Po(t)pis Sadržaj • • • Maštarije

Piše: Mirko Sebić 03 Po(t)pis – Maštarije Mirko Sebić 04 Svetionik: Horne Luis Borhes/Boško Tomašević 06 Hronotopije 10 Mašina/ostrvo: Sasnovanje ravnice Mirko Sebić 12 Hronotopije 14 Giljermo Koral van Dam: Kultura postaje sastavni deo ekonomije Biljana Mickov 54 dr Jasna Jovanov: Sve može da se uradi, ako postoji volja Teodora Zrnić 15 Kreativni art forum u Briselu: Načini i alatke promovisanja kulture i njenog razvitka 58 Fejsbuk ili kako smo svi postali popularni Nemanja Rotar Biljana Mickov 16 Dizajn: od izrade stvari do projektovanja budućnosti 60 Klaudio Magris: Da bi se zlo sprečilo treba znati da je ono moguće Jekatarina Kramkova Gordana Draganić Nonin 20 Andraš Urban: Pozorište je poezija stvarnosti 64 Kultura u javnom TV servisu Vojvodine Tijana Delić dr Dubravka Valić Nedeljković 28 Šta to beše SDDT? 66 Biti novinar u kulturi Svetislav Jovanov mr Ljiljana Lj. Bulatović 29 X+Y=XY 70 Filmska heroina gladna rokenrola Radmila Jovanović Danijela Jakobi 30 Jadranka Anđelić: Kontinuirana promocija savremenog pozorišta 72 Grad-bioskop u gradu bez bioskopa Sava Stefanović Predrag Đuran 73 55. Sterijino pozorje svojoj knjizi „Stvarna prisutnost” Džordž Stajner iznosi zanimljivu za- uspela i neki su čitaoci Borhesove priče (objavljena je 1936. godine u zbirci 32 Glumiti ili biti U misao o društvu u kome ne bi postojali kritičari, mediji, profesionalni „Istorija večnosti”) požurili da naruče kod izdavača pomenutu knjigu. Anđelka Nikolić 74 Događaj u stanu broj 2 tumači i fabrikanti mišljenja, rečju, posrednici. Postojali bi samo kreatori i 34 Olivera Đorđević: Umetnici najbolje rade u teškim uslovima Tijana Delić oni koji neposredno doživljavaju njihove kreacije. Publika i umetnici. Tada, Borhes, kao i Stajner, govori o tome da iza kritike ne stoji ništa više do var- Sava Stefanović 75 Okrećući leđa u toj „republici umetnika i publike”, jedno izvođenje Malerove simfonije ljiva učenost, koja autoritet crpi iz toga što sebe samu imenuje kao kriti- 36 Autentična vizija nove muzike Igor Burić ujedno bi bilo i njeno tumačenje i kritika i razrada. Jedno slušanje takve ku. Podvaliti joj maštariju i igru znači svući je sa trona i reći joj da je svaka Stevan Kovač Tikmajer 76 U senci desadovskih motiva simfonije takođe bi predstavljalo neko drugo tumačenje, drugačiju kritiku. priča/umetničko delo istovremneo i kreacija i interpretacija/kritika. Reći I što je najuzbudljivije, svako novo izvođenje/slušanje predstavljalo bi novo da je svako čitanje/doživljavanje ponovo stvaranje. 40 Mašine plesa – balet, ples, i performance art Gordana Draganić Nonin Miško Šuvaković delo. Sloboda bi tada bila dosegnuta kroz čin odgovornog izvođenja/slu- 77 Pisma nezaborava Zašto to govorimo u uvodniku časopisa koji se bavi savremenom kultu- Gordana Draganić Nonin šanja a ne kroz odsustvo prinude. 44 U sećanju: Bogdan Bogdanović – Odbrana grada rom, koji bi trebalo da bude sazdan upravo od kritika i interpretacija? 46 Razmišljanja sa Oliverom Grauom: Nova estetika uranjajućih 78 Izložba: ”Residency culture” „Približavanje Al-Mu’tasimu” bila je prva od čuvenih Borhesovih obmanji- Zato što mislimo da bi jedan takav časopis bio unapred promašen podu- Dragan Ilić prostora slike vačkih priča: napisana kao kritički prikaz knjige sa punim naslovom, imenom hvat, sazdan na jalovom i varljivom autoritetu. Jelena Guga 79 Priča o Panonskoj ravnici kroz vreme pisca i izdavača (koji je naravno stvaran), kao i uredno navedenim imenima Danijela Jakobi Šta nam onda preostaje? Preostaje nam da izmislimo ono što nemamo. 50 Dan Peržovski – logo svetske umetničke scene pisaca predgovora i pogovora. Pretvarajući se da je priča već objavljena, Ako je potrebno i izdavača ovog časopisa, pisca uvodnika, saradnike, do- Danijela Halda 80 Pozorište Kosztolányi Dezső Borhes umesto da je izvede u uobičajenom pripovedačkom postupku, nudi nam njen tobožnji kritički prikaz. I opet nam je ispriča. Obmana je gađaje.....

„NOVA MISAO” – časopis za savremenu kulturu Vojvodine redakcija: CIP – Каталогизација у публикацији Osnivač: Sekretarijat za kulturu Vlade Vojvodine Teodora Zrnić (operativni urednik) Библиотека Матице српске, Нови Сад Za osnivača: Milorad Đurić, pokrajinski sekretar za kulturu Gordana Draganić Nonin (pomoćnik glavnog urednika) Izdavač: IU „MISAO”; Novi Sad, ulica Pašićeva 6 Tijana Delić (kulturologija, teatar) 008(497.113) izlazi dvomesečno (šest puta godišnje) Tatjana Pejović (društvo) NOVA misao: časopis za savremenu kulturu Vojvodine / JUN 2010. Biljana Mickov (menadžer u kulturi i kulturna politika) glavni urednik Mirko Sebić. – 2009, br. 1 (jul)– . – Novi Sad: tiraž: 500 primeraka dr Stevan Konstantinović (kulture etničkih zajednica) IU „Misao”, 2009–. – Ilustr. ; 30 cm telefon redakcije: ++ 381 (0) 21 424 972 Branko Stojanović (urednik fotografije) Dvomesečno e-mail: [email protected] total dizajn: Tanja Dukić • prepress: Vladimir Vatić ISSN 1821-2107 glavni urednik: Mirko Sebić fotografija na koricama: Branko Stojanović direktor: Mirko Sebić ISSN broj: 1821-2107 COBISS.SR-ID 241067527 SVETIONIK Horhe Luis Borhes Boško Tomašević TALISMANI ”CHORAL WORK” SVETIONIK

4 5 Primerak prvog izdanja Snorijevog spisa Edda Derida i delo. Islandorum Iz njegovog tertium non datur štampanog u Danskoj. proishodi davanje smrti, Pet tomova Šopenhauerovih dela. prepuštanje svih drevnih smrti semiotičkim kosmogonijama Dva toma Čepmenove Odiseje. što ih sadrži pharmakon Jedna sablja koja je vojevala u pustinji. čiji je put ubeležen u farmaciji, u novoj ekvivalentnosti Drvena posuda sa izrezbarenim zmijama koju je moj leka i protiv-leka, u neodređenom delovanju znanja pradeda doneo iz Lime. i pustolovine jezikâ Kristalna prizma. uz pomoć najvernijeg smisla. Kamen i lepeza. I to je ponovljeno i sabrano u ponavljanju ponavljanja metafizike Nekoliko mutnih dagerotipija. i više nikome ništa ne govori središte zaborava Drveni globus koji mi je poklonila Sesilija nastanjeno svanućem. Inhenijeros i koji je pripadao njenom ocu. Postoji samo siguran put povratka nepostojanim oblicima: Štap sa povijenom drškom koji je prešao ravnice zimi ispod drevnih stabala lipâ, ispod timpana pamćenja prema Amerike, Kolumbiju i Teksas. datumima predviđenih sastanaka ratara na zemlji. Horhe Luis Borhes (1899. Buenos Ajres – 1986. Boško Tomašević (1947, Bečej, Srbija), pisac, pesnik, Razne metalne tube sa diplomama. Ženeva) pisac, pesnik, esejista, romanopisac, prevodi- esejist, romanopisac, teoretičar književnosti, osnivač Hajdeger je ponovo došao, poneo ralo, kolibu i gorje i Toga i četvrtasta kapa od jednog doktorata. lac, teoretičar književnost. Prve pesničke radove objav- škole bitnog pesništva. neophodno iskustvo u pravljenju razlike između rečnika i dela, ljuje 1923. godine u zbirci „Oduševljenje Buenos Ajre- Podvizi Saavedre Faharda, u mirisnom španskom som”. Na početku svog pesničkog stvaralaštva konstru- Između 1977. i 1988. godine stvara vlastitu poetiku bit- između Patmosa i farmakosa kožnom povezu. iše poetiku ultraizma. Slede zbirke poezije: „Mesec pre- nog pesništva na temelju Hajdegerove filosofije. a potom je Gadamer među mrežama ribarskim služio pomen ko puta”, 1925. ; „Sveska San Martin”, 1929.; „Tvoritelj”, Sećanje na jedno jutro. 1960. ; „Pohvala tami”, 1969.; „Zlato tigrova” 1972. ; „Du- Pesništvo mu je okrenuto eleatskoj metafizičkoj reflek- dobrodošao večernjoj svetlosti nad poleglim morem. Redovi Vergilija i Frosta. boka ruža” 1975.; „Gvozdeni novčić” 1976. ; „Istorija noći” siji, postmodernističkom intertekstualnom razgovoru Hengist je potražio Borhesa, ja s neodređenom plašnjom Helderlina. 1977. ; „Zaverenici” 1985. Iako ga je proza proslavila, za sa evropskom pesničkom tradicijom. Član je Evropske Glas Masedonija Fernandeza. Borhesa pisca pesništvo predstavlja konstantu njego- Akademije nauka, umetnosti i književnosti (Pariz), član Slediće nas Heraklit, Šar i Niče, vetar sa Gaze, mostovi Ljubav i dijalog malobrojnih. vog stvaralaštva. francuskog i austrijskog PEN-a, kao i Francuskog i „vrhunci vremena” „da bi smo prešli preko i vratili se”. društva pisaca (Pariz), te Austrijskog saveza pisaca Jesu talismani, ali nemoćni su protiv tame koju ne (Beč). Živi u Insbruku. Derida nas želi za svoje bogove, za svoje konjanike, mogu nazvati njenim imenom, protiv tame koju ne za svoje tajno ime, za svoju koralnu biblioteku i prah. smem nazvati njenim imenom. (Iz zbirke: „Nigde”, 2002) (Iz zbirke : „Zlato tigrova”, 1972.)

Preveo Radivoj Konstantinović

Talismani / NOVA MISAO NOVA MISAO / ”Choral Work” 6 HRONOTOPIJE Božanstveno! se izdvaja svojom instrumentalnom tehnikom. i dne, rokifolkmuzike, izvodi scenamamuzičkim usvetu, Bitova jepoznata, rečima, „nepriz inovatorki, koja, sopstvenim po Ive Bitove, kompozitorke, ivokalne violinistkinje zona”, muzike. aktuelne festivala međunarodnog akcije ko promotivnih vom uokviru Sadunastupila Čuvena 11. jekoncert češka umetnicaIvaBitova održala maja, uPozorištu jeuNo- mladih.Ona Bitova čuvena Iva Nastupila „Ćelava pevačica” uZagrebu dela klasičnih kompozitora. Pored jedinstvenog glasa IvaBitova glasa kompozitora.dela klasičnih Pored jedinstvenog nik Igor Pavličić, u prisustvu direktora Pavličić, direktora nik Igor uprisustvu kojih od knjiga je350 gradonačel- Novom imaoko Sadu,kojisada jeotvorio 4.000 naromskom svečano jeziku, za emancipaciju za ivelikognu, koja borca nosi imepesnika U novosadskom prigradskom naselju maja Šangaj je sredinom Prva romska biblioteka otvorena uŠangaju Pismeno! inkluziju kancelarijaRomaiMatica romska. ska za turnog poduhvata pružili su novosadska Uprava dana, trajalo godinu jeviše od cija iopremanje objekta za kulturu, Fond za otvoreno društvo iz Beograda, NBS, pokrajin- Srdačno! Čedomir Višnjić. gospodin „Prosvjeta” društva srpskog kulturnog jačamoku regiona našeg dauokviru jer jelogično dina Đurića, to je bila umetnost prilika savremene muzeja da dva se razmene saradnji i jekata mi njegovim pro- rukovodstvom razgovarala isa orazmeni Muzej savremene uZagrebu umetnosti Vojvodinecija kultureAutonomne pokrajine županije. iZagrebačke Takođe, i jeposetila delegacija iZagrebačke županije, kojimagreba saradnjeinstitu- između sa jerazgovaraoomogućnostima Za- Grada predstavnicima sesa kulturusastao Tokom za sekretar pokrajinski uZagrebu, boravka sekretar, MiloradĐurić. kulturukoju gospodin pokrajinski rijata za jepredvodio boravila Pokrajinskog jeidelegacija uglavnomSa glumačkom graduHrvatske sekreta- ekipom ujunu. bu koji jeodržan uZagre- satire” pozorišnom „Dani Balaševićfestivalu jenameđunarodnom učestvovala Jelene „Ćelava pevačica”, iurežiji pozorišta ansamblaSrpskog narodnog uizvođenju Joneska, Ežena umetnice, jedne od najvećih evropskih muzičkih muzičkih evropskih najvećih od jedne umetnice, kao muzičarka koja pored mešavine koja avangar- muzičarka pored kao naje nikakve granice ni podele umuzici”. granice nipodele naje nikakve Na Nakon biojeto nastup desetgodina ponovni ncerata kojima senajavljuje 11. izdanje „Inter- Narodne bibliotekeNarodne Srbije, Sretena Ugriči šljenja saradnje nakulturnomplanu, omogućnosti i, zagrebačkog ivojvođanskog.i, zagrebačkog Po gospo- rečima lturne veze. Delegaciju je primio i predsednik jeprimioipredsednik lturne veze. Delegaciju a veliku pomoć Gradskoj biblioteci u ostvarivanju tog kul- tog uostvarivanju Gradskoj biblioteci a veliku pomoć Roma,Trifuna Dimića.Novi otvorena prva romska biblioteka u Srbiji i na Balka- ća i mnogih drugih zvanica. Adapta- zvanica. drugih imnogih ća ogranak Gradskeogranak biblioteke u iz Kine, izrazila je želju da uspostavi kontakte sa izda sa ježeljukontakte izrazila iz Kine, dauspostavi našoj zemlji. poseti koja Delegacija uslužbenoj NRKine iizdavaštvo senalazi štampu za gaciju Ministarstva sara kulturuMiloradĐurić,sa za sekretar Pokrajinski Kulturna saradnja saKinom Dalekovido! izdavačimađanskim manjina. najezicima su neke specijalizovane jezike za nacionalnih manjina i naglasio – da bi te kuće mogle da sarađuju sa vojvo- dve više od postoji hiljade kojih jeobjasniodauKini izdavačkih industrije. On kuća,od igrafičke izdavaštva naglasivši da je ova zemlja zainteresovana za saradnju SongMing NRKine izdavaštvo ištampu nik ministra za štamp uoblasti Kinom saradnjusu sa zainteresovani za vačima, prevodiocima, piscima i grafičarima izSrbijevačima, koji prevodiocima, piscima igrafičarima dnicima, primio je nedavno u Vladi APVojvodine uVladi dnicima, primiojenedavno dele- u oblasti kulture sa našom zemljom, posebno u oblasti našom zemljom, kulturesa uoblasti uoblasti posebno Intimno! neizbrisiva senka. pratila inadvijalaneprestano senadnjenom ličnošću,kao toga. Tuga injenu neizmernutuguzbog su bilirazvedeni je koji majku ioca za vezanost intimni emotivnu život, duboku iz života ove umetnice Domazetovajeakcenat nanjen stavila ne Pa (1899-1945).vlović-Barili Koristeći autentičan materijal komadOvaj ucelosti životu jeposvećen iraduslikarke Mile- beo gradske spisateljice Sanj dramupoznate izvelo predstavu svoju trinaestu no je, kao 2003. od postoji godine,privršačkomNP„Sterija”, premijer- Profesionalno pozorište narumunskom uVojvodini, jeziku koje Intimni svet Barilijeve uVršcu e i izdavaštva, kao i u oblasti kulturnerazmene. iuoblasti Zame- kao e iizdavaštva, čang izrazio jezadovoljstvo boravkomčang izrazio uVojvodini, Interkulturalno! nih grupa. ne su likovne izložbe, koncerati, pozorišne predst održa- Kovačem.manifestacije Ištvanom Uokviru i Vizin Šelmecijem isolistima Viktorijom Đerđom otvoreni produbljivanje iprijateljskih kulturnih,poslovnih Imre Varga. jeda jeci Resorni kazao sekretar kulturuRepublike Mađarske uSrbiji Mađarske iambasador Ferenc za Gemeši sekretar državni kulturu MiloradĐurić,ge za sekretar pokrajinski partner, istaknuto je na konferenciji 77. uokviru godine nakojem sajma, bilazemlja jeMađarska poljoprivrednog Međunarodnog za novinare u Muzeju – danimađarske kultureuNo „MađArt Manifestacija Vojvodine. Na konferenciji su govorili Manifestacija uNovom „MađArt” Sadu

nastupom budimpeštanskog simfonijskognastupom Concerto”, orkestra ”Budapest dirigentom sa e Domazet „Mesec uplamenu”. „Mesec e Domazet lj manifestacije upoznavanje lj manifestacije kulturnihvrednosti, neralni direktor Novosadskog sajma Goran Vasić, Novosadskog Goran sajma neralni direktor veza naroda u regionu. Dani mađarske kulture su ave, izložba žolnai nakita, kao i nastupi folklor- inastupi ave, kao izložbažolnainakita, vom Sadu” održana je od 14. jeod vom Sadu”održana do 19. maja 2010.

7 HRONOTOPIJE 8 HRONOTOPIJE vaković. Instalacija novih dela slikara Milana Blanuše jeprovok Blanuše Milana slikara novih dela vaković. Instalacija Provokativno! Provokativno! životnim uraznim Šuvaković. muškarca situacijama –kaže – figure higijene, naprimer, održavanje stom koji svakodnevno prikazuju poza brijanje, terakote od karakterističnim te kipovi sa bojeni tek- terakotnih sa ifigurama crteži crteža dom među gestualni figurama instalaciju čine bojenih jednostavni . Njegovu kipova Snažno! jeovo pa zaslužuje, vrednostima svojim Autor jenaglasio damujedragošto izlažeuBeče osnovnomizra kao oblika, snazi skulpturu merilipo predstavio retrospektivno sam Ovde jeBasara. rekao nadahnuto autora. obraćanje opusjetokom samog Mojumetnički skoro decenija– šest radaogroman renomiranog brijela Selgovorile su ostvaralaštvu da odavno u Bečeju nije viđeno ove ustanove Branislava naglasilarektorka izložbe naotvaranju Mikić-Antonić jeupozdravnoj besedi toliko kvalitetnih ek Vajar Svetomir jesamostalnu postavio Basara Arsić Skulpture Svetomira Arsića Basare uBečeju kad je o velikanima reč, pruža mogućnosti za dalja za mogućnosti pruža reč, jeovelikanima kad Zrenjanin, umetnosti Olivera istoričarka Skoko. Živo Autorkanovina... koja izložbe jetrajala do15. ju Bašičević, inekoliko koje knjiga kao primeraka je saradnji Fondom sa „Ilija &Mangelos”. Predstavljeno ječetrdesetak slika uvlasništvuporodice Ilije Bosilja” „Zamišljaji jeizložba muzejuZrenjanin kojaU Narodnom otvorena jerealizovana u Zamišljaji Ilije Bosilja uZrenjaninu Zamišljeno! ilegendi. pesama narodnih Zemljinu obleteo jeGagarin pošto orbitu), godina la pet nateme iznaše istorije, iciklusa „Ilijade” „Apokalipse”,slike „Biblije”, iz Bosiljevih ciklusa zime okupljali njegovi suseljani navečernjim knji čijim uŠidu krovom paor ipod koji su setokomova jeukućuuveo elektriku izložba. Biojeprvi prilika dajepribližiobičnom čoveku.prilika ju, jer skulptura u našem narodu nemamestokojeju, jerskulpturaunašem narodu po umetnika. Brojne posetioce jeobradovalo posebno izložbu skulpturauGradskom muzejuuBečeju. Di- sponata, a istoričarke umetnosti Jasmina Jakšić iGa- aistoričarke JasminaJakšić sponata, umetnosti zu, to su umomcelokupnom opusu najbolja dela. svoje stvaralaštvo iizložio 21svoje stvaralaštvo skulpturu.Ako bismo ativni vizuelno-prostorni rebu vizuelno-prostorni ativni izložbe je Živko Grozdanić, a autor teksta u katalogu Miško jeŽivkoizložbe ukatalogu Šu- Grozdanić, aautor teksta šminkanje, brijanje,– četvoronošci, vezivanje kravate”. Kustos nazivom „Posmatrači pomračenjaizložba MilanaBlanušepod U Muzejusavremene uNovom umetnosti Saduumaju jebila Blanuša izlaže uNovom Sadu „Letećih ljudi” („Dolazak kosmonauta 1966”, nasta- na 2010. muzeja Narodnog jekustoskinja godine s koji tumačiti treba hodom/pogle istraživanja. Naneke nove detalje skrećepažnju ževnim poselima. Na postavci se mogu videti oslikao Ilija Bosilj, fotografije, pisma, Ilija članci iz Bosilj,oslikao fotografije, t ideloIlije Bosilja je poznato, iuvek alikao ma ma -

• • • Kosmički sat (1982); foto: http://www.sabasara.com Eterično! Firenci. Živiiradiu nemačkog mađarskog, iitalijanskogsa jezika. Encensbergera, Fenjvešija, Pilinskog. Piše iprevodi poeziju koje imagauantologijama, su nagrađivane, prevodio je erudite. knjiga, emotivnog Objavio pesničkih vrlo jesedam ostao Horvatov pesnički univerzum, a to su čisti, jasni stiho izmene”. izvesne neke „pretrpele pesme Nepromenjen je vi njegove dasuna prethodne inapominje pesničke knjige Naravno,prošle godine. više, imnogo jerautor naspotseća Antić”, nagrade„Miroslav jedeo bor dobio koju jeHorvat Taj Horvata. inoveno jeobjavio Ota pesme” iz- „Izabrane Kulturni dani” U ediciji „Antićevi centar Novog Sadanedav- Nostalgija nije kreativna Dugovečno! Mirjana iŽarko Milenković, doajeni Novosadskog baleta. ovog Čurčić. udruženjatila jepredsednica Džana Ovogodišnji dobitnicisu –bračnipar izuz za pojedincima najzaslužnijim godine rođenjanagradukoja iustanovilo nog nosi Vojvodine umetnika ženje baletskih je2007. stogodišnjicu nje- obeležilo od godine 1950. marta Novosadskog 8. baleta godine. MarineOlenjine, baletske um u koreografiji Rimskog –Korsakova uNovomčernja predstava Sadubilaje„Šeherezada” baletska celove- odigrana postojanja. Prva godina ove 60 balet Novosadski obeležava godine 60 godina baleta uNovom Sadu etan doprinosbaletskojetan podse- umetnosti, njeno ime. Nagradasedodeljuje svake etnice koja je najzaslužnija za osnivanje za etnice koja jenajzaslužnija Odajući počast MariniOlenjinoj, Udru- Odajući počast Svečano! večeri”,– Liparske uSrpskoj Crnji. iprepoznatljivom svetu” naveo ostvarnom ježiri su svedočanstvo glasom,iautentično sejasnimiizrazitim odlikuju pesme „Nagrađene s M dovančevića. ovogodišnje Dobitnica nagradeje književne Ra- Dragana intimnosti” vić”; Minići„Blago isrebro”Snežane „Zlato Latinovića;malih knjiga” Miloša „Pti Aura,ove Alhemija” su Zorana„Sedam bili: godine Bognara; „Albedo, nagradu„ĐuraJakšić” naslovaskom iautora Unajužem izboru jeziku. za nasrp- knjigu ljuje najbolju pesničku istoimenu nagraduza književnu izSrpske Crnje dode- „ĐuraJakšić” biblioteka Narodna veka Već četvrt u Srpskoj Crnji Dodeljena nagrada Đura Jakšić čano uruč astavu Vladimir Kopicl, Vladimir Jovanastavu ZivlakiGojko Božović i lena Marković iz Beograda za knjigu pesama „Ptičje oko na tarabi”. ena 4. juna na otvaranju 49. manifestacije „Dani Đure Jakšića 49.ena 4.junanaotvaranju ĐureJakšića „Dani manifestacije čije oko MileneMarko- natarabi” . Nagrada jesve- pesnikinja

u

9 HRONOTOPIJE 10 MAŠINA/OSTRVO rađa, da rasti znači otvarati se u širinu neba i ujedno sekoreniti iujedno seuširinuneba utamu značirađa, darasti otvarati onošto traje i zasniva rastu jegovorio hrast utakvom dasesamo „Sam imiris počinju dagovore: čija Hrast tvrdoća stupa je nadelu ispovedna crti alegorijska učitanj smetenosti mladalačkih njegovih kojom biseda jeovde Hajdegerovo hoda ostazi Reklo mišljnje reč od zavojitoj širinuoskudnezemlje.” kroz po on tihovodi nogu stazi Jer put. jepoljski pomogao drugu,anisuvale jedna izlaz, nudilenikakav daodgone mlada smetenost pokušavala njoj (na„Na ovo ležalo jekatkad stazi) tumačenje namusumnju rečenice: sledeće bacaju udrugompasusu, već napočetku, Međutim, predeo. močvarni jedan zeći zaobila- šumi ka gradskih zidina od vodi koja Meskirha mesta rodnog vog put) i na prvi pogled se čini da opisuje seosku stazu nedaleko od njego- M kuje od svega što je do tada napisao. što svega jedotada kuje Zove od se artin Hajdeger 1949. godine piše kratak tekst koji se zbunjujuće razli- ni dima bola u maglama u bola dima ni da više ne znam sebe sama, da mlijeko plave bajke sasnem; da čujem one stare basne, Fotografije: Piše: Sasnovanje ravnice Mirko Sebić Branko Stojanović ca. Ali, odmah posle toga, nascenu posle ca. Ali,odmah ili ono delo velikih mislilaca,ili onodelovelikih koje je Augustin Tin Ujević (Odlazak) u velikih mislilaca. Reklo biseda mislilaca.u velikih Reklo tne. Kada sutne. zagonetke pritiski- Kada Der FeldwegDer , (Poljski su održani, tek 1961.su održani, Unasjemožda godine. stanovitog poznatiji, zbog pojavljaujuo Ničeu štampu koji za sepriređeni što znatno kasnijenego dela” njegovog radanapredavanjima koji rezultata predstavlja,sažimanje umetničkog ueseju„Izvor dasepročita mogao cizniji tog početka zapis novi Možda put. binajkon-koja novu osvajao poziciju, otvarao je postepeno Između1930.okreta. nizpredavanja i1940. kroz jeodržao Hajdeger godine unjegovom mišljenju,preokreta neoznačava onoipak tog pre- početak vanNemačke inajpoznatiji, asvakako testamentarni, izraz takoreći sažetiji, Ma koliko da je „Pismo o humanizmu” bilo shvaćeno kao Hajdegerov naj- „tamo”prema raznolikosti nju. ikroz „ovde” svojihneprekidno delova koje svih kao sekreće stavlja jedinstvo što onouspo- jeuvek onoga hodu, ovde,iskustvo jetelo upokretu, akad da razumemo u kakvom je odnosunizme” iz1931. naše koje godine,hodanje opisuje iskustvo namomogućava kao telo prema svetu. Teloeseju „Svet živuće koji spoljašnjeg sadašnjostiisastav sveta orga- čini okružuje naše Edmund Huserl,učitelj Hajdegerov unjegovo mladalačko usvom doba, kog”. Šta načistinu osim će hoda. nasdrugoizvesti iveli- trajnog čulo koje čuvazagonetku voli čistinu” jer„onoJednostavno ravnicu. Ukorenjivanje iliklisurine put,kroz istenovite krivudavi jedan zaravni–samo močvare traži čistinu:nicom. pominjutektonske setamne Ne šume, geološke naslagetreseta, „pri-govor uusamljenušetnju rav- izapućuje bedema granicagradskih izvan kreće poljskog puta Puta zapravo kojii pri-govor jeupućen ihodaču hodu seupredvečerje budi jedno udaljine.ukorenjenog Hajdegerov govor uzemaljske izagledanog izvore jeste, tela čovekovog tela, nastavak podvig kakvo svojevrstan onakvog motorike postaje svesno samo sebe, obna onopreko gipkosti i okvire, usvoje prvobitne seteloHodanjem smešta izgrađenošćuitehničkom grada,netaknutim svrhom. izvan promenjen davnina. od zavojitim Koračatistazama krivudavim, uskim po jeovde ljudski ne- ljudski odmeren, isto što ikorak, alistaza raju zajedno, očito romantičarskog unekoj koda hrast progova- Poljski vrsti putistari nosećeman nazahteve Zemlje.” uzaštitu isklonjen najvišeg neba ječovek spre- kad oboje: samo zemlje, uspeva podjednako dasve uspelo Ravnica nemoguće mesto kao /NOVA MISAO vlja iranjivost. Put osetilnost je NOVA MISAO / Ravnica nemoguće mesto kao vo znanje ( znanje vo i ljudske ne-znanje srećno anjegova negacija bizapravo gordosti bilopra- dobilibismo društv znanje kao izraza sa je sreću saonim potezom, u dobu što su ga nazivali prosvećenošću, Ruso povezu- „ Rusoopisuje stanje Ovo veza...” kao nemadruštvenih nemarata, vališta, koji nemagovora,hodača šumama, „luta gdenemafabrika, nemaprebi- To stanju. o prvobitnom zapravo stanje usamljenog jestanje prvobitno hipotezu eksplicira koje sugaiproslavile, on civilizaciju, kroz moralnosti svojih idejaodegeneraciji razrade koji nekuvrstu Rusopiše Žak kao Žan iosnovama nejednakosti” oporeklu „Rasprava U često citiranomogledu ali ganeproizvode. ljudimaPuta jeuvezi sa alinije ljud postoje ljudi, koji, rođeni u njegovom vazduhu,stu koji poljskog pričaoPutu pri-govor „Ali putagovori iHodu. dok samo mogu da ga čuju.” Govor gera. Taj jesložen uovom alionseslojevito preokret ogleda malomtek- koji izlazi iz ovog dijaloga i koji će poroditi jednog sasvim drugog Hajde- šetnju ravnicom šetnju kreće izvan granica gradskih bedema izapućuje uusamljenu Puta zapravo jeupućen hodu ihodaču koji se upredvečerje izvore izagledanog udaljine. Hajdegerov govor ipri-govor čovekovog onakvog kakvo jeste, ukorenjenog uzemaljske i ranjivost. Put jesvojevrstan nastavak tela, podvig tela gipkosti imotorike postaje svesno samo sebe, obnavlja osetilnost Hodanjem se telo smešta usvoje prvobitne okvire, ono preko dakle, ne-ljudskoj, upoptpuno sti samosve- ka svesti unutrašnjom od sekreće kružnicom mističarima. Jezik koji usamljenosti nemapremcaudotadašnjojkalne tradiciji čakimeđu dajeRusoovde stav radi- dosegao Starobinski tvrdi jeupravuŽan kad vrši a koji naziva „Sanjarije usmljenog šetača”. Za koga Ruso piše ove eseje? na kraju svog misaonog puta uplovljava u eksperiment koji ne stiže da za- tog radaonošto privlači pažnju –onošt sve do1941. 1944 –1946.) jeodržan ajošjedan godine Alinije obimnost je1936. predavanje održano (prvo hodnicima su senizali ciklusi godine, je od svih njegovih predavanja posvećenih znamenitim filozofskim pred- Hajdegerovo čitanje iinterpretiranje Ničea najekstenzivni- bilojesvakako 1953.žanog godine. koji esej„Pitanjeotehnici” jeprepis predavanja zaleđa, odr-marksističkog da seovde dotičudvaznačenje praslovenskih reči neko otome može uopšte nešto pisati. Po mommišljenju jeotome reč terminu sanjarenje aliistovremeno da to ičini podvlači, samo začudnim društveno. Dakle, u neko stanje koje može biti praslika porekla. Naglasak na srećno neznanje srećno ne-znanjem Wiseen) ukojem smosenalazili . Tu iRuso šetač usamljeni samo može negaciju postići aova dvasa večnom mudrošću večnom čudovišnoj, uronjenosti unešto van- ski govor,ski ljudi dagaosluškuju treba eni konstrukt, kao izraz nadmenosti nadmenosti izraz kao eni konstrukt, o jebitnoto jeinterpretativni eros večnom mudrošću večnom snovati . Formalizacijom tog . Formalizacijom ”. mi- Smeonim i snevati. Sno- canje ne uzima ništa, ono nam daje – Put i Hod. ononamdajecanje –Put neuzimaništa, iHod. ravnicom,Hodajući gramzivosti, korakom odričućise. bez Odri- koraka, svih Sv. dižesetoranj crkve zamka Blago onasvetlii usjaju Iza zvezda. Martina.” kr traka daljebrega vodinjegovauska Preko poslednjeg seputnatrag ovamo vraća dokapija vrta. „Od močvare dom kroz široki pejzaž ravnice. ravnice. sa-snovanje samo Snovanje koje jeobuhvaćeno, ho- obgrljeno ćene korakom isamo izmerene, onda jevedro znanje, znajuća vedrina, zavojitoj „po krozširinuoskudnezemlje”hoda naše ravnice, stazi obuhva- Ako jeznanje nešto što nestiče onaj ko onaj koji ganemaaimasamo sno spokojstvo teda binakraju evolucije značenje, stajalo etimologiju načijem jeznačenje početku zanimljivu iimavrlo objasnio, dijalekta deger izjužnošvapskog proishodi nijansom: jer specifičnom Vedrina jednom alisa koja znanjem jeobgrljena iblagimspokojstvom večnosti”. Da bi nekoliko redova kasnije Hajdeger dodao: „Znajuća vedrina je kapija kojiOni gaimaju, imajupoljskog puta.” gaod Wissen) je blago spokojstvova znajuća vedrina, čije lice često setno. izgleda vedro znanje Ovo (heitere (das Kuinzige). Niko„U koji poljskog puta vazduhu semenja uspe- promenomgodišnjeg doba ga ne stiče ko ga nema. Puta, govor Hoda. htenja svesnih inesvesnih aizgovaraju Postoji stremim. snovanog? lijezik hoću, Zvuk koje reči seodmotavaju iz termina dovelozanatskog jedoznačenja nameravam, glagolasnujem kao Metaforičko ne-ljudskog. ovog pomeranje drugog nesvesnog onog tkačkog značilo navijanje tkanje, snevanjevati jeizvorno tkanje jepak za pređe . das Kuinzige oz blaguudolinudogradskog zida. , kako je u jednoj fusnoti sam Haj- sam fusnoti , kako jeujednoj se na javi. To samo može biti jezik : beskorisno, obešenjački, nestašno nasmešena melanholija, rado- „

11 MAŠINA/OSTRVO HRONOTOPIJE Želimiru Žilniku nagrada „Mića Popović”

Filmski stvaralac Želimir Žilnik ovogodišnji je dobitnik nagrade HRONOTOPIJE Karmina burana u Novom Sadu hrono „Mića Popović”, saopštio je krajem maja Savet Fonda za afirma- ciju stvaralaštva koji nosi ime tog umetnika i akademika. Prema • • • foto: Miomir Polzović obrazloženju Saveta, Žilnik je nagrađen kao umetnik koji je kroz U poslednjoj nedelji juna ansambl baleta i opere SNP-a je na sceni „Jovan Đor- ceo svoj rad i život ostao dosledan onome što personifikuje đević“ premjerno izveo remek delo Karla Orfa, scensku kantatu, KARMINA nagrada „Mića Popović”. Nagrada je uručena 12. juna u beo- BURANA. U zanimljivoj scensko-koreografskoj izvedbi koju potpisuju kao gradskoj galeriji „Haos”, na dan rođenja slikara, pisca i filmskog koreograf Leo Mujić, kao scenograf Miodrag Tabački a kao koreograf hora režisera Miće Popovića. Savet čine: Ljubomir Simović, Vida Sonja Vukičević, u veoma svežoj muzičkoj interpretaciji hora i orkestra ovo Ognjenović, Dušan Otašević, Dušan Kovačević, Mira Stupica, 12 13 delo je posle 12 godina ponovo izvedeno na sceni SNP-a. Dušan Makavejev, Predrag Koraksić, Jagoš Marković, Radoslav Petković, Miodrag Bata Knežević, Jovan Despotović, Aleksandar Elegantno! Kostić, Božo Koprivica, Ivan Medenica, Ivan Tasovac, Ljiljana Ćin- kul, Lana Đukić i Borka Božović.

Podsticajno!

Obnova Vršačke kule Muzeju Vojvodine nagrada „Mihajlo Valtrović“

Pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić i predsednik Opštine Vršac Čedomir Živković Muzeju Vojvodine u Novom Sadu dodeljena je nagrada „Mihajlo Valtrović“, kao najviše muzej- potpisali su ugovor o sufinansiranju projekta obnove, adaptacije i konzervacije Vršačkog sko priznanje u našoj zemlji koju dodeljuje Muzejsko društvo Srbije. Muzeju Vojvodine ova na- utvrđenja. Cilj projekta je potpuna revitalizacija Vršačke kule i vraćanje u njen prvobitni iz- grada pripala je za izuzetne rezultate u stručnom radu tokom 2009. godine. Ocenjeno je da je gled. Osim konzervacije, planirano je i stvaranje muzejskog i višenamenskog, atraktivnog Muzej Vojvodine realizovao više programa i projekata koji su doprineli razvoju kulture Srbije. prostora namenjenog za izvođenje kulturnih, umetničkih, turističkih, edukativnih i drugih Inovirana je: stalna postavka u Novom Sadu, u depandansima u Kulpinu i Bačkom Jarku, ostva- sadržaja. „Ovo je najveći projekat u očuvanju kulturne baštine ove godine u Vojvodini” rekao rena je saradnja sa privatnim sektorom, a kroz muzej je prošlo oko 60 hiljada posetilaca i gostiju je Milorad Đurić, pokrajinski sekretar za kulturu, prilikom potpisivanja ugovora. Predsednik dok je putem veb sajta muzej posetilo 230 hiljada posetilaca. Ostvarena je i značajna regionalna opštine Vršac, Čedomir Živković izrazio je zadovoljstvo, što će ovaj simbol Vršca biti obnovljen i međunarodna saradnja sa stručnim i naučnim institucijama u Nemačkoj, Belgiji, Hrvatskoj, Ru- i doprineti turističko-kulturnoj promociji grada. Vršačko utvrđenje, sagrađeno je u prvoj po- muniji, Rusiji. Sekretarijat za kulturu je čestitao zaposlenima ovo značajno priznanje, a redakcija lovini 15. veka, proglašeno je za kulturno-istorijski spomenik od velikog značaja. časopisa Nova misao se pridružuje čestitkama. Tradicionalno! Izuzetno!

Renoviranje najstarijeg pozorišta Ritam Evrope! tri dana na tri lokacije

Predsednik Vlade AP Vojvodine Bojan Pajtić i v.d. upravnika Srpskog narodnog pozorišta Aleksandar Milosav- Četvrtu godinu za redom Novi Sad je bio jedini grad u regionu u kojem je na pravi način obele- ljević krajem maja su potpisali Protokol o obezbeđivanju sredstava za adaptaciju i kapitalno opremanje našeg žen Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope. Studentski kulturni centar Novi Sad, u saradnji sa najstarijeg teatra koji naredne godine obeležava 150 godina od osnivanja. Ovim sredstvima ćemo konačno za- Kancelarijom za evropske poslove Vlade Vojvodine i grada Novog Sada, pod pokroviteljstvom početi proces renoviranja zgrade, u čiju je infrastrukturu od useljenja 1981. godine malo ulagano – konstato- pokrajinske Vlade, organizovao je povodom 9. maja manifestaciju Ritam Evrope! koja polako vao je Aleksandar Milosavljević. Napravićemo takve uslove, da umetnici koji ovde nastupaju, uvek mogu da ali sigurno postaje jedan od prepoznatljivih kulturnih događaja našeg grada. Ovaj put manife- daju maksimum od sebe, a omogućićemo i publici da se prijatnije oseća u ovom ambijentu. Podsećajući da je

stacija je proširena na nekoliko lokacija i održana u tri programska dana. Nastupili su mnogi Luka Lajst SNP ne samo najstarije profesionalno pozorište, već je i više – preteča svih profesionalnih teatara kod nas, Bojan bendovi i kantautori domaći i strani od kultne novosadske „Generacije bez budućnosti” do fran- Pajtić je istakao da Vlada AP Vojvodine neće dozvoliti da u jubilej od 150 godina uđemo preskačući kofe pod- foto: cuske ska legende ”Skarface”. metnute zbog prokišnjavanja. • Evropski! Domaćinski! Giljermo Koral van Dam, direktor Fonda za promociju španske kulture u Vašingtonu Kreativni art forum u Briselu TEZE O KULTURNOJTEZE POLITICI Kultura postaje sastavni deo ekonomije Načini i alatke promovisanja kulture i njenog razvitka

Priredila: Biljana Mickov Piše: Biljana Mickov

Rasprave o odnosu između kulture i razvoja zauzimaju sve više prostora na globalnom planu. Ako Naš cilj je da pomognemo da se istka nit industrije kulture, što čini kulturu dugotrajno održivom. pogledamo savremene definicije kulture, kao što su one koje je dao UNESKO (2001. godine i 2005. godine)

TEZE O KULTURNOJ POLITICI TEZE O KULTURNOJ Posao Ministarstva kulture je da svakome olakša pristup kulturi, time što će učestvovati u finansiranju ili one od kojih polazi „Agenda 21 za kulturu” pokazuje se da se kultura poima kao „dinamički proces i obezbeđivati garancije, ali i postići regionalni, a ne centralizovani model kojim se stvara sloboda za pojedince i zajednicu”, odnosno da se proces kultivacije shvata veoma široko 14 15

iljermo Koral van Dam (Guillermo Corral van Damme) predsedava no- • Šta je, tačno, posao predsedavajućeg metnički forum, koji je održan u Briselu februara 2010. godine u Evrop- CreArt forum, „Ekstremna budućnost“, je imao za cilj da G vom generalnom direkcijom za kulturnu politiku i kulturne industri- politike kulture i industrije kulture? U skom trening centru, uz podršku Evropske komisije, bavio se temom je pri Ministarstvu kulture od 18. aprila 2009. godine. Član je Španskog „Ekstremne budućnosti” u okvirima razvoja društva, kulturnih industrija, predstavi trendove kreativnog sektora u pogledu stvaranja diplomatskog korpusa, bio je diplomatski predstavnik Španije u Turskoj, GILJERMO KORAL: Naš cilj je da po- biznisa tj. faktora koji mogu da kreiraju ekstremne budućnosti. politike, poslovanja, kulture i svakodnevnog života Evropljana. Tanzaniji i Evropskoj uniji (REPER) u Briselu. 2005. godine je bio asistent mognemo da se istka nit industrije ge neralnog komesara za komemoraciju 25-togodišnjice nagrade Princ kulture koja je u nekim sektorima, Tema „Ekstremna budućnost” obuhvatila je, zapravo, načine istraživanja Forum je okupio predstavnike kreativne i inovativne od Asturije, od tada je predsedavajući međunarodnih i institucionalnih već, uspostavljena, i zajedno predsta- na polju kulture i budućeg razvoja društva. Kreativni forum predstavio je industrije/stvaralaštva iz različitih evropskih zemalja, odnosa Casa Sefarad-Israel, i savetnik za spoljne poslove pri Ministarstvu vljaju 4,5-5,0 odsto državnog bu dže- načine promovisanja kulture u kombinaciji sa drugim sektorima društva i kulture. Uskoro prelazi na novo mesto u Vašingtonu, kao direktor Fonda ta, i između 600.000 i 1.000.000 rad- njihova međusobna prožimanja. Rusije i Evroazije, kao i predstavnike političkih elita za promociju španske kulture. nih mesta. Ta nit čini kulturu dugo- trajno održivom. Posao Ministarstva Današnji postindustrijski svet diktira promene u globalnoj kulturi, a od sko- • U vreme krize, koja na pogrešan način tretira kompanije koje proizvode kul- kulture je da svakome olakša pristup ro, na kulturu utiče i svetska finansijska i ekonomska kriza. Oni koji donose turni sadržaj, mnogi rešenje vide u izvozu svojih proizvoda u ostatak sveta, kulturi, time što će učestvovati u finan- odluke sve više počinju da shvataju da se prvenstvo mora dati inovatorima iskorišćavajući dobra vremena koja doživljava španska kultura i konsolidaciju siranju i obezbeđivati garancije, ali i i predstavnicima kreativne industrije. To su ljudi koji zamišljaju budućnost, kodnevnog života Evropljana. Forum je okupio predstavnike kreativne i španskog kao drugog jezika međunarodne komunikacije. Po čemu se špan- postići regionalni, a ne centralizo va- streme ka tome da učine naše živote ugodnijim i nastoje da poslovanje i inovativne industrije/stvaralaštva iz različitih evropskih zemalja, Rusije i ska kultura ističe na međunarodnoj kulturnoj sceni? ni model. U smislu finansija obe zbe- tradicionalne industrije učine profitabilnijim. Evroazije, kao i predstavnike političkih elite. Forum je prilika za menadžere, đujemo 600 miliona evra, kako bismo izumitelje, lidere u inovativnim projektima i osnivače jedinstvenih kompa- GILJERMO KORAL: Srećom, slika o Španiji se promenila, pre skoro 35 go- podržali industriju kulture i nudimo olakšice, kao što je 22 miliona evra za CreArt forum, „Ekstremna budućnost”, je imao za cilj da predstavi trendove nija i projekata kao i za predstavnike gradova, regija i zemalja, da se su- dina, i sada ne moramo da se predstavljamo svaki put, kao da smo nova povoljne kredite. kreativnog sektora u pogledu stvaranja politike, poslovanja, kulture i sva- sretnu i podele iskustva. CreArt forum predstavlja platformu za stvaranje zemlja. Uticaj španske kulture je značajno porastao, zahvaljujući ličnosti- • kontinuiranog međunarodnog dijaloga i razvoja partnerstava u okviru ma u pop kulturi. Sada, kada smo u vremenu krize, postoji najveća potre- Izgleda da se postiže konsenzus između Ministarstva kulture i Ministarstva kreativnog sektora. ba da podržimo industriju kulture; to je neophodno. Španija je zemlja sa spoljnih poslova i saradnja kako bi se tačno odredilo ko upravlja prekookean- ogromnim rastom potencijala i imamo priliku da budemo lideri u određe- skim kulturnim aktivnostima. U čemu je stvar? O ovim pitanjima se govorilo u interaktivnim diskusijama: nim sektorima koji su u vezi sa savremenom kulturom kao što su animaci- ja, videoigrice, itd. To je, takođe, zemlja sa velikom istorijom kulture i ima GILJERMO KORAL: Debata, po ovom pitanju, koju su napravili mediji je Ko bi trebalo da da podsticaj za razvoj i promociju održive budućnosti? brojne male gradove od kojih svaki pojedinačno doživljava svoju renesan- preuveličana. Istina je da državna uprava prekookeanske španske kulture su, a to je upravo to mesto gde nova kultura doživljava svoj pravi procvat. nije ujedinjena. Tokom sastanaka u proteklih godinu i po došli smo do Kako da podignemo status održivosti? Mislim da je krajnje vreme da se upustimo u svakodnevno promovisanje zaključka da ćemo stvoriti Nacionalnu komisiju za kulturne aktivnosti, u kulture van Španije; više od samog sajma, događaja ili nečeg privremenog. kojoj će učestvovati oba ministarstva zajedno sa društvom za kulturne Da li su ekstremi u budućnosti neizbežni? aktivnosti u inostranstvu (SEACEX ili SEI), Institutom Servantes i nizom dru- • Da li je proizvodnja kulture profitabilna? gih učesnika koji učestvuju u kulturnim aktivnostima u inostranstvu. Na Koje pristupe treba implementirati da bi se zaštitila budućnost gradova i taj način, različita mišljenja i uglovi posmatranja stvari se spajaju: politika zemalja i odakle oni potiču? Treba implementirati tole ranciju, dinamičan GILJERMO KORAL: Postoje delovi kulture koji su profitabilni, dok drugi kulture i industrija kulture, koje na sto iznosi Ministarstvo kulture, među- razvoj, interakciju... te pitanja: da li bi stvaranje međunarod nih komuna za nisu. Na primer, dugi niz godina španska muzika je bila veoma profitabil- narodni odnosi, koje sprovodi Ministarstvo spoljnih poslova, kolaborativni inovatore povećalo rizik intelektualne svojine, ili bi pre stvorilo priliku za na, ali sada je zbog Interneta upala u ogroman problem. Problem u Špa- interesi španske agencije za međunarodnu saradnju u vezi sa razvojem uspešan razvoj na svetskom tržištu? Pragmatičnost u kreativnosti, biznisu niji se javio zbog patrijarhalnog stava države 80-ih i buma nekretnina u (AECID), itd. Komisija će napraviti zvanični i akcioni plan u vezi sa kulturnim i kulturi interes je svakog od nas u budućnosti. 90-im, i samim tim su industrije kulture počele da se razvijaju kasno. U aktivnostima van zemlje, u kojem će biti određene prioritetne države, gde svakom slučaju, kada kultura ne bi bila finansijski ostvariva, ne bi bilo ni proizvodimo kulturu direktno ili indirektno i koje vrste aktivnosti su najo- Živimo u doba kreativnosti i standardni modeli delovanja nisu više upotre- stvaralaca, ali ne mislim da ih manjka. stvarljivije. Ukratko, definisaćemo putanju i racionalizovati svoje resurse. „ bljivi. Kreativnost je srž uspešnog delovanja u kulturi i društvu u celini. „

Giljermo Koral van Dam: Kultura postaje sastavni deo ekonomije / NOVA MISAO NOVA MISAO / Načini i alatke promovisanja kulture i njenog razvitka 16 TEZE O KULTURNOJ POLITICI etnografija je čvrsto ušla u arsenal instrumenata za ispitivanje tržišta. Po- ispitivanje za tržišta. instrumenata ušlauarsenal ječvrsto etnografija marketinškim stručnjacima. Takosa ispitivanja su avideo serodila dizajna zajedno uispitivanju potrošača daučestvuju su potreba počeli Dizajneri Evo promena: učemu seogleda resurs biznisa. inajbolji „strateški” „taktički” postajao je postepeno dovelo jedoosmišljavanja izradunovih proizvoda za funkcijekoji dizajna iakopropadalo su pažljivo marketinšk koji plasiraju novih sesvakegodine proizvoda, nasvetsko tržište, je 90% BussinessReview biznis rivju(Harvard 2005. Harvard inedovoljnaprodaje. godine Krajem statistika proizvodima Katalizator formiranja „novog dizajna” postalo je nezadovoljstvo potrošača masovne proizvodnje. priintegraciji modela veka ikapitalističkog dizajna pe odigrala se Slična transformacija novi dizajn. –već sasvim klamom ljudi koji se bave marketingom, brend menadžera, ili onih koji se bave re- No, instrument to urukama više nije pomoćni bioonaj tradicionalni dizajn jedizajn. odigrao mnoge, utom za ulogu procesu,Ključnu neočekivano već su godine 2002. imalevidljive Do veka. –2004. obrise. vacija, počele su na Zapadu naročito ino- izradunovog proizvoda, za promeneupristupu radikalne Prve već krajem devedesetih godina dvadesetog poslednjihdesetgodina. doživeodizajn za transformaciju koju ćuobjasnitituradikalnu mestu jesvetski Na prvom čakinovu budućnost. –pa proizvod tome šta jeste dizajn-mišljenje, o tome kako dizajn može da oblikuje novi (Google)Gugl iEpl (Apple) će –ito govoriti veoma uspešno. Mojtekst o (design thinking). vodeće što putemkompanijesu seveć kreću kao Tim uslovima nove ekonomije znanja mora da ovlada navikama dizajn-mišljenja DEVELOPMENT”). Zato kompanija u koja PRODUCT uspehu (”NEW teži ka novog proizvoda irazvoju ustvaranju celi nizpostupaka nego proizvoda izgled spoljni samo minepodrazumevamo „dizajn” nonimi; kažemo kad S stavi o njemu kao „ukrašavanju”. onjemustavi kao i„inovacija” „dizajn” Reči si- postaju avremeno shvatanje usvetu odavno neodgovaranašoj dizajna pred- sada oni postaju biznis-konsultanti unajranijim strateški važnim fazama, kao što jerazrada ideje proizvoda Ako su dizajneri ranije koncept dizajna proizvoda spuštali na nivo dokumenta koji ne podleže razmatranju, Najvažnije ješto su kompanije počele da se obraćaju dizajnerima sa pitanjem ne samo kako, nego išta proizvoditi. Piše: Dizajn: odizrade stvari do projektovanja budućnosti Novo mišljenje dizajna Jekatarina Kramkova desetih išezdesetih godina dvadesetog ) jepublikovao premakojima podatke i obrađeni.Traženje novih pristupa Dizajn: od izrade stvari do projektovanja budućnosti /NOVA doprojektovanja budućnosti izrade stvari Dizajn: od MISAO no pitanje se radikalno menja. onda?ovo –šta druginivo zube pitanje ako na sasvim za nečetkica Osnov- Ne „kakva je četkica zaki put? Ona zube može postati najbolja budućnosti” ručka na svetu. Ali, „oluja ideja” dovodi jematerijala drška koji sva- selako može čistiti. tustvar izbacujemo Zašto menjati: četkice netreba deo da veliki saznanja mikoristimo dlačice, samo diskusija oidejiizrade nove Upočetku zube. dovodi četkice za do IDEO-a dizajnera rasprava Tamo ima dizajnu. posvećen je koji 2009., „Objectified” Ta to proizvoditi. da livredi udokumentarnomfilmu idejajeprikazana koji kojihiljade anijednog specijalista umejudaprave biznao proizvode daima Kenedi jeDžon rekao Jednom idejeproizvoda. što jerazrada kao biznis-konsultanti onipostaju unajranijimsada važnim fazama strateški nanivo spuštali dokumenta razmatranju, koji nepodleže proizvoda dizajna koncept ranije Akodizajneri su proizvoditi. šta i nego kako, samo ne njem Najvažnije je što su kompanije počele da se obraćaju dizajnerima sa pita- različitije discipline. da ukome su uzeleučešće prateće razne nesamo kompanije inaj- nego loše sa proizvodnjom predvidljivim procesom novih proizvodnje proizvo- čeo se razvijati dizajn-menadžment. Nije se više moglo, kao pre, upravljati NOVA do projektovanja budućnosti MISAO izrade stvari /Dizajn: od da nastupi pred saradnicima IDEO-a ta IDEO-a saradnicima pred da nastupi organizaciji te kompanije. agencija ito bašmenadžereagencije IDEO.takvih su Oni mi govorili ore- Ispostavilo se da su od jedne top-menadžere baš imalaprilikudaintervjuišem sam 2006. Godine Garija Hemela pozvali sveta. agencija kod najvećih dizajnerskih pularni po- postali Mintzberg) (Henry Mincberg iPrahalad, Henri atakođe Hemer instrumentu nije projektovanjaslučajno budućnosti, dasu biznis-gurui kao odizajnu Iako negovori svoju budućnost! seuknjizi direktno jektuju ceo lajtmotiv te ličnoimponira knjige: kompanijeMeni moraju dapro- ibrojtakmiča broj nagrada može nagradu.Jer dobiti tuistu kao bitiisti ra. budućnost, ne moramo, obavezno, preduhitriti„Konkurišući konkurente za budućnost” koji pokušava (Competing milenijuma početka sa Prahalad) izbestselera Prahelada (C.K. Hamel) iK.K. forju the future): da bi stigli prvi u noviti. Kako daseovde Hamela(Gary Gerija nesetimoproročanske fraze konkurencijaOvde nikome što pravila nepreti,zato usta- igretek treba koji može idonetiveliku rasti dobit. nost higijene usne šupljine” taj „plavi 1997.još od shvataju godine je„buduć- očemu Jer do2004. jereč. godine Kim) Mauborgne) (Renee ReneMobor (Whan ČanKim profesori INSEADa zube”. kojima Oni jepoznataideja„plavih okeana” koju su popularizovali skog mišljenja. „četkicaza anejošjedna novi Eto, proizvod, tako sestvara je„budućnost higijene usne šupljine”. kakva nego Ovojeprimerdizajner- samo tehnologija već, pre svega, pozitivne promene u životu društva i tehnologija promeneuživotusamo već,pozitivne presvega, društva inovacijama podrazumevamti, seprestala pod godine 2003.od –2004. oblika stvari ka vizuelizaciji novih ubiznisu. programa tog momenta, Od inovaciji, davanja mišljenja, ka od usferu stilizacije od crtanja se izsfere ta: „profesija dizajnera nije. Ustvari, jošaktuel- misli Nusbaumapostaju mnoge skoro godina, Sada, posle šest godišnje. dizajnera industrijskih sigurnu propast. Sada Kina itime osudio trad dizajn industrijski priprema više od dvesta hiljada jekrenuo tamo sproizvodnjom – i,zajedno mira” –Kina fabrika „svetska diplomiranih a,sdr zemalja Zapada urazvoju treba su menjati se,strane, počele ma kada kulturapo- sjedne isama vrednosti Business). subilaposv članka Oba Power (Redesigning American uAmerici” biznisa ofDesign) i„Redizajn (Business Week) (Bruce BrusNusbauma Nussbaum). (The dizajna „Snaga je pojavljivanje dveju publikacija20 Prelomni momenat, koji je učvrstio globalno spajanje dizajna i biznisa, ozbiljan uizdanjima bilatabu „dizajn” za biznis. pre togajereč bio gi smatraju isto tako Brown).(Tim Pojavljivanje biznis rivjumno- Harvard umagazinu togčlanka važnim kao Braunove uloziključnoj uformiranju ekonomije inovacija koji Braun Tim jenapisao ideje; štaviše, mnogo injegovoj dizajn-mišljenju Business Review) članakposvećen jepublikovao godina na zivaju kompanijuTada koju danasmnogi utakvu dasepreporodi kraljem jeIDEO uspeo inovacije. Godine usluge, ilibrenda. novog proizvoda, lancu stvaranja biznisrivju(Harvard Harvard 2008. proširesvojekompetencije daradikalno itako osmisletak svojeučešće u mena, da su njegovi dani na Zapadu odbrojani. Pred dizajnerima je zada- cio netransformiše unešto novo,nalni dizajn ako neprihvati vre- izazove ećena razvoju dizajna unovim dizajna uslovi- ećena razvoju je izmenila svoju suštinu, premestivši je izmenilasvojusuštinu, premestivši uge strane, punomsnagomproradi la icionalni industrijski dizajn SADa dizajn na icionalni industrijski 04. godine komentatora godine 04. Biznis vika okean”: jošneiskorišteni tržišta deo da je postalo jasnodaako tradi- se da jepostalo „Management Challenges forthe21„Management Ajošranije, 1999. IDEO-a. direktor godine,Piter Druker (Peter Drucker) u ru „Umetnost inovacija” (The Art of Innovation), koji je tada bioNešto, generalni sličnojejoš2003. To godine,pisao u ži budućnosti unošenje vo tu ljudi. kompanije to Za i znači pametnijesagledavanje budućnosti nepromovišuOne nove novom tehnologije, putpotpuno ži- već otvaraju novo već stvaraju tržišta, tržište. nedolazesa „Inovacije dizajnom stvorene genti naglavačke okreće put. treći uobičajeni ipredaleže pristup Ver- dizajnom” inovacije koje „Inovacije zahteva ostvarene Uknjizi tržište. tehnologiju inovacije ilinapostepene ili naradikalne koje su podržavale ganti). Upredgovoru dosada sekaže: Var- Vargontija (Roberto Mean”Roberta Innovating Things What Radicall drivenvom innovation „Design –Changing theRulesofCompetitionby nazi- zvučnim pod izdalojeknjigu Business School) biznis skul(Harvard isolidneškole idržave nego biznisa.2009. izdavaštvo Harvarda godine krugovi Sada seudiskusiju natutemu uključuju dizajnerski nesamo islično–.”sigurnosti Pojmovi skoro iinovacija sinonimi. dizajn postaju njihove ljudi, zdravlju, mogućnosti podrške obezbeđenju samorealizacije, ka je prestala biti utajnetogda sešto fenomena–čoveka. problemati- dublje pronikne Ova aktuelna samogove transformacije neočekivane su potrebom sa neposredno povezane za filozofečovek.” Po naglointeresovanjeinje- ubeđenju, dizajn momdubokom za i naučnike, biti znači šta toga poimanju dubokom nego nego tehnologijama, zahvaljujući postepeno sene dogodiće veka XXI natutemu: otkrića jasno izrazio „Najneobičnija (Megatrends) 2000. autorizgodine turolog „Megatendencije” knjige se Naisbitt) poznati (John Nesbit fu- Džon veka prošlog devedesetih godina shvatanja dubokog ljudske bez logija, ibiznismeniU našepočinju političari vreme dagovore tehno- dajesama dapotroši spremnost injegova potrošača za ja ograničenja. proizvoda Najvažnija jevrednost natomesamo graditistrategiju. Obrnuto, tehnologija iprimenaimaju svo- mora dausvoji, datehnologija primenenisu isfera odvojene idanetreba zarađena sredstva. vote potrošača.” svojih st seproučavanje in Century” je tvrdio da menažment jetvrdio Century” prirode, Početkom drugorazredna. m Keli (Tom Kelli) u svom best best svom u Kelli) (Tom Keli se m le- ovacija fokusiralo,

17 TEZE O KULTURNOJ POLITICI KULTURNOJ O TEZE Danas se, ipak, interesovanje za dizajn objašnjava ne samo umećem „po- bediti i preoblikaovati haos” kako se dobro izrazila, u svoje vreme, profe- sor Brižit Bordža De Mozeta (Brigitte Borja de Mozeta) autor prve knjige o menadžmentu u dizajnu. Krug kompetencija dizajna počeo se brzo širiti, kada je postalo jasno da dizajnerske metode pozitivno utiču na samu bi- znis – kulturu pretvarajući je u pravu inovaciju. Predlažući svoj pristup re- šavanju zadataka – u duhu „ne kakva je budućnost četkice za zube, nego kakva je budućnost higijene usne šupljine” – dizajneri predlažu kompani- jama da drugačije gledaju na suštinu svoga biznisa. U suštini, vas izbacuju TEZE O KULTURNOJ POLITICI TEZE O KULTURNOJ iz zone konfornog postojanja, gde ste vi klišeizirali u okviru svojih „četki- ca za zube” proizvodnih kategorija, gde su bili poznati konkurenti i ciljni 18 auditorijum i bacaju vas u otvoreni kosmos pun neizvesnosti. Predlažu vam da umesto poznatog „customer experience” korišćenja četkice za zube, stvorite nešto što će se pokazati ljudima kao korisnije, prijatnije, i ako je moguće, zabavnije u njhovoj težnji da održe svoje telo zdravim. Za mene je u tome suština dizajn-mišljenja; kretati se od „customer experience” ka „human experience” u celoj njegovoj punoći i neočekivanosti. O tome se

Sven Geier – Breakthrough izvanredno izrazila Paola Antoneli (Paola Antonelli) kustos čuvenog Muzeja savremene umetnosti u Njujorku: „Dobar dizajn je vraćanje u epohu re- • nesanse jer u sebi sadrži tehnologiju i nauku o tome kako čovek spoznaje svet, shvatanje ljudskih potreba i, naravno, lepotu. I sve zato da bismo sve- postaje pokretač razvoja biznisa – važan indikator evolucije celog ljudskog tu doneli nešto novo što mu je dotle nedostajalo, iako on to nije ni slutio”. društva. Danas je taj proces, pre svega, u dubokoj promeni smisla samog Najjasniji primer primene principa dizajn-mišljenja u biznisu poznat je pojma „inovacija” – tehnološki napredak, sam po sebi, ne znači ništa, ako svakom – to je put kompanije Epl (Apple). iza njega ne stoje realne socijalne inovacije u životu ljudi. Sporo, ali stvar- no težište se prebacuje na stranu velikog interesovanja za kompleks pro- Očigledno je da dizajnerske metode rada zahtevaju od biznisa određenu blema vezanih s ljudskim faktorom – onim što se zove SOFT ISSUES. hrabrost i, naravno, otvorenost za sve novo. Pri tome se osnovni atributi dizajn-mišljenja počinju prihvatati ne kao nešto posebno, svojstveno lju- Prioritetni zadatak svetskog top- menadžmenta je stvaranje inovativne dima stvaralačke profesije, nego kao neuskrativi činilac mišljenja u novim korporacijske biznis-kulture, to jest, efektno upravljanje znanjima unutar uslovima ekonomije kreativnosti i inovacije. kompanije i van nje. To nije čudno, jer po tačnoj tvrdnji autora još jedne

kultne knjige „Funky Business”, važno sredstvo proizvodnje danas nije ve- O tome se najviše uči u vodećim biznis školama Zapada. Evo nekoliko pro- • liko, ono je sive boje i teži oko 1,3 kilograma to je ljudski mozak. Problem grama NBA koji uključuju dizajn mišljenje kao predmet: Stanford Univer- je, ipak, u tome što je interpretacija i uopšte rad sa „sadržajima” mentalnog zitet (Stanford University), Kalifornija Univerzitet u Berkliju (University of kontejnera krajnje složen zadatak. California in Berkleley), Rotman škola za menadžment univerziteta u To- rontu (Rotman School of Management) i mnogi drugi. Pokazalo se da je potreba za dizajnerskom kompetencijom jedinstveno umeće rada sa informacijom za koju ne postoje parametri i koju je teško ver- Danas, kada se radikalno preispituju uzajamni odnosi čoveka i budućno- balno izraziti a koju sadrži ljudski mozak. Dizajnerima naročito dobro uspe- sti, kada prestaju da se prihvataju kao nešto dato i nepromenjivo, što se va rad sa takozvanim „tacitnim znanjima” koje je teško ili nemoguće formali- nadvija nad nama kao cunami, počinje da se formira novi stvaralački i zovati, dokumentovati i preneti. Na to se odnose „unmet costomer needs” konstruktivni pristup budućnosti. Istovremeno se nameće sledeći korak u pretpostavke i očekivanja potrošača koja sami korisnici ne mogu formulisati evoluciji dizajna: navike projektne kulture, izbrušene juče u razradi novih iako se baš tu nalazi veliki deo „plavih okeana” inovacija! Pri tome, identifika- proizvoda, doživljavaju danas usavršavanje u procesu stvaranja inovacija cijom sličnih „neočiglednih” pretpostavki i nastaje sinteza dobijenih poda- biznis-kulture, sutra će biti primenjene za svesno projektovanje buduć- taka u obliku koncipiranja novih proizvoda, usluga, brendova, postaje jasno, nosti. Na smenu ”foresight” – pokušaju da se „vidi” budućnost – dolazi šta predstavlja za biznis jedan od najsloženijih zadataka u lancu stvaranja ”foredesign”, kada će budućnost postati objekat dizajna, zajedničkog stva- novih proizvoda. Nije slučajno što je „nulta etapa”, u kojoj se javlja i interpre- ranja. Novi doživljaj sveta je neraskidivo vezan za pojavu „futuro dizajna” tira potreba korisnika, dobila naziv „The Fuzzy Front End Of Innovation” – – ljudi čiji je poziv da projektuju željenu budućnost (desirable future). Važno puna nejsanoća i razlika. Danas je to jedan od najuspelijih momenata u stva- je znati, što se budemo uspešnije noslili sa tim zadatkom to ćemo dublje Veliki put je bez prolaza, ranju novog. O tome jasno govore cifre: neadekvatna marketinška analiza shvatati „šta znači biti čovek”. Mi ćemo sticati...kako je pisao istaknuti ruski potrošačevih potreba stoji na prvom mestu uzroka neuspeha novog pro- naučnik, osnivač sinergetike S.P. Kudrjumov još 1994. godine „Čovek ostaje Iako hiljade staza vodi do njega izvoda (24%) tek zatim ide nizak kvalitet proizvoda (16%), nedostatak mar- zagonetka i u tehničkom i u socijalnom smislu. Danas mi ne znamo grani- ketinške strategije (14%), troškovi (10%) konkurencija (9%), tehnički pro- ce ljudskih mogućnosti, a od toga, u mnogome, zavise konture dostupne Kada prođeš kroz neprolazni prolaz, blemi pro izvodnje (6%). (Robert Cooper, Winning at New Products). nam budućnosti”. „ Slobodno koračaš između zemlje i neba.

Mumon, 1229. preveo David Albahari

Dizajn: od izrade stvari do projektovanja budućnosti / NOVA MISAO /// foto: Miroslav Nonin Andraš Urban KREATIVNI POGONI Pozorište je poezija stvarnosti

Razgovarala: Tijana Delić Fotografije: Edvárd Molnár

Ne treba očekivati od pozorišta ili od umetnosti, da uvek bude prijatna, da predstavlja samo ono što želimo da gledamo i čujemo. Ponekad to što gledamo kao predstavu treba malo drugačije razumeti. Mislim da je u pozorišnom stvaranju vrlo bitno biti okrenut ka muzici, ka likovnim umetnostima i zaboraviti na literaturu kao na jedini glavni oslonac. Pozorište jeste istinska stvarnost koja govori istinu. Bar dobro pozorište 21

oslednjih godina predstave Andraša Urbana prepoznatljive su i pred- ANDRAŠ URBAN: „Aiowu” sam stvorio sa svojim vršnjacima. Imali smo P stavljaju pomak u rediteljskom smislu, to su neke nove, provokativni- 18 godina. To je trebalo da bude koncept ljudi koji se uzajamno podrža- je, otvorene teatarske forme u našem prilično jednoličnom pozorišnom ži- vaju. Pored predstava kao što je bila „Rosa”, stalno smo se nalazili u nekoj votu. U njegovim predstavama uglavnom nema rediteljskih ponavljanja, akciji, hepeningu, performansu. Akcija je možda najtačnija reč. Sa elemen- što, na neki način, čini predstave autentičnom estetskom pustolovinom. tima pozorišta, uvek. Grupa „Aiowa” je izvodila mnoštvo neprijavljenih i Tekstu pristupa veoma otvoreno-dramski tekst, ponekad, služi samo kao nenajavljenih spontanih akcija, bilo u medijima, bilo na javnim mestima osnovno polazište ili samo kao inspiracija za nekonvencionalan rediteljski ili ulicama itd. Vrlo brzo smo skrenuli pažnju na sebe poput neke muzičke postupak. Šekspirova Bura predstavlja jednu takvu rediteljsku likovnost, grupe u usponu, a mi smo se ipak bavili teatrom. I ono što je tada bilo jako koja je upotpunjena neverbalnim teatrom, bez velikih verbalnih traktata. bitno, a mislim da je i sada, da je to bio skup pametnih mladića i devojaka Delom, predstava dobija dinamičnost uvođenjem osmočlanog ženskog koji se u pozorišnom smislu nisu vezivali za određenu tradiciju, to jest hora koji govori o samoj radnji kroz ponekad neartikulisane glasove, dah- nisu izrasli iz nje. Nismo hteli da ličimo ni na koga, pozorište je počelo da tanja i krike. Ujedno to su i mitske igre što njihovu radnju čini binarnom, u bude jezik izražavanja i neka vrsta postojanja. Grupa „Aiowa” se na svoj rediteljskoj konstelaciji, naglašavajući kako bi sve trebalo očistiti od ko- neozbiljno-detinjast i pomalo anarhističan način izražavala o svom shva- rumpiranosti i možda početi ponovo. Možda je to i rezignirani prezir prema tanju fenomena umetničke mafije, objavljujući viši cilj, a to je naoružava- društvu bez akcije i pravde. Tako i čovek postaje roba (dovoze u kolicima nje članova i osvajanje određenih teritorija sve do konačne pobede. Tada, supermarketa zarobljenog Ferdinanda). Superiorno vreme bez mnogo krajem osamdesetih, još nismo znali šta nam sledi. Ni surovost koju smo akcije. u predstavama predstavljali nije nikad trebala da bude predznak nečeg strašnog, kako je to ponekad tumačeno. Uvek sam mislio da je ta vrsta Urbanov rediteljski postupak ne gubi teatarsku artikulaciju, niti svoju efi- surovosti u umetnosti istinita. Da je to sredstvo, nož koji čovek usmerava kasnost, to su stilski koherentna i dosledna ostvarenja, baš kakva je temat- ka sebi, da u tom sukobu dolazi do izražaja neke istine, istinitosti. Narav- ski i idejno aktuelna predstava „Banović Strahinja” Borislava Mihajlovića no surovost je i poza...i momenat uznemiravanja kolotečine. Naravno, su- Mihiza, gde je dramaturška polifonija bila dosledno praćena u dekompo- rov sam još uvek prvenstveno prema sebi, odnosno istrajavam u stvara- novanju jednog mita. Istorijski kontekst je problematizovan kroz savre- nju istine. Pozorište jeste istinska stvarnost koja govori istinu. Bar dobro mene nedoumice, odnos koji je i danas izložen najtežim krizama a to su pozorište. moral, čast i sloboda pojedinca. Ideologija nije više osnova za umetnost nego je sredstvo provokacije, Dileme vremena u kojem živimo sintetizovane su u Urbanovim predsta- tako je to bilo i u vreme „Aiowe”. Ideološki momenat, ako uopšte postoji, vama, koje uspevaju da ostanu, u neku ruku, jedinstvene uz svu raznoli- svakako je deo celine koju zovemo predstavom. Uglavnom se koristi kao kost tokova. Koji je njegov individualni stav i da li pozorišno istorijski kon- marketinški potez koji pored efekta popularizacije određenog predmeta tinuum ostaje u zalog budućnosti i trajno prisustvo prošlosti, pitali smo svakako i čini svoje, to jest, ipak, prouzrokuje određene reakcije, dešava- Andraša Urbana kroz mešavinu zbivanja pozorišne realizacije, iskustva i nja. Imidž. Mada se time u ovom smislu ne bavim.... prakse. Ako govorimo o nekoj umetničkoj ideologiji, mislim da se bavim istim • „Aiowa”, pozorišna trupa koju ste osnovali, može se okarakterisati više kao stvarima kao kada sam počeo da se bavim pozorištem. Mislim da se nisam • • • foto: Branko Stojanović jedna ideologija i specifičan pogled na teatar. Njenom osnivanju prethodila mnogo menjao, bar ne u umetničkom smislu. I to mi je drago. Ali ta neka je pozorišna i književna radionica, gde ste stvarali kao glumac i reditelj. Sa postojanost, istrajnost, nije samo odluka, nego uglavnom jedan specifičan ove vremenske distance, koliko je ta koncepcija bliska današnjoj u okvirima ili svojstven pogled na stvarnost i umetnost. O pozorištu ne mislim ništa Vašeg stvaralaštva i iskustva? specijalno, to jest gledam na njega kao na jednu specifičnu umetnost koja

Andraš Urban: Pozorište je poezija stvarnosti / NOVA MISAO NOVA MISAO / Andraš Urban: Pozorište je poezija stvarnosti

KREATIVNI POGONI

23

BRECHT – THE HARDCORE MACHINE HARDCORE THE – BRECHT predstave iz Scena • • • • • • gde kao manjina, hteli mi to da pri- mi to gde kao hteli manjina, vizuelnu stvarnost koja inače ovde vizuelnu stvarnost ovde inače koja Pozorište ”Kosztolany”i Pozorište znači pozorište, je mađarsko Kako preko repertoara komunicirate sa publikom i kako definišete . umetničku, da, na neki način, kroz repertoarsku dramaturgiju govorite i o o i govorite dramaturgiju repertoarsku kroz način, neki na da, umetničku, provo- možda neke i za u pozorištu granica pomeranju stvarnosti, umetničkoj prosvetlje- takav, kao gledate na pozorište da kažete jer i sami akcije kativnije ni prostor pozorišta? koncept repertoarski ANDRAŠ URBAN: deluje na jeziku nacionalne ne manjine. nailazi već na neke Sama ta činjenica postojati A i zadatke i stvarapoteškoće situ- u drugim inače određene probleme koji postojali. bi ne acijam na biti svakodnevna je borbaznamo ili ne, tamo se osetili kao da bi ste kuće kod lepo je u stvarigde ste od kuće. Ponekad kulture. mađarske Repertoar ja stvaram krijući koji ili određujem ne pokušava da se opravda sveopšte i je deose iza kultu- koji raznih kvazi se pozorištem Bavimo i poziva. misija takođe a Srbije re prouzro- da ipak retki Mislim to su momenti. ali to oba kuće, prostora kod jedankuje specifičan vid stvarnosti. od onoga Suprotno se obično misli što se običnoproblemima i frustracijama onim opterećeni koje mi baš i nismo kritični, da budemo ne samo samo- A imamo pravo manjinama. pripisuju kritični. Ostvaruje Kosztolanyi na tri ravni. deluje sopstvenuPozorište produkciju, da ciljom sa regiona, 3-4 2006. tram-godišnje je pokrenut ”Desireov godine projekat premijere. različitih iz projekte razne poziva i prihvata koji vaj”, literarnu, onu pozorišnu, predstavlja projekte, i savremene bilo da je zanimljive jest da dovodi prisutna.To nije pred- je bitan momenat reč drugom.ili nečem o muzici, pozorištu Svakako veli- praznine, U početku scene. mađarske i alternativne nezavisne savremene stavljanje popunjavanja svojstvu i uspehu program ostvarenje celogodišnji uz pomoć pokrajinskog Sekretarijata za kvalitetu, Uprkos kulturu. ja sam biti. No, optimista. tako i dalje da li će je pitanje ko Station”. je ”Desire Central vid delovanja Treći Urbana i počeli da radimo. Svake Urbana Svake i počeli da radimo. o loš glas, čak i posle toliko vremena,o loš glas, čak i posle toliko var kao Mnogo i sa zavise pozorištima. Pa ja već godinama govorim da nismo mi margina nego da nismo godinama ja već govorim Pa varate i nezavisne pozorišne predstave uz pomoć MASZK-a, koje koje uz pomoć MASZK-a, predstave pozorišne i nezavisne varate Subotici. Sa aspekta upravnika imate odgovornost i odgovornost imate osztolányi upravnika Dezső Sa aspekta u Subotici. Ako govorimo o sintezi materijalnog i umetničkog, u tom kontekstu pomenu- kontekstu u tom i umetničkog, materijalnog o sintezi govorimo Ako Kao što kažete, od 2006. godine ste i direktor Mađarskog gradskog pozorišta pozorišta gradskog od 2006. Mađarskog i direktor godine ste kažete, što Kao od kvaliteta ljudi koji ih prave, a to je znatno bitnije od pravilničkog odre- pravilničkog od bitnije znatno je to a prave, ih koji ljudi kvaliteta od da bi Uporno govorim u parama, no bez sve ne možemo. đivanja. Nije njih se pokazali u one projekte su ulagati trebalo više koji sposobni za razvoj, predskazuju da mogukoji postatijoš vredniji i produktivniji. nažalost, No, Ko- o Pozorištu govorimo ako Naročito na tu temu. se javlja puno gorčine sztolanyi i Desire festivalu. Mislim, razumete ako kažem, da nije najveličan- tako. je uvek preživeli... a skoro ste što se tome stvenije radovati • la bih da st sredstvima. godine Ministarstvo ove Eto sufinansira već Srbije kulture jekat. pro Mislim da je sa festivalima slična st nisu na pozorišnoj margini. Da li kroz te projekte Vaša umetnička i rediteljska i rediteljska umetnička Vaša projekte te Da li kroz margini. na pozorišnoj nisu i vidljivija? Da li je potpunija do izražaja? dolazi više poetika ANDRAŠ URBAN: main stream! Maszk:Da pojasnimo priču o udruženju veka, kada ovog početkom sam po- da se vraćam jest,čeo posle to kada sedmogodišnje pauze, sam i konkret- gde i sada onda u okruženju počeo pozorištem, no ponovo da se bavim, jednostavno jest bilo nije uopšte radi- miljenik. nisam bio ničiji boravim, To lokalni baš kulturni mejnstrim nije ti, odnosno Tadašnji raditi na svoj način. kao nekog sam što ja. Delimično zbog da prihvati hteo jer sam toga druga- me je bi a još uvek njihov, nisam čiji, jedan produciraju skro- projekat. Vrlo ili pomažu mi da krenuli su godine no ipak Rekao zamno, sam neformalni jer u mene značajno. ansambl, bio pravno-administrativnom je to ni dan danas ne postoji, i uvek smislu samo po izbor projektima. je virtuelni ljudi to no itekako Znači ansambl, stvaran. 2006. godine, kada sam postao direktor Kosztolanyi do- Pozorišta Kosztolanyi. bio sam Imao mogućnost Pozorišta ansambl da formiram pa sam pozvao i mladim ljudima, da radim sa su novim sam želju one koji jest, sarađivali su ja sam izabrao one koji na Maszk njih, To i danas članovi. projektima, odnos sam sa se postavio i tako samim u koprodukcioni sobom. Hoću stvari, da kažem, dve između te da danas nema razlike jedino u ne- saradnje iz te u svemu, produkciono-menadžmentskomkom Sve smislu. kao me znaju drugačijeg. po one predstave kojima proizišle su • K zbog saradnje sa Ljubišom Ristićem. A lično mislim da u vojvođanskim da u vojvođanskim zbog A lično mislim Ristićem. sa saradnje Ljubišom mađarskim u vojvođanskim i pozorištima nisu mladi reditelji pozorištima re- glumački sindikalizam je dao svoje Krivo odavno tumačen dobrodošli. iz me ljudi E, tada opasno. su nešto da ispadne može uvek a reditelj te, zulta pod festival solidan sasvim organizuju godina 20 već koji Maszk, ženja udru pozorišta, festival podržavali. nezavisnih i alternativnih imenom Thealter, za ipak smo zajedno godine, vreme izolacije, 1992. smo se od ranije, Znali izneli moju predstavu ”Wojcek” i odigrali je sa ogromnim uspehom. Znači oni su mi ponudili da skromnim sredstvima produciraju neki moj proje- smo neformalni mali Formirali I tako. je bila drama Ota Tolnaija). kat (to ansambl, pod imenom Ansambl Andraša NOVA MISAO / Andraš Urban: Pozorište je poezija stvarnosti Pozorište Urban: / Andraš MISAO NOVA da je gradu Subotici potrebno takvo takvo potrebno Subotici gradu je da postane prava, zdrava, progresivna postane zdrava, prava, odnosu prema celoj zemlji. Sve u svemu u svemu Sve zemlji. prema celoj odnosu Andraš Urban: Pozorište je poezija stvarnosti / NOVA MISAO je poezija stvarnosti Pozorište Urban: Andraš / NOVA DRAŠ ko- URBAN: o tome ali ne bih sad bitne, finansije govorio su Pa, Finansije? rednica od ovih nije artikulisana da bi sužavala, zatvorila stvar, nego baš Dezse” je karaktera Grad pokrovitelja Revijalnog uz glavnog Suboticu. i baš od- nego Nijedna stvar, podnaslov. određeni ovakve da predstavlja se ili onakve zatvorila nema obavezu projekte. Koncentriše na i takođe i sužavala, region bi da izabrani određeni na artikulisana nije ovih od rednica festivala da je cilj Osnovni suprotno. platforma je vredno ono što i savre- da predstavlja za zbivanja, pozorišna jest da pruži uvid to neki način), a razlikuje se odmeno i zanimljivo nas (na sopstveno u ne zaboravljajući okruženje, čini To dešavanja. u savremena bit- regionu gradu, se nalazi,kom šta sama geografska uloga je koju odredni- jako je samo To to. samo i se artikuliše i u festival Takođe ca nalaže. pozorišni dobar bude da je mu cilj da da ostane želi nekonvencionalan, o festivalu koji govorimo Znači, no. bilo kao dolaze, gledaoci, koji bilo kaoljudi izvođači, zbog dolaze isključivo bitne stvari. ume da uništi Protokolarnost ta- Privrženostteatra. konceptu t a t I o n !!!! D e s I r e D E c e n t r a l s kođe. prvim je već postao Station” izdanjem svojim ”Desire odlična Central po- festival a je imao podnaslov manifestacija. Prošlogodišnji zorišna West, North/South, a naredneovogodišnji godine East. je reč o pronalaže- Uvek sopstvenognju identiteta gledajući odavde ka evropskoj stvarnosti. Pod- da bi kritičari izmišljen kritikovali nije shvatiti, ne treba preozbiljno naslov ne razumeju zaštoako je jedan projekat svrstan u program kada sa nije ovim na pojavljuje je jedna predstava i igra za sebe. se u novem- Dešava zapada, tada To ili slično. se koja depresiju zimsku onu razdrmao bi da bru određene se i pokazalo kulturne praznine a to prostorima. Ispunjava kod posetilaca festivala i postalo je jasno da izbegne bi hteo Station” ”Desire Central i Srbiji. A mislim dešavanje. mnogim festivalima, da postoji se desilo radi sebeono što samog i da se u sopstvenojudavi beznačajnosti-osrednjosti. • AN liko smo morali činiti kompromise zbog ograničenja budžeta. Ne bih, jer jer bih, Ne budžeta. ograničenja zbog kompromise činiti morali smo liko ono da se oslonim i koristim nateralo, iskustvome je pozorišno naučilo, postoji,što da sa zadatim baratam, da od okolnostima mogućeg činim svakako No, je vrlo pohvalno da je i sa je to ”Desireom”. Tako celine. neke sredstava, za svigrad bio spreman da ustupi znamo da koje čak i ovoliko bu- većim sa znatno festivali prave i nebitniji mala, jer se mnogosu manji vlasti i drugi nivoi ipak učestvovati određenimdžetima. Računamo da će ili angažovanim kao predstavama o mojim govore Kada stvarnosću, bave se da podrazumevam pod tim ja političkim, se šta (u i političkim društvenim ličnim, okružuje, nas što onim neki svoj ima predstava svaka da Pretpostavljam razumem)... ne šlagvort biti neće poslednje ovo da se Nadam htenje. zadatak, govorim da volim ne u svemu, Sve kritičare. određene za predstavom.... sa nekom hteo sam o šta tome granici odnosa onog što se zbiva zbiva se što onog odnosa granici o sam rekao u šali, ali vrlo ozbiljno tikuliše onu drugu stvarnost, onu jesttikuliše to ganizuje ga Pozorište ”Kosztolanyiganizuje ga Pozorište nos glumca i publike, nego i one dru-nos glumca i publike, Za mene je pozorište, u neku ruku, poezija stvar- Za mene je pozorište, „Desire Central Station” je zasad internacionalni/regio- „Desire Station” Central BRECHT – THE HARDCORE MACHINE

Scena iz predstave

a li je koncept festivala bilo moguće realizovati u punom potencijalu od, u punom potencijalu realizovati bilo moguće festivala a li je koncept Osnivač ste internacionalnog pozorišnog festivala „Desiré Central Station”. Station”. „Desiré Central festivala pozorišnog internacionalnog ste Osnivač možda, neke prvobitne zamisli i ideje, jer sredstva za kulturu su uvek limitira- uvek su kulturu za i ideje, jer sredstva prvobitne zamisli neke možda, bila pre- je to Koliko smislu. i u umetničkom ponekad nas, na i ograničavaju realizaciju? za preka ANDRAŠ URBAN: nalni savremeni pozorišni festival. Or pozorišni nalni savremeni na sceni i između gledalaca, računajući i na onaj svet koji se dešava unutar unutar se dešava koji svet onaj i na računajući gledalaca, i između sceni na samopojedinca od to u publici. Nije stvarnosti gledalacge scenske ona hepeninškapostaje čiji nije A to deo. dijalogu. Na tre- i intimnom da je reč o zdravom mi se čini više interakcija, pozorišta događaj kaoba element da zaboravimo posebna da je osnovni pokušava stvori da A čovek celina. ili ar podsvest stvarnosti, na površini. deluje Iskreno, čak iako ja baš umem, i ne nivoe više razlikujem ne jest to granice, pravim ne jednostavno, ili neću, ili stvarnosti, govorim. kako ih. Jednostavno tako i ne hijerarhizujem govorim dešavanja. određena Kroz nastaje vremenu i prostoru i na u datom nosti, ono je sklop istinitih stvarnih Treba momenata itd. događaja, akcija, priča o krvi nije da to da naglasimo reč drugom. i mesu, je o nečem Ali šou o reč uvek je da je jasno stvari uozbiljimo da želimo koliko obzira bez za uzbu- i namera da nekoga želja dopadanjem je to jest, to uvek biznisu, dimo ili da ga razonodimo. ov Naravno, mislim, opasno je i sebe preozbiljno shvatiti. No, neozbiljna umetnost ne neozbiljna No, opasno mislim, je i sebe shvatiti. preozbiljno paradoksu... da postojimopostoji, u ovom tako svaka da o mojim predstavamaKada kao govore ili političkim, angažovanim ja pod Pretpostavljam razumem)... ne se šta tim podrazumevam stvarnošću, da se bave (u nas okružuje, ličnim, onim što političkim i društvenim predstava neki ima svoj poslednje neće zadatak, Nadam se da ovo htenje. biti šlagvort o za da govorim ne volim u svemu, određene kritičare. Sve predstavom.... nekom sa hteo sam šta tome • D • • • KREATIVNI POGONI KREATIVNI 22 KREATIVNI POGONI 25 URBI ET ORBI ET URBI Scena iz predstave • • • klasičan način, to jest gledano iz iz gledano jest to način, klasičan iv. Dramski tekstiv. je samo jedna od jer od silnog naleta raznolikih značenja više ne znače ništa.jer odU različitim ne znače silnog naleta više raznolikih značenja bukvalnokontekstima se koriste, za kvalitativnu dela. Krije- nekog ocenu mada, najtačnije, skoro pošto je to mo se iza teatar, savremeni termina u nekim krugovima odrednicaznate, je i to sa velikim deficitom. Meni baš jest pitali, da bude ste to ono što sve dramski ume da predstavlja teatar u savremenog teatra, savremenog za nas. sve I povezivanje neprijatno reči, sa te svim jeste smislu tim nebulozama ili neprijatnostima, pravom moglo da bi sve ostati strategija, onako teatra, dramskog koncept ratni je bilo. kako i čak na prilično Režiram drame svakako, mog puta pokazalo ugla klasičan. se to Puno kao napredno previše ili pak kao ili pak modernije vrlo od prosto osobeno uobi- van svih i nešto tokova za ni na samom početku mene, kadačajenog. Ali pozorište, sam se okre- samo predstavljalo nuo ka dramski nije njemu tekst. pubereteta Posle nikadaskoro nisam ni mislio da je predstava rezultat dramskog teksta, da ta da oživi se da zanimljivo, Naprot jedina mogućaje to osnova. i toga novo nešto zbog reći nego morao da se preispita, preartikulišemogućnosti. samo Ali i onda, tek sa htenjem nečin, reditelj tu bi neki da na toga zbog Ne zabavi itd. čitanje njegovo nas je reč. reći Ne čak ni struktura,misaona možemo ideja o kojoj jer dramska struktura jedina, se nalazi da nije ili ono što u dramama, ne mora da znači kontekstu tačni literarnom u kontekstu pozorišta. u tom Drama su je Drama i obaveza. samo konvencije pozorišne zboguglavnom vladajuće a i ne mora. Čak i podosta da bude mogućnostmože predstave, kritičara zasnivaju na takozvanim i autoritet modernim rad svoj tendencijama koji kada dođu u dodir savremenog teatra sa koja predstavom ili na praćenju strukture, dramaturške poči- konvencionalne ili ne koristi se suprotstavlja one stvari razjašnje- da se gube, odavno pa već problematizuju su nju koje kad Mislim, ne. počnu o nedostatku linearnosti, da govore početku i kra- moder- ju, o nedostatku dramaturških poteza se mogu sa tumačiti aspekta koji tumačenju u greška velika se da mislim priče... aspekta sa realizma, nog kao ista pozorišta da mu postavljamo i nalazi pitanja dram- u tome jest to kao realizma, pa pozorištu teatru, umetnici, da bi se pravdali, skom

brojali u pitanju. Danas su razni Danas su ter- brojali u pitanju. ost, eksperimentalnost, alternativnost, Nikad ne govorim o postdramskom pozorištu, odno- pozorištu, o postdramskom Nikad ne govorim Od glumca očekujem ili pokušavam da ostvarim odre- ostvarim da pokušavam ili očekujem glumca Od Ja ne isprobavam stvari, Ja ne isprobavam nego Nikad Šalim se. ih činim. ašim predstavama govori i izražava se i kroz upotrebu savremene savremene upotrebu i kroz se i izražava govori predstavama ašim ao i fraza koja obuhvata i ono što je nerazumljivo, haotično, neprijatno za za neprijatno haotično, je nerazumljivo, i ono što obuhvata koja ao i fraza ao savremena umetnost koja briše granicu između medija i umetnosti, izvo- i umetnosti, medija između granicu briše koja umetnost ao savremena Koliko se gluma razlikuje u Vašim predstavama od nekog klasičnog modela. od klasičnog nekog predstavama u Vašim gluma razlikuje se Koliko Novi mediji su postali deo izvođačke umetnosti. Takva simbioza tretira se se tretira simbioza Takva umetnosti. deo izvođačke postali su mediji Novi Kada govorimo o postdramskom pozorištu u poslednje vreme termin je po- termin vreme u poslednje pozorištu o postdramskom govorimo Kada beskonačnom pogledu,beskonačnom je donekle u nekom što momenat i odlučujući pogledu.estetskom mi bila bitna. su Ima par imena koja • Glumac u V đenu prisutnost na sceni, u datom prostoru. Nije lik prisutan nego prisutan lik ono fi- prostoru. Nije datom u na sceni, đenu prisutnost ličnost nikako nije glumca, negoali to prirodnije, nešto zičko-psihičko biće, prisustvo prvenstveno Autentično i u samom procesu već elementarnije. priprema. Glumac pored bića treba svog da bude i performer glumačkog Na granici je privatnog i igranog,i akcionist. stvarnog Po- i osmišljenog. i stvarno sada dešava se upravo se dešava. koji je ipak čin zorište je rekvizit, bar sa glumac barata Upotreba na taj njom. način Tehnologija je ali i to ophođenja, njegovog samoraznih određuje način tehnologija bilo kakvog tehno- Korišćenje mizanscena. igre, njegove deo predstave, stvarnosti, delovi su ostaje To instrumenta u sferiloškog obraćanja. živog ništa specifično. i nisam od reditelj Moram reći, da ja inače onih sa multi- medijalnim odrednicama. koristim modernu retko popularnu Vrlo tehnolo- se koje kao U poslednje kamere vreme samgiju, su itd. radio predstave što odrekao zasnivaju na glumcu, uglavnom se scenografije pa čak i muzike. sem jedne stvari, može, se sve U pozorištu je da glumac ili ono deša- a to posle Tek prisutan. zbiva, ili predmet se ne bude autentično koja vanje o pozorištu. govorimo toga • k Vi de- biste i kako tim sa Da slažete izvođače. li se same za publiku i ponekad finisali? ANDRAŠ URBAN: rekvizite, tehnologije, na sceni. To je ujedno i Vaš rediteljski senzibilitet? rediteljski i Vaš je ujedno To sceni. na tehnologije, rekvizite, ANDRAŠ URBAN: potreba i prirodna možda dominira, predstavama U vašim umetnosti. đačke kriterijum? pravite način Na koji eksperiment. novi isproba da se ANDRAŠ URBAN: rad moj koje kritike takve javljaju se sada drugima....tek to prepuštam sno svrstavaju Ne da treba u taj da „postdramskog” termin. mislim povezuje- na vi ste koje osobinama onim sa mo smo andergraund. Doživeli pravu propastavangarda, moćnih termina, nisam razumeo eksperiment. termin ili neizvesno uvek Ulaziti u nepoznato, mi je bilo vrlo kao zadatak. prirodno, osnovni stvaranju da je u pozorišnom Mislim vrlo bitno biti okrenut ka muzici, ka li- umetnostima i zaboraviti kaokovnim na literaturu na jedini oslonac. glavni • st mini postali fraze, kao modern su što NOVA MISAO / Andraš Urban: Pozorište je poezija stvarnosti Pozorište Urban: / Andraš MISAO NOVA isto zasnivaisto na indikaciji, zadatku, svesnih ličnosti a ne gomila bez prorokujem, te da učinim da ljudi ljudi da učinim da te prorokujem, u publiku i da ih ne zavaravamo. A zavaravamo. u publiku i da ih ne sam nego ansambl je premala ekipa Naravno, da sam naišao na prave saradnike, glumce, glumce, saradnike, da sam naišao na prave Naravno, Sa svom skromnošću i pokornošću bih voleo da ne či- ne da voleo bih pokornošću i skromnošću svom Sa ašto je takav pristup po Vama značajan i važan danas, zbog teme zbog teme danas, i važan značajan po Vama pristup je takav ašto Andraš Urban: Pozorište je poezija stvarnosti / NOVA MISAO je poezija stvarnosti Pozorište Urban: Andraš / NOVA redstave. Vaše režije se ostvaruju preko interaktivne komunikacije sa glum- sa komunikacije interaktivne preko ostvaruju se režije Vaše redstave. Čiju biste rediteljsku, umetničku estetiku izdvojili kao prepoznatljivu i zani- prepoznatljivu kao izdvojili estetiku umetničku rediteljsku, biste Čiju Odnos glumca, stvarnosti na sceni i gledaoca jeste komunikacija jedne komunikacija jeste i gledaoca na sceni stvarnosti Odnos glumca, koju obrađuje, načina rada, radu sa glumcima, drugačijeg čitanja...? drugačijeg glumcima, sa radu rada, načina obrađuje, koju ANDRAŠ URBAN: ne jer to o drugim rediteljima, odnosno voleo bih da ne govorim nim to, detinjstvu bi pričao o svom Radije bih znao. na reci smo bukval- Tisi, kako na granici grada i prirode. O tom gline, iz tople reke, te no izrasli iz mulja cem. Da li je to ista stvarnost na drugačijem estetskom planu? Koliko ona ko- Koliko planu? estetskom na drugačijem stvarnost ista Da li je to cem. sa publikom? respondira ANDRAŠ URBAN: Uvek je reč o interakciji, samo se stepen te interakcije menja. Mada kada kada Mada menja. se toga tiče. što interakcije te stepen se samo interakciji, o reč je Uvek stvar- pozorišna je to radim sa ansamblom koje jel, na one moje predstave kažemo, mislimo, to stvarnost, ta ista nije To Kosztolanyi. InteraktivnostPozorišta se instrukciji. na hoćemo ako nost, se dolazi kako do određenog ali sam način, teksta deo je i dešavanja stvarnosti, iste te istinitosti. a predstava spomenute dve na granici te je i ne ambulanta nije ne treba zaboraviti. Pozorište Stvarna je ali je i igra. To treba ga pretvoriti da je uloga u u ludnicu. Čak mislim interaktivosti koja zadržavakasnijem procesu zadatak improvizacije, malo pre- u mom radu jest, gledam to kao ja na to naglašen, vrlo na nešto i prirodno. normalno je sredstvoAli to a ne cilj. je da sam se nekadČinjenica trudio da Sada, momenta. sa- željenog Od do sami sam da de- hteo delo, njihovo učestvuju da je to u predstavikoji poveruju dođu predstave. ipak oni da ali glumcima na stvari zasnivam terminišem rad svoj meri velikoj u stvarno, mog tekstualnog tkiva I dobro je kada do izvođenja ne morate predstave. scene. do neke da dođete lagati reči, mada sada, te po smislu je kolektivni u pravom akcija čin, Scenska ostvarujemeni, nju skup pojedinačnih identiteta. pojedinačnog • mljivu. Z valo svakoj vrsti publike završavaju na tome da pozorišta ne mogu da se se da mogu ne pozorišta da tome na završavaju publike vrsti svakoj valo oslobode određeni od kriterijuma, sopstvenih pa ih tako, komercijalnih drži publike sloj zamasovniji nikad muda. A je pametno da nisam mislio i svašta. sve prodajete publiku kao budale kojima na svoju gledati na neke svoj da ne potcenjujemo Pokušavamo na sreću i imamo njih. ne bude pod sop- teretom tiče, ustanove se naše da, što Radim na tome stvenog repertoara sistema ili bar istinitijeg nego pravog da bude mesto stvaranja. Ne na mislim malo. Nego, nas je jako Pozorišta Kosztolanyi, i ginemo u obavljanju poslova. Kosztolanyi, i ginemo u obavljanju Pozorišta • p r se dosad uglavnom bazirao na mom r se dosad uglavnom rada. Nijednom nismo svesno krenuli svesno rada. Nijednom nismo URBI ET ORBI ET URBI

Scena iz predstave

Ali pozorište za mene ni na samom početku kada sam se se sam kada početku samom na ni mene za pozorište Ali Posle tekst. dramski samo predstavljalo nije njemu ka okrenuo rezultat je predstava da mislio ni nisam nikada skoro pubereteta Naprotiv. osnova. moguća jedina je to da teksta, dramskog samo tek i onda Ali od mogućnosti. jedna je samo tekst Dramski da toga zbog Ne itd. preartikuliše preispita, se da htenjem sa bi i da tu nešto novo reći zanimljivo, nas mora njegovo reditelj ta oživi se da toga zbog nego nečin, neki na zabavi čitanje je reč. o kojoj ideja misaona ra, na svoj način, sa određenom publikom. Kada me pitaju za koga su su koga za pitaju to je bio čovek, radu i na izboru bitniji znači raznih reditelja, rediteljskom me Kada jest se pokušava nego reditelj, ostvariti Uglavnom sam komad. pozo- živo publikom. bilo da je reč ili sadržajno o formi predstave rište se bavi. kojom o temi komunici- i je određenom aktuelna radi samog sebe zasad predstavaPozorište naša me ne zanima. se Svaka nastaje, sa kome u okruženje prostor, onaj za način, vezuje svoj na ra, dolaze za bez da su one koji sve predrasuda, od- govorim predstave, naše nosno da ne dolaze zbogunapred kakvo pitanje spremnog na odgovora takva treba. Uglavnom im pozorište još ne po- koje publika želi pozorište kakvo još ni mi ne znamo biti. Sada mi je koje stoji. Mi želimo pozorište će kada i zanimljivo već sa rad gledaju na naš velikim po- predrasudama, to staje vrlo specifičan segment našeg repertoarski Uglavnom gde bi se ulagi- da budemo komercijalni. koncept su ti koji nose naš prilično veliki repertoar. Da ne zaboravimo da, pored pored da, zaboravimo ne Da repertoar. veliki prilično Ansambl pozorišta sastoji od pet izvanrednih oni mladih glumaca, znači naš nose koji ti su predstava I još do- u Subotici, 10 svega, glumci mesečno naši odigraju oko 3-4datnih Repertoa na gostovanjima. • • • KREATIVNI POGONI KREATIVNI 24 • • • Scena iz predstave TURBO PARADISO KREATIVNI POGONI

• • • Scena iz predstave TURBO PARADISO neko kvazi ophođenje i ispunjavanja administrativnih kvota modernog teatra. Ali, ne treba se time baviti.

KREATIVNI POGONI KREATIVNI Ali da razjasnimo nešto drugo. Nije reč ili ne bi trebalo da bude reč, o re- diteljskom čitanju. Umemo da to shvatamo kao da je reditelj ludak koji to drugačije čita od ostalih, ili da on i to mora da uradi, pa na kraju ispriča istu tu priču u malo drugačijem stilu, značenju. Nije u tome stvar. Reditelj stvara predstavu, a ne postavlja dramu. To je velika razlika. Po meni on ne režira prvenstveno svoje čitanje nekog dramskog teksta, pošto je to isto 26 to u malo drugačijem tumačenju, nego stvara predstavu, koja deluje sa 27 potpuno drugim momentima nego tekst. Jezik literature i pozorišta je identičan samo u nekoj dalekoj dubini, ali na razini stvarnosti, to su jako različite stvari.

• Da li je pozorište kod nas u svom vremenu dobilo afirmaciju?

ANDRAŠ URBAN: Mislim da ta naša scena vrlo teško prima uticaje, to jest jako teško se pomera. Čak i prisustvo vrhunskih predstava, reditelja itd ponekad prouzrokuju baš suprotno. Ne rađa se novi pristup, nego to od- moraju da lažu, i da izmišljaju razne razloge za određena dešavanja. A tre- rade drugi. Pa znate i vi za onaj naš mentalitet kada kažemo da je to došlo balo bi da bude suprotno. Promeniti prilaz i način percepcije u odnosu na sa Zapada, ili videli smo mi to svojevremeno na Bitefu. A nikom ne smeta nova dela. Mada mislim da sa percepcijom i nemamo brige, nego pro- da je ono što svaki dan gledamo viđeno još pre dvesta godina... ajde no, blem kasnije nastaje, kada se pokušava prevesti, usklađivati, ocenjivati, pre pedeset. Uvek je autentičnost bila riskantna stvar. Nema tu ničeg novog pod sun- mladom čoveku, gledaju na to kao na riskantnu avanturu, ili ih teraju da kada o tome treba nešto reći, pisati, predavati. A posmatrač je i čuvar ono- cem, to je večna borba... Pa izazov je nešto čega se čovek boji ali ga i voli. rade u šupama. Vrlo je to smešno, oni kažu da ne smeju prihvatiti rizik, pa ga što je i strukturalno naučio. Kako bi on odbacio sad ceo taj svet, koji ga Mislim, baviti se pozorištem znači baviti se čovekom u neku ruku. Hoću da Mislim, to nije izazov, to je neka određenost. Nisam drugačiji jer sam to na kraju dovedu iskusnijeg reditelja koji im uradi vrlo osrednju predstavu. čini vrednim. kažem, da bi vredelo uložiti malo snage i sredstava u to da se prave kvali- hteo da budem, nego je to tako ispalo. Biti drugačiji nije cilj, nego je nuspo- No, ne treba da neko radi u pozorištu zato što je mlad, nego zato jer ima tetne pozorišne radionice, znači prava pozorišta mogu mirno da krenu u java. Inače, iskreno, ja se ne bavim sobom ili sa nama kao s nečim drugačijim. nekog posla tamo. To jest kvalitetan, talentovan. Ja se ipak nadam da će Naravno, ne bi trebalo sada da razgovaramo o autorima i ljudima koji ra- formalnu i sadržinsku avanturu. Držati repertoar kao teret na ramenu i biti se oni izboriti, da ćemo se izboriti sa tom nezavidnom situacijom. Ove go- zne termine, tendencije koriste da pokriju svoju nesposobnost, pa je zato podređen nekim zakonima tržišta je prilično teška situacija za umetnički Nema velikih dela bez rizika, a ni malih. Mislim, svaki moj saradnik u ovom dine u našem pozorištu imali smo dve premijere mladih reditelja. Kritikovao i najbolje da određenu terminologiju koristimo uvek u onom pravom i rad, mada je i to postao suštinski deo posla. trenutku je već pokazao koliko je kvalitetan u dobrom smislu te reči. A što sam javno taj maćehinski odnos koji postoji prema njima, da pozorišta ne njenom pozitivnom značenju. bi trebalo da bilo kom šteti da radi pravu stvar? A raznolikost je vrednost, dozvoljavaju rediteljima da postanu ono što jesu, da pozorišne institucije • Oko sebe ste okupili talentovan tim ljudi. Podržavate se međusobno. Među- bez obzira što bi neki hteli da dokažu suprotno. Mislim, rizik je i osnovni određenih zajednica ili pozorišne zajednice pokušavaju postojati bez sop- • Kolika je potreba za novim rediteljskim čitanjima i umetničkim kategorijama? sobna kreativnost je ujedno i put ka novoj poetici i estetici. Međutim, sve što momenat režije i pozorišnog stvaranja. A pozorišta koja ne smeju ući u to, stvenih reditelja, jer to bi mogao da poremeti određenu hijerarhiju stvari. je drugačije, danas, može biti i rizično. Koliko Vam je to izazov? uglavnom lažu. A život umetnika je uvek riskantan. Ali najrizičniji faktor je Nijedna pozorišna istorija neće postojati ili opstati bez svojih stvaralaca. ANDRAŠ URBAN: Ogromna je potreba za novim ili drugačijim shvatanjem neka vrsta ljubomore, bez obzira da li je reč o umetničkoj, političkoj, sve- No, takođe sam i rekao mladim rediteljima da oni i sami moraju da pokuša- pozorišta. Jednostavno je bitno da pozorište ponovo ili najzad pronađe ANDRAŠ URBAN: Ja mislim suprotno! Vrlo je riskantno biti kao svi ostali. jedno. Čudno, da i dan danas možemo ili moramo o tome da govorimo. vaju da poruše barijere, da moraju golom pesnicom da lupaju na zatvorena svoju pravu vezu sa stvarnošću ili sa čovekom. I sa umetnošću, takođe sa Opasno je biti licemeran. vrata čak i ako to malo boli. Nijedna generacija ne bi smela da prihvati da samim sobom. Većina pozorišta deluju ni sami ne znajući zašto, tek jer Ako je tako, to jest ako u nekom društvu ili nekom segmentu društva tako je uspavana lepotica i da ne pokuša da menja si tuaciju. „ treba da postoje. Gomila ljudi se vrti u tom svetu jer su se eto tako počeli kako vi kažete u pitanju, onda treba ozbiljno prorazmisliti o nekim stvari- baviti scenskom umetnošću. Mislim, ne treba egzistirati tek onako i pri- ma i o strategiji delovanja protiv toga. Jasno mi je da se društvo prilično hvatiti umetnost na sceni kao takvu, dosadnu, i kao kategoriju koja nije ni Od glumca očekujem ili pokušavam da ostvarim određenu teško suočava sa samim sobom, no, to će biti i prilično teško zaobići. Mi- o čemu. Žalosno je, odnosno problem je, da umetnost pozorišta nije uspe- slim, to suočavanje. la, ili nije mogla, u celosti da se promeni, revolucionira, kao što je to slučaj prisutnost na sceni, u datom prostoru. Nije lik prisutan nego ono sa ostalim vidovima umetnosti dvadesetog veka. Nije mogla ni da pomisli fizičko-psihičko biće, ali to nikako nije ličnost glumca, nego nešto S druge strane postoji jedna druga publika i jedan drugi koncept koji baš Mislim da je sa festivalima slična stvar kao i sa pozorištima. na sebe autentično, sopstvenim sredstvima. Zato i čoveku ne ostaje ni šta tu specifičnost ume da ceni, i vole vas ili cene, ili im nešto značite baš zbog drugo nego da normalno i tiho radi svoj posao, da prati te svoje konce... prirodnije, elementarnije. Autentično prisustvo prvenstveno već toga. Mnogo zavise od kvaliteta ljudi koji ih prave, a to je znatno pa ako treba u daleku budućnost. Mislim, da često zaboravljamo da se ba- vimo samim pozorištem. Ne mislim o nekom hermetičnom okretanju ka i u samom procesu priprema. Glumac pored svog glumačkog • Položaj mladog glumca, mladog reditelja, dramaturga... nije baš zavidan. bitnije od pravilničkog određivanja. Nije sve u parama, no bez sebi, nego suprotno. Ali moraju se svakodnevno preispitivati određene bića treba da bude i performer i akcionist. Na granici je privatnog Kako komentarišete takvu situaciju u pozorištu? Da li se možda naslućuju pro- njih ne možemo. Uporno govorim da bi trebalo više ulagati discipline. I to nije samo ona teatrološka kvazi egzaktna priča, nego je to mene, da li će nam doneti nešto novo? jedna vrsta istinske duhovnosti, čovek se i intuitivno odnosi prema tome i igranog, stvarnog i osmišljenog. Pozorište je ipak čin koji se u one projekte koji su se pokazali sposobni za razvoj, koji na spomenuti način. Mislim, uvek će se naći ljudi koji se pod šatorom ekspe- upravo sada dešava i stvarno se dešava. ANDRAŠ URBAN: Ne znam kakav im je položaj uopšteno, voleo bih njih da predskazuju da mogu postati još vredniji i produktivniji. rimenta ili novog čitanja afirmišu, a ono što čine nije ništa drugo nego čujem. Jasno mi je, da pozorišne ustanove na pružaju dovoljno mogućnosti

Andraš Urban: Pozorište je poezija stvarnosti / NOVA MISAO NOVA MISAO / Andraš Urban: Pozorište je poezija stvarnosti Dramatične skraćenice Dramatične jednačine TEORIJE KULTURETEORIJE Šta to beše SDDT? X+Y=XY

Piše: Svetislav Jovanov Piše: Radmila Jovanović TEORIJE KULTURE Ako već, zbog silne redundancije (izanđalosti) još niste odgonetnuli o čemu je reč: govorim o savremenom Dramski tekst Vam se postavi u nekom pozorištu u Srbiji i plus „o sreće” izborom selektora učestvujete domaćem dramskom tekstu. Činjenica da se za tako jednostavnu i značajnu pojavu upotrebljava tako na prestižnom pozorišnom festivalu u Srbiji. Šta mislite, ko dobija nagradu? komplikovana oznaka jedan je od simptoma da smo sa njom još uvek „na Vi”: dakle, u prostoru mistifikacije 28 29

oruće i temeljno pitanje našeg pozorišta glasi: da li je SDDT u krizi? pojavu (pozorište u ce- G Kada se pripremaju teme za ozbiljne razgovore, simpozijume i sku- lini) još blagonaklono članku „Samo ćutanje” sam pisala o problemu anonimnih i ne-afir- gla Zapad u borbi za ženska prava. Ne znam da li i jedna evropska zemlja pove sa pretenzijom iz oblasti pozorišta, prva tema na koju će gotovo trpe, šta bi onda bila U misanih dramskih pisaca, kako doći do toga da se napisani dramski koja gaji pozorišnu kulturu ima više od naše, nagrađivanih ženskih pisaca svako, da skrene pažnju jeste – SDDT. U intervjuima, izjavama, polemika- naša pozorišna javnost? tekst pročita od strane pozorišnih reditelja. Kako doći do mogućnosti da u zadnjih šest godina. Pogađate, u pitanju su X i Y pisci. Meni, kao ženi, bi ma, nema toga ko se neće, barem usputnom ritualnom (pr)ocenom, osvr- Retke polemike – o po- se dramski tekst postavi u pozorištu. Dramski pisac nije dramski pisac dok trebalo da bude drago, ali pitam se, ako taj krug traje već šest godina ko- nuti na SDDT, njegove perspektive, vrednosti i (najčešće neizvesnu i su- zorišnim nagradama (i se njegov tekst ne postavi na scenu. Priznati dramski pisac nije priznat like su uopšte šanse da bilo koji drugi pisac dođe do željene nagrade? mornu) budućnost. Ima li ga, a ako ga ima, da li je to dovoljno? Budući da nepravdama oko njih), o dok ne dobije bar jednu nagradu bilo kog pozorišnog festivala. ga ima dovoljno, zbog čega ga uopšte ima? umetničkom i komerci- A anonimni konkursi na festivalima imaju sledeće rezultate. Osim imena jalnom teatru (kao da Ajmo malo da se igramo naučne fantastike ili što bi naš narod rekao „što nagrađenog, gde se otkriva tajna šifre, „Šerlok Holms” pardon žiri obave- Ako već, zbog silne redundancije (izanđalosti) još niste odgonetnuli o ovog drugog uopšte je babi milo to joj se i snilo”. Dakle, dramski tekst Vam se postavi u nekom zno izdvoji tri teksta koja obećavaju, ali nikad se ne otkriva šifra tj. imena i čemu je reč: govorim o savremenom domaćem dramskom tekstu. Činjenica ima!) – ali nema javno- pozorištu u Srbiji i plus „o sreće” izborom selektora učestvujete na pre- prezimena tih pisaca koji obećavaju. Verovatno zato što njihova imena da se za tako jednostavnu i značajnu pojavu upotrebljava tako kompliko- sti, kao mreže institucija stižnom pozorišnom festivalu u Srbiji. Šta mislite, ko dobija nagradu? Po nisu X ili Y. vana oznaka jedan je od simptoma da smo sa njom još uvek „na Vi”: da- i odnosa, a time i kritičkog dijaloga, o pozorištu uopšte, a time i o našoj sa- statistici od 2003 godine, dva dramska pisca se smenjuju. Prve godine je- kle, u prostoru mistifikacije. vremenoj drami. Uprkos, dakle, deklarativnom pominjanju i zaklinjanju u dan, druge godine drugi, treće godine prvi, četvrte godine drugi, pete Možda uopšte nije problem u festivalima, u žiriju, u selektorima već u tome SDDT, sve što se tiče ozbiljnijeg razmatranja ostaje na medijskom „zujanju”, godine prvi, a šeste godine drugi. To ne liči na izbor žirija koliko na jedna- što ne postoji festival na kome će svake godine dobiti priliku da se takmi- Najčešća – a time i najpogubnija – mistifikacija u vezi sa SDDT, to jest sa i poštapalici o „krizi”: pomenemo fenomen, uzdahnemo, i prelazimo na činu X+Y = XY. X je jedan dramski pisac a Y je drugi. Pošto je nemoguće če bar četiri dramska teksta za nagradu za dramski tekst godine (nikako savremenom dramom koja nastaje oko nas, jeste tvrdnja: ne postoji zna- zanimljivije pojave – nagrade, klanove, honorare. da oba pisca u jednoj godini dobiju nagradu na istom festivalu, smenjuju dva da ne bi na festivalu učestvovali samo X i Y). Znam, došli ste do istog čajan tekst koji neće ugledati svetlo dana, to jest biti izveden u pozorištu. se iz godine u godinu ili ako oba pisca treba da dobiju nagradu iste godi- zaključka kao i ja. Mora prvo da se postave četri teksta od četiri anonimna Naše pozorišno okruženje – i pozorišna produkcija nisu prevelikog obima, Da se dramski pisci nalaze u gotovo poluilegalnom vakuumu što se tiče jav- ne, X dobija nagradu na i ne-afirmisana pisca u jednoj godini da bi došli uopšte do priče o nagradi. ali se upravo ovo dešava svakodnevno. Čak i skroman broj novih dram- nog života, svedoči i ovo: na Pozorju (čija je, je li, misija negovanje upravo jednom pozorišnom festi- Sve ovo po malo liči na političku kanditaturu ili su dramski pisci „zalutala valu, Y dobija nagradu na skih dela koje publikuju dva pozorišna časopisa, „Teatron” i „Scena”, kao i ovog fenomena), gotovo deceniju, među skupovima posvećenim najrazli- Alisa u zemlji čuda”. Ako svake godine diplomira minimum 5 dramskih pi- dela koja bivaju nagrađena jednom od retkih nagrada namenjenih ovoj drugom pozorišnom festi- čitijim povodima, nije već više od decenije održan ozbiljan, kritički, naučno saca od 2003. godine u ovoj zemlji imamo 30 dramskih pisaca. Gde su svi disciplini (one, nagrade, mogu se izbrojati na prste jedne ruke) veoma valu. Čak je i taj problem zasnovan, ili barem populistički razgovor na ovu temu. Drugi primer – premda ti ljudi? teško nalazi put do scene, to jest gledalaca. I, nije reč toliko o nedostatku ne spada u red dokaza – takođe je znakovit: tek ove godine je, prvi put još u jednačini rešen. Ne veru- želje da se dramska dela naših savremenih autora „uprizore” – pogotovo od pojave naše danas najpoznatije dramske spisateljice, na novosadskim jete mi?! Pogledajte na in- Da bi se ovaj problem rešio ili ova magija skinula predlažem sledeće: ne o nedostatku interesa kod „obične publike”. scenama postavljena jedna drama Biljane Srbljanović! ternetu raspored nagrada za dramski tekst od 2003 Razlozi su, najčešće, elementarnog karaktera. Prvi je, ako ne i najznačajniji: Šta onda da kažu, misle i čemu da se nadaju ostali – manje poznati, još ne- godine na pozorišnim fe- - da svi dramski pisci promene svoje ime i prezime u X ili Y nepostojanje operativnih, umetničko-produkcijskih timova – u upravama po- dovoljno afirmisani, talentovani početnici, oni još i od svojih retkih stručnih stivalima u Srbiji. Uvek se zorišta – koji bi planirali i ostvarivali iole smislen repertoar. Danas, u nas, po- mentora neotkriveni – posvećenici/poslenici SDDT-a? Ne omrznutiji, ali iste osobe vrte u krug ili je - da X i Y od ove godine na svim pozorišnim festivalima budu članovi žirija zorištem ne može baš u doslovnom smislu reči rukovoditi baš svako kome pouzdano manje javno priznati od Al-kaide, medijski daleko manje atrak- sve to naučna fantastika bez mogućnosti da se kandiduju. to padne na pamet, ali je činjenično stanje daleko bliže ovoj konstataciji, tivni od protagonista organizovanog kriminala i zvezda „Farme”, šta oni ili magija, pa mi u ovoj ze- nego uverenju da su za takav posao (umetnost?) potrebne nekakve stručne mogu da urade – osim, što u ovom trenutku nekolicina od njih piše atrak- mlji imamo pisce sa istim - da na anonimnim konkursima „Šerlok Holms” otkrije tajnu šifre pisca i opšte kvalifikacije. tivne, izuzetno aktuelne, na evropskom nivou zanatski solidne dramske tek- imenima i prezimenima. koji obećava i da tajna šifre ne bude ime X ili Y. stove? Javni apeli bi bili neprimereni (poslenik SDDT-a je po pravilu, iona- Dobro ima tu neka speci- Drugi, možda podjednako značajan uzrok mukotrpnog dopiranja domaće ko, „nedruštveno samostalni pojedinac”), osnivanje stranke nije naročito jalna nagrada. Jednom u - ako sve od gore navedenog ne donese rezultate, da se angažuje osoba dramaturgije do njenih potencijalnih potrošača jeste gotovo totalno nepo- efikasno, za uticajan sindikat ih je premalo. Možda bi, za početak, po logici tri godine. Kao plameničić za skidanje magije ili matematičar koji zna drugo rešenje jednačine X + Y stojanje pozorišne javnosti. Ako se izuzme prigodna „medijska buka” koja paradoksalne srazmere sa ozbiljnošću problema, najbolja strategija bila: nade za pisca „koji obeća- = XY. se redovno zbiva povodom nekolicine pozorišnih festivala, kao i otaljavanje lepljenje plakata/pisanje grafita sa pomenutom oznakom, mističnim „če- va”. Možda ja grešim, mo- informativnog posla u kulturnim rubrikama malog broja listova koji ovu dom” birokratske imaginacije: SDDT SDDT! SDDT! „ žda je naša zemlja presti- Ako Vam ništa nije jasno, a verujte ni meni nije jasno, zašto toliko traje? „

Šta to beše SDDT? / NOVA MISAO NOVA MISAO / X+Y=XY

KREATIVNI POGONI

31

Ko bi hteo mamu kao moju? kao mamu hteo bi Ko Aćin Dalije Predstava • • • • • • teta. Ta podela na klasičan i alter- teta. Ta eću da još uvek kod nas postoji kod eću na- da još uvek Činjenica da su neke pozorišne tru- pozorišne neke da su Činjenica da imamo konferencije, menadžere, da imamo konferencije, U nekim evropskim zamljama iz- je obrisana granica Umetnici su u tome kolateralna šteta jer bez umetničke kolateralna u tome Umetnici su „ a Anđelić:a ozorišta trupama koje se bave savremenim teatrom vidite kao dodatnu šan- dodatnu kao vidite teatrom savremenim bave se trupama koje ozorišta Ko je u toj priči kolateralna šteta: umetnici ili publika? umetnici šteta: kolateralna priči je u toj Ko Da li stidljivo otvaranje institucija, odnosno otvaranje vrata tradicionalnih tradicionalnih vrata otvaranje odnosno institucija, otvaranje Da li stidljivo su? Jel tu postoji opasnost za njihov dalji razvoj? njihov za opasnost Jel tu postoji su? Anđelić:Jadranka među klasičnog teatra. i savremenog poku- rad. Postoje pe negativno prostor nije dobile svoj uticala na njihov je otvore ali to kuće vrata nas da pozorišne šaji i kod teatru, savremenom u sferiviše bez incidenta kontinui nekog je fenomen, svojevrsni paradoks, teatar nativni jer takvih podela nema u integralnim sa Čehova drugim granama umetnosti. slikarstvo Pa je slikarstvo. Umetnički gleda- modernog novog nema razlogajući za bilo kakve podele, direktor i umetniči jedne od naših recimo, zanimljiv kuća mogao što programvelikih pozorišnih bi da napravi tako repertoar, na stavio bi tekstom, zatim mestu gledamo da na istom a onda Čehova, plesnu verziju eksperimentalni nazvati se može što nešto film napravi i da tako o Čehovu umetnošću.živom Mislim da imamo sr odlaze u Mnogo koji vika puta sam da se ide u pozorište. videla da ljudi ravnopravno prvi koristi pozorište, put kad predstavu koja vide savremenu pokret, tekst, pesmu, posle ne mogu telo, u salu Steriju da uđu i gledaju na klasičan način. • Jadrank nema umetnosti.produkcije Možemo trupa, kreatore kulturne politike... nema novih ne postoji produkcija, ako je onda laž.sve godina, otvorena su mnoga vrata, stvorena klima, je nova rađaju se mno- gi projekti regionalne i evropskih saradnje okvira. • p viru jedne kuće. Novi Sad bi jednog Novi viru jedne kuće. likom gradu napraviti atmosferu kad gradu napraviti likom radionica za savremeni teatar. Mislim Mislim radionica za teatar. savremeni tivan i retko ga koristim, više govorim o savreme- govorim više ga koristim, tivan i retko Poslednjih godina je sve više novih trupa u plesnom novih godina više je sve Poslednjih U vreme osnivanja festivala alternativni teatar je sta- teatar festivala alternativni U vreme osnivanja S međunarodnog stanovišta, Sad je idealno me- Novi Ne samo otvaranjere- a i ka i prema svetu, već Evropi a Anđelić:a a Anđelić:a ala? ica prema Evropi? prema ica Ima li novih grupa, novih snaga u savremenom teatru? u savremenom snaga grupa, novih Ima li novih Preti li INFANTU opasnost da bude tumačen kao provincijalni? kao da bude tumačen opasnost li INFANTU Preti Koliko će opstanku INFANTA, ali i savremenog teatra pomoći otvaranje gra- otvaranje pomoći teatra ali i savremenog INFANTA, opstanku će Koliko Ima li još uvek alternativnog i novog teatra, onako kako to stoji u nazivu fe- u nazivu stoji to kako onako teatra, i novog alternativnog uvek Ima li još gion je postao vrlo zanimljiv. Puno je mogućnosti u prespektivi, ali da li li da ali prespektivi, u mogućnosti je Puno zanimljiv. vrlo postao je gion da se bore za ljudi festival. biti dovoljno da li će zavisi i desiti se to će • Jadrank se stalno već nas, međutim,segmentu. ne postoji Kod konstanta smenju- je klima i u društvu.ju zanos i pad. promeni jer se Takva se i to Možda otvorilo i puno istraživačkihcentara da se i pored se svih i koji kriza hoće koji stalno jer ima ljudi dešava nešto bore za nego umetnost. više pre samo mladi umetnici putuju 10 I naši Jadranka Anđelić:Jadranka Jadranka Anđelić:Jadranka je tada bio vrlo smislu to aktu- i u tom jao naspram institucionalnog teatra elan termin. Sada je rela da se radi o nekim nam sugeriše teatar S druge strane novi nom teatru. INFANT Lično, svežinu. imaju koje i produkcijama istraživanjima novim sam deo je duh festiva- da bila njegov i mislilm i često odpratim osnivanja la ostao isti i ima za da pomognecilj slobodni i jaki istraživački i da proces ga afirmiše što više može. Ne smemo zaboraviti jedini pozo- da je INFANT ostali festivali se naši Svi afirmišekoji teatar. savremeni festival u Srbiji rišni se bazira na dramskim koji tekstovima, pozorištem INFANT a pri tom bave ostvaruje je velika što svi da smo retkost. Mislim prestali kontinuitet da se me- to je da znamo tako isto ali festivala, nazivu samom u rečima bavimo prevashodno svetski teater, gde se promoviše savremeni sto i domaći odjek ima svoj u vremenu i prostoru. koji istraživački i živi teatar • Jadrank u okviru ljudi šarm i veličinu Sad ima odgovarajući koje Novi zasto INFANT. je u ve Teško mogu da komuniciraju. morate da putujete kolima ili autobusima sa jednog mesta na drugo. Tada Tada drugo. na mesta jednog sa autobusima ili kolima putujete da morate se stvara neka i svoje vrsta odigrate vi dođete, formalnog festivala na koji zma nestanete, a onda je i sam festival na gubitku. Izvesnog provincijali sami ima, ali je on u nama – mi moramo sebe da tretiramo kaoverovatno o sebi. mišljenje realno mora biti naravno To bitni. bitno da bi bili nešto Mora- promoviše. to i bori se šta Sad mora da prepozna da Novi ima i mora održati lako nije ni u mnogo kakav ima INFANT da kontinuitet mo biti svesni godina. dugu 36 Međutim ima tradiciju bogatijim sredinama, a INFANT nema samostalnost u ok jer je i dalje dana mogao da napravi odličan potez kada bi INFANT osamostalio odličandana mogao kao potez da napravi kada što bi INFANT u Beogradu, urađeno sa BITEFOM je to pa ekipa bi mogla mnogo samo- stalnije da radi. • n • stiv NOVA MISAO / Kontinuirana promocija savremenog pozorišta promocija / Kontinuirana MISAO NOVA ciji, a to je pojava plesnih istraži- je pojava a to ciji, ali i susrete i razgovore koji bi do- koji i razgovore ali i susrete vatna zavatna okvir od osam dana koliko i plesači, koreografi, performeri, dra- uvažimo. Htela sam da podvučem Htela onouvažimo. Nisam birala predstave koje bi se, u najbanalnijem u najbanalnijem bi se, koje Nisam birala predstave Neke predstave sam gledala uživo, neke sam gledala neke sam gledala predstave Neke uživo, Uvek je dobro da se kolege sretnu i vide neka druga- neka vide i sretnu kolege se da dobro je Uvek a Anđelić:a a Anđelić:a Kontinuirana promocija savremenog pozorišta / NOVA MISAO savremenog pozorišta promocija / NOVA Kontinuirana oje ste planirali? oje ste Da li je INFANT mesto gde se upoređuje domaća sa svetskom produkcijom? svetskom sa domaća upoređuje gde se mesto Da li je INFANT Šta su Vam bili osnovni kriterijumi pri izboru predstava? izboru pri kriterijumi bili osnovni Vam su Šta S obzirom na finansijsku situaciju, jeste li uspeli da pogledate sve predstave predstave sve da pogledate li uspeli jeste situaciju, na finansijsku S obzirom čija rešenja. Sigurno da dolazi do neke vrste poređenja, ali ja očekujem očekujem ja ali poređenja, vrste neke do dolazi da Sigurno rešenja. čija predstava, gledanje kroz razmenu više sa obeneli, na neki inspiraciju strane. način, smislu, samo meni moglesmislu, dopasti, kri- profesionalni svoj sam već koristila i nisam zvala terijum ispod one za sam da su profesionalnog smatrala koje nivoa. Mogu slobodno da tvrdim da nam dolaze predstave koje poseduju i imaju način urađene na profesionalan su autorstvo, klišea, koje van su neku ličnu poetiku. godinu smo posvetili Prošlu dijalogu sa pozorišnom jedan da živimo u vre- vek. na to S obzirom gotovo traje koja avangardom menu poremećenih vratiti se koreni- vrednosti bilo je korisno i kriterijuma, postoji tra- podsetiti teatru se da i u savremenom teatra, ma savremenog dobro jako tradiciji u toj su koji ljude smo Afirmisali škole. ozbiljne i dicija Ovaedukovani. biti završna godina kod S druge strane, će reč ideje. te domaće selekcije sam se oslonila na plesni teatar prepoznajući da je to je- moramo da dan trend, fenomen koji produk savremenoj u našoj se dešava što kao prepoznato fe- još uvek nije sva To maturzi znanja. svoja kombinujući nomen, pa sam odlučila da to bude karakteristika domaće selekcije. Nadam da probudi zasluženu to pažnju. se da će • Jadrank na DVD formatu. Da je boljih finansijskih mogućnosti mogli bi se posvetiti posvetiti se bi mogli mogućnosti Anđelić:Jadranka finansijskih boljih je Da formatu. DVD na ipak, sam, da selekcija Sigurna za predstavama. traganju jednogodišnjem da je adek duh vremena i mislim nosi vačkih projekata koje rade novi, mlad festival traje. festival traje. • Jadrank • k u festivala, a to je programu festivala, pred- a to i najinspirativiniji deo posla, ali je i najinspirativiniji o može se praviti ravnoteža između ravnoteža se praviti o može kovana. Bez obzira na prepolovljen Bez na prepolovljen obzira kovana. zorišnim trupamazorišnim postoje di- različite Sava Stefanović Sava kojim raspolaže festival. Taj proces nije nimalo nije proces raspolaže festival.kojim Taj Ovo je druga godina da sam selektor na i s obzirom Pozorišne trupe iz celog sveta koje neguju i istražuju savremeni teatarski jezik predstaviće se i ovog leta leta i ovog se predstaviće jezik teatarski savremeni i istražuju neguju koje sveta celog iz trupe Pozorišne selektorke Namera teatra. i novog alternativnog festivalu Internacionalnom na publici domaćoj onoga i sliku vremena „duh donesu INFANT 37. na predstave izabrane je da Anđelić Jadranke danas“ pozorištu u savremenom dešava se što 37. Internacionalni festival novog i alternativnog teatra u Novom Sadu u Novom teatra i alternativnog novog festival Internacionalni 37. pozorišta savremenog promocija Kontinuirana Razgovarao: ave za INFANT? za ave a li ste zadovoljni ovogodišnjom produkcijom iz koje ste birali pred- birali ste koje iz produkcijom ovogodišnjom zadovoljni a li ste st

D

• jednostavan. Sama selekcija je najlepši je najlepši Sama selekcija jednostavan. kompli prilično festivala produkcija budžet, uspeli smo sačuvamo da suštin Pri zemlje. iz naše Izraela i naravno Amerike, Evrope, zemalja stava iz više nego veća uvek jer je produkcija najgori, ili je najbolji ko pitanje to nije tom kreirati slika može onoga što da izaberete, ali se selekcijom vi možete što danas i naravn u pozorištu se dešava po jer među teatra primera različitih tehnike. rečite koriste koji ima puno pravaca rekcije, to sam mnogo pripremljenija ušla u ceo posao. Prošle godine sam, posao. ušla u ceo sam Prošle izme- mnogoto pripremljenija sam znala na vreme ostalog, i đu a ove kasno saznala da ću biiti selektor, donekle su počela sam Međutim, mnogo koje postoje ranije. i okolnosti jer sam se morala rad, pre svega na finansijsku situaciju otežavale mislim u okvirukretati budžeta Jadranka Anđelić:Jadranka KREATIVNI POGONI KREATIVNI 30

KREATIVNI POGONI

33

A Kibbutz Dance Company Sombor Company Dance Kibbutz A igre: festival Beogradski • • • • • • „ ji nisu profesionalni glumci, čak i profesionalni ji nisu dominira srpskim pozorištem i uda- aziva podozrenje kod profesionalnih aziva profesionalnih kod podozrenje zapravo je samo jedan odzapravo pokazatelja svojevrsne pristup predmet je mistifikacija i iz pozorišta zaziruglumaca. izvo- Sa uprave druge strane, od angažovanja performerađača – potencijalnih – ko kada otvorene su za eksperimentalne projekte. Domaća kritika pozorišna kao za da nema instrument estetsku procenu izvođenja-koje-nije-gluma. Jedan kritičar „Mnogo predstave nas je“ bio je blagonaklon izvođačima, prema njenim nastup ipak nazvao ali je njihov očajnu“. kao je procenio „naravno, glumom, koju Status pojma performer prećutno koja akademske gadljivosti deklarativno prakse, ono često ga od umetničke kojoj savremene ljava se da predstava Nadajmo „Mnogoteži. ostati nas je“ neće usamljen pri- koji jedan već produkciji u nizu poduhvata u domaćoj realizovanih mer, ustajale i druge konvencije. pozorišne preispituju čkog ja, a rediteljeva funkcija je u ja, a rediteljeva funkcija čkog i prevod rečii prevod ušao je u kolokvijalnu kao nejasni i pomodni izraz zalutao tome da provocira i animira ovo istraživanje, kao dobijeni i da organizuje istraživanje, i animira ovo da provocira tome materijal. ovakvi pozorištu U našem sporadičan kao slučaj. procesi, su i predstave, performer se Sam termin doživljava iz drugih umetničkih disciplina, srpsk a ali i upotrebu „izvođač ima ironično, u sintagmi koja glumačkih radova“ Performerskisnažno pežorativno značenje. utvrdi izvođača, identitet predstavu što obogaćuje slojem pozorišne novim igre. U konvencionalnom Kakav je pripremni rad na ovakvim predstavama? metod naših ponavlja zapravo vodi glumca ka reditelj čime procesu ulozi, nego okrenut Glumac-performer prema nije prema ulozi, škola. pozorišnih istraživanju sopstvenog ličnog i umetni NOVA MISAO / Glumiti ili biti MISAO NOVA da . Za- jesu glume (koje je analogija glu- (koje , ali ni da su zaista, ali ni da su Glumiti ili biti / NOVA MISAO Glumiti ili biti / NOVA i glumci koji najpre „pozajmljuju“i glumci koji tak reditelja u radu satak performeri- reditelja avljeni su u dramsku situaciju i pro- u dramsku situaciju su avljeni utku zastupali u sebe same (glumce Deni Didro, Paradoks o glumcu Paradoks Didro, Deni izloženi, i otud njihova akcija ima tenziju klasične ima tenziju akcija i otud njihova izloženi, zanimljiv je primer hoda po tankoj liniji između između liniji tankoj po hoda primer je zanimljiv se ne može reći da glume da reći može ne se 4 jesu Predstava „Turbofolk” Olivera u produkciji Predstava HNK Frljića, Ivana Zajca Pl. „Turbofolk” Rijeka, iz- vedena je pozorju na Sterijinom 2009 4 pravo oni kao da izveštavaju o nekom neprisutnom performerskom „ja“. performerskom oni kao neprisutnom da izveštavajunekom o „ja“. pravo jednoznačno ilustruje i time biblioteku pretpo- na referiše igre koji Prostor ne potkrepljuje izvođača, način radnju ni na koji predstave temu stavljenu mogla nazvati slučaju Predstavu bi se u najboljem prepričavanjem. koja bio- potencijalu dramskom velikom nizak uprkos odlikuje stepen tenzije, grafija izvođača. Sudeći po primerima, ovim važan zada bivstvovanje njihovo da omogući u tome ma jeste i dodatno izborom ga potencira i orkestriranjem me u klasičnom teatru) prostor itd.). situacija, (dramska drugih znakova „Turbofolk“ Predstava su izloženi, zato što zato što izloženi, su storni okvir koji su u saglasju sa temom predstave i omogućavaju dinami- storni okvir i omogućavaju sa predstave u saglasju temom su koji po prirodi inače svog su čan odnos posla sa iza Umetnici koji publikom. i suoče- teatra) Bitef scene sada izvedeni (realne su scene na proscenijum da Oni ne moraju ni sa publike). pogledom (realne posmatrača stave, budući da to nije kvalitet koji je opaziv, odnosno relevantan u per- u relevantan odnosno pred- izvođača dve talentu ove o razlici u scenskom se govoriti Ne opaziv, može je koji kvalitet nije to da budući stave, dejstva scenskog performera.cepciji onda, razlika? je, U čemu Izvođači „Mnogo predstave nas je“ st glume i izvođenja, odnosno kombinovanja ova dva tipa scenskog prisu- dva tipa scenskog ova glume i izvođenja, odnosno kombinovanja stva. Ovu predstavu izvode profesionaln zatim sugrađana, svojih kao ulaze se prepoznaju u uloge identitete koje tipovi, da bi u jednompozorišni tren dijalogu sa rediteljem koji se uključuje u predstavu). Usled ovog poigra- ovog Usled u predstavu). se uključuje dijalogu sa koji rediteljem stvarnosti, različitim ravnima vanja gledalac u stanju nije da sa sigurnošću pozorišne radnje. radnje. pozorišne Za izvođače „Kapitala“ i pozo-

3 ipak distancira od zadatka koji niti je umeo da izoluje, pa ni da da ni pa izoluje, da umeo je niti su pozorišni reditelji, pisci i art pisci reditelji, pozorišni su aktivi- rme svog nastupa (čitanje/izgovaranje 1 i pozabaviću se njegovom svojstvima na pri me ru ne- ru me pri na svojstvima njegovom se pozabaviću i Anđelka Nikolić je performerske sekvence procenio kao stvarne kao procenio sekvence performerske je 2 Izađite vi na pozornicu sa tim svojim običnim glasom, jednostavnim izražavanjem, svakidašnjim držanjem, držanjem, svakidašnjim izražavanjem, jednostavnim glasom, običnim svojim tim sa pozornicu na vi Izađite i slabi. jadni biti ćete kako videti ćete pa Istina teatra biti ili Glumiti Piše: gu stara je koliko i samo pozorište. Ovaj dogovor dovode u pita- dovode Ovaj dogovor i samo pozorište. staragu je koliko performerom performerom

onvencija da glumac na sceni ne predstavlja sebe negone predstavlja igra neku sceni na da glumac onvencija ulo

Predstava Karl Marks: Kapital, Prvi tom, Helgarda Hauga i Daniela Wetzela (Rimi- „Mnogo nas je“, koncept i režija Dalija Aćin, Bitef teatar, 2010 „Mnogo koncept Bitef i režija teatar, Dalija Aćin, nas je“, Zahvaljujem se jednom od gledalaca predstave „Mnogo je nas je“ bio koji ljuba- K rišno uzbudljive, i nije bio u stanju da povuče granicu između bio u stanju izvođača da povuče i nije i uzbudljive, rišno zadataka,hovih stilizacije i realnosti, nji vrednuje kvalitet izvođenje izvođenja. tome, koreografskih Nasuprot se- kvenci opisao je kao amaterski. odnosno glumu, ples, i to uporedio bi predstavom predstavu sa „MnogoNa pitanje kojom nas je“ predstavugledalac „Kapital“ je naveo Rimini protokola. ni Protokol), produkcija Schauspielhaus iz Dizeldorfa, prikazana je na Bitef festi- Bitef na je prikazana Dizeldorfa, iz Schauspielhaus produkcija Protokol), ni 2009 valu zan da podeli sa mnom svoje i drugim o ovom utiske scenskim događajima o ko- u tekstuma će biti reči ji Izvođači i autori teksta ove predstave su ljudi čiji je život na ovaj ili onaj ili onaj na ovaj je život Izvođači čiji teksta ljudi i autori su predstave ove Autorstvo performera obeležilo Marksovonačin delo. je sadr- iscrpljeno žajem teksta; kao uniformno izla- samo izvođenje je stilizovano/režirano materijala. govornog ganje 3 1 2 sti. Oni su istovremeno i kreatori fo i kreatori istovremeno sti. Oni su sopstvenih tekstova, izvođenje odabranih postupaka, ili neizvođenje, ne- vrlo pre- „tačke“: zajedničke su deo predstave Najstilizovaniji izgovaranje). cizne koreografije se izvođačko ja u kojima izvršava pokreta, brojanjem (glasnim odnosom izvođenju prema i, najzad, kvalitetom izvođenja.) Naivni gledalac nje slučajevi u kojima se negira označavajuća funkcija glumca. Reč je o for- funkcija se negira označavajuća u kojima slučajevi nje mog, sa sebe na nego fikciju, ili lik na upućuje ne glumac kojima u mama na-ciji situa u ovoj na sceni Čoveka u svoje ime. sai komunicira publikom zvaću koliko pozorišnih predstava. Izvođači „Mnogo predstave nas je“ KREATIVNI POGONI KREATIVNI 32 Olivera Đorđević, direktorka Drame na srpskom jeziku Narodnog pozorišta /kazališta/ KREATIVNI POGONI Népsínház iz Subotice Umetnici najbolje rade u teškim uslovima • Posebno je zanimljivo da se uspesi postižu savremenim pozorišnim jezikom. Jesu li pozorišni ljudi (teoretičari i kritičari) blagonakloni prema savremenom • Da li je direktorka potisnula rediteljku? Razgovorao: Sava Stefanović ili je nešto drugo u pitanju? Kako publika reaguje na vaše predstave?

KREATIVNI POGONI KREATIVNI Olivera Đorđević: Moguće je da su teoretičari i kritičari naklonjeniji savre- Olivera Đorđević: Donekle. U poslednje tri godine se uglav- menom pozorišnom jeziku, ali nekako je i prirodno da u čitanju bilo kog nom nisam usuđivala da režiram u pozorištima koja su udaljena teksta očekujete nešto novo, nešto što još nije viđeno. U našem repertoaru od moje matične kuće. Prvi put sam se usudila da odem u ovoj Narodno pozorište/ kazalište/ Népsínház iz Subotice spada u red uspešnih domaćih teatarskih kuća. Učešće na to nije toliko stvar nekog čvrstog opredeljenja i namere da idemo isključi- sezoni (režirala sam predstavu u Hrvatskom narodnom kazalištu vo tim putem. Uglavnom je to stvar reditelja koji čita komad na način naj- u Osijeku), ali nisam se baš dobro osećala što nisam u toku sa bliži njemu. Sigurno da izbor reditelja određuje i pravac u kome će se ići, 34 Sterijinom pozorju, nagrade na Susretima profesionalnih pozorišta Vojvodine i drugim festivalima, rasprodate 35 ali kako je naša publika uglavnom mlada, izgleda da smo mi, u onome što svim aspektima rada na novoj predstavi kod nas. Na sreću, tu predstave i česta gostovanja u drugim gradovima govore tome u prilog. Sve je to posledica dobre komunikacije radimo, najbliži njima. Što se tiče publike u drugim mestima, sudeći po novu predstavu je režirao Nikola Zavišić, pa nije bilo mnogo između uprave i ansambla, barem tako kaže Olivera Đorđević, direktorka Drame na srpskom jeziku ovog pozorišta komentarima na našem veb-sajtu, gde god smo bili, voleli bi da nas vide razloga za brigu. Teško je uskladiti oba posla, jer ja uvek imam ponovo. osećaj da kad radim na dva mesta negde sigurno ne dajem • Nije samo vaša publika mlada, već je i ansambl podmlađen. Angažovali ste dovoljno, ali to je valjda ono što tek moram da naučim. mlade glumce i glumice najbolje u klasama glumačkih akademija?

Olivera Đorđević: To je davno oprobani recept. U svakom pozorištu koje je u nekom trenutku dobilo grupu mladih, energičnih, talentovanih ljudi, kao što su mladi glumci sa novosadske i BK akademije koji su poslednjih ini se da Subotičko pozorište nikad nije bilo u težoj situaciji. Matična istoriji, ušla u selekciju Sterijinog pozorja, sa već pomenutim „Razbojnicima”, nekoliko godina došli u naš ansambl, došlo je do sličnih rezultata. Trudim • Č zgrada se renovira, a predstave se prate u adaptiranoj bioskopskoj u režiji Nikole Zavišića. Ove godine smo ponovo tu, sa „Banović Strahinjom” se da koliko je to moguće budem u toku sa dešavanjima na Akademiji, da sali. Budžeti su sve manji, a s druge strane već dve godine za redom vaše pred- u režiji Andraša Urbana. Uvek nam je na prvom mestu pitanje izbora – iz- znam ko je ko. Dobro pamtim dane kad je moja klasa imala izuzetno stave su u zvaničnoj selekciji Sterijinog pozorja. Kako to komentarišete? bor teksta, izbor reditelja, glumaca i, možda najvažnije, izbor pravog tre- uspešne ispite, na kojima se mogao videti veliki talenat glumaca kao što nutka za rad na određenoj predstavi. Često se kaže da umetnici najbolje su Saša Latinović, Vladimir Tintor, Jelena Ćuruvija, Ivan Đurić ili Dubravka Olivera Đorđević: To samo potvrđuje onu već izlizanu frazu da nije sve rade u teškim uslovima, pa valjda tako i mi... Kovjanić. Na žalost, osim Mirjane Markovinović, koja je tada bila zamenik u novcu. S druge strane, bilo bi više nego lepo kada bi nadležni ljudi pri- upravnika SNP-a, nas nikada nije gledao neko iz uprave bilo kog pozorišta. metili te naše uspehe i bar donekle nam olakšali situaciju u kojoj se nalazi- • Koliko je, uopšte, važno da se pozorište pojavljuje na festivalima? Meni je tada bila neshvatljiva ta vrsta nezainteresovanosti, pa mi je, kad mo. Ovako, kad je prošle godine naša predstava „Razbojnici” bila proglaše- sam došla na mesto direktora drame na srpskom jeziku, jedna od prvih na za najbolju u Vojvodini na Susretima profesionalnih pozorišta Vojvodine, Olivera Đorđević: I važno je, a i nije. S jedne strane, važno je biti prisutan briga bila da ne napravim istu grešku. Zato su u naš ansambl došli Srđan nismo dobili ni telegram čestitku od gradske uprave, a kamoli neki drugi na festivalima, a opet nijedan uspeh na nekom festivalu neće bitno prome- Sekulić, Minja Peković, Milan Vejnović i Marko Makivić, a nadam se da će podsticaj. Prošle godine je Drama na srpskom jeziku, po prvi put u svojoj niti uslove u kojima radimo. Možemo osvojiti sve nagrade u sezoni, ali naš u narednom periodu biti mesta za još „pojačanja”. budžet se neće uvećati ni za dinar. To je prilično obeshrabrujuće. Što se pu- blike tiče, dešava se da u pojedinim gradovima ni ne znaju da je taj neki • Možda bi se moglo reći da uprava ima uspešnu strategiju? pozorišni festival u toku, kao da ih to mnogo ni ne zanima. Nekada su festi- vali postojali radi razmene iskustava i ideja, a u poslednje vreme, posebno Olivera Đorđević: Bilo bi nerealno, a i neskromno da ja to ocenjujem. Ono na praznim okruglim stolovima, njihova suština je često nejasna. što mogu reći je da mr Ljubica Ristovski, upravnica pozorišta, Mezei Zoltan, direktor Drame na mađarskom jeziku i ja imamo dobru komunikaciju, me- • I odlasci u inostranstvo, odnosno pozivanje pozorišta iz drugih sredina ta- đusobno razumevanje i mnogo dobre volje, što je osnovi preduslov za kođe su važni za razmenu iskustava? uspešan rad.

Olivera Đorđević: Saradnja sa drugim pozorištima, posebno sa pozori- • U dogledno vreme biće vam na raspolaganju verovatno najsavremenija i štima iz okruženja, trebalo bi da je jedan od navažnijih aspekata našeg najbolje opremljena pozorišna zgrada u regionu. Kako se pripremate za to? rada. Na žalost, opet tu moram pomenuti onu mračnu reč ’budžet’, u ovom slučaju budžet za međunarodnu saradnju, koji nam ne dozvoljava da češće Olivera Đorđević: Trenutno se pripremamo najsavremenijim i najboljim odlazimo van naših granica ili da ugostimo kolege iz drugih zemalja. Mi repertoarom i ansamblom, u regionu. Šalu na stranu, otvaranje te pozo- imamo izuzetno dobru saradnju sa Hrvatskim narodnim kazalištem iz Osi- rišne zgrade će biti kulturni događaj decenije za čitavu Vojvodinu. Među- jeka, kao i sa Jokai Szinhaz teatrom iz Bekeščabe. Često kod nas režiraju i tim, broj zaposlenih i budžet pozorišta tada nikako neće moći da ostane reditelji iz susednih zemalja, Hrvatske, Mađarske, Makedonije. Žao mi je isti. Pitanje je koliko zvaničnici razmišljaju o tome, ali šteta bi bila da se svi što, koliko god da smo uspešni, nemamo dovoljno prilike da predstavimo potencijali jednog takvog projekta ne iskoriste u potpunosti. U svakom naš rad, a samim tim i Suboticu, ne samo u okolnim zemljama, nego čak slučaju, mi ćemo i dalje raditi kao da su uslovi idealni i čekati da se vrati- ni u većem delu naše. mo kući. „ • • • Predstava u režiji Olivere Đorđević: Ožalošćena porodica

Umetnici najbolje rade u teškim uslovima / NOVA MISAO NOVA MISAO / Umetnici najbolje rade u teškim uslovima ”World music“ – katastrofa u nastajanju?! (2) KULTURETEORIJE zemljama Istočne Evrope. Pojavom rokenrola, džez je izgubio bitku u svetu Autentična vizija nove muzike zabave i postao je pre svega muzička umetnost namenjena koncertnim podijumima; muzika koja u svom stilskom duhu stvara veliku mogućnost za improvizaciju. Otuda i loša navika da se u žanr džeza klasifikuju muzički Piše: Stevan Kovač Tikmajer stilovi koji praktikuju umetnost improvizacije, ali koji, u stvari, nemaju ništa

TEORIJE KULTURE sa definicijom džeza. U pedesetim godinama, dolaskom bibapa, džez po- novo gubi koncept zabave i osvaja teren kao umetnost muzičke improviza- cije per se. Sve je više i više belih muzičara koji pristupaju klanovima dže- zera, ali najveća imena ostaće imena crnih džez muzičara (kao što su Čarli Crni muzičari su težili da stvore jednu muzičku viziju, potpuno odvojenu od muzičkog nasleđa belaca Parker (Charles Parker), Tilonius Monk (Thelonius Monk), Majls Dejvis (Miles Davis), Čarls Mingus (Charles Mingus), Albert Ajler (Albert Ayler) i mnogi (potiskujući sve tragove funkcionalne evropske harmonije) i da nametnu ideju potpune slobode u svojoj muzici, drugi). 36 37 neodvojivi odsjaj svog postojanja „Ancient to the future“: fri džez i etno muzika

Tokom šezdesetih godina pojavio se drugi oblik džeza: u pitanju je fri džez (ili slobodni džez), koji nije bio u toj meri nezavisan od političkih pokreta i ideo- logija stvorenih kod lidera crnačke populacije toga vremena – ovde ćemo citirati suštinsku ideju o fri džezu Malkolma Iksa (El-Hajj Malik El-Shabazz), ko se ovde dotaknem džez muzike, to neće biti slučajno, jer je drugo nata evropskih korena (između ostalog, mislim na harmoniju). Ono što je jedne od najuticajnijih ličnosti crnačkog pokreta u Sjedinjenim Američkim A poglavlje ove studije tesno povezano sa problematikom ove vrste neobično u slučaju džeza je da su se dve kulture pronašle na trećem kon- Državama: „Beli muzičar će svirati samo ako pred njim stoji neka partitu- muzike, preciznije, sa džezom Starog kontinenta. Kada govorimo o evrop- tinentu: Severnoj Americi. Ponovo možemo da se pozovemo na Bartoka ra. Moći će da improvizuje samo ako je prethodno čuo nešto slično što bi skom džezu, pitanje originalnosti se automatski nameće. Ali hajde prvo koji nam je objasnio da svaki narod, ako poseduje određeni kulturni nivo, mogao da iskoristi, i od toga počinje. Ali će zato crni muzičar uzeti svoj in- da pogledamo koje su glavne karakteristike ove vrste muzike. Znamo da raspolaže jednim muzičkim stilom koji odgovara nivou njegove kulture. strument i duvaće tonove na koje ranije nije ni pomišljao. On improvizuje, baštini i mnogi su ostvarili velika putovanja u etnografskom i etnomuziko- je muzika džeza rezultat specifične mešavine nasleđa arhaične muzike Zahvaljujući različitom pristupu, melodije proistekle iz jedne razvijenije kreira i to mu dolazi iz unutrašnjosti. Tako svira njegova duša, to je muzi- loškom smislu (ovde uključujemo primere Arči Šepa (Archie Shepp) i Don Afrike (naime, ritmičke strukture i pentatonike crnaca) i određenih eleme- kulture – melodije koju su komponovali učeni muzičari, ili melodije sused- ka njegove duše...“ [citat je preuzet od Žaka Atalija (Jacques Attali) koji je Čerija (Don Cherry)). Ideja o pronalaženju njihovih zdravih izvora, delekih nog naroda – mogu prodirati u muzički svet drugog naroda koji poseduje dodao: „Počev od tog trenutka, i poput pokreta crnačkog nasilja, buka fri i čistih, bio je kao konačni san – svi ovi muzičari su bili inspirisani idejama niži stepen kulture. Konzervativni duh seljaka (u slučaju džeza, u pitanju su džeza je doživela neuspeh zbog nepostojanja mogućnosti da se ponovi Bartoka, koji nikada nije prestajao da napominje važnost i potrebu vraća- crnci Severne Amerike sa početka veka) meša te uticaje i dodaje elemente ono što je već izvedeno. Ograničen, potisnut, cenzurisan i proteran, on je nju najdaljim izvorima. Šta više, veliki broj muzičara fri džeza nikada nije njihove sopstvene tradicije. Vrlo često, pod uticajem njihovog stila, novi postao razumniji.“ (str. 276-278)] krio svoje veliko poštovanje prema muzici i prema etnomuzikološkim prihvaćeni elementi mogu pretrpeti potpunu transformaciju. To je tačno istraživanjima Bele Bartoka (kao na primer: Sesil Tejlor (Cecil Taylor), Entoni ono što se desilo na američkom tlu početkom XX veka. Robovi koji su došli Ideja takve muzike, potpuno oslobođene od svih pravila, nije nikakva no- Brekston (Anthony Braxton), članovi „Art Ensemble of Chicago“ kao i mno- iz crne Afrike su sačuvali svoju muzičku tradiciju koja predstavlja jednu od vost, jer je ona već bila predlagana od strane kompozitora eksperimen- gi drugi). Interesantno je primetiti da je među muzičarima eksperimental- retkih veza sa zemljom njihovih predaka. U njihovoj svakodnevnici koja talne muzike kao što su Džon Kejdž (John Cage) ili Karlhainc Štokhauzen nog i progresivnog roka najčešće citiran upravo Bartok. obuhvata, između ostalog, i težak rad u poljima pamuka, ti ritmovi i melo- (Karlheinz Stockhausen). Naprotiv, pozadinska namera kompozitora koji su dije igraće važnu ulogu u održanju njihovog života i preživljavanju u očaju eksperimentisali sa fri džezom bila je drugačija: muzičari ove vrste fri džeza kao robova (forma „radne pesme“ koja nam je kasnije donela „blues“, je želeli su da iskažu svoje neslaganje sa idejom o totalnoj organizaciji mu- Tradicija i savremenost : kratka priča o mogućem združivanju jedan od najvažnijih izvora u razvoju muzike džeza). Vremenom, ovi robo- zičkog materijala (za to se najviše zalagao Pjer Bulez (Pierre Boulez)). Isto- vi su se sukobljavali sa tradicionalnom muzikom koja je došla iz Evrope, vremeno, crnci muzičari su težili da stvore jednu muzičku viziju, potpuno Primer crnačkih muzičara, koji su uspeli u sintezi sveta predaka i modernog jer bela populacija nije zaboravila svoju muzičku tradiciju i ona ju je čuvala odvojenu od muzičkog nasleđa belaca (potiskujući sve tragove funkcio- sveta, podstakao je tokom osamdesetih godina malu grupu muzičara ma- i koristila u svakodnevnom životu. U kontaktu sa novim muzičkim svetom nalne evropske harmonije) i da nametnu ideju potpune slobode u njiho- đarskog džeza da se upuste u slične pravce. (u određenom smislu razvijenijim nego njihova tradicija, mislim pritom voj muzici, neodvojivi odsjaj njihovog postojanja. Kao što je Liroj Džons na evropsku harmoniju), crnci ugrađuju određene elemente ove muzike (Everett LeRoi Jones od 1968. godine poznat pod imenom Imamu Amir Okupljeni oko Đerđa Sabadoša (György Szabados), prvog pijaniste fri džeza u svoju muzičku upotrebu, ali njihov konzervativni duh meša ove uticaje i Baraka), pesnik i pisac, još jedno harizmatično ime crnačkog pokreta šez- u Mađarskoj, eksperimentatora slobodnih formi još od 1963. godine, mladi dodaje elemente njihove tradicije. Pod uticajem njihovog stila, prihvaćena desetih godina, primetio: „Trebalo je stvoriti autentičnu crnačku muziku, muzičari iz sveta džeza i savremene muzike toga vremena (različiti savre- su nova pravila koja su pretrpela potpune transformacije i tako je rođena koja bi ostala neshvatljiva za glupu belu populaciju“. U prvom slučaju, pri- meni, ali ne-akademki muzičari) su pokušali da stvore muzički jezik koji bi nova muzička forma. ziva se sloboda da bi se postigao estetički ideal, dok je drugi slučaj više mogao biti opisan kao jedna improvizacija koja ipak zadržava originalne inspirisan idejama i socijalnim borbama. U svakom slučaju, može se rezi- karakteristike. S obzirom da sam nekada bio član te muzičke zajednice, na- Stil klasičnog „jazz“-a je pretrpeo munjevit razvoj – tokom dvadesetih go- mirati da se želja o probijanju granice između narodne muzike (naročito staviću da vam pričam ovu hroniku u prvom licu. Svako od nas je bio, na dina, „big bands“ lideri kao što su Djuk Elington (Duke Ellington), Keb Kalo- one afričkih crnaca) i svih vrsta ideja i naučnih shvatanja koja se tiču sveta ovaj ili onaj način, povezan sa praksom muzike džeza ali je, na svoj način i vej (Cab Calloway) ili Kaunt Bejzi (Count Basie), predstavljaju osnovu ame- savremene muzike, po prvi put izrazila. To je bio prvi pokušaj da se libera- prema svojim sopstvenim iskustvima, izvukao zaključak da ćemo, ako ne ričke industrije muzičke zabave i ova histerija osvaja vrlo brzo teritorije širom lizuje izraz kao što je: narodna muzika versus profesionalne muzike, kako budemo našli autentično rešenje, biti nesumnjivo osuđeni na marginaliza- sveta. Američkom pobedom nad nacizmom, muzika džeza je takođe po- bi se nametnuo muzički svet, u kome sve razlike mogu da koegzistiraju za- ciju i tužnu vrstu plagijatora trećeg stepena. Nijedan grad Istočne Evrope stala i simbol slobode i simbolizovala je otpor protiv sovjetskog režima u jedno. Američki crnci muzičari fri džeza su se posvetili svojoj dalekoj afričkoj nije sijao koliko Nju Jork i Čikago, mi nismo imali, a ni sada, ekonomski

Autentična vizija nove muzike / NOVA MISAO NOVA MISAO / Autentična vizija nove muzike Zahvaljujući tim susretima, mladi muzičari su mogli da nauče, iz prve ruke, rigorozno očuvanu tradiciju od njihovih starijih kolega. Pomogli su pravu eksploziju narodne muzike predstavljenu starom osnovom tradicije. Grupe vezane za ovu tradiciju su se osnivale jedna za drugom, a neke su postale i poznate u svetu (posebno grupa pod nazivom Muzsikás, sa fantastičnom

TEORIJE KULTURE pevačicom Martom Šebešćen (Márta Sebestyén).

Svi uslovi su bili ispunjeni i trebalo je da se bacimo na posao. Bilo je očito da je model američkih crnaca neprihvatljiv, jer unošenjem elemenata tra- dicionalne afričke muzike – ovde naročito mislim na ritmove i instrumen- te iz različitih etničkih grupa crnog kontinenta – sveli bismo se na ulogu 38 imitatora, lišenih autentičnih ideja. Sa druge strane, nije se radilo ni o me- todi ponovne harmonizacije jednog mađarskog čardaša, gde je melodija samo izgovor za improvizaciju, u potpuno klasičnom džez stilu. Kontakt i razumevanje stare osnove stvorilo nam je pristup i dozvolilo nam nevero- vatnu slobodu prema materijalu sa kojim smo radili. Bartokovi zaključci su se još jednom pokazali tačnim: melodije starih osnova su oslobođene bilo kakvih dursko – molskih konotacija u harmonskom pogledu, poveza- nije su sa arhaičnim svetom modalnosti, starim lestvicama, ili sa još daljim potencijal Sjedinjenih Američkih Država, i muzika crnačkih amerikanaca svetom, azijske pentatonike. To predstavlja veoma fleksibilnu temu koja nam – iako smo je poštovali i ukazivali joj najveću čast – nije imala nikakve veze je dozvolila da stvaramo na jedan slobodan način gde čak ni potpuni hro- sa našim tradicijama. Kao stanovnici malih zemalja Istočne Evrope, koji matizam nije isključen. Istovremeno, menjanje tempa i ritmičkih vredno- smo svojevremeno bili utopljeni u komunističku ideologiju koja nas je još sti, snažno karakterišu izvođenje na način parlando rubato i đusto silabik, više ograničavala, upirali smo oči prema Zapadu koji nas je, čak i iza gvozde- dalo nam je vrlo dostojnu alternativu afričkoj tradicji, iskazanu u fri džez ne zavese, napadao agresivnim propagandama „go west!“. Za nas, ta ideja muzici crnačkih amerikanaca. U mom slučaju, predstavnika mađarske o okretanju prema našim sopstvenim izvorima nije bila najprirodnija. U to etničke grupe bivše Jugoslavije, preciznije iz Vojvodine, iskustvo balkanske vreme, čak i najhrabriji, pa i ljudi velikih vizija nisu mogli ni da zamisle da će, tradicije mi je pomoglo da još više proširim vidike u vezi sa asimetričnim za kratko vreme, narodna muzika Balkana i Mađarske postati, posebno ritmičkim strukturama, nazivane takođe i „aksak“, što bi prevedeno sa tur- zahvaljujući dosta deformisanom ogledalu „world music“-a, svetska moda. skog značilo: ćopavi, hromi. Upravo nas je Đerđ Sabadoš vodio ka ideji da treba da izgradimo muziku improvizacije započetu na našoj tradicji – i taj glas nas je odveo pravo do Za kraj, nikako ne želim da izvučem zaključak ili da nametnem ideju koju

Bartoka. bismo bili obavezni da pratimo kada bismo se obraćali sopstvenoj tradiciji • – iako smatram da je to možda najlogičniji i najprirodniji izbor – jer ipak Ovde moram napomenuti jedan drugi fenomen koji se podudarao sa pe- imamo i sjajne primere kompozitora koji su svoje ideje nalazili u drugim riodom naših težnji: druga polovina osamdesetih godina odlikovala se kulturama, ovde posebno mislim na Kloda Debisija (Claude Debussy). Ovaj nestajanjem komunističke ideologije, sa sve većim interesovanjem mladih kompozitor je uspeo da integriše muziku i tradicije najudaljenijih van-evrop- za narodnu tradiciju (posebno u muzici). Od tada, pokret nazvan „táncház“ skih zemalja, čuvajući svoj specifičan i vrlo prepoznatljiv jezik. Problem se – što bi značilo: kuća plesa – je počeo sa radom. On je predstavljao mesto ne postavlja u vidu nalaženja naših izvora, već na koji način ćemo te izvore gde su se mladi muzičari sastajali i radili na restauraciji starih osnova ma- transformisati i kako ćemo ih asimilirati u svoj rad. Da bismo bili sposobni đarske seoske muzike. Naime, tokom vladavine komunista, mađarska na- da iskoristimo tradiciju, moramo prvenstveno dobro proučiti izvore i pre- rodna muzika je bila predstavljana samo od strane grupa cigana, koji su kontrolisati „maternji jezik“, potom, kada se osposobimo da rukujemo svo- zarađivali svirajući po restoranima neku muziku narodnog karaktera, koju jim jezikom na prirodan, a ne površan način, biće moguće da iz tih pret- su komponovali učeni muzičari. Otpor ovih mladih je bio jedan drugi vid postavki izgradimo nešto mnogo prirodnije, i sa kritičke tačke gledišta, (između ostalih) da kažu NE komunističkoj nomenklaturi koja je već do- našu sopstvenu viziju jedne nove muzike zasnovane na tradicionalnom voljno pustošila kulturu njihovih zemalja. Eksploatisanje ovih muzičara nasleđu. „ bilo je od velikog značaja za nas: folkloristi (kako smo ih zvali) često su se Umonov ogrtač nalazili sa starim muzičarima koji su najvećim delom živeli u Transilvaniji Sa francuskog prevela: Jovana Stojanović u Rumuniji, u neobičnim selima dobro sakrivenim od ostatka sveta – metod desocijalizacije je utvrdio jedan kolega Čaušeskua (Nicolae Ceauşescu), Prosvetljen, pripadaš porodici; koji je večito bio zabrinut da ubedi ceo svet da u današnjoj Rumuniji ne postoji mađarski narod. Interesantno je ovde primetiti kako jedna politička Tekst je neznatno skraćena verzija saopštenja sa konferencije održane u Sent Neprosvetljen, neznanac si. odluka može potpuno negativno da izazove delimično pozitivan proces u Šartijeu (St Chartier), Francuska 15. jula 2006. godine u organizaciji „Musique nekim kulturnim aspektima. U ovim izolovanim regionima koji nisu imali & Equilibre“ i „Festival“. Neprosvetljen, pripadaš porodici; skoro nikakav kontakt sa gradskom tradicijom, starinske osnove su bile dobro očuvane. Oprema teksta i komentari su redakcijski. Ako se prosvetliš – neznanac ćeš biti. Mumon, 1229. preveo David Albahari

Autentična vizija nove muzike / NOVA MISAO /// foto: Miroslav Nonin • • • Beogradski festival igre. Kompanija Jasmin Vardimon: Justicija

Čitanje plesa kroz Deleza i Gatarija TEORIJE KULTURETEORIJE

Mašine plesa – balet, ples, i performance art Kako možemo primeniti na balet i ples Delezovu i Gatarijevu zamisao „mašine”? Na primer, možemo poći od dve „fenomenološke” hipoteze: Piše: Miško Šuvaković 1. da se koncept „teksta-znaka-označitelja” napušta i da na mestu efekta tražimo uzrok efekta, odnosno, tačku ukrštanja flukseva, a to je mašina, i

TEORIJE KULTURE 2. da pokret čini relativnim telo, drugim rečima, sa statičke konstrukcije se pažnja premešta na proticanje i rezove kroz fluks ili tačke ukrštanja silnica flukseva.

Prva hipoteza nam ukazuje da mi ne ulazimo u igru značenja koju balet/ Mi ne ulazimo u igru značenja koju balet/ples proizvode, već u praksu baletske/plesne re-konstitucije konsekvenci ples proizvode, već u praksu baletske/plesne re-konstitucije konsekvenci pojava/značenja u konkretnom lokalizovanom polju želje i u heterogenom 40 41 pojava/značenja u konkretnom lokalizovanom polju želje i u heterogenom i nestabilnom polju društvenog. i nestabilnom polju društvenog. Zapravo, radi se o povezivanju različitih Zapravo, radi se o povezivanju različitih tačaka u procesu proizvodnje – a mašina je ta koja proizvodi i čini tačaka u procesu proizvodnje – a mašina je ta koja proizvodi i čini mogu- ćim uzročni odnos „značenja” i „konsekvenci značenja/pojava u konkret- mogućim uzročni odnos „značenja” i „konsekvenci značenja/pojava u konkretnom polju” nom polju”. Druga hipoteza nam ukazuje da telo i figura nisu ciljne tačke koju od avangardi i modernizma dekonstruiše do brisanih tragova nemo- (rezultante baleta i plesa), već da su telo/figura uvedene kao složeni alati/ gućnosti pokazivanja samog tela. Samo pokazno telo nije moguće, kao ni instrumenti u proces proizvodnje (telo-mašina, figura-efekti rada mašine, izvedena očigledna istina tela (istina za telo, istina tehnike upotrebe tela). figura koja je istovremeno i mašina i efekat mašine) koji preseca flukseve, Telo i njegova istina imaju strukturu fikcije (mitskih polubožanstava8, mo- širenja, oticanja, priticanja, izmene, ulaganja, razmene i potrošnje, pražnje- dernih – binarno – razdvojenih heteroseksualnih tela9 koja se traže, post- nja, lučenja, ejakulacije, punjenja, prelaženja. Dešava se obrnuti proces modernih postistorijskih i eklektičnih homoseksualnih maskiranih i našmin- 10 aterijalistička kritička psihijatrija i filozofija teoretizuju uvođenje pro- od očekivanog – proces bi trebalo da teži, zdravorazumski gledano, svom kanih tela , i pluralnih tehno-poliseksualnih regulisanih i deregulisanih M izvodnje u želju, s jedne strane, i želje u proizvodnju, s druge.1 Reč ispunjenju, ali ne, ispunjenje je iluzija koja kao ekran fantazma sprečava da tela). Strukturiranje fikcije ima svoje tehnike i tehnike imaju svoje poetike, je o prelasku sa taktika interpretacije znaka/teksta, odnosno, interpretacije vidimo neprekidnost odvijanja „proizvodnje proizvodnje”, „proizvodnje teorije i politike. Figura plesa nije završeni i zaokruženi u postignuću reali- traga znaka/teksta, odnosno, interpretacije označitelja (kao materijalnog razmene” i „proizvodnje potrošnje”. Zato, ... zato se mo ramo preusmeriti zovani idealitet znaka-teksta. Figura nije gotovi i završeni, odnosno, zaokru- ostatka značenjskih efekata znakovnih-i-tekstualnih transfiguracija u polju Vrt uživanja na pitanje mašine koja učestvuje u materijalnoj proizvodnji proizvodnje ženi rezultat rezova u fluksu od mašine. Dok je za beli balet figura-uživanja 11 kulture i društva) na taktike interpretacije proizvodnje i nosilaca proizvo d- i iluzije anti-proizvodnje (neproizvodnje: dovršetka proizvodnje u ideal- (i to apstraktnog bezinteresnog /sic!/ uživanja ) bila ciljna tačka pro izvo dnje 12 nje – a to su mašine. Termin „mašina” je skovao Feliks Gatari (Felix Guattari) nom telu/figuri baleta i plesa). Ako je proces bitan tada je telo/figura rela- kome se teži (to idealno savršeno „telo bez organa” ), za savremeni ples da bi izbegao Lakanov (Lacanov) koncept „subjekta”. Mašina je bilo koja tivna, usputna i tek potrebna za sam proces: za samu i ne-samu proizvod- jeste bitna multiplicirajuća, neuzaustavljiva i masovno-medijska proizvo- „tačka” (pozicija) u kojoj tok bilo koje vrste (fizički, intelektualni, emocio- nju. Ako su balet i ples mašine koje proizvode pro izvodnju flukseva tela/ dnja: pokrenuta mašina-žudnje, mašina-želje i mašina-konstruisanja ili de- nalni, vladarski, podanički, fiziološki, ekonomski) ulazi ili izlazi iz odnosa. U figure, bez prestanka i bez cilja tada smo pred pitanjem kakve su to ma- konstruisanja identiteta u brisanju prostora glatkih/rapavih „erogenih” zona filozofskim i psihoanalitičkim razmatranjima Žila Deleza (Gillesa Deleuzea) i šine plesa i baleta. Pretpostavićemo da postoje tri karakteristična tipa (uzbuđenja, izazivanja, zavođenja, uživanja). Plesno telo je beskrajni pro- Feliksa Gatarija (Félixa Guattaria) ukazuje se na koncept „mašine” koja pro- mašina: izvođač, a ples je beskrajna proizvodnja koja se kroz praksu plesa koncep- izvodi proizvodnju: „Tako da je sve proizvodnja: proizvodnja proizvodnji, i) idealne mašine ili retoričke mašine želje koje se obraćaju telu bez orga- tualizuje. Ples jeste neprestana proizvodnja efekata, kao efekata, kao efeka- delanja i trpljenja; proizvodnja beleženja, raspodela i reperiranja; proizvod- na u baletskoj proizvodnji, ta proizvodnje sa prekidima i bez prekida u ponudi tela. I to je paradoks. nja potrošnji, naslada, teskoba i bolova. Sve je u tolikoj meri proizvodnja Plesno telo jeste mašina koja proizvodi, koja ne prestaje da proizvodi, koja ii) kritičke mašine ili subverzivne mašine sa pokrenutim (nadraženim) or- da beleženja smesta bivaju potrošena, istrošena, a potrošnja neposred- Beogradski festival igre. Kompanija Blanke Li: se kreće, koja umnožava kretanja, koja odlaže telo kroz pokret (pa pokret ganima u plesnoj proizvodnji, i no reprodukovana. Takav je pravi smisao procesa: uneti beleženje i potro- možemo sebi predočiti kao bitni određujući fluks /tok/ uživanja u plesa- • šnju u samu proizvodnju, učiniti ih proizvodima jednog istog procesa.”2 iii) nomadske mašine ili relativne mašine prelaženja sa unutrašnjim i spo- nju, u slušanju i gledanju tela koje se kreće). Izražavanja tela ili izražavanja Pri tome, nepostoji s jedne strane društvena proizvodnja stvarnosti, a s ljašnjim organima i njihovim procesima u performerskoj (performance telom nema, to je konstrukcija „izražavanja” kao specifičnog fluksa koji 3 koa da povezuje igračevu nutrinu i našu čulnu spoljašnjost. Nema ciljne druge strane želeća proizvodnja fantazma. Nije reč o premeštanju iz op- ništa drugo.”4 Ovo su neke od bitnih odrednica „mašina” koje proizvode art) proizvodnji proizvodnje (bihevioralnosti u politici relativizovanja od- tačke ili oblika u koji će se telo uvesti, tačke do koje će telo stići... Work in sega stvarnosti u opseg fantazma, već o među regulacijama i deregula- proizvodnju u polju želje i u polju društvenosti. „Želeća mašina” je mašina nosa svakodnevice i izuzetnog vremana/prostora kulture i umetnosti). progress, kretanje, kretanje koje kroz proizvođene trenutne pozicije tela – cijama izmicanja, isključivanja, ali i preseka ili, čak, preklapanja opsega suočena sa „telom bez organa”, a telo bez organa, prema Artou (Artaudu), telo se obraća telu a telo samo izmiče (ili ga uopšte i nema)... Tela savre- stvarnosti i fantazma: „U stvari, društvena proizvodnja je isključivo sama je svaka organizovana struktura (da li?)5. Po Delezu i Gatariju „Između že- želeća proizvodnja u determinisanim uslovima. Mi kažemo da je društveno lećih mašina i tela bez organa postoji prividni sukob. Svako povezivanje Idealne mašine! & Kritične mašine! polje neposredno prožeto željom, da je ono njen istorijski determinisan mašina, svaka mašinska proizvodnja, svaki zvuk postao je nepodnošljiv proizvod i da libidu nije potrebno nikakvo posredovanje ni sublimacija, za telo bez organa.”6 Paradoks svakog plesa jeste da ples „jeste” istovremeno događaj tela-u- 8 Na primer, Marta Graham (Martha Graham) u Fedri (1962). nikakva psihička operacija, nikakva transformacija, da bi investirao u pro- radu-mašine koja preseca, segmentira ili prividno povezuje kretanje-fluks 9 Na primer, mnogi i neizbrojivi dueti u belom baletu i plesu... npr. Margot Fontein izvodne snage i proizvodne odnose. Jedino postoje želja i ono društveno, i i kao nuz (sekundarni) produkt ima prividni preobražaj tela u neidealnu fi- (Margot Fontaine) i Rudolf Njurejev (Rudolf Nureyev) u Amazonskoj šumi, 1975. 4 Žil Delez, Feliks Gatari, Anti-Edip : Kapitalizam i šizofrenija, str. 25. guru (telo plesačice/plesača je blisko ili približavajuće telu svakodnevice7) 10 Na primer, Mihael Klark (Michael Clark) u Bodovi sada (1987). 5 Artaudovom „telu bez organa” pristupam kroz Deleuzovo i Guattarievo čitanje 11 Onog uživanja koje se može izvesti iz Kantove filozofije: Imanuel Kant, „Dopada- 1 „Žil Delez i Feliks Gatari o Anti-Edipu”, Ženske studije br. 4, Beograd, 1998, str. 61. u Anti-Edipu. Takođe pogledati: Artaud: ”The Theatre of Cruelty” (November 18th, nje koje sud ukusa određuje bez ikakvog je interesa” iz Kritika moći suđenja, BIGZ, 2 Žil Delez, Feliks Gatari, Anti-Edip : Kapitalizam i šizofrenija, IK Zorana Stojanovića, 1947) na http://freespace.virgin.net/drama.land/projects/schizoanalysis/artaud- 7 Barem u radikalnim primerima od Ksantia Šavinskog (Xanti Schawinski), Rober- Beograd, 1991, str. 96-97. Sremski Karlovci, 1990, str. 7. theatreofcruelty.html ta Morisa (Robert Morris), Roberta Raušenberga (Robert Rauschenberg), Ivone 12 Telo bez anatomije, bez unutrašnjosti – nekakva idealizujuća, apstrahujuća i 3 Žil Delez, Feliks Gatari, Anti-Edip : Kapitalizam i šizofrenija, str. 25. 6 Žil Delez, Feliks Gatari, Anti-Edip : Kapitalizam i šizofrenija, str. 10. Reiner (Yvonn Rainer), Žeroma Bela (Jéromé Bela). aproksimirajuća idealna ljuštura – savršeno telo bez sekundarnih zahteva.

Mašine plesa – balet, ples, i performance art / NOVA MISAO NOVA MISAO / Mašine plesa – balet, ples, i performance art TEORIJE KULTURETEORIJE • • • Beogradski festival igre. Kompanija Blanke Li: Vrt uživanja Nomadske mašine! - konceptualnim protezama – upotrebe plesnog tela kao indexa koncep- Paradoks svakog plesa jeste da ples „jeste” istovremeno tualnih operacija na paradigmi (tehnici, uverenjima, istoriji, stilu, kon- Beli balet, u jednom trenutku, dopustio je disciplinarno iskliznuće u ples ili tekstu, modelima) baleta i plesa, i događaj tela-u-radu-mašine koja preseca, segmentira ili su belom baletu bila dopuštena disciplinarna iskliznuća u ples od plesnog - ideološkim protezama baletskog, plesnog ili performerskog tela u ume- prividno povezuje kretanje-fluks i kao nuz (sekundarni) tela. Idealna-glatka bez organa figura belog baleta je zamenjena ne-ideal- tnosti kao kulturi. TEORIJE KULTURE nim-rapavim figuralizovanim telom sa spoljašnjim organima koje se otkriva produkt ima prividni preobražaj tela u neidealnu figuru (telo kroz nesavršenosti ali nužnosti pojavljivanja kakve takve figure. U plesu iz Ali u svakom od ovih potencijalnih primera „telo” jeste pokretna mašina, plesačice/plesača je blisko ili približavajuće telu svakodnevice figure izbija telo, mada nikada ne napušta omotače i naslage figurabilnosti. pokrenuta i nezaustavljiva mašina proizvodnje same proizvodnje artifici- U složenim procesima transformacija umetničkih disciplina kroz happening jelnosti19. Čini mi se da uvodni redovi u veliku knjigu nazvanu Anti-Edip – i perforamnce art došlo je do obrta i od plesa „kao tehnike” (nasleđe belog Kapitalizam i šizofrenija, koju su napisali Delez i Gatari, govore dovoljno baleta u modernom plesu) ili „anti-tehnike” (ekscesa avangardi i neoavan- jasno i očito o nečemu o čemu oni (filozof i psihoanalitičar) ne nameravaju organizma i tela (biologije i geometrije). To je politička praksa: telo je pro- 42 gardi) u pokretanje mašina-tela, flukseva tela... protoka, presecanja tokova. u tom tekstu da govore20, a to je telo-u-plesu kao performansu – reč je o izvodnja unutar društva koje se kroz tu proizvodnju konstituiše/transfor- 43 16 U performansu baletsko i plesno telo postaje višeznačna mašina izvođenja telu koje jeste telo-mašina i različito od tela idealizacije tela u figuru. Oni miše u neprestanim preobražajima „energije” (vrednosti, značenja, moći, (performing). Izvođenje se prepoznaje u samoj neprirodnoj prirodi mašine. su omogućili da ples u govoru i pismu rekonstruišemo modelom izvođačke uticaja). To su učinci mašine – tela u polju flukseva i rezova. Sva posredo- Izvođenje je rad mašine, pokretanje mehanizama realnosti koja nije zadata mašine (proizvodne mašine, mašine koja proizvodi proizvodnju kretanja vanja su sekundarna – mogu biti još još još umnoženija, naslojenija, prebri- ili zatečena već „izvedena” i „proizvedena” i „ponuđena”. u svetu bez izvora i svetu bez ponora). Telo plesača proizvodi, ne prestaje sanija, ali ona su tek sekundarni nebitni učinci.... Primarno je to da se ne- da proizvodi, čak i onda kada kao telo plesačice u komadu Rosas danst što proizvodi, da telo nešto proizvodi, da telo sebe proizvodi za drugo Gledam figure belog baleta i znam da se iza učinaka figurabilnog nalazi Rosas usporava pokret, miruje, zamrzava svako kretanje. Od rotacione ma- telo (da mašina proizvodi sebe proizvodeći se kao mašina među mašina- menog plesa su protočni trenuci u procesu proizvodnje, a ne ciljni proiz- telo koje skriva svoje organe pokazujući se kao nekakva obećavajuća ide- šine (mlina, prese, glodalice) ili samohodne mašine (lokomotive, automo- ma). Politika jeste pitanje o ekonomiji i proizvodnji i potrošnji tela. Nema vodi (vrednosti). alna predstava (representation). Predstave tela skrivaju svoju ljudskost, mada, bila, parobroda ili aviona) do aparata (erkondišna, kompjutera, usisivača) izvora, već samo proizvodnja. Ples kao performans je proizvodnja proiz vo- možda nje (ljudskosti) i nema, možda je ona tek slika od slike koju izvodi se odigravaju mogućnosti plesnog perfomerskog tela. Plesači kao da sub- dnji tela, proizvodnja potrošnji tela. Delez i Gatari zapisuju: „Pro izvođenje, 22 Telo na sceni! Zatim... Telo u specifičnom i ne-scenskom ali na scenski na- savršeno telo balerine/baletana. Pokrenuta aproksimirana i apstrahovana vertiraju metaforu (svaku metaforu misli) i nude ogoljeni/pokazni pro iz- proizvod, svojevrsna identičnost proizvod-proizvo đenje” . Postavku An čin upotrebljenom ambijentu (beskrajni krovovi Njujorka kod Triše Braun anatomija u pokretu... telo dovedeno do znaka... a proizvodnja znaka je vodni rad (preseke /zasecanja, usecanja u prostor i vreme/, flukseve /tok, Tereze de Kersmaker Rosas danst Rosas paradoksalno i karakteristično po- (Trishe Brown), prazna napuštena zgrada Ane Tereze De Kersmaekerove nekakva telesna retorika. Pokret zanemaruje delove u ime celine pokret- proticanje/) mašine. Pogledajmo taj odlomak iz Anti Edipa sasvim, sasvim stavlja trostruki odnos: odnos baleta (kao idealne mašine proizvođenja (Ann Teres De Keersmaekerov) ili prazne fabrike/rudnici postindustrijskog nog i ubrzanog/usporenog, svakako estetizovanog figuralizovanog tela. pažljivo: tragova figura), plesa (kao mašine kritike figura u dekonstruktivnim per- pejzaža Iztoka Kovača). Telo plesačice. Tela plesačica. Telo baleta bez mo- Protok fluida (kretanja tela) je skriven. Lučenje je zanemareno, mada... sonalizacijama tela u figuri) i perforamans (kao mašine tela koje otkriva gućnosti, bez potrebe, bez zahteva identifikovanja rodnog identiteta (ide- adrenalin vrši svoju funkciju... mada ga, ipak, ne vidimo. Ne vidi se adrena- „To posvuda funkcioniše, čas bez prestanka, čas diskonti-nuirano. svoje organe i svoj organizam – a to znači nedeljivu konkretnost preseka 17 alna glatka falusna mašina telesnog kretanja: bez malja, bez genitalija, bez lin na telu u telu autoerotskog Njižinskog u Faunu .. U belom baletu, pa i To diše, to greje, to jede. To sere, to tuca. Koje li greške što smo re- fluksa). „ pora, bez rana, bez asimetrija, bez izlučevina). Telo plesa koje otkriva svoj u savremenom plesu (plesu prve 2/3 XX veka) fiziologija je stavljena u za- kli to. Posvuda su mašine, nimalo metaforično rečeno: mašine ma- rod i u telo bez organa upisuje svoje rodne organe i njihove konstruisane i grade (zanemarena, cenzurisana, potisnuta, skrivena). Nema biologije, šina, sa svojim spajanjima, povezivanjima. Mašina-organ priključe- realizovane funkcije. Zatim... Plesačko telo na ekranu13 (film, video, kompju- mada ima tela koje pokušava da se odvoji od figure. Tek možda danas, u na je na mašinu-izvor: jedna emituje neki fluks, druga ga preseca. terski posredovana, generisana ili obrađena slika /image/ plesa) – telo si- nekim kritičnim tačkama može se očekivati otkrivanje fiziologije, ali to je Dojka je mašina koja proizvodi mleko, a usta – mašina spojena sa mulakrum tela i ples simulakrum plesa u ekranskom prostoru. Maja Deren tada prelazak sa baleta na ples i sa plesa na performance art. Prelazak od ovom. Usta anoreksične osobe se dvoume između mašine za jede- (Maya Deren) je kroz filmsko pismo propustila plesna tela (pismo plesa) gra- baletske figuralike i plesne-plesane dekonstrukcije figure na performersku nje, analne mašine, mašine za govorenje, mašine za disanje (napad 18 deći novi žanr: ne filma o plesu već plesa kroz film14. Drugi primer, ostareli kibernetsku i biopolitičku mašinu perforamnce arta. Stelarc je na simbo- astme). Tako svi mi nešto majstorišemo; svako na svojim malim ma- Merse Kuningham (Merce Cunningham) je posredstvom kompjutera simu- ličkom-paradig-matskom planu, verovatno, bitna instanca preobražaja šinama. Mašina-organ za mašinu-energiju, uvek postoje fluksevi i lirao plesne figuralne događaje u trenucima kada ga je njegovo telo izda- posredstvom koga treba misliti preobražaje baleta u ples i plesa u perfor- rezovi. Predsednik Šreber ima nebeske zrake u turu. Solarni anus. I lo. Neodnos između tela koje postaje baletska/plesna figura (ne odnos tela mance art. Telesne „mašine prikazivanja” koje skrivaju svoju anatomiju i budite sigurni da to funkcioniše; predsednik Šreber oseća nešto, pro- i figure), već odnos tela izvan plesa i simulakrumske kompjuterske ekranske fiziologiju unutar opni figura jesu „mašine” baleta i kritičkih uočavanja izvodi nešto i može da postavi teoriju o tome. Nešto se proizvodi: figure. Ples na ekranu jeste konstruisani (izvedeni) ili prizivani trag kon- granica tehnike/figure unutar plesa. Telesne mašine koje otkrivaju (poka- to su učinci mašine, a ne učinci metaforâ.21“ cepta plesa, ali i posebna režijska strukturacija i posredovanje plesa medi- zuju, predočavaju) svoju anatomiju i fiziologiju jesu mašine performance jima filma i videa, ali i kompjuterska konstrukcija potencijalnih figura za telo arta. Zato, ples – danas – postaje „vrsta” (žanr ili para-žanr perforamnce Da li ste nekada pročitali tako obećavajući opis pojedinačnog ili nekakvog u simuliranom prostoru i vremenu ekrana. Takav ples jeste mašina sa telom arta) i zato je danas telo nužno suočiti sa: opšteg (uopšta-vajućeg) plesa u epohi performance arta... Ne... ovo je onaj ili sa posrednicima tela izvan fizičkog prostora i vremena na projekcionom - mehaničkim protezama, „pravi” opis koji nas vodi u središte problema, koji nas usmerava na telo kao ekranu (u artificijelnoj ekranskoj slici koja je realnija od realnog)15. mašinu koje proizvodi efekte u rezovima vremena i prostora kroz fluk se- Beogradski festival igre. Aterballetto: Zemlja - elektronskim protezama (od cyber-elektronsko-biološkog-tela do virtu-

ve koje uspostavlja, koje prekida, po kojima klizi... izmiče... kroz suočenje • elnog tela kompjuterskih simulacija), 13 O ekranskom zastupanju/ali-i/izvođenju plesa, odnosno, definisanju „plesa po- kretnih slika” (moving-picture dance) videti: Noë Carroll, ”Toward a Definition of 16 Henry M. Sayre, ”Tracing Dance – Collaboration and the New Gesamtkunstwerk”, 19 Jedan pogled na strategije i taktike artificijelnosti je razradila Bojana Kunst u Moving-Picture Dance”, Dance Research Journal33/1, New York, 2001, str. 46-61. iz The Object of Performance – The American Avant-Garde since 1970, The University knjizi Nemoguče telo – Telo in stroj: gledališče, reprezentacija telesa in razmerje do 14 Noë Carroll, ”Toward a Definition of Moving-Picture Dance”, str. 47; kao i Shelley of Chicagoperess, Chicago, 1989, str. 101-144. umetnega, Maska, Ljubljana, 1999. Rice (ed), Inverted Odysseys – Calude Cahun, Maya Deren, Cindy Sherman, The MIT 17 Videti brojne biografije Njižinskog, na primer, Richard Buckle, Nijinsky, Penguin 20 Mada veoma vešto u psihoanalizu i filozofiju uvode ono bitno i određujuće iz Press, Cambridge Mass, 1999, str. 127-150. Books, Middlesex, 1980, str. 287-288. teorije teatra, a to je koncept „tela bez organa” Antonin Arto (Antonina Artauda). 15 Johannes Birringer, ”Dancing with Technologies”, iz Media & Performance – Along 18 Marina Gržinić (ed), Stelarc – Political Prosthesis & Knowledge of the Body, Maska, 21 Žil Delez, Feliks Gatari, „želeće mašine”, iz ANTI-EDIP: Kapitalizam i shizofrenija, 22 Žil Delez, Feliks Gatari, „želeće mašine”, iz ANTI-EDIP: Kapitalizam i shizofrenija, the Border, The Johns Hopkins University Press, Baltimore, 1998, str 25-101. Ljubljana, 2002. IK Zoran Stojanović, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1990, str. 5. str. 9.

Mašine plesa – balet, ples, i performance art / NOVA MISAO NOVA MISAO / Mašine plesa – balet, ples, i performance art U sećanju: Bogdan Bogdanović (1922. Beograd – 2010. Beč) KREATIVNI POGONI

Odbrana grada trašnje napetosti grada u formi kamenih demona. Možda kao podsvesno Ili – po istom principu, na način literarne sinegdohe, mogu sami za sebe po- upozorenje da je svaki grad samo jedna kruta, lomna tvorevina čoveka, koju stavljeni stubovi, pilastri, jednostavne apstraktne prizme i konusi da podsete ne treba braniti samo kao datu činjenicu nego i kao metaforu. na milenijume arheološkog života. Piše: Bogdan Bogdanović U suprotnom kontekstu terasaste konstrukcije podsećaju na gradove „u obla- TEMATSKO JEDINSTVO: Razaranje grada i razoritelji grada cima” antičkih utopija (setimo se Aristofanovog komada „Oblakinje”), čak i Čak ni u veoma sažetoj formi ne bi bilo moguće da se barem približno razja- kada su aranžirani kao paviljoni ili vidikovci (belvederi). KREATIVNI POGONI KREATIVNI Scenario za jednu arhitektonsku alegoriju sne sve do danas poznate metode razoritelja gradova. Dve katastrofe biće, međutim, simbolički prikazane: prastara „magičko” razaranje biblijskog Jeri- PITANJE ANTROPOMETRIJSKOG MERILA hona – po arheološkim nalazima jednog od najstarijih gradova čovečanstva i Jedan od klasičnih pravila zahteva: što su sastavni građevni delovi finiji, utoli- uništenja Vukovara, koji je postao žrtva modernog „magičkog”, dakle iracio- ko jače mora da bude znakovno pismo. nalnog ubijanja gradova. a li se veličina i beda, časovi trijumfa i poraza gradova i urbane kulture TEMATSKO JEDINSTVO: Grad kao metafizičko znamenje Po tom istom pravilu veći gradilački elementi, koji uveliko premašuju ljudsku Simbolički: od Jerihona do Vukovara i – ne daj bože – sve do jedne buduće 44 mogu prikazati kao alegorija? Potvrdan odgovor može se zacelo dobiti meru, treba da ostanu apstraktni i jedinstveni. Što se tiče visine spomenika, 45 D Postoji jedan jedini kubično – sferični model džinovskog kosmičkog megapo- platonske atlantidske katastrofe gradova i civilizacija uopšte. tek pošto se razreše neke ikoografske i semantičke teškoće. moja istraživanja dopuštaju od dvostruke (3,60 m) do desetostruke ljudske lisa koji nadaleko premašuje sve „profane” utopijske koncepte: nebeski Jeru- Jedna ikonografska slučajna opozicija. mere (18,00 m) salim, kako ga opisuje Otkrovenje Jovanovo. To nije samo jedna visoko inspiri- PITANJE ODREĐIVANJA STANOVIŠTA: Simbolizam položaja sana religiozno-poetska vizija nego i jedna četvorodimenzionalna „gradsko- Zigurat i antizigurat... jedna ikonografska slučajna opozicija; preokrenuta silu- Više hipotetičkih planova položaja otvara više mogućih pravaca „mirovnog gradilačka” spekulacija koja se da prikazati samo još uz pomoć koordinata eta jednog masivnog sumerskog hrama kao „opis” razvalina gradova! „Mudri SIMBOLIZAM GRAĐEVNE MATERIJE puta”. Ne radi se pri tome o jednoj pompeznoj pravolinijskoj aleji već o jednoj vremena i prostora. Jedan analogni misaoni tok mogao bi da posluži kao pola- slučaj” shodno tome čini mogućim da se u gradilačkoj formi tetraktisa sačuva- Neočekivani, na paradoksalan način povezani materijali proširuju mogućnost krivudavoj stazi koja se upravlja po čovekovom koraku i čovekovom osećanju, zište za završnu, veoma apstraktnu „meta-matematičku” stilizaciju koncepta. ju sećanja na prve gradove sveta, na njhovo razaranje i njihovo vaskrsenje. simboličkog delovanja... Alternirajući kamenje: peščanik, delom obojen, sa krećući se između „podsticaja” i „iskušenja”. Zavređuje pažnju upadljiva analo- jednobojnim tamnim gabroom, ili bazalt sa betonom i metalom ili škriljčana gija između unutrašnjeg ustrojstva sveobuhvatnog scenarija i jedne srednje- TEMATSKO JEDINSTVO: Grad kao lavirint PROBLEM RECEPCIJE obloga na kupolama sa eloksiranim odnosno „pozlaćenim” vrhovima kula. vekovne „stepenaste knjige”. Spomenik u čast grada treba, po propozicijama, Lavirint – prastaro znamenje „mudrog grada”. Čovek neprekidno teži da spo- Izabrane tematske serije (jedan, dva, tri, ne više) ugravirale bi se u kamene kva- da služi kao inicijal i da uvede u dalji „tekst” romana. On, dakle, ne treba samo ARHITEKTONSKA SINTAKSA KAO GLAVNI REGULATIV jasno da označi ishodište nego i da naznači karakter sadržaja priče koja sledi. zna put do „grada”, da dosegne središte mudrosti....Jedna stara alegorija sa drove ili bile oblikovane od klesanog kamena. Nije potrebno da se zagonetni savremenim prizvukom. kameni znaci neposredno „čitaju”. I u neimarstvu renesanse ili baroka je čitanje Mora da preovlađuje stroga logika celine. Preliminarna istraživanja nude STRUKTURA PRIČE mitoloških scena bila iskljčiva privilegija učenih ljudi. Profani ljudi, koji nisu po- mnoštvo kombinacija, ali od mnogobrojnih mogućnosti valja odabrati jednu TEMATSKO JEDINSTVO: Grad kao brod sznavali prvobitne iskaze priče, doživljavali su pustolovno ponašanje nimfi, sa- jedinu i izraziti je u formi jedne arhitektonske rečenice: subjekt, predmet re- Bilo bi prostorno i pojmovno apsurdno izložiti jedan didaktički niz slika o istoriji tira, atlanta itd. samo kao ljupki teatralni dodatak. Na isti način bi se naši kame- čenice (tip gradnje, forma gradnje) i dva, tri zaredom povezana predikata u Još jedan srednjevekovni, metafizički simbol koji u sklopu post-modernog grada. Hipotetički scenario postavlja sebi za cilj nešto drugo: nikakavu ilustrova- ni kvadrovi sa štedljivo ugraviranim dijagramima sasvim dobro dali shvatiti kao veoma konciznoj formi (na primer tri sinopričke serije sa po tri ili četiri „poru- supra-racionalnog dobija imaginativno dokučivu konotaciju: Grad kao formu- nu istoriju nego jedno mnogustruko prezentovano znamenje grada kao „pro- recitativ jednog nepoznatog, ali blagozvučnog jezika. Za radoznale bi bi jedan ke”, dakle najpre po shemi 3+3+3 ili 4+4+4 itd) Što se tiče teraktisa, ovde se la, kao paradigma prevazilaženja civilizacije, Nojeve barke... motora” i stvaraoca istorije. Otuda je neizbežno da se celokupni „pripovedni” mali „Vodič” kroz spomenik mogao na popularan i lagodan način da objasni stapaju dve sintaksičke forme.... „ repertoar prostora razluči u više tematskih celina jedinstva na primer: filozofske aspekte sudbinskog trougla „čovek – grad – civilizacija”. TEMATSKO JEDINSTVO: Odbrana grda TEMATSKO JEDINSTVO: Grad i pismo Napadi izvana i iznutra. MAKROPLASTIČKA KLASIFIKACIJA Karakteristični atributi prastarih gradskih kultura. Visokocivilizovana slova i Na uzvisinama gotskih katedrala danonoćno keze svoje zube izobličene zveri „Tematska jedinstva” deluju samo kao uvodni sekundarni kompozicioni faktor. ornamentalne varijacije najstarijih pisama. Dekorativna kriptografija i simbo- i pakleni psi. Stari majstori prikazuju spoljašnje opasnosti isto tako kao i unu- Nasuprot tome je ideja sveukupne inscenacije određena makroplastičkim gra- Odbrana grada – znaci nade ličke „poruke upućene budućnosti”... dilačkim formama i načinom njihovog grupisanja... Karakterističan gradilački Upravo se ovako zvala izložba postavljena decembra davne 1994. godine u element u uzajamnoj povezanosti omogućavaju u srećnim okolnostima – i prostoru za to nenamenjenom, na prvom spratu jedne zgrade u centru Novog ako muze to dopuštaju – neočekivane i smele semantizacije praslika. TEMATSKO JEDINSTVO: Grad i broj Sada. Gotovo ilegalna, prećutana od tadašnjih zvaničnih medija, izložba je sa- državala četrdesetak crteža profesora Bogdana Bogdanovića, inspirativnog Dekorativni dijagrami sakralne i profane matematike i geometrije. Dijagrami POLOŽAJ I TIP GRAĐEVINA meteoroloških i kosmičkih modela antičkog doba. Tetraktis, mistički dijagram Učitelja, meštra začudnih građevina, koji, u to vreme, već godinu dana ne bo- prostora starih pitagorejaca koji pokušava da povest o stvaranju vaseljene, Položaj, usmerenje, postojeća ili pretpostavljana fizička duhovna okolina od- ravi u svom rodnom Beogradu, u koji se, ispostaviće se danas, nikad više neće čoveka i grada, definiše matematički pomoću „prostronih brojeva”. Arhitek- ređuje u grubim crtama veličinu, siluetu i sveukupni karakter budućeg oblika ni vratiti. tonski razložen tetraktis treba da podseti na prostorni ideal svetskog grada, građevine. Igra metafizičkih povezanosti je pod određenim uslovima praktično Izložba je bila deo jednog utopijskog multimedijalnog projekta koji je nosio kosmopolisa, antropo-kosmopolisa..... nemoguća.... naziv „Suton grada“. Rezultat tog projekta/akcije trebalo je da bude ukazivanje na simboliku i semiotiku destrukcije urbanog, duboko skrivenu u svakodne- TEMATSKO JEDINSTVO: Grad kao predstava želje NEKOLIKO PRIMERA vnom proticanju gradskog vremena, ali istovremeno, ova akcija je trebalo da naglasi aspekte odbrane grada i jednu utopijsku dimenziju graditeljstva. Upra- U aksijalnom razmeštanju uvodnog motiva daju se spoznati obrisi jedne grad- Stilizovani i „zgušnjeni” nacrti takozvanih „idealnih gradova, nadalje utopijski vo zbog tog „gradoslovnog“ utopijskog principa profesor je i bio pozvan da ske kapije, ali reminiscencije na negdašnje svečane dekoracije; višekrilna po- gradovi, lavirinti, gradovi linearne fantazije itd. Preklapanje kružnih i kvadrat- iz svog Bečkog egzila nešto doda, neku magičnu luč, u naš tadašnji mrak. I on časna vrata, trijumfalni lukovi... nih dijagrama grada – jedna kapriciozna u utopijskom urbanizmu veoma omi- se odazvao serijom crtačkih studija u kojima je zamišljao, skicirao, jedan spo- ljena nastranost – koje ne podseća samo na klasičan paradoks „kvadrature Ili – tip građevine s prolazom može i u prenesenom smislu da se shvati kao jedna men park – ambijentalnu postavku u odbranu Grada. U odbranu Grada u nje- kruga” nego i na druge nerešive probleme utopijskog mišljenja... Ideja može „prostorna kapija sa krilima” – dakle kao građevni simbol transcedencije... govom sutonu. U njegovom padu. Tekst koji ovde donosimo, tekstualni je deo da se predoči na dva načina: prvo, u formi niza dijagrama ugraviranih u kame- te skice. Te utopije. ne kvadrove ili, drugo, kao u nacrtu celokupnog zdanja skriveno ukazivanje Ili- tip jedne „asamblaže” s prolazom i pinaklom, nadgrađenim kupolama u na kružne illi kvadratne nacrte idealnih gradova renesanse. formi šlemova ili lebdećim lukovima – po principu „pars pro toto” – može da Zakasnele, kao i sve utopije na svetu. evocira ideju „nenadmašnog”, „večnog grada”...

Odbrana grada / NOVA MISAO NOVA MISAO / Odbrana grada Razmišljanja sa Oliverom Grauom TEORIJE KULTURETEORIJE Nova estetika uranjajućih prostora slike

Piše: Jelena Guga TEORIJE KULTURE

Izdavačka kuća Clio je 2008. godine objavila knjigu istoričara umetnosti i teoretičara medija Olivera Graua pod nazivom Virtuelna umetnost: Od opsene do uranjanja. Ove godine, u periodu od 07. – 10. juna, Oliver Grau je imao priliku da se lično predstavi srpskoj publici u Novom Sadu i Beogradu gde je predstavio 46 47 svoju knjigu i održao predavanja na temu virtuelne umetnosti, odnosno novomedijske umetnosti kao izazova savremenom društvu

posetilaca nakon uranjanja u novo vizuelno i perceptivno slikovno okruže- vidualizivana i različita za svakog posmatrača, a recepcija i doživljaj umet- anas, u doba savremenih interaktivnih medija, okruženi smo digital- teorije umetnosti, a to je kritička distanca prema umetničkom delu kao nje. Posmatrani iz perspektive savremenih medija, efekti iluzije tradicio- ničkog dela predstavljaju „ostrvo za sebe”. Posledično i neminovno, po- D nim slikama sa različitih medijskih platformi kao što su Internet, mo- objektu posmatranja. nalnih medijskih formi, kao što je na primer panorama, čine se prilično stavlja se pitanje održivosti diskursa kritike i teorije umetnosti kao i insti- bilni telefoni, 3D bioskopi i televizija ili uranjajući prostori virtuelne real- naivnim, ali njihovo sugestivno dejstvo na tadašnje iskustvo posmatrača tucionalizacije ovakvih umetničkih praksi. Prema mišljenju Olivera Graua, nosti, a brzina kojom se slike i tehnologije njihove produkcije menjaju i Fenomen uranjanja u slike nije nov, odnosno nije nastao sa pojavom no- bilo je podjednako jako, možda čak i intenzivnije imajući u vidu razliku u „to nije u potpunosti nov fenomen. Pre bi se reklo da je to usložnjavanje preplavljuju sva čula kroz medije, eksponencijalno raste u poslednjih ne- vih medija, ali je kroz primenu novih medija postao znatno kopleksniji u medijskoj kompetenciji. već postojećih problema sa kojima se svaki istoričar umetnosti ili teore- koliko decenija. Upotreba novih medija u umetničkim praksama snažno odnosu na mogućnosti koje su pružale prethodne, tradicionalne medijske tičar medija susreće kroz istoriju. Ne postoji jednostavan odnos ’ili-ili’ iz- je uticala na percepciju i promenila recepciju umetničkog dela ne samo na forme. Oliver Grau navodi da je ključni problem aktuelne kulturne politike Paralelno sa estetskom i tehnološkom istorijom novomedijskih umetničkih među kritičke distance i uranjanja u 3D slike i on zavisi od raspoloženja nivou fizioloških već i kulturoloških procesa. Slika više nije statični objekt nedostatak znanja o poreklu audiovizuelnih medija te u svojoj knjizi genea- praksi, Grau identifikuje problem gubljenja kritičke distance posmatrača posmatrača i njegovog sve boljeg poznavanja medija.” Očigledno je da posmatranja i kontemplacije. 3D slike su fluidne, promenljive, dinamične, loški rekonstruiše istoriju novih medija i mapira evoluciju uranjajućih slika: u prostorima iluzije i uranjanja. S jedne strane, kada god je posmatrač su- kritičko-teorijski aparatus novomedijske umetnosti opstaje i postoji bez procesualne i postoje samo u interakciji sa posmatračem koji je postav- od slika na zidovima u Rimu i Pompeji kao što je Villa dei Misteri, preko pa- očen sa nekim novim uranjajućim medijem, sva čula bivaju preplavljena i obzira na gubljenje kritičke distance i mnogi teoretičari, filozofi, umetnici, ljen unutar slike, koji je i sam konstitutivni deo slike. Ovako pozicioniran, norame, diorame, sineorame, filma, futurame, pa sve do savremenih kom- „privremeno je obustavljena prirodna sposobnost posmatrača da se oda- kustosi i drugi kulturalni radnici se bave analizom novomedijske umetno- posmatrač gubi ono što se smatralo ključnim elementom istorije, kritike i pjuterski generisanih slika virtuelne realnosti. Umetnici su kroz različite lji, odmakne od utiska.”1 Namera tvoraca ovakvih umetničkih dela, uklju- sti, ali na vrlo specifičan način iz razloga što su te kritičke analize poput istorijske periode koristili sva dostupna tehnička sredstva kako bi izbrisali čujući tu i savremena novomedijska dela, bila je svesno uspostavljanje predmeta kojim se bave: fluidne i otvorene za dalju interpretaciju. granicu između posmatrača i prostora slike i stvorili iluziju uranjanja u slike. neke vrste vizuelnog režima nad posmatračem u cilju da što efektivnije Istorijski tok kreiranja uranjajućih prostora slike može se pratiti unazad sve prenesu poruku (koja može biti političkog, religioznog ili nekog drugog Novomedijska umetnost je neodvojiva od naučnih i tehnoloških istraživanja do antičkih vremena, ali kako Grau ističe, to nije početak slika zasnovanih karaktera), s obzirom na to da što je kritička distanca manja, veća je suge- i obuhvata široko polje delovanja: internet umetnost, virtuelnu umetnost, na ideji stapanja fizičkog i realnog prostora, i svakako ne postoji krajnja stivna moć poruke koju slika nosi. S druge strane, konstantnim uranjanjem umetnost telerobotike i teleprisustva, bio-umetnost, genetičku umetnost, tačka razvoja uranjajućih medija. Reč je zapravo o diskontinuiranoj, neli- u ovakva okruženja čula se postepeno privikavaju, odnosno efekat iluzije itd, i kao takva zahteva interdisciplinarni pristup. U svojoj analizi proble- nearnoj istoriji koja se može posmatrati kroz mreže, čvorove, slučajnosti, se umanjuje, a kritička distanca postepeno vraća. To je trenutak u kom se ma i izazova koje postavljaju novomedijske umetničke prakse kao takve, prekide, granice i ukrštanja, pre nego teleološki kroz linearne sekvence, otvara prostor za posmatračevu prijemčivost ka sadržaju i mogućnost Oliver Grau identifikuje dva stupnja kritičke refleksije: jedan obuhvata de- sled događaja ili postepenu evoluciju. Mreža koja čini istoriju novih medi- kombinovanja i igranja sa različitim objektima, čime se na neki način uvo- skripciju umetničkog dela, odnosno njegove hardversko-softverske karak- ja obuhvata čak i odsutnost, nerealizovanost, disperziju, devijaciju i pred- di teorija igara u umetnost i evocira renesansna ars combinatoria, sve dok teristike, pravila igre i mogućnosti i okvire interakcije, kao i deskripciju dela stavlja neku vrstu skrivene, nedokumentovane istorije umetnosti. Razlog se ne pojavi novi medij i iznova obuzme posmatrača iluzijom. kroz neposredni individualni doživljaj i/ili, na primer, iskustva grupe ljudi izostavljanja uranjajućih slika iz tradicionalnog dokumentovanja istorije u određenom istorijskom periodu, u određenim regionima. Drugi stupanj, umetnosti ni u kom slučaju nije njihova manja umetnička vrednost u od- Kada se na mesto kritičke distance postavi sve veća emocionalna angažo- na čijem se pragu danas nalazimo, dolazi nakon privikavanja čula na ovu nosu na druga umetnička dela iz različitih istorijskih perioda, već se radilo vanost u recepciji umetničkog dela, a poruka i medij postanu jedno, ne- vrstu uranjanja kada repetitivno uranjanje oslobodi, obogati i čak pređe o nedostatku odgovarajućeg medija u kom bi, za razliku od, na primer, staje i razlika između posmatrača i posmatranog. Savremene 3D virtuelne prag perceptivnog iskustva, i samim tim proširi polje otkrivanja, kritike i knjige kao vekovima dominantnog medija, bilo moguće reprodukovati i slike kao dinamične slike u konstantnom procesu promene određene su analize uranjajućih novomedijskih umetničkih dela. Reč je zapravo o no- dokumentovati slike velikih formata koje korisnika okružuju u radijusu od interakcijom sa posmatračem čiji pokreti očiju, delova tela, disanje ili odre- vom, drugačijem stupnju uranjanja kao intelektualno stimulativnom pro- 360 stepeni. Posledično, veoma malo istraživanja je urađeno na ovu temu, đeni izbori utiču na njenu materijalizaciju. Samim tim, slika je visoko indi- cesu koji podrazumeva prepuštanje svesne percepcije iluziji i istovreme- a još je manje istorijskih uranjajućih prostora koji su opstali do danas. Ipak, no zadržavanje kritičke distance ali prema objektima, avatarima i drugim postoje istorijski zapisi koji pružaju uvide o tome kakvi su ti prostori bili – od 1 Oliver Grau, Virtuelna umetnost: Od opsene do uranjanja, Clio, Beograd, 2008, str. elementima unutar takve instalacije. Drugim rečima, uroniti, a ipak zadr- njihovih tehničko-tehnoloških karakteristika do snažnih utisaka i iskustava 156. žati prostor reflektivnog mišljenja otvorenim. Zbog ovako kompleksne i

Nova estetika uranjajućih prostora slike / NOVA MISAO NOVA MISAO / Nova estetika uranjajućih prostora slike stavno još uvek ne postoji.”2 Arhiviranje digitalnih umetničkih dela pred- stavlja veliki izazov s obzirom da je mnogo kompleksnije u poređenju sa tradicionalnim umetničkim formama. Ono zahteva prošireni sistem doku- mentovanja jer se ne arhivira samo krajnji proizvod, već i skup elemenata TEORIJE KULTURE koji čine platformu jednog takvog dela: hardversko-softverske konfigura- cije, interfejsi, ekrani, zatim interaktivne strategije koje softver omoguća- va, kao i dokumentovanje narednih, poboljšanih verzija nekog dela. Često je slučaj da jedno delo koje je, na primer, predstavljeno na festivalu Ars Elecronica, bude nadograđivano za svako sledeće izlaganje. To podrazu- meva dokumentovanje različitih verzija jednog dela ili delo u procesu, a 48 ne samo jedno umetničko delo kao završen proizvod. Drugi i podjednako značajan problem jeste brzina razvoja novih medija koja podrazumeva isto toliko brzo zastarevanje i neupotrebljivost tehno- logija starih svega deset, dvadeset ili trideset godina. To znači da sa nemo- gućnošću upotrebe „mrtvih medijskih platformi”, kako ih Vilijem Gibson naziva, u najvećem broju slučaja nestaju i umetnička dela pohranjena na tim platformama. U bazama podataka novomedijske umetnosti, navodi Grau, najčešće se čuva dokumentacija o nekom delu, a samo kada njegova čak kontradiktorne pozicije, dosadašnja istraživanja koja pripadaju prvom forma to dozvoljava, može se arhivirati i samo delo. Do sada je razvijeno stupnju kritičke refleksije su donekle opšta i ne u potpunosti određena, nekoliko različitih strategija dokumentovanja i čuvanja kao što je emulaci- ali ipak nisu zanemarljiva. Ona su zapravo već otvorila vrata novim istraži- ja ili unapređivanje softvera i prebacivanje dela u nove formate. Trenutno vanjima ka onome što Lev Manovič naziva post-medijskom estetikom, ili se takođe radi na istraživanju strategije koja se zove re-kreacija i koja je dubokom personalizacijom recepcije umetničkih dela koja poprima formu de lom nezavisna od izvorne tehnologije kojom je umetničko delo stvore- individualnih mitologija. Grau u tom smislu kaže: „na kraju, posmatrač je no i koja je zasnovana na formi intervjua sa umetnicima. Od umetnika se taj koji postaje umetnik. Kroz interakciju i virtuoznost pokreta unutar sli- zahteva da opišu kako bi njihovo delo izgledalo ako bi se re-kreiralo za, na kovnog prostora, posmatrač kombinuje različite elemente, predmete, pri- primer, deset godina i šta su ključni elementi dela. Problem čuvanja ova- če, i time stvara nešto novo čime istovremeno postaje kreativni stvaralac kvih umetničkih dela nije još uvek rešen, jer sa permanentnom medijskom i daje značenje umetničkom delu, reartikulišući tako odnos između umet- revolucijom i permanentnim promenama medijskih platformi potrebno nika, dela i posmatrača i njegove kritičke refleksije. Ona dela koja za cilj je paralelno ulaganje u razvoj novih strategija arhiviranja. „Ne možemo da

imaju radikalno poništavanje kritičke distance, jednostavno više neće biti znamo kakve će se strategije razviti u narednih pet do deset godina, ali od • tretirana kao relevantna umetnička dela za razliku od onih dela koja su velikog je značaja preuzimanje određenih mera kako bi se sačuvala barem orijentisana ka posmatračevoj kreativnosti i uspostavljanju reflektivnog dela koja se smatraju najznačajnijim. Tradicionalna umetnička dela koja se prostora koji će uvek biti osnovni preduslov za percepciju i recepciju umet- nalaze u muzejima širom sveta čine svega 5 do 7% ukupnog broja umet- nosti. Ostaje dakle, izazov narednom talasu kritičara i teoretičara umetnosti ničkih dela koja su stvarana u prošlosti. U tom smislu, očuvanje barem da prodru dublje, istraže i jasnije odrede nove vizuelne strategije u polju istog procenta novomedijskih umetničkih dela predstavljalo bi esencijal- novomedijske umetnosti.” ni minimum za istoriju novomedijske umetnosti, a to će biti moguće tek kada digitalna umetnost u potpunosti postane deo naučnih i kulturnih sistema i kada bude sistematski sakupljana na globalnom nivou.”

Pored izazova uspostavljanja novih oblika kritičko-teorijskih strategija, po- Dakle, da zaključimo odlomkom iz knige Virtuelna umetnost Olivera Graua: stoji još jedan aktuelan i ključan problem u vezi sa novomedijskom umet- „Kada se pojavi novi medij uranjanja, on otvara jaz između moći efekta nošću, a to je dokumentovanje, arhiviranje i čuvanje digitalnih umetničkih slike i svesnog/ reflektivnog distanciranja posmatrača. (...) Navika otklanja Nansenov svakodnevni život dela. Kako arhivirati nešto što je samo po sebi fluidno, interaktivno, pro- iluziju i medij ubrzo gubi svoju očaravajuću moć. On zastareva, a publika cesualno, dinamično? Oliver Grau, kao osnivač projekta Umetnost uranja- očvrsne i ne predaje se opseni. Tada su posmatrači osetljiviji na sadržaj i nja (Immersive Art) nemačke naučne fondacije čiji je tim 1998. godine for- kompetenciju umetničkog medija dok se konačno ne pojavi novi medij Prolećni cvetovi, jesenji mesec, mirao prvu međunarodnu bazu podataka digitalne umetnosti, naglašava koji je prijemčiviji za čula, ima veću sugestivnu moć i kadar je da ponovo činjenicu da novomedijska umetnost nije u dovoljnoj meri ušla u zvanične začara publiku.”3 „ letnji povetarac, zimski sneg – umetničke institucionalne tokove, bez obzira na dobru posećenost festi- vala digitalne umetnosti ili na mnogobrojne naučne radove koji se bave Ovaj tekst je nastao na osnovu predavanja Olivera Graua i razgovora koji je autorka Ako ti um nije zatamnjen fenomenom upotrebe novih medija u umetničkim praksama. „Muzeji izbe- teksta vodila sa njim nakon predavanja održanog u Novom Sadu 08.06.2010. gavaju da uvrste dela digitalne umetnosti u svoje kolekcije, a dugoročni beskorisnim stvarima, koncepti za sakupljanje virtuelne umetnosti i saradnja sa, na primer, infor- 2 Ibid, str. 259 Svako je doba podjednako dobro. matičkim centrima, muzejima tehnologije, i proizvođačima opreme, jedno- 3 Ibid. 152 Mumon, 1229. preveo David Albahari

Nova estetika uranjajućih prostora slike / NOVA MISAO /// foto: Miroslav Nonin Sve(t) je slika KREATIVNI POGONI Dan Peržovski – logo svetske umetničke scene

ili na putu do svoje hotelske sobe. Peržovski nam poručuje da transcen- Priredila: Danijela Halda dencija nije moguća bez bliskosti sa drugim a poentu forme društvenosti postiže udaljavanjem od tema koje bi imao u srbijanskom političkom ambi- jentu. Dakle, njegova ratnička veština nimalo ne odstupa od onoga što

KREATIVNI POGONI KREATIVNI smatra poslom svakog profesionalca, već svoju ontologiju vodi povrh onoga što filozofija i umetnost imenuju iskustvom. Svetska umetnička scena u proteklih dvadesetak godina vrvi od kontraverznih i neočekivanih karijera. Poreklom iz radničke porodice, otac radnik, majka vaspitačica, Peržovski za Karijera umetnika Dana Peržovskog iz Rumunije nastaje između želje „malog i nevidljivog umetnika” i namere sebe tvrdi da je imao srećno detinjstvo. Stariji brat, vagabund i avanturista, velikih muzejskih kartela da poput Dekartovih tumačenja „ideje” kao „predstave”, život umetnosti i slike koje ona mlađa sestra nezaintersovana za knjigu, su predstavljali brigu za rodite lje, 50 dok se za njega govorilo: „Ma znate, Dan je talentovan, ne brinemo za njega, 51 proizvodi učine globalnom predstavom. Ključne reči za razumevanje ekspanzije savremene umetničke scene mogle on će se snaći.” Dan Peržovski se snašao. Iako se školovao u tipično sovjet- bi biti: Peržovski, idea, percipio, representation, subjectum. Upravo Peržovski, kao Hajdeger, u polemičkom žaru skom maniru – umetnička škola, srednja umetnička, Konzervatorijum Žorž Enesku, Odsek slikarstva, nije imao predstavu da živi u pogrešnom društvu terminima representario i subjectum uzima filozofska i mirnodopska značenja i sebe, na muzejskim teritorijama, jer je bio uskraćen za informacije o tome. Na umetničkoj Akademiji je počeo da uviđa da se sa društvom nešto događa. Nije hteo da prihvati činjenicu da predstavlja kao ratnog stratega a svojom minimalizovanom crtačkom veštinom nas uvodi u „Doba sveta slika”. nema prava na putovanja, na slobodan pristup knjigama, ponekad bez Svet počinje da se razume kao „slika”! hrane, novca... U razgovoru nakon izložbe u Novom Sadu podsetio se vre- mena i atmosfere u Rumuniji...

...Komunizam u Rumuniji je bio specifičan. Nemoguća je komparacija sa vašim komunizmom, jer se ovde radilo o veoma brutalnom sistemu represije i potpu- amera ovog teksta nije da traga za mogućim obmanama u istoriji direktnije političke stavove, u Novom Sadu je došlo do „omekšavanja” gde noj kontroli komunikacija i arta. Stoga su mladi umetnici bili ili zabranjivani N umetnosti, najmanje onima koji vole Peržovskog, da umanji „strast” je termin repraesento, osim što znači „prikazivanje” ili „pred-oči-iznošenje”, ili su pokušavali da pobegnu iz zemlje. Meni to nikada nije palo na pamet. koji njegovi crteži razvijaju, nego da uđe u trag nekom od razloga koji su označio radnju koja se obavlja odmah i smesta – bez zadrške i premišljanja, Poslednje godine diktature društvo je bilo tako derogirano i raslojeno da se ta Peržovskog mogli privući takvom načinu umetničkog izražavanja. Peržov- jasno se prepuštajući svojoj čulnosti, oslobađajući sebe od ishitrenosti koje stvar više nije mogla kriti, a ja sam tek tada shvatio kako umetnost može da ski je predstavnik generacije umetnika koja na umetničku scenu dolazi iz repraesentatio podrazumeva. Ostavljeni crteži po tablama ali i zidovima, tra- zavede i laže, jer su se svi pravili kao da se ništa ne dešava. Rumunije i to u trenutku kada se odvija emancipacija umetnićkih scena u govi brisanja, kojih na ovoj izložbi ima najviše do sada, otkrivaju Peržovskog svim pravcima. Veliki muzeji postaju dostupni za nepoznate umetnike a u kao emotivnog umetnika koji nas „oslobađa” direktne poruke. Peržovski koji Radikalan zaokret od poetskog ka političkom izrazu usledio je nakon dru- manje sredine dolaze umetnici sa velikim karijerama. Svetska Bijenala se uvek radi in situ sa „donešenim tovarom ideja” iz prethodnih projekata traga štveno političke transformacije u Rumuniji 1989. (revolucija, demokratija, otvaraju za autore čije umetničke poetike sadrže provokativne sadržaje, za inspiracijama na licu mesta. U prostorima Muzeja u Novom Sadu, napu- prelazak iz komunizma u kapitalizam) kada konačno stiče pravo da putuje i originalne ikonografije. Dan Peržovski, koji je rođen u Sibiu u Rumuniji 1961. šta filozofiju ratnika koji se uvek obračunavala sa neprijateljskom pozicijom, učestvuje na bijenalima i izložbama. Ta činjenica omogućava Peržovskom godine, na svetsku scenu ulazi nakon rumunske revolucije pre svega za- i pred publikom nastaje sasvim neoubičajen lirski efekat pretapanja pozna- da se od slikara koji je slikao pejzaže, pretvori u umetnika sa političkim hvaljujući izuzetnoj estetici svoje umetnosti koja, u pojedinim umetničkim tih motiva sa malim temama koje pronalazi u neposrednoj okolini Muzeja pro gramom koji zamenjuje teze o pejzažu čineći obrt vrednosti, odnosno, Dan Peržovski: Be more explicit 2006

krugovima, ima pandan u moćnoj ikonografiji američke umetničke zvezde semantički obrt u konceptualiziranju pejzaža u kojem je i egzistencija • Kejta Haringa. Per žovskog postala deo tog pejzaža sa svim svojim psiho-fizičkim trau- mama koje društveni odnosi u Rumuniji stvaraju. Upoznajući se sa među- Peržovski konstatuje da ako živimo u inteligentnoj eri, eri brzog pristupa in- Dakle, izložbe koje realizuje širom sveta: Moma, New York; Kunsthalle, Basel; narodnom umetničkom scenom, shvata da umetnik opstaje samo ako je formacijama, gde vas jedan klik uvodi u bilo koju Nacionalni biblioteku sa Tate Modern, London, bio je zvanični predstavnik Rumunije na Venecijan- aktivan, inventivan, kreativan i brz a pre svega kritičan. Prebacujući se sa milionima knjiga na raspolaganju, nema izgovora i niko ne može da tvrdi skom i Istambulskom Bienalu 2005; Sidneju 2008., Lionu 2009. Peržovskog estetikom plenerskih mimetičkih motiva Rumunije, sagledavajući stvari kako nije znao ili ne zna. Upravo društvo današnjice poseduje potencijal naj- stavljaju u poziciju mega zvezde koji stalno polemiše i na svakom koraku spolja, Peržovski žestoko napada „globalni drštveni pejzaž“ ukazujući na obrazovanijeg društva u istoriji civilizacije. Skepsa koju promoviše Peržovski izaziva pažnju medija, magazina, kolekcionara, publike, marketinških agen- usamljenost pojedinca kojeg institucije nikada ne prate, direktno ih ozna- uvek se odnosi na društvo ali i na pojedinca koji ga konstruiše ili podržava cija koje njegove crteže komercalizuju na raznovrsnim suvenirima. Peržov- čava kao institucije lenjosti, kritikuje korupciju. Žestina sa kojom Peržov- ćutanjem, letargijom, provincijalnošću. Crtežima koje iscrtava po zidovima ski postaje svojevrsni logo svetske umetničke scene. ski deluje na umetničkoj sceni zasniva se na odgovornosti koju umetnik Muzeja ponekad opominje pasivne pojedince koji fenomene globalizacije ne preuzima iz utopija koje promoviše modernizam tokom XX veka. Njegovi vide kao svojevrsnu decentralizaciju. Kod mnogih se odgovornost pojedinca u Muzej savremene umetnosti Vojvodine je tokom aprila 2010. predstavio iskazi, naročito nakon pada Čaušeskua ukazuju na direktni govor istorijskih crtežima Peržovskog predstavlja kao karikatura, direktna ironija koja formira opus ovog internacionalno priznatog umetnika izložbom crteža-instalacija avangardi, sa posebnim kritički odnosom prema institucijama Muzeja za „epistemološki kod“ koji neposrednu prošlost uvodi u sadašnjost. Internacio- – Chalk reality. Za razliku od strategije koju je stalno primenjivao u ranijim koje kaže: „Mislim da je to situacija i sa muzejima uopšte. Negde se, povre- nalizacijom sopstvene estetike se ujedno i internacionalizuje tema iz prošlo- projektima, a to je direktno crtanje po zidovima, u Novom Sadu Peržovski meno, izgubi taj fokus i razlog postojanja – da li su tu da bi da bi proizvodili sti. Peržovski kaže: „Vidite, ja crtam na engleskom. Mnogo vremena provodim svoje crteže ispisuje na crnim školskim tablama i samim tim činom novosad- znanje, da li su tu da ga sačuvaju ili su tu da pomognu da se usvoje novi na- izvan Rumunije i nisam kao vi ponosan na svoju zemlju i istoriju. Ne znam šta ska izložba ostaće zabeležena kao dokaz fleksibilnosti ali i doktrine koju čini mišljenja... U mojoj zemlji će proći dosta vremena, pa čak i generacija, da tradicija znači, jer su komunisti uništili tradiciju. Jedina tradicija je bila ona umetnik dosledno sprovodi. Sve se mora završiti u kontekstu lokalnih moti- bi novi, obrazovani ljudi shvatili da ako i dalje budemo ležerni prema aktuel- sovjetska. Šta da branim? Nema ničeg originalnog, sve je korumpirano. Želim va. Za razliku od prethodnih izložbi širom sveta na čijim je zidovima iznosio nom sistemu promocije vrednosti, još dugo nećemo imati šta da kažemo.“ sve da promenim. Ono u šta ja verujem je globalno, humano i tolerantno

Dan Peržovski – logo svetske umetničke scene / NOVA MISAO NOVA MISAO / Dan Peržovski – logo svetske umetničke scene „aura“ umetničkog dela nestala sa novim strategijama fotografskih ready- -made-ima, filmom, videom... Obnavljanje interesovanja za pojam „aure“ u crtežima Dana Peržovskog je „performing“ u kojoj se razdvojenost „dela“ i „aure“ primećuje kao društveni događaj koji se dešava neposredno pred

KREATIVNI POGONI KREATIVNI našim očima dok Peržovski crta. Dakle „aura“ koja se stvara nad delom Peržovskog ukazuje se kao neizvesna dijalektička napetost između poje- dinca i opšteg, u kojoj pojedinac teži da se „umnoži“ pomoću „aure“ koja je izraz borbe za delo. Ove naočigled modernističke postavke rada Dana Peržovskog, obnavljau utopijske sporazume sa liberalizmom koji, obzirom na kolaps marksizma kao paradigme i komunizma kao alternative kapita- 52 lizmu, uvode skepsu prema idejama slavljenja konzumerizma. Peržovski konstatuje da je teško identifikovati se sa marksističkim teorijama iz razu- mljivih razloga ali je teško prihvatiti kapitalizam koji na delu neguje žesto- ku brutalnost. Gubitak i obnova „aure“ nije presudna degradacija umet- nosti već je to izmeštanje unutar društvenih moći koje konstruiše kultura. Ipak, Peržovski veruje da je društvo koje nudi mogućnost izbora, uvek bolja opcija – imate mogućnost da se okrenete i odete ili da kreirate strategiju napada i napadnete. Ako nešto nije u redu imate mnoštvo alata kojima mo- žete to da kritikujete, možete verovati i u „auru“, odnosno, u umetnost! Možete birati, premeštati stavove unutar i izvan lokalnih i nacionalnih kul- tura. Svako se mora osloniti na svoju praksu i na svoje poimanje vremena Dan Peržovski: Art-artist 2009 u kojem živi. Dakle, Peržovski konstatuje: „Moje poimanje liberalizma i ame-

• ričko poimanje je različito. Kada kritikujem Art sajmove to radim zato što mi je ta situacija depresivna. Kao da ste na poljoprivrednom sajmu i prodajete stoku. Iz tih razloga ja to ne želim da radim. S druge strane možda je to jedina platforma pomoću koje danas možete da radite. Ne znam. Ja sam ipak za društvo. Ako verujete u sebe, imate karakter i znanje, onda ćete preživeti u pronalaženje alternativa. Vreme u kojem živimo definiše se kao vreme kon- globalnom društvu a ako niste dovoljno dobri, onda ćete nestati.“ stantne proizvodnje mogućnosti. Za sebe kažem da sam imao i imam sreće da slobodu koja mi je data odgovorno koristm, a kao jedno od poslednjih polja U svojim intervjuima Dan Peržovski govori isto što i na svojim crtežima,

slobode i kreativnosti vidim polje umetnosti. Ljudima je neophodan humor • postavlja pitanja da li je polje vizuelne kulture i umetnosti „polje moguće jer je on dobar okidač za inteligentne postupke. Oni znaju koji su problemi, slobode“ u kojem ćemo živeti zajedno – jednaki ali različiti? Da li pojedinac identifikuju se sa njima, a moja misija je da to stavim na sto i držim tamo do- može da utiče i menja svet danas? Tvrdi da je to moguće, ali napominje god je to moguće. Možemo da kažemo stvari koje drugi više ne mogu. Mora- da kulture mogu i da dele društva, proizvode probleme, podele. Zašto se mo da se odupremo tome da budemo svedeni na proizvod, moramo ostati baviti sobom kada je tamo negde interesantnije. S druge strane, tamo gde kritični i svesni. Na nama je da kažemo istinu. Ne znam šta će biti za 20 godi- živite bolje poznajete ljude, vi ste specijalista za mesto gde živite i koristite na, možda ću početi da slikam...“ „ te prednosti. Jezik koji koristi, umetnost koju predstavlja, pa čak i humor koji implementira u svojim radovima ima evroatlanski kontekst. To ne znači da nije kritičan prema tom modelu, naprotiv. Njegova kritika društva kon- zumerizma ga nikada nije dovela u nepriliku, upravo suprotno, od njega U svojim intervjuima Dan Peržovski govori isto što i na svojim Dobro i zlo se traži i očekuje da bude kritičan. Jedini put kada je osetio da mu se po- crtežima, postavlja pitanja da li je polje vizuelne kulture i stavljaju limiti bio je prilikom gostovanja u Rusiji. „Skrenuta mi je pažnja da Ne možeš opisati, ne možeš naslikati, ne budem previše kritičan prema Pravoslavnoj crkvi, no, ja ne kritikujem crkve umetnosti „ polje moguće slobode“ u kojem ćemo živeti zajedno ja kritikujem religijske sisteme. Nisam verujući ali nisam ni onaj koji ne veruje. Ne možeš pohvaliti, ne možeš osetiti. Moja majka je posećivala crkvu i to je bilo jedino mesto socijalizacije tada. Da- – jednaki ali različiti? Da li pojedinac može da utiče i menja svet nas, u 21 veku, voleo bih kada bi država i crkva bile odvojene jer obe posedu- danas? Tvrdi da je to moguće, ali napominje da kulture mogu To je tvoje pravo biće, ju enormnu moć. U mojoj zemlji, crkva je sarađivala sa Sekuritateom i sada, kada se traži otvaranje tajnih dosijea, crkva to ne dozvoljava pod isprikom i da dele društva, proizvode probleme, podele. Zašto se baviti koje ne može nigde da se sakrije. svetosti crkve. Sada žele da budu van države.” sobom kada je tamo negde interesantnije. S druge strane, Kada unište ceo svet, ono će ostati – Na kraju ovog teksta poslužićemo se Adornovom zamisli koji sve prome- tamo gde živite bolje poznajete ljude, vi ste specijalista za ne u svetu umetnosti pripisuje odnosima umetničkih dela koja stvaraju neuništivo. napetost sa društvom, odnosima između tradicionalnog i novog u kojoj je mesto gde živite i koristite te prednosti Mumon, 1229. preveo David Albahari

Dan Peržovski – logo svetske umetničke scene / NOVA MISAO /// foto: Miroslav Nonin dr Jasna Jovanov, Galerija Spomen-zbirke Pavla Beljanskog TEZE O KULTURNOJTEZE POLITICI Sve može da se uradi, ako postoji volja

Razgovarala: Teodora Zrnić našeg vremena i doba kada je kolekcija nastajala, i ta činjenica je predsta- vljala onaj ključni izazov. Jednostavno, više nije bilo moguće zadovoljiti se samo situacijom da umetnička dela postoje van bilo kakvog konteksta. Potreba njihovog ponovnog čitanja, kao i čitanja celokupne epohe ukazi- vala je na smer u kojem treba razvijati koncept ovog izdanja. Kada je on ko- načno postavljen, njegova složenost je zahtevala da se u projekat uključe, pre svega, stručnjaci iz Spomen-zbirke, a zatim i mnogobrojne kolege isto- TEZE O KULTURNOJ POLITICI TEZE O KULTURNOJ ričari umetnosti i saradnici iz drugih oblasti. Jedan od najzahtevnijih po- Skrenula bih pažnju na slabu povezanost komercijalnih estradnih manifestacija koje se dešavaju u gradu, ili slova predstavljalo je ujednačavanje tekstova o slikama i slikarima, ali ništa 54 manje složen nije bio ni posao proveravanja istorijskih činjenica, imena, 55 turističkih programa koji ne posvećuju dovoljnu pažnju obaveštavanju i upućivanju svojih gostiju na celokupnu godina i drugih bitnih podataka. Tek, pošto smo se angažovali u tom pro- cesu shvatili smo u kojoj meri dragoceno, a nepoznato arhivsko blago kri- kulturnu ponudu u gradu, pa tako ni na muzeje. U ovom trenutku Novi Sad ima značajan broj atraktivnih je Spomen-zbirka, i to je u nama probudilo želju da ga u što većem obimu postavki koje bi, svakako, bile zanimljive različitim posetiocima iz inostranstva ili drugih delova Srbije prikažemo čitaocima. Ukratko rečeno, put do cilja je bio dugotrajan, te- goban, krivudav, ali je doveo do mnogih zanimljivih otkrića i konačno, do jedne značajne knjige.

• U Spomen-zbirci Pavla Beljanskog zimus je predstavljen ciklus domaćeg filma iz šezdesetih godina 20. veka, u okviru manifestacije „Spomen-zbirka Pavla Beljanskog: hronika jednog muzeja i jednog vremena (1961–1971)”, održana je projekcija filma Vojislava Kokana Rakonjca „Pre istine”(1968), kratkometra- žnih filmova Dragoslava Lazića i Želimira Žilnika, kao i projekcija dokumen- ova monografija Spomen-zbirke Pavla Beljanskog promovisana je Jovanov, mr Milane Kvas, mr Vanje Kraut, Irme Lang, dr Zvonka Makovića, tarnog filma o ovom periodu rada ustanove. Dokumentarni film predstavljao N 13. maja u Spomen-zbirci. Monografija je nastala kao rezultat višego- dr Lidije Merenik, Ljubice Miljković, Svetozara Mirkova, Konstantina Novako- je kolaž originalnih video snimaka iz arhive Spomen-zbirke Pavla Beljanskog dišnjeg istraživačkog rada stručnog tima Spomen-zbirke Pavla Beljanskog vića, mr Tijane Palkovljević, Ljiljane Piletić-Stojanović, Vere Ristić, dr Ivane i fotografija koje ilustruju prvu deceniju rada muzeja, ali i dinamičnu kulturnu i ona pruža sveobuhvatnu sliku o darodavcu, njegovoj kolekciji i ustanovi Simeonović-Ćelić, Olivere Skoko, Nade Stanić, dr Irine Subotić, dr Draguti- scenu u Vojvodini i Srbiji u periodu od 1961-1971. godine. Mnogi od ovih sni- u kojoj se kolekcija umetničkih dela čuva skoro pola veka. Na 512 strana na Tošića, Marte Đarmati i dr Simone Čupić. Uz raznovrstan dokumentarni maka su prvi put prikazani široj publici, uključujući i jedini intervju sa Pavlom velikog formata sa preko 210 ilustracija u boji, i više od 380 crno-belih materijal o delima, ova najobimnija celina knjige je ujedno i kompleksna Beljanskim. reprodukcija, predstavljena su antologijska dela nacionalne umetnosti, analiza jedne od najcelovitijih i najreprezentativnijih umetničkih zbirki prve ljudi i događaji iz života kolekcionara i njegove zbirke, što ovo značajno polovine 20. veka. Njoj prethodi uvodni deo monografije, koji započinje Jasna Jovanov: Intervju sa Pavlom Beljanskim snimila je prilikom otvaranja delo svrstava u neizostavnu literaturu iz istorije umetnosti i muzeologije. tekstom Pavla Beljanskog iz 1962. godine. Zatim slede tekstоvi Jasne Jo- postavke za javnost, 1961. godine, novinarka TV Beograd Nada Ristić. Taj U ovom izdanju, sva dela su zastupljena vrhunskim kolor-reprodukcijama, vanov o istoriji kolekcije pre i nakon osnivanja Spomen-zbirke, biografija snimak je korišćen i u nekim kasnijim televizijskim emisijama. Dakle, ne radi a prate ih i tekstovi o svakom delu sledećih autora: Goranke Vukadinović, Pavla Beljanskog autorke Milane Kvas, te osvrt na kolekciju viđen iz ugla se o njegovom premijernom prikazivanju, već, zapravo o obnavljanu seća- Žane Gvozdenović, dr Stanislava Živkovića, mr Olivere Janković, dr Jasne književnika Radoslava Petkovića. U knjizi se, još, nalaze bogato ilustrovane nja na „pokretnu sliku” ovog velikog čoveka, na zvuk njegovog glasa, reči biografije umetnika, poglavlje o arhitekturi zgrade tekst o tome mr Valen- kojima se izražavao. Upravo zbog najnovijeg filma o Spomen-zbirci, nedav- riskom Salonu 1882. godine, ima poseban značaj za Spomen-zbirku, jer je za- tine Brdar i arhitektonskim ilustracijama Aleksandra Stanojlovića, iscrpna no je Kinoteka Srbije digitalizovala ovaj insert, kao i mnoge druge filmske hvaljujući njoj ustanovljena Nagrada Spomen-zbirke Pavla Beljanskog za naj- hronologija najznačajnijih događanja iz života Pavla Beljanskog i same Spo- materijale iz arhiva Spomen-zbirke, i tako omogućila da budu dostupni za bolji diplomski rad iz istorije umetnosti. men-zbirke. Dizajn ovog izdanja potpisao je Veljko Damjanović. Urednik publiku. Za pomenuti dokumentarni film korišćeni su i filmski materijali koji monografije je upravnica Spomen-zbirke dr Jasna Jovanov, a promocija su godinama prikupljani, autentični snimci državničkih poseta i drugih zna- Jasna Jovanov: Kao čovek koji ništa nije prepuštao slučaju, Pavle Beljan- ovog dela je i bila povod za naš razgovor. čajnih događaja koji su se odigrali u Spomen-zbirci tokom prve decenije ski je osnivajući ovu nagradu odlučio da podstakne interesovanje mladih njenog postojanja. Kada je reč o fotografijama, one predstavljaju mali deo istoričara umetnosti za naučni rad. To je bio njegov način da kaže: „Ja sam • Trebalo je pronaći dodatno vreme i energiju, kao što je rad na monografiji. ogromnog foto arhiva koji se sistematski formirao. Posebno mesto u njemu vam dao kolekciju, na vama je da se u budućnosti bavite njome.” Njegova A to je zaista veliki izazov i iskorak. Kako ste stigli do tog cilja? zauzimaju fotografije samog Pavla Beljanskog, kao i snimci koje je on sam poruka je bila jasna, da ne može biti jasnija, i na sreću, njena suština je pre- radio, fotogafije umetnika, od kojih su mnoge unikati. Uverena sam da je poznata. Ove godine će nagrada biti dodeljena četrdeset drugi put, da Jasna Jovanov: Pre svega, treba istaći da je ideja o izdavanju ove knjige ovaj foto arhiv, po svom ekskluzivnom sadržaju koji se u poslednje vreme svom nosiocu otvori vrata ka karijeri muzejskog stručnjaka ili univerzitet- začeta pre punih deset godina. Prvi impuls za to potekao je iz samog Da- intenzivno otkriva, jedinstven u našem muzejskom svetu. skog nastavnika. Pre deset godina, ideja o nagradi proširena je jednom rovnog ugovora kojim Pavle Beljanski poklanja svoju umetničku kolekciju, novinom: mogućnošću da se nagrađeni rad realizuje kroz izložbu i da na i kojim je precizirano postojanje jednog ovakvog izdanja. Veliki značaj je, • Nakon uspešnog predstavljanja na retrospektivnim izložbama u Hagu i Za- taj način dobitnik nagrade prođe kroz proces svojevrsne postdiplomske takođe, imala činjenica da su od izdavanja prethodne monografije prote- grebu, poznato delo Vlaha Bukovca „Velika Iza” vratilo se početkom marta u muzeološke prakse. Prvim dobitnicima se, već, približio kraj radnog veka, kle više od dve decenije; u međuvremenu se mnogo toga promenilo, pre stalnu postavku Spomen-zbirke Pavla Beljanskog. Tim povodom, u Spomen- ali sa prestankom radnog angažmana ne prestaje njihov angažman vezan za svega, na kreativnom polju vizuelnih umetnosti, uopšte, a zatim i u Spo- -zbirci je bila organizovana projekcija novog dokumentarnog filma o ovom Spomen-zbirku, koji je iniciran upravo odlukom da se baš njima dodeli ovo men-zbirci, kao i u čitavoj zemlji. Povećala se istorijska distanca između slavnom umetniku. Slika „Velika Iza”, koja je Vlaha Bukovca proslavila na pa- prestižno priznanje. Što se same slike „Velika Iza” tiče, ona je na izložba ma

Sve može da se uradi, ako postoji volja / NOVA MISAO NOVA MISAO / Sve može da se uradi, ako postoji volja TEZE O KULTURNOJTEZE POLITICI

skog. Ti datumi se ne obeležavaju samo filmskim projekcijama, već i različi- Kao istoričar umetnosti, Lazar Trifunović je postavio prvu periodizaciju Treba istaći da je ideja o izdavanju ove knjige začeta pre punih Za monografiju o Spomen-zbirci Pavla Beljanskog tim predavanjima i manjim izložbenim postavkama. To je jedan od načina srpske likovne umetnosti prve polovine XX veka. U svojoj knjizi „Srpsko da se publici približe autori i umetnički materijal koji je pohranjen u Spomen- slikarstvo 1900–1950.” bavio se stvaralaštvom slikara koje je predstavio u deset godina. Prvi impuls za to potekao je iz samog Darovnog nagrada Nacionalnog komiteta ICOM-a za publikaciju godine -zbirci. Nadežda Petrović je jedna od najbrojnijih autora u kolekciji Pavla svojim televizijskim scenarijima. Trebalo bi naglasiti da je mnoge od njih ugovora kojim Pavle Beljanski poklanja svoju umetničku kolekciju, Beljanskog. Zastupljena je sa četrnaest slika, ulja na platnu i na kartonu iz lično poznavao, vodio sa njima dugotrajne i sadržajne razgovore o njiho- Na godišnjoj skupštini Nacionalnog komiteta IKOM-a Srbije, održanoj 25. gotovo svih perioda njenog stvaranja. Sa druge strane, radi se o izuzetno vom stvaralaštvu i učestvovao u pripremi njihovih retrospektivnih izložbi i kojim je precizirano postojanje jednog ovakvog izdanja. Veliki juna u Narodnom muzeju u Beogradu, dodeljene su nagrade u više kate- značajnoj autorki koja je u podjednakoj meri zanimljiva i za istoričare (kao u slučaju Rista Stijovića ili Sretena Stojanovića). Kao scenarista, Lazar TEZE O KULTURNOJ POLITICI TEZE O KULTURNOJ gorija, za izuzetne rezultate u radu muzejskih institucija ostvarene tokom značaj je, takođe, imala činjenica da su od izdavanja prethodne umetnosti i za publiku, te ovakve projekcije obično okupljaju veći broj Trifunović je ustanovio model dokumentarnog televizijskog programa 2009. godine. Na predlog mr Tijane Palkovljević, upravnice Galerije Matice gledalaca. primeren mediju koji je tada bio u usponu, uspostavljajući sintezu sa dru- srpske, Komisija za dodeljivanje godišnje nagrade Nacionalnog komiteta monografije protekle više od dve decenije; u međuvremenu se 56 gim, tradicionalnim vizuelnim medijem – likovnom umetnošću. Ovaj obra- 57 IKOM-a Srbije dodelila je Spomen-zbirci Pavla Beljanskog iz Novog Sada • Polusatno filmsko ostvarenje iz serijala „Slikari i vajari“ u režiji Mike Miloševi- zac ponovio je i nekoliko godina kasnije u serijalu „Slikarski pravci dvadese- mnogo toga promenilo, pre svega, na kreativnom polju vizuelnih nagradu za publikaciju godine, za novu monografiju Spomen-zbirka ća, prema scenariju Lazara Trifunovića vodi nas kroz život ove slavne slikarke, tog veka”. Lazar Trifunović je, takođe, bio dugogodišnji saradnik Spomen- Pavla Beljanskog. umetnosti, uopšte, a zatim i u Spomen-zbirci, kao i u čitavoj jednog od pionira moderne umetnosti u Srbiji. -zbirke Pavla Beljanskog, a kao profesor na Odeljenu za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, često je učestvovao u radu ocenjivačkih zemlji. Povećala se istorijska distanca između našeg vremena i Nova monografija o Spomen-zbirci Pavla Beljanskog je rezultat višego- Jasna Jovanov: Mika Milošević i Lazar Trifunović predstavljaju autorski komisija za Nagradu Spomen-zbirke. dišnjeg angažovanja 25 vrsnih poznavalaca umetnosti i kulture 20. veka, tandem, koji je u svoje vreme proizveo i danas aktuelan, čuveni dokumen- doba kada je kolekcija nastajala, i ta činjenica je predstavljala brojnih saradnika i zaposlenih u Spomen-zbirci. tarni serijal. Ipak, bih se posebno osvrnula na ličnost Lazara Trifunovića. • Ovo su samo neki od ovogodišnjih programa koje su uspeli da se ostvare u ovoj onaj ključni izazov. Jednostavno, više nije bilo moguće zadovoljiti kriznoj godini, da li u drugoj polovini godine planirate rad istim intenzitetom? se samo situacijom da umetnička dela postoje van bilo kakvog Jasna Jovanov: Svakako, bar kada je u pitanju neposredan kontakt sa pose- u Hagu i Zagrebu, mada se našla među mnogim reprezentativnim slika- konteksta. Potreba njihovog ponovnog čitanja, kao i čitanja tiocima. Takođe, u pripremi je nekoliko izložbenih projekata manjeg obima. ma Vlaha Bukovca, privukla izuzetnu pažnju kako publike, tako i medija i Jedan od njih je prva izložba iz dugoročnog projekta „Pavle Beljanski – pri- stručnjaka. Nakon ovog iskustva moram da izrazim žaljenje što slika nije celokupne epohe ukazivala je na smer u kojem treba razvijati jatelj umetnika“. Posvećena je dugogodišnjem prijateljstvu kolekcionara sa prikazana na izložbi posvećenoj kolekcionaru Ričardu Leduu u Zbirci Voker slikarem Milom Milunovićem. Suština prijateljstva Beljanskog sa većinom koncept ovog izdanja Muzeja u Liverpulu 1905-1906. godine. Naime, Ričard Ledu je bio veliki pri- umetnika bila je u nesebičnoj pomoći koju im je ovaj kolekcionar pružao, jatelj i kolekcionar slika Vlaha Bukovca i dugogodišnji vlasnik „Velike Ize”. kao i u nepogrešivom kritičkom procenjivanju njihovog rada. Diplomata po profesiji, suzdržan i diskretan po prirodi, Pavle Beljanski se nije mogao sresti • Pred izloženim delima iz stalne postavke Spomen-zbirke započela je priča o u boemskim četvrtima poput pariskog Monparnasa, niti u omiljenim kafa- marketinšku kampanju. Sa druge strane, veoma čudi što naše društvo ne zagonetnim ličnostima sa umetničkih dela: Ksenije Atanasijević, Nadežde Pe- nama u koje su umetnici zalazili. Ali je bio čest posetilac izložbi i slikarskih prepoznaje muzejske manifestacije kao značajan turistički i promotivni po- trović, Petra Dobrovića, Jovana Bijelića, Milana Konjovića i Nedeljka Gvozde- ateljea, gde bi ponekad prisustvovao i samom stvaralačkom činu. Mnogi tencijal. U celom svetu posećenost muzeja je u značajnom porastu, bilo da novića. dokumenti svedoče o njegovim kontaktima sa umenicima, o kupovini nji- je reč o turističkim posetama, ili zainteresovanosti lokalnog stanovništva. A to ne znači samo povećanje broja posetilaca, već, i povećan prihod za Jasna Jovanov: Ove godine se navršilo trideset godina od prve Dečje li- hovih dela, savetima, finansijskoj pomoći, kumstvu. Pored ove, u pripremi same institucije. U tom kontekstu bih skrenula pažnju na slabu povezanost kovne radonice. U početku je suština rada bila u kopiranju umetničkih je i izložba posvećena slikaru Marku Čelebonoviću. Ova postavka će se rea- komercijalnih estradnih manifestacija koje se dešavaju u gradu, ili turističkih dela iz kolekcije Pavla Beljanskog. Iskustvo je pokazalo da takav rad ne po- lizovati u saradnji sa Francuskim kulturnim centrima iz Beograda i Novog programa, koji ne posvećuju dovoljnu pažnju obaveštavanju i upućivanju seduje neophodnu interaktivnost, i da bi trebalo uvesti nove sadržaje. U Sada, kao i sa porodicom Marka Čelebonovića. U avgustu ćemo prikazati svojih gostiju na celokupnu kulturnu ponudu u gradu, pa tako ni na muze- poslednjih nekoliko godina to su bile različite umetničke tehnike: mozaik, izložbu Ivana Radovića, iz serijala „Muzej u pokretu“ Muzeja savremene je. U ovom trenutku Novi Sad ima značajan broj atraktivnih postavki koje grafičke tehnike, tapiserija, strip, kolaž. Sada su na red došle ličnosti sa slika umetnosti u Beogradu. U septembru sledi izložba slika Ljubice Cuce Sokić, bi, svakako, bile zanimljive različitim posetiocima iz inostranstva ili drugih iz kolekcije Beljanskog, često, u jednakoj meri značajne, kao i sami autori koje je ova značajna umetnica poklonila Kući legata u Beogradu. Svi ovi delova Srbije. njihovih portreta, poput Slobodana Jovanovića, Jaše Tomića, Olge Dobro- programi su niskobudžetni. Krizna situacija u kojoj se nalazimo ne dopu- vić, Vreni Čelebonović i drugih. Time je proces edukacije dobio novu dimen- šta veće izložbene projekte, ali nas ne oslobađa insistiranja na poštovanju • I sada jedno pitanje, ne za upravnicu Spomen- zbirke Pavle Beljanski, nego za ziju, proširivši se na druge kulturne planove. Takav koncept se nametnuo muzeoloških principa u realizaciji navedenih programa. ženu koja poznaje kulturu u našoj sredini. Šta biste savetovali osobama koje sam po sebi, podstaknut potrebom da se polaznicima radionice ukaže na • Naša slabost nisu ideje i izložbe, nego njihov plasman javnosti. Na koji na- uzrok svog nečinjenja traže isključivo u državi? vidike, koji se otvaraju proširivanjem znanja. U toku radionice, posebno je čin uspevate da komunicirate između eksponata i javnosti? bio zanimljiv događaj kada se deci obratio junak slike „Mali Milan” Nedeljka Jasna Jovanov: Nisam sigurna da treba komentarisati takvo mišljenje. Gvozdenovića. Radi se o Milanu Isakoviću, sestriću Pavla Beljanskog koji Jasna Jovanov: Dobri odnosi sa medijima i razvijen sistem obaveštavanja Uostalom, vi ste naslovom ovog razgovora već dali jedan od mogućih od- odavno nije mali, a u ime porodice je delegiran da prati rad legata. javnosti predstavljaju jedini način da informacija o našem radu dopre do govora. Ipak bi svima bilo lakše kada bi nam ta država, ponudila jasnu stra- potencijalnog posetioca Spomen-zbirke. I pored razrađenog nastupa u tegiju, gde bi se videli prioriteti u kulturi. Pretpostavljam da bi to omogu- • Filmsko veče posvećeno čuvenoj slikarki Nadeždi Petrović, kojim je Spomen- javnosti i dobre zastupljenosti u medijima, primetan je nedostatak speci- ćilo delovanje sa transparentnijih pozicija. Sem toga, kod nas mnogo toga -zbirka obeležila 95 godina od smrti umetnice, održalo se 8. aprila. jalizovanih marketinških agencija koje bi se bavile promovisanjem kultur- počiva na ličnoj inicijativi. Neophodno je izgraditi sistem koji bi omogućio da se formiraju pravila, kao i manju zavisnost od ličnih stavova ili nečijeg Jasna Jovanov: Filmsko veče posvećeno Nadeždi Petrović pripada praksi nih programa. Razlog tome verovatno leži u činjenici da većina kulturnih činjenja, odnosno nečinjenja. „ obeležavanja jubilarnih datuma vezanih za slikare iz kolekcije Pavla Beljan- institucija, kao i Spomen-zbirka, nemaju finansijskih mogućnosti za širu

Sve može da se uradi, ako postoji volja / NOVA MISAO NOVA MISAO / Sve može da se uradi, ako postoji volja Budući vrtovi TEORIJE KULTURETEORIJE Fejsbuk ili kako smo svi postali popularni

Piše: Nemanja Rotar bičnost škodi, a poštenje nas ostavlja bez novca. Bez dobrog konta u banci Za razliku od neuočljive i „nebitne“ realne egzistencije, na danas nisi bitan u kontekstu savremene egzistencije. Fejsbuku smo atraktivni, duhoviti i lepi. Ako je priroda bila TEORIJE KULTURE Šta je u prvom planu današnjeg čoveka: potreba da bude viđen, da ga surova prema nama i ako nas je načinila vizuelno ružnim, svekolika javnost zapazi i posmatra. Postoji jedna fina grčka reč koja ozna- Raduj se, čoveče i pij fejsbukovinu na dušak jer kako to reče jednom Gete: „Istina protivreči našoj prirodi, čava takvo stanje duha, a to je agon. Njeno puno značenje lepo je protu- nema nikakvih problema da se na Fejsbuku to promeni i mačio istoriograf Burkhart i ono glasi: sve što se odigrava pred očima jav- umesto vlastite fotografije postavi tuđa, obično nekog a zabluda ne, i to iz vrlo jednostavnog razloga: istina zahteva da uvidimo kako smo ograničeni, nosti. Mi smo ovaj model života nasledili od starih Grka. Važno je ono što se odigrava javno: vest, uspeh, ime, slava, čast, politika, spektakl. Sve što a zabluda nam laska da smo na ovaj ili onaj način neograničeni” lepotana heroja sa kojim se poistovećujemo 58 se reflektuje ka spolja ima prioritet, dignitet. Čovek svoju snagu mora da 59 preoblikuje prema javnosti, da pažljivo igra svoju ulogu, jer je to jedino bitno: pred drugima se pojaviti u što boljem izdanju. Međutim, u prirodi, tišini, samoći, mi imamo priliku da naučimo da čovek može posmatrajući samo jedan cvet doživeti presudne trenutke postojanja. Čovek treba da bira i izabere ono što mu više prija.

Velika većina ljudi nije u stanju da u najednostavnijim stvarima pronađe svu dragocenst postojanja, nije u stanju da živi za sebe, a ne za javnost. Jednom prilikom je Heraklit primio grupu mladića željnih znanja u svoj ovi vidovi socijalnih mreža na Internetu predstavljaju moderan način fotografijama, linkovima, referencama, a može biti skriven, sa svega neko- dom. Bio je star i sedeo je po ceo dan kraj peći, umotan u pohabanu ćebad. komunikacije između najrazličitijih društvenih slojeva. Zanimljivo je liko nužnih podataka. Narcisi sajber-prostora kite banke podataka i opisuju N Mladići su bili zbunjeni izgledom čuvenog filozofa, jer su očekivali da jedan da na Fejsbuku možete imati mnoštvo „prijatelja” koji uzeti zajedno čine svoj društveni angažman u samim superlativima, postajući i sami zvezde takav um ne može nikada da telesno propadne, te su snebivljivo stajali vrlo neobičnu skupinu ljudi. Vaš izbor osoba sa kojima „ostvarujete komu- elektronskog neba, baš kao i većina „prijatelja” koje su odabirali, isklju či- na pragu kuće. Heraklit im je mahnuo rukom i rekao: „Dođite, i bogovi su nikaciju” može se kretati od predsednika države, preko poznatih ličnosti vo po zakonu popularnosti. Nema na fejsbuk profilu pojedinosti koje go vo- ovde”. Stari filozof hteo je da kaže kako i u trenucima najjednostavnijih de- iz sveta umetnosti, kniževnosti, sporta, filma do potpuno nepoznatih po- re o nama u negativnom svetlu, sve je savršeno režirano, bolje od Home- šavanja, pa možda baš samo u njima, ima božankog proviđenja. jedinaca koji stupaju sa vama u komunikaciju. Ako želite da nekoga ne- ra i njegovih bogova i polubogova. Sve sami Apoloni i Ahili, bez ranjivih poznatog pozovete za svoga „prijatelja”, imate mogućnost da vidite na peta. Na Fejsbuku postajete gospodari sopstvene sudbine. Bolje nego ša- Svet u kome živimo krcat je veštačkim tvorevinama. Hiljade velova laži portalu njegovo ime, eventualno fotografiju i sa kojim je „prijateljima” po- mani u dalekoj prošlosti, kontrolišete svaki svoj postupak u jednoj druga- prekrilo je stvarnost u kojoj bitišemo. Istina je prepotopska reč koja više vezan. Dakle, za početak ostvarivanja virtuelnog razgovora javlja se mo- čijoj realnosti. Nema spontanih grešaka u komunikaciji koje bi razotkrile nema nikakvo značenje niti referentnost. Komunikacija među ljudima je gućnost izbora po vizuelnom dopadanju ili izboru „prijatelja” koje je vaš naše karakterne slabosti, svojstvenih i mnogobrojnih u svakodnevnoj real- postala strogo kontrolisana. U razgovoru na Fesjbuku ne mogu vas povre- potencijalni „prijatelj” formirao na svom profilu. I prva i druga varijanta noj socijalnoj interakciji. Svi smo supermeni i svi nas vole i priznaju za pri- diti, ne mogu vas osramotiti. Ako primetite da je gusto i da razgovor izmi- ostvarivanja socijalnog kontakta nose obeležja modernog doba u kojme jatelje. Poznajemo se i ćaskamo sa predsednikom države, dopisujemo se sa če kontroli, prekidate ga, a loše tekstove uklanjate naredbom dilit. Ako se komunikacija među ljudima ostvaruje na osnovu površnih i trivijalnih holivudskim superstarovima. Za razliku od neuočljive i „nebitne” realne ste usamljenik u realnom svetu, na Fejsbuku je neko uvek spreman da ča- pobuda. Nekome je simpatičan nečiji lik, nekome imponuje družina koju egzistencije, na Fejsbuku smo atraktivni, duhoviti i lepi. Ako je priroda bila vrlja sa vama, da podeli utiske, da vas sasluša. Vaše postove koje šaljete u je neki član fejsbuk mreže oformio i stoga traži mogućnost da prikupi još surova prema nama i ako nas je načinila vizuelno ružnim, nema nikakvih virtuelni svemir vazda neko čita i ocenjuje podizanjem palca u znak odo- neke dodatne podatke o dotičnoj osobi. Nakon upućene molbe, sledi odo- problema da se na Fejsbuku to promeni i umesto vlastite fotografije po- bravanja. Imate jeftin odušak za bol koja vas razdire usled duhovne pra- brenje pristupa. Pred nama je poptpuno čitljiv profil vašeg novog, virtu- stavi tuđa, obično nekog lepotana heroja sa kojim se poistovećujemo. Mo- znine koju neprestano vučete sa sobom. Nedostatak bliskosti u realnom elnog sagovornika. On može biti opsežan, krcat biografskim podacima, žemo i sasvim prihvatiti njegov identitet i večno se kriti iza tuđe maske. vremenu zamenjuje fejsbuk proteza, jedan od najzavodljivijih oblika virtu- Počinjemo da vršimo mutaciju sopstvene svesti u pravcu idealnog junaka elne komunikacije. naše imaginacije. Na žalost, ono što naša mašta stvara nije nikakva origi- Šta je u prvom planu današnjeg čoveka: potreba da bude viđen, nalna tvorevina, već kopija kopije iz stvarnog života. Idoli sa kojima se po- Imam i ja profil na Fejsbuku i preko četiri stotine „prijatelja”. Ciceron bi bio da ga svekolika javnost zapazi i posmatra. Postoji jedna istovećujemo, uzeti iz stvarnog života, nisu ništa drugo do simulacije. Je dna zblanut brojkom jer je tvrdio da imati jednog pravog prijatelja predstavlja filmska diva, uspešan političar, sjajni sportista, poznati pevač samo su fina grčka reč koja označava takvo stanje duha, a to je agon. neviđenu sreću. Komuniciram i virtuelno ćaskam i predajem se otrovnom kreacije masovnih medija, bulevarske štampe, reklame. Oni su uvek prika- zavođenju sajber-prostora. Menjam svoj identitet. Menjam svoju biogra- Njeno puno značenje lepo je protumačio istoriograf Burkhart zani u nerealnom svetlu sopstvenog uspeha ili neuspeha. Iza tih utvara i fiju. Svoje ustaljene dnevne zapovesti kršim i napuštam, leteći slobodno simulakruma, kriju se obični ljudi sa svim mogućim slabostima. Često ank si- kroz svet virtuelnog. I ovaj tekst postaće deo fejsbuk profila. Postaće i sam i ono glasi: sve što se odigrava pred očima javnosti. Mi smo ozni, depresivni tipovi sa nizom poroka. Mnogima nedostaje redovno obra- lažan kao i sve na Mreži. Ali kakve sve to veze ima, jer višestruko je bolje zovanje i lista poslova kojima su se bavili pre ostvarene internacionalne ovaj model života nasledili od starih Grka. Važno je ono što se ovde, među senkama binarnog koda nego tamo preko u sivilu i smradu popularnosti može biti bizarna. Niko se danas ne poistovećuje sa likovi- svakodnevice. Raduj se, čoveče i pij fejsbukovinu na dušak jer kako to reče odigrava javno: vest, uspeh, ime, slava, čast, politika, spektakl. ma helenskog sveta. Suviše je komplikovano ostvariti ideale toga doba, jednom Gete: „Istina protivreči našoj prirodi, a zabluda ne, i to iz vrlo jedno- zamorno, nepotrebno, a nadasve nekorisno. Čemu okretanje Sokratu ako Sve što se reflektuje ka spolja ima prioritet, dignitet stavnog razloga: istina zahteva da uvidimo kako smo ograničeni, a zabluda vrlo dobro znamo da učenje smara, vaspitanje i pristojnost nisu kul, nese- nam laska da smo na ovaj ili onaj način neograničeni”. „

Fejsbuk ili kako smo svi postali popularni / NOVA MISAO NOVA MISAO / Fejsbuk ili kako smo svi postali popularni Klaudio Magris KREATIVNI POGONI

Da bi se zlo sprečilo treba znati da je ono moguće Klaudio Magris: Moram da priznam da ne pamtim datume, ali dobro ste me podsetili na Svetski dan knjige. Znate, ja i na Svetski dan knjige mislim o knjizi kao i svakog drugog dana a to je da jedna pročitana knjiga ima misiju Razgovarala: Gordana Draganić Nonin da nešto promeni u čoveku, da ga nauči nečemu, da mu otkrije nove sveto- Fotografije: Branko Stojanović ve. Danas je na književnom tržištu ponuda knjiga mnogo veća od potražnje a kulturna industrija nam nameće knjige koje „svi” moraju da pročitaju. KREATIVNI POGONI KREATIVNI Grozim se tih naslova koji su štampani u dvadeset miliona primeraka auto- Klaudio Magris je krajem prošle godine dobio čuvenu Nagradu za mir nemačkih izdavača i knjižara koja se dodeljuje ra koji za sebe tvrde da su naslednici Marije Magdalene i Isusa Hrista. Meni piscima koji su svojim delom obeležili modernu svetsku književnost i koji su svojim stvaralaštvom i javnim angažmanom su draži mali izdavači koji objavljuju one skrivene knjige koje su prava so književnosti. Upravo su ti mali izdavači stvorili italijansku kulturu. doprineli toleranciji, razumevanju i plodonosnim vezama među narodima i kulturama. Iako su u poslednje tri godine • U tekstu koji ste napisali posebno za „Prosefest” dotakli ste se i pitanja „Zašto 60 kod nas, zahvaljujući izdavačkoj kući „Arhipelag”, objavljene njegove i novije prozne knjige, Magrisov dolazak na čovek piše?” u kojem ste se složili sa Ernestom Sabatom da postoji „dnevno” 61 Međunarodni festival proze „Prosefest” koji već ćetvrtu godinu organizuje Kulturni centar Novog Sada, bio je povod i „noćno” pisanje. Da li su Vaša dela plod „dnevnog” ili „noćnog” susreta sa papirom? da se svi prisete njegove sjajne knjige „Dunav” – remek dela evropske književnosti u kojem pisac prati tok žile-kucavice Evrope od njenog izvora do ušća Klaudio Magris: Neka su plod „dnevnog” pisanja, neke, pak, „noćnog”. Erne- sto Sabato napravio je tu razliku, koju sa njim duboko delim, između dva pisanja. U onom dnevnom autor, iako slobodno izmišljajući situacije i likove i čineći da ovi poslednji govore prema sopstvenoj logici, izražava na neki laudio Magris (Trst, 1939), romansijer, pripovedač, esejista, dramski pi- u srcu moga življenja i moga pisanja, jer su Novi Sad, ta „srpska Atina” i način smisao sveta koji i on sam sa njima deli; izražava svoja osećanja i svo- K sac i književni istoričar, jedan je od najznačajnijih savremenih ita lijan - svet koji ga okružuje, bit dunavskog univerzuma. Moj Dunav ne bi bio ro- je vrednosti; bori se za stvari u koje veruje i protiv onoga što on smatra lo- skih pisaca. Magris je decenijama bio profesor moderne nemačke književ- đen da nije bilo mnogih stvari; svakoj knjizi, ma i najskromnijoj, potrebno šim. Drugo pisanje, ono noćno, obračunava se sa onim zapanjujućim istina- nosti na Univerzitetu u Trstu. Napisao je čitav niz knjiga o istoriji i kulturi je mnogo stvari da bi bila rođena i da bi rasla. A srce mog Dunava je upra- ma koje se ne usuđujemo otvoreno priznati, kojih možda nismo ni svesni ili srednje, južne i jugoistočne Evrope. vo ono centralno poglavlje, naslovljeno „Baba Anka”, koje se skoro čitavo koje upravo – kako kaže Sabato – sam autor odbacuje i nalazi „nedostojnim odvija u Srbiji, u Banatu, u Bačkoj i Vojvodini, sa nekim epizodama u po- i gnusnim”. To je pisanje koje često iznenađuje i samog autora, jer mu može Poznati su Magrisovi radovi o Jozefu Rotu, Robertu Muzilu, Italu Zvevu, E. T. A. graničnom rumunskom Banatu. Dunav je reka koja, kao malo drugih, može otkriti ono što on sam ne zna da jeste i da oseća: osećanja i pojave koje pro- Hofmanu, Hermanu Heseu, Henriku Ibzenu ili Horheu Luisu Borhesu. Dugo- da simbolizuje složeni i mnogostruki identitet života i istorije, jer je to reka tivureče njegovim namerama i samim njegovim principima autora, uranja- godišnji je kolumnista italijanskog dnevnika „Korijere dela Sera”. Proza, koja se ne identifikuje samo sa jednom zemljom, sa jednim jezikom ili jed- jući ih u jedan mračan svet, sasvim različit od onoga koji pisac voli i u kome eseji i studije Klaudija Magrisa prevođeni su na sve veće svetske jezike. nom kulturom, nego prelazi mnoge granice, ubira mnoge glasove, mnoge bi voleo da se kreće i živi, ali u koji, povremeno se događa, mora da siđe i da jezike, mnoge tradicije u jednu višestrukost, koja ne negira jedinstvenost, sretne Meduzu sa glavom obavijenom zmijama, koja se u tom momentu Najvažnije knjige proze: Nagađanja o sablji (1984), Dunav (1986), Ono drugo nego je obogaćuje. Baba Anka, srpkinja, naučila me je da „mislim u više ne može poslati kod frizera da bi se učinila pristojnijom za predstavljanje. more (1991), Mikrokozmi (1997), Naslepo (2005), Vi ćete, dakle, razumeti (2006). naroda”, kako je činila ona, a da zbog toga nije bila niti se osećala manje To pisanje je tada susret, udaljavajući i kreativan, sa jednim dvojnikom ili bar sa jednom nepoznatom komponentom nas samih, koja govori drugačijim srpkinjom. Moj prijatelj Edouard Glisant, crnoputi francuski pisac sa Antila, Najvažnije knjige eseja i književnoistorijskih studija: Habzburški mit u mo- glasom. Pravi pisac je pušta da govori i onda kada bi više voleo da kaže kaže da se pejzaži čitaju, i da, takođe, pejzaži imaju sopstveno nesvesno, dernoj austrijskoj književnosti (1963), Trst: identitet granice (zajedno sa Ange- druge stvari i kada se oseća, da opet citiram velikog argentinskog pisca, jednu viševekovnu slojevitost; susret sa nekim pejzažima, kao i sa nekim lom Arom, 1982), Utopija i otrežnjenje (1999), Nedovršeno putovanje (2005), „izdanim” u svojim čvrstim moralnim ubeđenjima, onim što ona kaže. Priča nije završena (2006). Drama: Stadelman (1988). velikim knjigama, može biti i često jeste – i za mene je bio – odlučujući u formiranju jedne ličnosti. Tako je za mene bio odlučujući susret, sada već • Više od četrdeset godina pišete u listu „Korijere dela Sera”. Iz kog poriva piše- Dobio je veliki broj nagrada za književnost, od kojih su najvažnije: nagra- pre mnogo godina, sa ovim očaravajućim gradom, sa njegovom mnogo- te te članke? Klaudio Magris: Naravno. Granice ne moraju biti samo političke i nacio- da Strega, nagrada Erazmus, nagrada Princ od Asturije, austrijska Državna strukošću, sa njegovim arhitektonskim i prirodnim pejzažom, sa njegovom nalne. Granice imamo u sebi, a i tih unutrašnjih granica ima različitih. U nagrada za književnost, nagrada Tomazi di Lampeduza, a krajem prošle go- književnošću. Hteo bih da kažem samo jedno ime, ono Aleksandra Tišme, Klaudio Magris: Čovek piše zbog vernosti, da napravi reda, iz straha, da sebi imamo granice, svesne ili nesvesne, zatvorene ili otvorene prema dine je upravo Magris bio laureat ugledne nagrade za mir nemačkih izda- čije knjige su bile odlučujuće za moju ljubav prema ovoj zemlji, pisac koga bi se borio protiv zaborava, iz protesta. U ovom poslednjem slučaju piše drugim kulturama, prema drugim narodima...ali, postoje one granice koje vača i knjižara koja se za vreme Sajma knjiga u Frankfurtu, laureate dode- sam našao načina i da sretnem (u Berlinu, na Nemačkoj akademiji umet- se nerado, ali sa osećanjem da to treba uraditi, skoro zbog jednog kate- su još dvosmislenije – one granice prema različitim delovima nas samih. ljuje na velikoj svečanosti u frankfurtskoj Katedrali. nosti Deutsche Akademie der Künste), i hteo bih da se setim takođe, kao goričnog moralnog imperativa. Iz tog osećanja dužnosti, obaveze, rađaju Te granice su često zatvorene zato što mi nismo u stanju da se otvorimo i simbola multikulturalnosti ovog velikog srpskog grada, mađarskog pisca se članci i etičko-politički govori pisani u listu „Korijere dela Sera”. Kao da pogledamo u te strahove, sopstvena osećanja, razna ograničenja... Da- Na novosadski festival „Prosefest” doputovao je kao laureat nagrade „Milo- Ervina Šinka (Erwin Sinkó), čije knjige su veliki portret jednog užasnog pe- jedna vrsta beležnice otpora protiv političke degradacije poslednjih go- kle, postoji „Gvozdena zavesa” čak i među različitim delovima našeg sop- van Vidaković” koja se treći put dodeljuje na ovom međunarodnom festiva- rioda evropske istorije. Veoma bitan susret za mene je bio onaj sa Dani- dina. Iz toga je nastalo nekoliko svezaka, od kojih je poslednja Priča nije stvenog Ja. Postoji i jedna posebna granica u nama samima koja ima dva lu. Nakon Alberta Mangela i Đerđa Konrada, i Magris je doputovao u Novi lom Kišom, izvanrednim pripovedačem koji je, između ostalog, kumovao završena. lica: granica između života i smrti koju glavna junakinja ove knjige u po- Sad, na obale Dunava, reke koja je u njegovom delu postala vodič kroz geo- na krštenju u Parizu, mom Dunavu, prilikom izdanja njegovog francuskog četku hoće da pređe, a potom neće jer želi da ostane u životu. Ova priča • grafiju, istoriju i kulturu Evrope, i to Evrope bez granica. Naravno, i sam pisac prevoda. Roman „Vi ćete, dakle, razumeti” je uzbudljiva ljubavna priča u kojoj se ima nešto i direktno vezano za Srbiju. Meni ideje za knjige uvek dolaze je na otvaranju Festivala govorio o moćnoj reci na čije je obale prispeo: glavna junakinja, posle povrede noge, povlači iz javnosti i iz dotadašnjeg pri- od nekih konkretnih stvari. Godinama sam, vrlo često, posećivao jedan • Festival proze u Novom Sadu održava se upravo u vreme kada je i Svetski vatnog života, odlazeći u jedan starački dom, odakle u dirljivom obraćanju starački dom u koji je svojom voljom otišla da živi ona koja predstavlja lik Klaudio Magris: Ako je, kako je rečeno, Dunav knjiga moga života – i, da- dan knjige – 23. april. Šta za Vas, koji se bavite knjigom i kao pisac i kao profe- odsutnom muškarcu govori o svojoj ljubavi i strasti, patnji i bolesti, samoći i bake Anke i koju smo svi mi koji smo dolazili nekom u posetu pomalo pri- kle, načina na koji osećam i pričam život – onda se ja danas, ovde, nalazim sor, ona znači? žudnji. I u ovom romanu se radi o granicama... svojili. Taj starački dom se nalazi u centru Trsta. Kada sam dolazio u taj dom,

Da bi se zlo sprečilo treba znati da je ono moguće / NOVA MISAO NOVA MISAO / Da bi se zlo sprečilo treba znati da je ono moguće KREATIVNI POGONI

dobro i onog koji živi u nepodnošljivim uslovima koje uopšte ne možemo ni smatrati ljudskim. To je prva velika opasnost koja je vezana za ravno- dušnost. Kada neko živi u Italiji ili nekoj drugoj zemlji Evrope, u kojoj je stima, delom italijanskim radnicima iz Monfalkonea, jednog gradića blizu ekonomska situacija relativno sigurna, ima iluziju da nikada neće biti rata, O pejzažima i granicama Trsta, koji su upoznali fašističke zatvore, španski rat i, takođe, i nacističke da može da živi mirno, ne brine preterano o situacijama u svetu, čak po- logore, i koji su se, u ime vere u komunizam, odmah posle Drugog svetskog Borhes govori o slikaru koji opisuje pejzaže – planine, reke, drveće – i na kra- stoji i hipokrizija da se ne pominje reč rat. Kada sam u Frankfurtu primao rata dobrovoljno uputili u Titovu Jugoslaviju, da doprinesu, u geografski KREATIVNI POGONI KREATIVNI ju shvata da je naslikao sopstveni autoportret, i ne zato što je subjektivnom nagradu, u govoru sam dao jedan primer u kojem se ogleda sva hipokrizi- najbližoj zemlji, izgradnji socijalizma. Učestvovali su sa entuzijazmom u prepotencijom deformisao realnost, već zato što se njegovo biće sastoji ja i ravnodušnost i nesvesnost sveta. Kada je NATO bombardovao Srbiju, iz gradnji nove Jugoslavije, ali 1948, kada Tito raskida sa Staljinom, prote- upravo od načina na koji on sagledava stvarnost. a to znači i kada je Italija bombardovala Srbiju, jer je Italija u NATO-u, u jed- stvuju protiv Tita, jer je Staljin u njihovim očima predstavljao razlog revo- nim italijanskim novinama je bio članak u kome se ističe zabrinutost jer bi lucije i svetskog oslobođenja; bili su deportovani na dva malena, čarobna Nije slučajno da sam Borhesovu parabolu izabrao kao moto jedne knjige, to moglo da naruši odnose između Italije i Srbije. Kao da se radilo o nekom i užasna ostrva na gornjem Jadranu, Goli Otok i Sveti Grgur, gde su bila Mikrokosmosi, koja, kao Dunav, ima mnogo veze sa granicama. Kada sam ekonomskom pitanju, kao da je tema bila neki trgovinski sporazum, a ne postavljena dva gulaga, u kojima su oni podvrgavani svakoj vrsti proga- 62 bio dečačić – rođen sam ’39. u Trstu – granica, koja je bila veoma blizu, nije 63 bombe. A bombe su padale, a tamo gde padaju bombe tamo je rat. Da bi njanja, nasilja i smrti, i gde su istrajavali, u ime Staljina, koji bi, da je pobe- bila bilo kakva granica, nego zaista granica koja je svet delila na dvoje. Bila se zlo sprečilo treba znati da je to zlo moguće. dio, ceo svet pretvorio u jedan gulag, da uništi slobodne i hrabre ljude je Gvozdena Zavesa. Viđao sam tu granicu na Krasu, kada sam odlazio da kakvi su oni bili. Kada su, godinama kasnije, preživeli bili oslobođeni i vra- • šetam ili da se igram. Iza te granice postojao je jedan svet nepoznat, be- Koliko su, po Vašem mišljenju, intelektualci ti koji bi trebali da budu budni i tili se u Italiju, zlostavljala ih je italijanska policija, jer su bili komunisti, i skrajan, preteći; svet Istoka pod dominacijom Staljina, svet u koji se nije nakon otpora koji su pružili i koji se, kako Hajnrih Bel kaže „ne može završiti proganjala ih italijanska komunistička partija, jer su bili neugodni svedoci moglo odlaziti, jer se granica, tih godina, nije mogla prelaziti, barem do danom pobede”. Dakle, koliko su intelektualci „svest i savest” čovečanstva? staljinističke politike te iste italijanske komunističke partije, što je ona že- 1948, sve do prekida između Tita i Staljina, i sve do normalizacije odnosa lela da se zaboravi. Bio sam opsednut pričom tih ljudi; ljudi koji su se našli između Italije i Jugoslavije, koja je nakon toga usledila. Bio je to Istok – Klaudio Magris: Ne intelektualci, osobe treba da budu to. Ne verujem sa druge strane, na pogrešnom mestu u pogrešnom trenutku; koji su se Istok tako često ignorisan, odbacivan, koga su se bojali i koji su omalova- da postoje intelektualci koji bolje razumeju stvari od običnog sveta, onog borili iz pogrešnog razloga i verovali u jednu obmanu, to jest u Staljina, žavali. Svaka zamlja ima svoj Istok za odgurnuti. Istovremeno, iza granice koji razume stvari iz istorije. Ta dužnost, biti budan, ne odnosi se samo na ali sa jednom takvom moralnom snagom, sa sposobnošću da se žrtvuju je bio svet koji sam ja veoma dobro poznavao, jer se radilo o onim podru čji- intelektualce ili na neke druge posebne kategorije ljudi, već svaka osoba za čitavo čovečanstvo, što čini jedno veliko nasleđe koje moramo učiniti ma koja su činila deo Italije i koja je Jugoslavija okupirala krajem Drugog treba da bude budna. Isto kao što neko ne mora da bude veliki pisac da našim iako ne delimo veru u njihovu zastavu. O toj priči o herojima obma- bi bolje razumeo istoriju, civilizaciju, društvo... Neki veliki pisci iz 20. veka svetskog rata; područja u kojima sam boravio kao dete, dakle jedan blizak nutim i takođe krivim, jer su žrtvovali zbog Razloga, ne samo sebe same, koje mi nastavljamo da volimo kao pisce, bili su nacisti, staljinisti, fašisti... svet, poznat. nego i druge (nego i ljubav, kao u mom romanu) napisao sam roman Hamsun, Celan, Francuzi koji su išli da bi u Moskvi prisustvovali vešanju ili Naslepo, koji u svom monologu silovitom i ponekad neophodno skoro Na neki način osećao sam da iza granice ima nečeg poznatog i nepozna- Luiđi Pirandelo koji šalje Musoliniju telegram solidarnosti posle ubistva delirijskom, reprodukuje delirijum te priče, možda ponekad, Istorije. Ali tog, i verujem da je to osnovno za književnost, koja je često jedno puto- Mateotija. Mi možemo da razumemo razloge tih tako pogrešnih i samoka- sve to je u mene utisnulo snažno interesovanje za egzodus svake vrste; vanje od poznatog do nepoznatog, ali takođe i od nepoznatog do pozna- žnjavajućih opredeljenja i nastavljamo da ih čitamo kao velike pisce ali je istorija našeg veka je videla i, nažalost, nastavlja da gleda egzoduse, emi- tog, do nepoznatog koje se prisvaja. Uvek se može dogoditi da se nešto sasvim sigurno da je njihova služavka u tom trenutku bolje shvatala poli- gracije (setimo se remek dela Miloša Crnjanskog), gubljenje granica mno- tiku od njih. Dakle, svako, bilo da je pisac, zubar, pravnik ili bilo šta drugo, što je do tog momenta bilo blisko pokaže kao čudno ili uznemiravajuće; gog sveta, naroda, društvenih kategorija, političkih begunaca; tako je eg- ima dužnost da učestvuje u politici ali u smislu polisa, života uopšte. U ili se nešto ili neko, koga smo smatrali dalekim i drugačijim, pokaže srodan zodus za mene postao skoro jedna metafora života, što je u suštini uvek bivšoj Jugoslaviji je bilo pisaca u svim nacijama koji su se zauzimali za i blizak. izlazak iz nas samih da bismo ušli u neku drugu dimenziju nas samih. Kat- potpuno pogrešne stavove. kad u okolnostima – da tako kažemo – normalnim, katkad u dramatičnim Progonstva, egzodusi, izgubljene i ponovo stvorene granice činile su i čine okolnostima; egzodus je bolan gubitak, ali takođe i neophodan izlazak • Iz Italije niste mogli da doletite avionom jer je avio saobraćaj u gotovo celoj deo iskustva jednog tršćanina. iz nas samih. Itaka dobija svoje značenje samo zato što se Odisej tamo Evropi obustavljen zbog vulkanskog oblaka. U tekstu ste i napisali da „svi mi vraća posle mnogo godina; da je nije napustio, ona ne bi imala taj duboki sedimo na obodu vulkanskog grotla”... Mislim na egzodus iz Istre, na kraju Drugog svetskog rata, Italijana koji su smisao istinske, autentične otadžbine koji dobija samo sa povratkom. I u pravio sam mali korak kojim sam prekoračio prag, a upravo sam tim ma- morali da napuste Istru, Rijeku i druga područja, koja su postala jugoslo- biblijskoj priči egzodus je preduslov spasenja, put ka obećanoj zemlji. lim korakom prelazio granicu i ulazio u jedan potpuno drugačiji svet. Za Klaudio Magris: Da, jer našem životu preti opasnost da sve više počne venska, u trenutku u kome su, posle nasilja pretrpljenih od strane italija- stanovnike tog staračkog doma vreme je imalo potpuno drugu dimen- da liči na video-igru u kojoj će neko, jednim pritiskom na taster kompju- na, jugosloveni živeli vreme svoje borbe za slobodu, sa odmazdama koje Verujem da je iz svega toga nastala moja senzibilnost za teme o egzilu, o ziju. Vladala je potpuno drugačija hijerarhija, drugačija osećanja, čak su i tera, moći da ga izbriše. Svaki istorijski period ima svoje osobene pretnje su, kao i svaka odmazda, bile takođe indiskriminišuće. Događaj iz koga je egzodusu, o iskorenjivanju, o granicama izgubljenim i ponovo stvorenim, mržnje bile drugačije. Svaki put kada bi izlazio odatle i odlazio kući ili u svoj smrću, ali i osobene modalitete postojanja i spasa. Svi mi živeći u današ- rođeno mnogo književnosti; one najautentičnije, od romana Tomice do omiljeni kafić, uvek sam se pitao kada ću ja bolje razumeti život: da li prela- nanovo postavljenim: mnoge stvari koje se više puta ponavljaju u onome njem svetu, sedimo na ivici vulkana. Ali, možemo se utešiti starom hasid- Vodno zeleno Marize Madieri, moje životne saputnice sve do njene smrti, zeći granicu prekoračujući taj prag i odlazeći u svet baka Anke ili vraćajaći što sam napisao. skom izrekom po kojoj čovek dolazi iz praha i u prah će se pretvoriti. U pre četrnaest godina, koji su iz te bolne odiseje izvukli smisao da u tim iz- se nazad odatle. Upravo tada je rođena ideja za roman „Vi ćete, dakle, ra- međuvremenu se može popiti po koja čaša dobrog vina. „ mešanim i sklopljenim zemljama – kao u svakom izmešanom i sklopljenom zumeti”. području oko granice – samo dijalog i susret između različitih kultura i na- roda može omogućiti jedan slobodan i civilizivan život. To iskustvo izgu- • Kada ste prošle godine dobijali nagradu za mir rekli ste da rat ima mnoga Čovek piše zbog vernosti, da napravi reda, iz straha, da bi se bljene granice ja sam ispričao u kratkim naznakama u mnogim knjigama lica i da smo uljuljkani u iluziju da smo u miru. Mislite li da je ravnodušnost - Odlomak iz teksta koji je Klaudio Magris napisao specijalno za 4. Međunarodni borio protiv zaborava, iz protesta. U ovom poslednjem slučaju i na kraju u romanu Naslepo, priči o onim militantnim idealistima komuni- festival proze „Prosefest“ (prevod: Nada Selaković) jedna od najvećih opasnosti današnjeg sveta? piše se nerado, ali sa osećanjem da to treba uraditi, skoro zbog Klaudio Magris: Ne znam da je to najveća opasnost, ali gledajući svet ge- neralno, najveća opasnost je što rastu razlike između sveta koji živi prilično jednog kategoričnog moralnog imperativa

Da bi se zlo sprečilo treba znati da je ono moguće / NOVA MISAO NOVA MISAO / Da bi se zlo sprečilo treba znati da je ono moguće Tema: kultura i mediji TEORIJE KULTURETEORIJE Kultura u Javnom TV servisu Vojvodine

Piše: dr Dubravka Valić Nedeljković, Filozofski fakultet drugih zajednica u Vojvodini, osim ako su u pitanju dnevno-aktuelni do- gađaji.

TEORIJE KULTURE Prevodilaštvo nije dovoljno afirmisano u svim emisijama za kulturu. Ne po- Zakonom o radiodifuziji (2002), u članu 76. definiše se da su „programi koji se proizvode i emituju u oblasti stoji specijalizovana emisija o prevođenju, ma koliko to bilo opravdano u višejezičkoj sredini kakva je Vojvodina u kojoj su se razvile rubne (termin javnog radiodifuznog servisa od opšteg interesa”. Odredbe iz stava jedan ovog člana obuhvataju programe prof. Banjajija kojim se definišu identiteti nacionalnih manjina) književno- informativnog, kulturnog, umetničkog, obrazovnog, verskog, naučnog, dečijeg, zabavnog, sportskog sti i umetnosti, kao autohtone, ali istovremeno i pune različitih uticaja i prožimanja. 64 i drugih sadržaja, kojima se obezbeđuje zadovoljavanje potreba građana i drugih subjekata i ostvarivanje 65 Složenije forme poput tv drame odavno se nisu videle na programima na njihovih prava u oblasti radiodifuzije jezicima manjina, a da su ekranizacija tekstova autora koji su na nekom od manjinskih jezika obeležili rubnu kulturu te zajednice tako da su pre- poznatljivi i u matičnoj državi. Tradicija tv drame kao najzahtevnijeg za produkciju žanra na televiziji je negovana decenijama na TVNS kao pret- hodnice RTV. rogramima koji se proizvode i emituju u okviru radiodifuznog servi- Najviše minuta u procentima kulturno-umetničkih sadržaja emituje RTV2 P sa mora da se obezbedi raznovrsnost i izbalansiranost sadržaja ko- (20,8%), a u posmatranoj sedmici B92 i Pink nisu imali ni jedan minut ovog Stoga bi, pre svega, na tim osnovama valjalo ponovo aktualizovati otkup i jima se podržavaju demokratske vrednosti a naročito poštovanje ljudskih tipa. ekranizaciju domaćih autora kao još jednu od podsticajnih aktivnosti na prava i kulturnog, nacionalnog, etničkog, političkog pluralizma ideja i podržavanju stvaralaštva na jezicima nacionalnih zajednica u Vojvodini. mišljenja. Ono što valja istaći je da je nosilac kulturnog programa u nacionalnom jav- nom servisu RTS. Ovaj kanal je međutim u posmatranom periodu emitovao Zatim, doslednije titlovati sadržaje manjinskih produkcija na većinski jezik, Istraživački projekat „Transformacija Televizije Novi Sad u javni medijski svega 6,6% od ukupne programske minutaže sadržaja vezanih za kulturu i pojačati međuprogramsku razmenu i to tako što bi se to u uređivačkoj po- servis“ koji Novosadska novinarska škola sprovodi od 2006. godine uklju- umetnost, čak manje i od RTV1 (7%) koji ima kao javni servis Vojvodine na litici prepoznalo kao obaveza. čuje praćenje različitih programa i različitih aspekata rada Radio Televizije srpskom jeziku, pre svega, informativno-političku uređivačku politiku sa igra- Vojvodine (RTV), dakle utvrđuje koliko javni servis ostvaruje svoja tri ključna nim i zabavnim sadržajima kao elementima koji čine šeme emitera opšteg Kako je formiranje novinara koji se, na relevantan način, bave pozorišnom, zadatka, da informiše, obrazuje i zabavi. Posebna pažnja, osim programa tipa. Pri tome, reč je o uobičajenim žanrovskim strukturama i formatima koji filmskom, književnom, likovnom, ali i medijskom kritikom, dugotrajan pro- na srpskom, posvećuje se prezentaciji nacionalnih manjina u Vojvodini kao se ni po čemu ne mogu definisati kao istraživanja u oblasti forme i struk- ces i zahteva stručno usavršavanje specijalističkog nivoa, valjalo bi organi- i praćenju kvaliteta programa na jezicima manjinskih nacionalnih zajedni- ture, odnosno medijskog eksperimenta, što je inače jedan od zadataka zovati fokusirane treninge i seminare za podizanje profesionalnih kapaci- javnog servisa. Nije bilo ni reči o avangardnim sadržajima, to jest onima teta novinara u oblasti umetnosti i kulture. ca, s obzirom na specifičnosti Vojvodine kao multietničke regije, kao i na U vreme tog monitoringa na srpskom jeziku TV javnog servisa Vojvodine tradiciju emitovanja programa na različitim jezicima i svakako zahteva koji koji ne bi imali mesta u komercijalnim medijima, ali su vredni pažnje u smi- slu afirmacije moderne umetnosti, novih trendova i tome slično. prvog programa ukupno je praćeno 164 minuta/4 različite emisije na srp- Sve navedeno u sadejstvu, uz podsticaj kritičke javnosti i njenog pritiska se u ovom smislu postavljaju pred pokrajinski javni servis. Imajući u vidu skom jeziku, 113,30 minuta/2 emisije na mađarskom jeziku, 300 minuta/3 da su kulturna prava osnov svih ljudskih prava, afirmacija uloga javnog da se izmene postojeće uređivačke politike, moglo bi doprineti, na duži rok U pokrajinskom javnom servisu RTV2 je imao više senzibiliteta prema sa- emisije na slovačkom jeziku od kojih je jedna namenjena mlađoj populaciji. servisa u ovoj oblasti je osnov zadovoljavanja komunikativnih potreba gra- da kultura na tv ekranu dobije adekvatan tretman posebno u multikultur- držajima iz kulture kako po obimu tako i po oblastima i temama kojima đana u multikulturnim zajednicama. nim zajednicama poput Vojvodine. se bavio. Ono što nije model dobre prakse je što je u vreme monitoringa Izuzetno obiman korpus ukazao je da su emisije nedovoljno aktuelne, da bila emitovana produkcija iz prethodnih godina (snimci koncerata i festi- ne popularišu u dovoljnoj meri regionalni odnosno Vojvođanski identitet Ova prava, većinskog i naroda koji pripadaju manjinskim zajednicama, Literatura vala – na primer Novosadski festival džez muzike iz 1986) i što je najveći i kulturu i da je kultura u većini sadržaja svedena na aktuelne događaje iz ostvaruju se između ostalog i u medijskom sektoru, a javni servisi su, upra- deo materijala alociran prema izveštavanju sa aktuelnih događaja. Malo umetnosti koji nisu, kada je o formi i žanru reč, na adekvatan način prezen- Edicija Medijska sfera Novosadske novinarske škole, urednica Dubravka vo, i osnovani da bi ispunili ove zahteve. je medijske inicijative koja se bavi istraživanjima u oblasti kulture i umeto- tovani javnosti. Nedostatak atraktivnog sadržaja nadoknađuje se dužinom Valić Nedeljković, objavljuje rezultate monitoringa od samog početka pro- sti. Takođe nema istraživanja u pogledu inoviranja žanrovske strukture pro- rubrika koje su nekada bez pravog razloga preobimne. jekta „Transformacija RTVNS u javni servis Vojvodine” (2006). Za ovaj tekst Istraživanje „Raznovrsnost TV programa u Srbiji” (Matić, 2009. u zborniku grama, sve se uglavnom svodi na kolaž programe sa tv paketima koji su su korišćena sledeća izdanja: Medijski skener) koje je obuhvatilo komparativni monitoring programskih kreirani kao izveštaj, a veoma retko kao mini reportaža. Na RTV2 su prisutne Ono što se može istaći kao dobra praksa je da su specijalizovane emisije šema šest televizijskih kanala u Srbiji (RTS 1-2; RTV 1-2; B92; Pink) među veoma često i reprize emisija na srpskom jeziku, već emitovanih na RTV1, pune snimaka sa terena i aktuelnih događaja i uglavnom relevantnih sa- - Javni servis Vojvodine, monitoring transformacije radio-televizije Novi kojima su i dva javna servisa, ukazalo je da je ukupno svega 6% minutaže čime se na neadekvatan način ispunjava vreme namenjeno sadržajima za govornika. Tačnije, ove emisije, iako nedovoljno prisutne u programima Sad u Javni servis Vojvodine, (2007). Knjiga 1 svih 6 monitorovanih programa posvetilo kulturno-umetničkim sadržaji- nacionalne manjine. na većinskom i jezicima nacionalnih manjina, ipak u određenoj meri daju ma. Kada se to uporedi sa 30,3% minutaže informativnog i 22,1% minuta- pregled stvaralaštva u Vojvodini. - Mediji o svakodnevici, monitoring Javnog servisa Vojvodine i regional- že igranog programa, tada se uočava koliko je sistemski zanemarena ova Iako je u svih devet, do sada realizovanih monitoringa, jedan segment bio nih televizija, (2008). Kinjiga 2 vrsta sadržaja u najgledanijim televizijskim programima u Srbiji. Dakle, uvek posvećen načinu prezentacije kulture i umetnosti, jedan ceo monito- Međutim, valja istaći da se, barem u monitorovanom periodu, ne bave kul- kultura je čak pet puta manje zastupljena od informativnog i oko četiri ring (Mediji o svakodnevici, 2008) bavio se specijalizovanim programima, turom kao fenomenom, zatim kulturnom politikom, ne promišljaju produ- - Medijski skener, monitoring programskih šema nacionalnih televizija i puta manje od igranog programa. kao što su emisije za selo, sport, kulturu i religiju. bljenije pitanja o kulturama u kontaktu, multikulturalizmu, niti stvaralaštvu predizborne kampanje u 2008, (2009). Knjiga 4 „

Kultura u Javnom TV servisu Vojvodine / NOVA MISAO NOVA MISAO / Kultura u Javnom TV servisu Vojvodine Tema: mediji i kultura TEORIJE KULTURETEORIJE Biti novinar u kulturi

Piše: mr Ljiljana Lj. Bulatović, Fakultet za menadžment Ili se kod nas radi o recipročnom odnosu: odsustvo strategije u kulturi = Posredovanje istinskih i trajnijih kulturnih vrednosti ostaje u drugom pla- odsustvo strategije u praćenju događaja u kulturi. Slobodni, proizvoljni i nu. Za njihovo posredovanje potrebno je šire i dublje znaje, obarzovanje, neobavezujući odnos medija prema kulturi, jednostavno je iznikao iz tog specifična novinarska veština i reputacija. TEORIJE KULTURE reciprociteta. Posledica tog reciprociteta je i način praćenja kulturnih do- gađaja, kao i odnos novinara prema događajima iz kulture. U novim okolnostima i novinari su se podelili na krajnosti. Prva je kada su Zašto nam se dogodilo da mediji diktiraju vidljivost kulturnih događaja, a da su paradoksalno neobavešteni o novinari potpuno u ulozi tzv. „neutralnih izveštača” svedenih na puku fak- kulturi? Ko je odgovoran za kulturne modele koji se promovišu u našim medijima, a koji su zapravo logistika tografiju, pa su interpretativni i analitički žanrovi prava retkost, ili se u naj- Rubrika za kulturu – merilo identiteta medija? boljem slučaju odlučuju za intervjue kroz koje pokušavaju da u isto vreme za naslovne strane tih medija? Pravimo li, kao novinari i uopšte medijski poslenici, razliku između kritike prikažu i događaj i autore i protagoniste događaja. Druga je krajnost kada 66 U isto vreme, literatura nas uči da je Kulturna rubrika jedna od ključnih ru- novinari, ili angažovani eksperti, u nameri da ostvare svoju ulogu „posred- 67 i jeftinog publiciteta? brika za konstituisanje identiteta štampanih medija ili centralne informa- nika nove ideje”, potpuno zanemare činjenicu da je njihov zadatak, osim tivne emisije, kao i za prepoznavanje ciljne grupe određenog medija. Ta- da vrednuju događaj, da informišu o kulturnim vrednostima, jasnim i razu- kođe nas uče da kultura nije samo umetnost – nego da ona obuhvata ceo mljivim jezikom, na način koji jeste kulturan ali pre svega i blizak njihovim život: kulturu rada, stvaranja, ishrane, stanovanja, ponašanja, saobraćaja, čitaocima. komunikacije, razmene, itd. • • • Eva Braun: Video ’Stripes’ (2008) U prvoj krajnosti, loše fokusirani intervjui i puka faktografija, uglavnom ultura se provlači kroz svaki segment ljudskog života i mediji su toga U kulturnoj rubrici bi trebalo razlikovati novinare koji izveštavaju o tome ostavljaju utisak o površnom i nedovoljno kompetentnom posmatraču i K svesni. Ipak, ustaljena šema tzv. „rubriciranja”, učinila je da se doga- da se desio neki kulturni događaj, od kritičara i drugih specijalista za poje- idu na ruku površnom konzumentu. Uklapaju se u opšti trend potrošačkog đaji iz kulture i u štampanim i u elektronskim medijima plasiraju u trećoj dine oblasti kulturnog stvaralaštva. Iz ovog poslednjeg proizilazi i praksa i konzumerskog. trećini novina ili centralnih informativnih emisija. Izuzetak od ovog pravi- u domaćim medijima, koja kaže da je za svaku redakciju bolje da za kritike la su ekskluzivni događaji – kulturni sadržaji. angažuje već afirmisane ličnosti sa javne scene. I to iz najmanje dva razlo- Tipičan primer za navedeno su dnevne novine Blic i Večernje novosti. One, ga: rizično je i skupo ulagati u stvaranje takve ličnosti, a s druge strane po- istina, imaju kulturnu rubriku (Novosti: rubrika Kultura zauzima dve strane Postmodernisti sugerišu da ljudi konstituišu kulturu kroz procese kao što trebno je s vremena na vreme menjati kritičare, kako se ne bi konzervirao od 40, odnosno 5%; Blic: takođe dve strane od 36, odnosno 5,6%). Radi se su pisanje, čitanje i interpretacija teksta. U svakom slučaju, bez obzira na estetski kredo koji protežira redakcija. Osim toga, literatura kaže i da spoljni o, za naše uslove, veoma čitanim dnevnim novinama koje neguju površan mnoštvo koncepata, definicija, autora – široko prihvaćeno mišljenje je da saradnici u kulturnoj rubrici doprinose dinamici rubrike, izazivaju produk- pristup kulturnim događajima, kroz intervjue i faktografiju. Apsolutna kraj- „kultura upućuje na obrasce mišljenja i delanja koji pomažu pojedincima tivne polemike i privlače širi krug publike, a i medij na taj način izbegava nost su tabloidi: Press, Alo, Pravda, Kurir, koji nemaju klasičnu kulturnu ru- Gde su u tome redakcije za kulturu i njihovi novinari? Kako se dogodilo da, i grupama da se orijentišu u društvenom prostoru, i koji presudno utiču da se eksponira kao uporište ovog ili onog ideološkog stajališta. Novinar- briku, nego su usmereni na estradu i eventualno najave događaja koji ko- 1 kod nas, „biti novinar u kulturi” prećutno podrazumeva „minut radi ispu- na formiranje njihovog identiteta” . sko i kritičarsko praćenje određenog kuluturnog događaja se razlikuju. No- ketiraju sa estradom. njavanja forme” ili „šlajfnu – dve koje ionako retko ko čita”? Zašto nam se vinar ne ulazi u ocene, nego prenosi tuđe ocene određenog događaja. Za Takođe je poznato da su novinarstvo i mediji pozornica i kulise javnog živo- dogodilo da mediji diktiraju vidljivost kulturnih događaja, a da su para- razliku od novinara, kritičar događaj vrednuje. U drugom slučaju, imamo nešto bolju sliku koju ostavljaju dnevne novine ta, kulture i kulturnog stvaralaštva, privlače našu pažnju, oblikuju našu svest, doksalno neobavešteni o kulturi? Ko je odgovoran za kulturne modele koji Politika i Danas u kojima, takođe na dve strane, o kulturnim zbivanjima 2 način našeg mišljenja i ponašanja Mediji su upečatljiv sastavni deo kulture, se promovišu našim medijima, a koji su zapravo logistika za naslovne stra- Navedeno je u funkciji nove ideje medijskog dizajna3, koja je široko prihva- pišu i novinari ali i kritičari, eksperti u određenoj oblasti (film, serije, pozo- a ne samo sredstva koja nam omogućavaju da saznamo ili da se zabavimo. ne tih medija? Ko je odgovoran za to što umetnička ili književna kritika više ćena i koja zahteva: rište, knjiga). Zastupljeni su interpretativni i analitički žanrovi, a faktograf- nema značaj koji je imala ranije? Kako se dogodilo da novinar izveštava za ski žanrovi su namenjeni najavama ili prvoj informaciji npr. o aktualnim - podsticanje interesovanja čitalaca/slušalaca/gledalaca svoju redakciju sa festivala na kojem se nalazi u funkciji plaćenog PR-a? Da festivalima ili nagrađenim umetnicima. U Politici, kulturi pripada 4,2% pro- Ekonomija pažnje li neko primećuje sunovrat jezika kojim komuniciraju novinari u kulturi? - olakšan pristup i izbor medijskih sadržaja stora, odnosno dve strane od ukupno 48, a Danas, prednjači sa svih 7,2%, Zašto su novinari, pa i novinari u kulturi sve manje zainteresovani za nijan- odnosno dve strane od 28. U ovom slučaju se, ipak može govoriti o novi- Ma koliko da smo često svedoci uveravanja da je suština medija danas nji- - ponudu medijskih sadržaja različite dubine. se, za složenost, za bilo šta što daje složeniju sliku događaja koji prate? narima kao posrednicima novih ideja. hova tehnologija, smatramo da je suština novinarstva i medija kolektivna pažnja. Kada novine i emiteri prodaju oglase, oni zapravo prodaju pažnju Da li je sve navedeno posledica izmenjene uloge savremenih medija, ko- Međutim, problem je nastao onog trenutka, kada su mediji, bežeći od sar- publike koju su privukli njihovi novinari. Pri tom, pažnja postaje sve ređa joj se postkomunističko društvo kao naše – polako prilagođava i, na tom kastičnih tumačenja, poput onog da su „kulturne rubrike svojevrsni inte- roba u svetu u kojem problem ne predstavlja nedostatak informacija, nego putu prilagođavanja – očekivano, žrtvuje najmanje profitabilne segmen- lektualni golf klubovi koji prihvataju nerazumljivo opisane novosti sezone 4 njihovo obilje. Nadmetanje za pažnju je žestoko. Živimo u ekonomiji pažnje te? Naime, donedavno je kriterijum za selekciju medijskih sadržaja bila, pre bez mnogo interesovanja” otišli u drugu krajnost. Proširujući ponudu sa (attention economy), pa ona postaje globalna. U suštini, reč je o nekoj vrsti svega, politička, društvena i kulturna relevantnost. Novi, moderan kriteri- klasičnih kulturnih sadržaja (pozorište, film, književna kritika), mediji agre- javne debate i javnog prihvatanja. U situaciji kada se svako trudi da privuče jum je – povećanje zarade i prodaje (zabava, senzacija, banalnosti). Ciljna sivno akcentuju pop kulturu, savremeni način života, kult estrade i popu-

pažnju svih, nadmetanje za pažnju javnosti je postalo svojevrstan medij- grupa za staru medijsku strukturu su bili – građani, a današnji mediji se larnih ličnosti, trač rubrike. Uostalom, sve je to legitimno – jer i potrošačka (2003) Hundredweight ski imperativ. A kako raste „ekonomija pažnje“, raste i potreba za ljudima obraćaju, pre svega – potrošačima. Da li zbog toga reči Albera Kamija upu- kultura je deo kulture u njenom najopštijem značenju. zaduženim za privlačenje pažnje, koji profesionalno proizvode i posreduju ćene Francuzima na početku ovog veka, zvuče kao da su upravo izgovo- pažnju. rene, danas i kod nas: „Glad za novcem i ravnodušnost prema plemenitim stvarima učinili su da je Francuska imala štampu kojoj je, uz retke izuzetke, 1 Vuletić Vladimir, 2006., str.215., Globalizacija, Clio, Beograd. jedini cilj bio da ojača moć nekolicine i jedina namera da obesceni odvaž- 3 Bulatović, Goran, Bulatović, Lj., Ljiljana, (2009), Masovni mediji, Cekom Books, 2 Horkheimer/Adorno, 1968., prema Vuletić Vladimir, 2006., Globalizacija, Clio, nost svih ostalih.“ Kami je govorio o stanju u novinarstvu u svojoj zemlji u Novi Sad. Džon Vud i Pol Harison: 4 Beograd. vreme kad je svet bio suočen sa „velikom depresijom“. Štefan Rus – Mol, (2005),Clio. •

Biti novinar u kulturi / NOVA MISAO NOVA MISAO / Biti novinar u kulturi Iz istraživanja - novinari sami procenjuju da im nedostaju kompetencije za kontinuira- no praćenje tema iz kulture. Istraživanja rađena na različitim uzorcima, u periodu 2008–2010. godina, a TEORIJE KULTURE koja su imala u svom fokusu medijske sadržaje posvećene kulturi i novinare Sa druge strane, ista istraživanja pokazuju da publika rubrike iz kulture koji ih prate, ukazuju nam na nekoliko važnih pokazatelja u odnosu na: ipak percipira kao „viši nivo novinarskog rada”, što je, delom posledica sa- mih događaja koji su u fokusu ovih rubrika, a delom je i posledica načina i - redakcijske koncepte (posmatrane su dnevne novine i uticajni elektron- jezika kojima se o tim događajima govori u medijima. ski mediji) - na novinarske kompetencije. Istovremeno, kod publike često ostaje utisak da je događaj iz kulture po- 68 vršno ispraćen, a u visokom procentu publika zapaža i određeni „šablon” Kada je reč o redakcijskim konceptima dnevnih štampanih medija kod nas, u izveštavanju. Izvestan je nedostatak motivacije, a verovatno i veštine, uočili smo sledeće: da se iskoriste sve mogućnosti, naročito elektronskih medija. Kulturni do- gađaji, više nego drugi, otvaraju mogućnost kreativnog pristupa temi ili - da imaju specijalizovane novinare za događanja u kulturi, događaju. Naravno, osim novinarskih kompetencija, i jezik svakog medija - da se redukuju sadržaji iz kulture u korist oglasnog prostora, je specifičan te, na određeni način, ograničavajući. Sa druge strane, novi medijski dizajn zahteva korišćenje svih raspoloživih medijskih alata u funk- - negovanje selektivnog pristupa u izboru tema, u smislu news you can use, ciji dešablonizacije praćenja medijskih događaja. - odustajanje od tema koje se odnose na tzv. neorganizovane interese i alternativne inicijative, Zaključak u pitanjima: - sve manje tema iz klasične kulturne ponude, u korist tzv. „mekih vesti” Dajući, istina veoma usku, sliku stanja posla u redakciji za kulturu, novina- (korisno za svakodnevni život, životni stilovi, i sl.). ra u njoj, društvene, ekonomske i medijske scene – zapravo otvaramo pro- stor za niz pitanja koja odavno čekaju na odgovor i na strategiju koja vodi U centralnim informativnim emisijama najuticajnijih elektronskih medija kvalitetnom odgovoru. Do tada, umesto zaključka, postavljamo nekoliko u Srbiji uočavamo da se: pitanja: - zadržavaju kratki paketi o kulturnim zbivanjima, - Ako mediji nisu posrednici nego deo kulture, nije li uređivačka politka - paketi su najčešće usmereni na klasičnu kulturnu ponudu, pri čemu štampanih i elektronskih medija takođe deo kulturne politike? prednost imaju etablirani kulturni događaji, - Razgovaramo li o tome u redakcijama, i otvaramo li našim tekstovima - alternativa iz kulturnog miljea je retko ili nikada zastupljena, javne debate, ili se prosto uklapamo u trendove zadovoljavanja potre- • ba površnih potrošača umesto da idemo u susret potrebama građana? - novinari su specijalizovani za praćenje određenih događaja u kulturi, - Pravimo li, kao novinari i uopšte medijski poslenici, razliku između kri- - kulturni događaji su, po pravilu, žanrovski šablonizovani. tike i jeftinog publiciteta? I jednima i drugima nedostaje kontinuirano praćenje tema iz kulture, koje - Koje su moguće kulturne posledice jeftinog publiciteta? bi podrazumevalo praćenje političkog i svakog drugog zaleđa u odnosu - Ovde razgovaramo o novinarima u kulturi, a zar ne bi trebalo da pro- na temu, i naročito praćenje tokova novca. I kada ga ima, istraživanje i blem postavimo šire i da konačno progovorimo o kulturi novinarstva? kontinuirano izveštavanje o posledicama najčešće su rezultat nastojanja pojedinih urednika i retko novinara pojedinaca. - Nisu li svaki novinar i urednik (bez obira na to kojim se sektorom usko bave) istovremno i kulturni radnici? Kada je reč o novinarskim kompetencijama uočeno je da: - Nije li iluzorno očekivati društvenu afirmaciju kulturnih vrednosti koje - novinarima nedostaju profesionalne kompetencije za praćenje kultur- otvaraju drugačije perspektive i vuku društvo napred, bez afirmacije Šogenov prosvetljen čovek nih sadržaja (od poznavanja pravopisa i maternjeg jezika, preko pozna- upravo tih vrednosti među novinarima u samim redakcijama, ali i među vanja specifičnosti i karakteristika kulturnog događaja, do pravilnog nama koji se bavimo edukacijom u sferi medija? izbora žanra kojim će događaj najbolje biti predstavljen), Odgovarajući na ova pitanja, bar delom ćemo rešiti i večitu dilemu novi- Ako pomerim nogu, okean pokulja; - nema sopstvene, takozvane „tematske inicijative”, u smislu praćenja do- nara u kulturi, a koja glasi: Koje je pitanje važnije – ŠTA ili KAKO? gađaja posle događaja, što bi trebalo da bude deo obaveznog redakcij- Ako sagnem glavu, vidim nebo. skog opredeljenja i u oblasti kulture, Sve u svetlu naše tvrdnje da se kulturna uloga novinara ne svodi samo na Gde da se smesti toliko telo..... - na inicijativu urednika novinar lako odustaje od tema koje se odnose to ŠTA profesionalno prati, kako se često površno misli (pa i u samoj novi- na alternativne inicijative, narskoj profesiji) nego je mnogo važnije KAKO to čini. „ Završite ovu pesmu.

Mumon, 1229. preveo David Albahari

Biti novinar u kulturi / NOVA MISAO /// foto: Miroslav Nonin Džulijet Luis u Novom Sadu KREATIVNI POGONI Filmska heroina gladna rokenrola uvek pratim glad u svom srcu, a bila sam i još uvek sam gladna za rokenro- glumi je to što sve vreme dok igrate predstavu, a u ovoj sam igrala tri me- lom. Biti muzičar za mene znači biti ja, to je Džulijet Luis. Zato sam i odlu- seca, morate isti materijal svaki put iznova na neki način da učinite svežim, Razgovarala: Danijela Jakobi čila da se posvetim muzici. U početku sam pevala džez nekih pet godina, iako on uvek ostaje isti. Ali u glumi ste, i u pozorištu i na filmu, uvek usme- vi to sigurno ni ne znate. reni na saradnju sa režiserom, imate ispred sebe scenario i ma koliko da ste kreativni, ograničeni ste tekstom koji je unapred napisan. S druge strane, KREATIVNI POGONI KREATIVNI • Zbog čega ste promenili bend? muzika je sve. Ja pišem pesme, ja sam producent, čitav kreativni proces je u mojim rukama i uz pomoć muzike mogu u potpunosti da se izrazim. Holivudska glumica i pevačica Džulijet Luis otvorila je 5. juna u Novom Sadu i zvanični filmski i muzički deo Džulijet Luis: Kada je reč o novom bendu, u pitanju je jednostavno evolu- ”Live” nastupe mogu da menjam kako želim, promenim set listu i redosled trećeg internacionalnog Festivala filma i medija Cinema City, tokom kojeg je na pet lokacija prikazano preko cija. U prethodnom bendu ”The Licks” sam imala jednog glavnog čoveka numera, napišem neke nove pesme koje zatim po prvi put sviramo, tako za saradnju tokom tih četiri-pet godina, ali on je napustio grupu. Poslednje da mogu da zadovoljim svoje kreativne potrebe. Osim toga, kada nastu- 120 filmova u 12 različitih selekcija, sa više od 30 premijera, a festival je posetilo oko 80.000 gledalaca dve godine smo bili stalno na turneji i ja sam žudela za novim, drugačijim 70 pam sa bendom, često na binu izlazim bosa ili u potpuno ravnim cipela- 71 zvukom. ”The Licks” je žestok gitarski rokenrol, a želela sam da proširim ma. Tako mi je mnogo lakše jer se mnogo krećem, osećam se kao neki svoje muzičke vidike i da promenim pristup samom stvaranju pesama. Taj do morodac, zapravo, kada pevam volim da zamišljam da sam u džungli. novi pristup je bio pravljenje pesama na klaviru, što me je na neki način Muzika dolazi iz mene same, a kada glumim onda zapravo samo prevo- učinilo ranjivom i osetljivijom, jer sam svirala klavir kada sam imala osam dim sadržaj nekog drugog pisca. Ono što je zajedničko je to da je publika godina. Sećanja na to su mi pomogla da i muzika bude nežnija, da iz mene svaki put drugačija, a za mene lično je isto i to što u oba slučaja radim sa ulijet Luis je, sa svojim brilijantnim novim bendom ”New Roman- isplivaju dublji stihovi i melodije. Novi album ”Terra Incognita” je izašao emocijama. Dž tics”, razdrmala brojne posetioce muzičkog dela otvaranja festi- prošle godine, deo pesama sam napisala na klaviru, a ostatak sa mojim vala na Petrovaradinskoj tvrđavi. Od samog početka koncerta, kada je u prijateljem Kris Vatsom, koji je sada u bendu ”New Romantics”. Veoma sam • Da li bi ste izdvojili neke uloge za koje ste najviše vezani? ”White Stripes” maniru Luisova za bubnjevima, uz svog gitaristu, izašla na ponosna na taj album, jer pokazuje mnoge strane mog emocionalnog binu, da bi se potom posadi priključili još jedan gitarista, bubnjar i simpa- muzičkog života. Sa ovim bendom sam na turneji već godinu dana, mi- Džulijet Luis: Ljudi me najčešće povezuju sa ulogom u filmu ”Natural born tična kosooka basistkinja, talasi neverovatne pozitivne energije su prepla- slim da su svi neverovatno dobri muzičari i sa njima ću snimiti i sledeći killers”. Mislim da je to zato što ih je iznenadilo da jedna mlada devojka vljivali publiku. Džulijet važi za jednu od najtalentovanijih holivudskih glu- album. može da izrazi tako snažan patos, bol i emocije. Duboko u srcu ja sam ka- mica, a publiku i kritičare oduševila je ulogom u filmu „Rt straha” Martina rakterna glumica, volim da igram uloge koje su drugačije. Ipak, ja sam naj- Skorsezea, koja joj je donela nominaciju za „Oskara” 1991. i „Zlatni globus” • Sarađivali ste sa bendovima „Daft Punk” i „The Prodigy“, a Vaš prijatelj iz više vezana za ulogu mentalno ometene devojke Karle Tejt u filmu ”The za najbolju sporednu ulogu. grupe „Mars Volta” Vam je producirao poslednji album. Da li planirate sarad- Other Sister”, zbog njenog velikog srca i neverovatno snažne volje, što sam • nju sa još nekim muzičarima? stalno iznova i iznova pokušavala u sebi da shvatim. Takođe, izdvojila bih Nastupali ste na muzičkom festivalu Exit sa svojim prethodnim bendom ”The ulogu u mom novom filmu „Sympathy for Delicious“, kao i izuzetnu saradnju Licks”, a sada ste ponovo u Novom Sadu, sa novim bendom, na filmskom fe- Džulijet Luis: U muzici koju sviram sa bendom su zastupljeni klasični ro- sa Oskarom nagrađenom rediteljkom Ketrin Bigelou u filmu „Strange Days“. stivalu Cinema City. Kakvi su utisci? kenrol instrumenti, ali moje uši stalno žude za drugačijom vrstom zvuka i Taj film je veoma važan za mene lično, jer me je primorao da pevam i da želim da sarađujem sa ljudima koji se bave elektronskom muzikom, jer ne ne budem više stidljiva kada treba da pevam, a pre toga sam bila jako sti- Džulijet Luis: Kada sam na turneji sa bendom, stalno putujemo na nova i dobijam često priliku za to. Iskreno, nadam se da ću opet raditi sa Lijamom dljiva. Zapavo, u svakom liku koji sam igrala ima po malo mene, ali ja sam drugačija mesta, a evo došla sam po drugi put u Novi Sad i veoma mi je iz grupe ”Prodigy”, iako on to još uvek ne zna, moraću da mu pošaljem drugačija u svima njima. „ drago zbog toga, jer je ovo prelep grad. Prvi put sam nastupala ovde 2008. mejl (smeh). Jedno od zadovoljstava koje mi donose i film i muzika je upra- godine, na Exit festivalu, koji je zaista neverovatan i ima sjajnu atmosferu, vo mogućnost da sarađujem sa drugim talentovanim ljudima, pošto na a ljudi ovde kada izađu da se provedu, oni se baš provedu. Takođe, sviđa nije važno što sam glumica, jer u rokenrolu morate biti zaista dobri da bi kraju uvek zajednički uradimo nešto potpuno novo. mi se i ovaj filmski festival, koji omogućava da se istaknu mladi autori i da ste nešto postigli. Kada je u pitanju muzika, meni je važno da radim sve se prikažu mnoga filmska ostvarenja. Naročito mi se dopada selekcija ”Up ono što svaki bend radi – svirali smo na festivalima i u klubovima širom • Da li više volite da gledate filmove na filmskim festivalima, u bioskopu ili to 10.000 bucks”, kao pravi način da se dokaže da je i sa malo novca mo- sveta, uglavnom su nam uvek rasprodate sve karte za koncerte i na taj na- možda u kućnoj varijanti? guće biti kreativan u autorskom radu. čin stvaramo publiku. Zaista volim muziku i naporno sam radila na tome. Nisam tek tako dobila priliku da sviram na Exit festivalu, tome je prethodi- Džulijet Luis: Kada prisustvujem filmskim festivalima, tu sam uglavnom • Da li su Vam iskustva i slava koju ste stekli kao glumica pomogli u muzičkoj lo četiri godine vrednog rada. zato da bih radila. Ima mnogo filmova koje sam želela da pogledam, ali karijeri? jednostavno nisam stigla. Ali kada sam na turneji sa bendom, onda mi • Kada i zbog čega ste poželeli da se, osim glume, bavite i muzikom? gledanje filmova predstavlja jedno od najvećih zadovoljstava. Volim da Džulijet Luis: Ljudi uglavnom imaju predrasudu da mi je u muzičkoj kari- jednostavno odem u bioskop i sednem u publiku kad god mogu, a to je jeri pomoglo to što sam uspešna glumica. Ali sve što sam uradila u muzici Džulijet Luis: Želja da pišem pesme probudila se u meni još kada sam mnogo lepše nego kada iznajmite film pa ga gledate kod kuće. Ali, s druge je potpuno nezavisno od toga, nemam iza sebe veliku mašineriju koja me imala osam godina, tada sam svirala klavir, a još pre toga sam htela i da strane, kada se bavite glumom, filmski festivali širom sveta su vam veoma gura, sama pravim svoje pesme, sa bendom snimam albume i nastupam. pevam i da se bavim glumom. Mislim da ništa od toga nije bilo greška. Ono važni kao mesto susreta svih ljudi koji su povezani sa svetom filma. S te strane u muzici, na neki način, imam više slobode, na primer, mogu da što radim u svetu filma je veoma bitno za mene, a muzika je toliko bliska napišem novu pesmu kad god hoću, ali ne mogu da snimim film kad god mom srcu da sam je dugo vremena čuvala kao tajnu. Tako je vreme prola- • Možete li da napravite poređenje između glume (pozorišne i filmske) sa jedne poželim, tu nisam potpuno samostalna. Turneja sa bendom nije samo pu- zilo, približila sam se tridesetim godinama života i tada sam pomislila: ako strane i muzičkog nastupa uživo i rada sa bendom sa druge strane? tovanje autobusom i nastupi. Osim toga, pišem pesme, snimamo neki novi sada ne počnem da pravim pesme i ozbiljno da se bavim muzikom, sigur- materijal, zajednički radimo na pripremi da napravimo zaista dobar šou. no ću zažaliti kada jednog dana pogledam unazad. Zato nisam sputana Džulijet Luis: Pre tri godine u Londonu igrala sam ulogu u pozorišnoj pred- Do sada sam svirala na mnogo muzičkih festivala i pokazalo se da tu uopšte strahom, ne brinem o tome šta bi trebalo da radim i da li će to uspeti, već stavi ”Fool for love” Sema Šeparda. Najveći izazov za mene u pozorišnoj

Filmska heroina gladna rokenrola / NOVA MISAO NOVA MISAO / Filmska heroina gladna rokenrola Grad-bioskop u gradu bez bioskopa 55. Sterijino pozorje OGLEDALO Treći internacionalni festival filma i novih medija ”Cinema City” ...Telo nam ništa, uma takođe ništa Jovan Sterija Popović

OGLEDALO Piše: Predrag Đuran

vogodišnje, treće izdanje novosadskog Internacionalnog festivala nim nosem. Nagradu za najbolju režiju žiri je dodelio Saši Hajdukoviću za O filma i novih medija ”Cinema City” održano je od 5. do 12. juna, na 22. decembar. 72 73 šest lokacija – u Srpskom narodnom pozorištu, Katoličkoj porti, Dunavskom vogodišnje Pozorje održano je od 26. maja do 4. juna, gde je izvede- NEBOJŠA ILIĆ za ulogu u predstavi ČEKAONICA Borisa Liješevića, Bran- parku, Pozorištu mladih, Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) Za najbolji film u inostranoj selekciji „Exit Point” proglašeno je ostvarenje O no dvanaest predstava u okviru nacionalne drame u selekciji Ane ka Dimitrijevića, režija Boris Liješević, Pozorište Atelje 212 Beograd i i na Petrovaradinskoj tvrđavi. Festivalske programe je tokom osam dana Amerikanke Debre Granik Zima do kostiju, dok je u kategoriju „Up To Tasić, po njenim rečima prioritet su imale provokativne scenske realnosti, Kulturni centar Pančeva. Odluka je doneta većinom glasova. pratilo više od 80.000 gledalaca (prošle godine je za devet dana bilo ne- 10.000 Bucks”, u kojoj su prikazani filmovi snimljeni s budžetom manjim idejno bogata rediteljska tumačenja, i selekciji Aleksandre Glovacki nacio- što više od 70.000), s tim da je najbolju posećenost imao open air bioskop od 10 hiljada dolara, najboljim proglašen Četvrtak Nikole Ljuce. Ibis statua nalnog pozorišta, provociranje doživljaja stvarnosti jedina je konstanta koju ANDREA JANKOVIČ / Jankovics Andrea kao Ona u predstavi POMO- u Dunavskom parku, koji je ponudio ostvarenja selekcija ”Animatrix” i za najbolju režiju filma u selekciji ”Exit Point” otišla je kineskom režiseru detektuje kada je o umetnosti reč. RANDŽINA KORA Maje Pelević, režija Kokan Mladenović, Novosadsko ”Planet Rock”. Naravno, tamo nisu naplaćivane ulaznice, baš kao i u Pozo- Čuanu Luu za film Grad života i smrti. U istoj selekciji, glumačke nagrade pozorište/Újvidéki Színház. Odluka je doneta većinom glasova. rištu mladih i MSUV. Ovogodišnji ”Cinema City” – koji je koštao oko 36 mi- pripale su Emiru Kusturici (?) za pojavljivanje u francuskom filmu Afera Neizostavno, i ovu selekciju Pozorja pratila su oštra i veoma oprečna pita- liona dinara – ponudio je više od 120 filmova, od toga 30 premijera, a sve Zbogom i Loli Duenjas za rolu u španskom ostvarenju Ja, takođe. Speci- nja i mišljenja u vezi sa konceptom Pozorja, selektorskim odabirom, kao i Sterijina nagrada za scenografsko ostvarenje – MARIJA KALABIĆ u u okviru tri takmičarske i 11 revijalnih selekcija. jalno priznanje za umetnički doprinos u okviru programa „Nacionalna fundamentalnim neslaganjem sa poretkom stvari, idejom u kome se Po- predstavi POMORANDŽINA KORA Maje Pelević, režija Kokan Mlade- klasa” pripalo je glumcu u filmu Đavolja varoš Vladimiru Velisavljeviću, a zorje našlo. Nadamo se da će, kako je rečeno, biti sastavljeno Umetničko nović, Novosadsko pozorište/Újvidéki Színház. Odluka je doneta ve ći- Već sam start manifestacije opasno je zaintrigirao Novosađane – jer je pro- podeljena su i dva specijalna priznanja, tj. Plakete za umetnički doprinos veće i pružiti novi impuls koji je Pozorju neophodan. Da se neće dogoditi nom glasova. tekao u znaku popularne američke glumice i rok pevačice Džulijet Luis, – Muhamedu Al-Darađiju za ostvarenje Sin Vavilona i Pablu Pinjedi za da jedna nagrađena predstava ponese šest Sterijinih nagrada, sasvim si- Sterijina nagrada za kostimografsko ostvarenje – MARINA SREMAC koja je prvo otvorila filmski program, a zatim s pratećim bendom „New Ja, takođe. gurno i zaslugom reditelja, ali ne i reditelj sam. Paradoksalna situacija u Romantics” nastupila na muzičkom otvaranju festivala na Tvrđavi. Simpa- umetničkom smislu. Takođe, da više imena nenagrađenih mladih dram- za predstavu POMORANDŽINA KORA Maje Pelević, režija Kokan Mla- tična Džulijet – koju znamo iz nezaboravnih filmskih ostvarenja Rt straha, Potpisnik ovih redova ovogodišnji ”Cinema City” pamtiće kao filmsku ma- skih pisaca budu u konkurenciji jedni drugima za Sterijinu nagradu za denović, Novosadsko pozorište/Újvidéki Színház. Odluka je doneta ve- Kalifornija, Šta izjeda Gilberta Grejpa, Rođene ubice i Od sumraka do svi- nifestaciju koja je ponudila projekcije nekoliko zaista dobrih ostvarenja iz tekst savremene drame. ćinom glasova. tanja, ali i kao bivšu devojku selebritija Breda Pita – posetila nas je, dakle, regiona – pre svih, domaće Bese, zatim hrvatskog filma Metastaze, slove- Žiri 55. Sterijinog pozorja – Geroslav ZARIĆ, scenograf, slikar, Beograd Sterijina nagrada za originalnu scensku muziku – FOLTIN za predsta- već drugi put, nakon što je pre dve godine nastupila s tadašnjim bendom načkog ostvarenja Slovenka i bosanskohercegovačkog Na putu. Nagrađi- (predsednik), Đurđija CVETIĆ, glumica, Beograd, Jasen BOKO, drama- vani srpski dokumentarista Janko Baljak prikazao je pred festivalskom pu- vu BRODIĆ ZA LUTKE Milene Marković, režija Aleksandar Popovski, ”The Licks” na Velikoj bini Exit festivala. turg, dramski pisac, Split (Hrvatska), Filip VUJOŠEVIĆ, dramski pisac, blikom svoj džinovski igrani promašaj Plavi voz. Festivalski promašaj bila Slovensko narodno gledališče Ljubljana (Slovenija). Odluka je doneta Sledeće veće uzbuđenje stiglo je u „Grad-bioskop” (u gradu bez bioskopa) je projekcija u Pozorištu mladih NETITLOVANE kopije američkog dokumen- Beograd, Dušan PETROVIĆ, reditelj, Novi Sad. U Selekciji nacionalne većinom glasova. drame i pozorišta doneo je odluku da tek s poslednjim minutama pretposlednjeg festivalskog dana, kad je pu- tarca iz 2003. godine (baš aktuelno) o kultnoj pank-rok grupi ”Ramones”. Sterijina nagrada za scenski pokret – ANDREJA KULEŠEVIĆ u pred- blika premijerno mogla da vidi Srpski film, dugoočekivano, zaista kontro- Sterijina nagrada za najbolju predstavu – BRODIĆ ZA LUTKE Milene verzno ostvarenje mladog srpskog reditelja Srđana Spasojevića. Nakon Jeste kriza, ali ne baš tolika! „ Marković, režija Aleksandar Popovski, Slovensko narodno gledališče stavi POMORANDŽINA KORA Maje Pelević, režija Kokan Mladenović, od gledanih mnogobrojnih scena eksplicitne pornografije i brutalnog na- Ljubljana (Slovenija). Odluka je doneta većinom glasova. Novosadsko pozorište/Újvidéki Színház. Odluka je doneta jednoglasno. silja, utisci su bili različiti. Jedni su bili sretni što su na vreme došli do svojih Sterijina nagrada za tekst savremene drame – MAJA PELEVIĆ za Specijalna Sterijina nagrada – BORIS LIJEŠEVIĆ za autorski projekat ulaznica (koje su planule nedelju dana ranije), dok su drugi, zgroženi po- tekst POMORANDŽINA KORA, režija Kokan Mladenović, Novosadsko ČEKAONICA (koautor teksta Branko Dimitrijević), Pozorište Atelje 212 nuđenim, jedva dočekali završnu špicu. „Najbrutalnije ostvarenje moder- Beograd i Kulturni centar Pančeva, kojim istražuje savremenost me- ne svetske kinematografije”, kako su film nazvali američki kritičari, kako pozorište/Újvidéki Színház. Odluka je doneta većinom glasova. todama dokumentarne drame. Odluka je doneta većinom glasova. saznajemo, neće se naći na redovnom repertoaru (preostalih) domaćih Sterijina nagrada za režiju – PAOLO MAĐELI za predstavu BARBELO, bioskopa. O PSIMA I DJECI Biljane Srbljanović, Gradsko dramsko kazalište ’Gavella’ Međunarodna selekcija Nikole Zavišića, koja je ušla u drugu godinu, pred- stavila nam je izbor od pet predstava pod nazivom ’Drugo Vi’ i na taj na- Srpski film je u Novom Sadu prikazan kao deo festivalskog programa do- Zagreb (Hrvatska). Odluka je doneta većinom glasova. čin ponudi odraz nas samih u njemu. Kreativna energija u okruženju, mla- maćih ostvarenja „Nacionalna klasa”, ali out of competition, baš kao i novi Sterijina nagrada za glumačko ostvarenje: de pozorišne snage koje su, na neki način, već afirmisani u sredini iz koje radovi veterana Srđana Karanovića (Besa) i Gorana Paskaljevića (Medeni dolaze, bez razlike da li je izmeštanje klasike (Fedra Fitnes Ištvana Tašna- mesec). Da nije tako određeno, pitanje je da li bi na kraju Gran pri festiva- BARBARA CERAR za uloge u predstavi BRODIĆ ZA LUTKE Milene Mar- dija, Dom Bernarde Albe Dijega de Brea) ili je to prizma političke realnosti la, tj. nagradu Ibis, dobio baš film Žena sa slomljenim nosem, reditelja i ković, režija Aleksandar Popovski, Slovensko narodno gledališče Lju- (Will you ever be happy again Sanje Mitrović, Zagrebački pentagram Paola scenariste Srđana Koljevića. Doduše, isti film je dobio i priznanje za najbolji bljana (Slovenija). Odluka je doneta jednoglasno. Mađelija, 20/20 Đanine Karbunariu). Na neki način to jesu predstave koje scenario i glavnu nagradu publike, a najboljim su ga proglasili i filmski kri- ARON BALAŽ / Balázs Áron kao On u predstavi POMORANDŽINA su donele nešto novo, ali ne na širokoj osnovi jer to nije inovacija za tea- tičari i novinari. Takođe u okviru „Nacionalne klase”, nagrada za najbolju tar. To je jedan zanimljiv pozorišni jezik koji ima svoju celinu i postojanu žensku rolu pripala je Nikolini Đorđević za ulogu u filmu 32. decembar, a KORA Maje Pelević, režija Kokan Mladenović, Novosadsko pozorište/ umetničku vrednost na estetskom planu. „ za najbolju mušku ulogu Nebojši Glogovcu za ostvarenje u Ženi sa slomlje- Újvidéki Színház. Odluka je doneta jednoglasno.

Grad-bioskop u gradu bez bioskopa / NOVA MISAO NOVA MISAO / 55. Sterijino pozorje Događaj u stanu broj 2 Okrećući leđa OGLEDALO Režija i adaptacija: Nikita Milivojević “Future case” Danila Vuksanovića –beleške, slike, knjige i zastava Šabačko pozorište – Šabac Mali likovni salon, Kulturni centar Novog Sada, april – maj 2010.

OGLEDALO Piše: Tijana Delić Piše: Igor Burić

74 ompilaciju tekstova avangardne i savremene ruske drame, na sceni se bukvalno izvrće i traje u svojoj doslovnosti tvrdeći da su „klasici” bu- epredvidivo, ali dosledno, najnovije slike Danila Vuksanovića predsta- “Novac je moja zastava”, reklo bi se danas. Vuksanovićeva zastava, iako 75 K Šabačkog pozorišta, rediteljski je uobličio Nikita Milivijević. Zapravo kvalno živi. N vljaju knjige. „Rukopisanje” kojim se autor pretežno bavio, slike koje izdaleka podseća na crveno-plavo-belu trobojku, sačinjena je od beba, to je rediteljska adaptacija raznolikoh teatarskih tekstova koji su podstakli je ispisivao proteklih godina, sad su skrivene ispod korica, a one se nekako skica i nacrta, planova za budućnost, za uraditi. Time ona postaje nadna- razvoj novih i drugačijih oblika u kulturi i razvili kritički stav nasuprot bur- Kod gospođe Ere Nikolajevne, u stan broj 2, jednog jutra pristižu sanduci šeretski naherile, nabrekle od težine reči i svega onog u njima napisanog. cionalna, lična i kao takva – jedino i bitna. Neapstraktna. Nepodeljena, žoaskoj umetnosti uobličivši ga kao „akciju čišćenja i provetravanja kultu- koji su potpuno zatrpali njen stan. Tako neobičan događaj izazvao je zna- čak i kad je čine tri zasebne celine, tri slike, od kojih se u plavoj sredini re.” Ruski umetnici, naročito avangardni, kršili su norme. tiželju i reakciju stanara zgrade, sprovođenje određenih mera opreza za Zašto su nam okrenule leđa, tojest korice? Ako se to shvati kao postavljanje žute zvezdice-sestrice, (skoro) sve na broju. opšte dobro svih stanara. Realnost i fikcija se mešaju, jer iz sanduka se po- zida između literature i njenog čitaoca, onda bi se umetnikov gest mogao Ruska avangarda se razvijala u nekoliko varijanti: jedna od njih je smesa javljuju Čehov, Tolstoj, Gogolj i Puškin koji su raseljeni iz biblioteke koja se protumačiti kao govor u prazno, ne-slušanje, odsustvo komunikacije, za- Triptih „Zastava” je prvobitno nosio naziv „Budućnost”. Sada je to ime pre- angažmana i „pop forme” data kroz satirični i revolucionarni kabare. Au- zatvara. Realnost polako nestaje i sagledavamo projekciju neke nadreal- tvorenost, nemogućnost da se vidi, čuje, oseti, dela. Ako se ostane s ove dao izložbi, koje, prevedeno na engleski, ironično označava bezlično vreme tori su raznovrsni: Majakovski, autor agitprop satiričnih političkih plakata, ne budućnosti. strane, ispred zida, onda bi sklop ovih slika-objekata u monumentalnoj jednolično umreženih kodova. koji je uveo leksiku ulice u poeziju (poetski realizam); Erdman, majstor aso- (piramidalnoj?) figuraciji bio dovoljan za opominjući utisak da je reč o re- cijativnih dijaloga i gorke satire, autor drame Samoubica; Harms, satiričar Logična slika realnosti se izgubila, Nikolajevna je delila svakodnevnicu sa kvijemu nekadašnjoj kulturnoj tekovini. Da budućnost ne dolazi niotkuda zna i mladi umetnik Danilo Vuksanović. koji se poigrava svakodnevnim frazama do apsurda, u njegovim pričama velikim piscima. Sa zadovoljstvom su o tome pisale novine. Čak je stiglo i Naslov „Zastava” identičan je onom Džaspera Džonsa, čiji je rad „The Flag” smenjuju se komični i fantastični elementi. do samog vrha vlasti i policije gde je realnost potpuno prestala, tačnije, Ono što je mnogo važnije od potencijala aktuelnog tumačenja, skriveno iz sredine pedesetih godina prošlog veka promenio modernu umetnost i tek tada, fikcija je postala realnost. Na veoma duhovit način, uz punu sa- je u poetskom tonu Vuksanovićeve zamisli. U njemu, slika provocira da se predvideo masovnu potrošnju i reciklažu svakojakih univerzalno poznatih Sve te varijante avangarde nalaze mesto u formi predstave. radnju sa glumcima, rediteljsko poigravanje smislom ni publiku nije osta- uđe u svet mašte, a slikar talog nagomilava kao zamku za sastojak dru- simbola. I više od naslova, slični su i temperament, osećajnost. Zato se srp- vilo ravnodušnom. gog koji izaziva kristalizaciju. Korice su graničnici i naličja zarobljenih ta- ska trobojka nekada zvana „Budućnost” može nazvati omažem američkom Događaj u stanu broj 2, baka štampane hartije. Štitovi, krila... Hrbati su im crni i crveni, ponekad slikaru. A nastavljajući sa istraživanjem polja simbola i teksture, Danilo po konceptu i režiji Ni- Aneta Tomašević je do plavi i narandžasti poput plodova kojima se po boji i ukus da naslutiti. Vuksanović u dijalogu sa vlastitim vremenom i nasleđem, kreira specifično kite Milivojevića, držao samog kraja ubedlji- individualizovane objekte-slike koje zgusnutošću svoga jezika transcen- se umetničkih motiva vo i duhovito iznela Očigledno da je kao i u prethodnim serijama radova („Ravnica istine”, diraju stvarnost i svakodnevne potrebe njenih korisnika. Izložba „Future ruskih avangardnih pi- ka rak ter glavne uloge „Potpisna mapa”, „Faksimili nemuštog”), Vuksanović u pogledu gledaoca Case” kroz svoju načelnu „okrenutost leđima” zapravo otvara pogled u saca (Harms, Vveden- Ere Ni kolajevne. Ivan mnogo zainteresovaniji za interakciju, nego interpretaciju. Nanosi boja, onostranost, nudi (poslednju) vezu sa onim što usisavaju zidovi koji u no- ski, Zablocki, Pavlova, Tomašević u ulozi na- najrazličitijih materijala, struktura koja je u seriji „Knjiga” izletela napolje vomedijskoj realnosti izgledaju kao da ne postoje. „ Zoščenko, Majakovski, ratora kreira svoj lik iz slike, traže da se dotaknu, da se iskuse. Zavode. Bogajev) u odnosu na prevred- vo vanje sveta i spo- Korak dalje ka ne-slici, ili korak bliže ka susednom opusu, autor izlaže svo- Jedan iracionalni do- znaju društvenih pro- je „slepe ramove”, poleđine slika. Ta fasciniranost onim iza kao da govori gađaj koji vrlo lako cesa. Mladen Ognja- da je s ovim ispred već gotovo, završeno. Iscrpljen je, zagušen svet boja, može da bude „sredi- nović u ulozi Čehova, oblika. Prisutni su samo obrisi i nepokorno čvrsti i jasni materijalni okviri na, grad i društvo u kome živimo” po rečima reditelja, jeste, zapravo, me- je naglašeniji poetski lik zadan tradicijonalnom kategorijom umetnosti egzistencije – drveni ramovi i „mrlje”, tragovi čoveka na njima. Možda jed- tafora za tragičnu krizu identiteta pojedinca nasuprot masi. jedne institucije. Preostali deo ansambla bio je ujednačen, prilagođavajući nog dana ovo budu naši altamirski zapisi. glumački izraz osnovnoj rediteljskoj ideji. Avangarda je obuhvatila i smenu generacija, jer je to više bio pokret nego Mimo toga, ili kako Danilo Vuksanović za svoje radove voli da kaže, da na- pravac. U tom kontekstu ideje stare avangarde bile su izložene u novom Režija Nikite Milivojevića je još jednom donela nešto novo i drugačije. Ni- staju – u mimohodu, na izložbi ”Future Case” autor će apstraktnu poetiku svetlu novih stvaraoca poput Bogajeva a nasuprot Pavlove. Raspršivanje jednog trenutka ritam predstave ne opada, a u drugom delu predstave, nadograditi i otključati radovima „Beleške” i „Zastava”. U njima se krije alfa- nade, mogućnost da se razbije iluzija vlasti i rodi novo društvo. Bio je to su- obrtom prelaska u fikciju, vreme dobija izgled pokretne trake. Tempo se bet razumevanja likovnog, odnosno estetskog uživanja i uživljavanja. On dar ideja izložen u formi fantasike, apsurdne fantastike. Dok kod Pavlove pojačava, scene se nižu, a ne nailazimo na rediteljski pleonazam. Samim je najočitiji kada Vuksanović demistifikuje vlastiti rad izlažući intimne i groteskni realizam izaziva opoziciju prirodnog života i njegovog veštačkog obrtom predstave, gde svojom veštom režijom, prelazi iz avangardnog u profesionalne beleške sa papirića, svedočeći da su i skice njegovih slika – preuređivanja u satiričnom kabareu. Njen junak nastoji da živi normalno groteskno, gdje je groteskno prikazano kroz samu glumu, predstava kao rukopisi. Oni se kasnije prenose na radove. Tako svet umetnika postaje ali mu besmislena svakodnevnica to ne dopušta. To je ujedno i osnova za- celina dobija dublje značenje i time prestaje da bude samo jedna obična svet njegove umetnosti, a izložba zaokružena i dopunjujuća. pleta prvog dela predstave i polazna tačka drugog. Paradoksalni obrt koji komedija. „

Događaj u stanu broj 2 / NOVA MISAO NOVA MISAO / Okrećući leđa U senci desadovskih motiva Pisma nezaborava OGLEDALO Roman iz zaostavštine: „Ženarnik” Aleksandra Tišme Stevan Raičković: „Fascikla, poslednja“ – prepiska sa Crnjanskim Akademska knjiga, Novi Sad, 2010. godine Tiski cvet, Novi Sad, 2010. godine

OGLEDALO Piše: Gordana Draganić Nonin Piše: Gordana Draganić Nonin

onešto od duha koji je vladao Beogradom tokom godina PRE nego Priređivač ove knjige, takođe, čitaoce vrlo precizno obaveštava o svim detalji- P što se veliki pesnik Miloš Crnjanski vratio iz Londona upravo u taj grad ma rada Raičkovića na ovom „svom poslednjem književnom radu“, kada se u 76 gde se među njegovim kolegama po peru SAMO o njemu pričalo, čitalac svojim poslednjim godinama života vratio pismima koja su mu toliko značila. 77 akon sedam godina od smrti velikog evropskog pisca iz Novog Sada veka koji je upamtio mnoga sagrešenja i plaši se da mu ona neće biti opro- će naći i u jednoj zaista posebnoj knjizi – poslednjoj knjizi drugog velikog N Aleksandra Tišme (1924-2003), javnost je sada u prilici da se upozna štena, iako je u njima učestvovao protiv volje”, ističe Negrišorac koji je za pesnika Stevana Raičkovića (1928-2007). Upravo u njegovoj zaostavštini Svojeveremeno je, u drugoj polovini devedesetih, „Tiski cvet“ objavio Raičko- sa njegovim, do sada nepoznatim romanom koji je nastajao istih godina ovo premijerno izdanje romana napisao i opširan predgovor. pronađena je samo jedna fascikla – poslednja, pa je urednik izdavačke vićevu knjigu „Tisa“ – knjigu pesama i zapisa posvećenih pesnikovom duhov- kada i njegova najčuvenija dela Knjiga o Blamu, Upotreba čoveka, Škola kuće „Tiski cvet“ Sima S. Matić izabrao da baš to bude i naziv knjige prepi- nom i poetskom zavičaju Senti i Tisi. Bila je to dvojezična knjiga (na mađarski bezbožništva i druga. Ovaj rukopis je nastajao i završen je tokom osamde- Radnja romana se odvija u nepoznatoj zemlji, na izmišljenoj planini Dargil. ske između Stevana Raičkovića, ovoga puta u ulozi urednika čuvene edicije je preveo Ferenc Feher) koja je naišla na veoma lep prijem kod čitalaca i koja setih godina prošloga veka. Tišma ga pominje u svome Dnevniku, a zašto I vremenski okvir je nepoznat, a junaci koriste hladna oružja – mač, nož i „Albatros“ u Prosveti i pesnika „Itake“. Kako je Raičković bio veoma pedan- je doživela nekoliko izdanja. „Tiski cvet“ je objavio od tada još nekoliko Ra- ga nije objavio za života, za sada je tajna. Deo misterije razrešen je kada koplje. Roman je napisan u prvom licu, ispovednim tonom, a glavni junak tan, ispostavilo se da je knjiga „Fascikla, poslednja“ njegov poslednji i jedini ičkovićevih knjiga. Sima S. Matić i Stevan Raičković su godinama drugovali je vlasnica i glavna urednica „Akademske knjige” iz Novog Sada, Bora Ba- – narator, nema ime. Naslov Ženarnik zapravo je kovanica koja označava nedovršeni književni posao koji je za javnost priredio Miroslav Maksimović. po ovim panonskim predelima od Sente, Ade, preko Sremskih Karlovaca pa bić, odlučila da štampa celokupna dela Aleksandra Tišme. Bojeći se da bi kavez za zarobljene žene. Nad njima se iživljavaju surovi ratnici, siluju ih i U vrlo lepo uređenoj knjizi, u kojoj tekst nekoliko pisama Miloša Crnjan- sve do Sentandreje i Pešte, tako da je sin pesnika Miloš Raičković i ovu po- Tišma, sedam godina nakon smrti, mogao da „sklizne” u zaboravljene pisce, zatim ubijaju, a na njihovo mesto dolaze nove robinje. skog upućenih Raičkoviću, kao i beleške o toj prepisci, „prate“ Raičkoviće- slednju fasciklu, toliku vrednu, poverio ovom vojvođanskom izdavaču. a uočivši da u knjižarama skoro da nema njegovih naslova, Babićeva se vi portreti-crteži Marina Sorskua, Aleksandra Deroka, Olje Ivanjicki, Uroša odlučuje na veliki izdavački poduhvat da u jednoj ediciji objavi celokupno Negrišorac u predgovoru konstatuje da pažljivo čitanje i promišljanje kul- Toškovića, Zuke Džumhura i drugih, čitalac će se susresti sa iznenadnom Ako je ova vredna knjiga sadržaj poslednje Raičkovićeve fascikle, da li je ona stvaralaštvo Aleksandra Tišme. turoloških aspekata Tišminog romana daje nedvosmislen odgovor na pi- odlukom (kojoj je prethodilo izričito protivljenje) da se Miloš Crnjanski sla že baš i poslednji redak koji ćemo o njemu otkriti? Tračak nade ipak uliva jedna tanje: treba li ili ne treba objaviti ovaj roman? Odgovor je, nesumnjivo, da se u Prosvetinoj ediciji „Albatros“ objave njegove tri poeme: „Stražilovo“, mala fus nota u Belešci priređivača Miroslava Maksimovića: „Tek krajem leta Kontaktirala je sa porodicom, koje je sa zadovoljstvom prihvatila da „Aka- pozitivan, a to je najviše stoga što su se ovim delom jasno ukazali neki „Serbie“ i „Lament nad Beogradom“. Vredi pročitati četvrto pismo Crnjan- 2009. godine, Miloš Raičković je, sređujući podrum u Svetosavskoj 19, otkrio demska knjiga” bude izdavač celokupnih Tišmi- aspekti Tišminog opusa koji su do sada bili dis- skog uredniku sa detaljnim instrukcijama o budućem izdanju, objašnjenje kofer u kome je njegov otac pohranio još pisama. Pošto se to dogodilo pred nih dela. Tako je i saznala za njegov neobjavlje- kretnije prisutni. I to, pre svega, oni aspekti koji zašto insistira da se knjiga štampa latinicom, a pored svih detalja, poverenje sam Milošev povratak u Njujork, gde živi, ostalo je da sadržaj kofera bude ni roman „Ženarnik”, a dogovor s porodicom je se tiču izuzetno zanimljivih kulturoloških impli- koje ne može da promakne „između redova“ koje pesnik ima u drugog pregledan iduće godine, mada ne verujem da će se tu naći išta književno da upravo taj roman bude prva knjiga u prvom kacija romanesknog čina. Tišmino interesovanje pesnika kao urednika. značajnije od onoga što je sam Stevan već odvojio u pomenutu kovertu“. kolu ove edicije, odnosno prva knjiga u nizu od za Drugoga i za fenomen kulturološkog alteri- 25 dela. Pored, pre nekoliko dana, objavljenog teta dobilo je do sada nepoznatu dimenziju, a U uvodnom delu, na samo nekoliko stranica, Raičković je napisao belešku Evo, prošla je ta godina, leto je 2010. godine, i možda ipak ima nade da će Ženarnika, u prvom kolu će biti objavljeni i ro- pisac je uronio u svet arhajske, prvobitne zajed- o tim vrednim pismima pod naslovom „Nekoliko dragih hartija“. Beleška se u koferu naći nešto značajno. Zar nije sam Raičković u uvodu napisao man Upotreba čoveka i zbirka pripovedaka Škola nice kako bi u njoj prepoznao nepatvorenu ljud- je nastala 2004. godine, kada su se posle dugih traženja, jer se tim pismima da se, njemu vrlo važnim, čak i najvažnijim, pismima Miloša Crnjanskog iz bezbožništva. Urednica celokupnog izdanja je sku prirodu opsednutu telesnošću i seksualno- uvek „zametao trag po lavirintima fioka“, pisma Crnjanskog ponovo našla tuđine, „za ove četiri decenije, otkako su kod mene, zametao trag po lavi- prof. dr Gorana Raičević, a priređivač Ženarnika šću, nagonom za moć i vladanje ljudima, kao i na njegovom stolu i zašuškala u njegovim rukama. Upravo ta početna be- rintima fioka, polica, ćoškova, nagomilanim i sve brojnijim fasciklama i je Ivan Negrišorac. prevashodno sadističkim opsesijama. Tišma je leška nagoveštava koliko će svih ovih sedamdesetak stranica knjige imati kovertama nadutim papirima svakojakoga porekla i sadržaja“. „ i zamislio osnovnu prirodu romana tako da je veliki dokumentaristički značaj za sve one koji su bar u jednom periodu Upravo Negrišorcu je rukopis poverila sada već ona trebalo da bude njegova „prva knjiga sazda- svoga života uživali u stihovima Crnjanskog ili se dotakli Raičkovićeve „geo- pokojna Tišmina supruga Sonja, a nakon njene na u celosti od fantazije”, a na drugom mestu u metrije ptica“. Zapis o nastanku prosvetine biblioteke „Albatros“ iz pera smrti brigu o delu je preuzeo sin Andrej Tišma Dnevniku piše: „Moja knjiga Ženarnik je porno- njenog pokretača biće značajan svakom ko je čitao poeziju vrhunskih pe- koji je nastavio saradnju sa Negrišorcem koji je grafska bljuvotina”. Ukoliko je tako ocenio svoj snika bivše Jugoslavije čiji su se stihovi našli među koricama sa zaštitnim detaljno proučio Dnevnik Tišme (objavljen 2001. roman, realno se može pretpostaviti da je delo znakom ptice albatros, crtežom koji je po Raičkovićevoj narudžbini nacrtao godine u Izdavačkoj knjižarnici Zorana Stojano- već bilo završeno, odnosno da je autor sagleda- slikar-grafičar, sklon poeziji, Stojan Ćelić. vića). U Dnevniku Tišma više puta spominje svoj vao nekakvu celinu svoga romana. Zanimljiva roman Ženarnik pa je tako Negrišorac i došao do je i Negrišorčeva konstatacija da, s obzirom da Potresna je i beleška Stevana Raičkovića o smrti Miloša Crnjanskog kada podataka u kom periodu ga je Tišma pisao. kasnije u Dnevniku više nema „jadikovke zbog on, iznenada, na sahrani susreće doktora koji je lečio i „požrtvovano bdio muka i nemogućnosti da se roman okonča”, to nad narušenim zdravljem i ugroženim životom Miloša Crnjanskog“ koji - Držali smo u rukama običnu belu fasciklu na bi trebalo da znači da je pisac, verovatno, svoj mu otkriva da veliki pesnik nije bolovao ni od jedne bolesti. „Jednostav- kojoj piše Aleksandar Tišma, Ženarnik. Roman je posao već završio: „To što o tom završetku ništa no se ugasio“, „...nije jeo, pio, govorio, gledao“, reči koje su bile dovoljne napisan na 223 strane, mehaničkom mašinom za u Dnevniku nije izričito rekao, ne treba da čudi: da Raičković ostane bez reči kraj odra i da pred svojim očima, očima koje

kucanje, u najvećem proredu. Tišma je svojeruč- burni politički događaji dovoljan su razlog da su uvek tako dobro znale da gledaju u prirodu, ugleda samo sjaj laka na Stevan Raičković: Autoportret (1968) no, grafitnom olovkom, dodavao sitnije ispravke na važne lične i stvaralačke događaje padne drvenom sanduku koji se šarenio od cveća. teksta. Prva rečenica glasi: „Ovo je ispovest čo- senka”. „ •

U senci desadovskih motiva / NOVA MISAO NOVA MISAO / Pisma nezaborava Izložba: ”Residency culture” Priča o Panonskoj ravnici kroz vreme OGLEDALO Muzej savremene umetnosti Vojvodine, jun 2010. godine Album ”Pannonia Gratia” novosadske grupe Batiskaf ”Batiskaf Production”, Novi Sad 2010.

OGLEDALO Piše: Dragan Ilić Piše: Danijela Jakobi

78 a li je moguće ispričati priču bez reči? Dočarati promenu, kretanje, uz podršku Gradske uprave za kulturu grada Novog Sada. Batiskaf je ofor- 79 rogrami artist in residence (umetnik u rezidenciji, gostovanje/stanova- maturgija, režija, dizajn, slikarstvo, grafika, skulptura, multimedija, muzika, D tok, na kraju krajeva, samo vreme kao takvo, ne koristeći se jezikom? mljen krajem 2005. godine u Novom Sadu, kada su, vođeni istovetnim ide- P nje) nova su mogućnost i prilika za umetnike da, najčešće posle zavr- književnost, ples, menadžment itd.). jama i željama, Aleksandar Ristić (klavijature i sintisajzeri), Jovan Savin (bu- šenih studija, ali i u bilo kojoj drugoj fazi ili prilici koja iziskuje samostalni Potvrdan odgovor na ova pitanja donosi nam album ”Pannonia Gratia” banj i udaraljke) i Jovan Marjanović (bas i akustična gitara) započeli rad ili kolektivni rad ili istraživanje, otputuju u drugu zemlju na plaćeni studij- U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, 2. juna 2010 godine otvorena novosadske grupe Batiskaf, muzička priča o Panonskoj ravnici, „velikoj i stvarajući muziku za mnogobrojne umetničke projekte, a u međuvremenu, ski boravak u trajanju od nekoliko meseci – period je naravno, unapred do- je izložba ”Residency Culture” a 3. juna održan je otvoreni razgovor na nežnoj, koja čuva sklad prirode”. A da je ova priča ispričana bez reči po- bend postaje i koncertno aktivan. Trojica članova grupe Batiskaf od ranije govoren. Korist od ovakvog načina razmene umetnika je višestruka: probi- istu temu. Događaji su realizovani uz podršku Allianz Kulturstiftung fon- staje nam jasno kada se uverimo da je u pitanju instrumentalno-ambijen- su poznati vojvođanskoj i srpskoj muzičkoj sceni, tokom osamdesetih i de- janje lokalnih okvira, zadobijanje novih iskustava, upoznavanje novih scena dacije i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, a pripadaju međunarodnom talna, simfo-rok, čak sa elementima klasike, muzička priča u 15 kompozi- vedesetih autorski i svirački su se dokazali u mnogim novosadskim sasta- i različitih umetnika, korišćenje inostranih arhiva, interkulturalna i multikul- projektu ”Opening our closed shops”. Producenti i organizatori oba do- cija, priča koja traje kroz vreme, kao što se i mi krećemo kroz vreme (ili se vima: ”Betsheba”, „Prst u oku”, „Nas troje”, „Telegram Sem”, ”Love hunters”, turalna iskustva, učestvovanje u timskom radu na drugačijim projektima, gadjaja su Centar za nove medije kuda.org, Muzej savremene umetnosti vreme kreće kroz nas?), a u stvari se nismo pomerili nigde. I zaista, ova ”Moomin” i ”Etvifp”. Osim toga, pravili su muziku za brojne dečije i muzičke kreiranje novih mreža saradnje sa inostranim umetnicima i prodor u već Vojvodine i Zavod za kulturu Vojvodine, a kustosi izložbe i moderatori otvo- muzika plovi kao vreme, nekad brže, nekad sporije, vreme u čijem se toku emisije, pozorišne predstave i dokumentarni program. Neki od najznačaj- postojeće itd. Sva nova iskustva se potom mogu implementirati nazad renog razgovora Zoran Pantelić (KUDA.ORG), Kristian Lukić (MSUV) i Dra- stvari menjaju, ali suština zapravo ostaje ista. I baš kao što batiskaf uranja nijih koncertnih nastupa grupe Batiskaf su festival „Evropa čeka Srbiju” 2008. u svojoj matičnoj lokalnoj zajednici, sa novom energijom i motivima za gan Ilić (ZKV). u more ili okean, tako Batiskaf ponire duboko u slušaoca. godine u Budimpešti, humanitarni koncert za decu Kosova i Metohije, Novi umetničko delovanje. Takođe, boravak inostranih umetnika blagotvorno Sad 2007. godine, koncert podrške glumcima Pozorišta mladih u Novom deluje na razvoj domaće kulturne i umetničke scene, na uspostavljanje ko- ”Residency Culture” je izložba umetnika/ca koji su učestvovali prethodnih Od uvodne kompozicije „Magma”, u kojoj se kroz isparenja lave tek nazire Sadu 2007, Exit festival 2007, Motofest 2006, 2007. i 2008, koncert u beo- munikacije i saradnje i na porast šansi za učestvovanje u međunarodnim godina u programu razmene umetnika ”Opening Our Closed Shops” i bi- slika sveta, pre nego što je Zemlja formirala lice, ova priča nas vodi kroz gradskom SKC 2007, festival „Leto na Štrandu” 2006, 2007. i 2008, koncert u projektima. lateralne razmene sa Akademijom Schloss Solitude iz Štutgarta. Izložba prazninu i pustoš „Limba”, u koju zatim nadolazi „Plima”, voda polako po- novosadskom bioskopu Arena 2007, ”Free fest” 2007, kao i koncerti u Apati- prikazuje umetničku praksu koja je nastajala tokom boravka u residency punjava nepreglednu zemlju. Tada je „Misija” neba završena i Panonsko nu, Vajskoj, Senti i mnogi drugi. Program razmene umetnika, na residency platformi, ”Opening Our Closed programu ali i praksu koja je proizvod „svakodnevnog” života. Svoje rado- more započinje život... Dalje putovanje/plovidba vodi nas ka „Ravnici”, Shops” (otvaranje naših zatvorenih radnji) iniciran je i podržan od Akade- ve i istraživanja izložili su umetnici iz Nemačke, Poljske, Norveške, Srbije, „velikoj i nežnoj, koja čuva sklad prirode”. Kada je more ostarilo, dolazi Više o bendu može se pronaći na sajtu www.batiskafband.com ili www. mije Schloss Solitude iz Štutgarta – najvećeg centra za razmenu umetnika Koreje i Indije. „Oseka”, voda se povlači i ostaju samo praznina i tuga. Ali, kao još jedan myspace.com/batiskafband. „ (artist in residence) u Evropi. Program ima za cilj razvijanje novih oblika raz- dokaz da suprotnosti, iako se međusobno isključuju, ipak jedna bez druge mene umetnika na institucionalnom nivou u okviru različitih evropskih re- Tema javnog razgovora (”Residency Culture”) je evaluacija prethodnih ne opstaju, iz ove praznine na dnu nekadašnjeg mora rastu biljke i „Geneza” gija, povezivanje centara iz centralne i istočne Evrope i razbijanje stereo- iskustava umetnika i organizatora residency programa, istraživanje kultur- oblikuje novi svet. Sunce zagreva niziju i „Horizont” postaje kristalno pro- tipa (ne)očekivanog kada je u pitanju centralna i istočna Evropa. Od 2008. nih, društvenih i političkih uticaja ”residency kulture” i osnovne agende: vidan. Čovečanstvo je zagledano u budućnost, jer nastaje „Praskozorje” godine program ”Opening Our Closed mobilnosti u kulturi i razmene. Unapred novog doba, u kojem nebo nad ravnicom isijava lepotu, a zemlja miriše. Shops” razvija bilateralnu razmenu pripremljenim upitnikom organizatori nisu U Panoniji neprekidno se smenjuju „Lament” i ushićenje, vetrovi se izno- umetnika između Akademije Schloss propustili da se pozabave i kritičkom per- va komešaju. Kroz „Jutarnju maglu”, koja okružuje gradove i ljude, lepota Solitude i partnerskih organizacija iz cepcijom residency programa, tako da pu- se sasvim jasno vidi, jer „Vrata raja” su oduvek bila tu... Varšave, Budimpešte, Bukurešta, Sofije blika nije ostala uskraćena i za moguće i Novog Sada, kao i multilateralnu raz- ne gativne aspekte ovog novog „kultur- Ne ulazeći o raspravu o tome da li je u današnje vreme globalne umreženo- menu umetnika između samih part- nog modela”: sti i premreženosti izdavanje albuma besmislena i neisplativa stvar ili nije, nerskih organizacija ovih zemalja koje sigurno je da se na taj način muzika jednog benda razlikuje od miliona gi- su imale slabije mogućnosti da sara- Na koji konkretan način umetnici/ce ima- gabajta koji se mogu skinuti sa interneta, kao i da za svaki bend snimanje đuju na polju savremene umetničke ju korist od residency programa? Kako mo- albuma znači zaokruženje jedne celine, završetak jedne priče, bez čega je prakse. bilnost funkcioniše kao agent za stvara- veoma teško krenuti u dalje muzičke pohode. Zato preporučujemo da se nje budućeg evropskog identiteta? Da li ovaj album presluša od početka do kraja, kao što se čita jedna priča... Kroz program ”Opening Our Closed je residency nomadizam model za budu- Shops” realizuju se tromesečni borav- će umetnike? Gde je linija između turizma Album je snimljen u novosadskom studiju „Big Sound”, producirao ga je ci umetnika u inostranstvu. Program i eskapizma u današnjoj residency kulturi? Dragan Jovanović-Sneki, koji je učestvovao i kao muzičar i delom kao se odnosi na sve discipline u domenu Šta sve obuhvata pojam produkcije u autor, a objavljen je u sopstvenoj izdavačkoj kući „Batiskaf Production”, savremene kulture i umetnosti i omo- residency programu? Da li je residency pro- gućava razmenu stvaralaca u svim dis- gram fabrika, mesto za predah i kontem- ciplinama (film, video, fotografija, dra- placiju ili dokolicu? „ • • • foto: Orfeas Skutelis

Izložba: ”Residency culture” / NOVA MISAO NOVA MISAO / Priča o Panonskoj ravnici kroz vreme