Po(t)pis Sadržaj • • • Maštarije Piše: Mirko Sebić 03 Po(t)pis – Maštarije Mirko Sebić 04 Svetionik: Horne Luis Borhes/Boško Tomašević 06 Hronotopije 10 Mašina/ostrvo: Sasnovanje ravnice Mirko Sebić 12 Hronotopije 14 Giljermo Koral van Dam: Kultura postaje sastavni deo ekonomije Biljana Mickov 54 dr Jasna Jovanov: Sve može da se uradi, ako postoji volja Teodora Zrnić 15 Kreativni art forum u Briselu: Načini i alatke promovisanja 58 Fejsbuk ili kako smo svi postali popularni kulture i njenog razvitka Nemanja Rotar Biljana Mickov 16 Dizajn: od izrade stvari do projektovanja budućnosti 60 Klaudio Magris: Da bi se zlo sprečilo treba znati da je ono moguće Jekatarina Kramkova Gordana Draganić Nonin 20 Andraš Urban: Pozorište je poezija stvarnosti 64 Kultura u javnom TV servisu Vojvodine Tijana Delić dr Dubravka Valić Nedeljković 28 Šta to beše SDDT? 66 Biti novinar u kulturi Svetislav Jovanov mr Ljiljana Lj. Bulatović 29 X+Y=XY 70 Filmska heroina gladna rokenrola Radmila Jovanović Danijela Jakobi 30 Jadranka Anđelić: Kontinuirana promocija savremenog pozorišta 72 Grad-bioskop u gradu bez bioskopa Sava Stefanović Predrag Đuran 73 55. Sterijino pozorje svojoj knjizi „Stvarna prisutnost” Džordž Stajner iznosi zanimljivu za- uspela i neki su čitaoci Borhesove priče (objavljena je 1936. godine u zbirci 32 Glumiti ili biti U misao o društvu u kome ne bi postojali kritičari, mediji, profesionalni „Istorija večnosti”) požurili da naruče kod izdavača pomenutu knjigu. Anđelka Nikolić 74 Događaj u stanu broj 2 tumači i fabrikanti mišljenja, rečju, posrednici. Postojali bi samo kreatori i 34 Olivera Đorđević: Umetnici najbolje rade u teškim uslovima Tijana Delić oni koji neposredno doživljavaju njihove kreacije. Publika i umetnici. Tada, Borhes, kao i Stajner, govori o tome da iza kritike ne stoji ništa više do var- Sava Stefanović 75 Okrećući leđa u toj „republici umetnika i publike”, jedno izvođenje Malerove simfonije ljiva učenost, koja autoritet crpi iz toga što sebe samu imenuje kao kriti- 36 Autentična vizija nove muzike Igor Burić ujedno bi bilo i njeno tumačenje i kritika i razrada. Jedno slušanje takve ku. Podvaliti joj maštariju i igru znači svući je sa trona i reći joj da je svaka Stevan Kovač Tikmajer 76 U senci desadovskih motiva simfonije takođe bi predstavljalo neko drugo tumačenje, drugačiju kritiku. priča/umetničko delo istovremneo i kreacija i interpretacija/kritika. Reći I što je najuzbudljivije, svako novo izvođenje/slušanje predstavljalo bi novo da je svako čitanje/doživljavanje ponovo stvaranje. 40 Mašine plesa – balet, ples, i performance art Gordana Draganić Nonin Miško Šuvaković delo. Sloboda bi tada bila dosegnuta kroz čin odgovornog izvođenja/slu- 77 Pisma nezaborava Zašto to govorimo u uvodniku časopisa koji se bavi savremenom kultu- Gordana Draganić Nonin šanja a ne kroz odsustvo prinude. 44 U sećanju: Bogdan Bogdanović – Odbrana grada rom, koji bi trebalo da bude sazdan upravo od kritika i interpretacija? 46 Razmišljanja sa Oliverom Grauom: Nova estetika uranjajućih 78 Izložba: ”Residency culture” „Približavanje Al-Mu’tasimu” bila je prva od čuvenih Borhesovih obmanji- Zato što mislimo da bi jedan takav časopis bio unapred promašen podu- Dragan Ilić prostora slike vačkih priča: napisana kao kritički prikaz knjige sa punim naslovom, imenom hvat, sazdan na jalovom i varljivom autoritetu. Jelena Guga 79 Priča o Panonskoj ravnici kroz vreme pisca i izdavača (koji je naravno stvaran), kao i uredno navedenim ime nima Danijela Jakobi Šta nam onda preostaje? Preostaje nam da izmislimo ono što nemamo. 50 Dan Peržovski – logo svetske umetničke scene pisaca predgovora i pogovora. Pretvarajući se da je priča već objavljena, Ako je potrebno i izdavača ovog časopisa, pisca uvodnika, saradnike, do- Danijela Halda 80 Pozorište Kosztolányi Dezső Borhes umesto da je izvede u uobičajenom pripovedačkom postupku, nudi nam njen tobožnji kritički prikaz. I opet nam je ispriča. Obmana je gađaje..... „NOVA MISAO” – časopis za savremenu kulturu Vojvodine redakcija: CIP – Каталогизација у публикацији Osnivač: Sekretarijat za kulturu Vlade Vojvodine Teodora Zrnić (operativni urednik) Библиотека Матице српске, Нови Сад Za osnivača: Milorad Đurić, pokrajinski sekretar za kulturu Gordana Draganić Nonin (pomoćnik glavnog urednika) Izdavač: IU „MISAO”; Novi Sad, ulica Pašićeva 6 Tijana Delić (kulturologija, teatar) 008(497.113) izlazi dvomesečno (šest puta godišnje) Tatjana Pejović (društvo) NOVA misao: časopis za savremenu kulturu Vojvodine / JUN 2010. Biljana Mickov (menadžer u kulturi i kulturna politika) glavni urednik Mirko Sebić. – 2009, br. 1 (jul)– . – Novi Sad: tiraž: 500 primeraka dr Stevan Konstantinović (kulture etničkih zajednica) IU „Misao”, 2009–. – Ilustr. ; 30 cm telefon redakcije: ++ 381 (0) 21 424 972 Branko Stojanović (urednik fotografije) Dvomesečno e-mail: [email protected] total dizajn: Tanja Dukić • prepress: Vladimir Vatić ISSN 1821-2107 glavni urednik: Mirko Sebić fotografija na koricama: Branko Stojanović direktor: Mirko Sebić ISSN broj: 1821-2107 COBISS.SR-ID 241067527 SVETIONIK Horhe Luis Borhes Boško Tomašević TALISMANI ”CHORAL WORK” SVETIONIK 4 5 Primerak prvog izdanja Snorijevog spisa Edda Derida i delo. Islandorum Iz njegovog tertium non datur štampanog u Danskoj. proishodi davanje smrti, Pet tomova Šopenhauerovih dela. prepuštanje svih drevnih smrti semiotičkim kosmogonijama Dva toma Čepmenove Odiseje. što ih sadrži pharmakon Jedna sablja koja je vojevala u pustinji. čiji je put ubeležen u farmaciji, u novoj ekvivalentnosti Drvena posuda sa izrezbarenim zmijama koju je moj leka i protiv-leka, u neodređenom delovanju znanja pradeda doneo iz Lime. i pustolovine jezikâ Kristalna prizma. uz pomoć najvernijeg smisla. Kamen i lepeza. I to je ponovljeno i sabrano u ponavljanju ponavljanja metafizike Nekoliko mutnih dagerotipija. i više nikome ništa ne govori središte zaborava Drveni globus koji mi je poklonila Sesilija nastanjeno svanućem. Inhenijeros i koji je pripadao njenom ocu. Postoji samo siguran put povratka nepostojanim oblicima: Štap sa povijenom drškom koji je prešao ravnice zimi ispod drevnih stabala lipâ, ispod timpana pamćenja prema Amerike, Kolumbiju i Teksas. datumima predviđenih sastanaka ratara na zemlji. Horhe Luis Borhes (1899. Buenos Ajres – 1986. Boško Tomašević (1947, Bečej, Srbija), pisac, pesnik, Razne metalne tube sa diplomama. Ženeva) pisac, pesnik, esejista, romanopisac, prevodi- esejist, romanopisac, teoretičar književnosti, osnivač Hajdeger je ponovo došao, poneo ralo, kolibu i gorje i Toga i četvrtasta kapa od jednog doktorata. lac, teoretičar književnost. Prve pesničke radove objav- škole bitnog pesništva. neophodno iskustvo u pravljenju razlike između rečnika i dela, ljuje 1923. godine u zbirci „Oduševljenje Buenos Ajre- Podvizi Saavedre Faharda, u mirisnom španskom som”. Na početku svog pesničkog stvaralaštva konstru- Između 1977. i 1988. godine stvara vlastitu poetiku bit- između Patmosa i farmakosa kožnom povezu. iše poetiku ultraizma. Slede zbirke poezije: „Mesec pre- nog pesništva na temelju Hajdegerove filosofije. a potom je Gadamer među mrežama ribarskim služio pomen ko puta”, 1925. ; „Sveska San Martin”, 1929.; „Tvoritelj”, Sećanje na jedno jutro. 1960. ; „Pohvala tami”, 1969.; „Zlato tigrova” 1972. ; „Du- Pesništvo mu je okrenuto eleatskoj metafizičkoj reflek- dobrodošao večernjoj svetlosti nad poleglim morem. Redovi Vergilija i Frosta. boka ruža” 1975.; „Gvozdeni novčić” 1976. ; „Istorija noći” siji, postmodernističkom intertekstualnom razgovoru Hengist je potražio Borhesa, ja s neodređenom plašnjom Helderlina. 1977. ; „Zaverenici” 1985. Iako ga je proza proslavila, za sa evropskom pesničkom tradicijom. Član je Evropske Glas Masedonija Fernandeza. Borhesa pisca pesništvo predstavlja konstantu njego- Akademije nauka, umetnosti i književnosti (Pariz), član Slediće nas Heraklit, Šar i Niče, vetar sa Gaze, mostovi Ljubav i dijalog malobrojnih. vog stvaralaštva. francuskog i austrijskog PEN-a, kao i Francuskog i „vrhunci vremena” „da bi smo prešli preko i vratili se”. društva pisaca (Pariz), te Austrijskog saveza pisaca Jesu talismani, ali nemoćni su protiv tame koju ne (Beč). Živi u Insbruku. Derida nas želi za svoje bogove, za svoje konjanike, mogu nazvati njenim imenom, protiv tame koju ne za svoje tajno ime, za svoju koralnu biblioteku i prah. smem nazvati njenim imenom. (Iz zbirke: „Nigde”, 2002) (Iz zbirke : „Zlato tigrova”, 1972.) Preveo Radivoj Konstantinović Talismani / NOVA MISAO NOVA MISAO / ”Choral Work” HRONOTOPIJE Intimni svet Barilijeve u Vršcu Profesionalno pozorište na rumunskom jeziku u Vojvodini, koje „Ćelava pevačica” u Zagrebu postoji od 2003. godine, pri vršačkom NP „Sterija”, premijer- HRONOTOPIJE no je, kao svoju trinaestu predstavu izvelo dramu poznate beo gradske spisateljice Sanje Domazet „Mesec u plamenu”. „Ćelava pevačica”, Ežena Joneska, u izvođenju ansambla Srpskog narodnog pozorišta i u režiji Ovaj komad u celosti je posvećen životu i radu slikarke Mile- Jelene Balašević učestvovala je na međunarodnom pozorišnom festivalu „Dani satire” u Zagre- ne Pa vlović-Barili (1899-1945). Koristeći autentičan materijal bu koji je održan u junu. iz života ove umetnice Domazetova je akcenat stavila na njen Sa glumačkom ekipom u glavnom gradu Hrvatske boravila je i delegacija Pokrajinskog sekreta- intimni život, duboku emotivnu vezanost za majku i oca koji rijata za kulturu koju je predvodio pokrajinski sekretar, gospodin Milorad Đurić. su bili razvedeni i njenu neizmernu tugu zbog toga. Tuga je Tokom boravka u Zagrebu, pokrajinski sekretar za kulturu