RAT BI BIO PORAZ 8 Blagoje Ni~I}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, Budimir M

GodinaI I I Broj 50 15. oktobar 2007. cena 100 dinara 1,20 evra www.odbrana.mod.gov.yu A BI BIO PORAZ RAT A BIBIO PORAZ RAT predsednik Republike Srbije Boris Tadi} predsednik Republike Srbije Boris Tadi} Intervju Intervju Specijalni Specijalni ARSENAL ARSENAL prilog prilog 10 10

Magazin Ministarstva odbrane Srbije ”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”, ~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879. 22 Izdava~ Novinski centar ”ODBRANA” Beograd, Bra}e Jugovi}a 19 Direktor i glavni i odgovorni urednik Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik Zamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi} Urednici Dragana Markovi} (specijalni prilozi) Mira [vedi} (arsenal) REDAKCIJA: Aleksandar Anti}, poru~nik fregate, Du{an Gli{i}, mr Sne`ana \oki} (svet), 56 Branko Kopunovi} (dru{tvo), mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Snimio Aleksa STANKOVI] Aleksandar Petrovi}, potporu~nik, Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi} (internet) Stalni saradnici Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i}, Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, I N T E R V J U dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Boris Tadi}, predsednik Republike Srbije Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, RAT BI BIO PORAZ 8 Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, Per aspera dr Dragan Simeunovi} STARE QUBAVI 15 Dizajn i prelom Enes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi} U F O K U S U Fotografija Goran Stankovi} (urednik) Me|unarodna konferencija u Beogradu Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri) @RTVE KASETNE MUNICIJE 16 Jezi~ki redaktori Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski Korektor Sla|ana Grba T E M A Sekretar redakcije Status i standard zaposlenih u sistemu odbrane Vera Denkovski Dokumentacija IMENIK @IVOTNIH PITAWA 18 Radovan Popovi} (foto-centar) TELEFONI Direktor i glavni i odgovorni urednik 3241-104; 3241-258; 23-809 O D B R A N A Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808 Deseti me|unarodni padobranski vi{eboj Sekretar redakcije 3241-363; 23-078 Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576 TAKMI^EWE Prelom 3240-019; 23-583 ELITNIH JEDINICA 22 Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481 Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765 Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995 TELEFAKS 3241-363 Logorovawe prve generacije budu}ih dama oficira ADRESA 11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19 NE@NIJE LICE VOJSKE 26 e-mmail [email protected] [email protected] P R I L O G 1 Internet ARSENAL 10 29 www.odbrana.mod.gov.yu @iro-ra~un 840-49849-58 za NC ”Odbrana” P R I L O G 2 Pretplata SAJAMSKI KATALOG 40

Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC SADR@AJ mese~no 160 dinara. Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice mese~no 180 dinara. [tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29 CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodne biblioteke Srbije ODBRANA ISSN 1452-2160 Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

"Odbrana" je ~lan Evropskog udru`ewa vojnih novinara

4 15. oktobar 2007. RE^ UREDNIKA 60 PEDESETI BROJ

o{tovani ~itaoci, pred vama je pedeseti broj magazina „Odbrana” kojim obeleàvamo godi{wicu rada Redak- cije i Novinskog centra. Prilika je da se jo{ jednom Posvrnemo na pre|eni put. Trudili smo se da svoj zadatak ispunimo do kraja i da perom i kamerom kao revnosni hroni~ari, zabeleìmo najzna~ajnije doga|aje u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. Iz prve ruke prenosili smo saznawa i informacije o svemu {to je bilo predmet va{eg interesovawa i pa`we. O reformskim procesima u sistemu odbrane, bogatoj me|unarodnoj vojnoj saradwi, u~e{}u na{e zemqe u bezbednosnim „Otvoreni dan” u Gardi integracijama, dostignu}ima u razvoju naoruàwa i vojne ZA NEKI BUDU]I STROJ 54 opreme i modernim tehnologijama. Izve{tavali smo sa poligona i ve`bali{ta, sportskih borili{ta, iz hramova nauke i kulture. Osam decenija doma}e avio-kompanije U ìì na{eg angaòvawa uvek su bili i problemi sa OD SPADA DO BOINGA 56 kojima smo se zajedno suo~avali. U prvom redu standard zaposlenih i na~in re{avawa statusnih pitawa, zdravstvena za{tita, stambena problematika i penzionerske muke. S V E T Dvadeset pet specijalnih priloga posvetili smo aktuel- Indijske oruàne snage nim dru{tvenim temama, problemima i pojavama, va`nim ju- ODRAZ EKONOMSKOG RASTA 60 bilejima i istorijskim doga|ajima i posebno vodili ra~una o izgradwi novog imixa srpske vojske. Paralele Na{i sagovornici bili su ne samo najodgovorniji qudi u Ministarstvu odbrane i Vojsci, ve} i akademici, profe- DEMONSTRACIJA OBNOVQENE 63 sori univerziteta, ambasadori, privrednici, ceweni umet- RUSKE MO]I nici i sportisti, nau~ni i javni radnici, politi~ari i naravno qudi iz stroja, kako se to vojni~kim re~nikom kaè. K U L T U R A Oslu{kivali smo va{e potrebe i zahteve i nastojali NACRTAJ CRTE@ da im udovoqimo na najboqi mogu}i na~in. Nismo, naravno, odgovorili na sva pitawa, niti je to LETI HELIKOPTEROM 66 bilo mogu}e za samo dve godine. Mnoga su ostala otvorena i vreme pred nama donosi nove izazove i isku{ewa sa koji- F E Q T O N ma }emo se bez ustezawa suo~iti u nameri da zapo~etu mi- Prvi balkanski rat (3) siju ostvarimo i da se potvrdimo kao referentni izvor in- DAN ODSUDNE BITKE 68 formacija o sistemu odbrane na{e zemqe. Sa posebnom rado{}u isti~em da smo oko „Odbrane” okupili {iroki krug vrednih saradnika koji, kao deo redak- S P O R T cijskog tima, nesebi~no ugra|uju sebe, svoja znawa i isku- U susret êtvrtim svetskim vojnim igrama u Indiji stva u zajedni~ku novinarsku pri~u. Naravno, wen central- PRIJATEQSTVO KROZ SPORT 74 ni deo ste vi koji nam pruàte podr{ku i na koju ra~unamo i ubudu}e. Hvala vam jo{ jednom na poverewu i saradwi, na ~e- stitkama i lepim èqama, ali vas molimo i da nas ne {te- dite u kritikama kako bi „Odbrana” bila ba{ po va{oj meri.

5 DOGA\AJI PREDSEDNIK TADI], MINIST

Sve~anost u Pan~evu MIRNO RE[EW OBELE@EN DAN FORMIRAWA Poru~ujemo svim ekstremistima SPECIJALNE BRIGADE da su i Vojska i policija Srbije, i dràva Srbija i demokratija U kasaarni „Rastko Nemawi}” u Pan~evu u Srbiji, spremni da odgovore 29. septembra obeleèna je prva godi{wica od formirawa Specijalne brigade Vojske Srbije. na sve izazove – istakao Tom prilikom podeqena su priznawa najboqim predsednik Tadi} posle takmi~arima Desetog me|unarodnog padobranskog obilaska vojne baze vi{eboja, odrànog u Ni{u od 26. do 28. septembra. Me|u brojnim gostima sve~anosti su prisustvovali ministar okviru svojih redovnih aktivnosti predsednik odbrane Dragan [utanovac sa saradnicima, zamenik na~elnika Srbije Boris Tadi} je u pratwi ministra od- General{taba VS general-potpukovnik Miloje Mileti} i koman- Ubrane Dragana [utanovca, na~elnika G[ VS dant Kopnene vojske general-potpukovnik Mladen ]irkovi} sa sa- general-potpukovnika Zdravka Pono{a i komandan- radnicima, komandanti brigada, predstavnici @andarmerije, lota Kopnene vojske VS general-potpukovnika Mlade- kalne samouprave i privrede ju`nobanatskog regiona. na ]irkovi}a, 8. oktobra, obi{ao vojnu bazu „Me- Pozdravqaju}i goste komandant Specijalne brigade pukovnik devce” i policijski punkt „Mutivode” kod Medve|e. Ilija Todorov podsetio je na razvojni put jedinice u ~iji sastav su Na bazi „Medevce” komandant Tre}e brigade u{le proslavqena 63. padobranska i 72. specijalna brigada i VS pukovnik êdomir Brankovi} pri~ao je gostima rezultate postignute na ve`bama i me|uarmijskim takmi~ewima. o zoni odgovornosti i osnovnim zadacima Tre}e brigade u Kopnenoj zoni bezbednosti. Tokom posete predsednik Tadi} i ministar [utanovac su u razgovoru sa stare{inama i vojnicima stekli uvid u uslove za ìvot i rad na bazi sa koje se obezbe- |uje administrativna linija prema Kosovu i Me- tohiji. Posle obilaska vojne baze predsednik Tadi} je naglasio da je stawe u Kopnenoj zoni bezbednosti redovno. – Poruka na{im gra|anima je da mi imamo snage da kontroli{emo situaciju u bezbednosnom smislu. Srbija vodi pregovore o budu}em statusu Koso- va i Metohije èle}i mirno i kompromisno re{e- we, prihvatqivo za obe strane. Spremni smo da u Snimio: Z. PERGE pregovorima, na ovim na~elima i principima, u~e- stvujemo punim kapacitetima, brane}i teritorijal- êstitaju}i godi{wicu osnivawa Specijalne brigade, mini- ni integritet i suverenitet na{e zemqe diplomat- star odbrane Dragan [utanovac je kao jedan od glavnih projekata skim i mirnim putem. Istovremeno, poru~ujemo svim Ministarstva, koji }e omogu}iti razvoj Vojske Srbije i celokupnog ekstremistima da su i Vojska Srbije, i policija Sr- sistema odbrane, naveo zakone o odbrani i Vojsci, nedavno upu- bije, i dràva Srbija i demokratija u Srbiji, }ene Vladi. Wihovo usvajawe u Parlamentu predstavqa predu- spremni da odgovore na sve izazove. Mi èlimo da slov za izgradwu sistema odbrane, ali i osnov za poboq{awe do bilo kakvog nasiqa ne do|e i da se prona|e samo materijalnog poloàja pripadnika Vojske. Dono{ewe tih zakona, stabilno i mirno re{ewe. Ovih dana vidimo da ura|enih u rekordnom roku, doprine}e i daqem opremawu i stan- mnogi ekstremisti poseù za akcijama koje uznemiravaju gra|ane, a imamo dardizovawu Vojske po najmodernijim i najefikasnijim standardi- mnogo naznaka da albanski teroristi vr{e pripreme i na severnim grama danas, a to su standardi Natoa. „U ovom trenutku na{e je opre- nicama Makedonije. Mi pa`qivo kontroli{emo sve te procese, obave- deqewe da jedinice Vojske, pa i Specijalna brigada, budu opre- {tavamo me|unarodne institucije, ali nagla{avamo da ne}emo dozvoliti mqene najmodernijim sredstvima i obu~ene za wihovo efikasno kori{}ewe, {to je jo{ jedan od prioriteta u radu Ministarstva odbrane”, istakao je ministar odbrane. SPORNA IZJAVA Nagla{avaju}i da gotovo apsolutni odziv regruta na odslu- Ministar odbrane Dragan [utanovac odgovorio je na pitawe èwe vojnog roka u junu i septembru predstavqa siguran pokaza- novinara o spornoj izjavi Gorana Davidovi}a, vo|e Nacionalnog teq da Vojska vra}a sjaj i ugled koji je nekada imala, ministar stroja, i tom prilikom naglasio: [utanovac je rekao i da prisustvo takmi~ara iz Ruske Federaci- – To je ozbiqna tema koja iziskuje ozbiqnu analizu. Kao ~lan De- je, Rumunije i Kipra na Me|unarodnom padobranskom vi{eboju mokratske stranke naravno da sam opredeqen antifa{isti~ki i da ne predstavqa rezultat me|uarmijske saradwe na{e zemqe sa svima podràvam niti Nacionalni stroj, niti bilo koju drugu radikalnu gru- koji cene napore Srbije u me|unarodnim i regionalnim odnosi- paciju u Srbiji. Naàlost, nisam imao priliku da ~ujem od gospodina ma. Jedan od oblika razvijene me|uarmijske saradwe predstavqa Davidovi}a da je on rekao da ga ja podràvam. Sumwam u istinitost padobranski vi{eboj na kome su na{i predstavnici pokazali vi- toga da je on to rekao, ili je novinar iskonstruisao ili lo{e ~uo, ali sok nivo obu~enosti i znawa – rekao je ministar [utanovac uru- smatram jako nekorektnim da je to iza{lo u novinama, a da me niko ~uju}i priznawa najboqima. nije pitao da li je to istina. D. GLI[I]

6 15. oktobar 2007. AR [UTANOVAC I GENERAL PONO[ NA BAZI „MEDEVCE“ W E ZA KOSOVO I METOHIJU

STANDARDI NATOA Odgovaraju}i na pitawe novinara o prijemu Vojske Srbije u Nato, predsednik Boris Tadi} je rekao: – Srbija je nakon 5. oktobra 2000. krenula u pravcu bezbednosnih reformi koje podrazumevaju standarde Natoa. Mi smo pristupili Programu Partnerstvo za mir i u procesu evroatlantskih integracija postigli veliki spoqnopoliti~ki i bezbednosni uspeh. To smo u~inili time {to smo reforme na{ih oruànih snaga sprovodili u skladu sa standardima Natoa. Nastavqamo proces integracija u evroatlantskom smislu, a da li }emo u}i u Nato ili ne, odlu~iva}e iskqu~ivo gra|ani Srbije, a ne politi~ke stranke ili wihovi lideri. Zato i ovu debatu – Nato ili ne, moèmo posmatrati samo u kontekstu politi~kih prepucavawa i diskusija, a nikako u pravcu stvarnih vojnih reformi i spoqnopoliti~ke orijenta- cije na{e zemqe. Na{a spoqnopoliti~ka orijentacija jeste Evropska unija. Srbija mora i ho}e da postane ~lan Evropske unije. Pri tome, mi }emo braniti na{ integritet i suverenitet i na Kosovu i Metohiji, kao {to bi to ~inila i svaka druga evropska zemqa. O istom pitawu govorio je i ministar odbrane Dragan [utanovac istakav{i: – Standardi vojske i daqe idu u pravcu standarda Natoa, najpriznatijih u svetu. Vojska kao organizacija ne}e odlu~ivati da li }emo pristupiti Natou ili ne, o tome }e odlu~ivati najverovatnije referendum i mislim da je u ovom trenutku to pitawe ad akta. Mi }emo u~initi sve da standardi Vojske budu takvi da se mladi qudi angaùju u profesionalnom i regrutnom sastavu i mislim da je to jedini pravi put – rekao je [utanovac.

gla{avam, Savet bezbednosti je jedina krovna struktura pod kojom pregovara~ki proces mo`e da se odvija na me|unarodno legitiman, zakonit i pravni na~in. Na kraju svog obra}awa novinarima Boris Tadi} je rekao da deklaraciju Albanaca sa juga Srbije sagledava u kontekstu nastojawa predstavnika albanskih politi~kih stranaka iz svih prethod- nih godina koja te`e nezavisnosti Kosova i Metohije. – Srbija }e punim kapacitetom i daqe pomagati razvoj op-

Snimio Aleksa STANKOVI] (Ve~erwe NOVOSTI) (Ve~erwe Aleksa STANKOVI] Snimio {tina Pre{evo, Bujanovac i Medve|a, {to podrazumeva boqitak, boqi ìvot i standard i za srpske i albanske stanovnike. Mi voda bilo kakve ekstremisti~ke ili fa{isti~ke grupacije dovedu u pitawe dimo ra~una o svima – rekao je predsednik Tadi}. stabilnost i bezbednost poretka u zemqi. Dràva Srbija }e odlu~no od- Z. MILADINOVI] govoriti na svaku provokaciju i nagove{taj nasiqa. Samo dràva ima monopol sile i niko drugi ne sme upotrebqavati silu u dràvi Srbiji – poru~io je Tadi}. Predsednik Srbije osvrnuo se i na nedavnu izjavu predsednika Ko- OBELE@AVAWE sova i Metohije Fatmira Sejdijua da Albanci moraju biti mirni do 10. decembra i podvukao: GODI[WICE PROBOJA – Ova izjava izaziva zabrinutost i podrazumeva svojevrsnu pretwu. SOLUNSKOG FRONTA Odavde sa administrativne linije prema Kosovu i Metohiji upozoravam me|unarodne ~inioce da reaguju na takve izjave, jer Srbija èli miran Povodom obeleàvawa 89. godi{wice proboja Solun- pregovara~ki proces i re{ewe koje je prihvatqivo i za srpski i za al- skog fronta, delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbi- banski narod. I posle 10. decembra svi moraju raditi u pravcu mira. Ta- je, koju je predvodio zamenik komandanta Zdruène operativ- ko se pona{a Srbija i na{ pregovara~ki tim, tako mora da se pona{a i ne komande General{taba VS general-major Qubi{a Diko- druga strana. [to se ti~e eventualne konferencije o budu}em statusu Ko- vi}, poloìla je venac na Srpskom vojni~kom grobqu na Zej- sova i Metohije, ona je za Srbiju prihvatqiva ako se odvija pod okriqem tinliku u Solunu. Saveta bezbednosti UN. Pregovara~ki proces je zapo~eo u Savetu bez- ^lanovi delegacije poloìli su venac i na spomenik Ni- bednosti, tamo mora i da se zavr{i. Modalitete pregovara~kog procesa koli Pa{i}u u Polikastru. odre|uju Beograd, Pri{tina i me|unarodni faktori, ali jo{ jednom na-

7 BORIS TADI], PREDSEDNIK REPUBLIKE SRBIJE

Vojska je tu da obezbedi sigurnost i stabilnost zemqe. Ho}u da izbegnemo svaki rat. Insistiraju}i na integritetu mi se pona{amo RAT kao svaka normalna evropska zemqa. Rat nikom ne donosi dobro. Re}i }u to i jasnije: rat bi bio siguran na~in da izgubimo Kosovo. Jer bismo u BI BIO novom ratu za Kosovo, ponovo sa me|unarodnom zajednicom, bili sigurno poraèni. Poraèna strana gubi Kosovo i Metohiju. Ne}emo povla~iti poteze kojima sigurno PORAZ gubimo, ma kako oni bili prièqkivani od ekstremista sa obe strane. Ho}emo mirno, integrativno re{ewe, koje uspostavqa stabilnost i vodi ka prosperitetu. INTERVJU

ovod za razgovor sa predsednikom Republike Srbije Borisom ove novonastale okolnosti. Mi smo ìveli u biv{oj Jugoslaviji sa Tadi}em je jubilarni, pedeseti broj magazina „Odbrana”. Raz- jednom vrstom politi~ke i socijalne inercije. Verovali smo da }e- loga ima mnogo. Definisawe statusa Srbije u ovom trenutku, mo ìveti i u onoj smawenoj Jugoslaviji, sa Crnom Gorom. Na kraju redefinisawe nacionalne strategije, odluka u {ta }emo to smo ostali sami. U ovim okolnostima, imaju}i u vidu i na{u odgo- investirati kao narod, situacija na srpskoj politi~koj sceni, vornost, na{ infrastrukturni, nacionalni, geostrategijski poten- Pali i u me|unarodnom okruèwu, jasna slika vojske koja je po- cijal, tehnolo{ki, ekonomski i odbrambeni, moramo da redefini- trebna Srbiji, ali i adekvatnog odgovora koji }e Srbija imati za {emo i nacionalnu strategiju. tu vojsku, integracijama kao razre{ewu nacionalnog pitawa, Ko- Neposredna pro{lost ostavila nam je dodatne probleme koje sovu kao vododelnici prava i neprava, samo su neka od pokrenutih moramo da re{imo, me|unarodni poloàj Srbije je izuzetno te- pitawa – razloga. Odgovori su tu da bi nam pribliìli viziju, ob- àk. On je posledica devedesetih godina pro{log veka i mnogo- jasnili odluke, nazna~ili poteze. Sve to zajedno je, izme|u osta- brojnih gre{aka koje su na me|unarodnom planu ~iwene. A te gre- log, i na{ ìvot. {ke su opet posledica jo{ brojnijih, kompleksnih gre{aka u~iwe- nih na unutra{wem politi~kom planu. Istovremeno, mi vodimo Iz pozicije predsednika, kako biste najdirektnije defini- pregovore o teritorijalnom integritetu na{e zemqe. Mi smo jedi- sali status Srbije u ovom trenutku? na evropska zemqa koja vodi pregovore o svom sopstvenom terito- – Status Srbije u ovom trenutku definisan je politi~kim pro- rijalnom integritetu. Kipar se suo~ava sa sli~nim problemom, cesima iz neposredne pro{losti ali, jednim delom, i politi~kim ali se pregovori ne vode. Ta ~iwenica, sama po sebi, je vrlo zna- procesima koji traju nekoliko vekova. Na po~etku 21. veka Srbija ~ajno upozorewe. Mi, tako|e, nismo ispunili obaveze prema me|u- treba i u regionalnom smislu i na unutra{wem planu da prona|e narodnoj zajednici kojoj pripadamo, ~ak ni prema institucijama u mnoge odgovore. Sada ponovo, kao samostalna dràva, Srbija mo- ~ijem osnivawu smo i sami u~estvovali, kao {to je Ha{ki tribu- ra da redefini{e sopstvenu poziciju i strategijske ciqeve. To ni- nal. Obja{wavam da bismo razumeli kompleksnost i bizarnost je jednostavno, ali je i te kako mogu}e. Strategijski ciqevi se sva- situacije u kojoj se nalazimo. Dejtonskim ugovorom mi smo kao dr- kako name}u. Mi smo centralna zemqa Jugoisto~ne Evrope. Sve àva, potpisom tada{weg predsednika Milo{evi}a, aktivno u~e- druge zemqe tog regiona grani~e se sa nama. Mi smo infrastruktu- stvovali u formirawu Ha{kog tribunala. Nismo jo{ ispunili svo- ra za ~itav evropski region. Bez nas se ne moè. S druge strane, je obaveze prema Tribunalu, a one su pretpostavka na{eg me|una- Srbija u okolnostima obnovqene samostalnosti mora da defini- rodnog postojawa i kredibiliteta. {e svoju nacionalnu strategiju i zbog ~iwenice da na{ narod ne Sve su to problemi koji dolaze iz neposredne pro{losti. Ako ìvi vi{e samo u Srbiji, ve} i u svim ostalim regionalnim drà- im dodamo jo{ i devastiranu ekonomiju, veliko socijalno rasloja- vama. Mi nismo bili pripremani, ni kao narod, ni kao dràva, za vawe, ~ak siroma{tvo u pojedinim krajevima, koje je ponekad ne-

8 15. oktobar 2007. podno{qivo, zaostajawe odre|enih grana industrije, mnoga pod- – Ona mora da bude ponovo izgra|ena. I to na na~elu in- ru~ja koja su izgubila, u populacijskom smislu, zna~ajan deo sta- tegracija a ne dezintegracija. Mi imamo legitimno pravo da vo- novni{tva – suo~avamo se sa realnim problemima koji moraju jako dimo nacionalnu politiku koja integri{e sve delova na{eg na- brzo da se re{avaju. Uz sve to, svi mi koji ìvimo u ovoj zemqi roda koji ìvi i u susednim dràvama. Naravno, sve to moramo imamo na umu da problem Kosova nije nastao samo sa Milo{evi- ~initi na na~in da ne dovodimo u pitawe integritet tih dràva. }em, nego je nastajao mnogo ranije, da prakti~no od 1690. godine To je sasvim izvodqivo ako po{tujemo evropska na~ela i demo- mi nemamo jasnu koncepciju kako na Kosovu graditi politiku i obez- kratske principe, uvaàvaju}i celovitost dràva koje su u na- be|ivati na{e postojawe, kako nalaziti realne forme za suìvot {em neposrednom okruèwu. To je veliki zadatak, veoma kom- sa Albancima. Mi danas u pregovara~kom procesu tragamo za svim pleksan, ali i te kako mogu}, uz dobrosusedske odnose, bez po- tim re{ewima, èlimo aktivnom politikom da ponudimo mogu}no- vre|ivawa Helsin{ke poveqe i osnovnih na~ela Ujediwenih na- sti da se bez ikakvih teritorijalnih promena i naru{avawa suve- cija. Sve to ~inimo u okolnostima u kojima imamo te{ko}e u reniteta na{e zemqe postigne re{ewe prihvatqivo i za jednu i za ekonomiji. Bilo bi mnogo lak{e da imamo sna`niji ekonomski drugu stranu i obezbedi daqa budu}nost Srbije, kao integrisane rast. Zato je potrebno veoma pa`qivo raditi, harmoni~no raz- evropske zemqe. To je realna situacija u kojoj se danas nalazimo. vijati nacionalnu strategiju, istovremeno i ekonomiju, uz obez- Da li za probleme koje ste naveli imamo i odgovore? be|ivawe politi~ke stabilnosti u zemqi i izgra|ivawe dobro- susedskih odnosa. – Da, i to je ono {to je dobro. Kad ovako razgovaram sa stra- ^lanstvo u Evropskoj uniji nema samo svoju politi~ku i eko- nim dràvnicima, dok nabrajam sve konkretne poslove i probleme nomsku dimenziju, ve} ima i duboku nacionalnu dimenziju. Tek sa kojima se na{a zemqa suo~ava, oni se malo zabrinu, jer takve ~lanstvom u EU mi ponovo ispuwavamo onaj nacionalni ideal da probleme nemaju. Ali, {ta nam je, tu nam je. To je na{a realna situ- ìvimo svi zajedno u jednoj dràvi, ili dràvnoj tvorevini, kao acija, i mi je moramo na vi{e planova u isto vreme razre{avati. {to smo ìveli u biv{oj Jugoslaviji. Kada granice bivaju rela- Braniti integritet i suverenitet zemqe, reformisati je, usposta- tivizovane me|u nama i kada, kao i svaki drugi narod, imamo vqati novu nacionalnu politiku u novim politi~kim okolnostima, pravo da razvijamo i ~inimo efektivnom i na{u nacionalnu po- kada na{ narod ne ìvi vi{e u jednoj dràvi, {to je bila jednove- litiku. To nije nacionalisti~ka politika, ve} nacionalna. Moje kovna strategija srpskog naroda. Nadam se da }emo ponovo ìveti duboko uverewe je da je ~lanstvo u Evropskoj uniji, o kome danas kao narod, pod istim krovom, a to }e biti Evropska unija. Zbog to- neki govore u negativnom kontekstu, jedini mogu}i na~in da ispu- ga je Evropska unija re{ewe i na{ih nacionalnih problema. nimo i svoj nacionalni ciq. To je ta okosnica koja nam je na ras- Pomenuli ste nacionalnu strategiju. Ona nam, ~ini se, ne- polagawu, i koja nam je prirodno data novim globalnim kretawi- dostaje prili~no dugo. [ta je za Vas okosnica jedne valid- ma i novim preraspodelama mo}i na nivou Balkana, Evrope – u ne srpske nacionalne strategije za koju biste se zaloìli? me|unarodnim tokovima.

9 INTERVJU ne projekte, koji moraju da izmene lice tih delova na{e zemqe. Ne sme samo Beograd da se razvija, niti samo delovi Srbije. Nama su potrebni novi pravci razvoja, nove strategije, ideje, da koristimo Sredina, uslovno re~eno poligon za ostvarivawe vizije o nove tehnologije, koje su nam na raspolagawu, kao i ~iwenicu da kojoj govorite je srpska politi~ka scena. Kako je vidite? smo u novim geopoliti~kim okolnostima. – Srpska politi~ka scena je nestabilna ve} skoro dve deceni- Kod nas, naàlost, postoji inercija u shvatawu politike raz- je. U najve}oj meri sam posve}en upravo obezbe|ivawu stabilnosti voja. Vi }ete, kao qudi iz vojske, razumeti da je to veliki problem. te scene. Jer, bez politi~ke stabilnosti nema nikakvog napretka. U vojsci su qudi nau~ili da razmi{qaju o strategiji i taktici. To je minimalni ciq, ili ciq koji je osnovna pretpostavka za sve Inertnost u pristupu re{avawu problema postaje neprijateq sa- ostale – uslov bez koga se ne moè. Ali on nije dovoqan. Mi ne mo- mog re{ewa. Mora}emo potpuno druga~ijim operativnim sredstvi- èmo postavqati samo te minimalisti~ke ciqeve u nacionalnoj, ma da re{avamo probleme. Ovo nije jednostavna tema, ali je sva- dràvnoj politici. Moramo postavqati i neke vi{e ciqeve kako kako pitawe kome moramo da posvetimo veliku pa`wu. Smatram da bismo obezbedili ubrzaniji razvoj. Po{to je bilo vitalno va`no Srbija u narednih pet godina, osim svojih jasnih politi~kih odluka obezbediti politi~ku stabilnost ja sam bio spreman na kompro- u kom pravcu ide, a mislim da mora da ide u pravcu Evropske unije, mis, koji je imao za posledicu doprinos toj stabilnosti. Da li je u mora da defini{e i {ta je to u {ta investira. Moje mi{qewe je pitawu formirawe vlade, dono{ewe Ustava sa kojim nisam u svim da Srbija mora da investira u razvoj infrastrukture. Korist od ta~kama bio apsolutno saglasan, razgovori sa svim politi~kim takve investicije je vi{estruka, ona se multiplikuje i sasvim si- partnerima, od kojih su neki ideolo{ki vrlo strani politici, u gurno donosi rezultat. Mi moramo da zavr{imo koridor 10 i mre- koju duboko verujem i koja je potrebna Srbiji. Moj su{tinski zada- ù autoputeva kroz na{u zemqu. Ukoliko to ne uradimo, bi}emo u tak bio je obezbe|ivawe politi~ke stabilnosti. Sada je neophodno velikom ekonomskom zaostajawu. Tako|e, moramo da gasifikujemo da defini{emo jedan ambiciozan politi~ki projekat, ili program zemqu, da dovedemo ju`ni krak gasovoda iz Bugarske u Srbiju, a ti- za narednih pet godina, koji bi Srbiju, u tih pet, i jo{ pet godina, me u~inimo i na{u proizvodwu konkurentnijom, jer je gas jeftiniji mogao u~initi u kvalitativnom smislu druga~ijom zemqom. Sigurni- energent. Koridor 7 moramo u~initi prohodnim, u punom smislu te jom, prosperitetnijom i dinami~nijom zemqom. Danas imamo ~itav re~i, moramo zavr{iti poslove oko navodwavawa i regulisawa isto~ni deo Srbije, Banat, severoisto~ni deo, sredwi istok, jugoi- tokova reka... Ukoliko to ne uradimo u narednih pet godina, mi }e- stok i sam jug, koji nisu dovoqno razvijeni. Harmoni~nom teritori- mo sami biti krivi. Onda sledi period od jo{ pet godina, a slede- jalnom razvoju moramo posvetiti veliku }a decenija je, ube|en sam, su{tinski va- pa`wu. êsto se govori o prostornom pla- `na za na{e postojawe u 21. veku. U toj de- nirawu. Nama treba teritorijalno preu- NACIONALNI IDEAL ceniji mi moramo da izmenimo ~itave ele- re|ewe da bismo obezbedili stabilan i ^lanstvo u Evropskoj uniji nema mente na{e privrede, da je restrukturi{e- ravnomeran razvoj zemqe. samo svoju politi~ku i ekonomsku dimo, da u~inimo na{u infrastrukturu ta- Kao posledicu devedesetih godina mi menziju, ve} i duboku nacionalnu di- kvom da li~i na evropske, da obezbedimo nemamo samo razorenu privredu, zgrade, menziju. Tek ~lanstvom u EU mi pono- priliv novih investicija, otvarawe novih objekte i mostove, pad morala, uru{ava- vo ispuwavamo onaj nacionalni ide- radnih mesta, a to je jedini i najboqi na- we socijalnih vrednosti, ve} imamo dugo- al da ìvimo svi zajedno u jednoj dr- ~in da obezbedimo i ravnomerni regional- godi{we posledice na ~itavim prostori- àvi, ili dràvnoj tvorevini, kao ni razvoj – preure|ewe ukupnog ìvota na ma u Srbiji koji zahtevaju brza preure|e- {to smo ìveli u biv{oj Jugoslaviji. delovima teritorije Srbije. To su neki ele- wa, nove investicione planove, privred- menti strategijskog plana koji kandidujem pred na{im gra|anima i traìm podr{ku za takvu strategiju. ne probleme gra|ana, {to i nije wen posao. Od 17. veka do danas Na toj istoj, politi~koj sceni ~ini se da je energija koja je skoro 700.000 Srba se iselilo sa Kosova. U studiji istorijskog dugo nedostajala – upravo odsustvo vizije. Sve to {to ste slu~aja koji se zove Kosovo i Metohija, a u ~ijem posledwem ~inu pomenuli je u su{tini Va{a vizija kada je Srbija u pita- mi danas u~estvujemo, imamo jo{ jedan element: Srbija sve svoje wu? snage mora da upregne da o~uva vlastiti integritet. Ako to ne uradi, mi preuzimamo odgovornost za ne~iwewe. Problemi na Kosovu – Stvari treba pojednostaviti. Politi~ki Srbija mora da su ogromni, kao {to je ~iwenica da nam je oteàn me|unarodni po- ide u pravcu Evropske unije. Taj pravac, ta~nije smer, ne sme biti loàj, sa koga pregovaramo o budu}em statusu Kosova. Srbija nema doveden u pitawe. Kretawe u tom smeru donosi op{tu korist, za idealan poloàj u me|unarodnoj zajednici. Potrebni su nam novi ekonomski, tehnolo{ki, kulturolo{ki razvoj. Kako na najboqi na- impulsi, neophodna nam je nova ~in da bude poduprt takav politi~ki pravac? Izgrad- snaga. To nisu samo nove ideje o wom infrastrukture, koja nam u svojoj spirali obez- pregovara~kom procesu, ve} ne- be|uje nove investicije, investicije nova radna me- SKUPQAÎ PERJA {to {to poboq{ava na{ me|u- sta, a ona opet pove}awe standarda, i novi krug in- Kada jednom iz prava u|ete u ne- narodni kredibilitet i poloàj. vestirawa. Tako se i pozicija u regionu u~vr{}uje, a pravo, mnogo vam vi{e vremena treba [to nas ~ini respektivnom ze- Srbija postaje nezaobilazan ~inilac svih politi~- da ponovo u|ete u po{tovawe prava. mqom u svetu. Dovr{avawe sa- kih zbivawa i bezbednosnih pitawa koja se pokre}u To je kao kada rasparate jastuk i kada na prostoru Balkana. Da je neko tako ranije plani- se razleti perje na sve strane, mnogo radwe sa Ha{kim tribunalom rao razvoj Srbije, mi danas ne bismo bili u situa- vam vi{e vremena treba da ga sakupi- zna~ajno bi izmenilo na{u me|u- ciji da razgovaramo o budu}em statusu Kosova. te. To je, jednostavno, tako. Ali, mi to narodnu poziciju. Na{ argument Ne znam da li na{a javnost uop{te zna da je u moèmo. o o~uvawu integriteta bio bi biv{oj Jugoslaviji postojalo neko- mnogo sna`nije artikulisan. liko pravaca razvoja. Jedan je i{ao [to se ti~e vojske, ona je tu linijom Slovenija–Zagreb, drugi da obezbe|uje sigurnost, stabilnost i mir. Ho}u PRETPOSTAVKA da izbegnemo svaki rat. Insistiraju}i na inte- Plo~e, Sarajevo, Tuzla, Osijek, a KREDIBILITETA gritetu mi se pona{amo kao svaka normalna tre}i strategijski pravac razvoja Mi, tako|e, nismo ispunili oba- i{ao je Moravsko-vardarskom doli- evropska zemqa. Rat nikom ne donosi dobro. Re- veze prema me|unarodnoj zajednici }i }u to i jasnije: rat bi bio siguran na~in da nom prema Beogradu. Ovaj tre}i kojoj pripadamo, ~ak ni prema insti- pravac, vitalno vaàn za Srbiju, izgubimo Kosovo. Jer bismo u novom ratu za Ko- tucijama u ~ijem osnivawu smo i sami sovo, ponovo sa me|unarodnom zajednicom, bili nije uop{te razvijan, a jedino se Be- u~estvovali, kao {to je to Ha{ki tri- ograd, kao anglomeracija, razvijao, sigurno poraèni. Poraèna strana sigurno gu- bunal. Dejtonskim ugovorom mi smo bez podr{ke u razvoju Moravsko- bi Kosovo i Metohiju. Ne}emo povla~iti poteze vardarske doline. Mi i danas trpi- kao dràva, potpisom tada{weg sa kojima sigurno gubimo, ma kako oni bili pri- mo posledice takvog neravnomernog predsednika Milo{evi}a, aktivno èqkivani od ekstremista sa obe strane. Ho}e- razvoja. u~estvovali u formirawu Ha{kog mo mirno, integrativno re{ewe, koje ne usposta- tribunala. Nismo jo{ ispunili svoje vqa nestabilnost, koje vodi ka prosperitetu. U tom redosledu koraka svoje obaveze prema Tribunalu, a one su Da li se novim argumentima i novom mesto ima i onaj koji mewa pretpostavka na{eg me|unarodnog svest u pravcu kretawa. snagom mogu smatrati, bar delom, i za- postojawa i kredibiliteta. stave Srbije unutar mirovnih misija u – Ne moè se ~ekati da prvo svi Avganistanu, Iraku...? zajedno promenimo svest, pa da onda – U ovom trenutku to nije re- ne{to radimo. Sve to ide paralelno. Sa radom se @IVO BLATO I alno mogu}e. Pre nekoliko godi- mewa i svest. To i teorija rada govori. Tek kada ~o- ^VRSTI TEMEQI veka stavite u neku novu realnu situaciju, koja zah- na bilo je. îwenica je da svet ne Da budem potpuno iskren, ja se u teva promenu wegovog pona{awa, za posledicu ima- uvaàva dovoqno zemqe koje ne te i promenu svesti – novu vrednost. spoqnopoliti~kom smislu naslawam preuzimaju odgovornost za sudbina te dobre talase, nemam neke dru- nu tog istog sveta. Oduvek je bilo Napori koji se ~ine da Kosovo i Metohija ge. Ne mogu da se naslonim na Milo- tako, a tako }e biti i u budu}no- ostanu u sastavu Srbije zaista su veliki. Re- {evi}evu politiku. Kada bih se oslo- sti. Za{to je Jugoslavija bila po- dosled poteza se smewuje, kakva mislite da nio na politiku Srbije devedesetih {tovana? Zato {to je preuzimala }e im biti perspektiva? Kakva je uloga Voj- godina, u{ao bih u ìvo blato. Kada odgovornost. Mi smo bili u mi- ske u svemu tome? se oslonim na politiku Jugoslavije rovnim misijama {irom sveta, – Nalazimo se na kraju jednog istorijskog pro- do devedesetih, to je ~vrst temeq imali smo komandne funkcije, bi- cesa. On ima svoju te{ku dimenziju za na{ narod. li smo jedni od osniva~a Ujediwe- Pregovarati o integritetu sopstvene zemqe je ~ak i nih nacija, imali ozbiqnu ulogu u istorijski neshvatqivo. Kao predsednik postavqen sam u tu situa- Pokretu nesvrstanih, na{a spoqnopoliti~ka pozicija bila je neu- ciju, integritet branim Ustavom, {to je moja obaveza i {to }u ra- poredivo boqa nego {to je to danas. Da budem potpuno iskren, ja diti do posledweg trenutka sa punom verom da }emo ga i o~uvati. se u spoqnopoliti~kom smislu naslawam na te dobre talase, ne- Istovremeno, taj istorijski proces nije po~eo sa Milo{evi}em. mam neke druge. Ne mogu da se naslonim na Milo{evi}evu politi- On je ~ak poku{avao da ga re{i na svoj na~in, po mom mi{qewu ku. Kada bih se oslonio na politiku Srbije devedesetih godina, duboko pogre{no. Milo{evi} je ujedno bio i posledwi predsednik u{ao bih u ìvo blato. Kada se oslonim na politiku Jugoslavije do Srbije koji je imao svu vlast na Kosovu, policiju, Vojsku, sudstvo. devedesetih, to je ~vrst temeq. Tokom mog boravka u Ujediwenim na- Ako tome dodamo i jo{ 400.000 lojalnih gra|ana Srbije: Srba, cijama skoro da ne postoji niko ko se nije podsetio Beograda, glav- Goranaca, Albanaca, Roma, vide}emo da je sada{wa situacija dra- nog grada Jugoslavije, koji su svi voleli i u wega rado dolazili. sti~no druga~ija. Sada na Kosovu ima oko 120.000 stanovnika koji Ranije, kao ministar odbrane, sada kao predsednik drà- su lojalni gra|ani Srbije, tamo vi{e nemamo osnovne elemente ve, najdirektnije ste upu}eni u su{tinu vojne organizacije. dràvne uprave, postoje neki elementi obrazovawa, imamo strano Kakva je to vojska koja je danas potrebna Srbiji? vojno prisustvo i me|unarodnu upravu. U lokalnim institucijama na Kosovu Srbi prakti~no ne u~e- – Po inerciji, vojska je dugo kod nas posmatrana kao veliki stvuju. Crkva ima zna~ajnu ulogu, ali ne i snagu da re{ava konkret- potro{a~ dràvnog buxeta. Uvek sam govorio da je vojska tehnolo-

11 INTERVJU

{ki potencijal za razvoj. Nije pitawe da li predsednik ili premijer vole ili ne vole vojsku. Srbija je nezamisliva bez vojske. Postavi- li ste pravo pitawe, kakva je to vojska koja je Srbiji potrebna? Vojska sa po~etka, sredine ili kraja 20. veka nije i ne moè biti ista kao vojska na po~etku 21. veka. Svet se mewa, a one dràve ili politi~ke strukture koje ne razumeju tu promenu, uru{avaju samu dràvu i samu vojsku. Kod nas postoji àl za nekim starim vremenima. Govori se o stotinama hiqada vojnika. To skoro da vi{e nijedna vojska na svetu nema. Da- nas se ide na specijalizaciju vojnika. Profesi- onalno obu~en vojnik preuzima na sebe poslove desetine vojnika koji nisu u tom smislu obu~eni. Nama je potrebna vojska smawena po brojnosti, osnaèna po tehnolo{kim i borbenim kapacitetima. Vojska koja je u stawu da preuzme odgovornost, respektabilni ~inilac u regionu. Tako i zemqu vi{e po{tuju. Vojska je u tom smislu pravi instrument spoqne politike zemqe. Tu nema nikakve dileme. Vojska nije i ne}e biti instrument unutra{we politike. Vojska je, kako god specifi~na institucija bila, uvek samo deo dru{tva. Ise- ~ak dru{tvenog tkiva na kome se mo`da jasnije nego na {irem planu prelamaju i vide sve kauzalnosti na{e stvarno- sti. Reforme su u toku, zakonska regulativa u proceduri, {ta je to {to jo{ ~eka Vojsku Srbije do wenog definitiv- nog uobli~avawa? bude bila i jedna od opremqenijih, – Kada je vojska u pitawu sada imamo iz- VOJSKA KOJA JE posti}i }emo ciq. vestan vakuum. U toku je restrukturisawe Vojske SRBIJI POTREBNA i wena reorganizacija u skladu sa principima [ta Srbija moè da u~ini za Uvek sam govorio da je vojska teh- takvu vojsku? Ovo {to je sada Natoa, koji su danas op{teprihva}eni model nolo{ki potencijal za razvoj. Nije organizacije vojske u svetu. Skoro sve moderne sudbina wenih pripadnika je pitawe da li predsednik ili premi- „hod po granici izdr`qivosti”. vojske sveta reorganizuju se prema tim princi- jer vole ili ne vole vojsku. Srbija je pima. Taj proces nije dovoqno pra}en materi- nezamisliva bez vojske. Kakva je to – Jeste hod po granici izdr`qi- jalnom obnovom i resursima koji poboq{avaju vojska koja je Srbiji potrebna? Voj- vosti, potpuno razumem i znam da je ìvotni standard samih vojnika. To je najve}i ska sa po~etka, sredine ili kraja 20. tako. Naàlost, nije ~esto mnogo bo- problem. Sve se to de{ava jer imamo ozbiqne veka nije i ne moè biti ista kao voj- qa situacija ni u drugim oblastima. ekonomske probleme. Ne verujem ni da bi bilo ska na po~etku 21. veka. Svet se me- Treba se samo setiti da smo bili svet- koja zemqa uspela da ih re{i za to vreme, ima- ski rekorder u inflaciji pre nekoli- wa, a one dràve ili politi~ke struk- ju}i u vidu wihove razmere. Problemi se ipak ko godina. Na{e prose~ne plate bile {to pre moraju re{iti. Imamo na raspolaga- ture koje ne razumeju tu promenu, uru- su 40 evra, {to smo brzo zaboravili, wu vojnu imovinu koja moè biti ukqu~ena na {avaju samu dràvu i samu vojsku. imali smo devizne rezerve ravne nu- najboqi mogu}i na~in u restrukturaciju vojske. li... Danas su nam devizne rezerve 12 Imamo mrtav kapital, a nemamo nove ure|aje veze, nemamo nove milijardi, imamo inflaciju od 6,7%, prose~nu platu 320 evra. oklopne to~ka{e, kamione, ni{ane, moderniju avijaciju. Ne}e biti Poskupeli su odre|ene robe i usluge, ali su otvorene kreditne li- opravdawa ako to ne uradimo. Sada je prava prilika. Ako tome nije, qudi danas ipak putuju u inostranstvo, ipak boqe ìve. Znam dodamo i neophodnost da vojska izgradi oko 10.000 stanova za svo- da to nije i dovoqno brzo, jer mi i daqe imamo u se}awu ìvot do je pripadnike, onda znamo u kom pravcu – materijalnom, ekonom- devedesete, a jo{ nismo dostigli nivo proizvodwe koji smo tada skom, modernizacijskom – vojska mora da ide. imali, niti taj standard. Pogotovo u pore|ewu sa okruèwem. To je Ona ne mora da ima stotine borbenih aviona, kao {to je ra- na{ najve}i problem. nije bilo planirano, ali }e morati da ima borbene helikoptere, Prose~na plata u Srbiji je 320 evra, {to je, recimo, naj- jer je to nama potrebno. Verovatno i bespilotne letelice, moder- ~e{}a plata za visoku stru~nu spremu civila u Vojsci. ne sisteme veze, moderno naoruàwe za svoje specijalne jedinice, obnovqenu elektroniku u svim domenima. Ne treba izli{no tro- – Mawe su plate me|u pripadnicima nekih drugih vojski regi- {iti novac, samo ga treba usmeriti ka pravim stvarima. Vojnik bi ona, koje su ~ak i u Natou i u Evropskoj uniji. Mawe su plate u voj- trebalo da ima i dobre i kvalitetne ~izme, uniformu, a ne samo sci Bugarske, ali su oni devedesete imali neuporedivo mawu platu dobru opremu. Teàk je posao vojnika. Vojska nesumwivo ide u prav- nego {to je imaju danas. Nas je stigla ona kletva: dabogda imao, pa cu profesionalizacije. Qudi koji su u woj ostali, nisu slu~ajno tu, nemao. Mi je, naàlost, ìvimo. oni su pro{li selekcije. Nekada smo imali 78.000 vojnika, i}i Imate li utisak da Vojska brè radi na zakonskoj regula- }emo u pravcu vojske sa ne{to ispod 30.000 pripadnika. Takve su tivi i reformama, no {to je to slu~aj u nekim drugim reso- vojske i u regionu. Na{a }e vojska biti jedna od brojnijih, a kada rima?

12 15. oktobar 2007. – Ili je meni bilo jednostavnije da podstaknem qude u vojsci va pozicija je bitno druga~ija od pozicije Srbije. Te zemqe ni- da brè rade. Funkcionalno sam vezan za vojsku, te mi je bilo jed- jednog trenutka nisu bile sa druge strane barijere. To jeste nostavnije da kaèm: {to pre, brè... Ide i kod drugih. problem. Me|utim, mi smo ve} postigli bitan strategijski ciq Zakon o predsedniku? da budemo u evroatlantskim integracijama, a to je ~lanstvo u Partnerstvu za mir. U taj proces integrisawa moèmo i}i i – U proceduri je, ali imamo neke druge zakone koje jo{ nismo daqe, smatram da je to vi{e nego neophodno. Nivo u kome je u doneli, mnoge strategijske odluke nas jo{ ~ekaju. Partnerstvo za mir ukqu~ena Austrija nije isti kao i nivo pri- Integracije su sudbina sveta u kome ìvimo, mada su save- sutnosti Kazahstana. Mi sigurno moramo dosti}i nivo Austri- zni{tva postojala oduvek. Koja je za Vas i ka- je. Na kraju }e gra|ani Srbije kva prava mera integrisawa Srbije u ovom odlu~iti da li }emo u}i ili ne trenutku? PREUZIMAWE u Nato, na referendumu koji }e ODGOVORNOSTI – Postoji zanimqiv istorijski podatak. Jedini se organizovati kada za to do- put – 1999. godine Srbija nije imala nijednog save- Nama je potrebna vojska smawena |e vreme i o tome sigurno ne- znika a u{la je u rat skoro sa ~itavim svetom. To je po brojnosti, pove}ana po tehnolo- }e odlu~iti nijedan pojedina~- jedinstven primer u istoriji, podatak za Riplija, ali {kim i borbenim kapacitetima. Vojska ni politi~ar, ve} je to iskqu- i za analizu pogubnosti na{e nekada{we politike. koja je u stawu da preuzme odgovornost, ~ivo nadle`nost gra|ana Sr- Obja{wewa nema. Posledice takve politike moraju respektabilni ~inilac u regionu. Tako bije. A oni }e doneti odluku u da budu katastrofalne: po gra|ane, vojsku, infra- je i zemqa vi{e po{tovana. Vojska je u skladu sa svojim interesima i strukturu, ekonomiju, budu}nost zemqe. Mi te posle- tom smislu pravi instrument spoqne situacijom u kojoj se budu nala- dice danas le~imo, i jo{ }emo ih le~iti. Nijedna ze- politike zemqe. zili, a to }e, lako je pretpo- mqa danas ne moè da ìvi u izolaciji. staviti, biti okruènost ze- Na{ ~ovek ne}e da bude izolovan. To si- mqama ~lanicama Natoa. gurno znam. Bilo da ìvi u gradu, selu, TE@AK JE POSAO VOJNIKA To u {ta verujemo nas prili~no od- ne}e da bude izolovan, jer zna da tako Vojska nesumwivo ide u pravcu re|uje kao qude. [ta je to u {ta Vi, propada. Niti mu se deca {koluju, niti je profesionalizacije. Qudi koji su u posle devalvacija mnogih vrednosti, u stawu da kupi televizor, da se le~i, woj ostali, nisu slu~ajno tu, oni su kojima smo bili svedoci, uspevate da promeni traktor, otputuje... Kod nas i da- pro{li selekcije. Nekada smo imali verujete? qe postoje politi~ke ideje koje nude izo- 78.000 vojnika, i}i }emo u pravcu – Ju~e sam imao sastanak sa laciju Srbiji, kao {to }e ih uvek i biti, vojske sa ne{to ispod 30.000 pripad- volonterima koji rade u Narodnoj kancela- ali je bitno da one gube na izborima, i nika. Takve su vojske i u regionu. Na- riji. Do sada je tu radilo oko 500 mladih da je proces integrisawa stalno izra- {a vojska }e biti jedna od brojnijih, qudi, studenata. To su qudi puni nade, oni èn. Kada govorim o integraciji i putu a kada bude bila i jedna od opremqe- ho}e ìvot, svoju {ansu. Kaù da ne mogu da ka Evropi koji se ne moè dovesti u pita- nijih, posti}i }emo ciq. se zaposle jer se svuda traì iskustvo. Jo{ Snimila Ranka TOMI] we, uvek mislim na put u Evropu sa iden- uvek ima vi{e qudi na Birou rada nego {to titetom. Postoje qudi koji imaju bojazan ima poslova koji se nude. Do}i }e trenutak da }emo u toj Evropi izgubiti identitet, pismo, veru... Nisu svi kada }emo mi morati da uvozimo radnu snagu, ako se budemo razvi- pravoslavni u Srbiji i ne pi{u svi }irilicom. Dobra je okolnost jali dinamikom koju predlaèm. Da vas podsetim, mi ve} u Beograd {to pi{emo i latinicom, to je na{a prednost. Me|utim, ~iweni- uvozimo radnu snagu, jer neki qudi ne}e da rade sve poslove. Mi ca da su Bugari ve} u Evropskoj uniji sa svim svojim }irili~nim danas nemamo dovoqno zanatlija. êka nas pet mostova na Savi: dokumentima, kao i Grci sa pravoslavqem, govori nam da nemamo drugi most kod Be{ke, jo{ jedan most prema Pan~evu, vin~anski è- nikakvu bojazan da }emo ostati bez bitnih elemenata na{eg iden- lezni~ki most, most na Adi Ciganliji i vrlo mogu}e most prema Ze- titeta. Oni su ve} odbraweni. munu... Znate li koliko zanatlija treba za taj posao? Koliko finih Za{to se ~ini da je srpskom narodu tako komplikovano da zanatskih radova, ozbiqnih inèwera. To {to neki qudi ne}e da se integri{e, pre svega u prvo lice mnoìne MI, a onda uzmu posao koji im se nudi je tako|e jedna vrsta nedozvoqenog pona- da odredi {ta je to {to MI èlimo, ho}emo i moèmo, u {awa. A svi smo mi odrasli u zemqi u kojoj je vrlina oduvek bila – krajwoj liniji? i}i prema poslu. Mene su u porodici u~ili da ne beìm ni od jednog - Mi èlimo u Evropsku uniju zato {to je to najve}i mirovni posla. Otkad sam postao punoletan, pa do danas, radio sam mnoge sporazum me|u evropskim nacijama i ideja o~uvawa kulturnog iden- poslove. Nisam siguran da bi se ba{ mnogi danas prihvatili toga titeta svake pojedina~ne nacije. Ogromna sredstva se u Evropi {to sam ja radio zara|uju}i na ~estit na~in svoju egzistenciju. tro{e na prevo|ewe dokumenata na sve jezike naroda zemaqa ~la- Upravo sam to poru~io tim mladim qudima. Da ne biraju nica EU. Diskusija o tome da li treba da idemo ili ne treba da ba{ uvek poslove, {to ne zna~i da ne treba da se bore za ostva- idemo u Evropu u Srbiji je oduvek postojala. Krajem 19. veka u Par- rewe svojih profesionalnih nastojawa. Ali }e, ukoliko vredno i lamentu se vodila diskusija izme|u napredwaka i radikala na te- dobro rade, do}i i wihova profesionalna {ansa. E u to veru- mu da li Srbija treba da uvodi èleznicu ili ne. Radikali su tada jem. U {ansu za te mlade qude i mislim da to moèmo da obezbe- bili zastupnici ideje da }e nam èleznica doneti bole{tine, po- dimo. Pitawe rada, tako|e nisam slu~ajno pomenuo. Nama je po- gaziti decu, uni{titi na{ patrijarhalni na~in ìvota i na{ iden- trebna nova etika rada. Na{a sredwa generacija je malo umor- titet. Napredwaci su smatrali da treba da uvedemo èleznicu i na. O~ekivala je ve}e {anse, a ìvela u nemawu. Kada jednom iz da se modernizujemo. Na neki na~in, rasprava o tome da li treba prava u|ete u nepravo, mnogo vam vi{e vremena treba da ponovo da idemo u Evropu ili ne, nastavak je te diskusije o èleznici... Ko u|ete u po{tovawe prava. To je kao kada rasparate jastuk i kada mi danas ponudi argument da smo sa èleznicom propali, ubedi}e se razleti perje na sve strane, mnogo vam vi{e vremena treba me da ne treba da ulazimo u Evropsku uniju. Po{to tog argumenta da ga sakupite. To je, jednostavno, tako. Ali, moèmo. Samo opti- nema, idemo daqe. Moj posao nije da izolujem Srbiju, ve} da stva- mizmom, dobrim planom, jasnim vo|ewem, jasnim strategijskim ram saveznike. [to vi{e saveznika – to boqe. vizijama i verovawem u osnovne vrednosti, u ovom slu~aju rada, elementarnom disciplinom i po{tovawem qudskih prava – iz- Evropska unija nije toliki problem. Pitawe koje se posta- gradi}emo jednu odli~nu zemqu. vqa je da li taj put vodi obavezno preko ulaska u Nato? Dragana MARKOVI] – Ne vodi obavezno. U Evropskoj uniji postoje zemqe koje Slavoqub M. MARKOVI] nisu ~lanice Natoa, poput Austrije, [vedske... Me|utim, wiho- Snimio Goran STANKOVI]

13 DOGA\AJI MINISTAR [UTANOVAC U VOJNOJ AKADEMIJI

Ministar odbrane Dragan [utanovac odrào je 10. oktobra, u amfiteatru Vojne akademije, uvodni ~as studentima te vojne visoko{kolske ustanove. Na ~asu su, pored studenata i studentkiwa najmla|e 132. klase VA, bili i studenti starijih godina. Po- sle uvodnog izlagawa, ministar je odgovorio na pitawa studenata. Govore}i o radu Ministarstva na ~i- jem je ~elu, ministar [utanovac je naglasio da je oficirski poziv jedan od najteìh u okviru dràvne uprave. „Lo{om politikom koja je nekada vo|ena oni koji su se oprede- lili za taj ~astan poziv dovedeni su u lo{ poloàj. @eqa rukovode}ih qudi u Mini- starstvu jeste da, bar delimi~no, vrate Voj- sku kao instituciju i wene pripadnike na mesto koje im zasluèno pripada“, rekao je ministar. Kako je tom prilikom istakao ministar odbrane, zbog nere{enog statusa Kosova i Metohije i ostalih problema koji na poli- NAÊLNIK GENERAL[TABA VS U CENTRU ZA OBUKU KOV ti~kom planu ti{te Srbiju, tokom ove godine Ministarstvo funkcioni{e u veoma ote- ànim uslovima. Ipak, i u tako sloènoj situaciji, stru~ni timovi Ministarstva uspe- PRIORITETNA AKTIVNOST li su da Vladi i Parlamentu predaju nacrte dva zakona, o odbrani i Vojsci, koji uz jo{ U Centru za obuku u General se sa vojnicima druìo i to- Poàrevcu, zbog velikog kom ru~ka, a wihova glavna poruka je da je odziva regruta, trenutno je Vojska ponovo u modi, {to potvr|uje gotovo oko 1.000 vojnika i 38 stopostotan odziv u septembru. Centar za obuku KoV u Poàrevcu na- podoficira ostalih rodova stavqa misiju koju je imao i ranije. Ba{ti- koji su na prekvalifikaciji nik je dve zna~ajne vojne organizacije. Dugo u rod pe{adije je u tom gradu bio Pe{adijski {kolski cen- Na~elnik General{taba VS general tar, potom je preimenovan u Nastavni cen- -potpukovnik Zdravko Pono{ posetio je tar KoV, da bi od 1. decembra 2006. pri- Centar za obuku u Poàrevcu kako bi sa- mio prvu generaciju vojnika pod novim na- gledao proces obuke, koji je sada me|u zivom. Pored objekata u kome se nalazi ko- prioritetima u aktivnostima Vojske Sr- manda, Centar koristi i kasarnu „Narodni bije. On je u pratwi komandanta Centra heroj Veqko Dugo{evi}“ gde su sme{tene sve pukovnika Vinka Markovskog i wegovih sa- jedinice. dva zakona iz drugih oblasti imaju kqu~ni radnika obi{ao nekoliko kabineta za Vojnici rodova KoV – pe{adije, arti- zna~aj za dovr{etak ustavnog definisawa obuku – ABHO, raketno-protivoklopnog qerije, inìwerije i OiMJ – tu se osposo- Srbije kao dràve. naoruàwa pe{adije, a u kabinetu naoru- bqavaju za 53 vojnoevidencione specijal- U Ministarstvu odbrane preduzeto je àwa i nastave ga|awa zadrào se u raz- nosti, a to se nekada radilo u 14 jedinica niz mera za poboq{awe funkcionisawa govoru sa podoficirima koji su na kursu vojske. Obuka traje {est nedeqa, a posle se svih wegovih organizacionih celina. Izme- za prekvalifikaciju. Obilazak je nasta- upu}uju u jedinice Vojske na daqe sluèwe |u ostalog, pripremqeni su i nacrti stra- vio posetom tzv. filmskoj streqani, gde su vojnog roka. Centar prima godi{we ~etiri tegijskih i doktrinarnih dokumenata, a radi vojnici uve`bavali ga|awe iz ru~nih ba- generacije vojnika. Sem toga, tu se organi- se na razradi mnogih projekata kakav je ca~a raketa. Tako|e, interesovao se da li zuje specijalisti~ko {kolovawe u~enika projekat reforme vojnodohodovnih ustano- vojnici uspevaju da realizuju sve sadràje podoficira ve} pomenutih rodova KoV i va, istakao je ministar. koji su predvi|eni planom obuke. odràvaju kursevi za podoficire u trajawu Na kraju svog obra}awa studentima, General Pono{ je na poligonima za od 40 radnih dana. ministar [utanovac je poru~io da {to bo- obuku razgovarao sa vojnicima o sadràji- Centar je popuwen stare{inskim kaqe iskoriste godine svog {kolovawa i poma i teìni obuke, uslovima sme{taja, pr- drom po formaciji gotovo stopostotno, kao èleo da wihov poziv bude po{tovan upra- vim danima u kasarni, o wihovim oprede- i borbenom tehnikom. vo onoliko koliko oni sami to èle. qewima da sluè vojni rok i planovima u M. [VEDI] A. ANTI] civilstvu… Snimio R. POPOVI]

14 15. oktobar 2007. P E R A S P E R A STARE QUBAVI Pi{e Qubodrag STOJADINOVI] zgledalo je kao da u odnosima sa Hrvatskom do- Takva vrsta raspleta nije bila mogu}a bez Vu- laze boqa vremena. Ajde da kaèmo, skoro nor- kovara i wegove tragedije. Pitawe za onda{we Imalna. No}ni ìvot u Zagrebu nezamisliv je stratege moglo bi da glasi: u ~emu je bio zna~aj, i bez Cece i Stoje. Pred svetsko prvenstvo pro{le go- kakav je ciq razarawa? Nijedan odgovor, naravno, dine, tri najboqa igra~a wihovog nogometnog dràv- ne moè biti dobar, jer je taj poduhvat bio ne samo nog tima proterana su iz kampa jer su se opili kao rezultat rasula, nego ga je dodatno potencirao. On letve uz pesmu gospo|e Ra`natovi} „Lepi grome moj!“. je proizveden u glavama lidera svih zara}enih stra- Predsednik nogolopta~kog kluba „Dinamo“ ban- na, ako se uop{te o tome moè govoriti. Ali, kqu~ni ~i uz {umadijski ~aj i poj Miroslava Ili}a, a po- qudi iz te sfere su mrtvi ili jedva ìvi. Pred su- sebno ga baca u dert lirska poema „Nedostaje{ mi dom su se na{li trudbenici sa fronta, oficiri JNA ti!“. Na~ulo se jo{ da „modri“ padaju u timski trans koji su onda te{ko mogli da razlu~e odnos izme|u pod zvucima „\ur|evdana“, ali o tome se ne sme go- podviga i katastrofe. voriti ni kad se otrezne. Ha{ka presuda Mrk{i}u, [qivan~aninu i Ra- Mada, nije jednostavno oti}i u Hrvatsku. Pre di}u izazvala je pravu konsternaciju u Hrvatskoj. âk neki dan (8. oktobra) domoqubi, ili domobrani, ka- izvesnu, pomalo zaboravqenu dozu histerije, novu ko se ve} zovu, pretukli su voza~a kamiona koji je mentalnu mobilizaciju raznih „postrojbi“ i retori- Ha{ka presuda „gazio hrvatsku zemqu“ u vreme kad su oni ocenili ku koja je ve} bila na granici korozije. General Mi- Mrk{i}u, da to nije smeo da u~ini. U Zadru je „grupa neodgo- le Mrk{i} je drakonski ka`wen (20 godina), u skla- [qivan~aninu i vornih gra|ana“ demolirala ku}e za Srbe povrat- du sa ha{kom formulacijom fenomena „komandne od- nike. Sve drugo odvija se u presporoj evoluciji odu- govornosti!“. Ona se svodi na posredovanu krivicu Radi}u izazvala mirawa mr`we. zbog povla~ewa vojne policije sa Ov~are, posle ~e- je pravu Za Hrvate koji su sebe oslobodili tog pogubnog ga su srpske paravojne formacije pobile 194 zaro- ose}awa, Beograd je poèqno mesto za putovawe. bqenika. konsternaciju u Sve je vi{e studenata koji se u srpskoj prestonici Izgleda da Veselin [qivan~anin nije u~inio Hrvatskoj. âk ose}aju kao doma. Eno lepih Zagrep~anki koje su se ni{ta lo{e, osim {to se ùstro izgalamio na onog izvesnu, pomalo doma}inski smestile na Novom Beogradu, i tvrde ka- slu`benika Crvenog krsta. I {to su ga ~esto i rado ko su u istinskom megapolisu, da se divno ose}aju i slikali, pa je jo{ u to doba progla{en „manekenom zaboravqenu provode. I jo{, da je Beograd svet u odnosu na Za- rata!“. Sve i da je tako, to nije dovoqno za te{ke dozu histerije, greb! No, to smo ve} znali. optu`be i presude koje su u Hrvatskoj bile unapred novu mentalnu Uop{te, ovde se niko ne {treca na goste iz hr- ispisane. vatskog kom{iluka. I wihovi peva~i se vra}aju svo- iroslav Radi} je slobodan ~ovek, ali upravo je mobilizaciju joj mladala~koj nostalgiji: nema te na estradi, ne on predmet tragikomi~ne pravosudne farse u raznih postoji{ dok ne pevucne{ u Beogradu. Jedino se jo{ MHrvatskoj. Iako ga je najvi{a planetarna in- „postrojbi“ i nije vratio Oliver Dragojevi} sa svojim pla~evnim stanca oslobodila svake odgovornosti, Hrvati su splitskim opusom. Dugo nismo ~uli „Stare qubavi“ raspisali poternicu za wim, i jo{ traè izru~ewe! retoriku koja je Tereze Kesovije. Ali, dobro, svako ima svoje razlo- O~ito je da su se susjedi uìveli u ulogu veli- ve} bila na ge, pa i demobilisani partizanski saborci Bata kog ratnog dobitnika, pa su skloni da neguju atmos- granici @ivojinovi} i Boris Dvornik. feru u kojoj „pobednici odre|uju pravila igre“, dok ko izuzmemo mostarsku ki{u kamewa i golova u na drugoj strani nevinih naprosto nema. korozije. O~ito Asusretu „Partizana“ sa „Zriwskim“, sportski Ina~e Beograd sudi pravim zlo~incima na Ov- je da su se susreti odavno teku korektno. Dobro, to je ve} ~ari, {to besmislenim ~ini „prosvjed Hrvatske“ Sa- preterano. Moè se re}i podno{qivo! Malo li je, vetu bezbednosti UN! A to }e re}i da je na{im kom- susjedi uìveli u posle svega. {ijama iz nekih razloga potrebno podizawe tenzije, ulogu velikog Posle svega, ali i pre toga, i Srbi i Hrvati i jo{ jedan (kona~ni) dokaz da Tribunal nikome ne ratnog imaju Hag. Tribunal koji jo{ apsolvira svoju ambici- vaqa. Zato je mo`da dosetka u naslovu „Vremena“ ju da sudi qudima koji su po~inili nebrojena „brat- najboqa ilustracija poimawa Haga na Balkanu u ve- dobitnika, pa su ska“ zlodela. U gra|anskom ratu devedesetih kona~- zi sa te{kim vukovarskim uspomenama: „Antihrvat- skloni da neguju no je razorena iluzija o „bratstvu i jedinstvu“, a ska presuda antisrpskog suda!“. atmosferu u slepa mr`wa je bila sila vodiqa za ratnike i mno- Ono {to u sporom pomirewu ne uspeju politi- ge psihopate koji su do~ekali svoje vreme bez odgo- ka i sudovi, vaqda }e u~initi estrada. Za sport je kojoj „pobednici vornosti. jo{ rano, makar ceo Maksimir pevao „Evo zore, evo odre|uju pravila Kad je bilo neizbe`no da se polaù ra~uni, zore...!“ svako je platio koliko je imao, ili ako su ga uhvati- igre“, dok na Ko peva pomisli zlo samo ako ima nadimak Tom- li. To je taj haos koji proizvodi surova i pijana bal- son, i daqe tamo omiqeni junak prosta~ke domofil- drugoj strani kanska kr~ma. Kad pukne svi biju dok se ne upale sve- ne mrzila~ke epike. Predmet i ciq wegovih ose}a- tla, a tek onda nastaje nepodno{qiva licitacija ju- wa su iskqu~ivo Srbi. nevinih na{tva, beànije, be{~a{}a, zlo~ina, slave, ana- naprosto nema. teme, nagrada i kazni. Autor je komentator lista „Politika“

15 U FOKUSU ME\UNARODNA KONFERENCIJA U BEOGRADU @RTVE KASETNE MUNICIJE

Inicijativu da se zabrani U organizaciji Ministarstva spoqnih poslova (MSP) u Beo- upotreba kasetne municije gradu je, 3. i 4. oktobra, odr`ana Me|unarodna konferencija zemaqa `rtava kasetne municije. Time se Srbija ukqu~ila podr`ava 81 zemqa, ukqu~uju}i u multilateralni proces koji }e, prema o~ekivawu u~esnika, Udo kraja 2008. godine rezultirati bilo potpunom zabranom, i Srbiju. Na tom spisku je bilo veoma strogim ograni~ewem razvoja, proizvodwe, transfera i polovina od 28 zemaqa i upotrebe kasetne municije. koje proizvode tu vrstu oru`ja, Otvaraju}i konferenciju, ministar spoqnih poslova Vuk Je- remi} najavio je da Srbija razmatra mogu}nost jednostranog pro- ali ne i najve}i me|u wima gla{ewa moratorijuma na upotrebu kasetne municije i da namera- SAD, Rusija i Kina. va da ratifikuje me|unarodni „Protokol V“ koji se odnosi na eks- plozivne ostatke rata, to jest, na odba~ena i neeksplodirana ubojna sredstva u koje spada i kasetna municija. VUK JEREMI] Srbija se ve} odrekla prava na proizvodwu i nabavku kaset- MINISTAR SPOQNIH POSLOVA ne municije, a preostale male koli~ine su iz arsenala nekada{we JNA za ~ije uni{tavawe nedostaju finansijska sredstva. – Srbija se ve} odrekla Ministar Jeremi} je rekao da su na dnevnom redu konferen- prava na proizvodwu i cije teme veoma va`ne za pojedince `rtve – utvr|ivawe na~ina nabavku kasetne muni- konkretne pomo}i i medicinskog zbriwavawa. Razmatra}e se i ob- cije, a preostale male lici me|unarodne pomo}i i saradwe na ~i{}ewu terena, te za- koli~ine su iz arsenala brana distribucije kasetne municije. nekada{we JNA za ~ije Jeremi} je izrazio zadovoqstvo {to u radu konferencije u~e- uni{tavawe nedostaju stvuju predstavnici vi{e od 40 zemaqa me|u kojima i 22 od 26 ze- finansijska sredstva. maqa `rtava, i zahvalio vladama Norve{ke i Velike Britanije, Programu UN za razvoj (UNDP) i nevladinim organizacijama Nor-

16 15. oktobar 2007. PODACI NATOA NEKOMPLETNI POMO]NIK MINISTRA ODBRANE DU[AN SPASOJEVI] U SAD I VELIKOJ BRITANIJI Direktor Centra Republike Srbije za razminirawe Petar Mihajlovi} izjavio je za „Odbranu“ da su podaci o lokacijama kasetnih bombi koje su ba~ene tokom 1999, a ko- PODR[KA je je dostavio Nato, dragoceni, ali da nisu kompletni. Mihajlovi} je najavio da }e odgovaraju}e doma}e in- PROCESU REFORME stitucije, uz pomo} stranih vlada i nevladinih organizacija, od Natoa zatraìti dodatne informacije. Pomo}nik ministra za po- Mihajlovi} je objasnio da je Centar Ujediwenih nacija litiku odbrane Du{an Spasoje- na Kosovu i Metohiji neposredno po zavr{etku agresije dovi} boravio je od 1. do 7. okto- bio mnogo kompletnije podatke koji su sadràli i smer na- bra u zvani~noj poseti Sjediwe- leta aviona i visinu sa koje je kontejner otka~en, zatim tip nim Ameri~kim Dràvama, a od „bombice“ koje se nalaze u kontejneru. U izve{taju koji je 8. do 10. oktobra u Velikoj Bri- dostavqen nisu navedeni ni nazivi mesta koja su ga|ana ni- taniji. Ciq poseta je unapre|e- ti takozvane elipse povr{ine na kojim su raspr{ene „bom- we bilateralne vojne saradwe, bice“, odnosno potencijalno zaga|eno podru~je. razmena mi{qewa o aktuelnoj On je rekao da su dobijeni podaci gotovo identi~ni sa bezbednosnoj situaciji u regionu onim koje Srbija ve} ima i prema kojima je kasetnom munici- i obezbe|ewe daqe podr{ke jom ga|ano 219 lokacija, od ~ega je 155 na Kosovu, i da je iz- procesu reforme sistema odba~eno 1.072 kontejnera sa oko 350.000 komada podmunici- brane, sada u okviru Programa je. Procewuje se da su zaostalim neeksplodiranim potprojek- Partnerstvo za mir. tilima u Srbiji zaga|ena jo{ oko 23 kvadratna kilometra. Tokom posete SAD, pomo}- Mihajlovi} procewuje da }e biti potrebno oko osam nik ministra odbrane Spasoje- meseci da se podaci uporede, teren izvidi i obeleè loka- vi} sastao se sa visokim zvani~- Du{an Spasojevi} cije. „Zatim bismo uradili planove za ~i{}ewe lokacija i nicima Stejt dipartmenta, Pen- sa Bobom Ejnsvortom na kraju dolazi i najteì deo – nalaèwe donatora. Na{e tagona, Kongresa, te sa predstav- procene govore da je potrebno bar 20 miliona evra“. nicima drugih relevantnih ameri~kih institucija. Pomo}nik ministra odbrane prisustvovao je i sve~anoj primopredaji du`nosti izme|u novog i starog na~elnika Zdruènog general{taba OS ve{ka narodna pomo} i Koalicija protiv kasetne municije na po- SAD, admirala Majkla Mulena i generala Pitera Pejsa. mo}i u organizovawu skupa. Spasojevi} je u Va{ingtonu odrào predavawe na Univerzi- Ambasador u MSP Bratislav \or|evi} ukazao je da je Srbija tetu Xons Hopkins, na temu „Politi~ki i bezbednosni izazovi Sr- dvostruko motivisana da doprinese realizaciji me|unarodnih na- bije – region, reforma sistema odbrane i evroatlantske inte- pora za zabranu proizvodwe, prometa i kori{}ewe kasetne muni- gracije“, u kome je predstavio principe i prioritete u radu Vla- cije – kao `rtva masovne upotrebe tokom bombardovawa 1999. go- de Srbije, sa posebnim akcentom na ciqeve iz domena Ministar- dine i kao zemqa koja deli èqu ve}ine dràva da se u {to ve}oj stva odbrane. Govore}i o ~lanstvu Srbije u Partnerstvu za mir, meri spre~e neèqene humanitarne posledice upotrebe pojedinih on je naveo korake koji predstoje kako bi Srbija preuzela aktiv- vrsta naoruàwa i municije. nu ulogu u tom programu i iskoristila mogu}nosti za saradwu koju \or|evi} je podsetio da je Srbija ve} imala zapaèno u~e- wegovi mehanizmi nude. Tako|e je istakao zna~aj edukacije na{eg {}e na Konferenciji o kasetnoj municiji u Oslu 22. i 23. februa- kadra u SAD, profesionalnu saradwu sa Kforom i neophodnost ra ove godine i wenom nastavku u Limi od 23. do 25. maja, kada je o~uvawa bezbednosti u regionu. sa~iwen nacrt dokumenta koji je dao okvir budu}e konvencije o zabrani proizvodwe, kori{}ewa i skladi{tewe kasetne municije. Tokom posete SAD, pomo}nik ministra odbrane razgovarao Dokument }e se usagla{avati na narednim konferencijama u je i sa komandantom Nacionalne garde SAD, generalom Stivenom Be~u i Dablinu da bi, kako se o~ekuje, bio usvojen u Oslu krajem Blamom. General Blam je istakao da je saradwa sa Vojskom Srbi- 2008. godine. je jedna od najboqih i najdinami~nijih u pore|ewu sa ostalih 56 Konferenciju je kao gost, u ime nevladine organizacije Koa- zemaqa sa kojima SAD imaju razvijen program dràvnog partner- licija protiv kasetne municije, otvorio nekada{wi pirotehni~ar stva. Ovaj oblik saradwe omogu}i}e Srbiji pristup u sve obla- Vojske Jugoslavije Branislav Kapetanovi}, koji je te{ko nastra- sti ameri~kog dru{tva. Posebno pozitivno ocewena je nedavna dao 2000. godine, poku{avaju}i da demontira kasetnu bombu na zajedni~ka ve`ba dve vojske odràna u Ni{u. aerodromu Dubiwe na Pe{teru. Tokom posete Londonu, pomo}nik ministra odbrane za poli- Kapetanovi} je naglasio da ciq aktivnosti koalicije nije osu- tiku odbrane Du{an Spasojevi} sastao se sa ministrom za oru- da proizvo|a~a i korisnika tog monstruoznog oru`ja, ve} spre~a- àne snage Ujediwenog Kraqevstva Velike Britanije i Severne vawe daqeg stradawa civila i ublaàvawe patwi postradalih. Irske, Bobom Ejnsvortom. U razgovoru je konstatovano da se sa- On je rekao da inicijativu da se zabrani upotreba kasetne radwa Srbije i Velike Britanije pozitivno odvija u oblasti od- municije podràva trenutno 81 zemqa, ukqu~uju}i i Srbiju, a da je brane, gde Britanija daje poseban doprinos {kolovawu srpskih na tom spisku i polovina od 28 zemaqa koje proizvode tu vrstu oficira u britanskim vojnoobrazovnim institucijama, te proce- oru`ja, ali ne i najve}e me|u wima SAD, Rusija i Kina. sima reforme u odbrambenom sektoru. Prema podacima te nevladine organizacije, koja ima svoje Spasojevi} je informisao ministra Ejnsvorta o saradwi predstavnike u 50 zemaqa i sara|uje sa oko 250 nevladinih orga- Vojske Srbije i pripadnika Kfora na administrativnoj liniji nizacija, od zaostale kasetne municije od prekida agresije Natoa Srbije sa Kosovom i Metohijom, ali i o stavovima Srbije u pro- 1999. godine do 2006. godine, na teritoriji uè Srbije i u Crnoj cesu re{avawa pitawa statusa ju`ne srpske pokrajine. Gori poginulo je {est i raweno 12 qudi. Du{an Spasojevi} je imao susret i sa generalnim direkto- Uo~i po~etka konferencije Nato je srpskoj vladi dostavio rom za me|unarodnu bezbednosnu politiku Ministarstva odbra- traèni spisak sa geografskim koordinatama lokacija i koli~ini ne Velike Britanije, Glorijom Krejg, sastao se sa predstavnicima kasetnih bombi koje su ba~ene na teritoriju Srbije. Forin ofisa i Odbora za odbranu Parlamenta Velike Britani- Novica ANDRI] je i u~estvovao u debati koju je organizovao Me|unarodni insti- Snimio D. BANDA tut za bezbednosne studije (IISS).

17 STATUS I STANDARD ZAPOSLENIH U SISTEMU ODBRANE IMENIK @IVOTNI

Dono{ewe zakona o odbrani i Vojsci otvori}e normativni prostor za primenu novih pravila i propisa o platama i stambenom zbriwavawu qudi zaposlenih u oru`anim snagama. Sude}i po tempu rada u nadle`nim strukturama Ministarstva odbrane, ve}ina tih akata ubrzo }e biti gotova.

javnim nastupima najodgovornijih qudi u dràvi i menaxmen- Uprava za kadrove Sektora za qudske resurse MO, u svojoj nad- ta Ministarstva odbrane, vi{e puta se ~ulo da je jedan od le`nosti, pored ostalog, ima i pitawa statusa i standarda, kojima prioriteta reformi poboq{awe ìvotnog standarda prose bavi istoimeno odeqewe. Predstavqaju}i novi tim saradnika, fesionalnih pripadnika Vojske. Napori koje je Ministarstvo na~elnik Uprave za kadrove pukovnik Sla|an \or|evi} naglasio je ulagalo da se re{e egzistencijalna pitawa zaposlenih u MO ciq da Vojska postane jedan od najpoèqnijih poslodavaca u dràvi. Ui VS samo su delimi~no urodili plodom jer je nepremosti- – Misije i zadaci koje Vojska Srbije realizuje predstavqaju vu prepreku ~inio nedostatak vaqane zakonske regulative. Zakoni na{e danas. Vizija projektovana Strategijskim pregledom odbrane o odbrani i Vojsci pro{li su javnu raspravu i ~ekaju usvajawe u predstavqa na{e sutra, ali briga za svakog pojedinca i efikasno Narodnoj skup{tini. upravqawe qudskim resursima moraju predstavqati na{e uvek – Pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse dr Bojan Di- podvukao je pukovnik \or|evi}. mitrijevi} okupio je novi tim saradnika koji je preuzeo obavezu da On podse}a da se tokom godina nagomilalo mno{tvo proble- se uhvati u ko{tac sa mnogobrojnim izazovima, novim i nasle|e- ma. [to iz subjektivnih, {to iz objektivnih razloga, smatra \or- nim problemima, a jedan od najve}ih je pitawe uslova ìvota pri- |evi}, oni nisu re{avani. – Sada je neophodno uspostaviti dugo- padnika Vojske Srbije. ro~no odrìv koncept upravqawa kadrom i urediti ga kao {to je

18 15. oktobar 2007. bismo èleli da pove}amo plate aktivnih vojnih lica i civila na slu`bi u VS, koje su realno male, morali bismo za isti procenat pove}ati i vojne penzije, a za to novca nema. Iz tog razloga letos smo isplatili po 5.000 dinara na ime nov~anih nagrada, a sa sep- tembarskom platom o~ekuje se pove}awe od 4,2 procenta. H PITAWA Dono{ewe novih zakona omogu}ilo bi znatno poboq{awe ì- votnog standarda. Vojni penzioneri trebalo bi da pre|u u nadle- `nost Fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe, {to bi bilo veliko olak{awe za vojni buxet. slu~aj u najboqim i najure|eni- – Penzije koje ubudu}e bude ispla}ivao civilni fond ne}e se jim vojskama sveta. Ovaj izuzet- smawivati. Razlika je u tome {to }e rast vojnih penzija biti vezan no ozbiqan posao predstavqa za rast tro{kova ìvota, inflaciju i ostale parametre kojim se najve}i izazov reformi sistema uskla|uju civilne penzije – obja{wava potpukovnik Trandafilovi} odbrane, jer fokus treba usme- i dodaje – time bi se otvorila mogu}nost za znatan rast plata u si- riti ka mladi}ima i devojkama stemu odbrane. koji }e jednog dana mo`da obu}i Predlog Zakona o Vojsci predvi|a da se plata profesionalnog uniformu, mladim oficirima, vojnog lica utvr|uje mnoèwem osnovice i koeficijenta. Dodeqeni podoficirima i vojnicima. Time koeficijent vrednova}e parametre ~ina, poloàja, specifi~nosti }emo poboq{ati kvalitet kadra slu`be, odgovornosti, a u odnosu na specifi~nosti vojne slu`be, do- koji primamo u slu`bu, a upore- datna naprezawa, nemogu}nosti izbora radnog mesta, koeficijent se do re{avati zaostale probleme. uve}ava od 20 do 50 posto. Veoma va`na stavka u predlogu novog za- Radi}emo na razvoju karijere kona kaè da osnovica za obra~un plate, koju odre|uje Vlada ne mo- profesionalnih pripadnika Voj- è biti mawa od 75 posto prose~ne mese~ne zarade zaposlenog u pri- ske, adekvatnoj kompenzaciji za vredi Srbije u mesecu koji prethodi mesecu utvr|ivawa osnovice. sve specifi~nosti i opasnosti Potpukovnik – To zna~i da bi plata profesionalnog vojnika, dosada{weg vojne slu`be, stambenoj proble- Sa{a Trandafilovi} vojnika po ugovoru, bila otprilike pribli`na prose~noj plati – matici, pa sve do pomo}i na za- kaè potpukovnik Trandafilovi}, ali napomiwe da je izglasavawe vr{etku aktivne karijere i tranzicije u rezervnu komponentu ili zakona ipak uslov svih uslova. civilni status – obja{wava pukovnik \or|evi}. – Koeficijenti }e biti prora~unati na takav na~in da }e po- PLATE VE]E SA NOVIM ZAKONOM stojati zna~ajnija razlika u zaradi izme}u qudi sa ve}om odgovorno- {}u i sloèno{}u i teìnom posla, u odnosu na one koji to nemaju. Odeqewe za status i standard (SiS) Uprave za kadrove pro- Plate predvi|ene za najodgovornije poloàje u sistemu odbrane tre- teklih nekoliko meseci uùrbano radi na pripremi predloga nor- balo bi da se usklade sa zaradama na kompatibilnim radnim mesti- mativa i propisa koji }e regulisati veliki broj egzistencijalnih ma van Vojske – kaè potpukovnik, ne èle}i da otkriva detaqe. problema zaposlenih u sistemu odbrane. Potpukovnik Sa{a Tran- Prema wegovim re~ima, dugoro~ni ciq jeste da Vojska postane dafilovi}, na~elnik Odeqewa, sa svojim saradnicima znatno je atraktivan poslodavac za koga }e èleti da radi kvalitetan kadar doprineo izradi onih delova zakona o odbrani i Vojsci koji se ti- i koji }e za svoj rad biti adekvatno pla}en i nagra|en. Plate budu- ~u standarda i statusa vojnih lica. U razgovoru sa wim otkrivamo }ih dràvnih slu`benika i name{tenika u Ministarstvu odbrane, u kom pravcu bi trebalo da se re{avaju goru}i problemi poput re- koji do stupawa na snagu novog zakona imaju status civilnih lica, {avawa stambenog pitawa, plata i ostalih prinadle`nosti koje obra~unava}e se prema normativima istovetnim kao i za wihove pripadaju profesionalnim pripadnicima Vojske. kolege u organima Vlade, {to zna~i da se o~ekuje znatno pove}awe – Studijsko-analiti~ki, normativno-pravni i statisti~ko-evi- zarada. Civilnim licima u Vojsci, koja postanu vojni slu`benici i dencioni poslovi u oblasti ure|ewa statusa i radnih odnosa u name{tenici, kako obja{wava Trandafilovi}, plate }e se uskladi- Vojsci, te ìvotnog standarda sa stambenim obezbe|ewem, jesu ti sa zaradama dràvnih slu`benika na odgovaraju}im poslovima. osnovne delatnosti Odeqewa. Jednostavnim jezikom, mi brinemo Na~elnik Odeqewa za status i standard isti~e da }e i ostale o problemima koji, verovatno, prinadle`nosti koje se zaposle- najvi{e zanimaju sve zaposlene nima u sistemu ispla}uju morati – Misije i zadaci koje Vojska Srbije realizuje predsta- u MO i Vojsci – kaè potpukov- da se usklade sa ostalim dràv- vqaju na{e danas. Vizija projektovana Strategijskim pregledom nik Trandafilovi}. nim organima. odbrane predstavqa na{e sutra, ali briga za svakog pojedinca – Dnevnica za dràvne slu- Predlozi normativnih re- i efikasno upravqawe qudskim resursima moraju predstavqa- `benike u Republici Srbiji sa- {ewa koje izra|uje Odeqewe za ti na{e uvek – podvukao je na~elnik Uprave za kadrove Sektora da iznosi ne{to preko 1.800 di- SiS proisti~u iz konstantnog za qudske resurse pukovnik Sla|an \or|evi}. pra}ewa ìvotnog standarda u nara. Nema razloga da pripad- sistemu odbrane, prou~avawem nici VS primaju gotovo upola re{ewa iz inostranih armija, te upore|ivawem stawa sa kompati- mawe. Tako|e, postoji ideja da se deùrstva ubudu}e pla}aju. I za bilnim strukturama u na{oj zemqi. Na taj na~in, obja{wava Tranda- to postoji zakonski osnov – otkriva Trandafilovi}. filovi}, najodgovorniji qudi u Ministarstvu odbrane mogu da done- su pravilne odluke. Svaki predlog ipak mora biti zasnovan na ras- BORBA ZA KVADRATE poloìvim buxetskim sredstvima i u skladu sa vaè}im zakonima. – Postoji oko 22.000 podnetih zahteva za dobijawe stana, a – Pred nama je u proteklom periodu bio nezahvalan posao. od toga blizu 7.000 stanova traìli su vojni penzioneri koje ne Trebalo je uraditi ne{to da se pomogne qudima u sistemu, a ruke su smemo zaboraviti. Ti su qudi proveli radni vek u oruànim sna- nam na neki na~in bile vezane zbog normativa koji su odavno preva- gama, a sada ìve kao podstanari ili u nu`nom sme{taju. Odre|en zi|eni. Naime, mi trenutno primewujemo Zakon o Vojsci iz 1993. broj, naro~ito mla|ih qudi nisu podneli zahtev, a nemaju stan – godine pisan za potrebe savezne dràve. Danas je na{e ministar- po~iwe potpukovnik Trandafilovi} pri~u o jednoj od najbolnijih stvo deo Vlade Republike Srbije, ali funkcioni{e pod balastom tema koje se ti~u socijalnog statusa zaposlenih u Vojsci. starog zakona – podse}a potpukovnik i nastavqa – preko 50.000 voj- – Ako bismo hteli da taj teret skinemo sa vrata i kupimo po- nih penzija ispla}uje se iz vojnog buxeta, dok, na primer, oficira i treban broj stanova, ra~unaju}i da svaki ko{ta u proseku 50.000, podoficira zajedno u Vojsci Srbije danas ima oko 15.000. Ukoliko trebalo bi nam preko 1.000.000.000 evra! – konstatuje on.

19 TEMA OBELE@EN DAN TEHNI^KOG REMONTNOG ZAVODA ÂÂK NEODVOJIVI – Treba da bude jasno da se stanovi vi{e ne mogu poklawati. Ne moè se ne{to {to, uslovno re~eno ko{ta 50.000 ili 100.000 evra kupiti za 100! Tu razliku neko mora da plati! Sistemi pirami- DEO SISTEMA dalne {tedwe, u kojoj masa odvaja da bi pojedinci izvla~ili korist, predstavqa ekonomsku pro{lost. Moraju se onemogu}iti i zloupo- ODBRANE trebe pri dodeli preostalih stanova. Predloène su izmene klauzu- la u Pravilniku koje su omogu}avale da se odricawem odre|enog Prestiàn tehnolo{ki nivo i kvalitet proizvoda broja kvadrata do|e na vrh neke druge rang liste, {to je usvojio i i usluga potvr|en dobijawem sertifikata SRPS Kolegijum ministra odbrane. Sada se samo ~eka saglasnost Vlade ISO 9001:2001, kojim je nadle`na institucija kako bi se to primenilo – podvla~i potpukovnik i nastavqa – tome Ministarstva odbrane Srbije verifikovala smo stali na put. Ostao je jo{ jedan mawi broj stanova koji treba da sistem menaxmenta kvalitetom Tehni~kog se podeli. Rang liste }e biti transparentne, a kriterijumi jasni. Postoje dve ideje u kom pravcu bi trebalo da se re{e ti pro- remontnog zavoda blemi u budu}nosti. U Odeqewu za SiS saznajemo da se razra|uje Zaposleni u Tehni~kom remontnom zavodu u â~ku, zajedno sa model prema kojem bi se pripadnici Vojske kreditirali pod po- brojnim gostima iz Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, lokalne voqnijim uslovima uz odre|enu subvenciju u vidu jednokratne po- samouprave i privrednih organizacija, obeleìli su Dan preduze- mo}i u gotovini. }a – 30. septembar, kada je pre 82 godine Dràvni savet Kraqevi- – Postoji mogu}nost da nadle`na dràvna agencija preuzme ne Srba, Hrvata i Slovenaca dao saglasnost na odluku ~a~anske posao prodaje vi{ka vojne imovine. Time bi se sistem odbrane op{tine o ustupawu zemqi{ta radi podizawa Inìwerijsko-teh- rasteretio tog prili~no velikog posla. Dràva bi, pak, plasirala ni~kog zavoda. neku vrstu hartija od vrednosti koje bi sluìle da se pomognu qudi Danas je osnovna de- u stambenom zbriwavawu. – kaè Trandafilovi} i navodi primer latnost Zavoda remont i – dodeqivala bi se jednokratna pomo} (subvencija) ~ija bi visina modernizacija tehni~kih prvenstveno zavisila od radnog staà provedenog u Vojsci. Mladi sredstava Vojske. Za potre- qudi bi dobijali odre|ena sredstva koja bi pokrila osnovne tro- be remonta Zavod osvaja i {kove kredita jer bi oni mogli da uzmu kredit na 25 ili 30 godina serijsku proizvodwu {iro- otplate pod veoma povoqnim uslovima, a rata bi bila tako uskla- kog asortimana rezervnih |ena da bi je bilo mogu}e pla}ati od zarade. Stariji pripadnici delova. VS, ~ija je kreditna sposobnost zbog godina umawena, dobijali bi Govore}i na sve~anoj srazmerno vi{e sredstava, ~ime bi prakti~no nadomestili „vi- sednici u Domu kulture u {ak godina”. Isti uslovi vaìli bi i za vojne penzionere koji ne- â~ku, direktor TRZ pukov- maju stan. Onima koji zbog godina ne budu kreditno sposobni, jed- nik Vojislav Milinkovi} je nokratna pomo} posluì}e za kupovinu stana. istakao da se budu}i pravci Ideja je da projekat, pored Ministarstva odbrane, podrè i razvoja uskla|uju sa zahte- URUÎVAWE SERTIFIKATA: pukovnici Vlada, Nacionalna korporacija za osigurawe stambenih kredita vima reorganizacije siste- Vojislav Milinkovi} i dr Danko Jovanovi} i odre|en broj poslovnih banaka. Treba re}i da dràvni slu`be- ma odbrane i Vojske, jer }e nici ve} sad mogu dobiti stambeni kredit sa kamatom od ne{to Zavod, prema sada{wim predlozima, ostati u tom sastavu. Nared- preko ~etiri procenta godi{we, {to je znatno niè od kredita ko- ni zadaci su potpuno osvajawe generalnog remonta perspektivnih ji se plasiraju na slobodnom trì{tu. Pretpostavqa se da bi za- tehni~kih sredstava Vojske (tenkovi M-84, T-72), modernizacija i posleni u sistemu odbrane mogli imati isti ili ~ak povoqniji konverzija tehni~kih sredstava (tenkovi T-55, M-84AB1, T-72, vo- tretman pri obezbe|ivawu krova nad glavom. zilo BRDM-2), zatim unapre|ewe saradwe sa nau~noistraìva~- Drugi model stambenog zbriwavawa, koji je u razradi, vezan kim institucijama nosiocima izvoznih poslova i ve}i obim izla- je za izvesne izmene obra~una dela tro{kova za zakup stana (UTS) ska na slobodno trì{te. i wihovim prilago|avawem otplati kredita. Dodatak koji su pro- – Mnogi veliki sistemi Srbije posledwih godina prepoznali fesionalna vojna lica dobijala ukoliko ìve kao podstanari i su mo} ovoga zavoda – istakao je direktor Milinkovi}. – Tako je ~iji je iznos zavisio od broja ~lanova porodice i zaposlewa su- ove godine Naftna industrija Srbije upravo Tehni~kom remontnom pru`nika, prema vaè}im propisima nije pripadao onima koji ku- zavodu poverila revitalizaciju i brendirawe sredstava za tran- pe stan putem kredita kod poslovnih banaka. U Odeqewu za SiS sport goriva i maziva, a za na{e kapacitete i tehnologije raspi- kaù da je mogu}e nastaviti sa isplatom prinadle`nosti na ime tuju se stru~waci iz jo{ nekih velikih dràvnih sistema. dela tro{kova stanovawa i vojnim licima koja otpla}uju stambeni Uspeh u upornom i kontinuiranom zalagawu za prestiàn teh- kredit. Prema re~ima potpukovnika Trandafilovi}a, taj dodatak nolo{ki nivo i kvalitet potvr|en je dobijawem sertifikata SRPS bi se zvao druga~ije i bio bi ve}i nego dosada{wi UTS. On kaè ISO 9001:2001, kojim je nadle`na institucija Ministarstva od- da bi, ukoliko se pribegne tom modelu, MO verovatno sklopilo brane Srbije verifikovala sistem menaxmenta kvalitetom. Na ugovore sa Nacionalnom korporacijom i bankama pa pripadnici sve~anosti povodom Dana preduze}a, direktoru pukovniku Vojisla- Vojske ne bi morali pri podizawu kredita da polaù u~e{}e niti vu Milinkovi}u priznawe je uru~io pukovnik dr Danko Jovanovi}, pla}aju administrativne tro{kove. Model bi se, najverovatnije, na~elnik Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva odbra- primewivao i na vojne penzionere. ne. Tom prilikom, u znak zahvalnosti za dobru saradwu sa Mini- U Ministarstvu odbrane postoji voqa da se kona~no re{e starstvom odbrane i Vojskom Srbije, general-major Dragan Kata- nagomilani problemi i da zaposleni napokon osete lep{i deo re- ni}, komandant Vazduhoplovstva i PVO, predao je poklon predsed- formi. Jesewe zasedawe Skup{tine Srbije trebalo bi da donese niku op{tine â~ak Velimiru Stanojevi}u. zakone o odbrani i Vojsci i time stvori okvir za projekte i ideje Prigodan koncert na sve~anosti izveo je Reprezentativni or- koji se uveliko razra|uju. kestar Garde. Aleksandar PETROVI] R. MUTAVXI]

20 15. oktobar 2007. SARADWA

OTVORENO NEBO NAD SRBIJOM U organizaciji Verifikacionog centra Ministarstva odbrane u Srbiji je protekle nedeqe boravio nema~ko-rumunski tim me- |unarodne misije „Otvorenog neba”, sporazuma koji omogu}ava izvi|a~ke letove nad zemqama potpisnicama. Iako Srbija jo{ nije potpisnik tog sporazuma, koji su, ina~e, verifikovale sve zemqe Evrope i SAD, u na{oj zemqi se izvi|a~ki letovi u okviru misije „Otvorenog neba” obavqaju ve} ~e- tvrtu godinu za redom. Prema oceni rukovodioca posmatra~- kog tima za Balkan potpukovnika Hansa Joa- kima Trapea, srpski tim za organizaciju i realizaciju „Otvorenog neba” i ove godine BRUCO[I POLO@ILI ZAKLETVU pokazao je visok nivo osposobqenosti i profesionalizma, tako da u saradwi s kolegama iz Nema~ke i Rumunije, ni na zemqi, Studenti 132. klase Vojne akademije 5. gorovawa na intervidovskom poligonu „Pa- ni u rumunskom avionu, kojim je obavqen jed- oktobra su na Bawici poloìli zakletvu suqanske livade“, ali i na sve~anosti dok no~asovni izvi|a~ki let nad Srbijom, nije otaxbini i tako stali u red wenih budu}ih su gromoglasno uzvikivale re~i zakletve. bilo nikakvih problema. profesionalnih branilaca. Pored rodbi- [kolovawe studenata 132. klase Voj- Zbog lo{ih vremenskih uslova, prven- ne, mnogobrojnih prijateqa, budu}ih profe- ne akademije traja}e ~etiri godine. Po stveno ki{e i magle, snimqeni materijal je sora i kolega najmla|ih studenata roda pe- uspe{nom okon~awu osnovnih studija, pored ne{to slabijeg kvaliteta, pa je let imao ve- {adije, OMJ, ABHO, inìwerije, avijacije, diplome oficira Vojske Srbije, oni }e do- }i zna~aj kao trening i jo{ jedna prilika za veze i tehni~ke slu`be, sve~anosti u Vojnoj biti i diplome odgovaraju}ih fakulteta Be- kondicionirawe timova, nego kao izvi|a~- akademiji prisustvovali su na~elnik Upra- ogradskog univerziteta. ki let. Ipak, prema re~ima vo|e rumunskog ve za {kolstvo Ministarstva odbrane pu- Zakletvu su poloìli i slu{aoci za „Open Skajs” tima, potpukovnika Mir~e Ba- kovnik Dragutin Jovanovi} i na~elnik Upra- rezervne oficire pe{adije, artiqerije, lomireana to ni ukoliko ne umawuje postig- ve za obuku i doktrinu G[ Vojske Srbije pu- inìwerije, logistike, sanitetske i veteri- nut uspeh. D. G. kovnik Petar ]ornakov. narske slu`be. Prvi put u istoriji vojnog {kolstva u Komandant sve~anosti polagawa zakle- Srbiji, u sve~anom stroju su, pored mladi- tve bio je general-major Vidosav Kova~evi}, AKTIVNOSTI }a, bile i devojke, wih trideset, koje su svo- na~elnik Vojne akademije, dok je sve~anim VERIFIKACIONOG ju veliku èqu da postanu oficiri Vojske strojem komandovao pukovnik Dragan \ini. CENTRA Srbije dokazale i tokom jednomese~nog lo- A. PETROVI] Verifikacioni centar Ministarstva odbrane u proteklih mesec dana imao je tri zna~ajne aktivnosti vezane za sprovo|ewe PRIJEMI ZA MLADE POTPORU^NIKE Be~kog dokumenta o kontroli naoruàwa. Dvojica na{ih inspektora boravili su u Sloveniji od 18. do 21. septembra gde su Na sve~anostima u Beogradu i Ni{u, stare{ine }e imati sedam dana na raspo- posetili bazu „Cerkqe” na vojnom poligonu 8. oktobra, ozvani~en je prijem novoproi- lagawu da upoznaju garnizone i radna me- „Po~ek” i Centar za obuku u Vipavi. Slove- zvedenih potporu~nika Vojske Srbije u jedi- sta na kojima }e po~eti profesionalnu ka- na~ke kolege prikazale su i ve`bu tragawa nice pot~iwene Komandi za obuku (KzO), Ko- rijeru. i spasavawa pilota oborenog helikoptera. A. P. mandi ViPVO i Komandi Kopnene vojske. Po~etkom oktobra u na{oj zemqi bo- U sali Doma garde na Top~ideru, novo- SELEKTIVNA OBUKA ravile su dve inspekcije – iz Republike Ita- proizvedenim potporu~nicima obratili su lije i Republike Hrvatske. Italijanski tim se zamenik komandanta KzO pukovnik Mio- ZA „KOBRE“ je od 2. do 5. oktobra u kontroli specifi~- drag Vukmirovi} i na~elnik {taba KzO pu- U kasarni „Bawica“ po~ela je se- nog podru~ja obi{ao aerodrom u La|evci- kovnik Mla|en Ni{evi}. Tom prilikom, pu- lektivna obuka pripadnika Vojske Srbi- ma, garnizone Kraqevo i Ni{. Vo|a tima kovnik Vukmirovi} je rekao da je Komanda je koji profesionalnu karijeru èle da pukovnik Dino Markoli pohvalio je profe- ponosna {to je tokom ove godine 95 mladih nastave u Bataqonu vojne policije „Ko- sionalizam, efikasnost i organizovanost stare{ina stupilo u wene redove, ukqu~uju- bre“. komandi i jedinica u kojima je boravio. }i i 23 podoficira koji su proteklog leta Prema re~ima potpukovnika @eq- Tim Republike Hrvatske je od 2. do 4. zavr{ili {kolovawe, te da }e te mlade sna- ka Gavrilovi}a, komandanta Bataqona, oktobra, u skladu sa Sporazumom o podregi- ge znatno doprineti poboq{awu rada u je- prvih sedam dana selektivne obuke kan- onalnoj kontroli, bio u inspekciji naoruà- dinicama KzO. didati su proveli u kasarni „Bawica“, wa u 4. brigadi KoV u Vrawu. Nadle`ni iz Potporu~nicima sada predstoji peto- a tokom preostale dve nedeqe bi}e na Verifikacionog centra smatraju da spora- dnevni metodski kurs koji po~iwe 15. okto- poligonu Peskovi. zum o me|usobnoj kontroli otvara mogu}nost bra u tri centra za obuku – u Somboru, Va- A. P. za unapre|ivawe bilateralne i multilate- qevu i Zaje~aru, a od 22. oktobra mlade ralne saradwe vojski u regionu. A. P.

21 ODBRANA

DESETI ME\UNARODNI PADOBRANSKI VI[EBOJ TAKMI^EWE ELITNIH JEDINICA

Ni{ki padobranski vi{eboj je zbog duìne rajem septembra Ni{ je po deseti put bio doma}in elitnim predstavnicima specijalnih jedinica koje u svojoj borbenoj staze, brdsko-planinske konfiguracije obuci imaju padobransku komponentu. Re~ je o jednom od najte- terena i brojnosti zadataka koji su ìh i najpresti`nijih vojni~ko-sportskih takmi~ewa specijal- Knih jedinica – padobranskom vi{eboju. Takmi~ari se nadme}u iskqu~ivo iz domena borbene obuke u brojnim vojni~kim disciplinama, re{avaju}i zadatke na stazi du- specijalnih jedinica, veliki izazov za ìne oko 45 kilometara. takmi~are, jer traì velika naprezawa, ZADACI odli~nu vojni~ku obu~enost i kondiciju Doma}in takmi~ewa bio je 63. padobranski bataqon Speci- jalne brigade, a organizator – Komanda Kopnene vojske, pod po- svojstvenu maratoncima kroviteqstvom Ministarstva odbrane i General{taba VS.

22 15. oktobar 2007. Na startu je bilo ukupno deset ekipa, tri iz sastava doma}ina, dve iz 72. izvi|a~ko- diverzantskog bataqona i po jedna iz Protivte- roristi~kog bataqona, @andarmerije MUP-a Sr- bije i oruànih snaga Rusije, Rumunije i Kipra. Takmi~ewe je po~elo padobranskim skokom pe- to~lanih ekipa na posebno obeleènom desantnom prostoru nedaleko od Leskovca, kod sela Me|a. Odmah nakon desantirawa ekipe su dobile zadatke koje su re{avale u naredna dva dana na stazi dugoj preko 45 kilometara. Na kontrol- nim ta~kama, koje je trebalo prona}i, oni su izvr{avali pojedine borbene zadatke: ga|awe iz pu{ke i pi{toqa, bacawe noà i bombe u metu, savla|ivawe ì~ane prepreke, savla|ivawe prepreke konopcem, pewawe uz konopac, izvla~ewe pokvarenog vozila, izvla~ewe rawenika i sli~no. Svi rezultati se prera~unavaju u pozitivno ili negativno vreme {to u zbiru sa kona~nim vremenom prolaska stazom daje poredak ekipa. Prvog dana staza je vodila ka planini Seli~evica gde su takmi~ari morali da savladaju preko dvadeset i pet kilometara po nepristupa~nom terenu sa ukupnom visinskom razlikom od preko 500 metara. Drugog dana takmi~are je do~ekala donekle kra}a staza sa konstantnim padom, ali po daleko nepristupa~nijem terenu i sa dosta teìm zadacima. Na pobedni~ki tron popela se Druga ekipa 63. padobranskog bataqona, koju su sa~iwavali poru~nik Dejan Tutu{, stariji vod- automatske pu{ke, pi{toqa, noèm i bombom u metu. nik prve klase @eqko Kupre{ak, stariji vodnik Boban Popovi} i Neophodno je ista}i da su sve ekipe bile izuzetno dobro pri- vodnici prve klase Igor Trajkovi} i Vladimir \uki}. Oni su sta- premqene i motivisane za svojevrsno vite{ko nadmetawe. Svaki zu savladali re{iv{i sve zadatke za ukupno {est sati i tri minu- od usputnih zadataka koje su re{avali zami{qen je kao borbeni, ta. Drugo mesto sa svega desetak minuta zaostatka osvojila je Pr- {to je primereno nameni jedinica iz kojih dolaze. va ekipa 72. izvi|a~ko-diverzantskog bataqona, a tre}eplasira- Ideja i ciq pokretawa jednog takvog presti`nog takmi~ewa, na je bila Tre}a ekipa ni{kih crvenih beretki. koji su ni{ke padobrance doveli do organizacije sada ve} jubi- Sve~ano progla{ewe pobednika i uru~ewe nagrada bilo je u larnog 10. padobranskog vi{eboja, jesu da istaknu timski rad i ko- Pan~evu, 29. septembra, u okviru proslave prvog ro|endana Spe- lektivni duh elitnih specijalnih jedinica. Pojedinci koji na ova- cijalne brigade Vojske Srbije. Organizator je tada dodelio i na- kvim takmi~ewima „jure“ li~ni rezultat nemaju {anse da uspeju jer gradu „Najboqi strelac“ starijem vodniku Branku Vasiqevi}u, su ekipe obavezne da do ciqa do|u zajedno. pripadniku Druge ekipe 72. izvi|a~ko-diverzantskog bataqona iz Treba ista}i i da je ovo ve} tre}a godina kako se na takmi~e- Pan~eva, koji je imao najboqe rezultate u disciplinama ga|awe iz wima pojavquju inostrane ekipe. Ekipe iz Rumunije i Kipra nastu-

23 SARADWA ba mnogo tr~ati, a planinski MORALNI POBEDNICI reqef dodatno oteàva takmi- ~arima. pali su i pro{le godine, a eki- Moralni pobednici ovogodi{weg padobranskog vi{eboja su takmi~ari Prve ekipe 63. padobranskog bataqona predvo|e- Prvi put sam na nekom ova- pi Rusije ovo je prvo ovakvo tak- kvom takmi~ewu u inostranstvu. mi~ewe i do{li su, kako su is- ni vrhunskim sportistima i stare{inama, kapitenom pro{logo- di{we pobedni~ke ekipe i dràvnim reprezentativcem u ori- Smetao mi je redak vazduh ov- takli, samo da izvide o kakvom de. Nisam o~ekivao ovako te- je nadmetawu re~, a s obzirom jentiringu kapetanom Milovanom Mili}em i vrsnim pentatlon- cem potporu~nikom Mladenom Stamenkovi}em. Sa wima u ekipi {ko takmi~ewe pa smo do{li na impresije koje nose idu}e go- bez posebnih priprema. Sada dine }e se pojaviti u daleko ja- su bili i vodnik Ivan Miti} i desetari po ugovoru Marko Je- remi} i Nenad Veqkovi}. znamo kakav je ovo padobran- ~em sastavu i posebno pripre- ski vi{eboj pa }emo se idu}e mqeni. Oni su stazu savladali za fantasti~nih pet sati i ~etrde- set pet minuta. Na posledwem zadatku, veslawe desantnim ~am- godine sigurno pojaviti na tak- U svetu, ina~e, postoje cem, zadesio ih je pravi maler – ispala im je karta sa zadatkom mi~ewu, ali }emo se i dobro sli~na takmi~ewa. Ve}ina daje u reku. Dva minuta kasnije pro{li su kroz ciq ubedqivo ispred pripremiti – isti~e Belousov. akcenat na prepreke i zadatke svih, ali su ipak diskvalifikovani zato {to nisu imali kartu – Nadali smo se da }emo po- koje takmi~ari moraju da re{e da predaju sudijama koji su ih tu ~ekali. sti}i boqi rezultat, ali nakon na terenu, ali na daleko kra}oj I ekipa @andarmerije je diskvalifikovana, ali zbog kr- svega, kada smo videli koliko je stazi i sa mnogo mawe zadataka. {ewa pravila. Wih je Vrhunska sudijska komisija iskqu~ila jer staza naporna i te{ka, mogu sa- Naj~e{}e su to takmi~ewa gde se ih je zatekla kako se na stazi voze terenskim vozilom. Smi{qe- mo da kaèm da smo sre}ni {to u~esnici pojavquju u sportskoj na prevara nije mogla da zavara i sudije koji su stazu nadgleda- smo uspeli da re{imo sve za- opremi. Ni{ki padobranski vi- li neprestano na terenu, ali i iz vazduha, patroliraju}i heli- datke i do|emo do ciqa. Na{i {eboj zbog duìne staze, obave- kopterom. padobranci su drugi put na ova- zne brdsko-planinske konfigu- kvom takmi~ewu, tako da o~eku- racije terena i brojnosti zada- jem i gostovawe va{ih padobra- taka koji su iskqu~ivo iz dome- naca na na{em nadmetawu. Kod na borbene obuke specijalnih nas je staza dosta kra}a i zavr- jedinica, ima svoju posebnu {ava se za jedan dan. Moram da dra` jer traì velika napreza- istaknem da sam odu{evqen wa takmi~ara, odli~nu vojni~ku spremno{}u srpskih padobranca obu~enost i kondiciju svojstvenu i wihovom vojni~kom osposobqe- maratoncima. no{}u – kaè nakon takmi~ewa poru~nik Vasile Moldoveanu ko- UTISCI ji je predvodio rumunsku ekipu. Vojnik Grigorij Belousov I padobranci sa Kipra su po iz Rusije je prvi put u inostran- drugi put na ovakvom takmi~ewu. stvu na takmi~ewu ovakvog tipa. Dva ~lana ekipe su bila i pro- Impresioniran je Srbijom i go- {le godine, kada je staza bila stoprimstvom ni{kih padobra- duga~ka skoro {ezdeset kilome- naca i, kako isti~e, svi su po- tara, tako da su i sada o~ekiva- bednici koji su uspeli da do|u la isti napor. do ciqa i re{e sve zadatke. – Vrlo sam impresioniran – Staza je bila veoma te- ovim doga|ajem jer je ovo zaista {ka sa velikom distancom, tre- pravo vojni~ko takmi~ewe sa vojnim disciplinama. @ao mi je {to smo imali svega desetak dana da se posebno spremamo za takmi~ewe, tako da nismo ni mogli da ostvarimo zna~ajniji rezultat. Padobranski skok sa va- {im padobranom iz brzog aviona kao {to je AN-26 za mene je posebno iskustvo jer su mi ovo bili prvi skokovi na stabiliza- ciju, a i sa na{im padobranom je mnogo mek{e prizemqewe. Na kraju bih zahvalio srpskim pa- dobrancima na pomo}i koju su nam pruìli, na gostoprimstvu i qubaznosti – sa neskrivenim odu{evqewem pri~a poru~nik Evangelou Kleantis sa Kipra. Gosti takmi~ewa bili su iz pe- to~lane ekipa makedonskih pa- dobranaca. Do{li su, kaù, da vide o kakvom takmi~ewu je re~, a naredne godine treba o~ekivati wihovu ekipu u padobranskom takmi~arskom stroju . Vladica KRSTI]

24 15. oktobar 2007. UKRATKO POSETA DELEGACIJE PVO GR^KE Komandu i jedinice ViPVO, od 1. do 3. oktobra, posetila je delegacija Ministar- stva odbrane Gr~ke, radi razmene iskusta- va i mi{qewa o doktrini protivvazduho- plovne odbrane. Gosti su prezentovali sve procedure koje primewuje gr~ka PVO u odnosu na savremene izazove i pretwe. Komanda ViPVO prenela je dosada- {wa iskustva, a u obilsku deùrnih snaga u ODR@AN NAU^NI SKUP OTEH 2007 sistemu PVO i lova~ke avijacije na aerodromu u Batajnici demonstrirala prakti~ne Drugi nau~no-stru~ni skup iz oblasti lu narednog skupa, koji }e biti odràn sposobnosti svojih jedinica u izvr{avawu odbrambenih tehnologija OTEH 2007 odràn 2009, biti prezentovani radovi koji su sa ovog va`nog zadatka. je od 3. do 5. oktobra u Vojnotehni~kom insti- ovog skupa primeweni u praksi. I. UKI] tutu u Beogradu. Taj najzna~ajniji nau~ni skup Na plenarnoj sednici, odrànoj po u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije ove otvarawu OTEH-a, predstavqeni su radovi godine organizovala je Uprava za odbrambe- pukovnika dr Danka Jovanovi}a „Uticaji ne tehnologije Ministarstva odbrane. tehnologije na odrìvi razvoj” i pukovnika Skup je otvorio pomo}nik ministra od- prof. dr Mitra Kova~a „Vizije razvoja si- brane za materijalne resurse Ilija Pili- stema odbrane kao ~inilac strategije raz- povi} koji je, tom prilikom, podsetio da je voja odbrambenih tehnologija”. OTEH osnovan sa idejom da se o~uva i po- Tokom tri dana trajawa, na OTEH-u je spe{i nau~noistraìva~ka delatnost u Voj- predstavqeno 170 radova iz jedanaest na- sci. On je naglasio i da }e na okruglom sto- u~nih oblasti. M. [VEDI] DONACIJA NORDIJSKE INICIJATIVE

Potpisivawem protokola o donaciji tive“, kapetan fregate Jane Larsen. Potpi- TIM ITALIJANSKE namewenoj izradi projektne dokumentacije sivawu protokola prisustvovali su i po- VOJSKE U KRU[EVCU i adaptaciji objekta koji bi sluìo za pomo}nik ministra odbrane za qudske resur- Pripadnici roda ABHO italijanske trebe prekvalifikacije podoficira i ci- se dr Bojan Dimitrijevi} i na~elnik Uprave vojske obi{li su Centar za usavr{avawe vilnih lica {kolovanih za specifi~na voj- za kadrove MO pukovnik Sla|an \or|evi}. kadrova ABHO u Kru{evcu i tom prilikom sa na zanimawa koji, usled reformi sistema Protokolom je omogu}en nastavak doma}inima razmenili iskustva i dogovori- odbrane, ostaju bez zaposlewa, uspe{no je sprovo|ewa sporazuma koje su dve strane li pove}awe uzajamne pomo}i i saradwe. nastavqena saradwa Ministarstva odbra- potpisale u prole}e ove godine o pomo}i ne i me|unarodne organizacije „Nordijska zemaqa „Nordijske inicijative“ – Danske, inicijativa“. [vedske i Norve{ke – projektu prekvali- Dokument su potpisali na~elnik Di- fikacije vi{ka vojnog kadra u okviru pro- rekcije za prekvalifikaciju pukovnik Mi- grama Prisma. lan Mi}anovi} i, u ime „Nordijske inicija- A. PETROVI] KONGRES METROLOGA SRBIJE Na kongresu metrologa Srbije, odrànom krajem septembra na Zlatiboru, glavna tema bila su merewa u hemijskoj industriji. Organizator kongresa bio je Tehnolo{ko- metalur{ki fakultet Beograd, a me|u u~esnicima bili su i predstavnici Ministarstva odbrane iz Odseka za metrologiju Uprave za odbrambene tehnologije i predstavnici Tehni~kog opitnog centra iz Beograda. Posebno je bilo zapaèno u~e{}e predstavnika Ministarstva odbrane i Vojske U delegaciji su bili potpukovnik Srbije na okruglom stolu o Pravcima razvoja metrologije u Srbiji, gde su ukazali na Franko Salerno i kapetan Romeo Tomase- probleme sada{weg zakona i nedefinisanost metrolo{ke delatnosti u sistemu odbra- ti, a jednom delu posete prisustvovao je i ne. Tom prilikom govorili su o qudskim i tehni~kim kapacitetima kojima Ministarstvo izaslanik odbrane Republike Italije pu- raspolaè, ali i postoje}oj infrastrukturi neophodnoj za potrebe odbrambene indu- kovnik Mauro de Vin~entis. strije, koja je na raspolagawu i tre}im licima. Istaknuto je da u Ministarstvu postoje, Vojnici i stare{ine CUK-a i 246. ba- u odre|enim mernim oblastima, kapaciteti koje nema niko u dràvi, pa ~ak ni u regio- taqona ABHO prikazali su italijanskim nu. U slu~aju da se zakonska regulativa ne re{i na odgovaraju}i na~in, postoji mogu}- abehajcima mogu}nosti Centra, poligona nost da se sistem naru{i i da po~ne zaostajawe u pra}ewu i razvoju metrologije. „Ravwak” i drugih kapaciteta i predstavili Stru~ni radovi sa kongresa bi}e publikovani u Zborniku radova metrologa Sr- projekat formirawa Regionalnog centra bije. G. GOJKOVI] ABHO. Z. MILADINOVI]

25 OBUKA

LOGOROVAWE PRVE GENERACIJE BUDU]IH DAMA OFICIRA NE@NIJE LICE VOJSKE

Pasuqanske livade irno ! – komanduje plavokosa devojka u maskirnoj uniformi. Pred wom stroj hitro zauzima stav. decenijama su bile zabran – Nadesno ravnaj s’ ! – Tridesetak pogleda istovremeno traì zami{qeni konac razvu~en ispred vrhova ~izama. Omalena ruka stiska remnik automat- mu{kosti. Visoravan me|u Mske pu{ke. Ku~ajskim planinama poznata – Mir-no! – Ispod beretki, od brzine pokreta izvla~e se neposlu{ni uvojci. Nekoliko sekundi nesvakida{weg prizora – vod studentkiwa Vojne akademije po nepredvidivosti klime, uskoro }e iza}i na streli{te i poku{ati da najmawe ~etiri od {est raspoloì- vih metaka iz automatske pu{ke 7,62 milimetra „spakuje” u krug pre~nika 42 cen- mesto je gde su ratnu ve{tinu timetra sa 100 metara udaqenosti. i ume}e ga|awa proveravale UVOD U PROFESIJU generacije uniformisanih Kada je pre nekoliko godina Uprava Vojne akademije najavila mogu}nost da pitoma~ke uniforme obuku i devojke, malo ko je verovao da }e Srbija 2011. dobi- mladi}a. Predeo naviknut ti {kolovane ène oficire. Prilagodqivost obrazovnog sistema u Vojsci sta- vqena je na probu na prole}e 2007. godine kada je prvi put iz uslova konkursa iz- na grmqavinu te{kog naoruàwa brisana stavka „… dràvqani R. Srbije mu{kog pola…”. Vest da Akademija pri- i miris baruta, krajem septembra ma i devojke nije ostala bez odjeka, pa je 138 momaka 132. klase dobilo privile- giju da dobro i zlo pitoma~kog ìvota deli sa trideset koleginica. Dok kabineti i iznenadio je àmor devoja~kih amfiteatri na Bawici o~ekuju oktobarsku graju, pune bele`nice diferencijalnih jedna~ina i vojne istorije, na drugom kraju Srbije voqa i izdr`qivost budu}ih glasova. stare{ina trenira se pod „punom ratnom opremom”.

26 15. oktobar 2007. Pasuqanske livade, i pored prirodnih lepota, nisu mesto vodu {koluju studentkiwe rodova pe{adije, ABHO, telekomunika- na kome bi ve}ina qudi èlela da provede vi{e od nekoliko sa- cija, tehni~ke slu`be KoV i avijacije. Na logorovawu one se priti. Na preko 700 metara nadmorske visine, planinski plato pra- kqu~uju svojim mu{kim kolegama po specijalnostima i tokom dana va je klimatska enigma ~ak i za malobrojne stanovnike tog kraja. zajedno se obu~avaju. Uobi~ajeno je da tokom dana temperatura varira i za 20 stepe- A obuku, barem tu pojedina~nu, niko ko je obukao uniformu ni, a da se padavine i sun~ano vreme smewuju iz sata u sat. Po- nije zaboravio. Azbuka vojske: radwe i postupci vojnika u borbi, red pogodnog reqefa za ga|awe ve}im kalibrima i retke nase- poznavawe i rukovawe automatskom pu{kom, sjediwavawe radwi qenosti, vremenske prilike su ba{ Pasuqane predodredile za za ga|awe... Posledica je ista i kod mu{karaca i kod èna – ù- kova~nicu vojni~kog zanata. qevi, odrana kolena, ramena bolna od borbenog ranca, za{tit- Komandantu logora pukovniku Janku Grandi}u i poru~niku ne maske i „rapa”. Ali, devojke se ne àle. ]ute i momci. Uglav- Radojki Milosavqevi}, komandiru voda studentkiwa, pripao je nom se kroz jedva vidqivu grimasu osmeha primeti da su ~izme zadatak da obezbede optimalne uslove za boravak 29 devojaka pune ùqeva. na prvom stacionarnom logorovawu. – Pa, kako da kukam kad su cure tu?! – odvra}a jedan student – Gospo|o poru~ni~e, mi ho}emo u {ator kao i mu{karci ! – na na{u opasku o „juna{tvu”. traìle su studentkiwe kada su im pokazali sme{taj u zgradi preko puta kuhiwe. DOMA]I ZADATAK – Nismo mogli da udovoqimo wihovom zahtevu – sa osmehom Poru~nik Aleksandar Jankovi}, komandir voda pe{adije, or- priznaje pukovnik Grandi}, iako, kaè, razume mladala~ki entu- ganizuje uve`bavawe u sklapawu i rasklapawu li~nog naoruàwa. zijazam. Dok razgovara sa na{om ekipom pogled mu je na jo{ neve{tim ru- – Ovo im je prvo logorovawe i nemaju nikakvog iskustva. Hi- kama studentkiwa i studenata. Svakih minut-dva opomene: gijenske potrebe èna su specifi~ne, a no}u pod {atorom zna da – Pa`qivo sa povratnim mehanizmom! Setite se kako smo u~i- bude vrlo hladno, naro~ito ako se ne loì pe}. Momci }e, ipak, li, levom rukom oprugu, a desnom vo|icu! Tako je! Sad utvr|iva~ – dokazivati mu{kost kao i do sad jer su po prirodi otporniji – neumoran je poru~nik. obrazlaè pukovnik svoju odluku. – Motivacija kod studenata je velika. Kod devojaka naro~ito. Privilegija koju na terenu donosi san u zidanom objektu ne Kada bi sa takvom èqom i interesovawem nastupale tokom celog zna~i da je sme{taj hotelski. Mala vojni~ka spavaona. Kreveti {kolovawa, ne bi bilo problema. Setite se samo dana{weg ga|a- na sprat. Tvrdi du{eci. Ni traga od komfora. Jedan ili dva tu{a wa! – podse}a nas poru~nik Jankovi}. na tridesetak devojaka. Premalo. Zaista, toga dana, studentkiwe 132. klase Vojne akademije, – Tek kada se vrate u Beograd, shvati}e koliko su, zapravo, kao {to su to do sad ~inili samo mu{karci, stale su na polaznu dobri uslovi na Vojnoj akademiji – otkriva nam jedan od razloga liniju za ga|awe. „uvodnog logorovawa” poru~nik Radojka Milosavqevi}, po pro- – Pripremno ga|awe iz automatske pu{ke 7,62 milimetra... – fesiji psiholog, koja je do pre nekoliko meseci brinula o men- grmi glas potpukovnika I{tvana Poqanca, koji saop{tava uslove talnoj higijeni vojnika u Ni{u. Radojka obja{wava da se u wenom i mere bezbednosti. – Usta cevi uvek gledaju u pravcu meta! – uporan je Poqanac da u podsvest studentkiwa ugradi oprez pri rukovawu naoruà- wem. – Smena na vatrenu liniju napred! – komanduje rukovodilac ga|awa. Zauzimaju stav. Municija je podeqena. Ispred wih je na 100 metara udaqenosti {kolska meta sa crnom ta~kom u sredini pre~nika 10 centimetara. Da bi se ispunilo ga|awe potrebno je najmawe ~etiri od mogu}ih {est metaka grupisati u krugu od 42 cen- timetra. Paqba. Prvo tri probna metka, zatim {est za ocenu. Ofi- cir pokaziva~ pogodaka, prilazi svakoj meti i izve{tava – pet, pet, {est, ~etiri, {est... Za ~udo, u jednoj niti jedan pogodak! Stu- dentkiwa sleè ramenima, dobro je pucala za probu. Pogled na su- sednu metu obja{wava stvari. U woj 12 pogodaka i svi dobro gru- pisani. Ga|awe se priznaje. Momci sa nestrpqewem o~ekuju da ~uju rezultate. Nije im lako. Koleginice su ga|ale vi{e nego dobro. Pukovnik Grandi} dovi- kuje: – Sada imate doma}i zadatak! Prvi vojni~ki koraci uvek su te{ki i nespretni. Ozbiqnija evaluacija rezultata koje postigne 132. klasa, kako smatra i komandant bataqona studenata KoV potpukovnik Zoran \uri}, usle- di}e tak nakon prve godine. – U maju 2008. trebalo bi da ponovo iza|emo na teren da bismo sproveli odeqensku i deo vodne takti~ke obuke, kao i neka ga- |awa – kaè potpukovnik \uri}. Istorija {kolovawa èna na Vojnoj akademiji je po~ela. In- stitucija ~ini sve da devojkama koje se odlu~e za oficirski poziv pruì {to boqe uslove. Ipak, teret i obaveza su na wima. Na improvizovanim klupama, jedni pored drugih, ru~aju momci i devojke. Na Akademiji su tek desetak dana. Ka{ike sinhronizo- vano zveke}u o zidove vojni~kih porcija. Podjednako brzo nestaju i mu{ka i ènska sledovawa. Glad, vaqda, ne zna za pol. Aleksandar PETROVI] Snimio Darimir BANDA

27 AKCIJE

AKCIJA ZA POVE]AWE ojedini vojni u~esnici u saobra}aju, zaustavqani na drumovi- ma u okolini Beograda jo{ po~etkom jula, imali su priliku da BEZBEDNOSTI U SAOBRA]AJU vojnim saobra}ajcima obja{wavaju za{to u toku vo`we nisu vezani sigurnosnim pojasom. Na wihova brojna opravdawa Pvojnici s belim uprta~ima, pripadnici Saobra}ajnog bataqona Vojne policije, imali su jedinstven odgovor – oni mogu da VE@I POJAS progledaju kroz prste, ali nesre}a ne}e. Obaveza vezivawa pojaseva u toku vo`we, iako uvedena jo{ pre vi{e od deceniju, nije se odoma}ila me|u voza~ima, {to nas PRU@I svrstava u red zemaqa u kojima su saobra}ajne nezgode obi~no s teìm posedicama od onih u razvijenom svetu. Akcija Ministar- stva odbrane i Vojske Srbije „Veì pojas – pruì {ansu ìvotu” [ANSU u{la je u tre}i mesec i, po mnogim pokazateqima, ve} opravdala napore koji se ~ine u smawewu i ublaàvawu posledica saobra- }ajnih nesre}a na na{im ulicama. Pove}awe discipline i @IVOTU ozbiqnosti vojnih u~esnika u saobra}aju, {to je, tako|e, jedan od ciqeva maksimalnog angaòvawa inicijato- ra i realizatora te hu- mane akcije, Savet za bezbednost vojnih u~esnika u saobra}aju Mi- nistarstva odbrane, vi- dqivo je gotovo svako- dnevno. ê{}e i detaq- nije tematske kontrole Saobra}ajne vojne policije, koje }e trajati do kraja godine, tome }e, nesumwivo, doprineti jo{ vi{e. Osim vojnih saobra}ajaca, koji opse- Potpukovnik Slavoqub @. Markovi} `nijim kontrolama na terenu znatno doprino- se pove}awu discipline u saobra}aju, u Odeqewu za transport Sektora za materijalne resurse MO, nadle`nom za planirawe, organizaciju i realizaciju akcije „Veì pojas – pruì {ansu ì- votu”, nagla{avaju i ne mawi zna~aj drugih oblika preventive, odnosno reklamno-propagandnih aktivnosti. U tom smislu, isti~e potpukovnik Slavoqub @. Markovi} iz Odeqewa za transport, u toku je izrada plakata, bro{ura, letaka i nalepnica za vozila, na kojima }e moto akcije biti jasno uo~qiv i prepoznatqiv. Iako slogan „Veì pojas – pruì {ansu ìvotu” dovoqno govori sam za sebe, predvi|ena predavawa i bro{ure u kojima }e vi{e re~i biti o posledicama te{kih saobra}ajnih nesre}a, prouzrokovanim, izme|u ostalih gre{aka i nevezivawem pojaseva, svakako mogu imati upe~atqivo dejstvo. Radi efikasnijeg i masovnijeg informisawa o dobroj i svr- sishodnoj praksi prevencije u saobra}aju i podizawa nivoa li~ne bezbednosti u motornim vozilima pravilnim kori{}ewem sigur- nosnih pojaseva, inicijatori ove akcije u Ministarstvu odbrane, pored odgovaraju}ih komandi i ustanova u Vojsci, predvideli su i Akcija Ministarstva odbrane angaòvawe institucija, organizacija i pojedinaca van Vojske Sr- i Vojske Srbije „Veì pojas bije. Zna~ajan doprinos uspehu kampawe o~ekuje se od Ministar- stva unutra{wih poslova, Ministarstva za kapitalne investicije, – pruì {ansu ìvotu” u{la je Saobra}ajnog fakulteta u Beogradu, Policijsko-kriminalisti~ke u tre}i mesec i, po mnogim akademije... pokazateqima, ve} opravdala Ipak, treba naglasiti da najve}i doprinos uspehu akcije moèmo dati svi mi, bilo kao vojni, bilo kao civilni u~esnici napore koji se ~ine u saobra}aju. Neka od nas u~e drugi. Zato, veìmo pojas i kad u smawewu i ublaàvawu smo suvoza~i. Dokaìmo da navike, posebno one lo{e, nisu ja- posledica saobra}ajnih ~e od nas. Naro~ito onda kad znamo posledice koje mogu biti nesre}a na na{im ulicama cena na{e neozbiqnosti u tako ozbiqnom procesu kao {to je saobra}aj. i putevima. D. GLI[I]

28 15. oktobar 2007. SpecijalniARSENAL prilog 10

MITRAQEZ VELIKOG KALIBRA M87 KOJOT IZ KRAGUJEVCA

SAMOHODNA TOP-HAUBICA BOFORS ARCHER 155 MM KONKURENCIJA NA SVETSKOM TR@I[TU

MODERNIZACIJA AMERI^KOG AVIONA A-10 TENK KOJI LETI MITRAQEZ VELIKOG K

SADR@AJ

Mitraqez velikog kalibra M87 KOJOT IZ KRAGUJEVCA 30 KOJOT IZ KRAG Borbeni no` Ferbern-Sajks BODE@ SA JEDNOM NAMENOM 34 Novi mitraqez pod nazivom Na engleskom je „Machine-gun”, Fran- kojot razvili su inèweri cuzi ga zovu „Mitrailleuse”, Italijani Samohodna top-haubica „ a Nemci „ Bofors iz „Zastave” kako bi se Miragliatrice”, Maschinenge- Archer 155 mm Nwehr”. Mi smo prihvatili od svih po zamenio zastareli NSV malo i nazvali ga mitraqez. Ina~e, re~ KONKURENCIJA NA na tenkovima, pruìla je o najteèm (teìna mu se nekada kretala SVETSKOM TR@I[TU 36 od 70 pa i vi{e kilograma, dok je danas uo- vatrena podr{ka brodovima bi~ajena oko 15 kilograma), ali i najmo}ni- Testirano najsna`nije protiv drugih plovnih jem streqa~kim automatskom oru`ju kalibra nenuklearno oru`je na svetu sredstava, te omogu}ilo od 6,5 do 20 milimetara. Preciznost im se OTAC SVIH BOMBI 40 pe{adijskim jedinicama meri kilometrima, a uspe{no dejstvuju do 2.000 metara. Posluùje ih nekoliko vojni- Bojne glave na bazi da dejstvuju na ciqeve u ka – ranije od pet pa navi{e, a danas dva- termobari~nih sme{a vazdu{nom prostoru i na tri vojnika. Nalaze se u naoruàwu svih vi- zemqi na ve}im daqinama. dova i rodova vojske, a usled razli~ite tak- DECENIJAMA ti~ke namene raznolike su i konstrukcije. POZNATE I RAZVIJANE 41 Svojim gorwim izgledom mitraqez podse}a na PONOVO AKTUELNI Modernizacija ameri~kog prethodnika NSV, dok je aviona A-10 Posle zavr{etka Drugog svetskog rata tronoàc poput onog kod velikom brzinom razvija se automatsko TENK KOJI LETI 44 automatskog baca~a granata. oru`je, posebno automatske, odnosno juri- Li~i i na ruski kord, {ne pu{ke, a polako se zanemaruju mitra- Nema~ko oru|e velikog kalibra qezi, naro~ito oni te{ki i velikokalibar- u Drugom svetskom ratu ali ih je po mnogim ski. Ostaju samo najpoznatiji modeli poput XINOVSKI TOPOVI 49 re{ewima prevazi{ao. .50 M2 HB, koje su Amerikanci posle rata

30 15. oktobar 2007. ALIBRA M87 takav vojnik je ve} sutra na bilo kom boji- Svojim gorwim izgledom mitraqez li~i na {tu `rtvovan. NSV, dok je tronoàc kao ukraden od auto- Posledwih godina pojavio se jo{ jedan matskog baca~a granate. Taj novi mitraqez zahtev. Naime, u aktuelnim sukobima u svetu razvili su „Zastavini” inèweri kako bi na bojnom poqu pojavquje se veliki broj se zamenio zastareli NSV na tenkovima, oklopnih borbenih vozila koja svojim nao- pruìla vatrena podr{ka brodovima pro- ruàwem predstavqaju ozbiqnu pretwu za tiv drugih plovnih sredstava, te omogu}ilo protivni~ke snage, ali su istovremeno i pe{adijskim jedinicama da dejstvuju na ci- atraktivni ciqevi. Zato se teì{te pa`we qeve u vazdu{nom prostoru i na zemqi na konstruktora usmerava na poboq{awe i mo- ve}im daqinama. dernizaciju starih modela, pove}awe pre- Posle malo duèg osmatrawa i proma- ciznosti i efikasnog dometa i razvoj novih trawa novog mitraqeza dobri poznavaoci vrsta protivoklopne municije koju bi kori- oru`ja odmah bi rekli da je to u stvari kopi- stili mitraqezi. ja ruskog korda. U neku ruku bili bi u pravu, Da li ovaj uslov moè da ispuni malo- jer su polaznu osnovu za razvoj velikokali- kalibarski mitraqez? Naravno da ne i zbog barskog mitraqeza stru~waci u „Zastavi“ toga mnogi konstruktori zadwih desetak go- imali u konstrukcijskom i tehni~kom re{ewu dina aktuelizuju velikokalibarski mitra- upravo ruskog korda. Me|utim, oti{lo se da- qez. Ne{to sli~no se desilo i sa velikoka- qe, neka re{ewa su naprednija, ~ak i boqe. libarskim snajperskim pu{kama. Danas se, Za osnovu te{kog mitraqeza M87 upo- posle dugog zati{ja od Drugog svetskog rata trebqena je konstrukcija poznatog NSV-a (~u- (u kome se wihov razvoj potpuno zanemario), venih konstruktora mitraqeza – Nikiton, ne moè zamisliti snajperski tim bez snaj- Volkov i Sokolov), najboqeg te{kog mitra- perske pu{ke minimalnog kalibra od 12,7 qeza koji je ikada napravqen jer omogu}ava milimetra. Tim smerom je nastavqen i raz- pouzdano funkcionisawe bez zastoja u svim voj mitraqeza. Neke od wih vredi pomenuti, terenskim ili vremenskim uslovima. Sem toga, gledaju}i kojota, koji je i daqe enigmati~- a to su singapurski CIS u kalibru od 12,7 mm, zatim belgijski sa malo ~udnim kali- no sredstvo, poznavaoci oru`ja mogu da iz- BRG vuku nekoliko bitnih zakqu~aka – spoqa{wa brom od 15,5 mm, pa ameri~ki TARG kalibra od 12,7 mm, ali i ruski kord kalibra zavr{na obrada veoma je precizna i visokog od 12,7 milimetara. kvaliteta; cela spoqna povr{ina presvu~e- Prate}i trendove u svetu naoruàwa, na je specijalnim pe~enim lakom otpornim jo{ osamdesetih godina i „Zastava – namen- na udarce i druge spoqne uticaje i faktore; UJEVCA ska“ izbacila je prototip mitraqeza veli- nijedan deo ne reflektuje izdajni~ku sve- kog kalibra 12,7 mm ~ija je osnovna namena tlost; delovi su izra|eni od visokokvalitet- bila protivavionska odbrana jedinica, a nih termi~kih obra|enih ~eli~nih otkovaka; sve kako bi se omogu}ila wihova ve}a samo- cev je hladno kovana i sa unutra{we strane stalnost. Postoqe za taj mitraqez bilo je hromirana ~ime joj je produèn vek trajawa, delili nemilice kao pomo} dràvama za- a moè brzo da se promeni tokom borbenih univerzalno i omogu}avalo je primenu dva padnog bloka ali i zemqama tre}eg sveta. dejstava, radi ~i{}ewa ili hla|ewa. stava – sede}i i leè}i poloàj ni{anxije. Ali „velika pedesetica,” koja je dobro po- Prilikom proizvodwe svih delova mi- Ali, taman kad su po~ela testirawa, raspa- sluìla u ratu, montira se gotovo na svim traqeza kori{}ene su savremene ma{ine la se dràva (SFRJ) pa se od tog projekta borbenim sredstvima – od tenkova za PA koje obezbe|uju veoma preciznu izradu i ni- samo privremeno odustalo. dejstvo, oklopnih borbenih vozila, vozila sku toleranciju. Novi mitraqez raspolaè za vu~u artiqerijskih oru|a pa do, zakqu~- sa mehani~kim ni{anom, a u mogu}nosti je no, borbenih, odnosno, neborbenih xipova. USAVR[EN MODEL da koristi i teleskopski ni{an za ga|awe Na istoku to je slu~aj sa NSV mitraqezom. Konstruktori „Zastave“ su se na beo- ciqeva na zemqi, ali i refleksni protiva- Me|utim, i Istok i Zapad tokom niza gradskom sajmu NVO Partner 2004. godine vionski ni{an. Kojot se puni redenikom ~iji godina poku{avaju da prona|u odgovaraju}u pojavili sa novim modelom. Bio je to kojot. su ~lanci odvojivi, prazne ~aure izbacuje zamenu za veterane, ali im to teè polazi za rukom. Sukobqavaju se i konstruktori u zahtevima oko savremenog mitraqeza. Wi- hova osnovna pa`wa usmerena je na dva, u su{tini kontradiktorna zahteva – napraviti oru`je koje }e po masi i jednostavnosti biti pu{komitraqez, a po efikasnosti mitraqez. To bi u prevodu zna~ilo napraviti oru`je kalibra izme|u 6 i 8 milimetara, maksimalne teìne do 15 kg, brzine ga|awa oko 800 sa +/- 100 metaka u minuti, uspe- {nog dejstva na ciqeve na zemqi do 1.500 metara. Poèqno je da na~in hrawewa bude redenik, da oru|e posluùje jedan vojnik, koji nosi i izvesnu koli~inu municije. Ali,

31 unapred, gasna komora ima regu- bacuje odmah iz sanduka ve} se lator protoka barutnih gasova, preme{ta na desnu stranu sandu- kundak je potpuno {upaq, ali sa ka gde ~eka zatvara~ koji se vra- amortizerom, pi{toqski ruko- }a sa novim metkom za cev. Pri- hvat je sa mehanizmom za okida- likom kretawa napred zatvara~ we, zapiwawe se vr{i preko ru- zahvata i ~auru i ubacuje je u cev ~ice za zapiwawe na kojoj je za izbacivawe. u~vr{}ena sajla (koja se nalazi Kapacitet te cevi bile su ~e- sa desne strane postoqa). tiri ~aure, {to zna~i da je tek Zapiwawe mitraqeza je ma- nakon opaqenog petog metka iz lo druga~iji od onog na {to smo cevi za izbacivawe ispala prva svi navikli. Ako se malo boqe ~aure. Do tada se donekle i ohla- pogleda sanduk mitraqeza sa obe dila, a i mesto pada ~aura je strane, ne vidi se nigde klasi~na strogo napred na bezbednoj udaru~ica za zapiwawe zatvara~a, qenosti od ruke ni{anxije. Kod uobi~ajena kod svih dosada{wih na{eg kojota kapacitet cevi za mitraqeza. Ipak, sa desne stra- izbacivawe je mawi i iznosi sa- ne moè da se uo~i mali ispust, mo dve ~aure. Dok ~aure ispadaju koji, me|utim, ne moè rukom da napred rastavqeni ~lanci rede- se povu~e u zadwi poloàj. Taj ma- nika ispadaju sa leve strane san- li ispust leè u `leb na postoqu, duka. Ti isti ~lanci mogu se upo- koji je povezan sa ru~icom i saj- trebqavati vi{e puta – pune se lom za zapiwawe (nalazi se sa ru~no (malo teè) ili sa puwa~em zadwe dowe desne strane kolev- redenika koji spada u komplet mi- ke postoqa). Povla~e}i ru~icu traqeza (malo lak{e a i brè). sa sajlom u zadwi poloàj povla- OSNOVNI TAKTI^KO-TEHNI^KI PODACI Te{ko moèmo re}i da je kod ~i se i zatvara~, pri ~emu se sa- mitraqeza to cev i za hla|ewe bija povratna opruga. Ali to je ~aura, jer on dejstvuje iskqu~ivo lak{e re}i nego uraditi. U slu- rafalnom paqbom, te bi u tom ~aju da ste u leè}em poloàju, i slu~aju ta cev bila u stvari usme- ako kundak niste dobro postavi- riva~ za izbacivawe ~aura una- li u zgib ramena, a ru~icu za za- pred radi spre~avawa opekotina piwawe uhvatili sa obe ruke, ne- kod strelaca – ni{anxije. }ete uspe{no zapeti zatvara~, a Mitraqez poseduje mehani~- postoji i opasnost da ostanete ke ni{ane pomo}u kojih mogu bez nekog zuba. Kundak treba po- uspe{no da se ga|aju ciqevi do staviti pravilno i gurati ga ra- 2.000 metara. Predwa mu{ica menom u predwi poloàj, a za to je velika i lako uo~qiva. Zbog vreme sa obe ruke povu}i ru~icu toga poseduje mo}ne {titove sa sa sajlom unazad, sve dok se ne leve i desne strane mu{ice koji ~uje zapiwawe zatvara~a u zad- spre~avaju mehani~ka o{te}ewa wem poloàju. Ru~ica sa sajlom (po{to jako viri van gabarita se pu{ta i ona odlazi na svoje cevi). Zadwi ni{an kojota je mesto, a ni{anxija je sada pri- klasi~an sa daqinama ga|awa premqen da otpo~ne sa ga|awem. od 400 do 2.000 metara. Pored toga na zadwem ni{anu nalazi CEV ZA IZBACIVAWE se i ni{anska regleta koja slu- ÂURA ì za zauzimawe preticawa pri Da vru}e ~aure koje izba- ga|awu pokretnog ciqa i za ot- cuje mitraqez ne bi opekle po- klawawe uticaja bo~nog vetra. mo}nika ili samog ni{anxiju, primeweno je re{ewe koje je prvi osmislio ~uveni konstruktor i otac mitraqeza Hiram Maksim davne 1884. godine. Poznati konstruktor je pored navlake cevi sa spoqne strane ugradio jo{ jednu kra}u cev koja je bila malo ve}eg obima nego sama ~aura (ne{to je kra}a od cevi mitraqeza i imala je nekoliko otvo- ra na wemu). Nazvao ju je cev za izbacivawe (ejection tube). Na- kon opaqewa, ~aura se izvla~i iz leì{ta metka, ali se ne iz-

32 15. oktobar 2007. Negde otprilike na sredini cevi je ga- trebno posebno praviti kalibar za wega, stoqa pa se shodno tome isporu~uje sa pe- sna komora. Ispred we postavqena je ru~i- ve} je oru`je prilago|eno postoje}im karak- {adijskim, oklopnim ili brodskim postoqem ca pomo}u koje mitraqez moè da se tran- teristikama kalibra 12,7 milimetara. On u zavisnosti od krajweg korisnika. Postoqa sportuje, odnosno, koja sluì i za va|ewe je pruào sasvim solidne rezultate i zado- obezbe|uju stabilnost i precizniju paqbu cevi iz leì{ta prilikom zamene (kao na voqavao sve zahteve koji su postavqeni kon- svakom oru`ju, a primewena konstrukcijska pu{komitraqezu M84). Odlika te ru~ice je struktorskom timu. U arsenalu kalibra 12,7 re{ewa zavise od vida, odnosno roda. da se, kada nije u upotrebi, preklapa u dowi mm postoje razna zrna koja na razli~itim Pe{adijska postoqe se prave u dve predwi poloàj i ne smeta strelcu – ni{an- daqinama uspe{no mogu probijati odre|enu osnovne verzije. Prva je trono`no postoqe xiji kada koristi mehani~ki ni{an. debqinu prepreke i izazvati paqewe lako sa sedi{tem za strelca, odnosno ni{anxiju, Prilikom izbora kalibra najva`niji zapaqivih materijala. sa kolevkom sa mehanizmima, kontrolama i zahtev je bio da omogu}i uspe{no dejstvo na ni{anom sli~nim onima za tenkovsko posto- velikim daqinama (do 2.000 metara), ali i TRI VRSTE POSTOQA qe. Ono moè da se pode{ava po visini i po da na odre|enoj daqini ima dovoqno snage Kao osnovno borbeno sredstvo mitra- pravcu. Tako|e, ima i ru~icu za no{ewe, ko- da probije ~eli~nu plo~u odre|ene debqine. qez svoje zadatke uvek izvr{ava sa nekog poja omogu}ava prenos postoqa na mawim dis- Kada se razvijao mitraqez nije bilo po- tancama. Prilikom dejstva sa tog postoqa mitraqez moè biti utvr|en i po pravcu i KORENI toga se usavr{avaju postoje}i i izra|uju prema visini (elevaciji). U kompletu mitra- novi modeli. qeza nalazi se i refleksni protivavionski Put razvoja mitraqeza je prili~no Pojavquju se i „Koltovi” a i „Brau- ni{an. On se koristi iskqu~ivo za ga|awe zanimqiv. Naime, jo{ u 19. veku postojala ningovi” modeli mitraqeza. Koliko su ta ciqeva u vazdu{nom prostoru i to kada stre- je potreba da se konstrui{e vatreno oru`- oru`ja u Prvom svetskom ratu bila zastu- lac – ni{anxija sedi na pe{adijskom postoje pove}ane brzine i daqine ga|awa a ta pqena ukazuju i brojke o wihovoj proiz- qu. U ovome kompletu nalazi se i teleskop- èqa nekih komandanata se ispuwava po- vodwi u periodu od 1914. do 1918. Tako ski ni{an za ga|awe meta na zemqi, ali iz ~etkom druge polovine tog stole}a. Uskoro je Velika Britanija proizvela 24.000, leè}eg stava. Kada se mitraqez nalazi na se pojavquje vi{e konstrukcijskih re{ewa Francuska 88.000, Italija 37.000, Ne- ovome postoqu bez obzira na to da li stre- i mahom su to oru`ja sa nekoliko cevi, ma~ka 72.000 i Rusija 27.500. U pe{adiji lac – ni{anxija sedi ili leì, opaqivawe montiranih na pokretom postoqu ( Ripley se formiraju mitraqeske ~ete, pa ~ak i se izvodi preko sistema poluga koji se nala- i ). Do prvog upotrebqi- 1861 Gatling 1862 bataqoni. ze na samom postoqu. Te poluge se aktiviraju vog modela sa jednom cevi sa~ekalo se jo{ Izme|u dva rata mitraqezi se teh- iskqu~ivo rukom strelca – ni{anxije. neko vreme. Godine 1884. Hiram Maksim ni~ki usavr{avaju – ciq je smawewe te- Postoqe se lako rasklopa na tri glav- konstrui{e prvi mitraqez. Bio je to mi- ìne i izrada modela univerzalno upo- na dela, od kojih svaki ima mawe od 25 kg, traqez kalibra 11,4 mm sa brzinom ga|a- trebqivih kao pe{adijskih i protivavi- pa se oru`je moè transportovati za le|i- wa od 600 metaka u minuti. Ciklus rada onskih. U jedinicama se pove}ava broj mi- se ponavqao sve dok je u tkaninskom rede- ma vojnika, ~ak i na velikim udaqenostima traqeza. U Drugom svetskom ratu razvije- (i na te{kom terenu). niku bilo municije ili dok je bila priti- ni su jo{ neki modeli. Uglavnom se teì snuta obara~a. Mitraqezom se ga|alo sa Pored toga, postoji jo{ jedna verzija univerzalnosti – da mogu dejstvovati sa pe{adijskog postoqa. Re~ je o lakom trono- trono{ca, a cev se hladila vodom. Kon- univerzalnog lafeta, ali i sa noìca. struktori su tokom narednih godina uradi- `nom postoqu nalik na ono kod automatskog Tokom Drugog svetskog rata u Velikoj baca~a granate, ali uve}anom za potrebe li neke modifikacije, a mnoge zemqe sveta Britaniji proizvedeno je 317.000 mitra- su taj mitraqez usvojile u naoruàwe. mitraqeza. Na postoqe je postavqen jo{ je- qeza, u Kanadi 327.000 a u SAD dan deo, kao kolevka, u koji se postavqa mi- Prve su ga u ratu upotrebile britan- 2.725.000. Zbog razli~ite takti~ke name- traqez. Kolevke se pozadi zavr{ava sa {u- ske kolonijalne snage u Avganistanu, a pone pojavquju se razna postoqa i mehani- pqim kundakom koji ima svoj amortizer, a sa tom i u Burskom ratu. Kako se na bojnom zmi za pode{avawe mitraqeza koji obez- dowe strane sa pi{toqskim rukohvatom i poqu pokazao kao veoma uspe{no oru`je, be|uju ve}u efikasnost vatre, udobnije po- podrazumevalo se wegovo usavr{avawe i sluìvawe, boqu vatrenu, takti~ku i ma- mehanizmom za okidawe. Kada je mitraqez daqi razvoj. Tako su krajem i po~etkom nevarsku sposobnost. Na tenkovima se, opremqen sa takvim postoqem stav za ga|a- XIX we moè da se reguli{e od leè}eg do kle- XX veka u svim vode}im zemqama tada{weg kako se smawuju wihovi gabariti, umawuje sveta, a po ugledu na Maksima, mnoge fir- i broj mitraqeza da bi se na kraju sve sve- ~e}eg poloàja. U tom slu~aju na mitraqez me za proizvodwu oru`ja razvile svoje lo na jedan velikokalibarski i jedan moèmo montirati razne opti~ko-elektron- konstrukcije mitraqeza. U Francuskoj to obi~ni, spregnut sa glavnim topom ili ne- ske ure|aje za ni{awewe daqu ali i no}u. Postoji i brodsko postoqe koje se sa- je bio Hotchkiss (M. 1897), u Velikoj Bri- zavisno od wega. stoji od zvona sa sedi{tem za strelca i taniji Vickers (M.1909), u Nema~koj Berg- Posle Drugog svetskog rata nastavqa ugra|enim tenkovskim postoqem. I u ovome man (M.1902, M. 1903 i M. 1910). Zbog se usavr{avawe mitraqeza. Teì se sma- mitraqeza mnoge dràve sveta su prome- wewu gabarita i teìne, mogu}nosti dej- slu~aju omogu}eno je montirawe raznih op- nile borbeno pravilo za pe{adiju. stva sa univerzalnog postoqa ili sopstve- toelektronskih ure|aja za ni{awewe dawu Godine 1912. konstruisan je i prvi nih noìca, brzini dejstva od 600 do i no}u. Na kraju, postoji tre}a vrsta postoqa koje je isto tako specifi~no jer se odno- vazduhoplovni mitraqez pod nazivom Le- 1.000 metaka u minuti, brzom prenosu va- si na montirawe mitraqeza na tenkove i na wis. Srbija je u balkanskim ratovima ko- tre sa jednog na drugi ciq, prostoj kon- oklopna borbena vozila, a wegova primar- ristila nema~ke mitraqeze Maksim strukciji, lako}i rukovawa i izradi od na uloga je pruàwe protivavionske za{ti- M.1909, kalibra 7 milimetara, a pre Pr- kvalitetnog materijala. vog svetskog rata divizije srpske vojske Mitraqezi su se u pe{adiji uglav- te oklopnim jedinicama. imale su vi{e vrsta mitraqeza i to 32 nom delili po kalibru i teìni. Tako su Uz mitraqez se krajwem kupcu isporu- ruska, osam italijanskih, 20 srpskih i 24 po kalibru postojali malokalibarski ~uju i rezervni delovi za osnovno odràva- ostalih. U Prvom svetskom ratu pokazali (ili obi~ni) i velikokalibarski, a po we u koje spadaju rezervna cev i prate}i su se kao izvanredno mo}no oru`je. Zbog teìni laki i te{ki. pribor. I{tvan POQANAC

33 BORBENI NO@ FERBERN-SAJKS

tve. Pre naimenovawa za {efa policije, Ferbern je stekao titulu nosioca crnog pojasa drugog dana u xudou, koju je potpisao li~no ~uveni Xigoro Kano, predsednik Ko- dokan {kole u Tokiju. Erik Sajks, ~ije je pravo prezime Erik [vabe, ali ga je tokom Prvog svetskog rata promenio jer se borio na strani Britanaca, bio je izuzetan strelac kratkim i dugim cevima. U {angajskoj policiji je bio rezervni narednik i komandir voda snajperista sastavqenog od do- brovoqaca. Dvojica pedesetogodi{waka su vrlo brzo postala ~vrsti prijateqi, a svojim metodama, za to doba revolucionar- nim, preporodili su policiju [angaja. Ferbern je sprovodio obuku u borbi bez oru`ja, a Sajks u tzv. instinktivnom ga- |awu iz revolvera na bliskom odstojawu bez ni{awewa. Obojica su vrlo brzo uo- ~ila potrebu za posebnom vrstom noà, koji su smatrali idealnim oru`jem za borbu prsa u prsa, a koji bi se drào u {aci sli~- no floretu ili rapiru i koristio i za ubadawe, i za se~ewe. Nekoliko prvih prime- BODE@ raka koji su sluìli kao prototip izra|e- no je od bajoneta iz policijske oruàrnice i nazvani su {angajski model, a do danas je SA JEDNOM sa~uvan samo jedan. PROIZVODWA U BRITANIJI Po~etak Drugog svetskog rata naveo je NAMENOM dvojicu avanturista da se presele u Brita- niju i tamo na|u zaposlewe. Major Fer- bern je svoje usluge ponudio SOE, a kapetan Sajks specijalnom centru za obuku komando- najteìm danima britanske imperije, Taj jedinstveni bode`, sa u Ahnakariju, [kotska. Obojica su vrlo 1940. godine, nakon pada Francuske proizveden tokom i povla~ewa kod Denkerka, dok je ve- brzo primetila nedostatak specijalnog Drugog svetskog rata, liki deo Evrope ve} bio pod naci- borbenog noà u arsenalu i, po{to su bili Usti~kom ~izmom, Vinston êr~il je do- qudi od akcije, ubedili su svoje pretposta- postao je simbol neo odluku o formirawu jedne organiza- vqene da im dozvole da se obrate najpozna- britanskih komandosa cije i jedne vojne jedinice ~iji bi zadaci tijem britanskom proizvo|a~u ìleta, no- i specijalaca jedinice bili ubacivawe agenata i izvo|ewe sa- èva i bajoneta, firmi Wilkinson Sword botaà, upada i diverzija u okupiranoj , SAS (Special Air Service) Evropi. To su bile Uprava za izvo|ewe PRAKTI^NA a firma ga i specijalnih operacija Wilkinson (SOE – Special Ope- DEMONSTRACIJA danas proizvodi za rations Executive) i komandosi. Kako kod agenata SOE tako i kod komandosa, vrlo Razgovor koji su Ferbern i Sajks potrebe Ministarstva brzo ukazala se potreba za specijalnim vodili sa Xonom Vilkinson-Latamom, u odbrane Velike borbenim noèm, kakav u to doba nije po- wegovoj kancelariji, bio je izuzetno di- stojao u Velikoj Britaniji. Re{ewe su po- Britanije. Za razliku nami~an. Pokazali su mu crteè proto- nudili major Vilijam Ferbern i kapetan tipa borbenog noà Ferbern-Sajks i od bajoneta i drugih Erik Sajks. garantovali prodaju od najmawe tri noèva koji se mogu POLICAJCI IZ [ANGAJA stotine primeraka. Razgovor je zaista koristiti i kao alat, bio vrlo dinami~an, jer je u jednom mo- Do po~etka rata major Ferbern je mentu, na zaprepa{}ewe mirnog Vil- on je namewen radio kao {ef policije u [angaju, veli- kinson-Latama, Ferbern uzeo drveni iskqu~ivo za ubijawe, kom lu~kom gradu u kom je cvetao kriminal, lewir sa stola i napao Sajksa kako bi a mnogobrojne bande bile su strah i tre- prakti~no demonstrirao na~in kori- bilo ubadawem ili pet ne samo po{tenih gra|ana i mornara {}ewa novog noà. se~ewem. ve} su im ~ak i policajci ~esto bili `r-

34 15. oktobar 2007. Company u Londonu. Tako su se, jednog no- vembarskog dana 1940. godine, wih dvojica obrela u kancelariji Xona Vilkinson-La- tama, jednog od direktora firme, kome su u dinami~nom razgovoru pokazali crteè prototipa borbenog noà Ferbern-Sajks i garantovali prodaju od najmawe tri stotine primeraka. Potom su odvedeni do radi- onica, gde je direktor naredio ârlsu Rou- zu, rukovodiocu eksperimentalnog odeqewa, i najboqem majstoru firme Martinu, da od bajoneta izrade tri prototipa. Mada se ~esto upore|uje sa italijanskim stiletom iz 17. veka, borbeni no` Ferbern-Sajks se od wega razlikuje u nekoliko aspekata. Stileto je skoro iskqu~i- vo namewen za ubadawe i na popre~nom preseku wegova o{trica, koja je mnogo tawa, ima trouglasti oblik. Ferbern-Sajks se razlikuje i od bajoneta i Bowie noèva jer se oni mogu koristiti i kao alat, dok je on namewen iskqu~ivo za ubijawe, bilo ubadawem ili se~ewem. U svojoj kwizi „Postanite ~vrsti’’, ob- Prva serija noèva izra|ena je polo- izvodwe, jer imaju savr{en balans. Sa dru- javqenoj 1942. godine, Ferbern nagla{a- vinom januara 1941. godine, a zbog bezbed- ge strane, koncentri~ni prstenovi na bal- va va`nost ravnoteè kod borbenog noà, nosti su, bez formalnog ugovora, isporu~e- ~aku, mada jednostavni za izradu i jeftini gde bal~ak treba idealno da leì u {aci, a ni centrali SOE. Noèvi prve serije imali za proizvodwu, lo{e uti~u na priawawe se~ivo ne sme biti prete{ko, kako nakon su ukupnu duìnu od oko 300 mm, masu od 8 noà, koji lako isklizne ako je {aka mokra. uboda ne bi ostalo u telu i izvuklo bal~ak unci (240 g), se~ivo duìne 7,5 in~i (188 Poznato je da je sam Ferbern bio duboko iz {ake. Se~ivo tako|e mora imati nagla- mm) i {titnik u obliku slova S. Bal~ak je ka- razo~aran tim bal~akom. {en vrh i pravilne ivice za se~ewe, da se rakteristi~nog oblika, po jednim izvorima Proizvodni dokumenti Wilkinsona de- prese~eni krvni sud ne bi mogao zgr~iti i ima oblik vaze, a po drugim li~i na fla{u limi~no su izgoreli u bombardovawu, ali tako zaustaviti krvarewe. Kanija mora bi- Koka-kole. Dug je 5 in~i (125 mm), izliven se smatra da ih je od 1942. do 1945. godi- ti dobro pri~vr{}ena za ode}u ili opre- od bronze, hrapave povr{ine i na naj{i- ne izra|eno blizu 250.000, a u [efildu mu, jer se samo tako no` moè brzo izvu}i, rem delu je promera skoro cele in~e (25,4 oko dva miliona primeraka. a treba ga nositi tamo gde korisnik smatra mm), da bi se odatle suàvao, kako prema da mu je najdostupniji obzirom na duìnu {titniku, tako i prema osnovi bal~aka, na NEUSPEH AMERI^KOG kojoj se nalazi kuglica koja potpomaè brzo ruke, kao i obim grudnog ko{a i trbuha. MODELA izvla~ewe iz kanije. Kod druge serije je, radi pojednostavqewa proizvodnog procesa, Aprila 1942. godine major Ferbern ZASTRA[IVAWE {titnik ravan, a izostavqen je ricasso, ra- je doputovao u Wujork, kako bi u okviru bri- van i tup deo se~iva iznad {titnika. tansko-ameri~ke saradwe obu~avao agente U svojoj kwizi, Vilijam Ferbern novoformiranog Odeqewa za specijalne pi{e o borbi noèm: „U bliskoj borbi Dobar glas se daleko ~uje, i uskoro su zahtevi za noèm Ferbern-Sajks prevazi- operacije vojske SAD, poznatog kao OSS (Of- nema smrtonosnijeg oru`ja od bodeà. . Jedna od wegovih è- Nenaoruàni pojedinac nema siguran {li kapacitete Wilkinsona, tako da proiz- fice of Strategic Services) vodwu otpo~iwe i firma Joseph Rodgers iz qa bila je proizvodwa borbenog noà Fer- na~in odbrane od tog oru`ja, a ~esto je bern-Sajks, za koji su oficiri Marinskog i samo pokazivawe noà dovoqno da [efilda, koja je uvela svoj model bal~aka, prepoznatqiv po koncentri~nim prstenovi- korpusa, koje je svojevremeno sreo u [anga- upla{i protivnika, natera ga da izgubi ju, izrazili veliko zanimawe. Prvu seriju hrabrost i preda se”. ma. Noèvi iz [efilda izra|eni u jesen 1942. smatraju se najboqim iz ratne pro- od 14.370 noèva vrlo je brzo proizvela firma Camillus Cutlery Company, ali sa bal-

SNALA@EWE Do pojave Ferbern-Sajks, britanska vojska nije imala usvojen slu`beni borbeni no`. Tokom Burskog rata kori- {}eni su ameri~ki no`evi Bowie, a u Prvom svetskom ratu skra}eni bajone- ti, lova~ki no`evi ili zapleweno nema~ko hladno oru`je. Poseban model za borbu u rovovima je bio skra}eni bajonet, koji je na bal~aku imao montiran bokser.

35 ~akom od aluminijuma, po odluci direktora SAMOHODNA TOP-HAUBICA BOFO proizvodwe i oficira Marinskog korpusa, zaduènih za kontrolu. Ta izmena se pokazala kao veliki proma{aj, jer je u potpunosti naru{ila delikatnu ravnoteù noà. Potom je izradu preuzela firma Landers, Flary&Clark iz Konektikata, ali se pokazalo da je svih 10.000 noèva nedovoqno kaqe- no, zbog ~ega su bili vrlo krti. S obzirom na veliki broj radnika nema~kog porekla u toj firmi, posumwalo se na sabotaù, te je kontraobave{tajna slu`ba ~ak preduzela istragu, ~iji rezultati nisu poznati. Krajem 1942. godine, no` Ferbern- Sajks je me|u marincima stekao lo{u repu- taciju, i zbog nekvalitetne izrade, i zbog nenamenskog kori{}ewa, jer su ga upotre- bqavali za bu{ewe buradi sa naftom, se- ~ewe kamionskih guma i kresawe grana

SUDBINA TRI PROTOTIPA Prvi prototip je poklowen Vilija- mu Ferbernu i jedini je, kao porodi~na uspomena, sa~uvan do danas. Poznato je da ga je on nosio pod pazuhom, sa se~i- vom navi{e, a bal~akom nadole, u spe- cijalnoj kaniji oja~anoj ~eli~nim ume- cima, sa ugra|enim oprugama za pri~vr- {}ivawe noà. Drugi prototip je poklowen Eriku Sajksu i ne zna se wegova daqa sudbina, dok je tre}i dobio direktor Vilkinson-Latam, koji ga je poklo- nio svom unuku, a ovaj ga je u {koli trampio za bajonet. KONKURENCIJAKONKURENCIJA tropskog drve}a, {to je daleko od wegove prave namene. Prema pojedinim izvorima, NA SVETSKOM samo je Wilkinson kvalitetno izra|ivao no- ève i to tokom prvog perioda ratne proizvodwe. Sa proizvodwom se nastavilo i posle TR@I[TU zavr{etka rata u Italiji, Japanu i [pani- ji. CIA je 1948. godine preuzela sve preostale noève iz skladi{ta OSS i izdavala ih svojim agentima, ~ak i tokom {ezdesetih [vedska vojna industrija ako su samohodne haubice i top-haubi- godina. Wilkinson ga i danas proizvodi za ce tradicionalno guseni~na vozila, u potrebe Ministarstva odbrane Velike posledwih godina ne zna posledwe vreme pojavquje se veliki Britanije, a zna se da je izra|en i za vlade broj to~ka{kih varijanata. Prvi to~- Holandije i Norve{ke. za neuspeh. Borbeno vozilo Ika{i bili su ju`noafri~ka samohodna Major Ferbern nije zaradio ni peni pe{adije CV90 postalo je top-haubica G-6 i ~ehoslova~ka Dana, ka- od proizvodwe tog jedinstvenog noà, ali libra 155 i 152 milimetara. je zauzvrat doìveo posebno priznawe. U gotovo standard u Sa zavr{etkom hladnog rata sve vi{e Vestminsterskoj opatiji, pored spomen- Evropskim zemqama, kao dolaze do izraàja u{teda u gorivu i sma- obele`ja Vinstonu êr~ilu i Neznanom voj- wewe tro{kova odràvawa, odnosno sma- niku, po odluci britanske kraqice, posta- i visokoprohodno zglobno wewe tro{kova upotrebe tokom ìvotnog vqen je jo{ jedan memorijal. On je posve- vozilo 206. Najnovija veka, a s druge strane, te`wa ka umawewu }en britanskim komandosima, koji su u naj- Bv mase radi opremawa vazdu{nodesantnih teìm danima Velike Britanije bili oli~e- samohodna top-haubica snaga, tj. snaga za brzo reagovawe. Na tom we borbenog duha svog naroda. U taj memo- na poqu predwa~i Francuska sa svojom samo- rijal kraqica je svojeru~no poloìla bor- Bofors Archer hodnom top-haubicom Caesar, kalibra 155 beni no` Ferbern-Sajks, izra|en od ~i- najboqem je putu da ponovi mm, i cevi L52, koja se moè transportova- stog zlata. ti ~ak i avionima C-130 Hercules (trenutno Dr Aleksandar MUTAVXI] uspeh prethodnika. se nalazi u fazi uvo|ewa u operativnu upo-

36 15. oktobar 2007. artiqerijskom oru|u. Iako je za puni po- O RS ARCHER 155 MM ODLIKE tencijal vozila Archer potrebna posada od tri ~lana, zahvaquju}i visokom stepenu au- Duìna vozila sa topom (prema tomatizacije, tim sredstvom moè upra- napred) jeste 14,55 m, {irina 3 m, vi- vqati i samo jedan ~ovek. sina do krova kupole 3,3 m, a, ukqu~u- Kabina ima ~eli~ni oklop i oklopna ju}i Lemur, daqinski upravqanu kupo- stakla, koja {tite ne samo od buke i udar- lu, ~ak 4,007 metra. Bofors Archer se nog talasa koji nastaju prilikom ga|awa ve} uklapa u tovarni prostor i nosivost i od pancirnih zrna streqa~ke municije do najnovijeg evropskog transportnog avi- kalibra 7,62 mm, par~adi artiqerijskih ona Airbus A400M. To sredstvo odliku projektila i mina sa najvi{e {est kilogra- relativno velika brzina ga|awa – tri ma eksploziva TNT (do nivoa dva po stan- granate za 13 sekundi, 20 za 2,5 minu- dardu STANAG 4569). Iako se u ranijim ta – a sa projektilom Excalibur navo- konstrukcijama nije pridavala ve}a pa`wa |enim GPS-om postiè domet od neve- protivminskoj za{titi, posledwe mirovne rovatnih 60 kilometara. misije su nedvosmisleno pokazale da je ona Borbena masa vozila je 30 tona vi{e nego neophodna. Naravno, vozilo je i postiè maksimalnu brzina od 70 opremqeno i NHB sistemom za{tite. km/~. Sa punim rezervoarom od 400 l, [estocilindri~ni linijski devetoli- prelazi na dobrom putu 400–500 km, tarski turbo-dizel motor Volvo Penta, seri- savladava uspon od 30o, bo~ni nagib je D9, snage 242 kW (329 KS), aktivira re- 28o i vodene prepreke do dubine od duktor i snaga se, preko razvodnika pogo- 0,72 metara. na, prenosi na diferencijale (sa blokadom), odakle se usmerava na sve to~kove ({ema pogona 6x6). Na taj na~in obezbe|e- pred) je 14,55 m, {irina 3 m, visina do ne su odli~ne mogu}nosti savladavawa te- krova kupole 3,3 m, a ukqu~uju}i Lemur, da- rena, ali je zbog borbene mase vozila od qinski upravqanu kupolu, ~ak 4,007 m. 30 t maksimalna brzina 70 km/~, {to je re- Ipak, vozilo se uklapa u tovarni prostor i lativno skromno za to~ka{ko vozilo. Sa nosivost najnovijeg evropskog transportnog punim rezervoarom od 400 litara, na do- aviona Airbus A400M. Na taj perspektivni brom putu prelazi 400 do 500 km, a savla- transporter orijenti{u se proizvo|a~i i dava uspon od 30o i bo~ni nagib 28o. Vozi- drugih evropskih vozila – tipi~an primer lo moè savladavati vodene prepreke do je najnovije nema~ko borbeno vozilo pe{a- dubine 0,72 metara. dije Puma. Razlog je jasan – taj avion ima Kada je re~ o dimenzijama, one nimalo dva puta ve}u nosivost od ameri~kog C-130 nisu skromne: duìna sa topom (prema na- i ve}i tovarni prostor, a pre svega {iri-

trebu francuske armije, a zamewuje vu~na oru|a TR). Iako su odlike tog sredstva vrlo atraktivne – ima odli~nu kombinaciju dometa, koji je u potpunosti na nivou guseni~- nih vozila, masa mu je i do 3,5 puta mawa, tro{kovi upotrebe i radni vek povoqni – finansijski uspeh je izostao. Posledwe sredstvo u toj grupi (kojoj pripada i doma}a NORA-B 52) Bofors Archer kombinuje sve vr- line tog tipa vozila sa, do sada, pomalo za- postavqenom oklopnom za{titom. ZGLOBNA KONSTRUKCIJA Osnovna koncepcija vozila ~ija je puna oznaka Bofors FH77 BW L52 Archer prili~no je neobi~na za vojna vozila i vi{e je svojstvena te{kim gra|evinskim ma{inama. Naime, osnova za Archer jeste zglobni kamion nosivosti 24 tona Volvo A25C. Zglob se nalazi izme|u predwe osovine (iznad koje je kabina) i zadweg dela {asije, na ~ijem kraju se nalaze dve osovine i obrtno postoqe za oru|e. Kabina je sli~- na kao kod kamiona „wu{ka{a”, ali se umesto uobi~ajena dva sedi{ta u kabini nalazi samo jedno, centralno. Iza voza~a Instrumentalna tabla voza~a sede jo{ dva ~lana posade, operateri na

37 nu, {to je u mnogim slu~ajevima sticiranim sistemom za upra- predstavqalo ozbiqnu prepre- vqawe vatrom i relativno veku pri konstruisawu borbenih likom brzinom ga|awa (tri vozila. Zbog toga se danas i granate za 13 sekundi, 20 za Amerikanci sve vi{e orijenti- 2,5 minuta, ili 75 na ~as u du- {u na transport ve}im i spo- èm periodu) omogu}ava da se sobnijim . na isti ciq razli~itim trajek- C-17 Globemaster III torijama ispali ~ak {est gra- MO]NO nata koje u pribli`no istom trenutku padaju na tlo! NAORU@AWE Archer je osposobqen za is- Naoruàwe te samohodne paqivawe i „inteligentnih” ka- top-haubice zasniva se na ar- setnih i unitarnih projektila tiqerijskom oru|u kalibra Bonus II (saradwa Francuske i 155 milimetra. Cev je duìne [vedske) i Excalibur XM982 (sa- 52 kalibra, {to je danas na radwa SAD i [vedske). U jedan najnovijim artiqerijskim sred- projektil Bonus II staju dve in- stvima standard. Naravno, to teligentne samonavo|ene bom- oru|e je zasnovano na dobro bice, koje tokom padawa na tlo, poznatoj {vedskoj haubici pomo}u trokanalnog infra-cr- FH77 L39 (vi{e od 700 nalazi venog traga~a, kombinovanog sa se u slu`bi {vedske, indijske i laserskim radarom (ladar), ot- nigerijske armije). Barutna ko- krivaju, na primer, tenkove i mora je zapremine 25,4 dm3, ta- na wihov relativno slabo za- ko da svojim dometom Archer ide {ti}eni krov ispaquju projek- u red najboqih artiqerijskih Familija inteligentnih projektila ekskalibur til koji se formira po princi- oru|a danas. Zahvaquju}i no- pu probojnog diska (Mi{nai- vom sistemu puwewa UNIFLEX2, mogu}e je maksimalni domet ve}i od 40 km (tako se i [ardinov efekat). Najve}i domet koji se varirati puwewa od polovine modula do pokazalo na testirawima u Indiji). I ne dostiè tim projektilom jeste 35 kilome- 6,5 modula, ~ime se najnovijim projekti- samo to, visoka fleksibilnost barutnih tara. Excalibur je, s druge strane, planira- lom sa gasogeneratorom HEER40 postiè puwewa, kombinovana sa izuzetno sofi- ju}i projektil navo|en GPS-om, opremqen

Osnova za top-haubicu jeste zglobni kamion nosivosti 24 tone Volvo A25C Vozilo za dotur municije

krilcima i gasogeneratorom, ~ime se likom ga|awa kraci lafeta se ce), zainteresovane su, pored [vedske, postiè domet od neverovatnih 60 ki- spu{taju i ukopavaju u zemqu, i Danska i Indija. Dancima hitno tre- lometara. Postoje tri vrste bojne gla- {to je potpuno automatizovan ba zamena za vu~ne haubice M114/39, ve: Block I ima unitarnu, trenutno-fu- proces, tako da je vreme stupa- kalibra 155 mm, koje su povu~ene sep- gasnu ili probojnu bojnu glavu, name- wa u akciju, a i vreme napu{ta- tembra 2005, a Indija, s druge strane, wenu za klasi~nu vatrenu podr{ku ili wa poloàja, ispod odli~nih èli da zameni samohodne haubice Ab- dejstvo po utvr|enim ciqevima, ~ak i bot, kalibra 105 mm, i Catapult M-46 u gradskim borbama, dok su Block II i III od 130 mm. Jedini ozbiqan konkurent jo{ uvek u razvoju i ima}e dva tipa ka- Modularno [ve|anima jesu Ju`noafrikanci sa setnih bojnih glava – oba sa inteli- barutno puwewe ponudom u vidu kupole T-6, opremqene gentnom submunicijom. Naravno, ta UNIFLEX2 top-haubicom 155 mm, sa duìnom cevi top-haubica moè da ispaquje i sve 52 kalibra, koja bi se montirala na starije projektile razli~itih tipova neku postoje}u tenkovsku {asiju (vero- kalibra 155 mm, koji su u skladu sa vatno tenka Arjun). Me|utim, {vedska standardima Natoa. ponuda je jeftinija (1,6 do dva miliona U okviru obrtnog elementa top- ameri~kih dolara, u odnosu na 2,4 mi- haubice nalazi se i automatski puwa~ liona samo za kupolu T-6, plus {asija sa 20 projektila i 18 puwewa maksi- tenka), top-haubica je mawe mase (30 u malne snage, {to je na nivou oru|a odnosu na 52-55 t), ima ne{to ve}u br- gra|enih na kamionskoj {asiji (Cae- zinu ga|awa (T-6 3 granate za 15 sekun- sar 18, Atmos 2000 27, NORA-B 12+24), 30 sekundi. Za samoodbranu se, iznad ka- di) i mawi borbeni komplet (T-6 40-50 ali mawe od ve}ine guseni~nih samohod- bine, nalazi daqinski upravqana plat- projektila i puwewa). nih oru|a ( forma , sa te{kim mitraqe- PzH2000 60, AS90 48, AUF-1 Bofors Lemur U {vedskim oruànim snagama, Bo- ). Zato je planirano da po- zom kalibra 12,7 mm , ili 39 Bofors Archer Browning M2HB fors Archer bi trebalo da zamewuje vu~ne dràva vozilo za dotur municije, zasno- opciono, automatskim baca~em granata 40 FH77 sa sopstvenim pogonom po osnovi je- vano na potpuno istoj kamionskoj {asiji. mm Mk19. dan za jedan. Haubice FH77 danas su jedi- Top-haubica moè ga|ati pod uglom no artiqerijsko oru|e {vedske armije, 75o levo i desno od ose vozila, a eleva- POTENCIJALNI KUPCI jer su guseni~ne samohodne haubice Band- cioni ugao je od 0 do +70o. To zna~i da Ar- Za ovo {vedsko samohodno artiqerij- kanon 1C, zasnovane na produènoj {a- moè ga|ati sa cevi u horizontalnom cher sko oru|e, mada se moè re}i i britansko siji poznatih tenkova Strv103, povu~ene poloàju, pored kabine. Kako se oru|e na- (s obzirom na to da je Bofors pre nekoli- jo{ 2003. godine. lazi na zadwem delu {asije vozila, pri- ko godina kupio britanski British Aerospa- Sebastian BALO[

39 TESTIRANO NAJSNA@NIJE NENUKLEARNO ORU@JE NA SVETU

Video-snimak koji su Rusi dali prikazuje kako je strategijski bombarder Tu- 160 izbacio tu bombu na poligonu za te- stirawe. Slika potom prati nastanak xi- novskog oblaka nalik pe~urki (sli~no kao kod nuklearne bombe), a onda su prikaza- ni naknadni efekti u zoni testirawa – izgled ~etvorospratne zgrade, odnosno wenih ostataka, i o{te}eno vojno vozilo. Isti izve{taj je kasnije prikazan na dràvom kanalu Vesti, a tu informaciju su, kao udarnu, prenele, dan posle, gotovo sve svetske agencije. Potom su sredstva informisawa podsetila na istorijat tih sredstava. Naime, i Rusi i Amerikanci imaju dugu i bogatu tradiciju u razvoju bombi na osnovu termobari~kih sme{a. Zbog toga {to se nije znalo ni vreme OTAC SVIH ni mesto testirawa „oca svih bombi“, po- jedini vojni analiti~ari skloni su da ve- ruju da je ta ruska bomba bila namewena za konflikt u ê~eniji, ali da nikad nije BOMBI bila aktuelno kori{}ena u tom stepenu destrukcije. A prikazivawe wenog razornog dejstva mnogi obja{wavaju jednim raz- logom, politi~kim – da se skrene pa`wa. Najnovija ruska bomba izjavi od 11. septembra za Prvi ka- Ta bomba, posledwa u seriji novog ruskog nal ruske dràvne televizije, gene- oru`ja, nesumwivo ozna~ava tehnolo{ku tehni~ki je poznata kao ral Aleksandar Ruk{in, zamenik na- sposobnost Rusije da vojno parira Ameri- ~elnika G[ oruànih snaga Rusije, termobari~no sredstvo, Upotvrdio je da su ruske vazduhoplovci i èqu zvani~ne Moskve da preuzme ak- tivniju ulogu u me|unarodnim odnosima. ali to nije novina. ne snage uspe{no testirale najsna`niju na svetu nenuklearnu avio-bombu. Iako je Najnoviji arsenal prikazan je krat- Najve}e svetske sile, mawa od ameri~ke, navodi se da je bomba ko posle ruskog suprotstavqawa ameri~- razornija, jer je, zahvaquju}i primeni na- kim planovima o instalirawu antibali- SAD i Rusija, decenijama notehnologije, upotrebqen ja~i eksplozi- sti~kog {tita u isto~noj Evropi. Za takav va, a koji – to se ne pomiwe. Ta bomba je kurs se na Zapadu nude razna obja{wewa. intenzivno razvijaju bombe po efikasnosti i snazi sli~na nuklearnoj Dva su preovla|uju}a – predstoje}i izbo- na osnovu termobari~ne bombi, ali kako je Ruk{in dodao, ne zaga- ri u Rusiji i èqa predsednika Putina da |uje prirodnu sredine. General je istakao ode s poloàja u velikom stilu, a drugi je sme{e. Danas su one da }e nova bomba omogu}iti vojsci da „za- otpo~iwawe trke u naoruàwa. Iako ru- {titi nacionalnu bezbednost i da se su- ski ministar odbrane negira stavove o aktuelne, jer se, s obzirom protstavi me|unarodnom terorizmu u bi- obnavqawu hladnoratovske trke, s podo- lo kojoj situaciji i bilo kom regionu“. zrewem se gleda na Putinovu dozvolu da na opasnost od izbijawa Nagla{ava se da je to relativno jeftino, ruski strate{ki bombarderi, poput Tu- nuklearnog rata, do{lo a mo}no oru`je. 160, nakon suspenzije od 16 godina, pono- Novo termobari~ko sredstvo, popu- vo krstare me|unarodnim vazdu{nim pro- do zakqu~ka da mogu larno nazvano „otac svih bombi“, kako se storom, daleko od mati~ne teritorije. navodi u izve{taju, ~etiri puta je sna`ni- U tim diplomatskim i politi~kim je od ameri~ke prethodnice „majke svih zameniti to oru`je. nadmudrivawima kao da se zagubila pri- bombi“ , MOAB – Massive Ordnance Air Blast ~a o novoj bombi – jo{ jednom u nizu kon- GBU-43, koja se smatrala najmo}nijim do tada napravqenim nenuklearnim sred- vencionalnih sredstava. Mo`da je razlog stvom. Ruska bomba sadrì 7,8 tona jakog tome {to je postignuta ravnoteà. Sada eksploziva, {to je zaista mawe od 8,4 to- to razorno sredstvo, pribli`ne mo}i i ne, koliko ima ameri~ka, ali je od we ~e- efikasnosti, imaju obe dràve. tiri puta sna`nija. Dok je MOAB ekviva- Mi, ipak, podse}amo na istorijat lenta 11 tona TNT, ruska je 44 tone kla- razvoja i primene takvih vrsta bombi, si~nog eksploziva. Radijus udarnog talasa ali iz pera stru~waka iz Vojnotehni~kog ruske bombe je 300 metara, dva puta vi{e instituta. od ameri~kog modela. M. [VEDI]

40 15. oktobar 2007. Bojne glave na bazi termobari~nih sme{a DECENIJAMA POZNATE I RAZVIJANE

Primenu eksplozivnog gustih {uma. Udarna brzina bombi bila je puwewa na bazi te~nog 33 m/s. Nakon izvr{enih operativnih te- goriva i vazduha, ta~nije stova u Vijetnamu, kasetna bomba CBU-55V od 226 kg, 1971. godine uvedena je u naoru- termobari~ne sme{e àwe ameri~ke mornarice kao standardno (TB-sme{e), otpo~ele su sredstvo za ~i{}ewe minskih poqa i ra{- velike sile – SAD i biv{i ~i{}avawe povr{ina u xungli. SSSR – {ezdesetih godina Termobari~na kasetna bomba, koju is- 20. veka, skoro bez pu{ta helikopter ili avion sa visine od saglasnosti i odobravawa oko 600 m, sastoji se iz tri nehermeti~na tradicionalnih saveznika, kontejnera, pojedina~ne mase 45 kg, gaba- i godinama intenzivno rade na tome. Kako se kasnije MAJKA SVIH videlo, bio je to BOMBI – MOAB revolucionarni pristup u Masive Ordnance Air Blast (MO- savremenom shvatawu AB), GBU-43, poznatija po nadimku konvencionalnog ratovawa. majka svih bombi, potomak je najpo- Rezultati ispitivawa su znatije ameri~ke termobari~ne bom- pokazali da se za istu masu be Daisy Cutter (BLU-82), koja se kori- stila jo{ tokom rata u Vijetnamu za puwewa kod termobari~ne ~i{}ewe terena u vijetnamskim xun- sme{e ostvaruje znatno ve}i glama kako bi se omogu}ilo spu{ta- razorni efekat po jedinici we helikoptera, a pri tom je stvara- povr{ine nego kod la male ili nikakve kratere. (Po- eksplozivnog puwewa od sledwa primena BLU-82 bila je tokom operacije Pustiwska oluja, gde je pr- trotila (TNT). venstveno trebalo da izazove psiho- lo{ki efekat). Projekat izrade nove bombe – rvo uspe{no ispitivawe puwewa sa MOAB zapo~eo je 2002, a uspe{no je termobari~nom sme{om izvela je ame- testirana u vazduhoplovnoj bazi ri~ka mornarica 1960, a rad na pro- Eglin na Floridi 11. marta 2003. jektovawu sredstava sa takvom sme- godine. Ina~e, MOAB je duga 9,17 m, P{om po~eo je 1966. godine. Najpre su te{ka 9,5 tona, i ima 8,4 tona ra- je borbeno upotrebile mornari~ke snage zornog eksploziv. Efekti wenog dej- 1967. – koristile su kanistere napuwene stva mogu da se porede sa nuklearnim etilenoksidom za ~i{}ewe minskih poqa. To- oru`jem, iako ona ima samo hiqadi- kom 1969. i 1970. izveden je operativni test ti deo snage atomske bombe koja je sa kasetnom termobari~nom bombom sa tro- ba~ena na Hiro{imu. Ekvivalentna je strukim ka{wewem, CBU-55. Pored ispiti- 11 tona TNT, dok je udarni talas na vawa efikasnosti eksplozivnog puwewa, u Hiro{imu bio ekvivalenta 13.000 tim opitima je testiran i efekat usporava- tona TNT. Me|utim MOAB moè da se wa tri ko~e}a padobrana, jer je on omogu}io poredi sa najmawim nuklearnim da (neeksplodiranu) bombu aktivira gravi- sredstvima, kao {to je M-388 Davy tacioni upaqa~ 120 sekundi nakon udara. Crockett. Kori{}ena je 2003. u podr- {ci operaciji „Ira~ka sloboda”. Tokom testirawa CBU-55 je uspe{no bacana u Panami iznad voda, baru{tina i ritnih dimenzija f345×530 mm i ima 32,6 kg te~nog etilenoksida. Nakon ispu{tawa iz letilice, izbacuju se tri kontejnera iz ko{uqice bombe, pri ~emu je wihov pad usporen ko~e}im padobranima. Nakon lo- ma kontejnera pri udaru o tlo, te~ni etile- noksid reaguje do formirawa aerosolnog oblaka pre~nika od oko 15 metara i visine oko 2,5 metra. Oblak se zatim inicira upaqa~em usporenog dejstva. Natpritisak po jedinici povr{ine u frontu udarnog talasa, na rastojawu pet metara od centra detonacije, iznosi oko 29 bara. U Vijetnamu su te bombe uni{tavale vegetaciju na povr{ini radijusa 30 metara, ~ak i u gustoj {umi. To sredstvo se pokazalo kao izuzetno efikasno za mete na otvorenom prostoru, zbog toga {to nijedna konfiguracija terena nije mogla da spre~i efekat ru{ila~kih talasa. U me|uvremenu, 1971. godine, na osnovu operacionalnih testova sa kasetnom bombom CBU-55B razvijena je i kasetna bomba sa termobari~nom sme{om CBU-72, namewena za lansirawe iz aviona koji se kre}u velikom brzinom. A od 1973. godine PRIMENA U MORNARICI razvijena je i druga generacija sistema sa NAÎN DEJSTVA Naredni programi obuhvatali su te- termobari~nom smesom za upotrebu pri br- stove za razvoj brodskih raketnih sistema. Najpre se aktivira primarno zinama leta od 830 km/~, i ve}im. Prili- To je tako|e ukqu~ilo i primenu bojnih gla- eksplozivno puwewe, koje razbija ko- kom ispitivawa tih bombi, opitni modeli va sa TB-sme{om na protivpodmorni~kim {uqicu sredstva (kontejner) i raspr- su ispaqivani iz lansera za proveru funk- torpedima i dubinskim minama. U okviru {uje termobari~ni eksploziv (gasovi- cije pri razli~itim supersoni~nim brzina- tog programa opitovani su raspr{ivawa to, te~no ili pra{kasto gorivo), forma. Iste godine, radi ostvarewa èqenog i inicijacije u cisternama sa vodom pod miraju}i aerosolni oblak sme{e go- stepena preciznosti na ciqu druge genera- pritiskom, koja je simulirala dubinu mora riva i vazduha. Kad se oblak formi- cije bombi sa TB-sme{om, simulirani su izme|u 450 i 700 m. Istovremeno, ispiti- rao, inicira se dejstvom detonator- bliski proma{aji protiv mornari~kih me- van je i novi blizinski upaqa~ protiv- skog puwewa (sekundarna inicijacija) ta. Prototip nove bojne glave testiran je u brodskog raketnog sistema za mogu}u pri- do potrebnih dimenzija. Od detonato- 30 m dugom tunelu na ostrvu San Klemente u menu. Razvijen je i sistem za lansirawe ra tada kre}e sferi~ni detonacioni Kaliforniji. bombi sa TB-sme{om, koji omogu}ava isto- talas koji se radijalno {iri kroz vremeno lansirawe 12 termobari~kih boj- oblak. Pri malom odnosu visine pre- JAÎ OD TROTILA nih glava. One su sme{tene u specijalne ma pre~niku oblaka, {to je uobi~aje- mreè koje su podve{ene teretnim kukama no, kroz oblak se {iri cilindri~ni Rezultati ispitivawa pokazali ekspandiraju}i detonacioni talas, u pod helikoptere Sikorsky CH-53, Boeing Ver- su da se za istu masu puwewa kod ter- kome se, prema nekim mi{qewima, i tol CH-46 i Bell UH-1. Kada su dve mreè mobari~ne sme{e ostvaruje znatno ve- istovremeno napuwene, glavna je stabili- pored naglog pada pritiska iza ~ela }i razorni efekat po jedinici povr- zovana repnim horizontalnim i vertikal- detonacionog talasa, u „jezgru“ obla- {ine nego kod eksplozivnog puwewa od nim stabilizatorima. Ispu{taju se pomo}u ka odràva pritisak od oko 2,5 bara, trotila (TNT). Istovremeno je natpri- pritisnog prekida~a preko centralnog is- sve dok ceo oblak ne detonira. tisak na obodu aerosolnog oblaka pusnog mehanizma u kabini helikoptera. (oblaka od kapqica raspr{enog te~- Masa svake bojne glave sa TB-sme{om iz- kasetna bomba sa TB-sme{om koja nog goriva) mawi nego na obodu deto- BLU-76, nosi 226 kilograma. je lansirana sa aviona A-1 i fantoma nacije TNT (na istim rastojawima od F- centra eksplozije), ali je zato {ira 4. Masa pojedina~nih puwewa sa etilenok- AKTUELNE I U sidom te bombe bila je 33,5 kilograma. U zona efekta (zona hemijske reakcije). VAZDUHOPLOVSTVU Istraìvawa izvedena u centru pore|ewu sa mornari~kim re{ewima, âjna Lejk u Kaliforniji pokazala su Ameri~ke vazduhoplovne snage otpo- bombe su aktivirane detonatorom sa vre- da je ru{ila~ko dejstvo udarnog tala- ~ele su preliminarne testove za razvoj menom ka{wewa ve}im od ~etiri sekunde sa pri detonaciji jednog kilograma sopstvenog termobari~nog oru`ja tokom (normalno usporewe kasetne bombe CBU- etilenoksida ekvivalentno detonaci- 1967. u Centru za razvoj i ispitivawe na- 55B, nakon rasprskavawa kontejnera, iz- onom efektu od 2,7 do 5 kg trotila. Ta- oruàwa u Eglinu. Tu je projektovana bom- nosi 125 ms ). ko|e, ru{ila~ki talas nastao detona- ba sa TB-sme{om usporenog dejstva u okvi- Pre razvoja bombe BLU-76 ispitiva- cijom etilenoksida pokriva za oko 40 ru Programa Pejv Pat. Ali ispitivawa ni su primena raketnog motora i kliza~a odsto ve}u povr{inu. preciznosti na ciqu tada nisu dala zado- sa kablom za lansirawe pri ekstremno ve- voqavaju}e rezultate. Potom je razvijena likim brzinama od oko 220 m/s, u AEC San-

42 15. oktobar 2007. dia laboratoriji u Eglinu. Istovremeno su Avio-bomba Opiti sa balonima pre~nika 0,7 do ispitivani i razni tipovi inicijalnih CBU-72B 3,0 m omogu}ili su ispitivawe sa reaktiv- sklopova za ~etiri vazduhoplovna sistema nim sme{ama zapremine od 0,15 do 15 za TB raketni lanser i razli~ita aktivi- kubnih metara. Ako je potrebna koli~ina rawa za dirigovano odvajawe razli~itih toplote od 4.200 kJ/kg za sagorevawe TNT, tipova kasetnih bombi. Dodatni testovi tada je oko 11 kg TNT potrebno za sagore- sa metil-acetilen-propan (propadien) vawe jednog kilograma ugqovodonika. I SLI^NOST sme{ama (MAPP sme{e), sa kontejnerima pored toga {to su izmereni natpritisci i pod pritiskom, kona~no su dali zadovoqa- Parametri detonacije TB-sme{a trajawe efekta, prema opitima Kogarka, vaju}e rezultate. Od 1972. ameri~ko va- nekih ugqovodoni~kih goriva sa vazdu- mnogo mawi u odnosu na rezultate ameri~- zduhoplovstvo je angaòvano na razvoju hom vrlo su sli~ni. Detonacioni pri- kih ispitivawa, moè se zakqu~iti, prema druge i tre}e generacije TB sredstava, tisak im se kre}e izme|u 16 i 20 ba- dostupnim podacima, da se sada{wi ru- uporedo sa mornaricom, u okviru razvoj- ra, brzina detonacije oko 1.800 m/s, ski, odnosno biv{i sovjetski, termobari~- nog centra u Eglinu. a temperatura detonacije oko 288 K. ni sistemi naoruàwa mogu porediti po vrsti, veli~ini i efektu sa ameri~kim. KORISTE IH I KOPNENE SNAGE tat je ubrzo stigao u vidu tridesetocevnog baca~a raketa „ZUNI“. Wegove bojne gla- PROTIVBRODSKE RAKETE ve sadràle su 38,5 kg te~nog propilenok- Postignuti mornari~ki uspesi u okvi- Prema podacima ameri~kih eks- ru razvoja sredstava sa termobari~nom sida, a bile su postavqene na petotonsko guseni~no vozilo M-548. Pojedina~na ma- perata, ruska protivbrodska raketa sme{om naveli su ameri~ke kopnene snage SS-N-12 koristi podatke sa satelita da otpo~nu istraìvawe za razvoj sopstve- sa rakete pre lansirawa bila je 59 kilograma. Standardni mehani~ki detonator za samovo|ewe, dok je u zavr{nom de- nog termobari~nog programa. Po~etni re- lu putawe usmerena traga~em ciqa. Do zultati ostvareni su izme|u 1972. i 1973. FAU-83 omogu}ava preprogramirawe ta~- ke odvajawa stepena rakete za svaki re- 50 odsto rasturawa pogodaka na ciqu godine – izradom modifikovanih termoba- ruske rakete SS-N-8 SLBM (dometa ri~nih CBU-55V kasetnih bombi. Istraì- ìm, osiguravaju}i pomo}u padobrana odre|ivawe trenutka ispu{tawa rezervoa- 8.000 km) iznosi 400 m, dok je kod ra- va~ki i razvojni rad sproveden je u vojnom kete SS-N-12 mnogo maweg dometa, Hil-kampu. Teì{te je bilo na neutralisa- ra sa te~nom TB-sme{om. Posle relativno kratkog vremena i ispitivawa u istraì- maksimalno verovatno kru`no rastu- wu minskih poqa i armiranih protivpe{a- rawe pogodaka 100 metara. dijskih bombica, koncentrisanih na tlu, va~ko-razvojnom centru âjna Lejk, otpo- pomo}u eksploziva, pri napadima sa visi- ~ela je serijska proizvodwa sredstva. na od 4.000 do 20.000 metara. Tokom razvoja sistema SLUFAE izve- Pored podmorni~kih balisti~kih ra- den je izvestan broj testova za primenu TB- U pore|ewu sa mornaricom i vazdu- keta SS-N-3, SS-N-4 i SS-N-5, biv{i So- hoplovstvom, sprovedeni razvojni pro- sme{a kod protivraketnih balisti~kih si- vjetski Savez je razvio i podmorni~ku pro- stema. Ispitivawa su otpo~ela 1973. go- gram kopnenih snaga ostvario je za oko 4,5 tivbrodsku raketu SS-NX-13, dometa od ve}e razorne efekte termobari~nih sred- dine u Laboratoriji balistike na ciqu u 750 km i brzine od 4 maha, koja je poseb- stava primenom novih postupaka inicira- Aberdinu, a zasnivaju se na nau~nom obja- no privukla pa`wu ameri~ke mornarice. wa detonatora usporenog dejstva. Isto- {wewu fenomena inicijacije u vazduhu na Me|utim, sistemi za pra}ewe i selekto- vremeno, razvijena je i TB-sme{a za upo- relativno velikim visinama. Opiti koji vawe ciqeva nisu mogli da idu u korak sa trebu na temperaturama ispod –330S. su izvo|eni u vakuum-komori kru`nog ob- brzim razvojem protivbrodskih raketa. Kopnena vojska je 1973. otpo~ela i lika, pre~nika 9,3 m, simuliraju}i uslove Zbog neèqenih eskalacija svetskih razvoj vi{ecevnog raketnog baca~a SLU- koji vladaju na 10.000 m, pokazali su da politi~ko-etni~kih i verskih konflikata, FAE za neutralisawe minskih poqa. Rezul- bojne glave sa TB-sme{om imaju znatno ve- ali i opasnosti od izbijawa nuklearnog }i ru{ila~ki efekat od konvencionalnog rata, do{lo se do zakqu~ka da bojne gla- eksplozivnog puwewa (TNT) u gorwim slo- RAZORNOST ve sa TB-sme{om mogu zameniti upotrebu jevima atmosfere. nuklearnih bojnih glava. Radari i radar- Posle zavr{etka razvoja tre}e ska postrojewa, skloni{ta, hangari, kapo- generacije ameri~kih raketa sa TB boj- RUSKA ISKUSTVA niri, helikopteri, avioni, tuneli, pe}i- nim glavama puwenim sa 500 kg meta- Prema izve{tajima i saop{tewima ne, posebno su osetqivi na udarni talas i na, mogu}e je ostvariti natpritisak po koja su sovjetski nau~nici publikovali na dinami~ki pritisak. jedinici povr{ine od 0,9 bara (sa ve- me|unarodnim skupovima, pretpostavqalo Od sedamdesetih godina 20. veka do likim o{te}ewima) na rastojawima se da biv{i Sovjetski Savez ve} duè vre- sada Amerikanci i Rusi su obimno ekspe- 100 do 139 m od granice aerosolnog mena poseduje veliki arsenal naoruàwa rimentisali u oblasti termobari~kih razornog oblaka, odnosno 0,42 bara sa termobari~nim sme{ama. sme{a. Naravno, pove}ana je i koli~ina na 170 do 190 metara. Kolika je to Oni su te bombe koristili u Avgani- razornog eksploziva koji je kori{}en, pa snaga obja{wavaju slede}i primeri. stanu i ê~eniji, a ruska vojska ih je upo- je umesto kilograma, koji se u ovom tekstu Natpritisak po jedinici povr{ine u trebqavala u drugom ratu u ê~eniji. pomiwu, re~ o tonama. Dokazano je da je udarnom talasu od 0,28 do 0,42 bara Sovjeti su 1965. otpo~eli razvoj primena termobari~kih bojnih glava ume- moè u potpunosti da uni{ti avion kompleksa druge generacije termobari~- sto nuklearnih izvodiva i veoma uspe{na. (prema Gledstonu), a natpritisak od nih sistema, baziranih na opitima S. M. A epilog pri~e je da su 2002. Amerikanci 0,7 do 0,65 bara teè o{te}uje ili Kogarka, V. V. Adu{ina i A. G. Qamina, sa razvili mo}nu MOAB – tada nazvanu maj- uni{tava sve vrste brodova. Sredwe homogenizovanim stehiometrijskim gasnim ka svih bombi, a nedavno su im se pridru- o{te}ewe brodova registrovano je sme{ama. Pri tome su izvodili korelaci- ìli i Rusi sa jo{ mo}nijim – ocem svih pri natpritisku od 0,42 bara. onu analizu izme|u merenih rezultata i bombi. teoretskih podataka. Stevan KRAQEVI]

43 MODERNIZACIJA AMERI^KOG AVIONA A-10 TENK KOJI LETI

A-10 ao i ve}ina borbenih vazduhoplova (Fairchild YA-10A), koji su razvijeni i u pro- Warthog koji su danas u sastavu Ameri~kih va- totipskoj formi. Nakon uporednog ispiti- (bradavi~asta sviwa) jedan je zduhoplovnih snaga (USAF), i A-10 svo- vawa i svestrane analize, 1973. godine je od najru`nijih, ali i je korene vu~e iz hladnoratovskog pe- izabran YA-10A. To je ujedno bio i prvi ame- Krioda. Prvi zahtevi koji su doveli do- ri~ki borbeni avion specijalno projekto- najkorisnijih aviona stvarawa A-10 datiraju sa po~etka 1967. van za zadatke bliske vatrene podr{ke kop- ameri~kog vazduhoplovstva. godine. Tada je od 21 kompanije zatraèna nenih jedinica. Iskustva iz angaòvawa u izrada studije o relativno jednostavnoj Prvi serijski primerci stigli su u je- lokalnim sukobima borbenoj platformi, visoke ìlavosti, ko- dinice ve} nakon tri godine, a serijska pro- pokazala su da i nakon ja }e se prvenstveno obavqati dnevne za- izvodwa je potrajala do 1984. godine, kada datke bliske vazduhoplovne podr{ke jedi- je i posledwi od 715 serijskih primeraka trideset godina operativne nicama u borbenom dodiru sa protivnikom. napustio fabri~ke pogone. Premda je taj slu`be taj avion nije za Veoma brzo, ti su zahtevi korigovani i pro- avion prvobitno nazvan Thunderbolt II (udar rashod. Umesto toga, u toku je {ireni na protivoklopnu borbu u svim vre- groma), ~ime se aludiralo na nastavak tra- menskim uslovima. Na takvu promenu stava dicije aviona P-47 Thunderbolt, lovca bom- realizacija obimnog programa najvi{e je uticao strah od masovnih sovjet- bardera iz perioda Drugog svetskog rata, modernizacije, na osnovu skih oklopnih jedinica, lociranih na pro- vazduhoplovci su ga nezvani~no nazvali kojeg }e A-10, u verziji C, storima isto~ne Evrope. Warthog (bradavi~asta sviwa), {to je danas ostati u upotrebi najmawe Svoje koncepte ponudilo je {est kom- odoma}en naziv. Zbog izgleda, performansi i vrste zado 2028. godine. panija, ali su u uì izbor u{li projekti „Nortropa” (Northrop YA-9A) i „Fer~ajlda” dataka za koje je bio namewen, A-10 u po-

44 15. oktobar 2007. ~etku nije izazvao simpatije pripadnika toplotni odraz motora. Veliki broj kompo- oni i u gorwem poloàju poluizvu~eni. Na Ameri~kih vazduhoplovnih snaga, koji su nenata je udvojen i izveden modularno ra- taj na~in, prilikom prinudnog sletawa sa smatrali da je avion prikladniji za leta~- di lak{eg odràvawa, a sasvim uobi~ajena uvu~enim trapom, avion ne dodiruje pistu ke formacije ameri~kog armijskog vazduho- je i zamena sklopova i delova sa leve na stomakom ve} se oslawa na poluizvu~ene plovstva. Me|utim, taj stav je s vremenom desnu stranu, i obrnuto. Sistem komandi je to~kove. promewen, naro~ito nakon uspe{ne pri- utrostru~en. Osnovni sistem komandi leta Ameri~ki izvori navode da A-10 mo- mene aviona brojnim lokalnim sukobima. je hidrauli~ni i poseduje svoju fizi~ki raz- è da leti sa samo jednim motorom, jednim Upravo zato, nakon trideset godina opera- dvojenu rezervu. Avion je za krajwu nu`du repom i kormilom visine, ~ak i kada je ot- tivne upotrebe, avioni A-10 ne odlaze u opremqen i mehani~kim sistemom komandi kinuta polovina jednog krila (!?). rashod, ve} u fabri~ke hale, gde su podvrg- leta, koji bez obzira na ve}e sile na ko- Svoje „dane slave“ A-10 je doìveo nute opse`nom programu modernizacije. mandama, omogu}ava bezbedno upravqawe tokom Prvog zalivskog rata. Zapadna i povratak u bazu. {tampa i danas kalkuli{e brojkama od oko SAVEZNIK PE[ADIJE Sna`na konstrukcija trapa omogu}ava 1.000 uni{tenih ira~kih tenkova, 2.000 eksploataciju aviona sa slabije pripre- vozila i 1.200 artiqerijskih oru|a, uz gu- Ve} sa prvim pogledom na avion A-10 mqenih leteli{ta. Poloàj to~kova glav- bitak od samo sedam A-10 na 8.100 avio- jasno je da je u pitawu letelica specifi~ne nih nogu stajnog trapa izveden je tako da su poletawa. Sli~an uspeh (na sre}u) A-10 namene, koja po izgledu odudara od ostalih borbenih aviona. Predwi deo trupa obli- Trideset godina kovan je oko sedmocevnog topa GAU-8 Aven- u operativnoj upotrebi ger (osvetnik), kalibra 30 mm, zbog ~ijih je dimenzija (duìna 6,1 m) konstruktivno po- merena nosna noga stajnog trapa. Pilotska kabine, a i vitalni elementi sistema komandi leta, gorivnog sistema i municija za- {ti}eni su titanijumom, koji pruà za{titu i od direktnih pogodaka granata kalibra 23 milimetra. Kabinski poklopac otporan je na zrna maweg kalibra, a predwe vetro- bransko staklo i na granate kalibra 23 mm. Gorivni samozaptivni rezervoari za{ti}e- ni su penom koja spre~ava poàr. Pogonska grupa aviona, koja se sastoji od dva motora tipa TF34-GE-100, snage 40,32 kN svaki, postavqena je u gondolama na repu aviona. Motori su postavqeni dovoqno visoko iznad tla, tako da je smawena mogu}nost usisavawa stranih objekata kada se avion eksploati{e sa privreme- nih leteli{ta. Fizi~ka razdvojenost motora onemogu}ava istovremeno onesposo- bqavawe obe pogonske jedinice, dok repne povr{ine zaklawaju izduv, smawuju}i time

IZGLED KUMOVAO NAZIVU U po~etku nije izazivao simpatije pripadnika Taj avion je prvobitno nazvan ameri~kih vazduhoplovnih Thunderbolt II (udar groma), ~ime se alu- snaga diralo na nastavak tradicije aviona P- 47 Thunderbolt, lovca bombardera iz perioda Drugog svetskog rata, ali su ga vazduhoplovci nezvani~no nazvali Warthog (bradavi~asta sviwa), {to je danas odoma}eni naziv. Naziv bradavi~asta sviwa avion A-10 je, po svemu sude}i, stekao na osnovu vi{e odlika. Osim o~iglednog nedostatka estetike u izgledu aviona, sticawu epiteta potpomogao je i svoj- stven zvuk topa GAU-8, budu}i da, navodno, podse}a na groktawe. Termin bradavi~asta nastao je na osnovu velikog broja zakivaka koji kao kakve bra- davice vire iz oplate aviona. nisu ponovili 1999. godine tokom agresije bespilotnih letelica. U obzir je uzeta i kazali ni lovci bombarderi F-16 i F/A-18. na SRJ. Strahuju}i, s pravom, od PVO VJ, starost flote, koja se tada kretala izme|u Stoga je avion A-10 je ponovo do{ao u pr- bradavi~aste sviwe su se retko spu{tale 20 i 25 godina. Smatralo se i da avioni vi plan. na male visine. Onog trenutka kada bi se F-16 mogu da preuzmu i uspe{no izvr{e ju- Glavne odlike koje avion A-10 danas to i desilo, A-10 su trpeli pogotke, {to je ri{ne zadatke koje su do tada izvr{avali ~ine najpodesnijim za zadatke bliske va- dokumentovano video snimcima, ali i de- A-10. Me|utim, ameri~ko angaòvawe u trene podr{ke (danas u Iraku i Avganista- lovima aviona koji su otpadali i kasnije Avganistanu i Iraku bitno je uslovilo pre- nu), pre svega, jesu sna`no naoruàwe, du- prona|eni. Me|utim, i pored velikih ispitivawe takvih stavova. Muweviti uda- go vreme ostajawa u zonama u kojima se i{- o{te}ewa, ne postoje dokazi da je ijedan ri iz vazdu{nog prostora, koji su doveli ~ekuje poziv za podr{ku, zatim bazirawe avion tog tipa oboren. do poraza navedenih dràva i wihovih vojna aerodromima koji su blizu rejona dej- Avioni A-10 }e na prostoru Balkana, nih formacija, dobrim su delom uticali stva (jednostavno odràvawe u poqskim ipak, ostati zapam}eni i omraèni po nena stvarawe pogre{ne slike da }e svaki uslovima), te velika otpornost na pe{adij- ~em drugom. Svojim zastra{uju}im topom, budu}i konflikt i oblik sukoba biti mogu- sku vatru sa zemqe. U izvr{avawu takvih koji koristi municiju na bazi osiroma{e- }e re{iti primenom najmodernijih sred- zadataka prednost su mawa brzina kojom nog uranijuma, iza sebe su ostavili veliki stava iz vazdu{nog prostora. Forma ge- leti A-10, u odnosu na F-16, a i wegova po- broj kontaminiranih podru~ja na terenima rilskog rata, u koju su uskoro uvu~ene ame- kretqivost na tim reìmima. Pilot lak{e Republike Srpske, Srbije i Crne Gore. ri~ke snage, pokazala je da kontrola nad uo~ava ciq i znatno mawim radijusima za- Premda se u doma}oj, ali i stranoj javno- teritorijom ne moè da bude dobijena sa- okreta dovodi avion u poziciju za otvara- sti dosta govorilo o posledicama dejstva mo upotrebom precizno vo|enih sredstava we vatre. Brzina kojom A-10 manevri{e u sa osiroma{enim uranijumom i danas je sa visina od 5.000 do 10.000 metara. rejonu dejstva ide i ispod 300 km/~, zbog nejasan ta~an broj lokacija na kojima je Nametnuta upotreba pe{adijskih je- ~ega taj avion moè da bude upotrebqen i ostavqen taj smrtonosni teret. Izvesno je dinica na terenu, naro~ito specijalnih je- u uslovima niske dowe baze obla~nosti samo da }e se posledice tog dejstva ose}a- dinica, kao imperativ je ponovo postavi- (350 m) i male horizontalne vidqivosti ti tokom izuzetno dugog vremena. la blisku vazduhoplovnu podr{ku. Oblik (2,2 km). U brojnim izve{tajima i analizama traène podr{ke, odnosno weno trajawe, Iz navedenog je jasno za{to su A-10 koje su usledile nakon 1999. godine, Ame- brzina reakcije, preciznost, vrsta, koli- omiqeni avioni pe{adije, iako su neretko rikanci su indirektno potvrdili neuspeh ~ina i efikasnost ubojnih sredstava, nisu bili akteri dejstva po vlastitim snagama. upotrebe A-10 tokom agresije na SRJ. Jed- mogli u potpunosti da budu zadovoqeni Fenomen tzv. „prijateqske vatre“ ina~e je na struja je smatrala da A-10 u redovima upotrebom borbenih helikoptera iz sasta- neizbe`na pojava prilikom dejstava po USAF-a nema naro~ito veliku perspektivu, va armijskog vazduhoplovstva. Zbog radiju- snagama koje se nalaze na bliskom rastoja- te da je neekonomi~no wegovo zadràvawe sa dejstva i udaqenosti baza, zatim maweg wu ili u dodiru. u verziji OA-10, namewenoj otkrivawu i vremena ostajawa u vazduhu i ve}ih brzina U me|uvremenu je napredak u razvoju ozna~avawu ciqeva za druge vrste avija- leta u rejonu objekta dejstva (u krajwem i elektronskih i drugih sredstava (optoelek- cije, naro~ito s obzirom na ekspanziju cene sata leta), kao optimalni nisu se po- tronika, komunikacijski ure|aji, informa-

46 cione tehnologije) stvorio osnovu da bli- ska vatrena podr{ka iz vazduha postane efikasnija i bezbednija za vlastite snage. S obzirom na postoje}a iskustva bilo je logi~no da upravo A-10 bude najpodesniji vazduhoplov za inkorporaciju novih i na- prednih tehnologija. PROGRAM PRECIZNO DEJSTVO Tokom dosada{we tridesetogodi{we upotrebe, A-10 je doìveo nekoliko mawih modifikacija i modernizacija (INS/GPS, nao~are za no}no letewe, i sl.). Posled- wa, koja je trenutno u toku, i najobimnija, provodi se pod nazivom Precision Engage- ment, {to bi u prevodu zna~ilo precizno dejstvo. Avioni modernizovani po tom pro- A-10 moè da nosi sva standardna gramu nosi}e oznaku A-10 C. Prvi, proto- ubojna sredstva koja su u naoruàwu tipski primerak te verzije poleteo je janu- ameri~kog vazduhoplovstva ara 2005. godine, a serijski modernizovani avioni odnedavno pristiù u operativne jedinice. Taj program, okvirno vre- SAVREMENA dan 420 miliona ameri~kih dolara, obu- VEZE ZA PRENOS hvata kompletnu flotu bradavi~astih svi- PODATAKA wa, koja se trenutno sastoji od 356 aviona raspore|enih u 17 skvadrona USAF-a, Kvalitet kojim se A-10C Nacionalne Garde i Rezerve. u ovom momentu naro~ito iz- Modernizacija se provodi u dva glav- dvaja od drugih ameri~kih na pravca – prvi segment se odnosi na borbenih aviona jeste savre- produàvawe radnog veka aviona, a drugi mena veza za prenos podata- obuhvata ugradwu nove opreme i naoruà- ka, tj. data-link, koji je poseb- wa. Radni vek aviona bi}e produèn do no prilago|en za zadatke bli- 2028. godine. Prvobitno planirani re- ske vazduhoplovne podr{ke. surs od 8.000 ~asova ukupnog naleta po- Data-link, ozna~en kao SADL dignut je na 12.000, a potom i na 18.000 (SADL – Situational Awareness ~asova naleta, koliko bi do 2028. godine Data Link), automatski {aqe i mogli da nalete postoje}i avioni A-10. prima podatke od zemaqskih Drugi deo programa je znatno dina- stanica. Jedinice na zemqi mi~niji i zanimqiviji, jer se odnosi na imaju informaciju o poziciji pove}awe borbenih mogu}nosti A-10. i visini A-10 C, istovremeno Premda spoqa isti, A-10 C ima znatno vi- {aqu}i podatke o vlastitoj {i nivo borbenih mogu}nosti. To se posti- poziciji. Pilotu se, osim kom- glo digitalizacijom kabinskog prostora pletne takti~ke situacije, na A-10, zatim ugradwom savremene ra~u- displeju prikazuje lokacija narske opreme za podr{ku leta i novog pet najbliìh prijateqskih sistema za upravqawe vatrom, te podve- ciqeva prilikom uvo|ewa u snim sredstvima integrisanim uz pomo} napad. Time se minimalizuje magistrale podataka standarda 1760. Od mogu}nost „prijateqske“ va- postoje}ih 11 podvesnih ta~aka, {est je tre. Osim podataka od snaga modifikovano za no{ewe satelitski na- u dodiru, SADL omogu}ava i komunikaciju sa operativnim vo|enih JDAM bombi i WCMD kasetnih kontejnera. centrima kojom se ostvaruje kompletniji uvid u takti~ku si- Na dva nova dowa prikaziva~a u boji tuaciju, ali i dodela zadata- (dimenzija 5h5 in~a) projektuju se podaci ka i ciqeva, i izme|u komand- sa senzorskih kontejnera tipa ili Sniper XR nog mesta, i izme|u aviona. . Ta integrisana sredstva uve- LITENING AT SADL koji mahom koristi kop- zana su sa ostalim avionskim sistemima. U nena vojska, podatke po potre- sebi sadrè dnevne i no}ne TV kamere ve- bi moè da razmewuje i sa le- likog dometa, IC kamere i laserski ozna- telicama opremqenih data- ~iva~. Senzori nove generacije omogu}ava- linkom standarda Link 16, raju otkrivawe i identifikaciju ciqeva i sa {irenog u vazduhoplovnim visina od 6.000 do 10.000 metara, nakon snagama. ~ega sledi wihovo ozna~avawe i dejstvo la- DVA PRAVCA Karakteristi~ni sedmocevni top GAU-8, OSAVREMEWIVAWA kalibra 30mm Modernizacija se provodi u dva glavna pravca – prvi segment se odnosi na produàvawe radnog veka aviona (do 2028. godine), a drugi obuhvata ugradwu nove opreme i naoruàwa, ~i- me se pove}avaju borbene mogu}nosti A-10. To se postiglo digitalizacijom kabinskog prostora A-10, zatim ugradwom savremene ra~unarske opreme za podr{ku leta i novog sistema za upravqawe vatrom, te podvesnim sredstvima integrisanim uz pomo} magistrale podataka standarda 1760. serski ili INS/GPS vo|enim sredstvima. san sistem komandi HOTAS (ruke na gasu Avganistana i Iraka. Me|utim, USAF time Osim maweg rizika, omogu}enog ve}om uda- i palici). A to zna~i da pilot, ne samo da ne}e dobiti samo pouzdaniju i efikasniju qeno{}u sa koje se dejstvuje, ostvaruje se i ne diè ruke sa komandi, ve} na primer, borbenu platformu. Uz relativno jeftin ve}i efekat, jer je mogu}e dejstvovati po vi- umesto 16 koristi samo ~etiri prekida- program modernizacije stvoren je i vre- {e ciqeva u jednom naletu. ~a/komande za lansirawe laserski vo|e- menski prostor za nesmetano uvo|ewe u Kvalitet kojim se A-10C u ovom mo- ne bombe. Tako|e, umesto klasi~ne kacige naoruàwe aviona JSF, koji bi u budu}no- mentu naro~ito izdvaja od drugih ameri~- piloti sada nose kacige sa integrisanim sti trebalo da zamene avione A-10. Da li kih borbenih aviona jeste posedovawe ni{anom. }e se to stvarno desiti ili }e A-10 doì- savremene veze za prenos podataka, tj. Koliko za USAF zna~i modernizacija veti sudbinu B-52 (u upotrebi vi{e od podata-linka, koji je posebno prilago|en aviona A-10 na standard C govori i pola veka) – pokaza}e vreme, a uveliko }e zadacima bliske vazduhoplovne podr{ke. datak da je ~itav program Precizno dej- zavisiti i od na~ina i nivoa ameri~ke Da bi se smawio visok nivo radnog opte- stvo ubrzan za devet meseci! Ti avioni }e, ume{anosti u ratne sukobe niskog inten- re}ewa pilota, dodatno pove}anog uvo- kako je najavqeno, nakon preobuke qud- ziteta. |ewem nove opreme, u kabini je integri- stva odmah biti ukqu~eni u dejstva iznad Mr Slavi{a VLAÎ]

Danas je najpodesniji avion za zadatke bliske vatrene podr{ke SUSRET NAD ATLANTIKOM

Na fotografiji koja podse}a na scene hladnog rata, ruski bombarder tupoqev Tu- 95 snimqen je u pratwi „Eurofajter tajfuna“ F2 iz 11. eskadrile britanskog Kraqevskog ratnog vazduhoplovstva (RAF) iznad sever- nog Atlantika. Po~ev od kraja juna ove godine, novi britanski lovci postepeno preuzimaju ulogu za{tite vazdu{nog prostora od vazduhoplova tipa tornado i posle ne- puna dva meseca tajfun je zabeleìo svoje prvo operativno presretawe. Na snimcima koje je napravio pilot drugog tajfuna iz 3. eskadrile RAF-a, vidi se da su u ovoj ulozi „evrofajteri“ naoruàni projektilima vazduh-vazduh kratkog dometa MBDA ASRAAM, sredweg dometa AIM-120 AMRAAM i opremqeni dopunskim rezervoarima za produ- ènu autonomiju leta. Od sredine naredne godine trebalo bi da engleski tajfuni preuzmu i ulogu lovaca bombardera u operacijama u Avganistanu. I. S.

RUSKA BESPILOTNA LETELICA SKAT

Ruska korporacija MiG pokazala je 23. avgusta na izlo`benom delu avio-sa- lona MAKS 2007 maketu u prirodnoj veli~ini svog budu}eg „nevidqivog“ bespi- lotnog bombardera. Prema re~ima Vla- dimira Barkovskog iz Inìwerskog centra „Mikojan“, projekat }e mo`da pone- ti obele`je me|unarodni, jer je nekoliko stranih dràva najavilo èqu da u~e- stvuje u wemu. Re~ je o jednom od dva konkurentska dizajna - jedan radi MiG, a drugi „Suhoj“. Projekat skat predstavqen je na izlo- `benom delu ruske korporacije MiG, ali je nekoliko novinara odvedeno sa izlo- `be na poligon za ispitivawa Institu- ta „Gromov“. Bombarder skat ima dva odvojena NEVIDQIVI unutra{wa prostora za naoruàwe, u koje moè da stane gotovo sve savreme- no rusko vo|eno oru`je, do veli~ine raketa H-31 (AS-17 kripton), za napade na BOMBARDER zemaqske ciqeve neprijateqa, kao {to su komandni centri i radarska postro- Kada je re~ o dimenzijama aviona, moè se re}i da je to jewa. skromna letelica, dosta mawa od aviona MiG-29 - promer Korporacija MiG radi na projektu skat sa ve}im brojem krila joj je 11,5 metara, a duìna 10,25 metara. Skat ima mak- ruskih kompanija, poput Drugog centralnog nau~noistraìva~- simalnu poletnu teìnu od 10 tona, a lete}e podzvu~nom brzi- kog instituta, koji je poznat po radu na tajnim projektima. To- nom od 800 km/~ na maloj visini, kako bi dodatno izbegao mo- kom dvogodi{weg rada na projektu u vazdu{nom tunelu testira- gu}nost da ga otkrije neprijateqeva PVO. ne su brojne konfiguracije budu}eg aviona, ali se MiG zadr- Letelica }e, kako je predvi|eno, imati maksimalni borbe- ào na konfiguraciji bezrepnih povr{ina, poput one koju ima ni radijus od 2.000 kilometara. Pogonska grupa skata bi}e mo- ameri~ki stelt-bombarder B-2. tor klimov RD-5000B, derivat motora RD-93. Ostale informa- Planira se izrada dva prototipa za letna ispitivawa, cije moète saznati na sajtu: http://www.defencetalk.com/news/pu- od kojih }e prvi biti s pilotom, kako bi se izvr{ila neophod- blish/airforce/Russia Unveils Pilotless Stealth Bomber 100013076.php na ispitivawa u skladu sa ruskim letnim standardima. A. KI[

49 IRAN MODERNIZUJE F -14

Iranski izvori navode da je lokalna vazduhoplovna industrija uspela da remontuje i u letno stawe vrati odre|eni broj aviona F-14 nasle|enih iz doba vladavine Reze Pahlavija. Smatra se da je od oko 80 aviona nabavqenih krajem sedamdesetih u SAD, u letnom stawu preostalo oko 25 letelica. Ovako mali broj ispravnih aviona posledica je dugogodi{weg ameri~kog embarga. Pored remonta, iranski stru~waci su na tri aviona F-14 realizovali modernizaciju maweg obima. Ovi avioni }e, navodno, biti sposobni da dejstvuju i GPS navo|enim bombama te`ine 903 kg koje su razvijene u iranskim fabrikama. S. V.

AMERI^KA NOVE BRITANSKE PODMORNICE NEUBOJNA ORU@JA Britanska agencija za kupovinu borbene tehnike obezbedila je sredstva za kupovinu Da bi se {to uspe{nije suprot- novih sedam juri{nih nuklearnih podmornica (SSN), klase Astute. Posao je poveren firmi stavili neèqenim bliskim susreti- BAE Systems Submarines koja }e kraqevskoj mornarici prvu podmornicu, HMS, isporu~iti ma sa nezadovoqnim masama u Avga- 2008, drugu, HMS ambush 2010, a tre}u, HMS artful 2011. godine. Isporuka posledwe pod- nistanu i Iraku, te da bi pove}ali mornice te klase predvi|ena je za 2015. godinu. Nove podmornice zameni}e sada{we britanske juri{ne podmornice klase , koje se u upotrebi nalaze od sredine se- stepen bezbednosti razli~itih stra- swisfure damdesetih godina pro{log veka. te{kih objekata i infrastrukture, S. A. Amerikanci su razvili novu vrstu ne- ubojnog oru`ja – aktivni sistem za od- bijawe (ADS-Active Dential System). Sistem ADS ~ini pqosnata ~e- tvrtasta antena nalik na tawir, koja je ugra|ena na vozilo hamvi. Antena je otporna na pesak i metke, a pove- zana je sa ure|ajem za transmisiju i moè da se rotira za 360o, usmera- vaju}i vreli mlaz od 54oC na daqinu do 500 metara. Toplotna energija prodire mawe od 0,5 mm u koù i, bar za po~etak, ne izaziva rane. Oru`je je prvi put testirano februara ove godine u jednoj vojnoj bazi u dràvi Xorxija, a wegovo dejstvo u~esnici testirawa opisali su „kao da vas za- pqusne vrelina izazvana zagrevawem rerne koju ne moète da podnesete, pa, brè boqe, traìte zaklon“. Drugo neubojno oru`je – „crni led“, razvija agencija DARPA. Wegova su{tina je u stvarawu takozvanog plasti~nog leda, koji onemogu}ava kretawe neprijateqa po ve{ta~ki stvorenoj klizavoj povr{ini, nalik zamrznutim putevima zimi. Led je otporan na visoke temperature. Stru~- waci DARPA intenzivno rade na stvarawu materijala koji bi se ugra|ivao u vojni~ke ~izme i gume automobila, kako bi se spre~ilo klizawe „prijateqskih trupa.“ S. A.

50 EAK R\ EIO AIR UDRUGOMSVETSKOMRATU NEMA^KO ORU\EVELIKOGKALIBRA xinovski top protivnika proizveli utvr|enih poloàja Nemci suzaru{ewe iz Prvogsvetskograta, Koriste}i seiskustvima protivnikovih utvr|ewa. davnina jebiloru{ewe na bojnompoquod zadataka artiqerije Jedan odteì{nih istorija48 granata. 13 dana,ispaliv{i Dejstvovao jesamo èlezni~ka koloseka. sme{ten nadva lafeta moraodabude koji jezbogveli~ine TOPOVI XINOVSKI gustav , (pokretalo) 200vojnikai60volova. (kuglama) mase534kg,kojejeopsluìvalo tara, kalibra1.066mm,saprojektilima de (prete~ehaubica),duìneokoosamme- 1453. godinekoristiliogromnebombar- ci zavremeopsedawaKonstantinopoqa ratovawa ostalojezabeleènodasu Tur- {ewe protivnikovihutvr|ewa.Uistoriji rije nabojnompoquoddavninajebiloru- skim regionimabiojeotvoren. put kaKavkazuinaftombogatimzakavka- poq. Nemcimajeurukepao~itavKrim,a bi, sovjetskivojnicisunapustiliSevasto- sle devetomese~nihkrvavihite{kihbor- topa P libra 400mm,sme{tenomnaèlezni~- dejstvovali 1916.godinesahaubicom ka- skog ratazabeleènojedasuFrancuzi èlezni~kom vagonu. Tokom Prvogsvet- kalibra 330mm,kojijebiosme{ten na jima konfederalista(juga)sa nista (severa)dejstvovalesupo poloà- wa PitersburgauVirxiniji, trupeunio- (1861–1865). Naime,zavremeopseda- su hroni~ariameri~koggra|anskograta ne naèlezni~kimvagonimazabeleìli Jedan odteì{nihzadatakaartiqe- su ispaliliprvegranateizxinovskog vjetske ratnelukeSevastopoq,Nemci tara udaqenogoddobroutvr|eneso- selu Bah~isaraj,dvadesetpetkilome- etog juna1942.godine,sapoloàjau gustav Prvu upotrebuartiqerijesme{te- [INAMA NA ARTIQERIJA . êtvrtogjulaistegodine,po- merzerom bro za{ti}enefrancuskepoloàjenaMa- biti ustawudauni{tidubokoukopaneido- redio daseproizvedeoru|e(top)koje}e izgra|ene polukru`neèlezni~ke{ine. se zawihovodejstvokoristilespecijalno ma sme{tanenaobrtneplatforme,ilisu ko stepeni,pasu{asijevagonasatopovi- pravcu mogloseobavqatizasamonekoli- la komplikovanija.Usmeravaweoru|apo priprema zavatrenodejstvotihoru|abi- gone pove}anajewihovamobilnost,ali limetara. rizu sapariskimtopomkalibra232mi- sa daqineod120km,dejstvovalipoPa- kom vagonu,doksuNemci1918.godine, poloàj bila je{irokasedammetara.Vatreni zicija od25vagona.Platformatopa ma –zawegajebilapotrebnakompo- a moglosetransportovatipodelovi- sinu od12metaraiduìnu43metara, ra. Oru|ejesa{asijomdostizalovi- je masuod400tonaiduìnu32meta- 1.350 tona,cevkalibra400mmimala ske: ukupnamasaoru|aiznosilaje hvat. Dimenzijeoru|abilesuxinov- vanredno sloènikomplikovanpodu- stav lograma. qivawe granataiznosiloje1.850 ki- kilometara. Barutnopuweweza ispa- probojna, mase7.100kgidometa do38 4.800 kgidometado47kilometara, te nata –razorna,kalibra800mm,mase ranìrnu stanicu. RO\EWE KOLOSA Uo~i DrugogsvetskogrataHitlerjena- Sme{tawem topovanaèlezni~keva- ODLIKE Konstrukcija topa800mmK(E) Za topsurazvijenedvevrstegra- predstavqala jetehnolo{kiiz- gustava nalikovao jenaveliku 51 gu- ìno liniji, sinonimu neosvojivosti i neu- okoline angaòvano je vi{e od 100.000 voj- hodno 400-tonsku cev postaviti na odgova- ni{tivosti. Prema zamisli projektanata, nika. Oni su se borili do posledweg daha. raju}u elevaciju i precizno postaviti grana- top je trebalo da razbije francuska utvr- Da bi osvojili Sevastopoq – kqu~nu tu i barutno puwewe) omogu}avao da granate |ewa, ~ija je debqina iznosila do jednog meta~ku za prodor na Kavkaz i u naftom boga- budu ispaqivane na svakih 45 minuta. tra ~elika, ili sedam metara betona, odno- to zakavkasko podru~je – Nemci su odmah, Slede}eg dana top je svoje dejstvo sno 30 metara dobro nabijene zemqe. U ob- posle napada na Sovjetski Savez, po ~ita- usmerio na tvr|avu „Molotov“ i razorio je zir su dolazila oru|a kalibra 700, 800 voj okupiranoj Evropi po~eli da prikupqaju sa sedam garanata. Cev oru|a je potom ili ~ak 1.000 milimetara. Razvoj i proiz- te{ku artiqeriju. Na red je do{ao i gustav. okrenuta ka „Beloj pe}ini“ – ni{anskoj ta~- vodwa novog topa povereni su firmi Krupp, Za osnovni poloàj tog topa izabrano je se- ki za uni{tewe velikog podvodnog skladi- koja je probna ispitivawa novog oru|a polo Bah~isaraj, udaqeno 25 kilometara od {ta municije u zalivu Severnaja, za koje su ~ela 1935. godine, a zavr{ila 1937. godi- Sevastopoqa. Prilikom dolaska tog xinov- Sovjeti, zbog poloàja na kom je bilo sme- ne. U skladu sa porodi~nom tradicijom, top skog artiqerijskog sredstva, za izradu va- {teno, smatrali da je neuni{tivo. Ali je je dobio ime po ~elnom ~oveku kompanije Gu- trenog poloàja angaòvano je izme|u deset granata ispaqenih iz gustava uspelo stavu Krupu fon Bolenu i Halbahu. da ga uni{ti. Konstrukcija topa 800 mm K(E) gustav Sedmog juna vatra sa tog topa usmere- predstavqala je tehnolo{ki izvanredno na je na jugozapadni {pic, nakon ~ega je po- sloèn i komplikovan poduhvat. Dimenzije sluga topa dobila zasluèni predah. oru|a bile su xinovske: ukupna masa oru|a Gustav se ponovo oglasio 11. juna, ka- iznosila je 1.350 tona, cev kalibra 400 da je po~eo da dejstvuje po utvr|ewu „Si- mm imala je masu od 400 tona i duìnu 32 bir“, na koje je ispalio sedam granata. Po- metra. Oru|e je sa {asijom dostizalo vi- sledwi put top je dejstvovao 17. juna, ga|aju- sinu od 12 metara i duìnu 43 metra, a mo- }i oklopnu bateriju „Maksim Gorki“. Do pa- glo se transportovati po delovima, za {ta da Sevastopoqa, po~etkom jula 1942. godi- je bila potrebna kompozicija od 25 vago- ne, iz topa je ispaqeno 48 granata, a iza na. Platforma topa bila je {iroka sedam wih je ostala pusto{. metara. Vatreni poloàj gustava nalikovao je na veliku ranìrnu stanicu. PREPU[TEN ISTORIJI Za top su razvijene dve vrste granata Posle pada Sevastopoqa Nemci su na- – razorna, kalibra 800 mm, mase 4.800 kg meravali da gustava premeste u rejon Le- i dometa do 47 kilometara, i probojna, ma- wingrada, ali su ih Rusi preduhitrili. Uspe- se 7.100 kg i dometa do 38 kilometara. Ba- li su da probiju blokadu. Nemci su potom top rutno puwewe za ispaqivawe granata iz- prebacili na poligon Rugenvald, gde su mu nosilo je 1.850 kilograma. ugradili novu cev. Ujedno, proizveli su jo{ Iako je Hitlerov pohod na Francusku jedan identi~ni top „dora“, ali on nije do- okon~an veoma brzo, pa nije bilo potrebe ìveo vatreno kr{tewe. Oba topa Nemci za upotrebom gustava, Nemci nisu odustaja- 1.500 i 4.000 radnika. Oni su prvo isko- su uni{tili neposredno pre kapitulacije. li od ideje da se top upotrebi za uni{tewe pali veliki usek, oja~avaju}i ga zemqanim Tre}i top langer (dugi) gustav, kalibra britanskih poloàja na Gibraltaru, ~emu nasipom sa svih strana. U wega su poloì- 520 mm, sme{ten na guseni~noj {asiji, tre- se suprotstavio {panski diktator Franko. li kru`nu èlezni~ku prugu duplog kolose- balo je da ispaquje raketne projektile na Uprkos svemu, Nemci su taj top zavr{ili ka, kako bi se mogao mewati pravac ga|a- daqinu od 160 kilometara. Ideja je bila 1941. godine, a prva proba izvr{ena je wa. Za prugu je ure|en 1,2 km {iroki rejon da se postavi na francuskoj obali Atlanti- slede}e godine. na kome je montiran gustav. ka, u skriveni tunel, odakle bi se dejstvo- S napadom Nema~ke na Sovjetski Sa- Za opsluìvawe topa angaòvano je valo po ju`noj obali Velike Britanije, ali vez top je dobio novi zadatak – uni{tewe 1.400 qudi, a me|u wima i 500 artiqera- ta namera nikada nije bila realizovana. dobro utvr|ene glavne sovjetske ratne lu- ca. Ostali deo posluge sa~iwavali su oba- Osim gustava, Nemci su imali jo{ dva ke Sevastopoq, kqu~ne raskrsnice za neve{tajci, osobqe protivavionske za{tite topa sme{tena na èlezni~kim vagonima – ma~ki prodor u naftom bogato zakavkasko i dve ~ete za neposredno obezbe|ewe i za- K(5)E, kalibra 280 mm, i K12(E), kalibra podru~je. {titu vatrenog poloàja. Osim pripadnika 210 mm. Prvi je, dometa 62 km, upotrebqa- èlezni~kih jedinica i administrativnog van za dejstvo protiv saveznika za vreme POMO] U OSVAJAWU osobqa, za navo|ewe vatre gustava upotre- iskrcavawa u Italiju 1944. godine kod An- SEVASTOPOQA bqeni su i avioni Fi156. Top je sastavqan cija, dok je drugi, dometa 115 km, zapravo {est nedeqa uz pomo} 110-tonskih dizali- bio naslednik pariskog topa iz Prvog svet- Ratna luka i Sevastopoq bili su do- ca. Po~etkom juna 1942. godine bio je spre- skog rata, kojim su Nemci preko kanala La- bro utvr|eni i braweni. Zna~aj tog grada i man za dejstvo. man{ ga|ali englesku ju`nu obalu. pote{ko}e koje iziskivalo wegovo osvajawe U ranim jutarwim satima 5. juna 1942. Sa zavr{etkom Drugog svetskog rata bili su dobro poznati jo{ iz vremena Krim- iz cevi gustava poletela je prva granata. era xinovskih topova, sme{tenih na {asija- skog rata (1854–1856). Oko samog mesta bio Glavni ciq bilo je kqu~no utvr|ewe odbrane ma èlezni~kih vagona, prepu{tena je isto- je izgra|en ~itav sistem utvr|ewa. Neka su Sevastopoqa – „Staqin“. Tokom dana ispa- riji, a wihovu ulogu preuzelo je vazduhoplov- datirala jo{ iz vremena Krimskog rata, a qeno je jo{ {est granata. U smiraj dana utvr- stvo – balisti~ke i krstare}e rakete, ~esto Sovjeti su ih znatno modernizovali i oja~a- |ewe „Staqin“ potpuno je razoreno. Gustav opremqene nuklearnim bojnim glavama. Upr- li. Za odbranu sa mora postavqene su du` je tehni~ki bio opremqen da na svakih 15 mi- kos svemu, krajem dvadesetog veka Sadam Hu- obale brojne baterije te{ke obalske arti- nuta ispaquje po jednu granatu, ali je proces sein je, uz pomo} konstruktora dr Xeralda qerije, od kojih je najpoznatija bila bateri- puwewa i ni{awewa (precizno merewe tem- Bula, nameravao da napravi xinovski top ~i- ja „Maksim Gorki“, naoruàna topovima ka- perature svakog puwewa, obrada meteoro- ji bi projektili poga|ali Izrael. Ali ta ide- libra 305 milimetara. Glavno utvr|ewe nolo{kih podataka i puwewe topa sa sedam to- ja nikada nije realizovana. silo je ime Staqina, a za odbranu grada i na te{kom granatom, zbog ~ega je bilo neop- Stanislav ARSI]

52 15. oktobar 2007. NOVINSKI CENTAR Katalog

P R E P O R U ^ U J E SAJAMSKI POPUST 30-70%

• 310116 • 310125 • 310122 ZEMQA @IVIH OBAVE[ŠTAJNA LINIJA Autori: SLU@BA Autor Slobodan Jovi} Eti Vladimir U KARA\OR\EVOJ Izdawe 2004. Stojan~evi}, I MILO[ŠEVOJ Broširan povez, 144 strane, Qubodrag Dini} SRBIJI format 13,5 h 24 i \or|e Borozan Cena: 486,00, Autor dr Vladimir Izdawe 2004. sa popustom 145,80 Tvrdi povez, 372 Stojan~evi} Izdawe 2004. godine Zbirkom od 92 karikature strane, kutija-kesa, autor odslikava stvarnost, format 28,3 h 29 Broširan povez, 196 strana, duhovito upozorava i linijom Cena: 7.560,00, sa popustom 4.536,00 format 14 h 20 Cena: 237,60 traì rešewe. Reprezentativno izdawe na srpskom i engleskom sa popustom 166,32 jeziku. Govori o genezi srpsko-albanskih odnosa Reprint izdawe kwige iz 1964. godine, autora • 310129 u 19. i 20. veku. Tekst je potkrepqen do sada neobjavqenim, istorijskim dokumentima koji akademika Vladimira Stojan~evi}a, koja se bavi AIDS - HIV pojašwavaju svu sloènost teme. za~ecima obaveštajnog rada, formirawem INFEKCIJA obaveštajnih organa i koriš}ewem obaveštajnih Autor dr Milomir 310117 podataka u Prvom i Drugom srpskom ustanku i u \oki}. Izdawe 2004. • vreme vladavine Kneza Miloša. KULTURNA BA[TINA SRBIJE Tvrdi povez, 430 strana, format 14 h 20 KULTURNA BA[TINA • 310128 Cena: 972,00, sa REPUBLIKE SRPSKE OTIMAWE popustom 291,60 KULTURNA BA[TINA CRNE GORE KOSOVA Obimna i veoma zna~ajna I METOHIJE studija uglednog stru~waka pukovnika profesora Autor dr Milomira \oki}a, na~elnika Klinike za dr Radoslav Ga}inovi} ifektivne i tropske bolesti VMA. Izdawe 2004. Izuzetno nau~no delo je plod višegodišweg rada Tvrdi povez, na vrhunskim spoznajama o najteòj bolesti 228 strana, današwice, etimologiji, delovawu virusa, format 13 h 20 pronošewu infekcije i savremenim dostignu}ima Cena: 432, 00 u le~ewu obolelih. sa popustom 216,00 Sadràj kwige se bavi problemom Srba na Kosovu • 310112 i Metohiji, terorizmom Albanaca u te`wi da otmu NEUROTRAUMA i stvore nezavisno Kosovo i delovawu Autor Ranko Rai~evi} Autori: jugoslovenskih i srpskih vlasti kroz istoriju na Izdawe 2004. Qiqana Ševo spre~avawu secesije i suzbijawa terorizma. Broširan povez, 352 i Sreten Petkovi} strana, Izdawe 2004. • 310140 format 17 h 24 Tvrdi povez, pakovawe u kutiji tri kwige, 342, KORENI VOJNE Cena: 378,00 223 i 206 strana; format kwiga 24 h 29 PISANE REÎ sa popustom 226,80 Cena: komplet 18.900,00, sa popustom 9.450,00 Visokostru~no štivo pojedina~no 6.480,00, sa popustom 3.240,00 Autor: Ivan B. Mijatovi} koje se bavi konzervativnim aspektom Reprezentativno izdawe sa uporednim tekstom na neurotraume, temeqno obra|uje etologiju, srpskom i engleskom jeziku. Izdawe 2006. godine, patofiziologiju, dijagnostiku i terapiju. Kwiga Bogato ilustrovano i opremqeno izdawe Bro{iran povez, 284 predstavqa kontinuitet zalagawa autora o posve}eno je jedinstvenom kulturnom blagu Srbije, strane, potrebi sagledavawa organizma kao celine u Crne Gore i Republike Srpske. Ugledni autori format 17h24, fiziološkim i patološkim stawima i nam predstavqaju baštinu koja pobu|uje zanimawe Cena: 864,00, doga|ajima. stru~waka širom sveta a otkriva korene sa popustom 259,20 nacionalnog bi}a, pravoslavne vere i istorijske • 310134 tokove na vekovima zanimqivim prostorima. U kwizi je predstavqena kvalitativna i kvantitativna analiza vojne {tampe Vojske VOJNICI • 310124 Kraqevine SHS u periodu od 1918. do 1929. SA DVE ZAKLETVE godine. Autor Vladica Krsti} VE[TINA Izdawe 2005. 310115 RATOVAWA VO@DA • Tvrdi povez, KARA\OR\A POZNATI U 184 strane, Autor Novica Stevanovi} ÎZMAMA format 22 h 25 Izdawe 2004. Autor Dušan Gliši} Cena: 1.512,00 Tvrdi povez, 350 strana, Izdawe 2004. sa popustom 756,00 format 16 h 24 Broširani povez, Kwiga posve}ena stvarawu i razvoju ~uvene 63. Cena: 540,00 238 strana, padobranske brigade izuzetna je po mnogo ~emu: sa popustom 270,00 format 15,5 h 24 sadràju, ilustracijama i privla~nom izgledu. Kwiga se bavi Prvim Cena: 324,00 Vojnici sa dve zakletve, kako zovu pripadnike srpskim ustankom, stvarawem vojne sile, sa popustom 129,60 te elitne jedinice, ve~ni su primer vojni~ke ve{tinom ratovawa Vo`da Kara|or|a, ~asti, po`rtvovawa i vrhunske obu~enosti, a logistikom, diplomatijom i komandantskim Se}awa 50 poznatih nadasve ose}awa odanosti otaxbini i uniformi osobinama slavnog ratovo|e. javnih li~nosti iz sveta nauke, kulture, umetnosti koju ponosno nose. Crvena beretka s padobranskim i sporta na dane provedene u vojni~koj uniformi. znakom wihovo je prvo uo~qivo obele`je. • 310123 • 310138 • 310105 ETIKA RATOVAWA DRU[TVENO- UVOD U Autor Ilija Nikezi} POLITI^KA INFORMISAWE Izdawe 2004. DELATNOST Autor Slavoqub Tvrdi povez, 144strane JOVANA CVIJI]A Ran|elovi} format 18 h 24 Grupa autora Izdawe 2003. Broširan povez, Cena: 540,00 Izdawe 2005. sa popustom 162,00 195 strana, Bro{iran povez, format 14 h 20 Veoma zanimqiva kwiga ko- 300 strana Cena: 216,00 ja se bavi etikom kao format 17h 24 Zbornik radova s nau~nog sa popustom 108,00 naukom, primerima vite{tva, humanizma, ~ove{tva Cena: 486,00 skupa u Srpskoj akademiji i ne~ove{tva u ratovima u na{oj bliòj i daqoj is- sa popustom 145,80 nauka i umetnosti, Beograd toriji, etikom rata i ratovawa u vijetnamskom i • 310032 ira~kom ratu i agresiji Natoa na SR Jugoslaviju, sa MORAL VOJSKE U osvrtom na me|unarodne konvencije i protokole. U • 310111 GRA\ANSKOM RATU prilogu je dat - predlog kodeksa ratovawa. @IVI JEZIK Autor mr Ne|o Danilovi} U BALKANSKOM Izdawe 2001. • 310130 LAVIRINTU Suizdava~ VERNI OTAXBINI „Zadu`bina Andrejevi}”, Autor Ivan Markovi} Beograd I POZIVU Izdawe 2003. Bro{iran povez, Autor Ivan Matovi} Tvrdi povez, 251 strana, 195 strana, Izdawe 2005. format 14,5h 25 format 14 h 20 Bro{iran povez, Cena: 648,00 Cena: 216,00 264 strane sa popustom 194,40 sa popustom 64,80 format 16,5 h 24 Kwiga sabira i hronološki re|a razgovore o 310104 Cena: 702,00 Balkanu u posledwoj deceniji 20. veka, lomova i • sa popustom 351,00 kriza koje su oblikovale naše ìvote. Izuzetno [KOLSKI BROD delo jednog od najdarovitijih novinara lista ,,JADRAN” Kwiga je posve}ena ak- ”Vojska” ~ija se ìvotna zvezda prerano ugasila. 1933-2003 tivnim stare{inama Autor Boško Anti} Jugoslovenske vojske koji su aprila 1941. godine, • 310136 naspram li~ne ~asti i moralne odgovornosti Izdawe 2003. odabrale najteì put – antifa{isti~ku borbu na VODI^ DO PRAVOSLAVNIH MANASTIRA Trvd povez, svim frontovima. Okupatoru su se po`rtvovano SRBIJE I CRNE GORE (NA ENGLESKOM) 140 strana, suprotstavili na moru, kopnu i vazduhu. Tokom Prire|iva~i: format 22 h 25 te{kih ratnih godina, bezmalo trinaest hiqada Branka Gugoq, Cena: 1.296,00 profesionalnih stare{ina Jugoslovenske vojske Qubica Jelisavac sa popustom 518,40 pokazalo je sve qudske i vojni~ke odlike, u najbo- i Mirko Sajlovi}, qem smislu te re~i. Izdawe 2004. godine, • 310095 Tvrdi povez, 324 strane, VOJNA MUZIKA • 310133 format 22,5h24,5, I MUZIÂRI OSNOVI RAKETNE Cena 3.888,00, U SRBIJI sa popustom 1.166,40 TEHNIKE Autor Gordana Kraja~i} Autor Mateja Vodi~ na engleskom jeziku u kome je slikom i re~ju Izdawe 2003. An|elkovi} predstavqeno 275 manastira u Srbiji i Crnoj Gori. Tvrd povez, Izdawe 2005. Namewen je, pre svega, putnicima koji èle da obi|u 308 strana, Bro{iran povez, 168 ta sveta mesta, ali i svima koji nadahnu}e nalaze u format 20,5 h 29,7 strana svetu duhovnog prostora. Cena: 1.080,00 format 18 h 240 sa popustom 324,00 Cena: 1.080,00, sa • 310089 popustom 432,00 MANASTIRI • 310075 SRBIJE Osnovi raketne tehnike SRPSKA ODISEJA je stru~na kwiga o raketama i wihovom pogonu, Autor Autor Bo{ko Anti} mehanici leta, sistemima vo|ewa i konstrukciji. Slobodan Mileusni} Izdawe 2002. Kwiga je dopuweno izdawe uxbenika za vojne Izdawe 2002. Tvrd povez, {kole. U woj su odabrani delovi iz svih oblasti Suizdava~ 132 strane, ”Pravoslavna re~” zna~ajnih za raketnu tehniku i kosmi~ke sadràje. format 24h17 Novi Sad Cena: 270,00 Dva toma, omot, kutija sa popustom 135,00 • 310139 Tvrd povez, 1.040 strana, NESMRTONOSNO format 25 h 33 Cena: 14.580,00 ORU@JE sa popustom 7.290,00 Autor Dane Subo{i} • 310080 310074 Izdawe 2005. • RATNA Bro{iran povez ISTORIJA SRPSKOG NARODA LUKAVSTVA 272 strane, Deset tomova, SRPSKE VOJSKE format 17h24 tvrd povez sa Cena: 1.242,00 zlatotiskom, (1804-1815.) sa popustom 496,80 6.000 strana, Autor Izdawe 2001, Novica Stevanovi} Kwiga sadrì osnovna format 17 h 24 Izdawe 2002. znawa o upotrebi Cena kompleta: Tvrd povez, nesmrtonosnih oru`ja u prepadima, zasedama i 12.960,00, 152 strane, obezbe|ewima, te takti~ko-tehni~ke odlike tog format 18 h 24 oru`ja koje koriste protivteroristi~ke jedinice. sa popustom 9.072,00 Cena: 378,00 sa popustom 189,00 • 310108 • 310090 • 310067 ASIMETRI^NI STRATEGIJSKI STRATEGIJSKE RATOVI BOMBARDERI PARALELE Autori Bartelemi Kurmon Autori: Du{an Maodu{ i Autor Vasilije Cerovi} i Darko Ribnikar Milan Bajovi} Izdawe 2001. (prevod s francuskog) Izdawe 2002. Bro{iran povez, Izdawe 2003. Bro{iran povez, 316 strana, Broširan povez, 116 strana, format 11,5 h 20,5 220 strana, format 14 h 22 format 14 h 20 Cena: 270,00 Cena: 270,00 Cena: 410,40 sa popustom 81,00 sa popustom 162,00 sa popustom 287,28 • 310042 • 310103 310102 • ARHITEKTURA PORODI^NA JUGOSLAVIJA ZGRADE ISHRANA I NATO GENERAL[TABA I ZDRAVQE Autor Bojan B. Dimitrijevi} Autor Autor Bojan Kova~evi} dr Nedeqko Joki} Izdawe 2003. Izdawe 2001. Izdawe 2003. Broširan povez, Tvrd povez, 400 strana, 200 strana, Tvrd povez, format 16 h 24,5 format 15,5 h 23 224 strane, Cena: 972,00 Cena: 540,00 format 22,5 h 25,5 sa popustom 486,00 sa popustom 162,00 Cena: 540,00 sa popustom 162,00

• 310078 310100 • 310072 ISPITIVAWE SPECIJALNE SNAGE • AVIONA U LETU SVETA PRIMENA PRAVA Autor Vladimir Milo{evi} Autori: Izdawe 2002. Mihajlo Mihajlovi} i ORU@ANIH Tvrd povez, 302 strane, Stanislav Arsi} SUKOBA format 17 h 24 Izdawe 2004. Suizdava~ (Vojska Jugoslavije Cena: 540,00 ”Trikontinental”, i Kosovo i Metohija sa popustom 270,00 Beograd 1998-1999) Tvrd povez, 180 strana, Drugo dopuweno format 17 h 23 izdawe • 310085 Cena: 907,20 Priredio TENKOVI SVETA sa popustom 544,32 Ivan Markovi} Autori: Izdawe 2002. Milenko Sti{ovi} i • 310107 Tvrd povez, 244 strane, @ivorad Lazi} CD BEZBEDNOSNA format 24,5 h 30 Izdawe 2002. OPREMA U Cena: 432,00, sa popustom 129,60 Suizdava~ SLU@BI @IVOTA ”Trikontinental”, (SREDSTVA ZA • 310091 Beograd ZAŠTITU QUDI TERORIZAM Bro{iran povez, 118 strana, format 14 h 20 I OBJEKATA) ALBANSKIH Cena: 410,40 EKSTREMISTA sa popustom 287,28 Autori: Nikola Ostoji} i Petar Kne`evi} Autori: Izdawe 2003. Milan Mijalkovski • 310087 Cena: 1.944,00, i Petar Damjanov sa popustom 583,20 Izdawe 2002. ARTIQERIJA SVETA Tvrd povez, Autor Dragoqub Petrovi} 310028 512 strana, Izdawe 2002. • format 16h 24 Suizdava~ ”Trikontinental”, OTKUCAJI VREMENA Cena: 756,00 Beograd Autor Dragana Markovi} sa popustom 378,00 Bro{iran povez, Izdawe 2000. 138 strana, format 14 h 20 Tvrd povez, Cena: 410,40 400 strana, sa popustom 287,28 format 15h 24 Cena: 324,00 • 310096 sa popustom 97,20 SENKE INTERNETA • 310086 Autor Slobodan STREQA^KO • 310051 Trifkovi} NAORU@AWE SVETA Izdawe 2003. PROFESIJA Bro{iran povez, Autor Stanislav Arsi} NOVINAR Izdawe 2002. 128 strana, Suizdava~ Autor Du{an \uri} format 14 h 20 ”Trikontinental”, Izdawe 2001. Cena: 216,00 Beograd Bro{iran povez, sa popustom 108,00 Bro{iran povez, 408 strana, 138 strana, format 14 h 20 format 13 h 20 Cena: 410,40 Cena: 324,00 sa popustom 287,28 sa popustom 226,80 • 310077 ARSENAL MAGAZINA ODBRANA: DRINKA RADOVANOVI] Deset specijalnih priloga. - SKULPTURE Pregled najnovijih dostignu}a vojne Autor tehnike u svetu i kod nas. Branko O savremenom oru`ju: oklopnim Vukoi~i} borbenim vozilima, haubicama, avionima, Izdawe 2002. helikopterima, bespilotnim letelicama, Tvrd povez, satelitima, brodovima, podmornicama, 224 strane, Iz pera poznavalaca, konstruktora, kutija, omot ispitiva~a, novinara. format 24 h 29,7 Cena: 2.160,00 Razvoj, tehni~ke karakteristike, sa popustom borbena upotreba, ali i istorija. 648,00 Opremawe armija sveta.

Monografija o EKSKLUZIVNO: Predstavqawe sredstava u razvoju. Borbeni sistem Drinki Radovanovi}, skulptoru. Uz izbor Alas - raketni snajper, ju`nokorejski tenk tekstova o stvarala{tvu na{e renomirane K 2 - crni panter, samohodna top-haubica umetnice, objavqene su fotografije koalicija SV - dvocevni gromovnik, vajarskih radova, sa posebnim osvrtom protivoklopni raketni sistem bumbar na dela posve}ena vojskovo|ama, ratnicima. KONTRAVERZNO: Prednosti i mane streqa~kog oru`ja u operaciji „Ira~ka • 310064 sloboda”, pu{ke koje su izazvale opre~ne reakcije • 140 000 RAMBUJE Format 22,3 h 30,6 ILI RAT ZANIMQIVO: Najskupqi pi{toqi u svetu, Cena 400,00 Me|unarodnopravna najti{a i najbrà podmornica, brodovi sa poustom 350,00 dilema mobilne kasarne, najmawa bespilotna etelica, Autor top-haubica neprevazi|ena u brzini ga|awa, tenk koji je rekorder u daqini uspe{nog Gavro Perazi} dejstva, digitalizovana „bradavi~asta sviwa” Izdawe 2001. Bro{iran povez, IZME\U OSTALOG: Ruska juri{na pu{ka AN 94 – razvijana pod {ifrom „Abakan”, 234 strane vojni sateliti – kosmi~ki ratnici, bitanski tenk Challenger, ratovi ~etvrte generacije, format 16,5 h 23 urbano-borbeni sistemi, balkanska pedesetica – crna strela, „Zastavin” veliki borbeni Cena: 324,00 pi{toq CZ 999 i mitraqez velikog kalibra - kojot, savremeni minobaca~i, ruski raketni sa popustom 162,00 kompleks zemqa-vazduh S-400, ameri~ki transportni avion C17 - gospodar globusa, korveta klase Visby, brod fantom, rat u infracrvenom spektru - oprema za no}na dejstva, aero- U studiji su obra|ene me|unarodnopravne in- mitinzi, i obiqe kratkih informacija iz oblasti naoruàwa stitucije i doga|aji koji su prethodili agresiji Natoa na SRJ. Autor, eminentni poz- Na 240 strana, u punom koloru, tvrdom povezu i uz mno{tvo fotografija, „Arsenal” navalac me|unarodnog prava, pi{e jezikom govori i o tome kako je konstruisana, gde ispitivana i kada kori{}ena vojna tehnika ~iwenica, koje imaju snagu nepobitnih dokaza koju svet danas poznaje. o povredi me|unarodnog prava, kr{ewu Pove- qe UN i nepravdi nanetoj srpskom narodu. NARUXBENICA • 310062 NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd PRAVOSLAVQE Tel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363 I RAT @iro-ra~un : 840 - 49849 - 58 Autor mr Borislav Naru~ujem slede}a izdawa (navesti {ifru / koli~inu): Grozdi} ______Izdawe 2001. ______po ukupnoj ceni od ______dinara. Bro{irani povez, 196 strana Kwige }u platiti (zaokruìti broj): format 14 h 20,5 1. odjednom (pla}awe unapred) uz 100,00 din. za po{tarinu. Cena: 270,00, 2. na kredit u ______mese~nih rata (najvi{e 10) po ______din. sa popustom 135,00 (min. rata 1.000,00), putem administrativne zabrane. Kod pla}awa unapred poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa, nakon ~ega U kwizi se isporu~ujemo kwige. razmatraju stavovi hri{}anskih teologa, Za kredit dostaviti naruybenicu overenu od strane firme u kojoj ste zaposleni. crkvenih mislilaca i filozofa hri{}anstva o ratu. Kupac:______JMBG ______Posebna pa`wa posve}ena je shvatawima Broj li~ne karte: ______izdate u MUP______o ratu u pravoslavqu kod Srba. Ulica i broj: ______Mesto: ______Telefon: ______Potpis naru~ioca: ______Podaci o zaposlewu: ______Ulica i broj: ______Mesto: ______Telefon: ______

Overa ovla{}enog lica M.P. ______UKRATKO ME\UNARODNA KONFERENCIJA ALPENRAUM U AUSTRIJI Me|unarodna nau~na konferencija „Alpenraum” (Alpski predeo), posve}ena vojno-politi~kim doga|ajima u Alpskom regionu tokom perioda hladnog rata, odràna je od 24. do 28. septembra u zamku Rajhenau, u pokrajini Dowa Austrija, i u Be~u. Organi- NOVE METODE LEÊWA NA VMA zatori i doma}ini ovog doga|aja bili su Voj- noistorijski institut Nema~ke (MGFA) i Na- cionalna akademija odbrane iz Be~a (Lan- Dve nove metode le~ewa promovisane nedavno poseduje savremeni laser za „ski- desverteidigungsakademie, Wien). su 10. oktobra na konferenciji za novina- dawe dioptrije“ koji se primewuje posled- Me|u u~esnicima iz vi{e zemaqa re odrànoj na Vojnomedicinskoj akademiji. wih godinu dana u samo tri klinike u Evro- Evrope i SAD, iz na{e zemqe bili su kape- Na~elnik Centra za transplantaciju pi. Re~ je o zahvatu uklawawa dioptrije la- tan Miqan Milki} sa temom Jugoslovenska VMA profesor dr Darko Mirkovi} obave- serom koji traje svega petnaestak minuta za stio je novinare da su nedavno uspe{no iz- oba oka, a izvodi se u kapqi~noj topikalnoj vedene dve hirur{ke intervencije takozva- anesteziji. Najnoviji laser moè da se ko- ne operacije spasavawa ìvota, koje se ina- risti na dva na~ina, a u VMA su se oprede- ~e rade u najve}im specijalizovanim svet- lili za mawe bolnu lasik metodu, kod koje skim hirur{kim centrima. Re~ je o zbriwa- oporavak traje kra}e. vawu portne hipertenzije, jedne od najteìh Na~elnik VMA general-major prof. dr komplikacija hroni~ne bolesti jetre, koja je Miodrag Jevti} istakao je da je VMA jedina smrtonosna ako se na vreme ne le~i. Ope- dràvna medicinska ustanova kod nas u ko- risani pacijenti, sa kojima su novinari mo- joj se izvodi ta metoda, da je zahvat tri do gli da razgovaraju, imaju 25 i 29 godina. ~etiri puta jeftiniji nego u svetu i da je ve} Drugu metodu predstavio je na~elnik sada spisak potencijalnih pacijenata kom- Klinike za oftalmologiju pukovnik prof. dr pletiran do decembra. Miroslav Vukosavqevi}. Naime, VMA od- M. [VEDI] vojna uprava na slobodnoj teritoriji Trsta i Nemawa Milo{evi} sa temom O odnosi- BOGATA PONUDA VOJNOG TURIZMA ma Jugoslavije i Zapada u svetlu Tr{}anske krize i odbrane Qubqanskog pravca. Me|unarodni nau~ni skup „Alpenraum“ Na ovogodi{wem jubi- potvrdio je zna~aj prou~avawa svetske i na- larnom 40. sajmu turizma, koji cionalne vojne istorije i otvorio mnoga pije pod kupolama Novosadskog tawa iz ove oblasti. Zajedni~ka ocena svih sajma odràn od 9. do 12. ok- u~esnika je da ona treba da budu razmatra tobra, me|u mnogobrojnim iz- i na slede}im me|unarodnim konferencija- laga~ima iz zemqe i ino- ma posve}enim vojnoj istoriji. Neophodnost stranstva, svoju bogatu turi- otvarawa nacionalnih vojnih arhiva za is- sti~ku ponudu predstavile su, traìva~e i nastavak saradwe na planu u okviru Vojne turisti~ke agen- prou~avawa vojne istorije glavni su zakqu~- cije, i vojne ustanove „Tara” i ci u~esnika me|unarodne konferencije „Al- „Vrwa~ka Bawa”. penraum“. Prema re~ima direktora Miqan MILKI] VU „Tara” potpukovnika Jova- na Mijatovi}a, na najlep{oj SRPSKI OFICIRI planini u Srbiji privode se kraju pripre- 85 posto, {to je u odnosu na pro{lu godinu me za zimsku sezonu. Ve} su remontovane za 10 posto vi{e. NA FESTIVALU TRÂWA obe ski-staze pored hotela „Beli bor”, in- I u VU „Vrwa~ka Bawa”, po re~ima di- Tri predstavnika Ministarstva od- struktori skijawa bi}e angaòvani sa Voj- rektora pukovnika Vladimira Jevti}a, brane Srbije u~estvovala su 7. oktobra na ne akademije, a bi}e i no}nog skijawa jer je spremno ~ekaju predstoje}u zimsku sezonu. U „Nato festivalu tr~awa“ (NATO RUNNING jedan deo staze osvetqen. Pored sale opre- februaru i martu cene }e biti niè 15 po- Festival), koji je po drugi put odràn u Budim- mqene savremenim spravama za fitnes, u sto u odnosu na objavqene. Ve} su najavqe- pe{ti. hotelu „Omorika” privodi se kraju i opre- ni brojni stru~ni skupovi, kongresi, simpo- Ciq Festivala, koji je ove godine odr- mawe modernog trim kabineta, a do po~etka zijumi i sli~no. Na {tandu Vojne turisti~ke àn pod sloganom „Prijateqi u sportu, sezone bi}e u potpunosti renovirano i tri- agencije, koja objediwuje turisti~ku ponudu partneri u bezbednosti“, jeste stvarawe deset soba. Za one najmla|e, u De~ijoj sobi VU „Tara”, „Vrwa~ka Bawa”, „Morovi}” i mosta koji }e povezivati zemqe ~lanice izra|ena je i stena za pewawe, {to je jo{ „Kara|or|evo”, {ef VTA Mirjana Ko~evska Alijanse i zemqe Zapadnog Balkana, a pre- jedan u nizu sadràja za wihovu igru. Tako- isti~e da su cene usluga u vojnim turisti~- ko kog }e mladi qudi iz ~itavog regiona bi- |e, zapo~eto je ure|ewe disko kluba, tako kim ustanovama konkurentne na doma}em tr- ti u prilici da sara|uju na poqu sporta. }e gosti imati priliku za zabavu do kasnih ì{tu, a za pripadnike Ministarstva od- U na{oj ekipi bili su major Dragan To- no}nih sati. U prvih osam meseci ove godi- brane i Vojske vaì popust od 20 posto. dorov, kapetan Aleksandar Ne{evski i pone kapaciteti VU „Tara” bili su popuweni B. M. POPADI] ru~nik Dejan Popovi}.

53 AKCIJA

„OTVORENI DAN” U GARDI ZA NEKI BUDU]I STROJ

Jedinica koja ba{tini najduù raga deco, po~asna ~eta Garde postrojena u va{u ~ast! Rapor- tira poru~nik Mirko Mitri}! – stasiti oficir u sve~anoj pla- voj uniformi sa sabqom, na op{te odu{evqewe prisutnih, vojni~ku tradiciju u Srba otvorila odse~no je pozdravio desetak mali{ana koji su „dobrovoqno” Dbili „glavni gosti” na prikazu do~eka koji se prire|uje pred- je kapije svima koji su poèleli sednicima dràva. Zatim je desetak devoj~ica i de~aka pro- {etalo crvenim tepihom, pokloniv{i se zastavi, da bi na wihov pi- skavi de~iji pozdrav Dediwe odjeknulo gromkim vojni~kim – zdravo! izbliza da je vide i upoznaju. Tog {estog oktobarskog dana Vojska Srbije verovatno je dobila nekog budu}eg potporu~nika ili vodnika. Tmuran dan nije pokolebao nekoliko stotina Beogra|ana u êta koja je do~ekala stotine èqi da, mo`da i prvi put, vide jedinicu ~ije ratne zastave ~uvaju tradiciju dugu jedan i po vek. stranih dràvnika, elitne SMOTRA GENERACIJA Slavko Tomi} sa unucima Aleksandrom i Mihajlom {eta pi- specijalne jedinice, vozni park stom kasarne „Dediwe” i pripoveda im o po~asnoj topovskoj paq- bi. Te{ko je paziti nemirne de~ake koje privla~i izloèno naoru- muzejske vrednosti – prizor àwe koje su mogli videti samo na filmu. Gospodin Tomi} se}a se svojih vojni~kih dana u artiqerijskom puku. – Sluìo sam vojsku od 1954. do 1956. godine u Ptuju u za pam}ewe. Sloveniji. Zavr{io sam i podoficirsku {kolu u Mariboru. To-

54 15. oktobar 2007. PRIBLI@ITI VOJSKU DECI – Kona~no se ne{to de{ava i davno je trebalo organizovati ovakve manifestacije – kaè Aleksandar Radi}, vojni analiti~ar koji je na „Otvoreni dan” doveo i malog sestri}a Luku. – Vojska se mora otvoriti prema novim generacijama. Ne treba ube|ivati stare oko- {tale umove sa formiranim stavovima, nego se mora okrenuti klincima i wima pokazati {ta to Vojska ima da ponudi ako se u budu}nosti neko od wih odlu~i za ovaj poziv – ocewuje Radi} uz konstataciju da je manifestacija veoma dobro pripremqena. On kaè da je neophodno {to ~e{}e organizovati takve akcije. – Neuporedivo je boqe, umesto jednog velikog doga|aja sa sna`nom medijskom podr{kom praviti mno{tvo mawih da bi {to vi{e dece do{lo u dodir sa Vojskom i upoznalo je na pravi na~in. Deci je dovoqno izvesti nekoliko vozila i izneti nekoliko pu{aka da oni sami osmisle nastavak igre. Nije potrebno praviti spektakl niti organizovati neke potencijalno rizi~ne poduhvate i ve`be. Potrebno je raditi na masovnosti – kaè Radi}. liko godina je pro{lo, a i danas se ose}am mla|im kada vidim ju godinu, a sa druge savremeni xipovi i motocikli. Neumorni otac ove momke. Za mene je vojnik svetiwa, kako god to kome zvu~alo. odgovara na rafale – za{to, kako, kada... Samo u Vojsci ~ovek moè da sazri i stekne pravo mu{ko samo- – Najvi{e mi se svi|aju ~aj i keksi}i! – pomalo stidqivo od- pouzdawe. To govorim Sa{i i Mikiju – veli Slavko ne spu{ta- govara Konstantin na na{e pitawe {ta mu se najvi{e dopalo, a ju}i pogled sa svojih unuka. otac dobacuje da }e tek da pro- Pored staze koja od ulaza ba pravu stvar – vojni~ki pasuq. vodi ka pisti za postrojavawe RE^ KOMANDANTA – Iznenadio sam se. Sve iz- postrojena je ~eta „Kobri”. Ve- gleda nekako ozbiqnije, boqe {ti specijalac u crnoj unifor- – Istakli smo one segmente iz ìvota i rada jedinice za organizovano, pa i ~istije nego mi sa maskom preko lica demon- koje smo smatrali da }e gra|ane najvi{e zanimati. Posetioci kada sam ja sluìo vojsku, pre strira ve{tine koje je godinama su imali priliku da vide kako su opremqeni i obu~eni pri- nekih 20 godina. Naro~ito me je sticao. Nekoliko metara od we- padnici bataqona vojne policije „Kobre”, kako izgleda pro- zanimalo kako danas izgleda ga kolege iz bataqona vojne po- cedura vojne po~asti i po~asne paqbe, mogli su da razgledaju elitna jedinica Vojske. Slu{ao licije za obezbe|ewe pokazuju na{ vozni park koji ima i muzejsku vrednost, slu{aju repre- sam mnoge pri~e, ali ovakve ma- bacawe noà. zentativni orkestar, a na kraju da uz degustaciju vojni~kog pa- nifestacije govore pravim re- Jelena Cveti} i Marta suqa ocene rad na{e logistike – rekao je komandant Garde pu- ~ima – kaè Ivan Deleti} koji Stojkovi}, u~enice osmog razre- kovnik Goran Radovanovi}. On je istakao da akcija „Otvoreni je sa sinom i kumom odlu~io da da Osnovne {kole „Filip Fi- dan” u wegovoj jedinci ima veliki zna~aj u popularizaciji Voj- nekoliko sati vikenda odvoji za lipovi}”, do{le su sa svojih ~e- ske i wenog delovawa. posetu kasarni „Dediwe”. trdesetak drugova i razrednim Garda je posetiocima pripre- stare{inom na „Otvoreni dan”. mila posluèwe – ~aj i kola~i- Kaù da su tu i wihovi vr{waci iz ostalih beogradskih {kola. }e, kao za marendu, a nekoliko stotina porcija vojni~kog pasuqa Sa nevericom gledaju vratolomije maskiranog vodnika. ~ekalo je degustatore. – Ovo je super! Je l’ primaju devojke? Mo`da i mi do|emo u ovu Pored kazana montiran je {ator sa stolovima i klupama. jedinicu! – {ale se drugarice. Trojica starije gospode, umorni od {etwe, na{li su tu svoje me- Na stolovima pored staze postavke naoruàwa specijalnih sto, gde na miru prebiraju se}awa iz vojni~kog ìvota stara i po jedinica. Najsavremeniji automati, pi{toqi, snajperske i juri- pola veka. {ne pu{ke, sredstva za vezu i osmatrawe. Momci iz „Kobri” su na – Kaèm ja: ‘Druè majore, javqam se po Va{em nare|ewu! A, isku{ewu – svako bi da se fotografi{e sa „heklerom”, „tanto-no- on }e meni...’ – ~uje se ispod {atora. èm” ili „crnom strelom” koja je neretko teà od „momka” koji po- Dok se kasarnom razleè muzika reprezentativnog orke- zira. Delija od ~itavih pet ili {est godina stewe pod masom bor- stra Garde, napu{tamo „Otvoreni dan”. Vojska je pokazala gra- benog prsluka sa pancirom. Na glavi mu specijalna kaciga, a os- |anima jednu od svojih jedinica za ponos i to ne}e biti posledwi meh na licu. Ima}e ~ime da se pohvali drugarima u ulici i zaba- put, obe}ali su ~elni qudi Garde. Neko od dece ~ija se graja ~uje vi{tu. iza nas mo`da }e jednog dana stati u stroj savremene i sna`ne Mali Konstantin Deleti} vu~e za ruku oca Ivana pored par- srpske vojske. kiranih automobila namewenih dràvnom rukovodstvu. Sa jedne strane muzejska postavka – „mercedes”, omiqeno vozilo Josipa Aleksandar PETROVI] Broza Tita o kome }e mali Konstantin verovatno ~itati tek za ko- Snimio Radovan POPOVI]

55 JUBILEJI

OSAM DECENIJA DOMA]E AVIO-KOMPANIJE OD SPADA DO BOINGA

rvi svetski rat i wegov zavr{etak doneli su, kao jednu od svojih posledica, nezadrìv razvoj vazdu{nog saobra}aja. Van stroja, u Dana{wi nacionalni avio civilstvu, na{ao se ve}i broj tek demobilisanih avijati~ara pre- -prevoznik Srbije, „Jat ervejz” kaqenih nad rati{tima. Sa proizvodnih traka zahuktale ratne Pindustrije izlazili su brojni avioni, koji su ubrzo od krhkih iz (Jat Airways), nedavno je obeleìo vi|a~kih letelica, napravqenih od drveta i platna, postali sposobni za no{ewe, u ratu, mitraqeza i bombi, a posle wega – robe i putnika. svoj jubilej – 80 godina od kako je Zahvaquju}i upravo tim okolnostima, civilizacija dvadesetih godina pro{log veka, ili bar onaj wen deo koji je to mogao da priu{ti, po Trgovinski sud 1927. protokolisao imovinskom ili dru{tvenom poloàju, po~ela je, posle kopna i vode, „Aeroput – dru{tvo za vazdu{ni da za savla|ivawe ve}ih prostranstva koristi i vazdu{ni prostor, rezervisan do tada samo za ptice, oblake i – ponekog avanturistu ili saobra}aj A. D.”. Pod imenom koje zanesewaka. je nosio vi{e od pola veka, NAPREDNA EVROPSKA DR@AVA JAT je poleteo neposredno posle Kao napredna evropska dràva, Srbija je jo{ 1913. godine do- Drugog svetskog rata, ali oba nela „Uredbu o saobra}ajnim spravama koje se kre}u po vazduhu”, a koja reguli{e ono {to }e kasnije postati poznato pod pojmom vazdu- po~etka civilnog vazdu{nog {ni saobra}aj. Pre Srbije sli~ne uredbe donele su samo ~etiri dr- àve: Engleska, Nema~ka, Francuska i Austrougarska. Zanimqivo je saobra}aja u Srbiji obeleìla je da su SAD, ~ije se federalne regulative danas smatraju „alfom i uloga vojne avijacije koja je, omegom” vazduhoplovnih propisa, prvi zakonski akt u toj oblasti donele nekoliko meseci posle Srbije. naravno, bila prete~a putni~kim Vazdu{ni saobra}aj na ovim prostorima svoje po~etke ima u odluci Vrhovne komande Srpske vojske, iz novembra 1918, o prevoèwu slu- letovima. `bene po{te u ratom razorenoj zemqi izme|u Beograda, Novog Sada,

LETE]E SPRAVE PO MILOSTI BO@JOJ I VOQI NARODNOJ ... radi {ti}ewa interesa dr`avnih u pogledu spre~avawa uho|ewa, carinskih prava, narodnog zdravqa i narodne odbrane, kao i bezbednosti gra|ana – propisujemo slede}u U R E D B U o saobra}ajnim spravama, koje se kre}u po vazduhu

^l. 1. Sprave, koje se kre}u po vazduhu jesu doma}e ili strane prema tome kojoj dràvi pripadaju weni sopstvenici. Te sprave ne uìvaju eks- teritorijalnost. ^l. 2. Te sprave moraju biti sigurne i ne mogu se upotrebqavati bez dozvole Ministra Unutra{wih Dela. U dozvoli mora ta~no biti opi- sana sprava, koja se mora odràvati u ispravnom stawu.

56 Ni{a i Skopqa jer su mnoge kopnene komunikacije bile uni{tene kure{ta, prvi takav u svetu, tromotornim avionom „kodron C-61”. ili delimi~no o{te}ene u ratnim dejstvima. Tako se vazdu{ni pre- Da bi olak{ali orijentaciju posadi aviona u no}nim uslovima, voz nametnuo kao jedino re{ewe. Istori~ari su zabeleìli i da su izme|u Pan~eva i Bukure{ta postavqeni su reflektori na rasto- upravo tim avionima, izvi|a~ima i lakim bombarderima „brege”, jawu od dvadesetak kilometara. prevoèni kuriri i slu`bena po{ta izme|u Beograda i Zagreba to- Me|utim, doga|aj koji dana{wi nacionalni avio-prevoznik kom formirawa Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Srbije, „Jat ervejz”, obeleàva kao svoj jubilej jeste onaj kada ga Ve} naredne godine Kraqevina pristupa Konvenciji o me|u- je, 17. juna 1927, Trgovinski sud, „Dru{tvo za vazdu{ni saobra}aj narodnoj vazdu{noj plovidbi, a zbog svog geografskog poloàja Be- A. D.” osnovao, odnosno protokolisao. „Aeroput” je bila prva do- ograd, odnosno Pan~evo, gde se tada nalazio aerodrom najbliì ma}a avio-kompanija, sa sedi{tem u Beogradu i doma}im kapita- prestonici, postaje obavezna stanica na letovima koji povezuju lom. Prethodno su ~lanovi aerokluba i drugi aktivisti pokrenuli zapadnu Evropu sa istokom kontinenta i Istambulom. medijsku, politi~ku i dru{tvenu kampawu u kojoj je, pored potrebe da se osnuje nacionalni avio-prevoznik, traèno i da avio-saobra}aj u Kraqevini SHS ne kontroli{e inostrani kapital. Krajem aprila 1926. po~eo je upis akcija, u vrednosti od po 250 dinara, ukupno {est miliona tada{wih dinara. Me|utim, upis je tekao sporo i zbog otezawa pregovora sa dràvom o benefici- jama, odnosno subvencijama „Aeroputu”. Januara naredne godine sklopqen je ugovor po kome u narednih deset godina „Aeroput” dobija od dràve, na ime razvoja vazdu{nog saobra}aja, 75 posto stvarnih tro{kova po pre|enom avio-kilometru, oslobo|en je ca- rina na avione, delove i gorivo. Uz to, „Aeroput” je dobio na bes- platno kori{}ewe aerodrome i infrastrukturu na wima. Ali, ~ak

POTEZ 29-2 Motor: loren-ditrih (Lorraine-Dietrich) 12 Eb od 450 ks Prvi avioni tipa „spad” francusko-rumunske avio-kompanije razmak krila:14.5 m (gorwe) 10.45 m (dowe) koje se zvala jednostavno „Francusko-rumunska avio-kompanija” duìna : 10.69 m ; visina : 3.5 m; ukupna masa : 2.377 kg putna brzina : 185 km/h; dolet: 500 km; putnika: 5 (Compagnie franco-roumaine de navigation aerienne) po~eli su da saobra}aju sa pan~eva~kog aerodroma marta 1923. Prema redu letewa, put od Pariza do Beograda trajao je 31 ~as, sve sa usputnim sletawem. Linija je, zatim, nastavqala preko Bukure{ta do Istam- bula. Zbog nepovoqnih vremenskih uslova, avioni nisu leteli zimi. Prema ugovoru Kraqevine SHS i „Franko-Rumen”, avio-kompanija dobila je trogodi{wu koncesiju na liniju Budimpe{ta–Beo- grad–Bukure{t, oslobo|ena je pla}awa carine na avione, delove i gorivo, a obavezala se da }e prevoziti pet do {est putnika (koliko je i moglo da stane u avion) i do 100 kilograma po{te po letu, te da }e na teritoriji Kraqevine dràti osam aviona i neop- hodnu logistiku. Do otvarawa novog beogradskog aerodroma kraj Beànijske kose pro}i }e jo{ nekoliko godina. Dotle su putnici za Beograd i iz Beograda, dame i gospoda koja su leteli avionima, iz „spadova”, „kodrona” i „fokera” u Pan~evu prelazili prvo u fijakere koji su ih vodili do pristani{ta, pa zatim Tami{em i Dunavom brodom do prestonice. Kako bi wihov let od Pariza do Istambula bio konku- rentan dobro uhodanom i popularnom vozu „Orijent ekspres”, „Franko-Rumen” uvodi no}ni let izme|u Beograda (Pan~eva) i Bu- [ime O{tri} Collection

^l. 4. ^l. 9. Upravqa~ sprave mora da ima Uverewe Ministra Vojnog o svojoj spo- Sprava moè leteti samo u onom pravcu, koji joj nazna~i policiska sobnosti. vlast, upisuju}i to u putnu kwigu. ^l. 5. ^l. 10. Svaka sprava mora imati na sebi znak (pe~atom vlasti potvr|en) ko- Policiska vlast moè svakad izvr{iti pregled sprava i ima prava ji joj naro~ito bude propisan pri davawu dozvole, i mora da ima put- izdavati nare|ewa, da upravqa~ sprave spusti spravu iz vazduha na nu kwigu, overenu pri davawu dozvole, a u koju svaka vlast ima prava zemqu. Upravqa~ ima du`nost, da tu naredbu poslu{a. da upi{e {to nalazi za potrebno, dok se sprava nalazi na zemqi. ^l. 13. ^l. 6. Sve sprave, koje za vreme mobilizacije i rata bez dozvole i znaka Na spravama ne sme biti: oru`ja, municije, eksploziva, aparata fo- lete nad srpskom teritorijom, smatra}e se kao sprave neprijateqske tografskih, radiotelegrafskih i radiotelefonskih, golubova pismo- dràve i sa wima }e se kao takvima i postupati. no{a, niti se sa sprave sme {to bacati na zemqu – osim po dozvoli ^l. 14. srpske policiske vlasti, koja }e u dozvoli pobrojati predmete, koji Policiske i vojne vlasti se ovla{}uju, da smatraju, da osobqe na se mogu bacati .... spravama u vazduhu, koje nemaju odobrewa i znaka, vr{i krivi~na de- ^l. 7. la ... da se to osobqe nalazi u bekstvu i kao uhva}eno na samom delu, Sprave ne smeju da lete pri nepogodi ili no}u ... niti da bacaju od se- ne po{tuju}i ni propise ove uredbe, i da prema tome imaju prava i be svetlost – sem po naro~itoj dozvoli Ministra Unutra{wih dela. du`nosti da upotrebe sve mere, da se sprave {to pre spuste na zemqu. (iz Uredbe o saobra}ajnim spravama koje se kre}u po vazduhu, Srpske Novine, 21. februar 1913.) JUBILEJI Za prve pilote izabrani su Vladimir Strièvski, Viktor Nikitin i Mihail Jaro{enko, emigranti iz Rusije. ni garancije dràve, odnosno za dana{we uslove nezamislive sub- Prvi „potez 29” koji je poneo oznake „Aeroputa”, prilikom vencije, nisu mnogo doprinele prodaji akcija - do po~etka prole- preuzimawa u Parizu 28. januara 1928, kr{ten je imenom „Beo- }a 1927. upisano ih je samo oko 2.500. grad” (mnogo kasnije imenom glavnog grada nazvan je i jedini preo- stali DC-10 JAT-a). Nedugo zatim, 15. februara, izveden je i prvi MARKETING KAPETANA SONDERMAJERA let od novog beogradskog aerodroma kraj Beànijske kose do Za- greba. Putnici su bili novinari beogradskih redakcija koji su se Rezervni kapetan Jugoslovenskog kraqevskog ratnog vazduho- vratili vozom jer su svoja mesta ustupili zagreba~kim kolegama. plovstva Tadija Sondermajer, ~lan uprave „Aeroputa” i pilot sa „Danas u 3.03 avion se vratio iz Zagreba voze}i sobom petoricu Solunskog fronta, do{ao je tada na ideju da potencijalnim akcio- zagreba~kih novinara koji su hteli da prikaù da nisu ni gori ni narima veoma eksplicitno demonstrira mogu}nosti vazdu{nog pre- mawe kura`ni od beogradskih kolega”, pisala je „Politika”. „Po- voza: prelete}e avionom, u etapama, od Pariza do Bombaja i na- tezom 29” upravqali su Tadija Sondermajer, direktor „Aeroputa”, zad do Beograda. Let, na koji su Sondermajer i poru~nik Leonid i Vladimir Strièvski. Let je trajao oko dva ~asa, uglavnom iznad Bajdak krenuli avionom „potez 25” iz Pariza 20. aprila, trajao je Save kao pouzdanog putokaza. Na toj, tada jedinoj liniji, do kraja 11 dana i tada su pre{li 14.800 kilometara preko Evrope, Tur- godine obavqeno je 411 letova. Prevezena su 1.322 putnika. Na- ske, Sirije, Iraka, Indijskog potkontinenta i nazad. Marketin{ki redne, 1929. godine uspostavqena je i prva me|unarodna linija gledano, bio je to veoma uspe{an potez budu}eg direktora „Aero- izme|u Beograda i Be~a preko Zagreba, a po~etkom 1930, „Aero- puta”: u Beogradu su piloti do~ekani kao heroji, a akcije su krenu- put” je u floti imao ve} {est aviona „potez”. le da se prodaju; vi{e od 30.000 wih je „planulo” tako da je ~ak Tokom tridesetih godina doma}a vazduhoplovna kompanija uvo- sprovedena i dokapitalizacija (sa {est na devet miliona dinara di taksi-slu`bu, svojevrsnu prete~u dana{we poslovne avijacije, osnovnog kapitala). „Aeroput” je tako mogao biti upisan u Trgovin- {iri mreù destinacija koje povezuje i nabavqa nove avione. Kra- skom sudu i mogli su biti naru~eni jo{ ranije izabrani avioni jem decenije leti se i za Podgoricu, Sarajevo, Dubrovnik, Skopqe, francuske proizvodwe „potez 29-2” sa po pet sedi{ta za putnike. Tiranu, Solun, Qubqanu, Milano, Veneciju, Be~, Prag i Brno. „Ae- roput” u saobra}aj uvodi moderne avione „lokid elektra 10” (Loc- [ime O{tri} Collection kheed Electra 10), za tada{we uslove izrazito skladnog dizajna i aerodinami~kih linija, sa uvla~e}im stajnim trapom i upola br- ìm od tada ve} zastarelih „poteza”. „Elektre” su mogle da preve- zu do deset putnika na udaqenost od 1.300 kilometara. Krajem tridesetih godina pro{log veka beogradski aerodrom opsluìvao je dnevno ~ak nekoliko stotina putnika. U to vreme, uz „Aeroputove” na Beàniji mogli su se videti i avioni nema~ke „Lufthanse”, britanskog „Imperijal ervejza”, „Er Fransa”, „Au- strofluga”, poqskog „Lota”... PRVI JATOV LET ZA QUBQANU Drugi svetski rat „Aeroput” do~ekao je mobilisan, kako u smislu qudstva, tako i tehnike, u sastavu Jugoslovenskog kraqevskog ratnog vazduhoplovstva. Najmodernije „lokid elektre” i wihovi piloti u{li su u sastav 732. eskadrile u okviru transportne grupe za ~ijeg je komandanta postavqen upravo direktor „Aeroputa” Son- dermajer. Tri aviona su preìvela Aprilski rat i zavr{ili su u britanskom vazduhoplovstvu u severnoj Africi gde je, preko Atine, izbegla i Vlada Kraqevine Jugoslavije. Jo{ tokom Drugog svetskog rata, u jesen 1944, po~ele su pripreme za obnavqawe vazdu{nog saobra}aja. Avionima transport-

58 ne grupe Jugoslovenske armije i sovjetske transportne grupe „So- kolov”, uz vojne, prevo`eni su, povremeno, i civilni putnici i teret, a u novembru 1945. uvedena je redovna linija izme|u Beogra- da i Praga koja je odr`avana vojnim transportnim avionima „daglas C-472”, popularnim „dakotama”. Zadatak organizacije vazdu{nog saobra}aja u posleratnoj Ju- goslaviji pripao je novoformiranoj Glavnoj upravi civilnog vazdu{nog saobra}aja. Izme|u Beograda i Podgorice i Beograda i Sarajeva saobra}ali su vojni transporteri „lisunov” (sovjetska kopija C-47), trofejni „junkersi” i C-47 „dakota”. Putnici, koji su sedeli na improvizovanim sedi{tima, imali su pravo da ponesu

do 15 kg prtqaga, a karte je, u nedostatku stjuardese, kontrolisao ja izdvojena je iz komande vazduhoplovstva, a tri C-47, nabavqena mehani~ar leta~. Do kraja godine mreà linije pro{irila se na iz ameri~kih vojnih vi{kova, i tri trofejna „junkersa” prepra- Zagreb, Zadar, Qubqanu, Skopqe, Prag i Tiranu. vqena su za prevoz putnika. Iako se ubrzano radilo na izdvajawu vazdu{nog saobra}aja Prvog aprila 1947. novoformirano preduze}e „Jugosloven- iz ratnog vazduhoplovstva i stvarawu doma}e, civilne avio-kom- ski aerotransport” obavilo je svoj prvi let pod tim nazivom, izme- panije, nekako u isto vreme nastalo je „Jugoslovensko-sovjetsko ak- |u Beograda i Qubqane avionom „daglas dakota”. [ezdeset godina cionarsko dru{tvo za civilni vazdu{ni saobra}aj – JUSTA”, me- kasnije, skra}enica JAT nadìvela je svoje zna~ewe: dràva ~ije su {ovito preduze}e u koje su Sovjeti uloìli avione, delove i osta- ime i zastavu „konveri”, „karavele”, „daglasi”, DC-6B, DC-9 i la tehni~ka sredstva, a FNRJ aerodrome i infrastrukturu. Prija- DC-10, „boinzi” 707, 727 i 737, ATR-42, ATR-72 i drugi avioni teqski odnosi sa SSSR-om imali su svoju cenu: JUSTA je imala mo- „Jugoslovenskog aerotransporta” nosili {irom sveta, nestala je u nopol odre|ivawa cena avio-prevoza i reda letewa, a aerodrome ratnom vihoru devedesetih godina. Ali ime JAT, sada u okviru na- je preuzela pod svoju upravu. Ipak, preovladala je, sli~no kao i ziva „Jat ervejz” nalazi se i daqe na aviona tipa „boing 737” i dve decenije ranije sa „Aeroputom”, odluka da novoj dràvi treba „ATR-72” nacionalnog avio-prevoznika Srbije. doma}i, a ne sovjetski avio-prevoznik. Uprava civilnog saobra}a- Tekst i fotografije Igor SALINGER

59 INDIJSKE ORU@ANE SNAGE ODRAZ EKONOMSKOG RASTA

Visoke stope privrednog rasta ndijska privreda ve} decenijama ima visoke realne stope rasta bruto-dru{tvenog proizvoda (BDP), a time i stabil- u~inile su Indiju jednom ne izvore finansirawa vojnog sektora. Indijska pri~a o od najuspe{nijih ekonomija Iuspe{nom ekonomskom razvoju nije novost. Trideset godina svetu, sa daqom tendencijom na posle dobijawa samostalnosti i skromnog ekonomskog rasta, od 1980. do 2002, indijska privreda rasla je stopama rasta i mogu}nostima da od {est posto godi{we, a od 2002. do 2006. ~ak sedam i po u razvoju pretekne i Japan. posto. U uslovima visokih realnih stopa rasta BDP, vojni buxet A bez sna`ne podr{ke obezbedio je stabilni izvor prihoda i pove}awa izdataka za po- nacionalne ekonomije, ne bi trebe odbrane. Od 1988. do 2005. vojni izdaci su u realnim vrednostima porasli dva puta, sa 10 na ~ak 20 milijardi dolara. bila mogu}a ni modernizacija Vojni izdaci su u 1988. opteretili BDP sa 3,6, da bi se u 2004. indijskih oru`anih snaga. zaustavili na tri posto. U strukturi potro{we po organizacijskim strukturama, najve}i korisnik je kopnena vojska na ~ije finansirawe odlazi ~ak 47,55 posto od ukupnog buxeta, dok najmawe dobija Agencija za istra`ivawe i razvoj u podru~ju obrane (DRDO), samo 0,25 posto. Broj vojnika u ovom periodu nije se mnogo mewao. Prema podacima organizacije SIPRI iz 1990. Indija je imala tada 1.262.000 vojnika, a 2003. broj vojnika je bio oko 1.205.000, {to uz porast realnog vojnog buxeta znatno pove}ava iznos vojnih izdataka po vojniku. Dok je 1990. na jednog vojnika otpadalo 8.346,28 dolara, 2003. do{lo je do realnog porasta od 61 posto, odnosno 13.555 dolara po vojniku.

60 15. oktobar 2007. Najnovije projekcije vojnog buxeta za 2007–2008. govore o wegovom rastu od 7,8 posto (na nominalnih 21,8 milijardi dolara) ~ime se stvaraju uslovi za nastavak programa modernizacije. U buxetu za period 2007–2008. ~ak 42 posto sredstava namewe- no je za kupovinu 40 aviona suhoj Su-30MKI, helikoptera Mi-17- 1V i modernizaciju borbenih sredstava ruskog porekla. POMORSKA STRATEGIJA Na formirawe indijske pomorske strategije uticali su brojni geografski, politi~ki, ekonomski i vojni faktori. Vi{e od 7.000 km obalne linije, ekskluzivna ekonomska zona sa vi{e od dva miliona kvadratnih kilometara, ostrva s obe strane indijskog poluostrva, ~iwenica da se tim podru~jem obavqa transport gotovo 60 posto svetske pomorske trgovine, samo su neki od tih faktora. Najve}i deo uvezenih energenata (nafta, plin) dolazi morskim putem, {to morima oko indijskog potkontinenta daje veliku strategijsku va`nost, a od ratne mornarici zahteva da bude sposobna da se suprotstavi {irokom spektru tradicionalnih i netradicionalnih bezbednosnih izazova, da obezbedi pomorske linije i da ~uva stabilnost u tom podru~ju. To su i razlozi da se u prvoj slu`benoj pomorskoj doktrini indijske mornarice, izdate 2004. godine, podru~je od tesnaca Malaka na istoku, do Persijskog zaliva na zapadu, tretira kao podru~je wenog legitimnog interesa. Indijska ratna mornarica

61 STRANE ARMIJE

spada u mornarice sredwe veli- ~ine sa 39 velikih (nosa~ aviona, razara~i i fregate) i 100 ostalih ratnih brodova. Sada{wi planovi nabavke predvi|aju da se broj velikih brodova do 2015. pove}a na 46. Ovako ambiciozni planovi imaju dobru finansijsku podlogu u vojnom buxetu, u kome je za potrebe ovog vida u 2007. obezbe|eno 3,7 milijarde dolara, {to je skoro 18 posto ukupnog vojnog buxeta. U buxetu ratne mornarice deo namewen kapitalnim projektima u proteklih pola veka beleì stalni rast, sa 8,61 na ~ak 58,12 posto. Najve}i brod indijske ratne mornarice je nosa~ aviona Vi- raat (biv{i britanski nosa~ Hermes) deplasmana 24.000 tona. Uskoro }e mu se pridruìti i biv{i sovjetski nosa~ Admiral Gor{kov, kupqen na osnovu ugovora iz januara 2004. O~ekuje zajnirawa do eksperimentalnih se da }e posle modernizacije PODMORNICA TIPA SCORPENE modela, serijske proizvodwe i brod u}i u sastav indijske ratne Indija je 2005. godine sa Francuskom i [pani- uvo|ewa u upotrebu. Program te- mornarice do 2009. Ovaj nosa~ jom potpisala ugovor o izgradwu {est podmornica tipa stirawa projektila zavr{io je aviona, ukupnog deplasmana zadwim probnim letom u aprilu Scorpene. Prva bi trebalo da bude spremna za opera- 44.750 tona na svojoj palubi no- tivnu u 2012. godini. 2005. kada je jedan ispaqen na si}e borbene avione MiG-29K. Podmornice Scorpene bi}e opremqene protiv- brodsku metu. Nakon neposrednog Indijska ratna mornarica po- brodskim raketama SM30 Exocet (naru~eno je 35 koma- pogotka, brod je prepolovqen na krenula je i nacionalni projekt da) i torpedima Blackshark, zatim kompletnom bezbed- dva dela i potonuo ~etiri minute nosa~a aviona pod nazivom ADS nosnom opremom i ure|ajima za spasavawe, {to ukqu- nakon lansirawa projektila. Raz- (air defense ship – brod za protiv- ~uje i ta~ku spajawa za spasila~ko vozilo DRSV (Deep voj varijante za kopnenu vojsku sa vazdu{nu odbranu) deplasmana Submergence Rescue Vehicle). sposobnostima napada ciqeva na 37.500 tona. Izgradwa prvog kopnu zapo~eo je u novembru 2004. broda iz ove serije zapo~ela je i pri eksperimentalnim letovima u aprilu 2005. i trebalo bi da ostvarivao izvanrednu preci- bude zavr{ena do 2012. kada bi se iz operativne upotrebe znost. O~ekuje se da }e eksperimenti za potrebe kopnene vojske povukao nosa~ Viraat. biti zavr{eni do kraja 2007. Razvoj projektila se nastavqa i U naoruàwu indijske ratne mornarice nalaze se tri najmo- daqe, ispitivawem mogu}nosti razvoja varijante za lansirawe s dernija razara~a klase Delhi (Projekt 15), tri razara~a klase modificiranog borbenog aviona SU-30MKI. Kao mogu}nost na- Rajput (ili biv{i sovjetski Kashin) i dva razara~a Ranvir (po- vodi se i instalacija BrahMos projektila u podmornice tipa boq{ana klasa Kashin). Sa maksimalnom brzinom od 32 ~vora i Amur. Svaka podmornica opremqena tim projektilom u konfigu- deplasmanom od 6.700 tona razara~i klase Delhi su najmoderni- raciji za vertikalno lansirawe imala bi dodatnu udarnu snagu, ji i najve}i izgra|eni ratni brodovi u Indiji. Naoruàwe na a sve bez kompromitacije vlastitog obrambenog sistema torpeda, ovim razara~ima je u potpunosti ruskog porekla, ali ve}ina sen- odnosno torpednih cevi. zorske opreme i brodskih sistema, po zapadnim modelima, izra- Projektil BrahMos je visoko supersoni~na krstare}a rake- |ena je u Indiji. Razara~ je za protivvazdu{nu borbu opremqen ta (2,5 do 2,8 Macha) namewena protivbrodskoj borbi i ga|awu sistemima 9K-90 uragan, sa dva jednostruka lansera za projekti- ciqeva na kopnu. Projektil je duìne 8,4 metra, pre~nika 60 cm, le 9M38M1 {til (SA-N-7 po kodifikaciji Natoa). Za neposred- lansirne teìne 3.000 kg i opremqen konvencionalnom bojnom nu borbu protiv brodova na razara~u je instalirano 16 supso- glavom od 300 kg. Kada se projektil kre}e neposredno iznad mora ni~nih projektila tipa 3M-24E (Kh-35 uran ili SS-M-25 (sea skimming profil) na visini 10–15 m, wegov domet je oko 120 km. Switchblade po terminologiji Natoa) sme{tena u ~etiri ~etvoro- Maksimalni domet se postiè profilom leta nisko/visoko/nisko struka lansera. kada se projektil neposredno nakon lansirawa pewe na krstare- }u visinu od 14.000 do 15.000 m, a na udaqenosti od oko 40 km PROJEKTIL BRAHMOS od ciqa spu{ta se na sea-skimming visinu za kona~ni napad na ciq. Indijski izvori isti~u da je zbog kineti~ke energije koju po- Jedan od najva`nijih i najkompleksnijih projekata indijskih seduje projektil u~inak BrahMosa devet puta ve}a od klasi~nog oruànih snaga jest sporazum s Rusijom na izgradwi projektila supsoni~nog projektila. BrahMos. U proteklih {est godina projekat je pro{ao put od di- Blagoje NIÎ]

62 15. oktobar 2007. PARALELE DEMONSTRACIJA OBNOVQENE

Pi{e Aleksandar RUSKE MO]I RADI]

vaki let aviona Tu-95MS privla~i}e nesrazmer- Engleska na popunu gorivom u Vladivostoku. Sa me|u- nu pa`wu u odnosu na ~iwenicu da se radi o, u sko- sletawem Tu-95MS mogu da lete na mar{rutama duìne Sroj pro{losti, mnogo puta izvedenim zadacima. i do 12.000 kilometara. U narednim koracima Rusi }e Na svako poletawe aviona Tu-95MS iz mati~ne nastojati da prikaù prisustvo sile unutar regiona od baze Engels u Saratovskoj oblasti pokreta}e se gran- primarnog nacionalnog interesa – u dràvama Cen- diozni ameri~ki i savezni~ki obave{tajno-izvi|a~ki tralne Azije, koje su glavni predmet globalnog nadmeta- mehanizam. U osnovi rezultati pra}ewa bi}e identi~- wa mo}i. Kirgizija moè da bude dobar primer jer se u ni za svaki let – avioni su poleteli, pre{li mar{rutu jednom trenutku na{la vrlo blizu ameri~kom uticaju. U koja vodi do savezni~kih dràva, ali bez prelaska fi- blizini glavnog grada Bi{keka ameri~ki i avioni Na- zi~ke granice i pravila angaòvawa i vratili se ku}i. toa koriste bazu Manas. Ja~awe ruskog prisustva prvo Odluka ruskog Stvarnu promenu predstavqa to {to se prvi put od se potvrdilo oktobra 2003. godine dolaskom ruskih 1991. godine naru{ava puna prevlast Va{ingtona u oruànih snaga u bazu Kant, na samo tridesetak kilo- predsednika demonstraciji sile. Od trenutka kada se zatresao Is- metara udaqenosti od baze Natoa. Korak po korak Bi- to~ni blok svaka prilika u kojoj se „pokazivala zasta- {kek se vra}ao nazad – pod uticaj Moskve. Tokom ovog Vladimira va“ smatrala se za ekskluzivno pravo jedine globalne leta politi~ka bliskost potvrdila se obe}awem da }e sile i sna`na potvrda da nema konkurenata. U polegu ruske investicije u toj dràvi dosti}i dve milijarde Putina da se demonstracije sile ~ak i u vreme hladnog rata Ameri- dolara. Uskoro }e u Kant da sleti prvi Tu-95MS kao kanci su bili korak iznad svih drugih – ameri~ki bom- simbol strate{ke mo}i Rusije. Odatle }e posle popune obnove patrolni barderi leteli su i iznad nacionalne teritorije sa gorivom bombarderi nastaviti sa patrolnim letovima letovi strate{kih nuklearnim naoruàwem. Na isto~noj strani nikada prema jugu, iznad Indijskog okeana. nisu dosegli takav nivo borbene gotovosti, kojim se vion Tu-95MS kao borbena platforma dimen- bombardera garantovalo gotovo trenutno reagovawe na radikalan zija pribli`no 50 sa 50 metara izaziva sna- potez druge strane. U Moskvi su ~ak u vremenima na Aàn vizuelni efekat. Dokaz za prvenstveno predstavqa ivici konflikta prihvatali poteze koji su umawivali politi~ku vrednost patrolnih letova nalazi se u ~i- borbenu gotovost vlastitih strate{kih snaga. Dobar wenici da Tu-95MS pole}u bez krstare}ih raketa H- primer velikog primer predstavqa odluka rukovodstva biv{eg SSSR- 55, koje su pomno ~uvane u blizini baze bombardera politi~kog a iz 1979. godine da se sa nadzvu~nih strate{kih bom- za svaki slu~aj. Pro{le godine provedena su probna bardera Tu-22M ukloni sistem za popunu gorivom toga|awa sa novom raketom H-555 sa konvencionalnim dobitka uz kom leta. Tom odlukom politi~ara unesenom u doku- puwewem dometa oko 3.500 kilometara. Te rakete mo- ment SALT II mogu}nosti strate{ke avijacije SSSR-a gu savladati svaki sistem PVO i uni{titi ciq nukle- minimalni ulog redukovane su na nivo ameri~kih takti~kih borbenih arnom ili konvencionalnom bojnom glavom. Zato glas aviona. Istovremeno, treba imati u vidu da su svi iz Va{ingtona o tome da su Tu-95MS „izva|eni iz resursa. Posade ameri~ki borbeni avioni, od najmawih do najve}ih, naftalina“ predstavqa samo maliciozan stav za me- ve} tada mogli da ponesu nuklearno naoruàwe. Pa- dije, a ne procenu stvarnog stawa. Naravno, ovi avi- aviona Tu-95MS u trolni letovi su tako|e prekinuti unilateralno – oni u ovom trenutku nisu na proveri borbene mo}i, osnovi izvodi}e predsedni~kim ukazom iz 1992. godine. ali radi se o platformi koja moè da uni{ti velike ada Rusi misle da nema razloga za trgovinu stra- urbane centre na bilo kom delu planete. U pore|ewu rutinske te{kim interesima, i to su pokazali na na~in ko- starosti aviona tako|e nema razloga za omalovaà- Sji ne predstavqa veliki rizik – na patrole Tu- vawe Tu-95MS – avioni koji lete patrole stari su od trena`ne letove 95MS lete bez borbenog tereta. Sli~ne zadatke Tu- 15 do 20 godina, a ekvivalentni ameri~ki bombarde- 95MS izvr{avali su osamdesetih godina kao odgovor ri B-52H lete ve} oko 45 godina. Osim posada Tu- kao i do sada, na tada{wi bezbednosni izazov – stacionirawe ame- 95MS, koje mogu da izvedu dve patrole svake nedeqe, ali od nula ri~kih jedinica naoruànih krstare}im raketama na povremeno }e na letove odlaziti i nadzvu~ni strate- teritoriji Severne Italije i na jugu Nema~ke i Velike {ki bombarderi Tu-160, najpresti`niji deo Ruske va- ~asova 17. Britanije. Posle dugog niza godina u kojima su se zada- zdu{ne flote. Avioni Tu-22M, zbog skromnog takti~- ci Tu-95MS svodili uglavnom na odràvawe minimal- kog radijusa, angaòva}e se samo na kra}im mar{ru- avgusta 2007. u nog naleta posada, sada su bombarderski pukovi u punoj tama uglavnom iznad Crnog mora. borbenoj gotovosti. Posade su pripremqene za vi{e- îwenica je da avioni ne mogu osigurati dugoro~- novom politi~kom ~asovne zadatke iznad okeana. Zbog produètka takti~- no i stalno prisustvo ruske mo}i u udaqenim oblasti- kog radijusa Tu-95MS sle}e na aerodrome odskoka, gde ma i brzo }e se istro{iti po~etni zna~aj patrolnih le- kontekstu se tokom odmora posade avioni popuwavaju gorivom, a tova. Na duge staze Rusi }e verovatno morati da slede – demonstracije sprovode se i radovi na odràvawu tehnike. Za mar- ameri~ki model odràvawa prisustva angaòvawem {rute koje vode od krajweg severa preko Atlantskog oke- pomorskih snaga sa osloncem na nosa~e aviona. Sada obnovqene ruske ana do Kariba, aerodrom odskoka je Vorkuta na severu Ruska flota ima samo jedan nosa~, ali se radi na iz- Rusije ili Baranovi~i u savezni~koj Belorusiji. Za le- gradwi ~itave serije brodova koji }e biti garancija mo}i. tove iznad Tihog i Indijskog okeana Tu-95MS lete iz ruskog globalnog prisustva.

63 MERIDIJANI Priprema Blagoje NI^I]

KONFERENCIJA U BERLINU O ODBRAMBENOJ POLITICI NAJVE]A VE@BA

Polovinom septembra u Berlinu je odràna tradicionalna konferencija o odbrambenoj politici na kojoj je u~estvovao veliki broj evropskih parlamentaraca, ministara inostranih poslova, visokih predstavnika ministarstava odbrane i oruànih snaga. Konferencija je otvorena temom „Budu}nost evropske bezbednosne i odbrambene politike” o kojoj su izlagali ministri obrane Nema~ke, Portugalije i Slovenije. U teì{tu izlagawa trojice ministara bila su pitawa evropskog ustava sa aspekta bezbednosti i odbrane, zajedni~ke evropske vojske i wene bezbednosti u operacijama, novi koncepti i izazovi za evropske odbrambene programe i projekte. Posebna pa`wa posve}ena je evropskim iskustvima u mirovnim operacijama i potrebi pronalaèwa zajedni~kih re{e- wa u krizama i jedinstvenom delovawu. U okviru konferencije razmatrano je i pitawe o perspektiva- ma borbenih grupa EU, okvirne ja~ine 1.500 vojnika, kao snagama namewenim za angaòvawe u spre~avawu kriznih situacija i konflikata, humanitarnim i operacijama podr{ke miru. Sa tog aspekta, prihva}en je stav da je izgradwa zajedni~kih oruànih snaga unutar Natoa i EU nacionalna me|unarodnim vodama sredweg i ju`nog Jadrana, hvarskom i odgovornost, jer dana{we neretvanskom kanalu, pomorskoj bazi Lora, vazduhoplovnoj pretwe nadilaze nacional- Ubazi Divuqe i Zemunik i vojnim poligonima na Sluwu i kod ne granice, pa se kao jedan Knina, od 1. do 12. oktobra, izvedena je najve}a ovogodi{wa ve- od glavnih zadataka name}e `ba Natoa pod nazivom „Noble Midas 2007”. Organizovala ju je potreba balansirane bez- Komanda pomorskih snaga Natoa u Napuqu u saradwi sa Hrvatskom bednosne saradwe u okviru ratnom mornaricom. me|unarodnih organizacija Tom prilikom, u~estvovali su pripadnici oruànih snaga Bu- (Nato, EU, UN ). garske, Francuske, Nema~ke, Gr~ke, Italije, Holandije, Norve{ke,

[KOLOVAWE OFICIRA U SRBIJI I HRVATSKOJ TRANSFORMACIJA O

Stru~no vojno obrazovawe mladi oficiri iz Oruànih prisustvu najvi{ih funkcionera Ministarstva odbrane i oru- snaga BiH uglavnom }e dobijati u vojnim akademijama i {kolama ànih snaga BiH, predstavnika civilnih vlasti i me|unarodnih u Hrvatskoj i Srbiji. Razlog za to je {to u BiH ne postoji vojna Uorganizacija u kasarni „Rajlovac” kraj Sarajeva nedav- akademija ili neki sli~an oblik visoko{kolskog obrazovawa za no je prvi put sve~ano postrojena Brigada takti~ke podr{ke OS BiH. vojne potrebe, a zbog ograni~enih finansijskih i tehni~kih mo- Ta jedinica je multietni~ka, vi{erodovska, najbrojnija i tehni~ki naj- gu}nosti ne postoje ni ozbiqniji planovi za otvarawe takvih opremqenija u OS BiH. U wenom sastavu su jedinice gotovo svih ro- ustanova. dova – pe{adijske, oklopno-mehanizovane, inìwerijske, jedinice ve- Upravo zbog toga vlasti u BiH na~elno su prihvatile ponude ze, ABHO, elektronskog izvi|awa i protivelektronske borbe i vojno- iz Zagreba i Beograda o intenzivirawu saradwe u oblasti vojnog obave{tajne strukture. {kolovawa. Hrvatska je, do sada, ponudila po jedno mesto za {ko- Bataqoni te brigade locirani su na teritoriji cele Bosne i lovawe oficira na Ratnoj i Komandno-{tabnoj {koli. Iz Beogra- Hercegovine: komanda u Rajlovcu, bataqon veze na Palama, inìwe- da je Ministarstvu odbrane BiH stigla ponuda za upu}ivawe ~etiri rijski bataqon u Derventi, deminerski bataqon u Bugojnu, vojnooba- oficira na {kolovawe, odnosno usavr{avawe u vojnim akademijama i {kolama Srbije. Izvesno je da }e ubudu}e na {kolovawe u Srbiju i}i i oficiri iz hrvatskog i bo{wa~kog naroda, {to se do sada nije praktikovalo. Iako se oficiri iz OS BiH, na osnovu raznih sporazuma i programa, {koluju u Gr~koj, Turskoj, SAD i drugim zemqama, taj oblik saradwe sa susedima mnogo je perspektivniji, {to zbog nepo- stojawa jezi~nih barijera, {to zbog mawih tro{kova {kolovawa. Ujedno, BiH je u razgovorima s vlastima u Zagrebu i Beogradu ve} iskazala spremnost za unapre|ewe regionalne saradwe zajedni~- kim radom u Centru za obuku u blizini Sarajeva, koji je i zami- {qen kao mesto za obuku vojnika iz BiH i susednih zemaqa za wihova angaòvawa u mirovnim misijama.

64 15. oktobar 2007. MERIDIJANI

NAORU@AWE RUSKIH NATOA U 2007 RAKETNIH JEDINICA

Rumunije, SAD, [panije, Turske i Velike Britanije – ukupno oko Prema informaci- 8.000 vojnika. Kao posmatra~i ve`bu su pratili vojni predstavni- jama iz Ministarstva od- ci Kanade, Albanije i Crne Gore. [to se ti~e snaga Natoa, bilo brane Rusije, do 31. decem- je angaòvano 40 brodova, {est podmornica od kojih tri nuklear- bra ove godine, na borbene (za vreme ve`be bazirane u Veneciji), 29 borbenih aviona, 23 nom deùrstvu u sastavu Ra- helikoptera, devet aviona za izvi|awe i protivelektronsku bor- ketnih jedinica strate{ke bu, mornari~ka pe{adija u okviru amfibijskih snaga iz Italije, namene na}i }e se 48 silo- Gr~ke, Turske i [panije i specijalne jedinice. Sa hrvatske strane sa za lansirawe raketnih na ve`bi je bilo angaòvano 10 brodova, dva MiG-21, ~etiri he- sistema „Topoq-M”. Trenut- likoptera Mi-8 MTV1, ~etiri aviona PC-9, pe{adijska ~eta, ro- no je tim raketnim sistemom nioci, pokretni obalni lanseri i Institut pomorske medicine iz naoruàno pet raketnih pu- Splita. kova Tati{~evske raketne Osnovni ciqevi ove intervidovske me|unarodne ve`be su divizije. Ove godine }e u toj postizawe interoperabilnosti na nivou nacionalnih oruànih diviziji biti zavr{eni ra- snaga, uve`bavawe definisanih zadataka snaga za brzo reago- dovi na naoruàvawu sa jo{ vawe Natoa, uve`bavawe izvo|ewa zdruèno-kombinovanih me- ~etiri lansirna silosa, ~i- |unarodnih operacija, uve`bavawe jedinica iz sastava snaga me }e formacija raketnih za brzo reagovawe Natoa za u~e{}e u mirovnim operacijama sistema „Topoq-M” sa stacionarnim bazirawem ispuniti plan od {irom sveta i ocewivawe borbene spremnosti {tabova i jedi- 48 operativnih lansirnih ure|aja. nica. U planu razvoja Raketnih jedinica strate{ke namene do Tako|e, izvedeno je niz konkretnih zadataka: evakuacija ci- 2010. godine predvi|eno je da se tim raketnim sistemom naoruà vila, operacije humanitarnog karaktera, operacije odgovora jo{ jedan raketni puk Tati{~evske divizije. Vicepremijer Sergej na krize, podr{ka borbi protiv me|unarodnog terorizma, raz- Ivanov je ranije ove godine izjavio da se u okviru dràvnog pro- dvajawe snaga u sukobu, amfibijsko pomorske napadne operaci- grama naoruàvawa do 2015. godine planira stavqawe na bor- je, primena koncepta logisti~ke podr{ke Natou, pronalaèwe beno deùrstvo nekoliko desetina novih lansirnih silosa i ko- „neprijateqskih“ podmornica i demonstracija odbijawa napada mandnih mesta, ali i vi{e od 50 kopnenih mobilnih raketnih si- iz aviona. stema „Topoq-M“.

CENTAR ZA KONTROLU O RU@ANIH SNAGA BiH POMORSKIH KOMUNIKACIJA

ve{tajni i bataqon vojne policije u Sarajevu, oklopni bataqon i Bugarska, Gr~ka, ~eta ABHO u Tuzli, sa dodatnih ~etrnaest radio-relejnih ~vori{ta, Rumunija, ê{ka i Tur- ~ime se pokriva prostor cele BiH. ska u~estvova}e u for- U kasarni „Zaluàni” kod Bawaluke odràna je sve~anost mirawu pomorskog cen- povodom formirawa brigade Vazduhoplovnih snaga i protivva- tra Natoa za pripremu zdu{ne odbrane OS BiH. Ovim ~inom zavr{ena je transforma- jedinica i wihovo su- cija svih jedinica ovog vida pod jedinstvenom operativnom ko- delovawe u operacija- mandom koja }e funkcionisati u punom kapacitetu. ma za kontrolu pomor- Me|utim, prema izjavi zamenika ministra odbrane BiH Igo- skih komunikacija. U ra Crnadaka, visoki tro{kovi nabavke i odràvawa mlazne Centru }e se zajedni~- avijacije navode civilne vlasti BiH da odustanu od kupovine ove ki pripremati snage vrste letilica. Ina~e, brigada VS i PVO tokom leta je pokaza- Natoa za poboq{awe la da se, iako u fazi transformacije i s vrlo skromnim materi- kontrole pomorskih i jalno-tehni~kim sredstvima, vrlo uspe{no nosi s jednom od svo- podvodnih puteva, te za jih budu}ih misija – pomo}i civilnim vlastima u otklawawu pri- provo|ewe specijalnih rodnih i drugih katastrofa. operacija za kontrolu U naredna tri meseca preostaje da se transformi{u logi- plovidbe brodova Me- stika i komanda obuke biv{ih entitetskih vojski ~ime bi se spro- diteranom i Crnim mo- vela odluka Predsedni{tva BiH o veli~ini, strukturi i razme- rem. Prioritet u kori- {taju OS BiH, doneta u julu pro{le godine. {}ewu usluga Centra Jedna od va`nih obaveza MO i Predsedni{tva BiH jeste i do- ima}e ~lanice Natoa, no{ewe kona~ne odluke o sastavu vazduhoplovnih snaga, mada je ali i zemqe iz Progra- ministar Crnadak istakao da kakva god ona i da bude, vazduhoplov- ma PzM, Mediteranskog dijaloga i Istambulske inicijative za ne snage bi}e vaàn deo OS BiH i nastoja}e da se preduzmu sve me- saradwu. Centar }e biti lociran u Gr~koj i u prvoj fazi rada re da se taj vid modernizuje i pribliì standardima Natoa. bi}e pod gr~kim komandovawem.

65 PRIKAZI

AKCIJA MINISTARSTVA NOVE KWIGE ODBRANE I VOJSKE SRBIJE DECA SRBIJE ZA BU\EWE O VOJSCI ZVONA SRBIJE

Nedavno je objavqena zbirka Ministarstvo odbrane poezije Stevana Stanojevi}a i Vojska Srbije pokrenuli su u izdawu Kluba Crnotravaca, prvu akciju namewenu deci Beograd uzrasta od {est do 12 godina – „Nacrtaj crte` – leti helikopterom”. Wen ciq je

Uvek je zanimqivo ~uti i pro~itati du{e, ose}awa, se}awa, predskazawa... da devoj~icama i de~acima kako vojnik razmi{qa i {ta ose}a? [to Pi{e lako i uverqivo, obra}a se pribliì Vojsku i ìvot i duè nosi uniformu u wemu se taloè vlastitom narodu, gotovo vapi za wegovim zrelost, iskustvo, posebna vrsta opstankom i dostojanstvom, udara u zvona rad vojnika i oficira. mudrosti. Autor zbirke pesama o kojoj je da se ujedini, obestrasti, oprosti, re~ je upravo to – vojnik, u najboqem pomiri... Ne huli, niti prokliwe, nema U akciji mogu u~estvovati devoj~ice i smislu te re~i i kakvog ga narod pamti: on taj poriv, ve} molitvenu misao de~aci od {est do dvanaest godina. Svoje iskren, hrabar, ~vrst, ispravan, posve}enu svekolikom srpstvu, napa}enom crteè na temu Vojska Srbije deca treba nepopkolebqiv... Pukovnik u penziji i vazda (po)`rtvovanom. Moli ga da se da po{aqu Upravi za odnose sa javno{}u. Stevan Stanojevi}, stasao u trupi sa probudi i uspravi, prona|e zajedni~ku A sude}i po onim ve} pristiglim, komisija opasa~em i ~izmama, naj~e{}e, odabrao ideju i povrati ugled. Podjednako }e imati teàk zadatak da izabere je ~asni poziv oficira ili je profesija nadahnuto opisuje blagorodni krajolik najboqe. odabrala wega, tek re~ je o ~oveku koji je rodne Crne Trave, nebo i zemqu koja U akciji „Nacrtaj crte` – leti uz svoj posao imao na umu kako vaqa pripada svima, ali samo po pravdi helikopterom” Ministarstvo i Vojska {iriti vidike, sticati obrazovawe, ne ovozemaqskoj i Boìjoj gde je greh ma~em pripremili su ekskluzivne nagrade za zarad pukih diploma i zvawa (magistar je se}i i otimati, prekrajati i zluraditi. najkreativnije devoj~ice i de~ake. Nagrada politi~kih nauka) ve} radi Vidi ~oveka i wemu se obra}a, traì od za autore 12 najboqih crteà je let vojnim oplemewivawa misli i vi{eslojnog wega qudskost, dobru nameru i po{tewe. helikopterom, naravno uz saglasnost i pogleda na ìvot uop{te. Ima li ih u ovom i ovakvom svetu? Mora prisustvo jednog roditeqa. Nagra|eni }e Nauka u politici i politika u nauci ih biti jer ako nestanu, nesta}e imati jedinstvenu priliku da se druè sa jesu prostor wegovog izazova gde je ~ove~anstva. Uostalom o tome govore i pilotima, probaju pilotsku opremu, nastojao, ne da se dokazuje, ve} pomogne ~etiri poglavqa wegove zbirke: fotografi{u se sa letilicama... Tako|e, koliko je mogao. A mogao je jo{ kako. Sem „Azbukovawe”, „Vaga pravde”, „Svitawe 12 najboqih crteà bi}e ilustracije na ostalog, bio je poslanik u Narodnoj na Balkanu” i „Nostalgija”. kalendaru Vojske Srbije za 2008. godinu. skup{tini Srbije, ~lan izdava~kog saveta Beskrajna qubav prema svojoj zemqi Pored najboqih 12, jo{ 50 devoj~ica lista „Borba”, ~lan Saveta „Tanjuga”... i narodu, bri`na je i plemenita pa se i de~aka dobi}e nagrade: {oqe Vojske Sudbina je htela da u zrelom dobu vidqiva seta o~as pretvori u otvoreni Srbije, majice, ka~kete... Wihovi crteì stare{ine bude na ~elu Vojnoizdava~kog poziv na istrajnost, odanost, stvarawe, bi}e objavqeni u bro{uri „Deca Srbije o centra gde urednici i novinari kreiraju ra|awe... Tegobne godine suo~avawa sa Vojsci Srbije”. I oni }e tako|e imati ~asopise, novine i kwige, u sredini gde se ratnim vihorima na du{i autora priliku da se druè sa pripadnicima stekao niz briqantnih pera i umova, pa ostavile su bol i otuda re~i koje vojnik Vojske, i to kao specijalni gosti na ve`bi se doju~era{wi ~ovek iz trupe, bez trunke ne moè i ne ume da pre}uti. povodom Dana Vojske Srbije 2008. godine. sujete, odvaìo da prizna kako }e nanovo Stih jednostavan i nadasve iskren Ministarstvo i Vojska pozivaju sve u~iti i svojski pomo}i marqivim qudima ne ostavqa prostor za ravnodu{nost. devoj~ice i de~ake od {est do dvanaest da se wihova dela daqe ~uju i vi{e vrede. Naprotiv, usredsre|uje ga na godina da poùre i po{aqu svoje crteè. Me|utim, u popularnom Stevi koji je, pre razmi{qawe ko je i kakav, {ta je dao i Radove treba poslati na adresu: svega, novinarima bio drug i pouzdani {ta }e podariti svojoj Srbiji osim, Ministarstvo odbrane, Uprava za odnose oslonac a tek onda „komanduju}i”, dar za ~esto, nespokojne `rtve. sa javno{}u, Bir~aninova 5, Beograd (sa pisanu re~ sve vi{e se pretvarao u Kwiga koju je znala~ki likovno naznakom „Nacrtaj crte` – leti nemir. Odlaskom u penziju najzad je uredio Aleksandar [vedi}, {tampana u helikopterom”). na{ao prostor i vreme za svoju re~ koja izdawu Kluba Crnotravaca iz Beograda, Rok za slawe je 31. oktobar 2007. je najteà kada lebdi nad belinom ima}e svoje ~itaoce i po{tovaoce koji }e Crteì treba da budu na papiru formata praznog papira. Tako je nastala zbirka se vra}ati me|u wene korice da ponove A4, a na pole|ini treba napisati ime i poezije „Za bu|ewe zvona” gde je stihove sa poukom i jasnom porukom. prezime, adresu i broj telefona. stihovima slikao horizonte vlastite B. KOPUNOVI] A. MILETI]

66 15. oktobar 2007.

PRVI BALKANSKI RAT (3) FEQTON DDANAN ODSODSUUDNEDNE Pi{e Krsman MILO[EVI] BITKE

Porazom u Kumanovskoj dstupawe turske Vardarske armije teklo je vrlo neorganizovano. Prvo su po- begli Arnauti, a i ostali su „izgubili glavu”. Jedinice Sedmog korpusa, koje bici, a ubrzo i padom je zahvatila panika, produìle su da beè ka Skopqu. Sli~no se dogodilo i Skopqa, Vardarska sa [estim korpusom kada se pronela vest „da srpska kowica vr{i gowewe”. OBilo je to dva dana posle saop{tewa Zeki-pa{e da je wegova armija „razbi- armija Zeki-pa{e la Srpsku vojsku kod Kumanova”. U Skopqe su nagrnuli ostaci poraènih turskih jedinica. „Vojnici su bili na{la se u izuzetno jadni, gladni, iscepani, bez discipline, zakr~ili su sve ulice... Izme{ani pe{a- te{koj situaciji. ci sa kowanicima, artiqerija i komora, u jednoj gomili oficiri i vojnici, tiska- li su se, vikali, psovali i pucali. Kad je svanulo, ulice su se ispraznile. Prola- Srpskim snagama time zili su samo zaostali begunci sa Kumanova”, pi{e S. Stanojevi}. je otvoreno nastupawe U uslovima kada je Kumanovo izgubqeno, a i Pri{tina bila u srpskim ruka- ma, Kelnske novine su pisale: „Za trenutak svi konzulati su bili posednuti masom u dolinu Vardara i, koja je kukala i prekliwala. Turkiwe su zaboravqale svoje religiozne zakone, stole}ima osve}ene, i molile podignutih ja{maka da ih prime pod krov. Qubile preko Sanxaka, prema su ruke strancima. Kraj wih su bile hoxe i blagoslovile strance”. Metohiji i Jadranu. KRAJ ZABLUDAMA Crnogorci su izbili Konzuli velikih sila su se dogovorili da iza|u pred Srpsku vojsku i pozovu pred Skadar, Gr~ka je prestolonaslednika Aleksandra da „u|e u Skopqe i zauzme varo{”. O~ekuju}i da }e Skopqe zauzimati sa te{kim gubicima, Aleksandar nije mogao da veruje da su ve} u Epiru i Tesaliji se Turci povukli i da „grad ho}e da mu se preda”. Vrlo qubazno je primio konzule i obe}ao da }e istoga dana „u}i u Skopqe, uzeti vlast i zavesti red”. Oko 15 ~a- zadala ozbiqne udarce sova, 26. oktobra, u{ao je u varo{ prvi srpski oficir Dimitrije Pavlovi}, a u turskim snagama koje 17 sati prestolonaslednik Aleksandar sa pratwom. Tu, na obali Vardara, do~e- kali su ga sve{tenstvo i narod sa litijama. Odatle se uputio u crkvu svetog Spa- su, u me|uvremenu, i od sa, gde ga je mitropolit Vi}entije pozdravio i „odsluìo kratko blagodarewe”. Bugara doìvele te{ke Oslobo|ewem Skopqa zavr{en je prvi deo rata. Operativno-strategijski poloàj turske Vardarske armije, ~ije su rastro- poraze. jene jedinice pani~no odstupale prema jugu, nije se mogao bitnije popraviti. No,

68 15. oktobar 2007. po{to ih srpske armije nisu energi~no gonile, turskim koman- padni brdovito i planinsko zemqi{te. Od silnih ki{a, Crna reka dantima data je mogu}nost da postepeno prikupe svoje razbijene se pretvorila u jezero {irine dva do pet kilometara i dubine, u jedinice, izbegnu katastrofu i nastave rat. Zeki-pa{a je odlu~io koritu, oko ~etiri metra. Levo krilo bita~ne prostorije zavr{a- da napusti odbranu Velesa i time je otpo~elo tursko povla~ewe valo se Oblakovskom kosom, koja je dominirala na svim prilazima preko Vardara. dolini [emnice. Planinski deo poloàja bio je gotovo stalno pod Kada je Dunavski kowi~ki puk bez borbe zauzeo Svetog Nikolu gustom maglom. (27. oktobra), a komandant Kowi~ke divizije izvestio da u „[tipu nema turskih snaga”, srpska Vrhovna komanda je shvatila {ta se do- NA OBLAKOVSKOM VISU godilo na Kumanovu i oslobodila zablude o „re{avaju}em sudaru na Iako izvestan broj vojnih istori~ara misli da je 16. novem- Ov~em poqu”. Procenila je da se glavne turske snage povla~e prema bar prvi dan Bitoqske bitke, imaju}i u vidu ogor~ene borbe Mo- Prilepu i Bitoqu i na osnovu toga su generali Putnik i Mi{i} stvo- ravske divizije drugog poziva (pukovnik Nedi}) u zauzimawu Obla- rili plan za daqe vo|ewe rata. Op{ta zamisao je bila da se „tu~e kovskog visa, zvani~no se smatra da je to 17. novembar. Toga dana Vardarska armija koja je odstupala prema jugozapadu, oslobodi Me- zapo~eo je op{ti napad srpskih snaga. Leva kolona Moravske di- tohija i izbije na Jadransko more”. vizije, koja je preko Tetova i Ki~eva, pod borbom, pristigla na pro- Prva armija je imala dva zadatka: da nastupa u pravcu Pri- stor Bitoqa, nastavila je te{ke borbe na Oblakovskom visu. Po- lepa i Bitoqa i da obezbe|uje dolinu Vardara. Operacijski pra- {to turska nadmo}nost od 25 bataqona nije do{la do izraàja, vac Veles–Prilep–Bitoq direktno je izvodio na bitoqsko bita~ni „borba se pretvorila u me|usobno blisko frontalno rvawe”. He- prostor, ali je trebalo savladati te{ke babunske i alina~ke po- rojski udari prsa u prsa, s obe strane, ponavqali su se vi{e puta. loàje, neprohodan i slabo naseqen planinski prostor i popla- Francuski reporter, Anri Barbi, zapisao je: „U jednom {ancu sta- vqeno zemqi{te u Pologu i Pelagoniji. Vardarskoj armiji je taj jao je stari turski oficir sa duga~kom mu{tiklom u ustima, prko- operacijski pravac pruào izvanredne mogu}nosti za izbor pri- se}i napada~ima. Kad wegovi vojnici po~e{e beàti, okre}e svoj rodno jakih i uzastopnih odbrambenih poloàja. revolver i obara{e sam ove begunce, zadav{i i sebi smrt, radije Na ~elu jedinica Prve armije nalazila se Kowi~ka divizi- nego da se preda”. Posle pruène pomo}i, turski napadi su odbije- ja, a za wom Moravska i Drinska divizija prvog poziva. Na pri- ni, a jedinice su ostale u neposrednom dodiru od stotinak metara. sadskom prevoju Kowi~ka divizija je zaustavqena sna`nim otpo- Pukovi Moravske i Drinske divizije prvog poziva, napadaju- rom turskog Petog korpusa, pa je knez Arsen zatraìo pomo} od }i preko otvorenog zemqi{ta, bili su izloèni jakoj vatri turske komandanta Moravske divizije. Tokom 4. novembra vo|ene su o~aj- artiqerije. Pred [emnicom su zaustavqeni jakom mitraqeskom i ni~ke borbe na surovom planinskom zemqi{tu zavejanom snegom. pu{~anom vatrom. Nastala je dramati~na situacija. „Nabujala i „Tovarni kowi su padali pod teretom, klizaju}i se niz stenovite razlivena [emnica spre~avala je daqi pokret, a sna`na vatra padine Babune”. Ratni izve{ta~ lista Nova slobodna presa, pi- zadràvawe na otvorenom zemqi{tu”, pi{e T. Niì}. Posle pri- {e: „Razvila se o~ajni~ka bitka na rastojawu od 300 metara. Br- stigle pomo}i, srpske snage su „pregazile” nabujalu [emnicu i do do koje su tada Srbi zauzeli, bilo je tako strmo da su Turci gura- mraka potisnule turske jedinice. li i bacali s wega blokove od stena i Srbima nanosili ogromne Dunavska divizija prvog poziva, savla|uju}i poplavqeno ze- {tete. îm se Turci pokoleba{e, srpska pe{adija pre|e u ne~u- mqi{te oko Crne reke i [emnice, uspela je da probije raspored veni furor”. Engleski vojni izaslanik, potpukovnik Filipeon, turskog [estog korpusa. O tim borbama italijanski izve{ta~ G. pewu}i se uz planinu Babunu, nai{ao je na bateriju sa volov- îvinini, pi{e: „Bila je to stra{na i jedinstvena bitka. Na pone- skom zapregom. Posmatraju}i zalagawe vojnika u izvla~ewu topo- kim mestima tuklo se i u vodi do pojasa, pa oni, koji su padali ra- va na zale|ene poloàje, ushi}eno je uzviknuo: „Po zavr{etku weni, potopili su se”. Opisuju}i prelaz preko Crne reke, A. Bar- ovog rata, treba na Terazijama u Beogradu podi}i spomenik i bi, beleì: „Potpuno u odelu, na zimi, pod kur{umima i {rapne- srpskom vojniku i srpskom volu”. lima, srpski vojnici u|o{e u ledenu vodu, drè}i se za ruke, kako Posle borbi na Prisadu, Turci su se povukli, pa su jedini- bi se oduprli ja~ini vodene struje, zagwuruju}i se i podiù}i se, ce Prve armije ovladale prevojima na Babuni. U trodnevnim ~im bi koja granata zahujala. Veliki broj mrtvih je i zbog toga {to te{kim borbama na Babuni, turski Peti korpus je izgubio oko je ve}ina rawenika umrla podavqena”. 1.000 vojnika. PRSA U PRSA Uveren da su Turci odstupili prema Bitoqu, knez Arsen nije organizovao gowewe i daqe pra}ewe turskih snaga, sa kojima je Tokom no}i 17/18. novembra obavqene su obostrane pripre- bio „izgubqen borbeni kontakt”. Upustio se u „ceremonijal do~e- me za produèwe bitke. Srpska Prva armija je teì{te dejstva ima- ka” koji je Srbima prire|en u Prilepu. Sve jedinice su „sve~ano la na Oblakovskom visu gde su se i daqe vodile veoma te{ke bliske prodefilovale kroz varo{”, gotovo na domet turske artiqerije sa borbe. Nekoliko turskih juri{a je odbijeno u uslovima veoma guste Alinaca. No, veliko slavqe je pomu}eno. Oko 11 ~asova, 7. novem- magle. Turski juri{ni talasi „nisu se mogli videti ni na najbliìm bra, Turci su otvorili iznenadnu i sna`nu artiqerijsku vatru na odstojawima. Otkrivani su samo po topotu cokula” (T. Niì}). Ob- jedinice Drinske divizije. Razume se, nastala je velika pometwa i lakovski vis je postao centralna ta~ka oko koje su toga dana vo|ene zabuna. najja~e borbe. [esti puk, koji je najbrè nadirao, pri{ao je turskim polo- Drinska divizija prvog poziva preduzela je napad sa padina àjima na juri{no odstojawe. Posle borbi prsa u prsa, turski ot- Ko~i{ta i Kiromarice i uzaludni su bili kasniji poku{aji Turaka por je slomqen. Taj svoj uspeh [esti puk je platio te{kim gubicima. da povrate poloàje. Tu je poginuo i komandant Sedmog korpusa Fe- U tro~asovnoj borbi izgubio je 28 oficira i oko 1.000 vojnika. ti-pa{a. Time je front turske Vardarske armije probijen na {iri- Turci su se povukli preko Crne reke. O „~udu na Bakarnom gumnu” ni od pet do {est kilometara, ali ostvareni uspeh ni ovde nije is- (Alinci), ostalo je mnogo pisanih tragova. Izve{ta~ Jankovi}, be- kori{}en. Izostalo je energi~no gowewe. leì: „Vatra je bila uàsna, pqusak pu{~anih, mitraqeskih i to- Dunavska divizija prvog poziva uspela je da zauzme selo Ka- povskih metaka padao je na srpsku vojsku. Vrila se vatra, kao kad raman, a Kowi~ka divizija je izvela mar{ iz sela Biqanika ka vri u nekom ogromnom loncu. Posmatra~i i izve{ta~i su drhtali Brodu i oko podneva proterala Turke. Armijska artiqerija je, od uzbu|ewa, vide}i da se doga|a ~udo”. Posle tog boja do{lo do ovoga puta, pruàla neprekidnu podr{ku jedinicama Dunavske i desetodnevnog zati{ja. Drinske divizije. Turci su imali nameru da, prikupqenim snagama kod Bitoqa, Po{to nije uspeo da zauzme Oblakovski vis, a posle pada Ko- zadrè Srbe, a u povoqnom momentu „pre|u u napad i tuku Srpsku ~i{ta i Kiromarice, komandant turske Vardarske armije shvatio je vojsku”. Za odbranu Bitoqa izabrali su povoqne poloàje. Isto~- da vi{e nema uslova da nastavi bitku, pa je naredio izvla~ewe sna- ni deo karakterisala je ravnica iza Crne reke i [emnice, a zaga. To je bio znak da komandant [estog korpusa obustavi napad na

69 FEQTON Posle kratkotrajnih priprema, nastupawe ta dva srpska odreda preko Albanije, izvedeno je u uslovima surovog, te{ko isprese- canog i besputnog visokoplaninskog zemqi{ta, uz sveop{tu oskudi- cu gotovo svih sredstava za savla|ivawe takvog prostora. Uprkos svemu, srpske jedinice su savladale sve pote{ko}e, izbile na ja- Oblakovski vis i, blagodare}i gustoj magli, neprimetno po~ne iz- dransku obalu i zauzele Qe{. Pred nastupawem srpskih snaga, Tur- vla~ewe svojih snaga. Uskoro, Turci su otvorili put za Ohrid, kojim ci su se bez borbe povukli iz Tirane i Dra~a. Ubrzo, Turska je 3. je, tokom no}i, odstupio [esti i deo Sedmog korpusa. Uglavnom, ko- decembra zakqu~ila primirje. mandanti moravskih divizija bili su veoma iznena|eni tog ujutru Dok su trajali pohodi srpskih odreda i utvr|ivani uslovi pri- kada su „otkrili da su turske snage nestale”. Toga dana Drinska di- mirja, do{lo je do stvarawa Albanije, ~iju nezavisnost nisu pri- vizija prvog poziva nastupala je prema Bitoqu u koji je, sa genera- znale Srbija, wene saveznice i Turska. No, iako je 3. decembra sa lom Bojovi}em na ~elu, u{la oko 9.30 ~asova. Turskom zakqu~eno primirje (sem Gr~ke), neprijateqstva oko Ska- Prva srpska ar- dra nisu prekidana. mija, zakasnelim go- Crnogorski kraq Ni- wewem razbijenih kola je 3. februara turskih snaga, u{la je doneo odluku da 6. sa Kowi~kom divizi- februara „izvr{i jom u Lerin 20. no- napad na Skadar”. vembra, gde se susre- Po{to u te{kim tro- la sa Gr~kom vojskom. dnevnim borbama ni- Moravska divizija je ostvaren uspeh, drugog poziva zauzela uvedene su i srpske je Resen, Ohrid i De- Primorske trupe. bar, a jedan wen od- One su izvele napad red i Elbasan. Osta- na Brdicu, dominira- le divizije ostale su ju}i vis koji su Turci na prostoru Bitoqa. dobro utvrdili. Bez Operacije su preki- podr{ke artiqerije, nute 3. decembra Drinska divizija dru- 1912. zbog zakqu~e- gog poziva doìvela nog primirja. je pravu katastrofu. Bitoqska bitka Izgubila je oko 1.800 bila je druga odlu~u- qudi. Posle tog neu- ju}a bitka na var- speha, srpska i crno- darskom voji{tu. Na Srpska vojska ulazi u Bitoq gorska vlada su se prostoru Bitoqa, gde su Turci hteli da „naprave drugu Plevnu”, sporazumele da „Srbija uputi ja~e snage i vi{e artiqerije”, a ko- srpska pe{adija, gaze}i nabujale reke i potoke, poplavqeno ze- mandovawe zajedni~kim snagama preuzme Vrhovna komanda Srpske mqi{te i kamenite litice, nezadrìvo je juri{ala na utvr|ene vojske. Tako je 21. februara formiran tzv. Primorski kor, sa ge- turske poloàje. Najteè borbe vodila je Moravska divizija dru- neralom Bojovi}em na ~elu. gog poziva na Oblakovskom visu. Ona je omogu}ila da se probiju Posle sprovedenih priprema, general Bojovi} je 10. aprila turski poloàji i ostvari pobeda. U toj borbi divizija je izgubi- dobio nare|ewe Vrhovne komande „da obustavi napad na Skadar”. la 1.060 qudi. Do te odluke je do{lo usled intervencija velikih sila. No, pod no- Uspe{an zavr{etak Bitoqske bitke imao je krupan vojno-poli- vim sna`nim pritiskom Crnogoraca, Esad-pa{a je predao Skadar ti~ki zna~aj za daqe vo|ewe rata. Razbijena je glavna snaga turske (23. aprila). Ubrzo, pod blokadom i pretwom velikih sila, Crno- Zapadne vojske, a srpska Vrhovna komanda ostvarila svoj prvi rat- gorci su 14. maja napustili Skadar. Smatra se da su gubici Crno- ni ciq. Bio je to kraj rata na vardarskom voji{tu. Prema turskim gorske vojske iznosili oko 9.500 qudi. izvorima, samo u Bitoqskoj bici izba~eno je iz stroja oko 13.600 Posle turskih poraza na prostoru Sanxaka, Metohije, Ko- turskih vojnika. Razume se, velike gubitke su imale i srpske snage. sova, Gr~ke i Bugarske, pobe|ena Turska bila je primorana da Iz stroja je izba~eno 2.989 qudi (539 poginulih). prihvati savezni~ke uslove i potpi{e mir u Londonu 30. maja 1913. godine. Bio je to kraj rata izme|u balkanskih saveznika OPSADE JEDRENA I SKADRA i Turske. Vekovna borba protiv Turaka je zavr{ena, a Srbija U toku Kumanovske bitke, bugarska vlada se obratila Srbiji i Crna Gora dobile su zajedni~ku granicu. Celokupna terito- sa molbom da joj stavi na raspolagawe dve divizije radi poja~a- rija Turske na prostoru Evrope pripala je balkanskim save- wa na trakijskom voji{tu. General Putnik je dao saglasnost da se znicima. Ona im je ustupila sve svoje teritorije zapadno od Bugarima pomogne. Tako je Srbija, iako nije bila obavezna, stavi- linije Enos-Midija, sem Albanije. Krit se ujedinio sa Gr~kom, la na raspoloèwe Timo~ku prvog i Dunavsku diviziju drugog pozi- a ure|ewe granica budu}e Albanije povereno je velikim sila- va. Od wih je obrazovana srpska Druga armija (47.000 qudi), sa ma. Turska je u Evropi zadràla samo Carigrad i mali pojas u generalom Stepanovi}em na ~elu. Posle duge opsade i dvodnevnih isto~noj Trakiji. te{kih i krvavih borbi, zajedni~kim dejstvom bugarskih i srpskih Prvi balkanski rat imao je izuzetno snaàn uticaj ne samo divizija, 26. marta 1913. [ukri-pa{a je predao Jedrene. Posle na zbivawa na Balkanu, ve} i u Evropi uop{te. Usledilo je poo- svega, Turci su predloìli primirje, koje je zakqu~eno 16. aprila {travawe op{te evropske krize i ubrzavawe po~etka Prvog svet- 1913. godine. skog rata. Posle upu}ivawa Druge armije pod Jedrene i oslobo|ewa Sko- Pobeda balkanskih dràva izvojevana je po cenu velikih `r- pqa, srpska Tre}a armija dobila je zadatak da oslobodi Metohiju i tava. Turska je imala oko 153.000, Bugarska 73.000, Srbija pripremi se za nastupawe ka Jadranskom moru. Prema tom nare|e- 30.000, Gr~ka 28.671 i Crna Gora oko 10.000 izba~enih iz stro- wu, iz [umadijske divizije prvog poziva formiran je [umadijsko- ja (Vojna enciklopedija). Rat je Srbiji ostavio i oko 21.000 in- albanski odred (6.500 qudi), a iz Drinske divizije drugog poziva valida. Drinsko-albanski odred (9.200 qudi). (Kraj)

70 15. oktobar 2007. DOGODILO SE... VREMEPLOV

15. oktobar 1917. poraz. Prvom srpskom armijom komandovao je regent Aleksandar U {umi Vensen, nadomak Pariza Kara|or|evi}, a turskom Vardarskom armijom Zeki-pa{a. U Kuma- streqana je Mata Hari, najpozna- novskoj bici postignuta je jedna od najve}ih pobeda balkanskih sa- tija èna {pijun u Prvom svetskom veznika u Prvom balkanskom ratu. ratu. Profesionalna plesa~ica, 24. oktobar 1945. specijalizovana za egzoti~ne ple- Stupila na snagu Poveqa Ujediwenih nacija. Ovaj dan se obeleà- sove, osu|ena je na smrt zbog {pijunaè u korist Nema~ke. va kao Dan Ujediwenih nacija. 17. oktobar 1912. 25. oktobar 1862. Srbija i Bugarska su, devet dana posle Crne Gore, objavile rat Tur- U Kneèvini Srbiji objavqen Zakon o ustroeniju voenog {taba sta- skoj, a 18. oktobra pridruìla im se i Gr~ka, ~ime je otpo~eo Prvi ja}e vojske. [tab su ~inili na~elnik {taba, koji je bio direktno balkanski rat. Za nepun mesec dana oslobo|en je gotovo ceo Bal- pod ministrom vojnim, stariji a|utant, mla|i a|utant, audiator i kan, a rat je zavr{en primirjem 3. decembra. Mirovni ugovor, ko- vojni sve{tenik. jim se Turska odrekla gotovo svih svojih poseda u Evropi, potpisan 25. oktobar 1949. je u Londonu 13. maja 1913. godine. Sprovode}i blokadu Jugoslavije nakon Rezolucije Informbiroa, 17. oktobar 1972. SSSR je otkazao gostoprimstvo jugoslovenskom ambasadoru u Mo- U Beogradu je umro srpski princ \or|e Kara|or|evi}, stariji sin skvi, {to su potom u~inile i ostale zemqe komunisti~kog bloka. kraqa Petra Prvog, koji se odrekao prava na presto i posvetio Blokada Jugoslavije trajala je do 1955. godine. vojni~koj karijeri. Odbio je da se 1941. pridruì vladi i kraqu u 25. oktobar 1956. izbegli{tvu, a potom i nema~ku ponudu da se nastani u Belom dvoru. Egipat, Jordan i Sirija osnovali su jedinstvenu vojnu komandu radi 18. oktobar 1922. koordinacije odbrane od Izraelskog napada. Osnovana je Britanska radio kompanija (BBC). 26. oktobar 1863. 19. oktobar 1957. U @enevi je po~ela ~etvorodnevna me|unarodna konferencija 14 Savezna Republika Nema~ka prekinula je diplomatske odnose s Ju- zemaqa na kojoj je osnovan Crveni krst i objavqeni principi koji goslavijom zato {to je Beograd priznao Nema~ku Demokratsku Repu- su 1864. posluìli kao osnova za usvajawe @enevske konvencije o bliku. Odnosi su obnovqeni u februaru 1968. godine. za{titi `rtava rata. 20. oktobar 1944. 28. oktobar 1886. Jedinice Narodnooslobodila~ke Na ostrvu Bidl u wujor{koj luci predsednik vojske Jugoslavije pod komandom ge- SAD Grover Klivlend otkrio je Statuu slobo- nerala Peka Dap~evi}a i Crvene de, poklon Francuske, koju je izradio Frede- armije pod komandom generala rik Ogist Bartoldi. Vladimira @danova oslobodile su 28. oktobar 1922. Beograd. U oktobru su oslobo|eni Oko 40.000 fa{ista crnoko{uqa{a Benita i mnogi drugi gradovi u Srbiji. Musolinija krenulo je iz Napuqa u mar{ na 21. oktobar 1941. Rim. Dva dana kasnije kraq Vitorio Emanuele Nema~ka „kaznena ekspedicija“ streqala je u poverio je Musoliniju mandat za sastav vlade. Kragujevcu vi{e od 7.000 civila. Dan ranije Fa{isti~ki reìm trajao je do jula 1943. godine. nema~ka vojska napravila je obru~ oko grada, 28. oktobar 1962. a patrole su kupile qude po ku}ama i radwa- Okon~ana je kubanska raketna kriza – sovjetski lider Nikita Hru- ma. U gimnaziji su pokupili sve |ake od petog {~ov saop{tio je da je naredio povla~ewe raketa sa Kube, a pred- do osmog razreda, profesore i direktora Mi- sednik SAD Xon Ficxerald Kenedi da }e obustaviti blokadu te livoja Pavlovi}a, koji je odbio milost okupa- zemqe. tora i podelio sudbinu |aka. Kragujeva~ki po- 29. oktobar 1911. koq jedan je od najve}ih i najmonstruoznijih Umro je ameri~ki novinar ma|arskog porekla zlo~ina u Drugom svetskom ratu, izvr{enih nad Xozef Pulicer, za~etnik ùte {tampe, iz ~ije civilnim stanovni{tvom u jednom mestu i u jednom danu. se fondacije svake godine dodequje Pulicero- 23. oktobar 1944. va nagrada za novinarstvo, karikaturu, ame- U filipinskom zalivu Lejte po~ela je jedna od najve}ih pomorsko- ri~ku istoriju, poeziju, dramu, roman i muziku. vazdu{nih bitaka u Drugom svetskom ratu, u kojoj je u~estvovala go- Emigrirao je mlad u SAD, u~estvovao u Ame- tovo cela japanska flota i tri ~etvrtine flote SAD. Bitka je okon- ri~kom gra|anskom ratu i biran u Kongres. ~ana porazom Japanaca 25. oktobra. Bio je vlasnik listova Vorld i Ivning Vorld u 23. oktobar 1954. Wujorku i Post-Dispe~ u Sent Luisu. Na Univerzitetu Kolumbija Posle serije sastanaka u Parizu, SSSR, SAD, Velika Britanija i osnovao je 1903. prvu novinarsku {kolu. Francuska sporazumele su se da okon~aju okupaciju Nema~ke. 30. oktobar 1918. 23. oktobar 1942. Kapitulacijom Turske, koja je u Prvi svetski rat u{la 1914. godine Britanska Osma armija generala Bernarda Montgomerija po~ela na strani Centralnih sila, prestala je da postoji Otomanska im- je ofanzivu protiv nema~kih snaga pod komandom Ervina Romela u perija. egipatskoj pustiwi kod mesta El Alamejn. Jedna od najzna~ajnijih 31. oktobar 1839. bitaka u Drugom svetskom ratu okon~ana je 12 dana kasnije pobe- U Kneèvini Srbiji donet „Zakon voeni“, kojim su prvi put reguli- dom Britanaca, nakon ~ega je usledilo iskrcavawe saveznika na sani odnosi u vojsci mlade srpske kneèvine. tlo severne Afrike. 31. oktobar 1941. 23. oktobar 1917. U toku borbi za oslobo|ewe Kraqeva prvi put su ustani~ke jedini- Kod Linevila u Francuskoj ameri~ke snage stupile su u prve borbe- ce dejstvovale sa dva tenka zaplewena od Nemaca. Formiran je pr- ne akcije u Prvom svetskom ratu. vi tenkovski vod. Taj datum se obeleàva kao Dan oklopnih i meha- 23–24. oktobar 1912. nizovanih jedinica Vojske Srbije. U blizini Kumanova do{lo je do prve odsudne bitke izme|u srpske i turske vojske, u kojoj je turska Vardarska armija pretrpela teàk Pripremio Miqan MILKI]

71 DUHOVNOST RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM VE RSKI P RAZNICI UVRE\ENI 15-31. oktobar Pravoslavni ar nismo, svi mi, kao mimoze? Ah, kako smo osetqivi kada 19. oktobar – Sveti apostol Toma – Tomindan se ti~e ne~eg li~no na{eg! Kako brzo prime}ujemo i najma- 20. oktobar – Sveti mu~enici Sergije i Vakho wu promaju u toj oblasti! Kao da smo mi – prirodno, svaki – Sr|evdan Zna svoj na~in – okruèni neobi~no uzbudqivom vazdu{nom „au- 27. oktobar – Prepodobna mati Paraskeva rom”, koja odmah uzdrhti, zatreperi, oseti se „povre|enom”. – Sveta Petka Samo su malobrojni me|u nama tako „osetqivi” i „prijem~i- 31. oktobar – Sveti apostol i jevan|elist Luka; vi” i u poslovnim prilikama, tim pre {to niko ne zna kako izgle- sveti Petar Cetiwski da „delatno” i gde ono prebiva. Ako „ja” uzrokujem delo, onda je to „moja stvar”; a „moja stvar” – to sam „ja sam”. Ili jo{ prostije i otvorenije: moje „ja” je moja „stvar” – moja „glavna stvar u ìvotu” SVETI MUÊNICI SERGIJE i ko se sa wom ne sloì, taj je, dakle, „protiv mene”, on je moj „neprijateq” i zato je, verovatno (ili ~ak – samo zato) – nitkov. Srca I VAKHO - SR\EVDAN qudska nagonski su sujetna. Krik wihovih priznawa, wihove dej- stvenosti, wihovih kompetencija ~ini im se suvi{e malim; wihovo Ova dva svetiteqa bili samoqubqe, wihova procena sebe, wihovo ~astoqubqe, wihova su prvaci i velika{i na dvoru sujeta – zahtevaju najvi{e. Oseti{ se nedovoqno cewenim; tajno cara Maksimilijana koji ih je sastavqa{ dugi spisak – „sve ~ime me je zaduìo ovaj nepravedni po{tovao i uvaàvao zbog wiho- svet” – i svuda se vije{ sa tim spiskom. Tako instinkt sujete preve hrabrosti, vernosti i mudro- lazi u nama u glad sujete; na{a „aura” postaje sve osetqivija; i sti. Kada je car saznao da su oni na takvu auru, jedna za drugom, u nizu, padaju uvrede. Tada smo mi hri{}ani sva wegova qubav pre- „uvre|eni”. tvorila se u gnev, naro~ito kada Ali, vaqda nisu svi qudi „takvi”?! – Ne, hvala Bogu, nisu su otvoreno odbili da u~estvuju u svi. Postoji beskona~no mnogo stupweva i nijansi: od pohlepnosti sve~anostima `rtvoprino{ewa do potpune samokontrole, od najo{trije razdra`qivosti do pro- idolima. Naredio je da im se svetqenog i meku{nog spokojstva. A tamo, gde postoji samokontro- oduzmu vojni~ka odela i svi znala, gde je ~ovek savladao uzbu|enost svoje li~ne aure, svi odjed- ci ~asti, dostojanstva i ~ina. nom ose}aju uspokojewe, olak{awe; u tom slu~aju ne treba hodati Potom ih je poslao u izgnanstvo u Aziju svom namesniku Antio- na prstima oko bolesne razdra`qivosti bli`wih da bi oduvao hu. Namesnik je poku{ao da ih ubedi da se odreknu Hrista kako najmawu trun~icu mogu}e uvrede; tada se u ìvotu formira izve- bi sebe spasli be{~a{}a, muka i smrti. Ali, oba svetiteqa su sna oaza du{evno-graditeqske ravnoteè i zdrave poduzetnosti. ostala ~vrsta u svojoj veri. Naporedo sa tim postoje qudi koji ìve manijom uvrede, kao Sveti Vakho je izdahnuo pod batinama namesnikovih vojni- da su ih negde, nekada – ko zna gde i kada – jednom zasvagda uvredi- ka, a sveti Sergije odmah potom, mu~en i pose~en u gradu Rosa- li. Susre}e{ takvog ~oveka, pozdravi{ ga i odmah vidi{ da je fu u Siriji. Oba ova mu~enika i viteza vere Hristove strada- „uvre|en”. Tada ~itav dan lupa{ glavom, mozga{ {ta si mu u~inio; li su 303. godine. uzalud – „uvreda” postoji negde u za~etku, „neprestano, nezausta- vqivo, svemogu}e”. Ona se unapred oslobodi i i{te jedino na {ta se pri~vrsti. Woj pogoduje sve: va{a lep{a kravata, va{ rasejan CRKVA SVETE PETKE pogled, va{ nedovoqno podignut {e{ir pri pozdravu. Sve daje povod, sve razdraùje wenu du{u. Pohvale? Ne pomaù! Sadràj Sme{tena me|u zidinama Kalemegdana crkva svete Petke tih pohvala on ne ~uje; sve ostalo u pohvali – wena forma, wen privla~i pa`wu ne samo pravoslavnih vernika ve} i qudi koji ton ili ~iwenica da ga uop{te hvale, kao da su za „wega” i va`ne traè spas u nevoqi. Poznate su isceliteqske mo}i vode (aga- „pohvale” – vre|aju ga opet. Neiskusni radoznalci – kakvi smo, izme) koja izvire ispod wenih temeqa. Voda se pije u samoj cr- uglavnom, svi mi – ovde malo {ta mogu da urade. Pomaù jedino kvi, ali i nosi ku}i kako bi se danima potom uzimala. Poznato snishodqivost i opro{taj. je da qudi dolaze izdaleka, prevale dugi put kako bi na{li Sa sli~nim qudima treba se ophoditi kao sa du{evno bole- spokoj, pomolili se svetiteqki i Bogu, te uzeli vodu koja se po snim. Ne kao sa ludacima ili sa bezumnicima (oni nisu takvi), ve} dobrom pomiwe. kao sa bolesnicima i patnicima. Postoje qudi sa otvorenom ra- Crkva je podignuta od kamena, bogato je ukra{ena sred- nom u du{i. Ti qudi su bolesni od neke po~etne uvrede, i sa wima wovekovnim freskama, pod joj je od ugla~anog mramora te pred- se treba ophoditi pa`qivo. Nakupqeni bol, svoju vi{eslojno sastavqa duhovnu i arhitektonsku znamenitost prestonice Srbi- kupqenu tugu, svoje ~udno samomu~ewe i sasvim li~no – svoje zado- je. Nalazi se u turisti~koj ponudi glavnog grada, a svake godine voqstvo da ose}aju sebe `rtvom mu~ewa, oni moraju izliti u buji- poseti je na hiqade qudi iz zemqe i sveta. cama jadikovki, opisa i suza, da ih izjecaju, da ih izridaju; da bi Sveta Petka – Paraskeva je slavna svetiteqka srpskog se bacili, potom, u blagoslovenu bujicu bespo{tedne qubavi i porekla ro|ena u Epivatu, izme|u Silinavrije i Carigrada. bespo{tedne pohlepe da budu voqeni. Posle smrti roditeqa, devica Petka napustila je wihov dom i Ali, ko èli da ih slu{a? Gde je onaj mudar i dobar ~ovek ko- zapo~ela, Hrista radi, podvi`ni~ki ìvot kakav je uvek èle- ji ima uho i srce za te uvre|ene? Pa nijedan od nas, „qudi aure”, la. Oti{la je najpre u Carigrad, a potom, sve do svoje staro- sli~nih kakvoj mimozi, ne pristaje na to... sti, ìvela je u Jordanskoj pustiwi u postu i molitvi prolaze- O, uop{te nije lako i}i kroz ìvot kao usamqen, neshva}en, }i kroz brojna isku{ewa i patwe. U starosti, glas s neba po- uvre|en, neza{ti}en i bespomo}an ~ovek! zvao je u svoj rodni kraj. Upokojila se u 16. veku a wene ~udo- Ivan A. IQIN tvorne mo{ti, tokom vremena, preno{ene su iz Carigrada u Iz kwige „Pred buktavim zagonetkama gospodwim” Trnovo pa natrag u Carigrad a odatle u Beograd. Sada po~iva- Svetigora, Cetiwe, 2001. ju u rumunskom gradu Ja{u.

72 15. oktobar 2007. SPORT MAJSTORI BOREWA VOJNA PO[TA 4795 BEOGRAD NA VOJNOJ AKADEMIJI Raspisuje Trodnevna manifestacija u organizaciji Evropske ku}e slav- nih za borila~ke sportove, koja je od 5. do 7. oktobra odràna u KONKURS Beogradu, prvi put je u na{oj zemqi okupila tako veliki broj inostranih majstora i posetilaca. U sportskom centru „[umice”, ha- za prijem vojnika po ugovoru na vojni~kim li „Pionir” i Vojnoj akademiji, neki od najpoznatijih svetskih bo- du`nostima (po garnizonima) raca demonstrirali su svoje ve{tine. Rejmond Karter, pukovnik francuske vojske, na bazenu Vojne akademije odrào je prikaz tehnika borbe pod vodom. Pukovnik BEOGRAD za prijem u vojnu slu`bu vojnoj Karter je priznati stru~wak u toj specifi~noj borila~koj ve{tini po{ti 4795 Beograd i prilaè VES 71101 (~uvar) – 1 izvr- slede}e dokumente: koju je usavr{avao rade}i niz godina na obuci francuskih speci- {ioc jalnih jedinica. Posetioci su mogli da vide na~ine ne~ujnog pliva- – autobiografiju, VES 71107 (vojni policajac) – – izvod iz mati~ne kwige ro|e- wa i rowewa, udaraca, zahvata i odbrana u vodi. 7 izvr{ilaca Qubomir Vra~arevi}, majstor realnog aikidoa, jedan od or- nih (ne stariji od {est meseci), VES 72107 (manipulant) – 1 iz- – uverewe od dràvqanstvu (ne ganizatora manifestacije, izrazio je zadovoqstvo ~iwenicom da vr{ilac u Beogradu boravi 11 majstora koji su u svojim ve{tinama ranga starije od {est meseci), VES 72117 (protivpoàrac) – – uverewe iz Op{tinskog suda 10. dan ili su pak svetski {ampioni ili rekorderi. 1 izvr{ilac – Mislim da je jako interesantno {to su studenti Vojne aka- da se protiv wega ne vodi kri- VES 72501 (bolni~ar) – 1 izvi~ni postupak i da nije osu|i- demije videli ne{to u ~emu se obu~avaju iskqu~ivo komandosi. vr{ilac Trudi}emo se da budu}a saradwa sa Akademijom bude boqa i in- van i ka`wavan (ne starije od VES 72701 (voza~) – 2 izvr{i- {est meseci), tenzivnija jer ovde ima mladih qudi koji se bave borila~kim spor- oca tovima, {to je potrebno i dobro afirmisati. A. P. – potvrdu vojnog odseka da je od- ARAN\ELOVAC sluìo vojni rok (ne stariju od {est meseci), VES 71101 (~uvar) – 1 izvr{i- – fotokopiju vojni~ke kwiìce, FAKULTET ZA MENAXMENT MALIH lac – overenu fotokopiju diplome I SREDWIH PREDUZE]A o ste~enom obrazovawu (overe- USLOVI KONKURSA: nu u sudu ili op{tini), Venizelosova 31 Beograd, raspisuje Konkurisati mogu dràvqani – overenu fotokopiju voza~ke Republike Srbije koji ispuwa- dozvole (samo kandidati za vo- vaju slede}e uslove: KONKURS za~e), OP[TI USLOVI: – nalaz, ocenu i mi{qewe nad- Za pripadnike Vojske Srbije – da su zdravstveno sposobni za le`ne VKL o zdravstvenoj spo- za upis u {kolsku 2007/2008. godinu vojnu slu`bu ({to utvr|uje nad- sobnosti za vojnu slu`bu, Na osnovne akademske studije radi sticawa civilne fa- le`na vojnolekarska komisija), – stav i mi{qewe Vojnobe- kultetske diplome u oblasti menaxmenta – da imaju propisanu stru~nu zbednosne agencije nakon izvr- {ene bezbednosne provere za Upis na I godinu spremu koja odgovara vojnoevi- - podoficira, vojnika po ugovoru i civilnih lica sa dencijalnoj specijalnosti odre- kandidata. sredwom stru~nom spremom |enoj za formacijsko mesto za Nadle`na komisija raz- - studenata godine Vojne akademije koje konkuri{u, matra}e pristigle prijave i I utvrditi koji kandidati ispuwa- Upis na III godinu – da nisu osu|ivani za krivi~no - oficira sa zavr{enom Vojnom akademijom delo na bezuslovnu kaznu zatvo- vaju uslove konkursa. Komisija - studenata koji su zavr{ili najmawe dve godine Vojne ra od najmawe {est meseci, }e uputiti kandidate nadle`noj akademije – da se protiv wih ne vodi kri- VLK radi ocene sposobnosti za - lica sa zavr{enom vi{om spremom (vojnom ili ci- vi~ni postupak, vojnu slu`bu, ako ispuwavaju vilnom) – da su odsluìli vojni rok ili ostale uslove konkursa. Na poslediplomske (master) studije na drugi na~in regulisali oba- Nepotpuni i nekompletni - lica sa visokom stru~nom spremom (ste~enom u vojnim vezu sluèwa vojnog roka, dokumenti kandidata ne}e biti ili civilnim {kolama) – da nisu stariji od 28 godina razmatrani. Komisija ne}e - oficira sa zavr{enom Komandno-{tabnom {kolom ako konkuri{u za du`nosti u ro- vra}ati dokumente kandidatima (uz priznavawe odre|enog broja ispita sa Komandno-{tab- du, odnosno 30 godina ako kon- koji ne budu izabrani. ne {kole) kuri{u za du`nosti u slu`bi. Sa kandidatima koji budu Na doktorske studije za odbranu doktorske disertacije primqeni u vojnu slu`bu, bi}e lica koja su stekla akademski naziv magistra nauka (vojna ili POSEBNI USLOVI: sklopqeni ugovori o prijemu po civilna) – da su osposobqeni za vojnoe- ugovoru na odre|eno vreme, u Na sve oblike prekvalifikacije i osposobqavawa (or- videncijalnu specijalnost za trajawu od 3 (tri) godine. ganizovawem kurseva i seminara u skladu sa ugovorom koji je koju konkuri{u, Konkurs je otvoren do po- zakqu~en sa Nacionalnom slu`bom za zapo{qavawe). – da poseduju poloèn voza~ki pune upra`wenih mesta. Od pripadnika Vojske koji ne mogu poha|ati redovnu na- ispit „B” i „C” kategorije (samo Blià obave{tewa o stavu formira}e se posebne grupe (klase) i odrediti mentor. kandidati za voza~e m/v). uslovima konkursa se mogu do- Zainteresovana lica mogu popuniti predupisni obrazac, biti na telefon: 011/2350- po~ev{i od 15. septembra 2007, i tako osigurati mesto u NAÎN KONKURISAWA: 565. okviru upisne kvote. Kandidat koji ispuwava Informacije na telefon: 3392 456 i 3392 460 uslove Konkursa podnosi zahtev

73 SPORT U SUSRET ^ETVRTIM SVETSKIM VOJNIM IGRAMA U INDIJI PRIJATEQSTVPRIJATEQSTV

ovi putevi, stari izazovi, za vi{e, boqe, brè, ja~e... Vojni~ki duh i olim- Pod ovim geslom, pijski plamen. Po ~etvrti put na}i }e se na okupu sve najboqe u svetskim raz- merama {to pripada sportu u armijama i armijama u sportu. Me|unarodni u indijskom gradu savet za vojne sportove (CISM) je rodona~elnik ideje ovog takmi~ewa ~iji }e Hajderabatu, od 14. do 21 Ndoma}in biti prijateqska Indija, ta~nije wen ìvopisni grad Hajderabat, poznat po brojnim spomenicima kulture i tekovinama savremene civilizaci- oktobra, bi}e odràn je koja se ogleda u najmodernijem metrou mnogoqudne azijske dràve, uglednom univerzitetu, vazduhoplovnoj akademiji, artiqerijskom {kolskom centru... Pomo} }e najve}i svetski skup pruìti i susedni grad Mumbai poznat po odli~no pripremqenim igrali{tima i sportista pripadnika sportskoj infrastrukturi. Na{a vojska je ~lan CISM-e od 1999. godine kada je primqena u punopravno armija vi{e od sto zemaqa ~lanstvo i od tada neprestano raste wen ugled koji uspe{no brane ne samo doma}i asovi u uniformi ve} i svetski priznati sportski radnici. Danas je {ef CISM-e sa svih kontinenata. Me|u za Vojsku Srbije general-major Vidosav Kova~evi}, na~elnik Vojne akademije, koji se li~no zaloìo da ustanova na ~ijem je ~elu pruì sve {to je u wenoj mo}i kako wima }e se na}i i na{ bi se na{i takmi~ari {to boqe pripremili za nastup u Indiji. To se odnosi i na sastav sa 20 takmi~ara i kancelariju CISM-e koju vodi major mr Dragan Todorov, uz pomo} poru~nika Draga- na Ja}imovi}a. Prvi je bio sjajni maratonac, osvaja~ medaqa na doma}im i me|u- deset pratilaca – delegata, narodnim najduìm atletskim stazama, a drugi proslavqeni alpinista, osvaja~ Mont Everesta i najvi{ih vrhova Evrope i Ju`ne Amerike. Wih dvojica su uspe{no sudija, lekara... Wih }e zavr{ili mnogo obimnog posla oko organizacije nastupa, prijave, putovawa, sme- predvoditi {ef misije {taja... Mora se ista}i i velika pomo} Ambasade Indije u Beogradu koja je pruè- na srda~no, blagovremeno, efikasno... Sem ostalog, weni predstavnici skratili pukovnik mr Mitja Grgi}. su sloènu proceduru uno{ewa oru`ja u zemqu, a uobi~ajene takse za tu vrstu usluga nisu hteli da naplate. Za ekipu Vojske Srbije ZAPETE PU[KE nastupa}e atleti~ari, Treba li tro{iti re~i o motivima, po`rtvovawu i borbenosti sportista koji }e padobranci, strelci, prvi put nastupati pod imenom Vojska Srbija, krasi}e ih srpska trobojka a slu{a}e se „Boè pravde”. Trenirali su oko dva meseca, uporno i marqivo, odvajali su najbo- xudisti i pentatlonac. qi deo sebe, prolili mnogo znoja na terenima, ve`bali{tima, poligonima... Narav- no, kada su obaveze u jedinicama to zahtevale, odlazili su na zadatke i vra}ali se u Nastup, dvomese~ne trena`ni proces. Moè se re}i da nikada nismo imali tako jaku, slo`nu i kvalitetnu pripreme, stru~nu pomo} i ekipu, sjajne borce. Mesta gde su se pripremali bili su: Vojna akademija, ta~nije weni sportski cen- celokupnu ideju zdu{no su tri u Beogradu i na Kopaoniku, ni{ki aerodrom, nebo iznad tog grada koje po tradi- ciji pripada specijalnom padobranskom bataqonu i garnizon Sombor koji raspola- podràli Ministarstvo è stazom u ~ijem su sadràju prepreke ure|ene po sportskom programu Natoa. Svi su spremni kao zapete pu{ke. [to se wih ti~e takmi~ewe moè da po~ne. Dodu{e, ~eka odbrane, General{tab VS, ih daleki put od Beograda, preko Frankfurta potom [ri Lanke do Hajderabata. Pre- jedinice i ustanove. brodi}e oni i tu prepreku, a {ta }e biti na popri{tu sportskih borbi?

74 15. oktobar 2007. OO KROZKROZ SPORTSPORT Snimio D. BANDA

Na konferenciji za {tampu najavqeno je u~e{}e na{e ekipe na vojnim igrama u Indiji

brigade. Izuzetna sportistkiwa, pouzdan stare{ina, divan drug. Ta- ko je opisuju oni koji je boqe poznaju i tome se ne sme protivre~iti. Naizgled krhka èna, tiha, jednostavna... Ali, treba je videti s padobranom na le|ima, na nebu, sa opremom i pu{kom u ruci. Tada odbija svaku xentlmensku pomo}. Ne daj boè da joj neko ponudi. Weno iskustvo i borbenost, kvalitetna obuka i visoka motivacija mogu doneti rezultat koji }e nas obradovati. Vodnik prve klase Irena Ogwanovi} pripadnica je ~uvene srpske Garde. Zna se ko dolazi u tu jedinicu i kakav je profil wenih stare{ina. Vrhunski. Jedno vreme provela je me|u „Kobrama” pa je svako obja{wewe suvi{no. Takmi~i}e se u streqa{tvu. Na}i }e se na vatrenoj liniji sa malokalibarskim pi{toqem koji su joj nesebi~no dali na pozajmicu kolege iz Streqa~kog kluba „Policajac”. Re~ je o posebnoj vrsti takmi~arskog oru`ja pa se, za sada, moramo snalaziti – êka nas sudar sa golijatima! – nagla{ava {ef misije pukov- kako znamo i umemo. nik mr Mitja Grgi} i obrazlaè – gotovo svi timovi, pogotovo armija Kada smo kod strelaca istaknimo da su trenirali pod budnim visokorazvijenih i bogatih zemaqa ima}e u svojim sastavima vrhun- okom iskusnog trenera, vi{estrukog {ampiona, rekordera, nosio- ske takmi~are. Kao po pravilu, tu su svetski i kontinentalni rekor- ca nacionalnog priznawa koje dodequje Vlada Srbije, pukovnika deri, nosioci medaqa sa najve}ih nadmetawa, iskusni asovi. Ne za- mr Mitje Grgi}a. Jedan ~ovek a dve uloge. Veliki akteri zna~ajnih boravimo, mnoge dràve, odnosno wihove armije i policije imaju je- predstava i to mogu. Wegov „Akademac” je bio doma}in i organi- dinice sastavqene od profesionalnih sportista. Sa wima se skla- zator priprema streqa~ke ekipe. Boqe mesto ne postoji. Na ne- paju posebni ugovori i wihov jedini zadatak je da treniraju i beleè davno odrànom dràvnom prvenstvu u Novom Sadu, „Akademac” je dobre rezultate. Da ne govorim o kratkoro~nim aran`manima koji osvojio titulu {ampiona i postavio novi rekord. Tako to rade maj- se namenski sklapaju pred zna~ajne susrete kakav }e biti u Indiji. stori. Put Indije krenu}e kapetan prve klase Rade Kova~evi}, we- Re~ je o veoma poznatim imenima u gotovo svim disciplinama. Stere- gov drug po ~inu Draèn Poàr, kapetan Slobodan Milanovi} i otip èstoka konkurencija je preblag za opis stvarnog stawa stvari. stariji vodnik Sa{a Mudrini}. Ga|a}e iz sportskog pi{toqa 32 Mi s ponosom isti~emo da }emo biti, ako ne jedina, ono jedna od ret- SW, kalibra 7,65 milimetara sa 25 metara u disciplinama: kih ekipa ~ije }e boje braniti iskqu~ivo sportisti iz profesional- 30+30 metaka, 30 precizna i 30 brza paqba, te MRF (vojno brzo nog sastava Vojske Srbije i momci na odsluèwu vojnog roka. Bez ob- ga|awe) sa 60 metaka, tri serije po 20, za deset, osam i {est se- zira na krajwi rezultat, a uvek su mogu}a iznena|ewa, ~ista srca i kundi. mirne savesti putujemo u Indiju da se borimo do posledweg metka, Po re~ima pukovnika Grgi}a, imali su velikih problema sa metra, sekunde... Ube|en sam da }e svi dati svoj maksimum! – obe}ava oru`jem a naro~ito sa municijom. Radi se o skupim uvoznim pi{to- pukovnik Grgi}. qima koji se u ova te{ka vremena mukotrpno nabavqaju. Doma}a municija se koristi samo za treninge, a takmi~arska se ne proiz- DAME IMAJU PREDNOST vodi kod nas. Onda uzalud i rad i talenat. Eto, bili su prinu|eni Pre nego {to se bliè upoznamo sa sastavom ekipe Vojske Sr- da se snalaze. Jedan od na~ina na|en je u odli~noj saradwi Vojske bije podvla~imo wen ukras, dve {armantne dame. Stariji vodnik Rad- i streqa~kih klubova. U pomo} su pritekle kolege iz „Policajca” i mila \uri} je na{a poznata padobranka, pripadnica Specijalne „Partizana”. Wima svaka ~ast za nesebi~nu drugarsku pomo}.

75 SPORT InIn memoriammemoriam MILO[ MARINOVI] NADA DOLAZI S NEBA Prekaqene „Nebeske vidre” koje vedre i obla~e na doma}im i ratni pilot me|unarodnim takmi~ewima ima}e teàk zadatak i jo{ teù konku- renciju. Vazdu{ni megdan podeli}e sa padobranskim asovima iz ce- U petak, 27. septembra, pre- log sveta. Uop{te ne treba sumwati ho}e li dati sve od sebe da za- minuo je u 94. godini Milo{ Ma- beleè dobar rezultat. Skokovi na ciq i relativ su wihove disci- rinovi}, ratni pilot i komandant pline, a veliko srce i silna motivacija bi}e im pokreta~ka snaga. 351 ( Yugoslav) Squadron RAF. Ro- U sastavu }e se na}i sve sami velemajstori padobranstva: pu- |en je 3. oktobra 1913. u Bugojnu kovnik Nenad Kuzmanovi} iz Ministarstva odbrane (plemeniti izda- i bio je najstariji vazduhoplovac nak ~uvene [ezdesettre}e), stariji vodnici prve klase Ivan \or|e- ne samo u Srbiji, ve} i daleko vi}, Dragan ]ur~i}, Sini{a Mi~i} i Miroqub Jani}ijevi}, stariji {ire. Sa 24 godine zavr{io je vodnik Neboj{a Jandri} i pomenuta dama. Svi iz specijalnog bata- [kolu rezervnih oficira pilo- qona. Wihov kolega iz jedinice a na{ po peru, major Vladica Krsti} ta u Vojnom vazduhoplovstvu Kra- izve{tava}e javnost iz Indije. Poru~nik Nenad Brki} ima}e ~ast da qevine Jugoslavije i od prvih da- deli pravdu na prvenstvu, dok }e snimateq „Zastava filma” zastav- na rata 1941. kao pilot u~estvo- nik Grgi} slikom obogatiti majorovu re~. vao je u ratnim zadacima. XUDISTI I ATLETIÂRI Kao mlad pilot preba~en je na Sredwi istok gde je trebalo da se formira samostalno Kraqevstvo vazduhoplovstvo i nabave no- Kakav bi to bio skup armijskog sporta bez ogledawa u borila~- vi avioni od Velike Britanije i SAD. Zajedno sa ostalim vazduho- kim ve{tinama? Naravno, na{i xudisti }e se susresti sa poznatim plovcima (ukupno 301) Marinovi} je prvo bio u Kairu, gde je po~et- imenima, dokazanim majstorima tatamija pa je prilika da steknu nekom 1942. izbila poznata pobuna vazduhoplovaca. ko novo iskustvo, ali ako se ukaè prilika mo`da i ne{to vi{e. Vi- Na osnovu ameri~kog Zakona o zajmu i najmu, Jugoslovenskom de}emo. Kvartet xudista predvodi}e iskusni trener, profesor Bran- kraqevskom vazduhoplovstvu odobrena je nabavka te{kih bombar- ko Ra{ovi} iz Centra za fizi~ku kulturu i rekreaciju Ministarstva dera, a za {kolovawe u SAD, me|u 18 izabranih najboqih pilota, odbrane. U kategoriji do 90 kilograma nastupa}e student VA Sr|an nalazio se i potporu~nik Milo{ Marinovi} iz 64. bombarderske \uri} i vojnik Sandro Romani}, u konkurenciji do 81 kilogram na grupe. Obuku u Americi, na strategijskom bombarderu B-24 liberator borili{te }e iza}i student VA Marko Popovi}, a za kategoriju do 73 Marinovi} je zavr{io od 31. decembra 1942. do 6. oktobra 1943. kilograma prijavqen je student VA Mirko Mara{. Prva ~etiri aviona na sve~anosti u Va{ingtonu predao je, uz kra}i Kraqica sportova ima}e sjajnog predstavnika u liku vojnika Lu- govor, ameri~ki predsednik Franklin Delano Ruzvelt. Na avionima liberator bile su ucrtane jugoslovenske oznake Rujevi}a. O tom momku smo nedavno op{irno pisali u na{em maga- ke: tradicionalni Takovski krst, a na repnim povr{inama stilizo- zinu, a {iroj sportskoj javnosti ne treba ga posebno predstavqati. vana jugoslovenska trobojka. Jedan od najboqih mladih baca~a kugle u Evropi tek kr~i put do svet- Prva grupa od ~etiri bombardera poletela je tri dana kasni- skog trona, a rezultati koje je postigao daju mu za pravo da se nada je na dugu mar{rutu od Va{ingtona preko Kazablanke do Kaira, gde olimpijskim uspesima. Ni wemu ne}e biti obezbe|eno mesto na sve- je ukqu~ena u ameri~ku 15. vazduhoplovnu armiju, u 512. borbenu ~anom postoqu. Vaqa mu se svojski potruditi da to ostvari u bacawu grupu, ali je na avionima tada ucrtana i oznaka mrtva~ke glave na kugle i diska. Ako negde moèmo o~ekivati medaqu to je borili{te na elisama, {to je bio i znak ~etnika iz Prvog svetskog rata. kome }e nastupati Luka. Uspe{na akcija izvedena je ve} 21. oktobra bombardovawem Na zaleti{tu za skok udaq na}i }e se kapetan Aleksandar Kra~- nema~kih skladi{ta u Atini. kovi}. [ta moè da u~ini, zavisi i od drugih. Jedino se zna da mu ne- Srpske posade na liberatoru bombardovale su i fabriku }e biti lako. Uzdanica u skoku uvis je vojnik iz sportskog voda Vojne aviona u Nema~koj i mnoge druge vojne objekte u sredwoj Evropi. akademije Branko \uri~i}. Momak ima presko~enih dva metra i 20 Kada je u okviru Britanskog kraqevskog vazduhoplovstva na centimetara, ali velika dela se ostvaruju ba{ na glavnoj sceni. Ako aerodromu „Benina” u Libiji 7. jula 1944. formiran 351 (Yugo- bude imao svoj dan, pa jo{ nadma{i sebe i protivnike, moè visoko. slav) Squadron RAF (u vazduhoplovnoj istoriografiji ozna~en kao Druga eskadrila NOVJ), Milo{ Marinovi} leteo je na harikenu Takmi~ewe u vojnom pentatlonu je te{ko i veoma zahtevno. Ga|a (Nawker Hurricane MK II: MK IV PR), jednom od najboqih britanskih se i tr~i, savladavaju prepreke. Potporu~nik Dubravko Mari} se aviona u Drugom svetskom ratu. Imao je ~in poru~nika, a kasnije uporno pripremao u Somboru. Dobro zna {ta ga ~eka u Indiji, ali kapetana da bi na kraju rata bio i komandant tog skvadrona. stasiti momak nikada nije lako odustajao od borbe. Pruì}e sve od Wegova jedinica je bazirala na aerodromima „Benina” u Li- sebe. biji, „Kane” u Italiji, zatim na Visu i na aerodromu „Prkos” kod O zdravqu na{ih sportista brinu}e kapetan dr Nikola îki- Zadra. riz sa Instituta za vazduhoplovnu medicinu. On }e obavqati i du- U~estvovao je u svim borbenim zadacima koje je, pored wego- `nost fizioterapeuta. Wegov bilten je za sada odli~an, neka tako vog, izvr{avao i 351 (Yugoslav) Squadron RAF, naoruàn avionima ostane do kraja nastupa. @elimo mu {to mawe posla i {to vi{e ra- spitfajer u borbama za oslobo|ewe Mostara, u Kninskoj operaciji dosti. i u zavr{nim operacijama 1945, lete}i iznad Jadrana, Bosne, Hr- Veliku podr{ku na{im takmi~arima pruì}e general-major Vi- vatske i Slovenije. U letu iznad Trsta, 2. maja 1945. nalazio se na dosav Kova~evi} koji putuje u svojstvu na{eg ~elnog ~oveka u organi- ~elu devetorke svojih aviona. Wegova jedinica izvr{ila je, od okto- zaciji . Pored majora Todorova, u Hajderabatu }e se na}i i na{ bra 1944. do 2. maja 1945. ukupno 226 ratnih leta~kih zadataka. CISM Iz Ratnog vazduhoplovstva iza{ao je u ~inu majora, ali veze delegat u CISM-i profesor dr Dragan Streli} iz Vojne akademije. – Osim zaista èstokih sportskih protivnika, ~eka nas i tempe- sa RV i Vazduhoplovnim savezom odràvao je redovno. Pokojni Marinovi} bio je i najstariji ~lan Udruèwa novi- ratura od tridesetak stepeni, velika vla`nost vazduha, naporan put, nara Srbije, po{to se od 1945. profesionalno bavio novinar- te malo vremena za aklimatizaciju. Mnoge ekipe su ve} u Indiji – za- stvom. Obavqao je du`nosti spoqnopoliti~kih rubrika Tanjuga, kqu~uje pukovnik Grgi}. Borbe, a najvi{e vremena, skoro dve decenije, proveo je u listu Ako je u na{em narodu tre}a sre}a, neka na{im damama i mom- Rad. cima bude ~etvrta. U toj nadi o~ekujemo dobre vesti iz Indije. Predrag PEJÎ] Branko KOPUNOVI]

76 15. oktobar 2007.

19.e5 Se5 je dobraimogu}nost15...fg6. tve uciquotvarawapozicijeovde daju suprotnakrila.Posleove`r- pularnom sistemu,gdeigra~inapa- lenu {ansudaseiskaèutompo- {to zna~idatrenerpruàsvompu- la veka! no dajeodovepartijeproteklopo- svog u~iteqa.Prostojeneverovat- }emo videtikakojeu~enikpobedio zanimqiva izprostograzloga{to bar igra~.Ovapartijamorabiti vremena. Naravno,onjebioido- hovskog kombinatorasvetasvih kao trenerisekundantnajve}eg{a- blenc je{ahovskomsvetupoznatiji 14.h4 b515.g6hg6 a6 11.g4 Td812.Le3Dc713.g5Sd7 Le7 8.0-0-00-09.Sb3Db610.f3 4.Sd4 Sf65.Sc3d66.Lg5e67.Dd2 Tropsko drvo iz~ijesekoredobijakinin,58.Masno}a,59.Sudija. 54. Ime{ahisteKarpova,55. A`daja, neman,56.FilmKatrinDanev, 57. sa ledenimbregom,52.Letovali{te uItaliji,53.MestokrajBeograda, ji, 50.Brodkojijepotonuo1912.godine u Atlantski okean,poslesudara snik, Pol,47.Mu{koime,Stevan,48. Simbollantana,49.NaroduIndi- vreja, 44.@enainicijator, 45.Ujediwenenacije(skr.), 46.Francuskipe- hrid, 41.Jestivmorskirak,42. Telefonski poziv, halo,43.SubotakodJe- vrejske godine,39.Oteklinaodnagomilane te~nosti,40.Stena,litica, naivaca, 37.ImeslavnogstonoteniseraBengstona,38.Osmimesecje- balni nastup(fig.),34.Vrsta lososa,35.Stranomu{koime,36.Umetnost Otpadak oddrveta,kora,32.Simbolmolibdena,33.Sprematisezaver- 28. GraduSevernojKoreji,29.Predlog:s,30.Na{vajar, Dimitar, 31. zrelosti uosmogodi{wojilisredwoj{koli,27.Uprqane,saflekama, 23. Kwigazaslu`benepodatke,24.Jedanskandinavskinarod,25.Ispit pravilnosti, 21.Ve~no popularna melodija, 22.Deotelanekihìvotiwa, 18. Sipkavost,rastresitost,19.Radio-televizijaSrbije(skr.), 20. Ne- VODORAVNO:

A O 16.h5 gh517.Th5Sf618.Th1d5 Igra seSicilijanskaodbrana, Aleksandar Naftaqevi~Ko- 1.e4 c52.Sf3Sc63.d4cd4 R A IZABRANE PARTIJE Taq –Koblenc LEKCIJA

S TRENERU

Riga, 1957.

w UKR[TENE RE^I

S [AH R 35.Kd1 Dc636.Tf6Tf737.Dg7 32.Lg5 ab533.T1h6d334.bc3d2+ Sg4 28.fg4Le529.Sc6 Taqa ion,naravno,ponovo`rtvuje! Sg8 23.Th7f524.Lh6Td7 20.Lf4 Df521.Ld3 mogao odgovoritiisa19...De5 Se5, Sg8,a6,b5,d5,e6,f5,g7 Crni: Sb3, Sc3,a2,b2,c2,f3 Beli: 1:0 Lc3 30.Le3d431.Tgh1Td7 Sve unapad! 25.Lb5 Tf726.Tg1Ta7 27.Sd4 Ovo supozicijekaostvoreneza O 20.Lf4 Ld621.Dh2Kf822.Dh8+ Jo{ jedna`rtvabelog,acrnije

Kc1, Dh8,Td1,Th7,Lf1,Lh3,

G Kf8, Dc7,Ta8, Td7, Lc8, Ld6, Q

R A

24.Sb4 Sc4 Sfd7 22.Sa2Df623.Tab1 Sb6 Tfc8 19.Le1Le520.De2g621.g3 16.dc5 Sc517.Dc2De718.Tfd1 13.Lc4 b514.Le2c515.Lf3Tb8 za ~vrstupoziciju. vog poteza.Crnijedaolova~kipar drvca“ sminimalnompredno{}upr- 8.Ld2 Lb49.Ld30-010.a3 ni rejtiing-poeni… rit. Ali, partijeneigrajunititule, vi{e odprotivnikaizrazitfavo- Sedlak jesaoko100rejting-poena venska odbranauDaminomgambitu. ti~kog velemajstora.IgraseSlo- rom ovepobedesimpati~nogsubo- treba pozdraviti.înimotoizbo- zna~ajnim turnirimaretki,paih uspesi na{ihreprezentativacana to {toiprvenstvoEvropealisu Lg4 5.Sc3 menica, 53.DeloBranislavaNu{i}a. 47. Kivwa,qutwa,48. Auto-oznaka Ni{a,49.Vrsta mahuna,51.Li~naza- èna, 44.Izduènawu{kanekihsisara, surla,45.Mineraliridijuma, ma, 41.Paszaulazakuìvotiwske brloge,42.Povla{tenasultanova Grad udrevnojHeladi,38.Upi{ite:g, k,40.MorskiprolaznaFilipini- àn, sporedan,34.DeloHenrikaIbzena, 36.Zadràvati(nekoga),37. {, n,30.Holandskifilmskireìser, Joris,31.@enskoime,33. Neva- BJR Makedoniji,27.Narodnomu{ko ime,Filotej,Vitalije, 29.Upi{ite: fudbaler, Dimitri,22.Vrsta eksploziva,25.Uzrast,rast,26.Mestou }a, 17.Stru~wakzaelektroniku,19.Simbolnatrijuma,20.Francuski ci, 15.Utopisti~kadràvaikarskihkomunista,16.Film@ivkaNikoli- 12. Pristani{ninasip,mol,13. Trgovinska ku}aizBeograda,14.Katan- to-oznaka NovogPazara,11. KompozitoropereKarminaburana,Karl, za svojeru~no,7.Negovatikowa,8.Istruleli,9.Filmskiserijal,10. Au- rova, 4.ImeOra{~i}aizopere,5.Psi}crtanihfilmova,6.Oznaka 1. Okosedamdeset,2.Biv{iitalijanskismu~ar, 3.Mno{tvositnihmehu- USPRAVNO: EVROPSKE UNIJE

10…Ld6 11.0-0 a612.Dd1dc4 Po~elo jemirno,beli„sla`e 5…e6 6.h3Lf37.Df3Sbd7 Prvenstvo Evropskeunijenijeis- 1.d4 d52.c4c63.Sf3Sf64.e3 M A Sedlak –D’Amore Arvier, 2007.

PRVAK N

L Pripremio @arko\OKI] wi slabpotezcrnoga. 41.e5 Kd742.Tc1 Tb643.Tf4 h5 38.Tb1Tb739.Tb4Kf640.e4Ke7 Sd2 35.Ta1 Kg736.Tc6 Sf137.Kf1 Le1 32.De1Dc333.Lf1De134.Te1 Sa3 29.Tbd1Sc430.Ta7 Lc331.Ta6 `na. 25.Sc6 Tc6 Beli }esadaiskoristitiposled- Sc5, a6,b5,e6,f7,g6,h7 Crni: Sb4, a3,b2,e3,f2,g3,h3 Beli: 26.Lc6 Lb227.Lg2Sa428.Td7 @rtva kvalitetanijebilanu- Kg1, De2,Ta1, Td1,Le1, Lf3, Kg8, Df6,Tb8,Tc8, Le5,Sc4,

K Rade MILOSAVQEVI]

RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: JelisavetaB Sabli}, odar,

etimolog, ultradesnica, Zemekis, stalak, Leonid, grilon, stopet, kadro, i, ro- majstor Fide

V [

\ Pripremio

tal, spor, t, Pavle,X so, Omi{, hromid, petao, pas, vad, lepra, Stolac,T {est, S In, temat, z, emir, gurta, t, {ipak, basket, Bo{kan, operat, savest, Martini, samokontrola, Dardanac, tras, Marija Sklodovska. 1:0