Od Argentine Do Kine

Na završnom turniru svetske serije mastersa tri na tri u Pekingu nastavljena dominacija naših igrača ovosadski NOvOsadski baskETaši PONOvO bEz PREmca

REPORTERREPORTERNovi Sad • IV godina • br. 194 • 1. 11. 2018. • 19 dinara

za putare 1. novembar je početak zimske sezone Ns sEmE pa makar temperatura bila i letnja Od aRGENTiNE dO kiNE Letnje temperature, U proteklih 80 godina institut za ratarstvo i povrtarstvo od skromne istraživačke stanice izrastao je u moćnog giganta a zimske evropske i svetske poljoprivredne nauke i svojim radom sLužbe spremne omogućio prehrambenu sigurnost građana

Postavka „slike velikih formata – svedočanstva epoha” izložba je na kojoj će posetioci moći da vide 20 slika od kojih neke ulaze u krug najreprezentativnijih dela srpske umetnosti daN GalERijE maTicE sRPskE i 171. GOdišNjica OsNivaNja

ne teoretišemo, nego radimo Međunarodni skup studenata tehnologije NE TEORETišEmO, NEgO RadimO rinaesti međunarod- učnoistraživačku delat- ni skup studenata nost prof. dr Zoran Miloše- Ttehnologije (MSST vić rekao je da je susretanje XIII) otvoren je u Rekto- ljudi i ideja veoma važno u ratu Univerziteta u Novom akademskoj zajednici jer Sadu u organizaciji Stu- tamo gde postoji razvijen dentske unije Tehnološkog diskurs, postoji i sloboda fakulteta. MSST je tradici- govora, a samim tim i kva- onalni skup studenata teh- litetno obrazovanje. nologije koji okuplja budu- – Ovo je dobra lekcija će inženjere tehnologe iz nama iz politike da u kul- Slovenije, Hrvatske, Bosne turi, nauci, sportu, muzi- i Hercegovine, Crne Gore, ci nema granica. Tačnije, Makedonije i Srbije. mi se ne graničimo, nego Ove godine tema skupa se dodirujemo s drugima je „Tehnološka revoluci- – naglasio je Milošević i ja”, a studenti su tokom dodao da ljudi s fakulteta petodnevnog druženja prepoznaju tu vezu između imali priliku da slušaju nauke i visokog obrazova- predavanja iz oblasti bi- nja i istakao da je još važ- ohemije u službi lepote, nije da se neguje ta snažna novih obnovljivih izvora veza nauke i visokog obra- energije, kao i da saznaju zovanja s privredom. nešto novo o mikroorga- Pored predavanja, stu- nizmima nove generacije denti su imali mogućnost i novim trendovima u teh- da u obilascima pogona nologiji voća i povrća. naših uspešnih kompani- Pokrajinski sekretar za ja vide kako to tehnologija visoko obrazovanje i na- funkcioniše u realnosti. kCV srž i osnoV VojVođanskog zdraVstVa ova angio-sala za neurološke, abdo- Nminalne i perifer- Vlada VojVodine i Vlada Srbije treći put održale Su zajedničku Sednicu u noVom Sadu. ne interventne procedure zajednički rad, dogoVori i konkretizoVani prioriteti VojVodinu Su izdigli iz letargije u počela je da radi u Ur - koju je pokrajina upala pre 2012. i Sada Se projekti od kapitalnog značaja realizuju gentnom centru Klinič- kog centra Vojvodine. Za Autor: marija magdalena idei Trifunović opremu je iz pokrajinskog remijerka Srbi- u obnovu javnih objekata investicija je oko dve mi- možemo da se vratimo budžeta izdvojeno 70 mije Ana Brnabić u Vojvodini, dok je ona toj lijarde evra i ako uspemo u Beograd i da nastavi- liona dinara i ovo je jedan i predsednik sednici prisustvovala kao u tome, to je oko 5.000 mo budžetiranje tako od najznačajnijih pomaka Pokrajinske ministarka državne upra- radnih mesta – navela je da 2019. imamo dodat- u obezbeđivanju uslova za vlade Igor Mi- ve i lokalne samouprave. Brnabićeva. ne konkretne projekte za kvalitetniju zdravstvenu CT aparate, magnetne re- rović najavili su, nakon – To obećanje je ispu- Po njenim rečima, da građane Vojvodine – na- zaštitu u AP Vojvodini. zonance, obnavljamo me- P sednice dveju vlada, na njeno jer je vrednost izve- nisu imali takav plan i da vela je premijerka. – Moždani udar je če - dicinsku opremu i do kraja konferenciji za novinare denih radova 994 miliona nisu imali zajedničke sed- Na pitanje o obeležava- sto oboljenje s izraženim mandata ove vlade potpu- projekte u oblasti visokog dinara, a vrednost onih nice vlada, ne veruje ni da nju 100. godišnjice pri- stepenom smrtnosti i nano ćemo obnoviti dijagno- obrazovanja, infrastruk- koji su u toku, projektova- bi se prvo dogovorili o li- sajedinjenja Vojvodine bavka ovog angiografskog stiku u svih 35 klinika i in- ture i zaštite životne sre- ni, ugovoreni i finansirani sti projekata na kojima će Srbiji, Brnabićeva je rekla aparata pružiće šansu pa- stituta u pokrajini, a kruna dine koje će zajedno fi- iznosi 807 miliona. Time raditi tako efikasno, niti da kada se govori o tom cijentima da s minimalnim našeg rada biće izgradnja nansirati, kao i da će za smo ispunili obećanje bi to implementirali i bili datumu, treba napomenu- posledicama po zdravlje, B i C bloka Kliničkog cen- Vojvodinu naredne godi- dato građanima Vojvodi- spremni da se dogovore o ti da Srbija veoma dobro kompletna procedura od tra Vojvodine – istakao je ne iz budžeta Srbije biti ne i investirali 1,801 mili- novim i dodatnim projek- sarađuje s Mađarskom. prve dijagnostike do do- Mirović. izdvojeno više od Usta- jardu dinara u te objekte. tima. – To obeležavanje ni na laska u KCV bude urađena Pokrajinski sekretar za vom propisanih sedam To je važno jer je to samo – Ne teoretišemo pre- koji način ne treba da na- za kratko vreme – rekao zdravstvo doc. dr Zoran odsto. Oni su istakli da deo onoga što smo uradili više o stvarima koje su ruši naše dobre odnose je predsednik Pokrajinske Gojković rekao je da je je najvažnije to što na u protekle dve godine. Ta- u domenu politike i kako – rekla je ona i najavila vlade Igor Mirović na otva- ova angio-sala jedina koja državnom i pokrajinskom kođe, u pripremi je nabav- bi to trebalo da izgleda da će do kraja godine biti ranju. je umrežena sa svim regi- nivou vode jedinstvenu ka za radove vredne 1,2 naša saradnja, već radi- održana zajednička sed- Strategija Pokrajine je da onalnim opštim bolnicima politiku i to daje rezulta- milijarde dinara za javne mo, i svaki dan pokuša- nica vlada Srbije i Mađar- se poboljšaju uslovi lečenja u Vojvodini i da će lekari te, što se vidi po ulaganji- objekte. Pregovaramo sa vamo da implementiramo ske, najverovatnije u ne- u svim zdravstvenim usta- putem video-linka moći da ma u Vojvodinu. 21 investitorom koji raz- najkonkretnije projekte kom gradu u Vojvodini. novama u Vojvodini. Za leče pacijente. Premijerka je rekla da matra ulaganja. Vrednost koji su dogovoreni. Sada Mirović je potvrdio da kratko vreme Pokrajinska – Ovakva praksa do sada Republika i Pokrajina ima- vlada napravila je velike nije postojala u pokraji- ju velik broj zajedničkih Dogodine Fruškogorski koridor pomake u oblasti unapre- ni. Ova angio-sala je srž i projekata i da se uspešno đenja zdravstvene zaštite, osnov vojvođanskog zdrav- realizuju i oni kapitalni, Brnabićeva je najavila da bi izgradnja prve deonice Fruškogorskog koridora pre svega, zahvaljujući za- stva, ali nije jedina velika velike ukupne vrednosti, mogla početi naredne godine. jedničkom radu na obno- investicija, jer u narednih započeti nakon prve sed- – Imamo radnu grupu, razgovaramo s potencijalnim finansijerima i izvođa - vi celokupne dijagnostike u mesec-dva Pokrajinska vla- nice dveju vlada, kada je čima, projektovanje je u toku i nadam se da ćemo u izgradnju makar jedne Kliničkom centru Vojvodi- da će obezbediti i dva nova premijer bio Aleksandar deonice krenuti u 2019. godini – rekla je Ana Brnabić. ne i svim regionalnim bol- CT aparata i novu magnet- Vučić. Ona je podsetila da Mirović je govorio i o investicijama u turizmu, istakavši da je u toku javna nicama u pokrajini. nu rezonancu – najavio je je Vučić tada najavio ula- nabavka za prvi turistički objekat na Paliću, velnes i spa-centar, koji zajed - – Obezbedili smo nove Gojković. ganje 1,8 milijardi dinara nički realizuju Grad Subotica, Pokrajinska Vlada i Vlada Srbije. Sponzor redakcijske Iriška trgovina d.o.o. Irig telefon: 022/461-295 strane

2 REPORTERnovosadski 1. 11. 2018. Kampus Novosadskog NE TEORETišEmO, NEgO RadimO univerziteta dobija dve Zakon o finansiranju Vojvodine naučne ustanove i SKC Na pitanje novinara za- što još nije donet zakon Premijerka ana BrnaBić Bila je dvaPut u radnoj o finansiranju Vojvodi- Poseti novom sadu. stiče se utisak da je glavni ne, predsednik Pokra- jinske vlade rekao je da grad vojvodine jedno od najvećih gradilišta u ga imaju u vidu, ali da srBiji, a najznačajniji investitori su rePuBlika u prethodnom perio- du nije došao na dnevni i Pokrajina. ona je zajedno s Predsednikom red ni Vlade ni Narod- ne skupštine. Mirović Pokrajinske vlade oBišla naučnotehnološki smatra da je pre 2012. Park koji se zida i Buduće dve investicije koje će godine, a i dosad, to pitanje pre političko nego se realizovati iduće godine što ima bilo kakvu drugu konotaciju. – Sada se to pitanje zaista polako vraća u fokus. Da li će i kada biti zakona, rano je o tome razgovarati. Mi- slim da je razlog to što smo svi zajedno imali važnija posla, a to se ticalo onog što sam rekao, rekonstrukci- je javnih finansija da bi imalo šta da se deli. Zadovoljni smo obi- mom bužeta za slede- ću godinu, a ministar finansija nas uverava da će biti i više od sedam odsto za Vojvodi- nu – kazao je Mirović. Zajednički projekti su zajednička politika Republike i Pokrajine. Velike investicione pro- ove zgrade In- Rektorata, koji nije ade- đevinske dozvole – na- jekte zajedno finan- stituta Biosens i kvatan. S obzirom na pomenuo je Mirović. cen- siraju i tako trenutno NStudentskog kul- značaj Instituta, poten- – Naučnotehnološki t r a nadomešćuju ono što turnog centra trebalo bi cijale i mogućnosti koje park, koji će biti završen izvr- nedostaje, a to je zakon da se zidaju 2019. godi- otvara za sva istraživa- do kraja sledeće godine, snosti u o finansiranju odno- ne. Izgradnja nove zgra- nja i celu našu zemlju, Institut Biosens i Stu- su oblasti di- sno jasan i predvidljiv de Instituta Biosens, na nov prostor im je neop- dentski kulturni centar po- gitalne poljo- model ekonomskog ra- 7.000 kvadratnih meta- hodan – naveo je Miro- predstavljaju krunu No- verenje privrede. zvoja Vojvodine. ra, počeće 2019. novcem vić. vosadskog univerziteta, i dobra sarad- – Od projekata koji su u Premijerka Ana Brnabić iz republičke i pokrajin- Mirović i Brnabiće- jednog od najbržerastu- nja između dveju vlada toku to je izgradnja nove tvrdi da će obaveze Re- ske kase. va obišli su i lokaciju na ćih univerziteta u ovom kao i zajedničke sednice zgrade Radio-televizi- publike prema Vojvo- – U novom prostoru kojoj će početi izgradnja delu Evrope, sa sjajnim na kojima su konkretizo- je Vojvodine i Narodnog dini biti ispunjene, a to Institut Biosens moći zgrade Studentskog kul- rezultatima u mnogim vani prioreti rezultirali pozorišta u Subotici. U je da se u pokrajinsku će efikasnije da razvi- turnog centra, na mestu oblastima – kazao je Mi- investicijama u celoj Voj- fokusu su i rekonstrukci- kasu iz budžeta drža- ja projekte koje je i do studentske menze kod rović. vodini. ja Kliničkog centra Vojvo- ve slije sedam odsto, sada razvijao u zgradi Đačkog igrališta. U no- Premijerka Ana Brna- – Prioritet je i izgradnja dine u Novom Sadu, ali i od čega se dve trećine vom objektu biće sme- bić izjavila je da su na - Fruškogorskog koridora, projekti iz oblasti zaštite mora investirati u kapi- šten i nov restoran za učnotehnološki park i brze pruge Beograd–Bu- životne sredine te je pred- talne projekte. ishranu studenata Institut Biosens dva naj- dimpešta, a radićemo viđena izgradnja četiri – Mislim da ćemo u kao i drugi sadr- veća i najvažnija projek- zajednički i na revitali- prečistača na zagađenim 2019. sa svim uku- žaji. ta ulaganja u infrastruk- zaciji puteva Novi Sad vodotokovima – napome- pnim investicija- – Izgrad- turu koja podržavaju – Bačka Palanka, Petro- nuo je Mirović. ma prevazići tih nja tog nauka, inovacije start-ap varadin – Sremski Kar- Predsednik Pokrajin- sedam odsto. objekta kompanije i koji će slu- lovci i Opovo–Debeljača. ske vlade naglasio je da Zakon je sva- t a k o đ e žiti Novom Sadu, Voj- To nije beznačajna stvar su projekti prekogranične kako nešto će poče- vodini i Srbiji za, kako jer je Opovo najnerazvi- saradnje koji se realizuju što treba da ti slede- je navela, malo drugači- jenija opština u Vojvodi- s Mađarskom i Rumuni- donesemo, ali će godi- ju paradigmu rasta i ra- ni i bitno je da ta opšti - jom dali veoma uspešne u ovom tre- ne. Za zvoja Srbije, koja se osla- na infrastrukturno dobije rezultate jer su povukli nutku meni z g r a d e nja na ekonomiju znanja, podsticaje od Vlade Srbije 100 posto novca iz evrop- je svakako Institu- inovacija i nauke. i Pokrajinske vlade – na- skih fondova za te name- važnije da li mi ta Bio- Brnabićeva je najavila glasio je Mirović. ne, dok bi sporazum pot- to ispunjava- sens i Stu- da će sledeće godine biti U toku je izgradnja na- pisan s Ministarstvom za mo, što je naša dentskog formiran fond za nauku učnotehnološkog parka u evropske integracije mo- ustavna obaveza kulturnog te da će više novca biti Novom Sadu, Studentskog gao podići i stepen reali- – navela je Brnabi- centra obez- izdvojeno i za Fond za kulturnog centra i Insti- zacije projekata s Hrvat- ćeva. beđene su gra- inovacije. tuta Biosens, evropskog skom. Iznajmljivanje lokala u Irigu i Vrdniku od 20 do 250m2

1. 11. 2018. REPORTERnovosadski 3 4 REPORTERnovosadski 1. 11. 2018. i lomljen i u Novom Sadu. U prostorijama Gradskog odbora okupio se velik broj SlavSki kOlač OSvEšTan i stranačkih funkcionera, predsednika okolnih op- ština, predstavnika drugih lOmljEn i u nOvOm Sadu stanaka, privrednika, sportista. predstavnika umetnosti i kulture.

Vučević: radite, učite, pitajte... Slavsku sveću je zapalila potpredsednica Gradskog odbora i narodna poslanica stranke Jasmina Obradović, kuma ovogo- dišnje slave. Ona je kazala da SNS od osnivanja 2008. godine čuva i neguje tradi- ciju, ali da radi u sadašnjem vremenu gradeći bolju bu- dućnost. Predsednik Gradskog odbora stranke i gradonačel- nik Novog Sada Miloš Vu- čević podsetio je stranačke kolege na obeležavanje prve slave SNS-a. – Setite se kako smo po- čeli 2008. i setite se gde smo danas. Setite se kroz šta smo prolazili i neka to sećanje bude reper za vaše SrpSka napredna Stranka obeležila Svoju Slavu Svetu s boljom i izglednijom bu- da smo rešili probleme, mi današnje raspoloženje i ose- dućnošću za naše građane, imamo neke druge proble- ćaj odgovornosti – rekao je petku. vučić pozvao na rad i napor za još bolje Sutra manjom nezaposlenošću me u regionu. Nadam se Vučević. Autor: Eržebet marjanov i manjim javnim dugom da ćemo u miru, uz trud On je pozvao članove – naglasio je Vučić dodaju- i napor, u narednih godi- SNS-a na međusobnu soli- rpska napredna Srbije i SNS-a Aleksandar Nenad Popović... Gostima ći da za sve to mora mno- nu dana ostvariti još bolje darnost, ukazujući na to da, stranka obeleži- Vučić, stranački prvaci se prvo obratio predsednik go da se radi i da se bori da rezultate”, rekao je Vučić. ako se ne čuvaju međusob- la je svoju slavu Marija Obradović, Miloš Vučić. čuvamo naš narod na KiM Zahvalio je na gostoprim- no, ne mogu očekivati da ih Svetu Petku se- Vučević, Milenko Jova- i očuvaju naše svetinje, mir stvu stranačkim kolega- drugi cene i poštuju. čenjem slavskog nov, Darko Glišić, Neboj- Da se očuvaju naše i stabilnost. ma i svima koji su stvo- – Radite, učite, pitaj- Skolača u sedištu stranke ša Stefanović, Zorana Mi- svetinje, mir i stabil- Kazao je da sve to neće rili stranku koja je, kako te – nije sramota. Nemoj- na Novom Beogradu. Go- hajlović, Goran Knežević, nost. Mnogo iskušenja je biti nimalo lako, ali da se ne je naveo, ubedljivo najvi- te misliti da sve znate i da ste su dočekivali domaćin Jorgovanka Tabaković, pred nama, neće biti lako, treba plašiti teških vreme- še kritikovana, ali i osvaja ste sve postigli. Život traje, slave Marko Đurić, koji je Bratislav Gašić, Goran ali uveren sam da ćemo na jer Srbi nikada nisu bili u ubedljivo najviše glasova ovo nije sprint, ovo je mara- i direktor kancelarije za Vesić... Među gostima su sledeću slavu dočekati u situaciji koja nije složena. naroda. ton – naglasio je prvi čovek KiM, i generalni sekretar bili premijerka Ana Brna- još boljem raspoloženju, „Taman kada mislimo Slavski kolač je osveštan Gradskog odbora SNS-a. – I predsedništva Nikola Se- bić, šef diplomatije i lider pre svega, vodite računa o laković, dok su zvanice na Socijalističke partije Srbi- Đurić: Pokrenuli smo točak istorije unapred građanima, o našoj državi ulazu pozdravili mladi Kul- je Ivica Dačić, predsednik U svom obraćanju domaćin slave Marko Đurić rekao je da 700.000 člano - i našem gradu. Dokle god turno-umetničkog društva Jedinstvene Srbije Dragan va SNS-a ima razloga da bude ponosno na ono što je učinjeno i što mogu da se tako vodimo i tako po- „Kopaonik” iz Leposavića u Marković Palma, lider Po- kažu da je „SNS pokrenula točak istorije unapred”. stupamo, imaćemo tesne narodnim nošnjama. kreta socijalista i ministar Kako je rekao, ekonomija Srbije, koja je prethodnih godina bila povučena u prostorije za sve goste i za Obeležavanju slave pri- Aleksandar Vulin, pred- ambis i „krala budućnost” naše dece, sada je iz tog ambisa vraćena zahva - sve svečare – poručio je Vu- sustvovali su predsednik sednik SNP-a i ministar ljujući mudroj politici predsednika Srbije i SNS-a Aleksandra Vučića. čević. Srbiji treba jaka vojska i zadovoljan oficir Naša zemlja može da ostaNe vojNo NeutralNa i uđe u eu, što ne i da Albanci tamo ne dokazuju primeri kipra, malte, FiNske, irske, austrije i švedske, mogu da prave veliku ističe predrag rajić iz CeNtra za društveNu stabilNost državu? – Teško je u geopolitici Autor: Zoran Surla govoriti o konačnosti. Si- redsednik Srbije – Srpske oružane sna- vojnog roka blagotvorno gurno je da se u Skoplju Aleksandar Vučić ge godinama su bile deva- bi uticalo i na ličnu spre- nadaju kako će ulaskom u Pna obeležavanju stirane, danas kupujemo mu pojedinaca. Alijansu zadobiti prevas- slave Srpske napredne savremeno naoružanje, Da li možemo da hodno zaštitu Amerika- stranke Sveta Petka u poboljšavamo materijalni ekonomski izdržimo naca. S druge strane, Al- Beogradu kazao je da će položaj vojnika, vraćamo mini-trku u naoruža- bancima u Makedoniji ne vojska do kraja nared- kult srpskog oficira. Vojska vanju kakva se oseća u odgovara otvoreni sukob. ne godine biti 150 puta je nezaobilazan element u regionu? Vreme radi za njih. snažnija. Već na velikoj procesu izgradnje države. – Srbija se ne trka u Gde onda planira- vojnoj vežbi ovog meseca S tim u vezi, potpuno po- naoružavanju. Srbija po- ju da šire teritoriju, ako moći ćemo da vidimo da državam inicijativu pred- kušava da modernizuje im je to i dalje na umu? je naša vojska u pogledu sednika za vraćanje obave- odbrambene kapacitete Da li Srbija može da da prethodno nije ušla u – Ideja o velikoj Albaniji opreme i naoružanja već znog vojnog roka. i zaštiti se od bilo kakve ostane vojno neutralna NATO ne važi u slučaju postoji još od Prizrenske sad desetinu puta moć- Da li je realno vra- potencijalne opasnosti. i takva uđe u EU? Srbije jer zapadna vojna lige. Jasno su propisane nija nego ranije. Predrag ćanje obaveznog vojnog Beograd vodi miroljubivu – Da. Kipar, Malta, Fin- alijansa nije napala nikog teritorije koje oni doživ- Rajić iz Centra za druš- roka? politiku, ali ne želi da do- ska, Irska, Austrija, Šved- drugog osim nas. ljavaju kao svoje i žele tvenu stabilnost kaže da – Sasvim je realno i ne- pusti bilo kome da ugrozi ska su članice Evropske Ako Makedonija ih objediniti. Pitanje je je očigledno da se u našu ophodno. Građani mora- srpski suverenitet. Sred- unije, a ne i NATO-a. uđe u NATO, da li to samo metoda kojim će vojsku napokon ulaže. ju biti obučeni kako bi se stava mora biti jer ko ne Argument kako nijed- znači da su njene gra- se služiti i u kom vreme- Šta dobijamo jačim štitili. Osim toga, vraća- hrani svoju vojsku, hrani- na bivša komunistička nice, kao i crnogorske nu. To zavisi od globalnih oružanim snagama? nje obaveznog služenja će tuđu. država nije ušla u EU, a i grčke, zauvek određe- okolnosti.

1. 11. 2018. REPORTERnovosadski 5 Dan Galerije Matice srpske i NS SEmE Od ARgENTiN E dO KiNE u proteklih 80 godina inStitut za ratarStvo i povrtarStvo 171. godišnjica od Skromne iStraživačke Stanice izraStao je u moćnog giganta evropSke i SvetSke osnivanja poljoprivredne nauke i Svojim „Slike velikih formata – SvedočanStva radom omogućio prehrambenu epoha” izložba je na kojoj će poSetioci SigurnoSt građana moći da vide 20 Slika od kojih neke ulaze u krug najreprezentativnijih Autor: marija magdalena idei Trifunović dela SrpSke umetnoSti

ovosadski In- – Njihova polja su i pro- stitut za ratar- vera i potvrda onog što vi stvo i povrtar- stvarate na Institutu. To je stvo jedan je obrazac saradnje između od najpozna- nauke i privrede kakav že- Ntijih srpskih brendova koji limo i u svim drugim obla- u kontinuitetu traje osam stima i koji ćemo podrža- decenija. Osnovan je 1938. ti svim sredstvima koja su godine odlukom Ministar- nam na raspolaganju. Bez stva poljoprivrede Kralje- takve saradnje, interakcije vine Jugoslavije. Tada je naučnih dostignuća i njiho- oformljena Poljoprivredna i ve praktične primene, teš- kontrolna stanica u Novom ko može da se ostvari nivo Sadu iz koje je nastao da- razvoja naše zemlje kojem Autor: Zoran Surla našnji Institut. Uspešnim težimo i za koji imamo ka- an Galerije Matice koja je u njemu trebalo da radom i vrhunskim rezul- pacitete, a u čemu upravo srpske i 171. godiš- probudi divljenje prema tatima implementiranim u poljoprivreda ima poseb- dnjica osnivanja obe- temi, virtuoznosti izved- poljoprivrednu praksu In- no mesto – istakao je Mi- leženi su svečanom sedni- be ali i umetniku kao he- stitut je postao značajno rović. com i otvaranjem izložbe roju nacije – naveo je Bo- ime u svetskoj nauci. Grad svake godine omo- „Slike velikih formata – rozan. Osamdeset godina rada gućava Institutu za ratar- inStitut je pravi svedočanstva epoha”. Proš- Izložbu je otvorila po- Instituta obeleženo je Sve- stvo i povrtarstvo besplat- primer dobre le godine proslavljen je veli- moćnica ministra kultu- čanom akademijom u Srp- no korišćenje preko 600 Saradnje između ki jubilej najstarije galerije i re i informisanja Danijela skom narodnom pozori- hektara poljoprivrednog nauke i privrede, i u kulturne ustanove u Srba, Vanušić, a na svečano- štu. državnog zemljišta. Želja Svom poS ove go- lovanju na semenski završena je i rekonstruisa- sti povodom obeležava- Direktorka Instituta dr gradskih otaca je da se s dine. najbolji način objedinjuje proizvodi na zgrada Galerije Matice nja Dana Galerije Matice Svetlana Balešević Tubić resornim ministarstvom – In- nauku, tehnologiju, pod bren- srpske, a u proteklih 365 srpske bili su i predsed - na svečanosti je istakla sva napravi dogovor da taj za- st it ut proizvodnju, dom NS dana dobijena su mnoga nik Pokrajinske vlade Igor dostignuća i značaj koji In- kup bude dugoročan kako je pra- obrazovanje i seme naš priznanja i nagrade. Mirović, britanski amba- stitut ima u Srbiji kao i u bi se ojačalo strateško par- vi primer uSluge prepoznat- – Postavkom nove izlož- sador u Srbiji Denis Kif, zemljama širom planete. tnerstvo. dobre sa- ljiv izvozni be pokazali smo kako o predsednik Matice srp- – Do sada je u Institutu – Neki bi rekli: lako je No- radnje između proizvod. Naša nacionalnoj istoriji i kul- ske prof. dr Dragan Sta - stvoreno preko 1.200 sorti vom Sadu kad ima Institut nauke i privrede, i zemlja ima sreću da u turi može na drugači- nić, član Gradskog veća i hibrida, od čega je nešto za ratarstvo i povrtarstvo, u svom poslovanju na najbo- interesu njene poljoprivre- ji način da se promišlja, zadužen za kulturu Dali- više od 1.000 registrovano najveću naučnu institu- lji način objedinjuje nauku, de rade posvećeni stručnja- kroz slike velikih dimen- bor Rožić i mnoge druge i gaji se u inostranstvu. U ciju u toj oblasti i lidera u tehnologiju, proizvodnju, ci okupljeni u Institutu za zija ali i velike teme ve- zvanice, saradnici, prija- otvorenoj konkurenciji na stvaranju novih sorti i hi- obrazovanje i usluge. Više- ratarstvo i povrtarstvo kao likih umetnika – rekla je telji i poštovaoci Galerije svetskom tržištu institut- brida ratarskih i povrtar- decenijski rad generacija i i u drugim poljoprivred- upravnica Galerije Mati- Matice srpske. ske sorte i hibridi postoje u skih kultura. Ja bih dodao: generacija naučnika Insti- nim institutima i naučnoi- ce srpske i autorka izložbe Svečana sednica je zavr- više od 30 država od Argen- lako je Srbiji jer ima takvu tuta rezultirao je time da se straživačkim institucijama Tijana Palkovljević Bugar- šena dodelom zahvalnica tine preko zemalja Evrop- naučno-obrazovnu bazu i sorte i hibridi koje su proi- – naglasila je predsednica ski istakavši sve uspehe u Kluba prijatelja Galerije ske unije, Ukrajine i Rusije brend kakav je NS seme, zveli ljudi u Srbiji gaje u više Vlade Republike Srbije Ana radu i saradnji Galerije s Matice srpske instituci- do Kine i Indije. S pono- jedan od najboljih izvoznih od 30 država sveta, i da su Brnabić. institucijama, ustanova- jama, ustanovama i po- som želim da istaknem proizvoda Srbije. S pravom ma i pojedincima kojima jedincima koji su prote- da imamo moćan naučni ste proglašeni za instituci- su dodeljene zahvalnice kle godine učestvovali tim od preko sto istraživa- ju od nacionalnog značaja. Kluba prijatelja Galerije u programima Galerije i ča, od kojih su 93 doktora To samo potvrđuje koliko Matice srpske. doprineli njenom uspeš- nauka. Njima asistira pre- ste važni za razvoj nauke i Veliki formati slikani su nom radu na očuvanju i ko 300 visokoobrazovanih poljoprivrede – rekao je uz za javnost te ih odlikuje prezentaciji nacionalne saradnika i radnika različi- čestitku gradonačelnik Mi- monumentalnost u službi umetnosti. Realizaciju tih profila, što je garancija loš Vučević. buđenja patriotskih emo- izložbe i kataloga omogu- kvaliteta svega što Institut Svi uspesi Instituta, istra- cija građana, istakao je ćili su Ministarstvo kultu- nudi – semena, tehnologije, živanja, praćenje globalnih istoričar umetnosti Igor re i informisanja obrazovanja i usluga – re- trendova, plasman semena Borozan. On kaže da je Republike kla je dr Svetlana Ba- na svetsko tržište doprine- dvadeset odabranih dela Srbije i lešević Tubić. li su da Vlada Republike Stva na izložbi „Slike velikih Pokra- Svedočan Posebnu ulo- Srbije proglasi novosadski Stala Su formata – svedočanstva jinski epoha na gu u razvoju Institut za ratarstvo i po- epoha” nastalo u razma- se- u razmaku od jednog te ustanove vrtarstvo za instituciju od ku od jednog veka: izme- kre- veka: između 1861, kada je imala je ne- nacionalnog značaja u maju đu 1861, kada je naručen ta- naručen reprezentativni posredna reprezentativni portret rijat ekelije, rad portret Save t veza s poljo- Kvalitet ima jedan jezik Save Tekelije, rad Mora z a ana, i 1959. godine mora t Ske privrednim Osnovna delatnost Instituta usmerena je na stvaranje sorti i hibrida ratarskih, Tana, i 1959. godine iz kul- lika „Srp iz koje je S ore proizvođači- povrtarskih biljaka kao i velikog broja krmnih, industrijskih, lekovitih i začin- koje je slika „Srpske se- turu, Seljanke” z ma koji sorte i skih biljaka. U oplemenjivanju akcenat se daje na postizanje visokih prinosa ljanke” Zore Petrović. j a v n o petrović hibride selekti- vrhunskog kvaliteta. Institut razvija i tehnologiju gajenja sopstvenih sorti i – Ovakve slike su dopri- informi- rane u njoj gaje na hibrida. Pored naučnog dela, Institut razvija i komercijalni. Pre nekoliko godina nosile da se oseća delom sanje i od- svojim njivama, naveo Institut je plasirao i novu robnu marku „NS seme”, koja je već znak prepozna- naciona, ali i da bude po- nose s verskim je predsednik Pokrajinske vanja i sinonim za kvalitet i dobar prinos. dređen veličajnosti slike zajednicama. vlade Igor Mirović.

6 REPORTERnovosadski 1. 11. 2018. NS SEmE Od ARgENTiN E dO KiNE Godišnjica prisajedinjenja obeležena u Ogranku SANU

Jedino čuvaJući sećanJe na prošlost stražarimo nad odlukama Stogodišnjica prisajedi- su se borili za opšte do- velike narodne skupštine iz novembra 1918. godine – istakao njenja Vojvodine Kraljevini bro, i važno je da s ključ- pokraJinski sekretar za visoko obrazovanJe i naučnoistraživačku delatnost prof. dr zoran milošević Srbiji, događaja koji pred- nim trenucima tog perioda stavlja prekretnicu u našoj budu upoznate sve genera- Autor: Zoran Surla istoriji, zaslužuje da se na cije – istakao je Rožić. oliko god je sto go- tako srećnim kao pošteno adekvatan način obeleži, Na Svečanoj akademiji godina od prisajedi- uverenje da je dao sve od naglasio je član Gradskog stima se obratio predsednik Knjenja Vojvodine sebe. Upravo tim rečima veća zadužen za kulturu Ogranka SANU u Novom Kraljevini Srbiji jubilej i Mihajla Pupina, posebno Dalibor Rožić. Sadu akademik Stevan Pili- praznik stanovnika Voj- onim da je „neuspeh pre- – Veoma je važno da se pović, a zatim su pozdravne vodine, toliko je i na slavu dah za buduću pobedu”, bavimo svojom istorijom reči uputili: arhimandrit Isi- i čast cele Srbije, SANU i sećamo se brojnih intelek- jer je ona utkana u naš hije Rogić, episkop mohački, SPC, rekao je pokrajinski tualaca koji su vekovima identitet, a zahvaljujući potom je dopisni član SANU sekretar za visoko obrazo- iza nas na braniku nacio- podvizima naših predaka, Slavenko Terzić održao pre- vanje i naučnoistraživačku nalne i državotvorne ide- mi danas imamo slobodu i davanje, a u muzičkom delu delatnost prof. dr Zoran je. Jedino čuvajući sećanje mogućnost da se dalje ra- programa nastupio je Ka- Milošević na svečanosti u na prošlost stražarimo nad zvijamo ka sve humanijem merni hor studenata Aka- Platoneumu. odlukama Velike narodne društvu. Ne sme se zabo- demije umetnosti u Novom – Sve više živimo vreme skupštine – istakao je Mi- raviti 1918. godina, kao ni Sadu pod dirigentskom pali- u kome ništa ne čini čoveka lošević. velika dela velikih ljudi koji com Božidara Crnjanskog.

1. 11. 2018. REPORTERnovosadski 7 Na adicama kaNalizaciju dobija deset ulica adi rešavanja jed- Sada će biti izgrađena rok za završetak je 240 ka- nog od najvećih ko- mreža koja pripada slivu lendarskih dana. Rmunalnih problema Ulice Marije Bursać i pro- U Adicama je u toku i iz- – odvođenja otpadnih voda, stire se u severnom delu gradnja kanalizacije u Viteš- LETnjE Gradska uprava za građe- Adica, a gravitira ka crpnoj koj ulici, u delu od dalekovo- vinsko zemljište i investi- stanici „Žička”, za koju je u da do Desanke Maksimović, cije započela je gradnju ka- izradi projektna dokumen- jer još jedino ovaj deo ulice nalizacione mreže u delu tacija. Ukupna dužina ka- do sada nije imao kanaliza- Adica. Grad u poslednjih nalizacione trase iznosi 5,2 ciju. TEmPERaTuRE, nekoliko godina intenzivno kilometra, a obuhvata deset Iz gradske uprave napo- ulaže u infrastrukturu na ulica: Žičku, Studeničku, minju da ni drugi delovi na- Adicama, što podrazume- Petra Lubarde, Sopoćan- selja Adice koji još uvek ne- va poboljšanu komunalnu sku, Suvoborsku, Stefana maju sistem za odvođenje opremljenost u ovom na- Prvovenčanog, Stevana otpadnih voda, nisu zabo- a zimsKE selju, koje je bilo dosta za- Sinđelića, Vladana Đorđe- ravljeni i čim bude izrađena nemareno. vića, Palićku i deo Ulice projektna dokumentacija, U Adicama je do sada iz- Marije Bursać. biće izgrađena i komunalna građeno oko 11 kilometara Izgradnjom ove mreže u mreža. fekalne kanalizacije, zahva- navedenim ulicama oko 400 Problem s nedostatkom sLužbE ljujući čemu su poteškoće s domaćinstava dobiće prili- kanalizacije rešava se parci- prelivanjem i pražnjenjem ku da se priključi na gradski jalno i postupno s krajnjim septičkih jama postale proš- kanalizacioni sistem. Ugo- ciljem da kompletno naselje lost za velik broj domaćin- vorena vrednost investicije bude pokriveno kanalizacio- stava. iznosi 181.197.944 dinara, a nom mrežom. sPREmnE

za putare 1. Novembar je početak zimske sezoNe pa makar temperatura bila i letNja. i zimske gume su postale obavezNe, mada sNega pa Ni kiše Nema Ni Na vidiku. u NadležNosti jkp „put” je mreža saobraćajNica duga oko 800 kilometara, od čega je 80 državNih puteva Na prilazima Novom sadu

Autor: zoran surla ako se ove godine Od prvog novembra do zila s posipačima za tečno miholjsko leto pro- kraja zimske sezone Put posipanje kolovoza. dužilo sve do kraja obavezno dežura s dva vo- – Od vremenskih prili- oktobra i omogući- ka, temperature i intenzi- lo našim građevin- iii stepen teta padavina zavisi i ste- iskim ekipama da nastave 28 radnih jedinica pen pripravnosti odnosno Treća dob obeležila svoj dan da rade istom dinamikom obim angažovanosti me- Najveća zasluga peNzioNera je što se država oporavila i što ide angažuje se za posi- kao i leti, uporedo s njima panje hanizacije. Putni pravci se Napred, a obaveza Nas mlađih je da Negujemo međugeNeracijsku rade se i pripreme za zim- održavaju po maršrutama solidarNost, oceNio gradoNačelNik miloš vučević sku sezonu, ističe stručni koje su po prioritetima Autor: zoran surla saradnik za IMS/kvalitet iii stepen svrstane u tri grupe, što u JKP „Put” Biljana Ću- 39 radnih jedinica je definisano programom omunikacija iz- sti, jer samo tako može - Srbije Aleksandra Vučića, a bić. angažuje se za čišće- Zimske službe. Upravo na- među Udruženja mo obezbediti sigurniju svi ćemo kontinuirano ra- Prema Zakonu o bez- nje i posipanje bavljamo so i ostali posi- Kpenzionera Novog budućnost za sve. Zato diti na poboljšanju društve- bednosti saobraćaja, zim- pni materijal koji će kon- Sada i lokalne samoupra- otvaramo fabrike, privla- nog i ekonomskog položaja ska sezona zvanično po- tinuirano stizati u skladu ve je odlična, ocenio je čimo investicije i borimo – rekao je Stefanović. činje prvog novembra, a iV stepen s vremenskim prilikama i gradonačelnik Miloš Vu- se za nova radna mesta – Udruženje penzione- završava se prvog aprila. 34 vozila za posipa- našim potrebama. Takođe, čević na svečanosti i Stu- naglasio je Vučević. ra Novog Sada ima pre- Program Zimske služ- nje servisirali smo, remonto- diju M povodom obeleža- Potpredsednik Vlade RS ko 25.000 članova, pruža be JKP „Put” kao nosio- vali i probali kako funkci- vanja 72. godišnjice Nebojša Stefanović preko 20 usluga, a godiš- ca Zimske službe Grada oniše mehanizacija i opre- postojanja tog rekao je da od nje usluži preko 40.000 iV stepen Novog Sada, završen je i 66 vozila i mašina ma za rad Zimske službe udruženja. Mladi penzionera korisnika penzija, istakao predat na usvajanje. – navodi Ćubićeva. – Zahva- ne sMeju može mno- je Čolaković. za čišćenje ljujem vam biti gordi pa da go da se – Zahvaljujući saradnji na svemu ne čuju reči onih nauči. s Gradom, kontinuirano što ste koji su izgradili – Mladi se doprinosi poboljšanju učini- zeMlju, rekao je ne smeju socijalnog i materijalnog Održan Srpsko-mađa rski poslovni forum u PKV li dok ste potpredsednik biti gor- položaja korisnika penzi- Vlade rs nebojša Privrednoj komo- od 2014. izvoz beleži znat- 399,5 miliona evra, od čega bili radno Vić di pa da ja. To ostvarajemo jefti- aktivni, ali stefano ne čuju reči nijim prevozom, pomoći i ri Vojvodine (PKV) no veće stope rasta od sto- vojvođanski izvoz iznosi i za pomoć i onih koji su negom, besplatnim borav- uprotekle sedmice pa rasta uvoza. 218,8 miliona evra, a uvoz podršku koju ste izgradili zemlju. kom u banjama... održan je Srpsko-mađarski – Od 2016. godine na na- 180,7 miliona evra – rekao pružili državi Srbiji Penzionerima ne Na svečanosti je promo- poslovni forum, u organiza- šoj strani je i pozitivan sal- je Vučurević. da prevaziđe najveće iza- manjka energije i to se vidi visana monografija „Udru- ciji PKV i Privredne komore do razmene. Najveći obim Tema foruma je razvoj zove vezane za finansijsku na svakom koraku, jer su ženje penzionera Novog Budimpešte, a uz logističku robne razmene AP Vojvodi- komunalne infrastrukture stabilnost. Najveća zaslu- oni uključeni u društveni Sada 1946–2016” kao i podršku Ambasade Repu- ne s Mađarskom ostvaren u Vojvodini. ga penzionera je to što se život. Želim da im zahvalim sporazum o poboljšanju blike Srbije u Budimpešti. je 2017. godine, i to 545,1 – Mi smo još u postupku država oporavila i što ide za sve što su učinili, poseb- materijalnog položaja ko- Na forumu je bilo preko sto milion evra, od čega je naš pridruživanja EU mnogo napred, a obaveza nas mla- no učesnicima ratova koji risnika penzija. Događa- učesnika, a od toga preko izvoz 297,9 milina evra, a toga naučili i mnogo toga đih je da negujemo među- su oslobodili zemlju od ra- ju su prisustvovali pred- 40 predstavnika mađarskih uvoz 247,3 miliona evra. iskusili i grešili i cilj nam je generacijsku solidarnost znih okupacija, ali i onima stavnici Grada, Pokrajine, kompanija i institucija. Takav trend se nastavlja i da vama prenesemo naša i da vam pomognemo da koji su se borili u miru za Republike, ustanova i or- Predsednik PKV Boš- u ovoj godini. Prema poda- iskustva kako biste učili na uživajte u trećem dobu. izgradnju bolnica, fabrika ganizacija s kojima Udru- ko Vučurević istakao je da cima za prvih osam meseci našim greškama – naveo je Na nama je da sačuvamo i puteva, i to u veoma teš- ženje sarađuje, ali i članovi ukupna privredna saradnja 2018. godine, ukupna robna potpredsednik Privredne ono što nam je ostavljeno kim vremenima. Prenosim pobratimskog udruženja AP Vojvodine s Republi- razmena između AP Vojvo- komore Budimpešte Ga- i stvorimo nove vredno- vam pozdrave predsednika penzionera iz Niša. kom Mađarskom beleži od dine i Republike Mađarske bor Bartoš. 2012. godine stalan rast, a ostvarena je u vrednosti od Pomoćnik pokrajinskog

8 REPORTERnovosadski 1. 11. 2018. Nizak Dunav pokazao LETnjE sprudove, ali isplivalo i smeće TEmPERaTuRE, a zimskE

odostaj Dunava direktora JKP „Gradsko sLužbE izmeren kod No- zelenilo” Ivan Nožinić. Vvog Sada u uto- Retke su ovakve prili- rak, 30. oktobra bio je ke, to je sasvim sigurno 39 centimetara s tenden- s obzirom na to da je ovo cijom porasta narednih gradsko preduzeće zbog sPREmnE dana. Protok vode je ta- niskog vodostaja uspelo kođe veoma mali, a tem- da očisti i deo dna reke peratura je bila oko 15 koji je do sada uvek bio stepeni Celzijusa. pod vodom. Kad Dunavom svašta plo- – Da, posebno bih ista- padne vi, obale su nakon letnjih kao da nam se sada pru- U trećem maksimalnom pored aktivnosti na čišće- ska zimska veliK sneg, – Ako su dana prepune raznih ot- žila prilika da uklonimo grads stepenu pripravnosti JKP nju saobraćajnica i posipa- služba, a to Ko zelenilo p a d a v i n e padaka, plastike, a u je- i armaturu oko stubova „Put” angažuje se 28 rad- nja solju, postoji niz dru- je čišćenje angažuje oKo 130 slabije, pro- ljudi i 30 vozila sen kad duvaju vetrovi, ispod Mosta slobode koja nih jedinica na posipanju gih aktivnosti koje obavlja snega i po- cenjujemo lome se grane s drveća se tu nalazila od grad- soli i 39 na čišćenju i po - Zimska služba: pranje sa- sipanje soli na 30 loKacija situaciju od u gradu koje raste na obali i sve nje mosta. Taj deo plaže sipanju. obraćajne signalizacije i rizle na oko slučaja do slu- to smeće – ekološko, ko- očistili smo i od oštrog – U slučaju vanredne i pročišćavanje upojnih 30 lokacija u čaja. Isto je i s munalno pa i industrij- kamenja. Iako je u blizi- situacije, a to je četvrti kanala, slivničkih niša, gradu i Industrij- mehanizacijom, a sko – ulazi u rečni tok. ni stubova zabranjeno stepen pripravnosti, an- rigola i koruba na mosto- skoj zoni. prilikom jakih padavina Međutim, Dunav je ne- kupanje, neki kupači se gažuje se sva raspoloživa vima radi bržeg odvođe- Kad padne velik sneg, na raspolagnju imamo 30 obično nizak već duže svake sezone ogluše o mehanizacija – 34 vozila nja vode s kolovoza. Gradsko zelenilo anga- vozila – naveo je na kraju vreme i prilikom povla- upozorenja spasilačke za posipanje i 66 vozila i U poslednjih nekoli- žuje oko 130 ljudi. Nožinić. čenja vode u korito reke službe i tada bude povre- mašina za čišćenje. U slu- ko godina JKP „Grad - zaostaje dosta prljavšti- đenih, najviše na ovom čaju da ni to nije dovoljno, sko zelenilo” je, uz veli- ne na obalama te je sav delu plaže – napomenuo Gradski štab za vanred- ku pomoć Grada, znatno otpad koji je Dunav go- je Nožinić. ne situacije uvodi i druge obnovilo i osavremenilo dinama prekrivao sad na Između dve kupališne institucije – rekla nam je mehanizaciju, kaže sa- suvom. Gradsko zelenilo sezone Zelenilo se trudi Ćubićeva. vetnik direktora za me- iskoristilo je ekstremno da obnovi i oreže zeleni- Kako ističe, u toku se- dije Ivan Nožinić. nizak vodostaj Duna- lo, popravi klupe i korpe zone očekuju da će naba- – Nabavili smo dosta va i organizovalo akciju za otpatke, toalete, kabi- viti pet novih vozila s po- novih mašina, pre svega čišćenja kako bi najlep- ne i sve ostalo na plaži. sipačima i pripadajućom tarupe, koje, uz priključke ša plaža bila lepa i pre- – Trudimo se i da izve- opremom. koje imamo, možemo ko- ko zime, a sledećeg leta demo sve građevinske – Pripreme podrazume- ristiti cele godine – u pro- bezbednija za kupače. radove koje smo even- vaju i postavljanje verti- leće, leto i jesen za koše- – Ovako mali vodo- tualno planirali. Po za- kalne signalizacije za nje velikih površina trave, staj retko se viđa. Lepo vršetku svake sezone vožnju u zimskim uslovi- a zimi uz dasku za gura- vreme izmamilo je na obavezno postavljamo ma u skladu s projektom nje snega koja se postav- Štrand veliki broj No- drvenu ogradu između tehničkog regulisanja sa- lja na prednji deo koristi vosađana ovih dana. travnjaka i peščanog dela obraćaja. To su znakovi ih naša Zimska služba. I Društvene mreže i me- kako bi se koliko-toliko ograničenja brzine i upo- predstojeću zimu dočeku- diji prepuni su gotovo sprečilo nanošenje peska zorenja na klizav kolovoz jemo potpuno spremni za nestvarnih prizora s no- po travnjacima – kazao usled kiše, snega, leda i zadatke koje pred nas sva- vosadske gradske plaže i je Nožinić. poledice. Da podsetimo, ke godine stavlja Grad- Gradsko zelenilo iskori- Projekat sufinansira stilo je nizak vodostaj da Grad Novi Sad. Stavovi detaljno očisti peščani izneti u podržanom me- deo Štranda, na kojem je dijskom projektu nužno Održan Srpsko-mađa rski poslovni forum u PKV ostala veća količina sme- ne izražavaju stavove or- ća od Dunava koji se po- gana koji je dodelio sred- sekretara za regionalni vlačio – rekao je savetnik stva. M. M. I. T. razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samo- upravu Nebojša Drakulić u izjavi za medije rekao je da događaji ovakvog profila unapređuju saradnju Po- krajinske vlade, resornih sekretarijata i lokalnih institucija čiji je osnivač Po- krajinska vlada s partneri- ma u Mađarskoj. Srpsko-mađarski poslovni forum deo je aktivnosti predviđenih sporazumom o saradnji koji je PKV prošle godine potpisala s Privred- nom komorom Budimpe- šte.

1. 11. 2018. REPORTERnovosadski 9 Sava vladiSlavić u Službi TRiju naROda NakoN vekova zaborava, tek pre desetak godiNa započiNje zajedNičko rusko- srpsko sećaNje Na velikaNa koji ih je približio i trećem Narodu – kiNeskom, čulo se Na svečaNoj akademiji u orgaNizaciji udružeNja srba hercegovaca

Autor: Zoran Surla Foto: andrej Pap druženje Srba Hercegovaca i njihovih prijatelja u Srbi- ji Svečanom uakademijom „Grof Sava Vladislavić – most među narodima i vekovima” u dvorcu Eđšeg obeležilo je 350 godina od rođe - koji enciklopediji nja i 280 godina od smr- je svo- iz 1924. godine. Verujem ti ovog znamenitog Srbi- jim delom zadu- da se posle ove knjige on na iz Hercegovine. Među žio oba naroda i približio više nikad ne može poti- zvanicama su bili gosti iz ih trećem – kineskom – snuti iz istorije niti zabo- Rusije i ruske amba- rekao je na akademiji Mi- raviti u širokim slojevima sade u Beogradu, lović. srpskog naroda” – naveo a u programu Ogromno porodično je Milović. su učestvo- bogatstvo priticalo je sa Čini se, međutim, da vali i glum- skrivenih mesta u Herce- slavni pesnik nije dobro ci Srpskog govini i od poslova s trgo- poznavao našu slabost narodnog vačkim brodovima kojima da kratko pamtimo, čulo pozorišta su se bavile generacije Sa- se na skupu posvećenom Jugoslav vinih rođaka. Srba Hercegovaca i prija- govini njenog plemenitog hercegovačakom diplo- Krajnov i – Tokom četvrt veka di- telja u Srbiji Božidar Mi- sina koji je posle nestanka mati. Sanja Ri- plomatske službe u Rusi- lović. srpskih kraljeva i careva – Proteklo je šest dece- stić Kraj- ji vodio je niz izuzetno Na početku istorio- i despota dosad bio uop- nija a da ništa nije išlo u nov te Vo- važnih poslova. U ime grafske studije o Savi šte nepoznat našoj nauci. prilog Save Vladislavića. jin Ćetković Petra Velikog zaključio Vladislaviću, veliki Jovan Toliko nepoznat srpskoj Naprotiv. Tek krajem prve iz Beograda. je sporazum s moldav- Dučić napisao je: „Ovom istoriji da ga ni skup naših decenije 21. veka započi- – Ovaj čuveni sve skim knezom, s papom knjigom vraćam srpskom prvih naučnika rečju nije nje zajedničko rusko-srp- Hercegovac je pre- d o Klimentom XI započeo je narodu i zavičajnoj Herce- pomenuo u prvoj Srpskoj sko sećanje na velikana ko Dubrovnika, Ista- 2 0 0 7 . u ime ruskog imperatora nbula i Venecije stigao do godine kad je pregovore o konkordatu titule ruskog grofa i dugi osnovano rusko-srpsko Vlastelinska porodica između Moskve i Svete niz godina bio je jedan od udruženje koje se pozaba- Vladislavić je rođen 1664. godine u Jaseniku u Hercegovini, a škole je izučio u stolice. Preselio se u ve- najvažnijih savetnika ru- vilo vraćanjem lika Save manastiru Žitomisliću. liki dvorac u Petrogradu, skog cara Petra Velikog. Vladislavića na svetsku – Potiče iz loze Vladislavića, za koju se sa sigurnošću zna da je bila ugledna gde je rođenje prve ćerke Dugo je bio zaboravljen pozornicu. Ta tema nije vlastelinska porodica, kao i da su im Turci uništili imanja. Predanje kaže da su dočekao u društvu poro- u srpskoj istoriji, tek ga je iscrpljena i čeka nas još begovi Čengići stigli kolskim putem od Gacka do Avtovca a zatim do letnji - dice Petra Velikog – ka- Jovan Dučić svojom knji- dosta truda da za našeg kovca Vladislavić u Jaseniku i razorili ga. Deo porodice beži za Crnu Goru, a zao je predsednik Udru- gom iz 1924. godine vratio zemljaka učinimo ono što drugi u Rusiju. Predanje dalje kaže i kako je neki musliman iz porodice Zviz- ženja Srba Hercegovaca i u sećanje našeg naroda. A odavno zaslužuje – rekao dić iz Gacka u Dubrovnik odveo Savinog oca, uglednog trgovca Luku – reči prijatelja u Srbiji Božidar onda je opet pao u zaborav je predsednik Udruženja su poznavalaca biografije diplomate Vladislavića. Milović.

10 REPORTERnovosadski 1. 11. 2018. Karlovačka gimnazija proslavlja 227. rođendan današnja zGrada saGrađena je 1891. Godine Po Projektu julijusa Partoša, MađarskoG arhitekte

IsKORaK Ka mOdERnOj IzlOžbEnOj POsTavcI je od 30 godina. Taj cen- Privodi se kraju uređenje Muzeja zus je 1920. godine ukinut Prisajedinjenja. Gradi se i Park za razne – ističe Veljanović. arlovačka gimna- i dva viša (humaniora). zija najstarija je Nastavni jezik bio je la- Muzejske Manifestacije u letnjiM MeseciMa Centralni eksponat. srpska gimnazija, tinski, a učili su se ne- U Muzeju će dobiti mesto K Autor: Eržebet marjanov Foto: andrej Pap osnovana 1791. godine, i mački, istorija, zemljo- i slika Anastasa Bocarića prvog novembra proslav- pis, prirodne nauke, „Velika narodna skupšti- lja 227. godišnjicu rada. antropologija, rimske žurbano se pili oko 500 dokumenata, Đorđa Lazića Ćapše, dr na u Novom Sadu” s isto- Na padinama Fruške starine, fizika, logika i priprema Mu- fotografija i tekstova za Petra Konjovića, rad aka- rijskom tematikom pri- gore, u centru Sremskih moralka. Kasnije je uve- zej prisajedi- katalog koji ovekovečuje demskog slikara Vidoja sajedinjenja, koja se sada Karlovaca, nadomak pra- den i grčki jezik. njenja u No- istorijski događaj prisaje- Tucovića, župnika Blaš- nalazi u Muzeju Vojvodi- voslavne crkve nalazi se Prvi direktor bio je Jo- vom Sadu koji dinjenja kao rezultat Veli- ka Rajića, rad slikara Je- ne. Bocarićevo delo biće školska zgrada, koja do van Gros, Slovak koji je Uje dobio prostor u neka- kog rata. nea Višinke, portret Pavla jedan od centralnih ek- današnjih dana izgleda doktorirao u Jeni, a sle- dašnjim kancelarijama – U toku je saradnja s Tatića, rad akademskog sponata. autentično. deći Andrija Volni, tako- Arhiva Vojvodine. U pla- dizajnerima i arhitektima slikara Siniše Labusa, dr Delo prikazuje poslani- Glavni inicijatori i fi- đe Slovak. Stratimirović nu je da bude otvoren do na izradi vizuelnih efekata Babijana Malagurskog, ke u sali hotela „Grand”, nansijeri bili su mitropo- je birao profesore i do- 25. novembra kada će biti izložbenog prostora kako rad akademskog slikara koji se nalazio na glav - lit Stevan Stratimirović vodio direktore. Sledeći svečano proslavljena sto- bi bio ispunjen na savre- Milana Kulačića... nom novosadskom trgu, i trgovac Dimitrije Ana- direktor bio je Georgije ta godišnjica ujedinjenja men način. Do sada smo Među slikama su i por- današnjem Trgu slobode. stasijević Sabov, koji je Karlo Rumi, a od 1821. Banata, Bačke i Baranje s radili klasičnu postavku, treti sedam žena, dele- Poslanici su tu stigli 25. izdvojio zamašnu sumu godine Pavle Magda. Kraljevinom Srbije. ovo će biti iskorak ka mo- gatkinja Velike narodne novembra (12. po starom novca od 20.000 forinti Današnja zgrada sagra- Do sada su završeni zi- dernoj izložbenoj postav- skupštine u Novom Sadu. kalendaru) 1918. kao iza- za izgradnju škole. đena je 1891. po projek- darski i molerski radovi ci – kaže Veljanović. Portret Mare Malagurski brani u 211 opština Bana- Slobodoumna shva- tu Julijusa Partoša, ma- u unutrašnjosti budućeg uradio je akademski slikar ta, Bačke i Baranje, nakon tanja prosvećenog ap- đarskog arhitekte. Kada muzeja i na fasadi zgra- Dvadesetak portre- Vasa Dolovački, Katice raspada Ugarske. Njih solutizma uticala su na je sagrađena, ujedno je de. Ulaz u Muzej dobio je ta. Dodaje da su na ras- Rajčić – akademski slikar ukupno 757 donelo je od- unapređenje školstva bila i Patrijaršijski dvor i široke stepenice koje će polaganju imali nepune Đorđe Sekulić, slika Olge luke o otcepljenju pome- na čitavom prostoru smatrana je najreprezen- u vidu amfiteatra činiti dve godine za pripreme Stanković rad je akadem- nutih oblasti od Ugarske i Habzburške monarhije. tativnijom srpskom gra- celinu s budućim parkom iako za veličinu takve skog slikara Zorana Bula- prisajedinjenju Kraljevini U skladu s duhom vre- đevinom u Vojvodini. koji se trenutno uređuje teme odnosno stalnu po- tovića, portret Anastazi- Srbiji. Bili su to većinom mena, putem otvaranja Škola ima veoma vred- između Muzeja Vojvodi- stavku istraživanje traje je Manojlović naslikao je Srbi, kao i Bunjevci, Slo- svetovnih škola, tokom nu biblioteku za istoriju ne i Muzeja savremene od sedam do deset go - akademski slikar Dragan vaci, Rusini, Šokci, a zapi- čitavog 18. veka, radi Srba u Mađarskoj. Karlo- umetnosti. Na taj način dina. Među izložbenim Miličić, Mandu Sudare- sano je i nekoliko Nemaca se na prosvećivanju i vačka gimnazija je filološ- će ulaz sa širokim stepe- predmetima Muzeja pri- vić akademski slikar De- i jedan Mađar. izgrađivanju visokog ka gimnazija i ustanova nicama i parkom obezbe- sajedinjenja biće i dvade- jan Trifunović... Projekat sufinansira kulturnog nivoa sveu- od posebnog nacionalnog diti pogodno mesto da se setak portreta najznačaj- – Ne treba zaboraviti da Pokrajinski sekretarijat kupnog stanovništva, značaja koja spada među u letnjim mesecima tamo nijih ličnosti tog vremena, su političari i odvažni lju- za kulturu, javno infor- pa tako i Srba. Za srp - pet u Srbiji. Jedna od naj- održavaju razne tribine, dela savremenih umetni- di koji su učestvovali u or- misanje i odnose s ver - ski narod u Austriji či- većih vrednosti iz botani- radionice i druge muzej- ka. Portreti su slikani u ganizaciji Velike narodne skim zajednicama. Sta- tav 18. vek biće u znaku ke jeste Volnijev herbari- ske manifestacije. tehnici ulje na platnu u skupštine dali pravo gla- vovi izneti u podržanom borbe za srpske škole i jum, koji datira s kraja 18. Istoričar Zoran Velja- istoj dimenziji. Posetioci sa i ženama. Dakle, žene medijskom projektu nuž- štamparije. veka i čuva se upravo u bi- nović, kustos i arhivski će imati priliku da vide s ovih prostora su među no ne izražavaju stavove Gimnazija je počela s blioteci ove gimnazije, a savetnik, koji s ekipom portret dr Ignjata Pavla- prvima u svetu mogle da Pokrajinskog sekretari- radom 1. novembra 1791. pre godinu dana počela je mladih saradnika vodi sa, rad akademskog sli- glasaju. Takvo pravo ima- jata za kulturu, javno in- i imala je šest razreda, digitalizacija njenog sadr- organizacione poslove kara Gige Đuragića Dile- le su samo žene Novog formisanje i odnose s ver- četiri niža (gramatika) žaja. M. M. I. T. na uređenju Muzeja, na- ta, dr Slavka Župunskog, Zelanda i 18 žena u En- skim zajednicama koji je vodi da su do sada priku- rad akademskog slikara gleskoj, koje su bile stari- dodelio sredstva.

1. 11. 2018. REPORTERnovosadski 11 Južni vetar i devedesete BROThERs MC ViTEzi Na CRNiM dVOTOčkašiMa

Autor: Nikea Vučetić vet bi bio je. Kada je Robert Saba- nik kluba, šarmantni mnogo lepše di prvi put kročio u klub, Srđan Simić ističe da se mesto kada bio je „henger”, neko delima bore protiv pre- ne bismo za- koga su posmatrali i ko drasuda onih koji misle ključivali o je morao da se dokaže da su bajkeri divljaci koji sknjizi na osnovu korica, da bi potom dobio lentu jure 300 na sat. uverila se vaša novinar- „prospekt”, što bi zna- – Ljudi imaju potpuno ka kada su je ljubazno i čilo da stažira, a u zavi - pogrešnu sliku o nama. domaćinski dočekali uz snosti od zalaganja, po- Svake godine se maski- sir, ribu, vino i masline stao bi punopravni član ramo u Deda Mrazove iz Istre – Brothers MC, i stekao pravo glasa. Sa- i nosimo paketiće deci evedesete nisu daleko i mnogi ih se nerado sećaju bajkeri iz Novog Sada, stanci se održavaju sva- ometenoj u razvoju, kao turbulentnih godina, punih kriminala, siro- koji postoje više od de- ke nedelje, a na njima se igramo stoni fudbal za maštva, beznađa, inflacije koje svet nije zapamtio. cenije sa svojih preko planiraju putovanja i ra- decu s Kosova, organi- D 60 članova. Prinčevi u zne akcije, uglavnom hu- zujemo Uskršnjeg zeku, Deo kriminalnog miljea 90-ih u Srbiji, konkretno u Beo- kožnim jaknama ispo- manitarne, uz neizostav- redovni smo davaoci gradu, predstavio je režiser Miloš Avramović u svom film- stavili su se kao pravi ni osmeh, pivo i meze. krvi, a kad god je neka skom ostvarenju „Južni vetar”, za koji su scenario potpi- džentlmeni – ne psuju, Dugogodišnji bajker, važna akcija, napravimo dame poštuju, iako su inženjer po struci, Mi- defile motorima pa smo sali Avramović i Petar Mihajlović. im članstvo u klubu za- lan Bandić Bandit tvr- tako dočekali učesnike U 140 minuta ispričana je priča o lakom moralu i velikim branili, uljudno se pona- di da su u celoj Evropi Velikog kola za Ginisa parama, brzom i ludom životu bez granica i realnog rasu- šaju, akcentujući šegu, a stekli prijatelje koji ih i sprovodili ih, čuva - prijateljima i strancima rado ugoste, od Hrvat- mo rokenrol na kultnoj đivanja, punom nasilja, straha i lažnih nada, a Novosađani spremni su da pomo - ske, Makedonije, Italije, manifestaciji Blok Stok, su premijerno „Južni vetar” na velikom platnu i glumačku gnu u nevolji, naročito Španije do Grčke, Fran- bili smo deo koncerta ekipu na bini videli pretposlednje sedmice oktobra u Are- na drumu. cuske, Beča i Nemačke. „Rock&Joy” nedavno ni sinepleks. – Cilj našeg okupljanja – U jednoj turi pređe- održanog za Sigurnu jesu putovanja i druže- mo i do 10.000 kilome- dečju kuću – nabraja Si- Glumci su film posvetili pokojnom Nebojši Glogovcu čija nja. Gde god se pojavi- tara! Neopisiv je osećaj mić aktivnosti klupskog je to poslednja mo u svetu, ponosno no- slobode dok vozite u humanitarnog rada. i odlična rola. simo boje svoje zemlje i koloni po svim vremen- Mlađani član Stefan ne gledamo nacionalnu skim uslovima, noseći Joksimović kaže da je Verodostojno su pripadnost – ističe Saša samo kišno odelo, flašu jedino u ovom klubu do- odigrali svoje Malinović, predsednik rakije na poklon i naj- bio podršku i razumeva- uloge i Bjelo- Moto-unije Srbije i Voj- nužniju opremu. Osetite nje, kao i da se neretko vodine i potpredsednik miris zemlje, vazduha, dogodi da neko na putu grlić, Biković, Moto-kluba Brothers upoznajete divne ljude ima problem, pri čemu Todorović, Di- MC. koji gaje identičnu bajkeri uskaču u pomoć, klić kao i pleja- Da je lako biti deo nji- strast prema kompaktni i svi hovog članstva – nije! Hi- motorima! za jednog, da mladih je- rarhija posto- To morate jer „kada srpskih ji, a red da doživi- i m a š glu- mora te – priča prijate- maca. da se Bandić. l j a , po- Predsed- štu-

12 REPORTERnovosadski 1. 11. 2018. Zdrav vikend BROThERs MC na Fruškoj gori ViTEzi na CRniM DVOTOčkašiMa

Foto: Lazar Dimitrijević esenji Fruško- gorski maraton Jviše je ovog vi- kenda ličio na proleć- no-letnji s obzirom na vremenske prilike i tem- peraturu od preko 20 stepeni Celzijusovih. Nije samo to bio razlog za masovno učešće u pešačenju već i odlična atmosfera koju su širili učesnici maratona. Više stotina Novosađana ali i ljudi iz okru- ženja šetalo je po opalom lišću krivuda- vim fruškogorskim stazama sa željom da stignu na cilj, ali pre svega da dišu punim nemaš problem”, tvrde no poštovanje propisa, neobeleženi putevi, vo- svrate i upoznaju naš plućima nekoliko sati u prirodi. Svi koji članovi Brothers MC, objašnjava nam potpred- zači koji nas ne poštuju, divan grad. su startovali na četiri, 10 i 25 kilometara najpoznatijeg i najorga- sednik Saša Malinović: a povrh toga bili bismo Topla porodična – stigli su i na cilj s osmehom. M. M. I. T. nizovanijeg moto-kluba – Na putovanjima vo- zahvalni Gradu kada bi atmosfera Moto-kluba u Novom Sadu. O oni- zimo u koloni iz koje se razmotrili naš predlog Brothers MC tera sve ma koje su izgubili ne ne izlazi, ne uleće se u da se naprave kampovi nas da malo bolje raz - žele da govore. Rado ih makaze; red, disciplina, kao u svetu, jer poda - mislimo pa kad upozna- Spens: jesenji eko-centar se sete i zbog njih uvek kultura saobraćaja, or- tak da na svim granič- mo tako zaposlene, po- nose kacige i neophodnu ganizovanost samo su nim prelazima uđe pre- rodične, sa smislom za kološka manifestacija Novosadska jesen opremu, koja nije nimalo neki od naših postulata ko 300.000 motocikala humor, opuštene, stra- i ove godine je bila zapažena i veoma jeftina. bez čijih uvažavanja ne dovoljno govori koliko bi stvene ljubitelje moto- Eposećena. Na prvom spratu Spensa sva- Koliko je možete pristupiti klubu. to doprinelo razvoju tu- ra, shvatimo da možda kodnevno su sugrađani mogli da važ- Mi smo najranjivija ka- rizma i ekonomije. Dvo- prinčevi više ne dolaze kupe cveće, sadnice, zdra- tegorija i ovim putem točkaši samo prođu na belom konju! ve namirnice, zanimljive želimo da skrene- kroz Novi Sad ručne radove, da čuju mo pažnju na jer ne posto- naše učešće. ji uređen savet o medu i glji- Nerviraju nas prostor za vama, a održano je loši i njih, ume- i nekoliko tribina sto da za stručnu javnost i građane. Za mali- šane je uobičajeno tokom Novosad- ske jeseni priređeno nekoliko radionica na kojima su mogli naučiti osnove ekoloških principa.

1. 11. 2018. REPORTERnovosadski 13 Pab „Dva Psa” mEsTO gDE su svi NOvOsađaNi jEDNaki Autor: Nikea vučetić ko ste ikada pu- „Dva psa” odiše pristoj- otkriva da obožava Sr- tovali i svratili u nošću. biju i da istražuje njene aneki pab u svetu, Kad poželi da pobe- skrivene lepote. mogli ste videti kako ih gne od kafanskog života, – Video sam čari naše odlikuje specifičan šarm, vlasnik Goran odlazi na zemlje iz sasvim drugog autentičan enterijer, opu- obronke Fruške gore, gde ugla vozeći dvotočkaš, štena atmosfera, dugačak s porodicom gaji zdrave zaustavljajući se na me- šank, sijaset vrsta piva i organske proizvode – stima koja lako zaobi- kvalitetna muzika kivi, grožđe i smokve, a đemo i uvideo raj pa bih Jedan takav osmislio odnedavno je i samouki svakom preporučio Ra- je Goran Gvozdenović, pčelar koji je s blagode- jačke pivnice, Krupanj- vlasnik paba „Dva psa” tima pčelarstva upoznao sko vrelo, manastire i Al’ se nekad dobar u strogom centru grada, porodicu pa mu neretko vidikovce Ovčarsko-ka- s namerom da Novosa- pomažu kada treba da se blarske klisure i svaka- đanima priušti moguć- vrca med. ko našu prekrasnu Fruš- nost da se na tren osete – Kada su nam se u ku goru. čvarak jeo poput junaka Del Boja i planinsku kućicu useli- Ovaj porodični čovek Čvarak-fest održava se u nedelju u kaću i oČekujemo rekordan Rodnija iz Londona dok le pčele, posmatrao sam tvrdi da je danas teško piju izvrsnu kafu, 40 pune dve godine njihov biti ugostitelj, ali da su broj posetilaca i kazana za topljenje Čvaraka, a manifestacija bi vrsta čajeva, litre i litre razvoj, pročitao sijaset Novosađani kao gosti dogodine trebalo da preraste u mini-sajam – kaže miroslav piljić piva, a sve u više nego knjiga o toj temi i za - veoma prijatni. prijatnoj komšijskoj interesovao se za pro- – Nemam problem s Autor: Nikea vučetić atmosferi, praćenoj la- izvodnju meda. Danas pijanom i nekulturnom nedelju će u Kaću i sve građane Srbije da „Sveti Sava”, dolaze nji- ganom muzikom. imam svoj čarobni proi- masom jer ovamo zaista od deset sati biti nam se pridruže. Želimo hove kolege iz Ledinaca S radija dopire Šade, zvod bez kojeg ne mogu dolaze uljudni – napomi- održan Deveti da prerastemo u sajam, i Bačkog Petrovca, pevač mirno je i opušteno, s da započnem dan, što nje. u Čvarak-fest, najmasovniji prošle godine smo imali Todor Maletin, organizo- jednog kraja lokala čuju preporučujem vašim či- Da je nadaleko poznat dosad. Na terenu Unime- glavnog sponzora i biće vali smo likovnu koloniju se glasovi mladića koji taocima –med, uz limun po dnevnim žurkama ta topiće se domaći čvar- s nama i ovaj put. To je akademskih i naivnih sli- igraju karte, u ćošku sedi i mlaku vodu. Med bez za doček Nove godine, ci, a takmičari i izlagači Enerdžinet, koji će pored kara – najavio je organi - zaljubljen par, dok u dru- bojazni mogu da pro - potvrđuju oni koji svoj dolaze najkasnije u devet ekipe za topljenje čvara- zator. gom uglu veliko društvo dam ili poklonim prija- sto rezervišu još u av- sati, najavljuje organi- ka imati i štand sa svojim Čvarak ili svinjska bom- zbija šale. I nije važno ko teljima jer je bez sirupa, gustu. Ugodna i prijat- zator obećavajući dobar proizvodima. Dženeral bona, kako se u šali kaže, su ni čime se bave, šta su aditiva i boja, potpuno na atmosfera kao impe- provod i mrsno jelo. Do motors izložiće Fordove nekad je bio sirotinjska obukli, dok god se dobro prirodan i zdrav. Ujed- rativ razlog je zbog kog sada se prijavilo gotovo terence za poljoprivred- hrana, ali danas... zabavljaju. no, pomažu mi supruga je pab „Dva psa” postao 40 ekipa, a ranijih godina ne radove. Biće tu i Štaje- – Tržište određuje Na zidu visi polica s i ćerke, a kvalitetno vre- idealno mesto na kojem bilo ih je 20–25. rovi traktori, dve banke s cenu. Desilo se to da je knjigama Perl Bak, foto- me provedeno s njima su svi Novosađani – Dosad smo imali naj- povoljnim kreditnim lini- industrijalizacija odra- grafije grandioznih glu- u prirodi zaista jednaki! više 43 ekipe, ali veruje- jama – rekao je Piljić dila svoje, svinje više maca američke scene, nema cenu mo da će ova godina biti Čvarak-fest je u nede- nisu masne kao ranije sve u drvetu, kao i pult – ispričao rekordna. Međunarod- lju, a futoška Kupusijada – umesto 40 i više od- di-džeja s kog pravi za- nam je ni karakter daće ekipa iz u subotu, da li je to kon- sto, sad ima samo 20. Uz bavnu rok atmosferu Goran. Istre i dve iz Skoplja. Biće kurencija? to, masnoća se koristi za svakog petka, dok se su- Stra- i takmičari iz Republike – Kiseli kupus ide uz salame i druge prerađe- botom čuje haus, a vi se stveni Srpske koji su zastuplje- čvarke, to je poznato. Do- vine. Volim da kažem da smeštate u udobne fote- zalju- ni kroz zavičajna udru- sta takmičara i izlagača iz je hrana kultura, a pošto lje, neke čak i iz 18. veka, blje- ženja u Vojvodini kao što uže Srbije oduševljeno je je Novi Sad prestonica da biste zaigrali partiju nik u su Zmijanje, Podgrmeč... što će moći da učestvu- kulture, Kać se trudi da šaha ili neku drugu druš- motor, Priča o čvarcima se širi, ju na obe manifestacije. bude glavni grad hrane. I tvenu igru. Pun topline Gvoz- u početku smo dopirali Čvarak-fest ima i huma- nadamo se da ćemo pre- i s ljubavlju rađen, pab denović samo do Novog Sada, a nitarnu stranu – Udruže- rasti iz festivala u sajam sad smo izašli iz Srbije – nje roditelja dece obolele – rekao je Piljić na kraju i kaže predsednik Organi- od raka imaće štand kao dodao da će naredne go- zacionog odbora Čvarak- i dosad. Nastupiće KUD- dine Čvarak-fest prosla- festa Miroslav Piljić. ovi „Stevan Mokranjac” i viti deceniju postojanja. Takmičari donose svoju masnoću. Ložiće se is- Glavica zdravlja s futoških njiva ključivo drva, kao nekad. Tradicionalna 19. Futoška kupusijada održava se Predsednik žirija od prvog drugog i trećeg novembra. To je jedinstvena ma- festivala je prof. dr Đorđe nifestacija u Srbiji koja se obeležava u čast kupusa Okanović, uz njega su pri- i svake godine održava se na istom mestu, a naj- vrednik Drago Marjanac, važnije je da se promoviše autohtona sorta kupu- Milan Ivić, Paja Dobano- sa kakva se uzgaja i prerađuje isključivo u Futo- vački i Miroslav Piljić. U gu. Na manifestaciji će biti promovisan projekat Kaću se očekuje lepo vre- „Futoški kupus – brend Srbije”, predstavljanjem me u nedelju, možda će privrednih potencijala Futoga, lokalnih običaja i tu- majstorima pored kotlića rističke ponude sela, s akcentom na pripremanju biti i toplo, ali će čvarci i jela od futoškog kupusa. Takođe, tokom dva dana njihov kvalitet biti posto- kupusijade biće održan i Deveti susret proizvođa- jani. ča tradicionalnih proizvoda Srbije i festival „Terra – Biće oko 22 stepena, madre Srbije” pokreta „Slow food”. pozivamo Novosađane sponzor redakcijske strane

14 REPORTERnovosadski 1. 11. 2018. 1. 11. 2018. REPORTERnovosadski 15 16 REPORTERnovosadski 1. 11. 2018. Prometej izdavač VRaćam sE u sRbiJu, u NOVi sad godine na Sajmu knjiga Mnogi Mladi i vrSni STudenTi, PoŠTo oSnovne već pomalo uključuje u verzitetima joj govori da bi STudiJe ZavrŠe na nekoM od SrPSkih naučni rad i da doprinosi bilo od višestrukog znača- univerZiTeTa, odlaZe na MaSTer u inoSTranSTvo nauci. Na taj način, sma- ja i za državu i za studen- graBeći nova ZnanJa, iSkuSTva i ideJe Za tra ona, nastavila bi da te kada bi saradnja izme- SvoJ Budući doPrinoS nauci. Jelena MaTović, usavršava i produbljuje đu profesora i studenata diPloMirana heMičarka, Pored Toga ŠTo voli znanje i iskustvo. bila jača, naročito na laBoraToriJSki rad, voli i SvoJu drŽavu i SMaTra – Prilika za njenom matič- da JoJ Je ovde MeSTo usavršava- Smatram nom fakulte- nje sma- da je tu PMF-u. Autor: Zoran surla profeSorima lako tram da da primete kvalitetne – Sma- elena Matović di- kolega, to bila prva prili- uvek Studente još u toku tram da plomirala je hemiju ka da iskusi kako je to biti ima i naStave, a po je profe- na iSpitima. m Sebno na PMF-u s čistom hemičar u Srbiji i misli da plan mi ogli bi da s o r i m a desetkom. Kao sti- je vrlo pametan korak je da ih preuzmu inicijativu i da lako da upoznaju S pendista Erasmu- uključiti praksu u doma- iskori- tudente pr i me t e S i sMundusa za dvogodišnji će školstvo i visoko obra- stim što Straživanjima kvalitetne J kojima S master program, prvu go- zovanje. više. Rad e bave studente još nagrada Za iZdavački PoduhvaT dinu mastera završila je u – Izrada diplomskog u laborato- u toku nasta- Francuskoj, a sada je na rada na PMF-u podrazu- riji sigurno ću ve, a posebno na godine dodelJena iP „PravoSlavna završnoj na Univerzitetu meva da budemo uključe- želeti u budućnosti. ispitima. Mogli bi da reč” Za knJigu „crnJanSki – BiograFiJa u Helsinkiju. Ljubav pre- ni u naučni projekat s od- I dalje nisam sigurna že - preuzmu inicijativu i da Jednog SećanJa” Mila loMPara ma ovoj prirodnoj nauci govarajućim mentorom. lim li da radim na fakulte- upoznaju studente s istra- Autor: Zoran surla oduvek je osećala, a po- Dr Ksenija Pavlović je ne- tu u istraživačkoj grupi ili živanjima kojima se bave, djednako istu ljabav gaji i verovatno mnogo dopri- u laboratoriji, na primer u da organizuju mentorstva a najboljeg izdavača 60 objavljenih naslova u prema Novom Sadu i Srbi- nela tome da se zaljubim kozmetičkoj industriji, koja narednim generacijama godine na 63. Me- ediciji „Srbija 1914–1918”, ji, gde će se vratiti po za- u naučnoistraživački rad. bi takođe imala istraživač- uz pomoć studenata koji Zđunarodnom beo- dok izuzetan doprinos vršetku master studija. Za mene je istraživačka ki karakter, samo u malo su se već pokazali dobri- gradskom sajmu knjiga srpskoj lingvistici daje – Iako PMF postoji i u laboratorija pravi izazov i drugačijoj formi. Dajem ma – napominje ona. proglašen je novosadski knjiga Miloša Okuke Kragujevcu, odlučila sam najlepše što hemija može sebi još nekoliko godina Vraća se u Srbiju, u Novi Prometej ravnopravno sa „Srpski dijalekti”. da se preselim u Novi Sad da pruži – oduševljeno da se dodatno pronađem Sad i želi da bude motiva- Službenim glasnikom. „Pravoslavna reč” je kako bih se hemiji što više priča mlada naučnica. kao hemičar i da otkrijem i cija mladim hemičarima. Da su Novosađani ove zajedno s Akademijom posvetila i ni najmanje se Po završetku master sama odgovor na ovo pita- Sigurna je u to da će uži- godine bili hit Sajma, po- nauka i umjetnosti Re- nisam pokajala. Smatram programa želja joj je da nje – rekla nam je Jelena. vati u svom poslu. tvrđuje i nagrada za iz- publike Srpske iz Banja- da se Univerzitet u No- nastavi dok- Prilika za obrazovanje – I biću ponosna na sve davački poduhvat godine luke dobila i nagradu za vom Sadu ne može torske van Srbije je mnogo, kaže što ću uraditi. Nadam se dodeljan za knjigu „Cr- najboljeg izdavača iz di- poredi ni s jednim studije. ona. Stipendije su odlične i da ću za deset godina biti njanski – biografija jed- jaspore za knjigu „Spo- drugim i ispunio Vole- sjajno je steći iskustvo stu- u poziciji da sarađujem s nog sećanja” Mila Lom- meničko blago Republi- je sva moja oče- la bi diranja na stranim univer- mladima, dajem im po- para, koju je objavilo IP ke Srpske” Ljiljane Ševo. kivanja – kaže d a zitetima i praćenja rada u dršku i smernicu kako da „Pravoslavna reč”, ina- Ova nagrada uručena je i Jelena. se njihovim laboratorijama. što bolje ostvare svoje po- če dobitnik Oktobarske novosadskoj Akademskoj U sklopu – Međutim, smatram da tencijale u svetu hemije. nagrade Grada Novog knjizi koja je s Društvom predmeta na se nakon svega toga tre- I da im svojim primerom Sada. članova Matice srpske u osnovnim stu- ba vratiti. I primeniti sve dam veru da vredi ostati Prometej je godina- Crnoj Gori iz Podgorice dijama imala što smo naučili van ze- u Srbiji – otkrila je Jelena ma jedan od najrelevan- objavila „Istoriju američ- je obaveznu mlje i pokušati da damo svoju najveću želju. tnijih srpskih izdavača, ke književnosti” Radojke praksu u fir- doprinos u Srbiji. Verujem koji objavljuje kapital- Vukčević. mi ili labo- da se kvalitet svuda ceni Nauka ipak nije na lingvistička izdanja, Dodajmo i da je Speci- ratoriji. Ona i nadam se da će jednog sav njen život izuzetna istoriografska jalno priznanje za mla- smatra da joj dana biti posla i za mene i književna dela doma - dog dizajnera uručeno je, kao i u Srbiji – iskrena je Volim putovanja, će i strane poezije i pro- Jeleni Vasiljević za knjigu veći- Jelena. istraživanje novih ze, prepoznatljiv je po „Hostel Beatrice” Miloša n i Misli da mesta, ali uvek uz izuzetnim monografija- Švonje u izdanju Prome- se knji- foto-aparat. Sva- ma, a posebno se ističe teja. ga može ka vrsta aktivnosti napi- koja uključuje moje prijatelje najdraža Kapitalno izdanje sati na mi je zanimacija, bio Povodom obeležavanja sto godina od završet- t e m u to odlazak na kafu ili ka Prvog svetskog rata, kao i stogodišnjice od šta tre- obnavljanje gradiva prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji, na 63. ba ura- noć pred ispit. Volim Međunarodnom sajmu knjiga predstavljena je d i t i da čitam i obožavam edicija „Prvi svetski rat u srpskoj književnosti” u da što da gledam filmove. U izdanju JP „Službeni glasnik”. manje Kragujevcu sam ak- – Edicija prikazuje veličinu i pobede i stradanja mladih tivno trenirala ples našeg naroda u Prvom svetskom ratu, to je prili- od la zi deset godina i to je ka da se setimo naše istorije koja je ostavila ve- u ino- svakako bio divan like ožiljke, i genetski i kulturološki, jer je čitavo stran- period mog života naše društvo bilo na ivici opstanka – rekao je na stvo. A – rekla nam je Jelena promociji ministar kulture i informisanja Vladan iskustvo na na kraju. Vukosavljević. stranim uni-

glavni i odgovorni urednik: Zoran Surla , [email protected] ZaMenik urednika: Marija Magdalena idei Trifunović, [email protected] CIP - Katalogizacija u publikaciji PreloM: dart group agencija, novi Sad Tehnički urednik: Jelena Mihajlović Biblioteke Matice srpske, Novi Sad redakciJa: Jovan Tanurdžić, eržebet Marjanov, nikea vučetić, ljiljana Budić Stanković, [email protected] 659.3 (497.113) FoTo-rePorTer: andraš otoš, andrej Pap lekTor: Biljana rac iZdavač: lokal media d. o. o. novi Sad Novosadski reporter / glavni i direkTor: Srđan vučurević, [email protected] odgovorni urednik Zoran Surla God. 2, Novi Sad: Lokal Media Novi Trg neznanog junaka 4/i, novi Sad, telefon i faks +381 21 /3824 333, [email protected] Sad, 2015- . - Ilustr.; 30 cm Žiro račun 165-23047-65 addiko banka Nedeljno. Štampa: gPk Štamparija Borba d. o. o. Beograd, kosovska 26 ISSN 2406-2022 = Novosadski „Novosadski reporter” je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima: Zrenjanin, Somborske novine, reporter Nove kikindske novine, Vršačka kula, Subotičke novine i Nedeljne Novine. www.nsreporter.rs COBISS.SR-ID 293986823

1. 11. 2018. REPORTERnovosadski 17 18 REPORTERnovosadski 1. 11. 2018. REms GRad kRaljEva hrama koji su kajzerovi prosto predodređen da Prema legendi, Sveti duh u obličju belog goluba Neizbrisivi zločini SPuStio je Svetu amPulu (Sainte amPoule) S uljem na krštenju artiljerci od 1914. do 1918. bude pozornica veli- godine redovno gađali s kih istorijskih događa- franačkog kralja hlodovika i još krajem Petog veka obližnjih uzvišenja. ja. Tokom Drugog svet- Rems je udaljen 150 Autor: Zoran surla Još bliže od Rajne, Rem- skog rata ponovo je bio kilometara od Pariza i čini deo satelitskog ad prema asocijacijama koje ta reč duh u obličju belog golu- su je reka Marna, sinonim okupiran i razoren, ali za klanicu zvanu Veliki je baš u okolini grada 7. prstena gradova uz Remsu krene- izaziva. Centar proizvod- ba spustio je svetu ampulu Amjen, Avr, Le Man, te od pomoć- nje penušavog pića jeste (Sainte Ampoule) s uljem rat. Tamo je u dve bitke maja 1945. u 2.17 h uju- na samom početku i pred tro general Alfred Jodl u Oser i Troa. Vrlo bli- nog pariskog gradić Eperne, kroz koji na krštenju franačkog kra- zu je Rajna, iskonska aerodroma vodi Avenija Šampanj pre- lja Hlodovika I još krajem kraj rata poginulo gotovo ime Vermahta potpisao 800.000 vojnika. A ne- bezuslovnu predaju vr- granica prema Ger- kBuve, veličine i izgleda te- puna mezona – malih vin- petog veka. Od tada svi manima i francuska što dalje u Belgiji, na sa - hovnom štabu saveznič- mišvarskog, ubrzo će vam skih dvoraca. Među njima francuski kraljevi kru- mora. Nemci su im se krajolik učiniti veoma je i „Moët & Chandon”, nišu se u Remsu, kao što moj granici s Francuskom, kih ekspedicionih snaga nalazi se Ipr, u kom su 22. generalu Dvajtu Ajzenha- redovno nezvano poznatim – kao da ste za- dom Dom Perinjona. su srpski kraljevi kruni- dolazili u goste, bilo šli u blage vinorodne pa- U Cezarovo vreme ovde sani u Žiči. Podsetimo da maja 1915. Nemci prvi put ueru. Zanimljivo je da je upotrebili otrovni gas, prema slovu teksta kapi- kao Bizmarkovi Pru- dine Fruške gore su bili Gali odnosno Kelti, jedino kralj Aleksandar, si, Vilhelmovi grena- ili Šumadije. ratoboran narod koji je veza razliku od njegovog koji je kasnije po tom gra- tulacija stupila na snagu du nazvan iperit, a tokom dan kasnije u 23.01 sat, a diri ili Hitlerovi naci- Ušli smo kovima mučio Rim. S vre- oca Petra, nije krunisan u sti, i uvek ostavljali u Šampa- menom, međutim, potpa- Žiči, i to zbog procedural- cele bitke poginulo je i ra- tad je u Moskvi već bio njeno više od 100.000 voj- 9. maj. pustoš. Ni tri Evrop- nju, fran- li su pod vlast carstva i nih razloga. Naime, crkve- ske unije ne mogu c u s k u senata a usput su primili ni poglavari iz Hrvatske i nika. Od kraja Velikog rata se neprekidno, svaki da izbrišu narodno pokraji- kulturne i verske uticaje. Slovenije stalno su postav- sećanje na zločine nu, sa Ilustrativan primer je i ljali nove zahteve i uslove božji dan, već preko 30.000 puta, iako su zvanični po- svim sam pojam Šampanja na- za organizaciju krunisa- litički odnosi izme- stao od latinskog Campa- nja, da bi utom dočekali osim za vreme nacističke oku- đu Pariza i Berlina nia, naziva za geografski Marselj 1934. godine... odavno uglađani. vrlo sličnu italijansku po- U jezgru Remsa je park pacije, u osam krajinu južno od Rima. posvećen žrtvama Ge- sati uveče kod Od Epernea prema seve- stapoa, a u kate - glavne grad- rozapadu stiže se u Rems, drali stalna ske kapi- grad kraljeva i Katedra- postavka s je u Ipru le Notr Dam. Prema le- fotografija- od r žava gendi, Sve- t i ma totalno vojna ce- razrušenog remonija u čast stra- dalih. Kao francuska pred- s t r a ž a p r e m a istoku, Rems j e

Bajči Žilinskog 9 021 66 11 779

NissaN QashQai 6.790 € 1.5CDi

2007. | 184.000 km | Dizel | 1461 cm3, Džip/SUV, Manuelni 6 brzina, Automatska klima, 4/5 vrata, 5 sedišta ŠkoDa superb 8.190 € 1.9 TDi

2009. | 197.000 km | Dizel | 1898 cm3, Limuzina, Manuelni 5 brzina, Automatska klima, 4/5 vrata, 5 sedišta

1. 11. 2018. REPORTERnovosadski 19 „Prvi građani novog Sada” Gradnja Mosta maršala Tita danila Kabića (53) zgradnja ovog žele- dana, a bio je prvi stalni sta preko koga su išle ru- Automobili i biciklisti zničko-drumskog most od čelika u Evropi po- ske vojne kompozicije pre- imali su vremena između objekta, koji je dobio sle Drugog svetskog rata. ma Mađarskoj. prvog i drugog napada da U zrelim godinama oblik grede po siste- Svečano je otvoren 20. ja- Rušenje: četvrtak, 1. april se sklone, ali je stradao je- mu čelične rešetke, nuara 1946. u prisustvu 1999. dan mladić – Oleg Nasov. postao političar Ipočela je još 1945. na oču- maršala Tita, čije je ime i Devetog dana NATO Rušenjem mosta prekinut vanim stubovima Mosta dobio. Dug je 344 metra, agresije projektili su se rano je vodovod čije su cevi tuda ekar derma- u Srpskom pokretu kraljevića Tomislava. Gra- a krajem maja 1962. preko ujutru, u 5.10 sati, obrušili išle, i bez vode su ostali Pe- tolog Ste- obnove. Kao posla- dila ga je grupa inženjera njega je prešla poslednja na Varadinski most, za koji trovaradin, Sremski Kar- van Vrbaški nik SPO-a učestvo- koju su činili Đorđe Pro- železnička kompozicija. su Novosađani bili poseb- lovci, Bukovac i Popovica (Novi Sad, vao je u radu Skup- danović, Sava Atanacković, Posle je služio samo za pe- no emotivno vezani. Prvi odnosno više od 30.000 1940) bio je štine Vojvodine od Miodrag Živković i Panta šački i drumski saobraćaj. projektil je samo okrznuo stanovnika, koji su bili pri- gradonačelnik No- 1992. do 1996, u tom Jakovljević, a nadzornik U početku su s obe strane most, desetak minuta ka- nuđeni da se snabdevaju iz L gradilišta bio je Matija Go- bile vojne stražare s bara- snije usledio je novi, još šest cisterni koje je Vodo- vog Sada od 1997. do mandatu obavljao je lik, predratni vojnotehnič- kama radi silovitiji napad, vod obezbedio. 2000. U rodnom gra- i dužnost zamenika ki stručnjak. obezbe- posle kojeg se du završio je školo- pokrajinskog sekre- Glavni nadzornik grad- đenja most raspao i vanje i diplomirao na tara za zdravlje. Od- nje bio je inženjer Adam Ši- mo- srušio u Du- Medicinskom fakul- bornik u Skupštini jački, šef železničke direk- nav. tetu 1971. Kao lekar grada Novog Sada cije u Novom Sadu. Radna opšte prakse bio je bio je od 1996. do snaga uglavnom su bili ne- zaposlen u Beočinu i 2000. i nalazio se na mački ratni zarobljenici. Senti, a po povratku funkciji predsedni- Sagrađen je od ostataka u Novi Sad specija- ka Skupštine grada železničkog mosta u re- lizovao je dermato- od juna 1997. do 16. kordnom vremenu – za venerologiju 1978. oktobra 2000. U svo- 1 6 0 u Kliničkoj bolnici. joj stranci bio je član Kao specijalista ra- Glavnog odbora od dio je u Domu zdrav- juna 1997. do 2000; lja. Penzionisan je obavljao je i dužnosti 2001. predsednika Grad- Do 1991. nije se skog odbora SPO-a i bavio politikom, a ujedno bio član pred- 1991. angažovao se sedništva stranke.

DeveDeset Pet goDina aero-kluba „novi saD” (4) Let od Novog Sada do Bombaja Priredio: Zoran Surla

ajdak i Sonder- san 25. januara 1927. godi- Zahvaljujući dvojici od- majer krenuli ne, ali ni to nije podstaklo važnih pilota, ubrzo je upi- su iz Pariza 20. zainteresovane da upišu sano više od 30.000 akcija aprila 1927. go- više akcija. Od neophodnih Društva za vazdušni sao- dine, navodi se 24.000 akcija odnosno šest braćaj „Aeroput” pa je ono Bu katalogu Borislava Hlo- miliona dinara za kupovi- nastavilo da nesmetano žana sačinjenom povodom nu aviona do kraja marta te posluje i razvija se. Na čelu izložbe „Devedeset pet go- godine bilo je uplaćeno tek Aeroputa izabran je upravo dina Aero-kluba Novi Sad” desetak odsto pa je u skla- Tadija Sondermajer, a po- u galeriji „La vista” u Mite du s važećim zakonom o sle tri nedelje svet je obiš- Ružića. akcionarskim društvima la vest da je američki pilot – Leteli su na jednomo- zapretila opasnost da „Ae- Čarls Lindberg samostal- torcu „potez 25” s dodat- roput” bude ukinut. Tad su no preleteo Atlantski oke- nim rezervoarom goriva, a u pomoć priskočili piloti an jednokrilcem za 33 i po putanja njihovog leta obu- Bajdak i Sondermajer. sata. hvatala je Novi Sad, Beo- Podsetimo se malo de- Novosadski odbor Kra- grad, Alepo, Basru, Đask, taljnije tog podviga svet- ljevskog aero-kluba okupio Karači i Bombaj. U povrat- ske avijacije. je velik broj članova, piše ku su leteli preko Istanbula, – Preleteli su tadašnju Hložan. da bi trijumfalno okončali francusku Siriju i britansku – Među njima bili su let u Beogradu posle pre- Mesopotamiju, duž Eufrata mnogi piloti i avio-me- đenih 14.800 kilometara i i Tigra. Do Inda pratile su haničari, takođe i ljubite- efektivnih 89 sati u vazdu- ih pustinjske oluje i snažni lji avijacije i mnogi mladi hu – napisao je Hložan. vetrovi pa je avion skretao Novosađani, zainteresova- Na tako dalek i opasan s predviđenog pravca. Po- ni za razne vidove sport- put krenuli su kako bi poslednja etapa bila je od Ka- skog vazduhoplovstva, mogli svom Društvu za račija do Bombaja, a zatim koji su postajali aktivni vazdušni saobraćaj „Ae- je usledio povratak istim kao vazduhoplovni mode- roput”. putem, ali ponovo uz ne- lari i jedriličari. Novosad- – Društvu je trebao no- koliko kritičnih situacija. ski aero-klub je bio vrlo vac te je pokrenuto upi- Na kraju, posle pređenih aktivan, tako da 11. marta Za prvog predsednika mom osnivanja pokrajinske ni već postojećeg vojnog sivanje akcija. Međutim, 14 etapa i 11 dana, Bajdak 1928. godine prerastao u Oblasnog odbora izabran organizacije vazduhoplo- aerodroma „Jugovićevo”, odziv građana i preduze- i Sondermajer sleteli su Oblasni odbor Aero-kluba je zemljoposednik i indu- vaca, potonjeg Vazduho- može koristiti za sletilište ća bio je ispod očekivanja na zemunski aerodrom 2. Kraljevine Srba, Hrvata i strijalac Gedeon Dunđer- plovnog saveza Vojvodine. te da se ovde podigne pri- pa je „Aeroput” zaključio maja 1927. Više od 30.000 Slovenaca za Bačku, Srem ski. Savet grada Novog Sada vremeni hangar za potrebe ugovor s državom da bi osi- ljudi dočekalo je heroje, a i deo Slavonije, sa 32 me- – Formiranje Oblasnog 1932. godine donosi reše- Oblasnog odbora Aero-klu- gurao novac i materijalna vojnici su ih na ramenima sna odbora i ukupno 2.160 odbora Aero-kluba Kralje- nje da se trkalište Isailo- ba. Tako je Novi Sad dobio sredstva. Ugovor je potpi- izneli iz letelice. članova. vine SHS smatra se datu- vo, u neposrednoj blizi- prvi civilni aerodrom.

20 REPORTERnovosadski 1. 11. 2018. KNjiga i lOPTa POd isTim KROvOm NacioNalNa košarkaška akademija u Pečuju orgaNizuje izborNi treNiNg za mlade taleNte u subotu, 3. Novembra acionalna ko- ći kompletno obrazova- šarkaška aka- nje, školovanje i sportski demija dobila napredak uz stručno vo- je svoj dom đstvo trenera i celokupnog u Pečuju, a osoblja u Akademiji, rekao Nhala u kojoj treniraju ta- nam je stručni strateški lentovane devojčice i de- direktor i osnivač akade- čaci najveća je u Evropi. mije Laslo Ratgeber. Prošlog meseca otvorio ju Prve subote novembra je premijer Mađarske Vik- Akademija organizuje iz- tor Orban. borni trening za košarka- Novosađaninu Laslu Ra- šice i košarkaše rođene od tgeberu trebalo je dvana- 1. januara 2003. do 31. de- estak godina da od škole cembra 2006. godine. Na košarke izgradi Nacional- probnom treningu za mla- nu košarkašku akade- de i talentovane kandida- miju, a zahvaljujući te biće urađena procena i uspesima, ceo proje- provera antropomotorič- kat je podržala ma- kih i funkcionalnih spo- đarska vlada. sobnosti prijavljenih. Dvorana košarkaš- Treneri muških kate- ke akademije osmi- gorija su: Ivica Mavren- šljena je i izvedena ski, Branislav Jemč, Jagić po ugledu na američ- Čaba i Zoltan Zalai, dok su ke sa svim pratećim treneri ženskih kategori- sadržajima i izu- ja: Marija Ninković, Anita zetno je savreme- Hartung, Edita Đokić Ra- na i prilagođena za tgeber i Dalma Selei. mlade ljude i sport- Treneri pozivaju budu- ske entuzijaste. će velike košarkaše i poru- Cilj takvog ula- čuju im: Ukoliko veruješ u ganja, tj. stvara- sebe i želiš da se suočiš s nja Nacionalne novim izazovima, prijavi košarkaške aka- se! demije jeste da se Roditelji mogu to učini- na jednom mestu ti putem imejla na adresu: mladima omogu- [email protected].

digitalizacija.ns.rs

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ɷʩʚʞʢʤʧʘʞʨʞʢʝʖʛʘʦʤʥʧʠʩ ʥʦʛʧʨʤʣʞʬʩКУЛТУРЕ

1. 11. 2018. REPORTERnovosadski 21 NOvOsadski baskE Taši PONOvO bEz PREMca

Zagrevanje u pojedinačnoj konkurenciji Jedna od bitnih karakteristika tekbola Jeste da uspešno može da se igra i u poznoJ životnoJ dobi

Autor: zoran surla arojević Brazilcima, Italijanima, – U Remsu su nastupili i Mitro Maltežanima... Prema i oni od 60 godina i po - nisu mo- rasporedu turnira, Bog- beđivali su upola mlađe gli da na dan je sutradan igrao od sebe. Ipak, počeo sam Svetskom singl a žreb je održan u ozbiljno s Izraelcem jer prvenstvuM u Remsu u Gradskoj kući. Dobio je kad se igra samo jedan tekbolu nastupe pod za- grupu s Marokancem, set, može svašta da se stavom Srbije pa im nije Izraelcem, Holanđani- desi ako vam loše kre - preostalo ništa drugo nom i Nikolom Živano- ne. Međutim, brzo je i nego da se prijave kao vićem, igračem našeg njemu i meni bilo jasno tim neke druge države. porekla koji nastupa za da je razlika u kvalite - – To je dosad bila uobi- Grčku – kažu Marojević tu ogromna tako da je čajena praksa u tekbolu, i Mitro. do kraja uspeo da dobije na završnom turniru svetske seriJe mastersa u basketu ali prema najavama, od Na prvi pogled činilo samo jedan poen – ističe tri na tri u pekingu nastavlJena dominaciJa naših igrača naredne godine igrači mu se da je grupa izjed- Bogdan. Autor: zoran surla će morati da imaju pasoš načena, ali i da ima šanse Sad sam već razmišljao zemlje za koju nastupa- da prođe u osminu fina- i o tome kako racionalno ele godine su ju. Naš motiv da nastupi- la, priča Bogdan. trošiti snagu. nepobedivi mo na Svetskom prven- – U grupnoj fazi igrao – Naime, mečevi na pa su tako i stvu bio je prvenstveno se samo jedan set do Svetskom prvenstvu okončali sezo- sportski, a povezni- 20 poena, s tim da igraju jedan za drugim i nu na završ- ca je bilo to što je kod 19 : 19 znao sam da me do kraja cnom turniru Svetske se- je Bogdanov meč-lopta, dana čeka još dosta toga rije mastersa u Pekingu u otac rođen Marojević dakle nije pošto su jedino finale i basketu tri na tri. Ekipa u Nik- i Mitro nisu potreb- borba za susret za treće Novog Sada predvođena š i ć u . Mogli da na na ra- mesto ostavljeni za na- Dušanom Bulutom, naj- M prvenstvu Uz to, svetsko zlika. redni dan. Treći susret u boljim igračem otkako se oboji- u reMsu u tekbolu M P r v i grupi stigao je vrlo brzo, igra ovaj sport, u finalu ca smo nastupe pod zastavoM nije supar- bilo je to s Holanđani- postali srbije pa i nik bio nom Tenom Duisom. I člano- preostalo ništa drugo je Mar- on je vrlo iskusan igrač, vi Udru- nego da se prijave kao k o n a c ali dosta pokretljiviji i tiM neke druge Davor Štefanek osvojio srebr o, Viktor Nemeš i Mihail Kadžaja bronzu u Budimpešti ženja Cr- države Ajoua- bolji od Izraelca. Autor: zoran surla nogoraca ou, odličan Ispostavilo se da je isku svetskih odlič- Vojvodine iz tehničar, koji igrač iz Holandije pravi ja srpskih sportista Novog Sada koje u izgleda profesional- fudbalski znalac. ove jeseni dopunili svoje redove prima ljude no igra fudbal. Meč je u – Nisam uspeo odmah N su i rvači grčko-rimskim različitih nacionalnosti. početku bio dosta izjed- da se odlepim, ali kako stilom. Naš zlatni olimpi- Iz Udruženja su nam po- načen, ali sam tada počeo je meč odmicao, stva- jac Davor Štefanek osvojio mogli da nam Fudbalski da više koristim to što je rao sam sve veću razli- je u Budimpešti srebrnu savez Crne Gore pošalje dosta visok i teže se sna- ku i na kraju dobio sa 20 medalju u kategoriji do 67 opremu – dresove, tre- lazi sa sporim loptama : 13. Mislim da smo igrali kilograma, a Viktor Nemeš nerice... I krenuli smo plasiranim na sto. Takti- atraktivno i za publiku, i Mihail Kadžaja bronzane u Francusku – pričaju ka se isplatila i na kraju je na tribinama je bilo do- među takmičarima do 77 svetski prvaci. bilo 20 : 14. Potom je dosta gledalaca, naročito odnosno 97 kilograma. Prvi dan zvaničnog šao Izraelac Koen, igrač osnovaca i srednjoškola- Sjajan nastup naših rvača programa bio je određen već u izvesnim godina- ca. Sportski smo se po- upotpunio je i stari pret- za treninge. ma, da tako kažem. zdravili na kraju, zaže- platnik na odličja Kristi- – Nama je naročito ko- Jedna od bitnih ka - leo mi je uspeh do kraja jan Fris, koji je ovaj put bio tako ubedljivo. Štaviše, sve peha sa 10 : 0, Danca Fre- ristilo da probamo sto- rakteristika tekbola je- prvenstva a i kasnije se peti do 60 kilograma. rivale savladao je s nulom derika Bjerehusa sa 4 : 0 i love za tekbol jer jedino ste upravo to da uspešno uvek javljao kad smo se Štefanek je bio sjajan do – Hrvata Danijela Janeči- Poljaka Ževorža Sahakjana nas dvojica nismo vežba- može da se igra i u po - sretali u prolazu – ispri- finalnog susreta, zapravo ća dobio je sa 9 : 0, Hung sa 8 : 0. Međutim, u borbi li na njima. Igrali smo s znoj životnoj dobi. čao je Marojević. nikad u karijeri nije delovao Džing Hua iz Kineskog Taj- za zlato namerio se na ne-

22 REPORTERnovosadski 1. 11. 2018. NOvOsadski baskE TaŠi PONOvO bEz PREmca Do uspeha, zajeDno Za Rige bi se u zadnji minut i po. Tad Novosađa Ne primakli niko ne broji promašaje, su igrali Duša bilo po- već se samo čeka nova Domović Bulut,N enima prilika za šut. U takvoj DejaN majstorović i marko s ispod igri Novosađani su se D avić, Dok je k o š a bolje snašli i u posled- ugogoDiš m Njeg igrača b i l o njim trenucima susreta arka ŽD ce era Zame troj- vodili dva poena, nakon Ntar tamaš i Nio ovu se vošev, a kama. što je Marko Savić po - ZoNu oko su sa 32 po Nčali Jed- godio slobodno bacanje. BeD Be e na od Za poslednji napad igra- Z poraZa karakte- či iz Rige imali su dve Autor: zoran surla ristika ovog i po sekunde, uspeli su sporta upra- da izgrade čistu pozici- kolski fudbalski pri čemu nije akcenat na vo je brzo ju za trojku, ali se lopta turnir, koji je oku- samom takmičenju, već š u t i r a n j e odbila od obruča i slav- pio 150 dece iz šest da uče jedni o drugima trojki, i to iz lje Novog Sada moglo je Š osnovnih škola u Srbi- i prihvataju različitosti, svih pozi- da počne. Kod naših su ji, otvoren je u Velikoj da prihvate poraz kao sa- cija, po- najefikasniji bili Bulut dvorani Spensa povo- stavni deo života i final- g o t o v o sa sedam i Majstorović dom početka druge go- ne pobede. Grad će uvek kad se sa šest poena. dine realizacije projekta podržati ovakve akcije i u đ e Prethodno su Novo- „Do uspeha, zajedno”. spremni smo da budemo sađani pobedili sve Cilj projekta, koji je in- dobri domaćini, a vedro u grupi, da bi u spirisan izraelskim pro- raspoloženje dece govori polufinalu bili jektom „The equalizer”, o uspešnosti ovog projek- bolji od proš- jeste prevencija različitih ta – naglasio je gradona- logodišnjeg oblika rizičnog ponašanja čelnik Miloš Vučević. svetskog pr- među školskom decom, Prema rečima ministra vaka ekipe Ze- poput vršnjačkog nasilja, Vanje Udovičića, udruže- muna (21 : 13). Za zloupotrebe droga i dis- nom akcijom ministar- Novosađane su igrali Du- kriminacije, kroz sport- stava, ambasada i privat- šan Domović Bulut, De- ske i edukativne aktiv- nog sektora promovišu se jan Majstorović i Marko nosti. Pokrenut je 2017. zdravi stilovi života. Savić, dok je dugogodiš- godine u četiri osnov- – Na ovaj način pokuša- njeg igrača Marka Žde- ne škole u Srbiji: u Kra- vamo da kroz sport i dru- ra zamenio centar Ta- gujevcu, Nišu, Novom ženje edukujemo decu o maš Ivošev. Ovu sezonu Sadu i Vrčinu, a rezultat pravim vrednostima, da je bila bolja od Rige (20 susreta s devet poe- okončali su sa 32 pobede je saradnje između Misi- prihvataju jedni druge, : 18). Za sjajne igre Bulut na. Igralo se tvrdo i u bez poraza. Bulut je bio je OEBS-a u Srbiji, Mini- da veruju u sebe i shvate je proglašen najkorisnijim nastavku, Novosađani i najefikasniji igrač tur- starstva prosvete, nauke da su zdravlje, obrazova- igračem završnog turni- uvek u blagoj prednosti, nira u Pekingu pošto i tehnološkog razvoja, nje i sport najvažniji za ra, drugi put u karijeri. ali nikako nisu uspevali je u pet susreta po- Ministarstva zdravlja i uspešan život – istakao je Uspeh srpskog basketa da se odlepe iako je neko- stigao 39 poena, a Ministarstva omladine i Udovičić. upotpunile su ekipe Ze- liko puta izgledalo da će peti je Ivošev sporta, uz finansijsku po- Otvaranju turnira u No- muna i Limana osvaja- upravo tako biti. Kad god sa 27 poe- dršku Vlade Italije, Am- vom Sadu prisustvovali njem četvrtog odnosno je bilo gusto, momci iz na. basade Izraela i kompa- su i ambasadorka Izraela petog mesta. nije BIG CEE (Big tržni u Srbiji Alona Fišer Kam, Finale je počelo s dve Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević čestitao je novosadskim baske - centri Srbija). šef Misije OEBS-a u Srbiji trojke Dejana Majstorovi- tašima na velikom uspehu. – Naziv projekta govo- Andrea Oricio, predstav- ća, ali su Letonci uzvra- – Ponovo ste pokazali da ste broj jedan u svetu i najiskrenije vam čestitam ri o njegovoj suštini jer su nik Ambasade Italije Ser- tili istom merom preko pobedu do koje dolaze samo najvredniji i najposvećeniji. Vi ste novosadski zajedničkim angažmanom đo Monti, generalni direk- Karlisa Lasmanisa, inače ambasadori bez premca i svi smo ponosni na vaše velike uspehe. stvoreni uslovi da učeni- tor BIG CEE Robert Jahav najefikasnijeg igrača ovog Rvači s novim naramkom svetskih medalja ci učestvuju na turniru, i druge zvanice. Davor Štefanek osvojio srebr o, Viktor Nemeš i Mihail Kadžaja bronzu u Budimpešti

verovatno spremnog Artjo- okrene susret i osvoji zla- Surkov je bio bolji, ali komitetu Srbije i predsed- – Ova godina mi je uspeš- Mađarem Tamašem Le- ma Surkova iz Rusije. Iako to. Međutim, na minut i Štefanek misli da prošle niku države Aleksandru na, srećan sam zbog bron- rincom u finalu. U Peštu je Davor želeo da pokaže da pedeset sekundi do kraja godine nije bio spreman Vučiću jer mnogo čine za ze na Svetskom prvenstvu nisam došao u stopostot- je i dalje u vrhunskoj formi, usledio je još jedan kazne- kao ove, rekao je nepo- dobrobit srpskog rvanja – nakon što sam i na noj formi i znam da je tre- nije imao šanse protiv Rusa ni poen za Davora. Ponovo sredno posle osvojenog istakao je naš zlatni Evropskom osvo- balo da budem bolji. Juče koji ga je pobedio i lane u se našao u parteru, ali ovaj srebra. olimpijac. jio medalju – re- sam prošao strašno, da- finalu šampionata Evrope put Artjomov je bio uspeš- – Kada sam dobio dru- Drugu medalju kao je kratko nas još gore, ali ipak sam u Novom Sadu. niji. Fantastičnim zahva- gu opomenu i shvatio da za Srbiju doneo Kadžaja. bronzani. U borbi za treće Vrlo brzo nakon početka tom prevrnuo je Štefaneka više nemam šanse u parte- je Gruzijac Kad- Nedu- mesto u jednom trenutku susreta Davor je dobio dve i zaradio nova četiri poe- ru, čak sam se i nasmejao. žaja, koji se go potom sam shvatio da me mađar- kazne zbog neaktivnosti i na. Već tad je bilo jasno da Drugim rečima, nemate za takmiči pod Nemeš je ska publika podržava i to morao je u parter, ali Ar- će zlato otići u Rusiju i do čim da žalite kad se name- našom za- savladao mi je pomoglo da se borim tjomov nijednom nije us- kraja susreta nije bilo bit- rite na jačeg i spremnijeg. stavom. On Šveđanina do kraja – rekao je Nemeš peo da izvuče još poneki nijih dešavanja na tatami- Zahvalio bih predsedniku je u borbi za Bjurberga i ta- pošto je pobedio Šveđa- poen jer se Štefanek odlič- ju. Stručnjaci su konstato- Rvačkog saveza Srbije Želj- bronzu pobe- kođe osvojio nina. no branio. Tako su posle vali da Štefanek sa svojim ku Trajkoviću, generalnom dio bivšeg pr- bronzu. Kristijan Fris ostao je prva tri minuta otišli na niskim težištem, koje mu sekretaru Sportskog save- vaka sveta, Ma- – Osećao bez medalje pošto ga je u odmor s prednošću Rusa je donelo toliko pobeda, u za Srbije Goranu Marin- đara Balaža Kiša bih se dobro borbi za treće mesto ubed- od 2 : 0 pa je izgledalo da sudaru s visokim Rusom koviću, ministru sporta pred njegovom da sam se ljivo savladao Kinez Sailike srpski borac može da pre- nije mogao više. Udovičiću, Olimpijskom publikom. borio s Valihan sa 9 : 0.

1. 11. 2018. REPORTERnovosadski 23 Iznad svIh KInesKInja Kao naši zlatni vaterpolisti nedavno, Borislava perić ranKović aKtuelna je evropsKa, svetsKa i olimpijsKa prvaKinja

Autor: zoran surla orislava Perić ticu stavim na pravo me- sam samoj sebi rekla da to stranih trenera i uopšte nas, da tako kažem, rado Olimpijade u Tokiju, Ranković aktu- sto, ali to nisam uspeva- više ne sme da se dešava i članova timova. Vidim da zvuku oko stola. A takav iako stupa na snagu novi elna je evrop- la prva tri meča na ovom da moram igrati do kraja. ima talentovanih igrača trening nam dosta znači. sistem kvalifikacija. ska, svetska i svetskom prvenstvu. Lop- Ima li razlike kad van naše zemlje, ali nešto Kakvi su uslovi Da li su naslednici olimpijska pr- tica je jednostavno išla nastupate na svetskom im očigledno nedosta- za vežbanje u Novom na vidiku? Bvakinja. Kolekciju medalja kud je htela. Zlatko Ke- prvenstvu i olimpijadi u je. To je inat koji se jav- Sadu? – Ima mlađih igrača, u stonom tenisu upotpuni- sler se hvatao za glavu i poređenju sa svetskim lja samo kod nas u Srbiji – I Grad i Pokrajina nas ali... Niko ne želi da u sali la je u Sloveniji kad je na govorio: kupovima? i nema ga niko drugi. Mi finansiraju, vlasti stvar- provodi sate, koliko je po- putu do titule najbolje na „Ma ne tamo, je l’ znaš – U poslednje vreme smo inadžije, bundžije... no razumeju naše potre- trebno za veći uspeh. Tre- svetu savladala dve fanta- šta smo radili na trenin- primećujem da na najve- Pretpostavljam da je to u be. Imamo i generalnog niram dvaput dnevno po stične Kineskinje, što se u gu?„. ćim takmičenjima igram pitanju. sponzora, to je Energo- dva sata pet dana u nede- svetu stonog tenisa smatra Ali nije pomagalo. Me- sasvim drugačije, kao da Uplaše se Kineza? tehnika – Južna Bačka s lji, a kad nam dođu gosti neverovatnim podvigom. đutim, u finalu sasvim se koncentrišem samo – To se i meni ranije direktorom Dragoljubom iz inostranstva, vežbamo i Kako Kinezi doživ- druga priča. Kao da na njih. Tad se najvi- dešavalo, pomišljala sam Zbiljićem. Svi se trude da vikendom. Sve drugo nije ljavaju poraz u stonom sam iz puške ga- še mentalno tro- kako od njih mogu da gu- nam pomognu, nadamo ozbiljan trening. Zato mi tenisu? đala mesto šim, nekad baš bim, ali ne i od ostalih. se da će biti još privred- je žao što su ovaj put Mi- – Ne znam, ali je oči- gde ću plasi- Za stolom nastojim da i Međutim, sad kažem sa- nika zainteresovanih za tar Palikuća, Nada Matić gledno da me od Rija i rati lopticu. psihički na- moj sebi da i u njima teče saradnju. i Goran Perlić ostali bez dajem sve od zlatne olimpijske medalje Razlog je u djačam pro- crvena krv kao i u nama. Da li vam smeta što medalje jer znam koliko sebe, često čujem respektuju. Pošto slabo tome što kako sa strane tivnicu. To Da li napredujete se javnost za stoni tenis su truda uložili. Ni na- pričaju engleski, uglavnom sam opu- je bilo sad u tehnički? u kolicima zainteresuje kon analize ne znamo za- pričaju da se takva to pokažu gestikulacijom. šteno ušla energija retko polufinalu, – Ne znam. Trudim se samo kad ostvarite svet- što se to dogodilo, ali ve- Pogledi su im sad simpa- u susret za sreće gubila sam da udarce odradim naj- ski rezultat? rujem da će na narednim tični, a ranije su govorili zlato jer sam sa 2 : 1 i 10 : 5 bolje što mogu, da što – Moram malo da vas takmičenjima ostvariti – mi smo bolji. Pobedila već sigurno u četvrtom setu. više loptica prebacim na ispravim, u Novom Sadu svoje želje. sam dve najbolje Kine- imala sjajniju me- Tad sam rekla u sebi drugu stranu. Igram i sa i Vojvodini za nas se čuje Život nije samo sto- skinje na dva najvažni- dalju nego na prethodna da treba da probam da je Zlatkom povremeno, če- i pre odlaska na takmiče- ni tenis? ja takmičenja uzastopno, dva svetska prvenstva. stignem, ne pomišljajući sto kaže u šali da trenira nja. Naš grad je vrlo spe- – Veći deo dana provo- na olimpijadi i svetskom Šta se ranije deša- da ću to i uspeti. nedelju dana, sve bi nas cifičan, Novosadska TV, dim s ćerkicom, radimo prvenstvu. To je nevero- valo na tim takmičenji- Vi uz te dve Kineski- pobeđivao! RTV i svi drugi medi- domaći... Uz to, studiram vatna stvar i dovoljno poma? nje činite sam vrh sto- Njegovo iskustvo je ne- ji prate nas i kad smo na na TIMS-u i sad me čeka kazuje šta sam uradila u – Nakon što sam pauzi- nog tenisa? procenjivo i treba samo običnim turnirima. knjiga jer moram da nado- stonom tenisu, kineskom rala zbog trudnuće, igrala – Da, ali pojavila se i tre- primenjivati ono što nam Još malo pa ćete po knadim ono što nisam sti- nacionalnom sportu. sam dobro 2010. godine i ća reprezentativka Kine, u savetuje. uspesima stići trenera gla dok sam se spremala U čemu je onda vaša imala sam nekoliko meč- Sloveniji je bila bronzana. Da li trenirate sa Keslera? za Svetsko prvenstvo. Vo- tajna? lopti protiv Kineskinje s To je scena za ceo život – stonoteniserima koji – I dalje ima više meda- lela bih da radim s decom, – Kinezi igraju školski, kojom sam sad igrala fi- ja na prvom mestu, a tri nisu u kolicima? lja od mene, međutim, us- da im prenesem iskustva, takve pokrete ja nemam. nale. Ali nisam znala da Kineskinje ispod mene. Za – Da, redovno dolaze da pela sam da ujedinim tri ali ne znam još da li će to Mi više igramo na, kako ih iskoristim baš zato što stolom dajem sve od sebe, sparinguju, rado se odazi- najvažnije titule – evrop- biti baš u stonom tenisu. bih rekla, zavrnute lopti- je s druge strane bila igra- često čujem kako sa strane vaju. I nas zovu da igramo sku, svetsku i olimpijsku. ce, a to im baš ne odgova- čica iz Kine. Pre četiri go- pričaju da se takva energi- s njima ako neko od igra- Nadam se da ću uspeti da ISSN 2406-2022 ra. Više im pašu igrači sa dine vodila sam sa 2 : 0 i ja retko sreće. Posle zlatne ča ne dođe na trening. Oni ga dostignem i po broju školskim potezima. Dok 5 : 1 u trećem setu meča medalje mnogi su mi priš- igraju stojeći, dosta drže medalja. Daću sve od sebe treniram, nastojim da lop- s Britankom, ali... Posle li, osetila sam poštovanje lopticu u igri i mogu da da vrhunsku igru zadržim