Šta Blokira Proces Suočavanja U Srbiji Transkripti Transkripti Sa Konferencija ŠTA BLOKIRA PROCES SUOČAVANJA U SRBIJI Biblioteka Svedočanstva, Knjiga Br
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji Svedočanstva br. 40 Šta blokira proces suočavanja u Srbiji Transkripti Transkripti sa konferencija ŠTA BLOKIRA PROCES SUOČAVANJA U SRBIJI Biblioteka Svedočanstva, knjiga br. 40 Izdavač: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji Za izdavača: Sonja Biserko Beograd, 2020. Oblikovanje i slog: Ivan Hrašovec Sadržaj PRVI OKRUGLI STO Dominantan diskurs u interpretaciji nedavne prošlosti 9 Sonja Biserko – Politička i moralna kriza 10 Olivera Milosavljević – “Dobri nacionalizam” 13 Pavel Domonji – Mirko Đorđević – Ideološki obrazac zamena za kulturni obrazac 37 Biljana Kovačević Vučo – Proces suočavanja nije ni počeo 41 Slobodan Antonić – Neproduktivne “igre” moći 44 Žarko Korać – Društva ne žele ovakvu debatu 48 Spomenka Grujičić – Ko želi tapiju nad istinom 55 Dragan Petrović – Kako doći do konsezualnih indikatora 57 Olivera Milosavljević – Na kojim osnovama se zahteva integracija društva 60 Ana Miljanić – Svi uspešni tranzicioni procesi bili su originalni 62 Zoran Ostojić – Odlaganje ratne opcije za budućnost 66 Vesna Pešić – Kako izaći iz plićaka demokratije 71 Nenad Prokić – Većini nije jasno da smo poraženi 78 Gordana Čomić – Suočavanja sa prošlošću nema bez suočavanja sa realnošću 83 [učesnik panela koji se nije predstavio] – Povećanje demokratskog kapaciteta srpskog društva 89 Slobodan Antonić – Razumeti, ako ne i promeniti mišljenje 95 Diskusija . 98 DRUGI OKRUGLI STO – Nasleđe procesa Slobodanu Miloševiću 100 I panel Sonja Biserko – Svođenje istorijskog bilansa konflikta 101 Diskusija . 106 Srđa Popović – Ideološka instrumentalizacija prava 108 Miodrag Janković – Sve počelo u martu 1981 114 Vladimir Todorić – Suđenje čoveku, ili politici 115 Srđa Popović – Agresija je očigledna 117 II panel Ana Miljanić – Uvodne napomene 119 Obrad Savić – Žrtve pripadaju čovečanstvu 121 Latinka Perović – Ne verujem u radikalne zaokrete srpske istoriografije 129 Prof. Vojin Dimitrijević – Sudski utvrđena činjenica ne može se negirati 133 Obrad Savić . 135 Panel o novinarima Izabela Kisić – Model-matrica o izveštavanju o procesima u Hagu 136 Mirko Klarin – Pokušaj Miloševićeve trostruke osvete 138 Brankica Stanković – Prikrivanje zločina – problem ovog sistema 143 TREĆI OKRUGLI STO – Sandžak: posledice represivne politike države 147 Sonja Biserko – Uvodne napomene 149 Pavel Domonji – Sandžak: Posledice represivne politike 151 Samiha Kačar – Raseljeni Sandžak brojniji od pravog 155 Meho Omerović – Neki bi da formiraju “srpsku islamsku zajednicu” 161 Milan Vukomanović – Međureligijski odnosi kvare međudržavne odnose 164 Mirko Đorđević – Država i verske zajednice – smetnje na vezama 170 Čedomir Antić – Država samo servis verskih zajednica 173 Miroslav Filipović – Čudovišni plan “potkovica” 178 Meša Slezović – Posledice represivne politike države 181 Ramiz Crnišanin. 186 ČETVRTI OKRUGLI STO Odnosi Hrvatske i Srbije i pretpostavke za dobrosusedske odnose 190 Sonja Biserko . 191 Latinka Perović. 193 Olivera Milosavljević – Potraga za identitetom u “novoj” prošlosti 198 Milan Simurdić – Bitnih pomaka ipak ima 204 Dimitrije Boarov – Ekonomski odnosi Srbije i Hrvatske 209 Tomislav Žigmanov – Ne postoji izgrađena manjinska politika 214 Lino Veljak – Suočavanjem do delegitimiranja ekstremizma 222 Pavel Domonji – U međudržavne aranžmane uključiti manjine 224 Biljana Kovačević Vučo – U čemu je konfuzija 226 Tomislav Žigmanov – Postoji i balast prošlosti 228 PETI ORKUGLI STO – Srbija i Kosovo 230 Sonja Biserko – Nova realnost 231 Boško Jakšić – Imaju li budućnost odnosi Srba i Albanaca 233 Dušan Janjić – Najveći teret na srpskoj zajednici 237 Duška Anastasijević – Nedostatak srpske elite nezavisne od Beograda 243 Rada Trajković – Zavisna nezavisnost 248 Diskusija . 255 ŠESTI OKRUGLI STO – Alternativa kao unutrašnji neprijatelj 275 Sonja Biserko – Alternativa kao državni neprijatelj 276 Latinka Perović, istoričar – Konflikti su uvek rešavani nasilno 278 Olivera Milosavljević – Prividni neprijatelji i “neprincipijelne koalicije” 284 Olga Manojlović Pintar – Alternativni kolektivni identitet 289 Diskusija . 294 ZAŠTO OVA KNJIGA Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji od osnivanja dokumuntuje i objavljuje izveštaje, radove, knjige i dokumentarne filmove sa željom da memoriše i zapiše sve što je bilo relevantno za razumevanje brutalnog raspada Jugoslavije i uloge srpske elite u tom procesu. Zbog toga je u fokusu istraživanje od početka kako političkih tako i intelektualnih, kulturnih, verskih i drugih elita, srpski nacionalizam od počet- ka bio tema. Pre svega zato što je unutar njih postignut konsenzus koga je režim Slobodana Miloševića realizovao. Već devedesetih godina prošlog veka koncept tranzicione pravde je uveliko postao model za sučavanje s prošlošću, pogotovo u tranzicionim zemljama. Taj koncept podrazumeva niz mehanizama koji bi trebalo da obezbede prevazilaženje prošlosti, uz postavljanje prvenstveno pravnog okvira koji bi obezbedio transforma- ciju u novi vrednosni sistem. Helsinški odbor se u svom radu više skoncentrisao na definisanje društvenog, političkog, kulturnog i vrednosnog konteksta, kako bi se razumeo kulturni obrazac koji je doveo do izbora najradikalnije opcije. Jer, svaka situacija zahteva autentičan pristup. U tom smislu, osim brojnih publikacija, mesečnog časopisa Helsinška pove- lja, niza izveštaja i edukativnih programa za mlade, Helsinški odbor je organizovao i brojne okrugle stolove i panele koji su okupljali ljude različitih gledišta, a sve sa ciljem da se razume – zašto se Srbija krajem XX veka našla u ćorsokaku iz koga oči- gledno, teško izlazi. Nemački istoričar Holm Sundhaussen smatra da se istorijska nauka nalazi usred snažnog preokreta. Ona više nije sredstvo u cilju stvaranja nacije i više ne služi glo- rifikovanju nacije. Ona je sredstvo za bolje razumevanje ljudi i njihovih socijalnih i kulturnih kontekasta. Time je istorijska nauka postala neophodan deo “radionice budućnosti”. 7 Polazeći od pretpostavke da se procesi suočavanja s prošlošću odigravaju u kru- govima vodećih elita, indikatvna je nespremnost srpske elte, da intelektualno i praktično bude javni nosilac kulture sećanja, koja podrazumeva kritičku refleksiju nedavne prošlosti i, na taj način ustvari, sprečava stavranje moderne srpske nacije. Posleratni intektualni diskurs u Srbiji još uvek je fokusiran na ujedinjenje i oslobo- đenje svih Srba, što predstavlja realnu prepreku za njenu budućnost kao države, kao i za normalizaciju odnosa u regionu. Političke elite uz svesrdnu podršku akademskih, nastoje da kontrolišu nara- tive sećanja i njima manipulišu, monopološući i filtrirajući i istoriju i sećanje. Političko sećanje teži unifikaciji, homogenizaciji. Zvanična istoriografija obezbeđu- je legitimnost poretka adekvatnim uobličavanjem kolektivnog sećanja i njegovom proliferacijom. Helsinški odbor polazi od toga da se ta činjenica ne može zanemarivati, jer su ti procesi tako snažni da bi mogli postati još opasniji, što se očituje i u procesu revizi- je istorije koji uzima sve šire dimenzije. Fond za otvoreno društvo imao je sluha za stanoviše Helsinškog odbora i podr- žao je projekat “Otvaranje dijaloga o nedavnoj prošlosti unutar srbijanskog društva” (2006). U okviru projekta održano je šest okruglih stolova: 1. Šta blokira proces suočavanja u Srbiji 2. Nasleđe suđenja Slobodanu Miloševiću 3. Sandžak: posledice represivne politike države 4. Odnosi Hrvatske i Srbije i pretpostavke za dobrosusedske odnose 5. Srbija i Kosovo 6. Alternativa kao unutrašnji neprijatelj. 8 Ova publikacija se objavljuje gotovo 15 godina nakon što su pomenuti okrugli stolovi i konferencije održane, pre svega, zato što smatramo da je važan doprinos pokušajima koje je civilni sektor u Srbiji činio i čini da bi definisao kontekst i nači- ne kako prevladati prošlost. Nažalost, ni nakon 20 godina od poslednjeg rata srpske elite su nespremne da intelektualno i praktično budu javni nosilac kulture sećanja s neophodnom kritičkom refleksijom prema nedavnoj prošlosti. A, bez kulture seća- nja i neselektivnog pamćenja nema moderne nacije. Sonja Biserko Prvi okrugli sto DOMINANTAN DISKURS U INTERPRETACIJI NEDAVNE PROŠLOSTI Aeroklub, Beograd 6. decembar 2006. Prvi okrugli sto 10 6. decembar 2006. Sonja Biserko Politička i moralna kriza Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji se odlučio za organizaciju ovog razgovo- ra iz uverenja da je tema suočavanja ključna za moralnu obnovu, za redefinisanje vrednosnog sistema i za normalizaciju Srbije. Dijalog nije potreban da bi se javno nastavilo sa međusobnim optuživanjima, još manje da bi se međusobno izvinjavalo. Važan je za otvaranje prostora za argu- mentovanu diskusiju, za izlazak iz malih zabrana istomišljenika i za svođenje neutemeljenih, demagoških objašnjenja aktuelnih političkih zbivanja u prošlosti i sadašnjosti na najmanju meru. Svesni smo da otvaranje pitanje odgovrnosti za ratove i posebno za zločine poči- njene tokom njih nije jednostavno, ali je isto tako izazov za svako društvo. To je naime, neminovno zbog toga što ne postoji drugi način da se iskorači iz varvarstva u istinsku demokratizaciju. koja se neće temeljiti na tzv. dobrom nacionalizmu koja je navodno, vrhunac demokratije na srpski način, jer spaja “iskreni” patriotizam, “opravdanu” desnicu, “ispravni” istorijski revizionizam, tzv. nacionalni liberalizam i slično, jer je to jednostavno nemoguće. Interpretacija nedavne prošlosti mora biti zasnovana na konkretnim, dokazanim činjenicama ma koliko one bile neprijatne. Takvo suočavanje istovremeno pokazuje i meru zrelosti srpskog društva i njegove spremnosti da prihvati aktuelne civilizacijske