^asopis o kwi`evnosti za decu SADR@AJ: Godina XLIII, broj 1, prole}e 2017. KWI@EVNOST ZA DECU I VREME (1) Redakcija: Dr Jovan Qu{tanovi}, Dubravka S. Zima, Knji`evnost i dob: razmi{ljanje o problematici, glavni i odgovorni urednik utemeljenju i definiranju adolescentske knji`evnosti ...... 3 Dr Vasilije Radiki} Jelena S. Pani} Mara{, Davi~ovo ratno „Detiwstvo” ...... 23 Dr Zorana Opa~i} Dr Sne`ana [aran~i} ^utura Vladislava S. Gordi} Petkovi}, „[valer Alchajmer”: vreme, demencija i infantilizacija u kwi`evnosti za decu i odrasle ...... 33 Sekretar redakcije: Otilija J. Veli{ek Bra{ko, Mila B. Beqanski, ^itanke Ivana Miji} Nemet razredne nastave u funkciji razvoja vremenske orijentacije ...... 42 Jelena G. Spasi}, Anglosaksonska ostrvska avantura – nekad i sad . . . . . 52 Lektor i korektor: Jelena Z. Stefanovi}, Istorijsko vreme u Mr Mirjana Karanovi} Sjenkjevi~evom romanu Kroz pustiwu i pra{umu ...... 61 Izdava~: Vladimir M. Vukomanovi} Rastegorac, Leksika kao Me|unarodni centar kwi`evnosti za decu ogledalo vremena u kontekstu predzmajevske poezije za decu ...... 69 ZMAJEVE DE^JE IGRE Nata{a P. Kqaji}, Grad i rat Nevena Novaka – Novi Sad, Zmaj Jovina 26/II vreme i prostor u romanu Ne okre}i se, sine Arsena Dikli}a Tel. (021) 66–11–266, 66–13–648 i u istoimenom filmu Branka Bauera ...... 80 E-mail: [email protected] Jovanka D. Denkova, Patriotskoto ~uvstvo vo tvore{tvoto www.zmajevedecjeigre.org.rs na Qonka Panteleev i Olivera Nikolova ...... 92 Biqana T. Petrovi}, Bolest kao vreme razvoja dece i mladih ...... 99 Za izdava~a: Du{an \ur|ev, direktor Miomir Z. Milinkovi}, Dete i kwi`evnost kroz vreme – do danas . . . . 108 Milutin B. \uri~kovi}, Vreme i prostor u Slog: tatarskoj kwi`evnosti za decu ...... 113 Laser studio, Novi Sad

[tampa: Offset print, Novi Sad ^asopis izlazi tromese~no Cena ovog broja: 300,00 dinara

Ra~un Zmajevih de~jih igara 340–11006551–47

Ovaj broj ~asopisa su finansirali: Uprava za kulturu Grada Novog Sada Ministarstvo kulture i informisawa Recenzenti Prof. dr Isidora Bjelakovi}, Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet Dr Ankica Vu~kovi}, Univerzitet u Novom Sadu, Pedago{ki fakultet u Somboru Prof. dr Sun~ica Deni}, Univerzitet u Ni{u, Pedago{ki fakultet u Vrawu Prof. dr Violeta Jovanovi}, Univerzitet u Kragujevcu, Pedago{ki fakultet u Jagodini Prof. dr Gorana Rai~evi}, Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet Prof. dr Sanja Roi}, Sveu~ili{te u Zagrebu, Filozofski fakultet Prof. dr Ana Pe{ikan, Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet Prof. dr Zoran Paunovi}, Univerzitet u Beogradu, Filolo{ki fakultet

CIP – Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 821–93(05) DETIWSTVO : ~asopis o kwi`evnosti za decu / glavni i odgovorni urednik Jovan Qu{tanovi}. – God. 1, br. 1 (1975) – Novi Sad : Zmajeve de~je igre, 1975-. – 23 cm Tromese~no ISSN 0350–5286 COBISS.SR–ID 9948418 3

UDC 821–93.09

Dubravka S. ZIMA Hrvatski studiji Sveu~ili{ta u Zagrebu Odjel za kroatologiju Republika Hrvatska KNJI@EVNOST I DOB: RAZMI[LJANJE O PROBLEMATICI, UTEMELJENJU I DEFINIRANJU KWI@EVNOST ZA DECU ADOLESCENTSKE I VREME (1) KNJI@EVNOSTI SA@ETAK: U radu se razmatra utemeljenje i definira- nje adolescentske knji`evnosti kao razli~ite od dje~je i ne- dje~je knji`evnosti, odnosno kao zasebnom knji`evnom po- lju. U oslonu na teorijska promi{ljanja Perryja Nodelmana, Roberte S. Trites, Robyn McCallum i Marie Nikolajeve, raz- matraju se diskurzivni koncepti prisutni u adolescentskoj knji`evnosti. Na primjerima ~etiri romana adolescentske knji`evnosti, dva klasika iz sedamdesetih godina (Robert Cormier, ^okoladni rat i Ivica Ivanac, Maturanti) te dva suvremena romana (John Green, U traganju za Alaskom i Sanja Pili}, I {to sad?) propituju se koncepti vremena, iden- titeta i problematika odnosa odrasloga i ne-odrasloga u ado- lescentskoj knji`evnosti. KLJU^NE RIJE^I: adolescentska knji`evnost, identitet, autoritet, mo}

Da usudim se nemir Unijeti u svemir? 4

Zaista, vrijeme je u svakom trenu jedinome fiksnome konstituensu adolescentske knji- Za odluke i preodluke koje `evnosti. No ~itaju}i i prou~avaju}i dje~ju i adole- Ve} sljede}i }e trenut preokrenut. scentsku knji`evnost, uo~avam neke elemente koje (T. S. Eliot, „Ljubavna pjesma J. Alfreda Prufrocka“, nadilaze krhke (pred)teorijske osnove koje mi dosa- u prijevodu Antuna [oljana)1 da{nja doma}a istra`ivanja u tome podru~ju pru`aju. Stoga bih u ovome radu predlo`ila neke od mogu}ih Razmi{ljanje o adolescentskoj knji`evnosti u kon- polazi{nih to~aka u raspravi o adolescentskoj knji- tekstu prou~avanja dje~je i adolescentske knji`evno- `evnosti kao zasebnome knji`evnom polju, premda sti, pokazalo se, nije nimalo jednostavno. Dosada{nja nesumnjivo povezanome s dje~jom knji`evno{}u. U doma}a istra`ivanja i interpretacije o ovome knji`ev- hrvatskome kontekstu, ali i izvan njega, adolescent- nome polju, kako pokazujem dalje u tekstu, uglav- ska se knji`evnost polazi{no mora razumjeti kao kon- nom2 ne propituju polazi{ta ili osnove konstituiranja tekstualna i povijesno prote`na, pa onda i povijesno polja, okre}u}i se u najve}oj mjeri tematskome pro- konstruirana, te ~vrsto povezana ili ~ak utemeljena u~avanju i ne problematiziraju}i pretpostavku o liku u povijesno promjenjivim predod`bama o adolescen- adolescentice/ adolescenta3 kao nultoj to~ki i ujedno ciji i njezinoj dru{tvenoj funkcionalizaciji. ^ini mi 1 Prijevod je naveden prema izdanju Thomas S. Eliot, Izabrane se, me|utim, s obzirom na vrlo veliki korpus su- pjesme, Zagreb, GZH, 1991., prijevod Antun [oljan, 7. Navedeni vremene adolescentske knji`evnosti, da se mo`e raz- je citat odabran kao moto prvome poglavlju utjecajne studije mi{ljati i o nekim specifi~nim tekstualnim karakteri- Roberte S. Trites Disturbing the Universe. Power and Repression in Adolescent Literature (1998), koja je bila moj glavni poticaj stikama adolescentske knji`evnosti koje nadilaze po- za razmatranje poetika i oslon za testiranje definicija adolescent- vijesno kontekstualiziranu i povijesno promjenjivu ske knji`evnosti. Trites u uvodnome poglavlju Eliotovu pjesmu imagologiju adolescencije. U nastavku }u ponuditi ne- uzima kao polazi{nu u interpretaciji ameri~kog klasika adole- scentske knji`evnosti, Cormierova ^okoladnog rata (1974.), s ob- koliko pitanja i skice mogu}ih odgovora na tu temu. zirom na intertekstualnu rezonancu toga citata u Cormierovu ro- manu. Od Trites tako|er preuzimam i odabir ^okoladnoga rata kao predlo{ka za interpretaciju dalje u radu; ~itanje i interpretacije su, me|utim, moji. 2 Uz rijetke iznimke; za iznimku, usp. Majhut 2011. razlikovanja na povijest mladosti. Gudjons razlikuje pubertet i 3 S obzirom na intersekcijsku poziciju fenomena adolescenci- adolescenciju, odre|uju}i pubertet biolo{kim, a adolescenciju dru- je i njegove kulturalne i socijalne aktualizacije, adolescencija se {tvenim ~imbenicima. Pubertet (od cca 10. do cca 13. godine) je kao tema promatra u kontekstu pedagogije, psihologije, sociolo- tako obilje`en procesima razvoja sposobnosti razmno`avanja, da- gije i antropologije, te, u hrvatskim okvirima ne{to slabije zastup- kle spolnim sazrijevanjem, dok je adolescencija (od cca 12. godine ljeno, u kontekstu humanisti~kih znanstvenih pristupa, povijesnih do cca 18–20. godine – kraj adolescencije uvjetovan je dru{tveno znanosti, knji`evnosti i kulturologije. Ova se intersekcijska pozi- i kulturno) du`a faza razvoja, ~iji po~etak i kraj znatno kultural- cija ujedno ponegdje transformira u produktivne pristupe koji no i historijski variraju (Baacke prema Gudjons, 1994: 108). Gud- kombiniraju razli~ite discipline i njihove metodologije, posti`u}i jons dalje opisuje razvojne procese u doba mladosti, pozicionira- zanimljive rezultate u istra`ivanju adolescencije i adolescentske ju}i time pedago{ki pristup mladosti unutar okvira razumijevanja knji`evnosti, primjerice u pristupu Roberte Selinger Trites (usp. procesualnosti i razvojnih faza. Autor navodi i opisuje tjelesne Selinger Trites, 2014), koja adolescentsku knji`evnosti tuma~i uz promjene u mladosti, od rasta tijela odnosno postupnog i nepro- pomo} neurokognitivne znanosti. No za ovu priliku adolescenci- porcionalnog rasta pojedinih dijelova tijela do rasta tijela u cjeli- ju }u definirati prema pedago{kome pristupu koji je informativno ni, potom promjena u hormonalnoj tjelesnoj slici, upozoravaju}i i kriti~ki predstavljen u ud`beniku Herberta Gudjonsa (1994). pritom na individualne razlike me|u adolescenti/ca/ma u tom kon- Gudjons pod rije~ju „mladost” podrazumijeva dobnu fazu, ali isto- tekstu, kao i na me|uutjecaj biolo{kog faktora i emocionalnog vremeno i dru{tvenu grupu (1994: 107), pozivaju}i se kod toga odnosno motivacijskog ustroja osobe. 5

Adolescencija i knji`evnost: terminologija okolnostima socijalisti~koga dru{tvenoga ure|enja, sna`nije se do`ivljava kao politi~ki obilje`en odno- Termini kojima se polje adolescentske knji`evno- sno konotira politizaciju dru{tvene grupe adolescena- sti odre|uje u 20. stolje}u, kako to pokazuju Hamer- ta7 i njihovu politi~ku i ideolo{ku usmjerenost, te je {ak i Zima (2015), dru{tveno su, povijesno i politi~ki nakon raspada socijalisti~ke Jugoslavije u hrvatsko- konotativni. Knji`evno podru~je koje opisujemo ili me znanstvenom kontekstu donekle zamijenjen sin- odre|ujemo kao adolescentsku knji`evnost u povije- tagmom „knji`evnost za mlade`” ili „knji`evnost za sti hrvatske humanistike i u op}oj uporabi ozna~ava mlade” (usp. Crnkovi} 1997, Te`ak 1998, Zalar 2008, se ili se ozna~avalo nizom termina, od omladinske Visinko 2008) odnosno, rje|e, „knji`evnost za mlade knji`evnosti, knji`evnosti za mlade, knji`evnosti za odrasle” (usp. Te`ak 2008). Termin „adolescentska mlade`, ponegdje i knji`evnosti za mlade odrasle te knji`evnost” u tome kontekstu predla`em kao neutra- terminom adolescentska knji`evnost. Premda je i po- lan u vrijednosnom, politi~nom i dru{tvenom kontek- lje dje~je knji`evnosti u po~ecima akademskoga pro- stu, a ~ini mi se da ujedno odra`ava slojevitost dru- u~avanja u Hrvatskoj ponegdje terminolo{ki proble- {tvene diskurzivne uspostave predod`aba o adole- matizirano4, adolescentska se knji`evnost u tome scenciji kao vremenskom fenomenu ne-zrelosti i ne- smislu ~ini bitnije obilje`enom terminolo{kim prije- odraslosti, koje ispitujem dalje u tekstu. Adolescent- porima5. Povijesna uporaba termina omladinska knji- sku knji`evnost, pritom, polazi{no odre|ujem kao `evnost u hrvatskom jeziku odnosi se, posebice u knji`evni korpus koji oblikuje adolescenta/icu kao starijim razdobljima, na cjelokupan knji`evni korpus implicitnoga ~itatelja, a ne nu`no kao tekstove koji koji zajednica (dru{tvena zajednica, pedago{ki kru- odabiru adolescent/ic/e kao protagonist/ic/e. govi, nakladni~ko polje) namjenjuje svojem potom- stvu – termin tako u 19. stolje}u obuhva}a i knji`ev- ne tekstove koji kao svojeg adresata ili implicitnog Adolescentska knji`evnost: ~itatelja odre|uju sasvim malo dijete, jednako kao i stanje istra`ivanja (hrvatsko iskustvo) tekstove koji kao implicitnog ~itatelja konstruiraju adolescenticu/a.6 U 20. stolje}u postupno se, uz ne- U kontekstu istra`ivanja dje~je knji`evnosti u hr- ke prijepore, utvr|uje termin dje~ja knji`evnost za vatskom humanisti~kom kompleksu adolescencija i polje ili podru~je koje obuhva}a knji`evni korpus ko- adolescentska knji`evnost razmjerno su podzastuplje- ji dru{tvena zajednica upu}uje djeci, dok se termin ne, premda neki aspekti ili pak derivati adolescent- omladinska knji`evnost, posebice nakon polovice 20. ske knji`evnosti dobivaju ne{to vi{e znanstvene po- stolje}a, ~vr{}e vezuje uz polje koje odre|ujem kao zornosti. Pionir istra`ivanja dje~je knji`evnosti u Hr- adolescentsku knji`evnost. Termin omladinski, pri- vatskoj Milan Crnkovi} devedesetih godina 20. sto- tom, u razdoblju druge polovice 20. stolje}a te u lje}a upozorava na pove}anje korpusa „knji`evnosti 4 O tome usp. primjerice Crnkovi}, Milan (1990) Dje~ja knji- za mlade odrasle” te slijedom toga poziva i na istra- `evnost. Zagreb: [kolska knjiga; uvodna poglavlja. 5 O terminolo{kim odabirima, povijesnom kontekstu i promi- 7 Ova se zna~enjska veza uspostavlja s obzirom na naziv poli- {ljanjima o terminologiji u vezi s adolescentskom knji`evno{}u ti~ke organizacije (Savez socijalisti~ke omladine) i implikacije usp. Hamer{ak i Zima 2015: 342–347. dru{tvenih mehanizama koji reguliraju politi~nost adolescena- 6 Usp. primjerice Hamer{ak i Zima 2015: 343. ta/ica. 6

`ivanje toga korpusa, odre|uju}i nekoliko po~etnih Tematska je okosnica adolescentskoga romana, na- to~aka promi{ljanja toga fenomena, od spomenute vodi Te`ak, odre|ena pojmovima koje smatra suprot- terminolo{ke problematike8, preko mogu}ih struktur- stavljenima „vedrini” dje~je knji`evnosti: „Domi- nih razlika u odnosu prema dje~joj knji`evnosti, po- nantne teme postaju strah, nasilje, kriminal, smrt, tom tematskih te`i{ta koje prepoznaje karakteristi~- maloljetni~ka prostitucija, droga, sida te politi~ka nima za adolescentsku knji`evnost, pa do zanimlji- previranja koja nastaju u isto~noj Europi i njihove ve, premda ne posve artikulirane pretpostavke o knji- posljedice za `ivot mladih” (Te`ak 1998: 10). Nada- `evnoj zajednici adolescenata kao zasebnoj interpre- lje, za dje~ju knji`evnost klju~ni pojam igre transgre- tativnoj zajednici (usp. Crnkovi} 1997: 13–14) od- dira u adolescentskoj knji`evnosti prema „stvarn[om] nosno adolescentskoj knji`evnosti kao knji`evnome `ivot[u], dru{tvenim aktualnostima” (2008). polju uspostavljenom (i) nakladni~kim kontekstom. Interpretiraju}i aktualnu knji`evnu produkciju za Dubravka Te`ak (1998, 2008) adolescentsku knji- adolescent/ic/e u Hrvatskoj, Te`ak afirmira kao sre- `evnost (na primjeru odnosno metonimijskome odre- di{nje pojmove sazrijevanje i pubertetske proble- |ivanju romana kao adolescentske knji`evnosti i na me, a u analizi jezika i izraza izdvaja `argon, potom uzorku vremenski ome|enom devedesetim godina- non{alantnost i le`ernost.10 ma 20. stolje}a prema suvremenosti) tuma~i kao te- Adolescentskom se knji`evno{}u pozabavila i Ka- matski razli~itu od dje~je, izdvajaju}i kao dodatna rol Visinko (2008), koja knji`evnu produkciju ado- obilje`ja razlike izme|u dje~je i adolescentske knji- lescentske knji`evnosti kontekstualizira s obzirom na `evnosti lik tinejd`era/ice kao protagonistice/a knji- osnovno{kolsku i srednjo{kolsku nastavu knji`evno- `evnoga teksta9, „pristup tematici” te izraz (2008). sti i nastavnu metodiku, te kratko interpretira dva hr- 8 Crnkovi} u ovom kontekstu aludira na termin „omladinska vatska adolescentska romana u oslonu na tematsku knji`evnost” kao knji`evnoznanstveno neprecizan, a politi~ki ko- diferencijaciju izme|u dje~je i adolescentske knji- notativan pojam, misle}i time (ali ne izri~u}i) ponajprije na ideo- `evnosti. Sli~no postupa i Diana Zalar (2008), koja lo{ku i politi~ku obilje`enost pojma „omladina” u kontekstu so- cijalisti~ke ideologije. U tome smislu Crnkovi} sugerira da se ter- svoje analize i interpretacije tekstova adolescentske min nadomjesti nekim pogodnijim, pri ~emu sam predla`e termin knji`evnosti ponajprije tematski usmjerava. „estova~ka knji`evnost”, nastao tvorbenom analogijom prema en- Dubravka Zima (2008, 2011) adolescentski roman gleskom jeziku i pojmu teenager, u kojem je prvi dio rije~i („teen”) nastavak brojeva od trinaest do devetnaest i ozna~ava u hrvatskoj knji`evnosti predstavlja kroz pone{to su- osobe u rasponu tih dobi. Tvorbenom analogijom u hrvatskom je- `enu povijesnu perspektivu, uzimaju}i, u oslonu na ziku Crnkovi} dobiva pridjev „estova~ki”, prema nastavcima za prethodnu literaturu, roman Josipa (poslije Jo`e) brojeve od dvanaest do devetnaest, usp. Crnkovi} 1997: 13. Pred- lo`eni termin, me|utim, nije „prihva}en”, kako to Crnkovi} i sam Horvata Sedmi be (1939) kao po~etnu to~ku prou~a- priznaje (ibid.), no poneki od kasnijih radova na tu temu bave se vanja te postavljaju}i strukturne tekstualne odredni- (i) terminolo{kim prijeporima (usp. primjerice Hamer{ak i Zima ce, ponajprije strukturu opozicije i sukoba, kao te- 2015: 342–347). 9 Ovdje treba upozoriti na zanimljiv projekt autor/ic/a adole- melj za definiranje adolescentske knji`evnosti. scentske knji`evnosti Ane \oki} i Ratka Bjel~i}a koji 2009. sa- Berislav Majhut (2011) adolescentsku knji`evnu stavljaju dvotomni zbornik tekstova pod naslovom Glavni junak produkciju promatra u povijesnoj perspektivi, aktua- – tinejd`er (Zagreb, Knjiga u centru), koji se sastoji od romane- d`era / tinejd`erice te ga uspostavlja kao strukturni temelj adole- sknih odlomaka, biografskih bilje{ki i intervjua s autori/ca/ma ado- scentske knji`evnosti. lescentske fikcije u Hrvatskoj, a koji kao povla{teno mjesto razli- 10 Sva su isticanja u tekstu moja, osim ako je druk~ije navede- ke izme|u dje~je i adolescentske knji`evnosti izdvaja lik tinej- no. 7 liziraju}i pitanje nakladni~koga konteksta kao iznim- ju kao polje uspostave, redigiranja i reguliranja pre- no va`noga, ne samo u povijesnom kontekstu. Auto- dod`aba o adolescenti/ca/ma te pokazuju povijesnu rova analiza nekoliko nakladni~kih nizova koje na- fluidnost i nefiksiranost tih predod`aba. Tekstualni kladnici u Hrvatskoj pokre}u po~etkom dvadesetih korpus za adolescent/ic/e u razdobljima kasnog 19. godina 20. stolje}a i namjenjuju ih djevojkama (eks- i po~etka 20. stolje}a podupirao je, tako, predod`bu plicitno, iskazano u paratekstu) pokazuje da se u to- o uklopljenom, razumnom i radi{nom adolescentu i me razdoblju ne artikulira specifi~na poetika adole- smjeloj ali jednako uklopljenoj adolescentici, no ti- scentske knji`evnosti, kako to Majhut naziva, nego jekom tridesetih godina 20. stolje}a i poslije artiku- da je tekst nakladni~ki oblikovan i usmjeren kao ado- liraju se i predod`be o buntovnom, radikalnom ado- lescenti~ina lektira s obzirom na, autorovom termi- lescentu (ne i adolescentici, o tome usp. Zima 2016), nologijom, mehani~ke parametre. Ti se parametri od- kojima se do kraja stolje}a i na po~etku 21. stolje}a nose na adolescentsku dob protagonistkinje knji`ev- pridru`uju predod`be o adolescenciji oblikovanoj nog teksta odnosno na jasno artikulirano razdoblje vr{nja~kom zajednicom i predod`be o adolescen- izme|u djetinjstva i odraslosti. U tome je smislu ado- ti/ca/ma usmjerenima na sebe i svoju naju`u okolinu. lescenti~in lik usmjeren na budu}nost koja se doima Kao va`ne regulatorne mehanizme predod`aba o nejasnom i nepoznatom, ali je – bez iznimke – obilje- adolescenciji i adolescenti/ca/ma u suvremenoj ado- `ena sentimentalno{}u odnosno idejama o romanti~- lescentskoj knji`evnosti autorice navode i koncept noj ljubavi. Biti adolescentica tako – u prou~avanim identiteta kao i adolescentsku seksualnost. romanima – zna~i biti izme|u, u svojevrsnom vre- menskom procjepu izme|u poznatoga djetinjstva i neznane, slu}ene odraslosti, definirane bra~nim sek- Adolescentska knji`evnost: sualnim iskustvom. prijedlozi za razmatranje i definiranje U ovom je kontekstu zanimljivo spomenuti i istra- `iva~ku tendenciju rodnih interpretacijskih perspekti- Pitanje `anra va, kakvu primje}ujemo, primjerice, u ~lanku Corin- ne Jerkin (2012), koja uspostavlja okvir jednome di- U govoru o adolescentskoj knji`evnosti kao te- jelu korpusa hrvatske adolescentske proze u oslonu meljni se prostor prou~avanja, kako uo~avam u lite- na popularno-kulturni termin chick-lit te intepretira raturi, odre|uje adolescentski roman. Tako|er, u nekoliko tekstova koje odre|uje kao urbanu djevo- knji`evnoj produkciji u 21. stolje}u, knji`evni kor- ja~ku prozu. Zima (2013) tako|er istra`uje rodno pus koji se paratekstualno ili tekstualno tuma~i/odre- specifi~nu knji`evnu produkciju (namijenjenu ado- |uje kao adolescentski dominantno je oblikovan u lescenticama) u drugoj polovici 19. stolje}a. `anru romana. Prema pretpostavci, sljede}i `anr ado- U Uvodu u dje~ju knji`evnost (Hamer{ak, Zima lescentske knji`evnosti po brojnosti u Hrvatskoj jest 2015) adolescentska se knji`evnost tuma~i u okviru pripovijetka, u nakladni~kom kontekstu isklju~ivo dru{tvene konstruiranosti i prilagodljivosti pojmova prezentirana u obliku zbirki, no na`alost nije mogu}e adolescenta i adolescencije, kao i u povijesnom po- utvrditi to~ne podatke o objavljenim izdanjima, na gledu na knji`evni korpus koji se prepoznaje kao hrvatskom ili prijevodnima. Stoga je moja teza o ro- adolescentski. Autorice ovo polje ponajprije razumi- manu i pripovijetkama kao dominantnim `anrovima 8 ograni~ena samo na opa`anje i pretpostavku u pro- stavku u raspravi o utemeljenjima adolescentske knji- dukcijskom, ali ne i nakladni~kom kontekstu.11 `evnosti stoga predla`em pretpostavku o konstitui- Zanimljivo je, me|utim, podsjetiti na povijesni ranju polja adolescentske knji`evnosti prozom. status knji`evnih `anrova (usp. o romanu primjerice @mega~, Povijesna poetika romana, o `anrovima u Korpus i koncepti dje~joj knji`evnosti Hamer{ak i Zima 2015), kao i na 19. stolje}e u Hrvatskoj, kada je `anr pripovijetke Kao nultu to~ku u (intuitivnom) odre|ivanju ado- zastupljeniji u cjelokupnome knji`evnom korpusu lescentske knji`evnosti prepoznajem adolescenti- adolescentske knji`evnosti (usp. Zima 2011, 2013). cu/adolescenta kao implicitnoga ~itatelja pojedinoga S druge strane, poezija se u kontekstu adolescentske teksta, {to se ne mora nu`no podudarati s odabirom knji`evnosti u hrvatskome kontekstu u pravilu ne adolescentskih protagonist/ic/a, {to }u, nadam se, po- spominje, dok se izvan toga konteksta, u dostupnoj kazati do kraja teksta. Sljede}e je polazi{te u razma- literaturi, tako|er o njoj ne raspravlja (usp. o tome tranju o korpusu na kojem }u preispitati neke ideje primjerice Nodelman 2008, Nikolajeva 2010, Trites o ovome polju paratekstualno i odnosi se na naklad- 1998, McCallum 2002). Kao prvu operativnu pretpo- ni~ku i paratekstualnu uspostavu korpusa adolescent- ske knji`evnosti u pojedinom jezi~nom okru`ju, {to 11 U ovome kontekstu, s obzirom na tretman adolescentske knji- uklju~uje i prijevodnu knji`evnost. Posljednje mi je `evnosti u dostupnoj literaturi na hrvatskom jeziku, ne postoje re- ferentna istra`ivanja ni podaci o `anrovskoj stratifikaciji adole- upori{te u odabiru korpusa adolescentska recepcija. scentske knji`evnosti, kao ni rasprave o kanonu adolescentske knji- S obzirom na ta polazi{ta odabrala sam ~etiri tek- `evnosti. Kao indikativni faktor u tome smislu izdvajam tretman sta adolescentske knji`evnosti za koje se mo`e utvr- adolescentske knji`evnosti u knji`ni~nome sustavu, prema http:// www.kgz.hr/hr/za-mlade/knjige-i-multimedija/4296 (posje}eno 17. diti da udovoljavaju tim trima kriterijima, a odabrani sije~nja 2017), u kojem su fikcijski naslovi koji se prezentiraju su i s obzirom na pretpostavku o transhistorijskim kao adolescentska knji`evnost ve}inom oblikovani u `anru roma- elementima predod`aba o adolescenciji odnosno nji- na, a iznimke se odnose na zbirke pripovijedaka, kao i na strip- -albume i stripske serijale. Od nefikcijskih `anrova kao adolescent- hovim povijesnim prote`nostima. Rije~ je o dva ro- ska se lektira preporu~uju biografije te znanstveno-popularni pri- mana iz razdoblja sedamdesetih godina 20. stolje}a, ru~nici. Ni na jednom od popisa koje knji`ni~ne slu`be preporu- za koje se u literaturi (usp. primjerice Trites 2000, ~uju kao adolescentsku knji`evnost ili adolescentsku lektiru ne nalazi se nijedna zbirka pjesama niti eseji. S druge strane, na po- Te`ak 2008) tvrdi da predstavljaju prvo desetlje}e pisu obvezne lektire za sedmi i osmi razred osnovne {kole u Hr- moderne adolescentske knji`evnosti. Prvi je tako vatskoj (dakle za dob rane adolescencije, usp. http://www.kgz.hr/ odabran roman ^okoladni rat Roberta Cormiera, prvi hr/za-djecu-i-roditelje-4293/knjige-i-multimedija-4305/lektira- 36976/36976 i http://www.kgz.hr/hr/za-djecu-i-roditelje-4293/ puta objavljen u nakladi Pantheon Books u New knjige-i-multimedija-4305/lektira-36976/36976 stranice posje}ene Yorku 1974., koji se u literaturi apostrofira kao kla- 31. sije~nja 2017.), nalazi se poezija Dobri{e Cesari}a i Dragutina sik adolescentske knji`evnosti, ujedno i kao jedan od Tadijanovi}a (o Cesari}evoj poeziji u kontekstu knji`evnoga obra- najboljih tekstova u tome polju. Roman nije preve- zovanja usp. Tvrtko Vukovi}, Tko je u razredu ugasio svjetlo?, Zagreb, 2012), a na popisu lektire za srednje strukovne {kole i den na hrvatski jezik, ali je dostupan u prijevodu na gimnazije nalazi se poezija Franca Pre{erna, Gavran E. A. Poea, srpski Jelene Staki}, objavljenom 1983. u nakladi Nolit Krle`in Khevenhiller te Jama I. G. Kova~i}a, s time da u~enice/i iz Beograda. Drugi je odabrani tekst hrvatski ado- strukovnih {kola od toga kao lektiru ~itaju samo Krle`in Kheven- hiller, usp. http://www.kgz.hr/hr/za-mlade/knjige-i-multimedija/ lescentski klasik Ivice Ivanca Maturanti, objavljen lektira-4369/4369 stranica posje}ena 31. sije~nja 2017. prvi puta u biblioteci Jelen nakladnika Mladost u Za- 9 grebu 1976. Ova su dva romana odabrana s obzirom godini, napisan u 2000-im godinama, a da nije obve- na uvodno nazna~ene kriterije (adolescent/ica kao zna {kolska lektira. implicitni ~itatelj, paratekstualno i nakladni~ki defi- Radi boljeg razumijevanja, ovdje ukratko navo- nirani kao adolescentska knji`evnost, recepcijski po- dim kratak pregled tematskih upori{ta odabranih ro- tvr|eni kao adolescentska lektira12), a ujedno i kao mana. ^okoladni rat odnosi se na sukob dje~aka pr- reprezentativni u tome kontekstu. Druga su dva ro- vog razreda u privatnoj katoli~koj srednjoj {koli sa mana suvremena, objavljena tijekom 2000-ih godi- starijim, nasilnim u~enicima udru`enima u okrutnu na, a tako|er zadovoljavaju postavljene kriterije. Od |a~ku organizaciju (Stra`ari), koja svoj autoritet nad prijevodne knji`evnosti odabran je roman Johna Gre- u~enicima odr`ava uz pomo} pre{utnoga, a do kraja ena U traganju za Alaskom, izvorno objavljen 2005. romana i otvorenoga odobravanja nastavni~koga (re- a u hrvatskome prijevodu 2014, koji je, prema kata- dovni~koga) kadra. Dje~ak dobiva zadatak od Stra- logu Knji`nica grada Zagreba i, djelomi~no, prema `ara da deset dana opstruira {kolsku obvezu prodava- zajedni~kom katalogu narodnih knji`nica u Hrvat- nja ~okolade; nakon {to pro|e deset dana dje~ak i skoj, naj~itaniji adolescentski roman u prethodnoj dalje odbija prodavati ~okoladu, {to rezultira grubim godini.13 Drugi roman, izvorno napisan na hrvat- i nasilnim sukobom i sa Stra`arima i s nastavnicima. skom, tako|er odabran uz pomo} kataloga Narodnih U dramati~nom finalu, nakon {to dje~akova pobuna knji`nica Hrvatske i Knji`nica grada Zagreba, roman isprva nailazi na odobravanja i podr{ku drugih u~eni- je Sanje Pili} I {to sad?, prvi put objavljen 2015., ka, Stra`ari ga prisiljavaju na inscenirani boksa~ki koji se na popisima pojavljuje kao naj~itaniji (najvi- me~ u kojem je dje~ak pora`en, a mo`da i ubijen, uz {e puta posu|en)14 adolescentski roman u protekloj pre{utno odobravanje nastavnika. Maturanti su ro- 12 Odnosi se na broj izdanja (kod Cormiera u izvorniku) te na man o zavr{noj gimnazijskoj {kolskoj godini zagre- kriti~ku recepciju. ba~kih adolescenata/ica; rije~ je pripovijedanju u pr- 13 Usp. http://katalog.dj.zaki.com.hr/pagesResults/rezultati. vom licu o {kolskom, obiteljskom i romanti~nom aspx?&searchById=1&sort=4&top=365¤tPage=1 Rije~ je okru`ju pripovjeda~a Ivice. Le`erni, humorni, relak- zasebnome Katalogu za djecu i mlade`, u kojem se nalazi podatak da je u protekloj godini knjiga posu|ena 939 puta, te je ujedno sirani i ironiziraju}i pripovjedni stil odraz je hedoni- najvi{e puta posu|ivana knjiga u zagreba~kim knji`ni~nim odjeli- sti~kog, opu{tenog i ironiziraju}eg `ivotnog stila ma- ma za djecu i mlade` koja nije na popisu obvezne {kolske lekti- turanata, koji od po~etka {kolske godine do mature re. Na prvom je mjestu u tome popisu obvezna {kolska lektira posu|ena u protekloj godini 977 puta. Tako|er, u skupnome kata- na njezinu zavr{etku prolaze niz zgoda, ~ija je oko- logu Narodnih knji`nica Hrvatske, premda ne postoji zaseban kata- snica razvoj pripovjeda~eve zaljubljenosti u mla|u log za djecu i mlade`, knjiga je visoko na popisu posu|ivanih u suu~enicu, od prvog zanimanja, preko sre}e u reali- protekloj godini, s ukupno 2103 posudbe u hrvatskim knji`nica- ma, ujedno i najbolje rangirana knjiga adolescentske knji`evno- ziranoj romansi do djevoj~inoga prekida veze zbog sti na tom popisu, usp. http://katalog.zaki.com.hr/pagesResults/ pripovjeda~eve pogre{ke. Roman U traganju za Ala- rezultati.aspx?&searchById=1&sort=4&top=365¤tPage=6. skom vremenski je tako|er ome|en jednom {kolskom 14 Prema zajedni~kom katalogu Narodnih knji`nica Hrvatske, roman je u protekloj godini u knji`nicama izvan Zagreba posu|en godinom u internatu, kamo pripovjeda~ u prvom licu 38 puta (usp. http://katalog.zaki.com.hr/pagesResults/rezultati.aspx? adolescent/ica kao protagonistica, paratekstualno definirano kao ¤tPage=1&searchById=1&sort=4&spid0=1&spv0=I+%c5 adolescentska knji`evnost, adekvatna recepcija, a nije obvezna %a1to+sad%3f), a prema zasebnome Katalogu za djecu i mlade` {kolska lektira); roman je posu|en 338 puta, usp. http://katalog.dj. Knji`nica grada Zagreba, na prvom je mjestu po broju posudbi u zaki.com.hr/pagesResults/rezultati.aspx?&searchById=1&sort=4& protekloj godini (prema navedenim kriterijma koje sam odabrala: top=365¤tPage=19. 10 dolazi u nadi za boljom vr{nja~kom socijalizacijom. U poku{aju razumijevanja i definiranja adole- Prijateljstvo koje uspostavlja sa svojim suu~enicama scentske knji`evnosti uposlit }u i na odabranom kor- i suu~enicima donekle je pomu}eno njegovim sna- pusu preispitati nekoliko konceptualnih cjelina koje `nim ljubavnim interesom za jednu od njih, naslovnu predla`em u pristupu ovome polju. Alasku, ekstravagantnu i impulzivnu adolescenticu, Prva je od njih pojam vremena odnosno ispitiva- koja isprva odbija pripovjeda~evu naklonost zbog za- nje na~ina na koji adolescentska knji`evnost koncep- ljubljenosti u drugoga dje~aka, no iznenada jedne ve- tualizira vrijeme. Ovdje polazim od uvida Berislava ~eri u pijanome stanju pristaje na ljubavnu vezu. Ve- Majhuta (2011) koji pa`ljivo analizira romane obja- ~er zavr{ava telefonskim pozivom Alaskina momka vljene u bibliotekama paratekstualno namijenjenima i njezinim naglim, impulzivnim, nerazumnim odla- adolescenticama u dvadesetim godinama 20. stolje}a, skom iz internata. Pripovjeda~ i prijatelj moraju ne- pokazuju}i da se u njima kao klju~no obilje`je djevo- kako omesti nadle`noga odrasloga kako bi joj omo- ja{tva artikulira upravo vrijeme, odnosno bivanje gu}ili nesmetani odlazak automobilom iz {kole. Ala- adolescentice u vremenskome procijepu izme|u dje- ska te ve~eri pogiba u prometnoj nesre}i, te se pripo- tinjstva i odraslosti. Ujedno, protagonistice analizi- vjeda~ mora suo~iti s nepodno{ljivim o~ajem zbog ranih romana posve su okrenute prema budu}nosti, gubitka djevojke u koju je zaljubljen i neizdr`ivim usmjerene na odraslost koju trebaju/`ele dosti}i, ali teretom krivnje {to joj je pomogao da se pijana od- pripovijedanje je naratolo{kim postupcima fiksirano veze automobilom. U nastavku, pripovjeda~ i njegov u sada{njost. Premda je autorova analiza usmjerena prijatelj razmatraju mogu}nost da je Alaska napravi- na relativno uzak korpus tekstova, kronolo{ki fiksi- la samoubojstvo zbog neobi~nih okolnosti tragedije. ran i pritom paratekstualno i tekstualno razmjerno Roman ne daje kona~an odgovor na to pitanje. Ro- ~vrsto rodno uniforman (usmjeren adolescenticama, man I {to sad? Sanje Pili} govori o vremenskome ne i adolescentima), njegove interpretacije i zaklju~ci razdoblju {kolske godine – zavr{noga razreda osnov- ~ine se poticajnima za promi{ljanje o konceptu vre- ne {kole – pripovjeda~ice u prvom licu, zagreba~ke mena kakvo konstruira adolescentska knji`evnost. adolescentice koja `ivi s majkom i bratom nakon ro- Ovaj odabir ujedno podupirem i tezom sociologa Chri- diteljskoga razvoda. Djevojka je nezadovoljna i ne- sa Jenksa o razvoju (development) i vremenu kao so- mirna zbog lo{ih odnosa s prijateljicama i zbog to- ciolo{kim metaforama kojima sociologija pristupa ga {to nije u ljubavnoj vezi, a tijekom pripovijeda- pojmu djeteta (i adolescenta) kao nedovr{enom, raz- nja svi se problemi rje{avaju i sve po~etne situacije vojnom drugom: „A child’s social, and ontological, mijenjaju: majka mijenja posao uz pomo} biv{ega purpose is therefore, it would seem, not to stay a mu`a, neugledni brat se zaljubljuje i mijenja izgled, child” (Jenks 1999: 36). Posve isto vrijedi i za ado- dje~ak koji se pripovjeda~ici svi|a pokazuje interes lescenticu/a: vrijeme mijenja njezinu/njegovu onto- za nju, ali i istovremeno za njezinu najbolju prijate- logiju i premje{ta je/ga u odraslost, dakle vrijeme je ljicu te ona tako ustanovljuje da nije vrijedan njezine prezentirano kao obuhvatna metafora promjene. romanti~ne pa`nje, usamljena tetka ulazi u ljubavnu U svim odabranim romanima vrijeme se pojavlju- vezu, pripovjeda~i~in najbolji prijatelj pokazuje ro- je kao va`an konceptualni pojam kojim se odre|uje manti~ni interes za nju i na kraju romana oni ulaze pripovjeda~ev odnos prema gra|i i prema pripo- u ljubavnu vezu. vijedanju. Svi odabrani romani vrijeme pripovijeda- 11 nja ome|uju protjecanjem jedne {kolske godine. U se to izrijekom ne navodi u romanu; rije~ je o institu- analiziranim romanima u kojima je pripovjeda~/ica ciji polaganja mature kao sredi{njem doga|aju oko u prvome licu (Maturanti, U traganju za Alaskom, I kojega se artikulira i pripovjeda~eva svijest o vlasti- {to sad?) on/a sam/a sebe definira protjecanjem vre- tome odrastanju. Matura je dru{tvena, izrazito simbo- mena, dok je protjecanje vremena u odnosu na pro- li~ka, inicijacijska poluga, kojom se uspostavlja i tagonista predstavljeno kao metafora promjene u ^o- odr`ava autoritet odraslih nad ne-odraslima. Njezina koladnom ratu, u kojem je pripovjeda~ u tre}em licu. je simboli~ka funkcija ovdje nagla{ena upravo po- Adolescencija kao metafori~ki vremenski „procijep” mo}u vremena: od stanja odraslosti ne-odrasle raz- izme|u djetinjstva i odraslosti mo`e se potvrditi oda- dvaja samo vrijeme koje prolazi do mature. S druge branim romanima, jednako kao i metafora prolaska strane, to vrijeme adolescencije kao pripovjedno vri- vremena na koju upu}uje Jenks. jeme svakako je povla{teno stanje ne-odgovornosti i U traganju za Alaskom pripovjedne odlomke oku- hedonizma: ne-odraslosti. Jo{ je jedan va`an element plja oko pojmova „prije” i „poslije”, a pripovijedanje koji konstituira vrijeme u romanu pripovjeda~eva lju- je od samoga po~etka organizirano kao vremenski bavna veza, koja se na zavr{etku romana prekida. usmjereno na sredi{nji doga|aj, adolescenti~inu po- Adolescent je tako oblikovan s obzirom na sada{nju gibiju, u svojevrsnim simetri~nim koncentri~nim kru- patnju: ta }e patnja, me|utim, kako sugerira zavr{e- govima: prvi je pripovjedni odlomak tako naslovljen tak romana, pro}i, {to se tako|er uklapa u tuma~e- „Sto trideset i {est dana prije”, a posljednji „Sto tri- nje vremena u adolescentskoj knji`evnosti u kontek- deset i {est dana poslije”. Vrijeme, odnosno njego- stu privremenosti adolescencije. vo protjecanje, ujedno je i klju~ni na~in razumijeva- U ^okoladnom ratu vrijeme je vrlo zanimljiv nja fabule u smislu naslovnoga traganja za koje je koncept, budu}i da pripovjedna premisa polazi od potrebno vrijeme: pripovjeda~ u prvom licu vrijeme, ograni~enosti vremena: protagonist dobiva vremen- ~ak i izrijekom, vidi kao metodu izlje~enja od boli i ski ograni~en zadatak od nasilnih starijih suu~enika, mehanizam razumijevanja vlastite vremenske, `ivot- a potom sam sebi zadaje novi vremenski okvir u ko- ne prote`nosti (usp. „(…) upitao se da li bih se tre- jem }e se nastaviti suprotstavljati autoritetu odraslih, bao nadati vremenu u kojem }e ona biti samo dale- nastavni i izvannastavni procesi u {koli redom su ka uspomena”, Green 2014: 213). Adolescentski osje- vremenski uokvireni (predvi|eno razdoblje za proda- }aji kao i adolescentska patnja bit }e anulirani vre- ju ~okolade, primjerice); vrijeme je, ukratko, struk- menom. U tome smislu, koncept vremena u ovom turno odre|eno kao razdoblje. Izdr`i li protagonist romanu mo`e se interpretirati kao dijalekti~ki odnos predvi|eno razdoblje, bit }e spa{en, jednako kao i sada{njosti (pripovijedanje usmjereno na sada{njost) drugi zlostavljani u~enici koji se nadaju izdr`ati do i budu}nosti koja je u romanu signalizirana zavr{nim kraja {kolske godine i potom zavr{iti ili promijeniti pripovjeda~evim pomirenjem sa samim sobom, pa {kolu; prodaju li se sve kutije ~okolade u predvi|e- ~ak i svojevrsnim smirenjem. Adolescencija je ogra- nom vremenu, bit }e to veliki {kolski uspjeh. U tome ni~eno vrijeme patnje, izlazak iz adolescencije jest smislu i ovaj roman vrijeme vidi kao karakteristi~no sazrijevanje/razumijevanje. privremeno vrijeme adolescencije: pripovijedanje je U Maturantima pak pripovijedanje je tako|er usmjereno na sada{njost, ali su protagonisti okrenu- okupljeno oko pojmova „prije” i „poslije”, premda ti budu}nosti u kojoj }e se rije{iti adolescencije. 12

Roman Sanje Pili} koncept vremena koristi raz- logijama (2002: 3). Autorica smatra da suvremenu mjerno konvencionalno, ali s istim spomenutim pret- dje~ju i adolescentsku knji`evnost konstruiraju pred- postavkama: vrijeme adolescencije je privremeno moderne koncepcije sebstva i identiteta, ~ija su isho- (faza) i iz njega se izlazi odnosno ostavlja ga se za di{ta romanti~arske predod`be o djetetu/ne-odraslo- sobom. Pripovjeda~ica u prvom licu ujedno pripovi- me koje i danas bitno reguliraju na{e spoznaje i ide- jedanje razvija u oslonu na suprotstavljenost po~etne je o dru{tvenim odnosima, funkcijama i vrijednosti- i zavr{ne situacije: nemira, nezadovoljstva, frustra- ma odraslih i ne-odraslih. Subjektivnost se tuma~i, cije i neraspolo`enja na po~etku i mira, zadovoljstva, u oslonu na razli~ite discipline i diskurse o ovoj te- sre}e i vedrine na kraju pripovijedanja. Premda se, i mi, u smislu osje}aja osobnog identiteta kao djelat- s obzirom na dob pripovjeda~ice i s obzirom na pri- nog subjekta: „Subjectivity is individual’s sense of povjedne motive sna`no okupljene oko teme adole- a personal identity as a subject – in the sense of be- scentske romanti~ne heteroseksualne ljubavi, ne mo`e ing subject to some measure of external coercion – govoriti o napu{tanju adolescencije na zavr{etku ro- and as an agent – that is, being capable of conscious mana, ipak se uo~ava karakteristi~na uporaba kon- thought and action” (McCallum 2002: 4). Naravno, cepta vremena koje mora prote}i kako bi se status ta je ideja, kako upozorava McCallum, diskurzivni i adolescentice i karakteristike adolescencije izmijeni- ideolo{ki konstrukt, posebice s obzirom na predod`- li, a mo`da i napustili. bu o identitetu i subjektivnosti kao esencijalnom i Svi razmatrani romani, rekla bih, motive vreme- univerzalnom, {to poststrukturalisti~ke paradigme na i koncepte adolescentskoga vremena upo{ljavaju odbacuju. No usprkos tome, spoznaja o samome se- u razradi tekstualnih struktura. Tako|er, uo~ava se i bi kao djelatnome subjektu odnosno ideja o subjek- veza vremena s pretpostavkom o dinamici; svi anal- tivnosti i identitetu kao krajnjem cilju adolescentsko- izirani romani pripovijedanje strukturiraju kao pro- ga razvoja, sugerira autorica, mo`e se i{~itati kao ces, vremenski utemeljen, promjene inicijalne situa- podtekst suvremene adolescentske knji`evnosti. cije; za razliku od dje~je knji`evnosti, adolescentska Psiholo{ke teorije o identitetu, s druge strane, je knji`evnost, kako se ~ini, usmjerena na dinamiku sklonije su identitet tuma~iti u oslonu na ve} spome- i procesualnost, kao i na promjenu. nute metafore razvoja odnosno faza, kao, primjerice, Drugi je koncept koji me zanima u analizi adole- u studiji Katice Lackovi}-Grgin o psihologiji adole- scentske knji`evnosti pojam identiteta, koji se nagla- scencije. Lackovi}-Grgin kao sredi{nji referentni opus {ava u kriti~koj literaturi (usp. primjerice McCallum u kontekstu istra`ivanja identiteta navodi psihologa 2002) kao jedan od konstitutivnih elemenata adole- Erika Eriksona, koji se u {ezdesetim i sedamdesetim scentske kao zasebne knji`evnosti. Robyn McCallum godinama 20. stolje}a bavio psihosocijalnim tuma- u svojoj opse`noj i va`noj studiji o ideologijama ~enjem adolescencije. identiteta u adolescentskoj knji`evnosti pojam identi- Kako navodi Lackovi}-Grgin (2006: 125), psiho- teta dominantno razumijeva u kontekstu knji`evne socijalni se razvoj li~nosti mo`e pratiti u slijedu fik- znanosti (ponajvi{e u oslonu na Bakhtinovu teoriju snih sekvenci od 8 razvojnih stupnjeva, pri ~emu se romana). McCallum podsje}a da se identitet odno- u adolescentskoj dobi, u Eriksonovu tuma~enju, oso- sno subjektivnost oblikuje kao dijalogi~an proces te ba nalazi u 5. stupnju ili stadiju, u kojem je zadatak da je identitet neizbje`no oblikovan socijalnim ideo- li~nosti rje{avanje krize identiteta. Uspje{no rje{ava- 13 nje te krize vodi u sljede}i stadij, dok neuspjeh u tom Erikson, uvijek kontekstualizirani kulturno, dru{tve- procesu vodi konfuziji identiteta. Kao pretpostavke no te vremenski odnosno povijesno. Erikson je ovaj za uspje{no razrje{avanje krize identiteta Erikson proces prou~avao s obzirom na njegove faze odno- (prema Lackovi}-Grgin, 2006: 127) navodi cijeli niz sno statuse, koje potom daljnja istra`ivanja razvija- zahtjeva, od zahtjeva da pojedinac sam sebe do`i- ju i tuma~e, te ih suvremena psihologija prikazuje u vljava kao istu osobu u razli~ito vrijeme i u razli~itim obliku ~etiri statusa identiteta (Marcia prema Lacko- situacijama, da ga potom i drugi pojedinci percipira- vi}-Grgin, 2006: 134). ju kao istu osobu u razli~itim okolnostima, da se Upravo su statusi identiteta, kako nam se ~ini, uspostavi sklad izme|u samopercepcije i percepcije najva`niji element koji adolescentska knji`evnost drugih, da osoba uspje{no razrije{i seksualne kon- adaptira iz psihologije, i to u teoriji, ali i knji`evnoj flikte i prihvati svoju spolnu orijentaciju, da su rela- produkciji. Radi se o ~etiri faze ili statusa koje Lac- tivno uspje{no razrije{ene krize u prethodnim stupnje- kovi}-Grgin naziva difuzijom identiteta (pojedinac vima psihosocijalnog razvoja, da se uspostavi mjera u pokazuje slabu predanost poslu, drugima i vrijedno- odnosu prema zna~ajnim drugima, ponajprije tzv. ido- stima, ne poku{ava se aktivno ni~emu posvetiti i tra- lima, zatim va`an zahtjev da okolina dopu{ta izra`a- gati za svojim identitetom), zaklju~enim identitetom vanje ego-identiteta bez sputavanja i onemogu}iva- (pojedinac nije do`ivio krizu identiteta, roditeljske i nja, te naposljetku zahtjev za jasnim oblikovanjem dru{tvene vrijednosti ne dovode se u pitanje, postig- dru{tvene ideologije odnosno dru{tvenih vrijednosti nuta je identifikacija s dru{tvom i roditeljima), mo- kako bi pojedinac imao/la jasnu predod`bu o dru- ratorijem (kriza identiteta, traganje za alternativa- {tvenim idejama o pitanjima koja ga zaokupljaju. ma, eksperimentiranje) te ostvarenim identitetom Erikson nadalje (prema Lackovi}-Grgin, 2006: (prola`enje krize identiteta, stabilnost, predanost po- 130) izdvaja sedam elemenata odnosno faceta identi- slu i drugim ulogama). teta, ~ije integriranje i rje{avanje glavnih konflikata Slijed navedenih statusa, i to vremenski kontinu- u tim kontekstima omogu}uje „izgradnju identiteta”. irani slijed, uz poneke modifikacije (posebice u ko- Rije~ je o vremenskoj perspektivi (sposobnosti ado- ri{tenju ili odbacivanju statusa zaklju~enoga identi- lescentice/a da razumije i razvije koncept pro{losti i teta), prepoznajemo u strukturi svih odabranih roma- budu}nosti i svoju poziciju u tome kontekstu), samo- na. Najjasnije i najplasti~nije taj je slijed ocrtan u svijesti (jasnoj svijesti o sebi kao jedinstvenom bi- romanu Sanje Pili}, u kojem se pripovjeda~ica/pro- }u), provjeravanju uloga (eksperimentiranje broj- tagonistica na po~etku pripovijedanja nalazi u statu- nim idejama, ciljevima, osobnim karakteristikama, su difuzije identiteta (ne poku{ava se ni~emu posve- ulogama), izobrazbi za rad (istra`ivanje i razvoj titi, ne traga za svojim identitetom, pokazuje slabu profesionalnog identiteta), seksualnoj polarizaciji predanost svojim obvezama), potom prolazi kroz sta- (koncept koji novija psiholo{ka i psihosocijalna istra- tus moratorija identiteta (eksperimentiranje s ljubav- `ivanja problematiziraju i odbacuju), vo|enju i slije- nim/romanti~nim vezama, traganje za alternativama |enju (problem autoriteta i pokoravanja) te napo- u romanu predstavljeno neo~ekivanim i razmjerno sljetku ideolo{koj predanosti (izgra|ivanje tzv. nemotiviranim interesom za glumu) i na zavr{etku osobne ideologije). Svi su ti elementi identiteta i pro- pripovijedanja ulazi u status ostvarenoga identiteta ces u kojem se razvijaju, me|utim, kako upozorava obilje`en stabilno{}u i predano{}u svojim ulogama, 14 uklju~uju}i i ostvarivanje romanti~ne veze. U roma- partnerstvom nego sa spoznajama/sazrijevanjem do nu ne izostaje ni status zaklju~enoga identiteta u ko- kojega adolescent dolazi nakon tragi~noga kraja lju- jem se nalaze pojedini likovi, razmjerno negativno bavne veze.15 Kona~nost ljubavnoga prekida ujedno apostrofirani, poput pripovjeda~i~ine inicijalne sim- mo`e sugerirati da je ljubavna veza jedan od eleme- patije, dje~aka koji ulazi u ljubavnu vezu s njezinom nata moratorija identiteta. Ostvareni identitet, me|u- najboljom prijateljicom, ali istovremeno poku{ava tim, nesumnjivo je obilje`en adolescentskom zavr{- ostvariti ljubavni kontakt s pripovjeda~icom. Dje~ak nom spoznajom o prolaznosti patnje, {to je ve} na- se, po vlastitom iskazu, identificira s roditeljskim vri- zna~eno i u razmatranju o vremenu u ovom romanu. jednostima i ne ulazi u status moratorija identiteta, Ipak, u ovome se romanu subjektivnost dosljednije te stoga u razvoju pripovijedanja mora biti odba~en. uspostavlja kao individualni osje}aj sebstva i dje- Zanimljivo je da ista sudbina ne o~ekuje dje~aka s latnoga subjekta razli~itog od drugih djelatnih subje- kojim pripovjeda~ica ulazi u romanti~nu vezu, prem- kata s obzirom na oblikovanje lika adolescenta u da se i on na sli~an na~in odlu~uje izme|u dvije dje- kontekstu adolescentske grupe, odnosno na neki na- vojke: njegov izbor pripovjeda~ice kao romanti~ne ~in preuzimanja uloge u okviru vr{nja~ke zajednice, partnerice omogu}uje da njegove postupke tuma~imo pri ~emu }e se ta uloga (dobrodu{noga, pomirljivo- kao slijed od moratorija do ostvarenoga identiteta. U ga, ranjivog adolescenta) iskoristiti kao element kon- ovom romanu, me|utim, ne uo~avam bavljenje sub- struiranja identiteta u situaciji emocionalne krize jektivno{}u u smislu identiteta kao djelatnoga sub- nakon prekida ljubavne veze. jekta razli~itog od drugih djelatnih subjekata: prije I Greenov roman upo{ljava psiholo{ko tuma~enje bih rekla da pripovjeda~ica svoju poziciju i svoj o fazama identiteta, uz zanimljivo kori{tenje statusa identitet ne prezentira kao zaseban, razli~it od drugih zaklju~enoga identiteta, koji se, razmjerno dosljed- adolescentskih subjekata, nego kao op}i, adolescent- no, povezuje s klasnim rakursom. Zaklju~enim su ski identitet koji se konstituira samo u ljubavnome identitetom definirani pripovjeda~evi ekonomski po- odnosu s drugim subjektom. Njezina je individual- vla{teni suu~enici (u romanu nazvani „Ratnicima s nost poni{tena i dvama ljubavnim trokutima u koje radnim vremenom” zbog toga {to, uz pre{utno odo- je uklju~ena, u kojem se romanti~na pozornost dvoji- bravanje {kolske uprave, umjesto predvi|enoga bo- ce vr{njaka pokazuje kao povr{na i promjenjiva, pa ravka i spavanja na kampusu poluilegalno nakon na- stoga i samo slu~ajno upu}ena pripovjeda~ici, a ne stave odlaze na spavanje u svoje domove u bogati drugoj djevojci u trokutu. Rekla bih da pripovjeda- gradi} pored kampusa). Ekonomska je privilegira- ~ica nije voljena zbog svojeg identiteta, nego autor- nost ujedno i signal neproblematiziranja `ivotnoga skom odlukom. stila i vrijednosti roditeljske zajednice, {to se u roma- Maturanti Ivice Ivanca problematici razvoja iden- nu vi{estruko nagla{ava. Pripovjeda~ pak u romanu titeta pristupaju na sli~an na~in kao i u I {to sad?, jasno prolazi navedene faze identiteta, od difuzije premda je situacija na zavr{etku romana dijametral- 15 Usp. „^ak, {to vi{e, tako sjede}i na daski prozora, u pre- no suprotna zavr{etku Pili}kina romana: Ivi~ina dje- krasnoj ljetnoj no}i, shvatio sam da jo{ ima mnogo blaga na ovo- vojka na kraju romana prekida romanti~nu vezu zbog me svijetu, koje nije otkriveno. Treba ga samo potra`iti. I tako to. Bio jednom jedan razred. I jedna Trica i jedan Ivica. I lijepo Ivi~ine nepromi{ljene pogre{ke, te se tako Ivi~in ostva- je to. [to god vam rekli, lijepo je `ivjeti. Dok mo`ete” (Ivanac reni identitet ne povezuje s realiziranim romanti~nim 1981: 142). 15 identiteta na po~etku romana, {to je ujedno i motiv da ti radi{ {ta te volja, osim ako to slu~ajno nije ono za odlazak iz roditeljskog doma i odabira {kolova- {to je i njih volja. @ivi pi{, Kikirikac, pizdarija. Ne nja u internatu, potom moratorija identiteta u kojem remeti svet, Kikirikac, svejedno {ta pi{e na posteri- promi{lja o svojem identitetu i eksperimentira s ra- ma” (Kormije 1983: 178). Usprkos tome {to ovaj zli~itim opcijama (ljubavne, intelektualne, socijalne, unutarnji monolog mo`e sugerirati da je protagonist identitetske dvojbe) te naposljetku dolazi do statusa pora`en, mislim da je rije~ o dje~akovoj pobjedi u ostvarenog identiteta kao posljedice gubitka djevoj- smislu dosizanja faze ostvarenog identiteta – suprot- ke i procesa `alovanja za njom. U romanu se tako|er stavio se i time uspje{no omogu}io, afirmirao suprot- artikulira ideja o subjektivnosti / djelatnome subjektu stavljanje kao strategiju ula`enja u neravnopravne razli~itom od drugih djelatnih subjekata postavlja- vr{nja~ke odnose. Metafori~ki, uistinu unio nemir u njem pripovjeda~a u va`ne interpersonalne odnose. svemir.17 Dje~akov proces suprotstavljanja Stra`ari- Posebice je tu zanimljiv blizak odnos s vr{njakom – ma predstavlja fazu moratorija identiteta, a zanimlji- bliskim prijateljem poginule djevojke, koji se nalazi vo je da je ova faza kontekstualizirana i dje~akovom u prakti~ki identi~noj poziciji kao i pripovjeda~ na- obiteljskom situacijom odnosno likom dje~akova kon Alaskine pogibije (nose}i isti teret krivnje i u oca, izgubljenoga nakon `enine smrti. O~ev mono- te{kom `alovanju), te u odnosu na kojega pripovje- ton, repetitivan posao i nedostatak ambicije dje~aku da~ i uspostavlja do kraja pripovijedanja osje}aj seb- su signal `ivotnoga neuspjeha i upu}uju ga u fazu stva kao razli~it od drugoga. moratorija identiteta. S druge strane, u smislu subjek- U kontekstu razvoja identiteta ^okoladni rat ne tivnosti i afirmacije identiteta, protagonist ^okolad- odudara od prethodno analiziranih romana: faze nog rata reprezentativan je primjer djelatnoga sub- identiteta od difuzije prema moratoriju i zaklju- jekta razli~itog od drugih djelatnih subjekata, a nje- ~enome identitetu (u pojedinim likovima nasilnika ili govo je djelovanje rezultat svjesne odluke. `rtava) pa do svojevrsne varijante ostvarenoga identi- Kako se ~ini, diskurs identiteta zaista je jedan od teta zanimljivo su intertekstualno podcrtane. Radi se klju~nih diskursa koji reguliraju adolescentsku knji- o vezi s poezijom Thomasa S. Eliota, odnosno citatu `evnost, te u tome smislu ne vidim razlike izme|u koji je izabran kao moto ovome radu, stihu iz poeme vremenski udaljenih tekstova. I klasici i suvremeni Ljubavna pjesma J. Alfreda Prufrocka (u izvorniku tekstovi adolescentske knji`evnosti uspostavljaju „Do I dare / disturb the universe?”; u hrvatskome pri- koncept identiteta kao bitno mjesto konstituiranja jevodu Antuna [oljana „Da usudim se nemir / unijeti adolescentske knji`evnosti.18 u svemir?”; u srpskome prijevodu Jelene Staki} „Imam Kao posljednji koncept u ovome tipu rasprave o li smelosti da poremetim svet?”16). Unijeti nemir u razumijevanju i utemeljenju adolescentske knji`ev- svemir ovdje je metafora za ostvareni identitet, ujed- nosti odabrala sam problem odnosa odrasloga i ne- no i klju~na misaona figura s kojom se protagonist odrasloga kao jedan od najva`nijih parametara u su- identificira u posljednjim scenama romana: „Ka`u ti vremenome promi{ljanju o dje~joj i adolescentskoj da radi{ {ta te volja, ali ne misle ozbiljno. Ne}e oni 17 Ovdje upu}ujem i na interpretaciju R. Trites, koja tako|er smatra da je rije~ o dje~akovom uspjehu, neovisno o ishodu (smr- 16 Citati redom prema: za izvornik http://www.bartleby.com/ ti ili pre`ivljavanju), usp. Trites 2000: 2. 198/1html, za hrvatski prijevod Eliot 1991: 7, za srpski prijevod 18 ^ini mi se da bi bilo zanimljivo upravo na ovome koncep- Kormije (Cormier) 1983: 91. tu ispitati razlike izme|u dje~je i adolescentske knji`evnosti. 16 knji`evnosti. Perry Nodelman (2008) i Maria Niko- kojega dolaze u tekstovima20, zaklju~uju}i da je zna- lajeva (2010) vide upravo ovaj odnos kao sredi{nji nje odraslih u dje~joj (i adolescentskoj) knji`evnost kod definiranja i razumijevanja dje~je i adolescent- vrijedno znanje kojemu je „dje~ja mudrost” odnosno ske knji`evnosti. U Nodelmanovoj se studiji pa`lji- intuitivnost, nevinost i neznanje, oslonjeno na `elje, vom analizom tekstova dje~je i adolescentske knji- `udnje i instinkte, suprotstavljeno kao otklon ili ne- `evnosti artikulira problematika znanja i spoznaje dostatak („Quite simply, adult knowledge is know- kao sklisko teorijsko tlo dje~je i adolescentske knji- ledge, and in being represented as the opposite of `evnosti. Tko {to vidi i {to zna u tekstovima adole- adult knowledge, childlike or animal wisdom can only scentske knji`evnosti ~ini mi se iznimno va`nim kod be uderstood as a lack, a deficiency – a state of bliss definiranja toga polja. Kako tuma~i Nodelman, ali i defined by what is absent from it”, Nodelman 2008: kako je u teoriji dje~je knji`evnosti ve} istaknuto19, 44). Naravno, ovaj se nedostatak u razli~itim teksto- kulturno polje koje razumijemo kao polje dje~je i vima dje~je knji`evnosti, posebice u tzv. klasicima, adolescentske knji`evnosti oblikovano je ne s obzi- mo`e razumjeti i tuma~iti na razli~ite na~ine, uklju- rom na svoje tekstualne kvalitete i osobitosti, nego s ~uju}i i nostalgi~no, utopijsko ili rje|e negativno obzirom na pretpostavke koje reguliraju odnose odra- zna~enje, no on je, kako zaklju~uje Nodelman, trajno slih i ne-odraslih u dru{tvenoj zajednici, od kojih je prisutan. U tekstovima adolescentske knji`evnosti, svakako najva`nija upravo pretpostavka da je djeci me|utim, premda je sredi{nja pretpostavka tako|er potrebno da – u kontekstu knji`evnosti – odrasli pi{u ona o razlici izme|u odrasloga i ne-odrasloga (ado- za njih; „the conviction that children need things to lescentske protagonistice ili protagonista) s obzirom be done for them by adults” (Nodelman 2008: 4). U na kvalitetu i koli~inu znanja koje obje strane posje- tome smislu, adolescentska knji`evnost, jednako kao duju, zna~enje se oblikuje u procesu dosizanja tog i dje~ja, po~iva na pretpostavci da odrastao koji pi{e znanja (usp. ibid: 45–55). Dje~ja knji`evnost, smatra zna (bilo {to), a da adolescent/ica ne zna, te da joj/mu Nodelman, ne dovodi u pitanje nepotpunost i neade- je potrebno re}i ili objasniti to {to ne zna (o tome usp. kvatnost dje~jega znanja u odnosu prema znanju odra- i Nodelman, op. cit., 23–26). U ovome je odnosu uput- sloga, dapa~e mo`e ga slaviti i poku{ati o~uvati u no podsjetiti na Foucaulta, kojega kao klju~ni teorij- nostalgi~nome registru, kao {to to ve}i dio klasika ski okvir za tuma~enje adolescentske knji`evnosti uzi- dje~je knji`evnosti i ~ini. Adolescentska knji`evnost, ma i Roberta S. Trites (2000), uvjerljivo argumenti- naprotiv, polazi od nedostatka znanja i artikulira se raju}i da je osnovna razlika izme|u dje~je i adole- kao proces spoznavanja, dosizanja znanja odrasloga; scentske knji`evnosti upravo u problematici i distri- nemogu}e je, tvrdi Nodelman, u adolescentskoj knji- buciji mo}i odnosno represiji s kojom je adole- `evnosti ostati u statusu dje~jega ne-znanja (ibid: 58). scent/ica suo~en/a u narativima o adolescenciji. Dapa~e, adolescentska knji`evnost, u njegovom tuma- Jednako je zanimljiva i Nodelmanova interpreta- ~enju, premda polazi od iste pretpostavke o razlici cija u kojoj ispituje odnos `elja i `udnje (neodraslih) izme|u znanja odrasloga i ne-odrasloga, do kraja tek- protagonista adolescentske knji`evnosti i znanja do 20 Nodelman close reading metodom istra`uje {est reprezenta- 19 Usp. primjerice Jacqueline Rose, The Case of Peter Pan or tivnih tekstova dje~je i adolescentske knji`evnosti, zaklju~uju}i the Impossibility of Children’s Fiction, 1992; Karín Lesnik-Ober- da su sredi{nje zna~enjske silnice u svima njima, s malim varija- stein, Children’s literature: Criticism and the Fictional Child, 1994. cijama, okupljene oko pitanja znanja i mo}i, usp. 2008: 76–81. 17 sta mo`e tu pretpostavku i dekonstruirati (ibid.), no, kao mjesto pregovora o sigurnosti i kao prihva}anje dodala bih, to ne mijenja ~injenicu da su oba uklju- sigurnosti pod vlastitim uvjetima. U tome mi se smi- ~ena pojma (znanje i neznanje) dru{tveno oblikovani slu ~ini da se mo`e raspravljati o Nodelmanovoj tezi konstrukti i da se zna~enje adolescentske knji`evno- da dom (u smislu sigurnosti koju odrastao daje djete- sti u tome smislu mo`e interpretirati kao knji`evna tu) ostaje fiksno, nepregovarano temeljno na~elo i artikulacija procesualnosti koja }e adolescentsku pro- dje~je i adolescentske knji`evnosti (usp. Nodelman tagonisticu ili protagonista provesti od konstrukta ne- 2008: 80), a da se mo`e govoriti samo o njegovoj potpunog znanja ili nedovoljnih uvida do konstruk- stabilnosti i nestabilnosti. Adolescentska proza, {to ta manje nepotpunog znanja i cjelovitijih uvida. smo vidjeli i u raspravi o konceptu identiteta, bit }e Ovdje bih jo{ spomenula i Nodelmanovu interpre- sklona preispitivati i problematizirati, pa i odbaciti taciju adolescentske knji`evnosti s obzirom na mitem ideju o sigurnosti koju odrastao daje djetetu u korist doma u dje~joj i adolescentskoj knji`evnosti. Kako ideje o procesu prolaska od nepotpunog do manje se ve} drugdje raspravljalo (o tome usp. primjerice nepotpunog znanja. Majhut 2005: 266–270), dom kao mjesto sigurnosti Maria Nikolajeva (2010) ovoj temi pristupa sli~- ima va`nu, ako ne i sredi{nju funkciju u uspostavi no, uspostavljaju}i kao operativan pojam ideju aeto- zna~enja dje~je knji`evnosti, dok bi se adolescent- normativnosti (2010: 8), {to predstavlja normativ- ska knji`evnost od dje~je razlikovala s obzirom na nost odraslosti/odrasloga u dje~joj i adolescentskoj uporabu i funkciju toga motiva: dom kao sredi{nja knji`evnosti, pri ~emu stanje ne-odraslosti (dakle bi- referentna to~ka dje~je knji`evnosti, izlazak ili odla- vanje djetetom i adolescenti/co/m) predstavlja, u au- zak od doma kao referentan proces adolescentske tori~inom tuma~enju, otklon odnosno drugost. Niko- knji`evnosti.21 Dom pritom, va`no je naglasiti, nije lajeva svoju tezu podupire analizom naratolo{kih po- nu`no fizi~ki prostor, ve} ideja sigurnosti koju odra- stupaka, primarno disbalansom izme|u ne-odraslog stao daje djetetu – u tome se smislu, rekla bih, taj protagonista/ice i pripovjeda~evoga glasa odrasloga, mitem u adolescentskoj knji`evnosti mo`e shvatiti i koji je u dje~joj i adolescentskoj knji`evnosti uvijek 21 Ovdje bih upozorila na ambivalentnost, pa i ambigvitet ove povla{ten. Premda se u opse`noj studiji o mo}i, pri- teme s obzirom na fabularne i si`ejne artikulacije konkretnih tek- povjednom glasu i subjektivnosti u dje~joj knji`ev- stova adolescentske knji`evnosti, koji mogu podr`avati (i to ~e- nosti (Nikolajeva 2010) ne bavi specifi~no adole- sto i ~ine) adolescentski ostanak u domu, no ipak kao sredi{nje referentno mjesto adolescentica i adolescenata odre|uju „izvan scentskom knji`evno{}u, autori~ine analize i inter- doma”, bilo u obliku pripadnosti vr{nja~koj grupi, evaziji prota- pretacije klasika i suvremenih tekstova dje~je i ado- gonist/ic/a ili preispitivanja roditeljskih vrijednosti; drugim rije- lescentske knji`evnosti pokazuju da je problematika ~ima u osporavanju sigurnosti koju pru`aju odrasli. Paradoks ili „nemogu}nost” adolescentske knji`evnosti (u smislu u kojem Jac- adolescencije, u kontekstima koji se prou~avaju (pi- queline Rose tuma~i „nemogu}nost” dje~je knji`evnosti, usp. Ro- tanje roda i normativnosti, pitanje glasa i distribuci- se itd.) vidim upravo u implicitnoj napetosti izme|u preispitivanja je mo}i u pripovjednim tekstovima), povezana s po- i/ili odbacivanja roditeljskih vrijednosti/sigurnosti u tekstovima adolescentske knji`evnosti – metafori~kome „napu{tanju doma” zicijom privremenog osna`ivanja pa i davanja mo}i – i prihva}anja metafori~koga „znanja odrasloga”, neovisno o to- adolescentici/u, koju }e zavr{etak pripovijedanja do- me ho}e li adolescent/ica na kraju fizi~ki ostati u domu ili ne}e. kinuti, na na~in da adolescent/ica prihvati i razumi- U oba slu~aja adolescent/ica dom }e percipirati kao promijenjen, {to sugerira i Nodelman u citiranome tekstu, raspravljaju}i o sta- je stanje odraslosti kao neupitnu normu (2010: 204). bilnosti i nestabilnosti doma. Ovu privremenu poziciju autorica tuma~i i u oslonu 18 na Bakhtinovu teoriju karnevala, koji se tako|er od- odbacuje represiju, njegov se otpor kontekstualizira nosi na privremenost, ali i na nadzor onoga koji mo} upravo u okvirima djelokruga mo}i: dje~akova je posjeduje (usp. ibid.: 10). motivacija, vrlo izravno apostrofirana u tekstu spo- U odabranome korpusu ovaj se odnos, na prvi po- minjanim intertekstualnim preno{enjem, artikulacija gled, uspostavlja razli~ito. ^okoladni rat u tome je adolescentskoga propitivanja strukture mo}i. Mo} se, kontekstu, dakako, najzahvalniji primjer, budu}i da me|utim, odr`ava i usprkos i upravo njezinim izazi- je sredi{nji problem u romanu upravo mo}, vrlo iz- vanjem, budu}i da, kako u doslovnom ~itanju suge- ravno apostrofirana u pripovijedanju o autoritetu i rira roman, pojedinac ne mo`e nemir unijeti u sve- odnosu izme|u odrasloga i ne-odrasloga, nagla{eno mir; nastojanje da se strukture mo}i odbace ne mo`e i odabirom pripovjednoga settinga (privatna srednja uspjeti. U~enici starijih razreda, kada uvide da dje~ak {kola) u kojem se distribucija mo}i ne dijeli posve odbacuje njihov autoritet, dje~aka prisiljavaju da im pravocrtno po navedenoj liniji. Dje~ak, protagonist, se pokori fizi~kom silom. Me|utim, zavr{ni dio ro- odbija pristati na pokoravanje autoritetu starijih su- mana mo`e podnijeti i suprotno ~itanje, ~ini mi se, u~enika (Stra`ara), {to se transformira u dje~akovo jer se upravo fizi~ka reakcija – fizi~ko nasilje nad izazivanje pretpostavke o neizbje`nom autoritetu dje~akom, koje je mo`da zavr{ilo i dje~akovom smr- odraslih nad ne-odraslima. Zavr{etak romana, prem- }u, o ~emu roman izravno ne izvje{tava – mo`e pro- da posve otvoren, omogu}uje i interpretaciju o dje- tuma~iti i kao pukotina u autoritetu starijih nad mla- ~akovom uspje{nom odupiranju i time odbacivanju |ima jer je u oba slu~aja (i dje~akove smrti i pre`i- praznog, nasilnog autoriteta starijih i odraslih. Isto- vljavanja) on ipak uspje{no „unio nemir” pa makar vremeno, me|utim, nudi i mogu}nost dijametralno i time {to je pokazao da mo} i njezino djelovanje ni- suprotnog razumijevanja, uklju~uju}i i dje~akovu su prirodni i neizbje`ni, nego diskurzivno usposta- smrt kao posljedicu fizi~koga nasilja starijih u~eni- vljeni a time i podlo`ni izazivanju. Na zavr{etku ro- ka. Ovakav pripovjedni razvoj zahvalan je za pro- mana, me|utim, vra}amo se na pitanje odnosa mi{ljanje aetonormativnosti u kontekstu adolescent- odrasloga i ne-odrasloga, pri ~emu se odraslost, ko- ske knji`evnosti. U romanu je podru~je mo}i raspo- ja bi, prema Nikolajevoj i Nodelmanu, trebala biti re|eno, premda pone{to nesimetri~no, izme|u odra- shva}ena kao normativna u adolescentskoj knji`ev- slih (nastavnika privatne katoli~ke srednje {kole, nosti, ovdje razotkriva kao model prema kojem stari- mu{kih redovnika) i starijih ne-odraslih (u~enika za- ji uvode represiju nad mla|ima. Dje~ak je odbacio vr{nih razreda, Stra`ara). Mo} opstaje tako {to je nit- autoritet koji mu se name}e silom (zanimljivo je ka- ko ne dovodi u pitanje: instance mo}i me|usobno se ko se u romanu nagla{ava da dje~ak ne odbacuje in- podupiru, {to onemogu}uje pregovaranje, a mo} se telektualni autoritet svojih nastavnika) i autoritet/sila ujedno i prenosi s odrasloga na ne-odrasloga u~e- odbacuje/poni{tava dje~aka. Je li onda rije~ o proce- njem i opona{anjem. Odrastao podu~ava ne-odraslo- su spoznavanja ili procesualnom kretanju od kon- ga mehanizmima i djelovanju mo}i. U~enici ni`ih strukta nepotpunog znanja do konstrukta potpunoga, razreda stoga se ne mogu oduprijeti mo}i i autoritetu odrasloga znanja? Rekla bih da jest, u smislu dje~a- starijih nad njima jer ne mogu o~ekivati potporu od kove spoznaje da je represija neizbje`na i da mo} nadle`nih odraslih. Kada protagonist, u~enik prvoga operira na svim `ivotnim razinama, da je se ne mo`e razreda, ipak odbije pristati na podre|enu ulogu i pobijediti i da kona~an poraz nije to {to je okrutno 19 premla}en nego nemogu}nost da samoga sebe izu- ti/ce ni na koji na~in ne osporavaju autoritet odraslih zme iz struktura represije do kraja svoga `ivota. nad njima, ~ak i kada ironiziraju nositelj/ic/e autori- Odraslost jest na taj na~in uspostavljena kao negativ- teta. Proces sazrijevanja od ne-cjelovitog znanja do na norma. cjelovitog znanja odraslosti je neupitan, neizbje`an i Ovaj roman svakako uspostavlja temu mo}i kao normativan. Mogu}e ga je, dodu{e, shvatiti kao opu- referentnu za adolescentsku knji`evnost, posebice s {teno, hedonisti~ko pregovaranje oko detalja, ali ga obzirom na svoj status klasika u (anglofonoj) adole- nije mogu}e odbaciti. scentskoj knji`evnosti, no zanimljivo je promotriti Znatno izravnije i bez preispitivanja odraslu nor- kako toj temi pristupaju i drugi odabrani tekstovi ko- mativnost prezentira roman Sanje Pili}, u kojem se, u ji se pitanjem mo}i ne}e baviti tako eksplicitno. Ma- osobnom pripovijedanju, izvje{tava o zavr{noj osnov- turanti, tako, na prvom pripovjednom planu, kako se no{kolskoj godini zagreba~ke adolescentice. Speci- ~ini, temu mo}i posve zaobilaze, ali ne i problema- fi~an sugestivan pripovjedni stil, kao i pone{to za- tiku odnosa odrasloga i ne-odrasloga. Roman je is- ~udno uvo|enje lika same spisateljice u naraciju22, pripovijedan u prvome licu, kao epizodno nizanje mogu upu}ivati na apsurdisti~ko ili autoironi~no ~i- kratkih humornih zgoda iz jedne {kolske godine za- tanje romana, no radnja ni struktura romana ipak ne greba~kih maturanata, a tematski je grupiran oko tri pru`aju dovoljno signala za takvo ~itanje. Pripovije- motiva: {kolskih zbivanja, obiteljskog okru`ja i nara- danje je raspr{eno u nizu vrlo kratkih epizodnih cjeli- tiva romanse. Premda se pripovjedni okvir usposta- na, s fokusom na neposredno `ivotno (obiteljsko, vlja oko dva pola, adolescentskog i odrasloga, ti se {kolsko, prijateljsko) okru`je adolescentske pripovje- polovi ne ~ine ba{ o{tro suprotstavljenima, a taj do- da~ice, kao i na proces njezina prela`enja od nezado- jam podr`ava le`erno, relaksirano, duhovito pripovi- voljstva i nejasnog, neartikuliranog nemira na po~et- jedanje i humorno relativiziranje autoriteta odraslo- ku pripovijedanja do smirenja i sre}e na zavr{etku. ga. Ipak, roman u cjelini jasno pokazuje da je odra- Adolescenti~ina je sre}a ~vrsto povezana s ljubav- slost ovdje norma, kojoj adolescenti/ce oponiraju, pa nom realizacijom, odnosno uspostavom romanti~ne je i preispituju tijekom posljednjeg razreda gimnazi- ljubavne veze s vr{njakom, donedavnim najboljim je, ujedno i zavr{noga razreda njihove ne-odraslosti, prijateljem, na kraju romana. U tome smislu roman ali koju }e naposljetku prihvatiti. U romanu se sim- se doima kao reprezentativni primjer nekonfliktnog, boli~na inicijacija u odraslost sa zavr{etkom srednjo- pravocrtnog diskursa o normativnosti odraslosti/sa- {kolskoga obrazovanja ironizira, ali cijeli se proces zrijevanja, sa {kolskim i izvan{kolskim (gluma~kim) nikako ne odbacuje. Upravo suprotno: humorna rela- uspjehom kao prvom razinom adolescentskoga sazri- tivizacija procesa stjecanja znanja i ironizacija gim- jevanja, te ljubavnom realizacijom kao kona~nom nazijskoga obrazovanja, iskazana u nizu izrazito du- potvrdom toga statusa. Otklon od norme (nezado- hovitih epizoda, ne zna~i i osporavanje poretka, ~ak voljstvo, neraspolo`enje, nemir, nerazumijevanje, i ako se ironiziraju njegovi nositelji. Maturanti/ce sa usamljenost, izostanak ljubavne veze) na po~etku ro- svojim profesori/ca/ma imaju opu{ten odnos, s poje- mana do kraja, u pomalo nekoherentnoj pripovjed- dinima i pun uva`avanja i naklonosti, razumijevanja 22 Epizodan je lik u romanu dje~ja i adolescentska spisatelji- za njihove mane i slabosti, kao i priznanja za inte- ca Sanja Pili}, izrazito pozitivno karakterizirana, koja bitno utje- lektualnu nadmo} ponekih od njih. Ipak, adolescen- ~e na zbivanja u romanu i odluke protagonistice-pripovjeda~ice. 20 noj dinamici, dovode do smirenosti, zadovoljstva, {to ga njegova ekonomski deprivilegirana majka mo- mira, razumijevanja, sre}e i ljubavne veze kao nor- ra podnijeti da bi platila sinovu {kolarinu: sve Pu- mativnoga okvira uspje{nog `ivota zrelije adolescen- kovnikove akcije, uklju~uju}i redovito i intenzivno tice. ^injenica da se mo} ni na koji na~in ne apostro- kr{enje {kolskih pravila, regulirane su njegovim pri- fira ~ini mi se ujedno i signifikantnom za tuma~enje stajanjem na izvedbu autoriteta zbog podre|enog ovoga teksta kao nekonfliktnoga: ni pripovjeda~ica ekonomskog statusa. Usto, kr{enje {kolskih pravila ni likovi odraslih u romanu ne tematiziraju mo} ili vrlo izravno dovodi do adolescenti~ine pogibije: pri- autoritet kao va`ne teme za adolescenciju. U odre- povjeda~ i Pukovnik bacaju petarde kako bi postigli |enom smislu jedan od motivskih elemenata – maj- da {kolski nadzornik usred no}i iza|e iz svoje sobe ~in posao i njezino nezadovoljstvo na poslu – mogli i krene u potragu za prekr{iteljima {kolskih pravila bismo povezati s tom problematikom, no pripovije- na drugi kraj kampusa, te ga na taj na~in udaljili od danje ne nudi previ{e upori{ta za takvo ~itanje. Alaskine sobe i omogu}ili joj da nesmetano iza|e U traganju za Alaskom pak problematiku odnosa automobilom iz kruga kampusa. Me|utim, njihovo odraslih i ne-odraslih, pitanja autoriteta, mo}i kao i kr{enje {kolskih pravila ne mo`e biti ka`njeno, bu- normativnosti odraslosti artikulira na jako zanimljiv du}i da {kolski nadzornik ne mo`e i ne poku{ava na~in. Adolescentski protagonisti/ce na razini pripo- utvrditi krivce nakon tragi~ne nesre}e. U tome se vijedanih doga|aja, kako se ~ini, ne po{tuju autoritet smislu upravo ova situacija, u kojoj se pokazuju odraslih: redovito i revno kr{e {kolske zabrane (alko- smislenost {kolskih pravila i tragi~ne posljednice nji- hol, pu{enje, boravak izvan kampusa, nepo{tivanje hova kr{enja, mo`e shvatiti i kao proces sazrijeva- ku}nog reda, subvertiranje {kolskih proslava itd.) i nja, kretanja od konstrukta ne-cjelovitoga znanja ne- to mo`emo inicijalno shvatiti kao adolescentsku po- odrasloga do konstrukta cjelovitoga znanja odraslih bunu protiv autoriteta. Me|utim, rekla bih da je ta koji su pravila postavili. ^injenica da adolescenti za pobuna simboli~na, ne{to poput izvedbe adolescent- taj prekr{aj nisu ka`njeni sugerira takvo tuma~enje: ske pobune, zbog toga {to je odnos odraslih i ne- nije potrebna kazna odrasloga ako je jasno da su ne- -odraslih zapravo ~vrsto i neoborivo reguliran izvan -odrasli „nau~ili lekciju” jer je zbog njihovoga kr{e- okvira {kolske institucije: rije~ je o privatnoj {koli nja pravila Alaska izgubila `ivot. za koju roditelji adolescentica/adolescenata pla}aju Nadalje, adolescenti/ce opisani okvir autoriteta i {kolarinu, te se i {kolska pravila impostiraju nad u~e- mo}i odraslih ne problematiziraju zbog priznavanja nic/a/i/ma kao neka vrsta performativne zabrane, bu- intelektualnog autoriteta odrasloga: ~ak i kada se bu- du}i da obje uklju~ene strane ne `ele poremetiti utvr- ne zbog opsega {kolskoga gradiva ili ironiziraju pe- |ene odnose, ponajprije ekonomske. Adolescenti/ce dago{ke kompetencije svojih nastavnica/ka, vidljivo stoga ra~unaju na blage i simboli~ne kazne za pre- je da ne dovode u pitanje njihov intelektualni auto- kr{aje, a odrasli takve kazne i daju, {to nalikuje upra- ritet. Dapa~e, do kraja romana upravo se jedan od vo na izvedbu autoriteta u okviru zadanih ekonom- odraslih – {kolski nastavnik – apostrofira kao klju~na skih odnosa. Odraslost odnosno ekonomski autoritet figura za emocionalan i intelektualan oporavak pri- tako se ovdje mo`e tuma~iti kao normativnost odra- povjeda~a. To~nije re~eno, intelektualni kapital koji slosti, {to je izvrsno ilustrirano likom pripovjeda~eva pripovjeda~ dobiva u tome odnosu klju~an je za pro- najboljega prijatelja Pukovnika i ogromnoga napora mjenu njegovoga stanja. I u tome se, dakle, smislu, 21 odraslost mo`e potvrditi kao normativna, odnosno nikakvu (u romanima ^okoladni rat i U traganju za ovaj se roman mo`e i{~itati kao proces kretanja od kon- Alaskom) pomo} odraslih. Dom mo`e ostati stabil- strukta ne-cjelovitoga znanja do konstrukta cjelovi- nim, nostalgi~nim, metafori~kim mjestom sigurnosti toga znanja i uvida odraslosti. Drugim rije~ima, ado- djetinjstva (u svim odabranim romanima), ali se iz lescenti~ina/adolescentova je jedina du`nost da to do njega mora oti}i, simboli~ki (Sanja Pili}, Ivica Iva- kraja romana, barem simboli~ki, prestane biti. nac) ili doslovno (Robert Cormier, John Green). I naposljetku, pitanje mo}i i odnosa odraslih i ne- -odraslih sredi{nja su pitanja adolescentske knji`ev- Zaklju~na razmatranja nosti, pa i onda kada se izravno ne apostrofiraju ili ~ak posve zaobilaze, kao u slu~aju romana Sanje Pi- U ovome bismo kontekstu sumarno mogli zaklju- li}. Nekonfliktna, optimisti~na veselost adolescenci- ~iti kako su svi odabrani romani kao pripovjedni je kakvu prezentiraju Pili}kini adolescentski romani, okvir odabrali {kolsko okru`je; ono postaje prostor kako sam pokazala, po~iva na pretpostavci o nor- preispitivanja mo}i, autoriteta i dru{tvenih struktura mativnosti odraslosti, kao i na pouzdanju u poredak uop}e ili pak pregovaranje s tim strukturama, s iz- po kojem je odraslost vrijednosno i emocionalno po- nimkom romana Sanje Pili} u kojem se {kolski su- vla{tena u odnosu na ne-odraslost. Adolescentska stav postavlja samo kao mehani~ki okvir pripovije- knji`evnost na razli~ite na~ine govori o mo}i, auto- danja i u kojem je nulta to~ka pripovijedanja pretpo- ritetu i odnosima odraslih i ne-odraslih: daju}i ili stavka o izvrsnom {kolskom uspjehu kao signalu oduzimaju}i mo} i autoritet svojim odraslim i ne- sazrijevanja (usp. „Ipak, i dalje sam odli~na u crtanju -odraslim likovima, ulaze}i u slo`ene dinamike me- ma~ke i ocjenama u {koli. To je nekakva moja za- |usobnih odnosa, pregovaraju}i ili podr`avaju}i dru- danost. Htjela sam biti odli~na u svemu, odrasla”, {tvene strukture i institucije mo}i, artikuliraju}i ili Pili} 2015: 60). Nadalje, pretpostavka o procesualno- dokidaju}i ideje o identitetu i djelatnome subjektu, sti odnosno dinamici/promjeni kao modusu postoja- zastupaju}i ili odbacuju}i roditeljske modele i vrijed- nja adolescentske knji`evnosti na odabranom se kor- nosti. Temeljne koncepte promjene, rasta/sazrijeva- pusu pokazala ispravnom: svi odabrani romani istra- nja i napu{tanja adolescencije, ideju esencijalne dru- `uju ili prikazuju proces (traganja, odrastanja, sazri- gosti adolescentice/a u odnosu na odrasloga, me|u- jevanja) i svi romani zavr{avaju kao promjena ini- tim, ne osporava, kao ni normativnost odraslosti. cijalne pripovjedne pozicije. Adolescentska knji`ev- nost, rekla bih, svakako podr`ava predod`bu o pro- LITERATURA mjeni, a ne o stati~nosti kakva se mo`e ~initi karak- teristi~nom za dje~ju knji`evnost. Crnkovi}, Milan. Neki problemi i zada}e znanstve- [to ste ti~e metafore doma odnosno sigurnosti ko- nog istra`ivanja i promocije dje~je knji`evnosti u ju pru`aju odrasli, svi odabrani romani odbacuju tu Hrvatskoj danas. U: Javor, Ranka. Dje~ja knjiga predod`bu; upravo suprotno, sve/i adolescenti/ce u u Hrvatskoj danas. Teme i problemi. Zagreb: odabranim romanima svoju sigurnost moraju uspo- Knji`nice grada Zagreba, 1997. str. 7–16. staviti sami, uz ve}u (u romanu I {to sad? Sanje Pi- Green, John. U traganju za Alaskom. Zagreb: Fokus, li}), manju (u romanu Maturanti Ivice Ivaneca) ili 2014. 22

Gudjons, Herbert. Pedagogija. Temeljna znanja. Za- Odrastanje u zrcalu suvremene knji`evnosti za greb: Educa, 1994. djecu i mlade`. Zbornik radova. Zagreb: Knji`ni- Hamer{ak, Marijana i Dubravka Zima. Uvod u dje~ju ce grada Zagreba. 1998. str. 10–14. knji`evnost. Zagreb: Leykam international, 2015. Te`ak, Dubravka. Dvije spisateljice romana za mla- Ivanac, Ivica. Maturanti. Zagreb: Mladost, 1981. de odrasle. U: Kolo, 3, 2008. http://www.matica. Jenks, Chris. Childhood. London i New York: Rout- hr/kolo/309/Dvije%20spisateljice%20romana ledge, 1999. %20za%20mlade%20odrasle/ Jerkin, Corinna. Suvremena hrvatska urbana djevo- Visinko, Karol. O hrvatskoj knji`evnosti za mlade`. ja~ka proza. Libri & Liberi, Vol. I, 1, 2012. str. U: Kolo, 3, 2008. http://www.matica.hr/ kolo/309/ 67–82. O%20hrvatskoj%20knji%C5%BEevnosti%20za% Kormije, Robert (Cormier, Robert). ^okoladni rat. 20mlade%C5%BE/ Beograd: Nolit, 1983. Zalar, Diana. O djelima ~etiriju spisateljica i jednog Majhut, Berislav. Pustolov, siro~e i dje~ja dru`ba. pisca za mlade. U: Kolo, 3, 2008. http://www. Hrvatski dje~ji roman do 1945. Zagreb: Zavod za matica.hr/kolo/309/O%20djelima%20C4%8Detiriju znanost o knji`evnosti, FF press, 2005. %20spisateljica%20i%20jednog%20pisca%20za Majhut, Berislav. Djevoja~kim srcima. Nakladni~ke %20mlade/ cjeline iz dvadesetih godina dvadesetog stolje}a. U: Zima, Dubravka. Adolescentski roman u hrvatskoj Knji`evna smotra, 43, br. 161/162, 2011. str. 89–103. knji`evnosti do po~etka 2000. godine. U: Kolo, 3, McCallum, Robyn. Ideologies of Identity in Adoles- 2008. http://www.matica.hr/kolo/309/O%20djelima cent Fiction. The Dialogic Construction of Su- %20C4%8Detiriju%20spisateljica%20i%20jednog bjectivity. New York i London: Garland Publish- %20pisca%20za%20mlade/ ing, 1999. Zima, Dubravka. Kra}i ljudi. Povijest dje~jeg lika u Nikolajeva, Maria. Power, Voice and Subjectivity in hrvatskom dje~jem romanu. Zagreb: [kolska knji- Literature for Young Readers. New York, Lon- ga, 2011. don: Routledge; Taylor & Francis, 2010. Zima, Dubravka. Adolescentska knji`evnost i ado- Nodelman, Perry. The Hidden Adult. Defining Child- lescentica. Javni i privatni lik adolescentice u dru- ren’s Literature. Baltimore: The Johns Hopkins goj polovici 19. stolje}a. U: Protrka-[timec, Ma- University Press, 2008. rina, Diana Zalar i Dubravka Zima (ur.) Veliki vi- Pili}, Sanja. I {to sad? Zagreb: Mozaik knjiga, 2015. dar: stolje}e Grigora Viteza. Zagreb: U~iteljski Trites, Roberta S. Disturbing the Universe. Power fakultet. 2013. and Repression in Adolescent Literature. Iowa Zima, Dubravka (2016) Nevidljiva adolescentica: City: University of Iowa Press, 2000. u{utkani diskurs otpora u adolescentskoj knji`ev- Trites, Roberta S. Literary Conceptualizations of nosti. Slu~aj Zore Rukli}. U: CCale Feldman, La- Growth. Metaphors and Cognition in Adolescent da et al. (ur.) Crveni ocean. Prakse, taktike i stra- Literature. Amsterdam/Philadelphia: John Benja- tegije rodnog otpora. Zbornik radova. Zagreb: mins Publishing Company, 2014. Centar za `enske studije. 2016. str. 118–138. Te`ak, Dubravka (1998) Tematske smjernice u svjet- Dostupno na: http://www.zenstud.hr/wp-content/ skoj knji`evnosti za mlade`. U: Javor, Ranka (ur.) uploads/2016/12/Crveni-ocean_Dani-MJZ.pdf 23

Dubravka S. ZIMA UDC 821.163.41–14.09 Davi~o O.

LITERATURE AND ONE’S AGE: SOME THOUGHTS ON DEFINING ADOLESCENT LITERATURE
Jelena S. PANI] MARA[ Univerzitet u Beogradu Summary U~iteqski fakultet Republika Srbija The paper discusses possible definitions of adolescent literature as different from children’s and adult literature. DAVI^OVO RATNO In reading the papers from Perry Nodelman, Roberta S. Tri- tes, Robyn McCallum and Maria Nikolajeva and their def- initions and readings of adolescent literature, paper exami- „DETIWSTVO” nes discourses and concepts found in adolescent literature. By reading four adolescent novels, two classics from the se- SA@ETAK: Rad istra`uje vremensku dimenziju Davi- venties (Robert Cormier, Chocolate War and Ivica Ivanac, ~ovog ciklusa „Detiwstvo” iz zbirke Pesme (1938). Uo- Graduates) and two contemporary novels (John Green, In ~ava se kako se tipi~no avangardno odsustvo ~istih `an- search of Alaska and Sanja Pilic, Now what?) paper pre- rovskih oblika odra`ava na oblikovawe vremena. Pri to- sents ideas of defining adolescent literature by the concepts me se kategorija temporalnosti dovodi u vezu sa ta~no of time, identity and relationship between adults and non- odre|enim istorijskim trenutkom (Prvi svetski rat), kao adults in adolescent literature. i sa stawem pesni~kog subjekta, {to u ovom konkretnom Key words: adolescent literature, identity, power, autho- slu~aju podrazumeva de~je vi|ewe posledica ratnog stra- rity dawa i u`asa, ali i procesa unutra{weg suo~avawa sa pro- menama koje ratno detiwstvo donosi u de~ji svet. To je uslovilo potpunu prevlast intimnog, psiholo{kog vreme- na u odnosu na ta~no odre|ene istorijske, vi{e ili mawe objektivne datosti. Pesni~ki subjekt se se}a svog ratnog detiwstva, ali je se}awe dato na taj na~in da se gubi na- petost izme|u vremena o kome se peva i vremena u kome se ono opeva jer se dosledno „peva” iz de~je perspektive, uz jasno prihvatawe nadrealisti~kih na~ela. Tako su i odre- |eni motivi, poput motiva smrti, zaqubqivawa, otkriva- wa pesni~kog identiteta, kao i seksualnosti, dati uokvi- reni slikama rata, „be`anije” i promewenih (moralnih) normi pona{awa, koje se onda ispoqavaju i kao kritika gra|anskog dru{tva, do ~ega su prvo dadaisti, a potom i nadrealisti posebno dr`ali. Objediweni, ovi motivi za- pravo predstavqaju vid inicijacije u svet odraslih, do ko- jeg Oskar Davi~o na koncu i dovodi pesni~kog subjekta ciklusa pesama „Detiwstvo”. KQU^NE RE^I: rat, detiwstvo, pesni~ki subjekt, lirsko, hronotop, vremenski plan, psiholo{ko vreme, nad- realizam 24 Nije zgoreg, ~ini se, i to ne samo iz propedeu- we, tj. kao da u nekim svojim aspektima priziva bez- ti~kih razloga, na samom po~etku i u sklopu Davi- malo autobiografski ton. I upravo bi se ciklus ~ovog pesni~kog razvijawa problematike vremena pesama „Detiwstvo” mogao ~itati kao lirska auto- u wegovoj ranoj poeziji, prisetiti se odmah i wego- biografija Oskara Davi~a, istaknutog predstavni- vih eksplicitno iznetih stavova o poeziji i pe- ka nadrealizma u na{oj kwi`evnosti. Takva vrsta sni~kom stvarawu uop{te, s obzirom da oni nepo- ~itawa je u ovda{woj literaturi ve} izvedena1, te sredno dovode u vezu su{tinu poezije sa onim {to ukoliko se sledi, mo`e se uo~iti kako je posred- bi u posebnom smislu obele`avalo ono infantil- stvom autobiografskih elemenata koji su utkani u no. Tako u eseju „Nevinost re~i” iz 1959. godine, ovu poemu prikazan „na~in na koji se stvarnost jed- koji se ovom prilikom ~ini naro~ito prigodnim nog vremena utiskuje u do`ivqaj de~aka” (Miki} budu}i da se u nekim svojim delovima doti~e i fe- 2013: 351). To je izvedeno bez opasnosti da se skli- nomena detiwstva u poeziji, Davi~o se zala`e za zne u istorijsko zato~eni{tvo datuma i doga|aja „`ivotnu nu`nost poezije”, kao i za povratak „ne- upravo iz razloga Davi~ovog ne samo deklarativnog vinosti re~ima”, uz napomenu da je to jedina mate- prihvatawa nadrealisti~ke poetike. Otuda je i na- rija kojom pesnik raspola`e. Svoje autopoeti~ke rativnost ovog ciklusa pesama najpre u vezi sa pri- stavove nagla{ava i zaokru`uje iskazom po kome kazivawem ratnog detiwstva, a sam rat se slika po- „da bi se osetila potreba za saop{tavawem sebe, sredno, iskosa, tek preko reakcija okru`ewa ili treba ostati dete” (Davi~o, 1969: 211). slika stradawa van granica fronta. Ta spona sa Zahtev da „treba ostati dete” je u ciklusu pe- lirskim tonom, koji je bezmalo sveobuhvatan i sve- sama „Detiwstvo” iz zbirke Pesme (1938), ~ini se, pro`imaju}i, svakako ide u prilog tipi~no avan- u potpunosti ostvaren, kako na tematskom tako i gardnim postupcima me{awa `anrova poja~anim na- na leksi~kom planu. Ostati dete podrazumeva u ~elom hibridizacije. jednu ruku i, makar na~elno, poni{tavawe odre|e- Ako se posmatra strogo formalni aspekt, „De- nih vremenskih dimenzija ili pak wihovo suspen- tiwstvo” se sastoji od {esnaest pesama, ispevanih dovawe, no koje u stvari i nije mogu}e konkretno u stihovima razli~ite du`ine koji kao da vizuel- i do kraja ostvariti. Ostati dete bi u ovom kon- no odslikavaju izvesna psiholo{ka stawa pesni~- kretnom slu~aju zna~ilo da treba pevati, misliti kog subjekta za koja se ~ini da su duboko obojena i svet videti na na~in kao {to ga vidi dete, {to ratnom stvarno{}u. Jedan tuma~ ovog ciklusa ve} bi sa svoje strane podrazumevalo jednu unapred one- je primetio da je rat izme|u ostalog i vreme kada obi~enu perspektivu koja ne pretenduje na op{tost, se mewa i sam do`ivqaj vremena (Miki} 2013: univerzalnost, niti na bilo kakvu objektivnost. 352). To se uo~ava i u destabilizaciji porodi~nog Otuda i slika ratnog detiwstva uobli~ena u ovom `ivota, odsustvu oca i specifi~nom gubqewu rav- ciklusu pesama i ne mo`e biti druga~ija nego li~- note`e odraslih. Preko porodi~ne destabilizaci- na, intimna, jednim delom zagledana u sopstveni, je, tek je korak do op{te nesigurnosti koja je sli- unutra{wi svet, koji se gradi uz pomo} spoqa{wih 1 S tim u vezi vidi rad Radivoja Miki}a „Dva modela lirske nadra`aja i porodi~nog okru`ewa. autobiografije – Oskar Davi~o i Branislav Petrovi}” u zbor- niku Pesni~ka poetika Oskara Davi~a, Institut za kwi`ev- Pored toga, Davi~ov autopoeti~ki iskaz upu}uje nost i umetnost, Biblioteka {aba~ka, Beograd/[abac, 2013, i na ispovedawe, saop{tavawe, vra}awe i prise}a- str. 339–362. 25 kovito prikazana u scenama „be`anije” gde domi- li{ena svake konkretnosti, jer bi, tako spiritualizira- niraju ose}awa straha, zebwe, neizvesnosti, najpre na, ostala bez svakog opravdawa stvarno{}u koja jedino u mikrosvetu pesni~kog subjekta. Upravo na tim opravdava (Kosti}, Mati}, Davi~o 1932: 10). mestima i Davi~o biva najbli`i nekom koliko-to- U ovom navodu jasno se uo~ava intencija ka, liko izravnom slikawu ratnog stradawa, s obzirom uslovno re~eno, bitnom spajawu onog op{teg i po- da se zahvaquju}i de~joj perspektivi rat vidi tek jedina~nog, li~nog, {to je samo po sebi na neki na- kroz posledice koje su date preko slika „sopstve- ~in blisko dijalekti~kom procesu mi{qewa. In- nog detiwstva i Prvog svetskog rata i nevoqa kroz sistirawe na dijalekti~kom pristupu u ovom nad- koje je pro{la wegova porodica” (Miki} 2013: realisti~kom {tivu programskog karaktera na ra- 350). zli~ite na~ine je nagla{eno, po~ev od razvijawa Zahvaquju}i izbegavawu ~istih `anrovskih obra- ideje o ~ovekovoj konkretnosti za koju je nu`an zaca, postupku koji avangardisti vrlo ~esto kori- prelaz sa individualnog na kolektivni plan, ili ste, mogu}e je zapaziti prisustvo razli~itih vre- ~estim pozivawem na filozofiju Karla Marksa menskih planova u ovom ciklusu pesama: jedan koji upravo da bi se potcrtao „kriti~ki i revolucio- je odre|en ratom i ratnom stvarno{}u i drugi ko- narni” karakter dijalekti~kog mi{qewa. U tom ji bi bio u vezi sa unutra{wim svetom pesni~kog kontekstu, a na jednom op{tem nivou, mo`e se sa- subjekta. Treba primetiti da ova dva vremenska gledati nerazmrsiva isprepletenost dva jasno ocr- plana ne stoje zasebno, jedan naspram drugog ili tana vremenska plana u ciklusu pesama „Detiw- pak paralelno, odvojeno i bez dodirnih ta~aka, ve} stvo”. naprotiv, oni se me|usobno pro`imaju, pa ~ak i Osim dijalekti~kog vi|ewa vremenskih plano- uslovqavaju. Stoga bi se pre moglo govoriti o ne- va, nu`no je re}i ne{to i o wihovoj realizaciji kakvoj dijalekti~koj svezi op{teg i posebnog, li~- ili izvedbi u samoj nadrealisti~koj tvorevini. nog, rata i detiwstva, stvarnog i intimnog. Tim Tim povodom mo`e se govoriti o objektivnom i pre ako se ima na umu i sama priroda nadrealisti~- psiholo{kom vremenu. Prilikom wihovog kog pokreta i neki osnovni postulati koji su obra- uobli~avawa ~ini se da je Davi~o koristio neke zlagani eksplicitno, a potom su svoju punu razradu tipi~no nadrealisti~ke tehnike, poput objektivne dobili u nadrealisti~kim umetni~kim artefakti- slu~ajnosti uz pomo} koje se samo poja~ava, nagla- ma. Primera radi, u programskom tekstu „Polo`aj {ava de~ja perspektiva i de~je vi|ewe ratne stvar- nadrealizma u dru{tvenom procesu” iz 1932. godi- nosti. Ova objektivna slu~ajnost, kao „mesto su- ne, koji zajedno potpisuju Oskar Davi~o, Du{an Ma- sreta izme|u prividno autonomnog toka na{eg du- ti} i Du{an Kosti} (re~ je o neobi~no va`nom hovnog `ivota i naizgled autonomnog toka spoqnog eseju za razumevawe na{eg nadrealizma), ~itamo sveta” (De Tore 2001: 244), osvedo~ava u stvari slede}i stav: ukr{taj objektivnog i psiholo{kog vremena, te je Mi smatramo da manifestovawe misli sadr`i svoju u tom ukr{taju koji se odvija u ukupno {esnaest pravu su{tinu u koliko u~estvuje u neposrednom i aktu- pesama ovog ciklusa sazdana i cela pesni~ka tvo- elnom postajawu ~oveka. Suprotno bi bilo pristajawe na revina. Otuda za~udnost, pa ~ak i {ok koji se javqa jedan iskqu~ivi dualizam, na nevezanost i na recipro~nu kod ~itaoca, nastaju upravo stoga {to pesni~ki su- neuslovqenost ~iwenica u pitawu. Misao bi time bila bjekt objektivnu slu~ajnost izravno saop{tava uz 26 neposrednost koja prati de~ji govor. On je ne tuma- nim iskustvom, dok se rat daje tek kroz nekoliko ~i, nego samo opisuje, konstatuje, te je na taj na~in sekvenci – po~etak rata, „be`anija”, prelazak gra- i iznutra osporava, kritikuje, relativizuje, pa ~ak nice, o~evo zarobqeni{tvo, okretawe porocima i dovodi u pitawe, mogu}e zato {to Davi~o, kao i (ujak i tetka), smrt dede, naru{avawe bezbri`no- ostali, prvenstveno nadrealisti, stavqa „svet de- sti igre. Zanimqivo je da se pevawe u prvom licu tiwstva s onu stranu egzistencijalno teskobnog plurala javqa za vreme mira, tj. u prvoj i posledwoj sveta odraslih”, kako bi „na~elo subverzije i otpo- pesmi ciklusa, dok se o vremenu rata peva preko pr- ra projektovali kroz mogu}nost da se infantilnim vog lica singulara, a u oba slu~aja se nagla{ava de- pogledom na svet prevazi|e ono stawe koje je Bre- ~ja perspektiva, tj. do`ivqaj rata i ratnog detiw- ton definisao kao ’nepomirqivi polo`aj ~oveka’” stva. Ko se krije iza li~ne zamenice prvog lica (Hamovi} 2015: 12). O~ito je to u prvoj pesmi ci- mno`ine jasno je i u dvanaestoj pesmi ciklusa, gde klusa, koja govori o mirnodopskim vremenima, ali to mi nastupa kao da je ja, jer upu}uje na decu (de- ona nisu data idili~no i spokojno, ve} su puna pro- ~ake) koja isto reaguju kada tokom igre sa neba pa- tivure~nosti i nedoslednosti u svetu odraslih. da „dime}i” golub. Tako se, pored ostalog, naslu}uje Ve} na samom po~etku Davi~ovog ciklusa pesama da subjektivno pretenduje da govori, misli, peva na nalazi se kritika gra|anskog dru{tva, do koje su nivou op{tosti i kako onda ovo op{te postaje poje- dadaisti, a potom i nadrealisti, posebno dr`ali, dina~no, {to je opet blisko dijalekti~koj metodi. ali koja nije bila strana ni romanti~arima. Uz ja- Nasuprot objektivnog je psiholo{ko vreme, ko- sno ocrtan socijalni kontekst („Rasli smo izme|u je je i vreme sazrevawa, odrastawa pesni~kog su- guvernanti, krizantema, / ~okolade, poqubaca, ma- bjekta uz otkrivawe ili nagla{avawe identiteta, minog miraza / i tate koji se vazda na ne{to od- bilo da su oni u vezi sa otkri}em pesnika ili spo- lu~no sprema”, Davi~o 2006: 7), nagla{ava se i po- znavawem nacionalnog ose}awa. Pesni~ki identi- larizacija izme|u dnevnog i no}nog vremena („ra- tet koji se konstrui{e u ovom ciklusu pesama ve- sli smo dawu u ba{ti, / no}u u belom krevetu”), zan je za vreme detiwstva, a uokviren ratnim stra- ali i nagove{tava `eqa za inicijacijom u svet od- dawem. Time se ustanovquje da ratno detiwstvo raslih („i molili se i ~ekali puni nade / da nam profili{e pesnika, koji sam sebe tada otkriva kao {to pre, / da nam ve} jednom / niknu brkovezi i pesnika, ali ga i drugi tako|e vide kao pesnika, brade / u znak da iver ne pada / daleko od klade”, kao onoga koji stvara, koji pi{e pesme. Isto tako, Davi~o 2006: 7, 8). sebe }e odrediti kao Srbina „Mojsijeve vere”, pa Strukturalno posmatrano, ~itav ciklus pesama se otuda zakqu~uje da se preko narativa ratnog de- mogao bi se fragmentirati na potkategorije bilo tiwstva odre|uje i odnos prema nacionalnom i pre- objektivnog bilo psiholo{kog vremena. Na taj na- ma religiji. Osim toga, pesni~ki subjekt }e u isto ~in vi|eno, uo~ava se predominacija psiholo{kog vreme spoznati i seksualnost, ali }e se i zaqubiti. vremena u odnosu na objektivno vreme, koje je u ce- Sva ova iskustva su isprepletena sa unutra{wim losti odre|eno ratom. Ovo objektivno vreme kao strahovima pred nadolaze}om ratnom stihijom, ko- da je dato u nekoj trijadnoj strukturi: mir – rat – ja uti~e na dinamizaciju pejza`a i perspektivu iz mir, s tim {to po~etno i zavr{no prikazivawe mi- koje de~ak posmatra svet i prirodu oko sebe („Oko ra nije identi~no, jer je ovaj potowi obele`en rat- mene se vrte poqa / i {ume, i sve se vrti, / i svet 27 je ogromna / i te{ka / zakovitlana/ vrte{ka. / A risti~ko tuma~ewe, kojem, verujemo, u celosti ne- mama je tu`na. / – Da li, mama, i sunce s nama, ma- ma mesta u nadrealisti~kom pismu Oskara Davi~a. ma, putuje? / Mama, za{to, mama, sunce tako slepo Insistirawe na polarizaciji dan – no} prati sija?”, Davi~o 2006: 11), sa nagla{enim poetskim se od samog po~etka („Rasli samo dawu u ba{ti, / prizvukom („– Je li puno daleko, mama, je li dale- no}u u belom krevetu”), te dok je vreme dana okre- ko [abac?/ – Daleko, daqe od neba./ – Je li ti ka- nuto ka nekakvoj, kakvoj-takvoj, spoznaji („i upla- zao stari crveni vrabac, / mama, / da je [abac da- {eno se ~udili svetu tajni, spletaka, / strini, ujni, leko, daleko, daqe od neba?”, Davi~o 2006: 15). U kujni, tetaka / i stra{nih pri~a dede / o xinu ko- postupku dinamizacije pejza`a, koji je ina~e svoj- ji pod zemqom / u rupi / qude jede / i o seqacima stven avangardnim autorima, nazire se istaknuti koji govore srpski / jer su glupi”, Davi~o 2006: 7), motiv povezivawa vremena sa brzinom, do koga su, vreme no}i je okrenuto ka otkrivawu seksualnosti izme|u ostalih, posebno dr`ali nadrealisti in- i nekih tipi~no de~jih tajni inspirisanih svetom spirisani Ajn{tajnovom teorijom relativiteta. bajki („No}u su nas, dobru decu, ~uvali / an|eli, Upu}ivawe na vremenske odrednice u ciklusu ~uvari, / brave, snovi / i gradski stra`ari, / a bog pesama „Detiwstvo” iz Davi~ove zbirke iz 1938. je gledao, s vrha ormana / {ta radimo rukama / is- godine uo~ava se i na leksi~kom i na motivskom pod jorgana // Uzalud. Uzaman. / U san bi nam se planu. Leksi~ke odrednice su posebno izra`ene u gorko prikrala / dva stra{na, rutava, gvozdena ke- drugom delu ciklusa i mogu se pratiti u rasponu peca / i debelim glasom strogo pitala / ko nam je od iskaza (tipa: „Vremena su mnogo te{ka”, Davi~o kazao kako tata i mama, / kako tata i mama… / bez 2006: 13) do vremenskih odrednica „kada”, „tada”, srama… / kako se prave deca?”, Davi~o 2006: 7, 8). „onda”, „u podne” (recimo: „ali zaneto podne je s Podela na dan i no} jasno je razgrani~ena, i to na nama / igralo klikera”, Davi~o 2006: 23), a ~ak se vi{e vremenskih planova, pa dok vreme dana proti- i javqaju u „naru~enoj” pesmi koju pi{e de~ak ~e u i{~ekivawu odrastawa, vreme no}i okrenuto („’Ju~e si se osmehnula / usred `arkog jula’”, Da- je strahovima. Nije naodmet primetiti da i rat po- vi~o 2006: 28) i gotovo uvek se ponavqaju, ~ime se ~iwe za vreme no}i (pesni~ki subjekt tada pla~e, ujedno i nagla{avaju („Tada su pojurile zapaqene a otac mu saop{tava otprilike isto ono {to ~ita- sve}e, / tada su muve bez glave….. // Tada su samo / mo u Zmajevoj pesmi „Stra{qivac”: „Ko se boji i ormari duboko / zaje~ali promuklo, / da je ogleda- pla~e nije Srbin, ni junak” (Davi~o 2006: 9), s tim lo / preko na{ih gvozdenih lica / od straha / pre- {to intertekstualne veze sa Zmajevom poezijom u puklo. // Tada je mrak u qudima zaplakao…”, Davi- avangardnoj pesni~koj tvorevini gotovo da nu`no ~o 2006: 20, 21). moraju imati ironi~an ili parodi~an prizvuk). I Na motivskom planu, a dosledno sprovedeno u ~i- dok su ratna stradawa, „be`anija”, udvarawa rumun- tavom ciklusu, pravi se polarizacija izme|u dana skim devoj~icama i naru{avawe bezbri`ne de~je i no}i, tj. doga|aja i do`ivqaja koji su vezani za igre jasno odre|eni dnevnim vremenom, no} je okre- vreme dana i vreme no}i, s tim {to je vreme no}i nuta ka tamnoj strani `ivota, poput opisivawa de- odre|eno tamnim silama, tajnama i uop{te opsce- dinog umirawa. nim sadr`ajima koji su kao takvi, ba{ kao i vre- Pri opisu atmosfere dedine smrti primewen je menske odrednice, pogodni za jedno strogo folklo- mawe-vi{e isti postupak kao i pri prikazivawu 28 ratnih u`asa. Rat se slika preko predmeta i poja- pesmu „jedne no}i”, ali i da posledice pesni~kog va (dobo{i i trube, rakija, pivo, zastave, rakete, stvarawa (pisawe qubavne pesme za druga) „ubira” pijani qudi koji se qube i smrde, magla koja pu- no}u („Porodica me pretukla / (mamina te{ka ru- zi…), a de~akov do`ivqaj smrti opisan je preko ka) / Svu no} sam se / u grobnoj nepravdi / prevr- predmeta (sve}e, ormani, ogledalo) koji „o`ivqa- tao”, Davi~o 2006: 29). Kada je re~ o podeli na vaju” pred u`asom smrti („Tada su pojurile zapa- dan/no}, prime}ujemo da se i povratak u Beograd, qene sve}e… // Tada su samo / ormani duboki / zaje- {to za de~akovu porodicu zna~i kraj rata, zbio to- ~ali promuklo, / tada je ogledalo / preko na{ih kom no}i, a s krajem te no}i kao da simboli~no gvozdenih lica / od straha / prepuklo”, Davi~o treba da se zavr{i ratno detiwstvo i otpo~ne novi 2006: 21). Ova jedanaesta pesma ciklusa, gde se te- `ivot u slobodi, koji vi{e ne}e biti isti, kao ni matizuje dedina smrt, donosi i va`no otkri}e pe- detiwstvo, uprkos prividu koji se nudi („Svakog je sni~kom subjektu, a to je u stvari otkri}e no}i. jutra dolazio Mi{a da me zove / da odemo na Dunav. Naime, on otkriva {ta no} skriva i to svoje ot- / Igrali smo fuzbala i ajnca u love / kao sva de- kri}e saop{tava, kako druga~ije nego de~jim voka- ca”, Davi~o 2006: 30, 31). bularom: „Jao, video sam celu golu no}, / gledao Promene nakon zavr{etka rata uo~avaju se kod sam je budan, / video sam kako veliki qudi pla~u / oca („po~eo da pravi poslove… zaradio je lepih kad umiru stari, / pla~u isto / kao kad malo dete para”) i kod de~aka (dobio je belog zeca i `utu / padne / i kad se jako udari // Jao, video sam tice pticu, a zbog oca nau~io }irilicu i u potpunosti bola na ujkinom licu / i mamine slane o~i {to je se odre|uje kao Srbin Mojsijeve vere), kao i kod tako bole, / i video no} / gde zorom izvla~i / sun- mame („pobacila / jednu malu seku / od tri mese- cobran dana / iz crne futrole // Jao, video sam, sve ca”, Davi~o 2006: 31). Vremenski plan nakon rata sam video, / i dan kako se pora|a / hladno, / kao da vi{e od ovde navedenog se ne razra|uje, ali se ne- se no}u ni{ta, / nikad ni{ta / ne doga|a” (Davi~o dvosmisleno nagove{tava. 2006: 22). Do otkri}a no}i pesni~ki subjekt dolazi U vezi sa prikazivawem rata u kwi`evnosti ~e- upravo zato {to je uspeo da pobedi san, tj. {to je sto se navodi iskaz jednog od najzna~ajnijih autora uspeo da ne zaspi u no}i dedine smrti, ve} suo~en srpske kwi`evnosti, koji kre}e da stvara upravo u sa „mrakom” koji se nalazi u qudima posmatra kako doba avangarde, o tome kako rat nije roman, nego oni pla~u u mraku, gde je jasno da se mrak vezuje za film (Crnjanski 1983: 146). Re~ je o Milo{u Cr- tugu i tamnu stranu `ivota. Potrebu da svoje wanskom, koji u stvari parafrazira jednog francu- otkri}e podeli sa drugima pesni~ki subjekt, koji skog rediteqa2. Ovu izjavu mo`emo ~itati i kao je na razli~ite na~ine blizak naivnoj svesti, `eli potvrdu da je za prikazivawe rata neobi~no va`an iskqu~ivo da saop{ti deci, tj. onima kojima ose- monta`ni postupak, mo`da ~ak presudniji od hro- }a da pripada i koji bi wegovo otkri}e mogli i da 2 Re~ je o francuskom reditequ Abelu Gansu, koji u stvari razumeju jedino na na~in kako im se saop{tava, a tvrdi kako je rat film, a film rat. Vi{e o tome u: Pol Virilio, on je u potpunosti odre|en oneobi~enom de~akovom Rat i film. Logistika percepcije. Prevele Ana Jovanovi} i Vesna Ca- perspektivom. kelji}. Beograd: Institut za film, 2003, 47. Uzgred budi re~eno, sa Abelom Gansom razgovarao je Milo{ Crwanski u Parizu 1929. Zanimqivo je primetiti da je i vreme stvarawa, godine. S tim u vezi vidi tekst Crwanskog „Hristos Abela kreacije, vezano za no}, te pesni~ki subjekt pi{e Gansa”, Politika, br. 7478, Beograd, 24. februar 1929, str. 10. 29 nologije doga|aja i kauzalnog pripovedawa. S tim na peva o doga|ajima koji su okon~ani, dok kori- u vezi, uo~ava se da se doga|aji u Davi~ovom ciklu- {}ewe istorijskog prezenta uti~e da izravno i ne- su pesama odvijaju prate}i hronolo{ki sled, ali se posredno primimo doga|aje o kojima se peva, te se od doga|aja daje tek samo jedan kadar onoga {to vi- oni mogu tuma~iti kao da su „`ivi” u svesti, tj. di i saop{tava naivna svest. Otuda nema doga|aja se}awu subjekta „Detiwstva”. Tako su i po~etak ra- bez utisaka, koji su gotovo sinestezijski dati, kao ta, „be`anija”, prelazak granice, dedino ~itawe i bez pra}ewa reakcija okru`ewa na doga|aje, {to tatinog pisma iz zarobqeni{tva, ali i otkri}e je prvenstveno svojstveno deci. Tako se, zapravo, stawa zaqubqenosti ispevani u prezentu, jer su ovi samo re|aju utisci ili fragmenti onih doga|aja ko- doga|aji, da tako ka`emo, stalno „`ivi” za pesni~- ji se odvijaju u pozadini i bele`e se reakcije u pr- kog subjekta, te se}awe na wih ne zastareva. Wiho- vom redu odraslih, a ti doga|aji se ne saop{tava- va va`nost dodatno je nagla{ena, {to se uo~ava u ju ve} se samo naslu}uju. Recimo, prikaz „be`ani- postupku simultanizma – naime, oni se odvijaju je” dat je tek preko jednog „kadra” `ene koja pada i istovremeno sa nekim drugim doga|ajima (videli qudi koji tr~e preko we, a taj doga|aj se kao glav- smo na koji se na~in, recimo, u sceni prikazivawa ni utisak urezao u svest pesni~kog subjekta, pa se dedine smrti simultano odvija o`ivqavawe prosto- ~ini da ta scena ima svojstvo da metonimijski pri- ra i pra}ewe reakcija bli`wih pri susretu sa smr- ka`e ratnu golgotu. Uostalom, pesni~ki subjekt }u). S tim u vezi je i suspendovawe razlike izme|u „Detiwstva” sebe vidi kao dete i samerava se sa vremena o kome se peva i vremena u kome se o rat- drugom decom, ali i okru`ewem, pa se tako „namer- nom detiwstvu peva, uz, na razli~ite na~ine, na- no” sa bratom igra pikavaca i „namerno” prqa ru- gla{enu intenciju ka neposrednom i izravnom ka- ke i lice, jer vidi prqave qude oko sebe, te posta- zivawu, a zapravo onom kazivawu koje pretenduje na vqa majci retori~ko pitawe: „Ima li smisla {to de~ju perspektivu. Tako se pitawe percepcije pro- su nam ~ista odela, / kada je mama, / kada je be`ani- vla~i u vremenske planove ovog ciklusa pesama i ja / tako nevesela” (Davi~o 2006: 16). I{~itavawe sugeri{e wihovu me|usobnu povezanost, pa ~ak i reakcija, najpre dedinih, na tetkino pona{awe su- uslovqenost. geri{e okrenutost ka nekom unutra{wem vremenu U primewenom postupku da se pro{lost daje kao i prikazivawu gestova, reakcija, koji onda zadobi- sada{wost, koji Davi~o ovde demonstrira, mo`e se jaju mo} doga|ajnosti. Otuda i nekog uobi~ajenog, o~itati i otklon od sveta realnosti do koga su po- da ne ka`emo realisti~kog hronolo{kog toka i ne- sebno dr`ali nadrealisti, a ~ak su je na razli~ite ma, ali ima fragmentarnog, datog tek u vidu se- na~ine osporavali i dezavuisali. Na primeru ci- kvenci, se}awa i utisaka koji se odnose i na boje, klusa pesama „Detiwstvo” dâ se primetiti kako se mirise i zvuke, pored razli~itih vremenskih ra- pro{lost „ne svodi na se}awe i nostalgiju, nego slojavawa i skokovitosti pri prikazivawu doga|aj- postaje deo sada{wosti kroz o`ivqavawe zlatnog nosti ili pak asocijativnosti koja je posebno iz- doba ~ovekovog detiwstva i wegovih prvobitnih ra`ena na nivou tropa. mo}i koje je tokom razvoja izgubio” (Novakovi} Parcelacija vremenskih planova potpomognuta 2012: 253). To su, izme|u ostalog, avangardni auto- je i naizmeni~nom upotrebom pro{log i sada{weg ri, a me|u wima i nadrealisti, mogli da ostvare s vremena. Jasno je da se upotrebom pro{log vreme- obzirom na teorijske postavke na kojima je, uop{te 30 uzev, avangarda zasnovana. Kada je re~ o vremenu, termin hronotop, kojim se ponajpre bavio ruski te- pored Ajn{tajnove teorije relativiteta va`no je oreti~ar Mihail Bahtin, pozajmiv{i ga upravo iz spomenuti i Bergsonovo shvatawe neprekidnog vre- Ajn{tajnove teorije relativiteta kako bi nagla- mena – ono je korak od tehnike simultanizma, ko- sio i ozna~io neraskidivu povezanost prostora i ju je avangarda tako|e negovala. Insistirawem na vremena. Kako i sam Bahtin isti~e, „proces osva- Bergsonovoj koncepciji vremena koje mo`e po~eti jawa realnog istorijskog vremena i prostora real- u bilo kom trenutku (svojevrsno ukidawe pro{log, nog istorijskog ~oveka koji se nalazi u wima, u kwi- sada{weg i budu}eg vremena kao klasi~nih vremen- `evnosti je tekao komplikovano i isprekidano” skih dimenzija), avangardisti koriste najrazli~i- (Bahtin 1989: 193), te se preko pojma hronotop, ko- tije postupke, a jedan od wih jeste i izravno pri- ji defini{e kao „su{tinsku uzajamnu vezu vremen- kazivawe koje sre}emo kod Davi~a, omogu}eno ba{ skih i prostornih odnosa, umetni~ki osvojenih u onim nastojawem na koje je ve} skrenuta pa`wa na kwi`evnosti” (Bahtin 1989: 193), nagla{avaju pro- po~etku ovog rada, odnosno potrebom da se ostane storna i vremenska obele`ja koja su gotovo u di- dete, ~ime se, bar kada je re~ o tematskom planu, jalekti~koj relaciji („vreme se ovde zgu{wava, ste- „zamrzava” vreme. Otuda i sam koncept detiwstva `e, postaje umetni~ki vidqivo: prostor se napiwe, nije samo temporalno uslovqen, ve} ostaje ujedno uvla~i se u kretawe vremena, si`ea i istorije. poeti~ki `iv i plodonosan po trajno pesni~ko na- Obele`ja vremena razotkrivaju se u prostoru, a dahnu}e. prostor se osmi{qava i meri vremenom”, (Bahtin S tim u vezi i na~in kako se saop{tavaju mi- 1989: 193). U kwi`evnosti – smatra Bahtin – vo- sli, utisci, ose}awa, doga|aji opet je odre|en de- de}e na~elo u hronotopu je vreme, ali bez prostor- ~jim vi|ewem sveta i jezi~ko-stilskom obradom ko- ne komponente nema utemeqenog govora o hronoto- ja pretenduje da opona{a upravo de~ji do`ivqaj pu, jer se preko we daje slika dru{tvene sredine i sveta. Uostalom, ne treba izgubiti iz vida da Da- ukazuje na to da je kwi`evnost dru{tvena pojava, vi~o u ve} spomenutom eseju „Nevinost re~i” ne za- te da postoji nagla{ena korelativnost izme|u kwi- boravqa da napomene kako su „neke i od najotrca- `evnosti i dru{tvenih doga|aja, {to je blisko onoj nijih re~i obi~nog govora poetski jo{ vrlo viru- vrsti anga`ovanosti za koju su se posebno nadrea- lentne” (Davi~o 1969: 220), {to bi se u jednoj spe- listi zalagali. cijalisti~koj jezi~ko-stilskoj analizi „Detiw- Na primeru ciklusa „Detiwstvo” hronotop se stva”, mi{qewa smo, i te kako pokazalo. ukazuje krajwe dvosmisleno: jasno je da je vreme Pr- Nije nebitno jo{ primetiti da ovo delo na ra- vog svetskog rata, ali u ovom radu je ve} pokazano zli~ite na~ine osvedo~ava jedan tipi~an avangard- da tog vremena „nema” bez psiholo{kog vremena pe- ni, nadrealisti~ki tekst, a poznato je da je na te- sni~kog subjekta, koje je, opet, duboko skop~ano sa orijske postavke avangarde, izme|u ostalog, utica- vremenom de~jeg odrastawa. Uo~ava se da ni pro- la – kako je ve} navedeno – i Ajn{tajnova teorija stor nije stati~an, ome|en Beogradom i Rumunijom, relativiteta, kojom se sugeri{e saznawe o relativ- te da se oblikuje preko vremena putovawa, a onda nosti sveta i pojava, {to na umetni~kom planu do- to vreme putovawa izgra|uje prostor koji se mewa nosi ~itav niz destabilizacija, ili pak gubqewa i postaje dinami~an. Kada se na koncu, po okon~awu ravnote`e. U nauci o kwi`evnosti ustanovqava se rata, porodica vra}a u Beograd, ni prostor grada 31 vi{e nije isti, ve} je obele`en onim vremenom ra- timo da je Vu~o na opoziciji ili sajedinstvu odno- ta koje je „pro{lo” kroz wega. sa jave i sna, koja je ina~e tipi~na za nadreali- Nije zgoreg primetiti da su i kategorije rata i sti~ke tekstove, sazdao poemu San i java hrabrog detiwstva, koje izravno poga|aju pesni~ku tvorevi- Ko~e, nastalu u prvoj verziji ba{ tridesetih godi- nu Oskara Davi~a, ozna~ene pojmom vremena. Dok na 20. veka. Za razliku od Vu~a, Davi~o u „Detiw- je za rat veza sa vremenom bezmalo samorazumqiva, stvu” primewuje ne{to druga~iji postupak, bar ka- detiwstvo se name}e i kao vremenska kategorija, da je re~ o tematizaciji vremena, ali i jedan i dru- premda sa labavim granicama, ali ipak na izvestan gi autor posti`u upravo „osporavawe racionali- na~in odre|ena. Va`no je jo{ jedno svojstvo detiw- sti~ke predstave o svetu i rehabilitaciju iracio- stva, a to je wegova su{tinska procesualnost, tj. nalnog” (Novakovi} 2012: 258). Ovu rehabilitaci- tranzitivnost na koju upu}uje Jovan Qu{tanovi} u ju iracionalnog Davi~o, uostalom kao i Vu~o u svo- tekstu „Kwi`evnost za decu i detiwstvo kao vreme joj poeziji za decu, ostvaruje upravo okretawem ka inicijacije”. Sa stanovi{tem da je inicijati~ka infantilnom, na kom su, uzgred budi re~eno, i priroda detiwstva zapravo mimezis kwi`evnosti ostali beogradski nadrealisti insistirali, isti- za decu, a struktura rituala prelaza ~est kompozi- ni za voqu ne sa tolikim poeti~kim zamahom. cioni princip u oblikovawu wene fikcije (Qu- Ciklus pesama „Detiwstvo” je, kao {to smo na- {tanovi} 2012: 59), Qu{tanovi} zakqu~uje da „mo- veli, sastavni deo zbirke Pesme iz 1938. godine, derna kultura, iako sna`no pomera te`i{te od ali su pesme iz ovog ciklusa objavqivane u perio- svetog ka profanom, mo`da i vi{e isti~e incija- dici tokom 1937. godine, dakle pre punih osamde- ti~ki karakter detiwstva nego tradicionalna kul- set godina, premda je wihova modernost na nivou tura” (Qu{tanovi} 2012: 51). Imaju}i to u vidu, na{e savremenosti. U vezi sa recepcijom ove Da- upravo bi se ciklus pesama „Detiwstvo” Oskara vi~ove zbirke sam pesnik je bio o{tro napadan i Davi~a mogao tuma~iti preko inicijacije pesni~- osporavan, te je zbog we izgleda bio i u pritvoru3, kog subjekta u svet odraslih potpomognut ratnim a bila je i povod za polemiku koju je autor vodio stradawima koja u konkretnom istorijskom trenut- sa Milovanom \ilasom o pitawu stvarnosti i rea- ku poga|aju wega i wegovu porodicu. lizma, koja se u nekim svojim aspektima doti~e i Tako|e, nije naodmet primetiti da }e tematiza- same prirode pesni~kog stvarawa.4 Preko ove pole- cija ratnog detiwstva u srpskoj kwi`evnosti za de- mike mogu se otvoriti i neka poeti~ka pitawa u cu svoj puni odjek imati u delima nakon Drugog vezi sa stvarala{tvom Oskara Davi~a, koja se jed- svetskog rata, u rasponu poeti~kih izraza koja idu nim delom odnose na okvir „detiwe ose}ajnosti” od realizma do postmodernizma, od Branka ]opi}a svojstvene ciklusu pesama „Detiwstvo”. Mogu}e da do Danila Ki{a, a kao va`an strukturalni ele- je recepcija zbirke neposredno nakon objavqivawa ment nalazi se i u delima savremenih autora. U di- 3 Vi{e o tome u: Borislav Radovi}, „U potrazi za nevino- jahronijskom luku srpske kwi`evnosti za decu ci- {}u re~i”. U Oskar Davi~o, Detiwstvo i druge pesme. Prire- klus pesama „Detiwstvo” stoji bezmalo na samom dio Borislav Radovi}. Beograd: ^igoja {tampa, 2006. po~etku i na najboqi mogu}i na~in osvedo~ava ob- 4 Ovom temom smo se posebno bavili u tekstu „Radovi}evo ~itawe Davi~a: problem pesni~kog stvarawa” u zborniku O po- likovawe narativa ratnog detiwstva prevashodno u eziji i poetici Borislava Radovi}a. Beograd: Institut za kwi- okviru nadrealisti~kog pisma. S tim u vezi prime- `evnost i umetnost, Biblioteka grada Beograda, 2017, 227–241. 32 uticala na kasniju recepciju ciklusa pesama „De- Hamovi}, Valentina. Neprekidno detiwstvo. No- tiwstvo” koja nije u srazmeri sa wenim umetni~kim vi Sad: Me|unarodni centar kwi`evnosti za de- kvalitetima. Ovaj rad je zapravo tek jedan poku{aj cu Zmajeve de~je igre, 2015. ukazivawa na wih. Crnjanski, Milo{. Pesme. Izabrana dela, knj. 1. Pri- redila Svetlana Velmar Jankovi}. Beograd/ Lju- IZVORI bljana: Nolit, Mladinska knjiga, 1983. Davi~o, Oskar. Detiwstvo i druge pesme. Priredio Borislav Radovi}. Beograd: ^igoja {tampa, 2006. Jelena S. PANI] MARA[ Davi~o Oskar. Nevinost re~i. Poezija, otpori i OSKAR DAVI^O’S WARTIME ”CHILDHOOD” neotpori. Beograd / Sarajevo: Prosveta, Svje- tlost, 1969, 197–235. Summary Davi~o, Kosti}, Mati}. Polo`aj nadrealizma u dru- {tvenom procesu. Beograd: Nadrealisti~ka izda- This paper explores the dimension of time in Davi~o’s cycle ”Childhood” from the collection Poems (1938). It is nja, 1932. noted that the absence of a typical avant-garde pure genre forms reflects on the design of time. Additionally, it was LITERATURA noted that the category of temporality is associated with very specific historical moment (the beginning of the First Bahtin, Mihail. O romanu. Beograd: Nolit, 1989. World War), as well as the state of the poetic subject, which De Tore, Giqermo. Istorija avangardnih kwi`ev- in this case involves children’s view of the result of war nosti. Novi Sad – Sremski Karlovci: Izdava- suffering and terror, but also the internal process of dealing ~ka kwi`arnica Zorana Stojanovi}a, 2001. with the changes which war childhood brings to the world Qu{tanovi}, Jovan. Kwi`evnost za decu i detiw- of children. This resulted in complete dominance of inti- stvo kao vreme inicijacije. Aspekti vremena u mate, psychological time compared to historical, more or kwi`evnosti. Beograd: Institut za kwi`ev- less objective reality. The poetic subject remembers his nost i umetnost, 2012, 47–65. wartime childhood, but the memory was presented in such a way that the tension between the time that is sung about Miki}, Radivoje. Dva modela lirske autobiografi- and the time of singing dissapeared, because the ”singing” je – Oskar Davi~o i Branislav Petrovi}. Pe- was given consistently from children’s perspective, with a sni~ka poetika Oskara Davi~a. Beograd – [a- clear acceptance of surrealist principles. Thus, certain mo- bac: Institut za kwi`evnost i umetnost – Bi- tifs, such as the motif of death, falling in love, discovering blioteka {aba~ka, 2013, 339–362. poetic identity and sexuality, have been given as framed by Novakovi}, Jelena. Tematizacija vremena u nadreali- images of war, exile and changed (moral) norms of behavi- zmu. Aspekti vremena u kwi`evnosti. Beograd: or, which are then manifested as a critique of civil society, Institut za kwi`evnost i umetnost, 2012, 241–260. which the first Dadaists and then and Surrealists considered Pani}-Mara{, Jelena. „Radovi}evo ~itawe Davi~a: important. These conjoined motifs, in fact, represent a form problem pesni~kog stvarawa”. O poeziji i poe- of initiation into the adult world, to which Oskar Davi~o in the end leads his poetic subject in ”Childhood” tici Borislava Radovi}a. Beograd: Institut Key words: war, childhood, poetic subject, lyrical, chro- za kwi`evnost i umetnost, 2017, 227–241. notope, timetable, psychological time, Surrealism 33

UDC 821–93.09 vreme u kwi`evnom delu adekvatno predo~ilo, po- trebno je pratiti rast i razvoj junaka. Isprva za-
Vladislava S. GORDI] PETKOVI] stupqeno u vidu aristotelovskog linearnog konti- Univerzitet u Novom Sadu nuuma, vreme prerasta u narativni konstrukt zasno- Filozofski fakultet van na Bergsonovom pojmu razlike izme|u mi{qe- Republika Srbija nog i do`ivqenog vremena. Dodu{e, postulat line- arnosti u strukturisawu proznog narativa nikada ne}e biti u potpunosti odba~en, budu}i da svaka „[VALER ALCHAJMER”: naracija te`i logi~nom i pojmqivom uobli~avawu pri~e u vremenu. VREME, DEMENCIJA I Predstavqawe vremena u proznom pripovedawu zasniva se na hronolo{koj i kauzalnoj obradi indi- INFANTILIZACIJA vidualnog iskustva jednako kao i na kolektivnom pam}ewu, na tradiciji i linearnom nasle|u isto- U KWI@EVNOSTI rije i ideologije. Dugove~nost kao sinonim za per- petuiranu politi~ku i dru{tvenu mo} tematizuje ZA DECU I ODRASLE starost kao pretwu r|ave beskona~nosti i kao fe- SA@ETAK: Vreme je kategorija koja je nezaobilazna nomen gerontokratije, ve~nog vra}awa istog ili za- u realisti~kom pripovedawu: realisti~ki postupak insi- mrzavawa zadatog stawa. stira na progresivnoj i kauzalnoj ustrojenosti radwe, ko- Naracijom starosti kao stawa nemo}i i gubit- ja najboqe uspeva da osvetli razvoj kwi`evnog junaka. Vre- ka fizi~ke i psihi~ke snage, ili pak staro{}u kao me je istovremeno kategorija napretka i kategorija opa- temom satiri~ne ili sentimentalne rekapitulaci- dawa, istorija uspona i istorija pada. Vreme kao narativ- je, bavila su se mnoga kwi`evna dela od anti~kog ni konstrukt prikazuje i starost sa svim wenim obele`ji- ma, starost kao povratak u infantilnost ali i starost kao epa do danas. [ekspirova tragedija Kraq Lir ili vid pro`ivqavawa alternativnih naracija, koje se razvi- komedija San letwe no}i starost predstavqaju kao jaju u dosluhu sa tajnim saradnikom – Alchajmerom. Kako istovremeno patni~ku i represivnu, kao stawe se starost konstrui{e i dekonstrui{e kroz razradu tema osvojene mudrosti i ovekove~enih zabluda: starost bolesti i nemo}i, su~eqenih sa dru{tvenim konvencija- se poziva na autoritet i dogmu, tra`i odr`awe ma i dru{tvenom konstrukcijom mo}i, vide}emo u nekoli- drevnog, anahronog i neretko diktatorskog poret- ko romana za decu i odrasle. ka, suprotstavqa se dinamici novog, opire se pro- KQU^NE RE^I: vreme, starost, lik, narativ, demen- cija, infantilnost meni kao takvoj. Savremena svetska proza predsta- vqa starost, ~esto u parodijskom i satiri~nom kqu- Odrastawe, sazrevawe i starewe tematizuju se ~u, kao vlast totalne kontrole, kao nezaja`qivu (a na najboqi na~in kroz kategoriju vremena. Kauzal- svejedno okasnelu) potrebu da se poseduje znawe o na progresija je faktor bez kog se u realisti~kom onom {to je bilo, kao i da se odlu~uje o onom {to pripovedawu ne mo`e smisleno govoriti o razvoju }e biti. Da se zaustavimo samo na savremenom srp- lika, a na portretisawu junaka realisti~ki roman skom romanu, takve primere na}i }emo u delima u najve}oj meri i po~iva. S druge strane, da bi se Voje ^olanovi}a, Milete Prodanovi}a, Svetislava 34 Basare ili Davida Albaharija, kao i u seriji ko- koja. Kao istovremeni neprijateq i saveznik sta- mi~nih detektivskih romana Mirjane \ur|evi}. rih pojavi}e se Alchajmerova bolest, koja ih isto- Ma u kom kontekstu da autori pi{u o starosti (u vremeno oslabquje i vra}a im zaboravqenu mo} kqu~u ideolo{ke represije ili komi~ne opsesiv- kroz obnovu narativa o sopstvenom `ivotu. Bolest, nosti), vidqiva je infantilizacija starih qudi, o isto tako, postaje jo{ jedan vid kontrole mla|ih ~emu }e biti ne{to vi{e govora kasnije. nara{taja, jer zdravstveno stawe roditeqa neumit- Groteskna slika starosti je upravnica pozori- no mewa `ivotnu rutinu wihove dece. Uloge se me- {ta s nadimkom Knedla u romanu Mirjane \ur|e- waju, deca postaju negovateqi roditeqa, donosioci vi} Le{ u fundusu, gde se kriminalisti~ki `anr odluka, autoritet koji se zatekao u poziciji da mo- susre}e sa satirom i parodijom, ili pak Vasilisa ra iznova vaspitavati one koji se gr~evito opiru Alilujevna Grozna u romanu Prvi, drugi, tre}i svakom uticaju i svakoj promeni. ~ovek iste autorke. Oba romana pripadaju serijalu Ameri~ka spisateqica En Biti predstavila je o inspektorki Harijeti, koja je otelovqena kao pa- starost roditeqa u pri~i „Ze~ja rupa kao verovat- rodija angloameri~kog stereotipa detektiva, ali i no obja{wewe” kao nekontrolisanu silu koja mewa kao kriti~ki vox populi ~iji je zadatak satiri~na ritam i tok `ivota wihove dece tako da ta prome- analiza savremene Srbije. Me|utim, dok upravni- na isprva deluje bezazleno, kao nekakva ekscentri~- ca Knedla kontroli{e samo jednu mikrozajednicu, na intervencija bo`anske sile koja je odlu~ila da pozori{te nazvano „Mala komedija” u kom vladaju se malo poigra sa qudima. Pomenuta pri~a bavi se bri`no odr`avani nered, nepotizam, manipulaci- grotesknim aspektima dugove~nosti, a starost i bo- ja i java{luk, Vasilisa Grozna je neuni{tiva mo}- lest poprimaju crnohumorna zna~ewa. Deo svako- nica bogate biografije, ~ija je misija da u ime ru- dnevice potomstva postaje borba sa simptomatskom ske obave{tajne slu`be kontroli{e Balkan i ru- slikom wihovih roditeqa koji sve vi{e postaju na- kovodi akcijom skrivawa ha{kih optu`enika na- lik deci, porodi~ne obaveze uzurpiraju ne samo zvanom „Lastin rep”. Dobar primer povezivawa fe- slobodno ve} i radno vreme, samodovoqnost i neza- nomena malevolentnog matrijarhata i gerontokra- visnost pretvaraju se u svoju suprotnost. Sa bole- tije predstavqaju ~udotvorka, {pijunka i ideolog {}u majke u pri~i „Ze~ja rupa kao verovatno obja- Marta Koen u Basarinom Dnevniku Marte Koen, {wewe” suo~avamo se iz perspektive k}eri i wene ili tranziciona profiterka Emilija Milete Pro- infantilne bespomo}nosti: iako je pre{la pedese- danovi}a u pri~i „Novi qudi u staroj ku}i”; obe tu, ona ne uspeva da se sna|e u zamr{enom klupku junakiwe karakteri{e odlu~nost u `eqi da prome- odnosa sa biv{im qubavnicima, prijateqima, rod- ne tok istorije tako {to }e sebi obezbediti fak- binom. Aluzija na Alisu u zemqi ~uda u naslovu ti~ku ili simboli~nu besmrtnost, odnosno neogra- pri~e ukazuje na zbuwenost i nesnala`ewe }erke u ni~enu vlast. Me|utim, svi se predstavnici geron- poretku dru{tvenih i porodi~nih odnosa koji se tokratije u jednom trenutku moraju suo~iti sa gra- mewa na najapsurdnije na~ine u trenutku kad umom nicama mo}i koja je vezana za biolo{ke zakone op- i se}awem majke zagospodari Alchajmer. Pad u ze- stanka. Svi }e se oni suo~iti sa marginalizacijom ~ju rupu je podesna metafora za ulazak u svet u kom i infantilizacijom koje su nezaustavqivi proce- gospodare (samo)zaborav, izvrnuta perspektiva, ne- si kad u wihove `ivote u|e bolest, i to ne bilo logi~nost i apsurd. 35 Iza osnovne linije zapleta o sve nemo}nijoj i racija dvostruke intencije u ovom slu~aju otkriva sve zahtevnijoj starosti krije se i emotivni bro- da se ispod pri~e o maj~inoj demenciji kristali{e dolom glavne junakiwe koja se, nakon dva neuspela povest o `ivotnom porazu k}eri, nemo}ne da pro- braka, ne usu|uje da zapo~ne novu vezu, a za koju do- meni `ivot kojim je nezadovoqna. Da je infanti- ba zrelosti i daqe jeste doba zbuwenosti, nesigur- lizacija proces koji se ne mora nu`no vezati za nosti i oklevawa. Ose}a da se weni `ivotni prio- bolest ukazuju i primeri iracionalnog pona{awa riteti neumitno mewaju sa maj~inom bole{}u, da k}eri: ona se, recimo, nepotrebno `esti zbog toga se, {tavi{e, mora navikavati na jednu druga~iju {to je majka uverena da joj je {ezdeset godina: „Ona majku, sa kojom }e voditi razgovore apsurdne i ne- misli da sam samo ~etrnaest godina mla|a od we! logi~ne kao u snu ili igri, uz odsustvo artikuli- (...) Ja imam {ezdeset, dok je ona sama imala samo sane reakcije. sedamdeset i ~etiri kad je do`ivela mo`dani udar Majka se u demenciji infantilizuje, pretvara se i pala na terenu za golf” (Beattie 2014). Kvanti- u nadureno i zahtevno dete koje se napre~ac inti- fikacija ovde ne treba da poslu`i samo efektu mizira sa nepoznatima, ne prepoznaje mehanizme sa- o~u|ewa nego ukazuje i na naglost promene u maj- mokontrole i suzdr`anosti i odbija da prihvati ~inom fizi~kom stawu: bavila se sportom, bila vi- ustaqene norme pona{awa, ali i svojim oslabqe- talna u dubokoj starosti, da bi se sve to odjednom nim pam}ewem mewa porodi~nu istoriju. Nepoznate promenilo. pacijente u ~ekaonici obave{tava, recimo, da je Zbrkane misli, repetitivnost u govoru i logo- }erka nije pozvala ni na jedno od svoja dva ven~awa; reja nemaju samo sentimentalan i humoristi~ki `ali se da predugo ~eka na pregled, ne shvataju}i efekat ve} ukazuju na to da je Alchajmer uvek poma- da je u ordinaciju do{la punih sat vremena pre za- lo i ogledalo zdravih. ]erkino zdravqe po mnogo kazanog termina; pravi listu za kupovinu na kojoj ~emu li~i na maj~inu bolest; bave}i se majkom, k}i su jedno pored drugog navedeni uskr{wa jaja i arse- se bavi sobom, a maj~ino mentalno i fizi~ko sla- nik. Majka veruje da je wen pokojni mu` vodio pa- bqewe svaki put iznova aktuelizuje wene privatne ralelni `ivot sa drugom suprugom i porodicom probleme i bolne ta~ke. Infantilnost majke ovde (opisuju}i tu drugu `enu kao nekog sli~nog sebi), pokazuje koliko k}i zapravo nije uspela da odraste svog ~etrdesetpetogodi{weg sina do`ivqava kao i uklopi se u svoje okru`ewe, a u komunikaciji sa desetogodi{waka i odu{evqeno pokazuje wegova le- bratom vide}emo da je generacija dece, od koje se po napisana pisma. Mewa se i wen jezik, pa }erka o~ekuje zrelost i samosvest, i daqe zaokupqena prepri~ava terapeutu primere neuobi~ajene fre- svojim davnim frustracijama i ranim jadima te ta- kventnosti odre|enih re~i, poput re~i „o~ajni~ki”: ko nesposobna da preuzme odgovornost za starije i „Ona izgovara re~enice poput: oh, bilo je tako slabije. o~ajni~ki od tebe {to si me pozvala na ve~eru” ]erka poku{ava majci da protuma~i wen nara- (Beattie 2014). Dok lekaru obja{wava maj~ine simp- tiv o mu`evqevom paralelnom braku na slede}i na- tome, k}i skre}e razgovor sa maj~inog poreme}aja ~in: „Mo`da te je zbunilo {to smo ovako brzo od- na svoj do`ivqaj tih promena: „Woj je neophodno rasli. Mo`da su sve te godine kad smo bili poro- da misli to {to misli, ali ja sam samo toliko dica, tako davno, bile kao jedna duga No} ve{tica: umorna od toga {ta ona misli” (Beattie 2014). Na- bili smo maskirani u decu, a potom smo prerasli 36 kostime i postali odrasli” (Beattie 2014). Ako se ve bolesti tone `ena koja je celog `ivota bila op- `ivot posmatra kao maskenbal u okviru kog preti sednuta zapisivawem, katalogizacijom, `ena koja je rizik da maskirani ostane zanavek zarobqen u svom neprestano testirala svoje pam}ewe i borila se da kostimu, to je istovremeno i slika detiwstva kao uspostavi kontrolu nad svojom privatnom istori- beskona~ne idile i bega od odgovornosti. „Ka`e{ jom: „Opsesivno je `elela da u svakom trenutku ras- da je ta druga `ena li~ila na tebe. Pa, mo`da to pola`e kompletnim bogatstvom svoga iskustva. Za- i jesi bila ti” (Beattie 2014). Ovo je jedinstveno to je trebalo stalno se prise}ati pro`ivqenoga, tuma~ewe koje otkriva da }erka mo`da ima {ansi pa`qivo uspostaviti vladavinu nad ~itavom tom da odraste, da pobedi nezrelost i da racionalno i nepreglednom teritorijom” (Veliki} 2015: 49). Maj- sabrano krene daqe. Svaki drugi `ivot koji sawa- ka stalno opsesivno ~isti, kao da uklawa tragove mo, to opet jesmo mi. nekakvog nepo~instva, kao neko ko stalno odla`e U romanu Islednik Dragana Veliki}a lik maj- va`ne odluke ali ostaje zarobqen u besmislu samo- ke je predstavqen kao supstrat potrage za istini- zadatih rituala koji wen svet ~ine funkcional- tim u fikciji i fikcijom u istini. Majka, koja je nim; ona prezire ma{tawe i izmi{qawe, uprkos prvo zrela i sabrana, stub porodice, a potom stari, ~iwenici da i sama mewa i dora|uje sopstvena se- slabi i tone u mrak samozaborava, treba da bude }awa, te da svojoj porodici nikad „ni{ta nije pred- neka vrsta ogledala u kojem narator ne traga za stavila bez mistifikacija” (Veliki} 2015: 153). svojim likom ve} poku{ava da zatomi strah da }e „Umesto obja{wewa, iskrsnula bi pri~a”, ka`e sudbinu roditeqa ponoviti na isti na~in na koji pripoveda~ (Veliki} 2015: 153). ogledalo reflektuje na{ odraz. Islednik pokazu- Mo} starosti ogleda se u spremnosti na rizik je da je ponirawe u sopstveno iskustvo ~esto istra- u trenutku kad vi{e ne postoji mogu}nost poraza, `ivawe tajni, po{to mnogo dragocenih se}awa ne- ili, kako to pripoveda~ ka`e, „prednost starosti staje u zaboravu. Najve}a tajna nije ono {to se ne je {to vi{e nema {ta da se izgubi”; „meki dodir mo`e rastuma~iti, ve} ono {to se nepovratno za- demencije nagrada je za pre|eni put” (Veliki} 2015: boravi. Zaboravqeni detaqi dramati~no dobijaju 93). Maj~ina demencija }e promeniti vremenske na va`nosti, i tako se pokazuje da je ceo qudski perspektive u toj meri da }e, kao i junakiwa iz vek jedan simboli~ni Alchajmer koji zatire trago- pri~e En Biti, potpuno smawiti starosnu i gene- ve, onemogu}ava ta~nu rekonstrukciju doga|aja, a racijsku razliku izme|u sebe i sina: majka }e u jed- umesto istine nudi izma{tane `ivote, ve~ito ne- nom trenutku trijumfalno sinu saop{titi da su pouzdane indicije koje vode u }orsokak zaborava. U wih dvoje jedini `ivi od ~itave wihove generaci- Veliki}evom romanu maj~in pad u demenciju dono- je (Veliki} 2015: 93). si isku{ewe koje je najvi{e nalik poku{aju tuma- Revizija realnosti mo`e biti prijatna, ali mo- ~ewa istorijskih doga|aja: kada se tuma~i istori- `e biti i zloslutna, kao {to vidimo u romanu ja, nemogu}e je saznati {ta je preoblikovano, izvi- Mirjane \ur|evi} Odlazak u Jolki Palki. Neka- topereno, {ta svesno izmeweno a {ta slu~ajno pre- da{wa policijska inspektorka i privatna detek- obra}eno. ^ak i ako se ne gubi istinitost verzi- tivka Harijeta u ovom romanu do`ivqava novo je, ta~nost podataka nestaje u zaboravu. Ironija ro- isku{ewe u vidu maj~inog zdravstvenog kraha. Wena mana vidqiva je u ~iwenici da u tamu Alchajmero- majka Huanita, i ina~e nesamostalna, egocentri~- 37 na, neodgovorna i hirovita, postaje dementna, gubi stavqa paralela izme|u dve `ene: obe su majke, obe sposobnost orijentacije u vremenu i prostoru ali po zanimawu cve}arke, obe tonu u demenciju i pre- ne i dominantnu ulogu u `ivotu k}eri. \ur|evi}- tvaraju se u veliku decu otprilike u isto vreme. ka na po~etku romana citira slogan iz jedne tele- Druga majka, misteriozna Cve}arka koja `ivi u Ru- vizijske reklame koji ka`e „jer stari nisu stvari” siji, pi{e eseje za koje ma{ta da }e postati ~itani (\ur|evi} 2016: 9), ironi~no nagove{tavaju}i da i popularni, da }e postati zvezda za milijardu ne- }e stari odista u toku romana postati stvari, bes- postoje}ih Rusa. „Ako me ~ita milijardu Indusa, korisne jer nestaje lucidnosti, odgovornosti, lo- ~ita}e me bar milijardu Rusa” (\ur|evi} 2016: 37), gike i smisla. Demencija ne}e vi{e biti bezazle- ka`e Cve}arka svom sinu Makiju, koji nikako ne na i komi~na, ve} }e postati razorna, groteskna, uspeva da ostvari wen san o sveruskoj popularno- invazivna. Ponovo se, kao kod En Biti, sre}emo sa sti, po{to nijedan ruski ~asopis ne `eli da obja- decom koja su ostarela i zanemo}ala pre nego {to vi wene eseje. Dementna Cve}arka bi}e ube|ena da su odrasla i sazrela. O starim i nemo}nim rodi- se zove Davorjanka Paunovi} (kao jedna od supruga teqima i ovde moraju brinuti deca koja nisu sa- Josipa Broza Tita), a u domu za stare napisa}e br- svim savladala ni brigu o sebi. Problem s majkom zinom svetlosti roman od hiqadu stranica. I Ha- u romanu Odlazak u Jolki Palki po~iwe mnogo pre rijetina majka i Cve}arka pretvori}e se u bespo- wene bolesti: oduvek iracionalna, nezrela i ka- mo}nu a divqu i nekontrolisanu decu ~iji }e po- priciozna, nakon smrti mu`a ona drasti~no mewa stupci i daqe odre|ivati `ivote mla|ih genera- pona{awe i navike. Harijeta sumira maj~in `ivot cija. kao „migrene, {najderke, goblene, ceptere”, o maj- Predstaviv{i prethodno analizirana prozna de- ci govori kao o „sebi~noj i samo`ivoj, {atro bes- la, suo~ili smo se sa preuzimawem `anrovskih pomo}noj” (\ur|evi} 2016: 30), a svojevrstan uvod odre|ewa de~je kwi`evnosti od strane kwi`evno- u demenciju je i wena pozna romansa: „nakon vi{e- sti za odrasle: detiwi humor i neposrednost, odsu- mese~ne cike i dreke, svakodnevnog odlaska na gro- stvo inhibicije, neposredan i elementaran na~in bqe i prenemagawa po celoj varo{i, zavijena u cr- rasu|ivawa kao i neretko {okantna otvorenost u no” majka je „na{la deset godina mla|eg de~ka”, pristupu delikatnim i intimnim temama, sve su to „ludog Simu, lokalnog pijanca” (\ur|evi} 2016: obele`ja koja kwi`evnost za odrasle preuzima iz 17), koji je „pomogao ucveqenoj udovici” „da slupa- de~je literature prilikom karakterizacije stari- ju kompletnu `ivotnu u{te|evinu (...) onu za crne jih osoba, s namerom da prika`e kako ih bolest, dane, za bolest, za starost, za sve {to je do{lo je- zapravo, vra}a u „drugo detiwstvo”, kako bolest ra- dnakom brzinom kojom je i novac nestajao” (\ur|e- zara wihov ose}aj za vreme. Oboleli od Alchajme- vi} 2016: 17). Simu je u jednom trenutku „pojela ma- rove bolesti postaju Drugo, pa se tako i sa tema- ca”, ali i daqe je stalno prisutan „ovaj drugi {va- tizacijom ove bolesti otvaraju nove teme vezane za ca, Alchajmer”, koji majku ne napu{ta ni za trenu- prepoznavawe razlika i gra|ewe odnosa prema wi- tak, s wim se vi|a ~e{}e i, kako se Harijeta gorko ma. Tema prihvatawa drugosti u de~joj kwi`evno- {ali, postali su nerazdvojni. sti, upravo kao i tema svake vrste hijerarhizovawa Slika nezrele i neodgovorne majke dobija pan- i nivelisawa po socijalnom, rodnom ili starosnom dan ve} u prvim poglavqima romana, gde se uspo- kriterijumu, ostaje zakriqena imperativom inte- 38 gracije, odnosno potrebom da se razvije tema odno- u apsurdnom svetu (dete koje se ne bavi pitawima sa deteta prema kolektivu, u koji mora nekako da egzistencije, dete koje je uklopqeno u svoju soci- se uklopi i kom mora da prilagodi svoju indivi- jalnu sredinu i nema nikakve konflikte s wom), dualnost; tema infantilizacije odraslih te~e u su- Pipi je apsurdno dete u konvencionalnom svetu ko- protnom smeru, po{to ona podrazumeva dekonstruk- je kako svojim postupawem, tako i svojim poimawem ciju integracije, wen nestanak u novoprido{loj tog sveta neprekidno razara wegovu racionalnu za- anarhiji. Od Alise i Pipi Duge ^arape pa do Ha- snovanost. Junakiwa Luisa Kerola va`i za jednu od rijete Vel{, Hermione Grejnxer i Harija Potera, najoriginalnijih u anglofonoj kwi`evnosti, jer najupe~atqiviji su de~ji junaci upravo oni koji se Alisa u zemqi ~uda nije samo biser imaginacije i najvi{e razlikuju od svega obi~nog i o~ekivanog u dovitqivosti nego i zavodqiv eksperiment sa teo- svetu. Ti junaci }e neprestano izazivati autorite- rijom haosa i jedna od uverqivijih anticipacija te, postavqati zamke starijima i odraslima, isku- kwi`evnosti apsurda u kojoj }e se o~itovati sukob {avaju}i neprestano wihova pravila. qudske potrebe za uspostavqawem ~vrstih egzisten- Jedan od va`nih razloga koji bi objasnio za{to cijalnih upori{ta sa osve{}ewem o nepredvidqi- su kwige o Pipi Dugoj ^arapi nailazile na neodo- vosti i nespoznatqivosti sveta; ipak, Alisina spe- bravawe odraslih, pored ~iwenice da je glavna ju- cifi~nost se najvi{e o~ituje u prividnom odustaja- nakiwa svojeglava i samostalna, obdarena velikom wu od borbe, u tome {to se naoko slepo pokorava po- fizi~kom snagom i punim rancem dukata, da `ivi suvra}enom svetu i wegovim apsurdnim autoriteti- sama i sebi odre|uje pravila, da u wenom `ivotu ma koji, poput Kraqice Srce, za svaku sitnu nepo- nema starateqa ni zabrana, discipline ni kodeksa slu{nost prete odsecawem glave. Taj poredak Alisa pona{awa, jeste upravo Pipin odnos prema odra- destrui{e svojim pitawima i ~u|ewem, jer sa wenom slima. Za wu ne postoji hijerarhija, niti apriorno, zapitano{}u i po~iwe kriza tog nemogu}eg sveta. zadato po{tovawe odraslih samo zato {to su odra- Svojim postupcima Pipi Duga ^arapa isku{ava sli; pribegavaju}i zakonima detiwe logike umesto obrazovni sistem, socijalnu strukturu dru{tva, postulatima sveta odraslih, Pipi infantilizuje koncept roditeqstva i zakonodavni poredak, dok odrasle, ophode}i se prema wima kao prema nera- Alisa „samo” poku{ava da racionalno pojmi posu- zumnim bi}ima koja tek treba da nau~e da se pona- vra}eni svet koji se odupire svakom poku{aju tuma- {aju kao deca, da usvoje logiku de~jeg rasu|ivawa, ~ewa. Alisino pute{estvije odigralo se u paralel- i na taj na~in dekonstrui{e wihov autoritet. noj dimenziji, ono je san viktorijanske devoj~ice Pipino vi|ewe sveta odraslih i wegovih pravi- koja se vra}a u prvobitno okru`ewe iz kog je po- la obojeno je humorom i blagim podsmehom, pro`e- tekla, a za Pipin svet nema indicija da je fanta- to spontanim porivom za detronizacijom oko{ta- zija, ve} se pre poima kao satiri~na dekonstrukci- lih imperativa, a svaki satiri~ni efekat romana ja gra|anskog poretka. Sve Alisine avanture odi- o Pipi proizlazi iz oslawawa na komediju apsur- gravaju se bez wene voqe i odluke, premda jesu po- da, kao i u slu~aju Alise u zemqi ~uda, ali i iz raz- taknute wenom radoznalo{}u, koja je i navodi da matrawa teze o tome da qudska egzistencija u svo- poslu{no krene za Belim Zecom. Alisin do`ivqaj joj potrazi za identitetom neprekidno proizvodi je snovi|ewe, san o avanturi koji je pozicioniran haos. Me|utim, dok je Alisa konvencionalno dete u vremenu: mogli bismo zakqu~iti da je ovaj roman 39 zapravo alegorija o identitetu viktorijanske `ene, li~nosti, potrebu za suprotnostima i razli~ito- da tematizuje wenu duboko potisnutu `equ da mewa {}u koje odlikuju jo{ uvek neoblikovan identitet: i sebe i svet, ali da ukazuje i na osve{}ewe da je s jedne strane, o~ita je potreba za anarhijom, s promena nemogu}a u svakodnevici koja propitivawe druge strane za prihvatawem reda i socijalne inte- prirode socijalnog poretka i wegove vremenske gracije; s jedne strane `eli se neobuzdana samosvoj- utemeqenosti ni na koji na~in ne omogu}uje. nost, s druge harmonizacija sa okolinom. Pipi je Pipina vanserijska snaga ~esto se koristi kao subverzivna, spoj klovna i ma|ioni~ara, ona izazi- dramski element i element farsi~nog humora, na- va dru{tvene norme i establi{ment svakim svojim ro~ito u onim trenucima kad zahtevi u svetu odra- postupkom ili rezonovawem, a svaki poku{aj da se slih postanu apsurdni i nezamislivi, sukobqeni sa wen `ivot prilagodi socijalnom poretku zavr{ava de~jim poimawem egzistencije koje je li{eno mate- se tako {to se ona podsmehne normama, dekonstru- rijalizma i dru{tvenih ambicija: kada nadmeni go- i{e ih i infantilizuje one koji ih primewuju: bi- spodin ponudi da kupi wenu „Vilekulu” i zapreti lo da su to odrasli na zabavi koju prire|uju Seter- da }e pose}i stari {upqi hrast u kome se deca igra- grenovi, lopovi koji poku{aju da je opqa~kaju, u~i- ju, ona koristi fizi~ku nadmo} da ga se otarasi. Na teqica ili cirkuski artisti. U romanu Astrid demonstraciju dru{tvene mo}i ona odgovara demon- Lindgren tako|e ne prepoznajemo jasnu vremensku stracijom fizi~ke snage, podvrgav{i tako podsmehu matricu: Tomijev i Anikin `ivot odre|en je sva- ~itav poredak koji zastupa taj problemati~ni au- kodnevnim obavezama, zna se ta~no vreme wihovog toritet. Pipi }e se obra~unati i sa gusarima koji odlaska u {kolu i odlaska na po~inak, ali Pipin `ele bisere Gulagulanaca, fizi~ki nadja~ati i `ivot je u svevremenosti bez pravila i parceliza- ajkule, a svaka wena fizi~ka intervencija sadr`i cije vremena, u kome je dozvoqeno do kasno uve~e i sna`nu moralnu i edukativnu notu. Iako je ona sedeti na krovu i posmatrati zvezde. Proticawe predstavqena kao su{ta suprotnost slici uzorne i vremena je, tako, i socijalno definisano: pripad- uredne devoj~ice, wena nezavisnost, preduzimqi- nici gra|anske klase `ive u uslovqenosti vremen- vost i odlu~nost pra}eni su istom onom saose}aj- skom osom, a oni koji su marginalni, izdvojeni iz no{}u i moralnim imperativom koji imaju sve poretka ili su svojevoqno istupili iz wega, ima- uzorne, `enstvene junakiwe de~je kwi`evnosti. ju svoje sopstveno vreme, ba{ kao i bolesnici po- Antipodi Pipi su weni prijateqi Tomi i Ani- go|eni Alchajmerom, koji koncept vremena mewaju ka, tipi~na lepo vaspitana deca iz gra|anskog sta- u skladu sa izborom naracije o svom identitetu. le`a. Oni su joj verni prijateqi, ali je nijednog Recepcija kwi`evnih junaka ne o~ituje se samo trenutka ne do`ivqavaju kao uzor koji treba da u kwi`evnokriti~kom valorizovawu, nego i u apro- slede, ma koliko u`ivali u wenim nekonvencional- prijaciji wihovih `ivotnih pri~a i nadrealnih nim reakcijama i postupcima. Tomi i Anika ne}e avantura od strane novih generacija pisaca. U tek- postati nikakvi ekscentri~ni pobuwenici, ba{ stu pisanom povodom stogodi{wice ro|ewa Luisa kao {to Pipi ne}e pristati da se prilagodi gra- Kerola, britanski pisac nau~ne fantastike i ki- |anskom dru{tvu. ^ini se da ova tri lika pred- berpanka Xef Nun (Jeff Noon) sa `aqewem konsta- stavqaju simboli~ko trojstvo, ili, preciznije re- tuje da je me|u wegovim savremenicima uzaludno ~eno, predstavqaju simboli~ku raspolu}enost de~je tra`iti duh Alise u zemqi ~uda jer se ~ini da en- 40 gleska kwi`evnost nema voqe ni `eqe da se sao- ta~kom u promenqivom svetu, ali u Automatskoj brazi postavkama fantasti~ne proze u Kerolovom Alisi potragu za tom stabilno{}u dodatno uslo- maniru: Nun britanskoj kulturi prigovara cinizam `wava tehnologija kao novi vid destabilizacije kraj kakvog je opstanak dveju Kerolovih kwiga o sveta. Uzaludnim qudskim poku{ajima da prirodne Alisi pravo ~udo. Iako ostaje pri stanovi{tu da pojave saobrazi svom intelektualnom sistemu sada je Kerol u kanonu britanske kwi`evnosti jedin- se dodaje i tehnolo{ka intervencija kao novi ob- stvena dragocenost i redak izuzetak, on sam je od- lik nepredvidqivog delovawa, a Xef Nun upravo lu~io da poku{a da demantuje tezu o nepostojawu uslo`wavawe ima na umu kad odiseja wegove juna- Kerolovih naslednika, da Kerolovu tradiciju na- kiwe postane nau~no-tehnolo{ka: Alisa sad poku- stavi pi{u}i roman Automatska Alisa (1996) kao {ava da unese red u dostignu}a nauke i tehnologi- oma` koji po{tuje strukturu, kompoziciju i zakone je, ~ija mutacija preti da uni{ti postoje}i svet. jezi~ke igre ovog velikog pisca, ali na svim po- Ako je Alisa u zemqi ~uda parabola o odnosu qud- stavkama koje od viktorijanskog pisca prihvata za- skog uma prema apsurdu i paradoksu, Automatska pravo gradi potpuno nov zaplet. Alisa je ludisti~ka fantazija o opirawu prirode Nun osmi{qava automatsku verziju Alise, ro- dejstvima nauke i tehnologije. Roman Luisa Kerola botsku kopiju devoj~ice koja je toliko verna origi- iznova postavqa esencijalno pitawe kojim se bavi nalu da ni sama Alisa sebe ne uspeva da razlikuje celokupna fantasti~na kwi`evnost: ona se pita od sopstvene mehani~ke verzije ~ije je ime anagram kakav je svet zapravo, da li je spoznaja mogu}a, ko- wenog, a ostaje i nejasno koja se od dve devoj~ice je je ~ovekovo stvarno mesto u svetu. ^ini se da su na kraju tehnolo{ke avanture vratila u viktori- ta pitawa odve} principijelna i uop{tena ali da janski svet. Nun je novu Alisu kreirao sa sve{}u se na wih poku{ava odgovoriti akcijom, delawem da je junakiwa funkcija zapleta, pretvara je u me- jedne devoj~ice u pravcu popravqawa gre{aka koje hani~ko sredstvo koje pokre}e ma{ineriju fabule, su na~inili odrasli svojim ambicijama i zaverama. a wegova ambicija ne ide u pravcu ru{ewa autori- Iako sme{tena u postmoderno i postindustrij- teta nego u pravcu generisawa novih apsurda koji sko okru`ewe, Nunova junakiwa ne ~ini ni{ta su- stavqaju na probu i poslu{nike i pobuwene: in- {tinski druga~ije od onog {to ~ini Kerolova: obe fantilizacija odraslih reflektovana je u speci- prodiru u alternativnu stvarnost, obe detronizu- fi~nom genetskom in`eweringu koji proizvodi ju vladavinu razuma u svetu odraslih, obe se bore stvorewa nalik na nemogu}e kombinacije `ivih i da ponovo uspostave humanost poretka. Nunovo shva- ne`ivih predmeta, a Alisa treba tu biotehnolo- tawe fantastike oblikovano je sve{}u o tome da {ku slagalicu da razmontira uz povremenu ali dra- fantastika nije „nevin” `anr: iza stvarala~ke ma- gocenu pomo} odraslih. Na taj na~in, Nun u Kero- {te, domi{qatosti i jezi~ke igre skrivaju se fi- lovom maniru svedo~i da je u pozadini svake de~je lozofske meditacije o pojmovima stvarnog i nepo- avanture `eqa da se svetu odraslih nametnu druga- stoje}eg, sna i realnosti, prolaznosti i ve~nosti, ~ija pravila, ali da u toj borbi uvek postoje makar teme koje su dijahronijski prisutne u kwi`evno- privremeni savezi sa neistomi{qenicima ili pri- sti. Drugim re~ima, Kerolov i Nunov svet prikazu- vidnim protivnicima. Alisa u zemqi ~uda je pri~a ju prevagu upravo onog elementa koji spre~ava suve- o potrazi za identitetom kao jedinom stabilnom renu vladavinu logike i reda. Svet se stalno mewa 41 jer priroda neprestano iznalazi nove na~ine odu- LITERATURA pirawa nametnutom redu. S ta~ke gledi{ta karakterizacije, Kerolova Ali- Beattie, Ann. The Rabbit Hole as Likely Explana- sa je izvrnuta paralela viktorijanske `ene koliko tion. [Online]. Dostupno na:http://www.newyorker. i viteza koji traga za Svetim gralom. Ta `ena svo- com/magazine/2004/04/12/the-rabbit-hole-as-like- ju radoznalost pla}a avanturom koja se protivi lo- ly-explanation. [2016, June 20] gici i sistemu po kome funkcioni{e gra|anski Veliki}, Dragan. Islednik. Beograd: Laguna, 2015. svet, svet u kome je `eni poveren samo prostor oko \ur|evi}, Mirjana. Odlazak u Jolki Palki ili La`na doma}eg ogwi{ta, a sve daqe od toga predstavqeno uzbuna u Aleji zaslu`nih. Beograd: Laguna, 2016. je kao opasno i smrtonosno, kao nepredvidqiva di- Lindgren, Astrid. Pipi Duga~ka ^arapa u vodama menzija u kojoj postoji rizik od seksualnog prestu- Ju`nih mora. Preveo sa {vedskog ^edomir Cvet- pa ili zlo~ina. Avantura je li{ena logike i reda, kovi}. Beograd: Nolit, 1974. ba{ kao i svaka igra. Alisa raste i smawuje se, po- Russell, David L. Pippi Longstocking and the Sub- slu{no sledi tragove i znakove u poku{aju da for- versive Affirmation of Comedy. Children’s Lite- mira novi narativ o sebi, gubi se u jeziku i pono- rature in Education, 3 (31), 2000, 167–178. vo ga otkriva, ali wen tvorac sve vreme insistira na pasivnosti junakiwe i wenom krotkom prihvata- wu zadatih stawa, ma koliko se ona protivila prin- Vladislava S. GORDI] PETKOVI] cipima zdravog razuma. Avantura tela i jezika je, ipak, pro`ivqena do kraja – makar i u snu uzorne ”MY BOYFRIEND ALZHEIMER”: viktorijanske devoj~ice koja je zaspala nad dosadnom TIME, DEMENTIA AND INFANTILIZATION kwigom, u kojoj nije bilo ni slika ni razgovora... IN CHILDREN’S AND ADULT LITERATURE Bekstvo u san pun apsurda i haosa bio je jedini na~in Summary da se nakratko neutralizuje svet sazdan na pravili- ma i konvencijama u kome je `eni (pa i devoj~ici The paper addresses progressive deterioration of mental koja }e postati `ena) dato tako malo slobodnog pro- functions that has been a topic developed in contemporary stora. Potragu za podvigom ona realizuje bar u snu. children’s and adult fiction and the dramatic personality Proticawe vremena u proznom pripovedawu za- changes that elderly characters undergo in the books by Ann sniva se istovremeno na obradi li~nog iskustva i Beattie, Dragan Veliki} and Mirjana \ur|evi}. All these au- na kolektivnom pam}ewu, na poznavawu tradicije thors portray the old age as a period of dark absurdity which i intime, na privatnom nasle|u i usvojenim soci- often reflects not just the fragility and dismay of the old jalnim kodovima. Naracija o starosti kao slabqe- people, but the inconsistencies of their children as well. Dementia results in alternative narratives spun by the el- wu duha i tela, ili kao o satiri~noj i melanholi~- derly, as well as in the illusion of parallel lives they might noj rekapitulaciji `ivota zapravo je slika o ula- have lived. The metaphor of those alternative lives becomes sku novog junaka u pozno doba `ivota. Taj novi ju- Alzheimer, turned into the major narrative force that influ- nak je Alchajmer, tvorac neispri~anih pri~a i ne- ences the characters and induces the changes. pro`ivqenih zapleta, junak sa kojim se ulazi u onaj Key words: time, old age, character, narrative, demen- period koji [ekspir naziva „drugim detiwstvom”. tia, childishness 42

UDC 371.671:821(082.2):373.3/.4 kao i na mogu}nost kori{}ewa tekstova u planirawu inte- grisanog pristupa u~ewu kod u~enika. KQU^NE RE^I: ~itanke, vremenska orijentacija, raz-
Otilija J. VELI[EK BRA[KO voj dece, integrisani pristup Visoka {kola strukovnih studuja za obrazovawe vaspita~a, Novi Sad Vremenska orijentacija i Mila B. BEQANSKI wen zna~aj u razvoju dece Univerzitet u Novom Sadu Pedago{ki fakultet, Sombor Vreme je kategorija koju je zbog slo`enosti i Republika Srbija vi{eslojnosti zna~ewa mogu}e definisati samo okvirno, isti~u istra`iva~i prirodnih nauka, fi- ^ITANKE RAZREDNE zi~ari. Vreme nije koordinata, nije broj, nije li- nija. Vreme je apstraktan pojam, koji formira qud- NASTAVE U ska svest (Spe~i}, 2016). Aristotel (A}imovi}, 2004) defini{e vreme kao broj kretawa prema onome {to FUNKCIJI RAZVOJA je bilo ranije i {to }e biti kasnije. Prema jednom savremenijim shvatawu, vreme je objektivan feno- VREMENSKE men. Ono je linerarno, kontinuirano i univerzalno, mo`e se meriti i koordinirati. Kroz procese in- ORIJENTACIJE ternalizacije, ovaj objektivisti~ki koncept vremena naj~e{}e identifikujemo ~asovnikom. Prema dru- SA@ETAK: Vreme je apstraktan pojam i ne vidi se, gom shvatawu, vreme je subjektivni fenomen, obli- zato je deci te{ko pribli`iti zna~ewe vremena. Deca/u~e- kovan na{im do`ivqajem. Neke doga|aje u vremenu nici koji imaju specifi~ne te{ko}e u u~ewu (disleksija, do`ivqavamo na druga~iji na~in od onoga {to po- disgrafija, diskalkulija i problemi sa pa`wom) lo{e se orijenti{u u vremenu. Preventivni rad i podsticaj razvo- kazuje ~asovnik. U ovom smislu, vreme je diskonti- ja deteta u pred{kolskom periodu i u prvom ciklusu osnov- nuirano i ima jedinstveni zna~aj i smisao za svakog no{kolskog obrazovawa, odnosno u razrednoj nastavi, je od nas (^aldarovi}, 2009). Poimawe vremena mnogo od kqu~ne va`nosti za prevazila`ewe ili smawivawe je te`i zadatak nego shvatawe prostora. Me|utim, problema u u~ewu. Kurikulumi razredne nastave u osnov- vreme i prostor me|usobno su povezani, jer svi pred- nim {kolama, izme|u ostalog, podsti~u razvoj oblasti ve- meti i sva bi}a postoje i u prostoru i u vremenu. zanih za vremensku orijentaciju. Fokus ove studije pred- Deca u ranom uzrastu umeju dobro da se orijenti- stavqa analiza ~itanki za osnovne {kole od I do IV razre- {u u vremenu, ali ne prema utvr|enim vremenskim da na srpskom i ma|arskom materwem jeziku i srpskom kao odrednicama, kao {to su minut ili sat, ve} prema nematerwem jeziku, s aspekta razvoja vremenske orijenta- doga|ajima (Deji}, 2012). Vreme se ne vidi. Deca cije kod dece. Ciq istra`ivawa je bio da se utvrdi u ko- joj meri su zastupqeni kriterijumi koje se ti~u mogu}no- pred{kolskog uzrasta orijenti{u se u vremenu na sti da u~enici razumeju vremenske relacije i razvijaju osnovu svakodnevnih pokazateqa i prirodnih poja- vremensku orijentaciju kroz tekstove. Rezultati ukazuju va. Vreme za ustajawe zna~i da je jutro, ve~era ozna- na postojawe tekstova u ~itankama vezanih za ovu oblast, ~ava ve~e, a odlazak u krevet zna~i da je pao mrak. 43 Zbog toga, ako detetu ka`ete „sa~ekaj malo”, to vaju direktno i objektivno merewe. Psiholozi koji wemu ni{ta ne}e zna~iti, jer za wega ~ekati zna~i su se bavilim shvatawem de~jeg razumevawa vremena ne raditi ni{ta. Shodno navedenom, detetu pred- mogu da se podele u tri grupe. Jedna grupa se bavi- {kolskog uzrasta ne treba se obra}ati vremenskim la istra`ivawem vremenskog iskustva, druga se fo- odrednicama, ve} re~enicama koje imaju strukturu kusirala na ovladavawe re~nikom o vremenu, a tre}a „Prvo…, a zatim…”, ili „Sada…, a posle…” (po- grupa je bila usmerena na razumevawe fizi~kog vre- put: „Sada }e mama da opere sudove, pa onda idemo mena (Pe{ikan Avramovi}, 1996). Razli~ita prou~a- u {etwu” ili „Prvo }emo da pokupimo igra~ke, a vawa i shvatawa de~jeg percipirawa vremena ukazu- zatim }emo da ve~eramo”). ju na slo`enost pojma vremena, kao i na slo`enost Dani u nedeqi za dete ranog uzrasta nemaju zna- procesa razumevawa pojma vremena u detiwstvu. ~ewe, kao ni sati, dani, meseci. Tek u uzrastu od Prema razvojnoj mapi (Ivi} i sar., 2003), dete oko tri godine postaju mu jasni pojmovi kao {to su sa pet godina se orijenti{e u vremenu prema odred- ju~e, danas i sutra. Pravo vreme za u~ewe gledawa nicama: dan, no}, jutro, podne, ve~e, sada, pre, po- na sat jeste oko ~etvrte godine, me|utim, tek u uz- sle. Pokazateqi tipi~nog razvoja deteta iz aspek- rastu od sedam godina dete mo`e da stekne pravi ta razvoja sposobnosti za vremensku orijentaciju ose}aj za vreme. Ipak, deca dugo ne razumeju objek- do {este godine su: koristi budu}e vreme u govoru, tivno kretawe vremena, koje je nezavisno od nas, te razume godi{wa doba i wihove karakteristike, te zbog toga ~esto pravilno koriste re~i da odrede kako one uti~u na na{ `ivot (npr.: leti je vru}e, vreme, ali ne razumeju wihovo pravo zna~ewe. Naj- leti se kupamo / idemo na more / nosimo {orts, br`e shvataju pojam sada{weg vremena, dok im je itd; zimi pada sneg i hladno je, tada nosimo kapu najkomplikovanije da shvate davno pro{lo vreme. i rukavice...) i razume pojam vremena (sate, jutro, Te{ko je deci pribli`iti zna~ewe pojma vreme- no}, itd.) (Pi{toqevi}, 2016). U periodu od {este na i merewe vremena, jer su vremenski pojmovi vr- i sedme godine `ivota deca mogu da odgovore na sve lo apstraktni: jedan dan ima 24 sata, jedan sat 60 prema ~emu imaju li~ni odnos. U osmoj godini mogu minuta, a jedan minut 60 sekundi. Dete, kada je re~ da vladaju re~nikom vremenskih termina, ukqu~uju- o vremenu, zna samo za – sada. Kada pri~a o ne~emu }i i dane u nedeqi i kalendar meseci. Sa deset go- iz pro{losti, obi~no to povezuje sa konkretnim dina mogu da razumeju i du`e periode od vi{e godi- doga|ajem: „To je bilo onda kada je padao sneg”. Ne- na, a tek sa deset godina su u stawu da razumeju pro- }e re}i: „To je bilo u decembru”. Vremenom }e po- storno pro{irewe vremena, van wihove okoline ~eti da shvata vreme, u ~emu veliku ulogu igraju (Pe{ikan Avramovi}, 1996). `ivotni ritmovi ili ponavqawa. Na tim ritmovi- Deca koja imaju specifi~ne te{ko}e u u~ewu ma gradi se prostorno-vremenska orijentacija i ~esto imaju problema i sa orijentacijom u vremenu. oni su deo osnove za izgradwu samokontrole i spo- Specifi~ne te{ko}e u u~ewu, kao {to su disleksi- sobnosti za u~ewe, brojawe, ~itawe i pisawe. ja (te{ko}e u ~itawu), disgrafija (te{ko}e u pisa- Istra`ivawa koja se bave de~jim razumevawem wu), diskalkulija (te{ko}e u ra~unawu) i poreme- vremena su ograni~ena, jer se bave vremenom uop{te. }aj pa`we, nastaju zbog nedovoqnog razvoja nekih Malo se pa`we posve}uje percepciji vremena, jer se podru~ja perceptivno-motornog sistema, odnosno ona ne bazira na specifi~nim ~ulima koja omogu}a- integrativne sposobnosti percepcije i motorike 44

(Vi~ek, 2007). Jedan od znakova koji ukazuju na te- {kolskom periodu i u prvom ciklusu osnovno{kol- {ko}e u u~ewu u op{tim oblastima jeste lo{a ori- skog obrazovawa odnosno u razrednoj nastavi, od jentacija deteta u vremenu i prostoru. Problemi kqu~ne su va`nosti za prevazila`ewe ili smawi- koji se odnose na vremensku orijentaciju manife- vawe problema u u~ewu. Grupa autora u Ma|arskoj stuju se kroz te{ko}e deteta da zapamti nizove kao ostvaruje ideju „bez neuspeha u {koli” putem Kom- {to su dnevni rituali, doba dana, dani u nedeqi, pleksnog preventivnog pred{kolskog programa (Kom- meseci u godini i sli~no, kroz zaboravqawe dnev- plex prevenciós óvodai program), kojim `ele da pre- nih aktivnosti, te{ko}e u organizovawu zadataka duprede probleme u u~ewu. To je razvojni program i aktivnosti, kao i kroz ote`ano re|awe slika u u vrti}ima, koji je deo kurikuluma u pred{kolskim nizu prema odgovaraju}em redosledu i opisivawe ustanovama. Vaspita~i i stru~ni saradnici rade sa odgovaraju}im odredbama za vreme. decom u vrti}ima, sa ciqem da podstaknu razvoj Podsticawe sposobnosti za vremensku orijenta- svih sposobnosti koje zajedno ~ine osnovu sposob- ciju u radu sa decom sa smetwama u razvoju je i na nosti za u~ewe ~itawa, pisawa, ra~unawa i samokon- na{im prostorima deo reedukacijske i rehabili- trole (Porkolábné Balogh, Balázsné Szucs, Szaitzné tacijske terapije. Postoje ve`be za procenu traja- Gregoritis, 2009). Preventivni pred{kolski pro- wa i orijentacije u vremenu, kao {to su percepci- gram obuhvata slede}e oblasti: razvoj krupne i fi- ja vremena (brzo i sporo), ve`be uo~avawa metri~- ne motorike, razvoj {eme sopstvenog tela (pro- kog vremena, odnosno procene vremenskog interva- priopercepcija), razvoj koordinacije pokreta, pro- la u sada{wem vremenu i ve`be otkrivawa do`i- storna i vremenska orijentacija, kognitivni raz- vqenog vremena. Oko jedanaeste godine `ivota de- voj, razvoj govora i izra`avawa i socioemocio- teta mo`emo da otkrivamo trodimenzionalnost u nalni razvoj. koncepciji planirawa i realizovawa `ivotnih ak- Pripremni pred{kolski program kod nas je oba- tivnosti (Erakovi}, 1990). vezan za svu decu od 5,5 do 6,5 godina od {kolske Zbog slo`enosti pojma vremena javqa se potre- 2006/2007. godine, {to predstavqa obavezni deo {ko- ba za primenom posebnog metodi~kog pristupa u sa- lovawa. Dete koje do po~etka {kolske godine ima vladavawu i usvajawu pojma vremena kod dece. Istak- najmawe 6,5 a najvi{e 7,5 godina ima pravo da po|e u nut je zna~aj podsticaja razvoja i vremenske ori- osnovnu {kolu. Roditeq ima obavezu da upi{e dete jentacije kod dece ve} u pred{kolskom uzrastu i u u {kolu. Prilikom upisa u {kolu deca se ispituju ranom {kolskom uzrastu, odnosno u razrednoj nasta- i procewuje se wihova spremnost za polazak u {ko- vi, ne samo zbog savladavawa pojma o vremenu ve} i lu. Ispitivawe deteta upisanog u {kolu vr{e {kol- kao va`ne osnove i dela sposobnosti za u~ewe. ski psiholog i pedagog (~lan 98 Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa, Sl. glasnik RS, br. 72/2009, 52/2011 i 55/2013). Termini koji se naj~e- Kurikulumi i ishodi vezani za {}e koriste u kontekstu polaska u {kolu su: zrelost, vremensku orijentaciju u razrednoj nastavi gotovost, sposobnost, spremnost i pripremqenost dece. Danas, na po~etku XXI veka, u kontekstu in- Preventivni rad vaspita~a, u~iteqa, stru~waka kluzije govori se o spremnosti {kole za prihvatawe i roditeqa, kao i podsticaj razvoja deteta u pred- sve dece, a ne o spremnosti deteta za {kolu. 45 Kao pokazateqi spremnosti deteta za polazak u ovog testa, {to je dokaz da se od dece ve} prilikom {kolu, prema tradicionalnom shvatawu, navode se polaska u {kolu o~ekuje da razumeju osnovne vre- slede}e komponente (Veli{ek-Bra{ko, 2008): fi- menske relacije. zi~ko zdravqe i fizi~ka zrelost, emocionalna sta- Budu}i da je pojam vremena, kako smo ve} ista- bilnost, socijalna zrelost, intelektualna zrelost, kli, vi{eslojan i vrlo slo`en, i samu vremensku ranija iskustva u u~ewu, prethodna znawa i zainte- orijentaciju kod dece potrebno je kroz proces va- resovanost za u~ewe. Jedan od ~e{}e kori{}enih spitawa i obrazovawa razvijati u pred{kolskom testova za ispitivawe prvaka poznat je kao TIP-1 periodu i u rano{kolskom periodu, te i kuriku- (Ivi} i sar., 1995). Zadaci iz grupe znawa bazirani lumi razredne nastave u osnovnim {kolama treba su na vaspitno-obrazovnom programu pred{kolske da podsti~u razvoj ove oblasti. ustanove i ne tra`e puko reprodukovawe informa- Kurikulum obuhvata celokupan program nastav- cija nego razumevawe. Zadaci iz grupe pam}ewa su nih aktivnosti i odnosi se na selekciju obrazovnih klasi~ni zadaci memorije. Zadaci iz grupe percep- sadr`aja nastave, metoda i ciqeva, kao i na wihovu tivnog zakqu~ivawa su raznovrsni po sadr`aju i interakciju i aktivnosti koje uti~u na formirawe neverbalne su prirode. Zadaci iz verbalnih spo- li~nosti u~enika. Danas, kada se govori o nastav- sobnosti su konstruisani na istra`ivawima razvoj- nim programima, ne misli se samo na nastavu ve} ne psiholingvistike. Zadaci iz grupe logi~kih ope- na sve aktivnosti koje se realizuju i na na~in kako racija su napravqeni na osnovu klasi~nih Pija`e- se realizuju kako bi se do{lo do o~ekivanih isho- ovih postupaka za ispitivawe logi~kog mi{qewa da, {to je, zapravo, kurikulum. Sveobuhvatni pro- dece od predoperacionalne ka operacionalnoj fazi gram svih doga|awa u ustanovi obrazovawa, `ivot saznajnog razvoja. U izboru zadataka nedostaju za- {kole ili ustanove je kurikulum. Koren zna~ewa daci grafomotornog tipa. ovog pojma ozna~ava `ivotopis, tok `ivota (Veli- U okviru dela testa za ispitivawe budu}eg prva- {ek Bra{ko, Beqanski, [imowi ^erwak, 2016). ka koji se odnosi na ste~eno znawe kurikuluma Podsticawe i razvoj vremenske orijentacije de- pred{kolskog vaspitawa i obrazovawa, kao i na do- finisani su eksplicitno u ciqevima, ishodima i tada{we detetovo iskustvo, postoji blok zadataka sadr`ajima kurikuluma koje propisuje Zavod za una- vezan za vremensku orijentaciju. Od deteta se o~e- pre|ivawe obrazovawa i vaspitawa Republike Sr- kuje da razume vremenske relacije, da date pojmove bije u prvom ciklusu osnovnog obrazovawa, odno- pore|a po redosledu doga|awa, odnosno da se u vre- sno u razrednoj nastavi osnovne {kole (prvi, dru- menu orijenti{e u odnosu na to koji doga|aj pret- gi, tre}i i ~etvrti razred) u okviru integrisanog hodi, a koji sledi u vremenu. Pitawa su: „Koliko nastavnog predmeta svet oko nas i priroda i dru- ima{ godina?”, „Koliko }e{ imati dogodine?”, {tvo. „Koliko }e{ imati godina kroz dve godine?”, „Da Op{ti ciq integrisanog nastavnog predmeta li }e{ biti stariji ili mla|i?”, „[ta ide pre, svet oko nas u prvom i u drugom razredu jeste da ro|ewe ili smrt?” i „[ta ide pre, ju~e ili su- deca upoznaju sebe i svoje okru`ewe i da razviju tra?” Prilikom upisa u {kolu, na osnovu proce- sposobnosti za odgovoran `ivot u wemu. Orijenta- wivawa spremnosti deteta za polazak u prvi ra- cija u prostoru i vremenu je posebna oblast koja se zred, vremenska orijentacija je jedan od elemenata izu~ava u okviru ovog predmeta. U prvom razredu 46 se obra|uju teme: snala`ewe u vremenu – kada je zori{na, filmska i druga umetni~ka ostvarewa iz {ta bilo: sada, pre, posle; dan, ju~e, danas, sutra; nacionalne i svetske ba{tine. Srpski jezik se kod sedmica; prepoznavawe vremenskih kategorija me- nas u osnovnim {kolama u~i i kao nematerwi jezik sec i godi{we doba; pra}ewe, merewe i bele`ewe jer je dominantan jezik i zvani~ni jezik dr`ave. rastojawa i vremena. U drugom razredu se obra|uje Ciq nastave srpskog jezika kao nematerweg jeste oblast Kretawe u prostoru i vremenu, sa slede}im da u~enici produktivno ovladaju srpskim jezikom temama: dan, odre|ivawe doba dana prema polo`aju u okviru predvi|ene jezi~ke i leksi~ke gra|e, da Sunca, trajawe dana, kretawe u prostoru i vremenu upoznaju elemente kulture naroda koji govore tim (promena polo`aja u toku vremena), merewe vreme- jezikom i osposobe se za sporazumevawe, dru`ewe na (pojam sata i kori{}ewe ~asovnika), vremenske i zbli`avawe sa pripadnicima ve}inskog naroda i odrednice: dan, sedmica, mesec, godina, delovi go- drugih nacionalnosti. dine, godi{wa doba i snala`ewe na vremenskoj ^itanke kao nezaobilazni uxbenici pomo}u ko- lenti. jih se deca/u~enici uvode u svet kwi`evnosti pred- Op{ti ciq integrisanog nastavnog predmeta stavqaju, tako|e, antologiju najboqih kwi`evnih priroda i dru{tvo u tre}em i ~etvrtom razredu po- sastava, odlomaka ili celih pesama i pripovedaka klapa se sa op{tim ciqem integrisanog predmeta koji najprikladnije predstavqaju visok domet u svet oko nas u prvom i drugom razredu. U okviru kwi`evnoumetni~kom stvarawu jednog naroda (Pe- oblasti Kretawe u prostoru i vremenu, teme su: dago{ki re~nik 1967: 588) i podrazumeva pa`qi- vremenske odrednice (datum, godina, decenija, vek vo odabrane tekstove u odnosu na uzrast u~enika, – bli`a i daqa pro{lost). Predmet priroda i dru- uva`avaju}i podnebqe, kulturu i duh naroda ~ijem {tvo u ~etvrtom razredu razvija kod dece saznajne su nara{taju nameweni (Milovanovi}, 2014). ^i- sposobnosti, formira osnovne pojmove i postepeno tanka ostvaruje ciqeve i zadatke predvi|ene kuri- gradi osnove za sistem pojmova iz oblasti prirode, kulumom materweg jezika i jezika okoline kao ne- dru{tva i kulture. U okviru oblasti Osvrt unazad materweg jezika. – pro{lost, teme koje se obra|uju su: vremenska Analizom nastavnih programa materweg jezika lenta (vremenski odrediti vekove, konstatovati (predmeta srpski jezik i ma|arski jezik) i srpskog neke tipi~ne karakteristike vekova), locirawe do- jezika kao nematerweg jezika, odnosno kurikuluma ga|aja – datuma, hronologija razli~itih nau~nih za osnovnu {kolu razredne nastave, mogli smo da otkri}a, na~in `ivota u pro{losti i sli~no. utvrdimo da se ciqevi i zadaci programa obrazova- Materwi jezik se u~i kroz predmet srpski jezik wa ti~u ovladawa osnovnim zakonitostima kwi`ev- ili jezici nacionalnih mawina: ma|arski, slova~- nog jezika na kojem }e se u~enici usmeno i pismeno ki, albanski, bugarski, rumunski, rusinski i hrvat- pravilno izra`avati i upoznavati, do`ivqavati i ski jezik u Republici Srbiji. Predmeti materweg tuma~iti odabrana kwi`evna dela, te pozori{na, jezika su usmereni na ciqeve vezane za ovladawe filmska i druga umetni~ka ostvarewa iz nacional- osnovnim zakonitostima kwi`evnog jezika na ko- ne i svetske ba{tine. Domen vremenske orijenta- jem }e se u~enici usmeno i pismeno pravilno iz- cije nije eksplicitno istaknut, ali sadr`aji u ~i- ra`avati, upoznavati, do`ivqavati i osposobqava- tankama doprinose razvoju vremenske orijentacije ti se da tuma~e odabrana kwi`evna dela, kao i po- kod u~enika. 47

Metodologija istra`ivawa 6, Eredely, L. (2009). Olvasókönyv az általános iskolák 2. Osztálya számára, Beograd: Zavod za ud`benike / ^i- Problem istra`ivawa jeste da se uo~i da li po- tanka za 2. razred na ma|arskom jeziku stoje tekstovi u ~itankama razredne nastave koji 7. Erdely, L. (2006). Olvasókönyv az általános iskolák 3. su u funkciji razvoja vremenske orijentacije kod Osztálya számára, Beograd: Zavod za ud`benike / ^i- u~enika. Ciq ovako organizovanog istra`ivawa je tanka za 3 . razred na ma|arskom jeziku bila analiza sadr`aja tekstova u ~itankama na srp- skom i ma|arskom kao materwem i srpskom kao ne- 8. Erdely, L. (2006). Olvasókönyv az általános iskolák 4. Osztálya számára, Beograd: Zavod za ud`benike / ^i- materwem jeziku. Fokus ove studije predstavqa kva- tanka za 4. razred na ma|arskom jeziku litativna i kvantitativna analiza tekstova ~itan- ki za osnovne {kole za razrednu nastavu na srp- 9. Dobri}, N. (2015). ^arolija re~i – ^itanka za 3. razred skom i ma|arskom nastavnom jeziku kao materwem osnovne {kole, srpski kao nematernji jezik. Beograd: jeziku i srpskom kao nematerwem jeziku, s aspekta Zavod za ud`benike. razvoja vremenske orijentacije kod dece u Srbiji, metodom triangulacije, budu}i da se kombinuju obe Odredili smo kriterijume sadr`aja analize istra`iva~ke metode. Uzorak ~ini ukupno deset kwi`evnih tekstova u ~itankama odre|ene kroz ka- ~itanki, uxbenika Zavoda za izdavawe uxbenika, tegorije: deo dana i dnevni ritam, sati u danu, dani koji su akreditovani kod Ministarstva prosvete, u nedeqi, meseci u godini, praznici, godi{wa do- nauke i tehnolo{kog razvoja Republike Srbije. ba, godi{we aktivnosti i `ivotni ciklusi. Deo dana kao kategorija obuhvata pojmove: jutro, Tabela broj 1. podne, ve~e, no}, dnevni ritam i svakodnevni dnev- ^itanke koje ~ine uzorak istra`ivawa ni rituali kao {to su ustajawe, umivawe, doru~ak, spremawe za polazak u {kolu, slobodno vreme, do- 1. Vu~kovi}, M. (2011). Rumena svitawa, ~itanka za 1. ma}i zadaci, ru~ak, pripreme za spavawe, pri~a pred razred osnovne {kole, Beograd: Zavod za uxbenike. spavawe, odnosno dnevni rasporedi. Sati u danu se 2. Jovanovi}, S. (2005). ^itanka sa osnovnim pojmo- odnose na konkretno gledawe na sat kao mernu jedi- vima o jeziku za 2. razred osnovne {kole, Beograd: nicu za vreme i organizaciju dana prema satu. Dani Zavod za uxbenike. u nedeqi obuhvataju imena dana u toku nedeqe i iz- 3. Milatovi}, V. (2005). ^itanka za 3. razred osnovne raze koji se odnose na sada{we vreme, pro{lo vreme {kole, Beograd: Zavod za uxbenike. i budu}nost, kao {to su danas, ju~e, sutra, prekju~e i sli~no. Meseci u godini obuhvataju dvanaest ime- 4. Opa~i}-Nikoli}, Z., Pantovi}, D. (2005). Pri~a bez na meseci, dok se praznici kao kriterijum odnose kraja, ~itanka za 4. razred osnovne {kole, Beograd: na specifi~nosti u tradicionalnom i kulturolo- Zavod za uxbenike. {kom aspektu. ^etiri godi{wa doba i karakteri- 5. Bálizs, M., Farkas, E., Juhász, V. (2003). Olvasókönyv sti~ne promene koje se de{avaju u toku godi{wih az általános iskolák 1. osztálya számára, Beograd: Za- doba ~ine jedan od kriterijuma. Izdvojen je i pose- vod za ud`benike / ^itanka za 1. razred na ma|arskom ban kriterijum pod nazivom „godi{we aktivnosti”, jeziku koji se odnosi na ustaqene godi{we rituale kao 48 {to su po~etak {kolske godine, raspusti i sli~no. Tokom analize utvr|eno je da je u nekim teksto- Posledwi kriterijum, naj{iri i najapstraktniji, vima zastupqeno vi{e od jednog kriterijuma, kao, odnosi se na pojmove ro|ewa, rasta, razvoja, odra- na primer, kada se u tekstu spomiwu godi{wa do- stawa, starewa i smrti kao `ivotnih ciklusa. ba i meseci u godini ili deo dana i sati. Te{ko je odre|ene tekstove klasifikovati samo po jednom kriterijumu jer je, kao {to je ve} isticano, pojam Rezultati istra`ivawa vremena vi{eslojan i slo`en, {to se i potvr|uje kada se ova oblast istra`uje u kwi`evnim teksto- Rezultati analize sadr`aja ~itanki razredne vima za u~enike. nastave ukazuju na to da postoje tekstovi koji su u funkciji razvoja vremenske orijentacije kod u~eni- Tabela broj 2. ka. U ~itankama razredne nastave za srpski jezik Prikaz analize ~itanki razredne nastave srpskog jezika ukupno ima 96 (54%) tekstova, a u ~itankama za Kriterijumi/ 1. r. 2. r. 3. r. 4. r. Uku- ma|arski jezik i u ~itankama za srpski kao nema- sadr`aji s. j. s. j. s. j. s. j. pno terwi jezik ukupno 129 (37%) tekstova u funkci- Ukupan broj tekstova 38 38 57 47 180 ji razvoja vremenske orijentacije. Ovi podaci nam Deo dana 6 4 9 5 24 govore da u~enici koja nastavu poha|aju na srpskom Danas, ju~e, sutra… – 1 3 2 6 jeziku imaju 54% tekstova vezanih za vremensku Sati u danu 1 3 – 2 6 orijentaciju, dok u~enici koji nastavu poha|aju na ma|arskom jeziku i u~e srpski jezik kao nemater- Dani u nedeqi – 2 – 1 3 wi imaju 37% tekstova. Prema ukupnom broju tek- Meseci u godini 1 1 1 – 3 stova (96 i 129) u razrednoj nastavi razlika je ma- Praznici 1 – 1 – 2 wa, te se u~enicima pru`a mogu}nost da se oko 100 Godi{wa doba 7 4 9 5 25 puta susretnu sa sadr`ajima vezanim za ovu oblast. Godi{we aktivnosti 4 2 2 3 11 Broj tekstova po razredima kre}e se od najmaweg – @ivotni ciklusi 5 3 5 3 16 16 (3. razred, srpski kao nematerwi jezik) do naj- Broj tekstova koji su u 25 20 30 21 96 ve}eg broja tekstova – 30 (3. razred, srpski jezik funkciji razvoja vremen- 65% 53% 53% 45% 54% i 2. razred, ma|arski jezik). Zastupqenost teksto- ske orijentacije va u funkciji razvoja vremenske orijentacije u pro- Ako se analizira zastupqenost tekstova u funk- centu po razredima kre}e se od 25% (3. razred, ciji razvoja vremenske orijentacije u ~itankama za srpski kao nematerwi jezik) do 65% (1. razred, srpski jezik prema ukupnom boju po razredima, naj- srpski jezik), bez obzira na to {to je od ukupnog vi{e ih ima u 3. razredu, a najmawe u 2. razredu, broja najve}i broj tekstova (30) u 3. razredu u dok su, po zastupqenosti, tekstovi vezani za pojam okviru srpskog jezika i u 2. razredu ma|arskog jezi- vremena i vremenskih relacija naj~e{}i u 1. razre- ka. U najve}oj meri su zastupqeni u 1. razredu iz du (65%), a najre|i u 4. razredu (45%). predmeta srpski jezik, budu}i da je, od 38 teksto- Ako pogledamo rezultate analize prema krite- va u ~itanki za 1. razred, 25 tekstova u funkciji rijumima, vidimo da su u ~itankama razredne nasta- razvoja pojma o vremenu i vremenskim relacijama. ve najzastupqeniji tekstovi vezani za godi{wa do- 49 ba i promene u prirodi (25) i oni o delovima dana Tabela broj 3. i dnevnim rutinama (24). Najmawe je tekstova o Prikaz analize ~itanki razredne nastave praznicima (2), o danima u nedeqi (3) i o meseci- ma|arskoj jezika i srpskog kao nematerweg jezika ma u godini (3). Kriterijumi/ 1. r. 2. r. 3. r. 4. r. Uku- Postoje mnogi primeri u ~itankama za srpski sadr`aji s. j. s. j. s. j. s. j. pno jezik koji potvr|uju navedeno: u ~itanci za 1. ra- Ukupan broj tekstova 38 38 57 47 180 zred (Vu~kovi}, 2011), u pesmi Qubivoja R{umovi- Deo dana 6 4 9 5 24 }a „Au {to je {kola zgodna”, re~ je o {kolskim Danas, ju~e, sutra… – 1 3 2 6 aktivnostima vezanim za kriterijum godi{wih ak- Sati u danu 1 3 – 2 6 tivnosti. U istom razredu, u istoj ~itanci, u sti- hovima pesme „Mati” J. J. Zmaja „...no}u ih pokri- Dani u nedeqi – 2 – 1 3 va perjem svojih krila...” indirektno se navodi deo Meseci u godini 1 1 1 – 3 dana, {to mo`e da uti~e na razvoj pojma o vremenu. Praznici 1 – 1 – 2 U ~itanci za 1. razred, u pesmi „Hleb” V. Andri}a, Godi{wa doba 7 4 9 5 25 opisuje se procedura nastanka hleba i pomiwe se Godi{we aktivnosti 4 2 2 3 11 `etva, setva... ceo ciklus, {to se mo`e smatrati @ivotni ciklusi 5 3 5 3 16 `ivotnim ciklusom. U ~itanci za 2. razred (Jova- Broj tekstova koji su u 25 20 30 21 96 novi}, 2005), u pesmi S. Tesle „[ta se krije u gru- funkciji razvoja vremen- 65% 53% 53% 45% 54% dvi snega”, zastupqen je kriterijum godi{wa doba. ske orijentacije U ~itanci za 3. razred, u tekstu O. Vajlda „Sebi~- Napomena: ~itanke za srpski kao nematerwi jezik po- ni xin”, zastupqeno je nekoliko kriterijuma: po- stoje u tre}em i ~etvrtom razredu prema propisanim na- miwu se i godi{wa doba i delovi dana i `ivotni stavnim planovima i programima za osnovne i sredwe ciklusi (odrastawe dece i smrt xina), pa se tako {kole Zavoda za unapre|ewe vaspitawa i obrazovawa Re- navodi: „...svako popodne, vra}aju}i se iz {kole, publike Srbije deca su odlazila u novu ba{tu i igrala se...” (str. 82). U ~itanci za 4. razred (Opa~i}-Nikoli}, Pan- Kroz analizu ~itanki za ma|arski jezik i za tovi}, 2005) na osnovu kriterijuma godi{wa doba srpski kao nematerwi jezik prema kriterijumima, izdvajamo pesmu „Jesen” D. Cesari}a. vidimo da su najzastupqeniji sadr`aji vezani za go- Tekstova u funkciji razvoja vremenske orijen- di{wa doba – postoji 46 tekstova u ~itankama ra- tacije u ~itankama za ma|arski jezik i srpski kao zredne nastave – dok su u najmawoj meri zastupqeni nematerwi jezik, prema ukupnom broju po razredi- sadr`aji o satima u danu (2). Pojmovi kao {to su ma, najvi{e ima u 2. razredu (30) iz ma|arskog jezi- danas, sutra, ju~e, prekosutra i sli~no nisu uop{te ka, a najmawe u 3. razredu iz srpskog kao nemater- zastupqeni kao teme tekstova. weg jezika (16). Prema procentualnoj zastupqeno- Primeri: Kriterijum meseci u godini u ~itan- sti, najvi{e tekstova (51%) je vezano za pojam vre- ci za 1. razred ma|arskog jezika (Bálizs, Farkas, Ju- mena i vremenskih relacija u 3. razredu iz predme- hász, 2003) – ma|arska narodna pesma o nabrajawu ta ma|arski jezik, a najmawe u 3. razredu iz predme- naziva svakog meseca (Magyar népköltészet: Hónap- ta srpski kao nematerwi jezik (25%). sorló); kriterijum godi{wih aktivnosti u kombina- 50 ciji sa kriterijumom `ivotnih ciklusa u ~itanci nas, sutra, ju~e i sli~no, kao i o satima u danu, da- za 2. razred ma|arskog jezika (Eredély, 2009) – tekst nima u nedeqi i mesecima u godini, a to su zna~aj- Eve Janikovski o {kolarcu odnosno |aku (Janikov- ne oblasti za razvoj vremenske orijentacije koje szky Éva: Már iskolás vagyok); kriterijum praznici uti~u na sposobnosti u~ewa. Kada bi se izbor tek- u ~itanci za 3. razred ma|arskog jezika (Eredély, stova u ~itankama razredne nastave obogatio kwi- 2006) – pesma Erika Majtewija o novogodi{wim `evnim tekstovima vezanim za kriterijume vremen- `eqama (Majtényi Erik: Boldog új esztendot); kri- ske orijentacije koji su prema rezultatima ove stu- terijum deo dana u ~itanci za 4. razred ma|arskog dije najmawe zastupqeni (to su: danas, sutra, ju~e, jezika (Eredély, 2006) – pesma Lerinca Saboa o sati u danu, dani u nedeqi i meseci u godini), to cvrkutu ptica u zoru (Sazbó Lőrinc: Hanali rigók); bi doprinelo razvoju vremenske orijentacije kod kriterijum dani u nedeqi u ~itanci za srpski kao u~enika. nematerwi jezik za 3. razred (Dobri}, 2015) – pe- Ovi podaci idu u prilog ostvarivawu korelaci- sma Qubivoja R{umovi}a „Utorak ve~e ma {ta mi je sadr`aja nastave predmeta svet oko nas i priro- re~e”; kriterijum godi{wa doba u ~itanci za 4. da i dru{tvo sa predmetima u~ewa materweg i ne- razred srpskog kao nematerweg jezika (Dobri}, [ta- materweg jezika kada je re~ o vremenu, vremenskim sni, 2007) – tekst „Zimovawe”. relacijama i snala`ewu u vremenu. Postojawe sa- dr`aja u velikoj meri vezanih za vremensku orijen- taciju u ~itankama razredne nastave omogu}ava i Zakqu~ak i implikacija kreirawe integrisanog pristupa kao osnovnog sa- vremenog na~ela u procesu u~ewa kod u~enika (Mi- Na osnovu analize ~itanki razredne nastave za ljak, 2009). Integrisano u~ewe je put ka kvalitet- srpski jezik, ma|arski jezik i srpski kao nemater- nijem obrazovawu u~enika, na~in da se sadr`aji ra- wi jezik sa aspekta zastupqenosti sadr`aja teksto- znih nau~nih oblasti integri{u oko jedne teme, va vezanih za razumevawe pojma vremena, vremen- jednog problema prou~avawa. U procesu vaspitawa skih relacija i snala`ewa u vremenu, mo`e se za- i obrazovawa kod nas danas je u najve}oj meri pri- kqu~iti da su ~itanke u funkciji razvoja vremen- sutna tradicionalna nastava, sa fragmentiranim ske orijentacije kod u~enika. S obzirom na to da odnosno rascepkanim kurikulumom prema metodika- u kurikulumima navedenih predmeta u razrednoj na- ma, sa predmetima izdvojenim iz `ivotnog kontek- stavi vremenska orijentacija nije definisana u ci- sta. Tako iscepkano u~ewe ne dovodi do pravog, qevima i ishodima, ~itanke u velikoj meri dopri- primenqivog i funkcionalnog znawa, ve} samo do nose razvoju ove oblasti kod u~enika. Rezultati skupqawa informacija. Tematsko planirawe i pro- ukazuju da ~itanke razredne nastave analiziranih jektno u~ewe su metodi~ki pristupi bliski inte- nastavnih jezika (ukupno deset ~itanki) u proseku grisanom u~ewu u~enika, koje je povezano sa wiho- nude skoro 45% sadr`aja o vremenu. Sveukupno, vim `ivotnim kontekstom i doprinosi kvalitetni- najvi{e je tekstova koji obuhvataju sadr`aje o de- jem razumevawu sadr`aja, povezivawu znawa i wiho- lovima dana i dnevnom ritmu, o godi{wim dobima voj primeni. Prilikom planirawa integrisanog ku- i promenama koje prate vremenske uslove. Najmawe rikuluma, tekstovi u ~itankama razredne nastave tekstova je vezano za kriterijume o pojmovima da- mogu da se ve`u za teme o snala`ewu u vremenu, za 51 prepoznavawe vremenskih kategorija, pra}ewe i me- Erdely, L. (2006). Olvasókönyv az általános iskolák rewe i vremena i snala`ewe na vremenskoj lenti. 3. Osztálya számára, Beograd: Zavod za ud`benike. Erdely, L. (2006). Olvasókönyv az általános iskolák 4. Osztálya számára, Beograd: Zavod za ud`benike. LITERATURA Eredely, L. (2009). Olvasókönyv az általános iskolák 2. Osztálya számára, Beograd: Zavod za ud`benike. A}imovi}, M. (2004). Ontolo{ke kategorije Aristote- Ivi}, I., Milinkovi}, M., Pe{ikan, A., Bukvi}, A. love filozofije prirode. Preuzeto 04.12.2016. http:// (1995). Test za ispitivanje prvaka – priru~nik. Be- epub.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/viewFile/ ograd: Dru{tvo psihologa. 395/410 Ivi}, I., Novak, J., Atanackovi}, N., A{kovi}, M. Bálizs, M., Farkas, E., Juhász, V. (2003). Olvasókö- (2003). Razvojna mapa. Beograd: Kreativni centar. nyv az általános iskolák 1. osztálya számára, Be- Jovanovi}, S. (2005). ^itanka sa osnovnim pojmo- ograd: Zavod za ud`benike. vima o jeziku za 2. razred osnovne {kole, Beo- Veli{ek Bra{ko, O., Beqanski, M., [imowi ^er- grad: Zavod za uxbenike. wak, R. (2016). Susret kultura ili nacionalna Milovanovi}, B. (2014). Zna~aj ~itanke za mla|e raz- ideologija u ~itankama osnovnih {kola. De- rede sa stanovi{ta ciqa obrazovawa. Zbornik ra- tiwstvo, god. 42, br. 1, 101–112. dova Filozofskog fakulteta XLIV (2). 267–280. Veli{ek Bra{ko, O. (2008). Strategije preven- Milatovi}, V. (2005). ^itanka za 3. razred osno- tivnog rada pedagoga sa u~enicima koji imaju te- vne {kole, Beograd: Zavod za uxbenike. {ko}e u u~ewu. Pedago{ka stvarnost, god. 54, Miljak, A. (2009), Integracijski pristup u ranom od- br. 9–10, 907–926. goju i obrazovanju na konceptualnoj i/ili djelat- Vi~ek, A. (2007). Individualizacija i inkluzivni pristup. noj razini. Zbornik radova: Integracijski pristup kao Novi Sad: Pedago{ki zavod Vojvodine. na~elo u radu s djecom pred{kolske dobi. Zbornik Vu~kovi}, M. (2011). Rumena svitawa, ~itanka za radova. Rijeka: U~iteljski fakultet, 11–21. 1. razred osnovne {kole, Beograd: Zavod za uxbe- Nastavni planovi i programi za osnovne i sred- nike. we {kole. Zavod za unapre|ivawe vaspitawa i Grupa autora. Pedago{ki re~nik 1–2. Beograd: Za- obrazovawa Republike Srbije. Preuzeto 04.01. vod za uxbenike, 1967. 2017. http://www.zuov.gov.rs/poslovi/nastavni- Deji}, M. (2012). Pred{kolac u svetu matemati- planovi/nastavni-planovi-os-i-ss/ ke. Beograd: Kreativni centar. Opa~i}-Nikoli}, Z., Pantovi}, D. (2005). Pri~a Dobri}, N. (2015). ^arolija re~i – ^itanka za 3. ra- bez kraja, ~itanka za 4. razred osnovne {kole, zred osnovne {kole, Srpski kao nematernji jezik. Beograd: Zavod za uxbenike. Beograd: Zavod za ud`benike. Pe{ikan Avramovi}, A. (1996). Treba li deci istori- Dobri}, N., [tasni, G. (2007). Daj mi zvezdu jedan ja. Beograd: Zavod za ud`benike i nastavna sred- krug – ^itanka za 4. razred osnovne {kole, Srpski stva. kao nematernji jezik. Beograd: Zavod za ud`benike. Pi{toqevi}, N. (2016). Rani razvoj deteta: [ta Erakovi}, T. (1990). Poka`i mi pa }u znati. Novi Sad: treba znati. Beograd: Udru`ewe pedijatara Dnevnik. Srbije, podr`ao Unicef. 52

Porkolábné Balogh, K., Balázsné Szucs, J., Szaitzné UDC 821.111–93.09 Gregoritis, A. (2009). Komplex prevenciós óvo- dai program – Kudarc nélkül az iskolában. Bu-
Jelena G. SPASI] dapest: Trefort. Visoka {kola strukovnih studuja Spe~i}, M. Vreme u vremenu – {ta je vreme. Preu- za obrazovawe vaspita~a, Novi Sad zeto 11.12.2016. Republika Srbija ^aldarovi}, O. (2009). Sociologija vremena – pregled osnovnih ideja i koncepata. Socijalna ekologija. 3–4, 2009. Vol. 18, Zagreb, 215–235. ANGLOSAKSONSKA OSTRVSKA Otilia J. VELI[EK BRA[KO Mila B. BELJANSKI AVANTURA – READER BOOKS OF CLASS TEACHING IN FUNC- NEKAD I SAD TION OF DEVELOPMENT OF TIME ORIENTATION SA@ETAK: Ovaj rad bavi se tradicijom „ostrvskog Summary romana” ukorewenog u anglosaksonsku avanturisti~ku pri- Time is an abstract term, time cannot be seen and so it ~u. Kori{}ewem metoda ~itawa intertekstualnog dijaloga is difficult to get close the meaning of time to children. izme|u Koralnog ostrva R. M. Balantajna, Gospodara muva Children/students who have specific learning difficulties V. Goldinga i Betonskog vrta I. Makjuana, ukazuje se na (dyslexia, dysgraphia, dyscalculia and problems with atten- motiv ostrva i brodolomnika i na proces sazrevawa pro- tion) are poorly oriented in time. Preventive work and en- tagonista adolescentskog uzrasta kao na kqu~ne odlike couraging the development of the child in the preschool pe- ostrvskog romana, pri ~emu je naglasak stavqen na evolu- riod and in the first cycle of primary school education, and irawe simbolike i wenog tuma~ewa u skladu s promenqi- in class teaching, is crucial to overcome or minimize prob- vim poimawem detiwstva od perioda romantizma do danas. lems in learning. The curricula of class teaching in prima- KQU^NE RE^I: engleska kwi`evnost, avanturisti~- ry schools, among other things, encourage the development ka pri~a, ostrvski roman, detiwstvo, intertekstualnost, of the field of time relation and orientation. The focus of roman o sazrevawu this study is the analysis of primary school reader books for class teaching in Serbian and Hungarian language as moth- Avanturisti~ka pri~a, kao omiqena pri~a evrop- er tongue and Serbian as a non-mother tongue, in terms of development in time orientation of children. The aim of this ske kwi`evnosti, donosi sa sobom mit o potrazi study was to determine in what extent are the criteria pre- heroja i slavi osvajawe i neustra{ive avanture sent concerning the possibility that children/students can un- (Spasi} 2013: 7), ~ime postaje su{tinski deo an- derstand relations in time and develop the time orientation glosaksonske kwi`evne tradicije. Samim tim, ne- through texts. The results indicate the existence of texts ma prave avanture bez heroja poput Odiseja, Beo- from reader books related to this area, as well as the abili- vulfa, vitezova Okruglog stola, ali isto tako i ty to use the texts in the planning of the integrated approach in learning of children/students. Robinsona Krusoa. Motiv ostrva zauzima zna~ajno Key words: reader books, time orientation, child devel- mesto u nizu specifi~nih odlika ovog kwi`evnog opment, integrated approach `anra, formiraju}i tradiciju pod`anra takozvanih 53

„ostrvskih romana” (Wilczewska 2011), po~ev{i od deca imaju iskvarenu prirodu i da bo`ansku nevi- Ostrva s blagom R. L. Stivensona (R. L. Steven- nost mogu da postignu samo putem kr{tewa. Za raz- son, Treasure Island, 1883), preko Koralnog ostr- liku od wega, Ruso (1712–1778) donosi ideju ori- va Balantajna (Coral Island, 1857), pa do Gospodara ginalne nevinosti – on je tvrdio da deca dolaze na muva Vilijama Goldinga (William Golding, Lord of svet dobra po prirodi, ali da se vremenom ova ne- the Flies, 1954), i Betonskog vrta Ijana Makjuana dirnuta priroda qudske du{e kvari pod uticajem (Ian McEwan, The Cement Garden, 1975). Ako se dru{tva i civilizacije. „Nema po~etne izopa~eno- primeni teorija intertekstualnosti, odnosno in- sti u qudskom srcu” (Ruso u: Wilczewska 2011: 35), tertekstualnog dijaloga sa kwi`evnom tradicijom, ve} ~ovek, postaju}i delom dru{tva, biva izlo`en ovaj niz romana upu}uje na neprekinuti niz brodo- svim vrstama moralnog zla koje ga neumitno mewa- lomnika, od viktorijanskih do postmodernih, koji ju. Romanti~ari su delili Rusoovo uverewe u deti- kao deo svoje – istorijski i mitolo{ki posmatra- wu nevinu, gotovo bo`ansku du{u. Oni su smatrali no – neizbe`ne potrage nailaze na razli~ite vrste da deca pripadaju „transcendentalnom carstvu” (Pi- izolovanih i napu{tenih ostrva na kojima se, kao fer 2000: 20), a to je carstvo u koje odrasli nema- nosioci civilizacije, suo~avaju sa divqa{tvom raz- ju pravo pristupa. De~ja nevinost i ~istota stoje li~itih oblika, da bi na kraju spoznali svoju su- nasuprot iskvarenosti odraslih i stoga proces od- {tinu. Element koji ovaj pod`anr „ostrvskih roma- rastawa podrazumeva gubitak ove savr{enosti. na” umnogome pribli`ava kwi`evnosti za decu i Kwi`evnost XIX veka daqe je razvila ovo senti- mlade jeste ~iwenica da su wihovi protagonisti mentalno vi|ewe detiwstva. Kwi`evnost tog vre- deca, od one najmla|eg uzrasta pa do tinejxera, ko- mena ~esto je izra`avala ~e`wu odraslih za prohu- ja se nalaze na `ivotnoj prekretnici, ~ime i sama jalim detiwstvom. U XX veku Frojdov psihoanali- pri~a dobija na svojoj dubini i prelazi u pri~u o ti~ki pristup bacio je novo svetlo na dilemu o sazrevawu. pravoj qudskoj prirodi, uru{avaju}i romanti~ar- U anglosaksonskoj kwi`evnosti neguje se tradi- ski koncept de~je nevinosti i ~istote. Naime, Frojd cija pri~a o napu{tenoj deci koja, odvojena od bi- je tvrdio da decom dominira „id”, a da su adole- lo koje vrste autoriteta ili starawa, dolaze u ne- scenti „robovi mo}nh nagona koji se mogu samo ’za- povoqne `ivotne uslove koji ih navode na to da se maskirati’ kao civilizovano pona{awe” (Frojd u: bore za sopstveni `ivot. Jedan od su{tinskih ele- Wilczewska 2011: 40). Tokom godina sve ove teori- menata ovakve vrste proze jeste uvek aktuelna dile- je i zamisli nalazile su svoj odraz u razli~itim ma u vezi sa prirodom ~oveka kao vrstom. Kakva je kwi`evnim tekstovima, po{to je kwi`evnost ta prava priroda ~oveka? Da li su qudska bi}a pri- koja uvek nudi najdubqu i najsvestraniju analizu rodno dobra i da li se mi qudi ra|amo zara`eni qudske prirode. „genom zla” (Pifer u: Wilczewska 2011: 30)? Tokom Ako na de~a~ku avanturu primenimo teoriju in- vekova postojao je niz razli~itih ideja u vezi sa tertekstualnosti, prema kojoj se smatra da je sva- qudskom prirodom i detiwstvom. Hri{}anstvo je ki tekst konstruisan kao mozaik citata, a da nije- uvelo dogmu praroditeqskog greha, prema kojoj je dan tekst ne postoji sam za sebe ve} je na razli~ite svako novoro|eno dete obele`eno grehom zbog Ada- na~ine povezan sa ostalim kwi`evnim tekstovima, movog pada. Avgustin (354–430) je ~ak verovao da engleska de~a~ka avanturisti~ka pri~a o odrasta- 54 wu biva diskurzivno oboga}ena intertekstualnim simbol za ~ovekovu du{u. Stoga ostrvski pejza` razvojem motiva ostrva kao zna~ajnog elementa de- nudi vi{e vizija selfa i ostrvo mo`e da otelo- ~je avanture – ono nudi mesto gde avanture mogu da tvoruje bilo koju od wih, onu za koju se pisac odlu- po~nu, a deca mogu da preuzmu na sebe zadatak od- ~i da je istakne. rastawa. Kican smatra da R. M. Balantajn nikada U slu~aju Balantajnovog Koralnog ostrva (Ba- nije mogao da se jasno odlu~i {ta su wegovi likovi lantajn 1954) istaknuta je upravo svetlija i pozi- de~aka bili u su{tini: ~isti avanturisti ili na- tivnija strana selfa de~aka kolonizatora, budu}i ivni vredni de~aci kojima se dogodila avantura da je u wihove likove ugra|ena pi{~eva vera u wi- (Kitzan 2001: 127). O brodolomnicima na pustom hovu moralnu i kulturolo{ku dominaciju oli~enu ostrvu, koje je oli~ewe raja u malom, Vilijam Blek- u hrabrosti, prijateqstvu, patriotizmu i hri{}an- bern (William Blackburn) u svom eseju „Ogledalo u stvu, dok negativnu, mra~nu sliku selfa donosi moru” ka`e slede}e: ostrvo s blagom i internali- pri~a uro|enika qudo`dera. Xek je prirodni vo|a, zacije omladinske avanture (Blackburn 1983) pola- a Ralf personifikovani hri{}anin koji sa sobom ze od postavke da su se avanturisti~ke pri~e za donosi jevan|elisti~ke ideje. Samim tim, imaju}i mlade i odrasle razvile upravo putem internali- sre}u da ih more nasu~e na ostrvo puno biqaka i zacije romanti~ne potrage – s jedne strane stoji vo}a, ovim de~acima ne nedostaje hrana, a svoj dom spoqa{wi neprijateq, a s druge strane stoji juna- posmatraju kao jo{ jednu veliku bo`ju ba{tu koja kovo „ja” („self”) i sve wegove tajne strane. Balan- ih ~eka da je istra`e i da im ponudi rasko{nu tr- tajn i wegovi kwi`evni sledbenici imaju mnogo pezu mesa, vo}a i povr}a. Na ovaj na~in se ilustru- toga zajedni~kog, ali razlika me|u wima ukazuje na je kako de~aci savladavaju prirodu i vladaju wome postepeni prelaz od spoqa{weg ka unutra{wem – ~ime se, u isto vreme, isti~e i racionalna stra- pejza`u, odnosno na gubqewe granice izme|u spoqa na wihovog selfa, koji kontroli{e i svet oko sebe i unutra. Pejza` postaje i psiholo{ka arena i i samoga sebe. ogledalo psihe. Ako prihvatimo opis ~ovekove du- Goldingov Gospodar muva (Golding 2007), na ni- {e D. H. Lorensa kao „ogromne, mra~ne {ume pune vou ostrvske avanture, nudi opis dogodov{tina gru- divqine” (Spasi} 2013: 159), poseban fokus se pe de~aka koji do`ivqavaju avanturu istra`uju}i usmerava na tretman pejza`a u ovim delima. Ovakav razli~ite delove ostrva. Me|utim, ova avantura tretman pejza`a posebno je sugestivan u pri~ama ima dubqe i prikrivenije slojeve zna~ewa, {to sme{tenim na ostrvima, jer o~igledno postoji ne- ovaj roman pribli`ava kategoriji alegorije. Auto- {to fascinantno u samoj formi ostrva. Ostrvo mo- rov stil je u velikoj meri bio pod uticajem u`asa `e da bude izuzetna pozornica za surove prizore, koji je video tokom Drugog svetskog rata. Si`e do- arena za herojeva isku{ewa i pobede. Me|utim, ono nosi pri~u o grupi de~aka koji postepeno postaju mo`e da bude i mnogo vi{e – mesto gde se civili- divqaci kada otkriju da su se na{li sami na napu- zovan ~ovek mewa putem iskustva kroz koje prolazi. {tenom ostrvu. De~aci se dele na dve grupe, od ko- Ova internalizacija postoji jer je ostrvo figura jih jedna funkcioni{e slo`no i po{tuje red i mir za sebe. Jungovci bi ostrva prepoznali kao arhetip i pravila civilizacije, dok druga prihvata anarhi- „selfa” („ja”) (Jung 1963). Kao slika u potpunosti ju i `eli samo jedno – a to je da ubije pripadnike integrisanog selfa, ostrvo je zemaqski raj, op{ti druge grupe i da uni{ti ostrvo. Ovakav si`e jasno 55 odra`ava mnogo {iru sliku – borbu izme|u in- disciplinovaniji. Upravo adaptiraju}i hri{}an- stinktivne qudske prirode i konformisti~ke ci- ski mit o padu ~oveka u mit o pustom ostrvu, Vi- vilizacije. Osnova ove pri~e, a najvi{e wena osnov- lijam Golding je pokazao da je wegova pri~a „rea- na tema, usa|ena je u simboli~ki sistem koji obli- listi~nije vi|ewe Balantajnove situacije”, odno- kuje i likove i mesto radwe, pri ~emu je omogu}eno sno ispravqena verzija opisa doga|aja sa Koralnog ~itawe teksta kao pri~e o biblijskom prvom gre- ostrva: „Sebi sam rekao: ’Nemoj da se zavarava{, hu i stvarawu civilizacije, ili pak o zloj priro- dobro se se}a{ kada si bio de~ak, kako si `iveo di qudskih bi}a tokom rata. U ovoj grupi de~aka na tom ostrvu sa Ralfom, Xekom i Peterskinom’ Ralf predstavqa civilizovanost u qudskoj priro- (koji je, u stvari, Simon). Zatim sam sebi rekao: di, te na kraju, i kada sazna da zlo postoji u svim ’Sada si odrastao ~ovek. Trebalo je dugo da to po- de~acima, ~ak i u wegovom umu, on ima snage da mu stane{, ali jasno shvata{ – da qudi nisu takvi, se odupre; Xek je predstavnik divqa{tva u qudskoj oni se ne bi pona{ali kao da su bogoboja`qivi en- prirodi i `eli da, uz strah i ubijawe, vlada drugi- gleski xentlmeni’. Wihovo divqa{tvo ne bi bilo ma; Simon predstavqa nevinost i dobrotu u qud- skriveno ni uro|enicima na ostrvu...” (Vilijam skoj prirodi, ~ime dobija i hristoliku dimenziju. Golding, intervju sa Frankom Kermodom, citirano Me|utim, centralni simbol jeste Gospodar muva, u: Bufkin 1965: 40). Drugim re~ima, Golding je odnosno sviwska glava nabijena na {tap ponu|ena „ulep{ane” delove Balantajnovog teksta u~inio re- kao `rtva zami{qenoj zveri. Gospodar muva posta- alisti~nim, ali i epskim, budu}i da ostrvo na ko- je manifestacija svega zlog, satanisti~ka figura jem borave Goldingovi de~aci ima sli~nosti i sa koja izvla~i zver iz svakog qudskog bi}a. Mini Miltonovim Izgubqenim rajem (Paradise Lost). Sing (Minnie Singh) ~ak smatra da i alegorijski Naime, ono predstavqa originalni zemaqski raj u elementi i karakterizacija likova jasno upu}uju na kom se doga|a ~ovekov pad. „[ume su odzvawale a pri~u o ~ovekovom padu i wegovim iskustvima dok ptice izletale iz kro{wi drve}a kao tog prvog ju- putuje na svom brodu – ostrvu – kroz `ivot u ovom tra pre mnogo, mnogo vekova” (Golding 2007: 7), svetu (Singh 1997). Drugim re~ima, Golding je na dok kulminacija agonije de~aka dok ubijaju sviwu ovaj na~in stvorio univerzalnu sliku ~oveka, „su- „oven~ani stra{}u” (Golding 2007: 250) pred- {tinske bolesti ~ove~anstva” i propratio pojavu stavqa praroditeqski greh. U tom smislu, de~aci zla kao rezultat originalnog greha, kao ~ovekovog mogu da se tuma~e na vi{e nivoa: a) oni mogu da uobi~ajenog smrtnog nasle|a. Poput prvih qudi, predstavqaju prvog ~oveka i wegov pad u Raj; b) oni de~aci se prizemquju na ostrvo u stawu nevinosti, mogu biti i pali an|eli, ili |avoli – a ostrvo je ali, poput wih, postepeno zanemaruju glas autori- onda pakao. Naime, autor isti~e da su de~aci peva- teta i kr{e pravila koja su prethodno uspostavqe- ~i u crkvenom horu – oni su an|eli-peva~i „koji na – od strane dr`ave (kraq), crkve (Bog), poro- su stajali u dva reda a wihovi glasovi su bili pe- dice (otac) – za red, me|usobnu korist i sre}u. Pa- sma an|ela” (Bufkin 1965: 40). Ovde je primewena radoksalno, oni na taj na~in prikazuju „osloba|awe dvostruka ironija – ili su pevali kao an|eli a to u divqa{tvu”. ^ovek, bilo da se posmatra na psi- nisu bili, ili su wihovi divqa~ki povici „Ubij holo{kom, dru{tvenom, politi~kom ili hri{}an- sviwu!” samim tim jeziviji jer su do{li umesto li- skom nivou, najslobodniji postaje upravo kada je naj- turgijskih pesama i govore o wihovom padu, a va- 56 tra koja na po~etku gotovo uni{tava Rajsko ostr- dine. Ovaj roman postavqa decu kao glavne junake vo donosi sliku pakla s gospodarom Neba ili Bel- da bi opisao period izme|u detiwstva i adolescen- zebubom1. Tome u prilog govori i prikaz de~je igre cije – po{to sa sobom donosi mno{tvo promena i u romanu. De~aci se u po~etku igraju veselo i raz- obrta i na fizi~kom i na emotivnom planu poje- dragano da bi se zabavili i u tim igrama se se}aju dinca. Kao postmodernista, pisac navodi svoje ~i- Ostrva s blagom i Koralnog ostrva, ali kada Xek taoce da duboko promi{qaju svaku re~ koju pro~i- izjavi „ja vi{e ne}u da se igram” i postane vo|a taju, {to mewa konotaciju pri~e zavisno od ~ita- de~aka odmetnika, razigranost nestaje ustupaju}i o~eve ta~ke interpretacije. Upravo zbog upe~atqi- mesto ubila~kim namerama i osvetoqubivosti. Na- vih likova dece i mogu}nosti mlade ~itala~ke pu- kon Pigijevog ubistva igre su postale ozbiqno zla blike da se identifikuje s wima, mo`e se smatra- realnost, pogotovo u posledwoj sceni kada de~aci ti da je Betonski vrt (Makjuan 2010) nastavak jure Ralfa – tada se pretvaraju da se pretvaraju. I tradicije avanturisti~kih ostrvskih avantura Ba- mo`da bi i uspeli da se odrasli nisu pojavili na lantajna i Goldinga. ostrvu. Pomorski kapetan spasava Ralfa i govori Ovaj roman nudi uvid u `ivot jedne urbane poro- u ime autoriteta odraslih i civilizacije. On ka- dice sa ~etvoro dece (Xuli, Xek, Sju, Tom). Od sa- `e: „Zabava i igra” (Golding 2007: 280). Situacija mog po~etka je o~igledno da odnosi u porodici ne se vratila na normalu, ali pri~a ipak donosi iro- funkcioni{u dobro. ^italac biva suo~en sa tabu- ni~nu podlogu ove normalnosti – pokazuje da de~a- iziranim temama incesta i smrti, koje povezuju sve ci nisu „normalni” kao {to se ~ini da jesu pod doga|aje od po~etka do kraja. Naime, prvo umire ograni~ewima autoriteta. Me|utim, zavr{etak otac a potom i majka, a deca ostaju prepu{tena sa- ovog romana uop{te ne mora biti zatvorenog tipa ma sebi. ^italac upoznaje decu kroz psiholo{ki – on mo`e da nudi nedvosmisleno otvoren kraj. Na- ve{to vo|en prikaz wihovih karaktera, raspolo- ime, pokazuje se da spasavawe uop{te nije spasava- `ewa, misli, ja~ih i slabijih strana i revolta ko- we: kroz ceo roman Golding se trudi da uka`e na ji ih oblikuju u uverqive likove. Sa pripoveda~ke problem nasle|a zla – oficir re{ava Ralfov tre- ta~ke gledi{ta, Xek, najstariji od dece, nesumwi- nutni problem, ali „tama qudskog srca” ostaje, po- vo predstavqa homodijegeti~kog pripoveda~a. I {to se, posmatrano sa sofisticiranijeg nivoa, sam tekst u potpunosti je u korelaciji sa pripove- oficir, koji je prekinuo kanibalisti~ki lov na da~em i daje nam dokaz da pripoveda~ doga|aje di- de~aka, priprema da decu odvede sa ostrva u kruzeru rektno do`ivqava. Tako|e, ovo je i pri~a o „ulozi koji }e goniti svoje neprijateqe na isti surovi na- inicijacije”, ne samo Xekove ve} i wegovih dveju ~in, te se postavqa pitawe ko }e spasti odrasle sestara, {to ukazuje na to da Makjuan `eli da im qude i wihov kruzer. dozvoli da u|u u svet odraslih i da ga napuste po- ^ini se da upravo jedna ovakva tema, pomalo ra`eni, a da je pri tome svestan da oni jo{ uvek mra~na i gotska, s razlogom nalazi svoje mesto i u nisu spremni za wega (Smejkalova 2007). Prate}i engleskoj postmodernisti~koj kwi`evnosti, i to u principe postmodernizma, odnosno nude}i minimum romanu Betonski vrt Ijana Makjuana iz 1978. go- informacija o relevantnim ~iwenicama ili doga- |ajima, okru`ewu, vremenu i ulozi porodice u spo- 1 Gospodar muva (Lord of Flies) je prevod s hebrejskog Ba’al- zevuv (Belzebub na gr~kom) qa{wem svetu, pripoveda~ adolescent daje samo 57 blede naznake u vezi s wima. Prema Xekovim in- isti~e da slika dece ima funkciju sredstva za raz- formacijama pri~a se odigrava u jednom predgra|u otkrivawe bliskih odnosa izme|u same dece i od- koje treba da bude sru{eno i zameweno modernim raslih koji ih `rtvuju pod opsesivnim autorite- vi{espratnicama, te je vreme radwe sme{teno ne- tom radi svoje dru{tvene i ideolo{ke koristi. gde u sedamdesete godine XX veka. U ovoj pri~i Slika detiwstva je sociolo{ka i kulturolo{ka isti~e se porodica kao su{tinski element dru- konstrukcija. Utemequju}i se na verovawu u unu- {tva. Ako porodica dobro funkcioni{e i dru{tvo tra{wu dobrotu dece, kwi`evnost XVIII i ranog }e napredovati. Me|utim, izgleda da ova porodica XIX veka opisivala je detiwstvo kroz o~aravaju}i ne ispuwava svoju ulogu u potpunosti, jer je margi- ne`ne likove. Edvardijanska kwi`evnost, s druge nalizovana. Samim tim {to su ostali bez rodite- strane, definisala je detiwstvo u skladu sa svojim qa, a ne `ele da ih vode u dom za decu bez rodite- idejama. Daleko od sveta odraslih, deca su opisi- qa, oni su prepu{teni sami sebi – iskqu~eni su vana na neoromanti~arski na~in, gde im se vra}a iz de~jeg sveta, ali jo{ uvek nisu ukqu~eni u svet wihova priroda i ma{ta. Uglavnom su prikazivana odraslih. Oni lutaju izme|u ova dva perioda ~eka- na svojim igrali{tima, u ba{tama, ili bar izolova- ju}i pomo}. U strahu od razdvajawa, oni imitiraju na od dru{tva odraslih. Me|utim, u XX veku deca `ivot kakav su vodili ranije, kada su ih roditeqi u kwi`evnosti su opisivana kao „idealna, kao `rtve, u~ili da zajedno delaju i da se me|usobno podr`a- kao kopije odraslih, kao upla{ena, sre}na i izgu- vaju i brane. U tom smislu, wihovo celokupno po- bqena” (Gavin 2012: 11), ba{ kao {to su ih prika- na{awe, ukqu~uju}i prikrivawe dokaza o maj~inoj zivali i kao nasilne i zle. S druge strane, budu}i smrti, incestuozno pona{awe i nehigijenu u ku}i, da se smawivao uticaj religije, bili su prikaziva- logi~no sledi iz wihovog vaspitawa. Xek i Xuli ni i kao zna~ajni „ne zato {to su poslati s nebe- kao da igraju ulogu roditeqa mla|oj deci, {to ih sa ili stvoreni za nebesa, ve} zbog samih sebe” sve dovodi do neprirodne situacije – izolacije, u (Gavin 2012: 11). Frojdove teorije su pokazale da kojoj preuzimaju uloge u kojima ne mogu da se sna|u, i deca pokazuju seksualne osobine u ranom uzrastu, a pri tome je wihova ku}a sme{tena usred anonim- te je o~igledno da je ovakva slika promenila ide- nog i pustog urbanog okru`ewa gde te{ko mogu da ju o nevinosti deteta. Shva}eno je da i deca, kao i pre`ive sami. Upravo ova savremena „pusta zemqa” odrasli, postaju vremenom sve slo`eniji i ~ak mogu betonskog sivila predstavqa wihovo pusto ostrvo, da deluju podmuklo. U savremenoj britanskoj kwi- na kome spoznaju svoje granice i mo}i, ali i stra- `evnosti utopijski aspekat dece u potpunosti je hove i nemo} pred mra~nom stranom qudske priro- dekonstruisan. Ideja nevinosti dece je poni{tena. de. Betonski vrt je roman koji ostavqa ~itaoca K. Dodu (Dodou), poput mnogih drugih kriti~ara, duboko zami{qenim nad sudbinom dece i dru{tva opisuje decu kao „izvor anksioznosti odraslih i u kojem ovakve stvari mogu da se de{avaju, ne negde pretwu dru{tvenom redu” (Dodou 2012: 240). Ro- daleko ve} u na{em kom{iluku. man Ijana Makjuana u ovom smislu jasno razotkriva Murat Sajim (Murat Sayim) u svojoj studiji „Sli- moderan koncept detiwstva, pri ~emu uve}ava kul- ke dece u Betonskom vrtu Ijana Makjuana i Go- turolo{ku vrednost dece, protiv koje mnogi na- spodaru muva Vilijama Goldinga” (Sayim 2014), go- stupaju ograni~avaju}i wihovu spontanost i slobo- vore}i o odnosu autoriteta i postmodernizma, du, izla`u}i ih ve}oj institucionalnoj kontroli 58 i kazni (Pifer 2000: 13), odnosno: „Kult svete stra- scentskog uzrasta koji uspe{no uspostavqaju pravi- ne detiwstva postaje satanisti~ki, promeniv{i la i red na napu{tenom ostrvu. Dvadeseti vek je an|eosku decu u demonsku, i slu`i sili mraka” (Pi- doneo jo{ jedan izuzetan roman ove vrste – Gospo- fer 2000: 15). Makjuanov roman pokazuje da „demon- dara muva Vilijama Goldinga, koji prati poznatu ski” stavovi dece ne poti~u iz wihovih instink- shemu razvoja si`ea i nudi dubinsku analizu qud- tivnih impulsa niti su uro|eno lo{i (lo{i po ske prirode. U ovom romanu grupa engleskih de~aka naravi), ve} su ovi stavovi uspostavqeni kao re- zati~e se na napu{tenom egzoti~nom ostrvu. Dale- akcija na dominantni svet odraslih, ili ih odrasli ko od civilizacije oni se suo~avaju sa izazovom da implicitno podr`avaju. Oni su `rtve represije se staraju o sebi da bi pre`iveli, pri ~emu se raz- roditeqa i sistema. Naime, likovi dece dobijaju otkrivaju svi wihovi prikriveni instinkti. Gol- gotske dimenzije zbog surovog tretmana i zanema- ding ~itaocima nudi pri~u koja je u potpunoj su- rivawa od strane porodice. Na kraju, ostaju sami protnosti sa Balantajnovim Koralnim ostrvom; raj posle smrti roditeqa. Da bi pre`iveli i odvojili se pretvara u no}nu moru. Daleko od dru{tvenih se od vlade i dru{tva koje je ve} napustilo porodi- pravila i stega de~aci pokazuju svoju pravu, `ivo- cu u urbanom gradu poput pustiwe, u poku{aju da tiwsku prirodu. Oni zapo~iwu takmi~ewe i borbu odr`e potpunu porodicu, oni stupaju u incestuozne za dominacijom i mo}i koja odra`ava ~uvenu Dar- odnose i sti~u transvestitske navike, odnosno nor- vinovu teoriju o opstanku najja~ih. Naizgled civi- me koje wihovo dru{tvo ne mo`e da prihvati. Dok, lizovani de~aci, koji poti~u iz najboqih britan- u izvesnim aspektima, predstavqaju Goldingovu de- skih porodica, postaju opsednuti ekstremnom bru- cu-|avole iz Gospodara muva, Makjuanova deca pred- talno{}u i divqa{tvom. Ova deca slu`e Goldingu stavqaju `rtve autoriteta odraslih. Drugim re- kao savr{en primer da poka`e da ispod maske mo- ~ima „i prisustvo i odsustvo odraslih predstavqa derne civilizacije i humanosti vrebaju nasiqe, problem za likove dece. Odsustvo prouzrokuje zane- zverstvo, pohlepa i najprimitivnije divqa{tvo. marivawe ili `rtvovawe deteta, dok prisustvo Golding u potpunosti ogoquje qudsku prirodu i nu- stvara ograni~ewa slobode detiwstva” (Dodou di sliku qudske bliskosti sa varvarizmom. Ne{to 2012: 245). Samim tim, ciq nije da se deca opi{u kasnije, u drugoj polovini XX veka, Goldingovo re- kao nevina bi}a, ve} radije da se opi{e wihova mek-delo postalo je kamen temeqac za prvi roman sposobnost da stvore mehanizam odbrane od priti- britanskog autora Ijana Makjuana – Betonski vrt. ska odraslih. Ako na tom putu ~ine stvari koje su ^ini se da je ovaj pisac bio pod velikim uticajem tabuizirane i neprihvatqive u {irem dru{tvenom slike adolescencije i qudske prirode koju je sistemu, to nedvosmisleno pokazuje da su deca i da- Golding ponudio u Gospodaru muva. Kao {to Gol- qe `rtve ideologije odraslih. ding koristi davno utvr|eni kwi`evni metod ispi- O~igledno je da kwi`evna dela u kojima se de- tivawa qudske prirode i qudske u~tivosti u mi- ca nalaze u situaciji gde su oslobo|ena stega civi- krokosmosu, tako i Makjuan bira ~etvoro siro~i}a lizacije i gde vo|ena svojim instinktima „moraju za glavne junake pri~e, ali prati istu shemu kao i da se bore za same sebe” prate literarni niz. Ko- prethodni romani time {to svoje junake postavqa ralno ostrvo R. M. Balantajna iz 1857. godine opi- u ekstremnu situaciju koja postaje test za wihove suje avanture tri engleska brodolomnika adole- karaktere. Ba{ kao i u Goldingovom romanu, deca 59 su u potpunosti odvojena od autoriteta i poku{ava- U tom smislu, slika anglosaksonske ostrvske ju da se prilagode toj novoj realnosti bez rodite- avanture nekad i sad, pokazuje da se de~a~ka avantu- qa. Nakon smrti oba roditeqa, deca su sama u pu- ra na ostrvu postepeno izme{ta sa dalekih desti- nom smislu te re~i. Niko ih ne pose}uje, nemaju ni nacija a sve vi{e pribli`ava nama samima. Ovaj prijateqa, ni ro|aka, ni kom{ija. Mada `ive u proces internalizacije toliko je intenzivan da modernom gradu, ~ini se da su napu{teni na urba- smo svedoci kako kwi`evne, tako i religijsko-kul- nom ostrvu. Minimizirawe socijalnog uticaja na turolo{ke promene ideje detiwstva i odrastawa. decu omogu}uje piscu da ispita de~je reakcije i wi- Pro`iveti ostrvsku avanturu postaje metafora od- hov razvoj kao da su pod lupom. Ponovo, pod speci- rastawa i simbol samog adolescentskog doba. Bro- jalnim okolnostima, qudska priroda dobija prili- doloma i oluja }e uvek biti, samo je pitawe kakva ku da se poka`e. Me|utim, Makjuan ne prati stro- isku{ewa ostrva nude. Od Odiseja do danas nije bi- go konvencije i pri~i dodaje iznena|uju}u dimen- lo lako na}i svoju Itaku. Svaki mladi junak kre}e ziju. Pisac postavqa poznatu shemu si`ea u mo- na svoju avanturu i tek nakon we postaje ~ovek. derno, doma}e okru`ewe. Za razliku od Gospodara Upravo zato {to je ovo period inicijacije u va`no muva, radwa Betonskog vrta se ne vezuje za egzo- qudsko doba, ono biva uvek aktuelno i uvek }e bi- ti~na ostrva, ve} se odigrava u modernom gradu ti, jer kwi`evno delo u velikome odra`ava sliku prenaseqenom qudima. On nudi ~itaocima prostu, ~oveka i wegovog doba. sivu, konkretnu realnost okru`enu ru{evinama i napu{ta egzotiku rajskog ostrva. Iako likovi ne moraju da se bore ni za hranu ni za skloni{te, oni LITERATURA ipak moraju da se bore za pre`ivqavawe u ovom na- izgled uobi~ajenom okru`ewu. Radwa je sme{tena Balantajn, Robert Majkl, Koralno ostrvo, prevod u mawe-vi{e proizvoqno gradsko okru`ewe, ali ne @ivojin Vukadinovi}, Udru`ewe novinara „Sed- mo`emo precizno da defini{emo mesto koje bi ro- ma sila”, Beograd, 1954. manu dalo univerzalnu dimenziju. ^ini se da autor Makjuan, Ijan, Betonski vrt, prevod Arijana Bo- `eli da prenese ideju kako egzoti~ni pejsa`, a po- `ovi}, Paidea, Beograd, 2010. gotovo xungla, vi{e nisu potrebni da bi se uzbur- Ballantyne, R. M., The Coral Island, Wardwork Edi- kali niski nagoni. Postavqawem radwe na urbano tions, London, 1993. ostrvo okru`eno modernom pustom zemqom Makju- Bengteston, Johanna, Colensing The Coral Island: A an uspe{no pokazuje su{tinu qudske prirode, za Post Colonial Reading of R. M. Ballantyne’s koju se pokazuje da je jednako {okantna kao i ona Children’s Classic, Gotesbourg Universitet, 2012. kod Goldinga. Uobi~ajeno, trivijalno, svakodnevno Internet izvor: https//gupea.ub.se>handle na dan okru`ewe mo`e dovoqno uverqivo da ponudi za- 5.XII 2016. stra{uju}i ton pri~e. U`as Xekove porodice se ne Blackburn, William, Mirror in the Sea: Treasure Is- doga|a na udaqenom kontinentu, ve}, nasuprot to- land and the Internalisation of Juvenile Roman- me, mo`e da se dogodi u na{em susedstvu. Kao {to ce, Children’s Literature Association Quarterly, Malkolm navodi: „Srce tame je u potpunosti ovde Volume 8, The John Hopkins University Press, i sada...” (Malcolm 2002: 53). Number 3, 1983. 60

Bufkin, E. C., Lord of the Flies: An Analysis, The ture and The Children’s Literature Association 25 Georgia Review, vol. 19, No. 1, Spring 1965, str. (1997), str. 205–213. 40–51. Smejkalova, [arka, Character’s Transformations in Dodou, Katherina, Examining the Idea of Childhood: Jan McEwan’s Works, Masaryk University, Facul- The Child in the Contemporary British Novel in ty of Educators, Department of English Language Adrienne E. Gavin (ed.), The Child in British and Literature, Prague, 2007, Internet izvor: https:// Culture: Literary Construction of Childhood, Me- is.muni.cz>Diploma-Thesis na dan 25.XI 2016. dieval to Contemporary, Palgrave, London, 2012, Spasi}, Jelena, U potrazi za skrivenim blagom: En- str. 238–250. gleski avanturisti~ki roman XVIII i XIX veka, Gavin, Adrienne E., Unaduterated Childhood: The Sremski Karlovci, Kairos, 2013. Child in Edwardian Fiction in Adrienne E. Gavin Thompson, Mary Shine and Keenan, Celia (ed.), Tre- (ed.), The Child in British Literature, Palgrave, asure Island: Studies in Children’s Literature, London, 2012. Foue Cover Press, Dublin, 2006. Golding, Vilijem, Gospodar muva, prevod Nenad Wilczewska, Anna, Reflections upon Childhood and Dropuli}, Laguna, Beograd, 2007. Adolescence-Intertextual Dialogue in The Cement Golding, William, Lord of the Flies, Faber and Fa- Garden, Munich, Green Verlog, 2011, Internet iz- ber, London, 1954. vor: http://grin.com/en/e-book/211607/reflections- Jung, C. G., Memories, Dreams and Reflections, ed. upon-childhood-and-adolescence-intertextual-dia- H. Jafle, trans. R. and C. Winston, Vintage, New logue-in-the-cement-garden na dan 20.XI 2016. York, 1963. Kitzan, Laurenze, Victorian writers and the Image of Empire: The Rose Coloured Vision, Greenwood Jelena G. SPASI] Press, London, Westport, CT, 2001. ANGLO-SAXON ISLAND ADVENTURE Malcolm, David, Understanding Ian McEwan, – THEN AND NOW University of South Carolina, Columbia, 2002. McEwan, Ian, The Cement Garden, Vintage, Lon- Summary don, 1978. This paper deals with the tradition of the ”island novel” Pifer, Ellen, Demon or Doll: Images of the Child in rooted in the Anglo-Saxon adventure story. Using the Contemporary Writing and Culture, The Univer- method of reading intertextual dialogues among Coral Is- sity Press of Virginia, 2000. land by R. M. Ballantine, The Lord of Flies by W. Golding Sayim, Murat, Images of Children in Jan McEwan’s and The Cement Garden by I. McEwan, it has been point- The Cement Garden and William Golding’s Lord of ed out to the motif of an island, a shipwreck and a process Flies, Cankaya University Journal of Humanities of growing up of the protagonists of an adolescent age as a key characteristics of the island novel, setting an emphasis and Social Sciences, 11/1, May 2014, str. 125–148. on the evolution of symbolism and its interpretation in ado- Singh, Minnie, The Government of Boys: Golding’s lescence with a constantly changing of childhood from the Lord of the Flies and Ballantine’s Coral Island, period of Romanticism until today. Children’s Literature: Annual of the Modern Lan- Key words: English literature, adventure story, island guage Association Division on Children’s Litera- novel, childhood, intertextuality, coming of age tale 61

UDC 821.162.1–93–31.09 Sienkiewicz H. Najnovijom promenom {kolskog programa1 u do- punski izbor lektire za {esti razred osnovne {ko-
Jelena Z. STEFANOVI] le svrstan je, i na ovaj na~in ~itala~koj pa`wi O[ i Gimnazija „Kreativno pero”, preporu~en, svojevremeno veoma popularan, a danas Beograd pomalo zaboravqen, avanturisti~ki roman za decu Republika Srbija Kroz pustiwu i pra{umu (1911) poqskog dobitni- ka Nobelove nagrade Henrika Sjenkjevi~a (Henryk Sienkiewicz), u kojem su u`ivale mnoge generacije. ISTORIJSKO Petar Buwak (2001) navodi da je, sude}i po broju izdawa, ovaj Sjenkjevi~ev roman ostao naj~itanija VREME U poqska kwiga na srpskom jeziku. Si`ejnu okosnicu romana predstavqa otmica osmo- SJENKJEVI^EVOM godi{we Engleskiwe Nele Raulison i ~etrnaesto- godi{weg Poqaka Stanislava Sta{e Tarkovskog i ROMANU wihovo putovawe po Africi, od Medinet-el Faju- ma, preko Kartuma, Omdurmana, Fa{ode i planine KROZ PUSTIWU Karamojo, do Mombase. Vremenski okvir pripove- dawa ~ini pobuna sufijskog {ejha Muhameda Ahme- I PRA[UMU da, zvanog Mahdi, i wegovih sledbenika protiv tur- sko-egipatskih neposrednih vladara i kolonijal- SA@ETAK: U ovom radu iz ugla postkolonijalne kwi- nih sila koje su stajale iza te vlasti, u Sudanu `evne kritike analizira se avanturisti~ki roman za de- 1885. godine. Ova pobuna ve{to je utkana u zaplet cu Kroz pustiwu i pra{umu (1911) poqskog dobitnika i uti~e na pokretawe radwe u romanu. Mahdijeva Nobelove nagrade Henrika Sjenkjevi~a. U romanu je fik- cionalizovano istorijsko vreme pobune sufijskog {ejha sestra od tetke Fatima sa svojom decom je zato~ena Muhameda Ahmeda, zvanog Mahdi, protiv tursko-egipat- u Port Saidu jer je wen mu` Smajin obe}ao egipat- skih vlasti i kolonijalnih sila koje su stajale iza wih, skoj vladi da }e osloboditi sve Evropqane koji su u Sudanu 1885. Ciq rada je bio da se dekonstrui{e kolo- pali u Mahdijeve ruke, ali ih je prevario. Kako bi nijalni diskurs prisutan u romanu. Pokazuje se da je ko- oslobodila decu i sebe, Fatima pravi zaveru u ko- lonijalni diskurs prisutan u razli~itim aspektima roma- joj Idris i Gebr kidnapuju Nelu i Sta{u, u odsu- na, a najvi{e u na~inu predstavqawa likova, pri ~emu se stvu wihovih o~eva, da bi ih razmenili za Fatimu izlazi u susret `anrovskim zahtevima, ali se, tako|e, iz i wenu decu. evrocentri~ne perspektive generi{u i reprodukuju ideo- U trenutku kada radwa romana po~iwe mahdi- lo{ki stavovi o superiornosti belih Evropqana u odno- jevci opsedaju Kartum, koji brani ~uveni britan- su na Arape i predstavnike afri~kih plemena. Osim to- ga, ukazuje se na va`nost postkolonijalnog pristupa pri- ski general Gordon. Re~ je o poznatom istorijskom likom nastavne interpretacije romana. doga|aju. Opsada je trajala vi{e meseci i u romanu KQU^NE RE^I: postkolonijalna teorija, kolonijal- 1 Pravilnik o nastavnom programu za {esti razred osnovnog ni diskurs, drugi, stereotipi, roman za decu obrazovawa i vaspitawa (Slu`beni glasnik RS – Prosvetni glasnik, broj 5/08, 3/11 i 5/14). 62 se obja{wava da je grad, koji se ina~e nalazi u ra- ~ava stalno prisutnu strepwu za sudbinu dvoje ma- ~vi Belog i Plavog Nila, osvojen tek kada je nivo lih junaka. Ipak, ~ini se da scena Sta{inog susre- reka opao. Kada junaci Sjenkjevi~eve pri~e stignu ta sa smrtno rawenim [vajcarcem Lindeom, okru- u Kartum, on je ve} osvojen (26. januara 1885) i oni `enim crncima bolesnim od spava}e bolesti koji imaju prilike da vide Gordonovu glavu nabijenu na se ne}e probuditi, u xungli osvetqenoj mese~inom, kolac. Prema istorijskim podacima, Mahdi je um- svojom misteriozno{}u i jezovito{}u nadma{uje ro nekoliko meseci kasnije (22. juna 1885), a na- sve ostale. Ovaj logor smrti, kako ga Linde naziva, sledio ga je Abdulahi, koji se tako|e pojavquje kao i wegova re~i upu}ene Sta{i da je Afrika mrt- lik u romanu, svirepiji od Mahdija. Prilikom spa- va~nica (Sjenkjevi~ 1966: 237), podse}aju na mra~ne sonosnog susreta sa kapetanom Glenom i doktorom predstave o Africi iz Konradovog romana Srce Klarijem na kraju romana, Sta{a i Nela saznaju da tame, koji je ^inua A~ebe, jedan od prvih teoreti- je Mahdi mrtav, {to zna~i da wihove avanture tra- ~ara postkolonijalizma, `estoko kritikovao zbog ju skoro godinu dana. rasizma. Afrika je u Konradovom romanu, izme|u Izbor pomenutog prostornog i vremenskog pri- ostalog, „predstavqena kao metafizi~ko poqe bitke, povednog okvira u skladu je sa `anrovskim zahtevi- li{eno qudskosti, gde lutaju}i Evropqanin ulazi ma avanturisti~kog romana. Pored otmice, koja je u sopstvenu propast” (Achebe 1977). sama po sebi dramati~na, i stalnih poku{aja da se Iako ovaj roman pi{e i objavquje u vreme kada oslobode, glavni likovi se na svom uzbudqivom pu- je Poqska podeqena izme|u Austrougarskog, Ne- tovawu suo~avaju sa – za evropsku ~itala~ku publi- ma~kog i Ruskog carstva, po ~emu bi se i wegova ku – egzoti~nim, opasnim i o~aravaju}im predeli- zemqa mogla nazvati `rtvom kolonijalizma, Sjen- ma afri~ke pustiwe i pra{ume, a neizvesnost se kjevi~ u wemu koristi kolonijalni diskurs, karak- pove}ava wihovim sme{tawem u politi~ki nesta- teristi~an pre svega za britanski roman 19. i 20. bilno vreme obele`eno ratom, strahom, gla|u, raz- veka, kojim opravdava englesku vladavinu u Afri- bojni{tvom i raznim bolestima. Sve ovo omogu}ava ci, a bele Evropqane predstavqa kao superiorne/ autoru da uzdigne fizi~ku izdr`qivost, inteli- /civilizovane u odnosu na inferiorne/primitivne genciju i moralnu ~vrstinu glavnog junaka, koga ne- predstavnike afri~kih plemena i Arape. ki smatraju simbolom Sjenkjevi~eve vere u poqski Kolonijalni diskurs je instrument mo}i pod ko- narod (Lockert 1919: 276), ali koji bi se mo`da pre jim se podrazumeva „sistem predstava o kolonizi- mogao smatrati projekcijom fantazije o mo}i. ranom i kolonizatoru, kao i o wihovu me|usobnom Mada u romanu opisuje veliki broj biqnih i `i- odnosu. Nastao u kolonizatorskom dru{tvu, ovaj votiwskih vrsta Afrike, Sjenkjevi~ mistifikuje diskurs nastoji prenebregnuti imperijalne eksplo- ovaj prostor tako {to mu daje ili izgled rajskog atatorske ciqeve i zna~aj kolonijalnih osvajawa u vrta, ili auru bajke, ili ga demonizuje (Cichon uspostavqawu odnosa na svjetskoj dru{tveno-poli- 2004: 100), govore}i, na primer, o Africi kao o ti~koj sceni i poku{ava imperijalnu politiku zara`enom kontinentu na kome haraju razli~ite pretvoriti u uzvi{enu misiju unapre|ivawa kolo- bolesti (Cichon 2004: 102), ili slikovito i ube- niziranih zemaqa putem trgovine i administraci- dqivo predstavqaju}i Omdurmana kao pakao na ze- je, te kulturnog i moralnog usavr{avawa. Sve to, mqi, {to kod ~itateqki i ~italaca dodatno poja- naravno, podrazumijeva superiornost kolonizator- 63 ske kulture koja preuzima na sebe zadatak ’spa{a- ne ma{ine i hiqade radnika. Danas, po{to je posao zavr- vawa’ i ’civilizirawa’ ’primitivnih i zaostalih’, {en i ma{ine usavr{ene, potrebno je mawe radnika, ali je tj. ’inferiornih’ dru{tava i rasa” (Damnjanovi} wihov broj sve dosad ipak veliki (Sjenkjevi~, 1966: 22). 2015: 77). Pri svemu tome pre}utana je strate{ka va`nost Ana ]ihow (2004: 105–106) Sjenkjevi~eve sim- Sueckog kanala za Zapad, kao i istorijska ~iweni- patije prema Engleskoj (koje su u romanu simboli~- ca da je 1875. godine vlada Velike Britanije pre- ki predstavqene prijateqstvom izme|u gospode uzela egipatske deonice u Dru{tvu. Kada su se Tarkovskog i Raulisona i brakom izme|u Sta{e i Egip}ani na ~elu sa Urabijem 1882. godine pobu- Nele, pomenutim u epilogu romana) poku{ava da nili zbog prevelikog britanskog uticaja, Britanci objasni autorovom fascinacijom engleskom kultu- su, pla{e}i se da }e izgubiti kontrolu nad Suec- rom i politi~kim razlozima. Ona smatra da je kim kanalom, vojno intervenisali i pretvorili Sjenkjevi~, kao i drugi poqski konzervativci, po- Egipat u svoj protektorat. lagao nade u Englesku i Francusku da }e podr`ati nezavisnost Poqske. Osim toga, isti~e da je reli- Glavna bitka u imperijalizmu vodi se, naravno, oko ze- gijski momenat bio veoma va`an u stvarawu shva- mqe; ali kad je dolazilo do toga ko posjeduje zemqu, ko tawa samog Sjenkjevi~a, koji je smatrao da hri- ima pravo da je naseqava i radi na woj, ko je odr`ava, ko {}anstvo igra zna~ajnu ulogu u o~uvawu nacionalnog je preuzima i ko sad planira wenu budu}nost – ta se pi- identiteta i da je neophodno za uspostavqawe poq- tawa odra`avaju, zastupaju i za izvjesno vrijeme ~ak presu- ske nezavisnosti. |uju u obliku narativa (Said 2003: 253). Prisustvo belih Evropqana u Africi predsta- Pozicija Engleske u Africi razmatra se neko- vqeno je kao neupitno i samorazumevaju}e. Gospodin liko puta u romanu, pri ~emu se nagla{ava negati- Raulison je jedan od direktora Dru{tva Sueckog van stav prema Mahdiju i wegovom ustanku. Pobu- kanala, u kome je zaposlen i Vladislav Tarkovski weni prorok i wegovi sledbenici percipirani su kao stariji in`ewer. Oni na poziv egipatske vlade iskqu~ivo iz perspektive kolonizatora. Tako|e, u kao ve{taci pregledaju i ocewuju radove na ovom romanu je vidqivo kako se ustaqene predstave pre- kanalu. Mada je Suecki kanal, prema istorijskim nose bez poku{aja da se politi~ka situacija dubqe podacima, uz velike te{ko}e napravqen jo{ 1869. analizira i objasni dru{tveno-ekonomskim odnosi- godine, narator obja{wava neophodnost prisustva ma, mada se navodi da Mahdija podr`avaju siroma- stranih in`ewera i, kao {to prime}uje Ana ]i- {niji slojevi. Za Nelu, koja oli~ava naivnu svest, how (2004: 104), sugeri{e da Engleska zapo{qava Mahdi je ru`an i nevaqao (1966: 17) i ona strahuje veliki broj radnika na ovom kanalu (ina~e, u Sjen- da bi je mogao pojesti (1966: 18). Sta{a se podsme- kjevi~evom romanu ~ak i mahdijevci navode kako su u engleskoj slu`bi boqe `iveli). va wenim predstavama i obja{wava joj da je Mahdi ubica gori od ~itavog ~opora krokodila (1966: Nije bilo dovoqno samo prokopati Suecki kanal, tre- 18). Ipak, kada je Mahdi u pitawu, presu|uje gospo- balo ga je i odr`avati, jer bi ga ina~e za godinu dana za- din Raulison, podu~avaju}i Sta{u da je Mahdi di- suo pustiwski pesak {to se prostirao s obe strane. Veli- vqak koji ni o ~emu nema pojma (1966: 27), kao i ko Lesepsovo delo zahteva stalan rad i motrewe. Zato i do da je Engleska ve~na (1966: 28). U nastavku romana dana{weg dana na produbqivawu wegova korita rade ogrom- Sjenkjevi~ev sveznaju}i narator dervi{e koji op- 64 sedaju Kartum naziva divqim hordama i varvarima, se odnosi i na iskqu~ivawe izjava o eksploataci- dehumanizuju}i ih, a Mahdija predstavqa kao ver- ji kolonijalizovanog (Ashcroft et al. 2007: 37). Kao skog fanatika, iako ~ak i sam general Gordon vi- i kada je re~ o Sueckom kanalu, Sjenkjevi~ ne po- di u wemu ne{to vi{e od verskog vo|e – personi- miwe korist koju Englezi imaju od kolonija, ve} fikaciju narodnog nezadovoqstva.2 Me|utim, po- wihovo osvajawe, kroz Raulisonov monolog, pred- stoje i tvrdwe da Gordon nije razumeo pravu priro- stavqa kao brigu za afri~ke narode kojima Engle- du Mahdijevog pokreta, {to se ilustruje wegovom ska donosi blagostawe, mir i zakon, odnosno preko ponudom Mahdiju da bude sultan Kordofana, koju je potrebnu civilizaciju. ovaj odmah odbio, isti~u}i da je on Mahdi (otku- Iz okvira kolonijalnog diskursa izlazi jedino piteq sveta) i da mu nisu potrebni sultanati i razmi{qawe gospodina Tarkovskog da Engleska za- carstva niti bogatstva i ta{tine ovog sveta (Dek- pravo `eli da Mahdi otme Sudan od Egipta „da bi mejian – Wyszomirski 1972: 207). Mahdijev pokret ga posle ona otela od Mahdija i da bi od te ogrom- kombinovao je mesijansko-proro~ko iskustvo sa na- ne pokrajine stvorila svoj posed” (1966: 26), ali cionalisti~ko-revolucionarnim etosom koji karak- ono nije izre~eno glasno jer bi time bilo ugro`e- teri{e moderan proces izgradwe nacije (Dekme- no prijateqstvo sa Raulisonom, na {ta skre}e pa- jian – Wyszomirski 1972: 194). `wu i Ana ]ihow (2004: 104). Prilikom predsta- Pravi primer kolonijalnog diskursa je odgovor vqawa likova na po~etku romana pomiwe se da je koji gospodin Raulison daje Sta{i na pitawe za- Sta{a svoju odva`nost nasledio od oca, koji je {to je egipatska vlada po preporuci Engleske zau- 1863. godine u~estvovao u nekakvim borbama dok ga zela Sudan i li{ila tamo{we stanovni{tvo slo- nisu ranili, uhvatili i osudili na Sibir, pa je po- bode, jer okupaciju predstavqa ne kao gubitak nego begao. Sjenkjevi~ ne navodi da je re~ o ustanku kao vra}awe slobode. Egipatska okupacija je, pre- Poqsko-litvanske unije protiv Ruske imperije, ma wegovim re~ima, donela red u Sudan, ukinula {to bi moglo baciti novu svetlost na lik ovog poq- plemensko ratovawe i odvratnu trgovinu robqem, skog patriote. U svakom slu~aju, Sjenkjevi~ radwu {to se nije svidelo Mahdiju, koji je objavio xihad romana gradi tako da je maloj Engleskiwi (koja bi jer „u Egiptu propada prava vera Muhamedova” simboli~ki mogla predstavqati Britansko car- (1966: 27). Zakon o ukidawu ropstva u Britanskom stvo) neophodna pomo} i za{tita mladog Poqaka carstvu donet je 1833. godine3, me|utim na osnovu kako bi opstala u surovim `ivotnim okolnostima. onoga {to govori gospodin Raulison prenebregava Sta{ina dominacija uspostavqa se ve} na samom se uloga belaca u uspostavqawu i {irewu trgovine po~etku romana i zasnovana je na rodnim stereoti- robqem. Osim toga, Sta{a i Nela sve vreme ima- pima i binarnim opozicijama. ju crne robove Kalija i Meu. Kolonijalni diskurs Na{a kwi`evna kritika iz doba socijalizma za-

2 mera Sjenkjevi~u {to je negativno predstavio Mah- Navod je preuzet iz intervjua koji je general Gordon dao dija i wegove qude ( 1966: 13; Stedu, objavqenog u londonskim ve~erwim novinama Pall Mall @ivanovi} Crnkovi} Gazette 9. januara 1884. 1969: 195), jer je Mahdi bio borac protiv kolonija- 3 Re~ je o dokumentu Slavery Abolition Act 1833, kojim je lizma, ali ovu primedbu odmah i ubla`ava po{to Britanski parlament ukinuo ropstvo u kolonijama i predvideo nadoknadu za one koji su zbog ovog zakona morali da se odreknu autor tu jednu gre{ku iskupquje stostruko (@iva- svojih robova. novi} 1966: 13), time {to mu je, po mi{qewu kri- 65 ti~ara, osnovna misao bila da prika`e ogromnu, trgu u Omdurmanu propoveda zanesenoj masi. Sta{a pravu i duboku qubav prema ~oveku, te se zakqu~uje je zaprepa{}en jer prorokovoj pojavi nedostaje ma- da su u romanu Kroz pustiwu i pra{umu domoro- skulinost (~udno debeo, kao naduven, tetoviranog ci predstavqeni s qubavqu (Crnkovi} 1969: 195), lica, sa min|u{om od slonove kosti, namirisan san- da je on himna op{tem qudskom bratstvu i jedno od dalovinom, blagog pogleda, suznih o~iju i s osmehom najplemenitijih dela svetske kwi`evnosti (@iva- kao priraslim za usta). Pozivaju}i se na Edvarda novi}: 1966: 14). Saida (Edward Said), Peri Nodelman (Perry Nodel- Ovi zakqu~ci mogu se dovesti u pitawe, budu}i man) navodi kako je za Evropqane Orijent kao da je Sjenkjevi~ev Sta{a Tarkovski poqska verzi- predmet posmatrawa metafori~ki uvek `ensko, ja junaka engleskog avanturisti~kog romana 18. i {to im omogu}ava da sebe i svoju vlast vide kao 19. veka: „Heroj je bele rase, te wegova pri~a govo- mu{ko (1992: 29–30), tj. tako kao da je Orijentu i ri o dominaciji mo}i i kulture upravo te rase (...) orijentalcima inhrentna femininost. Sled doga|aja predstavqa posledicu wegove voqe, Posebno se isti~e scena Sta{inog susreta sa ambicije, aktivnosti, racionalnosti i wegovog po- Mahdijem, kao vrhunac romana u kojem taj stra{ni gleda na svet. On ide ka svom ciqu, nikada ne sum- prorok, otima~ i ubica tolikih hiqada qudi waju}i u opravdanost ili primat svog delovawa. (1966: 125) biva toliko zbuwen Sta{inim odva- Svako suprotstavqawe on smatra zlim ili bar ’di- `nim odbijawem wegove ponude da pre|e u islam da vqim’ i inferiornim i ~ini sve da bi tu prepreku ne ume da mu odgovori. Snagom svoje vere i svojim savladao. Wegov prirodni polo`aj je dominacija moralnim kodeksom, dovode}i u opasnost svoj i Ne- nad okru`ewem, neprijateqima, prijateqima, sop- lin `ivot, ponosni mladi Poqak se uzdi`e iznad stvenim emocijama i slabostima” (Spasi} 2013: 40). velikog verskog vo|e. Narator ponosno komentari- Kolonijalni diskurs najvidqiviji je u konstruk- {e: „prava krv pobedilaca kod Ho}ima i Be~a” ciji likova drugih, odnosno na~ina na koji su (1966: 131), povezuju}i Sta{ino odbijawe da pre|e predstavqeni pripadnici drugih rasa ili religi- u islam sa borbama Poqaka protiv Turaka, prene- ja. Arapi otmi~ari dece su pre svega neuki i po- bregav{i to da je istorijski Mahdi objavio sveti hlepni, ~ime se uklapaju u etni~ki stereotip: „sko- rat upravo protiv Turaka, pozivaju}i svoje suna- ro svaki Arabqanin je gram`qiv i slavoqubiv” rodnike da prestanu da im pla}aju porez i da ih (1966: 117). Osim toga, oni su divqi i glupi qudi ubijaju kad god ih sretnu jer su nevernici. (1966: 107), imaju divqe i nerazvijene du{e (1966: Za crnce se u pripoveda~kim komentarima ka`e 94), odlikuje ih brbqivost i uro|ena nemarnost da im je uro|ena nehatnost (1966: 322), da su bo- (1966: 102), lakomi su i potkupqivi (1966: 65), wi- ja`qivi i blagi „dok muhamedanstvo ne ispuni wi- hova religioznost predstavqena je kao verski fa- hove du{e mr`wom prema nevernima i surovo{}u” natizam ili kao sujeverje. Fatima je tako|e okarak- (1966: 322), kao i da su nezahvalni (1966: 245). terisana u okviru negativnih rodnih i etni~kih „Prema tada{wim kulturolo{ki uslovqenim ide- stereotipa kao manipulativna, lukava i la`qiva: jama, veza izme|u crne boje puti i tame ukazuje ne „la`e kako samo na Istoku umeju lagati” (1966: 31). samo na stvarnu boju ko`e Afrikanaca ve} i na in- U okviru predstavqawa Arapa mo`e se izdvoji- telektualnu i moralnu ’tamu’, {to, opet, implici- ti i detaqan opis Mahdijeve spoqa{wosti dok na ra da su neznawe i surovost posledica tame, uslo- 66 va koji se mogu ispraviti samo me{awem obrazova- dlanovima po kolenima i smejati se kao lud, prevr- nih i prosve}enih belaca u wihov na~in `ivota” }u}i pritom o~ima i bleskaju}i belim zubima” (Spasi} 2013: 122–123). Ana ]ihow (2004: 26–27) (1966: 193). Sli~no reaguje Petko kada je sre}an: prime}uje da postoji razlika u prikazivawu Arapa „stade ga qubiti, grliti, stiskati na grudi – pla- i pripadnika afri~kih plemena u romanu, antipa- ~u}i, smeju}i se, vi~u}i; kr{e}i ruke, lupaju}i se tija prema Arapima je otvorena, oni su zastra{uju- po licu i glavi, pa opet pevati i poskakivati, kao }i, dok su crnci opisani kao plemeniti divqaci, da je si{ao s uma” (Defo 2006: 233). Odnos izme|u {to obja{wava wihovom religijskom pripadno{}u Sta{e i Kalija oblikovan je kao odnos gospodara – po wenom mi{qewu, Sjenkevi~ se boji islamista, i roba i dat kao ne{to samorazumqivo, kao i u slu- a u crncima vidi potencijalne katolike. ~aju Petka i Robinsona. Svoju ropsku pot~iwenost Sta{in rob Kali je, sli~no Neli, konstruisan Petko je pokazao tako {to „se sasvim pribli`i, kao drugo u odnosu na glavnog junka. U psiholo- pa opet kleknu, poqubi zemqu, polo`i glavu na wu, {kom smislu u drugog se projektuje tamna strana su- uhvati mi nogu i stavi je sebi na glavu; a to kao bjekta, pa mu je drugi potreban kao ogledalo, ali da be{e znak zakletve da }e mi biti rob zauvek” ovaj psiholo{ki mehanizam postaje mo}no sredstvo (Defo 2006: 199), dok Kali pada na lice pred Sta- pot~iwavawa u dru{tveno-politi~koj sferi (Le{i} {om i Nelom u znak da `eli do kraja `ivota da 2006: 532–533). U tom smislu, Kalijeva pot~iwe- ostane wihov rob, a potom isto tako pokorno udari nost mo`e se objasniti time {to ovaj lik odstupa ~elom pred Sta{inom pu{kom (1966: 155). Isto od karakteristika normativnog maskuliniteta, sve tako i Petko moli pu{ku da ga ne ubije (Defo wegove osobine su feminine: on je slab, pla{qiv, 2006: 206). Petko je kanibal, a Kali jede sirovo pokoran, poslu{an, zavisan, intelektualno i mo- meso. Do dana{wih dana kanibalizam je ostao kqu~- ralno inferioran. ni na~in predstavqawa primitivizma, iako je u Kod Sjenkjevi~a su prisutne retori~ke figure stvari pripisivawe kanibalizma pojedincima ili koje, po Saidu, „neprestano susre}emo u opisu ’mi- narodima retori~ka strategija imperijalizma, na- sterioznog Istoka’, stereotipi o ’afri~kom duhu’, ~in da se demonizuje drugi, a ne dokazana ~iweni- shvatawe da su primitivnim i barbarskim narodi- ca (Ashcroft et al. 2007: 26). Kada se pogledaju bi- ma qudi iz Europe donijeli civilizaciju” (2003: narne opozicije na kojima po~iva imperijalizam 252), ali nema zahteva za surovim ka`wavawem ko- (kolonizator–kolonijalizovani, belac–crnac, ci- lonijalizovanih, koji Said nagla{ava, ve} se, na vilizovan–primitivan, napredan–zaostao, dobar– primer, ukazuje na Gebrovo nequdsko i Sta{ino hu- –zao, lep–ru`an, qudski–`ivotiwski, u~iteq–u~e- mano postupawe prema mladom robu Kaliju kako bi nik, lekar–pacijent) (Ashcroft et al. 2007: 19), uo- se i na taj na~in naglasila nadmo}nost predstavni- ~ava se sli~nost u gra|ewu odnosa izme|u Petka i ka evropske kulture. Robinsona i Kalija i Sta{e, pri ~emu treba nagla- Mogu se primetiti brojni paralelizmi u na~inu siti da ni Petko ni Kali nisu ni ru`ni ni zli. oblikovawa lika Kalija i Defoovog Petka. Wiho- Tako|e, kao {to Robinson daje ime Petku, ne va telesna ekspresija je sli~na i gotovo neshva- pitav{i ga za wegovo ime, i novi identitet, pre- tqiva uzdr`anim Evropqanima poput Robinsona i tvoriv{i ga u roba, Sta{a daje ime Mei. Imeno- Sta{e Tarkovskog. Kali „po~e skakati, udarati vawe ostrva od strane Robinsona blisko je Sta{i- 67 nom imenovawu planine po [vajcarcu Lindeu. Ovo Za Sjenkjevi~evu predstavu o Africi u romanu je jedan od na~ina stvarawa drugog koji poznata te- Kroz pustiwu i pra{umu mo`emo re}i isto {to oreti~arka kwi`evnosti Gajatri ^akravorti Spi- A~ebe ka`e povodom Konradovog romana Srce ta- vak (Gayatri Chakravorty Spivak) naziva svetovawe me – da je to dominantna slika zapadwa~ke imagi- (worlding) (Ashcroft 2007: 225). „Svetovati podra- nacije, ~iju upotrebu A~ebe obja{wava psiholo- zumeva imenovati kolonizovani prostor, staviti {kim razlozima, odnosno dubokom zabrinuto{}u ga na mapu poznatog sveta, u~initi ga delom civi- Evropqana za sopstvenu civilizaciju, pri ~emu im lizacije, kako bi mogao biti kontrolisan. Pre}ut- pore|ewe sa Afrikom donosi sigurnost (Achebe na pretpostavka je da je prostor prazan, nenaseqen, 1977). {to on, ironi~no, naj~e{}e nije – ~iwenica koju Imaju}i u vidu ponovnu aktuelizaciju Sjenkje- kolonizator namerno previ|a” (Todorovi} 2013: vi~evog romana Kroz pustiwu i pra{umu u nastav- 6–7). Va`no je jo{ pomenuti da Sta{a ima koloni- nom programu i trenutnu dru{tvenopoliti~ku si- zatorske fantazije: tuaciju u svetu, ~ije je jedno od glavnih obele`ja islamski terorizam i migrantska kriza, postkolo- I kroz glavu mu pro|e misao da bi bilo dobro vratiti nijalni kriti~ki pristup ovom romanu name}e se se nekad ovamo, osvojiti veliku i prostranu zemqu, civi- kao svojevrsna potreba i pravi izazov. Prilikom lizovati crnce, osnovati u ovim predelima novu Poqsku, wegove nastavne interpretacije potrebno je ospo- ili ~ak krenuti na ~elu izve`banih crna~kih odreda u sta- sobqavati u~enice i u~enike da uo~e i razumeju ru Poqsku. Kako je ipak ose}ao da u toj misli ima ne~eg strategije koje kolonijalni diskurs koristi, kao sme{nog i kako je sumwao da bi mu otac dao dopu{tewe da {to su: mistifikacija odre|enih geografskih pro- odigra ulogu Aleksandra Makedonskog u Africi, to nije stora, predstavqawe kolonijalizovanih naroda kao hteo svoje planove da poveri Neli, koja je svakako bila je- inferiornih u odnosu na osvaja~e, wihovo dehuma- dina li~nost na svetu spremna da mu zapqeska (1996: 312). nizovawe, kori{}ewe stereotipa i binarnih opo- Kao i Robinson, i Nela i Sta{a provode dosta zicija u predstavqawu Evropqana i pot~iwenih na- vremena podu~avaju}i svoje robove hri{}anstvu. Iz roda, kao i wihovog me|usobnog odnosa, svetova- Meinog razo~arewa {to joj po prelasku u hri{}an- we, pripovedawe iz evrocentri~ne perspektive, stvo nije pobelela ko`a jasno je da se bela ko`a pred- pre}utkivawe eksplotacije porobqenih zemaqa i stavqa kao norma, ali je Nela te{i da sad ima belu naroda i predstavqawe kolonijalnih osvajawa kao du{u, kao {to Sta{a, obja{wavaju}i Kaliju koji dono{ewa civilizacije. je postao kraq Va-hima da ne treba da ubija zaro- bqenike, ka`e da Va-himi imaju crne mozgove, ali da wegov mozak treba da bude beo (1966: 304–305), LITERATURA {to Kali, naravno, prihvata. U ovoj metafori~koj transformaciji vidqiv je mehanizam nametawa ev- Achebe, Chinua. An Image of Africa: Racism in ropskih kulturnih vrednosti, pri ~emu sve {to je Conrad’s Heart of Darkness. 12. 1. 2017. Na ovaj na~in se Sta{ina i Nelina misionarska Ashcroft, Bill et al. Post-Colonial Studies: The Key misija zavr{ava. Concepts. London and New York: Routledge, 2007. 68

Buwak, Petar. Pregled poqsko-srpskih kwi`evnih disertacija. Filolo{ki fakultet Univerziteta u Be- veza (do II svetskog rata). < http://www.rastko.rs. ogradu, 2013. knjizevnost/nauka_knjiz/pbunjak-veze_c.html.> Cichon, Anna. W kregu zagadnien literatury koloni- 10. 10. 2014. alnej – W pustyni i w puszczy Henryka Sienkie- Damnjanovi}, @ana. Uloga postkolonijalne misli u wicza. ER(R)GO. Teoria–Literatura–Kultura 8 redefiniranju zapadne vizije sveta. Znakovi vre- (2004): 91–108. mena 68 (2015): 75–96. Crnkovi}, Milan. Dje~ja knji`evnost, priru~nik za Dekmejian, Richard, Margaret Wyszomirski. Charis- studente pedago{kih akademija i nastavnike. Za- matic Leadership in Islam: The Mahdi of the Su- greb: [kolska knjiga, 1969. dan. Comparative Studies in Society and History 2 (1972): 193–214. Defo, Danijel. Robinson Kruso. Preveo Vladeta Po- Jelena Z. STEFANOVI] povi}. Beograd: Zavod za uxbenike i nastavna sred- stva, 2006. HISTORICAL TIME IN HENRYK SIENKIEWICZ’S NOVEL IN DESERT AND WILDERNESS @ivanovi}, \or|e. Predgovor. Sjenkjevi~, Henrik: Kroz pustinju i pra{umu. Beograd: Nolit, 1966, 5–14. Summary Le{i}, Zdenko. Postkolonijalna teorija i kritika. Zden- ko Le{i} (ur.) Suvremena tuma~enja knji`evnosti This paper analyzes In Desert and Wilderness (1911), a i knji`evnokriti~ko naslije|e XX stolje}a. Saraje- children’s adventure novel by Polish Nobel Prize laure- vo: Sarajevo Publishing, 2006, 530–552. ate Henryk Sienkiewicz, from the viewpoint of the post- Lockert, Lacy. Henryk Sienkiewicz. The Sewanee colonial literary criticism. The novel fictionalizes the his- Review 3 (1919): 257–283. torical time of the Sufi sheikh, Muhammad Ahmad, the so- Nodelman, Perry. The Other: Orientalism, Colonia- called Mahdi, rebellion against Turco-Egyptian regime and lism, and Children’s Literature. Children’s Lite- the colonial forces standing behind it in Sudan, in 1885. The aim of this work is to deconstruct the colonial discourse rature Association Quarterly 1 (1992): 29–35. within the novel. It is shown that the colonial discourse is Said, W. Edvard. Kultura i imperijalizam (1993). present within the various aspects of the novel, but mostly Zdenko Le{i} (ur.) Nova ~itanja: poststrukturali- within the characters’ presentation, whereby the genre re- sti~ka ~itanka. Sarajevo: Buybook, 2003, 252–268. quirements are being met, but also the ideological stand- Sjenkjevi~, Henrik. Kroz pustinju i pra{umu. Preveo points on the superiority of white Europeans over the Arabs dr \or|e @ivanovi}. Beograd: Nolit, 1966. and the representatives of African tribes are generated and Spasi}, Jelena. U potrazi za skrivenim blagom (en- reproduced form the Eurocentric perspective. Furthermore, gleski avanturisti~ki roman XVIII i XIX veka). it also points to the post-colonial approach in educational Sremski Karlovci: Kairos, 2013. interpretation of the novel. Stead, W. T. Chinese Gordon on the Soudan. The Pall Key words: post-colonial literary criticism, colonial dis- course, other, stereotypes, children’s novel Mall Gazette, January 9, 1884. 13. 1. 2017. Todorovi}, Ivana. Dijahronijska analiza nekih aspe- kata drugosti u anglofonoj knji`evnosti. Doktorska 69

UDC 821.163.41–14.09(091) vremenog obrazovnog sistema. Slobodan @. Marko- 811.163.41’373 vi} (1973) i Novo Vukovi} (1996) u svojim pregle- dima pomiwu samo Luku Milovanova, dok predzma-
Vladimir M. VUKOMANOVI] jevcima tek ne{to malo vi{e prostora ostavqa RASTEGORAC Dragoqub Jekni} (1998). Zapravo, jedino ozbiqno Univerzitet u Beogradu bavqewe ovim periodom mo`e se pripisati Zorani U~iteqski fakultet Opa~i}, koja je priredila Antologiju srpske poe- Republika Srbija zije za decu predzmajevskog perioda (2009). Pre we ove je poezije u zna~ajnim antologijama de~jeg pe- sni{tva bilo malo. Tako se ona ni u tragovima ne- LEKSIKA KAO }e na}i na stranicama De~je poezije srpske (1965) Bore ]osi}a, {to je mo`da i o~ekivano s obzirom OGLEDALO VREMENA na to da je ova „avangardno antiistorijska i traga- la~ki nastrojena” (Pani} Mara{ 2015: 20); wu }e, U KONTEKSTU me|utim, ~ak i u znatno „klasi~nijoj” Antologiji PREDZMAJEVSKE srpske poezije za decu Du{ana Radovi}a (1984) predstavqati samo jedna pesma – „Nesta{ni de~a- POEZIJE ZA DECU ci” Jovana Gr~i}a Milenka. Uz to, me|u nastavnim programima za prvi ciklus obrazovawa (NP 2004, SA@ETAK: Ciq teksta je da poka`e frekvenciju naj- NP 2005, NP 2006) samo onaj za tre}i razred pro- ~e{}ih imenica zastupqenih u predzmajevskoj poeziji za pisuje kao obaveznu pesmu koja pripada predzmajev- decu, kao i da ponudi weno tuma~ewe. Ono }e ukazati na skom periodu („Cic” Branka Radi~evi}a). Sve po- to kako se na nivou frekvencije leksema ogledaju: 1) {iri menuto kazuje da je, ako se uzme u obzir kwi`evno- istorijsko-politi~ki kontekst; 2) kwi`evnoistorijska istorijski zna~aj koji predzmajevsko pesni{tvo kretawa u srpskoj literaturi; 3) istorijski posredovana ima, jedan od va`nih zadataka wegova detaqnija figura implicitnog ~itaoca. analiza. Ona treba egzaktnije da poka`e u ~emu se KQU^NE RE^I: poezija za decu, predzmajevski peri- sastoji kontinuitet srpske poezije za decu, a da od, leksika, frekvencija, prosvetiteqstvo, romantizam, istodobno, kao nali~je tog kontinuiteta, pomogne istorija kwi`evnosti, nacija, religija u ocrtavawu pravaca inovacije unutar we. Uvod S druge strane, poeziji za decu se retko prila- zilo sa ~isto lingvisti~kog ili lingvostilisti~- Te{ko se mo`e re}i da je predzmajevski period1 kog stanovi{ta (npr. Kova~evi} 2008; Milanovi} u poeziji za decu u fokusu kwi`evnoistorijskih 2008; Petrovi} – Vukomanovi} Rastegorac 2014), istra`ivawa, antologi~arskih poduhvata ili sa- iako takav pristup mo`e da bude vi{e nego kori- stan. Posebno kad se u obzir uzme uzrasna razli- 1 Period razumevamo kao vremenski ome|en pojavom prve srp- ~itost po{iqaoca i recipijenta poruke, koja, iz- ske pesme za decu, „Melodije k prole}u” Z. Orfelina (1765), i pokretawem Zmajevog lista Neven (1880). Vi{e o tome u: Vu- vesno, zahteva prilago|avawe komunikacionog ko- komanovi} Rastegorac 2016: 1–10. da. Kroz tuma~ewe prisutnosti odre|enih jezi~kih 70 pojava mo`e se videti i uticaj istorijskog kontek- ruskog tla, koji je bio veza sa pravoslavqem, poka- sta na stvarala{tvo odre|enih autora. On se dâ uo- zao se kao ~inilac o~uvawa srpskog nacionalnog ~iti na fonetskom ili morfolo{kom nivou u iz- identiteta. Ruskoslovenski idiom bi}e kasnije boru jednog ili drugog oblika (naro~ito u perio- oboga}en uplivom govornog srpskog jezika, pa je za dima jezi~kih previrawa); on se mo`e, nesumwivo, ovo vreme osobena koegzistencija normi ruskoslo- videti i na leksi~kom planu. Tako, analizom fre- venskog, slavenosrpskog i srpskog narodnog jezika. kvencije leksema u odre|enom korpusu tekstova mo- Srpska kwi`evnost otvorila se za uticaj ruske li- `emo dobiti celovitiji uvid u strukturu leksi~- terature, a klasicizam krajem 18. i po~etkom 19. kog sistema. Naro~ito je va`na frekvencija imeni- veka u woj postaje dominantna stilska formacija. ca jer one naju~estalije „defini{u konceptualni Wene odlike bi}e, izme|u ostalog, prisustvo veza prostor u kojem se autor kre}e i jasno ga izdvaja- sa gr~kom i rimskom mitologijom i kwi`evno{}u, ju od drugih autora. Isto tako, naju~estaliji ono- kao i usvajawe elemenata renesansne poetike (@iv- masti~ki pojmovi defini{u kako geografski pro- kovi} 1994: 220). stor u kojem se autor kre}e, tako i zna~aj pojedinih Kad su se napori stanovni{tva usmerili na bor- li~nosti koje autor u svojim delima pomiwe” (Ko- bu za nacionalno oslobo|ewe, u ukr{taju prosve- sti} – Milin 2005: XI–XII). titeqske te`we za demokratizacijom znawa i, doc- nije, romanti~arske pohvale narodnom duhu javqa se te`wa za funkcionalnijim kwi`evnim idiomom. Istorijski kontekst predzmajevske poezije Konkurencija normi se zao{trila u „prednacio- nalnom” periodu (Tolstoj 2004: 105): slavenosrp- Ruski filolog Vladimir Gutkov (2005: 148–149) ski opstaje kao jezik crkve i gradske bur`oazije, kazuje da su „lingvisti~ki, socijalno-istorijski i dok Vuk Karaxi} bira put stvarawa kwi`evnog je- istorijsko-kulturni faktori u istoriji jezika po- zika koji }e omogu}iti obrazovawe {irokih masa vezani u organsku celinu”. Naj{iri istorijski i temeqniju izgradwu nacionalne kulture. Pre- kontekst jezika predzmajevske poezije sezao bi do vlast uzima nacionalno usmeno stvarala{tvo, a ograni~avawa privilegija koje su Srbi dobili u uticaj narodne pesme vidqiv je ve} na ravni pesni~- Austrougarskoj u vreme seobe. Ono je podstaklo ke simbolike, pa Branko Radi~evi} „peva sa ose}a- srpsku elitu u prvoj polovini 18. veka da se okrene wem i saznavawem deteta, upravo – prvobitnog ~o- Rusiji kako bi se odbranila od katoli~ke propa- veka, koji animisti~ki i panteisti~ki do`ivqava gande i {kolskih reformi be~kog dvora.2 Jezik sa prirodu i pojave u woj” (@ivkovi} 1994: 175). Ovde tek skiciranom istorijskom, jezi~kom i 2 Zainteresovanost za obrazovawe srpske omladine korene kwi`evnom kontekstu predzmajevske pesme treba ima u prosve}enom apsolutizmu – podstaknuta je potiskivawem dopisati i onaj kontekst koji se ti~e implicitnog vojnih i isticawem ekonomskih interesa, preorijentacijom od problema spoqne ka problemima unutra{we politike. Ciqevi ~itaoca, preciznije – dominantne slike deteta u reformi postaju „pove}awe broja podanika, podizawe wihovog odre|enom vremenu. U najkra}em: prosvetiteqstvom `ivotnog standarda i ekonomskog potencijala”, a dugotrajnost preovla|uje slika deteta kao nedoraslog bi}a „u rezultata „mogla se obezbediti jo{ jednim represivnim pote- zom – reformom osnovnog obrazovawa, do tada prepu{tenog cr- ~iju du{u treba ulivati savete i znawa; od wega kvi” (Timotijevi} 2006: 70, 76). se ne o~ekuje druga mentalna aktivnost osim po- 71 slu{nosti i bespogovorne spremnosti da bude vo- 3) imenice poluslo`eni~kog tipa (biser-suza (JSb |eno rukom odraslog” (Opa~i} 2011: 14). S druge 140)) uzimaju se kao jedna odrednica (ali zumbul strane, romantizam }e doneti koncept deteta kao i cvet kao dve ako je pisano npr. zumbulu cvetu, nevinog bi}a koje ima pristup uzvi{enom, koje po- kao u JSb 155). Negativne posledice prve dve stav- seduje ose}ajnost i ~istotu izgubqenu za odrasle ke bi}e donekle neutralisane kroz zasebno tuma- (up. Kon 1991: 40). ~ewe prisustva vlastitih imena. Pojavne oblike leksema („teku}e re~i”) treba- lo je podvesti pod jednu odrednicu, pri ~emu se ja- Metod vqaju novi problemi: pravopisna i fonetska neujed- na~enost, supletivni oblici leksema i sl. U vezi U daqem tekstu pokaza}emo koje su lekseme naj- s tim va`ne su slede}e napomene: 1) zbirne imeni- vi{e kori{}ene u poeziji predzmajevskog perioda, ce (deca, unu~ad) tretirane su zasebno; 2) pod jed- a pretpostavka je da }e nas taj korpus uputiti na nu odrednicu su podvedene fonetske/pravopisne va- to kako se dominantni prostor predzmajevske pesme rijante jedne iste re~i (srdce i srce – JSb 143 i za decu mo`e razumeti kao rezultat ukr{taja naj- G 82), kao i supletivni mno`inski oblici lekse- mawe tri gore pomenuta faktora: 1) {ireg isto- ma oko i uho (o~i, u{i). Poimeni~eni pridevi su rijsko-politi~kog konteksta; 2) jezi~kih i kwi`ev- posmatrani kao imenice (vi{wi, dobro i sl.). noistorijskih kretawa; 3) prilago|avawa izraza recipijentu, pri ~emu je slika o wemu istorijski posredovana. Rezultati i wihova analiza Lematizovawe teksta (svo|ewe teku}ih re~i na wihov osnovni oblik) sprovedeno je, usled neveli- Kad se osmotre naj~e{}e imenice u predzmajev- ke obimnosti na{eg korpusa, ru~no. Korpus su ~i- skoj poeziji (v. prilog), ~ini se da bi se one mogle nile re~i pesama za decu iz spiska izvora datog na klasifikovati na slede}i na~in: 1) delovi tela; kraju rada. On obuhvata naslove i tekstove pesama, 2) porodica i rodbinski odnosi; 3) biqke i `ivo- a ne obuhvata predgovore, pogovore, autorove napo- tiwe; 4) ne`iva priroda; 5) religijski pojmovi; 6) mene uz tekst, kao ni tekstove motoa. Pesme koje emocije i du{evna stawa; 7) vlastita imena. Nema- se ponavqaju u vi{e publikacija uzete su samo jed- li broj pojmova izmi~e ovakvoj semanti~koj klasi- nom u obzir. Re~i su transkribovane i date po sa- fikaciji: svet, pesma, ~ovek, dan, glas i druge. vremenom pravopisu. Imenice koje ozna~avaju delove tela nose bogat U frekvencijskim re~nicima osnovnu jedinicu (ali u velikoj meri rabqen) stilski potencijal. ~ini re~, definisana kao sadr`aj izme|u dve beli- Gotovo da se unutar ovih pesama mo`e postaviti ne u pisanom tekstu. Takav, pisawem odre|en pri- znak jednakosti izme|u oka i vrednosti vida, ruke stup ima nekoliko posledica: 1) li~na imena i i dela, nogu i kretawa ili putovawa (fizi~kog ili prezimena uzimaju se kao posebne odrednice (Mar- onog „kroz `ivot”); glava se povezuje s mi{qewem, ko i Kraqevi} (MP[ 11)); 2) delovi geografskih srce i grudi s jakom ose}ajno{}u i du{evnom/mo naziva koji se sastoje iz dve re~i se tako|e uzima- ralnom (ne)~istotom, lice s onim {to je najvred- ju kao zasebne odrednice (Novi i Sad (JSb 156)); nije na ~oveku. Me|u imenicama koje ozna~avaju 72 rodbinske odnose naj~e{}e su one koje imenuju glav- sti i manu lukavosti – poja~ano prisustvo figure ne ~lanove porodice. Iako ne ozna~ava rodbinski jelena gotovo da iznena|uje. Pre bismo o~ekivali odnos, bliska ovoj grupi je imenica car – gdekad da se u basnama pojavi vuk ili zec i sl. Jelen ovde se on vidi kao otac nacije ili dr`ave, kao neko simbolizuje rawivost i ~esto mu je dodeqena ulo- ko brine za podanike (up.: BogüșCara postavio, / ga plena oko kojeg se zveri bore. Ipak, on je i ote- Otca svoimü podanikomü; / Glavu Mu ș okrunio, / lotvorewe lepote, a ta je lepota donekle omalova- Krunomü ~esti, s˙énomü dikomü JSd 52). O hijerar- `ena u pore|ewu s utilitarno{}u. U jednoj basni hiji vrednosti pone{to mogu kazati i slede}e ~i- jelen koji se `ali na ru`no}u svojih nogu, a hvali wenice: imenica srce znatno je frekventnija od ime- rogove, gubi `ivot upravo zbog ovih drugih – onda nice glava (odnos je 102 : 42), majka ~e{}a od ime- kad se wima zaplete u grawe, lovci ga susti`u. Ko- nice otac (89 : 55), a sin od imenice k}er (47 : 25). risnost je iznad svega i u vezu s tim se mo`e dove- Imenice koje ozna~avaju `ivu i ne`ivu priro- sti ~esto prisustvo p~ele, nedvosmislenog simbo- du daju atmosferi~ni okvir pesmama, ali neke od la rada i marqivosti. wih ponekad progovaraju i o protagonistima stiho- Kad je re~ o ne`ivoj prirodi, osim antonimskog va. Kad je re~ o biqkama, istaknuto mesto zauzima para zemqa – nebo ~esti su oni pojmovi koji suge- leksema cvet (i, s wom, zbirna imenica cve}e), ko- ri{u bu|ewe biqnog i `ivotiwskog sveta (zora, ja ima zadatak da asocira na lepotu (vizuelnu, ol- prole}e, sunce). O~evidno je insistirawe na svetlo- faktivnu). Ba{ to {to nije re~ o odre|enoj vrsti sti (zvezda, zrak, jutro), dok je zima tek antite- cveta trebalo bi da ostavi poqe asocijacija otvo- za mnogo prisutnijem prole}u (72 : 18). Gora i po- renim, ali ga, nasuprot tome, zatvara i cvet po- qe konotiraju ~istu prirodu i zelenilo, odnosno staje jedna od najbezli~nijih leksema unutar ovih otvoreni prostor i slobodu. Wima, pojmovima koji pesama. Leksema ptica ima sli~an usud: iako nosi opisuju prostorni okvir unutar kojeg se dete kre- konotaciju slobode i vezanosti za vi{e sfere po- }e, mo`da bi se moglo dodati i selo, jer ruralno stojawa, ona, opet, ostaju}i tako neodre|ena, posta- okru`ewe preovladava u analiziranim tekstovima. je nedovoqno upe~atqiv simbol. Gotovo da se mo`e Unutar pesama, dakle, dete je ponajvi{e okrenu- re}i kako ba{ na pozadini ~estog kori{}ewa ovih to prirodi, ali je mo`da u jednakoj meri okrenuto leksema stilsku vrednost dobija upotreba konkret- – Bogu. Otud je imenica Bog i naj~e{}a imenica u nijih naziva (kod Jovana Gr~i}a pojava raznovrsnog na{em korpusu, a toj bi frekvenciji vaqalo dodati personifikovanog biqa, laste ili {eve i sl.). Le- veliku u~estalost sinonimnih leksema (Gospod, ksema lav svoju u~estalost umnogome duguje stiho- tvorac), u~estalost vlastite imenice Hrist, te vanim basnama Qubomira Nenadovi}a. Lik lava, uzeti u obzir i da je imenica duh gdegde kori{}ena koji jednodimenzionalno otelotvoruje snagu, u Ne- kao deo naziva tre}eg lica Svete Trojice. Briga nadovi}evim tekstovima je, ~ini se, bitan jer au- za du{u, koja se iskazuje naj~e{}e kroz molitvu tor kao zna~ajan dru{tveni problem vidi (zlo)upo- Bogu, ima bitno mesto u ovim pesmama, me|u koji- trebu sile. Na glavnu manu koja u wegovim basna- ma su neke tek parafraze molitve (up. JSd 20, ma biva kritikovana ukazuje ~esto prisustvo lekse- MP[ 79, PD 28 itd.). U krug religijskih pojmova me magarac. Daqe, dok je u leksemi lisica ambi- svrstava se i an|eo, koji je po~esto an|eo ~uvar / valentan lik – jer poseduje i vrlinu snala`qivo- hraniteq, a jedna od frekventnih imenica je raj, 73 koji ozna~ava ne samo hri{}anski raj ve} lepo me- rinka, Du{an, Du{ko, @arko, Jovan, Jovica, Joca, sto uop{te ili duhovno bla`enstvo. Leksema sla- Krunosava, Leposava, Qubosava, Milivoje, Milo- va neretko se upotrebqava u pohvalu Bogu, sveci- sava, Mil~e, Miodrag, Pero, Radivoj, Rado, Smiq- ma i sl., pa se mo`e svrstati me|u navedene (kao i ka, Steva, Stevan; 2) imena izmi{qenih likova ne{to re|a hvala). U usku vezu s ovim pojmovima (odraslih): Abdulkari, Bla`, Gojko, @ivan, Jawa, mogu se dovesti oni koji nose eti~ke konotacije: Jela, Kec, Kosta, Luka, Qutica, Miqo, Nasta, voqa, milost, te antonimski par poimeni~enih Pav[a]o, Petko, Pi{ta, Sava, Suqo; 3) imena isto- prideva dobro – zlo (21 : 20). Upotreba imena Sa- rijskih li~nosti: Dioklecijan, \an Belini, Ezop, va na u~estalosti ima da zahvali delimi~no i tome Neron, Palma, Plutarh, Rafaelo, Ticijan, Trajan, {to u wu ulazi pomen Svetog Save. Ra{ireno{}u Herder; 4) imena svetaca: Dmitar, \ura|, Lazar, ovih, religijskih pojmova mo`e se objasniti i pri- Nikolaj, Paraskeva, Sava, Stefan, Uro{; 5) ime- sutnost lekseme grob – budu}i da je briga za du{u na poreklom iz Biblije: Adam, Gavrilo, Eva, Ema- ovde neretko skop~ana s podse}awem na ~ovekovu nuil, Irod, Isus, Josif, Juda, Lazar, Marija, Moj- smrtnu prirodu. Leksema smrt, kao i grob, nosi ko- sej, Nestor, Nikodim; 6) imena iz slovenske i gr~- notacije prolaznosti i bezvrednosti ovog sveta, te ta- ke mitologije: Perun; Apolon;4 7) imena geograf- ko i ukazivawe na imperativ moralne ~istote. Iako skih pojmova: Vavilon, Vitlejem, Jerusalim, Novi je prisutna vi{e nego {to bi se to o~ekivalo u Sad, Sombor, Titel; Aton, Sion, Fru{ka gora; poeziji za decu, wena frekvencija je znatno mawa Dunav, Jordan, Sava, Ubavac; Egipat, Italija, Sr- u odnosu na antonimnu leksemu `ivot (46 : 22). bija; 8) prezimena: Kraqevi}, [tiqanovi}, Rado- I pored pomiwawa smrti ili aluzija na wu, ve} ni}, Sveti}, O{tronokti}.5 imenice koje ozna~avaju ne`ivu prirodu, floru i Naj~e{}a su imena dece. Me|u wima, o~ekivano, faunu nagove{tavaju osnovno raspolo`ewe ovih pe- jedan deo ~ine hipokoristici (poput Vidica, Mil- sama – sre}u i radost. Qubav ~esto nosi eti~ke ko- ~e, Steva). Kad je re~ o imenima izmi{qenih li- notacije, kao jedna od fundamentalnih vrlina. U kova, ona su naju~estalija kod \or|a Rajkovi}a, ko- ovoj poeziji ~esto nalazimo pojmove koji su kontra- ji u Nadpisima daje koncizne a duhovite portrete stirani: na jednoj strani stoje mir (28), milina (20) qudi; wihova imena su ~esto dodatno motivisana i nada (16), na drugoj beda (22), jad (24) i muka (23). smislom poetske crtice ili `eqom za rimom: advo- Nije bez zna~aja to {to je wihova frekvencija pri- kat kome zbog grehova Bog mo`da ne}e primiti li~no ujedna~ena, {to se vidi iz brojki navedenih ruku preziva se O{tronokti}, jedan junak nosi u zagradama. Jer, na pozadini ~este upotrebe lekse- ime Kec da bi se ostvarila rima sa zec i sl. ma s pozitivnim konotacijama ocrtava se nezadovoq- Odre|eni broj imena ukazuje na prisutnost reli- stvo ovim svetom i vi|ewe kako je on nestalno i ne- gijskog podteksta u pesmama za decu koje pripadaju sigurno – na sre}u, kratko – stani{te.3 ovom periodu. Naj~e{}e se pojavquju Isus i Irod Onomasti~ki sloj predzmajevske poezije ~ine: 1) 4 Prisutan je i naziv za podzemni svet (Had), ali se on po imena dece: Velimir, Vida, Vidica, Vidosava, Da- pravilu pi{e bez h i malim po~etnim slovom. Up. adü JSd 32, ada BP 12. 3 Up.: „Kadü svetü ovaé bű o b’ stanakü na{ü ve~itűé, / Mo- 5 Postoje i imena koja ne potpadaju ni u jednu od ovih kate- gli bű se gdi{to nanü i potu`iti. / Onüșistomü puta na{egü gorija, poput imena manastira Ravanica, koje bele`imo kod Jo- preno}i{te, – / Doma}u udobnostü ko }e tu da i{te!?” \R 30. vana Suboti}a. 74 (7), zatim Adam (6) i Marija (5), te Josif (3) i (ar- Jerusalim; reka Jordan; Aton, Sion; Egipat (u ve- hangel) Gavrilo (2). Ostala imena se javqaju po zi s Josifovim bekstvom pred Irodom)), ili se od- jedanput. Vaqa primetiti kako pomenuta imena nose na one pojmove koja se nalaze u Srbiji (Novi evociraju povla{}ena mesta u Bibliji i hri{}an- Sad, Sombor; Fru{ka gora; Dunav, Sava). skom predawu: legendu o postawu i praroditeqski greh koji pobe|uje Hristova `rtva; zemaqsku poro- dicu Bogo~oveka, wegovo ro|ewe i Irodovo ubija- Zakqu~ak we mladenaca; Judino ime podse}a na izdajstvo Hrista, a ime jeretika Nestora priziva u svest iz- Svest o istorijskom kontinuitetu, zajedno s is- dajstvo hri{}anskog u~ewa. povedawem pravoslavne vere, bila je temeq srpskog Posebnu grupu ~ine imena svetaca, me|u kojima nacionalnog identiteta u vremenu postojawa pred- se nalazi i Paraskeva (Srbima verovatno bliska zmajevske poezije. Religiozna inspiracija je, tako, zato {to su wene mo{ti le`ale u Beogradu). Od zaslu`na za to da najfrekventnija imenica u ovoj imena koja se vezuju za mitologiju pojavquje se samo poeziji bude Bog, kao i da se me|u stihove ugrade Perun, vrhovni slovenski bog, odnosno Apolon, bog biblijska imena i imena svetaca. Otuda ~itava jed- svetlosti u gr~koj mitologiji. Kod Jovana Sunde- na linija pesama religioznog nadahnu}a – od J. ~i}a se Perun pojavquje kao sinonim za jednog bo- Sunde~i}a, preko Bo`i}nih pesama, do P. Despo- ga, koji vlada svime, a kod \or|a Rajkovi}a je ime tovi}a – koja }e svoje trajawe nastaviti u Zmajevom sme{teno u moralisti~ki kontekst ciklusa „Iskri- opusu, a znatno sti{anije i u docnijem srpskom pe- ce”. Petar Despotovi} Apolona uzima kao proto- sni{tvu za decu. tip paganskog bo`anstva, koje stoji nasuprot oda- Postoje, me|utim, oni aspekti pevawa koji se nosti hri{}anskoj veri. prete`nije mogu tuma~iti u`im kwi`evnoistorij- Istorijske li~nosti se mawim delom vezuju za skim razlozima. Izvesno je da upotreba imena isto- umetnost. Kod Jovana Suboti}a nalazimo imena re- rijskih li~nosti koje pripadaju antici i renesan- nesansnih slikara kao onih ~ija se dela uzimaju za si, imena gr~kog boga ili naziva za podzemni svet, savr{enstvo lepote; na drugoj strani, Qubomir Ne- nose odjek srpskog klasicizma; ~esto rabqena gru- nadovi} u jednoj svojoj stihovanoj basni pomiwe Ezo- pa leksema kojima se iskazuju emocije i du{evna pa, koje je sinonim za navedeni kwi`evni `anr; \or- stawa mo`e imati veze s pesni~kim `anrom uop- |e Rajkovi} upu}uje na filozofa Herdera, ~ije je {te, ali se wihova upotreba mo`e posmatrati i delo obele`ila epoha prosvetiteqstva. Prilikom kao upliv romanti~arske poetike. U ve}oj meri ta- sme{tawa u kontekst odre|enih istorijskih zbiva- ko se mogu razumeti spomiwawe Marka Kraqevi}a wa, Petar Despotovi} upotrebqava imena rimskih ili Stefana [tiqanovi}a, koji se povezuju sa srp- vladara (Dioklecijana i Nerona). U wegovim i skom usmenom tradicijom i (sredwovekovnom) isto- [ap~aninovim pesmama pojavi}e se i dve srpske, rijom. skoro mitske figure – Marko Kraqevi} i Stefan Iako su `ivotiwe uobi~ajeni gosti u de~jem pe- [tiqanovi}. sni{tvu, povi{enu frekvenciju leksema koje ih Geografski pojmovi naj~e{}e imaju biblijski ozna~avaju u predzmajevskoj poeziji treba videti i odnosno hri{}anski podtekst (Vavilon, Vitlejem, kao trag ja~eg prisustva basne, koje je u velikoj me- 75 ri uslovqeno prosvetiteqskim tendencijama i ta- ma), ~lana porodice i odre|enog rodbinskog odnosa da preovla|uju}om slikom deteta. U tom se kqu~u mogu se videti kao kretawe unutar znatno ome|enog onda mo`e ~itati i sna`nija frekvencija leksema prostora de~jeg iskustva, koje je pogledom na dete koje ozna~avaju pojedine `ivotiwe. Wihova upotre- odre|eno. No, ~ini se da tu nije re~ (samo) o uti- ba ukazuje na probleme u dru{tvu ili ne`eqene caju tog pogleda, jer bi ove lekseme najverovatni- mane, a u krajwoj liniji sugeri{e i odre|eni si- je bile, i jesu, deo (svake) pesme, u velikoj meri stem vrednosti. ^esto kontrastirawe dobra i zla, nezavisno od istorijskih okolnosti. One, naime, te upotreba leksema smrt i grob u uskoj su vezi s obrazuju univerzalni prostor ~ovekovog pevawa (i moralnim oblikovawem mladog ~itaoca. S druge postojawa), koji je u ve}oj meri (nikako i sasvim) strane, romanti~arski koncept deteta kao nevinog nepodlo`an uticaju vremena, koji je, dakle, makar i ose}ajnog bi}a obi~no se otelotvoruje kroz nepo- donekle – aistorijski. srednost kontakta s prirodom, a to je uslovilo i ~e{}u upotrebu leksema koje ozna~avaju `ivu i ne- `ivu prirodu; to va`i i za ~estu upotrebu lekse- IZVORI ma koje su vezane za religiju, kao {to su raj ili an|eo i sl. Bliske ovim leksemama su one koje sti- Aberdar, Milan Kujunxi} [MKA]. \a~ki jadi. Pr- hove boje vedrim raspolo`ewem – to su lekseme ko- vi jek. Beograd: Dr`avna {tamparija, 1868, 47. je ozna~avaju pozitivna ose}awa ili insistiraju na Vladislav [V]. Oj oblaci. Stevan Popovi} (ur.). svetlosti i bu|ewu prole}a – i wihova se upotre- Slike i prilike. Pe{ta: Brzotis Viktora Ho- ba mo`e povezati sa dominantno vedrim pogledom rawskoga, 1872, 28. na svet u poeziji za decu uop{te.6 Trag (univerzal- Gruji}, Nika. Majska pesma. Stevan Popovi} (ur.). nijeg) prilago|avawa recipijentu mo`e se, tako|e, Venac pesama. Pe{ta: Brzotis Viktora Horaw- videti i u frekventnijem prisustvu imenâ dece, jer skoga, 1872, 18. uvo|ewe odre|enog de~jeg lika (koji se potom ime- Gr~i} Milenko, Jovan [JG]. Prole}e (ciklus). Pesme. nuje) na razli~ite na~ine uvodi u igru identifi- Be~: Tiskarna L. Sommera i druga, 1869, 159–199. kaciju ~itaoca sa wim.7 Dejanovi}, Strina Draga [SDD]. Srpkiwa sam. Ste- Na kraju, vaqa re}i i ovo: u~estalo kori{}ene van Popovi} (ur.). Venac pesama. Pe{ta: Brzo- lekseme sa zna~ewem dela tela (koje se onda upo- tis Viktora Horawskoga, 1872, 65–66. trebqavaju u lako prozirnim metafori~kim veza- Despotovi}, Petar [PD]. Neven ili Pesme za decu. Sombor: [tamparija A. Vagnera i drugara, 1865. 6 Takav pogled nije, razume se, u woj jednom za svagda zadat; pesni{tvo za decu posle Drugog svetskog rata je jednim delom Despotovi}, Petar [PD2]. Na uranku. Jutrewi ra- i izgradilo svoj identitet na tematsko-motivskom osloba|awu dovi. Ve~erwa pesma. Prole}na pesmica. Ribi- od pre}utnih konvencija zmajevskog de~jeg pesni{tva (npr. za ca. Veselost. Stevan Popovi} (ur.). Venac pesa- pevawe o `ivotu deteta u nestabilnoj porodici kod Milovana Danojli}a up. Qu{tanovi} 2009: 279). ma. Pe{ta: Brzotis Viktora Horawskoga, 1872, 7 Ipak, ve} poja~ana prisutnost odre|enog imena mo`e biti 8–11, 16–17, 34–35. uslovqena konkretnijim istorijskim faktorima (za distribu- Ilij}, V. J. VJI . Ti~ica. Golub 10 (1879). Som- ciju imena v. npr. Ivi} 1998: 158), budu}i da s promenom domi- [ ] nantnih imena u stvarnosti mo`e do}i i do promene unutar bor: Kwi`ara Milivoja Karaka{evi}a, 1879, (prete`no realisti~ki motivisane) pesme. 145. 76

Jovanovi}, Vl. M. [VMJ]. Mali Joca. Jogunica. Do- O[rfelin], Z[aharija][ZO]. MELODIA kь PRO- bar |ak. Golub 3, 5, 8 (1879). Sombor: Kwi`ara LE]ЬЮ. Vь Venecii : kodь Dimitria Teodosia. Milivoja Karaka{evi}a, 33–34, 68–69, 117. Pavlovi}, Damjan [DP]. Maj. Stevan Popovi} (ur.). Mila{inovi}, Steva [SM]. Jutrom. Stevan Popo- Venac pesama. Pe{ta: Brzotis Viktora Horaw- vi} (ur.). Venac pesama. Pe{ta: Brzotis Vikto- skoga, 1872, 17–18. ra Horawskoga, 7. Popovi}, Aleksa [AP]. De~ko i tica. Dete i mati. Milovanov, Luka [LM]. Mojoj djeci na majales. Na Stevan Popovi} (ur.). Venac pesama. Pe{ta: Br- kwi`icu za novoqetni dar. Opit nastavlewa zotis Viktora Horawskoga, 1872, 27–28, 57. k Srbskoj sli~nore~nosti i slogomjerju ili pro- Popovi}, Jovan Sterija [JSP]. Ustaj, ustaj, Srbine. sodiji. Be~: [tamparija Jermenskoga manasti- Stevan Popovi} (ur.). Venac pesama. Pe{ta: Br- ra, 1833, 76–78, 85–86. zotis Viktora Horawskoga, 1872, 70. Nenadovi}, L bomir P. QN . Korn ~a. \a~e i ю [ ] я Popovi}, Mita [MP]. U gori. Sre}a. Srpstvo. Ste- sre}a. Sovulяga. Divlяяbuka i ru`a. Kobacь i van Popovi} (ur.). Venac pesama. Pe{ta: Brzo- kukavica. Lafь, magaracь i lisica. Petao i dia- tis Viktora Horawskoga, 1872, 15–16, 63–64. mant . Kur k , bikovi i lisica. Laf i maga- ь я ь ь Popovi}, Mita [MP2]. Darovi od prirode. O Vi- racь. Rastь i trske. Pasь i nygova senka. Lafь dovu-dnu. U gori. Odabrane pesme Mite Popo- i mi{ . Bolestan gavran . Medved i p~ele. La- ь ь ь ь vi}a. Pan~evo: Naklada kwi`are bra}e Jovano- fica i lisica. len . Ezop i magarac . Lisica Є ь ь ь vi}a, 1874, 323–325, 368–369. i tigarь. Kosь u kavezu. ^vr~akь i mravi. Єlenь i loza. Lisica i gro`|e. Gavran i lisica. Dve Popovi}, Mita [MP3]. Golub. Mali Steva. Druga- ь rice. Golub 1, 2, 7 (1879). Sombor: Kwi`ara Mi- `abe. Lisica i petao. Divlый veparь i lisica. Laf i lisica. Laf i medved . Magarac i `a- livoja Karaka{evi}a, 1879, 1–2, 17, 107–109. ь ь ь ь Popovi}, Stevan SP . Volim. [ta je zvezda? ^e- be. Tu|e pery. Magaracь. Slavuй i kukavica. La- [ ] f i zec . Lisica i kupina. Lisica i laf . Pe- tir godi{wa vremena. Mrav. Tica. Rajko i ri- ь ь ь bica. Kradqivac i pseto. Domovina. Junak. Ste- sme. Zemun: Izdao i pe~atao I. K. Sopromь, 1860, 17–18, 83–84, 91, 114–116, 148–152, 192–214. van Popovi} (ur.). Venac pesama. Pe{ta: Brzo- Nepoznati autor [BP]. Pysnь pervaA. Pysnь vto- tis Viktora Horawskoga, 1872, 7–8, 11–14, 27–28, raA. Pysnь trэtaA. Pysnь ~єtvєrta. Pysnь pA- 33, 46, 66–68. taA. Pysnь {эstaA. Pysnь sэdmaA. Pysnь osmaA. Popovi}, Stevan [SP2]. Moje selo. Kova~u. Rano Pysnь svAtitelю Savvy. Bo`i}ne pqsne za srb- rani! Slike i prilike za odraslu srp~ad. U Pe- sku pravoslavnu юnostь. Zemun: Pe~atnьomь I. {ti: V. Horwanski, 1872, 1–2, 21–22, 35. K. Sopronovomь, 1862, str. 5–20, 27–28. Radi~evi}, Branko [BR]. Putnik na uranku. Putnik Nepoznati autori [G]. Dobra seja. \a~ko kolo. Pu- i tica. Cic! Ajduk. Molitva. Rane. Pesme. Be~: {tawe zmaja. Pesma na po~etku {kole. Dr`i red! Jermenski manastir, 1847, 6–12, 15–16, 20–23, Na igrali{tu. Sneg. Golub 4, 6, 9, 10, 11, 12 42–43, 49–54. (1879). 57, 81–82, 89, 129–130, 152, 170, 186. Raйkovi}ь, \or|e [\R]. Basne. Iskrice. Nadpisi. Ne{kovi}, Mita [MN]. Pogodi. Stevan Popovi} Proizvodi u stihovima. Pesme (ciklusi). Єdь i (ur.). Slike i prilike. Pe{ta: Brzotis Viktora medь. U Novomy Sadu: U Pe~atnьi d-ra Danila Horawskoga, 1872, 59. Medakovi}a, 1858, 1–42. 77

Suboti}, Jovan [JSb]. Vidosava. Pysme za malu dy- Kova~evi}, Milo{. Mimolo{ki jezi~ko-stilski ~icu (ciklusi). Srbin (pesma). Dyla Jovana Su- postupci u vukovoj azbuci Du{ana Radovi}a. bboti}a. Kwiga I. Pysne lirske. U Karlovci: U Kwi`evnost za decu u nauci i nastavi. Jago- mitropolitsko-gimnazijalnoj Tipografiji, 1858, dina: Pedago{ki fakultet, 2008, 91–103. 1–4, 140–165, 275–276. Kosti}, Aleksandar, Petar Milin. Frekvencijski Sunde~i}, I. [JSd]. Nizь dragocynogь bisera ili re~nik Todora Manojlovi}a. Kw. 1. Zrewanin: Duhovne i moralne pysme za dycu. Zadar: Knьi- NB @arko Zrewanin, 2005. gope~atnьa Br. Battara, 1856. Qu{tanovi}, Jovan. Brisawe lava. Novi Sad: Dnev- ]iri}, Isa [I]]. Tri pitawa. Stevan Popovi} (ur.). nik, 2009. Venac pesama. Pe{ta: Brzotis Viktora Horaw- Milanovi}, Aleksandar. Radovi}ev jezik i Radovi} skoga, 1872, 6. o jeziku. Aleksandar Jovanovi} i Dragan Hamo- ]iri}, Isa [I]2]. Golub i ~ela. Stevan Popovi} vi} (ur.). Du{an Radovi} i razvoj moderne srp- (ur.). Slike i prilike. Pe{ta: Brzotis Viktora ske kwi`evnosti. Beograd: U~iteqski fakul- Horawskoga, 1872, 16. tet, 2008, 209–222. Utje{anovi}, Ogwen [OU]. Nepozvani gost. Stevan NP 2004. Pravilnik o nastavnom planu i programu Popovi} (ur.). Venac pesama. Pe{ta: Brzotis za prvi i drugi razred osnovnog obrazovawa i Viktora Horawskoga, 1872, 51. vaspitawa. Prosvetni glasnik 10 (2004), 2–10. [ap~anin, Milorad Popovi} MP[ . Molitva pre [ ] NP 2005. Pravilnik o nastavnom planu i progra- nauke. Dela milosti duhovne. Molitva pred po- sao. Bo`i}. Mali Pero. Pred san. Opomena. Mo- mu za prvi, drugi, tre}i i ~etvrti razred os- litva posle sna. Dar dobroj deci. Beograd: U dr- novnog obrazovawa i vaspitawa i nastavnom `avnoj {tampariji, 1867, 3–4, 8–18, 20, 52, 79–80. programu za tre}i razred osnovnog obrazovawa i vaspitawa. Prosvetni glasnik 1 (2005), 2–9. NP 2006. Pravilnik o nastavnom programu za ~e- LITERATURA tvrti razred osnovnog obrazovawa i vaspitawa. Prosvetni glasnik 3 (2006), 4–13. Vukomanovi} Rastegorac, Vladimir. Jezik i stil Opa~i}, Zorana. Antologija srpske poezije za de- poezije za decu predzmajevskog perioda. Doktor- cu predzmajevskog perioda. Beograd: U~iteqski ska disertacija, 2016. fakultet – Microsoft. Dostupno na: http://www. Gutkov, Vladimir P. Slavistika – srbistika. Be- antologijasrpskekwizevnosti.rs/ASK_SR_Azbucni ograd – Novi Sad: @UNS – Vukova Zadu`bina kDela.aspx. Pristupqeno 8. 1. 2016. – Matica srpska, 2005. Opa~i}, Zorana. Naivna svest i fikcija. Novi Sad: @ivkovi}, Dragi{a. Evropski okviri srpske kwi- Zmajeve de~je igre, 2011. `evnosti. Kw. 1. Beograd: Prosveta, 1994. Opa~i}, Zorana. Kwi`evnost za decu i mlade. Petar Ivi}, Pavle. Pregled istorije srpskog jezika. No- Pijanovi} (ur.). Leksikon obrazovnih termina. vi Sad – Sremski Karlovci: IK Zorana Stoja- Beograd: U~iteqski fakultet, 2014, 314–315. novi}a, 1998. Pani} Mara{, Jelena. „Manifest de~je poezije ~u- Jekni}, Dragoqub. Srpska kwi`evnost za decu 1: da” – Bora ]osi} i De~ja poezija srpska, De- istorijski pregled. Beograd: ^igoja {tampa, 1998. tiwstvo 2 (2015), 19–28. 78 Radovi}, Du{an (prir.). Antologija srpske poezi- Prilog: Najfrekventnije imenice je za decu. Beograd: SKZ, 1984. u poeziji za decu predzmajevskog perioda. Timotijevi}, Bo`idar. Ra|awe moderne privat- nosti. Beograd: Klio, 2006. Leksema Frekvencija Leksema Frekvencija Tolstoj, Nikita I. Studije i ~lnaci iz istorije Bog 223 grudi 34 srpskog kwi`evnog jezika. Beograd – Novi Sad: nebo 114 ime 34 @UNS – Vukova Zadu`bina – Matica srpska, 2004. srce 102 zora 34 ]osi}, Bora (prir.). De~ja poezija srpska. Beo- svet 91 an|eo 33 grad – Novi Sad: SKZ – Matica Srpska, 1965. majka 89 dete 33 Hamovi}, Valentina. Neprekidno detiwstvo. No- oko 84 selo 33 vi Sad: Zmajeve de~je igre, 2015. zemqa 74 voda 32 pesma 74 Kolari} 31 Kon, I. S. Dete i kultura. Beograd: Zavod za ud`be- prole}e 72 ~edo 31 nike i nastavna sredstva, 1991. ~ovek 68 vreme 30 Markovi}, Slobodan @. Zapisi o knji`evnosti za de- sre}a 67 qubav 30 cu. Beograd: NIU Interpres, 1973. du{a 66 radost 30 Petrovi}, Ana M., Vladimir M. Vukomanovi} Raste- ruka 64 blago 29 gorac. Osnovne sintaksi~ke odlike Zmajevog i ptica 61 cvet 29 ]opi}evog pesni{tva za decu – poku{aj poredbe- deca 60 zvezda 28 nog pristupa. Branko To{ovi} (ur.). ]opi}evsko sunce 59 lisica 28 modelovanje realnosti kroz humor i satiru. Grac car 57 mir 28 – Banjaluka: Institut für Slawistik der Karl-Fran- dan 56 put 28 zens-Universität Graz – Narodna i univerzitetska otac 55 dar 27 biblioteka Republike Srpske, 2014, 457–476. mater 52 delo 26 Vukovi}, Novo. Uvod u knji`evnost za djecu i omla- glas 49 magarac 26 dinu. Podgorica: Unireks, 1996. cve}e 48 raj 26 lav 48 grana 25 sin 47 dobro 25 Hrist 47 k}er 25 gora 46 rod 25 `ivot 46 danak 24 glava 42 jad 24 grob 42 tvorac 24 poqe 42 breg 23 molitva 41 muka 23 slava 41 re~ 23 lice 40 hvala 23 suza 37 beda 22 Vida 36 zlato 22 79

Leksema Frekvencija Vladimir M. VUKOMANOVI] RASTEGORAC zrak 22 jutro 22 LEKSIKA KAK ZERKALO VREMENI smrt 22 V KONTEKSTE PREDZMAEVSKOÉ sila 21 POÝZII DLß DETEÉ dvor 20 zlo 20 Rezţ me milina 20 Dava obzor naibolee ~asto ispol zuem h san 20 ˙ ü ű suů estvitelünű h v poýzii dl˙ deteé predzmaevskogo pe- brat 19 rioda, a tak`e spisok ispol zuem h imen sobstvenn h, deva 19 ü ű ű tekst prolivaet svet na to, kak formiruets˙ do- kamen 19 miniruţůee prostranstvo predzmaevskoé poýzii. S odnoé no} 19 storonű imeets˙ universalünoe i, v opredelennoé stepeni, potok 19 vneistori~eskoe prostranstvo liriki (kotoroe otra`aet- p~ela 19 s˙ v ~astom prisutstvii leksem, ozna~aţůih ~asti tela, boja 18 ~lenov semüi i t.p.), a s drugoé storonű imeets˙ pros- bra}a 18 transtvo, obuslovlennoe: 1) bolee {irokim istori~eskim voqa 18 kontekstom sohraneni˙ nacionalünoé identi~nosti, ko- dom 18 tora˙ , pomimo vsego pro~ego, osnovana na ispovedanii zima 18 pravoslavnoé verű (i, sledovatelüno, v ýtih stihah ~asto posao 18 ispolüzuets˙ leksema Bog, a tak`e bibleéskie imena i oblak 18 imena sv˙ tű h); 2) literaturno-istori~eskimi tendenci˙- mi, v ramkah kotor h voznikaet predzmaevska po zi Sava 18 ű ˙ ý ˙ (imena sobstvenn e v funkcii reminiscenci anti~nos- sanak 18 ű é ti i Vozro`deni˙ , kak ýho klassicizma, ili imena, ko- noga 17 tor e sv zan s ustno tradicie , kak sled romantiz- trava 17 ű ˙ ű é é ma); 3) prosvetitelüskim i romanti~eskim vzgl˙ dom na Gospod 16 rebenka (na ~to ukazű vaet, naprimer, ~astoe ispolüzo- drug 16 vanie leksem, obozna~aţůih `ivotnű h v klţ ~e basni, ili duh 16 ispolüzovanie leksem, kotorű e obrisovű vaţ t moralünuţ jelen 16 ~istotu rebenka). kolo 16 Klţ ~evű e slova: poýzi˙ dl˙ deteé, predzmaevskié pe- kraj 16 riod, leksika, ~astota, prosvetitelüstvo, romantizm, is- krilo 16 tori˙ literaturű , naci˙ , religi˙ . milost 16 nada 16 hleb 16 80

UDC 821.163.42–31.09 Dikli} A. 1. Hodo~a{}e Nevena Novaka

Nata{a P. KQAJI] Tema Drugog svetskog rata u SFRJ, zajedni~koj O[ „Branko Radi~evi}” dr`avi jugoslovenskih naroda i narodnosti, bila Boqevci – Progar je izrazito popularna kroz odabir kwi`evnih dela Republika Srbija u {kolskoj i doma}oj lektiri. Storije o okupira- noj zemqi ~iji se narod di`e na ustanak, a deca igraju uloge kurira, malih podvi`nika, partizan- GRAD I RAT skih pomaga~a ~itale su se kao dominantna tema u osnovno{kolskom obrazovawu, {to se od devedese- NEVENA NOVAKA – tih godina 20. veka do danas drasti~no promenilo. Od Zvezdanih balada Mire Ale~kovi}, preko VREME I PROSTOR Pri~a o borbi i Titu, ]opi}evi} romana Orlovi rano lete i Do`ivqaji Nikoletine Bursa}a, do U ROMANU Nazorove Ratne proze ili Malog kowovoca An|el- ke Marti} – pionirske generacije su u rasponu od NE OKRE]I SE, SINE 45 godina, barem kada je doma}a kwi`evnost za de- cu i mlade u pitawu, kao dominantnu epohu spozna- ARSENA DIKLI]A I U vali upravo Drugi svetski rat. Danas je ve}ina od ovih naslova na prostoru biv{e Jugoslavije (s izu- ISTOIMENOM FILMU zetkom Branka ]opi}a, koji jo{ uvek odoleva ataku ~itala~ke marginalizacije) lektirski neaktivna, BRANKA BAUERA povu~ena iz upotrebe, na listi za reviziju i rashod SA@ETAK: U ovom radu bavi}emo se hronotopom gra- javnih biblioteka. da Zagreba tokom ratne 1943. godine u romanu Ne okre}i Uz niz naslova i autora koji nisu pre`iveli sud se, sine Arsena Dikli}a i u istoimenom filmu Branka Ba- vremena jer su, uz tendencioznost i sna`nu ideolo- uera. Posmatra}emo kako ideolo{ki izmewen grad posta- {ku obojenost, imali slabu umetni~ku vrednost je zona opasnosti za odbeglog logora{a Nevena Novaka svrstan je i naslov Ne okre}i se, sine Arsena Di- tokom nepuna tri dana lutawa po rodnom gradu. Prati}e- kli}a, u srpskoj obrazovnoj sredini prisutan do po- mo obrise zagreba~kih ulica, usta{ki internat, stanove lovine devedesetih godina pro{log veka. Intere- Nevenovih pomaga~a, zone skrivawa i policijskih zamki, santno je da je ovaj roman nastao 1957. godine na kao tipi~ne hronotope kriminalisti~kih romana i fil- osnovu autorovog filmskog scenarija za film Ne mova. Tako|e, uo~i}emo i simboliku {ume kao zone sigur- okre}i se, sine Branka Bauera, oven~anog 1956. go- nosti i ra|awe sunca kao najavu slobode, sve vreme tuma- ~e}i kako ratno vreme uti~e na postupke stanovnika gra- dine Zlatnom arenom u Puli u kategoriji filmske da, dele}i ih na poslu{nike i pravednike. re`ije. Ako danas pro~itamo Dikli}evu kwigu i KQU^NE RE^I: Ne okre}i se, sine, Arsen Dikli}, odgledamo Bauerov film, suo~i}emo se sa dinami~- Branko Bauer, Neven Novak, Zagreb, Drugi svetski rat, nom, gorkom i bolnom ali plemenitom te`wom od- vreme, prostor beglog logora{a da prona|e svoga sina, otrgne ga 81 od nacisti~kog odgoja i po{aqe ga put sunca, bra- 10. aprila 1941. godine, ulaskom nema~kih trupa u ne}i ga sopstvenim `ivotom. Suo~avamo se i sa grad i progla{ewem Nezavisne Dr`ave Hrvatske. promenama koje rat i nacisti~ka ideologija ~ine Po automatizmu sa Tre}im rajhom, totalitarno Pa- sa rodnim gradom in`ewera Novaka, koji postaje veli}evo dru{tvo preslikava model koji je prisu- zamka, mi{olovka, urbani prostor nasiqa. Suo~a- tan u Nema~koj i drugim okupiranim evropskim vamo se, makar i u naznakama, sa literarnom tema- gradovima, uvode se rasni zakoni za Jevreje i Rome, tizacijom Jasenovca, usta{kog logora smrti, i dan- komunisti, kao jezgro partizanskog otpora, posta- -danas, 76 godina od osnivawa, pre}utanoj i skriva- ju grupacija koju treba likvidirati, a paralelno noj temi, kako u istoriografiji tako i u literar- slede i ataci na pravoslavno stanovni{tvo, koje je noj fikciji. Poku{aj da u ovom Dikli}evom roma- {to promenom vere, {to internirawem i likvida- nu osvetlimo hronotop ratnog Zagreba u maju 1943. cijom, trebalo odstraniti od „arijevskog” hrvat- godine istovremeno je poku{aj da uka`emo na we- skog naroda. gov umetni~ki i humanisti~ki zna~aj. S obzirom Ako uzmemo u obzir ~iwenicu da je u tom tre- na to da je re~ o preradi, Dikli} je u kwizi redu- nutku mladi, revolucionarno nastrojeni in`ewer kovao, izmenio ili izbacio iz we sve ono {to bi Novak postao persona non grata u gradu u kome je izlazilo iz eti~ko-estetskih okvira kwi`evnosti `iveo, {kolovao se i zasnovao porodicu, predisto- za decu, ono {to bi bilo isuvi{e {okantno, bol- rija wegovog hap{ewa je jasna: mogao je biti na li- no za detiwi senzibilitet, ili ono {to bi isuvi- sti aktivnih komunista, mo`da je uhap{en prili- {e diralo u vaspostavqene odnose bratskih naroda kom neke gerilske akcije ili racije. Budu}i da po- i narodnosti u SFRJ. Film i literarna prerada rodica Dobri} i slikar Leo znaju da je Novak u lo- obra}aju se razli~itom opsegu recipijenata, film goru, implicirano je da je grad postao klopka ovom je neubla`avaju}a ratna storija sa elementima ki- slobodoumnom intelektualcu, patrioti kome se, za- nematografije za decu, a roman je lektirsko {ti- rad li~ne i porodi~ne sigurnosti, ne dâ da se povi- vo za decu sa ve{to postavqenim, simboli~kim so- nuje ideologiji zla. Hap{ewe se, s obzirom na to lilokvijima. U oba ostvarewa poetika prostora da wegov sin Zoran boravi u Paveli}evom odgoji- grada Zagreba u vremenu ratnom data je na umet- li{tu vi{e od dve godine, moglo desiti ve} u pr- ni~ki uspeo na~in. Kao {to bismo mogli ocrtati vim danima NDH, a kao politi~ki zatvorenik No- koordinate kretawa Leopolda Bluma kroz Dablin vak je pre internirawa u tranzitni logor, a potom u Xojsovom Uliksu, tako bismo mogli ocrtati za- i u Jasenovac, morao pro}i kroz sistem usta{kih greba~ku putawu Nevena Novaka – od bega iz vago- zatvora za politi~ke zatvorenike ili Gestapov si- na smrti do pogibije – koja ne bi bila sasvim ista stem hap{ewa i ispitivawa. Ostavqen je u `ivo- u filmu i u romanu. tu, pre`ivev{i sve torture, ispitivawa, prisilni rad, da bi se maja 1943. godine na{ao u transportu za Jasenovac, logor iz koga povratka nema. 2. Voz za Jasenovac i dvostruki kolosek I upravo tu, u teretnom vagonu kompozicije smr- ti koja juri kroz slavonsku ravnicu, autor uvodi Neizbe`ni slom Kraqevine Jugoslavije, kada je izmu~enog i iscrpqenog tridesetdvogodi{weg mu- o Banovini Hrvatskoj i Zagrebu re~, usledio je ve} {karca ~ijim se imenom stari Jevrejin Altman gr- 82 ko poigrava: „Lepo ime ima{, in`eweru. Neven! Nevenov solilokvij o prugama govori o sudbin- Kako li }e{ samo da uvene{ u Jasenovcu, moj Neve- skoj povezanosti – gradio je pruge kao vid povezi- ne” (Dikli} 1978: 5). Fenomen seobe logora{a iz vawa qudi i teritorija da bi tim istim prugama jednog kampa ili geta u drugo, jo{ gore mesto, kao bio upu}en u smrt: i neznawe su`awa da idu u gore i te`e uslove, o~i- Pruge. tuju se u naivnoj tvrdwi seoskog mom~eta da je ~uo Pruge su bile tvoji snovi i tvoje besane no}i, in`i- „da je u Jasenovcu boqe” i da su „neke pustili weru. Jo{ od studija, od onog vijadukta koji ti je doneo odande”, tvrdwi koja je prepoznatqiva i u zapadno- diplomu, pa do rata i logora, uvek si `iveo sa prugama. evropskim narativima o odvo|ewu Jevreja u Au- I uvek je, u svim tvojim projektima, u svim tvojim nadawi- {vic, poput Rata i se}awa i Vetrova rata Her- ma bio – dvostruki kolosek. Dva para beskrajnih niti po mana Vouka, ili Holokausta Xeralda Grina. kojima zadihani simploni i ekspresi nose svoje svetle Beg iz voza u Dikli}evom romanu posledica je prozore kroz tamu i pozdravqaju se radosnim vriskom kad diverzije; kompozicija smrti naletela je na minu, se sretnu u no}i. Na dvostrukom koloseku, kao {to je ovaj {to daje {ansu logora{ima do poku{aju proboj. U ovde, pod tvojim nogama. Bauerovom filmu beg predstavqa poku{aj da se Ovaj, koji mora{ da pretr~i{ pod vatrom nekakvog kroz odvaqenu dasku na podu vagona u pokretu Do- Ivana koji je sa~uvao toliko hladnokrvnosti da mecima bo- linar, mladi} i Novak izbave, izbacuju}i telo umr- de dvostruki kolosek oko tvoje izmr{avele senke u no}i log starca iz voza. Suo~avamo se sa tra~kom nade, (Dikli} 1978: 14–15). ali i sa u`asom pod to~kovima, po{to mladi} ne pre`ivqava. U obe verzije Novak i Dolinar biva- Pre`ivev{i rafal, pre{av{i prugu kao grani- ju izbavqeni, be`e}i svaki na svoju stranu, goweni cu `ivota i smrti ({to, osim Belom, drugim logo- ki{om metaka. Neven Novak intenzivno do`ivqa- ra{ima ne polazi za rukom), Neven Novak, sklup- va trenutke bega, tra`e}i na~ina da utekne {tek- ~an uz `ivicu, koristi priliku da se u{uwa u te- tawu metaka „koji metodi~no {iju ko{uqu smrti retni kamion sa cementom. Vo`wa kamionom u ne- po pa{waku”, dok se pozicija sveznaju}eg pripove- poznatom pravcu jedini je na~in da se neopa`en da~a preta~e u do`ivqeni govor protagoniste, a ukloni sa ~istine kojom sevaju meci. Put u nepo- potom i solilokvij. Do`ivqeni govor pro`et je znato put je u zavi~aj i zatvoreni obru~. krhotinom se}awa na ono {to se u prvim trenuci- ma bega zbilo: 3. Kroz vinograd u goru ili kaldrmom u grad? Ne se}a se vi{e kako je dospeo u jarak pored pruge. Video je golu ledinu pred sobom i izdu`ene, mr{ave senke logora{a koji su tr~ali preko pa{waka. Video je loko- Zemqani put koji se povla~i pred kaldrmom, ni- motivu; kao rasporena zver, nemo}no je le`ala izba~ena zovi ku}a koji smewuju ~istinu, znaci su koji upo- iz {ina i umirala {i{te}i. zoravaju begunca da ulazi u urbanu zonu. Prvi su- Mitraqez nije video. dar sa rodnim gradom zbiva se u jedan po pono}i – ^uo je samo qutito {tektawe; meci su se zarivali u jo{ uvek je mrak, na ulici na periferiji je pusto{, vla`nu zemqu pa{waka i begunci padali... Nije se usudio ali poznati zvuk zvona i obrisi zagreba~kog naj- da krene za wima preko pa{waka (Dikli} 1978: 14). reprezentativnijeg verskog objekta, Katedrale na 83 Kaptolu, ukazuju na to da je do{ao u svoj rodni nema. Prizor biv{eg doma je simboli~no jeziv i grad: izmewen: Te{ki dizelov {estotonac je potmulo brundao pewu}i Ku}a je bila prese~ena napola. I preko tog preseka, se uz strmu ulicu. Ulica je bila vla`na kao da su je malo- zakrpqena daskama, kroz daske su virili ~unkovi. Nabro- pre napustili poliva~i sa dugim gumenim crevima. Ili kao jao je pet ~unkova, zna~i – pet porodica se uselilo u ru- da je nagli pqusak ki{e pre{ao preko we. (...) Nad gradom {evine wegove ku}e (Dikli} 1978: 20). i mokrom ulicom razli se duboko i melanholi~no: bong! Sada su tu izbeglice iz Bosne, pet ubogih poro- Gde je? U pozadini iznad vla`nih krovova niskih pe- dica izbeglih od razarawa, a se}awe na porodicu riferijskih ku}a (vla`ni krovovi, zna~i nisu poliva~i Novak bledi. No, trag ipak postoji, neispavani `e- ve} je ki{a prole}na ulice i grad umila) str{ala su u ne- lezni~ar zna da je svaki pomen in`ewera opasnost bo dva visoka i vitka torwa... Kao na dopisnim kartama. za onoga koji pita, ali zna i da ga uputi na novu Zagreb. Jedan posle pono}i. Maj mesec (Dikli} 1978: lokaciju. Zoran, sin Nevena Novaka, `iv je i zbri- 18). nut, ali na ideolo{ki izrazito negativno markira- Novak je svestan da je grad u ratu izmewen, iz- nom mestu, u Poglavnikovom odgojili{tu na Tu- rawavan: „Zoru je do~ekao u nekakvim ru{evinama. {kancu. Izme|u puta ka vlastitoj slobodi i puta Oporo je mirisao ki{ama ispran ugaq nagorelih ka susretu sa sinom Novak bira po sebe opasan put, greda” (Dikli} 1978: 19).1 Grad je zamka, najopasni- put srca. Jo{ jedan solilokvij ukazuje na to da je je mesto u kome se mogao zate}i, osiwe gnezdo sa Novak svestan te`ine svoje odluke, ali rizik od agentima Gestapoa i usta{ke policije. Razum ga pr- hap{ewa povla~i se pred o~inskom qubavqu, te se- vo vodi ka periferijskim ku}icama, vo}wacima, oski puteqak kroz vo}wake ka gori biva zamewen vinogradima, sve ono {to je podaqe od centra nu- kaldrmom ka centru grada: di spas i slobodu sa obrisima gore u jutarwoj izma- Kuda si se uputio, in`eweru? glici koja je „pozivala i obe}avala sigurnost” Sre}no si bio umakao iz opasnih gradskih ulica, punih (Dikli} 1978: 19). Ipak, tihi zvuk vergla odrpanog agenata, punih gestapovaca, punih usta{a, punih policij- prosjaka, vergla koji se}a na detiwstvo, spokoj i skih pasa. Od ove periferije ve} po~iwu vinogradi, vo}- radost, vu~e ga nazad u grad koji se polako budi. waci, {umarci, i sme{i se gora u pozadini. Ima{ komad Poznato mu je jo{ iz logora da mu je ku}a razru- proje i slobodu pred sobom. Za{to se vra}a{? {ena, da je porodica nestala. Rekli bismo da su sve Mo`da sinu tvom, Zoranu, nije r|avo tamo u Poglav- spone sa Zagrebom prese~ene. Me|utim, nada ne bi nikovom odgojili{tu. Obu~en je, sit, {kolu u~i, dobro mu bila nada kada se ne bi verovalo do kraja, Novak je, kako re~e onaj `elezni~ar. Ima li smisla stavqati mora da ode u Vrap~e, kvart na obodu grada u kome glavu u torbu i vra}ati se u grad samo da bi ga mo`da vi- je `iveo, da potra`i sigurne dokaze da spona vi{e deo, i to izdaleka, ne javqaju}i mu se? Ne bi ni smeo da 1 U filmu, nakon razo~arawa u Paulinu, biv{u qubav, No- mu se javi{, progowen i jadan. Kuda }e{? vak nalazi neku polusru{enu {talu u kojoj sre}e lokalnog pre- varanta i kradqivca ve{a. Slede}eg jutra shvata da ga je kra- In`ewer Novak se vra}ao u grad (Dikli} 1987: 22). dqivac opqa~kao, odnosno da mu je „prodao rubqe u zamjenu za novac”, ali i ostavio poruku da „odijelo ~ini ~ovjeka”. Taj mo- menat biva inicijalna kapisla za odlazak kod Dobri}a. 84 4. Paulinin stan Paulina, zagreba~ka Malena, u docnijem susre- tu sa gospo|om Dobri} ~ita prekor i osudu, svesna Filmski Novak se po dolasku u Zagreb u poznim da }e biti upam}ena kao „{vapska kurva”, kolabo- ve~erwim ~asovima upu}uje na poznatu adresu koja racionista. Ne mo`emo re}i da je indiferentna bi trebalo da bude zona pomo}i i sigurnosti. Po prema Nevenu, zato se i pridru`uje Emi Dobri} da smrti supruge, Neven pronalazi utehu u atraktiv- bi upozorile Zorana u internatu da ne oda oca.2 noj Paulini, zagreba~koj gospo|ici, filmskom Ali Paulina je, u `eqi da i sama opstane, obele- prototipu fatalne `ene. I doista, na prvi pogled, `ena vezom sa ~ovekom upu}enim u logor, prista- Paulina se raduje dolasku negda{we qubavi, misle- la na veridbu sa okupatorom, na duh vremena koji }i da je pu{ten iz logora. Miris cigarete koju arijevske ratnike predstavqa kao ideal snage i mu- odavno nije popu{io, udobnost stana, umiqavawe `evnosti. Navikla na udobnost i nespremna da bude Paulininog psa koji ga je prepoznao, stvaraju krat- partizanska heroina, `rtva u kanxama inspektora kotrajnu iluziju da je mlada dama ostala verna iz- usta{ke policije, ne vide}i nacisti~ko vreme kao mu~enom i prokazanom ~oveku, {to biva upotpuwe- ne{to {to je prolazno, na{la je neku privremenu no zvucima {lagera o povratku u zavi~aj. No, re~i vrstu sigurnosti slu`e}i se svojom lepotom. Godi- {lagera postaju sami sebi ironija kada po tele- na 1945. svakako ne}e biti povoqna po wu. fonskom razgovoru sa „teta Lucijom”, a zapravo ne- Sasvim je jasno za{to se Paulina kao lik nije ma~kim oficirom, Novak shvata da Paulinin stan mogla na}i u kwizi za decu i mlade. Emotivna „mr- nije vi{e wihovo qubavno gnezdo: qa” revolucionara i oca i fatalne plavu{e verene za Nemca eti~ki iska~e iz tematskog opsega kwi- „Ho}u li ikada vratit’ se ja `evnosti za decu. S druge strane, u filmskom nara- Ho}u l vidjet’ dragi zavi~aj, tivu Paulina je tipski lik iz ratnih melodrama, Ho}u l susrest drage mi sve odraz sudbine izrazito lepe `ene u okupiranom I tako uz wih opet sre}u na}’? gradu koja poku{ava da pre`ivi kao okupatorova Ve} bih hodao po plo~niku ja, milosnica, da bi docnije bila stigmatizovana kao Al je uzalud nada bila sva”. kolaboracionisti~ka gre{nica. Posledwa dva stiha {lagera gube se u Neveno- vom otre`wewu, na Paulininom toaletnom sto~i}u on pronalazi sliku nema~kog qubavnika. Lament o povratku istovremeno je i lament nad gradom koji se u ratu promenio, i lament nad verom u qude i 2 U filmu, u toku {etwe gradom sa sinom koji je ve} pobe- qubav. gao iz internata, Neven u jednom trenutku opa`a Paulinu i U posledwem trenutku pred dolazak Onog Drugog, Emu Dobri} koje idu ka internatu i skriva se u jedan haustor. Grad kao mesto slu~ajnih susreta i ukr{taja putawa ponovo se Neven uspeva da umakne i sakrije se na stepeni{tu ukazuje kao zatvoreni krug. Neven se, u nepoverewu i gorkom iznad stana. Pas tr~i za Nevenom uz stepenice dok talogu iskustva, fakti~ki sklawa od onih koji poku{avaju da Nemac ulazi u stan. Zapamti}emo da Paulina pri- mu pomognu. Iskustvo ga je nau~ilo da svaki susret sa pozna- tim licima daqe razotkriva wegov identitet, odnosno i wega kriva biv{eg dragog, da nije denuncijant. I da tra- i wih uvla~i u nevoqe. Kada je re~ o Paulini, na delu je i gor- `i oprost od wega. ~ina odba~enog qubavnika. 85 5. Poglavnikov internat {tovawe jednog @ohara, dovitqivog mangup~i}a koji kri{om pu{i, a svoju kaznu izdr`ava hrabro, Motiv internata/siroti{ta u klasi~noj kwi`ev- u podrumskom sobi~ku, „podmornici”, tipiziranom nosti za decu i mlade tematizuje odrastawe poje- hronotopu u kwi`evnosti za decu. U takav objekat, dinca u vr{wa~koj grupi, pod nadzorom starijih sa portirnicom i ~uvarom, potrebno je da prodre koji uspostavqaju naj~e{}e rigidna pravila pona- Otac. Sa odelom prosjaka i ispijenim likom on je {awa, u ciqu psihosocijalnog i psihoemocional- de~aku neznanac, kao pojava iritantan. Potrebno nog oblikovawa {ti}enika. Od internata za siro- je maskirawe u elektri~ara da bi se prodrlo u unu- tu decu u kojem odrastaju Xejn Ejr ili Dejvid Ko- tra{wost internata, ne{to lukavstva i pokoja ci- perfild, do Hogvortske {kole Harija Potera, mla- gareta za podmi}ivawe slu`buju}eg. Do tada, s dru- da bi}a, odvojena od roditeqa, u~e se disciplini, ge strane ograde, Neven Novak posmatra u`asava- kolektivnom duhu, ali podle`u i nesta{lucima i ju}i prizor – kako ba{ wegov sin od svih de~aka u opravdanoj i neopravdanoj kazni. {koli najrevnosnije bode lutku bajonetom. Poglavnikov internat3 razlikuje se od ve}ine drugih internatskih {kola po izrazito ideolo- {kom duhu. Pitomci se vaspitavaju u nekom vidu 6. Pomaga~i, denuncijant, usta{ke Hitlerjugend pedagogije – {to je na ~asu crni policijski automobil tjelovje`be evidentno kroz zahtev nastavnika da pu{kom sa bajonetom probodu lutku sa partizan- Progoweno bi}e tra`i jatake, vode}i ra~una da skom kapom. U takvoj sredini Zoran Novak, koji ih ne ugrozi. U neka davna vremena, Novakov bli- `ivi u ube|ewu da mu je otac anga`ovan na radnom zak prijateq bio je Ivica Dobri}, sada usta{ki zadatku za nema~ku industriju, treba da se izbori bojnik. Novak se upu}uje u predve~erje u stan Do- protiv „klevete” vr{waka Peteka da mu je stari bri}a, s nadom da }e dobiti pomo} od Ivi~inog bandit, i to usred podnevne mise. Du`nost slu`bu- oca. Stari Dobri}, nezatrovan ideologijom, sa ja- ju}eg je da prijavi propust, a na upravitequ Trbo- snom sve{}u o pojmovima du`nosti i ~asti koje wi je da vaspitno-disciplinski kazni prestupnika Poglavnikova propaganda nije uni{tila, spreman – {kolski poredak se mora po{tovati, ~ak i ako je da pomogne Novaku, ~ak i nakon podatka da je {kola planom i programom u~i decu nasiqu. Zoran pred wim odbegli logora{, da mu dâ ~isto sivo Novak je ideolo{ki priklowen Poglavniku, suvi- odelo i bonove za duvan. ^ak i stara Ema, Ivi~ina {e je vremena pro{lo od predratnog vremena poro- mati, biva radosna zbog Nevenovog dolaska, ali ni- di~ne idile, nije neko ko ume da o}uti uvredu. Ali je ve{ta da prikrije tragove. U ratno doba vozovi dok je lojalnost ostalih de~aka jasna jer su im o~e- kasne. Ivica samo {to nije stigao na dopust. Negde vi na frontu, Zoran Novak je sumwiv zbog odsustva u blizini svog doma, mladi bojnik, koji je idelo- bliskih srodnika, pisama, poseta. Snagom, ~vrsti- {ki izmewen, opa`a nekog koga zna. Sli~nost je nom i sportskim sposobnostima ipak zavre|uje po- neverovatna, ali to ne mo`e biti biv{i prijateq, je u logoru iz koga bega nema. 3 U romanu nije precizirano gde se ta~no nalazi Poglavni- persona non grata kov internat, ali se u filmu napomiwe da je adresa internata Tragovi o~evog prestupa nisu ukloweni na vre- Mrakova 11 na Tu{kancu. me. Majka je brzopleta na re~ima, a o~eva la` da 86 je prodao ko~ija{u staro odelo je iluzorna.4 ^ovek ne}e dirati, da naivni svet umetnosti i slikawe novih nazora pre}i }e preko starih nazora svoga usta{a i Nemaca biva {tit od zla. Nasuprot we- oca i majke. Time pokre}e kriminalisti~ko-poli- mu, vajar @agar sa mansarde6 je ve} „tamo, u {u- cijski zaplet koji od grada stvara zonu hap{ewa za mi”7, kao delatni lik koji je tra`io na~ina da Novaka i sve one koji su mu pritekli u pomo}. ^o- probije obru~ grada i utekne u borbu za slobodu. vek novih nazora smatra da mu je du`nost da denun- No, Leo pru`a Novaku mogu}nost da se sakrije. cira begunca, svako prikrivawe informacija u ide- Strah od racije i kod wega nadvladava ose}aj za ologizovanoj svesti ravno je izdaji. Makar vi{kom pravi~nost. Pred Novakom je novo skloni{te, za- informacija odao vlastite roditeqe. boravqeno umetni~ko carstvo, kreativni nered od Drugi Novakov jatak, slikar Leo, i sam ima ra- dovr{enih i nedovr{enih dela prekriven talogom zloga da strahuje od deportacije. Kao Jevrejin, je- pra{ine, tajnovita mansarda sa pogledom na ceo dan je od retkih koji je pre`iveo raciju jer je sli- grad. A pogled kroz prozor ostavqa dojam o~arano- kao portret istaknutog usta{kog bojnika Ivice sti, iluzije privremenog spokoja: Dobri}a. Red pred trafikom u ve~erwim satima, Grad je mirovao u no}i. Novak nije palio svetlo u pro- uskakawe u tramvaj pa potom iskakawe iz wega, po- storiji. daqe od `elezni~ke stanice, hronotopa racije u Gledao je neko vreme grad pred sobom. Mese~ina i rosa filmovima o Drugom svetskom ratu; u dinamici po krovovima (Dikli} 1978: 43). grada u kome jo{ nije na snazi policijski ~as, umetniku je Nevenovo prisustvo u toj vrevi dokaz Vratimo se Ivi~inom denuncirawu. Ve{ta po- da se stvari mewaju naboqe, da logora{e pu{taju, licijska istraga otkriva redundantan detaq – bo- da rasni zakoni slabe. No, omaleni razbaru{eni ju odela sumwivog lica, boju koju bi te{ko bilo kratkovidi Leo naknadno spoznaje da ima posla s uo~iti u mraku. Usta{ka policija u Dikli}evom beguncem koji ga kritikuje jer nije na{ao na~ina romanu oslikana je po predlo{ku ameri~kog kri- da pobegne. Leo `ivi u uquqkanoj svesti da }e zlo ju koga }e te ve~eri da love, Srbe ili @idove, ozna~iv{i ih pro}i,5 da ga kao umetnika, zaslu`nog Jevrejina, kao etnicitete koje Paveli} smatra nepo`eqnim u NDH. Ipak, Leo je spreman i po cenu rizika da pomogne prijatequ u nevo- 4 U Bauerovom filmu odlazak kod Dobri}a odvija se tokom qi. Iako se uzda u to da }e ga od smrti sa~uvati slikawe por- dana. Na ulici u kojoj `ive Dobri}i vidimo gradsku gu`vu, Ne- treta nacista, u Bauerovom filmu Leo, u trenutku kada daje ven ~eznutqivo posmatra odelo u izlogu koje ne mo`e da kupi. kqu~eve @agarevog ateqea Novaku, mahinalno ili namerno ki- Ivica Dobri} sa buketom cve}a `uri ku}i da obraduje majku stom povla~i crnu crtu preko portreta nekog Nemca, {to kojoj je tih dana ro|endan. Ono {to bi trebalo da bude idili- filmska fotografija simboli~ki predstavqa kao ~in neslaga- ~an susret povratnika sa fronta i ostarelih roditeqa pretva- wa sa ideologijom nacizma. ra se u moru. Stari Dobri}, penzionisani gra|anin starog ko- 6 Filmska lokacija @agareve mansarde nije u istoj zgradi u va, u papu~ama i ku}noj haqini, zapewen dr`i lekciju sinu o kojoj `ivi Leo, ve} u zgradi preko puta; otuda Neven ima di- moralu, ponosan na svoje nazore „starog kova”. rektan, jasan pregled na hap{ewe Lea i Pube. U romanu se su- 5 Leo je tipski lik Jevrejina iz datog perioda koji se ne sret izme|u Zorana i Pube odvija na vratima balkona, Puba se opire zlu, ne tra`i na~ina da utekne, prihvata Davidovu zve- kroz praonicu svoje zgrade do{uwao do Zorana, a Leov stan i zdu i rasne zakone, nude}i svom sinu Pubi jo{ uvek izvesnu ateqe nalaze se dva sprata ni`e. udobnost `ivota u velegradu, obrazovawe, brigu ku}epaziteqice 7 U filmskoj verziji @agar je poku{ao da se do~epa {ume, Pauline. No, to je samo iluzija. Jevreje ~eka „kona~no re{ewe”, ali su ga na putu do tamo likvidirali. To je Leu dodatni ra- koje traje do posledweg dana postojawa fa{isti~kih dr`ava. zlog da se ne pomera iz grada, jer svaki poku{aj bega iz grada Pre nego {to krenu da uhapse Lea, policicajci se u {ali pita- smatra za neuspeh. 87 mi-filma: istra`iteq u uglu usana dr`i cigaru sa Leo, koji se uzalud brani od usta{kih kundaka, skupa koje otpada pepeo dug nekoliko santimetara, agent sa osmogodi{wim sinom.10 Put ka Leovom hap{ewu Neispavana Wu{ka svojim prividno pospanim li- otvara niko drugi nego Ivica Dobri}. cem uteruje strah u kosti8, a od Ivice Dobri}a se uporno tra`i da prepozna drugog begunca, kad je ve} u tako mra~noj ulici, u vreme no}nih uzbuna, uspeo 7. Grad, „mi{olovka”, bife „Vrbas” da primeti da se Novak {eta u sivom odelu. Ivi~in solilokvij otkriva bes predstavnika Susret oca i sina (u filmu zakazan neposredno ideologije prema roditeqima, jer su svojim ~inom po susretu u domu, a u kwizi u ranim jutarwim ~a- milosr|a ugrozili i wegov status. @ustar korak sovima) zapo~iwe kao uobi~ajena {etwa Zagrebom. bojnika kroz grad nije samo stvar profesionalne Pred izlogom prodavnice igra~aka Zoran zakiva deformacije ve} i besa i straha: pogled za novu fudbalsku loptu, {to otac komenta- ri{e tvrdwom da }e je jednom prilikom kupiti, od- Na ulici bojnik qutito baci nedopu{enu cigaretu. (...) nosno da }e se vratiti predratno vreme kada }e se Bojnikove tvrde ratni~ke ~izme qutito su lupale trotoa- deca bezbri`no igrati, a o~evi }e, umesto da be`e rom dok se `urno vra}ao ku}i (Dikli} 1978: 48). iz logora, biti u prilici da deci pru`e svakodnev- Bilo je dovoqno da idu}eg dana Ema Dobri} po- ne znake pa`we. To otvara i razgovor o fudbalu. seti mladog Novaka, za koga je upravo otkriveno da Mladi Novak je golman, a otac levo krilo – me|u je u bekstvu. Inspektor od upravnika Trbowe dobi- wima se uspostavqa poverewe i qubav prema spor- ja informaciju da su upravo Dobri}i doveli de~aka tu. Filmski Zoran, me|utim, sa sobom vu~e kwigu u dom. Sasvim dovoqno da policajac ironi~no po- koja mu je izrazito va`na. Otac postavqa pitawe nudi gospo|i Dobri} prevoz samovozom kao „br`i da li je to kwiga o kaubojcima, {to bi svakako bi- i udobniji” put u zatvor. Crni policijski auto- la popularno de~je {tivo u to doba, ali mu se ne mobil odvozi staricu na put bez povratka, kao {to dopada to {to je kwiga dar od Poglavnika. Svaka- bi odveo opasnog revolucionara, zaverenika, vo|u ko, u internatu je stvar presti`a da ti Poglavnik pokreta otpora.9 Ne tako udobno, u gluvo doba no- glavom i bradom uru~i kwigu, makar bila i dosad- }i, kamionom sa ciradom isporu~en je poluobu~eni na, kako Zoran i sam priznaje, ali za Nevena je to 8 Ako u vreme mira istra`iteqi i agenti u popularnoj kul- ~ista politi~ka manipulacija nad detetom, te pre- turi bivaju tu da bi razotkrili zlo~in, u ratnim kwigama i kida wegov poku{aj da izrecituje usta{ku zakle- filmovima iz ovog perioda oni razotkrivaju „bandite” koji se tvu. Ta filmska epizoda dobar je uvod za scenu le- odme}u od nacisti~ke ideologije kako bi se izborili za slobo- du. Srodan Neispavanoj Wu{ci bio bi inspektor Papagalo iz 10 Veoma je upe~atqiv na~in na koji Bauer slika Leovo Bevkovog romana Crna bra}a, kao i inspektor u filmu Opera- hap{ewe, sjediniv{i ga sa li~nim se}awem na hap{ewe jednog cija Beograd @ike Mitrovi}a. Jevrejina u Zagrebu. Naime, na uzaludne povike hap{enika u 9 U Bauerovom filmu Ema Dobri} uhap{ena je u svom domu. pomo} gra|ani na ulici ostaju nemi. Bauerov Leo zapoma`e u Neposredno pred po~etak porodi~ne proslave staru gospo|u hapse pomo} u gluvo doba no}i. Niko ne reaguje usred policijskog agenti. Ve} u internatu starica je prepla{ena od pretwi agena- ~asa. Poku{aj ku}epaziteqice Pauline da za{titi Pubu ra|a ta. Nevenova biv{a qubav Paulina uspeva da se za{titi zovu}i denuncirawe Novaka. U kwizi je tek nazna~eno da Paulina svog verenika, nema~kog oficira. Jedan poziv u Rajhskomandu i sumwa u Novaka kad tra`i da se gost prijavi ku}epazitequ, nekoliko re~i progovorenih sa verenikom na nema~kom jeziku kako ratni zakoni nala`u, dok u filmu ona opa`a da nedosta- dovoqni su da inspektoru doka`u da „i nad popom ima pop”. ju kqu~evi od @agarevog ateqea. 88 gitimisawa u gradu, odnosno za hronotop grada kao padawa u zamku policije, bez razvijenijeg odnosa zamke. junaka sa sinom te mogu}nosti da mu izbije naci- Policijska blokada odre|enog kvarta zarad pre- sti~ku ideologiju iz glave i prokr~i put ka slobo- tresa dokumenata u `argonu domske dece nazivala di, nije u skladu sa zakonito{}u umetni~kog dela se „mi{olovka”. Da bi uhvatili sumwiva lica, ile- koje i samo ima antinacisti~ku tendenciju, sa du- galce, Jevreje, osobe koje nemaju isprave ili su ih bokom simpatijom prema partizanskom pokretu. falsifikovali, usta{ki policajci blokirali bi Doda}emo i da literarnog Novaka agent na moto- odre|eni kvart grada, vode}i ra~una da imaju nekog ciklu usmerava da ode u bife „Vrbas”, {to jasno uka- neupadqivog unutra{weg dou{nika, u ovom slu~aju zuje da mu policija sprema zamku (u filmu ga tamo ~ista~a cipela, da ih uputi na lica podesna za hap- upu}uje slikar Leo, kao na mesto preko koga je vajar {ewe.11 Vojnici bi opkolili odre|eni kvart, na @agar poku{ao da ode u partizane, a veoma je inte- punktovima bi bio dozvoqen prolaz onima koji pro- resantno da je taj bife u blizini zgrade policije).12 |u pretres agenata, a u ulaze zgrada bi mogli da se Bife „Vrbas” kao hronotop kr~me, popri{ta sklone samo oni koji tu `ive. Otuda Novaku pro- raznih mutnih radwi i dogovora, jo{ u realisti~- pada poku{aj da poseti prijateqa na broju 21. koj pripoveci imao je konotaciju ukletog mesta ko- Neven Novak upu}uje sina da ga sa~eka u parku, je vodi u propast, a u kriminalisti~kom romanu, a ukoliko se tamo ne na|u da se vrati u internat. ~ije narativne modele Dikli} preuzima, va`i za Zoran je pak ube|en da }e wegovog oca propustiti mesto zavere i {pijunirawa. Stara, tesna, suteren- bez pritisaka. I odista, kontrolu obojica prolaze ska kafana, sa svega nekoliko stolova i bifexi- jednostavno, na de~akovu |a~ku kwi`icu, in`ewer jom koji se prividno lewo vu~e, ima i svog agenta je propu{ten „sa uva`avawem”, agent mu kazuje da Neispavanu Wu{ku, koji kao tipski lik sedi u su mu dokumenti u redu. ^emu ovakav postupak po- uglu, pu{i cigaretu, prividno ~ita novine i nad- licije? Setimo se da policija juri „krupnu zverku” gleda sumwivo lice. Sumwivo lice pak ima znak za Dolinara i da se nada da }e mo`da, prate}i Neve- raspoznavawe: ta~no u podne (u filmu: u pet ~aso- na, na}i begunca kome se gubi svaki trag. S druge 12 U romanu @agaru to uspeva, dok je u filmu nastradao te strane, ~ini se da ni literarno a ni filmski ne je Leo sumwi~av da li je to mesto mo`da poznato policiji. bi bilo dovoqno upe~atqivo da se na jedan tako Ipak, filmski Leo savetuje Novaka da poku{a tim putem, {to, posle propalog poku{aja uspostavqawa veze sa partizanima na stvarnosno uobi~ajeni na~in, usred grada i u po be- grobqu, Novak i ~ini. U dijalogu Zorana i Pube u romanu na la dana, uhapsi ~ovek koji tek treba da ispoqi he- vratima terase na mansardi pojam „tamo” ozna~ava front. Za rojski kvalitet. Zakonitost realnosti, uobi~ajenog Pubu to je mesto gde partizani pobe|uju usta{e i Nemce, a za Zorana mesto gde „usta{e pobe|uju bandite”. U romanu tokom 11 Za{to ba{ ~ista~ cipela? Lice sa socijalnog dna, prakti~- tog susreta Puba pokazuje Zoranu znawe o slikarskoj umetno- no proleter, ne bi mogao izazvati sumwu radni~kih struktura sti, dok je u filmu taj motiv provu~en kroz scenu u kojoj on koje su se ukqu~ile u ilegalni pokret i ~ine vezu s partiza- Zoranu obja{wava {ta `anrovski predstavqaju o~eva dela. Zo- nima, a begunci od usta{a u wemu ne bi mogli da prepoznaju sa- ran na Leovom autoportretu uo~ava Davidovu zvezdu, nakon ~ega radnika sistema od koga be`e. U filmu upravo ~ista~ cipela „odbija da se dru`i sa @idovom”. Na mansardi Neven uspeva da ukazuje usta{kom agentu da bi ~ovek u sivom odelu mogao biti izbaci ideolo{ke predrasude iz sinovqeve glave govore}i mu odbegli in`ewer sa sinom. S druge strane, u zavr{nim scena- da mu je Puba pomogao daju}i mu svoju ode}u, jer bi ga ina~e la- ma romana on daje lozinku za pristup partizanima u {umi, pa ko na{li u internatskoj uniformi i vratili ga u mrsko okru- ima odlike dvostrukog agenta koji se infiltrirao i me|u usta- `ewe iz koga je pobegao. Time Puba biva okarakterisan kao do- {e i me|u partizane. bar momak, za razliku od Peteka koji ga je vre|ao u domu. 89 va) treba da naru~i crni {pricer i potom praznu ne docnije, grob ove devoj~ice, nedu`ne `rtve fa- ~a{u okrene nadole, odnosno da se oda da je ilega- {izma koji se sveti ocu revolucionaru, biva uklo- lac – begunac. Bifexija je tu da „spakuje sendvi~e”, wen. Mrtvi nisu ostavqeni na miru, tragove iden- {to bi bila metafori~ka oznaka za pi{toq, i da titeta i kulture pravoslavnog `ivqa u Zagrebu mu „nisko nagnut, dok ovla{, poslovno bri{e sto vreme zla zatire. Mo`emo pretpostaviti da su ide- krpom” (Dikli} 1978: 85) dobaci lozinku za „~ove- je jugoslovenstva, ali i isuvi{e mu~na tema za uz- ka za vezu”, koji nije niko drugi do ~ista~ cipela. rast dece, bili razlog {to se Mirogoj bri{e sa Ciq policije je da detektuje begunca, pru`i mu la- karte zagreba~kih lutawa literarnog Novaka. `an ose}aj sigurnosti, a potom da ga uhapsi na me- Ipak, dragoceno nam je da su ovu vi{e nego bolnu stu gde mu nema spasa, a na koje bi hipoteti~ki mo- temu Dikli} i Bauer uneli u film, odav{i po{tu gao da dovede i Dolinara: srpskom stanovni{tvu Zagreba koje je postradalo u Drugom svetskom ratu. @urio je ulicom i stalno dr`ao ruku na „sendvi~ima” u xepu. Ose}ao se sigurnim. Podne je bilo toplo. Neispavana Wu{ka uredno slo`i novine, stavi ih u xep, izmewa pogled sa ~ista~em cipela, pozdravi vlasni- 9. Hronologija jednog bekstva ka bifea i lagano napusti lokal. Uputi se ku}i. Zadovoqno. Kao da je zavr{io va`an i Hap{ewe Lea i Pube otkriva agentima Novako- neodlo`an posao (Dikli} 1978: 86). vo tajno skloni{te. Ali otkriva i sinu o~ev pravi identitet i pripadnost partizanskom pokretu. Teh- nikom prise}awa i anaforskog ponavqawa re~i 8. Sowin krst na Mirogoju „se}a se”, autor intenzivira vreme bekstva iz Za- greba, ali postavqa Zorana u poziciju lika koji je Mirogoj, centralno zagreba~ko grobqe, lokaci- uspeo da „dotr~i ka suncu” i naknadno, retrospek- ja je koja u filmskom narativu prikazuje lice i na- tivno, rekonstrui{e putawu bekstva. li~je smrti u ratu. Na Mirogoju je sahrawena su- Zoranovo ideolo{ko otre`wewe poklapa se sa pruga Nevena Novaka, koja je preminula 1939. godi- lupawem cokula usta{kih agenata o vrata stana, u ne.13 U filmu posmatramo tihu i dostojanstvenu kulminativnom momentu koji vodi ili hap{ewu ili procesiju koja prati pokojnika na drugi svet, tugu, poku{aju bekstva. Stoga, ne zamerimo Nevenu No- su}ut. Paralelno sa scenom sahrane, grobar prili~- vaku {to je uznemiren, qut i usplahiren, prevaspi- no indiferentno prekopava rake na pravoslavnom tao dete {amarima, a potom ga „{~epao grubo i qu- grobqu, dobiv{i radni zadatak od pretpostavqe- tito na ramenima ga, kao vre}u nekakvu, izneo kroz nih. Nevenovu pa`wu privla~i krst sa imenom iz- vrata na terasi” (Dikli} 1978: 97) dok je „no} ve} vesne Sowe, sahrawene 1941. godine, koji ga asoci- bila na izmaku i pramewe magle otvaralo put zo- ra na Dolinareve re~i: „Nikada si to ne}u opro- ri” (Dikli} 1987: 97). stiti. Danas bi imala {esnaest godina.” Dve godi- Obrati}emo pa`wu i na hronotop krovova, pu- tawu kojom se begunci u kriminalisti~kom romanu 13 Po romanu, iako se to nigde eksplicitno ne navodi, go- spo|a Novak je nastradala tokom rata, prilikom bombardovawa gotovo tipski slu`e kada se na|u u opkoqenom ku}e u Vrap~u. skrovi{tu, pra}eni rafalima gonilaca: 90 Se}a se da je za wima resko pocepala ti{inu krovova Splavar preko Save nije niko drugi do ~ista~ automatska pu{ka s prve ravne terase pred ateqeom. Da cipela, koji o~ekuje prisustvo Belog – Brke Doli- su meci otkidali malter i par~ad cigle sa dimwaka iza nara. Policijska klopka nai{la je na zabunu, jure- koga su se bili zaklonili. I da se gonioci nisu usudili }i Novaka nisu na{li „krupnu zverku”. Savski Ha- da po|u daqe za wima po klizavim nagnutim krovovima ron ukrcava „mawe bitnu zver” i dete, i sve, spo- (Dikli} 1978: 97–98). qa gledano, deluje kao put u smrt ili logor. Zvuk vojnih motocikala sa mosta kao da sasvim poni{ta- Dele}i strah zbog o~eve qutwe, ali i ose}awe uz- va jutarwu maglu, nakon ~ega i film i kwiga nude bu|ewa {to se na{ao u uzbudqivoj situaciji, avan- dinami~nu jurwavu preko ~istine. Vojna mehaniza- turisti~kom bekstvu, Zoran pamti razbijawe stakla cija na tragu ocu i sinu tra`i na~ina da im pre- tavanskih vrata, silazak niz stepeni{te nepoznate pre~i put ka {umi, pucaju}i u ~amac. Sam osmeh ku}e, beg kroz dvori{te i izlazak na sasvim nepo- ~ista~a cipela ukazuje da je wegov put u grad sigu- znatu ulicu. Daqi put je put ka periferiji, kroz ti- ran i izvestan, dok Nevena i Zorana ~eka kriti~na pi~an radni~ki kraj uxerica u kojima se pale prva deonica. Brisani prostor ne daje {ansu rawenom jutarwa svetla, ku}eraka, `elezni~kih tra~nica. ocu, koji jedino mo`e u zaklonu starih paweva da Izrazito plasti~no autor predstavqa motiv rose zadr`i odstupnicu sinu koji be`i ka {umi. kao nagove{taj posledweg jutra Nevena Novaka: Vremenski fini{ kwige, nakon o~eve zapovesti, Onda su i{li nasipom, a rosa je ovla`ila zemqu na dat je kroz opis o~evog stradawa koje Zoran nije nasipu i blato im se lepilo za obu}u. Istawivalo se pra- mogao da vidi. Herojski i mu~an kraj Nevena No- mewe magle, primicala se zora i vidnije je postalo. Uhva- vaka ne daje se kao prizor detetu od osam godina }ena nasipima, sa sebe je svla~ila maglu reka u vrbaci- koje grabi ka slobodi. Ne{to starijem ~ita~u (ovo ma, s reke je dolazila hladno}a (Dikli} 1978: 98). delo bilo je u programu {kolske lektire u 7. raz- redu osnovne {kole) sveznaju}i pripoveda~ pru`a ^ini se da i samo blato i rosa zadr`avaju be- scenu o~eve `rtve sa katarzi~nim dejstvom: gunce unutar grada, da ih zadr`avaju u za~aranom krugu potere. Pa nije ni video kad se otac uspravio kao `dral na Do slobode oca i sina, simboli~ki ozna~ene ledini, prona{ao one koji su mu pucali iza sina i opalio prostorom {ume kao tradicionalnog mesta geril- na wih. Jednog je pogodio. Pa su se onda svi koliko ih je skog otpora, mora se pre}i Sava kod Trwanske ske- bilo u poteri okrenuli prema wemu (Dikli} 1978: 107). le, a zatim ~istina, brisani prostor. No, upravo [uma detetu postaje zona sigurnosti, prirode, na obali Save autor obznawuje da je Neven rawen, sve ono {to voqeni grad nije mogao biti. Simboli~- uvode}i dijalog oca i sina. Neven daje mogu}nost ko ra|awe novog dana daje nadu i najavu slobode sinu da ga izda, a sin je pred izazovom da li da kroz simboli~ki pejza`: podlegne nacisti~koj ideologiji kojoj su ga u~ili u {koli ili da bude uz osobu koja ga voli najvi{e Kroz {umu je vodila uzana staza, a drve}e u {umi je bilo na svetu. Ovakav izazov u kwi`evnosti za decu ni- staro, ~vornovato, granato. Iza {ume negde izlazilo je sunce je te{ko re{iti – naivna detiwa svest staje uz ro- i zraci su se probijali i blistali u rosi (Dikli} 1978: 107). diteqa. 91 Ova vrsta sugestivnog, gotovo alegorijskog opi- `iveli i stvarali, ali se ne mo`e pobiti istorij- sa navodi na to da je put ka slobodi uzan, te`ak, dug, ski fakat da je partizanski pokret kome Novak pri- ali da {uma kao mesto skrivawa nudi za{titu tim pada, uz podr{ku saveznika, doprineo slobodi na starim, stamenim, ~vornovatim granama. Da, daleko prostorima biv{e Jugoslavije, daju}i {ansu gene- je sunce, ali mami i zove lepotom svoga ra|awa, to- raciji Zorana Novaka. Sva naknadna zastrawivawa plinom i svetlo{}u, blistawem i sjajem. komunisti~kog re`ima ili raspad SFRJ u kome se minorizuje vrednost i zna~aj NOB-a pitawa su ko- ja izlaze iz domena estetskih vrednosti i vremen- 10. Sivilo rata – svetlost slobode sko-prostorne poetike Dikli}evog romana i Baue- rovog filma. Izrazito napet i dinami~an ritam Novakovih zagreba~kih lutawa, sme{ten u nepuna tri dana, za- po~iwe bekstvom iz voza u mraku, a zavr{ava sja- LITERATURA jem izlaze}eg sunca. Ako posmatramo boje kojima Dikli} slika Zagreb, siva kao boja velegrada, ali Bahtin, Mihail. O romanu. Beograd: Nolit, 1989. i sumornog ose}awa grada bez slobode, grada napa- Grupa autora. Re~nik knji`evnih termina. Banjaluka: }enog ratom, dominira kao sumaglica, smog koji se Romanov, 2001. nisko spustio na krovove i kao teskoba spustio u Dikli}, Arsen. Ne okre}i se, sine. Beograd: Nolit, qudske du{e. Vreme rata, vreme crnog i sivog, od- 1978. slikava se u gradu pogo|enom bombama, u redovima Milinkovi}, Miomir. Savremeni srpski roman za za cigarete i namirnice, u gradu u kome svaka oso- decu i mlade. Kwi`evnost za decu u nauci i na- ba mo`e biti neprijateq, dou{nik. S druge strane, stavi – zbornik radova sa nau~nog skupa (Jago- negde daleko na istoku, iza idili~nog prostora dina 11–12. april 2014): 35–48, Jagodina: Fakul- prirode, ra|a se simbol `ivota i slobode. Ako je tet pedago{kih nauka Univerziteta u Kragujev- vreme Drugog svetskog rata vreme ideologije naci- cu, 2014. zma, ideologije protiv koje se literarnim i film- Ne okre}i se sine, film 14.11. 2016. koje je jo{ uvek daleko od prestonog grada Paveli- Crnkovi}, Milan. Dje~ja knji`evnost: priru~nik za stu- }eve NDH, u prostorima prirode, ipak negde dale- dente i nastavnike. Zagreb: [kolska knjiga, 1990. ko na horizontu tiwa kao nagove{taj slobode. Po- sebno nam je zna~ajna slika gra|ana Zagreba tokom Drugog svetskog rata – ideologija je `iteqe vele- grada podelila na one koji su koj podlegli i na one koji su po cenu li~nog `ivota ostali ~estiti qu- di, pravednici. Za wih, kao i za Zorana Novaka, ratno siro~e, izlazi sunce na horizontu. Sunce slobode koje donose partizani iz {ume ideolo{ki je obojeno duhom vremena u kome su Bauer i Dikli} 92

Nata{a P. KLJAJI] UDC 821.161.1–93.09 Panteleev Lj. 821.163.3–93.09 Nikolova O. NEVEN NOVAK’S WAR AND THE CITY – TIME AND SPACE
Jovanka D. DENKOVA IN ARSEN DIKLI]’S NOVEL NE OKRE]I SE, SINE Univerzitet „Goce Del~ev“, [tip AND IN BRANKO BAUER’S EPONIMOUS FILM Filolo{ki fakultet Symmary Republika Makedonija In this article we will describe the chronotope of Zagreb PATRIOTSKOTO during the Second World War in 1943, as described in Arsen Dikli}’s novel Ne okre}i se, sine (Do not turn around, ^UVSTVO my son), and in the eponymous film directed by Branko Bauer. We will observe how Nazi ideology had changed the city which becomes the dangerous zone for a runaway war VO TVORE[TVOTO prisoner Neven Novak. We will follow the outlines of the streets of Zagreb, Paveli}’s boarding schools, Neven’s wan- NA QONKA dering around the city, meeting his helpers and police traps. Also, we will notice the symbolism of the forest as a zone PANTELEEV of security and sunrise as the announcement of freedom, all the while explaining how wartime actions affect the inhab- I OLIVERA itants of the city, some of them become blinded the Nazi system, but there are still righteous and honest citizens who NIKOLOVA help people in need, waiting for freedom to come. Key words: Do not turn around, my son, Arsen Dikli}, SA@ETAK: Vo ovoj trud ùe se osvrneme kon neguvawe- Branko Bauer, Neven Novak, Second World War, time, space to na patriotskoto ~uvstvo vo tvore{tvoto na ruskiot av- tor za deca, Qonka Panteleev i paralelno so toa, ùe go sporedime so patriotskata proza na makedonskata pisatel- ka za deca i mladi – Olivera Nikolova. Konkretno, vo tru- dot ùe se osvrneme na zbirkata raskazi od Qonka Pantele- ev, naslovena kako Raskazi za deca, kade se smesteni ~eti- ri raskazi, a ùe se razgleda i romanot Tajnata na `olto- to kufer~e od Olivera Nikolova. Cel na ovoj trud ùe bi- de da se izdvojat elementite koi ovie dela gi stavaat vo redot na dela so patriotska, odnosno rodoqubiva temati- ka. Potoa, ùe se obrne vnimanie na mestoto na deteto sre- de viorot na vojnata i nejzinite uni{tuva~ki tragi, no vo isto vreme, ùe se uka`e na hrabrosta na decata i nivnata vnatre{na sila, koja ~estopati ja nadminuva i onaa na vo- zrasnite. KQU^NE RE^I: patriotizam, kni`evnost za deca, Qonka Panteleev, Olivera Nikolova. 93 Vo ovoj trud ùe se razgleduvaat dve dela za de- {i od neranimajkovcite, nema da se ispla{i i od postra- ca i mladi vo koi preovladuva patriotskata, rodo- {ni ne{ta. A koga toa ùe porasne... U{te ne e poznato, qubiva tematika. Prvoto delo e Raskazi za deca {to ùe bide toa, koga ùe porasne, no {to i da bide, mo`e od Qonka Panteleev, a vtoroto delo-roman e Taj- da se garantira, deka toa ùe bide vistinski ~ovek (12). nata na `oltoto kufer~e od Olivera Nikolova. Iako vo raskazot ne se naveduva dali dejstvoto Prviot raskaz od zbirkata raskazi na Qonka na nego se odviva vo voeno ili povoeno vreme, se- Panteleev e nasloven kako „^esen zbor“ e raskaz pak igrata na decata (bunker so oru`je) i re{itel- za neimenuvanoto mom~e koe najseriozno si ja sfa- nosta na mom~eto da ne ja napu{ti pozicijata na tilo zada~ata na stra`ar, postavena od povozrasni koja stra`ari, kako i mo`nosta toa da se stori sa- mom~iwa. Zada~ata verojatno mu bila postavena na mo po naredba na oficer od povisok rang, zboruva {ega, no deteto ja sfaùa sosema seriozno. Nemoùno vo prilog na faktot deka se raboti za period ne- da najde zamena, gledajùi kako nastapuva noùta vo posredno pred ili po zavr{uvaweto na vojnata. parkot i sfaùajùi deka e zaboraven, edinstvenoto Vtoriot raskaz nosi naslov „Novata u~eni~ka“ {to mu preostanuva e – da pla~e. Negoviot pla~ ùe i vo nego hronotopot preciziran u{te na samiot go slu{ne naratorot, koj i samiot e voshiten od po~etok na raskazot. Toa e Leningrad, vo 1940. go- stoicizmot na deteto, osobeno od negovata neskr- dina, vo vreme na zima kakva {to ne se pameti vo {liva upornost da ne go napu{ti mestoto na stra- poslednite sto godini. Dejstvoto se odviva vo vre- `ata: me na intenzivni voeni dejstvija, koga niz gradot Jas mislam – deka si oti{le. sekojdnevno minuvaat tenkovi i nasekade se slu{a- – Kako toa si oti{le? aat izve{tai od frontot, {to kaj voop{to decata – Zaboravile. ne ja namaluva radosta na detskoto `iveewe: – Da, pa toga{ zo{to ti se u{te stoi{ tuka? Toj duri ne zastana za da gi pogleda ogromnite, ukra- 1 – Jas sum dal ~esen zbor… (8) seni so bela boja, tenkovi, koi{to zaglu{no tropajùi i Tokmu toj daden ~esen zbor za ~uvawe stra`a trkalajùi se, vo toj moment minuvaa po ulicata. Da, pa toa pred navodniot „bunker so oru`je“, i re{enosta da i ne be{e i tolku mnogu va`no i interesno, za{to sega se ostane dokraj, se dodeka ne bide napravena sood- vo gradov ima{e tolku mnogu tenkovi, pa, mo`e da se re~e, vetna zamena od voeno lice, go voodu{evuva vozra- duri i pove?e otkolku {to ima{e tramvai (13). sniot narator. Od tie pri~ini, toj ja prifaùa Raskazot zapo~nuva na prviot u~ili{en den po igrata i pronaoòa major koj ùe go oslobodi mom~e- zimskiot raspust, koga maliot Volotka Bessonov to od dol`nost. Deteto i po osloboduvaweto od se vraùa vo u~ili{nite klupi, so ogromna energi- dol`nost, ja iska`uva svojata hrabrost i ne saka ja vo sebe. Site niv gi do~ekuva novata u~eni~ka, da go ispratat do doma iako veùe nastapila noùta: no i novata u~itelka. Novata u~eni~ka Morozova Poglednav vo negoviot benki~av nos i pomisliv, deka site gi osvojuva u{te prviot den so svojata krev- nemu, – navistina ne mu e strav od ni{to. Deteto, koe{to ka, ne`na priroda i golema emotivnost, a simpa- ima takva silna voqa i takov cvrst zbor, nema da se ispla- tiite kon nea u{te poveùe se zgolemuvaat koga ot- 1 Qonka Panteleev, Raskazi za deca, Detska radost, Skopje, krivaat deka tatko – e pilot, koj is~eznal i za ko- 1982. go se pretpostavuva deka e zaginat. Novata u~itel- 94 ka otprvin gi voshituva decata so svojot ubav iz- stoeweto na najgolemata rodninska vrska meòu Mo- gled, no potoa koga zapo~nuva bespo{tedno da gi rozova i u~itelkata, odnosno deka tie dve, vsu{- ispra{uva site, pa i novata u~eni~ka Morozova, nost se majka i ùerùa. Mo`ebi mladiot ~itatel i kaj decata se javuva `elba da ja za{titat: „Ah – si ùe se zapra{a, zo{to toj fakt ne bil otkrien na misle{e Liza. – Koga bi znaela Elisaveta Ivanov- samiot po~etok na raskazot, no se ~ini deka avto- na! Koga bi znaela taa kolku – e te{ko sega na Va- rot Qonka Panteleev toa go napravil mnogu smi- le~ka! Taa bi ja pu{tila. Taa ne bi ja ma~ela po- sleno i umetni~ki profesionalno. Od taa negova veùe“ (26). Zaradi odbrana na svojata hrabra, no tvore~ka postapka, se nametnuva vpe~atokot deka ne`na drugarka, tie duri re{avaat da pozboruvaat so toa toj, u{te edna{, sakal da ja potvrdi tezata so u~itelkata za toa, bidejùi: „Sprema Morozova za va`nosta na poedinecot i negovata opstojba, no taa se odnesuva{e isto onaka, kako {to se odnesu- pred se za va`nosta od razvivawe svest kaj ~itate- va{e i sprema drugite deca, – dava{e isto onolku lot/mladiot ~itatel, za prioritetot na dobroto na doma{ni zada~i kako i na drugite, i ocenkite – gi Tatkovinata. stava{e bez nekakvo popu{tawe“ (30). Vakvoto, ne- Tretiot raskaz od zbirkata na Qonka Panteleev logi~no odnesuvawe im go objasnuva i samata u~i- e nasloven „Glavniot in`ener“. Toj „glaven in`e- telka: „Morozova mnogu strada. I toa e mnogu do- ner“, glaven lik vo raskazot e Qo{a Mihajlov. bro {to vie se gri`ite za nea. Samo {to vie ne U{te na samiot po~etok na raskazot se vostanovu- smeete da go poka`uvate i da go istaknuvate toa, va edna ~udna situacija, vo koja se plasira vesta deka ja so`aluvate nea i oti taa e ponesreùna od deka Qo{a bil nagraden zatoa {to: „…im pomog- drugite. Taa sega e mo{ne slabi~ka, bolna e…vo nal na germanskite avioni da gi otkrijat onie dva- avgust taa be{e bolna od difterija. Bi trebalo, naeset baterii“ (37) (se misli na bunkeri)! Ved- kolku {to e mo`no pomalku da misli taa na svoja- na{ potoa, avtorot go imenuva Qo{a kako „mo`en ta bolka“ (28); za da, vo slednite zborovi najevi- predavnik“, koj zgora na toa {to e predavnik, bil dentno se poka`e intencijata na pisatelot so ova i nagraden so sovetsko odlikuvawe. Za da ja razre- delo i porakata koja toa ja nosi: „Sega ne e vreme {i zabunata kaj mladiot ~itatel, avtorot ja preze- da se misli mnogu za sebesi. Pa, neli kaj nas, mili ma ulogata na narator na nevoobi~aenata slu~ka. moi, – najdragocenoto, najskapoto {to go imame, Se zapo~nalo od igrata na grupa deca, koi za da si – na{ata Tatkovina – se nao?a vo opasnost“ igraat, naivno imitirajùi ja vojnata okolu sebe, (28). Tatkovinata – toa e ona {to e najva`no vo re{ile, vo neposredna blizina na vistinskata pro- momentot na opasnosta, toa e porakata na avtorot, tivavionska baterija, od sneg da napravat nivna, so koja toj saka da go neguva patritskoto ~uvstvo bo`emna: „I seto toa izleze mo{ne uspe{no. Se kaj mladite generacii, kaj mladite ~itateli. Ta- be{e kako vistinsko. Tie duri bea izmislile i na- kvata `rtva koja sekoj treba da ja podnese, osobeno pravija i top, i nivniot top ne be{e kakov gode doaòa do izraz na krajot od raskazot, koga doaòa ve- tuku najvistinski – protivavionski, so nekakov sta deka tatkoto na Morozova najverojatno e `iv, star ùunk ili kolska ruda, pa duri negovata cevka a ne mrtov kako {to se pretpostavuvalo, i decata mo`e{e da se vrti, i mo`e{e da se ni{ani preku sakajùi da ja spodelat taa vest so svojata drugarka, nea” (41). I se bi bilo vo red, i igrata bi prodol- ja otkrivaat i dobro sokrivanata vistina, za po- `ila, dokolku u{te istata ve~er Germancite ne ja 95 bombardirale nivnata bo`emna igra~ka-baterija! na pojava i vedna{ ùe go zaskokotka negovoto vni- Neo~ekuvaniot obrt na situacijata, kaj Qo{a raòa manie, pa toj detalno go analizira negoviot izgled strav, gri`a na sovest. Interesen e faktot {to i odnesuvawe: „Ja simna kapata, i gledam – negova- Qo{a ne ~uvstvuval obi~en strav: „Do ve~erta Qo- ta glava be{e sosem pro{arena, tukure~i pobele- {a Mihajlov kako da ne be{e pri sebesi. Doaòaa na. Si go soble~e ko`uvot – a pod ko`uvot nose{e deca, go vikaa da si igraat – toj ne otide. Urocite voen `aket, bez epoleti – na koj ima{e ne eden, ne ne si gi u~e{e, se otka`a od ve~erata i mnogu po- dva, tuku celi ~etiri reda od ordenski lenti~ki“ rano, otkolku obi~no, pojde na spiewe. No, kolku (55). O~iglednoto bogato voeno iskustvo na pol- i da se ma~e{e, kolku i da se vrtka{e otkolk-na- kovnikot predizvikuva po~it kaj naratorot i ~i- kolk, toj ne mo`e{e da zaspie. Ne zatoa {to mnogu tatelot, no nabrgu negoviot sopatnik (naratorot) se pla{e{e od {to i da e. Ne, Qo{a ne be{e, kako ùe bide privle~en kon nego od ne{to drugo, {to {to se veli, od pla{livcite… A mislata za ona, navidum i ne soodvetstvuva na negovata bogata voj- deka ùe go sudat vo Voeniot sud, kako nekakov ni~ka kariera. Imeno, polkovnikot emotivno dr`i {pion ili predavnik, nego sosema go ubiva{e“ i gleda vo eden predmet – `ensko {ami~e za nos, (44). Interesno e {to nego ne go ma~i mo`nata ka- {to kaj naratorot predizvikuva napliv na mnogu zna, kakva i da e taa, tuku go izma~uva faktot {to pra{awa i pretpostavki: „Zo{to mu e nemu vakvo mo`ebi ùe go prograsat za {pion ili predavnik. {ami~e? Pa, na vakov ~i~ko, {ami~evo sigurno ne- Za nego, toa e postra{no od se. I pokraj stravot ma da mu dostigne ni za polovina nos“ (56). Vo ra- od takvata, stra{na kazna, toj stoi~ki odi na ra- zgovorot koj se razvrzuva meòu niv dvajcata vo tek zgovor kaj polkovnikot, podgotven da se soo~i so na patuvaweto, naratorot ja otkriva sudbinata i se zaradi nivnata nevnimatelna igra. No, se slu- `ivotniot pat na polkovnikot, a na pra{aweto za ~uva neo~ekuvanoto. Od niv polkovnikot, vsu{- neobi~noto {ami~e koe ne go ispu{ta od race, a nost, ùe pobara da prodol`at da gradat la`ni bun- koe navistina „ne e obi~no {ami~e“, no „ne e ni- keri, so koi ùe gi „zala`uvaat“ Germancite. Vsu{- tu vol{ebno“, toj ja raspletuva prikaznata za isto- nost, od niv se bara da prodol`at da si igraat i to. Prikaznata e navistina trogatelna, i vsu{nost taka da pridonesat da se odvle~e vnimanieto na ne- preku nea se otkriva seta tragika na vojnata, oso- prijatelot od vistinskite bunkeri. Za svojata ra- beno nejzinata pogubnost za decata, koi ostanale bota i pridonesot za pobedata nad Germancite, de- sira~iwa i se smesteni po domovite za sira~iwa. cata ùe dobijat po~esni diplomi za u~estvoto vo Vo potresnata storija za novogodi{nata poseta na „odbranata na gradot Lenin, ispolnuvajùi speci- vojnicite na leningradskiot dom za sira~iwa, pri jalna zada~a, {to im bila postavena od koman- koja vojnicite gi daruvale ovie de~iwa so razni data“ (54). sosema skromni podaroci: „...za eden za{iena kesi- „[ami~e“ e naslovot na ~etvrtiot i posleden ~ka, za drug nekakov crte`, dnevnik za bele{ki, raskaz od ovaa zbirka na Qonka Panteleev. Nara- blok~e, znamence so srp i ~ekan~e...“ (59), a deca- torot, voedno i lik vo raskazot, ne zapoznava so ta gi pre~ekale kako {to im dolikuva na voeni he- glavniot lik so samoto negovo vleguvawe vo nego- roi: „Ne pre~ekaa vkupno – odvaj {to ne ne so- voto kupe vo vozot. Pojavata na polkovnikot na borija na zemja. Site bea izlegle vo dvorot, se sredove~na vozrast za nego pretstavuva nevoobi~ae- smeat, ’ura’ vikaat, ne pregrnuvaat, razgovaraat, se 96 turkaat“ (59). Radosta na decata pri pre~ekot na zele Berlin, ùe poglednam niz prozor~eto i ùe vi vojnicite nalikuva na freneti~na radost pri ne- zamavtam so ra~eto. Ova {ami~e mi go ima{e poda- kakvo osloboduvawe. No, od taa slika, otskoknuva reno majka mi, koga be{e se u{te `iva“ (61). Ova edno devoj~e, koe so svojata postapka ùe mu go sto- {ami~e i na nego mu dejstvuvalo kako eden vid ta- pli srceto na polkovnikot. Nasproti site deca koi lisman, za{tita, amajlija, pa i pokraj mnogubroj- dobivaat podaroci, devoj~eto ùe bide toa koe ùe go nite povredi, toj ja do~ekal pobedata. Za nego, ~o- daruva vojnikot: „Ve pozdravuvam ~i~ko voen. Eve vek koj vo vojnata gi zagubil `enata i ?erkata, ovoj vi i vam – mi veli – edno podaro~e od mene“ (59). ~in zna~el mnogu, pa zatoa, toj si ja posinil Lida: No, i ovaa postapka ne bi bila tolku nevoobi~ae- „I jas ni malku, znaete, ne se kajam za toa. Jas sega na, za{to nalikuva na daruvaweto na vojnici-oslo- imam prekrasna ùerka“ (63). Na toj na~in, se usre- boditeli koi mar{iraat po ulicite, dokolku so ùile dve nesreùni du{i, sozdale novo semejstvo, vo skromniot podarok ne se postavuva i eden uslov vo koe i u~ili{niot uspeh na devoj~eto bil odli~en. koj se krie neizmerliva simbolika: „Samo znaete Tajnata na `oltoto kufer~e2 od Olivera Ni- {to? Ve molam, nemojte da go otvorite paket~evo kolova3 e roman objaven 1965. godina. Vo nego gla- sega. Otvorete go, vie znaete koga da go otvori- 2 Olivera Nikolova, Tajnata na `oltoto kufer~e, Misla, te?... Toga{, koga ùe go prezemete Berlin“ (59). Skopje, 1986. Uverenosta na devoj~eto go zaprepastuva polkovni- 3 Olivera Nikolova e makedonska pisatelka za vozrasni i deca. Olivera Nikolova e rodena 11. mart 1936. god. vo Skopje. kot, koj znael deka vo toa vreme Rusite ne se ni Diplomirala na Filozofskiot fakultet pri Univerzitetot blisku do Berlin, no istovremeno i vo nego toa „Sv. Kiril i Metodij“ vo Skopje. Celiot raboten vek go pomi- vsaduva nade` i verba vo pobedata nad neprijate- nala vo Makedonskata radio-televizija rabotejùi kako urednik i dramaturg. Taa e ~len na Dru{tvoto na pisatelite na Make- lot. Verbata na maloto devoj~e, a pred se, nejzina- donija od 1963 godina. Dela: Zoki Poki (proza za deca, 1963), ta uverenost vo pobedata nad neprijatelot, vo nego Den za letuvawe (raskazi, 1964), Tajnata na `oltoto kufer~e ja raòa mislata: „Pa, kako bi mo`elo pri ova, (roman za deca, 1965), Zemjata vo koja nikoga{ ne se stignuva vsu{nost, da ne se pogri`i ~ovek i da ne go pre- (povest za deca, 1965), Zimski detektivi (roman za deca i mladi, 1972), Prijatelite Bon i Bona (roman za deca, 1974), zeme onoj proklet Berlin?“ (60). Od ovde mnogu Srebreno jabolko (komedija, 1975), ^uk, ~uk, Stojan~e (piesa za eksplicitno se gleda visoko razvienata patriot- deca, 1976), Mojot zvuk (roman za deca i mladi, 1977), Tesna ska misla i svest kaj decata za vreme na vojnata, vrata (roman, 1983), Ta`niot vesel Vladimir (proza za deca, 1984), Umna glava (piesa, 1984), Devojkite na Marko (roman za koja vo odredeni slu~ai mo`e da gi pottikne i deca i mladi, 1987), Qubobolki (roman za deca i mladi, 1988), vozrasnite vo ostvaruvaweto na taa cel. Zatoa, Doma{ni zada~i (roman, 1989), Kamerata na Boris (proza za polkovnikot – vetuva: „Dobro, ùerki~ko. Ti vetu- mladi, 1989), Preminot ne e osvetlen (roman za mladi, 1990), [ifri na kamenot (roman za mladi, 1993), Beli stapki (ro- vam, deka ùe stignam i vo Berlin i fa{istite ùe man za mladi, 1993), A, B, V.... (slikovnica za deca, 1987), Trom- gi uni{tam, i porano od toj ~as nema da go otvo- bon (roman, 1996), Adamovoto rebro (roman 1999), Ve`bi za ram tvojot podarok“ (60). Polkovnikot ùe si do- Ibn Pajko (roman, 2000), Poznata u~itelka (roman, 2002), Beliot ~ad (roman, 2009), Kuùi~ka (roman, 2012). I pokraj stoi na zborot, a koga nastapuva pobedata i toj se bogatiot kni`even opus, Olivera Nikolova e poznata kako av- naoòa vo Berlin, go otvora paket~eto, i vo nego go tor na prviot gradski lik vo makedonskata literatura – Zoki naoòa {ami~eto i porakata od devoj~eto: „...Koga Poki. Vo oktomvri 2012. godina, za romanot Kuùi~ka, taa bi- la nominirana kako makedonski pretstavnik za nagradata „Bal- ùe stigne{ vo Berlin, toga{ te mola, zamavtaj mi kanika“. Vo dekemvri 2013. godina, go odbele`uva jubilejot 50 so nego. A jas, koga ùe doznaam, deka na{ite go za- godini od literaturnoto tvore{tvo, isto kolku i poznatiot 97 ven narator e osumgodi{nata Katerina. Meòutoa, vuva nekolku tainstveni pogledi, zagatlivi zborov- iako toa e nejzinoto vistinsko ime, vo romanot ni- ni poraki i seto toa kaj nea raòa `elba da bide koj ne ja oslovuva taka, prvenstveno zaradi vozra- tretirana ednakvo, kako i vozrasnite a urnek na sta, a potoa i zaradi galovnosta so koja – se obra- koj se ugleduva e nejziniot postar bratu~ed Tomi. ùaat. Naj~esto ja oslovuvaat so Kiki, a vo eden slu- Svojata prisebnost i mo`nost da se poka`e kako ~aj i so Kate. Li~no na nea toa mnogu – pre~i: vozrasna ja poka`uva vo niza kriti~ni momenti, „Svoeto dolgo i zvani~no ime, spored vozrasnite, kako toga{ koga pri bombardiraweto na gradot si- se u{te ne go bev zaslu`ila. ...Neli bi vi bilo i te begaat vo skrivnicata, a taa vo posleden mig se vam krivo da nemate pravo da go nosite, zatoa {to vraùa za{to ùe go slu{ne glas~eto na svojot pomal se u{te ne ste bile zapi{ani vo {kolskite pro- brat i go spasuva: „A tatko mi pred site me fale- zivnici“ (7). Pri~inata zaradi koja malata Kiki {e deka sum mnogu hrabra i deka nimalku ne li~am ne odi na u~ili{te e vojnata, zaradi koja tatko – na drugite devoj~iwa na moi godini“ (16). Potoa, ne saka da ja praùa na u~ili{te, ne samo zaradi sleduva begaweto na selo, kade decata, meòu koi e opasnosta, tuku i zaradi: „Verojatno saka{e da me i Kiki, gi prifaùaat gladot, studot i stravot kako ima pokraj sebe, no u{te poverojatno – ne mu be{e vozrasni i ne se buntuvaat protiv uslovite. Deca- po voqa prvite bukvi da gi nau~am na tuò jazik“ ta, Kiki i Tomi, projavuvaat golema `elba da gi (7). Tokmu ova, otporot kon tuòinskoto obrazova- vidat partizanite, meòu koi se naoòa i tatkoto na nie, e pri~inata zaradi koja malata Kiki ne odi Tomi i za koj pri kraj na romanot ùe se otkrie de- na u~ili{te i ùe bide ne samo svedok, tuku i u~e- ka e mrtov, no za seto vreme pred da ja doznaat vi- snik vo nastanite na nejzinoto semejstvo. Tokmu za- stinata za negovata sudbina, Kiki kako i site se radi toa {to nastanite se gledani niz prizmata na ~uvstvuva gorda {to od nivnoto semejstvo ima par- o~ite na Kiki, tie pridobivaat dimenzija na mi- tizan: „I mojot ma` e partizan – re~e strina sterioznost. Najgolemata misterioznost e okolu mi. Prvpat go ~uv ova za ~i~o i bev za~udena. No sodr`inata na `oltoto kufer~e, koe ~as is~eznu- Tomi gordelivo mi ja stegna rakata. Se gleda{e va, ~as se pojavuva, ~as e polno, ~as e prazno, {to deka i porano znael“ (41). I preku ovaa narativna kaj Kiki raòa `elba da istra`uva: „Koga veùe go sekvenca, od idejna gledna to~ka, se poentira pa- donesovme so nas, mi be{e ~udno – kade bi mo`elo triotizmot kaj deteto, konkretno – vo venecot pri- da is~ezne?; „Po edna nedela `oltoto kufer~e be- kazni za Kiki i Tomi, nivnite roditeli, ranetiot {e pak na svoeto mesto. Go pronajdov utroto, i tol- partizan, tajnata {to se krie vo `oltoto kufer~e ku istrpnav od silna vozbuda, {to mi se ~ine{e itn.4 deka ùe vrisnam“ (27). Okolu Kiki se slu~uvaat Vo ovoj roman avtorkata ne voveduva vo edno vo- mnogu misteriozni razgovori meòu vozrasnite, ulo- eno vreme, so zastra{uva~ki neizvesnosti za juna- cite ~ii {to igri prodol`uvaat, no ovojpat so lik od nejzinite raskazi za deca Zoki Poki. Po toj povod, izda- va~kata kuùa „Detska radost“ objavi izbor od tvore{tvoto na drugi sredstva i so drugi celi, meòu drugoto i za Nikolova vo tri toma, nasloveni kako Ti ~uka li srceto za da se svedo~i za herojskite nastani od na{ata Re- mene?, Mi ~uka li srceto za tebe? i Ni ~ukaat li srcata za volucija; dosledna na svojot estetski koncept, Ni- nas?. Za svoeto kni`evno delo, Nikolova gi osvoila nagradite „Stale Popov“, „Racinovo priznanie“ kako i „Roman na godi- 4 Miodrag Drugovac, Povoeni makedonski pisateli II, Na{a nata“ na Utrinski vesnik. kniga, Skopje, 1986, str. 345. 98 kolova i ovojpat ne moralizira, ne patriotizira, broto na Tatkovinata pred zdravjeto na svoeto ~e- ne dr`i lekcii i propovedi, deluvajùi na na{ite do. Tretiot raskaz „Glavniot in`ener“, ni otkri- soznanija edinstveno preku sugestiite na pottek- va kako detskata igra mo`e da bide korisna i za stot kade {to i se semantizira eti~kata pretsta- vreme na vojnata da pridonese kon op{toto dobro, va za herojskiot detski podvig.5 Preku epizodite a vo ~etvrtiot raskaz „[ami~e“ deteto-~itatel so ranetiot partizan na koj mu uka`uvaat pomo{, mo`e da se pou~i od hrabrosta na voenoto sira~e bespo{tednoto tr~awe so Tomi vo noùta za da gi i negovata nepokolebliva verba vo pobedata nad vidat partizanite, sredbata so g-òa Flora, nivna- fa{izmot. ta nekoga{na kom{ivka, begstvoto od neprijatelot, Romanot Tajnata na `oltoto kufer~e od Oli- kako od najgolemo zlo – seto toa se reflektira vo vera Nikolova, isto taka ni ja otkriva hrabrosta du{ata na decata, a preku ohrabruvaweto da se iz- na decata Tomi i Kiki vo voeni uslovi. Iako tie dr`i, se pothranuva nivnoto patriotsko ~uvstvo: direktno ne se vklu~uvaat vo akcii protiv neprija- „Kolku mnogu `alam {to `iveete vo vakvo vreme, telot, nivnata hrabrost da izdr`at vo te{kite mili moi...No se ùe pomine, ùe vidite... Samo hra- vremiwa, i da dadat se od sebe za da ne predizvi- bro, deca... (61). I, navistina, decata se trudat da kuvaat dopolnitelni problemi na povozrasnite, dadat se od sebe za da ne predizvikuvaat dopolni- zboruva za toa kolku kaj niv visoko se razviva qu- telni problemi na povozrasnite, pa duri se odnesu- bovta kon tatkovinata i `elbata taa da se vidi vaat i kako vozrasni vo odredeni situacii: „Pre- slobodna. stanavme da zboruvame za opasnosti...“ (67)

BIBLIOGRAFIJA Zaklu~ok Drugovac, Miodrag. Povoeni makedonski pisateli Od gorenavedenoto, mo`e da se vostanovi deka II. Skopje: Na{a kniga, 1986. i vo dvete razgledani dela silno preovladuva pa- Nikolova, Olivera. Tajnata na `oltoto kufer- triotskata tematika. Vo prvoto delo, ~etirite ra- ~e. Skopje: Misla, 1986. skazi od Panteleev imponiraat so silinata na ~uv- Panteleev, Qonka. Raskazi za deca. Skopje: Detska stvata kaj malite likovi. Vo raskazot „^esen zbor“ radost, 1982. zaprepastuva stoicizmot na mladoto mom~e, posta- veno na stra`a pred „navodniot bunker” i negova- ta nepokoleblivost da ostane na mestoto se dode- Jovanka D. DENKOVA ka ne bide osloboden od dol`nost od soodvetno vo- eno lice. Vtoriot raskaz „Novata u~eni~ka“, naj- PATRIOTISM IN WORK OF LJONKA PANTELEEV prvin ùe go voodu{evi mladiot ~itatel so istraj- AND OLIVERA NIKOLOVA nosta na u~eni~kata i nejzinata majka da ne ja ot- Summary krijat meòusebnata bliska rodninska vrska, a po- toa i so silata na majkata-u~itelka da go stavi do- This paper will look towards fostering patriotism in the 5 Isto. work of Russian writer for children, Ljonka Panteleev and 99 parallel with this, we will compare with patriotic prose UDC 821–93–31.09 Macedonian writer for children and youth - Olivera Nikolova. Specifically, the paper will look at the collection of short stories by Ljonka Panteleev, titled Stories for
Biqana T. PETROVI] Children, which accommodated four stories and will be re- Biblioteka grada Beograda viewed and the novel The Secret of the yellow suitcase Republika Srbija Olivera Nikolova. The purpose of this work will be to sep- arate the elements that these works are put in order of pa- BOLEST KAO triotic works, or patriotic theme. Then, we will pay atten- tion to the place of the child amid the whirlwind of war and its devastating traces, but at the same time, we stress the VREME RAZVOJA courage of children and their inner strength, which often ex- ceeds that of adults. DECE I MLADIH Key words: patriotism, literature for children, Ljonka Panteleev, Olivera Nikolova SA@ETAK: Rad se bavi savremenim kwi`evnim deli- ma za decu i mlade u kojima se bolest prepli}e sa vreme- nom razvoja likova i uti~e na wihovu inicijaciju, socija- lizaciju i pronala`ewe sopstvenog identiteta. Prime}uju se razlike koje postoje u oblikovawu si`ea, kao i u uspe- {nosti sazrevawa junaka u zavisnosti od vrste bolesti sa kojom se suo~avaju. U obzir su uzeta dela ~iji junaci bolu- ju od uro|enih bolesti (deformacije lica, disleksije i cerebralne paralize), kao i ona u kojima se junaci u peri- odu odrastawa nose sa te{kim i terminalnim bolestima (anoreksija, rak) i suo~avaju sa smr}u. Zbog individuali- zovanih problema koji se tematizuju u ovim delima i iz- ra`ene pedago{ke crte u nekima od wih, razmatra se i wihova potencijalna uloga u terapiji ~itawem – biblio- terapiji. KQU^NE RE^I: bolest, vreme, odrastawe, savremena kwi`evnost za decu, inicijacija, socijalizacija, identi- tet, biblioterapija

Bolest deteta ili mlade osobe nije novina u kwi`evnosti za decu. Lik deteta sa ivaliditetom javqa se u delima 19. i 20. veka, poput Klare u ro- manu Hajdi Johane [piri ili Kolina u Tajni na- pu{tenog vrta Frensis Hoxson Bernet, kao i li- ka deteta i adolescenta sa te{kim/terminalnim bolestima poput Bet u serijalu o devoj~icama Lujze Mej Alkot ili Male Eve u ^i~a Tominoj kolibi 100 Harijet Bi~er Stou. Prime}eno je, ipak, da se broj ma ~ije se bolesti pojavqaju u vreme puberteta, a kwi`evnih dela u kojima su junaci bolesna deca u razvoj bolesti prepli}e se sa dinamikom promena de~joj kwi`evnosti posledwih decenija pove}ava. koje su karakteristi~ne za period adolescencije. Marion Rana (Rana) pi{e u tekstu iz 2016. godine: To su Ur{a i @ana u romanu Debequca (1999) Jawe „Tokom posledwe decenije, me|utim, pojavila se od- Vidmar, junakiwe koje boluju od anoreksije, kao i Ta- lu~uju}a promena u koli~ini i kvalitetu kwiga za ra i Tawa u romanu 35 kalorija bez {e}era (2008) decu koje se bave invaliditetom i bole{}u”, a novi Jasminke Petrovi}, a onda i likovi mladih obole- trend je da se s brojem likova s invaliditetom po- lih od raka, Hejzel i Ogastusa, u romanu Krive su ve}ava i „wihova psiholo{ki dubina”. Kao mogu}i zvezde (2012) Xona Grina. razlog takve pojave Hju Kregou isti~e sve ve}u po- Romani ^udo R. H. Palasio i Riba na drvetu pularnost psihoterapije, koja je „imala uticaja na Linde Malali Hant, i pored razlika izme|u wiho- razvoj pri~e – koja je sve vi{e dobijala karakter vih junaka Agija i Ali, imaju mnogo sli~nosti, ka- ispovesti (izrazito se bave}i aspektima unutra- ko u na~inu na koji se gradi si`e, tako i u poruka- {weg `ivota koji su do tada smatrani privatnim) ma koje prenose mladom ~itaocu. Prva sli~nost je i sve se vi{e bavila poreme}ajima mentalnih i emo- metafori~nost wihovih naslova. „^udo” ne sugeri- cionalnih stawa. Ovo se jednako odnosi na kwi`ev- {e samo ~udesno pre`ivqavawe deteta ro|enog sa ve- nost za odrasle i na kwi`evnost za mlade, pa stoga likim deformitetom glave posle brojnih operacija „problemski romani” za adolescente dobijaju sve vi- ve} se odnosi i na ceo si`e romana, koji obuhvata {e prostora u izdava{tvu posledwih dvadeset godi- period petog razreda, u kojem desetogodi{wi Avgust na. Izgleda da je postojawe romana koji se bave kraj- – Agi odrasta kroz proces inicijacije i socijaliza- we individualizovanim problemima (kao {to je ano- cije simboli~nim ali i bukvalnim napu{tawem spe- rexia nervosa) postalo najnovija literarna mani- cijalnog {kolovawa u udobnom i za{ti}enom ambi- festacija individualizovane svesti” (Kregou: 262). jentu roditeqske ku}e i prelaskom u {kolu u kojoj Imaju}i u vidu ovakva zapa`awa, zanimqivo je dolazi u kontakt sa razredom. On je i medicinsko pogledati kako je u nekim savremenim delima kwi- „~udo”, ali i objekat dru{tvenog ~u|ewa i zgra`a- `evnosti za decu i mlade (uzimaju}i u obzir dela vawa. „Pre`ivqavawe” polaska u {kolu deluje kao koja su objavqena u periodu od 1999. do 2015. godi- „~udo”, kakvo je i samo Agijevo ro|ewe. Ako se uzme ne) prikazano vreme bolesti kao vreme promene de- u obzir da „inicijasti~ki karakter vremena detiw- teta odnosno adolescenta, wegove socijalizacije i stva najboqe izra`ava predstavu o detiwstvu kao pronala`ewa sopstvenog identiteta. Podjednako se mitskom vremenu ~ovekovog postawa” (Qu{tanovi}: uzimaju u obzir likovi dece sa uro|enim bolesti- 62), Agijevo „postawe” je s jedne strane biolo{ko ma: Agi, junak romana ^udo R. H. Palasio (2012), ro|ewe, a s druge uklapawe u zajednicu. de~ak koji zbog genetske mutacije ima te`ak de- Metafori~ni naslov romana Riba na drvetu, formitet lica, Ali, koja ima disleksiju, junakiwa koji je i naslov wegovog 29. poglavqa, u su{tini romana Riba na drvetu (2015) Linde Malali Hant ima isto zna~ewe. Riba na drvetu je ~udo. Ono {to i Jovan, koji boluje od cerebralne paralize, iz je nemogu}e – da se riba popne na drvo – postaje pri~e O dugmetu i sre}i (2005) Jasminke Petro- mogu}e, kao {to je mogu}a i socijalizacija deteta vi}, kao i likovi mladih u tinejxerskim romani- obele`enog bole{}u. U 29. poglavqu trenutak ime- 101 novawa bolesti je po~etak suo~avawa sa wom, od- ban Babu, ali ako ti budem nedostajao, mo`e{ ti da nosno po~etak u~ewa slova na nov na~in, koji juna- ga zagrli{. Qubi te Agi” (Palasio: 287). kiwi koja boluje od disleksije omogu}ava da nau~i Roman ima zanimqivu poziciju pripoveda~a. [est da ~ita. Polaze}i od pomenutog razumevawa vreme- pripoveda~a, odnosno {est ta~aka gledi{ta iz ko- na detiwstva kao vremena inicijacije, i od toga da jih se pripoveda pri~a, od kojih je najzastupqeni- inicijacija podrazumeva ritualne obrede – od odva- ja Agijeva, omogu}avaju da se u|e dubqe u ose}awa jawa, preko suo~avawa inicijanata sa nizom te{ko- bolesnog deteta, ali i da se doga|aji osvetle iz raz- }a, pa do wihovog uspe{nog savladavawa i primawa li~itih uglova, kako bi se dobila potpunija slika u novu zajednicu – zapa`eno je da se struktura ovih polo`aja i odnosa dru{tva prema deci i osobama rituala nalazi u bajkama, ali i u nizu kwi`evnih sa telesnim nedostatkom. Ovakava pozicija omogu- dela za decu.1 Takva je struktura si`ea i u ovim de- }ava i dubqe sagledavawe likova, kao i postojawe lima. Agi se odvaja od ku}e i roditeqa i u {koli sporedne si`ejne linije koja se ti~e odnosa Agija se suo~ava sa odbacivawem i ga|ewem vr{waka. U i wegove starije sestre Vije, koja je po{la u sred- procesu inicijacije ulogu pomaga~a imaju koliko po- wu {kolu i nalazi se na pragu adolescencije i sop- rodica koja ga ohrabruje, toliko i direktor {kole stvene inicijacije. Nova faza je i za wu obele`ena i nastavnik, ali i dvoje dece sa kojima se Agi spri- Agijevom bole{}u, kao `eqa da ima sopstveni jatequje. „Neprijateqi” sa kojima se suo~ava su de- identitet: „Uvek }u biti sestra deteta sa uro|e- ca koja ga ismevaju i vre|aju. Kulminacija, obrt i nim deformitetom: nije u tome problem, ja samo ne prelazak de{avaju se sa posledwim isku{ewem i po- `elim da to uvek bude ono {to me odre|uje” (Pala- sledwim ispitom hrabrosti, odlaskom na ekskurzi- sio: 104). Dete sa deformitetom pojavquje se i kao ju i prepu{tawem nepoznatom, a zatim i simboli~- isku{ewe i ispit li~nosti i zrelosti za sve one nim odlaskom u {umu u kojoj dolazi do preokreta. koji sa wim dolaze u dodir, ukqu~uju}i drugove, na- Oni koji su ga odbacivali postaju mu za{titnici, a stavnike i porodicu. Agi biva nagra|en time {to je prihva}en kao puno- Po istom principu prola`ewa faza inicijaci- pravni ~lan zajednice, odnosno grupe vr{waka. We- je gra|en je i si`e romana Riba na drvetu. I Ali gova hrabrost dobija priznawe koje se pretvara u ima pomaga~e – nastavnika Danijelsa, koji ima ra- ovacije, kao simboli~no proslavqawe uspe{ne soci- zumevawa za decu, i porodicu koja je podr`ava i jalizacije. Uvod u kulminaciju i zavr{etak proce- ohrabruje, a tako|e, kao i Agi, sklapa prijateq- sa socijalizacije prikazan je kao ostavqawe pli{a- stvo sa dvoje dece, de~akom i devoj~icom iz svog raz- nog mede majci, duhovitom i simboli~nom zamenom reda. Dok je Agiju najve}i neprijateq de~ak Juli- uloga sa majkom, na korak pred kona~nim ulaskom u jan, za Ali je to devoj~ica [ej. Sazrevawe oba ju- novu razvojnu fazu „Draga mama, ne}e mi biti potre- naka ide od povu~enosti, usamqenosti, stida, preko 1 Jovan Qu{tanovi} prime}uje „drevne inicijati~ke struk- suo~avawa, poraza, ose}awa mawe vrednosti, povla- ture” u Pinokiju Karla Kolodija, Alisi u Zemqi ~uda Luisa ~ewa i ~e`we za uklapawem, do savladavawa pre- Kerola, „Ga{i” J. J. Zmaja, kao i u modernoj poeziji Du{ka Ra- dovi}a, dru`inskom romanu, ali i u tinejxerskom romanu, zna- preka i pronala`ewa svog mesta u zajednici. Ono ~ajnom za ovaj rad. „Tinejxerski roman, danas jedna od najpopu- {to razlikuje ove likove od druge dece, a to je bo- larnijih vrsta, po svojoj prirodi i nije ni{ta drugo nego dra- ma liminalne pozicije izme|u detiwstva i odraslosti, drama ko- lest, predstavqa glavnu prepreku koju moraju da ja se zavr{ava fikcijom po`eqne ’agregacije’” (Qu{tanovi}: 62). prevazi|u da bi odrasli i bili prihva}eni. Karak- 102 teristika ovih dela je da se proces uklapawa u sre- stva koja su joj bila inspiracija za pisawe ovog ro- dinu zavr{ava sa prihvatawem sebe i svoje indivi- mana. Ovakva dela, koja izazivaju jak emotivni dualnosti, odnosno razli~itosti, spoznajom sop- naboj kod ~italaca, izra`eno usmerena ka tome da stvenih vrlina i nedostataka. Ono {to junacima im pru`e pomo} i ohrabrewe u odrastawu, imaju poma`e jesu i wihove li~ne osobine, kao sposob- tendenciju da poslu`e kao biblioterapeutska, pri nost za prijateqstvo, dobrota, Alina darovitost ~emu se pod biblioterapijom2 podrazumeva da za crtawe i matematiku, Agijeva pamet, poverewe „~itawe kwiga mo`e da pru`i utehu u vidu saznawa koje izaziva kod drugih, humor i autoironija s ko- da ~ovek nije sam i time funkcioni{e kao jedna jom se odnosi prema svom telesnom nedostatku, {to sigurnija, privatna verzija psihoterapije i samopo- predstavqa i izla`ewe iz pozicije samosa`aqewa. mo}i” (Kregou: 269). U su{tini nema razlike Naspram junaka ovih dela, wihovi „protivnici” izme|u poruka koje ~itaocima pru`a ova ostaju nepromeweni u svom pona{awu i stoga ih mimeti~ka literatura i mi{qewa Bruna dru{tvo ka`wava. Julijan i [ej ostaju tvrdokorni Betelhajma o zna~ewu bajki, po kome je „poruka baj- u odbacivawu dece koja se nose sa bole{}u, te sto- ke da je borba protiv te{ko}a ogromni deo qud- ga i sami bivaju odba~eni – Julijan napu{ta {kolu skog postojawa – ali da ~ovek ako ne ustukne, ve} u kojoj je Agi, dok [ej ostaje sama. Tako se u ovim se nepokolebqivo suo~ava s neo~ekivanim i ~esto delima sa eksplicitnom pedago{kom namerom uspo- nepravednim tegobama savladava sve prepreke i na stavqa „pravda” i daje pouka ~itaocima. kraju izlazi kao pobednik” (Betelhajm: 22). Upravo Profesor materweg jezika u romanu ^udo sva- sli~nost strukture ovih dela sa strukturom bajki kog meseca pi{e na tabli po jedno geslo koje u~e- ~ini deo wihove popularnosti. nici treba da usvoje, a zatim da i sami preko ras- Na pole|ini pri~e Jasminke Petrovi} O dugme- pusta napi{u i po{aqu mu svoje geslo. Kraj roma- tu i sre}i nalazi se ovakvo obra}awe ~itaocu: na predstavqa skup gesala – putokaza o pravim `i- Zamislite kako biste se ose}ali da vam stalno dele glu- votnim vrednostima koje mladi ~itaoci treba da pe nadimke, da vas zaobilaze u {irokom luku ili da piqe usvoje, poput, na primer, „Sre}a prati hrabre” i u vas kao u neko ~udo. I to sve samo zato {to ste bolesni, drugih. Na sli~an na~in Linda Malali Hant pi{e 2 Po definiciji „Biblioterapija je svako plansko kori{}e- posvetu za roman Riba na drvetu, koja ima odlike we kwiga u ciqu re{avawa nekog problema ili unapre|ivawa tzv. „motivacionog teksta”: li~nog rasta i razvoja.” Nekada je na ulazu u Aleksandrijsku biblioteku stajao je natpis „Medicina za du{u”, a u biblioteci U~iteqima... koji vide dete pre u~enika koji nas pod- u Tebi „Lek za du{u.” „Godine 1272. zabele`eno je prvo kori- se}aju da svi imamo posebne darove koje mo`emo ponuditi {}ewe kwiga u ciqu le~ewa kada se u jednoj bolnici u Kairu preporu~ivalo ~itawe Kurana kao deo terapije. U Evropi je svetu, koji podsti~u va`nost isticawa a ne uklapawa. I de- krajem 18. veka prvi put zabele`eno plansko kori{}ewe kwiga, ci... koja nalaze snage da savladaju `ivotne izazove... bez kako bi se pomoglo qudima da se izbore sa svojim psihi~kim i obzira na to kakvi oni bili. Vi ste heroji. Ova kwiga je fizi~kim nedostacima (...) Samjuel Kroters (Samuel Crothers) je 1916. godine u ~asopisu Athlantic Monthly prvi put upotrebio za vas (Malali Hant: 5). termin ’biblioterapija’, spojiv{i gr~ke re~i biblio (kwiga) i therapia (le~ewe). Od tada se biblioterapija koristila mnogo Linda Malali Hant uokviruje roman direktnim ~e{}e. Naro~ito za vreme Prvog svetskog rata je postala popu- larna” (Mitrovi}: 122–123). Od {ezdesetih godina 20. veka u obra}awem ~itaocima na kraju kwige, sa ponovnim Americi biblioterapija privla~i sve ve}u pa`wu i o woj se podstrekom putem izlagawa iskustava svog detiw- sve vi{e pi{e. 103 pa ne izgledate kao drugi qudi. Zamislite – zna}ete kako na svu sre}u odavno shvatio da je `ivot kompliko- se ose}a Jovan, de~ak koji boluje od cerebralne paralize. van (...) U stvari, sad znam jo{ ne{to, znam {ta je U intervjuu povodom predstave koja je postavqe- qubav!” (Petrovi}: 38). Kod sve tri autorke qubav na na osnovu ovog wenog dela Jasminka Petrovi} je „~arobno sredstvo”, „dar” koji omogu}ava sazre- ka`e: „Stereotipi i predrasude najdelotvornije se vawe. Dok su kod R. H. Palasio i Linde Malali razbijaju ta~nim i pouzdanim informacijama” (Su- Hant oni koji daruju qubav detetu porodica i na- dar). Za razliku od dela kao {to su Hajdi ili Taj- stavnici, kod Jasminke Petrovi} qubav, vedrina i na napu{tenog vrta, u kojima lik deteta sa inva- saose}awe su snaga koju wen junak nosi duboko u se- liditetom ozdravquje, {to ima svoju didakti~nu bi, kao svoju li~nu vrednost. funkciju u 19. odnosno na po~etku 20. veka, kada su Za razliku od ovih dela, koja su prevashodno ova dela napisana,3 pri~a o savremenom detetu Ja- ohrabruju}a, koja se potencijalnom detetu-~itaocu sminke Petrovi} ima i razli~itu motivaciju za obra}aju sa `eqom da ga okura`e i podu~e, romani pisawe i druga~ije gra|en si`e. Delo ima ulogu da u kojima se mladi susre}u sa te{kim bolestima pa kod deteta-~itaoca izazove empatiju i podu~i ga i sa smr}u gra|eni su druga~ije. To su u tinejxer- kako se ose}a neko ko se zbog bolesti fizi~ki raz- ski romani, ozna~eni i kao „problemski”. Obe au- likuje od druge dece i kako se prema wemu treba torke ulaze u psiholo{ki mehanizam razvoja ano- odnositi. Sli~no prethodnim autorkama, Jasminka reksije ulaze}i u unutra{wi svet junakiwa. Romani Petrovi} gradi pri~u o Jovanu po formuli pri~e o anoreksiji 35 grama bez {e}era Jasminke Petro- o inicijaciji, u kojoj junak prolaze}i kroz usamqe- vi} i Debequca Jawe Vidmar oblikovani su na sli- nost, bol, patwu, samosa`aqewe i zaqubqivawe do- ~an na~in. Si`e se gradi na ogledalski postavqe- lazi do sazrevawa, koje je simboli~no ozna~eno nim parovima likova devojaka obolelih od anorek- imenovawem junaka. „Tek od tog dana `ivot mi se sije – Tara i Tawa u romanu Jasminke Petrovi}, promenio: mama je prestala da me zove ’Joco!’, ’Jo- Ur{a i @ana u delu Jawe Vidmar. U romanu 35 ka- vice!’, ’Jokice!’ ’Jole!’ i sli~no. Po~ela je da me lorija bez {e}era postoje dve paralelne si`ejne zove ’Jovane !’ i ja sam bio presre}an zbog toga” linije, koje se spajaju na kraju romana upoznavawem (Petrovi}: 25). Dugme koje je Jovanov fiktivni Tare i Tawe u bolnici na le~ewu anoreksije. U De- prijateq, i simboli~no pripada periodu usamqe- bequci, lik @ane koja umire javqa se kao ogledal- nosti i detiwstva, zamewuje se pravim prijateqem, ska i zastra{uju}a, potencijalna Ur{ina sudbina. Milicom. Jovan pravi velike napore da bi se ini- Roman Jasminke Petrovi} ispripovedan je u tre}em cijacija zavr{ila prihvatawem bolesti i izlaskom licu, a wegove si`ejne linije, koje se ogledaju jed- iz egocentrizma – shvatawem da ima isto tako ne- na u drugoj, predstavqaju poigravawe sa fikcional- sre}nih i jo{ nesre}nijih – i prihvatawem sebe i nim svetom. U si`ejnoj liniji koja prati Taru poja- (svog) `ivota s rado{}u i ose}awem sre}e. „Ja sam vquje se pri~a o Tawi u vidu primera/izve{taja na internetu iz lekarske prakse, dok se u liniji ko- 3 Zauzima se kriti~ki odnos prema moralisti~kim poruka- ja prati Tawu pojavquje roman o Tari, koji ~ita- ma ovih dela, u kojima je ~udesno ozdravqewe junaka vi|eno kao lac upravo ~ita, kao predmet razgovora i sukoba metafora savladavawa wihove prirode i metafori~ni „ulazak u maj~ine cipele”. U bolesti i invaliditetu nema ni~eg dobrog Tawine sestre sa najboqom drugaricom. Vreme ~i- i on mo`e ~ak biti vi|en kao kazna za junake (Creechan; Lois). tao~evog ~itawa romana poklapa se sa vremenom u 104 kome roman Jasminke Petrovi} ~itaju i weni li- U romanu Debequca Jawa Vidmar se tako|e po- kovi. Takvo poigravawe, u kome se prepli}u stvar- igrava fikcionalnim predstavqaju}i roman kao is- no i fikcionalno, sugeri{e da je anoreksija ne{to povest koju pi{e junakiwa, petnaestogodi{wa Ur- {to je realno i prisutno ovde i sada. „Ali zar se {a, za Unicefov nagradni konkurs na temu „Moja ta bolest ne de{ava tamo nekim manekenkama u sve- porodica sam i ja”. Ispovest o porodici je ispo- tu, a ne tvojim najboqim drugaricama”, pita se Jo- vest o anoreksiji, ~ime se sa sarkazmom nagla{ava vana, Tarina najboqa drugarica (Petrovi}: 82). Pri- psiholo{ka uloga porodice u razvoju bolesti mla- ~e o anoreksiji Tare i Tawe, od kojih je pri~a o de osobe. Hipokoristik „debequca”, kojim je zame- Tari si`ejno razvijenija, jesu pri~e o bolesti ko- wen prvobitni pogrdni naslov „Me~ka”, ironi~na ja ometa normalan tok razvoja, spre~avaju}i odra- je zamena koja potcrtava kriti~ki pristup temi, stawe i prelazak u period adolescencije. Priroda ali i nagla{ava iskrivqenu perspektivu anoreksi~- bolesti je takva da mlada osoba `eli da ostane u ne osobe, koja sebe vidi kao „me~ku”. Anoreksija detiwstvu kao prostoru i vremenu sre}e i sigurno- se opisuje kao psihi~ka bolest „iskrivqenog sti i ne `eli da prihvati razvoj svog tela i `en- ogledala”, odnosno bolest u kojoj oboleli sebe vide stvenosti. Jasminka Petrovi} daje i ta~ke gledi- iskrivqeno kao debele i onda kada su „kost i ko- {ta drugih likova, pokazuju}i kako bolest uni{ta- `a”. Ogledalski par likova, kao i motiv zamene va socijalne odnose. Ono {to su medicinska i psi- naslova, ukazuju na samu prirodu bolesti. holo{ka istra`ivawa ove bolesti pokazala mime- Gotovo ceo roman ispripovedan je kao ispovest ti~ki se primewuje u gra|ewu odnosa me|u likovi- u prvom licu, dok se jo{ tri glasa pojavquju pred ma. Hladni porodi~ni odnosi, zahtevni roditeqi sam kraj. Glas Ur{ine drugarice Karin, u trenutku i suzbijawe ose}awa u oba romana o anoreksiji su kada Ur{a zbog bolesti vi{e nema snage da pi{e, psiholo{ki uzroci pona{awa likova. Jasminka Pe- predstavqa ta~ku gledi{ta „zdrave” osobe, odno- trovi} gradi likove na principu kontrasta, daju}i sno okoline kod koje bolest izaziva u`asavawe i u liku ujne Tarine drugarice Jovane pomaga~a/spa- sa`aqewe, ali i nagla{ava nesposobnost usposta- sioca i kontrast liku Tarine krute i brigom opte- vqawa pravih prijateqskih odnosa bolesne Ur{e. re}ene majke. Kao i u pri~i O dugmetu i sre}i, Perspektiva profesorke Ho~evar data je u formi qubav je glavna sila koja pokre}e preobra`aj i ko- pisma Unicefu o Ur{i, kao eksplicitna kritika rak ka ozdravqewu junakiwe. Ona joj daje voqu za majki koje ne vole svoju decu. I naposletku, epilog `ivotom i mogu}nost prelaska iz stawa bolesti ka romana, {est meseci kasnije, u vidu novinskog tek- ozdravqewu, odnosno ka uspe{noj socijalizaciji i sta o kwi`evnom uspehu Ur{ine ispovesti i dobi- pronala`ewu novog identiteta. Lik wene dvojnice, jawu nagrade Unicefa, daje nadu u spasewe junakiwe. te`e obolele Tawe, opomena je ~itaocu o posledi- Ur{ina ispovest data je kroz iskrivqenu per- cama bolesti. U delu Jasminke Petrovi} qubav je spektivu anoreksi~ne osobe koja sebe i svet do`i- kqu~ za ozdravqewe, pa su kale metafora za qubav, vqava kroz broj kilograma. Pripovedawe je nabije- a zmija u stomaku metafora bolesti. Kale koje Ta- no ose}awima besa, mr`we i ogor~enosti, koja ma- ra dobija od svog momka koriste se kao protivotrov skiraju ose}awa usamqenosti, tuge i straha. Za raz- za ujed zmije, ~ime se bolest povezuje sa nedostatkom liku od Jasminke Petrovi}, Jawa Vidmar o anorek- qubavi, a ozdravqewe sa wenim pronala`ewem. siji pi{e bez humora, karakteristi~nog za roman 105 35 kalorija bez {e}era, ali sa ironijom i sarka- Ove autorke izborom i obradom teme stvaraju zmom. I ovde je bolest psiholo{ki motivisana po- dela koja su se na{la na listama popularnih kwiga. rodi~nim odnosima i hladno}om i zahtevno{}u maj- One s jedne strane upoznaju ~itaoce sa onim {to ke i predstavqa prepreku za razvoj junakiwe koja izaziva wihovu radoznalost, ali im na podsvesnom odbija svoju `enstvenost, `ele}i da ostane u pe- nivou daju i mogu}nost identifkacije sa ose}awi- riodu ranog detiwstva, „mala i sitna”, „kad me se ma junakiwa. niko nije stideo” (Vidmar: 160 ). Xon Grin u romanu Krive su zvezde, namewenom Potencijalni pomaga~i (Mark kome se Ur{a do- mladim ~itaocima, pi{e pri~u o odrastawu, bole- pada, saose}ajna Karin, baka, ohrabruju}a profe- sti, qubavi i smrti. Ona je ispripovedana u prvom sorka, psihioterapeut) poku{avaju da joj pomognu, licu, iz perspektive {esnaestogodi{we Hejzel, obo- ali se junakiwa posle blagih uspona stalno vra}a lele od terminalne bolesti, raka tiroidne `lezde, u agoniju bolesti koja joj onemogu}ava da ostvari kao pri~a o sazrevawu i ulasku u svet odraslih uz stal- prisnije odnose sa qudima oko sebe. no prisustvo smrti. Ne samo da je vreme odrastawa Za junakiwu Jawe Vidmar izlaz je pisawe dela ko- ovde istovremeno i vreme fizi~kog umirawa i pro- je ~italac upravo ~ita. Bolest se tako sublimi{e i padawa tela, ve} se vreme, kao vreme smrti i vreme prevazilazi ~inom pisawa, a stvarawe se pokazuje kao `ivota i wegovo proticawe, tematizuje u delu, po- jedini spas. Ur{a i @ana zami{qene su kao devojke ~ev od citata uzetog kao moto iz izmi{qenog roma- koje ulaze u svet manekenstva. Wihove majke, biv{e na Kraqevska patwa: „’Pogledaj kako se uzdi`e i manekenke, o~ekuju da }erke ispune wihove ambicije, spu{ta, i sve sa sobom nosi.’ ’[ta to?’, upita. ’Vo- izgladwivawem i pobedom na takmi~ewu za manekene. da’, rekao je Holan|anin. ’Dodu{e i vreme.’” (Grin) Ur{a je devojka iz bogate porodice. Za razliku od Suzan Sontag u eseju „Bolest kao metafora” pi- dela Jasminke Petrovi}, ~iji likovi pripadaju osi- {e o pogrdnoj metaforizaciji raka kao neizle~ive roma{enoj sredwoj klasi, u delu Jawe Vidmar posto- bolesti, koja se dovodi u vezu sa vojnom leksikom, ji nagla{ena socijalna kritika i povezivawe bole- poput „invazije” }elija raka koje stvaraju „koloni- sti sa otu|enim svetom bogatih, ~ime se pone{to su- je” prvobitnog tumora i „borbe” koja stigmatizuje `ava univerzalnost bolesti. Fizi~ke i psihi~ke ma- obolele. Polemi{u}i sa wenim shvatawima, Luiz nifestacije bolesti prikazane su bez sentimental- Kri~an (Creechan), u tekstu koji se bavi temom ra- nosti, sa te`wom ka realisti~nom, ~ak naturali- ka u kwi`evnosti za decu, smatra da je metaforiza- sti~kom prikazivawu telesnog propadawa. „^itawe cija u delima s ovom tematikom neophodna za re- pri~a koje se bukvalno i simboli~ki podudara sa ne- cepciju mladog ~itaoca i obja{wava kako se meta- ~ijim li~nim stawem mo`e da obezbedi jezik kojim fore u vezi sa rakom u wima preoblikuju u odnosu dete ili odrasla osoba mo`e da progovori o onome na shvatawa Suzan Sontag. Za Xona Grina metafo- {to je do tada bilo nedore~eno. Na taj na~in veliko re su „deo realnosti”. Neke od wih pojavquju se interesovawe koje mnoge tinejxerke pokazuju za ispo- kao zna~ajno sredstvo u depatetizaciji teksta i na- vesti o anoreksiji (...) ~ak i onda kada one same ne- meri autora da wegova pri~a bude istinita, po~ev maju takvih problema, potvr|uju da im ove pri~e pru- od predstavqawa junakiwe: „Ime. Godi{te. Dija- `aju mogu}nost da iska`u svoj li~ni ose}aj otu|eno- gnoza. (...) Imam {esnaest godina. Izvorno je na sti, besa ili nepoverewa u sebe” (Kregou: 269). tiroidi, ali uz impresivnu koloniju metastaza ko- 106 ja je za stalno naselila moja plu}a” (Grin: 3). Termini beskraj ili beskona~nost Hejzel kori- Identitet Hejzel, kao i drugih likova koji boluju sti i za opisivawe vremena razvoja qubavne veze sa od kancera, obele`en je bole{}u, a to je izre~eno Ogastusom koja se odigrava tokom nekoliko meseci uz izbegavawe sentimentalnosti, ironi~nom upo- „...kao da smo imali tih kratkih, a ipak beskona~nih trebom re~i „impresivno”, pi{e Luiz Kri~an. sto godina. Neke beskona~nosti su ve}e od drugih” Pripovedawe u romanu obele`avaju (auto)iro- (Grin: 215). Vreme prve qubavi je i vreme spoznaje ni~an i sarkasti~an ton kojim se junaci odnose lepote i vrednosti `ivota kao takvog, od ironi~nog prema bolesti, ali i (crni) humor. Metafore po- opisivawa sebe kao „profesionalnog bolesnika” o vezane s vremenom u romanu u kome se Eros i Ta- kome }e re}i da „je sve {to sam ikad u `ivotu uradi- natos prepli}u od po~etka do kraja ti~u se odnosa la to {to sam imala rak” (Grin: 94), do simboli~ne prema prolaznosti i smrti. Metafori~an je motiv identifikacije i odluke da upamti i da se moli za „usporavawa vremena”, prema teoriji relativite- ~etiri Arona Franka na spisku umrlih u Ku}i Ane ta, u avionu koji se kre}e i koji Hejzel i Ogastusa Frank koji su ostali „bez muzeja, bez istorijskih vodi ka qubavnom iskustvu u Amsterdamu. Bolest obele`ja, bez ikoga ko }e da ih `ali” (Grin: 186). je merilo vremena `ivota, a potreba da se vreme Naposletku, ovaj tinejxerski roman o qubavi i `ivota produ`i predstavqena je u Ogastusovoj in- smrti tematizuje i biblioterapijsku ulogu ~itawa. scenaciji sopstvene sahrane pre smrti, kao i u Hej- Fiktivni roman Kraqevska patwa je delo s kojim zelinom tragawu za odgovorom – {ta se desilo sa se junakiwa identifikuje. „Va{a kwiga je na neki junacima fiktivnog romana Kraqevska patwa po- na~in umela da pojasni kako se ose}am i pre nego sle wegovog zavr{etka. Tu spadaju i Ogastusova `e- {to sam uspevala da osetim, i pro~itala sam je na qa da za sobom ostavi trag, wegovo prebacivawe u desetine puta” (Grin: 65). Poistove}ivawe sa juna- virtuelni svet igrice „spasavawa” i neupaqena ci- cima iz fikcionalnog sveta smatra se jednim od gareta koju dr`i u ustima, kao metafori~an poku- na~ina na koji mlada osoba sa odre|enim proble- {aj kontrole smrti. „Vidi{, to je metafora: po- mom mo`da mo`e sebi da pomogne. U tom smislu stavi{ smrtonosnu stvar me|u zube, ali ne da{ joj sva navedena dela u kojima se bolest prepli}e sa mo} da izvr{i ubistvo” (Grin: 18). vremenom razvoja junaka mogu biti i ~ini se da je- Hejzelino odvajawe od igra~ke, pli{anog medve- su napisana sa svesnom namerom da pomognu mladim da (uobi~ajeno u delima s tematikom inicijacije), i ~itaocima, trude}i se da na istinit na~in prika`u poklawawe quqa{ke iz detiwstva spadaju u simbo- probleme i ose}awa sa kojima se sami nose, a odra- li~ne motive prelaska u svet odraslih koji se odi- slima pokazuju}i put do de~je du{e. grava istovremeno s do`ivqajem prve qubavi. Sazre- vawe junaka kroz qubavno iskustvo ~ini i istovre- mena spoznaja sre}e i prihvatawe bolesnog tela. „U IZVORI jednom krajwe neobi~nom trenutku zavolela sam svo- je telo: ta rakom upropa{}ena stvar koju godinama Petrovi}, Jasminka: O dugmetu i sre}i. Beograd: vucaram sa sobom, kona~no se u~inila vrednom borbe, Zavod za uxbenike i nastvana sredstva, 2005. vrednom svih cev~ica u grudima i centralnih kate- Grin, D`on. Krive su zvezde. Prevela Jasmina Marko- tera i beskona~nog podlegawa tumoru” (Grin: 188). vi} Karovi}. Beograd: Urban Reads, 2014. 107

Malali Hant, Linda. Riba na drvetu. Preveo Nikola www.theguardian.com/books/2001/feb/03/society> Pajvan~i}. Beograd: Laguna, 2016. 27.12.2016. Palasio, R. H. ^udo. Prevela Vesna Stamenkovi}. Rana, Marion. Call for Papers: Disability and Illness Beograd: Dereta, 2015. in Children’s Literature, 27.12. Vidmar, Janja. Debeljuca. Preveo Vojin V. An~i}. 2016. Beograd: Mono i Manjana, Ru`no pa~e, 2010. Sontag, Suzan. Bolest kao metafora. Preveo Zoran Minderovi}. Beograd: Rad. 1983. Sudar, Suzana. Petrovi} Jasminka: Te{ko je biti dru- LITERATURA ga~iji, intervju, , Kregou, Hju. Mogu li pri~e da le~e? U: Piter Hant 20.11.2016. (ur.). Tuma~ewe kwi`evnosti za decu. Prevela Nata{a Jankovi}. Beograd: U~iteqski fakul- tet, 2013, 257–272. Biljana T. PETROVI] Qu{tanovi}, Jovan. Kwi`evnost za decu i detiw- ILLNESS AS THE TIME OF DEVELOPEMENT OF stvo kao vreme inicijacije, U: Deli} Lidija CHILDREN AND YOUTH (ur.). Aspekti vremena u kwi`evnosti za decu. Beograd: Institut za kwi`evnost i umetnost, Summary 2012, 47–64. Mitrovi}, Jelena. Biblioterapija kao oblik funk- The paper deals with contemporary literary pieces for children and young adults in which illness is interlinked cionalnog ~itawa u savremenoj biblioteci, Bi- with the time of development of characters and affects their bliotekar, 1–2 (2013): 117–138. initiation, socialisation and finding out their own identity. Betelhajm, Bruno. Zna~enje bajki. Preveo Branko Vu- It analyses the differences which exist in shaping the sub- ~i}evi}. Beograd: Jugoslavija: Prosveta, 1979. ject matter and success in maturing of characters depend- Chris Saad, S. The Portrayal of Male and Female ing on the type of illness with which they are faced. The Characters With Chronic Illnesses in Children’s paper explores the pieces whose characters suffer from in- Realistic Fiction, 1970–1994, http://dsq-sds.org/ nate illnesses (deformation of face, dyslexia and cerebral article/view/848/1023 , 27.12.2016. palsy), those in which characters are dealing with difficult and terminal illnesses (anorexia, cancer) during growing up. Creechan, Louise. Terminal Truths: Children’s Lite- Due to individual problems which are presented in these rature, Cancer and its Metaphors, 27.12.2016. therapy. Dimoski, Sanja. ^udesno u nama: od bajke do psiho- Key words: illness, time, growing up, contemporary lit- terapije. Beograd: Tre}i trg - ^igoja {tampa, 2015. erature for children, initiation, socialisation, identity, bib- Lois, Keith. Take Up Thy Bed and Walk: Death, Disa- liotherapy bility and Cure in Classic Fiction for Girls,

UDC 821–93.09(091) mladih nara{taja. Na taj na~in dete je, makar im- 159.922.7 plicitno, uticalo na sadr`inu i formu kwi`evnih modela, naro~ito na karakter wihove idejne struk-
Miomir Z. MILINKOVI] ture. To se posebno odnosi na vreme otkad kwi`ev- (profesor u penziji) nost za decu i mlade slovi kao poseban vid kwi- Univerzitet u Kragujevcu `evne umetnosti. „Istorija kwi`evnosti i umet- U~iteqski fakultet u U`icu nosti uop{te i suvi{e dugo je bila istorija auto- Republika Srbija ra i dela. Ona je potiskivala ili pre}utkivala svoju tre}u stranicu: ~itaoca, slu{aoca ili po- smatra~a” (Jaus 1978: 29). DETE I Moglo bi se re}i da je kwi`evnost za najmla|e KWI@EVNOST stekla svoj identitet od vremena kada su pisci po- ~eli da shvataju da svet nije isti iz perspektive KROZ VREME dece i wihovih u~iteqa i roditeqa. Za razliku od odraslih, koji poglede na `ivot formiraju na objek- – DO DANAS tivnim postavkama nauke, deca u svojim razmi{qa- wima te`e ka nadnaravnom i ~udesnom. Realni svet SA@ETAK: Kwi`evnost za decu egzistira kao pose- za wih ima sekundaran zna~aj, jer ona u svojoj ma- ban vid kwi`evnog stvarawa tek ne{to vi{e od dva veka. {ti stvaraju svet po meri unutra{wih poriva, `e- To je vreme u kojem su dete i detiwstvo postali te`i{ni qa i snova. motivi i inspiracija pisaca za decu i mlade. U radu se Savremeni pisci nastoje da proniknu u takve markira i defini{e tematski okvir kwi`evnosti za de- predstave dece i da pi{u po meri i ukusu wihovih cu i mlade: humor, igra, nonsens, ma{ta, avanturizam i emotivnih i ~ulnih senzacija. Zbog toga su oni sa- sve drugo {to ispuwava `ivot deteta u periodu odrastawa. mo na prvi pogled nezavisni od ~italaca za koje Pritom se nonsens jasno diferencira od vulgarnog i na- gla{ava da vulgarnom nema mesta u kwi`evnosti za decu. stvaraju. Pritom u stvarawu `ele na sve na~ine da Vi{e prostora dato je motivu qubavi, koji je dugo bio ta- pridobiju ~itala~ku pa`wu, kako sadr`inom tako bu tema u delima za najmla|e. Tek u drugoj polovini XX i formom, idejnim porukama i stilskim odlikama veka qubav je, naro~ito sa pojavom Miroslava Anti}a, po- svojih dela. stala jedan od stalnih motiva u delima srpskih pisaca ko- Kada se govori o odnosu deteta i kwi`evnosti ji stvaraju za decu i mlade. kroz vreme, moglo bi se re}i da su decu od najsta- KQU^NE RE^I: dete, detiwstvo, motivi, kwi`evno rijih vremena privla~ili skoro isti sadr`aji. delo Kwi`evni tekstovi koji isijavaju humor, igru i za- bavu, ma{tu i avanturizam oduvek su bili wihova Kwi`evnost za najmla|e ne egzistira od nastan- omiqena lektira. Problem je bio samo u tome {to ka prvih kwi`evnih modela, ali je dete, kao poten- mali ~italac u pojedinim fazama razvoja qudskog cijalni kreator budu}nosti, oduvek bilo u te`i- dru{tva nije imao mogu}nost da bira sadr`aje ko- {tu pa`we odraslih, pre svih roditeqa, pisaca, je voli, ve} je ~itao ono {to su mu odrasli davali, pedagoga i svih onih koji su radili na podizawu ili ono do ~ega je sam mogao da do|e. 109 Jo{ od anti~kog doba pa sve do pojave prosve- sleni – ta granica postoji, ali je relativna, jer titeqstva, dete je u svome odrastawu, posredno ili period detiwstva i odrastawa ne traje godinu ili neposredno, bilo izlo`eno strogim pravilima va- dve, ve} deceniju i vi{e.To uslovqava i odre|uje spitawa i obrazovawa, a katkad i razli~itim vido- mo} de~je percepcije, koja, daqe, u pojedinim faza- vima torture.1 Iz takvog odnosa odraslih prema de- ma odrastawa profili{e afinitet i interesovawe tetu stvarana je i literatura koja }e ga vaspitava- dece i mladih za strukturu i tematiku kwi`evnih ti prema strogim zahtevima u~iteqa i pedagoga. U tekstova koji im se nude. anti~ko doba dete su pripremali za uzornog Spar- Detiwstvo je doba sazrevawa i odrastawa u ko- tanca, u sredwem veku wegov karakter se modelo- jem individua prerasta sopstveni svet i osvr}e se vao pod dejstvom razli~itih strahova, pa ~ak i ba- na wega sa pozicije objektivnog posmatra~a koji se tina. U delu Pohvala ludosti Erazmo Roterdamski izborio za sopstveni kriterijum poimawa i vred- bele`i da vaspita~i likuju kad deci „uteruju strah novawa pojava, doga|aja i stvari. U ranoj fazi de- u kosti pogledom i glasom punim pretwe, kad tuku tiwstva dete rado prihvata bajku jer je ishod sve- jadnike {tapom i kai{em” (Roterdamski 1955: 57). ga {to se u woj doga|a primeren wegovom poimawu Prosvetiteqi su u XVIII veku posebno insisti- `ivota. Sadr`aj bajke ga inspiri{e da se stavi u rali na obrazovawu, na spoznaji sveta preispiti- ulogu aktera, koji ima zna~ajno mesto u svemu {to vawem sredwovekovnih dogmi u svim oblastima ma- se u woj doga|a. U zrelijoj fazi odrastawa sadr`aji terijalne i duhovne kulture. Iako je bila objektiv- bajke se u wegovoj svesti raspoznaju jasnije – kao na i racionalna, prosvetiteqska misao je bila mo- ne{to nemogu}e i sasvim neizvesno. Istine se ja~e ralisti~ka – isuvi{e je hvalila vrlinu, a kriti- markiraju i kristali{u u trajne poruke vremenom kovala porok. U odgoju mladih nara{taja poklawa natalo`enog iskustva. Optimizam bajke je, u sva- se zavidna pa`wa obrazovawu i vaspitawu, ali se kom slu~aju, primamqiviji za malog ~itaoca od li- zapostavqaju igra, humor i zabava, dakle sve ono {to terarnih sadr`aja koji nude onu realnu ili tamni- relaksira dete i oboga}uje mu realni i fiktivni ju sliku `ivota, jer glavni junak u bajci „doveka svet. Filozofi, pedagozi i pisci vi{e uva`avaju sre}no `ivi na zemqi”, tu me|u obi~nim qudima specifi~nost de~je prirode, ali jo{ uvek daju pre- (Betelhajm 1979: 53). Iako je svesno da ne mo`e do- vagu utilitarnom nad estetskim i tako, makar ne- segnuti podvige glavnih junaka, dete pomo}u ma{te svesno, distanciraju dete od sadr`aja i poruka u relativizuje i premo{}ava nepomirqivost realnog svojim delima. i nadnaravnog, do nivoa na kojem se identifikuje Diferencijacija kwi`evnosti za decu i mlade, sa junacima koji ~ine velika dela. koja je sna`nije za`ivela u XIX veku, jo{ traje, Pored bajkovitih sadr`aja, decu su od najrani- dodu{e tiho i spontano. [ta pripada kwi`evno- jih vremena privla~ile literarne forme u kojima sti za decu, a {ta za onoj odrasle, pitawe je o ko- se opisuju avanture i podvizi neobi~nih junaka, ka- jem se odavno diskutuje, a polemike traju i danas: ko u svetu realnog, tako i u sferi irealnog. To po- Postoji li jasna granica izme|u ova dva vida umet- tvr|uju i stariji romani kao {to su Robinson Kru- nosti? Odgovori su uvek jasni i skoro nedvosmi- so (1719) Danijela Defoa i Guliverova putovawa 1 Op{irnije o tome vidi u: Miomir Milinkovi}, Dete i kwi- (1726) Xonatana Svifta, koji nisu pisani za decu, `evnost u istorijskoj retrospektivi. Detiwstvo, 1, 2011, 39–46. ali su ih mali ~itaoci vremenom prihvatili kao 110 svoju lektiru jer nude obiqe avanturisti~kih do- wu. Svoj prvi susret sa oznakama spoqa{weg `ivo- `ivqaja i nepredvidivih te{ko}a koje glavni ju- ta ono naj~e{}e do`ivqava kao neki vid igre. Ni naci uspe{no re{avaju. smeh u kwi`evnosti za decu nema samo zabavqa~ku Dana{we dete, sputano psihofizi~kim ograni~e- ulogu. Posredstvom humora pisci ostvaruju auten- wima a nezadovoqno neposrednim `ivotnim okru- ti~nu viziju `ivota, karakteri{u junake i saop- `ewem, sve vi{e iskazuje interesovawe za dela i {tavaju svoje poruke. Priroda de~jeg bi}a naklo- sadr`aje nau~ne fantastike, koja nudi nesagledive wena je vi{e sme{nom nego ozbiqnom; zato se de- mogu}nosti druga~ijeg `ivota, skrojenog po meri i ca ~e{}e i prirodnije smeju od odraslih. Wihov dometima wegove imaginacije. U tom novom i nepo- smeh je dobro}udan, spontan i srda~an, katkad i znatom ono zauzima svoje mesto, odre|uje sopstveni bezrazlo`an, ali uvek prijateqski i dobro}udan. status i vidi mogu}nost za razre{ewe bilo kakve Komika odraslih je, me|utim, katkad besprizorna i tajne. Za dete i mogu}nosti wegove percepcije svet ohola, gnevna ili ponizna, sarkasti~na ili uvre- je prepun tajni i izazova, koje vaqa re{iti i isku- dqiva, pa ~ak i animalna. siti uz pomo} modernih izuma koje mogu stvoriti U ranoj fazi odrastawa decu posebno privla~e daroviti qudi. Dete voli sadr`aje nau~ne fantasti- nonsensne i alogi~no-naivne stvari i pojave. Jo{ od ke i stoga {to su junaci koje upoznaje hrabri i izu- Jovana Jovanovi}a Zmaja pa sve do danas nonsens je, zetno sposobni, uvek spremni da se upuste u istra- kao specifi~na varijanta humora, ~esto prisutan u `ivawe nepoznatog, u otkrivawe novih svetova i delima mnogih pisaca. Neki savremeni pisci, u na- prostora, u putovawa i avanture po dalekim i mi- stojawu da po svaku cenu budu novi, unose u svoja de- sti~nim zemqama, u istra`ivawe kosmi~kih tajni la isuvi{e vulgarnog i banalnog. Takav pristup su kako bi se ostvarila velika dela korisna qudima i prihvatili i pojedini kwi`evni kriti~ari. Oni celom dru{tvu. Po tome su sli~ni junacima iz baj- polaze od stava da je kwi`evnost za decu prven- ki, koji se tako|e uspe{no bore protiv vol{ebnih stveno zabava, i na taj na~in ~ine gre{ku i prema sila, kako bi pomogli slabim i siroma{nim i omo- ovom vidu umetnosti i prema odgoju mladih nara{ta- gu}ili da svako dobije ono {to je zaslu`io – zli i ja. Nonsens je i kao fenomen i kao na~in umetni~kog nevaqali kaznu, a dobri i ~estiti nagradu. stvarawa odavno poznat u umetnosti, pa i u kwi- Igra i humor su od samih po~etaka srpske kwi- `evnosti za najmla|e ~itaoce, i tu nema ni~eg spor- `evnosti za decu stalni motivi svih poetskih i nog, naro~ito ako se po|e od stava da kwi`evno de- proznih `anrova. Fenomen igre je u de~joj litera- lo u isti mah obrazuje, vaspitava i relaksira. Gre- turi oduvek bio inspirativan, kako za stvaraoce, {ka koju oni ~ine je u wihovoj zabludi da je vulgar- tako i za kwi`evne teoreti~are. Za decu je igra no isto {to i nonsens. Vulgarno u kwi`evnom delu svojevrsna zabava i radost, za pisce izvor inspi- ne mo`e se braniti niti opravdavati ~iwenicom da racije, za kwi`evne teoreti~are – fenomen koji je danas mali ~italac ionako stalno izlo`en razli- ima vi{esmernu estetsku funkcionalnost, za va- ~itim primerima vulgarnog i animalnog u neposred- spita~e i u~iteqe – najpogodniji metod za ostva- nom okru`ewu. Ako pisac ne mo`e svoga ~itaoca da rewe vaspitnoobrazovnih ciqeva. [ire gledano, za{titi od takvih primera u vrti}u ili {koli, ili igra je jedan od najboqih na~ina na koji dete shva- od onih s televizije i iz dnevne {tampe, ne sme do- ta i upoznaje svet i pojave u neposrednom okru`e- zvoliti da i sam takve primere nudi u delima koja 111 pretenduju da dobiju status umetnosti. Kwi`evni svet ne samo odraslog ve} i malog ~itaoca, qubav je kriti~ari i esteti~ari bi morali povu}i jasnu cr- postala op{ta tema poezije namewene razli~itim tu izme|u nonsensnog i vulgarnog i re}i da je non- uzrastima i ~itala~kim afinitetima. sens prihvatqiv, a vulgarno nepo`eqno i nepri- Tematski okvir kwi`evnosti za decu i mlade je hvatqivo u kwi`evnosti za decu i mlade. Pritom {irok i fleksibilan; registar motiva je skoro ne- vaqa re}i da vulgarno u kwi`evnosti nije produkt saglediv, pa su i izvori inspiracije neiscrpni i novog vremena, ve} da je prisutno i u delima stari- te{ko podle`u bilo kojoj vrsti klasifikacije. Te- je i renesansne kwi`evnosti. Podse}awa radi, po- me i motivi koji inspiri{u pesnike ~esto podjed- menu}emo ovde satiri~no-bufonske romane Fransoa nako privla~e pa`wu dece i odraslih. Ne tako dav- Rablea (François Rabelais 1490–1553) Gargantua i no, kada se nije ni moglo govoriti o kwi`evnosti Pantagruel, nastale u znatnom vremenskom raspo- za decu, pevalo se o dobru i zlu, o qubavi – pa- nu, u kojima pisac duhovito, ali ponekad i vulgar- triotskoj, roditeqskoj i intimnoj. U vreme kada je no i sasvim neumesno, iznosi svoja shvatawa i po- borba za identitet ovog vida umetnosti tek otpo- glede na svet u kojem `ivi. ~ela, qubav je jo{ uvek bila na margini poznatih Neki motivi i sadr`aji koji privla~e pa`wu tema i motiva. malih ~italaca konstantni su od najstarijih vreme- Uzroke takvog stawa ne treba tra`iti samo u na pa do danas. Ono {to prati detiwstvo i period dogmatizmu pedago{kih nazora nego i u intelektu- odrastawa: dom i neposredno `ivotno okru`ewe, alnim i emotivnim mogu}nostima de~je prirode. rodbina, {kola, priroda i prirodne pojave, godi- Dete prvo opa`a spoqa{we oznake sveta, potom {wa doba – jednom re~ju, sve ono {to ~ini qudski formu i pojavne oblike, pa tek onda wegovu tre}u `ivot – te`i{ni je motiv i inspiracija u stvara- dimenziju. U tom periodu wegov unutra{wi `ivot la{tvu pisaca za decu i mlade. Me|utim, u temat- je veoma emotivan, ali ne i potpuno definisan, jer skom okviru ovog vida umetnosti, sve do druge po- ne artikuli{e podjednako sve slojeve wegove pod- lovine HH veka, skoro da nije bilo mesta za moti- svesne strukture. Po Frojdovom mi{qewu dete erot- ve de~je qubavi. ski sloj svoje li~nosti dugo skriva i potiskuje u Qubav je ose}awe koje svim ose}awima prevasho- sferi podsvesnog, koje se u doba zrelog detiwstva di. Ona je eliksir `ivota, ve~na tema poezije i in- nekontrolisano osloba|a i manifestuje u razli~i- spiracija svih pesnika, od anti~kog doba do danas. tim, katkad i traumati~nim gestovima unutra{wih U poeziji starijih vremena, pa skoro do kraja XIX poriva i nemira. veka, qubav je bila iskqu~ivo tema i privilegija Intimni sklop deteta u fazi razvoja i odrasta- odraslih. U kwi`evnosti za decu i mlade, koja je do wa potisnut je u sferu podsvesti, a iskazuje se ni- tog vremena imala status podre|ene umetnosti, qu- zom neo~ekivanih postupaka i te{ko shvatqivih bav je bila tabu tema. Ve} u XVIII veku prosveti- frustracija. Pesnici su dugo zaobilazili tu stra- teqi posve}uju vi{e pa`we deci. Oni pi{u o wima nu de~je prirode, jer su se dr`ali op{teprihva}e- i za wih, ali to su bili, uglavnom, tekstovi pou~ne nih principa po kojima dete u svome zrewu jo{ sadr`ine. Tek kada se kwi`evnost za najmla|e izbo- uvek nije dosegnulo liniju intimnog `ivota. Tako rila za svoj identitet, i kada su pesnici, vo|eni sa- se dogodilo da je qubav, sasvim pre}utno, ali bez znawima Frojdovog u~ewa, nastojali da proniknu u odgovaraju}e argumentacije, bila skrajnuta na mar- 112 ginu, nedostupnu malim ~itaocima. Tu liniju za- To implicira mogu}nost relativizacije ortodok- brane je u srpskoj kwi`evnosti na najboqi na~in sne podele ~italaca na decu i odrasle, ubla`ava ge- izbrisao Miroslav Anti}, koji je diskretno i ne- neracijske raskole i pribli`ava ~itala~ke ukuse i nametqivo ostvario neponovqivu apoteozu |a~ke afinitete. Ako je ve} tako, za{to onda pesme za de- qubavi, otvorio pesni~ke horizonte kojih ranije cu i mlade ne bi ~itali i odrasli, i za{to bi se nije bilo i napravio radikalan zaokret na planu pesme za odrasle skrivale od dece? Qubav je ose}a- umetni~kog oblikovawa i tuma~ewa poezije. U tom we svih generacija i svih uzrasta – ogledalo ~oveko- pogledu wemu pripadaju zasluge kao prvom srpskom ve nadmo}i i ~ovekovih slabosti, dakle, sve ono {to pesniku koji je jednu dugo potiskivanu temu izvukao je u qudskom bi}u esencijalno, {to se ne stvara na svetlost i pretvorio je u {iroku inspirativnu rukama, {to se ne vidi okom ve} du{om i srcem. ravan savremene poezije. Zahvaquju}i wemu, danas Ovakav stav proistekao je iz autorovog uverewa je qubav inspiracija i tema svih pesnika – onih da u qubavi nema velikih i malih koliko ih ima u koji pevaju za odrasle, kao i onih koji pevaju za de- qudskoj svakodnevici. Qubav ne stari i ne broji cu i mlade. godine. Ona se stalno ra|a. U qubavnoj poeziji ostvaruje se spontana subli- Na kraju vaqa re}i da svaki pisac, ma o kojoj macija erotskih nagona, umetni~ka transpozicija temi da je re~, u svome delu uvek daje subjektivnu svesti i podsvesti, kako malog, tako i odraslog ~i- sliku sveta i na taj na~in deluje na ~itaoca i taoca. Pesnik vr{i, bar do izvesne mere, kompen- ostvaruje neki vid komunikacije sa wim. Pritom zaciju podsvesnih `eqa, tako {to ih sublimira i vaqa znati da je pisac pripadnik odre|enog dru- uzdi`e na vi{i, op{ti nivo, a ~italac bilo kojeg {tva i vremena i da je wegova individualna svest, uzrasta se duhovno relaksira i na taj na~in poti- bar do izvesne mere, produkt ideolo{ke i sociolo- skuje elemente nezadovoqstva i psihi~kih frustra- {ke svesti takvog okru`ewa. Na taj na~in se stva- cija. U imaginativnom svetu pesnika nema moral- ra specifi~an intersubjektivni odnos u kojem dru- nih cenzura, ali u spoqa{wem okru`ewu postoje {tvena sredina deluje na svest pisca bar onoliko ograni~ewa koja sputavaju slobodu umetni~kog stva- koliko pisac deluje na ideolo{ku strukturu dru- rawa, pa i slobodu do`ivqavawa umetni~kih sadr- {tva i mentalni sklop svakog pojedinca. `aja. Otuda je bio sasvim pogre{an stav – dodu{e nepisan, ali u realnom `ivotu sasvim prisutan – da je intimna qubav ose}awe izvan duhovne kon- LITERATURA stitucije de~jeg bi}a, pa je ona, prema tome, dale- ka i nerazumqiva malom recipijentu. Betelhajm, Bruno. Zna~enje bajki. Beograd: Prosveta, Danas se takav stav ne mo`e braniti, jer je qu- 1979. bav fenomen psihi~ke i duhovne neodre|enosti, ka- Jaus, Hans Robert. Estetika recepcije. Beograd: Nolit, ko dece i mladih, tako i odraslih i sasvim zrelih 1978. osoba. Jednom re~ju – to je ose}awe koje ispuwava, Kajzer, Volfgang. Jezi~ko umetni~ko delo. Beo- pokre}e i odr`ava `ivot svih qudskih bi}a, samo grad: SKZ, 1973. se na razli~ite na~ine do`ivqava, ispoqava i in- Milinkovi}, Miomir. Strani pisci za decu i terpretira. mlade. ^a~ak: Legenda, 2006. 113

Milinkovi}, Miomir. Dete i kwi`evnost u isto- UDC 821.161.1–93.09 rijskoj retrospektivi. Novi Sad: Detiwstvo, br. 1, 2011.
Milutin B. \URI^KOVI] Milinkovi}, Miomir. Child and literature – poetics Visoka {kola za vaspita~e and didactics. Nitra, learner – teacher – research, strukovnih studija, Aleksinac in Serbian – Slovak Education Environment, Con- Republika Srbija stantine the Philosopher University in Nitra, 2012. Milinkovi}, Miomir. Istorija srpske kwi`evno- sti za decu i mlade. Beograd: Bookland, 2014. VREME I PROSTOR Rable, Fransoa. Gargantua i Pantagruel. Beograd: Prosveta, 1959. U TATARSKOJ Roterdamski, Erazmo. Pohvala ludosti. Beograd: Kultura, 1955. KWI@EVNOSTI ZA DECU Miomir Z. MILINKOVI] SA@ETAK: U ovom radu bavimo se tatarskom litera- CHILD AND LITERATURE TROUGH TIME turom za decu, odnosno fenomenom vremena i prostora i wegovim reflektovawem na naivnu svest kod mladih ~ita- Summary laca, po~ev od prosvetiteqskih ideja i didaktizma Kajuma Nasirija, Gabdule Tukaja i Abdule Ali{a, pa do savreme- Literature for children exists as a special form of liter- nih pisaca i pesnika kao {to je Robert Minulin, ~ija je ary creation just over two centuries. Actually, it is a period zbirka [to je najpotrebnije na svijetu (2011) prevede- in which the creativity of children acquired the status of a na na srpski. Polaze}i od geneze i istorijata ove drevne special vision of art, which is now defined as an integral kwi`evnosti, u kratkim crtama osvetqavamo kqu~ne pri- part of the general literature. Only after this period the child mere iz poezije i proze za decu koji se odnose na hronoto- and childhood have become the center of gravity motives piju, wene op{te karakteristike, simboli~ka zna~ewa i and inspiration of writers for children and young people. stilsko-poeti~ka na~ela. U radu se, tako|e, nagla{avaju The paper defines and demarcates the thematic framework hronotopske relacije u pojedinim delima tatarskih pisaca of literature for children and youth: humor, play, imagina- za decu i mlade koja se danas smatraju klasi~nim i nepre- tion, adventure and everything else that fills the life of a vazi|enim u estetsko-umetni~kom smislu. child during the period of growing up. A special place is KQU^NE RE^I: vreme, prostor, poezija, proza, deca, given to the motive of love, which has long been a taboo prevodi subject in the works for male readers. Only in the second half of the twentieth century, love has become one of the O Tatarstanu key motives in the works of modern Serbian writers who sing for children and young people, especially with the ad- Tatarstan (Tatarstan Respublikasű ) je sastavni vent of Miroslav Anti}. deo Ruske Federacije, a wen glavni je grad Kazan, Key words: child, childhood, motives, literary work koji se nalazi na u{}u Volge i Kame. Slu`beni je- zici su ruski i tatarski. Prema popisu stanovni- 114 {tva iz 2010. godine, Tatarstan ima 3.786.488 `i- ku, oslobo|enom od bilo kakvih pozajmica iz tu|ih teqa. Stanovni{tvo ~ine Tatari, Rusi, ^uva{i, jezika. Belorusi, Ukrajinci, Gruzini, Udmurti, Marijci, U wegovim delima, zapravo, zapo~iwe konkret- Mordvini i drugi narodi. Istorija i kultura ove nije filozofi~no i poetsko razmatrawe kategori- drevne zemqe tesno je povezana sa carskom Rusijom, je prostora i vremena u tatarskoj literaturi za de- odnosno Sovjetskim Savezom, ali i sa drugim naro- cu i mlade, koje je bremenito prosvetiteqskim ide- dima i verama iz neposrednog okru`ewa. Vode}e jama, moralizatorskim na~elima i vaspitno-obra- religije su islam i pravoslavqe, a zatim slede ka- zovnim funkcijama. Naime, delo Slobodno vreme toli~anstvo, judaizam, protestantizam i dr. aktuelizuje izvesna nau~na saznawa u korelaciji sa U Tatarstanu `ive narodi sa razli~itom isto- ma{tom i razmatrawem hronotopa, kao ishodi{nim rijskom pozadinom i kulturnom tradicijom, koji intencijama o beskona~nosti kazivawa i putevima ~ine spoj tri vrste, odnosno porekla: turskog, slo- de~je samospoznaje. Pozivaju}i mlade ~itaoce na vensko-ruskog i finsko-ugarskog. Sa ovom zemqom, interaktivan odnos i u~estvovawe u neposrednom ina~e, u mawoj ili ve}oj meri povezane su sudbine procesu stvarawa pri~e, Kajum Nasiri nastoji da i `ivoti mnogih poznatih pisaca, kao {to su Lav uspostavi komunikaciju tako {to rekonstrui{e Tolstoj, Maksim Gorki, Marina Cvetajeva, Jevgenij temporalne odrednice (ju~e, danas i sutra), a pro- Boratinski i drugi. stor zbivawa radwe odre|uje kao: – apstraktne (nepoznate, ezoteri~ne) i – konkretne (fizi~ke, zavi~ajne). Folklorno i pedago{ko u Tradicionalna didakti~nost ovog pisca i wego- za~ecima kwi`evnosti za decu vo poigravawe hronotopskim odrednicama jeste svojevrstan ludizam i nonsens, u ~ijem podtekstu Folklor je imao veliki uticaj na stvarawe i nalazimo na~elna i `anrovska pro`imawa epskog, razvoj tatarske kwi`evnosti za decu i mlade. Ele- lirskog i dramskog. menti folklora, zapravo, odra`avaju jedan od na~i- Krajem 19. veka dolazi do osnivawa novih {kol- na i obrazaca iskazivawa nacionalnog identiteta. skih institucija, {tampawa nacionalnih uxbeni- Za~eci tatarske kwi`evnosti za decu i mlade po- ka, {irewa prosvetiteqskih ideja i pro{irewa di- ti~u iz druge polovine 19. veka, vremena pod okri- jaloga sa ruskom i evropskom kwi`evno{}u. For- qem prosvetiteqskog didaktizma i moralizator- miraju se nove predstave o vaspitnoj i saznajnoj stva. Pored vidnog uticaja isto~nih kwi`evnosti, funkciji kwi`evnosti, pa se u prvi plan stavqa posebno se izdvaja delo nau~nika, folkloriste i ideja o vaspitawu mladog ~oveka, koji je pozvan da prosvetiteqa Kajuma Nasirija (Kaţ m Nasű ri, 1825– slu`i svom narodu i otaxbini. Takve tendencije 1902). On je bio poznati tatarski prosvetiteq, dru{tvenog razvitka doprinose ja~awu pedago{kog lingvista i pisac. Izu~avao je arapski, turski, pravca u tatarskoj kwi`evnosti uop{te i indi- persijski i ruski jezik. Objavio je niz kwiga pod rektno pokazuju blagotvoran uticaj na razvoj kwi- istim nazivom – Slobodno vreme (Bu{ vakыt) – u `evnosti za decu. kojima je izneo znawa iz fizike, astronomije i fi- Po~etkom 20. veka, me|utim, u tatarskoj kwi`ev- ziologije. ^itaocima se obra}ao na materwem jezi- nosti za decu primetno slabi religiozna didakti- 115 ka, te u mnogim delima po~iwe da preovladava kwi`evnosti s po~etka 20. veka bio vaspitavawe estetska funkcija. Dolazi do druga~ije recepcije mladog ~oveka da slu`i svom narodu, u kwi`evnosti pisane re~i za mlade, a na~in pisawa i obra}awa prvih decenija novog veka u prvom planu je vaspita- deci postaje razumqiviji, konkretniji, sa novim we deteta u skladu sa novim idealima borca protiv izra`ajnim dometima i rezultatima. Pojavquju se starog sveta, odnosno radnika koji radi za dobro novi `anrovski oblici, a ima i autora koji te`e otaxbine i naroda. Uporedo sa delima tatarskih pi- obnavqawu de~je psihologije i sna`nijoj karakte- saca za odrasle, stvaraju se i dela za decu koja izla- rizaciji likova (H. Takta{, F. Karim). ze iz okvira ideolo{kog kanona. Takvi primeri kwi- Zna~ajnu ulogu u razvoju kwi`evnosti za decu i `evnosti za mlade ~esto su povezani sa prethodnim mlade odigrao je veliki tatarski pesnik Gabdula tradicijama i orijentisani su na stvarala{tvo sa Tukaj (Gabdulla Mehemmetgarif ulű Tukaé, 1886– op{tequdskim temama, koje odgovaraju de~joj per- 1913), koji je jezikom dostupnim de~jem poimawu cepciji: priroda, rodna ku}a, porodica. uspeo da stvori upe~atqive junake, likove iz baj- Ta druga~ija umetni~ko-estetska hronotopska ki, prikazane u obi~nim situacijama svakodnevnog orijentacija ogleda se i u stvarala{tvu pisaca tog `ivota. Lirika za mlade Gabdule Tukaja (Tatar- perioda (A. Ajdar, G. Tulumbaj, N. Isanbet, B. Rah- ska mlade` / Tatarskaя molode`ь, 1912) objediwa- mat, A. Fajzij, [. Manur), koji koriste razne `an- va u sebi svet deteta i svet odraslog ~oveka. On je rove i oblike folklora kako bi kod dece izazvali napisao stotinak pesama i {est bajki i preveo broj- empatiju i qubav prema vlastitoj kulturi i pod- na dela iz ruske i zapadne kwi`evnosti. Priredio sticali po{tovawe drugih, a naro~ito da bi razvi- je prvu hrestomatiju (zbirku tekstova) za tatarsku jali ose}awe ponosa svojim narodom i sve ono {to decu, u kojoj se nalaze najboqa dela doma}ih pisaca. u de~joj svesti mo`e i te kako doprineti formira- Wegovo najzna~ajnije delo je bajkovita poema [um- wu celovite predstave o va`noj ulozi sopstvene ski duh ([urale, 1907), nastala po motivima usme- pripadnosti odre|enoj etnokulturnoj zajednici, tj. nog folklora i mitologije. nacionalnom identitetu. Razvoj kwi`evnosti za de- Tatarska poezija za decu, kojoj je Tukaj postavio cu u periodu Velikog otaxbinskog rata odre|ivao temeq, do`ivela je bogat razvoj: to je sinteza is- se usmereno{}u na stvarawe patriotizma i gra|ewe to~nih, ruskih i zapadnoevropskih tradicija, svoje- herojski idealizovanog deteta/junaka u ratu i u po- vrstan realizam u prikazivawu qudskih ose}awa i zadini. odnosa; to je nacionalni patriotizam u kwi`evnom U tom pravcu stvarali su pisci i pesnici: A. delu koji stremi da dosegne ono {to le`i izvan Erikej, F. Karim, K. Naxmi, A. Kutuj, N. Dauli, granica nacionalne kulture. Tukaj je izvr{io ve- A. Ishak, F. Husni, A. Ahmet, [. Manur, G. Gubaj liki uticaj na stvarala{tvo mnogih tatarskih i i drugi. turskih pisaca za decu i odrasle. Od dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog ve- ka razvoj tatarske kwi`evnosti za decu, kao i kwi- Naivna svest i hronotopija `evnosti uop{te, umnogome se odre|uje ideolo{kim kanonom, {to dovodi do transformacije sadr`aja Prostor kao analiti~ka kategorija i konstruk- didakti~ke funkcije. Naime, ako je zadatak de~je cijsko na~elo dru{tvenih odnosa razli~ito se tu- 116 ma~i u postmodernisti~kim i postkolonijalnim te- kvih nema mnogo, ali zato ima imaginarnih i baj- orijama, a najvi{e sa filozofskog, antropolo- kovitih putovawa kroz vreme i prostor (N. Dauli, {kog, sociolo{kog i geopoliti~kog aspekta. Raz- A. Ishak). li~iti tipovi prostora (fizi~ki, mentalni, dru- Fenomen prostora shva}en je kao nesputana `ud- {tveni) imaju svoju prepoznatqivost i funkciju, wa za igrom i slobodom, za osvajawem nedoku~ivih koja ih izdvaja i ~ini osobenim. Me|utim, u kwi- predela i arkadijskih prostranstava, u kojima pre- `evnosti za decu i mlade diskurs o prostoru usko ovladavaju ma{ta, dinamizam i lepota detiwstva. je povezan sa svakodnevnim/materijalnim stvarima, Kao posebna kulturna kategorija u kwi`evnosti za pa je otuda wegovo promi{qawe paralelno sa kre- decu i mlade, hronotopija podrazumeva neraskidi- tawem i do`ivqajima iz de~je perspektive. Ovde vo pro`imawe vremensko-prostornih relacija i od- se, zapravo, misli na lotmanovsku percepciju pro- nosa, pri ~emu se ma{ti daje prednost i vode}a stora,1 koja u de~joj svesti, odnosno uobraziqi, sje- uloga. „Obele`ja vremena razotkrivaju se u prosto- diwuje apstraktno i konkretno, subjektivno i obje- ru, a prostor se osmi{qava i meri vremenom” (Bah- ktivno. Na taj na~in se simboli~ka projekcija pro- tin, 1989: 194). stora determini{e kao sastavni deo fikcionalnog Tatarski pisci za decu i mlade, naro~ito pripad- sveta „koji se uspostavqa kwi`evnim tekstom” (Br- nici starije generacije (M. Gafuri, G. Ibragimov, kovi} 2013: 126). K. Naxmi), u svojim pesmama i pri~ama osvetqavaju, „Prostor ~ini sve ono {to okru`uje likove uglavnom, aktuelno vreme i neograni~en prostor, u kwi`evnog teksta i stvara odre|enu atmosferu u kome je opisivawe likova i doga|aja vrlo bogato i kojoj oni `ive (Le{i} 2010: 376). Osim spoqa- tematski raznovrsno. Jedinstvo vremena i prostora {weg (geografska lokacija, pejza`) i unutra{weg ostvareno je razli~itim lirskim i epskim narati- prostora u kome se likovi nalaze (soba, ku}a...), on vima, stvarala~kim postupcima i izrazima, budu}i podrazumeva i okolnosti svakodnevnog `ivota qu- da se „detiwstvo razlikuje od mesta do mesta, od jed- di koji ga naseqavaju (poslove, obi~aje, navike, ma- nog do drugog doba” (Hant 2013: 11). terijalnu kulturu), ali i period u koji je sme{tena Organska povezanost vremena i prostora, kao radwa, s obzirom na to da vreme u istorijskom smi- posebnih fenomena i kategorija, predstavqa zapra- slu bitno odre|uje `ivotnu supstancu svakog pro- vo svojevrsno kreirawe arkadijske slike detiwstva, stora” (Jovanovi}, ^utura, 2013: 159). wegovo promi{qawe i naivisti~ko do`ivqavawe Kwi`evni svet tatarskih pisaca za decu i mlade iz pozicije deteta i pozicije odraslih (Musa Xa- osvetqava osobenu hronotopiju (vreme pro{lo, sa- lil: Zavi~aj, Sloboda). Dijalektika i uzajamno dej- da{we i budu}e, unutra{wi i spoqa{wi prostor) stvo hronotopije ne prihvataju dete samo kao kon- sa prepoznatqivim formama i zna~ewima. Budu}- strukt u bukvalnom i prenesenom smislu, ve} kao nost se, ipak, delimi~no obra|uje u delima sa nau~- objekat kome je, pre svega, neophodna pouka, zaba- nofantasti~nim i idealizovanim sadr`ajima, a ta- va i humor, da bi se, s druge strane, spoznala wego- va ose}awa, potrebe i iskustva. Sagledani u isto- 1 „Ukupnost istorodnih objekata (pojavâ, funkcijâ, figurâ, rijskom i {irem dru{tvenom kontekstu, naivna zna~ewâ, varijabli i sl.) me|u kojima postoje odnosi sli~ni obi~nim prostornim odnosima (kontinuitet, razmak i sl.)”. svet i hronotopija tatarskih pisaca za decu i mla- Prema: Brkovi} 2013: 128. de donose osobeno shvatawe/vi|ewe de~je slike sve- 117 ta, zasnovane na igri i bliskosti, intimnosti i ve- stvo, {kolovawe), kao i o zavi~ajnom miqeu, koji drini (N. Isanbet, B. Rahmat). prikazuje sudbinu i `ivotni put obi~nog tatarskog Abdula Ali{ (Gabdulla`an Gabdelbari ulű Ali- ~oveka. {ev, 1908–1944), klasik tatarske kwi`evnosti, pi- Posle {ezdesetih godina dvadesetog veka u deli- sao je uglavnom za decu i mlade, posve}uju}i im svo- ma tatarskih de~jih pisaca, posebno u poeziji, u je najiskrenije misli i ose}awa. Wegove zbirke pri- zna~ajnoj meri ja~a poetika igre. De~ja kwi`evnost ~a Talasi (Dulqinnar, 1934) i Kletva (Klяtva, se oboga}uje novim formama, kao {to su mozgali- 1935), kao i kwige stihova Udvoje s Iqgizom (Vdv- ce, zagonetke u stihu, brzalice ([. Manur, B. Rah- oem s Ilьgizom, 1940) i Moj brat (Minem abí, mat, X. Tarxemanov, E. Mueminova, N. Gajsin), ko- 1940), zauzele su visoko mesto u de~joj tatarskoj je pogoduju razvoju misaonih sposobnosti dece, {a- kwi`evnosti i danas su vrlo ~itane. Ali{ je, ta- qivi epigrami, basne, pesme (A. Ishak) i dramske ko|e, poznat po neobi~noj poetici tajanstvenih igre (A. Fajzi, N. Isanbet, A. Bik~antaeva). prostora u svojim bajkama, koje su objavqene pod Narodni pesnik Tatarstana [aukat Galijev (1928– nazivom Mamine bajke (Ana hikáyelerí, 1941) i mno- 2011) istaknuti je predstavnik tatarske de~je kwi- go puta su {tampane na ruskom i tatarskom jeziku. `evnosti. Stvarala~ku delatnost zapo~iwe lir- U saradwi sa A. Ahmetom napisao je dva dramska skim stihovima, a potom aktivno radi na humori- komada (Zvezda, Susedi), a po~etkom rata i komad sti~kim i satiri~nim `anrovima. Najve}u popu- Mali zatvorenik (1941), koji prikazuje brutalno larnost donela su mu dela za decu. Od pedesetak lice fa{izma. kwiga koje je pesnik objavio, blizu trideset je za Wegovi toposi su, neretko, bajkoviti, nadnarav- decu i mlade. Junak wegovih stihova, de~ak [avali, ni, te kao takvi svojstveni deci i wihovoj inte- postao je sinonim za celokupnu tatarsku de~ju kwi- lektualnoj spoznaji sveta (Gakawe gusaka / Sertot- `evnost. mas ürdäk). U bajkama i realisti~kim pri~ama Ab- Od tatarskih spisateqica za decu i mlade ~ija dule Ali{a hronotopi detiwstva opisani su razli- dela poseduju izrazito hronotopsko obele`je izdva- ~itim narativnim strategijama, odnosno diskursi- ja se Qabiba Ihsanova (1923–2010), koja se bavila ma, dok se paralelni svetovi (Drag poklon) pri- novinarstvom i bila glavna urednica omladinskog kazuju svojstveno svojim `anrovskim zakonitosti- ~asopisa Plamen (Яlkыn). Ona je autorka nagra|e- ma i poeti~kim odlikama. Predstavqeni vremen- ne avanturisti~ke novele Reka Serebrjanka (1948). sko-prostorni kontinuum, tako|e, doprinosi tome Za vi{e od pola veka bogatog stvarala{tva objavi- da se postupak organizovawa doga|aja svodi na rea- la je oko 40 kwiga de~je proze, me|u kojima su zbir- listi~ko (pravolinijsko) i bajkovito (digresivno) ke pripovedaka: Sedam dana pod zemqom (1949), pripovedawe, pri ~emu oba otkrivaju naivisti~ki Nijaz u {koli (1961), Ulica kosmonauta (1963), „prostor intimnosti i prostor sveta” (Ba{lar, U kampu Robinsona (1965), Deca iz Saralana (1966), 1969: 254). Cvetovi Suncu streme (1972), Masla~ak (1996) i Geografski i duhovni prostor koji ovaj pisac druge. Pojedini naslovi ve} ukazuju na izvesne pro- uvodi na scenu u dobroj meri je razvio i obogatio storne odrednice iz realnog i fantasti~nog sveta. naivnu svest mladih ~italaca, uz napomenu da je Za veliki doprinos razvoju tatarske de~je kwi`ev- re~, uglavnom, o pro{lom vremenu (igra, detiw- nosti Ishanova je dobila nagradu koja nosi ime A. 118 Ali{a (1996), a dodeqeno joj je i po~asno zvawe jom, sa stalnim delawem, igrom i pokretom, sa doga- zaslu`nog radnika kulture Tatarstana (1972) i Ru- |ajima i iskustvima iz naivnog i imaginarnog sveta: ske Federacije (1983). Pojedina dela prevedena su Kupi}u karte za kino joj na ruski, ukrajinski, estonski i ~uva{ki jezik. i za stare i za mlade, kola~e u slasti~ari, bombone, ~okolade... Poetika prostora u stvarala{tvu ( 2011: 23) Roberta Minulina Minulin Ovakve slike su veoma ~este i one predstavqaju Jedan od pisaca koji je umnogome pro{irio gra- simboli~ku percepciju sopstvene svesti kao dela nice savremene tatarske literature za decu i mla- spoqa{we realnosti i spoqa{weg iskustva (kino), a de, koji se nadahwivao usmenim stvarala{tvom, ru- kao ekvivalent orijentacije u prostoru u sopstvenim skom i svetskom de~jom kwi`evno{}u, svakako je mislima i ose}awima. Drugim re~ima, prostor i vre- Robert Minulin (1948), narodni pesnik i dobit- me se do`ivqavaju kroz infantilnu svest jedne li~no- nik niza zna~ajnih nagrada. Objavio je zapa`ene sti – lirskog subjekta, pri ~emu se mnogostrukost kwige: Akbaj gleda cirkus (1978), Sedmorica bra}e detiwstva i `ivota uop{te sagledavaju iskqu~ivo iz upre`u `drebe (1980), Poleteli na Mesec (1982), wegove empirijske pozicije. Organizacija vremena i Poklon (1995), Neka se smeju deca (2002) i druge. prostora u poeziji Roberta Minulina zavisi, pre sve- Na srpski je prevedena wegova zbirka pesama [to ga, od tzv. uspostavqene situacije i vezana je za sistem je najpotrebnije na svijetu (Podgorica, 2011). Za prostorno-vremenskih ta~aka gledi{ta karakteristi- kwigu Najve}a jabuka na svetu (1993) dobio je di- ~nih za posredovawe i modelovawe fiktivne zbiqe. plomu „H. K. Andersen”. Minulin je prevodilac, Wegovo stvarala{tvo za decu je svojevrsno baj- novinar, narodni poslanik, istaknuti javni radnik kovito i duhovno putovawe, koje je tesno povezano i urednik lista za decu Sabantuj. sa realnim prostorom iz koga se kre}e i u koji se Wegova izabrana dela obuhvataju 7 tomova (Ka- vra}a (^ovek kroz prozor gleda). Tako se dve di- zaw, 2007). Doktorska disertacija F. I. Urman~eva menzije sveta (realnost i fantastika) me|usobno posve}ena je wegovom delu – Robert Minulin, taj- pro`imaju, ~ine}i harmoni~no hronotopsko jedin- ne poetske ve{tine. Tako|e, objavqena je kwiga stvo sa elementima igre, humora i ma{te. Prostor- Ar-Sergija Putovawe s pesnikom Robertom Minu- ni okvir Minulinove lirike za decu i mlade pre- linom iz Kazawa u Ufu i obrnuto (2008), a {tam- vashodno je porodi~no okru`ewe (ku}a, soba, dvo- pan je i zbornik radova Tatarska kwi`evnost i ri{te), {to pokazuju i naslovi pesama: „^udan Robert Minulin (2008). stan”, „Ormar koji laje”, „Kod nas u selu”. U poeziji za decu Roberta Minulina svaki deo Naivni model sagledavawa sveta u kratkoj pri~i prostora predstavqa svet za sebe i ~ini „prostor de- Roberta Minulina vidno je referentan i ponekad lovawa” (Hofman). Naime, wegov lirski subjekt je poseduje metafikcionalnu dimenziju, koja se deli- aktivan i dinami~an, {to je, ina~e, svojstveno de~jem mi~no zasniva na tzv. izokrenutoj slici sa nejasno bi}u. Zbog toga spoqa{wi svet nije hermetizovan i odre|enim vremenom (staro, prastaro vreme) i pro- ograni~en, ve} je u skladu sa prostornom progresi- storom (na{e ili va{e selo): 119 Pre mnogo vremena u starom, prastarom selu, mo`da u i rasta~e prostor i vreme oko sebe, ukazuju}i na va{em, a mo`da i u na{em, u glavnoj ulici, na samom we- wihovu simboli~ku i semanti~ku transformaciju. nom kraju, `iveo je de~ak. De~ak kao de~ak, ni lo{, ni ve- Pesma „I{li smo za jagode” obuhvata nekoliko oma dobar. Pa, uop{te – kao svi vi. Dakle, i{ao je jednom stvarnih toposa ({uma, put, vrt, dom), ~ija je inci- taj de~ak ulicom. I{ao on, i{ao... I, gle – pravo na sre- jacija vezana za odlazak deteta i wegovog oca po ja- dini te ulice... mada ne, izvini, ne na samoj sredini, nego gode rumene. Stihove kazuje neimenovani de~ak, a malkice po strani le`i veliki sanduk (Minulin 2017: 86). wegovo obra}awe u pro{lom vremenu puno je evo- kacija i se}awa na lep, nezaboravan doga|aj u pri- Kako bi {to potpunije do~arao atmosferu i po- rodi. Iako sugeri{e naizgled banalnu i uobi~ajenu jedine delove socijalno ure|enog unutra{weg pro- sliku, ova pesma, ipak, poseduje duboka zna~ewa, stora, pisac nagla{ava pojedine predmete (soba, koja u svojoj slo`enoj strukturi i kontekstu razma- ormar, prozor, krevet, kuhiwa, dvori{te), a s druge traju dvojak odnos: strane i elemente spoqa{weg dekora (selo, plani- – odnos ~oveka i prirode, na, brdo, put, staza, {uma, vrt, dom): – odnos deteta i odraslih. Pred tobom ja stazu Eti~ke i esteti~ke vrednosti ovih stihova na- vidim blagodetnu. laze se, pre svega, u izra`avawu plemenitih i pozi- Na tvome }e putu tivnih ose}awa kod dece, a ti~u se porodi~ne qu- zvezde da se sretnu bavi, uzajamne solidarnosti i me|usobnog povere- wa. Taj prostor i ku}na atmosfera („Ipak, punu (Minulin: 2011: 20). korpu / donesosmo u na{ dom”) kao nenagla{eni na- Opisuju}i prirodu u pesmi „Posle ki{e”, pe- rativi predstavqaju svekoliku qubav porodi~ne za- snik egzaltirano nagla{ava kako su ptice uletele jednice, veli~aju}i wenu ulogu i zna~aj u `ivotu u „prostor bezmerni”, a potom kako je „jesen stigla svakog deteta. u selo” („U jesewe jutro”). Ovde je, dakle, kvalita- tivno odre|eno vreme (jesen) i konkretan fizi~ki prostor (selo), u kojem preovladava uobi~ajeni `i- Zakqu~ak votni kontinuitet, sa uzro~nim, logi~nim i line- arnim vezama izme|u datih doga|aja. Naizgled ste- Vreme detiwstva i zavi~ajni prostor su kqu~ne reotipni do`ivqaj vremena doprinosi ukupnom hronotopske kategorije u delima tatarskih pisaca/ utisku o prirodnim ciklusima u okru`ewu, pri ~e- /pesnika za decu i mlade. One su prikazane iz raz- mu je lirski subjekt aktivni u~esnik te kratke i li~itih uglova i perspektiva kazivawa, sa razli- realne predstave, odnosno vizuelne percepcije. ~itim estetsko-umetni~kim i stilsko-izra`ajnim Drugim re~ima, poetska slika vremena analogna je dometima, ali uvek jednostavno i razumqivo, sliko- slici pomenutog prostora, {to ukazuje na wihovu vito i dinami~no, upravo onako kako je to u priro- neposrednu uslovqenost i pro`imawe, a Ba{lar bi di i karakteru de~jeg bi}a. Prisustvo de~jeg aspe- rekao „uskla|enost” (Ba{lar 1969: 189). Pesniko- kta je vidno nagla{eno, po~ev od prvih romanti~ar- va ta~ka gledi{ta ne sugeri{e toliko individu- skih, slobodarskih i zavi~ajnih melodija rodona~el- alnu svest i temporalnu progresiju, koliko prati nika tatarske literature za decu i mlade (K. Nasi- 120 ri, G. Tukaj), pa sve do pisaca savremene provenijen- Lotman, Jurij. Struktura umetni~kog teksta. Beograd: cije, kojima su svojstveni moderan izraz, izraziti Nolit, 1976. ludizam i nonsens (Q. Ihsanova, R. Minulin). Minulin, Robert. [to je najpotrebnije na svijetu. S ru- Naivna svest i hronotopija sa svojom vi{estru- skog prepjevao Du{an \uri{i}. Podgorica: Udru- kom simbolikom i zna~ewem doprinose tome da de- `enje knji`evnih prevodilaca Crne Gore, 2011. la tatarskih de~jih pisaca sa istim interesovawem Minulin, Robert. Pri~a o najboqem dje~aku sebi~wa- mogu ~itati i odrasli ~itaoci, jer poistove}ivawe ku na svijetu. Pri~e za djecu. Prevod sa ruskog sa svetom detiwstva i wegovom lepotom nije toli- Du{an \uri{i}. Podgorica: Udru`ewe kwi`ev- ko stvar se}awa i nostalgije, koliko je stvar arhe- nih prevodilaca Crne Gore, 2017 (u {tampi). tipske potrebe i svekolikog duhovnog preporoda. Solar, Milivoj. Teorija knji`evnosti. Zagreb: [kolska knjiga, 1981. Tatar Encyclopaedia. Kazan: The Republic of Tatar- LITERATURA stan Academy of Sciences. Institution of the Tatar Encyclopaedia, 2002. Ali{, Abdula. Kto samый silьnый. Skazki i rasska- Tuma~ewe kwi`evnosti za decu. Uredio Piter Hant. zы. Kazanь: Tatarskoe kni`noe izdatelьstvo, 1977. Priredila i propratne tekstove napisala Zora- An|elkovi}, Milivoj: Prostor-vreme u kwi`evno- na Opa~i}. Beograd: U~iteqski fakultet, 2013. sti, Zbornik radova konferencije Razvoj astrono- mije kod Srba V, Beograd, 18–22. april 2008, ured- nik M. S. Dimitrijevi}. Publikacije Astronom- Milutin B. \URI^KOVI] skog dru{tva „Ru|er Bo{kovi}”, sv. 8, 2009, 545–554. TIME AND SPACE IN Bahtin, Mihail. O romanu. Beograd: Nolit, 1989. TATARIAN LITERATURE FOR CHILDREN Ba{lar, Gaston. Poetika prostora. Beograd: Kultura, 1969. Summary Brkovi}, I. Knji`evni prostori u svjetlu prostornog This paper deals with the Tatarian literature for children obrata, Umjetnost rije~i, LVII (2013), 1–2. Za- i.e. the phenomenon of time and space and its reflection to greb, sije~anj – lipanj, 115–138. the naive consciousness among young readers, starting from Xalilь, Mussa. Moabitskie tetradi. Sostavite- the ideas of enlightenment and didacticism of Qayum Nasiri, lь G. Ka{{af. Kazanь: Tatarskoe kni`noe izda- Ghabdulla Tuqaj and Abdulla Alis, all the way to contem- tel stvo, 1963. porary writers and poets, such as Robert Minulin, whose col- ь lection What the world needs the most has been translated Jovanovi}, Violeta i ^utura, Ilijana. Kwi`evnost into Serbian (2011). Starting with this ancient literature’s za decu i mlade – poetika i tuma~ewa. Jagodina: genesis and history, the key examples of poetry and fiction Fakultet pedago{kih nauka u Jagodini, 2013. for children are briefly illuminated, relating to the heritage, Kwi`evnost za decu u nauci i nastavi. Zbornik ra- its general characteristics, symbolic meanings and stylistic dova sa nau~nog skupa (Jagodina, 11–12. april poetic principles. This paper also emphasizes inherited rela- tions in several works of Tatarian writers for children and 2014), Jagodina: Fakultet pedago{kih nauka, 2014. young people that are today considered classics and unsur- Le{i}, Zdenko. Teorija kwi`evnosti. Beograd: Slu- passed in the aesthetic and artistic sense. `beni glasnik, 2010. Key words: time, space, poetry, prose, children, translations