«Hotel MOSKVA – prvih 100 godina« Beograd 14. januar 2008. IMPRES: Izdava č: Hotelsko-ugostiteljsko preduze će „Moskva“, Terazije 20, Beograd Ure điva čki odbor: Mile Dragi ć Veljko Kadijevi ć Svetlana Velmar-Jankovi ć Gordana Kui ć-Aleksi ć Dejan Medakovi ć Milorad Pavi ć Momo Kapor Sava Jani ćevi ć Prire điva či: Marko Lopušina Dušan Lopušina Saradnici: Gordana Gordi ć Sava Jani ćevi ć Fotografije: Marko Lopušina Dušan Lopušina Milan Komazec Aleksandar Keli ć Foto arhiva Narodne biblioteke Srbije Foto arhiva Zavoda za zaštitu spomenika Uvod Uvodna re č predsednik Poslovnog odbora, Veljko Kadijevi ć Prolog NAJBOLJI SRPSKI DOMA ĆIN Kada se za nekoga kaže da je nadživeo čitav jedan vek, pretpostavlja se da je pomalo umoran od prohujalih vremena. U slu čaju hotela «Moskva», koji kao svedok burnih vremena stoji nasred Beograda, ta pretpostavka ne važi. Ovo zdanje ostalo je ve čni mladi ć svetskog hotelijerstva. Ovaj arhitektonski dragulj ruske secesije i spomenik srpske kulture, kada je izgra đen, izmenio je fizionomiju Beograda i postao sastajalište beogradskih umetnika, balkanske i svetske elite. Gra đen je kao internacionalna palata, čiji su vlasnici bili Rusi i Srbi, Rusi i Ma đari, Srbi, Dalmatinci, Nemci, Jugosloveni. A danas su Srbi i Amerikanci. Otvorio ga je 1908. li čno srpski kralj Petar I Kara đor đevi ć, a njegovi stalni gosti bili su prestolonaslednik Aleksandar Kara đor đevi ć, srpski premijeri Nikola Paši ć, Dragoslav Markovi ć i Zoran Đin đić. A u palatu su svra ćali Tito, Sukarno, Gadafi, Brežnjev i Miloševi ć. Jer, u drugoj polovina prošlog veka ova beogradska crvena ku ća bila je i kona čište svetskih državnika, kako onih koji su dolazili na samite nesvrstanih zemalja, tako i onih koji su stigli da odaju poslednju po čast nekadašnjem doživotnom jugoslovenskom predsedniku ili poslednjem srpskom voždu. «Moskva» je u me đuvremenu bila i uto čište li čnosti sa naprednim mišljenjem. Nih smo kasnije prepoznavali kao disidente ili kao opozicionare. Izme đu ostalih bili su to Milovan Đilas, Vlado Dap čevi ć, Dobrica Ćosi ć, Vuk Draškovi ć... Zidovi palate «Moskva» svedoci su storijskih zbivanja ne samo u Srbiji ve ć i na Balkanu i Evropi. U njegovim odajama mnogi politi čki misionari i izvešta či pisali su istoriju ovog dela sveta. Sagra đen u okviru velike palate «Rosija», pre ta čno sto godina, hotel «Moskva» nadživeo je osam državnih tvorevina: Kraljevinu Srbiju, Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, Kraljevinu Jugoslaviju, Federalnu Demokratsku Jugoslaviju, FNRJ, SFRJ, SRJ, državnu zajednicu Srbiju i Crnu Goru. I opet je uvaženi žitelj Srbije. Za vek svog postojanja ova beogradska plata ugostila je 36 miliona posetilaca i primila oko četiri miliona ljudi sa svih krajeva sveta. Zato se, s pravom, za «Moskvu» može re ći da je od svih balkanskih hotela najve ći i najgostoljubiviji srpski doma ćin. Beograd 6. septembar 2007. Prire điva či: Marko i Dušan Lopušina I poglavlje BOŽI Ć U BEOGRADU U Beogradu i Kraljevini Srbiji, pre jednog veka, narod je do čekivao Boži ć po svojim ku ćama, a Mali Boži ć u kafani. Kao u svim patrijarhalnim društvima, i u Srbiji 1906. nije poklanjana posebna pažnja novogodišnjim praznicima. Pod uticajem strujanja iz Evrope, i Srbi su po četkom 20. veka po čeli da prihvataju do ček prvog novogodišnjeg dana mimo rituala koji su važili za Mali Boži ć. Hronike kažu da su i te evropske novotarije prihvatali tako što su im davali i svoja, lokalna obeležja. Prema svedo čenjima hroni čara, dešavalo se da ugledni gra đanini, sa rezervisanim mestima u otmenoj kafani, ponesu od ku će sušeno meso, i ne libe ći se okoline, iznesu to na kafanski sto. Srpske kafane nudile su, zavisno od renomea, razli čite programe za svoje goste u novogodišnjoj no ći. One otmenije prire đivale su balove, na kojima se birala i "kraljica zabave", ali i varijete i filmske predstave. Najpopularniji film u Srbiji 1906. svakako je bio "Krunisanje kralja Petra I", pa je vrlo često i deceniju kasnije prikazivan i u prostorijama palate “Rosija”. Film je sa čuvan i predstavlja najstariji filmski materijal snimljen u Srbiji. Politi čke prilike u Kraljevini Srbiji po četkom 1906. bile su naizgled stabilne. Ustavna monarhija, uspostavljena dovo đenjem na presto Petra I Kara đor đevi ća posle majskog prevrata 1903, ve ć nakon dve i po godine funkcionisanja garantovala je demokratski razvoj zemlje. Najja ča politi čka snaga u zemlji bili su radikali. Kralj je gotovo redovno mandat za sastav vlade poveravao njihovom lideru Nikoli Paši ću. Srbija je uživala naklonost ruskog dvora, dok su diplomatski odnosi sa velesilom, kao što je Velika Britanija, tek obnovljeni. HAN „VELIKA SRBIJA“ Te 1906. godine Igor Rahmanjinov komponuje svoju drugu simfoniju, slavni pisac Kardu či dobija Nobelovu nagradu za poeziju, a u Beogradu po činje da ni če velelepna palata. U centru srpske prestonice, na samo stotinak metara od kraljevskog dvora, na Terazijama je po čelo da se pokazuje najve će privatno zdanje u Srbiji, koje je na svojim zidovima imalo napis: Palata “Rosija”. Gradnja palate je otpo četa u prole će 1904. na uglu Kralj Milanove i Balkanske ulice, na imanju gospodina Svetozara Vukadinovi ća, koje je otkupljeno za 865. 000 dinara. Nekada je na tom prostoru iznad Zelenog venca i na Terazijskom trgu bila mo čvara, koja je isušena, pa je krajem 19. veka gradska vlast jeftino prodala trgovcu Bošku Tadi ću. Gospodin Tadi ć je sa suprugom Stanom na uglu dve ulice, po četkom 20. veka, podigao obi čnu zgradu na sprat, koja se protezala od Balkanske ulice do Terazija. U to vreme terazijski plato je bio mala pijaca. Na njoj su zemunski piljari i seljaci iz okoline grada prodavali vo će i povr će. Trg je bio senkovit, jer su se pored česme nalazili i veliki kestenovi, tako da su pija čari u njihovoj hladovini mogli da sede leti po čitav dan. Dole niz Prizrensku ulicu stizalo se na pijacu Zeleni venac, na kojoj su se okupljali i kirijaši i konjušari, koji su u grad dovozili namirnice i stoku. Kako je zabeležio Dimitrije C. Đor đevi ć, hroni čar starog Beograda, ku ću Boška Tadi ća, posle njegove smrti nasledila je gazdarica Stana Boškova, kako su je zvali Beogra đani. Ali, ona je ubrzo prodala ku ću, pa su njeni novi vlasnici postali kafedžije Bogosav i Miloš Marjanovi ć. Kao vispreni poslovni ljudi, bra ća Marjanovi ć su ku ću pretvorili u han, odnosno u kafanu i kona čište za putnike namernike i trgovce, koji su poslom dolazili u prestonicu. - U prizemlju zgrade, na uglu sa strane Terazija, bila je velika bakalska radnja sa delikatesima, koju je držao trgovac Dimitrije V. Đor đevi ć. Kod njega su se okupljali stari varošani Đor đe Vajfert, fabrikant, Sreta Veli čkovi ć, trgovac, lekar dr Holec, Mata Optrki ć, potpukovnik, Marko Dubrov čanin i mnogi drugi ugledni Beogra đani. U sredini pro čelja bila je mala duvandžinica, koju je držao Pera Simkin, a dole do Balkanske ulice, bila je kafana «Velika Srbija» - piše hroni čar lista «Politika». U opštinskim knjigama grada Beograda pisalo je da je kafana «Velika Srbija» zavedena na adresi: Kvart terazijski, ulica Kralja Milanova, broj 24. Pored nje nalazila se kafana «Balkan», preko puta, kafana «Tunel» u Balkanskoj ulici, broj 25 i kafana «Zeleni venac», 200 metara niže, prema obali reke Save. Vlasnik kafane Bogosav Marjanovi ć je bio markantna li čnost, jer je nosio podužu crnu bradu. Ro đen je u srezu ariljskom, ali kad je pukla Nevesinjska puška 1875. pristupio je ustanicima Goluba Babi ća i juna čki se borio. Kao došljak u Beogradu bavio se kafedžisanjem i brzo stekao kapital, kojim je sa bratom Milošem kupio zdanje na Terazijama. Kad je otvorio kafanu, ime joj je dao po kafanskom društvu «Velika Srbija», koje je osnovano u Balkanskoj ulici i čiji su članovi bili Marjanovi ćevi redovni gosti. Kako je pisao Branislav Nuši ć, hroni čar beogradskih zbivanja, pravi kum je bio Stanislav Ka ćanski, koji je dao ime hanu i kafani «Velika Srbija», jer su tu dolazila, kako je pisao Nuši ć, «srpska gospoda da piju bermet i da se napajaju rodoljubljem». To svedo či da se u kafani dosta govorilo o politici i prilikama u Srbiji. U kafanu «Velika Srbija» stalno je, pored Nuši ća, dolazio i Stevan Sremac. Niški pisac voleo je vino, flautu i kafanske peva čice. Kada je primljen u Srpsku akademiju nauka, novinari su ga lepo opisivali: «Vazda čist, ruke, kosa, lice. Pazio je na odelo, na kroj. Kravatu je nosio meku i svilenu. Cipele šiljaste. Svi su se u kafani divili tim cipelama. Šešir mek i nakrivljen na stranu. Pažljivo je savijao cigaretu. Podsmevao se onome ko je nosio zdepasto skrojen kaput, re čima: „Izgleda kao žandarm u civilu!» Stevan Sremac je bio beskrajno duhovit, pa je jednom u kafani zadirkivao profesora Aleksandra Beli ća, koji je bio kratkovid. Uvek kad je ru čao profesor se saginjao do tanjira, a Sremac bi ga pitao: - Šta radite profesore? - Ru čam gospodine Stevane! - A ja pomislio da opravljate sat! Zbog svog kafanskog i no ćnog života, koji je provodio u «Velikoj Srbiji», Stevan Sremac nije voleo da kao delovo đa u gimnaziji radi pre podne, govore ći «da sam ranoranilac, bio bih pekar ili kroja č, a ne profesor.» Smatra se da je svoja dela sam Sremac i zapisivao u ovoj kafani, jer je uvek sa sobom nosio beležnicu i u nju unosio životne dogodovštine, misli, nove i nepoznate pojmove, kao i srpske šale i dosko čice. Gostionica «Velika Srbija» je bila čista, prostrana, sa sjajnom kuhinjom, ali tih prvih godina 20. veka i sa neobi čnim pravilom da gazda Bogosav samovoljno menja cenu turske kafe. Dešavalo se tako, piše hroni čar Dimitrije V.