AKADEMSKI LIST PRESSING Izdavač: STUDENTSKI INFORMATIVNO – IZDAVAČKI CENTAR NIŠ Glavni i odgovorni urednik: Dejan N. Kostić Tehnički urednik: Dejan Stojiljković Dizajn broja: Saša Mitrović Lektura: Aleksandra Gojković Redakcija: Jugoslav Joković, Aleksandar Bla- gojević, Dejan Dabić, Srđan Savić, Dejan Vučetić, Ivana Božić Miljković, Marko Stojanović, Ivana Antović, Velibor Petković, Aleksandar Nikolić Coa, Miloš Najdanović, Zlatibor Uvodnik Stanković, Ivana I. Božić, Aleksandra Gojković Zašto? Saradnici u ovom broju: Đorđe Bajić, Zoran Janković, Zato što postoje razlike između studiranja nekad i sad. Aleksandar Radovanović, Željko Zato što Pressing i kriza prate jedno drugo. Obrenović, Pavle Zelić, Branislav Zato što su ploče ponovo u modi. Bane Janković Zato što je Miloš Grozdanović mladi i talentovani niški pisac. Sekretarica redakcije: Zato što je Goran Živković mladi i talentovani niški pisac. Radica Opačić Zato što je Miloš Petković mladi i talentovani niški pisac. Zato što je Laci svetski a naš. Adresa: Šumatovačka bb, 18000 Niš Zato što Aron bez Gere ne bi bio to što jeste. Zato što su Betmen i Spajdi multimedijski superheroji. Telefon: 018/523418 Zato što je The Walking Dead još jedno multimedijsko čudo. Fax: 018/523120 Zato što je Mingus džez superheroj. E-mail: [email protected] Zato što su Najda i Coa bili na svim koncertima u našem gradu. Zato što domaći rok i dalje treba slušati. Internet prezentacija: I najzad... www.pressing-magazine.com Zato što Pressing i dalje vredi svaku paru. Žiro račun: 355-1027350-59 . Dejan N. Kostić Godina XXI, broj 66

List izlazi tromesečno Štampa: Color Speed – Niš GLAVNI UREDNICI: Aneta Radivojević, 1991-1996, (br. 1-12, 18-25) Tiraž: 1000 primeraka Aleksandar Blagojević, 1994-1995, (br. 13-17) Dobrivoje Ljujić, 1997-1999, (br. 26-31) Štampanje ovog broja pomoglo je Jugoslav Joković, 1999-2003, (br. 32-43) Ministarstvo prosvete i nauke Dejan Stojiljković, 2003-2009, (br. 44-59) Republike Srbije Dejan N. Kostić od 2009. (br. 60-) Projekat je sufinansiralo Ministarstvo kulture Republike Tehnički urednik: R.Z. Paya 1991-2001 (br. 1-36) Srbije

03 Knjige strane 14-20

Intervju: Miloš Grozdanović Sadržaj Postmoderna, srpstvu verna razgovarao: Velja Petković

Intervju: Goran Živković Gorki Lajkovi napadaju brže od hiperinflacije razgovarala: Aleksandra Gojković

Intervju: Miloš Petković Fantastika je samo za odabrane razgovarao: Bane Janković

Intervju: Piter Feris Otac me je naučio kako da kršim pravila razgovarao: Željko Obrenović Društvo Strip strane 6 - 13 strane 21-26 Studiranje nekad i sad Džejson Eron Moji slatki univerziteti Skalped piše: Velibor Petković piše: Željko Obrenović

Kriza i nove mere za evakuaciju Stripovanje (29) Nismo tu za deja vu Istine i konsekvence piše: Ivana Božić Miljković piše: Marko Stojanović

Ploče i dalje zavodljivo pucketaju Intervju: Vladimir Krstić Laci piše: Ivana I. Božić Čak i da mogu, ne bih promenio ništa razgovarao: Marko Stojanović

04 Film i TV Muzika strane 27-34 strane 35-42 Multimedijski superheroji (32) Vek džeza (12) Konan varvarin Mingus movies piše: Dejan Dabić piše: Aleksandar Radovanović

Epica Recenzije: Rekvijem za ravnodušne piše: Ivana I. Božić Uspon mračnog viteza piše: Zoran Janković Garbage Not Your Kind of People Prometheus piše: Miloš Najdanović piše: Dejan Stojiljković Gossip Čudesni spajdermen A joyful noise piše: Đorđe Bajić piše: Miloš Najdanović

Smrt čoveka na Balkanu TOP 10 svirki u Nišu piše: Dejan Dabić piše: Aleksandar Nikolić Coa i Miloš Najdanović

Zombiji su konačno pobedili Viseći Vrtovi Vavilona The Walking Dead Indigo deca piše: Pavle Zelić piše: Aleksandar Nikolić Coa

Medijski rat Čaka Lora i Čarlija Šina St!llness Povratak bludnog sina S.T.I.-.L.L.N.E.S.S. piše: Miloš Najdanović piše: Aleksandar Nikolić Coa

05 Piše: Velibor Petković u gimnazijsko dvorište, barabama svake vrste. Ruž“ Pjera la Mira, kompletnog „blue jeans“ Selindžera (takve su bile korice izdanja zagrebačkog Tek u trećem izabrao sam novinarski smer, s „Znanja“ ) i bio presrećan kad su se pojavila dela Danila Kiša u deset knjiga, uključujući najnoviju namerom da to i studiram. Oduvek sam voleo „Enciklopediju mrtvih“. Kupio sam ih u deset rata, plaćajući od vojničkog džeparca. da pišem, a pošto nisam imao dovoljno Tako pripremljenu urođenu preosetljivost izložio sam uticajima socijalističkog obrazovanja. Studiranje nekad i sad književnog talenta, odlučio sam da se bavim Rezultati nisu bili loši, iako pamtim da sam bio nezadovoljan nekim ocenama, naročito iz opštih primenjenom umetnošću pisanja o realnim predmeta: prvi ispit – Filozoja marksizma i ocena 9. Drugi, ONO i DSZ I – takođe 9. Oba puta znao događajima. I sve bi išlo pravolinijski, da u sam za ocenu više, ali to je bilo rezervisano za koleginice s fruitful poprsjem. Zapamtio sam tu reč, programu Fakulteta političkih nauka u jer sam na ispitu iz engleskog, umesto da kažem da je posle ruskog, učenje ovog jezika bilo plodon- Beogradu nisam video da žurnalistika osno, upotrebio onu koja je doplivala iz podsvesti: frightfull. Užasna greška, strašan smeh podrazumeva mnogo više pravnih i opštih profesora i rečenica: „Vidimo se u sledećem roku!“ Moji slatki predmeta od onih pravih novinarskih. Uz to, Onda su usledili stručni ispiti i tu sam zablistao s desetkama, od Statistike i Uvoda u psihologiju do želeo sam da poštedim porodicu nansijskog Fiziologije nervnog sistema. Razočaranje je stiglo na polaganju Kognitivnih procesa I, kada sam univerziteti kolapsa i odlučio da studiram u Nišu. A izbor dobio sedmicu, kod jednog Novosađanina koji nije hodao, nego se šunjao po fakultetu. I pored je, zahvaljujući usmerenoj prohodnosti, zaista toga, na kraju prve godine dobio sam značku Univerziteta u Nišu kao najbolji student psihologije. «Dvaput sam studirao, biće treće – ako bude sreće!» bio „prebogat“: psihologija, sociologija ili Kakvi li su tek bili ostali, s pravom se pita strpljivi čitalac ovog teksta? pravo. Ne šalim se, za sve ostalo trebalo je Bile su to, uglavnom, devojke. Učile su i više od mene, ali su išle na zicer: nisu izlazile na ispite dok Za pisanje ovog teksta neophodno je biti učili latinicu, a tek u drugom i ćirilicu. polagati diferencijalne ispite. Nisam imao savršeno ne savladaju gradivo. A ja sam gledao da što umoran. Taj uslov ispunjavam, jer pravi Prisećam se i da sam se, popunjavajući nerve za te beskrajno male razlike u znanju. pre položim što više ispita, najbolje sve u roku, kako bih student mora da bude hronično neispavan od nekakav fakultetski upitnik, izjasnio kao Nikada nisam uspeo da savladam ni diferenci- mogao da honorarno radim kao novinar i smanjim učenja i pokušaja da zadovolji svoja široka Jugosloven, iako me ćale na popisu prijavio jal automobila, a prezirem frojdistički troškove porodici. Otac radio-mehaničar u vazduhoplo- interesovanja. Časovi dokolice za one koji kao Srbina. Mada sam imao jak poriv da „narcizam malih razlika“ koji povremeno vstvu, majka domaćica, a osamdesete – krizne od kako nameravaju da stignu do diplome zapravo su napišem da sam Indijanac, ali sam se plašio da izaziva naša balkanska klanja među ljudima je riknuo najveći jelen svih naših naroda i narodnosti. samo trenuci „obnavljanja resursa“ za u studentskoj službi Filozofskog fakulteta to koji se premalo razlikuju. Ima nešto Na preporuku dobre koleginice s psihologije brzo sam nastavak permanentnog obrazovanja – ne shvate kao omalovažavanje njihovog samoubilačko u pokušaju da zbrišeš sa lica postao član redakcije, a zatim i urednik sveske za lifelong learning, mislim da je već godinama svetog posla. zemlje sve sebi slične, zar ne? društvene nauke stručnog časopisa „Naučni podmla- ovaj termin u opticaju na engleskom dak“. Od honorara se mogla kupiti poneka knjiga, govornom području kome i mi pripadamo. Dobra strana studiranja u doba socijalizma bila je ta što je farmerke, pivo. Devojku uglavnom nisam imao, a od A kako je sve počelo i čemu sve to, indeksi, školovanje stvarno bilo besplatno. Naravno, plaćala se overa jedne Leskovčanke s moje grupe, saznao sam u čemu je diplome, slava, novac, ljubav, seks i penzija? semestra i neke knjige morale su da se kupe, ali malo je bilo drugih stvar, dok smo posle posete Sajmu knjiga u Beogradu šetali Kalemegdanom: „Ti izgledaš kao da ti Potrebna mi je poetska inspiracija da odgovo- izdataka. Nije postojala podela na studente na budžetu i one niko ne treba, kao da si sam sebi dovoljan!“ (Strašno, kao da sam „samofataljist“!) rim na ovo preteško pitanje. Zato pronalazim samonansirajuće, a retki profesori koji su se usuđivali da Mogao bih da napišem roman o studentskim danima, ali bih umesto analize predmeta i ocena oba indeksa, jedan iz prošlog, drugi iz ovog preporuče svoj udžbenik kao obavezan bili su predmet podsmeha. ubacio mnogo više muzike. Bilo je to vreme „novog talasa“, a značajno mesto u našim životima veka. Otvaram oba i pažljivo posmatram zauzimao je „Muzički klub 81“, ništa manje od fakulteta koje smo studirali. Bili su to naši životni fotograje. Mladić sa prve mogao bi biti sin Zašto sam upisao psihologiju? U to vreme Tako sam krajem juna upisao psihologiju, a univerziteti, a ko ih je propustio, ostao je uskraćen za mnogo toga. Fakultetska diploma bila je i čoveka sa druge sličice. Naravno, u nekom nisam ni slutio da ću poludeti i da će mi baš ta onda početkom oktobra otišao u JNA ostala važan, ali ne i dovoljan uslov za uspeh u životu. Važniji su „Moji univerziteti“ kao kod lmu naučne fantastike u kome Mujo ne znanja biti neophodna za prevazilaženje (Jugoslovensku narodnu armiju), kao i cela Maksima Gorkog, a svako od nas ima svoje lične i specične. klonira Fatu, nego samog s(j)ebe. U realnom ratnih i mirnodopskih trauma. Neki bi rekli da moja generacija. Tog dugog toplog leta imali Dobra strana studiranja u doba socijalizma bila je ta što je školovanje stvarno bilo besplatno. životu to su fotograje devetnaesto- je to sudbina, ali nedavno sam u jednoj knjizi smo najduži raspust, a veći deo proveli smo u Naravno, plaćala se overa semestra i neke knjige morale su da se kupe, ali malo je bilo drugih godišnjaka i četrdesetsedmogodišnjaka – iste naleteo na sledeću misao:“Samo slabije bašti kafane „Galija“, ispijajući pivo i ubacujući izdataka. Nije postojala podela na studente na budžetu i one samonansirajuće, a retki profesori ličnosti u različito životno doba. Filozofsko inteligentni pronalaze vezu među svim šibicu u čašu – čudi me da to još nije postala koji su se usuđivali da preporuče svoj udžbenik kao obavezan bili su predmet podsmeha. Ukoliko bi pitanje „Da li je to isti čovek?“ moraćemo da stvarima na svetu.“ Izgleda da taj pisac nije olimpijska disciplina? im se neko suprotstavio, mogao je da računa ne samo na podršku kolega, nego i mnogih profesora. zanemarimo. Uslovno jeste, to sam ja! čuo za Miloša Crnjanskog i „Sumatru“. Zvuči pretenciozno, ali čitanje knjiga u vojsci Daleko od idealnog, bilo je i među njima mediokriteta, sujetnih zavidljivaca i partijskih aparatčika. U prvom indeksu vidim svoje dečačko lice, Vratimo se životnoj prozi: posle osnovne takođe je bilo neki vid studiranja: čitao sam Studirajući, upoznao sam neke izuzetne ljude, poput dr Olge Murdževe Škarić iz Skoplja, koja nam tamnu kosu i kariranu košulju mnogo pre škole, nastavio sam srednju u okviru eksperi- „Sto godina samoće“ Gabrijela Garsije je predavala Razvojnu psihologiju ili pokojnog dr Vladimira Petrovića, profesora Osnova grandža - iz 1982. godine. Fotograja je menta zvanog „usmereno obrazovanje“. Tako Markesa, „Roman o Londonu“ Miloša psihološkog savetovanja – stručnjaka za Vilhelma Rajha, što je i bila tema mog diplomskog rada. crno-bela i prisećam se da su mi i sve druge sam se u gimnaziji našao i s onima koji u Crnjanskog, „Valden“ i „O građanskoj U te velikane ubrajam i dr Jezdimira Zdravkovića iz Niša, uprkos tome što sam iz Psihopatologije košulje bile takve: dugih rukava, sa normalnim okolnostima ne bi mogli da uđu ni neposlušnosti“ Henrija Dejvida Toroa, „Mulen dobio samo osmicu, jer sam pokušao da „kreativno“ unesem sopstveno tumačenje u nastanak i džepovima na grudima, prave farmerske. dinamiku nekih poremećaja. Međutim, kod nekih velikih imena primećivala se sitničavost, Neko bi rekao seljačke, ali seljaci nisu nosili Student začuđujući prezir prema studentima i ko zna čime izazvani kompleksi. Sećam se da me je jedan takve, oni su bili šminkeri ili đilkoši, svodi se nekad i sad profesor, kasnije novinar „Vremena“, pitao da li iskreno verujem u psihodijagnostiku, a kad sam na isto. odgovorio da „sve to više liči na dobru literaturu“, bez dvoumljenja mi je smanjio ocenu. A na Ispod slike potpisao sam se latinicom, u to postdiplomskim studijama u glavnom gradu, profesor koji se često pojavljivao u obrazovnom doba tako mi je bilo lakše, a i niko nas nije programu Televizije Beograd, a kasnije postao poznati političar, pokušao je da omalovaži vrednost pritiskao da pišemo drugačije. Negde sam diplome stečene u Nišu i takođe je smatrao da za Južnjaka veća ocena od osmice nije moguća. I pročitao da je „latinica brža, a ćirilica lepša za stvarno nije, kad on ocenjuje. pisanje i čitanje“ i sa tim se i dan-danas Nisam u to vreme mnogo mario za sve to i diplomirao sam sa devetkom, samo zato što mi je rad slažem. Čini mi se da se latinična slova ispisuju bio napisan „previše književnim jezikom“. Čudna primedba, ali tog 29. juna 1988. godine proslavio automatski, a svako ćirilično zapravo crtam sam završetak studija s bliskim koleginicama u kafani „Srbija“. Sve dok nas provala oblaka i prava kao umetničku minijaturu. Možda to nije tako letnja oluja nisu oterale u moj stan, gde mi se san ipak nije u potpunosti ispunio: Žiža jeste bila kod onih koji su imali drugačiji redosled mokra do kože i morala je da se istušira i presvuče u moje stvari, ali u stanu su mi bili i roditelji, tako učenja pisma, ali u Bosni smo u prvom razredu da ni tog puta nismo uspeli da seksom pokvarimo prijateljstvo. 06 #Društvo

Paskala iz XVII veka. Reći ću nešto jeretičko: sada je mnogo lakše studirati nego u doba moje mladosti. Položio sam sve ispite sa desetkama, uključujući i završni master rad o Pravoslavnom radiju. Novi sistem zahteva da se redovno prisustvuje predavanjima, stalno čita, uči, izlaže, rešavaju testovi, pišu seminarski radovi i diskutuje na vežbama. Dok stigneš do ispita, već imaš neke bodove koji ti olakšavaju polaganje. Nekima je taj sistem prenaporan i kukaju za „starim dobrim vremenima“, zaboravljajući da postoji i izreka: „Stara dobra vremena bila su grozna.“ Istina je, kao i sve, negde na sredini. Iz socijalizma bi trebalo vratiti besplatno studiranje, ali bi Bolonja i dalje trebalo da ostane glavni grad svih naših Univerziteta. Englezi to ne moraju, Oksford i Kembridž imaju svoje sisteme. Samo, kao što kad govorimo o srpskom srednjem veku i vidimo sebe na dvoru Nemanjića, ne smemo da smetnemo s uma da većinu uvek čine sebri i otroci, tada i sada. Drugim rečima, malo je među nama onih koji bi mogli da plate skupe školarine na svetskim univerzitetima. A da se ne lažemo, još je manje genija koji će svojim vanserijskim rezultatima naterati fakultetska "veća mudraca" da im daju stipendiju za bezbrižno studiranje u njihovim prekrasnim zemljama. Ukidanje Grupe za psihologiju na Filozofskom Niša“ do dopisništva Radio Beograda. Ukupno Šta nam onda ostaje? Nešto slično poruci fakultetu u Nišu uništilo je moju univerz- frtalj veka iliti 25 godina projuhalo je s serije „Grlom u jagode“, koju stariji pamte jer itetsku karijeru. Već sam bio preporučen od vetrovima rata i nemira. Nisam ostvario su gledali sve reprize, a bio ih je poveliki broj. profesorke Murdževe, šece Katedre za mladalačke snove da budem dopisnik iz „Treba sve učiniti“, kaže Bane Bumbar Mikiju psihologiju u Skoplju, za mesto asistenta, ali inostranstva, ali srećom ni onostrane noćne Rubirozi koji odlazi vozom na Zapad, „da neki avaj, sudbino huda, zavapih sa Šekspirom! more iz devedesetih. Glavno je da sam uspeo mladi ljudi iz Londona i Pariza požele da dođu Kasnije je iz Beograda stigla i odluka o da živim od pisanja, što je i u belom svetu ovamo, kod nas“. Mi iz Niša čekamo da kod nas ukidanju Radio Niša, tako da zaista ne mogu teško dostižan cilj. dolaze na studije mladi iz Beograda, za da budem nacionalista, jer sve najgore stvari Povremeno su me zvali neki profesori na početak. Da bi se to ostvarilo, moramo da se stigle su mi od mog naroda. Izdrži, Srbine, Departman za novinarstvo Filozofskog držimo zajedničkog školskog sistema sa izdrži! fakulteta, da kao gost govorim studentima o ostatkom Evrope, a to je ovaj zasnovan na Pošto sam diplomirao prvi u svojoj generaciji, praktičnom radu na radiju. Nikada nisam Bolonji. Alma mater studiorum ( „Majka pokušao sam da nađem posao psihologa, bilo tražio honorare za to i Bog me pogledao: kada hraniteljica učenosti“), kako se zvanično zove gde u Srbiji. Nije uspelo, ni u Lajkovcu, ni u je nova katedra mog starog fakulteta dobila najstariji univerzitet na svetu, osnovan 1088. Beogradu, iako sam uvek bio u najužem akreditaciju za master studije, javili su mi da je godine, ne treba bagatelisati niti olako izboru. Očeve vojne veze potvrdile su mi da posle prvog upisnog roka ostalo nekoliko otpisivati. Bolonjski proces nije kafkijansko sam najbolji kandidat za posao na vojnom slobodnih mesta. Predao sam dokumenta i u iskustvo, osim za konzervativne profesore i aerodromu, ali je pukovnik bezbednosti imao kasnu jesen 2010. godine ponovo postao lenje studente. Ali, onda ne treba ni studirati. ćerku psihologa. Setili su me se tri godine student. Pod stare dane, a la Bolonjeze! Starci poput mene trebalo bi da ohrabre kasnije, kada je počeo rat i ponudili da s Dvostruko mlađi prihvatili su me kao dragu mlade da ništa nije nemoguće: baba ne može padobrancima letim u Mostar. Naravno da retku pticu – sasvim prijateljski. da postane devojka, ali bečelor, master ili sam odbio, po cenu vojnog zatvora. Bolje je Otvaram novi indeks i iako je fotograja u boji, doktor može svako. Još veće ohrabrenje biti ptica u kavezu, nego pile na ražnju. Cvrkut sam sebi ličim na češkog disidenta iz doba dobićete ako se prisetite likova i dela svojih umesto cvrčanja! real-socijalizma. Potpis je ćirilicom, u profesora. Zar stvarno mislite da su svi oni Tako sam se vratio novinarskoj karijeri i mic po međuvremenu sam nacionalno osvešćen. bolji u svemu od vas? Naravno da nisu – svi mic postao legenda Darkvuda. Šalu na stranu, Šalim se, naučio sam da ukoliko je formular odmah na učenje, i zapamtite: gorka iskustva prošao sam sve etape, od pisanja za omladin- pisan određenim pismom, onda ga tako i daju na kraju slatke plodove! I obratno, ko ski list „Grat“, voditelja studentske emisije popunjavam. Ovde je indeks ćirilični i nema nema strpljenja da sačeka. „Desetka“, omladinskog programa „Op“, razloga da štrčim kao trska na vetru. Mada je p.s. dopisništva Televizije Beograd, dnevnog lista čovek trska, poznato je od antike do antikvari- Ja čekam upis na doktorske studije, pridružite „Narodne novine“, novinara voditelja „Radio jata. Šalim se, to je ipak nova misao Bleza mi se. Ne u čekanju, nego u studiranju! u gimnazijsko dvorište, barabama svake vrste. Ruž“ Pjera la Mira, kompletnog „blue jeans“ Selindžera (takve su bile korice izdanja zagrebačkog Tek u trećem izabrao sam novinarski smer, s „Znanja“ ) i bio presrećan kad su se pojavila dela Danila Kiša u deset knjiga, uključujući najnoviju namerom da to i studiram. Oduvek sam voleo „Enciklopediju mrtvih“. Kupio sam ih u deset rata, plaćajući od vojničkog džeparca. da pišem, a pošto nisam imao dovoljno Tako pripremljenu urođenu preosetljivost izložio sam uticajima socijalističkog obrazovanja. književnog talenta, odlučio sam da se bavim Rezultati nisu bili loši, iako pamtim da sam bio nezadovoljan nekim ocenama, naročito iz opštih primenjenom umetnošću pisanja o realnim predmeta: prvi ispit – Filozoja marksizma i ocena 9. Drugi, ONO i DSZ I – takođe 9. Oba puta znao događajima. I sve bi išlo pravolinijski, da u sam za ocenu više, ali to je bilo rezervisano za koleginice s fruitful poprsjem. Zapamtio sam tu reč, programu Fakulteta političkih nauka u jer sam na ispitu iz engleskog, umesto da kažem da je posle ruskog, učenje ovog jezika bilo plodon- Beogradu nisam video da žurnalistika osno, upotrebio onu koja je doplivala iz podsvesti: frightfull. Užasna greška, strašan smeh PROFESOR podrazumeva mnogo više pravnih i opštih profesora i rečenica: „Vidimo se u sledećem roku!“ predmeta od onih pravih novinarskih. Uz to, Onda su usledili stručni ispiti i tu sam zablistao s desetkama, od Statistike i Uvoda u psihologiju do KOJI SE želeo sam da poštedim porodicu nansijskog Fiziologije nervnog sistema. Razočaranje je stiglo na polaganju Kognitivnih procesa I, kada sam kolapsa i odlučio da studiram u Nišu. A izbor dobio sedmicu, kod jednog Novosađanina koji nije hodao, nego se šunjao po fakultetu. I pored ČESTO PO- je, zahvaljujući usmerenoj prohodnosti, zaista toga, na kraju prve godine dobio sam značku Univerziteta u Nišu kao najbolji student psihologije. “ bio „prebogat“: psihologija, sociologija ili Kakvi li su tek bili ostali, s pravom se pita strpljivi čitalac ovog teksta? JAVLJIVAO pravo. Ne šalim se, za sve ostalo trebalo je Bile su to, uglavnom, devojke. Učile su i više od mene, ali su išle na zicer: nisu izlazile na ispite dok Za pisanje ovog teksta neophodno je biti učili latinicu, a tek u drugom i ćirilicu. polagati diferencijalne ispite. Nisam imao savršeno ne savladaju gradivo. A ja sam gledao da što U OBRA- umoran. Taj uslov ispunjavam, jer pravi Prisećam se i da sam se, popunjavajući nerve za te beskrajno male razlike u znanju. pre položim što više ispita, najbolje sve u roku, kako bih student mora da bude hronično neispavan od nekakav fakultetski upitnik, izjasnio kao Nikada nisam uspeo da savladam ni diferenci- mogao da honorarno radim kao novinar i smanjim ZOVNOM učenja i pokušaja da zadovolji svoja široka Jugosloven, iako me ćale na popisu prijavio jal automobila, a prezirem frojdistički troškove porodici. Otac radio-mehaničar u vazduhoplo- interesovanja. Časovi dokolice za one koji kao Srbina. Mada sam imao jak poriv da „narcizam malih razlika“ koji povremeno vstvu, majka domaćica, a osamdesete – krizne od kako PRO- nameravaju da stignu do diplome zapravo su napišem da sam Indijanac, ali sam se plašio da izaziva naša balkanska klanja među ljudima je riknuo najveći jelen svih naših naroda i narodnosti. samo trenuci „obnavljanja resursa“ za u studentskoj službi Filozofskog fakulteta to koji se premalo razlikuju. Ima nešto Na preporuku dobre koleginice s psihologije brzo sam GRAMU nastavak permanentnog obrazovanja – ne shvate kao omalovažavanje njihovog samoubilačko u pokušaju da zbrišeš sa lica postao član redakcije, a zatim i urednik sveske za lifelong learning, mislim da je već godinama svetog posla. zemlje sve sebi slične, zar ne? društvene nauke stručnog časopisa „Naučni podmla- ovaj termin u opticaju na engleskom dak“. Od honorara se mogla kupiti poneka knjiga, TELEVIZIJE govornom području kome i mi pripadamo. farmerke, pivo. Devojku uglavnom nisam imao, a od A kako je sve počelo i čemu sve to, indeksi, jedne Leskovčanke s moje grupe, saznao sam u čemu je BEOGRAD, diplome, slava, novac, ljubav, seks i penzija? stvar, dok smo posle posete Sajmu knjiga u Beogradu šetali Kalemegdanom: „Ti izgledaš kao da ti Potrebna mi je poetska inspiracija da odgovo- niko ne treba, kao da si sam sebi dovoljan!“ (Strašno, kao da sam „samofataljist“!) A KASNIJE rim na ovo preteško pitanje. Zato pronalazim Mogao bih da napišem roman o studentskim danima, ali bih umesto analize predmeta i ocena oba indeksa, jedan iz prošlog, drugi iz ovog ubacio mnogo više muzike. Bilo je to vreme „novog talasa“, a značajno mesto u našim životima POSTAO veka. Otvaram oba i pažljivo posmatram zauzimao je „Muzički klub 81“, ništa manje od fakulteta koje smo studirali. Bili su to naši životni fotograje. Mladić sa prve mogao bi biti sin Zašto sam upisao psihologiju? U to vreme Tako sam krajem juna upisao psihologiju, a univerziteti, a ko ih je propustio, ostao je uskraćen za mnogo toga. Fakultetska diploma bila je i POZNATI čoveka sa druge sličice. Naravno, u nekom nisam ni slutio da ću poludeti i da će mi baš ta onda početkom oktobra otišao u JNA ostala važan, ali ne i dovoljan uslov za uspeh u životu. Važniji su „Moji univerziteti“ kao kod lmu naučne fantastike u kome Mujo ne znanja biti neophodna za prevazilaženje (Jugoslovensku narodnu armiju), kao i cela Maksima Gorkog, a svako od nas ima svoje lične i specične. POLITIČAR, klonira Fatu, nego samog s(j)ebe. U realnom ratnih i mirnodopskih trauma. Neki bi rekli da moja generacija. Tog dugog toplog leta imali Dobra strana studiranja u doba socijalizma bila je ta što je školovanje stvarno bilo besplatno.

životu to su fotograje devetnaesto- je to sudbina, ali nedavno sam u jednoj knjizi smo najduži raspust, a veći deo proveli smo u Naravno, plaćala se overa semestra i neke knjige morale su da se kupe, ali malo je bilo drugih SMATRAO JE DA godišnjaka i četrdesetsedmogodišnjaka – iste naleteo na sledeću misao:“Samo slabije bašti kafane „Galija“, ispijajući pivo i ubacujući izdataka. Nije postojala podela na studente na budžetu i one samonansirajuće, a retki profesori ličnosti u različito životno doba. Filozofsko inteligentni pronalaze vezu među svim šibicu u čašu – čudi me da to još nije postala koji su se usuđivali da preporuče svoj udžbenik kao obavezan bili su predmet podsmeha. Ukoliko bi ZA JUŽNJAKA pitanje „Da li je to isti čovek?“ moraćemo da stvarima na svetu.“ Izgleda da taj pisac nije olimpijska disciplina? im se neko suprotstavio, mogao je da računa ne samo na podršku kolega, nego i mnogih profesora. zanemarimo. Uslovno jeste, to sam ja! čuo za Miloša Crnjanskog i „Sumatru“. Zvuči pretenciozno, ali čitanje knjiga u vojsci Daleko od idealnog, bilo je i među njima mediokriteta, sujetnih zavidljivaca i partijskih aparatčika. VEĆA U prvom indeksu vidim svoje dečačko lice, Vratimo se životnoj prozi: posle osnovne takođe je bilo neki vid studiranja: čitao sam Studirajući, upoznao sam neke izuzetne ljude, poput dr Olge Murdževe Škarić iz Skoplja, koja nam tamnu kosu i kariranu košulju mnogo pre škole, nastavio sam srednju u okviru eksperi- „Sto godina samoće“ Gabrijela Garsije je predavala Razvojnu psihologiju ili pokojnog dr Vladimira Petrovića, profesora Osnova OCENA OD grandža - iz 1982. godine. Fotograja je menta zvanog „usmereno obrazovanje“. Tako Markesa, „Roman o Londonu“ Miloša psihološkog savetovanja – stručnjaka za Vilhelma Rajha, što je i bila tema mog diplomskog rada. crno-bela i prisećam se da su mi i sve druge sam se u gimnaziji našao i s onima koji u Crnjanskog, „Valden“ i „O građanskoj U te velikane ubrajam i dr Jezdimira Zdravkovića iz Niša, uprkos tome što sam iz Psihopatologije OSMICE NIJE košulje bile takve: dugih rukava, sa normalnim okolnostima ne bi mogli da uđu ni neposlušnosti“ Henrija Dejvida Toroa, „Mulen dobio samo osmicu, jer sam pokušao da „kreativno“ unesem sopstveno tumačenje u nastanak i “ džepovima na grudima, prave farmerske. dinamiku nekih poremećaja. Međutim, kod nekih velikih imena primećivala se sitničavost, Neko bi rekao seljačke, ali seljaci nisu nosili začuđujući prezir prema studentima i ko zna čime izazvani kompleksi. Sećam se da me je jedan MOGUĆA. takve, oni su bili šminkeri ili đilkoši, svodi se profesor, kasnije novinar „Vremena“, pitao da li iskreno verujem u psihodijagnostiku, a kad sam na isto. odgovorio da „sve to više liči na dobru literaturu“, bez dvoumljenja mi je smanjio ocenu. A na I STVARNO Ispod slike potpisao sam se latinicom, u to postdiplomskim studijama u glavnom gradu, profesor koji se često pojavljivao u obrazovnom doba tako mi je bilo lakše, a i niko nas nije programu Televizije Beograd, a kasnije postao poznati političar, pokušao je da omalovaži vrednost NIJE, KAD pritiskao da pišemo drugačije. Negde sam diplome stečene u Nišu i takođe je smatrao da za Južnjaka veća ocena od osmice nije moguća. I pročitao da je „latinica brža, a ćirilica lepša za stvarno nije, kad on ocenjuje. ON pisanje i čitanje“ i sa tim se i dan-danas Nisam u to vreme mnogo mario za sve to i diplomirao sam sa devetkom, samo zato što mi je rad slažem. Čini mi se da se latinična slova ispisuju bio napisan „previše književnim jezikom“. Čudna primedba, ali tog 29. juna 1988. godine proslavio OCENJUJE. automatski, a svako ćirilično zapravo crtam sam završetak studija s bliskim koleginicama u kafani „Srbija“. Sve dok nas provala oblaka i prava kao umetničku minijaturu. Možda to nije tako letnja oluja nisu oterale u moj stan, gde mi se san ipak nije u potpunosti ispunio: Žiža jeste bila kod onih koji su imali drugačiji redosled mokra do kože i morala je da se istušira i presvuče u moje stvari, ali u stanu su mi bili i roditelji, tako učenja pisma, ali u Bosni smo u prvom razredu da ni tog puta nismo uspeli da seksom pokvarimo prijateljstvo. #Društvo 07

Paskala iz XVII veka. Reći ću nešto jeretičko: sada je mnogo lakše studirati nego u doba moje mladosti. Položio sam sve ispite sa desetkama, uključujući i završni master rad o Pravoslavnom radiju. Novi sistem zahteva da se redovno prisustvuje predavanjima, stalno čita, uči, izlaže, rešavaju testovi, pišu seminarski radovi i diskutuje na vežbama. Dok stigneš do ispita, već imaš neke bodove koji ti olakšavaju polaganje. Nekima je taj sistem prenaporan i kukaju za „starim dobrim vremenima“, zaboravljajući da postoji i izreka: „Stara dobra vremena bila su grozna.“ Istina je, kao i sve, negde na sredini. Iz socijalizma bi trebalo vratiti besplatno studiranje, ali bi Bolonja i dalje trebalo da ostane glavni grad svih naših Univerziteta. Englezi to ne moraju, Oksford i Kembridž imaju svoje sisteme. Samo, kao što kad govorimo o srpskom srednjem veku i vidimo sebe na dvoru Nemanjića, ne smemo da smetnemo s uma da većinu uvek čine sebri i otroci, tada i sada. Drugim rečima, malo je među nama onih koji bi mogli da plate skupe školarine na svetskim univerzitetima. A da se ne lažemo, još je manje genija koji će svojim vanserijskim rezultatima naterati fakultetska "veća mudraca" da im daju stipendiju za bezbrižno studiranje u njihovim prekrasnim zemljama. Ukidanje Grupe za psihologiju na Filozofskom Niša“ do dopisništva Radio Beograda. Ukupno Šta nam onda ostaje? Nešto slično poruci fakultetu u Nišu uništilo je moju univerz- frtalj veka iliti 25 godina projuhalo je s serije „Grlom u jagode“, koju stariji pamte jer itetsku karijeru. Već sam bio preporučen od vetrovima rata i nemira. Nisam ostvario su gledali sve reprize, a bio ih je poveliki broj. profesorke Murdževe, šece Katedre za mladalačke snove da budem dopisnik iz „Treba sve učiniti“, kaže Bane Bumbar Mikiju psihologiju u Skoplju, za mesto asistenta, ali inostranstva, ali srećom ni onostrane noćne Rubirozi koji odlazi vozom na Zapad, „da neki avaj, sudbino huda, zavapih sa Šekspirom! more iz devedesetih. Glavno je da sam uspeo mladi ljudi iz Londona i Pariza požele da dođu Kasnije je iz Beograda stigla i odluka o da živim od pisanja, što je i u belom svetu ovamo, kod nas“. Mi iz Niša čekamo da kod nas ukidanju Radio Niša, tako da zaista ne mogu teško dostižan cilj. dolaze na studije mladi iz Beograda, za da budem nacionalista, jer sve najgore stvari Povremeno su me zvali neki profesori na početak. Da bi se to ostvarilo, moramo da se stigle su mi od mog naroda. Izdrži, Srbine, Departman za novinarstvo Filozofskog držimo zajedničkog školskog sistema sa izdrži! fakulteta, da kao gost govorim studentima o ostatkom Evrope, a to je ovaj zasnovan na Pošto sam diplomirao prvi u svojoj generaciji, praktičnom radu na radiju. Nikada nisam Bolonji. Alma mater studiorum ( „Majka pokušao sam da nađem posao psihologa, bilo tražio honorare za to i Bog me pogledao: kada hraniteljica učenosti“), kako se zvanično zove gde u Srbiji. Nije uspelo, ni u Lajkovcu, ni u je nova katedra mog starog fakulteta dobila najstariji univerzitet na svetu, osnovan 1088. Beogradu, iako sam uvek bio u najužem akreditaciju za master studije, javili su mi da je godine, ne treba bagatelisati niti olako izboru. Očeve vojne veze potvrdile su mi da posle prvog upisnog roka ostalo nekoliko otpisivati. Bolonjski proces nije kafkijansko sam najbolji kandidat za posao na vojnom slobodnih mesta. Predao sam dokumenta i u iskustvo, osim za konzervativne profesore i aerodromu, ali je pukovnik bezbednosti imao kasnu jesen 2010. godine ponovo postao lenje studente. Ali, onda ne treba ni studirati. ćerku psihologa. Setili su me se tri godine student. Pod stare dane, a la Bolonjeze! Starci poput mene trebalo bi da ohrabre kasnije, kada je počeo rat i ponudili da s Dvostruko mlađi prihvatili su me kao dragu mlade da ništa nije nemoguće: baba ne može padobrancima letim u Mostar. Naravno da retku pticu – sasvim prijateljski. da postane devojka, ali bečelor, master ili sam odbio, po cenu vojnog zatvora. Bolje je Otvaram novi indeks i iako je fotograja u boji, doktor može svako. Još veće ohrabrenje biti ptica u kavezu, nego pile na ražnju. Cvrkut sam sebi ličim na češkog disidenta iz doba dobićete ako se prisetite likova i dela svojih umesto cvrčanja! real-socijalizma. Potpis je ćirilicom, u profesora. Zar stvarno mislite da su svi oni Tako sam se vratio novinarskoj karijeri i mic po međuvremenu sam nacionalno osvešćen. bolji u svemu od vas? Naravno da nisu – svi mic postao legenda Darkvuda. Šalu na stranu, Šalim se, naučio sam da ukoliko je formular odmah na učenje, i zapamtite: gorka iskustva prošao sam sve etape, od pisanja za omladin- pisan određenim pismom, onda ga tako i daju na kraju slatke plodove! I obratno, ko ski list „Grat“, voditelja studentske emisije popunjavam. Ovde je indeks ćirilični i nema nema strpljenja da sačeka. „Desetka“, omladinskog programa „Op“, razloga da štrčim kao trska na vetru. Mada je p.s. dopisništva Televizije Beograd, dnevnog lista čovek trska, poznato je od antike do antikvari- Ja čekam upis na doktorske studije, pridružite „Narodne novine“, novinara voditelja „Radio jata. Šalim se, to je ipak nova misao Bleza mi se. Ne u čekanju, nego u studiranju! u gimnazijsko dvorište, barabama svake vrste. Ruž“ Pjera la Mira, kompletnog „blue jeans“ Selindžera (takve su bile korice izdanja zagrebačkog Tek u trećem izabrao sam novinarski smer, s „Znanja“ ) i bio presrećan kad su se pojavila dela Danila Kiša u deset knjiga, uključujući najnoviju namerom da to i studiram. Oduvek sam voleo „Enciklopediju mrtvih“. Kupio sam ih u deset rata, plaćajući od vojničkog džeparca. da pišem, a pošto nisam imao dovoljno Tako pripremljenu urođenu preosetljivost izložio sam uticajima socijalističkog obrazovanja. književnog talenta, odlučio sam da se bavim Rezultati nisu bili loši, iako pamtim da sam bio nezadovoljan nekim ocenama, naročito iz opštih primenjenom umetnošću pisanja o realnim predmeta: prvi ispit – Filozoja marksizma i ocena 9. Drugi, ONO i DSZ I – takođe 9. Oba puta znao događajima. I sve bi išlo pravolinijski, da u sam za ocenu više, ali to je bilo rezervisano za koleginice s fruitful poprsjem. Zapamtio sam tu reč, programu Fakulteta političkih nauka u jer sam na ispitu iz engleskog, umesto da kažem da je posle ruskog, učenje ovog jezika bilo plodon- Beogradu nisam video da žurnalistika osno, upotrebio onu koja je doplivala iz podsvesti: frightfull. Užasna greška, strašan smeh podrazumeva mnogo više pravnih i opštih profesora i rečenica: „Vidimo se u sledećem roku!“ predmeta od onih pravih novinarskih. Uz to, Onda su usledili stručni ispiti i tu sam zablistao s desetkama, od Statistike i Uvoda u psihologiju do želeo sam da poštedim porodicu nansijskog Fiziologije nervnog sistema. Razočaranje je stiglo na polaganju Kognitivnih procesa I, kada sam kolapsa i odlučio da studiram u Nišu. A izbor dobio sedmicu, kod jednog Novosađanina koji nije hodao, nego se šunjao po fakultetu. I pored je, zahvaljujući usmerenoj prohodnosti, zaista toga, na kraju prve godine dobio sam značku Univerziteta u Nišu kao najbolji student psihologije. bio „prebogat“: psihologija, sociologija ili Kakvi li su tek bili ostali, s pravom se pita strpljivi čitalac ovog teksta? pravo. Ne šalim se, za sve ostalo trebalo je Bile su to, uglavnom, devojke. Učile su i više od mene, ali su išle na zicer: nisu izlazile na ispite dok Za pisanje ovog teksta neophodno je biti učili latinicu, a tek u drugom i ćirilicu. polagati diferencijalne ispite. Nisam imao savršeno ne savladaju gradivo. A ja sam gledao da što umoran. Taj uslov ispunjavam, jer pravi Prisećam se i da sam se, popunjavajući nerve za te beskrajno male razlike u znanju. pre položim što više ispita, najbolje sve u roku, kako bih student mora da bude hronično neispavan od nekakav fakultetski upitnik, izjasnio kao Nikada nisam uspeo da savladam ni diferenci- mogao da honorarno radim kao novinar i smanjim učenja i pokušaja da zadovolji svoja široka Jugosloven, iako me ćale na popisu prijavio jal automobila, a prezirem frojdistički troškove porodici. Otac radio-mehaničar u vazduhoplo- interesovanja. Časovi dokolice za one koji kao Srbina. Mada sam imao jak poriv da „narcizam malih razlika“ koji povremeno vstvu, majka domaćica, a osamdesete – krizne od kako nameravaju da stignu do diplome zapravo su napišem da sam Indijanac, ali sam se plašio da izaziva naša balkanska klanja među ljudima je riknuo najveći jelen svih naših naroda i narodnosti. samo trenuci „obnavljanja resursa“ za u studentskoj službi Filozofskog fakulteta to koji se premalo razlikuju. Ima nešto Na preporuku dobre koleginice s psihologije brzo sam nastavak permanentnog obrazovanja – ne shvate kao omalovažavanje njihovog samoubilačko u pokušaju da zbrišeš sa lica postao član redakcije, a zatim i urednik sveske za lifelong learning, mislim da je već godinama svetog posla. zemlje sve sebi slične, zar ne? društvene nauke stručnog časopisa „Naučni podmla- ovaj termin u opticaju na engleskom dak“. Od honorara se mogla kupiti poneka knjiga, govornom području kome i mi pripadamo. farmerke, pivo. Devojku uglavnom nisam imao, a od A kako je sve počelo i čemu sve to, indeksi, jedne Leskovčanke s moje grupe, saznao sam u čemu je diplome, slava, novac, ljubav, seks i penzija? stvar, dok smo posle posete Sajmu knjiga u Beogradu šetali Kalemegdanom: „Ti izgledaš kao da ti Potrebna mi je poetska inspiracija da odgovo- niko ne treba, kao da si sam sebi dovoljan!“ (Strašno, kao da sam „samofataljist“!) rim na ovo preteško pitanje. Zato pronalazim Mogao bih da napišem roman o studentskim danima, ali bih umesto analize predmeta i ocena oba indeksa, jedan iz prošlog, drugi iz ovog ubacio mnogo više muzike. Bilo je to vreme „novog talasa“, a značajno mesto u našim životima veka. Otvaram oba i pažljivo posmatram zauzimao je „Muzički klub 81“, ništa manje od fakulteta koje smo studirali. Bili su to naši životni fotograje. Mladić sa prve mogao bi biti sin Zašto sam upisao psihologiju? U to vreme Tako sam krajem juna upisao psihologiju, a univerziteti, a ko ih je propustio, ostao je uskraćen za mnogo toga. Fakultetska diploma bila je i čoveka sa druge sličice. Naravno, u nekom nisam ni slutio da ću poludeti i da će mi baš ta onda početkom oktobra otišao u JNA ostala važan, ali ne i dovoljan uslov za uspeh u životu. Važniji su „Moji univerziteti“ kao kod lmu naučne fantastike u kome Mujo ne znanja biti neophodna za prevazilaženje (Jugoslovensku narodnu armiju), kao i cela Maksima Gorkog, a svako od nas ima svoje lične i specične. klonira Fatu, nego samog s(j)ebe. U realnom ratnih i mirnodopskih trauma. Neki bi rekli da moja generacija. Tog dugog toplog leta imali Dobra strana studiranja u doba socijalizma bila je ta što je školovanje stvarno bilo besplatno. životu to su fotograje devetnaesto- je to sudbina, ali nedavno sam u jednoj knjizi smo najduži raspust, a veći deo proveli smo u Naravno, plaćala se overa semestra i neke knjige morale su da se kupe, ali malo je bilo drugih godišnjaka i četrdesetsedmogodišnjaka – iste naleteo na sledeću misao:“Samo slabije bašti kafane „Galija“, ispijajući pivo i ubacujući izdataka. Nije postojala podela na studente na budžetu i one samonansirajuće, a retki profesori ličnosti u različito životno doba. Filozofsko inteligentni pronalaze vezu među svim šibicu u čašu – čudi me da to još nije postala koji su se usuđivali da preporuče svoj udžbenik kao obavezan bili su predmet podsmeha. Ukoliko bi pitanje „Da li je to isti čovek?“ moraćemo da stvarima na svetu.“ Izgleda da taj pisac nije olimpijska disciplina? im se neko suprotstavio, mogao je da računa ne samo na podršku kolega, nego i mnogih profesora. zanemarimo. Uslovno jeste, to sam ja! čuo za Miloša Crnjanskog i „Sumatru“. Zvuči pretenciozno, ali čitanje knjiga u vojsci Daleko od idealnog, bilo je i među njima mediokriteta, sujetnih zavidljivaca i partijskih aparatčika. U prvom indeksu vidim svoje dečačko lice, Vratimo se životnoj prozi: posle osnovne takođe je bilo neki vid studiranja: čitao sam Studirajući, upoznao sam neke izuzetne ljude, poput dr Olge Murdževe Škarić iz Skoplja, koja nam tamnu kosu i kariranu košulju mnogo pre škole, nastavio sam srednju u okviru eksperi- „Sto godina samoće“ Gabrijela Garsije je predavala Razvojnu psihologiju ili pokojnog dr Vladimira Petrovića, profesora Osnova grandža - iz 1982. godine. Fotograja je menta zvanog „usmereno obrazovanje“. Tako Markesa, „Roman o Londonu“ Miloša psihološkog savetovanja – stručnjaka za Vilhelma Rajha, što je i bila tema mog diplomskog rada. crno-bela i prisećam se da su mi i sve druge sam se u gimnaziji našao i s onima koji u Crnjanskog, „Valden“ i „O građanskoj U te velikane ubrajam i dr Jezdimira Zdravkovića iz Niša, uprkos tome što sam iz Psihopatologije košulje bile takve: dugih rukava, sa normalnim okolnostima ne bi mogli da uđu ni neposlušnosti“ Henrija Dejvida Toroa, „Mulen dobio samo osmicu, jer sam pokušao da „kreativno“ unesem sopstveno tumačenje u nastanak i džepovima na grudima, prave farmerske. dinamiku nekih poremećaja. Međutim, kod nekih velikih imena primećivala se sitničavost, Neko bi rekao seljačke, ali seljaci nisu nosili začuđujući prezir prema studentima i ko zna čime izazvani kompleksi. Sećam se da me je jedan takve, oni su bili šminkeri ili đilkoši, svodi se profesor, kasnije novinar „Vremena“, pitao da li iskreno verujem u psihodijagnostiku, a kad sam na isto. odgovorio da „sve to više liči na dobru literaturu“, bez dvoumljenja mi je smanjio ocenu. A na Ispod slike potpisao sam se latinicom, u to postdiplomskim studijama u glavnom gradu, profesor koji se često pojavljivao u obrazovnom doba tako mi je bilo lakše, a i niko nas nije programu Televizije Beograd, a kasnije postao poznati političar, pokušao je da omalovaži vrednost pritiskao da pišemo drugačije. Negde sam diplome stečene u Nišu i takođe je smatrao da za Južnjaka veća ocena od osmice nije moguća. I pročitao da je „latinica brža, a ćirilica lepša za stvarno nije, kad on ocenjuje. pisanje i čitanje“ i sa tim se i dan-danas Nisam u to vreme mnogo mario za sve to i diplomirao sam sa devetkom, samo zato što mi je rad slažem. Čini mi se da se latinična slova ispisuju bio napisan „previše književnim jezikom“. Čudna primedba, ali tog 29. juna 1988. godine proslavio automatski, a svako ćirilično zapravo crtam sam završetak studija s bliskim koleginicama u kafani „Srbija“. Sve dok nas provala oblaka i prava kao umetničku minijaturu. Možda to nije tako letnja oluja nisu oterale u moj stan, gde mi se san ipak nije u potpunosti ispunio: Žiža jeste bila kod onih koji su imali drugačiji redosled mokra do kože i morala je da se istušira i presvuče u moje stvari, ali u stanu su mi bili i roditelji, tako učenja pisma, ali u Bosni smo u prvom razredu da ni tog puta nismo uspeli da seksom pokvarimo prijateljstvo.

Paskala iz XVII veka. ekonomskoj krizi. Uticaja belosvetskih kriznih Reći ću nešto jeretičko: sada je mnogo lakše vetrova svakako ima, ali njihov značaj je u studirati nego u doba moje mladosti. Položio slučaju Srbije precenjen. sam sve ispite sa desetkama, uključujući i završni master rad o Pravoslavnom radiju. Različita poimanja krize u Srbiji Novi sistem zahteva da se redovno prisustvuje Ta 2008. je bila pre četiri godine, a činjenice predavanjima, stalno čita, uči, izlaže, rešavaju kažu da mi već decenijama živimo u krizi. Od testovi, pišu seminarski radovi i diskutuje na 90-tih na ovamo stub izbornog portfolija vežbama. Dok stigneš do ispita, već imaš neke svakog predsedničkog kandidata i svake bodove koji ti olakšavaju polaganje. Nekima je novoformirane vlade činili su program za taj sistem prenaporan i kukaju za „starim renesansu domaće privrede i, u okviru njega dobrim vremenima“, zaboravljajući da postoji obavezan paket mera za izlazak iz krize. O i izreka: „Stara dobra vremena bila su grozna.“ tome koliko su mere prethodnih vlada bile Istina je, kao i sve, negde na sredini. Iz delotvorne, govori činjenica da i dalje socijalizma bi trebalo vratiti besplatno spadamo u ekonomski krizna područja. Bio je studiranje, ali bi Bolonja i dalje trebalo da doduše jedan kratak ispad bivšeg predsednika ostane glavni grad svih naših Univerziteta. vlade kada je, u proleće 2011. godine kao gost Englezi to ne moraju, Oksford i Kembridž nekih vesti pompezno objavio kako je Srbija imaju svoje sisteme. Samo, kao što kad izašla iz krize. Izjava nije bila potkrepljena ni govorimo o srpskom srednjem veku i vidimo eventualnim komentarom zahvaljujući čemu sebe na dvoru Nemanjića, ne smemo da izvukosmo taj jack pot, a još manje ekonoms- smetnemo s uma da većinu uvek čine sebri i kim analizama vezanim za porast stope otroci, tada i sada. Drugim rečima, malo je produktivnosti, rast izvoza, smanjenje stope među nama onih koji bi mogli da plate skupe nezaposlenosti, investicionu aktivnost i ostale školarine na svetskim univerzitetima. A da se parametre koji bi de facto pokazali da je krizni ne lažemo, još je manje genija koji će svojim globalne Zemljine teže, proširila na čitav svet. uragan iza nas. Izjava je u javnosti shvaćena i vanserijskim rezultatima naterati fakultetska Ono što je druge probolo nas je samo prihvaćena kao skeč i to je bila prilika da se "veća mudraca" da im daju stipendiju za okrznulo, ali bili smo među najglasnijima u mišljenja laika i stručnjaka ujedine u bezbrižno studiranje u njihovim prekrasnim vrištanju od posledica koje nam je svetska podsmehu premijerovom samouverenom zemljama. ekonomska kriza napravila. Bivša vlast je do stavu i krizi „koju smo upravo napustili“. Ukidanje Grupe za psihologiju na Filozofskom Niša“ do dopisništva Radio Beograda. Ukupno Šta nam onda ostaje? Nešto slično poruci svog poslednjeg trenutka ovom krizom Međutim, kriza koja je ostala naša stvarnost, fakultetu u Nišu uništilo je moju univerz- frtalj veka iliti 25 godina projuhalo je s serije „Grlom u jagode“, koju stariji pamte jer pravdala nestručno vođenje ekonomske nije bila nimalo smešna. Slabe tačke su nam i itetsku karijeru. Već sam bio preporučen od vetrovima rata i nemira. Nisam ostvario su gledali sve reprize, a bio ih je poveliki broj. politike i sopstvenu neodgovornost za propast dalje bile politika i ekonomija, a poznato je da profesorke Murdževe, šece Katedre za mladalačke snove da budem dopisnik iz „Treba sve učiniti“, kaže Bane Bumbar Mikiju privrede. se prisustvo krize u tim oblastima društvenog psihologiju u Skoplju, za mesto asistenta, ali inostranstva, ali srećom ni onostrane noćne Rubirozi koji odlazi vozom na Zapad, „da neki Kriza ide kao zemljotres u serijama (krizno života prenosi na društvo u celini, te su svi avaj, sudbino huda, zavapih sa Šekspirom! more iz devedesetih. Glavno je da sam uspeo mladi ljudi iz Londona i Pariza požele da dođu rečeno: u talasima). Nakon najžešćeg talasa segmenti tog društva (moral, porodica, Kasnije je iz Beograda stigla i odluka o da živim od pisanja, što je i u belom svetu ovamo, kod nas“. Mi iz Niša čekamo da kod nas krize iz 2008, usledili su neki manji talasi koje identitet, sistem vrednosti...) prinuđeni da se ukidanju Radio Niša, tako da zaista ne mogu teško dostižan cilj. dolaze na studije mladi iz Beograda, za je naša ionako krhka ekonomija doživela kao razvijaju u nestabilnom ambijentu i kao da budem nacionalista, jer sve najgore stvari Povremeno su me zvali neki profesori na početak. Da bi se to ostvarilo, moramo da se cunami. Naravno, bio je to više psihološki krajnji proizvod takvog razvoja imamo jedno stigle su mi od mog naroda. Izdrži, Srbine, Departman za novinarstvo Filozofskog držimo zajedničkog školskog sistema sa nego realan doživljaj. Ne može kriza u SAD-u, nakaradno društvo. Činjenica je da smo već izdrži! fakulteta, da kao gost govorim studentima o ostatkom Evrope, a to je ovaj zasnovan na Africi ili Dalekom istoku da se neposredno dugo u svađi sa sistemom vrednosti, da je Pošto sam diplomirao prvi u svojoj generaciji, praktičnom radu na radiju. Nikada nisam Bolonji. Alma mater studiorum ( „Majka odrazi na našu privredu. Sa tim područjima pojam kulture često proizvod masovne pokušao sam da nađem posao psihologa, bilo tražio honorare za to i Bog me pogledao: kada hraniteljica učenosti“), kako se zvanično zove nemamo dobro razvijenu ili čak nemamo ideologije, da smo tehnološki pismeniji nego gde u Srbiji. Nije uspelo, ni u Lajkovcu, ni u je nova katedra mog starog fakulteta dobila najstariji univerzitet na svetu, osnovan 1088. nikakvu spoljnotrgovinsku komunikaciju da bi pre deset i dvadeset godina, ali smo Beogradu, iako sam uvek bio u najužem akreditaciju za master studije, javili su mi da je godine, ne treba bagatelisati niti olako se, na primer, po osnovu smanjenja izvoza istovremeno evropski prvaci u funkcionalnoj izboru. Očeve vojne veze potvrdile su mi da posle prvog upisnog roka ostalo nekoliko otpisivati. Bolonjski proces nije kafkijansko osetio decit u prilivu izvoznih prihoda. Sa nepismenosti – a to je zato što naši studenti sam najbolji kandidat za posao na vojnom slobodnih mesta. Predao sam dokumenta i u iskustvo, osim za konzervativne profesore i Evropom je već drugačija situacija. Iako većina kao oruđe za istraživački rad masovno koriste aerodromu, ali je pukovnik bezbednosti imao kasnu jesen 2010. godine ponovo postao lenje studente. Ali, onda ne treba ni studirati. ekonomski razvijenih Evropljana to nerado Google i Wikipediju. Niko više ne zna šta znači ćerku psihologa. Setili su me se tri godine student. Pod stare dane, a la Bolonjeze! Starci poput mene trebalo bi da ohrabre prihvata, Srbija je u svakom pogledu otići u biblioteku i potražiti literaturu, čitati i kasnije, kada je počeo rat i ponudili da s Dvostruko mlađi prihvatili su me kao dragu mlade da ništa nije nemoguće: baba ne može (geografski, politički i ekonomski) deo tog na osnovu pročitanog formirati kritički stav i padobrancima letim u Mostar. Naravno da retku pticu – sasvim prijateljski. da postane devojka, ali bečelor, master ili kontinenta i u dobru i zlu deli sudbinu ostalih sam odbio, po cenu vojnog zatvora. Bolje je Otvaram novi indeks i iako je fotograja u boji, doktor može svako. Još veće ohrabrenje zemalja. Kriza u nekoj evropskoj zemlji, u kojoj biti ptica u kavezu, nego pile na ražnju. Cvrkut sam sebi ličim na češkog disidenta iz doba dobićete ako se prisetite likova i dela svojih imamo reputaciju vodećeg izvoznika ili nas umesto cvrčanja! real-socijalizma. Potpis je ćirilicom, u profesora. Zar stvarno mislite da su svi oni vežu neke druge nansijske ili investicione Tako sam se vratio novinarskoj karijeri i mic po međuvremenu sam nacionalno osvešćen. bolji u svemu od vas? Naravno da nisu – svi niti, može imati ozbiljnije posledice po mic postao legenda Darkvuda. Šalu na stranu, Šalim se, naučio sam da ukoliko je formular odmah na učenje, i zapamtite: gorka iskustva stabilnost našeg privrednog sistema. prošao sam sve etape, od pisanja za omladin- pisan određenim pismom, onda ga tako i daju na kraju slatke plodove! I obratno, ko Međutim, kako broj evropskih zemalja koje u ski list „Grat“, voditelja studentske emisije popunjavam. Ovde je indeks ćirilični i nema nema strpljenja da sačeka. nama vide respektabilne spoljnotrgovinske ili „Desetka“, omladinskog programa „Op“, razloga da štrčim kao trska na vetru. Mada je p.s. nansijske partnere u realnosti teži nuli, dopisništva Televizije Beograd, dnevnog lista čovek trska, poznato je od antike do antikvari- Ja čekam upis na doktorske studije, pridružite nema opravdanja da se odgovornost za baš „Narodne novine“, novinara voditelja „Radio jata. Šalim se, to je ipak nova misao Bleza mi se. Ne u čekanju, nego u studiranju! svaki ekonomski krah u Srbiji pripiše svetskoj 08 #Društvo

sopstveno mišljenje. A to su, molim lepo, Naime, tim kreditima se privrednicima pruža mogućnost da podignu svoju likvidnost budžet. Mogao bi, na primer, da vrati onih 27 budući stručnjaci, nosioci privrednog razvoja! zaduživanjem po kamatnoj stopi od 3,5%, dok se istovremeno planira povećanje PDV-a od 18 na ekonomskih diplomata koje je pre dve godine Otišla sam u neke druge vode, ali sve ovo što 20%. Takva matematika bi možda dala rezultate u nekoj ekasnijoj privredi koja se može pohvaliti raštrkao po belom svetu sa zadatkom da nam sam upravo opisala počelo je (i nastavlja se) iole stabilnim privrednim rastom i kakvom-takvom likvidnošću. Našim privrednicima od države dovedu investitore. Njihova mesečna plata krizom u politici i ekonomiji. treba konkretna nansijska podrška i strpljenja da postignu taj nivo proizvodnje na kome će moći kreće se između 2 i 4 hiljada evra, zavisi koliko i da otplaćuju kredite i da kroz PDV intenzivnije pune državnu kasu. Sada nije taj momenat i priču daleko su poslati. Uzmimo kao prosek tri Nove mere za stare probleme o povećanju PDV-a bi trebalo ostaviti ad acta. hiljade evra, to je na godišnjem nivou 36 I opet su bili izbori, želeli smo i izdejstvovali Izvoz je nama imperativ ukoliko želimo da nešto krene bolje. Srbiji je odavno potrebna jedna velika hiljada evra puta 27 = 972 hiljade evra promene, vlada je povuci-potegni formirana i (domaća) razvojna banka koja će biti nansijski servis pre svega izvozno orijentisanim, a zatim i godišnje država izdvaja samo za njihove plate! evo prilike za nova antikrizna rešenja i novi ostalim preduzećima. Međutim, ko je pre deset godina u vreme rasturanja nansijskog sistema i A gde su troškovi smeštaja, školovanja dece i paket mera za oživljavanje posrnule privrede. rasprodaje banaka razmišljao o tome? Istini za volju, od pre par godina funkcioniše Fond za razvoj. slično? Neko je seo i izračunao da je državni Za nosioca projekta „ekonomska renesansa Sastav članova UO govori o tome da je to politička institucija, a u njenoj kratkoj biograji već se trošak po tom osnovu na godišnjem nivou Srbije“ po ko zna koji put je izabran Dinkić. Ne pominju reči kao što su: malverzacija, hapšenja, pojačana revizorska kontrola i slično. Zato bi bilo negde oko 1.600.000 evra. Da li njihov učinak bavim se time ko je presudio i overio takav dobro da se pored Fonda oformi i razvojna banka koja bi shodno potrebama privrede kreirala svoj zaista vredi toliko? Da li su efekti promocije izbor, samo znam da vremena za pokušaje i kreditni potencijal i iz istog odobravala sredstva. Nova vlast uviđa tu potrebu, javno govori o njoj, a ekonomskih potencijala Srbije vidljivi u pompezno najavljivana rešenja koja će se da li će nešto sa papira preći u konkretan projekat, ostaje da se vidi. dovoljnoj meri da opravdavaju njihov ostanak ubrzo pokazati neizvodljivim i propalim više na mestima na kojima su? Zašto u eri nema. Dobili smo paket antikriznih mera, pa Šta se sprema javnom sektoru? interneta i web sajtova koji su se odlično hajde da zavirimo da vidimo šta nas čeka. Lako je pričati o subvencijama, bespovratnim ulaganjima i ostalim vidovima pomoći koja se pokazali i u promociji i u trgovini, mi šaljemo očekuje od nove vlade. Malo je teže, ali ne i nemoguće, ta sredstva obezbediti. Neke od novih mera nekoga da na koktel zabavama priča o tome Šta se sprema poljoprivredi? idu u tom pravcu i, ukoliko se zaista dosledno realizuju, postoji šansa da nešto krene nabolje. šta sve Srbija ima? A šta onda radi ambasador Pri predstavljanju najnovijeg paketa mera za Novi/stari ministar nansija dobro je primetio da nije logično da oni koji troše novostvorenu i svita oko njega? Kao ekonomista, smatram izlazak iz krize, top značaj je dat uredbi koju je vrednost žive bolje od onih koji tu vrednost stvaraju. Dakle, odlučio je da se blago naoštri prema neophodnim preispitivanje ekasnosti učinka početkom septembra usvojila Vlada Srbije, a državnoj upravi i smanji maksimalne plate u javnom sektoru. Ova odluka ima veliku specičnu diplomata, ukidanje te nepotrebne funkcije i za njihovo doterivanje. Taj ulog bi se sigurno kojim se predviđa da se celokupnoj privredi do međutim pitanje zašto su ti nameti do sada težinu tim pre što je javni sektor do sada smatran nekom vrstom osinjeg gnezda koje su dosadašnje plasiranje 1.600.000 evra u revitalizaciju vratio – što se tiče izvoznog proizvoda i kraja godine u vidu subvencionisanih kredita plaćani kada je bila javna tajna da njihova vlade kritikovale retorički i iz daleka, dok konkretnim potezima niko nije smeo da im se zameri. izvoznih preduzeća. Logika je prosta. Ulaganje tržišta, kombinacija je pogođena 100%. Isto plasira 300 miliona evra. Inače, ukupno visina nije određivana prema tržišnim Sada se tu nešto menja, ali izgleda da i dalje nedostaje petlja za suštinske promene. Svi znamo u privredu koja okreće i vraća novac je daleko tako nam je propala šansa za izvoz celokup- dogovorena suma je milijardu evra, što je kriterijumima već su je, shodno svojim kako funkcionišu i koliko su neekasna javna preduzeća, kako se za vreme prethodnih vlasti tamo isplativije nego ulaganje u ovu diplomatsku nog roda maline Austrijancima. Ovoga puta u impresivna brojka, ali ostaje da vidimo kako potrebama, određivali oni koji su se iz tih dolazilo do posla i koliko je taj aparat prebukiran ljudima različitih obrazovnih prola koji sede i rupu bez dna. Da probamo, pa šta bude. Nije pitanju je bilo (ne)poverenje proizvođača, će ta brojka u stvarnosti funkcionisati. Dati nameta nansirali? Da li se ukidanjem raznih primaju platu nizašta. Reforma javnog sektora bila je predmet svih dosadašnjih paketa mera za da ne možemo biti veći gubitnici nego što smo odnosno oprez da bi ukupan prihod od ovog nekome kredit pod uslovima povoljnijim od dažbina i taksi konačno staje na put ovom privredni preporod Srbije, ali sada se prvi put povlači konkretan potez i narušava ravnoteža sada, ali pametno je da uložimo sve napore da izvoznog posla eventualno mogao biti tržišnih je lep gest, ali je još lepše dati vidu organizovanog kriminala? Da li je to što ušuškanog sveta. Važno je da se od nekuda krene, a bilo bi idealno kada bi efekti ove sitne mere bili se zadržimo na aktuelnom gubitničkom nivou raspodeljen pre nego što stigne do njihovog konkretnu subvenciju, odnosno o državnom se nudi dovoljno ili se sa još neke strane može dovoljni da u javnom sektoru ništa drugo osim tih plata ne mora da strada. Nego kad smo već kod i odatle da popravljamo šta se da popraviti. udruženja. Nepoverenje se (kao uostalom i trošku pomoći proizvodnju u oblasti intervenisati da se privrednicima olakša plata državne uprave, šta bi sa onom najavom da će nova guvernerka za dobrobit države smanjiti Najbolji trenutak da nešto menjamo je upravo poverenje) gradi godinama. Temelji na kojima poljoprivrede, industrije, usluga... Na primer, poslovanje? Dobro, sasvim izvesno je da će svoju platu? Gvožđe se kuje dok je vruće! Ako primi još dve plate u ovom iznosu, zaboraviće dato ovaj u kome se nalazimo. je kod nas poslednjih decenija izgrađeno Evropska unija 40% budžeta izdvaja za pomoć ministar zanatlijama ukinuti obavezu obećanje. nepoverenje građana prema državi i njenim poljoprivredi, u evrima, to je negde oko 50 izdavanja skalnih računa (btw. ko beše uveo Zaključak koji već svi znamo institucijama su tako čvrsti da ih je nemoguće milijardi. Sa njima se ne možemo upoređivati, tu obavezu?). Ali i tu treba biti selektivan. Paradržavne institucije na listi za odstrel Izlazak iz krize je jedan kompleksan i zahtevan urušiti preko noći. Poverenje je nešto što se ne ali možemo naći moduse koji se uklapaju u Prihodna strana zanatlija kao što su krojač i Za svaku pohvalu je i to što je ministar nansija uvideo da su razne agencije, direkcije i fondovi, od postupak i obaveza onih koji ga kreiraju i može kupiti, ali suprotnost se može ublažiti naš budžet i sistem prioriteta. Budući da naš vodoinstalater je neuporedivo „lakša“ od kojih je većina otvorena upravo na njegovu inicijativu, čist promašaj i usisivač para od poreskih sprovode u delo jeste da, bez rezervi i zadrški, slušanjem, razumevanjem i konkretnom geografski položaj pogoduje proizvodnji prihodne strane advokata ili privatnog lekara. obveznika. Da se neko pre tri-četiri godine javno zapitao šta će Srbiji 130 paradržavnih ustanova, informišu građane o tome šta sve treba uraditi materijalnom pomoći koja će uliti sigurnost i širokog spektra poljoprivrednih proizvoda i da Znači, ukidanjem obaveze plaćanja PDV-a svi bio bi poklopljen blokom reklama i proglašen nestručnjakom i kvazipatriotom. U međuvremenu se i po koju cenu odnosno šta je to što žrtvujemo, ekonomskom haosu dati dimenziju predvidi- upravo u njima treba tražiti naš izvozni adut, automatski idu u isti koš, a ko će se tome više dogodila kriza, ova globalna, pa posle nje grčka, pa se na tv-u pojavio neki bivši ministar iz a šta ćemo zauzvrat dobiti. Identikovanje vosti. ne bi bila greška države da se nansijski više radovati nije teško pogoditi. Uostalom, ovi Argentine koji je podsetio kako je to kod njih izgledalo, pa je „who is the next?“ krizni upitnik faktora odgovornih za dugogodišnje krizno otvori prema poljoprivredi. Postoje i tu neki carevi što peru šajbne po semaforima su taj postavljen na Italiju i Španiju, uz to reputacija evra je prilično uzdrmana i sve to je uticalo da se stanje je od presudnog značaja da i lečenje Šta se sprema privredi? aranžmani u najavi: regresirano gorivo za bezskalni sistem davno otkrili i isprobali. Niti malo trgnemo i realno procenimo gde smo mi u svemu tome? Budžetski decit od sto i kusur privrede i njen oporavak idu željenim tokom. Često se od ministara i elitnih ekonomskih jesenju setvu i subvencije za ratarsku su nekada davali skalne račune, nit’ znaju šta milijardi dinara bio je zvono na uzbunu da pod hitno nešto treba preduzeti da iz ove krize na koju Greška koja se ponavlja od vlade do vlade je u stručnjaka može čuti jedna isprazna proizvodnju, međutim, čini se da je sve to na je to, a vazdan se smeju kao da su dobili smo se navikli ne pređemo u neku grčku koja će imati šire razmere i dalekosežnije posledice. Tako tome što neke stvari gde je potreban veći konstatacija da je „oporavak privrede uslov za kašičicu i da srpskoj poljoprivredi treba sedmicu na lotou. I uz to, može se reći da je jedna od slamki spasa viđena u zatvaranju tridesetak državnih agencija i fondova. E sada, i tu zahvat rešavaju kozmetičkim promenama, a izlazak iz krize“. I premda ova rečenica ozbiljnija nansijska pomoć da stane na svoje spadaju u grupu zanatlija. ima kalkulacija i agitacija pa se za sedam dana lista od 30 nepotrebnih agencija svela na 22, a i tu sve u cilju očuvanja socijalnog mira, uz koji iritantno zvuči, u njoj nema ničeg netačnog. noge. A kao što rekoh, vremena za neke No, pustimo zanatlije, oni su dobili svoje i će neke manje agencije biti pripojene većim tako da broj zaposlenih u suštini ostaje isti. Na primer: obavezno ide i poverenje građana, a uz koje se Ono iritantno proističe iz toga što je galama o poluakcije i pogrešne procene - nema i svaki okrenimo se onima koji nas realno mogu Uprava za igre na sreću biće deo Ministarstva nansija, Republička agencija za poštanske usluge nastavljaju i povećavaju šanse za o(p)stanak oporavku privrede jača od konkretnih poteza promašaj ili nedosledno sprovedeno obećanje iščupati iz krize – malim i srednjim biće pripojena RATEL-u i šta je suma sumarum ove akcije? Da u Srbiji ostaje da dela preko sto na vlasti. Tako se stvara jedan začarani krug u koji se na tom planu preduzimaju. E sada se je, u ovom trenutku, za nas - luksuz. Prošle preduzećima. U ekonomskoj situaciji koja se paradržavnih institucija (pitanje je da li su baš sve potrebne) i da su uštede koje će se ostvariti kome se ne dolazi do konstruktivnih rešenja, u nešto i tu menja, doduše milimetarskim godine je zamalo došlo do sklapanja jednog već decenijama ocenjuje kao „nezavidna“, ukidanjem 22 agencije tek kap u moru. Imajući u vidu činjenicu da je nezahvalno čačkati državni kome se od entuzijazma i nade brzo prelazi u potezima, ali i to je dobro ako imamo u vidu odličnog izvoznog posla sa Rusima, koji su bili luksuz je biti lenj i ne identikovati izvozno aparat, posebno kada si jedna od glavnih čivija u njemu, ipak mislim da ovaj spisak treba revidirati nezadovoljstvo, nezadovoljstvo rađa činjenicu da je privreda saterana uza zid. Na zainteresovani da kupe oko 100 hiljada litara orijentisane proizvodne grane i preduzeća u i biti dosledan, jer vremena za polovična rešenja više – nema. promene, a sa promenama sve ispočetka. I primer, pohvalno je što se ministar setio da rakije iz valjevskog kraja. Posao je propao zato okviru njih, a glupost ne pomoći njihov razvoj opet smo u krizi, koja pušta još dublje korenje, lokalne samouprave i ministarstva neće što proizvođači nisu ispunjavali standarde!!! i ostvarenje raspoloživih potencijala. Ne znam E, to bi bio pun pogodak ali čiji je koncentrični krug negativnih efekata gladovati bez prihoda od 104 paraskalna Dajte da vidimo koji su to standardi, pa ako je koliko će ovi najavljeni subvencionisani krediti Kada smo već na planu velikih ušteda, ministar nansija bi mogao da gleda kroz prste i javnoj daleko veći od onog na koji smo odavno nameta, te je odlučio da iste ukine. Ostaje u opštem interesu neka država odvoji sredstva pomoći da se stvari pokrenu sa mrtve tačke. upravi i agencijama, ali da na drugoj strani povuče jedan zlata vredan potez i da delimično spase postali imuni. u gimnazijsko dvorište, barabama svake vrste. Ruž“ Pjera la Mira, kompletnog „blue jeans“ Selindžera (takve su bile korice izdanja zagrebačkog Tek u trećem izabrao sam novinarski smer, s „Znanja“ ) i bio presrećan kad su se pojavila dela Danila Kiša u deset knjiga, uključujući najnoviju namerom da to i studiram. Oduvek sam voleo „Enciklopediju mrtvih“. Kupio sam ih u deset rata, plaćajući od vojničkog džeparca. da pišem, a pošto nisam imao dovoljno Tako pripremljenu urođenu preosetljivost izložio sam uticajima socijalističkog obrazovanja. književnog talenta, odlučio sam da se bavim Rezultati nisu bili loši, iako pamtim da sam bio nezadovoljan nekim ocenama, naročito iz opštih primenjenom umetnošću pisanja o realnim predmeta: prvi ispit – Filozoja marksizma i ocena 9. Drugi, ONO i DSZ I – takođe 9. Oba puta znao događajima. I sve bi išlo pravolinijski, da u sam za ocenu više, ali to je bilo rezervisano za koleginice s fruitful poprsjem. Zapamtio sam tu reč, programu Fakulteta političkih nauka u jer sam na ispitu iz engleskog, umesto da kažem da je posle ruskog, učenje ovog jezika bilo plodon- Beogradu nisam video da žurnalistika osno, upotrebio onu koja je doplivala iz podsvesti: frightfull. Užasna greška, strašan smeh PROFESOR podrazumeva mnogo više pravnih i opštih profesora i rečenica: „Vidimo se u sledećem roku!“ predmeta od onih pravih novinarskih. Uz to, Onda su usledili stručni ispiti i tu sam zablistao s desetkama, od Statistike i Uvoda u psihologiju do KOJI SE želeo sam da poštedim porodicu nansijskog Fiziologije nervnog sistema. Razočaranje je stiglo na polaganju Kognitivnih procesa I, kada sam kolapsa i odlučio da studiram u Nišu. A izbor dobio sedmicu, kod jednog Novosađanina koji nije hodao, nego se šunjao po fakultetu. I pored ČESTO PO- je, zahvaljujući usmerenoj prohodnosti, zaista toga, na kraju prve godine dobio sam značku Univerziteta u Nišu kao najbolji student psihologije. bio „prebogat“: psihologija, sociologija ili Kakvi li su tek bili ostali, s pravom se pita strpljivi čitalac ovog teksta? JAVLJIVAO pravo. Ne šalim se, za sve ostalo trebalo je Bile su to, uglavnom, devojke. Učile su i više od mene, ali su išle na zicer: nisu izlazile na ispite dok Za pisanje ovog teksta neophodno je biti učili latinicu, a tek u drugom i ćirilicu. polagati diferencijalne ispite. Nisam imao savršeno ne savladaju gradivo. A ja sam gledao da što U OBRA- umoran. Taj uslov ispunjavam, jer pravi Prisećam se i da sam se, popunjavajući nerve za te beskrajno male razlike u znanju. pre položim što više ispita, najbolje sve u roku, kako bih student mora da bude hronično neispavan od nekakav fakultetski upitnik, izjasnio kao Nikada nisam uspeo da savladam ni diferenci- mogao da honorarno radim kao novinar i smanjim ZOVNOM učenja i pokušaja da zadovolji svoja široka Jugosloven, iako me ćale na popisu prijavio jal automobila, a prezirem frojdistički troškove porodici. Otac radio-mehaničar u vazduhoplo- interesovanja. Časovi dokolice za one koji kao Srbina. Mada sam imao jak poriv da „narcizam malih razlika“ koji povremeno vstvu, majka domaćica, a osamdesete – krizne od kako PRO- nameravaju da stignu do diplome zapravo su napišem da sam Indijanac, ali sam se plašio da izaziva naša balkanska klanja među ljudima je riknuo najveći jelen svih naših naroda i narodnosti. samo trenuci „obnavljanja resursa“ za u studentskoj službi Filozofskog fakulteta to koji se premalo razlikuju. Ima nešto Na preporuku dobre koleginice s psihologije brzo sam GRAMU nastavak permanentnog obrazovanja – ne shvate kao omalovažavanje njihovog samoubilačko u pokušaju da zbrišeš sa lica postao član redakcije, a zatim i urednik sveske za lifelong learning, mislim da je već godinama svetog posla. zemlje sve sebi slične, zar ne? društvene nauke stručnog časopisa „Naučni podmla- ovaj termin u opticaju na engleskom dak“. Od honorara se mogla kupiti poneka knjiga, TELEVIZIJE govornom području kome i mi pripadamo. farmerke, pivo. Devojku uglavnom nisam imao, a od A kako je sve počelo i čemu sve to, indeksi, jedne Leskovčanke s moje grupe, saznao sam u čemu je BEOGRAD, diplome, slava, novac, ljubav, seks i penzija? stvar, dok smo posle posete Sajmu knjiga u Beogradu šetali Kalemegdanom: „Ti izgledaš kao da ti Potrebna mi je poetska inspiracija da odgovo- niko ne treba, kao da si sam sebi dovoljan!“ (Strašno, kao da sam „samofataljist“!) A KASNIJE rim na ovo preteško pitanje. Zato pronalazim Mogao bih da napišem roman o studentskim danima, ali bih umesto analize predmeta i ocena oba indeksa, jedan iz prošlog, drugi iz ovog ubacio mnogo više muzike. Bilo je to vreme „novog talasa“, a značajno mesto u našim životima POSTAO veka. Otvaram oba i pažljivo posmatram zauzimao je „Muzički klub 81“, ništa manje od fakulteta koje smo studirali. Bili su to naši životni fotograje. Mladić sa prve mogao bi biti sin Zašto sam upisao psihologiju? U to vreme Tako sam krajem juna upisao psihologiju, a univerziteti, a ko ih je propustio, ostao je uskraćen za mnogo toga. Fakultetska diploma bila je i POZNATI čoveka sa druge sličice. Naravno, u nekom nisam ni slutio da ću poludeti i da će mi baš ta onda početkom oktobra otišao u JNA ostala važan, ali ne i dovoljan uslov za uspeh u životu. Važniji su „Moji univerziteti“ kao kod lmu naučne fantastike u kome Mujo ne znanja biti neophodna za prevazilaženje (Jugoslovensku narodnu armiju), kao i cela Maksima Gorkog, a svako od nas ima svoje lične i specične. POLITIČAR, klonira Fatu, nego samog s(j)ebe. U realnom ratnih i mirnodopskih trauma. Neki bi rekli da moja generacija. Tog dugog toplog leta imali Dobra strana studiranja u doba socijalizma bila je ta što je školovanje stvarno bilo besplatno. životu to su fotograje devetnaesto- je to sudbina, ali nedavno sam u jednoj knjizi smo najduži raspust, a veći deo proveli smo u Naravno, plaćala se overa semestra i neke knjige morale su da se kupe, ali malo je bilo drugih SMATRAO JE DA godišnjaka i četrdesetsedmogodišnjaka – iste naleteo na sledeću misao:“Samo slabije bašti kafane „Galija“, ispijajući pivo i ubacujući izdataka. Nije postojala podela na studente na budžetu i one samonansirajuće, a retki profesori ličnosti u različito životno doba. Filozofsko inteligentni pronalaze vezu među svim šibicu u čašu – čudi me da to još nije postala koji su se usuđivali da preporuče svoj udžbenik kao obavezan bili su predmet podsmeha. Ukoliko bi ZA JUŽNJAKA pitanje „Da li je to isti čovek?“ moraćemo da stvarima na svetu.“ Izgleda da taj pisac nije olimpijska disciplina? im se neko suprotstavio, mogao je da računa ne samo na podršku kolega, nego i mnogih profesora. zanemarimo. Uslovno jeste, to sam ja! čuo za Miloša Crnjanskog i „Sumatru“. Zvuči pretenciozno, ali čitanje knjiga u vojsci Daleko od idealnog, bilo je i među njima mediokriteta, sujetnih zavidljivaca i partijskih aparatčika. VEĆA U prvom indeksu vidim svoje dečačko lice, Vratimo se životnoj prozi: posle osnovne takođe je bilo neki vid studiranja: čitao sam Studirajući, upoznao sam neke izuzetne ljude, poput dr Olge Murdževe Škarić iz Skoplja, koja nam tamnu kosu i kariranu košulju mnogo pre škole, nastavio sam srednju u okviru eksperi- „Sto godina samoće“ Gabrijela Garsije je predavala Razvojnu psihologiju ili pokojnog dr Vladimira Petrovića, profesora Osnova OCENA OD grandža - iz 1982. godine. Fotograja je menta zvanog „usmereno obrazovanje“. Tako Markesa, „Roman o Londonu“ Miloša psihološkog savetovanja – stručnjaka za Vilhelma Rajha, što je i bila tema mog diplomskog rada. crno-bela i prisećam se da su mi i sve druge sam se u gimnaziji našao i s onima koji u Crnjanskog, „Valden“ i „O građanskoj U te velikane ubrajam i dr Jezdimira Zdravkovića iz Niša, uprkos tome što sam iz Psihopatologije OSMICE NIJE košulje bile takve: dugih rukava, sa normalnim okolnostima ne bi mogli da uđu ni neposlušnosti“ Henrija Dejvida Toroa, „Mulen dobio samo osmicu, jer sam pokušao da „kreativno“ unesem sopstveno tumačenje u nastanak i džepovima na grudima, prave farmerske. dinamiku nekih poremećaja. Međutim, kod nekih velikih imena primećivala se sitničavost, Neko bi rekao seljačke, ali seljaci nisu nosili začuđujući prezir prema studentima i ko zna čime izazvani kompleksi. Sećam se da me je jedan MOGUĆA. takve, oni su bili šminkeri ili đilkoši, svodi se profesor, kasnije novinar „Vremena“, pitao da li iskreno verujem u psihodijagnostiku, a kad sam na isto. odgovorio da „sve to više liči na dobru literaturu“, bez dvoumljenja mi je smanjio ocenu. A na I STVARNO Ispod slike potpisao sam se latinicom, u to postdiplomskim studijama u glavnom gradu, profesor koji se često pojavljivao u obrazovnom doba tako mi je bilo lakše, a i niko nas nije programu Televizije Beograd, a kasnije postao poznati političar, pokušao je da omalovaži vrednost NIJE, KAD pritiskao da pišemo drugačije. Negde sam diplome stečene u Nišu i takođe je smatrao da za Južnjaka veća ocena od osmice nije moguća. I pročitao da je „latinica brža, a ćirilica lepša za stvarno nije, kad on ocenjuje. ON pisanje i čitanje“ i sa tim se i dan-danas Nisam u to vreme mnogo mario za sve to i diplomirao sam sa devetkom, samo zato što mi je rad slažem. Čini mi se da se latinična slova ispisuju bio napisan „previše književnim jezikom“. Čudna primedba, ali tog 29. juna 1988. godine proslavio OCENJUJE. automatski, a svako ćirilično zapravo crtam sam završetak studija s bliskim koleginicama u kafani „Srbija“. Sve dok nas provala oblaka i prava kao umetničku minijaturu. Možda to nije tako letnja oluja nisu oterale u moj stan, gde mi se san ipak nije u potpunosti ispunio: Žiža jeste bila kod onih koji su imali drugačiji redosled mokra do kože i morala je da se istušira i presvuče u moje stvari, ali u stanu su mi bili i roditelji, tako učenja pisma, ali u Bosni smo u prvom razredu da ni tog puta nismo uspeli da seksom pokvarimo prijateljstvo.

Paskala iz XVII veka. Piše: Ivana Božić Miljković ekonomskoj krizi. Uticaja belosvetskih kriznih Reći ću nešto jeretičko: sada je mnogo lakše vetrova svakako ima, ali njihov značaj je u studirati nego u doba moje mladosti. Položio slučaju Srbije precenjen. sam sve ispite sa desetkama, uključujući i završni master rad o Pravoslavnom radiju. Različita poimanja krize u Srbiji Novi sistem zahteva da se redovno prisustvuje Ta 2008. je bila pre četiri godine, a činjenice predavanjima, stalno čita, uči, izlaže, rešavaju kažu da mi već decenijama živimo u krizi. Od testovi, pišu seminarski radovi i diskutuje na 90-tih na ovamo stub izbornog portfolija vežbama. Dok stigneš do ispita, već imaš neke svakog predsedničkog kandidata i svake bodove koji ti olakšavaju polaganje. Nekima je novoformirane vlade činili su program za taj sistem prenaporan i kukaju za „starim Nismo tu renesansu domaće privrede i, u okviru njega dobrim vremenima“, zaboravljajući da postoji obavezan paket mera za izlazak iz krize. O i izreka: „Stara dobra vremena bila su grozna.“ za deja vu! tome koliko su mere prethodnih vlada bile Istina je, kao i sve, negde na sredini. Iz delotvorne, govori činjenica da i dalje socijalizma bi trebalo vratiti besplatno «Kriza i nove mere za evakuaciju» spadamo u ekonomski krizna područja. Bio je studiranje, ali bi Bolonja i dalje trebalo da doduše jedan kratak ispad bivšeg predsednika ostane glavni grad svih naših Univerziteta. Nepodnošljivo vruće popodne u betonskoj džungli jedna je od smornijih stvari koje leto sa vlade kada je, u proleće 2011. godine kao gost Englezi to ne moraju, Oksford i Kembridž sobom nosi. Čekajući da puls niškog asfalta sa poludelih 50 siđe na 35, uključila sam klimu i nekih vesti pompezno objavio kako je Srbija imaju svoje sisteme. Samo, kao što kad najnovije izdanje „narodnih akrobacija“ – tako moja petogodišnja ćerka zove informativni izašla iz krize. Izjava nije bila potkrepljena ni govorimo o srpskom srednjem veku i vidimo program. Nemam pojma odakle joj to, ali moram priznati da ova i slične „rečenične legure“ koje eventualnim komentarom zahvaljujući čemu sebe na dvoru Nemanjića, ne smemo da klinci prave, čistih umova i bez prednjih i zadnjih namera, i te kako imaju smisla. Samo što oni izvukosmo taj jack pot, a još manje ekonoms- smetnemo s uma da većinu uvek čine sebri i toga, naravno, nisu svesni. Fond reči prosečnog petogodišnjaka je toliko širok da obuhvata i reči kim analizama vezanim za porast stope otroci, tada i sada. Drugim rečima, malo je kao što su „vesti“ ili „dnevnik“, ali činjenica je da „narodne akrobacije“ zvuče daleko egzotičnije, produktivnosti, rast izvoza, smanjenje stope među nama onih koji bi mogli da plate skupe avangardnije, a ako uzmemo u obzir sadržaj naše informative i - suštinski tačnije. nezaposlenosti, investicionu aktivnost i ostale školarine na svetskim univerzitetima. A da se parametre koji bi de facto pokazali da je krizni ne lažemo, još je manje genija koji će svojim Novo izdanje „akrobacija“ nije donelo ništa globalne Zemljine teže, proširila na čitav svet. uragan iza nas. Izjava je u javnosti shvaćena i vanserijskim rezultatima naterati fakultetska novo, reklo bi se da je bio prilično miran srpski Ono što je druge probolo nas je samo prihvaćena kao skeč i to je bila prilika da se "veća mudraca" da im daju stipendiju za dan u kome su vruće vesti bile samo one okrznulo, ali bili smo među najglasnijima u mišljenja laika i stručnjaka ujedine u bezbrižno studiranje u njihovim prekrasnim vezane za vremensku prognozu. Međutim, vrištanju od posledica koje nam je svetska podsmehu premijerovom samouverenom zemljama. iole redovnom konzumentu informativnog ekonomska kriza napravila. Bivša vlast je do stavu i krizi „koju smo upravo napustili“. Ukidanje Grupe za psihologiju na Filozofskom Niša“ do dopisništva Radio Beograda. Ukupno Šta nam onda ostaje? Nešto slično poruci programa ne može da promakne nešto što se svog poslednjeg trenutka ovom krizom Međutim, kriza koja je ostala naša stvarnost, fakultetu u Nišu uništilo je moju univerz- frtalj veka iliti 25 godina projuhalo je s serije „Grlom u jagode“, koju stariji pamte jer kroz isti prožima iz dana u dan, iz godine u pravdala nestručno vođenje ekonomske nije bila nimalo smešna. Slabe tačke su nam i itetsku karijeru. Već sam bio preporučen od vetrovima rata i nemira. Nisam ostvario su gledali sve reprize, a bio ih je poveliki broj. godinu, od tranzicije na ovamo. A to je politike i sopstvenu neodgovornost za propast dalje bile politika i ekonomija, a poznato je da profesorke Murdževe, šece Katedre za mladalačke snove da budem dopisnik iz „Treba sve učiniti“, kaže Bane Bumbar Mikiju obavezan prilog, vest ili makar samo rečenica privrede. se prisustvo krize u tim oblastima društvenog psihologiju u Skoplju, za mesto asistenta, ali inostranstva, ali srećom ni onostrane noćne Rubirozi koji odlazi vozom na Zapad, „da neki u kojoj će se pomenuti reč kriza. Kriza je Kriza ide kao zemljotres u serijama (krizno života prenosi na društvo u celini, te su svi avaj, sudbino huda, zavapih sa Šekspirom! more iz devedesetih. Glavno je da sam uspeo mladi ljudi iz Londona i Pariza požele da dođu postala obavezna tema svakog izdanja rečeno: u talasima). Nakon najžešćeg talasa segmenti tog društva (moral, porodica, Kasnije je iz Beograda stigla i odluka o da živim od pisanja, što je i u belom svetu ovamo, kod nas“. Mi iz Niša čekamo da kod nas dnevnika - nešto poput sportskog bloka ili krize iz 2008, usledili su neki manji talasi koje identitet, sistem vrednosti...) prinuđeni da se ukidanju Radio Niša, tako da zaista ne mogu teško dostižan cilj. dolaze na studije mladi iz Beograda, za prognoze vremena. Informativni krizni meni je naša ionako krhka ekonomija doživela kao razvijaju u nestabilnom ambijentu i kao da budem nacionalista, jer sve najgore stvari Povremeno su me zvali neki profesori na početak. Da bi se to ostvarilo, moramo da se je veoma raznovrstan: ili voditelji konstatuju cunami. Naravno, bio je to više psihološki krajnji proizvod takvog razvoja imamo jedno stigle su mi od mog naroda. Izdrži, Srbine, Departman za novinarstvo Filozofskog držimo zajedničkog školskog sistema sa da smo odavno u krizi, ili u studiju sede učene nego realan doživljaj. Ne može kriza u SAD-u, nakaradno društvo. Činjenica je da smo već izdrži! fakulteta, da kao gost govorim studentima o ostatkom Evrope, a to je ovaj zasnovan na glave koje opisuju kako smo tu dospeli, ili se Africi ili Dalekom istoku da se neposredno dugo u svađi sa sistemom vrednosti, da je Pošto sam diplomirao prvi u svojoj generaciji, praktičnom radu na radiju. Nikada nisam Bolonji. Alma mater studiorum ( „Majka jave političari koji nude rešenja za izlazak iz odrazi na našu privredu. Sa tim područjima pojam kulture često proizvod masovne pokušao sam da nađem posao psihologa, bilo tražio honorare za to i Bog me pogledao: kada hraniteljica učenosti“), kako se zvanično zove krize, pa se pojave neki optimisti koji tvrde nemamo dobro razvijenu ili čak nemamo ideologije, da smo tehnološki pismeniji nego gde u Srbiji. Nije uspelo, ni u Lajkovcu, ni u je nova katedra mog starog fakulteta dobila najstariji univerzitet na svetu, osnovan 1088. kako smo izašli iz krize ili dođe neko iz belog nikakvu spoljnotrgovinsku komunikaciju da bi pre deset i dvadeset godina, ali smo Beogradu, iako sam uvek bio u najužem akreditaciju za master studije, javili su mi da je godine, ne treba bagatelisati niti olako sveta pa nam soli pamet kako u borbi protiv se, na primer, po osnovu smanjenja izvoza istovremeno evropski prvaci u funkcionalnoj izboru. Očeve vojne veze potvrdile su mi da posle prvog upisnog roka ostalo nekoliko otpisivati. Bolonjski proces nije kafkijansko krize trebamo primeniti evropska i svetska osetio decit u prilivu izvoznih prihoda. Sa nepismenosti – a to je zato što naši studenti sam najbolji kandidat za posao na vojnom slobodnih mesta. Predao sam dokumenta i u iskustvo, osim za konzervativne profesore i iskustva ili se u nedostatku napred navedenog Evropom je već drugačija situacija. Iako većina kao oruđe za istraživački rad masovno koriste aerodromu, ali je pukovnik bezbednosti imao kasnu jesen 2010. godine ponovo postao lenje studente. Ali, onda ne treba ni studirati. pusti prilog sa atinskih ulica da vidimo da ima ekonomski razvijenih Evropljana to nerado Google i Wikipediju. Niko više ne zna šta znači ćerku psihologa. Setili su me se tri godine student. Pod stare dane, a la Bolonjeze! Starci poput mene trebalo bi da ohrabre i gorih od nas. prihvata, Srbija je u svakom pogledu otići u biblioteku i potražiti literaturu, čitati i kasnije, kada je počeo rat i ponudili da s Dvostruko mlađi prihvatili su me kao dragu mlade da ništa nije nemoguće: baba ne može (geografski, politički i ekonomski) deo tog na osnovu pročitanog formirati kritički stav i padobrancima letim u Mostar. Naravno da retku pticu – sasvim prijateljski. da postane devojka, ali bečelor, master ili Dva lica krize: realno stanje i alibi za kontinenta i u dobru i zlu deli sudbinu ostalih sam odbio, po cenu vojnog zatvora. Bolje je Otvaram novi indeks i iako je fotograja u boji, doktor može svako. Još veće ohrabrenje promašaje zemalja. Kriza u nekoj evropskoj zemlji, u kojoj biti ptica u kavezu, nego pile na ražnju. Cvrkut sam sebi ličim na češkog disidenta iz doba dobićete ako se prisetite likova i dela svojih Kriza u Srbiji ima i istorijsku genezu. Da ne imamo reputaciju vodećeg izvoznika ili nas umesto cvrčanja! real-socijalizma. Potpis je ćirilicom, u profesora. Zar stvarno mislite da su svi oni idemo mnogo daleko, krajem 80-tih godina vežu neke druge nansijske ili investicione Tako sam se vratio novinarskoj karijeri i mic po međuvremenu sam nacionalno osvešćen. bolji u svemu od vas? Naravno da nisu – svi smo ušli u proces tranzicije sa kojim je u istom niti, može imati ozbiljnije posledice po mic postao legenda Darkvuda. Šalu na stranu, Šalim se, naučio sam da ukoliko je formular odmah na učenje, i zapamtite: gorka iskustva paketu stigla i tranziciona kriza. Devedesete stabilnost našeg privrednog sistema. prošao sam sve etape, od pisanja za omladin- pisan određenim pismom, onda ga tako i daju na kraju slatke plodove! I obratno, ko su već overene kao krizna decenija koju je Međutim, kako broj evropskih zemalja koje u ski list „Grat“, voditelja studentske emisije popunjavam. Ovde je indeks ćirilični i nema nema strpljenja da sačeka. trebalo preživeti. Taman smo mislili da će nama vide respektabilne spoljnotrgovinske ili „Desetka“, omladinskog programa „Op“, razloga da štrčim kao trska na vetru. Mada je p.s. procvat demokratije u politici izbrisati krizu u nansijske partnere u realnosti teži nuli, dopisništva Televizije Beograd, dnevnog lista čovek trska, poznato je od antike do antikvari- Ja čekam upis na doktorske studije, pridružite ekonomiji, kad, eto 2008. i ovih nesrećnih nema opravdanja da se odgovornost za baš „Narodne novine“, novinara voditelja „Radio jata. Šalim se, to je ipak nova misao Bleza mi se. Ne u čekanju, nego u studiranju! Amerikanaca, čija se kriza, po zakonima svaki ekonomski krah u Srbiji pripiše svetskoj #Društvo 09

sopstveno mišljenje. A to su, molim lepo, Naime, tim kreditima se privrednicima pruža mogućnost da podignu svoju likvidnost budžet. Mogao bi, na primer, da vrati onih 27 budući stručnjaci, nosioci privrednog razvoja! zaduživanjem po kamatnoj stopi od 3,5%, dok se istovremeno planira povećanje PDV-a od 18 na ekonomskih diplomata koje je pre dve godine Otišla sam u neke druge vode, ali sve ovo što 20%. Takva matematika bi možda dala rezultate u nekoj ekasnijoj privredi koja se može pohvaliti raštrkao po belom svetu sa zadatkom da nam sam upravo opisala počelo je (i nastavlja se) iole stabilnim privrednim rastom i kakvom-takvom likvidnošću. Našim privrednicima od države dovedu investitore. Njihova mesečna plata krizom u politici i ekonomiji. treba konkretna nansijska podrška i strpljenja da postignu taj nivo proizvodnje na kome će moći kreće se između 2 i 4 hiljada evra, zavisi koliko i da otplaćuju kredite i da kroz PDV intenzivnije pune državnu kasu. Sada nije taj momenat i priču daleko su poslati. Uzmimo kao prosek tri Nove mere za stare probleme o povećanju PDV-a bi trebalo ostaviti ad acta. hiljade evra, to je na godišnjem nivou 36 I opet su bili izbori, želeli smo i izdejstvovali Izvoz je nama imperativ ukoliko želimo da nešto krene bolje. Srbiji je odavno potrebna jedna velika hiljada evra puta 27 = 972 hiljade evra promene, vlada je povuci-potegni formirana i (domaća) razvojna banka koja će biti nansijski servis pre svega izvozno orijentisanim, a zatim i godišnje država izdvaja samo za njihove plate! evo prilike za nova antikrizna rešenja i novi ostalim preduzećima. Međutim, ko je pre deset godina u vreme rasturanja nansijskog sistema i A gde su troškovi smeštaja, školovanja dece i paket mera za oživljavanje posrnule privrede. rasprodaje banaka razmišljao o tome? Istini za volju, od pre par godina funkcioniše Fond za razvoj. slično? Neko je seo i izračunao da je državni Za nosioca projekta „ekonomska renesansa Sastav članova UO govori o tome da je to politička institucija, a u njenoj kratkoj biograji već se trošak po tom osnovu na godišnjem nivou Srbije“ po ko zna koji put je izabran Dinkić. Ne pominju reči kao što su: malverzacija, hapšenja, pojačana revizorska kontrola i slično. Zato bi bilo negde oko 1.600.000 evra. Da li njihov učinak bavim se time ko je presudio i overio takav dobro da se pored Fonda oformi i razvojna banka koja bi shodno potrebama privrede kreirala svoj zaista vredi toliko? Da li su efekti promocije izbor, samo znam da vremena za pokušaje i kreditni potencijal i iz istog odobravala sredstva. Nova vlast uviđa tu potrebu, javno govori o njoj, a ekonomskih potencijala Srbije vidljivi u pompezno najavljivana rešenja koja će se da li će nešto sa papira preći u konkretan projekat, ostaje da se vidi. dovoljnoj meri da opravdavaju njihov ostanak ubrzo pokazati neizvodljivim i propalim više na mestima na kojima su? Zašto u eri nema. Dobili smo paket antikriznih mera, pa Šta se sprema javnom sektoru? interneta i web sajtova koji su se odlično hajde da zavirimo da vidimo šta nas čeka. Lako je pričati o subvencijama, bespovratnim ulaganjima i ostalim vidovima pomoći koja se pokazali i u promociji i u trgovini, mi šaljemo očekuje od nove vlade. Malo je teže, ali ne i nemoguće, ta sredstva obezbediti. Neke od novih mera nekoga da na koktel zabavama priča o tome Šta se sprema poljoprivredi? idu u tom pravcu i, ukoliko se zaista dosledno realizuju, postoji šansa da nešto krene nabolje. šta sve Srbija ima? A šta onda radi ambasador Pri predstavljanju najnovijeg paketa mera za Novi/stari ministar nansija dobro je primetio da nije logično da oni koji troše novostvorenu i svita oko njega? Kao ekonomista, smatram izlazak iz krize, top značaj je dat uredbi koju je vrednost žive bolje od onih koji tu vrednost stvaraju. Dakle, odlučio je da se blago naoštri prema neophodnim preispitivanje ekasnosti učinka početkom septembra usvojila Vlada Srbije, a državnoj upravi i smanji maksimalne plate u javnom sektoru. Ova odluka ima veliku specičnu diplomata, ukidanje te nepotrebne funkcije i za njihovo doterivanje. Taj ulog bi se sigurno kojim se predviđa da se celokupnoj privredi do međutim pitanje zašto su ti nameti do sada težinu tim pre što je javni sektor do sada smatran nekom vrstom osinjeg gnezda koje su dosadašnje plasiranje 1.600.000 evra u revitalizaciju vratio – što se tiče izvoznog proizvoda i kraja godine u vidu subvencionisanih kredita plaćani kada je bila javna tajna da njihova vlade kritikovale retorički i iz daleka, dok konkretnim potezima niko nije smeo da im se zameri. izvoznih preduzeća. Logika je prosta. Ulaganje tržišta, kombinacija je pogođena 100%. Isto plasira 300 miliona evra. Inače, ukupno visina nije određivana prema tržišnim Sada se tu nešto menja, ali izgleda da i dalje nedostaje petlja za suštinske promene. Svi znamo u privredu koja okreće i vraća novac je daleko tako nam je propala šansa za izvoz celokup- dogovorena suma je milijardu evra, što je kriterijumima već su je, shodno svojim kako funkcionišu i koliko su neekasna javna preduzeća, kako se za vreme prethodnih vlasti tamo isplativije nego ulaganje u ovu diplomatsku nog roda maline Austrijancima. Ovoga puta u impresivna brojka, ali ostaje da vidimo kako potrebama, određivali oni koji su se iz tih dolazilo do posla i koliko je taj aparat prebukiran ljudima različitih obrazovnih prola koji sede i rupu bez dna. Da probamo, pa šta bude. Nije pitanju je bilo (ne)poverenje proizvođača, će ta brojka u stvarnosti funkcionisati. Dati nameta nansirali? Da li se ukidanjem raznih primaju platu nizašta. Reforma javnog sektora bila je predmet svih dosadašnjih paketa mera za da ne možemo biti veći gubitnici nego što smo odnosno oprez da bi ukupan prihod od ovog nekome kredit pod uslovima povoljnijim od dažbina i taksi konačno staje na put ovom privredni preporod Srbije, ali sada se prvi put povlači konkretan potez i narušava ravnoteža sada, ali pametno je da uložimo sve napore da izvoznog posla eventualno mogao biti tržišnih je lep gest, ali je još lepše dati vidu organizovanog kriminala? Da li je to što ušuškanog sveta. Važno je da se od nekuda krene, a bilo bi idealno kada bi efekti ove sitne mere bili se zadržimo na aktuelnom gubitničkom nivou raspodeljen pre nego što stigne do njihovog konkretnu subvenciju, odnosno o državnom se nudi dovoljno ili se sa još neke strane može dovoljni da u javnom sektoru ništa drugo osim tih plata ne mora da strada. Nego kad smo već kod i odatle da popravljamo šta se da popraviti. udruženja. Nepoverenje se (kao uostalom i trošku pomoći proizvodnju u oblasti intervenisati da se privrednicima olakša plata državne uprave, šta bi sa onom najavom da će nova guvernerka za dobrobit države smanjiti Najbolji trenutak da nešto menjamo je upravo poverenje) gradi godinama. Temelji na kojima poljoprivrede, industrije, usluga... Na primer, poslovanje? Dobro, sasvim izvesno je da će svoju platu? Gvožđe se kuje dok je vruće! Ako primi još dve plate u ovom iznosu, zaboraviće dato ovaj u kome se nalazimo. je kod nas poslednjih decenija izgrađeno Evropska unija 40% budžeta izdvaja za pomoć ministar zanatlijama ukinuti obavezu obećanje. nepoverenje građana prema državi i njenim poljoprivredi, u evrima, to je negde oko 50 izdavanja skalnih računa (btw. ko beše uveo Zaključak koji već svi znamo institucijama su tako čvrsti da ih je nemoguće milijardi. Sa njima se ne možemo upoređivati, tu obavezu?). Ali i tu treba biti selektivan. Paradržavne institucije na listi za odstrel Izlazak iz krize je jedan kompleksan i zahtevan urušiti preko noći. Poverenje je nešto što se ne ali možemo naći moduse koji se uklapaju u Prihodna strana zanatlija kao što su krojač i Za svaku pohvalu je i to što je ministar nansija uvideo da su razne agencije, direkcije i fondovi, od postupak i obaveza onih koji ga kreiraju i može kupiti, ali suprotnost se može ublažiti naš budžet i sistem prioriteta. Budući da naš vodoinstalater je neuporedivo „lakša“ od kojih je većina otvorena upravo na njegovu inicijativu, čist promašaj i usisivač para od poreskih sprovode u delo jeste da, bez rezervi i zadrški, slušanjem, razumevanjem i konkretnom geografski položaj pogoduje proizvodnji prihodne strane advokata ili privatnog lekara. obveznika. Da se neko pre tri-četiri godine javno zapitao šta će Srbiji 130 paradržavnih ustanova, informišu građane o tome šta sve treba uraditi materijalnom pomoći koja će uliti sigurnost i širokog spektra poljoprivrednih proizvoda i da Znači, ukidanjem obaveze plaćanja PDV-a svi bio bi poklopljen blokom reklama i proglašen nestručnjakom i kvazipatriotom. U međuvremenu se i po koju cenu odnosno šta je to što žrtvujemo, ekonomskom haosu dati dimenziju predvidi- upravo u njima treba tražiti naš izvozni adut, automatski idu u isti koš, a ko će se tome više dogodila kriza, ova globalna, pa posle nje grčka, pa se na tv-u pojavio neki bivši ministar iz a šta ćemo zauzvrat dobiti. Identikovanje vosti. ne bi bila greška države da se nansijski više radovati nije teško pogoditi. Uostalom, ovi Argentine koji je podsetio kako je to kod njih izgledalo, pa je „who is the next?“ krizni upitnik faktora odgovornih za dugogodišnje krizno otvori prema poljoprivredi. Postoje i tu neki carevi što peru šajbne po semaforima su taj postavljen na Italiju i Španiju, uz to reputacija evra je prilično uzdrmana i sve to je uticalo da se stanje je od presudnog značaja da i lečenje Šta se sprema privredi? aranžmani u najavi: regresirano gorivo za bezskalni sistem davno otkrili i isprobali. Niti malo trgnemo i realno procenimo gde smo mi u svemu tome? Budžetski decit od sto i kusur privrede i njen oporavak idu željenim tokom. Često se od ministara i elitnih ekonomskih jesenju setvu i subvencije za ratarsku su nekada davali skalne račune, nit’ znaju šta milijardi dinara bio je zvono na uzbunu da pod hitno nešto treba preduzeti da iz ove krize na koju Greška koja se ponavlja od vlade do vlade je u stručnjaka može čuti jedna isprazna proizvodnju, međutim, čini se da je sve to na je to, a vazdan se smeju kao da su dobili smo se navikli ne pređemo u neku grčku koja će imati šire razmere i dalekosežnije posledice. Tako tome što neke stvari gde je potreban veći konstatacija da je „oporavak privrede uslov za kašičicu i da srpskoj poljoprivredi treba sedmicu na lotou. I uz to, može se reći da je jedna od slamki spasa viđena u zatvaranju tridesetak državnih agencija i fondova. E sada, i tu zahvat rešavaju kozmetičkim promenama, a izlazak iz krize“. I premda ova rečenica ozbiljnija nansijska pomoć da stane na svoje spadaju u grupu zanatlija. ima kalkulacija i agitacija pa se za sedam dana lista od 30 nepotrebnih agencija svela na 22, a i tu sve u cilju očuvanja socijalnog mira, uz koji iritantno zvuči, u njoj nema ničeg netačnog. noge. A kao što rekoh, vremena za neke No, pustimo zanatlije, oni su dobili svoje i će neke manje agencije biti pripojene većim tako da broj zaposlenih u suštini ostaje isti. Na primer: obavezno ide i poverenje građana, a uz koje se Ono iritantno proističe iz toga što je galama o poluakcije i pogrešne procene - nema i svaki okrenimo se onima koji nas realno mogu Uprava za igre na sreću biće deo Ministarstva nansija, Republička agencija za poštanske usluge nastavljaju i povećavaju šanse za o(p)stanak oporavku privrede jača od konkretnih poteza promašaj ili nedosledno sprovedeno obećanje iščupati iz krize – malim i srednjim biće pripojena RATEL-u i šta je suma sumarum ove akcije? Da u Srbiji ostaje da dela preko sto na vlasti. Tako se stvara jedan začarani krug u koji se na tom planu preduzimaju. E sada se je, u ovom trenutku, za nas - luksuz. Prošle preduzećima. U ekonomskoj situaciji koja se paradržavnih institucija (pitanje je da li su baš sve potrebne) i da su uštede koje će se ostvariti kome se ne dolazi do konstruktivnih rešenja, u nešto i tu menja, doduše milimetarskim godine je zamalo došlo do sklapanja jednog već decenijama ocenjuje kao „nezavidna“, ukidanjem 22 agencije tek kap u moru. Imajući u vidu činjenicu da je nezahvalno čačkati državni kome se od entuzijazma i nade brzo prelazi u potezima, ali i to je dobro ako imamo u vidu odličnog izvoznog posla sa Rusima, koji su bili luksuz je biti lenj i ne identikovati izvozno aparat, posebno kada si jedna od glavnih čivija u njemu, ipak mislim da ovaj spisak treba revidirati nezadovoljstvo, nezadovoljstvo rađa činjenicu da je privreda saterana uza zid. Na zainteresovani da kupe oko 100 hiljada litara orijentisane proizvodne grane i preduzeća u i biti dosledan, jer vremena za polovična rešenja više – nema. promene, a sa promenama sve ispočetka. I primer, pohvalno je što se ministar setio da rakije iz valjevskog kraja. Posao je propao zato okviru njih, a glupost ne pomoći njihov razvoj opet smo u krizi, koja pušta još dublje korenje, lokalne samouprave i ministarstva neće što proizvođači nisu ispunjavali standarde!!! i ostvarenje raspoloživih potencijala. Ne znam E, to bi bio pun pogodak ali čiji je koncentrični krug negativnih efekata gladovati bez prihoda od 104 paraskalna Dajte da vidimo koji su to standardi, pa ako je koliko će ovi najavljeni subvencionisani krediti Kada smo već na planu velikih ušteda, ministar nansija bi mogao da gleda kroz prste i javnoj daleko veći od onog na koji smo odavno nameta, te je odlučio da iste ukine. Ostaje u opštem interesu neka država odvoji sredstva pomoći da se stvari pokrenu sa mrtve tačke. upravi i agencijama, ali da na drugoj strani povuče jedan zlata vredan potez i da delimično spase postali imuni. ekonomskoj krizi. Uticaja belosvetskih kriznih vetrova svakako ima, ali njihov značaj je u slučaju Srbije precenjen.

Različita poimanja krize u Srbiji Ta 2008. je bila pre četiri godine, a činjenice kažu da mi već decenijama živimo u krizi. Od 90-tih na ovamo stub izbornog portfolija svakog predsedničkog kandidata i svake novoformirane vlade činili su program za renesansu domaće privrede i, u okviru njega obavezan paket mera za izlazak iz krize. O tome koliko su mere prethodnih vlada bile delotvorne, govori činjenica da i dalje spadamo u ekonomski krizna područja. Bio je doduše jedan kratak ispad bivšeg predsednika vlade kada je, u proleće 2011. godine kao gost nekih vesti pompezno objavio kako je Srbija izašla iz krize. Izjava nije bila potkrepljena ni eventualnim komentarom zahvaljujući čemu izvukosmo taj jack pot, a još manje ekonoms- kim analizama vezanim za porast stope produktivnosti, rast izvoza, smanjenje stope nezaposlenosti, investicionu aktivnost i ostale parametre koji bi de facto pokazali da je krizni globalne Zemljine teže, proširila na čitav svet. uragan iza nas. Izjava je u javnosti shvaćena i Ono što je druge probolo nas je samo prihvaćena kao skeč i to je bila prilika da se okrznulo, ali bili smo među najglasnijima u mišljenja laika i stručnjaka ujedine u vrištanju od posledica koje nam je svetska podsmehu premijerovom samouverenom ekonomska kriza napravila. Bivša vlast je do stavu i krizi „koju smo upravo napustili“. svog poslednjeg trenutka ovom krizom Međutim, kriza koja je ostala naša stvarnost, pravdala nestručno vođenje ekonomske nije bila nimalo smešna. Slabe tačke su nam i politike i sopstvenu neodgovornost za propast dalje bile politika i ekonomija, a poznato je da privrede. se prisustvo krize u tim oblastima društvenog Kriza ide kao zemljotres u serijama (krizno života prenosi na društvo u celini, te su svi rečeno: u talasima). Nakon najžešćeg talasa segmenti tog društva (moral, porodica, krize iz 2008, usledili su neki manji talasi koje identitet, sistem vrednosti...) prinuđeni da se je naša ionako krhka ekonomija doživela kao razvijaju u nestabilnom ambijentu i kao cunami. Naravno, bio je to više psihološki krajnji proizvod takvog razvoja imamo jedno nego realan doživljaj. Ne može kriza u SAD-u, nakaradno društvo. Činjenica je da smo već Africi ili Dalekom istoku da se neposredno dugo u svađi sa sistemom vrednosti, da je odrazi na našu privredu. Sa tim područjima pojam kulture često proizvod masovne nemamo dobro razvijenu ili čak nemamo ideologije, da smo tehnološki pismeniji nego nikakvu spoljnotrgovinsku komunikaciju da bi pre deset i dvadeset godina, ali smo se, na primer, po osnovu smanjenja izvoza istovremeno evropski prvaci u funkcionalnoj osetio decit u prilivu izvoznih prihoda. Sa nepismenosti – a to je zato što naši studenti Evropom je već drugačija situacija. Iako većina kao oruđe za istraživački rad masovno koriste ekonomski razvijenih Evropljana to nerado Google i Wikipediju. Niko više ne zna šta znači prihvata, Srbija je u svakom pogledu otići u biblioteku i potražiti literaturu, čitati i (geografski, politički i ekonomski) deo tog na osnovu pročitanog formirati kritički stav i kontinenta i u dobru i zlu deli sudbinu ostalih zemalja. Kriza u nekoj evropskoj zemlji, u kojoj imamo reputaciju vodećeg izvoznika ili nas vežu neke druge nansijske ili investicione niti, može imati ozbiljnije posledice po stabilnost našeg privrednog sistema. Međutim, kako broj evropskih zemalja koje u nama vide respektabilne spoljnotrgovinske ili nansijske partnere u realnosti teži nuli, nema opravdanja da se odgovornost za baš svaki ekonomski krah u Srbiji pripiše svetskoj

sopstveno mišljenje. A to su, molim lepo, Naime, tim kreditima se privrednicima pruža mogućnost da podignu svoju likvidnost budžet. Mogao bi, na primer, da vrati onih 27 budući stručnjaci, nosioci privrednog razvoja! zaduživanjem po kamatnoj stopi od 3,5%, dok se istovremeno planira povećanje PDV-a od 18 na ekonomskih diplomata koje je pre dve godine Otišla sam u neke druge vode, ali sve ovo što 20%. Takva matematika bi možda dala rezultate u nekoj ekasnijoj privredi koja se može pohvaliti raštrkao po belom svetu sa zadatkom da nam sam upravo opisala počelo je (i nastavlja se) iole stabilnim privrednim rastom i kakvom-takvom likvidnošću. Našim privrednicima od države dovedu investitore. Njihova mesečna plata krizom u politici i ekonomiji. treba konkretna nansijska podrška i strpljenja da postignu taj nivo proizvodnje na kome će moći kreće se između 2 i 4 hiljada evra, zavisi koliko i da otplaćuju kredite i da kroz PDV intenzivnije pune državnu kasu. Sada nije taj momenat i priču daleko su poslati. Uzmimo kao prosek tri Nove mere za stare probleme o povećanju PDV-a bi trebalo ostaviti ad acta. hiljade evra, to je na godišnjem nivou 36 I opet su bili izbori, želeli smo i izdejstvovali Izvoz je nama imperativ ukoliko želimo da nešto krene bolje. Srbiji je odavno potrebna jedna velika hiljada evra puta 27 = 972 hiljade evra promene, vlada je povuci-potegni formirana i (domaća) razvojna banka koja će biti nansijski servis pre svega izvozno orijentisanim, a zatim i godišnje država izdvaja samo za njihove plate! evo prilike za nova antikrizna rešenja i novi ostalim preduzećima. Međutim, ko je pre deset godina u vreme rasturanja nansijskog sistema i A gde su troškovi smeštaja, školovanja dece i paket mera za oživljavanje posrnule privrede. rasprodaje banaka razmišljao o tome? Istini za volju, od pre par godina funkcioniše Fond za razvoj. slično? Neko je seo i izračunao da je državni Za nosioca projekta „ekonomska renesansa Sastav članova UO govori o tome da je to politička institucija, a u njenoj kratkoj biograji već se trošak po tom osnovu na godišnjem nivou Srbije“ po ko zna koji put je izabran Dinkić. Ne pominju reči kao što su: malverzacija, hapšenja, pojačana revizorska kontrola i slično. Zato bi bilo negde oko 1.600.000 evra. Da li njihov učinak bavim se time ko je presudio i overio takav dobro da se pored Fonda oformi i razvojna banka koja bi shodno potrebama privrede kreirala svoj zaista vredi toliko? Da li su efekti promocije izbor, samo znam da vremena za pokušaje i kreditni potencijal i iz istog odobravala sredstva. Nova vlast uviđa tu potrebu, javno govori o njoj, a ekonomskih potencijala Srbije vidljivi u pompezno najavljivana rešenja koja će se da li će nešto sa papira preći u konkretan projekat, ostaje da se vidi. dovoljnoj meri da opravdavaju njihov ostanak ubrzo pokazati neizvodljivim i propalim više na mestima na kojima su? Zašto u eri nema. Dobili smo paket antikriznih mera, pa Šta se sprema javnom sektoru? interneta i web sajtova koji su se odlično hajde da zavirimo da vidimo šta nas čeka. Lako je pričati o subvencijama, bespovratnim ulaganjima i ostalim vidovima pomoći koja se pokazali i u promociji i u trgovini, mi šaljemo očekuje od nove vlade. Malo je teže, ali ne i nemoguće, ta sredstva obezbediti. Neke od novih mera nekoga da na koktel zabavama priča o tome Šta se sprema poljoprivredi? idu u tom pravcu i, ukoliko se zaista dosledno realizuju, postoji šansa da nešto krene nabolje. šta sve Srbija ima? A šta onda radi ambasador Pri predstavljanju najnovijeg paketa mera za Novi/stari ministar nansija dobro je primetio da nije logično da oni koji troše novostvorenu i svita oko njega? Kao ekonomista, smatram izlazak iz krize, top značaj je dat uredbi koju je vrednost žive bolje od onih koji tu vrednost stvaraju. Dakle, odlučio je da se blago naoštri prema neophodnim preispitivanje ekasnosti učinka početkom septembra usvojila Vlada Srbije, a državnoj upravi i smanji maksimalne plate u javnom sektoru. Ova odluka ima veliku specičnu diplomata, ukidanje te nepotrebne funkcije i za njihovo doterivanje. Taj ulog bi se sigurno kojim se predviđa da se celokupnoj privredi do međutim pitanje zašto su ti nameti do sada težinu tim pre što je javni sektor do sada smatran nekom vrstom osinjeg gnezda koje su dosadašnje plasiranje 1.600.000 evra u revitalizaciju vratio – što se tiče izvoznog proizvoda i kraja godine u vidu subvencionisanih kredita plaćani kada je bila javna tajna da njihova vlade kritikovale retorički i iz daleka, dok konkretnim potezima niko nije smeo da im se zameri. izvoznih preduzeća. Logika je prosta. Ulaganje tržišta, kombinacija je pogođena 100%. Isto plasira 300 miliona evra. Inače, ukupno visina nije određivana prema tržišnim Sada se tu nešto menja, ali izgleda da i dalje nedostaje petlja za suštinske promene. Svi znamo u privredu koja okreće i vraća novac je daleko tako nam je propala šansa za izvoz celokup- dogovorena suma je milijardu evra, što je kriterijumima već su je, shodno svojim kako funkcionišu i koliko su neekasna javna preduzeća, kako se za vreme prethodnih vlasti tamo isplativije nego ulaganje u ovu diplomatsku nog roda maline Austrijancima. Ovoga puta u impresivna brojka, ali ostaje da vidimo kako potrebama, određivali oni koji su se iz tih dolazilo do posla i koliko je taj aparat prebukiran ljudima različitih obrazovnih prola koji sede i rupu bez dna. Da probamo, pa šta bude. Nije pitanju je bilo (ne)poverenje proizvođača, će ta brojka u stvarnosti funkcionisati. Dati nameta nansirali? Da li se ukidanjem raznih primaju platu nizašta. Reforma javnog sektora bila je predmet svih dosadašnjih paketa mera za da ne možemo biti veći gubitnici nego što smo odnosno oprez da bi ukupan prihod od ovog nekome kredit pod uslovima povoljnijim od dažbina i taksi konačno staje na put ovom privredni preporod Srbije, ali sada se prvi put povlači konkretan potez i narušava ravnoteža sada, ali pametno je da uložimo sve napore da izvoznog posla eventualno mogao biti tržišnih je lep gest, ali je još lepše dati vidu organizovanog kriminala? Da li je to što ušuškanog sveta. Važno je da se od nekuda krene, a bilo bi idealno kada bi efekti ove sitne mere bili se zadržimo na aktuelnom gubitničkom nivou raspodeljen pre nego što stigne do njihovog konkretnu subvenciju, odnosno o državnom se nudi dovoljno ili se sa još neke strane može dovoljni da u javnom sektoru ništa drugo osim tih plata ne mora da strada. Nego kad smo već kod i odatle da popravljamo šta se da popraviti. udruženja. Nepoverenje se (kao uostalom i trošku pomoći proizvodnju u oblasti intervenisati da se privrednicima olakša plata državne uprave, šta bi sa onom najavom da će nova guvernerka za dobrobit države smanjiti Najbolji trenutak da nešto menjamo je upravo poverenje) gradi godinama. Temelji na kojima poljoprivrede, industrije, usluga... Na primer, poslovanje? Dobro, sasvim izvesno je da će svoju platu? Gvožđe se kuje dok je vruće! Ako primi još dve plate u ovom iznosu, zaboraviće dato ovaj u kome se nalazimo. je kod nas poslednjih decenija izgrađeno Evropska unija 40% budžeta izdvaja za pomoć ministar zanatlijama ukinuti obavezu obećanje. nepoverenje građana prema državi i njenim poljoprivredi, u evrima, to je negde oko 50 izdavanja skalnih računa (btw. ko beše uveo Zaključak koji već svi znamo institucijama su tako čvrsti da ih je nemoguće milijardi. Sa njima se ne možemo upoređivati, tu obavezu?). Ali i tu treba biti selektivan. Paradržavne institucije na listi za odstrel Izlazak iz krize je jedan kompleksan i zahtevan urušiti preko noći. Poverenje je nešto što se ne ali možemo naći moduse koji se uklapaju u Prihodna strana zanatlija kao što su krojač i Za svaku pohvalu je i to što je ministar nansija uvideo da su razne agencije, direkcije i fondovi, od postupak i obaveza onih koji ga kreiraju i može kupiti, ali suprotnost se može ublažiti naš budžet i sistem prioriteta. Budući da naš vodoinstalater je neuporedivo „lakša“ od kojih je većina otvorena upravo na njegovu inicijativu, čist promašaj i usisivač para od poreskih sprovode u delo jeste da, bez rezervi i zadrški, slušanjem, razumevanjem i konkretnom geografski položaj pogoduje proizvodnji prihodne strane advokata ili privatnog lekara. obveznika. Da se neko pre tri-četiri godine javno zapitao šta će Srbiji 130 paradržavnih ustanova, informišu građane o tome šta sve treba uraditi materijalnom pomoći koja će uliti sigurnost i širokog spektra poljoprivrednih proizvoda i da Znači, ukidanjem obaveze plaćanja PDV-a svi bio bi poklopljen blokom reklama i proglašen nestručnjakom i kvazipatriotom. U međuvremenu se i po koju cenu odnosno šta je to što žrtvujemo, ekonomskom haosu dati dimenziju predvidi- upravo u njima treba tražiti naš izvozni adut, automatski idu u isti koš, a ko će se tome više dogodila kriza, ova globalna, pa posle nje grčka, pa se na tv-u pojavio neki bivši ministar iz a šta ćemo zauzvrat dobiti. Identikovanje vosti. ne bi bila greška države da se nansijski više radovati nije teško pogoditi. Uostalom, ovi Argentine koji je podsetio kako je to kod njih izgledalo, pa je „who is the next?“ krizni upitnik faktora odgovornih za dugogodišnje krizno otvori prema poljoprivredi. Postoje i tu neki carevi što peru šajbne po semaforima su taj postavljen na Italiju i Španiju, uz to reputacija evra je prilično uzdrmana i sve to je uticalo da se stanje je od presudnog značaja da i lečenje Šta se sprema privredi? aranžmani u najavi: regresirano gorivo za bezskalni sistem davno otkrili i isprobali. Niti malo trgnemo i realno procenimo gde smo mi u svemu tome? Budžetski decit od sto i kusur privrede i njen oporavak idu željenim tokom. Često se od ministara i elitnih ekonomskih jesenju setvu i subvencije za ratarsku su nekada davali skalne račune, nit’ znaju šta milijardi dinara bio je zvono na uzbunu da pod hitno nešto treba preduzeti da iz ove krize na koju Greška koja se ponavlja od vlade do vlade je u stručnjaka može čuti jedna isprazna proizvodnju, međutim, čini se da je sve to na je to, a vazdan se smeju kao da su dobili smo se navikli ne pređemo u neku grčku koja će imati šire razmere i dalekosežnije posledice. Tako tome što neke stvari gde je potreban veći konstatacija da je „oporavak privrede uslov za kašičicu i da srpskoj poljoprivredi treba sedmicu na lotou. I uz to, može se reći da je jedna od slamki spasa viđena u zatvaranju tridesetak državnih agencija i fondova. E sada, i tu zahvat rešavaju kozmetičkim promenama, a izlazak iz krize“. I premda ova rečenica ozbiljnija nansijska pomoć da stane na svoje spadaju u grupu zanatlija. ima kalkulacija i agitacija pa se za sedam dana lista od 30 nepotrebnih agencija svela na 22, a i tu sve u cilju očuvanja socijalnog mira, uz koji iritantno zvuči, u njoj nema ničeg netačnog. noge. A kao što rekoh, vremena za neke No, pustimo zanatlije, oni su dobili svoje i će neke manje agencije biti pripojene većim tako da broj zaposlenih u suštini ostaje isti. Na primer: obavezno ide i poverenje građana, a uz koje se Ono iritantno proističe iz toga što je galama o poluakcije i pogrešne procene - nema i svaki okrenimo se onima koji nas realno mogu Uprava za igre na sreću biće deo Ministarstva nansija, Republička agencija za poštanske usluge nastavljaju i povećavaju šanse za o(p)stanak oporavku privrede jača od konkretnih poteza promašaj ili nedosledno sprovedeno obećanje iščupati iz krize – malim i srednjim biće pripojena RATEL-u i šta je suma sumarum ove akcije? Da u Srbiji ostaje da dela preko sto na vlasti. Tako se stvara jedan začarani krug u koji se na tom planu preduzimaju. E sada se je, u ovom trenutku, za nas - luksuz. Prošle preduzećima. U ekonomskoj situaciji koja se paradržavnih institucija (pitanje je da li su baš sve potrebne) i da su uštede koje će se ostvariti kome se ne dolazi do konstruktivnih rešenja, u nešto i tu menja, doduše milimetarskim godine je zamalo došlo do sklapanja jednog već decenijama ocenjuje kao „nezavidna“, ukidanjem 22 agencije tek kap u moru. Imajući u vidu činjenicu da je nezahvalno čačkati državni kome se od entuzijazma i nade brzo prelazi u potezima, ali i to je dobro ako imamo u vidu odličnog izvoznog posla sa Rusima, koji su bili luksuz je biti lenj i ne identikovati izvozno aparat, posebno kada si jedna od glavnih čivija u njemu, ipak mislim da ovaj spisak treba revidirati nezadovoljstvo, nezadovoljstvo rađa činjenicu da je privreda saterana uza zid. Na zainteresovani da kupe oko 100 hiljada litara orijentisane proizvodne grane i preduzeća u i biti dosledan, jer vremena za polovična rešenja više – nema. promene, a sa promenama sve ispočetka. I primer, pohvalno je što se ministar setio da rakije iz valjevskog kraja. Posao je propao zato okviru njih, a glupost ne pomoći njihov razvoj opet smo u krizi, koja pušta još dublje korenje, lokalne samouprave i ministarstva neće što proizvođači nisu ispunjavali standarde!!! i ostvarenje raspoloživih potencijala. Ne znam E, to bi bio pun pogodak ali čiji je koncentrični krug negativnih efekata gladovati bez prihoda od 104 paraskalna Dajte da vidimo koji su to standardi, pa ako je koliko će ovi najavljeni subvencionisani krediti Kada smo već na planu velikih ušteda, ministar nansija bi mogao da gleda kroz prste i javnoj daleko veći od onog na koji smo odavno nameta, te je odlučio da iste ukine. Ostaje u opštem interesu neka država odvoji sredstva pomoći da se stvari pokrenu sa mrtve tačke. upravi i agencijama, ali da na drugoj strani povuče jedan zlata vredan potez i da delimično spase postali imuni. 10 #Društvo ekonomskoj krizi. Uticaja belosvetskih kriznih vetrova svakako ima, ali njihov značaj je u slučaju Srbije precenjen.

Različita poimanja krize u Srbiji Ta 2008. je bila pre četiri godine, a činjenice kažu da mi već decenijama živimo u krizi. Od 90-tih na ovamo stub izbornog portfolija svakog predsedničkog kandidata i svake novoformirane vlade činili su program za renesansu domaće privrede i, u okviru njega obavezan paket mera za izlazak iz krize. O tome koliko su mere prethodnih vlada bile delotvorne, govori činjenica da i dalje spadamo u ekonomski krizna područja. Bio je doduše jedan kratak ispad bivšeg predsednika vlade kada je, u proleće 2011. godine kao gost nekih vesti pompezno objavio kako je Srbija izašla iz krize. Izjava nije bila potkrepljena ni eventualnim komentarom zahvaljujući čemu izvukosmo taj jack pot, a još manje ekonoms- kim analizama vezanim za porast stope produktivnosti, rast izvoza, smanjenje stope nezaposlenosti, investicionu aktivnost i ostale parametre koji bi de facto pokazali da je krizni globalne Zemljine teže, proširila na čitav svet. uragan iza nas. Izjava je u javnosti shvaćena i Ono što je druge probolo nas je samo prihvaćena kao skeč i to je bila prilika da se okrznulo, ali bili smo među najglasnijima u mišljenja laika i stručnjaka ujedine u vrištanju od posledica koje nam je svetska podsmehu premijerovom samouverenom ekonomska kriza napravila. Bivša vlast je do stavu i krizi „koju smo upravo napustili“. svog poslednjeg trenutka ovom krizom Međutim, kriza koja je ostala naša stvarnost, pravdala nestručno vođenje ekonomske nije bila nimalo smešna. Slabe tačke su nam i politike i sopstvenu neodgovornost za propast dalje bile politika i ekonomija, a poznato je da privrede. se prisustvo krize u tim oblastima društvenog Kriza ide kao zemljotres u serijama (krizno života prenosi na društvo u celini, te su svi rečeno: u talasima). Nakon najžešćeg talasa segmenti tog društva (moral, porodica, krize iz 2008, usledili su neki manji talasi koje identitet, sistem vrednosti...) prinuđeni da se je naša ionako krhka ekonomija doživela kao razvijaju u nestabilnom ambijentu i kao cunami. Naravno, bio je to više psihološki krajnji proizvod takvog razvoja imamo jedno nego realan doživljaj. Ne može kriza u SAD-u, nakaradno društvo. Činjenica je da smo već Africi ili Dalekom istoku da se neposredno dugo u svađi sa sistemom vrednosti, da je odrazi na našu privredu. Sa tim područjima pojam kulture često proizvod masovne nemamo dobro razvijenu ili čak nemamo ideologije, da smo tehnološki pismeniji nego nikakvu spoljnotrgovinsku komunikaciju da bi pre deset i dvadeset godina, ali smo se, na primer, po osnovu smanjenja izvoza istovremeno evropski prvaci u funkcionalnoj osetio decit u prilivu izvoznih prihoda. Sa nepismenosti – a to je zato što naši studenti Evropom je već drugačija situacija. Iako većina kao oruđe za istraživački rad masovno koriste ekonomski razvijenih Evropljana to nerado Google i Wikipediju. Niko više ne zna šta znači prihvata, Srbija je u svakom pogledu otići u biblioteku i potražiti literaturu, čitati i (geografski, politički i ekonomski) deo tog na osnovu pročitanog formirati kritički stav i kontinenta i u dobru i zlu deli sudbinu ostalih zemalja. Kriza u nekoj evropskoj zemlji, u kojoj imamo reputaciju vodećeg izvoznika ili nas vežu neke druge nansijske ili investicione niti, može imati ozbiljnije posledice po stabilnost našeg privrednog sistema. Međutim, kako broj evropskih zemalja koje u nama vide respektabilne spoljnotrgovinske ili nansijske partnere u realnosti teži nuli, nema opravdanja da se odgovornost za baš svaki ekonomski krah u Srbiji pripiše svetskoj

sopstveno mišljenje. A to su, molim lepo, Naime, tim kreditima se privrednicima pruža mogućnost da podignu svoju likvidnost budžet. Mogao bi, na primer, da vrati onih 27 budući stručnjaci, nosioci privrednog razvoja! zaduživanjem po kamatnoj stopi od 3,5%, dok se istovremeno planira povećanje PDV-a od 18 na ekonomskih diplomata koje je pre dve godine Otišla sam u neke druge vode, ali sve ovo što 20%. Takva matematika bi možda dala rezultate u nekoj ekasnijoj privredi koja se može pohvaliti raštrkao po belom svetu sa zadatkom da nam sam upravo opisala počelo je (i nastavlja se) iole stabilnim privrednim rastom i kakvom-takvom likvidnošću. Našim privrednicima od države dovedu investitore. Njihova mesečna plata krizom u politici i ekonomiji. treba konkretna nansijska podrška i strpljenja da postignu taj nivo proizvodnje na kome će moći kreće se između 2 i 4 hiljada evra, zavisi koliko i da otplaćuju kredite i da kroz PDV intenzivnije pune državnu kasu. Sada nije taj momenat i priču daleko su poslati. Uzmimo kao prosek tri Nove mere za stare probleme o povećanju PDV-a bi trebalo ostaviti ad acta. hiljade evra, to je na godišnjem nivou 36 I opet su bili izbori, želeli smo i izdejstvovali Izvoz je nama imperativ ukoliko želimo da nešto krene bolje. Srbiji je odavno potrebna jedna velika hiljada evra puta 27 = 972 hiljade evra promene, vlada je povuci-potegni formirana i (domaća) razvojna banka koja će biti nansijski servis pre svega izvozno orijentisanim, a zatim i godišnje država izdvaja samo za njihove plate! evo prilike za nova antikrizna rešenja i novi ostalim preduzećima. Međutim, ko je pre deset godina u vreme rasturanja nansijskog sistema i A gde su troškovi smeštaja, školovanja dece i paket mera za oživljavanje posrnule privrede. rasprodaje banaka razmišljao o tome? Istini za volju, od pre par godina funkcioniše Fond za razvoj. slično? Neko je seo i izračunao da je državni Za nosioca projekta „ekonomska renesansa Sastav članova UO govori o tome da je to politička institucija, a u njenoj kratkoj biograji već se trošak po tom osnovu na godišnjem nivou Srbije“ po ko zna koji put je izabran Dinkić. Ne pominju reči kao što su: malverzacija, hapšenja, pojačana revizorska kontrola i slično. Zato bi bilo negde oko 1.600.000 evra. Da li njihov učinak bavim se time ko je presudio i overio takav dobro da se pored Fonda oformi i razvojna banka koja bi shodno potrebama privrede kreirala svoj zaista vredi toliko? Da li su efekti promocije izbor, samo znam da vremena za pokušaje i kreditni potencijal i iz istog odobravala sredstva. Nova vlast uviđa tu potrebu, javno govori o njoj, a ekonomskih potencijala Srbije vidljivi u pompezno najavljivana rešenja koja će se da li će nešto sa papira preći u konkretan projekat, ostaje da se vidi. dovoljnoj meri da opravdavaju njihov ostanak ubrzo pokazati neizvodljivim i propalim više na mestima na kojima su? Zašto u eri nema. Dobili smo paket antikriznih mera, pa Šta se sprema javnom sektoru? interneta i web sajtova koji su se odlično hajde da zavirimo da vidimo šta nas čeka. Lako je pričati o subvencijama, bespovratnim ulaganjima i ostalim vidovima pomoći koja se pokazali i u promociji i u trgovini, mi šaljemo očekuje od nove vlade. Malo je teže, ali ne i nemoguće, ta sredstva obezbediti. Neke od novih mera nekoga da na koktel zabavama priča o tome Šta se sprema poljoprivredi? idu u tom pravcu i, ukoliko se zaista dosledno realizuju, postoji šansa da nešto krene nabolje. šta sve Srbija ima? A šta onda radi ambasador Pri predstavljanju najnovijeg paketa mera za Novi/stari ministar nansija dobro je primetio da nije logično da oni koji troše novostvorenu i svita oko njega? Kao ekonomista, smatram izlazak iz krize, top značaj je dat uredbi koju je vrednost žive bolje od onih koji tu vrednost stvaraju. Dakle, odlučio je da se blago naoštri prema neophodnim preispitivanje ekasnosti učinka početkom septembra usvojila Vlada Srbije, a državnoj upravi i smanji maksimalne plate u javnom sektoru. Ova odluka ima veliku specičnu diplomata, ukidanje te nepotrebne funkcije i za njihovo doterivanje. Taj ulog bi se sigurno kojim se predviđa da se celokupnoj privredi do međutim pitanje zašto su ti nameti do sada težinu tim pre što je javni sektor do sada smatran nekom vrstom osinjeg gnezda koje su dosadašnje plasiranje 1.600.000 evra u revitalizaciju vratio – što se tiče izvoznog proizvoda i kraja godine u vidu subvencionisanih kredita plaćani kada je bila javna tajna da njihova vlade kritikovale retorički i iz daleka, dok konkretnim potezima niko nije smeo da im se zameri. izvoznih preduzeća. Logika je prosta. Ulaganje tržišta, kombinacija je pogođena 100%. Isto plasira 300 miliona evra. Inače, ukupno visina nije određivana prema tržišnim Sada se tu nešto menja, ali izgleda da i dalje nedostaje petlja za suštinske promene. Svi znamo u privredu koja okreće i vraća novac je daleko tako nam je propala šansa za izvoz celokup- dogovorena suma je milijardu evra, što je kriterijumima već su je, shodno svojim kako funkcionišu i koliko su neekasna javna preduzeća, kako se za vreme prethodnih vlasti tamo isplativije nego ulaganje u ovu diplomatsku nog roda maline Austrijancima. Ovoga puta u impresivna brojka, ali ostaje da vidimo kako potrebama, određivali oni koji su se iz tih dolazilo do posla i koliko je taj aparat prebukiran ljudima različitih obrazovnih prola koji sede i rupu bez dna. Da probamo, pa šta bude. Nije pitanju je bilo (ne)poverenje proizvođača, će ta brojka u stvarnosti funkcionisati. Dati nameta nansirali? Da li se ukidanjem raznih primaju platu nizašta. Reforma javnog sektora bila je predmet svih dosadašnjih paketa mera za da ne možemo biti veći gubitnici nego što smo odnosno oprez da bi ukupan prihod od ovog nekome kredit pod uslovima povoljnijim od dažbina i taksi konačno staje na put ovom privredni preporod Srbije, ali sada se prvi put povlači konkretan potez i narušava ravnoteža sada, ali pametno je da uložimo sve napore da izvoznog posla eventualno mogao biti tržišnih je lep gest, ali je još lepše dati vidu organizovanog kriminala? Da li je to što ušuškanog sveta. Važno je da se od nekuda krene, a bilo bi idealno kada bi efekti ove sitne mere bili se zadržimo na aktuelnom gubitničkom nivou raspodeljen pre nego što stigne do njihovog konkretnu subvenciju, odnosno o državnom se nudi dovoljno ili se sa još neke strane može dovoljni da u javnom sektoru ništa drugo osim tih plata ne mora da strada. Nego kad smo već kod i odatle da popravljamo šta se da popraviti. udruženja. Nepoverenje se (kao uostalom i trošku pomoći proizvodnju u oblasti intervenisati da se privrednicima olakša plata državne uprave, šta bi sa onom najavom da će nova guvernerka za dobrobit države smanjiti Najbolji trenutak da nešto menjamo je upravo poverenje) gradi godinama. Temelji na kojima poljoprivrede, industrije, usluga... Na primer, poslovanje? Dobro, sasvim izvesno je da će svoju platu? Gvožđe se kuje dok je vruće! Ako primi još dve plate u ovom iznosu, zaboraviće dato ovaj u kome se nalazimo. je kod nas poslednjih decenija izgrađeno Evropska unija 40% budžeta izdvaja za pomoć ministar zanatlijama ukinuti obavezu obećanje. nepoverenje građana prema državi i njenim poljoprivredi, u evrima, to je negde oko 50 izdavanja skalnih računa (btw. ko beše uveo Zaključak koji već svi znamo institucijama su tako čvrsti da ih je nemoguće milijardi. Sa njima se ne možemo upoređivati, tu obavezu?). Ali i tu treba biti selektivan. Paradržavne institucije na listi za odstrel Izlazak iz krize je jedan kompleksan i zahtevan urušiti preko noći. Poverenje je nešto što se ne ali možemo naći moduse koji se uklapaju u Prihodna strana zanatlija kao što su krojač i Za svaku pohvalu je i to što je ministar nansija uvideo da su razne agencije, direkcije i fondovi, od postupak i obaveza onih koji ga kreiraju i može kupiti, ali suprotnost se može ublažiti naš budžet i sistem prioriteta. Budući da naš vodoinstalater je neuporedivo „lakša“ od kojih je većina otvorena upravo na njegovu inicijativu, čist promašaj i usisivač para od poreskih sprovode u delo jeste da, bez rezervi i zadrški, slušanjem, razumevanjem i konkretnom geografski položaj pogoduje proizvodnji prihodne strane advokata ili privatnog lekara. obveznika. Da se neko pre tri-četiri godine javno zapitao šta će Srbiji 130 paradržavnih ustanova, informišu građane o tome šta sve treba uraditi materijalnom pomoći koja će uliti sigurnost i širokog spektra poljoprivrednih proizvoda i da Znači, ukidanjem obaveze plaćanja PDV-a svi bio bi poklopljen blokom reklama i proglašen nestručnjakom i kvazipatriotom. U međuvremenu se i po koju cenu odnosno šta je to što žrtvujemo, ekonomskom haosu dati dimenziju predvidi- upravo u njima treba tražiti naš izvozni adut, automatski idu u isti koš, a ko će se tome više dogodila kriza, ova globalna, pa posle nje grčka, pa se na tv-u pojavio neki bivši ministar iz a šta ćemo zauzvrat dobiti. Identikovanje vosti. ne bi bila greška države da se nansijski više radovati nije teško pogoditi. Uostalom, ovi Argentine koji je podsetio kako je to kod njih izgledalo, pa je „who is the next?“ krizni upitnik faktora odgovornih za dugogodišnje krizno otvori prema poljoprivredi. Postoje i tu neki carevi što peru šajbne po semaforima su taj postavljen na Italiju i Španiju, uz to reputacija evra je prilično uzdrmana i sve to je uticalo da se stanje je od presudnog značaja da i lečenje Šta se sprema privredi? aranžmani u najavi: regresirano gorivo za bezskalni sistem davno otkrili i isprobali. Niti malo trgnemo i realno procenimo gde smo mi u svemu tome? Budžetski decit od sto i kusur privrede i njen oporavak idu željenim tokom. Često se od ministara i elitnih ekonomskih jesenju setvu i subvencije za ratarsku su nekada davali skalne račune, nit’ znaju šta milijardi dinara bio je zvono na uzbunu da pod hitno nešto treba preduzeti da iz ove krize na koju Greška koja se ponavlja od vlade do vlade je u stručnjaka može čuti jedna isprazna proizvodnju, međutim, čini se da je sve to na je to, a vazdan se smeju kao da su dobili smo se navikli ne pređemo u neku grčku koja će imati šire razmere i dalekosežnije posledice. Tako tome što neke stvari gde je potreban veći konstatacija da je „oporavak privrede uslov za kašičicu i da srpskoj poljoprivredi treba sedmicu na lotou. I uz to, može se reći da je jedna od slamki spasa viđena u zatvaranju tridesetak državnih agencija i fondova. E sada, i tu zahvat rešavaju kozmetičkim promenama, a izlazak iz krize“. I premda ova rečenica ozbiljnija nansijska pomoć da stane na svoje spadaju u grupu zanatlija. ima kalkulacija i agitacija pa se za sedam dana lista od 30 nepotrebnih agencija svela na 22, a i tu sve u cilju očuvanja socijalnog mira, uz koji iritantno zvuči, u njoj nema ničeg netačnog. noge. A kao što rekoh, vremena za neke No, pustimo zanatlije, oni su dobili svoje i će neke manje agencije biti pripojene većim tako da broj zaposlenih u suštini ostaje isti. Na primer: obavezno ide i poverenje građana, a uz koje se Ono iritantno proističe iz toga što je galama o poluakcije i pogrešne procene - nema i svaki okrenimo se onima koji nas realno mogu Uprava za igre na sreću biće deo Ministarstva nansija, Republička agencija za poštanske usluge nastavljaju i povećavaju šanse za o(p)stanak oporavku privrede jača od konkretnih poteza promašaj ili nedosledno sprovedeno obećanje iščupati iz krize – malim i srednjim biće pripojena RATEL-u i šta je suma sumarum ove akcije? Da u Srbiji ostaje da dela preko sto na vlasti. Tako se stvara jedan začarani krug u koji se na tom planu preduzimaju. E sada se je, u ovom trenutku, za nas - luksuz. Prošle preduzećima. U ekonomskoj situaciji koja se paradržavnih institucija (pitanje je da li su baš sve potrebne) i da su uštede koje će se ostvariti kome se ne dolazi do konstruktivnih rešenja, u nešto i tu menja, doduše milimetarskim godine je zamalo došlo do sklapanja jednog već decenijama ocenjuje kao „nezavidna“, ukidanjem 22 agencije tek kap u moru. Imajući u vidu činjenicu da je nezahvalno čačkati državni kome se od entuzijazma i nade brzo prelazi u potezima, ali i to je dobro ako imamo u vidu odličnog izvoznog posla sa Rusima, koji su bili luksuz je biti lenj i ne identikovati izvozno aparat, posebno kada si jedna od glavnih čivija u njemu, ipak mislim da ovaj spisak treba revidirati nezadovoljstvo, nezadovoljstvo rađa činjenicu da je privreda saterana uza zid. Na zainteresovani da kupe oko 100 hiljada litara orijentisane proizvodne grane i preduzeća u i biti dosledan, jer vremena za polovična rešenja više – nema. promene, a sa promenama sve ispočetka. I primer, pohvalno je što se ministar setio da rakije iz valjevskog kraja. Posao je propao zato okviru njih, a glupost ne pomoći njihov razvoj opet smo u krizi, koja pušta još dublje korenje, lokalne samouprave i ministarstva neće što proizvođači nisu ispunjavali standarde!!! i ostvarenje raspoloživih potencijala. Ne znam E, to bi bio pun pogodak ali čiji je koncentrični krug negativnih efekata gladovati bez prihoda od 104 paraskalna Dajte da vidimo koji su to standardi, pa ako je koliko će ovi najavljeni subvencionisani krediti Kada smo već na planu velikih ušteda, ministar nansija bi mogao da gleda kroz prste i javnoj daleko veći od onog na koji smo odavno nameta, te je odlučio da iste ukine. Ostaje u opštem interesu neka država odvoji sredstva pomoći da se stvari pokrenu sa mrtve tačke. upravi i agencijama, ali da na drugoj strani povuče jedan zlata vredan potez i da delimično spase postali imuni. #Društvo 11 Piše: Ivana I. Božić internetu. Postoje čak i HI-FI forumi koji se bave isključivo online prodajom HI-FI tehnologije. U prodavnicama i oglasima gramofoni koštaju od 15 do 500 evra, a ručno rađeni od delova starih - od 500 do 2.000 evra. Preko sajta ttrecycled.com mogu se naći unikatni gramofoni sastavljeni od starih i recikliranih delova. Igle se mogu naći u "MG Electronik", jednoj od retkih radnji u Srbiji. Cene komponenti zavise od kvaliteta i idu od Ploče i dalje 50 evra pa u nedogled. Ali, što se audiolskog užitka tiče, sa dobrom opremom za slušanje zavodljivo pucketaju dobija se i najkvalitetniji zvuk. Gramofoni i ploče, kako u svetu, tako i kod nas, stiču sve veći broj poklonika. Oživljavaju Vinilni vremeplovi berze ploča, u oglasima se nude polovne ploče i gramofoni a uvoznici audio opreme sve Svake nedelje ili jednom mesečno u češće odlučuju da kupcima ponude gramofone i gramofonsku opremu. U Srbiji radi i Beogradu, Novom Sadu i Nišu otvaraju se nekoliko prodavnica ploča a jedna je otvorena i u gradu na Nišavi. muzički vremeplovi – berze ploča koje okupljaju zaljubljenike u vinile, izlagače i Muzičari, kritičari, hroničari, kolekcionari... svi hiljada dolara. Ako nađe kupca, to će biti kolekcionare. Kao u lmu "High Fidelity", to je oni slažu se u jednom – ploče nikada nisu najskuplja ploča na svetu. Kontroverzni album i zajednica ljudi, mesto gde ljudi dolaze, otišle sa scene. Iako je od pojave CD-a u "The Beatles": "Yesterday and Today" (1966) razgovaraju, raspravljaju... muzičkoj industriji osamdesetih godina vredi od 45 do 85 hiljada dolara na trećem je Na beogradskom tržištu među natraženijim i gramofonska ploča bila skoro skroz mestu. Na omotu ovog albuma "The Beatles" najskupljim su ploče pank, metal i rok zanemarena, poslednjih godina velike su pozirali u mesari, sa razbacanim komadima bendova iz SFRJ iz sedamdesetih i osamde- diskografske kuće odlučile su da reizdaju neka mesa i delovima beba-lutki. Na četvrtom setih, kao što su "Pankrti", "Šarlo akrobata", izdanja iz šezdesetih i sedamdesetih i to na mestu je Bob Dilan: "The Freewheelin" "Pekinška patka", "Pop mašina", "YU grupa" ili pločama. Tako je "Capitol Records" ponovo (1963), koji vredi od 10 do 40 hiljada dolara "Igra staklenih perli". Cene izdanja ovih izdao albume "Abbey Road" od "Beatlesa", dok petu poziciju drži "The Velvet sastava među kolekcionirima prelaze 100, a "Dark side of the moon" od "Pink Floyda", kao Underground" čiji album "The Velvet dostižu i 150 evra. i neke albume bendova "Guns'n'Roses" i Underground & Nico" (1967), vredi 25 hiljada Berza ploča u Nišu se održava jednom Purple”, „Motorhead”... i, naravno, „Iron "Metallica". Muzička industrija aktivirala se i u dolara. mesečno (uglavnom druge nedelje u mesecu) Maiden”, „ Manowar”, „Megadeth”, „Slayer”...” Mini vinil-vremeplov izdavanju novih albuma, tako da su se na u klubu "Feedback". Tamo se uglavnom mogu 1877 - Thomas Edison konstruisao prvi vinilu zavrteli singlovi grupa "Artic Monkeys", Umilni pucketavi zvuk.... naći ploče domaćeg roka i progresiv roka Niški High Fidelity fonograf sa cilindrima. "The Kaiser Chiefs", "Coldplay", "The Killers" i Svi koji slušaju ploče reći će vam da je zvuk sa sedamdesetih. Ljudi koji izlažu ploče su Jedan od najvećih LP kolekcionara u Nišu i 1887 - Emile Berliner konstruisao prvi "Radiohead". Umesto nekadašnjih 170, vinili ploče najprirodniji ljudskom uvu. uglavnom Nišljije, mada ima i Kruševljana, bivši vlasnik kluba "Feedback", udružili su se i gramofon sa diskom. negde oko prvog maja otvorili prodavnicu sada imaju deset grama više. Prema rečima Rodžer Daltri iz grupe „The Who“ je rekao da Jagodinaca i Beograđana. U pitanju je 1902 - Prva ploča koja je prodata u stručnjaka, zvuk je nešto kvalitetniji i čistiji, ali ne bi o ploči trebalo govoriti kao o mediju za ustaljena ekipa izlagača. Na niškoj berzi ploča u gradu na Nišavi. Radnja se nalazi u Davidovoj br. 9, preko puta "Irish puba" i zove milionskom tiražu bila je „Vesti la giubba“ su troškovi proizvodnje veći, pa su i ove ploče muziku, nego kao o umetničkom delu. „Ploča najskuplje su ploče yu metala i to izdanja koja koju je snimio italijanski pevač Enrico Caruso. nešto skuplje. Kod nas proizvodnja ploča ne vremenom postaje deo tvoje ličnosti, dok CD su izašla početkom devedesetih i krajem se "Vintage shop". Vlasnici za sada kažu da im posao dobro ide i da su dobra konkurencija 1917 – Snimljena prva gramofonska ploča postoji već 20 godina, a sudbina mašina za postaje parče plastike. Ploču slušaš onako osamdesetih, ali i pojedine ploče ex-yu sa zvukom džeza. izradu vinila je nepoznata. kako je to umetnik zamislio i tu nema progresiv roka sa kraja sedamdesetih. Cene "Yugovinilu" iz Beograda (najveća prodavnica 1926 - Prva fabrika za proizvodnju Ploče se prodaju i dan-danas, a tržište čak dugmeta za repeat. Ako hoćeš više puta da zavise od tiraža i od toga da li je prvo ili drugo ploča u Srbiji i na Balkanu). Pa ipak, iako beleži veliki rast. Ipak, najveću vrednost imaju čuješ, ustaćeš i okrenućeš je.” Ljubav prema izdanje. Licence koje je neka ex-yu izdavačka prodavnica ima dosta kupaca, one skuplje gramofonskih ploča na prostoru ex-Yu neka stara izdanja za koja su kolekcionari vinilu je zanimljiva, od njega se lako postaje kuća izdavala idu od 100 do 2.000 dinara. ploče prodaju preko interneta putem naloga izgrađena je u Zagrebu pod nazivom „Edison spremni da izdvoje velike sume novca. zavisan. To je nešto posebno, ta atmosfera Pored licenci, tu su i ploče domaćeg roka čije na nekim stranim sajtovima za prodaju, tako Bell Penkala record”. Magazin "Idesh" je napravio listu trenutno koja se strvara prilikom stavljanja ploče na cene variraju i zavise od tiraža. Na primer, da ploče završavaju u inostranstvu. 1931 - Kompanija „RCA Viktor“ predstavila je najskupljih ploča. Po njima, najskuplja je "The gramofon, pucketanje iste, sam zvuk... pojedini albumi „Bijelog dugmeta” koji su Pored velikog izbora ploča, u novootvorenu u Njujorku prvu long-plej gramofonsku ploču prodavnicu u Nišu ponekad zaluta i po koji Quarrymen": "That'll Be the Day/ In Spite of Održavanje ploča zahteva posebnu pažnju. na 33 obrtaja. 1948 - Poznata gramofon, pojačalo i zvučnik... All the Danger" (1958), procenjena na oko 200 Kako je ploča napravljena od polivinilske produkcijska kuća „Columbia Records“ hiljada dolara. Inače, "The Quarrymen" su mase, teško se može polomiti, ali zbog proizvela je prvu gramofonsku ploču. mnogo poznatiji po svom kasnijem imenu statičkog elektriciteta materijala od kog je Danas se posedovanje gramofona i slušanje ploča može smatrati prestižom. Cene ploča 1951 - Snimljena je prva gramofonska ploča "The Beatles". Postoji samo jedan primerak napravljena nemoguće je u potpunosti očistiti u Beogradu, u staroj garaži Radija Beograd. ove ploče, a poseduje ga Pol Mekartni. Sledi je prašinu sa nje. Kolekcionari savetuju držanje jesu velike ali to opravdava stari, dobar, 1959 - Izdata prva ploča pod etiketom PGP Džon Lenon: „Double Fantasy" (1980), koja ploča u originalnom pakovanju na policama, prepoznatljiv i pucketajući zvuk sa vredi 150 hiljada dolara. To je ploča koju je obavezno uspravno. One se ne smeju gramofona. Ko se jednom navuče na slušanje RTB. Bila je to ploča Đorđa Marjanovića – Marku Čepmenu potpisao Džon Lenon opterećivati nekim predmetima, a treba ploča taj će ih voleti do kraja života. „Zvižduk u 8”. neposredno pre nego što je ovaj pucao u izbegavati i visoke temperature zbog Diskutabilno je govoriti da li se vraćaju u 1981 - Dostignut vrhunac proizvodnje njega. Prodata je 1999. za 150 hiljada dolara, krivljenja, kao i vlagu zbog buđanja. modu, jer ploče nikada nisu u potpunosti gramofonskih ploča jer je prodato 1,14 a kupac je sada ponovo prodaje, i to za 600 HI-FI tehnika se uglavnom kupuje na nestale sa trišta. milijardi primeraka u svetu.

12 #Društvo internetu. Postoje čak i HI-FI forumi koji se štampani u bezbroj primeraka su bezvredni. bave isključivo online prodajom HI-FI Zatim slede albumi sa nekim većim tiražima tehnologije. U prodavnicama i oglasima koji vrede između 5 i 10 evra a od 20 evra pa gramofoni koštaju od 15 do 500 evra, a ručno na gore su ploče sa manjim tiražom. rađeni od delova starih - od 500 do 2.000 evra. Interesantno je da su na niškoj berzi dosta Preko sajta ttrecycled.com mogu se naći tražene ploče domaćeg džeza a njihova cena unikatni gramofoni sastavljeni od starih i je od 50 do 500 evra. Naravno, trguje se i recikliranih delova. Igle se mogu naći u "MG pločama koje su svetski rok bendovi izdavali u Electronik", jednoj od retkih radnji u Srbiji. svojim zemljama, takozvanim originalima. Cene komponenti zavise od kvaliteta i idu od Njihove cene kreću se od 10 do 100 evra. "Led 50 evra pa u nedogled. Ali, što se audiolskog Zeppelin" i "Deep Purple" mogu se naći na užitka tiče, sa dobrom opremom za slušanje svakom ćošku pa su od 10 do 20 evra. dobija se i najkvalitetniji zvuk. Nedavno je na berzi LP "Behemoth" prodat za 90 evra. Vinilni vremeplovi Ima i dosta skupih ploča. Recimo, "Opus" vredi Svake nedelje ili jednom mesečno u oko 200 evra, dok je "Bloodbath" oko 150 Beogradu, Novom Sadu i Nišu otvaraju se evra. Dosta stranih metal ploča vredi oko 100 muzički vremeplovi – berze ploča koje evra, mada se pojedina izdanja kreću i oko okupljaju zaljubljenike u vinile, izlagače i 500 evra. Muzičari, kritičari, hroničari, kolekcionari... svi hiljada dolara. Ako nađe kupca, to će biti kolekcionare. Kao u lmu "High Fidelity", to je U Nišu rokeri uglavnom kupuju "Deep Purple", oni slažu se u jednom – ploče nikada nisu najskuplja ploča na svetu. Kontroverzni album i zajednica ljudi, mesto gde ljudi dolaze, "Iron Maiden", "Led Zeppelin" (početnici), otišle sa scene. Iako je od pojave CD-a u "The Beatles": "Yesterday and Today" (1966) razgovaraju, raspravljaju... dosta se traže i bendovi novog talasa: "EKV", muzičkoj industriji osamdesetih godina vredi od 45 do 85 hiljada dolara na trećem je Na beogradskom tržištu među natraženijim i "Šarlo Akrobata", zatim "Film", "Smak", "Riblja gramofonska ploča bila skoro skroz mestu. Na omotu ovog albuma "The Beatles" najskupljim su ploče pank, metal i rok Čorba"... Berze u Novom Sadu i Beogradu, u zanemarena, poslednjih godina velike su pozirali u mesari, sa razbacanim komadima bendova iz SFRJ iz sedamdesetih i osamde- pogledu kupaca, dosta su jače od niške. diskografske kuće odlučile su da reizdaju neka mesa i delovima beba-lutki. Na četvrtom setih, kao što su "Pankrti", "Šarlo akrobata", Učesnici niške berze kažu da je novosadska izdanja iz šezdesetih i sedamdesetih i to na mestu je Bob Dilan: "The Freewheelin" "Pekinška patka", "Pop mašina", "YU grupa" ili najjača – bar kada su kupci u pitanju. pločama. Tako je "Capitol Records" ponovo (1963), koji vredi od 10 do 40 hiljada dolara "Igra staklenih perli". Cene izdanja ovih „Da bi znao šta koliko vredi, treba ti bar šest izdao albume "Abbey Road" od "Beatlesa", dok petu poziciju drži "The Velvet sastava među kolekcionirima prelaze 100, a meseci iskustva, da budeš u tim vodama i da "Dark side of the moon" od "Pink Floyda", kao Underground" čiji album "The Velvet dostižu i 150 evra. se družiš sa kolekcionarima. A što se kolekcio- i neke albume bendova "Guns'n'Roses" i Underground & Nico" (1967), vredi 25 hiljada Berza ploča u Nišu se održava jednom nara tiče, pojedini su toliko zagriženi da im je Purple”, „Motorhead”... i, naravno, „Iron "Metallica". Muzička industrija aktivirala se i u dolara. mesečno (uglavnom druge nedelje u mesecu) to glavna stvar u životu. Samo misle i pričaju o Maiden”, „ Manowar”, „Megadeth”, „Slayer”...” Mini vinil-vremeplov izdavanju novih albuma, tako da su se na u klubu "Feedback". Tamo se uglavnom mogu pločama. Znam par primera gde su ploče bile 1877 - Thomas Edison konstruisao prvi vinilu zavrteli singlovi grupa "Artic Monkeys", Umilni pucketavi zvuk.... naći ploče domaćeg roka i progresiv roka razlog za pucanje braka”, objašnjava Mlađan Niški High Fidelity fonograf sa cilindrima. "The Kaiser Chiefs", "Coldplay", "The Killers" i Svi koji slušaju ploče reći će vam da je zvuk sa sedamdesetih. Ljudi koji izlažu ploče su K, jedan od mlađih kolekcionara ploča iz Niša. Jedan od najvećih LP kolekcionara u Nišu i 1887 - Emile Berliner konstruisao prvi "Radiohead". Umesto nekadašnjih 170, vinili ploče najprirodniji ljudskom uvu. uglavnom Nišljije, mada ima i Kruševljana, On je svoju kolekciju nedavno obogatio bivši vlasnik kluba "Feedback", udružili su se i gramofon sa diskom. negde oko prvog maja otvorili prodavnicu sada imaju deset grama više. Prema rečima Rodžer Daltri iz grupe „The Who“ je rekao da Jagodinaca i Beograđana. U pitanju je pločom "Megadeth" - "Rust in Peace" koju je 1902 - Prva ploča koja je prodata u stručnjaka, zvuk je nešto kvalitetniji i čistiji, ali ne bi o ploči trebalo govoriti kao o mediju za ustaljena ekipa izlagača. Na niškoj berzi pazario za 15 evra a za koju se, kako nam reče, ploča u gradu na Nišavi. Radnja se nalazi u Davidovoj br. 9, preko puta "Irish puba" i zove milionskom tiražu bila je „Vesti la giubba“ su troškovi proizvodnje veći, pa su i ove ploče muziku, nego kao o umetničkom delu. „Ploča najskuplje su ploče yu metala i to izdanja koja traži od 35 do 40 evra. koju je snimio italijanski pevač Enrico Caruso. nešto skuplje. Kod nas proizvodnja ploča ne vremenom postaje deo tvoje ličnosti, dok CD su izašla početkom devedesetih i krajem Mlađan se za čudesni svet vinila za- se "Vintage shop". Vlasnici za sada kažu da im posao dobro ide i da su dobra konkurencija 1917 – Snimljena prva gramofonska ploča postoji već 20 godina, a sudbina mašina za postaje parče plastike. Ploču slušaš onako osamdesetih, ali i pojedine ploče ex-yu interesovao još kao mali jer su njegovi roditelji sa zvukom džeza. izradu vinila je nepoznata. kako je to umetnik zamislio i tu nema progresiv roka sa kraja sedamdesetih. Cene slušali ploče, ali se nije tako lako odlučio da "Yugovinilu" iz Beograda (najveća prodavnica 1926 - Prva fabrika za proizvodnju Ploče se prodaju i dan-danas, a tržište čak dugmeta za repeat. Ako hoćeš više puta da zavise od tiraža i od toga da li je prvo ili drugo sakupljanje ploča i započne. „Dugo mi je ploča u Srbiji i na Balkanu). Pa ipak, iako beleži veliki rast. Ipak, najveću vrednost imaju čuješ, ustaćeš i okrenućeš je.” Ljubav prema izdanje. Licence koje je neka ex-yu izdavačka trebalo da se odlučim da počnem da skupljam prodavnica ima dosta kupaca, one skuplje gramofonskih ploča na prostoru ex-Yu neka stara izdanja za koja su kolekcionari vinilu je zanimljiva, od njega se lako postaje kuća izdavala idu od 100 do 2.000 dinara. ploče, valjda zato što nisam imao gramofon. ploče prodaju preko interneta putem naloga izgrađena je u Zagrebu pod nazivom „Edison spremni da izdvoje velike sume novca. zavisan. To je nešto posebno, ta atmosfera Pored licenci, tu su i ploče domaćeg roka čije Trenutno imam oko 200 ploča. Većina je na nekim stranim sajtovima za prodaju, tako Bell Penkala record”. Magazin "Idesh" je napravio listu trenutno koja se strvara prilikom stavljanja ploče na cene variraju i zavise od tiraža. Na primer, metal, mada, ima tu i hard roka i yu roka... da ploče završavaju u inostranstvu. 1931 - Kompanija „RCA Viktor“ predstavila je najskupljih ploča. Po njima, najskuplja je "The gramofon, pucketanje iste, sam zvuk... pojedini albumi „Bijelog dugmeta” koji su Omiljena ploča mi je "Mearciful fate"- Pored velikog izbora ploča, u novootvorenu u Njujorku prvu long-plej gramofonsku ploču prodavnicu u Nišu ponekad zaluta i po koji Quarrymen": "That'll Be the Day/ In Spite of Održavanje ploča zahteva posebnu pažnju. "Melissa". Skoro su mi nudili 80 evra za nju i na 33 obrtaja. 1948 - Poznata gramofon, pojačalo i zvučnik... All the Danger" (1958), procenjena na oko 200 Kako je ploča napravljena od polivinilske nisam hteo da je dam. Ne vredi toliko, ali taj produkcijska kuća „Columbia Records“ hiljada dolara. Inače, "The Quarrymen" su mase, teško se može polomiti, ali zbog album mnogo volim i nije na prodaju. Realno proizvela je prvu gramofonsku ploču. mnogo poznatiji po svom kasnijem imenu statičkog elektriciteta materijala od kog je vredi možda oko 30-40 evra najviše. Moja Danas se posedovanje gramofona i slušanje ploča može smatrati prestižom. Cene ploča 1951 - Snimljena je prva gramofonska ploča "The Beatles". Postoji samo jedan primerak napravljena nemoguće je u potpunosti očistiti najskuplja ploča mislim da je "Metallica" - u Beogradu, u staroj garaži Radija Beograd. ove ploče, a poseduje ga Pol Mekartni. Sledi je prašinu sa nje. Kolekcionari savetuju držanje "Kill ‘em all". To je neko englesko audiolsko jesu velike ali to opravdava stari, dobar, 1959 - Izdata prva ploča pod etiketom PGP Džon Lenon: „Double Fantasy" (1980), koja ploča u originalnom pakovanju na policama, reizdanje na 45 rpm i vredi oko 60 evra. Od prepoznatljiv i pucketajući zvuk sa vredi 150 hiljada dolara. To je ploča koju je obavezno uspravno. One se ne smeju domaćih sam skupio uglavnom sve albume gramofona. Ko se jednom navuče na slušanje RTB. Bila je to ploča Đorđa Marjanovića – Marku Čepmenu potpisao Džon Lenon opterećivati nekim predmetima, a treba „Divljih Jagoda”, „Riblje Čorbe”, „Atomskog ploča taj će ih voleti do kraja života. „Zvižduk u 8”. neposredno pre nego što je ovaj pucao u izbegavati i visoke temperature zbog Skloništa”. Imam neke albume „YU grupe” i, Diskutabilno je govoriti da li se vraćaju u 1981 - Dostignut vrhunac proizvodnje njega. Prodata je 1999. za 150 hiljada dolara, krivljenja, kao i vlagu zbog buđanja. naravno, „Kerber” i „Mama Rock”. Od stranih su modu, jer ploče nikada nisu u potpunosti gramofonskih ploča jer je prodato 1,14 a kupac je sada ponovo prodaje, i to za 600 HI-FI tehnika se uglavnom kupuje na tu albumi bendova „Led Zeppelin”, “Deep nestale sa trišta. milijardi primeraka u svetu.

#Društvo 13 Razgovarao: Velibor Petković ukoliko ostanemo na perju. Bekim je bio neko ko je okusio i jedno i drugo. Počeo je strašno, nastavio blistavo, da bi završio, ponovo, strašno. Uzrok (njegove) smrti (je bolje) ne Intervju Miloš Grozdanović, pisac iz Niša pominjati. A ona se desila upravo u trenutku dok sam radio na svom romanu i odvela me je na sasvim drugu stranu. Naslov romana identičan je naslovu lma Jovana Živanovića iz 1968. godine, u kojem Bekim igra glavnu Postmoderna, ulogu. Roman ima veoma neobičnu strukturu srpstvu verna dela iz delova. Pisac je ovde neka vrsta čudesnog Antonija Gaudija: da li je tema Niška književna scena je svojevrsni fenomen: neki veruju da je najjača u Srbiji, a drugi ginu nametnula takvu arhitekturu? I, šta je za ideju da takvo nešto uopšte ne postoji. Mudraci daju za pravo i jednima i drugima, uopšte tema ovog tvog dela? zagonetno se osmehujući poput Mona Lize. Unajmivši najveštijeg svetskog čitača sa usana Nadam se samo da neću i završiti kao Gaudi. – čije ime mora ostati tajna – organizatori Sajma knjiga u Frankfurtu dobili su spisak imena Struktura romana je svakako nesvakidašnja, koja neprekidno šapuće Đokonda. Prvo na toj listi, kojim lepotica iz Luvra započinje dan je ali i zanimljiva. Ja lično nisam čovek koji voli ime Miloša Grozdanovića. da čita romane koji imaju sled događaja koji ide linijski. To mi je nekako monotono. Zbog Tvoj prvi roman "YUGO" (objavljen 2009. Nisam razmišljao o tome da svoje romane toga i pišem dela koja se sastoje iz fragmenata godine, reizdat kao "roman o nečemu" mogu da poredim sa nekim već postojećim, ali koji se na kraju spajaju u jednu celinu. To je sa 2010. u Nišu u izdanju "Zografa") je neka bih lagao ukoliko bih ti rekao da mi nije drago jedne strane zanimljivije, a sa druge strane vrsta postmodernog "Lovca u žitu (raži)". što si „Yugo“ uporedio sa „Lovcem u raži“. čitaoca tera da stalno bude aktivan pri čitanju Sa kojim remek-delom je blizak novi Svakako godi kao kompliment, pa makar i ne i ne dozvoljava da ga monotonost ili logičan roman "Uzrok smrti..."? bio istina. Što se „Uzroka smrti...“ tiče, oni koji sled događanja otera u pasivu. Aktivnost je su ga pročitali kažu da ih podseća na „Famu o ono što pokreće svet. A to je i povezano sa biciklistima“, što mi je takođe drago, jer isti ovim delom. Tema ovog dela je otkrivanje smatram jednim od najboljih srpskih romana nečeg što je viševekovna tajna, a otkrivanje naklade i tiska iz Zagreba, oduševljava i zbunjuje. Kako si došao na ideju da u roman završna napomena pripovedača dvadesetog veka. svakako zahteva aktivnost. ubaciš dramsko delo, tu neverovatnu "južnosrbijansku ljubavnu grotesku sa pevanjem i upućena savremenicima iz Niša 2049. pucanjem" koja na humorističko-satirični način slika našu slavnu socijalističku prošlost o godine. Kako je tamo, živi li se bolje i Veoma dug naslov "Uzrok smrti ne U prologu "Uvod u drugi život" uvodiš kojoj mnogi još sanjaju kao o izgubljenom "rajskom vrtu"? drugačije nego sada? pominjati ni u crkvenim knjigama ni u čitaoca u svoju dilemu koja je zapravo Uvođenje dela u delo je još jedan način kojim sam želeo da roman načinim zanimljivijim. Mnogi Svi mi u svojim životima imamo prošlost, molitvama" dodatno je mistikovan večna - pisati ili ne pisati! A zatim, kao i koji su pročitali roman kažu da im je romansa Roćka i Julijanke jedan od najlepših delova. A i kakva sadašnjost i budućnost. Jedina je razlika u podnaslovom: "Ukronijski roman sa 44 svi drugi koji ne mogu bez čitanja i je to knjiga bez ljubavnog zapleta? (Ili što bi rekao Radovan III, dozvolite mi da citiram: „Jebeš rever tome što je nečija prošlost, u stvari nečija fusnote". Da barem načnemo misteriju - pisanja (turski pisac Orhan Pamuk smatra bez cveta“.) Ljubav, pa makar i u socijalističkom svetu, nas je održala, „njojzi“ hvala. sadašnjost, a mnogi nečiju budućnost neće šta znači to ukronijski i da li broj 44 ima da je to neka vrsta zavisnosti) doživeti. Niš je u budućnosti i dalje grad neko simboličko značenje? objašnjavaš da se knjiga morala napisati. Da ne upadnemo u zamku prepričavanja, koja bi nas vratila u mrske školske dane: kako otvorenih vrata, grad gostoprimljivih ljudi i Ukronija je alternativna istorija i predstavlja Kako je, uistinu, nastajao ovaj tekst, se u špijunskom trileru našao jedan Vilijam i koliko je ideja da je Šekspir zapravo Srbin grad dobre kuhinje. Ali je, takođe, ponovo i specičan podžanr spekulativne kcije čija je pisan u Nišu, Sarajevu i Strazburu i da li (zamena identiteta) realna, irealna, nadrealna? (Svi odlično znamo da je planeta Zemlja grad elektronike. A u budućnosti je dobro biti radnja smeštena u ktivne svetove u kojima je su ovi gradovi odredili oblik pojedinih veštačkog porekla, a da je Niš prvi grad stvoren na njoj i da je ovde kod nas i "zvezdana grad elektronike. Tako da da, živi se bolje, ali istorija krenula drugačijim tokom od onog u poglavlja svojim sopstvenim duhom? kapija", čak nekoliko njih.) ne previše drugačije. Ipak je ovo YUG(O). stvarnom svetu. U svom romanu ja stalno Pisati ili ne pisati je svakako jedna Pošto već sve to znamo ja sam u svom romanu želeo da napišem i nešto što ne znamo. A ovo igram na granici alternativne i stvarne istorije šekspirovska dilema, a Šekspir jedan od svakako nismo znali. A nećemo znati ni još koju deceniju, dok se to i zvanično ne obelodani. A onda Pre toga, jer se bliži 2013. godina, i upravo mi fusnote pomažu da se iz alterna- glavnih razloga zbog čega sam i napisao ovu će na tron Ive Andrića, kao najvećeg srpskog pisca, zasesti Vilijam Šekspir. možemo li da očekujemo u "YUGO snu" tivnog vratim u realni svet kada se učini da knjigu. Ona je nastala spontano i na njoj sam najavljenu knjigu pesama Miloša preteram sa ukronijom. Što se simbolike broja radio dve godine. U tom periodu sam neko Tvoja knjiga je svojevrsna riznica velikih misli velikih ljudi u koje si udenuo i svoje bisere. Grozdanovića "Oda Ronu Džeremiju"? 44 tiče ona je očigledna. +44 je pozivni broj za vreme provodio i u Sarajevu i u Strazburu i dok Pomaže li to pažljivom čitaocu da izoštri mudrost i bolje razume neobično putešestvije Hoće li to biti deo proslave 1700 godina Veliku Britaniju, a ona je jedan vrlo važan sam bio van Niša nisam prestajao sa pisanjem. kroz rodoslov porodice Spirić, utemeljitelja srpsko-engleskog večnog prijateljstva? Milanskog edikta i neka vrsta trijumfalne faktor u mome romanu. Možda mi je i promena okruženja pomogla da (Usuđujem se da primetim da ovaj roman objašnjava posredno i srodnost britanskog i zamene za nedolazak rimskog pape u dođem do nekih novih ideja... U svakom srpskog humora i popularnost istih TV serija na oba evropska ostrva - Srbija je, naravno, carski grad Niš? Zbog čega si roman posvetio velikom slučaju zavisnost o kojoj Pamuk govori kripto-ostrvo, maskirano u deo Balkana.) Ron Džeremi je svakako papa u svetu svoje glumcu Bekimu Fehmijuu? Da li je to zbog svakako je kod mene prisutna. Jedno bez I Srbi i Britanci su narodi sa smislom za humor. Taj humor, naravno, nije identičan, ali je svakako profesije. Tako da kalif umesto kalifa u ovom toga što smo svi mi "skupljači (tuđeg) drugog ne ide. A dilemu o pisanju i nepisanju originalan. Uticaj BBC-jevih humorističkih serija, pre svih naravno „Mućki“, koje smatram slučaju dolazi u obzir. Kada sam stvarao perja" ili zato što i ti pišeš o "blistavom i je bolje prelomiti u korist pisanja. najboljom serijom svih vremena, na mene je svakako veliki. Volim njihove šale, a britanski akcenat „YUGO“ nisam razmišljao o tome da će doći strašnom" životu? je muzika za moje uši. Zbog toga se u romanu može naići na humor koji podseća na to srpsko- vreme da se objavi ta knjiga. Ili mi je ta bliska Skupljači svi svakako jesmo. Sad, da li perja ili Uvođenje dramskog dela "Roćko i britansko večno prijateljstvo. budućnost delovala tako daleko?! U svakom bisera, to zavisi od sudbine. Blistavo je ukoliko Julijanka" izvesnog Bratimira Briana slučaju sada si me stavio na razmišljanje. se domognemo bisera, a svakako strašno Spirića u delo, uz bratsku pomoć hrvatske Jako voliš da se poigravaš odnosom prošlost - sadašnjost - budućnost, tako da je Pisati ili ne pisati...?!

14 #Knjige ukoliko ostanemo na perju. Bekim je bio neko BIOGRAFIJA: ko je okusio i jedno i drugo. Počeo je strašno, nastavio blistavo, da bi završio, ponovo, Miloš GROZDANOVIĆ je rođen u Nišu, strašno. Uzrok (njegove) smrti (je bolje) ne 1984. godine, baš na dan kada je pominjati. A ona se desila upravo u trenutku Radnički igrao neku bitnu utakmicu dok sam radio na svom romanu i odvela me je prvenstva SFR Jugoslavije, pa su doktori na sasvim drugu stranu. Naslov romana sa prozora porodilišta više obraćali identičan je naslovu lma Jovana Živanovića pažnju na to šta se dešava na Čairu, iz 1968. godine, u kojem Bekim igra glavnu nego na njegov dolazak na svet! ulogu. S obzirom na to da nema dovoljno podataka o njemu, pretpostavlja se da Roman ima veoma neobičnu strukturu je u pitanju jedna kontraverzna ličnost. dela iz delova. Pisac je ovde neka vrsta U detinjstvu je bio nizak, sitan, plav i čudesnog Antonija Gaudija: da li je tema tršav; a sada je izrazito visok, krupan, nametnula takvu arhitekturu? I, šta je smeđ i upadljivo ćelav. uopšte tema ovog tvog dela? Po obrazovanju je diplomirani pravnik, Nadam se samo da neću i završiti kao Gaudi. a po zanimanju pisac. Do sada je objavio Struktura romana je svakako nesvakidašnja, romane „Yugo“ (Zograf 2009, 2010, ali i zanimljiva. Ja lično nisam čovek koji voli 2011) i „Uzrok smrti ne pominjati, ni u da čita romane koji imaju sled događaja koji crkvenim knjigama, ni u molitvama“ ide linijski. To mi je nekako monotono. Zbog (Despotbook 2011, Grafovid 2012). Tvoj prvi roman "YUGO" (objavljen 2009. Nisam razmišljao o tome da svoje romane toga i pišem dela koja se sastoje iz fragmenata Sluša rok muziku, obožava jugosloven- godine, reizdat kao "roman o nečemu" mogu da poredim sa nekim već postojećim, ali koji se na kraju spajaju u jednu celinu. To je sa sku kinematograju i sakuplja 2010. u Nišu u izdanju "Zografa") je neka bih lagao ukoliko bih ti rekao da mi nije drago jedne strane zanimljivije, a sa druge strane razglednice. Živi, radi, stvara i vreme vrsta postmodernog "Lovca u žitu (raži)". što si „Yugo“ uporedio sa „Lovcem u raži“. čitaoca tera da stalno bude aktivan pri čitanju provodi u Nišu. Poslednja poznata Sa kojim remek-delom je blizak novi Svakako godi kao kompliment, pa makar i ne i ne dozvoljava da ga monotonost ili logičan adresa je [email protected] roman "Uzrok smrti..."? bio istina. Što se „Uzroka smrti...“ tiče, oni koji sled događanja otera u pasivu. Aktivnost je su ga pročitali kažu da ih podseća na „Famu o ono što pokreće svet. A to je i povezano sa (Ostatak beleške je nevidljiv zbog vlage...) biciklistima“, što mi je takođe drago, jer isti ovim delom. Tema ovog dela je otkrivanje smatram jednim od najboljih srpskih romana nečeg što je viševekovna tajna, a otkrivanje naklade i tiska iz Zagreba, oduševljava i zbunjuje. Kako si došao na ideju da u roman završna napomena pripovedača dvadesetog veka. svakako zahteva aktivnost. ubaciš dramsko delo, tu neverovatnu "južnosrbijansku ljubavnu grotesku sa pevanjem i upućena savremenicima iz Niša 2049. pucanjem" koja na humorističko-satirični način slika našu slavnu socijalističku prošlost o godine. Kako je tamo, živi li se bolje i Veoma dug naslov "Uzrok smrti ne U prologu "Uvod u drugi život" uvodiš kojoj mnogi još sanjaju kao o izgubljenom "rajskom vrtu"? drugačije nego sada? pominjati ni u crkvenim knjigama ni u čitaoca u svoju dilemu koja je zapravo Uvođenje dela u delo je još jedan način kojim sam želeo da roman načinim zanimljivijim. Mnogi Svi mi u svojim životima imamo prošlost, molitvama" dodatno je mistikovan večna - pisati ili ne pisati! A zatim, kao i koji su pročitali roman kažu da im je romansa Roćka i Julijanke jedan od najlepših delova. A i kakva sadašnjost i budućnost. Jedina je razlika u podnaslovom: "Ukronijski roman sa 44 svi drugi koji ne mogu bez čitanja i je to knjiga bez ljubavnog zapleta? (Ili što bi rekao Radovan III, dozvolite mi da citiram: „Jebeš rever tome što je nečija prošlost, u stvari nečija fusnote". Da barem načnemo misteriju - pisanja (turski pisac Orhan Pamuk smatra bez cveta“.) Ljubav, pa makar i u socijalističkom svetu, nas je održala, „njojzi“ hvala. sadašnjost, a mnogi nečiju budućnost neće šta znači to ukronijski i da li broj 44 ima da je to neka vrsta zavisnosti) doživeti. Niš je u budućnosti i dalje grad neko simboličko značenje? objašnjavaš da se knjiga morala napisati. Da ne upadnemo u zamku prepričavanja, koja bi nas vratila u mrske školske dane: kako otvorenih vrata, grad gostoprimljivih ljudi i Ukronija je alternativna istorija i predstavlja Kako je, uistinu, nastajao ovaj tekst, se u špijunskom trileru našao jedan Vilijam i koliko je ideja da je Šekspir zapravo Srbin grad dobre kuhinje. Ali je, takođe, ponovo i specičan podžanr spekulativne kcije čija je pisan u Nišu, Sarajevu i Strazburu i da li (zamena identiteta) realna, irealna, nadrealna? (Svi odlično znamo da je planeta Zemlja grad elektronike. A u budućnosti je dobro biti radnja smeštena u ktivne svetove u kojima je su ovi gradovi odredili oblik pojedinih veštačkog porekla, a da je Niš prvi grad stvoren na njoj i da je ovde kod nas i "zvezdana grad elektronike. Tako da da, živi se bolje, ali istorija krenula drugačijim tokom od onog u poglavlja svojim sopstvenim duhom? kapija", čak nekoliko njih.) ne previše drugačije. Ipak je ovo YUG(O). stvarnom svetu. U svom romanu ja stalno Pisati ili ne pisati je svakako jedna Pošto već sve to znamo ja sam u svom romanu želeo da napišem i nešto što ne znamo. A ovo igram na granici alternativne i stvarne istorije šekspirovska dilema, a Šekspir jedan od svakako nismo znali. A nećemo znati ni još koju deceniju, dok se to i zvanično ne obelodani. A onda Pre toga, jer se bliži 2013. godina, i upravo mi fusnote pomažu da se iz alterna- glavnih razloga zbog čega sam i napisao ovu će na tron Ive Andrića, kao najvećeg srpskog pisca, zasesti Vilijam Šekspir. možemo li da očekujemo u "YUGO snu" tivnog vratim u realni svet kada se učini da knjigu. Ona je nastala spontano i na njoj sam najavljenu knjigu pesama Miloša preteram sa ukronijom. Što se simbolike broja radio dve godine. U tom periodu sam neko Tvoja knjiga je svojevrsna riznica velikih misli velikih ljudi u koje si udenuo i svoje bisere. Grozdanovića "Oda Ronu Džeremiju"? 44 tiče ona je očigledna. +44 je pozivni broj za vreme provodio i u Sarajevu i u Strazburu i dok Pomaže li to pažljivom čitaocu da izoštri mudrost i bolje razume neobično putešestvije Hoće li to biti deo proslave 1700 godina Veliku Britaniju, a ona je jedan vrlo važan sam bio van Niša nisam prestajao sa pisanjem. kroz rodoslov porodice Spirić, utemeljitelja srpsko-engleskog večnog prijateljstva? Milanskog edikta i neka vrsta trijumfalne faktor u mome romanu. Možda mi je i promena okruženja pomogla da (Usuđujem se da primetim da ovaj roman objašnjava posredno i srodnost britanskog i zamene za nedolazak rimskog pape u dođem do nekih novih ideja... U svakom srpskog humora i popularnost istih TV serija na oba evropska ostrva - Srbija je, naravno, carski grad Niš? Zbog čega si roman posvetio velikom slučaju zavisnost o kojoj Pamuk govori kripto-ostrvo, maskirano u deo Balkana.) Ron Džeremi je svakako papa u svetu svoje glumcu Bekimu Fehmijuu? Da li je to zbog svakako je kod mene prisutna. Jedno bez I Srbi i Britanci su narodi sa smislom za humor. Taj humor, naravno, nije identičan, ali je svakako profesije. Tako da kalif umesto kalifa u ovom toga što smo svi mi "skupljači (tuđeg) drugog ne ide. A dilemu o pisanju i nepisanju originalan. Uticaj BBC-jevih humorističkih serija, pre svih naravno „Mućki“, koje smatram slučaju dolazi u obzir. Kada sam stvarao perja" ili zato što i ti pišeš o "blistavom i je bolje prelomiti u korist pisanja. najboljom serijom svih vremena, na mene je svakako veliki. Volim njihove šale, a britanski akcenat „YUGO“ nisam razmišljao o tome da će doći strašnom" životu? je muzika za moje uši. Zbog toga se u romanu može naići na humor koji podseća na to srpsko- vreme da se objavi ta knjiga. Ili mi je ta bliska Skupljači svi svakako jesmo. Sad, da li perja ili Uvođenje dramskog dela "Roćko i britansko večno prijateljstvo. budućnost delovala tako daleko?! U svakom bisera, to zavisi od sudbine. Blistavo je ukoliko Julijanka" izvesnog Bratimira Briana slučaju sada si me stavio na razmišljanje. se domognemo bisera, a svakako strašno Spirića u delo, uz bratsku pomoć hrvatske Jako voliš da se poigravaš odnosom prošlost - sadašnjost - budućnost, tako da je Pisati ili ne pisati...?!

#Knjige 15 Razgovarala: Aleksandra Gojković džemom”)… Ljubav je fasada (“tvoja vrata, jedna pročitana knjiga je katanac manje... I treba pobediti strah svakog pisca, pokazati ruševina je veća i lepša od moje”)… Ljubav je strancu stranice svoje unutrašnjosti... licenca (“otvoriti fotokopirnicu za ukradene Posle sam saznao i za ediciju “Tragači” Zorana Ćirića, koja je izbacivala po deset naslova godišnje, i rezultate sa EKG-a”)… Ljubav je požuda, za koju sam konkurisao 2011… Grad je odobrio sredstva i ja sam po prvi put gledao izlazak a ne Intervju: Goran Živković Gorki, požuda je bolest, a usne su pune placeba! zalazak sunca u Nišu… dobitnik Brankove nagrade Pre ove zbirke napisao si još četiri koje Iza sebe imaš bogato iskustvo javnog čitanja poezije, dobio si i nagradu za najboljeg slem nikada nisu objavljene. Šta je presudilo pesnika. Koji su „trikovi“ da se osvoji publika? da ova ugleda svetlost dana? Ako nikog nisi doveo da glasa za tebe, ako nisi spavao dva dana i dve noći, i putovao si 500 Lajkovi napadaju brže Prvo sakupiš dovoljno reči da ispišeš ceo kilometara, veruj mi, nećeš imati nikakvih problema da izuješ svoje cipele bez tabana, svoju Brankov most… I onda se kupaš u mraku košulju bez ramena i prazne džepove bez pantalona... pogasiš svetla, i naručiš svima po jedan ispod, i kroz rupe od bombi na betonu, Molotovljev sa limunom i ledom na račun kuće (čisto da publika ostane bez odeće jer nemoguće je od hiperinflacije ugledaš crvenu suknju koja šeta svog imati tremu pred golim ljudima)... To mi je prvi put pomoglo prilikom nastupa pred punom salom crno-belog haskija… I pre nego se popneš, u Rex-u na 19. Pesničenju... Tada je „Futurami“ i „Starim kineskim poslovicama“ koje sam izgovarao Mladi niški pesnik Goran Živković Gorki (1984) počeo je kao i većina onih koji su rešili da uđu predizborna tišina ga sruši iz trećeg pokušaja, skandiralo oko 200 ljudi... U Paraćinu usred pesme „Prodavnica za HD lajkovanje“, koju sam u svet poezije - objavljujući u književnim časopisima, a potom je, zajedno sa pesnikom i onda pobegneš iz glavnog grada u manji, i posvetio svim mrtvim ljudima koji imaju nalog na fejsbuku, uperio sam prstom u devojku koja je Miljanom Milanovićem, osnovao neformalni pesnički pokret “Tortu kroz prozor” koji se sačekaš da vatrogasci odu iz iznajmljenog bila jako zanimljivo obučena da izađe i pročita svoje stihove uz bluz Jovana Veljkovića i otkačenog zalaže za čitanje poezije na javnim mestima i u ustanovama gde ne postoje mikrofoni, stana koji je dva sata pre toga izgoreo, i bubnjara Zeke... U Niškom zatvoru su nam aplaudirali ljudi osuđeni na doživotnu, a neki Fejsbuk i police za knjige. Nastupali su na više mesta (zajedno sa pesnicima okupljenim oko napraviš tapete od preostalih reči i osetiš zatvorenici su posle stali do nas i čitali nam svoju ljubavnu poeziju... E, to je bilo fenomenalno! književnog kluba Studentskog kulturnog centra “Tekstura”), uključujući autobus “Niš strašnu glad.. I onda uzmeš neku fasciklu i ekspresa” i niški zatvor. Za svoju prvu zbirku pesama „Spalipačitaj“ (podnaslov: odeš u restoran železničke stanice i naručiš Čija poezija ti je bitna? „51.uputstvo za gašenje požara“), objavljenu u izdanju Niškog kulturnog centra, dobio je svoju omiljenu biograju i kreneš da gutaš Poezija iz “Love is a dog from hell”… bitnici, antologija američkog andergraunda “Fuck You”… Brankovu nagradu. Na prošlogodišnjem Međunarodnom književnom festivalu u Novom zareze i upitnike i pošto nemaš novca da platiš ljubavna pisma Alena Boskea, francuski nadrealisti… Bojan Ilić Bokerini (zbog njegovog „Hip-hop Sadu osvojio je prvu nagradu publike i nagradu žirija za najboljeg slem pesnika Srbije. to što si pojeo, odeš u WC i zapušiš šolju stalkera“ nisam postio, i batalio sam da čitam rimu, nikšićko na recku u četri ujutru ispred Dajući intervju za „Pressing“ pesnik je želeo da kreira atmosferu performansa, pa odgovore ostacima hrane i skineš ogledalo i odneseš ga Lutkarskog uzimao)... Goran Karanović iz Mostara i sjajna zbirka „Udarnike strijeljaju“... poezija koji slede treba čitati kao nastavak njegove poezije. Ako niste dovoljno koncentrisani, na dno reke i gledaš gde su pilule etanolola i benda Popečitelji... poezija Elvisa i Džimija Pejdža... Tim Cumming iz Londona i zbirka “The možda je bolje da čitanje odložite za neki drugi put. enalaprila koje nisi iskoristio, i uzmeš to Rapture”- samo su neke od stvari na mojoj električnoj stolici za ljuljanje pred san… ogledalo i nosiš u hotel gde treba da Koliko dugo je nastajala knjiga nereda ponaša u skladu sa ugledom koji ova prespavaš i zameniš ga onim koji je bio Zašto nisi fan stihova na društvenim mrežama? „Spalipačitaj“? knjiga ima u biblioteci zatvora! prekriven crnim karminom i mrljama Zato što lajkovi napadaju brže od hiperinacije... Koliko je trebalo jednom mladom beskućniku, Ako smo goli i glasni kao buldožeri, šta može Ždrepčeve krvi… I ujutru kada si ustao, i kada Staviš neki svoj haiku ispod linka pesme koju je postavila cura, koja ti je simpatična a nikako da je Baš suprotno… sada mogu za džabe da predsedniku kućnog saveta, da ubedi stanare da nas pokrene na deponiji od 13 tona nisi imao da platiš spavanje, morao si da sretneš u gradu, ne može, zaključano... štampam svoje “nesakrivajludilo” plakate po kako samo njihova mišja rupa nema interfon neobjavljenog testamenta…? Može jedan ostaviš nešto u zalog, da bi ti vratili ličnu Hajde bre vadite papire iz foldera... Gore, na bini, dok ubrizgavaš u mikrofon i krvariš kroz pojačala, celom regionu… Balkoni su srušeni, oblaci su na ulazu, i da svakojaki “goli i glasni prosečan ulični čovek/bilbord, izgubljen u kartu… to što je ostalo na recepciji, sada je i u možeš da toneš između redova i menjaš grimase na njihovim licima... A kada me čitaš preko prizemlja, litice su snovi na betonu (“zbog podstanari kvare njihove spore liftove teškim svom ogledalu, koji nikako da pocepa zaštitno knjižari… monitora, kako da vidim taj sjaj i gađenje koje sedi ili stoji na praznim stolicama... Smajli je prvi kojih autostoperi navijaju budilnike da pisaćim mašinama koje crtaju lice sa korica svoje knjige, dok mu drugi crtaju napustio događaj, da uhvati poslednji bus za večerašnji chat... spavaju duže po kiši…”) Sada pa nadalje uznemiravajuće grate i suze ispod satelitskih grate preko datuma zdravstvene knjižice… Koliko je bilo teško naći izdavača za prvu nema sredine, ili sam gore na krovu stadiona antena koje ne čuju monologe iz “Srećnih Ljubav je glad (“dva bela goluba u kutiji za knjigu? Brankova nagrada je prilično laskavo priznanje. Da li si osećaš neku vrstu obaveze posle Vardar, i probam providne pidžame anđela, ili ljudi”, i slepi miševi koji nemaju gde da cipele, mrvice crne strele u tegli sa Prvo pronađeš grad u kome živi bluz koji je nje? sam ispod trotoara i šijem krila od cementa… napune mobilne telefone da zvone melodi- srušio tornado... i među počupanim žicama ono što najbolje znam da radim… jom drugog Dnevnika…” nađeš Miljana Milanovića koji ti da prvu Svi ti pauci u bademantilu su posle pomoć, odveze do gradske bolnice i pokaže U tvoje ljubavi spadala je i fotograja, višegodišnje tolerancije odlučili da poeziju prstom preko puta na Niški kulturni centar ali... treba pokupiti kao srču sa mračnih balkona, (2007. tu je bilo uredništvo „Gradine“)... i kaže Ali previše je sniženja digitalnih aparata, sa izbrisati kao glasove sa Evrovizije, i zaboraviti da ćeš sam morati da pređeš ulicu dok je što većim brojem piksela… Previše klanova kao požarne stepenice u poplavljenom crveno na semaforu... i onda kucaš i kucaš... na sajtu fotonish.org (gde i dalje imam podrumu… I nakon četiri godine sakupljanja („I otvoriš veliki kofer koji tone ispod nalog, pa izvoli ukucaj gorky i pogledaj potpisa, skupština mi je odobrila 51. uputstvo Pančevačkog mosta...i izađeš u obliku krugova skladište za izgorele negative)… Imao sam u za gašenje požara (i besplatnu večeru za dve spaljenih stihova iz usana da zatvoriš oči glavi jako dobre koncepte i modele i osobe u zaglavljenom liftu)… ako prestanem drugome.“) Tu gde su sedeli Sigma,Verica scenograju, ali je sve to stalo na mom da radim, to što radim… Novakov, Milena Mišić... tu su moji prvi poslednjem projektu “Ovde nema zlatnog objavljeni stihovi (koje je glavni i odgovorni preseka”… A i oči su se napunile sepijom i Pesme su takve da čitalac odmah ukapira slučajno polio pivom i pikavcima i objavio sa mozak je tražio neki drugi ventil… da iza njih stoje jaka osećanja... Šta te četiri neispravljene greške). Dobio sam na više pokreće u pesničkom smislu - poklon i nekoliko primeraka „Gradine“ i deset Šta posle završetka Ekonomskog pozitivne ili negativne emocije? odličnih zbirki koje su mi rekle da budem fakulteta? Kancelarija ili neka slobodna Književno veče zabranjuje polivanje strpljiv... da imam talenta koji je tek trebalo profesija? benzinom (“Stražari čuvaju stihove u samici, da eksplodira par godina kasnije (stihovi Posle diplome, sto hiljada platnih kartica kao nestrpljive kao aparat za gašenje požara”)… „Tortu kroz prozor“ duvaju svećice na mom 26. besplatan antidepresiv svima koji prežive Ja sam na početku predgovora odmah rođendanu)... probni rad… Ostaću tamo gde najbolje upozorio čitaoca da se prilikom organizovanja Krenulo je da curi kroz špijunku tih gvozdenih čuvaju moje ostatke… 16 #Knjige džemom”)… Ljubav je fasada (“tvoja vrata, jedna pročitana knjiga je katanac manje... I treba pobediti strah svakog pisca, pokazati Šta je najluđa stvar koju si uradio tokom ruševina je veća i lepša od moje”)… Ljubav je strancu stranice svoje unutrašnjosti... pesničkog performansa? licenca (“otvoriti fotokopirnicu za ukradene Posle sam saznao i za ediciju “Tragači” Zorana Ćirića, koja je izbacivala po deset naslova godišnje, i U junu ove godine, u dvorištu Banovine, kada rezultate sa EKG-a”)… Ljubav je požuda, za koju sam konkurisao 2011… Grad je odobrio sredstva i ja sam po prvi put gledao izlazak a ne je bilo veče otvorenog mikrofona, Jovan i ja požuda je bolest, a usne su pune placeba! zalazak sunca u Nišu… smo čitali istovremeno različite stihove uz pratnju klavijaturiste benda Jazzbooka, koji je Pre ove zbirke napisao si još četiri koje Iza sebe imaš bogato iskustvo javnog čitanja poezije, dobio si i nagradu za najboljeg slem bacao tonove kao iz Hičkokovog “Psiha”… nikada nisu objavljene. Šta je presudilo pesnika. Koji su „trikovi“ da se osvoji publika? Okrenuo sam leđa publici i projektoru, i crna da ova ugleda svetlost dana? Ako nikog nisi doveo da glasa za tebe, ako nisi spavao dva dana i dve noći, i putovao si 500 košulja je postala platno po kome su išli Prvo sakupiš dovoljno reči da ispišeš ceo kilometara, veruj mi, nećeš imati nikakvih problema da izuješ svoje cipele bez tabana, svoju crno-beli izgužvani holivudski poljupci iz Brankov most… I onda se kupaš u mraku košulju bez ramena i prazne džepove bez pantalona... pogasiš svetla, i naručiš svima po jedan 40-ih… ludilo! ispod, i kroz rupe od bombi na betonu, Molotovljev sa limunom i ledom na račun kuće (čisto da publika ostane bez odeće jer nemoguće je U Zmajevu aprila, na “Underground poet ugledaš crvenu suknju koja šeta svog imati tremu pred golim ljudima)... To mi je prvi put pomoglo prilikom nastupa pred punom salom festu”, obraćao sam se publici u svečanoj sali crno-belog haskija… I pre nego se popneš, u Rex-u na 19. Pesničenju... Tada je „Futurami“ i „Starim kineskim poslovicama“ koje sam izgovarao neke osnovne škole rečima iz moje pesme predizborna tišina ga sruši iz trećeg pokušaja, skandiralo oko 200 ljudi... U Paraćinu usred pesme „Prodavnica za HD lajkovanje“, koju sam “Ženu koju volim izazivam na dvoboj, ti i onda pobegneš iz glavnog grada u manji, i posvetio svim mrtvim ljudima koji imaju nalog na fejsbuku, uperio sam prstom u devojku koja je potegni oba pištolja - meni ne treba ni sačekaš da vatrogasci odu iz iznajmljenog bila jako zanimljivo obučena da izađe i pročita svoje stihove uz bluz Jovana Veljkovića i otkačenog jedan”… Zavladao je petominutni muk! stana koji je dva sata pre toga izgoreo, i bubnjara Zeke... U Niškom zatvoru su nam aplaudirali ljudi osuđeni na doživotnu, a neki Sredinom januara, na drugom „Pesnilu“ u napraviš tapete od preostalih reči i osetiš zatvorenici su posle stali do nas i čitali nam svoju ljubavnu poeziju... E, to je bilo fenomenalno! Skoplju, rekao sam toncu da ugasi svetlo u strašnu glad.. I onda uzmeš neku fasciklu i celoj sali Doma omladine, popeo se na binu, odeš u restoran železničke stanice i naručiš Čija poezija ti je bitna? uzeo od Ivana Šopova bežični mikrofon i trčao svoju omiljenu biograju i kreneš da gutaš Poezija iz “Love is a dog from hell”… bitnici, antologija američkog andergraunda “Fuck You”… kao lud u totalnom mraku, bacao psihoslaj- zareze i upitnike i pošto nemaš novca da platiš ljubavna pisma Alena Boskea, francuski nadrealisti… Bojan Ilić Bokerini (zbog njegovog „Hip-hop dove i crtao publici suze. Izgovarao sam to što si pojeo, odeš u WC i zapušiš šolju stalkera“ nisam postio, i batalio sam da čitam rimu, nikšićko na recku u četri ujutru ispred stihove „Da li neko želi da menjamo oči, ostacima hrane i skineš ogledalo i odneseš ga Lutkarskog uzimao)... Goran Karanović iz Mostara i sjajna zbirka „Udarnike strijeljaju“... poezija anestezija ne deluje sredom uveče, Kiro na dno reke i gledaš gde su pilule etanolola i benda Popečitelji... poezija Elvisa i Džimija Pejdža... Tim Cumming iz Londona i zbirka “The Gligorov je preminuo, a mene u hotelu čekaju enalaprila koje nisi iskoristio, i uzmeš to Rapture”- samo su neke od stvari na mojoj električnoj stolici za ljuljanje pred san… crni pampuri u praznom hodniku, za večeru ogledalo i nosiš u hotel gde treba da latice od kamena pod jezik...“ Koliko dugo je nastajala knjiga nereda ponaša u skladu sa ugledom koji ova prespavaš i zameniš ga onim koji je bio Zašto nisi fan stihova na društvenim mrežama? „Spalipačitaj“? knjiga ima u biblioteci zatvora! prekriven crnim karminom i mrljama Zato što lajkovi napadaju brže od hiperinacije... Koliko je trebalo jednom mladom beskućniku, Ako smo goli i glasni kao buldožeri, šta može Ždrepčeve krvi… I ujutru kada si ustao, i kada Staviš neki svoj haiku ispod linka pesme koju je postavila cura, koja ti je simpatična a nikako da je Baš suprotno… sada mogu za džabe da predsedniku kućnog saveta, da ubedi stanare da nas pokrene na deponiji od 13 tona nisi imao da platiš spavanje, morao si da sretneš u gradu, ne može, zaključano... štampam svoje “nesakrivajludilo” plakate po kako samo njihova mišja rupa nema interfon neobjavljenog testamenta…? Može jedan ostaviš nešto u zalog, da bi ti vratili ličnu Hajde bre vadite papire iz foldera... Gore, na bini, dok ubrizgavaš u mikrofon i krvariš kroz pojačala, celom regionu… Balkoni su srušeni, oblaci su na ulazu, i da svakojaki “goli i glasni prosečan ulični čovek/bilbord, izgubljen u kartu… to što je ostalo na recepciji, sada je i u možeš da toneš između redova i menjaš grimase na njihovim licima... A kada me čitaš preko prizemlja, litice su snovi na betonu (“zbog podstanari kvare njihove spore liftove teškim svom ogledalu, koji nikako da pocepa zaštitno knjižari… monitora, kako da vidim taj sjaj i gađenje koje sedi ili stoji na praznim stolicama... Smajli je prvi kojih autostoperi navijaju budilnike da pisaćim mašinama koje crtaju lice sa korica svoje knjige, dok mu drugi crtaju napustio događaj, da uhvati poslednji bus za večerašnji chat... spavaju duže po kiši…”) Sada pa nadalje uznemiravajuće grate i suze ispod satelitskih grate preko datuma zdravstvene knjižice… Koliko je bilo teško naći izdavača za prvu nema sredine, ili sam gore na krovu stadiona antena koje ne čuju monologe iz “Srećnih Ljubav je glad (“dva bela goluba u kutiji za knjigu? Brankova nagrada je prilično laskavo priznanje. Da li si osećaš neku vrstu obaveze posle Vardar, i probam providne pidžame anđela, ili ljudi”, i slepi miševi koji nemaju gde da cipele, mrvice crne strele u tegli sa Prvo pronađeš grad u kome živi bluz koji je nje? sam ispod trotoara i šijem krila od cementa… napune mobilne telefone da zvone melodi- srušio tornado... i među počupanim žicama ono što najbolje znam da radim… jom drugog Dnevnika…” nađeš Miljana Milanovića koji ti da prvu Svi ti pauci u bademantilu su posle pomoć, odveze do gradske bolnice i pokaže U tvoje ljubavi spadala je i fotograja, višegodišnje tolerancije odlučili da poeziju prstom preko puta na Niški kulturni centar ali... treba pokupiti kao srču sa mračnih balkona, (2007. tu je bilo uredništvo „Gradine“)... i kaže Ali previše je sniženja digitalnih aparata, sa izbrisati kao glasove sa Evrovizije, i zaboraviti da ćeš sam morati da pređeš ulicu dok je što većim brojem piksela… Previše klanova kao požarne stepenice u poplavljenom crveno na semaforu... i onda kucaš i kucaš... na sajtu fotonish.org (gde i dalje imam podrumu… I nakon četiri godine sakupljanja („I otvoriš veliki kofer koji tone ispod nalog, pa izvoli ukucaj gorky i pogledaj potpisa, skupština mi je odobrila 51. uputstvo Pančevačkog mosta...i izađeš u obliku krugova skladište za izgorele negative)… Imao sam u za gašenje požara (i besplatnu večeru za dve spaljenih stihova iz usana da zatvoriš oči glavi jako dobre koncepte i modele i osobe u zaglavljenom liftu)… ako prestanem drugome.“) Tu gde su sedeli Sigma,Verica scenograju, ali je sve to stalo na mom da radim, to što radim… Novakov, Milena Mišić... tu su moji prvi poslednjem projektu “Ovde nema zlatnog objavljeni stihovi (koje je glavni i odgovorni preseka”… A i oči su se napunile sepijom i Pesme su takve da čitalac odmah ukapira slučajno polio pivom i pikavcima i objavio sa mozak je tražio neki drugi ventil… da iza njih stoje jaka osećanja... Šta te četiri neispravljene greške). Dobio sam na više pokreće u pesničkom smislu - poklon i nekoliko primeraka „Gradine“ i deset Šta posle završetka Ekonomskog pozitivne ili negativne emocije? odličnih zbirki koje su mi rekle da budem fakulteta? Kancelarija ili neka slobodna Književno veče zabranjuje polivanje strpljiv... da imam talenta koji je tek trebalo profesija? benzinom (“Stražari čuvaju stihove u samici, da eksplodira par godina kasnije (stihovi Posle diplome, sto hiljada platnih kartica kao nestrpljive kao aparat za gašenje požara”)… „Tortu kroz prozor“ duvaju svećice na mom 26. besplatan antidepresiv svima koji prežive Ja sam na početku predgovora odmah rođendanu)... probni rad… Ostaću tamo gde najbolje upozorio čitaoca da se prilikom organizovanja Krenulo je da curi kroz špijunku tih gvozdenih čuvaju moje ostatke… #Knjige 17 Razgovarao: Branislav Bane Janković Dejan Stojiljković i Vi (Branislav Janković) ste u otkrivam sve detalje, ali mogu samo da kažem Mogu. Ima puno svetlih primera, ali ne i „Laguni“, a moj novi roman će izaći u izdanju da će u njemu na raznorazne načine dovoljno. Izdavači u Srbiji nemaju dovoljno beogradske izdavačke kuće „Portalibris“, koja učestvovati moji dobri prijatelji Marko hrabrosti da ulože u mlade već se odlučuju za je izdavač trilogije „Kosingas“ mog kolege Jovanović Marconiero, Dragan Žika Stojanović, komercijalnije, proverene snage. Mada, nisu Intervju: Miloš Petković Aleksandra Tešića. To nije ništa novo, uvek su možda i Gale Kerber, čiji sam veliki fan. Biće samo oni krivi. Sami pisci, po meni, dosta interesantne i čudne priče dolazile upravo iz sniman na nekoliko lokacija u Nišu i okolini, i greše u izboru izdavača, hrle u velike mog rodnog Niša. verujem da će biti veliki magnet koji će pažnju izdavačke kuće gde se izgube u masi jer nema čitalaca usmeriti ka samom romanu. Takođe, dovoljno marketinškog prostora za njih. Ja Možeš li nam otkriti bar deo fabule Milan Maksimović Maksa, predsednik sam verujem, dobro prošao na tom polju, „Perunovog Hroničara“? udruženja „SF-Serbia“ uradiće ocijelni sajt trilogija je prodata u više od 3.500 primeraka, Fantastika Sve počinje kada mladi, nearmisani pisac knjige. Biće tu još događaja vezanih za izlazi mi četvrti roman, veoma sam zastupljen dobije poziv misterioznog gospodina promocije, ali neka nešto ostane kao u medijima, na nekoliko sajmova sam bio je samo za odabrane „Akademika“ da napiše roman po njegovoj iznenađenje. najprodavaniji posle Žarka Lauševića... priči. On misli da upravo to i rad, ne sluteći da Prezadovoljan sam jer je ovo nadmašilo sva Mali je broj domaćih pisaca fantastike, uvek će biti više onih koji pišu istorijske, na taj način Akademik na njega prenosi Sjajno. Miloše, mlad si autor. Možemo li se moja očekivanja. Imam motiva na pretek da kriminalističke, ljubavne ili romane bazirane na istinitim događajima. Takozvani „kritičari“ zaveštanje drevnog reda Perunovih Hroničara nadati tvom izlasku iz žanra, možda već nastavim da radim, napredujem i preko svojih ne trpe fantastiku, ne razumeju je jer su zaglibili na Dostojevskom i Selimoviću, i to debelo, čiji je poslednji živi član. Legenda govori o sa sledećim romanom? Kakvi su ti dalji romana komuniciram sa publikom. ali publika je ta koja je važna. bogovima Vaseljene, i zaveri zle boginje planovi? Morane koja je bogu zime Stribogu rodila To će se denitivno desiti. Počeo sam laganim Za kraj, neka preporuka našim sina, kopile Mrazla Mećavnika. Nakon što je tempom da radim na novom rukopisu koji čitaocima... Mećavnik zagospodario zemljama drevne nema dodirnih tačaka sa epskom fantastikom. Ovako, preporučio bih tri knjige koje su na Sorabie i okovao brda i doline snegom i Želim da sebi, ali i čitaocima, poklonim jedan mene ostavile jak utisak i bilo mi je žao kada ledom, u plemenu Divljana rađa se Izabrani, roman koji će objediniti sve omiljene sam završio sa njihovim čitanjem. Prva je „Pod ratnik drevnog Perunovog proročanstva. Oko književne likove moje generacije. Kada bih Kupolom“, najnovija knjiga Stivena Kinga. njega se šesnaest godina kasnije okuplja pravio poređenje sa nekim lmom to bi bila Mislim da je vrlo poučna za ljude našeg nekoliko sjajnih likova koju mu pomažu da se „Liga Izuzetnih Džentlmena“, samo sa manje mentaliteta, ko je pročita shvatiće zašto to dokopa Plamenca, mača kojeg su pod akcije a više mistike. Verujem da je takvo delo kažem. Neka druga bude „Berkut“ Džozefa planinom Rudnik patulj-kovači iskovali stepenik više u mojoj karijeri. Kad smo već kod Hejvuda. U pitanju je sjajan ratni roman o Perunu Gromovniku u čast. Samo tim mačem toga, drago mi je da sam krenuo stepenicama drugom svetskom ratu, Hitleru, Staljinu... ratnik sa belegom zvezde Severnjače na a ne liftom (smeh). Uživao sam u svakoj rečenici. Treća preporuka obrazu može poraziti strašnog tiranina. odnosi se na Nila Gejmena i njegovu „Priču o Trudio sam se da u priči oživim neka drevna Misliš li da mladi srpski pisci mogu da se groblju“. U pitanju je dečiji horor-roman, ali mesta, mitske lokalitete, dam prostor bićima izbore za zapaženo mesto na književnoj ga preporučujem svima jer je sjajan, baš kao i Miloše, po prvi put si u Pressingu. Posle zaslužuje, vrlo je komercijalna i publika je iz verovanja naših predaka, običajima itd. sceni? Jesi li zadovoljan svojim statusom? njegov autor. velikog uspeha sa trilogijom epske „traži“. Nadam se da ću zadovoljiti ukus većine fantastike „Vukovi Sudbine“ koja je čitalaca. doživela tri izdanja i snimanja sjajnog Da li smatraš da će fantastika u reklamnog trejlera najavio si novi roman. budućnosti biti vodeći žanr na našim Da li pisci, pa i ti među njima, preko ovih Možeš li nam u kratkim crtama reći nešto prostorima? romana donekle kreirate novu istoriju više o tome? Teško pitanje. Ako gledamo iz ugla da su Srba? Pre svega, pozdrav svim čitaocima Pressinga. generacije naših roditelja čitale Remarka, Ne bih to tako rekao. Pisci su deca zarobljena u Ako sve bude išlo po planu, moj novi roman Balzaka i Kronina, a danas klinci „gutaju“ telima odraslih ljudi. Zato se i igraju sa koji nosi naziv „Perunov hroničar“ izaći će Gospodara, Hari Potera i Igru prestola, onda istorijom, mitologijom, likovima... To rade jer neposredno pred Beogradski sajam knjiga. fantastika nije budućnost već sadašnjost. se na taj način zabavljaju, a što je još važnije, Dugo sam radio na ovom rukopisu, potrošio Međutim, mali je broj domaćih pisaca zabavljaju svoju publiku. U moru romana dosta vremena na istraživački deo jer se građa fantastike, uvek će biti više onih koji pišu tabloidnih pisaca svaki ovakav roman dođe romana dosta oslanja na našu, slovensku istorijske, kriminalističke, ljubavne ili romane kao osveženje i beg u „nestvarno“, jer svi mitologiju. Ipak, ne bih ga svrstao u istorijski bazirane na istinitim događajima. Takozvani znamo koliko nam je svakodnevica difuzna i već u roman epske fantastike. „kritičari“ ne trpe fantastiku, ne razumeju je prljava. Klinci zavole da čitaju upravo uz jer su zaglibili na Dostojevskom i Selimoviću, i ovakve knjige a oni stariji se vraćaju u Dakle, samo si donekle „pobegao“ od to debelo, ali publika je ta koja je važna. Neko detinjstvo, probude Petra Pana u sebi. To je žanra. Šta misliš da je razlog pojavljivanja je rekao: „Stvarnosna proza je za svakoga, a lepa stvar. Ja to tako vidim. sve većeg broja romana koji imaju veze sa fantastika samo za odabrane“. Lepa našom mitologijom? budućnost u Srbiji joj je zagarantovana, što Hoće li kod „Perunovog Hroničara“, kao i Naša mitologija je vrlo inspirativna, bogata i me raduje. kod „Vukova Sudbine“ biti pratećeg nedovoljno istražena. Klinci znaju sve o grčkoj sadržaja, nekih novina? mitologiji, Zevsu, Heraklu... a o našoj „Niški talas pisaca“ ima nekoliko autora Naravno. Danas je vreme reklama koje su i u mitologiji znaju malo ili ništa. Verujem da se koji su preko svojih romana dotakli ovu knjiženosti neizbežne. Naravno, ne želim da se kod naših pisaca rodila ideja da slovenskoj temu. Misliš li da su ti autori u neku ruku moj roman poklanja uz neki prašak (smeh). mitologiji daju malo više prostora u predvodnici ovog žanra u Srbiji? Biće snimljen reklamni trejler za moj novi savremenoj srpskoj književnosti. Ona to Svakako. To potvrđuju tiraži njihovih romana. roman, još ozbiljniji od prethodnog. Ne bih da 18 #Knjige Dejan Stojiljković i Vi (Branislav Janković) ste u otkrivam sve detalje, ali mogu samo da kažem Mogu. Ima puno svetlih primera, ali ne i „Laguni“, a moj novi roman će izaći u izdanju da će u njemu na raznorazne načine dovoljno. Izdavači u Srbiji nemaju dovoljno beogradske izdavačke kuće „Portalibris“, koja učestvovati moji dobri prijatelji Marko hrabrosti da ulože u mlade već se odlučuju za je izdavač trilogije „Kosingas“ mog kolege Jovanović Marconiero, Dragan Žika Stojanović, komercijalnije, proverene snage. Mada, nisu Aleksandra Tešića. To nije ništa novo, uvek su možda i Gale Kerber, čiji sam veliki fan. Biće samo oni krivi. Sami pisci, po meni, dosta interesantne i čudne priče dolazile upravo iz sniman na nekoliko lokacija u Nišu i okolini, i greše u izboru izdavača, hrle u velike mog rodnog Niša. verujem da će biti veliki magnet koji će pažnju izdavačke kuće gde se izgube u masi jer nema čitalaca usmeriti ka samom romanu. Takođe, dovoljno marketinškog prostora za njih. Ja Možeš li nam otkriti bar deo fabule Milan Maksimović Maksa, predsednik sam verujem, dobro prošao na tom polju, „Perunovog Hroničara“? udruženja „SF-Serbia“ uradiće ocijelni sajt trilogija je prodata u više od 3.500 primeraka, Sve počinje kada mladi, nearmisani pisac knjige. Biće tu još događaja vezanih za izlazi mi četvrti roman, veoma sam zastupljen dobije poziv misterioznog gospodina promocije, ali neka nešto ostane kao u medijima, na nekoliko sajmova sam bio „Akademika“ da napiše roman po njegovoj iznenađenje. najprodavaniji posle Žarka Lauševića... priči. On misli da upravo to i rad, ne sluteći da Prezadovoljan sam jer je ovo nadmašilo sva na taj način Akademik na njega prenosi Sjajno. Miloše, mlad si autor. Možemo li se moja očekivanja. Imam motiva na pretek da zaveštanje drevnog reda Perunovih Hroničara nadati tvom izlasku iz žanra, možda već nastavim da radim, napredujem i preko svojih čiji je poslednji živi član. Legenda govori o sa sledećim romanom? Kakvi su ti dalji romana komuniciram sa publikom. bogovima Vaseljene, i zaveri zle boginje planovi? Morane koja je bogu zime Stribogu rodila To će se denitivno desiti. Počeo sam laganim Za kraj, neka preporuka našim sina, kopile Mrazla Mećavnika. Nakon što je tempom da radim na novom rukopisu koji čitaocima... Mećavnik zagospodario zemljama drevne nema dodirnih tačaka sa epskom fantastikom. Ovako, preporučio bih tri knjige koje su na Sorabie i okovao brda i doline snegom i Želim da sebi, ali i čitaocima, poklonim jedan mene ostavile jak utisak i bilo mi je žao kada ledom, u plemenu Divljana rađa se Izabrani, roman koji će objediniti sve omiljene sam završio sa njihovim čitanjem. Prva je „Pod Miloš Petković rođen je leta gospodnjeg 1986. ratnik drevnog Perunovog proročanstva. Oko književne likove moje generacije. Kada bih Kupolom“, najnovija knjiga Stivena Kinga. godine u Nišu. Spada u grupu najmlađih njega se šesnaest godina kasnije okuplja pravio poređenje sa nekim lmom to bi bila Mislim da je vrlo poučna za ljude našeg pisaca epske fantastike na Balkanu. nekoliko sjajnih likova koju mu pomažu da se „Liga Izuzetnih Džentlmena“, samo sa manje mentaliteta, ko je pročita shvatiće zašto to Nakon što je u rodnom gradu završio dokopa Plamenca, mača kojeg su pod akcije a više mistike. Verujem da je takvo delo kažem. Neka druga bude „Berkut“ Džozefa gimnaziju „Stevan Sremac“ kratko je studirao planinom Rudnik patulj-kovači iskovali stepenik više u mojoj karijeri. Kad smo već kod Hejvuda. U pitanju je sjajan ratni roman o prava, a oprobao se i na Filozofskom fakultetu Perunu Gromovniku u čast. Samo tim mačem toga, drago mi je da sam krenuo stepenicama drugom svetskom ratu, Hitleru, Staljinu... – Odsek za srpsku književnost i jezik. I od toga ratnik sa belegom zvezde Severnjače na a ne liftom (smeh). Uživao sam u svakoj rečenici. Treća preporuka je odustao. Pisanjem se bavi od 2005. godine, obrazu može poraziti strašnog tiranina. odnosi se na Nila Gejmena i njegovu „Priču o ali tek 2008. izlazi njegov prvenac, roman Trudio sam se da u priči oživim neka drevna Misliš li da mladi srpski pisci mogu da se groblju“. U pitanju je dečiji horor-roman, ali epske fantastike „Vukovi Sudbine“ u niškom mesta, mitske lokalitete, dam prostor bićima izbore za zapaženo mesto na književnoj ga preporučujem svima jer je sjajan, baš kao i Zografu. Drugo izdanje „Vukova Sudbine“ Miloše, po prvi put si u Pressingu. Posle zaslužuje, vrlo je komercijalna i publika je iz verovanja naših predaka, običajima itd. sceni? Jesi li zadovoljan svojim statusom? njegov autor. (Sagittarius Book, Niš) rasprodato je za velikog uspeha sa trilogijom epske „traži“. Nadam se da ću zadovoljiti ukus većine nepuna dva meseca, nakon čega je izdavačka fantastike „Vukovi Sudbine“ koja je čitalaca. kuća Domino Fer iz Beograda objavila doživela tri izdanja i snimanja sjajnog Da li smatraš da će fantastika u kompletnu trilogiju (drugi deo: „Heroji reklamnog trejlera najavio si novi roman. budućnosti biti vodeći žanr na našim Da li pisci, pa i ti među njima, preko ovih Mesečevog Znamenja“ i treći deo: „Duhovi Možeš li nam u kratkim crtama reći nešto prostorima? romana donekle kreirate novu istoriju Blaga“). Sa njom je u zimu 2011. godine ušao više o tome? Teško pitanje. Ako gledamo iz ugla da su Srba? na listu najprodavanijih autora na nekoliko Pre svega, pozdrav svim čitaocima Pressinga. generacije naših roditelja čitale Remarka, Ne bih to tako rekao. Pisci su deca zarobljena u sajmova u Srbiji. U saradnji sa Pozorištem Ako sve bude išlo po planu, moj novi roman Balzaka i Kronina, a danas klinci „gutaju“ telima odraslih ljudi. Zato se i igraju sa lutaka iz Niša snimljen je sjajan trejler za koji nosi naziv „Perunov hroničar“ izaći će Gospodara, Hari Potera i Igru prestola, onda istorijom, mitologijom, likovima... To rade jer trilogiju „Vukovi Sudbine“ u kojem su, između neposredno pred Beogradski sajam knjiga. fantastika nije budućnost već sadašnjost. se na taj način zabavljaju, a što je još važnije, ostalih, učestvovali i Miloševi prijatelji, niški Dugo sam radio na ovom rukopisu, potrošio Međutim, mali je broj domaćih pisaca zabavljaju svoju publiku. U moru romana muzičari Marko Jovanović Marconiero, Oliver dosta vremena na istraživački deo jer se građa fantastike, uvek će biti više onih koji pišu tabloidnih pisaca svaki ovakav roman dođe Katić, te kolega, pisac Branislav Bane Janković romana dosta oslanja na našu, slovensku istorijske, kriminalističke, ljubavne ili romane kao osveženje i beg u „nestvarno“, jer svi i akademski slikar Igor Kristić iz Pirota. Stalni mitologiju. Ipak, ne bih ga svrstao u istorijski bazirane na istinitim događajima. Takozvani znamo koliko nam je svakodnevica difuzna i je dopisnik „Raketle“, fanzina za ljubitelje već u roman epske fantastike. „kritičari“ ne trpe fantastiku, ne razumeju je prljava. Klinci zavole da čitaju upravo uz fantastike, i potpredsednik udruženja jer su zaglibili na Dostojevskom i Selimoviću, i ovakve knjige a oni stariji se vraćaju u SF-Serbia. Takođe, autor je mnogih kratkih Dakle, samo si donekle „pobegao“ od to debelo, ali publika je ta koja je važna. Neko detinjstvo, probude Petra Pana u sebi. To je priča, a posebno je ponosan na „Dah ledene žanra. Šta misliš da je razlog pojavljivanja je rekao: „Stvarnosna proza je za svakoga, a lepa stvar. Ja to tako vidim. grobnice“ koja je izašla u zbirci „Tajanstveni sve većeg broja romana koji imaju veze sa fantastika samo za odabrane“. Lepa putnik“ (NKC 2012. god). „Perunov Hroničar“ našom mitologijom? budućnost u Srbiji joj je zagarantovana, što Hoće li kod „Perunovog Hroničara“, kao i njegov je četvrti roman. Naša mitologija je vrlo inspirativna, bogata i me raduje. kod „Vukova Sudbine“ biti pratećeg Omiljeni pisci i uzori su mu Stephen King, nedovoljno istražena. Klinci znaju sve o grčkoj sadržaja, nekih novina? J.R.R. Tolkien i G.R.R. Martin. Kolekcionar je mitologiji, Zevsu, Heraklu... a o našoj „Niški talas pisaca“ ima nekoliko autora Naravno. Danas je vreme reklama koje su i u starih knjiga i lmova, veliki fan tattoo-art mitologiji znaju malo ili ništa. Verujem da se koji su preko svojih romana dotakli ovu knjiženosti neizbežne. Naravno, ne želim da se umetnosti i vatreni navijač beogradskog kod naših pisaca rodila ideja da slovenskoj temu. Misliš li da su ti autori u neku ruku moj roman poklanja uz neki prašak (smeh). Partizana. Najsrećniji je kada je u krugu mitologiji daju malo više prostora u predvodnici ovog žanra u Srbiji? Biće snimljen reklamni trejler za moj novi porodice, prijatelja i dobrih knjiga. Sam sebi savremenoj srpskoj književnosti. Ona to Svakako. To potvrđuju tiraži njihovih romana. roman, još ozbiljniji od prethodnog. Ne bih da obećava da nikada neće prestati da piše... #Knjige 19 Razgovarao i preveo: Željko Obrenović

Intervju: Piter Feris - autor romana "Poslednji poziv za žive" Otac me je naučio kako da kršim pravila Piter Feris je diplomirao na Univerzitetu u Jejlu. Živi u Kob kauntiju, Džordžija. "Poslednji poziv za žive", krimić o Arijskom bratstvu, pljački banke i kidnapovanju je njegov prvi roman koji su kritičari upoređivali sa delima Kormaka Mekartija i Ričarda Hantera.

Palma snimio istoimeni lm). Da li ti je to predstavljalo teret ili besplatnu školu pisanja? Ha! Besplatnu škola pisanja, apsolutno. Ali ne, nikad nisam brinuo zbog pritiska da li ću dostići nivo koji je moj otac dosegao u svojoj karijeri i već rano sam shvatio da me interesuje lokalna kcija koja je poškropljena kriminalom, noarom i žanrom misterije, nasuprot, recimo, hororima i trilerima mog oca. Ali on mi je neprocenjiv izvor i mentor. Kao što sam napisao u posveti "Poslednjeg Poslednji poziv za žive je krimi roman, ali dominantnim likovima. poziva za žive", moj matori me je naučio takođe naginje glavnom toku. Da li ti je to pravilima... a potom kako da ih kršim. bila namera? Možeš li da mi kažeš nešto o romanu na Ne bih rekao da sam nameravao da napišem kom trenutno radiš? Po čemu se on Da li možeš da nam kažeš ko je najviše roman glavnog toka koliko sam želeo da razlikuje od "Poslednjeg poziva za žive"? uticao na tvoj stil pisanja? napišem kciju koja bi mogla da se objavi. A Sledeći roman je sličan "Poslednjem pozivu za Leri Braun i Fleneri O’Konor su pisci koje čak i ako na to gledamo kao na krimi roman, u žive" po tome što je smešten u Džordžiju i ne duboko poštujem, ali da li su uticali na moj neku ruku sam slučajno zagazio u žanr (u kom nedostaje mu grotesknog i nasilja, ali to je to. rad, ne bih znao. Shvatio sam da je sam – dok sam pisao prvu ruku Poslednjeg Knjiga ima veoma jak ženski lik (barem po jednostavna, prohodna proza ključ što se tiče poziva za žive – bio jako nov). Gajim duboku mom mišljenju) i kraj koji jedino može da se mog pisanja. ljubav prema lokalnoj prozi i hteo sam da opiše kao, uh, srećan? Ako možeš da poveruješ smestim romane u svoju domovinu Džordžiju u to. Omiljeni lm? na jugoistoku Sjedinjenih Država, ali dok sam Teško pitanje! Kako bi bilo da odaberem po radio revizije, shvatio sam da imam pljačku Kako izgleda tvoj radni dan? jedan za svaki žanr? Majkl Manova "Vrelina" banke, upucavanja, osuđenike, pandure i Raspored mi se jako menjao tokom godina. (krimi), Sem Pekimpoov "Pet Geret i Bili Kid" vreću punu novca... i tad mi je svanulo: Druže, Neko vreme nisam radio danju, živeo sam od (vestern), "Videodrom" Dejvida Kronenberga mislim da si napisao krimi roman. pisanja scenarija i pisao sam kasno noću. Sada (horor), Terens Malikova "Tanka crvena linija" kad radim redovan posao sa redovnim radnim (ratni) i "Dani raja" (drama). Zaplet u "Poslednjem pozivu za žive" je vremenom, pokušavam da pišem kad mogu čvrst, ali čini mi se da su u tvom romanu (ili rano ujutru ili nakon večere), a pogotovo Omiljeni roman? likovi važniji? vikendom. Uredni raspored pisanja je n, ali "Mudra krv" Fleneri O’Konor. Slažem se i slobodno mogu da priznam da nekim danima prosto ne možeš da istisneš pripadam školi koja misli da su likovi sve i da pristojnu rečenicu. Kad uranjam u novi roman, Omiljeni bend? zaplet i priču mogu da diktiraju čvrsto trudim se da napišem tri stranice dnevno i da Teško mi je da odaberem jedan. Evo pet postavljeni likovi. Privlači me kcija u kojoj to češće postignem nego da ne postignem. omiljenih izvođača: Neurosis, Swans, Townes likovi do kraja dožive ogromnu transfor- Van Zandt, Black Flag and Hank Williams, Sr. maciju, bez obzira koliko tragičnu. "Poslednji Otac ti je poznati pisac (Džon Feris, autor poziv za žive" smatram tragedijom sa romana "Furija", po kojem je Brajan De Hvala ti na odvojenom vremenu! 20 #Knjige Piše: Željko Obrenović radi (a koga u stvari progoni), je njen bivši ljubavnik i saborac, a sada vlasnik kazina Krejzi Hors i na prvi pogled sve ono protiv čega se ona bori. Kažem, na prvi pogled, jer u „Scalpedu“ stvari nisu tako jednostavne, događaji i karakteri se posmatraju iz različitih uglova u različitim trenucima i brzo shvatamo da za svakog od tih i najnegativnijih likova gajimo simpatije, kao što isto tako i pozitivci, ako tako nešto u ovom stripu uopšte postoji, Džejson Eron imaju svoje mane. „Scalped“ nije strip koji nas vuče za nos. Počinje ubistvom (samo jedan od brojnih Scalped podzapleta), ali za razliku od većine krimi priča, a „Scalped“ svakako, između ostalog, možemo svrstati u taj žanr, ne krije od nas Nekada se isplati biti strpljiv, čekati, čekati, vrata strip industrije. ubicu do samog kraja, već nam ga otkriva čekati čak i kad izgleda da nema razloga da Tek ono što je potom došlo upisalo se u istoriju neočekivano brzo. U „Scalpedu“ nije poenta u čekaš, jer, čini se, ako dovoljno dugo čekaš, krupnim slovima. U pitanju je, naravno, tome ko, već zašto. A to „zašto“ traži strane i stvarno i dočekaš. Takva je bila situacija sa „Scalped“. Priča o rezervatu, indijancima, strane stripa i teško da se može objasniti u Džejsonom Eronom koji je 2001. osvojio prvu vlasnicima kazina, vračevima, zločinu starom nekoliko rečenica. nagradu na Marvelovom konkursu (priča o nekoliko decenija, ubačenom FBI agentu, Eron gradi strip kao HBO seriju. Često skreće sa Vulverinu na osam strana). Pobrao je silne velikim ljubavima i velikim tragedijama. glavne teme, ako ona uopšte i postoji kao pohvale i delovalo je, stvarno je delovalo, da Prvi trejd započinje povratkom Dešijela Bed takva, i posvećuje pažnju likovima, će se Eron preko noći vinuti među zvezde. Ali, Horsa u rezervat, nakon deset godina. Eron razrađujući do najsitnijih detalja svakog nažalost ili na sreću, to se nije desilo. Marvel pripoveda dinamično i mi već na prvih gotovo pa sporednog lika, ponovo: ako u kao da je zaboravio na genija kog je imao u nekoliko stranica saznajemo nešto što bi „Scalpedu“ tako nešto uopšte postoji. To je džepu i koji je, ako ništa drugo, mogao da im većina scenarista krila barem do drugog mozaik koji smo prinuđeni (o, slatkih muka) donese još novca. trejda, ako ne i duže, i to ne samo zato da bi da iščitavamo iznova i iznova kako bismo Desilo se, zapravo, da konkurentska kuća DC kupili vreme, već da ne bi brzali. Ali Eron je do shvatili ko je sve i na koji način sa kim u vezi. ponovo otkrije ono što je Marvel propustio. savršenstva doveo tehniku izlomljenog Da život Dešijela Bed Horsa bude još Vertigo, mračni deo DC-a izdao je Eronov strip pripovedanja, gde nas neprestano vodi komplikovaniji, on ne samo što se našao u „The Other Side“, priču o ratu u Vijetnamu napred, nazad, napred-nazad, i to ne samo po lavljoj jazbini, već se upušta u vezu sa ćerkom sagledanu iz dve perspektive: Vijetnamca i nekoliko dana, već i po nekoliko decenija, tako Red Kroua, Kerol Elroj koja je autodestruk- Amerikanca, priču o dva različita a opet tako da je dinamika savršena, sve je to tako tečno tivnost na nogama i koja će ga povesti još slična čoveka. ispripovedano da priča ni u jednom momentu ponekim mračnim putem, što je poslednje što Ne može se reći da je „The Other Side“ baš ne štuca, niti postaje konfuzna. mu u tom trenutku treba, ali i njegova remek-delo, ali svakako je već na prvi pogled Dešijel je FBI agent, njegova majka Đina, sa neminovnost. jasno da se radi o vanserijskom talentu. Taj kojom već godinama nije u kontaktu, je Svako ko je iole upoznat sa krimi prozom strip je Eronu doneo nominaciju za prestižnu aktivistkinja pokreta za prava Indijanaca, a prepoznaće u imenima i prezimenima likova Ajznerovu nagradu i napokon mu otvorio Linkoln Red Krou, za kog Dešijel počinje da omaže nekim od najvećih autora toga žanra: Dešijel (Hemet), (Džejms) Elroj, a Eron kao svoje najveće uzore navodi pomenutog Elroja i Kormaka („Nema zemlje za starce“) Makartija, čiji su uticaji jasni, ali ga ne sprečavaju da razvije svoj prepoznatljivi stil. Pored Erona, svakako, ne bi trebalo zaboraviti čoveka koji je odgovoran za vizuelni deo stripa, a to je R. M. Gera (Rajko Milošević Gera) koji je u „Scalped“ ugradio mračni stil, prepun senki, neobičnog kadriranja i adekvatno se uklopio sa Eronovom iscepkanom naracijom. Pored Gere, tu su i drugi crtači koji su solidni, ali u poređenju sa Gerom deluju kao početnici. Sve vreme dok je „Scalped“ izlazio, fanovi stripa bojali su se da ga ne otkažu pre vremena, što se na svu sreću nije desilo i autor je nedavno saopštio da će šezdeseta epizoda biti i poslednja. I koliko god nam u srcu bilo teško što se ovakvo remek-delo okončava, uvek je bolje kad kraj dođe onda kad mu je vreme, a ništa nas ne sprečava da se u taj svet iznova i iznova vraćamo. To je naša neminovnost. #Strip 21 Piše: Marko Stojanović školi, preko noći gomilajući table serijala i ispuniti, „pretenciozni“ Talaja usudio se „Metla“ i „Kapetan Satnik“ za svakako ponuditi svoje usluge najvećem najznačajniji fanzin u dugoj istoriji američkom strip izdavaču, „Marvelu“! Ne hrvatskog stripa, Endem, u čijem je samo to – uspeo je svojim demonstrira- Stripovanje (29 ) uređivanju i tehničkoj pripremi takođe nim kvalitetom i dobiti posao, održati učestvovao? Zar bi neko ko nije u ljubavi sebe u stalnom radu za pomenutog sa stripom izdržavao da se redovne (i sad izdavača već nekoliko godina i stalno već legendarne) noćne crtačke seanse napredovati po prolu poslova koji mu se zagrebačke strip scene svih tih godina daju na rad! Od „Deadpoola“, preko pretežno održavaju u njegovom „Hitman Monkeya“, „Hulka“, „Punishera“, Istine sopstvenom stanu, pa onda ujutru „Luke Cagea“ i „Ghost Ridera“, pa do prisutne razvozio kućama i bez sata sna „Marvelove“ večite zlatne koke, „X-Mena“, i konsekvence odlazio na svoj redovni posao, u školu – sve vreme crtački napredujući, stalno da li bi, kad smo već kod toga, nakon grabeći napred koracima od sedam milja «Rhett Butler: Frankly, my dear, I don't give a damn. decenije rada i ulaganja sebe na respekta- – nije loše za nekog ko je samo par godina Gone with the wind, Sidney Howard!» bilnom redovnom poslu isti ostavio u pre toga dobio (ne)prolaznu ocenu korist poslovično neizvesne karijere „nepopravljiv“, zar ne? Postoji šablon za pisanje biografskih Dalibora Talajića (za prijatelje Talaja) najamnog crtača stripova? Da li bi se Šta se to, desilo? Šta je to trebalo da se tekstova, smernice koje su precizne i upravo ona ključna stvar, životni princip, zadovoljavao tek sporednim objavljivan- dogodi pa da strip Talaji uzvrati ljubav, da razumljive. Dovoljno bi bilo slediti ih, pa condicio sine qua non za razumevanje jem stripova i ilustracija u časopisima krene da vraća nešto (čitaj: sve više i više) da se čovek u tekstu ne izgubi, dovoljno je onoga što Talaja čini – i što čini Talaju. Modra Lasta, Hrvatski rukopis, Loaded, od onoga što je u njega tako dugo bilo pridržavati ih se pa da se posao obavi Ono u šta ne može biti nikakve sumnje Klik, Prvi izbor, mrvicama sa bogate ulagano? Šta je moglo da iz upotrebe brzo i bezbolno... A to je za izradu teksta o jeste činjenica da su Talajina osećanja trpeze za kojom su mnoge Talajine kolege zauvek izbaci etikete „pretencioznog“ i ljudima koje znaš i ubrajaš među prema stripu potpuno iskrena – on je, i prijatelji već godinama s užitokom „nepopravljivog“, da Talaji kupi kartu u prijatelje uvek poželjna varijanta. Pisanje naime, u strip do ušiju zaljubljen. Da nije obedovali, i to mahom stranu kuhinju? jednom pravcu iz „kluba vječiti potenci- o bliskim osobama uvek je, da tako u strip bez ostataka zaljubljen, zar bi Najzad, kako bi inače ta Talajina ljubav jal“? Odgovor je zapanjujuće jednostavan, kažemo, pipav posao – autor teksta o pristao da završi Muzičku akademiju da bi prema devetoj umetnosti izdržala toliki tim pre što se nalazi u suštini Talajinog osobi koju poznaje otvara se, hteo ne sebi kod roditelja (majka Ljiljana Molnar broj odmahivanja rukom na temu Talajine bića: trebalo je iskrenosti – ali ovog puta hteo, za napade da je bio, više ili manje, Talajić, prvakinja Zagrebačke opere, „pretencioznosti“ i „nepopravljivosti“? Talaja nije prema stripu gajio iskrena osećanja? Jer, lako je biti zaljubljen kad su osećanja ne usmerene spolja, već unutra... Ne ka pristrasan samim tim što se takvog operska diva) kupio pravo da se u Kako bi odolela dugotrajnom etiketiranju uzajamna, recipročna – ali gajiti toliku ljubav koja ti nije uzvraćena, to može samo neko stripu – nego ka sebi. Da ozloglašenu nezahvalnog posla uopšte i prihvatio. slobodno vreme bavi stripom? Zar bi da je Talaja svih tih godina za mnoge ko je iskreno i sasvim zaljubljen... A kad je strip u pitanju, Talaja je to bio i ostao. Najzad, pretencioznost pretvori u hvale vrednu Dovoljno je, dakle, držati se oprobane čitavu deceniju vodio dvostruki život, tako svoje kolege i prijatelje bio tek, kako Esad bila je to, po njegovim rečima, prva ljubav, ona kojoj zaborava nema. ambiciju, da popravi nepopravljivog, bila formule, pa da se zadovolji i forma, i svojstven strip junacima voljenog Ribić kaže u svom predgovoru Talajićevom A onda je, posle dugog, dugog posta, u jednom trenutku sve počelo da se menja, i to, kako je potrebna ona surova istina za koju privid objektivnosti… Ali mi đavo ovog američkog superherojskog stripa, preko strip albumu Za početak... , još jedan to za razliku od priča (u slikama i onih drugih) tako retko biva u životu, nabolje. Dalibor Talaja očigledno užasno dugo nije bio puta nije dao mira – na taj se način ne bi dana krijući se iza maske pitomog pripadnik kluba „vječiti potencijal“ ... Talajić je počeo da dobija prve prilike da proviri na strano tržište, istina na kašičicu, ali mu spreman (što ne čudi mnogo kad se uzme zadovoljila istina, a ona je, u slučaju profesora klarineta u Srednjoj muzičkoj Kako bi to sve bilo moguće podneti da to nije smetalo da ih sve do jedne iskoristi – moglo bi se čak tvrditi da su te prilike, sem u obzir da je ta posebna vrsta istine egzistencijalne šanse da unapredi svoj život, za njega bila i duševna hrana, koja je stigla najteža za ama baš svakog na kugli ni trenutak prerano i na koju je svojski navalio... Prvo je za manju američku izdavačku zemaljskoj) – samokritičnost. Tek kad je kuću „Desperado Publishing“ uradio nekoliko kratkih priča za antologiju Negative burn sa Talaja zauzdao svoju pretencioznost scenaristima Fabianom Niciezaom, Mikeom Raichtom i Geryjem Reedom, da bi se za istog samokritikom, tek kad je shvatio gde je i u izdavača sa potonjim od nabrojanih upustio u realizaciju svog prvog dužeg stripa, sage o čemu tako uporno grešio, mogao je pošasti zombija u Sjedinjenim Američkim Državama pod nazivom „Deadworld“. Neko ko uvideti sve svoje greške, pa se, budući da po svom priznanju nikada nije uradio duži strip od desetak tabli iznenada je s lakoćom je to uvek prvi korak ka njihovom ispravl- postizao desetine tabli visokog kvaliteta – i k tome uspeo da u radu na toj seriji konačno janju, i ponadati da će ih ispraviti... Što je, izgradi svoj sopstveni prepoznatljivi crtački stil! Postignuta ekspresivnost pokreta i poza, budući da je u pitanju nego ko je, kako kao i sklonost jakim kontrastima u tušu, nešto je što i dan danas mahom karakteriše njegova biograja tako slikovito njegov crtež i grazam, a do njih je stizao postižući rokove i norme koje nikada ranije nije pokazuje, navikao da u onom što započne imao pred sobom... istrajava, dug put koji samog Talaju i sve A onda je Talaja (jedva) dočekao priliku da se za francuski „Delcourt“ u saradnji sa koloris- ljubitelje kvalitetnog stripa koga posledn- tom Ivom Svorcinom pozabavi vrhunskim izazovom, stripovskom adaptacijom jih nekoliko godina nesumnjivo proizvodi „Jevanđelja po Mateju“ po scenariju belgijskog scenariste Michel-a Durane-a. I opet voditi ka još gomili sve boljih i boljih masa novih izazova – zahtevi koje nameće francusko-belgijski strip dijametralno suprotni stripova... onima iz američkog stripa, rad isključivo u olovci, 122 strane Talajinom crtačkom senzibil- U uvodu za intervju sa Talajom koji sam itetu ne preterano dragih dijaloških scena, sa tek mrvicom dinamike i akcije tako drage uradio za 11. broj Strip Pressinga napisao njegovom srcu... A „pretenciozni“ se Talaja na kraju usudio prihvatiti i pisanja sopstvenog sam da Talaju naprosto morate voleti. scenarija, te na visokom nivou napisao više od pola albuma (iako nije potpisan kao Sada znam da sam pogrešio. Nekog ko je koscenarista) samo zahvaljujući toj svojoj „pretencioznosti“ konačno završivši album – toliko iskren ne morate voleti – istinu, koji bi se drugi crtač na tako nešto usudio sa tradicionalno zahtevnim franacuskim najzad svi vole u teoriji, ali retko ko u izdavačima, koji bi u tome uspeo?! I tek da sasvim zapuši usta svima onima koji su ga praksi – ali ga morate iskreno poštovati. etiketirali kao nekog ko od dečka koji obećava nikada neće postati neko ko će to obećanje Za toliko se, makar, izborio.

2022 ##KnjigeStrip školi, preko noći gomilajući table serijala i ispuniti, „pretenciozni“ Talaja usudio se „Metla“ i „Kapetan Satnik“ za svakako ponuditi svoje usluge najvećem najznačajniji fanzin u dugoj istoriji američkom strip izdavaču, „Marvelu“! Ne hrvatskog stripa, Endem, u čijem je samo to – uspeo je svojim demonstrira- uređivanju i tehničkoj pripremi takođe nim kvalitetom i dobiti posao, održati učestvovao? Zar bi neko ko nije u ljubavi sebe u stalnom radu za pomenutog sa stripom izdržavao da se redovne (i sad izdavača već nekoliko godina i stalno već legendarne) noćne crtačke seanse napredovati po prolu poslova koji mu se zagrebačke strip scene svih tih godina daju na rad! Od „Deadpoola“, preko pretežno održavaju u njegovom „Hitman Monkeya“, „Hulka“, „Punishera“, sopstvenom stanu, pa onda ujutru „Luke Cagea“ i „Ghost Ridera“, pa do prisutne razvozio kućama i bez sata sna „Marvelove“ večite zlatne koke, „X-Mena“, odlazio na svoj redovni posao, u školu – sve vreme crtački napredujući, stalno da li bi, kad smo već kod toga, nakon grabeći napred koracima od sedam milja decenije rada i ulaganja sebe na respekta- – nije loše za nekog ko je samo par godina bilnom redovnom poslu isti ostavio u pre toga dobio (ne)prolaznu ocenu korist poslovično neizvesne karijere „nepopravljiv“, zar ne? Postoji šablon za pisanje biografskih Dalibora Talajića (za prijatelje Talaja) najamnog crtača stripova? Da li bi se Šta se to, desilo? Šta je to trebalo da se tekstova, smernice koje su precizne i upravo ona ključna stvar, životni princip, zadovoljavao tek sporednim objavljivan- dogodi pa da strip Talaji uzvrati ljubav, da razumljive. Dovoljno bi bilo slediti ih, pa condicio sine qua non za razumevanje jem stripova i ilustracija u časopisima krene da vraća nešto (čitaj: sve više i više) da se čovek u tekstu ne izgubi, dovoljno je onoga što Talaja čini – i što čini Talaju. Modra Lasta, Hrvatski rukopis, Loaded, od onoga što je u njega tako dugo bilo pridržavati ih se pa da se posao obavi Ono u šta ne može biti nikakve sumnje Klik, Prvi izbor, mrvicama sa bogate ulagano? Šta je moglo da iz upotrebe brzo i bezbolno... A to je za izradu teksta o jeste činjenica da su Talajina osećanja trpeze za kojom su mnoge Talajine kolege zauvek izbaci etikete „pretencioznog“ i ljudima koje znaš i ubrajaš među prema stripu potpuno iskrena – on je, i prijatelji već godinama s užitokom „nepopravljivog“, da Talaji kupi kartu u prijatelje uvek poželjna varijanta. Pisanje naime, u strip do ušiju zaljubljen. Da nije obedovali, i to mahom stranu kuhinju? jednom pravcu iz „kluba vječiti potenci- o bliskim osobama uvek je, da tako u strip bez ostataka zaljubljen, zar bi Najzad, kako bi inače ta Talajina ljubav jal“? Odgovor je zapanjujuće jednostavan, kažemo, pipav posao – autor teksta o pristao da završi Muzičku akademiju da bi prema devetoj umetnosti izdržala toliki tim pre što se nalazi u suštini Talajinog osobi koju poznaje otvara se, hteo ne sebi kod roditelja (majka Ljiljana Molnar broj odmahivanja rukom na temu Talajine bića: trebalo je iskrenosti – ali ovog puta hteo, za napade da je bio, više ili manje, Talajić, prvakinja Zagrebačke opere, „pretencioznosti“ i „nepopravljivosti“? Talaja nije prema stripu gajio iskrena osećanja? Jer, lako je biti zaljubljen kad su osećanja ne usmerene spolja, već unutra... Ne ka pristrasan samim tim što se takvog operska diva) kupio pravo da se u Kako bi odolela dugotrajnom etiketiranju uzajamna, recipročna – ali gajiti toliku ljubav koja ti nije uzvraćena, to može samo neko stripu – nego ka sebi. Da ozloglašenu nezahvalnog posla uopšte i prihvatio. slobodno vreme bavi stripom? Zar bi da je Talaja svih tih godina za mnoge ko je iskreno i sasvim zaljubljen... A kad je strip u pitanju, Talaja je to bio i ostao. Najzad, pretencioznost pretvori u hvale vrednu Dovoljno je, dakle, držati se oprobane čitavu deceniju vodio dvostruki život, tako svoje kolege i prijatelje bio tek, kako Esad bila je to, po njegovim rečima, prva ljubav, ona kojoj zaborava nema. ambiciju, da popravi nepopravljivog, bila formule, pa da se zadovolji i forma, i svojstven strip junacima voljenog Ribić kaže u svom predgovoru Talajićevom A onda je, posle dugog, dugog posta, u jednom trenutku sve počelo da se menja, i to, kako je potrebna ona surova istina za koju privid objektivnosti… Ali mi đavo ovog američkog superherojskog stripa, preko strip albumu Za početak... , još jedan to za razliku od priča (u slikama i onih drugih) tako retko biva u životu, nabolje. Dalibor Talaja očigledno užasno dugo nije bio puta nije dao mira – na taj se način ne bi dana krijući se iza maske pitomog pripadnik kluba „vječiti potencijal“ ... Talajić je počeo da dobija prve prilike da proviri na strano tržište, istina na kašičicu, ali mu spreman (što ne čudi mnogo kad se uzme zadovoljila istina, a ona je, u slučaju profesora klarineta u Srednjoj muzičkoj Kako bi to sve bilo moguće podneti da to nije smetalo da ih sve do jedne iskoristi – moglo bi se čak tvrditi da su te prilike, sem u obzir da je ta posebna vrsta istine egzistencijalne šanse da unapredi svoj život, za njega bila i duševna hrana, koja je stigla najteža za ama baš svakog na kugli ni trenutak prerano i na koju je svojski navalio... Prvo je za manju američku izdavačku zemaljskoj) – samokritičnost. Tek kad je kuću „Desperado Publishing“ uradio nekoliko kratkih priča za antologiju Negative burn sa Talaja zauzdao svoju pretencioznost scenaristima Fabianom Niciezaom, Mikeom Raichtom i Geryjem Reedom, da bi se za istog samokritikom, tek kad je shvatio gde je i u izdavača sa potonjim od nabrojanih upustio u realizaciju svog prvog dužeg stripa, sage o čemu tako uporno grešio, mogao je pošasti zombija u Sjedinjenim Američkim Državama pod nazivom „Deadworld“. Neko ko uvideti sve svoje greške, pa se, budući da po svom priznanju nikada nije uradio duži strip od desetak tabli iznenada je s lakoćom je to uvek prvi korak ka njihovom ispravl- postizao desetine tabli visokog kvaliteta – i k tome uspeo da u radu na toj seriji konačno janju, i ponadati da će ih ispraviti... Što je, izgradi svoj sopstveni prepoznatljivi crtački stil! Postignuta ekspresivnost pokreta i poza, budući da je u pitanju nego ko je, kako kao i sklonost jakim kontrastima u tušu, nešto je što i dan danas mahom karakteriše njegova biograja tako slikovito njegov crtež i grazam, a do njih je stizao postižući rokove i norme koje nikada ranije nije pokazuje, navikao da u onom što započne imao pred sobom... istrajava, dug put koji samog Talaju i sve A onda je Talaja (jedva) dočekao priliku da se za francuski „Delcourt“ u saradnji sa koloris- ljubitelje kvalitetnog stripa koga posledn- tom Ivom Svorcinom pozabavi vrhunskim izazovom, stripovskom adaptacijom jih nekoliko godina nesumnjivo proizvodi „Jevanđelja po Mateju“ po scenariju belgijskog scenariste Michel-a Durane-a. I opet voditi ka još gomili sve boljih i boljih masa novih izazova – zahtevi koje nameće francusko-belgijski strip dijametralno suprotni stripova... onima iz američkog stripa, rad isključivo u olovci, 122 strane Talajinom crtačkom senzibil- U uvodu za intervju sa Talajom koji sam itetu ne preterano dragih dijaloških scena, sa tek mrvicom dinamike i akcije tako drage uradio za 11. broj Strip Pressinga napisao njegovom srcu... A „pretenciozni“ se Talaja na kraju usudio prihvatiti i pisanja sopstvenog sam da Talaju naprosto morate voleti. scenarija, te na visokom nivou napisao više od pola albuma (iako nije potpisan kao Sada znam da sam pogrešio. Nekog ko je koscenarista) samo zahvaljujući toj svojoj „pretencioznosti“ konačno završivši album – toliko iskren ne morate voleti – istinu, koji bi se drugi crtač na tako nešto usudio sa tradicionalno zahtevnim franacuskim najzad svi vole u teoriji, ali retko ko u izdavačima, koji bi u tome uspeo?! I tek da sasvim zapuši usta svima onima koji su ga praksi – ali ga morate iskreno poštovati. etiketirali kao nekog ko od dečka koji obećava nikada neće postati neko ko će to obećanje Za toliko se, makar, izborio.

#Strip 23 Razgovarao: Marko Stojanović uvredilo jer je rad bio u potpunosti origina- Složićemo se da je tvoja omiljena lan. Nakon toga nikada više nisam bio aktivnost u slobodno vreme, koga redovan na njegovim časovima niti sam ga danas nemaš, pecanje. Šta je to što uvažavao kao pedagoga… Moja narav ima nalaziš u pecanju, a čega nema u ni Intervju: Vladimir Krstić Laci oduvek drugu stranu medalje, pa sam bio jednoj drugoj vrsti razonode? problematičan i u toj umetničkoj školi… (Smeh!) Nemoj da mi staješ na muku, ide Više puta je razmatrano moje izbacivanje iz mi se na vodu na oči ne vidim… To me škole zbog “vladanja”, a mene je zapravo nikada neće napustiti – obožavam prirodu, tresao testosteron, pa sam zbog viška tog poštujem njene zakonitosti, pokusavam da hormona bio problematičan svuda, a ne je tumačim… Učim od nje. Jedva da imam Čak i da mogu, samo u školi. Sve što sam naučio-saznao, neke fotograje iz ribolova, ali nosim žive ovladao bilo je produkt moje želje, mog slike koje ne blede. One se mogu nacrtati, ne bih promenio ništa interesovanja i zalaganja mimo standard- ispričati, napisati… Šta nalazim u pecanju nih metoda školovanja. (Smeh)? Šteta što Hemingvej nije živ, da ga Lično poznajem više stotina strip crtača, ali Vladimir Krstić Laci je jedan od svega par ljudi obojica pitamo – ko poznaje njegov za koje znam da mogu da nacrtaju bilo šta, bilo kad, bilo čime – što je više nego dovoljan Na kraju Umetničke škole si polagao neobuzdani, smeo duh, zna odgovor na razlog pokušamo da dobijemo uvid u to kako ovaj crtački maestro s Nišave razmišlja… prijemni za Likovnu akademiju, kako mi tvoje pitanje. se čini, ali Akademiju nisi upisao. Zašto? Kako je Vladimir Krstić postao Laci? i prezime… Rado se toga sećam i rado o Nisam polagao prijemni za Fakultet likovnih Radio si na nekim od najpoznatijih Kako si stekao taj nadimak po kome si i tome govorim. umetnosti po završteku Umetničke škole… domaćih serijala prošlog veka, “Ninđi” i danas poznat? Tok događaja je zapravo sledeći: u to vreme “Velikom Bleku”, ali si odbio da radiš na Nadimak sam dobio po dva osnova… Za Završio si srednju umetničku školu je moglo da se polaže prijemni za Fakultet još jednom ponuđenom domaćem strip prvi osnov sam sam “kriv”: skraćivao sam „Đorđe Krstić“ u Nišu. Jesi li već pri likovnih umetnosti i pre završetka hitu, “Lunu kralju ponoći” i nakon toga ime Vladica (tako su mi tepali) i to je zvucalo njenom upisu, na kraju osnovne škole, umetničke škole, sa tom razlikom što si napustio devetu umetnost. Zašto? kao ACI, no nije bilo glasa L koji su mi otac i sa sigurnošću znao da će crtanje i obavezan da polažeš i takozvane diferenci- Prošlog veka! Kao da je bilo juče… “YU stric dodelili inspirisani prasetom koje su slikanje biti tvoj životni poziv? jalne ispite (iz razreda koje nisi završio) usledilo zaposlenje na Institutu zaštite na radu “Edvard Kardelj” u centru za izdavačku strip”, “Dečje novine”, “Dnevnik” – da, bilo je zvali Laci – to je drugi osnov. Ni dan danas Dvoumio sam se između medicine i pored standardnog prijemnog. Nije mi bio delatnost, zatim “Gradina”… Negde u samom početku osamdesetih niz okolnosti, koji je to u “kratkom” vremenskom periodu (moje ne znam zašto su ga tako zvali, no to prase umetnosti… Treba da “zahvalim” svom problem polaganje u struci, problem su bili proizišao iz mog rada na ilustracijama spojio je dvojicu prezimenjaka koji su funkcionisali kao rane dvadesete), bilo je kul… “Ninđu” sam nije pojedeno iz jednostavnog razloga – nastavniku hemije za svoj sadašnji poziv. diferencijalni ispiti (za dve školske godine) jedan – i napravili “Bilija Vanderera”… A o tom stripu više znate od mene. odradio sa Profketom, Fera je “kumovao” raznela ga je bomba prilikom bombardo- Njegova jedna rečenica je “odredila” moj koje nisam ni pripremio. Ne mogu nikog da “Bleku” – zatim ostavljam strip iz dva vanja Niša u vreme II svetskog rata. životni put… Naime, bili smo pitani na krivim, osim sebe. Nakon diplomiranja na Moglo bi se reći da je taj period u kome si sa Miodragom Krstićem Profketom ušao u razloga. Naravno, u to vreme su ova dva brata bili kraju osnovnog školovanja šta su nam želje umetničkoj školi tok stvari je krenuo u strip bio neki zlatni period niškog stripa, zar ne? Da li bi mogao, zarad mlađe publike, Za mnogo šta mogu da krivim sebe, ali za dečaci, koji su bili složni i srećni… Sve dok i kada sam od njega čuo da za medicinu drugom pravcu… da se prisetiš koji su to niški strip crtači bili u to vreme aktivni? Čini mi se da je ovo postoje dva krivca…. Još tada je počela se nisu oženili. No, i pored toga krv je krv, pa treba znanje hemije tako veliko kao što su osamdesetih u Nišu bilo i strip magazina (Gusar), izložbi (Art 9)… “kriza” u zemlji, prvo je stradala kultura, sam jedan od najboljih svedoka njihovih vrata učionice (visina učionice je bila blizu 5 Ako sam dobro shvatio, u stripu si se Prisetio bih se ja, no imam osobina da primim neke informacije koje uopšte ne izmemorišem. supkultura, privreda – za ovo možemo da srećnih trenutaka, koje su jako često delili i metara, vrata bar 3), ja sam, normalno, obreo gotovo slučajno, zar ne? Kako se Naravno da su mi poznati ljudi, al’ sada da me ubiješ ne mogu da nabrojim sve njih – to ne zahvalimo neoimperijalizmu ali i domaćim sa mnom, i uvek su me zvali Laci. Da se odustao (Smeh)! to desilo? znači da ću mlađu publiku uskratiti za neke detalja iz tog vremena… faktorma… Konkretno, uredniku koji mi je zovem Vladimir Krstić saznao sam od Interesantan i bitan detalj, kojeg se jako ..I idemo najzad na strip. Nisam pobornik Ne znam kako, ali jedan broj ljudi je dobro poznavao moje stvaralaštvo a da ih ja nisam ni i ponudio posao na “Lunu”. Pošto ima iste učiteljice prilikom prozivke pri polasku u dobro sećam, jeste reakcija nastavnika slučajnosti, to je za mene niz okolnosti koji poznavao (mada je izgleda i danas tako). Jedan od njih je Dragoš Jovanović Fera i on je spojio inicijale sa prethodnim urednikom, inače prvi razred – žena se uplašila gde je to dete likovnog na jedan moj rad… Po prvi put prozilazi iz tvojih i tuđih delovanja. Ni u dvojicu Krstića, a nakon mnogo vremena je posredovao i u našem upoznavanju, Marko. Što se gospodinom sa kojim je bilo zadovoljstvo jer se niko ne odaziva na to ime, a brojno sam sa svojih desetak godina nacrtao nešto jednom trenutku nisam bio van struke, tiče niške strip scene u ono vreme, iskreno, nisam je ni osećao niti mnogo znao o njoj. I danas sarađivati, neću ih navoditi da ne bi došlo stanje je u redu! Kad sam joj lepo objasnio po svome (bez njegovih sugestija) i to je bio počev od mog angažmana na mestu poznajem sve te ljude, povremeno nas spoje zajednički interesi ili se “sudarimo” u prolazu, pa do zabune. No, zbog ucenjivačkog postupka da ja nisam Vladimir Krstić već Laci, bilo joj pravi pravcati stripski crtež. Naravno, tehničkog urednika u “Zbivanjima” u vreme sa nostalgijom konstantujemo to vreme. To vreme je meni bilo ispunjeno iskrenim entuzijaz- takvog “uvaženog” urednika, ja sam zauvek bolje, pa je prvi čas mogao da počne. Prvo prozvao me je plagijatorom i dao mi savet srednjeg školovanja, zatim sam i u tadašnoj mom i sa puno rada i obaveza, a znao sam da idem i na pecanje… Živeo sam i stvarao sa puno ostavio crtački posao u “Dnevniku”. Od tada što sam naučio na tom času bilo je moje ime da to nipošto više ne radim, što me je teško JNA držao olovku umesto puške, pa je svojih nemira – uostalom, to su moje rane dvadesete… Neću o tome, postajem nostalgičan, nikako da se sretnemo. Jednostavno – idemo na strip. Elem, kako ti znaš da kažeš (smeh), sa Profketom smo stvarali, kao što se ovde ucena kod mene nikada ne prolazi kaže, “u jednu dušu”, u jednom dahu, sa dvostrukim entuzijazmom. To se ne da prepričati… nekažnjeno, makar i na moju štetu. Da, to Stvarali smo “Bilija” u “hodu”, Profke ili napiše scenario, ili ne napiše, ili donese story board ili sam ja, i ne stidim se toga. ne donese – pa ga naparavi na licu mesta – ili kada nema ništa od toga, onda i rečima i gestovima napravi usmeni scenario sa stori bordom… Tu, na licu mesta, odmah je nikla Možeš li za čitaoce Pressinga da ispričaš kompzicija table, kadrovi rešeni, crta se i tušira “taze” misao… Znoj i obostrano oduševljenje kako si se nakon dvadeset godina vratio postignutim – znate kada će to da nam se se ponovi? Nikada više. To je spoj mladosti, stripu, i zašto? entuzijazma, talenta, poverenja, prijateljstva na kub… To je iskreno koautorsko stvaralaštvo, Sigurno da tih dvadeset i kusur godina zato “Bili Vanderer” i danas pleni. Da, izložba ART 9… Koliko mi je draga, toliko želim da se ne nisam bio u hibernaciji. Za to vreme bolje sećam nekih “detalja”. Da nisi pomenuo “Gusar”, ne bih ga se setio kao ni mase izdanja samo sam živeo od gračkog dizajna i ilustracije zato što ja nikada, pa ni sada, ne pratim kako treba strip scenu. Jedva da sam i čitao nego sada od stripa. No sa produbljenjem stripove… Ja sam ih gledao, analizirao crtež, naraciju – mene je interesovalo delo, ne krize gasi se intelektualna klijentela, a razonoda. Zato i ne znam imena mnogih autora, ali su njihova dela kod mene ostavila trajni pojavljuju se nepismeni i likovno nepismeni pečat. klijenti, a sa njima i njima slična nelojalna

24 #Strip

lik. Deo čitalaca to ne prepozna iz dva razloga: prvi je što ne poznaju autora, a drugi je zbog autorove interpretacije sopstvenog lika – svi imamo predstavu o sebi, a sebe najmanje poznajemo. Praksa je, inače, da se izrada karaktera bazira na glumcima, no moje iskustvo potvrđuje da su karakteri preuzeti od osoba koje poznaješ daleko zahvalniji. Ilustracije radi: princeza Eleonar iz „Celeste Noir“ – za karakter je tražena lepotica aristokratske puti... Nacrtao sam gomilu glumica i još nismo došli do lika. Silvan je iscrpeo reference, pa je umesto foto priloga dao opis. Citiram Silvaina: „ Treba nam kristalna lepota“. Tu kristalnu lepotu sam imao upravo kraj sebe i portret moje ćerke Anite sam pozajmio za karakter princeze Eleonar. Za Holmsa je bilo slično... Bilo je više foto-referenci, ali bez željenog rezultata. Za mene je Holms jedino i samo jedino Džeremi Bret, ali ne smeš da ga primeniš. I setim se, pa Bane (moj otac) i on su slični, a opet različiti... Poslao sam karakter i dobio odgovor: kreći, to je to.

Hajde da potvrdimo (ili opovrgnemo legendu) – da li je istina da u crtanju ne koristiš lenjir za prave linije, da tuširaš grube postavke olovke i da svaku liniju u tušu izvlačiš isključivo četkicom? Tačno je da mi lenjir nije potreban i da tuširam isključivo četkom. Poznato je da se iz ramena izvlače ravne linije, ali nije toliko poznato da je “tehnika disanja” od istog konkurencija. Ipak, hvala im – pomogli su Francuzi su me osvojili duhom, kulturom... značaja. Što se olovke tiče, na mojim mi da ubrzam povratak stripu kome opet Nisam ni očekivao da ću toliko toga saznati crtačkim posvetama su se mnogi uverili da kumuje Fera… I na scenu stupam sa tobom tamo, a što mi jako koristi za realno direktno tuširam rudimentalnu olovku… kao scenaristom – naš strip “Cross to Bear” sagledavanje funkcionisanja te industrije. Između ostalih i Silvain (u Makarskoj). ostaje neobjavljen, ali mi otvara vrata Da, jeste – to je industrija, sa svim onim što Samo par ljudi zna da sam “Bleka” tuširao francuskog stripa… nosi sa sobom, i to sa usavršenim mehaniz- bez ikakve olovke! mom u kome su autori ulje za podmaz. Crtač si popularnog serijala „Sherlock Zvučim okrutno? Ne, samo gledam istini u Imaš li neki savet za nekog ko tek ulazi Holmes“, kao i serijala „Celeste noire“ oči! u svet stripa i želi da se jednog dana and „Sword“ sa scenaristom Silvanom nađe u poziciji da crta za strane Kordurijeom. Takođe si, tim povodom, Koje su razlike a koje sličnosti strip izdavače? gostovao na najvećem festivalu stripa u izdavaštva u Francuskoj sa strip Iznad svega, neophodno je ovladati tačnim Evropi, francuskom „Angulemu“. Imao izdavaštvom u Srbiji? crtežom i to se ne postiže tako brzo kako bi si prilike da i izdaleka i izbliza vidiš Ne vidim ni razlike, ni sličnosti... Srpski strip mladost htela. Ovo je uslov nad uslovima, francusku industriju – kakvi su utisci? je tamo, ovde je italijanski. bez toga nema ni vinjete, a kamo li stripa. „Holmes“ je započeo kao diptih i tako je Ilustracije radi napraviću poređenje sa trebalo i da završi, no, zahvaljujući velikom Grešim li ako kažem da je „Sherlock vožnjom automobila. Zamislite da su nožne interesovanju publike postaje kultni strip. Holmes“ postao serijal u kome porodica upravljačke komande (kvačilo, gas, kočnica) „Sword“... Prvi tom je „taze“ na tržištu i sve u Krstić igra veliku ulogu? (Pri tom mislim tačan crtež. Ako nisi u potpunosti ovladao vezi s njim je potpuno neizvesno. Videćemo, na pojavu tvog oca, tvoje ćerke pa i tačnim crtežom, to je isto kao da gledaš u ali po mojoj proceni „Sword“ neće biti zlatna samog tebe u stripu, u vidu likova?) nožne komande dok voziš auto… sredina kao „Holmes“. Lično, očekujem Grešiš li? Pa ti si počeo prvi! (Smeh) Ko je Zaključite sami. Kada su izdavači u pitanju, samo krajnosti sa „Sword-om“, kao što je tražio da crtam Lacija kao glavnog lika u tu ništa ne garantujem… Ni za sebe. bilo sa „Celeste noir“. Rado bih ga opet „Cross to Bear-u“, a? Samo ga malo podšišaj U ovom razgovoru sam nakratko bio u crtao, ali nema ništa od toga. „Angulem“ – i to je pukovnik Demiens u „Holmes-u“... vremeplovu, ali i kada bi to bilo moguće, nosim lepe uspomene i divna poznanstva, Nije ništa novo da autori koriste sopstveni ništa ne bih menjao u svojoj prošlosti. Hvala ti za vožnju. uvredilo jer je rad bio u potpunosti origina- Složićemo se da je tvoja omiljena lan. Nakon toga nikada više nisam bio aktivnost u slobodno vreme, koga redovan na njegovim časovima niti sam ga danas nemaš, pecanje. Šta je to što uvažavao kao pedagoga… Moja narav ima nalaziš u pecanju, a čega nema u ni oduvek drugu stranu medalje, pa sam bio jednoj drugoj vrsti razonode? problematičan i u toj umetničkoj školi… (Smeh!) Nemoj da mi staješ na muku, ide Više puta je razmatrano moje izbacivanje iz mi se na vodu na oči ne vidim… To me škole zbog “vladanja”, a mene je zapravo nikada neće napustiti – obožavam prirodu, tresao testosteron, pa sam zbog viška tog poštujem njene zakonitosti, pokusavam da hormona bio problematičan svuda, a ne je tumačim… Učim od nje. Jedva da imam samo u školi. Sve što sam naučio-saznao, neke fotograje iz ribolova, ali nosim žive ovladao bilo je produkt moje želje, mog slike koje ne blede. One se mogu nacrtati, interesovanja i zalaganja mimo standard- ispričati, napisati… Šta nalazim u pecanju nih metoda školovanja. (Smeh)? Šteta što Hemingvej nije živ, da ga obojica pitamo – ko poznaje njegov Na kraju Umetničke škole si polagao neobuzdani, smeo duh, zna odgovor na prijemni za Likovnu akademiju, kako mi tvoje pitanje. se čini, ali Akademiju nisi upisao. Zašto? Kako je Vladimir Krstić postao Laci? i prezime… Rado se toga sećam i rado o Nisam polagao prijemni za Fakultet likovnih Radio si na nekim od najpoznatijih Kako si stekao taj nadimak po kome si i tome govorim. umetnosti po završteku Umetničke škole… domaćih serijala prošlog veka, “Ninđi” i danas poznat? Tok događaja je zapravo sledeći: u to vreme “Velikom Bleku”, ali si odbio da radiš na Nadimak sam dobio po dva osnova… Za Završio si srednju umetničku školu je moglo da se polaže prijemni za Fakultet još jednom ponuđenom domaćem strip prvi osnov sam sam “kriv”: skraćivao sam „Đorđe Krstić“ u Nišu. Jesi li već pri likovnih umetnosti i pre završetka hitu, “Lunu kralju ponoći” i nakon toga ime Vladica (tako su mi tepali) i to je zvucalo njenom upisu, na kraju osnovne škole, umetničke škole, sa tom razlikom što si napustio devetu umetnost. Zašto? kao ACI, no nije bilo glasa L koji su mi otac i sa sigurnošću znao da će crtanje i obavezan da polažeš i takozvane diferenci- Prošlog veka! Kao da je bilo juče… “YU stric dodelili inspirisani prasetom koje su slikanje biti tvoj životni poziv? jalne ispite (iz razreda koje nisi završio) usledilo zaposlenje na Institutu zaštite na radu “Edvard Kardelj” u centru za izdavačku strip”, “Dečje novine”, “Dnevnik” – da, bilo je zvali Laci – to je drugi osnov. Ni dan danas Dvoumio sam se između medicine i pored standardnog prijemnog. Nije mi bio delatnost, zatim “Gradina”… Negde u samom početku osamdesetih niz okolnosti, koji je to u “kratkom” vremenskom periodu (moje ne znam zašto su ga tako zvali, no to prase umetnosti… Treba da “zahvalim” svom problem polaganje u struci, problem su bili proizišao iz mog rada na ilustracijama spojio je dvojicu prezimenjaka koji su funkcionisali kao rane dvadesete), bilo je kul… “Ninđu” sam nije pojedeno iz jednostavnog razloga – nastavniku hemije za svoj sadašnji poziv. diferencijalni ispiti (za dve školske godine) jedan – i napravili “Bilija Vanderera”… A o tom stripu više znate od mene. odradio sa Profketom, Fera je “kumovao” raznela ga je bomba prilikom bombardo- Njegova jedna rečenica je “odredila” moj koje nisam ni pripremio. Ne mogu nikog da “Bleku” – zatim ostavljam strip iz dva vanja Niša u vreme II svetskog rata. životni put… Naime, bili smo pitani na krivim, osim sebe. Nakon diplomiranja na Moglo bi se reći da je taj period u kome si sa Miodragom Krstićem Profketom ušao u razloga. Naravno, u to vreme su ova dva brata bili kraju osnovnog školovanja šta su nam želje umetničkoj školi tok stvari je krenuo u strip bio neki zlatni period niškog stripa, zar ne? Da li bi mogao, zarad mlađe publike, Za mnogo šta mogu da krivim sebe, ali za dečaci, koji su bili složni i srećni… Sve dok i kada sam od njega čuo da za medicinu drugom pravcu… da se prisetiš koji su to niški strip crtači bili u to vreme aktivni? Čini mi se da je ovo postoje dva krivca…. Još tada je počela se nisu oženili. No, i pored toga krv je krv, pa treba znanje hemije tako veliko kao što su osamdesetih u Nišu bilo i strip magazina (Gusar), izložbi (Art 9)… “kriza” u zemlji, prvo je stradala kultura, sam jedan od najboljih svedoka njihovih vrata učionice (visina učionice je bila blizu 5 Ako sam dobro shvatio, u stripu si se Prisetio bih se ja, no imam osobina da primim neke informacije koje uopšte ne izmemorišem. supkultura, privreda – za ovo možemo da srećnih trenutaka, koje su jako često delili i metara, vrata bar 3), ja sam, normalno, obreo gotovo slučajno, zar ne? Kako se Naravno da su mi poznati ljudi, al’ sada da me ubiješ ne mogu da nabrojim sve njih – to ne zahvalimo neoimperijalizmu ali i domaćim sa mnom, i uvek su me zvali Laci. Da se odustao (Smeh)! to desilo? znači da ću mlađu publiku uskratiti za neke detalja iz tog vremena… faktorma… Konkretno, uredniku koji mi je zovem Vladimir Krstić saznao sam od Interesantan i bitan detalj, kojeg se jako ..I idemo najzad na strip. Nisam pobornik Ne znam kako, ali jedan broj ljudi je dobro poznavao moje stvaralaštvo a da ih ja nisam ni i ponudio posao na “Lunu”. Pošto ima iste učiteljice prilikom prozivke pri polasku u dobro sećam, jeste reakcija nastavnika slučajnosti, to je za mene niz okolnosti koji poznavao (mada je izgleda i danas tako). Jedan od njih je Dragoš Jovanović Fera i on je spojio inicijale sa prethodnim urednikom, inače prvi razred – žena se uplašila gde je to dete likovnog na jedan moj rad… Po prvi put prozilazi iz tvojih i tuđih delovanja. Ni u dvojicu Krstića, a nakon mnogo vremena je posredovao i u našem upoznavanju, Marko. Što se gospodinom sa kojim je bilo zadovoljstvo jer se niko ne odaziva na to ime, a brojno sam sa svojih desetak godina nacrtao nešto jednom trenutku nisam bio van struke, tiče niške strip scene u ono vreme, iskreno, nisam je ni osećao niti mnogo znao o njoj. I danas sarađivati, neću ih navoditi da ne bi došlo stanje je u redu! Kad sam joj lepo objasnio po svome (bez njegovih sugestija) i to je bio počev od mog angažmana na mestu poznajem sve te ljude, povremeno nas spoje zajednički interesi ili se “sudarimo” u prolazu, pa do zabune. No, zbog ucenjivačkog postupka da ja nisam Vladimir Krstić već Laci, bilo joj pravi pravcati stripski crtež. Naravno, tehničkog urednika u “Zbivanjima” u vreme sa nostalgijom konstantujemo to vreme. To vreme je meni bilo ispunjeno iskrenim entuzijaz- takvog “uvaženog” urednika, ja sam zauvek bolje, pa je prvi čas mogao da počne. Prvo prozvao me je plagijatorom i dao mi savet srednjeg školovanja, zatim sam i u tadašnoj mom i sa puno rada i obaveza, a znao sam da idem i na pecanje… Živeo sam i stvarao sa puno ostavio crtački posao u “Dnevniku”. Od tada što sam naučio na tom času bilo je moje ime da to nipošto više ne radim, što me je teško JNA držao olovku umesto puške, pa je svojih nemira – uostalom, to su moje rane dvadesete… Neću o tome, postajem nostalgičan, nikako da se sretnemo. Jednostavno – idemo na strip. Elem, kako ti znaš da kažeš (smeh), sa Profketom smo stvarali, kao što se ovde ucena kod mene nikada ne prolazi kaže, “u jednu dušu”, u jednom dahu, sa dvostrukim entuzijazmom. To se ne da prepričati… nekažnjeno, makar i na moju štetu. Da, to Stvarali smo “Bilija” u “hodu”, Profke ili napiše scenario, ili ne napiše, ili donese story board ili sam ja, i ne stidim se toga. ne donese – pa ga naparavi na licu mesta – ili kada nema ništa od toga, onda i rečima i gestovima napravi usmeni scenario sa stori bordom… Tu, na licu mesta, odmah je nikla Možeš li za čitaoce Pressinga da ispričaš kompzicija table, kadrovi rešeni, crta se i tušira “taze” misao… Znoj i obostrano oduševljenje kako si se nakon dvadeset godina vratio postignutim – znate kada će to da nam se se ponovi? Nikada više. To je spoj mladosti, stripu, i zašto? entuzijazma, talenta, poverenja, prijateljstva na kub… To je iskreno koautorsko stvaralaštvo, Sigurno da tih dvadeset i kusur godina zato “Bili Vanderer” i danas pleni. Da, izložba ART 9… Koliko mi je draga, toliko želim da se ne nisam bio u hibernaciji. Za to vreme bolje sećam nekih “detalja”. Da nisi pomenuo “Gusar”, ne bih ga se setio kao ni mase izdanja samo sam živeo od gračkog dizajna i ilustracije zato što ja nikada, pa ni sada, ne pratim kako treba strip scenu. Jedva da sam i čitao nego sada od stripa. No sa produbljenjem stripove… Ja sam ih gledao, analizirao crtež, naraciju – mene je interesovalo delo, ne krize gasi se intelektualna klijentela, a razonoda. Zato i ne znam imena mnogih autora, ali su njihova dela kod mene ostavila trajni pojavljuju se nepismeni i likovno nepismeni pečat. klijenti, a sa njima i njima slična nelojalna

#Strip 25

lik. Deo čitalaca to ne prepozna iz dva razloga: prvi je što ne poznaju autora, a drugi je zbog autorove interpretacije sopstvenog lika – svi imamo predstavu o sebi, a sebe najmanje poznajemo. Praksa je, inače, da se izrada karaktera bazira na glumcima, no moje iskustvo potvrđuje da su karakteri preuzeti od osoba koje poznaješ daleko zahvalniji. Ilustracije radi: princeza Eleonar iz „Celeste Noir“ – za karakter je tražena lepotica aristokratske puti... Nacrtao sam gomilu glumica i još nismo došli do lika. Silvan je iscrpeo reference, pa je umesto foto priloga dao opis. Citiram Silvaina: „ Treba nam kristalna lepota“. Tu kristalnu lepotu sam imao upravo kraj sebe i portret moje ćerke Anite sam pozajmio za karakter princeze Eleonar. Za Holmsa je bilo slično... Bilo je više foto-referenci, ali bez željenog rezultata. Za mene je Holms jedino i samo jedino Džeremi Bret, ali ne smeš da ga primeniš. I setim se, pa Bane (moj otac) i on su slični, a opet različiti... Poslao sam karakter i dobio odgovor: kreći, to je to.

Hajde da potvrdimo (ili opovrgnemo legendu) – da li je istina da u crtanju ne koristiš lenjir za prave linije, da tuširaš grube postavke olovke i da svaku liniju u tušu izvlačiš isključivo četkicom? Tačno je da mi lenjir nije potreban i da tuširam isključivo četkom. Poznato je da se iz ramena izvlače ravne linije, ali nije toliko poznato da je “tehnika disanja” od istog konkurencija. Ipak, hvala im – pomogli su Francuzi su me osvojili duhom, kulturom... značaja. Što se olovke tiče, na mojim mi da ubrzam povratak stripu kome opet Nisam ni očekivao da ću toliko toga saznati crtačkim posvetama su se mnogi uverili da kumuje Fera… I na scenu stupam sa tobom tamo, a što mi jako koristi za realno direktno tuširam rudimentalnu olovku… kao scenaristom – naš strip “Cross to Bear” sagledavanje funkcionisanja te industrije. Između ostalih i Silvain (u Makarskoj). ostaje neobjavljen, ali mi otvara vrata Da, jeste – to je industrija, sa svim onim što Samo par ljudi zna da sam “Bleka” tuširao francuskog stripa… nosi sa sobom, i to sa usavršenim mehaniz- bez ikakve olovke! mom u kome su autori ulje za podmaz. Crtač si popularnog serijala „Sherlock Zvučim okrutno? Ne, samo gledam istini u Imaš li neki savet za nekog ko tek ulazi Holmes“, kao i serijala „Celeste noire“ oči! u svet stripa i želi da se jednog dana and „Sword“ sa scenaristom Silvanom nađe u poziciji da crta za strane Kordurijeom. Takođe si, tim povodom, Koje su razlike a koje sličnosti strip izdavače? gostovao na najvećem festivalu stripa u izdavaštva u Francuskoj sa strip Iznad svega, neophodno je ovladati tačnim Evropi, francuskom „Angulemu“. Imao izdavaštvom u Srbiji? crtežom i to se ne postiže tako brzo kako bi si prilike da i izdaleka i izbliza vidiš Ne vidim ni razlike, ni sličnosti... Srpski strip mladost htela. Ovo je uslov nad uslovima, francusku industriju – kakvi su utisci? je tamo, ovde je italijanski. bez toga nema ni vinjete, a kamo li stripa. „Holmes“ je započeo kao diptih i tako je Ilustracije radi napraviću poređenje sa trebalo i da završi, no, zahvaljujući velikom Grešim li ako kažem da je „Sherlock vožnjom automobila. Zamislite da su nožne interesovanju publike postaje kultni strip. Holmes“ postao serijal u kome porodica upravljačke komande (kvačilo, gas, kočnica) „Sword“... Prvi tom je „taze“ na tržištu i sve u Krstić igra veliku ulogu? (Pri tom mislim tačan crtež. Ako nisi u potpunosti ovladao vezi s njim je potpuno neizvesno. Videćemo, na pojavu tvog oca, tvoje ćerke pa i tačnim crtežom, to je isto kao da gledaš u ali po mojoj proceni „Sword“ neće biti zlatna samog tebe u stripu, u vidu likova?) nožne komande dok voziš auto… sredina kao „Holmes“. Lično, očekujem Grešiš li? Pa ti si počeo prvi! (Smeh) Ko je Zaključite sami. Kada su izdavači u pitanju, samo krajnosti sa „Sword-om“, kao što je tražio da crtam Lacija kao glavnog lika u tu ništa ne garantujem… Ni za sebe. bilo sa „Celeste noir“. Rado bih ga opet „Cross to Bear-u“, a? Samo ga malo podšišaj U ovom razgovoru sam nakratko bio u crtao, ali nema ništa od toga. „Angulem“ – i to je pukovnik Demiens u „Holmes-u“... vremeplovu, ali i kada bi to bilo moguće, nosim lepe uspomene i divna poznanstva, Nije ništa novo da autori koriste sopstveni ništa ne bih menjao u svojoj prošlosti. Hvala ti za vožnju. uvredilo jer je rad bio u potpunosti origina- Složićemo se da je tvoja omiljena lan. Nakon toga nikada više nisam bio aktivnost u slobodno vreme, koga redovan na njegovim časovima niti sam ga danas nemaš, pecanje. Šta je to što uvažavao kao pedagoga… Moja narav ima nalaziš u pecanju, a čega nema u ni oduvek drugu stranu medalje, pa sam bio jednoj drugoj vrsti razonode? problematičan i u toj umetničkoj školi… (Smeh!) Nemoj da mi staješ na muku, ide Više puta je razmatrano moje izbacivanje iz mi se na vodu na oči ne vidim… To me škole zbog “vladanja”, a mene je zapravo nikada neće napustiti – obožavam prirodu, tresao testosteron, pa sam zbog viška tog poštujem njene zakonitosti, pokusavam da hormona bio problematičan svuda, a ne je tumačim… Učim od nje. Jedva da imam samo u školi. Sve što sam naučio-saznao, neke fotograje iz ribolova, ali nosim žive ovladao bilo je produkt moje želje, mog slike koje ne blede. One se mogu nacrtati, interesovanja i zalaganja mimo standard- ispričati, napisati… Šta nalazim u pecanju nih metoda školovanja. (Smeh)? Šteta što Hemingvej nije živ, da ga obojica pitamo – ko poznaje njegov Na kraju Umetničke škole si polagao neobuzdani, smeo duh, zna odgovor na prijemni za Likovnu akademiju, kako mi tvoje pitanje. se čini, ali Akademiju nisi upisao. Zašto? Kako je Vladimir Krstić postao Laci? i prezime… Rado se toga sećam i rado o Nisam polagao prijemni za Fakultet likovnih Radio si na nekim od najpoznatijih Kako si stekao taj nadimak po kome si i tome govorim. umetnosti po završteku Umetničke škole… domaćih serijala prošlog veka, “Ninđi” i danas poznat? Tok događaja je zapravo sledeći: u to vreme “Velikom Bleku”, ali si odbio da radiš na Nadimak sam dobio po dva osnova… Za Završio si srednju umetničku školu je moglo da se polaže prijemni za Fakultet još jednom ponuđenom domaćem strip prvi osnov sam sam “kriv”: skraćivao sam „Đorđe Krstić“ u Nišu. Jesi li već pri likovnih umetnosti i pre završetka hitu, “Lunu kralju ponoći” i nakon toga ime Vladica (tako su mi tepali) i to je zvucalo njenom upisu, na kraju osnovne škole, umetničke škole, sa tom razlikom što si napustio devetu umetnost. Zašto? kao ACI, no nije bilo glasa L koji su mi otac i sa sigurnošću znao da će crtanje i obavezan da polažeš i takozvane diferenci- Prošlog veka! Kao da je bilo juče… “YU stric dodelili inspirisani prasetom koje su slikanje biti tvoj životni poziv? jalne ispite (iz razreda koje nisi završio) usledilo zaposlenje na Institutu zaštite na radu “Edvard Kardelj” u centru za izdavačku strip”, “Dečje novine”, “Dnevnik” – da, bilo je zvali Laci – to je drugi osnov. Ni dan danas Dvoumio sam se između medicine i pored standardnog prijemnog. Nije mi bio delatnost, zatim “Gradina”… Negde u samom početku osamdesetih niz okolnosti, koji je to u “kratkom” vremenskom periodu (moje ne znam zašto su ga tako zvali, no to prase umetnosti… Treba da “zahvalim” svom problem polaganje u struci, problem su bili proizišao iz mog rada na ilustracijama spojio je dvojicu prezimenjaka koji su funkcionisali kao rane dvadesete), bilo je kul… “Ninđu” sam nije pojedeno iz jednostavnog razloga – nastavniku hemije za svoj sadašnji poziv. diferencijalni ispiti (za dve školske godine) jedan – i napravili “Bilija Vanderera”… A o tom stripu više znate od mene. odradio sa Profketom, Fera je “kumovao” raznela ga je bomba prilikom bombardo- Njegova jedna rečenica je “odredila” moj koje nisam ni pripremio. Ne mogu nikog da “Bleku” – zatim ostavljam strip iz dva vanja Niša u vreme II svetskog rata. životni put… Naime, bili smo pitani na krivim, osim sebe. Nakon diplomiranja na Moglo bi se reći da je taj period u kome si sa Miodragom Krstićem Profketom ušao u razloga. Naravno, u to vreme su ova dva brata bili kraju osnovnog školovanja šta su nam želje umetničkoj školi tok stvari je krenuo u strip bio neki zlatni period niškog stripa, zar ne? Da li bi mogao, zarad mlađe publike, Za mnogo šta mogu da krivim sebe, ali za dečaci, koji su bili složni i srećni… Sve dok i kada sam od njega čuo da za medicinu drugom pravcu… da se prisetiš koji su to niški strip crtači bili u to vreme aktivni? Čini mi se da je ovo postoje dva krivca…. Još tada je počela se nisu oženili. No, i pored toga krv je krv, pa treba znanje hemije tako veliko kao što su osamdesetih u Nišu bilo i strip magazina (Gusar), izložbi (Art 9)… “kriza” u zemlji, prvo je stradala kultura, sam jedan od najboljih svedoka njihovih vrata učionice (visina učionice je bila blizu 5 Ako sam dobro shvatio, u stripu si se Prisetio bih se ja, no imam osobina da primim neke informacije koje uopšte ne izmemorišem. supkultura, privreda – za ovo možemo da srećnih trenutaka, koje su jako često delili i metara, vrata bar 3), ja sam, normalno, obreo gotovo slučajno, zar ne? Kako se Naravno da su mi poznati ljudi, al’ sada da me ubiješ ne mogu da nabrojim sve njih – to ne zahvalimo neoimperijalizmu ali i domaćim sa mnom, i uvek su me zvali Laci. Da se odustao (Smeh)! to desilo? znači da ću mlađu publiku uskratiti za neke detalja iz tog vremena… faktorma… Konkretno, uredniku koji mi je zovem Vladimir Krstić saznao sam od Interesantan i bitan detalj, kojeg se jako ..I idemo najzad na strip. Nisam pobornik Ne znam kako, ali jedan broj ljudi je dobro poznavao moje stvaralaštvo a da ih ja nisam ni i ponudio posao na “Lunu”. Pošto ima iste učiteljice prilikom prozivke pri polasku u dobro sećam, jeste reakcija nastavnika slučajnosti, to je za mene niz okolnosti koji poznavao (mada je izgleda i danas tako). Jedan od njih je Dragoš Jovanović Fera i on je spojio inicijale sa prethodnim urednikom, inače prvi razred – žena se uplašila gde je to dete likovnog na jedan moj rad… Po prvi put prozilazi iz tvojih i tuđih delovanja. Ni u dvojicu Krstića, a nakon mnogo vremena je posredovao i u našem upoznavanju, Marko. Što se gospodinom sa kojim je bilo zadovoljstvo jer se niko ne odaziva na to ime, a brojno sam sa svojih desetak godina nacrtao nešto jednom trenutku nisam bio van struke, tiče niške strip scene u ono vreme, iskreno, nisam je ni osećao niti mnogo znao o njoj. I danas sarađivati, neću ih navoditi da ne bi došlo stanje je u redu! Kad sam joj lepo objasnio po svome (bez njegovih sugestija) i to je bio počev od mog angažmana na mestu poznajem sve te ljude, povremeno nas spoje zajednički interesi ili se “sudarimo” u prolazu, pa do zabune. No, zbog ucenjivačkog postupka da ja nisam Vladimir Krstić već Laci, bilo joj pravi pravcati stripski crtež. Naravno, tehničkog urednika u “Zbivanjima” u vreme sa nostalgijom konstantujemo to vreme. To vreme je meni bilo ispunjeno iskrenim entuzijaz- takvog “uvaženog” urednika, ja sam zauvek bolje, pa je prvi čas mogao da počne. Prvo prozvao me je plagijatorom i dao mi savet srednjeg školovanja, zatim sam i u tadašnoj mom i sa puno rada i obaveza, a znao sam da idem i na pecanje… Živeo sam i stvarao sa puno ostavio crtački posao u “Dnevniku”. Od tada što sam naučio na tom času bilo je moje ime da to nipošto više ne radim, što me je teško JNA držao olovku umesto puške, pa je svojih nemira – uostalom, to su moje rane dvadesete… Neću o tome, postajem nostalgičan, nikako da se sretnemo. Jednostavno – idemo na strip. Elem, kako ti znaš da kažeš (smeh), sa Profketom smo stvarali, kao što se ovde ucena kod mene nikada ne prolazi kaže, “u jednu dušu”, u jednom dahu, sa dvostrukim entuzijazmom. To se ne da prepričati… nekažnjeno, makar i na moju štetu. Da, to Stvarali smo “Bilija” u “hodu”, Profke ili napiše scenario, ili ne napiše, ili donese story board ili sam ja, i ne stidim se toga. ne donese – pa ga naparavi na licu mesta – ili kada nema ništa od toga, onda i rečima i gestovima napravi usmeni scenario sa stori bordom… Tu, na licu mesta, odmah je nikla Možeš li za čitaoce Pressinga da ispričaš kompzicija table, kadrovi rešeni, crta se i tušira “taze” misao… Znoj i obostrano oduševljenje kako si se nakon dvadeset godina vratio postignutim – znate kada će to da nam se se ponovi? Nikada više. To je spoj mladosti, stripu, i zašto? entuzijazma, talenta, poverenja, prijateljstva na kub… To je iskreno koautorsko stvaralaštvo, Sigurno da tih dvadeset i kusur godina zato “Bili Vanderer” i danas pleni. Da, izložba ART 9… Koliko mi je draga, toliko želim da se ne nisam bio u hibernaciji. Za to vreme bolje sećam nekih “detalja”. Da nisi pomenuo “Gusar”, ne bih ga se setio kao ni mase izdanja samo sam živeo od gračkog dizajna i ilustracije zato što ja nikada, pa ni sada, ne pratim kako treba strip scenu. Jedva da sam i čitao nego sada od stripa. No sa produbljenjem stripove… Ja sam ih gledao, analizirao crtež, naraciju – mene je interesovalo delo, ne krize gasi se intelektualna klijentela, a razonoda. Zato i ne znam imena mnogih autora, ali su njihova dela kod mene ostavila trajni pojavljuju se nepismeni i likovno nepismeni pečat. klijenti, a sa njima i njima slična nelojalna

lik. Deo čitalaca to ne prepozna iz dva razloga: prvi je što ne poznaju autora, a drugi je zbog autorove interpretacije sopstvenog lika – svi imamo predstavu o sebi, a sebe najmanje poznajemo. Praksa je, inače, da se izrada karaktera bazira na glumcima, no moje iskustvo potvrđuje da su karakteri preuzeti od osoba koje poznaješ daleko zahvalniji. Ilustracije radi: princeza Eleonar iz „Celeste Noir“ – za karakter je tražena lepotica aristokratske puti... Nacrtao sam gomilu glumica i još nismo došli do lika. Silvan je iscrpeo reference, pa je umesto foto priloga dao opis. Citiram Silvaina: „ Treba nam kristalna lepota“. Tu kristalnu lepotu sam imao upravo kraj sebe i portret moje ćerke Anite sam pozajmio za karakter princeze Eleonar. Za Holmsa je bilo slično... Bilo je više foto-referenci, ali bez željenog rezultata. Za mene je Holms jedino i samo jedino Džeremi Bret, ali ne smeš da ga primeniš. I setim se, pa Bane (moj otac) i on su slični, a opet različiti... Poslao sam karakter i dobio odgovor: kreći, to je to.

Hajde da potvrdimo (ili opovrgnemo legendu) – da li je istina da u crtanju ne koristiš lenjir za prave linije, da tuširaš grube postavke olovke i da svaku liniju u tušu izvlačiš isključivo četkicom? Tačno je da mi lenjir nije potreban i da tuširam isključivo četkom. Poznato je da se iz ramena izvlače ravne linije, ali nije toliko poznato da je “tehnika disanja” od istog konkurencija. Ipak, hvala im – pomogli su Francuzi su me osvojili duhom, kulturom... značaja. Što se olovke tiče, na mojim mi da ubrzam povratak stripu kome opet Nisam ni očekivao da ću toliko toga saznati crtačkim posvetama su se mnogi uverili da kumuje Fera… I na scenu stupam sa tobom tamo, a što mi jako koristi za realno direktno tuširam rudimentalnu olovku… kao scenaristom – naš strip “Cross to Bear” sagledavanje funkcionisanja te industrije. Između ostalih i Silvain (u Makarskoj). ostaje neobjavljen, ali mi otvara vrata Da, jeste – to je industrija, sa svim onim što Samo par ljudi zna da sam “Bleka” tuširao francuskog stripa… nosi sa sobom, i to sa usavršenim mehaniz- bez ikakve olovke! mom u kome su autori ulje za podmaz. Crtač si popularnog serijala „Sherlock Zvučim okrutno? Ne, samo gledam istini u Imaš li neki savet za nekog ko tek ulazi Holmes“, kao i serijala „Celeste noire“ oči! u svet stripa i želi da se jednog dana and „Sword“ sa scenaristom Silvanom nađe u poziciji da crta za strane Kordurijeom. Takođe si, tim povodom, Koje su razlike a koje sličnosti strip izdavače? gostovao na najvećem festivalu stripa u izdavaštva u Francuskoj sa strip Iznad svega, neophodno je ovladati tačnim Evropi, francuskom „Angulemu“. Imao izdavaštvom u Srbiji? crtežom i to se ne postiže tako brzo kako bi si prilike da i izdaleka i izbliza vidiš Ne vidim ni razlike, ni sličnosti... Srpski strip mladost htela. Ovo je uslov nad uslovima, francusku industriju – kakvi su utisci? je tamo, ovde je italijanski. bez toga nema ni vinjete, a kamo li stripa. „Holmes“ je započeo kao diptih i tako je Ilustracije radi napraviću poređenje sa trebalo i da završi, no, zahvaljujući velikom Grešim li ako kažem da je „Sherlock vožnjom automobila. Zamislite da su nožne interesovanju publike postaje kultni strip. Holmes“ postao serijal u kome porodica upravljačke komande (kvačilo, gas, kočnica) „Sword“... Prvi tom je „taze“ na tržištu i sve u Krstić igra veliku ulogu? (Pri tom mislim tačan crtež. Ako nisi u potpunosti ovladao vezi s njim je potpuno neizvesno. Videćemo, na pojavu tvog oca, tvoje ćerke pa i tačnim crtežom, to je isto kao da gledaš u ali po mojoj proceni „Sword“ neće biti zlatna samog tebe u stripu, u vidu likova?) nožne komande dok voziš auto… sredina kao „Holmes“. Lično, očekujem Grešiš li? Pa ti si počeo prvi! (Smeh) Ko je Zaključite sami. Kada su izdavači u pitanju, samo krajnosti sa „Sword-om“, kao što je tražio da crtam Lacija kao glavnog lika u tu ništa ne garantujem… Ni za sebe. bilo sa „Celeste noir“. Rado bih ga opet „Cross to Bear-u“, a? Samo ga malo podšišaj U ovom razgovoru sam nakratko bio u crtao, ali nema ništa od toga. „Angulem“ – i to je pukovnik Demiens u „Holmes-u“... vremeplovu, ali i kada bi to bilo moguće, nosim lepe uspomene i divna poznanstva, Nije ništa novo da autori koriste sopstveni ništa ne bih menjao u svojoj prošlosti. Hvala ti za vožnju. 26 #Strip uvredilo jer je rad bio u potpunosti origina- Složićemo se da je tvoja omiljena lan. Nakon toga nikada više nisam bio aktivnost u slobodno vreme, koga redovan na njegovim časovima niti sam ga danas nemaš, pecanje. Šta je to što uvažavao kao pedagoga… Moja narav ima nalaziš u pecanju, a čega nema u ni oduvek drugu stranu medalje, pa sam bio jednoj drugoj vrsti razonode? problematičan i u toj umetničkoj školi… (Smeh!) Nemoj da mi staješ na muku, ide Više puta je razmatrano moje izbacivanje iz mi se na vodu na oči ne vidim… To me škole zbog “vladanja”, a mene je zapravo nikada neće napustiti – obožavam prirodu, tresao testosteron, pa sam zbog viška tog poštujem njene zakonitosti, pokusavam da hormona bio problematičan svuda, a ne je tumačim… Učim od nje. Jedva da imam samo u školi. Sve što sam naučio-saznao, neke fotograje iz ribolova, ali nosim žive ovladao bilo je produkt moje želje, mog slike koje ne blede. One se mogu nacrtati, interesovanja i zalaganja mimo standard- ispričati, napisati… Šta nalazim u pecanju nih metoda školovanja. (Smeh)? Šteta što Hemingvej nije živ, da ga obojica pitamo – ko poznaje njegov Na kraju Umetničke škole si polagao neobuzdani, smeo duh, zna odgovor na prijemni za Likovnu akademiju, kako mi tvoje pitanje. se čini, ali Akademiju nisi upisao. Zašto? Kako je Vladimir Krstić postao Laci? i prezime… Rado se toga sećam i rado o Nisam polagao prijemni za Fakultet likovnih Radio si na nekim od najpoznatijih Kako si stekao taj nadimak po kome si i tome govorim. umetnosti po završteku Umetničke škole… domaćih serijala prošlog veka, “Ninđi” i danas poznat? Tok događaja je zapravo sledeći: u to vreme “Velikom Bleku”, ali si odbio da radiš na Nadimak sam dobio po dva osnova… Za Završio si srednju umetničku školu je moglo da se polaže prijemni za Fakultet još jednom ponuđenom domaćem strip prvi osnov sam sam “kriv”: skraćivao sam „Đorđe Krstić“ u Nišu. Jesi li već pri likovnih umetnosti i pre završetka hitu, “Lunu kralju ponoći” i nakon toga ime Vladica (tako su mi tepali) i to je zvucalo njenom upisu, na kraju osnovne škole, umetničke škole, sa tom razlikom što si napustio devetu umetnost. Zašto? kao ACI, no nije bilo glasa L koji su mi otac i sa sigurnošću znao da će crtanje i obavezan da polažeš i takozvane diferenci- Prošlog veka! Kao da je bilo juče… “YU stric dodelili inspirisani prasetom koje su slikanje biti tvoj životni poziv? jalne ispite (iz razreda koje nisi završio) usledilo zaposlenje na Institutu zaštite na radu “Edvard Kardelj” u centru za izdavačku strip”, “Dečje novine”, “Dnevnik” – da, bilo je zvali Laci – to je drugi osnov. Ni dan danas Dvoumio sam se između medicine i pored standardnog prijemnog. Nije mi bio delatnost, zatim “Gradina”… Negde u samom početku osamdesetih niz okolnosti, koji je to u “kratkom” vremenskom periodu (moje ne znam zašto su ga tako zvali, no to prase umetnosti… Treba da “zahvalim” svom problem polaganje u struci, problem su bili proizišao iz mog rada na ilustracijama spojio je dvojicu prezimenjaka koji su funkcionisali kao rane dvadesete), bilo je kul… “Ninđu” sam nije pojedeno iz jednostavnog razloga – nastavniku hemije za svoj sadašnji poziv. diferencijalni ispiti (za dve školske godine) jedan – i napravili “Bilija Vanderera”… A o tom stripu više znate od mene. odradio sa Profketom, Fera je “kumovao” raznela ga je bomba prilikom bombardo- Njegova jedna rečenica je “odredila” moj koje nisam ni pripremio. Ne mogu nikog da “Bleku” – zatim ostavljam strip iz dva vanja Niša u vreme II svetskog rata. životni put… Naime, bili smo pitani na krivim, osim sebe. Nakon diplomiranja na Moglo bi se reći da je taj period u kome si sa Miodragom Krstićem Profketom ušao u razloga. Naravno, u to vreme su ova dva brata bili kraju osnovnog školovanja šta su nam želje umetničkoj školi tok stvari je krenuo u strip bio neki zlatni period niškog stripa, zar ne? Da li bi mogao, zarad mlađe publike, Za mnogo šta mogu da krivim sebe, ali za dečaci, koji su bili složni i srećni… Sve dok i kada sam od njega čuo da za medicinu drugom pravcu… da se prisetiš koji su to niški strip crtači bili u to vreme aktivni? Čini mi se da je ovo postoje dva krivca…. Još tada je počela se nisu oženili. No, i pored toga krv je krv, pa treba znanje hemije tako veliko kao što su osamdesetih u Nišu bilo i strip magazina (Gusar), izložbi (Art 9)… “kriza” u zemlji, prvo je stradala kultura, sam jedan od najboljih svedoka njihovih vrata učionice (visina učionice je bila blizu 5 Ako sam dobro shvatio, u stripu si se Prisetio bih se ja, no imam osobina da primim neke informacije koje uopšte ne izmemorišem. supkultura, privreda – za ovo možemo da srećnih trenutaka, koje su jako često delili i metara, vrata bar 3), ja sam, normalno, obreo gotovo slučajno, zar ne? Kako se Naravno da su mi poznati ljudi, al’ sada da me ubiješ ne mogu da nabrojim sve njih – to ne zahvalimo neoimperijalizmu ali i domaćim sa mnom, i uvek su me zvali Laci. Da se odustao (Smeh)! to desilo? znači da ću mlađu publiku uskratiti za neke detalja iz tog vremena… faktorma… Konkretno, uredniku koji mi je zovem Vladimir Krstić saznao sam od Interesantan i bitan detalj, kojeg se jako ..I idemo najzad na strip. Nisam pobornik Ne znam kako, ali jedan broj ljudi je dobro poznavao moje stvaralaštvo a da ih ja nisam ni i ponudio posao na “Lunu”. Pošto ima iste učiteljice prilikom prozivke pri polasku u dobro sećam, jeste reakcija nastavnika slučajnosti, to je za mene niz okolnosti koji poznavao (mada je izgleda i danas tako). Jedan od njih je Dragoš Jovanović Fera i on je spojio inicijale sa prethodnim urednikom, inače prvi razred – žena se uplašila gde je to dete likovnog na jedan moj rad… Po prvi put prozilazi iz tvojih i tuđih delovanja. Ni u dvojicu Krstića, a nakon mnogo vremena je posredovao i u našem upoznavanju, Marko. Što se gospodinom sa kojim je bilo zadovoljstvo jer se niko ne odaziva na to ime, a brojno sam sa svojih desetak godina nacrtao nešto jednom trenutku nisam bio van struke, tiče niške strip scene u ono vreme, iskreno, nisam je ni osećao niti mnogo znao o njoj. I danas sarađivati, neću ih navoditi da ne bi došlo stanje je u redu! Kad sam joj lepo objasnio po svome (bez njegovih sugestija) i to je bio počev od mog angažmana na mestu poznajem sve te ljude, povremeno nas spoje zajednički interesi ili se “sudarimo” u prolazu, pa do zabune. No, zbog ucenjivačkog postupka da ja nisam Vladimir Krstić već Laci, bilo joj pravi pravcati stripski crtež. Naravno, tehničkog urednika u “Zbivanjima” u vreme sa nostalgijom konstantujemo to vreme. To vreme je meni bilo ispunjeno iskrenim entuzijaz- takvog “uvaženog” urednika, ja sam zauvek bolje, pa je prvi čas mogao da počne. Prvo prozvao me je plagijatorom i dao mi savet srednjeg školovanja, zatim sam i u tadašnoj mom i sa puno rada i obaveza, a znao sam da idem i na pecanje… Živeo sam i stvarao sa puno ostavio crtački posao u “Dnevniku”. Od tada što sam naučio na tom času bilo je moje ime da to nipošto više ne radim, što me je teško JNA držao olovku umesto puške, pa je svojih nemira – uostalom, to su moje rane dvadesete… Neću o tome, postajem nostalgičan, nikako da se sretnemo. Jednostavno – idemo na strip. Elem, kako ti znaš da kažeš (smeh), sa Profketom smo stvarali, kao što se ovde ucena kod mene nikada ne prolazi kaže, “u jednu dušu”, u jednom dahu, sa dvostrukim entuzijazmom. To se ne da prepričati… nekažnjeno, makar i na moju štetu. Da, to Stvarali smo “Bilija” u “hodu”, Profke ili napiše scenario, ili ne napiše, ili donese story board ili sam ja, i ne stidim se toga. ne donese – pa ga naparavi na licu mesta – ili kada nema ništa od toga, onda i rečima i gestovima napravi usmeni scenario sa stori bordom… Tu, na licu mesta, odmah je nikla Možeš li za čitaoce Pressinga da ispričaš kompzicija table, kadrovi rešeni, crta se i tušira “taze” misao… Znoj i obostrano oduševljenje kako si se nakon dvadeset godina vratio postignutim – znate kada će to da nam se se ponovi? Nikada više. To je spoj mladosti, stripu, i zašto? entuzijazma, talenta, poverenja, prijateljstva na kub… To je iskreno koautorsko stvaralaštvo, Sigurno da tih dvadeset i kusur godina zato “Bili Vanderer” i danas pleni. Da, izložba ART 9… Koliko mi je draga, toliko želim da se ne nisam bio u hibernaciji. Za to vreme bolje sećam nekih “detalja”. Da nisi pomenuo “Gusar”, ne bih ga se setio kao ni mase izdanja samo sam živeo od gračkog dizajna i ilustracije zato što ja nikada, pa ni sada, ne pratim kako treba strip scenu. Jedva da sam i čitao nego sada od stripa. No sa produbljenjem stripove… Ja sam ih gledao, analizirao crtež, naraciju – mene je interesovalo delo, ne krize gasi se intelektualna klijentela, a razonoda. Zato i ne znam imena mnogih autora, ali su njihova dela kod mene ostavila trajni pojavljuju se nepismeni i likovno nepismeni pečat. klijenti, a sa njima i njima slična nelojalna

lik. Deo čitalaca to ne prepozna iz dva Piše: Dejan Dabić ovoga puta sa Džejsonom Momoom u razloga: prvi je što ne poznaju autora, a naslovnoj ulozi koja je bila spektakularna i drugi je zbog autorove interpretacije raskošno producirana, ali nije ispunila sopstvenog lika – svi imamo predstavu o očekivanja nekih Konanovih fanova, da ne sebi, a sebe najmanje poznajemo. Praksa je, Multimedijski superheroji (32): Konan Varvarin govorimo o armiji lmola koji Milijusov lm inače, da se izrada karaktera bazira na smatraju kultnim. glumcima, no moje iskustvo potvrđuje da Bilo kako bilo, onima koji ne žele da skrnave su karakteri preuzeti od osoba koje poznaješ Konanov lik u novim lmskim ekranizacijama daleko zahvalniji. Ilustracije radi: princeza preostaje da čitaju stripove – ranijim Eleonar iz „Celeste Noir“ – za karakter je izdanjima Stripoteke, Marketprinta i Belog tražena lepotica aristokratske puti... Varvarin puta, pridružio se već pomenuti Darkwood, Nacrtao sam gomilu glumica i još nismo najpre prošlogodišnjim Divljim mačem došli do lika. Silvan je iscrpeo reference, pa iz Simerije Simerije, a zatim i ovogodišnjom Pesmom je umesto foto priloga dao opis. Citiram Crvene Sonje i drugim pričama... Silvaina: „ Treba nam kristalna lepota“. Tu U čemu je tajna Konanove dugovečnosti u kristalnu lepotu sam imao upravo kraj sebe raznim medijima i zašto je on uspeo da i portret moje ćerke Anite sam pozajmio za Prošla godina je nesumnjivo bila godina najviše doprinele stripovske i lmske postane popkulturna ikona, pitanja su na koja karakter princeze Eleonar. Za Holmsa je bilo revitalizacije multimedijalne slave Konana ekranizacije – u igranom i animiranom lmu, se odgovor može dati u pokušaju odgonetanja slično... Bilo je više foto-referenci, ali bez Varvarina ili Konana Simerijanca; s jedne neki teoretičari žanra skloni su da tvrde da su njegove karakterizacije – on nikada ne gubi željenog rezultata. Za mene je Holms jedino strane, u svetu je napravljen rimejk lma koji Hauard i Konan rodonačelnici fentazi žanra, nadu, oslanja se na svoj instinkt i snagu, ceni i samo jedino Džeremi Bret, ali ne smeš da je pre tridesetak godina proslavio „Herkula odnosno podžanra mača i magije. Bilo kako prijatelje i kažnjava neprijatelje. On opstaje u ga primeniš. I setim se, pa Bane (moj otac) i elektronske epohe“, Arnolda Švarcenegera, a s bilo, možda je na percepciju Konanovog lika svetu u kojem vladaju talionski principi i on su slični, a opet različiti... Poslao sam druge – agilni strip izdavač iz naše zemlje presudno uticala već pominjana lmska surovi zakon jačeg, u svetu u kojem su mnoga karakter i dobio odgovor: kreći, to je to. Darkwood otpočeo je seriju strip albuma koja verzija iz 1982. godine u režiji Džona Milijusa prirodna i natprirodna bića zaogrnuta je ovoga leta došla do svog četvrtog nastavka. kojoj je ovaj klasik Novog Holivuda dodao novi plaštom prividne zakonitosti i poštenja. Tako Hajde da potvrdimo (ili opovrgnemo Ideja ovog izdavača bila je objedinjavanje svih kontekst (ničeovski moto na početku lma i je košmar nesrećnog Roberta E. Haurada legendu) – da li je istina da u crtanju ne Konanovih klasičnih avantura objavljivanih u scena Konanovog preživljavanja dve su opisao pun krug – najpre je bio inspiracija za koristiš lenjir za prave linije, da tuširaš Marvel Comicsu, a za fanove predstavljanje karakteristične ilustracije za potvrdu hiperborijansko doba i misterioznu Konanovu grube postavke olovke i da svaku liniju serijala Conan the Barbarian (1970) i Savage prethodno iznete teze); arhetipskog Konano- otadžbinu Simeriju koju su pohodili ekspazi- u tušu izvlačiš isključivo četkicom? Sword of Conan (1974). Konanov lik stvorio je vog neprijatelja koji mu je ubio roditelje, Tulsu onisti u potrazi za čelikom, uništavajući sve Tačno je da mi lenjir nije potreban i da pre osamdeset godina američki pisac Robert Duma, tumačio je Džejms Erl Džons. Nakon pred sobom - da bismo danas čitajući i tuširam isključivo četkom. Poznato je da se Ervin Hauard u pulp seriji objavljivanoj u ovog lma, dve godine kasnije, usledio je gledajući te avanture u stripu i na lmu, iz ramena izvlače ravne linije, ali nije toliko časopisu Weird Tales. Na osnovu Hauradovih nastavak Konan Uništitelj, takođe sa zapravo shvatili da se pulp literatura iz doba poznato da je “tehnika disanja” od istog priča Marvel je pokrenuo serijal po scenariju Švarcenegerom, ovoga puta u režiji Ričarda velike krize hiperprodukcije tridesetih konkurencija. Ipak, hvala im – pomogli su Francuzi su me osvojili duhom, kulturom... značaja. Što se olovke tiče, na mojim Roja Tomasa sa Barijem Vindzorom Smitom Flajšera. Vrlo je popularna bila i televizijska poigrala sa našom stvarnošću u doba svetske mi da ubrzam povratak stripu kome opet Nisam ni očekivao da ću toliko toga saznati crtačkim posvetama su se mnogi uverili da kao crtačem, da bi crtež kasnije preuzeo Džon animirana serija devedesetih koja je bila ekonomske krize i da se umesto toponima kumuje Fera… I na scenu stupam sa tobom tamo, a što mi jako koristi za realno direktno tuširam rudimentalnu olovku… Bjusima. Od 2003. godine u Dark Horse sinhronizovana na srpski jezik, a među Simerija može staviti i neki drugi - Irak, Libija kao scenaristom – naš strip “Cross to Bear” sagledavanje funkcionisanja te industrije. Između ostalih i Silvain (u Makarskoj). počinje novi serijal po scenariju Kurta Bjusieka mladima su popularne video igrice sa ili Iran, dok čelik bez problema možemo ostaje neobjavljen, ali mi otvara vrata Da, jeste – to je industrija, sa svim onim što Samo par ljudi zna da sam “Bleka” tuširao sa crtačem Kerijem Nordom. modikacijama Konanovog lika. I tako, sve do zameniti naftom. francuskog stripa… nosi sa sobom, i to sa usavršenim mehaniz- bez ikakve olovke! Iako su Konanovoj planetarnoj popularnosti nove bioskopske verzije Markusa Nispela, mom u kome su autori ulje za podmaz. Crtač si popularnog serijala „Sherlock Zvučim okrutno? Ne, samo gledam istini u Imaš li neki savet za nekog ko tek ulazi Holmes“, kao i serijala „Celeste noire“ oči! u svet stripa i želi da se jednog dana and „Sword“ sa scenaristom Silvanom nađe u poziciji da crta za strane Kordurijeom. Takođe si, tim povodom, Koje su razlike a koje sličnosti strip izdavače? gostovao na najvećem festivalu stripa u izdavaštva u Francuskoj sa strip Iznad svega, neophodno je ovladati tačnim Evropi, francuskom „Angulemu“. Imao izdavaštvom u Srbiji? crtežom i to se ne postiže tako brzo kako bi si prilike da i izdaleka i izbliza vidiš Ne vidim ni razlike, ni sličnosti... Srpski strip mladost htela. Ovo je uslov nad uslovima, francusku industriju – kakvi su utisci? je tamo, ovde je italijanski. bez toga nema ni vinjete, a kamo li stripa. „Holmes“ je započeo kao diptih i tako je Ilustracije radi napraviću poređenje sa trebalo i da završi, no, zahvaljujući velikom Grešim li ako kažem da je „Sherlock vožnjom automobila. Zamislite da su nožne interesovanju publike postaje kultni strip. Holmes“ postao serijal u kome porodica upravljačke komande (kvačilo, gas, kočnica) „Sword“... Prvi tom je „taze“ na tržištu i sve u Krstić igra veliku ulogu? (Pri tom mislim tačan crtež. Ako nisi u potpunosti ovladao vezi s njim je potpuno neizvesno. Videćemo, na pojavu tvog oca, tvoje ćerke pa i tačnim crtežom, to je isto kao da gledaš u ali po mojoj proceni „Sword“ neće biti zlatna samog tebe u stripu, u vidu likova?) nožne komande dok voziš auto… sredina kao „Holmes“. Lično, očekujem Grešiš li? Pa ti si počeo prvi! (Smeh) Ko je Zaključite sami. Kada su izdavači u pitanju, samo krajnosti sa „Sword-om“, kao što je tražio da crtam Lacija kao glavnog lika u tu ništa ne garantujem… Ni za sebe. bilo sa „Celeste noir“. Rado bih ga opet „Cross to Bear-u“, a? Samo ga malo podšišaj U ovom razgovoru sam nakratko bio u crtao, ali nema ništa od toga. „Angulem“ – i to je pukovnik Demiens u „Holmes-u“... vremeplovu, ali i kada bi to bilo moguće, nosim lepe uspomene i divna poznanstva, Nije ništa novo da autori koriste sopstveni ništa ne bih menjao u svojoj prošlosti. Hvala ti za vožnju. #Film 27 Piše: Zoran Janković predstavljajući dovoljno upadljiv napredak u odnosu na ponuđeno u prethodna dva Nolanova viđenja ove mitologije. A ovaj lm se na planu priče, motiva i dodatnih dramaturških rukavaca odlučno i strogo kreće unutar mitogije izatkane oko lika Brucea Waynea, odnosno Batmana, uz možda i pomalo nepotrebnu ogradu da Nolan istražuje mogućnosti ove postavke Uspon isključivo unutar koordinantnog sistema koji čine njegova dva prethodna lma. Stoga je priča ovog dela jednako usmerena i prema mračnog viteza misterijama i nasleđenom teretu porodične Režija: Christopher Nolan prošlosti i prema intrigama oko upravljanja i Uloge: Christian Bale, Tom Hardy, Anne Hathaway vlašću nad mitskim Gotham Cityjem, uz garnirung novih junaka koji priči daju Dobar deo priča o ovom ostvarenju počinjao sa tačke puristički shvaćenog lma, pa još iz dodatni zamajac, ali i stvaraju diskretan i na je i još zadugo počinjaće podsećanjem na potkategorije spektakla, odnosno ciljanog vreme iskrčen prolaz prema nastavku/ masakr tokom pretpremijere, ali moguće je letnjeg blockbustera i nastavljača niza nastavcima koji nam neumitno slede u prikaz otpočeti i pominjanjem Slavoja uspešnih i isplativih ostvarenja u Batman doglednoj budućnosti. Žižeka koji je za potrebe bečkog delimičnog seriji. Na planu dramaturgije priče Uspon mračnog imenjaka vašeg i našeg Pressinga sročio Nolanov Uspon mračnog viteza je primer viteza poseže za zanimljivom inovacijom – ideološko-značejsku vivisekciju najnovijeg dostojanstvenog i ambicioznog pristupa Bruce Wayne/Batman je odsutan (što zbog proizvoda u okviru ove nezaustavljive lmu, delo koje odiše duhom gospodštine zdravstvenih problema, što zbog franšize. Žižek u tekstu na stranicama koja je prekopotrebna holivudskoj A ligi, a utamničenja) iz osnovne narativne priče narečenog lista Die Presse izražava zabrinu- koju ova uglavnom više ni ne zaslužuje. lma. To otvara prostor i za razigravanja tost da ovo ostvarenje ima potencijal da Izlišno je vivisecirati lm na planu bočnih likova, te ovaj lm biva bogatiji za, diskredituje pokret „Okupiraj Volstrit“. pakovanja i zanatske izvedbe, budući da se recimo, sugestivnu upotrebu čistog zikusa I u pravu je gospodin Žižek – Nolan na radi o domaćinski izdašno budžetiranom Toma Hardyja (u ulozi Banea) i izvanredno primeru ovog lma daje dosta povoda i za lmu u čiju su izradu bili uklučeni sve sami nijansiranu i tempiranu glumu Anne takva ideološka iščitavanja ove superhero- teškaši i prvoligaši. Ukratko rečeno, Uspon Hathaway u ulozi Catwoman. Ta postavka jske avanture. Ne greši Žižek ni kada mračnog viteza Christophera Nolana stoji pomogla, je recimo, i samom Christianu primećuje da je u srži ove priče „arhetipska kao rečit uzorak zdravog, promišljenog, pa Baleu koji ovde pokazuje da je kadar za Dikensova (Dikens se u formni citata i javlja samim tim i delotvornog pristupa glumu bez oslanjanja na manirizam i u samom lmu) predstava o dobrom blockbuster tematici, istovremeno prenaglašenu teatralnost. kapitalisti koji nansira otvaranje sirotišta Sve pomenuto, skupa sa nekolicinom istinski za razliku od lošeg pohlepnog kapitaliste majstorskih, upečatljivih i silovitih prizora, koji to ne čini“; osim toga Wayneu/Batmanu ovo ostvarenje dovodi do krajnje povoljnog dopada zadatak da Gotham City spase od utiska po viđenju mnogih, te se može reći da ofanzive razurlane bande amnestiranih ovaj lm ima moć da predstavlja sasvim zločinaca i gnevne sirotinje. Bane, predvod- upotrebljiv zajednički imenitelj za zaljublje- nik ove neporecivo ideološki jasno i glasno nike u superherojski lm (ukoliko Batmana i intonirane revolucije jeste unakaženi nominalno prihvatimo kao superheroja) i predvodnik, kako će Žižek primetiti „brutal- ovaj stripovsko-lmski serijal i one koji će u nih kreatura bez ikakvog poštovanja prema ovom ostvarenju pre svega videti lm ljudskom životu“. blockbusterske provinijencije u nešto šire Dakle, nema spora sa Žižekovim ocenama sagledanom kontekstu. Istini za volju, izrečenim u tom tekstu, baš kao što su i pripadnici drugopomenute grupacije i dalje njegove strepnje prema širim društvenim čežnjivo iščekuju povratak Christophera konsekvencama koje nosi ovo ostvarenje Nolana (zapravo, braće Nolan) na teritoriju nesumnjivo osnovane. Ipak, ne mora se lma dovoljno naliki neprevaziđenom uvek po žižekovski, jer Uspon mračnog Mementu. Ali o tome možemo i nekom viteza dosta dobro, lmski pismeno i drugom prilikom. Na darove poput tog, konsekventno deluje i kada mu se pristupi sumnje nema, vredi strpljivo čekati.

28 #Film Piše: Dejan Stojiljković Pisanje scenarija u kome se postavi mnogo pitanja, a ne odgovori na nijedno specijalnost je ovog scenariste. Prometheus (2012.) Tu dolazimo do drugog problema. A to su prevelika očekivanja. Hajp, koji je pratio ovaj lm još od trenutka kad je počelo da se šuška kako ser Ridli snima prikvel "Aliena", bio je prosto neverovatan. A kad je krenula marketinška kampanja i kada se pojavio Kradljivci zaista izvanredno skockan trejler, svima je bilo jasno da Skot mora da napravi opako dobar lm kako bi opravdao očekivanja. Umesto vatre toga, dobili smo solidan SF lm, čak Režija: Ridley Scott natprosečan u odnosu na ostale naučno- Uloge: Noomi Rapace, Michael Fassbender, fantastične lmove koji se u Holivudu snimaju Guy Pearce, Charlize Theron poslednjih deset godina i naravno da su se razočarali svi oni koji su očekivali još jedan "Prometej" je protutnjao kroz kosmički mrak prenjen i inteligentan za prosečnog kamen međaš u istoriji kinematograje. A šta naših i inostranih bioskopskih dvorana i učinio američkog žderača kokica, ali ser Ridli je to je sa ostalima? Šta je, recimo, sa nekim novim upravo ono što se od ovog lma i očekivalo - znao - i eto vam "Prometeja". Filma koji će se generacijama koje uopšte nisu gledale nikog nije ostavio ravnodušnim. dopasti onim manje i onim više zahtevnim "Aliena" i "Bladerunnera"? E, pa njima se lm Silne polemike oko lma vode se i sada, dok gledaocima, dok će ga oni što broje šrafove na dopao. ovo kucam, jedni su oduševljeni, drugi pokretnim vratima svemirskog broda Preko 200 miliona dolara koje je "Prometej" razočarani, treći neodlučni... jednostavno mrzeti. I postavljati hiljadu uzeo u prvih mesec dana prikazivanja govori Da li nam je ser Ridli isporučio traljavi derivat besmislenih pitanja: tome u prilog. "Alien" serijala, ili je osvežio priču kroz ovaj A zašto je ovo ovako? A šta je bilo sa onim A to je, izgleda, jedino što se računa. rip-of, spin-of, prikvel, šta god da je već? junakom što ga ima u početku ,a posle ga Ono u čemu se svi slažu jeste da je lm zgazi traktor? A što su oni uopšte dolazili vizuelno raskošan i da u njemu postoje scene ovde? A zbog čega nisu skrenuli levo kod koje vas ostavljaju bez daha. Majkl Fazbinder Albukerkija? A gde se dela ašica sa kečapom kao android Dejvid je takođe nešto oko čega što se vidi u trećem kadru na dve sekunde? A nema dvojbe, čovek je odigrao tu ulogu da li ste primetili kako je kosa androida perfektno. Ali, hej, ima nas koji smo tog istog Dejvida u početnim scenama za 12% svetlija Fazbindera gledali još dok je bio mlad i zelen nego u završnim? Da li je to zato što je koristio na BBC-ju pa nas njegovo avanzovanje u drugačiju vrstu farbe za kosu? Ali to je sjajnog karakternog glumca ne ostavlja nemoguće. Nigde u lmu ne vidimo farbu... zanemele u čudu. Postoji samo jedan odgovor na svako od ovih Silna naklapanja o nelogičnostima i nedos- pitanja i on glasi: ne postoji savršen lm. tatku motivacije kod junaka su dobrano Sve i da je hteo, stari dobri Ridli nije mogao da preterana, naročito ako imamo u vidu da od odgovori na sva moguća pitanja. Da istih stvari pati i originalni "Alien" iz 1979, ali podsetim, mnoge stvari ostale su nejasne i on je već postavljen na pijedestal kao jedan od neodgovorene u "Blejdraneru" (onog ko mi najboljih SF (pa čak i horor) lmova svih objasni san sa jednorogom u directors cut-u vremena, te bi čačkanje po njemu bilo isto što častim gajbom piva) pa to nije zasmetalo da i diranje u zenicu oka našeg samouprav- ga godinama kasnije proglase ultimativnim ljačkog sistema. Oni koji danas zameraju remek-delom. Ne znači da će se to isto desiti i "Prometeju" silne nelogičnosti i nedo- "Prometeju", ali taj lm svakako nije toliko loš rečenosti jednostavno ne vide iste te stvari koliko bi neki želeli da bude. kod "Aliena". Recimo, kako je to živujka čija je Osnovni problem ovog lma leži u jednoj "mama" Numi Rapas za samo par sati izrasla u prostoj činjenici - njegov scenarista je nesrećni džinovskog oktopoda? Ali to se desilo i sa Dejmon Lindelof. Tako je, to je onaj baja što malim tuđincem u "Alienu" i nikom ništa nije nas je šest sezona "Losta" vukao za nos da bi smetalo. nam na kraju prodao parčence magle Ja lično sam veliki fan Kameronovog nastavka, utopljeno u patetične klišee. Pa samim tim, kao i četvrtog dela koji je napisao tada ne tako postavljati njemu pitanja tipa koji će đavo poznati Džoš Vedon, čovek koji nam je ovog ekspedicija na planeti koja je samo neka leta isporučio superherojsko remek-delo pod bedna vojna ispostava ili zašto se naučnici naslovom "Osvetnici". Sad, nije se Žan Pjer ponašaju kao idioti ili aman, Dejmone, kakav Žene toliko sapleo u svojim prvim koracima u je smisao cele priče, da li si ti normalan Holivudu koliko je taj lm bio na momente čoveče? prilično je jalova stvar.

#Film 29 Piše: Đorđe Bajić nad zlom. Odluka da Gwen, a ne Mary Jane, postane fokus novog serijala ukazuje da su scenaristi najnovijeg Spajdermena dobili zeleno svetlo da u narativ unesu mračnije tonove... Ipak, sa izuzetkom nezaobilazne smrti ujaka Bena (Martin Sheen), prvi deo Čudesnog Spajdermena je slično Raimijevoj trilogiji uglavnom neobavezna zabava za Čudesni Spajdermen čitavu porodicu. Da li će u nastavcima ton postati ozbiljniji i koja sudbina čeka novu Gwen Stacy, ostaje da se vidi, ali se u The Amazing Spider-Man Čudesnom Spajdermenu uglavnom igralo na sigurno. Zapravo, najveći reskir je predstavljao Režija: Marc Webb angažman reditelja. Uloge: Andrew Garfield , Emma Stone, Rhys Ifans, Denis Leary Marc Webb je do sada bio poznat po ljubavnoj komediji 500 dana leta. Čudesni Spajdermen Superherojski lmovi su neminovnost i nije dogodilo. Umesto da snime Spajdermena predstavlja Webbov prelaz u svet akcije, ali i nezaobilazni deo svake bioskopske sezone. 4, Columbia i Marvel su odlučili da je pokušaj da se u superherojski lm prenese Holivud neumorno štancuje nove naslove pametnije da serijal počnu iz početka (ono što nešto od indie tona iz prethodnog ostvarenja. zasnovane na popularnim stripovima Marvela bi Amerikaci zvali reboot). Tako je nastao Ovo je posebno primetno u delovima lma i DC Comicsa. Samo u poslednje dve godine Čudesni Spajdermen, u kome je kostim od koji se odigravaju u srednjoj školi koju smo bili u prilici da pogledamo lmove kao Tobeya Maguirea preuzeo malo poznati pohađaju Parker i Stacy. Usamljenost i što su The Green Hornet, Tor, X-Men: First Andrew Gareld (Imaginarijum doktora neprilagođenost Petera Parkera je istaknuta u class, Green Lantern, Captain America, Parnasusa, Društvena mreža). Zanimljivo, prvi plan, dok je Stacy popularna devojka Osvetnici... Ako listu proširimo na prethodne između poslednjeg Raimijevog lma i novog slaba na šmokljane. Gareld i Stone su kao par tri decenije, broj superherojskih lmova je početka prošlo je samo pet godina, što uverljiviji od Maguira i Kristen Dunst, što zaista impresivan... Istina, bilo je među ukazuje na to da se holivudska mašinerija za svakako pomaže da lm dobije na ubedljivo- lmovima zasnovanim na strpovima istinski reciklažu sve više zahuktava. sti, ali njihov odnos tek treba da se razvije. Što vrednih dela, pravih dragulja, ali se uglavnom Novi Spajdermen je zahtevao svež pristup, se akcije tiče tu nema krupnijih promena u sve svodilo na skupu konfekciju namenjenu nešto što bi ga razlikovalo od prve trilogije. odnosu na Raimijevu viziju – akrobacijama i najširoj publici. Ipak, producenti nisu želeli da previše vratolomijama nema kraja. Glavni negativac Veliko superherojsko trojstvo sačinjavaju odstupaju od unosne Raimijeve formule. doktor Curt Connors/Gušter (Rhys Ifans) Supermen, Betmen i Spajdermen. Supermen Ljubavna priča je i dalje ostala u prvom planu, skrojen je po dobro poznatom doktor je na velikom platu do sada oživljavan samo što je ovoga puta promenjena devojka. Jekyll/gospodin Hyde šablonu. U svom nekoliko puta: Richard Donner je 1978. Umesto crvenokose Mary Jane Watson ljudskom obliku Connorsove namere su godine snimio veliki hit sa Christopher (Kirsten Dunst), u Čudesnom Spajdermenu (uglavnom) plemenite, ali kada se Reeveom u naslovnoj ulozi. Usledila su tri devojka Petera Parkera je plavokosa Gwen transformiše u Guštera... nastaje opšta nastavka, svaki manje uspešan od prethod- Stacy (Emma Stone). Mary Jane i Gwen su pomenja i eto prilike da Spajdi pokaže šta zna nog, da bi serijal bio restartovan 2006. godine likovi doboro poznati čitaocima stripova o i ume! lmom Briana Singera Povratak Supermena, Spajdermenu, još uvek traje rasprava o tome Za 2014. godinu je najavljen Čudesni Spajder- koji nije zaradio dovoljno novca, tako da je koja je od njih dve Parkerova najveća ljubav. men 2, tako da ćemo morati još dosta da nastavak izostao (sledeće godine biće Smrt Gwen Stacy u 121. broju Čudesnog sačekamo kako bismo saznali u kom smeru će prikazan Čovek od čelika Zacka Snaydera u Spajdermena u junu 1973. godine, predstav- se serijal razvijati. Prvi deo je podnošljiv uvod, kome Supermena/Klarka Kenta glumi Henry lja prelomnu tačku u serijalu ali i superherojs- ali suštinski ne donosi ništa novo. U nastavku Cevill). Butronov Betman (1989) je odlično kom stripu uopšte. Njena pogibija je šokirala će biti prilike da se to promeni – ako za to, prošao kod kritike i publike, pa je reditelj fanove koji su navikli da dobro uvek trijumfuje naravno, bude bilo dovoljno hrabrosti. nekoliko godina kasnije snimio i Povratak Betmena (1992); serijal je tada preuzeo Joel Schumacher, ali njegova dva lma se po kvalitetu nisu mogla meriti sa Burtonovim. Christopeher Nolan je svojom trilogijom o Betmenu (2005, 2008, 2012) vratio popular- nost ovom najljudskijem od svih superheroja (tehnički, Betmen nije superheroj pošto nema posebne moći). Što se Spajdermena tiče, on je najduže čekao na lmsku adaptaciju. Sam Raimi dobio je priliku da režira tri popularna lma o čoveku pauku (2002, 2004, 2007), a dugo se govorkalo da će potpisati i četvrti. Ipak, to se

30 #Film Piše: Dejan Dabić gotovo da bi se moglo reći da je svako ko je igrao u ovom lmu, na neki način potvrdio da je više nego ozbiljan glumac. Bez čitajućih proba i ozbiljnih priprema pre snimanja, sa vrhunskom koncen- tracijom na samom snimanju svih članova ekipe, dakle ne samo glumaca, nego i snimatelja, dekoratera, rediteljevih asistenata i pomoćnika, ovakav Smrt čoveka kinematografski eksperiment ne bi mogao da bude realizovan, a još manje bi na Balkanu mogao da naiđe na dopadanje publike. A upravo je ono što je najfascinantnije da Režija: Miroslav Momčilović publika voli ovaj lm, što zbog vešto Uloge: Emir Hadžihafizbegović, Radoslav Rale Milenković, uobličenih i prepoznatljivih likova (ideju Bojan Žirović, Nataša Ninković, Anita Mančić, Ljubomir Bandović, za lm Momčilović je dobio tragom Branislav Trifunović, Milica Mihajlović, Bojan Lazarov, informacije da je u jednom beogradskom Nikola Đuričko, Aleksandar Đurica, Miloš Samolov, sportskom centru tokom igranja stonog Mirjana Karanović, Nikola Kojo tenisa jedan čovek doživeo srčani udar, a ostali su čekajući hitnu pomoć nastavili da Odlični scenarista Miroslav Momčilović da li neko uopšte postavlja pitanje kako je igraju da ne bi izgubili termin – na sličan („Kad porastem biću Kengur“, 2004), za i kada snimatelj Hičkokovog „Konopca“ način na koji Aca i Vesko šahiraju čekajući kratko vreme stekao je solidan rediteljski stavljao lm u kameru?) kroz ovaj hitnu pomoć, policiju, pogrebnike), što opus od tri lma; ostvarenjima „Sedam i enterijer prodelovale komšije, službenici zbog živopisnih replika, što zbog smeha po“ (2006) i „Čekaj me, ja sigurno neću pogrebnog zavoda, hitna pomoć, koji izazivaju dvolični karakteri u susretu doći“ (2009), pridodao je i letošnju policija... Izvanredna mentalitetska sa javnošću simbolizovanoj u ksiranoj premijeru - „Smrt čoveka na Balkanu“ studija napisana u scenariju, sa veb-kameri (policajac kojeg igra Ljuba (lm je, pored ostalog, prikazan u jednom povremenim ironičnim i satiričnim Bandović transformiše se u nevinašce, a od programa festivala u Karlovim Varima, otklonima, dramaturški je sjajno Nada koju tumači Nataša Ninković odlazi gde je dobio i nagradu za najbolji uklopljena u rediteljski postupak, pa je da se spremi za televiziju). Film ima nezavisni lm). jedino o čemu je Momčilović kao furiozan ritam, jer se stvari dešavaju u Reč je o jednom od najneobičnijih srpskih kompletni autor ovog lma morao da realnih 80 minuta i gledaoci imaju utisak dugometražnih igranih lmova, slobodno vodi računa bio ritam glumačke igre od apsolutne autentičnosti. možemo reći ne samo u istoriji kinemato- kojeg je u mnogo čemu zavisio i konačni Ono što je u ovom lmu opominjuće jeste graje ove, nego i prethodnih zemalja, uspeh „Smrti čoveka na Balkanu“. Najpre žigosanje pojave nedostatka empatije, lm koji se, pre svega, odlikuje hrabrim je trebalo napraviti pravilan kasting – gotovo alarmantno prisutne u našem rediteljskim postupkom. Insistirajući na noseću ulogu tumači izuzetni tranzicijskom društvu (česti primeri „hiperrealističkoj slici okruženja i bosanskohercegovački glumac Emir nesrećnika u našem okruženju koji su se vremena u kojem živimo“, Momčilović je Hadžihazbegović čiji Aca je gotovo sve smrzli ili umrli od nedostatka hrane). Ko radnju lma smestio u stan usamljenog i vreme prisutan u kadru, pokrećući radnju misli da je sve to preterivanje, neka se seti depresivnog kompozitora koji na početku od dramskih do gotovo grotesknih kako su prisutni na Brankovom mestu lma izvršava samoubistvo ispred elemenata. U ovakvom rediteljskom pripremali mobilne telefone da slikaju ksirane veb-kamere, da bi nakon toga u postupku, upotpunjenom scenografskim nesrećnika koji je želeo da skoči, umesto jednom neprekinutom kadru (koji istini za rešenjima koja su morala biti u funkciji da učine nešto da ga odvrate od te volju ima 7-8 promena i jedno pomeranje opisa sredine i likova, lestvica je namere. Ali, to je, na žalost, možda od strane lika doktorke koju tumači Milica podignuta jako visoko, pa nije bilo mesta početak nekog novog domaćeg lma... Mihajlović, ali to ni najmanje nije važno – glumačkim improvizacijama i šmiranju,

#Film 31 Piše: Pavle Zelić izuzetno doprineli svemu ovome. Zombiji su „Nadzirači“, „Sendmen“ i „Povratak Mračnog viteza“ od nešto klasičnijih stripova, „Okružen postali toliki deo popularne kulture da kada se mrtvima“ je uspeo da se izbori za svoje mesto i na policama ozbiljnih knjižara, dodatno u SAD nedavno desilo nekoliko slučajeva utemeljujući vrednost nove/stare forme – „gračke novele“, kao relevantnog umetničkog oblika. kanibalističkog ludila izazvanog novom Naravno, i prodaja je odgovarajuća, pa je tako u julu ove godine objavljeni jubilarni stoti broj Zombiji su pobedili. Konačno! vrstom droge, mediji, a naročito internet oborio rekord za tiraž nezavisnog stripa sa skoro 400 hiljada prodatih primeraka. zajednica i društvene mreže, su odmah To pre svega ima svega veze sa radnjom ovog na prvi pogled ni po čemu posebnog stripa. potencirali asocijaciju na zombije. Pozajmljujući početak od pomenutih „28 dana kasnije“ radnja prati policajca Rik Grajmsa koji se No, nazad na Kirkmana i njegov ep o budi iz kome u bolnici u Kentakiju, i otkriva da su bolnicu, pa i ceo njegov rodni grad zaposeli živi zombijima. Kao i mnogi pre njega, Kirkman mrtvaci. U stvari, širenje „epidemije“ zombija je već završeno, svet (tj. SAD) je pokoren, i Riku bira da smesti svoju priču u američku preostaje samo da se bori za goli život i neizvesnu budućnost u jednom strašnom, novom svetu Hodam provinciju, kloneći se (uglavnom) gradova i preplavljenom „hodačima“. Ne baveći se na početku, pa skoro i nikad kasnije, uzrocima ove pošasti, velikih tema kao što su kako, zašto i odakle Kirkman baca svog junaka pravo u vatru. Rik prvo mora da se snađe u ovim neverovatnim okolnos- sad kao zombi zombiji, fokusirajući se umesto toga na likove tima, zatim pronađe ženu i sina, a zatim i povede malu grupu preživelih na neizvestan put ka i u suštini mnogo važnija pitanja: kako sigurnosti koju nikada zaista neće pronaći. Ono što čini Kirkmanove priče toliko zanimljivim za «Okružen mrtvima: The Walking Dead, grafička novela - 2003-… preživeti, zašto uopšte živeti, i odakle naći čitanje je činjenica da i pored nebrojenih živih mrtvaca koji grizu kroz stranice stripa, „Okružen (Image comics)/ TV serija - 2010-… (AMC)» snage i volje da se gura dalje. Potpomognut mrtvima“ u stvari i nije horor strip o zombijima već uvek i pre svega strip o ljudima. Ljudima koji kompetentnim crtačima, Tonijem Murom iznova dokazuju latinsku izreku da je „čovek čoveku vuk“. I pored svega, postoji nada, i trenuci mira Pažljivijem konzumentu popularne kulture godina, dobili smo i zombije koji trče („28 (epizode 1-6) i Čarlijem Adlardom (epizode: i spokoja, kada junaci progovaraju i o nekim lepšim stvarima, kada maštaju i planiraju budućnost, teško mogu da promaknu određene dana kasnije“, 2002), zombije kao kućne 7-nadalje) koji smeštaju strip u surovu i da bi već na sledećoj strani usledila neočekivana pretnja sa često katastrofalnim posledicama. pravilnosti u ponudi knjiga, lmova, TV serija i ljubimce („Fido“, 2006), najrazličitije zombi sumornu realnost (neuobičajeno za američko Toliko je šokantnih, neverovatnih preokreta u seriji da je teško izdržati i ne pomenuti baš nijedan u stripova, pre svega po pitanju njihove životinje, pa čak i zombi striptizete (u tržište, „Okružen mrtvima“ je crno-beli strip), analizi, naročito kada se ima u vidu da su upravo ti preokreti jedan od najjačih Kirkmanovih aduta žanrovske i tematske određenosti u pojedinim originalno naslovljenom „Zombie strippers“ Kirkman je sebe i svoj univerzum učinio u održavanju interesovanja. Princip da niko nije bezbedan, da se apsolutno svakom liku možde periodima. Jednostavnije rečeno, i koristeći 2008). U svoj toj poplavi, Romerove teturave, originalnim na najteži način, čistim desiti nešto strašno, uključujući i smrt i eventualnu zombikaciju, je držao sve veće horde čitalaca primere čudovišta i natprirodnih bića koja su u beznadežno spore kreature deluju kvalitetom priče i uverljivošću i dopadljivošću u nelagodnoj neizvesnosti kakvu će pakost, ili bolje rečeno, gadost scenarista da priredi svojim modi određene godine, ti trendovi se mogu osvežavajuće retro i upravo takvi „hodajući likova ali i sa mnogo, mnogo preokreta. junacima. Čak je i Rik, čija je nominalno ovo priča, ako već ne može da bude eliminisan, pretrpeo vezati za vampire, vanzemaljce, superheroje, mrtvaci“ su junaci strip serijala koji je Čovek koji je prava pripovedačka sila, je poprilična zička i skoro nezamislivo okrutna psihička sakaćenja kroz sto i kusur epizoda stripa. čarobnjake, duhove, anđele i demone... Svako zombijima doneo svetsku slavu i sveopštu neposredno pre serijala „Okružen mrtvima“ Sve pomenuto važi u velikoj meri i za TV seriju, koja je u maniru karakterističnom za reanimaciju od ovih stvorenja je u nekom periodu hit. pažnju kakvu su odavno zasluživali. započeo još jednu izuzetno ambicioznu priču, zaglibljenih glumačkih karijera, za kormilo produkcije postavila jednog Frenka Darabonta. Obično to počinje serijalom knjiga ili mova Serijal „Okružen mrtvima“ je takođe i redak superherojski strip „Nepobedivi“ („Invincile“, Darabont, čovek koji ima laskavu titulu tvorca najomiljenijeg lma svih vremena na referentnom mesec, i iz godine u godinu, je neočekivanost i (npr. Sumrak saga, Hari Poter, X-men serijal), primer da jedan strip započne opštu pomamu od 2003. do danas), a zatim potpisuje još sajtu za devetu umetnost IMDB, je i pored vrsnih adaptacija uglavnom nežanrovskih dela Stivena dramatičnost zapleta. Upravo zato je, iako a zatim se širi preko serija sa sličnom planetarnih razmera na neku temu, i iako je, desetine projekata, od čega zavidan broj Kinga („Bekstvo iz Šošenka“, „Zelena milja“) uglavnom imao mršavu deceniju posle jaska po pogađa neke ključne elemente priče koja već tematikom, strip adaptacija, kompjuterskih ruku na srce, tek AMC-ova serija probila tu predstavljaju potpuno originalni serijali, imenu „The Majestic“ (2001). On je od početka doneo mnogo toga Kirkmanovoj priči koja je postoji u stripu, serija daleko od doslovne igara... I sve to uz mnogo, mnogo neophodnih magičnu granicu ka mejnstrimu i zaista među kojima treba izdvojiti „The Astounding obogaćena novim likovima ali i uzbudljivim akcionim sekvencama, a takođe je uključio veliki broj adaptacije. Sam Kirkman kaže da posebno zaluđenih tinejdžera koji prazne buđelare velikoj publici, sve je ipak započelo na šarenim Wolf-Man” (sa Džejsonom Hauardom, glumaca sa kojima je prethodno sarađivao. Iako producenti nisu bili u startu uvereni da će serija o uživa u tome da uvede nekog dobro poznatog bespomoćnih roditelja na svakakve sporedne stranicama i u glavi jednog čoveka: Roberta 2007–2010), Brit (sa Tonijem Murom i zombijima biti isplativa, visoka gledanost ih je ubedila da najpre naruče ostatak prve sezone, pa lika iz stripa na početku epizode, da bi ga na proizvode (od majica i gurica do potpune Kirkmana. drugima). Osim toga, pored mnoštva junaka zatim drugu i konačno i celu treću sezonu koja će, posle prve sezone od samo šest i druge od 13, opšte zgražavanje ubio do kraja te iste unutrašnje dekoracije dečje sobe), od kojih se Naravno da nije Kirkman jedini zaslužan za na kojima je radio u Marvelu, jedan je od imati čak 16 dugih epizoda. Vrhunac je bila nalna epizoda druge sezone koja je prvukla devet epizode. Prilika da se vrati materijalu i uradi ustvari i najviše zarađuje. revalorizaciju ovog podžanra strave i užasa u glavnih odgovornih za megalomansku miliona gledalaca u SAD, i još nebrojeno drugih u čak 120 zemalja sveta u kojima se serija emituje. neke stvari drugačije, pa verovatno i bolje, je Naravno, svi ovi podžanrovi horora i fantastike svim mogućim medijima. Maks Bruksova metaseriju „Marvel zombies“. Iako je Darabont otpušten u julu 2011, serija izgleda da uspeva da preživi i bez njega. Taj dodatni nešto što se retko pruža stvaraocima i Kirkman (ko)egzistiraju i u periodima kad nisu u centru knjiga „Svetski rat Z“ (naročito njena Ipak, upravo je „Okružen mrtvima“ ostao u kvalitet je možda najbolje denisao sam Kirkman koji je aktivno uključen u produkciju i, naročito, je oberučke prihvata. A kuda će Rik i njegova pažnje, a verni fanovi u kostimima ponosno i ekranizacija sa Bred Pitom u glavnoj ulozi koja fokusu publike postižući sve veće tiraže i scenaristički deo posla na seriji. Ono što tera ljude da se vraćaju stripu odnosno seriji iz meseca u družina zaglaviti sledeće u seriji, ljubitelji dalje pohode konvencije i grupišu se u manje se očekuje dogodine), kao i sijaset pažnju daleko izvan striparnica i konvencija. stripa ipak znaju jer sledi priča o Guverneru i kružoke. niskobudžetnih lmova, među koje se ubraja i Kao što su to pre njega učinili Pulicerom zatvoru u koji se smeštaju junaci. Ali gde će Ipak, jedan monstrum već decenijama nije prvi domaći zombi-horor „Zona mrtvih“, su nagrađeni „Maus“ i „Persepolis“, ili pak otići u stripu, to zna samo Robert Kirkman. dobio svoju šansu pod centralnim reekto- I dok trenutno iščekujemo novu, sudeći po rom: zombi. Zanimljiva je geneza živih trejlerima i najavama izuzetno uzbudljivu mrtvaca kakve danas znamo i volimo. Od treću sezonu serije, koja će se ponovo naći i na reanimiranih slugu vudu čarobnjaka iz programu ovdašnjih kablovskih operatera, istorije, preko „Belog zombija“ Bele Lugošija iz vredi napomenuti da je domaća publika imala 1932, do današnjih poluraspadnutih mrtvaca priliku da se upozna sa ovim stripom maltene inciranih virusom besnila. Ključan lm i čim se pojavio i u Americi. U izdanju Lavirinta čovek iza njega je naravno „Noć živih mrtvaca“ pojavilo se nažalost ukupno samo trinaest (1968) Džordža Romera, niskobudžetni klasik brojeva stripa koji se u Srbiji mogao naći u koji je redensao ceo horor žanr, ali još bitnije, prodaji od avgusta 2004. do marta 2007. predstavio zombije kao mrtvace koji se godine. Ovo fenomenalno izdanje je u istoj samoinicijativno podižu iz grobova, napadaju svesci imalo i po jednu epizodu pomenutog i jedu ljude, i što je najgore, prenose „zarazu“ serijala “Nepobedivi”, plus kraće domaće na sve koje dodirnu. Ubijaju se samo većom stripove ilustracije te je kao takvo apsolutno traumom nanetom mozgu, a inače su obavezan deo biblioteke svakog ozbiljnog praktično nezaustavljivi. U poslednjih desetak stripola na ovim prostorima.

32 #Film izuzetno doprineli svemu ovome. Zombiji su „Nadzirači“, „Sendmen“ i „Povratak Mračnog viteza“ od nešto klasičnijih stripova, „Okružen postali toliki deo popularne kulture da kada se mrtvima“ je uspeo da se izbori za svoje mesto i na policama ozbiljnih knjižara, dodatno u SAD nedavno desilo nekoliko slučajeva utemeljujući vrednost nove/stare forme – „gračke novele“, kao relevantnog umetničkog oblika. kanibalističkog ludila izazvanog novom Naravno, i prodaja je odgovarajuća, pa je tako u julu ove godine objavljeni jubilarni stoti broj vrstom droge, mediji, a naročito internet oborio rekord za tiraž nezavisnog stripa sa skoro 400 hiljada prodatih primeraka. zajednica i društvene mreže, su odmah To pre svega ima svega veze sa radnjom ovog na prvi pogled ni po čemu posebnog stripa. potencirali asocijaciju na zombije. Pozajmljujući početak od pomenutih „28 dana kasnije“ radnja prati policajca Rik Grajmsa koji se No, nazad na Kirkmana i njegov ep o budi iz kome u bolnici u Kentakiju, i otkriva da su bolnicu, pa i ceo njegov rodni grad zaposeli živi zombijima. Kao i mnogi pre njega, Kirkman mrtvaci. U stvari, širenje „epidemije“ zombija je već završeno, svet (tj. SAD) je pokoren, i Riku bira da smesti svoju priču u američku preostaje samo da se bori za goli život i neizvesnu budućnost u jednom strašnom, novom svetu provinciju, kloneći se (uglavnom) gradova i preplavljenom „hodačima“. Ne baveći se na početku, pa skoro i nikad kasnije, uzrocima ove pošasti, velikih tema kao što su kako, zašto i odakle Kirkman baca svog junaka pravo u vatru. Rik prvo mora da se snađe u ovim neverovatnim okolnos- zombiji, fokusirajući se umesto toga na likove tima, zatim pronađe ženu i sina, a zatim i povede malu grupu preživelih na neizvestan put ka i u suštini mnogo važnija pitanja: kako sigurnosti koju nikada zaista neće pronaći. Ono što čini Kirkmanove priče toliko zanimljivim za preživeti, zašto uopšte živeti, i odakle naći čitanje je činjenica da i pored nebrojenih živih mrtvaca koji grizu kroz stranice stripa, „Okružen snage i volje da se gura dalje. Potpomognut mrtvima“ u stvari i nije horor strip o zombijima već uvek i pre svega strip o ljudima. Ljudima koji kompetentnim crtačima, Tonijem Murom iznova dokazuju latinsku izreku da je „čovek čoveku vuk“. I pored svega, postoji nada, i trenuci mira Pažljivijem konzumentu popularne kulture godina, dobili smo i zombije koji trče („28 (epizode 1-6) i Čarlijem Adlardom (epizode: i spokoja, kada junaci progovaraju i o nekim lepšim stvarima, kada maštaju i planiraju budućnost, teško mogu da promaknu određene dana kasnije“, 2002), zombije kao kućne 7-nadalje) koji smeštaju strip u surovu i da bi već na sledećoj strani usledila neočekivana pretnja sa često katastrofalnim posledicama. pravilnosti u ponudi knjiga, lmova, TV serija i ljubimce („Fido“, 2006), najrazličitije zombi sumornu realnost (neuobičajeno za američko Toliko je šokantnih, neverovatnih preokreta u seriji da je teško izdržati i ne pomenuti baš nijedan u stripova, pre svega po pitanju njihove životinje, pa čak i zombi striptizete (u tržište, „Okružen mrtvima“ je crno-beli strip), analizi, naročito kada se ima u vidu da su upravo ti preokreti jedan od najjačih Kirkmanovih aduta žanrovske i tematske određenosti u pojedinim originalno naslovljenom „Zombie strippers“ Kirkman je sebe i svoj univerzum učinio u održavanju interesovanja. Princip da niko nije bezbedan, da se apsolutno svakom liku možde periodima. Jednostavnije rečeno, i koristeći 2008). U svoj toj poplavi, Romerove teturave, originalnim na najteži način, čistim desiti nešto strašno, uključujući i smrt i eventualnu zombikaciju, je držao sve veće horde čitalaca primere čudovišta i natprirodnih bića koja su u beznadežno spore kreature deluju kvalitetom priče i uverljivošću i dopadljivošću u nelagodnoj neizvesnosti kakvu će pakost, ili bolje rečeno, gadost scenarista da priredi svojim modi određene godine, ti trendovi se mogu osvežavajuće retro i upravo takvi „hodajući likova ali i sa mnogo, mnogo preokreta. junacima. Čak je i Rik, čija je nominalno ovo priča, ako već ne može da bude eliminisan, pretrpeo vezati za vampire, vanzemaljce, superheroje, mrtvaci“ su junaci strip serijala koji je Čovek koji je prava pripovedačka sila, je poprilična zička i skoro nezamislivo okrutna psihička sakaćenja kroz sto i kusur epizoda stripa. čarobnjake, duhove, anđele i demone... Svako zombijima doneo svetsku slavu i sveopštu neposredno pre serijala „Okružen mrtvima“ Sve pomenuto važi u velikoj meri i za TV seriju, koja je u maniru karakterističnom za reanimaciju od ovih stvorenja je u nekom periodu hit. pažnju kakvu su odavno zasluživali. započeo još jednu izuzetno ambicioznu priču, zaglibljenih glumačkih karijera, za kormilo produkcije postavila jednog Frenka Darabonta. Obično to počinje serijalom knjiga ili mova Serijal „Okružen mrtvima“ je takođe i redak superherojski strip „Nepobedivi“ („Invincile“, Darabont, čovek koji ima laskavu titulu tvorca najomiljenijeg lma svih vremena na referentnom mesec, i iz godine u godinu, je neočekivanost i (npr. Sumrak saga, Hari Poter, X-men serijal), primer da jedan strip započne opštu pomamu od 2003. do danas), a zatim potpisuje još sajtu za devetu umetnost IMDB, je i pored vrsnih adaptacija uglavnom nežanrovskih dela Stivena dramatičnost zapleta. Upravo zato je, iako a zatim se širi preko serija sa sličnom planetarnih razmera na neku temu, i iako je, desetine projekata, od čega zavidan broj Kinga („Bekstvo iz Šošenka“, „Zelena milja“) uglavnom imao mršavu deceniju posle jaska po pogađa neke ključne elemente priče koja već tematikom, strip adaptacija, kompjuterskih ruku na srce, tek AMC-ova serija probila tu predstavljaju potpuno originalni serijali, imenu „The Majestic“ (2001). On je od početka doneo mnogo toga Kirkmanovoj priči koja je postoji u stripu, serija daleko od doslovne igara... I sve to uz mnogo, mnogo neophodnih magičnu granicu ka mejnstrimu i zaista među kojima treba izdvojiti „The Astounding obogaćena novim likovima ali i uzbudljivim akcionim sekvencama, a takođe je uključio veliki broj adaptacije. Sam Kirkman kaže da posebno zaluđenih tinejdžera koji prazne buđelare velikoj publici, sve je ipak započelo na šarenim Wolf-Man” (sa Džejsonom Hauardom, glumaca sa kojima je prethodno sarađivao. Iako producenti nisu bili u startu uvereni da će serija o uživa u tome da uvede nekog dobro poznatog bespomoćnih roditelja na svakakve sporedne stranicama i u glavi jednog čoveka: Roberta 2007–2010), Brit (sa Tonijem Murom i zombijima biti isplativa, visoka gledanost ih je ubedila da najpre naruče ostatak prve sezone, pa lika iz stripa na početku epizode, da bi ga na proizvode (od majica i gurica do potpune Kirkmana. drugima). Osim toga, pored mnoštva junaka zatim drugu i konačno i celu treću sezonu koja će, posle prve sezone od samo šest i druge od 13, opšte zgražavanje ubio do kraja te iste unutrašnje dekoracije dečje sobe), od kojih se Naravno da nije Kirkman jedini zaslužan za na kojima je radio u Marvelu, jedan je od imati čak 16 dugih epizoda. Vrhunac je bila nalna epizoda druge sezone koja je prvukla devet epizode. Prilika da se vrati materijalu i uradi ustvari i najviše zarađuje. revalorizaciju ovog podžanra strave i užasa u glavnih odgovornih za megalomansku miliona gledalaca u SAD, i još nebrojeno drugih u čak 120 zemalja sveta u kojima se serija emituje. neke stvari drugačije, pa verovatno i bolje, je Naravno, svi ovi podžanrovi horora i fantastike svim mogućim medijima. Maks Bruksova metaseriju „Marvel zombies“. Iako je Darabont otpušten u julu 2011, serija izgleda da uspeva da preživi i bez njega. Taj dodatni nešto što se retko pruža stvaraocima i Kirkman (ko)egzistiraju i u periodima kad nisu u centru knjiga „Svetski rat Z“ (naročito njena Ipak, upravo je „Okružen mrtvima“ ostao u kvalitet je možda najbolje denisao sam Kirkman koji je aktivno uključen u produkciju i, naročito, je oberučke prihvata. A kuda će Rik i njegova pažnje, a verni fanovi u kostimima ponosno i ekranizacija sa Bred Pitom u glavnoj ulozi koja fokusu publike postižući sve veće tiraže i scenaristički deo posla na seriji. Ono što tera ljude da se vraćaju stripu odnosno seriji iz meseca u družina zaglaviti sledeće u seriji, ljubitelji dalje pohode konvencije i grupišu se u manje se očekuje dogodine), kao i sijaset pažnju daleko izvan striparnica i konvencija. stripa ipak znaju jer sledi priča o Guverneru i kružoke. niskobudžetnih lmova, među koje se ubraja i Kao što su to pre njega učinili Pulicerom zatvoru u koji se smeštaju junaci. Ali gde će Ipak, jedan monstrum već decenijama nije prvi domaći zombi-horor „Zona mrtvih“, su nagrađeni „Maus“ i „Persepolis“, ili pak otići u stripu, to zna samo Robert Kirkman. dobio svoju šansu pod centralnim reekto- I dok trenutno iščekujemo novu, sudeći po rom: zombi. Zanimljiva je geneza živih trejlerima i najavama izuzetno uzbudljivu mrtvaca kakve danas znamo i volimo. Od treću sezonu serije, koja će se ponovo naći i na reanimiranih slugu vudu čarobnjaka iz programu ovdašnjih kablovskih operatera, istorije, preko „Belog zombija“ Bele Lugošija iz vredi napomenuti da je domaća publika imala 1932, do današnjih poluraspadnutih mrtvaca priliku da se upozna sa ovim stripom maltene inciranih virusom besnila. Ključan lm i čim se pojavio i u Americi. U izdanju Lavirinta čovek iza njega je naravno „Noć živih mrtvaca“ pojavilo se nažalost ukupno samo trinaest (1968) Džordža Romera, niskobudžetni klasik brojeva stripa koji se u Srbiji mogao naći u koji je redensao ceo horor žanr, ali još bitnije, prodaji od avgusta 2004. do marta 2007. predstavio zombije kao mrtvace koji se godine. Ovo fenomenalno izdanje je u istoj samoinicijativno podižu iz grobova, napadaju svesci imalo i po jednu epizodu pomenutog i jedu ljude, i što je najgore, prenose „zarazu“ serijala “Nepobedivi”, plus kraće domaće na sve koje dodirnu. Ubijaju se samo većom stripove ilustracije te je kao takvo apsolutno traumom nanetom mozgu, a inače su obavezan deo biblioteke svakog ozbiljnog praktično nezaustavljivi. U poslednjih desetak stripola na ovim prostorima.

#Film 33 Piše: Miloš Najdanović komentarišući da je vreme da se oblači kao Bila je to uobičajena praksa. Moj učitelj pravi muškarac. Lojd Ris slao je neke od nas kod njega da U „Kontroli besa“ Šarli Šin glumi psihijatra pišemo izvesne stvari. Davao bi nam Čarlija Gudsona koji vodi terapeutsku grupu za zadatke poput: ‘Napiši ovih osam Medijski rat Čaka Lora i Čarlija Šina kontrolu besa, dok istovremeno i sam ide kod taktova; moduliraj u C-ključ, a ja ću se drugog psihijatra zbog sopstvenih problema malo kasnije vratiti’. Ali, Tjomkin je uzeo sa besom. Čarli je bio profesionalni bejzbol Maksvela Dejvisa, koji je bio veoma brz, igrač čija je obećavajuća karijera uništena pa je sve nas otpustio.“ zbog problema sa besom (zvuči poznato?). To je savršan povratak – Čarli igra ulogu Shadows Povratak Radio-voditelj, humorista i novinar Džin propalog sportiste pokajnika i razvedenog oca koji pokušava da se iskupi za svoje greške iz Šepard učestvovao je 1957. kao narator bludnog sina prošlosti. Njegovu terapeutsku grupu čine na snimanju Mingusovog komada „The rasistički ratni veteran Ed (igra ga Beri Korin), Clown“. Uz improvizovanu pratnju „Ne možeš me otpustiti, dajem otkaz!“ TRAS! „Misliš da me možeš zameniti nekim drugim pasivno agresivni homoseksualac Patrik sastava izgovarao je Mingusov tekst koji likom? Samo napred, neće biti isto“ TRAS! „Možda misliš da gubim, ali ne, ja...“ (Majkl Arden) i devojka Lejsi (Nurin de Vulf) je imao za cilj da prikaže tragičnu koja mrzi muškarce. Pogađate, svi su oni sudbinu osetljivog i samosvesnog Ovo su prve reči nove serije „Kontrola besa“ bio lice serije prethodnih osam godina. Ali to besni. Osim Nolana (Derek Ričardson) koga umetnika u sredini koju čini medio- (Anger management), i svi znamo da je je upravo rezultat medijskog rata koji su Lor i privlače ljute žene koje se istrišu na njemu. kritetska i anestetična gomila. („... Svi ti sledeća reč trebalo da bude Čarli Šinova Šin započeli. Iako se Čarli ne kocka ili pije (preterano) u zubari, apotekari i poštanski činovnici čuvena „Pobeđujem“ (Winning). Očigledno Lor je Šina zamenio novom ulogom, seriji, i dalje je nekakav plejboj koji ima sedeli su naokolo i bili zaista hladna upućeno bivšem poslodavcu, Čaku Loru, Šin visokoprolnim glumcem Eštonom Kučerom, neobavezujući seks sa svojom prijateljicom i gomila. Ništa se nije dešavalo.“) Nema mu stavlja do znanja da je ponovo u sedlu. koji glumi bogataša koji je kupio rezidenciju psihijatrom Kejt (Selma Bler). Ostale uloge sumnje da je u paraboli o klovnu Mingus Vratimo se malo unazad. Jedini uspeh u Harperovih. Povrh svega toga, pljuvanje po čine njegova ćerka Sem (Danijela Bobadila), video samog sebe i/ili položaj poznijem delu Šinove karijere je glavna uloga Čarliju Šinu je eskaliralo u jednoj od epizoda bivša žena Dženifer (Šouni Smit) i komšija autentičnog i inventivnog umetnika u u Čak Lorovoj seriji „Dva i po muškarca“. Čarli devete sezone. Čarlijev brat Alen Harper je Majkl (Majkl Boutmen). Takođe, povremeno američkom društvu. Šin je igrao ulogu bogatog kompozitora umislio da je Čarli i počeo je da ga oponaša. Čarli drži terapiju za grupu zatvorenika, i Otprilike u isto vreme, Šepard je na svom džinglova Čarlija Harpera čiji se ceo život vrteo Završio je ludnici u epizodi koja se završava progone ga duhovi sopstvene prošlosti. Sve radio-programu predložio slušaocima da oko seksa, alkohola i kockanja. Komedija je tako što Alen (koji još misli da je Čarli) leži u ovo čini dobar američki humor i obećava da pošalju ideje i novac kako bi se realizovao naišla na veliki uspeh u SAD i, sa Šinom u krevetu sanatorijuma, telefonira „rukom“ seriju napravi vrednom gledanja. FX mreža je dugometražni igrani lm. Oni bi takođe vodećoj ulozi, se emitovala dugih osam (umesto telefonom), misleći da je u Las naručila još 90 epizoda i seriju dodatno prave birali reditelja, scenaristu itd. Mingus je godina. Problem se pojavio kada se Čarli Šin Vegasu, naručuje piće i prostitutku, uz reči intrigrantnom dovođenjem Čarlijevog oca dobio zadatak da napravi muziku za lm. previše uživeo u svoju ulogu i počeo da živi „Pobeđujem“. Ovo je očigledno bila Čak Martina Šina, koji je izvor svih problema u „Shadows“, prvi lm Džona Kazavetesa Čarli Harperov život. Zabavljao se sa dve porno Lorova osveta, pa nije ni čudo što je Šin želeo životu ovog psihijatra, i koji se odjednom kao reditelja, ni danas nije izgubio kultni glumice istovremeno, pio dosta, drogirao se i odmazdu sređujući svoj život i vraćajući se u useljava u kuću sa svojim sinom. status u avangardnim umetničkim vremenom postajao agresivan, nesmotren i šou biznis novom komedijom. Pored uvodnog Prva sezona je završena, a ostaje da se sačeka Mingus je detinjstvo i mladost proživeo u aranžmane i zadržimo samo veliku krugovima. Sa svojim improvizovanim neodgovoran. Čak Lor nije osoba koja će trpeti citata, Šin nije odoleo a da još malo ne „pecne“ naredni jun kada sledi nastavak serije, a Votsu, malom predgrađu udaljenom tri holivudsku produkciju, koja upotrebljava dijalozima i dokumentarističkim ovakvo ponašanje u studiju, pogotovo kada je Lora u seriji: prilikom posete butiku, Čarli baca možda i televizijskog prepucavanja Lora i Šina, milje jugoistočno od centra Los akorde od deset ili više nota.“ Može biti vizuelnim prosedeom, ovaj lm je na i sam ugled serije ugrožen, pa su se njih svoju prugastu majicu (koju je nosio u većini koji očigledno još nisu zakopali ratne sekire. Anđelesa. Vots je u vreme Mingusovog da izvesna narativnost (potreba da se suveren i autentičan način progovorio o dvojica posvađali i Lor je otpustio Šina. epizoda „Dva i po muškarca“) i oblači košulju, detinjstva rapidno prerastao iz ispriča priča) i evokativnost Mingusove životu u Njujorku pedesetih godina Promiskuitetnost i poroci stajali su Šina siromašnog rasno mešanog kvarta u muzike, inače tako retka u džezu, vuče prošlog veka i, posebno, o međurasnim njegove karijere, ili se makar tako činilo. klasični primer prenaseljenog crnačkog svoje korene iz iskustva koje je sticao kao trvljenjima i problemima koji nastaju u Njegova popularnost na Tviteru je bila geta. Holivud je bio svega deset milja redovni posetilac bioskopskih projekcija. rasno segregovanoj sredini. ogromna, počeo je da koristi frazu udaljen i u njega su hrlili mnogi mladi U potrazi za poslom Mingus je, poput Nije poznato da li je lm uopšte bio „Pobeđujem“ i pokušao je da spase karijeru ljudi kako bi ugrabili šansu za provod ili brojnih kompozitora-aranžera, jedno montiran u vreme kada je Mingus sopstvenom stendap turnejom po Americi. To poneki honorarni posao, nadajući se, kraće vreme šegrtovao kod etabliranih snimao muziku za njega, ali zbog skrom- nije prošlo baš najbolje, i vremenon je Čarli naravno, da će tu i ostati, obasjani kompozitora lmske muzike. Naime, bilo nog budžeta rad na njemu znatno se morao da se javno izvini za svoje dotadašnje oreolom i glamurom lmskih zvezda, je uobičajeno, a ne sumnjam da je tako i odužio. Nažalost, od muzike nije mnogo ponašanje. Čak je obećavo da više neće režisera itd. danas, da kompozitori u holivudskim preostalo u konačnoj verziji lma. U tvitovati (mada to nije potrajalo tako dugo). Ni u vreme kada je bio na vrhuncu svojih studijima unajmljuju anonimne fragmentima čujemo atmosferičnu Nakon toga dobija šansu u seriji Brusa Helfora kreativnih snaga, Mingus nije zaboravio saradnike koji bi razrađivali njihove ideje „Nostalgia in Time Square“, prekrojenu (Drju Keri Šou, Norm...) „Kontrola besa“. savet koji mu je, dvadesetak godina ili prosto aranžirali ili orkestrirali već dvanaestotaktnu bluz-sekvencu koju će U međuvremenu, „Dva i po muškarca“ uspela ranije, dao Lojd Ris, njegov učitelj gotovu muziku. U jednom trenutku Mingus, u integralnoj verziji, ponovo su da očuvaju popularnost uprkos Šinovom kompozicije i muzičke teorije – on je Mingus je čak dospeo i do velikog snimiti na albumu „Mingus in Wonder- odsustvu. Njegov lik u seriji pregazio je voz, svojim mladim učenicima savetovao da Dimitrija Tjomkina, ali je ta saradnja land“ i, sa vokalom, na albumu „Mingus telo mu je raščerečeno na sve strane i odlaze u bioskop i pažljivo slušaju propala, jer budući kompozitor „Medita- Dynasty“ pod nazivom „Strollin’“. nagovešteno je da ga je žensko gurnulo na lmsku muziku. U tekstu za svoj album tions for a Pair of Wire Cuters“ i drugih Mingusov komentar u vezi sa oskudnom prugu. Čarli Harperova smrt je u seriji „Mingus Dynasty“ iz 1959. godine veličanstvenih komada nije bio kadar da muzičkom matricom za lm bio je da „ne ismejana i izrugana, što je jako neobično kada kompozitor piše: „Mislim da je došlo piše onoliko brzo koliko je prezaposleni možete komponovati tako brzo. Za to su pokušavate da nastavite dalje bez lika koji je vreme da odbacimo ove zamorne Tjomkin tražio. „Pisao sam za Tjomkina. potrebni meseci.“ Međutim, prema

34 #Film

Džimiju Neperu, Mingusovom trombon- u nekom od njujorških potkrovlja ili tarnom lmu Tomasa Rajhmana pod, Ipak, stvari su se postepeno kretale isti, problem je bio u tome što se Mingus, galerija. Napisali su ga Pol Džeriko, koji je verovatno, jedinim mogućim naslovom – nabolje. Uz pomoć svoje poslednje zbog preciznosti i uglađenosti celog pod pseudonimom Piter Ahil boravio u “Mingus”. životne saputnice (sada Sju Mingus) i projekta, stalno vraćao pokušavajući da Evropi u postmakartijevskom razdoblju, i Dokumentarac je sniman novembra nekolicine mladih muzičara, on je sve bude što korektnije, ... a tražili su i da Njujorčanka Nel King, ljubiteljka i meseca sa grupom koja je, pored basiste, povratio tehniku i svežinu, spreman da se se sva muzika snimi u jednom terminu.“ poznavalac džeza. Izgleda da je upravo uključivala Denija Ričmonda, Voltera suoči sa novim izazovima. Tako je krajem Pošto posao oko snimanja muzičkog Kingova naročito želela Mingusa (kasnije Bišopa, Lonija Hiljera, Čarlsa Mekfersona marta 1976. krenuo na jednu od svojih materijala zapravo nikad nije sproveden će raditi na skraćivanju njegove provoka- i Džona Gilmora. Svirali su standarde brojnih evropskih turneja. Jedan od do kraja, Kazavetes je problem budžeta tivne i fascinantne autobiograje „Take the A Train“ i „All the Things You razloga bio je i snimanje muzike za lm rešio tako što je angažovao Šaja Hadija, „Beneath the Underdog“ – srpsko Are“, kao i Mingusove originale „Peggy’s italijanskog režisera Elija Petrija pod takođe člana Mingusovog sastava, da izdanje je izašlo pod naslovom „Bedniji Blue Skylight“ i „Portrait“. Film je dopun- nazivom „Todo Modo“ (glavnu ulogu je improvizuje na tenor saksofonu i tako od šugavog psa“). Za muzičkog direktora jen kratkim nemim sekvencama sa igrao Marčelo Mastrojani). Film je inspiri- upotpuni potreban muzički skor. doveden je još jedan američki muzičar, katastrofalnog koncerta u Taun holu iz san serijom političkih ubistava koja su Gledano iz današnje perspektive, i bez pijanista i kompozitor Dejv Brubek. Ni 1962. godine, a posebno je značajan po tada potresala Italiju i bavi se temom obzira na gore pomenute probleme, Mingus, ni Brubek nisu preuzeli glavne tome što je verno uhvatio Mingusovu odnosa religije i politike. Izgleda da Mingusov rad na muzici za „Shadows“, uloge, već su radije svirali, što je učinio i ličnost upravo u trenutku kada je kompozitor nije bio upoznat sa sižeom pre svega zbog vrednosti i ugleda lma, pozamašan broj britanskih muzičara koji zakoračio u jedan od najmučnijih i lma, jer veliko je pitanje da li bi uopšte ostaje njegov najpoznatiji doprinos se pojavio na lmskom platnu. U najneproduktivnijih perioda svog života. pristao da svoju muziku poveže sa takvim sedmoj umetnosti. uvodnim sekvencama lma možemo Sticajem okolnosti, baš u vreme morbidnim kontekstom. Međutim, videti pozamašnu guru basiste koji, snimanja lma, Mingus je, po rešenju možda grešim, jer je Mingus, opisujući All night long projektujući ogromnu senku na zidu iza opštinskih vlasti, bio primoran da se iseli emotivni sadržaj svoje muzike, jednom Činjenica da se u leto 1961. Mingus sebe, svira preteće solo fraze dok iz stana, jer, navodno, šest meseci nije rekao: „... Moja muzika je živa i govori o obreo u Londonu samo je posredno bila razmenjuje dijalog sa glumcem plaćao kiriju. Rajhman je zabeležio živima i mrtvima, o dobru i zlu.“ povezana sa muzikom. Ideja lma „All Ričardom Atenboroom. njegov dugi sololokvij (govorio je o Pored tužne i mistične lajt-motiv teme, Night Long“ (koja mora da je izgledala I pored svih manira tipičnih za džez svojim omiljenim temama: politici, muzika za desetočlani sastav sadrži obećavajuće, s obzirom na znatan muzičare i kvaziamerikanizovanih porodici, rasizmu i seksu), dok je veče veseo bluz u srednjem tempu i lagano komercijalni „bum“ koji je u ono vreme akcenata „Jaga“ i „Kasija“, lm postepeno uoči selidbe pakovao stvari, kao i način prerušenu „Peggy’s Blue Skylight“, u kojoj zahvatio džez) bila je da se u savremeni gubi u uverljivosti – čak i ako ne uzmemo na koji je, pred preneraženim i uplašenim nalazimo jedan, za to vreme, neobičan kontekst prenese zaplet Šekspirovog u obzir nale u kojem „Otelo“ odlazi u Rajhmanom i njegovim snimateljem, Mingusov solo odsviran u visokom „Otela“. Film je postavljen u džez-milje, noć sa svojom „Dezdemonom“, pošto je iskalio svoj bes – puškom je pucao u registru. pa je „Otelo“ postao crni pijanista i vođa samo pokušao da je zadavi. Muzički – tavanicu! Posebno je dirljiv nežan odnos Na kraju se ispostavilo da je Mingusova sastava čiji su prateći članovi bili beli zastupljena je jedna Mingusova Mingusa sa njegovom petogodišnjom muzika bila suviše „snažna“ za karakter muzičar i menadžer Kes (Kasio) i Džoni kompozicija – kao i dramaturški, „All ćerkom koja podseća oca na dane koje je lma, tako da je Petri angažovao i Enja Rođa (ni manje ni više nego rođak Jago). Night Long“ stoji znatno ispod dometa propustila, dane kada je porodica dozvolu za posedovanje oružja. I, mada Mingus nije bio narkoman (injekcije je koristio Morikonea, poznatog italijanskog Poslednja dvojica planiraju da osnuju prve Kazavetesove režije. luksuzno živela u Saton Plejsu. kako bi amfetaminima smanjio kilažu), džezistička potkultura je u to vreme još uvek bila kompozitora lmske muzike, da sopstveni sastav – sa Otelovom ženom Ipak, klimaks lma predstavlja sekvenca do guše u heroinu i teškim drogama. Poznati čikaški džez magazin „Daun bit“ ispratio je upotpuni muzički skor. Delijom (Dezdemonom) kao pevačicom! Mingus iz lmskog žurnala u kome vidimo TV događaj rečima: „Ne može se baš svaki dan videti crnac kako izlazi iz policijske stanice sa Radom na muzici za italijansku produk- Prema Majklu Relfu, jednom od produ- U jesen 1966. Mingus je pristao da se reportere i novinske fotografe kako na kutijom špriceva i puškom.“ ciju završiće se Mingusova „lmska“ cenata i režisera lma – „scenario se pojavi na evropskoj turneji u dugo dan iseljenja krče sebi put ispred uznemi- avantura, započeta onim statiranjem našao u njihovim rukama verovatno očekivanom Rolins-Mingus-Rouč triju. renog muzičara koji, praćen policijom, Todo modo trideset i šest godina ranije u Holivudu. posle neuspelog pokušaja da dobije Međutim, u poslednjem trenutku je prvo ozbiljno, zatim sarkastično i na kraju Psihička i kreativna kriza, čiji je početak Rajhman dokumentovao na lmu, trajala je Jedno je sigurno, veličanstvena i podršku u Americi.“ Originalno je pisan otkazao kako bi učestvovao u na ivici suza, daje svoj komentar o celom nekoliko godina i kulminirala kliničkom depresijom zbog koje je Mingus bio primoran da uzbudljiva muzika koju nam je ostavio, kao američki scenario, a radnja se dešava dugometražnom (58 minuta) dokumen- događaju. često traži lekarsku pomoć. Svom prijatelju i džez kritičaru Netu Hentofu kasnije se neće doživeti opskurnu sudbinu većine Kao što će bliska budućnost pokazati, poverio: „Mislio sam da ću umreti za otprilike tri godine. Ponekad čak nisam mogao ni lmova na kojima je sarađivao – kao zračak nade krio se u još jednoj ženskoj da ustanem iz kreveta. Nisam spavao. Samo sam ležao.“ pisac muzike, glumac i kao glavni akter osobi koja se pojavila na lmu – to je Mingusa su uglavnom viđali kako sa fotoaparatom luta njujorškim ulicama i Centralnim lma. To potvrđuje i činjenica da njegovu Suzan Grejam Ungaro, žena koja će uz parkom. Činilo se da je zauvek napustio muziku. Ali jedan događaj, kako i inače biva u muziku možete čuti − decenijama po Mingusa provesti poslednje godine životu, sve je promenio. Djuk Elington, Mingusov večiti idol, izveo je na univerzitetu njegovoj smrti − u brojnim savremenim njegovog života, pružajući mu stalnu Kalifornije u Berkliju orkestarsku verziju Mingusove kompozicije „The Clown“ – i pored lmovima kao što su: „Jerry Maguire“, „U podršku u njegovim naporima da se vrati glasnog negodovanja članova njegovog big-benda koji su smatrali da je komad težak za Turn“, „Stations Of The Elevated“, na muzičku scenu i ponovo mobiliše sviranje. Pored toga, Elington je kontrabasistu najavio kao „jednog od najvećih „Absolute Beginners“, „Mo’ Better Blues“, svoje kreativne snage. Vidimo je kako s kompozitora u idiomu“. Mingus, koji je i sam prisustvovao koncertu, bio je duboko „The Whole Nine Yards“ i TV seriji Mingusom deli svu bedu prinudnog dirnut priznanjem koje mu je uputio njegov idol i čovek čiju je muziku, još od detinjstva, „Porodica Soprano“, kao i u reklamama iseljenja i kako korača pored buntovnog najviše voleo i cenio. Mnogi smatraju da je Elingtonov gest bio onaj odlučujući impuls za „Satchi & Satchi“, Kalvina Klajna, muzičara na antiratnom mitingu. koji je Mingusa vratio muzici. Međutim, kada se konačno pojavio na sceni, posledice su „Dolce & Gabbana“, „Folkswagen“ i Epilog ovog incidenta sa predstavnicima bile očigledne: njegova briljantna tehnika je gotovo iščilela, a njegovo samouvereno, „Nissan“. Što se reklamnih klipova tiče, vlasti Rajhman nije snimio. Mingus je fajtersko i autoritativno držanje, koje je mnoge ljude iz džez-biznisa i establišmenta nadam se da se Mingus ne prevrće u jedno kraće vreme zadržan u policijskoj nerviralo, pretvorilo se u svoju suprotnost. Čovek koji je nekada išao kroz život otvorenog svom imaginarnom grobu na izvoru reke stanici, jer su u stanu pronađeni špricevi. garda, učaurio se u školjku svoje naprsle ličnosti – skriven u pozadini, iza svog Gang u Indiji, gde je, po njegovoj želji, Želeli su takođe da provere njegovu glomaznog instrumenta. rasut njegov pepeo. Piše: Aleksandar Radovanović Bila je to uobičajena praksa. Moj učitelj Lojd Ris slao je neke od nas kod njega da pišemo izvesne stvari. Davao bi nam zadatke poput: ‘Napiši ovih osam Vek džeza (12) taktova; moduliraj u C-ključ, a ja ću se malo kasnije vratiti’. Ali, Tjomkin je uzeo Maksvela Dejvisa, koji je bio veoma brz, pa je sve nas otpustio.“ Shadows Mingus Radio-voditelj, humorista i novinar Džin Šepard učestvovao je 1957. kao narator movies na snimanju Mingusovog komada „The Clown“. Uz improvizovanu pratnju „Isekli su moju scenu sa Bingom (Krozbijem) i Bobom (Houpom) – stajao sam iza njih, sastava izgovarao je Mingusov tekst koji držao koplje i govorio: ‘Da, Bvana’.“ Ovim rečima je Čarls Mingus, pored Djuka Elingtona je imao za cilj da prikaže tragičnu najveći kompozitor u džezu, bend lider i virtuozni kontrabasista, rekapitulirao svoje prvo sudbinu osetljivog i samosvesnog iskustvo sa lmskim kamerama. Bilo je to 1940. godine, a lm iz kojeg je izbačena njegova umetnika u sredini koju čini medio- scena zvao se „Road to Zanzibar“. Kroz tri godine statiraće u još jednom holivudskom hitu, u kritetska i anestetična gomila. („... Svi ti lmu „Higher and Higher“, sa Frenkom Sinatrom u glavnoj ulozi. zubari, apotekari i poštanski činovnici sedeli su naokolo i bili zaista hladna gomila. Ništa se nije dešavalo.“) Nema sumnje da je u paraboli o klovnu Mingus video samog sebe i/ili položaj autentičnog i inventivnog umetnika u američkom društvu. Otprilike u isto vreme, Šepard je na svom radio-programu predložio slušaocima da pošalju ideje i novac kako bi se realizovao dugometražni igrani lm. Oni bi takođe birali reditelja, scenaristu itd. Mingus je dobio zadatak da napravi muziku za lm. „Shadows“, prvi lm Džona Kazavetesa kao reditelja, ni danas nije izgubio kultni status u avangardnim umetničkim Mingus je detinjstvo i mladost proživeo u aranžmane i zadržimo samo veliku krugovima. Sa svojim improvizovanim Votsu, malom predgrađu udaljenom tri holivudsku produkciju, koja upotrebljava dijalozima i dokumentarističkim milje jugoistočno od centra Los akorde od deset ili više nota.“ Može biti vizuelnim prosedeom, ovaj lm je na Anđelesa. Vots je u vreme Mingusovog da izvesna narativnost (potreba da se suveren i autentičan način progovorio o detinjstva rapidno prerastao iz ispriča priča) i evokativnost Mingusove životu u Njujorku pedesetih godina siromašnog rasno mešanog kvarta u muzike, inače tako retka u džezu, vuče prošlog veka i, posebno, o međurasnim klasični primer prenaseljenog crnačkog svoje korene iz iskustva koje je sticao kao trvljenjima i problemima koji nastaju u geta. Holivud je bio svega deset milja redovni posetilac bioskopskih projekcija. rasno segregovanoj sredini. udaljen i u njega su hrlili mnogi mladi U potrazi za poslom Mingus je, poput Nije poznato da li je lm uopšte bio ljudi kako bi ugrabili šansu za provod ili brojnih kompozitora-aranžera, jedno montiran u vreme kada je Mingus poneki honorarni posao, nadajući se, kraće vreme šegrtovao kod etabliranih snimao muziku za njega, ali zbog skrom- naravno, da će tu i ostati, obasjani kompozitora lmske muzike. Naime, bilo nog budžeta rad na njemu znatno se oreolom i glamurom lmskih zvezda, je uobičajeno, a ne sumnjam da je tako i odužio. Nažalost, od muzike nije mnogo režisera itd. danas, da kompozitori u holivudskim preostalo u konačnoj verziji lma. U Ni u vreme kada je bio na vrhuncu svojih studijima unajmljuju anonimne fragmentima čujemo atmosferičnu kreativnih snaga, Mingus nije zaboravio saradnike koji bi razrađivali njihove ideje „Nostalgia in Time Square“, prekrojenu savet koji mu je, dvadesetak godina ili prosto aranžirali ili orkestrirali već dvanaestotaktnu bluz-sekvencu koju će ranije, dao Lojd Ris, njegov učitelj gotovu muziku. U jednom trenutku Mingus, u integralnoj verziji, ponovo kompozicije i muzičke teorije – on je Mingus je čak dospeo i do velikog snimiti na albumu „Mingus in Wonder- svojim mladim učenicima savetovao da Dimitrija Tjomkina, ali je ta saradnja land“ i, sa vokalom, na albumu „Mingus odlaze u bioskop i pažljivo slušaju propala, jer budući kompozitor „Medita- Dynasty“ pod nazivom „Strollin’“. lmsku muziku. U tekstu za svoj album tions for a Pair of Wire Cuters“ i drugih Mingusov komentar u vezi sa oskudnom „Mingus Dynasty“ iz 1959. godine veličanstvenih komada nije bio kadar da muzičkom matricom za lm bio je da „ne kompozitor piše: „Mislim da je došlo piše onoliko brzo koliko je prezaposleni možete komponovati tako brzo. Za to su vreme da odbacimo ove zamorne Tjomkin tražio. „Pisao sam za Tjomkina. potrebni meseci.“ Međutim, prema

#Muzika 35

Džimiju Neperu, Mingusovom trombon- u nekom od njujorških potkrovlja ili tarnom lmu Tomasa Rajhmana pod, Ipak, stvari su se postepeno kretale isti, problem je bio u tome što se Mingus, galerija. Napisali su ga Pol Džeriko, koji je verovatno, jedinim mogućim naslovom – nabolje. Uz pomoć svoje poslednje zbog preciznosti i uglađenosti celog pod pseudonimom Piter Ahil boravio u “Mingus”. životne saputnice (sada Sju Mingus) i projekta, stalno vraćao pokušavajući da Evropi u postmakartijevskom razdoblju, i Dokumentarac je sniman novembra nekolicine mladih muzičara, on je sve bude što korektnije, ... a tražili su i da Njujorčanka Nel King, ljubiteljka i meseca sa grupom koja je, pored basiste, povratio tehniku i svežinu, spreman da se se sva muzika snimi u jednom terminu.“ poznavalac džeza. Izgleda da je upravo uključivala Denija Ričmonda, Voltera suoči sa novim izazovima. Tako je krajem Pošto posao oko snimanja muzičkog Kingova naročito želela Mingusa (kasnije Bišopa, Lonija Hiljera, Čarlsa Mekfersona marta 1976. krenuo na jednu od svojih materijala zapravo nikad nije sproveden će raditi na skraćivanju njegove provoka- i Džona Gilmora. Svirali su standarde brojnih evropskih turneja. Jedan od do kraja, Kazavetes je problem budžeta tivne i fascinantne autobiograje „Take the A Train“ i „All the Things You razloga bio je i snimanje muzike za lm rešio tako što je angažovao Šaja Hadija, „Beneath the Underdog“ – srpsko Are“, kao i Mingusove originale „Peggy’s italijanskog režisera Elija Petrija pod takođe člana Mingusovog sastava, da izdanje je izašlo pod naslovom „Bedniji Blue Skylight“ i „Portrait“. Film je dopun- nazivom „Todo Modo“ (glavnu ulogu je improvizuje na tenor saksofonu i tako od šugavog psa“). Za muzičkog direktora jen kratkim nemim sekvencama sa igrao Marčelo Mastrojani). Film je inspiri- upotpuni potreban muzički skor. doveden je još jedan američki muzičar, katastrofalnog koncerta u Taun holu iz san serijom političkih ubistava koja su Gledano iz današnje perspektive, i bez pijanista i kompozitor Dejv Brubek. Ni 1962. godine, a posebno je značajan po tada potresala Italiju i bavi se temom obzira na gore pomenute probleme, Mingus, ni Brubek nisu preuzeli glavne tome što je verno uhvatio Mingusovu odnosa religije i politike. Izgleda da Mingusov rad na muzici za „Shadows“, uloge, već su radije svirali, što je učinio i ličnost upravo u trenutku kada je kompozitor nije bio upoznat sa sižeom pre svega zbog vrednosti i ugleda lma, pozamašan broj britanskih muzičara koji zakoračio u jedan od najmučnijih i lma, jer veliko je pitanje da li bi uopšte ostaje njegov najpoznatiji doprinos se pojavio na lmskom platnu. U najneproduktivnijih perioda svog života. pristao da svoju muziku poveže sa takvim sedmoj umetnosti. uvodnim sekvencama lma možemo Sticajem okolnosti, baš u vreme morbidnim kontekstom. Međutim, videti pozamašnu guru basiste koji, snimanja lma, Mingus je, po rešenju možda grešim, jer je Mingus, opisujući All night long projektujući ogromnu senku na zidu iza opštinskih vlasti, bio primoran da se iseli emotivni sadržaj svoje muzike, jednom Činjenica da se u leto 1961. Mingus sebe, svira preteće solo fraze dok iz stana, jer, navodno, šest meseci nije rekao: „... Moja muzika je živa i govori o obreo u Londonu samo je posredno bila razmenjuje dijalog sa glumcem plaćao kiriju. Rajhman je zabeležio živima i mrtvima, o dobru i zlu.“ povezana sa muzikom. Ideja lma „All Ričardom Atenboroom. njegov dugi sololokvij (govorio je o Pored tužne i mistične lajt-motiv teme, Night Long“ (koja mora da je izgledala I pored svih manira tipičnih za džez svojim omiljenim temama: politici, muzika za desetočlani sastav sadrži obećavajuće, s obzirom na znatan muzičare i kvaziamerikanizovanih porodici, rasizmu i seksu), dok je veče veseo bluz u srednjem tempu i lagano komercijalni „bum“ koji je u ono vreme akcenata „Jaga“ i „Kasija“, lm postepeno uoči selidbe pakovao stvari, kao i način prerušenu „Peggy’s Blue Skylight“, u kojoj zahvatio džez) bila je da se u savremeni gubi u uverljivosti – čak i ako ne uzmemo na koji je, pred preneraženim i uplašenim nalazimo jedan, za to vreme, neobičan kontekst prenese zaplet Šekspirovog u obzir nale u kojem „Otelo“ odlazi u Rajhmanom i njegovim snimateljem, Mingusov solo odsviran u visokom „Otela“. Film je postavljen u džez-milje, noć sa svojom „Dezdemonom“, pošto je iskalio svoj bes – puškom je pucao u registru. pa je „Otelo“ postao crni pijanista i vođa samo pokušao da je zadavi. Muzički – tavanicu! Posebno je dirljiv nežan odnos Na kraju se ispostavilo da je Mingusova sastava čiji su prateći članovi bili beli zastupljena je jedna Mingusova Mingusa sa njegovom petogodišnjom muzika bila suviše „snažna“ za karakter muzičar i menadžer Kes (Kasio) i Džoni kompozicija – kao i dramaturški, „All ćerkom koja podseća oca na dane koje je lma, tako da je Petri angažovao i Enja Rođa (ni manje ni više nego rođak Jago). Night Long“ stoji znatno ispod dometa propustila, dane kada je porodica dozvolu za posedovanje oružja. I, mada Mingus nije bio narkoman (injekcije je koristio Morikonea, poznatog italijanskog Poslednja dvojica planiraju da osnuju prve Kazavetesove režije. luksuzno živela u Saton Plejsu. kako bi amfetaminima smanjio kilažu), džezistička potkultura je u to vreme još uvek bila kompozitora lmske muzike, da sopstveni sastav – sa Otelovom ženom Ipak, klimaks lma predstavlja sekvenca do guše u heroinu i teškim drogama. Poznati čikaški džez magazin „Daun bit“ ispratio je upotpuni muzički skor. Delijom (Dezdemonom) kao pevačicom! Mingus iz lmskog žurnala u kome vidimo TV događaj rečima: „Ne može se baš svaki dan videti crnac kako izlazi iz policijske stanice sa Radom na muzici za italijansku produk- Prema Majklu Relfu, jednom od produ- U jesen 1966. Mingus je pristao da se reportere i novinske fotografe kako na kutijom špriceva i puškom.“ ciju završiće se Mingusova „lmska“ cenata i režisera lma – „scenario se pojavi na evropskoj turneji u dugo dan iseljenja krče sebi put ispred uznemi- avantura, započeta onim statiranjem našao u njihovim rukama verovatno očekivanom Rolins-Mingus-Rouč triju. renog muzičara koji, praćen policijom, Todo modo trideset i šest godina ranije u Holivudu. posle neuspelog pokušaja da dobije Međutim, u poslednjem trenutku je prvo ozbiljno, zatim sarkastično i na kraju Psihička i kreativna kriza, čiji je početak Rajhman dokumentovao na lmu, trajala je Jedno je sigurno, veličanstvena i podršku u Americi.“ Originalno je pisan otkazao kako bi učestvovao u na ivici suza, daje svoj komentar o celom nekoliko godina i kulminirala kliničkom depresijom zbog koje je Mingus bio primoran da uzbudljiva muzika koju nam je ostavio, kao američki scenario, a radnja se dešava dugometražnom (58 minuta) dokumen- događaju. često traži lekarsku pomoć. Svom prijatelju i džez kritičaru Netu Hentofu kasnije se neće doživeti opskurnu sudbinu većine Kao što će bliska budućnost pokazati, poverio: „Mislio sam da ću umreti za otprilike tri godine. Ponekad čak nisam mogao ni lmova na kojima je sarađivao – kao zračak nade krio se u još jednoj ženskoj da ustanem iz kreveta. Nisam spavao. Samo sam ležao.“ pisac muzike, glumac i kao glavni akter osobi koja se pojavila na lmu – to je Mingusa su uglavnom viđali kako sa fotoaparatom luta njujorškim ulicama i Centralnim lma. To potvrđuje i činjenica da njegovu Suzan Grejam Ungaro, žena koja će uz parkom. Činilo se da je zauvek napustio muziku. Ali jedan događaj, kako i inače biva u muziku možete čuti − decenijama po Mingusa provesti poslednje godine životu, sve je promenio. Djuk Elington, Mingusov večiti idol, izveo je na univerzitetu njegovoj smrti − u brojnim savremenim njegovog života, pružajući mu stalnu Kalifornije u Berkliju orkestarsku verziju Mingusove kompozicije „The Clown“ – i pored lmovima kao što su: „Jerry Maguire“, „U podršku u njegovim naporima da se vrati glasnog negodovanja članova njegovog big-benda koji su smatrali da je komad težak za Turn“, „Stations Of The Elevated“, na muzičku scenu i ponovo mobiliše sviranje. Pored toga, Elington je kontrabasistu najavio kao „jednog od najvećih „Absolute Beginners“, „Mo’ Better Blues“, svoje kreativne snage. Vidimo je kako s kompozitora u idiomu“. Mingus, koji je i sam prisustvovao koncertu, bio je duboko „The Whole Nine Yards“ i TV seriji Mingusom deli svu bedu prinudnog dirnut priznanjem koje mu je uputio njegov idol i čovek čiju je muziku, još od detinjstva, „Porodica Soprano“, kao i u reklamama iseljenja i kako korača pored buntovnog najviše voleo i cenio. Mnogi smatraju da je Elingtonov gest bio onaj odlučujući impuls za „Satchi & Satchi“, Kalvina Klajna, muzičara na antiratnom mitingu. koji je Mingusa vratio muzici. Međutim, kada se konačno pojavio na sceni, posledice su „Dolce & Gabbana“, „Folkswagen“ i Epilog ovog incidenta sa predstavnicima bile očigledne: njegova briljantna tehnika je gotovo iščilela, a njegovo samouvereno, „Nissan“. Što se reklamnih klipova tiče, vlasti Rajhman nije snimio. Mingus je fajtersko i autoritativno držanje, koje je mnoge ljude iz džez-biznisa i establišmenta nadam se da se Mingus ne prevrće u jedno kraće vreme zadržan u policijskoj nerviralo, pretvorilo se u svoju suprotnost. Čovek koji je nekada išao kroz život otvorenog svom imaginarnom grobu na izvoru reke stanici, jer su u stanu pronađeni špricevi. garda, učaurio se u školjku svoje naprsle ličnosti – skriven u pozadini, iza svog Gang u Indiji, gde je, po njegovoj želji, Želeli su takođe da provere njegovu glomaznog instrumenta. rasut njegov pepeo. Bila je to uobičajena praksa. Moj učitelj Lojd Ris slao je neke od nas kod njega da pišemo izvesne stvari. Davao bi nam zadatke poput: ‘Napiši ovih osam taktova; moduliraj u C-ključ, a ja ću se malo kasnije vratiti’. Ali, Tjomkin je uzeo Maksvela Dejvisa, koji je bio veoma brz, pa je sve nas otpustio.“ Shadows Radio-voditelj, humorista i novinar Džin Šepard učestvovao je 1957. kao narator na snimanju Mingusovog komada „The Clown“. Uz improvizovanu pratnju sastava izgovarao je Mingusov tekst koji je imao za cilj da prikaže tragičnu sudbinu osetljivog i samosvesnog umetnika u sredini koju čini medio- kritetska i anestetična gomila. („... Svi ti zubari, apotekari i poštanski činovnici sedeli su naokolo i bili zaista hladna gomila. Ništa se nije dešavalo.“) Nema sumnje da je u paraboli o klovnu Mingus video samog sebe i/ili položaj autentičnog i inventivnog umetnika u američkom društvu. Otprilike u isto vreme, Šepard je na svom radio-programu predložio slušaocima da pošalju ideje i novac kako bi se realizovao dugometražni igrani lm. Oni bi takođe birali reditelja, scenaristu itd. Mingus je dobio zadatak da napravi muziku za lm. „Shadows“, prvi lm Džona Kazavetesa kao reditelja, ni danas nije izgubio kultni status u avangardnim umetničkim Mingus je detinjstvo i mladost proživeo u aranžmane i zadržimo samo veliku krugovima. Sa svojim improvizovanim Votsu, malom predgrađu udaljenom tri holivudsku produkciju, koja upotrebljava dijalozima i dokumentarističkim milje jugoistočno od centra Los akorde od deset ili više nota.“ Može biti vizuelnim prosedeom, ovaj lm je na Anđelesa. Vots je u vreme Mingusovog da izvesna narativnost (potreba da se suveren i autentičan način progovorio o detinjstva rapidno prerastao iz ispriča priča) i evokativnost Mingusove životu u Njujorku pedesetih godina siromašnog rasno mešanog kvarta u muzike, inače tako retka u džezu, vuče prošlog veka i, posebno, o međurasnim klasični primer prenaseljenog crnačkog svoje korene iz iskustva koje je sticao kao trvljenjima i problemima koji nastaju u geta. Holivud je bio svega deset milja redovni posetilac bioskopskih projekcija. rasno segregovanoj sredini. udaljen i u njega su hrlili mnogi mladi U potrazi za poslom Mingus je, poput Nije poznato da li je lm uopšte bio ljudi kako bi ugrabili šansu za provod ili brojnih kompozitora-aranžera, jedno montiran u vreme kada je Mingus poneki honorarni posao, nadajući se, kraće vreme šegrtovao kod etabliranih snimao muziku za njega, ali zbog skrom- naravno, da će tu i ostati, obasjani kompozitora lmske muzike. Naime, bilo nog budžeta rad na njemu znatno se oreolom i glamurom lmskih zvezda, je uobičajeno, a ne sumnjam da je tako i odužio. Nažalost, od muzike nije mnogo režisera itd. danas, da kompozitori u holivudskim preostalo u konačnoj verziji lma. U Ni u vreme kada je bio na vrhuncu svojih studijima unajmljuju anonimne fragmentima čujemo atmosferičnu kreativnih snaga, Mingus nije zaboravio saradnike koji bi razrađivali njihove ideje „Nostalgia in Time Square“, prekrojenu savet koji mu je, dvadesetak godina ili prosto aranžirali ili orkestrirali već dvanaestotaktnu bluz-sekvencu koju će ranije, dao Lojd Ris, njegov učitelj gotovu muziku. U jednom trenutku Mingus, u integralnoj verziji, ponovo kompozicije i muzičke teorije – on je Mingus je čak dospeo i do velikog snimiti na albumu „Mingus in Wonder- svojim mladim učenicima savetovao da Dimitrija Tjomkina, ali je ta saradnja land“ i, sa vokalom, na albumu „Mingus odlaze u bioskop i pažljivo slušaju propala, jer budući kompozitor „Medita- Dynasty“ pod nazivom „Strollin’“. lmsku muziku. U tekstu za svoj album tions for a Pair of Wire Cuters“ i drugih Mingusov komentar u vezi sa oskudnom „Mingus Dynasty“ iz 1959. godine veličanstvenih komada nije bio kadar da muzičkom matricom za lm bio je da „ne kompozitor piše: „Mislim da je došlo piše onoliko brzo koliko je prezaposleni možete komponovati tako brzo. Za to su vreme da odbacimo ove zamorne Tjomkin tražio. „Pisao sam za Tjomkina. potrebni meseci.“ Međutim, prema

Džimiju Neperu, Mingusovom trombon- u nekom od njujorških potkrovlja ili tarnom lmu Tomasa Rajhmana pod, Ipak, stvari su se postepeno kretale isti, problem je bio u tome što se Mingus, galerija. Napisali su ga Pol Džeriko, koji je verovatno, jedinim mogućim naslovom – nabolje. Uz pomoć svoje poslednje zbog preciznosti i uglađenosti celog pod pseudonimom Piter Ahil boravio u “Mingus”. životne saputnice (sada Sju Mingus) i projekta, stalno vraćao pokušavajući da Evropi u postmakartijevskom razdoblju, i Dokumentarac je sniman novembra nekolicine mladih muzičara, on je sve bude što korektnije, ... a tražili su i da Njujorčanka Nel King, ljubiteljka i meseca sa grupom koja je, pored basiste, povratio tehniku i svežinu, spreman da se se sva muzika snimi u jednom terminu.“ poznavalac džeza. Izgleda da je upravo uključivala Denija Ričmonda, Voltera suoči sa novim izazovima. Tako je krajem Pošto posao oko snimanja muzičkog Kingova naročito želela Mingusa (kasnije Bišopa, Lonija Hiljera, Čarlsa Mekfersona marta 1976. krenuo na jednu od svojih materijala zapravo nikad nije sproveden će raditi na skraćivanju njegove provoka- i Džona Gilmora. Svirali su standarde brojnih evropskih turneja. Jedan od do kraja, Kazavetes je problem budžeta tivne i fascinantne autobiograje „Take the A Train“ i „All the Things You razloga bio je i snimanje muzike za lm rešio tako što je angažovao Šaja Hadija, „Beneath the Underdog“ – srpsko Are“, kao i Mingusove originale „Peggy’s italijanskog režisera Elija Petrija pod takođe člana Mingusovog sastava, da izdanje je izašlo pod naslovom „Bedniji Blue Skylight“ i „Portrait“. Film je dopun- nazivom „Todo Modo“ (glavnu ulogu je improvizuje na tenor saksofonu i tako od šugavog psa“). Za muzičkog direktora jen kratkim nemim sekvencama sa igrao Marčelo Mastrojani). Film je inspiri- upotpuni potreban muzički skor. doveden je još jedan američki muzičar, katastrofalnog koncerta u Taun holu iz san serijom političkih ubistava koja su Gledano iz današnje perspektive, i bez pijanista i kompozitor Dejv Brubek. Ni 1962. godine, a posebno je značajan po tada potresala Italiju i bavi se temom obzira na gore pomenute probleme, Mingus, ni Brubek nisu preuzeli glavne tome što je verno uhvatio Mingusovu odnosa religije i politike. Izgleda da Mingusov rad na muzici za „Shadows“, uloge, već su radije svirali, što je učinio i ličnost upravo u trenutku kada je kompozitor nije bio upoznat sa sižeom pre svega zbog vrednosti i ugleda lma, pozamašan broj britanskih muzičara koji zakoračio u jedan od najmučnijih i lma, jer veliko je pitanje da li bi uopšte ostaje njegov najpoznatiji doprinos se pojavio na lmskom platnu. U najneproduktivnijih perioda svog života. pristao da svoju muziku poveže sa takvim sedmoj umetnosti. uvodnim sekvencama lma možemo Sticajem okolnosti, baš u vreme morbidnim kontekstom. Međutim, videti pozamašnu guru basiste koji, snimanja lma, Mingus je, po rešenju možda grešim, jer je Mingus, opisujući All night long projektujući ogromnu senku na zidu iza opštinskih vlasti, bio primoran da se iseli emotivni sadržaj svoje muzike, jednom Činjenica da se u leto 1961. Mingus sebe, svira preteće solo fraze dok iz stana, jer, navodno, šest meseci nije rekao: „... Moja muzika je živa i govori o obreo u Londonu samo je posredno bila razmenjuje dijalog sa glumcem plaćao kiriju. Rajhman je zabeležio živima i mrtvima, o dobru i zlu.“ povezana sa muzikom. Ideja lma „All Ričardom Atenboroom. njegov dugi sololokvij (govorio je o Pored tužne i mistične lajt-motiv teme, Night Long“ (koja mora da je izgledala I pored svih manira tipičnih za džez svojim omiljenim temama: politici, muzika za desetočlani sastav sadrži obećavajuće, s obzirom na znatan muzičare i kvaziamerikanizovanih porodici, rasizmu i seksu), dok je veče veseo bluz u srednjem tempu i lagano komercijalni „bum“ koji je u ono vreme akcenata „Jaga“ i „Kasija“, lm postepeno uoči selidbe pakovao stvari, kao i način prerušenu „Peggy’s Blue Skylight“, u kojoj zahvatio džez) bila je da se u savremeni gubi u uverljivosti – čak i ako ne uzmemo na koji je, pred preneraženim i uplašenim nalazimo jedan, za to vreme, neobičan kontekst prenese zaplet Šekspirovog u obzir nale u kojem „Otelo“ odlazi u Rajhmanom i njegovim snimateljem, Mingusov solo odsviran u visokom „Otela“. Film je postavljen u džez-milje, noć sa svojom „Dezdemonom“, pošto je iskalio svoj bes – puškom je pucao u registru. pa je „Otelo“ postao crni pijanista i vođa samo pokušao da je zadavi. Muzički – tavanicu! Posebno je dirljiv nežan odnos Na kraju se ispostavilo da je Mingusova sastava čiji su prateći članovi bili beli zastupljena je jedna Mingusova Mingusa sa njegovom petogodišnjom muzika bila suviše „snažna“ za karakter muzičar i menadžer Kes (Kasio) i Džoni kompozicija – kao i dramaturški, „All ćerkom koja podseća oca na dane koje je lma, tako da je Petri angažovao i Enja Rođa (ni manje ni više nego rođak Jago). Night Long“ stoji znatno ispod dometa propustila, dane kada je porodica dozvolu za posedovanje oružja. I, mada Mingus nije bio narkoman (injekcije je koristio Morikonea, poznatog italijanskog Poslednja dvojica planiraju da osnuju prve Kazavetesove režije. luksuzno živela u Saton Plejsu. kako bi amfetaminima smanjio kilažu), džezistička potkultura je u to vreme još uvek bila kompozitora lmske muzike, da sopstveni sastav – sa Otelovom ženom Ipak, klimaks lma predstavlja sekvenca do guše u heroinu i teškim drogama. Poznati čikaški džez magazin „Daun bit“ ispratio je upotpuni muzički skor. Delijom (Dezdemonom) kao pevačicom! Mingus iz lmskog žurnala u kome vidimo TV događaj rečima: „Ne može se baš svaki dan videti crnac kako izlazi iz policijske stanice sa Radom na muzici za italijansku produk- Prema Majklu Relfu, jednom od produ- U jesen 1966. Mingus je pristao da se reportere i novinske fotografe kako na kutijom špriceva i puškom.“ ciju završiće se Mingusova „lmska“ cenata i režisera lma – „scenario se pojavi na evropskoj turneji u dugo dan iseljenja krče sebi put ispred uznemi- avantura, započeta onim statiranjem našao u njihovim rukama verovatno očekivanom Rolins-Mingus-Rouč triju. renog muzičara koji, praćen policijom, Todo modo trideset i šest godina ranije u Holivudu. posle neuspelog pokušaja da dobije Međutim, u poslednjem trenutku je prvo ozbiljno, zatim sarkastično i na kraju Psihička i kreativna kriza, čiji je početak Rajhman dokumentovao na lmu, trajala je Jedno je sigurno, veličanstvena i podršku u Americi.“ Originalno je pisan otkazao kako bi učestvovao u na ivici suza, daje svoj komentar o celom nekoliko godina i kulminirala kliničkom depresijom zbog koje je Mingus bio primoran da uzbudljiva muzika koju nam je ostavio, kao američki scenario, a radnja se dešava dugometražnom (58 minuta) dokumen- događaju. često traži lekarsku pomoć. Svom prijatelju i džez kritičaru Netu Hentofu kasnije se neće doživeti opskurnu sudbinu većine Kao što će bliska budućnost pokazati, poverio: „Mislio sam da ću umreti za otprilike tri godine. Ponekad čak nisam mogao ni lmova na kojima je sarađivao – kao zračak nade krio se u još jednoj ženskoj da ustanem iz kreveta. Nisam spavao. Samo sam ležao.“ pisac muzike, glumac i kao glavni akter osobi koja se pojavila na lmu – to je Mingusa su uglavnom viđali kako sa fotoaparatom luta njujorškim ulicama i Centralnim lma. To potvrđuje i činjenica da njegovu Suzan Grejam Ungaro, žena koja će uz parkom. Činilo se da je zauvek napustio muziku. Ali jedan događaj, kako i inače biva u muziku možete čuti − decenijama po Mingusa provesti poslednje godine životu, sve je promenio. Djuk Elington, Mingusov večiti idol, izveo je na univerzitetu njegovoj smrti − u brojnim savremenim njegovog života, pružajući mu stalnu Kalifornije u Berkliju orkestarsku verziju Mingusove kompozicije „The Clown“ – i pored lmovima kao što su: „Jerry Maguire“, „U podršku u njegovim naporima da se vrati glasnog negodovanja članova njegovog big-benda koji su smatrali da je komad težak za Turn“, „Stations Of The Elevated“, na muzičku scenu i ponovo mobiliše sviranje. Pored toga, Elington je kontrabasistu najavio kao „jednog od najvećih „Absolute Beginners“, „Mo’ Better Blues“, svoje kreativne snage. Vidimo je kako s kompozitora u idiomu“. Mingus, koji je i sam prisustvovao koncertu, bio je duboko „The Whole Nine Yards“ i TV seriji Mingusom deli svu bedu prinudnog dirnut priznanjem koje mu je uputio njegov idol i čovek čiju je muziku, još od detinjstva, „Porodica Soprano“, kao i u reklamama iseljenja i kako korača pored buntovnog najviše voleo i cenio. Mnogi smatraju da je Elingtonov gest bio onaj odlučujući impuls za „Satchi & Satchi“, Kalvina Klajna, muzičara na antiratnom mitingu. koji je Mingusa vratio muzici. Međutim, kada se konačno pojavio na sceni, posledice su „Dolce & Gabbana“, „Folkswagen“ i Epilog ovog incidenta sa predstavnicima bile očigledne: njegova briljantna tehnika je gotovo iščilela, a njegovo samouvereno, „Nissan“. Što se reklamnih klipova tiče, vlasti Rajhman nije snimio. Mingus je fajtersko i autoritativno držanje, koje je mnoge ljude iz džez-biznisa i establišmenta nadam se da se Mingus ne prevrće u jedno kraće vreme zadržan u policijskoj nerviralo, pretvorilo se u svoju suprotnost. Čovek koji je nekada išao kroz život otvorenog svom imaginarnom grobu na izvoru reke stanici, jer su u stanu pronađeni špricevi. garda, učaurio se u školjku svoje naprsle ličnosti – skriven u pozadini, iza svog Gang u Indiji, gde je, po njegovoj želji, Želeli su takođe da provere njegovu glomaznog instrumenta. rasut njegov pepeo.

36 #Muzika Bila je to uobičajena praksa. Moj učitelj Lojd Ris slao je neke od nas kod njega da pišemo izvesne stvari. Davao bi nam zadatke poput: ‘Napiši ovih osam taktova; moduliraj u C-ključ, a ja ću se malo kasnije vratiti’. Ali, Tjomkin je uzeo Maksvela Dejvisa, koji je bio veoma brz, pa je sve nas otpustio.“ Shadows Radio-voditelj, humorista i novinar Džin Šepard učestvovao je 1957. kao narator na snimanju Mingusovog komada „The Clown“. Uz improvizovanu pratnju sastava izgovarao je Mingusov tekst koji je imao za cilj da prikaže tragičnu sudbinu osetljivog i samosvesnog umetnika u sredini koju čini medio- kritetska i anestetična gomila. („... Svi ti zubari, apotekari i poštanski činovnici sedeli su naokolo i bili zaista hladna gomila. Ništa se nije dešavalo.“) Nema sumnje da je u paraboli o klovnu Mingus video samog sebe i/ili položaj autentičnog i inventivnog umetnika u američkom društvu. Otprilike u isto vreme, Šepard je na svom radio-programu predložio slušaocima da pošalju ideje i novac kako bi se realizovao dugometražni igrani lm. Oni bi takođe birali reditelja, scenaristu itd. Mingus je dobio zadatak da napravi muziku za lm. „Shadows“, prvi lm Džona Kazavetesa kao reditelja, ni danas nije izgubio kultni status u avangardnim umetničkim Mingus je detinjstvo i mladost proživeo u aranžmane i zadržimo samo veliku krugovima. Sa svojim improvizovanim Votsu, malom predgrađu udaljenom tri holivudsku produkciju, koja upotrebljava dijalozima i dokumentarističkim milje jugoistočno od centra Los akorde od deset ili više nota.“ Može biti vizuelnim prosedeom, ovaj lm je na Anđelesa. Vots je u vreme Mingusovog da izvesna narativnost (potreba da se suveren i autentičan način progovorio o detinjstva rapidno prerastao iz ispriča priča) i evokativnost Mingusove životu u Njujorku pedesetih godina siromašnog rasno mešanog kvarta u muzike, inače tako retka u džezu, vuče prošlog veka i, posebno, o međurasnim klasični primer prenaseljenog crnačkog svoje korene iz iskustva koje je sticao kao trvljenjima i problemima koji nastaju u geta. Holivud je bio svega deset milja redovni posetilac bioskopskih projekcija. rasno segregovanoj sredini. udaljen i u njega su hrlili mnogi mladi U potrazi za poslom Mingus je, poput Nije poznato da li je lm uopšte bio ljudi kako bi ugrabili šansu za provod ili brojnih kompozitora-aranžera, jedno montiran u vreme kada je Mingus poneki honorarni posao, nadajući se, kraće vreme šegrtovao kod etabliranih snimao muziku za njega, ali zbog skrom- naravno, da će tu i ostati, obasjani kompozitora lmske muzike. Naime, bilo nog budžeta rad na njemu znatno se oreolom i glamurom lmskih zvezda, je uobičajeno, a ne sumnjam da je tako i odužio. Nažalost, od muzike nije mnogo režisera itd. danas, da kompozitori u holivudskim preostalo u konačnoj verziji lma. U Ni u vreme kada je bio na vrhuncu svojih studijima unajmljuju anonimne fragmentima čujemo atmosferičnu kreativnih snaga, Mingus nije zaboravio saradnike koji bi razrađivali njihove ideje „Nostalgia in Time Square“, prekrojenu savet koji mu je, dvadesetak godina ili prosto aranžirali ili orkestrirali već dvanaestotaktnu bluz-sekvencu koju će ranije, dao Lojd Ris, njegov učitelj gotovu muziku. U jednom trenutku Mingus, u integralnoj verziji, ponovo kompozicije i muzičke teorije – on je Mingus je čak dospeo i do velikog snimiti na albumu „Mingus in Wonder- svojim mladim učenicima savetovao da Dimitrija Tjomkina, ali je ta saradnja land“ i, sa vokalom, na albumu „Mingus odlaze u bioskop i pažljivo slušaju propala, jer budući kompozitor „Medita- Dynasty“ pod nazivom „Strollin’“. lmsku muziku. U tekstu za svoj album tions for a Pair of Wire Cuters“ i drugih Mingusov komentar u vezi sa oskudnom „Mingus Dynasty“ iz 1959. godine veličanstvenih komada nije bio kadar da muzičkom matricom za lm bio je da „ne kompozitor piše: „Mislim da je došlo piše onoliko brzo koliko je prezaposleni možete komponovati tako brzo. Za to su vreme da odbacimo ove zamorne Tjomkin tražio. „Pisao sam za Tjomkina. potrebni meseci.“ Međutim, prema

Džimiju Neperu, Mingusovom trombon- u nekom od njujorških potkrovlja ili tarnom lmu Tomasa Rajhmana pod, Ipak, stvari su se postepeno kretale isti, problem je bio u tome što se Mingus, galerija. Napisali su ga Pol Džeriko, koji je verovatno, jedinim mogućim naslovom – nabolje. Uz pomoć svoje poslednje zbog preciznosti i uglađenosti celog pod pseudonimom Piter Ahil boravio u “Mingus”. životne saputnice (sada Sju Mingus) i projekta, stalno vraćao pokušavajući da Evropi u postmakartijevskom razdoblju, i Dokumentarac je sniman novembra nekolicine mladih muzičara, on je sve bude što korektnije, ... a tražili su i da Njujorčanka Nel King, ljubiteljka i meseca sa grupom koja je, pored basiste, povratio tehniku i svežinu, spreman da se se sva muzika snimi u jednom terminu.“ poznavalac džeza. Izgleda da je upravo uključivala Denija Ričmonda, Voltera suoči sa novim izazovima. Tako je krajem Pošto posao oko snimanja muzičkog Kingova naročito želela Mingusa (kasnije Bišopa, Lonija Hiljera, Čarlsa Mekfersona marta 1976. krenuo na jednu od svojih materijala zapravo nikad nije sproveden će raditi na skraćivanju njegove provoka- i Džona Gilmora. Svirali su standarde brojnih evropskih turneja. Jedan od do kraja, Kazavetes je problem budžeta tivne i fascinantne autobiograje „Take the A Train“ i „All the Things You razloga bio je i snimanje muzike za lm rešio tako što je angažovao Šaja Hadija, „Beneath the Underdog“ – srpsko Are“, kao i Mingusove originale „Peggy’s italijanskog režisera Elija Petrija pod takođe člana Mingusovog sastava, da izdanje je izašlo pod naslovom „Bedniji Blue Skylight“ i „Portrait“. Film je dopun- nazivom „Todo Modo“ (glavnu ulogu je improvizuje na tenor saksofonu i tako od šugavog psa“). Za muzičkog direktora jen kratkim nemim sekvencama sa igrao Marčelo Mastrojani). Film je inspiri- upotpuni potreban muzički skor. doveden je još jedan američki muzičar, katastrofalnog koncerta u Taun holu iz san serijom političkih ubistava koja su Gledano iz današnje perspektive, i bez pijanista i kompozitor Dejv Brubek. Ni 1962. godine, a posebno je značajan po tada potresala Italiju i bavi se temom obzira na gore pomenute probleme, Mingus, ni Brubek nisu preuzeli glavne tome što je verno uhvatio Mingusovu odnosa religije i politike. Izgleda da Mingusov rad na muzici za „Shadows“, uloge, već su radije svirali, što je učinio i ličnost upravo u trenutku kada je kompozitor nije bio upoznat sa sižeom pre svega zbog vrednosti i ugleda lma, pozamašan broj britanskih muzičara koji zakoračio u jedan od najmučnijih i lma, jer veliko je pitanje da li bi uopšte ostaje njegov najpoznatiji doprinos se pojavio na lmskom platnu. U najneproduktivnijih perioda svog života. pristao da svoju muziku poveže sa takvim sedmoj umetnosti. uvodnim sekvencama lma možemo Sticajem okolnosti, baš u vreme morbidnim kontekstom. Međutim, videti pozamašnu guru basiste koji, snimanja lma, Mingus je, po rešenju možda grešim, jer je Mingus, opisujući All night long projektujući ogromnu senku na zidu iza opštinskih vlasti, bio primoran da se iseli emotivni sadržaj svoje muzike, jednom Činjenica da se u leto 1961. Mingus sebe, svira preteće solo fraze dok iz stana, jer, navodno, šest meseci nije rekao: „... Moja muzika je živa i govori o obreo u Londonu samo je posredno bila razmenjuje dijalog sa glumcem plaćao kiriju. Rajhman je zabeležio živima i mrtvima, o dobru i zlu.“ povezana sa muzikom. Ideja lma „All Ričardom Atenboroom. njegov dugi sololokvij (govorio je o Pored tužne i mistične lajt-motiv teme, Night Long“ (koja mora da je izgledala I pored svih manira tipičnih za džez svojim omiljenim temama: politici, muzika za desetočlani sastav sadrži obećavajuće, s obzirom na znatan muzičare i kvaziamerikanizovanih porodici, rasizmu i seksu), dok je veče veseo bluz u srednjem tempu i lagano komercijalni „bum“ koji je u ono vreme akcenata „Jaga“ i „Kasija“, lm postepeno uoči selidbe pakovao stvari, kao i način prerušenu „Peggy’s Blue Skylight“, u kojoj zahvatio džez) bila je da se u savremeni gubi u uverljivosti – čak i ako ne uzmemo na koji je, pred preneraženim i uplašenim nalazimo jedan, za to vreme, neobičan kontekst prenese zaplet Šekspirovog u obzir nale u kojem „Otelo“ odlazi u Rajhmanom i njegovim snimateljem, Mingusov solo odsviran u visokom „Otela“. Film je postavljen u džez-milje, noć sa svojom „Dezdemonom“, pošto je iskalio svoj bes – puškom je pucao u registru. pa je „Otelo“ postao crni pijanista i vođa samo pokušao da je zadavi. Muzički – tavanicu! Posebno je dirljiv nežan odnos Na kraju se ispostavilo da je Mingusova sastava čiji su prateći članovi bili beli zastupljena je jedna Mingusova Mingusa sa njegovom petogodišnjom muzika bila suviše „snažna“ za karakter muzičar i menadžer Kes (Kasio) i Džoni kompozicija – kao i dramaturški, „All ćerkom koja podseća oca na dane koje je lma, tako da je Petri angažovao i Enja Rođa (ni manje ni više nego rođak Jago). Night Long“ stoji znatno ispod dometa propustila, dane kada je porodica dozvolu za posedovanje oružja. I, mada Mingus nije bio narkoman (injekcije je koristio Morikonea, poznatog italijanskog Poslednja dvojica planiraju da osnuju prve Kazavetesove režije. luksuzno živela u Saton Plejsu. kako bi amfetaminima smanjio kilažu), džezistička potkultura je u to vreme još uvek bila kompozitora lmske muzike, da sopstveni sastav – sa Otelovom ženom Ipak, klimaks lma predstavlja sekvenca do guše u heroinu i teškim drogama. Poznati čikaški džez magazin „Daun bit“ ispratio je upotpuni muzički skor. Delijom (Dezdemonom) kao pevačicom! Mingus iz lmskog žurnala u kome vidimo TV događaj rečima: „Ne može se baš svaki dan videti crnac kako izlazi iz policijske stanice sa Radom na muzici za italijansku produk- Prema Majklu Relfu, jednom od produ- U jesen 1966. Mingus je pristao da se reportere i novinske fotografe kako na kutijom špriceva i puškom.“ ciju završiće se Mingusova „lmska“ cenata i režisera lma – „scenario se pojavi na evropskoj turneji u dugo dan iseljenja krče sebi put ispred uznemi- avantura, započeta onim statiranjem našao u njihovim rukama verovatno očekivanom Rolins-Mingus-Rouč triju. renog muzičara koji, praćen policijom, Todo modo trideset i šest godina ranije u Holivudu. posle neuspelog pokušaja da dobije Međutim, u poslednjem trenutku je prvo ozbiljno, zatim sarkastično i na kraju Psihička i kreativna kriza, čiji je početak Rajhman dokumentovao na lmu, trajala je Jedno je sigurno, veličanstvena i podršku u Americi.“ Originalno je pisan otkazao kako bi učestvovao u na ivici suza, daje svoj komentar o celom nekoliko godina i kulminirala kliničkom depresijom zbog koje je Mingus bio primoran da uzbudljiva muzika koju nam je ostavio, kao američki scenario, a radnja se dešava dugometražnom (58 minuta) dokumen- događaju. često traži lekarsku pomoć. Svom prijatelju i džez kritičaru Netu Hentofu kasnije se neće doživeti opskurnu sudbinu većine Kao što će bliska budućnost pokazati, poverio: „Mislio sam da ću umreti za otprilike tri godine. Ponekad čak nisam mogao ni lmova na kojima je sarađivao – kao zračak nade krio se u još jednoj ženskoj da ustanem iz kreveta. Nisam spavao. Samo sam ležao.“ pisac muzike, glumac i kao glavni akter osobi koja se pojavila na lmu – to je Mingusa su uglavnom viđali kako sa fotoaparatom luta njujorškim ulicama i Centralnim lma. To potvrđuje i činjenica da njegovu Suzan Grejam Ungaro, žena koja će uz parkom. Činilo se da je zauvek napustio muziku. Ali jedan događaj, kako i inače biva u muziku možete čuti − decenijama po Mingusa provesti poslednje godine životu, sve je promenio. Djuk Elington, Mingusov večiti idol, izveo je na univerzitetu njegovoj smrti − u brojnim savremenim njegovog života, pružajući mu stalnu Kalifornije u Berkliju orkestarsku verziju Mingusove kompozicije „The Clown“ – i pored lmovima kao što su: „Jerry Maguire“, „U podršku u njegovim naporima da se vrati glasnog negodovanja članova njegovog big-benda koji su smatrali da je komad težak za Turn“, „Stations Of The Elevated“, na muzičku scenu i ponovo mobiliše sviranje. Pored toga, Elington je kontrabasistu najavio kao „jednog od najvećih „Absolute Beginners“, „Mo’ Better Blues“, svoje kreativne snage. Vidimo je kako s kompozitora u idiomu“. Mingus, koji je i sam prisustvovao koncertu, bio je duboko „The Whole Nine Yards“ i TV seriji Mingusom deli svu bedu prinudnog dirnut priznanjem koje mu je uputio njegov idol i čovek čiju je muziku, još od detinjstva, „Porodica Soprano“, kao i u reklamama iseljenja i kako korača pored buntovnog najviše voleo i cenio. Mnogi smatraju da je Elingtonov gest bio onaj odlučujući impuls za „Satchi & Satchi“, Kalvina Klajna, muzičara na antiratnom mitingu. koji je Mingusa vratio muzici. Međutim, kada se konačno pojavio na sceni, posledice su „Dolce & Gabbana“, „Folkswagen“ i Epilog ovog incidenta sa predstavnicima bile očigledne: njegova briljantna tehnika je gotovo iščilela, a njegovo samouvereno, „Nissan“. Što se reklamnih klipova tiče, vlasti Rajhman nije snimio. Mingus je fajtersko i autoritativno držanje, koje je mnoge ljude iz džez-biznisa i establišmenta nadam se da se Mingus ne prevrće u jedno kraće vreme zadržan u policijskoj nerviralo, pretvorilo se u svoju suprotnost. Čovek koji je nekada išao kroz život otvorenog svom imaginarnom grobu na izvoru reke stanici, jer su u stanu pronađeni špricevi. garda, učaurio se u školjku svoje naprsle ličnosti – skriven u pozadini, iza svog Gang u Indiji, gde je, po njegovoj želji, Želeli su takođe da provere njegovu glomaznog instrumenta. rasut njegov pepeo.

#Muzika 37 Piše: Ivana I. Božić tri godine između četvrtog i petog albuma. Ipak, Epica se napokon pronašla i u instrumentalnom smislu jer su prevazišli forsiranje simfonika i uklopili ga u svoj Rekvijem za sve ravnodušne na stvaran svet oko nas specični zvuk. Poput prethodnih albuma, "Requiem For The Indierent" otvara kratak intro naslovljen "Karma" - simfonično ostvarenje koje donosi karakterističnu Epica atmosferu. Lagani intro pretapa se u energičnu"Monopoly On Truth", Epica koja će svojom snagom iznenaditi sve fanove benda Epica. Moćni gitarski rifovi i growl Mark Jansena no su uoblikovani eteričnim Requiem for the Indifferent glasom Simone Simons. "Storm The Sorrow" «Nuclear Blast Records, 2012.» započinje kao tipična Epica pesma ali u sebi krije heavy elemente tako da pesma Velika tenzija koja vlada između različitih religija i kultura, ratovi, prirodne katastrofe i nansi- poseduje potpuno autentičnu atmosferu. jska kriza inspirisali su članove benda Epica da stvore konceptualni album od 13 pesama, peti Ova pesma je izabrana kao single koji je po redu u njihovoj desetogodišnjoj karijeri. Na taj način još jednom su pokazali zašto nose titulu najavio "Requiem For The Indierent" a vodećeg benda na simfo metal sceni. urađen je i spot. Nakon oluje dolazi smiraj u vidu nežne balade "Delirium" u kojoj Simone dominira svojim raskošnim mecosopranom. Tempo albuma naglo se menja intenzivnom "Internal Warfare" posle koje dolazi naslovna numera "Requiem For The Indier- ent" koja započinje prilično egzotično a zatim poprima tipičan simfo zvuk uz laganije deonice da bi na kraju završila bombastično. Melanholični klavirski instrumental "Anima" je postavljen negde na samoj polovini albuma kako bi se napravila neka vrsta otklona ili pauze za nastavak priče. A nastavak sledi u vidu mračne epske "Guilty Demeanor". Sledi je "Deep Water Horizon" koja započinje kao balada ali kasnije gitare dodaju žestinu i prave taman savršen prelaz ka "Stay The Course", koja je na trenutke toliko heavy da gotovo zalazi u drugi žanr i da nije Simone, da unese tu dozu simfo zvuka, verovatno bi tako i bilo. "Deter The Tyrant" prati sve elemente koji su se već Pod etiketom “Nuclear Blast Recordsa” pojavom. javljali u prethodnim pesmama ali početkom marta pojavio se peti po redu “Requiem for the Indierent” do sada je autentičnost joj daju akustični gitarski studijski album holandskog simfo-metal izdat na devet različitih načina. Pored segmenti. Prilično progresivna "Avalanche" benda Epica – “Requiem for the Indierent”. standardnog izdanja sa 13 pesama, tu je i CD podseća na "Deep Water Horizon" zbog Album je snimljen u Gate studiju u Nemačkoj sa majicom, digipak sa bonus pesmom, načina na koji se stvara gradacija. Album a producirao ga je Sascha Paeth, dok je Izdanje u drvenoj kutiji koje se isključivo zatvara "Serenade Of Self-Destruction" koja artwork za album delo Stephana naručuje putem maila, američko izdanje sa potpuno opravdava svoj naziv. Heilemanna. I to je, ujedno, oproštajni posebnim bonusom i četiri različita izdanja "Requiem For The Indierent" je za razliku album originalnog basiste benda Yves Hutsa. na vinilu od kojih je jedno limitirano na od prethodnih albuma Epica-e dosta Epica je bend sazdan od kontrasta. Čvrste svega 150 kopija. dinamičniji i progresivniji sa baš heavy gitare naspram besprekornog horskog Treći album "The Divine Conspiracy" bio je deonicama i znatno bogatijim simfo pevanja i klasičnih žičanih instrumenata, heavy i prlično izbalansiran u odnosu na orkestracijama. Oseća se i sama progresija očaravajući glas Simone Simons naspram prethodna prva dva albuma, dok je sa glasa Simone Simons koja je iz albuma u strahovitog growla Mark Jansena. Zvuk četvrtim “Design Your Universe” bend album sve bolja i bolja. Generalno gledano, benda dodatno upotpunjuju hor, trojica dostigao savršenstvo u zvuku – heavy i "Requiem For The Indierent" jedno je od violinista, dvoje violista i dvoje čelista. progresivan sa simfo elementima uzdigao je boljih ostvarenja benda i nezaobilazno Poseban pečat bendu daje markantni meco muziku Epica-e na viši nivo. “Requiem For izdanje u kolekciji svih Epica fanova ali i onih sopran Simone Simons, koja podjednako The Indierent” trudi se da sledi tu manje hardcore poštovalaca rada ovog pleni kako svojim glasom, tako i svojom progresiju iako je načinjena pauza od skoro benda.

38 #Muzika Piše: Miloš Najdanović Love“ ponovo provlači sint/elektro vajb. No, svakako pristojnije zvuči od prve pesme, očigledno pokušavaju da ožive rad sa prva dva albuma i da ga uklope u 2012. godinu. Slični Stunvolume, 2012 trend zadržava „Battle in me“, ali svakako mnogo kompleksnije i bogatije deluje, pa se može reći da možda i ima nade za njihovo eksperimentisanje sa novim talasom Garbage elektronske muzike, koja, mora se priznati, ima sve većeg udela u modernoj muzičkoj sceni. Možda je razlog ove promene snimanje Not Your Kind of People u sunčanoj Kaliforniji, umesto u Vinskonsinu, kao na ranijim albumima. „Man on a wire“ je Širli Menson, Buč Vig, Djuk Erikson i Stiv slušaoce vodi dalje ka prvom singlu posle više već žestoka i dinamična pesma...tvrodokorni Marker obradovali su pre dve godine fanove godina – „Blood For Poppies “ koji rok. Poslednja stanica je na opuštenoj širom sveta vešću o reformaciji benda upečatljivim gitarskim rifom i blagim rep „Beloved freak“... Hej, Garbage denitivno Garbage. Ponovo okupljeni post grandž tim vokalom Širli Menson odlično odslikava jesu naše „voljene nakaze“. snimio je i prvi album posle pauze od sedam kreativni korak napred koji je bend napravio u Ostaje pitanje: šta reći za album? Vredi ga godina nazvan „Not your kind of people“. svojom muzici. Izbeći monotoniju, a ostati poslušati. Ako volite Garbage, ni pod razno ga Album kreće sa „Automatic systematic habit“, dosledan i pritom zaraditi je imperativ nećete propustiti; verovatno će vas spucati i fensi elektro pop pesmom od koje zastrašuje svakom bendu, a izgleda da je Garbageu to i nostalgija, pa ćete provrteti i kompletnu pomisao da Garbage može ovako užasno da pošlo za rukom. Već sa „Control“ se nazire ona diskograju (ili probanu kompilaciju), a neki zvuči. Odmah kroz glavu prolazi misao – klasična opijajuća melanholičnost po kojoj je se možda i sete njihovog nastupa na Exitu. Eh, ’želim li da nastavim sa slušanjem?’. Bez grupa poznata. Jedina zamerka je sada već sada je teško reći da li album može primamiti i oklevanja treba pritisnuti „next“ dugme jer kliše stih „uvek je najmračnije pred zoru“ (It’s neke nove slušaoce...verovatno da, ali iz sledi prava poslastica. Kao što i kaže sledeća always darkest before the dawn). Naslovna pogrešnih razloga (čitaj pesama). Na kraju, da pesma „to je veliki svetli svet“, pa treba hrabro pesma smiruje tempo, čak pomalo podseća na citiram svog druga: „Garbage nikad i nisu bili i optimistično zakoračiti dublje u album i njihovu Bondovsku „The world is not enough“. albumski bend“. Nema veće istine, „Not your teško da će biti većih razočarenja. Moćno i U „Felt“ je akcenat bačen na gitaru iza koje kind of people“ će svoju reputaciju steći kroz pozitivno Garbage sa „Big bright world“ samo odjekuje Mensonin glas, dok „I Hate koncerte.

Piše: Miloš Najdanović Uostalom, njihov koncert na ovogodišnjem Columbia, 2012 EXIT festivalu pokazao je da i nove pesme imaju određenu dozu rokenrola. Zanimljivo je da bend svoje žanrovske tranzicije uvodi tako postepeno da se i na prvo slušanje novih pesma stiče utisak kao da ih slušate već Gossip godinama, i prepoznajete ga kao Gossip A Joyful Noise klasik. Pretežno namenjen za igranje svojim veselim «ABBA XXI veka» i ritmičnim zvukom, „A joyful noise“ presecaju Britanska pop grupa Gossip nastavlja sa balade. Nagli izlivi emocija možda se mogu objavljivanjem kvalitetnih albuma. Album „A objasniti time što je tokom snimanja pevačica joyful noise“, čije ime prevedeno sa engleskog Beth Ditto ostala bez oca. Dok pesme poput kaže „buka za uživanje“, denitivno se ne „Melody emergency“, „Get a job“, „Move in the može porediti sa bukom, ali se u njemu right direction“ i „I won’t play“ dižu tempo itekako može uživati. disku, sa druge strane ga u ravnotežu vraćaju Kada su izdali debi album 2000. godine, „Perfect world“, „Casualties of War“ i „Into the Gossip su bili rok bend. Indi i garažni rok, da wild“. budemo precizniji, ali vremenom se pravac Trio je odradio odličan posao i zaštitno lice menjao sve više ka pop, disko i fank muzici. benda Beth Ditto sve više zaslužuje status Dvanaest godina kasnije stigao je „A joyful prave pop ikone. Što svojim glasom, što noise“ kojim su duboko zagazili u disko i svojim smislom da na pravi način ostvari sint-pop vode. komunikaciju sa publikom. Ako se treba Saradnja sa Rikom Rubinom na prethodnom Boys i drugim zvezdama, bio je prava osoba pronaći slaba karika albumu, onda će to biti disku kako se čini bila je jednokratna, i za novu koja će bend potpuno utopiti u disko zvuk. tekstovi pesama koji povremeno deluju slabi. ploču bend je angažovao iskusnog Brajana Iako obiluje sintisajzerom i semplovima, bend Možda „A joyful noise“ nije njihov najbolji Higinsa. Higins, poznat po radu sa Madonom, i dalje ima pristojne rok/fank gitare, doduše album, ali je rame uz rame sa prethodnikom Girls Aloud, Cher, Kylie Minogue, Pet Shop nešto pritajenije, ali nisu zanemarljive. „Music for men“ iz 2009. godine.

#Muzika 39 Top 10 svirki u Nišu sezona zima - proleće – leto 2012

Ekonomska kriza, nizak standard i nedostatak klubova ugnjetavaju kulturni život Niša. No, ovo je oduvek bio rokenrol grad i kada je bilo najteže, rokenrol se uvek svirao. Šta god nam u životu bude manjkalo, makar koncerata, nadamo se, uvek će biti. Godina 2012. bila je još jedna koja je Nišlijama pružila mnoštvo svirki. To je svakako otežalo posao izdvajanja deset onih o kojima će se pričati makar i u 2013. godini, a možda i duže. Napomenućemo da su u pitanju koncerti održani do kraja avgusta (da, zato fali Nisomnija), a na vama je da nam zamerite što među deset najboljih nismo stavili Topalka, Tuborg žurku i Ligu izuzetnih džentlmena.

Hlad no P Kiš iv a K o e ro z in a

i

E g 1 2 o Hrvatski pank veterani izgleda ne umeju da omaše sa koncertom. Tako je i ovaj nastup u prepunoj niškoj Banovini kipteo od hitova, šutki i Niški „alternativci“ Kiša Kerozina i Ego možda znoja. Zaradila se i poneka modrica ali kao što ne mogu da se porede sa popularnošću imamo suze radosnice imamo i ove modrice Goblina, Hladnog Piva ili ElOrga, ali su naši, radosnice. Svoje mesto na listi bez problema su dobri su i ovo je bio super koncert, pa nismo pronašli i noviteti sa poslednjeg albuma "Svijet odoleli da ge ne stavimo na listu. Ego je pružio No možda najbolju svirku do sada, ubacivši DJ vem glamura" iako je nastup vrhunac dostigao sa b Vladu Dinića i dodatne instrumente (poput a onim dobrim starim. Usviranost benda je r seta perkusija i daira) koji su popunili zvuk - dostigla takav nivo da je pitanje da li može

2 njihovih pesama. Ujedno, neke numere, poput 0 uopšte da raste više. Miletu je služenje vojske u

. „Move“ te večeri su izvedene premijerno. Kiša

r Nišu izgleda ostalo u lepom sećanju čim mu se

o Kerozina sa Milanom Mitrovićem (Plastic

đ odužio ovakvim koncertom.

e Sunday) za bubnjevima i Ivanom n

3 d a Milosavljevićem (Nahty) kao dodatnom n gitarom, napravili su da sve zaliči na koncert Gob lin neke niške supergrupe. Izraženo gitarska svirka i i poslužila je i kao najava njihovog novog Ova nesvakidašnja manifestacija bitna je iz najmanje tri B

j

e albuma koji željno iščekujemo.

razloga. Kao prvo ohrabrujuće je videti da je jedan niški s

o bend opstao toliko dugo nas sceni. Kao drugo, kvalitet tog v opstajanja vidi se po broju dobrih bendova koji su stali uz 4 i Novembar na tom dvodecenijskom putovanju. I treće, većina tih imena je imala priliku da prvi put nastupi u Nišu. Tako da Dočekasmo Bjesove, makar ful koncert (posle kratih svirki na Jelen Top 10 i Nisomniji). Postava sa tri gitare priuštila je pravo prašenje smo bili počašćeni, između ostalog, nastupima Spinsa, Banovinom, no Marinko se postarao da to pokvari konstantnim Concrete Wormsa, Hosenfefera i premijernim nastupom dovikivanjem sa toncem i menjanjem baterije na kameri u sred super-grupe Protektori. Dva dana odlične zabave i kvalitetne pesme...a i pevanje je više zvučalo kao mumlanje. Situaciju vade muzike. Goblini. Šapčani imaju istu energiju kao i u mladosti, a Golub gaji nesvakidašnji odnos sa publikom. Posle sat i kusur pankerice basista uvrće nogu ali muški ne odustaje, već se sa bendom vraća na bis da dovrše odličnu svirku pesmama „Bolje soko u ruci nego guska u krevetu“, „Tamara“ i „Kao da“. Sve tsk i d R a am n b o m Kon A st m u a n z a t

i I k

d N e e

u 5 s 6 7 Iako posećenost ovog 21. jun Francuzi su proglasili događaja nije bila na Međunarodnim danom muzike, pa ga zavidnom nivou to ne Nije Rambo stranac našem gradu. Relativno i Niš godinama unazad slavi umanjuje njegov lokalpatri- često ga put nanese uz Nišavu. Međutim ovaj koncertima po celom gradu. Francuski otski entuzijazam. Letnja nastup je bio malo drugačiji od drugih. Razlog kulturni centar, SKC, i UG Balkanrock pozornica je maltene progutala raštrkane prisutne tome je aktuelnost onog cirkuzantskog muzičkog već treću godinu za redom na ali smo, uprkos ćudljivoj kiši, festivala. Neke evropske zabiti su spremne da amteatru nišavskog keja organizuju mogli da vidimo dosta toga uvuku zemlju u dugove samo da bi ga što rok koncert. Novajlija na sceni, rege šta ovaj grad ima da ponudi kičastije organizovale. E neki sokol u Crnoj Gori je bend Greenngers ovim koncertom se od muzike. Bile su tu neke došo na genijalnu ideju da tamo pošalju Ramba i predstavio u najboljem svetlu, i od nove snage(Ego, ŠBMD, to je ujedinilo rok publiku celog Balkana. tada kao da im se svirke i nastupi na Decokvaritelji), zatim Naravno da nije prošao ali časno se borio. Ne ko festivalima nižu. Ego standardno predstavnici srednje onaj što uvaljuje margarine po reklamama i razmrdava publiku svojim ritmovima i generacije poput ponovno (loše) krade od Coldplaya... rifovima i prave uvertiru gostima iz okupljenih Gospodin Pinokio, Bresta. Francuski The Foves kao da su u zadnje vreme dosta aktivnih Nahty i uvek prisutnog došli iz neke druge decenije u Niš. Marconiera. Posebna stvar bio Zvonarice, zulu, brade, brkovi, čizme je nastup legendarnih Fleka u El i muzika 60-ih podsetila je prepun kej nešto drugačijem ek na zlatne godine surferskog, progresiv aranžmaskom izdanju ali sa tri čn i garažnog roka. osvrtom na stare hitove. i O r g L N a U i R, N šv z i ov ll

a io e m t j P a o z

c z h

e f

t e

8 o

k s ,

D t

o i

k

v 7

a 9 l Turneja „To što vidiš to i jeste“ u februaru Ovaj pank rok triling ispao je 10 je počela upavo u niškom klubu odlična kombinacija za dobru atmosferu u šta su mogli da se Feedback. I to dvostrukim koncertom uvere svi koji su ih gledali u kako bi svi fanovi mogli doći do polupunom klubu Pravnog. Sredinom avgusta, tradicionalno, Niš postaje ulaznice. Iako već poslednje dve godine, Pošto je Dok7 dobro poznati svetska prestonica džeza. O Nišvillu se može El.Orgazam radi neubedljive koncerte, domaćin, pažnja je više bila pisati do sutra, kao i o zavidnoj listi izvođača. na kojima uglavnom razvlače svoje usmerena ka kragujevačkom Možda je, stoga, bolje nabrojati koncerte koji su pesme, niški koncerti bili su izutetak. Ludaku U Razvoju i gostima iz tokom ove četiri večeri zasenili Tvrđavu: Virtuoz Visoka doza rokenrola i novog talasa Skoplja. Nakon nešto za violinom Žan-Lik Ponti; world pioniri Osibisa; Jugoslavije na trenutke je podsećala na laganijeg i melodičnijeg fank trombonista Džosef Bouvi; izraelski onaj stari Orgazam. „Krokodili dolaze“, LUR-ovog uvoda braća multiinstrumentalista Amir Gvircman; poslednja „Da si tako jaka“, „Ti“, „Danas nisam Makedonci su otprašili miks pesama sa svoja dosadašnja reč modernog džeza Get The Blessing i esid džez sasvim tvoj“, „Zlatni papagaj“... samo su tri albuma. Jezička barijera, da pioniri, povratnici na festival – Brand New deo odličnog repertoara koji je bend se ne lažemo, nije velika pa je Heavies. Inovacija na Nišvillu su dve večeri na pružio, a jedina zamerka je što dosta tako dosta Nišlija bez river bini, na keju, matine bina u Obrenovićevoj pesama vokalno predvodi Ljubomir problema pevalo socijalno ulici, noćni jam stage u dovrištu Univerziteta, Đukić umesto Gileta. angažovane refrene Novog open stage na ulazu u Tvrđavu i lmska bina sa Početka. projekcijama Oskarom nagrađenog lma „Artist“. Znate kako kažu: mišljenje je kao dupe-svako ima svoje. E pa ovog puta je, eto, doš'o red na naša dva žgoljava dupeta da odaberemo hajlajte kolekcije "Zima, proleće, leto" 2012. Možda je neki nastup zaslužio da bude na listi a da igrom slučaja niko od nas dvojice nije mogo da ode. Dešava se. A da ne bude ispalo ko u Parsonsovoj "Naše nezaboravljene priče" odlučili smo da te koncerte ne uzimamo u obzir. Nadam se da se većina vas neće složiti sa odabirom i da će ljutito i argumentovano, makar prvoj osobi do sebe, objasniti zašto su baš neki drugi koncerti trebali da dobiju mesto ispred ovih. To znači da ste bili na svim ovde navedenim ali i na više od toga. A to je ono što je bitno... Piše: Aleksandar Nikolić Coa

MTV.RS, 2012 Viseći vrtovi Vavilona Indigo deca Kada sam video reklamu za slobodan produkcija. Ako bi već trebalo da ih uporedim otvara dinamična "Razlog kuda" svojom download ovog izdanja na sajtu ovog našeg sa nečim onda bi to bio niški Stereolimit. kotrljajućom bas deonicom. Nakon nje bend MTV-ja mislio sam da se radi o nekakvom rege Nema na ovom izdanju ničeg što do sada niste se povlači u nešto laganije aranžmane. Za bendu pa sam ga u prvi mah iskulirao. čuli, ničeg revolucionarnog. Zašto je onda numeru "Trenutak jasnoće" snimljen je spot i Međutim koliko sam debelo omašio sa toliko dobar? Njegov kvalitet leži baš u toj ova pesma odlično predstavlja celo izdanje tj. procenom shvatio sam samo par dana kasnije nepretencioznosti i skromnosti sa kojom se sklop emocija i energije koji on predstavlja. kada sam pročitao da bend čine Dejan pojavio. Sa druge strane ovo izdanje unosi Plus ima genijalno nadovezivanje druge strofe Cvetojević (pevač Doghouse-a), Dušan potrebnu svežinu na srpsku punk rock scenu na refren. Iako veći deo album vuče u neko Jovanović (basista Blankle-a) i Petar (sa tekstovima po naški) u kojoj već dugi niz čudno setno raspoloženje ipak ne ostavlja Petrašković (bubnjar Tea Break-a). Kako kažu godina Miki i njegovi Six Pack i Čovek Bez gorak ukus u ustima, velikim delom ove voditeljke što kenjaju o modi, "to je onda Sluha dominiraju, doduše zasluženo. Na zahvaljujući optimizmu poslednje "Reci im". apsolutni must have ove sezone". albumu "Indigo deca" pronaći ćete pregršt Viseći Vrtovi Vavilona su ozbiljan bend, tu Zanimljivo je da ovaj bend ne zvuči kao melodičnih refrena koji će vam se kolutati po nema sumnje. Dovoljno je poslušati ovaj nijedan matični bend njegovih članova iako glavi a ne spadaju u "šalala" kategoriju. album. Ne smemo smetnuti sa uma da su ovo stilski takođe pripada punk rock-u. Prva i Tekstualno on se bavi svakodnevnim temama sve iskusni muzičari kojima ne treba najuočljivija razlika su tekstovi na srpskom. A u kojima se svako od nas može pronaći. Možda usviravanje, tehničko sazrevanje ili šta već. druga stvar je određena melanholična crta će vam u početku biti teško da pohvatate Ukoliko ova skupina opstane od nje možemo koju nose refreni i muzika. Takvom ambijentu početak i kraj stiha zato što su ponegde očekivati jako dobre stvari. Do tada se dosta doprinosi i sasvim dobro osmišljena nekako čudno prelomljeni kroz strofe. Album preslikavajte sa "Indigo decom".

Piše: Aleksandar Nikolić Coa albumu. Za prvi singl mudro je izabrana "." poznatija kao "Moja generacija". Ova numera poseduje sve da postane oličenje inatornih pokoljenja. Ona se kroz strofe gradi ka bombastičnom refrenu umesto koga se ST!LLNESS neočekivano desi povratak na laganije rege note. Ali opet joj i to ne može ništa pored S.T.I.-.L.L.N.E.S.S. teksta koji je za u čitanku isto koliko i za album. Uz nju treba pomenuti i "Naivu" i "Iluzije" kao dinamičnije stvari na izdanju dok "Šta reći? Kakvu posluku porati" sempl je sa se ostale stapaju u neku srednje tempiranu kojim kreće treći album hrvatskog crossover ritmiku koja tekstovima ne dozvoljava da sastava iz Splita. Ne dajte da vas takav ispolje svoju punu snagu. Album zatvara početak zbuni pošto bend i na ovom izdanju i "Samo još jedan blues" i to nije prvi put da se te kako zna kakvu posluku šalje. Razlika je u Yuri sa po jednom pesmom na albumu vraća tome što je šalje na malo drugačiji način nego tih stvari i dođe ti da šutneš prvog do sebe pa na svoje odrastanje u Dalmaciji ("Blues za do sada. makar to bila i tvoja mlađa sestra koja se igra moju majku" sa prvog albuma). A nama koji Na prethodna dva albuma pevač Ivan Jurić sa lutkicama. E, to je dobra pesma! I nikako mi to samo slušamo i zamišljamo sve zvuči ko Yuri počastio nas je izvanrednim liričkim nije jasno kako to da St!llness nije uspeo "da neki drugi svet iako smo tada zvanično bili u pesnicama koje su palile krošee, direkte i se primi", recimo u Srbiji, poput tematski istoj zemlji. aperkate po celom telu podgojenog sistema. sličnih kolega iz Dubioze. No ima vremena pa Može se reći da je St!llness sa ova tri albuma Stihovi iz „Katarze“ ("Malo nas je al smo će se valjda ta nepravda ispraviti. sebi upisao hetrik u bendovsku listu strelaca. govna, a svi dobro znaju da govna uvek Ono po čemu se ovaj album razlikuje od Stvar je u tome što su prva dva gola za Watts isplivaju") ili „Kanibalizma“ ("Jel van dosta ranijih je muzika. Prethodne su krasile pizdeće na Eurosportu dok je treći postignut iz penala. ljudskog mesa? Jel se napunila kesa? Bojin se distorzije dok ovaj uglavnom krase rege Da je ovaj album imao na sebi pesmu da neće prestat... je li iko toga svjestan!") tonovi i dub ritmovi.. ili obrnuto. Taj rege "Poštovana gospodo", koju je Yuri snimio sa svojevrsne su buntovničke himne celog uticaj bio je poprilično prisutan i ranije ali svojim projektom Golem, ovaj album bi prostora bivše Jugoslavije. Odslušaš neku od nikad nije toliko isplivao kao na ovom lagano imao još jednu zvezdicu preko.

42 #Muzika