AKADEMSKI LIST PRESSING Izdavač: STUDENTSKI INFORMATIVNO – IZDAVAČKI CENTAR NIŠ Glavni i odgovorni urednik: Dejan N. Kostić Tehnički urednik: Dejan Stojiljković Dizajn broja: Saša Mitrović Lektura: Aleksandra Gojković Redakcija: Jugoslav Joković, Aleksandar Bla- gojević, Dejan Dabić, Srđan Savić, Dejan Vučetić, Ivana Božić Miljković, Marko Stojanović, Ivana Antović, Velibor Petković, Aleksandar Nikolić Coa, Miloš Najdanović, Zlatibor Uvodnik Stanković, Ivana I. Božić, Aleksandra Gojković Zašto? Saradnici u ovom broju: Đorđe Bajić, Zoran Janković, Zato što postoje razlike između studiranja nekad i sad. Aleksandar Radovanović, Željko Zato što Pressing i kriza prate jedno drugo. Obrenović, Pavle Zelić, Branislav Zato što su ploče ponovo u modi. Bane Janković Zato što je Miloš Grozdanović mladi i talentovani niški pisac. Sekretarica redakcije: Zato što je Goran Živković mladi i talentovani niški pisac. Radica Opačić Zato što je Miloš Petković mladi i talentovani niški pisac. Zato što je Laci svetski a naš. Adresa: Šumatovačka bb, 18000 Niš Zato što Aron bez Gere ne bi bio to što jeste. Zato što su Betmen i Spajdi multimedijski superheroji. Telefon: 018/523418 Zato što je The Walking Dead još jedno multimedijsko čudo. Fax: 018/523120 Zato što je Mingus džez superheroj. E-mail: [email protected] Zato što su Najda i Coa bili na svim koncertima u našem gradu. Zato što domaći rok i dalje treba slušati. Internet prezentacija: I najzad... www.pressing-magazine.com Zato što Pressing i dalje vredi svaku paru. Žiro račun: 355-1027350-59 . Dejan N. Kostić Godina XXI, broj 66 List izlazi tromesečno Štampa: Color Speed – Niš GLAVNI UREDNICI: Aneta Radivojević, 1991-1996, (br. 1-12, 18-25) Tiraž: 1000 primeraka Aleksandar Blagojević, 1994-1995, (br. 13-17) Dobrivoje Ljujić, 1997-1999, (br. 26-31) Štampanje ovog broja pomoglo je Jugoslav Joković, 1999-2003, (br. 32-43) Ministarstvo prosvete i nauke Dejan Stojiljković, 2003-2009, (br. 44-59) Republike Srbije Dejan N. Kostić od 2009. (br. 60-) Projekat je sufinansiralo Ministarstvo kulture Republike Tehnički urednik: R.Z. Paya 1991-2001 (br. 1-36) Srbije 03 Knjige strane 14-20 Intervju: Miloš Grozdanović Sadržaj Postmoderna, srpstvu verna razgovarao: Velja Petković Intervju: Goran Živković Gorki Lajkovi napadaju brže od hiperinflacije razgovarala: Aleksandra Gojković Intervju: Miloš Petković Fantastika je samo za odabrane razgovarao: Bane Janković Intervju: Piter Feris Otac me je naučio kako da kršim pravila razgovarao: Željko Obrenović Društvo Strip strane 6 - 13 strane 21-26 Studiranje nekad i sad Džejson Eron Moji slatki univerziteti Skalped piše: Velibor Petković piše: Željko Obrenović Kriza i nove mere za evakuaciju Stripovanje (29) Nismo tu za deja vu Istine i konsekvence piše: Ivana Božić Miljković piše: Marko Stojanović Ploče i dalje zavodljivo pucketaju Intervju: Vladimir Krstić Laci piše: Ivana I. Božić Čak i da mogu, ne bih promenio ništa razgovarao: Marko Stojanović 04 Film i TV Muzika strane 27-34 strane 35-42 Multimedijski superheroji (32) Vek džeza (12) Konan varvarin Mingus movies piše: Dejan Dabić piše: Aleksandar Radovanović Epica Recenzije: Rekvijem za ravnodušne piše: Ivana I. Božić Uspon mračnog viteza piše: Zoran Janković Garbage Not Your Kind of People Prometheus piše: Miloš Najdanović piše: Dejan Stojiljković Gossip Čudesni spajdermen A joyful noise piše: Đorđe Bajić piše: Miloš Najdanović Smrt čoveka na Balkanu TOP 10 svirki u Nišu piše: Dejan Dabić piše: Aleksandar Nikolić Coa i Miloš Najdanović Zombiji su konačno pobedili Viseći Vrtovi Vavilona The Walking Dead Indigo deca piše: Pavle Zelić piše: Aleksandar Nikolić Coa Medijski rat Čaka Lora i Čarlija Šina St!llness Povratak bludnog sina S.T.I.-.L.L.N.E.S.S. piše: Miloš Najdanović piše: Aleksandar Nikolić Coa 05 Piše: Velibor Petković u gimnazijsko dvorište, barabama svake vrste. Ruž“ Pjera la Mira, kompletnog „blue jeans“ Selindžera (takve su bile korice izdanja zagrebačkog Tek u trećem izabrao sam novinarski smer, s „Znanja“ ) i bio presrećan kad su se pojavila dela Danila Kiša u deset knjiga, uključujući najnoviju namerom da to i studiram. Oduvek sam voleo „Enciklopediju mrtvih“. Kupio sam ih u deset rata, plaćajući od vojničkog džeparca. da pišem, a pošto nisam imao dovoljno Tako pripremljenu urođenu preosetljivost izložio sam uticajima socijalističkog obrazovanja. Studiranje nekad i sad književnog talenta, odlučio sam da se bavim Rezultati nisu bili loši, iako pamtim da sam bio nezadovoljan nekim ocenama, naročito iz opštih primenjenom umetnošću pisanja o realnim predmeta: prvi ispit – Filozoja marksizma i ocena 9. Drugi, ONO i DSZ I – takođe 9. Oba puta znao događajima. I sve bi išlo pravolinijski, da u sam za ocenu više, ali to je bilo rezervisano za koleginice s fruitful poprsjem. Zapamtio sam tu reč, programu Fakulteta političkih nauka u jer sam na ispitu iz engleskog, umesto da kažem da je posle ruskog, učenje ovog jezika bilo plodon- Beogradu nisam video da žurnalistika osno, upotrebio onu koja je doplivala iz podsvesti: frightfull. Užasna greška, strašan smeh podrazumeva mnogo više pravnih i opštih profesora i rečenica: „Vidimo se u sledećem roku!“ Moji slatki predmeta od onih pravih novinarskih. Uz to, Onda su usledili stručni ispiti i tu sam zablistao s desetkama, od Statistike i Uvoda u psihologiju do želeo sam da poštedim porodicu nansijskog Fiziologije nervnog sistema. Razočaranje je stiglo na polaganju Kognitivnih procesa I, kada sam univerziteti kolapsa i odlučio da studiram u Nišu. A izbor dobio sedmicu, kod jednog Novosađanina koji nije hodao, nego se šunjao po fakultetu. I pored je, zahvaljujući usmerenoj prohodnosti, zaista toga, na kraju prve godine dobio sam značku Univerziteta u Nišu kao najbolji student psihologije. «Dvaput sam studirao, biće treće – ako bude sreće!» bio „prebogat“: psihologija, sociologija ili Kakvi li su tek bili ostali, s pravom se pita strpljivi čitalac ovog teksta? pravo. Ne šalim se, za sve ostalo trebalo je Bile su to, uglavnom, devojke. Učile su i više od mene, ali su išle na zicer: nisu izlazile na ispite dok Za pisanje ovog teksta neophodno je biti učili latinicu, a tek u drugom i ćirilicu. polagati diferencijalne ispite. Nisam imao savršeno ne savladaju gradivo. A ja sam gledao da što umoran. Taj uslov ispunjavam, jer pravi Prisećam se i da sam se, popunjavajući nerve za te beskrajno male razlike u znanju. pre položim što više ispita, najbolje sve u roku, kako bih student mora da bude hronično neispavan od nekakav fakultetski upitnik, izjasnio kao Nikada nisam uspeo da savladam ni diferenci- mogao da honorarno radim kao novinar i smanjim učenja i pokušaja da zadovolji svoja široka Jugosloven, iako me ćale na popisu prijavio jal automobila, a prezirem frojdistički troškove porodici. Otac radio-mehaničar u vazduhoplo- interesovanja. Časovi dokolice za one koji kao Srbina. Mada sam imao jak poriv da „narcizam malih razlika“ koji povremeno vstvu, majka domaćica, a osamdesete – krizne od kako nameravaju da stignu do diplome zapravo su napišem da sam Indijanac, ali sam se plašio da izaziva naša balkanska klanja među ljudima je riknuo najveći jelen svih naših naroda i narodnosti. samo trenuci „obnavljanja resursa“ za u studentskoj službi Filozofskog fakulteta to koji se premalo razlikuju. Ima nešto Na preporuku dobre koleginice s psihologije brzo sam nastavak permanentnog obrazovanja – ne shvate kao omalovažavanje njihovog samoubilačko u pokušaju da zbrišeš sa lica postao član redakcije, a zatim i urednik sveske za lifelong learning, mislim da je već godinama svetog posla. zemlje sve sebi slične, zar ne? društvene nauke stručnog časopisa „Naučni podmla- ovaj termin u opticaju na engleskom dak“. Od honorara se mogla kupiti poneka knjiga, govornom području kome i mi pripadamo. Dobra strana studiranja u doba socijalizma bila je ta što je farmerke, pivo. Devojku uglavnom nisam imao, a od A kako je sve počelo i čemu sve to, indeksi, školovanje stvarno bilo besplatno. Naravno, plaćala se overa jedne Leskovčanke s moje grupe, saznao sam u čemu je diplome, slava, novac, ljubav, seks i penzija? semestra i neke knjige morale su da se kupe, ali malo je bilo drugih stvar, dok smo posle posete Sajmu knjiga u Beogradu šetali Kalemegdanom: „Ti izgledaš kao da ti Potrebna mi je poetska inspiracija da odgovo- izdataka. Nije postojala podela na studente na budžetu i one niko ne treba, kao da si sam sebi dovoljan!“ (Strašno, kao da sam „samofataljist“!) rim na ovo preteško pitanje. Zato pronalazim samonansirajuće, a retki profesori koji su se usuđivali da Mogao bih da napišem roman o studentskim danima, ali bih umesto analize predmeta i ocena oba indeksa, jedan iz prošlog, drugi iz ovog preporuče svoj udžbenik kao obavezan bili su predmet podsmeha. ubacio mnogo više muzike. Bilo je to vreme „novog talasa“, a značajno mesto u našim životima veka. Otvaram oba i pažljivo posmatram zauzimao je „Muzički klub 81“, ništa manje od fakulteta koje smo studirali. Bili su to naši životni fotograje. Mladić sa prve mogao bi biti sin Zašto sam upisao psihologiju? U to vreme Tako sam krajem juna upisao psihologiju, a univerziteti, a ko ih je propustio, ostao je uskraćen za mnogo toga. Fakultetska diploma bila je i čoveka sa druge sličice. Naravno, u nekom nisam ni slutio da ću poludeti i da će mi baš ta onda početkom oktobra otišao u JNA ostala važan, ali ne i dovoljan uslov za uspeh u životu. Važniji su „Moji univerziteti“ kao kod lmu naučne fantastike u kome Mujo ne znanja biti neophodna za prevazilaženje (Jugoslovensku narodnu armiju), kao i cela Maksima Gorkog, a svako od nas ima svoje lične i specične. klonira Fatu, nego samog s(j)ebe. U realnom ratnih i mirnodopskih trauma. Neki bi rekli da moja generacija. Tog dugog toplog leta imali Dobra strana studiranja u doba socijalizma bila je ta što je školovanje stvarno bilo besplatno. životu to su fotograje devetnaesto- je to sudbina, ali nedavno sam u jednoj knjizi smo najduži raspust, a veći deo proveli smo u Naravno, plaćala se overa semestra i neke knjige morale su da se kupe, ali malo je bilo drugih godišnjaka i četrdesetsedmogodišnjaka – iste naleteo na sledeću misao:“Samo slabije bašti kafane „Galija“, ispijajući pivo i ubacujući izdataka.