Jeromonah Antonije Svetogorac ATONSKI PODVIŽNICI DEVETNAESTOG VEKA Predgovor Pohvala Svetogorskom Monaštvu Monaha Parten
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
Jeromonah Antonije Svetogorac ATONSKI PODVIŽNICI DEVETNAESTOG VEKA Predgovor Pohvala Svetogorskom monaštvu monaha Partenija • Duhovnik otac Grigorije ‐ Grk • Duhovnik otac Grigorije ‐ Bugarin (umro 1839) • Duhovnik otac Arsenije ‐ Rus (umro 1846) • Duhovnik otac Venedikt ‐ Gruzin (umro 1862) • Starac Visarion ‐ Gruzin (umro 1892) • Duhovnik otac Leontije ‐ Rus (umro 1876) • Skriveni starac ‐ Bugarin (umro 1868) • Duhovnik otac Antipa ‐ Moldavljanin (umro 1882) • Starac Georgije ‐ Grk (umro 1873) • Starac Atanasije ‐ Moldavljanin (umro 1873) • Nepoznati pustinjak ‐ Grk (umro 1855) • Starac German — Bugarin (umro 1875) • Starac Joasaf ‐ Grk (umro 1872) • Duhovnik otac Dositej ‐ Moldavljanin • Starac Gedeon ‐ Grk (umro 1869) • Starac Nikodim ‐ Grk (umro 1867) • Iskušenik Jakov Bugari i tajanstveni starac • Starac Pajsije ‐ Grk (umro 1869) • Starac Gedeon ‐ Grk (umro 1869) • Dugobradi starac ‐ Grk (umro 1835) • Starac Hadži‐Georgije ‐ Grk (umro 1886) • Starac Pahomije ‐ Srbin (umro 1870) • Starac Dionisije ‐ Grk (umro 1880) • Starac Ilarion ‐ Grk (umro 1880) • Starac Varnava ‐ Kuco‐Vlah (umro 1905) • Starac Neofit ‐ Grk (umro 1886) • Starac Hariton ‐ Grk (umro 1878) • Starac Danilo ‐ Grk (umro 1889) • Starac Ignjatije ‐ Grk (umro 1903) • Starac Zosima ‐ Grk • Starac Jovan ‐ Rus (umro 1892) • Starac Danilo ‐ Grk (umro 1789) • Starac Avramije ‐ Grk • Starac Gavrilo ‐ Grk • Starac Teodosije ‐ Bugarin • Starac Amvrosije ‐ Grk (umro 1871) • Starac Visarion ‐ Kuco—Vlah (umro 1884) • Starac Joakim ‐ Grk (umro 1889) • Starac Jeftimije ‐ Grk (umro 1866) • Starac Teofil »Agia Psihi« ‐ Grk (umro 1870) • Starac Avakum ‐ Grk (umro 1875) • Starac Pajsije ‐ Grk (umro 1876) • Starac Gerasim ‐ Grk (umro 1880) • Duhovnik Neofit ‐ Grk (umro 1872) • Starac Antim Bugarin (umro 1867) • Iguman Sava ‐ Grk (umro 1821) • Iguman Gerasim ‐ Bugarin (umro 1875 • Duhovnik Makarije ‐ Grk (umro 1859) • Starac Makarije ‐ Grk (umro 1845) • Starac Timotej ‐ Rus (umro 1848) • Starac Vasilije‐Bugarin • Starac Jovan ‐ Rus (umro 1843) • Duhovnik Evstratije ‐ Grk • Prilog ŽIVOT I PODVIZI STARCA JEROSHIMONAHA ILARIONA GRUZINA • Predgovor • Mladost • Carska služba i sveštenstvo • Kraj Imeritinskog carstva i bekstvo cara Solomona • Boravak u Turskoj i smrt cara • Dolazak oca Jeseja u Rusiju i boravak u Moskvi • Stupanje u Dionisijat • Ispovedništvo • Služenje sužnjima • Povratak na Svetu Goru i život u pustinji • Zatvorenik • Život u Ivironu i prijem učenika • Život u Ivironu i Dionisijatu • Događaji za vreme sevastopoljskog rata • Iskušenje u Dionisijatu • Prelazak u Rusik i život u njemu • Šta je ocu Ilarionu pričao njegov učenik Sava • Smrt starca Ilariona • Prilog Ova knjiga izašla je iz štampe 1993. godine u izdanju manastira HILANDARA, po blagoslovu igumana arhimandrita Mojsija. Knjigu su preveli HILANDARSKI MONASI. ATONSKI PODVIŽNICI DEVETNAESTOG VEKA Žitija nekih svetogorskih monaha podvižnika prošlog, 19. veka, koja sada stoje pred vama, uzeta su uglavnom iz tri sledeća izvora: 1. ʺKazivanje o stranstvovanju i putovanjima po Rusiji, Moldaviji, Turskoj i Svetoj Zemlji monaha Partenijaʺ ‐ Moskva 1856. godine. Ovaj monah Partenije bio je postriženik Sv. Pantelejmonskog manastira Rusika, na Svetoj Gori. Kasnije je postao iguman Guslicskog manastira u Moskovskoj eparhiji; a upokojio se u Getsimanskom skitu blizu Trojico‐sergijevske lavre 1878. godine. 2. Zapisi monaha Pantelejmona. Postriženik istog tog manastira Rusika, upokojio se u zvanju arhimandrita Trojice‐kirenskog manastira, irkutske eparhije, 1888. godine. 3. Zapisi monaha Denasija, žitelja Rusika, gde se i upokojio 1928. Zapisi dvojice poslednjih skupljača ploda pustinjskih bašti delimično su bili i štampani na stranicama časopisa manastira Rusika ʺDušepoljezni sobesjednikʺ od 1889. do 1911. godine, a delimično su ostali u rukopisima. Budući da su svi ti radovi nedostupni većini ljubitelja nektara s cvetova svetogorske pustinje, došao sam na misao da ova svedočanstva sakupim i predložim za opštu korist i pouku, sećajući se pri tom reči velikog svetitelja Vasilija, arhiepiskopa Kesarije Kapadokijske: Budi revnitelj pravednicima, a njihovo žitije i dela piši u srcu svome! Jeromonah Antonije JEROMONAH ANTONIJE SVETOGORAC ATONSKI PODVIŽNICI DEVETNAESTOG VEKA POHVALA SVETOGORSKOM MONAŠTVU MONAHA PARTENIJA Želim da opišem bogatstvo Svete Gore ‐ neprolazno bogatstvo koje se čuva u njenim brdima i dubravama, u šumama i dolinama, tj. da opišem sluge Božje, podvižnike Atonske. Mnogo je Sveta Gora poslala Caru Nebeskom prepodobnih otaca, sveštenomučenika i mučenika, koji su u drevna vremena postradali od bezbožnih Arapa, Saracena i Turaka dok su je mnogo puta pustošili, bratiju mačem sekli, imanja pljačkali, a manastire rušili i ognju predavali. Zbog toga je za nas svetogorska starina često propadala. Poznato je samo to da su manastire zidali car Konstantin Veliki, i Veliki Teodosije, i carica Pulherija. Ali ko je u njima živeo i sa kakvim tipikom ‐ to je nepoznato, jer su sve zapise uništili Arapi. Mnoštvo monaha je postradalo i od ikonoboraca. Pošto je ikonoboračka jeres istrebljena, Sveta Gora je počela da cveta, i od tog vremena pa do danas o njoj imamo sigurnije podatke. Ona se posebno razvijala od 9. do 14. veka, a tad je mnogo stradala od Latina i od morskih razbojnika. Ali je car Andronik Paleolog tada obnovio Svetu Goru, popravio manastire, iako ne sve koji su ranije bili. O drevnim ocima je mnogo pisano u knjigama koje se nazivaju ʺPatericiʺ. Kada se učenik Grigorija Sinaita, koji je živeo u skitu Magule, molio Bogomateri, tražeći od Nje da mu pokaže koliko ima monaha koji se spasavaju na Svetoj Gori, javio mu se glas u noći, da izađe iz kelije i da pogleda na visoko brdo. On je izašao i nad brdom video gde stoji Carica Nebeska u neiskazivom svetlu, a oko Nje veliko mnoštvo ognjenih stubova. I javi mu se glas: ʺTo što vidiš beskrajno mnoštvo ognjenih stubova ‐ to su Atonski oci; i da možeš da izbrojiš zvezde nebeske, prebrojao bi i preminule atonske podvižnike; naposledak će ih biti još višeʺ. Sada želim da opišem svetogorski opštežiteljni život ‐ žive mrtvace, zemaljske anđele, i nebeske ljude koji podražavaju anđelski život, vojnike Cara Nebeskog. Kao što anđeli danonoćno služe Nebeskom Vladici, tako i ovi, predavši svoja tela zajedno s dušama svom predvodniku, ocu igumanu, i jedan drugom, Gospoda radi i carstva radi Nebeskoga, usvojili su reči Gospoda svoga Isusa Hrista koji je u Svetom Jevanđelju kazao: ʺAko hoće ko za mnom ići, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj, i za mnom ideʺ (Mt. 16, 24; Mk. 8, 34; Lk. 9, 23). Vojnici ovi delom ispuniše reči Hristove: potpuno odbaciše sebe, uzeše krst svoj tj. stradanja i idu tragom Isusa Hrista na goru Golgotu, da se raspnu za svet i do kraja umrtve svoje strasti, da se sahrane u grobu smirenja i da bestrašćem vaskrsnu u Hristu. Post poštuju svakodnevni, noću stoje na molitvi, a danju se nalaze na poslušanjima. Ovim trima dobrodeteljima dostižu Carstvo Nebesko: postom ukroćuju telo svoje i strasti, jer je utroba carica svih strasti; kada ubiješ caricu i sluge se razbeže. Poslušanjem čupaju i iskorenjuju strasti, postižu smirenje i predaju se smirenoumlju. Molitvom razgone sve uznemirujuće pomisli i sjedinjuju se sa samim Bogom. Ovi dobrovoljni stradalnici položili su veru kao čvrst temelj svog spasenja. Veruju svome Tvorcu da ih Car Nebeski neće lišiti mučeničke krune. Mučenici su trpeli rane, udarce i zatočenje, i na kraju smrt. I ovi beskrvni mučenici svakodnevno podnose muke odricanjem od sopstvene volje, i nose jaram ‐ poslušanje, post, molitvu, stajanje cele noći, bdenje, metanije. Što ne traže, to im daju; što ne žele, to im naređuju; kuda mole da idu, ne puštaju ih; kuda ne bi hteli, tamo ih šalju. I stalno vise na krstu ne pribijeni tamo mržnjom svojih mučitelja, nego svojom voljom. Pa još i zli mučitelj đavo neprestano protiv njih misleno vojuje, nagovara ih da siđu s krsta, navodi ih na štetne pomisli: tugu za svetom i svime što je u svetu, roditeljima i srodnicima, blagom i svim obmanama i lepotama ovog sveta. Još im lukavi neprijatelj đavo šapuće: siđi sa krsta, ne možeš se tako postiti, ne možeš nositi takvo poslušanje, izgubićeš svoje zdravlje; mlad si i život je tvoj dug, siđi sa krsta. Ko ovo ne primi, njega nagovara da izađe iz manastira, i da se udalji na podvig u pustinju, samo da bi ga odvojio od bratstva i odvojio od Bogom izabranog stada. Ali ovi duhovni vojnici pobeđuju lukavog savetnika: i sami sobom i molitvom; a ako sami ne mogu, onda o borbi objavljuju svom pastiru, ocu igumanu. Jer u svetogorskim opštežiteljnim manastirima postoji običaj da bratstvo svakodnevno ispoveda svoje pomisli i sva nagovaranja lukavog svom pastiru i predvodniku, ocu igumanu. A prema njemu imaju takvo poverenja da sve pomisli i sva nagovaranja daju njemu na uvid i razmatranje: kako on kaže tako i čine; i od njega primaju savet kao od samog Boga, i odlaze mirni. Zato đavo i sva njegova lukavstva i smicalice ostaju bez dejstva, i nemaju nikakve snage na savršene poslušnike. Pa i kad im dođe pomisao oni je kao konja uzmu za uzdu i povedu svome pastiru govoreći: ʺZašto mi dosađuješ? Ti znaš da ja nemam svoju volju i svoje rasuđivanje i da ne znam otkuda si: od Boga ili od đavola? Pođimo k mom pastiru, pa kako on rasudi.ʺ I bivaju mirni! U svaki čas i minut staraju se da sačuvaju čistu i neporočnu savest, kako pred Bogom tako i pred pastirom, ocem igumanom, i pred svim u Hristu bratstvom. Ovi živi mrtvaci su pogrebeni kao u grobu, u odricanju od svoje volje i svog rasuđivanja. Telom čine i obavljaju poslušanje, nose tegobe svog predvodnika i jedan drugoga, a