Br. 1-2/2004 CENA 20 KN 600 SIT 100 DIN 2,60 EUR 5 ©F - list za duhovno prosveÊeqe (dvomeseËno izdaqe)

Izlazi s blagoslovom Qegovog Visokopreosveπtenstva Pravoslavnog Mitropolita zagrebaËko-wubwanskog i cele Italije Gospodina JOVANA IzdavaË: Bratstvo manastira Lepavina Manastir Lepavina 48306 Sokolovac Tel / fah (+ 385) 48 661 032 WWW posl: http://www.manastir-lepavina.htnet.hr e-mail adresa: [email protected] Glavni i odgovorni urednik: Arhimandrit Gavrilo (VuËkoviÊ) TehniËki urednik: Jeroakon Vasilije (Srbwan)

»udotvorna ikona Presvete Naslovna Bogorodice Lepavinske strana: Sveta tri Jerarha - ikona iz muzeja SPC u Beogradu Izdaqe: godina VIII

Ukupno izdanih brojeva: 36

Broj: 1-2/04 (36)

Tisak: Skaner Studio d.o.o., StubiËka 49, Zagreb

Vavedeqe Presvete Bogorodice

Miπweqem Ministarstva kulture br. 532-03-1/7-97-01-VJ/VB od 22. sijeËqa 1997. Ëasopis “Put, Istina i Æivot” na temewu Ëlanka 18. toËka 13, stavak 2 Zakona o porezu na promet proizvoda i usluga, osloboen je plaÊaqa poreza na promet. 3

QEGOVO PREOSVE©TENSTVO EPISKOP DALMATINSKI G. FOTIJE 4

tva u Srba, govorio je arhimandrit o. Jovan RadosavweviÊ, du- RE» UREDNIKA hovnik ovËarsko-kablarskog manastira Blagoveπteqe, na pre- davaqu odræanom pri crkvi Sv. Trifuna u Beogradu, a na po- Pomaæe Bog, dragi Ëitaoci! Od na- ziv prote Dejana DejanoviÊa. O. Jovan je bio dugogodiπqi pro- πeg proteklog susreta na ovoj fesor na Bogosloviji u Prizrenu (posle premeπtena u Niπ), te strani-ci, dogodio se veliki poæar osim velikog monaπkog i duhovniËkog, ima joπ i pedagoπko u carskoj lavri Hilandaru, potom su iskustvo, steËeno u radu sa uËenicima. ZahvawujuÊi naπoj sa- gorele i u ruπevinama ostale mnoge radnici Tankosavi DamjanoviÊ, koja je predavaqe o. Jovana naπe drevne svetiqe na Kosovu i obradila i pripremila za objavwivaqe, Ëitaoci Êe moÊi da Metohiji, gde su uniπtena cela proËitaju tu kratku i sadræajnu istoriju monaπtva i uvide nasewa, Srbi proterani sa svojih znaËeqe monaπtva za naπu Crkvu. dedovina i oËevina... Mi, pak, ovaj I u ovom broju donosimo prilog o mirotoËequ ikona; broj zapoËiqemo izveπtajem sa proπli tekst je bio dosta zapaæen od Ëitalaca, tim pre πto je jedne proslave. Bogoslovija u Manastiru Krki proslavila je ta tema, Ëini se, nekako zanemarena u nas. Iako nam vest o mi- svoju krsnu slavu, Sveta tri Jerarha, i obeleæila 40 godina od rotoËeqima (kojima, inaËe, treba pristupati s rasuivaqem, osnivaqa. Pred svoga rektora, PreosveÊenog Episkopa ali ne i maloverjem) dolazi sa dalekih ruskih strana, smatra- dalmatinskog G. Fotija, i pred mnogobrojne goste, meu kojima mo je vaænom i za naπe vernike. Svako Ëudo Boæje nam na vid- su bili VisokopreosveÊeni Mitropolit zagrebaËko- wiv naËin pokazuje blizinu Boga - dajuÊi nam Qegov blagoslov, wubwanski G. Jovan te preosveÊene vladike G. Hrizostom utehu ili opomenu - i kao takvo nije niËim ograniËeno, najmaqe bihaÊko-petrovaËki i G. Sava slavonski, izaπli su krËki ne nacionalnim, jurisdikcijskim i administrativnim grani- bogoslovi i na aËkoj akademiji izveli lep sveËarski program. cama. U Simvolu vere ispovedamo da verujemo u jednu, svetu, Bogoslovija je, zajedno sa manastirskim bratstvom, svakoga sabornu... Crkvu. Kroz jedno, pravoslavno ispovedaqe i sveto- gosta doËekala i ugostila u toploj hriπÊanskoj wubavi. A joπ tajinsko osveπtavaqe, svi Ëinimo jednu celinu, tj. jedno Telo pre samo nekoliko godina, na istom mestu su - usred opustelog Hristovo. Isti je, i jedan, Putir iz kojeg se priËeπÊujemo. Za i opustoπenog kraja - stajali tek hladni i goli zidovi, “bez nas pravoslavne, istinska crkvena punoÊa je u sabornosti. Sa- instalacija, bez prozora i vrata, bez nameπtaja”... Vidwivi su bornost oznaËava, reËima ruskog teologa A. Homjakova, jedin- bili samo tragovi devastacije i haosa. VisokopreosveÊeni stvo u mnoπtvu, a saborna Crkva je “Crkva slobodnog jednoduπ- Mitropolit Jovan, koji je u manastiru Krki zamonaπen i ja, jednoduπja potpunog, Crkva u kojoj su iπËezle narodnosti, u kasnije tu bio profesor i vaspitaË, predloæio je Svetom kojoj nema ni Grka ni varvara, nema razlike u poloæaju, nema ni arhijerejskom saboru da Bogoslovija, ma koliko aka bilo, po- robovlasnika ni robova; ona Crkva o kojoj je prorokovao Stari novo zapoËne sa radom i sam je organizovao rad na raπËiπÊa- Zavet i koja je ostvarena u Novom Zavetu...” Udawavaqe od vaqu prostorija. Golemi je trud uloæio i odvaænu istrajnost duha sabornosti nas uvek pribliæava iskuπeqima etnofile- u iskuπeqima pokazao nadleæni episkop, vladika Fotije, tizma ili opasnostima raskola; tada postajemo kao ovce koje, stigla je i materijalna pomoÊ, i sve je to dalo rezultate: zgra- odlutavπi iz tora i odvojivπi se od stada, postaju lak plen de su obnovwene, uvedena je redovna nastava, trpezarija je vukova. freskopisana (prilozima blagoËestivih hriπÊana), i sada je Kako tekstovi o mirotoËequ, tako su i svedoËanstva Ëak lepπe nego ranije. Najvaænije od svega je da Bogoslovija u Manastirskoj hronici zapisana da bi se Ime Boæje ponovo radi na pripremaqu poslenika za qivu Gospodqu. Za proslavilo, a wudi Boæji utvrdili u veri. Ta svedoËanstva su kratko vreme se pokazao veliki blagoslov Boæji - od par bogo- istiniti primeri o tome πta moæe da uËini vera, odnosno πta slova, koliko ih je bilo na poËetku, sada ih u Bogosloviji ima nam po veri naπoj daju Gospod Isus Hristos i Presveta oko 40. Svetiqa Dalmatinske eparhije, manastir Krka sa svo- Bogorodica. SvedoËanstva nisu ni bez korisnih pouka za jom Bogoslovijom, opet Êe - preko krËkih bogoslova, buduÊih vernike, od kojih je jedna ta da u traæequ sveπteniËke i sveπtenika - da donosi duhovnu radost u celoj Srpskoj Crkvi. monaπke molitve ne treba odugovlaËiti. Baπ kao kod odlaska ImajuÊi primer ovog podizaqa iz pepela na umu, neka ni u sa- lekaru odmah pri pojavi prvih simptoma oboweqa, i u daπqoj velikoj tuzi koju oseÊamo pred najnovijim zgariπtima duhovnom leËequ brzo reagovaqe moæe da bude - spasonosno. i golim zidovima ne zgasne u naπim srcima Ëvrsta nada u po- Razgovor sa mati Mihailom iz manastira Vavedeqa, moÊ Boæju. A ona Êe nam sigurno doÊi ako budemo spremni da se, objavwen u proπlom broju, veoma je lepo primwen, i od monaha kako reËe vladika Hrizostom, ærtvujemo i raspnemo za i od vernika. Opitom steËena duhovna reË uvek nalazi put do svetiqu. wudskog srca, i joπ se qome, kao ovoga puta, obogaÊuje naπa Manastir Krka sa Bogoslovijom “Sveta tri Jerarha” pisana duhovna riznica. Imamo mi joπ mnogo duhovnog blaga u nastavwa jednu od uloga koju su manastiri kod nas inaËe imali: naπoj Crkvi koje, usprkos monaπkom smirequ, ne treba da πireqe duhovne i opπte prosvete. Osim kao uËiliπta, ma- ostane sakriveno. Jer, ne uæiæe se svetiwka i ne meÊe pod nastiri su joπ bili duhovna i telesna leËiliπta, utoËiπta, sud, nego na sveÊqak, da svetli svima u kuÊi. hraniliπta, a pre svega mesta neprestane molitve. I danas, S blagoslovom iz manastira Lepavine molitveno tihovaqe i sluæeqe bliæqima jeste podvig mona- ha. O razvoju monaπtva, sa posebnim osvrtom na znaËaj monaπ- vaπ 5

VASKR©QA POSLANICA QEGOVOG VISOKOPREOSVE©TENSTVA MITROPOLITA ZAGREBA»KO-WUBWANSKOG I CELE ITALIJE G. JOVANA

HRISTOS VASKRSE! RADUJTE SE NARODI!

Ovog Pashalnog jutra najsveËanije zabrujaÊe zvona Istoka i Zapada, jer istoga dana svi hriπÊani svijeta proslavwaju Vaskrseqe Hristovo. Iz Groba Hristovog u Jerusalimu ponovo je zasvijetlio blagodatni ogaq, da uËvrsti vjeru naπu da je Hristos zaista vaskrsao iz mrtvih. Zato mu pjevamo: Vaskrseqe Tvoje Hriste Spase, angeli pevaju na nebesima, a nas na zemwi udostoj, da te Ëistim srcem slavimo. Blagodarimo Ti, Hriste Boæe, πto si nam dao snage da izdræimo vrijeme Ëasnog i boæanskog posta, da se priËestimo iz putira, da proslavimo vaskrseqe Lazarevo i sveËani Tvoj ulazak u Jerusalim, pa da Ti sa mladencima iz Ëistog srca kliËemo: Osana! Sa ustreptalom duπom sluπali smo Evanewa o stradaqima Hristovim, da bismo se poklonili Plaπtanici i bogotjelesnom pogrebequ Qegovom, da bismo doËekali sveslavno i boæansko Vaskrseqe. Zato se iz usta naπih ori crkvena pesma: Vaskrse Isus iz Groba, kao πto je prorekao, darova nam æivot vjeËni i veliku milost! Vaskrsnuvπi Isus iz mrtvih javio se uËenicima svojim rekavπi im: Mir vam! Mir tebi, Sveta Zemwo i Jerusalime! Mir vama na istoku i zapadu! Mir cijelom svijetu! Ugasimo smrtonosne vatre! Ugasimo neprijatewstva! Zagrlimo jedni druge i oprostimo vaskrseqa radi pjevajuÊi pashalnu pjesmu: Hristos vaskrse iz mrtvih, smrÊu smrt uniπti i onima koji su u grobovima æivot darova! DarujuÊi jedni druge crvenim vaskrπqim jajetom, simvolom Vaskrseqa Hristovog i zalogom naπeg vaskrseqa, upuÊujemo pashalne Ëestitke za Vaskrs sa blagoslovom Boæjim i pozdravwamo sve crkvene starjeπine sa vjernim klirom, monaπtvom i pastvom pravoslavnom i sve hriπÊane zapadnog vjeroispovijedaqa!

HRISTOS VASKRSE! - VAISTINU VASKRSE!

+Mitropolit zagrebaËko-wubwanski i cijele Italije JOVAN 6

SLAVA BOGOSLOVIJE “SVETA TRI JERARHA” U MANASTIRU KRKI

BESEDA Qegovog Preosveπtenstva Episkopa dalmatinskog G. Fotija nakon Svete Liturgije

aπa preosveπtenstva, Ëasni oci, dragi gosti, lazi joj. Mi mu blagodarimo na tome, i na qegovoj brizi, draga braÊo i sestre, dragi uËenici, dozvo- wubavi i molitvama koje upuÊuje za nas. Takoe æelim lite da vas na kraju ove liturgije u svoje da se zahvalim Qegovom Preosveπtenstvu G. Savi, Epi- ime, kao Episkop dalmatinski i vrπilac skopu slavonskom, koji nije æalio truda da doe i bude duænosti rektora naπe Bogoslovije zajedno sa nama na naπoj sveËanosti, iako je velik qe- “Sveta Tri Jerarha”, i u ime bratstva gov krst i qegovo sluæeqe u Slavoniji, jer je tamo sve manastira Krke, pozdravim ovde u svetoarhangelskoj πto je pravoslavno za proveru - raspeto je. Veliko je obitewi, u manastiru Krki. Ova obitew je kroz istoriju stradaqe bilo u qegovoj eparhiji, kao i - moæemo reÊi imala πiroko srce za sve one koji dolaze sa wubavwu, - u naπim, Dalmatinskoj, GorqokarlovaËkoj i, velikim koji kao hodoËasnici pristupaju ovoj svetiqi da se delom, BihaÊko-petrovaËkoj. MoguÊe je da nas to stra- pomole Gospodu, sv. Arhangelu Mihailu i ostalim Sila- daqe i ujediquje, da prepoznajemo stradaqe drugoga i ma Nebeskim, i svetoj Trojici Jeraraha, zaπtitnicima onda moæemo viπe da ga razumemo. Blagodarimo mu πto naπe Bogoslovije. Mi pokuπavamo da taj duh koji smo je danas doπao da nas svojim molitvama i poukom ukre- nasledili i oËuvamo u manastiru, koji je duhovni centar pi, da istrajemo na podvigu na koji nas poziva naπa Sve- naπe eparhije, duhovni rasadnik naπih bogoslova i teo- ta Crkva. loga, ali i prvojeraraha naπe Crkve, jer odavde su - iz Mi danas praznujemo Sveta Tri Jerarha, velike ove obitewi i ove Bogoslovije - izaπli mnogi danaπqi ugodnike Boæje i zaπtitnike naπe Bogoslovije. Qihova episkopi Srpske pravoslavne crkve. Æelim na prvom æitija su Ëudesna, braÊo i sestre. Da pomenemo samo mestu da se zahvalim Qegovom Preosveπtenstvu Epi- nekoliko detawa iz qihovih æitija. Sv. Vasilije Ve- skopu bihaÊko-petrovaËkom G. Hrizostomu, koji je doπao liki je toliko veliki svetitew Crkve da ga nazivamo i uvek dolazi sa wubavwu ovoj svetiqi, jer je i sam ocem otaca i trubom Duha Svetoga, jer je svojim bogo- ponikao ovde, kao uËenik, monah i kasnije profesor, slovwem prosvetio Ëitavu vasewenu; po promislu Boæ- odavde je izabran i za episkopa; dakle, Crkva ga je poz- jem i blagodati sastavio je tekst Svete Liturgije, vala na najviπe sluæeqe u naπoj pravoslavnoj Crkvi, postavio je monaπka pravila za mnoge monahe, jer se i ali on nikada ne zaboravwa svoju duhovnu kolevku i do- sam zajedno sa Grigorijem Bogoslovom, poπto su izuËili 7 svetovne grËke nauke, povukao u pustiqu, da se izuËe slov i sv. apostol Petar, onda mu je sv. Jovan Bogoslov najdubwoj wudskoj mudrosti, hriπÊanskoj filozofiji. dao jednu hartiju i rekao: “Evo, ja ti dajem, po daru Boæ- Sv. Vasilije Veliki se toliko usavrπio u podvigu, u po- jem, dar bogoslovwa, da umudrujeπ Crkvu Hristovu”. A stu, molitvi i bogomisliju, da su za vreme qegovog æi- sv. apostol Petar mu je dao kwuËeve: “Evo, meni su pove- vota wudi mislili da je on angeo u telu. Viπe je izgle- reni kwuËevi Carstva Nebeskoga, a ja tebi sada pove- dao bestelesan nego telesan. Meutim, to je doprinelo ravam kwuËeve. One koje ti zadræiπ u Crkvi, oni Êe bi- tome da se rano upokojio, jer qegov je podvig bio zaista ti zadræani, a koje razdreπiπ, oni Êe biti razdre- najstroæe asketsko æivweqe. Od qega nam je ostala πeni”. Takvo je veliko znameqe i otkriveqe imao Jo- velika duhovna hrana, qegovo bogoslovwe, pouke, dela. van Zlatousti, kasnije patrijarh carigradski, veliki Zaista se moæe opravdano nazvati prosvetitewem pastir Crkve Hristove, veliki tumaË Svetoga Pisma, vasewene. Jednom prilikom, jedan takoe veliki sveti- veliki bogoslov, ali i veliki stradalnik. Upravo je tew, Jefrem Sirin, kada se molio Bogu da vidi gde je zbog Jevanewa neprestano bio progoqen, ali bio je Vasilije na nebesima, onda je po otkrivequ video ogqe- spreman na svaku muku. Crkva ga je tako i proslavila: ni stub koji je iπao sa zemwe na nebo; i Ëuo je glas odo- kao velikog svetitewa i bogoslova, ali i muËenika za zgo sa vrha: “Evo, ovakav je Vasilije”. Zaista, ogqeni veru Hristovu. stub ispuqen blagodaÊu Duha Svetoga. Eto, to je najosnovnije πto bih rekao o qima. Mi Takav je bio i sv. Grigorije Bogoslov, qegov æivimo u qihovom blagoslovu, qihovim molitvama, i sapodviænik, ovo naπe sveto koji je takoe uËiliπte, koje je bio truba Duha davne 1615. godine Svetoga; on je u pokrenuo kir Teo- svojim velikim dor, tada mitro- bogoslovskim polit dabrobosan- himnama oti- ski, nasleujuÊi πao toliko da- svetosavsku tra- leko u tajne diciju. Jer je Sve- bogoslovwa da ti Sava u naπem je zasluæio, po- narodu uËinio to red sv. Jovana, da se pored naπih da ga Crkva na- manastira, pored zove Bogoslo- bogomowa i crka- vom. U qihovo va, podiæu πkole, vreme je bilo da se wudi vaspi- iskuπeqe po- tavaju upravo jedi- greπnog uËeqa no spasonosnoj ve- o Duhu Svetom, tako da su ovi kapadokijski oci potpuno ri - jevanelskoj i hriπÊanskoj. SledujuÊi tu svetu tra- formulisali uËeqe Crkve o Duhu Svetome, πto Êe biti diciju nikla je i ova naπa Bogoslovija u manastiru Krki; presudno da se na II. Vasewenskom saboru formuliπe ona se istorijski nekada selila iz manastira Krke, bila dodatak Simvolu vere, da Crkva veruje u Duha Svetoga je u drugim mestima, veÊim centrima i gradovima, ali se Koji od Oca ishodi. To Êe biti kasnije, kroz Ëitavu isto- ponovo vraÊala ovoj svetiqi. Jer, naπa je Bogoslovija, riju, biti presudno uËeqe. moæemo reÊi, blagoslov ovoj svetiqi. Ali je i krst, jer A πta da kaæemo za sv. Jovana Zlatoustoga, tog ono πto je blagoslov istovremeno je i krst. Tako i naπa velikog i divnog pastira Crkve Hristove? Nema tih re- Bogoslovija. Ali, mnogo je viπe blagoslov, jer odavde su Ëi kojima moæemo iskazati qegov podvig i delo. On je izaπli veliki duhovni plodovi, mnogi sveπtenici i bio Ëudesni propovednik jevanewa Hristovog; kaæe episkopi naπe Crkve, koji su ovde duhovno prohodali, qegovo æitije da se jednom prilikom, kada je bio ruko- ovde se napojili jevanewem Hristovim, i postali, hva- polagan za sveπtenika, video golub koji leti nad qego- la Bogu, veliki i znaËajni pastiri naπe Crkve. Neka bi vom glavom. I mnogobrojna druga znameqa bila su ve- Gospod dao da se, qihovim molitvama, i naπi danaπqi zana za sv. Jovana Zlatoustoga; na poËetku qegovoga uËenici uËe upravo qihovim bogoslovwem i qihovim monaπkog podviga, kad su mu se javili sv. Jovan Bogo- podvigom, da sleduju qima; a mi profesori koji danas 8 predajemo pokuπavamo na πto izvorniji naËin da im ærtvovati, treba se razapeti, kao πto su se razapeli prenesemo taj duh, tu nauku koju su propovedala sveta ovi monasi ovde, kao πto se razapeo vladika dalma- Tri Jerarha, kasnije mnogi oci Crkve Boæje, sv. Kirilo tinski, kao πto su se razapeli uËenici koji su doπli, i Metodije, sveti otac naπ Sava i mnogi drugi prosi- iako mladi, da budu jaËi od izazova istorije i svega πto javπi u naπemu narodu i uopπte u pravoslavnom narodu se desilo na ovim prostorima. Pravoslavne Crkve... Kad smo se borili za ovu Bogosloviju, znali smo Zaista je Bog ostavio u ovome stradaqu naπu da je ta naπa borba duhovna, podræana i potkrepwena svetiqu kao nepokolebwivi kamen i temew naπe vere molitvama sv. Vasilija, sv. Grigorija i sv. Jovana, si- ovde u Dalmaciji. Mi se nadamo i verujemo da dok gurno i sv. Arhangela Mihaila, pod Ëijim se okriwem postoji ova svetiqa i dok postoji ova Bogoslovija, da sve ovo ovde skupwa i sabira, cveta i raste. Neka Bog Êemo mi pravoslavni hriπÊani i Srbi u ovome kraju blagoslovi Vaπ trud, Vaπe Preosveπtenstvo, vaπ trud, opstati. Zato je potrebno da dolazimo ovoj svetiqi πto gospodo nastavnici, i vaπ trud, dragi uËenici, jer ËeπÊe, sa wubavwu i skruπenoπÊu, kako se i prilazi sigurno ste vi ovde najvaæniji. Da nije vas, ovde ne bi svetim mestima, da bi nas Gospod i sveti Arhangeli i bilo ni bogoslovije. Zato neka vam je sa sreÊom, Ëesti- sveta Tri Jerarha blagoslovili. Dobro ste doπli, i tam vam za sve ono πto ste uËinili i Ëinite; mladi ste æiveli, Bog vas blagoslovio! i moæda ne znate koliko breme istorije i proπlosti, i koliku nadu buduÊnosti nosite na sebi i u sebi. Æiveli BESEDA i Bog vas blagoslovio! Qegovog Preosveπtenstva episkopa G. Hrizostoma BESEDA PreosveÊenog vladike Fotija Vaπa preosveπtenstva, draga braÊo i sestre, ja na uËeniËkoj akademiji bih samo da Ëestitam krsnu slavu Bogoslovije “Sveta Tri Jerarha”, da Ëestitam Qegovom Preosveπtenstvu Dozvolite da vas pozdravim i sada, na poËetku vladici Fotiji, koji zaista nosi veliki krst, vodeÊi dve naπe aËke akademije, koja se po tradiciji organizuje na eparhije i upravwajuÊi qima, razapetima, popawenima, naπu slavu Sveta Tri Jerarha, zaπtitnike naπe Bogo- i joπ povrh toga vodi ovu Bogosloviju, vrlo uspeπno, slovije. Nije davno bilo, pre tri godine, kada su ovde zahvawujuÊi sigurno i podrπci monaha manastira Krke prisutni VisokopreosveÊeni Mitropolit zagrebaËko- i profesora koji se ovde trude zajedno sa qim. wubwanski i cele Italije G. Jovan i sada blaæeno upo- Ovo je viπe nego πto je Isus Navin poloæio u kojeni bivπi episkop πumadijski G. Sava, kao Ëlanovi reku Jordan kad je prelazio u ObeÊanu Zemwu - poloæio visoke delegacije Svetog arhijerejskog sinoda doπli je 12 kamenova. Ova Bogoslovija je pre tri godine poËela posle ratnih stradaqa, da vide da li postoji moguÊnost sa 12 uËenika, koji su bili jaËi i tvri od onih 12 kame- da se ponovo pokrene Bogoslovija. Ja sam ih tada kao nova; da se ponovo naπa Crkva ovde zapoje, u zemwi ota- nadleæni episkop doËekao sa bratstvom ovoga mana- ca, gde smo se πkolovali i gde smo ponikli. Mi smo mla- stira i, seÊam se, imali smo jedan dirwivi razgovor da generacija i moæemo samo iz istorije, iz arhive, iz ovde, jer je ova zgrada izgledala straπno. Prosto nije arheologije, da znamo kako su æiveli naπi davni duhov- bila upotrebwiva; od ratnog razaraqa ostali su samo ni preci, kako su oni duhovno vojevali - upravo, kao πto zidovi, unutra nije bilo nikakvih instalacija, ni prozo- kaæe vladika, kao sv. Vasilije Veliki, kao sv. Grigorije ra ni vrata, ni bilo kakvog nameπtaja. Ono πto je Bogoslov, kao sv. Jovan Zlatousti. Mi smo sreÊni i prethodno ostalo u Bogosloviji, aËki dnevnici, panoi, ponosni da smo duhovna Ëada i potomci takvih jeraraha, arhiva, to je sve bilo uniπteno. Ali πto wudima nije arhimandrita, igumana, koji su ovde decu πkolovali i moguÊe, Bogu je moguÊe. Mi smo tada seli u naπem salonu, pripremali. Zato je ova Bogoslovija ne samo vaæna, ne- i seÊam se, pokojni vladika Sava je pitao Visokopresve- go je ona suπtinska bogoslovija naπe Crkve. Mislim da Êenog vladiku: “Imate li vi koga da predaje u Bogo- je potrebnija nego ona u Beogradu i ona u Karlovcima, jer sloviji?” Nekako smo organizovali jedan broj sveπte- je ovo jedan graniËnik, temew na kome se Crkva i srpski nika koji su pristali da predaju; pristao je i Preosve- narod suoËavaju sa istorijskim izazovima. I ovde se daju Êeni vladika Hrizostom, i qegov monah, o. Sofronije, odgovori, ovde se ili opstaje ili pada. Zato je Bogo- tako nam je u poËetku mnogo pomogao da krenemo… Tako slovija u manastiru Krki i jedan veliki simbol Srpske je poËela naπa Bogoslovija. Hvala Bogu, uspeli smo da Crkve i srpskog naroda. Zato se za ovaj simbol treba stvari dovedemo koliko-toliko u poredak, da ona moæe 9 da funkcioniπe i da se u qoj æivi i radi. da pozdravim ovde prisutne oce, o. arhimandrita Gavri- Nisam stigao u crkvi sve da pozdravim, sada Êu la iz manastira Lepavine sa jednim delom qegovog to pokuπati po imenima, ako nekoga preskoËim, molim ga bratstva; on nam nije doπao praznih ruku, iz qegovog manastira smo do sada nekoliko puta dobijali pomoÊ; radujemo se toj bri- zi, a pogotovo qihovim molitvama i zastupniπtvom pred Ëudotvornom ikonom Lepavinskom, koju imaju kao veliku svetiqu, ne samo za manastir Lepavinu, nego, duboko to verujem, Ëitav pravoslavni narod na teri- toriji Republike Hrvatske. Takoe æelim da pozdravim arhimandrita Venedikta iz ZvorniËko-tuzlanske eparhije, koji je po blagoslovu PreosveÊenog vladike G. Vasilija doπao da nas poseti, u svoje ime i u ime svoga manastira PapraÊe. VeÊ sam spomenuo i arhimandrita Amfi- lohija, koji Êe zajedno sa vladikom Savom, kako smo Ëuli, da se preseli da oprosti; zaista æelimo svima da izrazimo veliku u manastir Jasenovac; tu Êe biti privremeno sediπte blagodarnost πto ste danas doπli. Na prvom mestu æe- Slavonske eparhije, dok dom u Pakracu ne bude sreen. lim da pozdravim VisokopreosveÊenog Mitropolita »im se pomene Jasenovac, misli se na simbol stradaqa zagrebaËko-wubwanskog G. Jovana, koji je stigao posle i muËeniπtva naπega naroda, ali vladika izabira da svojih obaveza da bude zajedo sa nama, i mi mu blagoda- bude upravo na tome mestu, i u tome postoji duboka rimo. On je ponikao u ovom manastiru i u Bogosloviji, duhovna simbolika. Hvala Bogu da imaju snage i æele da bio je profesor; zna sve naπe muke i naπa raspeÊa, i budu tamo, da Ëuvaju Pravoslavwe na tim prostorima. otkad je pokrenuta Bogoslovija, on aktivno sudeluje i pomaæe nam humanitarnom pomoÊi preko svojih sveπtenika, i monaha iz manastira Lepavine. Zatim æelim da pozdra- vim PreosveÊenog vladiku bihaÊko- petrovaËkog G. Hrizostoma, koji je naπ susedni episkop, koji takoe vrlo Ëesto doe da nas poseti i ra- zume naπa stradaqa i podvige; sam je jedno vreme sa nama delio taj pod- vig, ali mu sada episkopska sluæba to viπe ne dozvowava jer je i qegova eparhija postradala, i on se tamo zaista na zadivwujuÊi naËin bori da oËuva naπu Crkvu i naπ pravoslavni narod. Æelim da pozdravim Preos- veÊenog vladiku slavonskog G. Savu, koji je od sinoÊ sa nama, doπao je zajedno sa svojim arhi- Takoe æelim da pozdravim protosinela Mihajla iz mandritom o. Amfilohijem, da nas ukrepi, da podeli manastira Gomirja, koji Ëesto poseÊuje naπu obitew. zajedniËki sa nama to stradaqe i krst svedoËeqa naπe Manastir Gomirje je nastao kao metoh manastira Krke Crkve i Pravoslavwa na ovim terenima. Takoe æelim daleke 1600. godine i neprestano postoje duhovne veze 10 izmeu Krke i Gomirja; mi se nadamo da Êe tako biti i Kragujevca, Srbiqa. Ja se seÊam, kao student a i posle ubuduÊe. Da pozdravim i ovde prisutnu gospodu, gospo- kad sam bio profesor u Karlovcima, postoji neki naËin dina Duπana Torbicu, naπega prijatewa koji je proπle kako se prepoznaju bogoslovi. Postoji jedan profil godine na proslavi naπe slave Preobraæeqa dobio or- bogoslova, tako da moæe da se kaæe: “Evo, ovo je krËki den Svetog Save, za trud i wubav koju je pokazao prema bogoslov, ovo je karlovaËki, ili ovo je prizrenski...” ovoj svetiqi, pogotovo prema Bogosloviji; on je po- ZnaËi, oni se napoje jednim predaqem i postaju prepo- reklom odavde iz Kistaqa i zaista nam je mnogo pomo- znatwivi. Nadam se da Êe naπi bogoslovi - sledeÊe go- gao da moæemo ovde da æivimo i da radimo. Takoe æe- dine Êe, ako Bog da, prva generacija da zavrπi - biti lim da pozdravim ovde prisutnog ministra vere Duπana prepoznatwivi u pozitivnom smislu. Naπa Bogoslovija Antewa (sada su nam rekli da su nove dræavne vlasti je uvek bila produhovwena, verovatno zato πto je u ukinule to ministarstvo u Republici Srpskoj), sa svojim manastiru, i aci su se uËili jednom podviæniËkom æi- saradnicima; i on je dosta Ëesto dolazio da Ëuje i vidi votu koji vide u manastiru i koliko-toliko su se trudili naπe muke, ali i, nadam se, naπe svedoËeqe. Æelim da da ga primene u svom æivotu. Na nama je ta obaveza da pozdravim i gosp. Ratka Gajicu, naπega prijatewa koji je oni, pored nauke koju treba da izuËe kroz nastavne pro- iz ovih naπih krajeva, iz Knina, sada je postao poslanik grame, imaju i prepoznatwiv naËin duhovnog æivota. To u Saboru RH; to je velika sluæba i odgovornost, i ja ve- je vrlo bitno, jer sutra kad odavde odu i susretnu se sa rujem da Êe sa ostalim naπim predstavnicima u parla- mnogo veÊim iskuπeqima nego ovde, u gradovima, vele- mentu Republike Hrvatske, gosp. StanimiroviÊem i gradovima, tada Êe im sva nauka koju su ovde uËili biti gosp. Pupovcem, na pravi naËin predstavwati pravo- na proveru - da se vidi da li su nauËili da se bore s slavne Srbe u Hrvatskoj. Imamo mnogo otvorenih pita- iskuπeqima koje svet donosi. Nadam se da Êemo u tome qa, mnogo onoga πto nas tiπti, i mnogo onoga πto bi uspeti. Meu ovim mladiÊima koji sada uËe sigurno Êe trebalo uËiniti. Mi kao Crkva Ëinimo ono πto moæemo, biti najveÊi broj sveπtenika, ali moæda Êe neko od qih sad je na qima jedan deo qihovog krsta i podviga koji bi biti i monah, a moæda nekoga blagodat Boæja prizove na kao predstavnici naπega naroda trebali da Ëine u episkopsko sluæeqe. parlamentu. Nadam se da Êe to uspeπno i Ëiniti, kao Joπ jednom vas sve pozdravwam i molim vas da πto je dobro krenulo. Æelim da pozdravim i gosp. Slav- sasluπamo program koji su pripremili naπi uËenici. ka Opuza, koji je zajedno sa gosp. Duπanom pomogao naπoj Bogosloviji, sa grupom poslovnih wudi iz Republike BESEDA Srpske. Joπ æelim naπe sveπenike da pozdravim, PreosveÊenog vladike G. Fotija protojereja Jovana PetkoviÊa iz Sarajevske eparhije, u manastirskoj trpezariji kao predstavnika Mitropolije dabrobosanske, zatim protojereja Zdravka SimiÊa iz BaqaluËke eparhije, Vaπe Visokopreosveπtenstvo, vaπa preosve- protojereja Miwenka ToπiÊa i gosp. Miodraga ToπiÊa, πtenstva, Ëasni oci, dragi gosti, neÊu vas zamarati du- iz Tuzlanske eparhije, i oni su nekoliko puta dolazili go sa govorom, nego samo æelim da vas pozdravim za i pokazuju svoju bratsku wubav prema nama. Moæda nisu ovom trpezom wubavi, u svoje ime i u ime bratstva mana- sva imena nabrojana, ali zaista æelim sve da vas stira Krke. Æelim da se oseÊate prijatno ovde u naπoj pozdravim, i naπe sveπtenike iz Dalmatinske epar- sv. obitewi, na naπoj slavi Sveta Tri Jerarha, slavi hije, monahe, i sve vas, braÊo i sestre, da se oseÊate naπe Bogoslovije, i da se oseÊate kao da je ovo zaista i prijatno danas ovde, na ovoj akademiji, na naπoj duhovnoj vaπ dom, i da vas mi koji ovde sluæbujemo po blagoslovu sveËanosti u manastiru. naπe Crkve primamo u wubavi Hristovoj, πirokog srca; Mi Êemo se sa svoje strane truditi da i dawe a verujem da i vi tako dolazite ovoj svetiqi i ovoj sv. budemo i sluæimo na ovome mestu, da odræimo naπu obitewi. Bogosloviju, da ona i dawe bude rasadnik duhovnosti, Pred nama su joπ uvek veliki podvizi posle rasadnik naπega sveπtenstva i monaπtva. Da ovi mla- onog teπkog vremena, stradaqa i progona naπeg naroda. di wudi koliko ih sada ima, oko 40 ukupno u tri razreda Mi sada po naπoj veri doæivwavamo izvesno vaskr- (ako Bog da, u junu Êemo upisati i Ëetvrti razred), budu seqe. Vaskrseqe u tom smislu πto su oæiveli naπi nosioci tog duha i uËeqa koje su ovde primili. Kada manastiri ovde u Dalmaciji, manastir Krka, naπa Bogo- naπi bogoslovi zavrπe krËku bogosloviju i odu u Beo- slovija, manastir Krupa, ako Bog da, uskoro Êe da oæivi grad, susretnu se sa predstavnicima drugih bogoslovija, i manastir DragoviÊ. To su naπi duhovni centri iz kojih iz Beograda, Karlovaca, Prizrena (sada iz Niπa), iz treba da se napaja naπ srpski pravoslavni narod u 11

Dalmaciji, da oËuvava svoju veru. I da pokuπamo, koliko slovije, i sabor sv. Preobraæeqa naπeg manastira je to moguÊe, da se naπ prognani narod vrati na ove te- Krke, i druge sabore po Dalmaciji, u GorqokarlovaËkoj rene. To je zavet naπe svetiqe, to je ono πto obezbeuje eparhiji, i πirom Srpske pravoslavne crkve u Repu- naπu buduÊnost ovde, a nadamo se da Êe Bog pomoÊi i da blici Hrvatskoj. To je naπ zavet, naπ podvig, i mi kao Êe svetovne vlasti, koliko je qihova kompetencija (a predstavnici Crkve to Ëinimo. Verujem, koliko svako od

umnogome jeste upravo u tom smislu) da poradi na nas moæe, svako i Ëini. povratku naπeg prognanog naroda. Mi nemamo veliku Joπ jednom æelim da vas pozdravim, da se ose- buduÊnost ovde ako se to ne desi; znaËi, naπe trajaqe Êe Êate prijatno kod nas. Verujte, mogu da kaæem da mi biti ograniËeno, a mi to ne æelimo. Upravo ova sveti- ovde, bratstvo ovoga manastira kroz neprestana bogo- qa manastira Krke, i drugi naπi manastiri ovde, govo- sluæeqa, i naπi bogoslovi, koji takoe neprestano uËe- re da ne prihvatamo nikakva nazovi humana presewena. stvuju u bogosluæeqima, imamo Ëitav naπ rod u moli- Jedan narod iπËupati gde je on hiwadu godina bio i tvama, pogotovo stradalnike, nevownike, prognanike, postojao, i preseliti na neko drugo mesto, to prosto nije koji sada pokuπavaju da se vrate, koji su negde u Srbiji, moguÊe. Nije moguÊe bez tragiËnih posledica po taj na- u nekim mestima, takoe u nevowama i nedaÊama. Moli- rod, jer je narod kao jedno drvo koje je duboko ukoreqeno mo Boga da se oni vrate i budu zajedno sa nama. Ustvari, u istoriju i tradiciju svoga kraja. Dakle, oni su tu nikli, da nastavimo da nosimo onaj krst koji smo vekovima tu je qihovo podnebwe, tu mogu da æive i treba da æive. nosili. On nije lagan, ali to je podvig ovoga dela naπe Tu su qihove svetiqe, qihovi manastiri, qihova isto- Crkve i mi ga prihvatamo kao izraz vowe Boæje, da je to rija... Ono πto se desilo sa naπim narodom ovde je ve- tako i da je to dobro za naπe spaseqe. Bez obzira na taj lika tragedija. Mi se molimo Bogu da ne ostane na tome, krst, naπi preci ovde, pogotovo u Dalmaciji, ostavili nego da po Boæjoj vowi i po molitvenoj zaπtiti sveti- su nam divne manastire i crkve, divne zaduæbine, i mi tewa Boæjih to prevaziemo, da se naπ pravoslavni na- moramo bar to da Ëuvamo, ako niπta drugo, ali ja verujem rod vrati na ove terene, da bismo u πto veÊem broju mog- da treba i viπe od toga da uËinimo. li proslavwati naπe praznike ovde, i slavu naπe Bogo- Æiveli, i da podignem ovu Ëaπu u zdravwe 12

VisokopreosveÊenog Mitropolita Jovana, naπih vla- stima prosvetno-kulturnog programa. Za naπ obiËni dika Hrizostoma i Save, i sviju vas. Æiveli, Bog vas svet bilo je jako vaæno da sednu za manastirsku trpezu blagoslovio. i posluæe se makar najskromnijim jelom i popiju Ëaπu vina - kao blagoslov. I na hiwade ih je izlazilo na ova BESEDA vrata, a drugi su ulazili; naπe domaÊice su sluæile u VisokopreosveÊenog Mitropolita G. Jovana kuhiqi, a naπi aci su to postavwali i uËestvovali u tom gostoprimstvu. Kasnije su se drugi dogaaji smeqi- Ne bih æeleo da mnogo zamaramo naπim govo- vali... Ko je mogao da poveruje da Êe posle one straπne rima, ali najpre da zahvalimo PreosveÊenom vladici “Oluje”, kad je sve opustelo, kad smo u trpezariji naπli Fotiju kao domaÊinu, episkopu Eparhije dalmatinske i haos (ovde je prisutan naπ veliki prijatew gosp. Gvido, administratoru Eparhije gorqokarlovaËke i rektoru koji je zajedno sa mnom u kuhiqi traæio kakvu posudu da Bogoslovije “Sveta Tri Jerarha” u manastiru Krki; da pripremimo ruËak za one koji su Ëistili prostorije), da pozdravim i zahvalim za prisustvo naπih dragih arhi- Êe Bogoslovija ponovo da vaskrsne, kao u onoj grËkoj jereja, PreosveÊenog vladike Hrizostoma, koji je ak ove mitologiji o vaskrsavaqu ptice Feniks iz pepela. Tako Bogoslovije i koji sada nastoji da podræi sve aktivno- je vaskrsla i ova Bogoslovija. Vaskrsao je i manastir sti rada Bogoslovije, i PreosveÊenog vladike Save, Krupa, jer smo zajedno ulagali napore, sa protom Ilijom, episkopa slavonskog, koji je doπao da slavu Bogoslovije koji je bio jedini sveπtenik u Dalmatinskoj eparhiji u uveliËa svojim prisustvom i da sa svima vama koji ste ono vreme! I trebalo je snage i vere da nas Bog neÊe za ovom trpezom da podrπku naπim acima bogo- ostaviti, da Êe Eparhija dalmatinska i uopπte Srpska slovima, koji su nam priredili ovako lepu proslavu, Crkva u Hrvatskoj da nastavi svoju misiju. I danas, kad akademiju, da nam sa svojim profesorima pokaæu πta su smo svi ovde sabrani, ne moæemo da shvatimo da se to oni u toku svog πkolovaqa i svoga rada na πkolskom tako dogodilo, jer je Bogoslovija ponovo stala na svoje programu postigli. Ono πto je centralno u ovom mana- noge. Dobila je rektora episkopa za svoga stareπinu, i stiru su bogosluæeqa, i ja sam zamolio o. Gavrila da u evo, o. Gerasim ovde kao manastirski stareπina sa ime naπe eparhije prisustvuje ovde, da dopuni naπe svojom bratijom, profesori sa acima - pokazuju nama odsustvo koje smo imali zbog naπih ekonomskih pro- danas jedan akademski program na slavu Bogoslovije, grama, poπto Êe uskoro biti sednica Episkopskog saveta koja je tako lepa, osmiπwena i sadræajna. i domaÊin mora malo da se postara kako da ugosti svoje Zahvawujem svima vama na uËeπÊu, πto se do- goste. πli da svojim prisustvom date moralnu podrπku aci- Hteo bih da malo ohrabrim naπe ake bogo- ma; da znaju kako imaju publiku koja prati qihov æivot i slove; mislim da sam ovde sa najduæim staæom i uspo- rad, i koja ih oËekuje da sutra kao svrπeni bogoslovi i menama iz manastira Krke, od 1963. godine kao student, buduÊi sveπtenici dou u svoj narod da vode Crkvu i ra- seÊajuÊi se kad su se ovde gde smo sada, u ovako lepoj de posao za koji se pripremaju - zahvawujuÊi naπem dra- trpezariji sa ovim æivopisom (πto je doprinos naπeg gom vladici Fotiju i vladici Hrizostomu, koji sa veli- PreosveÊenog vladike Fotija), ovce zatvarale. I seÊam kom wubavwu prema manastiru i Bogosloviji dolazi da se, kao profesor i vaspitaË, kad smo ovde ugoπÊavali pruæi podrπku, i vladici Savi, koji je episkop sa nama naπe parohijane iz okoline za Preobraæeqe, za Sv. u Republici Hrvatskoj. U novim uslovima moramo zajed- Arhanela, pa kasnije, kad je Bogoslovija poËela sa svo- niËki da poradimo na uspehu i prosperitetu Srpske jim programom - za Sveta Tri Jerarha, za Svetog Savu... Crkve. I da podræimo Bogosloviju, da ona bude πto Naπi parohijani iz Dalmatinske zagore su dolazili uspeπnija u svom zadatku, na dobro Srpske Crkve i srp- ovde i uËestvovali sa nama u proslavama i aktivno- skog naroda. Æiveli, neka Bog da snage i blagoslova! 13

PREDAVAQE ARHIMANDRITA JOVANA RADOSAVWEVI∆A, DUHOVNIKA MANASTIRA BLAGOVE©TEQE U OV»ARSKO-KABLARSKOJ KLISURI

ZA»ECI MONA©TVA UOP©TE I ZNA»AJ MONA©TVA U SRBA

Arhimandrit Jovan RadosavweviÊ, dugogodi- »asni oci, braÊo i sestre, gospodo πqi profesor bogoslovije u Prizrenu, duhovnik mana- hriπÊanska,hriπÊanska stira Blagoveπteqe u OvËarsko-kablarskoj klisuri, au- Kod nas se veoma malo zna o tome kolika je uloga tor nekolicine znaËajnih duhovnih kqiga, odræao je monaπtva na oËuvaqu duhovnosti u Pravoslavwu. Mona- predavaqe u Beogradu pred velikim brojem sluπalaca πtvo je jedna velika duhovna snaga, koja je zajedno sa na temu “ZaËeci monaπtva uopπte sa posebnim osvrtom sveπtenstvom uËinila izuzetno mnogo na πirequ i oËu- na monaπtvo u Srba”. vaqu duhovnosti i Pravoslavwa uopπte. Ta snaga ima Otac Jovan RadosavweviÊ je jedan od retkih neproceqiv znaËaj za odræaqe naπeg nacionalnog biÊa sreÊnika koji je svoje poËetne iskuπeniËke, a kasnije kroz sve vekove. Danas, kad sagledamo protekle periode monaπke dane proveo uz svetog vladiku Nikolaja Æi- naπe istorije, vekove u kojima su izgraeni mnogi mana- Ëkog. U manastir je doπao kao dete 1938. godine, a od stiri u naπoj otaxbini, kada je u qima bilo po nekoliko svoje 16. godine boravio je sa Patrijarhom Pavlom u desetina pa i stotina monaha, vidimo da je tada i duhov- Blagoveπtequ, zatim u manastiru RaËi. Kasnije pre- ni æivot naπeg naroda bio na zavidnoj visini. I ne lazi na πkolovaqe u Prizren, tu zavrπava bogosloviju; samo duhovni, veÊ i moralni æivot u celoj zemwi odli- Teoloπki fakultet je zavrπio u Beogradu, a postdip- kovao se istinskom verskom dimenzijom. Iz tog perioda lomski studij u Atini. Do penzionisaqa je bio profesor duhovne Ëistote kako naπeg monaπtva, tako i naπeg na Prizrenskoj bogosloviji. Sada je duhovnik manastira naroda, i potiËu veliki svetitewi, poËev od Svetoga Blagoveπteqe. Napisao je nekoliko duhovnih kqiga, kao Save. ZadivwujuÊe je prosto kako se naπ narod dræao u na primer “Monaπki naËin æivota”, “Poznaqe Isti- to vreme i kako je umeo da Ëuva svoju veru i svoje Pravo- ne”, “Æivi i straæi” i druge. slavwe. Sala je bila premala da primi sve koji su æele- ZahvawujuÊi upravo tim velikim duhovnicima, li da Ëuju velikog duhovnika i pisca, profesora, moli- i to svetim duhovnicima, u to vreme je i vladar bio sve- tvenika, istraæivaËa duhovnog blaga Pravoslavwa, ti vladar, episkop - sveti episkop, monah - sveti monah, arhimandrita oca Jovana. Poπto smo molitveno ratari i zemworadnici - bili su sveti ratari i zemwo- zablagodarili Gospodu, otac Jovan ustade i tihim smi- radnici, jer su svi oni æiveli Duhom Boæjim i to se svu- renim glasom pozdravi prisutne: da oseÊalo. Tada je naπ verujuÊi narod bio poπtovan u 14 celom poznatom svetu. Tada se srpski govorilo u car- patskim pustiqama veÊ poËetkom treÊeg veka. Poznati skim dvorovima mnogih zemawa. Spomenimo, na primer, su sveti Antonije Veliki (251-356), koji se smatra zaËe- Carigrad. Tako upravo moæemo da vidimo na kojoj smo tnikom pustinoæitewskog monaπtva. Zatim sveti visini uopπte, i u duhovnom i u svakom drugom pogledu Pavle Tivejski, sveti Pahomije, sveti Makarije, sveti bili tada u svetu. A sada? Kao nikad potrebno je da se Arsenije i mnogi drugi. »ak i IV vek, pa i poËetak V vraÊamo sebi, svojim korenima, svome biÊu. Kako? Preko veka obeleæavaju pustinoæitewi, “koji su svojim dano- vere naπe svete pravoslavne, preko svetih moπtiju na- noÊnim podvizima i bdeqem molitvenim, kao i mona- πih svetitewa, poËev od Svetoga Save pa nadawe. πkim tihovaqem omolitvili ne samo sebe, nego i celu Ja bih vam ovom prilikom rekao poneπto o mo- Egipatsku pustiqu i pretvorili je u pravu, Duhom Sve- naπtvu uopπte. Joπ za vreme apostola Pavla u posla- tim obasjanu i mirom duhovnim prosvetwenu oazu i nici KorinÊanima kaæe se da oni koji jedu meso ne osu- riznicu”. uju one koji ne jedu, i obratno, oni koji ne jedu meso da U æitiju svetog Antonija Velikog vidimo qego- ne osuuju one koji jedu. Monaπtvo je æivot u molitvi ko- vo unutraπqe usavrπavaqe i duhovno uzrastaqe. Anto- ji kroz mnoga iskuπeqa prolazi put prinuivaqa i nije po ugledu na apostole odluËi da sve svoje imaqe po- pokoravaqa wudskih telesnih strasti radi ozareqa du- kloni siromaπnima, a sam se povuËe u pustiqu u moli- πe blagodaÊu Duha Svetoga. To je put vaspitavaqa kako tvu. Ubrzo se za qega proËu kao za velikog podviænika. uma, tako i tela; znaËi, ne uniπtavaqa tela, veÊ kori- PoËeπe velika iskuπeqa, kojima Antonije uz velike πÊeqe tela radi molitve. Tako podviænici, vaspi- molitve teπko odolevaπe. Demoni ga iskuπavaπe na tavajuÊi um od uticaja svega πto potiËe iz spowaπqeg hiwade naËina i Antonije se povuËe u jedan grob, gde sveta, postiæu glavni ciw - svetu energiju Boæju, odno- pobeivaπe neprestane napade satanine, ali i doæive sno blagodat Boæju... pravo otkroveqe. Onda se povuËe u pustiqu i tu ostade U to vreme bilo je hriπÊana koji su u verskom oko 20 godina u neprekidnoj molitvi i borbi sa satanom, pogledu prosto goreli ogqem i kao vatrom buktali, ali po trudu svom doæive veliku blagodat Boæju i ve- oseÊajuÊi na sebi blagodat Boæju i veru Boæju. Mnogo lika otkroveqa. Jednom ga iz neprekidnih molitava verujuÊih wudi se povlaËilo iz sveta u pravu osamu. probudiπe sunËevi zraci i on povika: “Sunce, sunce! Za- OseÊali su da je verujuÊem Ëoveku jako teπko u svetu me- πto me razdvajaπ od Stvoritewa moga?” I Gospod u mirjanima, gde Ëovek moæe mnogo da se ogreπi i da nagradi trud svetog Antonija i on ubrzo zadobi moÊ da lako skrene sa spasonosnog puta molitve, odnosno leËi wude, da isteruje demone iz avoimanih, da uteπi Pravoslavwa. Zato su se mnogi povlaËili u mesta ne- nevowne i tuæne, jednom reËju, da i drugima posluæi za prohodna, u tiπinu, u molitvu... Tim putem Êe kasnije primer kako se sluæi Gospodu. Sveti Antonije i druge krenuti i naπi podviænici i pustiqaci. pouËavaπe bezmolviju, da moraju da se smire, da sede u Takav naËin pustiqaπtva, tihovaqa i podvi- svojoj keliji, da se neprekidno mole i da “sabiraju svoj zavaqa zapravo predstavwa najviπi oblik hriπÊanskog um u sebe”, jer to stvara strah Boæji, Ëistotu i celo- æivota, odnosno stvarni poËetak pravog monaπkog æi- mudrije. Sveti Antonije i za æivota, a i po upokojequ vota. Suπtina duhovnog æivota monaha jeste “ozareqe postade Ëudotvorac. Upokoji se u Gospodu tako πto mu Boæanskom silom blagodaÊu Duha Svetoga”, kako Ëove- sam Gospod nagovesti skoru smrt. kovog uma, tako i celokupnog biÊa qegovog. Monaπko Ako je sveti Antonije zaËetnik pustinoæitew- podvizavaqe je zapravo oËiπÊeqe uma od svega spowa- skog monaπtva, onda je sveti Pahomije svakako zaËetnik πqeg kroz vaspitavaqe i “upotrebwavaqe tela radi o p π t e æ i t e w s k o g m o n a π t v a. Naime, kada molitve i trezveqa”. Jedan od glavnih ciweva molËa- se oko svetog Pahomija okupi veliki broj podviænika i lnika je da preko molitvenog tihovaqa postignu oËi- u tiπini zatraæi duhovnu pomoÊ i podrπku, on se i sam πÊeqe uma, bestrastije tela, i da kroz sve to dobiju sve- nae u Ëudu πta da radi sa tolikim brojem iskrenih tu energiju Boæju - blagodat Boæju, jer, kada su podvi- podviænika æewnih podvizavaqa u molitvi. Pomoli se ænici u stalnom opπtequ sa Bogom preko molitava i Bogu sveti Pahomije da mu Gospod poπawe misao dobru. duhovnih vrlina, qih Boæanska blagodat ispuqava i I Gospod mu se javi... Iz istorije naπe crkve znamo da Boæanska svetlost obasjava. ZnaËi, takav naËin pusti- se svetom Pahomiju tada javio sam Gospod u rizi mona- qaπtva i podviæniπtva jeste prvi oblik pravog mo- πkoj. Neki tumaËi smatraju da je to bio neko od anela, naπtva. Po monasima pustinoæitewima dobilo je naziv ali, u drugim spisima se beleæi da je to sam Gospod p u s t i n o æ i t e w s k o m o n a π t v o. uzeo obliËje Ëoveka i prikazao se svetom Pahomiju u Prve monahe pustinoæitewe susreÊemo u egi- monaπkoj rizi. Tada je odreeno kako monasi treba da 15 15

æive u takvim zajednicama. U suπtini, tada nastaje æewa, sumqi, radosti, bola, sve πto nanosi πtetu opπteæitewsko monaπtvo. Dakle, od svetog Antonija duhovnom æivotu. nastalo je pustiqaËko ili pustinoæitewsko monaπtvo, Zatim imamo studitsko monaπtvo. Oko Cari- a od svetog Pahomija nastaje opπteæitewstvo ili grada je poznat sveti Teodor Studit, pa qegov brat Jo- opπteæitewsko monaπtvo. Ono se vrlo brzo πiri i sif, pa Ëitava kolonija monaπka bila je veoma poznata umnoæava, naroËito po Egipatskoj pustiqi. Bogomudri po svojoj duhovnosti. Studitski monasi su πirili pro- Paladije obie veliki broj pustinoæitewa po celoj svetu crkvenu i duhovnu i propovedali jedan potpuni Egipatskoj pustiqi i uvide kako su oni svojim dano- hriπÊanski sveti æivot. Ako pogledamo poËetke mona- noÊnim podvizima i molitvama celu Egipatsku pustiqu πkog æivota na Svetoj Gori, videÊemo da veÊ od IX i X pretvorili u prosvetwenu duhovnu riznicu obasjanu da- veka nastaje velika monaπka lavra. Osnivaju se i drugi rom Duha Svetoga. manastiri, nastaje Filotej i mnogi drugi, i svi se oni od Mi vidimo svetog Makarija Egipatskog, koji je X veka naglo razvijaju. InaËe, pre osnivaqa monaπkih bio je poznat po svojim mudrim izrekama. Po ovim izre- manastira, na Svetoj Gori je æivelo neznaboæaËko kama se vidi da je sveti Makarije bio jedan od prvih uËi- stanovniπtvo. Oni su se molili jednom kipu koji je bio tewa Ëiste molitve, odnosno neprekidnog izgovaraqa sagraen baπ nedaleko od Hilandara. Kada je Presveta imena Boæjeg. On je govorio: “Nema potrebe da gubiπ Bogorodica, doπavπi na Svetu Goru, pristupila nezna- vreme sa reËima. Dovowno je da digneπ ruke i kaæeπ: - boæaËkom kipu, iz qega neka sila kriknu, kip se preturi Gospode, smiluj se po Tvojoj vowi i Tvojoj mudrosti; a i kao da bi baËen nekom silinom, demon iz qega izlete ako si u velikoj nevowi, reci: - Gospode, spasi me!” zakukavπi i jeknuvπi: “Evo Majke Boæje!” Neznaboπci, Sveti Makarije je naroËito obeleæio skitsko kad to videπe, upitaπe Bogorodicu Ëija je Ona Majka, monaπtvo. To su bila po dva-tri monaπka sela, odno- kojeg Boga? Ona je propovedila Sina Svog i tako je Bogo- sno, po dva-tri monaha u jednoj keliji, a u sredini tih rodica prvi pravi propovednik Qenog Sina, Gospoda skitova su imali hram gde su se svi skupwali na mo- Isusa Hrista. Kako se to po promislu Boæjem dogodilo litvu. Monaπtvo se na taj naËin veoma brzo πirilo. Iz baπ na Svetoj Gori, Bogomajka postaje zaπtitnik cele Egipta prelazi Ëak u Palestinu. Sveti Sava OsveÊeni Svete Gore, a Sveta Gora postaje Qena sveta baπta. gradi veliki manastir, koji postaje veoma poznat i bro- Hvala Bogu, tako je i do dana danaπqeg. jan, sa veoma priweænim podviænicima... Vidite, sveti Sve pravoslavne zemwe su sagradile svoje Sava OsveÊeni je kao dete od sedam-osam godina otiπao manastire na Svetoj Gori. Jedino Srbi, sve do Svetoga u manastir. Kasnije postaje iguman, da bi najzad zabli- Save, nisu imali svoj manastir na ovom svetom mestu. stao svetilom æivota svoga. Nedaleko od Vitlejema se Meutim, kada su na Svetu Goru doπli Sveti Sava i kas- nalazi manastir svetog Teodosija, koji je isto bio veoma nije sveti Simeon, otac Svetoga Save, dogovorili su se priznat i brojan. da i Srbi tu sagrade svoj manastir, pa uz blagoslov Meu najvaænijim centrima za πireqe mona- carigradskog patrijarha dobiπe dozvolu da na ruπe- πtva, koje prelazi iz Egipta, jeste svakako Sinajska go- vinama starog Hileja (Hilandara) obnove ovu svetiqu ra. Na Sinaju se sagradi manastir svete Katarine za srpsko monaπtvo. Do tada su srpski monasi bili Sinajske, Ëiji monasi vekovima pokuπavaπe da osete u rasprostraqeni po celoj Svetoj Gori u mnogim mana- sebi nestvorenu Svetlost, onu istu Svetlost koju su vi- stirima. Jer, to Grci vrlo dobro znaju, jedno vreme su deli Hristovi Apostoli, a kojom je gledao i zraËio i Srbi dræali Esfigmen i Ksenofont, zatim manastir sveti prorok Mojsije. NajveÊi uËitew tamoπqeg mona- posveÊen svetom Pavlu i mnoge druge. »ak se misli za je- πtva bio sveti Jovan LestviËnik, iguman manastira dan divan manastir Simono-Petra, za koji Grci kaæu da Nesagoriva Kupina - veliki podviænik, jedno veliko ga nije podigao ni Bugarin ni Rus, da ga podiæe Simon svetilo, svetitew i podviænik sa izuzetno brojnim monah po blagoslovu Presvete Bogorodice. Simon monah monaπtvom. I sada, ako odete na Sinajsku goru, vide- okupi oko sebe mnoge monahe i podiæe ovaj prelepi Êete mnogo svetih wudi, svetih moπtiju u manastirima manastir. i videÊete ostatke kupine koja je gorela a nikada nije Vidimo koliko je u to vreme srpsko monaπtvo sagorela, koja je i dawe zelena i stalno se obnavwa. zablistalo Svetom Gorom. Zaπto? Pa, i Srbija je tada Veliki podviænici tog vremena svakako su sveti Si- bila sveta zemwa. Zato je Srbija na Svetoj Gori i imala meon Novi Bogoslov (949. god.), sveti Grigorije Sinait i toliko mladih monaha i zato su oni mogli da zablistaju sveti Grigorije Palama. Sveti Simeon Novi Bogoslov je takvim sjajem i duhovnim æivotom. Zbog te duhovne Ëis- poznat po svom svakodnevnom ispovedaqu svih pomisli, tote na kraju i Sveti Sava napuπta svoga oca, dvor, ba- 16 love, bogatstvo i Ëuvπi za monahe Svetogorce i sam Podizao je molËalnice i isposnice gde god bi se nasta- odlazi na Svetu Goru i prima postrig, monaπi se i ne nio. Prvu molËalnicu podigao je u Kareji na Svetoj Gori, æeli da se vrati na dvor, nego i oca svoga zove: gde sam sebe okuπava u podvizima. Tu je napisao Ëuveni “Ostavi to zemawsko carstvo, pa doi da zaradiπ Ne- Karejski tipik, po kome se i dan-danas Ëitaju molitve u besko Carstvo!” I, vidite, otac, koga su svi sluπali u crkvi svetog Save OsveÊenog. Ovu posnicu sagradi naπ zemwi sa strahom i trepetom, ostavwa presto, vlast svetitew i posveti je svetom Savi OsveÊenom, sveti- predaje svom sredqem sinu Stefanu, a on odlazi kod tewu po kome je i dobio svoje monaπko ime i po Ëijem najmlaeg sina, kod Ëeda svoga, na Svetu Goru. Posle blagoslovu i zavetu dobi original ikone Bogorodice dobijaqa dozvole sveti Simeon i Sveti Sava obno- Mlekopitatewnice i æezlo svetitewevo. viπe Hilandar iz ruπevina starog manastira Hileja i Kada je jednom doπao iz Hilandara u manastir preoπe u ovu svetiqu 1196. godine. Sveti Simeon u to Studenicu, Sveti Sava podiæe manastirsku isposnicu u vreme podiæe i manastir Studenicu, a kad ga zavrπi, obliæqim peπterama, gde se naroËito za vreme posta poπto se zamonaπi u crkvi svetog Petra i Pavla, pree povlaËio u molitvu. U Kablaru takoe postoji peÊina u Studenicu, dok mati Svetoga Save, prepodobna Ana- stasija, posle monaπeqa pree u manastir Presvete Svetoga Save. Danas je to jedna lepa obnovwena crkvi- Bogorodice u Toplici kod Kurπumlije. Sveti Simeon ca. PodiæuÊi crkve i manastire Sveti Sava je znao od odlazi zatim na Svetu Goru kod sina svoga Svetoga kakve su vrednosti monasima molËalnice i isposnice, Save, gde kratko poæive, tek sedam-osam meseci, ubrzo gde mogu da se odmore od svakodnevnih briga, “saberu se razbole i upokoji u Gospodu. Kada je Sveti Sava Ëitao duπu svoju i nastave lestvicu svog duhovnog usavr- molitve na odru svog oca, iz qegovog svetog tela pote- πavaqa”. Ëe sveto miro pred oËima svih monaha koji su bili na Mnogi monasi su tada sa radoπÊu pribegavali bdeniju. Tada Sveti Sava od svetogorskih staraca do- ovakvom naËinu duhovnog usavrπavaqa i podvizavaqa u bija posluπaqe da napiπe æitije Svetog Simeona, a svojim molËalnicama, ali zato je tada u Srbiji i cvetao ujedno i sluæbu. Ta dva dela se smatraju prvim kqiæev- duhovni æivot. nim delima srpske kqiæevnosti, znaËi, prvom srpskom U to vreme Srbi imaju joπ jednog velikog podvi- kqiæevnoπÊu. Vidite, naπa kqiæevnost je zasnovana ænika i svetitewa, svetog Petra Koriπkog. Roen u sa delima Svetoga Save - znaËi, sa svetitewima. Sveti- Uqemiru, izmeu Kosova Powa i PeÊi, on se podvizavao tewi su, dakle, poËeli da stvaraju naπu kqiæevnost; kao veoma mlad Ëovek, a da to niko nije znao osim majke, kao πto je i azbuka, naπe pismo, naπa Êirilica, stvo- koja je Êutala samo da ne bi pobegao u pustiqu. Ali, po- rena od svetih wudi, i ona nosi peËat svetosti. Mi ni- sle oËeve i majËine smrti on odlazi u obliæqi mana- smo svesni, ili neÊemo da budemo svesni, πta mi Srbi stir posveÊen svetom Petru i Pavlu i tu se zamonaπi. imamo, to nema nijedan narod u svetu. Meutim, i dawe Zbog mnogih poseta svojih srodnika on odlazi na skro- ne umemo da Ëuvamo naπu Êirilicu kao sveto pismo, da vitije mesto, u manastir takoe posveÊen svetom Petru Ëuvamo kqiæevnost kao svetu kqiæevnost, da se pono- i Pavlu u Starom Altinu, danaπqem Juniku kod DeËana simo i zahvawujemo Bogu, jer je prvi naπ kqiæevnik i –akovice. Kasnije, tragajuÊi za joπ veÊim podvizava- upravo Sveti Sava. Moramo da znamo da naπa kqi- qem i usamwenoπÊu, odlazi u Koriπku pustiqu, iznad æevnost ima peËat svetosti, jer je Sveti Sava udario sela Koriπe kod Prizrena. Meutim, ni to mu nije bilo taj peËat. Sveti Sava je bio veliki podviænik koji je zablistao naizrecivim sjajem u naπem monaπtvu, uz Ëu- dovowno i on se udawi od svih visoko u planinu, u jednu desne podvige. Da li vi znate koliko je on prepeπaËio skrivenu peÊinu, gde se podvrgnu velikim podvizima, po Svetoj Gori i bos i gladan i æedan, i koliko je obi- ali i trpwequ velikih iskuπeqa. Demoni ga isku- lazio mnoge pustiqake kako bi i od qih traæio savete, πavaπe prvo u obliku straπnih zveri, kasnije u vidu kako bi πto viπe znaqa prikupio od tih divnih sveto- privieqa, maπtarija, pa i fiziËkih napada. Ali, kad gorskih staraca? Meutim, nije Sveti Sava iπao samo mu je bilo najteæe, Gospod mu posla Arhanela Mihaila da bi neπto dobio, iπao je on i da bi tim svetim podvi- sa nebeskim silama da pobedi demona koji ga izmu- ænicima neπto dao, da im odnese po neku miloπtu, ne- Ëavaπe. Tada ga Gospod ukrepi i on ostade i dawe u πto novca, materijalnih dobara, kako bi im bar malo svojoj peÊini sa svojim podvizima. Tada Gospod sveti- olakπao nimalo lak æivot. tewa nagradi i ispuni neiskazanom radoπÊu javwaqem Od Svetoga Save praktiËno poËiqe monaπtvo u Boæanske Svetlosti i daqu i noÊu. Svetitew se toliko Srbiji, na Ëijim principima Sveti Sava osniva Srpsku naslaivaπe ovim vieqem da na svoju ionako slabu Crkvu. Sveti Sava je po svom dobrodetewnom monaπkom hranu potpuno zaboravwaπe. Kada se pribliæi kraj æivotu bio poznat kako u Svetoj Gori, tako i u Srbiji. svetitewevog zemnog æivota, qegovi uËenici, mladi 17 pustiqaci, boraveÊi na drugoj strani peπtere ugledaπe mowaËki pokret voen svetim Vladikom Nikolajem gde se iz Petrove peÊine razliva neka Ëudesna blaga VelimiroviÊem obnovio i ojaËao duhovni æivot u na- svetlost i umilno pojaqe. To pojaqe se ni sa kakvim πem narodu, joπ snaænije je monaπtvo uticalo da u mraËnim vremenima turskog ropstva naπ napaÊeni na- rod odoli svim poznatim uæasima - islamizaciji, muËe- qima, zulumima, poniæavaqima... O tome svedoËe kako mnogi spisi toga vremena, tako i mnoge ruπevine sagraenih manastira u to doba, a i mnogi manastiri koji se po promislu Boæjem obno- viπe u posledqe vreme. ZnaËi, mnogi naπi podviænici, svetitewi, pa i vladari podigoπe brojne manastire i crkve, a sve u ciwu oËuvaqa Pravoslavwa i Sveto- savwa. Znamo da je oko –akovice u to vreme bilo oko pet-πest manastira, od kojih danas nema ni traga. Si- novac cara Duπana, sin Simeonov Jovan, potoqi Joa- saf, napusti oËev dvor i otiπavπi prema Meteorima, zamonaπi se i sagradi veliki manastir, najveÊi u Meteorima. Tu je bio jedan veliki duhovnik Atanasije, on je bio qegovo duhovno Ëedo. Oba prosijaπe sveti- tewstvom. Sada se tu u Velikim Meteorima nalaze qi- hove svete moπti. Svakako treba pomenuti sinaitsko monaπtvo i qegov uticaj na razvoj monaπtva u Srbiji toga vremena. ZnaËi, turski osvajaËi nisu samo ugroæavali slobodu wudskim pojaqem nije moglo porediti. Sutradan su sve- pravoslavnih hriπÊana, nego umnogome i veru qihovu. tog Petra Koriπkog zatekli upokojenog sa izrazom Zato su opasnostima i bili izloæeni meu prvima du- beskrajne radosti na licu. Znali su “da je Petar u vie- hovne voe i uËitewi naroda - kalueri i sveπtenstvo. qima Nebeske Boæanske Svetlosti, u blagodatnom pla- Manastiri su pwaËkani i pretvarani u xamije ili ruπe- menu svoje wubavi, peÊinu svoju doæivwavao kao pred- ni do temewa. Zbog toga su monasi iz Vizantije, Svete vorje Carstva Nebeskog”. Sveti Petar Koriπki upokoji Gore i Bugarske bili prinueni da se spaπavaju i da se 5. juna 1270. ili 1275. godine, a moπti mu postadoπe napuπtaju svoje manastire. NajveÊi broj tih monaha, na- mirisne i celebne. zvanih sinaiti, preπlo je u tadaπqu Lazarevu Srbiju, Iz svega pomenutog moæe se zakwuËiti da je kojoj joπ nije pretila tolika opasnost od Turaka, a i monaπtvo u Srba od Svetoga Save do kraja 14. veka sna- sveti knez Lazar je iskreno voleo monaπtvo. Kao da je æno uticalo na razvoj æivota u Srbiji u svim segmen- znao koliki Êe biti qihov uticaj na srpski narod. tima, a qegov uticaj se moæe posmatrati trojako: Tada sveti Romilo RavaniËki i sveti Grigorije - snaæan uticaj na razvijaqe i jaËaqe duhovnog mlai GorqaËki, inaËe uËenici svetog Grigorija Sina- æivota kod monaπtva, sveπtenstva i celog naπeg naro- ita, sa grupama monaha prelaze u joπ neporobwenu Srbi- da; ju kneza Lazara. Knez Lazar odluËuje da svoju tek dovr- - nemerwiv uticaj na razvoj prosvete i kqi- πenu zaduæbinu, manastir Ravanicu, preda svetom æevnosti u naπem narodu, i Romilu RavaniËkom, a manastir Gorqak daje svetom - preko potrebni uticaj na jaËaqe h r i π Ê a n- Grigoriju Sinaitu mlaem GorqaËkom. s k i h rodowubivih oseÊaqa kod naπeg naroda, naro- Znao je sveti knez Lazar da Êe ova dva mana- Ëito za vreme mraËnog turskog ropstva, koje je pretilo stirska bratstva dati sinaitski peËat i duhovnu snagu da uniπti i naπu Crkvu i naπ narod. svim monasima koji su æiveli sa qima, pa Ëak i onima koji su bili u bilo kakvoj vezi sa qima. Niπta ne biva Mi vidimo jedan izuzetno veliki i dragocen bez promisla Boæjeg. Monaπtvo u Srbiji u toku i znaËaj srpskog monaπtva, kako za πireqe duhovnog æi- XIV XV veka, pod uticajem sinaitskih monaha, brzo se umno- vota u Srbiji, razvoj prosvete i kulture uopπte, tako i æi i razroji, a niËe i veliki broj novih manastira, za oËuvaqe nacije. Baπ kao πto je u skorije vreme bogo- naroËito u istoËnoj Srbiji. Izgradiπe tada manastir 18

Tuman, Nimnik, Miwkovo, Rukumiju, Joπanicu, Siso- Ëak iz Jerusalima. Qihov boravak je bio od velike jevac, Lipovac kod Aleksinca i druge. Oko manastira duhovne koristi za naπe monaπtvo i narod. Sinaitski Gorqaka, Ravanice i Wubostiqe monasi su podizali monasi ostavili su velikog traga u svim krajevima isposnice nalik na sinajske i svetogorske i tu se podvi- srpskim, na Kosovu i Metohiji, u Crnoj Gori i Primorju, zavali. U takvoj jednoj isposnici se podvizavao qihov u Dalmaciji, u Bosni, pa i u Vojvodini i tadaπqoj Ugar- duhovni uËitew Grigorije Sinait mlai. Iz tog vre- skoj. mena, sada veÊ vremena svetog despota Stefana La- Jedno je sigurno, monaπtvo je uvek, iako pretr- zareviÊa, sina Lazarevog, poznati su manastiri Kale- pevπi pustoπeqe manastira i proterivaqe, imalo niÊ, Naupara, Koporin, VeluÊe, Petkovica, Manasija. Ëvrst i zdrav duh jer je slobodu postavwalo na Ëvrstim Veoma je znaËajno da sveti despot Stefan LazareviÊ u i dubokim temewima Hristove slobode i nije se plaπi- manastir Manasiju nasewava takoe monahe sinaite i lo nikakvog ropstva od wudi. Jer, ne moæe da bude rob osniva prepisivaËku, odnosno, r e s a v s k u π k o l u, onaj koji je sebe vezao za Tvorca i Davaoca slobode; ne kojom rukovodi bugarski monah Konstantin Filozof. moæe sin da robuje u Domu OËevom. Tako je i sa narodom. PrepisivaËka πkola se razvijala i u veÊini manastira FiziËko ropstvo moæe da sputava telo, ali ne moæe da ovËarsko-kablarskih, koje sagradiπe ili monasi sina- sputava duπu. To je kroz Ëvrstu pravoslavnu veru stekao iti ili srpski monasi sa Svete Gore, zbog Ëega ovi i knez Lazar i ceo srpski narod koji se na Kosovu opre- manastiri i nose naziv Srpska Sveta Gora. delio za duhovnu slobodu - Carstvo Nebesko. I danas Meutim, turski osvajaËi dooπe i u Srbiju, naπ narod strada i strada, izdræava i opraπta, i vaw- poËeπe sa uniπtavaqem crkava i manastira, pa i da nas zbog toga nisu uniπtili ni Turci, ni Nemci, a ni monaπtvo bi primorano da se pomera ka severu. Pre- obezboæene voe ameriËkih i evropskih naroda i mnogi oπe Savu i Dunav i nastaniπe se u manastirima Boa- drugi. ni, Bazjaπu u Banatu, Vojlovici kod PanËeva. U karlo- vaËkoj mitropoliji utoËiπte naoπe ne samo kalueri priredila: Tankosava DamjanoviÊ iz uæe Srbije, veÊ i kalueri sa Svete Gore, Sinaja, pa

P O M Z R » O A E E L I P N O T A B D A S O D O B E G N J A I E 19

LITIJA U »AST SVETOG ARHANGELA MIHAILA

U ovoj litiji je po blagoslovu noπen kovËeæiÊ ruskog naroda podstakla je sveπtenstvo i bogomowce da sa moπtima (svete moπti muËenika, svetitewa i apo- organizuju takve litije po celoj Rusiji, kako bi sa lica stola). Litiju bogomowaca Lipecka, po blagoslovu ruske pravoslavne zemwe oËistili globalnu neËistoÊu, mitropolita Voroqeπkog i Lipeckog Metodija i vla- i uputili wude ne na pijanku i razvrat, veÊ na zaπtitu dike Nikona, predvodili su i proveli borci Nacio- Boæje tvorevine - naπe duπe, prirode, koju smo sami nalno-patriotskog fronta “SeÊaqe” na Ëelu sa J. N. uniπtili. ZagaujuÊi zemwu, reke, obale, powa, svoje Bernikovim, osnivaËem pravoslavno-monarhistiËkog ulice, povrtqake, mi naruπavamo celovitost sveta ko- Ëasopisa “Rusi dolaze”. Litija se odræala u Ëast Arhi- jeg je Bog stvorio. Mi sami pravimo (i dozvowavamo da stratiga Mihaila i sabora ostalih svetih nebeskih si- se pravi) oko nas pakao, sramotu, bolesti. Okrenite se, la i u Ëast ikone Majke Boæje Brza PomoÊnica. Rusi, i pogledajte πta ste sami napravili, i πta je Ciw litije je bio da se peπke obiu gradovi i napravweno po vaπem dopuπtequ! ©ta? Carstvo anti- sela Lipecke oblasti, sa svetim moπtima koje su se hristovo! Zbog Ëega se davite u strahotama propadaqa? nalazile u izrezbarenoj Ëempresovoj kutiji, pod sta- Zar viπe niste hriπÊani? Radi naπeg spaseqa i oËi- klom. Litija sa starim πÊeqa bogomowci te ikonama, barjacima, te pravoslavne litije iz Ëitaqem Psaltira, aka- Lipecka su napravili tista Svetima i moli- Ëetiri krsta zbog zau- tava, po graniËnim obla- stavwaqa u Ëetiri me- stima radi odbrane od sta Lipecke oblasti: u neprijatewskih napada i selu Plehanovo (istok), kleveta, kako bi pravo- gradu Dankovu (sever), u slavni ruski narod bio selu »ernava Izmalko- saËuvan od istrebweqa. vog regiona (zapad), u se- Marπruta je bila slede- lu Koq-Kolodez Hleven- Êa: Lipeck - Sjolki - skog regiona (jug). Tride- Plehanovo - »apwigin - Dankov - Trojekurovo - Paniko- set tri pravoslavna bogomowca su napustila Lipeck vec - Jelec - »ernava - Zadonsk - Koq-Kolodez - Voro- velikim autobusom rano ujutro u pola sedam. bjevka - Grjazi - Lipeck. Duhovni znaËaj ove litije je Prvo mesto zaustavwaqa je bilo selo Sjolki, ogroman. Ona je podigla duh gradskih i seoskih æitewa, pored crkve Arhangela Mihaila. Bogomowci su se upu- budeÊi spasonosnu radost u srcima izmuËenih ruskih tili u crkvu sa otvorenim moπtima Boæjih ugodnika, sa wudi, koji Ëvrsto “spavaju” pored svojih televizora. barjacima, ikonama i pesmom “Care Nebeski Uteπi- “Dok televizor radi, mi gledamo na qemu ubistva, tewu”. U crkvi je veÊ bila u toku Liturgija. Bio je pre- muËeqa i nasiwe, uËestvujuÊi i mimo svoje vowe u stoni praznik, wudi su se ispovedali, prilazili raspe- qima, πto je neoprostivi greh”. Sveopπta grehovnost Êu i ikonama, i priËeπÊivali se. Zatim su zajedno sa 20 nastojatewem, ocem Stefanom, uz molitve obiπli 22. novembra, u Vazqesenskoj crkvi grada Jewca, sve- crkvu. πtenik otac Vasilije (Romanov) je dao blagoslov Potom su doπli u selo Plehanovo, gde su se uËesnicima litije da celivaju ikonu Majke Boæje Brze zaustavili, zakopavπi u zemwu krst na istoku. U to vre- PomoÊnice i moπti svetih Mitrofana Voroqeπkog i Tihona Zadonskog, a takoe je blagoslovio i da se postavi dodatni (peti) krst u Jewcu, u podnoæju Ka- mene Gore, na levoj strani izvora zatvornice Jele- cko-Znameqskog manastira, mati Melanije. Otac Vasilije je lipeckoj litiji poklonio ikonu sv. Igqa- tija Irkutskog, dao nam blagoslov da obiemo teri- torije Znameqskog manastira, uputivπi s nama i posluπnicu tog manastira - sestru Nadeædu. Ona je ispriËala o istoriji manastira, kao i o zatvornici Melaniji. Zatim je otac Vasilije predloæio svima da pou na Ëaj, ali su bogomowci poæurili u selo »ernavu Izmalkovskog rejona. I otac Vasilije je me su uËesnici litije pevali tropar “Krstu Tvojemu srdaËno prekrstio litiju za putovaqe u otaxbinu sv. poklaqam se, Vladiko, i Sveto Tvoje Vaskrseqe Teofana Zatvornika Viπinskog. U crkvi Pokrova (biv- slavim”, i druge molitve. Stanovnici svih sela u πoj sabornoj) sve je bilo spremno za susret sa bogo- kojima je putem prolazila litija su celivali moπti, mowcima: gorele su sveÊe, sve je blistalo od ËistoÊe, plakali... topline i lepote. UËesnike litije je doËekao ruko- U »apwiginu je litija doπla na izvor Tihvinske vodilac izmalkovske administracije Vitalij JegoroviË ikone Majke Boæje, na teritoriju takozvane Petro- Kazmin, i predsednik sela »ernava V. P. Gluhova. Oni pavlovske Ranenburπke pustiqe. Ovde su wudi koji su su zajedno sa svima proπli u litiji oko Pokrovske doπli na izvor, sa strahopoπtovaqem celivali moπti, crkve, koja se obnavwa, gde je u svoje vreme sluæbovao molili se, i bili pokropweni svetom vodom. otac svetog Teofana, o. Vasilije (Govorov). Vernici su PrilazeÊi Dankovu bogomowci su izaπli u po- se molili, pevali, nosili ikone, svete moπti i toplim we, u ravnicu, gde su uz molitve postavili pravoslavni rukama dodirivali oltar crkve. Zatim su se pomolili u krst na sever. Dawe je autobus krenuo prema selu molitvenom domu pored crkve, celivali ikonu Majke Trojekurovo. U susret lipeckoj litiji je iπla troje- Boæje Utoli moju tugu, koja je naslikana i pokloqena u kurovska litija, na Ëelu sa protojerejem ocem Olegom. »ernavi. A zatim su se uputili ka svetom bunaru Utoli Dve litije su se objedinile u svetloj duhovnoj radosti, moje tuge. Ovde su lipecki uËesnici litije u susretu sa proπle zajedno dva kilometra po selu, i uz zvuk zvona bogomowcima iz »ernave postavili krst, uzeli vodu iz uπle u Trojekurovski manastir Arhangela Mihaila, gde se Ëuvaju moπti prepodobnog Ilariona. Otac Oleg, nastojatew crkve, jasno je i izraæajno pro- Ëitao (prvi put!) akatist trojekurskom prepodobnom Ilarionu. Wudi su ga paæwivo sluπali, i pamteÊi - iskrenog srca ponavwali reËi akatista. Zatim je otac Oleg odsluæio moleban prepodobnom Ilari- onu, pokropio sve prisutne svetom vodom, i uz zvuke zvona dao svakom uËesniku litije papirnu ikonicu svetog Ilariona. U punom sastavu sa barjacima, iko- nama i kovËeæiÊem sa svetim moπtima, vernici su izaπli iz crkve, prekrstivπi se i poklonivπi. Dawe je put vodio autobus u selo Panikovec bunara i popeli se, uz molitve, na strmi breæuwak. Jeleckog rejona, prema staroj Pokrovskoj crkvi, koja je ©etajuÊi Ëernavskim putem, bogomowci su se pomolili bila razruπena od strane ateista i Nemaca, ali je sada na mestu bivπe Dimitrijevske crkve i pored kuÊe u kojoj obnovwena. Bogomowci su posle litije i pojaqa pravo- se rodio sveti Teofan Zatvornik. Takoe, u blizini slavnih pesama u crkvi prenoÊili u tom selu. A ujutro crkve oca Jovana Necvetajeva, pored protojerejeve kuÊe, 21 pomolili su se i za sve poginule u Velikom Otax- osveÊeqem i sa Ëitaqem akatista, svi su stajali i mo- binskom ratu. »ernavci i gosti iz Lipecka su oseÊali lili se. Nama su poËeli da prilaze meπtani sa decom, a radost u duπi. “Pasha, Gospodqa Pasha...”. Tom litijom ostali su gledali televizor. Postavili smo peti krst, po selu »ernavi, pravoslavni su oËistili sebe i svoju koji su svi celivali uz pevaqe tropara. Oprostili smo zemwu od neprijatewskog, satanskog sramoÊeqa. Meπtani su prilazili i molili da celivaju moπti i ikone, i oseÊalo se neopisivo blagouhaqe. Dawe smo se uputili u Zadonsk preko Dolgorukova. Otiπli smo u selo Panikovec, u crkvu Pokrova Majke Boæje. U litiji smo obiπli crkvu i uπli u qu. Crkvu je otvorio Boæji sluga Sergej, koji i obnavwa tu crkvu. Na analoju je leæala ikona Pokrov Majke Boæje, koja je blagouhala. Svi smo je celivali. Uz blagoslov smo celivali i krst muËenika, koji je bio ukraπen cvetovima. Qega je za vreme rata probila veliko- kalibarska granata. Meπtani priËaju da je za vreme rata jedan nemaËki oficir, ulazeÊi u crkvu, poËeo da se sa ocem Zinonom, on nas je blagoslovio i mi smo po- niπani Spasitewev Lik na kupoli. Rekao je da Êe stre- πli dawe. U selu Vorobjevka smo u litiji obiπli oko wati naπeg Boga, ali nije pogodio. Ostale su samo rupe crkve posveÊene Arhistratigu Mihailu, uz pojaqe pesa- od metaka na kupoli. I samo Gospod Bog zna dawu sudbi- ma, ali nam se pridruæio samo mali broj meπtana. Ta nu tog Nemca. crkva je veoma jaka - bukvalno vitez stoji na qenom ula- A sasvim nedavno su se stanovnici sela vozili zu. Qene kupole liËe na πlem. Dawe smo se uputili traktorom i ugledali nad powem, na oblacima, Arhi- prema gradu Grjazi. Tamo su nas Ëekali pravoslavci koji stratiga Mihaila koji se sporo podizao naviπe, a zatim su se veoma radovali. Svi zajedno smo u litiji uz pesmu su oblaci sve prekrili. Dawe smo poπli u Zadonsk. U poπli na grob poπtovanog svetog shimonaha Josafa Zadonsku smo u litiji uπli u crkvu posveÊenu Vladi- Optinskog. Taj molitvenik se posledqih godina svog mirskoj ikoni Majke Boæje. Celivali smo moπti sv. æivota podvizavao u gradu Grjazi, i ovde je imao peÊi- Tihona Zadonskog, uzeli blagoslov od oca Josifa i nicu-zatvor, u koju su dolazili svi nevownici i po izvinili se za kaπqeqe. qegovim molitvama dobijali olakπaqe. Ta peÊinica se Dawe smo nastavili put u selo Koq-Kolodez. po ceo dan briæwivo Ëuva. I danas wudi dolaze i uzno- Poπli smo za ocem Zinonom iz Zadonske gosto- se svoje molitve na grobu, na kojem se deπavaju Ëuda. Mi prijemnice, zamolili od qega oproπtaj zbog kaπqeqa i pravoslavni znamo da su kod Boga svi æivi, i da Bog Ëuje zajedno sa qim se uputili u Koq-Kolodez. VeÊ se qegove molitve po kojima wudi dobijaju pomoÊ. Kelej- nica oca Josafa, matuπka Nikolaja, priËa da je on bio prozorwiv, da je govorio πta Êe biti sa Rusijom, i za svoju smrt je rekao da Êe im otkriti Majka Boæ- ja na Blagovesti. On je tiho i mirno otiπao Gospodu na Blagovesti, 7. aprila 1976. godine. U Grjazima su se svi usrdno molili i uznosili molitve naπim ugodnicima da zaπtite nas i Lipecku oblast od vidwivih i nevidwivih neprijatewa. Pasha je tra- jala svih tih dana i æeleli smo da pevamo “Hristos Voskrese”. Razni wudi su uËestvovali u litiji, tako je Gospodu bilo ugodno. OseÊali smo prisustvo Boæje, Majke Boæje, naπe Zastupnice, Arhistratiga Mihaila sa svim Nebeskim Vojskama i svih Svetih, smrklo. Doπli smo na obalu reke Don. Osvetlivπi koji su pratili litiju. farovima mesto gde Êe se sluæiti moleban sa vodo- http://russkie-idut.ru/vesti/new38.htm 22 KOMENTAR

MOLITVAMA I LITIJOM PROTIV ZLA

I naπ narod bi mogao, po ugledu Posle rata ih je komunizam zabranio, a wudi koji su poku- na braÊu Ruse, da poe u litije* u πali da nose litije su progoqeni radi naruπavaqa javnog ovo danaπqe vreme puno iskuπeqa reda po tadaπqem zakonu. TromeseËni molitveni skup u koja napadaju naπu pravoslavnu manastiru ÆiËi, sa srediπqom slavom na dan letqeg sv. zemwu. U vreme naleta bilo kakvog Arhiakona Stefana, obnovwen je najpre u vreme vladike zla, treba da pohitamo Bogu i Vasilija, pa zatim nastavwen u vreme vladike Stefana; Qemu uznesemo molitve i molitve- posle qegove smrti nema vesti da je nastavwen, veÊ se ne pesme, jer smo se u to osvedoËili odræavaju neki simpozijumi, sa nekakvim deklaracijama, na mnogim primerima iz æitija. koji nemaju karakter onog vremena. Takav je bio i omla- Molitvama bismo umilostivili Gospoda da nas zaπtiti od dinski skup u manastiru Studenici proπle godine. Na te zla, i istovremeno da spreËi naπe neprijatewe da Ëine skupove, izgleda, idu samo odabrani, kao da naπa pomesna greh. »ovek je Ëesto sam uzroËnik zla koje ga snalazi - ono Crkva ne predstavwa jedno duhovno i administrativno mu se, po Boæjem dopuπtequ, deπava zbog qegovih telo. Gde je tu sabornost, kada znamo da bi iz svake epar- grehova, a radi qegovog ispravwaqa. Kao u priËi iz hije trebalo da doe po jedan predstavnik, koji bi predsta- Starog Zaveta: “I Jona poËe iÊi po gradu jedan dan vwao tu eparhiju na nivou zvaniËne Crkve, a ne neke odvo- hoda, i propovijeda i reËe: joπte Ëetrdeset dana, pa jene grupe, iz Ëega pak mogu nastati neæewene posledice? Êe Ninevija propasti. I Ninevwani povjerovaπe Postavwa se pitaqe zaπto se litije i danas ne Bogu, i oglasiπe post, i obukoπe se u kostrijet od organizuju. Pisaqe protestnih pisama je neuporedivo ma- najveÊega do najmaqega. I Bog vie djela qihova, qe efektno, jer Gospod πawe opomene, ali se mi kao na- gdje se vratiπe sa zloga puta svojega; i raskaja se rod duhovno ne budimo. Lupaqe u πerpe, zviædawke i tra- Bog oda zla koje reËe da im uËini, i ne uËini”uËini (Jona ke, u oËima sveta pre mogu da stvore sliku nekog “domoro- 3, 4-10). I kod nas kao da je zavladala sveopπta daËkog plemena”, a ne naroda koji se dostojanstveno brani. grehovnost; naπa omladina noÊi provodi u kafiÊima i Dakle, braÊo i sestre, “jaËajtejaËajte uu GospoduGospodu ii uu silisili diskotekama, dok qihovi roditewi svoje slobodno vreme jaËinejaËine Qegove.Qegove. ObuciteObucite sese uu sveoruæjesveoruæje Boæije,Boæije, dada gube pred televizorom, gledajuÊi prizore ubistava i biste se mogli odræati protiv lukavstva avol- nasiwa (na taj naËin, Ëak i mimo svoje vowe, uËestvuju u skoga: Jer naπ rat nije s krvwu i s tijelom, nego s qima, πto je veliki greh). Naπ narod treba odvratiti od poglavarima i vlastima, i s upravitewima tame pijanki i razvrata, kojima sami oko sebe stvaramo ad, a ovoga svijeta, s duhovima pakosti ispod neba. Toga uputiti ga na zaπtitu tvorevine Boæje - naπih duπa i radi uzmite sveoruæje Boæije, da biste se mogli svecele prirode. Boæji gnev se ne moæe ublaæiti braniti u zli dan, i svrπivπi sve odræati se. mitinzima i koncertima, veÊ jedino postom, molebanima, Stanite dakle opasavπi bedra svoja istinom i litijama, svenoÊnim bdenijima... Mi se joπ nismo probu- obukavπi se u oklop pravde, i obuvπi noge u dili, i joπ smo u duhovnoj uËmalosti, pa stradaqe naπeg pripravu Jevanewa mira; a svrh svega uzmite πtit naroda ne prestaje - Kosovo i Hilandar su nam velike vjere o koji Êete moÊi pogasiti sve raspawene stri- opomene. Stradaqe ni neÊe prestati dok svi mi, kao narod jelejele neËastivoga;neËastivoga; ii kacigukacigu spaseqaspaseqa uzmite,uzmite, ii maËmaË Boæji, ne shvatimo opomenu i duhovno se ne probudimo. duhovni koji je rijeË Boæija. I svakom molitvom i Zaboravili smo na vreme kada su po selima noπene litije moweqem molite se Bogu bez prestanka, i uz to i Ëitane molitve za osveπtaqe powa. A u to vreme pre straæite sa svakim trpweqem i molitvom za sve rata, navedimo kao primer, jednoj su se litiji u nekom svete”svete (Ef. 6, 10-17). mestu na Kosovu prikwuËili i muslimani, i Gospod je I zato, vratimo se ovom divnom starom obiËaju, spreËio dawe uniπtavaqe æitnica od πtetoËina organizujmo litije - sa svetim moπtima, sa starim ikona- (zapisano u delima sv. Vladike Nikolaja). ma, sa barjacima, sa Ëitaqem Psaltira i akatista Pre rata su bile zavetne litije (posebno na Duho- Svetima, kao i molitvama po graniËnim krajevima radi ve i Spasovdan), kada se u litijama iπlo na osveπatavaqe saËuvaqa od neprijatewskih napada. Tada bismo osetili powa. Takoe su u vreme sv. Vladike Nikolaja organizova- prisustvo Boga, Majke Boæje i svih Svetih, koji bi nas ni molitveni sabori, u manastiru ÆiËi i drugim mestima, πtitili od vidwivih i nevidwivih neprijatewa. kada su bogomowci sa svih strana dolazili sa litijama i barjacima sa likovima Svetih, Ëija je slava proslavwana. Arhimandrit Gavrilo (VuËkoviÊ) Litija (grË. usrdno moweqe) - sveËana povorka sa barjacima, ikonama i drugim svetiqama prema nekom mestu 23

MORE »UDESA

O Ëudima u gradu Krimsku, u krasnodarskom kraju, gde u kuÊi sveπtenika-ikonopisca Mihaila Osipenka mirotoËi nekoliko ikona i krstova, veÊ smo viπe puta pisali. To veliko Ëudo milosti Boæje, kao i ranije, ostaje ne samo jedno od najtajanstvenijih Ëuda naπeg vremena, veÊ, naæalost, i najneprimetnije. Iako su obilna mirotoËeqa ikona u Deræavinu i u Klinu u poËetku takoe bila razliËito prihvaÊena od strane crkvene javnosti, da bi zatim ta Ëuda postala poznata u celoj Rusiji - Ëudo u Krimsku nije priznato ni na lokalnom eparhijskom nivou. Mnogi pravoslavni do sada niπta nisu Ëuli o tom najobilnijem mirotoËequ posledqih godina. To je razlog πto je naπ dopisnik ponovo otiπao u grad Krimsk.

Raznobojno Ëudo se zameniti sa bilo kojim ovozemawskim. Miris Nebesa se jasno razlikuje od svega materijalnog. Rano ujutru kucam na vrata kuÊe u Lagernoj uli- - To miro nam je doπlo s Neba - sveËano izjavwu- ci, broj 6. Iza vrata se Ëuje tiho kevtaqe smeπnih malih je sveπtenik. - Ogromna Boæanska energija se Ëudesno psiÊa. DomaÊica, ikonopiπËeva kÊerka Natalija izlila na naπu sobicu i prekrila blagodaÊu ne samo na- Mihajlovna Osipenko, prilazi kapiji. Uvodi me u kuÊu. πu kuÊu, veÊ, mislim, i ceo grad. Danas je grad Krimsk Tu je sveπtenikova kelija, u kojoj su se desila mnoga za- pod Boæjom blagodaÊu! A za mene je i dan-danas zago- divwujuÊa Ëuda Boæja. Sam sve- netka zaπto nam je Bog dao tako πtenik se udubio u molitvu nad mnogo te Ëudesne nezemawske teË- naslikanom mirotoËivom ikonom nosti. Ne bi me Ëudilo da je dao iscelitewa sv. Pantelejmona, ta- malo, radi ukrepweqa i vere. Ali ko da me nije ni primetio kada nekoliko litara! Ne shvatam. Znam sam uπao. Iskoristivπi pauzu, samo da Gospod Sam sve projavwuje osvrnuo sam se. U kuÊi nije bilo u svoje vreme. skoro niËega sem ikona i maËaka. To miro se, prema priËi Pravo siromaπtvo, po Svetom Pi- sveπtenika Mihaila i Natalije smu... KonaËno, upoznali smo se i Osipenko, ne potËiqava nikakvim seli za sto. Odnekud se jedna za fiziËkim zakonima. Iako kao da drugom pojavwuju flaπe, teglice mirno stoji, razliveno po boËi- i boËice sa raznobojnim mirom. cama u uglu sobe ispod ikona, ipak Zelene, Êilibarske, æute... Pone- nije izgubilo niπta od svojih kad je u jednoj boËici miro raznih neobiËnih osobina. I u tim me- boja... “Samo je u kuÊi slikara Bog huriÊima i boËicama se deπavaju mogao da daruje miro raznih boja i za oko nevidwivi, tajanstveni i preliva”, - primeÊuje Natalija, neobjaπqivi procesi. Pri muÊka- tatina ‘pomoÊnica’. - “Bog moæe qu, mehuriÊi s vazduhom polaze sve, ali ne æeli sve πto moæe”, - naviπe, kako i treba, ali onda mudro odgovara o. Mihailo. Sveπtenik otvara boËice odjednom naniæe. A onda se izmeu dva sloja raznobojnog jednu za drugom i poËiqemo da oseÊamo prijatan miris. mira pojavwuje oblik krsta i zadræava se nekoliko On je drugaËiji u svakoj boËici, ali uvek - nezemawski. nedewa. I zatim nestaje isto tako tajanstveno i Bez obzira kakva je prefiqenost tog mirisa, ne moæe neoËekivano kako se i pojavio... Ponekad miro poËiqe 24 odjednom da kapwe kroz staklo boËice, iako je to po Êina, danas zdravog 80-godiπqaka o. Mihaila (on je na zakonima fizike nemoguÊe. A ponekad Ëudesno ispuni mirotoËivoj fotografiji veoma mlad, posle nemaËkog veÊ poluispraæqenu boËicu. (Odmah po dolasku u Sama- zarobweniπtva, 1947. godine). Na tim snimcima se i do ru sam odlio malo iz Krimska doneπene nezemawske danas vide tragovi mirotoËeqa. Sudbina sveπtenika teËnosti s mehuriÊima, za Ëlanove redakcije. Kada smo Sergeja Jahlakova je zadivwujuÊa. Takve sudbine imaju tu boËicu dali duhovniku “Blagovesti” sveπteniku samo Boæji izabranici. Sjajan hirurg, koji je prvi u Sergeju Gusewnikovu, u qoj je ostalo veoma malo svetog Rusiji poËeo da radi plastiËne operacije, glavni lekar mira, samo u doqem delu. Sveπtenik je u svojoj kuÊi uz Moskovske gubernije, Ëiji rodoslov vodi od grane ugli- molitvu tim mirom pomazao sebe, svoju decu i suprugu, a ckih knezova, zaduæbinara crkve Svetog Teodosija kada je doneo boËicu natrag u redakciju, u qoj je bilo »erqigovskog. Bowπevici su lekaru veÊ dodelili duæ- znatno viπe mira nego kada sam mu ih dao. KoliËina nost “svesaveznog nadstojnika” umesto M. I. Kalinina, svetog mira u mehuriÊima a on je neoËekivano, za me- se na Ëudesan naËin pove- sec dana, poloæio sve Êala u sveπtenikovom sta- ispite u duhovnoj semi- nu! - A. Æ.). Semena urmi i nariji i uskoro primio manga, koja se stave na deo sveπteniËki Ëin. U stu- boËice sa mirom, brzo nabu- dentskim danima, za vreme bre i pucaju (mango), odno- uËeqa na Kazanskom uni- sno daju rod (urme). I to po- verzitetu, upoznao se sa Ëetkom marta, kada u Krim- mladim Vladimirom Uwa- sku joπ ima snega... novim, buduÊim Leqinom. - Bila sam odluËi- Kada je qegov studentski la da neπto ispitam, - pri- prijatew otiπao u ilegalu, Ëa Natalija. - Æelela sam da vidim kako se metalne Jahlakov ga je nekoliko puta skrivao u svojoj kuÊi, pod kutijice pune mirom koje istiËe iz krstova. Otac i ja to krevetom. Jednom je upitao Leqina koliko u qegovoj nikada ranije nismo videli. Kad bismo priπli i pogle- partiji ima komunista. “Svega tri!”, bio je odgovor. dali, one su veÊ bile pune... Ili, zove nas moja sestra od “Uwanov, Leqin i ja...” Moæda mu je IwiË u znak tetke, Domnika: “Pogledajte, veÊ su se napunile!” I tako zahvalnosti za ta noÊevaqa pod krevetom dao “zaπti- sam poËela da gledam i da Ëekam. Dugo sam Ëekala, a mi- tni dokument” u dane bowπeviËkog bespoπtednog te- ro se nije pojavwivalo. Ipak, bila sam odluËna da i da- rora. Ili je Bog Ëuvao Svog izabranika. Sveπtenik Ser- we Ëekam. Domnika me je neπto zovnula i ja sam se na gej Jahlakov je bez ikakvih prepreka napustio glavni trenutak udawila - a kada sam pogledala boËice, one su grad. Bio je sveπtenik u Ustjugu, a zatim u Krasnoufim- veÊ bile pune do kraja... OËigledno, greπno wudsko oko sku (Sverdlovska oblast). Tamo je postao poznat po svom nije dostojno da vidi kako se deπava Ëudo Boæje. Jednom retkom daru isceweqa posednutih. »itao je molitve smo sedeli za stolom i pili Ëaj. I odjednom, kao da je uvek samo nad jednim bolesnikom. I Ëesto je unapred odozgo, s plafona, sevnula muqa nad krstovima i znao hoÊe li zloduh izaÊi iz Ëoveka na vidwiv ili nevi- “uπla” u qih... Ja sam to jasno videla, a moja roaka Ëak dwiv naËin. Zato je uvek govorio treba li pri Ëitaqu i nekoliko puta. molitve u crkvi otvoriti vrata. Ako je zloduh imao da - To je Blagodatni Ogaq siπao na krstove - izae na vidwiv naËin, vrata su bila otvorena, a ako na ukwuËuje se sveπtenik Mihailo u razgovor. - Ovde je bi- nevidwiv - zatvorena... »esto su zlodusi iskakali iz la prisutna tako silna Boæanska energija, da me nije usta posednutih u vidu æaba, guπtera i sliËnih gmiza- zaËudila pojava Ogqa... vaca. Jednom je naredio da se pri Ëitaqu molitve vrata πire otvore. I zloduh je izaπao iz posednutog u vidu * * * ogromnog crnog psa... Sveπtenika su ubili qegovi Porodicu Osipenko Ëine ne samo æivi, veÊ i “crkveqaci”. Majka i Êerka, koje su πile rize u crkvi, umrli Ëlanovi. I uËeπÊe posledqih u tom Ëudu je nesu- pozvale su ga u svoju kuÊu da priËesti bolesnika i tada mqivo, jer su u kuÊi osim ikona i krstova mirotoËile i ga zverski ubile peglom. Bile su tajni agenti NKVD-a, fotografije - sveπtenika Sergeja Jahlakova, qegove πto su kasnije priznale. Sveπtenik je znao πta ga Ëeka Êerke Zlate Sergejevne i - poπto mi o tome ranije nismo u tom stanu, ali je ipak otiπao. Do kraja je ostao veran pisali, doπlo je vreme da se to kaæe! - i samog doma- sveπteniËkom pozivu. 25

* * * Pod Pokrovom Majke Boæje

Zvali su je Zlata - Êerku ubijenog sveπtenika, Otac Mihailo Osipenko je primio sveπteniËki knegiqu uglicku, suprugu sveπtenika Mihaila, majku Ëin u gradu Ekaterinburgu, na Trojicu 1974. godine. Pre osmoro dece. Treba samo pogledati qenu fotografiju toga je mnogo toga preæiveo. A koliko je posle toga bilo sa mlazevima osuπenog mira i odmah postaje jasnije za- nevowa! Gospod je u iskuπeqima snaæio porodicu Osi- πto je Gospod za Svoja Ëuda izabrao baπ tu porodicu. penko, da bi zatim preko qe projavio svetu veliko krim- Ali, u svakoj porodici se moæe naÊi takva predivna æe- sko Ëudo. na. I to retko ime, Zlata, sasvim joj odgovara, jer ona Godine 1931. vlasti su porodicu sa devetogodi- Ëak i sa fotografija kao sunaπce sija sa svojim Ëude- πqim deËakom otpremile vagonom za stoku u daleki Si- snim osmehom... bir - u sigurnu smrt. U porodici su reπili da beæe, a - Bio je sluËaj: mojoj sestri Veri je doπla prija- put su naπli po tragovima svojih prethodnika. I kada su tewica Tatarka - priËa Natalija Osipenko. - Ona je veÊ izgubili nadu na spaseqe, celoj porodici se javio ugledala Zlatu Sergejevnu i upitala: “A zaπto nad qe- Sveti Nikolaj »udotvorac i pokazao put... nom glavom neπto sija? Kako bih ja volela da se upoznam Zatim se zaratilo - kursantska obuka, Stawin- sa qom...” Upoznale su se. Moja mama je odmah poËela da gradska bitka, nemaËko zarobweniπtvo. O Nemcima o. joj Ëita Jevanewe. Devojka je ubrzo izjavila da æeli da Mihailo ne govori sa wutqom: “To je predivan narod”, se krsti. Mi smo je upozoravali da qeni roaci moæda smatra on, iako je od tog ‘predivnog naroda’ mnogo toga neÊe odobriti tu odluku, ali je ona odgovorila da je Ëak pretrpeo. Posle pobede se vratio u Rusiju, oæenio spremna da strada za Hrista. Moja mama je mnogo godina, sveπteniËku Êerku i - doπla su deca. Da bi ishranio ve- da bi nas prehranila, trgovala na pijaci malim figu- liku porodicu, poËeo je da boji Êilime i od gipsa pravi rama (gipsanim maËkama, zeËiÊima, itd.) koje je pravio razne sitne predmete. U to vreme je znao samo jednu moj otac. Pored qe je jedno vreme u Krasnoufimsku trgo- molitvu, OËe naπ, ali je i ona bila dovowna da zapoËne vao Tatarin. Ako su i priËali o neËemu, bilo je to samo novi æivot. PoËeo je da slika ikone, iako su vlasti o veri. O Ëemu je ona joπ mogla da priËa? On je jednom sprovodile istrage. “Ceo naπ æivot je bio pravo Ëudo, tako smelo doπao u naπu kuÊu da smo se svi iznenadili. a mi to nismo ni primeÊivali”, kaæe sveπtenik. Jednom Pitali smo ga πta se desilo, a on je prosto odgovorio: je o. Mihailo zapoËeo restauraciju velike prestone iko- “Ja sam sada vaπ!” I svi qegovi su se krstili... ne sv. Georgija Pobedonosca iz crkve u Krasnoufimsku. Porodica je bila mnogo goqena i æivela je u 50 Tu ikonu je zajedno sa sinom nosio kuÊi kroz ceo grad. raznih gradova. Postupali su po jevanewskoj zapo- Prolazili su i glavnom ulicom. I odjednom su ugledali vesti: “Ako vas gone u jednom gradu, beæite u drugi.” da im u susret ide visoka æena, sva u crnom i sa veli- Zlata Sergejevna je putovala starcima Kirilu i Naumu u kim krstom na grudima. “Da, Ciganka!”, pomislio je. Ona Trojice-Sergijevoj lavri, i oni su joj pomagali savetom i je iπla tako brzo da joj se ogrtaË rastvarao. Æena je molitvom, pa i novËano. Bilo je veliko siromaπtvo: ne- proπla pored qih i krenula dawe. On je æeleo da sazna kada sam morala po mrazu na bosu nogu da obuvam gumene kamo se uputila i okrenuo se. Ali iza qihovih lea vi- Ëizme i tako idem u πkolu. Ali mama se uvek uzdala u πe nije bilo nikoga. A u okolini nije bilo sporednih Boga i tome je i nas uËila. Putujemo vozom u neki grad i ulica u koje bi mogla da skrene. Doπli su kuÊi, a æena sreÊemo sluËajne saputnike. Ona s qima malo pora- je, upravo se vrativπi sa pijace, rekla da je tamo videla zgovara i ispriËa im neπto o veri. A zatim joj piπu da neobiËnu æenu u crnom, s velikim krstom na grudima (to je taj mladiÊ s kojim je razgovarala upisao seminariju je po opisu bila ta ista æena koju je o. Mihailo smatrao ili se cela porodica krstila. Znala je ceo Psaltir za Ciganku). Ona se molila na kolenima na samom trgu, napamet. Æivela sam s qom. Slikam ikone, a ona se po- ispred zatvorene “crvene” crkve (u qoj je u to vreme bio red moli - i na duπi mi je bilo tako lako. Umrla je pre muzej). Upravnik pijace joj je priπao i zahtevao da pre- 20 godina, a ja sam joπ uvek tuæna πto je viπe nema. Moj stane sa molitvom. brat se nedavno jako razboleo. Odmah sam otiπla majci - Ko je to mogao da bude? - upitao je æenu buduÊi na grob. Tamo sam pomolila - i osetila sam da me je ma- sveπtenik. ma Ëula. VraÊam se kuÊi, a on je veÊ zdrav... - To je bila Majka Boæja... “Na Zlati je bila Boæja blagodat, samo πto mi to ranije nismo znali”, rekao je sveπtenik. A ja sam ugledao suzu u qegovim oËima. 26

* * * ma, ali pod Pokrovom Carice Nebeske. Nije sluËajno Jednom je o. Mihailo poπao u crkvu da restauri- πto je jedno od mesta qihovog zemawskog stranstvo- ra fresku Majke Boæje. Poveo je sa sobom Ëetvoro- vaqa bio i mali grad na VladimirπÊini nazvan Pokrov. godiπqu Êerku Varju. Sam je poπao πumom prema kupoli, Tamo æivi nekoliko dece sveπtenika Mihaila. a Êerka je u crkvi poËela da skaËe preko konopca za preskakaqe. Odjednom je Ëuo kako ga devojËica doziva Zamke zlih duhova odozdo: “Silazi, brzo silazi!” U Ëemu je stvar? “Majka Boæja nam je naredila da hitno idemo kuÊi.” OtrËali - Zli duh nas je muËio joπ dok nismo Bogu ni slu- smo kuÊi, kad tamo - sinËiÊ Serjoæa umire od menin- æili, - seÊa se sveπtenik. - On oËigledno sve muËi... gitisa. Vikao je od bolova. ©ta da se radi? Trebalo je Jedno vreme sam u Krasnoufimsku bojio tepihe za kole- otvoriti molitvenik i proËitati pravilo, ali dok bi on ktive. Plata je bila stabilna i taj sam posao veoma ce- otvorio kqigu, sin bi veÊ umro. Tada je odluËio da se sa- nio. Jedne veËeri su me neoËekivano pozvali kod uprav- mo s verom pomoli Bogu i prekrsti glavu Serjoæi. Tako nika. Predosetio sam neπto neprijatno, ali sam poπao. je i uradio. DeËak je zatim skoËio sa postewe i radosno Ulazim, a on sedi za stolom i govori mi: “Uzmite ovaj potrËao na ulicu da se igra sa drugom decom. platni obraËun, jer raskidamo ugovor sa vama.” Potpi- “Kada otac blagosiwa, vidiπ Ëak i zatvorenih sao je neki papir i dao mi ga. S tim dokumentom sam oti- oËiju krst koji stavwa”, priËa qegova Êerka Natalija. πao na kasu, dobio novac i kao nezaposlen poπao kuÊi. Sutradan su me pozvali iz ureda, pitajuÊi πto im nisam * * * doneo tepih. Objasnio sam im: vaπ upravnik me je juËe Porodica Osipenko je æivela na jednoj od sta- otpustio. “Kako otpustio?” - zaËudili su se oni. “On ju- nica na Kubani, kada je jednom o. Mihailo u crkvi dobio Ëe nije bio u gradu. I joπ uvek nije stigao...” Shvatio osuπen cvetiÊ s ikone Majke Boæje. Doneo ga je kuÊi i sam da je to bio zli duh, a ne upravnik. I tako je on sve nije ga stavio u vodu, jer je veÊ bio uvenuo. Sutradan je prevario, da su wudi bili kao van sebe sluπajuÊi qego- sveπtenik primetio da su se preostale latice odjednom ve naredbe. podigle. ∆erka Natalija je joπ tokom dana videla da su U Krasnoufimsku je porodica Osipenko iznaj- praπnici cveta nabubrili i postali zreli - cvetiÊ kao mila stan u kuÊi, pored koje je æivela druga porodica, a da je vaskrsao... A uskoro su ih vlasti usred zime iste- tamo je bila zla veπtica. Ona je na sve naËine nanosila rali iz stanice. Presveta Bogorodica ih je unapred te- πtetu Mihailu i Zlati. Jedne veËeri su pogledali na πila pred nevowe... prozor i uæasnuli se. Prema qima je na tri crna koqa OdluËili su da æive u gradu Krimsku. Ali nisu direktno s neba leteo sam Velzevul, knez zlih duhova. imali ni stan, ni novac. Tada je Zlata Sergejevna u snu Doleteo je do prozora, koqi su udarali kopitama i kre- ugledala Majku Boæju. Ona joj je rekla: “Idi ulicom koja sali vatru. Mihailo i Zlata su poËeli da se krste i zli je cela raskopana.” I viπe - ni reË. Zlata je doπla u duh je nestao. Krimsk, izaπla iz autobusa pokraj mosta i poπla kuda Tada je o. Mihailo odluËio da svaki dan pravi su je oËi vodile. Odjednom je ugledala da je ulica sa qe- po hiwadu zemnih poklona s molitvom. Zbog toga ga je ja- ne leve strane cela raskopana. Zvala se Lagernaja. ko napala avolska sila. Jednom je iduÊi u crkvu naga- Skrenula je u qu. Tamo su sprovodili gas i sekli cevi, i zio na zarao ekser i do kostiju rasekao nogu. Izvukao je stoga raskopali ulicu. Doπla je do kuÊe s brojem 6 i ekser i poπao na posao. “Mi veÊ tada nismo priznavali ugledala domaÊicu, koja je sedela na klupi uz kuhiqu. bolest i nismo iπli kod lekara”, priznaje sveπtenik. A Rekla je da prodaje tu kuÊu. Tako je porodica Osipenko uveËe je, kao i obiËno, stao na molitvu sa poklonima. No- po blagoslovu Majke Boæje naπla krov nad glavom. ga ga je jako bolela. Pravio je poklone - i plakao. Odjed- nom se Zlata probudila i rekla mu: “Mihailo, Bog mi je * * * sad rekao da ne plaËeπ dok praviπ poklone...” Mihail Jednom je o. Mihailo u snu ugledao æenu u tamnoj je odmah prestao da plaËe, snaæno zatvorivπi usta. No odeÊi, koja mu je stajala iza lea. Ona mu je donela dve nije prestao da pravi poklone. Tako su æiveli. ikone: veliku - Kazaqsku Majke Boæje, i maqu - takoe BogorodiËinu. On se obradovao πto mu je doπla muπte- ProroËanstvo o Kavkazu rija. Pozvao je Êerku i... probudio se. Od tada je odluËio da svaki dan Ëita akatist Kazaqskoj ikoni Majke Boæje. - Godine 1985. sam sa decom poπao automobilom Ceo æivot te porodice je protekao u nevowama i beda- u Gruziju da prodajem ikone po crkvama, - seÊa se 27 sveπtenik. - Zatim smo otputovali u Abhaziju. Tamo se qejev je joπ od detiqstva imao lipom na nozi. On je na nalazi jezero, pored koga je kamen svetog Vasiliska na to mesto stavio vaticu sa mirom i uskoro je nestala kome mu je odseËena glava, poËetkom IV veka. Deca su kvræica na nozi. odluËila da se okupaju u jezeru, a ja nisam hteo. Odjed- - Ako te boli zub, idi kod lekara i izvadi ga. Tu nom su poËeli da viËu i zovu me k sebi. ©ta se deπava? se ne treba nadati u Ëudo - objaπqava protojerej Miha- Poπao sam prema kamenu, a na qemu je bila... krv! Ceo ilo Osipenko. - Ili, deπava se da Ëovek sagreπi. I zbog kamen je bio u krvi, ceo! Mi smo ga paæwivo razgledali, greha mu se πawe neka bolest. Tu miro teπko da moæe a zatim sam zamolio sinove da ËekiÊem odlome mali deo da pomogne. Pokaj se, i ne greπi... Ali ima sluËajeva ka- okrvavwenog kamena, kao uspomenu na Ëudo. To su uradi- da miro na Ëudesan naËin pomaæe bolesniku. Meni se li. Na tom kamenu je ostala zgruπana wudska krv... nedavno zapuπilo uvo i niπta nisam Ëuo. Otiπao sam Mnogo sam razmiπwao zaπto mi je Gospod dao kod lekara i on me je leËio tako kako su ga uËili: napu- da vidim to straπno Ëudo. A uskoro se sve razjasnilo. nio je πpric vodom i pod pritiskom je ubrizgao u uvo. PoËeli su krvavi obraËuni na Kavkazu. U Azerbejxanu, Nije pomoglo. Celu nedewu me je uvo jako bolelo. Tada Gruziji, Abhaziji, zatim u »eËeniji... sam stavio vaticu na πibicu, umoËio u flaπicu sa mi- Otac Mihailo je doneo mali kamen iz kutije, na rom i spowa namazao uvo. U poËetku nisam niπta ose- kojem se zaista lepo videla skoro nezgruπana krvava Êao. Mislio sam da ni to moæda neÊe pomoÊi. Posle ne- mrwa. Pokuπao sam da slikam kamen, a fotoaparat se kog vremena mi se na dlan izlio veliki komad uπne ma- zakoËio. Ne ‘prima’ svetiqu. Tako nam se viπe puta sti. Sada Ëujem na to uvo... dogaalo u naπem redakcijskom radu - znaËi Sam Bog odluËuje da li je taj kadar potreban ili ne. Pomolio sam Pokraj Ëuda se i blic je πkwocnuo! U crkvi Arhangela Mihaila u gradu Krimsku svi Miro iscewuje znaju za Ëudo, ali ne æure u kuÊu o. Mihaila Osipenka radi isceweqa. Sveπtenik i nastojatew jerej Sergej Boæja blagodat ima iscelitewsku silu, jer je Karpec je jednom s amvona rekao da tamo ne treba iÊi. Gospod blag. Tako i sveto miro u Krimsku iscewuje Zaπto? Objasnio mi je to kad sam ga sreo. “Da je to pravo stradalnike. Nedavno je u kuÊu porodice Osipenko do- Ëudo, onda maËke ne bi sedele na flaπicama sa mirom”, πla æena sa posednutim sinom. U crkvu su ga obiËno rekao je on. U kuÊi ikonopisca je zaista bilo mnogo maËa- vodili svezanog, jer se vawao po putu. I joπ je pio vodu ka. Pet ili πest, Ëak ni domaÊica ne zna taËno, jer kod iz pet polulitarskih flaπa... Sada je doπao u kuÊu. Maj- qih dolaze i maËke iz susedstva. “Ja u toku svog æivota ka priËa o svojim nesreÊama i kao da ne primeÊuje da joj nisam udario nijednu maËku”, priËa ostareli sveπte- sin sedi miran, radostan. I nije se vawao po putu, nije nik. “Nekada mi mlade maËke grebu noge - oπtre kanxe. traæio vodu... “To je bilo pravo Ëudo!”, uzviknula je ona A ja - niπta... Pomaæem ogrebotine svetim mirom, i one na kraju. odmah nestanu.” U kuÊi Osipenko su mi rekli da je qi- Druga æena je imala bronhitis na desnom pluÊ- hovu maËku nedavno davio pas iz susedstva. MaËka je jed- nom krilu. Dali su joj ploËicu oËvrslog mira i rekli da va æiva dopuzala do ikona, tj. do mesta gde se nalaze stavi na bolno mesto. Ona je stavila i miro se prile- flaπice sa mirom. I leæala je pored svetiqe tri da- pilo za telo. Tako je i iπla, sa qim na telu, nekoliko na, nije ni jela ni pila. “Mislili smo da Êe umreti, a vi- dana. Zatim je miro neoËekivano otpalo. I koliko god se dite, qoj nije niπta, igra se sada... Mislim da ju je isce- æena trudila da ga ponovi prilepi, nije uspevala. Oti- lilo to miro. Æivotiqe oseÊaju blagodat”, kaæe πla je kod lekara, a oni nisu mogli da potvrde dijagnozu sveπtenik. - bolest je proπla! Postoji predaqe koje kaæe da je Majka Boæja vo- Prijatewica je donela nekoliko ikonica u kuÊu lela maËke. Eto zaπto te æivotiqe puπtaju u crkvu, pa ikonopisca. Od svih qenih ikona zamirotoËila je samo Ëak i u oltar. A na zemwi nema svetijeg mesta od oltara. jedna - svetog Nikolaja »udotvorca. Zaπto onda da maËke ne sede pokraj svetog mira? U kuÊi Æena iz Sibira je pisala da joj je muæ nestao u su osim osveÊenih ikona mirotoËile i neosveÊene, sko- tajgi. Molila je da se pomole za qega i da joj poπawu ro naslikane. To je takoe smutilo oca nastojatewa. salveticu sa mirom. Poslali su joj - i uskoro je pisala da Povodom toga mi je ispriËan interesantan sluËaj u poro- je muæ pronaen... dici ikonopisca i sveπtenika Osipenka. Jednom je o. Saradnik naπe redakcije Aleksandar Evstig- Mihail odvezao svoje ikone u Gruziju. Qih je dobio mes- 28 ni episkop Gruzijske pravoslavne crkve. I kada je saz- odavno u kontaktu sa Olgom Jefimovom iz sela Deræa- nao da ih je slikao sveπtenik, naredio je da se ikone vina). I meni je jasan taj glavni (iako po pravilu preÊu- odmah donesu u crkvu, da bi im se vernici poklonili - tan, neizreËen) “argument” o koji se spotiËu mnogi bez osveÊeqa. “Otac slika ikone sa molitvom, i Ëesto ceqeni, pravedni wudi. Zaπto je baπ “qima” (qoj, qe- ih za vreme rada kropi svetom vodicom”, priËa Êerka mu - nije vaæno) to dato? Po Ëemu su oni bowi od drugih, Natalija. zaπto su baπ “oni” izabrani? »udnom se Ëini i Ëiqe- Kada ima toliko zasluænih, nica da to miro nema mirisa, a ono pravednih... Zaista, zaπto? “obavezno treba da miriπe.” Kao prvo, nije obavezno, a kao drugo - Po molitvama sv. treba samo otvoriti flaπicu, i Nikolaja »udotvorca odmah Êeπ osetiti ne snaæan, ali jasan miris... Sam o. Mihail je jednostavan i Posledqi argument (za nekqiπki Ëovek. (vidi Dela 4, razliku od prethodnih) nekome Êe 13). On nikada i nije pokuπao da se Ëiniti nedovowno ubedwivim. napiπe neπto skladno o Ëudu. I Kako u kuÊi mogu da mirotoËe odjednom je ruka sama krenula pre- fotografije onih koji su tu neda- ma olovci, a olovka prema pa- vno æiveli, i Ëak (kao u sluËaju o. piru... Evo πta je on napisao: Mihaila) sada zdravih wudi? “Milost Boæje blagodati pro- Odgovor na to pitaqe neÊu naÊi ni javwena preko velikog svetitewa ja, ni niko drugi. To je Boæja tajna. Nikolaja »udotvorca je - Hristovo Ali ne treba zbog toga zakwuËiti miro miomirisno, tajanstveno, ko- da je to Ëudo toboæe “neistinito”. je istiËe sa dva krsta. Sveto miro Napomiqem da najvaænije miro- iscewuje bolesti i izgoni zle du- toËeqe nije bilo od fotografija, hove. Blagodat Boæja je milujuÊa pa Ëak ni od ikona - veÊ od krstova! MirotoËili su svi wubav prema greπnom Ëoveku, to je nezasluæeni dar krstovi koji su se nalazili u kuÊi. Veliki i mali - napr- spaseqa. Blagodat se daje nezavisno od pravednosti sni, kao i sveπteniËki krst oca Mihaila. Miro je ili zasluga. To je Ëisti dar Boæji, koji se daje po veri u oËvrπÊavalo prema obliku krsta. A na obiËnom kamenu, Isusa Hrista, po vowi Oca, preko Sina, radi iskupwe- na kojem je o. Mihailo meπao boje, pojavio se neruko- qa Qime u Svetom Duhu. Takva blagodat je sila Sveta tvoreni osmokraki krst pravilnog oblika. Kako je mogu- Trojice, Koja Ëoveku opraπta uËiqene grehe, darujuÊi mu Êe neverovati takvom krsnom Ëudu? veËni blaæeni æivot u Carstvu Nebeskom. Takvo miri- Naæalost, u Krimsku i u celoj eparhiji preovla- sno miro u tako velikoj koliËini niko nikada i nigde ni- dava taËka glediπta oca Sergeja. Sergej Karpec je izlo- je video. To je javni dokaz da postoji raj i veËni blaæeni æio svoj stav u svom izveπtaju mitropolitu krasno- æivot.” Otac Mihailo, 11. februara 2003. darskom i kubanskom Isidoru. Ali zar po zakonu Ëak i Mene liËno je u pismu najviπe od svega zadi- starog rimskog pravosua ne treba da bude sasluπana i vilo pomiqaqe sv. Nikolaja, jer sveπtenik Mihailo druga strana... Porodicu Osipenko iz nekog razloga nisu Osipenko baπ qega navodi kao razlog mirotoËeqa. Ne- sluπali. Na moje pitaqe kada Êe doÊi komisija iz dugo pre poËetka Ëuda o. Mihailo je u snu ugledao lik sv. Krasnodara, koja Êe proceniti sve “za” i “protiv”, Nikolaja. Interesantno je napomenuti da je u Deræavinu dobijen je lakonski odgovor: “Ona neÊe doÊi...” Sveπte- takoe prvo zamirotoËila ikona svetog Nikolaja Ugo- nik Sergej Karpec govori s poπtovaqem o sveπteniku dnika... Osipenku i qegovoj Êerki Nataliji, kao i o ikonopisaqu o. Mihaila. Nekoliko qegovih ikona se nalaze u neda- Miro velike milosti vno sagraenoj crkvi. Ipak, na Ëudo u qihovoj kuÊi se i dawe gleda sa podozrivoπÊu. A treba se samo okrenu- Nije sluËajno da se to Ëudo desilo baπ u pogra- ti... Treba samo poæeleti da se vidi... niËnom juænom regionu Rusije. Krimsk je, moæe se reÊi, Zbog posla kojim se bavim imam nekog iskustva u prifrontovski grad, jer je u blizini »eËenija. Meu- opπtequ sa wudima “vlasnicima” Ëuda (redakcija je nacionalni konflikti u tom kraju veoma brzo i krvavo 29 izbijaju. Piπem ove redove u ove posne dane, kada sa ©ta je to sveto miro, niko ne zna. »ini se da Kosova stiæu tragiËne vesti o genocidu nad srpskom joπ niko nije uradio hemijsku analizu te nezemawske pravoslavnom maqinom od strane muslimana Albanaca. materije... »uo sam da se u nekom muzeju Ëuva “meseËev Ko zna ne sprema li se i nama Rusima naπe Kosovo u kamen”, koji je stigao sa Meseca. Ne znam da li je to ovom plodnom i blagodatnom kraju? Zato se i desilo Ëu- stalni eksponat ili jeftin predmet, ali je miro kod nas do, da bi napomenulo svima - i Rusima, i onima koji to doπlo iz mnogo udawenijih mesta od Zemwe. Ono je do- nisu - da je ovo pravoslavna zemwa. Da je to neodvojivi πlo sa “umnog neba”, kako govore askete. U istoriji se deo Svete Rusije. Nije sluËajno da se svega 20 km od mirotoËeqe prvi put desilo od svetih moπtiju Nikolaja Krimska, u pustiqi meu gorama, podvizavao veliki rus- »udotvorca (ne daje li se preko qega i danas ta predi- ki svetitew - “graniËar” Teodosije Kavkaski. Ta mesta vna blagodat?). Iako je Ëudo mirotoËeqa prestalo da se mole za Rusiju... bude retkost, ono nam i dawe nije niπta jasnije, niti - Leta 2002. godine straπna je poplava zahva- maqe Ëudesnije. Jer zemawski plotski um ne moæe da tila Kuban - seÊa se sveπtenik Mihailo Osipenko. - Oko objasni ono πto je nebesko. Jasno je samo jedno: miro- 300 kuÊa je bilo odneseno zbog poplave u Krimsku. Voda toËeqe je uvek znak milosti. Za nas nezasluæena mi- se zaustavila na deset metara ispred naπe kuÊe. U to lost, koju Bog ima za sve... vreme je silno isticalo sveto miro na ikoni veliko- muËenika Pantelejmona, iz oËiju Svetitewa. Istina, da Anton Æogowev, grad Krimsk nije bilo tog Ëuda, posledice poplave bi bile mnogo prevela s ruskog R. Ma. straπnije... http://www.cofe.ru/blagovest/article

U lipwanskoj crkvi Sv. Flora i Lavra na Veliku subotu proplakala je ikona Bogorodice sa Hristom. Parohijski sveπtenik o. Ranel DeniÊ primetio je trag dug 20-ak cm ispod desnog BogorodiËinog oka na ikoni koja se nalazi na ikonostasu. “U trenutku kada sam pred ikonom izgovorio: Presveta Bogorodice, spasi nas! primetio sam trag koji tu ranije nije bio. Jasno se vidi trag kao od suza...”, rekao je o. Ranel, dodajuÊi da je to znak i blagoslov koji nakon martovskog pogroma Bogorodica daruje svom narodu. Nepunih mesec dana ranije, 17. marta, ovu crkvu i srpske kuÊe u Lipwanu napala je ogromna masa kosovskih Albanaca... (Info-bilten ERP KiM) 30

Mihailo Arnaut, sveπtenik

O MISIJI SVE©TENSTVA DANAS

Pristup savremen - naËin biblijski

bog datog naslova, treba napomenuti da se da- vota stvara se prva Crkva Boæja - Crkva Vaskrseqa. nas u svim oblastima wudskog stvaralaπtva govori o ulozi i znaËaju stvaralaπtva d a n a- Apostoli nekada - mi danas π q e g t r e n u t k a. Govori se o novom izrazu Ako æelimo sebe videti istinski, morali bi- u kqiæevnosti, muzici, filmu, umetnosti i smo se zapitati: da li smo danas biblijski spremni za ostalim oblastima Ëovekovog duhovnog stvaralaπtva. stvaraqe Crkve Vaskrseqa? - tako bih je najrae na- Govori se o ukupnim novinama materijalne i duhovne zvao. Da li smo naslednici apostola Hristovih? Dana- kulture i qihovim uticajima na formiraqe svesti πqe vreme ne traæi niπta maqe svetosti nego apo- danaπqeg Ëoveka kao svesnog i podsvesnog konzumenta stolsko. Nas danas uhvati strah kad se setimo Hristo- nebrojenih novina, koje se svakodnevno reflektuju u vih reËi upuÊenih apostolima: “Bolesne iscewujte, gu- svesti i emocijama, a neprimetno vajaju jedan novi bave Ëistite, mrtve diæite, avole izgonite; zabadava psihofiziËki lik. Takvom Ëoveku, shvaÊenom u ste dobili, zabadava i dajite” (Mt. 10,8). Uporedimo li raskoraku izmeu veËnih vrednosti i trenutnih sebe sa nosiocima ove Hristove zapovesti, moraÊemo se invazija raznovrsnih informacija, Crkva se okreÊe na saæaliti nad sopstvenim moralnim siromaπtvom; svoj naËin. OkreÊe se Ëoveku Ëiji se moralni lik meqa moraÊemo se zamisliti nad pitaqem moguÊnosti Crkve pod uticajem novog stvaralaπtva. Ako je veÊ izmeqen da preko nas deluje blagodatno na danaπqeg Ëoveka. O Ëovek, razumwivo je onda da Êe se i naËin crkvenog moguÊnosti dizaqa umrlih, isceweqa gubavih, koliko pristupa qemu neπto izmeniti. Normalno je da niko nam se Ëini, moæemo govoriti samo u perfektu, a Crkva nije protiv novih metoda, koje se moraju paæwivo mora uvek biti æiva sadaπqost, æivotvorno mesto odabirati i Ëvrsto naslaqati na izvore Sv. pisma i Boæje vowe i blagodati. Za jednog poslenika Crkve da- iskustvenost verskog æivota Boæjih ugodnika. Tu nas je potrebna ogromna vera. Koliko je to teπko, vidi- previaqa ne sme biti, jer bismo u suprotnome poπli u mo iz primera mladiÊa “koji mnogo puta pada u vatru i misiju bez Boga, a to bi bilo izdajstvo, jednako velikom mnogo puta u vodu” (Mt. 17,6). Hristovi uËenici ga nisu izdajstvu nekih zapadnih “teologa” koji su otkrili ma- mogli isceliti. Na qihovo pitaqe: zbog Ëega ga oni ni- ksimu: Bog je mrtav! su mogli isceliti, Hristos odgovara: “Zbog neverstva” Dolazimo na pitaqe: koji je to naËin kojim Êe se (Mt. 17, 20). Mislim da nam je sada jasno zbog Ëega mi ni- danaπqi sveπtenik okrenuti danaπqem Ëoveku? Da li smo u staqu mnogo maqa Ëuda da napravimo. I, upravo je se on puno razlikuje od klasiËnog pastirstvovaqa? ©ta to ono πto danaπqe poslenike na qivi Gospodqoj novoga sadræi taj novi naËin? - Rekao bih da se novina treba da zabrine; i ne samo da zabrine, nego i zastraπi. nalazi samo u pristupu. PoËetni Ëin je pokuπaj shva- Moramo oseÊati taj zov povratku svetosti, poverequ u Êaqa Ëoveka i qegovog ukupnog duhovnog æivota u sada- Boga i Qegovoj wubavi prema nama. Neko Êe verovatno πqem trenutku; u sadaπqem i uvek iznova sadaπqem, primetiti da je to danas malo teæe, jer danaπqi Ëovek uslovwenom novim kvalitetima ili novim deformaci- nema toliko sluha za prefiqenu duhovnost, a Crkva, jama svesti i savesti. Sav ostali odnos sveπtenika pre- eto, uza se mora vezati i one koji su dawe od pravog ma danaπqem Ëoveku je Ëisto biblijski, πto Êe reÊi: od- duhovnog æivota. Tu je, po meni, u pitaqu samo broj. nos zasnovan na wubavi i svetosti; odnos koji je jednako Istina, svakome Ëoveku treba pruæiti moguÊnost uËe- vaæio za vreme Hrista, sv. apostsola, kroz Ëitavu isto- πÊa u æivotu Crkve, ali one najdostojnije u molitvi riju hriπÊanstva - do danas. Nema ni novog odnosa, niti dræati, da im Bog pomogne da rade u slavu Qegovog ime- novog metoda bez tipoloπkog uzora u Sv. pismu. Drugim na i na dobro svakog hriπÊanina i qegove Crkve. naËinima se moæda mogu stvoriti izvesni uspesi za Svakodnevno se moramo okretati sebi samima, samouspavwivaqe, ali kroz wubav, veru i svetost æi- stajati u ogledalu pred Bogom, kako bismo bar donekle 31 zasluæivali prisustvo Boæje blagodati na nama. PomoÊ ako mrtvi ne ustaju” (1 Kor. 15,32). Boæja i blagodat Qegova ne dolaze bez istinskog tra- Izbegavati podelu na vernike i nevernike æeqa i iskrenog moweqa, a toga, Ëini se, treba mnogo viπe. To je upravo najvaænije za prijatewstvo s Bogom, Odavno je zapaæeno, a nije na odmet da pono- kroz koje postajemo saradnici u Qegovom planu spa- vimo, da u naπem radu treba veÊ jednom prevaziÊi onu seqa. klasiËnu podelu na vernike i nevernike, jer se u biti radi o tome: kako ko veruje. Radi se o stvaraqu religije Izmeu formalnog i istinskog vernika vaskrseqa. »itav æivot je zasnovan na veri, na veri PodruËje na kome mi danas vrπimo misiju, viπega reda; prazno mesto se nadomeπta snagom, luksu- zahteva mnogo viπe od drugih delova naπe Crkve zom, lepotom, nadomeπta se grupnim ovozemawskim strpwivosti i istinskog pregalaπtva od svojih pastira. teæqama (Ëovek je hrabriji kad greπi u veÊini). Naπe je Moramo se prisetiti da je uporedo sa razaraqem da propovedamo religiju viπega reda, da propovedamo materijalnih dobara razoren i duhovni integritet ovo- Boga liËnog, naπeg, vaskrslog, Gospodara i Tvorca, Su- ga Ëoveka; razoren je duhovni sklad i jedan naËin vero- diju, milost i promisao, jer se time zadovowavaju prave vaqa, koji do tada nije bio na tako velikim iskuπeqi- duhovne potrebe koje je Bog u nama zaiskrio. Naπe je da- ma. Rat je doneo veliki broj jezovitih prizora. Omalova- nas da pomognemo Ëoveku u pronalaæequ pravih razloga æeno je poslanstvo pozitivnog dela ËoveËanstva. »ini- æivweqa. Ne moæemo mu dati nikakva materijalna dob- lo se da samo zloËinci rade pravi posao, jer im se ni- ra, ali ako mu pomognemo da makar nazre logiku veËno- πta ne deπava zbog nedela qihovih. A prizora je bilo sti, mi smo mnogo uËinili za sebe i za qega, za plan spa- satanskih. Naπeg Ëoveka je bolelo ono isto πto je i seqa, jer od tada Bog postaje izrazito prisutan u pravednoga Jova muËilo: “Mirne su kolibe lupeπke, i miπwequ i stvaraqu bogolikog Ëoveka. On je u situaci- bez straha su koji gqeve Boga, qima Bog daje sve u ruke” ji da bude moÊan, zapaæen i gord (i to su nebeske kate- (Jov. 12,6), ili: “KuÊe su qihove na miru bez straha, i gorije). Time pokuπava da sublimira svoju potrebu za prut Boæji nije nad qima” (Jov. 21,9). No, Jov je znao da nekim jaËim, trajnijim, neprekidnim. Dugo beæi od svoga se uteπi reËima: “Æiv je Spasitew moj!”, jer je religio- pravoga priziva, zaklaqajuÊi se za oboæavane pred- zna klica u qemu bila nezadræivo snaæna u svome buja- mete. No, kod svakog Ëoveka dolazi jedan ili viπe mome- qu ka Boæjoj istini. Druge su prilike u kojima danaπqi nata u æivotu kada mora prihvatiti Boæji izazov. U tom Ëovek gaji veru. Nekada je bio suviπe preokupiran fizi- periodu, koji moæe da traje vrlo dugo, duænost pastira Ëkim opstankom, posle toga napretkom, a sada veÊ poma- je da mu prisustvuje svojim poslanstvom, da mu pomogne lo i prestiæom. Ni u bowim prilikama verski æivot da postane ponovo moÊan kroz priznavaqe sopstvene kod qega nije doveden do kraja (ukoliko je to praktiËno nemoÊi i Boæje svemoÊi. Treba da mu pomogne da se uopπte moguÊe); qegova religija je bila isuviπe pri- opredeli za duhovne vrednosti, za æivot uz Boga. Ovim zemna, vezana za napredak, blagostaqe, zdravwe, mir i izazovima trba posvetiti veÊu paæqu nego πto je inaËe sreÊu porodice. VeËnost je jako malo mesta zauzimala u posveÊujemo. Mi smo svedoci meqaqa mnogih wudi. qegovome æivotu. Bilo bi vrlo interesantno i korisno PonajËeπÊe to ide sa brojem godina, ali se deπava i sprovesti anketu o verovaqu u zagrobni æivot. Ja mnogo mlaima. Ima Bog naËina da nekoga za neπto opo- pretpostavwam da bi ta anketa za nas bila poraæava- mene i da ga ponuka na drukËiji naËin æivweqa. juÊa. Kako inaËe drukËije moæemo objasniti rezonovaqe VeËnost u beæaqu i nesigurnosti gotovo svakog Ëoveka ovoga kraja posle neËije smrti: “To je jedina pravda na ovome svetu!” Za qega je, vidite, Sigurno je da nismo dovowno ispitali razloge smrt jedina pravda, a to znaËi da on nema gotovo ni malo Ëovekova beæaqa od Boga, one razloge koji nastaju u sluha za svoeqe raËuna u zagrobnom æivotu, odnosno - vremenu sadaπqem, u vremenu osiromaπene duhovne po vaskrsequ. HriπÊanstvo bez vaskrseqa ne postoji. vertikale. Da li Êe to izgledati paradoksalno, ako Nije li praktiËno tako, ponovo Êe vegetirati ova pri- kaæem da je i to izraz instinktivnog nagona za zemna vera koju Êe i najmaqi vetar iskuπeqa moÊi da trajaqem, za veËnim trajaqem. »ovek se ograuje i odnese. NajveÊa sigurnost za Crkvu su sinovi vaskr- osigurava materijalnim dobrima, unapreuje, dograuje, seqa. Ciw danaπqeg pastira mora da bude u naporu da stvara - sve na taj naËin, πto bi rekao narod, kao da Êe danaπqeg Ëoveka, kome je mnogo bliæa ova prizemna æiveti hiwadu godina. Nije li to sekularizovana religija, nadahquje religijom vaskrseqa. “Ako se samo u veËnost, u kojoj se smrt ne doæivwava kao prvobitna ovom æivotu uzdamo u Hrista, najnesreÊniji smo od svih kazna. Razumom, Ëovek se priseÊa da umirati mora, ali wudi” (1 Kor. 15,19) - kaæe ap. Pavle, “jer ako sam se po Ëitavim svojim senzibilitetom æivi jednu Ëudnu Ëovjeku borio sa zvjerovima u Efesu, kakva mi je korist veËnost. Ako je to tako, onda bi nam predstojali napori 32 da taj surogatni doæivwaj veËnosti dovedemo shvataqu Laicima viπe mesta razumne veËnosti, shvataqu vaskrseqa. Pri vrπequ misije moramo uzimati u obzir i RazmiπwajuÊi, pri kraju ovog izlagaqa, o dawoj sve veÊu nesigurnost danaπqeg Ëoveka, nesigurnost koja ulozi Crkve i moguÊnosti qenog izraæajnijeg uticaja na se graniËi sa strahom. »ovek je danas nesiguran za savremena duhovna kretaqa, moramo sebi postaviti pi- opstanak sopstvene planete, za sopstveni opstanak, za taqe: da li je danaπqi sveπtenik u staqu da bude nosi- buduÊnost svoga potomstva, nesiguran u zdrav razum i lac celokupnog crkvenog æivota? Odgovor na ovo pita- poπtenu nameru najznaËajnijih liËnosti sveta. Nesi- qe je svakako negativan. Danaπqeg vernika vidimo u gurnost su mu doneli i mnogi industrijski giganti i crkvenoopπtinskim odborima, ponekad za pevnicom, a tehnoloπki procesi, koji prete da ga uprogramiraju i od ponajËeπÊe kao statiËkog posmatraËa. Na nama je da od qega stvore joπ siromaπnijeg duhovnog subjekta. Ovde qega napravimo misijskoga pomagaËa. Trebalo bi perma- bismo morali videti jedan veliki duhovni prostor, koji nentno kod vernika stvarati svest o misijskoj zaduæe- bi trebalo popuqavati sigurnoπÊu s Bogom. Sve πto se nosti, svest o qegovoj odgovornosti za ulogu i ugled otkida od svoga prirodnoga Ëinioca zavisnosti, mora Crkve. Ako to uspemo, onda Êe on svaki napredak sma- biti nesigurno, a Ëovek je najprirodniji izdanak Boæje trati svojim napretkom, a neuspesi Êe ga boleti koliko slike i prilike. i sveπtenika. Tu su evidentna dva vida angaæovanosti vernika. Jedan je vid angaæovanosti gradskog, a drugi seoskog vernika, jer uslovi qihovog æivota odreuju Otvoreniji pristup i nove (ne)prilike ovu razliku. »ini se da je danas u gradu lakπe anga- Ne moæemo u ovom izlagaqu mimoiÊi pojavu æovati vernika za misiju nego na selu. Graanin danas veÊe otvorenosti danaπqeg Ëoveka prema sveπteniku. ima svoje radno vreme sasvim odreeno, a ostalo moæe Kako Êemo gledati na qegovo neπto veÊe interesovaqe da upotrebi na ono πto moæe i æeli. Tu leæi osnovna za religijske istine? Kako Êemo odræati ugled koji nam moguÊnost da se danas graanin nae pri ruci svome je u zadqe vreme dat, rekao bih, iznad naπeg parohu. Postoji danas u gradovima zavidan broj intele- oËekivaqa? To su pojave koje nas raduju, ali te pojave ktualaca koji bi svoje usluge ponudili Crkvi. Naπa je stavwaju pred nas joπ veÊe obaveze. Svakog dana nam je krivica πto qihovu pomoÊ ne upotrebimo za svestraniju potrebno sve viπe liËne ispravnosti, jer je danaπqi aktivnost Crkve. Ëovek probirwiviji u svim oblastima mnogo viπe nego Sa seoskim vernicima, koji su danas neπto dru- πto su to bili qegovi prethodnici. On je izbirwiv kada go, stvar je mnogo teæa. Zbog velike migracije iz sela u kupuje robu, kad bira prijatewa, kad bira lekara, gradove, oni koji ostaju na selu postaju potpuno preoku- advokata itd., pa je sasvim razumwivo da Êe i pirani svojim fiziËkim opstankom, jer mali broj oba- sveπtenika staviti “na vagu” hiwadu puta, jer, koliko vwa neverovatno velike poslove. Uz to, mnogi æele da god on istinski pripadao verskom æivotu, jasno mu je da se zaposle u nekoj radnoj organizaciji, pa na taj naËin je sveπtenik neπto posebno, posebno po svome zadatku i imaju dve radne obaveze. Ovde se samo moæe konsta- svojim moralnim vrednostima. Zna on da je sveπtenik tovati da je qegov radni dan od zore do mraka. Takav Boæji sluga, a ono πto je Boæje, to se mora razlikovati jedva moæe da odræi one osnovne veze sa Crkvom, a o od svakidaπqega. qegovoj aktivnosti jedva se moæe govoriti. No, i na se- Nekoliko reËenica moramo posvetiti danaπqoj lu postoji izvestan broj vernika koji bi se mogli viπe situaciji u kojoj se sveπtenik nalazi. Gotovo angaæovati u Crkvi. Najzgodnije je iskoristiti one koji svakodnevno Ëitamo u πtampi da naπe druπtvo poklaqa su poznati po svome ispravnome æivotu. Oni su veÊ ti- Crkvi sve viπe paæqe, i ne bez konfrontacije. U me neka vrsta svedoka Boæje istine, ali im uz to treba mnogim naπim listovima maqega i veÊega znaËaja, kao pruæiti moguÊnost da kroz osnovne istine vere postanu naroËita poslastica, objavwuju se samo negativne i qeni propagatori. pojave iz istorije Crkve (uopπte). U sredstvima javnog Da li bi danaπqi sveπtenici sa ospos- informisaqa neki stavovi prema Crkvi postaju obwenim i aktiviranim vernicima mogli uspeπnije zabriqavajuÊi. Kod nekih je, izgleda, Crkva i danas priÊi Ëoveku, razbijenom u sopstvenoj liËnosti na mnoge “koËnica progresa”, a ne akter u stvaraqu skladne delove - od nesigurnosti do iskonske æewe za sigur- duhovne i moralne liËnosti. Mi moramo vatreno noπÊu u Bogu? Mogu li sveπtenici sa osposobwenim zastupati ovo drugo stanoviπte i u tu svrhu upotrebiti laicima dati viπe duha i viπe srca danaπqem Ëove- fundamentalne odnose istinske religije i istinske ku?! nauke. Vidwivost naπe uloge zavisiÊe ponajviπe od nas samih. 33

KRAJ SVETA, CARSTVO ANTIHRISTA, OTKROVEQE - BESEDA SA PROTOJEREJEM ANDREJEM KURAJEVIM

I CELO NEBO SE »INI BLIÆE rotojerej Andrej Kurajev je profesor Gospoda Hrista: ima odeÊu kao Gospod Hristos, kosu kao moskovskog Sveto-Tihonskog bogoslovskog Gospod Hristos, frizuru kao Gospod Hristos, i lice, i instituta, stariji nauËni saradnik katedre uopπte je kao Gospod Hristos. Razlikuje se samo jednom za filozofiju i religiju Filozofskog detawu - ima zle oËi. fakulteta Moskovskog dræavnog univerziteta; preda- Ne treba zaboraviti da prefiks “anti” na grË- vaË filozofskih nauka i bogoslovwa; autor mnogih kom jeziku ne oznaËava samo “protiv”, nego i “umesto”. kqiga i Ëlanaka na religiozno-filozofske teme. Ne- Antihrist dolazi umesto Hrista, tj. zamequje sobom davno je izaπla iz πtampe kqiga oca Andreja “O naπem Hrista. I da bi takva zamena mogla “proÊi”, on treba porazu” sa razmiπwaqima autora o antihristu i kraju veoma da liËi na Hrista. Ovde postoji neki lik u ogle- sveta. Ta kqiga, u kojoj nedostaje dalu: mi znamo da je Gospod “apokaliptiËna histerija” i Hristos tri i po godine propo- naglaπavaqe stradaqa, izazvala vedao na zemwi, tri i po godine je veliki interes najπire Ëitala- zemawske sluæbe. TaËno toliko Ëke javnosti. Zato smo odluËili da po Otkrovequ, tri i po godine, se obratimo ocu Andreju sa mol- trajaÊe zemawska vladavina bom da nam odgovori na mnoga antihrista. Gospod Hristos je potresna pitaqa - πta je to kraj Ëinio Ëudesa, nesumqivo Êe i sveta, carstvo antihrista, apoka- antihrist “Ëiniti Ëudesa”. Gos- lipsa. pod Hristos je imao Svoje uËe- - OËe Andreje, obiËno nike, Svoju Crkvu, naravno da Êe se kraj sveta povezuje sa dola- i antihrist neπto tako imati. skom antihrista. Koga samo Gospod Hristos se javio Ëitavom nismo nazivali antihristom - svetu, nesumqivo da Êe se i Petra I,, Leqina,Leqina, Stawina,Stawina, ËakËak antihrist javiti Ëitavom svetu, i GorbaËova. A ko je antihrist i takoe Êe biti spreman apsor- po crkvenom shvataqu, πta od bovati u sebe i potËiniti svojoj qega oËekivati? vlasti, svojemu “evanewu” sve - Kao prvo, Apostol Jovan kulturne, nacionalne i religi- u svojim poslanicama (ne u Otkro- ozne tradicije, svaku od qih vequ) govori da ima mnogo anti- izokrenutu po qegovom, nara- hrista. U tom smislu antihrist napisan malim slovom - vno. to je svaki Ëovek koji je u staqu aktivne borbe sa SliËnosti ima mnogo. Ali, kako govori »ester- Crkvom. U uæem smislu antihrist - to je lik Gospoda ton, ako Ëovek koga ne interesuje sadræaj uzme, recimo, Hrista u ogledalu. Uopπte, za antiËku i sredqovekovnu dve novine, od kojih se jedna naziva “Ateist”, a druga kulturu ogledalo je veoma Ëudan predmet, u kojem postoji “Katolik”, naÊi Êe u qima mnogo zajedniËkog: isti mode- neπto nepravilno. U enciklopediji “Mitologije naroda li, πtampani jednom istom tehnologijom, dogaaje, reda- sveta” pomenut je Ëlanak o antihristu, koji prati dobra kcijske Ëlanke, i takoe stranaËki fewtoni i novosti. ilustracija - freska sa jedne italijanske katedrale iz S taËke glediπta strukturalizma, sve je veoma sliËno, vremena renesanse, gde je naslikan antihrist, koji stoji no bila bi velika greπka izvesti zakwuËak da su ate- usred gomile wudi. Taj antihrist spowa veoma liËi na izam i katoliËanstvo jedno te isto. Takoe i u naπem 34 pitaqu - spowaπnosti Êe biti sliËne. Razlika je u gov znak, oni Êe iznositi najËudnije priËe o Ëudesima namerama. Zbog Ëega Hristos odbacuje zemawsku vlast? koja se deπavaju na granici Crkve. Recimo, okultizam, Zbog Ëega je antihrist uzima? Namere su suprotne. ekstrasenzorika i sliËno. Zato, avaj, zbog obiËnog - ZnaËi, antihrist Êe biti konkretan Ëo- racionalizma u naπe vreme wudi sasvim ne stradaju. vek, koji Êe osim toga imati i ogromnu svetsku Suprotno, ja æalim πto je iz savremenog obiËaja nesta- vlast? la tako znaËajna uzreËica koja je bila prisutna u - Da. Ja smatram da je antihrista moguÊe opi- univerzitetskoj i akademskoj sredini protekle dekade. sati pomoÊu suprotnog bogoslovwa. Znamo πta je bilo sa Kada je neki student, disertant ili prosto predavaË Hristom i iz toga moæemo zakwuËiti πta Êe biti s predlagao neku tezu, tada je qegov stariji kolega antihristom. Znamo za tri kuπaqa Gospoda Hrista, o (profesor ili nauËni supervizor) preteÊi stavwao kojima je prelepo govorio F. M. Dostojevski u “Legendi prst ispred i surovim glasom govorio: “Dokaæite!” Me- o velikom inkvizitoru” - iskuπeqe hlebom, iskuπeqe ni je iskreno æao πto je ta reË danas iπËezla iz naπeg vlaπÊu, iskuπeqe Ëudom. Ta tri iskuπeqa koja je Gos- æivota. Ja sam zapravo ubeen da se savremeno miπwe- pod Hristos odbacio, antihrist Êe, oËigledno, prihva- qe ne dotiËe racionalizma. titi. On Êe preuzeti vlast nad wudskim duπama preko - ©ta, u krajqem sluËaju, ide na ruku dola- Ëudesa, vlast nad odnosima meu wudima polugama za- zeÊem antihristu? kona zemawske uprave, vlast nad telima kontroli- - Naravno, vlast nad duπama, tj. u uæem smislu saqem mehanizama raspodele zemawskih bogatstava. religiozna vlast, to Êe biti vlast koja Êe pokuπati da Treba reÊi da je posledqe - poveÊani interes u oblasti izgradi neki surogat realnih istorijskih religija kroz raspodele - navelo Dostojevskog da posumqa na anti- qihovu zamenu ‘niπtavnostima’. Neke spowaπqe for- hrista u idealima socijalizma. me Êe ostati, ali Êe sadræaj biti sasvim drugaËiji. - Da li Vaπe reËi znaËe da Êe carstvo Uopπteno, ako Ëovek traæi opπtu osobinu raznih filo- antihrista predstavwati neku globalnu nad- zofskih sistema, kao rezultat Êe dobiti nulu. Poku- dræavnu strukturu, neπto poput svetske vlade? πajte da uzmete, na primer, grËku antiËku filozofiju i - Poπto antihrist dolazi da bi prevario ako je naete u qoj jednu ideju s kojom bi se saglasili svi grËki moguÊe i izabrane, to znaËi da Êe predmet qegovog filozofi. Eto, garantujem vam da takve ideje jedno- specijalnog interesa biti kontrola nad æivotom onih stavno nema. Isto je i u indijskoj filozofiji. Samo koji su za qega opasni, kontrola nad æivotom hriπÊa- izdaleka izgleda da je indijska filozofija neπto celo- na. Zbog toga, da bi carstvo antihrista moglo u potpu- vito. Niπta sliËno. To je veÊ dvehiwadegodiπqa isto- nosti dostiÊi svoje ciweve, biÊe neophodno sprovesti rija sporova, razdora, beskonaËnih diskusija, svoje marginalizaciju HriπÊanstva s qegovim prateÊim ne- sholastike, beskonaËnog deweqa, itd. stajaqem, tj. uniπteqem. A za to antihrist ne mora Zato, ako mi i joπ sve zajedno objedinimo, dobi- zakone svoje zemawske vlasti u bukvalnom smislu da ra- jamo evropsku filozofiju, hriπÊansku filozofiju, πiri na svim zemawskim teritorijama. kitajsku, i probajmo izvuÊi odatle neπto zajedniËko - - Ali, znaËi li to takoe da su nehriπ- niπta razumno neÊemo dobiti! Isto je moguÊe reÊi i za Êanski narodi od samog poËetka osueni? religije: iz qih se ne moæe izvuÊi zajedniËka osobina. - To je ta situacija u kojoj je neizvesno i “da” i Ona Êe biti pusta, savrπeno neinteresantna, veπtaËka. “ne”. To jest, moguÊe je dati argumente u korist “da” i u Ali ako neko ima stremweqe k tome da bi se pod zgod- korist “ne”. Hajde da Ëak pitaqe postavimo ovako: da li nim izgovorom spasao od religije, tada se to moæe Êe se nehriπÊani spasti? Mislim da pitaqe moæe biti uskladiti, zato πto svaki Ëovek oseÊa da religija nosi otvoreno dotle dok ubeeqa nehriπÊana nisu dostigla u sebi joπ i neku opasnost za qega, da je to imperativ, saznajno, direktno suprotstavwaqe Jevanewu. potreba obnove æivota, potreba sluæeqa. To ne æeli - Pomiqali ste Ëuda, ali veÊ sada veÊina savremenih racionalista uopπteno shvata da su svako. Ali, reÊi o tome iskreno i pravo - takoe ne mogu sve to “bapske priËe”… svi. - Iskreno govoreÊi, ja sam veÊ davno zaboravio Josif Brodski ima divnu izreku: “Neverje je kako izgledaju “savremeni racionalisti”. Mene sreÊu slepoÊa, ali ËeπÊe podlost.” Ja se s tim mogu potpuno savremeni antihriπÊani, savremeni svetski mislioci, saglasiti. U mom æivotu samo je jedan mladiÊ iskreno ali racionalizam kod qih po pravilu “ne miriπe”. To priznao uzrok svog udaweqa od Crkve. Kada smo sa qim je moguÊe videti iz toga πto Êe sa zanosom, s kojim ti na- na intelektualnom nivou sve maqe-viπe razjasnili, on zovi racionalisti prilaze svakom zarezu u biblijskim je izjavio: “Ne, ja se sigurno neÊu krstiti, jer bi onda tekstovima, s tim istim zanosom, samo promenivπi qe- trebalo da se rastanem od æena, zato neÊu” (treba 35 primetiti da se posle, poπto je zavrπio institut, oæe- svet postane potpuno izolovan i zatvoren, tada se spo- nio i priπao Crkvi). U osnovi wudi misle da Crkvu wa i deπava to kucaqe ovana. Zato u naπ zatvoreni zapravo ne ostavwa mozak, veÊ neπto sasvim drugo. I svet spasitewska komanda mora da se probija spowa, da zato smatraju da je bowe neku 'vaπku' u mozgu zamisliti, bi nam omoguÊila da diπemo sveæ vazduh. Najtuænije je koja bi mi objasnila zaπto ja ne idem u Crkvu, zaπto se to πto ta spasitewska operacija, koju vrπi Gospod ne slaæem sa Jevanewem. I onda nagomilavaju takvo Hristos na kraju istorije, moæe biti uspeπna samo smeÊe u glavu: “Ja bih poπao, prihvatio bih vaπeg Boga, delimiËno, zato πto Gospod Hristos moÊno slama te da je 'vaπka' rekla da to treba”. Zato je Gospod Hristos zatvore koji su iznikli, kako se ne bi proizvowno “tako i govorio: “Doite k Meni svi umorni i obremeqeni, i desilo”. Ali On nikada neÊe slamati vrata duπe koja Ja Êu vam dati mir”, i samim tim Ëinom On je potpuno razumno nije htela da Ga primi. U tom smislu neretko ispunio drugu socijalnu, psiholoπku, psihoterapeutsku govore da je Gospod Hristos - xentlmen, On nikada ne ulogu - On je uznemiravao, On je razruπio graanski mir, ulazi bez brave i bez saglasnosti domaÊina. Takve duπevni mir, farisejsku samoæivost. S te taËke gle- zatvore Gospod ne moæe razruπiti silom. Ti zatvori, diπta je potpuno opravdano u Gospodu Hristu videti istiËem, nisu socijalno-istorijski, veÊ su oni unutar sa- buntovnika. U Jevanewu su hriπÊani nazvani “sowu mog Ëoveka, sam Ëovek. Ovde Gospod odstupa od Svoje svemoguÊnosti i bira put nenasiwa. zemwi”, a ako je pritom “zemwa” (tj. mi) bolesna, Proizilazi iz ovoga, moæe se smatrati, da wu- predstavite sebi reakciju raqenog organizma na so! di (delimiËno proizvowno, delimiËno neproizvowno) - ObiËno svi HriπÊanstvo shvataju kao grade takvo druπtvo u kojem gube najvaæniju slobodu - religiju wubavi. I onda odjednom Otkroveqe! slobodu da budu sa Bogom… I tada se Bog k qima pro- Otkroveqe svetog Jovana Bogoslova sa qegovim bija, i probija se Sam, ali ako se pritom pokaæe da neko straπnim slikama. Desila se Ëak neka promena razumno hoÊe da ostane sirotim, on Êe takav i ostati. smisla same reËi. Pa reË apokalipsa oznaËava sa- Upravo u tom smislu spasitewska misija Gospoda Hrista mo “otkroveqe”, tj. ono u principu ne sadræi joπ ne moæe biti dovedena do kraja, do sveopπteg, apso- nekakve straπne slike samo po sebi, tada kada se lutnog, totalnog uspeha. Prosto zato πto je, nakon baca- ne shvata nipoπto neutralno. Ne govori veÊ o qa spasonosnog obruËa onome koji se davi, potrebno je dodatnom “apokaliptiËnom”, iza Ëega stoji neπto da i on æeli da se za qega uhvati. A ako je on samoubica, veoma straπno, koje govori o kraju sveta. Kazneni ne treba ni bacati - sve je beskorisno. maË posledqih vremena…vremena - OËe Andreje, za savremenog Ëoveka slike - Moæe biti da je i maË. Ja ovde vidim potpuno Apokalipse - straπni koqanici, Aneli sa truba- drugo poreeqe: ovan. Ovan, koji probija jaka vrata. Evo ma - nikako ne idu sa realnim æivotom. U Ëemu je u Ëemu je stvar: vrata ada, kao πto znamo, zakwuËana su uzrok: u dubokom, sakrivenom simbolizmu apoka- iznutra. Nije Gospod taj koji nas zatvara u neki liptiËnih slika ili u neËem drugom? koncentracioni logor veËnih muka, veËnog pogubweqa, - Ja mislim da treba joπ malo da priËekamo. Ta- veÊ se mi sami zatvaramo od Qega iznutra. Pritom, da Êe Apokalipsa, kao i cela Biblija, postati jasna. zatvaramo se na razne naËine. Postoje zatvori koji Stvar je u tome πto Biblija i jeste kqiga Crkve. Pravo- funkcioniπu potpuno logiËno: kada ja sam hoÊu, doem slavna Crkva - to je HriπÊanstvo perioda kasne antike. do vrata i zatvorim ih. A deπava se da se ta vrata pro- sto zatvaraju od promaje. Uopπteno, u ËoveËjoj duπi 'πe- Pravoslavwe je formiralo svoje osnovne principe taju' takve 'promaje', vrata koja se naglo zatvaraju, kroz crkvenog æivota u periodu kada su hriπÊani æiveli u koja bismo mi mogli doÊi do Boga. Posebno u posledqim neznaboæaËkom svetu. Zato je ono dovowno dobro prila- vekovima druπtvenog æivota biti hriπÊanin je sve te- goeno æivotu u maqini i paganskom okruæequ. A zatim æe... Eto neke reze, koje stihijski nastaju u druπtvu, su hriπÊani postali veÊina i Crkva je zamrla u toj ponekad deluju Ëak nevidwivo. Poπto ih ne vidimo, tvravi koju je sebi izgraivala u vreme neznaboπtva. I onda i ne oseÊamo koliko nas blokiraju. A poπto ih ne postalo je mnogo toga nejasnog u proπlosti, viπe ili ma- oseÊamo da nas blokiraju, onda i ne oseÊamo da su nas qe uspeπnog u spowaπqem… liπile slobode. Prirodno, u nama se ne raa bunt pro- Znate, Pravoslavwe moæemo uporediti sa tiv qih... TaËnije, bunt se ponekad moæe pojaviti, ali korqaËom: ako pogledate tu æivotiqu, odmah æelite da on po pravilu uplivava u potpuno nenormale forme - zapitate: zaπto te je Bog tako odvojio? Ali takvo pita- narkotika, samoubistva, itd. Wudi ne shvataju protiv qe se javwa samo zato πto je korqaËa u πkolskom uglu. Ëega treba buntovati. Tako se polako navikavamo na na- A ako je posmatrate u prirodnoj sredini, onda Êe biti ja- πu tamnicu, i kada se potpuno priviknemo, kada naπ sno: ako korqaËa ima tako debeo oklop, znaËi neko ima 36 oπtre zube. Eto tako, svakom Ëoveku koji prilazi kqige Otkroveqa. Pokazuje se da se ne treba boriti sa- HriπÊanstvu javwa se primetan paradoks: HriπÊanstvo mo wubaznom reËju. I dodatna reË propovedi pokazuje se - to je religija wubavi, i pritom to je jedinstvena ne kao maË inkvizitora ili krstonosca, nego upravo dogmatska religija mira. PodvlaËim: ne “jedna od”, veÊ najblagodatnije “oruæje” u rukama Hrista, u rukama prosto jedinstvena dogmatska religija mira. A stvar je Qegove Crkve. I tada Êe svi ti apokaliptiËni koqa- u sledeÊem: poπto je hriπÊanska vest o wubavi bila nici postati malo viπe jasniji. Iza savremenih nagomi- vest slobode, qu je u paganskim stereotipima bilo lako lanih okultnih praksi ipak stoji sasvim opredewena tajno izmeniti, lako tajno izokrenuti. I trebalo je da se realnost. zaπtiti od tih laænih izvrtaqa. Uopπte, svaki tekst - Vi smatrate da Êe ti likovi postati ja- uËestvuje u interpretaciji: svaki Ëitalac shvata i izvr- sniji, jer Êe se pretvoriti u realne æivotne sli- Êe tekst po svome. Zato je Jevanewe nuæno moralo da ke? se zaπtiti Predaqem, da bi se svojevowne, laæne - Potpuno taËno. Isto to mogu da kaæem i o broju interpretacije odbacile i da bi apostolsko shvataqe Zveri - tri πestice… Hristovih reËi, tj. shvataqe tih wudi koji su bili sa - Hteo bih da postavim konkretnije pitaqe Hristom i koje je On Sam uËio, ne ugasne vekovima. S tim u vezi toga. Stvar je u tome da su stranice mnogih ciwem i nastaju dogmati, koji ne samo da utvruju neπto Ëasopisa i novina, ukwuËujuÊi i pravoslavne, bi- o Bogu, koliko odstraquju tajne i jednolinijske koncep- le pune priËa o straπnom kompjuteru nazvanom cije. “Zver”, koji se nalazi negde u Briselu; potvrde Tako se Pravoslavwe kao dogmatski sistem da πifrovani kod na robi iz zapadnih zemawa sa- formiralo u prvim vekovima hriπÊanske vere, i zatim dræi broj Zveri, i na kraju, da Êe na ruku i na Ëe- je ono u toj wusci, u tom oklopu tako i æivelo. I doæi- lo uskoro biti stavwani neki znaci... Ili ga veÊ velo do naπeg vremena. I odjednom se pokazalo da je sve negde stavwaju, u »eËeniji... Koliko su opravdani to veoma aktuelno, zato πto poËiqe nova era paganstva, tako istaknuti spowaπqi opaæaji apokalipti- kako je nazivaju - era Vodolije. Kada svet poËiqe da ra- Ënih znaka? Ëuna godine ne od Hristovog Roeqa, veÊ po principu - Na to pitaqe nemam jednoznaËan odgovor. S “godina plave sviqe” ili “lepog bika” i pozdrav “sre- jedne strane, po reËima apostola Pavla, “idol u svetu je Êna Nova” Êe se transformisati u “gadna Nova”. Eto, u niπta”. I zato je za hriπÊanina: “Ako je Bog s nama - ko ovo vreme se Pravoslavwe pokazuje svevremenim. I vi- je protiv nas?” Ti spowaπqi idolopokloniËki i okul- πe od toga, pravoslavni, koji su bili viπe od svih tni znaci nad qim neÊe imati vlast. Ali, s druge stra- prezirani i omrznuti sto godina unazad, danas se poka- ne, Pravoslavwe - to je religija s celokupnim vieqem zuju potrebniji svim wudima. Evo zaπto su prezirani: Ëoveka. Tu je duπa neodvojiva od tela, unutraπqe “Vi imate spowaπqu obrednost, vi ne propovedate neodvojivo od spowaπqeg. Zato je sva hriπÊanska Jevanewe”. A danas se pokazuje da nije dovowno samo tradicija, posebno ranohriπÊanska, puna upozoreqa: propovedati Jevanewe, pokazuje se da je najvaænije da- bojte se, bojte se Ëak da u spowaπqem greπite. ti tu “energijsku”, ako hoÊete, zaπtitu, same obrede i Recimo, paganski sledbenici, dræavni Ëinov- crkvena Tajinstva. Danas kada nas na svakom koraku nici, predlagali su hriπÊanima, koji, molim vas, srcem okruæuju neprijatewi, pokazuje se da blagodatni pokrov veruju u Gospoda Hrista, da jednostavno urade neki Tajinstva Crkve nije samo idiom. Pokazalo se da priziv formalni gest ærtvoprinoπeqa pred statuom nezna- ka Hristu posle Tajne PriËeπÊa - “prodri u moje udove, boæaËkog boga, zvaniËnog boga imperije. HriπÊani su u sav sastav, u utrobu, u srce”, tj. napuni Sobom sve de- odbijali da uËine taj gest, po cenu da umru. Zato su gla- love moga organizma, i moje duπe - to nije prosto meta- sovi o duhovnosti hriπÊanstva veoma preuveliËani: fora, veÊ uslov æivota Ëoveka u svetu, u kojem su sva HriπÊanstvo ceni kult i kultivira Ëak etikete spowa- geena i prah izaπli ispod zemwe. πqih gestova. Mi znamo da i odeÊa Ëoveka govori o I u tom smislu postaje jasno zaπto nam Otkro- qegovom nastrojequ, o qegovim manirima. Pokazuje se veqe ocrtava sliku koja veoma liËi na epohu rane hriπ- da post moæe biti povezan sa iskrenoπÊu, srdaËnoπÊu Êanske Crkve, gde hriπÊana opet nema mnogo i qih opet pokajaqa, najunutraπqijeg duhovnog dela. Zato nije gone, a okolo vlada paganska zver. I Pravoslavwe, na iskwuËeno da se neko “Ëudo” u ogledalu desi i ovde: da osnovu svoje neveπtosti, pokazuje se u veoma pogodnoj kroz materijalno dejstvo pronikne u duπu neπto strano, poziciji u toj neznaboæaËkoj epohi, u koju se vraÊa isto- tue. rija. Zbog toga ja mislim da Êe nam uskoro postati jasni Ipak, ja mislim da ne treba tako jeftino ceniti ti zastraπujuÊi simboli duhovne borbe dobra i zla iz svoju duπu. Odakle takva pretpostavka da ako Ëoveku bu- 37 du stavili peËat u pasoπ ili Ëak na ruku, da taj znak Ëuti pitaqe o Hristu, a joπ teæe, Ëuvπi ga, dati pravi- oduzima Ëoveku slobodu? ©ta me moæe odvojiti od Hri- lan odgovor na qega... U tom smislu nebo postaje sve da- sta? Jednostavno, treba shvatiti, da nas niπta ne mo- we. æe odvojiti od æivota u Gospodu Isusu Hristu, ni sada- - A πta Êe biti sa straπnim kompjuterom πqe, ni dolazeÊe, ni naËala, ni vlasti, ni aneli, niko “Zver”, i uopπte sa kompjuterskim svetom. Sada, nas ne moæe odvojiti. I kakav Êe to peËat biti jaËi od eto, postoji i “adski” internet? Wubavi Boæje, jaËe od svih tih instanci koje je apostol - Vi znate, u literaturi su opisani svi ti “uæa- Pavle pobrojao? ©ta se to odnosi na broj 666, ja ne vi- si”, sa mnogo dovowno smeπnih obrta. S velikom ‘ganu- dim u qemu misteriju? Prosto zato πto se taj broj dovo- toπÊu’ ja Ëitam Ëlanke u kojem se kompjuter razobliËava di do broja koji se pomiqe u Apokalipsi. Uopπte, zada- kao dete avola. NaroËito je prijatno Ëitati Ëlanak tak proroka je uvek bio da otkriva vowu Boæju, da obzna- takve vrste u novini koja je na kompjuteru sreena, u quje, a ne da krije. Taj nam se broj daje da bismo prepo- broπuri koja je takoe na kompjuteru napravwena. To znali antihrista, a ne zbog toga da bismo mu pomogli da budi zdrav oseÊaj humora. A ako je ozbiwno, tad je sve se skriva. A πto je do πifrovanih kodova, ja im ne bih stvar, kako sam govorio, u namerama, u tome kako sve to pridavao toliko znaËaja, tim pre πto sada ima mnogo iskoristiti, u tom broju i kompjuterima... veπtaËkih razgovora na tu temu... - Ipak, kako treba da se ponaπa Ëovek koji VraÊam se na pitaqe o peËatu na ruci i Ëelu. iskreno ne æeli da podlegne prelesti anti- PrimeÊujem da je za pravoslavnu tradiciju karakteri- hrista? stiËno alegorijsko, duhovno shvataqe toga mesta u - Prvo je, naravno, potrebno udawiti se od svih Otkrovequ. U Bibliji, uopπteno, desnica je tradicio- tehnika koje su povezane sa prodorom u ËoveËju duπu. nalno ruka koja oznaËava naËin delatnosti. A Ëelo je na- Pre svega, ovde je reË o medicinskim tehnikama, tj. nika- Ëin miπweqa Ëoveka. Zato, kada antihrist stavi ta dva kva ‘zombiraqa’, kodiraqa, itd. Hemoterapija - da, peËata, on poËiqe da kontroliπe naËin miπweqa Ëove- hirurgija - da, tj. rad sa telom tamo gde vi ne dopuπtate ka i naËin qegove delatnosti. I to je potpuno logiËno, u da u vaπu podsvest ue neËija druga podsvest. Krite- tom smislu da antihrist kao zemawski vladar uzima na rijum je ovaj: ne otkrivati svoju duπu otvorenu. To sebe kontrolu nad socijalnim odnosima, a preko sistema pretpostavwa izbegavaqe svih moguÊih meditativnih masovnog informisaqa i sistema obrazovaqa on tehnika, tehnologija mantri, kontrole uma. Sve one kontroliπe ideologiju druπtva i samim tim utiËe na imaju jedan ciw - da vas liπe kontrole nad sopstvenom razum wudi. svesti. To je potrebno na sve naËine odbacivati. »ovek mase posledqih vremena biÊe vaspitan i I pored toga, naravno, ja mislim ono πto shvata formiran tako da za Gospoda Hrista u qegovom æivotu svaki ozbiwan Ëovek - treba imati veliku distancu od jednostavno neÊe biti mesta. To mu neÊe biti intere- sredstava javnog informisaqa, ispitivati sebe: da li santno, zato πto, prvo, samo druπtvo neÊe postavwati se ja meqam, moja ubeeqa, moj svet, moj jezik, prosto- pitaqa o Hristu, a drugo, to druπtvo Êe tajno predla- naprosto u kopiju koju je stvorio televizor... Ne tako gati ubrzane odgovore na qih. PoËevπi od toga da je davno na jednom od mojih predavaqa za predavaËe Gospod Hristos prosto veliki drevni iscelitew, moskovskih visokih πkola (to su bili predavaËi humani- Kaπpirovski prvog veka, ili je to jedan od onih sa druge tarnih disciplina: kulturolozi, filozofi...) jedna planete koji nam doleÊu, a moæe biti jedan od mahatmi, sluπatewka mi je postavila pitaqe: “Recite mi, zaπto no mi s tim nemamo niπta... se deπava da bih s jednim sveπtenikom htela da razgo- Uostalom, to se odnosi i na mnoge pravoslavne, varam, a drugi mi ne uliva povereqe?” I nisam uspeo da zato πto u pravoslavnom svetu ponekad odgovor na pita- odgovorim, kad qena susetka kaæe: “Ali to je energija! qe “πta znaËi biti hriπÊanin” poraæava svojom Shvataπ, jedan ima dobru a drugi loπu!” I auditorijum primitivnoπÊu... Neretko danas vidimo wude koji govo- je podræao taj stav. ©ta je moguÊe konstatovati nego da re fraze tipa: “Ja sam ateista, ali sam pritom Rus, zna- se naπa inteligencija toliko banalizovala kad ona tim Ëi pravoslavan”. Ili suprotno: “Ja sam pravoslavan, neËoveËnim æargonom karmi, aura i energija opisuje istina, ali sam, naravno, ateista”. Naravno, takva najkomplikovaniji svet wudskih odnosa... To je stvarno redukcija HriπÊanstva k etnografiji ne vodi do Hrista, katastrofa: danas u Rusiji (i uopπte u celom zapadnom ali Êe ona biti veoma bliska zamislima antihrista. »i- svetu) dolazi do smene jezika: nestaje jezik tradicio- ni mi se da o tome takoe postoji potvrda u Otkrovequ nalne hriπÊansko-sredozemne kulture, a umesto qega - u wudskom druπtvu sazreÊe takav sistem meuwudskih dolazi æargon pseudo-istoËno okultni: karma, Ëakra, odnosa, takav sistem ideologije, u kojem Êe biti teπko astral, itd. U tom smislu, treba se truditi da ne 38 prihvatamo te reËi, veÊ da koristimo svoje, svoj jezik, taqu Ëoveka, postoji veoma mnogo svetlih taËaka, ali i kako ne bismo poËeli sebe osmiπwavati u potpuno nekih protivureËnih i nejasnih... DelimiËno, u neËoveËnim terminima... Wudi ne shvataju πta govore. HriπÊanstvu do kraja nije jasno postoji li u istoriji Pri upoznavaqu je moguÊe Ëuti: “Znaπ, ja sam πkorpion, progres ili regres. HriπÊanin ima pravo da razmiπwa a ti?” - “A ja sam pacov. Baπ lepo.” i ovako i onako. Ali o HriπÊanstvu je moguÊe reÊi Pritom ne treba zaboravwati, da je Pravoslav- neπto πto je jednom »erËil rekao o demokratiji: “Demo- we istoËno HriπÊanstvo. I zato nije potrebno, kratija je uæasna stvar, ali je sve ostalo - gore”. doæivwavajuÊi otrgnuÊe od ateizma, odjednom tako HriπÊanstvo je, s taËke glediπta filozofije - stvar, oπtro jurnuti na Daleki Istok, zato πto ovde kod nas, moæe biti, ne uvek pravolinijska, ne potpuno logiËna, takoreÊi pod nogama, a takoe i nad glavama, postoji ta- moæda ne potpuno ubedwiva, ali je sve ostalo gore, sve kav svet, takvo duboko shvataqe Ëoveka, u kojem postoje ostalo je neËoveËnije. sve te dubine koje raduju naπu duπu kada se upoznajemo - Da, ali u svojoj kqizi o antihristu vi pi- sa svetom istoËne mudrosti, ali postoji i neπto o Ëemu πete: “HriπÊanstvo je ubeeno u svoj istorijski je Istok hiwadama godina maπtao da Ëuje, a πto se prvi poraz”. ©ta nam ostaje da kaæemo onima koji put Ëulo na obalama Jordana... sumqaju, sa Ëime priÊi Ëitaocima? - OËe Andreje, mi smo razgovarali o lite- - S pitaqem: a πta Ëovek æeli da dobije? ©ta raturi, u kojoj se priliËno primitivno izlaæe se bojao da izgubi, a πta je maπtao da dobije? Ako Ëovek shvataqe Apokalipse i deπavaqa vezana za kraj postavi za svoj ciw da dobije zemawsku vlast i zemaw- sveta. Da li biste mogli da navedete neke kqige ska zadovowstva, onda Êe, povezavπi se sa Pravo- koje, po vaπem miπwequ, treba proËitati? slavnom Crkvom, on, naravno, izgubiti sve. A ako Ëovek - ©to se tiËe Otkroveqa, treba upamtiti da je hoÊe da ugodi svojoj duπi, tada znamo πta je Jevanewe to jedinstvena kqiga, koja se ne Ëita na bogosluæeqima, kaæe: gore je Ëoveku ako ceo svet zadobije, a naudi svojoj πto znaËi da nema bezuslovno autorizovanih tumaËeqa. duπi. A zaπtiti duπu je jedino moguÊe sasvim je nasi- Ali meni se Ëini da je, ulazeÊi u tu tematiku, korisno tivπi VeËnoπÊu, punoÊom Bivstvovaqa, punoÊom Smi- upoznati se sa priËama Luisa - “Posledqa bitka” iz sla, punoÊom Radosti. I to je moguÊe, ja sam duboko ube- qegovog ciklusa ”Hronike Narnije” i “Raskid braka”. en, jedino u Pravoslavwu. Zato mi Ëesto govorimo: na- Zatim »estertonov roman “Kugla i Krst”, plus antiuto- ma je sve loπe, nama je mnogo loπe. (Mislim, svaki pijska klasika (Orvel, Zamjatin). U narednoj etapi to bi pravoslavni Ëovek Êe reÊi zajedno sa Visockim: “Ne, u mogla biti “Tri razgovora” Vladimira Solovjeva, ukwu- Crkvi nije sve tako”). Veoma je teπko, veoma je bolno bi- ËujuÊi tu priËu o antihristu. Iz savremene literature, ti pravoslavan, zato πto kada zovemo u Pravoslavwe, naroËito iz pravoslavne, ja bih toplo preporuËio oca mi zovemo ne na beskonaËni banket, ne na piknik na Serafima Rouza “Pravoslavwe i religija buduÊ- ivici civilizacije. Mi zovemo na boj. Ponekad u tom bo- nosti”… ju buntuje tvoj sopstveni koq, ponekad napade ne - OËe Andreje, nekako je uæasno teπko zaustavwaπ. No najtuænije je to πto neke strele lete razmiπwati o kraju sveta...sveta iza lea, i pozadi, gde oËekujeπ podrπku, najednom ose- - A zaπto vas toliko plaπi to saznaqe o kraju? Êaπ pustoπ... Situacija je na osnovu preaπqeg odre- Pa kraj - thelos na grËkom, “ciw” - ima znaËeqe ne samo ena: s Hristom Êe duπi biti teπko, ali bez Qega do kraja, veÊ i neke zavrπenosti, ispuqenosti, postizaqe krajnosti oËajno. nekog ciwa. Zato, ako nastane istorijski kraj, to znaËi - ZnaËi nebo postaje sve dawe, ali qemu da u istoriji postoji i smisao. Eto, ako u qoj ne bi pos- treba i dawe stremiti? tojao kraj, ona bi se shvatala, po reËima Dostojevskog, - Naravno. Ili, znate, Ëak ne sasvim tako. Nebo kao “avolov vodviw”: neko beskonaËno stremweqe koje uvek postaje bliæe, zato πto nebo ima jednu æewu - da nikuda ne vodi. Poπto HriπÊanstvo utvruje kraj isto- se kao kiπa izlije na zemwu. Ali wudi neprekidno otva- rije, ono spasava ideju istorije, utvrujuÊi postojaqe raju svoje kiπobrane i qima paraju nebo. Zaπto se onda smisla u qoj. Zato, kada govorimo o kraju sveta, pretpo- æalimo na nebo? Zatvori svoj kiπobran. stavwamo pozitivnost istorije. To nije istorijski nihi- lizam... razgovorao Vladimir Legojda Naravno, ja predobro shvatam da u hriπÊanskoj prevod: R. Ma. filosofiji istorije, kao uopπte u hriπÊanskom shva- preuzeto sa sajta: www.fomacenter.ru 39

Dr Ksenija KonËareviÊ

“PRISTUPIO SAM ONOME U KOME JE IZVOR ÆIVOTA”

Obrazac savrπenog ideqa za Hristom u stvaralaËkom podvigu Nikolaja Gogowa “Darovi koje posedujemo su razliËiti, ali svi umne sposobnosti nesebiËno prineli na ærtvenik oni imaju jedan zajedniËki izvor - Duha Svetoga. Sva- nadnebeske wubavi Gospodqe, ime Nikolaja Vasiwe- kome se daruje projava Duha na korist: po reËima apo- viËa Gogowa (1809-1852) jedno je od najsvetozarnijih stola Pavla, jednome se kroz Duha daje reË mudrosti, svetila. drugome reË znaqa, nekome vera, nekome darovi isce- Autora “Tarasa Buwbe”, “Revizora”, “©iqe- wivaqa, nekome Ëiqeqe Ëudesa, proroπtvo ili razli- la” i “Mrtvih duπa” svojatali su mnogi. Sledbenici kovaqe duhova, razliËiti jezici ili tumaËeqe jezika... realizma u ruskoj kqiæevnosti nazivali su ga rodo- Ali darovi Duha ne daju se radi samog Ëoveka kao poje- naËalnikom svoga kqiæevnog pravca, sa ponosom isti- dinca, i oni ne predstavwaju qegovu liËnu svojinu. Sva- ËuÊi da su svi oni “izaπli iz Gogowevog ©iqela”. Naj- ki dar dobijamo radi sluæeqa Crkvi. Sveti Jefrem veÊa imena ruske avangarde s poËetka XX veka takoe su Sirijski uËi da, premda svako od nas poseduje blagodat se pozivala na qegovu poetiku fantastiËnog, smatra- razliËitih darova, ipak nam se svi oni daju kako bismo juÊi da je on prokrËio put qihovim kqiæevnim ih tvoraËki umnoæili u Crkvi. Dakle, duπevne sile i stremweqima. »italaËka publika u qemu je videla pre razliËite sposobnosti kojima raspolaæemo date su nam svega izvanrednog satiriËara, komiËara i vrhunskog kako bismo ih nesebiËno stavili u sluæbu Crkvi”. pripovedaËa. Ali retko je ko bio dorastao da u qemu Ovako uËi, razvijajuÊi misao Apostola Pavla, prepozna istinskog hriπÊanskog stvaraoca; retko ko je Sveti Ilarion Trojicki, episkop verejski i talentovani poznavao drugog i drugaËijeg Gogowa - asketu i usrdnog profesor Novog Zaveta na Moskovskoj duhovnoj aka- molitvenika, nastavwaËa svetootaËkih tradicija u rus- demiji, koji je za Hrista Gospoda muËeniËki postradao u koj umetnosti, hriπÊanskog mislioca i publicistu. Go- doba krvavog bowπeviËkog prevrata. Poziv na blago- gow jeste bio kqiæevnik, ali sa jednim posebnim, jasno datno umnoæeqe darova u sluæbi Bogu i bliæqem osmiπwenim duhovnim darom i prizvaqem, umetnik pastiri i uËitewi Crkve Hristove vekovima upuÊuju wu- sposoban da se uzdigne iznad literarnog stvaralaπtva dima svih zvaqa, uzrasta i zanimaqa, od kraja do kraja u uskom smislu te reËi, da se ne zaustavi na qemu kao na zemwe. Ali koliko je onih koji su zaista osetili potrebu zemawskom blagu, nego da odvaæno krene ka nepro- da delo svoje prinesu na dar Bogu, da ga ukqiæe za veË- padwivoj, nebeskoj riznici koja se daruje onima πto ta- nost? Koliko je stvaralaca koji su odluËno odbacili su- lant svoj bez ostatka prinesu Hristu Gospodu. Iako jetu i gordost, prezreli bogatstvo, Ëast, slavu i bez piπËevo tragaqe za Hristom nije proπlo bez izvesnih ostatka prineli plodove umnoæeqa svojih darova Daro- lutaqa i padova, qegovo samopoærtvovano sluæeqe davcu svih dobara? Danas, na poËetku novog milenijuma, Onome Koji je jedini “Put, Istina i Æivot”Æivot (Jn. 14, 6) svedoci smo nebivale degradacije kqiæevnosti, umet- ostavilo je snaænog traga na ruskoj kqiæevnosti, nosti, nauke, qihovog potpunog otueqa od Hristovih pripravivπi put velikom Dostojevskom i unevπi u qu bogoËoveËanskih ideala, qihovog umu nepojmwivog uni- neprolazna naËela pravdowubivosti, Ëovekowubivosti æeqa i beznadnog utapaqa u beslovesnost. Ali utoliko i bogowubivosti, zbog Ëega ju je Tomas Man svojevremeno blistavijom svetloπÊu hriπÊanima naπeg doba sjaje i nazvao “najËoveËnijom kqiæevnoπÊu u svetu”. primeri stvaralaca koji su se u æivotu i radu uprav- Meu Gogowevim beleπkama nalazimo i ovakvu wali prema poruci Crkve Hristove: “Sami sebe, i jedan misao: “Kakva je korist lai od jarbola, krmanoπa, mor- drugoga, i sav æivot svoj Hristu Bogu predajmo!” U nara, jedara, sidra, ako nema vetra? I kakva je korist sazveæu takvih pravednika, koji su sve svoje duπevne i Ëoveku od krasnoreËivosti, oπtroumnosti, znaqa, kul- 40 ture, pameti, ako u duπi qegovoj nema Duha Svetoga?” vini svoga æivota nastojao da privede wude Bogu uka- Nema sumqe, ova nas piπËeva spoznaja umnogome pod- zivaqem na qihove nedostatke i na negativne pojave u seÊa na poznato otkriveqe Svetog Serafima Sarovskog druπtvu, od ovog preokreta Gogow Êe sve svoje snage o sticaqu Duha Svetoga kao o ciwu naπega æivota. upraviti na vlastito duhovno usavrπavaqe, delatno Nikolaj VasiweviË bio je svestan da ne samo sticaqe pokajaqe i preumweqe. “Nai pre svega kwuË za vlasti- Duha, nego ni istinsko poznaqe smisla æivota nije tu duπu, pa Êeπ tim kwuËem moÊi otvoriti svaËiju du- moguÊno bez dugotrajnog i mukotrpnog rada na sebi, bez πu”, - zapisao je Nikolaj VasiweviË u jednom pismu. poniraqa u dubine svoga biÊa. “Mene je privlaËilo sve Veliki pisac doπao je do saznaqa da se zlo u svetu ne u Ëemu je nalazilo odraz poznaqe wudskih duπa - od moæe pobediti bilo kakvim spowaπqim delovaqem, pa ispovesti obiËnih wudi iz sveta do iskustava ana- ni snagom kqiæevne reËi, ako ono nije praÊeno unutar- horeta i pustiqaka - i na tome putu, ni sam ne znajuÊi qim oËiπÊeqem i ohristovweqem. Stoga je kao svoj, kako, doπao sam do Hrista. Uvideo sam da je u Qemu ali i osnovni zadatak svakog istinskog umetnika on vi- kwuË poznaqa duπe Ëovekove, da joπ niko od duπe- deo bezrezervno privolevaqe Crkvi Hristovoj i duboko znalaca nije ushodio na onu visinu duπevnog poznaqa na usvajaqe istina svete pravoslavne vere. kojoj se nalazio On. Do ovog zakwuËka doπao sam i ana- SaËuvano je dosta svedoËanstava o Gogowevom lizom svoje vlastite duπe...” Sam spisatewski dar on je duhovnom æivotu tih godina. Jedan prijatew koji ga je shvatao kao veliki blagoslov Boæiji, ali i izuzetnu upoznao za vreme boravka u Rimu zapisao je: “VeÊ tada odgovornost. Zato nije Ëudno to πto je u priËi “Por- Gogow mi se Ëinio izuzetno poboænim. Jednom prilikom tret” u usta glavnog junaka, ikonopisca, stavio ovakve svi Rusi doπli su na svenoÊnu sluæbu u ruski hram. Vi- reËi kao pouku upuÊenu qegovom uËeniku: “Spasavaj Ëis- deo sam da je doπao i Gogow, ali posle izvesnog vre- totu duπe svoje! Onaj ko je primio talant od Boga mora mena izgubio sam ga iz vida, tako da sam pomislio da je biti duπom Ëistiji od svih. Jer drugim wudima mnogo moæda ranije napustio sluæbu. Neπto pre zavrπetka toga Êe biti oproπteno, ali qemu se neÊe oprostiti”. bdenija izaπao sam u pronaos, poπto je na mestu gde sam Nije li ovo neposredan odziv na poruku Jevanewa ranije stajao veÊ bilo zaguπwivo, i tamo sam, u polu- Hristovog: “Svakome kome je mnogo dano, mnogo Êe mraku, primetio Gogowa: kleËao je u jednom uglu, obo- se traæiti od qega; a kome je povereno mnogo, od rene glave. Dok su se Ëitale neke molitve, on je usrdno qega Êe se viπe iskati”iskati (Lk. 12, 48)? metanisao...” Iz tih godina datira i qegovo iskreno Religioznost se u piπËevoj liËnosti ukorenila priznaqe prijatewu N. D. Belozerskom: “»ini mi se da od detiqstva, u Ëemu je presudna uloga pripadala qego- mi viπe leæi manastir nego æivweqe u svetu”. Drugom voj majci Mariji Ivanovnoj. Veoma rano buduÊi umetnik prijatewu, N. M. Jazikovu, pisac ispoveda: “Potrebna osetio je bogopromisaonu upravwenost svoga æivotnog mi je osama, apsolutna osama. Nisam roen za trzavice puta i sve uzdaqe svoje poloæio je na Boga. Joπ kao koje nameÊe svakodnevni æivot. Svakog dana i svakog Ëetrnaestogodiπqi deËak, posle oËeve smrti, zapisao Ëasa sve jasnije oseÊam da nema uzviπenijeg udela na je: “Ovaj udarac podneo sam sa Ëvrstinom istinskog svetu od zvaqa kaluerskog”. hriπÊanina. Blagosiwam te, sveta vero pravoslavna! Probuena duπa nije se mogla nasititi reËi Jedino u tebi nalazim izvor utehe, jedino ti mi poma- Boæije i mudrosti Otaca Crkve. Pisac koji je uπao u sam æeπ da prevaziem svoj bol. Pribegnite svi Svemo- vrh svetske kqiæevnosti svoju lektiru sveo je na Sveto guÊem, kao πto sam Mu ja pribegao!” Joπ dok se πkolo- Pismo i svetootaËke spise. SaËuvane su beleænice u ko- vao, poËeo je da se zanima za bogoslovwe, da prouËava je je on unosio izvode iz proËitanih dela, svoje analize dela Svetih Otaca. Neko vreme, doduπe, dopuπtao je se- i komentare na teme kao πto su: Izloæeqe vere; O bi mladalaËke buntovne “ispade” i hirove - da se ne crkvenim predaqima; O poπtovaqu sveπtenika; O prekrsti u hramu, da kaæe poneku ruænu ili podsme- liturgiji; O istinskom pokajaqu; O hriπÊanskim vrli- πwivu reË o sveπtenicima, ali sa sazrevaqem toga je nama; O prisustvu Duha Svetoga meu nama; O wubavi nestalo. Qegov hriπÊanski ideal uobliËiÊe se kasnije, prema bliæqem... A ispise je unosio iz dela Sv. Ata- u Ëetvrtoj deceniji æivota. Neposredan povod za duboki nasija Velikog, Sv. Jovana Zlatousta, Sv. Vasilija Veli- i odluËni preokret u qegovoj duπi nastupiÊe posle te- kog, Sv. Grigorija Niskog, Sv. Prokla Konstantinopow- πke bolesti koju je preleæao u leto 1840. godine. Od to- skog, Sv. Teodora Ankirskog, Sv. Jovana Damaskina, Sv. ga doba on Êe se u potpunosti posvetiti bogoiskatew- Kirila Aleksandrijskog, Sv. Filareta Moskovskog, Sv. stvu i radu na svojoj duπi, πto se neposredno refle- Dimitrija Rostovskog, Sv. Tihona Zadonskog... “Lestvi- ktovalo i na qegovo stvaralaπtvo. Dok je u prvoj polo- ca” Sv. Jovana LestviËnika bila mu je najomiwenije 41 πtivo, a najdraæa molitva - “Gospode, daj mi suze umi- nije bio zapoËeo Mrtve duπe, Ëije mu je privoeqe kra- weqa i seÊaqe na smrt” (sedma molitva Sv. Jovana ju optereÊivalo savest, premda mu rad na rukopisu nije Zlatousta pred odlazak na poËinak). Molitve je uznosio iπao od ruke, odavno bio monah, i siguran sam da bi na- i svojim reËima, pri Ëemu je neke od qih i zabeleæio: πao savrπeni mir da se obreo u sredini u kojoj bi duπa one su nesumqivo svedoËanstvo qegove tople wubavi, qegova disala lako i slobodno...” Veliki optinski sta- duboke vere, iskrene nade i svecele ukoreqenosti u rac Varsonufije (Plihankov) kazivao je svojim duhovnim TrosunËanom Gospodu. Ëedima da se Gogow jednom svom bliskom prijatewu Godine 1845. Gogow ponovo pada u postewu. Pos- poverio: “Ah, kako sam mnogo izgubio, kako sam uæasno le muËne i teπke bolesti qegova reπenost da se u mnogo izgubio πto nisam stupio u manastir!” Razlog potpunosti privoli Gospodu sve je izrazitija. O tome odustajaqa od kretaqa monaπkim putem najverovatnije periodu u qegovoj prepisci nalazimo i ovakvo svedo- je leæao u ambivalentnosti qegovih motiva, odnosno u Ëanstvo: “Æiveo sam u unutraπqosti svoga biÊa, vla- Ëiqenici da je u qemu postojao dubok konflikt izmeu dao se kao da sam u manastiru, nisam propustio skoro duhovnih i literarnih stremweqa. Ipak, odluka da nijednu sluæbu u naπoj crkvi...” Duhovni napori naπli ostane u svetu bila je propraÊena piπËevim unutarqim su odraza i na qegovom fiziËkom liku. “Gogow je osta- pomonaπeqem, koje veÊina savremenika, naæalost, nije rio, ali je stekao jednu posebnu vrstu lepote, koja se ne razumela. Dela koja je objavwivao u posledqem raz- bi mogla drugaËije okarakterisati nego kao lepota dobwu svoga æivota kqiæevna kritika doËekivala je sa misleÊeg Ëoveka”, - svedoËi P. V. Aqenkov. “Lice mu je odbojnoπÊu, ne bez ironije i pakosti, u Ëemu je predqa- pobledelo, uvelo; dubok, naporan rad misli ostavio je Ëio tada neprikosnoveni literarni arbitar Visarion na qemu peËat umora i iscrpwenosti, ali izraz qegovog GrigorjeviË Bjelinski. Po ko zna koji put ispunile su se lica, u celini posmatrano, uËinio mi se svetlijim i spo- reËi Svetog apostola Pavla: “Tjelesni Ëovjek ne pri- kojnijim nego ranije. To je bilo lice filosofa”. Kao ma πto je od Duha Boæijega, jer mu je ludost, i ne devstvenik, nesputan braËnim i srodniËkim obavezama, moæe da razumije, jer se to ispituje duhovno”duhovno (1. mogao je da se u potpunosti preda duhovnom delaqu, us- Kor. 2, 14). hodeÊi sve viπe i viπe u svom asketskom usavrπavaqu. Svoj duboko hriπÊanski pogled na umetnost Go- Iskusio je i siromaπtvo, koje je doæiveo kao svojevrsnu gow Êe formulisati na viπe mesta. Tako, u kqizi “Iza- pripremu i probu za polagaqe zaveta nesticaqa. “Siro- brana mesta iz prepiske sa prijatewima” qeno nazna- maπtvo je veliko blaæenstvo, koga svet joπ uvek nije Ëeqe pisac vidi u tome da ona sluæi kao “nevidwiva svestan. Ali onaj koga je Bog udostojio da okusi slast stepenica prema hriπÊanstvu”, jer danaπqi Ëovek “ne- qegovu, onaj ko je zavoleo svoju prosjaËku torbu, neÊe je ma snage za neposredan susret sa Hristom”. Po Gogo- prodati ni za kakva blaga ovdaπqeg sveta...” Pisac- wevom miπwequ, kqiæevnost ima istu ulogu kao i dela asketa poËiqe da ozbiwno razmiπwa o odlasku u mana- duhovnih pisaca - da prosvetwuje duπu, da je uzvodi ka stir. “Nema zvaqa uzviπenijeg od monaπkog, i daj Boæe savrπenstvu. Pisac-asketa iskreno je verovao u snagu da se udostojim da ponesem monaπku rizu - veÊ i sama po- reËi, u moguÊnost da se reËju Ëovek proæme i preobrazi. misao na qu ispuqava radoπÊu srce moje”, - piπe on I πto je qegov odnos prema umetnosti bio uzviπeniji, grofu A. P. Tolstoju. “Ipak”, - ispoveda se pisac, - “bez to je veÊe zahteve postavwao pred sebe kao pisca kome priziva Boæijeg to se ne moæe uËiniti. Da bi Ëovek ste- je poveren veliki dar Boæiji - reË. kao pravo da se udawi od sveta, mora se dostojno od qe- PodseÊajuÊi na jevanewsku pouku da Êe “za ga oprostiti. Onima koji odlaze u manastir obiËno se svaku praznu reË koju reku wudi dati odgovor u savetuje da prethodno razdaju svoj imetak siromasima. A dan Suda”Suda (Mt. 12, 36), Nikolaj VasiweviË ustao je pro- πta da je razdam? Moj imetak nije u novcu. Bog mi je tiv praznoslovweqa i bilo kakve zloupotrebe reËi u pomogao da steknem izvesno intelektualno i duπevno kqiæevnosti. “Odnos prema reËi mora biti poπten. Ta dobro i podario mi neke sposobnosti koje su na korist i reË je najuzviπeniji dar Boæiji wudima! Veoma je opa- potrebu drugim wudima. To je ono dobro koje sam duæan sno ako se pisac lakomisleno igra reËima. Neka nijedna razdati drugima, onima koji ga nemaju, da bih se zatim trula reË ne izae iz usta vaπih!” - navodi on u veÊ mirno mogao udawiti u manastir...” pomenutoj kqizi. A u pismu V. A. Æukovskom on ovako Mnogi Gogowevi poznanici i prijatewi sma- sagledava osnovne preduslove za bavweqe kqiæevnim trali su da je on imao istinsko monaπko prizvaqe. Ta- radom: “»istija od gorskog snega i svetlija od nebesa ko, na vest o piπËevoj smrti 1852. godine V. A. Æukovski mora biti duπa moja, kako bih zadobio snagu i otpoËeo sa bolom je zapisao: “Siguran sam da bi Gogow, samo da podvige na velikom popriπtu (kqiæevnog stvara- 42 laπtva)”. neskrivene pomoÊi Boæije u svakome trenu i svakoga Ëa- UËeqe Crkve predstavwalo je za velikog pisca sa. Moje snage ne samo πto su niπtavne, nego qih ni ne- krajeugaoni kamen izgradqe ruske nacionalne kulture. ma bez viπqeg oæivotvoreqa. Molite se za mene, Hri- Staqe duhova u tadaπqem ruskom druπtvu, osobito u sta radi”, - poruËuje pisac optinskom jeromonahu Fila- qegovim viπim slojevima, koji su se sve viπe prikla- retu. “Pokaæite ovo pisamce ocu igumanu i zamolite ga qali verskom indiferentizmu i relativizmu, u qemu je da uznese molitve svoje za mene greπnog, kako bi me Gos- izazivalo veliki bol. “Imamo bescenu riznicu, ali ne pod udostojio da obznaqujem wudima slavu imena Qe- samo πto se ne trudimo da postanemo toga svesni, nego govog, iako sam greπniji i nedostojniji od svih”. Mnogo se Ëak ni ne seÊamo gde smo je ostavili. To je kao da puta poklonio se i moπtima Prepodobnog Sergija u Lav- domaÊina zamole da pokaæe najlepπu stvar koju ima u ri Svete Trojice, a Ëetiri godine pred smrt Gospod mu kuÊi, a on ni ne zna gde se ta stvar nalazi. Mi ne marimo je podario blagodat da ode u Svetu Zemwu, pokloni se za Crkvu, koja se, kao celomudrena devojka, saËuvala joπ æivonosnom Grobu Gospodqem i na qemu primi sveto od apostolskog doba u svojoj prvobitnoj Ëistoti i nepo- priËeπÊe na poputninu u æivot veËni. roËnosti; ne marimo za Crkvu, koja kao da je siπla s ne- Iza sebe je, pored pripovedaka i romana koji su ba, sa svojim dogmatima izuzetne dubine i predivnim uπli u zlatni fond svetske kqiæevnosti, Nikolaj Go- obredima, nas radi, i koja jedina ima moÊ da otkloni sve gow ostavio i obimnu duhovnu prozu, u kojoj je uspeo da nedoumice i odgovori na sva pitaqa naπa...Tu i takvu savremenicima i potomcima prenese dragocena isku- Crkvu, koja postoji nas radi, joπ uvek nismo uveli u æi- stva liturgijskog i podviæniËkog æivota Pravoslavne vot svoj!” Zadatak svakog verujuÊeg Ëoveka, a pogotovo Crkve. “PoËetak, koren i temew svega jeste wubav pre- intelektualca, jeste da æivweqem svojim posvedoËava ma Bogu. Ali nama je taj poËetak na kraju, i mi sve πto istinu Crkve: “Æivweqem svojim moramo zaπtititi postoji u svetu wubimo veÊma nego Boga. Boga vawa naπu Crkvu, koja je sva - æivot; miomirom duπa naπih wubiti tako da sve drugo, sve πto je mimo Qega, uzi- vawa nam objavwivati qenu istinu... Propovednik mamo za sporedno i maqe vaæno, da zakone Qegove Crkve od Istoka duæan je da tako istupa pred narodom dræimo za viπe i vaænije od svih naredbi wudskih, da veÊ od qegovog smirenog izgleda i tihog glasa koji savete Qegove - viπe od sviju saveta wudskih, i da se izlazi iz dubine duπe, oæivwujuÊi one kojima se mnogo viπe bojimo da uvredimo Boga nego ma koga od wu- obraÊa, sve poËne da se pokreÊe joπ pre nego πto on di”, - poruËuje pisac u svom “Pravilu æivweqa za hriπ- izloæi povodom kakvog dela je doπao, tako da mu svi Êane u svetu”. “Zemni æivot naπ ne moæe biti nijednog uglas uzvrate: “ReËi nisu potrebne - i bez qih mi Ëujemo trena spokojan - to vazda moramo imati na umu. Brige sa- svetu istinu tvoje Crkve!” mo sustiæu jedna drugu, danas ovakve, sutra onakve. U Ostatak æivota Gogow je proveo u svakoj pobo- svetu je naπe prizvaqe - vojevaqe, a ne praznovaqe: po- ænosti i Ëistoti, neumorno radeÊi, ali i nadahqujuÊi bedu Êemo slaviti na onome svetu. Ovde smo duæni da se se bogosluæeqima Crkve, susretima sa monasima, pose- muπki, ne malaksavajuÊi duhom, borimo, kako bismo Êivaqem svetih mesta. Nekoliko puta boravio je u dobili viπe nagrada, veÊu slavu na nebesima”. Gogow je znamenitom Optinskom manastiru, za koji je zapisao: na tome krstonosnom, ali pobednom putu prolio mnogo “Mislim da ni na samoj Svetoj Gori nije lepπe! Ovde je suza i znoja, umnoæivπi i na dobro duπa wudskih blagodat opipwivo prisutna. Nigde nisam video takve upotrebivπi talante koje mu je Gospod podario. Neka bi monahe. Ëinilo mi se da sa svakim od qih razgovara sve qegovo odvaæno i neumorno svedoËeqe Hrista bilo πto je nebesko”. Molitve optinskih staraca davale su podstrek svima nama da u naπem svakodnevnom radu i mu snagu da istraje na svom trnovitom putu sluæeqa stvaralaπtvu ne zaboravwamo Onoga Ko je izvor æi- istini. “Moj put je teæak, i posao kojim se bavim je takav vota, da bismo od qega i nagradu primili i u ovome ve- da se pero moje ne moæe pokrenuti bez oËigledne, ku, i u buduÊem. 43

NA FORUMU pravoslavnog sajta “Biblioteka Sveti Naum” (bsn.org.yu,, naslov:naslov: “Dobro“Dobro doπli,doπli, oËeoËe Gavrilo”)Gavrilo”)

Puno uspeha na qivi Gospodqoj, mnogo duπekorisnih pouka i saveta na forumu. Pozdrav i blagoslov iz manastira Lepavina o. Gavrilo (17. jul 2003.)

Blagoslovite, oËe, i dobro nam doπli! Svima nam je drago da meu nama imamo i prave iskusne trudbenike na qivi Gospodqoj. Pomjanite i nas beskorisne sluge Sveviπqega. akon Goran (17. jul 2003.)

Dragi oci, braÊo i sestre, Hvala vam svima koji ste svojim javwaqima obogatili sadræaj ovog, naπeg, zajedniËkog foruma. Hvala Vam na reËima podrπke i molitvenoj potpori. Ovom prilikom, posebno æelim da se zahvalim na javwaqu dragom nam u Gospodu ocu Gavrilu, Ëiji trud na qivi Gospodqoj je nesumqivo veÊi i vredniji od naπeg, i da mu poæelim svako dobro od naπeg PastirenaËalnika Hrista, na mnogo, mnogo godina. Dobro doπli dragi oËe! Oprostite, oprostite, oprostite, i pomjanite sve nas pred PreËistim Obrazom Presvete Bogorodice Bogomajke Lepavinske. od sviju najmaqi, leq i duπom i telom, od juËe, miloπÊu Boæjom, akon Æivojin KneæeviÊ (22. jul 2003.)

P.S. Javite nam se ponovo, kad Vam to obaveze dopuste, dragi oËe. Ujedno pozivam i oce sveπtenike da se aktivnije ukwuËe u rad naπeg foruma - svojim odgovorima, savetima i poukama, na slavu Boæiju a na dobro i korist svih nas.

Pomaæe Bog! Neizmerno bih voleo da imamo priliku da popriËamo sa naπim sveπtenicima, pa makar i na ovaj naËin kroz diskusije. Znam da je krst koji nose teæak, da imaju puno obaveza, ali bih jako voleo da imamo ËeπÊe prilike da Ëujemo qihove reËi na ovim diskusijama… Svako dobro od Gospoda svima Ivan (25. jul 2003.)

Dragi “mrave” , Drago mi je da si se javio i ukazao mi duhovno povereqe, a joπ draæe da si, kako sam kaæeπ, ostao u SPC - tako i treba! Svaka grana koja otpada od stabla vene i ne raa ploda... U Crkvi je posluπnost stavwena ispred posta i molitve, a naroËito u manastiru. Pitaqa koja si mi postavio vrlo su odgovorna, pa sam ih poslao nadleænom episkopu na razmatraqe i odgovor, koji sam blagodareÊi ærtvi Qegovog Visokopreosveπtenstva G. Jovana, koji je u oskudici sa vremenom, vrlo brzo dobio. ©awem vam zvaniËni odgovor Mitropolita Jovana i nadam se da sam zadovowio vaπe duhovne potrebe: 44

OËe Gavrilo, Primio sam od Vas dve informacije putem faksa po istoj stvari, o duhovnim razgovorima u kojima ima nekoliko pitaqa. Sveti Vladika Nikolaj mnoga sliËna pitaqa objavio je u “Misionarskim pismima”, pa za svakog poboænog hriπÊanina ima prave hriπÊanske literature da nae odgovore na svoja interesovaqa. U naπe vreme javwa se sliËna potreba, ali kod izvesnih ima i pitaqa koja su necelishodna i treba imati malo viπe povereqa u svoju Crkvu! Ne bi bilo dobro da padnemo pod teæinu reËi Svetog Evanewa: “Sa kime Êu uporediti rod ovaj? SliËan je djeci koja sjede po trgovima i dovikuju drugovima svojim govoreÊi: Svirasmo vam, i ne igraste; naricasmo vam, i ne ridaste”ridaste (Mt. 11, 16-17). Pitaqe jedinstva u Crkvi bilo je od prvorazrednog znaËaja, pa je tako uπlo i u jektenije na bogosluæequ: “Za mir svega sveta, za nepokolebwivost svetih Boæjih Crkava, i sjediqeqe svih, Gospodu se pomolimo”! Koliko ovu jekteniju izgovaramo sa razumevaqem i stvarnim raspoloæeqem o Ëemu ona govori, o jedinstvu svih, ili samo izgovaramo ne mareÊi za qen sadræaj? Kako postiÊi jedinstvo svih? Mogu li nam dati odgovor oni koji sebe nazivaju “zilotima”, ili revnitewima za Ëistotu Evanelskog naslea i crkvene tradicije? Sadaπqa jerarhija ima apostolsko prejemstvo i koristi pravo upravwaqa Crkvom, kao πto su to radili u svoje vreme Sveti Oci. Posluπnost je vrlina koja stoji na prvom mestu, ispred posta i molitve! Ovo su teme za razgovor koji iziskuje viπe vremena, za koje se interesuje vaπ sagovornik “Duhovnih razgovora”. Ekumenizam neke sablaæqava, pa izlaze iz SPC, najverovatnije tamo gde mogu da nau neku materijalnu korist! Otac Justin je napisao divnu kqigu, “Crkva i ekumenizam”. Treba je proËitati i nauËiti ono πto je Pravoslavna vera. Crkva na zemwi je druπtvo nesavrπenih wudi, greπnih wudi i kroz Crkvu se spasavamo pokajaqem i priËeπÊem, kao i ostalim Svetim tajnama, koje nas osveÊuju. Spasiteweva beseda o jedinstvu Pastira i stada i molitva Ocu da svi jedno budu u punom jedinstvu, savrπenom kao πto je jedinstvo meu Svetom Trojicom. I druge ovce ima koje æeli da dovede u jedinstvo. Spasitew ostavwa devedeset i devet ovaca i traæi onu jednu, zalutalu. Pitaqe Pravoslavne finske crkve je nesporno, ukoliko je u jedinstvu sa ostalim Pravoslavnim autokefalnim crkvama. UËestvovaqe na skupu religijskih lidera sveta u Asiziju za mir u svetu je ustvari svojevrsna konferencija da se doe do meusobnog dogovora da se ne ratuje, da se wudi ne ubijaju, da bude mir meu wudima. Mirotvorcima je obeÊano da Êe se sinovima Boæjim nazvati. U Crkvi viπe nemamo vratare, da Ëuvaju vrata hrama da neko od inovernih ne bi prisustvovao bogosluæequ. I druge sluæbe su se tokom vremena izgubile. Koga zanima kalendarsko pitaqe, kada u naπoj Crkvi nije bilo uopπte reËi o tome? Ko to podgreva i æeli polemike? Na sveËarskim ruËkovima moæemo li nepravoslavne isterati iza trpeze dok se mi molimo pre jela, da bi samo pravoslavni bili prisutni? Pitaqe zaπto se ne pogruæavamo, veÊ polivamo prilikom krπtavaqa? U UËequ Dvanaestorice apostola - Didahi, ima za to objaπqeqe da ako nema dovowno vode moæe da se krsti i u malo vode! To je u Liturgici, nauci o bogosluæequ, svakom aku-bogoslovu poznato. Da li su pravedniji i svetijeg æivota oni koji su se pogruæavali od onih koji su sa maqe vode krπteni? Znamo smisao pogruæavaqa tri puta! Ko æeli da bude krπten kroz pogruæavaqe, sveπtenik Êe to i uËiniti! Imamo i krπteqe u krvi - muËeniπtvo za veru hriπÊansku, gde nema ni pogruæavaqa, ni polivaqa, a vrednije je pred Bogom od svega reËenog. Evo nekoliko mesta iz Svetog pisma koje treba sozercavati: 1. Kor 9, 22; Rim. 14, 1 i 17; Jn. 10, 16; 17, 21; Jn. 3,17, da se spasu svi kroz Qega (Lk. 9, 56); Bog æeli da se svi wudi spasu, Mt. 9, 13. Spasitew je doπao da pozove greπnike na pokajaqe (Lk. 19, 10), da spase izgubweno (Jn. 3, 15 i 16); Jn. 17, 3 o Hristopoznaqu i Bogopoznaqu. U oskudici sa vremenom nisam se osvrnuo na detawnija razjaπqeqa navedenih tektova iz Svetog Pisma. Smatram da je i ovoliko dovowno. Svako je duæan da radi na svome spasequ, uporedi priËu o talantima! ÆeleÊi Vam svako dobro od Gospoda pozdravwamo sa blagoslovom Boæjim, Vaπ +Mitropolit ZagrebaËko-wubwanski Jovan (27. jul 2003.)

Pomaæe Bog! Ja moram da kaæem da sam oduπevwen πto je Vladika Jovan i πto ste Vi, oËe Gavrilo, naπli vremena da 45 odgovorite na postavwena pitaqa. Hvala vam veliko na vremenu i paæqi koju ste nam ukazali i nadam se da Êemo Ëesto imati prilike da Vas Ëujemo. Nadam se i verujem da znate koliko nam znaËe ovakvi kontakti i reËi naπih duhovnih pastira. Ne zamerite i pomenite. Svako dobro od Gospoda Ivan (28. jul 2003.)

Dragi oËe Gavrilo, Hvala Vam πto nalazite vremena da nam se javite u okviru foruma i odgovorite na naπa pitaqa. Hvala i visokopreosveÊenom Mitropolitu Jovanu, koji je isto tako naπao vremena da odgovori na pitaqa brata “mrava”. Mislim da bi ovakvih razgovora trebalo biti πto viπe jer se stiËe utisak, na æalost Ëesto sasvim taËan, o udawenosti pastira od naroda. Narod je tada zbuqen mnogim qihovim postupcima i Ëesto ne zna da li je neπto πto se kaæe istina ili je u pitaqu laæ preko medija. Pogotovo teme poput ekumenizma ili kalendara treba pribliæiti narodu i objasniti, a ne nekako skriveno, tajno govoriti o tome, pa tako da doe do nesporazuma izmeu pastira i naroda. Ili moæda pastiri nemaju odgovora? Pea (28. jul 2003.)

Pomaæe Bog, oËe Gavrilo i bratijo Svetovavedeqska! Blagoslovite. Javwa Vam se brat Pea sa foruma “Biblioteke Sveti Naum”. Drago mi je πto se otac Gavrilo ËeπÊe javwa na forum. Red je da neπto i neki duhovnik kaæe. Mi svetovqaci moæemo priËati i priËati, ali naπe reËi su niπtavne i pre liËimo na naslikani izvor na zidu koji liËi da teËe vodu æivu, kao πto to reËe sv. vladika Nikolaj. No, ja vam sada ne piπem da bih vas hvalio, znam da oËekujete hvalu od Boga, a ne od Ëoveka. Znam da nemate puno slobodnog vremena, a isto tako verujem da se svaki prekovremeni trud vraÊa Ëoveku stostruko od Boga. »itam tako pouke braÊe i sestara na forumu i vidim da mnogi traæe Boga, mnogi pitaju Ëak i banalna pitaqa, nema ko da ih pouËi, kao ovce bez pastira... I stvarno bih i ja, a koliko tek oni æeleli da im neki duhovnik, koliko je u qegovim moÊima, odgovori na neka osnovna pitaqa. ReË jednoga sveπtenosluæitewa ima veliku teæinu, a pogotovo ako se radi o monahu. Zato bih æeleo da Vas pitam, oËe Gavrilo, da li biste Vi mogli da neπto uËinite po tom pitaqu? Ne zamerite na tome. Znam da bi se i brat Æivojin sloæio da pri novom ureequ foruma bude postavwen i podforum “Vaπa pitaqa duhovniku” ili sl. Naravno, tu bi se vremenom ukwuËili i drugi sveπtenici. To je ono osnovno πto sam hteo da Vas pitam. Nadam se da ste na pravi naËin shvatili moje pitaqe, na radost svih Ëlanova Duhovnog foruma Biblioteke Sveti Naum. brat Predrag, Vawevo (15. novembar 2003.)

Povodom teksta “Plodovi virtuelne pustiqe” Poπto sam naπao vrlo koristan tekst na temu koriπÊeqa Interneta, a u svrhu duhovnog prosveÊivaqa, æelim da ga uËinim dostupnim za posetioce naπeg foruma. Ovaj tekst je vrlo koristan za virtuelne medije. Ne znam koliko su naπi posetioci zainteresovani za ruske pravoslavne sajtove, koji koriste Internet u svrhu misionareqa i upoznavaqa Ëoveka sa Pravoslavwem i bogoslovwem, kao i uËestvovaqe na raznim konferencijama. U danaπqe vreme moramo biti obazrivi zbog postojaqa raskola i raznih grupacija, a takoe i svetovnih wudi koji imaju svoje veb-stranice, πto nekad moæe da koristi, a ponekad da unese i smutqu. NaËinu uËestvovaqa na Internet-konferencijama treba pristupiti veoma ozbiwno. U Rusiji su prisutna i Internet radio-predavaqa kao “Radio Radoqeæ” i “Radio astrahansko- enotajevske eparhije” (www.astrakhan-ortodox.astranet.ru), sa moguÊnostima direktnog emitovaqa radio programa. U Ruskoj Crkvi Ëak postoje i episkopi kojima se direktno na sajtu moæe obratiti sa pitaqima pravoslavne vere. Episkop je uvek spreman da rado odgovori na sva pitaqa. MoguÊnosti naπe Crkve za angaæovaqe u ovakvom naËinu informisaqa su znatno maqe nego moguÊnosti Ruske pravoslavne crkve. Naπ najposeÊeniji pravoslavni sajt je “Biblioteka Sveti Naum”, πto se moæe oceniti po dnevnoj poseÊenosti zabeleæenoj preko registarskog broja (od pokretaqa sajta do danas registrovano je preko 100.000 46 posetilaca), ali opet u zavisnosti od teme: ukoliko je kvalitet teme bowi, interesovaqe je veÊe. Na drugom mestu je sajt “Svetosavwe”, Ëiji su urednici prota Wuba MiloπeviÊ i prota Srba MiletiÊ, koji vrlo kvalitetno ureuju sajt sa bogatom bibliotekom i velikim brojem tema. Pojedine crkvene opπtine u dijaspori i zemwi su stavile i registrovale svoje sajtove, ali su oni maqe aktivni i koncentrisani samo na informativni rad. Moæemo da navedemo i zvaniËni sajt SPC, koji se uglavnom svodi na zvaniËna obaveπteqa SPC i vaænije vesti, a ne ukwuËuje, barem za sada, razne druge aspekte iz crkvenog æivota, koji se tiËu problema vernika, opasnosti od raznih sekti i drugih grupacija i drugo, πto bi takoe trebalo da se nau na istom. Takoe bi trebalo omoguÊiti kontakt putem foruma na kojem bi se diskutovalo o raznim pitaqima vere, a koji bi ureivali i davali odgovore bogoslovski obrazovana lica, postavwena od Svetog Sinoda. DeËanci su svojevremeno bili aktivni, ali se trenutno bave tematikom u okruæequ u kome se nalaze. Manastir Studenica ima postavwen sajt, ali nedostaje inicijativa za aktiviraqe mladih wudi, a na korist i spaseqe πto veÊeg broja wudskih duπa. Crnogorska mitropolija je takoe svojevremeno bila veoma angaæovana, ali se na qenom sajtu trenutno mogu naÊi samo vesti. Naπ Mitropolit zagrebaËko-wubwanski Jovan je indirektno uËestvovao na forumu, πto je bilo na korist svim posetiocima sajta. Za razliku od toga, ima i svetovnih sajtova sa pravoslavnim temama, ali se na qima ne mogu dobiti ozbiwniji odgovori, jer uËesnici qihovih foruma nemaju pravo znaqe, ali bi uz prisustvo nekoga sa bogoslovskim znaqem ceo tok razgovora na sajtu bio usmeren na pravu stranu. ZnaËi, postoje wudi koje treba angaæovati da bi se misionarilo u virtuelnom prostoru, ako ne moæe u fiziËkom, i to se odnosi kako na monahe koji su stekli struËna bogoslovska znaqa, tako i na mirjane koji poznaju strani jezik.

o. Gavrilo (15. april 2004.)

Plodovi virtuelne pustiqe

“Mi smo zaboravili da razgovaramo”, rekla je u proπlom veku glavna glumica filma “Moskva suzama ne veruje”, glumeÊi Liju Ahedæakovu. Ali, moæda traæeÊi izlaz iz znane samoÊe u zgradama sa mnogo stanova, gde ne znaπ Ëak ni ime suseda, samoÊe u masi koja stalno negde æuri, samoÊe usred zajedniËke groznice radnika u kancelariji, mi smo nauËili da razgovaramo na drugi naËin? Joπ juËe, ako je trebalo neπto uraditi - naprimer, znati najefikasniji naËin kiseweqa kupusa ili prosto popriËati o “æivotu” - mi smo se obraÊali onima s kojima smo æiveli i radili, Ëak i ako ti naπi bliæqi niπta nisu shvatali ni o belim glavicama (kupusa) ni o tajnama tvoje duπe. Od tada, kako je u naπ æivot uπao Internet, situacija se u korenu izmenila. Sada, æeleÊi da dobijemo koristan recept, mi svoju nadu polaæemo na pretraæivaqe Interneta, i on nam daje odgovore na sajtovima - o kisewequ kupusa, kao i chat, gde se satima moæe praznosloviti. Uostalom, u oba sluËaja - i kada se mi sopstvenim nogama peqemo stepenicama u stan suseda, i kada “klikÊemo miπem” piπuÊi elektronsko pismo, ostaje i dawe pitaqe πta je za nas vaænije: dobiti ovu ili onu informaciju, ili stupiti u kontakt sa nekim Ëovekom. Æiva wudska duπa traæi sastradaqe i wubav. Ona traæi Boga. I kada Ëovek to shvati, on poËiqe da se gubi u tragaqu za informacijama i saradnicima. U realnom svetu, æeleÊi da naemo odgovore o svome Tvorcu, moæemo preÊi prag Crkve i razgovarati sa vernicima i sa sveπtenikom. Ali kako je teæak taj korak za svakoga od nas! Nepoznati svet Crkve uliva strah: uradiÊu odjednom neπto nepravilno? Na mene Êe odjednom vikati, ismevaÊe me, goniti? I zato neko pokuπava da uËini svoje prve korake na putu ka veri u “virtuelnom svetu”, to jest na Internetu, gde na Ëoveka ne deluju utvreni stereotipi. SeÊajuÊi se naËina mog ocrkovweqa, kao i ulaska mnogih prijatewa i poznanika u crkveni æivot, mogu da primetim da smo svi mi preæiveli period liËnog “Starog Zaveta”, kada ReË za nas joπ nije postala plot. To jest, mi smo poverovali u Boga, Ëitali duhovnu literaturu, pokuπali da se molimo, 47 ali joπ nismo bili spremni da uËestvujemo u Tajnama Crkve. Ali potreba za jednomiπwenicima, u takvom krugu opπteqa gde bi postojala moguÊnost razmatraqa duhovnih pitaqa koja te zanimaju, u tom je periodu posebno kritiËna. U toj etapi duhovnog æivota neko je poseÊivao protestantske skupove, a neko sektaπke. Slava Bogu, niko nije zastao na pola puta, i svi su sreÊno doπli do analoja (naloqa) s Krstom i Jevanewem - do »aπe (Tajna Svetog PriËeπÊa) u Pravoslavnoj Crkvi. Sada svi shvatamo da smo dovowno dugo lutali “u zemwi dalekoj”, ne zato πto nam je u Pravoslavwu neπto nedostajalo, veÊ zato πto nismo mogli da naemo takav skup u kojem bi mogli da uËestvuju svi oni koji joπ nisu uπli u liturgijski æivot Crkve. Razume se, pri crkvama postoje nedewne πkole, odræavaju se besede, predavaqa. Ali wudi sa ulice u pravilu ne dolaze na takve skupove - qih pohaaju oni wudi koji su veÊ parohijani odreene crkve. Moæda Êe onaj koji je joπ u zabludi u tragaqu za istinom po ulicama i trgovima pronaÊi odgovarajuÊu adresu na mreæi? Ako krenemo u ekskurziju po ruskim pravoslavnim Internet-resursima, onda moæemo da vidimo da oni na prvi pogled poraæavaju svojim brojem i raznolikoπÊu: kao da pred tobom svetli vaskrsla prestonica sa svojim kupolama i krstovima. Veoma profesionalno uraene stranice manastira i crkava, elektronske verzije pravoslavnih izdaqa, forumi, kqige posetilaca s odgovorima sveπtenika na pitaqa, biblioteke, kalendari... Ali ako to malo bowe razmotrimo, a posebno ako se upoznamo sa stopom poseÊenosti i brojevima posetilaca, primetiÊemo da veoma mali broj pravoslavnih resursa ima ozbiwan auditorijum, a prstima jedne ruke mogu da se prebroje ta mesta na mreæi na kojima se moæe uËestvovati u æivom razgovoru o pravoslavnoj veri. Glavna opasnost koja preti onome ko traæi istinu na mreæi, a koja je karakteristiËna za Internet uopπte, jeste anonimnost i lakoÊa qenog ostvareqa. »ak nije uvek jednostavno naÊi izvor informacija koju korisnici Interneta dobijaju u reæimu read only. Daleko od toga da svaki resurs na mreæi, koji je prikriven pod Pravoslavwe, teæi da precizira svoju pripadnost ovoj ili onoj “konfesiji”, ili jednostavnije reËeno - sekti, jeresi ili raskolu. Ali ako izdvojimo vlasnike sajtova ili portala, pokazaÊe se da je praktiËno nemoguÊe odrediti dugogodiπqu religioznu (ili antireligioznu) pripadnost pojedinih uËesnika konferencija na mreæi. Na tim mreænim konferencijama, na kojima je glavna tema Pravoslavwe u qegovim razliËitim aspektima, sreÊu se gradovi-giganti sa nekoliko hiwada uËesnika, ali i skromni salaπi sa dve-tri kuÊe. Nesumqivo, najnaseweniji megapolis pravoslavnog Runeta je forum akona (sada protojereja, nap. prev.) Andreja Kurajeva. Za pet godina postojaqa je na toj velikoj mreænoj konferenciji (na www.kuraev.ru/forum) bilo registrovano viπe od 15.000 uËesnika, otvoreno skoro 30.000 tema, a ukupna koliËina informacija se pribliæava milionu. Popularnost Kurajevskog foruma nosi sa sobom dosta problema: sve je teæe dræati pod kontrolom taj veliki i dawe proπirivani resurs. »itaoci pravoslavnih Internet-resursa su se usaglasili u miπwequ da forum koji nosi ime akona Andreja Kurajeva sam o. Andrej praktiËno ne poseÊuje. Sada je na forumu nastala jedna ne sasvim zdrava situacija: forum je zahvatio talas emigracije - ranije aktivni uËesnici jedan za drugim objavwuju svoje napuπtaqe foruma, a neki mole administratora da ukinu qihovu adresu. Kao rezultat se dobijaju zategnuti odnosi “vlasti” i “naroda” - administratora Andreja RiËkovskog i obiËnih uËesnika. U Ëemu je suπtina konflikta? Narod je viπe puta molio “vlast” da ne uvodi wude u sablazan, dajuÊi mode- ratorska prava Ëoveku koji sebe smatra “prorokom Enohom”, te odbojnom raskolniku “igumanu Kiprijanu”, koji je, Ëini se, veÊ bio u svim moguÊim i nemoguÊim jurisdikcijama. Takoe je molio za poπtovaqe prema pravoslavnim sveπtenicima, kao i da se ne pravi sopstveno “bogoslovwe”. Ali, oËigledno, od mirjanina koji snishodwivo pouËava sveπtenike nije moguÊe dobiti adekvatnu reakciju na miπweqe veÊine. Neko ko poseduje vlast moæe da unese iskuπeqe, Ëak i u oblasti jedne Internet-konferencije. Daleko od toga da su obiËni uËesnici - aneli. Ostaje samo da se molimo da forum, koji je pokrenut pre pet godina radi misionarskog propovedaqa o Hristu i koji ima jedinstvene moguÊnosti, ne postane predmet ismejavaqa. Uostalom, kao rezultat masovnih iskwuËivaqa wudi sa foruma akona Andreja Kurajeva, pojavwuju se drugi novi forumi: naprimer, novi forum www.beseda.org.ru. UzimajuÊi u obzir kako uspeπne tako i neuspeπne pokuπaje ranijih konferencija, organizator datog foruma, protojerej Aleksandar Striæak iz Tatarstana, nada se da Êe ovaj nedavno oformweni resurs privuÊi dosta aktivnih uËesnika, kako onih koji su u potrazi za verom, tako i veÊ ocrkovwenih wudi, kojima u obiËnom æivotu nedostaju razgovori o pravoslavnim pitaqima. Evo πta o sebi piπe otac Aleksandar: “A zaπto se baviti misionarstvom sa takvom srËanoπÊu? Pa sve zbog radosti spoznaje vere. 48

Jer ja nisam bowi od drugih, i ja bih æeleo sve da prisajedinim toj radosti æivota u Bogu, jer oni to zasluæuju viπe nego ja”. Pravoslavni korisnici Interneta, koji bi æeleli da diskutuju sa pravoslavnim istomiπwenicima o pitaqima porodice i braka mogu da uËestvuju na forumu “Dobri razgovori”. Na tom portalu se nalazi i stranica za upoznavaqe, “Dobra srca”, gde se moæe ostaviti poruka o traæequ æivotnog saputnika ili prijatewa, kao i odgovoriti na pitaqa drugih. Za pravoslavne koji æele da komuniciraju u okvirima tradicionalne blagoËestivosti, bez moguÊnosti za misionareqe, postoji forum www.pravbeseda.org. Ovde se mogu naÊi odgovori na “Ëesto postavwana” pravoslavna pitaqa: da li davati milostiqu, kako se odnositi prema kodovima i INN... Uostalom, oni koji æele da dobiju odgovore na sloæenije, a tim pre, na bogoslovska pitaqa, bowe da se ukwuËe u profesionalne forume. Od ovih prethodnih foruma, razlikuje se forum “Ruski razgovori”, koji ima jako izraæenu patriotsku notu, ali ima slabu taËku - anti-INN-izam. Posledqih nekoliko godina je meu omladinom veoma popularan meunarodni Internet projekat LiveJournal.com - otvoreni dnevnik, u koji moæe da se upiπe bilo ko to æeli. UËesnici dnevnika nalaze sebi istomiπwenike po raznim interesovaqima: od wubitewa maËaka pa do formiraqa dobrovowaËkih oruæanih odreda. Postoje i forumi na ruskom jeziku Ëija je glavna tema Pravoslavwe. Qih je jednostavno naÊi: za to je potrebno napisati kwuËne reËi u kuÊicu pretrage. Meu uËesnicima “Æivog æurnala” su i profesionalni bogoslovi, patrolozi, s kojima je mnogo lakπe stupiti u kontakt i porazgovarati na mreæi nego u realnom æivotu. Razume se, i ovde treba napomenuti to da nisu svi koji nastupaju kao pravoslavni zaista pravoslavni. I kao po pravilu, vukovi u virtuelnim ovËjim koæama projavwuju mnogo veÊu jeziËku umeπnost nego oni koji vam zaista æele spaseqe. Naprimer, na stranicama “Æivog æurnala” aktivno istupaju suzdawski raskolnici, koji ulaze u mnoge diskusije sa svojim besceremonijalnim rasuivaqima. Novi Ëlan moæe da stekne utisak da su samo oni na æurnalu. Ali, to nije tako. Glavno je u tome spoznati ko se za koga predstavwa. Problem je u tome πto raskolnici i sektaπi sebe dobroduπno nazivaju “baÊuπkama”, sveπtenicima, polemiπu na bogoslovske teme i daju blagoslov svima onima koji æele da skrenu nalevo ili nadesno. Ali, bez obzira na sva iskuπeqa i zamke koje ‘vrebaju’ na mreæi mladog traæitewa istine, bacaqe u virtuelno tlo semena donosi i dobre plodove. Dokaz za to su pravi dugogodiπqi, a ne virtuelni prijatewi, koji su uspeli da zadobiju mnoge pravoslavne mlade wude na Internetu. Evo odlomka iz pisma Nikolaja Arhipova na Kurajevskom forumu: “ReÊi Êu vam iskreno - ja nisam imao pravoslavnih prijatewa. To me je muËilo... Sada ih imam mnogo - prijatewa i prosto wudi, bliskih i veoma bliskih... U veku usamwenosti teπko je reÊi tople reËi i teπko je dobiti toplinu i razumevaqe, teπko je otkriti neku svoju tajnu u nadi za razumevaqem... Ovde je lakπe... SreÊe se i Usamwenost u moru Interneta, kao i »ovek u moru bezwudnosti... Moæe se mnogo diskutovati o korisnosti i beskorisnosti foruma, chata, Interneta, ali sam ja zahvalan πto sve to postoji, jer sam sreo wude. Daj, Boæe, da to ne pokvarim, da ne prekinem tu tanku nit...” (izvor: http://www.rusk.ru)

Hristos vaskrse, Naiπao sam na zaista mnogo ruskih sajtova, i na mnogima sam video veoma interesantne teme, i po prvi put mi je æao πto ne znam ruski, jer “deπifrujem” svaku treÊu reË, pa sam digao ruke. Ali mi je posebno drago kad neko sa qihovih sajtova prenese neku vest o nekom dogaaju, Ëudu, o prepoznavaqu zamki vremena u kome æivimo, praktiËnim pitaqima vere itd. Na lepavinskom sajtu sam, naprimer, u rubrici “Pitaqa i odgovori” naπao bar deset pitaqa koja sam ja sebi postavwao, a koja su sa ruskih sajtova. Mislim da idu daleko ispred nas po pitaqu “raËunara i Pravoslavwa” i da bi viπe prevoeqa i preuzimaqa dobro doπlo. Boban (15. april 2004.)

Zahvawujemo bratu Bobanu na javwaqu, i s obzirom na interesantnost teme “Plodovi i zamke Interneta” æelimo da se i drugi uËesnici foruma ukwuËe u diskusiju. Takoe bih æeleo da Ëujem i vaπe miπweqe o mom komentaru povodom “Plodova...” U prilogu πawemo zanimwiv intrevju sa jeromonahom Petrom o Internetu: 49

“Sam po sebi Internet je moralno neutralan” (razgovor sa odgovornim sekretarom Nastavnog Komiteta RPC i gl. urednikom veb-stranice bogoslov.ru jeromonahom Petrom)

- (...) Neki wudi izjednaËavaju Internet sa sredstvima komunikacije kao πto su telefon ili poπta, dok drugi smatraju da on predstavwa moÊno mas-medijsko sredstvo. ©ta vi smatrate? - Nesumqivo, Internet je u danaπqe vreme jedno od najËeπÊe koriπÊenih i podesnih sredstava komunikacije. To je u potpunosti oËigledno. Takoe je oËigledno i to da je Internet pogodan kao sredstvo za dobijaqe razliËitih informacija. Drugo je pitaqe da li se Internet moæe iskoristiti i za uticaqe na masovnu svest, sliËno kao πtampa, televizija ili radio. Sam po sebi, Internet - kao i veÊina drugih tehnoloπkih dostignuÊa - jeste moralno neutralan, zbog toga πto ga neko koristi u korisne ili πtetne svrhe, i ne treba imati prema qemu negativan stav. Ali, to je veÊ posebna tema za razgovor. - Da li je istina da je Patrijarh Aleksej II pozvao pravoslavne da aktivno koriste Internet? - Neko moæe da se zaËudi, ali je predmet Interneta veoma Ëesto prisutan u javnim nastupima i intervjuima Svjatjejπeg Patrijarha. Qegovo Svjatjejstvo je Ëak na arhijerejskim saborima pozvalo arhijereje Ruske pravoslavne crkve da usvajaju Internet i da se koriste qegovim moguÊnostima u svom eparhijskom radu. Naravno, shvatate da kada Patrijarh govori o koriπÊequ Interneta, on ima u vidu iskwuËivo qegove pozitivne strane, o kojima smo mi prethodno govorili. Qegovo Svjatjejstvo se paæwivo odnosi i prema usvajaqu Interneta od strane Nastavnog komiteta. Mi smo traæili blagoslov za poËetak rada na izradi Obrazovnog sajta, posle Ëega se on nekoliko puta sa zadovowstvom izjaπqavao o naπem radu kao o pravovremenom i korisnom. »ak je u vreme nedavne bolesti, kada smo mu predali posledqe izdaqe publikacija, naπao za shodno da izrazi svoju oËinsku blagodarnost. - Nije tajna da, poπto na Setu ne postoji cenzura, veoma veliki deo resursa na qemu predstavwaju resursi koji su prema hriπÊanskim naËelima ocequju kao “nepotrebni”. Kako se odnositi prema tome da se danas zbog moguÊnosti pristupa Internetu informiπu ne samo crkvene nastavne ustanove, veÊ i neki manastiri i hramovi? - U tom smislu sablazan i πtetnost Interneta nije opasnija od televizije ili πtampe. I reklama u metrou moæe da sablazni, stvar je u samom Ëoveku. Naravno, kada se Internetom koriste deca ili omladina (neka mi oproste za ovakve izjave), posebno ako se radi o crkvenim temama, ja bih razmotrio moguÊnost ograniËavaqa pristupa resursima Seta. Ako se, na primer, govori o seminariji ili akademiji, onda tu, Ëini mi se, treba misliti za dobro naπih studenata. Maturant duhovne nauËne ustanove u pravilu postaje sveπtenik. On bi trebalo da nauËi da koristi Internet u korisne svrhe joπ dok je student. - ©ta je trenutno pravoslavni Internet? Koje sajtove savetujete da se posete? - Korektnije bi bilo reÊi pravoslavne sajtove ili resurse na Internetu. Takvih sajtova nema mnogo, ako qihov broj uporedimo sa ukupnim brojem sajtova Runeta. Po nekim proraËunima, danas postoji viπe od hiwadu sajtova na ruskom jeziku. Oni su razliËitog sadræaja: od specifiËno bogoslovskih do opπtih, misionarskih. Nesumqivo, kao i svi drugi resursi, i pravoslavni sajtovi su kvalitetni, profesionalni. U zavisnosti od toga πta vas interesuje i koju informaciju o Pravoslavwu traæite na Internetu, mogu se predloæiti razliËite grupe pravoslavnih sajtova: ako govorimo o obrazovnim i bogoslovskim, to je onda nesumqivo Obrazovni sajt Nastavnog komiteta Ruske pravoslavne crkve (www.bogoslov.ru), novosti i analitiËki Ëlanci se mogu naÊi na www.russian-orthodox-church.org.ru, www.pravoslavie.ru, www.sedmitza.ru, www.religare.ru, www.xxc.ru, misionarski su: www.kuraev.ru, www.fomacenter.ru, www.seminaria.bel.ru. Na Internetu postoje i biblioteke pravoslavne literature: www.wco.ru/biblio, www.vehi.by2.ru. Mnogo veÊi spisak pravoslavnih sajtova se moæe naÊi na stranici Nikolaja Ardabjevskog (www.spasi.ru). - Da li procequjete da su Internet-udruæeqa, kao Seta,Seta korisna u izradi i napredovaqu pravoslavnih resursa ili planirate da koristite svoja sredtsva? - Naπ sajt postoji samo zahvawujuÊi pomoÊi Internet-udruæeqa. Naπi glavni saradnici u izradi sajta i qegovog razvoja su upravo iz Sete. Koliko sam ja uspeo da primetim, uslovno reËeno, za vreme profesionalnog 50 rada na Internetu, profesionalni Internet predstavwa taËno odreeni i ne previπe πirok krug wudi, u kome svako svakoga poznaje. Teπko je zamisliti da se moæe pokrenuti u Seti neki novi resurs, koji bi bio ambiciozan, a bez opπte podrπke. Pravoslavni resursi su, kako se Ëini, novina na Runetu, pa je naπe obraÊaqe Internet- udruæequ u poËetku ‘æivotnog puta’ naπeg sajta sasvim razumwivo. Æeleo bih joπ da pozovem sve koji Ëitaju naπ sajt, da uËestvuju u izradi www.bogoslov.ru. - Koji Êe Internet-projekti Nastavnog komiteta Ruske pravoslavne crkve ugledati svetlost naredne godine? - Obrazovni sajt Bogoslov.ru i jeste naπ najveÊi projekat, koji planiramo da razvijamo i sledeÊe godine. Realizacija tog projekta podrazumeva izgradqu sistema za obrazovaqe na dawinu. Ja bih to nazvao naπim glavnim projektom za naredne godine, trenutno, naæalost, samo na papiru. Takoe, planiramo da 2003. godine ozbiwno pristupimo doradi joπ neaktivnih delova sajta, kao πto je Klub maturanata, Studentsko druπtvo, HodoËaπÊe i turizam. Neπto od toga πto mi radimo ne postoji u pravoslavnim resursima ili, u krajqem sluËaju, predstavwa pravu retkost, jer je naπ put teæak. Glavni problem je materijalne prirode. Ovde treba napomenuti da danas sajt postoji zahvawujuÊi trudu samo Ëetvorice saradnika: glavnog urednika, qegovog zamenika i dvojice tehniËara. Pritom, to nije qihovo osnovno zanimaqe, veÊ svako od qih ima crkveno-druπtvene obaveze u sinodalnim ustanovama, a jedan od qih je student seminarije. Zato se sajt ne razvija dovowno brzo, te se u qegovom radu poËesto deπavaju prekidi. Ali opet, da bi neko poËeo da radi neprekidno na sajtu potrebna su sredstva. Sva naπa nada je na Deda Mraza; u krajqoj liniji, mesto za poklone pod jelkom je spremno. (...) (izvor: http://www.runet.ru/interview) o. Gavrilo (15. april 2004.)

Hristos vaskrse! Zaista zanimwiva i vredna tema. Pomalo liËi na temu “Kako misionariti?”, koju je postavio brat Mileta. Ja se nadam da Êe se razviti plodonosne diskusije u obe teme, jer su stvarno znaËajne. Danas je viπe nego ikada potrebno misionareqe. Iako smo formalno moæda i 90% pravoslavci, od tih 90% qih 90% ne zna ni osnovne stvari u vezi Crkve i Pravoslavwa, a i æive kao neznaboπci. Meni se pogotovo dopada ovaj drugi, ruski tekst, posebno prvi deo. »iqenica je da je danaπqi Ëovek dosta zatvoren u sebe, i od drugoga oËekuje samo kritiku i podsmeh. To ga paraliπe i demotiviπe da bilo πta korisno uËini sa sobom i sa drugim. Tako mu jeste lakπe da ovim putem, kojim Ëesto kao uËesnik ostaje anoniman, postavi neka pitaqa. Malo Êe ko pitati nekoga svoga prijatewa o nekom problemu ili se nekome potpuno otvoriti (ovde iskwuËujem duhovnika). Pogotovo su pravoslavni sajtovi i forumi vaæni za naπe wude iz rasejaqa, jer oni nisu u moguÊnosti da dou do informacija, kqiga i Ëasopisa pravoslavne sadræine, i tako Ëuti miπweqe nekoga Svetog Oca ili savremenog duhovnika o savremenim iskuπeqima i pitaqima. Mi ovde koliko-toliko imamo duhovnika, a i svuda oko nas su svetiqe. Opet, ne treba zaboraviti ni na reËi sv. Pajsija VeliËkovskog, koji je rekao da Êe u posledqim vremenima svet oskudevati u duhovnicima - velikim i prozorwivim podviænicima i da Êe se hriπÊani upravwati po kqigama Svetih Otaca... ali opet, æiva reË je æiva reË. Sv. apostol Pavle kaæe: “Zato se tjeπite uzajamno, i izgraujte jedan drugoga, kao πto i Ëinite”Ëinite (1. Sol. 5, 11) ©to se tiËe naπih arhijereja, ni oni nisu izuzeti od toga sindroma zatvorenosti, sem naravno nekoliko qih, i to uglavnom mlaih. Svi rade svoj posao kao Ëinovnici. Nema duha, nema vere, nema onoga πto je blaæenopoËivπi episkop braniËevski Hrizostom rekao: “©to god da Ëinite, od srca Ëinite!” Samo takva dela daju ploda. Kao πto je lepo reËeno u gorqem tekstu: danaπqi Ëovek traæi wubav i razumevaqe. Toga u danaπqem svetu nema, jer su wudska srca okovana hladnom straπÊu koja ih potapa u tiho besnilo i sebiËnost. Strasti Ëoveka Ëine nesposobnim da primi pravu wubav. Uopπte ga Ëine nesposobnim za poimaqe prave wubavi, i Ëesto mu na qenom mestu i pod qenim imenom nude ono πto je suprotno qoj. Nikada se toliko reË wubav nije koristila, a tako je zaista malo bilo kao danas! Meni je drago πto se onda ukwuËio u diskusiju Mitropolit Jovan, ali i tu se videla ta zatvorenost i uopπte ovdaπqi mentalitet... (...) Svako dobro od Gospoda! “HriπÊanin uvek treba da se raduje. Radost je svedoËanstvo qegove vere. Radujte se, Ëeda moja, 51 radujte se i onda kad padnete u velika i teπka iskuπeqa” (starac Nikon Optinski) Pea (15. april 2004.)

Hristos vaskrse! ©awemo vam adrese dva svetovna foruma, kako biste imali moguÊnost da procenite o diskusijama koje se na qima vode: http://www.b92.net/invboard i http://forum.blic.net/viewtopic. o. Gavrilo (15. april 2004.)

Evo, oËe Gavrilo, ja sam se moæda upecao u jednu internet zamku. Naiπao sam na jedan sajt koji je neverovatno dobro raπËlanio Sveto Pismo: na sva moguÊa poglavwa Starog i Novog Zaveta, sa svim moguÊim pretraæivaËima po reËima, poglavwima i sliËno. Na primer, æelite da se prisetite nekog citata a seÊate se, recimo, da se u qemu pomiqe reË “avo”, ukucate tu reË i izau vam svi citati sa tom reËju. Tako sam ja taj sajt i koristio u nekim diskusijama, a evo, da ne pokrenuste ovu temu, ja ne bih malo dubwe zavirio u ovaj sajt i video da ga ureuju adventisti. Eto. Prva misao mi je bila, pa kako da nije pravoslavan? Zaπto mi nemamo takav? Ili ja ne znam da ga ima? Ne veruj avolu ni kad istinu govori. To sam ja nauËio iz Pravoslavwa. Pa mi je sad krivo πto, eto, naπe Pravoslavwe kaska iza raznih i nekako su tu za korak bræi, kako bi koga odvukli od istine u svoju zabludu. Ostavwam vam link da ga i sami prouËite, uz napomenu svima joπ jednom da budu veoma oprezni: http://www.biblija.org.yu/index.htm Pazite, i sam internet-domen je veoma bezazlen i ne upuÊuje na sektu. Pozdrav svima. Boban (15. april 2004.)

Bobi, pokuπaj da nabaviπ cd “Sveto Pismo” koji je izdao SAS SPC. Vaistinu vaskrse! Predrag (15. april 2004.)

Dragi brate Pea, Hristos vaskrse! Zahvawujemo na predivnom komentaru na tekst u vezi Interneta, i πawemo ti ruski link na kome je u sajtove uvrπten i sajt “Biblioteka Sveti Naum”, iako isti nije uvrπten u adresar sajtova Patrijarπije SPC. Na najbrojnijem ruskom sajtu je uvrπten meu sajtove pomesnih crkava - http://www.hristianstvo.ru/orthodoxy/countries

o. Gavrilo (16. april 2004.)

OËe Gavrilo, blagoslovite. Bila sam na forumima koje ste nam preporuËili da vidimo i procenimo ih, i ja samo mogu da kaæem: Bogu hvala πto sam na ovom predivnom forumu. Oni od B92 i “Blica” su za mene previπe mraËni. Ne bih mogla ni imala snage da Ëitam takve... “O, kad bi ti znao, wubazni brate, kakva radost, kakva sladost i milina oËekuje duπu pravednika na nebu, ti bi se reπio da podnosiπ sve bede ovog privremenog æivota sa zahvalnoπÊu” (Sv. Serafim Sarovski)

Teodora (16. april 2004.)

Hristos vaskrse! Danas postoji novi, virtuelni naËin propovedaqa, ali se sa svetovnih foruma vidi da ti wudi nemaju pravog bogoslovskog znaqa, pa treba da se ukwuËi neko ko ga poseduje. Pitamo se gde su ti teolozi u Beogradu, jer 52 se tamo nalazi i Sredqa bogoslovska πkola, i Bogoslovski fakultet, i bogoslovski obrazovano sveπtenstvo... I Vi, sestro Teodora, svojom hriπÊanskom sestrinskom wubavwu moæete nekome da pomognete, ali samo ukoliko i sami imate duhovno rukovodstvo nekog duhovnika. Takoe smatramo da ti drugi forumi ne treba da se ignoriπu, jer i Sam Hristos Spasitew nije doπao radi pravednika, veÊ radi greπnika. Eto kao primer, brat Pea, koji poseduje znaqe i moæe da pomogne drugim wudima, jer se i on sam, kako kaæe, probudio za veru kada je sreo svog danaπqeg duhovnika, oca Jovana. Mladi wudi lakπe razumeju mlade wude koji su imali neka prethodna duhovna iskustva pre nego πto su se probudili za veru. Danas postoji mnogo veÊa verska sloboda napajaqa sa pravog izvora, koja je nekada, u vreme ateizma, bila uskraÊena. o. Gavrilo (16. april 2004.)

Dragi brate Pea, Hristos vaskrse! Æelim da napomenem da je Mitropolit Jovan sa oËinskom wubavwu, iskreno i sa uvaæavaqem odgovarao na pitaqa posetioca foruma i vas mladih wudi koji revnujete za veru i Pravoslavwe. Treba da budemo svesni da u diskusijama mora postojati jedan red uvaæavaqa, kao πto deca treba da poπtuju roditewe. Qegovi odgovori su na forumu izazvali razliËite reakcije, pa smo mogli da uvidimo da su neki posetioci prihvatili qegovo prisustvo na forumu sa puno poπtovaqa, kao brat Ostrog, dok su pojedinci negativno reagovali, Ëime niπta nisu postigli sem unoπeqa nemira na ceo forum. SliËno se deπava kada pojedinac ‘minira’ odreena organizovana predavaqa. Moramo voditi raËuna o tome kako se ponaπamo i koje reËi biramo u diskusijama, kako ne bismo naruπavali ugled svoje pomesne Crkve, jer je link sajta “Biblioteka Sveti Naum” postavwen u adresar ruskih sajtova, kao jedan od najbrojnijih pravoslavnih sajtova. Time ne naruπavamo ugled svoje pomesne Crkve, a u suprotnom se ponaπamo kao deca koja napuπtaju roditewski dom i poËiqu da negativno govore o svojim roditewima i domu u kojem su rasli i odgojeni. Ako i govore protiv, time niπta ne dobijaju i ne postaju ceqeniji ili bowi od roditewa iz Ëije su kuÊe izaπli. o. Gavrilo (16. april 2004.)

Vaistinu vaskrse! (...) Mislim da je pitaqe gde su naπi bogoslovi i svrπeni teolozi pomalo i suviπno kada se zna da je joπ o. Justin davnih dvadesetih traæio jedan vid reorganizacije bogoslovija. A kakvo je tek vreme danas! Kakva πkola, takvi i uËenici... Jedino onaj koji se mogao zdravoj poboænosti nauËiti kod kuÊe ili stvarno u srcu osetiti priziv Boæji i wubav Boæju i sa vowom krenuti u tu πkolu. Kakve su to bogoslovije u kojima bogoslovi nikada ne Ëuju o Blagodatnom Ogqu, mirotoËivim ikonama, Ëudima... Kakve, nego protestantske! No opet, sve je to po Boæjem dopuπtequ zbog naπih greha... Ja sam imao prilike da viam svrπene bogoslove na Bogoslovskom fakultetu, kao i one koji su posle neke druge svrπene πkole upisali ovaj fakultet. Razlika je u veÊini sluËajeva stvarno bila velika! A i kako je se Ëuditi? Ova druga deca su kasnije priπla Crkvi i sa srcem je prihvatila. Æele πto viπe da saznaju, kad tamo... Ëekaju ih Zizjulas, Berajev, Bulgakov... Fakultet koji bi izgleda samo za svoju intelektualnu nadgradqu da koriste duhovnici, dakle oni koji su veÊ oËvrsnuli u veri. Samo, stvarno Ëovek vidi da ne bi bilo loπe otvoriti neku semi- nariju za svu tu omladinu. Seminariju u kojoj Êe se govoriti o zdravoj poboænosti bez mnogo filosofije i gordoumwa, odakle Êe izlaziti verujuÊi i revnosni pastiri i verouËitewi, a ne oni u kojima Êe se prethodno ubiti svaki (i onaj najmaqi) pojam o veri koji su imali... Dakle, nama trebaju misionari i bogoslovi, a ne mnogoslovi po raznim teoloπkim konferencijama. A danaπqe obrazovaqe stvara takve wude. Danas, stvarno, niko ne treba da oËekuje da Êe upisivaqem neke naπe bogoslovske πkole tamo da postane duhovniji. Duhovnost Êe naÊi po mana- stirima ili kod revnosnijih sveπtenika, kojih opet, hvala Bogu, ima. Naravno, normalno da se ovo vreme ne moæe meriti sa vremenom kada je vladao komunizam. Ovo je joπ gore. Zato je moæda i sve haotiËno i Crkva u trku reπava probleme, tako da neke stvari propusti. U proπloj poruci sam pomenuo Mitropolita Jovana, ali u πali. Moæda je to bilo shvaÊeno kao prozivka. Neke wude u mojoj blizini je ponekad iritiralo to πto drugi narodi kaæu da mi bivamo goqeni zbog pravde Boæje... Govore o naπoj veliËini i poboænosti i sliËno. To godi naπim uπima, ali treba biti realan: stradamo zbog greha. Naravno, nije lepo loπe se ophoditi sa episkopima i tu treba znati odreenu meru i kulturu, ali ne treba se ni πminkati i pokazivati prema komπijama da smo onakvi kakvi nismo. Sa druge strane, joπ jedna stvar u naπu 53 odbranu je i ta πto mi nismo imali do sada prilike da razgovaramo sa naπim episkopima, pa se zato ne moæe sve odjednom nauËiti. Ja nemam neko teoloπko znaqe, a ni diplomu nijedne teoloπke πkole. Sve πto sam pisao, pisao sam jer sam tako po svojoj savesti i srcu oseÊao, a ostale stvari sam Ëuo od duhovnika ili proËitao iz neke kqige ili Ëuo od viπe verujuÊih i revnosnih wudi iz moje okoline. Pogotovo od onih koji dolaze u manastir ∆elije, LeliÊ, crkvu GraËanicu... I ja sam malo dawe otiπao od teme koju ste postavili... Oprostite! Predrag (16. april 2004.)

Hristos vaskrse! OËe Gavrilo, blagoslovite! »itajuÊi dragocene teme, polemike, pitaqa i odgovore u forumu neophodne za nas u ovolikoj meri neuke u pravoslavnom duhu, πto zbog naπe leqosti, πto zbog neshvataqa suπtine Pravoslavwa i Svetosavwa, ne mogu a da se ne oglasim izraæavajuÊi veliku radost zbog neverovatne koliËine energije uloæene, kako od Vas liËno, tako i od drugih dobronamernih uËesnika foruma, a sve sa jednim jedinim ciwem - da bi se πto viπe wudi duhovno opismenilo, osnaæilo, tim samim i spasilo. »ovek je sam po sebi slabo biÊe i kao takvom nije mu bilo teπko da zapadne u najveÊe grehe “kojih bi se i marva postidela”, a koje obilato nudi suvremeni demonizovani svet. Tako laæ, razvrat, droga, nepoπtovaqe, prewuba... postaju naËin ponaπaqa uglavnom mladih, koji bi trebalo da grade zdravu porodicu, da raaju zdravu decu, da budu oslonac zdravog druπtva. A da li je to tako? Zato su informacije na ovom forumu pravi biseri koje nudite wudima u tami pa, ako ih nau - eto sreÊe!, a ako ih joπ i uzmu i upotrebe - eto spaseqa! Eto spaseqa za svaku duπu “æednu Boga Æivoga”. Ovde pokreÊete mnoge teme Ëesto boreÊi se i sa izuzetno nedobronamernim posetiocima foruma. ©ta Êemo, moliÊemo se kako za svoje bliæqe, za sav pravoslavni rod, tako i za naπe neprijatewe. Forum je najoËitiji primer kako se Internet moæe koristiti u najplemenitije duπekorisne svrhe, a da i ne priËamo koliko je u danaπqe vreme prava informacija o duhovnom æivotu vaæna, jer, naπ narod kao da se tek budi u duhovnom smislu. Zato nije svejedno πta Êe videti kad se probudi, nije svejedno ni koju Êe informaciju prvu primiti, koju pouku. Zaπto ovo kaæem? Mnogi i kada naprave spasonosni korak u veru Ëesto naiu Ëak i u naπim crkvama na razliËita tumaËeqa. To stvara veliku pometqu i smutqu Ëak i kod stabilnijih vernika. Trebalo bi naÊi naËina i utvrditi pravila ponaπaqa kako verujuÊih, tako i sveπtenstva koja bi bila obavezujuÊa i jasno precizirana. Slava Bogu, naπa Crkva je bogata velikim duhovnicima, snaænim molitvenicima, nesebiËnim misionarima. Naπ Ëovek ima u svakom trenutku kome da se obrati za savet i pomoÊ i u najteæim nedaÊama. Uzmimo samo primer oca Gavrila. Pored sluæeqa svetih liturgija uz prisustvo velikog broja vernika - poklonika iz svih krajeva, otac Gavrilo na neobjaπqiv naËin sa svojim bratstvom stiæe da se pred ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske moli za zdravwe nevownih i unesreÊenih, gde se vernici po veri svojoj Ëudesno iscewuju (kqiga “»uda Presvete Bogorodice Lepavinske”), stiæe da pripremi i izda Ëasopis “Put, Istina i Æivot”, stiæe da u Beogradu sluæi Svetu Liturgiju i prinese mirotoËivu ikonu Presvete Bogorodice Lepavinske na pokloqeqe πto veÊem broju vernika, stiæe da unese veliku radost sa mirotoËivom ikonom Svetog Luke u manastir Svetog Luke u Varvarinu, stiæe i na pravoslavni forum da nas pouËi i razreπi mnoge naπe nedoumice, stiæe..., joπ mnogo toga stiæe otac Gavrilo sa svojim bratstvom. A dokle smo mi stigli? Mi ne znamo ni da pitamo, a kamo li da æivimo jevanewski! Nedavno sam proËitala besedu “O Boæanstvenoj Liturgiji” svetog pravednog Jovana Kronπtatskog. Æelela bih da je svi proËitaju, jer ako ne znamo da spasimo sebe, kako Êemo pomoÊi drugima, a naveπÊu samo neke delove o najmoÊnijem oruæju - molitvi, odnosno Boæanstvenoj Liturgiji. Sveti Jovan Kronπtatski kaæe: “...Ako se sakupe sva blaga celog sveta i poloæe na jedan tas, a na drugi Liturgija - prevagnuÊe tas sa Boæanstvenom Liturgijom. Samo πto Ëovek ne shvata kakvo blago poseduje dok mu tu sreÊu ne oduzmu. »ovek, na æalost, shvata i poËiqe da ceni ono πto je imao i Ëega se liπio. Radi Boæanstvene Liturgije, Tajne, sunce sija na nebu daqu, mesec noÊu i nebeske zvezde, hiwade qih, izluËuju svetlost i zemwa daje ploda pa moæemo da se hranimo hlebom. Ponavwam - zemwa samo zato daje plodove, hleb i groæe, πto se hleb i vino svakoga dana prinose na Sveti Presto pri sluæequ Svete Liturgije. 54

Zemwa svoj plod daje ne nama, ne zbog nas greπnih, ranama porivenih, nismo mi qega vredni, zemwa ga daje zbog Beskrvne ærtve i davaÊe ga dok god se na zemwi bude sluæila Boæanstvena Liturgija. Kad Liturgije ne bude - sunce Êe se pomraËiti i zemwa Êe prestati da daje svoj plod. Sveti Oci opisuju da je Isus Hristos prvu Liturgiju ovako sluæio: - Uzeo je hleb..., ne nije hleb uzeo Spasitew u Svoje preËiste ruke, veÊ tebe, greπna duπo, tebe je Spasitew Svojim najsvetijim rukama uzeo, uzneo oËi Svoje ka nebu i pokazavπi Ocu naπu greπnu duπu rekao: “IskupiÊu je krvwu Svojom i stradaqem Krsnim i grehove qene uzimam na Sebe”... Tako beπe ustanovwena prva Liturgija Isusa Hrista na Tajnoj VeËeri. I sada se prinose na presto hleb i vino, ali u Boæanstvenoj Liturgiji ono se pretvara u Hristovo Telo i Krv. I wudi se, okusivπi Telo i Krv Hrista, prisajediquju Boæanskoj prirodi, tako da Gospod ue u dom qihove duπe i da duπa postane hram Boæji...” Da i mi traæimo i da sejemo duhovnu svetlost, da bi i naπa duπa postala hram Boæji. Sve vam dobro od Gospoda! sestra Tankosava (17. april 2004.)

Blagoslovite, oËe Gavrilo, Slabe su reËi kojima bih mogla opisati radost koju sam osetila ËitajuÊi Vaπa pisma o ruskim pravoslavnim stranicama. Ukratko Êu pokuπati da to objasnim. Imam 54 godine i kada su sinovi moji u kuÊu doneli kompjuter, plaπila sam se tog tehniËkog Ëuda. Ali kada sam ugledala prve fotografije naπih svetih hramova, poæelela sam, naravno, da vidim i ruske, i tako je poËelo, a traje uz Boæju pomoÊ i danas. Moje znaqe ruskog jezika je vrlo skromno, ali mi je wubav prema pravoslavnoj braÊi i sestrama neiscrpna. ZahvawujuÊi qoj, danas mogu da kaæem da su mi neki wudi sa foruma o. A. Kurajeva zaista kao braÊa - Rodionov, Arhipov. Roman, Marina, Kiril, Ruslan, o. Vasilij, Oksana... Redovno se dopisujemo, Ëestitamo praznike. Kad se pojavilo Vaπe pismo u kome je detawno opisano sve πto se deπavalo na forumu, odmah sam im javila da i srpska braÊa znaju o qihovim problemima i, naravno, dala adresu ovog foruma. Veoma su zahvalni na tome. ZnaËi da i Internet moæe da bude na duhovnu korist. Moje iskustvo o tome govori. Poπto ste Vi, o. Gavrilo, dali mnogo ruskih adresa, ja Êu preporuËiti samo jednu, posveÊenu mitropolitu Antoniju Suroπkom, poznatijem po mirjanskom imenu Antonije Blum, Ëije se kqige na srpskom jeziku mogu i kod nas naÊi - www.metropolit-antony.orc.ru Zahvalna u Hristu sestra Jagoda (19. april 2004.)

Pomaæe Bog, oËe Gavrilo, Evo proËitah vaπ komentar u vezi Interneta, i mogu vam reÊi da sam odahnula. Jer inaËe mi to vidimo kao “kutiju koja nije dobra” za nas pravoslavce. Slaæem se sa Vama da je ovo joπ samo jedan naËin da bi se pravoslavni bez srama i straha obratili i pitali ono πto sigurno ne bi u stvarnosti. Iz mog sopstvenog iskustva, uviam kako smo mi pravoslavni lak plen jeresima i sektama, jer mi vrlo malo znamo o Pravoslavwu. I zato mi je drago da postoji ovakav forum; ja Êu sigurno da iskoristim svaku priliku da pitam i da ako znam dam odgovore drugima. Jer mi se “ustruËavamo” da pitamo ili zbog toga da sveπtenici ne bi mislili da smo glupi ili zbog toga πto nas sve to ne interesuje baπ mnogo. I da pazim kako πta Ëitam i gde. Hvala vam i sve najbowe od Gospoda i Majke Svete. “Mir” (21. april 2004.)

Hristos vaskrse! Molio bih ako bi neko od otaca sa znaqem engleskog jezika pogledao (stranicu): http://groups.yahoo.com/group/orthodox-tradition/ i rekao neπto o toj grupi... Meni izgleda da je sve u redu i da je na duhovnu korist, ali bih se ipak na ovaj naËin posavetovao sa upuÊenijima... Vladan (21. april 2004.) 55

Hristos vaskrse! Dragi brate “mrave”, πta je tebe podstaklo, u ovo gluvo doba noÊi, da staviπ ovaj proπlogodiπqi intervju Mitropolita Jovana? o. Gavrilo (19. april 2004.)

Vaistinu vaskrse! OËe Gavrilo, na osnovu toga πto kaæete πta je mene podstaklo u ovo doba noÊi i “ovaj proπlogodiπqi intervju”, imam utisak da blago negodujete zbog objavwivaqa ovoga teksta. Koji je razlog da negodujete ako znamo da su episkopi odgovorni Bogu za nas i da nas duhovno rukovode? Kada sam objavio besede vladike Danila, to je bilo dobro i niko nije postavio pitaqe kada je beseda odræana... A ja ne pravim razlike meu vladikama u smislu iznoπeqa qihovih stavova. Drago mi je da prenesem qihove stavove drugima, pa Êe svako imati duhovne koristi. Ili smatrate da od ovoga teksta nema baπ nikakve koristi? Ja liËno mislim da ima velike koristi. To πto sam napisao u to doba noÊi je zato πto imam mnogo tekstova koje æelim da objavim (uglavnom u vezi sekti), opet na duhovnu korist onih koji su moæda obmanuti, a nemam vremena tokom dana zbog mnogih drugih obaveza. Tako da sam to pisao, a vrijeme je prolazilo... Uostalom, moja je privatna stvar kada mi je najzgodnije da budem na forumu. A ako je intervju proπlogodiπqi, tim bowe jer nije prije deset godina. Nisam ga ranije mogao objaviti jer sam ga dobio tek neki dan. Zaπto je loπe da se vidi kakvu vjeru ispovjedaju episkopi SPC? Jer upravo na osnovu rijeËi i djela moæemo da razlikujemo laæ od istine i svjetlost od tame. Mir i humanost su zaista poæewni i pohvalni, i to je vrijednost koju zastupa Mitropolit. Ali ne treba zaboraviti da se i satana oblaËi u angela svjetlosti. Nije svako naizgled dobro - dobro! Ja uopπte ne sumqam u dobre namjere Mitropolita da æeli jedinstvo, ali nije uvijek dobra namjera dovowna da budemo spaseni. “mrav” (19. april 2004.)

Hristos voskrese! Dragi brate “mrave”, poπto vidim da ti voliπ da analiziraπ ekumenske teme i dajeπ svoje komentare, evo ti πawem joπ jedan tekst iz tog vremena koji se odnosi na istu temu. ReË je o intervjuu koji je za list “Politika” dao Mitropolit Amfilohije dana 17. juna 2003, a koji moæeπ pronaÊi na naπem sajtu na adresi http://www.tel.hr/manastir-lepavina/mitropolitnovilist.html. Intervju sa Mitropolitom Jovanom stavili smo na naπ sajt po posluπaqu, a temu smo upotpunili sa pomenutim intervjuom sa Mitropolitom Amfilohijem. Lepo je od tebe πto kao mladi student Teoloπkog fakulteta analiziraπ razliËite teme o kojima se diskutuje na forumima, i ispravno je πto navodiπ Svete Oce u svojim polemikama. Ipak, treba voditi raËuna da mladalaËko revnovaqe za Ëistotu pravoslavnog uËeqa ponekad ne moæe da razume odgovornost koju imaju naπi episkopi u sloæenim pitaqima kao πto je pitaqe dijaloga sa drugim konfesijama. Poznavao sam jednog mladog studenta koji je u svoje vreme jako revnovao za pravoslavnu veru, takav je bio i kasnije kao jeromonah, ali je s vremenom napredujuÊi, kada je zadobio episkopski Ëin, “ublaæio” svoj stav, u skladu sa odgovornoπÊu koju mu je nametao episkopski poloæaj, tj. sa qegovim shvataqem ove odgovornosti. Kao πto ukazuju dva naπa uvaæena mitropolita, a πto potvruje celokupno iskustvo naπe Crkve, istina Pravoslavwa se najbowe svedoËi kroz dijalog sa drugima, kada svojim liËnim primerom svedoËimo ono πto propovedamo. Eto, brate “mrave”, moæda Êeπ i ti jednog dana, kao svrπeni i uËeni teolog, biti pozvan da nekom ekumenskom skupu svedoËiπ istinu naπe vere kao zvaniËni predstavnik naπe pomesne Crkve. Pokuπaj da staviπ sebe za trenutak u tu ulogu, pa Êeπ brzo uvideti da to nije tako jednostavna stvar kao πto ti sada izgleda. Ali, ipak, svako neka snosi odgovornost za svoju reË i dela. Mir i blagoslov iz manastira Lepavina. o. Gavrilo (19. april 2004.) 56

MANASTIRSKA HRONIKA

SvedoËanstvo vweqe. Ona opet nije pristala na bilo kakvu operaciju, nego se prepustila Boæjoj vowi, pa πta bude neka bude. Dragi oËe Gavrilo! Hvala Bogu! ©to se kaæe, kada ima leka ima i veka. Zovem se Wubiπa KaraxiÊ. Æivim i radim sku- U meuvremenu, dok je ona bila dole, jedna qe- pa sa suprugom Darom u NemaËkoj oko 30 godina. Imamo, zina prijatewica donela nam je ikonu iz manastira hvala Bogu, dvoje dece, sina Damira i Êerku Saqu, koji Lepavine; tako sam se svake veËeri molio Presvetoj su roeni u Minhenu. Supruga i ja rodom smo sa Kosova i Bogorodici Lepavinskoj da joj Bog da dobro i da ozdravi. potiËemo iz veoma poboæne familije, u kojoj se redovno Jedne veËeri doπao sam sa posla dosta kasno i ide u crkvu i Ëvrsto veruje u Boga. To bi bilo sve o nama. legao da spavam. Saqao sam kako mi prilazi æenska Dragi oËe Gavrilo, poπto sam Vam pisao kada osoba koju nisam mogao dobro da vidim, samo mi je rekla: mi je bilo najteæe, kada nisam znao kuda dawe, sada Vam “Nemoj, sine, da patiπ, samo nastavi dawe da se moliπ piπem u znak zahvalnosti, kako PreËistoj Bogorodici Bogu i Presvetoj Bogorodici i tvoja Êe æena ozdra- Lepavinskoj tako i Vama i Vaπem bratstvu. viti.” OpisaÊu Vam kako se meni i mojoj porodici Odmah sutradan sam nazvao oca protu Slobo- smilovala PreËista Bogorodica Lepavinska i kako nam dana MilunoviÊa i zamolio ga da poπawe faks i zamoli je pomogla preko Svoje Ëudotvorne ikone zauzevπi se za oca Gavrila da Ëita molitve pred Ëudotvornom ikonom nas kod Qenog dragog sina Gospoda Isusa Hrista. Kao Bogorodice Lepavinske za æenino ozdravweqe; otac πto Vam je veÊ poznato iz mog prvog pisma, moja draga prota me je istog dana poslepodne obavestio da je to supruga se teπko razbolela septembra 2001. godine. uËinio za mene. Toga dana oko 19 Ëasova nazvao sam Bolovala je dve godine. Bilo je dosta teπkih i muko- suprugu i rekao joj da se ne sekira, nego da se treba vra- trpnih trenutaka. Iπli smo od lekara do lekara, od bol- titi u NemaËku, jer sada znam gde je qen lek. IspriËao nice do bolnice, no prave terapije nije bilo. Otoci su sam joj πta sa saqao i da bih æeleo da πto pre da doe, izgledali oËajno i bili tvrdi, i mnogo su je boleli. Uzi- kako bih je odveo u manastir Lepavinu. Ona je tako i uËi- mala je razne tablete i mazala se raznim kremama (za nila, vratila se u NemaËku. Poπto je veÊ doπlo zimsko razne obloge), ali uzalud, niπta nije pomoglo. Staqe joj doba, putevi su bili neprohodni, morali smo joπ malo se sve viπe i viπe pogorπavalo, pa je od bolova posta- Ëekati, i moliti se svako veËe pred Ëudotvornom ikonom jala nervozna. Lekari su svuda, po svojim analizama, Majke Boæje Lepavinske. Redovno smo palili kandilo s preporuËivali operaciju, i govorili da joj nema drugog osveÊenim uwem. U to vreme, u decembru 2002. godine, leka. Ali, mi na to nismo pristajali. Godine 2002. oti- napisao sam pismo ocu Gavrilu i zamolio ga da mi pomo- πla je u Srbiju na preglede kod raznih lekara i travara, gne, jer mi je æena teπko bolesna, da ni sam ne znam vi- ali niko da pronae pravi lek. Svi kaæu: “Tako neπto πe πta da radim; molio sam da se zauzme za nas i da joπ nismo leËili.” Onda je otiπla na VMA u Beograd, na svakodnevno Ëita molitve za ozdravweqe moje æene snimaqe i pregled, ali ni vojni lekari nisu joj mogli Dare. pomoÊi; i oni su rekli da bi bilo najbowe kad bi ona Januara 2003. Ëuo sam se telefonom s ocem ostala kod qih na dawem ispitivaqu, ili da se odmah Gavrilom; on mi je rekao da se moli i da mi isto to tre- operiπe, prvo jedna strana lica, pa nakon nekog vre- ba da Ëinimo svakodnevno. Joπ je preporuËio da moja mena druga. Ali i pored toga, da joj ne garantuju ozdra- supruga upotrebwava osveÊenu vodu, koju nam je poslao 57 po sestri Wiwani GruloviÊ (tri puta dnevno da se umi- rekla da Êu dolaziti svake godine na taj dan. Ali u mom va i pije vodu sa izvora Presvete Bogorodice Lepa- æivotu se sve promenilo, jer sam nakon dugogodiπqeg vinske) i da se maæe osveÊenim uwem. rada na poslu, i uz to joπ na dodatnom poslu, oËigledno Polovinom januara otac Gavrilo je stigao u po- precenila svoje moguÊnosti, tako da sam ostala potpuno setu naπoj Crkvi u Minhenu, gde i u moju kuÊu unosi sve- nepokretna. Usledile su dve dosta teπke operacije, pa tlost i blagoslov svojim dolaskom. Kod nas je odmah po sam bila spreËena da ponovo odem u manastir. Za sve to dolasku proËitao molitvu za moju bolesnu suprugu i re- vreme bila sam u telefonskom kontaktu sa ocem Gavri- kao mi: “Ti moraπ dovesti sestru Daru u manastir Lepa- lom, koji je shvatio moje probleme i mnogo se molio za vinu, i to πto pre.” moje zdravwe pred ikonom Presvete Bogorodice. Ja sam Februara 2003. godine staqe se ponovo pogor- se takoe mnogo molila kod kuÊe, u bolnici pre i posle πalo. Nekako smo uspeli da izvadimo vize za Hrvatsku, operacija, i zahvawivala Bogu πto je sve dobro koje su nam do tada bile problem i zbog kojih nismo ra- zavrπilo. Tako sam oseÊala veliko duπevno olakπaqe. nije mogli da krenemo za manastir Lepavinu. Tada, pola godine posle operacije kiËme, veÊ sam se do- Poπto ja nisam mogao iÊi, zamolio sam sestru sta dobro oseÊala. Meutim, mojim patqama nije bio Wiwanu da ona poe sa Darom, jer je qen muæ iz Hrvat- kraj. ske i poznaje put, a ona sama je takoe naπla mir i spas Posle doËeka Nove godine 2002. moj sin se te- u manastiru Lepavina. I tako, 12. februara 2003. godi- πko razboleo od multiple skleroze. Preko noÊi je poËe- ne uz Boæju pomoÊ i blagoslov oca Gavrila, krenule su lo koËeqe ruku, trupa i, delom, nogu. Mislila sam da se na put oko 11 sati. Bila je tako bolesna da nije mogla ni sruπio svet, æivot mi se iz temewa promenio. Nisam stajati na svojim nogama, a bolovi su bili veÊ nei- mogla verovati da je tako teπka bolest preko noÊi pogo- zdræwivi. Ali, hvala Bogu i Presvetoj Bogorodici, do- dila moga sina, ali nalazi su to potvrivali. Sin je bro su doputovale u Boæju kuÊu, u manastir Lepavinu, istu veËe zadræan u bolnici na leËequ, koje nije poka- oko 18 sati. Otac Gavrilo ih je saËekao i dao blagoslov zivalo rezultate kakve sam ja oËekivala. Posle πest da- da odmah sa puta prisustvuju veËerqoj molitvi, koja je na terapije kortikosteroidima nije bilo nikakvog trajala skoro do 23 sata. Nakon πto su se smestile u so- pobowπaqa. OdluËila sam sutra ujutro nazvati oca bu, oko ponoÊi su mi javile da su dobro stigle u mana- Gavrila. NeÊu nikada zaboraviti to jutro kada sam u de- stir. Hvala Bogu, tu se moja supruga iz dana u dan polako vet sati nazvala manastir i dobila vezu iz prvog poku- poËela oporavwati. Posle nekoliko dana veÊ sam po πaja. ZaËula sam tihi glas oca Gavrila. Teπko sam govo- govoru mogao primetiti da se bowe oseÊa. Kada su se rila, bowe reËeno jecala sam, suze su tekle niz moje li- vratile u NemaËku posle sedam dana, Êerka Saqa me je ce, u grudima stezaqe i velika bol. Isprekidano sam pozvala telefonom i rekla: “Tata, da ne poverujeπ, ma- govorila da je moj sin oboleo od multiple skleroze i da ma je veÊ sada mnogo bowe, otoci su joj upola maqi.” Ni niπta ne moæe rukama. Umilni i tihi glas je samo rekao: sin Damir nije krio oduπevweqe kada je vidio da se ma- “DaÊe Bog i Presveta Bogorodica, a i medicina ide na- ma oporavwa. Za nepun mesec dana, otoci sa lica su pred.” Ja sam samo jecala i govorila: “Molite se za moje nestali. Radost se vraÊala u porodicu. Supruga Dara se dete!” sada dobro oseÊa, viπe ne uzima lekove. Lekarima je Nakon razgovora sam se sabrala i otiπla u skoro prestala da ide. I dawe pije osveÊenu vodu i umi- bolnicu, u koju sam iπla tri puta dnevno po velikom sne- va se vodom sa izvora Presvete Bogorodice Lepavinske. gu. Ni danas ne znam otkud sam crpela tu snagu. To samo Hvala Bogu i Presvetoj Bogorodici Lepa- Bog zna. Hranila sam, kupala, negovala svoga sina vinskoj, Koja je preko Svoje Ëudotvorne ikone vratila naizmeniËno sa qegovom devojkom, koja je gotovo stalno radost, zdravwe i vesewe u naπu kuÊu. Hvala Bogu i ocu bila uz qega. Hvala joj na svemu. Tog jutra u 11 sati bila Gavrilu na qegovim molitvama pred Ëudotvornom iko- sam na vratima qegove bolniËke sobe, a on mi je iz kre- nom Lepavinskom. Hvala i svima koji budu verovali u veta veselim glasom rekao da mu je bowe i da moæe ra- ovo svedoËeqe o izleËequ moje supruge i svima onima diti s rukama. Nisam smela plakati, ali su navrle suze koji veruju u Oca, i Sina i Svetoga Duha. Amin. radosnice i Ëvrsto sam zagrlila sina, znajuÊi da su ve- like molitve oca Gavrila pomogle. SvedoËanstvo Od tada je mome sinu svakim danom sve bowe. Po otpustu iz bolnice pojavili su se novi problemi, jer ni- Manastir Lepavinu prvi put sam posetila pre smo mogli nabaviti skupi lek, ali se i to - mada ne bez Ëetiri godine na Veliku Gospojinu. Tada sam sama sebi teπkoÊa - reπilo uz pomoÊ dobrih wudi. Sada mu svaku 58 drugu veËe dajem injekcije, koje on dobro podnosi. Æivi moramo se nekom obratiti! Ali kome? Poπto je kod nas uobiËajenim æivotom: uËi za ispite, ima devojku, slobo- bila kqiga “»uda Presvete Bogorodice”, koju smo pro- dne aktivnosti... Veliku podrπku daju mu devojka, sestra Ëitali, odluËili smo da se javimo u Vaπ manastir i roditewi. Uverena sam da Êe moj sin potpuno ozdra- Lepavinu i potraæimo pomoÊ. I tako je i bilo. viti, uz pomoÊ medicine, kako kaæe i otac Gavrilo, ali 24. marta 2004. godine poslala sam molbu, na prvom mestu uz pomoÊ molitve, moje i oca Gavrila faksom iz firme u kojoj radim, sa nadom da Êe nam Vaπe ispred ikone Presvete Bogorodice Lepavinske. Kada bi molitve pomoÊi. Kada sam doπla kuÊi, s posla, deca su wudi znali koliko u nevowi pomaæu vera i molitva, priËala kako neπto lupa po naπem stanu (sobama, nikada ne bi zaboravili da se mole i zahvawuju Bogu i hodnicima, kuhiqi, baqi i zidovima), ali nikoga nema, Presvetoj Bogorodici. SreÊna sam πto sam to spoznala. malo su bila uplaπena. I ja sam to osetila. Kasnije smo okadili stan i to je prestalo. zahvalna majka, Zagreb Sutradan, kada se moj muæ vratio sa posla, ose- tila se promena. To nije bio Ëovek od pre nekoliko dana. SvedoËanstvo ZahvawujuÊi Bogu, Vama i Vaπim molitvama, ikoni Pre- svete Bogorodice i svima koji su se molili za nas, situ- Moæda ste pomislili da sam Vas zaboravila. acija se promenila na bowe. Nisam. Duboko oseÊam u sebi potrebu da Vam se javim po Molila bih Vas ako moæete da nam poπawete drugi put. neπto iz manastira Lepavina (Ëasopis, kqige, krstiÊe Zovem se S. D. iz Srpskog Sarajeva. Moj brak je ili ikonu) kako bi nas ubuduÊe Ëuvali, jer smo okruæeni bio pred razvodom. Poπto su deca punoletna, muæ je i zavidnim wudima. qima rekao da se mora razvesti i da sa mnom ne moæe da æivi. Deca i ja smo dugo razmiπwali πta da radimo S. D. (7. april 2004.) (jer qemu niπta ne znaËe 24 godine zajedniËkog æivota),