Sektorska Analiza Poljoprivrede Opština Srebrenica, Bratunac I Milići

Razvojni program Ujedinjenih nacija

Program oporavka regije Srebrenica (SRRP)

Sektorska analiza poljoprivrede opština Srebrenica, Bratunac i Milići

Analizu uradio SEEDEV tim Pascal Bernardoni, Goran Živkov, Ivana Dulić Marković, Dragana Tar, Nemanja Teofilović 2012 godine

Sadržaj I. Rezime ...... 5 II. Uvod ...... 7 III. Glavni trendovi u poljoprivredi i ruralnom razvoju ...... 8 III.1. Trendovi u Svetu i EU ...... 8 Konstantno smanjenje ruralnog stanovništa, povećanje produktivnosti i raspodela globalne konkurentnosti ...... 8 Promena klime ...... 9 Svetska ekonomska kriza ...... 11 Varijacije i porast cene hrane ...... 12 Promene navika potrošača ...... 14 III.2. Trendovi u regionu ...... 14 III.2.1. U proizvodnji i trgovini ...... 14 Započete ali nezavršene reforme ...... 14 Povećanje prinosa i prilagođavanje proizvodnje ...... 15 Proces liberalizacije carina praćen značajnim unapredjenjem trgovine u regionu ...... 17 III.2.2. U ruralnom razvoju ...... 18 III.2.3. Očekivane promene ...... 19 Ulazak Hrvatske u EU ...... 19 Ispunjenje uslova za dobijanje EU fondova namenejnih poljoprivredi ...... 19 III.3. Trendovi u Bosni i Hercegovini ...... 23 III.3.1. Proizvodnja i trgovina ...... 23 Proizvodnja ...... 23 Trgovina ...... 26 III.3.2. Razvoj tržišta i tržišnih lanaca ...... 28 Tržišta inputa ...... 28 Tržište ruralnih kredita ...... 29 Tržište zemljišta ...... 31 Tržišni lanci i tržišna struktura ...... 32 III.3.3. Institucije ...... 34 Sistem bezbednosti hrane ...... 34 III.3.4. Strategije i agrarna politika ...... 36 Strateško i zakonsko definisanje poljoprivrede i ruralnog razvoja ...... 36 Budžetska podrška poljoprivrednicima ...... 36 III.4. Trendovi u projektnom regionu ...... 39 IV. Karakteristike podsektora ...... 41 IV.1. Voće i povrće ...... 41 Proizvodnja koštičavog i jabučastog voća ...... 41 Proizvodnja jagodičastog voća ...... 43 Proizvodnja jagode...... 45 Proizvodnja povrća ...... 46 Strategija za razvoj ...... 48 IV.2. Meso i mleko ...... 49 Proizvodnja mleka ...... 50 Tov junadi ...... 51 Farme ovaca ...... 52 Inovacije u infrastrukturu i veze na tržištu ...... 52 Strategija za razvoj ...... 54 Prioritetne investicije na farmi ...... 55 IV.3. Diverzifikacija ...... 56 Teškoće u identifikovanju sektora sa jakim konkurentskim prednostima van poljoprivrede ...... 57 Strategija za ekonomsku diverzifikaciju ...... 58 Diverzifikacija na farmi, u poljoprivredi i inovacije u preradi hrane...... 59 V. Uloga lokalne samouprave u rayvoju poljoprivrede ...... 61 V.1. Teoretski pristup i praktična iskustva ...... 61 V.1.1. Strateško definisanje podrške poljoprivredi/ruralnom razvoju ...... 61 V.1.2. Institucionalno definisanje podrške poljoprivredi/ruralnom razvoju ...... 62 V.1.3. Programsko defnisanje podrške poljoiprivredi i ruralnom razvoju ...... 63 Podrška tržištu ...... 64 Strukturalna podrška (podrška investicijama) ...... 65 Kreditna podrška ...... 66 Poljoprivredna i ruralna infrastruktura ...... 66 Podrška udruživanju ...... 67 Podrška brendiranju proizvoda i uvodjenju standarda ...... 67 Promocija i potrošnja ...... 68 Obuka, edukacija i trening ...... 68 Ruralni razvoj i diverzifikacija aktivnosti ...... 69 V.1.4. Budžet za implementaciju ...... 70 V.1.5. Kapacitet za implementaciju ...... 70 V.2. Saradnja među opštinama Srebrenica, Bratunac i Milići...... 71 VI. Glavne preporuke ...... 72 VI.1. Izbor proizvodnje ...... 72 VI.2. identifikacija potreba za znanjem i informacijama ...... 73 Voće i povrće ...... 73 Meso i mleko ...... 74 VI.3. Glavne preporuke za UNDP ...... 75 VII. Prilozi ...... 78

Graf 1: Uporedba prosečnih proizvodnji po sektorima u 2003-2007 i 2007-2010 u Hrvatskoj, BiH, Srbiji i NMS u milionima tona ...... 15 Graf 2: Uporedba ukupnih prosečnih proizvodnji u 2003-2007 i 2007-2010 u Hrvatskoj, BiH, Srbiji i NMS u milionima tona ...... 15 Graf 3: Prosečna proizvodnja voća u odabranim zeljama (world growth = 0, prosek 2005-2009) ...... 16 Graf 4: Average export of agricultural products and growing rate in relation with world export (world = 0) in selected countries and group of countries in 2005-2009 ...... 17 Graf 5: Broj isporučitelja mleka u Hrvatskoj u hiljadama ...... 18 Graf 6: Procenat povećanja proizvodnje u periodu 1998-2002 i 2006-2010 u BiH, NMS, Hrvatskoj i Srbiji...... 23 Graf 7: Procenat povećanja proizvodnje u periodu 1998-2002 i 2006-2010 u svetu i BiH...... 24 Graf 8: Prosečni udeo proizvodnje BiH u proizvodnji CEFTA, odnosno EU u periodu 2006-2010 ...... 25 Graf 9: Odnos proizvodnje BiH sa prosečnom proizvodnjom CEFTA zemalja ...... 26 Graf 10: Odnos proizvodnje BiH sa prosečnom proizvodnjom NMS zemalja ...... 26 Graf 11: Odnos proizvodnje BiH sa prosečnom proizvodnjom EU zemalja ...... 26 Graf 12: Izvoz poljoprivrednih proizvoda BiH u mil USD po destinacijama ...... 27 Graf 13: Procentualni udeo izvoza poljoprivrednih proizvoda po destinacijama uBiH Srbiji i Hrvatskoj i BiH 2011 godine ...... 27 Graf 14: Prosečni udeo izvoza BiH u izvozu CEFTA, odnosno EU u periodu 2006-2010 ...... 28 Graf 15: Izvori kapitala ruralnog stanovništva u BiH (od onih koji su se zaduživali tokom predhodnih godinu dana) ...... 29 Graf 16: Razlozi pozajmljivanja kapitala u BiH ...... 30 Graf 17: Distribucija zemljišta po veičini poseda ...... 31 Graf 18: Distribucija zemljišta po načinu korišćenja ...... 31 Graf 19: Udeo agrarnog budžeta u ukupnom budžetu po entitetima u period 2006-2010 ...... 37 Graf 20: Ukupan agrarni budžet po entiteima u KM period 2006-2010 ...... 37 Graf 21: Iznos plaćanja po hektaru povrpšine po entiteima...... 38 Graf 22: Distribucija budžeta u FBiH i RS u 2010 ...... 38 Graf 23: Udeo u proizvodnji u BiH opština Srebrenica, Bratunac i Milici ...... 39 Graf 24: Prosečne proizvedene količine u tonama u periodu 2006-2010 ...... 40 Graf 25: Trend proizvodnje jabuka opština prema BiH ...... 42 Graf 26: Trend proizvodnje jabuka BiH prema CEFTA, EU i NMS ...... 42 Graf 27: Trend proizvodnje malina opština prema BiH ...... 44 Graf 28: Trend proizvodnje malina BiH prema CEFTA, EU i NMS ...... 44 Graf 29: Trend izvoza jagoda iz BiH ...... 46 Graf 30: Trend izvoza 2005 - 2010 ...... 46 Graf 31: Trend proizvodnje krastavaca opština prema BiH ...... 47 Graf 32: Trend proizvodnje krastavaca BiH prema CEFTA, EU i NMS ...... 47 Graf 33: Trend proizvodnje kukuruza opština prema BiH ...... 50 Graf 34: Trend proizvodnje kukuruza BiH prema konkurentima ...... 50 Graf 35: Proizvodnja svežeg mleka u regionu implementacije projekta i u drugim zemljama...... 51 Graf 36: Prosečan udeo u proizvodnji u periodu 2006-2010 ...... 72

Tabela 1: Prosečna godišnja alokacija SAPARD/IPARD sredstava u evrima u NZČ po različitim kriterijumima ...... 22 Tabela 2: Simulacija mogućeg iznosa sredstava koje bi dobila BiH na osnovu isustava NMS ...... 22 Tabela 3: Osnovne preporuke svim akterima za razvoj tržišnih lanaca u BiH ...... 33 Tabela 4: Predlog aktivnosti prema tipovima voćnjaka ...... 43 Tabela 5: Производња млијека у општинама Братунац, Милићи и Сребреница ...... 78 Tabela 6: Proizvodnja malina u opštinama Bratunac, Milići i Srebrenica ...... 78 Tabela 7: Računanje konkurentnosti opština Bratunac, Milići i Srebrenica u odnosu na BiH u proizvodnji određenih proizvoda ...... 79 Tabela 8: Računanje konkurentnosti BiH u odnosu na zemlje CEFTA, NZČ i EU u proizvodnji određenih proizvoda ...... 80

Figura 1: Prikaz organizacije tržišnog lanaca maline u Istočnoj Bosni ...... 45 Figura 2: Sistem otkupa mleka ...... 53 Figura 3: Tržišni lanac drvopreradjivačkog klastera (L. Tabakovic i D. Mahony, 2008) ...... 57

I. Rezime Opštine, regioni, države ne postoje same za sebe nego su deo šire ekonomije, razvoja i napretka. Opštine Srebrenica, Bratunac i Milići imaju mogućnost da napreduju ako sagledaju svoje mesto, probleme i potencijale u poređenju sa drugim opštinama u BiH, razumevajući poziciju BiH u regionu ali i u Evropskoj Uniji. Studija je koncipirana kao analitički prikaz razvojnog konteksta u okruženju, iz kog su jasno izdvojene preporuke za unapredjenje konkuretntnosti i socio ekonomskog života datom području. Prvi deo studije opisuje glavni trendove u poljoprivredi i ruralnom razvoju u svetu, EU i regionu. Poljoprivreda i selo prolaze kroz konstantno smanjenje ruralnog stanovništva, povećanje produktivnosti te raspodelu globalne konkurentnosti. Opisani su globalni trendovi poput klimatskih promena, svetske ekonomske krize, varijacija i porasta cena hrane te promena navika potrošača. Izdvojeni su najznačajniji faktori regionalnog okvira trgovinske razmene i tržišta: u velikoj meri bescarinski protok robe, sličan nivo standarda bezbednosti hrane, dobre trgovinske veze bez jezičkih barijera, slične preferncije kupaca i drugo. Ceo region karakterišu započete a nezavršene reforme, prilagođavanje proizvodnje otvorenim tržišnim pravilima ekonomije i značajno unapređenje trgovine u regionu koje je posledica liberalizacije postignute CEFTA sporazumom. Novi regionalni izazovi za poljoprivredu, kao što su ulazak Hrvatske u EU i pripreme koje zemlje moraju napraviti kako bi koristile fondove namenjene poljoprivredi, izdvojeni su kao ključni pravac za sistemske reforme. Na poljoprivredu i poljoprivrednike u opštini Srebrenica, Bratunac i Milići ipak najviše utiče agarna politika, trendovi i situacija u BiH. Poljoprivredna proizvodnja u BiH zaostaje u poređenju sa zemljama glavnim konkurentima (NZČ, EU 15, Srbija, Hrvatska). Dodatno, BiH je opterećena problemima nastalim kao posledica rata. Medjutim, BiH beleži značajno povećanje proizvodnje najvećeg broja poljoprivrednih proizvoda. Razloge za ove pozitivne trendove pre svega treba tražiti u niskoj polaznoj osnovi ali i promenama koje su se dešavale, pre kao posledica tržišnih zakonitosti nego organizovane politike. Najveći ukupan rast proizvodnje se beleži u sektoru voća, kao i najveći relativan rast u odnosu na konkurentske zemlje. Trgovina poljoprivrednim proizvodima prati trendove u proizvodnji. One kulture koje beleže pozitivne proizvodne trendove na nivou BiH uglavnom beleže i pozitivne izvozne rezultate ( mleko iz BiH učestvuje sa 37% u ukupnoj trgovini u CEFTA regionu) što favorizuje proizvodnje zasnovane na strukturalnim promenama a ne jednokratnim intervencijama. Studija obrađuje i tržište inputa, kredita, zemljišta te tržišne lance i tržišnu strukturu u BiH. Iako dele sudbinu Bosne i Hercegovine, opštine Bratunac, Srebrenica i Milići, usled svojih specifičnosti - prvenstveno istorijskih i demografskih ali i geografskih, resursnih i finasijskih (prisustvo donatora), pokazuju specifičnosti u odnosu na trend i intenzitet rasta, a u poređenju sa BiH:  U poslednjih pet godina najveći trend rasta beleži proizvodnja voća - šljive, maline, kruške, jabuke i višnje.  Brži trend rasta imaju žitarice - ječam u sve tri opštine a pšenica i kukuruz samo u Milićima  Negativan trend ima proizvodnja povrća – krompira, luka, krastavaca, paradajza, paprike i pasulja.  Mleko ima blagi sporiji rast nego u BiH. Pored proizvodnih trendova uočeni su i oni koji se odnose na organzovanje tržišnog lanca otkupa i kontrole mleka, ulaska u zrelu fazu razvoja tržišnog lanca jagodičastog voća sa stabilnijim proizvodjačima, prinosima i organizacijom otkupa koja rezultira stalnim povećanjem značaja ove proizvodnje za region ali i za celu BiH, otvaranje preradjivačkih kapaciteta koji imaju i imaće značjanu ulogu u razvoju poljoprivrde, organizovanje poljoprivrednika u asocijacije. Izgradnja sistema podrške poljoprivrednicima kroz savetodavnu službu koja je u relativno kratkom periodu uspela da uspostavi poverenje proizvodjača s jedne i Ministarstva s druge strane, ima ključnu ulogu u poljoprivrednom razvoju opština Bratunac, Srebrenica i Milići. Drugi deo Studije fokusiran je na sektorske analize i obrađuje voće i povrće, meso i mleko i diverzifikaciju aktivnosti, kao tri najznačajnija sektora u opštinama Srebrenica, Bratunac i Milići. Intenzivna proizvodnja voća i povrća, osim proizvodnje maline, još uvek ne postoji u regionu tri opštine. Pre desetak godina je započeta a nedavno je intenzivirana proizvodnja maline, dok se ostale vrste voća gaje pretežno za sopstvene potrebe. Naporima donatora, savetodavne službe kao i podsticajima koji stižu iz Ministarstava voće beleži pozitivne trendove koji se oslikavaju u novim zasadima, povećanju prinosa i trgovine. Ovi pozitivni trendovi ne postoje u povrtarstvu. Proizvodnja maline je jedina proizvodnja u kojoj BiH ima značajno veću proizvodnju od zemalja EU, a to je upravo i proizvodnja u kojoj su opštine Srebrenica i Bratunac lideri. Proizvodnja maline raste u celoj BiH, u istočnoj Bosni, naročito u Bratuncu i Milićima. Karakteristike tržišnog lanca proizvodnje maline koje u velikoj meri određuju proizvodnju i tržište su - snažan uticaj tržišta Srbije na proizvodnju i formiranje cene maline, velike varijacije među proizvođačima, spremnost na inovativnost, značajna uloga posrednika (otkupljivača) na proizvodnju, manja konkurencija u otkupu nego u Srbiji, te dobro organizovana asocijacija proizvođača u regionu. Poslednjih godina učinjeni su sistematski razvojni napori kako bi oživeo sektor proizvodnje mesa i mleka u sve tri projektne opštine. Iako je većina proizvodnje i dalje zasnovana u okviru domaćinstva i namenjena sopstvenim potrebama gazdinstva, uspostavljeno je i jezgro komercijalnih farmi srednje veličine zajedno sa tržišnim strukturama koje omogućavaju kontakt sa preradnim kapacitetima. To je naročito vidljivo u sektoru mlekarstva jer je uspostavljena funkcionalna mreža otkupnih stanica čiji broj neprestano raste, kao i sam sektor. Ključne karakteristike proizvodnje mleka i mesa u tri opštine su primetan rast i jačanje investicionog potencijala farmera, kvalitet svežeg mleka u tri opštine uveliko prevazilazi prosek u RS i Federacij, veliki doprinos Vlade tržišno orijentisanim poljoprivrednicima putem podsticajnih mera za razvoj sekora mlekarstva što uključuje subvencionisanje cene mleka, plaćanja po grlu za uzgoj životinja, investiciona podršku za nabavku mehanizacije, značajna operativna struktura za otkup mleka, cene mleka i mesa je veće nego u nekim zemljama u regionu, fokus proizvodnje na primarnu proizvodnju, nedostatak prerađivačkih kapaciteta u tri opštine, slaba tražnja na domaćem tržištu zbog slabe privrede i kupovne moći što pogađa sektor stočarstva, obzirom da meso spada u neke od najskupljih proizvoda.

Studija nije identifikovala poseban ekonomski sektor osim poljoprivrede značajan za region tako da se predviđa da će diverzifikacija ekonomije pratiti dva pravca – diverzifikaciju proizvodnje na samom gazdinstvu i razvoj preduzetništva tako što će se podržavati najdinamičnije inicijative i inovativni projekti inicirani od samih preduzetnika u ovom region. Jedan od pravaca koje treba podržati je ohrabrivanje preduzetnika kroz dobro osmišljene tehniške i finansijske mere.

Poseban, treći, deo studije posvećen je ulozi lokalne samouprave u razvoju poljoprivrede i sela. Opštine u BiH, kao što je to slučaj i u celom regionu, imaju neznatne ingerencije i skromne budžete za poljoprivredu. Medjutim, opština, poljoprivrednicima i ostalim akterima agrarne proizvodnje predstavlja prvi i često jedini kontakt sa organima vlasti. Zato je ona mesto u koje ljudi dolaze da se informišu, traže pomoć, požale. Iako lokalna samouprava zakonski nema nadležnost nad definisanjem ili sprovodjenjem državne agrarne politike, postoji jasna potreba i želja da se obezbedi razvoj poljoprivrede na lokalu. Upravo zbog tog ne postoji lokalna struktura vlasti u kojoj ne postoji neki organ opštinske uprave za poljopriuvredu, koje strateški usmeravaju poljoprivredu i poljoprivrednike, definišu programe podrške shodno sredstvima koje namenjuju za poljoprivredu i ruralni razvoj, stalno podižu kapacitet uprave i pokušavaju na sve načine da pomognu poljoprivrednicima. Postoji i stalni sukob između želja i mogućnosti. Želje su definisane potrebama koje su velike, dok su mogućnosti ograničene budžetom koji je po pravilu skroman. Zato je važno da se maksimizira učinak kroz strateško definisanje podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju, budžetiranje i izgradnju kapaciteta za sprovođenje. Studija daje teorijske aspekte i primere dobre prakse koji mogu da se razmatraju i prilagode lokalnim potrebama. U zaključnom delu Studija formuliše preporuke proizašle iz pokazatelja konkurentnosti Bratunca, Milića i Srebrenice u odnosu na proizvodnje BiH, CEFTA, NZČ i EU i označava sektore sa najvećim razvojnim potencijalom. II. Uvod UNDP Program oporavka regiona Srebrenica (Srebrenica Regional Recovery Programme (SRRP)), pruža podršku multietničkim zajednicama za jačanje institucionalnih kapaciteta za efikasno planiranje i sprovođenje održivog lokalnog razvoja. Cilj Studije je da doprinese pripremi i sprovođenju lokalnih razvojnih strategija i intervencija u SRRP projektnom području putem analize tri podsektora poljoprivrede. Studija daje procenu i dubinsku analizu proizvodnja mleka i mesa, voća i povrća i diverzifikaciju ekonomskih aktivnosti. Takođe, daje analitički pregled poređenja regiona Srebrenica, Bratunac i Milići sa BiH, regionom CEFTA i EU, istražuje i analizira karakteristike poljoprivrednih podsektora u tri ciljane zajednice i pruža argumentovane preporuke za razvoj poljoprivredne i ruralni razvoj. U pripremi studije korištene su sledeće metode – istraživanje postojećih dokumenata, nalaženje specifičnih podataka u registrima i bazama podataka, strukturisane intervjui s odabranm osobama, studije slučaja i radionice. Podaci i informacije su dostupne iz nekoliko studija lokalnih strategija, IPARD sektorskih analize u BiH, izveštaji Program i sl.). Korišteni su podaci iz nekoliko izvora – FAO, službena statistika, baza podataka opština, baza podataka UNDP i SRRP. Na bazi strukturisanog upitnika sprovedena je i anketa na terenu.. Poljoprivrednici su odabrani, zbog nedostatka pouzdanih podataka, nasumično uz pomoć stručnih službi. Proučene su i opisane odabrane studije slučaja u cilju pružanja slike podsektora (nivo tehnologije, objekti, poznavanje tehnologije, standardi, nedostaci u tržišnom lancu) različitih tipova proizvođača (mali i staračka gazdinstva, komercijalna gazdinstva, prerađivači).

III. Glavni trendovi u poljoprivredi i ruralnom razvoju III.1. Trendovi u Svetu i EU Ma koliko pojedina zemlja bila mala, zatvorena, potrošački specifična nemoguće je da njena poljoprivredna proizvodnja, trgovina i cene budu bez uticaja svetskih trendova. Tako se i trendovi u BiH manje ili više formiraju pod uticajem svetskih kretanja. Pored dugoročnih trendova kao što su smanjenje rurlanog stanovništva, povećanje produktivnosti u poljoprivredi i promena klime, dva dogadjaja sa istorisjkom važnošću za razvoj poljoprivrede i ekonomije imaju i imaće veliki uticaj na potencijalne korisnike ove Studije – Svetska ekonomska kriza uključujući i krizu u EU i porast cena hrane u svetu. Dodatno promena navika potrošača i njegova zabrinutost za bezbednost hrane i potraga za kvalitetom u velikoj meri usmerava proizvodjače da ispune njihove zahteve.

Konstantno smanjenje ruralnog stanovništa, povećanje produktivnosti i raspodela globalne konkurentnosti U vreme pisanja ove Studije po prvi put u istoriji čevečanstva više ljudi živi u gradu nego na selu1 . Ovaj neumoljiv trend, koji je počeo osnivanjem prvog grada će se nastaviti i u budućnosti, iako ruralna područja zauzimaju preko 95% ukupne površine na zemlji. Medjutim što se sve više ljudi odlučivalo za život u gradu i što se povećava razlika izmedju razvijenosti grada i sela sve više se javljala potreba da se nešto uradi po pitanju razvoja ruralnih područja. Bosna i Hercegovina i njen istočni deo ne samo da nije izuzetak u tome nego je jedno od najupečatljivijih pravila i po pitanju smanjenja polulacije i broju projekata koji trebaju da ovaj trend umanje. Ipak ovo područje ima toliko izražene migracije stanovništva da depopulacija predstavlja osnovni problem u daljem razvoju. Svet se sve više suočava sa identičnim problemom i pitanjem da li je unapred izgubljena bitka da se od ruralnih sredina naprave mesta u kojima će živeti, raditi i u kojima će imati pristup servisima i infrastrukturi jednako kvalitetnoj kao i oni u gradu. Razne zemlje pokušavaju na različite načine da ruralna područja učine konkurentnijim za život, gde se ističe koncept Evropske Unije karakterističan po visokim javnim ulaganjima i participativnom pristupu. Mnoge zemlje žele da kopiraju ovaj model ali im nedostaje sredstava i kapaciteta na lokalnom nivou. Pored brojnih socijlanih razloga jedan od osnovnih pokretačkih snaga depopulacije rurlanih područja jeste ekonomski razlog povećanja produktivnosti u poljoprivredi. Dok je pre samo stotnak godina jedan čovek bio u stanju da proizvede hranu za nekolicinu ljudi danas sa dostunom tehnologijom on je u stanju da proizvede za stotine njih. Ovako se stvaraju ekonomske pretpostavke da ruralna područja ne trebaju veliki broj ljudi da b proizvodili hranu i zato im se pokušava pronaći neka nova uloga - da budu ne samo mesto odakle se dobijaju sirovine i proizvodi hrana nego i mesta za uživanje, odmor, kulturu pa i život i rad. Ovaj antagonizam da se sa ulaganjemu poljoprivredu i povećanjem produktivnosti proizvodjača u stvari nesvesno smanjuju mogućnosti zaposlenja u ruralnim područjima je poznat i njegovi efekti se eliminišu/umanjuju na način da država ili region postane neto izvoznik hrane koju proizvede. Tako se uspostavlja konkurencija ne samo medju proizvodjačima nego i konkurenciju medju regionima i državama. Pitanje za BiH i za opštine Istočne BIH gde je njihovo mesto u rasporedu globalne konkurentnosti proizvodnje hrane i koje su to proizvodnje za koje mogu biti konkurentni na svetskom tržištu? Da ne postoje tržišne nepravilnosti verovatno bi ih bilo jako malo ili ni jedna jer Turska proizvodi jeftini paradajz, Novi zeland ovčije meso, Nemačka mleko i sl. Ipak postoje razlozi zašto se hrana proizvodi svuda u svetu i zašto će se i u budćnosti proizvoditi u opštinama Istočne BiH.Medju najznačjnijim su:

1 1 2008 ovo se desilo po prvi put, FAO  Pretpostavka da druge, konkurentnije, zemlje koje proizvode bolje odredjen proizvode su isto tako bolje i u drugim proizvodnjama pa usled limitiranih resursa nisu u mogućnosti da proizvode sve. Holandija bi verovatno bolje proizvodila kukuruz ili jabuke nego region Zapadnog Balkana ali isto tako ona bolje proizvode cveće, povrće, pečurke i brojne druge proizvode pa samim tim ostavlja se prostor za druge zemlje da proizvode druge kulture iako nisu najkonkurentnije u tim proizvodnjama. Ovaj koncept rapodele globalne konkurentnosti omogućuje da se svaka zemlja bavi nekim svojim proizvodnjima.  Velika proizvodnja za sopstvene potrebe, koja po pravilu ima drugačije kalkulacije od poslovnih kalkulacija jer ne uključuje sopstveni rad.  Manja očekivanja proizvodjača od onih u razvijenijim zemljama. Pretpostavka je da su osnovna očekivanja proizvodjača koja ih motivišu da ostanu u sektoru da zaradi makar prosečna plata koja je nekoliko puta veća u Zapadnim zemljama oa su samim tim i očekivanja tamo veća. Dodatno ukoliko je velika stopa nezaposlenosti, kao što jeste u BiH osnovna očekivanja su da se makar ima posao koji donosi neku dobit, pa makar ona bila i prehrambena sigurnost.  Preferencija na loklano tržište i loklane proizvode. Potrošači u EU i drugim razvijenim zemljama se sve više i više zabrinuti ne samo o zdravstvenoj ispravnosti hrane nego i za svoju okolinu. Oni žele i da konzumiranje hrane bude nešto više nego samo da se zadovolje potrebe metabolizma. U tom smislu, konzumiranje domaće hrane je jedan od prvih na listi prioriteta. Potrošači sve više i više biraju lokalna a ne internacionalna jela. Ti trendovi takođe su u porastu na području Balkana i bez sumnje mnogi od potrošača u Srebrenici, Bratuncu i Milići imaju sklonosti prema domaćoj hrani.  Tržišne nepravilnosti kao što je otežan transport, carinske i vancarinske barijere, veličina tržišta, nedostatak tržišnih informacija i sl.

Promena klime Ruralna područja su pluća naše Planete i kolevka biodiverziteta. To su područja gde se bije bitka protiv globalnog zagrevanja i klimatskih promena. Bez obzira da li su ovi fenomeni zaista prisutni i u kojoj meri, više nije ni važno, jer s ovim značajno menja poljoprivredna proizvodnja, jer su to problemi koji nose odredjene akcije za redukovanje klimatskih promena. Klima Bosne i Hercegovine je veoma različita: od umereno kontinentalne na severu Panonske nizije, preko alpske klime u planinskim krajevima, do mediteranske klime duz dolina i u blizini mora. Ove klimatske varijacije su uslovljene geografskim i topografskom pozicijom zemlje i takodje definišu različite proizvodne sisteme u poljoprivredi. Vrlo je interesantno videti koji su sve obrasci klimatskih promena i scenarija za predvidjanje i ublažavanje efekata klimatskih promena na prinos, selekciju kultura koje se gaje i ukupne ekonomske aktivnosti ljudi. Ukupno povećanje prosečne godišnje temperature za čitavu BiH izazvano klimatskim promenama u poslednjem veku je oko 0.6°C. Da li je to razlog za zabrinutost ili nije baš značajno? Teško je dati precizan odgovor, imajući u vidu nestalnost klimatskih promena, ali je jasno da efekti na poljoprivredne rezultate i praksu već postoje. Trebalo bi imati u vidu da je vrednost koja je pomenuta središnja tačka sa najvećim ekstremima koji se javljaju tokom leta i zime, dok uticaj padavina na promenu klime pokazuje da postoje varijacije u padavinama izmedju godišnjih doba, sa deficitom padavina u proleće i leto što izaziva sušu. Primetne klimatske promene u Bosni i Hercegovini pored povećanja temperature i padavina, mogu da budu objašnjene jednom rečju (kao i širom sveta): EKSTREMI! Projekcije scenarija klimatskih promena za Bosnu i Hercegovinu. Scenariji klimatskih promena govore da će posledice za Bosnu i Hercegovinu biti slične posledicama za region Mediterana. Ima nekoliko važnih tačaka koje treba istaći:  Temperature će se povećati u svim godišnjim dobima ali najviše tokom leta (4 do 5°C), a zatim u jesen (2 do 3°C), i u prolece i zimu oko 2°C ili manje. Brze i česte promene u kratkim vremenskim intervalima sa periodima bujičnih padavina ili suše, pojavom kasnih sezonskih mrazeva, iznenadnog grada ili olujnog vremena  Broj letnjih dana sa temperaturom višom od 25°C se povećava na još jedan dodatni mesec dok se broj dana sa najvišom dnevnom temperaturom preko 30°C uvećava za dve sedmice.  Očekuje se smanjenje padavina u toplom periodu godine, najpre tokom proleća i leta a povećanje tokom zime;  Klimatske promene vode ka produženim perioduma toplog vremena koji se smenjuju sa periodima buičnih kiša. Pored toga biće vremenskih ekstrema u obliku oluja i grada;  Većina ovih posledica ili efekata će biti u obliku suše, poplava, ekstremnih vremenskih dešavanja i promena u nivou podzemnih voda, vodnom režimu, što vodi negativnim efektima na poljoprivredu zbog povećanog stresa sa vodosnabdevanjem. Koje su posledice klimatskih promena na poljoprivredu u BIH uključujući teritoriju projektnih aktivnosti? Zbog povećanih temperature, rast useva može da se ubrza. Plodnost zemljišta je ugrožena zbog erozije koju izazuiva dugačak period suše, i promenama u strukturi zemljišta zbog povećane stope evapotranspiracije i iznenadnih i velikih padavina. Rizici za biljnu proizvodnju Mrazevi kasno u sezoni mogu da ugroze proizvodnju voća, dok obilne kiše dovode do bolesti i truljenja povrtarskih kultura. Visoke temperature tokom zime mogu da ugroze jabučasto voće kome je potrebna zimi niža temperature. Takodje postoji povećan rizik od površinskog oštećenja – pegavosti voća i povrća što je izazvano većom sunčanom aktivnošću i visokim temperaturama. Tu je i povećan rizik od bolesti i štetočina, kao što su češće i intenzivnije pojave pepelnice žitarica, Fusariuma, cerkospore na šećernoj repi, plamenjače na suncokretu, plamenjače krompira i paradajza. Pored toga, postoji opasnost da će se invazivne vrste biljaka, insekata i životinja stići u region stižu, krećući se ka severu. Ovo donosi rizik uvođenja novih štetočina u poljoprivrednim oblastima što bi zahtevalo povećanu primenu pesticida. Generalno, poljoprivreda u Bosni i Hercegovini je u opasnosti od smanjenja prinosa ratarskih useva poput kukuruza, žitarica, mahunarki, suncokreta, zatim, krompira i voće, što potencijalno dovodi do velikih finansijkih gubitaka. Mere ublažavanja klimatskih promena Efekti klimatskih promena primećeni su na globalnom nivou, kao što se i njihov pretpostavljeni uzrok- sagorevanje fosilnih goriva, javlja globalno. Doprinos BiH globalnim klimatskim promenama je marginalan, ali smanjenje upotrebe fosilnih goriva u zemlji može da pomogne da se smanji emisija gasova staklene bašte na lokalnom i regionalnom nivou. To bi zahtevalo tehnološke i društvene promene u vidu povećanog korišćenja obnovljivih izvora energije i podizanja svesti od "zagađujućim ponašanjima, praksi". Poljoprivredni sektor bi mogao da doprinese tako i povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije, smanjenjem upotrebe đubriva i smanjenjem proizvodnje gasova kao što su metan i azotni oksid, i to primenom dobre poljoprivredne prakse, kao što su prikupljanje stajnjaka ili ubacivanja stajnjak u zemlju, umesto raspršivanja u vazduhu nad zemljištem. Mere adaptacije koje bi mogle da budu korisne u pripremi za predvidjene klimatske promene bi mogle da budu:  Poboljšanje navodnjavanja, odvodnjavanja i sistema za odbranu od poplava naročito kad su u pitanju usevi osetljivi na nedostatak vode  Prilagođavanje žetvenih datuma i kalendara poljskih radova novim klimatskim uslovima  Smanjenje učešća jarih useva i povećanje učešća ozimih useva;  Izgradnja novih i poboljšanje postojećih regulacija sliva;  Primena "zelenih" đubriva i promene u malčiranju;  Zabrana loše poljoprivredne prakse, kao što su uklanjanje paljenje strnjike i humusnog sloja, i prakse dubokog oranja čime se smanjuje zadržavanje vode  Unapređenje strukture zemljišta u cilju povećanja kapaciteta za skladištenje vode i zaštite zemljišta od erozije;  Izgradnja i obnova prirodne vegetacije i oko poljoprivrednih oblasti sprečavanja erozije zemljišta kako bi se omogućilo prirodno oprašivanje i prirodna kontrola štetnika;  Promene u korišćenju mineralnih đubriva i hemijskih zaštitnih sredstava Proizvodnja prolećnih useva, kao što su soja, suncokret, kukuruz, šećerna repa i krompir će očigledno počinjati ranije, tako da je potrebno uskladiti kalendar radova i metode obrade zemljišta a sadnja ozimih useva (uljana repica, ječam, raž, itd), treba da se pomeri ka oktobru, novembru. Sve buduće investicije i mere mogu biti sagledane na osnovu dodatnog kriterijuma: koliko doprinose i dodatno pomažu u stvaranju uslova za zaštitu useva, poboljšanje prakse i stavranje uslova za veću otpornost na klimatske ekstreme. Rizici za stočarsku proizvodnju

Generalno porast temperature u kombinaciji sa naglim padovima temperature kao i vremenski ekstremima mogu da dovedu do toplotnog stresa kod životinja što utiče na proizvodnju mleka i mesa. Istovremeno životinje postaju osetljivije na 'tradicionalne' stočne i bolesto živine (E-coli, Salmonella, plavi jezik, Q-groznica, slinavka i šap, BSE, K-groznica, itd), koji ne samo da se prenose na druge životinje, već na ljude. Pored toga, očekuje se da će na širem evropskom kontinentu biti povećan rizik od upada novih bolesti, sa različitim nivoima rizika (The African horse sickness virus, the Crimean-Congo haemorrhagic fever virus, Rift Valley fever virus, the West Nile virus and the African swine fever virus) Potencijalno postoji šest ruta ulaska: vektori (kao što su mušice, komarci, krpelji i peščane muve) za stoku, prerađevine od mesa, divljač, kućne ljubimce i ljude. Ovi vektori predstavljaju pretnju za stoku, ali i za ljude zbog direktne infekcije i prenosa sa životinja na ljude. Pojave kako 'tradicionalnih' tako i novih stočnih bolesti su češće i pogoršavaju efekte koje klimatske promene imaju na opseg i brojnost vektora prenosa, i na sposobnost patogena da prežive u okruženju, na uništavanju staništa i nestanak prirodnih predatora. Drugi faktor od velikog značaja je povećana mobilnost ljudi i stoke u globalizovanom svetu.

Svetska ekonomska kriza Krajem 2008 godine je kulminirala ekonomska kriza koja u kontinutietu traje već treću godinu i za koju se ne zna kada niti kako će se završiti. Kriza je prvo zahvatila finansijski a zatim i relani sektor. Posledice su se umanjivale kroz povećanje novčane mase i zaduživanje koje je na kraju rezultiralo velikim državnim deficitima i krizom Eura. Pored pokušaja raznih Vlada da intervencijama na finasijskom i relanom tržištu umanje posledice krize, to se za sada samo delimično uspeva. Osnovne posledice na globalnom nivou su: veliki pad vredosti berze, nedostatak kapitala i smanjena ulaganja, otpuštanja radnika, pad cena nekretnina, pad potrošnje... Početkom 2011 kriza ulazi u svoj drugu fazu koja se karakteriše pre svega krizom javnih finansija, smanjivanjem kreditnih rejtinga pojedinih zamalja, poskupljenjem kapitala i sveopšte nesigurnosti u budućni monetarni sistem, naročito u EU. BiH nikako nije imuna na ove procese, čak naprotiv ona je već pogodjena sa povećanjem duga i budžetskog deficita. Dodatno dolazi do smanjenja priliva kapitala jer: (1) banke sa sedištem u EU više nemaju priliv jeftinom kapitalu u EU koje su kroz cross border kredite plasirale u BiH i ostale zemlje u kojima su otvarale poslovnice; (2) usled povećanja duga smanjena je mogućnost pozajmljivanja of medjunarodnih finasijskih institucija za projekte koji zapošljavaju rdnu snagu, kao što su infrastrukturalni; (3) usporavanje rasta GDP i povećanje budžetskog defiicita smanjuje mogućnost državnog ulaganja; (4) konzervativnost privatnog ulaganja, naročito van matičnih zemalja. Poljoprivreda je specifična grana privrede koju karakteriše velika dužina proizvodnog ciklusa i značajan uticaj vremenskih prilika na proizvodnju, što u velikoj meri otežava merenje uticaja pojedinih faktora na proizvodnju i tržišni lanac, naročitio u kratkom vremenskom periodu. Prilikom istraživanja krize koja ima globalne razmere teško je razgraničiti šta je globalni uticaj, šta regionalni, a šta je specifično domaći uticaj. Takodje je oteženo i odredjivanje efekata krize u jednom odredjenom sektoru jer se javlja problem merenja medjusektorskog uticaja. Na primer: da li je smanjenje kreditne aktivnosti posledica nezainteresovanosti poljoprivrednika za uzimanjem kredita ili nespremnosti banaka da ih obezbede. Ekonomska kriza utiče na poljoprivredu BiH na dva osnovna načina:  Smanjena tražnja - smanjeni prihodi na domaćem i glavnim izvoznim tržištima imaju za posledicu smanjenje tražnje, smanjena tražnja vodi smanjenju proizvodnje i većoj nezaposlenosti, deo tražnje nestaje, a deo se okreće drugačijim proizvodima  Smanjenje investicija - privredne subjekte sa slabim obezbeđenjem koju uglavnom posluju sa gotovinom, kao što su uvoznici, banke smatraju sve rizičnijima, kupci na domaćem i stranim tržištima ne mogu više da održavaju isti nivo kupovine, strane banke povlače se iz centralne i istočne Evrope, čime se smanjuje obim finansiranja na raspolaganju proizvođačima Ovakvo okruženje sigurno nije najpodesnije za razvoj poljoprivrede i prerade ali kreatori politike zajedno sa ostalim zainteresovanim treba stalno da istražuju najbolje politike u ovakvoj situaciji. Model zasnovan na velikom ulaganju države kroz subvencije je već postao upitan u mnogim zemljama u razvoju ali i OECD zemljama. Tako je i po prvi puta predlog da se nominalno EU budžet ne povećava u periodu 2014-2020 što znači njegovo relano smanjenje. Sve zemlje vrše detaljne analize efekata pojedinih mera sa ciljem racionalizacije plaćanja u poljoprivredi. BiH bi trebalo da uradi isto. Opštine Srebrenica, Bratunac i Milići se ne karakterišu prevelikim budžetskim ulaganjima u poljoprivredu ali se karakterišu velikim donatorskim sredstvima za koje se očekuje da će se pod pritiskom krize smanjivati. Zato povećanje efikasnosti efekata lokalne i donatorske politike usmerene ka poljoprivredi treba da bude prioritet u narednom periodu. Kao direktna ili indirektna posledica Svetske ekonomske krize javili su se neki drugi dogadjaji u svetu koji imaju uticaja na BiH, kao što su:

 Promene u EU u pravcu veće centralizacije odlučivanja i smanjenja interesa pojedinih zemlja za proširenjem Evropske Unije  Revolucije u Libiji, Egiptu i Tunisu koje donose dosta nestabilnosti u kapitalu koji je pristizao u BiH iz tih zemalja  Sve veće zatvaranje ekonomija zemalja sveta i neuspeh da se postigne dogovor u okviru DOHA runde pregovora Poljoprivrednici i kreatori politike u BiH mogu očekivati nastavak izazovnih vremena, na koje nemaju bas nikakav uticaj a koje u velikoj meri utiču na ekonomiju i poljoprivredu BiH i opština istočne BiH.

Varijacije i porast cene hrane Situacija na koju BiH nije mogla da utiče, a ona je na nju značajno uticala, bilo je povećanje cena hrane, koje je u mnogome definisalo trgovinu, prehrambenu sigurnost i prihod odredjenih poljoprivrednika i samim tim doneo jedno novo razmišljanje o važnosti poljoprivrede. Cene žitarica i uljarica krajem 2007 i 2008 dostižu maksimum u proteklih nekoliko decenija. Posle snižavanja za trećinu vrednosti u 2009 dostižu svoj novi istorijski maksimum početkom 2011 i na tom nivou sa manjim oscilacijama ostaju do danas. Cene mesa, voća i povrća su praćene većim oscilacijama ali se generalno nalaze u gornjim granicama. Cena mleka posle niskog nivoa iz 2008 izazvane smanjenom potrošnjom usled krize i velikom proizvodnjom su se u potpunosti vratile na predhodni nivo. Većina ovih trendova je bila neočekivana za analitičare, ako ne toliko u trendu onda sigurno u veličini. Najvažniji razlozi za ovakvu situaciju su: rast cene goriva i đubriva, porast potrošnje žitarica i uljarica za proizvodnju biodizela i etanola, povećana potrošnja u Kini i Indiji, nekoliko ne baš sjajnih proizvodnih godina u nizu. Posledice povećanja cene hrane su bile najteže za siromašne zemlje, koje u prehrambenoj sigurnosti u potpunosti zavise od uvoza žitarica, bilo direktno ili kroz donatorske programe. U BiH porast cena hrane je pre svega uticao na stanovništvo koje moralo da izdvaja veća sredstva za hranu ali i na komercijlane poljoprivrednike koji su ostvarivali veće profite. Isto tako potspešilo je otvaranje brojnih tema o ulozi poljoprivredne proizvodnje u BiH.

„2011 je godina najvećih cena od 1990“, FAO Report December 2011 UN indeks cena hrane u celini pao je na 211 poena u decembru, pet poena - ili 2.4% - niži u odnosu na novembar, nastavljajući stabilan silazni trend od juna. Medjutim uprkos silaznom trendu, ukupan indeks za 2011. u proseku je 228 poena - najveći otkad ovo telo Ujedinjenih Nacija prati međunarodne cene hrane od1990 godine. Globalna inflacija cene hrane trebalo bi da se smanji u 2012., predviđa FAO, iako se očekuje nastavak nestabilnosti zbog uticaja koji na tržišta imaju kretanja valuta i niski nivoi zaliha. Cene žitarica najviše su snižene između novembra i decembra, padom od 4.8% na prosečnih 218 poena, zbog rekordnih prinosa i i poboljšane perspektive ponude. Cene kukuruza su pale za 6%, pšenice za 4% a pirinča za 3%. Međutim, ukupan indeks cena žitarica za 2011. je i dalje 35% veći u odnosu na prethodnu godinu i najveći od 1970-ih. Cene masti i ulja pale su za 3%, na 227 poena u decembru - znatno ispod rekordnih 264 poena dvanaest meseci ranije. Pad se pripisuje većem nivou zaliha biljnog ulja i smanjenoj potražnji soje.Indeks cena mesa je takođe opao, sa najvećim smanjenjem za svinjsko meso čija cena je pala za 2.2%, iako su cene živinskog i goveđeg mesa neznatno porasle. Sve u svemu, cene mesa u 2011. su bile 16% veće nego 2010. Globalne cene svih mlečnih proizvoda su rasle u decembru, osim putera. Uopšte, mlečni proizvodi su bili 10% skuplji nego 2010, naročito obrano mleko u prahu i kazein, po 17% svaki. Cene šećera su pale peti mesec za redom, 4% na 327 poena - i 18% niže od maksimuma iz jula 2011. "Globalne ekonomske perspektive", World Bank report 2012 Godine 2012 se očekuje pad cena poljoprivrednih proizvoda za 11%, kao posledica slabljenja globalne ekonomije - ali samo ako cene energenata ostanu stabilne procenjuju analitičari Svetske Banke u izveštaju "Globalne ekonomske perspektive". Uslovi usporene tražnje i poboljšane ponude trebalo bi da dovedu do pada cena, iako ekonomske fluktuacije mogu proizvesti nove nestabilnosti. Usporen rast poslednjih meseci već je značajno ublažio cene sirovina. Globalne cene hrane pale su 14% od februara, uz pad cena kukuruza i soje od 17% odnosno 15% od leta, zbog poboljšanih izgleda ponude - iako je cena pirinča porasla 14%. Prosečne cene pšenice i kukuruza trebalo bi da budu niža za 9% odnosno 12% u odnosu na 2011. godinu uz predviđeni pad cena pirinca od 6%, kao i cena soje i palminog ulja od 16% odnosno 20%. Prema predviđanjima, prosečne cene svih proizvoda osim ulja pašće za 9.3% u 2012. godini i dodatnih 3.3% u 2013., nakon skoka od 22% i 20.7% respektivno u poslednje dve godine, navodi se u Izveštaju. Koliko su ovi skokovi cena dugoročni trend a koliko kratkoročni splet okolnosti, kako će tržište regovati na poticaje visoke cene, koliko brzo i na kojem nivou će se cene vraćati u prvobitno stanje i sl. jesu pitanja kojima se bave brojni teoretičari ali i učesnici na tržištu. Ipak nema dileme da će cene početi da se polako spuštaju ali i da neće dostići svoje vrednosti o pre početka rasta. Ovo će se pre svega dešavati jer us mnogi proizvodjači i potrošači reagovali na podsticaje a tržište ovih kultura ima dovoljno konkurencije. Najvažniji procesi, podsticaji i tržišna reakcija koji će uticati na stabilizaciju cena su: (1) povećanje povšina pod deficitarinim kulturama kao posledica reagovanja na podsticaj potencijalno visoke zarade; (2) smanjenje potrošnje kao posledica regovanja na podsticaj visoke cene; (3) sve veća otvorenost tržišta usled pritiska od strane potrošača; (4) sve veća otvorenost prema prihvatanju GM proizvoda i drugih novih tehnologija kako u proizvodnji hrane tako i energije; (5) splašnjavanje priče o bioenergiji kao mogućem rešenju za energetski problem i problem zaštite životne sredine; (6) kampanje i pritisak potrošača i preradjivača na donosioce odluka da menjaju legislativu vezanu za agarnu i energetsku politiku. Ipak ova dva istorijska porasta cene hrane 2007/2008 i 2010/2011 treba da budu jasan signal kreatorima politike da ovakvo okruženje zahteva još veće napore i kapacitete u pronalaženju adekvatnih odgovora koji bi omogućili iskorišćavanje šansi ili umanjenja posledica varijabilnosti cena. Kreatori agarne i trgovinske politike u BiH moraju da budu deo ovih procesa i da prilagode svoju politiku ovim promenama okruženja, naročito imajući u vidu da je tržište u BiH malo i zatvoreno i da reakcije na ove poticaje povećanja i snižavanja cena mogu da budu još izraženije nego na globalnom nivou.

Promene navika potrošača Proizvodjači u Srebrenici, Bratuncu i Milićima, baš kao i svi drugi proizvodjači koji se žele bavit proizvodnjom poljoprivrednih proizvoda se moraju prilagoditi ponašanju potrošača koje se menja na način da je sve više zabrinut za zdravstvenu bezbednost hrane, orjentisan ka lokalnim proizvodima, želi da njegova odluka o kupovini doprinosi zaštiti životne okoline i sve više diferenciran na one koji kupuju ili najskuplje ili najjeftinije. Danas potrošač u EU ne razmišlja kao pre deset godina. Pre bi se u cenovnom rasponu odredjenog proizvoda od 0.2 do 2 eura, odlučivao za kupovinu one od 1 eura. On će danas kupiti ili najjeftiniju ili najskuplju. Čak šta više češće se odlučuje za onu od 2 eura, koja mu ne garantuje samo zadovoljenje metabolitičkih potreba (da nije gladan) nego i zdravstvenih (da doprinosi njegovom zdravlju), socijlanih (da je proizveden lokalno, da pomaže malim proizvodjačima, da smanjuje zagadjenje...) pa i hedonističkih (kupujem samo najskuplje). Znači ako hoćete da budete na tržištu ili morate da budete cenovno konkurentni ili konkurentni kvalitetom. Cenovna konkurentnost se prepušta velikim proizvodjačima bilo oni u EU ili van nje i njima se konstantno smanjuje podrška (carinska ili direktna). S druge strane, kvalitet, koji je dokazan geografskom, ekološkom ili nekom drugom oznakom u potpunosti je u trendu, kako kod onih koji daju pare tako i kod onih koji kupuju proizvode. Ako se tome doda mogućnost povezivanje sa uslugama, narodnim graditeljstvom, tradicijom moguće je i ostavriti značajan ekonomski efekat kroz sinergijsku ponudu. Upravo zato proizvodjači u BiH će morati da se priagode ovim trendovima posebno ako se ima u vidu da proizvodi u BiH su najčešće srednje cenovne kategorije i da se proizvodi koji imaju neku od oznaka kvaliteta mere promiilima. Kretori politike u BiH moraju shvatiti ove promene i omogućiti proizvodjačima da imaju mogućnost da certifikuju svoje proizvode bilo kao IPM, Organic, GI, PDO, Global Gap etc. pri čemu nije dovoljno samo doneti Zakon nego i napraviti sve institucionalne pretpostavke da se promene dese.

III.2. Trendovi u regionu Na poljoprivredu i poljoprivrednike u opštini Srebrenica, Bratunac i Milići najviše utiče agarna politika, trendovi i situacija u BiH. Medjutim veliki uticaj ima i ono što se dešava na regionu jer postoji u velikoj meri bescarinski protok robe, sličan nivo standarda bezbednosti hrane, dobre trgovinske veze bez jezičkih barijera, slične preferencije kupaca i drugo.

III.2.1. U proizvodnji i trgovini Započete ali nezavršene reforme Sve zemlje regiona donele su odluku da trasformišu privredu iz socijalističkog sistema SFRJ u kapitalistički po Zapadnom modelu, što je podrazumevalo i brojne strukturne i zakonodavne reforme. Dodatno se paralelno obavljao još jedan proces – prilagođavanja EU. Poljoprivreda je bila deo ovih procesa. Privatizacija kombinata i preradjivačkih kapaciteta, izgradnja tržišta poljoprivrednih kredita zasnovana na privatnim bankama, privatizacija poljoprivrednog zemljišta, izgradnja robnih berzi i tržišta, razvoj servisa zasnovanih na privatnim inicijativama, razvoj tržišnog preduzetništva i mentaliteta vezanih uz to, izgradnja institucija podrške po EU modelu kao što su one za akreditaciju, plaćanje, registraciju, obeležavanje i sl. su samo od nekih izazova pred kojima su se našli kretori agrarne i ekonomske politike u regionu. Neke zemlje su bile brže i efikasnije u odredjenim prilagodjavanjima i reformama dok druge sporije; ipak generalni zaključak je da su mnoge tranzicione reforme uradjene na pola. Neke iz razloga jer još uvek traju i trebaju vremena za završetak, neke jer se nikada neće završiti, a druge jer nije postojala spremnost da se ode do kraja i potunom prepuštanju tržišnim zakonitostima. Kako god, proces EU integracija, kojem sve zemlje regiona teže, čini da je cilj reformi zacrtan – postajanje dela Zajednička agarne politika EU. Ovaj put je težak i karakterišu ga velika ulaganja ali donosi i brojne koristi. Poljoprivredi i poljoprivrednicma je najteže na putu ulaska u EU ali oni najviše profitiraju po priključenju EU2. Nema nikakvog razloga da u slučaju zemalja regiona Zapadnog Balkana bude drugačije, naročito imajući u vidu da je CAP politika zasnovana na principima jedinstvenog tržišta, finansijske solidarnosti i prvenstva unije a to je politika koja je, pokazalo se, vrlo otvorena i dobra prema novim članicama. Takodje poljoprivreda regiona ima potencijala da doprinosi CAP-u ne toliko proizvedenim količinama nego kvalitetom i raznovrsnom ponudom.

Povećanje prinosa i prilagođavanje proizvodnje Koliko god ratna dejstva unazadila privredu i poljoprivredu u regionu Zapadnog Balkana i ma koliko se startovalo sa niskom osnovom neosporno je da je došlo do značajnog unapredjenja prinosa kod gotovo svih proizvodnji. U pogledu proizvodnje dogadjaju se procesi prilagodjavanja - odredjene proizvodnje se povećavaju a druge smanjuju. Graf 2: Uporedba ukupnih prosečnih proizvodnji u Graf 1: Uporedba prosečnih proizvodnji po sektorima u 2003-2007 i 2003-2007 i 2007-2010 u Hrvatskoj, BiH, Srbiji i NMS u 2007-2010 u Hrvatskoj, BiH, Srbiji i NMS u milionima tona milionima tona 9 8 2000-2003 2007-2010 Trend 7 2000-2003 2007-2010 14 140% 6 128.0% 5 12 115.8% 120% 4 10 97.5%100% 3 90.7% 8 80% 2 1 6 60%

0 4 40%

BiH BiH BiH

NMS NMS

NMS 2 20%

Serbia Serbia Serbia

Croatia Croatia Croatia Cereals Fruits Vegetables 0 0% BiH Croatia Serbia NMS

Izvor: FAO U posmatranom periodu najviše je napredovao sektor žitarica, osim u BiH Iako Srbija beleži najveći nominalni rast poljoprivredne gde najveći rast proizvodnje beleži sektor voća proizvodnje, u odnosu na period 2000-2003 najviše je porasla proizvodnja u BiH

2 O tome svedoče podaci o smanjenju broja poljoprivrednika u zemljama u procesu ulazka u EU i priključenju CAP-u. Tako je pet godina pre pristupa i u godini pristupa za 9% manje poljoprivrednika u Madjarskoj, za 13% u Sloveniji i za 3.5% u Slovačkoj. S druge strane index povećanja prihoda poljoprivrednika u periodu 2000.-2007. godina je najbolji pokazatelj koliko oni profitiraju ulaskom u EU. Za svih 27 zemalja članica EU on iznosi 115,9 (u odnosu na 2000. godinu) dok u isto vreme index povećanja prihoda u zemljama koje su bile na putu priključenja ili tek priključene je znatno viši i prosečmo iznosi 190. Tako indeks povećanja prihoda kod poljskih poljoprivrednika je 213, Čeških 186.2, Madjarskih 144.8, Letonskih 308, Litvanskih 250.2. Period posle 2005 godine karakteriše se pozitvnim trendovima u proizvodnji i trgovini voćem, naročito jabukom, malinom, trešnjom i šljivom i periodično ostalim koštičavim voćem (breskvom, nektarinom i kajsijom). Sve zemlje regiona imaju ovakve trendove, pa je tako rast proizvodnje ukupnog voća u BiH +7.5% u odnosu na svet, Srbiji +11%, Hrvatskoj +4%, dok NMS +3.5%. Kod jabučastog voća NMS imaju veću stopu rasta u odnosu na svet od iako Bosna (+4%), Srbija (+5.7%) i Hrvatska (+4.7%) isto tako beleže značajna povećanja.

Graf 3: Prosečna proizvodnja voća u odabranim zeljama (world growth = 0, prosek 2005-2009)

0.5% 0.5%

0.4% 2304157.319 0.4% 0.3% 1557532.6 0.3% 0.2% 673910.4 0.2% 0.1% 572991.2 Average world Average share 0.1% 275996.4 0.0% 391455.4 -0.1% -6% -4% -2% 0% 2% 4% 6% 8% 10% 12% 14%

Average line index growth (2005 - 2009) Bosnia and Herzegovina Serbia Croatia CEFTA NMS EU

Izvor: FAO

Mlekarski sektor u regionu regiona je zadržao proizvodnju ali na račun smanjenja broja mlečnih krava i smanjenja borja farmera3. U svim zemljama regiona došlo je do značajnog povećanja produktivnosti4 i unapredjnja prerade ipak i pored toga zemlje regiona (izuzev Hrvatske) imaju izuzetno malu prosečnu veličinom mlečnih farmi, visok procenat udela mleka koje se otkupljuje kroz mlekare, nizak procenat ekstra i I klase mleka, veliki broj malih mlekara. Značajno zaostajanje za zemljama EU u proizvodnji povrća, naročito non-perishable i naročito onog pripremljenog za prodaju u supermarketu (kontinuitet u isporuci, upakovano, ujednačeno). Pored proizvodnje svinjskog mesa povrće je sektor koji ima najviše problema da zadrži postojeću proizvodnju u periodu pred pristupanje EU. kod povrća je situacija komplikovanija usled velikog broja različitih tipova povrća ali i jednostavnija jer se gotovo sve vrste imaju isto pravilo - da se uvoz dešava usled nemogućnosti čuvanja povrća (kod teško kvarljivog povrća) ili u vremenu kada Bosna i Hercegovina nema proizvodnju (kod lako kvarljivog). Povećanje površina i proizvodnje kukuruza usled poticaja dobre cene i povećanja prinosa. U područjima koje imaju velike zemljišne parcele ali i gazdistvima koja imaju nekoliko komada stoke koje hrane sa hranom koju proizvedu na sopstvenom imanju od 2008 konstantno se povećavaju površine po kukuruzom. Relativno mala zahtevnost za tehnologijom, dobra cena od 2007. godine značajno su povećali proizvodnju kukururza. Stagnacija ili pad proizvodnje pšenice u poredjenju sa ostalim kulturama. U ovoj proizvodnji je najsporije povećanje prinosa i ulazak novih tehnlogija jer se njeno sejanje vezuje uz potrebe za plodoredom, unapredjnjem zemljišta, prehrabene sigurnosti... a sve manje dobrom zaradom.

3 Tako je U Hrvatskoj 2004 mleko otkupljivano od 54 hiljade proizvdjača a 2011 od 14 hiljada uz povećanje ekstra klase mleka na 97%. U Srbiji je u period 2000-2009 smanjen broj krava za 28.5 % ali je proizvodnja ostala konstantna. 4 U najmanju ruku za procenat smanjenja broja grla uz zadržavanje proizvodnje Proces liberalizacije carina praćen značajnim unapredjenjem trgovine u regionu Kao potpisnica GATT bivša SFRJ je imala visoku carinu na poljoprivredne proizvode pa je jedan od prvih zadataka prilagodjavanja na tržišnu ekonomiju bilo potspešivanje slobodnijeg protoka robom. Kada sama zamlja nije bila spremna da otvara svoje granice tada je EU potspešivala te procese. Tako su zemlje Zapadnog Balkana započele proces liberalizacije u okviru: (1) Sporazuma o asocijaciji i priključenju sa zemljama EU; (2) prvo bilateralnih a zatim CEFTA ugovrora sa zemljama regiona; (3) sporazuma u okviru STO; (4) brojnih bilateralnih sporazuma.

Graf 4: Average export of agricultural products and growing rate in relation with world export (world = 0) in selected countries and group of countries in 2005-2009

50%

40% 25,094,521,805

30%

20% 3,630,832,533 10% 3,050,674,937 1,258,606,036 1,655,309,099 0% 251,766,889 642,521,285 -6% -4% -2% 0% 2% 4% 6% 8% 10% 12% 14% -10%

Bosna I Hercegovina Srbija Hrvatska CEFTA NMS EU EU-15

Source: COMTRADE and BiH customs Uvoz i izvoz se nikada ne mogu posmatrati odvojeno, jer uvozni proizvodi su često input za proizvodnju izvoznih proizvoda. Zbog toga povećanje uvoza, često neminovno vodi i povećanju izvoza. U slučaju zemalja Zapadnog Balkana očigledno je da je procesi liberalizacije uticali da se poveća tragovina poljoprivrednim proizvodima. Ipak ako uporedimo te rezultate sa konkurentima vidimo da:  Rast trgovine poljoprivrednim proizvodima u CEFTA zemljama je sporiji nego rast koji su ostvarivale NMS u periodu pred pristup EU koji je iznosio 18 % godišnje na strani uvoza i 20.2 % na strani izvoza u periodu 2000-2004  Ukupan izvoz poljoprivrednih proizvoda zemalja Zapadnog Balkana, kao i izvoz po jedinici površine značajno zaostaje za zemljama EU. Tako stare zemlje članice prosečno po zemlji u periodu od 2005-2009 izvoze preko 25 milijardi dolara ili po hektaru preko 6 hiljada USD/ha, NMS prosečno izvoze preko 3 milijarde ukupno ili 2,600 $ po hektaru, dok zemlje Zapadog Balkana izvoze značajno manje (BiH: ukupno 0.23 milijardi USD ili 107.9 USD/ha, Srbija 1.55 milijardi USD, 301.6 USD/ha, Hrvatska: 1.24 milijardi USD, 992.7 USD/ha).  Iako mali u obimu najveći rast izvoza (svet=0) beleži BiH od 11.6 %, Srbija 11 %, Hrvatska 1.08 % i NMS 2.63 %.

Box: Iskustva trgovine u NMS NMS beleže značajan rast trgovine u period pre ulaska u EU i u periodu nakon ulaska u EU, pri čemu je stopa rasta izvoza je veća nego stopa rasta uvoza. Postoji značajna razlika među u nivou rasta po zemljama i kod pojedinih proizvoda, ali je trend isti za sve, kojem su najpre doprinele promene u strukturi proizvodnje, podstaknute investicijama od strane privatnog kapitala a potpomognute od strane finansijskih i investicionih ulaganja u okviru pretpristupnih fondova. Najveći rast u pretpristupnom periodu imale su Baltičke zemlje, a po pristupu one zemlje koje imaju najviše da ponude – Poljska i Madjarska. Bazni indeksi izvoznog rasta po godinama pokazuju da je i zemljama sa malim resursimma moguće uspešno razviti konkurentnost, tako je izvoz u Latviji povećan 14 puta u periodu 2000-2008 Rast trgovine poljoprivrednim proizvodima je manji nego rast drugih sektora pa udeo poljoprivrede u ukupnom izvozu po pravilu opada Negativni trgovinski bilansi najizraženiji su kad je u pitanju meso i proizvodi od mesa, uvoz životinja, mlečnih proizvoda i preradjenog voća i povrća. Ovakav trend ukazuje na još uvek nedovoljnu konsolidaciju i koncentraciju preradjivačkog sektora, kao i mesne i mlečne industrije i manju efikasnost u stočarstvu. Istovremeno, potrošnja i potražnja za kvalitetnim proizvodima ovih grupa je značajno porasla, pa je i prostor za uvoz proizvoda veći. Sa druge strane, pozitivni ukupni trgovinski bilansi NZČ postoje kod žitarica (povećanje izvoza od čak 10 puta u periodu 2000- 2008, naročito iz Poljske i Rumunije), ribe, duvana, ulja, životinjskih masti i raznih drugih prerađevina. Ovaj trend ukazuje na postepenu seobu proizvodnje žitarica ka istočnim zemljama koja je praćena povećanjem prinosa i osavremenjivanjem infrastrukturnog sistema podrške (skladišnih i preradnih sistema), kao i rast produktivnosti.

III.2.2. U ruralnom razvoju Nekoliko trendova obeležavaju današnjicu ruralnih područja u regionu Zapadnog Balkana. Ne samo da ih karakterišu danas nego je pretpostavkati da će ih karakterisati i u narednom Graf 5: Broj isporučitelja mleka u Hrvatskoj u hiljadama periodu jer su ti trendovi karakteristični i 70.0 za Nove zemlje članice EU. Intenzitet i 58.8 brzina ovih procesa zavisi pre svega od 60.0 50.8 sposobnosti da se kreira povoljno 50.0 44.6 privredno i socijlano okruženje. Neki od 38.1 trendova koji karakterišu ruralna područja 40.0 32.0 u regionu i BiH jesu: 27.5 30.0 23.7 Smanjenje broja poljoprivrednika 19.9 20.0 uslovljno ne samo njihovim (1) 14.8 emigracijom, (2) odlaskom u druge 10.0 sektore i (3) neprihvatanjem mladih da nastave posao svojih roditelja nego i (4) 0.0 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 X/2011 nemogućnošću da se bude konkurentan na tržištu sa postojećim nivom i načinom proizvodnje. Time se javlja i efekat povećanja staračkih domaćinstava u ruralnim predelima. Usled unapredjenja tehnolgije u proizvodnji hrane sve je manja potreba za radnom snagom u poljoprivredi i sve veća diverziikacija aktivnosti na poljoprivrednom gazdistvu u pravcu turizma, zanatstva i usluga. Sve veća migracija za poslom u gradovima koja se javlja usled toga što: i) napredniji delovi ruralne zajednice napuštaju seoske sredine zbog boljih socio ekonomoskih uslova u gradu; ii) siromašniji slojevi primorani da traže zaposlenje van poljoprivrede zbog sve većeg pritiska usled niskog prihoda u poljoprivredi na malom gazdinstvu. Sve veća urabanizacija ruralnih predela i povećanje tražnje uslužnih poslova u ruralnim područjima koja zahteva specifična znanja ljudi koji žive u ruralnim područjima. Smanjenje poljoprivrednih površina na račun izgradnje industrijskih i uslužnih parkova. Poljoprivredno gazdinstvo koje menja svoju ulogu jer nije više samo ono koje proizvodi hanu nego je potrebna sve šira i veća znanja o ekonomiji, marketingu, menadžementu ... Približavanje i članstvo u EU koje donosi nove izazove i mogućnosti ruralnim zajednicama usled postajanja jedinstvenog sistema regionalnog i ruralnog razvoja EU koji se zasnivaju na decentralizaciji, većem učešću civilnog društva u donošenju odluka i povećanoj mogućnosti korišćenja fondova. III.2.3. Očekivane promene Ulazak Hrvatske u EU Ulazak Hrvatske u EU Juna 2013 u velikoj meri će poremetiti trgovinske tokove medju CEFTA zemljama, od kojih su najznačajne:  BiH neće moći da izvozi proizvode u Hrvatsku za koje nema ispunjenen standarde bezbednosti za izvoz u u EU kao što su: mleko i mlečni proizvodi, žive životinje, meso i mesne preradjevine, med i krompir. Pošto je Hrvatska najveće izvozno tržište za proizvode Bosne i Hercegovine, ova promena će značajno smajiti izvoz BiH. Kao posledica ovi proizvodi će vršiti pritisak na domaću tražnju i na ostale CEFTA zemlje. Prventsveno će biti veliki pritisak kod mleka gde će posledice biti da će se prvo sniziti cena prema proizvodjaču čime će se smanjiti prihodi proizvodjača ali i postati konkurentniji pa samim tim će se otvoriti mogućnost da se ovo mleko izveze jedino gde može - u ostale CEFTA zemlje.  Hrvatska će imati carine na izvoz na tržište BiH, dok će Srbija nastaviti da ih nema. Bosna i Hercegovina ima nula carinu za proizvode iz Srbije i Hrvatske, dok ima visoku carinu za proizvode iz EU. To znači da Hrvatska i Srbija nemaju ozbiljnu konkurenciju na tom tržištu. Obe zemlje to obilato koriste, naročito Hrvatska kojoj izvoz poljoprivrednih proizvoda u BiH čini oko 30% ukupnog izvoza (Srbija izvozi nešto preko 18% od ukupnog izvoza poljoprivrednih proizvoda u BiH). Sada će Hrvatska imati carine na izvoz proizvoda u BiH, dok ih Srbija neće imati. Samim tim će Hrvatska imati manje konkurentne proizvode, a Srbija bolju trgovinsku poziciju.  Srbija će imati nula carine prilikom izvoza u Hrvatsku svih proizvoda osim baby beef-a i neće imati nikakva kvantitativna ograničenja osim izvoza baby beef-a, šećera i vina. Srbija nije izvozila niti vino ni šećer, a ni baby beef u Hrvatsku jer su postojale visoke carine na ove proizvode koje sada neće postojati - znači da se sitaucija za Srbiju popravlja. Treba znati da Srbija i Hrvatska nisu u okviru CEFTE liberalizovale svoju trgovinu poljoprivrednim proizvodima jer na gotovo sve osetljive proizvode postoji carina u oba pravca. Sada to neće biti slučaj jer će Srbija imati nula carinu za izvoz poljoprivrednih proizvoda u Hrvatsku, dok će Hrvatska imati carine koje Srbija ima prema EU, a koje idu u pravcu liberalizacije, ali ne potpune. Šta to znači: za najveći broj proizvoda na koje sada Srbija prilikom izvoza u Hrvatsku treba da plaća carinu, više neće morati, dok će Hrvatska dobiti potpuno nova pravila koja podrazumevaju da za neke proizvode za koje su do sada plaćali carinu, sada više neće morati (mali broj njih) ili za neke proizvode za koje do sada nisu plaćali carinu će sada morati ili će ona biti veća (najveći broj njih).  Hrvatska će imati potupno drugačiju strkturu subvencija koja će uticati na promene u konkurentnosti i samim tim trgovini. Ove promene će u odredjnoj meri i izmeniti proizvodnju na način da će odredjeni proizvodjači i potrošači profitirati a drugi izgubiti. Poslovni ljudi, naravno, razmišljaju unaped i spremaju se za ove promene. Tako Hrvatski poslovni ljudi, naročito oni koji imaju izgradjene brendove, otvaraju svoja postrojenja u BiH da bi prodavali te proizvode u BiH, ali i ostalim CEFTA zemljama. Trgovinsko okruženje se u potpunosti menja za gotovo sve učesnike u tržišnom lancu, od proizvodjača do potrošača. Onaj ko bolje razume procese i predvidi njihova kretanja – profitiraće, onaj ko ih ne razume i čeka da ih oseti na svom biznisu – izgubiće.

Ispunjenje uslova za dobijanje EU fondova namenejnih poljoprivredi Poljoprivreda je sektor kojem su potrebna velika prilagodjavanja u procesu pristupanja EU. Zato EU podržava poljoprivredu i poljoprivrednike kroz specijalne programe prvo zvane SAPARD (Special Preaccssesion Programme for Rural Development) a od 2007 IPARD. Ovi programi imaju dvojaki cilj: da doprinese razvoju institucija koje će podrzati EU integracije, i drugi da ubrza modernizaciju poljoprivrede, prehrambene industrije i ruralnih područja. Njihovo efikasno korisćenje je važan faktor za kasniju asorbciju CAP sredstava. Iako su sredstva bila na raspolaganju od 2000 većina zemalja, tada kandidata, je počela korisćenje tek kasnije (od 2001 Baltičke zemlje i Slovenija, 2002 Madjarska, Poljska i Rumunija i 2004 godine Češka). Hrvatska i Turska počinju da ga koriste 2008 a Makedonija 2011. Osnovni razlog kašnjenja je potreba da se pripreme institucije koje će garantovati da će sredstva biti iskorišćena na trasparentan i nepristrasan način. Pored političkog uslova dobijanja kandidature (koji može biti čak i ukinut u narednom periodu) aktivnosti podrazumevaju ispunjenje administartivnih kapacitat za administriranje ovih fondova i to konkretno: (1) usvajanje IPARD programa; (2) sektorski sporazum (Sectoral Agreement); (3) nacionalna akreditacija IPARD operativnih struktura (za programiranje - Managing Authority, za upravljanje finansijama - IPARD agencija); (4) akreditacija i prenošenje odluke o upravljanju; (5) višegodišnji Sporazum o finansiranju; (6) razvoj procedura za monitoring i evaluaciju. Suština programa je obezbedjivanje bespovratnih sredstava u iznosu od oko 40-100% od vrednosti investicije za tri tipa projekata (prioriteta): (1) podizanje konkurentnosti; (2) zaštita životne sredine i LEDER peristup; (3) ruralna infrastruktura. Pored administrativnih kapaciteta i akreditacije samih institucija postoji i drugi nivo koji poljoprivrednik ili kompanija treba da ispuni da bi dobio sredstva. Ovi kriterijumi su definisani Nacionalnim programom za ruralni razvoj a koji govore o tome ko može da bude korisnik za koju meru. Tada se postavljaju kriterijumi koji obično definišu:  Veličinu gazdinstva (minimalni i maksimalni broj hektara ili stoke)  Promet robom (minimalni i maksimalni) za koji se zahteva investiciona podrška  Predhodno iskustvo u proizvodnji i/ili preradi  Nivo prometa preko računa i plaćenih poreskih dažbina koje se dokazuje revizijskim izvestajem Ukoliko je potencijlani korisnik u okviru definisanih kategorija i želi da aplicira za sredstva onda treba da pripremi dokumetaciju koja u osnovi obuhvata:  Obrasce, zahteve i potvrde definsane tenderom  Projektni zadatak sa detaljnim troškovnikom i idejnim rešenjem  Analizu isplatljivosti sektora i samog projekta Pravilo je da se kroz IPARD fondove ne mogu finasirati kupovina i iznajmljivanje zemljišta ili postojećih zgrada, porezi, carine i uvozne dažbine, operativni troškovi uključujući održavanje i troškove iznajmljivanja, leasing, bankovne provizije, troškovi jamstava i sl, opšti troškovi određenog projekta, kao što su arhitekti, inženjeri, konsultanti i pravne dažbine, troškovi studija izvodljivosti za pripremanje i sprovođenje projekta, troškovi stecanja patenata i licenci izravno vezanih uz projekt, koji prelaze 12% ukupnih odobrenih troškova isključujući ove opće troškove. Takodje se mora u potpunosti poštovati Zakon o javnim nabavkama i moraju se dostaviti dokazi o prikupljanju ponuda od najmanje tri dobavljača, i za koje originali ponuda nisu uključeni u izjavu o troškovima. Važna je činjenica da se sufinanciranje iz fonda IPARD izvodi tek nakon zaključka projekta i po izvedenom plaćanju dozvoljenih troškova investicije, odnosno nakon završene i sa strane investitora plaćene investicije, i to samo za dopuštene i opravdane investicijske troškove. Da bi se sredstva mogla povratiti neophodno je da se ima pozitivan izveštaj od organa koji vrši kontrolu. Kontrola je dvostruka prva od strane ovlašćene domaće revizije a slepom kontolom od strane revizije od strane EU. Kakva su iskustva sa IPARD fondom:  Iskustvo pokazuje da od dana kada zemlja dobije status kandidata (ili ukoliko se ovaj uslov ukine od dolaska prve inspekcije) pa do prvog tendera prodje oko preko 2 godine. BiH kasni sa uspostvljanjem sistema i relano je očekivati da će joj biti potrebno duže vremena, naročito imajući u obzir da aktivnosti na ispunjenje ovih uslova u BiH podrazumevaju donošenje odredjenih političkih odluka, koordinaciju medju entitetima, alokaciju sopstvenih sredstava o zapošljavanje značajnog broja novih ljudi, unapredjnje javnih službi na državnom, entiteskom i lokalnom nivou koje su uključene u sprovođenje iPARDa a koje ne islunjavaju EU standrade kao što su veterinarski servis, registri, kontrola životne sredine, građevinske dozvole/druge dozvole.  Iskorišćenost u 10 NMS je od 95% (Letonija) do više od 99% (ostali), dok je Rumunija 87%, Bugarska 72,4%. Iskustvo pokazuje da prva sredstva se transferišu u drugoj godini, značajno se povećavaju u trećoj a tek u petoj godini se dostiže pun iznos trošenja sredstva.  Prosečna vrednost projekta finansiranog od EU: Hrvatska 326.572 EUR, Rumunija 228.864 EUR, Letonija 151.558 EUR, Bugarska 123.846 EUR, Slovačka 86.119 EUR, Mađarska 62.121 EUR, Slovenija 31.116 EUR. Broj projekata, od 559 u Sloveniji pa do 22.775 u Poljskoj  Iskustva Hrvatske posle dve godine sprovodjenja SAPARD programa su da je od ukupnih 25 miliona Eura kroz 4 tendera ugovoreno 62% (49 projekata), iskorišćeno 48% (37 projekata).  Za makedonske poljoprivrednike i proizvođače hrane, IPARD programom u periodu 2007-2013 predviđena su 40 miliona eura iz fondova Evropske Unije. Agencija za finansijsku potporu poljoprivrede i ruralni razvoj odgovorna je u Makedoniji za upravljanje tim sredstvima. Ista je dobila akreditaciju u 2009 godinu. Za 2 godine, objavljena su 5 javnih poziva za korišćenje sredstava. Zaključeni su 125 ugovora za dobijanje 7 milijuna eura iz IPARD programa. Do kraja 2011 isplaćeno je samo 1,4 milijuna eura.  Samo oko 2% kompanija i poljoprivrednika uspe da dobije ova sredstva i to su obično velike kompanije  Na prvim tenderima procenat uspešnosti je izuzetno mali i procenat uspešnosti je mali. Najveće prepreke u Hrvatskoj i Makedonoji za uspešnije korišćenje sredstava bile su  Neposedovanje dokumenata kojim su uređeni imovinsko-pravne odnose poljoprivrednih proizvođača;  Nedostatak sredstava za investicije i nepovjerenje banaka za finansiranje projekata u primarnoj poljoprivednu proizvodnju;  Nedostatak interesa poljoprivrednih proizvođača i kompanija zbog nepoznavanja mogućnosti IPARD fondova;  Nedostatak znanja o suvremenim upravljanjem farmom (farm management) i neadekvatne edukacije proizvođača u ruralnim područjima.  Mali broj proizvodjača u sistemu PDV  Postojanje konkurentskih programa od strane države sa manje zahtevnom dokumentacijom a sličnim nivouom granta (Hrvatska)  Nemanje kapaciteta na loklnom nivou za pripremu projekata Mogućnost da BiH dobije značajna sredstva (vidi tabele) koje su direktno usmerene u razvoj poljoprivrede je nešto oko čega ne bi trebalo biti kompromisa medju svim zainteresovanim. Dodatano treba da postoji veliki interes da se to ostvari što je pre moguće. Poljoprivrednici u BiH već zaostaju za kolegama u EU i regionu po konkurentnosti, kako usled prirodnih uslova tako i predvidljive politike podrške zasnovane na investicijama. Administracija i poljoprivrednici u BiH imaju ozbiljan problem u dostizanju standarda EU i ukoliko se što pre ne započne da ih uvode toliko će brže zaostajati za konkurentima sa opasnom pretnjom da ih nikada neće moći postići. Situacija će biti još gora ukoliko glavni konkurenti u regionu imaju značajno veći pristup EU sredstvima za razvoj poljoprivrede. Zato proizvodjači ne bi smeli da budu kaženjeni usled niskih administrativnih kapaciteta. Pogotovo imajuči u vidu da BiH može da bude jedina zemlja koja će ući u potpunu liberalizaciju carina a da pri tome ne da nije član EU nego nije ni počela a koristi predpristupna sredstva namenjena rurlanom razvoju.

Tabela 1: Prosečna godišnja alokacija SAPARD/IPARD sredstava u evrima u NZČ po različitim kriterijumima

Suma po glavi Suma po ha Suma po ha Suma po glavi Suma po ha Zemlja Ukupno seoskog poljoprivrednog obradivog stanovnika površine zemlje stanovništva zemljišta zemljišta Bugarska 62.485.714 8,3 29,3 5,8 12,1 20,4 Hrvatska 25.880.000 5,8 13,9 4,6 20,1 30,0 Češka 22.924.286 2,2 8,2 3,0 5,4 7,6 Estonija 12.931.429 9,7 31,6 3,1 16,1 21,6 Mađarska 40.547.143 4,1 12,8 4,5 7,0 8,9 Letonija 23.278.571 10,4 32,6 3,7 12,8 19,9 Litvanija 31.782.857 9,6 29,2 5,1 11,9 17,1 Makedonija, FRJ 12.233.333 5,9 18,5 4,8 11,4 28,4 Poljska 281.077.143 7,4 19,0 9,2 17,4 22,4 Rumunija 163.231.429 7,6 16,8 7,1 12,1 18,7 Slovačka 19.487.143 3,6 8,3 4,1 10,1 14,1 Slovenija 6.751.429 3,3 6,3 3,4 13,4 37,2

Prosek 58.550.873 6,5 17,2 6,2 12,8 18,3

Tabela 2: Simulacija mogućeg iznosa sredstava koje bi dobila BiH na osnovu isustava NMS

Godišnja suma prema pokazateljima u zemljama NMS POKAZATELJI Godišnje sume u Minimalna Prosečna Maksimalna Bosni i Hercegovini Ukupna populacija 3,760,149 2,2 5,9 10,4 22,184,879 Seoska populacija 1,932,000 8,2 16,2 32,6 31,298,400 Površina zemlje (ha) 5,100,000 3,0 4,7 9,2 23,970,000 Poljoprivredno zemljište (ha) 2,128,000 5,4 15,8 20,1 33,622,400 Obradivo zemljište (ha) 997,000 7,6 29,2 30,0 29,112,400

Šta opštine Srebrenica, Bratunac i Milići mogu da urade da privuku što više projekata? Pre svega treba da eliminišu sve one prepreke na koje mogu da utiču a zatim i da kreraju okruženje koje će potspešivati korišćenje sredstava, kao što je:  Edukacija proizvodjača o mogućnostima i načinima korišćenja IPARD fonda uz preporuku da se ne podignu očekivanja isuviše visoko nego da se jasno predoče uslovi koje treba isuniti da bi se postao korisnik ovih sredstava  Veliki deo dozvola, naknada, obrazaca i sličnih administrativnih uverenja jesu sastavni deo IPARD prijave. Najveći deo njih je loklanog karaktera i shodno tome opštine treba da omoguće nesmetano i jednostavno njihovo dobijanje.  Potspešivanje kapaciteta za pripremu projekata, bilo kao privatni ili javni servis. Iskustav pokazuju da je privatan servis efikasniji jer najveći broj projekata pripremi i najveći procnat uspešnosti ima upravo priatni sektor.  Aktivno učešće kroz obezbedjivanje podrške u pripremi projekata, i delimičnoj kontroli korišćenja IPArd sredstava. Ukoliko opština prihvati i da daje garancije projektima onda je ova uloga još značajnija.

III.3. Trendovi u Bosni i Hercegovini Poljoprivreda u BiH ne doprinosi značajno dohodku kako u urbanim tako i ruralnim sredinama ma koliko javnost BiH želela ili ne da prepozna ovu činjenicu. Poljoprivreda u ukupnim prihodima stanovnštva učestvuje sa oko 8.4 %5. Ipak, poljoprivreda ima svoj veliki značaj u prehrabrenoj sigurnosti, socijlanim, ekonomskim i ekološkim aspektima života.

III.3.1. Proizvodnja i trgovina Proizvodnja Poljoprivredna proizvodnja u BiH zaostaje u poredjenju sa zemljama glavnim konkurentima (NZČ, EU 15, Srbija, Hrvatska). Dodatno, ona je opterećena problemima nastalim kao posledica rata. Medjutim ona beleži značajno povećanje proizvodnje najvećeg broja poljoprivrednih proizvoda. Razloge za ove potitivne trendove pre svega treba tražiti u niskoj polaznoj osnovi ali isto tako i promenama koje su se dešavale, pre kao posledica tržišnih zakonitosti nego organizovane politike. Najveći ukupan rast proizvodnje se beleži u sektoru voća. Isto tako i najveći relativan rast u odnosu na konkurentske zemlje se nalazi u ovom sektoru.

Graf 6: Procenat povećanja proizvodnje u periodu 1998-2002 i 2006-2010 u BiH, NMS, Hrvatskoj i Srbiji. 350%

300% 286.4%

250%

200%

150% 116.8% 118.4% 124.6% 126.7% 103.8% 111.7% 103.2% 90.1% 100% 84.0% 85.6% 62.7% 50%

0% BiH Croatia Serbia NMS BiH Croatia Serbia NMS BiH Croatia Serbia NMS Cereals Fruits Vegetables

Izvor: FAO Očigledno je da BiH ima največu stopu rasta proizvodnje kod gotovo svih grupa proizvoda. Najveći je kod voćaanajmanji kod žitarica. Jedino Srbija beleži veću stopu rasta kod žitarica od BiH. Pojedinačno po proizvodima najviši rast u period od poslednjih 10 godina beleže šljive, jabuke, kajsije, kruške ali i paprike, suncokret. Nema dileme da je ovaj rast zasnovan na dobrim fruktacijama ovih proizvodnji u svetu i regionu ali je isto tako indikativno da je rast koji BiH beleži veći od rasta koji beleži svet ali i NMS kao i zemlje regiona. Takodje ohrabruje stabilan rast proizvodnji sa velikom vrednošću ukupne prizvodnje kao što su mleko, govedje, ovčije i svinjsko meso, kao i kukuruz. Jedina proizvodnja koja beleži pad jeste proizvodnja pšenice, koja je pre svega posledica (1) otvarnja granica, (2) promene politike koja ide u pravcu neprihvatanja potrebe da se bude samodovoljan u svakoj proizvodnji, (3) delimičnom razvoju tržišta zemljišta, (4) povećanja profitabilnosti drugih kultura, (5) razumevanju da pšenica na malom prostoru ne obezbedjuje dovoljne prihode i sl.

5 WB, prosek, 2007. – 2011. Graf 7: Procenat povećanja proizvodnje u periodu 1998-2002 i 2006-2010 u svetu i BiH.

Milk Sheep meat BiH World Pig meat Cattle meat Wheat Tomatoes Sunflower seed Soybeans Potatoes Plums and sloes Peppers Peaches Maize Grapes Cabbages and other brassicas Barley Apricots Apples

-0.6 -0.3 0 0.3 0.6 0.9 1.2 1.5 1.8 2.1 2.4 2.7 3 3.3 Izvor: FAO Za razliku od znajanog broja zemalja, naročito NZČ, gde postoje velika variranja u proivodnji odredjenih proizvoda na način da se jednih značajno povećala a drugih smanjila, to nije slučaj u BiH isto kao i u svetu. U svetu je to logično jer se na globalnom nivou zbog povećanja broja stanovnika stalno povećava tražnja ali je impresivan rast koji beleži BiH, naročito kod prozvodnji jabuke, šljive, al ii suncokreta. Naravno da se proizvodnja BiH ne može posmtrati izolovano i da nije dovoljno uporedjivati samo trendove nego i veličinu odredjenih proizvodnji ili još bolje njihov udeo, prateći logiku da što je veći udeo to je potencijlana konkurentnost veća. Osnovni konkurenti BiH u proizvodnji jesu zemlje CEFTA sporazuma kao i zemlje, EU, naročito NZČ. U tom kontekstu ohrabrujuće je da opet slični proizvodi koji imaju dobar trend rasta imaju i značajan udeo. Šljive, maline, dunje, višnje od voća, kukuruz od žitarica i krastavci od povrća na nivou Evrope. S druge strane u odnosu na CEFTA zemlje to su kruške, šljive pa i jabuke od voća. Kod povrća su to krompir i luk, koji su pre posledica velikog udela u samodovoljnosti nego neke ozbiljnije proizvodnje. Medjutim ono što najviše ohrabruje jeste rast udela proizvodnje mleka na nivou BiH, prvenstveno nastao kao rast povećanja proizvodnje kako ukupnog tako i relativnog u odnosu na CEFTA zemlje. Dok BiH u periodu od poslednjih 10 godina beleži rast proizvodnje mleka od 26.2 % dotle je on u Hrvatskoj 15 % u Srbiji 10.4 %. Štaviše poslednjih nekoliko godina BiH beleži ne samo rast proizvodnje nego prerade i izvoza, koji je praćen porastom kvaliteta mleka. Tako je izvoz mleka iz BiH u Srbiju u 2010 iznosi 6.4 miliona USD a uvoz 4.7 miliona USD, dok je 2005 godine izvoz iznosio 1 milion USD a uvoz 3.8 miliona USD. Osnovni razlozi za ove dobre trendove u proizvodnji jesu:  Politika države na oba entitetska nivoa koji su prepoznali potrebu da se interveniše povećanjem subvencija u periodu kada je bila niska fluktacija cena u Evropi (period 2008 - 2010)  Nedostatak mleka u Srbiji  Investiranje mlekara u sektor  Profilisanje proizvodjača u pravcu veće proizvodnje na manjem broju gazdinstava Slična situacija koja se primećuje u proizvodnji mleka primetna je i u proizvodnji govedjeg mesa, gde trendovi nisu toliko izraženi iako imaju iste pravce. Situacija u sektoru mlekarstva i proizvodnje govedjeg mesa, kako je objašnjeno u prethodnom poglavlju, će značajno da se poremeti posle ulaska Hrvatske u EU, kada će se u BiH naći količine od oko 31,8006 tona mleka koje se sada izvoze na to tržište. Ta količina će neosporno vršiti pritisak na domaću cenu na način da će se verovatno smanjiti otkupna cena ali u isto vreme će vršiti pritisak da pronadje pristor na novim tržištima. Kao najrelanije tržište u tom kontekstu je tržište CEFTA zemalja, prvenstveno Srbije. Znači veća količina mleka usloviće nižu cenu prema proizvodjačima koja će rezultirati većom konurentnošću na nivou regiona i samim tim povećanje izvoza, što kratkoročno nije toliko dobro za proivodjače (smanjiće im se prihodi) ali jeste dobro za državu (kompenzovaće se smanjenje izvoza u Hrvatsku) i sektor (povećaće se konkurentnost).

Graf 8: Prosečni udeo proizvodnje BiH u proizvodnji CEFTA, odnosno EU u periodu 2006-2010 10% Plums and sloes 9%

6% Raspberries

5% BiH/EU 4% Quinces 3%

2% Maize Sour cherries Cucumbers and gherkins Beans 1% Soybeans Potatoes Pears Apples Onions Sunflower seed Sheep meat Meat Cattle meat Cow milk 0% Peaches and nectarines Milk Sugar beet Apricots Wheat Barley 0% 5% Tomatoes 10% 15% 20% 25%

BiH/CEFTA Izvor: FAO Najveći udeo u proizvodnji CEFTA BiH beleži za proizvodnju krušaka, dok u proizvodnji EU učestvuje sa manje od 1%. Proizvodnja šljiva u BiH čini 16% proizvodnje CEFTA, a 9.4% proizvodnje EU. Najmanji udeo, sa manje od 0.001%, ima proizvodnja industrijskog bilja kao što je šećerna repa, sucokret is l. Proizvodnja u BiH je ipak mala u poredjenju sa svojim konkurentima. Naravno da je osnovi razlog značajno manji resursi koje BiH ima u odnosu na većinu zemalja EU, kao i dva osnovna konkurenta u regionu – Hrvatsku i Srbiju. Medjutim nije u svim proizvodnjama BiH značajno manja od konkurencije, naročitu u okviru CEFTA zemalja. U tim poizvodnjama BiH i treba da traži svoju šansu, kako u regionu tako i na EU tržištima. Takodje BiH treba da svoju Startegiju bazira na kvalitetnoj konkurentnosti pre nego na cenovnoj jer na malom prosečnom posedu je teško biti cenovno konkurentan. Isto tako diverzifikovana ponuda na lokalnom tržištu koja će zadovoljiti tražnju za takvim proizvodima (koja dodatno može da bude postpešena od strane institucija) treba da bude deo strategije. Kako god, BiH ne treba, ne sme i ne može da odustane od proizodnje hrane, nego treba da je unapredi usmeri kao onim proizvodnjama koje proizvodjači prepoznaju kao profitabilne a potrošači su sprmeni da kupe pa čak i da plate ekstra cenu za kvalitet. Za prepoznavanje ovih proizvodnji od strane kreatora politike neophodno je imati informacije, pratiti trendove i shodno njima definisati politiku koja će potspešivati njen rast. Preduslov za ovo su dobra analitička odeljenja i kvalitetni podaci.

6 2011 Graf 9: Odnos proizvodnje BiH sa Graf 10: Odnos proizvodnje BiH sa Graf 11: Odnos proizvodnje BiH sa prosečnom proizvodnjom CEFTA zemalja prosečnom proizvodnjom NMS zemalja prosečnom proizvodnjom EU zemalja

Maize Maize Maize Milk, total Milk, total Milk, total Cow milk Cow milk Cow milk Potatoes Potatoes Potatoes Wheat Wheat Wheat Plums Plums Plums Barley Barley Barley Apples BiH Apples BiH Apples BiH Tomatoes Tomatoes Tomatoes Onions Onions Onions EU CEFTA NMS Cucumbers Cucumbers Cucumbers Pears Pears Pears Beans Beans Beans Raspberries Raspberries Raspberries Sour cherries Sour cherries Sour cherries 0 1 1 2 2 0 1 2 3 0 2 4 6 miliona tona miliona tona miliona tona Izvor: FAO Gotovo u svim proizvodnjama BiH ima manju proizvodnju nego što to prosečno imaju zemlje CEFTE anaročito NMS i EU 15 zemlja. Razlika je manja kod mleka i proizvodnje voća. Okvirno prosečno zemlje CEFTE imaju dva puta, NMS za 4.5 puta a zemlje EU 8.7 puta veću proizvodnju.

Trgovina Već su prikazani dobri trendovi u trgovini koje ostvaruje BiH u posmatranom periodu od 2006 godine (vidi Graf 4). Trgovina poljoprivrednim proizvodima u 2009 godini je bila za 8% veća u odnosu na onu iz 2007. BiH ima komplikovanu carinsku strukturu predstavljenu: bilateralnim sporazumima sa zemljama regiona oličen u okviru CEFTA sporazuma, (2) blateralnim sporazumom sa EU dogovoren u okviru SAA, (3) bilateralnim sporazumom sa Turskom, (4) MFN carinom za ostale zemlje pri čemu su u toku pregovori sa Svetskom Trgovinskom Organizacijom liji BiH još nije član. Ovakva komplikovana struktura otvara mogućnost da se preciznije definiše nivo zaštite prema svakom pojedinačnom parteru, ali u isto vreme zahteva veliko analitičko znanje u merenju konkurentnost i ponavanju puno različitih tržišta, ukoliko seželi odrediti najoptimalniji nivo zaštite prema svakom partneru. Najveća trgovina poljoprivrednim proizvodima se obavlja u okviru CEFTA regiona, naročito u BiH. Razloge ne treba tražiti samo u nekonkurentnosti i ne manju količina i standarda za tržišta EU nego i u tome što su proizvodjači, trgovci i potrošači u CEFTA zemljama povezani dugoročnim vezama, što je transport olakšan i carinske barijere ukinute ili smanjene. Zbog svega ovog lokalno i CEFTA tržište je odlčno da se kreira tražnja za proizvodima i da se na njemu osete navike potrošača da bi se zatim moglo ući na tržište EU, koje ima svoja brojna pravila ali i slične navike potrošača, samo sa bogatijim kupcima. Graf 12: Izvoz poljoprivrednih proizvoda BiH u Graf 13: Procentualni udeo izvoza poljoprivrednih proizvoda po destinacijama mil USD po destinacijama uBiH Srbiji i Hrvatskoj i BiH 2011 godine

250 100% 8.7% 9.3% 90% 17.3% 14.5% 21.0% 33.9% 200 80% 27.1% 70% 48.3% 31.6% 42.2% 60% 150 50% 41.8% 68.5% 40% 100 30% 63.5% 51.2% 20% 43.0% 43.3% 50 10% 24.4% 10.5% 0% Export Import Export Import Export Import 0 2006 2007 2008 2009 2010 Serbia BiH Croatia

CEFTA EU Others CEFTA EU Others

izvor: Comtrade U periodu pred krizu od 2006-2008 izvoz poljoprivrednih proizvoda iz BiH u CEFTA zemlje je gotovo udvostručen. Ovaj intenzivan rast nije pratio izvoz u EU i ostale zemlje ali izvoz ka ovim destinacijama pokazuje konstantan rast, čak i u vreme krize. Hrvatska preko dve trećine uvozi iz EU a iz regiona samo deseti deo ukupnog izvoza, s druge strane njoj je CEFTA tržište glavno izvozno tržište, za razliku od Srbije koja najviše izvozi u EU.

Generalno trgovina oslikava trendove u proizvodnji. One kulture koje beleže pozitivne proizvodne trendove na nivou BiH uglavnom beleže i pozitivne izvozne rezultate. Tako mleko iz BiH učestvuje sa 37% u ukupnoj trgovini u CEFTA regionu, što smao potvrdjuje da ostvareni rast proizvodnje je održiv i da je zasnovan na strukturalnim promenama a ne jednokratnim intervencijama. Slično je i sa trgovnom krastavcima koji beleže rast proizvodnje ali još značajnije produžetak tržišnog lanca, pa krastvaci, bilo sveži ili konzervirani sve češće se proizvode za tržište EU. Naravno da na nivou EU BiH ne može da ima značajnji udeo u izvozu bilo kog proizvoda. Čak i maline sa oko 1.4% i šljive sa 0.55% ne predstavljaju značajno učešće. Ipak ohrabruje da se na listi od prvih pet proizvoda nalaze čak dva (mleko i kukuruz) koji imaju veliku vrednost proizvodnje. Graf 14: Prosečni udeo izvoza BiH u izvozu CEFTA, odnosno EU u periodu 2006-2010

1.6%

1.4% Raspberries

1.2%

1.0%

0.8%

BiH/EU 0.6% Plums and sloes 0.4%

0.2% Milk Cucumbers and gherkins Maize pples A Peaches and nectarines Pears and quinces Sunflower seed Wheat Apricots 0.0% Meat 0% Barley 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35% 40% 45% 50% Sugar beet Sheep meat Soybeans Bovine meat BiH/CEFTA Izvor: UN Comtrade Najveći doprinos izvozu CEFTA zemalja BiH daje u izvozu krušaka i dunja, 44% mlek, krastavaca i šljiva , dok najveći udeo u EU ostvaruje izvoz maline, nešto ispod 1.4%, šljiva, kukuruza..

III.3.2. Razvoj tržišta i tržišnih lanaca Bez razvijenog tržišta kredita i tržišta zemljišta ne može se zamisliti uspešna poljoprvreda, niti se može biti konkurentan ukoliko se nam pristup najnovijim tehnlogijama, opremi, mehanizaciji sortama i sl. Atek kolika šteta može da se napravi ukoliko ono što je na deklaraciji nije i džaku, kutiji, flaši ili sadnom materijalu. Zato je jedna od osnovnih uloga države da osigura da tržiše inputa, kredita i zemljišta funkcioniše i razvija se.

Tržišta inputa Konkurentnost poljoprivredne proizvodnje u velikoj meri je zavisna od pristupnosti inputa, tj. od njihove cene i kvaliteta. Nemoguće je biti konkurentan u proizvodnji pšenice ukoliko se nema kvaliteno seme, isto kao i u proizvodnji kobasica ukoliko nemate pristup jeftinom i kvalitetnom mesu. Shodno veličini tržišta BiH ima dobro razvijeno tržište inputa. Ono je najčešće predstavljeno sa brojnim dstributerima sadnica i semena, djubriva, pesticida ali i opreme i mehanizacije. Može se slobodno reći da shodno veličini tržišta BiH ima jako dobar pristup novim tehnlogijama za šta može da pre svega zahvali CEFTA tržištu jer mnogi distributeri koji pokrivaju veća okolna tržišta rade i u BiH. Ipak najveći problemi u prstupu inputa predstavlja neadekvatni sistemi kontrole i certifikacije, pa se proizvodjači žale na kvalitet sadnog materijala, djubriva, pesticida i sl. Ovo treba ispraviti što je pre moguće jer (1) nanosi štetu poljoprivredniku i poljoprivredi, (2) što to jeste osnovna uloga države – da garanruje da je ono što je na etiketi zaista i na proizodu, (3) zato što nisu potrebna velika dodatna sredstva da se stanje popravi nego prvenstveno dobra volja.

Tržište ruralnih kredita

Poljoprivrediku su potrebni: kratkoročni krediti da bi pokrio potrebe finansiranja proizvodnje do prodaje i naplate proizvoda, srednjeročni krediti za osnovna sredstva koja bi trebalo da traju više godina i ne mogu se finansirati iz jednog proizvodnog ciklusa i dugoročni krediti za kupovinu zemljišta. Potreba za investicijama u poljoprivredi BiH je velika u svim sektorima, duž celog tržišnog lanaca i kod svih grupa proizvodjača. Pored povećanja investicija i ulaganja u proizvodnju poslednjih desetak godina poljoprivredi su potrebne ogromene investicije da bi mogla da bude konkurentna posle otvaranja tržišta i priključenja EU. Razlozi koji ipak ne dovode da se investicije ostvaruju u potrebnoj meri sigurno ne treba tražiti u nedostaku potreba. Razlozi koji utiču da se od velike potrebe smanji do manje tražnje pa da na kraju samo manji broj osvari investicije je suštinski problem poljoprivrede BiH. Neophodno je da se značajno poveća nivo ulaganja kako kroz kratkoročne plasmane za finansiranje proizvodnje, Graf 15: Izvori kapitala ruralnog stanovništva u BiH (od onih koji sredjenjeročne i dugoročne za finansiranje su se zaduživali tokom predhodnih godinu dana) investicija. Jednostavno bez razvijenog tržišta 100% ruralnog finansiranja ne može ni da bude razvijene MIKRO KREDITNA 90% poljoprivrede. 27.7 23.3 26.7 ORG 80% SRODNIK I Finasiranje poljoprivrede u BiH se vrši iz: 70% PRIJATELJ

60% 27.7 POSLODAVAC  Sopstvenih prihoda koji mogu biti 36.3 zaradjeni u poljoprivredi ili u drugim 50% 52.3 40% NGO, KREDITNE sektorima 11 ORG, DONATORI…  Dobavljača inputa/preradjivača direktno ili 30% 9.8 POSLOVNA BANKA preko zadruga (barter aranžmani), gde 20% 25.4 7.4 20.3 razlikujemo one ugovore u koima postoji 10% 11.6 RAZVOJNA BANKA netransparentno izražavanje kamate ali i 0% 6.1 4.2 5.3 onih sa jasnim novčanim tokom FBiH RS BiH

 Kredita bilo komercijlanih ili Anketa ruralnog stanovništva radjena za potrebe NHDR 2012 subvencionisanih godine na uzprku od 3500 ispitanika  Ostalo (prijatlji, rodjaci...) Znači na strani tražnje imamo veliku potrebu ali relativno manju tražnju. Osnovni razlozi za to su odredjeni poljoprivrednici nikad ne bi uzeli kredit iz straha ili zato što veruju da su neisplativi za njihovu proizvodnju ili pak zato što se plaše tržišnih oscilacija, dok drugi ne bih uzeli jer imaju dovoljno sopstvenih sredstava. S druge strane ima oni koji bi uzeli kredi ali ga ne uzimaju jer nemaju dovoljne garancije, nemaju kreditnu istoriju, ne znaju da pripreme poslovni plan, nemaju dovoljno profitabilnu proizvodnju i sl. Na strani ponude imamo finasijski sektor u BiH koji je predstavljen bankama, mikrokredtnim institucijama, štedno kreditnim organizacijama i lizing kompanijama. Ovom nabrajaju treba dodati razvojne banke na oba entiteta - jer jesu finasijske instutucije, a ipak ih izdvojiti - jer ne funkcionišu u potpunosti na tržišnim osnovama. Kod ponude postoje brojne mogućnosti kao što su dobijanje cross border kredita, uzimanje sredstava od IFIs (EBRD, KfW...) poslovanje sa stanovnitvom i sl. Ipak ponuda je slabija nego što su to mogućnosti jer je evaluacija poljoprivrednih kredita skupa, organizovanje rurlane mreže takodje, mnoge banke nemaju iskustva sa poljoprivrednim kreditima, poljoprivredna proizvodnja je rizična i sl. Znači i pored velike potrebe i postojanja mogućnosti manja je tražnja i ponuda a pogotovo je mala realizacija. Jedan od specifičnih razloga u BiH je postojanje brojnih mikro finasijskih organizacija kao i državne razvojne banke što u znalčajnoj meri sprečava razvoj tržišta rurlanih kredita od strane poslovnih banaka. BiH mora pripremiti bankarski sektor za predstojeće izazove i fondove EU. Specifično za IPARD fond gde se finasiranje investicije vrpi na način da se korisnik u potpunosti zadužuje kod poslovne banke i tek po završetku investicije mu se isplaćuje podrška. Zato je jedan od važnih preduslova za korišćenje IPARD sredstva predstvalja dobro razvijena bankarska mreža.

Graf 16: Razlozi pozajmljivanja kapitala u BiH

POTROŠAČKE POTREBE 42.2 REKONSTRUKC/DOGRADNJA KUĆE/STANA 15 POLJOPRIVREDNI INPUTI 6.9 KUPOVINA ŽIVOTINJA 5.7 VRAĆANJE DUGOVA 5.1 DRUGI POSL. TROŠKOVI 4.3 KUPOVINA POLJ. ZEMLJIŠTA 3.2 KUPOVINA KUĆE/STANA 3 KUPOVINA ILI UNAPEĐENJE ZGRADA 3 KUPOVINA TEŠKE OPREME 2.6 CEREMONIJE(VJER./SVADBA/SAHR.) . 2.2 KUPOVINA DRUGE OPREME 2.2 TRAJNA DOBRA 2 DRUGI POLJ. TROŠKOVI 1.6 NABAVKA REPROMAT/OBRTNI KAPITAL 1.2 0 10 20 30 40 50 60

Anketa ruralnog stanovništva radjena za potrebe NHDR 2012 godine Ipak najveći broj kredita u rurlanim predelima se uzma za potrošnju, po čemu se njihovo ponašanje ne razlkuje od onih koji žive u gradovima.Medjutim ipak jedan značajan broj zaduživanja je usmeren bilna nabavku input, ili neko investiciono ulaganje, kako u poljoprivredu tako i neku drugu preduzetničku aktivnost na selu.

Preporuke koje treba da unaprede tržište ruralnih kredita treba podeliti na one koje će biti usmerene na unapredjivanje potražnje (poljoprivrednika) i one koje gledaju ponudu (banku). Na strani potražnje to su pre svega imanje profitabilnog, dobro prezentovanog poslovnog plana u koji se veruje i za koji se ima ličnog kapaciteta da se sprovede u delo. Na strani ponude banke treba da imaju:  Interes da rade sa poljoprivrednicima koji se može stimulisati: (1) usmeravanjem postojećih investicionih sredstva u poljoprivredi ka više banaka umesto u jednu razvojnu; (2) razvojem registra poljoprivrednika gde je jedan od uslova otvaranje bankarskog računa; (3) isplaćivanje subvencija preko računa otvrorenih u bankama; (4) subvencionisanjem kamata ili drugim sličnim merama netržišne podrške.  Specifično znanje za finasiranje poljoprivrede koje im se može obezbediti kroz edukativne programe  Činjenje dostupnim informacije bankarskom sektoru koje u osnovi možemo podeliti u tri grupe: (1) o funkcionisanju IPARD programa, iskustvima u drugim zemljama ...; (2) o tržišim informacijama koje treba da pomognu bankarskom sektoru prilikom evaluacije poslovnih planova; (3) o trendovima, iskustvima, analizama poljoprivrednog sektora i poljoprivrednika da bi banke mogle da pravilnije definišu svoje strategije rada.

Tržište zemljišta

Razvijeno tržište zemljišta podrazumeva da zemljšte obradjuje onaj koji je iz njega u stanju ostvari najveći profit. Unapredjnje tržišta zemljišta se može postći razvijenjem tržišta prodaje li tržišta zakupa poljoprivrenog zemljišta. Tržište prodaje je efikasnije od zakupa jer prvenstveno omogućava dugoročna

Graf 17: Distribucija zemljišta po veičini poseda Graf 18: Distribucija zemljišta po načinu korišćenja

Bratunac Milici Srebrenica 100% 90% 35% 80% 30% 70% LIVADA 25% 60% VINOGRAD 50% 20% VOCNJAK 40% 15% BASTAVRT 30% 10% NJIVA 20% 5% 10% 0% 0% 0 - 0.3 0.3 - 0.6 0.6 - 1 1 - 2 2 - 4 4 - 8 8 - ∞ ha Bratunac Milici Srebrenica

Izvor: BiH Farm Land Register. Po pravilu ovi podaci nisu kompletni jer odredjeni deo zemljovlasnika i poljoprivrednika nije registrovan, ipak registar obuhvata najveći deo zemljišta a i indikativan je kada se uporedjuju opštine. Najklasičnija greška u registru jesu površine pod baštama i vinogradima koji su zanemarljivi u Bratuncu, Srebrenici i Milićima da se na grafikonu i ne vide. U stvari ne postoji interes za registracijom ovih površina, ne samo jer su često na ne poljoprivrednimpovršinamanego i zbog toga što ne postoje subvencije za baštensku proizvodnju. ulaganja u zemljište. Ipak tržište zakupa imap svoje prednosti jer: (1) ne zahteva alokaciju značajnih sredstva da bi funkcionisalo, (2) ne ulazi prava vlasništva, koja su često osetljiva naročito u područjima u kojima je bio rat i/ili postoje etničke tenzije, (3) u nadmetanjima - kada postoji veća tražnja nego ponuda za odredjeno zemljište – zakup bolje odredjuje onog ko će obradjivati zemljište jer povećava broj takmičara usled potrebe za alokacijom manje sredstava nego kada je u pitanju kupovina. Zato u regionu Srebrenice, Bratunca i Milića treba razvijati oba tržišta zemljiša – prodaje i zakupa. Medjutim to je često lakše reći nego učiniti. Uopšte svi znaju da je zemljište najvažniji faktor poljoprivredne proizvodnje ipak retko se bilo koja Vlada ili loklana samouprava odlučuje na značajne intervencije u ovom pogledu. Osnovni razlozi su:  Osetljivost vlasništva i činjenica da zemljište nije samo tržišna kategorija nego i imovina sa kojim se povezuju brojna lična osećanja.  Neophodnost postojanja apsolutne kordinacije i uskladjenosti politika medju svim nivoima koji se tiču upravljanja poljoprivrednim zemljištem. Najčešće je teško doći do ovkave uskladjenosti.  Efikasne intervencije na ovom tržištu su skupe i dugotrajne (sredjivanje katastara npr), nepopularne (poduzanje imovinskih poreza npr) i komplikovane (komascija zemljišta npr) Ovo ne znači da se mere ne trebaju sprovoditi, jer je nečinjenje tokom desetina godina i dovelo do situacije da je teško razvijati tržište zemljišta jer je: (1) posed isuviše mali, (2) posed je isuviše rascepkan, (3) ne postoji jasne zemljišne knjige, (4) ne postoji jedinstven interes vlasnika usled postojanja više vlasnika na istoj zemljišnoj parceli, koji često nisu zainteresovani za prodaju ali jesu za posedovanje. Ovi problemi se ni nemogu rešiti u tokom jednog izbornog ciklusa nego će i za njegovo reševanje biti potrebno čak i nekoliko desetina godina. Medjutim sa njihovim rešavanjem se treba početi. Ako se svi problemi još dodatno stave u kontekst opština Srebrenica, Milići i Bratunac gde:  Nema stanovništva  Ima veliki procenat napuštenog i neobradjenog zemljišta  Veća je ponuda nego potražnja zemljišta, naročito onog nekvalitetnog  Veliki broj vlasnika zemljišta koji ne živi na području ovih opština (najčešće u inostranstvu)  Značajno zemljište je nedavno nasledjeno u prvom, drugom ili ko zna kom kolenu Sve ovo implicira da razvoj tržišta zemljišta u BiH a naročito u projektnom području nije lak ali da se treba početi rešavati. Isto tako implicira da se usled specifičnosti tržišta zemljišta u opštinama Srebrenica, Bratunac i Milići treba fokusirati na mere koje će: 1. Podsticati učestvovanje na tržištu, što se prvenstveno čini unapredjenjem profitabilnosti proizvodnji/proizvodjača ali isto tako se može činiti poticajima za izdavanje u zakup ili kupovinu zemljišta. Ovo su osnovni načini ovih poticanja ali se mogu organizovati i specijani programi nege za staračka domaćinstva uz naknadu za zemljište ili kao shema prijevremene mirovine koja prisiljava penzionere da se odreknu svog zemljišta uz povećanje penzije. 2. Povećanje informisanosti o tržištu zemljišta koje bi pre svega radilo na strani ponude na način da bi se javnim sredstvma pružala podrška u pronalaženju vlasnika zainteresovanih za prodaju/izdavanje a isto tako onih koji su voljni zemljište kupovati ili zakupljivati. Generalno radi se o poboljšanje transparentnosti zemljišnog tržišta, koje bi moglo uključivati (1) stvaranje fizičke (u poljoprivrednim uredima pojedinačnih opšina) oglasnih ploče za postavljanje ponuda i zahtjeva vezanih uz zemljište, (2) stvaranje virtualne (temelji se na Internetu i geografskom položaju) oglasne ploče za objavu ponuda i zahtjeva vezanih uz zemljište (ovo uključuje proviziju za internet unutar uprava), (3) stvaranje virtualne zemljišne aukcije / deponiranja zemljišta u svrhe razmjene i sl. 3. Olakšavanje administrativnih postupaka koji su uobičajeni za zemljišne transakcije. Olakšavanje registracije koja se odnosi na promjenu vlasništva te na ugovore – stvaranje “jedne univerzalne postaje” za sve administrativne postupke bi bio jako dobro korišćena javna sredstva za rešavanje tržišnog problema.

Tržišni lanci i tržišna struktura Bosna i Hercegovina poslednja dva desetleća razvija poljoprivredu na tržišnim principima, iako čak i tokom vremena socijalizma ona nije u potpunosti bila centralno planirana nego je u mnogim sektorima i proizvodnjama imala dosta tržišnih elemenata. Tokom rata i posle rata uslovi za razvoj tržišta i tržičnih lanaca su bili neprirodni. Uspostavljanje modernog tržišnog lanca koji podrazumeva - konkurentne proizvodjače koji primenjuju nove tehnolgije, lepo zapakovan kvalitetan proizvod koji je u najkraćem roku došao na police pred domaće i strane potrošače traži vreme i ulaganja duž celo lanca – treba da bude prioritet u poljoprivredi BiH. Ovikvih lanaca u BiH nema puno ali ih ima. Suprotno tome postoje isto tako oni tržišni lanci koji se karaterišu prodajom proizvoda u rinfuzi sumnjivog kvaliteta i zdravstvene bezbednosti na mestima koje nisu ni predvidjenja za prodaju. Znači jedna ogromna heterogenost – cenovna i kvalitetna - u kojoj svi pronalaze svog kupca. Danas u BiH ima brojna mesta prodaje: (1) dvorišta velikih proizvođača ili kooperativa, (2) supermarketi, (3) prerađivači, (4) veletržnice, (5) lokalne prodavnice i piljare, (6) zelene pijace. Takodje ima i veliki broj učesnika u tržišnom lancu, pored proizvodjača, države i potrošača kao što su: (1) veliki uvoznici i trgovci, (2) supermarketi i njihova distributivna mreža, (3) kompanije za pakovanje i njihova mreža dobavljača, (4) trgovci na veletržnicama bilo stancionarni ili oni koji snadbevaju druga mesta prodaje, (5) preprodavci s kamiona, (6) prodavci na zelenoj pijaci. Na svim ovim mestima prodaje i svi učesnici u tržišnom lancu se trude da maksimiziraju svoj profit i ostvare svoje ciljeve. Nekada je to moguće, drugi put ne. Nekada je to ostvarljivo sa robom proizvedenom u BiH a nekada ne. Zato je nemoguće uticati na ove učesnike u tržišnom lancu da oni koji zavise od tržišta se ponašaju ne tržišno i prodaju samo proizvode samo iz BiH ili regije. Jedna od osnovnih karakteristika tržišnog lanca poljoprivrednih proizvoda u BiH je da je on jako kratak po pravilu nije izvozno orjentisan i najčešće se završava na zelenoj pijaci ili kućnom pragu. Razloge za ovo treba tražiti u:  Nedostatku uslovnih skladišnih i preradnih kapaciteta. Skladišni kapaciteti koji bi bili u stanju da smanje pikove cena unutar godine i povuku značajan deo proizvoda koje je moguće čuvati za kasniju prodaju i time utiču na ujdnačavanje cene unutar godine. Preradni kapaciteti koji bi mogli da s jedne strane u godinama sa visokom produkcijom „sklone sa tržišta“ viškove ali isto tako i variprerade manje kvalitetne proizvode.  Nedovoljno implementrani standardi u proizvodnji. Carina je sve manje ograničavajući faktor u izvozu a sve više su to standardi u proizvodnji i preadi. BiH sistem bezbednosti hrane nije prepoznat od strane EU za najveći broj proizvoda, koji ne mogu da dozvolu za izvoz na ta tržišta. Zakonska regulativa koja se adekvatno ne primenjuje, kao i neuspostavaljanje efikasnih institucija za njihovo sprovodjenje su medju najznačajnijim razlozima ovakvog stanja. Dodatno ovo može i da predstavlja problem prilikom integracija u EU i STO i u velikoj meri može da uspori ove procese.  Veliki broj učesnika u tržišnom lanac koji radi u ilegalnoj zoni. Na ovaj način se stvara ne fer konkurencija onima koji žele da ulože i naprave ivozno orjentisan tržišni lanac. Nepostojaje pravila istih za sve po pravilu sprečava razvoj onih najprogresivnijih. Pored toga što je kratak možemo tržišni lanac okarakterisati i kao tranzicioni. Promene se ogledaju u novim mestima prodaje i distribucije (otvaranjem supermarketa i organizovanjem dobavljača za njihove potrebe), uspostavljanju više regulative i zahteva za uspostavljanjem legalnih tokova koji uključuje i plaćanje poreza, gašenje velikih proizvodnih i preradnih kapaciteta u državnom vlasništvu i ohrabrivanju privatnih inicijativa, pronalaženju novih tržišta, i sl. Očekivanja su da će se priključivanjem zemlje EU ovi tranyicioni procesi ubrzavati. Sve u svemu BiH ima tri velika izazova u izgradjivanju tržišnih lanaca. Prvi, uključiti male proizvodjače u moderan tržini lanac jer su u velikoj meri nekonkurentni, rade neformalnim kanalima i njihov trošak uspostavljanja standarda je veliki. Drugi, privuči investicije u sektor prerade koji će biti u staju da povećaju potrošnju kroz pronalaženje novih tržišta. Treći kako uspostaviti standrade koji će omogućiti da se može izvoziti, bilo a su oni osnovni koje zahteva država ili privatni koje zahteva kupac. Tabela 3: Osnovne preporuke svim akterima za razvoj tržišnih lanaca u BiH

Nivo Osnovne preporuke za razvoj tržišnih lanaca

 Uvodjenje i sprovodjnje standarda koje pruža šansu da se ostvare dodatne vrednosti Država  Osigurati pravnu zaštitu, potovanje ugovora i eleminisanje sivog tržišta  Razvoj poslovne klime koja će biti privlačna za investitore u poljoprivredni sektor  Razvijati infrastrukturu  Obezedjivati tržišne i druge informacije

 Obezbedjivati i stalno unapredjivati mesta prodaje Lokalne  Promovisati regionalne proizvode samouprave  Ohrabrivati udruživanje

 Uvodjenje standarda i razdvajanja po kvalitetu Preradjivači  Stalno unapredjnje upravljanja i prikupljanja robe  Investiranje u fabriku i tržišni lanac  Gradjenje dugoročnih odnosa sa dobavljačima i kupcima  Invetsirati u promociju i nova tržišta  Unapredit horizontalnu saranju sa kolegama

 Unapredjivati znanje Proivodjači  Prilagoditi investiciju potrebama i perspektivama tržišta  Unaprediti saradnju sa preradjivačima i drugim proizvodjačima

 Ohrabruju razvoj sistema klasifikacije kroz svoje organizacije potrošača Potrošači  Insistirati na bezbednosti hrane i kažnjavato one koji nis u skladu sa njima III.3.3. Institucije Institucije u BiH često nisu proizvod najboljeg nego mogućeg. Komplikovana organizaciona struktura i raspored nadležnosti predstavlja jednu osnovnih kočnica sistemu definsanja, sproveodjnja i kontrole politika. U domenu poljoprivrede i rurlanog razvoja postoje gotovo sve institucije koje prepoznaje jedna moderna država sa razvijenim sistemom bezbednost hrane. Ipak ove institucije ne mogu da dobiju prelaznu ocenu od strane EU koje bi prepoznale ovaj sistem kao efikasan i odbrile izvoz mesa, mleka i krompira. Osnovne zamerke se nalaze u sistemu nadležnosti koja omogućava da se gubi odgovornost, koja najčešće rezultira ne adekvatno obavljenim poslom. Druga kritika od strane EU se odnosi na kapacitet (materijalni, ljudski, tehnički...) institucija da sprovode i naročito kontrolišu politiku (kako u državnom sistemu tako i u nezavisnim institucijama ilabaratorijama). Dodatno BiH nema dobro izgradjene institucije podrške u poljoprivredi, koje nisu deo obaveznog sistema bezbednosti hrane ali imaju značajnu ulogu u pomoći učesnicima u lancu hrane. Tako, savetodavna služba postoji samo u RS i DB (ali i tamo sa malim kapcitetom), slično je sa Agencijom za plaćanje , dok dostupnost tržiišnih i drugih informacija gotovo da ne postoji i sl. Ovakva situacija stvara prostor da se neke od ovih servisa razviju na privatnoj osnovi i to se u odredjenim sredinama dešava, bilo uz donatorsku podršku ili bez nje. Ipak bllo bi dobro da ove inicijative budu prepoznate i podržane od strane entiteskih i državnih institucija.

Studija slučaja: Regionalna savetodavna služba Bratunac

Regionalna savetodavna služba Bratunac (RSSB) osnovana je inicijativom građana 2005. godine, a uz pomoć donatorskih sredstava. RSSB je registrovana kao udruženje građana. Skupštinu čini 34 člana. Funkcionisanje službe je bazirano na projektima koje finansiraju donatori, ministartvo poljoprivrede, lokalna samouprava. RSSB pruža stručne usluge, ekspertizu i tehničku pomoć poljoprivrednim proizvođačima i neprofitnim organizacijama, a u svom sastavu ima ekspertski tim stručnjaka sa višegodišnjim iskustvom u stočarstvu, ratarstvu, voćarstvu i agro-ekonomiji. Rad stručnog tima RSSB-a utemeljen je na njihovoj stalnoj dostupnosti klijentima, stručnom usavršavanju, saradnjom sa stručnim organima na državnom i međunarodnom nivou, usvajanju i primjeni novih tehnologija te prenošenju znanja i veština na poljoprivrednike. Radeci na ostvarivanju svog cilja - podršci poljoprivrednicima da postanu konkurentni, ostvarili su i drugi cilj – stvorili su samoodrživu savetodavnu službu. Svoju uspešnost mere i dokazuju brojem klijenata na godišnjem nivou, spektrom pruženih usluga, brojem održanih stručnih predavanja, promocijom i transferom novih tehnologija ali i prenošenjem svojih znanja drugim službama u zemlji. Ugled stručne službe je rezultat profesionalnog odnosa prema poljoprivrednicima i donatorima, stalnog usavršavanja i razumevanja trendova u poljoprivredi i ruralnom razvoju. A možda najveci uspeh su otvorena vrata kancelarije na koja svakodnevno ulaze poljoprivrednici u potrazi ne samo za savetom i znanjem nego i potrebom da sa partnerima razmene očekivanja, uspehe i razočarenja.

Sistem bezbednosti hrane Sistem bezbednosti hrane u BiH je na nivou odgovornosti entiteta (u slučaju opština Bratunac, Srebrenica i Milići - na nivou Republike Srpske) koji ga i admnistriraju i finansiraju. Republika Srpska ima centralizovan sistem bezbenosti hrane kojim upravlja Ministarstva poljoprivrede. U RS za veterinarske / fitosanitarne službe organizirane su na Republičkoj (entitetskoj) i općinskoj razini. Veterinarska služba Republike Srpska radi u skladu sa Zakonom o veterinarstvu u Republike Srpske, ("Službeni glasnik Republike Srpske", broj: 42/08) i podzakonskim aktima koji su proizašli iz ovog zakona, Zakona o veterinarskim lijekovima i veterinarsko-medicinskim proizvodima (" Službeni glasnik Republike Srpske ", broj 37/02), kao iu skladu sa Zakonom o veterinarstvu u BiH (« Službeni glasnik BiH », broj: 34/02). U okviru resora veterinarske službe obavljaju se poslovi vezani za zdravstvenu zaštitu životinja i veterinarsku djelatnost. Veterinarska služba Republike Srpska je u potpunosti privatizirana 2003. godine, tako da zdravstvenu zaštitu životinja obavljaju privatne veterinarske službe i veterinarske službe poljoprivrednih i drugih poduzeća. Veterinarske službe obavljaju poslove zdravstvene zaštite životinja: zaštita životinja od zaraznih i parazitskih bolesti i liječenje, sprečavanje prenošenja zaraznih bolesti koje se sa životinja mogu prenijeti na ljude, čuvanje, promet i uporabu lijekova, upotrebu ljekovitih sredstava i sredstava za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju, proizvodnju sjemena za vještačko osjemenjavanje i oplođenih jajnih ćelija, obavljanje poslova reprodukcije, selekcije i vještačkog osjemenjivanja, ispitivanje kvalitete i zdravstvene ispravnosti sirovina i namirnica u proizvodnji i prometu, ispitivanje higijenske ispravnosti stočne hrane i dodataka stočnoj hrani, ispitivanje životinja, namirnica, sirovina i otpadaka , stočne hrane i vode na biološku kemijsku i radiološku kontaminaciju, obezbjeđivanje zaštite čovjekove sredine u oblasti uzgoja životinja, proizvodnje i prometa namirnica, sirovina i otpadaka životinjskog podrijetla i stočne hrane. Proizvodnja i kvalitet hrane za stoku i proizvoda životinjskog podrijetla regulirano je Zakonom o stočarstvu ("Službeni glasnik Republike Srpske" broj 0,34 / 06), poglavlje VII, članovi od 51 do 54 propisuje se, čime se smije hraniti stoka i koji kvalitet mora zadovoljiti hrana za stoku, zatim tko može utvrđivati kvalitetu hrane za stoku, kao i stavljanje u promet hrane za stoku. Također, definiraju se i proizvodi životinjskog porijekla, kvaliteta koji mora da se zadovolji kao i uvjeti koje mora ispunjavati pravno lice koje vrši kontrolu ispravnosti proizvoda životinjskog podrijetla. Propise o kvaliteti hrane za životinje i proizvoda životinjskog podrijetla donosi Ministarstvo. Zaštita zdravlja bilja. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, je nadležno i odgovorno za poslove iz oblasti zaštite zdravlja bilja koji su u Odjelu za zaštitu bilja koje je u okviru resora poljoprivrede i ruralnog razvoja. Svi poslovi su regulirani Zakonom o zaštiti bilja ("Službeni glasnik Republike Srpske" br: 13/97) i na temelju podzakonskih akata donesenih na temelju navedenog Zakona. Zakonom i donesenim podzakonskim aktima regulirani su oblasti: služba za zaštitu bilja, sprječavanje i suzbijanje štetnih organizama, zdravstvena kontrola sjemena i sadnog materijala, kontrola bilja i sredstava za zaštitu bilja u prometu i promet sredstava za zaštitu bilja. Proizvodnja i promet sjemena i sadnog materijala. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, je nadležno i odgovorno za poslove iz oblasti sjemena i sadnog materijala. Ti poslovi se rade u okviru resora poljoprivrede i ruralnog razvoja. Svi poslovi su regulirani Zakonom o sjemenu i sadnom materijalu ("Službeni glasnik Republike Srpske" br: 13/97) i na temelju podzakonskih akata donesenih na temelju navedenog Zakona. Zakonom i donesenim podzakonskim aktima regulirane su slijedeće oblasti: proizvodnja i kontrola proizvodnje sjemena i sadnog materijala, dorada sjemena, kvaliteta, korištenje stavljanje u promet sjemena i sadnog materijala. Sve poslova vezane za navedene oblasti nadziru i kontroliraju inspekcije koja su neovisne od Ministarstva i koja su u okviru Republička uprave za inspekcijske poslove RS. Za opštine Bratunac, Srebrenica i Milići nadležno je Područno odjeljenje Inspektorata Republike Srpske u Bijeljini. 2010. godine donet je Zakon o inspekcijama ("Službeni glasnik Republike Srpske" br: 74/10). Republička poljoprivredna inspekcija vrši nadzor u vanjskotrgovinskom prometu i u unutarnjoj kontroli. Nadzor iz fitosanitarne oblasti u vanjskotrgovinskom prometu obuhvaća: zdravstvenu kontrolu pošiljaka bilja pri uvozu, provozu i izvozu, kontrolu kvaliteta sredstava za zaštitu bilja i đubriva pri uvozu i provozu. Republička poljoprivredna inspekcija vrši nadzor na graničnim prijelazima na dijelu granice BiH u Republici Srpskoj. Inspekcijski nadzor obuhvaća i proizvodnju, doradu, kvalitet i promet sjemena i sadnog materijala poljoprivrednog bilja, zaštitu zdravlja bilja, zdravstvenu kontrolu bilja u proizvodnji i unutrašnjem prometu, zaštitu novih sorti bilja, dobivanje i zaštitu oplemenjivačkog prava, proizvodnju, kvalitet i promet sredstava za zaštitu bilja, zaštitu, uređenje i korištenje poljoprivrednog zemljišta, proizvodnju i uzgoj kvalitetno-priplodne stoke, trgovinu kvalitetno-priplodnom stokom i genetskim materijalom, držanje, i iskorištavanje stoke, proizvodnju, kvalitet i promet hrane za životinje, korištenje ribolovnih područja, proizvodnja i promet ribe, ikre i mlađi, ribolov i zaštita riba, proizvodnju i promet sirovog i fermentiranog duhana u listu, promet rezanog duhana, proizvodnju, kvalitet i promet, vina, rakije, drugih alkoholnih pića i rafiniranog etilnog alkohola, proizvodnju i promet organski proizvedene hrane, proizvodnju, kvalitet i promet đubriva, zakonitost dobivanja i namjensko korištenje sredstava poticaja za razvoj poljoprivrede i sela. Republička inspekcija za hranu kontroliše kvalitet i zdravstvenu ispravnost hrane. U oblasti proizvodnje i prometa hrane Republička inspekcija za hranu vrši: kontrolu uvoza hrane u pogledu prateće dokumentacije, higijenskog stanja pošiljke, kvalitete i zdravstvene ispravnosti hrane, uzimanje uzoraka za laboratorijsku analizu, kontrolu higijensko-sanitarnih uvjeta objekata, prostorija, uređaja i opreme za proizvodnju i promet hrane, kontrolu uvjeta i način skladištenja hrane, kontrolu kvalitete i zdravstvene ispravnosti sirovina i gotovih proizvoda, pregleda evidencije o izvršenim laboratorijskim ispitivanjima hrane, nadzor nad zaposlenim osobama u pogledu obavljanja sanitarnih pregleda, dodatne edukacije o higijeni hrane, nošenja radne odjeće i obuće i higijenske manipulacije sa hranom Republička veterinarska inspekcija kontroliše primenu propisa u oblasti zdravstvene zaštite životinja i veterinarske djelatnosti. Republička veterinarska inspekcija vrši nadzor nad primjenom propisa koji se odnose na: zdravstvenu zaštitu životinja, obavljanje veterinarske djelatnosti, otkrivanje, sprečavanje pojave, suzbijanje i iskorjenjivanje zaraznih bolesti životinja, sprječavanje pojave i širenja bolesti koje su zajedničke za ljude i životinje (zoonoze), veterinasko-sanitarnu kontrolu uzgoja, držanja i prometa životinja, proizvoda, sirovina i otpadaka životinjskog porijekla, hrane i vode za životinje,reprodukciju domaćih životinja, vještačko osjemenjavanje domaćih životinja, suzbijanje steriliteta, zoohigijenske uvjete i tehnološke mjere uzgoja i držanja domaćih životinja,zaštitu okoliša u uzgoju i iskorištavanju domaćih životinja, proizvoda životinjskog podrijetla i hrane za životinje, ispitivanje, odobravanje za stavljanje u promet, proizvodnju i izradu, promet, oglašavanje, nadzor, obavještavanje i upis u registar minstarstva veterinarskih lijekova i ljekovitih dodataka radi zdravstvene zaštite životinja, naročito u pogledu njihovog kvaliteta, djelotvornosti i neškodljivosti, a time i zaštite zdravlja ljudi od ostataka lijekova u namirnicama životinjskog podrijetla, veterinarsko-medicinskih i homeopatskih proizvoda, upotrebu ljekovite hrane za životinje,veterinarsku kontrolu u proizvodnji i prometu namirnica animalnog porijekla, njihovo obilježavanje i nadzor u pogledu higijenske ispravnosti i kvaliteta, veterinarsko-sanitarnu kontrolu objekata za proizvodnju namirnica animalnog porijekla, kontrolu realizacije izdatih odobrenja za uvoz životinja, namirnica, sirovina, otpadaka sjemena za vještačko osjemenjavanje i oplođenih jajnih ćelija za oplodnju životinja,kontrolu provođenja karantenskih mjera i uvjete za stavljanje u karantenu uvezenih i drugih životinja dobrobit životinja.

III.3.4. Strategije i agrarna politika Strateško i zakonsko definisanje poljoprivrede i ruralnog razvoja Poljoprivredna i rurlani razvoj u BiH su dobro pokriven stateškim dokumentima. Tako je poljoprivredni sektor je u potpunosti strateški definisan na oba entiteta, DB i državnom nivou. Sektor ruralnog razvoja takodje na državnom, DB i RS. Jedino što nedostaje jeste Strategija rurlanog razvoja na nivou FBiH. Dokumenti koji treba da harmonizuju entiteske politike postoje ali samo za period do 2011, pa treba da se izvrši presek ostavrenog i naprave novi planovi. Sličo strategijama podrška poljoprivredi je u potpunosti definisana zakonski osim dela koji se odosi na monitoring i evaluaciju sveukupnih politika u poljoprivredi i rurlnom razvoju i politika podrške. Ipak strategije i zakoni se ne poštuju u potpunosti i ne daje im se značaj koji bi trebali da imaju. Razloge za to treba tražiti u institucionalnim slabostima i nestabilnostima politike.

Budžetska podrška poljoprivrednicima Reči kao podrška, subvencije i pomoć proizvodjačima se najčešće koriste da opišu transfer ka poljoprivrednicima ili poljoprivrednom sektoru, koji ima za cilj da poveća prihode poljoprivrednika ili snizi njihovu cenu koštanja. Poljoprivrednici i kreatori politike u Bosni Hercegovini se ne razlikuju u pristupu od svojih kolega u drugim zemljama. Ono što se razlikuje jesu mogućnosti, kreiran sistem podrške i na kraju rezultat u ostavrivanju zacrtanih ciljeva. Takodje razlika jeste što u BiH postojanje tri tipa podrške na jedinstveom tržištu jer politika podrške u FBiH, RS i DB. Ove politike imaju odredjen zajedničke elemente, ali vrlo često i suštinske razlike u tipu i nivou podrške po odredjenim proizvodima ili korisnicima. Pošto je tržište BiH jedinstveno često se javljaju tržišne distorzije na način da susedni proizvodjači koji funkcionišu na istom tržištu imaju drugačije poticaje. Ipak oni imaju zajedničke karalteristike i trendove:  U velikoj meri podrška u oba entiteta je zasnovana na podršci cenama i nema jasne naznake da će se taj sistem napuštati  Relativno mali broj korisnika podrške, u odnosu na zvanični broj poljoprivrednika, naročito u FBiH. Jednostavno značajan broj poljoprivrednika koji nisu korisnici podrške a trebali bi biti (nisu informisani, ne vide interes, nema ih u registru...)  Relativno mali budžet (u odnosu na glavne konkurente – zemlje EU, Hrvatsku) kako u realnim vrednostima tako i u procentulanom učešću u ukupnom budžetu  Postojanje značajnih regionalnih raznolikosti u podrškama usled postojanja različitih subvencija na nivou entteta a naročito kantona u FBiH  Mnoge mere nisu u korelaciji sa mogućnostima kontrole  Kod značajnog broja mera teško je prepoznati razvojni ili ekonomski efekat

Graf 19: Udeo agrarnog budžeta u ukupnom budžetu po Graf 20: Ukupan agrarni budžet po entiteima u KM period 2006- entitetima u period 2006-2010 2010

7% 90,000,000

6% 80,000,000 70,000,000 5% 60,000,000 4% 50,000,000 3% 40,000,000 30,000,000 2% 20,000,000 1% 10,000,000 0% 0 2006 2007 2008 2009 2010 2006 2007 2008 2009 2010

Brcko FBiH RS Brcko FBiH RS

Izvor: Ministarsta poljoprivrede FBiH, RS, DB Osnovne trendovne razlike medju entiteima jesu:  Nivo podrške koji se alocira za mere rurlanog razvoja je značajno veči u RS nego u FBiH i čak šta više u FBiH ima trend smanjenja  Agrarni budžet RS je veći od budžeta FBiH  Budžet RS ima trend ne povećanja dok budžet FBiH se povećava iz godine u godinu  RS ima plaćanja premije za mleko vezano za kvalitet, što nije slučaj u FBiH Graf 21: Iznos plaćanja po hektaru povrpšine po entiteima Graf 22: Distribucija budžeta u FBiH i RS u 2010

100% 209.47 198.15 90% 80% 169.02 159.02 70% 60% 112.59 113.08 104.04 108.28 110.88 50% 40% 60.47 49.87 51.29 52.74 30% 40.27 26.63 20% 16.69 10% 0% 2005 2006 2007 2008 2009 2010 FBiH RS

plaćanja po ha, RS plaćanja po ha, FBiH plaćanja po ha BD Proizvodnja Investicije i RR Ostalo

Izvor: Ministarsta poljoprivrede FBiH, RS, DB

Horizontalna koordinacija politika medju entitetima, i vertikalna izmedju Ministartva poljoprivrede i kantona treba da bude jedan od prioriteta svih Vlada BiH. Ne samo jer se stvaraju tržišne nepravilnosti nego i zato što se propušatju prilike. Jedna od takvih koja može da se propusti jeste što skoriji pristup IPARD fonsovima. NIje svejedno da li se mogućnost stekla u ranim ili kasnim fazama pristupa EU. Sistem upravljanja IPARD-om (IPARD management and control system) još uvijek je u procesu konsultacija svih nivoa vlasti u BiH. Teškoće se ogledaju u različitim stavovima entiteta kada je u pitanju upravljanje sredstvima EU. Dok RS smatra da treba da postoje paralelne strukture u oba entiteta i sistem koordinacije na nivou BiH, dotle FBiH i BD smatraju da je jedino prihvatljivo rješenje jedinstvena upravljačka struktura na nivou BiH. Argument RS entiteta je u iskorištavanju postojećih administrativnih struktura na nivou entiteta i izbjegavanje dodatnih troškova u izgradnji aparata na nivou države, mogućnost boljeg iskorištavanja raspoloživih sredstava zbog mogućnosti neposrednog upravljanja, koje uključuje selekciju, odobravanje, plaćanje i kontrolu. Argument FBiH i BD je davanje prioriteta u izgradnji sistema na nivou države kao jedinog načina za zadovoljavanje zahtjevnih EU standarda u upravljanju i administriranju EU sredstava. Pored podrške na entitetskom nivu RS i FBiH imaju značajne podrške na opštinskom i kantonalnom nivou. Ona je u RS usmerena prevenstveno na infrastukturu dok je u FBiH usmerena na tržišnu i delimično invetsicionu podršku. Sigurno da pristup koji će biti usmeren na unapredjnje uslova života (kroz izgradnju ruralne infrastrukture) i na unapredjnje uslova za gajenje i prodaju poljoprivrednih proizvoda (kroz izgradnju poljoprivredne infrastrukture) daje veći efekat. Analizom podataka na opštinskom nivou kojom raspolaže Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS7, može se izvesti zaključak da je veći dio izdvajanja za ruralni razvoj usmjeren u izgradnju ili popravku seoske infrastrukture (93-95%), a minoran dio u podsticaje poljoprivredi. Jedan broj opština uopšte nije imao izdvajanja iz budžeta za podsticanje razvoja poljoprivrede, nego samo za infrastrukturu. Ovakva praksa ostala je i danas. U toku 2010 godine prema izvještaju MPŠV opštine u RS su ukupno izvdvojile 25,7 miliona KM sredstava za podršku poljoprivredi i ruralnom razvoju. Od tog iznosa 22.6 miliona KM ili 88% izdvojeno je za ruralni razvoj odnosno unapređenje infrastrukture. S druge strane ni Ministartvo poljopribvrede FBiH nema precizne podatke o tome koliko se izdvaja za poljoprivredu na kantonalnom nivou, što jasno ukazuje na potrebu za vertikalnom kordinacijom podrške. Definisanje adekvatne politike podrške, u postojećim okolnostima, je jedan od najvažnijih činilaca koji odredjuju u kojoj meri i kada će se ovi ciljevi ostvariti. Upravo zato je neophodno stalno istraživati,

7 Izvještaj o realizaciji podsticajnih mjera za 2010 godinu, MPŠVRS analzirati i unapredjivati politiku podrške u poljoprivredi. Podrška u BiH treba da bude zasnovana na sledećim principima:  Subvencije koje nemaju ekonomski efekat ukidati (odmah ili periodično)  Povećanju konkurentnosti (prvenstveno produktivnosti i kvaliteta) kroz investicije u opremu i znanje  Razdvajiti ekonomske i socijalne mere  Prilagoditi mere mogućnostima kontrole Dok osnovni pravici subvencionisanja treba da budu usmereni ka:  Podršci ruralnom razvoju i investicijama  Unapredjnju strukture gazdinstava  Izgradnji tržišta zemljišta  Izgradnji institucija podrške  Obezbedjivanju minimuma socijalne zaštite kroz kreiranja mera podrške dohodku odvojene od proizvodnje za najosetljivije grupe proizvodjača

III.4. Trendovi u projektnom regionu Opštine Bratunac, Srebrenica i Milići, kao njen sastavni deo u svemu dele sudbinu Bosne i Hercegovine. Ipak usled svojih specifičnosti - prvenstvono istorijskih i demografskih ali i geografskih, resursnih i finasijskih (prvenstveno prisustvo donatora) - odredjne promene i trendovi se razlikuju u intenzitetu. Ove tri opštine nisu u području koja obiluje zemljišnim poljoprivrednim resursima. Obradivo zemljište u ove tri opštne čini 2.5 % ukupnih obradivih površina BiH. Zbog toga, kao i usled nedostatka ljudskih resursa proizvodnja u ove tri opštine čini od 0.3% (ječam) pa do 41% (malina).

Graf 23: Udeo u proizvodnji u BiH opština Srebrenica, Bratunac i Milici

Milk, total Cow milk Bratunac Milici Srebrenica Cucumbers Tomatoes Onions Beans Sour cherries Pears Plums Apples Potatoes Maize Barley Wheat

0.0% 0.5% 1.0% 1.5% 2.0% Beleška: Najveću udeo beleži proizvodnja maline i to ukupno sa preko 41% ukupne proizvodnje u BiH, od čega Srebrenica sa preko 18%, Bratunac skoro 16 i Miići 7 i po procenta. Malina je izostavljena zarad preglednosti grafikona.

Kada posmatramo trendove u poslednjih pet godina u odnosu na BiH najveći trend rasta beleži proizvodnja voća i to šljiva, malina, krušaka, jabuka i višanja. Isto tako brži trend rasta u odnosu na BiH imju i žitarice pričemu ječam u sve tri opštine dok pšenica i kukuruz samo u Milićima. Negativni trend rasta u odnosu na BiH imaproizvodnja povrća – krompira, luka, krastavaca, paradajza, paprike i pasulja. Mleko isto tako ima blagi sporiji rast nego što je to u BiH. Ovakavi pozitivni trendovi i brži rast proizvodnje (voća prvenstveno) u odnosu na BiH ohrabruje jer je bio za očekivati da u projektnom području koje ima izražen demografski problem postoje trendovi sa negativim predznakom.

Graf 24: Prosečne proizvedene količine u tonama u periodu 2006-2010

7000

6000 Bratunac Milići Srebrenica BiH average

5000

4000

3000

2000

1000

Pears

Maize

Beans

Plums

Barley

Wheat

Apples

Onions

Potatoes

Cow milk Cow

Tomatoes

Milk, total Milk,

Cucumbers

Raspberries Sour cherries Sour Animal products Cereals Fruits Vegetables

Izvor: FAO Sve tri opštine beleže nadprosečnu proizvodnju samo u slučaju malina. Srebrenica proizvodi još jabuke i kruške iznad republičkog proseka, dok je proizvodnja pasulja nešto iznad proseka u Bratuncu. Za sve ostale proizvode, proizvodnja u ove tri opštine je daleko ispod proseka.

Pored ovih proizvodnih trendova značajno je pomenuti i pozitivne trendove koji se odnose na:  Organzovanje tržišnog lanca otkupa i kontrole mleka, koji nije postojao a koji se jača svake godine  Ulaska u zrelu fazu razvoja tržišnog lanca jagodičastog voća sa stabilnijim proizvodjačima, prinosima i organizacijom otkupa koja rezultira stalnim povećanjem značaja ove proizvodnje za region ali i za celu BiH  Otvaranje preradjivačkih kapaciteta koji imaju i imaće značjanu ulogu u razvoju poljoprivrde, kao to su hladnjača za zamrzavanje voća Bosagrofood8, linija za preradu voća u hladnjači Insieme9  Organizovanje poljoprivrednika u asocijacije koje je prvenstveno zaočelo kao projekta aktivnost ali se kod asocijacija (prvenstveno proizvodjača malina) prepoznaju rezultati, jasnan demokratki sistem odlučivanja i održavost  Izgradnju sistema podrške poljoprivrednicima kroz savetodavnu službu koja je u relativno kratkom periodu uspela da uspostavi poverenje proizvodjača s jedne i Ministartva s druge strane, što omogućuje da igraju možda i ključnu uslogu u poljoprivrednom razvoju opština Bratunac, Srebrenica i Milići.

8 Boss Agrofood otkupljuje oko 3000 t maline godišnje. Pored područja na teritoriji projekta BSM otkupljuje iz Željeznog polja, Cazina. Imaju 80 do 100 svojih proizvđača. Pored maline i kupine otkupljuju i šumske plodove. 9 Insieme ZZ „Bratunac“ osnovana 2003 kao zaduga. Otjupljuje godisnje oko 700 t malina. Ima instaliranu liniju za preradu voća u sokove i džemove, kapaciteta mesečne proizvodnje od oko 30 tona. Hladanjača i peradni kapacitet imaju ISO 9001 standard kvaliteta, koji ima pomaže da prodaju na tržište EU. Insieme ima oko 200 stalnih kooperanata koji proizvode čine 60% njihovog otkupa, prosečni otkup po proizvođaču 700/800 kg, retki su oni koji maju preko 4 t.

IV. Karakteristike podsektora Studija obuhvata detaljniju obradu tri sektora: voće i povrće, meso i mleko i diverzifikacija aktivnosti, kao tri najznačajnija sektora u opštinama koje obuhvata Studija. Ostali sektori su malo zastupljeni ali su obradjeni u odeljcima koji se odnose na trendove. IV.1. Voće i povrće Proizvodnja voća i povrća nema dugogodišnju tradiciju u regionu Srebrenice, Milića i Bratunca. Pre desetak godina je započeta a nedavno je intenzivirana proizvodja maline, ostale voćne vrste su se gajile ali pretežno za sopstvene potrebe. Naporima donatora, savetodavne službe kao i podsticajima koji stižu iz Ministarstava voće beleži pozitivne trendove koji se oslikavaju u novim zasadaima, povećanju prinosa i trgovine. Ipak ozbiljnija proizvodnja, osim proizvodnje maline još uvek ne postoji. Ovi pozitivni trendovi ne postoje u povrtarstvu, gde takodje ne postoji tradicija proizvodnje u projektnom regionu. Proizvodnja koštičavog i jabučastog voća Statistika o podacima o koštičavom i jabučastom voću se temelji na broju stabala i prinosu u tonama tako da je teško proceniti pravo stanje u ovoj oblasti. Naime, najveći broj voćnjaka na koje se odnosi broj stabala je napušten a određeni broj zasada je sa veoma niskom tehnologijom, tako da se može reći da su zapušteni. Postoje površine relativno održavanih voćnjaka ali sa zastarelim uzgojnim oblicima i veoma niskim prinosima. Virtuelno ogromni potencijal proizvodnje koji u tzv rodnim godinama nadmašuje potrebe, kapacitete i mogućnosti prerade prouzrokuje da cene dramatično opadnu i tako opadne i ineteres proizvođača da ulažu u negu voćnjaka. Nedostatak nege i zaštite dovodi do kolebanja proizvodnje iz godine u godinu. Veliki deo plodova propada neiskorišteno bilo što se ne obere potpuno (zbog nepristupačnosti udaljenih i visokih grana, ili što se još uvek neracionalno bere trešenjem i mlaćenjem grana). U regionu postoji samo nekoliko intenzivnih zasada voća. Poslednjih godina proizvodnja voća je unapređena najviše zahvaljujući naporima međunarodnih organizacija. Ove akcije su vođene idejom da je ulaganje u voćarstvo najeftinije ulaganje u novo radno mesto. Međutim, i pored svih napora, voćarstvo (osim proizvodnje maline) nije postalo ozbiljan izvor prihoda nego se ono koristi za sopstvene potrebe i jedan mali deo za potrebe lokalnog tržišta. Ipak sve tri opštine beleže pozitivne trendove u proizvodnji jabuka i Srebrenica i Bratunac su čak i iznad proseka za BiH. Na području istočne BiH te i na području opština Srebrenica, Bratunac i Milići postoji veliki broj stabala šljive, ali ne postoji značajnija proizvodnja. Trenutno ovaj veliki broj stabala a nekonkurentna proizvodnja šljive predstavlja jedna od najvecih problema voćarstva. Postoji nekoliko uzroka i posledica ovakvog stanja koji se prepliću a koji proističu od velikog broja stabala šljive, tradicionalnog načina gajenja ali i emotivnog odnosa prema šljivi, ali ipak najveći uticaj ima na tržište zemljišta je je je ograničeno zbog tradicije i tradicionalnog pristupa gajenju šljive. Velika površina poljoprivrednog zemljišta, na inače malim poljoprivrednim posedima, je desetinama godina zauzeta s neprofitnom proizvodnjom. Razmaci sadnje i u novim zasadima šljive su ekstremno ekstenzivni: od 10 x 8m do 6 x 4m. U poređenju s 3.5 x 1.5m što je standard u Evropi – to znači da je iskorišćenost zemljišnog potencijala u regionu u proseku dva do pet puta manja u odnosu na standarde u razvijenim zemljama. U strukturi sorti dugo su preovlađivale požegača i rakijske sorte. Sorta Stenlej se, zbog tolerantnosti na virus šarke, naglo širila u celom regionu ali nije postala značajniji izvor prihoda. Čačanska lepotica je jedna od sorti koja je uspela da “modernizuje” proizvodnju šljive u celom regionu jer dozreva (kraj jula, početak avgusta) još u periodu kad je cena gotovo dvostruko veća nego sredinom avgusta kad dozreva npr Stenlej. Podizanje voćnjaka sa ovom sortom u projektnom reonu poslednjih godina može da dovede do potpuno novog pristupa gajenju šljive što će unaprediti onu vrstu proizvodnje koja donosi prihode. Mogućnost za zaradu u proizvodnji šljive postoji ako se sortiment prilagodi zahtevima tržišta koje traži a rane sorte šljive koje dozrevaju do početka avgusta i sorte koje dozrevaju od druge dekade avgusta. Od ukupne proizvodnje šljiva najveći do se preradi u rakiju, mali deo preradi se u suvu šljivu (sušara u Milićima), a ostalo se koristi za stonu upotrebu. Neznatne količine ploda se prerade u džemove, marmelade, i sl.

Graf 25: Trend proizvodnje jabuka opština prema BiH Graf 26: Trend proizvodnje jabuka BiH prema CEFTA, EU i NMS

t t 800 500,000 450,000 700 400,000 600 350,000 500 300,000 400 250,000 300 200,000 200 150,000 100 100,000 0 50,000 2006 2007 2008 2009 2010 0 Bratunac Milići 2006 2007 2008 2009 2010 Srebrenica BiH average BiH CEFTA NMS EU

Beleška: Podaci za CEFTA, NMS i EU zemlje predstavljau prosek po zemljama. Očegledno je da BiH ali i tri opštine imaju malu proizvodnju ali pozitivne trendove. Izvor: FAO i RS i BiH statistički zavodi

Proizvodnja voća bi mogla da bude značajniji izvor prihoda za odredjeni broj domaćinastava u tri opštine. Ipak da bi se to ostavrilo potrebno je - kroz edukaciju i mere podrške - usmeriti domaćinstva koja vide ovaj sektor kao buduću strategiju u dva pravca.  Jedan je intenzifikacija proizvodnje koje bi obezbedile cenovnu konkurentnost za plasman na lokalno i nacionalno tržište  Druga je mogućnost povezivanja proizvodnje autohtonih sorti i njihova prerada. BiH, ali i područje Srebrenice, Bratunca i Milića su poznati po vrednim autohtonim sortama voća. Istorijsko blago BiH nisu samo pisani dokumenti, građevine i usmena predanja, već i stare sorte voća i povrća koje na ovim prostorima uspevaju vekovima. Prema ponudi rasadnika u BiH moguće je zaključiti da postoji svest o vrednosti autohtonih sorti. One se koriste ne samo za upotrebu u svežem stanju nego i za pripremu sokova, marmelade, jabukovog sirćeta, rakoje i za sušenje. Takođe, koriste za pripremu tradicionalnih jela. Potencijalna tražnja za ovakvim proizvodima je velika među dijasporom i ljudima s ovih prostra koji su izbegli i vraćaju se jednom ili dvaput godišnje u posetu. .

Studija slučaja: Intenzivno + tradicionalno mogu zajedno Proizvođač jabuke B je voćnjak je podigao “iz želje, radoznalosti” na površini 0.4 ha 4 x 1.2 m. Sadnice dobio kao donaciju Mercy Corps a poreklo sadnica je iz Srebrenika. U zasadu su sorte Granny Smith, Idared. Godine 2011 je imao ukupnu proizvodnju od 5 t. Uspeo je da proda jabuke na lokalnom tržištu po ceni od 0.6 (na veliko) do 1 KM (na putu prolaznicima). NJegova supruga gospođa F pravi od padanica iz voćnjaka pekmez koji se tradicionalno kuva od samoniklih “kiselih” ili “slatkih” jabuka. Proizvodi se samo u istočnoj Bosni. Jabuke se samelju, zgnječe ili stuku, hvata se sok te se kuva 10 do 15 sati na tihoj vatri uz mešanje dok se ne zgusne. Kad se ohladi presipa se u staklene flaše ili posude. Prinos od 100 kg soka je 10 do 15 kg pekmeza. Cena tegle pekmeza je od 6 do 10 pa i do 15KM. Može se čuvati nekoliko godina. Upotrebljava se kao slatki desert u kombinaciji s mlečnm proizvodima (pavlakom, kajmakom), za pravljenje kolača. Upotrebljava se kao lek protiv kašlja a preporučuje se i kao lek kod nedostatka gvožđa.

Neke od aktivnosti koje treba sprovesti u pravcu unapredjenja proizvodnje jabučastog voća bi podrazumevali da se uradi inventar stanja postojećih voćnjaka i da se shodno stanju naprave pojedinačne akcije prema tipovima voćnjaka. Tabela 4: Predlog aktivnosti prema tipovima voćnjaka

Voćnjak Aktivnost Napušteni voćnjaci Pronaći mogućnost u okviru regulative o zaštiti bilja i Stabla uglavnom šljive koja se nalaze na imanjima na subvencionisati odstanjivanje ili zamenu ovakvih kojima više niko ne živi. Izvor su bolesti i štetočina koje stabala. ugrožavaju potencijanu proizvodnju voća Zapušteni voćnjaci Uraditi evaluaciju i popis autohtonih sorti U njima se ne sprovde redovne agrotehničke mere – Ponuditi mere podrške za održavanje autohtonih sorti i rezidba , ishrana i zaštita od bolesti i štetočina ali se obnavljanje starih travnatih voćnjaka povremeno pokose ili okopaju i ubiraju se plodovi za Intenzivirati proizvodnju kroz podršku savetodavne potrebe domaćinstva službe i investicije Voćnjaci sa zastarelim uzgojnim oblicima u kojima se Vrlo je verovatno da će inventar pokazati da je u toku redovno sprovodi obrada, rezidba i zaštita od bolesti i poslednjih godina veliki deo iskrčen, ipak 2002 godine štetnika otkupljeno je 1500 t industrijske jabuke po ceni 0.12 KM, što pokazuje da postoji značajan potencijal u ovim voćnjacima. Intenzivni zasadi sa savremenim uzgojnim oblicima, Investiciona podrška za podizanje novih zasada ali i sortimentom i agrotehnikom unapredjnje postojećih Edukacija kroz korišćenje voćnjaka za obuku i širenje broja korisnika i voćnjaka

Proizvodnja jagodičastog voća Istočna Bosna je tradicionalno područje uzgoja maline a u okviru nje područja Bratunca, Srebrenice i Milića imaju najznačajniju ulogu. Veliki broj projekata i donacija je bio ili je i trenutno usmeren na ovo područje. Fokus je bio na povećanju proizvodnje a nije se vodilo mnogo računa o kvalitetu i modernizaciji proizvodnje. Međutim, poslednjih godina pristup se promenio i izdvajaju se proizvođači koji se veoma profesionalno odnose prema proizvodnji: povećavaju površine - malina silazi u ravnicu umesto kukuruza, koriste savremenu agrotehniku npr korišćenje folijarnih đubriva postaje uobičajeno itd. Pored problema koji se javljaju u sektoru proizvodnja maline u usponu, možda ne toliko u kvantitetu koliko ovoga puta u kvalitetu i održivosti.

Studija slučaja: Strategija - samo intenzivna proizvodnja U Milićima 50-tak gazdinstava ima malinu po 0.05 do 0.1 ha. Jedan od najboljih proizvodjača maline u region su D i njegova supruga koji proizvode malinu na 0.6 ha. D je 30 godina radio u pilani, a zarada od proizvdnje maline je bila sporedni prihod. Danas je zarada od maline osnovni prihod. Prinos u 2011 godini mu je bio 11.7 tona a prihod 17.250 KM bez podsticaja. Troškovi proizvodnje maline u 2011 su mu bili 9.800 KM i u strukturi troškova najveći udeo čine troškovi berbe (5.750 KM). U periodu berbe imao je 13 do 15 radnika iz susedstva i okoline a berbu je plaćao 0.50 KM/kg. Pored toga što je jedan od proizvođača s intenzivnom proizvodnjom i na velikoj površini kad je u pitanju malina – veoma je razočaran kaže da nikad ne bi ponovo podizao malinu. Odlučio je da pokuša s drugom voćnom vrstom i podigao je novi intenzivni zasad jagode. Sadnice, foliju, crevo za zalivanje su donacija UNDP projekta. Bilo da se radi o malini ili jagodi proizvodjač ističe da se biljci mora dati sve što joj treba da bi napredovala, jedino na taj način se može uspeti. Njegovi napori su usmereni na snižavanje troškova ali ne po cenu kvaliteta proizvodnje.

Proizvodnja malina je jedina proizvodnja u kojoj BiH ima značajno veću proizvodnju od zemalja EU, kao i u kojima opštine Srebrenica i Bratunac su lideri u proizvodnji u BiH. Dodatno ova proizvodnja raste u celoj BiH ali isto tako i u istočnoj Bosni, naročito u Bratuncu i Milićima. Pad proizvodnje maline u Srebrenici tokom 2011 godine treba prepisati i lošijoj proizvodnji u ZZ Srebrenica10 koja sa svojih 15.5 hektara maline i 6.5 hektara kupine je pojedinačno najveći proizvodjač jagodičastog voća.

Graf 27: Trend proizvodnje malina opština prema BiH Graf 28: Trend proizvodnje malina BiH prema CEFTA, EU i NMS

t t 2500 25,000

2000 20,000

1500 15,000

1000 10,000 500 5,000 0 2006 2007 2008 2009 2010 0 2006 2007 2008 2009 2010 Bratunac Milići Srebrenica BiH average BiH CEFTA NMS EU

Beleška: Podaci za CEFTA, NMS i EU zemlje predstavljau prosek po zemljama. Izvor: FAO i RS i BiH statistički zavodi

Nekoliko karakteristika tržišnog lanca proizvodnje malina u BiH i Istočnoj Bosni koje u velikoj meri odredjuju proizvodnju i tržište jesu:  Velike varijacije medju proizvodjačima usled proizvodnje koja je često vođena signalima siromaštva i donatora a ne samo signalima tržišta. U Istočnoj BiH postoje izuzetno dobri proizvodjači ali i oni koji ne uspevaju da ostvare prinose koji bi im i po najboljim cenama garantovali zaradu. Ovako izražene razlike, potiču od činjenice da je proivodnja maline još uvek mlada i često vodjena donatorskim programima koji dovode do toga da se u proizvodnju lako ulazi ali isto tako lako i izlazi. Vremenom će dobri proizvodjači povećavati površine a lošiji odustajati od proizvodnje i samim tim će ove varijacije nestajati.  Spremnost na inovativnost od strane proizvodjača koji pokušavaju da organizuju lanac prodaje sveže maline za lokalno i inostrano tržište, koriste sorte koje imaju dužu vegetaciju, diverzifikuju proizvodnju, introdukuju nove sorte, borovnicu i ribizle is l. Značajna tehnička pomoć obezbedjena od strane donatora i Vlade postpešuje ovu proizvodnju.  Velika uloga posrednika (otkupljivača) na proizvodnju. Otkupljivači su posrednici između proizvođača i velikih hladnjača. Tipično za Istočnu Bosnu je postojanje posrednika u otkupu koji transportuju malinu od proizvođača do hladnjače i za taj posao dobijaju 0.3 KM po kg maline. Ta naknada je relativno veliki udeo u otkupnoj ceni maline i zapravo služi kako bi motivisala otkupljivače da prikupe što više maline.  BiH ima manje konkurencije u otkupu nego u Srbiji11. Za razliku od broja učesnika u lancu na strani proizvođača i otkupljivača koji se povećavaju, broj hladnjača je mali. U BiH postoji 12 (najveće su

10 ZZ “Srebenica” formirana 2002. od strane 6 zadrugara. Zadruga se bavi proizvodnjom sadnog materijala koji je trebalo da podstakne širenje zasada i kvalitetniju proizvodnju kod kooperanata. Uobičajeno su davali sadnice kooperantima koji su trebali da vrate vrednost sadnice u tri godine, i isto tako uobičajeno oni nisu plaćali rodom nego su prodavali drugom otkupljivaču za novac. Trenutno imaju 1.2 ha rasadnika sa sortom Vilamet, 2 ha rasadnika maline Meeker u Potočarima i rasadnik lekovitog bilja. Pored proizvodnje sadnog materijala poseduju i sopstvene zasade i to 15.5 ha malinjaka i 6.5 ha kupine. U 2011 rod maline na 6 ha je bio 25 t, na 9.5 ha kupine 65 t. Organizovali su organsku proizvdonju maline po ugovoru sa Bos Agro Food koji je nosilac certifikata. Zadruga proizvodi i voćna vina. Kapacitet vinarije je 180.000 l godišnje a trenutno rade sa 15% kapaciteta. Zapošljavaju po 50, maksimalno 100 sezonskih radnika iz Bratunca i Srebrenice . 11 U Srbiji u 2011 radilo je 323 hladnjače za voće i povrće od čega je oko više od polovine otkupljivalo malinu Bos Agro Fud Srebrenica, H&H Fruit Bugojno, Klas Sarajevo, Insieme Bratunac, Rolend Bosanka Krupa Bosnaplod Brčko). Ove kompanije su fokusirane na smrznuto voće a manje kompanije i trgovci distribuiraju maloprodaji ili izvoze ohlađeno jagodasto voće. Zbog malog broja hladnača u BiH njihova delatnost nije vezana za jedan region nego organizuju otkup u svim regiojama gajenja maiine. Ovo donekle povećava konkurenciju u otkupu ali povećava transportne troškove i usporava uspostavljanje dugoročnog odnosa proizvodjač – hladnjačar.  Snažan uticaj tržišta Srbije na proizvodnju i formiranje cene maline  U regionu postoji dobro organizovana asocijacija proizvođača. Sa rastom proizvodnje malina počinje i unapredjnje organizovanja proivodjača maline u zastupničke asocijacije. Na području Istočne Bosne najvažnije je Udruženje proizvođača maline Vilamet Bratunac koje obuhvata proizvođače maline u opštinama Bratunac, Srebrenica i Milići. Trenutno je u udruženju oko 150 proizvođača. Specifično za udruženje je da oko 70% proizvođača žvi isključivo od od maline.  Država je uključena u proizvodnju maline. Ne samo da donatori nego i oba entiteta podržavaju proizvodnju maline, bilo kroz podršku cenama bilo kroz investicionu podršku. Očigledna je namera da se ova proizvodnja poveća i promoviše.

Figura 1: Prikaz organizacije tržišnog lanaca maline u Istočnoj Bosni

Proizvođač OtkupljivačI Otkupljivač Hladnjača unajmljen od hladnjače •Procena je da ima • preduzeća, •Bos Agro Food 13oo proizvođača zadruge ili vlasnici •Angažovan od •ZZ Insieme koji proizvode oko poljoprivrednih otkupljjivača da 2000 tona apoteka koji organizuje prevoz i •Prosečna predfinasiraju prikuplja obranu proizvodnja na oko proizvodnju malinu s udaljenijih 0.15 ha nabavkom đubriva i terena i tu uslugu •Prosečni prinosi od pesticida koji se naplaćuje 1 do 1.4 tone po plaćaju nakon berbe •Procena je da 50% dulumu •samo izvoze ili proizvođača dovezu •Najbolji proizvođači otkupljuju za sami (oni koji su u imaju uz hladnjače iz drugih krugu hladnjače od navodnjavanje regiona do 6 max 10 km, imaju do 2.6 t po •"amortizer" između 50% sa posrednikom dulumu javašluka hladnjače i •Naplaćuje od •Veliki broj proizvođača" hladnjače 30 f (20 f proizvođača je u 2012) po kg udružen u Udruženje

Proizvodnja jagode Procene su da se na celokupnom prostoru BiH jagoda gaji na priblizno 1.400 hektara s tim da je oko 250- 300 hektara jednogodisnja proizvodnja na foliji sa sistemom za navodnjavanje. Na tih 250-300 ha prosecna proizvodnja je priblizno 20.000 kg/ha, dok je na ostalim povrsinama od kojih ima jos oko 200 hektara pod sistemom za navodnjavanje i sa delom malch folije, a gde se jagoda gaji dvogodisnje ili trogodisnje, prinosi su oko 17.000 kg/ha. Na ostaloj povrsini od nekih 900 hektara jagoda se gaji ekstenzivno. Na takvim povrsinama prinosi ne prelaze 2.500 kg/ha. Graf 29: Trend izvoza jagoda iz BiH Graf 30: Trend izvoza 2005 - 2010

0.20% Sveže Zamrznute 0.18% ,000 t 3,808,798 800 0.16% 700 0.14% 0.12% Srbija 600 0.10% BiH 500 400 0.08% Hrvatska čni čni svetu u udeo 0.06% 300

0.04% 200 Prose 599,028 0.02% 100 167,149 0.00% 0 0% 50% 100% 150% 2005 2006 2007 2008 2009 2010 Prosečni indeks rasta (2005 - 2010) BiH beleži zabrinjavajući pad izvoza jagoda. Dok izvoz svežih jagoda iz godine u godinu opada preteći da potpuno nestane (sa više od 285,000 $ 2006. godine, vrednost izvoza 2010. pala je na jedva nešto preko 19,000 $), izvoz zamrznutih jagoda beležio je rastući trend sve do 2009. godine kada je Bosna i Hercegovina izvezla rekordnih 743,129 $ ovog voća. 2010. izvoz je gotovo prepovljen, 388,267 $.

Opštine Bratunac, Srebrenica i Milići nemaju veliku tradiciju u proizvodnji jagoda. Ipak, slično proizvodnji u BiH postoje proizvodjači koji svoju šansu traže u jagodama, pri čemu su primećuju dve osnovne karakteristike tržišnog lanaca proizvodnje jagoda u Istočnoj Bosni:  Prvo, to proizvodnja koja napreduje i u veličini i u kvalitetu uprkos velikoj varijabilnosti.  Drugo, da je tržište uglavnom lokalno. Proizvodnja jagoda je vrlo lokalno orjentisana i zato na nju neće uticat velika svetska pomeranja nego prvenstveno: (1) količina proizvedene jagode u BiH i naročito u lokalnom okruženju, (2) mogućnost izvoza koji odredjenu količinu može da skloni sa tržišta i time omogući veću cenu, (3) proizvodnja prevenstveno u okruženju koje ima proizvodnju jagoda u istom vremenskom periodu, sličnog kvaliteta i pakovanja gde nema carinskih i velikih transportnih ograničenja. Uvoz iz EU i drugih zemalja u sezoni proizvodnje u regionu je malo verovatan usled male slabe transportabilnosti jagode i rizične prodaje, (4) postojanje dovoljno trgovaca koji će izjednačavati cenu izmedju različitih regiona. Njihova aktivnost se povećava ukoliko postoji interes koji se stvara sa većim varijacijama u proizvodnji izmedju regiona ili generalno visokim cenama usled niske proizvodnje. Napori koje su stručnjaci u regionu napravili introdukcijom novih sorti i sistematskim radom sa dobrim proizvođačima doveli su pozitivnih rezultata u gajenju jagode na ovom području. Ukliko se nastavi ovaj dobar rad i ne dođe do masovne proizvodnje može se očekivati da ova proizvodnja postane značajan izvor prihoda za određeni broj proizvođača.

Proizvodnja povrća Proizvodnja gotovo svog povrća u opštinama Srberenica, Bratunac i Milići je manja nego što je to prosečno u drugim opštinama BiH. Isto tako i trendovi su negativniji nego u drugim opštinama. Neke od razloga za ovakvo stanje treba tražiti u: (1) nepostajanju tradicije, (2) relativno malom lokalnom tržištu, koje je još dodatno orjentisano na samo proizvodnju u baštama, (3) komercijalni proizvodjači se radije odlučuju za ulaganje u voće nego u povrće, isto kao i donatori, (4) relativno niskoj profitabinosti i velikoj varijabilnosti proizvodnje u BiH ali i okolnim zemljama i sl. Graf 31: Trend proizvodnje krastavaca opština prema BiH Graf 32: Trend proizvodnje krastavaca BiH prema CEFTA, EU i NMS t 250 t 120,000

200 100,000

150 80,000

100 60,000

40,000 50

20,000 0 2006 2007 2008 2009 2010 0 Bratunac Milići 2006 2007 2008 2009 2010 Srebrenica BiH average BiH CEFTA NMS EU

Ovo naravno ne znači da u opštinama Milići, Srebrenica i Bratunac nema proizvodnje ili proizvodjača povrća. Ima pojedinaca koji su dobri proizvodjači, koji imaju čak i značajnije površine, koji ulažu i prate nove tehnlogije. Medjutim nema organizovane proizvodnje, otkupa, zadruga koje bi vršile posredništvo, ili pak prerade koja bi značajnije produživala tržišni lanac.

Studija slučaja: Poljoprivrednik koji je doneo niz hrabrih i promišljenih poslovnih odluka Proizvodjač S 1. Promenio je mesto proizvodnje odabravši bolji položaj koji će mu doneti prednost On je promenio mesto proizvodnje iskoristivši mogućnost da uzme zemljište u zakup na mestu koje je strateški odabrao – u ravnici između puta i reke. 3 plastenika dobio je kao donaciju britanske organizacije MuslimAid. Uložio je ogroman napor i sredstva da zemljište koje je zakupio privede nameni. BHB Bratunac mu je donirala drvenu kućicu koja mu služi kao kancelarija i prebivalište a zatm je preneo i dva mala plastenika koje je imao u Novom selu. Zapošljava 5 ljudi. Zbog potrebe za stajnjakom napravio je malu štalu a u avgustu 2011 dobio je 5 junica kao donaciju. 2. Diversifikovana proizvodnja u 2011. proizveo je 36 t povrća. Plastenivci su podignuti na površini 0.2 ha. na 0.5 ha gaji jagodu, 0.2 malinu, 0.2 različite vrste povrća (kupus, luk, krompir). Na 1 ha uzgaja grahoricu i ozimi ječam je jer je zbog potrebe za stajnjakom podigao i malu farmu i prizvodi mleko. U plastenicima gaji na 450 m2 salatu, 350 m2 špinat, 350 m2 mladi luk…Nakon salate u plasteniku uzgaja paradajz i papriku. u 2011. paradajz je gajio na 700 m2 (prinos od 12 t prosečna prodajna cena 0.5 KM), krastavac 350m2, kornišon 350 m2, paprika 350 m2. U Jednom od manjih plastenika proizvodi rasad (u 2011. proizveo je 30.000 presadnica). 3. Diversifikovana prodaja 4. Plasman povrća i voće je na lokalnom tržištu i to veletrgovcima koji su stalni kupci Zmarket, Stil veleprodaja, “Jabuka” Vlasenica a povremeni Robot Sarajevo. Trgovinama daje konkurentnu ponudu a nema troškove ambalaže je r nju preuzima od samih trgovaca. Tokom letnjih meseci povrće i voće prodaje u monatažnom objektu pored puta dijaspori koja dolaze na odmor i svima koji prolaze magistralnim putem. 5. Pakovanje u ydjelice 0.5 kg jagoda i više sorti maline 6. Traga za savetima Kako sam proizvođač kaže svaki put kad ima nedoumicu pita jednog od inžinjera prodavaca inputa ili kupaca “Agrostara” Bijeljina, Planta, BHFoda ili Senira UNDP. 7. Odluka da uđe u sistem PDV Odluke za budućnost  Dalje će da diversifikuje proizvodnju (“širi paletu proizvoda”) kako bi mogao lokalnim trgovcima da ponudi veći izbor.  Kupovina dostavnog vozila kakao bi snabdevao male lokalne trgovce  Ukoliko bi država unapredila okvir pravne sigurnosti i podrške razmišljao bi o kooperaciji i proizvodnji po ugovoru s većim kupcem i specijalizovao bi proiyvodnju  Veliku šansu vidi u proizvodnji rasada za male proizvođače koji imaju po jedan mali plastenik  Vidi šansu da njegovo imanje bude ogledno i demonstraciono polje za edukaciju za srednju poljoprivrednu školu u Vlasenici.

Strategija za razvoj Doneti i sprovesti mere koje će povećati broj srednjih proizvođača voća i povrća koji su sposobni da udovolje zahtevima tržišta u smislu količine i i kvaliteta, i koje će povećati njihovu konkurentnost i znanje kroz 1) podršku ulaganju koja će unaprediti osnovu za povećanje produktivnosti i konkurentnosti  uvođenje savremene voćarske proizvodnje bazirane na gustim zasadima i savremenim sortama kako bi se poboljšala produktivnost i odgovorilo na zahteve tržišta  podizanje novih zasada jagodičastog voća s novim sortama  podizanje skladišnih kapaciteta koji će biti i mesta okupljanja proizvođača (preduzeća ili zadruge)  platenici za ranu i kasno sezonsku proizvodnju povrća i jagode  nadogradnja postojećih proizvodnih linija i kapaciteta za skladištenje radi usklađivanja sa standardima 2) poboljšanje usluga i pristup uslugama  poboljšati pristup informacijama o tržištima, novim tehnologijama, zakonodavstvu i unaprediti veštine i znanja  podrška savjetodavnim uslugama koje su vođene potrebama proizvođača  podrška proizvođačkim organizacijama tako što se će podržavati usluge koje pružaju proizvođačke organizacije  učiniti administrativne procedure jednostavnima i smanjiti birokratiju na minimum  razviti vodiče o propisima u sektoru  razvijati širenje informacija kroz elektronske i druge medije i mreže 3) povezivanje proizvodnje autohtonih sorti voća i povrća s preradom i ponudom turistima i dijaspori  organizovati popis autohtonih sorti  prikupiti tradicionalne recepte  organizovati anketu među dijasporom kako bi se da istražila potražnja za tradicionalnim proizvodima

Prioritetna ulaganja

 sufinansiranje investicija u podizanju novih voćnih zasada sa sortama koje zahteva tržište  sufinansiranje uvođenja novih tehnologija koje će povećati konkurentnost (oprema za navodnjavanje, staklenici, protigradne mreže, ...)  podrška za certifikovanje proizvođača koji su orijentisani prema kvalitetu i to subvencionisanjem certifikacije i za troškova koji nastaju za ispunjavanje uslova za standarde kao što su organski, IPM, GLOBALGAP, HACCP

IV.2. Meso i mleko Ovo poglavlje se odnosi na tržišni lanac govedarstva i ovčarstva, dok ostali podsektori mesa nisu ekonomski značajni, ili su marginalni sa stanovišta ruralnog i ekonomskog razvoja. Uzgoj svinja se sprovodi na nivou domaćinstava uglavnom za sopstvenu potrošnju. U regionu realno je očekivati samo nekoliko tržišno orijentisanih živinarskih farmi. Ove farme obično imaju tek nekoliko zaposlenih, a hrana se nabavlja van projektnog područja. Otuda su ekonomski uticaji na poljoprivrednu zajednicu irelevantni. U poslednjih nekoliko godina učinjeni su sistematski razvojni napori da oživi i ojača sektor proizvodnje mesa i mleka u sve tri projektne opštine. Iako je većina proizvodnje zasnovana u okviru domaćinstva i namenjena sopstvenim potrebama, uspostavljeno je jezgro komercijalnih farmi srednje veličine zajedno sa tržišnim strukturama koje omogućavaju kontakt sa preradnim kapacitetima. To je naročito vidljivo u sektoru mlekarstva, sa uspostavljenom funkcionalnom mrežom otkupnih stanica za mleko, čiji broj neprestano raste. Te aktivnosti su inicirane od strane UNDP projekta kao i drugih donatorskih aktivnosti. Raspoloživi podaci pokazuju da bi proizvodnja mleka i mesa mogla da bude značajan izvor prihoda za neke od poljoprivrednih gazdinstava, pogotovo za ona orijentisana na komercijalnu proizvodnju koja su uspela da povećaju kapacitet i produktivnost na održivi način. S druge strane, postoji i veliki broj mešovitih gazdinstava, koja su manje tržišno orijentisana i imaju neznatne prihode od tržišnih viškova različitih proizvodnji, poseduju samo nekoliko krava (ovaca, svinja) , uglavnom za svoje potrebe. Za razliku od postojanja registra zemljišta, ne postoji pouzdan registar stočarske proizvodnje koji bi omogućio kategorizaciju svih stočnih farmi u projektnom području. Delimični podaci o broju grla po selima samo orijentacion ukazuju nao prosečni broj životinja po farmi. S druge strane, intervjui sa ključnim akterima ukazuju da su tržišno orijentisani proizvodjači mleka pre izuzetak nego pravilo u zajednici koju karakterišu ostarela gazdinstva sa nekoliko grla stoke – goveda, ovaca ili svinja uglavnom za sopstvenu potrošnju. Ključne karakteristike sektora mleka i mesa u tri opštine su:  Primetan rast i jačanje investicionog potencijala farmera. Takav potencijal je siguran znak komercijalno orjentisane proizvodnje, stvoren u sinergiji između donatora i vladinih mera podrške, koji se naslanjaju na povećan kapacitet samofinansiranja poljoprivrednika, obzirom da su njihova gazdinstva i njihova stada dovoljno veliki da otplate troškove ulaganja u zgrade i opremu.  Kvalitet svežeg mleka u tri opštine uveliko prevazilazi prosek u RS i Federaciji. Preko 90% mleka je E klase ili i klase, u skladu sa standardima EU (oko 60% E klase i 30% i klase). Ovaj uspeh može se pripisati sistematskom radu sa poljoprivrednicima o značaju bezbednosti hrane, kao i poboljšanjima u infrastrukturi na gazdinstvima i mreži otkupnih stanica.  Doprinos Vlade tržišno orijentisanim poljoprivrednicima putem podsticajnih mera za razvoj sektora mlekarstva (premije za mleko, plaćanja po grlu, investiciona podršku za nabavku mehanizacije). Premije za mleko (povezano sa količinom proizvedenog mleka ili mesa) su među najvišima u regionu. Imajući u vidu da će se ove mere prilagođavati trendovima EU politike u budućnosti (smanjivati), poljoprivrednici bi trebalo da to uzmu u obzir prilikom planiranja dugoročne strategije proizvodnje. Za sada, ova mera utiče na poboljšanje kvaliteta i količine primarne proizvodnje.  Operativna struktura za otkup mleka. Otkup mleka je organizovan u 19 otkupnih stanica u tri opštine, gde je 160 - 170 poljoprivrednika predaje mleko. Svaka od otkupnih stanica se naslanja na master farmera na čijem je zemljištu i izgrađena. Svake godine mreža se širi i povećava za po nekoliko lokaliteta.  Cena mleka i mesa je veća nego u nekim zemljama u regionu. Otkupna cena svežeg mleka je oko 1 KM, odnosno 50 evrocenti, dok cene u regionu i EU variraju između 30 do 43 evrocenti. To je slabost u smislu konkurentnosti na regionalnom tržištu i pretnja u slučaju dalje liberalizacije tržišta.  Fokus je, pre svega, na primarnoj proizvodnji. Ne postoji velika tradicija u preradi mesa i mleka kao što su proizvodi poput suvog mesa, kobasica, sireva, kajmaka. Ovo predstavlja veliku prepreku u smislu dodavanja vrednosti na lokalnom nivou i diferencijacije proizvoda na tržištu.  Nedostatak prerađivačkih kapaciteta u tri opštine. Jedina kompanija je Beomes d.o.o. iz Bratunca, koja je prvenstveno usmerena na preradu živine. To usmerava ponudu mesa ka drugim tržištima dalje od projektnog područja. Isto važi i za preradu mleka, jer je prerada mleka ograničena na proizvodnju svežeg sira samo za sopstvenu potrošnju.  Mala potražnja na domaćem tržištu zbog male kupovne moći posebno pogađa sektor stočarstva, obzirom da meso spada među skluplje proizvode. To je i razlog zašto je jedini preradjivač mesa u regionu fokusiran samo na živinarstvo, kao najjeftiniji mesni proizvod.

Graf 33: Trend proizvodnje kukuruza opština prema BiH Graf 34: Trend proizvodnje kukuruza BiH prema konkurentima

t t 8,000 4,000,000

7,000 3,500,000

6,000 3,000,000 5,000 2,500,000 4,000 2,000,000 3,000 1,500,000 2,000 1,000,000 1,000 500,000 0 2006 2007 2008 2009 2010 0 2006 2007 2008 2009 2010 Bratunac Milići Srebrenica BiH average BiH CEFTA NMS EU

Srebrenica je uglavnom brdsko planinsko područje što je u kontrastu sa ravničarskim delom Bratunca. Ove razlike utiču na sistem proizvodnje na farmama. To je ilustrovano grafikonom koji pokazuje proizvodnju kukuruza u tri opštine, gde je jasno uočljiv planinski karakter opštine Srebrenica dok u Bratuncu postoje pogodniji uslovi za ratarske kulture. Ove specifičnosti moraju da budu uzete u obzir kad se definišu strategije i preporuke za sektor stočarstva, imajući u vidu sledeće prinicpe marginalnih područja kao što su:  Ekstenzivna proizvodnja stočne hrane, i pre svega, maksimizacija korišćenja pašnjačke ishrane  Favorizovanje ovčarstva  Favorizovanje proizvodnje mesa  Veća diverzifikacija u smislu proizvoda i načina marketinga i prodaje

Proizvodnja mleka Trendovi proizvodnje mleka u projektnom regionu su u skladu sa trendom u BiH, sa blagim porastom izmedju 2006 i 2009te i smanjenim obimom proizvodnje u 2010. Medjutim, obim proizvodnje je i dalje značajno niži od nacionalnog proseka po opštini. To može da se objasni niskom startnom pozicijom proizvodnje koja je bila nerazvijena i uglavnom služila za sopstvene potrebe. Prethodnih godina bilo je značajnih pomaka u interesovanju, proizvodnji i prodaji svežeg mleka. Prema pouzdanim procenama oko 2.170.000 litara mleka otkupljuju dve mlekare koje na ovoj teritoriji imaju sirovinsku bazu, dok dodatno se troši oko 20% za sopstvene potrebe ili prodaje drugim kanalima.

Graf 35: Proizvodnja svežeg mleka u regionu implementacije projekta i u drugim zemljama.

t t 7,000 6,000,000

6,000 5,000,000 5,000 4,000,000 4,000

3,000 3,000,000

2,000 2,000,000

1,000 1,000,000 0 2006 2007 2008 2009 2010 0 2006 2007 2008 2009 2010 Bratunac Milići Srebrenica BiH average BiH CEFTA NMS EU

Dovoljno je napomenuti da tradicionalnih mlečnih proizvoda skoro da i nema u regionu. Dok je pravilo da na području Balkana postoji barem delimično očuvana tradicija i znanje vezano za proizvodnju svežeg sira ili ostalih preradjevina od mleka (kajmak, jogurt itd) to nije slučaj na projektnoj teritoriji.

Studija slučaja: mlad dinamičan proizvodjač kao model za ugled.

Jedan od vodećih proizvodjača u regionu ima uspostavljenu otkupnu stanicu na svojoj farmi gde uzgaja 16 melčnih grla. Tri proizvodjača iz neposredne okoline predaju mlekari na otkup oko 100,000 litara mleka godišnje. 16 mlečnih grla našeg proizvodjača su oko polovina toga, as 3125 litara u laktaciji po grlu. Stado ima i dve junice i 6 teladi. Farmer ima prihod od oko 50,000 BAM godišnje od mleka i oko 20,000 od prodaje desetak teladi u tovu, od oko 500 kg svako. Ovaj prihod je dopunjen proizvodnjom maline sa površine od 30tak ari i uslugama u sektoru šumarstva. Na farmi rade troje zaposlenih. Ovaj proizvodjač je veoma mlad ali ima planove da poveća proizvodnju do 50 grla, i da je diverzifikuje tako što bi započeo preradu mleka prema receptu Tirolskog sira (Tyroler Bergkäse koji nosi oznaku izvornosti i proizvodi se u Istočnom i Severnom Tirolu). Potrebna investicija će delom biti finansirana kreditno ( 7,800 evra da bude otplaćeno u periodu od četiri godine i to BBI banci) Pozitivni rezultati ove farme su sigurno plod preduzetničkog stava proizvodjača, kao i njegove spremnosti da uči iz iskustva drugih (posete mlečnim farmama u Austriji, kontakti sa Asocijacijom farmera u Nemačkoj itd). Njegova strategija je da diverzifikacija ekonomije na farmi smanjuje rizik i osigurava poslovanje.

Tov junadi Neke od komercijalnih farmi kombinuju proizvodnju mleka sam tovom junadi ali samo kao dopunskom deltnošću proizvodnji mleka. Samo nekoliko proizvođača radi tov kao glavnu delatnost ali oni se žale na veoma malu zaradu zbog visokih cena stočne hrane.

Farme ovaca Sa planinsko brdskom konfiguracijom terena, velikim potencijalom za površine pod pašnjacima i dobro utemeljenom tradicijom, ovčarstvo je odlična prilika za razvoj regiona. Većinom je komercijalno ovčarstvo započeto ili potpomognuto od strane UNDPja i drugih donatora koji su pružali podršku za nabavku stada ili za investicije u zgrade i opremu.

Studija slučaja: Tradicionalan ili dinamičan uzgoj ovaca Farmer iz Osmača koji ima stado od oko 100 ovaca i dobro opremljenu štalu za uzgoj ovaca svake godine proda oko 30 jagnjadi. Jagnjad se prodaje u periodu od prvog maja do kraja leta po ceni od 5-6 BAM po kilogramu. Oko 50 ovaca se proda za Kurban Bajram po ceni od 280-300 BAM po životinji. Ukupan godišnji prihod je oko 25,000 BAM što ostavlja mesečni prihod od 1200-1400 BAM, obzirom da se stočna hrana uglavnom dobija sa farme a nema velikih veterinarskih troškova. Svo poslovanje je u sivoj zoni. Životinje se prodaju lokalno, većina se prodaje lokalno potrošačima koji su i u regionu i van regiona. Klanje životinja se obavlja na farmi. Nema organizovane prodaje i farmeri smatraju da nema potrebe za unapredjenjem marketinga. Uprkos činjenici da je proizvodjač kome je 68 godina, vrlo zadovoljan rezultatima svoje farme, on nema planove ni interesovanja za dalje proširenje. Slične ovčarske farme postoje širom čitavog regiona, sa manjim ili većim stadima, i snabdevaju lokalno tržište mesom.

Sektor ovčarstva se uglavnom fokusira na proizvodnju mesa, obzirom da prirodni uslovi kao i tradicija i znanje podržavaju ovaj tip proizvodnje. Većina stada je po broju mala ili srednje veličine sa neregulisanim lokalnim tržištem i direktnom prodajom mesa. Nema ni interesovanja ni tradicije da se vrši prerada mesa u suhomesnate proizvode, mada farmeri kažu da prema narudžbinama potrošača ponekad proizvode mesne preradjevine. Ovčarstvo je uglavnom tradicionalno po načinu proizvodnje i rasna selekcija se obavlja uglavnom neformalno, bez velikog upliva institucija ili podrške asocijacija odgajivača. To objašnjava zašto preovađuju lokalne rase. Postoje inicijative za uvođenjem novih rasa u proizvodnju. Imajući u vidu prirodne uslove za ovčarstvo, podrška farmerima bi trebalo da ide ka:  Nastavku povećanja ukupnog stočnog fonda ovaca uz podršku za korišćenje pašnjačkih površina i poljoprivrednog zemljišta za one koji ne mogu da obezbede ishranu za zimu sa svojih farmi  Unapredjenje infrastructure (štala i ambara)  Unapredjenje genetskog sastava, unapredjena selekcija  Diverzifikacija kanala prodaje i unapredjenje prodaje

Inovacije u infrastrukturu i veze na tržištu Mali i srednji komercijalni proizvodjači su tokom prethodnih godina doneli strateške odluke koje menjaju njihovu poziciju. U nekim slučajevima te odluke su rezultat (direktni ili indirektni) medjunarodnih projekata i podrške farmerima, ali i sopstvenog iskustva i znanja. Uspostavljanje mreže za otkup mleka gde je okupljeno nekoliko proizvodjača oko jednog otkupnog mesta predstavlja veliki pomak za proizvodjače zainteresovane za komercijalizaciju proizvodnje. To je omogućilo organizaciju tržišnog lanca i povezivanje proizvodjača mleka sa mlekarama i mlečnom industrijom kao velikim aktrima. Ovakav oktup takodje omogućava da proizvod ovih farmera u potpunosti prati higijenske standard i omogućava preradjivačima otkup visokokvalitetnog mleka. Veliki broj proizvodjača koji dobijaju premiju po kvalitetu svedoči o vrlo dobrim rezultatima proizvodjača u regionu. Figura 2: Sistem otkupa mleka

Farmeri Otkupne stanice Transport i Mlekara kontrola

•Iako je veličina •Svaki član donosi •Transport mlekara •Dve mlekare su farme mala, mleko do otkupne poverava prisutne na tržištu komercijalni stanice gde se ono posredniku regiona proizvodjači kontroliše i čuva u •The sampling and •Inmer Gradacac obradjuju oko 10- laktofrizu a otup je control is organised (80% ukupnog 15 ha svoje i oranizovan svakog by the network on otkupa) iznajmljene zemje dana. the field, while the • Prerada i promet za proizvodnju lab control is done mlijeka Tuzla (20% stočne hrane i by the Banja Luka ukupnog otkupa silaže laboratory mleka) •Prosečan prinos •Posrednik naplaćuje mleka u laktaciji je premiju na ime 3-6 tona malih proizvodjača • Najbolji dok oni veći proizvodjači su diretkno podnose okupljeni u Zadruzi zahteve. "Agromilk" •Raznovrsnost proizvodjača od onih koji proizvode samo za svoje potrebe sa 1-2 krave do srednjih farmi sa 15-20 mlečnih krava

Unapredjenje infrastrukture na farmama prema EU standardima kao u izgradnji slobodno štalskog sistema uzgoja je važna inovacija u proizvodnji. Takav sistem naročito favorizuje uzgoj životinja sa visokim genetskim potencijalom, tako što pogoduje njihovom zdravstvenom statusu, dugovečnosti, reprodukciji i uopštenom blagostanju. Takodje pomaže da se poveća produktivnost uzgoja i uloženog rada. Iako samo nekoliko najnaprednijih farmera ima uveden ovaj sistem, važna je njegova uloga dobrog primera u zajednici. Uvodjenje novih rasa kad su u pitanju i govedarstvo i ovčarstvo je od prevashodnog značaja kako bi se povećala produktivnost i diferencirali proizvodi na tržištu:  Simentalska rasa još uvek dominira na području tri opštine iako postoje već goveda rase Holstein Frisian kao i melezi. Selekciona služba postoji i funkcionalna je  Uzgajivači ovaca treba da se prilagode potražnji na tržištu kao i da iskoriste naučna saznanja da unaprede produktivnost. Tokom dugog perioda nije mnogo učinjeno na selekcionom radu ovaca. Studija slučaja: Uvodjenje novih rasa: Ile-de-France rasa koja se dopada tržištu Proizvodjač koji je ujedno i školovan iz oblasti razvoja poljoprivrede, agronomije a radi u veterinarskoj kontroli je pre nekoliko godina uveo novu rasu sa visokim performansama mesnatosti. Ovaj farmer u Skelanima, uspešno proizvodi i plasira u BIH i okolnim zemljama ovnove i jagnjad Ile de France, jedne od najpoznatijih mesnih rasa širom sveta. Proizvodjač planira da poveća stado gde je trenutno 40 ovaca za jagnjenje. On se neprestano trudi da unapredi genetski potencijal glavnog stada, tako što uvodi odabrane životinje i iz susednih zemalja. Tako uspeva da godišnje proda oko 55 jagnjadi, uglavnom u BIH i Srbiji. Kvalitet vune Ile-de-France rase, koji je dobijen inicijalno ukrštanjem Merino ovaca i Dišli ovnova, može da bude dodatni prihod za prodaju vune. Cena po životinji je promenljiva od 150 do 200 BAM u zavisnosti od genetskog potencijala i izgleda. Interesovanje za ovu rasu brzo raste ne samo zbog produktivnosti već i zbog smanjenog sadržaja masnoće u mesu, u poredjenju sa tradicionalno gajenim rasama. Prodaja preko interneta i na stočnim izložbama se pokazala kao veoma dobra a daje dodatni inovacioni i prestižni karakter čitavom poduhvatu. Ovim se vrlo dobro ilustruje kako iskustvo, obrazovanje i pristup informacijama mogu da unaprede šanse za uspeh inoviranja.

Unapredjena ishrane životinja sa unapredjenjem silaže i ostale stočne hrane. Iako je silaža već odomaćena, na području Balkana je još uvek novina kod nekih proizvodjača i potrebno je nešto prakse i odgovarajuće opreme da bi se pravilno upravljalo ovim postupkom. Još jedna važna promena je kofinansiranje proizvodjača, farmera koji postoji kao pravilo i daje rezultat u investiranju delom sopstvenih sredstava a delom kreditnih. Tržište kredita se razvija kao alat za investicije a to je jedna od najvažnijih pretpostavki u pripremama za korišćenje IPARD fondova u projektnom regionu.

Strategija za razvoj Povećanje proizvodnje Za proizvodjače koji mogu da povećaju proizvodnju, treba nastaviti napore koji su postojali do sada kako bi se povećala konkurentnost i osiguralo poštovanje standarda. Konkurentnost može da se poveća tako što bi se smanjili troškovi po jedinici što je rezutlat ekonomije obima i primenom novih tehnologija. Drugi pristup se sastoji u specifičnom pozicioniranju na tržištu sa novim proizvodima i marketinškim tehnikama. Konverzija Kao i za proizvodnju svežeg mleka, ključna tema je da postoje odredjene ekonomije obima u mlekarstvu kada se ne dodaje vrednost kroz preradu i da je vrlo teško za farmu od nekoliko grla (dve krave su često na mnogim farmama) da povrate troškove investicija u opremu i zgrade koje su potrebne da bi se proizvodilo higijenski ispravno mleko. Zato veliki broj ovih farmi ima jednu od četiri opcije na raspolaganju: 1. Da prestanu da prodaju mleko mlekarama i da započnu preradu mleka na gazdinstvu za lokalnu prodaju i zelenu pijacu. Regulisanje ove oblasti će biti više predmet nacionalnog nego EU zakonodavstva, znači neće biti toliko strogo i zahtevno. 2. Da potpuno izadju iz govedarstva i mlečnog govedarstva i da se orjentišu na neku drugu ekonomsku aktivnost, bilo u poljoprivredi ili izvan nje. 3. Da povećaju stado i private EU standard u isto vreme. Najveće prepreke za ovaj pravac je kapital (s tim što bi državne mere mogle u tome da pomognu) i daleko problematičniji pristup i tržište zemljišta. 4. Da prestanu da proizvode mleko i da se preorjentišu na tov i proizvodnju mesa, gde su higijenski standardi manje zahtevni. U ovom kontekstu, uloga lokalnih vlasti i savetodavnih službi pomognutih od strane donator bi bila da: 1. Obezbede dobru informisanost i savete, tako da proizvodjači znaju šta mogu da očekuju, sa opcijama koje sui m otvorene i savetom kako da krenu u sprovodjenje jedne od četiri predložene strategije 2. Da pomognu farmerima da konkurišu sredstvima za investicije kako bi mala porodična gazdinstva prerasla u srednje farme i pripremili se za uvodjenje svih EU standard 3. Obezbediti da nacionalna regulative koja se primenjuje na zelenu pijacu i neformalne i direktne prodaje nije prezahtevna. Pokušaj da se unaperedi kvalitet mleka tako što će da se krenuti u rigorozne kontrole na zelenim pijacama može da bude kontraproduktivan i sa dalekosežnim posledicama. Posledice bi mogle da budu da se proizvodjači potpuno povuklu u sivu zonu i direktnu prodaju Ili da napuste biznis ovog tipa u celosti, što bi svakako nosilo posledice za kućni budžet. Fokus nikako ne bi smeo da bude ka smanjenju snabdevanja zelenih pijaca, već ka povećanju snabdevanja mlekara. Diverzifikacija proizvoda Za male i srednje farme, potpuna zavisnost od jednog proizvoda a to često znači od jednog ili nekolicine potencijalnih kupaca, je prilično riskantna obzirom da su najčešće limitirani konkurentnošću cenom zbog ekonomije obima. To znači da je za veliki broj porizvodjača koji nameravaju da se orjentišu ka komercijalnoj poljoprivredi preporuka da se ne fokusiraju samo na jedan proizvod poput svežeg mleka, na primer. Ako uzmemo ovaj primer, postoji mogućnost da se mlekara povuče iz otkupa mleka, bilo zato što se spaja sa nekom drugom mlekarom ili zbog negativnog uticaja ulaska Hrvatske u EU ili jednostavno zbog ekonomskih poteškoća. Čak i u slučaju nekog od ovih scenarija, neka druga kompanija bi mogla da nastavi da otkupljuje deo mleka koje je proizvedeno, ali uvek cene padnu ili ima neprodatih količina. Opcija je da se razviju male ili mini mlekare za proizvode sa dodatom vrednošcu (kao što su jugurt, puter, sirevi kao što su mocarela, trapist ili kačkavalj), i takva opcija treba da bude podržana. U sektoru proizvodnje mesa, u nedostatku tradicije u preradi, strategija može da se zasniva na kvalitetu svežeg mesa što može da se osigura odgovarajućom rasom (videti primer Ile-de-France), dobrim proizvodjačkim praksama (kao što je ekstenzivno korišćenje pašnjaka) i odgovarajuća prehrana (koliko god je moguće lokalno proizvedena hrana za uzgoj stoke) Konačno, označavanje mesa organskim sertifikato može da bude srednje i dugoročna strategija kako za proizvodjače ovčjeg tako i govedjeg mesa, obzirom das u potrošači vrlo zainteresovani za organsko meso.

Prioritetne investicije na farmi Govedarstvo Uvećanje malih farmi do minimalnih kapaciteta koji bi opravdali investicije potrebne da se uvedu EU standardi higijene mleka (koji se tiču nacionalnih program obzirom da su ove farme premale da učestvuju efikasno u program IPARDa) Unapredjenje velikih, srednjih i malih farmi kako bi se poštovali EU standardi i unaprdila efikasnost. To uključuje:  Unapredjenje štala za bolju higijenu, dobrobit životinja i lakoću rada i pristupa;  Unapredjenje i zamena opreme za mužu i tankova za hladjenje mleka kako bi se poboljšala higijena;  Adaptacija zgrada da bi se obezbedio poseban prostor za higijenu i čuvanje mleka;  Unapredjenje i gradnja prostora za odlaganje stajnjaka i kupovina opreme za transport i aplikaciju tečnog i čvrstog djubriva  Unapredjenje tankova za silažu gde postoje kako bi se izbeglo zagadjenje  Obnavljanje i unapredjenje mašinskog parka za proizvodnju, čuvanje i upotrebu stočne hrane.  Podrška kontinuiranom širenju srednjih mlekarskih farmi, što uključuje povećanje stada, mašina, opreme, zgrada, zemljišta (jer nije sve moguće unaprediti kroz IPARD podršku)  Unaprednjenje procesa i infrastructure za odlaganje stajnjaka, upravljanje i odlaganje naročito na najvećim (obično indutrijskim) mlečnim farmama  Slično ulaganje u unaprednjenje velikih farmi za tov, kad je u pitanju odlaganje stajnjaka, silaža i mehanizacije za stočnu hranu. Ovčarstvo Unapredjenje efikasnosti i produktivnosti najvećih ovčarskih farmi kroz:  Izgradnju i rekonstrukciju zgrada koje će omogućiti držanje ovaca tokom zime i ranije jagnjenje;  Obnovu i zamena mašina za proizvodnju, konzervaciju i upravljanje stočnom hranom

IV.3. Diverzifikacija Povećanje konkurentnosti u poljoprivredi u poslednjih nekoliko desetleća nameću poljoprivrednicima potrebu za promenama i inovacijama u svakodnevnoj proizvodjačkoj praksi. Medjutim mnogi poljoprivredni proizvodjači nisu skloni promenama, jer su promene kompleksan proces, praćen često sa emotivnim i socijalnim prilagodjavanjima. Ukoliko prihvatimo da je promena reakcija na neki eksterni stimulans i ukoliko smo svesni da se okruženje sve brže menja i da je takvih stimulansa sve više (ulazak u EU, veća konkurencija, brži protok informacija i sl.) moramo prihvatiti da će i biti više promena tj da se poljoprivrednici moraju menjati. Aktivnosti diverzifikacije treba da budu osmišljene kako bi se obezbedile jednake ekonomske mogućnosti za šire ciljne grupe preduzetnika kako onih vezanih za aktivnosti na gazdinstvu, tako i van njega, kako bi se time povećala mogućnost da se zadrži i pokrene inovacija u nerazvijenom području. Predložen pristup treba da bude otvoren za različite sektore i da daje mogućnost da se ulože napori u najperspektivnije poslovne poduhvate. Drugim rečima, strategija bi trebalo da se osloni na dinamizam preduzetnika više nego na pojedinačne sektore.

Box: aktivnosti u poljoprivredi (na farmi) i van farme Aktivnosti u poljoprivredi (na farmi) Proširenje aktivnosti u poljoprivredi: nove poljoprivredne kulture ili usevi visokih vrednosti, kao i životinje, organska proizvodnja, proizvodnja useva za bio goriva. Povećanje dodate vrednosti: prerada hrene, industrijskih useva ili uvodjenje regionalnih proizvoda (PDO, PGI), marketing, direktna prodaja; Diverzifikacija koja nije direktno vezana za poljoprivrednu proizvodnju: agro-turizam, ketering, usluge koje se tiču sporta, kulturnih i rekreacionih aktivnosti, zanata i ručnog rada, usluga u poljoprivredi (iznajmljivanje mašina), nekonvencionalni šumski proizvodi-plodovi12, itd. Aktivnosti van poljoprivrede: Zarada kroz platu: zaposlenje u preduzećima i usluge koje mogu da se pružaju u ruralnim područjima poput sezonskih ili godišnjih migracija zaposlenog koji ostavlja za sobom deo porodice kako bi brinuo o farmi; Samozaposlenje: bilo kakav oblik malih preduzeća u ruralnim područjima Nezaradjeni prihod: drugi oblici prihoda koji mogu da značajno doprinesu kućnom budžetu iako ne zahtevaju ljudske resurse, bilo kakav povrat kapitala, socijalni transferi, transferi iz inostranstva, rentiranje i slično

• 12 nekonvencionalni biljni i životinjski proizvodi npr proizvodnja gljiva, meda, manje uobičajenih vrsta voća i sitnog voća, lekovitih biljaka, začinskog bilja, rasadnici voća i drveća

Teškoće u identifikovanju sektora sa jakim konkurentskim prednostima van poljoprivrede Jak ruralni karakter područja sugeriše da se ekonomski razvoj bazira na teritoriji i na poznavanju objektivnih resurs, i može da bude vezan većinom za poljoprivredu i sector šumarstva kao i sector rekreacije. Teško je i zamisliti da u današnjim uslovim ponove greške planiranja razvoja u doba Jugoslavije kada su pokretani industrijski pogoni u sred ruralnog prostora i daleko od transportnih ruta kako bi se obezbedila zaposlenost.

Aktivnosti vezane za šume i šumarstvo Sa preko 60% područja pokrivenog kvalitetnom šumom, jasno je da je to potencijal za razvoj velikog kapaciteta. Analiza klastera šumarstva je uradjena 2008 godine za UNDP, kada je napravljena procena uspešnosti sektora i donatorskih aktivnosti koje su bile usmerene na njegov razvoj i revitalizaciju. Pored ovog možemo da pomenemo (1) procenu iz 2004te koja je identifikovala potencijale i postojeće odnose izmedju biznisa u istom tržišnom lancu, klastera i (2) sprovodjenje aktivnosti Šumarstvo za zapošljavanje povratnika – “Obnova šuma i klastera drvoprerade sektora u regionu Srebrenice”, koja je zasnovana na preporukama analize iz 2004te godine. Izveštaj analize iz 2008. kaže: “da je klaster porastao i da zapošljava značajno veći broj ljudi (sa izuzetkom Srebrenice). Time je pokazano ne samo da se klaster menjao, već ukazuje i na uticaj koji je imala komponeneta ekonomskog razvoja SRRP programa. Ova studija jasno ukazuje da je od 2004-te bilo značajnih pomaka i razvoja u sektoru šumarstva i drvoprerade u regionu” Autori ublažavaju pozitivan stav sledećom izjavom: “Medjutim, odredjene prepreke i teškoće koje su nasledjene iz prethodnog sistema, ratna razaranja i tranzicioni procesi su još uvek prisutni i ograničavaju razvojne potencijale, ukazujući na potrebu za daljom podrškom.” Četiri godine kasnije, oko polovina od 20 kompanija koje su identifikovane 2008me više ne posluje. Neke su nelikvidne, u stečaju, a neke još uvek postoje samo administrativno.

Figura 3: Tržišni lanac drvopreradjivačkog klastera (L. Tabakovic i D. Mahony, 2008)

Secondary Forestry Forest Primary Wood Management Exploitation Wood Processing processing Sale/Distri Humidifying / Planting Managing Cutting Logging Sawing Finishing Mfg Sales -bution Drying

State Forestry Regional Private Regional Private Companies enterprises enterprises enterprises in/out region

Posmatrajući tok tržišnog lanca koji je dat iznad, važan detalj je promenjen. Na osnovu intervjua iz 2012te jasno je da Javno preduzeće koje upravlja sektorom šumarstva, objavljuje tendere za eksploataciju šume (seču i izvoz) odvojeno od komercijalizacije gradje (prodaja i distribucija). Dok lokalne kompanije povremeno pobedjuju na tenderima za eksploataciju šume, uspešne ponude za komercijalizaciju od strane kompanija van regiona su mnogo češće. A to ima dve glavne posledice: 1. Aktivnost sa najvećim procentom zarade je delokalizovana 2. Šumska gradja iz regiona je komercijalizovana van regiona, dok se lokalni primarni i sekundarni preradjivači takmiče sa mnogima na slobodnom tržištu. Svi intervjuisani preradjivači žale se na situaciju u kojoj su gde je njihova potencijalna prednost blizine sirovine za preradu smanjena.

Studija slučaja: Neiskorišćenost kapaciteta pilane usred šumskog gazdinstva U opštini Milići posluje pilana koja je započela aktivnosti sa ambicijom da preradjuje značajne količine drvne gradje koja se eksploatiše u okolnim šumama. Tokom prethodnih godina, preduzeće jedva uspeva da uposli polovinu svojih preradnih kapaciteta. Nemogućnost da obezbede potrebne količine gradje je uglavnom zbog sistema tendera koji je uspostavljen u Javnom preduzeću koje upravlja, a koji favorizuje velike kompanje koje posluju u Banja Luci i drugim većim centrima. Rezultat ovog sistema je skretanje šumskih i drvnih resursa ka drugim regionima što drastično smanjuje jedan od ne tako mnogo resursa koji su komparativna prednost regiona, a čijih je 60% teritorije pod šumom.

Ovakav kontekst limitira uticaj svih napora da se podrži sektor šumarstva i drvoprerade. Da bi se zaista poboljšala situacija u sektoru, važno je da se uspostavi politički dijalog sa upravljačima i vladom, kako bi se našao pravi balans izmedju imperativa transparentnosti i fer konkurencije izmedju potencijalnih kompanija koje daju ponude, i potrebe da se lokalizuju efekti ekonomskih aktivnosti u marginalizovanim područjima. Dok sektor šumarstva ima jake institucionalne prepreke, aktivnosti vezane za ostale šumske proizvode imaju visoki potencijal za dodavanje vrednosti, kao i za stvaranje dodatnog prihoda, najpre na bazi investiranja rada. Lekovito bilje i začini, gljive i šumsko voće se sakupljaju, pakuju Ili preradjuju. Veliki broj preduzeća i ovih aktivnosti je započet u BiH i na Balkanu, što ukazujje da postoji potražnja na tržištu ali i da konkurencija raste. U velikom broju slučajeva proizvodi se nalaze na tržištu kao organski kako bi se dodatno povećala vrednost i ostvarila premijum cena. Slične inicijative treba da budu podržane u projektu, uz učešće i pomoć tehnologija koje su na raspolaganju, istraživanja tržišta i upravljanja mikro i malim preduzećima naročito uključujući finansijsko planiranje. Turizam i industrija odmora i rekreacije Mnoga ruralna područja u Evropi žele da razvijaju lokalni turizam kao šansu za bolji prihod, razvoj lokalne ekonomije i jačanje ponosa i identiteta zajednice. U stvarnosti, na primer u EU, prihod od turizma u ruralnim gazdinstvima je vrlo marginalan u poredjenju sa poljoprivrednim. Druga otrežnjujuća činjenica je da se ruralni turizam razvija u regionima sa specifičnim karakterom koji dobro poznaju potencijalni klijenti. Toskana, Sicilija, Provansa, Korzika, Andaluzija, Škotska, Irska, Bretanja razvijaju turizam na ovim osnovima. U ovom kontekstu teško je zamisliti da će aktivnosti vezane za ruralni turizam značajno rasti u narednim godinama na projektnoj teritoriji. Ipak, reka Drina, termalne vode i banjski potencijali su važni i potencijalno relevantni resursi za ovu vrstu aktivnosti.

Strategija za ekonomsku diverzifikaciju U odsustvu jasnog sektora na koji bi se mogli osloniti, pored poljoprivrede, potenicjalne mere da se osnaži druga osa ruralne politike su: 1. Diverzifikacija na farmi - u poljoprivredi 2. Podrška najdinamičnijim preduzetnicima sa inovativnim projektima

Podrška preduzetnicima vs. podrška sektoru Jedana strategija u projektnoj oblasti bi bila da se podrži bilo kakva preduzetnička inicijativa u bilo kom sektoru kroz različite oblike tehničke i finansijske pomoći. Za one koji tek počinju biznis, sva podrška vezana za istraživanje tržišta (potencijale, zahteve, konkurenciju) treba da bude obezbedjena. Jedan od ciljeva podrške ovim preduzećima bi bilo da se kreiraju veze uz i niz tržišnog lanca. U sredini kao što je ova obuhvaćena projektom, početak biznisa je mnogo zahtevniji nego u razvijenijim područjima, čak Iako su neki troškovi poput zemljišta ili radne snage niži. Razlog je “izolacija”, a time ustvari mislimo težak pristup tržištu (jer jedno jedino preduzeće snosi sav teret pristupa tržištu počev od pribavljanja adekvatnih inputa i opreme pa do efikasnih servisa). Izolacija je takodje stvar poslovne kulture sa kojom se vizionarski preduzetnici suočavaju u kontaktima sa poslovnim partnerima (videti primer dole)

Studija slučaja: Drvna prerada – nameštaj za IKEU Kompanija u Bratuncu je 2011te godine uspostavila poslovne odnose sa partnerima u Češkoj Republici, koja direktno snabdeva multinacionalnu kompaniju IKEU. Ugovor koji je bratunačka prerada potpisala odredjuje broj jedinica koji treba da se isporuči svakog meseca, cenu i penale u slučaju kašnjenja. Generalno, zarada koju ovaj posao donosi je u principu dobra i zanimljiva za kompaniju, ali najpre garantuje redovan prihod. Medjutim, problemi sa kojima se susreću tiču se nabavke odredjene sirovine, matrijala za izradu jer lokalne pilane ne mogu da odgovore na zahteve za specifičnim poluproizvodom u dovoljnoj količini. To se na primer odnosi na odredjene debljine panela za preradu. Teškoće sa kojima s ova fabrika suočava tiču se kašnjenja i nemogućnosti da se ispune ugovorene obaveze, a što rezultuje u plaćanju penala-kazni i drastičnom smanjenju zarade. Prerada, fabrika koju je započeo preduzetnik koji se godinama unazad naselio u region je sigurno jedna od najdinamičnijih u sektoru, ali trpi posledice zbog slabe efikasnosti čitavog vrednosnog lanca.

Strategija u regionu bi trebalo da bude podrška razvoju poslovnih servisa prema mikro i malim i srednjim preduzećima. MSME agancija bi trebalo da obezbedi obuku za poslovno upravljanje, informacije gde da se nabave nove tehnologije, podršku u dizajnu proizvoda i uvodjenju standard i sertifikaciji, itd. Takvu agenciju bi trebalo da finansiraju opštine i privatni sektor uz dogovor privatno javnog partnerstva.

Studija slučaja: Radionica za preradu vune Mlada porodica započinje zanatsku radionicu za preradu sirove vune i izradu različitih polugotovih i gotovih proizvoda uključujući prediva, presvlaka i dušeka visokog kvaliteta, jastuka i jakni i drugih odevnih predmeta. Zahvaljujući kreditu i donacijama investiraju u osnovne mašine za izradu prediva i filca. Jedan od glavnih razloga za uspeh preduzetnika je njegova sposobnost da se poveže sa preradjivačima u čitavoj BiH i Srbiji. Ipak, nabavka kvalitetne sirovine je još uvek teška. Do sada ovaj mladi preduzetnik nije uspeo da uspostavi snažne veze sa dobavlljačima kvalitetne sirovine. Ako se tržišni lanac dobro integriše, neki od napora da se osigura dobra sirovina bi mogli da unaprede poslovanje ovog porodičnog biznisa dok sa druge strane lokalni farmer bi mogli da naplate jos jedan proizvod sa svoje farme – vunu.

Diverzifikacija na farmi, u poljoprivredi i inovacije u preradi hrane. Diverzifikacija proizvoda Da bi se izbeglo da se proizvode samo generički proizvodi koji imaju relativno limitiranu potražnju kod potrošača, proizvodjači bi mogli da razviju interesovanje za preradu i proizvodnju proizvoda visokog kvaliteta. To bi uključivalo:  Podršku malim mlekarama za preradu mleka i izradu mlečnih proizvoda dodate vrednosti (kao što su jogurt, buter, generički sirevi kao što su mocarela, trapist ili kačkavalj)  Prerada voća i povrća na farmi i proizvodnja proizvoda dodate vrednosti kao što bi bilo organizovanje zadružnih ili lokalnih kuhinja, radionica za preradu voća i povrća  Diverzifikacija kroz uvodjenje organske proizvodnje  Razvoj nekonvencionalnih biljnih i životinjskih proizvoda npr proizvodnja gljiva, meda, manje uobičajenih vrsta šumskog voća i sitnog voća, lekovitih biljaka, začinskog bilja, rasadnici voća i drveća Kad su u pitanju šumski proizvodi, osim drvne gradje, UNDP bi mogao da se uključi u podršku sledećim aktivnostima:  Istraživanju izvoznog tržišta  Podrška udruživanju i saradnji sakupljača i preradjivača, kao i integraciji vrednosnog lanca kako bi se povećale količine i ujednačenost prikupljenih i preradjenih proizvoda  Podružati preradjivače iz malih i srednjih preduzeća u brendiranju ovih proizvoda kako bi se pojačala njihova pregovaračka pozicija i kako bi se omogućilo da pakuju i označavaju proizvode. Istovremeno bilo bi dobro organizovati obuke o održivom upravljanju šumskim resursima kako bi se izbegla šteta prilikom prikupljanja voća, bilja ili gljiva. Takodje, formiranje udruženja ili klastera bi moglo da doprinese boljem upravljanju resursima. Infrastruktura na nivou sela: ograničavajući faktor u razvoju preduzetništva Dok su se putna mreža, vodosnabdevanje i električna mreža u većim gradovima u duž komunikacionih puteva, trenutno stanje infrastructure u selima je još uvek veoma loše. Mere kojima bi se ove kritične potrebe zadovoljile, tj izgradnja fizičke infrastructure u selima SRRP opština, bi trebalo da podstakne ekonomski razvoj, socijalnu integrisanost i rešavanje izazova vezanih za probleme životne sredine i klimatskih promena, dok bi se istovremeno sprovodila i strategija vezana za Direktivu o vodama EU. Glavni kriterijum za selekciju bi bila infrastrukturna unapredjenja koja daju mogućnosti za razvoj agrobiznisa, ruralnog preduzetništva i demonstriraju potencijal za ostvarivanje ekonomskih i socijalnih koristi za zajednice koje učestvuju. Vrsta infrastrukturnih projekata koja bi bila uzeta u razmatranje mogu biti:  Putevi i mostovi kako bi se pristupilo šumama, pašnjacima i livadama  Pijaca ili mesto za razmenu  Otkupne stanice i infrastruktura za skladištenje, hladjenje  Vodne akumulacije  Kopanje bunara  Mali sistemi za navodnjavanje  Kanalizacioni sistemi  Sistemi za odvodnjavanje  Bunari za napajanje stoke na pašnjacima  Sva infrastruktura koja ima veze sa podrškom malim i srednjim preduzećima

V. Uloga lokalne samouprave u rayvoju poljoprivrede V.1. Teoretski pristup i praktična iskustva U Bosni i Hercegovini agrarna politika se definiše i sprovodi prvenstveno na entitetskom nivou. Nadležnosti koje su dodeljene državnom nivou vezane su za politiku bezbednosti hrane, strateško definisanje, koordinaciju, medjunarodno predstavljanje i drugo. Kantoni u Federaciji BiH imaju prvenstveno kontrolnu ulogu ali i pravo da vrše subvencionisanje odredjnih programa i poljoprivrednika. Opštine u celoj BiH imaju neznatne ingerencije i skromne budžete. Medjutim, opština, poljoprivrednicima i ostalim akterima agrarne proizvodnje predstavlja prvi i često jedini kontakt sa organima vlasti. Zato je ona mesto u koje ljudi dolaze da se informišu, traže pomoć, požale. Zakonski Opština nema nadležnost nad definisanjem ili sprovodjenjem državne agrarne politike, medjutim postoji jasna potreba i želja da se obezbedi razvoj poljoprivrede u svojoj opštini ili regionu. Upravo zbog tog ne postoji lokalna struktura vlasti u kojoj ne postoji opštinska uprava za poljopriuvredu. Takva je situacija i u opštinama Srebrenica, Bratununac i Milići, koje strateški usmeravaju poljoprivredu i poljoprivrednike, definišu programe podrške shodno sredstvima koje namenjuju za poljoprivredu i ruralani razvoj, stalno podižu kapacitet uprave i pokušavaju na sve načine da pomognu poljoprivrednicima. Naravno da postoji stalni sukob izmedju želja i mogućnosti. Želje su definisane potrebama koje su velike dok su mogućnosti ograničene budžetom koji je po pravilu skroman. Zato je važno da se maksimizira učinak. Da bi se to uradilo važno je:  Strateško definisanje podrške poljoprivredi / ruralnom razvoju  Institucionalno definisanje podrške poljoprivredi / ruralnom razvoju  Programsko definisanje podrške poljoprivredi / ruralnom razvoju  Definisanje budžeta za sprovodjenje  Izgradjivanje kapaciteta za sprovodjenje

V.1.1. Strateško definisanje podrške poljoprivredi/ruralnom razvoju Razvoj zajednice, bila ona država, ili opština se ne dešava sam od sebe, isto kao što je i nazadovanje posledica delovanja ljudi unutar zajednice i njihove nespremnost da odgovore izazovima bilo onim kreiranim sopstvenim činjenjem ili nametnutim spolja. Upravo zato zajednica mora stalno da istražuje svoje dobre i loše strane i da planski radi na njenom unapredjenju. Strategije razvoja opštine nastaju s tim ciljem. Medjutim donošenje Strategije je lakši deo posla dok onaj pravi posao je u sprovodjenju prioriteta zacrtanih strategijama. Razvoj lokalne zajednice je nezamisliv bez privrednog rasta, koji treba da doprinese poboljšanju socijlanog statusa gradjana, smanjenju nezaposlenosti i uopšte bogatijoj zajednici i njenih pojedinaca. Poljoprivreda i ruralni razvoj su jedan od sastavnih delova svake privredne aktivnosti u BiH. Naročito opštine kao što su Srebrenica, Bratunac i Milići kod kojih je poljoprivreda izuzetno važna – zbog nepostojanja razvijenih drugih privrednih aktivnosti i usled velikog broja ljudi koji je direktno ili indirektno zavisi od nje. Privredni i poljoprivredni rast zavisi od mnogo činjenica. Na mnoge od njih lokalna zajednica ne može da utiče, ipak, ona poseduje svoje instrumente uticaja na lokalnu poslovnu klimu. Tako da danas kada je povećana mobilnost kapitala i kada se on lako seli sa jednog mesta na drugo u potrazi za povoljnijim uslovima privredjivanja, važno je da opštine postanu konkurentne u stvaranju primamljive poslovne klime. Prvo na tom putu je da prepoznaju svoje slabosti i prednosti i da ih definišu u strateške ciljeve i programe, shodno mogućnostima. Poljoprivreda i ruralni razvoj u strategijama mogu biti deo sveopšte lokalne strategije, mogu biti izradjene posebne srategije za poljoprivredu i ruralni razvoj. Svi ovi dokumenti su korisni ukoliko su: i) napravljeni kroz široku raspravu i ako je u njihovoj izradi učestvovao veliki broj zaintresovanih; ii) ukoliko su realistični u implementaciji; iii) ukoliko sadrže konkretne mere, budžet i načine implemetacije; i iv)ukoliko su prihvaćeni kao vlasništvo lokalne vlasti koja treba da je sprovodi. U suprotnom strategije, studije, programi će imati svoj kratki vek i njihova upotrebna vrednost će nestati čim ispune cilj političke promocije. Medjutim iako opštine urade sve najbolje ne znači da će poljoprvrednici ili privrednici imati bolje uslove za poslovanje jer je postoje brojne problemi na koje opštinska administracija nema uticaja i koji su u nadležnosti entitetskih i državnih organa kao što su: politička stabilnost, makroekonomoska politika, politika kamata, poreska politika, politika javnih nabavki, zakonodavni sistem, i dr. Zato opštinska Startegija treba pre svega svoju pažnju da usmeri na pronalaženje odgovora na pitanje „Šta lokalna zajednica može da uradi da pospeši svoj ekonomski, poljoprivredni i ruralni razvoj“ i još konkretnije „Šta je zadatak opštine u razvoju poljoprivrede“. Svi dokumenti su korisni ako su zasnovani na detaljnom istraživanju i analizi poljoprivrede i ruralnih područja, a o podrazumeva da oni teba da budu zasnovani na podataka i informacija koji najčešće nedostaju na nivou lokalne zajednice.

V.1.2. Institucionalno definisanje podrške poljoprivredi/ruralnom razvoju Opštinska uprava uspostavljanjem institucija koje će obavljati poslove iz oblasti poljoprivrede doprinosi njenom razvoju tako što: (1) služi opštini, (2) pruža servis višim instancama vlasti – entitetima i državi; i (3) služi korisnicima – poroizvodjačima, preradjivačima i potrošačima. Na koji način će se služba organizovati je važno, ali je još važnije da pruža kvalitetan servis i potspešuje a ne sprečava razvoj. Opština može formirati Agenciju za ruralni razvoj, odnosno Ageniciju za poljoprivredu ili Odeljenje u opštini nadležno za poslove poljoprivrede. Na kraju opština može zadužiti nekog da se bavi poljoprivredom u okviru odeljenja za privredni razvoj, kao što je to slučaj u Srebrenici, Bratuncu i Milićima. Takodje u manjim opštinama bilo bi logičnije i isplatljivije fomiranje odeljenja za poljoprivredu i rurlani razvoj pri Regionalnim razvojnim agencijama u okviru koje bi mogle da zadovolje potrebe više opština, osnivača Regionalne razvojne agencije. Agencije su se iskustveno pokazale kao bolje rešenje jer uključuju u rad sve zainteresovane strane za razvoj poljoprivrede i ruralni ravoj. Po pravilu njeni osnivači su koji su najzainteresovaniji za razvoj poljoprivrede – opština, zadruge, udruženja, poljoprivrednici, preradjivači i drugi. Za razliku od odeljenja pri opštini ona može da konkuriše za sredstva kod nadležnih Ministarstava, ali i drugih donatora, čime se povećavaju dostupna sredstva. Agencija bi u odnosu na odeljenje trebalo da bude brža u donošenju odluka jer se predpostavlja da je lišena komplikovanih birokratskih procedura. Dodatno joj se mogu dati nadležnosti vezane za ruralni turizam i ruralnu diverzifikaciju i samim tim proširiti njenu delatnsost ne samo na poljoprivredu nego i ruralni razvoj. Razlozi zašto treba imati širi pristup su brojni. Pre svega jer poljoprivredna politika se bavi postizanjem ciljeva za poljoprivredni sektor obično predstavljenim u povećanju prihoda, efikasnosti i konkurentnosti. Ruralna politika bavi se postizanjem ciljeva za ruralna područja koja obuhvata širok spektar različitih socio-ekonomskih aktivnosti. Zato, iako ruralna ekonomija u Srebrenici, Bratuncu i Milićima u najvećoj meri većini zavisi od poljoprivrede, kao dominatnoj aktivnosti u rurlanim podrujima, ne treba se fokusirati samo na poljoprivredu nego primeniti koncept razvoja koji primenjuje EU - koncept multifukcionalne poljoprivrede koji podrazumeva akcije koje nisu usmerene samo na povećanje proizvodnje nego i na ostale koristi života na selu i kroz pronalaženje alternativnih izvore prihoda u van poljoprivrednim delatnostima ili delatnostima koje se naslanjaju na poljoprivredu. Uloga Agenicje (ili bilo kojeg drugog organizacionog tipa) u podršci opštini ili region bi mogla da obuhvati:  Prikupljanje podataka o proizvodnji, prodaji, investicijama, problemima, mogućnostima i pripremanju mesečnih izveštaja o novostima u poljoprivredi opštine ili regionakao i godišnji izveštaj o stanju poljoprivrede koji usvaja skupština  Definisanje i izrada programa podrške ruralnom razvoju  Predstavljanje poljoprivrede opštine ili regiona pred donatorima i centralnim nivoom vlasti  Pružanje podrške opštinskoj administraciji u domenu nadležnosti opštine vezane za poljoprivredu, kao što su: organizovanje komisije za procenu štete od elementarnih nepogoda, vodjenje baze podataka o nastalim štetama, sprovodjenje zemljišne politike (komasacija, pretvaranje u gradjevinsko, planovi unapredjenje i sl)  Organizovanje priprema projekta i tehničke dokumentacije za potrebe opštine u domenu izrade ruralne (seoski vodovodi, kanalizacija...) i poljoprivredne (navodnjavanje, poljski putevi, pijace...) infrastrukture  Definišu i sprovode opštinske mere podrške poljoprivredi i poljoprivrednicima  Pružaju informacije poljoprivrednicima  Pružaju podršku poljoprivrednicima prilikom popunjavanja administrativnih zahteva bilo opštinskih, entitetskih, državnih, ...  Priprema projekata za potrebe opštine kod donatora iz domena poljoprivrede i ruralnog razvoja  Izarada operativnih programa razvoja ruralnog turizma  Definisanje kriterijuma za kategorizacju smeštaja u ruralnom turizmu, sprovodnjenje i kontrola kategorisanih objekata  Promovisanje poljoprivrede, ruralne turističke ponude i ruralnih područja opštine

Box: Primeri dobre prakse organizacione strukture Opština Indjija (SR) je osnovala Agenciju za ruralani razvoj, gde su osnivači opština i lokalne zadruge čija je nadležnost definisanje i sprovodjenje ruralne politike na području opštine Istarska županija (HR) je svoje nadlenosti nad poljoprivredom i ruralnim razvojem prepustila Agenciji za ruralni razvoj Istre (AZRRI) koja je zajedno sa Lokalnim Akcionim Grupama, koji su jedni od osnivača Agencije, izradila Strategiju ruralnog razvoja Istre kao prvu lokalnu Strategiju RR u Hrvatskoj U okviru Medjimurske regionalne razvojne Agencije REDEA (HR) osnovan je Centar za podršku ruralnom razvoju koji ima nadležnosti nad definisanjem politike i sprovodjenju politike ruralnog razvoja na području regiona. Županija odredjuje sredstva na predlog Centra, Centar implementira mere, REDEA vrši monitoring.

V.1.3. Programsko defnisanje podrške poljoiprivredi i ruralnom razvoju Pored institucionalnog delovanja opštine usmerenog na prikpljanje podataka, organizovanja komisija, upravljanja zemljištem i sl. ona ima mogućnost da organizuje razne programe podrške usmerene ka korisnicima u skladu sa svojim mogućnostima. Mogućnosti opština Srebrenica, Bratunac i Milići su skromne, pa su im i programi koje sprovode skromni i uglavnom su zasnovane na ad hock merama sa ciljem ublažavanja negativnih posledica. U svakom slučaju one imaju svoje redovne zadatke na koje se troši najveći deo budžeta koji je namenjen za poljoprivredu. U tom smislu dobar pristup bi bilo vezivanje budžeta i kofinansiranje programa s donatorskim programima.

Kada su mogućnosti skromene, kao što je to u gotovo svim opštinama u BiH, onda je važno postaviti cilj, znati šta se želi postići i ostvariti ga na što efikasniji način. Jedan od osnovnih ciljeva bi trebao da bude povećanje potrošnje proizvoda proizvedenih u opštini, jer se tada stvara prostor i da se poveća proizvodnja. Do ovoga je moguće doći pronalaženjem novih tržišta, snižavanjem cene koštanja lokalnih proizvoda (povećanjem konurentnosti) i povećanjem kupovne moći potrošača. Opština može da pomogne pronalaženju novih tržišta promocijom lokalnih proizvoda, podrškom u pripremi proizvoda za tržište, obezbeđenjem tržišnih informacija, akcijom koja bi dovela do toga da posetioci opštine ili regiona koriste pretežno lokalne proizvode is l. Kao teži zadatak se namaće snižavanje cene koštanja. To je moguće sprovesti u više pravaca:  Investiranjem u opremu i to kroz: (1) stvaranjem konkurentne poslovne klime za investitore; (2) podrškom proizvodjačima u pripremi i prezentovanje poslovnih planova; (3) direktnom podrškom kroz investicionu podršku ili subvencijom kamata  Investiranjem u znanje kroz pripremu i sprovodjenje sveobuhvatnog dugoročnog programa edukacije  Boljim organizovanjem tj uduživanjem kroz poršku registrovanju zadruga i udruženja, obezbedjivanju prostora za rad, doniranje za grupne aktivnosti  Unapredjenjem poljoprivredne infrastrukture koja podrazumeva izgradnju poljskih puteva, pijace, sistema za navodnjavanje ...)  Direktna podrška poljoprivrednicima kroz premiranje cena, subvencija inputa, plaćanja po hektaru/grlu Povećanje kupovne moći potrošača je proces koji ne zavisi direktno od mera podrpke ali značajno može uticati na povećanje proizvodnje na lokalu. Mere koje stoje na raspolaganju da se ovo postigne su brojne: podrška tržištu, investicijama, kreditima, prmocija proizvoda, unapredjnje kapaciteta proizvodjača …

Podrška tržištu Ova podrška je omiljena jer ima veliki politički efekat, ali često ne i veliki ekonomski. Medjutim, tržišne mere imaju značajno veći efekat kada se primenjuju na lokalu nego na nivou cele zemlje jer:  ukoliko tu subvenciju imaju samo proizvodjači u jednoj oblasti, regiji, opštini tada je cena diktirana od strane većine ostalih koji nemaju subvenciju tj. tražnja je nepromenjena i ona definiše cenu čime proizvodjač nemaju raloga da spuste cenu, nego će samo imati veću zaradu, čime imamo direktan transfer od poreskih obveznika ka proizvodjaču.  ukoliko subvencija postoji u celoj državi dolazi do toga da svi imaju subvenciju, čime ukoliko ima konkurencija na strani ponude koja u ovom slučaju definiše cenu koštanja imamo transfer od poreskih obveznika ka potrošačima.“ Mnoge opštine u svojim programima namenjuju odredjena sredstva za direktnu podršku tržištu. Najčešće mere su kupovina poljoprivrednih proizvoda, distribucija stoke, distribucija semena, distribucija sadnica, premija za određene proizvode, premija za inpute is l. Ipak iako je često u pitanju veliki trošak iz opštinske kase efekati na ekonomski razvoj poljoprivrede i na socijalni status proizvođača su limitirani jer ove mere iako imaju uticaj na povećanje proizvodnje imaju mali uticaj na povećanje konkurentnosti. Takodje one po pravilu targetiraju veliki broj korisnika sa malim nivoum subvencijama pa su korisnici oni koji ni nemaju želju ni znanje da se bave ovom proizvodnjom a ne samo oni proizvodjača koji želi da nastavi da se bavi tom poljoprivredom i u narednim godinama a naročito po priključenju EU. Dodatno se javlja efekat substitucije jer iako neko ima želju i znanje da se bavi drugom proizvodnjom on se odlučuje za onu koja se subvencioniše ili deli i takodje se limitira se pravo proizvodjača na izbor ukoliko se radi o distribuciji. Iako limitirana u svojim efektima direktna podrška tržištu ili proizvodjačima od strane opštine je najčešći oblik podrške i ona će uvek postojati. Zato, ukoliko ih opština primenjuje, treba težiti da opštinska sredstva budu katalizator razvoja i truditi se da se ona povezuju sa privatnim ulaganjem po mogućstvu i donatorskim. Ukoliko predhodno navedeno nije ispunjeno postoje mnogo bolji načini kako da opština ulaže pare u razvoj poljoprivrede, opštine ili bolji život gradjana opštine.

Box: Primeri prakse za ovaj tip podrške Opština Bar (CG) svakome ko otkupi agrume od barskih proizvodjača i izveze ih obezbedjuje 0.05 EURA po kilogramu, kada je prosečna otkupna cena mandrarina bila 0.35 EURA. Iako mera ima dosta administracije dokazivanja porekla proizvodjači i trgovci su zadovoljni sa njom. Medjimurska županija (HR) obezbedjuje 50 kuna po grlu koze za sve proizvodjače kozijeg mesa i mleka u svojoj županiji. Strukturalna podrška (podrška investicijama) Pored izgradnje povoljne poslovne klime koja privlači investiture i izgradnje infrastructure ovo je najefikasnija mera za povećeanje konkurentnosti poljoprivrednika i proizvodnji u opštini. Medjutim ova mera je oprravdana i korisna ii ma daleko veči efekat ukoliko:  je usmerena ka povećanju konkurentnosti,  se proces selekcije korisnika obavlja na transparentan način koji garantuje najbolje korisnike,  korisnici ulažu i svoje pare u većom iznosu od opštinskih,  uložene pare mogu služiti ne samo jednom nego grupi korisnika ili razvoju cele grane u koju se ulaže,  mera ima ekonomsku a ne samo političku korist. U osnovi je to mera koja se sprovodi da bi se povećale investicije u opremu u jednoj opštini. Prilikom sprovodjenja ove mere postoje tri različita načina korišćena u praksi. Prvi je distribucija opreme korisnicima gde 100% troška snosi opština. To je obično oprema niže vrednosti kao što su muzilice, motokultivatori i sl. Drugi je kada opština doprinosi sredstvima u odredjenom procentu a sam korisnik sa ostakom; i treći je kada se napravi partnerstvo izmedju korisnika (zadruga ili proizvodjač), fondova ministarstva i opštine. Do sada se u praksi najbolje pokazao treći model. Primeri gde opština dodeljuje gradjevinsko zemljište, oslobodja plaćanja odredjenih dažbina i raznih taksi, donator ili ministarstvo daje bespovratna sredstva a korisnik ulaže svoju ideju, rad i pare je čest i vrlo uspešan model izgradnje kapitalnih objekata (hladnjača, silosa, velikih farmi...) Ovo je najvažniji tip podrške koji treba da bude osnova svakog loklnog rograma podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju Potrebno je prepoznati specifičnosti, potencijale, definisati ciljeve i mere i uspešno ih sprovesti.

Box: Primeri prakse za ovaj tip podrške Grad Podgorica, Vlada Republike Crne Gore i dva udruženja poljoprivrednika su 2004 godine osnovali preduzeće „PLODOVI“. Grad je uložio zemljište i infrastrukturu vredno 409.000 EURA i dobila udeo u kompaniji od 50.5%, Vlada CG je bila garant za kredit za kupovinu hladnjače i time postala vlasnik sa 24.5%, dok su dva udruženja imali vlasnički udeo od po 12.5%. Kompanija je od 70.000 EURA prometa 2005 godine došla do prometa 2008 godine od 800.000 EURA. U opštini Nedelišće (HR) jedan od osnovnih problema je usitnjenost gazdinstava i slabo razvijeno tržište prodaje i zakupa zemljišta, zato je opština organizovala svoj servis oglašavanja ponude i tražnje all i stimulisala one koji reše da prodaju ili izdaju zemljište na način da su oslobodjeni svih dažbina i poreza. Opština Sremski Karlovci (SR) je adaptirala, opremila i dala na upravljanje vinoteku udruženju vinara iz Sremskih Karlovaca, koja je doprinela da proizvodjači imaju prodajno mesto ali i osnaživanju udruženja. Opština Ulcinj (CG) je dala zemljište na upravljanje, vredno preko 50.000 EURA Udruženju proizvodjača mandarina koji su podigli skladište. Takodje ima je opština pomogla sa 10.000 EURA za nabavku kalibratora za mandarine. Županija grada Zagreba obezbedjuje subvencije za protivgradne mreže proizvodjačima voća. Opština Kotor (CG) je Udruženju proizvodjača masina „Boka“ poklonila zemljište na upravljenje bez nadoknade i kulila im mlin za cedjenje maslina. Opština Čajetina (SR) poslednje tri godine sprovodi program veštačkog osemanjavanja na način da su zastupljeni svi elementi dobre implementacije programa kao što su imanje kontinuiteta, konkursa, baza podtaka, monitoringa. Varaždinska županija podržava svakog proizvodjača mleka koji želi adptirati postojeću ili izgraditi novu staju na način da županija finasira izvodjenje idejnog i glavnog projekta, plaća troškove gradjevinske dozvole i naknadu za korišćenje zemljišta dok se svaki korisnik u dogovoru sa Županijom, Opšinom i Gradom oslobadja komunalnih doprinosa u svrhu izgradnje ili adaptacije staje. Opština Sokolac (BiH) je obezbedila 10 laktofrizeva svojim proizvodjačima čime je tripliran otkup mleka u tom području za potrebe mlekre MILKOS u Sarajevu. Medjimurska županija obezbedjuje 4000 kuna po hektaru onome ko ukrupni zemljište kupnjom susedne parcele. Kreditna podrška Osnov za razvijenu poljoprivredu je dobro razvijeno tržište rurlanih kredita. Zbog specifičnosti svoga posla poljoprivredni proizvođač često nije poželjan klijent pa su česte mere koje imaju za cilj da potspeše ovaj vid kreditiranja. Mera podrške kreditima je naročito opravdana ukoliko služi za privlačenje dodatnih sredstava a ne samo kao mera koja će da omogući povoljnije uslove. Ovaj tip podrške ima veliku istoriju uspeha i neuspeha bilo da se mera sprovodi: i) obezbedjivanjem direktnih kredita sa javnim sredstvima tj pravljenjem obrtnog fonda, ii) subvencionisanjem kamate, iii) uspostavljnjem garancijskog fonda. Jedan od mogućih pravaca kreditne podrške je osnivanje Garancijiskih agencija koje bi imale za cilj podršku poslovnim projektima za ulaganja u poljoprivredu i investicije u poljoprivredi. Moguće je i da opština osnuje Fond koji bi sa komercijalnim bankama sklapao ugovore o subvencionisanom kreditiranju za određena ulaganja u poljoprivredi.

Box: Primeri prakse za ovaj tip podrške Varaždiska županija (HR) je osnovala Garancijsku agenciju koja ima za cilj podršku poslovnim projektima za ulaganja u poljoprivredu, kupovinu poljoprivrednog zemljišta, kupovinu osnovnog stada životinja. Maksimalni iznos pojedinačne garancije može iznositi 45% glavnice kredita. Opština Dimitrovgrad (SR) je formirala fond za razvoj poljoprivrede i preduzetništva koji je sklopio ugovor sa ProCredit Bankom pa su obezbedjivali subvencionisane kredite za razvoj poljoprivrede ali i ruralne diverziifikacije kao što je ruralni turizam

Poljoprivredna i ruralna infrastruktura Izgradnja poljoprivredne infrastrukture (poljski putevi, poljoprivredne zone, sistemi za navodnjavanje, pijace...) jesu dobra ulaganja i nisu samo potreba nego i obaveza opštine, naročito ukoliko one za krajnji cilj imaju privlačenje investitora ili motivisanje zadruga za ulaganja u preradne kapacitete. Opštine mogu da naprave posebne programe za ulaganja u preradjivačku industriju gde bi opština obezbedjivala infrastrukturu (vodu, struju, dozvole i sl.) a zauzvratbi zaduga ili investitor bio obavezan da napravi odredjeni broj ugovora sa lokalnim proizvodjačima poljoprivrednih proizvoda. Zato je najbolje je pilikom izgradnje poljoprivredne infrastrukture ispitati mogućnosti zajedničkih ulaganja sa privatnim sektorom ili pak pronaći kofinansijera u donatorskim ili vladinim fondovima. Apsolutni prioritet u korišćenju sredstava opštine treba da bude izgradnja ruralne infrastrukture. Neralno je očekivati bilo kakav ekonomski napredak ili investicije kao ni ostanak ljudi na selu ukoliko ne postoje osnovni uslovi za život kao što su stabilno električno napajanje, dostupna voda, izgradjena pristojna putna mreža, komunikacije ili rešen probem kanalizacije. Ovi troškovi su veliki naročito u ruralnim predelima gde je mali broj stanovnika i gde su po pravilu teže pristupačni tereni. Zbog toga, često studije opravdanosti investiranja u ruralnu sredinu pokazuju da je to izuzetno skupa investicija po glavi stanovnika. Medjutim ne treba nikada da se postavi dilema o dugoročnoj opravdanosti ovog ulaganja. Potrebe su velike i zato je jako važno izgraditi sistem odlučivanja o prioritetima za rekonstrukciju ili izgradnju zasnovanim na realnim potrebama iskazanim od samih stanovnika i na transparentnim kriterijumima. Ulaganje u infrastrukturu je veliki izdatak za opštinu i zato je potrebno u što je većoj mogućoj meri istražiti mogućnost kofinasiranja. Potencijlani kofinasijeri mogu biti ministartva i donator.

Podrška udruživanju U područijima gde dominiraju usitnjeni posed ii mali proizvodjači udruživanje u zadruge i udružanja je od izuzetne važnosti. Medjutim proces udruživanja nije nimalo lak i zadrugari i oni koji žele da se udruže suočavaju se sa brojnim problemima. Zato mnogi donatori i mnoge opštine na razne načine podržavaju inicijativu poljoprivrednika za udruživanjem. S jedne strane potrebno je proces uduživanja ubrzaiti ali isto tako loši primeri ovaj proces usporavaju. Zato prilikom odlučivanja o podršci uduživanju bilo u zadruge ili udruženja treba biti jako obazriv i vrlo pažljivo odabrati načine i vreme trajanja podrške. Opštinski interes je da postoje jake zadruge i udruženja u regionu i upravo zato su česti primeri podrške opštine u osnivanju i funkcionisanju udruženja poljoprivrednika. Postoje uspešni primeri podrške ali još češće neuspešni.Ta podrška se najčešće ogleda u sledećem:  Edukacija o udruživanju i funkcionisanju udruženja, bilo kroz razne stručne ekskurzije ili predavanja  Podrška registrovanju udruživanja  Obezbedjivanje bespovratnih ili kreditnih sradstava za izgradnju skladišnog ili preradnog prostora za zadruge  Dodeljivanje prostorija bilo onih za sedište zadruge/udruženja bilo onih u kojima bi prodavali svoje proizvode, kako u matičnoj opštini ili u nekom većem gradu gde postoji tržište  Oslobadjanje komunalnih i ostalih opštiskih taksi Osnovna greška koje se javljaju prilikom podrške udruživanju jeste nestrpljenje i kratkoročani plan podrške. Za razvoj udruženja ili zadruge potrebno je nekoliko godina pa i čitava decenija stalnog učenja i unapredjenja procesa donošenja odluka i neralno je očekivati da se rezultati postignu u jednoj ili nekoliko godina. Isto tako nestručnost u obezbedjivanju podrške i nestručna edukacija često utiču da se ne razume sama uloga udruživanja i funkcionisanje udruženja. Takodje, nestručnost dovodi da toga da se zadrugari udružuju vodjeni motivom dobijanja donacije ili pak neralno postave očekivanja i ciljeve.

Podrška brendiranju proizvoda i uvodjenju standarda Povećanjem kupovne moći potrošača je moguće ostvaiti podizanjem kvaliteta proizvoda čime bi se postigla bolja cene lokalnih proizvoda. Podizanje kvaliteta je moguće zaštitom proizvoda (Brend, GI, PDO..) čime proizvod dobija ddatu vrednost. Uvođenje savremenih metoda proizvodnje ( integralne, organske, biodinamičke...) takođe podiže vredost proizvoda i čini ga traženijim na novim tržištima. Jedan od dobrih načina podzanja vrednosti proizvoda je i uspostavljanjem lokalnog znaka kvalitetašto podrazumeva organizovanje udruženja, uvođenje kriterijuma, ali i njegovu dobru promociju. Podrška uvođenju standarda u poljoprivredu proizvodnju (EU standardi, GGAp, IPM, IFS; BRS; HALAL; KOSHER; GOST...) je mera koja bi trebalo da ima prioritet u podršci. U poslednjih nekoliko decenija značajno se povećava tražnja kupaca za proizvodima koji su specifični ili zbog toga što su jedinstveni ili zato što su proizvedeni na način koji garantuje i više od osnovnih standarda o bezbednosti proizvoda ili sa zaštićenom geografskom oznakom porekla. Zbog toga poljoprivrednici širom sveta pokušavaju da dobiju dodatne vrednosti iz svojih proizvoda brendiranjem ili uvodjenjem dodatnih standarda. Da bi neki proizvod zadovoljavo pomenute standarde potreban je naporan rad na razumevanju geografske zaštite, implementaciji, organizovanju sistema kontrole, promociji i ostalim aktivnostima. Takodje povezivanjem sa ostalim sektorima i aktivnostima kao što je ugostiteljstvo ili turizam ostavaruje se dodatna vrednost a samim timi bolji položaj poljoprivrednika i regiona.

Promocija i potrošnja Promocijom regiona ili područja sa njegovom kulturom, tradicijom, proizvodima može se ostvariti značajna ekonomska i socijlana korist. Zato je promocija važna i ne treba je zanemariti. Sve je više globalnih proizvoda i sve je manje autentičnih lokanih proizvoda. Upravo zato je autentičnost i posebnost sve više na ceni, pa je sve više potrošača koji su spremni da plate više za jedinstveni i spcifični proizvod ili uslugu. Za opštinu ili region značajno je da definiše specifičnosti svog kraa, da radi na kvalitetu i kontinuitetu proizvodje ovih proizvoda, ali da radi i na promovisanju. Takodje pored specifičnih proizvoda i promocija proizvoda koji ne nose neki osobeni pečat regiona ali su značani za ekonomiju regiona mogu biti promovisani od strane opštine. Tako je potpuno uredu i preporučljivo da opština promoviše glavni poljoprivredni proizvod svoga kraja i na taj način da promoviše sebe. U finansiranju i organizovanju promocija nabolji je zajednički nastup privatnog i javnog sektora. Takodje je važno znati da nestručna promocija može da ima potpuno suprotan efekat i da kvalitetan proizvod ili uslugu promoviše na način koji će samo umanjivati profit. Organizovanj manifestacija čiji će centralni deo biti lokalni proizvod takođe predstavlja mogući oblik prezntacije i promovisaja. Oragnizovanje izložbi stoke bi takođe bila jedna od mogućih akcija u okviru ove mere. Moguće je u okviru veće regije razviti posebnu oznaku kvaliteta koja će garantovati da je proizvod autentično iz te oblasti ida zadovočljava predpostavljene kriterijume. Ovakvom merom bi se doprinelo promociji regije ali bi i lokalni proizvodi dobili dodatu vrednost.

Box: Primeri prakse za ovaj tip podrške Medjimurska županija (HR) je, zajedno sa lokalnom Poljoprivrednom zadrugom i udruženjem proizvodjača jabuka izgradnju brenda medjimurske jabuke – REGINA. Županija promoviše, savetodavna služba pruža edukaciju o integralnoj proizvodni a udruženja nadgedaju sprovodjenje projekta. Opstina Lakatši (BiH) organizuje manifestaciju "Dani jagode" u maju, koja pored turistickog karaktera ima i strucni. Pre manifestacije s obidju proizvodjaci koji se prijave za takmičenje. Komisija odabere najbolja tri proizvodjača, koji dobiju po 1000 frigoživica, novih sorti jagode. Tog dana se održe i strucna predavanja. Ovo je dovelo do toga da su Laktaši danas opština sa najvise jagode u RS. Opstina Lakatsi organizuje manifestaciju "Dani vina" u novembru. U okviru manifestacije se prikupljaju uzorci vina proizvodjaca sa opštine i komisija odaere najbolje proizvodjače, koji se nagradjuju sa loznim kelemovima. Najbolje plasirani proizvodjač u tri godine dobije subvenciju za odizanje savremenog podruma. Po ovlaštenju Istarske županije Istarska razvojna agencija razvila je oznaku vizualnog označavanja kvaliteta – Istrian quality (IQ) sa namerom poticanja razvoja domaće proizvodnje i podizanje kvalitete istarskih proizvoda kao i naučno-istraživačkog rada, inovacija i invencije.

Obuka, edukacija i trening Edukacija poljoprivrednika nije u osnovi u nadležnosti opštine, medjutim mnoge opštine imaju u svojim programima edukaciju. Problem je što se ona najčešće vrši „ad hock“ i zasnovana na „ukazanoj prilici“ a ne na jasnom planu. Organizovanija i konstantnija podrška se sreće u akivnostima opštinske poljoprivredne službe koja se najčešće zasniva na pomoći prilikom registrovanja, obezbeđivanje odredjenih dokumenata i drugih, više birokratskih, aktivnosti poljoprivrednika. S druge strane edukacija jeste efikasan i najbrži način za unapređenje određenog sektora, pa ova mera i aktivnost opštine može biti opravdaa i dobrodošla. Da bi se povećala delotvornost edukacije, potrebno je da opština ima uvid i da zna kakva vrsta edukacije i iz koje oblasti je potrebna. Treninzi, predavanja i seminari trebalo bi da prate strateške dokumente i strateške ciljeve opštine. Da bi edukcija bila što delotvronija potrebno je: (1) napraviti dugoročan plan edukacije koristeći što je moguće više različitih načina plasiranja informacija (predavanja, individualni rad, demo dani, stručne ekskurzije i sl.); (2) biti zasnovana na potrebama proizvodjača a ne edukatora; (3) koristiti što je moguće više praktično iskustvo umesto teorijskog pristupa. Oblasti iz kojih se održavaju edukacije mogu biti raznovrsni, ali u nekim sektorima edukacija je značajnija nego u ostalim, kao što je udruživanje, pristup EU fondovima, dostupnost tržišnih informacija, o novim načinima proizvodnje (organska, integrativna), o ruralnom razvoju koja ide u pravcu diverzifikacije aktivnosti u ruralnim krajevima i sl.

Box: Primeri prakse za ovaj tip podrške Medjimurska županija (HR) je u saradnji sa Udrugom proizvodjača koza „RUKA“, mlekarom Vindija i poljoprivrednom školom u Križevcima organizovala školu za kozare koja je trajala dva semestra i gde su polaznici dobili sertiikat „FARMER KOZAR“ koja im se priznala kao srednja stručna sprema. Opština Tuzla je sprovela projekat unapredjenja proizvdodnje slaže na 35 ha demo površini u saradnji sa Udruženjem poljoprivrednika Bosper i loklanom zadrugom Agropromet. Tokom 2008 godine su organizovali demo dan “Dani silaže” sa ciljem transfera znanja ka proizvodjačima.

Ruralni razvoj i diverzifikacija aktivnosti Ruralni razvoj obuhvata široku lepezu aktivnosti, od rada na infrastrukturi, do diverzifikacije aktivnosti na selu. Ruralni razvoj je zapravo složen socio-ekonomski razvoj posebnog tipa regiona koji uključuje čitav niz pitanja kao što je zaposlenost, industrija, poljoprivreda, zdravlje, transport, životna sredina, socijalne službe, obrazovanje, komunikacije, finansije, kulturno nasleđe i slično. Ruralna ekonomija u Srebrenici, Bratuncu i Milićima u većini zavisi od poljoprivrede jer u njoj dominira poljoprivredna aktivnost. Veza između poljoprivredne i ruralne politike je u tome da postizanje politike u jednoj oblasti u velikoj meri zavisi od uspeha u drugoj. Pošto se poljoprivredno zaposlenje stalno smanjuje i ruralno stanovništvo je prinudjeno da pronalazi alternativne izvore prihoda u van poljoprivrednim delatnostima ili delatnostima koje se naslanjaju na poljoprivredu. Zbog toga obezbedjivanje zaposlenosti u ruralnim područjima je sigurno najvažnije pitanje i najveći izazov ruralne politike. Šta je onda uloga opštine u rualnom razvoju? Važno je da opština prepozna specifičnosti rualnog područja u odnosu na gradsko. Mnoge opštine imaju istu politiku i prema gradskim i seoskim područjima i upravao zbog toga ruralna područja su često zapostavljena. (mnogo je veća isplativost investicija u gradskim nego u seoskim naseljima, mnogo je više birača i sl). Važno je podršku ruralnom razvoju usmeravati ka programima koji su nastali kao inicijativa lokalne zajednice i krajnjih korisnika, jer sami korisnici znaju šta je njihova najveća potreba. Važno je imati dugoročni plan razvoja seoske zajednice zasnovan na transparentnim kriterijumima odlučivanja o investicijama, realnom budžetu za implementaciju i van uticaja politike. Opštine uglavnom sprovode mere ruralnog razvoja u dva pravca, u pravcu izgradnje ruralne infrastrukture i u pravcu diverzifikacije privređivanja. Diverzifikacija se uglavnom usmerava ka dodatnim aktivnostima u ruralnom turizmu, usluge u ruralnim područjima (u poljoprivredi i van poljoprivrede, kao što su šumarstvo, itd.), razvoj zanata i mikro preduzeća, kao i podsticanje ruralnog stanovništva na zaposlenost u nepoljoprivrednim sektorima davanjem subvencija za male i srednje preduzetnike i mala i srednja preduzeća u ruralnim područjima, izradi autentičnih proizvoda bilo prehrambelih ili konfekcijskih. Uloga opštine je da ohrabri, finansijski pomogne, ali i promoviše kulturne i socijalne specifičnosti kraja kako bi diverzifikacija mogla da ima što veći efekat.

Box: Primeri prakse za ovaj tip podrške Krapinsko-zagorska županija (HR) već tri godine organizuje izbor „Babičini kolači“, na koji pravo učestvovanja imaju samo bake sa podrušja županije. Takmičenje je postal tradicionalno i odražva se svake godine u mest iz kojeg dolaz prošlogodišnja obednica. Opština Požega (SR) je u saradnji sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture organizovao snimanje stanja starih kuća koji imaju vrednost narodnog graditeljastva. Pored toga bile su brojne proprane manifestacije kao što su edukacija dece i kviz u osnovnim školama na temu poznavanja narodnog graditeljastva, crtanje starih kuća i sl.

V.1.4. Budžet za implementaciju Budžet opštine namenjen poljoprivredi trebalo bi napravi tako da se predpostavi da ima najveći efekat na ekonomski i socijalani položaj poljoprivrednika, kao i na zaštitu životne okoline. Poljioprivredi budžet bi trebalo da bude napravljen na osnovu potreba lokalne poljoprivrede i da bude namenjen njenom razvoju, a ne da bude uniforman i diktian sa državnog nivoa. Jedan od osnovnih zadataka opštinskog budžeta je da postigne najveću moguću sinergisjki efekat tj. da za cilj imka privlačene sredstva ministartava, donatora i privatnih investicija Prioriteti u finansiranju moraju biti projekti koji su u skladu sa dugoročnom vizjom definisanom strategijom razvoja opštine tj neće biti “ad hock” projketi nego dugoročno planirani sa edugoročno projektovanim efektom.

V.1.5. Kapacitet za implementaciju Da bi trenutni zaposleni u opštinskoj poljoprivrednoj upravi mogli da odgovre potrebama koje će će zahtevati nova uloge opštinske uprave, neophodno je predvideti unapređenje kapaciteta prvenstveno kroz treninge i edukaciju. Zaposleni u lokalnoj poljoprivrednoj upravi moraju biti osposobljeni za pripremu projekta i sve ostale aktivnosti koje će opšitina imati u implementaciji IPA projekta (IPArd, Medjugranična saradnja ...). Takođe je neophodna bolja upućenost u Zakone koji se sprovode na lokalnom nivou. Jedna od zanačjnih aktivosti u pravcu povećanj kapaciteta opštonske uprave je i unapredjenje informiisanja o mogućnostima i uslovima za korišćenje fondova ministartava i donatora i načinima kao ih učiniti što dostupnijim krajnjim korisnicima. Lokalne samouprave moraju poboljšati kapacitete zaposlenih u pripremi tendera i to posebno: (i) pripremu i pisanje dobrih uslova za projekte zadatke uključujući jasno šta treba da bude isporučeno, rezultate i evaluaciju, (ii) ugovaranje i kontrolu i upravljanje ugovorima (iii) praćenje i evaluaciju. U većini slučajeva zaposleni neće biti u stanju da napišu dobar predlog projekta za IPARD, ali bi oni trebali biti u mogućnosti da napišu dobre uslove nekom ko za njih može da odradi ove usluge, kao i sposobni da nadgedaju proces i kontrolišu njegov kvalitet.

V.2. Saradnja među opštinama Srebrenica, Bratunac i Milići Opštine Srebrenica, Bratunac i MIlići su male opštine koje bi trebalo da imaju zajednički nastup u organizovanju i sprovođenju lokalne agrarne politike. Pojedinačanim nastupima, gde svaka opština ima svoj pristup rešavanju problema, definisanju i izgradnje lokalne politike, neće uspeti iskoristiti sve mogućnosti.:  Bolje prepoznavanje prioriteta i specifičnosti prilikom definisanja politike, programa i projekata  Povezanost medju opštinama kojom se obezbedjuje medjusobna razmena resursa i iskustava  Grupisanje kapaciteta i racionalnijem korišćenju sredstava  Davanje prednosti regionalnom pristupa od strane ministarstava i donatora  Imanju zajedničkog glasa Pojedine aktivnosti je teško, neracionalno ili čak i nemoguće sprovoditi na opštinskom nivou. Zaštita geogrskog porekla na nivou opštine nema smisla jer se područje proizvodnje uglavnom prostire na više opština,organizovanje turističkih ponuda na nivou opštine su manje atrkativne i često neizvodljive. Rregionalna izložba stoke bolje motiviše stočare na uešće nego opštinska, regionalne tržišne informacije su korisnije nego opštinske i sl. Regionalni nastup ima prioritet ne samo u projektima finasiranim od strane EU i ostalih donatora nego i prilikom dobijanja sredstava od države.

VI. Glavne preporuke VI.1. Izbor proizvodnje Grafikon pokazuje konkurentnost proizvodnje BiH u odnosu na zemlje CEFTA, NMS i EU, kao i konkurentnost opština Bratunac, Milići i Srebrenica u odnosu na BiH u proizvodnji određenih proizvoda. Proizvodi su rangirani po konkurentnosti, tako da, što je proizvod bliži Y osi konkurentnost proizvodnje u ove tri opštine u odnosu na BiH je veća, dok blizina X osi povećava konkurentnost BiH u odnosu na zemlje CEFTA, NMS i EU. Konkurentnost je izražena udelom u proizvodnji. Na ovaj način, jasno se vidi koji proizvodi imaju potencijal, a nedovoljno su zastupljeni u posmatranim opštinama, kao i koju proizvodnju bi trebalo preorjentisati na one sa većim potencijalom. Proizvodi u blizini koordinatnog početka pokazuju jaku konkurentnost, kako opština tako i Bosne i Hercegovine. Bilo da se radi o proizvodnji BiH u odnosu na zemlje CEFTA, NMS i EU ili opština prema BiH, princip izražavanja konkurentnosti proizvoda je isti. Nakon izračunavanja udela BiH u prosečnoj proizvodnji zemalja CEFTA svih 15 proizvoda obuhvaćenih studijom, dobijene vrednosti su rangirane tako da proizvod sa najvećim udelom dobije vrednost 1, a onaj sa najmanjim 15. Na isti način rangirani su proizvodi po udelu u proizvodnji novih zemalja članica EU, kao i čitave Evropske Unije. Na osnovu prosečne rangirne vrednosti svakog proizvoda, dobijena je jedinstvena vrednost koja određuje konkurentsku poziciju konkretnog proizvoda u odnosu na ostale. Tako, na primer, najveći udeo u proizvodnji zemalja CEFTA, Bosna i Hercegovina beleži za proizvodnju krušaka i dunja, dok je ovaj proizvod u odnosu na NMS rangiran na 4., odnosno, u odnosu na EU na 9. mesto. Na grafikonu, kruške i dunje imaju vrednost 2 na Y osi, što pokazuje da ovo voće beleži drugi najveći prosečan udeo u proizvodnji CEFTA, NMS i EU, odmah iza šljiva.

Graf 36: Prosečan udeo u proizvodnji u periodu 2006-2010

16 Wheat 14 Sour cherries

Tomatoes

12 Barley Raspberries 10 Milk, total Onions voće 8 Apples povrće Beans 6 Cow milk žitarice Potatoes životinjski proizvodi

BiH prema CEFTA, EU NMSiEU CEFTA, prema BiH 4 Cucumbers Maize 2 Pears and quinces Plums and sloes 0 0 2 4 6 8 10 12 14 16 opstine prema BiH

Izvor: FAO Proizvodi su rangirani prema udelu proizvodnji. Maline i šljive su najbolje rangirane, pa najveći udeo u proizvodnji u odnosu na CEFTA, EU i NMS BiH ostvaruje u proizvodnji šljiva. Takođe, tri posmatrane opštine u ukupnoj proizvodnji BiH posle malina najviše učestvuju proizvodnjom upravo ovog voća.

Najlošije rangirani, odnosno najmanji udeo u proizvodnji imaju pšenica, ječam i paradajz.

VI.2. identifikacija potreba za znanjem i informacijama Obuka primarnih proizvođača mora omogućiti poboljšanje njihovih sposobnosti da povećaju produktivnost i konkurentnost. Ovo osposobljavanje i informisanje treba da bude osigurano na različite načine. Prodavci inputa (seme, pesticidi) pružaju osnovne informacije o novim tehnologijama, a savetodavne službe moraju podržati poljoprivredne proizvođače da dođu do znanja i informacija o Upravljanju farmom - proizvođač mora biti siguran da se bavi proizvodnjom prave kulture za pravo tržište. Dobro poznavanje praćenja prihoda i troškova je bitno za profitabilnu proizvodnju. Specifične teme za obuku treba da uključe izbor proizvodnog sistema, izbor tržišta (ili prodaje prerađivaču, na pijaci ili direktna prodaja, razumevanje i rad s ugovorima), bruto marže i varijabilnih troškova, kao i alata za planiranje i merenje efikasnosti proizvodnje , ali i merila prema kojima se upoređuju, upravljanje i organizaciju farme, zemljišta, rada i drugih resursa, čuvanje podataka i računovodstvo, priprema podataka za poslovne planove i programe za kredite i subvencije, uključujući u budućnosti i IPARD podršku. Obuka o poduzetništvu treba da podrži sposobnost poljoprivrednika da ideje pretvore u akciju, kreativnost, inovativnost i preuzimanje rizika, kao i sposobnost za planiranje i upravljanje projektima. Cilj preduzetničkog obrazovanja je podsticanje inovativnih novih poslovnih ideja, razvoj ključnih preduzetničkih sposobnosti kao i namera da se bud preduzetan kako bi se lakše i došlo do zaposlenosti. Preduzetničko obrazovanje ima pozitivan uticaj na preduzetno razmišljanje i pristup rešavanju problema. Zdravlje, higijena i bezbedna radna praksa u proizvodnji. Ove prakse su osnova dobre proizvodnje mleka i mesa ali i proizvodnje voća i povrća. Većina standarda kvaliteta zasniva se na higijenskim praksama. Važnost dobro organizirane organizacije poljoprivrednika kroz ceo tržišni lanac lanca raste, bez obzira da li se radi o o razvijenom tržištu lancu ili onom malom s nekoliko proizvođača ili prerađivača. Znanja o značaju udruživanja ali još više o načinu organizacije reprezentativnih asocijacija je ograničeno i mora biti poboljšano.

Voće i povrće Obuka o integralnoj proizvodnji i integralnoj zaštiti i drugim standardima koje zahteva tržište (GLOBALGAP, GOST, GI, organska,), uključujući i uslove prodaje, vrednovanje i preferenciju kupaca i tržišta) Integralna proizvodnja će u budućnosti ključna za prodaju voća i povrća na tržištu EU. No, mnogo je važnije što ovakav način proizvodnje pokriva sve ekonomske ali i one aspekte proizvodnje koji se tiču bezbednosti hrane i životne sredine. Ona je ujedno osnovni konstitutivni deo GLOBALGAP standarda. Dakle, treninzi treba da obuhvate:  Mesto podizanja zasada, sadnog materijal, podloge, sorte i system uzgoja  Ishrana i obrada tla  Navodnjavanje  Rezidba i ostali pomotehnički zahvati u voćnjaku  Integralna zaštita bilja i upotreba alata i informacija za praćenje pojave štetočina  Efikasna i sigurna aplikacija pesticida  Berba , skladištenje i kvalitet voća i povrća

Meso i mleko U bliskoj budućnosti farmer će se suočiti s dva glavna izazova i to tako da

 Prilagode poizvodnju tržištu i to tako što će biti konkurentni cenom i kvalitetom  Ispune brojne standard koji se tiču bezbednosti hrane al i dobrobiti životinja i zaštite životne sredine

Ispunjavanje ovih uslova zahteva kapital za investicije ali i unapređeno znanje i veštine. Sve ovo se naročito odnosi na ispunjavanje zahteva tržišta i standarda u stočarstvu. Proizvođači koji se bave stočarsvom moraće da unapede svoja znanja o: Ishrani (goveda i ovce) – U svakom sistemu uzgoja stoke najveći troškovi se odnose na hranu a glavni ograničavajući factor proizvodnje je pravilna ishrana. Unapređenje u ishrani doprinosi direktno većoj zaradi i profitu. Specifične teme za obuku uključuju:  Formulisanje optimalnih obroka kao odgovor na o dostupnost i cene stočne hrane; o genetski potencijal i stadijum laktacije/rasta; o zahtevi tržišta

Proizvodnja i čuvanje krmnog bilja (goveda i ovce). Istraživanja pokazuju da je veća ekonomska korist u proizvodnje mleka od ishrane krmnim biljem nego skupim koncentratima. Iako je ova činjenica dobro poznata među istraživačima i vodečim stočarima, uspešna proizvodnja i upotreba krmnog bilja je veoma iznenađujuće komlikovan posao koji trađi mnogo više napora neo što je samo kupovina i ishrana koncentratom. Zbog toga proizvođačima treba pokazati i ubediti ih kako bi promenili odluku o ishtrani stoke. Specifične teme za demonstracije i obuku uključuju:  izbor vrste krmnog bilja, sorte, norme đubrenja i tehnologije uzgoja  održavanje prirodnih pašnjaka i livada  tehnike čuvanja krmiva i vreme žetve -  korišćenje slame tretirane ureom kao izvora azota  kreiranje optimalnih obroka s raspoloživim krmivima  iako nisu krmno bilje obuka treba da obuhvati i korišćenje jeftine kabaste hrane kao što je pivarske žitarice, pulpa šećerne repe i drugi nuzproizvodi u preradi Muža & mastitis – Standardi hiigijene u EU zahtevaju potpuno zatvoren hladni lanac u tretmanu mleka i kontrolu mastitisa sto podrazumeva dobre muzilice, rashladne tankove, higijenu u objektima i bolje upravljanje. Ukoliko se sve ovo ne unapredi mleko iz BiH neće moći da se prodaje u EU. Specifične teme za obuku uključuju:  izvore kontaminacije bakterijama, uticaj temperature na razvoj TBC;  uzročnici, prevencija i tretman mastitisa  struktura objekata i njihovo održavanje za higijensku proizvodnju mleka  higijena muže uključujući održavanje opreme, dezinfekciju i procedure pre i posle muže Plodnost & uzgoj: Za goveda, smanjujući razmak između svakog teljenja će se povećati prosečni prinos po laktaciji i u proizvodnji mesa, povećano korištenje AI će biti najisplativije sredstvo genetskog poboljšanja za veliku većinu poljoprivrednih gazdinstava. Poboljšana prehrana i upravljanje uzgojem junica će povećati unos hrane i proizvodnja mlijeka u prvih nekoliko laktacije. Kako se farme povećavaju i intenziviraju, izbor između tradicionalne simentalske i produktivnije, ali zahtevnije Holstein-frizijca će se morati uzeti u obzir. Specifične teme za obuku uključuju:  strategija zamene i redukcije;  otkrivanje temperature, uzročnici i lečenje anoestrus i neplodnosti  izbor semena;  smeštaj za telad Kontrola bolesti – Kontrola bolesti je važna za međunarodnu i EU trgovinu ali najpre je bitna za povećanje produktivnosti. Specifične teme za obuku uključuju:  prepoznavanje epizoologije i procedure koje sleduju kad se otkrije sumnjiva životinja  kontrola parazita;  uzročnici , prevencija i lečenje hromosti i problema s kopitama. Dobrobit životinja  projektovanje štala kako bi se osiguralo ispunjavanje EU standarda  postupci u gajenju koji se odnose na dobrobit;  dobrobit tokom prevoza i klanja.

VI.3. Glavne preporuke za UNDP  Razdvojiti ekonomski razvoj i socijalnu podršku. Razvojne mere moraju biti usmerene na uspešne, dinamične proizvožače.  Definisati i držati se dugoročnih ciljeva  Podržavati sve mere koje stvaraju povoljno poslovno okruženje  Podržavati inovacije. U odsustvu tradicionalnih proizvoda i nepostojanju optimalnih uslova za cenovnu konkurentnost – jedini način za napredak su inovacije i to inovativne prakse i inovacione tehnologije kao i novi proizvodi Zajedničke, srodne teme Raditi na dve srodne teme kako bi se unapredilo poslovno okruženje– unapređenje sistema znanja i informacija i upravljanje zemljištem. Sistem znanja i informacija u poljoprivredi i ruralnom razvoju 1. Širenje obima saveta koje pruža savetodavna služba prošitijući ili uvodeći nova znanja o a. poslovnom upravljanju farmom b. prodaji uključujući razvoj poslovnih odnosa Proširenje obima može da ima z aposledicu zapošljavanje novih ljudi ili reorganiyaciju postojeće savetodavne službe ili osnivanje nove agencije

2. Razvoj održivih mehanizama finansiranja koji bi uključivali sufinansiranje lokalne samouprave, proizvodjača (farmera i preradjivača) i dugoročno gledano učešće i IPA fondova u finansiranju specifičnih usluga i aktivnosti. 3. Praćenje procesa tranzicije a. pružiti poljoprivrednicima i preduzetnicima sve potrebne informacije o predstjećim promenama (pridruživanje EU, alokacija sredstava IPARDa. klimatske promene, liberalizacija trgovine, standardi, promene navika potrošača…) b. uspostaviti module za trening kako bi se poljoprivrednicima pomoglo da pripreme i razviju svoju poslovnu strategiju Zemljište 1. Unaprediti tržište zemljišta: a. podsticaji za poljoprivrednike/preduzetnike koji učestvuju na tržištu zemljišta b. olakšati dostupnost transparentnost i informacija o tržištu zemljišta (prodaja i izdavanje) c. pojednstaviti administrativne procedure vezane za transakcije zemljištem d. pružiti podršku poljoprvrednicima/preduzetnicima da reše pitanja koja se tiču vlasništva nad zemljištem (na taj način će rešiti pitanja hipoteka za pristup novcu za investicije) e. razviti mehanizam izdavanja ili koncesije državnog poljoprivrednog zemljišta Ova preporuka se odnosi na rad sa opštinama i Vladom RS da donesu jednostavnije i bolje administrativne procedure i planiraju finansijska sredstva da povećaju dinamiku tržišta zemljišta 2. Očuvanje zemljišnih resusrsa a. obnova i očuvanje zajedničkih i privatnih pašnjaka Odnosi se na angažovanje lokalne administracije da pruži garancije proizvođačima koji investiraju oobnovu i čuvanje pašnjaka da će imati pravo da koriste ove resurse. Sektorska podrška Opcija A Podržati preduzetništvo - ne ograničavati podršku na određene sektore. Bolje je podržavati sve preduzetničke inicijative nego podršku ograničavati na sektore preporučene Studijom Prednosti ove opcije: poverenje u preduzetnike da identifikuju poslovne prilike. Dozvoljava identifikaciju najdinamičnijih preduzetnika Nedostatak: Efekti su raspršeni među nekoliko sektora i tržišnih lanaca. Mala mogućnost konolidacije određenog tržišnog lanca Opcija B Fokus na jedan ili dva sektora 1. Proizvodnja mleka i voća Ne podržavati na nivou sektora :  šumarstvo i drvnu industriju zbog institucionalnog okruženja koje nije naklonjeno sticanju zarade na lokalu  turizam jer ima malo potencijala – zbog istorijskog nasleđa ratova i nepostojanja ponude  divezifikacije osim inovacija u svim sektorima Intervencije specifične za sektor Voćarstvo 1. Produžiti sezonu gajenja voća – podrška proizvođačima maline da produže sezonu gajenja maline uvođenjem drugih vrsta voća (jagoda, čljiva,jabuka, kruška) ili novih sorti (Polana, Polka, Tulameen) a. Podrška regionalnoj savetodavnoj službi za obuku proizvođača b. Podrška investicijama za podizanje zasada 2. Povećati vrednost proizvedenog voća a. Podrška istraživanju autohnonih sorti jabuke i kruške i proizvodnji pekmeza od jabuke b. Promovisati pekmez od jabuke i druge prerađevine sa gazdinstva i zaštiti geografsko poreklo c. Promovisati prodaju svežeg jagodičastog voća investicijama u pakovanje, hladnjače i adekvatan transport 3. Podržati i ojačati regionalnu savetodavnu službu u Bratuncu – kofinansirati specifične savetodavne programe 4. Podržati udrženja voćara i proizvođača maline kao što je Vilamet kako bi unapredili svoje pregovaračke veštine i unapredili prodaju Mlekartsvo 1. Dalje unapređivati sistem sakupljačkih mesta za sveže mleko u partnersvu s mlekarama 2. Podrška investicijama (uključujući tehničke savete za dizajn sistema) za slobodni sistem uzgoja krava 3. Podržati diverzifikaciju na farmi ili malu preradu novih proizvoda (sirevi, , mozzarella, jogurt, itd.) kroz a. investicije b. istraživanje tržišta 4. Podržati organizacije proizvođača mleka u boljem pristpu trištu i unapređenju veština za lobiranje i pregovaranje Ovčarstvo 5. Unaprediti upravljanje pašnjacima i livadama 6. Uvesti nove rase koje mogu odgovriti na zahteve potrošača (primer Ile-de-France rase) 7. Uvesti system uzgoja s manje inputa naročito za lokalne rase 8. Povećati produktivnost naročito povećati stopu jagnjenja putem unapređenja ishrane i upravljanja stadom 9. Podržati onivanje udruženja ovčara kako bi unapredili prodaju Diverzifikacija: Aktivnosti podrške diverzifikaciji reba da budu realizovane tako da pruže jednake ekonomske mogućnosti svim preduzetnim proizvođačima ta diverzifikacije na i izvan farme kako bi se povečale šanse da se prepoznaju i podrže sve inovacije- Aktivnosi treba da obuhvate  preduzetništvo jednako za nastanak preduzeća na i izvan farme  osnivanje peduzeća izvan farme tadi povečanja zaposlenosti kroz obezbeđenje poslovnih servisa za MMSP kao što su trening za upvaljanje polsovima, pristup novim tehnologijama, dizajn prizvoda, certifikacija i standardi itd  prerada na farmi za mlečne proizvode, voće i povrće – zajedničke kuhinje za malu proizvodnju i preradu  podrška uzgoju i preradi lekovitog bilja, sakupljanju i preradi pečuraka i šumskih plodova

VII. Prilozi

Tabela 5: Производња млијека у општинама Братунац, Милићи и Сребреница

Opština Proizvodnja 2006 2007 2008 2009 2010

Kravlje mlijeko 720.000 837.000 1.615.000 1.700.000 1.377.000 Bratunac Mlijeko ukupno 742.000 861.000 1.645.000 1732000 1.432.000 (kravlje, ovčije, kozije) 3.145.000 Kravlje mlijeko 2.440.800 2.376.000 3.080.000 3.022.500 Milići Mlijeko ukupno 2.461.000 2.403.000 3.108.000 3.173.900 3.049.500 (kravlje, ovčije, kozije) Kravlje mlijeko 2.308.950 2.382.000 2.402.945 2.424.210 1.531.080 Srebrenica Mlijeko ukupno 2.444.540 2.513.850 2.569.145 2.591.725 1.705.775 (kravlje, ovčije, kozije)

Tabela 6: Proizvodnja malina u opštinama Bratunac, Milići i Srebrenica

Oranične Ukupno površine Prosječan požeta Ukupan Opština prema prinos, površina, prinos, t načinu kg/ha ha korištenja 2006 Bratunac Maline 100 11000 1100 2007 Bratunac Maline 116 12000 1392 2008 Bratunac Maline 115 10000 1150 2009 Bratunac Maline 116 9500 1102 2010 Bratunac Maline 115 9000 1035 2006 Milići Maline 18 4667 84 2007 Milići Maline 16 7688 123 2008 Milići Maline 15 9000 135 2009 Milići Maline 12 7000 84 2010 Milići Maline 13 6308 82 2006 Srebrenica Maline 195 10503 2048 2007 Srebrenica Maline 180 11017 1983 2008 Srebrenica Maline 204 9779 1995 2009 Srebrenica Maline 197 12000 2364 2010 Srebrenica Maline 200 5500 1100

Tabela 7: Računanje konkurentnosti opština Bratunac, Milići i Srebrenica u odnosu na BiH u proizvodnji određenih proizvoda

Prosečne vrednosti proizvodnje Udeo u proizvodnji Bratunac Milići Srebrenica BiH Bratunac/BiH Milići/BiH Srebrenica/BiH Pšenica 270.6 79.6 375.4 226280.2 0.001195862 0.000351776 0.001570619 Ječam 17 37.8 22.6 65682.2 0.000258822 0.000575498 0.000344081 Kukuruz 5901.6 3725.6 216.6 889970.2 0.006631233 0.004186208 0.000243379 Krompir 1268 1808.4 298.4 403732.2 0.003140696 0.004479207 0.000739104 Jabuke 386.6 68.2 597 62836.6 0.006152465 0.001085355 0.009500832 Šljive 1201.2 684.75 832.4 141578.6 0.008484333 0.004836536 0.00587942 Kruške 84.6 4 184.8 22620.8 0.003739921 0.000176828 0.008169472 Višnje 17 0.8 15.2 3768.6 0.004510959 0.000265351 0.004033328 Pasulj 106.4 12.4 18.2 14822.6 0.007240195 0.000853764 0.001235966 Crni luk 134.8 58 28.6 38292.2 0.003531675 0.001311321 0.00094888 Paradajz 51 9.2 30.6 39534.8 0.00130039 0.000241019 0.00077707 Krastavac 27.6 19.8 55.2 25145.8 0.00108629 0.000763232 0.002217698 Maline 1155.6 101.6 1898 7678.2 0.151545157 0.074200888 0.188729207 Kravlje mleko 1249.8 2812.86 2209.837 740620 0.00167102 0.003794817 0.002982136 Mleko, ukupno 1282.4 2839.08 2365.007 760301.8 0.001671625 0.003731107 0.003108495

Rangiranje proizvoda prema udelu u proizvodnji

Prosek Bratunac Milići Srebrenica Pšenica 13 13 12 9 Ječam 15 15 11 14 Kukuruz 7 4 4 15 Krompir 9 9 3 13 Jabuke 3 5 8 2 Šljive 2 2 2 4 Kruške 10 7 15 3 Višnje 8 6 13 5 Pasulj 5 3 9 10 Crni luk 11 8 7 11 Paradajz 14 12 14 12 Krastavac 12 14 10 8 Maline 1 1 1 1 Kravlje mleko 6 11 5 7 Mleko, ukupno 4 10 6 6

Tabela 8: Računanje konkurentnosti BiH u odnosu na zemlje CEFTA, NZČ i EU u proizvodnji određenih proizvoda

Prosečne vrednosti proizvodnje Udeo u proizvodnji BiH CEFTA NZČ EU BiH/CEFTA BiH/NZČ BiH/EU Pšenica 226280.2 4278993 30723038 1.34E+08 0.052881645 0.007365164 0.001683361 Ječam 65682.2 947888.8 10617405 58948766 0.069293149 0.548480623 0.001114225 Kukuruz 889970.2 10405522 19675794 56672582 0.085528642 1.248495723 0.015703717 Krompir 403732.2 2309394 17055715 60338007 0.174821676 0.023671373 0.006691176 Jabuke 62836.6 795043.4 3533825 11283820 0.079035434 0.763044962 0.005568735 Šljive 141578.6 886434.6 712834 1694083 0.159716915 0.040063838 0.094129888 Kruške 22620.8 112546.2 167860.4 2801655 0.200991237 0.263446721 0.008490798 Višnje 3768.6 135151 239594.4 296095 0.027884366 0.015729082 0.012727672 Pasulj 14822.6 182427.4 163088.8 994109.8 0.081448757 0.014942275 0.090879436 Crni luk 38292.2 378019.4 1240244 5673496 0.101940228 0.006765745 0.030941001 Paradajz 39534.8 661167.2 1914398 16991800 0.059820724 0.002324872 0.020652027 Krastavac 25145.8 229238.2 862593 2743396 0.109692887 0.149801859 0.009165939 Maline 7678.2 91777 85864.8 128424 0.083661484 0.000390236 0.05978789 Kravlje mleko 740620 5098201 28534264 1.48E+08 0.145270846 0.025955461 0.005014673 Mleko, ukupno 760301.8 5400520 29457673 1.53E+08 0.140783068 0.025809975 0.004975475

Rangiranje proizvoda prema udelu u proizvodnji

Prosek BiH/CEFTA BiH/NMS BiH/EU Pšenica 15 14 14 12 Ječam 12 12 15 3 Kukuruz 3 8 6 1 Krompir 5 2 10 9 Jabuke 8 11 11 2 Šljive 1 3 1 6 Kruške 2 1 9 4 Višnje 14 15 7 10 Pasulj 7 10 2 11 Crni luk 9 7 4 13 Paradajz 13 13 5 14 Krastavac 4 6 8 5 Maline 11 9 3 15 Kravlje mleko 6 4 12 7 Mleko, ukupno 10 5 13 8

Tabela 7 i Tabela 8 pokazuju konkurentnost proizvodnje BiH u odnosu na zemlje CEFTA, NMS i EU, kao i konkurentnost opština Bratunac, Milići i Srebrenica u odnosu na BiH u proizvodnji određenih proizvoda.

Bilo da se radi o proizvodnji BiH u odnosu na zemlje CEFTA, NMS i EU ili opština prema BiH, princip izražavanja konkurentnosti proizvoda je isti. Nakon izračunavanja udela BiH u prosečnoj proizvodnji zemalja CEFTA svih 15 proizvoda obuhvaćenih studijom, dobijene vrednosti su rangirane tako da proizvod sa najvećim udelom dobije vrednost 1, a onaj sa najmanjim 15. Na isti način rangirani su proizvodi po udelu u proizvodnji novih zemalja članica EU, kao i čitave Evropske Unije. Na osnovu prosečne rangirne vrednosti svakog proizvoda, dobijena je jedinstvena vrednost koja određuje konkurentsku poziciju konkretnog proizvoda u odnosu na ostale. Tako, na primer, najveći udeo u proizvodnji zemalja CEFTA, Bosna i Hercegovina beleži za proizvodnju krušaka i dunja, dok je ovaj proizvod u odnosu na NMS rangiran na 4., odnosno, u odnosu na EU na 9. mesto. Na grafikonu, kruške i dunje imaju vrednost 2 na Y osi, što pokazuje da ovo voće beleži drugi najveći prosečan udeo u proizvodnji CEFTA, NMS i EU, odmah iza šljiva.