Muzej Pozori[Ne Umetnosti Srbije

MUZEJ POZORI[NE UMETNOSTI SRBIJE

BEOGRAD 2006. Izdava~ Muzej pozori{ne umetnosti Srbije

Za izdava~a mr Ksenija Radulovi}, direktor

Recenzenti dr Ra{ko V. Jovanovi} dr Zoran T. Jovanovi}

Stru~ni redaktor Prof. dr Maja Volk

Dizajn korica Svetozar Stanki}

Tehni~ko ure|enje i priprema za {tampu Svetozar Stanki}

[tampa Piblish, Beograd

Tira` 300

ISBN 86–80629–40–5

[tampanje ove knjige omogu}ilo je Ministarstvo kulture i medija Vlade Republike Srbije PETAR VOLK

Izme|u kraja i po~etka

Pozori{ni `ivot u Srbiji od 1986. do 2005. 4 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka Sadr`aj 5

Sadr`aj

Izme|u kraja i po~etka ...... 7

Sezone 1986–1987...... 10 1987–1988...... 23 1988–1989...... 38 1989–1990...... 51 1990–1991...... 71 1991–1992...... 90 1992–1993...... 104 1993–1994...... 121 1994 –1995...... 137 1995–1996...... 155 1996–1997...... 169 1997–1998...... 184 1998–1999...... 202 1999–2000...... 215 2000–2001...... 231 2001–2002...... 244 2002–2003...... 260 2003–2004...... 275 ^ekanje ...... 288

Repertoar Narodno pozori{te, Beograd ...... 297 Jugoslovensko dramsko pozori{te, Beograd ...... 314 Beogradsko dramsko pozori{te, Beograd ...... 326 Pozori{te Atelje 212, Beograd ...... 339 Pozori{te “Bo{ko Buha” , Beograd ...... 352 6 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Pozori{te na Terazijama, Beograd ...... 361 Zvezdara teatar, Beograd ...... 370 Pozori{te “Slavija” ...... 374 Bitef teatar, Beograd ...... 378 Ister teatar, Beograd ...... 383 Kult teatar, Beograd ...... 385 Narodno pozori{te, Kikinda ...... 387 Srpsko narodno pozori{te, Novi Sad ...... 394 Pozori{te Ujvideki szinhaz, Novi Sad ...... 409 Narodno pozori{te Nepszinhaz, Subotica Drama na srpskom jeziku ...... 423 Drama na ma|arskom jeziku ...... 434 Narodno pozori{te “Sterija”, Vr{ac ...... 443 Narodno pozori{te “To{a Jovanovi}”, Zrenjanjin ...... 454 Narodno pozori{te, Sombor...... 464 Pozori{te “Dobrica Milutinovi}”, Sremska Mitrovica ...... 475 Narodno pozori{te, Ni{ ...... 479 Teatar “Joakim Vuji}”, Kragujevac ...... 490 [aba~ko pozori{te, [abac ...... 497 Narodno pozori{te, U`ice ...... 508 Narodno pozori{te “Bora Stankovi}”, Vranje ...... 518 Pozori{te “Zoran Radmilovi}”, Zaje~ar ...... 522 Narodno pozori{te, Pirot ...... 532 Kru{eva~ko pozori{te, Kru{evac ...... 540 Narodno pozori{te, Leskovac ...... 547 Pokrajinsko narodno pozori{te, Pri{tina Drama na srpskom jeziku ...... 555 Drama na albanskom jeziku ...... 560 Narodno pozori{te – Teatri popullor , \akovica...... 563

Registar imena ...... 567 Registar predstava ...... 585 Pogovor ...... 608 Bele{ka o piscu ...... 610 Izme|u kraja i po~etka 7

Izme|u kraja i po~etka

Premijere, kritike, programske deklaracije, zapisi, stalna preobraènja, promi{ljanja, traganja za novim formama i permanentno delovanje tokom minulih decenija stvorilo je svest o pozori{nim doga|ajima kao dokumentima o vremenu i stvarala{tvu iz kojih proisti~e saznanje o teatarskoj kulturi kao va`nom ~iniocu op{teg dru{tvenog razvoja na{e zemlje. Pozori{te koje smo nasledili od ranijih generacija, pretvorili u sopstvenu potrebu i omogu}ili da se razvije sa svim svojim kreativnim sposobnostima izdiglo se iznad efemernosti, slu~ajnosti, dnevne aktuelnosti do vrednosti koje mu daju neponovljivu snagu i ~ine ga superiornim u odnosu na sva pojedina~na htenja. Steklo je unutarnju nezavisnost i prevazilazi nas mnogostrukim zna- ~enjima. Time nadìvljava svoje vreme i sti~e istori~nost. Njegove vrednosti nisu u subjektivnim ocenama, a jo{ manje samo u namerama ili zahtevima vremena, jer sadrè objektivna odre|enja i punu autenti~nost. Ovo su mi bila osnovna polazi{ta kada sam posle prve knjige Pozori{ni ìvot Srbije – od l835. do l944, i posebno druge Pozori{ni ìvot Srbije od l944. do l986, saìmaju}i svoja iskustva, istraìvanja i promi{ljanja na{ao za potrebu da napi{em studiju Trajanje u kojoj sam nastojao da iskaèm sve svoje radosti, nespokojstva, sumnje pred vremenom koje je trebalo uskoro da nagovesti kraj dvadesetog veka. Tada sam jo{ verovao da se pozori{te, posebno odre|ene pojave, stilska opredeljenja pa i teoretska usmerenja mogu ome|iti osnovnim tokovima epohu dvadesetog veka, pa u izvesnom smislu i na{e ìvote, provedene sa pozori{tem u koje smo verovali. Sli~na htenja nalazio sam i kod drugih autora koji su svojim mislima poku{avali da pozori{tu odrede smisao ili ukaù na vrednosti za koje su verovali da ~ine ono najvrednije {to je do tada stvoreno. Ni tada, a ni kasnije, nisam se opredeljivao ni za jedno pozori{te posebno, posmatrao sam ih i prou~avao u njihovom razvoju, obja{njavao ono {to se zbivalo, uz nastojanje da odvojim prave vrednosti od onih efemernih i utvrdim trajna zna~enja odre|enih predstava, stilskih opredeljenja i ideja koja su podsticala neprekidna traganja za novim vrednostima a verovatno i druga~ijim ili bogatijim izrazom. O tome su svedo~ile moje knjige o najve}im dramskim umetnicima koje smo imali, kritike koje sam pisao nekoliko decenija, Ilustrovana istorija srpskog pozori{ta, Beogradsko glumi{te, monografije poput Iluzije na cvetnom trgu (Jugoslovensko dramsko pozori{te) ili Sterijino pozorje, studije, eseji i teoretski 8 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka radovi. Ru{io sam nataloène predrasude prema istoriji, branio na{e sopstveno scensko iskustvo, ukazivao na kontinuitet stvarala~kih tokova, branio savremeni izraz od izvitoperavanja njegovog smisla i osporavao sva ona tvr|enja koja su sugerisala da }e sa krajem veka do}i do diskontinuiteta izme|u starih i novih vrednosti. Ostra{}enim pojedincima se moglo u~initi da sve to {to sam radio moè biti protuma~eno i kao aktivni konzervativizam (!) na {ta sam ja u svojoj odbrani neprekidno ponavljao – ako za{tita izraza, verovanje u njegov smisao i umetni~ko delovanje, ~ine ljubav i odanost pozori{tu onda i sam sa ponosom mogu da kaèm da sam jasno i nedvosmisleno opredeljen. Stavovi koje sam zastupao i izlagao javno sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka pro`mana su saznanjem da je pozori{te umetnost vremena. Ono je, zavisno od okolnosti u kojima je delovalo, uvek bilo savremeno, pa ~ak i onda kada se radikalno menjalo. Svaka generacija ili dru{tvo, koje je u odre- |enim vremenskim razdobljima artikulisalo na svoj na~in duhovne potrebe – odre|ivalo je i karakter scene, nastoje}i da njen izraz poistoveti sa svojim opredeljenjima. Ljudi su ga uvek zami{ljali kao ogledalo realnosti i stvarala~ki ~in. Niko nije mogao unapred da mu obe}a budu}nost niti da ga u svemu u~ini kreativnim, tako da je prirodno {to je moralo sudbinski da se vezuje u svakom trenutku za ono {to se doga|a ~oveku i vremenu. U tim silovitim, ~esto nepred- vidivim, a uvek dramati~nim trenutcima, pozori{te se poistove}ivalo sa prilikama, ali se, isto tako i izdizalo iznad stvarnosti kako bi scenska svedo~enja dobila zna~enje istinskih umetni~kih dela. Da nije bilo svesti o zna~aju sopstvenog delovanja scenska umetnost bi i u ovoj na{oj sredini bila svedena na golu reprodukciju stvarnih doga|aja, ose}anja i namera, li{ena istinske umetni~ke slobode i kreativnosti. Otud je pozori{te, bez obzira na zajedni~ke uslovnosti, bilo suo~eno sa sopstvenom sudbinom i isku{enjima. To je zna~ilo da glumci, reditelji i pisci u svakom trenutku moraju da odlu~uju o tome kakvo }e pozori{te imati i {ta }e sa njime uspeti da ostvare. Ali, nikada nije mogla da se porekne ~injenica da deluju u razli~itim uslovima i da su im mogu}nosti krajnje individualne i specifi~ne. Suo~avanje sa pro{lo{}u moè da bude razli~ito, zato su i subjektivne ocene ~esto kontradiktorne. Istorija je sazdana od mnogih paradoksa i jedino je izvesno da pozori{te nije nikada bilo spremno da do kraja i bez pogovora pristane na povr{nu primenu raznih dru{tvenih i ideolo{kih htenja. Upravo stoga je mogu}e gotovo isti red doga|aja procenjivati ili kroz poraz politike koja je èlela da teatar zadrì u zavisnosti, ili kao njegovo svesno nastojanje da se odupre podcenjivanju i afirmi{e u stvarala~koj i izvornoj prirodi. U tome se ogledalo i odbacivanje èlje da se gledaocima po svaku cenu ìvot ulep{ava i da se stvaraju iluzije od neostvarljivih snova. U tradiciji na{eg teatra je da se zasniva na istini i otuda njegova dugogodi{nja dosta jasna orijentacija. Mogu}e Izme|u kraja i po~etka 9 je zabavljati, biti u folklornim dekoracijama ili romanti~arskim zanosima, ali je te{ko ostati u predstavama koje ne odraàvaju svet na pravi i neposredan na~in. Pozori{te je istoriju gradilo na sopstvenom shvatanju sveta i samo sebi odre- |ivalo tehniku kojom }e na najpovoljniji na~in artikulisati izraz. Izme|u pozori- {ta i vremena iskrsavale su mnoge suprotnosti, ali ono je gotovo uvek uspevalo na kraju da sve to prevazi|e sopstvenim ose}anjem slobode. Upravo zbog toga predstave su, sna`nom metafori~no{}u, doprinosile da se menja i odnos prema pozori{tu. Otuda je teatar i mogao da istraje u svome preobraènju i specifi~nom odraàvanju realnosti kroz traganje za su{tinskim znamenjima ìvota. Predstave koje su ostale u pam}enju i koje su izvr{ile bitan uticaj na razvoj na{e svesti ~ine neraskidivo jedinstvo. To nisu, me|utim, gotovi pojmovi ili kona~nost, ve} dijalozi generacija koje se dopunjuju doìvljajima, posmatranji- ma i stvaranjem u te`nji da se govor scene obogati izvornim zna~enjima. Sa- vremeni teatar je svim tim svojim kvalitetima postao na{a istina, obezbediv{i sebi stvarala~ku slobodu, promene, a snove pretvoriv{i u istine koje ga ~ine toliko vrednim da ga moèmo s pravom smatrati i istorijskim. Na{e pozori{te je na tradiciji izgradilo vitalnu scensku kulturu koja mu sasvim izvesno obezbe|uje nova preobraènja. Predstave koje smatramo anto- logijskim ili posebno zna~ajnim mogle su u u trenutcima nastajanja da izdrè pore|enja sa drugima u zemlji i svetu. Ono je, kako se pokazalo, sna`nije od ratova, dru{tvenih situacija, sopstvenih zabluda, represija, kriza i problem je jedino da li }emo biti uvek u stanju da na pravi na~in sagledamo njegove mogu}nosti. Tom snagom se ujedno i nagove{tavaju one forme kojima }e se scena oblikovati za budu}e generacije. Pozori{te je postalo do te mere ìvotni organizam da moè da izdrì svaku pretnju pa i navalu shvatanja koja ga dovode u sumnju. Jer, jednostavno nisu vi{e u pitanju tradicionalne ili aktuelne vrednosti ve} sposobnost da se u~estvuje u osmi{ljavanju ìvota i iskazivanju smisla na{e zajedni~ke sudbine. Tako otvoreno i superiorno pozori{te doìvljavamo kroz najrazli~itije interpretacije i tuma~enja, jer se jednostavno ne mogu negirati sjajni doìvljaji, izuzetne individualne kreacije, specifi~ne postavke koje potvr|uju privrènost ìvotu i predstavljaju istinske uspehe koji nadrastaju prilike i postaju èljene legende. To je pozori{te sopstvenog mi{ljenja i autenti~nog kulturnog razvitka. 10 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

1986–1987.

Na prelomu osamdesetih godina sve je bilo u znaku dve predstave koje su privla~ile javnost. To su Putuju}e pozori{te [opalovi} Ljubomira Simovi}a i Ro- doljupci Jovana Sterije Popovi}a, obe u reìji Dejana Mija~a i izvo|enju Jugo- slovenskog dramskog pozori{ta. Obe su imale odjeka u svim ansamblima i stekle su priznanja i kritike pa je razumljivo {to su bile u centru pa`nje svega onog {to se doga|alo i na Sterijinom pozorju u to vreme. Simovi}ev komad je progla{en najboljim doma}im tekstom u osamdeset i {estoj godini i odmah su ga prihvatila pozori{ta u Kragujevcu, Titovom Uìcu, [apcu i Zrenjaninu. Rodoljupci su se pokazali ponovo aktuelnim, ali op{te gledano – repertoari su bili i dalje veoma heterogeni i pod kontraverznim uticajima. Stoga se i ~inilo da je svako sezona program za sebe i niz doga|aja je te{ko bilo uvek povezati, tuma~iti ili ~ak i predvideti. U Jugoslovenskom dramskom pozori{tu posle izrazitih uspeha u minule dve godine – pojavio se Revizor u reìji Dejana Mija~a. Pretpostavljalo se da }e to biti jedno sasvim novo i aktuelno tuma~enje ovog klasi~nog dela i autorski rukopis, ali do toga nije do{lo. Od ovog reditelja se o~ekivalo da potvrdi na kreativan na~in svoje ose}anje za savremeno u klasi~nom, smelost i zainteresovanost u otkrivanju novih valera, oblikovanju likova i same igre. Uz to ovaj put se o~ekivala i radikalizacija situacije na samoj pozornici. Mija~ je o~igledno èleo da na Gogoljevom tekstu, kao pogodnoj podlozi, stvori sliku o savremenom dru{tvu koje u raspadanju li~i na ludnicu, a tu prestaju obziri, etika, odgovornost, i gube se u meteù osnovne ljudske vrednosti. Li~nosti koje se tu razaznaju su simboli truleì u kojoj mnogi govore o promenama, ali su isto tako svesni da promena ne moè biti. To je bio jedan pesimisti~ki koncept, koji je upori{te nalazio u bezna|u ali u samoj predstavi nije bilo dovoljno, za sve to, vitalne argumentacije. Jer su osnovne intencije bile postavljene dosta bukvalno pa je scenografski to zaista bila nekakva ludnica, sa metalnim kavezima, a uàs se uvukao ne samo u bolnicu, po{tu , nadle{tva nego i privatnost, me|usobne odnose aktera i same emocije. Gluma~ki je tu bilo dosta grubih naznaka i postupaka koje je u njihovoj drasti~nosti te{ko bilo usaglasiti sa ~istotom izraza i sloènim stilom. Stoga su svi ukazivali na zavr{ni prizor koji je na izvestan na~in obja{njavao rediteljska razmi{ljanja i htenja daleko vi{e nego su{tinu teksta. Na vest da dolazi pravi revizor svi akteri ove satiri~ne komedije okre}u se prema izdignutom postolju na sredini scene, gde la`ni revizor besomu~no udara u svoje 1986–1987. 11 bubnjeve. Zna~i li to da je uzbuna opet la`na i da nikakva promena u dru{tvu nije mogu}a? Za{to bi se oni koji su ogrezli u korupciji, nemoralu, bezakonju i besmislu, pla{ili sopstvene dece? Tako se do{lo do kontraverzne, ali ambiciozne i heterogene predstave sa aktuelnim asocijacijama koje je te{ko bilo pratiti u svim njihovim nagove{tajima i intencijama – pa se nametao utisak da je sasvim prirodno {to svako ovakav scenski sadràj moè da prima na razli~ite na~ine i sasvim subjektivno tuma~i. Ta prenagla{ena ambicioznost isto tako je bila prisutna u postavci Seoba Milo{a Crnjanskog, a u reìji Vide Ognjenovi}. Dirljiva èlja da se pred nama oìvi tragi~ni i poetski svet velikog pisca, a lutanja, patnje i seobe nesre}nog srpskog ìvlja pre dva veka aktueliziraju i dovedu do scenske metafore dana{njice, usahunula je i sasvim izgubila dostojanstvo pod teretom ambicije, a stvarala~ki inferiorne reìje. Predstava je stoga bila duga, prazna, li{ena unutarnjeg dejstva, banalizovana i svedena na skoroman scenski spektakl u stilu pra- {njavog i davno prevazi|enog pozori{ta. Kada se god to doga|alo u postavkama nametljivih reditelja traèna su razna opravdanja i uvek iznova postavljalo pitanje – da li se to moglo izbe}i? Konjukturno je bilo zalagati se za razne varijante politi~kog teatra kao najpotpunije i najefikasnije forme savremenog scenskog izraza, ali na nesre}u, svako je pod tim pojmom podrazumevao ne{to drugo i odmeravao prema svome naho|enju, afinitetima, interesima i mogu}nostima. Na veliki scenama poput ove u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu postojali su mehanizmi sa kojima se lako prelazilo preko nedoumica koje su stvarale pojedine predstave. Sve je bilo lako objasniti, pa otuda fraze ne samo o novoj angaòvanosti, kriti~nosti, zainteresovanosti za preispitivanje pro{losti, ve} i ube|enja da svaki reditelj ima pravo na iskazivanje svoje sopstvene subjektivne poetike. Sve moè da bude istraìva~ko, lako je opravdati zablude, potisnuti izneverene nade i na}i nove razloge za druga~ija ushi}enja. Takva jedna gotovo idealizovana situacija dogodila se na kraju prole}ne sezone kada je izvedena predstava Bu|enje prole}a Franka Vedekinda u rediteljskom vi|enju Harisa Pa{ovi}a. To je zaista bilo ne{to sasvim druga~ije od svega {to je u tom trenutku isticano kao vrednost u beogradskim pozori{tima. Ve{tim saìmanjem teksta, njegovim preobraàjem u atraktivnu scensku formu u~injeno je sve da se delo u tom ~asu iskazuje kao savremeni komad. Redukcija svega {to je vreme prevazi{lo je stoga radikalna, rezovi su bili precizni, su{tina izvu~ena, ~ak su i svakodnevne banalnosti izdignute iznad tipi~nog, oblikovane u sferama umetni~kog doìvljaja. Sve je bilo u funkciji skladne strukture gra|ene na stanjima u kojima }e subjektivni doìvljaji dosegnuti verodostojnost izraàvaju}i odslikane doga|aje i surovu stvarnost ìvljenja mladih, kroz njihovo sazrevanje, razo~a- renja ili varljive nade. Sve je bilo u znaku izvornog nadahnu}a i te`nje za novim izrazom, pa je razumljivo {to je ova postavka prihva}ena u gledali{tu i ansamblu kao jedan od putokaza kojim vredi krenuti u traganju za druga~ijim vrednostima. 12 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

U senci velikih i pretencioznih spektakala pa i onih sa izrazitom politi~kom konotacijom kakav je bio prikaz drame Gospo|a Kolontaj dogodila se u kamernom prostoru Pozori{nog salona ~udna predstava Laku no} majko po tekstu Mar{e Norman koja je uz mladog reditelja Radoslava Milenkovi}a iskazala potresnu dramu umiranja igrom pune autenti~nosti, ìvotne dramatike i potresne tragi~ne lepote. Ova verodostojnost gluma~kog izraza je kvalitet koji je predstavu izdvajao iz svih onih kamernih dela koja su se prikazivala u tom ~asu na beogradskim scenama. To je suptilno iskazivanje unutar strogo precizirane partiture u kojoj samo jedna nesmotrenost moè da razori ceo doìvljaj. Am- bijent jeste bio {tur, u njemu je bilo pone{to od ameri~kog mentaliteta, ali i onih ~ehovljevskih unutarnjih vibracija kojima je reìja sa krajnjom delikatno{}u vodila ovu ìvotnu tragediju. Predstava je jasno i odre|eno ukazivala na nove puteve savremenog teatra koji gr~evito nastoji da se odvoji od proizvoljnih improvizacija, neodre|enosti, estradnih manipulacija, vra}aju}i se izvornoj prirodi i potpunoj ìvotnoj angaòvanosti. Taj doìvljaj nije u domenu gole teorije, ekstremnih formi ili promenljivog ukusa ve} stvarnosti koja ga odre|uje u delovanju. Kada se sve ovo sagleda, sasvim je logi~no da je upravo u ovoj sezoni osamdeset {este i sedme godine Jugoslovensko dramsko pozori{te zadràlo primat u pozori{nim zbivanjima na beogradskim i srpskim scenama. Ono je sa svim svojim uspesima i zabludama, i {to je jo{ va`nije ukupnim umetni~kim potencijalom, i dalje predstavljalo najzna~ajniji i najvitalniji pozori{ni ansambl. Imali su jasne stavove o sopstvenom iskustvu, odnosu prema tradiciji, savremenim estetskim htenjima, bili su dosta fleksibilni prema raznim tendencijama, èljni ili odlu~ni da i dalje prihvataju izazove u domenu izraza. Njihova scena ostaje otvorena za istraìvanja u okviru novih formi, sa idejom da najbolja ostvarenja treba da budu oslonci celokupne umetni~ke aktivnosti. Za to vreme Narodno pozori{te je i dalje u znatnoj meri bilo prisiljeno da ograni~ava svoje pojedine delatnosti. Dramske predstave su igrane na sceni u Zemunu gde je sku~ena pozornica morala da se deli izme|u glumaca, operskih peva~a i baletskih igra~a. Na programu su se na{le svega tri nove predstave, od kojih je posebno isticana nova dramatizacija romana Jakova Ignjatovi}a – Ve~iti mladoènja, koju je za svoju rediteljsku viziju pripremio Miroslav Belovi}. Pred- stava je imala scensku celovitost, stilski u domenu kultivisanog realizma, sa literarnom atmosferom, psiholo{ki jasnim likovima i bez ikakvih nepotrebnih dodataka ili druga~ije sagledane pri~e, pa su glumci u njoj mogli da bez te{ko}a do|u do sopstvenog doìvljaja. Ova postavka je zbog svih ovih kvaliteta bila predlagana za program Sterijinog pozorja, ali s obzirom na aktuelne tendencije u repertoarskoj politici ovog festivala, nije se na{la u zvani~nom programu. Mnogo vi{e znatièlje a kasnije razli~itih reakcija izazvala je postavka komada Ujka Vanja Antona Pavlovi}a êhova u konceptu Ivice Kun~evi}a. On je, nekim svojim ranijim reìjama predstava sa zagreba~kim glumcima, izazvao u 1986–1987. 13 beogradskom pozori{nom krugu dosta interesovanja i pa`nje – pa se i sada o~ekivalo da pruì neke nove odgovore na one poznate dileme kako u odre- |enom vremenu ili trenutku tuma~iti dela ovog velikog stvaraoca. Pogotovo {to je ova sredina poznavala mnoge klasi~ne pa i moderne interpretacije koje su potvr|ivale vitalne vrednosti êhovljeve dramaturgije. Na àlost, Ivica Kun- ~evi} se na ovoj sceni Narodnog pozori{ta pona{ao kao reditelj koga tradicija, iskustvo i ona najnovija teoretska istraìvanja prakti~no uop{te ni na {ta ne obavezuju. On se jednostavno prema êhovu odnosio kao prema svakom drugom realisti~kom piscu, nastoje}i da stvori realisti~ki prikaz u kojem }e svi biti bukvalno onakvi kako su nazna~ene replike u tekstu. Kada se delo svede na ovakvu sliku, te{ko je stvoriti podsticajnu atmosferu za ironi~niji i intenzivniji ili iole sloèniji doìvljaj, skriven iza banalnog i svakodnevnog govora. Izgubila se gor~ina, surovost, sumnja u ìvljenje, apsurd i sve one druge ~inioce bez kojih je gotovo nemogu}e do}i do pravog êhova. Beè}i u bespu}e, reìja je upala u nepodno{ljivu konvencionalnost, a da toga mo`da nije ni bila svesna. Atmosfera je potpuno razbijena, da bi se iz mnogih scena odstranilo ~ehovljevsko otu|enje, sukobi su pojednostavljeni i upro{}eni do kraja. Nema onih sloènih stanja, unutarnje dramatike ili treptaja koje odre|uju ritam, a scena je prepu{tena monotoniji i vi|enom {to je za publiku bilo dosta neprijatno iznena|enje. Pre- mnogo indolentnosti, rutine i nema{tovitosti, tako da je predstava ostala i bez upe~atljivih gluma~kih interpretacija. U su{tini – tehni~ke okolnosti nisu ni dozvoljavale Narodnom pozori{tu da osmisli jedan daleko aktivniji program. Zato se zadovoljilo samo jo{ jednom predstavom, Kosovskom hronikom Rajka \ur|evi}a u kojoj su kao nikad ranije izne{ena ogoljena fakta o stravi~noj mr`nji i zlo~inima sa kojima se susre}e srpski ìvalj na Kosovu. Emocije su dovedene do o~aja koji nikoga ne moè ostaviti ravnodu{nim. Ove tri predstave, potpuno razli~ite po svome sadràju, scenskoj formi i gluma~kom izrazu vi{e su traìle obazrivost prema trenutnim prilikama kroz koje je prolazio ansambl nego {to su mogle da artikuli{u neke posebne zahteve u domenu savremenih opredeljenja. U delima kakva su Ve~iti mladoènja i Ujka Vanja bilo je vi{e racionalnog nego subjektivnog doìvljaja, sa emocijama koje su smirivane bez posebno nagla{ene sugestivnosti. Sve je bilo poznato i jedno se traìla potvrda onog {to odraàva odre|ene principe ili proisti~e iz iskustva koje je shva}eno kao kulturna osnova za tako unapred odre|ene prikaze. Kosovska hronika je bila sasvim druga~ijeg tkiva, èljna da probudi savest, dolazila do ivice pamfleta kako bi razbila ravnodu{nost prema ljudskoj patnji. U po~etku se mislilo da sve to izlazi iz okvira zadatog izraza, ali se kasnije potvrdilo da pozori{te ima pravo na nervoznu i emotivno prenagla{enu reakciju na izazove prema kojima niko ìv ne moè ostati miran i ravnodu{an. Drugih poruka tu nije bilo. Zbog svega toga – poja~ana pa`nja je bila usmerena prema Ateljeu 212, pogotovo {to se u ovom pozori{tu i dalje sa nesmanjenim interesovanjem istra- 14 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

ìvala savremena dramska literatura. Dominantna predstava na velikoj pozornici je bila prezentacija novog komada Du{ana Kova~evi}a – Sveti Georgije ubiva a`dahu. Na na{im pozornicama u to vreme ve} je bilo vi|eno vi{e tekstova prepunih evokacije patnje, stradanja, mitskih `rtava i razo~arenja srpskog naroda uz patrijahalni ambijent, pu{ke i {ajka~e. Kova~evi}u se ~inilo da je to ono stalno prisutno zlo {to natkriljuje sudbinu nas samih i u svome komadu se pita – da li je mogu}e odbraniti unutarnji spokoj, tradiciju, eti~ke vrednosti i ~istotu ìvota? Dokle }emo da patimo, podnosimo ~emer i tugu, i moè li nam pomo}i jo{ i sam sveti \or|e? Otud ova drama ima lepih i uzbudljivih podsticaja, navodi na razmi{ljanja, stvara odre|enu atmosferu, dok pojedine re~i mogu da gode svakom uhu. To je reditelj Ljubomir Dra{ki} osetio pa je sledio pisca koji najpre postavlja vi{e teza o patnji, ìvotu i smrti, da bi ih zatim ilustrovao. U zbivanja je uvedeno dosta likova, uglavnom epizodista sa nagla{enim kontrastima, mladih, bahatih, spremnih na tu~u ali i ratovanje, uz bogalje iz minulih ratova. Kada se detaljno opi{e atmosfera u jednom ma~vanskom selu uo~i prvog svetskog rata dolazi priprema za Cersku bitku. Tu se zdravi uznemire jer u selu ostaju samo kljakavi da im se motaju oko èna. Komanda ih sti{ava time {to mobili{e i bogalje da zajedno ginu za ovu napa}enu zemlju! Ima tu vi{e pojedina~nih pri~a koje se prepu{taju glumcima u razu|enom zbivanju, a u realisti~kom maniru sa dosta pojedinosti, tako raspore|enih da iz pojedinih likova zra~e izvorne emocije koje neposredno vezuju gledaoce za scenu. To je potislo kriti~ke opservacije prema tekstu koji je upravo na sceni dobijao sve vi{e na zna~enju. Me|u novim premijerama na{la su se jo{ dva doma}a teksta – Pod Pre- {ernovom bistom Alenke Goljev{~ek i Crnjanski ili lako je Andri}u Jelica Zupanc. Dok se Goljev{~ekova bavila problemima aktuelnog {kolskog obrazovanja dotle je Zupan~eva i{la vi{e kroz memoarske zapise stvaraju}i dijalo{ku celinu u kojoj je bilo sve korektno ali bez pravog autorskog identiteta. Od stranih autora, Mira Trailovi} je za svoju reìju odabrala komad Demoni La{a Nurena u kome su dominantne uloge dva para koji simbolizuju razo~arenje, osamljenost, proma{enost, nespokojstvo, presahlu ljubav, ~amotinju ili nesre}u, a sve kroz li~ni pakao i ose}anja koja poput neke demonske strasti uni{tavaju njihove ìvote. U Teatru u podrumu pa`nju je privukao tekst Gordana Mihi}a – Siroti mali hr~ki kao savremena komedija apsurda i aktuelnih zna~enja. Tekst je ve} ranije stekao popularnost u nezaboravnoj televizijskoj igri a sada je jo{ vi{e aktue- lizovan. Sve ono {to se u svakodnevnim situacijama moè ~initi nerazumljivim ili nemogu}im, ovde se prirodno doìvljava. Ako i ima satire i cinizma, komad se ne gubi u praznim simbolima besmislene birokratije niti teì pesimizmu, jer mu svaka re~ pulsira ìvotom, vremenom i asocijacijama. Mihi}eve poruke se savr- {eno razumeju, ali je pitanje kako ih mladi glumci sada tuma~e i na {ta ih navode u njihovom nadigravanju, od svesne karikature sa drasti~nim kontrastima do realisti~kog smirenja i priznanja da su i sami deo na{e svakodnevne 1986–1987. 15 zbilje. Posebna vrednost u ovoj predstavi su bili songovi Bore \or|evi}a, puni èstine i osobenosti po kojima je poznat ovaj kompozitor. Repertoar je po ustaljenoj praksi dosta heterogen ali kroz sve te predstave ipak donekle zanimljiv jer odraàva potrebu da se dosledno aktuelni pozori{ni izraz gradi na doma}im tekstovima. U nekima se prespituju ranija mi{ljenja, nastoji da se otkriju nove vrednosti ili prosto vr{e ilustruju ideje vezane za ìvotne situacije kojima dominira otu|enje, problemi svakodnevne egzistencije i apsurd ìvljenja u ovom svetu. Agresivnost je ne{to smanjena, ali i dalje se istrajava na pitanjima za koja ni u svakodnevnim situacijama ne nalazimo prave odgovore univerzalnijeg zna~aja. Va`no je bilo, bez obzira na teku}a zbivanja, biti aktivno prisutan u pozori{nom ìvotu. Sli~no je bilo i u Beogradskom dramskom pozori{tu, samo sa druga~ijim izborom komada. Dosta se o~ekivalo od nove postavke Nu{i}eve gorke komedije Oàlo{}ena porodica u reìji Milenka Mari~i}a. Izvesnih korekcija u odnosu na ranije interpretacije je bilo ali u celini nije prevazi|eno ono {to je vi|eno ranije na nekim drugim beogradskim pozornicama. Pa`nja je stoga bila vi{e usmerena na glumce, mada je ansambl bio heterogen pa njihove interp- retcije u celini nisu prelazile o~ekivano. Iznena|enje je, me|utim, do{lo sa komedijom Dugo putovanje u Jevropu mladog autora Stevana Koprivice. On poti~e iz onog dela crnogorske literarne ba{tine koja se oslanja na anegdote, bizarne situacije i neverovatne pri~e koje nekog odu{evljavaju ili zbunjuju ali nikoga ne ostavljaju ravnodu{nim. Egon Savin je tu anegdotu o knjazu Nikoli i njegovim glavarima koji treba da se dogovore o tome koja }e lepotica predstavljati njihovu zemlju pred evropskim svetom protuma~io sa finim ose}anjem za istorijsku farsu i njen preobraàj u komediju. Zadrào je izvesne spoljne elemente dvorske etikecije, uo~io specifi~nost odnosa izme|u Knjaza i glavara, oslonio se na ve{to komponovanu scenografiju i muzi~ku pratnju s tim {to je umeo da izvesne asocijacije u~ini toliko prirodnim da se u pojedinim situacijama vi{e zabavljamo misle}i na apsurd sopstvenog ìvota nego na doga|aje iz Nikolinog vremena. To je naro~ito vidljivo u scenama kada se Knjaz savetuje sa svojim serdarima oko novih zajmova u inostranstvu, njihovom tro{enju i vra}anju, lovu ili ordenju za zasluge pojedinaca. Ima tu jo{ niz pou~nih detalja iz kojih je jasno da Koprivica ap- sorbuje zbivanja iz na{e realnosti, spaja ih sa pro{lim vremenima, uo~ava kontinuitet u mentalitetu i izvesnim navikama a uz sve to ume da bude ironi~an, ali ne i preterano grub, pa mu se ~ak i satiri~ni valeri za~as preobraze u verbalne dosetke. Iz toga nije bilo te{ko zaklju~iti da me|u komedijama koje su se pojavile ove sezone Dugo putovanje u Jevropu predstavlja zanimljivo i osobeno delo. Publika ga je prihvatila sa zadovoljstvom a Lazar Ristovski se proslavio u liku knjaza Nikole. Beogradsko dramsko pozori{te je ovom komedijom, ~inilo se, zaustavilo kolebanja koja su bila tako jasno prisutna u repertoaru velike scene tokom ove ili nekih ranijih sezona. 16 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

U senci ovih doga|aja, na novoj kamernoj sceni na{le su se dve predstave i to Be~ki tango Petera Turinija i posebno dramatizacija romana Pismo – glava Slobodana Seleni}a. Autorovo nastojanje da oìvi razne konvencionalnosti, zablude ili osobine koje su uticale na odre|ene doga|aje izme|u dva svetska rata, za Dubravku Kneèvi} u njenoj dramatizaciji su tek mu~na snovi|enja. Za nju nisu bitne toliko spoljne oznake realnosti koliko unutarnje projekcije samih aktera. Hrabro se nosila sa raz|enim tekstom nagla{avaju}i iz scene u scenu svoju èlju da se dobije {to slojevitija slika tog nesre}nog i razo~aranog sveta. Nije, me|utim, bilo lako na ovaj na~in predstaviti literaturu Slobodana Seleni}a. Ona je imala svoje specifi~nosti a predstava opet svoj identitet, ali jedno drugom nije protivure~ilo, a {to je najva`nije tako su sa raznih strana dolazili podsticaji glumcima da izraze teskobu u svetu. Predstava je imala svojstva istraìva~kog projekta ali i izvesne kvalitete koji se nisu mogli zanemariti. Relativno mali broj premijera bio je karakteristi~an i za neke druge ansamble, a pogotovo Pozori{te na Terazijama. No} ve{tica Aleksandra \aje i Dobri vojnik [vejk Jaroslava Ha{eka nisu bili dovoljni da se ustali utisak o bitnim promenama u izrazu ansambla. Novost je bila jedino {to je predstavu osmislio Jan Pepih, ~ehoslova~ki reditelj, dosta abiciozno, sa atmosferom koja mu je omogu}avala da postigne vi{e rafinmana u stilu, pogotovo u zajedni~kim scenama. Ali, to ipak nije bilo dovoljno jer je [vejk bio suvi{e zakopan u pro{losti i nekom zaboravljenom vremenu nego u savremenom teatru. Paradoks je bio u tome {to je reditelj hteo da bude aktuelan i nov u tuma~enju ali nije na{ao pravu komunikaciju sa glumcima koji su ostali u domenu korektnosti, dosta racionalni u igri, bez potrebog zanosa i spontanosti, {to je potvrdilo da nije dovoljna samo popularnost jednog klasi~nog teksta, ozbiljan reditelj i dobra namera ansambla da se izna|e u tekstu novo ~itanje i nadahnutije, originalnije, nekonvencio- nalnije predstavljanje komedije. Mnogo vi{e interesovanja javnost je pokazivala za delovanje u Zvezdara teatru. Na toj slobodnoj sceni koja nije imala svoj stalni ansambl i oko koje su se okupljali glumci iz drugih beogradskih pozori{ta, kao nekad oko Ateljea 212, primetno je bilo vidno smirivanje atmosfere ali i nagla{avanje izvesnih komada i predstava koje su imale pretenzije da zastupaju novo politi~ko pozori{te. Iz- vesno iznena|enje stoga su priredili Dejan Mija~ sa komadom Ptic i ptica ili ku}a u kojoj je ponekad boravio i Ivo Andri} Slobodana Stojanovi}a i U agoniji Miroslava Krleè kako ju je sagledala Vida Ognjenovi}. Na pozornici koja je do tada bila sazdana od politike, subjektivizma, cinizma, satire, fine komedije, sjajne igre ali i grubog pamfleta, odjednom je u prikazu Stojanovi}evog teksta sve bilo lepo i ugla|eno kao u nekom akademski ra- |enom akvarelu. Verovatno je zbog toga na proscenijumu na~injena terasa oko koje sedi publika, sa cve}em, li{}em i stolom sa ~etiri stolice. Reìje u istra- ìva~kom smislu tu nije ni bilo pa time ni Mija~evog posebnog anga`mana jer je re~ o komadu koji ne èli ni{ta drugo do sopstveno puko predstavljanje. Sto- 1986–1987. 17 janovi} je, po ugledu na neke druge doma}e i strane tekstove ra|ene kao muzi~ke partiture, hteo da stvori kapri~o iz ~etiri dela, s tim {to se svaki opet sastoji iz ~etiri slike, a sve kao zbivanje u jednom danu i za jednim stolom, sa dva glumca koji treba da odigraju po ~etiri lika. Teìlo se nekoj apstraktnoj lepoti, literarnim meditacijama, ima pasaà kojima dominira lektira, ali i onih u kojima Stojanovi} podse}a na svoje ranije komade, kada je voleo da nabraja cve}e i trave a sada razne bube, kazuju}i ne{to od svoje filozofije ìvota. U biti re~ je o tekstu u kome se improvizuju raspoloènja, ali se ne izraàva ni{ta odre|eno – pa ose}ate tonalitet ali se njime ne formiraju stanja, ne produbljuju odnosi, ne otkriva smisao niti obezbe|uje izvesno metafori~no dejstvo. Reìja je trebalo da ovaj kapri~o prevede u sasvim novu orkestraciju, ali kako se to nije dogodilo – ostalo je samo ~u|enje, odnosno – ~emu sve ovo? Jo{ ve~e iznena|enje je bilo pojavljivanje Krleìnog dela na Zvezdari! U beogradskom glumi{tu je, kako se ~inilo sve stvar trenutka i mogu}e je da se za tili ~as ostra{}ene sumnje promene u zvani~ne istine, da se odustane od razotkivanja zajedni~kih zabluda i do|e do mazohisti~kog ruganja samom sebi. Teatar Zvezdara je, bar se tako ~inilo, malo poùrio da na|e {to pre svoju meru prisutnosti u dru{tvenom i pozori{nom ìvotu, tupe}i u izvesnoj meri pokazanu agresivnost, kako bi bio bliì nekim drugima pozori{tima. Vida Ognjenovi} je verovatno poverovala da }e ovim projektom pomo}i da se obogati repertoar i pokaè kako se i ovde mogu stvarati predstave na kojima insistiraju druga pozori{ta. Rediteljka je po{la od Krej- ~evog iskustva sa êhovim, a to je zna~ilo od intimne drame na~initi u odre- |enoj meri spektakl. Tako su uvedeni novi likovi manekena ili otmenih dama, dato im je da prisustvuju tragi~nim zbivanjima, da ih nemu{to komentari{u, a ima i replika u kojima se obja{njava {ta ko od glavnih aktera u kojem trenutku ose}a ili kako se pona{a. To je ne{to sli~no napomenama koje pisci nazna~uju kao upustva glumcima i rediteljima. U tom rastakanju drame u komercijalno tkivo ose}a se verovanje da je to pravi put kojim se dolazi do dekorativne atmosfere i èljenih slika. Uprkos raznim podsticajima i idejama, sve to nije mnogo vredelo jer su pojedini glumci dovedeni u paradoksalnu situaciju. Obe ove predstave, bez obzira na sve, kandidovane su za Sterijino pozorje, jer se u upravi Zvezdara teatra ra~unalo o ugledu ste~enom ranijim predstavama. Ova sezona je bila ocenjivana na razne na~ine. Oni koji su se odu{evljavali Bu|enjem prole}a smatrali su da je ve} to dovoljno da se ove drugo potisne u stranu u ukaè na ovaj izvanredni uspeh. Zato su se i potvr|ivali nagradama koje je na raznim manifestacijama dobila ova predstava. Malo skepti~niji nisu bili zadovoljni ni sa jednim pozori{tem posebno. Jer, izdvajali su se tek po jedna ili najvi{e dve predstave. Gledano u celini – to najbolje {to je kritika hvalila ~inili su pored Bu|enja prole}a jo{ predstave Laku no} majko, Sveti Georgije ubiva a`dahu i Dugo putovanje u Jevropu. Iz toga se moè izvesti zaklju~ak da se pozori{ta uprkos svemu jo{ uvek ne predaju sudbini, nastoje}i da odrè vitalnost kroz posebno isticane projekte. Jugoslovensko dramsko je imalo mladog re- 18 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka ditelja Harisa Pa{ovi}a, Atelje je ostao veran svome piscu Du{anu Kova~evi}u a u Beogradskom dramskom pozori{tu nai{li su na tekst mladog doma}eg autora Stevana Koprivicu kao zanimljiv komediografski rukopis. Naravno, i ovog puta se moglo postaviti pitanje – za{to u principu nema vi{e premijera, otkud toliko malo interesovanja za istraìvanja novih valera u izrazu, {ta se moè o~ekivati od mladih doma}ih autora uz pitanje – kuda sve ovo vodi? Razlika izme|u beogradskog pozori{nog kruga i onog novosadskog – bila je u tome {to je u prvom delovalo desetak {to zvani~nih {to alternativnih scena, a u drugom se sve svodilo na zbivanja u Srpskom narodnom pozori{tu, uz snaàn uticaj svega onog {to se doga|alo na Sterijinom pozorju. Bilo je dosta uticajnih ljudi koji su sve ~inili da se, bez obzira na brojnost ansambala ili scensku produkciju, odrì izvesna ravnoteà u publicitetu, kriti~kim procenama vrednosti do samih nagrada. Uz sve to valja dodati i jugoslovenske pozori{ne antago- nizme, razne manipulacije u domenu repertoara, me|usobne odnose, a posebno sve ono {to se doga|alo unutar Srbije – gde je upravo Pozorje istrajavalo na podelama na pokrajinska pozori{ta i ona koja deluju u centralnoj Srbiji. Jedin- stveni pozori{ni prostor je bio sasvim razbijen i u takvim uslovima te{ko je bilo govoriti o jedinstvenom stilu, stremljenjima u domenu dramske literature, a pogotovo u domenu izraza. U Srpskom narodnom pozori{tu pod uticajem predstave Rodoljupci, po tekstu Jovana Sterije Popovi}a, a u reìji Dejana Mija~a i izvo|enju Jugoslo- venskog dramskog pozori{ta, tako|e su hteli da do|u do sopstvenog uspeha. Angaòvan je iz Skoplja reditelj Slobodan Unkovski. I on je poku{ao da na~ini svoju viziju u kojoj je bilo izvesne originalnosti ali nedovoljno ubedljivog izraza. Predstava je ipak dobila vi{e na publicitetu nego {to se i pretpostavilo, mada ju je donekle zasenilo predstavljanje dela Sveti Georgije ubiva a`dahu u reìji Egona Savina. Posedovala je unutarnju dramatiku, li~ne sudbine su se zgu- {njavale u zajedni~ku sudbinu, pojedini fragmenti su se stapali u {iru celinu, kontrasti su bili nagla{eniji pa je tekst dobio nova zna~enja i ve}u ubedljivost. Predstava je jednostavno imala snagu koja se vezivala ne toliko za glumce koliko tekst koji se prirodno na{ao na zvani~nom programu Sterijinog pozorja i bio oven~an nagradom za najbolje scensko delo toga trenutka. Rodoljupci su progla{eni najuspe{nijom predstavom trideset i drugih Ju- goslovenskih pozori{nih igara a Du{an Kova~evi} najuspe{nijim savremenim dramskim piscem. To je za u srpsku dramaturgiju bilo od posebnog zna~aja – jer je njegovo delo odmeravano sa tekstovima Miroslava Krleè, Jordana Plevne{a, Marija Rosija, Slobodana [najdera i Ivana Studena. Kada se zna da su tu tekstovi jo{ dva srpska savremena autora onda je razumljivo {to su kritike bile, kao i ranije, nagla{eno blagonaklone prema savremenoj dramaturgiji. U su{tini – negde su predstave bile ma{tovitije nego tekstovi a bilo je situacija gde je opet izvorna literatura prosto diktirala scenski izraz. Pri tome 1986–1987. 19 valja imati na umu da su me|urepubli~ka i me|unacionalna takmi~enja imala druga~ije pristupe savremenoj literaturi vode}i ra~una o ustaljenoj proceduri i politici paralelnog ili podjednakog razvoja po kome smo svi isti i istovremeno napredujemo – od merila koja su se stvarala u pojedinim srpskim pozori{nim centrima ili pozori{tima. To se najbolje uo~avalo u stvaranju odnosa prema dramama Aleksandra Popovi}a koja su glumci i reditelji smatrali ve} novim klasikom srpskog pozori{ta. Zato ne iznena|uje da je Branko Ple{a izrazio èlju da na sceni Srpskog narodnog pozori{ta proveri kako u tom trenutku komunicira komad Ljubinko i Desanka sa savremenim senzibilitetom – pogotovo {to se apsurd igre iskazuje kroz odre|enu autenti~nost, ujedno otkrivaju}i ~udne ali razumljive asocijacije, podsti~u}i razmi{ljanje o sudbini i vra}aju}i nas sa kraja na po~etak onim ve- ~nim pitanjem – ~ijom se, zapravo, sudbinom u ìvotu zabavljamo? Li~nom ili zajedni~kom? Branko Ple{a je pre dvadeset godina postavio na sceni Ateljea 212 Popovi}ev komad Razvojni put Bore [najdera i stvorio jednu od najboljih predstava iz ovog opusa koja je znatno doprinela afirmaciji Aleksandra Popo- vi}a. Kako na beogradskim scenama trenutno vi{e ja~aju tendencije estradne agresivnosti nego suptilnije istraìva~ke strasti to je Branko Ple{a nastojao da stvori ~aroliju koja }e Popovi}a predstaviti u najboljem svetlu. Nije ova predstava neko nadmeno novo ~itanje ili otkrivanje pisca, ve} privla~na predstava koja potvr|uje njegove vrednosti, ube|uje da mu dela ni malo ne zastarevaju, da je prema njima nuàn radikalniji odnos jer su puni ìvota, apsurda ìvljenja i neobi~ne poetike pa je ovaj prikaz vredan i pou~an. Srpsko narodno pozori{te u sezoni koju je obeleàvalo kao jubilarnu ispo- ljavalo je primetnu aktivnost. @elelo je predstave sa savremenim identitetom pa je Ljubi{i Georgijevskom omogu~eno da predstavi komad Don @uan u paklu Bernarda [oa na originalan i polemi~an na~in {to je moralo da izazove odre- |ene komentare u javnosti. Usledilo je prikazivanje komada Du{ana Jovanovi}a – @ivot provincijskih plejboja posle Drugog svetskog rata ili tu|e ho}emo – svoje ne damo u postavci Branislava Mi}unovi}a. Tekst je sasvim bio nov, sa dosta gor~ine koja proizlazi iz situacija u kojima mladi ljudi bivaju gurnuti u teskobu i stanje bezna|a. Istrajavalo se na tome da aktuelni repertoar bude {to raznovrsniji pa je favorizovan rad na kamernoj sceni gde su predstavljeni komadi Bilbao Bil Bertolta Brehta, Zlo~in na kozijem ostrvu Uga Betija, Gnezdo Franca Ksavera Kreca i Dobri Doktor Nila Sajmona. To je zaista bila veoma raznovrsna aktivnost, sa razli~itim pristupima izrazu, ali uz sve razlike ili kontraverze ipak nadahnuta zajedni~kom èljom da se pozori{te potvrdi kao zna~ajna i vitalna institucija u kojoj mogu da se afirmi{u razli~ite forme igre. Somborsko pozori{te nije imalo tako obimnu produkciju, ali uspevalo je skoro u svakoj sezoni da stvori jednu ili dve predstave koje su privla~ile pa`nju pozori{nih umetnika iz drugih gradova. Ovaj put to je komad Homo Volans Nenada Proki}a u reìji Dejana Mija~a. Predstava je prikazana u mnogim gra- 20 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka dovima u zemlji i inostranstvu. Pozori{te “Sterija” u Vr{cu nastojalo je da odrì vitalnost premijerama Gospo|e ministarke Branislava Nu{i}a, Staklenom mena- èrijom Tenesi Vilijamsa, Na letovanju Maksima Gorkog i savremenim doma}im tekstovima \avolje pleme Zorana Boòvi}a i Krme}i kas Aleksandra Popovi}a. Svojim putem, a unutar mogu}nosti, kretala se aktivnost ansambla “To{a Jova- novi}” iz Zrenjanina. Prednost na ovoj sceni je data tekstovima savremenih autora kao {to su Kraj vikenda Mome Kapora, Garavi sokak Miroslava Anti}a, Krajputa{ za troje Milana Tutorova, dok je od doma}ih klasika izdvojen tekst Branislava Nu{i}a – Karijera. Me|u tim vojvo|anskim pozori{tima, ako se izuzme Srpsko narodno pozori{te u Novom Sadu – najvi{e pa`nje bilo je usmereno na aktivnost Ljubi{e Risti}a unutar Narodnog pozori{ta u Subotici, i dalje veoma raznovrsnu i dinami~nu, sa iznena|uju}e velikim brojem novih predstava. Tu su se me{ale dramske predstave, koreodrame, postavke na ma|arskom i srpskom jeziku, a bilo je i me{ovitih jezi~nih kombinacija. Dovoljno je bilo pogledati samo spisak naslova koji su ~inili Sajgon Margarite Dira, Svadba Rudija [eliga, Bloody Mary Len- |ela, [erbedìje, Kokotovi}eve i Risti}a, zatim Grofica Marica Imre Kalmana, Lazara Stojanovi}a – Bejrut internacional, Nade Kokotovi} Anita Berber, Krecov Men{ Majer, [kola za ène i Don @uan Molijera, Elektra Euripida, Tebanska tragedija Sofokla, Nalog Hajnera Milera, Krvoskok Antoana Artoa ~ime se ne zavr{ava ovaj izbor. Malo je ipak predstava koje su zadobile nivo koji bi ih preporu~io za prikazivanje i u drugim gradovima. Najvi{e pa`nje je privukao spektakl Bloody Mary koji je imao svoju promociju u nizu gradova od Beograda do Rijeke, Splita do Budve. Ni jedna od ovih predstava, me|utim, nije posedovala vi{i artisti~ki nivo niti je dolazila u priliku da svoje vrednosti poredi sa onim {to se ~inilo na uglednim pozornicama. To je, zapravo bio teatar kome je Ljubi{a Risti} davao svojim postavkama èljeni identitet. Zasnivao se vi{e na isforsiranom publicitetu odre|enih doga|anja nego na kvalitetu predstava. Jer, Risti} je prvi relativizirao sve sudove o svojim ostvarenjima a pogotovo kriti~ku misao kao nepotrebnu jer nije sledila njegovu proizvoljnu i nepredvidivu dinamiku u raznim aktivnostima. Niko nije mogao ni da predvidi kuda, za{to i dokle ide. Me|u ansamblima koji su delovali u u srpskim gradovima ju`no od Save i Dunava jo{ uvek je najvi{e stabilnosti pokazivalo Narodno pozori{te u Ni{u. Osnovni kriterijum predstavljao je broj premijera pa je s ponosom isticano da su prikazani komadi Tetovirane du{e Gorana Stefanovskog, Doìvljaji Nikoletine Bursa}a Branka ]opi}a, Slika za veliki zid Vidosava Petrovi}a, Vuk Ivana Stu- dena, Telefon nije zazvonio Aleksandra Geljmana, Klopka Ire Levina, [kola za ène Molijera, Ivkova slava Stevana Sremca, a na maloj sceni Zlostavljanje prema literaturi Ive Andri}a.To je heterogeni repertoar u kome se vi{e pri~alo i ukazivala pa`nja spoljnom akademskom realizmu nego iskazivala su{tina odabranih tekstova. Pa ipak, najvi{e pa`nje prosve}eno je delu Vuk Ivana Studena u kome je reditelj Gradimir Mirkovi} nastojao da {to ubedljivije ilustruje ìvot 1986–1987. 21

Vuka Stefanovi}a Karadì}a sa glumcem Radomanom Konti}em. Tekstu se nisu mogli pore}i izvesni pozitovni kvaliteti pa je ansambl o~ekivao da }e ovom predstavom mo`da u}i u konkurenciju za glavni program Sterijinog pozorja. To se, me|utim, nije dogodilo, mada je selektor ipak odlu~io da predloì prikazivanje predstave na kraju festivala u ~ast nagra|enih. Popularnost u ovom izboru dela potvrdila je jedino nova postavka Ivkove slave Stevana Sremca tako|e u reìji Gradimira Mirkovi}a, ra|ena u tradicionalnom maniru i prepo- znatljivoj atmosferi sa nekoliko novih inicijativa u oblikovanju poznatih likova. Istovremeno sa ovim zbivanjima na velikoj sceni bilo je vi{e poku{aja da se pozori{ni ìvot Ni{a obogati i onim alternativnim. Pored male scene u samom pozori{tu, to se odnosilo ponajvi{e na aktivnost u okviru Doma kulture “Josip Kolumbo”, a posebno lutkarskog pozori{ta “Fenix” kao jedne od prvih privatnih trupa u kojoj su Mima i Bane Jankovi} svojim originalnim kreacijama stekli ugled u gotovo svim ve}im gradovima u zemlji. Za to vreme u Narodnom pozori{tu u Leskovcu isticane su postavke komada: Petrijin venac Dragoslava Mihailovi}a, Mre{}enje {arana Aleksandra Po- povi}a i Sumnjivo lice Branislava Nu{i}a. Ali, predstave su ostale skromnog dometa i nisu prevazilazile lokalna ograni~enja u izrazu. To, me|utim, nije zna~ilo da nije postojala èlja da se u~ini i ne{to vi{e od informacije o savremenoj doma}oj dramskoj literaturi. Kako su pojedina dela bila ve} proverena na velikim scenama, posebno u Beogradu i Novom Sadu – to su kori{}ena ve} verifikovana iskustva pa velikog rizika nije bilo. Publika je bila dovoljno zainteresovana za ovakve poduhvate jer su ih pratili odjeci prvih premijera u drugim gradovima. Sli~nu politiku su vodila i druga pozori{ta, sa manjim ili ve}im ambicijama. Me|u onim retkim koji su prenagla{avali svoje mogu}nosti i dalje je bilo prisutno pozori{te “Joakim Vuji}” iz Kragujevca. ^lanovi ansambla su vr{ili stalni upliv u repertoar veruju}i da zasluùju {iru afirmaciju i izvan svoje mati~ne pozornice. Programska {ema je dobro poznata – doma}a drama, svetska klasika i savremena inostrana dramska produkcija. Tako je najvi{e u~injeno za prezentaciju Tetoviranih ruà Gorana Stefanovskog u reìji Aleksandra Luka~a. Tu su bila i Vrata doma Gordana Mihi}a u reìji Branislava Mi}unovi}a i Sveti Georgije ubiva a`dahu Du{ana Kova~evi}a u postavci Jovice Pavi}a. Po tradiciji, ovde su glumci uvek bili predusretljivi prema mladim rediteljima, {to je i njima samima obezbe|ivalo raznovrsniji i stimulativniji izraz. Uz to su i{le i dve postavke njihovog stalnog reditelja Petra Govedarevi}a – San letnje no}i Viljema [ekspira i Lud od ljubavi Sema [eparda. U svemu tome ni{ta nije bilo sporno ali se ipak te{ko prvazilazilo ono ve} vi|eno u samoj igri. Kru{eva~ko pozori{te, ne{to skromnije po gluma~kom potencijalu i ambicijama, poku{alo je da stvori malo osobeniji repertoar. Tako su izvedeni komadi Srpski revizor Zvonimira Kosti}a, Hej Sloveni kuda }ete Milovana Vitezovi}a, 22 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Vukov testamenat u adaptaciji Neboj{e Bradi}a i Milana Obradovi}a i igra Najve}i fudbaler na svetu Dragana Aleksi}a. Sli~no je bilo i u Pirotu gde su svoje mesto u krugu srpskih pozori{ta nastojali da osiguraju angaòvanjem reditelja kakvi su @ivorad Mitrovi}, Slavoljub Stefanovi} Ravasi, \or|e \ur|evi} i Bori- slav Grigorovi} u postavkama komada Mra~na komedija Pitera [efera, Ko{tana Bore Stankovi}a, Grbavac Slavomira Mroèka i Srpski revizor Zvonimira Ko- sti}a. Narodno pozori{te u Titovom Uìcu imalo je ne{to skromniji repertoar u kome je dominantno mesto imao Komunisti~ki raj Aleksandra Popovi}a. Pred- stava koju je reìrao Branko Popovi} bila je svojim kvalitetom posebno za- paèna na dvadeset tre}im pozori{nim susretima “Joakim Vuji}” u Zaje~aru gde je osvojila vi{e nagrada. U ovoj sezoni Narodno pozori{te “Ljubi{a Jovanovi}” iz [apca nije favorizovalo ve}i broj premijera, usmeriv{i sve svoje snage oko postavki komada Play Strindberg Fridriha Direnmata, Va`no je zvati se Ernest Oskara Vajlda i kolaà Sa Vukovih staza i bogaza. Ovaj aran`man se na{ao i na programu Narodnog pozori{ta Timo~ke Krajine u Zaje~aru, s tim {to je njihov repertoar bio mnogo dinami~niji, obuvativ{i i izvo|enja Putuju}eg pozori{ta [o- palovi} Ljubomira Simovi}a, Sre}na nova 49 Gordana Mihi}a, pa ~ak i mjuzikal Probudi se Kato Milana Grgi}a. Pozori{ni ìvot Kosova i dalje je ogra|ivan i odvajan od ovog kruga srpskih pozori{ta, svodiv{i se na programe albanskog pozori{ta u \akovici i Pokra- jinskog pozori{ta u Pri{tini gde su pod jednim krovom i dalje delovale albanska i srpska drama. Albanski glumci nisu bili zainteresovani za saradnju sa drugim srpskim ansamblima za razliku od srpskih koji su sa predstavom Rodoljupci u reìji Borislava Grigorovi}a potvrdili svoj uspeh na dvadeset i tre}im pozori{nim susretima “Joakim Vuji}” osvojiv{i vi{e nagrada za gluma~ka ostvarenja, reìju i kostimografiju. Paradoks je u tome {to je albanska drama bila vi{e okrenuta Sterijinom pozorju i onim jugoslovenskim pozori{nim centrima iz kojih je o~eki- vana ve}a podr{ka. Tako je za Jugoslovenske pozori{ne igre kandidavan komad Breg àlosti Tekija Dervi{ija, ali nizak izraàjni intenzitet nije mogao da stekne nikakvo uvaàvanje. Sumiranje svih ovih doga|aja nije promenilo sliku o pozori{nom trenutku i celoj sezoni. Postojao je ve} od ranije uo~ljiv nesklad izme|u ambicija i mogu}nosti pojedinih pozori{ta pa i tiho nezadovoljstvo odre|enih ansambala {to se ipak glavne predstave afirmi{u u Beogradu i Novom Sadu. Izvesne vitalnosti je bilo neosporno u Subotici, Somboru, Ni{u i Kragujevcu. Me|u savremenim dramskim autorima je svoju afirmaciju i dalje potvr|ivao najvi{e Du{an Ko- va~evi} a uzor svima su bile predstave poput Rodoljubaca Dejana Mija~a. Na- ime, poruke su bile jasne, izvo|enje poznatih doma}ih i stranih dela, klasi~ne ili savremene literature, samo po sebi ne donosi nove izraàjne kvalitete. Naj- aktivniji stvaraoci su èleli da pomere izraz iz realisti~kih okvira, stilizacijom likova ili uno{enjem farsi~nih elemenata uz ironi~nu distancu, te tako omogu}e u aktuelnim predstavama i neka nova zna~enja. 1987–1988. 23

1987–1988.

Nije bilo ranije uobi~ajenih zajedni~kih ocena sezone ili uop{tenih razmatranja stanja u kojima se nalaze srpska pozori{ta. Svaki ansambl je imao svoju sudbinu i specifi~ne probleme. Pore|enja situacija u kojima su delovala dva bliska ili susedna pozori{ta ni{ta nisu kazivala novo. âk ni kritika nije imala temeljitiji uvid u sve segmente pozori{nog ìvota u Srbiji. Izvesne indikacije mogle su se jedino na}i u opservacijama selektora festivala kakvi su Susreti vojvo|anskih pozori{ta, Pozori{ni susreti “Joakim Vuji}” ili Sterijinog pozorja. Me|utim, i tu je bilo pristrasnosti s obzirom na festivalske programe i subjektivne procene zbivanja u pozori{nim tokovima zemlje. O~igledno je bilo da istrajavanja na nekom ve{ta~kom zajedni{tvu nisu vi{e imala kohezionu snagu, te da je svaki republi~ki korpus vi{e istrajavao na svojim specifi~nostima nego na zajedni~kim te`njama. Odmeravanja vr{ena na Sterijinom pozorju bila su vi{e u sferi politike nego kulture i jo{ uvek su bile mogu}e razne manipulacije pri- krivene iza parole o ravnomernom i zajedni~kom razvoju. Odmeravala su se uglavnom pozori{ta iz republi~kih centara tako da onim regionalnim i gradskim nije ostavljano vi{e prostora za samopotvr|ivanje me|u onim najboljim. To je ustalilo izvesnu skepsu kod pojedinih ansambala. Srbija je i tu bila u specifi~noj situaciji – jer se zbog tradicije i niza drugih okolnosti uporno tvrdilo da vojvo- |anska pozori{ta oli~avaju vrline koje se ne mogu potirati ili olako izjedna~avati sa pozori{tima koja deluju na teritoriji takozvane uè Srbije. Da bi se to potvrdilo – ~ak je i Srpsko narodno pozori{te, bez obzira na svoj umetni~ki potencijal i ulogu na jugoslovenskim prostorima u~estvovalo ravnopravno sa drugim pozori{tima u konkurenciji na Susretima vojvo|anskih pozori{ta. Beogradska pozori{ta, posle neprijatnih i ve} zaboravljenih poratnih iskustava, nisu se unutar Srbije odmeravala sa pozori{tima koja deluju u pojedinim gradovima u unutra{njosti, bez obzira na njihovu tradiciju, renome ili aktuelna stremljenja. Po- seban problem predstavljali su otpori integracionim procesima koji bi pribliìli pozori{ta koja deluju na Kosovu i Metohiji. Tu je vo|ena jedna ~udna i kom- promisna politika na {tetu srpskih pozori{nih stremljenja. Ovde je bilo mogu}e osnivati ili {iriti mreù amaterskih i profesionalnih albanskih trupa ali ne i srpskih jer se smatralo da tu potrebu zadovoljava u prihvatljivoj meri Pokra- jinsko pozori{te u Pri{tini. Otud shvatanje da albanski ansambli treba da u~e- stvuju vi{e na jugoslovenskim festivalskim manifestacijama nego na onim susretima koja okupljaju srpske glumce. Taj antagonizam s albanske strane je 24 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka uglavnom tolerisan i nije ~injeno ni{ta ozbiljnije niti trajnije kako bi se trupe koje daju predstave na albanskom jeziku integrisale u zajedni~ki pozori{ni ìvot poput ma|arskih grupa ili onih drugih nacionalnih manjina. Od svih zajedni~kih te`nji u novoj sezoni se moglo primetiti jo{ jedino da gotovo svi srpski ansambli osnovni repertoar grade na doma}oj drami, teè}i da do|u do novih tekstova koji }e im obezbediti ekskluzivnost. Uz poznata dela predstavljena ve} u ranijim sezonama statisti~ari su izbrojali preko dvadeset novih tekstova srpskih pisaca. Da bi se u izvesnoj meri relativizovao njihov zna~aj odmah je uz brojke nagla{avano da to samo po sebi nije uspeh jer se njihove vrednosti potvr|uju i kvalitetom izvo|enja. înjenica je, me|utim, da su u ovoj sezoni srpska pozori{ta, za razliku od nekih koji su delovali u drugim sredinama, i dalje otvorena prema dijalozima izme|u umetnika i stvarnosti. Ekscesa sa poku{ajima da se ograni~i dejstvo pojedinih tekstova bilo je sve manje pa je preovladalo mi{ljenje da su srpska pozori{ta ostala otvorena pred mnogobrojnim problemima koja su se odnosila na egzistencijalne strahove pojedinaca, politi~ke sudare sa recidivama prevazi|enih ideolo{kih kli{ea, sumnje u ono {to realnost nudi, a otud i uplitanje u politi~ke borbe oko slobode, razli~itih shvatanja ili neprestane zabrinutosti pred budu}no{}u. înjenice niko nije osporavao ali su se zato susretale pau{alne procene da je ta prenagla{ena aktivnost, zapravo, vid krize izraza. To uverenje su {irili oni koji su èleli da stvore u javnosti privid kontinuiteta u pozori{nom ìvotu zemlje ali jo{ vi{e – da nametnu svoja shvatanja da takozvano politi~ko ili aktuelno pozori{te samo reflektuje krizu stvarala{tva. Jer, navodno, najlak{e je privu}i publiku pamfletskim tekstovima o aktuelnim socijalnim i politi~kim problemima zemlje. Refren je uvek bio isti – moè li i da li je pozvano pozori{te da menja dru{tvene prilike u kojima ìvimo? Beogradska pozori{ta su unutar pozori{nog ìvota Srbije stekla ve} ubedljivu otpornost prema svemu {to moè ugroziti njihovu otvorenost prema izazovima vremena. Me|u novim tekstovima pa`nju je privukla drama Ruènje naroda u dva dela Slobodana Seleni}a u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu,aupo- stavci Dejana Mija~a. Tekst je procenjivan na razne na~ine, jer u njemu ima dosta korektnih dijaloga na engleskom jeziku, poznatih politi~kih meditacija, izvesnih sociolo{kih tuma~enja na{eg postojanja, jednostranih interpretacija istorije, intimne potrebe za obja{njenima dvojnosti du{e – pretencioznih htenja, vi{e u domenu misli nego doìvljaja, prekomponovanih u niz fragmentarnih svedo~anstava i slika koje je javnost prihvatila kao artikulaciju vremena i potrebu pojedinca da na|e u sebi odgovore za nedoumice koje ga pritiskuju sa svih strana. U prvom planu su, ako se izuzmu dva za~u|ena Engleza sa svojim mislima o Srbima, prizori koji se doga|aju u jednom beogradskom poratnom zatvoru gde su se sticajem okolnosti na{li zajedno ~etnici, biv{i ministri i eks- tremni levi~ari ili rusofili. Kako se sve to, te{ko moè povezati jo{ i sa knezom Milo{em, uz odsustvo kontinuiranog zbivanja, likovi se ne razvijaju ve} se iz 1987–1988. 25 odre|enih stanja izvode u finalnu ìvu sliku – partizanski bolj{evik i ekstremista, s jedne strane, a ~etni~ki vojvoda sa druge strane, pucaju u nevino i bespomo}no telo devoj~ice koju zatim u apoteozi iznose sa scene zatvorenici, milicioneri, oficiri bezbednosti, Milo{ Veliki i svi koji su se u drami zatekli, uklju~uju}i i Engleze! Re~ je o o~iglednoj simbolici hranjenoj tezom da je srpski narod od pamtiveka, a posebno Nemanji}a, preko Milo{a do dana{njih dana, optere}en bratoubila~kom borbom i neprekidnom surevnjivo{}u oko vlasti. To je sahrana iluzija ili ponavljanje da smo svi krivi za ovakvu sudbinu. Uspeh ove predstave je uglavnom baziran na gluma~kim interpretacijama. [to se ti~e samog Seleni}a, mnogo je pristrasnih re~i izgovoreno na ra~un srpskog naroda, valjda u èlji da se izazove revolt protiv zle sudbine. Ovakve slike je te{ko, me|utim, prihvatiti kao jedine istine jer je re~ o ljudima koji imaju ~asnu pro{lost i nisu bez budu}nosti. Zato je komad imao vi{e dru{tvene nego literarne implikacije i predstavljao deo trenutne atmosfere u dru{tvu. To je odgovaralo nekim od uticajnih pozori{nih mo}nika iz drugih sredina ili republi~kih centara u kojima se hladila i uti{avala kriti~ka svet prema op{tim dru{tvenim kretanjima, skre- tanjem prema nacionalnim vrlinama i vrednostima. Zato nije bilo iznena|enje {to je lako nai{ao na podr{ku predlog da se na Sterijinom pozorju ova drama proglasi kao najbolji novi dramski tekst na jugoslovenskim pozornicama. Za- nimljivo je da tom prilikom nije dodeljena i nagrada za najbolju predstavu. Ostaje ipak da je ovo prikazivanje Ruènja naroda u dva dela bilo doga|aj koji je donekle zasenio sve drugo {to se zbivalo pre i posle toga u ovoj sezoni na scenama Jugoslovenskog dramskog pozori{ta koje je i u tom trenutku izazivalo posebnu pa`nju ne samo u beogradskim pozori{nim krugovima nego i u drugim centrima u zemlji. To se pre svega odnosi na prikaz Oluje Viljema [ekspira koji je zajedni~ki pripremljen sa Dubrova~kim letnjim igrama. Predstava je ve} dok je izvo|ena na Lokrumu podelila kritiku. To se i ranije doga|alo kada god su direkcije Dubrova~kih letnjih igara poku{avale da ostvare saradnju sa ovim pozori{tem ~iji su umetnici uloìli izuzetan napor da oforme i izdignu na visoki umetni~ki nivo pojedine projekte. Ako su u Dubrovniku protiv te saradnje bili uvek kriti~ari ili glumci uskih regionalnih i nacionalnih pogleda, u Beogradu su bila ispoljena vi{e neslaganja o konceptu reìje i na~inu na koji su komponovane pojedine scene, ili o stilu kojim je uobli~eno celo zbivanje. Pogotovo su rezerve nalaène u saznanju da se umesto bajkovitosti sna i{lo vi{e u naturalisti~ki sagledanu pri~u u kojoj tragikomedija prerasta u farsu, poezija se gubi u nizu sporednih lavirinata koji predstavu rasta~u te se tako ru{i njena celovitost. Uz to su postojala kolebanja – kako pri~u o slobodi tuma~iti, {ta predstavlja lik Pro- spera, da li je igra Mirande i Ferdinanda samo ljubavna igra? Da li je to parodija onih ideja koje bi Oluju èlele da protuma~e u savremenom teatru kao politi~ki komad ili je to tek poigravanje sa pozori{tem uz me{anje ànrova, gde su istovremeno prepoznatljivi elementi groteske, naturalizma pa ~ak i karikature? 26 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Uz razne okolnosti stvorena je daleko zanimljivija i podsticajnija atmosfera oko izvo|enja predstave Baal Bertolta Brehta. Bezrazlo`no je odba~eno svako ranije iskustvo u postavci dela ovog velikog pisca pa je od cini~nog komada, punog metafora i suprotstavljanja zlu koje dolazi od primitivizma, neznanja ulice, nekontrolisane arogancije koja svojom agresivno{}u preti dru{tvu, dobijen libreto za neku vrstu rok opere. U tom aran`manu dominiraju alkohol, droga, nekrofilija i homoseksualizam. Pri tome je reditelj svojim afektacijama oti{ao i ne{to dalje od Sigmunda Frojda, pa uz nasladu mu{karca nad mrtvom ènom dolazi i slika erotskog zadovoljstva ène s mrtvim ~ovekom. Za Eduarda Milera to je trebalo da bude nekakav novi optimizam, pa je izvr{eno este- tiziranje scenske forme u kojoj se slavi mu{ki polni organ. Simbol plodnosti se izopa~ava u suprotnost, a uz to se jo{ mnogo toga iz ve} konvencionalnog re~nika prevazi|enog avangardnog egzibicionizma nastoji naivno da veè za na{e vreme i potrebe. Da je to u~injeno na nekoj drugoj sceni bez tradicije, ste~enih vrednosti i obaveza mo`da bi bilo manje ~u|enja. Predstava je pravljena po osobenom ukusu koji deluje neobavezno i arhai~no, tek da {okira, te je sasvim razumljivo {to je izazivala razli~ite reakcije od odu{evljenja do zgraànja. Te{ko je bilo oteti se utisku da na ovakvu izraàjnu orijentaciju imaju uticaja i pojave koje potpuno negiraju iskustvo, kontinuitet delovanja ili istraìvanja, traè}i {okantne povode za nekakav savim druga~iji pristup poznatim temama. To se dogodilo upravo sa komadom Ludi od ljubavi ameri~kog savremenog autora Sema [eparda. Osnovni koncept predstave zasnivao se na mi{ljenju da se estravagancijom i nesputanim nagonom moè do}i do nove mitologije. U potpunoj suprotnosti sa tendencijama ispoljenim u Baalu ili predstavi Ludi od ljubavi, bilo je obeleàvanje Nu{i}evog jubileja sa predstavom Tuce svilenih ~arapa koju je Stevo @igon sa~inio od zaboravljenih jedno~inki ovog popularnog komediografa. @igon je shvatio ili verovao da Nu{i} nije samo ozbiljni komediograf i satiri~ar, ve} da ga je lako prepoznati i u feljtonskim bele{kama, improvizovanim kalamburima, lakim dosetkama i skicama koje su mu sluìle kao podsetnik pri razradi ili uobli~avanju poznatih dela. O~igledno da nije bilo volje da se neka od najpoznatijih komedija sagleda ili protuma~i na neki noviji ili savremeniji na~in pa je u~injeno dosta kako bi reìja mogla da oìvi aktovke koje vi{e ne igraju ni amateri. Glumci su se zaista potrudili da im udahnu ìvot, pokazav{i kako se skromnim sredstvima moè do}i do zanimljivih humornih scena koje po svemu zaista pripadaju ovom briljantnom piscu. Japanski pisac Mi{ima bio je u ovoj sredini u to vreme vi{e poznat po li~noj sudbini i izvr{enom harikiriju nego po proznim i dramskim tekstovima. U komadu Markiza de Sad èleo je izgleda da odgonetne za{to je ova èna, apsolutno verna muù dok se on nalazio u zatvoru, donela odluku da ga napusti onog ~asa kada je postalo izvesno da }e on uskoro biti slobodan. U ovom pozori{tu to je doìvljeno kao {okantno i pomodno delo koje }e se verovatno uklopiti u ona teatarska raspoloènja koja se zalaù za povratak pozori{ta sebi, odvajanju od 1987–1988. 27 neposredne realnosti i svega onog {to se koliko jo{ ju~e isticalo kao njegovo su{tinsko odre|enje i smisao delovanja. Ovde su previranja i kolebanja oko novih ili ishitrenih opredeljenja bila mnogo vidljivija i drasti~nija nego na drugim beogradskim ili srpskim scenama jer se upravo radilo o prevlasti nad pro- gramskom orijentacijom ove najuglednije pozori{ne ku}e, za umetni~kim ugledom i potencijalom koji drugi nisu mogli da ni na koji na~in dosegnu. Otud toliko kontraverzi ili pojava dela kakvo je recimo Spaseni za dlaku Tortona Vajdlera u postavci Pitera [iftera. Kako se ovo doga|alo u vreme sve oskudnijih informacija i stvarne saradnje sa umetnicima iz drugih zemalja pretpostavljalo se da }e ovaj aran`man na svoj na~in da {okira i privu~e publiku. Ali, na arhai~ne dosetke i korektni akademizam u izrazu malo ko je reagovao. Ideja je bila da se u okvirima teksta izme{aju pro{lost, sada{njost i budu}nost, ledeno doba, katastrofe, potopi i sve neda}e ~ove~anstva do atomskog rata, a da kroz sve to bude optimisti~ki istaknuto da je ~ovek nepromenljiv, uklju~uju}i i ènu, decu, sluàvku i ljubavnicu! Zato u toj neobi~noj me{avini svega i sva~ega mogu da se susretnu dinosaurusi, mamuti, televizijske vesti, satovi, lutrije, jer to je takva vrsta spektakla u kome je sve mogu}e. U su{tini, od Jugoslovenskog dramskog pozori{ta u tom trenutku se o~ekivalo da promovi{e nove puteve savremenog izraza, ukaè na potrebu da se prevazi|e iskustvo i neutrali{e dejstvo tradicije kako bi do{li do predstava koje }e biti u funkciji modernih shvatanja pozori{ta. Zato ne iznena|uje {to su najvi{e pa`nje privukle predstave – Ruènje naroda u dva dela i Baal. To su bili projekti koji su ukazivali na stremljenja Jugoslovenskog dramskog pozori{ta kako u domenu savremene doma}e dramske literature tako i uvo|enju novih velera u jezik ove velike scene. Za trenutak se izgubila ravnoteà u beogradskim pozori{nim kretanjima. Narodno pozori{te, koje je ranije imalo ambicije da svojim repertoarom odgovara na izazove koji su dolazili iz Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, objavilo je za ovu sezonu dosta inferioran program bez èlje da se upu{ta u preispitivanje sopstvenih mogu}nosti. êtiri premijere i to: Marija Magdalena i apostoli posle tajne ve~ere Ernesta Brila koja svojom bizarno{}u nije mogla da pokrene ni jednu novu misao, Anfisa Leonida Nikolajevi~a Andrejeva, sasvim nezanimljiva u rediteljskom konceptu i gluma~kom izrazu, Kako mogu da te ~ujem kada voda te~e Roberta Andersona u dramatur{kom konceptu koje je vreme ve} prevazi{lo i Apis Miodraga Ili}a, kao scenska publicistika, samo su to na zemunskoj sceni potvrdili svojom nemo}i. U javnosti se stekao utisak zamora, odsustva novih ideja, kolebanja i uga{enog àra da se u trenutno sku~enim prostorima u~ini ne{to vi{e od ilustrovanja tekstova. Od svega toga jedino je u javnosti bilo ne{to vi{e zanimanja za tematiku i na~in njene obrade u drami Apis. Lako je bilo utvrditi da je istorijska gra|a dosta povr{no apsolvirana, likovi {ematski raspore|eni, a dramati~ni doga|aji svedeni na gole ~injenice u kojima nije bilo dovoljno ljudskih kapaciteta, pa je stvoren prikaz u kome asocijativnost nije 28 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka imala {ireg dometa. Nametnulo se samo od sebe pitanje – da li je to ponovo vra}anje u istorijsku feljtonistiku koja je decenijama uporno negovana na sceni Narodnog pozori{ta ili odstupanje od prenagla{ene angaòvanosti savremene srpske dramske literature? Javnost je, naime, bila dosta zainteresovana za preokupacije savremenih srpskih autora. To se videlo ve} na otvaranju sezone u Ateljeu 212 gde je prikazana drama Strah za granicu Nenada Proki}a. Odmah se nametnula dilema – da li je to pozori{te samo za sebe ili za posve}ene i njemu na poseban na~in bliske? Ovim tekstom, mladi pisac se zatvarao u svet umetnosti, izolovan od sopstvenih emocija, upu{taju}i se u filozofske rasprave o `rtvovanju za uzvi{ene ideale stvarala{tva, zga|en saznanjima o sopstvenom ìvotu i isklju~en iz realnosti. Ispisao je tako scenski esej za koji je sam tvrdio da nije inspirisan samo pripovetkom o Toniju Kregeru ve} celokupnim delom Tomasa Mana. Komen- tari{u}i ovo delo i njegovo izvo|enje javile su se razne pretpostavke – da li je ovo izraz zasi}enja sopstvenom literarnom tradicijom ili osobenim komuni- ciranjem sa spoljnim svetom? Predstava je rafinirano opremljena metalnim okvirima, velikim prozorskim staklima, biranim predmetima sa àri{tima sa strane pozornice iz kojih kao da plamti ve~na vatra, pa ku}a tog nesre}nog junaka deluje pre kao mauzolej nego dom ìvih ljudi. Sve je u igri usporeno a nagla{eno, sve~ano i koncertno, a opet stati~no. Do polovine predstave daju se informacije o Toniju Kregeru a otpola teku rasprave u kojima nije te{ko prepoznati neke od Ni~eovskih ideja. Sve je u ovoj predstavi, s obzirom na koncept reìje, dovedeno do spoljne perfekcije. Eduard Miler se nije udaljavao od teksta, smestiv{i ga u hermeti~ki zatvoren krug kako bi se u izvo|enju dobio poseban ton. To je ono {to je potrebno piscu da se za{titi od mogu}ih obja- {njenja. Velimir Luki} je upravo jedan od onih autora koji su vi{e cenjeni u intelektual- nim krugovima nego na samoj pozornici. Nije mu osporavana izvesna originalnost, ali ni pre~utkivana istina da njegovim izrazom dominira ve{ta~ka konstrukcija situacija, vremena i prostora, pa su stoga neke predstave prosto nestajale iz na{e svesti odmah posle prvih izvo|enja. Atelje je sa njegovom Tebanskom kugom èleo da sve~ano okon~a svoj dugogodi{nji projekat o afirmaciji savremene srpske drame. Da li je ovo bio sre}an izbor? Sloboda re~i uvek se hrabrila realno{}u i nije joj potrebna igra simbolima. Edipova sudbina, sjajno opisana u Sofoklovoj tragediji, postala je u ovom delu tek zaklon ili sredstvo za pravljenje grube farsi~ne slike o savremenom svetu. Varijacija teme sa ukra{enom cirkusi- jadom deluje kao àlosni aran`man sa lako prepoznatljivim re~ima iz na{eg dnevnog politi~kog re~nika. Zavaravanje gledalaca traje kratko, i to samo u uvodnim prizorima kada su jo{ mogu}e izvesne asocijacije na Kamijevu Kugu. îm se povede re~ o zvani~no nepotvr|enoj vesti o smrti vrhovnog boga Zevsa, osniva~a i heroja Olimpa, graditelja na{e mo}i, vo|e i na{eg u~itelja, pojavljuje se njegova napu{tena i nerazvedena za ìvota udovica, boginja Hera, sa zahte- 1987–1988. 29 vom da joj se priznaju privilegije na zasedanju ve}a olimpskog, misao postaje banalna, trivijalna i neukusna, da samom gledali{tu postaje nelagodno da prepoznaje ili ~ak glasno naga|a ko bi sve mogao da bude u nekom liku. Tada Luki} po svome poznatom dramatur{kom receptu kao u kakvom rascepu du{e, hitro prelazi u anti~ki kalimatijas, nastoje}i da neutralizuje tobo`nje dejstvo ovakvih ske~eva. Guranje prstiju u o~i moè nekom da li~i na hrabrost, ali je sasvim izvesno da u tim krajnje problemati~nim pasaìma, anti~ke figure sluè tek kao pompezan dekor koji treba da sugeri{e izuzetnost doga|aja. Jo{ gore je bilo sa Pariskom komunom Branislava Popovi}a sa kojom Paolo Ma|eli ni{ta nije mogao da postigne. Uz to su po obi~aju i{le male forme poput komada Dragi moj Petrovi}u Milovana Danojli}a i Kraljevo blago Milana Del~i}a. Izvan ovog izbora doma}ih tekstova ostala je predstava Iz ìvota ki{nih glista koju je prema tekstu Pera Ulova Enkvista postavila Ivana Vuji}. Otkud ba{ ovaj komad u sezoni kada je zbog adaptacije prostora i Atelje poput Narodnog pozori{ta ostao bez svoje mati~ne scene? Svojevremeno je prikazan njegov komad No} tribada zasnovan na nekim bizarnim detaljima iz biografije velikog dramskog pisca Augusta Strindberga. Posle ovog uspeha Enkvist je odlu~io da analizira tamnu stranu ìvota i drugih velikih li~nosti pa je u istom stilu stvorio i ovaj komad u kome razotrkiva ìvot Hansa Kristijana Andersena, pisca najlep{ih bajki na svetu. U razaranju iluzija o piscima, koje obi~no nastaju pod generacijskom impresijom njegovih dela, ovde se ide do krajnje bezobzirnosti. Mnoge ranije karakteristi~ne postupke Ateljea 212 u pozori{nom ìvotu sve vi{e je preuzimalo i na svoj na~in modifikovalo novo pozori{te, Zvezdara teatar. Ono se predstavilo ovaj put sa novim tekstom Du{ana Kova~evi}a – Klausto- fobi~na komedija u èlji da ga prihvatimo kao oslobo|enje od svakodnevne mu~nine i izazov dru{tvenoj hipokriziji. Strah od zatvorenosti, izolovanosti od sveta, bespomo}nost, odsustvo iluzija, neverica, samodovoljnost, gu{enje u ritualima li{enim svakog ljudskog zna~enja i smisla u~inili su da takva klausto- fobija pro`me celo tkivo ovog dela. Da li je to iluzija svedena na realnost ili samo pozori{na igra koja pokazuje ìvot – gotovo da nije bitno. Kova~evi} ~ini sudbonosni zaokret u savremenoj srpskoj dramskoj literaturi – postaje bez- obziran, polemi~an, kada je potrebno sluì se pamfletskim detaljima, sa gor~i- nom govori o na{im dogmama, primitivizmu, odvajanju od civilizacije, razbi- janju bratskih veza sa nepostoje}im ili nama nepoznatim zemljama, koncentri- {u}i se kona~no na ono {to se od svega proìvljenog poslednjih godina nataloìlo u jednom obi~nom ~oveku kakav je Sava odà~ar. Zato ne iznena|uje {to je ova predstava doìvela potvrdu svojih vrednosti na trideset tre}em Sterijinom pozorju gde joj je dodeljeno vi{e nagrada, po~ev od nagrade “Branko ]opi}” za savremenu komediju, preko pojedina~nih gluma~kih nagrada do okruglog stola kritike. Sve se to ponovilo i na festivalu “Dani komedije” u Svetozarevu. Klaustofobi~na komedija je natkrilila sve {to je igrano ili predlagano u Zve- zdara teatru pa su otuda zanimljiva pore|enja sa ponovnim vra}anjem na tekst 30 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka drame Hamlet u Mrdu{i donjoj Ive Bre{ana. Ovaj komad se po~etkom sedamdesetih godina ~inio izuzetno hrabrim, otvorenim, samim tim korisnim i vrednim. Sada je postalo jasno da se u me|uvremenu mnogo toga promenilo. Jo{ samo pre nekoliko meseci ova dvorana je bila mesto okupljanja svih onih koji su èleli bilo kakve promene u ovom ìvotu, ali je sada istina provalila i u politiku i po~ela da drasti~no razotkriva na{e samoobmane pa sve ovo {to se sada gleda u Bre{anovom tekstu deluje pomalo naivno, bledo, mlako i sputano u svome zna~enju. Da nije lako biti u svome vremenu potvrdilo se i na sceni Beogradskog dramskog pozori{ta, sa komadima kakvi su Jugo nokturno Stevana Koprivice, Trinaest boìjih tri~arija Ramona Marije del Valje Inklana ili ponavljanjem ârape od sto petlji Aleksandra Popovi}a. Ovim predstavama nisu otvarani novi asocijativni prostori niti je mogla biti sagledana u svemu psiholo{ka problemati- ka stvarnosti. Stoga je njihova pa`nja morala da bude aktivnije vezana za predstavu Besnilo po tekstu Borislava Peki}a i Novo je doba Sini{e Kova~evi}a. Me|utim, nedoumice, kolebanja i pitanje da li je trebalo prenositi Peki}ev roman na scenu i njime obeleàvati jubilarnu sezonu pozori{ta koje ~etrdeset godina deluje u kulturnoj javnosti, nisu nestala ni posle premijere. Otud savim opre~ni utisci i ocene celog ovog poduhvata Miodraga Zupanca i Jovice Pavi}a da poku{aju gotovo nemogu}e. Dok se prvi deo predstave drào osnovne koncepcije koja je bila sasvim korektna u tuma~enju pisca, u nastavku je do{lo do raslojavanja, nejasno}a, gubio se intenzitet doìvljaja, dopu{tale praznine, promene stila, zamagljivali simboli pa je zbivanje prepu{tano re{enjima koja su vi{e zbunjivala nego {to su navodila na razumevanje. To se u ovom pozori{tu moglo osetiti i u suo~avanju sa projektom Novo je doba Sini{e Kova~evi}a. Slike koje je ovaj mladi pisac stvarao u svome delu predstavljaju mu~no prise}anje pro{losti, one daleke i ve} zaboravljene poratne godine, sa uzavrelim re~ima, zanosima i parolama koje sada deluju mrtvo ali i opominju}e, jer su prouzrokovale mnoge li~ne tragedije, sasvim promeniv{i sudbine ljudi. Pozori{tu na Terazijama bilo je mnogo teè da uskladi aktuelne potrebe publike sa prirodom sopstvenog izraza. To se videlo u predstavama Narodni poslanik Branislava Nu{i}a i Ljubinko i Desanka Aleksandra Popovi}a, a jo{ vi{e postavkom Lude ku}e Filipa Kinga. Simpatije je odneo mladi glumac Milenko Zabla}anski svojim li~nim vi|enjem Popovi}evog teksta, pokazav{i kako se nad- visuju tradicija i tendencije Terazijskog pozori{ta, igrom oslobo|enom rutine i {ablona, odnosno srcem i punim zanosom. Beogradski pozori{ni ìvot je tako potvr|ivao vitalnost, mnogostrukost i ~esto sasvim opre~na shvatanja o tome kako se stvaraju savremene scenske iluzije. Istina, bila je prisutna èlja kod jednog broja stvaralaca da se na novi na~in dogmatizuju izvesne forme politi~kog teatra ali to svi nikada nisu prihva- 1987–1988. 31 tali na isti na~in veruju}i da pozori{te vitalnost crpi upravo iz razli~itih motiva, shvatanja i doìvljaja. U takvoj atmosferi – alternativne grupe koje nisu imale nikakav institucio- nalni karakter postale su mnogo abicioznije sa novim projektima ili gostovanjima njima srodnih druìna. Bilo je pritisaka da im se da isti zna~aj koji uìvaju profesionalni ili stalni ansambli. Dok je “Dvori{te” stagniralo naglo se aktivirala ve~ernja scena “Radovi}” u istoimenom pozori{tu za najmla|e. Tu su sa izrazitim ambicijama predstavljeni komadi Stradija prema tekstu Radoja Doma- novi}a, kao satira sa jasnom èljom da asocijacijama dopre do ovog vremena, zatim drama Bra}a po oru`ju Radoslava Pavlovi}a, pa adaptacije za kamernu produkciju kakve su Mar{ na Drinu, Nu{i}u s ljubavlju ili Kada su cvetale tikve. Dok su se uz svako ovo izvo|enje ponavljale dileme da li }e ovakva produkcija zaseniti de~je programe, oko Studentskog kulturnog centra nije bilo problema. Tu je bila jasno definisana orijentacija koja je obuhvatala mnoge izazove, eksperimente pa i vrlo ambiciozne programe. Sve se to ogledalo u predstavljanju Kralja Lira Viljema [ekspira u kome su nastupali glumci vi{e beogradskih pozori{ta. Ovo je ujedno bila èlja da se potisnu sumnjive improvizacije sa povr{nim ili pamfletskim implikacijama koje su ranijih sezona ovde prihvatane a u javnosti rado lansirane. Bilo je tu namere da se oìve klasi~ni i savremeni komadi ili predstave pisci koji su ranijih godina imali velikog odjeka i uspeha kod beogradske publike. Za izvo|enje Kralja Lira nije bilo u ovom sku~enom prostoru ni tehni~kih a ni materijalnih uslova za nekakvu spektakularnu predstavu i zato je unapred bila obeshrabrena svaka misao koja bi navodila na pore|enje sa poduhvatima koji su se re|ali u Jugoslovenskom dramskom ili Narodnom pozori{tu. Ovde je odlu~eno da sve bude skromno, gotovo siro- tinjsko pa je tragedija reducirana na osnovno zbivanje koje glumci treba da prikaù u jednom dahu i bez pauze, a u izrazu prilago|enom prostoru {to je izazivalo izvesne te{ko}e, naro~ito kod mladih glumaca koji nisu imali respek- tabilno iskustvo sa igranjem [ekspirovih tragedija. Dosta problemati~ne bile su i postavke komada Ludak i opatica Stanislava Vitkijevi~a i @ivotkin venac i drug Slovenjac Aleksdandra Popovi}a. Me|u gostovanjima najvi{e pa`nje izazvao je dolazak Rahima Burhana i njegovog alternativnog teatra “Pralipe”. Promo- visana je njihova predstava Mara Sad u ~udnom izvo|enju istovremeno na romskom i srpskom jeziku. Sli~nih trupa u zemlji je bilo nekoliko s tim {to se ova razlikuje od ostalih po tome {to se svojim predstavama neprekidno odupire mogu}im ograni~enjima. Sve je tu druga~ije nego u institucionalnim pozori- {tima, osobeno i u mnogo ~emu autenti~no. Burhan je u dvorani podigao pravo- ugaonu visoku ogradu sastavljenu od ispravljenih limenih delova raznih buradi, i{arao ih i stvorio ambijent koji po mnogo ~emu podse}a na ono {to se doga|a izme|u romskih stra}ara. Da bi gledaoce {to vi{e vezao za taj ambijent, na po~etku i na kraju predstave, Burhan projektuje dokumentarne snimke iz naselja u kojima dominira oskudica, sirotinja, beda, ~amotinja, s tim {to povre- 32 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka meno bljesne i tra~ak nade na nekom nasmejanom licu. U osnovi to je podsticaj za ovu predstavu u kojoj se pri~a o Marau, vo|i sirotinje i besku}nika u vreme francuske revolucije. Scenom dominira san o romskom mestu pod suncem, krilatim konjima i sre}nim ljudima. Ali, tu se baca i pogled unazad kako bi do{ao do izraàja samoironi~ni odnos prema stvarnosti i aktuelnim zbivanjima u vremenu koje svi poznajemo. Zbog toga glumci neprekidno ponavljaju u hor- skim pasaìma da njima nisu potrebne tirade o revoluciji jer iz sopstvenog iskustva znaju {ta je ìvot i {ta kome donosi. Sva ova previranja i kontradiktornosti kao da nisu dosezale do ansambla Narodnog pozori{ta u Ni{u. Situacija je bila daleko smirenija me|u ovda{njim glumcima pa je njihova energija bila usmerena na predstave kakve su [kola za muève Molijera, Pokojnik, Familija gospo|e ministarke Branislava Nu{i}a i Put ka sre}i Leona Lenca. Bilo je tu nekih skromnih rediteljskih inicijativa za nekim sveìjim valerima u igri ali sve je ostalo kratkog dometa. Od mladog glumca i pisca Bo{ka Puleti}a prihva}en je komad Bukefal, u kome se vodi rasprava izme|u Aleksandra Velikog i njegovog u~itelja Aristotela. Delo Velimira Stoja- novi}a Nije ~ovek koji ne umre odudaralo je svojim psiholo{kim meditacijama od literature drugih savremenih srpskih pisaca. O opredeljenjima ovog pozori{ta govori i to da se Klaustofobi~noj komediji ne pridaje zna~aj koji je ona postigla u Tetaru Zvezdara pa je skromno izvedena bez mnogih implikacija na maloj sceni. Sli~no su se pona{ala i druga, pogotovo ona manja pozori{ta kao u Pirotu.Tu je Milorad Mitrovi} na~inio svoj Krok ’romog Vuka, igrani su i ve} poznati tekstovi kao Hidrocentrala u Suhom dolu Ive Bre{ana, San zimske no}i Miodraga Ili}a, te Trapavi zmaj Miroslava Nastasijevi}a i kao obavezno {tivo – komedija Mister dolar Branislava Nu{i}a, ali sve kao lokalna pojava uskla|ena sa skromnim mogu}nostima ansambla.. Kompilacije u repertoaru dominirale su i Narodnim pozori{tem Timo~ke Krajine u Zaje~aru. To se odnosilo na dela Filipa Kinga, Slavomira Mroèka, Tenesi Vilijamsa dok je od srpskih pisaca jedina po~ast ukazana Du{anu Ko- va~evi}u kome su igrana ~ak dva komada, Sveti Georgije ubiva a`dahu i Klau- stofobi~na komedija. U Leskovcu tog trenutka niko nije pomi{ljao da lansira neke svoje specifi~nosti u repertoaru a ograni~en je bio i broj novih premijera. Na kru{eva~koj sceni prikazana su samo tri komada, sva tri doma}ih autora – Klaustofobi~na komedija Du{ana Kova~evi}a sa kojim se i{lo na dvadeset i ~etvrte Susrete profesionalnih pozori{ta Srbije prire|ene u Pri{tini gde je ovaj tekst dobio prvu nagradu. Zatim je igrana Predstava “Hamleta” u selu Mrdu{a Donja Ive Bre{ana i Kazivanje kule Lazarice Zvonimira Kosti}a. Sve u svemu korektan akademski izraz bez ve}eg odjeka. U Titovom Uìcu bili su vi{e zaokupljeni svojom sredinom pa su nastojali da publiku fasciniraju predstavama Amadeus Pitera [efera, Mali princ Antoana de Sent Egziperija, Vojcek Georga Bihnera, a tu su se na{li i Nebeska vojska Miladina [evarli}a kao i kabare 1987–1988. 33

Milovana Vitezovi}a. Sa ovakvim programom nije moglo da se prevazi|e ono {to je ve} vi|eno proteklih sezona. Program u pozori{tu “Ljubi{a Jovanovi}” u [apcu oslonio se na Du{ana Kova~evi}a, komad Sveti Gerogije ubiva a`dahu i Ljubomira Simovi}a – ûdo u [arganu. Njima je pridodat Bratislav Dimitrov sa Glogovim `bunom bez ambicija i druga~ijih vrednosti. Kada se sagledala ta panorama zbivanja u pozori{tima koja deluju {irom Srbije upadljiva je dominacija komada koji su imali uspeha na velikim scenama, ilustracija tekstova savremenih pisaca, sa veoma malo originalnih ili novih tekstova, bez iznena|enja u rediteljskim postavkama, i tek iz svega toga izdvajaju se vi{e gluma~ki nadahnutih uloga. U krugu vojvo|anskih pozori{ta najvi{e pa`nje je privukla scenska adaptacija dela Roman o Londonu Milo{a Crnjanskog. Ovo je ura|eno prvo za potrebe beogradskog televizijskog programa a zatim je na~injeno nekoliko pozori{nih adaptacija. Reditelj Stevo @igon se u Srpskom narodnom pozori{tu opredelio za preradu koju je na~inio Petar Marjanovi} a zatim je i sam radio na tome tekstu usagla{avaju}i ga sa konceptom predstave. U ovom poduhvatu i{lo se na su{tinu romana, kako bi do{la do punog izraza tragi~na ljubavna pri~a o Ni- kolaju Rodionovi~u Rjepinu i njegovoj Na|i, uz sva previranja i o~ajanja kneza u atmosferi bezna|a i neprekidnog progona kojem ga izlaù hajka~i iz carskog oslobodila~kog komiteta! Kako je ovo i suo~avanje sa emocijama koje se u svojoj tu`noj lepoti probijaju kroz trivijalne i odve} {ablonizirane predstave o ruskim emigrantima, to su Rjepinove reakcije ono primarno o ~emu su vodili ra~una Marjanovi} i @igon. Sve ostalo iz romana, pogotovo pri~e o Napoleonu, pa i bezbrojne ljubavne epizode sa nametljivim mladim ènama koje prolaze kroz Rjepinov ìvot, morale su da doìve radikalan rez. Da su to dekorativni elementi koji nemaju su{tinsku dramsku vrednost, potvrdilo se na pozornici pogotovo u onim pasaìma kada se pome{aju glasovi svih tih kreatura, kao u radio drami, jer se time umanjuje efekat koji o~ekujemo. Reditelj, opredeljuju}i se za likovnu obradu pozornice, izme|u nas i praznog prostora ispre~io je po {irini ogromnu kulisu sa fragmentima nekakve iko- nografije, {to izaziva razne asocijacije. Kada razmaknemo zidove ili vrata, do- ìvljavamo prazninu i potpunu otu|enost u ogromnom prostoru koji nije vi{e vezan samo za jednu li~nost ve} i za one koji veruju da su na drugoj strani i u sre}nijim okolnostima. Zbog toga je reìja stvorila projekciju sveta koji se neprekidno kre}e, haoti~no i nepredvidivo, u bezbrojnim kombinacijama i varijantama, pa su to samo odblesci svesti ili impulsi koji poja~avaju stanja i emocije u kojima se gu{i Rjepin. Roman nije tako obezvre|en, a glumci su izrazili emocije koje Crnjanskog ~ine velikim piscem. Uz ovaj glavni projekat postavljeni su jo{ komadi Klaustofobi~na komedija Du{ana Kova~evi}a kao izvesna korekcija ili novo vi|enje tkiva koje je ve} oìvljeno u Teatru Zvezdara, zatim Dumanske ti{ine Slobodana [najdera, pred- 34 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka stava odmereno korektna i zatvorena koja nije imala dovoljno spontanosti niti ìvota kojom bi se nadahnula ova knjièvna konstrukcija. Za Srpsko narodno pozori{te imalo je to neki drugi zna~aj jer se nagla{avao jugoslovenski karakter repertoara time {to su pa`ljivo birani komadi savremenih autora iz drugih stvarala~kioh sredina. Uz dva doma}a teksta i{la su i dva stranih autora, Klopka Tadeu{a Ruèvi~a i Prvi Izraela Horovica. Predstave su bile apartne ali u znatnoj meri verodostojne, no bez ve}eg odjeka u gledali{tu. Pri tome je Prvi bila diplomska predstava studenata glume Akademije umetnosti u Novom Sadu. U o~ekivanju nove generacije mladih stvaralaca – novi glumci, reditelji i pisci na{li su prostor za svoje prezentacije u Pozori{tu mladih. Tu su na~injene predstave Zlatoruni ovan po tekstu Nevene Simin, Sneàna i sedam patuljaka Milivoja Radakovi}a i Mali princ Egziperija. Izvan ovih doga|aja – istrajavalo je na svome programu Novosadsko pozori{te “Ujvideki szinhaz”, na ma|arskom jeziku. Jo{ od ranih sedamdesetih godina, kada je osnovano, ono je insistiralo na programu koji bi bio zanimljiv podjednako za publiku koja predstave prati na ma|arskom i srpskom jeziku. êsto se doga|alo, pa tako i ove sezone, {to je paradoksalno, da predstave prate vi{e oni koji slu{aju prevode na srpski jezik. Te predstve su imale dosta ujedna~en nivo, otvorene za razli~ite rediteljske inicijative, na granici prihvatljivog izraza, ali nedovoljno komunikativne za gledali{te. Sve je to bilo nekako po strani i u senci Srpskog narodnog pozori{ta. Repertoar je sasvim druga~ije komponovan, bez mnogih te`nji na kojima se istrajavalo na srpskim pozornicama. Zato ne iznena|uje {to se trenutno igraju komadi Jordana Plevne{a R, zatim Slavomira Mroèka Klanica, Dan kada je kidnapovan papa @oaoa Be- tenkura, Rimski karneval Miklo{a Hubaja, Sre}ni dani Samjuela Beketa i na kraju Pokojnik Branislava Nu{i}a. Somborsko pozori{te je ve} vi{e sezona privla~ilo pa`nju {ire pozori{ne javnosti – sa, po pravilu, jednom zna~ajnijom predstavom. Re~ je o posebnim projektima za koje su birani tekstovi, reditelji pa i glumci izvan mati~nog ansambla. Ovaj put je to komad Kako zasmejati gospodara Vide Ognjenovi} koja je èlela da sama bude i reditelj i tuma~ svoga dela. Autora je, kao i u predstavi koja je ranije igrana na velikoj sceni Narodnog pozori{ta u Beogradu, zanimao odnos umetnika i vlasti pa se u ovoj postavci usredsredila na sudbinu Joakima Vuji}a, oca srpskog pozori{ta, i njegovu igru pred Milo{em, ube|ena da joj ova komedija pruà dobru osnovu za smeh u ogledalu koje bi trebalo da odre|enim asocijacijama dosegne i sada{njicu. To je sada jo{ vi{e potencirano kako bi iluzije izbledele a nade se pokazale izneverenim pa se u komediju unose farsi~ni naglasci o svakodnevnom bitisanju. Za takvu produkciju lako je bilo stvoriti odre|enu atmosferu koja je podràna od kritike, pa je na trideset osmom Sterijinom pozorju ova predstava progla{ena – najboljom u celini, a pripale su 1987–1988. 35 joj i nagrade za reìju, scenografiju i vi{e gluma~kih ostvarenja. Zato ne iznena|uje {to niko nije obra}ao pa`nju na ostale somborske predstave kao {to su Hidrocentrala u Suhom Dolu Ive Bre{ana ili @ivi, ìvi duh slovenski Vladimira Putnika i [ovinisti~ka farsa Radoslava Pavlovi}a. U suboti~kom pozori{tu istrajavalo se i dalje na konceptu da pored sepa- ratnih postavki na ma|arskom i srpskom jeziku treba raditi na zajedni~kim predstavama u kojima bi glumci sa razli~itih jezi~kih prostora gradili izraz kroz odre|ene projekte. Ta zamisao Ljubi{e Risti}a te{ko je dosezala do celovitosti. Nju je pratila prili~na skepsa i pitanje – da li se tako moè do}i do jedinstvenog i univerzalnog stila u savremenom teatru? Da bi se to demostriralo odabrana su dva komada vojvo|anskog autora koji je pisao svoja dela na ma|arskom jeziku – Lasla Vegela i to Dupla ekspozicija i Judita. Uspeh nije bio potpun ali je ve} sama mogu}nost takvih aran`mana uticala da se okupi uz Ljubi{u Risti}a vi{e drugih reditelja i glumaca pa su izvedeni na istom principou komadi Long play Gorana Stefanovskog, Heimat Ka}e ]elan, Magelan Imre [afanija, Feud uvi- |enju Atile Andra{ija i ûvari hrama Petka Vojni}a Pur~ara. Favorizovane su turneje pojedinih ovih predstava u vi{e gradova u zemlji a odlazilo se i u inostranstvo uz nagla{eni publicitet koji ipak nije mogao da ubedi javnost kako se radi o predstavama takvog senzibiliteta koji bi otvorio upro{}enom formulom nove tokove u savremenom pozori{nom izrazu. U svakom od tih pozori{ta bilo je lokalnih specifi~nosti koje je te{ko bilo tuma~iti nekom sa strane. Tako je u vr{a~kom pozori{tu “Sterija” favorizovan Du{an Bel~a – Vuk i Vr{~ani, a u Zrenjaninu Radivoj [ajtinac – Banatikon. Me|utim, repertoari su, ipak, sastavljani na principima odoma}enim u svim manjim pozori{tima. Probrani su komadi sa velikih pozornica, bez rizika, sa ube|enjem da }e se i skromnijim gluma~kim snagama ostvariti solidne predstave te tako posti}i odre|eni uspesi. Zato su redovno na premijere pozivani kriti~ari iz Novog Sada i Beograda. Na zrenjaninskoj sceni su se tako mogli videti @enski rock’n folk bend, prema Orkestru @ana Anuja, Sre}an doga|aj Slavomira Mroèka i vi{e tekstova savremenih pisaca kao {to su No} bogova Mira Gavrana, Kuda idu stare godine Milana Vukoti}a, Vo}ni dan Velimira Stojanovi}a. U Vr{cu su doma}i pisci Stevan Pe{i} (Lova~ka pri~a), Stevan Koprivica (Jugo nokturno), Goran Stefanovski (Tetovirane du{e), Rasim Fili- povi} (Zasjede) suo~eni sa jednim spektaklom, a to je Bogojavljenska no} Vilje- ma [ekspira. Spoljni doga|aji i sve ono {to se podsticalo u preobraènjima pozori{nog ìvota u srpskim pozori{tima te{ko su pokretale unutarnju energiju pojedinih ansambala, u odgovoru na pitanje – dokle smo stigli i da li se moè vi{e? To se posebno odrazilo na aktivnost Pokrajinskog narodnog pozori{ta u Pri{tini. Ono kao da se samo postepeno samoizolovalo, {to je naro~ito vidljivo na primeru albanske drame. Zadovoljavali su se minimalnim u izrazu i bilo im je 36 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka najva`nije da se predstavljaju javnosti tekstovi njihovih pisaca. Uz to su neprekidno i izazovno nagla{avali da oni ne pripadaju po svome umetni~kom ili psiholo{kom opredeljenju srpskom pozori{tu te da uporno istrajavaju na svome posebnom delovanju. Jedini kompromis ili interes koji su ispoljavali – bila je stalna zainteresovanost za nastupe na Sterijinom pozorju. Za to su imali uvek pokrovitelje iz drugih jugoslovenskih republika koji su ih forsirali u svim odbo- rima ili akcijama i programima kao nekakvu ve{ta~ku protivteù navodnim srpskim interesima. Kako je to bila pre}utna politika i festivalskog rukovodstva koje je diktiralo programsku politiku to su pojedini selektori, ~ak iz redova srpskih pozori{nih stvaralaca, podlegali naivno u ime nekog jugoslovenstva ovakvim manipulacijama. Kada je objavljen program trideset i tre}eg Sterijinog pozorja u kome se na{la predstava Breg àlosti T. Dervi{ija i albanske drame Narodnog pozori{ta iz Pri{tine bilo je jasno da je sve mogu}e. Kritika je uglavnom ovo pre}utkivala ili pravdala. U takvim odnosima bili su gotovo bespred- metni svi zahtevi za pore|enjem vrednosti sa onima koji nisu u{li u ovu vi{e politi~ku nego umetni~ku selekciju. êlnicima srpskih pozori{ta to je te{ko padalo, ali ih u njihovom tihom nezadovoljstvu niko nije podràvao niti pokazivao neko posebno razumevanje. Uvek se moglo prigovoriti da zastupaju suvi{e lokalne interese te da ne vode ra~una o zajedni~kim jugoslovenskim stremljenjima koja podrazumevaju prihvatanje svih nacionalnih pozori{nih kultura! Rukovodioci albanske drame su opet bili zadovoljni svojim dru{tvenim i umetni~kim pozicijama, kao i za{titom koju su uìvali u dru{tvenim formumima pa su odlu~ili da se u toku osamdeset i osme godine okupe oko tekstova svojih pisaca. Ovog puta to su bila dela Majka ide u raj Imera [kreljija i Smrt mi dolazi iz takvih o~iju Re|epa ]osije. U srpskoj drami je u~injen izvestan napor da se izi|e iz ustaljenih odnosa. Angaòvan je mladi reditelj Mi{ko Milivojevi} koji je postavio ceo repertoar sa~injen od tri predstave, Na pu~ini Slavomira Mroèka, Raste trava Slobodana Stojanovi}a i Samoubica Nikolaja Erdmana. Za ovaj ansambl – sva pitanja su se svodila na to kako opstati?! Isticanje drasti~nih razlika izme|u onog {to se zbivalo u Beogradu ili Novom Sadu i na ostalim pozornicama nije ni za koga bilo vi{e od presudnog zna~aja, pogotovo {to su reditelji iz svojih mati~nih ansambala ili okruènja gotovo redovno gostovali u svim vojvo|anskim i naro~ito srbijanskim pozori{tima. Is- tina, zbog odre|enih potreba niko nije pravio pore|enja izme|u tako razli~itih dometa odre|enih umetnika. Nezadovoljstvo se uglavnom prelivalo na kritiku ili festivalske aran`mane koji su postali sasvim razgoli}eni. Rezignacija je redovno pratila svaku pri~u o Sterijinom pozorju gde su mnogi umetnici bili sasvim ube|eni da se unapred zna ko }e biti pozvan u koji program ili kome }e pripasti nagrade. Glumci su ~ak prestali da budu u festivalskim gledali{tima a iz me|usobnih komunikacija mogli su da saznaju da sli~ni problemi ti{te pojedince u mnogim sredinama. Sa dosta ironije je prelistavan sterijanski katalog i na- 1987–1988. 37 znaka da se njegove manifestacije odràvaju i dalje pod duhovnim pokrovi- teljstvom Josipa Broza Tita uz citat njegove navodne misli da “pozori{te mora biti istinski pobornik progresivne dru{tvene svesti!” [ta to zna~i posle toliko godina od njegove smrti malo ko je subjektivno mogao da ta~no objasni. To, me|utim, nije zna~ilo da se ansambli u svim sredinama ose}aju slobodno ni da su li{eni uticaja ili prismotre lokalnih organa vlasti od kojih zavisi finansiranje njihove delatnosti. U problemu su bili oni koji su se povodili za mi{ljenjima nekih radikalnijih reditelja i krtiti~ara. Da li opredeljivanje za politi~ki teatar obezbe|uje dru{tvenu autonomnost, uspeh i otvaranje ka druga~ijim vrednostima? Takve misli mogle su zna~iti nedovoljnu informisanost ili pogre{no tuma~enje izvesnih pojava u odnosima dru{tva i Pozori{ta. Uvek je neko mogao da se pozove na frazu o progresivnoj dru{tvenoj svesti. Zato nije iznena|ivalo {to su pojedini upravnici zbog konformisti~kog mira ili naslu}ivanja svega {to vreme polako nanosi na pozori{ta, nastojali da se opredele za mirniju i urav- noteèniju repertoarsku politiku. To se posebno odnosilo na dela mla|ih i nedovoljno afirmisanih pisaca koji su verovali da }e im politi~ka ostra{}enost obezbediti lak{i put do uspeha. Kako su komadi Du{ana Kova~evi}a bili ve} verifikovani kao vrednosti savremenog teatra i osigurani raznim nagradama, to su po inerciji oni naj~e{}e stavljani na program. Drugi autori su ve} podlegali lokalnim proverama pa ne iznena|uju ~e{}a opredeljenja za manje izazovne tekstove, bez obzira na njihove unutarnje kreativne potencijale, jer ipak vreme nije bilo sasvim bezbedno. O samom izrazu se malo u javnosti raspravljalo – jer za pojedince, ideje su uvek va`nije od njihovih scenskih prezentacija. Potvrdu za to davale su neke od najvi{e forsiranih predstava poput Kneève ve~ere. Otud u~e{}e na festivalskim i drugim javnim priredbama nije uvek smatrano oba- vezom ili prestiòm. Me|utim, kada se skupe utisci o svim predstavama koje su igrane u srpskim pozori{tima – nije bilo posebnog razloga za iskazivanje nekog vidnijeg zadovoljstva. Ako je tek svaka deseta predstava ne{to vi{e od proseka {ta posebno izdavajati? Ispostavilo se uz to da glumci u manjim teatrima nisu imali prilike da vide predstave koje su im se iskazivale kao uzor te da su informacije koje do njih stiù, kada je re~ upravo o umetni~kim dometima, dosta protivure~ne i subjektivne. Otud me|u onim trezvenijim i u sebe si- gurnijim, neprekidno snaènje uverenja da dolazi vreme u kome }e biti najbolje da svako misli samo o sebi i trenutnim prilikama u sopstvenoj sredini. 38 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

1988–1989.

Ve} s jeseni osamdeset i osme godine bilo je primetno u raznim pozori{nim centrima, aktivnostima pojedinih institucija i samih pozori{ta neskrivena potreba da se pokaè kako sve te~e ustaljenim redom, bez drasti~nih problema ili nagove{taja neke pogibeljnije dru{tvene ili umetni~ke krize.Tome su se prilagodili ~ak i oni teatrolozi koji su ranijih vremena vrlo ù~no zagovarali specifi~nosti svojih sredina i ~inili sve da razgrade zajedni~ke ideale. Srpska pozori{ta su se uglavnom priklonila takvoj politici jer je ideolo{ki korpus bio jo{ uvek veoma jak i delovao preko raznih dràvnih i dru{tvenih institucija. Zar je onda bilo ~udo {to se mesecima pisalo o ugledu Sterijinog pozorja, njegovoj anga- òvanosti u trajnom povezivanju umetnosti svih jugoslovenskih naroda ~ime se potvr|uje njegov istorijski zna~aj? Uz to, u nekim republikama bila je veoma nagla{ena èlja da se velikim ili neobi~nim projektima nametne utisak o inten- zivnom razvoju pozori{nog izraza i nacionalnih dramskih knjièvnosti. U Beo- gradu se malo obra}alo pa`nje na sve ove zakulisne igre ali se u njih nesvesno uletalo samo sa druga~ijim tuma~enjima. Ve} je bilo jasno da mnogi posmatraju sve ono {to se doga|a u srpskim pozori{tima, spremni da reaguju na svoj na~in. Dovoljno je bilo podsetiti na skora{nje reakcije kada se na sceni Narodnog pozori{ta u Zemunu pojavio komad Kosovska hronika Rajka \ur|evi}a. To potresno dokumentaristi~ko kazivanje o stradanju jedne porodice na Kosovu gde ìvot postaje ravan smrti, a tragedija se izjedna~ava sa realno{}u potaklo je pojedine, do tada ne eksponirane javne radnike da se zapitaju – ne}e li sli~ni tekstovi biti protuma~eni kao pojava srpskog nacionalizma? Bilo je preporuka da takve komade ne bi trebalo forsirati u srpskim pozori{tima i da to kao pojavu valja ograni~iti samo na Beograd. U su{tini, to je bio pritisak na one koji su najavljivali repertoar za novu sezonu sa ve} odre|enim projektima. To se, pre svega, odnosilo na Valjevsku bolnicu koju je prema literaturi Dobrice ]osi}a u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu postavljao Dejan Mija~. Ve} sa izvo|e- njem Kolubarske bitke na istoj sceni pojavila se bila dilema – da li se scenskim upro{}avanjem moè iskazati sva herojska tragika koju je prikazao ovaj autor u svome delu Vreme smrti. Preovladalo je uverenje da scenska forma nije ono najva`nije na {ta valja obratiti pa`nju jer pojedini likovi ove izuzetne freske sadrè toliko istine, neposrednih emocija i onog su{tinskog da se nepogre{ivo sti~e svest o smislu borbe i `rtvovanja. Dogmatski ostra{}eni funkcioneri ~ak i u beogradskim politi~kim forumima gledali su sa velikom skepsom na samo pomi- njanje ovog projekta a kamoli predstave. Pratio ju je tihi bojkot, etiketiranje ili 1988–1989. 39 strah da }e je drugi proglasiti kao najvi{i izraz nacionalizma u srpskim pozori{tima. I{lo se toliko daleko da su se pojedinci zalagali i za njenu zabranu. Ali, to ve} nije bilo javno mogu}e izvesti jer su kritika i javnost bili uglavnom na strani predstave i njenog umetni~kog dejstva. Pri tome se isticalo da je re~ o umetni~ki komponovanom mozaiku ljudskih sudbina i nesre}a iz kojeg je izdvojeno nekoliko likova koji natkriljuju stanje umiranja. Otud se taj krug smrti posle sjajne Kolubarske bitke cini~no oko njih suàva, a ono intimno rastajanje sa ìvotom dobija na sceni metafori~no dejstvo. Kolubarska bitka i Valjevska bolnica, kao predstave, bez obzira na razlike u stilu, ~ine celinu koju povezuje li~nost vojvode @ivojina Mi{i}a. Hrabrost pred neprijateljem a nemo} pred tifusom – zar to nije apsurd vremena i najpotpunije saznanje o tragi~nim raspo- nima sudbine na{eg naroda. Ovi izuzetni likovi su, me|utim, odredili i okvir dramatizacije Borislava Mihajlovi}a Mihiza. Mihiz i Mija~ su se tako na{li pred dilemom – prekomponovati fragmente romana, na~initi modernu tragi~nu viziju ili ostati u narativnim manirima i opisati realisti~ki ono {to nalazimo u samom delu? Ovde niko nije èleo da se odlu~i na ekspremenat, niti je teìo radikalnim zahtevima koji bi ga navodili da se scenski stvori nova drama, a to je bilo i mi{ljenje glumaca. Otud je u ]osi}evom delu reìja traìla i podraàvala stvarnost. Trebalo je da se suo~imo sa nizom dokumentaristi~kih pojedinosti koje prate pojavu tifusa, razvoj bolesti, agoniju pojedinaca, muke bolni~ara i lekara, uz gotovo nemo posmatranje oficira i ratnika. Reklo bi se da su ubedljivi likovi i nadahnute gluma~ke interpretacije bile dovoljne za uspeh ove sna`ne predstave. U njoj stoga i nije trebalo traìti neke izuzetne izraàjne valere ili originalnost po svaku cenu jer je to ipak samo fragmentarno iskazivanje onog {to je Dobrica ]osi} izdigao na nivo umetni~ke istine. A istina je dovoljno sna`na da na kraju svakog suo~i ne samo sa istorijom ve} i novim vremenom. To su psiholo{ki, moralni i umetni~ki razlozi zbog kojih je Valjevsku bolnicu trebalo prikazati, jer je ona svojom tragikom nalazila pun odjek u na{em doìvljaju. Sre}a ili nesre}a – tek ona se pojavila u trenutku kada se svaki ovakav poduhvat, pogotovo ako je bio uspe{an, mogao da tuma~i kao subjektivan sa razli~itim implikacijama, ~ak ekstremnim, jer se izvodi na najuglednijoj srpskoj sceni. Lako je bilo braniti predstavu, pogotovo {to je ona imala svoj umetni~ki integritet, ali je te{ko bilo nositi se sa proizvoljnim tuma~enjima ili konformizmom u poku{aju da se obeshrabri otpor onima iz drugih sredina, koji su ve} samu ideju doìveli kao nacionalizam. Predstava je otkrila svu dubinu krize u me|u- nacionalnim odnosima koji su se iskazivali kroz netrpeljivost i nerazumevanje ne samo realnosti ve} i istorije. Srpskim pozori{tima je u tom ~asu zamerano {to su zaokupljena nacionalnim identitetom, pre}utav{i pri tom ~injenicu da to ~ine i ona koja deluju u drugim sredinama, izraàvaju}i tako potrebe svojih naroda. Politika je pozori{tima nametnula jednostavno tezu da na svim pozornicama ima pojava nacionalizma ali da je srpski najopasniji. Potpuno se zanemarivala ~injenica da je to geneza 40 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka postojanja, pretpostavka ìvota i slobode. Zato su iz teku}eg repertoara izdva- jane predstave poput Kosova Miladina [evarli}a, Srbijom uzvodno Jelice Zu- panc, Solunci govore Antonija \uri}a, Boj na Kosovu Petra Zeca, Banovi} Stra- hinja Borislava Mihajlovi}a Mihiza, Zidanje Skadra Zorice Simovi}, Obili} Do- brila Nenadi}a, bez obzira na njihov stvarni sadràj i implikacije u izrazu. Istorijske drame su se mogle na}i i u drugim sredinama, ali se njima nije davao ni pribli`no isti zna~aj ni publicitet kao u srpskim pozori{tima. Problem je bila srpska istorija. U Beogradu se hrabro odolevalo svim tim pritiscima. To je bilo ohrabruju}e i za pozori{ta u unutra{njosti. Jugoslovensko dramsko pozori{te je o~uvalo predstavu Valjevska bolnica i uprkos svemu upustilo se u autorski projekat Dozivanje ptica Harisa Pa{ovi}a. To je posebno bilo uo~ljivo u trenutku kada su mnogi prosto zastali, ne upu{taju}i se u istraìvanja novih formi scenskog izraza. Mladi reditelj, svakako zanet uspesima, pohvalama i nagradama kojima su obasute njegove prve scenske postavke, odlu~io se da ovo vreme prepuno nela- godnih slutnji pretvori u laboratoriju za {kolske ve`be, istraìvanja i promi- {ljanja o vlastitom izrazu. Rad na ovoj predstavi je inspirisan Aristofanovim Pticama. Ali to je toliko bila uop{tena pretpostavka da se ona ve} posle prvih prizora sasvim izgubila. Reìja se nije oslanjala na anti~ki teatar niti ju je on zanimao, a jo{ manje savremeno iskustvo u tuma~enju ovakvih tekstova. Mnogo bliè mu je kinesko pozori{te, pogotovo pojedini isto~nja~ki duhovni rituali koji se u novije vreme i kod nas otkrivaju i populari{u. Zanimali su ga dostignu}a Vilsona, Grotovskog i drugih poznatih avangardista koji su se susretali na minulim bitefovskim festivalskim manifestacijama, mada to kori{}enje citata ili direktno oslanjanje na Pitera Bruka i njegove radove niko nije smatrao samo po sebi neprili~nim. Igra navodno po~iva na nekakvom nepoznatom rukopisu ot- krivenom u arheolo{kim istraìvanjima na tlu anti~kog sveta. Iz tih fragmenata moè se naslutiti vreme u kome su proganjali ptice iz ljudskih naselja, a ljudi opet poku{avali da polete i u~ine ono {to je nemogu}e. Sve je to povezano sa parapsihologijom kojoj su dodata neka tuma~enja i asocijacije na pojave iz na{e aktuelne civilizacije. Tako je ova predstava postala svesno komponovana atrakcija za pomodne prezentacije. Ali na nivou grani~nih vrednosti i onog {to zna~i eksperimentalno ili predstavlja istinsko traganje za novim, ona nema èljenog zna~aja. Pa ipak u vremenu kada je nastala ~inila je da se javnost mobili{e za nekakve apstrakne ideale novog teatra, da tako otupi kritike i smanji interesovanja za doga|aje neposrednijeg ili aktuelnijeg dejstva. U senci svega toga – ostale su predstave Svetlost u no}i Berija Stejvisa, @ak ili pokornost Eèna Joneska. Ako je Valjevska bolnica u takvoj atmosferi punoj kontradikcija pruìla mnoga tragi~na uzbu|enja – @ivot u pozori{tu Davida Mameta predstavljao je ~isto zadovoljstvo. Jedan glumac na kraju karijere i jedan tek na po~etku u svome iskrenom nadmetanju, presahlim iluzijama i osnaènim nadama ali i neizvesnostima mogli su da budu i vi{e od igre jer je u njoj bili veoma zanim- 1988–1989. 41 ljivih asocijacija. Sve je to, me|utiom, bilo dovoljno da Jugoslovensko dramsko pozori{te po ko zna koji put, ali sada u dosta nelagodnoj situaciji, potvrdi svoju vitalnost i odlu~nost da deluje sa svim scenskim inicijativama. Narodno pozori{te se potpuno prepustilo apatiji prate}i adaptaciju stare zgrade pa je priredilo rutinski tek jednu novu premijeru i to Pokojnika Brani- slava Nu{i}a kojom je Pavle Min~i} potenciraju}i satiri~ne valere èleo da obezbedi aktuelnije zna~enje. U praznom prostoru izme|u premijera na drugim scenama ~esto se postavljalo pitanje da li su, obzirom na umetni~ki potencijal, mogli da budu aktivniji i ambiciozniji? Odgovora je moglo da bude vi{e a najzanimljiviji je bio zaklju~ak da se namerno polemike o dru{tvenim protivure~nosti potiskuju sa scene kao izraz konformizma prema onima {to stoje iza velikih investicija, uloènih u revitalizaciju starih prostora. Nije bilo lako nositi se sa vremenom tako da pravila po kome bi delovali svi ansambli i nije moglo da bude. Ali da se ne{to doga|a bilo je o~igledno. U Ateljeu je tako gotovo `rtvovana sezona i inicijativa prepu{tena drugim pozori{tima. Kako je sezona otvorena komadom Iz ìvota ki{nih glista Per Ulova Enkvista obezbe|ene su jo{ dve premijere ograni~enog dejstva – Jesi li to do{’o da me vidi{ Milana Karadì}a sa aktueliziranim crnogorskim humorom, zatim Miloduh Pitera [efera i Boris Godunov Aleksandra Sergejevi~a Pu{kina. Maloj sceni su prepu{teni komadi Himna \er|a [vajba, Ne {etaj se gola @orà Fejdoa i Sufle od pomorandì i mlade` Sola Beloua, bez izraza koji bi za teatar zna~io ne{to novo. Interesovanje javnosti se preusmerilo ka Crvenom krstu, programu Beo- gradskog dramskog pozori{ta i Teatru Zvezdara, a tu je ve} bilo raznih iznena- |enja. Naime, svi su ose}ali da se moraju praviti promene u repertoaru ali niko nije ta~no znao u kojom smeru ih valja usmeriti. Generalno – savremena doma- }a drama je i dalje u prvom planu ali sa razli~itim zahtevima i kriterijumima. U Beogradskom dramskom to je bilo sasvim o~igledno – prednost je data Kosovu Miladina [evarli}a. Dosta zabune je do{lo zbog izvanrednog monologa kneza Lazara na po~etku komada. Njegov iskaz je emotivno sloèn, uz to odre|en prema mitologiji, stvarnosti i politici. Ali, posle toga se pojavljuju re~i, replike, cele situacije, paralelne radnje, citiraju se narodne pesme, parodira slika sa Kosovskom devojkom, a nije jasan ni odnos prema Milo{u Obili}u i Bo{ku Jugovi}u. Zavr{ni prizor deluje zbunjuju}e – pred knezom Lazarem defiluju prvo njegovi ratnici, zatim vojnici sa solunskog fronta, a onda partizani i to nekoliko puta u krug! Ovakvi pristupi mitu i stvarnosti nisu novi ali je sada te{ko utvrditi za{to se sve to ~ini. Nejasno}a je uvek bilo, pogotovo sada kada je valjalo odvajati istinu od laì, a stvarnost od privida ili razgolititi frazu da se porazi pretvaraju u pobede i velelepne hronike pi{u o tome. Ali, za takva htenja potrebno je dublje ose}anje za istoriju i ve}e filozofsko razumevanje ìvotnih tokova. Otud je razumljivo {to se nije moglo prodreti do biti same kosovske tragedije niti pruìti odgovor na mnogobrojna postavljena pitanja. 42 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Ova predstava je brzo pala u senku Sabirnog centra Du{ka Kova~evi}a. Publici se dopalo {to se radnja istovremeno doga|a na zemlji i na nebu, {to ljudi nesmetano me|usobno komuniciraju, prate {ta se zbiva u njihovim mogu}im ìvotima. Likovi koji okruùju arheologa Mihaila Pavlovi}a koji se bavi ~uva- njem spomenika o minulim civilizacijama su lako prepoznatljivi, ~esto se smenjuju duhovite situacije, ima tu satire, komedije zabluda, ali i rediteljske ve{tine Lju- bomira Dra{ki}a sa kojom se sve to uskla|uje, pa pro{lost lebdi nad realno{}u kao humorna senka koja pomaè da se odnosi jasnije profiliraju. Ovo je bio zaista uspeh za pisca i ansambl, koji je svakako obeleìo celu ovu njihovu sezonu. Psova~i Isidore Bjelice predstavljali su studentski rad na temu apsurda u na{oj realnosti, Srbijom uzvodno je bilo delo koje glumci tako|e nisu u svemu razumeli. Re~ je o oìvljavanju se}anja na tragi~na zbivanja u oslobodila~kim ratovima srpskog naroda kako bi ona na sceni dobila novu dimenziju. Jelica Zupanc tvrdi da je njena pri~a izmi{ljena, zajedno sa likovima, ali da su okolnosti istorijske. Inspirisala se, u stvari, plemenito{}u {kotskih èna koje su do{le u Srbiju, osnovale bolnicu i u najteìm trenutcima ostale uz ranjenike i nemo}ne, rizikuju}i zarobljavanje, i kona~no, smrt. Dokumentarna drama je preo- braèna tako da bude otvorena metafora o ljudskoj solidarnosti. êtiri doma}a dela razli~itih formi, izraènog senzibiliteta i kreativnog potencijala odraàvala su ne samo trenutnu politku ovog pozori{ta nego i neke veoma prisutne tendencije u savremenom stvarala{tvu. [ta sa istorijom? Kako sa mitom? Moèmo li stvarnost promi{ljati na uslovan na~in, kroz teatralizaciju koja pruà mnogo vi{e mogu}nosti nego {turi realizam ili antidogma? [ta sa eksperimetima i kako se uklju~uju u pozori{ni ìvot i na osnovu kojih kriterijuma, mladi pisci? Ni druge predstave ovog ansambla nisu ostavljale ni publiku ni kritiku ravnodu{nom. Mnogi su bili iznena|eni kada se na Crvenom krstu pojavilo poznato delo savremene dramaturgije Karlos II Oma|ijani. Vi{e reditelja se tokom minule decenije zagledalo u njegovo gotovo nesavladilo {tivo, ma{taju}i o postavkama, pozori{ta ga stavljala u okvirne repertoare, a ipak ga niko nije igrao. Jer pretpostavljalo se da ovaj svet Pitera Barnsa mogu da oìve samo veliki glumci, koji su u stanju da stvore pu~ki spektakl, sloènu farsu i da kroz dekom- ponovane likove do|u do slike istorije i vremena kojim dominiraju ose}anja, li~na ube|enja, podsmeh i netrpeljivost prema prilikama u kojima biti{emo. Reditelj Petar Zec precenio je sebe i glumce podsti~u}i ih da ~ine vi{e od onog {to zaista mogu. Otud kontraverze u reakcijama – da je dobro {to se uop{te ovo delo igra do tvr|enja da je ovakva predstava nepotrebna. Nova scena je imala dve nove premijere – poznatog vodvilja Idem u lov @orà Fejdoa u inferiornoj postavci i ne{to ambicioznijg predstavljanja ameri- ~kog pisca Viljema Mastrosimona sa kojim na{a scena do tada nije imala kontakta. Njegov komad Krajnosti zasniva se na jednom patolo{kom slu~aju oènjenog ~oveka sa porodicom i mirnim ìvotom iza kojeg stoji niz silovanja i ubistava dok 1988–1989. 43 se kona~no ne na|e jedna mlada devojka koja ga savlada i predaje policiji. Sve ovo je navodilo na mi{ljenje da je najva`nije da pozori{te ispoljava ambicije te da glumci imaju prilike da se ogledaju u razli~itim komadima. Neki od njih su zaista i pokazali pravu meru svoga talenta, {to je trebalo da bude pokri}e za ovakvu repertoarsku orijentaciju. Otvorenost na sve strane – pa {ta se dogodi! Sli~nih ideja bilo je i u Tetaru Zvezdara, s tim {to je ovde i dalje favorizovan izraz vezan za angaòvano pozori{te. Da bi se to naglasilo – prednost je data prvencu Radeta Radovanovi}a – Original falsifikata. To se dogodilo u trenutku kada su mnogi ve} po~eli da veruju kako politi~ki teatar proìvljava krizu i stoga je ukazivano na njegovu izazovnu hrabrost, potrebu za polemikom, mnogo {irim zahtevima za istinom i samoispitivanjem sudbine u kontekstu svega {to nam se dogodilo tokom minule ~etiri decenije. Vi{e nisu u pitanju samo odre|eni doga|aji, li~ne sudbine ili bizarni detalji, ve} se dovodi u pitanje sve i traè se otvoreni i jasni odgovori –za{to smo sebe tako dugo i bezobzirno obmanjivali? Tragi~ni konflikti izazvani u poratnim godinama, sude}i po ovom komadu, jo{ }e dugo biti izvori{te na{ih suo~avanja sa sudbinom. Mladi pisac stoga fragmentarno osvetljava razna zbivanja od trenutka kada se ratni drugovi razilaze svako na svoju stranu posle slavlja pobede. Ali, njihovi ìvoti }e se iznova ispreplesti ~etrdeset i osme, pedeset ~etvrte, u ko zna u kojoj jo{ prilici sve do aktuelnog vremena. Pojedine scene deluju tek kao ovla{ na~injene skice, zapisi, a ponekad ostaje nerazumljivo, dok se u finalu kona~no ovaj mozaik ne sastavi i sve ne zgusne u intimnu ljudsku dramu. O~igledno je da se ovakva vrsta scenskih iluzija ne iscrpljuje u formi. Da li je delo u domenu literature i prefinjenog scenskog jezika, to nije osnovno, jer se o~igledno nije traìlo njihovo posredovanje u iskazivanju subjektivno intoniranih istina. Predstava je sugerisala da vrednosti treba traìti u dubokom ose}anju neposredne stvarnosti i njenih istina. Me|utim, pozori{tu nisu bili dovoljni samo ovakvi polemi~ni tekstovi gotovo na ivici pamfleta. Zato se promi{ljalo da bi trebalo u program uvesti i neke druge projekte koji bi nagovestili da se na ovoj pozornici moè eksperimentisati sa raznim formama i teìti novim izraàjnim valerima. U tu svrhu postavljene su Tri sestre koje je prema êhovljevom originalu u sopstvenoj preradi prikazao Aleksandar Luka~. U svojoj agresivnosti reditelj je zamislio da prikaè êhov- ljev svet “sto godina posle” kako bi mogao ne{to vi{e da kaè o sebi i svojoj generaciji. Mo`da ceo ovaj postupak ne bi ni zasluìo pa`nju da nije izveden sa velikom pompom i obja{njenjem kao zna~ajan eksperimintalni scenski projekat grupe mladih glumaca koja je sebe pretenciozno nazivala Pleksus Boris Piljnjak. To bi trebalo da bude nastavak njihovog dijaloga s vremenom i dru{tvom u kome ìve. Iza tih pompeznih mladala~kih fraza i egzaltacija krila se, na àlost, stvarala~ka nemo}: Luka~ je od êhova preuzeo imena lica, nekoliko re~enica iz drame i ne{to od gole fabule. Sa takvom banalizacijom aranìrao je ùrku sa mladi}ima i devojkama u otmenoj vili. Sve je to krajnje lokalno, povr{no, sa nekoliko ve} ove{talih fraza o {ezdeset i osmoj, studentskom buntu, bezna|u u 44 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka zemlji i potpuno zamagljenim perspektivama. Mladi ljudi, ovde poznatih imena, krajnje su zaokupljeni svojim izgledom, alkoholom, erotikom i ube|enjem da se moè ìveti samo ako se ode iz zemlje. Sve je tu na izgled u stilu savremenog teatra ali se ubrzo otkriva da iza toga ne stoji nikakav odre|eni smisao. Glumci su prosto obezvre|eni, dok se sve svelo na proizvoljne i ~udne slike i ni{ta vi{e. Pozori{te na Terazijama iza{lo je sa dve nove premijere, Poziv u dvorac @ana Anuja u jednoj mirnoj ali prihvatljivoj postavci Soje Jovanovi} i No} ludaka u Gospodskoj ulici Milo{a Kre~kovi}a. Te{ko je bilo utvrditi ~iji je ukus dominantan u biranju komada ili utvr|ivanju nivoa interpretacija na ovoj pozornici jer je poslednjih godina bilo toliko oscilacija u kvalitetu koje se ne prime}uju ovako drasti~no u drugim ansamblima. To izaziva pred svaku novu igru veliku zebnju. Tako je bilo i sa Kli~kovi}evom komedijom koju je predstavio isto tako mladi reditelj Jago{ Markovi}. On voli preterivanja, neobaveznost i isforsirane gegove pa ga je ovde zanimalo jedino {turi mehanizam zabuna koje se pletu oko psihijatra, njegovih pacijenata, ljubavnika ène i svega {to se moè u tom krugu improvizovati. Otud je ve}ina likova svedena na karikaturu. U su{tini proma{aj koji je zabrinuo ~ak i one naklonjene komediji i terazijskoj sceni, izazvav{i pitanje, kome je sve ovo bilo namenjeno? Izvan ovih premijernih doga|aja u stalnim pozori{tima na{lo se vi{e razli~itih projekata. Posebno je bilo aktivno na ve~ernjoj sceni “Radovi}” u istoimenom de~jem pozori{tu. Tu su za odrasle predstavljeni komadi Peh pod krovom Pavela Kohouta, Pokvarenjak ârlsa Bukovskog, Zlostavljanje Ive Andri}a, Atentat Mi- lo{a Nikoli}a i Nepodno{ljivo lako Vaclava Havela. To su kompletne predstave sa vi{e glumaca a neke su svedene na monodramska kazivanja pojedinaca. U Studentskom gradu je prikazan komad Miodraga Karadì}a Jesi li to do{’o da me vidi{ dok je ”Scena kod Konja" kako je nazvan program za odrasle u Po- zori{tu Bo{ko Buha, ambicozno izvela komediju Sve je dobro {to se dobro svr{i Viljema [ekspira, a zatim delo Ive Bre{ana Vi|enje Isusa Hrista u kasarni VP 2507. Na kraju ovog ciklusa na{lo se delo mlade spsateljice Sneàne Gnjidi} Mehani~ki mesec. Predstave su imale dosta privla~nosti i nai{le su na pristojno interesovanje, pa se pojavila bojazan – da li }e sve ovo ugroìti do tada veoma atraktivan i osoben program namenjen deci. Pozori{te “Dvori{te” svoj specifi~an repertoar osnaìlo je predstavom Boj na Kosovu koji je osmislio u svemu Petar Zec, ali ne oti{av{i dalje od nadahnute improvizacije. U Studentskom kulturnom centru orijentisali su se bili trenutno na ne{to druga~iji repertoar nego prethodnih sezona, sa dramama: Filoktet Hajnera Milera, Doktor Dèkil i Gospodin Hajd Roberta Stivensona, @ivot je bajka Dubravke Ugre{i} i Tibe- tanska knjiga grupe autora. Kako je bilo re~ uglavnom o mladim ljudima – svi su bili èljni samopotvr|ivanja ali nivo predstava nije bio takav da bi mogao da im priu{ti to zadovoljstvo. U pozori{tima ju`no od Beograda svi ovi doga|aji imali su izvesnog odjeka s tim {to u reakcijama nije bilo gotovo nikakve koordinacije. Svaki ansambl je 1988–1989. 45 vodio svoju brigu, ali na specifi~an na~in i sa nu`nim obzirima prema lokalnoj sredini. Tako je kru{eva~ko pozori{te, zaokupljeno neprekidnim samopotvr|i- vanjem, uloìlo napor da osmisli dramu Lazar, veliki knez Zvonimira Kosti}a. Kako za takav poduhvat nisu imali dovoljno podsticajnih snaga to su ugostili vi{e beogradskih glumaca podràvaju}i ranija okupljanja glumaca koji poti~u iz ove sredine a afirmaciju sti~u ili su stekli na drugim, prevashodno na najpoznatijim pozornicama. Sledila je drama Bra}a po oru`ju Radoslava Pavlovi}a koja je ve} igrana u nekim drugim ansamblima. Zanimljivo je bilo mo`da to da je Mima Jankovi}, poznata autorka mnogih predstava sa lutkama koje priprema u Ni{u a pokazuje po celoj zemlji, prihvatila da sa kru{eva~kim glumcima osmisli Autobiografiju Branislava Nu{i}a. Ve}eg zajedni~kog uspeha izvan grada nisu imali pa je zabeleèna tek jedna gluma~ka nagrada na Susretima “Joa- kim Vuji}”. U Titovom Uìcu imali su tako|e jednu premijeru posve}enu kosovskom mitu s tim {to su do{li do teksta Obili} Dobrila Nenadi}a koji nije oti{ao dalje od onog {to se zna iz predanja i narodnih pesama. Od dela doma}ih autora tu je bilo jo{ ûdo u [arganu Ljubomira Simovi}a u dosta skromnom aran`manu kao odblesak onog {to je igrano u Ateljeu 212. U izboru dela iz literature drugih naroda odabrano je ono {to nije igrano jo{ na ovoj sceni, a to su komadi Emigranti Slavomira Mroèka i êkaju}i Godoa Samjuela Beketa. Sve je to bilo korektno u granicama poznatog izraza bez odlu~nosti da se ode makar korak dalje. Na jedan doma}i komad – jedan strani je uglavnom princip koji su sada gotovo svi sledili. Na izbor su uticali i reditelji koji su dolazili iz drugih pozori{ta. Uz to je postojalo uverenje da treba ono {to je najbolje na beogradskim pozornicama preneti na svoju scenu – jer je to korisno kao informacija za publiku a izvesna satisfakcija za glumce da igraju ono {to su drugi i poznatiji ve} potvrdili kao vrednost. U Ni{u su tako bili zabavljeni prikazom Ruènja naroda u dva dela Slobodana Seleni}a. Ni komad, a ni predstavu nisu glumci doìveli u sebi, a nije ni publika pokazala ve}e interesovanje. Jednostavno sve je bilo na nivou vidljive konstrukcije i bez prave metafore. Marislav Radisavljevi} je pokazao ne{to vi{e zainteresovanosti za Mre{}enje {arana Aleksandra Popovi}a, reduciraju}i zbivanje za potrebe male scene. To zgusnuto tkivo delovalo je dosta efektno pa je na kraju ova predstava izdvojena kao najbolja i njoj je pripala godi{nja nagrada grada Ni{a. Od stranih pisaca odabrani su komadi Don @uan se vra}a ku}i Edena fon Horvata u vi|enju Nikolausa Vindi{–[perka u dosta zanimljivoj prezentaciji. Da bi se mladi Mirhad Kuri} oku{ao kao reditelj izmi{ljen je komad Sanduci Muze Konstantinovne–Pavlove ali nikoga nije impresionirao ni komad a jo{ manje predstava, koja je stoga igrana manje nego i jedna druga sa teku}eg programa. Bilo je mnogo truda i pri~a oko svake ove premijere ali bez pravog odjeka u javnosti. Ose}alo se da pozori{te po~inje da stagnira ali o tome se jo{ javno nije govorilo. Pirot je sa gostuju}im rediteljima u{ao u tri rizi~na poduhvata, Radovan tre}i Du{ka Kova~evi}a, Predstava Hamleta u selu Mrdu{a Donja Ive Bre{ana i Ve~iti 46 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka studenti Zorana \or|evi}a u ube|enju da im farsi~ne komedije i naturalisti~ki prosedei sasvim odgovaraju. Od svega toga najvi{e uspeha imao je Radovan tre}i u reìji Branislava Mi}unovi}a, mada se ni on nije dalje probio od gostovanja u Knjaèvcu. Za razliku od Pirota koji nije imao mogu}nosti da na~ini neki spektakl u slavu Kosovskog boja – Leskova~ko pozori{te se odlu~ilo da prikaè Banovi} Strahinju Borislava Mihajlovi}a Mihiza.Ta predstava je nai{la na dobar prijem kod publike, izvo|ena je daleko vi{e nego {to se o~ekivalo od Pigmaliona Bernarda [oa ili Policajaca Slavomira Mroèka. Ku}a strave Franca Ksavera Kreca je bila prihva}ena na dvadeset i petim Susretima “Joakim Vuji}” kao jedna od zanimljvijih, osvojiv{i dve gluma~ke nagrade. Pozori{te nije nagla- {avalo svoje ambicije, prepu{teno vi{e samo sebi nego {to se povodilo za Ni{om ili Beogradom, èle}i u tako inertnoj atmosferi o~uva svoj identitet. U tome su imali izvesnog uspeha. Glumci zaje~arskog pozori{ta akumulirali su snagu iz atmosfere stvorene oko scene, uspev{i da prikaù ~ak pet premijera {to je malo kome u drugim mestima uspelo. Glavni projekat su bili Rodoljupci u reìji Steve @igona. On se ve} ogledao u tuma~enju ovog Sterijinog dela na drugim scenama, ali sada nije pravio repliku i ~inilo se da sam sa sobom raspravlja o nekim scenskim re{enjima ili tuma~enjima teksta. @igon je uspeo da podstakne glumce, na~iniv{i stilski sasvim ~istu i atraktivnu predstavu. Tu se na{lo i Sumnjivo lice Branislava Nu{i}a, koje se nametalo gluma~kim interpretacijama. Od savremenih pisaca odabrani su komadi Sva~ije Veljka Radovi}a i Boj petlova Aleksandra \aje. Uspeh je bio dosta pristojan {to se nije moglo re}i za tuma~enje drame Zlo~in na kozijem ostrvu Uga Betija za koju nije na|en adekvatan izraz. Na {aba~koj sceni na{ala se drama Zidanje Skadra Zorice Simovi} koja je privukla dosta pa`nje. Mlada autorka pristupila je legendi i pesmi na subjektivan na~in ali su likovi poput Vuka{ina, Jevrosime, Jefimije ili Kraljevi}a Marka na{li odjeka u glumcima. Bili su realisti~ni do grubosti, te{ko se nose}i sa pri~om koja je imala i suptilnijih pasaà. Nije stoga neo~ekivano {to je predstava na Susretima “Joakim Vuji}” imala dosta dobre kritike, osvojiv{i nekoliko nagrada. To se nije ponovilo sa Pesmom Oskara Davi~a, i ranije izvo|enom na ovoj sceni, sada sa podmla|enim ansamblom, jer se predstava te{ko odupirala revolucionarnim zanosima i romantizmu koji je sen~io glavne junake. Komad je o~igledno izgubio ne{to od svoje nekada{nje privla~nosti, deluju}i pomalo ana- hrono. Tekst ûdne stvari Du{ana Radovi}a imao je na sceni svoje unutarnje dopadljivosti zahvaljuju}i gluma~koj igri. Od svega {to se pravilo, ~ak i prigodnih aran`mana, kakvo je bilo Partizansko poselo koje je zamislio ceo gluma~ki kolektiv, uprava je rado isticala Lulu Franka Vedekinda. Predstava je bila dosta hermeti~na, bez unutarnje kohezije u zbivanjima ni potrebne tenzije, tako da je ostala vi{e u spoljnim naznakama reìje. Kada se sve uzme u obzir – to je bio heterogen program, ali nije bio li{en ambicije da pozori{te i dalje bude jedno od najboljih u odmeravanjima na Susretima “Joakim Vuji}”. 1988–1989. 47

Pozori{ta su bila relativno samostalna u odlu~ivanju o programu za ovu godinu u kojoj je javnost bila dosta zainteresovana kako }e se koja kulturna institucija, a posebno scenske, uklju~iti u obeleàvanje kosovskih godi{njica. Taj pritisak bio je dvojak, dolaze}i kroz medije koji su podstrekavali nacionalnu euforiju a i od strane lokalnih mo}nika koji su opet èleli da iskaù svoju angaòvanost u propagandi nacionalnih znamenja. Prilike su bile takve da je svaki grad ili sredina reagovala na svoj na~in.To se pogotovo moglo da oseti u vojvo|anskim gradovima i pozori{tima. Otud toliko pa`nje – kako }e se pona{ati u ovim doga|ajima Srpsko narodno pozori{te u Novom Sadu, pogotovo kada se zna da ono {to direktno a {to posredno ima odre|enog uticaja na teatarska stremljenja i u drugim ansamblima. Ovde se nije prenagla{eno u~estvovalo u nacionalnim euforijama niti obra}alo na ekstremne reakcije pojedinaca. Valja podsetiti na dve neosporne ~injenice – prvo ovo pozori{te, kao najstarije u srpskom narodu, predstavljalo je decenijama jedno od bitnih àri{ta nacionalne kulture, posebno izgradnje svesti mnogih generacija o sopstvenom identitetu. Ne postoji delo u srpskoj dramskoj knjièvnosti sa istorijskom tematikom koje ovde nije doìvelo svoju ~asnu prezentaciju ili afirmaciju. Drugi ~inilac je saznanje – da je u poratnim godinama Novi Sad postao centar okupljanja svih pozori{ta u zemlji te da Sterijino pozorje svojom izrazitom jugoslovenskom politikom nije nikada bilo omiljeno me|u nacionalistima bez obzira iz koje sredine delovali. âk je bilo i zluradosti pa je program ~esto vulgarizovan i izjedna~avan sa autonoma{enjem. U samom pozori{tu su smatrali da prednost treba da imaju komadi koji se zalaù za nove ideje i forme u izrazu, a posebno kriti~ki odnos prema svemu {to ugroàva istorijske vrednosti ili ljudsko postojanje u realnosti. Uz to, iz slu~aja Golubnja~a izvu~ene su odre|ene pouke pa je tu opreznost prema dnevnim dru{tvenim pojavama bilo lak{e razumeti i opravdati. U prvi plan je tako stavljena premijera komada Tri ~eki}a (a o srpu da i ne govorimo) mlade spisateljice Deane Leskovar, ranije dobitnice Sterijine nagrade za novo dramsko delo. To je ujedno bio i povod da se u komentarima uz ovaj projekat kaè ne{to vi{e o dramskim delima koja opisuju ìvot mladih u na{em ambijentu tokom pedesetih i {ezdesetih godina. Nije nikakvo zlonamerno kriti- zerstvo priznavanje ~injenica da u nekim od tih drama ima sentimentalnosti, tu`nih i nesre}nih pojedina~nih ili grupnih sudbina, besperspektivnosti, razo- ~arenja i trajne izgubljenosti. Pisci koji su èleli da govore o takvim svojim tekstovima, uporno su ponavljali da zaborava ne sme biti! Te{ko je po njima misliti na budu}nost ako se ne oslobodimo svega {to pritiskuje i optere}uje ìvot. Deana Leskovar je upravo na~inila jednu takvu skicu ili fragmentarno svedo~anstvo. Likovi su nazna~eni, stanja opisana ali dramski sukobi nisu dovedeni do punog intenziteta. Realnost je tu kao nesalomljiva prepreka, {to najvi{e obeshrabruje. Tekst je bliì scenariju nego drami, ali bez obzira na parcijalnost i formu ima emocionalnog naboja koji podsti~e glumce na pun doìvljaj. To je njegov osnovni kvalitet koji je gotovo nepogre{ivo uo~io reditelj Egon Savin, na njemu izgradiv{i predstavu koja deluje fascinantno na publiku. Zar je onda 48 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka iznena|enje {to je ona na Sterijinom pozorju nagra|ena za reìju, niz gluma~kih ostvarenja i umetni~ku kreativnost drugih saradnika? Sa mnogim drugim pri- znanjima je okruèna u Novom Sadu i vojvo|anskom kulturnom ìvotu. Ovaj doga|aj je potpuno marginalizovao neke druge predstave poput Lude igre Leva Birinskog u reìji Vide Ognjenovi}, Magarca @orà Fejdoa u obradi @elimira Ore{kovi}a pa i Pokojnika Branislava Nu{i}a sa Dejanom Mija~em kao rediteljem ili Klementov pad Draga Jan~ara u reìji Zvone [edlbauera. Sve su to bila solidna ostvarenja pogodna za osveàvanje teku}eg repertoara ali bez zna- ~ajnijih inovacija u izrazu. Na kraju je u ovom programu prikazana i diplomska predstava studenata glume novosadske Umetni~ke akademije Vesele ène vindzorske Viljema [ekspira u postavci njihovog profesora Branka Ple{e. Izvan svih ovih promi{ljanja i kombinovanja opstalo je Novosadsko pozori{te – Ujvideki Sinhaz sa svojim novim predstavama na ma|arskom jeziku. Njegove potrebe, opredeljenja pa i mogu}nosti su bile do izvesne mere specifi~ne pa pored Geteovog Klavira i Ibzenovog komada Neprijatelj naroda tu su dela Gde je pi{tolj Gabora Gergeljija, La|a \ule Fehera, Gospodin Doktor Ferenca Molnara, To je na klupi Alda Nikolaja i Platite {efu sale Lasla Boza. Glumci su se preobraàvali od klasi~nog izraza do lake zabave u bulevarskom stilu bez ve}eg ni dubljeg unutarnjeg anga`mana, uglavnom se prilago|avaju}i svakoj reìji posebno. Potreba za dopadljivo{}u publici bila je o~igledna. Somborsko pozori{te je ve} dugo ustalilo saradnju sa poznatim rediteljima iz ve}ih centara. Zajedni~ki cilj je angaòvanje najboljih glumaca u stvaranju bar jedne reprezentativne predstave koja bi mogla da konkuri{e za zna~ajna gostovanja i u~e{}e na pozori{nim festivalima. Ovaj put je ugo{}en poznati zagreba~ki reditelj Petar Ve~ek koji je reìrao ~ak tri poznata dela – Ujka Vanju Antona Pavlovi}a êhova, Samoubicu Nikolaja Erdmana i Divlju patku Henriha Ibzena. Sve te predstave su imale odre|eni nivo u interpretacijama, a na javnost je najpotpuniji utisak ostavio Samoubica. Uz to je i{lo lako {tivo Folkera Ludviga Pa to je da po{izi{, zatim Mister dolar Branislava Nu{i}a i Sedmorica – kako bi smo ih danas ~itali Jovana Hristi}a u premi{ljanju Ljuboslava Majera. Reklo bi se na kraju – jedna uspe{na, mirna i pozori{nom izrazu okrenuta sezona. Ne{to sli~no doga|alo se u Vr{cu samo sa manjim mogu}nostima pa i izraàjnim pretenzijama. Igrani su komadi Zla èna Jovana Sterije Popovi}a, Neprijatelj naroda Henriha Ibzena, Oàlo{}ena porodica Branislava Nu{i}a i kao kuriozitet, Kod ve~ite slavine Mom~ila Nastasijevi}a koje su na svoj na~in sagledale dve mlade rediteljke Dijana Milo{evi} i Jadranka An|eli}, ve} na po~etku karijere jasno opredeljene za nekonvencionalni scenski izraz. Program zrenjaninske scene “To{a Jovanovi}” je ozna~en Ludom ku}om Filipa Kinga, Kafeterijom Karla Goldonija, Staklenom menaèrijom Tenesi Vilijamsa, Velikim Makom Eri- ha Ko{a i Izbira~icom Koste Trifkovi}a, u postavci Steve @igona koji je u stalnoj saradnji ve} na~inio vi{e originalnih predstava. Od lokalnih pisaca tu su dela Iznogud protiv supermena Radivoja [ajtinca i ve} zaboravljeni komad Pukotina raja Milana Tutorova. Obi~na, radna sezona, bez posebnih specifi~nosti. 1988–1989. 49

[ira javnost je najvi{e pa`nje posvetila Narodnom pozori{tu u Subotici i svemu {ta je u njemu ~inio direktor i glavni reditelj Ljubi{a Risti}. Njega nije obavezivala tradicija, iskustvo niti afiniteti stalne pozori{ne publike ve} je pravio svoje subjektivno pozori{te, lansiraju}i projekte za koje je imao li~nog interesa ili pak one u domenu koreodrame {to je radila Nada Kokotovi}. Kada su pozivani gostuju}i reditelji, birani su po sli~nim afinitetima. Risti} je istrajavao na konceptu pozori{ta otvorenih prostora, neprekidno nastoje}i da za svaku novu postavku na|e adekvatnu scenu. Tako je na Trgu ispred pozori{ta inscenirao Sprovod u Terezijeburgu sa glumcima ma|arske i srpske drame. Ve- ruju}i u univerzalnost izraza, nije obra}ao pa`nju na izgovor pojedinaca jer mu je bilo bitno koliko se ko i na koji na~in uklapa u slobodno komponovane scene, uz minimale sugestije samog pisca. Mada je to bila sloèna kompozicija – nije izazvala ve}e interesovanje publike pa je u ovoj sezoni igrana samo jedan put. Risti} se dosta angaòvao da na~ini libreto za svoje vi|enje Kosovskog boja na osnovu narodnog predanja i li~nih opservacija. Za to mu je bio potreban veliki prostor i na{ao ga je na Pali}u. Tu je bilo dosta improvizacija, naivnosti i neubedljivosti u prikazivanju odre|enih situacija ili formiranju nekih od va`nih likova ove drame, kao i me{ani ansambl sa dosta statista i svega nekoliko gluma~ki upe~atljivih prizora. Ova predstava se kasnije na{la na programu Bitefa, prikazana je na Malom Kalimegdanu ali je malo koga impresionirala. Tada se ~inilo da je Risti} najvi{e energije utro{io u postavku drame [iptarIiII Dragana Tomi}a u ~ijoj je adaptaciji i sam u~estvovao, pojaviv{i se na kraju kao koautor. Na drugom kraju zemlje, Kosovu i Metohiji i dalje su delovala samo dva pozori{ta. U \akovici profesionalno, mada u su{tini i dalje po izrazu poluamatersko, sa predstavama na albanskom jeziku, izvelo je komade Kukavi~iji sat Be}ira Muslijua i Monserat Emanuela Rablesa. Uspehom se smatralo ve} i to da se ovakvi komadi mogu izvoditi na njihovoj pozornici. Glumci albanske drame u Pokrajinskom pozori{tu u Pri{tini bili su ambiciozniji i mogli su da pruè daleko sadràjniju igru. To su potvrdili novim premijerama kao {to su Privi|enje Be}ira Muslijua, zatim ôvek je ~ovek Krista Flokija i Doktor Faust Kristofera Marloa. Njihovi lokalni reditelji Agim Sopi, Ahmet Jakupi i Fetah Mehmeti nisu ko- respondirali sa pozori{nim tendecijama aktuelnim u srpskim pozori{tima, zaokupljeni manirima u duhu scenskog akademizma. Za to vreme ansambl drame na srpskom jeziku po~eo je da ispoljava izvesnu nervozu tako da je realizovao tek samo jednu novu predstavu i to Vol{ebnike Slobodana Tomovi}a, a u reìji Tibora Vajde! Sve to je zajedno bilo zaista na margini pozori{nog ìvota u Srbiji. Uobi~ajeni test sa onih nekoliko najboljih predstava vi|enih u ovo vreme sugerisao je da nema razloga za neko {ire nespokojstvo ili uznemirenje. Su{tinski nije odba~ena niti sasvim neutralizovana ni jedna tendencija niti ideja koja je navodila ve~inu pozori{ta na nove stvarala~ke izazove. Svako je istrajavao na svojim planovima i suo~avanju sa mogu}nostima izraza. Istina, postojale su 50 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka specifi~nosti pa i izvesne razlike u shvatanjima, ali to nije remetilo saznanje da se starim ili novim tekstovima mora tuma~iti realnost u kojoj ìvimo. U najboljim ostvarenjima koja su kreirana u razli~itim formama kriti~kog realizma ili potpuno subjektivnih stilizacija veoma se pazilo da ni na koji na~in ne bude ugroèna neposredna komunikacija sa gledaocima ni javno{}u kako bi pozori{te moglo da i dalje nesmetano vr{i uticaj na duhovne ~inioce kojima odre|ujemo svoj li~ni odnos prema svakodnevici. Oslonac vi{e nije bio u ideologiji nego na sopstvenom iskustvu i ose}anju identiteta. Pojava izvesnih znakova krize u dru{tvu nije uznemirila stvaraoce i zato su izvesne predstave tuma~ene kao njihova socijalna a ne samo umetni~ka akcija koja moè da aktivira mehanizme samoodbrane. Svako je èleo da u krugu dvadesetak doma}ih autora na|e svoga pisca, odnosno da igra na svoj na~in dela Aleksandra Popovi}a i Du{ana Kova- ~evi}a ili one druge koji su pripadali istoj poetici. Krajem osamdesetih godina novo je bilo to {to se javljala nova generacija stvaralaca. Pozori{ta su za njih bila otvorena, niko nije bio obeshrabren, ako je imao talenta i motivacije, da odustane od pisanja novih tekstova. Me|u njima je bio posebno zapaèn Sini{a Kova- ~evi}, a tu su bili jo{ Deana Leskovar i Rade Radovanovi}, i jo{ nekoliko drugih sa vidnom zrelo{}u u iskazivanju i sa jasnom brigom za svet u kome su ìveli. U programu trideset i ~etvrtih Jugoslovenskih pozori{nih igara – na Sterijinom pozorju, na{la su se ~ak tri teksta novih srpskih autora, upravo ovih mladih kakvi su bili Sini{a Kova~evi}, Rade Radovanovi} i Deana Leskovar. Kada se tome doda da je Dramski teatar iz Skoplja nastupao sa tekstom [ine u vazduhu mladog beogradskog pisca Neboj{e Rom~evi}a, to su ~etiri dela naspram ~etiri druga iz ostalih republi~kih selekcija. Oni, zapravo, u tom ~asu nisu imali konkurencije pa je gotovo logi~no {to je drama Novo je doba Sini{e Kova~evi}a progla{ena najboljim dramskim tekstom u osamdeset i devetoj godini. Niko, me|utim, ovu pojavu nije doìvaljavao kao neo~ekivani doga|aj ili iznena|enje. Sli~ne situacije su se ponavljale godinama, svaki put kada na selektore nije vr{en pritisak da se istakne kako u svim republikama dramska knjièvnost i scenski izraz gotovo ravnomerno napreduju. Jedino – da bi se umanjio zna~aj pojedinih dela nagla{avano je da je takmi~arski izbor dela dosta heterogen. Naime, malo ko je izvan srpskih pozori{ta bio spreman da prizna kako se savremena drama neprekidno bogati novim i kvalitetnim delima. Oprav- danje za ovaku nedoslednost traèno je u saznanju da su iz produkcije u aktuelnom trenutku otsutni mnogi poznati autori i reditelji, a unapred su izre~eni i lansirani sudovi kako nema dobrih ili velikih tekstova, da nema pomaka ni u rediteljskim komunikacijama kroz druga~ije forme izraza uz standardna pitanja – da li je to zamor? Kriza? Splet nesre}nih okolnosti? Time se donekle moglo da asocira na vreme i prilike u kojima ìvimo. Ljudi u srpskim pozori{tima su te{ko prihvatali tu|a mi{ljenja pogotovo kada je postojala sumnja da je sve to sra~unato na obezvre|ivanje pojedinih predstava. 1989–1990. 51

1989–1990.

Sve je po~elo s jeseni relativno mirno. Prividno su se sti{ale samoupravne strasti u pojedinim ansamblima, drasti~no je opao broj demonstrativnih otka- zivanja predstava, glumci su izraàvali me|usobnu toleranciju i ~inilo se da unutar svakog pozori{ta ja~a svest o zajedni{tvu i potrebi da se obezbedi kakvo takvo unutarnje jedinstvo, te da se u poslednju deceniju dvadesetog veka u|e sa pozitivnim iskustvom i postepenim ja~anjem nade da }e se mo}i ma{tati o novim i zna~ajnijim uspesima. Ranije pri~e o prirodi pozori{nog izraza, dileme oko toga kako treba usmeravati repertoare i {ta ~initi sa odre|enim stilskim opredeljenjima ili kako na neki drugi na~in definisati odnos prema dru{tvu, bez obzira {to je u tome u~estvovao veliki broj ljudi, od kojih su se mnogi samozvano proglasili teatrolozima, ostale su bez subjektivnog naboja. Te{ko je bilo zadràti neku estradnu poziciju unutar teku}eg konformizma, jer su jo{ uvek sva pozori{ta zavisila prevashodno od dràvnih dotacija ili direktnog finansiranja, uz neformalna avangardna htenja koja su se mahom vi{e zasnivala na nezadovoljstvu op{tim prilikama u dru{tvu nego stvarnim i u estetici utemeljenim idejama o druga~ijem pozori{tu. Odnosi su u su{tini bili roviti, zavisno od pozori{ta i njegove pozicije u sredini gde deluje, ali nije bilo pojava koje bi na bilo koji na~in ugrozile kontinuitet u delovanju sa pozornice. Prirodno je, pri tome, da su mnogi bili nezadovoljni onim {to se doga|alo u pozori{nom ìvotu, s tim da je ponestalo ranijeg naboja i uobi~ajenih o~ekivanja da }e se ba{ u ovo vreme dogoditi ne{to neobi~no. Na sve to imalo je velikog uticaja svakodnevno detaljno izve{tavanje o kona~no zavr{enoj obnovi i dogradnji zgrade Narodnog pozori{ta u Beogradu. Brojke o uloènim sredstvima su bile zaista impozantne i nije se bez razloga tvrdilo da je pored izgradnje nove zgrade Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu – ovo najve}a pozori{na invensticija koja se dogodila u proteklih skoro pola veka! U tome je svesrdno i sa pove}anim entuzijazom u~estvovala i uprava Narodnog pozori{ta – jer zavr{ava se taj period stagnacije i ~ekanja da se okon~aju svi radovi kako bi ponovo na svojoj mati~noj sceni potvr|ena stvarala~ka mo} drame, baleta i opere. Zato je za ovu priliku na~injen posebno ambiciozan repertoar u kome je Orestija Eshila u scenskom izdanju kakvo do tada nije vi|eno na srpskim scenama rediteljski obradila Mira Erceg. Pri tome je bilo gotovo nepotrebno uveravati publiku, posebno ljubitelje anti~ke drame da je re~ o opusu na kome u mnogome po~iva svetsko pozori{no iskustvo. 52 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Verovatno se time nastojalo da zamagli se}anje na one doma}e, a pogotovo inostrane trupe, koje su dolazile ovamo sa svojim poku{ajima da osavremene Eshilovu trilogiju i polovi~ne domete koji su vi{e u~vr{}ivali skepsu nego {to su podsticali nove poduhvate. Rediteljski koncept je bio sav u znaku htenja da se prevazi|e sve vi|eno ili o~ekivano. Po op{tem utisku najpotpunije je komponovan prvi deo Agamemnon, ne{to slabijeg intenziteta je drugi deo Hoefore dok je tre}i, Eumenide, zami{ljen i nepotrebno optere}en stilizovanim olimpijskim ceremonijalom, sletskim pokretima, zastavama, {tafetom i ponavljanjima istih radnji. U pasaìma gde su glumci usredsre|eni na tragi~ne situacije bilo je adekvatnije igre, jasnije odre|enog stila, na trenutke i potpune tragedije. Posle svega {to je vi|eno u Narodnom pozori{tu poslednjih sezona, ovo je ipak, ne{to vi{e – objektivno, pojava cele Orestije mogla se smatrati uspehom celog ansambla. Naravno, bilo je prigovora – za{to se nije obnovljena zgrada otvorila premijerom doma}e drame, ali u tom slavlju, takvi glasovi nisu prihva}eni kao dobronamerni. Sledio je odmah zatim jo{ jedan megalomanski, nedovoljno obja{njeni ni motivisani poduhvat sa spektakularnim prikazom Vojvotkinje od Malfija Dòna Vebstera sa preporukom da je bio [ekspirov savremenik. Mlada rediteljka Ivana Vuji} je prosto `rtvovana i ogra|ena nekriti~kim komentarima kao i obja{njenima ove tragedije. To je veliki rediteljski i scenografski trud, izuzetna angaòvanost uz disciplinu ansambla, ali prave tragedije u tom surogatskom delu nije bilo. To nisu dosegli ni drugi savremeni evropski reditelji sa ve}im iskustvom pa stoga ne iznena|uje {to su veoma ve{to reìrani samo pojedini prizori koji, izdvojeni iz konteksta cele tragedije, mogu biti privla~ni. Me|utim, ~esta upotreba nove hidraulike uz {kripu razbijala je celovitost predstave. Mno- go toga je bilo u znaku suvi{nog kretanja liftova, a da bi se istakla bizarnost, neke situacije su ukra{avane pirotehni~kim efektima i preteranim kori{}enjem zlatnog lamea u kostimima. Prosto – sve je bilo u znaku potrebe da se pokaù mogu}nosti teatra i time zaseni ili odu{evi gledali{te. Me|utim, ~im su se svi rasklomotili u obnovljenoj zgradi i kada je okon~ana ceremonijalna i dobro usmeravana euforija u kojoj je nagove{tavana nova uloga ovog uglednog ansambla – nastale su unutarnje teko}e i li~ni neposrazumi. Neprikosnovenost Velimira Luki}a, kao dugogodi{njeg upravnika, za ~ijih mandata su smenjivani mnogi direktori drame i opere jer uvek je neko drugi morao da bude za ne{to kriv, je dovedena u pitanje pa je ve} prvog marta devedesete bio prisiljen da podnese ostavku. Na njegovo mesto je pri kraju sezone postavljena Vida Ognjenovi}. Promene su se dogodile i u drami, baletu i operi tako da su ti dugo potiskivani i prikrivani nesporazumi buknuli kada se to uop{te nije o~ekivalo. Jednostavno – slavljeni~ke atmosfere je nestalo i sezona je zavr{ena dosta nevoljno sa dve predstave koje nisu ostavile nikakav ubedljiviji utisak. Re~ je o Ve{ticama iz Salema Artura Milera na velikoj sceni, a na maloj – No}ne frajle 1989–1990. 53

Aleksandra Popovi}a. Da bi se ti utisci na neki na~in ublaìli obnovljene su stare predstave Konak Milo{a Crnjanskog, Ko{tana Bore Stankovi}a i Sarduova Ma- dam San @en, ali i sa popunjavanjem male scene od ranije poznatim predstavama – Nastasja Filipovna, Kosovska hronika, Solunci govore, Kako mogu da te ~ujem kad voda te~e ili Uspomene Sare Bernard nagove{teni optimizam nije mogao da se stabilizuje. Ako se ve} o~ekuje od renomiranih ansambala da pokre}u odre|ene stvarala~ke probleme ili traè ubedljive argumente za sopstvene dileme i htenja – ovo je bila prilika da Narodno pozori{te defini{e savremeni odnos prema anti~koj drami. To je velika i univerzalna evropska tema – jer se ve} godinama cikli~no neprekidno ponavlja nekoliko proizvoljnih tvrdnji, od onih da u savremenom teatru nema mesta za anti~ku dramu, zatim – kako je vreme tragedije pro{lo te da ona nije mogu}a na modernoj sceni, do shvatanja da je to stvar pojedinih umetnika a da prakti~no malo ko uop{te radi na tome da se ta klasi~na dela tuma~e iz dana{nje perspektive. To samo pokazuje kako ova tema zaokuplja samo mali broj teatrologa, bez ikakvog uticaja na obrazovanje glumaca ili raz- vijanje njihovih afiniteta prema ne samo anti~kom nego i klasi~nom teatru. Ide se ~ak tako daleko da i samo pokretanje ovakvih razgovora – obeshrabruje one koji se zalaù za prevazilaènje iskustva i traganje za potpuno novim teatarskim vrednostima. Ako pojam modernog podrazumeva odbacivanje tradicije i svega poznatog onda je zaista te{ko voditi valjane razgovore o tome kako igrati anti- ~ku dramu danas. U Jugoslovenskom dramskom pozori{tu nisu bili u ovom trenutku zaokupljeni velikim temama – na koje mogu da daju odgovor samo originalne i zna- ~ajne predstave. Programski koncept je bio dosta upro{}en, zasnovan na ube- |enju da treba oslu{kivati vreme, a ono, bar kada je re~ o ovom ansamblu nema ograni~enja. Zato klasi~na dela mogu skladno da se dopunjavaju sa onim za koja se pretpostavlja da imaju punu komunikaciju sa realno{}u. Pozori{te je uvek spremno na velike i rizi~ne poduhvate, jer bez takvih izazova te{ko je o~ekivati da neprekidno privla~ite pa`nju javnosti. Neprihvatanje Valjevske bolnice od strane Sterijinog pozorja u~inilo je pak svoje, pa je prva jesenja premijera devedesete godine bila Dibuk [. A. An-skija. Bilo je to iznena|enje koje je prihva}eno sa izvesnim interesovanjem. Predstava je imala zanimljivu scenografiju, privla~ne rituale ekstremne jevrejske sekte, korektne spoljne aran`mane u pogledu odre|ivanja likova i situacija, izvesnu dramatiku, akademski ko- rektnu igru, da bi se na kraju videlo kako je u gledali{tu malo ko bio sasvim zadovoljan. Jednostavno – sve {to sadrì Dibuk ovde je sa vi{e opreza izloèno. Pazilo se na izgovor pojedinih hebrejskih re~i, pokrete za vreme molitve, sledila osnovna linija zbivanja oko nesre}ne udaje mlade devojke i isterivanja duha iz njenog tela. Vodilo se ra~una o folklornoj fantastici, donekle i o samoj mistici, ali dubljeg shvatanja ovog dela u reìjskom konceptu Eduarda Milera nije bilo. 54 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

O~igledno je kolebanje oko toga da li je re~ o zna~ajnom ostvarenju jevrejske dramske literature ili komadu ~ija mistika sama po sebi moè biti atraktivna i privla~na u ovo vreme. Nema razloga za sve to jer je ovaj komad svojevremeno u reìji ~uvenog Vahtangova ozna~io datum u razvoju Habima teatra i na- cinalnog pozori{ta u Izraelu. Izvr{io je uticaj na mnoge dramske autore {to se ose}a u savremenim varijacijama teme onostranog prikazivanja doga|aja izme|u dva sveta, ìvih i mrtvih, a njime su se inspirisali i svi koji su nastojali da iskaù verovanja u ne~iste sile i zle duhove. Miler nije prime}ivao su{tinu ovog osobenog dela, pa je svoju predstavu gradio pre~i{}enim, ali u mnogo ~emu konvencionalnim izrazom, bez pravih gradacija ili onog sudbinskog {to mora da se oseti na sceni i u gledali{tu kada do|e do dvojstva li~nosti. Ne{to je postignuto, ali se sa ovim ansamblom moglo mnogo vi{e. Za rusku avangardu a posebno kriti~ki inspirisanu savremenu dramsku literaturu, pa ~ak i za dela koja su postojala ali sticajem okolnosti jo{ nisu igrana, me|u nekim od na{ih reditelja postojalo je gotovo opsesivno interesovanje. Komad Draga Jelena Sergejevna Ljudmile Razumovske privukao je stoga razum- ljivu pa`nju. Su{tinski on se bavio problemom mladih, a postavljen je tako da se u njemu ogledaju ne samo odnosi u ruskoj {koli ve} i mnogi izlivi agresije koja grani~i sa terorom i onemogu}ava mladim ljudima da svoju prirodu usklade sa onim {to se od njih o~ekuje ili {to bismo èleli da postignu. Predstava u kojoj se odnosi grade izme|u lika Jelene Sergejevne, profesorke i njenih u~enika je svedena na naturalisti~ke okvire sa intenzivnim pokretima, rastrzano{}u aktera i prizora koji negiraju svaki tradicionalni odnos koji postoji u {koli ili ~ak me|u mladim svetom. Profesorka postaje `rtva |a~ke silovitosti. Sve je to u izrazu trebalo da dobije vizuelne efekte kako bi jo{ vi{e bio nagla{en taj simboli~ki ali brutalan protest protiv realnosti u kojoj se ìvi. Svi ti akteri li{eni su ideala, puni èstine, ogor~enja, suprostavljeni svetu koji im sugeri{e Jelena Sergejevna, bez èlje da se uklju~e u realnost koju duboko u sebi odbacuju. Komad nema ve}u litetarnu dubinu, ali je ipak omogu~io predstavu impresivnog spoljnog dejstva. Uz to – bilo je odmah jasno da }e ga prihvatiti i druga pozori{ta jer je tema bila nama bliska i razumljiva a èstina akcije i razobli~avanja drasti~nija nego u nekim na{im savremenim delima na istu temu. Ma kako da se mogao ste~i utisak o heterogenosti programa ni{ta ovde nije bilo slu~ajno niti bez jasnog ili skrivenog motiva. To se potvrdilo sa postavkom komada Na letovanju Maksima Gorkog. Reditelj Egon Savin je svoje vi|enje locirao na simboli~no aranìranu pozornicu sa visokim brezama u dubini, koje su na izvestan na~in podse}ale na ve} ~uveno izvo|enje ovog dela Pitera [tajna i berlinskih glumaca na jednom od onih bitefovskih programa koji su pozori{noj publici ostali u trajnom se}anju. Reìja je svoj koncept ovde zasnivala na ose- }anju dosade koja proìma sve li~nosti, atmosferu na sceni i unutarnja stanja koja se, s vremena na vreme, ja~e nagla{avaju u pojedinim akterima. Verovalo 1989–1990. 55 se da je to simbol apsurda i besmisla ìvota tako da su strasti usporavane do jedva pulsiraju}e realnosti i nekog polumrtvog bitisanja u kome su ljudi, zapravo ve} potpuno otsutni iz same stvarnosti. Da li je to prepu{tanje sopstvenom bezna|u, snovima, meditaciji, ostaje tek da se naslu~uje. Zbog toga se insistiralo da pojedini prizori budu komponovani kao slike za sebe, razasute na sve strane, stvorene izme|u sebe od likova koji su se na{li u luksuznom letovali{tu kao u nekom snu. Tu ima sociolo{kih analiza, psiholo{kog premi{ljanja, spokoja, ali i ~e`nje, ljubavi, mr`nje, prijateljstva, sentimentalnosti, arhai~ne konverzacije, tako da se komunikacija te{ko uspostavlja dok sve to zajedno reìja ne podredi svojim htenjima. Komedije i vodvilje @orà Fejdoa tuma~e mnogi na{i aktuelni reditelji na najrazli~itije na~ine. Me|utim, verovano se sa najvi{e ose}anja za stil igraju na scenama Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. Jer, ovde su glumci, mo`da vi{e nego drugde, shvatili da je verovatno re~ o profinjenosti duha, a ne samo banalnoj zabavi, mogu}nosti za virtuoznu igru, specifi~nu karakterizaciju i ìvot- nu neposrednost koja bri{e prostor i vreme, da bi uìvali u spektaklu kakav je, upravo, Velika auto trka u reìji Dimitrija Jovanovi}a. On je svoju interpretaciju doveo do perfekcije u jednostavnoj i funkcionalnoj scenografiji i ma{tovitim kostimima stvorio je osnovu za igru koja se od po~etka do samog kraja kre}e gotovo ivicom lascivnosti i banalnosti s mnogobrojnim iznena|enjima, obrtima, izvornim ritmom i verbalnim duelima u kojima se stalno ose}a briljantnost francuskog humora i duha. Nema tu uobi~ajenih prilago|avanja, insistiranja na suvi{e upro{}enoj prepoznatljivosti mentaliteta i svega onog {to ~esto nalazimo u povr{nim postavkama na nekim od na{ih pozornica. Stvorena je kompozicija pokreta od re~i s kojom se stvaraju i razgra|uju odre|ene situacije do stanja koja razobli~uju mentalitet. U svemu tome ima zanosa, potrebne teatarske pretencioznosti, pa se oblikuje iluzija puna raznih iznena|enja. Mada Velika auto-trka predstavlja gluma~ku paradu neobi~nih likova i beskrajne igre – tome nije pridavano toliko pa`nje koliko je bilo usmereno prema jednom sasvim druga~ijem projektu – U potrazi za Marselom Prustom Nenada Proki}a u reìjskom tuma~enju Dejana Mija~a. To je bila predstava vi{e za kriti~are nego publiku i bavila se formom u domenu traganja za temeljitijim zaokretima u druga~ijem vi|enju savremenog teatarskog delovanja. Proki} je u vi{e svojih ranijih drama ispoljio sklonost da se inspiri{e delima poznatih pisaca. Sada je ~itaju}i dela Marsela Prusta i sam po~eo da razmi{lja i doìvljava njegov svet, da sanja njegove snove, nastoje}i da iskaè ono {to je tek bilo naslu}ivano ili neizrecivo u pojedinim njegovim rukopisima. Zbog toga njegov rad predstavlja na izvestan na~in eksperimenat ali i konstrukciju u kojoj se u tri dela po osam slika nalaze poznati likovi, asocijacije nametnute prilikom samog ~itanja, i èlja da se od svega toga na~ine odre|ena stanja u kojima bi mogli da se prepoznaju odblesci odre|enog vremena pa i dimenzije samog prostora. Ovim 56 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka se potvrdilo jo{ jednom da je lak{e organizovati velike projekte nego obezbediti zna~ajnija scenska preobraènja koja bi vodila zaista do potpuno novog izraza u celokupnom repertoaru. U Ateljeu je ovaj put sva pa`nja koncentrisana oko, za njih dva bitna projekta, Mravlji mete` Aleksandra Popovi}a i scensku adaptaciju romana O~evi i oci Slobodana Seleni}a. Tu je Aleksandar Popovi} stekao svoju afirmaciju a odatle je javnosti nametnuto verovanje da bez ovog autora savremeno srpsko pozori{te ne bi u svemu bilo osobeno i autenti~no. U obrazloènju je ~esto nagla{avano kako se svi vode}i pisci bave na{im aktuelnim mukama, politikom kao sudbinom, slobodom kao snom i morama koje pritiskuju svojom teìnom ~itave generacije. To jesu teme Aleksandra Popovi}a, ali ih on artikuli{e na sasvim svoj i druga~iji na~in. Sav je u asocijacijama, mimo konvencija, ali ipak, u scenskom izrazu lako prepoznatljiv ~ak i kada je na izgled nerazumnljiv i ne- logi~an. Za Mravlji mete` je stoga bilo zaludno traìti konkretizaciju vremena, prostora, likova ili logi~ni sled radnje. Kada na pozornici gledate likove koje zajedni~ki autor naziva ludacima, imena poput Trudna Vasiljka, Luda Sin|a, Lepa Kata, Drvena Nasta, Kilavi Radovan ili Grdni An|elko, jasno je da je vi{e re~ o na~inu mi{ljenja ili pona{anja u na{im ali i nekim drugim ili zaboravljenim vremenima. U njima je mogu}e osetiti ne{to od mentaliteta i ispoljavanja ovog sveta, ali pisac ne insistira na dokumentarnosti. Jednostavno, u njih su aku- mulirani vreme i prostor, davni ali i aktuelni doga|aji, pa se ìvot iskazuje u svom besmislu u kome niko nikog na kraju ne razume, svako ne{to radi, vu~e na svoju stranu, ~ine}i ono {to drugi ne razumeju. Mravlji mete` je stoga haos u du{ama, u istoriji i prostoru, tako da se granice izme|u stvarnog i haluciniranog ne mogu jasno razabrati. Ima tu njegovog ~uvenog otpada re~i, dosetki, od- bleska narodnih umotvorina i uop{te svega {to moè da asocira i podstakne razmi{ljanje o besmislu. U predstavi koja je farsi~na po svojim su{tinskim karakteristikama ne insistira se na uobi~ajenim elementima izraza, pogotovo ne na tempu ili psiholo{kim sen~enjima, pa je stoga i nije bilo mogu}e procenjivati klasi~nim oznakama. înilo se ipak da je daleko vi{e truda uloèno oko predstave O~evi i oci. Seleni} je bio vi{e prozni pisac nego izvorni dramati~ar a njegov tekst je obradio Nenad Proki}. U pitanju je jedna od poratnih srpskih pri~a koju je scenski uobli~io Zoran Ratkovi}. Trenutnu popularnost pisca u izvesnim literarnim krugovima te{ko je bilo preneti na glumce i gledali{te pa je bilo vi{e radozna- losti nego istinskog odu{evljenja. Predstava je li~ila na skra}eni roman u kome su pojedini likovi oblikovani po se}anju ili dokumentarnim svedo~anstvima o vremenu ali bez unutarnje verodostojnosti pa je relativno brzo izbledeo utisak o njenoj isforsiranoj vrednosti. Gala korisnica koju je Atelje priredio sam sebi nazvav{i je Atelje kroz vekove trebalo je da u Sava centru okupi donatore i po{tovaoce ovog pozori{ta koje je 1989–1990. 57 posle Narodnog u{lo u veoma ambicioznu adaptaciju. Sredstava je iz budèta bilo te{ko u svemu obezbediti pogotovo {to se tek posle ru{enja svega onog {to su Bojan Stupica i njegovi saradnici improvizovali u gradnji, mogla realno da sagleda situacija. Ljubomir Dra{ki} je priredio reviju u kojoj su svojim najboljim ulogama ili fragmentima iz poznatih predstava nastupili mnogi ugledni glumci ranijih generacija i sada{njeg anasmbla. Predstava je delovala zaista impresivno u pojedinim svojim delovima, i pokazala se kao zna~ajno ohrabrenje svima onima koji su se trudili da Atelje 212 dobije zgradu kakvu je èlelo. Otud je razumljivo {to su ~ak i nove predstave kakva je bila Gospo|ica Julija Augusta Strindberga bile unekoliko potisnute u pozadinu. U Zvezdara teatru nisu smatrali da treba bilo {ta menjati u dosada{njoj orijentaciji. – Doma}a savremena srpska drama je bila dominantna sa ~ak ~etiri projekta. Po~etak sezone nije najavljivao nikakav poseban uspeh. Nelagodnost je izazvao utisak sa predstave San kosovske no}i koju je kao kola` za potrebe svoga rediteljskog nastupa priredio Petar Boòvi}. Nije se tu oti{lo dalje od ilustracija narodnih pesama. Izme|u Ateljea 212 i Zvezdara teatra postojala je dilema oko toga ~iji su pisci Aleksandar Popovi} i Du{an Kova~evi}. Afirmaciju su stekli u Ateljeu a sa uspehom se sve vi{e njihovi komadi igraju u ovom novom pozori{tu. Moè li se svima podjednako pripadati, pogoto {to su njihova dela postala dominantna na repertoaru gotovo svih srpskih pozori{ta. Pisci se, me|utim, nisu opredeljivali niti bili isklju~ivi, pogotovo {to su u njihovim predstavama ~esto nastupali isti beogradski glumci. Posle Mravljeg meteà pojavio se Kus petli} kao nastavak ili tek jedna od varijanti Popovi}evog izraza. Rukopis je, sasvim izvesno, bio isti i veoma prepoznatljiv. U Tetaru Zvezdara on je poveren Branku Ple{i koji je istovremeno èleo da se pojavi i kao glumac u liku nema~kog oficira – Johana [ustera. – Bez obzira kao je on slikao ovaj portret, ostavljeno je publici da re{i zagonetku – ko je taj [uster, da li je on muzi~ar, komedijant ili neprijatelj? Njegove su metamorfoze mnogobrojne i u tom postupku on prikuplja razne asocijacije, od onih {to izlaze iz |akona Avakuma, raspopa i njegovih proleter- skih tirada do pona{anja tipa nazvanog Pile. Sam autor je nazvao ovaj komad “scenska graja na ~etiri obrtaja – Vatreni zmaj, Divlji sjaj, Kolaj i Mali Raj”. To je otvorena farsa koja se iznutra deformi{e a spolja ~esto realisti~ki uobli~ava u odre|enim detaljima, poput odblesaka forme koja potire psihologiju ali iskazuje ne{to vi{e i dublje {to o sebi ne znamo ili smo zaboravili. Zato se ~ini da je sve mogu}e te da je te{ko predvideti zna~enja pojedinih situacija. Kada se vide obe ove predstave jasno je da pripadaju istom autoru i opusu pa je gotovo neva`no pitanje koje je delo bolje. Za plasman u javnosti je bilo presudno {to predstavu reìra i u njoj igra Branko Ple{a, pa je odmah stekla naklonost javnosti i bila apriori uvr{tena u zvani~ni program Sterijinog pozorja. 58 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

U Zvezdara Tetaru se pojavio Du{an Kova~evi} sa svojim novim komadom Profesionalac. Ovaj pisac je bio sasvim drugog ali isto tako osvedo~enog tempe- ramenta i motivacionog sistema. Nije se oslanjao samo na svoja subjektivna ose}anja i doìvljaj stvarnosti ve} je zalazio u ljudske sudbine do same srì kako bi se pribliìo samim korenima zla koje je zadesilo zemlju. To nije bila politi~ka koliko moralna i humanisti~ka pobuna u kojoj je gorka komedija, drama ili farsa izjedna~ena sa jednom slobodnom i vrlo sloènom opservacijom vremena i ambijenta, {to je piscu dalo snagu da istraje u potpuno neuslovljenim kao i formalno ograni~enim literarnim kompozicijama. Sumoran, bez zanesenosti neostvarljivim perspektivama, razum bi poistovetio sa emocijama ili obratno, {to mu je omogu}avalo da na sceni do|e do saznanja koje mu je bilo potrebno. Zato je njegova drama svedena na realisti~ku jednostavnost i od svog prvog izvo|enja sna`no odjeknula u gledali{tu. Tema dèlata i `rtve je toliko puta u literaturi varirana i realizovana da je njegov komad Profesionalac predstavljao zaista neo~ekivano i {okantno iznena|enje. Mladog pisca, glavnog aktera u tekstu, je uhodio beleè}i sve njegove razgovore, izjave i postupke policijski agent, dou{nik ili prosto profesionalac. U trenutku moralne krize, koja simboli~ki zna~i i krizu poretka, nasilja i vlasti, taj ~ovek ne moè da se vi{e pona{a kao dèlat ili policijski egzekutor i doìvljava sopstveni poraz od onog {to je skupio o mladom umetniku te mu dolazi u posetu i predaje dosije. Njegova `rtva se te{ko u prvi mah snalazi poput mnogih drugih u sistemu koji se raspada i nagove{tava haos ali je bitno da Kova~evi} ne insitira na osveti ve} vi{e na razumevanju jer je taj ~ovek policije i zla sam sebi ve} presudio sve{}u o porazu ìvotom i dru{tvom koje mu je tako dugo obezbe|ivalo karijeru na ovako nedostojan na~in. Autor vrlo oprezno i delikatno bira reakcije, posebno ono {to èli da naglasi, ne insistira na li~nim karakteristikama niti se bavi formalnim uop{tavanjima, upu{taju}i se u igru talentom i duhom, stvoriv{i tako superiornu celinu izuzetnog dru{tvenog potencijala. Svet je u Profesionalcu prepoznao subjektivnu svrsishodnost i superiornost, prihvativ{i ga kao jedno od najboljih dela ne samo Du{ana Kova~evi}a nego i savremene srpske dramaturgije. Delo je, po obi~aju, na scenu Zvezdara teatra postavio sam autor bez posebnih efekata jer je bilo prevashodno va`no da se ~uju njegove re~i te da ih niko ne tuma~i na na~in koji on ne bi èleo. Zato reìja u ovakvim aran`manima ima tek simboli~nu ulogu i od nje ne zavisi uspeh dela jer samo zna~enje odre|uje scenski izraz. Sasvim prirodna bila je i odluka da se u zvani~nom programu trideset i petog Sterijnog pozorja na|e i ovaj komad. Me|u pozori{nim ljudima moglo je biti iznena|enja {to je Zvezdara Teatar tako bio zastupljen sa dva komada, {to se ina~e sasvim retko, bez obzira na kriterijume, doga|alo, ali te{ko je bilo opredeliti se izme|u Aleksandra Popovi}a i Du{ana Kova~evi}a. Me|utim, lak{e je to bilo shvatiti kada se zna da su se me|u osam odabranih novih tekstova na{la dela Viktor ili dan mladosti i Zid, jezero kao eklekti~ke tvorevine 1989–1990. 59

Du{ana Jovanovi}a, prikazana na dve scene slovena~kih pozori{ta. Ostala ~etiri mesta u tom programu bila su data Sini{u Kova~evi}u sa Svetim Savom, Goranu Stefanovskom sa Kulom Vavilonskom, Vidi Ognjenovi} i Kanjo{u Macedonovi}u i Ivanu Gunduli}u sa Prozerpinom ugrabljenom, kao omaù klasi~noj dubrova~koj knjièvnosti. Niko nije bio sa tim posebno impresioniran jer kako se ispostavilo svi komadi nisu bili podjednako na bar sli~nom literanom ili scenskom nivou. Jovanovi} je u Viktoru ili danu mladosti bio o~igledno inspirisan komadom Vitraka kao i potrebom da se na toj matrici iskaù deformacije u savremenom dru{tvu koje moraju da kulminiraju u potresima unutar porodi~nog ìvota, prerastaju}i u farsu ograni~enog dejstva. U jedno~inki Zid, jezero Jovanovi} je u stilu psiholo{kog realizma postavio na pozornici zid sa ~ijih strana sede u svom bezna|u dva rastavljena supru`nika. Kulu vavionsku sâm pisac je obja{njavao kao ambijent u kome postoje ljudi bez pro{losti i budu}nosti, a u stalnoj i neizvesnoj sada{njosti. Kanjo{a Macedonovi}a je Vida Ognjenovi} na~i- nila prema tekstu Stjepana Mitrova Ljubi{e. Sveti Sava Sini{e Kova~evi}a ve} je izazvao polemike i bio izloèn razli~itim procenama dok je Prozerpina ugrabljena trebala da nam u obradi Ivice Kun~evi}a demonstrira kako se mogu stari tekstovi preobraziti u savremene metafore. Me|utim, uz sve pristrasnosti, te{ko je bilo pore}i da je u tim trenucima javnost bila najvi{e zaokupljena upravo savremenom srpskom dramom. Pisaca je bilo svake sezone sve vi{e pa je postalo gotovo pravilo da svaki na{ profesionalni ansambl u svome teku}em repertoaru ima bar neko od njihovih dela. Otuda pojava da se za te Jugoslovenske pozori{ne igre prijavilo dvanaest ansambala sa ~ak {esnaest predstava. Racionalno obja{njenje za ovaj fenomen nije, zapravo, postojalo. Bilo je nekih uop{tenih naznaka o tome – kako ova produkcija ne pokazuje zamor te da su ve} ustaljeni kriterijumi koji reguli{u ovakvo stvarala{tvo. Da li je po sredi bio nekakav dogovor izme|u pozori{ta – te{ko je to i pretpostaviti jer se svaki anasambl nastojao da svojom specifi~nom aktivno{}u suprostavi svemu {to ih je sve zajedno ograni~avalo u pristupu realnosti i novim formama izraza. Nije bilo straha, zabrinutosti za sudbinu, obazrivosti prema nemu{tim recidivima dogmatske svesti, pa se hrabro ulazilo u projekte sa sve{}u da jedino slobodna akcija moè da obezbedi nezavisnu poziciju u svakodnevnim kontradiktornostima. Tako se u Zvezdara teatru nisu zadovoljili samo prezentacijama komada Kus petli} i Profesionalac nego su izveli naturalisti~ki izraàjan i èstok komad Mala Radoslava Pavlovi}a koji je uskoro dobio i svoju filmsku verziju. Sve ono {to je bilo zna~ajno u pozori{nom ìvotu Beograda kao jedinstvenom i po mnogo ~emu jo{ uvek najzna~ajnijim kulturnim centrom u zemlji doga|alo se upravo u Narodnom pozori{tu, Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, Ateljeu 212 i Teatru Zvezdara. Beogradsko dramsko pozori{te po~elo je, makar za trenutak, zbog unutarnje krize i promena u programskoj politici da 60 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka gubi korak sa ovom specifi~nom grupacijom. To se potvrdilo kroz odluku da od doma}ih novih tekstova bude izvedena samo Karmen 2000 Lazara Stojanovi}a, poznatog filmskog disidenta, autora prokaènog filma Plasti~ni Isus, kome je poverena ~ak i reìja! Verovalo se naivno da njegovo ime sve opravdava a do osve{}enja je do{lo veoma kasno. Ovaj nedovoljno osmi{ljen projekat ni po ~emu nije zadovoljavao taj pozori{ni trenutak u kome su se traìla dela sasvim drugih literarnih pa i misaonih ambicija. Jer, bilo je prihva}eno op{te uverenje da se u postoje}im dru{tvenim okolnostima ne moè delovati sa nedovoljno artikulisanim namerama ili zahtevima a jo{ manje bledim asocijacijama. Ose}a- ju}i sve ovo kao pritisak za koji nisu imali posebnog razumevanja ljudi iz uprave pozori{ta okrenuli su se premijerama Tanga Slavomira Mroèka, koja je posle svojevremenog uspeha ovog komada na sceni Jugoslovenskog dramskog pozori{ta delovala kao izbledela kopija i Klopke Tadeu{a Ruèvi~a, sa ove{talom korektno{}u i zasi}eno{}u poljskom dramaturgijom, ali bez nekog ve}eg uspeha. Tako je sva pa`nja unutar ansambla koncentrisana oko obnove kultnog komada Ma~ka na usijanom krovu Tenesi Vilijamsa, jednim od onih sa kojima se pre mnogo godina upravo afirmisala scena na Crvenom krstu. U glavnim ulogama Big Dedi Polita i Brika pojavili su se glumci Narodnog i Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. Predstava je dosegla svoju vrednost i bila dopadljiva ali su pa`ljiviji pratioci pozori{nih zbivanja bili u nedoumici da li je ovo nu`na scenska reakcija na unutarnje probleme ili tek nagove{taj nekih mnogo dubljih promena. Naime, postojao je strah da pojedini ansambli odustanu od uverenja da se angaòvanost manifestuje prevashodno kroz doma}e savremene tekstove. Dela pisaca drugih naroda, ma kako bila vredna, bila su donekle okruèrna zebnjom da li }e se otupeti efikasnost u izrazu. Tako se reagovalo i na izvo|enje Nevid- ljive ruke Sema [eparda na Novoj sceni ovog pozori{ta. Izme|u svih ovih predstava nalazili su se projekti koje su glumci ili reditelji lansirali na alternativnim scenama. Dosta pa`nje je posve}ivano programu Bitef teatra. Kada je on otvaran – bilo je govora o nekim od ideja Mire Trailovi} koja je èlela da ima jednu bitefovsku scenu na kojoj bi se tokom cele godine prikazivale doma}e i inostrane produkcije koje zastupaju ili propagiraju vizije Bitefa kao specifi~nog festivala. Kako je u me|uvremenu, sve {to je ra|eno, uglavnom bilo daleko od o~ekivanog – sada je naglo bilo pove}ano interesovanje za nove predstave. Baletski igra~ i koreograf Dejan Pajovi} zajedno sa Nenadom ôli}em postavlja svoju igra~ku verziju drame Dom Bernarde Albe Federika Garsije Lorke i time skre}e pa`nju na ono {to se doga|a u crkvi na Bajlonijevoj pijaci. Bila je to jedna od prvih ovako ambiciozno realizovanih koreodrama u kojima je pokret dosegao puni dramski izraz. Sledila je Sluàvka gospodarica \ovanija Pergolezija u kamernom izdanju. Bitef teatar je zadobio ve}u pa`nju nego {to se i moglo pretpostaviti ali je po ko zna koji put iznova pokrenuto pitanje – repertoara ovog novog pozori{ta. Ako ve} Atelje 212 nije 1989–1990. 61 ostvario èlje ili ambicije Mire Trailovi} da svoja htenja usmeri kroz izraz koji bi u potpunosti po~ivao na principima moderne dramaturgije, da li }e ovde to uspeti neki drugi i jo{ neafirmisani umetnici? Malo pozori{te je opet sa nagla{enom ambicijom re|alo premijere novih predstava ili monodrama koje }e u potpunosti afirmisati njihovu ve~ernju scenu. Tako su izvedeni komadi Vite{ka vremena, Proleterska farsa Radoslava Pavlovi}a i Sablja dimiskija Aleksandra Popovi}a. Sledile su monodrame – Tigar sa superpovr}em Meri [izgal i Besa Dragana Damjanovi}a. Ovaj program je bio dosta isforsiran, nije nosio u sebi nikakvu novu izraàjnu verodostojnost, zasnovan uglavnom na inicijativi pojedinaca koji su tu èleli da igraju. Otvoreno pozori{te u Domu kulture Studentski grad iza{lo je samo sa svojom verzijom @enskog orkestra @ana Anuja, dok je pozori{te “Bo{ko Buha” na svojoj “Kod konja” sa ne{to smanjenim ambicijama u odnosu na ranije sezone priredilo izvo|enje Molitve za malo sre}e Sr|ana An|eli}a i Lenke Udovi~ki kao i Vadisrce Du{ane Nikoli}. Do izvesne pometnje do{lo je u programu Studentskog kulturnog centra koje je uglavnom nastojalo da bude dobar doma}in pojedinim trupama ili ad hok formiranim programima. Sad su to bile predstave – Margite – nerazja{njeno ubistvo @eljka Zorice, Boje privida Nele Antonovi} i Moma~ki ìvot Hauarda Kordera, ali bez primetnijeg uspeha. Tetar poezije je i dalje bio rastrzan izme|u ideje da se pravi izvoran poetski teatar ili samo ilustruje poezija odre|enih pesnika. To se potvrdilo u predstavama Hleb i so po tekstovima Ljubomira Simovi}a koja se pribliìla onom {to se podrazumeva pod poetskim teatrom, zatim Svilen konac Brane Crn~evi}a i An|eo s nao~arima i an|eo s lulom Milorada Pavi}a. Sve je to ipak bilo daleko od ostvarenja ideala u ~ije ime je i nastao Teatar poezije. Pozori{te “Joakim Vuji}” u Kragujevcu htelo je da se potvrdi sa komadima Draga Jelena Sergejevna Ljudmile Razumovske i Predstavom Hamleta u selu Mrdu{a Donja. Radoznalost i smelost ispoljena je jedino odlukom da se na sceni postavi komad Boìdara Ze~evi}a 1918, koji je bio zanimljiv po tematici, opservacijama doga|aja sa praga Prvog svetskog rata, apsurdu koji pobednike i pobe- |ene dovodi do grotesknih suo~avanja i u izrazu otvorene metafori~nosti. Mali predah jedne pe{adijske jedinice srpske vojske na domak Sombora, upad ratnika u bordelsku atmosferu u kojoj madam Bedel sa svojim devojkama prire|u- je ìve slike u ~ast novih mu{terija i pobednika, razotkriva dru{tvene odnose, karaktere pojedinaca, besmisao ratovanja i u polemi~nom tonu komentari{e ratno stradala{tvo na otvoren, iskren i izazovan na~in. Ze~evi} je u ovoj drami mnogo odre|eniji nego u svojim ranijim tekstovima, zahvata mnogo {iri dru- {tveni prostor, sloènije odnose, ne izbegavaju}i ni ono najdelikatnije {to pojedinci nose iz svog nasle|a, tradicije ili naroda kome pripadaju. U pozori{tu “Joakim Vuji}” gde se uporno i prevashodno negovala izvorna doma}a drama – 1918 je bila predstava koja je, uz sve tehni~ke nepreciznosti, odmah posle premijere privukla pa`nju. Otud nije iznena|enje da je na dva- 62 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka deset i {estim pozori{nim susretima “Joakim Vuji}”, gde su se okupila sva pozori{ta iz takozvanog uèg podru~ja Srbije, ovaj projekat dobio sva najve}a priznanja zvani~nog ìrija kao i ìrija publike – po~ev od nagrade piscu, predstavi i nekolicini glumaca {to ju je potvrdilo kao najuspe{nije ostvarenje ove sezone. Predstava je bila kandidovana i za Sterijino pozorje, ali, na àlost, zbog politike ravnomerne zastupljenosti litgerature i pozori{ta iz svih republika, a uz saznanje da su se ve} na programu na{le dve predstave iz Beograda kao i tri dela savremnenih srpskih pisaca – to ni pod koju cenu nije moglo da se dogodi. Kreativni potencijal kru{eva~kog pozori{ta je bio daleko skromniji a satim tim i ambicije ograni~enije. Pa ipak, istrajavali su na poznatom principu – savremena doma}a i inostrana drama. Tako je ovde prire|eno izvo|enje drame Draga Jelena Sergejevna Ljudmile Razumovske i doma}i tekstovi Siroti mali hr~ki Gordana Mihi}a sa ve}im odjekom kao i Deveta ofanziva Stevana Ko- privice sa neo~ekivano malim dometom. U Leskovcu je bilo obimnije aktivnosti na koju su uticali glumci svojom zainteresovano{}u i reditelji koji su èleli da rade na ovoj pozornici. Tako su se setili komada Ranjeni orao Milice Jakovljevi} – Mir Jam koji je svojevremeno svojim melodramskim {tivom i blagim humorom u odnosu na mentalitet i pro{la doba imao izvesnog uspeha. Uz to su i{le êhovljeve jedno~inke Medved i Prosidba u gluma~kom aran`manu, pa Homage Rainer Werner Fassbinder ina kraju Ko{tana kojoj je dat od samog pozori{ta poseban publicitet, pogoto {to su se u likovima Mitketa i Ko{tane pojavljivali beogradski glumci. Ljubi{a Geor- gijevski je poku{ao da ovo delo tuma~i na svoj subjektivni na~in ali nije i{ao u radikalnije zahteve pa je na kraju sve to svedeno na izvesne korekture poznatih re{enja. Kao {to se moglo i pretpostaviti ova predstava je imala najvi{e uspeha i prikazivana je u vi{e gradova na {irem podru~ju zemlje. Pirotsko pozori{te je isto tako nastojalo da svoj relativno skromni ansambl odrì u stvarala~kom raspoloènju pa je uz pomo} reditelja Bore Grigorovi}a i @ivorada Mitrovi}a pripremilo poznatu Nu{i}evu komediju Dr, zatim Jefimijinu tajnu Zvonimira Kosti}a te kola` Bilo pa pro{lo Dragana Blagojevi}a. Uz to, postojala je u upravi svest o dometima pojedinih predstava te nisu podsticane nerealne nade niti èlje da se traè priznanja u drugim sredinama. U pozori{tu Timo~ke krajine glavna predstava je bila izvo|enje komada Banovi} Strahinja Borislava Mihajlovi}a Mihiza ne samo zbog teme ve} upravo pojedina~nih gluma~kih interpretacija koje su bile na potpuno zadovoljavaju}em nivou. Uz to je prire|en Original falsifikata Radeta Radovanovi}a, ali bez ubojitosti u satiri koja je ve} ovde delovala reprizno, a sve je to ulep{ano komedijom Idem u lov @orà Fejdoa. Jedna sezona – kakvih je bilo i ranijih godina. Pozori{te u Titovom Uìcu èlelo je da ima {to raznovrsniji repertar kojim je nastojalo istovremeno da izbegne jednostranosti i ne dovede publiku do zasi- }enosti odre|enim formama. Ve} se znalo {ta se od kog komada moè da 1989–1990. 63 o~ekuje, uz primetnu obazrivost i suzdrànost kod procenjivanja dela koja se zalaù za radikalnu kritiku realnosti. Pazilo se, zapravo, da svaki projekat bude realizovan u granicama pozori{nioh konvencija, bez obzira na pi{~eve namere ili rediteljska tuma~enja. Otuda ne ~udi {to su se u takvom razu|enom programu na{la dela poput [ekspirovog Kako vam drago, Pat igra kraljeva Pavela Kohouta, Ko je ko Kejt Voterhaus i Vilisa Hola, Profesionalac Du{ana Kova~evi}a, ali i Prodan na Kosovu Boìdara Milidragovi}a, Veliki obra~un u cirkusu Branka Popovi}a i Sumnjivo lice Branislava Nu{i}a. Pozori{te je odlu~ilo da u ovoj sezoni program osveì sa vi{e monodrama svojih glumaca od kojih je za sve bilo ohrabrenje tekst Boginje Dragoslava Mihailovi}a. Za Sterijino pozorje je tek formalno kandidovan komad Prodan na Kosovu, ali tematika je ve} bila iscrp- ljena dok je na pozori{nim susretima “Joakim Vuji}” pa`nju kritike najvi{e privuklo delo Pat igra kraljeva pa joj je pripalo i nekoliko najzna~ajnijih nagrada. Narodno pozori{te “Ljubi{a Jovanovi}” je izvelo Oàlo{}enu porodicu Brani- slava Nu{i}a, Profesionalca Du{ana Kova~evi}a, Sile u vazduhu Neboj{e Rom- ~evi}a i Largo desolato Vaclava Havela. Dominantan uspeh imalo je predstavljanje Profesionalca, kojim se konkurisalo, istina bezuspe{no, na Sterijinom pozorju. Narodno pozori{te u Ni{u jo{ uvek je, bez obzira na povremene krize u konceptu ili na~inu rukovo|enja ansamblom, vaìlo za najzna~ajniji regionalni pozori{ni centar. To je za mnoge ovde bilo nepotrebno optere}enje jer su se unutar ansambla a i oko njega neprekidno re|ali novi. ~esto kontradiktorni zahtevi. Nisu se zadovoljavali pukom potvrdom da je to najbolje pozori{te na ovom podru~uju, uvek povre|eni kada bi se na pozori{nim susretima “Joakim Vuji}” nagra|ivale predstave iz drugih gradova. Sve je to izazivalo odre|ene unutarnje potrese i deobe. U takvim prilikama te{ko je bilo voditi i neprekidno dokazivati autenti~nu repertoarsku politiku. To je upravo bilo izvori{te mnogih unutarnjih sukoba. Izme|u vi{e predloga – odabrana su dva doma}a savremena teksta – Mala Radoslava Pavlovi}a posle uspeha koji je imala ova socijalna drama iz prepoznatljivog ambijenta, lako prilagodljiva svakom dekoru, u postavci Ljubomira Milo{evi}a i De~ija bolest – otac na slu`benom putu koji je Jovica Pavi} aranìrao prema filmskom scenariju Abdulaha Sidrana. Obe postavke imale su u izrazu izvesne sli~nosti jer se psiholo{ko portretiranje likova vr{ilo uz nagla{avanje odre|enih postupaka prema socijalnim, materijalnim ili ambijentalnim uticajima. Jezik je bio pojednostavljeno realisti~an a forsirani su naturalisti~ki detalji uz napor da im se da nekakvo simboli~no zna~enje. Obe ove predstave su po ustaljenom obi~aju predloène za program Sterijinog pozorja. To se redovno ~inilo jo{ od {ezdeset i tre}e godine i retka su bila pozori{ta u zemlji sa takvom uporno{}u. Jedna ili dve predstave, a uvek je bio neko tre}i kriv kada se ne bi na{li u festivalskom programu. Su{tinski predstave nisu bile uvek nezanimljive, neke od njih su dosezale do festivalskog nivoa ali su retko 64 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka ulazile u repertoarske kombinacije pojedinih selektora. Tako se dogodilo i ovaj put pa niko nije ni obratio pa`nju da je na maloj scveni izveden ve} verifikovani komad Sile u vazduhu Neboj{e Rom~evi}a. Odabir dela iz stranog repertoara nije privla~io ve}u pa`nju, jer tu se na{ao vodvilj Dama iz Maksima @orà Fejdoa bez ve}eg odjeka, Spaseni Edvarda Bonda, koji su glumcima odgovarali zbog bukvalne identifikacije sa ìvotom sagledanim kroz ose}anja ovog engleskog pisca, a da bi se privukli glumci iz Beograda na~injena je i jedna monodrama po tekstu Samjuela Beketa – Krapova poslednja traka. Sve je to bilo u znaku poznatog, vi|enog ili u maniru koji je dozvoljavao izvestan nivo izraza, ali bez autorskih inicijativa da se ode dalje od zanatske korektnosti. U vojvo|anskim pozori{tima i dalje je parametar svih zbivanja Srpsko narodno pozori{te u Novom Sadu. Zainteresovanim krugovima ljudi koji su o svemu odlu~ivali – ~inilo se da bi bilo dobro prepustiti rukovo|enje ovom najstarijom pozori{nom institucijom Ljubi{i Risti}u koji je tako uspe{no razbio sve konvencije pa i samo suboti~ko pozori{te svojim eksperimentima doveo na ivicu rasula i samouni{tenja. Da apsurd bude ve}i niko nije hteo da kriti~ki proceni ovu situaciju niti da se suo~i sa ~injenicom da ovaj reditelj gde god da je do sada delovao uvek je sve podre|ivao li~nim ambicijama uz sasvim subjektivan odnos prema teatarskoj umetnosti. Tako je bilo u Kranju, Ljubljani, Za- grebu, Splitu pa logi~no tome i u Subotici. Njegovi poklonici su bili skloni euforiji, veruju}i da je on novi scenski mesija koji potpuno razbija sva dotadanja pravila, odbacuje iskustvo da bi stvorio neko novo, jo{ nedovoljno definisano ni prihva}eno pozori{te budu}nosti. Ljubi{a Risti} nije hteo da sasvim napusti Suboticu ali je rado u svojoj megalomaniji prihvatio Srpsko narodno pozori{te ube|uju}i javnost da }e on brinuti i o jednom i o drugom kao nukleusima kroz koje bi trebalo da se afirmi{u nove jugoslovenske inicijative uz u~e{}e drugih pozori{ta iz zemlje. Na velikoj sceni je odmah zamislio i u toku svega mesec dana na po~etku sezone lansirao dve svoje vizije ~uvenih komada – Jegora Buli~ova Maksima Gorkog i Kralja Lira Viljema [ekspira. U obe podele su uklju~eni pojedini glumci iz suboti~kog ansambla, a glavne uloge u oba ova spektakla su poverena Ljubi Tadi}u. Se}anje na istoimene spektakle Jugoslovenskog dramskog pozori{ta bio je jo{ uvek sna`no pa zamisli Ljubi{e Risti}a nisu mogle ni u ~emu da izdrè pore|enja. Opravdanje je traìo u pitanju – zar svaka generacija nema pravo da vidi u novim interpretacijama poznata dela te tako im obezbedi prisustvo u gledali{tu druga~ijeg senzibiliteta? Nije to nikome bilo sporno, ali kad su vi|ene predstave bilo je svakom o~igledno da su se toliko promenila shvatanja scene, te da je sve do te mere druga~ije da nema mesta ~ak ni ~u|enju! Reditelj Du{an Jovanovi} je smatrao da je za njega Jegor Buli~ov tek povod ili ta~nije zbir nekoliko tema kao {to su propast gra|anske klase, gramzivost i novac, li~na tragedija i razoèarenje doga|ajima koji se odigravaju u ku}i i oko nje. Zbog toga 1989–1990. 65 nije bilo potrebe za preciznijim tuma~enjem teksta niti iznalaènjem originalnijeg vi|enja. Drama je analiti~ki razgra|ena, odnosi razgoli}eni, zapostavljena psihologija i nijanse pa su nagla{avane ili predimenzionirane samo one scene ili detalji za koje je reìja smatrala da na njima treba posebno insistirati. Reìja je prema samom Jegoru bila krajnje neobazriva a zbog po{tovanja prema glumcu nije dolazilo u obzir bilo kakvo pore|enje sa ~uvenom interpretacijom Milivoja @ivanovi}a. Ina~e, u podeli je bilo vi{e poznatih glumaca, ali su oni ovde svedeni na puku konvencionalnost. U modi je bila floskula – da je literatura tek povod za predstavu, sve je dakle podre|eno subjektivizmu reditelja koji je jedini pravi autor predstave. Odjednom je svako mogao da nastupa bez pravih obaveza predstavljaju}i ono {to ~ini svojom li~nom poetikom. Na to su imali pravo podjednako daroviti ali i oni netalentovani, profesionalci i amateri, dok je me|u svima njima postojala saglasnost pa su se me|usobno hvalili, branili od svakog skepticizma ili ~ak bezazlenih primedbi na njihove postavke. Samo pozitivna kritika je dostojna uvaàvanja, dok je svaka druga maliciozna, konzervativna i ne doprinosi razumevanju savremenog scenskog izraza. To se potvrdilo i sa Risti}evom postavkom Kralja Lira na velikoj sceni Srpskog narodnog pozori{ta. U predstavama koje je ve} nekoliko godina improvizovao – Ljubi{i Risti}u je bilo najlak{e da izi|e na kraj sa Viljemom [ekspirom. Za njega je to, po onom {to se na sceni moè videti, pisac ~iji se stihovi, likovi, a posebno fabule mogu tuma~iti sasvim neobavezno i neodgovorno. Na sve primedbe imao je uvek spreman odgovor – to je moje vi|enje, to je moderno! Prema Risti}u jasno}a je toliko bolna da nas osloba|a obaveza da osavremenjujemo tragediju. A sve je trebalo da bude krajnje spektakularno, bez osmi{ljenog ambijenta na klasi~noj pozornici, pa se ovog puta smestio na neprirodno strmoj kosini sa koje su se glumci i statisti ~esto survavali i u mnogim klju~nim prizorima bili gurnuti u hodnik ispod pozornice tako da publika nije ni mogla da vidi a kamoli da oseti njihovu dramatiku. U ovoj krajnje subjektivnoj interpretaciji dosta poznatih scena je zanemareno ili sasvim obezvre|eno, dok su druge sporedne ~injenice dobile mnogo vi{e prostora. Otud su intimne ispovesti i tragi~ni vapaji bili zagu{ivani bukom statista ili banalizovani poput Lirovog ludila kada samo na njegovu glavu pada mlaz vode. Spektakularnim prizorima sa statistima dato je dominantno mesto od po~etka do kraja tragedije, ~ime je uni{tena dubina i ~istota ose}anja. Ve} po ustaljenom maniru dosta prostora je ostavljeno proizvoljnim koreografijama u stilu glamo~kog nemog kola u kojem su te{ki kostimi izra|eni od aluminijskih plo~ica davali ritmi~ke impulse. Mogu}e je na razne na~in opisivati ovu predstavu, tuma~iti {ta je reditelj hteo, ali je apsolutno izvesno da je to u su{tini demodirana i anahrona postavka onih nekoliko sjajnih i duhom briljantnih koje su poslednjih godina vi|ene na velikim evropskim scenama. Predstave koje su se opet na Maloj sceni pravile pod budnom pa`njom glavnog reditelja nisu bile u konceptu ni malo druga~ije, bez ozbira da li se 66 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka radilo o Kozoderu u akciji po tekstovima Jovana Jovanovi}a Zmaja, Smrt Kuz- mana kapidana Grigora Prli~eva, Lud od ljubavi Sema [eparda, Staza divlja~i Franca Ksavera Kreca, Preobra}anje bludnice Taide ili Karlos II Oma|ijani Pi- tera Barnsa. Dosta naslova,ali ni jedna zna~ajna predstava. Sve ovo {to se doga|alo sa Srpskim narodnim pozori{tem u drugim vojvo- |anskim pozori{nim centrima pra}eno je sa izvesnim nespokojstvom ali i rado- znalo{}u. Svi su se, manje ili vi{e nalazili pred dilemom – da li i sami da krenu ovim putem ili nastave sa onim prepoznatljivim na njihovim pozornicama. No- vosadsko pozori{te – Ujvideki Sinhaz poja~alo je svoju autonomnost ne èle}i ni na koji na~in da ugrozi svoje delovanje na ma|arskom jeziku. Me|u inte- lektualcima koji su se okupljali oko ovog pozori{ta smatralo se da ne bi ni na koji na~in trebalo da se dozvoli ponavljanje onog {to se dogodilo sa ma|arskom dramom u okviru Narodnog pozori{ta u Subotici. Ljubi{a Risti} je razbio tradiciju ovog ansambla, obezvredio repertoarsku politiku i poku{ao da pravi nekakvo ve{ta~ko jedinstvo na pozornici gde se istovremeno govorilo na ma|arskom i srpskom jeziku. Tada se po prvi put po~elo da spominje pravo nacionalnih manjina da sami usmeravaju svoj kulturni razvoj i brinu o institucijama kojima se to ostvaruje. Repertoar su sami sastavili potpuno nezavisno od onog {to se ~inilo u njihovoj neposrednoj blizini pa su tako izveli komade âruga Ivana Ku{ana, Kebaju}i Godoa kao parodiju Draga Jan~ara na poznato delo êkaju}i Godoa Semjuela Beketa, a tu se na{la i Liliom Ferenca Molnara koje je sa velikim uspehom prikazano na ~etrdesetim susretima vojvo|anskih pozori{ta u Pan~evu, do~ekav{i priznanje kroz nekoliko gluma~kih nagrada. Kruna ove sezone je izvo|enje Vojceka Georga Bihnera u vrlo atraktivnoj i savremenoj rediteljskoj koncepciji Gabora Tompe. Me|utim, hroni~ni problem ovog pozori{ta je veoma mali broj gledalaca. Tako je Vojceka u proseku gledalo po {ezdesetak gledalaca. Ni{ta nije bila bolja poseta ni maloj sceni gde su na~injene dve nove predstave: Pesma ili dobar savet Fransoa Vilona i Bombon Rejta J. Taj problem sa publikom nije mogao da se re{i ni time {to je aktivnost ovog pozori{ta pratila redovno i odre|ena grupa srpskih ljubitelja pozori{ta. A predstave su im u izrazu bile dosta kvalitetne i ujedna~ene, s tim {to se potpuno iza{lo iz sfere akademskog realizma i teìlo ve}oj metafori~nosti. Na somborskoj sceni glavni projekat se odnosio na gotovo naturalisti~ku postavku komada Mala Radoslava Pavlovi}a. Komad je bio ve} istraèn u svim svojim implikacijama, ali su ga glumci i ovde, kao i na drugim scenama voleli da igraju, jer ih je poistove}ivao sa socijalnim slikama lako prepoznatljivog ambijenta. To se potvrdilo upravo na susretima vojvo|anskih pozori{ta u Pan~evu gde je ovo po oceni kritike, zvani~nog ìrija i publike bila jedna od najuspe{nijih predstava, pa joj je sa pravom pripalo ~ak pet va`nijih nagrada. Miroslav Benko, sve prisutniji mladi reditelj u vojvo|anskim pozori{tima, na~inio je dosta atraktivnu i neobi~nu predstavu sa komadom Pe{ice Slavomira Mroèka. Nenad 1989–1990. 67

Boji} bio je zaokupljen novim ~itanjem dela Mom~ila Nastasijevi}a – Kod ve~ite slavine. Na kraju je do{ao @enski orkestar @ana Anuja u postavci Dimitrija Jovanovi}a. Sve je to stvaralo utisak o jednom solidnom programu, bez posebnih iznena|enja, u granicama koje su u izrazu ve} bile dobro poznate glumcima. Ljubi{a Risti} je i dalje za suboti~ko pozori{te u zna~ajnoj meri angaòvao umetni~ki potencijal sve {ireg kruga svojih saradnika sa ove scene ali i iz drugih ansambala. Ako ni{ta drugo, nije mu se mogla pore~i ambicija, smelost i èlja da izi|e iz postoje}ih konvencija. Tako je realiozovan ciklus anti~ke drame u kome je prikazano ~ak osam poznatih komada. To su bili Okovani Prometej i Eume- nide Eshila, Car Edip, Ajant, Antigona, Filoktet Sofokla, zatim Alkestida Euripida i Privatni mir Aristofana. Sli~an poduhvat nije do tada zabeleèn u srpskim pozori{tima. To je izazivalo ~u|enje, ali i nevericu – da li je tako ne{to uop{te mogu}e, uz obaveznu sumnju u kvalitet pojedinih predstava. U ovom zaista izuzetnom projektu sudelovali su reditelji Ljubi{a Risti}, I{tvan Lali}, Zlatko Sviben, Sa{a Milenkovski, Nada Kokotovi}, Aleksandar Tovstonogov, Lazar Stojanovi} i Vladimir Lazi}. Za svaku predstavu je traèn odgovaraju}i ambijent bilo u samom gradu Subotici, na Pali}u pa ~ak i u Kelebiji na samoj granici. Za Risti}a je ambijent u kome }e se dogoditi predstava od izuzetnog zna~aja, pa je stoga prostor biran i osmi{ljavan pre nego {to bi po~elo uobli~avanje drame. To je naravno imalo uticaja na reìju koja je morala da vodi prevashodno racuna o prilago|avanju glumaca toj, mahom ìvoj scenografiji, a ona je opet uslovljavala sve druge elemente scenskog izraza. Sve su bile inspirisane zajedni~kom èljom da se naprave savremene verzije anti~kih drama, da one budu prilago|ene dana{njem vremenu, li{avane gde se to god moglo patosa i svo|ene u realne dimenzije ìvota. Propaganda za ceo ovaj ciklus bila je veoma uo~ljiva ali, na àlost, odziv publike je bio ispod o~ekivanja. Na Okovanog Prometeja dolazilo je jedva stotinak entuzijasta, a isto tako su pro{le Alkestida i Eumenide. Najvi{e uspeha imale su postavke Cara Edipa u konceptu Ljubi{e Risti}a i Eumenide kako ih je obradila Nada Kokotovi}. Obe ove predstave prikazane su na gostovanju u Meksiko Sitiju {to je samo po sebi predstavljalo kulturni doga|aj. Ono {to je tada bilo sasvim izvesno – nigde Ljubi{a Risti} svojom energijom nije mobilisao glumce kao u Subotici, pa su se postoje}em ansamblu pridruìli i umetnici iz drugih sredina jer im se ~inilo da je to trenutno najatraktivnija pozori{na radionica. Me|utim, ovaj anti~ki ciklus je bio tek deo repertoara koji je realizovan u Subotici. Jer tu pripada i Aretej Miroslava Krleè u reìji Du{ana Jovanovi}a, koji je svoju premijeru doìveo na Pali}u, ali je sa mo`da i ve}im uspehom igran u Novom Sadu i Osijeku. Subotica i detalji otpora bio je kola` koji je pripremio Damir Bartol a videle su ga Subotica i Sarajevo! Preko sedam mora Lasla Vegela predstavila je Nada Kokotovi}. Zanimljivo je bilo gostovanje grupe iz Ljubljane koja je sebe nazivala Kosmokimeti~ko gledali{}e “Crveni pilot”. Oni su svoj 68 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka koncept za nastupe Zenit – drugo lansiranje i Zenit– tre}e lansiranje preneli na suboti~ke glumce, zajedni~ki oformiv{i svoj nastup. Uz to, Haris Pa{ovi} je lansirao Ruù vetrova Nenada Fi{era, koja je svoju premijeru doìvela ~ak u Lenjingradu a zatim oti{la u Meksiko Siti. Kad se tome doda da je prikazan i komad Kuzman, vitez Grigora Prli~eva bez posebnog interesovanja javnosti, dobija se pribli`na slika o ovim preobraènjima Narodnog pozori{ta u Subotici. Mnogi su poverovali da }e to biti novi pozori{ni centar za moderna traganja u izrazu, po nizu nagove{taja jedinstven i poseban, ali zanosi nisu na àlost dugo trajali, ugu{eni planovima i aran`manima koje je mogao ili hteo da realizuje upravo sam Ljubi{a Risti}. Ovakve li~nosti u tom trenutku nije bilo u vojvo|anskim pa ni ostalim srpskim pozori{tima. Risti}eva aktivnost je pra}ena sa interesovanjem ali i izvesnom distancom jer su se pozori{ta pla{ila da ovim putem ne po|u i drugi reditelji. Mukotrpno i uporno je svaki ansambl gradio svoju autonomnost i pla{io se da na bilo koji na~in ne bude poreme}ena njihova stabilnost. Ambicije su naj~e{}e bile ograni~ene na sopstvenu gradsku sredinu u kojoj se delovalo – a izuzetni doga|aji se nisu nikada mogli predvideti niti svesno planirati. Otud potreba da se odrì izvestan akademski nivo u izrazu ili obezbedi odre|ena ravoteà u repertoaru. To se sve najlak{e zapaàlo u aktivnosti Narodnog pozori{ta “To{a Jovanovi}” u Zrenjaninu. Iz doma}eg dramskog stvarala{tva odabrani su tekstovi Dositej srpski Odisej Berislava Kosiera i Vitezovi i nebeska vojska Miladina [evarli}a. Radivoje [ajtinac je za ovu scenu napisao novi tekst za decu U znaku Alfa. Uspeh je bio prose~an – a najvi{e se ipak izvodio Kosierov tekst. Iz klasi~ne literature odabran je Pigmalion Bernarda [oa ali se u njemu nije oti{lo dalje od poznatog izraza ostvarenog u drugim ranijim postavkama. Kako je Vaclav Havel bio rado igran na vi{e pozornica – ovde je Mi{a Martinov zdruìo tri njegova kratka komada Promocija, Peticija i Audijencija u celinu koja je nazvana Disidentska trilogija. Delo Svu no} da se volimo, Lilijane Arsenov, nije nai{ao na ve}e interesovanje. Bila je u svemu to relativno korektna produkcija, ali bez sna`nijih i originalnijih rediteljskih vizija. Vaclava Havela nalazimo i na repretoaru Narodnog pozori{ta “Sterija” u Vr{cu gde je njegov ve} igran i poznat komad Largo desolato jednostavno predstavljen pod novim naslovom Nepodno{ljivo lako. Verovalo se da ta vrsta humora i ironije u oslikavanju savremenih zbivanja i neposrednih ljudskih reakcija korespondira sa na{im ambijentom i prilikama u kojima ìvimo. Mladi reditelj Milan Karadì} se dosta angaòvao da u~ini ubedljivijim novi komad Milice Novkovi} Zvezda na ~elu naroda. Mnogi su to propratili sa interesovanjem jer je ova spisateljica svojim ranijim tekstovima bila veoma prisutna u pozori{noj javnosti. Karadì} je aranìrao i komediju Miodraga Karadì}a Jesi li to do{o da me vidi{ u stilu aktuelnog crnogorskog televizijskog humora, ali u ovoj sredini veoma ograni~enog dejstva. Glavni projekat je bio vezan za postavku 1989–1990. 69

Ko{tane Bore Stankovi}a u reìji Miodraga Gaji}a. Veoma dopadljiva i dosta atraktivna predstava koja je sa uspehom gostovala u Beogradu i drugim gradovima pa ~ak i u inostranstvu. [ansa je pruèna i Lenki Udovi~ki da svoj talenat potvrdi u tuma~enju Smrtonosne motoristike Aleksandra Popovi}a. U pozori{tu su bili zadovoljni ovakvim repertoarom ukazuju}i na vrednosti pojedinih predstava. Na susretima vojvo|anskih pozori{ta u Pan~evu bila je posebno zapaèna prezentacija komada Zvezda na ~elu naroda, pa je akterima ove predstave pripalo nekoliko zapaènih priznanja. Izvan svih ovih kretanja ili htenja i dalje je opstojavala albanska drama u \akovici, na ivici amaterizma i bez ozbiljnijih zaokreta prema profesionalnom izrazu. To se podjednako odnosilo na komade Mehmeta Kraje Mesec od hartije ili Pla~ i smeh Andona Zakoa koji sasvim izvesno nisu imali nikakvih podsticajnih vrednosti. Albanska drama u Pokrajinskom pozori{tu u Pri{tini zbog reakcija na aktuelna dru{tvena zbivanja nije se oglasila ni jednom novom premijerom. Legalitet sezoni je dala srpska drama premijerama – Dragana Tomi}a Pomor koza i varijacija na muziku Arama Ha~aturijana Pripremanje jedne baletske predstave. Prakti~no – zbog spoljnih doga|aja i unutarnjih reakcija ovo je bila potpuno razumljivo jedna izgubljena sezona od koje se, u ostalom, uz poznavanje tih specifi~nih prilika, ni{ta nije ni moglo o~ekivati. Kulturna javnost koja je pratila zbivanja u srpskim pozori{tima suzdràvala se od globalnih ocena. Ranija pore|enja sa onim {to se zbivalo u drugim republikama zato su potpuno izostala. To niko nije shvatao ni komentarisao kao poseban problem – jer su me|usobna gostovanja gotovo potpuno zamrla, kritika se uglavnom ograni~ila da prati nove predstave samo u svojim sredinama, tako da je sve manje bilo inicijativa da se oìvi ranija saradnja. Kontakti su se prakti~no sveli samo na zajedni~ka u~e{}a na festivalima u Sarajevu i Novom Sadu. Ali, prime}eno je da za Sterijino pozorje nije bilo posebnog interesovanja, mada je njegova direkcija ~inila sve kako bi predstavila jednu bogatu sezonu i najavila vi{e predstava iz raznih pozori{nih sredina. Time se, zapravo, prikrivao strah da mo`da ne}e biti sve onako kako je bilo zami{ljeno u propozicijama za trideset i pete jugoslovenske pozori{ne igre. Jer, posle odlaska Josipa Vidmara sa poloàja predsednika Glavnog odbora ceo koncept o ravnomernom razvoju pozori{ne umetnosti a posebno nacionalnih dramskih knjièvnosti po~eo je da se oru{ava i gubi prvobitni smisao. U su{tini, to i nije bio umetni~ki nego politi~ki koncept koji je favorizovao mnoga minorna dela i neprekidna odmeravanja sa savremenom srpskom dramskom literaturom. Problem je bio i u tome {to je iz srpskih pozori{ta uvek bilo prijavljeno vi{e kvalitetnih predstava i novih dela nego iz nekih drugih sredina. Zato su svi selektori balansirali oko glavnog programa kako bi svi zahtevi ili o~ekivanja bila {to bezbolnije uskla|ena. Ne ~udi otuda {to se upravo ove godine pojavila jedna fraza koja je trebalo sve da zamagli a glasila je – pisci }e uvek pisati drame, a pozori{ta igrati predstave! 70 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Za uspostavljanje naru{ene idile u me|urepubli~kim odnosima nije bilo vi{e ni volje a ni potrebe, {to se najbolje moglo osetiti u atmosferi stvaranoj oko predstave zeni~kog pozori{ta koje se najavilo sa delom Sveti Sava Sini{e Kova~evi}a. Reakcije su bile potpuno kontradiktorne – od onih za{to jedno bosanko pozori- {te da igra delo srpskog pisca do toga da je trebalo na ovaj na~in demonstrativno se sukobiti sa o{trim reakcijama konzervativnih krugova Srpske pravoslavne crkve. Akteri u tim grupa{enjima su bili vi{e ili manje iz svih sredina ili centara u na{oj zemlji. Preko ovog teksta koji je sa vrlo jasnim namerama uklju~en u zvani~ni program prelamale su se mnoge suprotnosti pa je Sterijino Pozorje uloìlo mnogo truda da prekrije op{te probleme te da sve prebaci na pozori{ta, glumce, reditelje i pisce. Jedini znak da se ne{to iza scene doga|a bila je odluka da se kona~no iz ~uvenog festivalskog kataloga ukloni slika Josipa Broza Tita i citat njegovih navodnih misli o pozori{noj umetnosti u samoupravnom socijalizmu. Iz Bosne i Hercegovine, nezavisno od svega ovoga, s pravom je postavljano pitanje – za{to se stalno zaobilaze njihovi pisci, a posebno Miodrag @alica. Sve je to bilo ipak nedovoljno da se obezbedi jedinstvo pozori{nog ìvota u celoj zemlji. Srpska pozori{ta su na tome dugo istrajavala ali su sada sve jasnije uvi|ala da prave komunikacije me|u ansamblima razli~itih orijentacija zapravo ni nema. To ipak nije vodilo u pesimizam ve} je na odre|eni na~in delovalo i stimulativno pa su traène nove perspektive. Naime, srpska pozori{ta su bila svesna da se ovim zavr{ava jedna dekada u njihovom delovanju te da se mora intenzivnije kretati, dalje od klasi~nih metafora o bezna|u i usmeravati svu energiju na ne{to fleksibilnije. Pozori{ta su mogla da nastave svojim putem i bez onih koji su se od njih polako udaljavali. Zato je razumljiva ravnodu{nost prema nagradama koje su deljene u Novom Sadu a pogotovo kada je obznanjeno da je nagrada za najbolji novi tekst dodeljena Du{anu Jovanovi}u za jednu literarnu konstrukciju veoma skromnog izraàjnog potencijala. Srpsko pozori{te je jednostavno moglo sve da podnese! 1990–1991. 71

1990–1991.

Dru{tvene prilike su postale sve sloènije, slutnje sumornije a pozori{ta su se gr~evito opirala atmosferi nespokojstva i bezna|a. Otud spontana èlja da utihnu polemike, nadmudrivanja, ekstremnosti i da se kroz predstave da odgovor na sve neprijatnosti koje su se oko njega iz dana u dan zgu{njavale. Vi{e nego ikada ranije po~elo je da se govori o mogu}nostima koje jo{ nisu iskori{}ene i sa kojima bi trebalo da se pro|e kroz poslednju deceniju dvadesetog veka. Pokazalo se tada, kao i u mnogim ranijih istorijskim trenucima da su najsna`niji ansambli i najotporniji na izazove vremena i te{ko}e. Mnogi su stoga u javnosti sa pa`njom pratili kako }e na sve reagovati Jugoslovensko dramsko pozori{te, i dalje najbolje jugoslovensko, srpsko a time i beogradsko pozori{te. Ovde je sezona pripremljena sa vi{e ambicija i u èlji da se program znatno osveì na sve tri scene novim predstavama. Sasvim prirodno, najvi{e pa`nje je ukazano Velikoj sceni gde su izvedene tri predstave od kojih je, svaka za sebe, postala doga|aj u pozori{nom ìvotu. Dejan Mija~ je tuma~e}i u to vreme Sterijine i Nu{i}eve komedije uvek bio zagledan u su{tinu, nastoje}i da dopre do one gor~ine {to se taloì ispod sme- {nih i besmislenih situacija a koja likove izobli~uje i pokazuje u ogoljenim, ~esto i grotesknim portretima. U svojoj postavci Narodnog poslanika opredelio se za upro{}enu scenografiju u vidu zida koji se prema potrebi pomera na pozornici ~as na jednu a ~as na drugu stranu, a koja je u osnovnom konceptu vi|ena u vi{e varijanti. Verovatno je ova prepoznatljivost trebalo da asocira kako se sve ponavlja i kako, bez obzira na dekoracije, ìvot i dalje biva ~esto besmislen ili zaslepljen strastima doveden do apsurda. Za reditelja je me{etarenje oko vlasti, a takva previranja su bila u realnosti veoma aktuelna, ne{to {to prelazi u provin- cijski mentalitet, jer uvek se na|u ljudi koji u tome uìvaju, traè}i li~ni interes. Po Mija~u, u borbi za vlast te{ko je na}i ljude ~iste savesti, dostojanstvene, uz to odane visokim principima i tiradama o narodnom dobru i sre}i, pa se tako, gotovo istim sredstvima koja koristi Jevrem Proki}, da bi do{ao do poslani~kog mandata, sluì i advokat Ivkovi} kao predstavnik opozicije. Svi pobe|uju i bivaju pobe|eni. Da bi to {to plasti~nije predstavio na sceni se reditelj ne sluì tradicionalnim mizanscenom niti onim poznatim konvencionalnim re{enjima koji se name}u ovakvim komedijama tako da se pojedini likovi pojavljuju u scenama drugih aktera, prosto se uklju~uju}i replikama. Su{tinski ovo je zna~ajna interpretacija Narodnog poslanika jer u njoj ima upravo na razvalinama starog dosta 72 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka novog, originalnog i stilski osmi{ljenog. U takvoj atmosferi je prirodno {to je nekoliko glumaca svojom kvalitetnom igrom ovaplotilo predstavu, potvrdiv{i jo{ jednom da je Nu{i}a uvek mogu}e ~itati druga~ije i na kreativan na~in. Predstava Pozori{ne iluzije Pjera Korneja u postavci poznatog makedonskog reditelja Slobodana Unkovskog potvrdila je da pozori{te ima snage da ostane verno klasici i svetskoj pozori{noj ba{tini. To je bilo u tom ~asu pravo iznena|e- nje! Jer, Pozori{ne iluzije su se javile u vreme op{te destrukcije na nekim od poznatih pozornica. Nekada{nje ideje o savremenosti su se izvitoperile u magline u kojima je bilo zaludno traìti ose}anja za stih, stil ili suptilnu igru. Unkovski je brisao granice izme|u iluzija i stvarnosti, potisnuo klasi~nu poetiku stiha, pre- pustiv{i igru glumcima da u maniru parodije, isforsirane komike i stilizacija na- ~ine zabavnu i atraktivnu predstavu. Mnogo toga prepu{teno je ma{tovitosti aktera, a uz to je bilo i ekstravagancije pa i bizarne pikanterije. U senci odu{evljenja i egzaltacija bilo je dosta povoda za razmi{ljanje upravo o tome – kako se mogu premostiti prazni prostori izme|u tradicije i savremenih teatarskih mogu}nosti. Ove predstave su jo{ vi{e podstakle interesovanje za premijerno izvo|enje drame Knez Pavle Slobodana Seleni}a. Autor je ovde iskazivao li~nu potrebu da se zagledamo u korene zla, istorijske relacije na{e sudbine, da uspostavimo kriti~ki odnos prema zbivanjima te da bez uzavrelih strasti poku{amo da raz- jasnimo – {ta se zbivalo uo~i Drugog svetskog rata, trojnog pakta i odnosa koji su tada nastali. To je i bio razlog da pozori{te u Dimitriju Jovanovi}u na|e pravog tuma~a ovog dela, koje je kritika opet svrstala negde izme|u literature i feljtonistike. Seleni}eva drama Knez Pavle, po mnogo ~emu se razlikovala od onih savremenih koje su se bavile marginalnim doga|ajima, destrukcijom nametnute stvarnosti ili izno{enjem besmisla i mu~nine {to se taloìla u mulju diktatorskog jednolumlja. U tekstu nema preterane subjektivnosti, ni~eg osvetni~kog ni pam- fletskog, istorijske ~injenice su svedene na svoju su{tinu i dobijaju zna~enje tragi~nosti. Odjednom, pedeset godina tame kao da je uklonjeno, pa sve o ~emu je re~ u drami izgleda stvarno, aktuelno, prepuno moralnih izazova koji zahte- vaju opredeljenje. Hronika o istorijskim doga|ajima je tako postala drama savesti, se}anja uni{tenog pam}enja i prkosa svemu {to nas je li{avalo vlastitog nacionalnog identiteta. Raspravlja se bez zazora o odnosima Srba, Hrvata i Slovenaca i svim onim dru{tvenim nevoljama koje su pratile stvaranje i razaranje Jugoslavije. To se prelama kroz li~nost kneza Pavla, koji je decenijama bio optuìvan kao izdajnik, tako da njegova li~na tragedija dobija dimenzije sudbine. Dimitrije Jovanovi} je u uzdrànom realizmu i krajnje redukovanim prizorima uspeo da iskaè sve ono {to drama sadrì. Stlski je zbivanje besprekorno vo|eno, likovi su jasno oblikovani, dokumentarnost je potpuno uskla|ena sa gluma~kom igrom tako da su sve komponente delovale dosta ubedljivo, mada u pojedinim pasaìma i pomalo hladno. Ali, ova predstava, ma {ta o njoj sudili, 1990–1991. 73 nije bila samo teatarski ~in oko kojeg se kritika dvoumila ve} i dru{tveni doga|aj koji pruà mnoge povode za se}anja koja uti~u na svest. Velika je scena sa ove tri predstave jo{ vi{e u~vrstila svoje zna~enje u pozori{nom svetu. Zato se u ansamblu ne{to sli~no prièljkivao i na sceni teatra “Bojan Stupica”. Tu je, me|utim, ve} po ranijim pojavama bilo repertoarskih problema. Iznena|enje je bilo predstavljanje komada Revolucija svetih devica, opatice Hrosvite koja je ìvela u desetom veku i svoje kratke scene pisala na latinskom jeziku. Prema ovom delu mogao se zauzeti razli~it stav, pogotovo o alegorijskom sadràju, ali s kulturolo{kog stanovi{ta taj poduhvat je ocenjen kao zanimljiv, jer je predstavljao pored svega i teatarsku hroniku koja podiè ko- prenu s celog jednog religijskog sistrema i sa blagom naivno{}u i sen~enjem pokazuje ìvotna zbivanja koja nekim svojim pasaìma nisu izgubila sveìnu sve do dana{njeg vremena. Sledila je zatim komedija Hajde da se igramo Marsela A{ara koju su uprili~ili mladi glumci. Me|utim, mnogo vi{e pa`nje izazvala je postavka Sumnjivog lica Branislava Nu{i}a u reìji popularnog glumca Nikole Simi}a koji je ujedno tuma~io i glavni lik kapetana Jerotija. U osnovi rediteljskog vi|enja nalazilo se shvatanje da izme|u Nu{i}a i glumaca nisu potrebni posrednici. Stoga u vi{e scena dolazi prevashodno do izraàja gluma~ko maj- storstvo pa predstava dolazi do punog izraza sa nadahnutim, sveìm, privla~nim i efektnim likovima. Simi}a je interesovala gogoljevska plastika u blagim spoljnim stilizacijama, spontanost doìvljaja, prirodnost govora i izraz mentaliteta. Gotovo na kraju sezone prikazana je adaptacija dela Tomasa Mana Mario i ma|ioni~ar, u reìji Nikite Milivojevi}a. Re~ je o noveli u kojoj pisac opisuje svoje doìvljaje na letovanju i pojavu ~udnog ma|ioni~ara. On vr{i ve{tim manipulacijama uticaj na prisutne i reìja to prati dosta ta~no kako bi se iza spoljnog ki~a pokazala uàsavaju}a snaga kojom se sve vrline izvitoperuju, zamrenjuju dok pokoravanje publike ne postane uàsavaju}i ritual u kome se gubi sve ono ljudsko u domenu morala i drugih vrednosti. U Pozori{nom salonu prire|ena je pri~a o Mileni iz Praga Margarete Buber Nojman, koja se zasniva na se}anju na Milenu Jelensku i njenu tragediju kako ju je opisao Franc Kafka. Tu se prepli}u realnost i snovi ali tako uverljivo da se ~ini kao se to nije dogodilo davno nego da je mogu}e da se zbiva i danas. Tako je program Jugoslovenskog dramskog pozori{ta dobio na snazi i dejstvu pa ga je lako bilo porediti sa onim {to se ovde zbivalo ranijih sezona. Predstave su svedo~ile o raznovrsnosti izraza, o autenti~nosti pojedinih re{enja, o specifi~nostima realizma, stilizacijama koje proìmaju situacije i emocije a {to je najva`nije – u svim predstavama se ose}ala èlja da se ostane u domenu nepomu}enih teatarskih vrednosti. Kada se uz to imaju u vidu okolnosti i vreme u kome se sve ovo doga|alo, pozori{te se svojim programom {titilo od nespokojstva, spoljnih uticaja, duhovne krize i svega onog {to je iz ìvota nasrtalo na samu scenu. 74 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Sli~na raspoloènja ose}ala su se i u ansamblu Narodnog pozori{ta. Razlika je bila u tome {to je u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu bila neutralizovana kriza rukovo|enja dok su u obnovljenoj zgradi na Trgu Republike li~ni sukobi uzimali sve vi{e maha. Smena upravnika bila je veoma razorna i nedovoljno usagla{ena sa potrebama ove nacionalne institucije. Privremena uprava nastojala je da konsoliduje unujtarnje odnose time {to je èlela da naglasi autonomnost svakog ansambla. Reditelj Vida Ognjenovi} manifestovala je tu odlu~nost time {to je postavila svoj komad Je li bilo kneève ve~ere o la`nom rodoljublju. Ambijent je vojvo|anski i sli~an onome {to je Jovan Sterija Popovi} opisao u Rodoljupcima, s tim {to se spisateljica ovaj put inspirisala i zapisom o èlji srpskih uglednika iz Novog Sada, krajem devetnaestog veka, da se obeleì petstogodi{njnica Kosovske bitke. Svoju priredbu bili su zamislili tako da odrè poseban program u manastiru Ravanici na Fru{koj Gori. Centralna ta~ka trebalo je da bude ìva slika kao prikaz kneève ve~ere. Ali za ovu poriliku te{ko je bilo na}i uglednog gra|anina koji bi se prihvatio da sedi na mestu odre|enom za Vuka Brankovi}a. Istovremneno poznati istori~ar Ilarion Ruvarac je dokazivao da uop{te nije bilo te kneève ve~ere. Sve je po~elo komi~no a na kraju se zavr{ilo tragi~no tako da je u tom stilu Vida Ognjenovi} i postavila svoje delo na velikoj sceni Narodnog pozori{ta. Kada se uzmu u obzir sve te{ko}e koje je pretrpeo ansambl tokom dugogodi{ne obnove stare zgrade – ova predstava je uspeh za trenutne mogu}nosti ansambla. Tema je zanimljiva i izazovno je pitanje da li se istinom moè pobediti iluzija. Vida Ognjenovi} se ovom prilikom dokazivala vi{e kao spontan i zanimljiv komediograf a manje kao reditelj koji, uporno sputan sopstvenim ambicijama i potrebama teatra, podràva gluma~ku korektnost u izrazu. Uz to su bile vidljive i posledice dugogodi{ne nemarnosti prema celovitijem i savremenijem izrazu unutar ansambla. Pa ipak, ovaj projekat je budio nadu u ne{to vi{e i bolje. U tom smislu pozdravljena je namera da se postavi na velikoj sceni komad Edmona Rostana Sirano de Berèrak. Na bioskopskim ekranima se pojavila verzija ovog dela sa @erarom Depardjeom pa se mnogima u~inilo zanimljivim pore|enje istih uloga. Napravljen je jednistven dekor za sve ~inove u formi neoklasicisti~kog ambijenta sa stepeni{tem i stubovima koji istovremeno mogu da predstavljaju pozori{nu dvoranu, ulaz u teatar, a i druge ambijente. Reditelj Egon Savin je ovako zami{ljeni prostor iskoristio uglavnom da bi glumce ra- sporedio i grupisao po potrebi ostavljaju}i ih relativno bezli~ne jer se i ova postavka zasnivala na predrasudi da je ovo predstava samo jednog pravog aktera.âk i u ovom krugu sve je bilo podre|eno Siranu kao u monodrami,a prisnije veze izme|u njega i drugih nije ni bilo. Spolja gledano sve je bilo uglavnom korektno, odnosi su unekoliko nazna~eni, mada nisu produbljeni, stih je lomljen da bi sve navodno bilo prirodnije, izostavljane su re~i, poni{tavane gradacije, teìlo se u fragmentima imitaciji ìvota, {to nije u duhu komada, sa 1990–1991. 75 manje stilizacija tako nu`nih u modernom teatru. Na taj na~in nestalo je èljene ironije jer su teatralizacije prelazile u parodiju, a nu`ni efekti se rasplinjavali tako da su punu pa`nju privla~ile samo pojedinosti u dramskoj radnji. To je bio ujedno odgovor reditelja – za{to se upravo sada postavlja Sirano de Berèrak. U setu tih predstava koje su preporu~avane kao nuàn povratak klasici na{lo se i nekoliko komada Henriha Ibzena, me|u kojima je bilo ne{to vi{e u tom trenutku interesovanja za Divlju patku. Nikola Jevti} je èleo sloèniju psiholo{ku predstavu sa unutarnjim doìvljajem i stilom koji bi podse}ao na ranija vremena kada je nastalo ovo delo ali i na stanja koja se u ljudskoj prirodi pod odre|enim okolnostima mogu prepoznati u odnosima izme|u ljudi ovog vremena. Uz nekoliko glavnih uloga posebno se isticao lik mlade Hedvige pa su njene unutarnje psiholo{ke vibracije prosto op~injavale publiku. Od nacionalnog teatra se traìlo mnogo vi{e ne samo u umetni~kom nego i dru{tvenom anga`manu. Tako je uprava prihvatila sugestiju da pomogne op- stanku i {iroj promociji srpske drame iz Pokrajinskog pozori{ta u Pri{tini na taj na~in {to su u{li u koprodukciju oko postavke drame Jov~a prema tekstu Bore Stankovi}a. U su{tini to je bila beogradska predstava u koju je bilo uklju~eno nekoliko pri{tinskih glumaca u manjim ulogama. Gradimir Mirkovi} se drào svojih ranijih na~ela kako treba tuma~iti dela ovog pisca s tim {to je ovog puta bilo ne{to vi{e folklornih rituala koje su glumci poku{ali da dopune psiholo{kim reakcijama. Korektna i prigodna predstava ali bez o~ekivanog zna~aja. U senci ovih doga|aja bile su donekle dve nove premijere na Kamernoj sceni ito–Pat ili igra kraljeva Pavela Kohouta sa dosta zanimljivom gluma~kom igrom i novo delo Gordana Mihi}a Poslednja potraga za zlatom. Specifi~nost ovog teksta je u podsticajima da se do|e do metafore koja }e delovati na nas sve{}u o prolaznosti. Situacije su tek ovla{ nazna~ene, likovi vezani za psiholo{ke reakcije na prilike u kojima se biti{e, a u atmosferi kroz koju se provla~i blaga ironija, ali i saose}anje sa ljudima ~iji se ìvoti zavr{avaju ga{enjem mladi}kih ideala. Raspad orkestra mladih rokera i njihovo zaglibljivanje u nekom selu duboke provincije otkriva vi{e od pojedina~nih sudbina. Na àlost, ovo Mihi}evo delo, koje je traìlo kreativno ~itanje, nije nai{lo na rediteljsko razumnevanje pa je otuda do{lo i do pogre{nog tuma~enja. Za Atelje 212 te prelazne sezone iz jedne u drugu deceniju bile su dosta nestabilne sa vidnim kolebanjima oko repertoarske politike. Ranije ste~en ugled najuticajnije savremene ili nove scene na kojoj su promovisani mnogi novi doma}i pisci i njihove ideje, a posebno reditelji i glumci koji su traìli sopstveni izraz, bio je u ozbiljnim isku{enjima. Vreme Mire Trailovi} i njenog na~ina rukovo|enja ovim teatrom je postepeno prevazilaèno a nova koncepcija nije istovremeno sticala stabilnost i sigurnost. Uz to Zvezdara teatar je bivao sve aktivniji u poromociji novih dela doma}ih autora i preuzimanju izvesnih ideja koje su dominirale predstavama sa politi~kom konotacijom. U takvoj atmosferi 76 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka dogodilo se da na Velikoj sceni nije ostvarena ni jedna nova premijera. Uprava se zadovoljila sa tri skromne predstave na Maloj sceni od kojih se ni jedna nije izdigla do èljenog nivoa. To su Advokat Pjer Patlen koju je prema staroj miste- riji priredio dosta suzdràno Radoslav Dori}. Alisa Stojanovi} je èlela da skrene pa`nju na svoje rediteljske ambicije postavljaju}i Stazu divlja~i Franca Ksavera Kreca, dok je Gor~in Stojanovi} nameravao da sebe dokaè sa @a- barom Rajnera Vernera Fasbindera. Svaki od tih komada imao je tek po nekoliko repriza i sa ograni~enim brojem gledalaca pa u ovoj sezoni Atelje nije mogao da jasnije artikuli{e svoje prisustvo u aktuelnom pozori{nom trenutku. Sa problemom identiteta susrelo se vi{e ansambala a pogotovo onih koji su se okupljali na novim scenskim prostorima oko odre|enih projekata.U studentskom kulturnom centru tek je uspela Nela Antonovi} da predstavi svoj program Staze kao eksperimentalnu formu koja je ispitivana prethodno u teatru Mimart. U Teatru poezije glumac Milenko Zable}anski prièljkuju}i i karijeru reditelja izveo je predstavu Svilen konac prema tekstu Brane Crn~evi}a. Otvoreno pozori{te priredilo je samostalni pantomimski program – Srce Ivana Klemenca. Ve~ernja scena Radovi} je gr~evito forsirala razne, ~esto kontraverzne predstave od kamernih do monodrama. Tako su vi|eni Malogra|anska svadba Bertloda Brehta, ]elava peva~ica Eèna Joneska, Kontrabas Patrika Ziskinda, dela Slavo- mira Mroèka Grbavac ili poslednja igra i Pe{ice a posebno komad Zorice Simovi} To loza vi{e ne ra|a. Bez obzira na mlade reditelje, od kojih su neki ve} bili zapaèni u profesionalnoj produkciji i vi{e poznatih glumaca sve je to doìvljeno kao alternativni teatar bez nekog sna`nijeg odjeka. U tom nizu malih i skromnih peremijera, izuzev onih koje su unapred bile spremljene od strane pojedinih glumaca ili grupa, najvi{e pa`nje je privuklo prikazivanje Sna letnje no}i u reìji Jago{a Markovi}a kao jedne li~ne, ma{tovite ali i neobavezne verzije poznatog [ekspirovog dela. Pozori{te na Terazijama je gr~evito nastojalo da odrì kontinuitet u svom delovanju, potpuno izjedna~uju}i po zna~aju dramske i muzi~ko scenske spektakle. Obezbedili su da im gostuje kontraverzni makedonski reditelj Ljubi{a Georgijevski sa krajnje subjektivnom postavkom Molijerovog Tartifa.Toje u~injeno kako bi se privukli poznati glumci iz drugih pozori{ta. Ali uprkos svemu, ta je predstava bila skromnog izraàjnog potencijala. Sa izvesnom bla- gonaklono{}u je prihva}en komad mladog autora Neboj{e Rom~evi}a Zimski dvorac. Glavni doga|aj je ipak bilo izvo|enje muzi~ke komedije Neki to vole vru}e Pitera Stouna, Boba Merila i Dùla Stajna u reìji Soje Jovanovi}. Po reakcijama publike na mnogobrojnim reprizama u prvoj sezoni moglo se sa sigurno{}u predvideti da }e ovo biti dugove~an spektakl. U Zvezdara teatru ~ak su tri doma}a savremena teksta doìvela svoje premijere. Pisac Stevan Koprivica i reditelj Predrag Antonijevi} konstruisali su komad neobi~ne sadrìne Navala. To je niz ske~eva sa prepoznatljivim estrad- 1990–1991. 77 nim jeftinim efektima. Grupa glumaca po na{em teatarskom {ablonu prikazana je u trenutku oslobo|enja zemlje u svojoj zabrinutosti {to su igrali za vreme okupacije. Njih naravno stavljaju u ludnicu novog i specijalnog zna~aja radi prevaspitavanja, gde se koriste detaljima ne~ije slavne biografije te kroz igru suludog diktatora Reksa i njegovih udvorica poku{avaju da pokaù {ta se sa nama zbilo koliko ju~e i {ta bi nam se moglo dogoditi ili ponoviti u bliòj budu}nosti. Trebalo je da ovo bude nadrealisti~ka farsa, prepuna smeha gubit- nika. Otud su autori i zamislili da im glumci, komesar i drugi svesno polude i da nam se zatim {to potpunije iskaù u tom naro~itom, ali i poznatom ludilu. U svemu tome nema mnogo rafinmana, dosetke su svedene na povr{no kazivanje, uz ne{to malo poku{aja da se pamfletska konstrukcija dekori{e psiholo{kim pojedinostima. Umesto artizma igra se svodi na prostotu koja, me|utim, ne moè da dovede do pravog uzbu|enja. Jer, sve je ve} vi|eno i u dana{njem vremenu ni malo atraktivno za scenu. Egon Savin je u svojoj reìji morao da bude svestan da se estradni ske~evi ne mogu igrati ni kamerno, a jo{ manje sa takvim teatarskim odre|enjima kakve je on nametao glumcima. Inferiorni po- ~etak sezone nije se mogao dogoditi u ovom pozori{tu. Njegovu ~ast trebalo je da spasavaju pisci Gordan Mihi} i Du{ko Kova~evi}. Mihi}eva Zora na istoku je otvoreno delo, prepuno uni{tenih ljudskih sudbina i jasnih emocija. Radnja se odvija u baraci na periferiji grada gde odsedaju {verceri i sirotinja koja donosi ono {to ima, poku{avaju}i to da proda na na{im pijacama. Svaki taj ~ovek, intelektualac, siromah ili probisvet koji zano}i u ku}i Savke Vasili}, ima svoju muku, biografiju svedenu na dve re~i – o~aj, ali i potrebu da odrì goli ìvot. Otud ovo svrati{te li~i na ljudsku raskrsnicu sa koje putevi vode na sve strane, ali se ne zna kud ko ide i za{to. Svaka pri~a ima tragi~ne sete, nespokojstva, identitet i autentiku. Faktografija je, me|utim, tek povod za iskazivanje onog {to stoji iznad doga|aja i {to kad provali u ~oveku razori i okolinu. Zbog toga ova drama pleni izvornim materijalom koji je Jago{ Markovi} uobli~io u neorealisti~kom stilu. Sa novim komadom Du{an Kova~evi} je jo{ jednom potvrdio opredeljenje za dramu apsurda. U njemu se o~igledno nataloìla gotovo neizreciva tuga, o~aj i bes {to smo ìveli u besmislenom vremenu koje sve vi{e ljudi doìvljava kao te{ku traumu, represiju i ludilo. Takva je i Urnebesna tragedija, u kojoj, i sam rastresen, maloletni de~ak neprekidno ponavlja pitanje roditeljima – ko sam ja? To mu niko ne moè da objasni jer otac je i sam na ivici rastrojstva, majka nezaposlena i puna porodi~ne nesre}e, deda koji je postao veoma zasluàn ubijanjem onih koji su progla{avani neprijateljima, izlazi iz ludnice kao mlado- ènja sa isto tako poreme}enom ènom i kumom lekarem. Stric, strina, milicioner, ko god se ovde pojavi, stapa se u atmosferu uàsa. Otud se autor neprekidno dvoumi da li da besni, protestuje ili tuguje. îni se najlak{im da se sve to pome{a, i zato prvi deo komada deluje kao ekspozicija, a drugi kao 78 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka rasplet. Odvratnost prema doìvljenom je jasna, anga`man razoran, a neki od efekata zaista zapanjuju}i. Kova~evi} je ve} od ranije iskazivao nezadovoljstvo raznim proizvoljnim tuma~enjem svojih tekstova i zato je odlu~io da ih sam postavlja na sceni. Beogradsko dramsko pozori{te nije odustajalo od savremenog scenskog anga`mana, ali ga je, shodno svojim mogu}nostima i planovima, doìvljavalo na ne{to druga~iji na~in. Radmila Vojvodi} je na~inila kola` od nekoliko komada – Put za Le{}e, Krme}i kas, Tajna veza sjedinjeni su pod naslovom Play Aleksandar Popovi}. Zanimljiva igra u kojoj su se na{li iskusni glumci iz ranijih predstava ovog autora uz mlade koje je tek trebalo uvesti u ovaj specifi~an stil farse. Ivana Vuji} je nastojala da na nov na~in predstavi komad Balkon @ana @enea. Njena predstava je imala savim druga~iji stil od mnogih aktuelnih postavki jer se vi{e pouzdavala u svoj doìvlja i neobi~nu ma{tu nego standardne navike na{ih pozornica. Oko ove scene na Crvenom krstu okupili su se mnogi poznati glumci iz drugih pozori{ta. Tako se dogodila nova verzija drame Ko se boji Virdìnije Vulf u postavci Du{ana Jovanovi}a. Mnogi su iz ovih predstava izvla~ili zaklju~ke da }emo u narednim sezonama iznova gledati mnoga dela kojima smo bili odu{ev- ljeni po~etkom {ezdesetih godina. Ali, promenilo se vreme, kao i na{ odnos prema literaturi, zahtevi teatra su druga~iji, pa ni nekad popularna dela ne izgledaju vi{e uzbudljivo kao nekad. Jovanovi} nije bio takvog mi{ljenja, koristio je integralni tekst i stvorio celinu koja je imala unutarnju ~vrstinu, stilsku odre- |enost, psiholo{ki rafinman i niz drugih scenskih kvaliteta, koje je, nezavisno od dela i drugih okolnosti, odre|uju kao vrednost koja po mnogo ~emu postaje ne samo pozori{ni nego i dru{tveni doga|aj. Sli~no je poku{ao i Haris Pa{ovi} reìjom komada êkaju}i Godoa Samjuela Beketa, u kojoj su nastupili istaknuti glumci sa drugih scena. To je bio jedan sasvim novi program u kome se realnost promi{ljala na mnogo fleksibilniji, atraktivniji i umeti~ki verodostojniji na~in. Takva orijentacija obuhvatila je i doga|aje na Novoj sceni gde su na sasvim zadovoljavaju}em nivou prikazane nove premijere – Oru`je zbogom Stevana Koprivice, zatim Spaseni Edvarda Bonda i Sre}ni dani Samjuela Beketa. U svim ovim predstavama, na tom sku~enom scenskom prostoru ostvareno je vi{e veoma nadahnutih guma~kih portreta. Kuriozitet sezone bila je i monodrama Milu- tin koju je na osnovu popularnog teksta Danka Popovi}a izuzetno potresno i istinito oblikovao Sima Jani}ijevi}. Kada se svi ovi doga|aji sa`mu u jednu celinu – to je bio zaista veliki pomak ne samo u repertoaru nego i izrazu ovog pozori{ta. U pozori{tima koja su delovala u regionalnim centrima ili gradovima Srbije situacija je bila ne{to druga~ija. Malaksale su donekle strasti za neprekidnim pore|enjem i samopotvr|ivanjem, a i o~ekivanja javnosti su bila ne{to skromnija uz obostrano razumevanje situacije koja se gotovo svakodnevno menjala. 1990–1991. 79

Osnovno je bilo smanjiti tenzije unutar pojedinih ansambala, o~uvati glumce na okupu, pogotovo one mla|e kojima su pretile razne mobilizacije, konsolidovati postignute rezultate, obezbediti dru{tvenu za{titu i nastaviti sa radom u koliko toliko normalnim uslovima. Primer tome je bilo Narodno pozori{te u Ni{u koje je svojim potencijalom mo`da vi{e nego ostali bilo u stanju da prati aktuelna de{avanja u pozori{nom ìvotu. Tako su obezbe|eni uslovi da se na mati~noj sceni prikaù tri savremnena teksta koja su upravo doìvela svoju afirmaciju u ve}im pozori{tima. Ljubomir Milo{evi} je na~inio zgusnutu, sadràjno dramati~nu i bolnu predstavu sa tekstom Profesionalac Du{ana Kova~evi}a. Arsenije Milo{evi} je Zoru na istoku Gordana Mihi}a sagledao kao socijalnu dramu u verodostojnom ambijentu sa nizom upe~atljivih gluma~kih likova, a Dragan Jakovljevi} je bio zaokupljen Belom kafom Aleksandra Popovi}a. Sve tri predstave imale su izvesnih specifi~nosti, realisti~nu ubedljivost i emocije koje su jasno ocrtavale vreme u kome su se ovakve pojave doga|ale. Ostavljeno je, me|utim, prostora i za Marislava Radisavljevi}a koji je voleo da eksperimenti{e na Maloj sceni, da na osnovu tekstova Brane Crn~evi}a komponuje predstavu Srpske glave sa prenagla{enom aktuelno{}u i izo{trenim emocijama. êtiri savremena teksta u jednoj neobi~noj sezoni prepunoj is~ekivanja {ta }e se sve dogoditi u dru{tvenom ìvotu zemlje ocenjeno je kao uspeh koji je hrabrio ansambl da odrì stvarala~ku zainteresovanost za nove predstave. To se potvrdilo u izvo|enju Galeba Antona Pavlovi~a êhova u koncepciji makedonskog reditelja Branka Stavreva. Predstava je bila proèta setnom atmosferom, àlom za neostvarenim èljama i smirenom igrom koja je dozvolila potpuno subjektivni doìvljaj glumaca u glavnim rolama. Kada se uzme u obzir da su sa~uvane najva`nije predstave iz ranijih sezona – moglo se sa sigurno{}u tvrditi da pozori{te hrabro odoleva raznim i neo~ekivanim izazovima. Sli~na atmosfera je bila i u Narodnom pozori{tu u [apcu. Skromnijih mogu}nosti ali nesputanih ambicija sa velikom predusretljivo{}u su ostvarili prikaz komada Sini{e Kova~evi}a Nasip u reìji Nenada Boji}a. U njegovom konceptu odbrana nasipa od pomahnitale reke imala je vi{e simboli~no zna~enje jer je isticana solidarnost ljudi pred nevoljama koje ih zapljuskuju sa svih strana kako bi bila jo{ vi{e nagla{ena drama u porodi~nom krugu Mihaila Savi}a. To dramati~no zbivanje koje se zavr{ava tragi~no nikog nije ostavljalo ravnodu{nim pa ni one koji su svo vreme sa nasipa pokazivali neosetljivost ili potpunu jednostranost. U igri – ova zanimljiva pri~a je dobila novi kvalitet. Nino Dragovi} je napravio veoma kultivisanu ali tragi~nu pri~u reìraju}i Belu kafu Aleksandra Popovi}a. Istrajalo se da glumci {to prirodnije pro|u kroz sudbonosne doga|aje njihovog ìvota. U tu kolektivnu dramu ve{to su utkane pojedina~ne nesre}e i tragedije koje iza sebe ostavljaju uàsavaju}u pusto{. Glavni projekat sezone je ipak bila prezentacija novog komada Du{ana Kova~evi}a, Urnebesna tragedija koju je obradio Boìdar \urovi}. Kako je pisac potekao iz ovog kraja – to je 80 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka postalo nepisano pravilo da se svi njegovi komadi odmah posle praizvedbi na|u na repertoaru {aba~kog pozori{ta. Glumci su to igrali posebnim nadahnu}em i u ne{to druga~ijem aran`manu nego u predstavi koju je postavio u Teatru Zve- zdara sam autor – stvoriv{i tako zaista zanimljivu i ubedljivu celinu. Upravo je ova predstava na dvadeset i sedmim pozori{nim susretima “Joakim Vuji}” u Uìcu progra{ena za najbolju u ovoj sezoni. Sledile su nagrade i pohvale glumcima. Petar Rajkovi} je predstavio komad Vinski kabare mlade spisateljice Zo- rice Simovi}. Sa ovakvim programom sastavljenim isklju~ivo od dela srpskih savremenih pisaca reprizama, koje su tako|e bile odabrane od najuspelijih savremenih i klasi~nih doma}ih tekstova, iz ansambla je zra~ila samouverenost i èlja da se tako afirmi{e me|u njima specifi~an scenski izraz. Nesigurnost koja se pritajeno ose}ala u pojedinim ansamblima brzo je sa- vladana pa su iz predstave u predstavu mnogi glumci pokazivali èlju da se od spoljnih neda}a brane sopstvenom igrom. Ta vrsta vitalnosti bila je dosta nagla- {ena u Uìcu gde je na|eno dovoljno motiva za abicioznije programe. To se naro~ito potvrdilo u postavci Klopke Tadeu{a Ruèvi}a i reìji Aleksandra Lu- ka~a. Radilo se predano i sa velikom zainteresovano{}u pa je na dvadeset i sedmim susretima “Joakim Vuji}” ova predstava podelila prvu nagradu sa {aba- ~kom Urnebesnom tragedijom. Iako po mnogo ~emu razli~ite, ove sadràjne predstave su se probile stilskim osobenostima. Kada se ima u vidu da je Klopka dobila nagradu za reìju i nekoliko najva`nijih gluma~kih priznanja moè se sa sigurno{}u tvrditi da je to ono najbolje {to je vi|eno u takmi~arskom krugu srpskih pozori{ta. Sve ostalo na uì~koj sceni bilo je posve}eno savremenim autorima. Ovde je tako|e kao i u [abcu izveden tekst Zorice Simovi}, samo u adaptaciji i pod drugim naslovom – Kabare – in vino koitus kako ga je ve} zamislio reditelj Branko Popovi}. Ovaj reditelj se zaloìo i za tekst Shvati jednom ljudski rode da ne moè{ bez prirode Mihaila ]urovi}a, dok je Dragan Jakovljevi} aranìrao komad Zbogom oru`je Stevana Koprivice. Kru{eva~ko pozori{te je u tom trenutku potpuno stagniralo. Na mati~noj sceni izvelo je samo monodramu @ivot u pozori{tu koju su prepremili Nikita Milivojevi} i Ivan Klemenc. Pirotsko pozori{te je bilo aktivno u granicama svojih skromnih mogu}nosti ali se predstavilo ipak sa tri nove predstave i to komedije: No} ludaka u Gospodskoj ulici ili As i Pub Milo{a Kre~kovi}a, u veoma serioznoj reìji Slavoljuba Stefanovi}a Ravasija, koji je ujedno postavio i Belu kafu Aleksandra Popovi}a kao i monodramu Tomislava Panajotovi}a – Slu{aj amo, {to je bilo veoma zna~ajno za ceo ansambl. Njemu se pridruìo @ivorad Mitrovi} svojim vi|enjem Narodnog poslanika Branislava Nu{i}a. Pozo- ri{te u Leskovcu je tako|e u svome programu imalo komade – No} ludaka u Gospodskoj ulici ili As i Pub Milo{a Kre~kovi}a i Profesionalca Du{ana Ko- va~evi}a. One su uglavnom zadovoljavale interesovanje sredine s obzirom na publicitet koji su imali na ve}ini srpskih pozornica. Zna~ajnijih vrednosti bilo je 1990–1991. 81 ipak najvi{e u izvo|enju Oca Augusta Strindberga koje je bilo zapaèno kod kritike i ìrija na dvadeset i sedmim pozori{nim susretima “Joakim Vuji}”. Pozori{ta u unutra{njosti zemlje decenijama su se nalazila u ~udnom polo- àju. Neposredno posle Drugog svetskog rata osnivana su gde se moglo i gde im nije bilo mesto. Zatim ih je pedesetih godina polovina ukinuta jednim vladinim dekretom. Ona koja su preìvela sve te reorganizacije i sopstvene krize dugo su ìvotare}i traìle mesto u na{em pozori{nom ìvotu. Naivne inicijative da se prave godi{ne smotre na kojima bi u~estvovala sva srpska pozori{ta nikada nisu iskreno podràne. Beogradska pozori{ta su smatrala da je za njih uvredljivo i poniàvaju}e da se mere sa onima u unutra{njosti. Uz to je do{lo tvr|enje da ne treba dirati u autonomiju vojvo|anskih pozori{ta pa su ona strogo odvajana od onih u centralnoj Srbiji i stoga su decenijama podràvani i finansirani njihovi odvojeni festivali. Uz to nikada nije bio re{en problem sa albanskim pozori{nim grupama koje su osnovali upravo srpski glumci u Prizrenu i Pri{tini jer su njihovi predvodnici ~inili sve svojim opstrukcijama da se predstave kao deo jugoslovenskog ali ne i srpskog pozori{nog prostora. Zato su hteli da u~estvuju na Steriji- nom Pozorju ali ne i na susretima “Joakim Vuji}”. Gradske uprave i komiteti koji su se u sve me{ali ~esto su svojom politikom uslovljavali finansijske dotacije. Otud je te{ko bilo izvoditi ambicioznije repertoarske programe, okupljati mlade glumce i stvarati uslove za kreativnije delovanje. Povremeno su se odnosi menjali – ali su{tinski malo je gradova u kojim se stvaralo raspoloènje da su pozori{ta kulturne institucije i simboli civilizacijskog ìvota, kao i standarda sredine. No, upravo tokom osamdesetih godina pozori{ta po~inju da se pribli- àvaju ne samo jedna drugima nego i da intenzivnije sara|uju sa beogradskim ku}ama. Ve}inu predstava postavili su reditelji iz Beograda i gotovo da su se svi, ~ak i oni najpoznatiji i najugledniji ogledali i na ovim pozornicama. Na toj praksi su uporno insistirali decenijama upravo glumci iz unutra{njosti veruju}i da }e im takva saradnja pomo}i u boga}enju sopstvenog iskustva i biti podsticajna za stvarala{tvo vi{eg dometa. Kragujeva~ko pozori{te “Joakim Vuji}” ~esto je u javnost izlazilo sa projektima vezanim za razne probleme tradicije, savremnog izraza, odnosa prema klasici i tome sli~no, i u ovoj sezoni oni su iz sasvim jasnih pobuda postavili na svoju pozornicu Golubnja~u Jovana Radulovi}a. Ve} sama najava predstave privukla je izuzetnu pa`nju pa je u Kragujeva~koj gimnaziji neposredno pred premijeru odràn veoma zapaèni skup kriti~ara, teatrologa i javnih radnika koji su èleli da razjasne sve ono {to se doga|alo u me|uvremenu sa ovim tekstom. Do toga je do{lo posle osam dugih i mu~nih godina nataloènih oko Golubnja~e i njenog prvog izvo|enja u Srpskom narodnom pozori{tu u Novom Sadu. Tada je ona i nehotice bila s jedne strane izdigunuta do simbola borbe za slobodu i autonomiju pozori{nog izraza, a sa druge je postala izraz dogmatskog 82 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka nasilja nad umetno{}u. Dogmatici su u minule ~etiri decenije mnoge predstave zabranjivali ili im skra}ivali ìvot, ali nigde nije bilo tako zdu{nog otpora politi- ~kom bezumlju nad na{om duhovno{}u kao u izraènoj solidarnosti sa ovom novosadskom predstavom. Sada je ovde u Kragujevcu postalo jasno da je Go- lubnja~a bila i ostala me|a jednog vremena koje odlazi u nepovrat i onog {to tek dolazi. To je i jedan od razloga {to su mnogi umetnici iz zemlje, kriti~ari i po{tovaoci pozori{ne umetnosti, èleli da vide kako ovaj komad posle svega deluje sa pozornice. Doga|aji koji su se u me|uvremenu zbili promenili su pre svega na{ odnos prema sadràju drame. Pi{~evo duboko emotivno suo~avanje sa traumama iz minulog rata delovalo je pri prvom susretu na novosadskoj sceni rusti~nom snagom. U novoj postavci Jovice Pavi}a to je gotovo dokumentaristi~ka drama koja svojom faktografijom, unutarnjom dramatikom, opisom mentaliteta samo potvr|uje bezdane raskole i sudbinski odre|uje dimenzije njihove tragike. Zato su mnogi smatrali da je Teatar “Joakim Vuji}” u okviru svog osveènog repertoara ovom predstavom u~inio novi korak u te`njama da svoj izraz u~ini aktuelnim i angaòvanim na umetni~ki pravi na~in. Ovakva raspoloènja imala su uticaja i na izvo|enja komada Kus petli} Alek- sandra Popovi}a, Profesionalac Du{ana Kova~evi}a, Mala princeza Ksenije Sto- janovi}, a pojavilo se i posebno delo – 1968 Boìdara Ze~evi}a, kao dokumentaristi~ki najpotpuniji tekst uz odgovaraju}e komentare na ovu temu obra|enu u savremenoj dramskoj literaturi. Sve su to bile ansambl predstave gde su glumci bili zainteresovani za {to celovitiji utisak njihove realisti~ke igre. Pozori{te “Zoran Radmilovi}” u Zaje~aru, komponovalo je repertoar sli~no kako su to ~inila i druga pozori{ta. Za potrebe {ire publike Gradimir Mirkovi} je sigurno i precizno na~inio svoju novu verziju Ivkove slave Stevana Sremca. Deo repertoara rezervisan za aktuelna dela doma}ih pisaca obuhvatio je Profesio- nalca Du{ana Kova~evi}a, Milutina Danka Popovi}a i Zbogom oru`je Stevana Koprivice. Iznena|enje je predstavljalo prikazivanje teksta Horasa Mek Koja Konje ubijaju, zar ne? po kome je svojevremeno snimljen istoimeni, veoma poznati film. Sve to je doprinelo da predstave koje su uradili Boìdar Dimitri- jevi}, Miki Stamenkovi} i Aleksandar Luka~ obezbede atmosferu u kojoj se ose}alo da glumci èle i mogu da odole svakom isku{enju. Glumci su u~nili sve, pogotovo svojim najboljim ostvarenjima, da se u njihovim mestima delovanja u~vrsti ube|enje da su ona potrebna i da ih treba o~uvati uprkos objektivnim te{ko}ama koje su se naglo u svim krajevima zemlje mnoìle. Postojala je uz to neka vrsta pre}utne saglasnosti da ne bi trebalo razgra|ivati dosada{njnu repertoarsku politiku, napu{tati odmerenost u izboru savremenih dela jer ona upravo povezuju sve ansamble i glumce u jednu zajed- 1990–1991. 83 nicu, a pogotovo ne spu{tati se na estradni nivo ili forsirati propagande scenske tirade, pogotovo {to to niko od njih ne traì niti o~ekuje. Pozori{ta moraju ostati u domenu umetni~kog delovanja, a to je bilo dovoljno da se povede posebna briga o svakom ansamblu posebno. Me|utim, kriza rukovo|enja pozori{tima koja se u drasti~nijoj formi pojavila po~etkom osamdesetih godina zahvatila je tokom minule decenije gotovo sve ansamble u Srbiji. Razli~iti su povodi – od nakaradno shva}enog samouprav- ljanja koje je {irilo neodgovornost i bahatost pojedinaca ili nezadovoljstvo sopstvenom afirmacijom do nesposobnih ili suvi{e samostalnih upravnika i rukovode}ih timova. Neostvarljiva o~ekivanja ili nedostatak sredstava za svakodnevnu egzistenciju su dodatno oprete}ivala ili potpuno sputavala stvarala~ki rad. To se dramati~no pokazalo upravo na prelom izme|u osamdesetih i devedesetih godina kada su smenjivani mnogi ~elnici sa razlogom ili bez njega, {to nije bilo bez posledica, pogotovo u trenucima kada je valjalo pripremiti ansamble za delovanje u kriznim dru{tvenim situacijama. Najvi{e odjeka u javnosti imale su smene u Narodnom pozori{tu u Beogradu i Srpskom narodnom pozori{tu u Novom Sadu. Ovde su menjane vi{e ili manje kompletne uprave pa je te{ko bilo odmah i u nekakvom, makar i simboli~nom diskontinuitetu formulisati novu repertoarsku politiku. Privremena uprava u Srpskom narodnom pozori{tu zato je i angaòvala za umetni~kom savetnika – poznatog glumca Branka Ple{u koji je u to vreme radio kao profesor glume na tamo{njoj Akademiji umetnosti. On je tada bio sklon ve}em dru{tvenom anga`manu ali je ipak predloìo da se program eklekti~ki izbalansira i sastavi od proverenih tekstova doma}ih i inostranih pisaca. Senke ranijih sukoba oko pojedinih predstava nikada nisu zaboravljene i vreme je prosto nalagalo opreznost u svakom pogledu pa i smirivanje prenagla{ene kriti~nosti. Jer, znalo se da u novosadskom kulturnom i politi~kom miljeu ima vi{e li~nosti koje vole ili prosto smatraju svojim pravom da se me{aju u rad Srpskog narodnog pozori{ta, a sve pod izgovorom da je to zajedni~ka briga za ovu izuzetnu va`nu kulturnu instituciju cele Vojvodine. Program je na Veli- koj sceni najavljen Aristofanovom satirom @ene u narodnoj skup{tini, koja je ve} vi|ena u Narodnom pozori{tu u Beogradu, gde nije imala nekog posebnog efekta. Sada je to Zoran Ratkovi} nastojao da razigra i fleksibilnije prilagodi dana{njem vremenu, ali ni to nije bilo dovoljno da se publika odu{evi dosta upro{}enim porukama. Zato je sva pa`njna usmerena na novi komad Alek- sandra Popovi}a – Bela kafa koji je za sebe kao reditelja prosto rezervisao Branko Ple{a. On ju je oìveo u besprekornom stilu teatra apsurda sa farsi~nom igrom visokog i pre~i{}enog artizma. Glumci su ga u tome nadahnuto sledili se}aju}i se njegovog neospornog uspeha sa postavkom Popovi}evog komada Ljubinko i Desanka na ovoj istoj sceni. Tako su doga|aji u vili fabrikanta Mom- ~ila Jabu~ila dosta lako i ma{tovito pretvoreni u hroniku na{ih zajedni~kih 84 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka stradanja, zabluda i svega onog {to se zbivalo od predratnih vremena, preko poraza jugoslovenske vojske, stradamnja srpskog naroda, klanja i ubijanja, do krvavog oslobo|enja i golooto~kih trauma. To su ve} postala op{ta mesta, ìve slike ili se}anja pome{ana sa snovima, neka su i relativizirana a ima i preuve- li~avanja kroz koje je Ple{a uspeo da pro|e sa merom kako bi ova tu`na pri~a dobila {ire dejstvo. Potvrdilo se tako jo{ jednom na je Popovi} kao pisac, uz sva svoja spoticanja, jo{ uvek literarna, pozori{na pa i dru{tvena pojava koja traje uspe{no i obeleàva svojim delima vreme kroz koje prolazimo. Ple{i je za sve to trebala {to autenti~nija atmosfera i on je to postigao. Predstava je dobila gotovo spontano popularnost pa je prirodno {to je odmah vi|ena u programu trideset i {estog Sterijinog pozorja na kome je piscu pripala nagrada za tekst savremene komedije (!) koju festivalski ìri sasvim retko dodeljuje u ime grada Vr{ca. Tu je bilo jo{ nekoliko drugih nagrada, dok je sam Branko Ple{a za svoju reìju bio nagra|en tek na Festivalu komedije u Svetozarevu. Dosta visoko se u ovom programu kotiralo i novo ~itanje drame Banovi} Strahinja u vi|enju Jovice Pavi}a. On je tekst u znatnoj meri reducirao, oslobodio ga preteranog folklornog nasle|a i u~inio zanimljivijim za savremenog gledaoca, sa nekoliko veoma upe~atljivih uloga koje su dobile priznanja kritike, bile zapaène i nagra|ivane u samom pozori{tu i izvan njega. Uz ove predstave i{la su jo{ dva doma}a teksta, ali na Maloj sceni i to: êkaju}i Fortinbrasa mlade spisateljice kojoj je predskazivana uspe{tna stvarala~ka aktivnost, Dubravke Kneèvi}. Sledila je adaptacija romana O~evi i oci Slobodana Seleni}a u reìji Slavenka Saletovi}a u realisti~nom stilu sa psiholo{kim portretiranjem vi{e li- ~nosti pa je time zaokruèn ovaj izbor iz stvarala{tva savremenih doma}ih pisaca. Izvestan pomak u izrazu je bio svuda uo~ljiv jer su reditelji i glumci u svim pojedinostima koje su bile zna~ajne za scenu nastojali da se potpuno odmaknu od povr{nih asocijacija ili grubosti ve} maniriziranog teatra sa politi~kim konotacijama. Otud je lako bilo razumeti ili opravdati stavljanje na program dela Petera Vajsa Patnje gospodina Mokinpota u reìji Radoslava Milen- kovi}a. Kada se uzmu u obzir i neki drugi prigodni programi – ova sezona je okon~ana u Srpskom narodnom pozori{tu veoma uspe{tno. Pri tome nije re~ samo o broju izvedenih predstava nego upravo o kvalitetu izraza ispoljenog kroz rediteljske postavke i gluma~ku igru. U tom ~asu je mo`da najmirnije bilo u Novosadskom pozori{tu – Ujvideki szinhazu, me|u glumcima koji su izvodili predstave na ma|arskom jeziku. Oni su zbog jezi~kih barijera bili dosta zatvoreni na svojoj sceni. Nisu se preterano interesovali za zbivanja u drugim pozori{tima, nisu posebno u~estvovali ni u kakvim polemikama, prema anga`manima savremene srpske drame bili su krajnje obazrivi, nije ih prosto zanimalo politi~ko pozori{te, dràli su se svojih ustaljenih principa u sastavljanju repertoara i jedno na ~emu su istrajavali jeste èlja da rediteljske postavke budu 1990–1991. 85 atraktivne kako bi u njima i savremeni gluma~ki izraz lak{e uspeo. I dalje su istrajavali na saradnji sa rediteljima iz drugih pozori{ta pa je Ljuboslav Majera postavio komad Maksa Fri{a Biderman i paliku}e u veoma osobenoj formi. \er|i Henrijak je bio zaokupljen komedijom Ede Tota Dangube na selu, a Peter Timar je reìrao tekst Ota Tolnaja – Konjska balega. Sve su to komadi sa ma|arskih bulevarskih scena za koje se pretpostavljalo da i doma}a publika ima interesovanja. Tu su se jo{ na{li komadi Budi dobar do smrti Zigmonda Morica i Kralj za konja Lasla Kopeckog u obradi Tibora Vajde. Ovaj reditelj je postavio i komediju Marsela A{ara Luda devojka. Od svetskih autora tu su jo{ bili Artur Miler sa tekstom Stvaranje sveta i Fridrih Direnmat sa Meteorom, a Peter Miler je bio zastupljen komadom Tu`na je nedelja. Kako su ove predstave uglavnom pratili samo recenzenti listova na ma|arskom jeziku – njihovi zahtevi su bili ne{to druga~iji i blaì jer je postojala stalna potreba da se populari{e ovo pozori{te i po svaku cenu privu~e vi{e gledalaca ma|arske nacionalnosti. Suvi{e mala pose}enost je brinula glumce jer je bilo predstava kojima nije prisustvo- valo ni sto gledalaca. U ovoj sezoni nije, ina~e, igran ni jedan komad iz srpske dramske literature. U vojvo|anskom pozori{nom ìvotu, pored Srpskog narodnog pozori{ta iz Novog Sada i dalje je najvi{e ambicija imalo Narodno pozori{te u Subotici. Ljubi{a Risti} se nije mirio da je to samo gradski teatar i sve {to je ~inio promovisao je kao jugoslovenske projekte. Ovaj put se opredelio za ciklus predstava po delima Danila Ki{a. Prvo je reditelju Sa{i Milenkovskom omogu}io da adaptira i osmisli tekst Rani jadi kao porodi~nu pri~u o sazrevanju mladog pisca. I{tvan Lali} je postavio na scenu delo Esterhazi, dok je Haris Pa{ovi} bio angaòvan oko predstava ûdotvorac i Put u Nikaragvu. Nada Ko- kotovi} je od Mansarde na~inila koreodramu koriste}i muziku Gustava Malera. To su uglavnom bile predstave namenjene publici raznih gradova gde je tada pozori{te gostovalo, a posebno Novom Sadu, Sarajevu i Beogradu. Ljubi{a Risti} se li~no angaòvao na postavci autorskog projekta kojeg je potpisao zajedno sa Danilom Ki{om, a to je Missa in A – Minor koja je imala snaàn emotivni naboj, u koncepciji potpuno nekonvencionalna, ambijentalno izuzetno zanimljiva i bolno metafori~na. To je bila jedna od najneobi~nijih ali i supe- riornih produkcija Ljubi{e Risti}a. Ciklus predstava posve}enih Danilu Ki{u bio je ozna~en kao kulturni doga- |aj ~iji zna~aj prvazilazi okvire ovog teatra. To, me|utim, Risti}u nije smetalo da sa srpskim i ma|arskim glumcima i dalje istrajava na zajedni~kim projektima u kome su se me{ali jezici, doga|aji i ljudske sudbine. Njegovo u~e{}e u pojedinim postavkama bilo je ispoljeno na razne na~ine – bio je pokreta~ projekta, adaptator, reditelj, scenograf, supervizor, nalaze}i na~ina da bude prisutan u svakoj predstavi. Sve ih je, bez obzira ko ih je potpisivao, smatrao zajedni~im 86 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka delom. Tako je predstavu Dva mangupa predstavio kao delo kolektiva ili svih u~esnika u ovoj igri. Za predstavu Brada koju je osmislio Rade [erbedìja na osnovu literature @ivojina Pavlovi}a, Risti} je osmislio scenografiju. Opera za dva dinara koja je ra|ena kao obrada Kirije Branislava Nu{i}a bila je poverena Lenki Udovi~ki. Gozba usred kuge Aleksandra Pu{kina je rad I{tvana Lali}a, a Nojeva bajka Nade Kokotovi}. Ona je radila i scensku kompoziciju na osnovu tekstova Marsela Prusta – U potrazi za izgubljenim vremenom. To je bio naj- ambiciozniji poduhvat Nade Kokotovi} tog trenutka. Sa{a Milenkovski je kreirao predstavu Gospo|ica Julija po Augustu Strindbergu. U svom li~nom programu Ljubi{a Risti} je osmislio Narodnog poslanika Branislava Nu{i}a. Alek- sandru Tovstanogovu je prepu{teno da na~ini novu verziju Revizora Nikolaja Vasiljevi}a Gogolja. Ni jedno drugo pozori{te nije imalo ovako raznovrstan repertoar u sezoni koju Risti} nije priznavao za kriznu. Ve}ini svojih predstava omogu~io je da gostuju po gradovima gde se to jo{ moglo na teritorijama Srbije, a posebno Vojvodine, zatim Bosne i Hercegovine i Makedonije. Sa nekima je uspeo da se probije i u inostranstvo. Kao {to se moglo i o~ekivati ovakva aktivnost je nailazila na razli~ite, ~esto kontraverzne reakcije kritike, pozori{nih umetnika i publike. Somborsko pozori{te je, nasuprot ovom suboti~kom, delovao kao smireni ansambl koji trenutno nije zainteresovan za nekakve eksperimente ili preterano ambiciozne festivalske projekte. Ljubomir Dra{ki} je postavio komediju Flo- rentinski {e{ir Eèna Labi{a u odgovaraju}em stilu, a Gordana Lebovi} je aran- ìrala Lepezu Ledi Vindermir Oskara Vajlda. Ljuboslav Majera je pokazao [ta je sobar video Dòa Ortona, dok je Radoslav Dori} postavio sopstveni komad Strankadìje ili ti Neki Sterija pi{e Rodoljupce koji je mnoge iznenadio svojim sadràjem i subjektivnim opservacijama. Smatralo se da je to sasvim dovoljno za grad koji je dugo bio suo~avan sa predstavama koje su iscrpljivale ansambl u èlji da bude potvr|en izvan njihove sredine. U zrenjaninskom pozori{tu “To{a Jovanovi}” bili su ube|eni da njihov program uglavnom odgovara potrebama grada. Jedna od najstarijih pozori{nih zgrada u na{oj zemlji je renovirana i u potpunosti prilago|ena savremenim scenskim potrebama, ansambl je uglavnom stabilizovan, uspostavljena je saradnja sa nekoliko reditelja, a uz to su ostali otvoreni i prema drugim stvarao- cima, sasvim fleksibilni u dogovaranju programa. U tom pogledu nisu isticali posebne ambicije a jo{ manje se zanosili nerealnim te`njama, radije pozivaju}i kriti~are i goste na njihove predstave nego {to su i{li na gostovanja po svaku cenu. Sulejman Kupusovi} se kao mlad reditelj ve} afirmisao na vi{e jugoslovenskih pozornica pa je njemu ponu|eno da uradi dve predstave i to Vo|u Radoja Domanovi}a, kao satiru koja moè da bude pou~na i u ovo vreme, te jedan mnogo obimniji projekat kakav je Majka Hrabrost Bertolta Brehta. To je 1990–1991. 87 bila opora i sumorna predstava prepuna antiratnog naboja kao èlja da se ohrabri prkos sudbini i slutnjama koje nisu nikog ~inile ravnodu{nim. Miroslav Belovi} je adaptirao Nu{i}evu satiri~nu komediju Vlast koju je scenski dogradio Radoslav Dori}. Predstava je bila dopadljiva, dosta nivelisana u izrazu, glumci su ostali realisti~ni, tek na momente doseù}i do ivice karikature, ali ne zalaze}i u nju, pa je komunikacija sa gledaocima bila poptuna. To se potvrdilo na gostovanju u Temi{varu gde su o glumcima izre~ene mnoge pohvale. Posebno je bila aktivna Lilijana Ivanovi} Arsenov koja je tokom ove sezone postavila ~ak pet novih predstava. Prvo je predstavila sopstveni tekst Kako zaustaviti vreme, zatim komediju Alda Nikolaja Ukokaj moga muà, komade Vila rajski mir Radovana Maru{i}a, Ljubav Dòrdà Va{ingtona Mira Gavrana i Ba- natikon, opet Radivoja [ajtinca. Bile su to uglavnom kamerne predstave za koje nije bilo posebnog interesovanja. Me|utim, jedna lutkarska predstava iz ovog programa naglo je izbila u prvi plan. Bila je to Bajka o kralju jelenu Karla Gocija koju je postavio Borislav Mrk{i} veoma nadahnuto i sa nizom sveìh re{enja, koja je na ~etrdeset i prvim susretima pozori{ta Vojvodine ne samo progra{ena za najbolju predstavu, ve} su joj pripale nagrade za reìju, likovnu opremu, scenski pokret i nekoliko gluma~kih ostvarenja. To je bilo op{te iznena|enje i mnogi su se pitali da li treba da ovakve predstave konkuri{u ravnopravno sa onim koje su sasvim drugog stila i forme. Prevladalo je ube|enje da su sve predstave u kojima nastupaju glumci i koje teè da stvore scenske iluzije potpuno ravnopravne! Delovalo je to dosta pou~no na festivalske goste. Sli~na atmosfera vladala je i u narodnom pozori{tu “Sterija” u Vr{cu. Tu su glumci, rastere}eni mnogih briga i okrenuti vi{e pozori{tu nego estradnim i dnevnim interesovanjima bili dosta predusretljivi prema rediteljima. Prosto su bili èljni dobrih predstava i to se ose}alo po entuzijazmu ispoljenom na pozornici. Dijana Milo{evi} se veoma mnogo angaòvala oko toga da svoju viziju Jerme Federika Garcije Lorke u~ini scenski verodostojnom. Nju je interesovao prevashodno pokret, emotivna slika i svi oni treptaji koji struje ovim delom. Profesionalca Du{ana Kova~evi}a je postavio Branislav Mi}unovi} u psiholo{ki preciznoj strukturi koja nije delovala samo pri~om ve} upravo izrazom, {to je bilo zapaèno na vojvo|anskim pozori{nim susretima gde nisu izostale nagrade za gluma~ka olstvarenja. Stevo @igon se pozabavio komedijom Idem u lov @orà Fejdoa sa posrebnom pa`njom na stil i ritam igre. Dragan Jovi} je u~inio sve da stvori efektnu scensku parodiju tekstom Ranjeni orao Milice Jakovljevi}, dok se Branislav Mladenovi} posvetio Intimnim razgovorima Vaclava Havela kako bi ih u~inio {to iskrenijim ali i za javnost ubedljivijim. Lilijana Ivanovi} Arsenov je i na ovoj pozornici postavila dve predstave i to Hajduke Branislava Nu{i}a i Kuda idu stare godine Milana Vukoti}a. Na kraju je {iru pa`nju izazvala postavka Divlje patke Henriha Ibzena. Sa ponosom je istican povratak klasici kao dokaz i 88 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka prijatno saznanje da je i ovaj ansmbl uspeo da prevazi|e mnogobrojne unutarnje protivure~nosti i medoumice koje su ga pratile ranijih sezona i da sebe stvarala~ki obnovi, izna{av{i upori{te za nove poduhvate. Sve one koji jo{ imaju rezerve prema takvim utiscima Divlja patka na lep, dostojanstven na~in i s pravim doìvljajem razuverava. U reìji Olge Savi} to je prevashodno kultivisana predstava. Nije re~ o skromnosti, ve} o stilu u kome je ambijent modifikovan do detalja i tako patiniran da na trenutke deluje kao album izbledelih fotografija ili niz odblesaka svesti koji se javljaju u uzbu|enjima i odre|enim psiholo{kim stanjima pojedinih aktera. Savi}eva je osetila da mnoge stvari u ovoj nekad hvaljenoj drami mogu danas izgledati neskladno ili da nemaju podsticaja za gluma~ku igru pa je drasti~no reducirala tekst. Pri tome je brisala ~ak i neke klju~ne re~enice na kojima su po~ivale sve poznate interpretacije ovog testa. Dobila se celina u kojoj se vidi dubina dru{tvene krize i sagledavaju posledice do kojih dolazi ako previ{e preturamo po pro{losti i svim onim mu- ~nim situacijama koje optere}uju intimu pojedinih aktera. Ovako sagledana sezona potvr|uje da dru{tvena kriza o kojoj se neprekidno govorilo nije jo{ uvek bitnije prodrla u srpska pozori{ta. Moè se ~ak tvrditi da je ovo mnogo mirnija i produktivnija nego neke ranije pa da nije ni ozbiljnije ugroèno verovanje da }e pozori{ta uspeti da sa~uvaju svoj stvarala~ki identitet. Otud i dosta ravnodu{nosti prema raspravama o onome {ta }e se dogoditi na jugoslovenskim pozori{nim prostorima a posebno kakva }e sudbina zadesiti Sterijino pozorje. Za to je, u ostalom, bilo dosta valjanih razloga. Sve procene onih koji su imali uvid u ostvarenja srpskih pozori{ta govorile su o tome da mnoge predstave potvr|uju sebe kroz autenti~nost izraza. Ako se izvode samo one koje su nastale na tekstovima doma}ih autora – jasno je da ozbiljnim razmatranjima ne mogu da izmaknu predstave kakve su U potrazi za Marselom Prustom, Narodni poslanik, Urnebesna tragedija, Zora na istoku, Je li bilo kneève ve~ere, Poslednja potera za zlatom, Play Aleksandar Popovi}, Oru`je, zbogom, Mala, Bela kafa, De~ja bolest – otac na slu`benom putu, Golubnja~a, Profesionalac, Banovi} Strahinja i jo{ njih nekoliko, uklju~uju}i i ciklus o Danilu Ki{u. Bilo je o~igledno da su pozori{ta u ekspanziji i da se nisu obazirala na te{ko}e i dru{tvena razaranja zemlje. U tome je bilo otpora, prkosa a i verovanja da }e aktuelna previranja doprineti osloba|anju od svih ograni~enjna i pritisaka koji su decenijama najvi{e poga|ala upravo njihove ansamble. Zar nije u Srbiji bilo zabranjeno vi{e predstava nego u svim drugim republikama zajedno? Nisu li ideolozi iz svih krajeva zemlje najvi{e vr{ili pritisak na pozori{ni izraz u ovom glumi{tu, poku{a- vaju}i da manipuli{u njegovom èljom za autentikom, slobodom i druga~ijim formama? Odbacuju}i ideologiju i nacionalnu patetiku jo{ po~etkom pedesetih godina sebi su prokr~ili put ka osvajaju formi za koje su se zalagali i drugi 1990–1991. 89 evropski pa i svetski teatarski pokreti u te`nji da tim zajedni~kim slobodnim izborom na|u mesto u kulturi svoga naroda. Zato je srpsko pozori{te moglo superiorno da posmatra aktuelne manipulacije sa pozori{tima u drugim republikama a posebno programom Sterijinog pozorja. Opstrukcije koje su dolazile sa raznih strana nisu se vi{e mogle da prikrivaju a parole kao ona – da su pozori{ta u{la u druge procese nikoga nisu ni na {ta obavezivale. Zavesa se o~igledno spu{tala na ovako zami{ljene i tako dugo odràvane jugoslovenske pozori{ne igre. Bilo je jasno da je njihova koncepcija uslovljena vi{e dràvnim nego umetni~kim interesima i da je sada sve dovedeno u pitanje. 90 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

1991–1992.

Formalni raspad krhkih a ~esto i formalnih pozori{nih veza u okvirima jugoslovenskih dràvnih prostora nije izazvao nikakve dramati~ne potrese. To je ne{to {to se moglo i o~ekivati – pogotovo {to su svi ansambli autonomni ali povezani dru{tvenom politikom i sistemom koji je usmeravao i neposredno odlu~ivao o me|usobnoj saradnji i stavovima presudnim za odre|ene stavove. Politika je tu imala glavnu re~ i ve}ina profesionalnih pozori{ta podredila je sve svoje postupke nacionalnoj politici. Jasno je – da su umesto razumevanja i saradnje neki novi procesi dobili na prioritetu i zna~aju. Sve {to se do tada smatralo jugoslovenskim i od zajedni~kog interesa izgubilo je va`nost uz mnoge gestove seperatisti~ke provinencije pa i otvorene netrpeljivosti. U srpskim pozori{tima sve je to, bez obzira na razna upozorenja i neprijatne slutnje, primljeno vi{e sa rezignacijom nego iznena|enjem, bez aktivnog protesta ili nagla{avanja nekakvog posebnog nezadovoljstva. Jedino pozori{te u zemlji koje u svojoj orijentaciji pa i samom programu i naslovu imalo naziv “jugoslovensko” bilo je Jugoslovensko dramsko pozori{te u Beogradu. Javili su se neki disonantni glasovi sa pitanjem – da li }e uslediti nekakva ishitrena reakcija i biti promenjeno ime ovog uglednog ansambla ali to nikome ozbiljnom nije padalo na pamet jer je re~ o programu koji se ostvaruje ve} preko ~etrdeset godina i na ~ijim je ostvarenjima zasnovana jedna specifi~na tradicija i sistem odre|enih umetni~kih vrednosti. Potpuno je na taj na~in relatizovano pona{anje pojedinih pozori{ta unutar programa podvajanja i pa`nja je na po~etku ove sezone usmerena da jedan ~isto pozori{ni presedan. Branko Ple{a, koji je pre svega nekoliko meseci postavio uspe{no komad Bela kafa Aleksandra Popovi}a na sceni Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu sada je poku{ao da na Velikoj sceni na~ini sasvim novu rediteljsku varijantu svoga izraza i time pokaè kako jedan umetnik moè na razne na~ine da tuma~i jedno isto delo. Po Ple{i, to je trebalo shvatiti kao nastavak istraìvanja ovog teksta koji proisti~e iz celokupnog opusa poznatog pisca. Upravo zbog toga je te{ko bilo izbe}i pore|enja – novosadska je bila bespre- korna u stilu teatra apsurda sa farsi~nom igrom pre~i{}enog stila, a beogradska verzija je igrana u realisti~kom dekoru kako bi se do~arala {to autenti~nija atmosfera u porodi~noj vili fabrikanta Jabu~ila. Sve ono {to je do~aravano u 1991–1992. 91 formi snova i slutnji pretvoreno je sada u opore ìve slike koje se izme|u prizora u salonu pokazuju u dubini scene. Kako je re~ o hronici na{ih zajedni~kih stradanja, zabluda, nesre}a, isku{enja, to se re|aju zaustavljene slike poraza jugoslovenske vojske, progona srpskog naroda, stravi~ni prizori klanja, golooto~kih mu~enja kao me|a{u koji obeleàva ovaj prostor i vreme. Igra glavnih aktera je u osnovi realisti~na, kao i cela postavka, s tim {to je malo pomerana ka ironiji i oporosti kojom se nagla{avaju posebno va`ne pojedinosti iz te tu`ne pri~e. Aktuelnost nije bila neophodna ovom delu koje je i bez toga imalo dovoljno mu~nine i teralo na suo~avanje sa vremenomn koje nije bilo naklonjeno ~oveku i njegovim porirodnim htenjima za slobodom i ~asnim ìvotom. Predstava je ra|ena profestionalno ali u klju~nim prizorima nije mogla da izdrì pore|enje sa novosadskom, ~ine}i se poput rediteljske egzibicije Branka Ple{e, posustale u ma{ti, bez novog doìvljaja teksta i istinskog nadahnu}a. Branislav Le~i} kao mnogi daroviti mladi glumci pre njega nije mogao da odoli izazovu da se potvrdi i kao reditelj. Umesto da igra Karla Mora on je reìrao Razbojnike Fridriha [ilera, sa ambicijom, bez iskustva i uz to vo|en vi{e svojim strastima nego znanjem. Mislio je da se u tom sloènom tkivu mogu lako prepoznati sve ve~ne te`nje za slobodom koje su bile aktuelne u [ilerovo vreme i koje prevashodno zaokupljaju mlade ljude. Zato je Le~i} smatrao da sve uloge treba da igraju prevashodno mladi glumci, oslanjaju}i se na njihovu iskrenost i polet. Da Razbojnike shvatimo kao bajku, san ili surovo suo~avanje sa ìvotom, to ipak nije bilo dovoljno za celovitu predstavu. O~igledno je reditelj bio èljan izazova ali za novo ~itanje klasike potrebno vi{e od èlje da se iskaè svoja subjektivna zamisao. Ovu predstavu je brzo potisnula postavka Bogojavljenske no}i u konceptu Jago{a Markovi}a, jer je ovaj mladi reditelj ve} bio upam}en po svojoj subjektivnoj i neobaveznoj interpretaciji Sna letnje no}i. U tom stilu on je glumce i na Velikoj sceni ovog teatra, predstavio u dekoru neke zimske ba{te, s tim {ti ni tu nije insistirao na nekim posebnim karakteristikama ambijenta ili stila pa je bilo detalja koji su podse}ali, sasvim bezrazlo`no, na Pozori{ne iluzije, jo{ uvek izvo|ene na ovoj pozornici. Reditelja ne zanima mnogo klasi~no insistiranje na stvarnosti razli~itih elemenata, doslednost u metodi, smisao koncepta, niti metafori~nost celine ili sama poezija. Zato je i{ao od scene do scene, razigravao ih po spostvenoj ma{ti, aranìrao po li~nom ukusu ne vode}i dovoljno ra~una o ritmu, s tim {to je nagla{avao pojedine karaktere ili situacije sasvim slobodno, ali uvek samo onoliko koliko mu je potrebno radi iskazivanja osnovne pri~e. Predstava Bogojavljenska no} nije bila, bez obzira na sve intervencije, bez {arma, ali se te{ko pribliàvala vrednostima koje su o~ekivane. Sve ove predstave, me|utim, stvarale su povoljnu atmosferu oko pozornica Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. Publika je u sebi snaìla ose}anje da se ovde nalazi centar trenutnih pozori{nih aktuelnih zbivanja i pojedina ostvarenja 92 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka su za nju predstavljala vrhunac pozori{nog ìvota. Otud vidna zainteresovanost, pa i blagonaklonost prema svemu {to se igralo u ovoj sezoni. Ovo raspoloènje se sasvim prirodno prenelo i na scenu “Teatra Bojan Stupica”. Tu je sa zanimanjem do~ekan Kabare 011 Mome Kapora u reìji Ivane Vuji}. Poznati tekstovi, koje je ovaj pisac objavljivao pod istim naslovom u listu “Politika” veoma skladno su dramatizovani. Na osnovu tekstova [ekspira i mnogih klasi~nih autora zamislio je i na scenu postavio predstavu Lakrdija{ Irfan Mensur. Svima njima je bio uzor Kabare Milana Gutovi}a, a ovde su tekstovi birani tako da se stvori slika svega onog {to se doga|a na sceni uz samoironiju glavnog aktera, koji ovu zamisao pretvara u sopstvenu melodramu. Pa ipak najvi{e pa`nje je privukao Miroslav Belovi} koji je majstorski oìveo vodviljsku igru pod naslovom Ne o~avajte nikad, predstavljaju}i Branislava Nu{i}a u do tada sasvim nepoznatom delu. Tu neobi~nu zgodu sa rukopisom ove kratke komedije saop- {tavaju na po~etku predstave sami glumci. Komad je pisan u Parizu, za vreme Prvog svetskog rata, ali, sticajem okolnosti bio je zagubljen i tek nedavno je, sasvim slu~ajno otkriven i objavljen. Ispostavilo se da u njemu ima dovoljno {arma, opservacija mentaliteta, uz sve karakteristike jednog ànra koji je tako dugo i uspe{no negovan na francuskim pozornicama. Reìja je komponovala ovu predstavu u punkturalnom stilu sa oslikanim zidovima, name{tajem i predmetima, a sve u pokretu, sa blago stilizovanim muzi~kim refrenima, pa se dobila celina puna galskog duha, lako}e i elegancije. U repertoar ove scene je uklju- ~ena i predstava Govor mo~vare i }utanje mora u kojoj je Olga Savi} objedinila dve intimne ispovesti Margerit Jursenar i @ana Brilera poznatog pod pseu- donimom Verkor. Oba dela su zadràla svoj unutarnji integritet i povezana su ~istom igrom i stilom koji scenskom jeziku daje poetski smisao. Javnost je bila posebno zainteresovana za zbivanja iza scene u Narodnom pozori{tu. Posle dramati~ne krize oko privremene uprave Vide Ognjenovi} i mnogih politi~kih kontraverzi izme|u vlasti i opozicije javnosti je, u dosta neprijatnim okolnostima, predstavljen novi upravnik – glumac Aleksandar Ber~ek. U znak protesta {to se ovo dogodilo jedna grupa glumaca je napustila mati~nu ku}u i svoj dosada{nji repertoar. Jedina premijera na Velikoj sceni bila je predstava Ri~ard III Viljema [ekspira u reìji Vide Ognjenovi}. Njene sposobnosti su u ovom pozori{tu bile o~igledno precenjene a verovanje da se igranjem zna~ajnih klasi~nih tekstova moè uticati na sudbinu teratra u te{kim vremenima – sa ovom predstavom se pretvorilo u razo~arenje. Druga~ije nije ni moglo jer je sve postavljeno kao u nekoj operi i podre|eno jednom glumcu dok je ansambl sveden na inferiornu masu iz koje je tek poneko uspevao da se izdvoji svojom ulogom. Jedna premijera za Veliku scenu je bilo zaista premalo. To se nije mogo ni~im opravdati pa ni sa tri premijere koje su se dogodile na Maloj sceni. Tu je prvo prikazan Napoleon I Ferdinanda Bruknera, ali za{to i zbog ~ega, te{ko je 1991–1992. 93 bilo zaklju~iti. Na izgled ovo je bila korektna i feljtonisti~ki ~ista predstava kakve se u ovom pozori{tu neguju decenijama uprkos promenama u ukusu i senzibilitetu vremena kroz koje prolazimo. Na|a Janjetovi} se zadovoljila minimalnim rediteljskim intervencijama, ostavljaju}i prostor glumcima da sami na|u formu izraza. ê`nja pod brestovima Judìna O’Nila, jeste poznato delo, pripada ve} istoriji, ali je te{ko u toj sloènoj drami napraviti pravi ambijent i svesti igru na njenu su{tinu. Zbivanje je oporo i surovo, ima svoje granice izvornog do- ìvljaja, sa dosta tragi~nih isku{enja, punog intenziteta, efektnih obrta, i onog sudbinskog i neizrecivog u igri. Glumci su to u izvesnoj meri najbolje osetili. Cisana Murusidze je sastavila tri êhovljeve jedno~inke – Prosidbu, Medveda i Jubilej u predstavu pod naslovom Play êhov. Zdu{no igrano, ali bez onog o~ekivanog preokreta koji bi Narodno pozori{te iznova doveo u poziciju da bitno uti~e na op{te tokove savremenog scenskog izraza. Odgovor na pitanje – gde su u ovom trenutku i {ta im je ~initi, nisu imali ni u Ateljeu 212. Razlozi su mnogostruki. Jo{ se nova uprava nije do kraja odredila prema nasle|u koje joj je ostavila Mira Trailovi}. Uz to mnoge ideje o anga- òvanosti ili odnosu prema realnosti izgubile su smisao, glumci su se zasitili farsi i parodi~nih komedija, èle}i da svoju popularnost kod publike na neki na~in u~vrste i ugrade u stil sopstvene igre. Zato su se mo`da opredelili da izvedu samo dve nove predstave i to – Sve}ara \ordana Bruna u reìji Ljubomira Dra{ki}a sa vidnim gluma~kim potencijalom ali bez nagla{enijeg usmerenja. Dra{ki} je odmah zatim postavio i komediju @orà Fejdoa Knjeginja od Foli Berèra sa jedinim ciljem da zaista zabave publiku. Zvezdara Teatar je nastojao da odoli takvim isku{enjima. Odabrana su tri doma}a teksta, Malo ljubavi malo mr`nje Vlaste Radovanovi}a koji je sam svoj komad i rediteljski tuma~io u jednom suzdrànom stilu proverenog dejstva, @ivot Jovanov Radoslava Pavlovi}a u realisti~koj reìji Darka Baji}a i sa nagla{enom leèrno{}u u igri, no bez odre|enijeg utiska i \eneral Milan Nedi}, Sini{e Kova~evi}a. Prva dva komada su delovala svaki za sebe vi{e svojim sadràjem nego idejama i porukama, mirno i bez o~ekivane provokativnosti, sasvim u kontrastu sa atmosferom koja je stvarana oko izvo|enja novog teksta Sini{e Kova~evi}a. Pisac je ovo svoje delo nazvao narodnom tragedijom, zasnovanom uglavnom na dokumentaristi~kom materijalu i verodostojnim svedo~enjima. Po formi, to je jedno od mnogih saslu{anja Milana Nedi}a u kancelariji mladog potpukov- nika – islednika. Centralni deo predstave popunjava retrospektiva doga|aja od trenutka kada nema~ki oficir, sa prividnim {armom, ali i cini~nom odlu~no{}u zahteva od Milana Nedi}a da preuzme funkciju predsednika vlade u okupiranoj Srbiji. Sini{a Kova~evi} nije preterano subjektivan, ali u kratkim pasaìma uspeva da prikaè sa dosta preciznosti Nedi}ev odnos prema Nemcima, Draì Mihaj- lovi}u, Kralju, êr~ilu, Englezima i komunistima. Reditelj Jovica Pavi} je shva- 94 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka tio svu ozbiljnost ovog prikaza. Dramatur{ki, re~ je o epizodama koje pomaù piscu da {to vernije i sa raznih strana osvetli lik Milana Nedi}a. Zato on pazi na igru glumaca, psiholo{ki razra|uje svaku pojedinost kako bi stvorio stanje po- godno za one koji nastoje da slome Nedi}a i nateraju ga na priznanje da je narodni izdajnik. Predstava je ~ista, krajnje jednostavna, dokumentaristi~ki svedena na ~injenice i reakcije aktera. Nasuprot ovim pozori{tima – gde je javnost pa`ljivo pratila i komentarisla svaku promenu u repertoarskoj orijentaciji ili zahtevima koje su sami sebi postavljali – Beogradsko dramsko pozori{te delovalo je rastere}eno tim preteranim i ~esto nerealnim zahtevima. Ivanov Antona Pavlovi~a êhova u postavci Vladimira Lazi}a imao je izvesne sveìne ali ne i postojanijih unutarnjih emocija bez kojih je te{ko razjasniti zna~enja pojedinih psiholo{kih doìvljaja. Zanim- ljivih rasprava je bilo i oko oìvljavanja i tuma~enja Staklene menaèrije Tenesi Vilijamsa u postavci Ljiljane Todorovi}. Poznati tekstovi, ugledni a i neobi~ni gosti, ali neka ~udna opreznost i suzdrànost u izrazu. Me|utim, za publiku je i to bilo dovoljno, pogotovo {to mnogi u gledali{tu nisu bili ni ro|eni kada su ovakve predstave bile prosto pomodni doga|aji na mnogim pozornicama. Sa- svim neo~ekivano komad Zapali me Lenforda Vilsona do{la je u centar pa`nje i popularnosti. On pripada onoj vrsti literature koja se bavi psioholo{kim traumama, li~nim tragedijama, ljubavnim jadima i socijalnim konfliktima kroz koje prolaze homoseksualci, pojedina~no ili grupno. Rediteljka Alisa Stojanovi} je verovala da je sama tema dovoljno privla~na i provokativna te da joj nije potrebna bogatija oprema, pa je sve sme{teno u {turo potkrovlje koje istovremeno glavnim akterima sluì i kao studio za igru. Glavni lik ovog dela je dakle lepa i mlada balerina, adekvatnih pokreta, veoma snala`ljiva i prirodna u odnosima sa svojim prijateljima homoseksualcima. Do te mere se insistiralo na identifikaciji sa ambijentom i odnosima da je to prosto preobraèno u najednostavniju fak- tografiju sa kojom se imitira ìvot. Mnogo toga je ostalo neobja{njeno, ali se na kraju po aplauzima ~inilo da to nije ni va`no jer su mladi ljudi ubrzo ovu predstavu proglasili kultnom i svojom. Ovo pozori{te je svojevremeno uspe{no izvelo delo Kroja~ka radionica @an Kloda Grimbera pa je reditelj Zoran Tasi} sada postavio njegov novi komad Slobodna teritorija. To je trebalo da bude neka neobi~na hronika o stradanju Jevreja za vreme Drugog svetskog rata. Na Novoj sceni je prvo predstavljen kola` od dva testa Vladimira Vojnovi}a i Meri [izgal – Ruski brak i Ameri~ka romansa, ali bez ve}e ubedljivosti i aktuelnosti. To je bilo predstavljanje mlade rediteljke Meline Pota. Ve} poznatu adaptaciju komada Zlo~in i kazna Fjodora Mihajlovi~a Dostojevskog u adaptaciji Andèja Vajde postavio je Pavle Lazi}. U loìonici je Nikita Milivojevi} aranìrao Emigrante Slavomira Mroèka – {to je sve zajedno predstavljalo prezentaciju talenata i sposobnosti mladih reditelja. Me|u tim gotovo {kolskim 1991–1992. 95 ve`bama najvi{e pa`nje je privukla predstava Kaskader Bratislava Petkovi}a koji je svoju dramu i reìrao zajedno sa Miomirom Radevi}em. Kaskader je ra|en u skladu sa autorskim konceptom Bratislava Petkovi}a i ova tu`na komedija kao slika ìvota i izgubljenih iluzija izaziva spontan osmeh i podsmeh svemu onome {to nam se doga|alo i ~emu smo verovali. Beogradsko dramsko pozori{te je kao retko koje imalo ciklus od tri za njih veoma uspe{ne sezone i to u kriti~nom periodu za sva srpska pozori{ta. Jed- nostavno su na{la sklad izme|u savremene svetske literature u naj{irem smislu, odabrali popularne komade koji su igrani na njihovoj ali i drugim scenama, smanjili interesovanje za politi~ki aktivnu feljtonistiku, postav{i manje ili vi{e ravnodu{ni prema pozivima nabe|enih avangardista koji su traìli neprekidno razaranje postoje}ih vrednosti i zalaganje za nekakve imaginarne svetove i iluzije koje su njima bile nedostupne. Na{li su sebe, stabilizovali izraz, ambicije sveli na pouzdanu meru, suzdràni prema uspesima po svaku cenu na festivalima, slede}i svoju repertoarsku politiku i druga~ije poglede na tokove scenskog stvaranja. Nije se me|utim, odustajalo ni od prave igre pa su sve vi{e izjedna~avane produkcije profesionalnih ansambala sa alternativnim grupama ili onima koji su poku{avali i u ovim krajnje nepovoljnim uslovima da afirmi{u ideje o novim pozori{tima. U svim tim projektima u~estvovali su uglavnom profesionalni glumci iz uglednioh ansambala i bilo je zanimljivo {ta oni samoincijativno mogu da stvore bez upliva uprava i saveta sa strane. Pogotovo {to je aktivnost nekih scena postepeno malaksavala ili tonula u bezizraàjnost. Tako se Pozori{te na Terazijama ograni~ilo samo na dve nove postavke i to Tri u onom stanju Ja- roslava Vostrija u reìji Ljuboslava Majera i [ta je sobar video Dòa Ortona sa Slavenkom Saletovi}em kao rediteljem ali se ~ak i u domenu komedije veoma malo postiglo. Predstave nisu imale nikakvog scenskog zna~aja. Na Ve~ernjoj sceni “Radovi}” grupa mladih glumaca je reìrala kolektivno predstavu Sme{na strana istorije. Nikola Pejakovi} je postavio Zoolo{ku pri~u Edvarda Olbija nailaze}i na potpunu ravnodu{nost gledali{ta. Jedina predstava sa ovog programa koja je sadràvala u sebi neosporne izraàjne kvalitete bila je Gospo|ica Julija Augusta Strindberga u produkciji i reìji Steve @igona. Ovaj umetnik nesum- njivog personaliteta i agresivne scenske strasti, na~inio je predstavu koja deluje spolja krajnje skromno, dok iznutra kipti snagom i izrazom vitalne snage. Vizija je neobi~na kao svaki san, ali proèta unutarnjim nabojem, razgoli}enim na- gonima koji se preobraàvaju u naturalisti~ku sliku subjektivnih istina. Sve to potencira doga|aje, slabi kontrolu nad emocijama, zgu{njava mo} izraza i obezbe|uje zamah kojim se stiè do prave tragedije. Od po~etka do kraja vidljiva je ruka reditelja – likovi se jasno legitimi{u u svakom trenutku pa postoji potpuna veza izme|u strasti, potisnutih èlja, motiva i socijalnih ~injenica. Tako su dve mlade glumice i jedan mladi glumac, generacijski sli~nih shvatanja stila, stvorili 96 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka igru koja ostavlja dubok utisak unutarnjom dramatikom. @igon se dugo bavio Gospo|icom Julijom ali, ~ini se da je ova verzija bila daleko zrelija od ostalih, puna ìvota {to uni{tava ljudske du{e i to je ~ini upravo izuzetnom u ovom pozori{nom trenutku. Ovo se potvrdilo u kasnijim sezonama gde je predstava traìla svoje mesto na drugim pozornicama dok se nije nije smestila i potvrdila svojom izuzetno{}u u Narodnom pozori{tu. Otvoreno pozori{te, me|utim, nije uspelo da predstavi ni jedan svoj novi projekat. To se dogodilo i pozori{tu “Bo{ko Buha” sa njihovom ve~ernjom scenom “Kod konja”. Studentski kulturni centar je ipak uspeo da odrì dve premijere – Na kraju crne rupe Marije Sol- datovi} i Poslednju poteru za zlatom Gordana Mihi}a u prezentaciji Branislava Mi}unovi}a. Ovo je bio neobi~an tekst, igran na zanimljiv na~in tako da je predstava na{la, makar u tom trenutku, svoje mesto me|u onim koje su izazivale interesovanje javnosti. Od svega toga je mo`da najzanimljivije nastojanje Bitef teatra da intenzivira svoju projektnu aktivnost. Ivana Vuji} je na~inila prikaz teksta Brane Crn~evi}a Prijateljstvo, zanat najstariji u saradnji sa koreografom Dejanom Pajovi}em. Vuji}eva je bila angaòvana i oko koreodrame Medeja Arpada Genca sa Sonjom Vuki~evi} kao jedinim protagonistom potvr|uju}i svoj talenat za ovu vrstu neverbalnog teatra. Glavni projekat koji je pra}en sa {irim interesovanjem je ipak prikaz Zlo~ina i kazne Fjodora Mihajlovi~a Do- stojevskog u preradi Andèja Vajde. Stekao se utisak da je crkva na Bajlonijevoj pijaci u kojoj deluje Bitef teatar svojom unutarnjom arhitekturom stvorena za jednu novu raspravu o zlo~inu, ~oveku i njegovim mo}ima, Bogu i slobodi. Sve su to simboli ko{mara u kojem se i sami nalazimo tako da je Egon Savin mogao da stvori zaista uzbudljivu predstavu. To je bilo ohrabremnje za Bitef teatar koji se ve} dosta dugo probijao ka svome identitetu. Pri tome je do{lo pomalo gorko saznanje da vi{e nikoga ne zanima da li }e biti stvoreno jo{ jedno pravo pozori{te ve} da li }e ovo postati prostor pravih i istinskih doìvljaja. Atmosfera u Novom Sadu u znatnoj meri razlikovala se od ove u Beogradu. Ton su davali krugovi onih ljudi koji su se okupljali i na odre|eni na~in potvr- |ivali u Sterijinom Pozorju. Te{ko su prihvatali ono {to je svima bilo jasno – da je Jugoslovenskim pozori{nim igrama do{ao kraj i da se sa njima zavr{ava jedan istorijski period u kome se na razne na~ine nastojalo i èlelo da odrì pragmati~no, u osnovi vi{e politi~ki motivisano zajedni{tvo, nego kulturolo{ko jedinstvo o kome se decenijama govorilo i pisalo. I ovde, kao i u drugim gradovima se vi{e govorilo o ratu i svemu {to je pratilo raspad dràve nego o samom pozori{tu. U pojedinim ansamblima ljudi su se ose}ali manje ili vi{e ostavljenim ili prepu- {tenim sopstvenoj sudbini. Nije bilo dramati~nih doga|anja i samo su retki pojedinci samoincijativno ponavljali da je pozori{te vi{e od ìvota i da se moè delovati iznad i mimo stvarnosti. Zakazivani su sastanci raznih odbora i komisija koje su izgubile svaki kredibilitet, slane su poruke na razne strane, verovalo se da su Jugoslovenske pozori{ne igre ne{to vi{e i od same dràve i da ih je mogu}e 1991–1992. 97 i u novim okolnostima sa~uvati. Ubrzo se ispostavilo da iluzije ne mogu da promene situaciju pa su se oni trezveniji kona~no zapitali – {ta i kako dalje? U vremenskom tesnacu ipak je preovladalo mi{ljenje da Sterijno pozorje treba odràti po svaku cenu pa ko ho}e neka do|e i u~estvuje u njegovom programu. Bez mnogo razmi{ljanja i uz tradicionalnu mitomaniju i nerealne procene ~ak je odlu~eno da ova manifestacija postane internacionalna i da se svim inostranim ansamblima koji izvode dela jugoslovenskih pisaca dozvoli da u~estvuju ravnopravno u zvani~nom programu. Pravljeni su neki planovi, upu}ivani pozivi, najavljivan je dolazak vi{e umetnika i grupa a na kraju sve je to postalo besmisleno jer su gosti redom otkazali svoj dolazak u Novi Sad. U Srpskom narodnom pozori{tu nastojali su da obezbede kontinuitet u radu i da se bar donekle za{tite od ove neprijatne situacije. Smanjili su broj premijera i gostovanja umetnika iz drugih pozori{ta uz vidan napor da demostriraju vitalnost sopstvenog izraza. To se potvrdilo ve} prilikom izvo|enja Staklene mena- èrije Tenesi Vilijamsa u reìji Bogdana Ru{kuca. To je bila zaista po mnogo ~emu fascinantna predstava. Igrana je u stilu teatra apsurda sa potpunim otu- |enjem u odnosu na realnost i èljom da se sa~uva bar ne{to od presahlih iluzija i ~e`nje za li~nom sre}om. Postignuto je jedinstvo izme|u rediteljskog koncepta, scenografije, kostima i posebno gluma~kog izraza. Ubrzo zatim je predstavljena i komedija Laà i paralaà Jovana Sterije Popovi}a u postavci Egona Savina. Spolja gledano predstava je delovala zavodljivo i bajkovito, sa nizom detalja koji su trebalo simboli~no da ozna~e prelaz iz devetnaestog u dvadeseti vek. U tome se prepoznaju i izvesne folklorne stilizacije, pa kada se ku}a, koja se ~ini da je sastavljena od karata, raspoluti na dva dela lako se uo~ava prepznatljiva atmosfera sa erotskim nabojem. Reditelj je i{ao od scene do scene, ubacuju}i mnoge nove pojedinosti od malog aviona koji kruì iznad ovog mesta, koriste se razni va{arski trikovi, ima dosta dosetki, ali i preterivanja koja gu{e naivnost i komediji pomeraju smisao. Problem ove predstve je bio u tome {to je ona namenjena odraslima a gledala su je na novosadskoj pozornici mahom deca. Za nekog je to bilo zabavno, {okantno, u svakom slu~aju neo~ekivano. Likovi su izmenili potpuno svoje karaktere pa Aleksa navodi Jelicu na oralni seks a zatim zajedno improvizuju razne situacije dok im se ne pridruì i Mita. Na kraju da bi obeshrabrio svaki prigovor reditelj i te situacije izvrgava na neki na~in ruglu i parodiji. Te{ko je bilo tvrditi da se u svemu dobila sasvim nova interpretacija komedije kakva je Laà i paralaà. Savremenost je na|ena u oslanjanju na erotiku i pravdanju da svaka la` ima svoju nameru i cilj pa da je ve} i vreme da se odmaknemo od moralnih pouka Jovana Sterije Popovi}a. Nega mrtvaca Aleksandra Popovi}a koju je priredila Radmila Vojvodi} nije sadràjem i igrom nai{la na ve}e interesovanje. Za Srpsko narodno pozori{te to nije bilo od presudne va`nosti u proceni sezone – jer su im nagrade bile dovoljne za pohvalu onog {to su pokazivali na svojoj sceni. 98 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Dok je Srpsko narodno pozori{te htelo da u~estvuje aktivno u svemu {to se ticalo savremenih scenskih zbivanja – Novosadsko pozori{te na ma|arskom jeziku nastavljalo je po obi~aju svojim putem i repertoarom kao da uop{te ne u~estvuje u aktuelnim doga|anjima. Atila Vidnianski je postavio Lisistratu Ari- stofana u jednoj savremenijoj varijanti, a Lajo{ Soltiz je uloìo veliki napor da ceo ansambl okupi u izvo|enju Majke hrabrosti Bertolda Brehta. To je bio jedan od najzna~ajnijih poduhvata u ovo vreme. Zatim su se posvetili Molijerovoj [koli za ène gde je reditelj Laslo Barbaci hteo talko|e da bude aktuelniji i savremeniji ostaju}i veran tek osnovnim pi{}evim podsticajima. Od Somersta Moma odabran je tekst Oboàvam udavati se dok su na kraju do{li komadi Kakuk Marku Torski Jena i Aveti Henriha Ibzena. Sve ove predstave su igrane manje ili vi{e u istom stilu koji je zahtevao zanimljivu scenografiju, slobodan odnos prema likovima i reduciranje psiholo{kih reakcija. Zatvoreni u svoj svet glumci ovog teatra su na{li i snage za nove predstave na maloj sceni. Uz monodramu Brilijans Ota Tolnaja tu su bili i komadi Dogodine u isto vreme Bernarda Slejda i Orkestar @ana Anuja. Puna aktivnost, ~ak ne{to intenzivnija nego nekih prethodnih sezona. Ovde se zaista ni~im od spoljnih doga|aja nije remetio ustaljeni na~in rada na pozornici. U Somboru su se me|utim, kolebali oko toga kako da sastave repertoar u novim okolnostima. [ta i kada izvoditi? Prvo su za Vukove dane u Tr{i}u priredili spektakl posve}en Lazi Kosti}u pod naslovom Kamo no}i, kamo dani kome je svojom reìjom Radoslav Dori} nu`no dao estradni i prigodni karakter. Ubrzo je pred publiku izi{ao Slavenko Saletovi} sa komadom Dve sirotice Adol- fa Denerija i Eèna Kormona, verovatno iz èlje da podseti dana{nju publiku na {tiva kojima su se mnogi odu{evljavali u devetnaestom i po~etkom dvadesetog veka. Vreme je u~inilo svoje a i senzibilitet gledali{ta se radikalno izmenio. Zoran Ratkovi} se prise}ao nekada{njeg uspeha dela Rado Srbin ide u vojnike Bore ]osi}a. Mnogo vi{e zainteresovanosti ovaj reditelj je pokazao za inscena- ciju Ukro}ene goropadi Viljema [ekspira. Promene u repertoarima su svuda bile vidne, mada se o njima nije mnogo javno raspravljalo. Bilo je shvatanja da je to najbolja za{tita pozori{ta od ne- èljenih posledica u vremenu punom neizvesnosti. Najva`nije je bilo da se savlada strah od mogu}ih promena, da se sa~uvaju ansambli na okupu, preìvi ili da se prosto prilagodi vremenu. Nije stoga bilo iznena|enje {to su izvesni ansambli oklevali i {to je dosta njihovih glumaca o~ekivalo kako }e se orijentisati Ljubi{a Risti} u suboti~kom pozori{tu gde se dosta poslednjih sezona, vi{e nego kod drugih, insistiralo na nacionalnom me{anju i saradnji koja se sada lomila i nestajala pod pritiskom dru{tvenih zbivanja, politi~kih raslojavanja i nacionalnih podvajanja. Srpski i ma|arski glumci su ovde ostali u jedinstvenom ansamblu {to su potvrdili zajedni~kim nastupom u predstavi Otac Sam koji je prema prozi Danila Ki{a aranìrao Ljubi{a Risti}. Ra|eno je to sa ambicijom i 1991–1992. 99

èljom da se kaè kako iluzije nemaju granice i da je u ma{ti jo{ uvek mogu}e izgraditi i o~uvati mostove komunikacije i prijateljstva. Na trenutke je sve to delovalo kao kolektivni vapaj, saose}anje ili proìvljavanje zajedni~ke sudbine. Risti} je zatim prepustio Sa{i Milenkovskom da rediteljski obradi ~ak dva dela Fjodora Mihajlovi~a Dostojevskog – Zlo~in i kaznu i Bra}u Karamazove. Prva je imala ve}eg odjeka i iskazivala je svoje unutarnje dejstvo vrlo sugestivnom igrom koja je u tim kriti~nim trenucima za zemlju i svakog ~oveka mogla da postakne neke od su{tinskih ljudskih dilema. Sa{a Milenkovski je za takvu postavku nagra|en na ~etrdeset i drugim susretima vojvo|anskih pozori{ta. Zanimljivo je da je ovaj me{oviti ansambl istom prilikom nagra|en za scenski govor! Aleksandra Male{evi} je dobila mogu}nost da proveri kako u ovo vreme deluje poznati komad Osvrni se u gnevu Dòna Ozborna, ali to je malo koga zainteresovalo. Mnogo vi{e pa`nje privukla je predstava Randevu u predgra|u vrlo popularnog mladog i buntovnog ruskog pisca Aleksandra Vampilova u reìji Aleksandra Tovstonogova. To je bilo ne{to izme|u klasi~nog i savremenog izraza u kome su psiholo{ke reakcije aktera bile podsticane realno{}u i problemima sa kojima se oni susre}u u aktuelnim ìvotnim prilikama. Haris Pa{ovi} je nastavio svoja scenska istraìvanja sa Kaljem Ibijem ili Tunguànima nastoje}i da ovu farsu izmesti u dana{nje vreme kako bi pokazao kako anarhija moè biti kobna i za one koji je sami u sebi stvaraju. Andra{ Urban je imao zanimljivu viziju Vojceka Georga Bihnera s tim {to je nastojao da torturu nad ovim nesre~nikom predstavi kao mehanizam kojim se dolazi do tragedije. Bilo je tu dosta situacija koje su pruàle svakom posmatra~u da se zagleda u sopstveno okruènje. I{tvan Lali} je sam postavio svoj komad Lifka prezents sa o~iglednim kori{}enjem se}anja na ovog zaljubljenika u film kako bi se i dana{nje iluzije pokazale dovoljno upe~atljivim i vrednim pam}enja. Sli~nu temu nalazimo i u predstavi [arlo koja je ra|ena po zapisima ârlija âplina. Umet- ni~kim biografijama koje mogu da imaju i simboli~no dejstvo bavio se i Sa{a Gabri} postavljaju}i na scenu tekst Dèmsa Dòjsa Portret umetnika u mladosti. U ovako obimnom programu na{lo se prostora i vremena i za gostovanje reditelja Elisona Vudsa sa komadom Monstrum je ovde Broka Normana. Na izgled ~udan repertoar koji je grupa mladih reditelja prosto usagla{avala svojim idejama o ~e`nji za iluzijama, lep{im ìvotom, razo~arenjima na gotovo nepro- hodnim putevima, punim nesre}a ili nerazumevanja, pa otuda i sentimentalnost kao odbrana od surovosti, ose}anje da se mora napred ma {ta se dogodilo dok sve ne postane neostvarljiv san potopljen u tragediji vremena i na{ih ìvota. Kako je svako morao da se prilago|ava lokalnim uslovnostima – me|u zrenjaninskim glumcima nije bilo toliko entuzijazma i èlje da se ide preko realnih mogu}nosti. Zato su se zadovoljili komedijom Kidaj od svoje ène Reja Kunija u aran`manu Sulejmana Kupusovi}a koja je imala dosta uspeha po vojvo|anskim mestima pa ~ak i u Temi{varu. Igrali su je leèrno, sa dosta 100 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka ve{tine i vedrine. înilo se kao da dolaze iz nekog drugog rasoloènja i vremena. Dosta se polagalo na izvo|enje Kvadrature kruga Valentina Katajeva. Branislav Stefanovi} me|utim, nije na{ao pravo re{enje koje bi korespondiralo sa realno{}u pa je sve ostalo nekako hermeti~no i bez prave komunikacije. Me|utim, ovo pozori{te, kao i neka druga vojvo|anska, veliku pa`nju je posve- }ivalo predstavama za decu, a posebno onim lutkarskim. Tu je Srboljub Stan- kovi}, umetnik zasluàn za afirmaciju mnogih de~ijih pozori{ta stvorio zaista fascinantnu i ma{tovitu predstavu izuzetnih vrednosti – Mitovi Balkana, koja je ~ak prikazana i u Novom Sadu u ~ast nagra|enih umetnika na Sterijinom pozorju. U pozori{tu “Sterija” u Vr{cu su bili ne{to aktivniji, mada bez nagla{enijih ambicija. Zlatko Sviben je ponovio komediju Du{ana Kova~evi}a Maratonci tr~e po~asni krug ali bez nekih novih izraàjnih valera. Stanko Bogojevi} je bio dosta konvencionalan u predstavljanju komedije Nije bila peta, bila je deveta Alda Nikolaja dok je Milan Nov~i} nastojao da {to efektnije uobli~i komad Radomira Putnika Klimakterijum. Na kraju je Nikita Milivojevi} na~inio jednu upro{}enu verziju Mandragole Nikola Makijavelija. To su bile standardne predstave u okviru onog izraza koji je ve} vi|an na ovoj pozornici. Uz njih je izvedena i monodrama Du{ana Jaglikina Ice-{ampion. U pozori{tima ju`no od Beograda sve je bilo isto ali i malo druga~ije. U Ni{u nije malaksavala samouverenost a ni nezadovoljstvo {to ih pojedini kriti~ari tretiraju kao ansambl sa manje zanimljivim programom. Poku{avali su da izvode i odre|ena dela istovremeno kada su bila i najavljivana i na beogradskim scenama. Krizu o kojoj se toliko govorilo shvatali su na svoj na~in u ube|enju da }e se mo`da promeniti i odnosi prema pozori{tima koji deluju u regionalnim gradskim centrima. Za ovu sezonu predvideli su ~ak {est premijera na mati~noj sceni. Ve} prva je do~ekana u posebnoj atmosferi. Za neke je to bio konvencionalan po~etak, a za druge neo~ekivano iznena|enje. Jer posle dugih upravni~kih kriza konsolidovani su se odnosi uz nagla{enu volju ve}ine da se na~ini radikalni zaokret. Da li izvo|enje popularne komedije Pop ]ira i pop Spira Stevana Sremca moè da ima nekakav programski karakter? Ovo delo je igrano u bezbroj profesionalnih i amaterskih varijanti, ali gotovo uvek u tradicionalnom folklornom stilu ~ak i u predstavama koje su bile po spoljnoj formi stilizovane. Glumac Milo{ @uti}, debituju}i sada ovde kao reditelj, radikalno se oslobodio svih ustaljenih navika i tradicionalizma stvaraju}i celinu koja vi{e podse}a na farse ili satire vezane za modernije tuma~enje tekstova pisanih sasvim druga~ije nego {to su dela Stevana Sremca. On, naravno, nije mogao da potpuno ugu{i duh pisca, njegovo vreme ili ose}anje mentaliteta, ali je svemu tome dao li~no vi|enje. To se moglo naslutiti ve} po scenografiji koja je aso- cirala na one Brojgelove nizove jednospratnih ku}a {to podupiru jedna drugu sa bezbroj malih prozora, vrata, prolaza ili prosto rupa. Kada god je reìji po- 1991–1992. 101 trebno kroz te otvore pojavljuju se ruke, noge, neke ~udne glave ili se ~uju najrazli~itiji glasovi. Otud nije iznena|enje {to se na krovu jedne od tih ku}a nalazi lutka nekog pospalog ili pijanog ~oveka, a mo`da i mese~ara. Takav ambijent je upotpunjen stilski besprekorno pripremljenim kostimima. Ansambl sastavljen mahom od mla|ih glumaca bio je izvanredno pripremljen za jasan i odre|en izraz i u njemu se neki istrajali do kraja predstave. Da bi se dobio {to adekvatniji ambijent i naglasili odre|eni scenski efekti, kori{}ena je i karikatura i izobli~avanja u telesnim formama, predmetima pa i samim situacijama. Pred- stava nije time sasvim izgubila svoju humornost, ali je dobila u gor~ini, stvoriv{i kod gledalaca pretpostavku da ansambl, na sasvim novi na~in, razmi{lja o literaturi Stevana Sremca. Ljuba Milo{evi} je me|utim, bio suzdràniji u svojoj postavci komada ê- kaju}i Godoa Samjuela Beketa. Za njega je to simboli~no nagove{tena zajedni~ka nesre}a pa otuda i nagla{avanje straha kod pojedinih aktera od ~ekanja, uz prikrivenu nadu da ni do ~ega ne}e ni do}i. Radoslav Milenkovi} koji se tako|e vi{e nije zadovoljavao gluma~kim uspesima vrlo savesno je predstavio poznato avangardno delo Viktor ili deca na vlasti Roèa Vitraka. Uz svu opreznost i on je provla~io kroz svoju predstavu strah od anarhije, poreme}enih odnosa i izvitoperene svesti koja i najobi~nije doga|aje iz stvarnog ìvota moè da vidi izokrenuto ili potpuno na nepredvidiv na~in. Lilijana Arsenova je i ovde postavila komediju Alda Nikolaja “Ukokaj moga muà”. Me|u mladim rediteljima koji su dobili svoju {ansu na ni{koj sceni bio je i Milan Karadì} koji je reìrao Oàlo{}enu porodicu Branislava Nu{i}a. Njegov talenat se ogledao vi{e u pojedinostima nego generalnom konceptu koji je ipak ostao u poznatim scenskim okvirima. Na kraju i u Ni{u se pojavio Aleksandar Tovstonogov koji je uobli~io predstavu Pse}e srce po tekstu Mihaila Bulgakova. Ona se razlikovala od one beogradske koju je postavio Aleksandar Petrovi}, nije bila toliko du- hovita, ali je zato satira pritiskala aktere daju}i realnosti u kojoj se to moglo dogoditi besmislenost i sumornost. U glavnim predstavama ovog programa bilo je rediteljskog entuzijazma, opredeljenosti za savremeni izraz i zainteresovanosti da se u njemu sa~uva gluma~ka subjektivnost i metafori~nost pojedinih poruka. Sve to je navodilo na zaklju~ak da je ovo sezona primetnih uspeha koji samo jo{ vi{e potvr|uju odlu~nost da se ne podlegne psihozi krize i razmi{ljanju o onome {to se moè tek dogoditi. Pozori{te mora da postoji. Verovalo se da }e svaka sredina pokazati vi{e interesovanja za sopstvena pozori{ta i re{avanje njihovih aktuelnih, a prevashodno materijalnih i tehni~kih problema. Zato je ova sezona imala relativno prirodan tok u kome je svako gledao da se brani od spoljnih pritisaka i slutnji upravo svojikm programima. Niko od njih nije traìo da rade vi{e nego {to su mogli niti su forsirani nekakvi programi koji bi trebalo da odraàvaju posebne interese. âk i mala i relativno 102 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka mlada pozori{ta poput kru{eva~kog na{li su mogu}nosti da realizuju ~etiri do pet premijera. Tu su postojali ve} provereni sistemi i samo je bilo pitanje da li }e biti dovoljno glumaca za sve predstave ili }e biti odabrani samo oni komadi koji se mogu izvesti sopstvenim snagama. Ako se izuzmu komedije kakve je po- stavljala u raznim pozori{tima Lilijana Arsenov, a ovde su to bili Kidaj od svoje ène Reja Kunija i Molijerove Skapenove podvale u reìji mlade rediteljke Alek- sandre Kova~evi} – glavna pa`nja je bila koncentrisana na projekte koje je realizovao Neboj{a Bradi}. To se odnosilo na tekst Borislava Peki}a Generali ili srodstvo po oru`ju. Tom prikazu obezbe|en je suzdràn, ali ubedljiv realizam sa ironi~nom podlogom koja je omogu}avala glumcima da slede pi{}evu misao vi{e nego sopstvena ose}anja. Bradi} je istrajavao na preciznosti stila i autentici izraza. Dela Borislava Peki}a, ina~e, nisu uìvala pa`nju ranijih raznih jugoslovenskih selekcija i kada je god bilo mogu}e njegova izvorna dela ili adaptacije proznih tekstova izbegavani su pod raznim izgovorima, ~esto bez ikakvog komentara. Da ironija bude ve}a – sada su odjednom svi oni koji su videli ovu kru{eva~ku predstavu po~eli da otkrivaju pojedinosti koje su nu`no u~vr{}ivale ube|enje da je re~ o delu zna~ajnog pisca te je predstava bez ikakvog favorizovanja uvr{}ena u glavni program ovogodi{njeg Sterijinog pozorja. Drugo Bradi}evo ostvarenje – @ak ili pokornost Eèna Joneska, druga~ije po stilu, ali jasno i celovito u izrazu, prosto je dominiralo dvadeset i osmim pozori{nim susretima “Joakim Vuji}” gde je progla{ena najboljom, uz nagrade za reìju i vi{e gluma~kih ostvarenja. To je bio po~etak uspona jednog do tada relativno skromnog ansmbla koji se svojom samouvereno{}u i konceptom delovanja otvorio i prema beogradskim scenama, sa èljom da svoje predstave meri bar sa nekim od njihovih ostvarenja. U Leskovcu su se glumci potvr|ivali igrom u komediji Gospo|a ministarka Branislava Nu{i}a u pouzdanoj reìji Miodraga Gaji}a, zatim izvo|enjem ûda u [arganu Ljubomira Simovi}a sa Ljubom Milo{evi}em kao rediteljem, dok je Nenad Boji} predstavio novi komad Neboj{e Rom~evi}a Umorni. U Pirotu su tako|e bili zadovoljni sa tri svoje nove produkcije. Ako se zna da je i ovde Lilijana Arsenov prenela svoju reìju komedije Kidaj od svoje ène Reja Kunija, glavna pa`nja je bila usredsre|ena na postavku Aristofanove Lisistrate koju je obradio bugarski reditelj Asparuh Paunov, a zatim je do{lo poznato delo izvo- |eno u vi{e pozori{ta minulih sezona, Boing-boing Marka Kamoletija. Zaje- ~arsko pozori{te prednost je dalo drami Vlaste Radovanovi}a Malo ljubavi, malo mr`nje u postavci Miomira Stamenkovi}a. Ovo je jedan od retkih savremenih autora kojeg nije zanimala politi~ka drama ve} nasilje politike nad eti- kom. Zato je prilikom njenog izvo|enja u Tetaru Zvezdara Radovanovi} na- glasio svoje pitanje – {to }e biti sa zaslugama onih koji su na li~nom ili kolek- tivnom nasilju gradili poredak koji sada nestaje? Reditelj je po{tovao èlju pisca da se delo izvodi u realisti~nom tretmanu, bez nagla{enog naturalizma ili farsi~nih proizvoljnosti pa je dramatika ostala u atmosferi koja je pogodovala 1991–1992. 103 glumcima ali i publici. Tu su bila jo{ dva dela doma}ih autora – Seme Miroljuba Nedovi}a i Crna magija koja je bila vezana kao projekat za Aleksandra Luka~a. U Uìcu, u me|uvremenu, nije bilo ni{ta novog – jer su se zadovoljili ve} izigranim tekstovima Milovana Vitezovi}a Kralj i njegov komediograf, Ludi Branko, Princ Rastko – Monah Sava te Tomislava Panajotovi}a Slu{aj amo i Bore ]osi}a Rado ide Srbin u vojnike. Ali, zato je pozori{te “Ljubi{a Jovanovi}” u [apcu imalo i dalje ambicija da bude me|u vode}im regionalnim ansamblima. To su uspeli i ove sezone da potvrde izvo|enjem drame Smrt trgova~kog putnika Artura Milera u reìji Aleksandra \or|evi}a koji je nagra|en na dvadeset i osmim susretima “Joakim Vuji}” obezbe|uju}i i nekolicini glumaca tako|e zasluène nagrade. \or|evi} je istovremeno postavio i komad Vladimira An- dri}a Ko se {unja iza `bunja. Nono Dragovi} je na~inio veoma zanimljivu predstavu prema tekstu Veljka Radovi}a Pokojna gospo|ica Pavla sa svojim oporim realizmom i neobi~nim likovima, a Boìdar \urovi} je sa scenskom zainteresovano{}u oìveo Provincijske anegdote Aleksandra Vampilova. To je ohrab- rilo i one koji se nikako nisu mirili sa stagnacijom i svakojakim problemima koji su godinama sputavali Pokrajinsko pozori{te u Pri{tini. Kada se najmanje o~e- kivalo oni su u srpskoj drami odràli ~ak tri nove premijere me|u kojima je najzapaènija predstava Ko se boji Virdìnije Vulf Edvarda Olbija u reìji si- gurnog Ljube Milo{evi}a, zatim komadi – Kod zlatnog vola Miladina [evarli}a i Mali Radojica i Kraljevi} Marko Stevana Koprivice. Oìvela je istovremeno i albanska drama koja je izvela Antigonu Sofokla u reìji Agima Sopija, dok je Faruk Begoli priredio Venecijanku. Selami Taraku je na~inio dosta dramati~nu i efektnu predstavu Nastasja Filipovna Dostojevskog. Spokojstvo sa aktuelnom situacijom u ìvotu i umetnosti potvrdilo se, sticajem okolnosti i na Sterijinom pozorju. Ono {to je godinama bilo nezamislivo, a to je, da se program sastavi ve}im delom ili u potpunosti od najboljih srpskih a ujedno i jugoslovenskih predstava – sada je moralo da se dogodi. Tako su se zajedno na{li Laà i paralaà, Ostrvo sa blagom, Narodni poslanik, Generali ili srodstvo po oru`ju, Zlo~in i kazna, Knez Pavle, Prijateljstvo, zanat najstariji, Gene- ral Milan Nedi}, Doga|aji u magare}oj senci Veljka Radovi}a kao predstavnika Pozori{ne kolonije Barskog ljetopisa iz Bara, i Mitovi Balkana. Ono {to niko nije mogao sporiti – program je zaista prevazi{ao sva o~ekivanja i jo{ jednom potvrdio da srpska pozori{ta nisu ni u kakvoj ozbiljnoj krizi, naprotiv, da i u izmenjenim dru{tvenim okolnostima ~uvaju kontinuitet umetni~kog delovanja i sasvim prepoznatljive vrednosti savremenog izraza. Zato je ova godina bila od posebnog zna~aja. 104 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

1992–1993.

Ako je devedeset i prva godina ozna~ena kao godina raspada jugoslovenskog pozori{nog prostora – devedeset i druga je nagovestila izolaciju sa nesagledivim posledicama. Me|unarodne veze su i ina~e dosta te{ko uspostavljane a samim tim i negovane ili odràvane, pogotovo ako su izlazile izvan okvira zvani~ne me|udràvne saradnje. Situacija je bila tim teà {to na ove pojave nismo imali nikakvog uticaja. Kada je Sterijino pozorje doìvelo neuspeh sa svojom idejom da internacionalizuje program i u konkurenciju uvrsti svaki inostrani ansambl koji izvodi dela jugoslovenskih pisaca – Bitef se na{ao pred dilemom da li obustaviti svoju festivalsku aktivnost. Ti me|unarodni beogradski pozori{ni susreti bili su za svoju dvadeset i petu sezonu pripremani pod posebnim pritiskom javnosti a i pojedinaca ili trupa iz drugih krajeva raspolu}ene zemlje pa i inostranstva. Pritisci na kulturu toliko bezo~ni, a manipulacije beskrajne, da se u tom trenutku niko vi{e nije ni usu|ivao da isti~e nekakve zajedni~ke èlje a kamoli programske ciljeve. Da bude apsurd ve}i – taj ratni Bitef iz devedeset i prve predstavljao je jedinu priredbu koja je odràvana u na{oj zemlji pod po- kroviteljstvom generalnog sekretara saveta Evrope. U Beogradu se niko nije tako lako mirio sa te{ko}ama u saradnji sa drugim jugoslovenskim republikama a pogotovo sa ansamblima iz raznih krajeva sveta sa kojima su unapred bili dogovoreni odre|eni aran`mani oko gostovanja. Unutarnje prilike su za pozori{ne entuzijaste postale gotovo katastrofalne. Pred politi~kim barijerama, kada se ne èli ni{ta {to bi podse}alo na bilo kakvo zajedni{tvo ili jugoslovenski duh ~ak ni u traganju za novim izrazom i scenskim eksperimentima, makar i u kontekstu interancionalnih selekcija, apsolutno je bio nemogu} bilo kakav dogovor ili istinska komunikacija. Istina, bilo je predstava ~iji su tvorci èleli da do|u u Beograd ali se ubrzo pokazalo da su to apsolutno neostvarljive iluzije. Situacija je, me|utim, postala devedeset i druge godine daleko teà. Vanredne okolnosti, izolacija, ka`njavanje, ravnodu{nost, netrpeljivost i posebno embargo u~inili su da pored svih napora, pravog Bitefa ne bude. Jer, u svih minulih dvadeset i pet sezona na beogradskom internacionalnom festivalu smo se susretali sa modernim htenjima, avangardnim stremljenjima, scenskim eksperimentima, incidentnim hepeninzima i svim onim vizuelnim provokacijama koje su nas navodile i na odmeravanje snaga, izazivale opredeljenja, provocirale suprotstavljanja i tako ocrtavale prostor gde se svako mogao ose}ati prisutnim unutar svetskih a pogotovo evropskih pozori{nih zbivanja. Zar onda treba uki- 1992–1993. 105 nuti Bitef? Organizatori su verovatno bili jedini koji su bili potpuno ube|eni u svoju odlu~nost da odrè kontinuitet Bitef-a po svaku cenu. Zato su ovaj novi Bitef i nazvali “Bitef pod embargom”. Za svet to ni{ta nije zna~ilo, niti se zbog svih ovih doga|aja neko potresao, pogotovo {to su sli~ne smotre, koje su pro- istekle iz Bitefa, imale uobi~ajenu sezonu. Festival je organizovan tako {to je glavnina programa prepu{tena Ljubi{i Risti}u i Narodnom pozori{tu iz Subotice sa nekoliko repriznih i premijernih predstava. To su bili Bihnerov Vojcek, Zlo~in i kazna i Bra}a Karamazovi Fjodora Mihajlovi}a Dostojevskog, [ekspirov Ri~ard III i Hamlet, zatim @arijev Kralj Ibi, Brehtova drama Majka hrabrost i njena deca. Ve}ina ovih predstava ra|ena je u maniru ili stilu ve} odoma}enom u alternativnim pozori{tima, a to je zana~ilo da se uglavnom uzimaju fabule ili ~ak izdvojeni detalji i fragmenti, proizvoljno se dodaju novi tekstovi ili scene, ma{ta je neobavezna, zakoni scene se negiraju ili izvr}u, dosta se improvizuje, a sve sa ciljem da se agresivno{}u iskaè brutalnost ogolele stvarnosti i bunt protiv bezna|a u kojem se nalazimo. Izvan toga je bila ~udesna predstava sa lutkama Mitovi Balkana Srboljuba Stankovi}a i koreografski aran`man Dejana Pajovi}a u projektu Magbet traì Magbeta. Ako ve} nismo imali pravi Bitef, dobili smo bar doga|anja koja su mogla da pruè izvesna zadovoljstva, pogotovo mladim gledaocima. Tako smo morali svi drugi da priznamo da se teatar kome pri- padamo ili za kojim treìmo zaista nalazi pod embargom. U profesionalnim teatrima ili ta~nije onima koji odre|uju karakter pozori{ne sezone do{lo je do izvesnih kolebanja u teku}oj repertoarskoj politici. Nestalo je mnogih do ju~e aktuelnih savremenih drama, izvr{ena je selekcija me|u vi{e najavljenih programa, otupela je ve} {ablonizirana kriti~nost prema svemu {to se oko nas doga|a, a odustalo se i od izvesnih eksperimenata uz ube|enje da ono {to se sada ~ini predstavlja trenutak savremenog srpskog teatra. Jugoslovensko dramsko pozori{te je bilo najbolji barometar koji je ukazivao na sva ova htenja i mogu}e promene. Retorika se jedino nije menjala pa se u svakoj prilici isticalo da uprkos dru{tvenoj krizi nisu malaksali zanosi i najrazli~itije inicijative sa èljom da se i dalje bogati repertoar, traè novi putevi izraza i da sve njegove scene ostaju otvorene za projekte jasnih umetni~kih ambicija. Pozori{te je time delomi~no ostalo verno sebi, ali se sa izvesnim idejama i izrazitije pribliìlo onima koje su susretane na alernativnim scenama i u projektnim aran`manima. Zbog toga nikog nije iznenadilo interesovanje za postavku Hamleta mladog reditelja Gor~ina Stojanovi}a. Ali po kritikama koje su usledile te{ko je bilo razabrati smisao celog ovog poduhvata. Pozori{te je branilo svog reditelja i njegovo pravo da sam odre|uje odnos prema ovom klasi~nom delu, uz toleranciju prema nekim su{tinskim vrednostima teksta. Pri tome, pa`ljivim posmatra~ima nije promalo da se, uprkos ambicijama, reìja oslanja na izvesne konvencije, citate raznih {ekspirologa i one meditacije o bezose}ajnosti kao izrazu krize u ovom trenutku. Naravno, tu su i ve} ove{tale varijacije o getoizaciji intelektualnog cinizma i vlastitih metafora. 106 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Posle Hamleta ubrzo je na sceni postavljeno jo{ jedno [ekspirovo delo – Vesele ène vindzorske u reìji Branka Ple{e. Javnosti je to obja{njeno èljom pozori{ta da u dogledno vreme odigra {to vi{e dela ovog velikog pisca. Ple{a je èleo da njegova predstava bude prilago|ena vremenu i trenutnom ukusu publike. Zbog toga se dosta bavio scenom, unosio zavese, presvla~io glumce, ali sve to na na~in koji je u odre|enoj meri ovoj postavci davalo privatnost. To samo po sebi nije obezbe|ivalo spontanost, razigranost i veselu lako}u koja je nu`na u komponovanju ovakvih komedija. Na àlost, ovde je ona razu|ena pa se na pozornici vi{e ose}ala neka opu{tenost duha nego zanos igre. Ta koncepcija je mo`da teoretski bila obrazloìva ali je scena, uz svu deklarativnu preciznost, u mnogim svojim pojedinostima ipak ostala u domenu èlja. U ovom ansamblu, kao u ostalom i u nekim drugim, izme|u osamdesetih i devedesetih godina, vi{e glumaca mla|e i srednje generacije, èlelo je da se ogleda i u reìji. înilo se da me|u onima koji su okruìvali ovu pozornicu, u jednom trenutku je sa najvi{e ambicije i najuporniji bio Irfan Mensur. On je uspeo da mobili{e veliki ansambl kako bi izveo svoju viziju Plave ptice Morisa Meterlinka, shvativ{i ovaj poznati tekst kao mogu}nost da se stvori bajka za odrasle, u kojoj su uz re~i dominantni pokreti, pa i baletske figure. înilo se da je upravo pravi ~as za susret sa ovim pesnikom tuge i izraza koji pokazuje sve ono {to uni{tava du{u i stvara kod ljudi melanholiju, }ine}i ih tu|im u sopstvenim ìvotima i realnosti kroz koju se kre}u. Tu su, me|utim, nastupili problemi za reìju, uz sasvim proizvoljna prilago|avanja i redukcije teksta. Ljubomir Dra{ki} je hteo da svima da do znanja da postavljanje jednom poznatog vodvilja kakav je Florentinski {e{ir na Velikoj sceni ovog uglednog pozori{ta moè da ima poseban zna~aj. Publika to nije apriori prihvatila, a jo{ manje kritika, jer jednostavno u predstavi koja se svela na rutinske aran`mane u okviru minimalne korektnosti, nije bilo one ~udesne lepote i lako}e u igri, ozbiljnosti koja deluje komi~no do apsurda, fascinantnih obrta u klju~nim situacijama i naposletku one karakteristi~ne vedrine koju nosi ovakva literatura. Sa velikim ambicijama pozori{te je najavilo izvo|enje Devojke modre kose Vide Ognjenovi} koja je ra|ena prema tekstu Ive Andri}a. Pojavila se odmah dilema – da li je to originalan tekst ili samo malo ve{tija dramatizacija. Jer, iz Andri}evog dela zadràna je osnovna fabula, likovi, dok je niz opisa pretvoreno u dijaloge. Iz toga sasvim prirodno proisti~u i odre|enje dramske situacije kako je to veliki pisac nazna~io u svojoj poznatoj pri~i Nemirna godina. Vida Ognje- novi} je u~inila s Andri}evim originalom ono {to je i do tada radila sa delima drugih autora. Uzimala je sebi pravo da iz njih koristi sve {to joj treba i da zatim svoje adaptacije predstavlja tek kao inspiracije originalima ili povodom za rediteljske postavke, a sve uz ube|enje da je reditelj autor predstave. Neosporno je da se mo}ni duh velikog pisca i u ovoj prilici ose}a u svakom liku, situaciji i atmosferi. Andri}eva raspoloènja se jednostavno prenose u aktivna zbivanja 1992–1993. 107 kako bi se oformila {to odre|enija dramska radnja. Glavni likovi su pojednostavljeni, izbrisane su mnoge njihove karakteristike. a sve ono {to ~ini atmosferu kasabe i tih nemirnih godina, pogotovo pi{~eve reminiscencije svedene su na poneku repliku uku}ana i slugu. Sa Devojkom modre kose ponovila se sudbina svih onih koji su èleli da im Andri}evo delo bude samo povod da u teatru nadvise njegovu literaturu. Dok su se na Velikoj sceni re|ali ti poznati naslovi, na kamernoj pozornici teatra “Bojan Stupica” pojavila se nenametljivo izuzetno potresna i neobi~na pedstava koju su zajedni~ki osmislili pesnik Miloslav Mirkovi} i reditelj Miro- slav Belovi}. Njihova evokacija pro{losti sme{tena je izme|u sna i jave, me|u grobove znanih i neznanih ratnika, sa kojima druguje ~uvar sa Zejtinlika, nesre}nik kome na tom mestu leè jedan do drugoga pokopana ~etiri sina. Za pesnika vojni~ko groblje nije samo prkos zaboravu, ve} duboko proìvljeno saznanje da su tu poloèni najlep{i ìvoti i plemenitost srpskog naroda, te da nas oni veù sa ve~no{}u. Sve je to dato u formi balada koje bismo mogli da ozna~imo i kao neoantikom, jer se stapaju vreme, snovi i realnost u ~udesno jedinstvo nerazlu~ivo od na{eg bi}a i svesti o srpskom junaku i njegovom tragi~nom postojanju. Zato se ovde i pojavljuju pored lika ~uvara i likovi kakva je sestra svetog ratnika \or|a ili mitolo{ka bi}a poput Erosa i Tanatosa. Ovo potonje stvorenje je obu~eno u dvojni kostim s jedne strane crne a sa druge crvene boje i s maskom na licu i sve vreme na sceni izgovara gr~ke re~i. Trenutak, me|utim, nije bio pogodan za ovakve predstave, tako da su Balade sa Zejtinlika pro{le sa manje publiciteta nego {to zaluùju. Sasvim suprotno se dogodilo sa predstavom îka{ke perverzije Dejvida Mameta koje je reìrao Omar Abu el Rub. Jednostavno, ne{to od avangarde ovog poznatog pisca stop- ljeno je sa pop kulturom, prilago|eno sli~nim fenomenima koji se javljaju i u samom Beogradu. To je posebno fasciniralo mlade koji su tu prepoznavali nervozu japija, ali isto tako i strah od side, probleme koji se javljaju sa porno- grafijom ili otu|eno{}u. Sve je to dato krajnje jednostavno i u prirodnoj atmosferi velikog grada {to je akterima ve} kod prvog izvo|enja obezbedilo popularnost. Dok su se sti{avale strasti oko îka{kih perverzija na ovoj pozornici se pojavio Stevo @igon sa prudukcijom Gospo|ice Julije Augusta Strindberga ali se, na àlost, nije tu duè zadrào. Sve {to se ~inilo u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu odmah je, po dugogodi{njoj navici pore|eno sa predstavama koje se izvode na drugim beogradskim scenama. To se u prvom redu odnosilo na Narodno pozori{te pa se odmeravanje snaga nije nikako moglo izbe}i. Javnost je o~ekivala da }e se ova nacionalna institucija daleko brè oporavljati od kriza koje je, kako je izgledalo, sre}no prebrodila. Smatralo se da je ve} ozbiljan uspeh to {to su na velikoj sceni izvedene komedije Kir Janja Jovana Sterije Popovi}a i Izbira~ica Koste Trifko- 108 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka vi}a. Obe su imale svoje specifi~ne vrednosti i javnost ih je prihvatila sa zadovoljstvom. Kir Janja je o~i{}en od mnogih tradicionalnih predrasuda i odavno ukore- njenog manirizma kako bi se i mla|im glumcima stvorio prostor da u okvirima poznatog i dobro istraènog teksta na|u svoj izraàjni identitet. U tome im je pomagao reditelj Egon Savin sa svojim saradnicima stvaraju}i ambijent pogodan za slobodniju i nadahnutiju igru. Dekor je potpuno reduciran i na sredini pozornice u dubini je ostao samo jedan veliki, neobi~ni orman koji je navodio na odre|ene asocijacije a imao je uz to i simboli~nu funkciju. Glumci su stvarali atmosferu i u ~istim linijama su kao u kakvoj grafi~koj kompoziciji gradili predstavu koja je na izgled bila jednostavna ali psiholo{ki veoma bogata i sadràjna. Od novih interpretacija Kir Janje ovo je verovatno najzanimljivija i to se potvrdilo na mnogobrojnim izvo|enjima. Izbira~ica Koste Trifkovi}a je van svake sumnje na{ najpopularniji i najomi- ljeniji vodvilj o kome sve znamo i u kome iz generacije u generaciju i sami |aci uvek i iznova nalaze svoje uìvanje. Uprkos tome, kada je ve} uprili~ena izme|u Beograda i Novog Sada proslava u ~ast sto pedeset godi{njice pi{}eva ro|enja, bilo je prièljkivanja da se ovom delu pri|e i na drugi na~in. Jer, jubileji su kod nas ~esto povodi da razmi{ljamo o pojedinim anutorima, otkrivamo neke nove vrednosti i pridajemo im zna~aj koga oni nisu bili svesni, tuma~imo na sasvim subjektivan na~in, vezuju}i ih za na{e vreme i teatarsku sada{njost. Prigodne rasprave ovoga puta trebalo je da Trifkovi}a oven~aju izna|enim vrednostima i postave ga izme|u Sterije i Nu{i}a kao pisca istan~anog ose}anja za satiru i odnos prema mentalitetu, prilikama, dru{tvenim preobraènjima i ljudskim sudbinama. Zlatan Dori} nije bio optere}en tim aktuelnim, a mo`da i dubljim zahtevima i namerama pa se zadovoljio saznanjem da je advokat Trifkovi}, kako pi{e na njegovom grobu, ipak samo pisac dobrog i uvek rado gledanog vodvilja. Zato se setio starog pozori{ta sa svetiljkama uz rub proscenijuma, dozvoliv{i sebi da unutar odre|enog prostora ulep{a zbivanja kako to ve} i prili~i u sve- ~anim situacijama koje obeleàva na svoj na~ion nacionalni teatar. Opredelio se za scenografiju koja zavesama, kitnjastim detaljima i baroknim name{tajem, moè da oslika pomodnu sredinu u kojoj se namerno sa zaka{njenjem pojavljuju dekoracije iz velikih gradova i bogatih ku}a u kojima je takva moda ve} zame- njena bidermajerom. Sve je be~ki predimenzionirano i blje{tavo, ali preterano pa su po sceni pore|ani nekakvi lepezasti veliki abaùri, krinoline i zakloni {to je pretrpalo prostor za igru i vidljivo smetalo glumcima. Ovakva aranèrska samozadovoljstva drasti~no vuku u neèljene utiske. Na Maloj sceni se proveravalo kako deluje danas jedan od kultnih komada {ezdesetih godina Osvrni se u gnevu Dòna Ozborna. Ovom engleskom dramati~aru vra}aju se u mnogim zemljama mladi rediterlji èle}i da otkriju koliko iz pobune njihovih o~eva mogu da se naslute i koreni sopstvenog nezadovoljstva 1992–1993. 109 realno{}u i ìvotom. Upravo stoga i ne iznena|uje {to je Bal{a \ogo izabrao ovaj komad za svoje prvo ozbiljnije predstvljanje javnosti. Ali na àlost, nije prona|en pravi ambijent za tragi~nost situacije. Bilo je o~igledne naklonosti da se na kamernoj sceni postavi komad Tu`na je nedelja, kao portret Roèa [ere{a, u svetu poznatog kompozitora istoimene pesme, jer je to bila prilika za Pavla Min~i}a da stvori neobi~an portret – u osnovi to su biografski podaci o malom, neuglednom kafanskom muzi~aru sa svim njegovim kompleksima i neda}ama u ìvotu koje ga prate od detinjstva do smrti. Mnoge ~injenice deluju dramati~no, sentimentalno ili apsurdno, a kada se izgovore, pomalo vuku i u grotesku, ali u Pavlu Min~i}u je sve to autorski utemeljeno i deluje autenti~no. Reditelj Boìdar \urovi} je ovu sentimentalnu dramu, koja je veoma lako mogla da se preobrazi i u monodramu, smestio u kafanu u kojoj je [ere{ celog svog ìvota pevao i zabavljao goste prozuklim glasom, cini~nim stihovima i neobi~nim raspoloènjima. Odkako je nastalo zasi}enje povr{nim a ~esto i pamfletskim tekstovima doma}ih pisaca sve ~e{}e se postavljalo pitanje – kako bi trebalo da izgleda savremena srpska komedija? Sve je to u~inilo da izvo|enje komedije Dija- mantska ogrlica humoriste i satiri~ara Zorana Boòvi}a privu~e vi{e pa`nje nego {to se doga|alo sa drugim tekstovima na ovoj kamernoj sceni. Re~ je o da- rovitom ali nenametljivom piscu. Vi{e je napisao i objavio komedija nego {to su one u ovo preme politizacije doma}e scene uop{te igrane. On je jednostavno sada poku{ao da spoji dramaturgiju detektivskikh pri~a sa komedijom situacije, uz obavezne vodviljske ukrase, {to je sve zbivanju dalo odre|eni {arm i specifi~nost. Uglednoj dami Danici, koja ìvi u bogatoj vili na Senjaku, dojadili su njeni ro|eni svojim stalnim i ~eznutljivim pogledima na nakit koji bi èleli da prodaju. Otud ona odlu~uje da se sa njima poigra ogla{avaju}i javno da joj je dijamantska ogrlica ukradena. Reditelj Gradimir Mirkovi} je èleo da na~ini predstavu u kojoj sve moè da izgleda kao stvarno, ali i ne mora. Zbog toga su prvi i drugi deo stilski komponovani tako da se razlikuju tempom, unutra{njom organizacijom, dosetkama i komentarima. Dijamantska ogrlica je èlela da zabavi i u tome je uglavnom uspevala. Posle relativno mirne i neambiciozne sezone u Ateljeu su naglo aktivirali sve svoje potencijale ne èle}i da Jugoslovenskom dramskom pozori{tu i Zvezdara teatru prepuste do kraja primat u aktuelnim zbivanjima. Zato su novi program najavili ambicioznom predstavom Ujka Vanje Antona Pavlovi~a êhova u reìji Nikole Jefti}a. U su{tini – to je jo{ jedan poku{aj da se do|e do savremenog izraza unutar opusa ovog slavnog dramati~ara. Ali, kako su èlje jedno a ostvarenje ne{to drugo i ovde se potvrdilo na prvo nema dovoljno glumaca koji mogu da stilski u|u u suptilniju igru i iskazivanje unutarnjim ose}anjima, a drugo – da je te{ko do}i do jedinstvenog i autenti~nog stila koji se traì u ovakvim poduhvatima. Atelje je poku{ao to da nadoknadi postavljanjem na veliku scenu 110 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka komada Kola mudrosti dvoja ludosti Aleksandra Nikolajevi}a Ostrovskog u vi- |enju Dejana Mija~a. Da bi pokazao kako izme|u licemerja, povr{nosti i glu- posti nekada{njeg bogatog sveta i onog koji se danas tako predstavlja, nema mnogo razlike, Dejan Mija~ dopu{ta, uz sav realizam, i po neki elemenat farse, naturalisti~kih i silizovanih kontrasta. Otud napor da se u gluma~kim interpretacijama uklope svi elementi od reduciranog realizma do prigu{enih komi~nih valera, od farsi~nosti do studioznog portretiranja sa skalom efektnih nijansi u nadahnutoj igri. Izvedene su zatim i dve komedije i to Iza kulisa Majkla Frejna sa rediteljkom Alisom Stojanovi} koja je sve vi{e pokazivala interesovanja za lake i dopadljive predstave. Branko Ple{a je adaptirao i postavio Filomenu Marturano Eduarda de Filipa podre|uju}i je potpuno fabuli i glumcima tako da su obe ove izvedbe pomalo neutralizovale napore da se u prvi plan istaknu ambiciozne dramske predstave. Izvesnu prevagu ka dramskom repertoaru trebalo je da predstavlja poduhvat sa izno{enjem pred javnost svoje verzije Oca Augusta Strindberga. Kroz nekoliko ovakvih, ~esto bezrazlo`nih postavki, ose}alo se kako uprava pozori{ta jednostavno odustaje od svoga koncepta i prepu{ta se èljama pojedinih glumaca da zaigraju u odre|enim ulogama i komadima. Reditelj Radoslav Milenkovi} je posle nekoliko relativno uspelih predstava ispoljio nemo} pred potrebom da se stvori iluzija moderne tragedije. On jednostavno sasvim povr{no aranìra spoljne odnose, prati formalni tok pri~e, ali ni tu ne pokazuju}i doslednost, uz upotrebu nekoliko nepotrebnih simbola. Iz re~i koje se izgovaraju te{ko je stoga nazreti sve skrivene motive, posebno simboli~kih podsticaja, a pogotovo onog nesvesnog. Otud je potpuno bila prekinuta komunikacija izme|u likova na psiholo{kom planu, pa se oni upro{}avaju i stvaraju utisak koji apsolutno nije adekvatan autorovim zamislima. Veoma uo~ljive su bile razlike u kvalitetu ovih predstava. To je donekle trebalo da ublaì program koji se izvodi na sceni Teatra u podrumu. Mnogo se o~ekivalo od izvo|enja Vreme ~uda Borislava Peki}a kako ga je u tom sku~enom prostoru postavila Radmila Vojvodi}, kao i poznatog dela Lui|ija Pirandela ôvek, zver i vrlina sa rediteljom Du{anom Petrovi}em. Te{ko je bilo potisnuti utiske koje je ostavljalo ~itanje Peki}evog dela ili se}anje na nekad sjajnu predstavu ovog Pirandelovog majstorskog ostvarenja. U Beogradskom dramskom pozori{tu, nakon nekoliko uspelih predstava i znakova da se kona~no do{lo do svoga i uravnoteènog repertoara pojavili su se znaci kolebanja, neodlu~nosti i zapitanosti – kako dalje? Sedmorica iz Tebe Sofokla u tuma~enju Nikite Milivojevi}a ostavili su dosta bled utisak i niz nejasno}a oko toga {ta se htelo, kako, u kom stilu i sa kojim glumcima. Sli~no ili jo{ gore je bilo sa Dvori{nom rasprodajom Rejmonda Kajvera i reìjom Sa{e Male{evi}. Ivana A{kovi} je zaludno poku{avala da popravi utisak poku{avaju}i da na svoj na~in protuma~i poznati tekst Uticaj gama zraka na sablasne nevene 1992–1993. 111

Pola Zindela, ali ni ona nije mogla da izdrì pore|enja sa nekada cenjenom predstavom koja je igrana u Teatru “Bojan Stupica”. Smerna, poletna i mlada Ana Miljani} je poku{ala da oìvi tekst Na{i o~evi Vojislava Jovanovi}a Ma- ramba. Trud je bio o~igledan ali tekst nije mogao da se poredi sa Na{im si- novima koji su ovog ve} zaboravljenog pisca vratili u ìvi repertoar, {to se zatim prenelo i na reìju a pogotovo glumce. Tada se pojavio jo{ jedan mladi glumac Svetislav Gonci} sa svojom èljom da se jo{ jednom predstavi kao reditelj Dame s kamelijama Aleksandra Dime. Ovaj ~in je izazvao dosta pa`nje u pozori{nim krugovima. U bezna|u koje nas obhrvava sve vi{e preovladava shvatanje da se sa Beketom i komadima apsurda ne moè potpunije delovati na gledaoce. Nastupilo je razo~arenje a i zasi}enost politikom! Ima reditelja koji su verovali da je gledaocima potrebno izvesno ohrabrenje kroz najintimnije reflekse i ono {to ih na neki na~in odvaja od realnosti i vra}a u svet iluzija. Zato se i citiraju toliko re~i Margarite Gotje, glavne junakinje ovog komada, koja uporno prijateljima tvrdi – “Ma koliko da }u kratko ìveti, ja }u, ipak, ìveti duè nego {to }ete me voleti”. Svetislav Gonci} je u tome video svoju {ansu, ali njegova postavka, me|utim, nije ni u tradicionalnom a ni u savremenom stilu. Da bi se ovi utisci ublaìli forsirane su kamerne drame na Novoj sceni. To su Kvartet Haj- nera Milera kojeg je u skromnom aran`manu zamislila Irena Risti}, zatim Povratak ratnika Milana Begovi}a u postavci Neboj{e [urlana, od kojih se nije ni moglo vi{e o~ekivati jer su to bili {kolski ili pristupni radovi. U tom ciklusu predstavljanja mladih reditelja najvi{e pa`nje je ipak privukao Kokan Mlade- novi} svojim vi|enjem drame Povratak Don @uana Aleksandra Obrenovi}a. Delo je ve} bilo verifikovano kao vrednost u opusu ovog zna~ajnog savremenog pisca koji je postao poznat upravo komentarima kojima stvara slike pune metafori~nosti i neprevazi|ene aktuelnosti. U ovom pozori{tu se me|utim, izvan Velike i Nove scene, u jednoj manjoj prostoriji gde je sme{tena biblioteka, dogodio nesvakida{nji doga|aj. Da je kojim slu~ajem neko zalutao u ovu prostoriju, ne znaju}i ni{ta o Eènu Jonesku, njegovom komadu Instrukcija i reditelju Vladimiru Plaovi}u ili da ne poznaje glumce, ve} posle prvih replika bilo bi mu jasno da prisustvuje ne~em ~udesnom, apsurdnom, besmislenom, ali isto tako mogu}em, realnom ili fiktivnom, {to izvire iz same zbilje. U njihovoj igri bilo je {arma, ose}anja za ovakvu vrstu igre, tako da je bilo izuzetno zanimljivo slu{ati dijaloge koji }e na kraju dovesti do ubistva mlade u~enice od strane njenog u~itelja ili instruktora. Tada i dolazi do misli – kako smrt li{ena svakog smisla i nije ni{ta i ceo komad se pretvara u vapaj za osmi{ljavanjem na{eg zajedni~kog postojanja. U spoljnoj realnosti su se neprijatni doga|aji ove sezone veoma brzo sme- njivali pa se sticao utisak da publika prosto dolazi u pozori{ta da bi osetila toliko potrebno smirenje i bar za trenutka se predala opu{tanju i zaboravu. Otud i kod glumaca tolika èlja da se igra vi{e i stvaraju predstave koje }e mo}i da {ire sa 112 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka pozornice spokoj, verovanje u ìvot i bude li~ne i zajedni~ke nade. U pozori{tu “Bo{ko Buha”, na sceni Kod konja, to je bilo sa Putem oko sveta Branislava Nu{i}a u zanimljivoj i nadahnutoj postavci Dejana Mija~a. Predstava je imala odre|eni stil, izvesnu naivnost, ali i diskretno isen~en humor, nostalgiju, ne{to od starih spomenara i izraza koji odi{u jasnim senzibilitetom. Isto toliku pa`nju izazvala je predstava Vasilisa prekrasna koju je mladi reditelj Milan Karadì} prosto kreirao svojom ma{tom a na osnovu poetskog teksta Miodraga Stanisav- ljevi}a. Ovo je bila jedna zaista lepa, emotivna, ~ista, uzbudljiva, sa pozitivnim zra~enjem i dosta savremenim shvatanjima predstava koja je delovala na one koji do tada nisu pa`ljivije pratili razvoj ovog literarniog i scenskog ànra, kao pravo otkrovenje. Pozori{te na Terazijama poku{alo je ne{to sli~no sa Ivkovom slavom Stevana Sremca sa Radoslavom Dori}em, rediteljem i Visokom {kolom foliraè \ulija Skarni~ija i Renca Tarabuzija, u reìji Vladimira Lazi}a, no u preskromnim aran`manima koji nisu zna~ili ni{ta novo ni zanimljivo. U Stu- dentskom kulturnom centru prire|ene su dve neobi~ne predstave: Beogradske pri~e u aran`manu @eljka Antonovi}a i Vladimira \uri}a, i Bilo jednom u Beogradu u koncepciji Lorenca Dibelija, obe pravog scenskog dejstva. Bitef teatar je ispoljavao èlju za prisustvom u beogradskom pozori{nom ìvotu ali je bilo te{ko na~i adekvatan repertpoar. Programski koncept se tako sve vi{e uobli~avao na principu budi svoj, ma {ta èleo i nemoj da li~i{ ni na koga drugoga. Igran je tako komad Milana Del~i}a Hardcore transsex one man show ili Radmilo gnusni i Radmila pogana. Sledio je zatim Trinidad Neboj{e Pajki}a koji je pored kritika i scenarija o~igledno èleo da se potvrdi i na sceni u reìjskoj prezentaciji Milutina Petrovi}a. Silvija Nestorovi} je priredila Kabare nova Evropa ili Lota Lenja. Mladi autori, mladi reditelji i mladi glumci ali bez o~ekivane autenti~nosti i originalnosti. U o~ekivanju da svaka sezona bude bolja, produktivnija i sa zanimljivijim predstavama, iscrpele su se mnoge èlje. Sve je bilo manje onih koji su sve prihvatali bez nu`ne kriti~nosti a ose}alo se i izvesno razo~arenje alternativnim, eksperimentalnim i projektnim scenama. Svuda je bilo po malo novog i izuzetnog, ali su komentari ipak bili donekle suzdràni. Pozori{ta su pomagana koliko se to moglo u pojedinim sredinama a bilo je i izvesnih intervencija sa republi~kog nivoa. Postojao je, zapravo, nekakav pre- }utni koncenzuz u politi~kim krugovima a i {iroj javnosti da sve kulturne institucije valja podsticati da istraju na svojoj aktivnosti i da ~ak tamo gde je to bilo mogu}e, rade i vi{e, preko planova koje su sami sebi odredili. Posle onih prvih i dosta ùstrih reakcija koje su do{le posle raspada zemlje i pojave ratnih strahota ~inilo se kao da se do{lo do smirivanja strasti i racionalnijeg prosu- |ivanja situacije. Razni odbori za odbranu ili pravljenje planova u slu~aju ratnog stanja na{li su se sa svojim planovima rada za svako pozori{te u potpuno besmislenom poloàju. Uvek se mislilo na neke spoljne imaginarne neprijatelje i niko 1992–1993. 113 nije ra~unao sa onim {to se doga|alo protekle dve godine. Sve te igre sa repertoarima u ratnim uslovima su pale u vodu. Niko nije pomi{ljao da pozori{ta treba da prestanu sa radom ili da se pripremaju za delovanje u nekakvim izbegli~kim ili partizanskim uslovima. Politika koja je vo|ena u svim gradovima po~ivala je gotovo na istoivetnim principima – ustanove treba da rade punim kapacitetom i da se pona{aju zaista kao da su mirnodopski uslovi. Pojedinim ansamblima koji su prolazili kroz upravni~ke i druge samoupravne krize sugerisano je jedino da obuzdaju svoje strasti, pomire koliko je to mogu}e razli~ite poglede na ono {to se zbiva u umetnosti, prilagode sve skromnijim dotacijama i koliko je to god mogu}e zadrè {to vi{e ljudi u svojim dvoranama. Ve} i takvi predlozi, u kojima nije bilo ni~eg naredbodavnog, navodili su uprave pozori{ta da zajedno sa glumcima razmisle kakve komade bi trebalo da igraju. Bilo je o}igledno da se od nekih ranije pripremljanih projekata mora odustati iz mnogih razloga. Narodno pozori{te u Ni{u je, mo`da za to bio najprikladnijni primer. Odustalo se od prikazivanja nekih prenagla{eno angaòvanih komada savremenih doma}ih pisaca a i prema stranim je bilo dosta rezerve. Jednostavno neke zamisli trebalo je ostaviti za druga i sre}nija vremena. Zato je po starom obi~aju obnovljena ili iznova pripremljena Ivkova slava Stevana Sremca u aran- `manu Radoslava Dori}a. Kako su u ovom ansamblu gotovo svi glumci znali od ranije sve uloge u ovom komadu nije bilo posebno te{ko stvoriti realisti~nu predstavu sa isticanjem poznatih karaktera i situacija. Publika je rado prihvatala svaku varijantu pa i ovu Dori}evu. Reditelj Velimir Mitrovi} se zaloìo za Rodoljupce Jovana Sterije Popovi}a jer su upravo mnoge situacije ili pona{anja pojedinaca prosto sugerisale {ta se moè dogoditi kada se izvitopere nacionalna ose}anja ili kada prevladaju li~ni nad op{tim interesima. Igra je stoga imala nagla{eniji ironi~ni ton kako ne bi se nekom u~inila preterano pesimisti~kom. Mnogo vi{e interesovanja pa i razli~itih mi{ljenja izazvala je sasvim neo~ekivano nova verzija Ko{tane Bore Stankovi}a koju je pripremio Branislav Mi}unovi}. Odstupilo se od tradicionalnog pristupa ovom delu, posebno odre|enim likovima, naro~ito Ko{tani i Mitketu. Pojava osobene li~nosti u tom poznatom liku nekog je zbunjivala a nekog odu{evljavala – jer predstava je, u su{tini, njena li~na drama u kojoj ona ne peva i ne zabavlja druge samo za pare ili zadovoljstvo. Celo zbivanje je dobilo tragi~nu dimenziju i nova zna~enja pa je postavka, za sve koji su je videli, ozna~ena kao novo ~itanje tog popularnog dela. Predstava je imala odjeka u celoj zemlji i kritika joj je, {to nije tako ~esto, posvetila posebnu pa`nju. Program je na kraju upotpunjen Nu{i}evim Sum- njivim licem u korektnoj postavci Slavenka Saletovi}a, koju je publika prihvatila sa dosta zadovoljstva. Kuriozitet pozori{nog ìvota u Ni{u je bilo i to da su posle uspeha koje je postigla Mima Jankovi} svojim lutkarskim kreacijama naglo oìvela interesovanja i za program Pozori{ta lutaka, pa je Dragan Blagojevi} osnovao Teatar klasika, tako|e namenjen deci ali sa planovima da privu~e u 114 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka svoju dvoranu i odrasle. U Narodnom pozori{tu se verovalo da je aktivnost stabilna i da se nastavlja bez ve}ih ili nepredvi|enih okolnosti. U Leskovcu su se mnogo teè snalazili sa repertoarom. Po~eli su sa ve} toliko ponavljanom komedijom Ukokaj svoga muà Alda Nikolaja koju je Li- lijana Arsenov nosila sa sobom od pozori{ta do pozori{ta. Na sli~nom nivou je bilo i komad Pasulj sa ~okoladom \ulija Skarni~ija i Renca Tarabuzija koji je pravljen da bi se dopao publici bez ikakvih pretenzija pa se Miroslav Pavi}evi} u reìji trudio samo da sve tehni~ki funkcioni{e. Ne{to vi{e serioznosti bilo je u postavkama dela kao {to su Protuve piju ~aj Dragoslava Mihailovi}a u reìji Olivera Viktorovi}a i Pokvarenjak Reja Kunija sa postavkom Aleksandra \or- |evi}a. Na programu su se na{li i Aligatori Tomislava Cvetkovi}a, jedinog autora iz ove sredine kome je reìjom ukazao pa`nju Du{an Mihailovi}. Ceo ansambl je bio angaòvan u ovim predstavama {to je bilo sasvim dovoljno za spokojan rad pozori{ta. U Pirotu su bili ne{to skromniji, ali i oni nisu mogli da na|u komediju koja ve} nije igrana na drugim scenama. Kona~no, izabrali su Kako ubiti suprugu i za{to Antonija Amurija, za koju nisu mogli ni da na|u reditelja pa su je aranìrali na sceni sami glumci. Nu{i}evo delo Ne o~avajte nikada, @ivorad Mitrovi} je realizovao uz pomo} gostuju}ih glumaca u glavnim ulogama. I ovde se pojavio tekst Reja Kunija ali sada kao Pokvarenjak u hotelu, dok je Asparuh Paunov prezentirao svoje vi|enje Molijerovog @orà Dandena. Sve je bilo u znaku komedije i nastojanja da se pribliì publici ali bez nekih ozbiljnijih napora pa ni rezultata. U Uìcu nisu odustajali od svojim ambicija da igraju i komade koji nisu na repertoaru drugih pozori{ta ni da se upu{taju u projekte koji ~esto prevazilaze njihove mogu}nosti. Tako je Vitalij Dvorcin, kao gost postavio Vi{njika Antuna Pavlovi~a êhova sa Mirjanom Vukoj~i} kao Arkadinom. Predstava je imala stila, kretala se u proverenom izrazu ruskog savremenog teatra i odnosa prema ovom velikom piscu. Tu je, me|utim, bio i tekst Ro|eni pre 1. veka u kome su spojena dela Ive Andri}a i Milutina Boji}a u aran`manu Zorana Karaji}a. Ne{to se htelo, ali se nije mnogo postiglo. Lilijana Arsenov je ovde reìrala Garavi sokak Miroslava Anti}a kao recital i postavila Molijerove U~ene ène. Od svega toga Galeb je jedino dosegao do prièljkivanog umeti~kog doìvljaja. Zaje~arsko pozori{te se zadovoljilo kompilacijom programa koji je bio uglavnom sastavljen od komada koji su ve} igrani na raznim, posebno beogradskim scenama. Po konceptu predstave su delovale kao reprize samo u daleko skromnijem izdanju. To se odnosi na dela Lanforda Vilsona Zapali me,u reìji Branislava Guzine, Slu{aj, amo Tomislava Panajotovi}a sa Mikijem Sta- menkovi}em kao rediteljem koji je postavio sa mnogo vi{e ambicije i uspeha Dijamantsku ogrlicu Zorana Boòvi}a, zatim Stranka|ijama Radoslava Dori}a koje je obradio Milan Bogosavljevi}, a tu su bile i Sile u vazduhu Neboj{e Rom~evi}a sa rediteljem Branislavom Stefanovi}em i Imamo dovoljno vremena Radomira Putnika sa rediteljem Borislavom Grigorovi}em. 1992–1993. 115

U [apcu, gde su uvek polagali dosta pa`nje na svoj identitet, nisu mogli da budu u svemu dosledni. Tako su kao najzna~ajniji projekat oglasili Devojku modre kose Vide Ognjenovi} u postavci Arse Milo{evi}a. On je poku{ao da bude druga~iji tuma~ Andri}evog teksta od onog na sceni Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, mnogo toga je prilagodio kamernoj pozornici i glumcima, saìmao zbivanja ali i istrajavao na unutarnjoj dinamici kako bi se ublaìla naracija i zgusnula atmosfera kasabe. Aleksandar \or|evi}, stalni saradnik ovog pozori{ta sasvim seriozno je pristupio oìvljavanju Strahinji}a Bana Borislava Mihaj- lovi}a Mihiza i u tome bio sasvim ubedljiv, podsti~u}i glumce da se poistovete sa njegovim vi|enjem ove tragedije. Ali, ni ovde se nije moglo bez komada Luda no} u hotelu Jugoslavija Reja Kunija koji je Aleksandar \or|evi} jo{ vi{e prilagodio na{em mentalitetu i prilikama, dok se Nikita Milivojevi} posvetio delu Jesi l’ to ti, Normane Rona Klarka i Sema Bodrika. Sve je to bilo solidno postavljeno, u izrazu na ne{to vi{e nivou nego u nekim drugim pozori{tima, ali se ni jedna predstava nije izdigla iznad onog ve} vi|enog u ovom ansamblu. Ukratko, manja pozori{ta su ìvela svoj ìvot, sa vi{e monotonije, rutine, zadovoljni onim uobi~ajenim, bez nagla{enijih htenja da se ne{to radikalnije menja. Uglavnom su se oslanjali na odre|eni krug gostuju}ih reditelja, neki komadi su i stavljani na program po njihovim èljama, otud malo originalnosti i specifi~nosti u izboru novih dela, previ{e repriznih postavki i mo`da svega dve predstave, Ko{tana i Vi{njik koje su ostale duè upam}ene iz ove sezone. Mnogo toga je davalo za pravo onim posmatra~ima koji su u bezli~nim predstavama videli konformizam i puko preìvljavanje. Optimisti su opet tvrdili da se jo{ uvek ni{ta sudbonosno ne doga|a, da je sve isto kao i ranije, samo malo druga~ije, tako da je najva`nije da pozori{ta redovno daju predstave. [to se ti~e vojvo|anskih pozori{ta koja su manje ili vi{e nastajala da zadrè izvesne specifi~nosti i odre|enu autonomnost svi ovi aktuelni ili neprijatni doga|aji reflektovali su se na razne na~ine. Ovog puta se nije gledalo {ta se doga|a samo u Novom Sadu, nego i u Subotici, gde se formirao jedan ~udan i za na{e prilike nekonvencionalan centar, ne{to nalik pozori{tima kakva su po organizaciji i u drugim centrima, ali daleko fleksibilnije i u mnogo ~emu blisko alter- nativim trupama ili projektnim grupama koje se okupljaju oko odre|enih programa, li~nosti ili samog izraza. Ljubi{a Risti} nije hteo da menja svoj dosada{nji na~in rada za koji je smatrao da je veoma dinami~lan i da pruà glumcima i mladim rediteljima daleko vi{e mogu}nosti nego {to bi to imali u drugim pozori{nim ku}ama. Uz to on je jo{ uvek gajio nadu da }e mo}i da svoje predstave prikazuje na svim prostorima nekada{nje dràve i da je mogu}e sjedinjavati iskustva glumaca i drugih aktera iz raznih govornih podru~ja i kultura. Dokaz svemu tome trebalo je da bude njegova postavka Kristofora Kolumba Miroslava Krleè koji je zami{ljen kao veoma pokretan i neobi~an spektakl. Na àlost, svi planovi o gostovanjima nisu mogli da se ostvare. Jedino {to je bilo sasvim izvesno jeste da }e se Kristofor Kolumbo, s obzirom da je ra|en 116 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka sasvim drugim stilom od onog koji se rutinski ponavlja bez ozbiljnijnih inovacija na vi{e doma}ih scena – pojaviti u zvani~nom programu dvadeset i sedmog Bitefa koji se odràvao pod nazivom “Lutalice i sanjari”. Ova manifestacija je uspela da preìvi izolacione te{ko}e pa su se pojavili ansambli iz Australije, Poljske i Rusije, ali je ipak u programu na|eno mesta za jo{ dve predstave suboti~ke produkcije. To su bili Don Kihot Servantesa u reìji Ljubi{e Risti}a i Fuente Ovehuna Lope de Vega, koju je postavio Sa{a Gabri}. Mladom reditelju Kokanu Mladenovi}u je bilo prepu{teno da postavi delo Tirsa de Moline Se- viljski zavodnik i kameni gost. Ma koliko bili atraktivni ovi komadi i uspe{na propaganda na mati~noj suboti~koj sceni ove predstave video je relativno manji broj gledalaca nego {to se vi|alo na ranijim spektaklima prire|ivanim u gradu na raznim prostorima ili na Pali}u. Kako nikada nije prestajao pritisak na Ljubi{u Risti}a {to je sjedinio srpsku i ma|arsku dramu – na kraju ovog se- zonskog programa do{lo je do izvesnog kompromisa pa je omogu}eno reditelju Andra{u Urbanu da sa ma|arskim glumcima u glavnim ulogama inscenira svoju verziju Hamleta Viljema [ekspira. Sve ove predstave nisu imale istovetan izraz, ali su, neosporno, bile druga~ije nego da su se dogodile u drugim ansamblima ili sredinama. U Novom Sadu, a posebno Sterijinom pozorju i Srpskom narodnom pozori{tu, na sve se ovo gledalo sa izvesnom ravnodu{no{}u i nezainteresovano{}u. U direkciji Festivala isticali su sa neskrivenim zadovoljstvom da je najgore pro{lo i da je kriza bila samo trenuta~na dok nisu uspostavljeni novi odbori i saveti u upravnim strukturama i objavljeno javnosti da je o~uvan uz vanredne napore kontinuitet Jugoslovenskih pozori{nih igara! Nestalo je samo ime, a drugo sve je ostalo isto, {to nije bilo ta~no i samo je zamagljivalo te{ko}e pred kojima se na{lo Sterijino pozorje. To je zna~ilo da prave selekcije i pronicanja u umetni~ke istine iskazane kroz odre|ene predstave ne}e ni biti. Po ugledu na Bitef najavljeno je da }e ovogodi{nje trideset i osmo Sterijino pozorje – biti u znaku lucidne ironije! Ovaj stav je branjen time da su pregledane sve potencijalno zanimljive predstave i da je zaklju~eno da se savremena pozori{na umetnost zasniva na dobroj literaturi i ozbiljnim stvarala~kim uticajima koji usmeravaju sve va`nije ansamble da se u ovom ~asu bave ironijom kao izra- àjnim sredstvom. Ironija proìma dela, predstave i gluma~ke interpretacije! U Srpskom narodnom pozori{tu su mogli da budu spokojni jer njima je kao i u mnogim prilikama do sada, o~igledno unapred osigurano mesto u zvani~nom programu novog Sterijinog pozorja. Zato su i mogli da nastave svoju dosada{nju orijentaciju koja nije ni misaono a jo{ manje tematski bila ograni~ena na neke uè ili teè primenljive principe. Veliki trud su uloìli da odobrovolje publiku revijalnom predstavom Kad bi Sombor bio Holivud koju je na osnovu poznatih informacija i anegdota o prvom Somborcu Ernestu Bo{njaku, koji je pre i posle Prvog svetskog rata ma{tao da u svome rodnom gradu podigne fabriku snova i 1992–1993. 117 tako konkuri{e i samom Holivudu, priredio Radoslav Dori}. Autor se nije drào samo autenti~nih doga|aja nego je i sam mnogo toga dodavao uvode}i u pri~u i ~lanove somborskog amaterskog pozori{ta pa ~ak i tambura{ki orkestar “No- vosadske bekrije”. Sve je to pro{lo i u autorovoj reìji kao i one nekada{nje panorame koje su prire|ivane na ovoj pozornici. Ako se izuzmu kamerne predstave poput Kova~a Milo{a Nikoli}a u postavci Branislava Mi}unovi}a, Draga Jelena Sergejevna Ljudmile Razumovske u reìji Branka Popovi}a i Kuvarica koje je napisao i reìrao Zoran Ristovi} – glavni projekti su bili ûdo u [arganu Ljubomira Simovi}a u kojem je reditelj Egon Savin nastojao da obezbedi sebi i glumcima druga~ije ~itanje ovog teksta od prezentacije koja je svojevremeno izvedena na Velikoj sceni Ateljea 212. Napor je bio o~igledan, uverenje u vrednosti teksta neosporna, igra relativno objektivizirana, ali bez novih zna- ~enja. Radoslav Milenkovi} je postavljaju}i Vo|u Radoja Domanovi}a bio dosta krut i sarkasti~an, {to mu je dosta smetalo da subjektivni doìvljaj dovede do potrebne objektivizacije i sklada koji omogu}uje da se i neki tradicionalni pojmovi protuma~e na savremeniji i fleksibilniji na~in. Pa`nja je kona~no ipak fokusirana na Kir Janju Jovana Sterije Popovi}a u vi|enju Ljuboslava Majera. Ovaj reditelj obrazovan na slova~kom pozori{nom iskustvu prihva}en je u vi{e na{ih pozori{ta svojim talentom, neo~ekivanim re{enjima i ma{tovito{}u koja protivure~i doma}im tradicionalnim navikama. Odmah se uo~ilo da je ovo vredna postavka i da bi je trebalo uporediti sa onom Egona Savina na Velikoj sceni Narodnog pozori{ta u Beogradu – pa se moè razumeti {to su obe uvr- {tene u zvani~ni program Sterijinog pozorja. Me|utim, organizatorima ni to nije bilo dovoljno pa su pozvali van konkurencije i operu Pokondirena tikva Mihovila Logara i Huga Klajna u postavci Bogdana Ru{kuca sa operskim ansamblom Srpskog narodnog pozori{ta. Nekome se moglo stoga u~initi da je unutar ovog programa na~injen jedan minijaturni festival posve}en Sterijinom delu. Alternativne gluma~ke grupe koje su se ranije najavljivale i obe}avale da }e delovati u Novom Sadu u kontinuitetu ovaj put se ipak nisu oglasile. Zato je i razumljivo da je vi{e pa`nje pokazano prema repertoaru Novosadskog pozori{ta – Ujvideki Szinhaz i njegovim predstavama na ma|arskom jeziku. Ono nije ni u ~emu menjalo svoju osnovnu programsku orijentaciju, nije nalazilo da ga prilike u zemlji ugroàvaju na bilo koji na~in, ansambl je ostao na okupu i izveo je ~ak sedam novih premijera, {to je bila zaista retko zanimljiva produkcija. Tu je bio poznati komad Mi{evi i ljudi Dòna [tajnbeka, a u reìji Frejna Kova~a, zatim Nesta{na avet kako ju je video Bela Mero. Ovaj reditelj, sklon o{troj psiholo{koj pronicljivosti i sna`nom izrazu formirao je i predstavu na osnovu teksta Bogalj Atile Faraga. Predstava je imala snage i ubedljivosti i uvr{}ena je u program Sterijinog pozorja. To se ina~e, retko doga|alo sa ovim pozori{tem, potpuno bezrazlo`no, a sa jedinim opravdanjem da publika ne poznaje ma|arski jezik, {to je zvu~alo dosta maliciozno, uzimaju}i u obzir da su igrane mnoge predstave 118 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka na raznim evropskim jezicima. I{tvan Mislej je bio zaokupljen svojom vizijom Randevu na Dunavu. Ne{to sli~no, ali pod naslovom Kabare aranìrao je i Tibor Vajda. Gabor \er|i je bio autor komada Glave Ferdinandu koji je adaptirao i stilski osmislio Lajo{ Soltis. U ovom programu se na{ao i Papu~ar Lasla Nemeta koji je sa lako}om postavio Atila Vidniakovski. Tipi~na sezona, ali za ovaj ansambl zna~ajna, jer su uspeli da na sebe skrenu pa`nju kao teatar koji ipak pripada na{em pozori{nom ìvotu i moè da izdrì konkurenciju sa drugima koji su u ve}em publicitetu i na druga~ijim pozicijama. Narodno pozori{te u Somboru posle malih kolebanja ponovo je stabilizovalo svoj program koji je treadicionalno predstavljao kombinaciju klasi~nih i savremenih dela svetske i doma}e literature. Saradnja sa Ateljeom 212, posebno sa njegovim pojedinim ~lanovima je imala pozitivnog uticaja na kvalitet predstava, ~esto proveravanih kod kritike i publike u raznim sredinama. Ansambl je bio zadovoljan svojim statusom u na{em pozori{nom ìvotu. Ljubomir Dra{ki} je postavio komad Talenti i oboòvaoci Aleksandra Nikolajevi~a Ostrovskog. Pred- stava je bila realisti~na, sa odre|enom atmosferom ali i ograni~ena u svome dejstvu igrom mladih i nedovoljno iskusnih glumaca. Sli~no je bilo i sa Moli- jerovim Don @uanom, kojeg je postavio tako|e reditelj iz Ateljea – Zoran Ratkovi}. Obe ove predstave publika je primila dosta suzdràno, mada niko nije osporavo izvesne kvalitete u igri i postavkama. Drugi deo programa je odre|en za novo sagledavanje savremenih tekstova koji su ve} potvrdili na odre|eni na~in svoje vrednosti. To se prevashodno odnosi na komediju apsurda Mara- tonci tr~e po~ani krug Du{ana Kova~evi}a sa kojim se pozabavio Kokan Mla- denovi}. Komad âruga Radoslava Pavlovi}a sa svojom bizarnom fabulom o hajduku koji se proslavio otmicama, ucenama i ubistvima postavio je Du{an Petrovi}. U ansamblu je bilo shvatanja da ve} ta uravnoteènost u izrazu ima pozitivan zna~aj, {tite}i pozori{te od prenagljenih postupaka ili iznena|enja koja nisu u skladu sa op{tim prilikama u javnom ìvotu. U vr{a~kom pozori{tu “Sterija” vodila se sli~na politika samo sa mnogo skromnijim htenjima i mogu}nostima. Ovde je bilo zapaèno da se ansambl iz sezone u sezonu otvara prema mladim rediteljima tako da su neki od ve} afirmisanih stvaralaca svoju uspe{nu karieru po~eli upravo na ovoj sceni. Sada je Tatjana Mandi} dobila {ansu da se potvrdi postavkom Urnebesne tragedije Du{ana Kova~evi}a i tu {ansu je ona uspe{no iskoristila. Kraj partije Samjuela Beketa postavio je Sa{a Latinovi} u standardnim okvirima dok je Nikola Peja- kovi} bio zaokupljen humorom komada Siroti mali hr~ki Gordana Mihi}a. Nje- govo ose}anje za igru apsurda u realisti~koj atmosferi ovde je na{lo svoj adekvatan izraz. Ljubavno pismo Koste Trifkovi}a je povereno poznatom reditelju Dejanu \urkovi}u koji je u svom stilu osen~io mentalitet i karaktere pojedinih likova. 1992–1993. 119

Pozori{te “To{a Jovanovi}” u Zrenjaninu je imalo ne{to skromniju sezonu. Na to, me|utim, nisu uticali spoljni faktori koliko saznanje da bi trebalo biti suzdràniji u proceni trenutnih mogu}nosti. Od inostranih dela odabran je kamerni tekst Laku no}, majko Mar{e Norman i Pokvarenjak Reja Kunija kojeg je i ovde postavila Lilijana Arsenov. Talijini kentauri Milana Tutorova u postavci Branka Popovi}a nisu pre{li granicu korektnosti u svemu dok je recital Ima neka tajna veza Du{ka Trifunovi}a u reìji Dragana Jovi}a imala vi{e prigodni karakter. Glavni projekat na koji su koncentrisali svoje snage bio je prikaz drame \eneral Milan Nedi} Sini{e Kova~evi}a u kome se nekoliko glumaca istaklo upe~atljivom i dokumentaristi~ki ubedljivom igrom. Sezona je zavr{ena sa ose- }anjem da je bilo i daleko uspe{nijih i ambicioznijih, ali se za to niko nije posebno pravdao. Ve~iti optimisti su tragali za znacima koji potvr|uju da se pozori{na umetnost u ovoj zemlji, mada sa izvesnim usporenjem ipak razvija. Jo{ niko nije postavljao pitanje osnovne egzistencije i delovanja pozori{ta, ~ak se moglo u pojedinim sredinama zapaziti da je i pove}ana briga oko toga da se sa~uvaju sve institucije, a pozori{ta posebno. To je zna~ilo da ni{ta nije nepremostivo i da je vitalnost u odre|enim ansamblima toliko sna`na da se u najmanju ruku mogu da prilagode svakom trenutku. Najva`nije je da se me|u umetnicima ose}ala potreba za dubljom i vi{esmislenog ekspresijom nego pomodnim ili povr{nim a krajnje proizvoljnim eksperimentima. Samo dobre predstave obezbe|uju sceni bogatsvo u zna~enjima i napredak koji ne treba sada da se svodi na nekakve formalne karakteristike ili vrednosti. Zato ne iznena|uje {to je me|u pozori- {nim umetnicima primljena sa velikim optimizmom vest da je amatersko pozori- {te u Kikindi postalo profesionalno. Ve} godinama me|u njihovim amaterima deluju profesionalni reditelji, pa i neki sa visokim ugledom a njihove predstave ne samo da su pobe|ivale na mnogim festivalima nego poseduju svojstva koja im omogu}uju da se porede i sa onima sa prili~no dugom profesionalnom tradicijom. U ovom novom pozori{tu je predstavljen komad Tamna je no} Aleksan- dra Popovi}a sa rediteljem Branislavom Mladenovi}em, {to je na neki na~in nastavak onog {to se ve} postiglo sa prikazivanjem Pa izvol’te u Sakule Zorana Petrovi}a i Maratonci tr~e po~asni krug Du{ana Kova~evi}a. Posebnu pa`nju privukla je predstava Oàlo{}ena porodica Branislava Nu{i}a u potpuno novom vi|enju reditelja Miroslava Benke, jednog od onih koji je nastojao da ne sledi tradiciju i iskustvo ostalih, traè}i za sebe i pisca sasvim novi scenski pristup. Druga pozitivna vest je oìvljavanje i stabilizovanje Pokrajinskog pozori{ta u Pri{tini. U su{tini, pozori{te je, makar za kratko, deblokiralo stvarala{tvo od politike, mada su i dalje jedni drugima pravili izvesne probleme. Srpska drama je sa Bo{kom Dimitrijevi}em formirala Staklenu menaèriju Tenesi Vilijamsa sa sveìnom i privla~no{}u koja se morala respektovati. Uz to je do{la i premijera Svetislava i Mileve Milo{a Nikoli}a, opet u jednom relativno prihvatljivom aran- 120 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

`manu Velimira Mitrovi}a. Za ovo pozori{te, koje je po~elo da se obnavlja spolja a jo{ vi{e iznutra, stvaraju}i uslove za rad i izgra|uju}i odnose izme|u dva ansambla bez ikakvih ranijih predrasuda, nije sve re{eno – trebalo je obnoviti gluma~ke trupe, sa~initi zanimljiviji i originalniji repertoar i obezbediti saradnju sa poznatim rediteljem. Sve se to odnosilo i na albanske glumce koji su se pojavili na zajedni~koj sceni sa komadom Poslednja no} na Golom otoku Mehmeta Kajtazija sa rediteljem \evdatom ]orajem. Ovo delo svojim sadràjem, ma kako bilo subjektivno a mo`da i jednostrano, izazvalo je dosta pa`nje jer takve reakcije na poznate doga|aje iz arsenala na{ih politi~kih tortura nije do tada bilo. Edi [ukriu je autor teksta Ha{ko jezero koje je scenski uobli~io Muharem êna. Ismail Kadare je pisac drame Okamenjeni svatovi kojoj je veoma ve{to scenski okvir obezbedio Piro Mani. Svi su oni bili ohrabreni saznanjem da ih publika prihvata ne samo na mati~noj sceni nego i na gostovanjima u drugim mestima na teritoriji pokrajine. Bilo je, naravno, rano za definitivne sudove ili pore|enja a trebalo je i uveriti skeptike iz obe zajednice da pozori{ta, ma na kojem jeziku bila, mogu da uvek imaju istovetnu ili bar sli~nu perspektivu. Pragmatisti su se zabavljali mnogim pojavama koje su u ovoj sezoni predstavljali ulep{anu scenografiju. Ton takvim svetlijim bojama davalo je Sterijino pozorje kome je zbog sopstvene egzistencije bilo va`no da se nametne javnosti uverenje da je pozori{ni ìvot, uprkos svemu, vitalan, da se osloba|a raznih iznena|enja i pritisaka i da napreduje u domenu izraza kojem se ne moè osporiti savremeno zna~enje. U prilog tome je isticano da ne postoje jedno- obrazna usmerenja i da svako ima pravo da formuli{e svoju estetsku platformu sa koje deluje i opservira ìvot. Problem je bio, me|utim, u tome {to su se sve ovakve meditacije zasnivale na svega nekoliko predstava koje nisu mogle da odraze pravo stanje u programima koji sadrè daleko vi{e onih prose~nih pa ~ak i reprizno nezanimljivih. U programu su bile uglavnom samo predstave iz na{e sredine i sa strane je jedino prihva}eno Narodno pozori{te Krajine iz Banja Luke. U ovom trenutku to je bio ozbiljan problem jer su se i sama pozori{ta na{la u dilemi – da li i dalje sudelovati na Susretima vojvo|anskih pozori{ta i Susretima “Joakim Vuji}” kada je prosto nastala jagma oko tih nekoliko najboljih sezonskih ostvarenja. Zalud je bilo pri~ati kako niko nikom nije konku- rencija ili smetnja, da ni{ta ne zna~i {to }e neke predstave biti nagra|ene na dva ili tri festivala. To ipak nisu bile su{tinske dileme pozori{nog trenutka. Pridavan im je ve}i zna~aj nego {to one zasluùju pa se tako i doga|alo da je na festivalskim tribinama bilo vi{e samozavaravanja ili samoobmana nego stvarne rasprave oko toga – da li se u neizvesnosti koja traje moè razmi{ljati o razvoju samo unutar jedne sezone? Zar su se i te izdvojene predstave mogle da rangi- raju paralelnim procenama kada je ûdo u [arganu izdvojeno i progla{eno najboljim ostvarenjem, a ponovo Du{an Kova~evi} najuspe{nijim savremenim dramskim piscem? 1993–1994. 121

1993–1994.

Uobi~ajene jesenje konferencije za {tampu na kojima su objavljivani programi za narednih desetak meseci, imena reditelja za koje se vezuju pojedini projekti ili imena glumaca koji }e interpretirati glavne uloge uvek su privla~ile javnost. Ve} na osnovu tih op{tih informacija moglo se sa dosta verovatno}e govoriti o tome {ta }e se doga|ati u pozori{nom ìvotu. Ve} samo postojanje pozori{ta u ovim nestabilnim vremenima i istrajavanje na kontinuitetu njegovog delovanja bilo je dovoljno da se scena smatra izvori{tem novih nada. âk su se pojavila i tvr|enja da je svaka nova predstava vi{e od ìvota kroz koji prolazimo tako da moè imati i nekakvo vi{e pa ~ak i istorijsko zna~enje. Pozori{te je neprekidno pulsiralo tako da su naglo opet oìvele razne inicijative. Nekoliko novih grupa se javilo sa svojim programnima, a od novih pozori{ta naglo su do{la u centar interesovanja Bitef teatar i Kult teatar kao prvo profesionalno, programsko – privatno pozori{te. Komentari koji su to pratili odraàvali su izvesnu nelagodnost – {to se okleva sa novim zakonom o pozori{tima i uz izvesno razo~arenje sledilo je pitanje – da li nam uop{te treba takav zakon? Naime razne su se grupe pod patronatom Ministarstva kulture godinama smenjivale nad raznim nacrtima, ne uspevaju}i da se dogovore ni o samom sadràju tog ve} famoznog zakona. Za{to je to postao nere{iv problem? Jednostavno te{ko je bilo na novi na~in formulisati kakve su institucije pozori{ta – javne ustanove, gradske i republi~ke institucije, da li }e do}i do privatizacije, koja }e pozori{ta biti prepu{tena slobodnoj konkurenciji, koja }e se u budu}e finansirati iz budètskih sredstava, da li se njima moè rukovoditi mimo odluka i volje osniva~a, kakva }e biti njegova prava i da li }e pored op{tih zakonskih akata o unutarnjoj organizaciji ustanova, na~inu rukovo|enja, zakonski utvr- |enim pravima i obavezama iz radnih odnosa biti uvedeni i neki novi propisi specifi~ni za sama pozori{ta. Kult teatar se upravo zbog svega toga pojavio u dosta rovitoj atmosferi i posmatran je kao pojava na razne na~ine. Dok su se jedni bavili samom organizacijom rada i na~inom finansiranja druge je zanimalo ono {to se doga|a na njegovoj sceni. Po~etak sa komadom Tamna je no} Aleksandra Popovi}a bio je zaista pozori{ni doga|aj. Na sku~enom prostoru u maloj dvorani ispred impro- vizovanog gledali{ta komad je delovao svojom unutarnjom energijom tako da se osetila neka seta nad vremenom koje je pro{lo, cinizam nad na{im ìvotima, blagi humor i istine pome{ane sa subjektivnim istinama, {to je sve izazvalo zaista 122 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka nesvakida{nje interesovanje. Sve je to jo{ vi{e podstaklo interesovanje za premijerno izvo|enje komada Oximoron Svetislava Basare. Pogotovo {to se stvarala atmosfera pomodnosti i neke nove avangarde! U su{tini, radilo se o delu koje je ranije ve} izvo|enjo pod naslovom Crna hronika, a sada je samo preo- bli~eno u novom pakovanju koje ipak nije moglo da mu obezbedi ozbiljnije scenske i literarne vrednosti. Bez ikakve malicioznosti lako je bilo uveriti se da ovaj autor malo zna o savremenom teatarskom izrazu i zato se u njegovoj konstrukciji re|aju vi{e numere nego delovi ~vrste strukture a i one se ~esto parodiraju. Besmislen razgovor izme|u prijatelja, slu~ajna ubistva, kabaretska ta~ka o su|enju na bazi opet slu~ajnih kompjuterskih uzoraka, op{ta mesta i tek po neka replika koja direktno proisti~e iz na{eg vremena i zajedni~nih raspoloènja. Suvi{e besmisla da bi se Oximoron mogao svrstati u neku kriti~ku metaforu o dru{tvu ili reìmu. Me|utim, sve ovo je reìrao najpoznatiji aktivni srpski reditelj Dejan Mija~. Jo{ ekskluzivinije mesto trebalo je da bude Ister teatar koji je ve} predstavom Ostrvo – plesa atoma èleo da naglasi da }e stvarati laboratorijske predstave u kojima }e se teìti ~istoti stila. To im je neobi~no va`no jer su nameravali da do|u do razumevanja odre|enih misli kroz igru. Dràli su se odre|ene metodologije, bilo je tu i ma{tovitosti ali i apstrakcije, simbola uz nastojanje da se emocijama obezbede odre|ena preobraènja i tako ostane u domenu eksperimentalnog teatra. U Bitef teatru, koji je u po~etku tako bio i zami{ljen, davane su potpuno druga~ije predstave. To se odnosi pre svega na Prosja~ku operu Bertolta Brehta u postavci Ivane Vuji}. Svaka dobra predstava je u ovom ~asu budila unutarnje spokojstvo a ova u crkvi na Bajlonijevoj pijaci imala je i svoje druge vrednosti. Ve} neko vreme prava izvo|enja Brehtovih dela ne moèmo da vidimo na tradicionalnim scenama nego upravo na ovim alternativnim. Majka kura` kao projektna predstava dobrih glumaca i sveèg izraza upravo izvedena na sceni Doma omladine u trupi koju su formirali Ljuba Tadi} i Rade [erbedìja, hrabrila je ovakve doga|aje. Ivana Vuji} je posle toga stvorila atmosferu gde svako na svoj na~in prihvata stil u kojem dominira ose}anje za savremeni izraz, gde se tipovi predstavljaju kroz njihove trenutne postupke ili situacije, ~ine}i dela razornog dejstva, ali i neke ~udne unutarnje osvetljenosti {to im daje snagu punog umetni~kog doìvljaja. Tako se do{lo do igre kojoj je reìja davala tempo, odre|ivala meru i stil istinski novog i efektnog tuma~enja dela Bertolda Brehta. Nije bilo preterivanja kod onih koji su smatrali da ima ne~eg lepog, ohrabruju}eg i vrednog u onom {to radi mlada Ivana Vuji} kao umetni~ki direktor ovog pozori{ta. Posle niza lutanja, eksperimentisanja sa razgra|ivanjem formi, improvizacijama u raznim formama izraza, sve jasnije se, bar u ovoj sezoni ocrtava programska orijentacija Bitef teatra. Nekonvencionalni su, ali ne vi{e i anarhi~ni, tuma~e klasiku na svoj na~in, okupljaju uglavnom mlade glumce i 1993–1994. 123 reditelje, a i publika je po afinitetima ne{to druga~ija nego u ostalim pozori- {tima, pa je razumljiv interes za njihovu postavku Tramvaja zvanog èlja Tenesi Vilijamsa u reìji Omara Abu El Ruba. Sa smislom pozori{ta, kojeg su ugroàvali sa raznih strana, bavila su se i velika pozori{ta. U Jugoslovenskom dramskom to je posebno manifestivano kroz predstavljanje Garderobera Ronalda Harvuda. Komad je reìrao Dejan Mija~. Zavr{na scena u ovom delu, kada posle izvo|enja Kralja Lira, veliki glumac, koga oslovljavaju samo sa Ser, umire u naslonja~i, izaziva vi{eslojna ose}anja tuge, ponosa, istinske potresenosti i kona~no protesta. Jer dok mu prilazi njegov verni garderober Norman, ose}a se neverica u tu smrt, zatim se osloba|aju mnogi strahovi, slutnje, misli, taj nesre}ni ~ovek seda pored mrtvog glumca, hvata ga za ruku i prepobraàva se u kraljevu vernu Ludu, jedinog prijatelja u ~ijem o~aju razaznajemo vapaj za ìvotom, potrebu da ni u najve}im isku{enjima ne ostanemo sami ve} da plemenitost nadrasta i samu smrt. Upravo zbog tako intenzivnog dejstva sa scene u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, Garderober nije obi~na realisti~ka tragikomedija iz gluma~kog ìvota. Odnos izme|u velikog glumca i malog garderobera nije samo slika me|uzavisnosti dva tako razli~ita ~oveka po dru{tvenom poloàju i onim ~ime se bave, ve} i prijateljstva koje proìma ove situacije, stanja iz kojih se reflektuje sama su{tina ìvota. Reditelj se u ovoj tragikomi~noj, emotivnoj, neo~ekivanoj, realisti~noj predstavi punoj senki ali i duhovnih odblesaka vremena i prkosa ìvotu u trenutku bombardovanja pozori{ta gde veliki Ser igra svoju poslednju predstavu, nije stavljao izme|u pisca i glumaca, ostaviv{i ih u neposrednoj vezi i doìvljaju, pu{taju}i ih da sami odre|uju stepen ubedljivosti u atmosferi, scenskom ritmu i dramatici. Stoga nije insistirao na perfekciji ili atraktivnosti pojedinih re{enja kako bi predstava upravo zbog svoga delovanja bila {to neposrednija i pri- rodnija. Teatarski paradoksalno, uz ovako vaàn projekat pojavila se i predstava Niìnski u reìji Irfana Mensura. Naime, mnogi su se do sada u baletu, drami i filmu bavili bizarnom biografijom neobi~nog ruskog baletskog igra~a Vaclava Niìnskog, koji se na vrhuncu umetni~ke karijere razboleo, uko~io i zanemeo. Mladen Popovi} je verovatno jedan od poslednjih ili najnovijih autora koji se bavi prepri~avanjem biografije Niìnskog. Me|utim, i ovakva podloga je u funkciji predstave i pruìla je mogu}nost koreografima Sonji Vuki~evi} i Vladimiru Logunovu da unutar rediteljskog koncepta Irfana Mensura u~estvuju u osmi- {ljavanju celine koja deluje izraàjno. Sve se ovo zbivalo kada su mnoge pojave, kreacije ili pojedina~ni nastupi nagove{tavali da u ovom pozori{tu dolazi do postepene smene generacija. To se doga|alo svakih deset ili dvadeset godina, nekad bolnije a nekad lak{e, kao sada kada se ve}a grupa veoma darovitih mladih umetnika okupila oko ove pozornice èle}i da svojim potencijalom potvrdi ose}anja za igru, svest o snazi, 124 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka htenjima, tradiciji i ugledu sa kojim su èleli da se poistovete.To je zapo~eto projektima koji su ra|eni sa Dubrova~kim letnjim igrama, a u drasti~no izmenjenim okolnostima zavr{ili pod zidinama Stare Budve u okviru Festivala – Budva grad teatar. Predstava La`ni car [}epan Mali Petra Petrovi}a Njego{a prvo je izvedena u Budvi a zatim ponovljena kao premijera u mati~noj ku}i na Velikoj sceni. Ona je natkrilila mnoge druge teatarske doga|aje, nedoumice i paradokse koji su jo{ uvek okruìvale pozori{te i ìvot. Crna Gora je u ovom projektu bila metafora takvog istorijskog bezna|a i doba kada ljudi, kako kaè Njego{, sami sebe izvode iz svesti. Rasprava o vrednostima dela traje ve} vi{e od sto godina. Od svih na{ih dramaturga najvi{e se prirodom ovog dela, a i predrasudama koje su se vremenom oko njega taloìle, bavio Slobodan Stojanovi}. On se sa ponosom ali i kriti~kim odnosom prema piscu probio do dramske su{tine i ugradio scensku strukturu prikladnu na{im dana{njim shvatanjima. Pri tome je nekoliko scena nadahnuto komponovao, a neke poput epiloga i sam dopisao. Sve je to teatrolo{ki kvalitetno ura|eno i Dejan Mija~ je dobio tako prostor koji moè da bude predanje, maglina, istorija, nekada{nje vreme ali i na{a sada{nja sudbina. Zato je i ostao scenografski u sivilu prostora koji treba da sugeri{e ve~no stanje u kojem nema pravog ìvota. Teatralnost je u svemu bila vidno nagla{ena i zato se u zaglu- {uju}oj ekspresivnosti pomalo gubila ona èljena savremena asocijativnost. U igri su se stoga glumci razilazili, od svedenog realizma, neposrednosti, iskrene tragike do kolebljivosti i drugih izraàjnih valera. Sve su to pratili kostimi koji su nagla{avali gordost br|ana, njihove preduga~ke brkove, per~ine i opremu. Na- suprot tome – lica koja su se tu nalazila iz drugih sredina ili ona {to su imala uticaja na zbivanja pokazivala su vi{e mirno}e, prigu{enosti, nijansa ironi~nog, do onih {to su se pretvarali navla~e}i na sebe privid ili obmanu ~ine}i da ih okolina doìvljava kao lakrdija{e i smutljivce. Sve to sugeri{e da je predstava ako se izuzmu rasprave o pojedinim likovima ili scenama, bila dosta sna`na. Pod sna`nim utiskom onoga {to je stvorio Dejan Mija~ sa Garderoberom i La`nim carem [}epanom Malim sve drugo je izgledalo manje va`no. Pogotovo ono {to je paralelno pokazano na sceni Teatra “Bojan Stupica:. Ro|aci iz najboljih dana do tada nepoznatog pisca Predraga Ka{}elana u reìji Omara Abu El Ruba nisu ni{ta drugo do skica u kojoj mladi defektolog iznosi zapaànja o socijalnom i politi~kom nezadovoljstvu svojih {ti~enika. Tergovci Karla Gol- donija i Emanuela Jankovi}a koji je ovo delo preveo i preradio pre gotovo dva veka privukao je pa`nju kao kulturolo{ki doga|aj, ali i mogu}nost da se na takvom tekstu napravi savremena i veoma prijhvatljiva komedija. Jer sva lica se bave davanjem ili uzimanjem jednih od drugih para pod interes, obra~unavaju kamate na kamate, sanjaju o bogastvu, {to sve lako i neposredno podse}a na atmosferu koja se gotovo na svakom gradskom trgu mogla videti do pre nekog vremena. U funkcionalnoj i jednostavnoj scenografiji, sa ne{to stilizovanim i u 1993–1994. 125 boji iznijansiranim kostimima, reditelj Vida Ognjenovi} je zaista podsticala glumce da traè prikladan stil igre. Narodno pozori{te nije imalo tako burnu sezonu zbog unutarnje krize ali i spoljnih te{ko}a koje su se javljale kao recidiv svega {to je pratilo adaptaciju stare zgrade i samim tim pravilo zastoje u stvarala~kom radu. Kona~no se ove godine u{lo u normalan stvarala~ki ritam pa je sezona otvorena predstavom Me- sec dana na selu Ivana Turgenjeva, {to je bilo donekle u kontekstu tradicije koju je pozori{te za sebe stvaralo. Zanimljivo je pri tome da izvo|enje ovog dela nije nikog posebno odu{evilo ali ni povredilo. Cisana Murusidze je sa velikim res- pektom postavila ovo delo, verovatno èle}i da ga zbog mladala~kih se}anja zajedno ponovo ~itamo, sa nekada{njim divljenjem ali bez velikog premi{ljanja i kriti~ke svesti. Za nju je o~igledno klasika – klasika, a strane su joj na{e sumnje i preispitivanja da li takav tekst u realnosti kakva je na{a moè doneti nova saznanja o ìvotu i njegovom smislu. U slede}oj sve~anoj predstavi trebalo je da prepoznamo izvesnu simboliku – Maska je zavr{ni ~in prenagla{ene, a u su{tini dosta skromne proslave stogo- di{njice ro|enja velikog srpskog pisca Milo{a Crnjanskog, na Velikoj sceni kod Spomenika. Zato je i razumljivo {to je javnost bila najvi{e zaokupljena dilemom – ho}e li se kona~no izre}i sud o tome da li je re~ o orginalnom i zna~ajnom dramskom autoru. Sve {to se tim povodom doga|alo u Narodnom pozori{tu izgledalo je prirodno jer Crnjanski je svoje ìvotno interesovanje za scenske panorame i spektakularne prizore ponajvi{e i vezivao upravo za ovaj teatar. To se da naslutiti i po njegovim prvim scenskim ma{tanjima kakva su bila Prokleti knez i Gunduli}, ali koja su se izgubila upravo u ovda{njim arhivama. Poku{avao je kasnije sa dramama Maska i Katalina ali su izvedene samo Konak i Tesla.Ni jedna od ovih predstava nije imala bitnih vrednosti po kojima bi ga slavili i zato je ostao u sporu sa pozori{nom kritikom i svojim iluzijama do kraja ìvota. Maska je mladena~ko delo nastalo u godinama rata, bezna|a, prolaznosti, zanosa pro{lo{}u i èlje da se izdigne iznad grubosti svakodnevnog bivstovanja. Vi{e je pesnik nego dramati~ar, zadivljen simbolima koji ozna~avaju ljudske sudbine, iluzije, zanose i istine. Tema karnevalskih no}i kori{}ena je dosta u evropskoj literaturi s po~etka ovog veka, a pogotovo su bile fascinantne metafore Augusta Strindberga. Pod njegovim uticajem su bili mnogi, kod nas pogotovo Miroslav Krleà i Milo{ Crnjanski. Crnjanskom je bila privla~na ve} i sama misao da se u salonu bogate aristrokratkinje i generalice Ade razgolite maske i pokaè tragi~na grotesnost ljudi razli~itih dru{tvenih slojeva. Uz karikaturalna sen~enja likova oficira, barona, grofova i kontesa, tu je za nas zanimljiva i grupa uglednih mladih ljudi iz na{ih krajeva poput Branka Radi~evi}a, \ure Dani~i}a, Kornelija Stankovi}a pa ~ak i patrijarha Raja~i}a. Ovakav salon deluje kao nekakav operetski bordel. Otud je reditelj Nikita Milivojevi} nastojao da u svemu tome otkrije izvesnu ironi~nost. Ambijent je prepun zavesa, ogledala, 126 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka pozla}enih predmeta i mnogobrojnih likova od kojih je ve}ina svedena na statiste ili lutke koje potenciraju èljenu atmosferu. Svira se na klaviru i pevaju operske arije. Crnjanski je vi{e zaneseni mladi poeta nego dramati~ar koji èli da demonstrira svoju zainteresovanost izraza za moderne forme. Jovici Pavi}u je povereno da na~ini novu postavku Pigmaliona Bernarda [oa, kakva prili~i Narodnom pozori{tu. Spolja gledano, dobijena je kultivisana scena sa ambijentalnim stilom, koloristi~ki iznijansiranim kostimima i klasi~nom muzikom pa je tako izbegnuto sve {to bi ovu salonsku komediju vodilo u persiflaù i lakrdiju. Takav strah se pojavljivao i kod postavki drugih klasi~nih dela pa je stoga reditelj smatrao da treba naglasiti kako je ova drama sama po sebi klasi~na vrednost te da je treba tek malo aktuelizovati. Svojim sna`nim dramama Pelinovo i Ognji{te u~vrstio je @arko Komanin u mnogima od nas uverenje da se u mentalitetu, doga|ajima pro{losti ili sada- {njosti, li~nim i zajedni~kim ose}anjima, u autenti~nom ambijentu kakav je onaj crnogorski koji opisuje, moè dosegnuti do izvornih ose}anja tragedije. Sada se on pod teretom li~nih raspoloènja, nespokoja u kome se zamagljuju istine i svesti da se drugi poigravaju na{im sudbinama, odlu~io na sasvim druga~iju scensku viziju. Vo`d Kara|or|e i knez Milo{ nije istorijska drama u klasi~nom smislu. To {to je sam naziva srpskom tragedijom u dvanaest slika je tek uslovno odre|enje. Komanina uznemnirava podjednako ono {to se dogodilo ili {to }e se mo`da tek dogoditi. Zato je Gradimir Mirkovi} prihvatio da scena bude u rusti~nom ambijentu patiniranih zidova iz kojih naviru obrisi stra{nih znamenja, uklju~uju}i i ono {to iskazuje ]ele kula. Mada se po svim ovim predstavama vidi da postoje razlike u poetici, ambicijama i na~inu kako se ostvaruju odre|eni umetni~ki programi, izme|u Jugo- slovenskog dramskog pozori{ta i Narodnog pozori{ta ima dosta onog {to je zajedni~ko, a to je pre svega briga oko podmla|ivanja ansambala. Na Cvetnom trgu su mlade uklju~ivali u sve predstave, a ovde kod Spomenika su prihvatili predstavu Ukro}ena goropad Viljema [ekspira koju je Vlada Jevtovi} komponovao sa svojim studentima. Ona je bila dovoljno efektna, razigrana, sveà i poletna pa se dugo zadràla u svoj celovitosti na redovnom repertoaru. Program je gotovo na svim scenama podrazumevao i predusretljivost prema mladim piscima nove generacije. Tako su na Maloj sceni izvedeni komadi @eljka Mijanovi}a Pomozi mi sa tako|e mladim rediteljem Vladimirom Lazi}em. O~igledno je bilo da se radi o izrazu i komentarima na koje nismo bili dovoljno navikli. Velimir Mitrovi} je reìrao opet delo Sokratov testamenat izrazito da- rovitog Ivana Pani}a. U tom malom izboru dioma}ih tekstova na{ao se i Po- bratim Novice Savi}a. Bora Grigorovi} je sa velikim naporom u{ao kao reditelj u ku}u gde na odru leì doma~in i nastojao da zadrì opreznost tokom ~itave ove bizarne drame. Jer, tu se pojavljuje nepoznat ~ovek kao navodni pokojnikov pobratim koji mu zatim razara porodicu, sina nagoni na samoubistvo, }erku 1993–1994. 127 zavodi i po svoj prilici bi se zatro rod, dok se ne pojave tri nova pobratima sa istim re~ima koje je ovaj prvi izgovarao na po~etku komada. Krug je zatvoren, a ova pou~na pri~a trebalo je verovatno da nam objasni kako smo naivan narod na planini na koju navaljuju do{ljaci iz doline i donose zlo ili nam kazuju kako se ono ve} duboko uvuklo u na{ svet. Da bi se ublaìo nepovoljan utisak o nekim od ovih novih drama – na kraju je odlu~eno da se Milenku Mari~i}u poveri postavka Tetovirane ruè Tenesi Vilijamsa. Na Maloj sceni je to te{ko izvodljivo pogotovo bez temeljitije adaptacije i svo|enja sadràja na osnovnu pri~u. U krugu glavnih aktera nagove- {tavale su se ipak, kako tako, osnovne Vilijamsove ideje o ìvotu, iluzijama, odnosima li~ne sudbine i sveta koji nas okruùje. U takvim okolnostima Atelje 212 je trebalo da iznova defini{e svoju poziciju u pozori{nom ìvotu. Pozivati se stalno na tradiciju savremenog ili modernog pa ~ak i avangardnog ve} odavno se ~inilo kao nekakav njihov mit, mada je bilo mi{ljenja da je to prosto samoobmana. Niko nije sporio da je Bitef stvoren u okviru Ateljea 212, ali isto tako niko nije ni tvrdio da je ansambl krenuo i da se kre}e ako ne istovetnom a ono bar paralelnom putanjom. Nije re~ toliko o propagandnim sloganima koliko o potrebi da se neprekidno opravdava sve ono {to se ~ini na Ateljeovim pozornicama. Jer, tu je bio razli~itih, ~esto sasvim suprotnih ili nepodudarnih inicijativa i ideja. Kome je trebalo da se sezona otvori komedijom Laà i paralaà Jovana Sterije Popovi}a u reìji Egona Sa- vina, kada se znalo da je ta predstava, samo u drugoj podeli, ve} doìvela uspeh i bila nagra|ena na Sterijinom pozorju? Javnosti se takav gest nije mogao uop{te objasniti. Dosta nejasno}a je bilo i oko postavke komada Ljubavno pismo Zla- tana Fazlagi}a i Zorana Ba~i}a u reìji Branka Ki~i}a. Po na~inu kako je pisan tekst, re~ je o parodiji u pop art stilu, a {to se ti~e na~ina igre, glumci su improvizovali, sa dosta estradnog i duhovitog na svoj na~in. Zoran Ratkovi} osmislio je komediju [kola za ène Molijera. Tek tada je mnogima postalo jasno da se sa ovim pozori{tem koje se na{lo u obnovljenoj zgradi i uslovima koje nikada do tada nije imalo – ne{to ~udno doga|a. Ru{enjem stare zgrade koju je po svome obi~aju improvizovao Bojan Stupica nestalo je i onih mitomanskih zanosa i neprekidnih ponavljanja da se ovde zaista doga|a ne{to istorijsko i za teatarsku umetnost zna~ajno. Izgubljen je negde zaista ranije ste~eni umetni~ki identitet. Sada ga traè na sve strane – u bulevarskim komedijama, bezvrednim savremenim tekstovima ili klasi~nim delima. Trud je vidljiv ali pravih ili po- trebnih predstava nema. Reditelj se opredelio za drvenu scenografiju u stilu ku}a koje su na svojim pozornicama gradili Plan{on i Vitez {ezdesetih godina. U takvim slu~ajevima ambijent se pa`ljivo obra|uje i svaki detalj se koristi za igru. Ratkovi} sve prozore du` scene ostavlja zatvorene i neiskori{}ene pomeraju}i radnju prema jednom uglu pozornice. U preostalom prostoru nalazi se nekoliko dàkova koje Arnolfo, po nekom svom rezonu preme{ta stalno s jednog mesta 128 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka na drugo. Glumci su, {to je ve} postalo obi~no, bili neko vi{e a neko manje korektan, ali im je nedostajala podsticajna reìja ne bi li se i sami u svojoj ma{ti vi{e oslobodili za samu igru. Tako se ceo aran`man sveo na to da se {to razgo- vetnije izgovore Molijerovi stihovi. Sve se ~uje i razume a to je ve} ne{to! Izazov je zaista lep i emotivan – Molijer na sceni Ateljea 212 i {teta je {to nije iskori{}en. Katarina Felisijena Marsoa sa Sojom Jovanovi} je bila vi{e prigodna predstava bez pravog odjeka u javnosti. Sli~no je bilo i sa kamernim predstavama igranim u Teatru u podrumu. Peg, srce moje Dòna Hartija Menersa, nekada popularno delo, stavljano na program da bi se proslavila neka glumca specifi~nog dara, nije donela nikome o~ekivano zadovoljstvo. Olako je u taj sku~eni prostor zgurana i drama Aveti Henriha Ibzena u krajnje pojednostavljenoj i nezanimljivoj postavci Pavla Lazi}a. Me|u takvim predstavama na{la se i Olea- na Dejvida Memeta kao rad Vide Ognjenovi}. Ovaj pisac mla|e generacije ameri~kih savremenih dramskih autora privukao je u na{oj sredini pa`nju delom îka{ke perverzije. Sada su u Ateljeu, pozori{tu trenutno bez verodostojnog koncepta, koje pani~no ulazi u programe svih drugih beogradskih pozori{ta, poverovali da im bar to moè pomo}i da se izvuku iz te gubitni~ke situacije u koju su sami sebe doveli. Oko Oleane su se uz sve jo{ sada pojavile polemike i eti~ke prirode – da li profesor univerziteta sme da nasrne na studentkinju koja mu iz ljubomore uni{tava karijeru, odnosno sme li da je tu~e? A sve je izazvala mlada i lepa Karol svojim erotskim preobraènjima – od ljubavi do mr`nje. Sa scene Teatra Zvezdara najzanimljivije delo je bila Srpska drama Sini{e Kova~evi}a. Prostori izme|u Save i Dunava a pogotovo predeli koji asociraju na Sremski front postaju sve vi{e u na{oj literaturi, filmu i pozori{tu, simboli stradanja srpskog ìvlja vi{e generacija. Ono {to je nekad bio Kajmak~alan, sada je Bosut, gde se u izmaglicama i na zale|enim barama, oko zaboravljenog spomenika na pustari skupljaju lutaju}e du{e nesahranjenih boraca iz prvog, drugog pa i ovog tre}eg rata. Otac traì sina me|u mrtvima gde je i sam pogo|en od snajpera, nalazi brata i strica pa se tako sastaju tri generacije Sre}kovi}a a da pri tome niko ne stari, `rtve se ne zaboravljaju i jedino se strepi od dolaska nekih novih. Neboj{a Bradi} je sve to delikatno obradio u ambijentu i atmosferi pa je na sceni potvr|eno da je Srpska drama ispovest, obnavljanje se}anja, samooplakivanje, tragika poraza, potreba za neprekidnim preispiti- vanjem, podràvanje sopstvenih iluzija i mitskih vizija, gor~ina i nezadovoljstvo vremenom i sada{njo{}u, ~e`nja za mirom i druga~ijim ìvljenjem. Pozori{te na Terazijama koje je zbog lo{e pripremljene adaptacije ostalo bez svoje mati~ne scene, jedva sklapaju}i program na nepodesnoj sceni kod Vu- kovog spomenika, nije se bavilo estetskim koliko tehni~kim problemima. Htelo je da zasmejava svoje sugra|ane {to je dosta te{ko i nezahvalno. Poku{ali su sa novom verzijom komedije Dr Branislava Nu{i}a i rediteljem Radoslavom Do- 1993–1994. 129 ri}em ali su morali da se zadovolje onim najminimalnijim. Neo~ekivano je me|utim, Antun Kolendi}, tragaju}i za starim i zaboravljenim tekstovima, nai- {ao posle Buzdovana, Slu{kinja, Hvarkinje na Lukreciju iliti @dero koja pripada po ànru takozvanim svadbenim komedijama koje su se tokom {esnaestog i sedamnaestog veka izvodile u mnogim mediteranskim mestima prilikom bogatih slavlja. Komedija ima osnovnu fabulu o dvoje zaljubljenih i roditeljima koji èle da upravljaju njihovim ose}anjima. Kada se u to ume{aju ma|ije a zbivanja izokrenu, likovi preobraze, nastaje zaplet u kome je ma{tovitost neobavezna, igra puna iznena|enja a dosetke same usmeravaju moralnu pouku. To je, ~inilo se, pravi ambijent za mladog reditelja Jago{a Markovi}a koji se i sam ose}a za~aranim pa stvara spontanu, veselu, dopadljivu i pastelno bogatu komediju. Beogradsko dramsko pozori{te je, kako se ~inilo, za trenutak zastalo ili izgubilo dah pred dilemom – kako dalje? Otuda utisak kao da repertoar i nisu osmislili {to je izazvalo op{te iznena|nje. Zato su vi|ene samo dve predstave i to jedna na Velikoj i jedna na Novoj sceni. O Nesporazumu Albera Kamija u aran`manu Filipa Gaji}a nije bilo nikakve dileme. Pa`nju je stoga vi{e privla~io komad Kalemegdanci koji je napisao glumac Zoran Ranki} uz èlju da sam postavi na pozornici svoj komad. ûdni su likovi u ovoj drami – mrtvi i ìvi, neki u dalekoj pro{losti a neki zaglibljeni u sada{njost, pomereni, mo`da sopstvene senke, ludi ili samo u ve~nom bolu. Da li su to uop{te ljudska stvorenja ili tek zna~enja, stanja svesti u kojima prepoznajemo po emocijama i izvesne situacije, vreme pa i reakcije na realnost koju moramo da prihvatimo? To je ono {to je ostalo od nekoliko generacija koje su uni{tavali reìmi pa lutaju kao duhovi Kalimegdanom u senci ve~nog Pobednika. Osnovo je za sve bilo – da li smo zaista iza{li iz grani~ne situacije? Nestajalo je prave motivacije a bilo je i dosta nejasno}a oko toga kojim putem dalje. Da li da se pona{amo kao da se u me|uvremenu u zemlji nije ni{ta posebno dogodilo? Kako da se artikuli{u odjeci minulih doga|aja koji su u svima nama ostavili duboke i onespokojavaju}e tragove? Da li sve to {to smo preìveli u ~etiri godine moè da dobije pozori{ni sadràj? Nije li sve ono {to smo do sada ~inili u pozori{tima na raznim nivoima pro{lost, i da li treba da sa~ekamo da to postane nova istorija? Zar ovakve nepredvidive situacije ne odre|uju i stavove prema umetnosti? Gde da na|emo ne{to novo i da li nam je ono uop{te potrebno? Novi Sad je uvek bio jedan od najpouzdanijih barometara koji su odraàvali prilike u kojima ìvimo i stvaramo. Lako je bilo uo~iti da se Sterijino pozorje toliko svima nametalo svojim kolebanjima i lutanjima da su prosto potiskivani svi drugi problemi od zna~aja za umetnost i sam ìvot. Ljudi koji su se tu zatekli zajedno sa onima koje su oko sebe okupljali i favorizovali – prosto su se nametali svojom ve} neprijatnom nostalgijom za biv{im vremenima u kojima su mogli 130 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka pod za{titom dràvnih formuma i me|urepubli~kih dogovora da manipuli{u aktuelnim zbivanjima, po svome naho|enju, jedne progla{avaju}i za velike umetnike a druge poniàvaju}i do ignoracije. Bilo je ~ak i neprijatno slu{ati kako se nadaju da }e jednom opet do}i vremena za koja je, svakom trezvenijnom posmatra~u, bilo jasno da su oti{la u nepovrat. U svim tim ma{tarijama va`na im je bila podr{ka Srpskog narodnog pozori{ta, ali je njegova uprava bila dosta rezervisana i zaokupljena svojim problemima. Kako je svako pozori{te prolazilo kroz duù ili kra}u krizu rukovo|enja tako je ovde do{lo do ostavke cele uprave. Sasvim neo~ekivano postala je ovo jedna prolazna sezona u kojoj se odustalo od ranije pripremljenih programa i u samoupravnom anarhizmu po starom principu se krenulo u improvizacije i programe koje je lako spremiti a koji ni na {ta ozbiljno ne obavezuju. Sve je to nepotrebno iscrpljivalo taj veliki i heterogeni ansambl u kome su operski i baletski umetnici o~igledno bili favorizovani u odnosu na glumce. Ovi su opet morali da igraju komad Arsenik i stare ~ipke Dòzefa Keserlinga koji se godinama vukao od pozori{ta do pozori{ta, ovog puta u aran`manu Radoslava Dori}a. Dori} je sve vi{e polagao na sopstvene tekstove pa je odmah zatim izveo svoju panoramu Srpska Atina posve}enu Novom Sadu, kojom su prodefilovi likovi poznatih li~nosti od Koste Trifkovi}a, Laze Kosti}a, Svetozara Mileti}a, Antonija Hadì}a i Zmaja Jovana Jovanovi}a, do nekih obi~nih ljudi ali je to kao i u drugim rediteljevim aran`manima delovao kao recital u kome su akteri pore|ani u krug sa odgovaraju}im kostimima, izvode}i monologe ili zajedni~ke scene. Branko Popovi} je ponudio svoju adaptaciju Gospo|e ministarke Branislava Nu{i}a ali koncepcijski nedovoljno ubedljivu i duhovitu, pa je to neusiljeno igranje bez prave i spontane komike ostavilo krajnje neubedljiv utisak. Ljuboslav Majera se prihvatio da izreìra tri jedno- ~inke Antuna Palovi~a êhova pod zajedni~kim naslovom Posle pola veka.Na kraju je mladom reditelju Du{anu Petrovi}u dodeljeno da predstavi Crnu hroniku Svetislava Basare koja je ve} na drugim pozornicama bila predodre|ena za neuspeh. U osnovi nisu imali ni jednu predstavu za publiku, mada se uvek u tim kriznim situacijama sa patetikom govorilo o brizi za gledaoce. Ovo je jednostavno bila za dramski ansambl jedna nepotrebno izgubljena sezona. Kako se stara pozori{na zgrada u kojoj deluje Ujvideki Szinhaz – Novo- sadsko pozori{te na ma|askom jeziku, nalazi bukvalno iza velelepne zgrade Srpskog narodnog pozori{ta, to je razumljivo {to ih se ova kriza nije ni malo dotakla. Oni su sa~uvali jezgro ansambla, lak{e su podneli dru{tvene lomove i egzistencijalne potrebe su podredili svojim obavezama prema sceni. Pozvali su Neboj{u Bradi}a da im postavi Nesporazum Albera Kamija kao kamernu intelektualnu raspravu unutar poznatih egzistencijalisti~kih ideja, ~emu su pojedini glumci, i ina~e bili veoma skloni, jer im je to u svakom pogledu obezbe|i- valo odre|enu korektnost u izrazu. Karla Slavomira Mroèka u konceptu \er|a Hernjaka, bio je u znaku forsiranja stila koji je i publika ose}ala da je donekle 1993–1994. 131 prevazi|en. Ovaj reditelj se trudio da uprili~i i Pozori{nu komediju Alfonsa Bengta. Zanimljivo je da se u ovom programu, koji se ~esto oslanjao na stare repertoare, na{la i Otmica Sabinjanki Franca i Pola [entana. U upravi ovog pozori{ta su smatrali da celokupan pozori{ni repertoar, posebno dela koja su nekada sa uspehom igrana, predstavljaju izbor ve~nih tema koje mogu da se posmatraju i u jedinstvu sa ovim vremenom. Sve ove novosadske promenade nisu imale nikakvog uticaja na zbivanja u Subotici koja je jo{ uvek usmeravao Ljubi{a Risti}. On je neposredno radio na dva velika projekta, Antigona Du{ana Jovanovi}a i Don Kihot Servantesa. Pa- `nju je posebno privla~ila Antigona. Jovanovi}, srpski pisac po ro|enju, a slovena~ki po ìvotnom opredeljenju, delo je posvetio ratnim razaranjima u Sa- rajevu. Ovaj grad je, prema njegovoj zamisli, izjedna~en sa legendarnom Tebom koju o~ajni~ki brani Jokastin sin Eteokle jer je vlast nedeljiva, a surovo ga napada drugi sin Polinik. Ko }e pobediti, da li se uop{te moè zaustaviti ovaj bratoubila~ki rat i {ta u~initi da do mira do|e, trebalo je da pruì odgovor reditelj, kao verni tuma~ autorovih èlja i misli. Predstava je ve} u Subotici bili ambijentalno osmi{ljena dok ja svoju kona~nu veziju dobila tek u okviru Bitefa. Risti} je odabrao prostor stare {e}erane na ûkarici gde ispod velikog krana za istovar repe postavlja duge stolove iza kojih je potpalio nekoliko kotlova, a Ismena i Antigona tu do~ekuju svoju bra}u sa fronta, peru sa njih krv, o~aj pretvaraju}i u prkos i bol, zalud o~ajavaju}i zbog nesre}e koja ih je zadesila. Sa nekolikom detalja i pojedinosti u govoru potpuno je odre|ena lokacija sa- rajevskog o~aja i pokazane `rtve zbog opsednutog grada. Jovanovi} prihvata takvo stanje, mada ne ba{ ubedljivim meditacijama poku{ava da ga iskaè i kao optu`bu. Ansambl je skromnih izraàjnih mogu}nosti, uglavno sledi intencije reìje i zami{ljene vizije i tako svojim nastupom izaziva razna opredeljenja pa ~ak i polemike. To je u svakom slu~aju novi vid politi~kog anga`mana u kome ima mnogo vi{e surovosti, dokumentarnosti ali i potpunio li~nih komentara koje je te{ko u predstavi objektivizirati. Don Kihot je postavka savim druga~ijih interesovanja, vizuelno dosta ma{tovita a rediteljski ubedljiva samo u onim fragmentima gde glumci ulaze u puni scenski doìvljaj. Tu je i postavka Timona Atinjanina Viljema [ekspira koji je postavio Sa{a Gabri} a Ljubi{a Risti} su- delovao u iznalaènju ambijenta i opremanju glavnih aktera. Uz ove tri predstave i{la je i jedna potpuno prepu{tena ma|arskim glumcima, s tim {to je sa njima Sa{a Gabri} radio tekst Andrea Edija Rohano Almok. Dileme nije bilo – Antigona je njihova predstava sezone, prosto kao da je pravljena za razne festivale gde je trebalo podsetiti gledaoce {ta misli reditelj o suo~avanju sa novim problemima ljudske egzistencije. U Somboru su kao i u ranijim sezonama u potpunosti zavisili od gostuju}ih reditelja. Ljubomir Dra{ki} se zadovoljio Fejdoovim vodviljom Hotel promaja. Milan Pletl je èleo da sam osmisli jednu eksperimentanu predstavu apsurda ali 132 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka u njoj, na àlost, nije bilo nikakve originalnosti. Kokan Mladenovi} se odu{ev- ljavao Figarovom ènidbom ili ludim danima Bomar{ea gde se ose}a sasvim neobaveznim prema autoru pa ~ak i tekstu. Najvi{e ambicija ispoljio je Du{an Petrovi} koji se prihvatio da tuma~i komad Fi{kal Galantom Petra Gruj~i}a, koji zapravo predstavlja tek ne{tio vi{e od adaptacije Ve~itog mladoènje Jakova Ignjatovi}a. Ovaj projekat je precenjen ve} prilikom prvog izvo|enja {to se samo potvrdilo kasnije u kritikama i njegovim uklju~ivanjem u zvani~ni program ~etrdesetog Sterijinog pozorja. Uz ovu predstavu i{le su i pohvale celom ansamblu {to se sa primetnim zalaganjem vra}a starijoj literaturi srpskih pisaca. Ne{to od te atmosfere preneto je i na scenu u Kikindi. U ovom novom pozori{tu je Miroslav Benka postavio Oàlo{}enu porodicu Branislava Nu{i}a. Svi koji su radili sa ovim rediteljem inostranog iskustva verovali su da }e on pokazati radikalan odnos prema ovoj poznatoj komediji i stvoriti novu predstavu, sa mogu}nostima koje su potrebne savremenim tuma~ima Nu{i}evog opusa. On se zadovoljio modernom scenografijom sastavljenom od belih povr{ina koje se po potrebi pomeraju, ali u svome kao i gluma~kom izrazu je ostao veoma skroman i bez i~eg novog i originalnog. U zrenjaninskom pozori{tu za ovu sezonu je pripremljen jedan od mnogih gotovo tipskih programa koji je sadràvao naslove komada ve} igranih u drugim pozori{tima. To se odnosi na Oàlo{}enu porodicu Branislava Nu{i}a, koja je poku{avala da sagleda ne{to druga~ije tekst nego {to je ovde ranije prikazivan. Tu je i Fejdoov vodvilj Dama iz Maksima, Crna komedija Pitera [efera – ovde prevedena pod naslovom Zbog mraka. Igrani su jo{ Piknik na frontu Fernanda Arabala i Nasamo sa svima Aleksandra Isakovi~a. Bilo je u tome, kako su sami obja{njavali, potrebe za rastere}enjem od prevelikih zahteva i o~ekivanja ali i oklevanja da se formuli{e budu}e interesovanje celog ansambla. Da li da se povinuje vremenu ili da realno proceni sopstvene kreativne sopsobnosti? Gde se oni, zapravo, sada nalaze? To isto ili u sli~nom tonu mogli su da kaù i glumci u pozori{tu Sterija u Vr{cu. Pokondirena tikva Jovana Sterije Popovi}a i Sve zbog seksa Imre Ben~ika nisu ba{ mnogo bili sme{ni, a ni reprezetativni ni u svome ànru komedije. Zato je prihva}eno da Vitalij Dvorcin prikaè i ovde jednu od svojih reìja êhovljevih dela, ovog puta Vi{njika. [ta sve to zna~i za publiku i same glumce – te{ko je odmah utvrditi. Sloboda izraza je izgubila svako zna- ~enje pa se ~inilo i da se na ovoj kao i na nekim drugim scenama samo u retkim prilikama ~ini po koji korak napred ili ispred onog {to su do tada radili. [ta je aktuelni princip sa kojim bi trebalo da se deluje? Ta dilema je postojala u ve}ini pozori{ta, bar onim regionalnim i manjim gradskim. Na njih je ranija ideologija infiltrirana i u domen estetike, ostaviv{i mnoge tragove, ma kako ih pozori{ni ~elnici a posebno glumci nervozno ne- girali. To se ogledalo pre svega u potrebi da svi profesionalni ansambli budu upravo od dru{tvenih zajednica u odre|enim sredinama maksimalno za{ti}eni. 1993–1994. 133

Re~ je o egzistencijalnim odnosima. Malo ko se usu|ivao da te odnose uslovi promenom programskih opredeljenja ali je u nedostatku artikulacije starih shvatanja na novi na~in – jednostavno po~ela da se {iri misao o potrebi ve}e tolerancije izme|u scene i javnosti. Mnogi su zato pa`ljivo posmatrali i ana- lizirali program Narodnog pozori{ta u Ni{u gde je ~esto dolazilo do poku{aja da se uklade realne op{te i subjektivne potrebe u domenu umetni~kog delovanja. Tu se na{lo mesta za Eshila i njegovo delo Okovani Prometej ali Marislav Radisavljevi} uz sva svoja nekonvencionalna razmi{ljanja nije mogao da napravi sna`nu meteforu o realnosti kao mitskoj potrebi da se ~ini i ono nemogu}e za {ta bi trebalo da `rtvujemo svoje ìvote, ne znaju}i da li }e to zaista dovesti do slobodnog izbora u budu}nosti. Prete{ko je to bilo ne samo za reditelja koji je uobi~avao da vi{e razmi{lja nego stvara na sceni. Zato je uprava forsirala dva savremena komada – Kiseonik Miodraga \uki}a za ~ija se shvatanja o stvarnosti i poloàju pojedinca u egzistencijalnim uslovima znalo i od ranije. To je nastojao da protuma~i kao organsku potrebu za promenom reditelj Jovica Pavi}. Sa rediteljem Slavenkom Saletovi}em na|eno je scensko re{enje za postavljanje jo{ jednog dela na istorijske teme, Miladina [evarli}a, Zmaj od Srbije. Ovaj pisac je ve} neko vreme bio zaokupljen reminiscenijama na ona zna~ajna zbivanja u pro{losti na{eg naroda koje su imala istorijski ali i mitski karakter. Zamisao mu je bila da na~ini delo u kome bi prikazao {ta se doga|alo jednom tiraninu koji zami{lja svoju apoteozu i slavlje posle smrti kada ga budu proglasili za sveca. îm su drugi osetili ovakve misli, èlje ili namere, ìvot mu je prekra}en pre nego {to je ostvario svoje snove pa je razumljivo da sve ono {to je zamislio sada sebi pripisuje i jo{ uveli~ava njegov naslednik. Tekst je bio zanimljiv sa likovima kneza Lazara, Vuka Brankovi}a, Stefana Lazarevi}a, od kojih su neki realni a drugi samo fikcija ili privi|enje, mo`da i se}anje ili samo ne~ija èlja. Nije stoga ~udno {to se Zmaj od Srbije na{ao odmah na programu trideset i devetog Sterijinog pozorja. Komedija @orà Fejdoa ]urani bila je solidna predstava reditelja Velimira Mitrovi}a, koja je imala odjeka kod publike gde god je prikazana. To se me|utim, nije ponovilo i sa delom Ludi od ljubavi Sema [eparda, jer je za mnoge to bilo suvi{e {okantno i naturalisti~ki nepro- filisano kao razorno i nekonvencionalno {tivo na pozornici. Previ{e bizarno. Sve ovo je izazvalo i izvesne promene i u shvatanju onih koji su vodili alternativnu scenu kao Teatar klasike. Svaka jednostranost je po njima ubita~na za gledali{te pa su ovaj put odlu~ili da obe nove premijere budu posve}ene doma}oj klasici. Po njihovom izboru to su bili komadi Zona Zamfirova Stevana Sremca, ovaj put u vi|enju Slavoljuba Stefanovi}a Ravasija i Ne~ista krv Bore Stankovi}a, ali u reìji Ljubodraga Milo{evi}a. Obe ove predstave bile su u znaku proverenih re{enja i razumljivo je {to ih je publika prihvatila. Sve se to ponavljalo i u drugim pozori{tima sa vi{e ili manje uspeha. U Pirotu je ponovljena Laà i paralaà Jovana Sterije Popovi}a. Mnogo vi{e intere- 134 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka sovanja je izazvala predstava Razvojni put Bore [najdera Aleksandra Popovi}a. Izvedena je sasvim neo~ekivano i Zaljubljena mudrica Lope de Vega. Skromno, ali za lokalne prilike sasvim dovoljno i prihvatljivo. Mnogo bu~nije je bilo u Zaje~aru, mada ni ovde program nije bio zasnovan na bitno originalnijem ili druga~ijem konceptu. Igrana je Zla èna Jovana Sterije Popovi}a, potpuno besmislena komedija Antonija Amurija Kako ubiti suprugu bez suvi{nog za{to i jedno delo iz svetske klasike kao {to je Ujka Vanja Antona Pavlovi}a êhova. Ne{to malo vi{e vitalnosti bilo je u Narodnom pozori{tu u Uìcu gde se opet nije moglo bez Crne hronike Svetislava Basare, koga su smatrali zavi~ajnim piscem i nisu pokazivali nikakvu kriti~nost prema tekstu u reìji Branka Popovi}a. I ovde je bio obavezan Fejdo s tim {to je izveden vodvilj Idem u lov, a pripremljene su i dve kamerne produkcije – Sara Bernar Dòna Marela i Prva dama Mira Ga- vrana, namenjene glumcima radi li~ne egzibicije ali bez èljenog efekta. An- sambl leskova~kog pozori{ta zadrào je svoj entuzijazam {to se videlo po tome sa koliko energije su se zaloìli da dosegnu scensku ubedljivost u komadu mladog autora iz svoje sredine @eljka Huba~a – Bliì nebu koji je osmislio na zanimljiv na~in David Putnik. Od doma}ih autora uzet je i komad Beloglavi sup Miroljuba Nedovi}a ali nije se doseglo do ubedljive predstave. Iz strane literature i ovde je ponovljen Olbijev komad Ko se boji Virdìnije Vulf u kome je kao osveènje reditelj Radi{a Gruji} obezbedio za glavne uloge i poznate glumce sa beogradskih scena. Pozajmljeni stan Imre Ben~ika je tekst bez zna~aja pa i predstava nije mogla da ga nadraste gluma~kom igrom. Tu se na{ao i Piknik na frontu Fernanda Arabala o~igledno po èlji mladog reditelja Dragana Mi}a- lovi}a. âk ni u [apcu, gde su obi~no iskazivali svoju èlju da se takmi~e u svakoj sezoni sa ostalima i odmeravaju po vrednostima nisu se opredelili za originalniji repertoar. Odlu~ili su da igraju dela ve} vi|ena kao {to su Pu~ Miodraga Ili}a, ]elava peva~ica Eèna Joneska, Razvojni put Bore [najdera Aleksandra Popovi}a i Ve~iti studenti Zorana \or|evi}a. Od svega toga najvi{e uspeha je imao veseli komad Ve~iti studenti koje je ne{to za ovu priliku osveìo Aleksandar \or|evi}. Ono {to je bilo karakteristi~no za ve}inu ovih ansambala jeste smanjena produkcija a {to je jo{ neprijatnije bilo, malodu{nost na nekoliko scena gde se prosto ìvotarilo i ~ekalo neko za pozori{te mo`da bolje i pri- kladnije vreme. Nekako po strani sa istim ali i ne{to specifi~nijim problemima napinjalo se da iza|e iz mnogih oprete}enja Pokrajinsko pozori{te iz Pri{tine. Ni njega nije mogla da mimoi|e upravni~ka kriza s tim {to se ovde vi{e nego u drugim sredinama ume{ala politika – jer je opet bilo dosta nesporazuma oko toga da li se favorizuje vi{e albanska ili srpska drama i u kojoj meri treba da sara|uju ili nagla{enije isti~u svoje posebnosti. Novi upravnik odmah je ponudio publici svoj komad Mrtva straà u reìji Miomira Stamenkovi}a, u kome je nastupio gotovo ceo ansambl srpske drame. Nisu na{li pogodnu atmosferu i trenutak za Pur- 1993–1994. 135 purno ostrvo Mihaila Bulgakova. Mladi glumci zajedno sa rediteljem Bo{kom Dimitrijevi}em pokazali su daleko vi{e interesovanja za dramu Draga Jelena Sergejevna Ljudmile Razumovske i u njoj potvr|ivali vi{e ili manje svoje talente. Nastala je opet izvesna neravnoteà u odnosu na albansku dramu ~iji su glumci èleli da igraju prevashodno svoje pisce tako da je odràna samo premijera komada Gof Antona Pa{kua u reìji Dèvata ]oraja uz primetno odsustvo gledalaca iz albanske populacije o~igledno kao znak tihog bojkota prema onome {to se doga|alo u samom pozori{tu. Svi su, zapravo, odustali od toga da smiruju situaciju, obezbede ravnopravnost na sceni ili da na miran na~in formalno razdvoje ova dva, ve} o~igledno razdvojena ansambla. Ova sezona je bila razli~ito ocenjivana – vi{e od o~ekivanog a manje od mogu}eg! Oni koji su tvrdili da ih ne}e toliko pogoditi ili obeshrabriti spoljni doga|aji su se o~igledno prevarili jer se pokazalo ko za po koji put da su pozori{ta veoma osetljivi organizmi koji veoma tanano pulsiraju i te{ko odole- vaju stvarnosti. Nostalgija, ma kakva bila, nije se mogla pretvoriti u novo verovanje. Pozivanje na iskustvo, imaginaciju ili samu analiti~ku misao nije o~igledno svima bilo dovoljno, pa je prepu{teno onima najotpornijim ili najsna`nijim da na|u pravu formu tom potrebnom ili o~ekivanom izrazu. U Srbiji su uz Sterijino pozorje i Bitef postojali Vojvo|anski pozori{ni susreti, zatim Susreti “Joakim Vuji}”, Dani komedije u Svetozarevu, zatim Zemun fest, Slobodarske sve~anosti u Mladenovcu, Prva izvo|enja doma}e drame u Para}inu, Nu{i}evi dani u Smederevu, Sve~anosti “Ljubi{e Jovanovi}a” u [apcu, Vr{a~ka pozori{na jesen, Dani Zorana Radmilovi}a u Zaje~aru i jo{ nekoliko festivala za de~ja pozori{ta. Od svega toga i ovog puta je bilo najzanimljivije ko }e i kako komponovati program na Sterijinom pozorju. Posle nekoliko ne- uspeha nove programske orijentacije i estetskih platformi ove manifestacije, sastavljanje programa preuzeo je reditelj Dejan Mija~. Svojim autoritetom on je potvr|ivao da je ovaj frestival i osnovan da podstakne i artikuli{e jugoslovensku dramaturgiju. Za daljnja obja{njenja ili formulisanja kriterijuma, Mija~ o~i- gledno nije nalazio potrebu. Nagra|enim ili hvaljenim predstavama izgradio je sam odre|eni nivo izraza i stvorio vrednosti koje mu dozvoljavaju da kroz prizmu sopstvenih umetni~kih ube|enja moè da vrednuje i druge autore i predstave. Ono {to je bilo uo~ljivo jeste njegovo li~no nezadovoljstvo teku}om produkcijom u kojoj svako sa razlogom, od pisca do glumca, poku{ava da pi{e i igra na sceni ono {to èli, bez obzira da li u tome ima dramskog potencijala ili ne. Mija~ je tako odabrao da se na Sterijinom pozorju pojave slede}e predstave srpskih pozori{ta: Maska Narodnog pozori{ta iz Beograda, Devojka modre kose Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, Tamna je no} Kult teatra i Zmaj od Srbije Narodnog pozori{ta iz Ni{a. Kada su se sa kona~nim izborom susreli ~lanovi Umetni~kog ve}a i Upravnog odbora, povela se jedino rasprava o predlozima za predstave koje je trebalo prikazati izvan glavnog programa. Najvi{e je bilo 136 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka dilema oko toga da li da se predstava La`ni car [}epan Mali Petra Petrovi}a Njego{a, u reìji Dejana Mija~a a u koprodukciji Jugoslovenskog dramskog pozori{ta i Festivala Budva – grad teatar, prikaè, kako je sam selektor pred- loìo, van konkurencije ili da se uvrsti u zvani~ni program. Pored tolikih kompromisa i presedana na~injenih poslednjih godina ovo nije shva}eno kao ni{ta nedozvoljeno, pogotovo {to je Mija~ dobitnik vi{e Sterijinih nagrada, a u samom scenskom ostvarenju ima vi{e umetnika koje ne bi zbog toga trebalo onemogu}iti da se takmi~e za nova priznanja. Ovako sastavljen program uz predstave iz Crne Gore, Republike Srpske i jedine inostrane – Moskovskog dramskog pozori{ta, donekle je stabilizovao atmosferu oko Sterijinog pozorja, i ukazivao da perspektivu imaju samo programi u kojima bar nekoliko predstava ima svoju unutarnju izraàjnu kohe- renciju, uz jasne stvarala~ke tendencije svojih autora. Za najbolju predstavu progra{en je La`ni car [}epan Mali. Ovoj predstavi pripala je i nagrada za savremenu adaptaciju i jo{ nekoliko gluma~kih priznanja. Nagrada za reìju iz obazrivosti nije dodeljena selektoru Dejanu Mija~u nego je prosto ustupljena Nikiti Milivojevi}u za njegovo vi|enje Maske. Nagrada za najbolji savremeni doma}i tekst pripala je drami Tamna je no} Aleksandra Popovi}a. Nakon lutanja, neizvesnosti i panike, Sterijno pozorje je doìvelo odre|eno poverenje {to }e se pozitivno odraziti i na ukupan pozori{ni ìvot u Srbiji. 1994 –1995. 137

1994 –1995.

Pri~a o tome da li pozori{ta napreduju ili stagniraju stara je, ali se s vremena na vreme, aktuelizuje i uvek sa nekim novim povodom. Uz to su prisutne i sociolo{ke improvizacije o tome koliko komada izvodimo u toku sezone, posebno stranih ili doma}ih, zatim savremenih i klasi~nih, kakvi su im sadràji, samim tim i odnos prema dru{tvu, da li smo u svome vremenu, na {ta usme- ravamo stvarala~ki potencijal, u kojoj meri istraùjemo ili otkrivamo nove vrednosti. Bavimo li se previ{e ili premalo op{tim vizijama umetnosti, jesu li to problemi sredine ili svakog ansambla posebno? Pragmati~ari su odbacivali sva ta premi{ljanja pravdaju}i se da nije trenutak za teoretske rasprave. Ako je od sto novih predstava – deset dobrih, zna~i da je sezona uspela, a ako ih je manje situacija je poraàvaju}a. Ko to odre|uje i {ta sve to zna~i? Jedno je bilo izvesno – beogradski pozori{ni ìvot je bio prili~no autonoman, gde su pojedini ansambli nezavisno delovali, svojim ugledom, repertoarskom politikom i kona~no, predstavama. To se uvek moglo potvrditi u odnosima koje je javnost imala prema Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, Narodnom pozori{tu ili Ateljeu 212. Jugoslovensko dramsko pozori{te je èlelo da u~estvuje u programu dvadeset osmog Bitefa koji je najavljen kao iskazivanje nove energije u devedeset i ~etvrtoj godini, odlu~iv{i da izvede delo Karla Krausa Poslednji dani ~ove~anstva u adaptaciji Nenada Proki}a i reìji Gor~ina Stojanovi}a. Izvo- |enje ovog komada trebalo je da ima simboli~no zna~enje jer je pruàlo mnogim svojim asocijacijama mogu}nost da saop{timo koliko smo krivi za rat, njegova razaranja te da }e zbog toga biti nepodno{ljivo te{ko kada nastupi mir. Proki}u se stavljalo u zaslugu {to je skratio komad od skoro hiljadu stranica, svodiv{i ga na meru koja odgovara na{im pozori{nim standardima. Pri tome se zaboravljalo ili svesno pre}utkivalo da Karl Klaus osu|uje rat i stradanje svog naroda, te raspad predimenzionirane dràve, zbog jednog nesmotrenog inci- denta, kako ozna~ava sarajevski antentat na princa Ferdinanda, i brzopleto ulaènje u ratnu katastrofu. Tekastovi koji ilustruju ove teze u predstavi su tako pore|ani da sugeri{u da je situacija sa po~etka veka koja se tada desila srpskom narodu u mnogo ~emu istovetna sa ovom {to se zbiva na kraju veka. Tako je Austrougarska isto {to i Jugoslavija, a Jugoslavija isto {to i Srbija. Zbog toga Proki} svojim ve{tim aran`manima nagla{ava besmisao ratovanja i razaranja, pa Klausovu rezignaciju pretvara u deklarativni pacifizam. Predstava s edukativ- nim traktatom o subjektivnom pacifizmu delovala je tehni~ki zaista impresivno. 138 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Klausovo i Proki}evo delo, me|utim, ovako predstavljeno, nije posedovalo su- {tinsku istinitost niti je uspevalo da oformi takvu ~ulnu realnost koja }e uveriti da je re~ o izvornom pozori{nom ~inu. Rasprava o smislu ove predstave brzo je prekinuta i sumorni utisci koje je ona sugerisala potisnuti su premijerom [ekspirovog komada Troil i Kresida pripremljenom na festivalu Budva – grad teatar i opet u reìji Dejana Mija~a. Opsada Troje dozvoljava reìji da na neki na~in poveè doga|aje sa Sarajevom ili nekim drugim opsednutim gradom u ovo vreme. Jer, ono {to se zbiva unutar zidina odi{e verovatno{}u kao {to i logor gr~kih vojskovo|a moè da oslika svako ratno bezumlje. Da bi iskazao svoj prezir prema ovakvim ratnicima reditelj koristi scenografiju sa~injenu od go- mile razlupanih automobila. Logor deluje kao nekakav otpad po kome se motaju razdraèni, polupijani ili sasvim nastrani vojnici. Ni{ta nije bolje ni u samoj Tebi, ambijent je isti sa nizom realisti~kih i specifi~nih detalja. Mija~ ve}inu likova sen~i ironijom, ismevaju}i jedne a druge prevode}i u karikaturu. Da li je to drama, tragedija ili komedija – sasvim je svejedno po{to je sve krvavo, u domenu smrti, gde herojstvo prelazi u farsu. Þroil i Kresida tuma~eni su na specifi~an na~in pa je pri~a o melodramskoj ljubavi dvoje mladih potpuno potisnuta kako bi se na proscenijumu glasnije ~ule neke robusne re~i prepoznatljivo aktuelne, ali [ekspir nije izneveren. Tuma~en je na poseban na~in, sa bogatom plastikom i usredsre|en na smisao igre. Sli~nih predstava u drugim teatrima nije bilo pa je razumljivo {to su i ovu pratila razna tuma~enja i komentari. U pozori{tu je to budilo izvesno samozadovoljstvo koje je lako moglo da sklizne u neèljene vode. Ilustrativno u tom pogledu bilo je izvo|enje Vartolomejskog va{ara Bena Dònsona, u reìji Irfana Mensura. Kada se scena otvori to je neka rupa ili stovari{te starih stvari u koje se sle}e niz tobogan. Na tom prostoru trebalo bi da se dogodi va{ar, ali u njemu nema nimalo renesansne razigranosti, ludila ili besmisla, pa se sve zbiva odmereno, hladno, bez prave strasti i {to je najva`nije – otka~enosti ili onog slobodnog gesta koji bi trebalo da sve to zavitla u igri s licem i nali~jem. Za finale je aranìrana lutkarska predstava u kojoj je trebalo da se iznesu neke pi{~eve sentence o glumcima. Ispred lutkarske pozornice pore|ani su u jednom nizu svi akteri tako da sede le|ima okrenuti publici. U ovom spektaklu je bilo efektnih fragmenata, ali je bilo te{ko sve usaglasiti i povezati u celinu. Glavni doga|aj u ovoj sezoni koji je obeleìo ne samo uspe{nu aktivnost ovog ansambla nego direktno ukazao na najvi{e domete u pozori{nom ìvotu dogodio se u martu devedeset i pete godine kada je predstavljeno delo Bure baruta mladog makedonskog pisca Dejana Dukovskog u tuma~enju Slobodana Unkovskog. Ceo ansambl je kao op~injen sledio intencije reìje i me|u mnogobrojnim likovima ose}ao se pun doìvljaj tako da nije bilo ni jednog koji nije doveden do pune autenti~nosti. Pri~a se zbiva me|u drugim ljudima, ali je predstavljena kao na{a u kojoj se govori o prepoznatljivim mentalitetima, tra- 1994 –1995. 139 gi~noj nesre}i, sa puno ose}anja i beskrajne tuge. Naizgled to su svakodnevne banalne situacije, ali su one kao fragmenti ili minijaturne celine me|usobno povezane sna`nim emotivnim nabojem, izdiù}i se do onih psiholo{kih stanja u kojima se uspostavlja simboli~ka komunikacija i otvara metafora. Unkovski reìra krajnje jednostavno ali uz unutra{nji intenzitet koji obuhvata celu pozornicu. Njen je izgled ~etvrtasta kutija nalik zatvorskoj }eliji, sva u crnom, s izreckanim datumima na{eg zajedni~kog robovanja i bezna|a, ambijent koji lako postaje pusti bulevar, poslednji autobus, kupe voza i sve {to je potrebno junacima ovih pri~a. Jer oni svuda dopunjavaju prostor, ozna~avaju}i vreme {to radnji daje punu verodostojnost. Pri tome Unkovski istrajava na svome uverenju da je svaki lik pri~a za sebe, gluma~ka minijatura i izraz viskog dometa, pa verovatno zato scenu obi~no zavr{ava sa jednim glumcem, s njim otvaraju}i i slede}u. Tako se slike proìmaju u kontinuitetu stvaraju}i simbiozu scene sa na{im sopstvenim bezumljem. Ovakva predstava se dogodila u izuzetnom trenutku koji je traìo da pozori{te u~ini gest kojim bi se nazna~ilo da se iz op{tebalkanske tragedije moè iza}i samo iskonskim ljudskim humanizmom. Upam}eno je kako su se na dvadeset i devetom Bitefu susrele u programu dve predstave ovog komada, beogradska i skopska, i obe su postigle efekat koji je odjednom nadvisio ono {to se prvobitno zbivalo na njihovim mati~nim pozornicama. Po pravilu – dok je umetni~ka direkcija bila zaokupljena velikim projektima, na kamernoj sceni teatra “Bojan Stupica” predstavljani su komadi sasvim drugog karaktera i dejstva. Tako je izvedeno delo Tri visoke ène Edvarda Olbija, u reìji Vide Ognjenovi}. Melodrama iz dva dela od kojih je svaki za sebe celina, moè se posmatrati i kao tema ljudske usamljenosti s odre|enim varijacijama. Re~ je o ispovesti stare gospo|e koju opsluùje bolni~arka, a uz njene monologe, s vremena na vreme, potpuno iracionalno se uklju~uje mlada advokat- ska pripravnica, poslata da sredi ra~une i hartije od va`nosti za testamenat. Tako nastaje drama – tri ène A, B, C, koje komentari{u uz odgovaraju}a preobraènja sopstvene ìvote i ono {to }e se svima njima kasnije dogoditi. U komadu bez stvarnog scenskog identiteta te{ko je straìti pouzdanu osnovu za umetni~ki verodostojnu predstavu. Kada se sagleda sve {to je pratilo ove predstave nije te{ko zaklju~iti da ~ak ni u ovom anamblu nije bilo volje a ni potrebe da se vr{e podrobnije analize celog repertoara. Jer mnogo va`nije od svega toga bilo je saznanje da se pojedine predstave nalaze na listi onih najboljih ili najpopularnijih. Ta pojava pratila je u ne{to izmenjenoj formi i predstave Narodnog pozori{ta. I ovde se osnaìla èlja da na Velikoj sceni opet dominiraju sadràjni i impresivni spektakli a da mala scena bude prepu{tena kamernim komadima ili svemu drugog kao prate}im programima. Ne iznena|uje stoga da je i ovo pozori{te uspostavilo saradnju sa festivalom Budva – grad teatar oko izvo|enja drame @ivot je san Pedra Kal- 140 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka derona de la Barke u adaptaciji i postavci Nikite Milivojevi}a. To je bio zahvat ve}i i ambiciozniji od svega {to je on do tada radio na ovoj ili drugim na{im pozornicama. Toj bajci o Sigismundu, ali jo{ vi{e realnosti koja se te{ko pretvara u san i snu koji se lako gubi u stvarnosti sa nizom vizuelno atraktivnih obrta u ~udesnom ambijentu i kostimama, dato je potpuno savremeno zna~enje. Reìja je brinula o funkcionalnosti svakog lika u ovoj neobi~noj pri~i, ne bave}i se toliko istorijskim alegorijama koliko psiholo{kim dejstvom pojedinca na istinu i njen smisao. Javnost je bila zainteresovana i za novu postavku Razvojnog puta Bore [najdera Aleksandra Popovi}a. Pokazalo se uz to da nam je ona potrebna iz vi{e razloga u trenutku kada na neki na~in sabiramo {ta je ostalo od pro{lih vremena kao vrednost, se}anje, zabluda ili verovanje u subjektivne èlje i snove. Mladi reditelj Kokan Mladenovi} na~inio je spektakl koji moè da izdrì pore|enje sa predstavom koja je igrana nekako u isto vreme pre dvadeset u osam godina na sceni Ateljea 212. Tada je sve bilo u znaku sitnog realizma i lokalnih dosetki u kojima su kao na nekakvom otpadu re~i na ne{to podse}ale, imale nekakav {arm, tajanstvenost pa i vrednost. Sada su one doìvele svoje pre~i{}enje. Re- ditelj nema potrebe da se pla{i bilo ~ega i sasvim slobodno komponuje predstavu tako da kroz tu radni~ku halabuku u fabri~kom krugu opasanom visokim zidovima i popre~nim mostom razaznajemo pri~u o Bori [najderu koga postavljaju na razne funkcije, od voskarske do limarske zadruge, dok ne do|e i do optuèni~ke klupe. Da bi savladao naivnost ove hronike, Mladenovi} se sluì sna`nim muzi~kim frazama koje mu pomaù da napravi pomalo kabaretsku reviju sa estradnim numerama koje usput relativizuju sve ono {to nam je nekada bilo ~udno, nametljivo, depresivno i pogubno. Izme|u ove dve ansambl predstave, na{la se ~etvrta po redu verzija popularne Nu{i}eve komedije Oàlo{}ena porodica. Izvedena je u jubilarnoj sezoni kojom se obeleàvalo sto dvadeset i pet godina rada ovog uglednog pozori{ta. Ali, odmah valja naglasiti – ne prevazilazi poznata tuma~enja ovog dela velikog komediografa. To je ve} problem, jer od svih doma}ih pisaca Branislav Nu{i} je najvi{e izvo|en upravo na ovoj pozornici. Radoslav Dori} je imao ne{to vi{e ambicija nego drugi reditelji, ali ih nije ostvario prema sopstvenim o~ekiva- njima. Dosta se zaneo modifikacijom teksta na {tetu pisca. Ve} u uvodnoj sceni je krenuo agresivno, potpuno razgolitiv{i likove i na tome je insistirao do kraja predstave. To je sputavalo igru, i forsiralo do prezasi}enosti. Oàlo{}ena porodica nije, ipak, potpuni neuspeh ansambla u jubilarnom raspoloènju. Spasao ih je Branislav Nu{i} humorom koji se ne moè nikada do kraja izvitoperiti, uz ono nekoliko kvalitetnijih gluma~kih interpretacija. Kada je pre dvadeset godina u Beogradskom dramskom pozori{tu Paolo Ma|eli poslednji put postavio Centrifugalnog igra~a, vo|ena je rasprava o su- {tinskim vrednostima ove scenske misterije koja se vezuje za srpski modernizam 1994 –1995. 141 posle Prvog svetskog rata. Sada su u Narodnom pozori{tu jednostavno zaklju~ili da je re~ o klasi~nom delu koje je aktuelno i danas. Adaptacija je i{la za tim da se pokaè da su svi ratovi isti i da se oko njih uvek bore nagoni za smr}u i ìvotom, pa su radnju rastegli do nagove{taja novog rata. U njemu se sekretar i barmen preobraàvaju u uniformisane i prepoznatljive fa{iste. Niko od mlade rediteljke Melite Rote Koljevi}, koja je tek ulazila u svet pozori{ta, nije o~e- kivao bukvalno tuma~enje ovog dela koje o~igledno pripada vi{e knjièvnoj istoriji nego krugu onih koji mogu da podstaknu nove misli o rascepu du{a mrtvih i ìvih. Mandragola Nikole Makijavelija posluìla je Vladimiru Jevtovi}u da predstavi grupu svojih novih u~enika glumaca u korektnom {kolskom aran`manu. U ovom ve`bali{tu i Sa{a Latinovi} je poku{ao da od teksta Dragutina Ili}a Posle milion godina stvori svoju predstavu, ali pozori{te nam je ostalo du`no odgovora za{to se ba{ ovo delo igra? Uz predstavu ide dosta skromno obja{njenje – delo je napisano pre jednog veka i verovatno je ovo prvi tekst koji u duhu nau~ne fantastike razmi{lja o budu}nosti. Sve bi se to moglo da prihvati sa razumevanjem da ova tragikomedija sadrì izrazitije scenske vrednosti. Nije se mnogo postiglo ni sa Stilskim ve`bama Rejmona Kenoa koje je prilagodila i reìrala Vera Crven~anin. Glumci nisu imali koncentracije ili su od sebe prosto odbacivali te`nju da se do|e do rafinmana u izrazu, zadovoljavaju}i se najprostijim realisti~kim gestovima. Ova predstava je otkrila koliko toga lepog iz pozori{nog iskustva odbacujemo ili prosto zaboravljamo. Sva ta lutanja i nesnalaènja na neki na~in su prosto gurnuta u stranu izvo|enjem komada Tesla ili prilago- |avanje an|ela Stevana Pe{i}a u rafiniranom ~itanju Du{ana Mihailovi}a. To je bilo pravo iznena|enje jer su ovog zanimljivog autora uglavnom cenili kao pisca de~jih komada i bajki. Tekst o Tesli ura|en je kao zami{ljeni razgovor za ~asopis “Bilten besmrtnosti” novinara i ovog genijalnog ~oveka. Bio je apsolutno ube- |en u svojim promi{ljanjima da je mogu}e pokrenuti zemaljsku kuglu. To je tek jedna od njegovih vizija koje Stevan Pe{i} iznosi jednostavno i neposredno. Du{an Mihailovi} je osetio u svom tuma~enju su{tinu teksta. Zato je naveo glumce da izbegavaju preteranu neposrednost, da se klone banalnih pojedinosti posebnu pa`nju usmeriv{i na na~in kojim se saop{tavaju te ~udesne misli i vizije velikog genija. Ta velika beogradska pozori{ta su veoma ~udna – u stanju su da htenja usmere na velike izraàjne projekte ali i da oko njih pore|aju, ko zna zbog ~ega, nezanimljiva dela, inferiorne postavke ili da sami obuzdavaju}i izraz, obezvre|uju ono najvi{e {to samo oni mogu da stvore. Sve te protivure~nosti se najvi{e prelamaju kroz Atelje 212 i Beogradsko dramsko pozori{te. Svi bi hteli da ostvarenjima budu uvaàvani i korisni, da publici pruàju sloènija ose}anja i da su neprekidno u domenu stvarala{tva koje vezujemo za na{a oskudna saznanja o modernoj estetici. U Ateljeu se iz sezone u sezonu menjaju pro- 142 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka gramske orijentacije, pa se desilo da je ova sezona zapo~eta premijerom komada Marija Stjuart Fridriha [ilera. Da bi se uspelo – ovde nikada nije bila dovoljno scena nego publicitet koji unapred obezbe|uje interesovanje i predstavi pridaje poseban zna~aj. U stvari, re~ je o sjajnom tekstu, dosta inferiornoj postavci i relativno prihvatljivom izrazu. Predragu Baj~eti}u je bilo omogu}eno da postavi komad Moskva – Petu{ki Venedikta Jerofejeva. Uz pomo} pesama i muzike u rok stilu, drama je pretvorena u melanholi~ni kabare. Radnja se doga|a u vagonu putni~kog voza izme|u Moskve i stanice Petu{ki gde pisac neprekidno pije, pone{to kaè o svome ìvotu, tumaranjima po radili{tima, ljubavima i ~e`njama. Ali u pre- komernim koli~inama alkohola gubi se svaka simbolika. Tekst je tanak do te mere da je prvi deo mogao biti sa malim dodacima i cela predstava, a drugi je stilski ne{to sasvim deseto, i dalje se sve vrti oko alkohola, dok ne do|e do halucinacija i pribliàvanja delirijum tremensu. Aleksandar Popovi} je mogao da napi{e {ta god bi mu palo na pamet, pozori{ta bi se odmah utrkivala ko }e prvi da igra i tuma~i i ono {to se uop{te ne moè shvatiti pa ni razumeti. Tekst ârlama, zbogom, u podnaslovu je ozna~en kao “scenska maklja na dva zgloba sa epilogom. Prvi zglob – rob ili trgovina drogom. Drugi zglob – zla kob ili otesani glog. Epilog – rog umesto sve}e za zbogom. Ko pije ve{ti~ino mleko koje se si{e u gluvo doba no}i, za vreme u~estalih ki{a”. Da bi sve bilo nerazumljivije, lica ove farse se zovu – Bangeja Klepac, ôvek koga nema, Leposava Bjuti Sre}kovi}, u prevodu Radodajka, [tanicla, prazna i porazna, Bure bez dna, [ure na koture, @ana rak rana, Grkljan Dejo, Proro~ica Rusalka, Ferizovi} Kurta, unesre}i sre}a Briìtka Maca i ~etiri svrake. Fabule, naravno nema, svakom je po volji da radi {to ho}e, govori se u nekakvom {atrova~kom slengu i u stihovima, poput onih – ti gore, ja dole, levo pa desno, desno pa levo. Ni{ta nije ograni~eno, sve se moè ako se ho}e, nije va`no kako ko izgleda, va`no je da bude karikatura sebe i drugih. Na sceni se gu`ve same od sebe stvaraju, zapli}u i raspli}u, a oni koji veruju da je Aleksandar Popovi} jo{ uvek pisac na{eg izvornog apsurda pomisli}e da je ovo nostalgi~na farsa u kojoj se vra}a svojoj mladosti i stilu od pre trideset godina. Zato i verovatno, ne smeta {to je ovde svet razbijen, {to je te{ko sastaviti logi~no dve re~enice, {to se ne moè ni{ta do kraja prepoznati. U to se uplela kao reditelj Ivana Vuji}, shvativ{i da je ve} prisustvo u ovakvoj ~arlami na neki na~in poen u javnosti. Trebalo je da to bude specifi~na slika na{eg mentaliteta u kojoj biti{u privatne bankarke, razni prevaranti, proroci, iscelitelji i svet koji se oko njih vrzma. Autor po ne{to kaè i jetko, ali nedovoljno razgovetno da bi se razumelo. Alisa Stojanovi} je poku{ala da od romana Lagum Svetlane Velmar Jankovi} na~ini predstavu ali bez ikakvog uspeha. Ovaj tekst je neprohodan, te{ko se ~ita a igra gotovo nemogu}e, pa nikakva propaganda ni sugestije publici nisu po- 1994 –1995. 143 mogle. Jo{ gore je bilo sa projektima koji su gurani na scenu Teatra u podrumu. Kokan Mladenovi} se vrteo u krug ne znaju}i kako da iza|e iz komada Putuju}e pozori{te Rikoti Alfreda Baldu~ija. Tu je na|eno i prostor u kome je pisac Aleksandar Obrenovi} nastojao da sam protumna~i svoje delo [rafekser i autoklav, ali ga je malo ko razumeo. Mnogo truda a malo uspeha ili svega jedna predstava, i to Marija Stjuart oko koje je vredelo da se razgovara i po ne{to protuma~i, jer ostalo je predstavljalo repertoarski neuspeh koji se ni~im nije mogao da pravda. Zvezdara teatar je poku{avao da se odrì ili iznova potvrdi novim delima savremenih pisaca. Branku Ple{i je poveren tekst Kako potamaniti gamad Novi- ce Savi}a, sa pitanjem ko su gamad u na{em dru{tvu koje ovaj pisac èli da potamani? Ministra i ljude na poloàju, njihove mlade, razmaène i perver- zijama sklone supruge, ljude koji su se obogatili i svoju mo} ~uvaju revolverima ispod nabreklih trbuha, razne profitere, prevarante i koga jo{ ne? Velika je zabluda onih koji misle da ovaj komad predstavlja pomak u savremenoj doma}oj komediji. To je i razlog {to je predstava ra|ena pompezno, u stilu koji parodira avangardni izraz. Mnogo buke, jurnjave, forsiranog smeha, a samo nekoliko duhovitih replika koje mogu zaista da podsete na na{e svakodnevne naravi i verbalne dosetke. Prazna predstava sa poznatim glumcima. Ovde se tako|e ponovilo ono {to je ve} vi|eno u Ateljeu 212 sa komadom ârlama, zbogom, jer da nije re~ o Aleksandru Popovi}u nego nekom manje poznatom i uvaàvanom piscu, lak{e bi bilo da se stavi crna ta~ka na predstavu i zaboravi da je ikada postojala. U Mrtvoj ta~ki nema ni~eg novog, ni~eg o ~emu on svoje komentare nije ve} iskazao ili parodirao. Razlika je samo u tome {to je ovde sve to pojednostavljeno, ~esto spu{teno do banalnog ili zadràno na nivou malih me|usobno uslovljenih ske~eva. Ovde je jo{ i ~udan – jer dokazuje da su novo dru{tvo svi ugroàvali osim pravih komunista. Tako se na pogre{an na~in pokazuju trenutci koji tonu u zaborav i ~ije oìvljavanje ne moè da podstakne nove emocije. Pri tome valja napomenuti da svi na{i aktuelni reditelji srednje i mla|e generacije misle kako razumeju i znaju da aranìraju komade Aleksandra Popovi}a. To je velika na{a teatarska zabluda. Radoslav Milenkovi} nije reditelj istan~anog duha pa se opredelio za naturalisti~ki komponovanu scenu koju je instalirao na sredini gledali{ta, obrada likova je bukvalna, svedena na vodviljske obrise, sa èljom da se podvu~e i naglasi sve {to je grubo i drasti~no, dok ne postane vulgarno. Za to vreme u Beogradskom dramskom pozori{tu gde je opet menjana uprava bili su zabavljeni ponovnim prikazom komada Kamen za pod glavu sa kojim se svojevremeno pro~ula na sceni Ateljea 212 autorka Milica Novkovi}. Sada je to novo ~itanje trebalo da bude u rukama Branislave Stevanovi}. Ni{ta novo {to ve} nije vi|eno – bizarna i opora drama iz seoskog ìvota, ogoljena i prizemljena u svome naturalisti~ki sagledanom bezna|u. Sve je korektno, u 144 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka atmosferi sumorno, ali bez valera koji bi ovoj drami dali neko novo zna~enje. Du{an Petrovi} je angaòvan da na~ini prikaz drame Tamo amo Edena fon Horvata, ali se na sceni ni{ta nije zna~ajno dogodilo. U tom lutanju kroz repertoar, neko se setio da je ovde nekada sa uspehom igrama Mi{olovka Agate Kristi. U m|uvremenu velika dvorana je bila zatvorena a u foajeu je ure|ena ekskluzivna kafana. Uprava je jedva uspela da posle mnogobrojnih peripetija u probnoj sali ogranizuje ovu – protestnu predstavu. Samo protiv koga? Protiv svih onih upravnika i uticajnih glumaca koji su u ovoj po~etnoj i vulgarizovanoj fazi privatizacije ustupili svoje foajee i najbolje prostorije, privatnicima za kafane i restorane koji im zbog onog {to se doga|a na pozornicama, stvaraju u pozori{tima svoju sopstvenu klientelu. Beogradsko dramsko pozori{te je u tom haosu sebe dovelo skoro do samouni{ternja. U ovoj novoj Mi{olovci reìju vodi mlada i na izgled nenametljiva Irena Risti}, koja je nastojala da stvori odgovaraju}u atmosferu, likove dovede do kontrasta, a zbivanje u~ini jo{ zanimljivijim nego {to nam se moè u~initi. Bilo je to vi{e tu`no nego zabavno i to u pozori{tu koje je tako brzo i naglo izgubilo svoj identitet. Kako da ga povrate? Bilo je tu dosta mladih reditelja koji su se predstavljali na maloj sceni, poput Darijana Mihajlovi}a sa komadom Pitera [efera U poverenju, ali oni nisu imali nikakvog uticaja ni mo}i da preokrenu ovu situaciju. Na vi{e beogradskih scena doga|alo se u tom trenutku ne{to {to je ozbiljno remetilo ili sputavalo stvaranje predstava. Tako je vidljivo posustao Bitef teatar gde je odràna samo jedna premijera i to Zigi, zvezdana pra{ina, Marije Sol- datovi}, bez o~ekivane ubedljivosti. An|elija Todorovi}, Irina Gili} i Nenad Jeli} osnovali su Ister teatar, predstaviv{i svoj program sa projektom Doru~ak na travi koji su sami komponovali. Iz ovog skromnog nastupa ipak se dalo razabrati da kod ovih mladih nljudi postoji potreba da se istraùju grani~ne vrednosti modernog izraza i eksperimenti{e tamo gde drugi pisci, reditelji pa ni glumci rado ne zalaze. Za to vreme Kult teatar se napinjao da na|e svoje mesto u pozori{nom ìvotu, iza{av{i sa dve nove predstave. Budibogsnama Svetislava Basare, bez obzira {to je iza ovog komada stajao reditelj Dejan Mija~, nije ostavio nikakav utisak. Sa njim se u stilu postmoderne poku{alo da na~ini neko vrzino kolo u kome bi se na{li Ajn{tajn, Beket i Knjaz Milo{, ali pisac nije imao ni ma{te, a jo{ manje scenske kulture pa se ta ideja obru{ila u ambis gde se jedino mogao da konstatuje totalan proma{aj. Ako se ovaj slu~aj brzo za- boravio, sa komadom Div~e, pisca po~etnika Igora Bojovi}a ve} je bilo ozbiljnijih problema. Mnogi su iz obazrivosti prema mladom ~oveku mislili da je najbolje to {to su videli da se jednostavno zaboravi. Pisac se branio tvrdnjom da je njegova pri~a nastala prema autenti~nom doga|aju vezanom za dobrovoljca koji je oti{ao u rat sa tiradama o srpstvu, vrativ{i se sa rati{ta poraèn, kao plja~ka{ u razorenoj ku}i, u kojoj vi{e nema pravog ìvota. U novinskim felj- tonima sa bosanskih rati{ta mogle su se pro~itati razne bizarnosti. To za lite- 1994 –1995. 145 raturu ne zna~i mnogo, pogotovo kada se pi{e crna i turobna balada. Svi likovi u ovoj drami u su{tini su negativni, prljavi, tragi~ni. Dovoljno je podsetiti na glavnu junakinju – mladu devojku Div~e, nedoraslu koja se daje prvom koji nai|e, pravi razne avanture, èli da rodi po svaku cenu, pristaje da bez razloga ubije oca i na kraju u bolesni~kom krevetu fantazira o nekom sre}nijem ìvotu. Egon Savin je umesto prosedea o konceptu predstave naveo samo re~i iz Je- van|elja po Luki, “O~e, oprosti im, ne znaju {ta ~ine”. Ve~ernja scena “Ra- dovi}” nije moga da izdrì tempo ranijih sezona i sada se videlo da su prakti~no pojedini glumci iscrpeli reperoar svojih privatnih predstava i monodrama. Na sceni Kod konja, u pozori{tu “Bo{ko Buha” prikazana je samo jedna, nagla{eno ambiciozna nova predstava, tragedija Romeo i Julija, Viljema [ekspira, u postavci Jago{a Markovi}a. Postavljaju}i ovu tragediju, on je tek u fragmentima pokazivao zanimljivu subjektivnu inicijativu da se na|u neka nova re{enja kao {to je na primer kupanje i obla~enje mlade Julije, ali retko je koje doveo do punog izraza. Sve {to ga odu{evi ugra|uje u predstavu, dopu{ta buku i pravi gu`vu kako bi stvorio spektakl koji }e sam ~in tragedije u~initi jo{ dramati~nijim. Teksta se uglavnom drào, neke od klju~nih prizora je skratio ili sasvim zanemario, a ima i dopisivanja kako bi se u~inio {to prihvatljivijim na~in na koji se vodi ova ljubavna pri~a. Ima tu ma{te, improvizacija, praznih tirada, parodije a po ne{to i iskrenih ose}anja, tako da je sve ovde neuobi~ajeno. To je moralo da izazove razli~ite komentare jer reditelj smatra da se ne sme u izrazu ni~im sputavati energija koja se osloba|a iz situacija, postaju}i subjektivno doìvljena vizija. U Pozori{tu na Terazijama je tako|e do{lo do krize rukovo|enja ili neslaganja oko toga {ta sve treba da se igra na ovoj nekad popularnoj sceni. Tek reda radi prire|ena je samo jedna nova predstava i to Crne komedije Pitera [efera u postavci Anje Su{e. Pa`nja rukovode}eg tima je bila pomerena od klasi~nih komedija ka muzi~ko scenskim i revijalnim programima tako da je daleko ve}i publicitet dat mjuziklu ra|enom po stripu o Alanu Fordu. Po{lo se od toga da svi oni koji ~itaju stripove veruju da je to vi{e od zabave, neka vrsta ma{tanja bez granica. Marija Lazi} je poverovala da se od svega toga moè napraviti atraktivna osnova za zabavnu komediju ili mjuzikl pa je uzela jednu od mnogobrojnih svezaka pod nazivom Bradati plja~ka{,i u kojoj tri ganstera preo- bu~ena u kostime Deda Mraza haraju velikim gradom. Od tog trenutka nastaju apsurdne avanture i neobavezne improvizacije u kojima je i sam uìvao reditelj Kokan Mladenovi}. Uz to je sledio jo{ jedan mjuzikl, Briljantin Dìma Jakobsa i Vorena Kejsija u kome je Mihailo Vukobratovi} demonstrirao svoje televizijsko iskustvo u novoj formi izraza. Na ostalim scenama, pogotovo onim u student- skim kulturnim centrima ili alternativnim nije bilo u ovom trenutnku ve}eg interesovanja za ne{to smelije, novo ili problemati~nije. Novi Sad je u pozori{nom smislu uvek bio tako blizu Beogradu ali dovoljno daleko da o|eci ovih doga|aja ne uti~u na njihovu samostalnost u odlu~ivanju o 146 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka repertoaru. Autonomnost Srpskog narodnog pozori{ta je odràna i u najde- likatnijim situacijama. U sezoni koja je svuda najavljivana kao ne{to skromnija, istrajavalo se ipak na kontinuitetu kroz korigovani repertoar gde se ba{tina sastavljena od klasi~nih i savremenih dela doìvljava ne toliko kao odstupanje od programa koji su u novije vreme prisutni u svim pozori{tima, koliko kao podsticaj da se artikuli{u novi teoretski principi savremene scenske umetnosti. Mnogi su bili stoga iznena|eni {to se novi program otvara upravo sa Sumnjivim licem Branislava Nu{i}a, a u postavci Dejana Mija~a. Nekoliko godina ranije, ovde je gostovao Du{an Jovanovi} sa svojom provokativnom predstavom u kojoj je mala policijska stanica pretvorena u kazamat ili koncentracioni logor iz kojeg samo iznose mrtva~ke sanduke. Na pitanje da li je ovo neka vrsta okasnelog odgovora, niko nije ni pomislio, jer je ve} od prvog pogleda na scenografiju bilo o~igledno da se radi o potpuno autonomnom i novom ~itanju ove popularne znane komedije. U Mija~ovoj reìji to je odista ambijent u pra{ini i sivilu, sve se zbiva oko barake koja se nalazi u pozadini, ali bez zelenila, ku}a u blizini i svega onog ~ime je ova komedija ukra{avana u ranijim postavkama. Uz to idu odgovaraju}e uniforme, pesak i tek po neki predmet {to sve ~ini celinu kojom struji bahatost, neobaveznost i po ne{to od prepoznatljivog mentaliteta. Metaforta je toliko o~igledna i savremena da moè da se veè za mnoge male ili sli~ne dràve {irom sveta. Zaba~eno mesto za koje verovatno niko osim policijskog aparata mo`da i ne zna da postoji. Ni jedan lik nije ni po ~emu podse}ao na stereotipe ranijih predstava i samo se po tekstu moglo da zaklju~i da je re~ o Sumnjivom licu. Humor je opor, primitivan, nakva{en satirom, bez preterivanja u natu- ralizmu i proizvoljnim stilizacijama, tek u izvesnim pasaìma pomeran iz svog {turog okvira, ali od po~etka do kraja oslonjen na puni doìvljaj i ubedljivost postupaka, {to celoj komediji obezbe|uje posebnost, autenti~nost i univerzalnost. Odmah, ve} posle prvog ~ina, bilo je o~igledno da je ovo najuspelija Mija~eva reìja Nu{i}a, sa vrednostima koje sasvim sigurno i bez ikakvog dvo- umljenja zna~e veliki pomak ili sasvim novo ~itanje dela velikog komediografa. Sve drugo {to se pripremalo i izvodilo na scenama Srpskog narodnog pozori{ta bilo je nekako u drugom planu, manje zanimljivo i verdostojno u izrazu. Ovo pozori{te je generacijama negovalo afinitete prema delima Judìna O’Nila, pa je odabrana njegova drama Mese~ina za nesre}ne. Ambijent je komponovan tako da glumci lako stvaraju psiholo{ku atmosferu prepunu sete i gor~ine prema ìvotu na koji su osu|eni. Sve je bilo dobro zami{ljeno, solidno izvedeno, ali bez sna`nijeg unutarnjeg dejstva. Sli~no se dogodilo i sa komadom Tri sestre Antuna Pavlovi~a êhova, koji je Ljuboslav Majera prilagodio svome relativisti~kom odnosu prema literaturi. U glumcima je traìo argumente za svoje opservacije ali su se njihovi odgovori vezivali za li~na iskustva pa e tako i sam izraz postao neujedna~en i nedovoljno celovit. Jo{ skromniji utisak ostavljale su predstave namenjene kamernoj sceni: Smrt i devojka Ariela Dorfmana i Ru~ni rad @an 1994 –1995. 147

Kloda Danoa. No, u ansamblu se verovalo da je na~injen sklad izme|u literature i izraza, bez nepotrebnih improvizacija ili vulgarnih pojednostavljivanja u truma~enjima odre|enih dela, uz ono {to je najva`nije – imali su jednu zaista reprezentativnu predstavu, {to ih je snaìlo u potrebnom samopouzdanju. Me|utim, nisu svi bili zadovoljni ovakom umetni~kom politikom. Nekoliko glumaca upravo iz Srpskog narodnog pozori{ta, odlu~ilo je, ne napu{taju}i mati~nu ku}u, da formira projektnu grupu pod nazivom Novosadski dramski teatar. Oni su za svoje prvo predstavljanje javnosti prihvatili novo delo Sini{e Kova~evi}a Janez, i zajedno s njim pripremili predstavu koja se smatrala doga|ajem trenutka. Faktografija je primarna, pa se i ovde u Janezu re|aju isklju- ~ivo neprijatni doga|aji. Zastavnik Janez Kranjc povukao se sa jedinicama Jugoslovenske armije iz Slovenije. Zbog vernosti zakletvi, u zavi~aju su ga proglasilio izdajicom, a u novoj sredini ga ne prihvataju, ve} penzioni{u. Sa porodicom se smestio u sobi sama~kog hotela na periferiji grada. Dve }erke bliznakinje su prestale da govore, obolele od {izofrenije. Starija }erka je u drugom stanju, ~eka muà sa rati{ta, dok ne jave da je mrtav. Sin bi èleo da studira, ali mu to otac ne moè da omogu}i, pa ulazi u beogradsko podzemlje. Janez je ostao bez prijatelja, ku}e i ku}i{ta, bez ikakve perspektive, u potpunom o~aju, te na kraju obla~i mundir hotelskog portira. Sve to kao crna hronika na{ih dana moè da bude ta~no, ali na~in na koje je to izneto, u pojednostavljenoj naturalisti~koj formi, ne deluje dovoljno ubedljivo i sa unutarnjim doìvljajem sa scene. Koli~ina bezna|a, sama po sebi te{ko da moè da bude mera vrednosti ovakvih produkcija. No, Janez je i ovakav kakav je, nai{ao na veliki odjek u svim mestima gde je prikazan. Za to vreme u Novosadskom pozori{tu – Ujvideki sinhaz, na ma|arskom jeziku, savremeni izraz je prihvatan vrlo ~esto samo kao scenografija, uz spoljnu atraktivnost forme. U stanju pune odmerenosti ili zatvorenosti, ovaj ansambl je izveo dramu Svi moji sinovi Artura Milera, sa rediteljem Laslom \er|elijem, koji je obradio i komad Kaktusov cvet Pjera Barila i @an Pjera Gredija, dok je Pinterovog Ljubavnika predstavila Eva Bala{. Predstave u stilu savremenog prilago|avanja igre odre|enim formama, svoj realizam su ~esto bogatile ili formirale prema psiholo{kim podsticajima samih tekstova. Uz ove komade Zoltan Baracius je nastavio sa kabaretskim predstavama, ovog puta pod naslovom Svako na svoj na~in, zatim sa postavkom Lastavice Dezija Kostolanija. Na kraju je Hajnalka Varadi obradila jo{ jedno delo Lajo{a Zilahija, Svadbenog varalicu. Po nivou izraza ova serija predstava nije se mnogo razlikovala od onih izvedenih predhodne sezone. Po{tovan je standardizovani scenski re~nik u koji su pojedini reditelji unosili izvesne tehni~ke inovacije a glumci se trudili da ni jedna ideja ne bude izvitoperena ili da se ne{to publici u~ni kao proma{aj. Mnoge je iznenadilo da se i Ljubi{a Risti} u Narodnom pozori{tu u Subotici opredelio za daleko mirniji program, bez rizi~nih eksperimenata ili nasilnog 148 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka aktueliziranja klasi~nih dela. O tom mirnijem toku u samom izrazu svedo~ile su predstave Assimil Eèna Joneska, koji je eksperimentalno postavio Ljubi{a Risti} zajedno sa Trejs [rurs. U projekat je uklju~eno nekoliko holandskih glumaca, ali su se u ansamblu svi sa svojim jezicima odli~no uklapali i koordi- nirali u pojedinim situacijama slede}i pi{}eve misli o apsurdima ljudske me|u- sobne komunikacije. Sa{a Gabri} je izloìo svoje vi|enje komada Tri sestre Antuna Pavlovi~a êhova, sa naglaskom na unutarnje motive i reakcije na besmisao ìvljenja koja stvara ~e`nju za boljim ìvotom. Upravo zato je pa`nja koncentrisana vi{e na tri sestre. Reìja je likove prosto stapala u odre|eno psiholo{ko polje tako da imena i poloàji nisu bili toliko va`ni za identifikaciju, koliko njihovi postupci i ose}anja. Peter Ferenc je radio dve postavke Gu{tera Andra{a Urbana i Mara/Sad Petera Vajsa. Dosta pa`nje igri pokazano je i u predstavi Gospo|ica Ive Andri}a, kome je Ljubi{a Risti} pristupio dosta delikatno, bez namere da razbija tekst ili menja poetiku uglednog pisca. Da li je to predah, suo~avanje, premi{ljanje nad onim {to je do tada ostvareno ili ~ekanje da se sagledaju prilike iz ovog specifi~nog pograni~nog centra – ostalo je otvoreno, bez o~ekivanog odgovora. U somborskom pozori{tu je bilo sli~no ali bez posebnog optere}enja oko savremenog ili eksperimentalnog izraza.To se pokazalo sa izvo|enjem Gordane Laze Kosti}a, u reìji Zorana Ratkovi}a, koji je nastojao da dokaè kako ovo delo ne samo da scenski nije nezanimljivo, ve} je i kulturolo{ki zna~ajno. Sa Ateljeom 212, ~iji su reditelji ve} po tradiciji ovde bili ~esti gosti, na~injena je predstava Lunasa Brajana Frejla, sa zajedni~kom gluma~kom podelom koju je na~inio reditelj Du{an Petrovi}. Predstava je bila podjednako namenjena somborskoj kao i beogradskoj publici. Sasvim neo~ekivano u prvi plan je izbila Kate kapuralica Vlaha Stuli}a, u reìji Jago{a Markovi}a. Pristalice svega {to ~ini ovaj reditelj, me|u njima mahom glumci, kriti~ari, pa ~ak i reditelji, odmah su ovu predstavu proglasili izuzetnom, od prole}a do jeseni neprekidno podsti~u}i kod publike atmosferu odu{evljenja. To se potvrdilo kona~no i na kraju dvadeset devetog Bitefa. Sa somborskim pozori{tem se na neki na~in ovo doga|alo i ranije, ali retko kada sa ovoliko buke. I u ovoj predstavi su glumci bili superiorni, potpuno verodostojni u postavci koja je izazivala i sasvim opre~ne sudove. Markovi}a nisu interesovala veristi~ka iskustva sa mediteranskim komedijama, koliko njegov subjektivni utisak o ambijentu i ljudima koje je opet posmatrao sa izvesnom otu|eno{}u u apsurdnim situacijama, ~esto ih uvede}i u polje karikature. Zato mu je bilo potrebno da ceo prvi deo predstave pretvori u sliku bede, o~aja, besmisla u ribarskoj ku}i na periferiji grada. Nije se zadovoljio da samo parodira neorealisti~ke manire ili da ih sen~i izvesnim satiri~nim varijantama, ve} je i{ao u razgoli}avanje koje je dovodio do ivice vulgarnosti. Da sve to ne bi bilo monotono, u pojedine pasaè ubacuju se ~as napolitanske pesme, ~as dal- 1994 –1995. 149 matinski napevi, naro~ito oni stari splitski. U nastavku, reìja nastoji da izdigne radnju sa dna, usmeriv{i je ka melodramskom razre{enju u kome se Mare udaje za mornara i sre}na odlazi iz ovog kala. Markovi} se koristio Felinijevim iskustvom, ube|en da pravi komediju koja }e se po svemu razlikovati od na{ih uobi~ajenih doma}ih postavki i zahvaljuju}i slobodnoj ma{ti i efektnim improvizacijama, izmicati svim literarnim i scenskim {ablonima. Kate Kapuralica, u kojoj je bilo dosta problemati~nosti i neodmerenog samohvalisanja reìje, nagra|ivana je toliko da je postala zaista zanimljiva pojava, sa kojom se razot- krivalo sve {to se doga|alo u pozori{tu i oko njega. Publika je imala svoje mi{ljenje o svemu, prihvatila predstavu sa odu{evljenjem i uop{te je nije zanimalo da li je sve izvedeno po nekakvim estetskim merilima. U Vr{cu je opet sve bilo u znaku komedije. Prvo je Kokan Mladenovi} poku{ao da ovde prenese ne{to od atraktivnosti predstave Buba u uhu @orà Fejdoa, decenijama igrane u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu. Milan Ka- radì} je priredio @enidbu Nikolaja Vasiljevi~a Gogolja, a Miroslav Pavi}evi} fragmente Joakima Vuji}a pod nazivom Ohla|eni vo, gde se osniva~ srpskog pozori{ta pojavljuje u glavnoj ulozi. Glavni poduhvat je ipak @enidba i udadba Jovana Sterije Popovi}a, u vi|enju Miroslava Benke. Ovaj neobi~an i zanimljiv reditelj komediju je shvatio kao pretekst teatra apsurda, preplitanjem slika stvarnosti i privida dok se zbivanja potpuno ne izobli~e i ne dobiju gorak ukus sa tragikomi~nim re{enjem. Benka je uspeo da u svom kompletnom dizajnu predstave, stvori ~udestan dekor u kome ima atmosfere vojvo|anskih varo{i, luksuznih ograda, bogatih salona, ali i klupa na sokacima, s tim {to su ovakve slike krajnje deformisane i stilizovane. Sli~no je i sa glumcima koji su dovedeni do tipiziranosti, a zatim po potrebi pretvarani u lutke sa belim klovnovskim maskama, karakteristi~nim kostimima i sloèni tako da predstavljaju ~udan, toliko nestvaran koliko i realan svet. Ono {to u svemu tome zadivljuje je doslednost Benke, pa ni jedan detalj u predstavi nije ostao neobra|en, neosmi{ljen niti nadogra|en. @enidba i udadba, u jubilarnoj sezoni, kada ovo pozori{te obeleàva pedeset godina neprekidnog rada, predstavlja zaista vrednost ne samo za njih ve} i srpsko pozori{te. Pozori{te “To{a Jovanovi}” u Zrenjaninu nije imalo ovakvih iznena|enja niti neo~ekivanih uspeha. U komadu Roberta Andersona [ok prepoznavanja glumci nisu uspeli da uspostave pravu komunikaciju sa tekstom. Zatim su ponovili Emi- grante Slavomira Mroèka i komediju Pa izvol’te u Sakule Zorana Petrovi}a. Najvi{e se u izrazu dobilo sa prisustvom Steve @igona kao reditelja Ivanova Antuna Pavlovi~a êhova. Ovaj umetnik je igraju}i u ovom i drugim komadima slavnog pisca i tuma~e}i ih na raznim pozornicama, sada nastojao da aktere poveè u sloènu celinu kroz koju struji dramska tenzija neophodna da se realizam svakodnevnog ìvljenja preobraì u psiholo{ku dramu punog dejstva. 150 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Podeljenost unutar srpskog pozori{ta postoji decenijama i ona je institu- cionalizovana u raznovrsnim formama. Festivali kao {to su Susreti voljvo|anskih pozori{ta i Susreti pozori{ta “Joakim Vuji}” koji su obuhvatali ansamble iz takozvane uè Srbije i Kosova i Metohije, su jedna od najdrasti~nijih dokaza tog razjedinjavanja na{eg kulturnog prostora. Svi poku{aji da se bar vode zajedni~ke statistike su odavno odba~eni. Ukinut je Pozori{ni godi{njak Srbije, pored Muzeja pozori{ne umetnosti Srbije, stvoren je Pozori{ni muzej Vojvodine. Na tim podelama zasnivala se u mnogo~emu i politika Sterijinog pozorja do raspada zemlje, sa posebnim komisijama koje su birale predstave za zvani~ni program sa ovih podru~ja. Tako je srpsko pozori{te i dalje neka federacija u malom, sastavljena od tri potpuno autonomne celine – vojvo|anske, beogradske i takozvane srbijanske, prisiljene na skromnu saradnju koja ne prejudicira nikakve su{tinske promene koje bi vodile nekom jedinstvu. U kragujeva~kom pozori{tu “Joakim Vuji}” situacija je uvek bila pomalo rovita, nestabilna i puna ~estih premi{ljanja kakva bi repertoarska politika najvi{e odgovarala romanti~arskoj tradiciji, po kojoj su upravo oni ba{tinici svega {to je vezano za stvaranje srpskog pozori{ta. U ovom trenutku pozori{tem je rukovodila po poznatom receptu gluma~ka uprava sa èljom da se smire prilike u ansamblu, bez mogu}nosti ni dovoljne odlu~nosti da se izvr{e promene u repertoaru. Zadovoljili su se izvo|enjem Srpske drame Sini{e Kova~evi}a, jer im se ~inilo da ona poseduje upravo nacionalni naboj i tugu prema `rtvama, nalik onoj prouzrokovanoj svirepom tragedijom koja se dogodila upravo u ovom gradu na po~etku drugog svetskog rata. Jovan Gligorijevi} je upravo nastojao da sjedini to ose}anje za srpske i kragujeva~ke `rtve, donekle smanjiv{i metafori~nost teksta a ostavljaju}i u akterima pre svega mu~ninu i nelagodnost `rtava. Sledila je Crna rupa Gorana Stefanovskog, koja im se u~inila dosta bliskom kao pri~a o razaranju porodi~nih odnosa, a zatim su se posvetili Pokojniku Bra- nislava Nu{i}a, gde su bili zaokupljeni, kao u ostalom i drugim predstavama, vi{e pitanjem {ta ko igra, nego kako igra. To su bile tri solidne, manje ili vi{e rutinske predstave ovog gluma~ki solidnog ansambla, ali bez ve}eg umetni~kog dejstva. U Ni{u je situacija bila ne{to druga~ija. Ansambl je vodio dramski pisac pa je razumljivo, svoj ciklus istorijskih drama vezanih za srpsku pro{lost, prvo èleo da prikaè na mati~noj pozornici. Tako je premijeru doìveo Kara|or|e Mi- ladina [evarli}a, u rediteljskoj obradi Slavenka Saletovi}a. [evarli}eve drame su se po mnogo ~emu razlikovale od sli~nih tekstova drugih savremenih autora jer je uvek bila vidljiva odre|ena namera i misao koja podsti~e njegovo okretanje ka istorijskim ~injenicama. Tako ne{to je èleo da naglasi i Marislav Radi- savljevi} u svome rediteljskom radu na postavljanju Sofoklove Antigone, koja nosi u sebi one ve~ne ljudske dileme koje ljude dele i ~ine nesre}nim. Uz ove projekte sledile su i dve rutinske predstave, Razvojni put Bore [najdera Alek- 1994 –1995. 151 sandra Popovi}a, bez ve}eg odjeka u javnosti i Laà i paralaà Jovana Popovi}a Sterije, bez posebnog umetni~kog identiteta. Uz tu nekakvu odre|enost, samopouzdanje i odmerenost Narodnog pozori{ta u Ni{u – Teatar klasika bio je manje dosledan. Publici su predstavljena dva komada – Hilperik Miroslava Nastasijevi}a, koji se nije ni po kom kriterijumu mogao svrstati u klasike, i Cigani lete u nebo Maksima Gorkog. To je trebalo da bude ustupak publici, na nivou koji je mogao biti prihva}en u svakom mestu gde je taj ansambl ~esto gostovao. Pirotsko pozori{te bilo je u svome repertoaru dosta zavisno od gostuju}ih reditelja. Kako je ansambl imao dobru komunikaciju sa grupom stvaralaca koji su dolazili prevashodno iz Beograda, to je i ovde bilo mogu}e da Bora Grigo- rovi} predstavi komad Talenti i oboàvaoci Aleksandra Nikolajevi}a Ostrovskog, u dosta kvalitetnom scenskom obliku. Slavoljub Stefanovi} Ravasi je u~inio veoma mnogo da se delo Darovni }ilim Cvete Agine, koje je priredio Mom~ilo Anti}, na|e u zaista emotivno sna`nom izrazu. Uz to je i{lo i delo Aleksandra Popovi}a, ârlama, zbogom, {to je na neki na~in i bio maksimum ovog skromnog ansambla. Nasuprot tome, u zaje~arskom pozori{tu “Zoran Radmilovi}” forsirali su popunjavanje repertoara novim predstavama pa su priredili ~ak {est novih premijera. Tu se na{ao ve} u mnogim pozori{tima izigrani komad Reja Kunija Luda no} u hotelu Srbija, zatim Alda Nikolaja Ukokaj moga muà, kao popune repertoara, Miroljub Nedovi} je reìrao svoj tekst Bluz osmeh, bez ikakve atraktivnosti i zna~aja, a Bo{ko Dimitrijevi} je predstavio delo Aleksandra \aje Jankovac – potopljeni svet, sa èljom da ga u~ini {to autenti~nijim. Ne{to vi{e pa`nje su privukla gostovanja reditelja iz Ukrajine i Bugarske. Vitalij Dvorcin, koji je ve} radio u drugim srpskim pozori{tima, sada je postavio Unosno mesto Aleksandra Nikolajevi}a Ostrovskog, sa poznatim beogradskim glumcima kao gostima. Predstava je bila potpuno u stilu postojanih vrednosti ruskog teatra. Za ansambl je to bilo od zna~aja, ~ak vi{e nego za samu publiku koja je dosta bila rezervisana prema predstavi i stilu na koji nije bila naviknuta. @oro Ivanov je opet, sa svojim saradnicima opremio predstavu Tajanstvena fioka Juliu{a Vol- skog, sa punom ubedljivo{}u, stilski ~isto i u izraàjnom smislu na zaista impresivnom nivou. U Leskovcu je su bile dominantne tri komedije – Zona Zam- firova, igrana na konvencionalan na~in, Plagijat, poznatog komediografa i humoriste koji je potekao iz ove sredine i Filumena Marturano Eduarda de Filipa, koju su zajedni~ki pripremili Nikola Vavi} i Radi{a Gruji}. To je ujedno bila i glavna predstava, u kojoj je nastupio ceo ansambl. Narodno pozori{te u Uìcu, veoma aktivno i ambiciozno postavlja na repertoar ~ak sedam novih dela. Princip izbora je me|utim, bio sli~an kao i u drugim pozori{tima. Umesto savremenih angaòvanih dramskih tekstova, prednost je dobila nacionalna drama, pa je Arsa Milo{evi} postavio Simeona Ne- 152 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka manju \ure Dimovi}a, dok je Aleksandar Sibinovi} tuma~io delo Milo{ Veliki – Knjaz Srpski Milovana Vitezovi}a. Dominantne su bile istorijske reminiscencije, uz po neku smeliju repliku koju je trebalo shvatiti kao i danas aktuelnu misao. Sledila je drama Judìna O’Nila Dugo putovanje u no}, koju je uobli~ila Lilijana Arsenov, bez ozbiljnijeg prodiranja u psiholo{ke probleme ove razorne porodi~ne drame. Staklenu menaèriju Tenesi Vilijamsa, dosta bezli~no je reìrao Miodrag Milanovi}, li{avaju}i komad onih suptilnih psiholo{kih osobenosti i bolnih ose}anja u sudaru sa realno{}u. Mnogo vi{e interesovanja bilo je za komad Zapali me Lenforda Vilsona, koji je sasvim korektno predstavio Bo{ko Dimitrijevi} sa adekvatnom gluma~kom igrom. Ovo pozori{te je imalo dosta razvijene veze sa rediteljima iz drugih zemalja, pa je za kraj ostavljena [uma Aleksandra Nikolajevi~a Ostrovskog, u proverenoj postavci Kirila Pan~enka i njegovih saradnika. Misao o ìvom pozori{tu bez ograni~avanja u repertoaru, nalazimo i u kru{e- va~kom pozori{tu. Kroz postoje}e dru{tvene krize ansambl ne samo da je ostao na okupu, nego je i poja~an, pa je mogao da pripremi vi{e kvalitetnih predstava. I ovde se, kao i u Uìcu, na{la na programu [uma Aleksandra Nikolajevi}a Ostrovskog, samo sa rediteljem Ateljea 212, Ljubomirom Dra{ki}em i prvacima beogradskih pozori{ta u ulogama Sre}kovi}a i Nesre}kovi}a. Postojanje u istom programu, Plautovog Hvalisavog vojnika, u reìji Du{ana Petrovi}a, Audijencije Vaclava Havela i ârlijeve tetke Brendona Tomasa, moglo je da se razume samo zato {to su za va`ne uloge angaòvani glumci iz Beograda. Uprava pozori{ta je uspela da stvori na pozornici i u gledali{tu odre|enu atmosferu koja je hrabrila ansambl da se pokaè igrom kao dostojan partner i najpoznatijim umetnicima. Pri tome je zanimljivo da je iskazana vidljiva uzdrànost prema savremenim doma}im tekstovima. U tom pogledu ovo pozori{te, nije bilo sklono nikakvom nadmetanju. Otud se odlu~ilo da samo premijerno predstavi komad Njujork, pri~a sa naslovne strane Neboj{e Rom~evi}a. Sezona je efektno zavr{ena Miran- dolinom Karla Goldonija, u reìji Vladimira Jevtovi}a. Dobio se tako niz predstava sa dominantnom gluma~kom igrom. U {aba~kom pozori{tu, novi ciklus predstava je zapo~et izvo|enjem teksta \okice Miljkovi}a Hajde da glumimo, koji je u znatnoj meri nadogradio i osmislio Aleksandar \or|evi}. Ovaj reditelj je postavio i komad Ma~ka na usijanom limenom krovu Tenesi Vilijamsa, u realisti~nom maniru, kako se obi~no i predstavlja ovo delo. \or|evi}u je poverena i predstava Dolaze moleri Zorana \or- |evi}a, sa ~ijim komedijama je ovde publika bila zadovoljna. Jedino reper- toarsko iznena|enje bilo je angaòvanje oko oìvljavanja teksta Jovana Risti}a Be~kere~anina – Bontonirani }ifta, oko kojeg se najvi{e rediteljski zauzeo Dejan Krstovi}. Mandragolu Nikole Makijavelija postavio je Nikita Milivojevi}, stilski vrlo rafinirano, sa jasnim efektima i duhovitim obrtima, i pojedinim subjektiv- 1994 –1995. 153 nim intervencijama koje su samom izvo|enju dale savremeniji okvir, a igru u~inile prirodnijom i izraàjnijom. Iz svega toga se moglo zaklju~iti da je do{lo gotovo spontano do odre|enih promena u repertoraskoj politici regionalnih pozori{ta. Preovladalo je shvatanje da ne treba da se igraju angaòvani komadi po svaku cenu, niti da se u tome takmi~i – pogotovo {to se dru{tvena situacija toliko brzo menjala, da su mnoge opservacije brzo gubile zna~aj. Ohrabruju}e je bilo to {to je svaki ansambl, uz sve specifi~nosti sredine u kojoj deluje, mogao da ispolji svoja shvatanja, pa i razlike u pristupu zahtevima koji se name}u pozori{noj umetnosti. To se potvrdilo ~ak i u Pokrajinskom pozori{tu u Pri{tini koje je delovalo u krajnje sloènoj situaciji i sa daleko vi{e dilema i problema nego {to je bilo vidljivo u drugim sredinama. Srpska drama je uspela da pripremi Pokojnika Branislava Nu{i}a, zatim Srpsku dramu Sini{e Kova~evi}a i Laki komad Neboj{e Rom~evi}a, sve u reìji Neboj{e Bradi}a. Njegove postavke su bile celovite, po{tovane su specifi~nosti teksta i istrajavalo se na odre|enom stilu u gluma~koj igri. âk je i albanska drama postala ambicioznija i fleksibilnija u odabiranju komada, pa je tako Selami Taraku pripremio Garderobera Ronalda Harvuda, a Ilir Bok{i Istoriju Kasema Trebe{ina. Kada je na~injen bilans ove sezone – iz statistike se vidi da je izvedeno na srpskim pozornicama sto pedeset i pet novih premijera, sa dvesta {ezdeset i tri reprize, {to je vi{e nego u prethodnoj sezoni. Ako dodamo tome da je kroz dvorane pro{lo preko milion i trista hiljada posetilaca, pozitivan zaklju~ak zaista ohrabruje. Me|utim, onima koji odlu~uju o pozori{nim zbivanjima ove ~injenice nisu imale poseban zna~aj. Odre|ene predstave su po subjektivnim i unapred pripremljenim procenama favorizovane i smatrane izuzetno zna~ajnim. Ostale su ignorisane. Ta pristrasnost je vezana za grupe kriti~ara, generacijsko povezivanje reditelja i glumaca a ponajvi{e za one okupljene oko Sterijinog pozorja. Odbijanje saradnje koje je dolazilo iz novih dràva niko nije iz tog kruga hteo da automatski izjedna~i sa dru{tvenim rastrojstvom sistema i nacionalnim deobama svega {to je u materijalnom i duhovnom svetu stvoreno. Uz to, pojedince je iritirala ravnodu{nost pojedinih srpskih pozori{ta, koja su smatrala da su bila podcenjivana i potiskivana, upravo radi tog favorizovanja i izjedna~a- vanja teritorije cele zemlje. Istrajavanje na me|uzavisnosti doga|aja i pojava nije vodilo dobru i otuda se nije u Novom Sadu gasila nada da }e se iz ovih protivure~nosti mo`da izi}i sa nekim druga~ijim i za sve prihvatljivijim idejama. Selektor je imao ovla{}enje da i dalje sam i bez ikakvog ozbiljnog obja{njenja odabire predstave po svome ukusu za glavni program Pozorja. Pri tome se po svaku cenu insistiralo na internacionalnom karakteru novog Sterijinog pozorja. Zato je dovedena jedna dosta skromna postavka komada Sveti Georgije ubiva a`dahu iz Nacionalnog teatra u Atini, koji je tamo postavio Branislav Le~i}. Ako se izuzme Sumnjivo lice o kojem se nije moglo raspravljati – radi ravnoteè je 154 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka pozvana predstava Razvojni put Bore [najdera, Narodnog pozori{ta u Beogradu. Preko svake mere je favorizovana somborska predstava Fi{kal Galantom. Kada se uvidelo da to nije dovoljno – oba{njeno je da treba de~jem pozori{tu posvetiti vi{e pa`nje pa je pozvana predstava Ma~or u ~izmama, pozori{ta “Bo{ko Buha”, mada se znalo da ima nekoliko drugih ove vrste koje su na znato vi{em izvo- |a~kom nivou. U programu se na{la i igra Ostrvo – ples atoma, uz obja{njenje da nema vi{e razloga da se prave razlike izme|u re~i i pokreta i da u scenskoj formi vrednost zavisi isklju~ivo od bogatstva ma{te, koreografskih vizija i osmi{ljenosti. Kako je mnoge u me|uvremenu impresioniralo izvo|enje Janeza, odmah se na{lo obja{njenje da pored profesionalnih pozori{ta mogu ravnopravno da u~estvuju i grupe sa svojim projektima, kao i oni koji se bave eksperimentima u domenu izraza. Tada se po prvi put moglo ~uti da izme|u profesionalnih i amaterskih predstava nema bitnih razlika. Ta dvoli~na atmosfera je naru{ena ve} prilikom sve~anog otvaranja – Branko Ple{a je izgovorio re~i prepune gor- ~ine kao rekvijem svemu onome {to se ovde doga|alo tokom proteklih ~etrdeset godina. Prema o~ekivanju Sumnjivo lice je progla{eno najboljom predstavom, Janez najboljim novim doma}im tekstom, a Lukrecija ili @dero je donela svome reditelju najve}e priznanje. 1995–1996. 155

1995–1996.

Mnoga dela savremenih srpskih prisaca potisnuta su vremenom na marginu pozori{nih zbivanja, izgubiv{i snagu kojom su nekada tuma~ili realnost. Od cele te grupe od nekih stotinjak autora, ostala su samo ~etiri, i to Aleksandar Popo- vi}, Du{an Kova~evi}, Ljubomir Simovi} i Sini{a Kova~evi}. âk i neka od njihovih dela, koja su nekad bili simboli kriti~kog realizma i aktuleni ~inioci politi~kog teatra, igrana su vi{e po inerciji nego iz potrebe da se na|u odgovori na nove dru{tvene izazove. Re~i Branka Ple{e i drugih umetnika preosetljivih na tragediju koja se doga|ala srpskom ìvlju u raznim krajevima zemlje, ma kako od jugonostalgi~ara bile osu|ivane kao preterane i nacionalisti~ki pateti~ne, ipak su delovale na mnoge pozori{ne ljude. Kao da su ih trgle iz letargije i naivnih razmi{ljanja o ideolo{kim perspetivama i vratile realnosti. Toliko je stravi~nih zbivanja bilo po~etkom devedesetih godina da ona nisu ni jednog ~oveka ostavila ravnodu{nim. Filmski umetnici pa i neki mla|i pisci ozbiljno su bili uznemireni pred istinama i strahotama u ratu, u kom, prema zvani~nim saomobmanama, nismo ni u~estvovali. To se odnosi na filmove Dezerter @i- vojina Pavlovi}a, Kaì ,za{to me ostavi Olega Novkovi}a, Vukovar, jedna pri~a Bore Dra{kovi}a, ili Ubistvo sa predumi{ljajem Gor~ina Stojanovi}a. U takvoj atmosferi i drama Janez Sini{e Kova~evi}a dobila je odjednom sasvim novo zna~enje. Ne{to se pokrenulo i u literaturi gde je roman mladog i nepoznatog autora Vladimira Arsenijevi}a U potpalublju, na op{te iznena|enje dobio presti`nu NIN-ovu nagradu. Jugoslovensko dramsko pozori{te prihvatilo je dramatizaciju ovog romana koju je na~inio student Damir Vijuk. Kod Arsenijevi}a – podpalublje je mesto gde imate najmanje {ansi da se spasete kada brod tone. Re~ je naravno, o metafori vi{estrukog zna~enja. Ta krhka romaneskna struktura je zato i posve}ena onim mladim momcima, oteranim u rat koji niko nije ose}ao svojim. Stvorena je pri~a o jo{ jednoj izgubljenoj generaciji u na{oj sredini i nesre}i koju je rat razotkrio do besmisla. Mladi ljudi koji se ovde pojavljuju vi{e su razo~arani pojedinci, pa i narkomani, nego romanti~ni zanesenjaci nacionalizmom, ali se isto tako ne moè pore}i da su i oni ginuli, stradali i patili – bilo da je re~ o frontu, svakodnevnom ìvotu, ljubavi i razo~arenju. To je su{tina, tako da sve drugo, od dilovanja drogom, ljubavnih odnosa, snalaènja bez para, o~ekivanja poroda, do sahrane, deluje kao dekoracija u toj zajedni~koj tragediji. Predstavu je reìrao Nikita Milivojevi} u prili~nop jednostavno kon- cipiranom dekoru, realisti~ki i bez posebno nagla{avanih situacija. Tek na grob- 156 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka lju, reditelj malo stilizuje sliku sahrane jednog od onih koji se nije vratio iz rata koji nismo vodili, uz izvesna ironi~na, gorka i deprimiraju}a sen~enja. Me|utim, ovo nije bio glavni projekat u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu. Ambicije su bile mnogo {ire i gotovo neprimetno su zbog stagnacije Ateljea 212 i Bitefa apsorbovana neka od njihovih iskustava. Sve {to se ovde stvara trebalo je da bude izuzetno, pa je svaku premijeru pozori{te pretvaralo u kulturni doga|aj. Najre~itiji doga|aj je postavka Gospo|e ministarke Branislava Nu{i}a, u reìji Dejana Mija~a. Ovo pozori{te imalo je ve} iskustva s postavkom ovog dela od strane Bojana Stupice. S obzirom na Mija~ev uspeh u Novom Sadu sa Sumnjivim licem, verovali su da }e se tako ne{to sli~no dogoditi i na njihovoj sceni. S druge strane, Mija~ je smatrao da je to arheologija kojom ne èli da se bavi. Tekst mu je samo povod za sopstveno vi|enje pa pribegava adaptaciji i dopisivanju Gospo|e ministarke. Neki likovi su izostavljeni ili prepri~ani, dok se insistiralo na savremenim asocijacijama po svaku cenu. Bitno je da reditelj nije imao originalnu viziju, vrativ{i se svojoj ne ba{ uspeloj televizijskoj produkciji od pre vi{e godina. Zato je i traìo da se scena pretvori u hol neke vile koja se adaptira za potrebe nove ministarske porodice. Tokom cele komedije, radnici u plavim kombinezonima ne{to farbaju i doteruju, prezrivo i za~u|eno prate}i {ta se doga|a u rasto~enim scenama. Izme|u ~inova se na plafonskim konstrukci- jama pomi~u zavese koje trepere u ritmu muzike narodnog kola. Reìja je tako, koriste}i mo`da i nesvesno, iskustvo starog pozori{ta, htela Nu{i}a da prevede u komediju fejdoovskog tipa, veruju}i da je ona uvek atraktivna, pa i ovoj sceni. Stilski ni u tome nije bilo preciznosti, pa su se na trenutke mogli ~uti i zvuci francuskih {ansona iz pedesetih godina. Eklekti~ki aran`man bez stvarnog nadahnu}a. Na kraju, u tom novom tuma~enju Nu{i}a, @ivka, uàsnuta {to joj je mu` podneo ostavku na ministarski poloàj, hvata lova~ku pu{ku i puca u njegovom pravcu sa praga svoje vile. Drama Knez Mihailo Svetlane Velmar Jankovi} objavljena je pre nego {to je i doneta odluka o njenom postavljanju na sceni. Pojavila su se razli~ita izdanja, literarna kritika je svojom subjektivnom nesmotreno{}u i ovo delo proglasila knjièvnom, a samim tim i scenskom vredno{}u. Uz takve preporuke, bilo je prirodno da se komad na|e na repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. Premijera je izazvala op{te iznena|nje. Te{ko je bilo posle krasnore~ivih tirada koje su ve} ranije izre~ene, suo~iti se sa povr{nom, sladunjavom, melodramskom feljtonistikom. Reìja je bila poverena obazrivom Dimitriju Jovanovi}u, koji se suzdràno, koliko je mogao, obuzdavao u ispunjavanju onog {to je zahtevala spisateljica. Ali na kraju se prelomi duga grana starog top~iderskog platana i vetrovi odjednom su stvore zlokobni kovitlac. Eto kako se umesto o~ekivanog literarnog iznena|enja, toliko najavljivane nove scenske forme, pozori{te vra}a u daleka i odavno zaboravljena vremena. 1995–1996. 157

Dok je na Velikoj sceni sve bilo u znaku ove tri razli~ite i kontraverzne predstave, na kamernoj sceni teatra “Bojan Stupica”, dogodila se samo jedna gluma~ki sveà interpretacija tekstova Ljudmile Petru{evske – ]incano za Smir- novu, koju je obradio ukrajinski reditelj Vitalij Dvorcin. Predstava je sastavljena od dve pri~e me|usobno labavo povezane, tako da je mogu}e da se svaka igra i odvojeno. U prvoj nastupaju uglavnom mu{ki akteri, a u drugoj su dominantne ène. Tri prijatelja sede u polupraznom stanu, ispovedaju se, prepri~avaju dnevne doga|aje, raspli}u li~ne dileme uz nekoliko fla{a prvoklasnog ]incana. Po tome bi trebalo da prepoznamo vreme u kome ~ak i fla{a stranog pi}a predstavlja nekakav simbol slobode ili prava na druga~iji ìvot. Drugu pri~u je reìja savim druga~lije koncipirala. Stilizovan je mali salon u kojoj su glumice obu~ene u crne svilene haljine, pije se crno vino, posluènje je pravo, a i druge pojedinosti su sasvim realisti~ne. Sve se to doga|a me|u prijateljicama Ele Smir- nove na njenom ro|endanskom slavlju. Literatura Ljudmile Petru{evske nema velikih i osobenih vrednosti koje bi traìle strogo stilsko opredeljenje teatra. Odmeravanje snaga izme|u Jugoslovenskog dramskog pozori{ta i Narodnog pozori{ta traje u Beogradu sa ve}im ili manjim intenzitetom nekoliko decenija. Ove sezone to nadigravanje imalo je i jedan opor prizvuk. Stevo @igon, koji je celu svoju pozori{nu karijeru ostvario na sceni kod Cvetnog trga – odjednom se na{ao bez pozornice. Da li su do{la neka nova vremena ili je ne{to drugo bilo po sredi, tek na Velikoj sceni u pozori{tu kod Spomenika prikazao je svoje tuma- ~enje Idiota Fjodora Mihajlovi~a Dostojevskog. Ova predstava je ra|ena sa ambicijom, u velikom zamahu, po stilu negde izme|u klasi~nog i savremenog izraza, sa puno subjektivnog identiteta i slika kakve retko koponuju drugi na{i reditelji. Cela kopozicija je sastavljena izme|u prodornih zvukova èlezni~kih lokomotiva i brodskih sirena, uz prenagla{ene muzi~ke pasaè koji razaraju odre|ene utiske i uti~u na razmi{ljanje, dok ne provali sa scene njeno meta- fizi~ko dejstvo. Za Narodno pozori{te ovo je bio veliki izazov, pogotovo {to su nosioci glavnih uloga bili glumci najmla|e generacije ovog ansambla. Reditelj Stevo @igon nije shvatao realnost bukvalno, niti je istinu povr{inski izlagao. U veoma bogatom miljeu on je èleo da u stalnom pokretu i previranju shvatimo da stvarnost nadilazi pojedince, njihove istine i sudbine i da surovim oznakama ru{i sve pred sobom. Finalna scena, koja je komponovana slobodno, oduda- raju}i od samog romana, dala je predstavi punu verodostojnost. Filozofi, pisci i gledaoci ve} stole}ima vode stalni dijalog o tome – {ta je Don @uan, i gotovo da ne postoji zna~ajan stvaralac u svetu umetnosti koji nije izrazio svoje mi{ljenje o glavnom junaku ovog dela. Sve to je poznato i reditelju Petru Zecu, koji je na osnovu nekih od poznatih misli poku{ao da napravi metaforu o zlu {to dolazi iz pakla, obuzima ~oveka, uni{tava ga, ali se opet vra}a u igru bez kraja. Nevolje dolaze, me|utim, ve} kod uskla|ivanja stilizovanog dekora i kostima koji ni~im ne podse}aju ni na Molijerovo a ni na na{e vreme. 158 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Pore|ane vojni~ke cokule po pozornici, s jednog kraja na drugi, u finalnoj sceni nisu jasan simbol. Ideja da se iz operske partiture Mocarta u|e u dramsku predstavu i zatim koriste neki savremeniji tonski pasaì, a po potrebi ponovo vrati svome izvori{tu, nije originalna, ali je ovde sasvim prikladna. Petar Zec nije izbegao rasprave o ozbiljnim temama niti je predstavu li{avao one misaone dimenzije koju Milijerov tekst nosi. On je jednostavno ìvot, erotiku i misaonost nastojao da svede u prostore iluzija i apsurdnosti u kojoj je sve na neki na~in me|usobno uslovljeno. Zbog toga susret Don @uana sa nadgrobnim spome- nikom ne doìvljava tragi~no ni kada se zapali, nego vi{e kao farsi~nu igru koja ga zabavlja. Nema suo~avanja sa sudbinom niti ose}anja za kaznu do finala. Kada se iznova pojavi iz pakla, prizor deluje kao opsena. U ovoj predstavi bilo je sjajnih nagove{taja jednog novog i druga~ijeg pristupa Molijerovom Don @ua- nu, ali to nije dovoljno da bi se do{lo do zrelog ostvarenja u kome bi se suo~ili sa strahom od nepredvi|enog licemerja koje skriva nali~je ljudske prirode. Otkud Euripidove Trojanke na Velikoj sceni Narodnog pozori{ta? U prosedeu za predstavu, gr~ka rediteljka Irina Konidari izrazila je zadovoljstvo {to svoj glas spaja sa Srbima – Trojancima u nadi da }e se ovaj antiratni krik ~uti. Potvr|uje li to da ovaj izbor nije bio slu~ajan? Mo`da se nekom tada u~inilo da je ovu tragediju tako sna`nog dejstva trebalo igrati nekoliko godina ranije. Me|utim, predstava nije pravljena u tom konceptu i zato se patetika Irine Konidari mogla prihvatiti i kao kurtoazija, jer joj je omogu}eno da upravo u centru Beograda iskaè svoj akademski stav prema Euripidu i na{im nesre}ama. Rediteljka se opredelila za ambijent na~injen od tamnih gromada koje verovatno treba da podse}aju na razru{enu Troju. U uvodnom prizoru izme|u zidova razapeta je bela zavesa iza koje prolaze Trojanke dok se ne na|u u svom prostoru. Njih prati narodno zapevavanje koje nodoljivo name}e utisak balkanske tragedije ili epopeje u kojoj ima zajedni~kog nasle|a, izvesnih obi~aja ili folklora. Irina Konidari je najvi{e pa`nje posvetila oblikovanju hora zarobljenih, obe{~a{}enih i ucveljenih èna. Nerazumljivo je pri tome insistiranje na maskama koje obezli~uju lica. Reìja je od tih bezli~nih, nagaravljenih likova stvorila masu koja se disciplinovano kre}e ~as u simetri~lno nazna~enim pokretima a ~as se razbija u grupe, krugove ili {palire, sa ujedna~enim re~itativom. U tome nema ni~eg novog, ali je sve uve`bano i besprekorno izvedeno, pomalo hladno i otu|eno. Na zemunskoj sceni, koja je jo{ bila u funkciji, prire|ena je jo{ jedna verzija Revizora Nikolaja Vasiljevi~a Gogolja, u u dosta proizvoljnoj interpretaciji Ko- kana Mladenovi}a. Zato je vi{e pa`nje usredsre|eno na izvo|enje Dugog puto- vanja u no} Judìna O’Nila. To je shvatio reditelj Velimir Mitrovi} i zato dozvolio sebi da zauzme blago nazna~en rezervisan stav prema akterima, poku- {avaju}i da ode dalje od tipizacije, ka sasvim odre|enim portretima, {to psihologiziranju daje sociolo{ku notu, ali i izdiè iznad naturalizma, prema druga~ije osmi{ljenoj igri. Predstava je u mnogo ~emu odgovarala trenutnim htenjima 1995–1996. 159 ovog pozori{ta, ra|ena je s ube|enjem u zna~aj Judìna O’Nila kao pisca ne samo svog doba nego i dana{njih generacija. Tokom igre taj utisak gubi zna~aj pa se pa`nja prenosi na gluma~ku igru. Radi nih je i vredelo postaviti ovu dramu. Od doma}ih autora, odabran je samo tekst Poslednja bitka Slobodana @iki}a. Ova drama je odabrana na konkursu povodom sto dvadeset petogodi{njice Narodnog pozori{ta u Beogradu i posve}ena je onim danima bezna|a do kojih je do{lo posle poraza na Kosovu i pribiranja ljudi suo~enih sa sudbinom, a sve to kroz gr~evitu borbu knjeginje Milice da se ne zatre zemlja kojom je vladao La- zar, da bar ona odrì vlast dok ne doraste ma~u njen sin Stefan. Nevolje nastaju ve} onog trenutka kada se Milica pojavi u priprostoj seoskoj haljini sa pokretima krajnje privatnosti i tonom koji odaje obi~nu ènu sku~enih ose}anja i misli, vi{e zaina}enu nego potre{enu tragedijom, sa gestovima koji ~itav dvor mogu za~as da pretvore u neko doma}insko ognji{te. îja je to èlja? Re~ je o ratu bez rata, bitci koja nije izgubljena, o izdaji koja je svemu presudila, ucenama mo}nih turskih aga i otporu koji se na kraju zavr{ava Mili~inim pristankom da u~ini sve {to od nje Bajazit traì, ~ak i da mu po{alje svoju lepu, nedozrelu knjeginjicu Oliveru. O~igledno je da je pozori{te vi{e zanimalo do koje mere se moè promi{ljati na{a savremenost nego istraìvanje kako istinska tragedija, u kojoj se me{aju istorija i legenda, odraàva svoju su{tinu u ovom vremenu. U tom ~asu sva druga beogradska pozori{ta na{la su se u svojim htenjima izme|u dve predstave – s jedne strane U potpalublju, i s druge Idiota, kao grani~nih dilema kako se orijentisati prema tradiciji, aktuelnim formama i stvarnosti. U Beogradskom dramskom pozori{tu te{ko su mogli da se odrede svojim repertoarom. Zato su se oslonili na Bernarda [oa i njegovo delo Nikada se ne zna, koje je uobli~io Miroslav Belovi}.On je u svojim estetskim stavovima bio protiv izvitoperavanja pi{~evih shvatanja, a za autenti~an pristup tekstu. Svestan izra- ène potrebe ovog teatra da se krene u potragu za izgubljenim identitetom, uklju~io se u to sa velikim zalaganjem i ljubavlju, {to se videlo po glumcima koji su mu poverovali i atmosferi stvorenoj prilikom uobli~avanja predstave u kojoj su zaigrali kao preporo|eni, neprepoznatljivo, sa stilom i merom. U tom raspolo- ènju poverovalo se da i mlada Irina Risti} moè da protuma~i na svoj na~in komad ôvek je ~ovek Bertolda Brehta, ali je sve ostalo samo na èljama. Uprava, neodlu~na u riziku – sve vi{e je pa`nje posve}ivala maloj sceni na kojoj je, opet u Belovi}evoj reìji, prire|ena i monodrama Pre doru~ka – kratke i najkra}e pri~e, sastavljena od tekstova Judìna O’Nila i drugih autora. Uz to je do{la Smrtonosna klopka Ajra Levina, ali je sve to bilo ipak nedovoljno da se povrati ugled koji je poslednjih sezona tako naglo i nesmotreno, u mnogo ~emu bio izgubljen. Problem identiteta u svome programu ose}ali su i oni koji su se okupljali oko Bitef teatra. Ovde su rado prihvatali mlade reditelje, pa me|u njima i ambi- 160 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka cioznog glumca Branislava Le~i}a. Po{to je sa glumcima Narodnog pozori{ta iz Atine postavio jedan komad Du{ka Kova~evi}a, sada se odlu~io da spoji dva komada Pavlosa Metesisa, Negovatelj bilja i Put ka Eleusini, pod pompeznim naslovom Balkanska rapsodija i sugestijom da u njoj vidimo kompoziciju epskog ili herojskog {to se stapa sa melodikom etno muzike. Utisak je bio dosta nepovoljan. Neodre|ena forma, ogoljena radnja, fragmentarna, ne moè da pribliì u fantaziji zami{ljenim prizorima, niti se slika dru{tvenih odnosa izo{trava. Slu~aj Hinkeman Ernesta Tolera, je sasvim druge prirode. To je delo autora koji nije prihvatio nema~ku realnost u doba prvog velikog rata, te{ko podnose}i poraz u godinama koje su sledile, dok ga odbojnost prema diktautri nije odvela u iz- gnanstvo. Delo je takvo da te{ko podnosi bilo kakav eksperimenat. Pri~a je jasna – pred rat su se zavoleli Eugen Inkeman i ne`na Greta. Kada se voljeni ~ovek vrati sa rati{ta, gde je te{ko ranjen, izgubiv{i mu{kost, nestaju ideali, i ostaje mu jedino da nastupa u cirkusu kao ~udo od ~oveka, koji zubima otkida glave mi{evima. Reìja to nagla{ava u sasvim skromnom scenskom prostoru. Gor~in Stojanovi} oprezno uskla|uje reakcije pojedinih aktera kako ne bi do{ao u isku{enje da izvitoperi likove ili forsira nagonske impulse. Kako dalje – kada se nikada ne zna {ta koja predstava donosi? Da bi ublaìli rizik koji su sobom nosili novi projekti – u Ateljeu 212 odlu~ili su da pa`ljivo ~uvaju i repriziraju sve svoje najbolje predstave. Tako je sa krajnjom ozbiljno{}u izvo|ena Kore{podencija Borislava Peki}a jo{ iz osam- desete godine, kao i Sveti Georgije ubiva a`dahu Du{ana Kova~evi}a, iz osamdeset i {este godine. Tako su oìvljeni i Policajci Slavomira Mroèka. [ta sada zna~i ovaj komad? Pre tideset i {est godina mnogi su u njemu na staroj i sku~enoj pozornici ovog teatra, prepoznali èlju ansambla da se jasnom satirom naglasi unutra{nji otpor diktaturi jednoumlja, svemo}i policije i apsurdu bitisanja. Zato je razumljivo {to su mnogi po{tovaoci ovog teatra, zabrinuti za ishod trenutne umetni~ke krize ansambla, poverovali da }e i ovo se}anje na jednu zaista veliku predstavu i njene nezaboravne kreacije, pomo}i da se lak{e i jasnije artikuli{e program za dana{nje vreme i druga~iju budu}nost. Put repertoarske politike pozori{ta nije mogao da se odredi ni iz postavke komada Ovde Majkla Frejna, jer je Alisa Stojanovi} mislila samo na to kako }e rediteljski ostvariti svoje zamisli. Utisak da svako poku{ava da uradi ne{to za sebe revoltiralo je glumicu Goricu Popovi}, koja svesna uzaludnog ~ekanja i odsustva velikih projekata pi{e i reìra komad Iju, poplava. U~inila je to ne- pretenciozno, sa dosta dara, ve{tine i spontanosti, uz kori{}enje arhai~nog govora sa po~etka ovog veka, koji sada ulazi u literarnu modu, a u èlji da opi{e sastanak jednog dru{tva spremnog da pripremi program za stradalnike u Beo- gradu od poplave koja se danima najavljuje. U tome je spisateljica koristila stare oglase, programe i pojedinosti koje oslikavaju mentalitet i vreme. 1995–1996. 161

Nesnalaènja je bilo i kod drugih. Krize su se prosto javljale preko no}i. Kriza rukovo|enja, kriza repertoara, kriza reìje ili razdori u ansamblu, naro- ~ito je vidljivo u ve}im ili popularnijim kolektivima. Od toga nije bio imun ni Zvezdara teatar, mada on nije imao u svome sastavu stalni izbor glumaca koji bi podjednako preuzeli na sebe teret stalnog uspeha. Novih komada nije o~igledno bilo u ovom trenutku, zato su se i odlu~ili da postave komad Na{i sinovi Voji- slava Jovanovi}a Maramba. Sava Todorovi} je u ovom tekstu otkrio hiljadu devesto {este godine osnovu za savremenu socijalnu dramu. Miroslav Belovi} je hiljadu devesto {ezdeset i {este godine tome dao {iri i produbljeniji socijalni smisao. Tu tradiciju ozbiljnog suo~avanja sa tekstovima Vojislava Jovanovi}a Maramba prekinuo je sada Jago{ Markovi}, uzimaju}i dramu kao povod za svoja shvatanja nekada{njih a mo`da i dana{njih socijalnih problema, svojim neobaveznim re{enjima do{av{i do ivice parodije. Kod onih koji su videli film Poljubac ène pauka, odmah se javila potreba sa pore|enjem sa predstavom koju je na ovoj pozornici uobli~io Egon Savin. Moè li uspeh filma biti dovoljan razlog za pozori{nu repliku? U ovom aran`manu, sve je podre|eno igri glumaca. To se ose}a i u scenskom prostoru, oblikovanom kao zatvorska }elija sa dvostrukim gvozdenim krevetom na sredini i priru~nim or- manom pored ulaznih vrata. Reìja ne insistira na detaljima i atmosferi koja vlada sve vreme u tom sku~enom prostoru. Va`no je uz to, da su bitna razgrani~enja sa filmom na~injena dosta uspe{no. Pri~a koju u nastavcima do~arava Molina svome kompanjonu je druga~ija, bez podse}anja na gra|anski rat i gerilu, preto~ena u lepo ukra{enu melodramu. Od Pozori{ta na Terazijama se o~ekivalo da samo zabavlja publiku. Odjed- nom, mimo svih predvi|anja pojavila se predstava Mir, koju su komponovali Goran Mari~i} i Kokan Mladenovi}. Njihovo interesovanje za svet antike je duboko promi{ljeno, proèto duhom na{eg senzibiliteta i vremena. Mari~i}, vrsni poznavalac i prevodilac starih tekstova, u{ao je u su{tinu Aristofanovog duha i u njegovim stihovima iz petog veka pre na{e ere prepoznao ve~ni prezir prema gra|anskim ratovima. Shvatanje da je mir utopija a razaranje uàs koji obeleàva svaku stvarnost, podstaklo ga je na op{irnija obja{njenja. Kokan Mladenovi} je tako do{ao do osnove predstave koja bi trebalo da bude duboko zainteresovana za ratove koje nismo vodili a u kojima smo pobe|eni ili prezreni. Za Pozori{te na Terazijama, uprkos svim otporima, ovo je bio veoma zna~ajan poduhvat. Pucnji na Terazijama Petra Gruj~i}a, trebalo je sa reìjom Juga Radivojevi}a ublaè i smire pregrejane strasti u ansamblu, ali predstava je bila takva da nije mogla ni na koga ozbiljnije da uti~e. Pozori{te je ostalo na raskrsnici izme|u èlja za promenom repertoara i onih sterotipa koji su u njegovom programu videli samo puku zabavu. 162 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Me|u alternativnim teatrima i projektnim scenama nije bilo zna~ajnijih uzbu|enja. U Kult teatru prire|ena je samo jedna nova predstava i to Vrag ne spava Petra Pecije Petrovi}a, sa Branko Ple{om kao rediteljem i grupom glumaca koji su to shvatili kao svoju korisnu relaksaciju. Na ve~ernjoj sceni Radovi} – tako|e je bila samo jedna premijera i to komedije Mi ~ekamo bebu Stevana Koprivice, sa kojom je stare i mlade posetioce poku{ao da razonodi i malo pou}i Milan Karadì}. Otvoreno pozori{te je pripremilo u reìji Darijana Mihajlovi}a, popularnu duo dramu Dogodine u isto vreme Bernarda Slejda. Dok su se ostali upinjali kako da okupe aktere za nove predstave – pa`nju javnosti privukao je eksperimentalni Ister teatar svojom produkcijom Putovanje. Dosledni sebi, bavili su se semantikom pokreta, traè}i puteve do ekstremnog izraza, u kome smo mogli da prepoznamo simbole koji prevazilaze na{a iskustva. U Beogradu je tog trenutka bilo zatvoreno dvadesetak dvorana u kojima su nekad odràvane razne kulturne priredbe, pa ~ak i pozori{ne predstave. Povre- meno su to bila i stani{ta raznih eksperimentalnih grupa. Neke se sada pretvaraju u minijaturne tr`ne centre a nikome ne pada na pamet da u njima stvara nova pozori{ta. Zato odluka poznatog dramskog autora Bratislava Petkovi}a, vlasnika Muzeja starih automobila, da u Modernoj garaì, koju mu je ustupila Gradska skup{tina za izlaganje muzejskih eksponata, ovde napravi novu pozori{nu scenu, deluje izazovno. Sve je tu neobi~no a opet krajnje jednostavno i kultivisano. Za svoju prvu premijeru u ovom abijentu, autor je odabrao pri~u o prvim me|unarodnim auto trkama koje su organizovane u Beogradu trideset i devete godine na stazi oko Kalemegdana. U glavnoj trci za Grand prix u~e- stovala su ~etiri svetska {ampiona. U dve trke su nastupala i dva Jugoslovena, a njihovi automobili su upravo sada me|u muzejskim eksponatima. Tako je nastala ova specifi~na dru{tvena hronika u kojoj se evociraju mnoge uspomene preko autenti~nih dokumenata. Stvara se verodostojna atmosfera u koju ulazi i jedan stari gospodin, Lazar Radi}, nekada{nji vlasnik ove garaè. On dolazi iz izgnanstva i posle dugogodi{njeg boravka u Americi sa nostalgi~nim se}anjima, ali li{en sentimentalnosti i bole}jivosti. U su{tini, Petkovi} je krajnje jednostavnim sredstvima, od dokumentarnog materijala do{ao do izvorne i slojevite drame psiholo{kog zna~enja, u kojoj autenti~na scenografija dobija funkciju vremena i ambijenta. Ovo je prava beogradska drama. U njoj je vi{e re~eno o ovom gradu i urbanoj tragediji, nego u mnogim drugim i ambicioznijim tekstovima. Sva ova raspoloènja pa i stavovi, gotovo spontano su se prenosili u druga pozori{ta i gradove, gde se pozori{nim zbivanjima pridavao ne{to ve~i zna~aj nego u nekim ranijim sezonama, uz nagla{avanje njihove funkcije u kulturnim zbivanjima i dru{tvenom ìvotu. Ta korespondencija sa sredinom najbolje se moè ilustrovati na opisivanju pozicija Narodnog pozori{ta u Kru{evcu. U njegovoj dugogodi{njoj tradiciji ve{to su se stopili amaterizam i profesionalizam. 1995–1996. 163

Tome su mnogo doprinele komemorativne sve~anosti koje su se svake godine uz pristustvo poznatih ansambala iz Beograda, Srbije pa i cele zemlje prire|ivali pod Bagdalom. Zahvaljuju}i takvoj politici postali su briga celog grada, pa je pozori{te izuzetno uspe{no adaptirano, ansambl oja~an i pripremljena stalna saradnja sa pojedinim beogradskim pozori{tima, rediteljima i popularnim glumcima. Tokom dvadeset godina, {est puta su poku{avali da u~estvuju na Ste- rijinom pozorju, ali gotovo uvek sa pogre{no odabranim predlozima. Jer za komade kakvi su Knez Lazar, Smrt majke Jugovi}a ili Kraljevi} Marko, jugoslovenski opredeljene selekcije nisu imale razumevanja. To nije demoralisalo ansambl i sada je, nakon punih pet godina u javnost iza{lo sa predstavom Dervi{ i smrt, ra|enom prema istoimenom romanu Me{e Selimovi}a, u reìjskoj postavci Neboj{e Bradi}a. Bio je to pre~i{}en tekst, sveden na su{tinu, oslobo|en preterane obazrivosti prema odre|enim verskim ritualima, gotovo kameran – otvaraju}i prostor za igru koja doseè duboko u ljudsku prirodu, obi~aje i odnose izme|u ìvota i smrti, vlasti i poniènja. Ova predstava je bila mnogo ~i{}a, promi{ljenija i stilski preciznija od nekih ranijih adaptacija. Reakcije su bile krajnje pozitivne i ona se na{la u zvani~nom programu trideset i prvog Ste- rijinog pozorja. U Narodnom pozori{tu u Ni{u nisu bili ni malo osetljivi na primedbe da se u sastavljanju repertoara oslanjaju na dela koja su ve} doìvela premijere ili na~inili uspeh na beogradskim i drugim pozornicama. Bili su uvereni da je bolje za publiku da odre|ena dela izvode njihovi glumci i da ih je mogu}e videti tokom cele sezone {to nije bio slu~aj sa gostuju}im ansamblima. Tako je Enveru Petrovciju omogu}eno da i ovde izloì svoju viziju Idiota Fjodora Mihajlovi~a Dostojevskog, u adaptaciji Andèja Vajde. Kako se ovim tekstom Petrovci bavio i u Pri{tini, sa albanskim glumcima, ovde je ne{to korigovao svoju koncepciju, na~inv{i stabilnu celinu koja je prihva}ena i na gostovanju ni{kih glumaca u Beogradu. Dejan Krstovi} se pozabavio Damom sa kamelijama Aleksandra Dime, koju srpska pozori{ta igraju gotovo ceo dvadeseti vek. Bila je to korektna predstava u kojoj se trudilo da se pri~a o ovoj nesre}noj ljubavi {to prirodnije iskaè. Slobodan Jovanovi} je predstavio komad Milovana Vitezovi}a Kralj i njegov komediograf u kojem se pojavljuju istorijske li~nosti poput kralja Milana, mladog Branislava Nu{i}a, Milorada [ap~anina i mnogih drugih. Gost iz Bugar- ske, Sava Dimitrov, zaloìo se za komad Stefana Caneva Nedel~eva Druga smrt Jovanke Orleanke, koji je vrlo efektno delovao na sceni. Najvi{e je bilo rasprave oko komada @ivot provincijskih plejboja posle drugog svetskog rata ili tu|e ho}emo svoje nedamo Du{ana Jovanovi}a. Posebno interesovanje izazvala je monodramska adaptacija romana Ljubavnik Margaret Dira, kojeg je glumica Evge- nija Stankovi} priredila za svoju solo produkciju. Sve u svemu, jo{ jedna obi~na, pomalo raznovrsna, panoramski komponovana sezona, u kojoj ni jedna predstava nije svojijm zna~enjem uspela da se odvoji od ostalih. Ni alternativne 164 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka scene u Ni{u, poput “Teatra klasika” nije ponudila nikakvo iznena|enje. Najvi{e predstava bilo je namenjeno onim najmla|im, me|u njima dominatne kreacije Mime Jankovi} i njenog li~nog pozori{ta “Fenix”, tada veoma popularne u celoj zemlji. Kapaciteti regionalnih pozori{ta svodili su se na tri do {est novih predstava, zavisno od raspoloènja ansambla i gostuju}ih reditelja. U Leskovcu su se zadovoljili sa tri dela. Prvo su postavili poznatu Rucanteovu komediju Mu{ica, koju su podjednako voleli profesionalni glumci i amateri, u reìji Radi{e Gru- ji}a. Sledilo je jo{ jedno korektno izvo|enje Dàndrljivi mu` ili koja je dobra èna Jovana Popovi}a Sterije, te novi komad mladog pisca @eljka Huba~a Bliì vatri, koji je sa pa`njom postavio David Putnik. U Zaje~aru tako|e nisu uspeli da sastave program sa osobenijim identitetom. Tu su Nedozvani Mom~ila Nasta- sijevi}a, u dosta ambicioznoj ali nedoslednoj postavci Zorana Ristovi}a, zatim ve} profanisani komad Reja Kunija Kidaj od svoje ène, koji se dugo vukao po srpskim pozori{tima, i jedan doma}i komad – Terra incognita Neboj{e Rom- ~evi}a, u reìji Miodraga Milanovi}a, ali bez posebnog odjeka u javnosti. I ovde su za sebe obezbedili gostovanje grupe bugarskih umetnika, sa Veselinom Ane- vim, koji je postavio svoju tvorevinu Cirkus. U Pirotu su uspeli tek da sa celim ansamblom uprili~e San letnje no}i Viljema [ekspira, mada veoma skromno u opremi a i igri koju je rediteljski vodio Mla|a Nedeljkovi}. Glavni projekat kragujeva~kog pozori{ta “Joakim Vuji}” predstavljao je novi tekst Gordana Mihi}a, Osmeh an|ela. Ovaj filmski, televizijski i dramski pisac oti{ao je sa svojim zografom Mihailom u prostore istorije ili jo{ vi{e, ma{te koja se prosto èlela da izdigne iznad svakodnevice. To je bajka u kojoj ima toliko realnosti i neposrednih ose}anja da je reditelj Jovica Pavi} na~inio predstavu koja je imala svoju unutarnju lepotu, plemenitost i potrebu za istinama, ja~im od svakog razo~arenja i bola. To je bilo zaista ne{to novo u opusu ovog poznatog autora. I druga dva teksta koja su se na{la na repertoaru, bila su od doma}ih savremenih autora: Luminacija Du{ana Kova~evi}a, u realisti~koj postavci Jo- vana Gligorijevi}a i Ruì~njak Aleksandra Popovi}a, kome reditelj Dragan Ja- kovljevi} nije uspeo da obezbedi na pozornici neko novo zna~enje. Sve su to bile, manje ili vi{e, postavke ograni~ene u svome dejstvu sa pozornice. Za to vreme u Uìcama su bili ne{to ambiciozniji i uspeli da publici predstave ~ak pet novih dela. Po~eli su sa Despotom Stefanom Zvonimira Kosti}a, kao istorijskom dramom bez unutarnje refleksije koja bi doprla do na{eg vremena. Branko Popovi} koji je to aranìrao u akademskom okviru, daleko se vi{e zaloìo za Savanarolu i njegove prijatelje Jovana Hristi}a. Takvi tekstovi o bun- tovnicima i stradalnicima su na ovoj pozornici uvek dobro prolazili, a glumci su sada pokazali i stepen vi{eg angaòvanja, kako bi tekst dobio na ubedljivosti i univerzalnosti. Bora Grigorovi} je uobli~io tekst Slobodana @iki}a Na{i dolaze, u savremenom maniru, na temu iseljenika i na{ih odnosa prema ljudima raza- 1995–1996. 165 sutim po svetu. Komad je imao socijalnu i psiholo{ku dimenziju, vrlo primetnu u gluma~koj igri. Miodrag Milanovi} je postavio ovde ~ak dva komada – Tali~nog Toma i Daltone Stevana Koprivice, veoma popularnog kod mla|e pozori{ne publike i Podvalu Milovana Gli{i}a. Hteo je u stilizovanom dekoru i kostimima da do|e do savremene farse ali je na kraju ipak napravio kompromis, jer Gli{i}ev tekst sadrì u sebi dovoljno realizma, neposrednosti i satiri~nih komentara. U {aba~kom pozori{tu “Ljubi{a Jovanovi}” nastavili su sa razonodom publike, pa je postavljena komedija Dolaze moleri 2 Zorana \or|evi}a, u ve} prepoznatljivom maniru Aleksandra \or|evi}a kojeg su glumci skladno prihvatali. Slobodanu [uljagi}u data je prilika da se rediteljski potvrdi u postavci @enidbe Nikole Vasiljevi}a Gogolja, bez èlje da se ne{to proverava ili eventualno otkriva novo u izrazu. Za Rodoljupce Jovana Popovi}a Sterije, angaòvan je reditelj Du{an Petrovi}, koji je u~inio da glumci individualizuju portrete li~nosti koje su tuma~ili i psiholo{ki ih ilustruju u pojedinim postupcima. Sasvim solidna predstava. Sve ovo najmanje se doticalo Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu. U ovom trenutku, svi u pozori{tu bili su zaokupljeni jo{ jednom krizom rukovo|enja. Problem je bio {to su se u odnose me{ali mnogi iz gradskih struktura, {to je u ostalom, bila uobi~ajena praksa i u drugim gradovima, ali ovde se to uvek nepovoljno reflektovalo na odnose izme|u tri ansambala, drame, baleta i opere. U svojoj preosetljivosti, mnogi umetnici su èleli da te nemile doga|aje odvoje, koliko je god to mogu}e, od svakodnevnog stvarala~kog rada. Zato je njihovom inicijativom, svim tim privremenim upravama, nametana potreba da se {to vi{e projekata aktivira. Kada se sve to zna – nije te{ko predpostaviti {ta sve treba da se u~ini u takvim neregularnim prilikama, pa da samo u okviru dramskog programa iza|e sedam novih premijera. Prednost je data savremenim doma}im autorima i tekstovima za koje se sa pouzdanjem moglo tvrditi da su pro{li sve selekcije, prihva}eni kao dela trajnije vrednosti. Za postavku komada Putuju}e pozori{te [opalovi} odabran je reditelj Egon Savin, kao jedan od najpouzdanijih saradnika ovog ansambla poslednjih sezona i tvorac njihovih uva- àvanih predstava. Ideja je bila da se na sceni pojavi autobus, ovog puta kao stani{te putuju}e gluma~ke ekipe i kao sama pozornica. Oko tog prefarbanog kolosa koji deluje nestvarno, koncentrisani su svi klju~ni doga|aji, pa je to istovremeno i prostor, vreme, iznena|enje, simbol nekog ìvota koji izmi~e poterama, ali i mogu}a smrt, kao izazov kome se ne moè odoleti. Savin je dobro znao da ni jedna pozori{na trupa koja je u to suludo okupacijsko doba krstarila srpskim drumovima, nije ni mogla da raspolaè ovakvim vozilom i stoga je u~inio sve da ve} na samom po~etku budu nagla{eni kontrasti izme|u iluzija i stvarnosti. Zato se insistira da upravo sa ove pozornice do svakog gledaoca stignu pi{~eve re~i – “ova zavesa skriva bedu skuplju od zlata, vek saèt u dva sata, beskraj na deset kvadrata”. U tome je sav rediteljski koncept ove predstave. 166 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Ubrzo zatim sledilo je predstavljanje komada Maratonci tr~e po~asni krug kojim se svojevremeno proslavio upravo Du{an Kova~evi}. Iznena|enje je bilo mo`da jedino to {to je ostavljeno reditelju Jago{u Markovi}u da ovu komediju apsurda protuma~i na potpuno subjektivan na~in. On ju je potpuno i rasto~io, ostavljaju}i samo spoljne okvire radnje, ali i to sasvim uslovno. Glavne pred- stavnike nekoliko generacija Topalovi}a, koji u svom izvitoperenom patrijahal- nom duhu vode pogrebno preduze}e i raduju se tu|oj smrti, pretvorio je u ènske likove. Dosledno tome, glumice su dovedene u stanje da izraàvaju razne osobine ènskog roda bez potrebe da se pona{aju kao mu{karci ili da ih u nekim situacijama imitiraju! Odjednom se ispostavilo da je to moguce, pa na trenutke ~ak i efektnije nego u prvobitnoj pi{~evoj verziji. Ovom transkripcijom, ipak, nisu obuhva}eni svi likovi. Mirko, \enka |avo, Bili Piton i Oli, ostavljeni su u svom mu{kom obliku, s tim {to se i njima povremeno i po potrebi, menja smisao i na~in igre. Markovi} se nije drào ni same fabule – pojedine situacije je prilago|avao vremenu, li~nom ukusu, sve u èlji da ovu pomalo apstraktnu komediju, {to vi{e aktualizuje. Tu je televizija, demonstracije, pone{to politike i svega drugog {to bi ovu igru moglo u~initi vitalnijom i, naravno ìvotnijom. Kova~evi}a ima veoma malo, ne samo u doga|ajima nego i u replikama, jer je komedija tek povod da se od materijala, sistemom slobodnih improvizacija, na~ini nova celina. Klju~ predstave je u rukama ansambla koji krajnje disciplinovano, sa profinjenim ose}anjem za stilizovani realizam, prirodno i jednostavno izraàva apsurd sveta u kome Topalovi}ke, takve kakve su, mogu da postoje i ìve. Na taj na~in, ove dve postavke postale su najzna~ajniji deo programa sezone. Spajanje tekstova Viljema [ekspira i Antona Pavlovi~a êhova u celinu pod naslovom Preru{eni, nije bilo ni svrsishodno, jo{ manje ubedljivo. Ni poku{aj da se oìvi Svetski va{ar Viljema Tekerija, u postavci Ankice Cvijanovi} Jaj~anin, nije oti{ao dalje od ilustracije literarnog dela. Vodvilj Dajte da se zagrlimo, Folvil Eèna Labi{a, nije iza{ao iz svojih standardnih okvira. To se ponovilo sa ]ela- vom peva~icom Eèna Joneska, pa je od celog programa namenjenog kamernoj sceni, ostao jedino komad Murlin Murlo savremenog ruskog autora Nikolaja Koljade, koga je predstavio Radoslav Milenkovi} u grubom, agresivnom i ubedljivom izrazu kojim se razara slika ruske svakodnevnice. Ovo je bila zaista predstava koja je imala podjednakog odjeka u Novom Sadu i Beogradu. Tri predstave, Putuju}e pozori{te [opalovi}, Maratonci tr~e po~asni krug i Murlin Murlo, bile su sasvim dovoljne da se proceni ne samo trenutna kreativnost ansambla nego i vrednost ideja za koje su se zalagali na pozornici. Izvesne promene u repertoarskoj politici dogodile su se na sceni Novosad- skog pozorista – Ujvideki Szinhaz, gde je gotovo ceo program bio inspirisan èljom da ansambl potvrdi svoje sposobnosti u klasi~nim komadima Bernarda 1995–1996. 167

[oa, Fridriha Direnmata, Eèna Joneska i Jovana Popovi}a Sterije. Publiku je samo donekle zanimala ova promena, mada nije bila za podcenjivanje. U Narodnom pozoristu u Somboru, odlu~ili su da ponove neke od uspelih predstava beogradskih pozori{ta, posebno Jugoslovenskog dramskog. To se odnosi na Rodoljupce Jovana Popovi}a Sterije i Vilovnjaka sa zapadnih strana Dòna Milingtona Singa. Tome je pridodata popularna bajka @dralovo perje, koju je svojevremeno Miroslav Belovi} napisao i pripremio za mla|u publiku. Uz to su za malu scenu prire|eni komadi Feniks suvi{e ~ist Kristofera Fraja i Zoolo{ka pri~a Edvarda Olbija. Sve su to bile korektne postavke sa poznatim rediteljima i onim mladim koji tek teè svojoj afirmaciji, ali ni jedna nije imala posebne pretenzije na neki naro~iti uspeh ili priznanje. U Subotici se nisu vi{e dràli iskustva, niti ideja Ljubi{e Risti}a, pa su se vratili na staru podelu ansambla, odnosno na Srpsku i Ma|arsku dramu. Tako je Srpska drama izvela tri dela, Ljubavno pismo Koste Trifkovi}a, Reket Bertolta Brehta i @enski orkestar @ana Anuja. Sve tri predstave bile su u ve} ustaljenim manirima, bez èlje da se nadi|e iskustvo. Ma|arska drama je ne{to vi{e forsi- rana kako bi se {to pre popunio njen repertoar. Zato su odabrani komadi Stari drugari Nela Simona, Dònatan Livingston Ri~arda Baha, Pazi na kontrabas Lasla Kopeckog, Sanjah jedan grad Irene Ki{ i Lampa Geze Gardonjija. Poseb- na pa`nja bila je koncentrisana na Dònatana Linvingstona kojeg je jo{ Peter Ferenc uz superviziju Ljubi{e Risti}a pro~itao kao podsticaj za jednu kolektivnu viziju bezna|a li~ne tragedije ili pakla u kojem je te{ko biti ~ovek. Glumci su morali da zaborave na svako iskustvo, potpuno se predav{i instinktivnim reakcijama, kako bi prodli u podsvest ili samu utrobu, u poku{aju da tu na|u nekakav smisao. Naizgled, u~esnici u predstavi ne ostavljaju utisak profesionalaca. Nji- hov amaterizam, ponekad ispoljen u neve{tini izraàvanja odre|enih reakcija, ne smeta mnogo, jer je predstava zami{ljena kao samoiskazivanje, sa punim verovanjem u ono {to se doga|a na sceni. Prvobitno je predstava ra|ena na ma|arskom i srpskom jeziku, sa dve grupe glumaca koji naizmeni~no stupaju u prostor, zagra|en obi~nim letvama, kao scena. Sada je za potrebe ma|arske drame, to preradio reditelj Robert Kolar. U Zrenjaninu su procenili da im je najbolje da izvedu komade Artur Ui Bertolda Brehta i Jakova Ignjatovi}a Adam i berberin, prvi ljudi. Na{lo se prostora i za komad Molitva za Emiliju Vu~ine [~eki}a, ali bez posebnog razloga ni uspeha. Na vr{a~koj sceni je glavni poduhvat bilo izvodnjenje Veselih èna vindzorskih Viljema [ekspira, u reìji Vladimira Lazi}a. Sledili su, Boji}eva Gospo|a Olga, koju je pristojno, u realisti~kom maniru postavila Irena Risti}, a zatim je Miroslav Benka poku{ao na svoj na~in da se pozabavi Centrifugalnim igra~em Todora Manojlovi}a, ali bez o~ekivanog rezultata. Sledio je jo{ onaj ~udan a rado igran komad Arsenik i stare ~ipke Dòzefa Keserlinga, u dosta vitalnoj postavci Milovana Nov~i}a. Oko scene u Kikindi su se na{li reditelji 168 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Ljubosav Majera i Miroslav Benka, koji su svojim reìjama uìvali veliki ugled u vojvo|anskim pozori{tima. Majera je tuma~io komad Je li bilo kneève ve~ere Vide Ognjenovi}, a Benka Radovana tre}eg Du{ana Kova~evi}a. U obe ove postavke bilo je novih i sveìh re{enja ili bar komentara, pa su predstave bile u mnogo ~emu zanimljivije od onih ra|enih u drugim pozori{tima. Izvan svih ovih kretanja delovalo je Pokrajinsko Narodno pozori{te u Pri- {tini. Srpska dramu svoj program popunila sa pet novih premijera. To su komadi Vlasnik biv{e sre}e, ~ija je literarna konstrukcija bila o~igledna a koju ni Borislav Grigorovi} nije mogao da u~ini sasvim scenski ubedljivom. Sledili su Krvava teta Novice Savi}a, Sumnjivo lice Branislava Nu{i}a, ]elava peva~ica Eèna Joneska i Ludi od ljubavi Sema [eparda. Albanska drama se zadovoljila sa tri premijere, Emigrantima Slavomira Mroèka, Bikovima i toreadorima [pire Cemore i Kako se rodila partija Milazima Krasni}ija. Za ocenu ovih ostvarenja nisu se koristili isti kriterijumi kao u drugim regionalnim pozori{tima. Ne{to je bilo na prihvatljivom nivou a ne{to ispod, bez ve}e ma{tovitosti ili punijeg doìvljaja. Nad svima njima lebdela je samo èlja da se opstane pod svaku cenu i da se savladaju protivure~nosti sa kojima se drugi nisu susretali. Zaklju~ci su relativni i te{ko ih je uop{tavati. Pozori{ta su delovala, a to je bio psiholo{ki prag koji su svi prelazili sa manje ili vi{e uspeha. Otud nije bilo neke ve}e surevnjivosti oko glavnog programa Sterijinog pozorja. Predstave kakve su Putuju}e pozori{te [opalovi}, Dervi{ i smrt i U potpalublju bile su za sve prihvatljive. Isto je vaìlo i za Kate kapuralicu, prikazanu izvan konkurencije. Nelagodnost su vi{e psiholo{ki izazivale de~je i eksperimentalne predstave. Niko nije osporavao odre|ene vrednosti Carevom zato~eniku Miodraga Stani- savljevi}a, Ba{ti sljezove boje Branka ]opi}a, pa ni Legendi o kraju sveta Ja- dranke An|eli} i Dijane Milo{evi}. Da li se tako razli~iti izrazi mogu podvesti pod iste kriterijume? U javnosti je ostalo nejasno kojim i kakvim predstavama treba da priznamo univerzalniju umetni~ku vrednost. Kriti~kih analiza je bilo manje nego {to se o~ekivalo i iz njih se nisu po obi~aju izvla~ili op{ti zaklju~ci, pa se nije moglo ta~no da razabere za {ta se u ovim izmenjenim dru{tvenim i stvarala~kim okolnostima svi zajedno zalaèmo. Pomalo groteskno su zvu~ali zahtevi da se raspravlja javno na temu “Pozori{te ju~e, danas i sutra”. Koga je to moglo ozbiljno da zanima uz ve~ne tirade i jadikovke. 1996–1997. 169

1996–1997.

U nekom ~udnom raspoloènju do~ekani su predstoje}i doga|aji. Nisu se pravile po obi~aju optimisti~ke prognoze, saop{tenja o novim projektima nisu nikog obavezivala, a oni uporni, u nastojanju da iznova nametnu rasprave o stilu i modernom izrazu, dobijali su lakonski odgovor – savremeno pozori{te je ono {to smo u stanju da stvorimo. êmu onda pri~e o avangardi, eksperimentima ili neobi~nim poduhvatima kada to su{tinski nikog ozbiljno nije zanimalo. Zar upravo te ideje o razgra|ivanju postoje}ih oblika izraza i raznim improvizacijama, nisu prosto uklonjene sa svih kamernih i malih scena koje su pre dvadeset ili trideset godina nikle ispod ili pored svih pozornica u zemlji? Koncepcija savremenog teatra nije sazdana od teoretskih pojmova ili apstraktnih konstrukcija, nego od aktuelnih mogu}nosti i neposrednog doìvljaja onih koji se pojavljuju na sceni. Pozori{te ~ine sve predstave a ne samo nekoliko odabranih ili onih progla{enih za najbolje. Sve {to u tome zra~i autenti~no{}u, originalno{}u, ma{tovito{}u, neposredno{}u i iskreno{}u, moè da se smatra savremenim izrazom, bilo da pripada jednom piscu, reditelju ili glumcu, bilo svima zajedno. Jugoslovensko dramsko je istrajavalo na ~vrstoj poziciji izme|u sopstvenog iskustva i onog {to je èlelo da ostvari u novom trenutku. Kako originalnost u repertoraskoj orijentaciji ne zna~i i jednostranost, odabrani su autori koji na izgled nemaju ni~eg zajedni~kog. Koljada, Molijer i Oskar Vajld! Koljada pripada krugu postmodernisti~ke proze i drame u savremenoj ruskoj umetnosti, u na{oj zemlji posebno popularnoj poslednjih nekoliko sezona. Kada se ugasilo interesovanje za ve}inu dela savremenih doma}ih pisaca idejama i sadràjima vezanih za {ezdesete i sedamdesete godine, ~inilo se da su tekstovi Razumovske pa i Koljade upravo ono {to nam je potrebno. Me|utim Koljada, uz svu popularnost, nije donosio ni{ta novo, vrte}i se u temi duhovne situacije u kojoj se nalaze ruski ljudi posle raspada sovjetskog komunisti~kog reìma. Oni {to su nekad bili na vlasti, ministri ili ambasadori, nestali su ili pomrli, a njihovi naslednici te{ko se snalaze u prilikama kada su u javnosti dominanti – {oferi, ba{tovani, kuvarice i uop{te svet sa dna koji je isplivao na povr{inu. Ta feljto- nistika nam se ~ini poznatom, a njena zanimljivost je tek u tome {to je re~ o drugoj sredini koja prolazi kroz sli~na preobraènja. Ono {to pada prvo u o~i u reìji komada Poloneza Ognjinskog, Vide Ognje- novi}, jeste to da tokom predstave pozornicom tumara ~as levo, pa desno, 170 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka osamljeni gusan. Za njegovu sudbinu svi su zainteresovani, pogotovo kada kada jedan od u~enika emotivnim nabojem objasni da je re~ o “jednoljubcu” koji pati, jer mu je uginula guska. Gledaocima je ostavljeno da sami do kraja naga|aju u ~emu je zna~enje. Koljadin verbalizam nije ostao u sferi poetizacije i samoironije. Reìja je scenu konceptirala naturalisti~ki, ne ulaze}i u unutarnji sloj doga|aja. U rasto~enoj ku}i sve je demolirano, prljavo, nalik nekada{njim zajedni~kim stanovima, gubi se sva emotivnost, pa radnjom ovladava besmisao i neka hladno}a koja odbija. Potvrdilo se ponovo da ovakva dela ne mogu da zamene nove doma}e tekstove koji bi opservirali realnost na druga~iji i izvorniji na~in. Ono {to je zanimljivo, sve jasnije je prevazilaèna koncepcija po kojoj sva dela u sezonskom repertoaru treba da se biraju po jednom principu. Stoga nije ni trebalo obja{njavati za{to se igra Molijerov Mizantrop. Reditelj Dejan Mija~ je ve} u razradi svoje zamisli osetio da lik Alsesta nosi duboke i proìvljene emocije mladosti koja je u stanju da ras~lanjuje u sebi, promi{lja, sumnja, dok se u istinama ne razazna smisao. Nije ga reìja stoga optere}ivala stereotipnim apsurdima i nemogu}im zahtevima. Na~injen je prostor za igru u kome likovi deluju vi{e kao kontrasti, druga~ije boje ili pojave na koje bi on mogao da reaguje svojom prirodom i njenim strastima, obu~en u crno, razli~it od ostalih, skroman spolja i bogat u du{i. To je duboki vapaj za pravedno{}u, iskreno{}u, pobuna protiv konformizma, gnu{anje od svakodvenih ljudskih poroka i potreba za plemenito{}u koje vi{e nema. Reditelju je do tog utiska veoma stalo. Mi- zantrop nije naturalisti~ka ili nasilno stilizovana predstava, ve} podsticaj glumcu u ~e`nji za izgubljenim vrednostima. Bez obzira na sve pojedinosti u reìji i igri, re~ je o kultivisanoj predstavi punog identiteta. U pozori{tu su, unutar ovakvih svojih programskih opredeljenja, svaki svoj projekat predstavljali izuzetno va`nim. To se ponovilo sa Salomom, koja je kao projekat posve}ena apoteozi mu{ke ljubavi prema mu{karcu, {to je prirodno izazvalo razli~ite komentare. Igrati ovo delo na uobi~ajen na~in, posle svega {to se sa ovim tekstom dogodilo u operi i raznim baletskim varijacijama, bilo bi mo`da i besmisleno. Zato je na~injena adaptacija u kojoj su glavni likovi pisac i njegov prijatelj, zbog kojeg je bio osu|en kao homoseksualac na dve godine zatvora sa prisilnim radom. Pri~a sa su|enja kao i ono {to se kasnije dogodilo, kroz Vajldovu ispovednu prozu, uklju~uju}i i Salomu, pretvoreni su u samoironiju setnih ose}anja. Ideja Romana Viktjuka, ruskog reditelja, prili~no je odre|ena, ali nedovoljno precizno realizovana. Zato joj je izmakla magija iluzije. Scensku realizaciju ideja preuzela je Sonja Vuki~evi}, pa su li~nosti vezane za Vajldov privatni ìvot, predstavljene kao odgovaraju}e obu~eni aikido borci. U ceremonijalnim scenama i onim su|enja, likovi se presvla~e u tansvestite, potpuno neodre|enih ali ekscentri~nih kostima, asociraju}i na vreme u kome se sve to doga|alo. 1996–1997. 171

Na sceni teatra “Bojan Stupica”, pojavio se tako neobi~an komad, za koji se tvrdilo da je crna i savremena komedija Punjene tikvice Sanje Domazet, koja se doga|a ispod ili iza mauzoleja velikog vo|e, me|u osobljem i lekarima koji se brinu o neprekidnom doterivanju balzamovanog tela, istraìvanjima novih me- toda i svemu onom {to ide uz ovaj zagrobni dru{tveni ritual. U scenama ima gorke satire a pone{to i duhovitosti, namenjene onima koji vole u pozori{tu ekscentri~ne bizarnosti. Odmah zatim je prikazana Beogradska trilogija Biljane Srbljanovi}, delo sastavljeno od tri kratke pri~e, nevidljivim telefonskim impul- sima povezane iz Sidneja ili Los An|elesa sa Beogradom. U reìjskoj postavci, Goran Markovi} je èleo da svaka epizoda ima svoju scensku specifi~nost. Prihvatio je pokretnu scenografiju koja kao da se lista u albumu uspomena. Koristi se svaka situacija, lik ili replika da bi se naglasile emotivne nijanse i vrednosti. Pra{ka pri~a se zato lako razaznaje, jer je razli~ita od Sidnejske, a ova opet od ameri~ke. U svakom slu~aju, ovo su nagove{taji jednog novog i mo`da specifi~nog otpora svemu {to nas okruùje a ru{i vrednosti i ideale. Sva ta uop{tavanja, ma koliko bila objektivna i imala refencionalna zna~enja ~esto su samo psiholo{ko delovale u odre|enim trenucima. Javnosti je trebalo objasniti za{to Narodno pozori{te u ovoj sezoni nema pripremljenu ni jednu reprezentativnu predstavu na svojoj mati~noj pozornici.Umesto toga publici je ponu|eno ~ak deset repriznih komada me|u kojima su bili Ko{tana, Kir Janja, Maska, Ukro}ena goropad, Pigmalion, @ivot je san, Razvojni put Bore [najdera, Idiot, Don @uan i Trojanke.U upravi se smatralo da je to ~ak mnogo zna~ajnije od jedne premijere za koju se ni po ~emu nije moglo sa sigurno{}u predvideti da }e predstavljati zna~ajniji poduhvat od onog {to je poslednjih godina ura|eno. Verovalo se da je bitno {ta ovaj program u celosti zna~i i kako jo{ uvek deluje u javnosti. To moè da zvu~i lepo i pa`ljivo ali nije moglo da prekrije unutarnje protivure~nosti, te{ko}e ili ne{to drugo za{to je javnost bila ozbiljno zainteresovana. Sve ovo imalo je odre|enog uticaja na premijere prire|ene na Maloj sceni. Tim vi{e {to je u ovom anarhi~nom pozori{nom trenutku sve izdizano na nivo zna~aja i vrednosti. Ivan Lali} nije jo{ bio pisac koji zasluùje pa`nju nacionalnog teatra. Ovde je predstavljen Puritanskom komedijom u ove{talom manirizmu, sa temom o zameni bra~nih partnera, uz nasilne asocijacije o aktuelnim dru{tvenim doga|anjima. Sada je bio potpuno ube|en da je stvorio ne{to {to predstavlja daljnu razradu njegovog koncepta o “balkanskoj sapunskoj operi”. Pravih razloga za ovu igru nema, smisao je obezvre|en a ironija je nagla{ena. Kako sve moè da bude prihva}eno tako je i ova komedija mogla da se pojavi. Glumci u nacionalnom teatru ve} nekoliko decenija nose sa slavom koju retko sti~u i svoj usud. Svi malo igraju, a samo pojedinci uspevaju da na vreme uobli~e svoju stvarala~ku biografiju. Otud nije iznena|enje {to su dve glumice poèlele da im pisac, kriti~ar i pesnik Milosav Mirkovi} napi{e dramu koja }e zadovoljiti njihovu radoznalost, potrebu za novim emocijama i izrazom 172 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka pune ubedljivosti. Tako je nastala drama Kume i kneginje. Predstava je, me- |utim, donekle potisnuta u pozadinu gromoglasnim smenama uprave i pri~ama novih ljudi da – Narodno pozori{te ne moè vi{e biti istorijska ~itanka! Mirkovi} je svestan postojanja mnogih drama posve}enih vo|ama, herojima, ~elnicima, a pogotovo Kara|or|u i knezu Milo{u. On upravo stoga nije hteo da na~ini jo{ jednu istoriografsku repliku ili potpuno slobodnu kompoziciju. Zato se opredelio da osvetli davna vremena srpskih ustanika kroz prepisku Jelene, Ka- ra|or|eve udovice, i Ljubice, ène kneza Milo{a, koje su uza sve drugo i kume, {to je u ono vreme bilo vi{e od obi~nog srodstva. Kume i kneginje su zbog svega onog {to iz ovog teksta zra~i jedna ozbiljno komponovana celina koja ima neosporno svoje scenske vrednosti. Ni{ta veliko se tu ne doga|a, ali je jedno vreme oìvljeno kroz li~ne sudbine onih na koje se zvani~na istorija nije nikada mnogo obazirala. Dok se sve ovo doga|alo – pa`nja javnosti je ipak bila sa usmerena na postupke nove uprave Narodnog pozori{ta. Ona je potpuno samouvereno nastojala da sa scene ukloni Ko{tanu i druge tekstove iz dugogodi{njeg repertoara, uz nejasne i neosmi{ljene vizije o novog usmerenju nacionalnog teatra. Bilo je stoga dosta ~u|enja, ali se, izuzev nekoliko kriti~ara i teatrologa, toj samovolji niko nije ozbiljnije suprotstavljao, pa ~ak ni sami glumci. Situacija je bila dosta nestabilna i rovita. U Ateljeu 212 koncentrisali na svoje projekte nagla{avaju}i autonomnost unutar tih pozori{nih previranja. Naj- lak{e je bilo smeniti nekog upravnika i njegove saradnike, ali je te{ko bilo na}i ljude koji }e sa znanjem i vizijama unapre|ivati pozori{ni ìvot. Gluma~ka uprava, pou~ena iskustvom, ovde je bila maksimalno angaòvana i uspela je da na velikoj sceni predstavi dva nova projekta: Turneju i Ku}i!.... Entuzijazam, koje se pri tome iskazivao, sugerisao je ozbiljne promene pa se vi{e nije ose}ao nemo}an, dezorijentisan i lo{im vo|enjem, guran na margine pozori{nih zbivanja. Uspeo je za kratko da u duhu svoje najbolje tradicije iz nekih sre}nijih vremena, na osnovu dramskog teksta Gorana Markovi}a, stvori sa rediteljem Milanom Karadì}em predstavu Turneja, prepunu moralnih dilema, otvorenosti, upitanosti, pred svim onim {to se zbivalo tokom rata u kojem ve} i po anegdotama nismo sudelovali i na kraju svojim }utanjem pokaè unutarnju snagu, emotivnu zainteresovanost za sudbinu sopstvenih iluzija o ìvotu kroz koji prolazimo. Grupa glumaca koja je zlokobne devedeset i tre}e godine ìvo- tarila i radila za mese~ne prihode od nekoliko maraka, prihvata primamljivu ponudu da gostuje na teritoriji Republike Srpske. Tu se komedija pretvara u stravi~ne prizore u kojima ima opore dramatike, rizi~nosti, suo~avanja sa tragi- ~nim slikama rata, kroz koji svi prolaze zajedno i opet svako na svoj na~in. Autor se ~uva feljtonske pristrasnosti i karikaturalnosti ~ak i onda kada izvesni prizori deluju grotesno, a re~i, koje u odre|enim trenucima izgovaraju pojedini glumci, preobraàvaju se od op{tih fraza u gorka saznanja i subjektivne istine 1996–1997. 173 koje dovode do o~aja. U Ateljeu skoro nije vi|ena predstava sa tolikim ansamblom, sloènim scenama {to su rediteljski besprekorono oblikovane, razli~itim raspoloènjima i psiholo{kim stanjima koja se prepli}u neprekidno rasta~u}i iluzije u gotovo nepodno{ljivoj ratnoj psihozi. To je zaista iskrena èlja da se pokaè ve}a pozori{na i ìvotna zainteresovanost za stvarnost koju preìvlja- vamo. Drama Ku}i Ljudmile Razumovske razlikuje se od dela Draga Jelena Ser- gejevna. Sada je to slika onih mladih ljudi koji su se na{li u kovitlacu promena, bez ku}e, prijatelja, pomo}i starijih, prepu{teni sebi i ìvotu u kome za njih nema mesta. Sve je to Radoslav Milenkovi} razradio da bi istina mogla da bude {to vidljivija. To je pomak u odnosu na njegovu poznatu predstavu Murlin Murlo koju je radio po tekstu Koljade, s tim {to je uspeo da iskrenosti da autenti~nu grubost, spontanost i ìvotnu ubedljivost. Atelje je ovim predstavama neosporno vra}ao samopouzdanje. Spreman je na ruzik, ose}aju se potrebe za promenama i veruje da se samo smelo{}u i iskrenim zanosom osigurava budu}nost. A to je ve} bilo pou~no i ohrabruju}e za druge ansamble. Zvezdara teatar je, uz izvesnu simboliku u svome teku}em repertoaru dao prednost Aleksandru Popovi}u, jednom od onih autora na ~ijim delima je i izgra|en ugled ovog pozori{ta. On je sam odlu~io da postavi svoj komad Ba{ bunar. Kao i ranije zbunjivali su podnaslovi – “scenski ra~inar, par – nepar, na pet hvati, u {est stopa, uz ne{to epiloga”. [ta sve to zna~i u predstavi koju je autor sam krajnje jednostavno komponovao sa dva gluma~ka para {to se neiz- meni~no pojavlju na pozornici sve do finalne scene, objasnio je igrom kao svojim na~inom mi{ljenja i ose}anja. Za nekog je to bilo, mo`da, proizvoljno re~eno, povratak avangardi ili kripto istorijski komad, a oko ove dramaturgije se pletu i druge fraze poput onih o herojskim matricama, otklju~avanju sudbine klju~em – kalauzom i ko zna {ta jo{ uz nagla{avanje nekakvih tipskih obrazaca koji, u su{tini, sa predstavom i onim {to iz nje zra~i nema ba{ mnogo uzro~ne veze. Pa ipak, u samom tekstu Popovi} je eksplicitno jasan – tragedija koja je zadesila srpski ìvalj u Kninskoj krajini, li~kim bespu}ima ili na krvavom Kor- dunu zgusnula se u jedno duboko ose}anje mu~nine, poraènosti, nespokojstva {to navodi na razmi{ljanje o ìvotu a jo{ vi{e o smrti. Njega ne interesuju uzroci ovog ljudskog bezna|a, ne bavi se profanom politikom, zbog toga se ponekad {titi narodnim uzre~icama, frazama koje su promenile smisao, iskri~avim od- blescima cini~nog duha koji sam sebe brani od potpunog razo~arenja. Da bi sve bilo jasnije, Aleksandar Popovi}, mo`da, upro{}ava situacije, likove i radnje svodi samo na ono {to mu se ~ini da je funkcionalno i bitno, a pri tome me{a farsi~no sa tragi~nim, komi~no sa pateti~nim, u osnovi bori se sa onim gorkim saznanjima koja, na kraju, ne moè da ne kaè u svome tekstu. Zato i njegov tekst izaziva ~as smeh, a ~as tugu, a sve to sa unutarnjim optere}enjem jer je dejstvo usmereno ka gledaocima kod kojih se stvara postepeno ose}anje tes- 174 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka kobe. Zato je Ba{ bunar tu`na komedija, sumorna drama, optu`nica, ali i vapaj u ime ìvota, potreba da se svedo~i emocijama, èlja za oporukom, da se olako ne zatremo i ne odri~emo ìvota. Sve je to iskazano na pozornici u stilu koji je prepoznatljiv u opusu ovog autora, {to celoj predstavi, uz svu oporost, obezbe|uje autenti~nost i {ire metafori~no dejstvo. Lari Tompson, tragedija jedne mladosti je jo{ jedno svedo~anastvo da Du{an Kova~evi} nastoji da prevazi|e neke svoje ranije literarne opservacije o ì- votnim neprilikama i nastavi da stvara na ne{to druga~iji i mo`da atraktivniji i raznovrsniji na~in. On to nastoji da u~ini ubedljivim kroz paralelne radnje, nove likove, ali tako da ostane i dalje, uz sve aktuelnosti, ipak u izvornom krugu apsurdnog ìvljenja. To se potvr|uje kroz pri~u o Katarini, ~udnoj upravnici jo{ ~udnijeg pozori{ta i glumcu Belom i njegovim reakcijama uo~i same predstave, a zatim Bojanu, Draganu i Oliveru Nosu – stvarnoj i nestvarnoj li~nosti u jednom ~oveku i njegovoj porodici. To je ìvot i iluzija, ginjol koji sam ìvot reìra, a u kome su ljudi lutke, la`ni junaci, ali i ìvi gubitnici. Humor je ne{to blaì, cinizam sasvim prigu{en, ali i ozbiljna potreba da se kroz razne forme na sceni i dalje iz ìvota beì u ma{tu i neke zami{ljene daljine. Sasvim druge vrste je komad U plamenu strasti Ivana Lali}a koji je scenski uobli~io Gor~in Sto- janovi} kao “balkansku sapunsku operu”, koja je inspirisanja saznanjem samog pisca koji kaè “da mu ìvot proteklih godina u maloj latinsko ameri~koj dràvi Srbiji nije ostavio previ{e izbora – jer toliko jakih emocija, raspaljenih strasti i toliko besmislenih smrti verovatno ima jo{ samo u popularnim televizijskim serijama”. U daljnjem tuma~enju pisca na{ ìvot je sastavljen od laì pa ga treba najlak{e predstaviti nizom neobaveznih scena koje mogu svaka za sebe da ~ine jedan lo{ ske~ te da se onda mehani~ki dopunjavaju. Reìja je to shvatila kao mogu}nost da se pokaè izvitoperivanje strasti, karikatura veè za tragi~ne doga|aje koji su se desili na ovim podru~ijima,istina je isklju~ena, ironija neutralizovana, a sve u formi ki~a koji ne moè ni{ta da objasni. Reìja je stoga glumce izvodila i uvodila na scenu namerno kao u estradnim predstavama, ga{enjem svetla i uno{enjem klupe, stolice ili nekog drugog rekvizita. Sve je koncentrisano na la`ne portrete, jo{ la`nije sukobe i smrti iz pi{tolja koji se dime, ali ne ubijaju. U stvari otvoren je problem – da li se politi~ku literaturu i izvornu komediju moè zameniti bulevarskim egzibicijama – a sve to ukazuje da se upravo i Zvezdara teatar nalazi i dalje na ozbiljnoj prekretnici i novim isku{enjima. Bitef teatar je izveo nekoliko kontraverzinih, razli~itih po sadràju i èljama, a {to je najva`nije – intenzitetu delovanja scenskih projekata kakvi su Detinjarije Rajmona Kusa, Uli~ni psi Kventina Tarantina ili Trainsportting Irvina Vel{a. Me|u njima najvi{e pa`nje privukla je kamerna slika Master klas Terensa Mek- nelija, posve}ena uspomeni na veliku opersku divu Mariju Kalas. Tekst je gotovo dokumenatran i obuhvata javni ~as na “Dùlijardu”, gde je Marija Kalas 1996–1997. 175 testirala i proveravala talenat mladih operskih peva~a. Otud je i ambijent tako uslovno nazna~en. Tu Alisa Stojanovi} nije imala {ta da prekraja jer je tekst toliko precizan, a istovremeno jednostavan, da nisu mogu}e nikakve dodatne intervencije, pa je sva pa`nja i koncentrisana na samo zbivanje i posebno postupke i re~i slavne umetnice. U repertoaru Bitef teatra ova predstava je pre izuzetak nego pravilo. Rastere}ena nerealnih ambicija i svakojakih proizvoljnosti zadràla se u svojim dokumentaristi~kim okvirima iz kojih je zra~ila neposrednost, ~ednost, mladost ali i gor~ina iskustva samog ìvota. Ister teatar je izi{ao sa svojim novom produkcijom Karta za vi{e vo`nji, koju je iskoristio u stilu neverbalnog teatra da je osmisli Damir Kale{i. Kult teatra se zadovoljio sa dve komercijalne predstave – Joj, Karamela, Hoze Sinistera San~eza i Beograd na kolenima Miroslava Mom~ilovi}a. Pozori{te na Terazijama je neo~ekivano privuklo pa`nju jednom svojom nesmotrenom postavkom Hamleta Viljema [ekspira. U nekompetentnoj upravi hteli su da prekinu tradiciju, koju je stvaralo nekoliko generacija darovitih komi~ara i karakterbnih glumaca, da se afirmi{e terazijska scena humora, prave komedije i mjuzikala. Unutra{nja rovarenja, diletantska rukovo|enja i besmi- sleni spoljni uticaji u~inili su da se u ovom trenutku na njihovom repertoaru nalazila samo jedna izigrana komedija i dva prili~no ra{timovana mjuzikala. Za ovaj neslavan poduhvat na{li su nezgrapan, povr{an i rogobatan prevod i reditelja bez ozbiljnijeg scenskog iskustva. Za{to je onda ~udno {to skratili neke od najsuptilnijih scena, izbacivali ~uvene misli i stihove sa kojima su ranije mnogi glumci otkrivali smisao ìvota i traìli svoje istine, i pomerili strukturu samog dela. Sve je tako na pozornici bilo grubo, bahato, vulgarizovano, a uz to nasilno aktuelizirano da bi se prikazao raspad sistema u jednoj dràvi i tako pre{lo sve granice dozvoljenog. Ovo se jednostavno nije moglo pre}utati i preraslo je u kulturni skandal. Beogradsko dramsko pozori{te se u svemu ovome nije snalazilo pa se ~inilo kao da opet po~inje iz po~etka s tim {to nije moglo da na originalniji na~in osmisli svoj repertoar. Zato i ne iznena|uje {to je po inerciji poseglo za komadom Arsenik i stare ~ipke Dòzefa Keserlinga i Mister dolar Branislava Nu- {i}a. Ostalo se u konvencionalnim okvirima i onom {to je ve} vi|eno, bez obzira {ta su u tome sudelovali reditelji iz Jugoslovenskog dramskog pozori{ta Di- mitrije Jovanovi} i Miroslav Belovi} .Ovi reditelji su poku{avali da poveù glumce razli~itog iskustva, talenta i afiniteta u atmosferi gde je zajedni~kom igrom trebalo da dosegnu do izvornog delovanja, ali to se, na àlost, nije moglo dogoditi. Zbog toga je te{ko je bilo okarakteristati ovaj pozori{ni trenutak u beogradskom glumi{tu. Dosta razli~itih inicijativa, mnogo previranja, improvizacija, po neka zna~ajna predstva, ali daleko vi{e dilema i nejasno}a koje je te{ko bilo razjasniti. Otkud toliko nesporazuma? Za{to nema vi{e smelih isko- raka ka novim formama? Gde su velike predstave? Dokle }e se nivo pozori{nog 176 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

ìvota odre|ivati samo po onome {to se prikazuje na najzna~ajnijim pozornicama? Kako to da u ovim mukotrpnim traganjima za sopstvenom autenti~no{}u ima malo izrazito darovih i smelih umetnika? Moèmo li se osloboditi scenskog konformizma, skromnih i izrazito li~nih èlja i ograni~enih htenja? Pozori{na umetnost, kako se ~esto isticalo, nije bila u Novom Sadu nikakav poseban problem. U tom domenu Srpsko narodno pozori{te je uvek nalazilo na~ina kako da komunicira sa dru{tvenom sve{}u u svojoj sredini. Ni jedan trenutak u ansamblu nije bio pogodan za ekstremne stavove, mada se ~esto po neko zaletao i jedva zaustavljao na ivici podno{ljivog, mogu}eg ili estradno atraktivnog. Dominantno je bilo da tu postoje doma}e ili sopstvene autenti~ne istine. Sada je na red do{lo Mre{}enje {arana Aleksandra Popovi}a, a u tuma~enju Egona Savina, jednog od najupornijih ovakve stvarala~ke orijentacije. Reditelj je u svojoj predstavi pro{irio tematiku na gotovo sve godine socijalisti~kih zanosa i paradoksa, a po nekim scenama moglo se tvrditi da doseè i do ovih trenutaka i aktuelnih dru{tvenih zbivanja. Ta adaptacija je izvedena uglavnom pomo}u scenografskih promena u ambijentu, na pomalo ~udan na~in – u pozadini svega, pozornicom dominira jedan klozet! Od tro{nog prostora koji se sav povija pri svakom ulasku, to postaje postepeno kupatilo, da bi na kraju bila velika i luksuzna prostorija, {to oli~ava rasko{ novih bogata{a. Izvrsne redukcije i upro{}avanje teksta koje je obavila reìja, imali su za cilj da osnaè zamisao o gruboj farsi sa jetkom satirom sprovedenoj kroz celu radnju. Doga|aji su na izgled realisti~ni, mada sve ima i simboli~no zna~enje. Hronika se preobraàva u niz varijanti, a o svakoj moèmo da sudimo na osnovu odre|enih situacija. Sve to se ~ini kao neki daleki i nestvaran doga|aj – karikatura ìvota. Ljudi su, zapravo, marionete jednog potpuno la`nog sistema, koji funkcioni{e tako surovo, a opet nestvarno, kao da je neki san. O{trica satire se naro~ito ustremljuje na aktere posle njihovih izlazaka iz zatvora. Zapravo, niko ne ostaje ~itav, svi su deformisani, na granici ludila. Ovakvo ~itanje Mre{}enja {arana kao nekakve globalne metafore jednog sistema ili dru{tva je sasvim mogu}e. Zato je ovo vi{e istraìva~ki projekat nego predstava kojoj je stalo do atrakcija, a me|u mnogim bezli~nim, i takva ima svoj puni identitet. Predstava je bila zapaèna od kritike i na{la se u zvani~nom programu ~etrdeset drugog Sterijinog pozorja, gde je Egon Savin dobio nagradu za reìju. U senci ovog zbivanja na{lo se izvo|enje Revizora Nikolaja Vasiljevi}a Go- golja, u temeljitoj, korektnoj i celovitoj postavici Vitalija Dvorcina, koji je na raznim srpskim pozornicama poslednjih sezona prikazivao svoje najbolje reìje iz mati~nog pozori{ta. Milan Karadì} je opet poku{ao da komediju Pop ]ira i pop Spira stilizuje u kontrastima izme|u realisti~ke igre i neobi~nih obrta koji su podse}ali na manire de~ijih pozori{ta. Izme|u svega toga stajale su Opasne veze [oderloa de Lakloa, koje je Du{an Petrovi} predstavio u novoj adaptaciji, gde 1996–1997. 177 su, pored uobi~ajenih skra}enja, kori{}eni fragmenti pisama iz samog romana, a izvesne scene izme|u posluge razigravane, kako bi se dobile {to upe~atljivije slike onog {to ~ine plemi}i u salonima, ali i u prostorijama iza toga. Neosporno je da se kroz igru i izvesne rediteljske aran`mane do{lo do odre|enih vrednosti, ali se poja~ala i nedoumica oko stila i na~ina kojim se dolazi do pravog izraza. Srpsko narodno pozori{te je volelo ovakve izazove. To se potvrdilo ~ak i na kamernoj sceni, gde je igrana Gospo|ica Julija Augusta Strindberga i Zoolo{ka pri~a Edvarda Olbija. Te razli~ite komade koji ve} dugo opstoje na pozornici, ose}ali su kao sopstveno iskustvo koje im dozvoljava da ~e{}e igraju i ono {to drugi izbegavaju, ili u svojoj lakomislenosti smatraju nedovoljno aktuelnim ili primerenim trenutku. U Novosadskom pozori{tu na ma|arskom jeziku – Ujvideki Szinhaz, scenski izraz je bio dokaz identiteta i bez obzira na sve probleme i te{ko}e, pa i oscilacije u stvarala~kom entuzijazmu, uspevali su da se brane od spoljnih, a pogotovo lokalnih uticaja. Zdu{no su se zaloìli za prezentaciju Amfitriona Moli- jera, u reìji I{tvana Verebe{a, a ni{ta manje nisu bili zainteresovani ni za postavku ôveka koji pravi ki{u Natana Ri~arda Ne{a. Pri tome su se trudili da izbegnu svako pore|enje sa istoimenim filmom. To je pratilo nekoliko komada iz standardnog repertoara ma|arskih pozori{ta, kao {to su Tavan Gabora Pre- sera, Gospo|a Karnjo Mihaila ôkanja ili Kr{ derbi Lasla \er|elija. Ceo svoj umetni~ki potencijal su me|utim, koncentrisali na izvo|enje komada Bu|enje prole}a Franka Vedekinda i Prosja~ku operu Bertolda Brehta u dosta zanimljivim i osobenim postavkama. Somborska scena je oboga}ena sa tri nove premijere: Lepotica i zver Igora Bojovi}a, Progon ili ubistvo @an Pola Maraa, u scenskom izvo|enju {ti}enika du{evne bolnice u [arantonu po zamisli Markiza de Sada, ali je najvi{e pa`nje privuklo Putovanje u Nant slikara i pisca Eugena III Ko~i{a, u reìji Ljuboslava Majere. Niko nije znao da do kraja protuma~i tekst, ali su ga gledali sa interesovanjem, veruju}i da je pred njima sasvim novo, originalno i neobi~no delo. Ta~no je samo da je neobi~no, kao i druga dva teksta, Ljudo`der i Nenadani put Kalvarija Adolescenta. U ~emu su autorovi podsticaji i {ta èli da kaè? To ni on sam nije hteo da do kraja otkrije, pa je tako stvorena loklana misterija oko zna~enja pojedinih re~i, koje bi trebalo da asociraju na skrivene strahove, nezadovoljstva, potisnute èlje, uni{tena verovanja i apsurdnu stvarnost. Zato je razumljivo da likovi u komadu nose neobi~na imena – Motalba, Perera de Boemi, Boldinoti de Boldini, Langinioti ili Nonserati. A u stvari, to su na{e, lako prepoznatljive protuve, skitnice, pijanci koji se vuku po periferijskim kr~mama. Na sceni je analogno tome predstavljena podrumska rupa, u koju se ska~e kroz vrata postavljena visoko u pozadini. Na podu punom neravnina i slame, stoji kosi {ank, a na sredini rasklimatani sto sa dve stolice. U taj brlog uska~u likovi jedan po jedan i gotovo svaki staje prvo uz {ank, potom pada, pa se taj fizi~ki geg 178 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka neprekidno ponavlja. Reditelj je delo shvatio kao koloristi~ku igru unutar bezna|a. U Subotici je kona~no upotpunjen repertoar za dva odvojena ansmabla, Srpsku i Ma|arsku dramu, mada su razlike bile neznatne, tako da je bilo gotovo svejedno da li se pojedina dela igraju na jednom ili drugom jeziku. Pa ipak se insistiralo na razlikama u samoj igri {to je, po svemu sude}i, bila jedna od namera nove uprave. U Srpskoj drami se ose}ao uticaj ranijeg iskustva prepoznatljivog stila. Igrana je Smrtonosna motoristika Aleksandra Popovi}a, u reìji I{tvana Hupke, koji je odmah zatim postavio komediju @enidba i udadba Jovana Popovi}a Sterije. Radoslav Dori} je uobli~io je Cacu u motelu Rejmonda Kenoa, a Slobodan Jovanovi} komad Laku no}, majko Mar{e Norman. Publika je o~igledno sama napravila izbor, pa je najvi{e interesovanja bilo za Smrto- nosnu motoristiku. Za Ma|arsku dramu, Tibor Vajda je postavio komad Vudi Alena Sviraj to opet, Sem, dok je Bela Kalo reìrao Mroèkov tekst Strip – teaze. Tu su jo{ komadi Meniherta Lakato{a Ljubav i kletva i Svira jedna violina u aran`manu Zoltana Kova~a. Od svega toga, za javnost je bila najzanimljivija premijera komada Bezgrani~no Ferenca Deaka u reìjskoj koncepciji Ljubomira Dra{ki}a. Za to vreme u Zrenjaninu je prire|ena samo jedna nova premnijera i to Gospo|e ministarke Branislava Nu{i}a u reìji Steve @igona. On je na ovoj sceni ve} predstavio nekoliko Nu{i}evih dela u potpuno nekonvencionalnim i sasvim li~nim vi|enjima. Tako je i sada @ivkinu ku}u oko koje rastu kukuruzi, smestio na daleku periferiju nekog grada. Vidljivo je da je re~ o sirotinjskoj gradnji, jer je sprat na tu u|ericu prosto nadodat bez ikakvog plana. Prema takvom ambijentu modifikovan je prvo lik @ivke a zatim i svih ostalih. Ona je priprosta èna, seljanka, zdrava i radna, koja se odjednom na{la u ~udu kojeg ne razume a {to uti~e na njeno pona{anje. Stevo @igon je uporno javnosti nametao svoja obja{njenja, ali niko od onih koji su poznavali delo Branislava Nu{i}a to nije mogao prihvatiti. Narodno pozori{te “Sterija” u Vr{}u, htelo je ponovo da osveì svoj program raznim delima igranim po drugim pozori{tima. Pri tome nije bilo nekog posebnog entuzijazma, niti je nekom od odabranih dela obezbe|en poseban scenski tretman i publicitet. U pitanju su komadi îmi Borisa Aprilova, Luda no} Reja Kunija, Ljubav Dòrdà Va{ingtona Mira Gavrana i Bluz osmeh Miroljuba Nedovi}a. Sve se svelo prosto na neko rutinsko obavljanje posla, gde se pazilo samo na to, da sve predstave budu korektno izvedene i prihvatljive za publiku. Pozori{tima u Zrenjaninu i Vr{cu te{ko je padalo pore|enje sa onim {to se doga|alo u Kikindi. Tamo je bilo o~igledno vi{e gluma~kog entuzijazma i zainteresovanosti da predstave, bez obira na sadràj, imaju {to verodostojniju izra- àjnost. To se moglo uo~iti u postavci komada Iza kulisa Majkla Frejna, kome je reditelj Velimir Mitrovi} dao izvestan stil, atmosferu i lako}u koju su prihvatili 1996–1997. 179 glumci. Sve se ponovilo i u Mandragoli Nikole Makijavelija, koju je obradio Nenad Gvozdenovi}. Na sceni mladih, Dragan Ostoji} je postavio delo Danila Harmsa Slu~ajevi i svoje delo Cirkus Pikadili. Ne{to skromnija ostvarenja, ali jo{ uvek dovoljno privla~na za publiku. U vojvo|anskim pozori{tima sezona je tako protekla u znaku onog {to je prezentiralo Srpsko narodno pozori{te u Novom Sadu, a bilo je zapaèno i Narodno pozori{te u Somboru. Njihove predstave Mre{}enje {arana i Putovanje za Nant su se izdvojile, uz mnoga priznanja kritike, uvr{}ene u vi{e specijalnih programa, posebno Sterijinog pozorja. Donosile su i odre|ene poruke – jedino je bilo neizvesno da li su one stigle do drugih ansambala i glumaca. Takva shvatanja dobila su svoj legitimitet i u nekim gradskim i regionalnim pozori{tima u unutra{njosti Srbije. Uprave se lako menjaju i ve} po pravilu razlozi su dosta standardni – sukobi sa gradskim mo}nicima, nedovoljna sredstva, unutarnji konflikti ili nesposobnost da se situacija u ku}i radikalnije menja. Promene se svuda neprekidno o~ekuju, a nezadovoljstvo se naj~e{}e svaljuje na upravu. Otud je sve manje izjava o nekakvom naglom ili neo~ekivanom preo- braàju u izrazu, radikalnijem pobolj{anju materijalnih uslova za rad ili ambicioznijim poduhvatima. U tom hroni~nom nespokojstvu, artikulisana je jo{ jedna teza koja podrazumeva da je savremeno u pozori{tu specifi~na i posebna oznaka kojom se ukazuje na najprikladnije delovanje u odre|enoj sredini. U Kru{eva~kom pozori{tu se dugo verovalo da sve zavisi samo od sposobnosti upravnika. Njemu se verovalo i o~ekivalo da }e im ne samo stvoriti bolje uslove za rad nego i u~initi da budu iznad lokalnih okvira, ravnopravni u svemu sa beogradskim pozori{tima. Kada su ga vlasti podràle da postane upravnik jednog od najatraktivnijih beogradskih pozori{ta – glumci su se zabrinuli za svoju sudbinu uz ono uobi~ajeno – {ta }emo sada? No, ansambl je nastavio da deluje na platformi koja je ve} bila u javnosti prihva}ena kao podsticaj za jo{ vitalnije predstave. Nastavljeno je sa gostovanjima beogradskih glumaca, pa kada se pojave tri legitimna prvaka najuglednijih ansambala u jednoj predstavi kakva je Protekcija Branislava Nu{i}a, onda je to ohrabrenje za reditelja Dari- jana Mihajlovi}a, ali i za glumce da stvore {to celovitiju predstavu. Milan Ka- radì} je u realizaciju Molijerovog Don @uana do{ao sa kompletnom ekipom saradnika, sastavljenih isto tako od uglednih scenografa, kostimografa, dramaturga i koreografa. Kvalitet ove predstave je zatim proveravan na drugim pozornicama, od Vranja i Pri{tine do Sombora i Novog Sada. Ljuboslav Majera je prihvatio isto tako da svoju viziju Hasanginice Ljubomira Simovi}a radi sa ansamblom u kome u su klju~ne uloge interpretirali glumci iz drugih pozori{ta. U kragujeva~kom pozori{tu “Joakim Vuji}”, vo|ena je ne{to druga~ija politika. Tu se ose}ao pritisak sopstvene tradicije i potreba za neprekidnim dokazivanjem da je ansambl homogen i sposoban za svaki poduhvat. Gluma~ka uprava, koja se ovde ustalila, prvenstveno je u svojoj programskoj orijentaciji 180 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka vodila ra~una o raspoloènju vode}ih ~lanova, a zatim o tekstovima u kojima su oni èleli da igraju, ili su nalazili da tu ima rola u kojima bi mogli da se potvrde na novi na~in. Upravo stoga, nisu sebe optere}ivali teoretskih zahtevima ili neostvarljivim idejama, neprekidno ponavljaju}i da pozori{ni izraz stvaraju glumci. To im ina~e, niko nije osporavao, pa su mogli da izvode {ta su zapravo hteli. Tako su ovaj trenutak obeleìli sa dve komedije: Balkan ekspres Gordana Mihi}a, koji je na rediteljski sve` i zanimljiv na~in osmislio Voja Soldatovi}, i Pokondirena tikva Jovana Popovi}a Sterije, u doma}oj varijanti, koju je pripremio Dragan Jakovljevi}. On je aranìrao i Ljubavnika Harolda Pintera. Mnogi su bili relativno zadovoljni, mada je sve ostalo u lokalnim okvirima. Uì~ko pozori{te je u odre|enim vremenskim ciklusima iskazivalo entuzijazam i ambicije koje su ~esto prevazilazile njegove realne mogu}nosti. Nakon izvesnih kolebanja i gr~evito iznu|enih projekata, kao da je nastupilo sada izvesno smirenje ili rezignacija. Prihva}eno je da @oro Cvetanov Ivanov i na njihovoj sceni postavi svoje delo Cirkus u cirkusu, ve} vi|eno u drugim sredinama. Glavni i mo`da jedini ambiciozni projekat im je stoga bio Zganarel ili Uobraèni bolesnik u preciznoj postavci Du{ana Mihailovi}a. On je sam na~inio uspe{nu adaptaciju, drè}i se stila u igri glumaca, te nastoje}i da iz sasvim odre|ene forme, iza|e sa jasnim, razumljivim i u dana{nje vreme, prihvatljivim smislom. Na jugu zemlje ili ta~nije u Pri{tini, sa dosta pa`nje pra}ena su nastojanja da Pokrajinsko pozori{te odrì zapo~eti zamah i da ustali svoj repertoar bez ikakvih predrasuda, u Srpskoj i Albanskoj drami. Tu i nije bilo vremena, a ni mogu}nosti za rasprave o specifi~nosti repertoara, jer je jedino je bilo va`no da predstave imaju odre|eni nivo, te da ih prihvata javnost. Tako je Velimir Mi- trovi} postavio Kralja Ibija okovanog Alfreda @arija u dosta zanimljivoj varijanti, vi{e kao komediju nego kao farsu, sa izvesnim ublaènjima u retorici glavnog junaka. Sledila je zatim Golubnja~a Jovana Radulovi}a, u konceptu mladog reditelja Juga Radivojevi}a, sa nagla{enom angaòvano{}u i subjektivno{}u, koja se mogla tuma~iti na vi{e na~ina. Ovde se pojavio i Miroslav Benka sa svojom vizijom Zle ène Jovana Popovi}a Sterije, koja je sa njegovim poznatim i izma{tanim slikama vojvo|anskog ambijenta, kao i stilizacijama, predstavljala na ovoj pozornici pravo otkrovenje. Albanska drama se koncentrisala na Moli- jerovog Tvrdicu kojem je Aslan Hasaj dao ubedljiv ambijent i igru. U èlji da se klasi~nim delima podigne gluma~ki izraz na èljeni nivo, bio je prihva}en ovde i Otac Augusta Strindberga, kojeg je kao psiholo{ku dramu punog intenziteta, reìrao daroviti Selami Taraku. U oba ansambla vladala je potreba za igrom uz izvesnu me|usobnu toleranciju, koja je odudarala donekle od dru{tvenog konteksta zbivanja koja su okruàvala pozori{te. Leskova~ki glumci nisu bili posebno ambiciozni u ovom trenutku. Iscrpili su se najvi{e sa rediteljem Slavenkom Saletovi}em, koji je od njih o~ekivao da 1996–1997. 181 naprave {to atraktivniju predstavu âruge Radoslava Pavlovi}a. Na lokalnom nivou bila je predstava Narodnog poslanika Branislava Nu{i}a, sli~no je bilo i sa kamernim tekstovima, koji su popunjavali repertoar male scene. To su bili Emigranti Slavomira Mroèka i Stra{ni laf Du{ana Radovi}a. Sli~no raspolo- ènje bilo je i me|u pirotskim glumcima, koji su odigrali ârlijevu tetku Bren- dona Tomasa kao vodvilj prilago|en ukusu poznatih gledalaca, te komad Pirot be{e varo{, koji je pripremio Miodrag Simonovi}, a kao staru razglednicu, oìveo Bora Grigorovi}. Ne{to inventivniji je bio repertoar u Zaje~aru, gde su se glumci trudili da {to ubedljivije prikaù komad Dobrivoja Ili}a Agonija, snovi|enje Nikole Pa{i}a,u ~ijom scenskom predstavljanju je, po svojoj rediteljskoj zamisli, angaòvao Vla- dimir Lazi} ceo gluma~ki ansambl. To je bilo sve u prikladnoj formi, ujedna~eno u izrazu, pa je ovom predstavom pozori{te gostovalo u vi{e gradova. Lazi} je odmah zatim oìveo na sceni Venecijanku, daju}i odu{ka ma{ti i gluma~koj razigranosti, na sasvim prikladan na~in. U ovim sredinama najvi{e je odjeknula vest da nova uprava Narodnog pozori{ta u Ni{u, namerava da angaùje poznate dramaturge, teatrologe i kriti~are, kako bi zajedni~ki projektovale aktuelni, ali i dugoro~ni program, sa kojim bi delovao ovaj ansambl. Pri tome nisu skrivane ambicije da to po svome kreativnom potencijalu treba da bude jedno od zna~ajnijih pozori{ta u zemlji. Dogovo- reno je da odmah odmah posle premijere komada Pe{ice Slavomira Mroèka, koja je u svemu izvedena sopstvenim snagama, zapo~nu temeljitije pripreme za glavni projekat sezone, prezentaciju komada Putuju}e pozori{te [opalovi} po zamisli Dejana Mija~a. U tome je uspeo, pa je ovo novo izdanje Putuju}eg pozori{ta [opalovi} delovalo impresivno, pove}alo interesovanje za nove doma}e tekstove i {to je najva`nije, probudilo je zaista nadu da }e do}i do toliko èljenog smirivanja strasti u ansamblu i zajedni~kog usmerenja ka istraìvanju izraza koji }e delovati na impresivnom nivou. Uklju~ivanje Simovi}eg dela u repertoar podstaklo je upravo da prihvati i komad mladog makedonskog pisca Dejana Dukovskog, Mamu mu, ko je prvi po~eo. Literarna balada sa simbolima koje je lako prepoznati, na tome je upravo u svoj reìji insistirao reditelj Jug Radivojevi}. Svi oni koji su videli ove predstave i ~uli najave uprave, nisu se toliko uzbu|ivali u gledali{tu, koliko u pozitivnoj atmosferi koja je zra~ila iz samog pozori{ta. To je samo po sebi za ni{ku javnost bilo ravno doga|aju, pa se najvi{e i govorilo o tome – da li }e sve to {to je obe}ano biti i ostvareno. U [apcu su, radili sa mnogo vi{e spokojstva nego u drugim gradovima i pozori{tima. Kriza rukovo|enja ih je jo{ uvek mimoilazila, pa su nastavili da se dogovaraju sa svojim stalnim gostuju}im rediteljima, otvoreni i prema mladim, koji sti~u u drugim sredinama umetni~ku afirmaciju. Me|u njima je imao prednost Aleksandar \or|evi}, kojem je omogu}eno da postavi Pri~u o carevom zato~eniku Miodraga Stanisavljevi}a, sa njegovim ma{tovitim slikama i poetskim 182 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka zanosima, privla~nim za sve uzraste publike. Kokan Mladenovi} je èleo da iz svoje vizije sagleda Mre{}enje {arana Aleksandra Popovi}a, u dosta slobodnoj ali i aktuelnijoj postavci, uz uzvesne subjektivne projekcije i tuma~enja odre|enih pojava. U tome je bio vrlo dosledan pa je njegova predstava dobila svoj pe~at i vizu da bude prikazana i proveravana u Beogradu ali i u drugim gradovima, na vi{e gostovanja. Mladenovi} je na ovoj sceni oìveo i poznati komad iz stare dubrova~ke knjièvnosti Buzdovan Kleme Grubi{i}a, gde je bio jo{ slobodniji, razigraniji u tempu i izrazu, sa zaista impresivnim prizorima. Zanimljivo je pri tom, da su u grupi mladih reditelja bili upravo oni koji su ve} stekli zavidnu afirmaciju na poznatih scenama. Svi su oni bili spremni da rade na sloènim i zna~ajnim tekstovima pa je tako Nikita Milivojevi} postavio komad Rozenkranc i Gilden{tern su mrtvi, Toma Stoparda. Postojalo je jo{ se}anje na predstavu Neboj{e Komadine, iz devesto sedamdesete godine, sa kamerne scene u Ju- goslovenskom dramskom pozori{tu. Reditelj Nikita Milivojevi} je osetio potrebu da se poigra sa ovim [ekspirovim junacima koji su u Hamletu uvek predstavljali sporedne likove, bez ve~eg zna~aja za samu tragediju. Milivojevi} je u njima video na svoj na~in, simbole vlasti i manipulacija, koji opet traè farsi~nu igru uz mnoge neobaveznosti ali i prepoznatljivih postupaka. Radoslav Milenkovi}, koji je prosto i{ao iz predstave u predstavu, prihvatio se nove postavke Tanga Slavomira Mroèka. Popularnost ovog dela o~igledno nije je- njavala, jer se posle ~etrdeset godina, u drugoj ili tre}oj rediteljskoj generaciji, jo{ uvek otkrivala tajna njegovog uspeha. Taj klasi~ni sukob generacija koji se izrodio u farsu, nije ni{ta izgubio vremenom, ali je scenu oslobodio raznih konvencija, omogu}iv{i da se likovima pristupa na sasvim druga~iji na~in. To iskustvo savremenog teatra ovde je usagla{eno sa subjektivnim odnosom prema tekstu, pa se dobila neobi~na, efektna, ponekad u svojoj satiri~nosti i sumorna predstava, ~ije dimenzije nisu ni~im ograni~ene. Taj program po odabranim delima i njihovim tuma~enjima, dao je zaista utisak zadovoljstva, jer su sve predstave na svoj na~in bile u domenu umetni~kog doìvljaja. Mo`da je ova sezona bila po mnogo ~emu sli~na a opet razli~ita od ostalih. Takve ocene mogle su se ~uti i u drugim prilikama. Jer, sva ta mi{ljenja vezana su za stalnu potrebu da se objektivizuju procesi, trajanje i delovanje pozori{ta. Zaklju~ci su se uglavnom odnosili mahom na problematiku sa kojom su se suo~avali pojedini ansambli, ili celokupan pozori{ni ìvot u na{oj zemlji. Te- {ko}e dolaze otuda {to se sva ta mi{ljenja uglavnom zasnivaju na odlukama pojedinih ìrija sa festivala koji se u prole}e i leto, u svakom slu~aju pri kraju sezone, odràvaju u raznim gradovima. Mnogima se ~ini da su nagrade Ste- rijinog pozorja u svemu tome najbitnije. Odkako su nas napustili drugi narodni, proglasiv{i svoje dràve – okosnicu programa ~ine predstave srpskih pozori{ta uz simboli~ne dodatke iz Crne Gore i Republike Srpske. U zvani~nom programu su se ovog puta na{le predstave Lari Tompson, tragedija jedne mladosti, 1996–1997. 183

Turneja, U plamenu strasti, Mre{}enje {arana, Putovanje za Nant i Beogradska trilogija. Bitne nagrade, za reìju, tekst i adaptaciju, uz mnoge gluma~ke, pripale su umetnicima iz ove sredine. Na vr{a~koj Pozori{noj jeseni, najbolja predstava je bila Mizantrop Jugo- slovenskog dramskog pozori{ta. Ova predstava je progla{ena najboljom i na Jugoslovenskom pozori{nom festivalu u Uìcu. Na Susretima profesionalnih pozori{ta “Joakim Vuji}”, za najbolju predstavu progla{eni su Rozenkranc i Gilden{tern. @iri festivala Susreti Vojvo|anskih pozori{ta, za svoju najbolju predstavu proglasio je Putovanje u Nant. To su ujedno, predstave o kojima se najvi{e govorilo i pisalo tokom sezone. Ove i druge predstave, ukazale su me- |utim, i na druge pojave, mo`da jo{ zna~ajnije od nagrada. Sada se ve} jasno uo~avalo da je do{lo do radikalnijih promena u savremnenoj dramaturgiji, te da se u njenim okvirima pojavila nova generacija pisaca. Na sceni se tako|e ne{to sli~no doga|alo – jer su reditelji srednje generacije do{li u poziciju da se odmeravaju sa onima koji tek sti~u afirmaciju. Sa scenografima i kostimografima, pa i glumcima, taj proces je zapo~eo ve} pre nekoliko sezona, i zahvatio sve oblike scenskog stvarala{tva. Da li smo dovoljno objektivni u procenjivanju njihovog doprinosa zajedni~kim stremljenjima, ostaje tek da se vidi. Su{tinski – sve to je moglo da bude shva}eno i kao pribliàvanje kraju ovog veka, kada }e se morati, bez obzira na svu objektivnost procena ili metodologiju rada i kriterijume, uobli~iti definitivno slika svega u~injenog. 184 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

1997–1998.

Najtragi~nija vest sa kojom su se suo~ili svi pozori{ni ljudi u zemlji pa i mnogi u javnosti – bila je veliki poàr u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu. Dogo- dio se na pozornici u ranim jutarnjim ~asovima. To je izazvalo najrazli~itija negodovanja, uz pitanje – za{to je moralo to da se dogodi? Vatrogasne ko- mande su vi{e sezona izdavala re{enja o zabrani rada pozori{ta, ali time se niko ozbiljno nije pozabavio. Ta se situacija ponavljala punih dvadeset godina. Ko- na~no je Skup{tina grada obezbedila sredstva za protivpoàrnu signalizaciju i alarme, ali oni tog jutra nisu radili. Da li je postojala i ako jeste, za{to nije spu{tena gvozdena zavesa? Bilo je jo{ mnogo pitanja, nedoumica, radile su razne komisije, da na kraju kona~ni izve{taj nikada nije objavljen, tako da za ovaj nemili doga|aj niko nikada nije ni odgovarao. Tek tada, kada je pozori{te nestalo – shvatilo se kona~no da je to gotovo nenadoknadiv gubitak, jer uni- {teno je sve {to je moglo da posvedo~i o zna~aju onog {ta je ovo pozori{te u proteklih pedeset godina u~inilo u na{oj pozori{noj kulturi. Kada su se u ansamblu osvestili, za}utali su, nastoje}i da odrè kakav, takav, kontinuitet u radu, do nekih budu}ih i sre}nijih vremena. Svi su pre{li na scenu teatra “Bojan Stupica”, gde su prikazane Mrtve du{e Nikolaja Vasiljevi}a Gogolja, ve} ranije pripremljene za prikazivanje na Velikoj sceni. Atmosfera je bila mu~na, jer se to doga|alo dok su ru{eni temelji stare zgrade. Pored tolikih adaptacija ovog teksta, na~injena je u kompilaciji jo{ jedna, koja odmah stvara utisak da ova gorka poema nije pro~itana na savremen na~in. Stara tuma~enja, po kojima se iza svakog zla u ~oveku, nalaze mra~ne |avolje sile, uz ona po kojima su sve li~nosti tek prividno ìve, udaljila su nas od dejstva te sloène i neobi~ne pri~e. Apstraktni dekor je uz to podse}ao na neki sveè iskopani grob po ~ijim se visokim stranama batrgaju statisti, poput crva ili |avola, upli}u}i se neprekidno u radnju, ~udnim i iracionalnim gestovima. Suprotno piscu, ko~ije kao simbol, nisu kori{}ene aktivnije u prikazivanju î~ikovljevih lutanja ruskim prostran- stvima. Uz to se naivno verovalo u njegovo kajanje, bez razumevanja za Go- goljeve nevolje sa cenzurom, pa je ceo finalni deo adaptiranog teksta protekao u rastakanju, tako da drama nije ni izdaleka celovita ni ~ista, optere}ena uz to nepotrebnim pojedinostima. Reìja Dejana Mija~a je nastojala da svaki od mnogobrojnih likova oblikuje na odre|eni na~in, i u tome je imala vi{e uspeha nego u iskazivanju novih zna~enja Mrtvih du{a. Ali, do kraja je ostao nerazja{njen upravo î~ikov, koji nije dovoljno misaono artikulisan, dat kao mlad i 1997–1998. 185 pomalo naivan, gotovo zaveden nekim zlom, kojim upravlja druga ruka ili je to samo brzopletost i ona lakovernost {to krasi Hljestakova u Revizoru, pogotovo kada ga sam pisac opisuje tako da nije ni mlad ni star, ni mr{av ni debeo, a u svakom slu~aju duboko iskvarenog duha, pun iskustva grandioznog prevaranta, tako daleko od konverzacije i brze reakcije, na kojoj se insistiralo. Me|utim, sve te ozbiljne rasprave te{ko je bilo voditi, jer je bilo o~igledno da je ova predstava izvedena iz prkosa, uprkos neda}ama koje su zadesile ansambl, te nam se ~inilo da ju je najlak{e prihvatiti kao znak vitalnosti i potvrde da uvek postoji mogu}nost za dijalog oko tih delikatnih tema koje zadiru u su{tinu Mrtvih du{a. Komad Pukovnik ptica Hriste Boj~eva je izveden u ~ast pedesetogodi{njice velikog teatra. Nije to, me|utim, bila nikakva zvani~na proslava pa ~ak ni konvencionalno obeleàvanje, ve} tu`na improvizacija. Pre podne su se glumci okupili na zgari{tu velike dvorane da bi prisustvovali simboli~nom otvaranju radova na obnovi zgrade. Na ve~ernjoj premijeri bio je upadljivo mali broj istaknutih javnih i kulturnih radnika, jo{ manje umetnika i tek po neki politi~ar. Predstavljeno je nekoliko jo{ ìvih umetnika koji su igrali u prvoj predstavi Kralj Betajnove, bez prigodnih govora, ~ak bez ijedne ruè. Predstava koja je potom usledila nametala je utisak koji se u delu javnosti ve} duè ose}ao, a to je – da je definitivno zavr{en jedan kontinuirani period razvoja Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. Pukovnik ptica je zanimljiva satira, ne posebno originalna, ali tako sa~injena da se pisac vi{e moè smatrati srpskim nego bugarskim. Pitanje je , ko je zapravo lud? Oni {to odlu~uju o na{im sudbinama, ili grupa ljudi kojima su se du{e razbolele, a oni se na{li u razvalinama davno napu{tenog manastira “40 mu- ~enika”. negde u vrletima Bugarske, zaboravljeni od sveta, napu{teni od strane bolnice koja je tu smestila obolele i osudila ih da ìvotare, gladuju ili traè izbavljenje u iluzijama. Drama je zami{ljena kao pri~a lekara koji je odlu~io da do|e u ovo prokleto mesto, sledi njegovo upoznavanje sa bolesnicima, dok se ne dogodi preokret jer bombarderi Nato pakta slu~ajno izbacuju tovare sa hranom i uniforme namenjene Bosni, uvereni da je Balkan sve {to okruùje rati{te. Pukovnik koji je tri godine ~utao, poraèni heroj avganistanskog rata, prvi obla~i uniformu Ujedinjenih nacija, postepeno obu~ava i ostale, stvaraju}i malu grupu komandosa, koja po pticama {alje svoje poruke o nezavisnosti, ali svuda nailaze na zatvorena vrata i poraàvaju}e ~ekanje. Pi{~ev misaoni anga`man je otvoren i opredeljen. Reditelj Radoslav Milenkovi} ga je potpuno razumeo, stvoriv{i na sceni odgovaraju}i ambijent, atmosfera ima dosta prepoznatljivih detalja, a radnja je besprekorno vo|ena, pa je to zaista upe~atljiva celina. Pa`nja javnosti se sasvim prirodno pomerila ka Narodnom pozori{tu, gde su se uslovi relativno normalizovali, za njihovu ustaljenu produkciju. No, do{lo je i do nekih promena, koje su sugerisle da izraz ne}e vi{e po~ivati isklju~ivo na ~lanovima anasmbla, ve} }e se uvesti izvesni producentski aran`mani, koji pod- 186 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka razumevaju da se u glavnim ili mnogim ulogama u novim komadima, pojavljuju glumci iz drugih pozori{ta. Za{to onda Tartif, ako uprava me|u svojim glumcima nije prepoznala ni Tartifa, ni Orgona ni Elviru? Dugo je trajao vakum izme|u stare i nove uprave, zato je sve u~injeno ne bi li se u javnosti stekao utisak nekakvog novog po~etka, a on je, kaù, uvek teàk. Spolja gledano, Tartif je neosporno ambiciozan projekat. Oslanja se doslovno na re~i velikog komediografa, u prvom redu misaonog pisca i glumca, dok je sve drugo sasvim proizvoljno, u maniru takozvane gluma~ke postmoderne. Za tako ne{to reditelj Laslo Babarci je pripremio ambijent u kome je razra|en poznati koncept o dvanaest vrata, iza kojih se vidi visoki zid od {lja{te}eg {im{ira. Uz to su kori{}eni za kostime, elementi iz razli~itih epoha, od Molijerove do Bomar{eove, prisutna je i ideja o dvostrukom Heruvimu, te niz detalja koji podse}aju na razli~ite komade. Likovi su potpuno prepu{teni inicijativi, pa Orgon pomalo podse}a na Kir Janju, uz dozu samoironije, a Tartif se pojavljuje sav izmrcvaren, sa telohraniteljem ili slugom koji ima zadatak da ga stalno {iba, dekorativnom pobo`no{}u koje nestaje kada se pojavi zavodni~ko sladostra{}e, a ovo opet nije do kraja artikulisano. Kleant u me|uvremenu ~ita “Blic”, tako da tu ima svega – zanimljivih trenutaka, ali i nerazumljivih ili nepotrebnih gestova. U su{tini, Tartif jeste postmoderna predstava sazdana od svega i sva~ega, jer je sve dopu{teno, {to bi moglo da zna~i dobro i lo{e, korektno ili ve} vi|eno, no, opet na neki na~in, efektno uskla|eno. Ve{to upakovano, ne deluje zamorno, ali nije ipak bilo u stanju da dovede do ushi}enja, niti da razotkrije ne{to od onog nepoznatog {to se ve~no skriva u delima velikih pisaca kakav je Molijer. Otud ne ~udi da se u zavr{nom prizoru pojavljuje grupa malih heruvima sa belim perikama, u blistavim, srebernastosjajnim odelima, koji pletu paukovu mreù, vezuju}i njome Tartifa. Mnogo vi{e pa`nje je izazvala nova postavka Pokondirene tikve Jovana Po- povi}a Sterije. Od komedije je poku{ano da se na~ini tragi~na farsa sa aktuelnim zna~enjem. Zato se do{lo do ideje da je to slika provincije, zaboravljenog sveta palanke koji ho}e da se u svome apsurdu ovekove~i, i ostane zanavek, s one strane vremena. Trebalo je uz to do}i do metafore o zatvorenom dru{tvu. Zbog toga, verovatno, na kraju tarabe, koja se proteè preko cele scene, po~inju da se diù u nebo. Fema se uzaludno penje na merdevine i uporno lupa po daskama, ponavljaju}i “Pariz, Pariz”. Kod nas je ve} stvorena tradicija novih is~itavanja dela ovog zna~ajnog na{eg komediografa. Pod uticajem toga su mnogi mla|i reditelji, pa na neki na~in i Egon Savin. To se ogleda u konceptu predstave i njenim detaljima. Tako prvo strada lik mlade devojke Evice, koju redovno skidaju, dodaju}i joj seksualne scene. Ovog puta to nije samo na travi, nego kroz tarabu. Fema je u po~etku prikazana kao ostarela seljanka koja pretura po sanduku traè}i verovatno novac koji joj je ostao od pokojnog muà. Sva je u crnom, sa opancima na nogama i maramom na glavi. U jednom tre- 1997–1998. 187 nutku, kada pogleda u plavetilo neba, pojavi joj se pred o~ima lepeza od pau- novog perja i ona se kao op~injena, penje na ogradu. Da li je op~injena bljeskom nekog drugog sveta ili se u njoj sve ìvo pomerilo, tek, po~inje da bunca i da se preobraàva, traè}i od drugih da prihvate njenu igru. U nastavku, ona se preodeva u crvene, a zatim bele sve~ane haljine, kin|uri, ali ipak ostaje u opancima. U su{tini zanimljivo koncipirani lik, nije dobio unutarnje preobra- ènje, niti je zra~io energijom, pa se sve vi{e iskazivala otu|enost Feme od njene su{tine. Sve je spoljno, negativno, usitnjeno i subjektivno. Reìja, uz sav trud, ipak nije postigla dramu apsurda, metafora je ostala zatrpana karikaturom, komedija se otimala uni{tavanju, a dramske reakcije su samo remetile ravno- teù likova. Sve je ovde u znaku eklekti~kog egzibicionizma, veliki napor u dokazivanju beìvotnih teza, pa samim tim ponajmanje umetni~ki domet niti ne{to istinski novo, {to bi trebalo ceniti. Me|utim, ove dve predstave su se u mnogo ~emu razlikovale od onog {to je na Velikoj sceni vi|ano u ovom pozori{tu poslednjih sezona. Htelo se da bude na~injen pomak u izrazu, a da se to opet razlikuje od onog {to je do tada ~inilo Jugoslovensko dramsko pozori{te. Jednostavno – ni pristup novom ne bi trebalo da bude jednoobrazan ni konvencionalan. Razbijano je formalno savr{enstvo forme, pomalo je kori{}eno savremeno iskustvo i ne{to od ideja koje su se javljale u vreme postmodernizma. Dok se to ne dogodi, u pozori{tu su se dramaturzi vi{e posvetili Maloj sceni, gde su prire|ene ~etiri nove premijere. Harvud je u na{e pozori{te uveden sa Garderoberom, a sada su u Narodnom pozori{tu verovali da mu se jo{ vi{e pribliàvamo sa dramom Majstor, koja postavlja pitanje kako da prepoznamo zlo~ince me|u nama, kada se oni predstavljaju kao obi~ni, jednostavni pa ~ak i dobri ljudi? Da li imamo pravo na osvetu, ka`njavanje ili treba sve da se prepusti vremenu i zaboravu? Sve je to kod Harvuda vezano za otkrivanje ratnog zlo~inca Romana Koza~eka, Ukrajinca po poreklu, koji punih pedeset godina ìvi u krugu jedne gra|anske engleske porodice. Oni ga smatraju svojim, zavoleli su ga, imaju obzira prema njegovoj starosti, èle}i da mu pruè i pravnu za{titu u trenutku kada policijski inspektori nastoje da ga identifikuju kao nekada{njeg pripadnika dobrovolja~kih odreda iz sastava esesovske divizije “Ga- licija”, koja je u~estvovala u likvidaciji mnogih Jevreja. Sre}a {to je ovakav delikatan tekst, pun piholo{kih nijansi i mnogih zna~enja, tuma~io Dimitrije Jovanovi}. Majstor je zaista delo koje nam je bilo potrebno i u ~ijoj interpretaciji moèmo da osetimo savremeni teatarski senzibilitet i intelektualne dimenzije scene. U izboru stranih dela, na{ao se i Sakati Bili Martina Makdone, koji je obradio rediteljski \or|e Marjanovi}. Oko ovog dela mladog irskog pisca bilo je dosta nedoumica – otkud ono na repertoaru nacionalnog teatra i ~emu sve treba da sluì program Male scene. Njegova dramaturgija je plod lektire, oslanja se vi{e na O’Nila i Ibzena nego na O’Kejsija, zato na ve} prevazi|eni na~in 188 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka poku{ava da crnim humorom i prepoznatljivo izvitoperenim likovima, gradi melodramu. Dvoje nesre}nih ljudi, svesnih da im se rodilo dete koje }e biti bogalj, u nemogu}nosti da mu omogu}e le~enje, pune vre}u kamenjem, otiskuju se ~amcem na uzburkano more, ube|eni da }e se po njihovoj smrti naplatiti osiguranje i tako olak{ati ìvot nesre}nom Biliju. To je seoska tajna o kojoj svako zna po ne{to, ali se }uti, dok se na kraju sve ne objasni. Jer, dete prihvataju i odgajaju dve nastrane tetke. Ne manje iznena|enje izazvalo je postavljanje komada Zagonetne varijacije Erika Emanuela [mita, u reìji Boìdara \urovi}a. Uz svako ovakvo delo ser- virane su informacije gde se ovaj komad igra po svetu, verovatno da bi se razbila teskoba, ose}anje izolovanosti i odvojenosti od ostalog sveta i umetnosti. Ali na àlost, kriterijumi po kojima se to vr{i, nisu ni malo pouzdani. Za razliku od Majstora, u ovom komadu ima dosta intelektualnog egzibicionizma, pone{to literature, melodramskog {tiva, dramskih obrta, bizarnosti koja bi publici trebalo da pokaè {ta je to aktuelno u svetu teatra. Na pustom ostrvu ìvi nobelovac Abel, bolesnik i patnik, koga pose}uje putnik koji se predstavlja kao novinar, nameran da sazna da li je glavna li~nost u najnovijem romanu ovog neobi~nog pisca, plod literarne ma{te ili stvarna li~nost? Cela predstava se sastoji od njihove konverzacije, na trenutke usiljene, koja se nekoliko puta prekida, dok na kraju ne saznamo da je junakinja stvarna li~lnost, sa kojom je ovaj pisac nekada davno doìveo velike strasti. Reìja je krajnje diskretna i svodi se na gotovo neprimetno usmeravanje ovog dramati~nog razgovora. U ovaj program se gotovo skladno uklopio i tekst Gorana Markovi}a Go- vorna mana, koga je trebalo da protuma~i Milan Karadì}. Autorovo polazi{te je da deformacije u govoru, govorne mane, nisu samo fiziolo{kog porekla. Iza toga mora da postoji vi{e uzroka na koje ljudski organizam moè da reaguje time {to }uti, re~nik suàva na nekoliko re~i, poistovetiv{i se sa profesijom, karakterom, ulicom. Re~ je o mladim ljudima koji se svakodnevno susre}u i ~ije se sudbine neprekidno prepli}u, a na~in govora otkriva karaktere, dvoli~nost, sebi~nost, bezskrupoloznost i sve one karakteristike vremena punog razgoli~ene amoralnosti. Sve je spoljno u komunikaciji, dok ne u|emo u domen emocija, a tada se lik menja, pokazuju}i su{tinu svog svakodnevnog ìvljenja. Zanimljivo je da se jedno delo Ronalda Harvuda, Na ~ijoj strani, na{lo i na novom programu Ateljea 212. To je u na{im pozori{tima dosta u~estala praksa, jer kada otkrijemo jednog pisca, ~ini se da svi treba da ga igraju kao da je on jedini na ovom svetu. Ovaj gest se pravdao kvalitetom dela i ulogama koje su pruàle glumcima zna~ajne podsticaje za igru. Pri~a je jednostavna – Vilhelm Furtvengler je bio veliki nema~ki dirigent koji je za vreme nacista ostao u svojoj zemlji, postigao slavu, da bi ga neposredno po zavr{etku rata, mnogi optuìli za saradnju sa omrznutim reìmom. Morao je da pro|e poput mnogih drugih, isle|ivanje pred tribunalom za denacifikaciju. Oslobo|en je svih optu`bi, ali ga 1997–1998. 189 je do smrti pratila senka saradnje sa Hitlerom i njegovim pristalicama. Komad je upro{}en i precenjen, ali je Lenka Udovi~ki od njegovog jezgra na~inila zanimljiv konverzacioni konflikt. Sve drugo je prepu{teno glumcima, s tim {to je znala~ki kori{}ena muzika uz dosta tonskih efekata. Osmi{ljavanje ìvota je te{ko, a sli~ne predstave pomaù da se na tome uspe{no istraje. To se jo{ vi{e nagla{avalo prilikom izvo|enja komada Art Jasmine Reze. Re~ je o bulevarskom hitu prepoznatljive konstrukcije, kojoj se dodaju jo{ epiteti postmoderne, {to je dovoljno za uspeh u na{oj sredini. Tema je samo naizgled nova i neobi~na. Dermatolog, sa izrazitom èljom da u svome stanu ima pomodnih dela, kupio je jednu platno kre~eno u belo, koje ushi}eno predstavlja svojim prijateljima kao remek delo. Svoje sagovornike ube|uje da na platnu postoje unutarnje sup- stance, koje osloba|aju misaonost slike i daju joj mitsku dimenziju. Pisac u stvari, koristi belo platno da bi ras~lanio njihove me|usobne odnose, doveo u pitanje li~ne stavove pojedinaca i izobli~io su{tinu me|uljudskih odnosa. Te{ko je bilo zamisliti jednostavniju i izraàjniju predstavu. Na praznoj pozornici se nalaze tri fotelje, a u pozadini to famozno platno. Glumci se dopunjavaju u konverzaciji, obja{njavaju, prihvataju na sebe odre|ene ritmove, intenziviraju scene, ra{~lanjuju svoj i tu|i ìvot, tako da zamisao Alise Stojanovi} nije pre{la u parodiju moderne umetnosti, ve} se zadràva u domenu psiholo{kih razja- {njenja, uz dokazivanje pi{~evih teza da je ìvot sa la`nim vrednostima besmislen i gotovo nemogu}. Atelje 212 je zatim prikazao tekst Bekstvo Mihaila Bulgakova. Omogu}io je tako Ljubomiru Dra{ki}u, u stilu pomalo zaboravljene tradicije ovog pozori{ta, da okupi vi{e istaknutih glumaca sa raznih scena i stvori galeriju vrlo upe- ~atljivih likova, raznovrsnih izraza, iznijansirane plastike pune unutarnje snage, {to ovom projektu daje vitalnost i u znatnoj meri opravdanje. Kraj sezone je do~ekan u posebnoj atmosferi koju je kreirao Jago{ Markovi}, postavljaju}i na scenu Porodi~ne pri~e Biljane Srbljanovi}, pisca nove generacije dramskih autora u ovoj sredini. Scena je oslikana kao |ubri{te ili dvori{te sa oronulim fasadama i polusru{enim zidovima. Ako smo do{li do dna ìvota, ovo je ipak, vi{e od toga, jer sve neodoljivo podse}a na one filmske postavke u kojima se opisuje bezna|e na periferiji nekih polmrtvih gradova. Porodi~ne pri~e su, u stvari, samo skica, vi{e nepovezanih scena, nekakav sinopsis, pretekst za predstavu koja ne mora ni~im re~enim u tekstu da obavezuje. Reìja je to obilatno koristila kako bi pokazala kako deca reaguju na teme koje zaokupljuju ili dovode do o~aja njihove roditelje. Oni se u toj svojoj igri, u kojoj se pona{aju kao odrasli, doti~u demonstracija na ulicama, inflacije, otkaza na poslu, nema{tine, dok na kraju ne do|e do ponavljanja motiva o odlasku u inostranstvo. Ta scena je mo`da i najupe~atljivija, u njoj “roditelji” prosto umiru. Tada deca shvate da su u svojoj igri pre{la granicu farse i i{la u domen istinske drame. Uz ovaj raznovrstan program, za Teatar u podrumu spemljene su monodrame 190 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Ispovesti varalice Feliksa Krula Tomasa Mana i Jovana od metroa Vidosava Stevanovi}a. Tome je pridodana duo drama Bra~na igra Edvarda Olbija i neobi~an komad Alberta Ramsdela Garnija Silvija, koji je privukao posebnu pa`nju svojim sadràjem ali i gluma~kim interpretacijama. Bizarno ili ne, tek ènka psa, po imenu Silvija, ostala je bez gospodara, ne znaju}i kuda da krene, dok je ne na|e sredove~an Greg i ne dovede u svoju ku}u. Tu se ìvotinja pona{a ~as kao pripadnik svoje vrste, a jo{ vi{e kao ljudsko stvorenje koje razgovara sa uku- }anima i prolazi kroz razne peripetije. Pse}i ìvot je postao tako metafora za svakodnevicu, zato i ne iznena|uje {to se Silvija upli}e u odnose Grega i njegove ène Kejt, da bi postala okosnica pri~e. Ako izbor sam po sebi mo`da nije pravi, Milica Kralj je od Silvije napravila zanimljivu, te~nu, zabavnu predstavu na ivici melodrame i komedije. Sve potvr|uje da je ova sezona bila mo`da i presudna za Atelje 212, jer je posle dosta kolebanja, u zna~ajnoj meri osavremenjen repertoar, otvorena vrata mladim glumcima i rediteljima, tako da se moglo govoriti o zajedni~koj nameri da se upravo na ovim pozornicama mora traìti izraz novih kvaliteta koji }e u svojoj savremenosti traìti postojanost i trajnost. Novu vitalnost je ispoljio i Teatar Zvezdara, ~iju je upravu kona~no preuzeo njihov glavni autor, Du{an Kova~evi}. Uz svu pragmati~nost ili prakti~nost, on je bio sklon da ovo ostane, bez ve}ih potresa, scena na kojoj }e se izvoditi prevashodno komadi savremenih dramskih autora. Za njega je pojam doma}e drame imao mnogo {ire zna~enje i daleko fleksibilnije ga je tuma~io nego u drugim pozori{tima. Prednost je zato data Virusu Sini{e Kova~evi}a, koji je poverovao da je sida spasonosna pojava oko koje moè da konstrui{e aktuelnu pri~u. Za ekspoziciju je uzeo nekoliko lekarskih informacija o virusu side, njegovom razmnoàvanju i mogu}im posledicama. Dok se to slu{a, name}e se misao nije li mo`da pisac èleo da napravi pedago{ko – popularni traktat kako bi mlade ljude upozorio {ta ih ~eka u preteranim i nekontrolisanim seksualnim frustracijama. Za glavni lik bira mladog i popularnog rok peva~a, kod koga njegov zet lekar i o~eva prijateljica, tako|e lekar, svako svojim analizama, dolaze do istovetnog zaklju~ka. Uslov je, naravno, da promeni na~in ìvota, prestane sa nekontrolisanim kontaktima i drì se strogih lekarskih uputstava. Junak, naprotiv, nastavlja jo{ è{}e da se na neki na~in sveti dru{tvu time {to {iri zarazu oko sebe. Vrhunac drame nastaje kada se k}i lekarke zaljubi u ovog nere}nog junaka. Lekarka zaboravlja na sve svoje ranije tirade i na jednom koncertu ubija ovog nesre}nika. Mladi} ima toliko prisebnosti da pre umiranja kaè – ovo je kraj! Tada nastaje svirka orkestra “Deca lo{ih muzi~ara”, a publika nije u zabludi da li je ovo parodija, komedija i uop{te kakva je to predstava. Data je zatim {ansa mladom piscu Sr|anu Koljevi}u da u reìji Nikole Peja- kovi}a predstavi svoj dramski prvenac Parabelum. To je, prema autoru, pri~a o lutaju}oj krivici, jer je svako svakom kriv za ìvot kojim ìvi. U bosanskim ratnim zbivanjima sve je pomereno iz svoga leì{ta, po~ev od situacije koja se doga|a 1997–1998. 191 kod neke grani~ne rampe izme|u dva sveta na reci, likova koje je te{ko psiholo{ki objasniti, do ironije od koje ni{ta nije po{te|eno. Predstava je data u naturalisti~kom okviru, gde je sve razoreno, pa ona deluje kao krik, apsurd, bol i farsa kojom se autor podsmeva sebi i svetu za koji je vezan u bosanskom krvavom pejsaù. Kada nema komada sa pravom politi~kom sadrìnom – onda dolazi obi~no do raskoraka izme|u èlja i ostvarenja. Koriste se pomodne melodrame, bizarne pri~e ili neobavezne scenske egzibicije kakva je Sme{na strana muzike, u kojoj glumci ~ine orkestar koji svira, peva i pone{to kaè, ne glume}i pri tom ni{ta. Ima tu ne~eg od bulevarskog pozori{ta, nekakvih moralisti~kih preo- braènja i deskripcije realnosti. Tog novog lutanja najvi{e ima upravo u komadu Moj otac u borbi protiv nitkova iz svemira Ivana Lali}a, koji je trebalo, uz sve ambicije pisca, da predstavlja dosta apstraktan oma` poznatom delu Balkanski {pijun Du{ana Kova~evi}a. Mo`da je zbog toga za ovu predstavu najlak{e pa- rafrazirati pisca koji upotrebljava velike re~i, tvrde}i da se svaki put, kada u Srbiji sin udari na oca, Srbija na|e u ozbiljnom problemu! Naravno, stvari nije trebalo uzimati tako ozbiljno, jer se i autor ose}a jednim od premla}enih sinova, koji uzvra}aju udarac ocu tamo gde je najosetljiviji. To je po njegovom uverenju televizor. Zato se koristi tehnika skrivene kamere. Preko ekrana majka De- sanka saznaje da je sumanuti profesor ubio radnika Budimira. Dok ga èna oplakuje, nagove{tava se farsa, ovaj se pojavljuje ìv i iznena|en da se tako ne{to moglo dogoditi. Posle toga sledi njegovo uobraènje da je zaista mrtav. Ova neobavezna igra je zami{ljena kao srpska SF opera. U beogradskim pozori{tima ni jedan program nije ostvaren do kraja ili je svaki doìveo toliko promena da se te{ko da razabrati ~emu koji ansambl istinski teì. U Beogradskom dramskom pozori{tu su se odjednom setili Suparnika Ri~arda Brinzlija [eridana, i to na po~etku pedesete jubilarne sezone. Ovo pozori{te ve} nekoliko sezona neprekidno iznova po~inje, obnavlja se, preo- braàva u izrazu, dovode}i mlade glumce i reditelje. U svemu tome oni su se repertoarski oslonili u dobroj meri na dela koja su nekada sa uspehom igrana na njihovoj i drugim beogradskim pozornicama. Obnova se}anja ima svoju vrednost, pa se Milan Karadì} nije trudio da po svaku cenu formalno modernizuje ovo delo ili da ga interpretira na potpuno subjektivan na~in. Zatim je na red do{ao komad Svi moji sinovi Artura Milera. Pri tome se mislilo da je upravo sada trenutak da se po~ne preispitivati savest ratnih profitera. Bilo je razum- ljivih primedbi i pitanja da li }e se sinovi na{ih bogata{a na}i u sli~nim dilemama koje zaokupljuju Milerove junake? Svoju rediteljku postavku Dimitrije Jova- novi} nije optere}ivao sli~nim dilemama, a jo{ manje potrebom da se pri~a aktuelizuje po svaku cenu. Po njemu, tema nije lokalna, ni trenutna, jer svoju aktuelnost crpi iz subjektivnih istina u èlji da odgovori na pitanje – da li ljudi mogu biti sre}ni ako ih optere}uju porodi~ne tajne, zamagljene iluzije i ne- 192 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka spokojstva u kojima se odvajaju od dru{tva? Ove dve predstave na Velikoj sceni su donele izvesno samopouzdanje ansamblu, koji je uz Malu scenu formirao i svoj Studio. Prikazana su dela: Svakodnevno pozori{te Bertolda Brehta, komedija Petra Pecije Petrovi}a Vrag ne spava, Vrte{ka Artura [niclera, Preferans Dostojevskog, Klasni neprijatelj Najdèla Vilijamsa, Keti i nilski konj Marija Vargasa Ljosa i Ludakove bele{ke Nikolaja Vasiljevi}a Gogolja. Sve su to bile minijature ograni~enog dejstva. Bitef teatar je tako|e zastao pred problemom kako da oformi atraktivan program, nije imao novih projekata i to je iskoristila grupa glumaca, zajedni~ki osmisliv{i komad Slu{kinje @ana @enea, u kome su sve ènske uloge tuma~ili mu{karci, bez mnogo imitacije i dosta efektno. Ister teatar je bio malo aktivniji, pa je doslovno svojoj osnovnoj orijentaciji da istraùje vi{e pokret nego re~i, organizovao predstavu Izlo`ba a zatim predstavio komad Na{a gospa od cve}a @ana @enea. Kult teatar nije iza{ao sa novim premijerama, nastoje}i da revitalizuje reprize svojih najuspelijih produkcija. Ve~ernja scena Radovi} skoro da je bila sasvim uga{ena, pa je razumljivo {to novih projekata nije bilo ~ak ni u najavi. Pozori{te “Bo{ko Buha” je na sceni “Kod konja” postavilo dve nove predstave – u pitanju su Furka Ognjena Georgijevskog, u obradi Anje Su{a i Oli- ver Tvist kojeg je osmislio za odrasle redutelj Neboj{a Bradi}. Ni jedna od ovih predstava nije imala unutarnjeg napona koji bi sna`nije impresionirao gledaoce. Pozori{te na Terazijama, privremeno preseljeno u salu Doma kulture “Vuk Karadì}”, sve ~e{}e je sebe najavljivalo kao Teatar T, iza{lo je sa komedijom Darija Foa Ne mogu da platim i ne}u da platim . Gotovo da i nije trebalo praviti dekor jer se i u Foovoj produkciji naj~e{}e oslikava ambijent kao u starim ili putuju}im pozori{tima. Reditelj Slavenko Saletovi} sledio je ovog popularnog pisca, glumca, reditelja ili scenografa, koji koristi u svome delu pone{to iz italijanske pu~ke komedije, fragmente komedije zabuna, provla~e}i kroz sve to jaku socijalnu notu, uz minimalne intervencije, uglavnom svedene na kontrast izme|u tipi~no italijanske komedije koja oscilira izme|u bukvalnog realizma i izvesnih stilizacija. Povod svemu je krajnje jednostavan – dovoljno je da u samoposluzi pove}aju cene pa da siroma{ne doma}ice izazovu pravu pobunu i pometnju. Dario Fo voli da se poigrava sa ìvotom, ali nije zajedljiv ni zlo- nameran. U postoje}im okolnostima, ovakva aktivnost na beogradskim scenama u javnosti je prihva}ena ne samo sa razumevanjem nego i isticanjem pojedinih predstava kao vrednih upravo po vitalnosti svoga izraza. Otud ne iznena|uje izbor za zvani~ni program ~etrdeset i tre}eg Sterijinog pozorja: odabrani su Pokondirena tikva i Govorna mana Gorana Markovi}a, iz programa Narodnog pozori{ta, zatim Porodi~ne pri~e Biljane Srbljanovi}, u realizaciji Ateljea 212. Van konkurencije pozvan je i muzi~ko scenski spektakl koji su priredili glumci ovog pozori{ta pod naslovom Brod plovi za Beograd. Mi{ljenja su mogla da budu 1997–1998. 193 razli~ita, ali u osnovi je postojao pozitivan odnos prema pozori{tu, jer se verovalo da uprkos op{toj krizi, prilikama koje su se drasti~no menjale, realnosti koja je trpela razne deformacije, ispunjava ili istrajava na svojim mogu}nostima. U takvim prilikama pa`nja javnosti nije bila usmerena samo na velike i popularne ansamble nego i na ove koji su delovali u pojedinim gradskim centrima ili regionalnim sedi{tima gde se tako|e ose}ala ta unutarnja snaga koja prosto tera na nove izazove. Jedan od takvih gluma~kih stani{ta bio je i Sombor, gde se za vreme najè{}ih pometnji u ovoj sezoni, pojavila potreba za oìv- ljavanjem dela koja su nekada bila u centru interesovanja javnosti i pozori{ne kritike. Kokanu Mladenovi}u, koji se vi{e od drugih mladih reditelja bavio ovim proverama, omogu}eno je tako da po sopstvenoj zamisli realizuje novo izdanje farse Afera nedu`ne Anabele pesnika Velimira Luki}a. Ona je nastala pre gotovo tri decenije, o njoj je izre~eno dosta pohvala, ali se sasvim retko izvodila. U njoj je autor spokojno drugovao sa velikim Knezom, imao razumevanja za njegovu seksualnu avanturu sa mladom isku{enicom Anabelom, zabavljao se u dru{tvu raspusne kneginje, respektovao Inkvizitora, sentimentalno patio zbog sudbine nedu`nih i lepiv ve{tica, rado se upu{tao u meditaciju sa ukletim filozofom o poloàju intelektualaca u odnosu na autokratsku vlast. Javnosti je svojevremeno, posle premijere u Jugoslovenskom dramnskom pozori{tu, sugerisano da pisac izraàva svet oko sebe i opet svet u sebi. To ube|enje prihvatio je sada Kokan Mladenovi}, u scenografiji velelepnog ki~a koja je bila vrlo atraktivna, sa deset kipova istovetnih doga koje su postavljene kru`no oko scene. Zavisno od situacije, njihov se raspored menja, ali zna~enje ostaje isto – to su telohranitelji koji uporno ~uvaju ambijent u kome ìvi Knez, kako unutra ne bi u{lo ni{ta {to bi moglo da poremeti njegovu mo}. Draperije su u jakim bojama, dominiraju crvena i crna, pa je ova istorijska improvizacija oboga}ena kostimima, slobodno kreiranim izvan bilo koga odre|enog stila. U pozadini se na velikom platnu vide uveli~ani snimci mase koja protestuje, a tokom prestave se ilustruju razli~ita raspoloènja prema Knezu i vo|ama koji su ih izdali tokom demostracija. U nameri da pokaè kako su ti dometi mase bezna~ajni, reìja se trudi da praznine u tekstu popuni prepoznatljivim detaljima, ubaciv{i ih sa svih strana oko Kne- èvog trona, uz gomilu papirnatih avion~i}a! Osnovni cilj aktera, u ovakvom ambijentu je da se zata{ka skandal, predvodnik protesta, filozof Hart, prevede u poslu{nika koji }e ipak svedo~iti da je Anabela ve{tica, a zatim po istom me- hanizmu, da se privu~e na drugu stranu i vo|a studenata. Ovaj postupak razgoli}uje scenu, pa ne moè da se izbegne mehani~ka ilustracija teza. Ne{to sli~no se dogodilo i u Kikindi, gde je Miroslav Benka prihvatio da iznova sagleda komad Kamen za pod glavu Milice Novkovi}. U ovoj postavci pojavilo se u klju~nim ulogama i nekoliko glumaca Srpskog narodnog pozori{ta, pa je stvorena predstava {irih dimenzija, koje su ovom tekstu dale sasvim novu sliku, u kojoj se me{aju mentaliteti i psiholo{ke reakcije. To je bilo mogu}e jer 194 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka reditelju tradicija nije mnogo zna~ila, nedovoljno je poznavao i savremena doma}a literarna stremljenja, pa se pouzdao u svoju ma{tu i izraziti scenski instinkt. Za takav izraz potreban je snaàn unutarnji naboj i na tome se insistiralo kod svih aktera, kao preduslov da ova kompozicija dobije svu sloènost, da teme zadobiju istinitost, te da se kroz sve to metafori~no potvr|uju neposrednost i autenti~nost. Bilo je mesta i za misao o savremenom ìvljenju, jer su sva nastojanja i{la za tim da potvrde univerzalnost zna~enja dela. Takva opora, ~udna i ubita~na predstava se odmah izdvojila i na{la na zvani~nom programu Sterijinog pozorja. U drugim vojvo|anskim pozori{tima takvih iznena|enja ili posebnih projekata u domenu doma}e dramaturgije nije bilo mnogo. Srpsko narodno pozori{te je istina, imalo u svom programu Laki komad Neboj{e Rom~evi}a i Roba ljubavi koji je u osnovi poznati komad U plamenu strasti Ivana Lali}a, ali bez novih pomeranja u izrazu. U prvi plan je iznenada iskrsla premijera Ma~ke na usijanom limenom krovu Tenesi Vilijamsa, u sagledavanju Ljuboslava Majere. Oko nje se odmah ustalilo mi{ljenje da je re~ o zanimljivoj postavci, stabilnoj igri, zdruènim emocijama, izrazu ~iji nivo nadilazi ve} uobi~ajenu prose~nost. Prirodno, najvi{e pa`nje je usmereno na igru famozne Margaret, mlade ène udate za Brika, a prisustvo njegove porodice se ose}a zaista kao ma~ka na usijanom limenom krovu. Ta fraza se u predstavi vi{e puta ponavlja, uz mnoga druga obja{njenja. Ljuboslav Majera je reditelj koji voli upro{}ene i jasne, ali i subjektivne postavke. U~inilo mu se da je vreme u~inilo svoje, tako da je tekst oslobodio izvesnih intencija poznatog pisca u atmosferi, preteranom verbalizmu i likove sveo na njihove elementarne oznake. Iz svega toga zra~i dramati~nost koja natkriljuje racio, pokazuju}i subjektivnu ljudsku nadmo} nad samom sudbinom. Predstava deluje stoga kao potreba da se vratimo elementarnim ljudskim emocijama i istinama li{enim proizvoljnog egzibicionizma, {to je upravo Majera osetio i na ~emu je uspe{no istrajao do samog kraja. Sve ostalo {to je u ovom pozori{tu bilo jo{ pripremljeno, Pepo ili pobuna an|ela Andora Sila|ija i Pe{ice Slavomira Mroèka, pro{lo je gotovo nezapaèno. Izme|u Novosadskog pozori{ta – Ujvideki szinhaz i Srpskog narodnog pozori{ta retko kada je dolazilo do su{tinske saradnje. Ponekad su ti kontakti bili tehni~ke prirode ili su angaòvani u pojedinim predstavama srpski glumci koji su vladali odli~no ma|arskim jezikom. Otud ni u ovim sloènim vremenima nije dolazilo do kordinacije u planovima, razgovora o trenutnoj situaciji niti o budu}nosti pozori{ta u Srbiji. Ansambl je bio dosta izolovan i uglavnom je umetni~ki komunikaciju ostvarivao sa pozori{tima u Somboru, Subotici i Zrenjaninu gde su se izvodile predstave na ma|arskom jeziku. Zato je njihov repertoar bio dosta jasno postavljen unutar onog {to se doga|alo u ma|arskim pozori{tima, odakle su birani prevodi klasi~nih i mnogih savremenih dela, a posebno kori{}eni izvorni tekstovi njihovih aktuelnih pisaca. Ta dugogodi{nja praksa nije se 1997–1998. 195 ni sada, pod specifi~nim okolnostima, menjala niti je to ko o~ekivao. \er|i Hernjak je izveo Policajce Slavomira Mroèka, koncepcijski ne{to druga~ije nego {to se obi~no izvode u na{im pozori{tima. Ambijentalno zbivanje je prilago|eno nekoj me{avini iskustva austrougarske i ma|arske policije. Viktor Nagi je obradio tekst Stvaraoci zvezda, koji su zajedni~ki napisali Matija{ Varkonji i Tibor Miklo{, samo se ovla{ doti~u}i likova poput Nerona, Agripine ili Seneke, uz slobodne improvizacije. Luda i dèlat Jirìja Voskoveca, Jana Veriha i Jaro- slava Jeèka je u reìji Geze Baloha bio potpuno stilizovan, u crnim kostimima. Tu su se na{li komadi poput Kola Artura [niclera, gluma~ki dosta zanimljivo odigrano, i posebno Prizori iz bra~nog ìvota Ingmara Bergmana, koje je pripremio [andor Laslo, u verziji prilago|enoj njihovoj stalnoj publici. Predstave kojom bi se na neki na~in uticalo na na{a pozori{na aktuelna zbivanja jednostavno nije bilo, niti je tako ne{to bilo i planirano. Javnost je posle svih onih doga|aja po~etkom ove decenije, u i oko Narod- nog pozori{ta u Subotici, nastavila da prati kako se ovde prikupljaju umetni~ke snage koje bi trebalo da obnove srpsku i ma|arsku scenu, a koje bi se oslanjale na autohtonu tradiciju i imale prepoznatljivo mesto u na{em pozori{tu. Pred- stave sa teku}eg repertoara, naravno nisu na istom nivou, ali one najkarak- teristi~nije, ra|ene bez buke, prazne propagande ili preteranih ambicija, zra~e iskrenom èljom da se neguje savremeni izraz. To se posle komedije Dvanaest stolica Iljfa i Petrofa u postavci Petra Zeca, i Amadeusa Pitera [efera, kojeg je prilagodio mogu}nostima srpske drame Jovica Pavi}, potvrdilo na najefektniji na~in komadom Don @uan se vra}a iz rata Edena fon Horvata, u postavci Radoslava Milenkovi}a. Stvorena je na pozornici fluidna celina u kojoj se kroz nekoliko paralelnih tokova varira sudbina onih {to su iza{li iz rata sa zajedni~kim ali i li~nim traumama. Odmah na po~etku je sna`no nagla{ena neverica da je rat zavr{en, a zatim sledi opisivanje onog mu~nog prilago|avanja realnosti. Neki fragmenti su zaista puni aktuelnog naboja, pogotovo kada demobilisani vojnik dugo okleva da se vrati ku}i, ne èle}i suo~avanje sa istinom koju tek nejasno naslu~uje – devojka koju je voleo, prestala je da pi{e pisma, a mu~e ga strah i o~aj da li ga je zauvek napustila. Zbog toga on u svim ènama i devojkama koje susre}e, prepoznaje ne{to od svojih izgubljenih iluzija. Da bi su{tina bila jasnija i vidljivija, ceo dekor je sveden na nekoliko praznih sanduka municije, preko kojih su pore|ane daske, nalik na nekakav sto za kojim se svi okupljaju, te jedan bolesni~ki krevet. Scene se formiraju sasvim slobodno, prepli}u se sudbine, preru{avaju karakteri u raznim pri~ama, u igri ima potrebe da se {to jednostavnije iskaù psiholo{ki odnosi i situacije, spontano nametnute svakom gledaocu. To je celovita predstava, savremenog kapaciteta, veoma fluidna, gorka, ali posebne plastike, veoma vitalna u izrazu i jedna od najboljih vi|enih u ovoj sezoni. Ma|arska drama je osveèna novim glumcima koji se vra}aju sa {kolovanja u Segedinu i Budimpe{ti. Talenti su im dobro provereni a u svakoj predstavi se 196 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka vide da su pro{li dobru i specifi~nu {kolu. To je ono najvrednije u ovom ansamblu. Repertoar im je, sli~no onom u Novosadskom pozori{tu, dosta heterogen i obuhvata razli~ite ànrove ali i tekstove ~ije je vrednosti ili scenske podsticaje te{ko proveravati. Tako je igrana Sirota Kata Betlen I{tvana Ko~i{a, zatim komad Sija sunce iznad Seneke Elmera Kin~e{a pa Sre}an doga|aj Sla- vomira Mroèka. Najvi{e zainteresovanosti mladi glumci su pokazali za njihovu projekciju agresivnosti simboli~ki iskazanu kroz delo Bure baruta Dejana Du- kovskog. U njegovoj scenskoj realizaciji, oslobo|enoj svog osnovnog lokaliteta i sasvim slobodno postavljenoj, u~estvovali su reditelji Ferenc Peter i Petronela Kermeci. Predstava je bila zaista èstoka i impresivna. Zrenjaninskim pozori{tem “To{a Jovanovi}”, vladala je dosta spokojna i radna atmosfera. Reditelji Ljuboslav Majera i Miroslav Benka su ne samo ani- mirali lokalni ansambl, ve} su iz Novog Sada privukli neke poznate glumce. Stvarala se atmosfera u kojoj se moglo bez ikakve prisile istraìvati, ma{tati i negovati izvestan optimizam i snaga da se ansambl odupre na svoj na~in svemu {to se spolja me{a u njihove ìvote. O tome je govorio i program, u kome se na{la adaptacija dela Papagaj Danila Ki{a, kojeg je radila Vesna Topalov. Pred- stava je bila pa`ljivo osmi{ljena i to se kao vrednost potvrdilo na reprizama u Novom Sadu i Beogradu. Mnogi su u gledali{tu i van njega, bili iznena|eni uspe{nom obradom Sofoklove Antigone, koju je izvr{io reditelj Ljuboslav Ma- jera. Koncept je bio krajnje jednostavan, iz tragedije je ostranjena svaka patetika, a sve {to je dramati~no i sudbonosno uneto je u aktere od kojih se, uprkos tim moralnim dilemama i psiholo{kim optere}enjima, o~ekivalo da se iskaù krajnje prirodno i savremeno, jer je projekat teìo upravo da ispita kako te ve~ne ljudske nesre}e odjekuju u ovom vremenu punom ratnih strahota, svakojakih podela i neo~ekivanih reakcija. To je bila zaista imprevisna predstava, po svim indikacijama savremena, pa je postala, {to se retko doga|alo u novije vreme sa anti~kim tekstovima, najpopularnija predstava ovog ansambla, potvr|ivana cele sezone na mnogobrojnim gostovanjima, posebno u Beogradu, Somboru i Ni{u. Miroslav Benka je prihvatio da postavi komad M70Mirka Stojkovi}a, koji je bila prepuna stvarnosti obi~nih ljudi, radnika, dobrovoljaca, zarobljenika, vojnika, terorista, i uz svu svoju surovost proèta idealima, verom, iluzijama i simbolima koje je u sebi sadràvao Beli an|eo. Potresno svedo~anstvo, mo`da nedovoljno profilisano u emocijama, ali ubedljiva kao ona prva i neposredna reakcija na sve {to smo doìveli, ~ega smo se upla{ili, suo~ili ili poèleli da se nikada nije dogodilo. Izme|u antike i neposrednih doìvljaja na{ih ratnih trauma, strepnji i nesre}a, na{ao se komad Spaseni Edvarda Bonda. Branko Popovi} je njegovu agresivnost poku{ao da prilagodi vremenu, ali je bilo te{ko da se emocije usklade, pa je ova korektno ura|ena predstava, ostala pomalo u senci ve}ih i izazovnijih projekata. 1997–1998. 197

Pozori{te “Sterija” u Vr{cu je bilo skromnijih planova, pa je u sezonu u{lo komedijom Jovana Popovi}a Sterije Laà i paralaà, koju je neobi~no, ali originalno i samo njegovoj ma{ti svojstveno, kreirao Miroslav Benka. Ovim projektima kojima se neprekidno istraùje opus velikog komediografa, uprava pozori{ta je smatrala da ispunjava svoju osnovnu du`nost prema piscu ~ije ime sa ponosom nose. Sve drugo, kao {to su komedije Ludi dan Reja Kunija ili Hajde da se igramo bile su manje zanimljive. Ne{to vi{e se htelo sa Majstorom Ronalda Harvuda, u reìji Miodraga Milanovi}a, ali se nije oti{lo dalje od korektne realisti~ke igre. Kao kuriozitet sezone je odluka da se poluamatersko pozori{te “Dobrica Milutinovi}” u Sremskoj Mitrovici, proglasi profesionalnim. Po~elo je skromno, predstavama za decu, ali se ve} posle prvih premijera oglasilo ne{to ambicioznijim projektima. Posle uspeha {aba~kih glumaca sa predstavom ]elava peva~ica Eèna Jo- neska, i kru{eva~ki glumci su, bez ikakvog kompleksa, poèleli da se pozabave ovim poznatim tekstom. Posle uspeha postignutog u novije vreme, omogu}eno je Jago{u Markovi}u, najvi{e hvaljenom i osporavanom reditelju najmla|e generacije, da svojom nepredvidivo{}u, ekscentri~no{}u i ma{tom, sa grupom stalnih saradnika, na~ini predstavu koja }e biti verovatno krajnje subjektivna i neobi~na. Da bi u sve ovo bili sigurni, neke od glavnih uloga prepustili su najpoznatijim dramskim umetnicima i nije im smetalo {to je kritika kasnije ovu predstavu smatrala vi{e beogradskom, nego kru{eva~kom. Jago{ je po svome oprobanom obi~aju, ]elavu peva~icu pretvorio u sopstveni projekat. Pri tome se nije obazirao na pi{~eva nekada{nja upustva, niti ranije interpretacije, do{av{i na ideju da pravi razne kombinacije. Ambijent je sveo na diletansku i sku~enu pozornicu u obliku sobe sa dvoje vrata, na levoj i desnoj strani, te malim prozorom u pozadini. Na proscenijumu su dve visoke fotelje. To je svega nekoliko kvadrata scenskog prostora, bez dovoljno pojedinosti koje bi ozna~ile tipi~nu dnevnu sobu u toj tipi~no engleskoj, malogra|anskoj porodici. Sve {to se tu nalazi od ljudi do stvari, trebalo je da bude oli~enje konformizma, li{enog unutarnjeg smisla. Rediteljska pa`nja je bila koncentrisana na glumce, bukvalno usvojiv{i koncept po kome su glumci pozori{ne lutke. Njihov govor je postao gotovo mehani~ki i te{ko je bilo u takvom ambijentu prona}i ona skrivena zna~enja apsurda, te do}i do vrednosti kojima }e se ovaj komad u~initi zanimljivim, ironi~nim i privla~nim. Izme|u likova se ne uspostavlja prava komunikacija, sve je nekako apstraktno, od pokreta do govora, karikatura prelazi u burlesku, proveravaju se ideje o apsurdu, kroz vrlo sloène fizi~ke mehanizme, vr{e prekrajanja i pomeraju tuma~enja, tako da je ovo zaista predstava kakvu je èleo Jago{ Markovi}. To je bilo dovoljno da ona izazove {iru pa`nju, bez obzira na kontraverzna mi{ljenja ili sudove. Zbog toga je komedija Putovanje Go- spodina Peri{ona Eèna Labi{a, u dosta efektnoj postavci Milana Karadì}a, sa duhovitim mla|im komi~arima koji sti~u sve ve}e simpatije kod beogradske 198 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka publike, stavljena pomalo u drugi plan. No, ostaje ~injenica da ovo pozori{te moè da egzistira i na drugim pozornicama. Upravo zato se i njihova ranija produkcija Hasanaginice na{la u takmi~arskom programu Sterijinog pozorja. Retko koje pozori{te je prolazilo kroz cikli~ne krize, kao {to je to ~inilo Narodno pozori{te u Ni{u. To su uglavnom bili unutarnji neposrazumi grupa glumaca, koje su se me|usobno nadmetale oko repertoara. Pa ipak, uprkos takvim ~esto nelagodnim odnosima, ovde su se, s vremena na vreme, pojavljivali gotovo nepredvi|eni doga|aji i smeli iskoraci sa neobi~nim ili provokativnim predstavama. Ovog puta se to dogodilo sa komadima Virus Sini{e Kova~evi}a i Ja, Klaudije Dòna Mortimera i Roberta Grejvsa. Bilo je nedoumice – za{to odmah posle predstave u Zvezdara teatru, ova nova postavka, i to sa mladim rediteljem Milo{em Jagodi}em? Po njihovim analizama, tekst je bio zanimljiviji, neposredniji i dramati~niji nego njegova predstava u reìji samog autora. Zato se sada o~ekivalo da }e ga na ni{koj sceni, ovaj reditelj protuma~iti na druga~iji na~in. To je upravo pojava koja je bila prisutna u gotovo svim pozori{tima – ~inilo se da je pro{lo vreme grupe beogradskih reditelja koji su prakti~no dràli dve tre}ine svih pozori{ta. Da li se razbio taj monopol i rutinsko preno{enje ve} prikazanih predstava, upravo u toj drugoj polovini devedesetih godina, pozori{ta su postala blagonaklona prema rediteljima koji su tek sticali svoju pozori{nu afirmaciju. Reditelj Milo{ Jagodi} je shvatio da Virus moè da bude tek povod za sintezu raznih socijalnih, psiholo{kih i drugih te{ko}a koje uslovljavaju razne deformacije, pojave i lo{e znake nad na{om sudbinom. Glumcima je ostavljeno da pri~u u~ine verodostojnom, da sami prona|u u sebi unutarnju aktivnost, razvijaju}i dramski potencijal i kr~iv{i put do sopstvenog izraza. Sa- svim prirodno se dakle, ova postavka Virusa na{la na programu Sterijinog pozorja. Sli~an postupak je prime}en i u radu glumca Irfana Mensura, kao reditelja predstave Ja, Klaudije. Scenu je uokvirio crnim zavesama, sa nekoliko dekorativnih elemenata, uveo sna`ne muzi~ke efekte, uz kostime prilago|ene na{em iskustvu. Svi likovi su bili stilizovani, ali tako da se istovremeno iskazuje i lice i nali~je. To se potenciralo maskama i jakom crnom {minkom. Va`ne scene unutar takve postavke bile su realisti~ne i sadràjne. Nije se insistiralo na psihologiziranju ni eti~kim odnosima, u èlji da doga|aji budu osvetljeni slobodnije, subjektivnije i na relativno kreativan na~in. U tome se potpuno uspelo. Uz ove predstave i{ao je Tamni vilajet Miroljuba Nedovi}a, kome Dejan Krstovi} nije obezbedio scensku ubedljivost. Nasuprot tome, Budalasta vlastelinka Lope de Vega, u reìji Ljubomira Dra{ki}a, imala je svoju odgovaraju}u plastiku i sve druge kvalitete, traène u tuma~enjima ovakvih poznatih i potpuno istraènih komedija. Program, u kome tri od ~etiri premijere imaju o~ekivani ili pri- èljkivani nivo – su neosporan uspeh. U pojavama koje su nagove{tavale optimisti~ke vizije, bilo je razli~itih iznena|enja. Me|u onim prijatnijim je odluka vranjskih vlasti da se poznato 1997–1998. 199 amatersko pozori{te “Bora Stankovi}”, pretvori u profesionalno. To se obja- {njavalo visokim kvalitetom pojedinih njihovih ostvarenja, koja su dobila mnoge festivalske nagrade, kao i organizacijom i stvarala~kim potencijalom koji moè da zadovolji uslove i sve drugo {to se o~ekuje od drugih ansambala. Novi program je najavljen komadima Sama u ku}i Miroljuba Nedovi}a, zatim Propast sveta na Veligdan Radosava Stojanovi}a i Seme 10 Srboljuba Aritonovi}a, koje je postavio Jug Radivojevi}, mladi i daroviti reditelj, potekao upravo iz ove sredine. Tu se na{la jo{ i Oàlo{}ena porodica Branislava Nu{i}a u reìji Vladimira Jevtovi}a. Za to vreme, u Leskovcu su predstavili @ivot u pozori{tu Dejvida Memeta, kojeg je pa`ljivo i studiozno opisao David Putnik. Malogra|ane Mak- sima Gorkog pouzdano i znala~ki je predstavila sa odre|enih portretima i u psiholo{ki adekvatnoj atmosferi, Cisana Murusidze. Radi{a Gruji} je za sebe obradio delo Odbrana Sokratova i smrt, po Platonu, koji su sve ~e{}e glumci na izmaku karijere èleli da uvrste u li~ni repertoar. U Pirotu su bili izrazito aktivni, pa su svoj program prvo najavili komedijom Oskar je kriv za sve Kloda Manjijea. Usledila je Pono}na provala Miroslava Mitrovi}a, te dva ambicioznija projekta – A Ni{ava te~e li te~e Miodraga Simonovi}a, u obradi Bore Gri- gorovi}a, sa loklanim koloritom, i Preno}i{te Slobodana Stojanovi}a, u reìji Vladimira Lazi}a. De~ju scenu su obogatili novim predstavama, ali ni jedna od njih nije, uz sve zalaganja glumaca, iza{la izvan poznatih okvira u izrazu. Jo{ vi{e novih predstava bilo je u pozori{tu “Zoran Radmilovi}” u Zaje~aru. Dosta se o~ekivalo od komada Viktor ili besmrtna mladost Du{ana Jovanovi}a, ali se u reìji Sa{e Latinovi}a pokazalo da je ova farsa sa aktuelnim prizvukom, pomalo okasnela, pa ne deluje dovoljno stimulativno ni na glumce a ni na samo gledali{te. Otud favorizovanje Ku}e strave Franca Ksavera Kreca, kako bi se javnost uverila da ovaj ansambl neguje izrazito savremene i sloène scenske forme. Boìdar Dimitrijevi} je tako|e postavio Tramvaj zvani èlja Tenesi Vilijamsa, u dosta oporim realisti~kim okvirima, bez èlje da se ova drama tuma~i na ne{to sveìji ili druga~iji na~in. Kako je dela Miroljuba Nedovi}a istovremeno igralo nekoliko pozori{ta, to se i na ovoj sceni pojavio njegov komad Kraljevi} Marko i Musa Kesedìja, vi{e kao narodna pri~a bajkovitog sadràja i ilustracija. Sa ovakvim programom, mada nije bilo izuzetnih ostvarenja, moglo je da se deluje i iskaè zainteresovanost za vitalnije produkcije. Teatar “Joakim Vuji}” je bio uvek na nekom raskr{}u izme|u Beograda i Ni{a, sa svojim subjektivnim a ~esto i pristrasnim procenama sopstvenih mogu}nosti. Ta samouverenost se ispoljila ve} na prvoj premijeri Ognjene kupine Jelice Zupanc, posve}ene Svetom Savi i li~nostima koje su ga okruàvale. Obli- kovanje likova, preru{avanja i raspored unutar pojedinih slika, uredili su ili osmislili sami akteri, pa je reìju potpisao – kolektiv. To je bio prigodni nastup, vi{e kao nekakav pedago{ko istorijski podsetnik i ni{ta vi{e. Sledila je zatim Draga Jelena Sergejevna Ljudmile Razumovske, bez potrebnog dramskog na- 200 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka boja. Pomaka u izrazu me|utim, nije bilo, tako da je svuda bila vidljiva rutina i ve} standardizovana igra skromnijeg dometa. Otud ne iznena|uje {to izuzev susreta “Joakim Vuji}”, nisu imali nove predstave za niz festivala odràvanih {irom zemlje. Uì~ko pozori{te je opet imalo svoje motive da stvara predstave inspirisane nacionalnim ose}anjima i dru{tvenim raspoloènjima ove sredine u to vreme. Tako je igrana Nezavisna republika uì~ka Slobodana Simi}a, vi{e kao stilizovani recital, zatim Dozivanje svetog imena srpskog, koje je opet kao kostimirani recital sa dora|enim slikama priredio i na scenu postavio Aleksandar Milosavljevi}. U taj program se uklapao istorijski komad Stefan Du{an Mileta Kordi}a. Svi ti komadi, me|utim, nisu nai{li na o~ekivano interesovanje publike. Zato je drugi deo programa obuhvatao dela Pra}ka Nikolaja Koljade, koji je bio jo{ jedna njegova opservacija u naturalisti~kom stilu, o prilikama u tada{njem ruskom dru{tvu, zatim Kraj vikenda Mome Kapora, pa Boing – boing Marka Kamoletija. Posebna o~ekivanja su bila vezana za reditelja Kokana Mladenovi}a, koji je nameravao da komediju Kako zasmejati gospodara Vide Ognjenovi}, postavi malo druga~ije i subjektivnije nego {to se to ~inilo u drugim pozori{tima. Teatar “Ljubi{a Jovanovi}” u [apcu, imao je svoje saradnike i sa njima su odlu~ili da postave dramu U logoru Miroslava Krleè, u reìji Aleksandra \o- r|evi}a. To je bilo jedino delo ovog poznatog pisca koje se na{lo na repertoaru srpskih pozori{ta. U~injen je zna~ajan napor celog ansambla da bi se pomoglo reditelju da osmisli sna`nu antiratnu predstavu prepunu brutalnosti, o~aja, izgubljenosti i zaludnosti u porazu. Radoslav Milenkovi} se pozabavio Tetovi- ranim du{ama Gorana Stefanovskog, dokazuju}i da ova sna`na drama unutarnjih jakih ose}anja nije izgubila svoju aktuelnost. Reditelj Ljuboslav Majera prihvatio je da postavi komad mladog pisca @eljka Huba~a Klanac, u kome je na sceni me|u glumcima bilo izvorne atmosfere, ne{to ju`nja~kog mentaliteta, te vi{e likova ìvotne ubedljivosti. Nekako po strani delovalo je i dalje Narodno pozori{te u Pri{tini. Ansambl je bio relativno konsolidovan i motivisan, pa je realizovan Sabirni centar Du{ana Kova~evi}a, u malo neobi~nom vi|enju reditelja Juga Radivojevi}a. Uloèno je dosta truda da bi Mislav Benka mogao da na~ini ma{tovitu viziju ûda u [arganu Ljubomira Simovi}a. Velimir Mitrovi} je skladno izrazio Revizora Ni- kolaja Vasiljevi~a Gogolja. Sve ove predstave, bez obzira na specifi~nosti i mogu}nosti, nosile su pe~at jedne èlje da se do|e do celovitog, neposrednog i izvornog izraza. Imalo je to delovanja i na albansku dramu gde je Dèvat ]oraj predstavio Servis du{a Dauta Demakua, sa specifi~nim sadràjem i lokalnim mentalitetom. Agim Selimi je imao mnogo vi{e ambicija a i mogu}nosti, da na~ini zanimljivu predstavu Ujke Vanje Antuna Pavlovi~a êhova, {to je i u~inio. Sve te predstave imale su standradni okvir, u kome glumci nisu bili sputavani da iskaù svoje li~ne sposobnosti. 1997–1998. 201

Ma koliko da pozori{ta ne vole statistike, pogotovo one zbirne, za ovu veoma sloènu i fluidnu sezonu one su veoma pou~ne. Ukazuju da su ìvotne prilike i dru{tvena zbivanja uticala na izvesno smanjenje broja gledalaca. Uz to, sa- kupljeni podaci kazuju da je odràno sto pedeset pet premijera i da je ne{to vi{e bilo interesovanja za predstave ra|ene prema tekstovima doma}ih nego inostranih autora. Najzna~ajnije predstave su bile Pokondirena tikva Jovana Sterije Popovi}a, Afera nedu`ne Anabele Velimira Luki}a, Kamen za pod glavu Milice Novkovi}, Hasanaginica Ljubomira Simovi}a, Govorna mana Gorana Marko- vi}a, Virus Sini{e Kova~evi}a, Porodi~ne pri~e Biljane Srbljanovi}, ]elava peva~ica Eèna Joneska, Ja, Klaudije Dòna Mortimera, Mrtve du{e Nikolja Va- siljevi~a Gogolja, Kako zasmejati gospodara Vide Ognjenovi}. [ta donose ove predstave a i samo vreme? Emocije glumaca, reditelja ili pisaca bile su takve da su prosto blokirale svaku raspravu o formama, kvalitetu, stilovima ili scenskim znakovima. Sticao se utisak da su se sjedinili vreme, prostor, ljudi i dru{tvo, sve je izgledalo dosta nestvarno a bilo je i mnogo onih koji nisu bili svesni da su se vi{e identifikovali sa trenutkom realnosti nego sa samim predstavama. Mo`da bi mnogo toga, nekad ranije, bilo okvalifikovano kao neuspeh pojedinaca ili celih ansambala. Sada su sve koji su delovali u pozori{nom ìvotu povezale emocije subjektivne prirode. Nikada nije bilo o~iglednije da je pozori{te zaista umetnost vremena i realnosti. Ako se tako gleda – onda je ova sezona dala vi{e od o~ekivanog. 202 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

1998–1999.

Unutra{nje politi~ke konfrontacije, uz spoljne pritiske, prosto su razarale svakodnevni javni ìvot zajednice i privatni svakog pojedinca. U takvim prilikama mnoge ideje i programi, gubili su ne samo svoju osobenost, borbenost, otvorenost ili stvarala~ke podsticaje, ve} su neki i prosto zamirali. U kulturnoj javnosti su aktivirani svi mehanizmi odbrane, usmereni na to da se sa~uvaju ansambli na okupu i da u~estvuju u smirivanju op{te napetosti, neprijatnih slutnji da se ratne opasnosti sve vi{e nadvijaju nad na{om zemljom i otpora me|unarodnim uticajima, koji su prosto zamagljivali svaku viziju budu}nosti. Kako je svim ustanovama sugerisano da rade normalno, istovremeno se pripremaju}i za aktivnost u ratnim i potpuno nepredvidljivim uslovima, to je od septembra devedeset osme po~ela naizgled uobi~ajena aktivnost na pripremanju novih predstava. Me|utim, odmah na po~etku je bilo svima jasno da }e ovo biti jedna od najneobi~nijih sezona, pa se ~ak postavljalo i pitanje da li je treba vrednovati na uobi~ajeni na~in? Jedino publika, {to je bilo izuzetno ohrabruju}e, nije bila takvog mi{ljenja. Dvorane se nisu praznile, a mnogi su u njima traìli nekakvo olak{anje ili spokojstvo pred naslu}enim sudbonosnim doga- |ajima. Pozori{ta su ipak, kako se ubrzo pokazalo, ostavljena sama sebi, prepu{tena im je svaka inicijativa, a jedino se spu{tena zavesa smatrala nepo- èljnom, pa ~ak i mrtvom formom! Najteà situacija je bila u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu posle katastrofalnog poàra. Uz sve ute{ne i eufori~ne izjave da }e se sve brzo obnoviti i reklamnih donacija u nekakvim materijalima, od gvo`|a do tkanina, kako se sve vi{e sagledavala prava situacija, nestajalo je samoodbrambenog entuzijazma. Najavljena je samo jedna nova premijera i to Bliè, kod nas nepoznatog engleskog televizijskog pisca Patrika Marbera. I on je, u skladu sa praksom ustaljenom ve} neko vreme, uvr{}en me|u autore nove engleske drame. Takva mi{ljenja lansiraju prevodioci sa engleskog jezika, koji su prosto preplavili pozori{no trì{te mnogim tekstovima uglavnom potpuno nepoznatih autora, koje ~ak ni ozbiljna kritika u njihovoj zemlji ne prime}uje. Mlada rediteljka Alisa Stojanovi} je u nekoliko prilika ve} obznanila da je privla~e upravo ekstrava- gantna dramska {tiva, zato i ne brine o literarnim vrednostima, voli otvorenost, neposrednost i re~nik koji nije u svakodnevnoj upotrebi na na{im pozornicama. To je ono {to se podrazumeva pod bulevarskom igrom na{eg senzibiliteta. Re~i su direktne, otvorene, pogotovo kada se govodi o seksu. A to je upravo tema 1998–1999. 203 koja se ovde varira u muzi~kom stilu fuge, gde ~etvoro traè jedni druge, kroz ispovesti i odnose nastoje da budu bliì, iskreniji, sastaju se i raspravljaju. Bila bi to mo`da i komedija u kojoj ima ne~eg od stripa, da na kraju iza aktera ne ostaje tu`na praznina. Zato predstava brzo postaje monotona, jer se iste re~i ponavljaju, radnja tako|e, a smisao izmi~e. To {to se moglo videti na sceni je ~udno i provokativno. Skromna literarna osnova, malo egzibicionizma i potreba da se uspostavi kontakt sa specifi~nim raspoloènjima publike. Narodno pozori{te je tako|e te{ko podnosilo prilike u kojima smo ìveli i radili, pa je bilo dosta kolebanja oko programa. Preovladalo je mi{ljenje da treba favorizovati kamerne predstave koje }e se izvoditi na maloj sceni koja je preimenovana u Scenu “Ra{a Plaovi}”. Po~elo je sa dosta neobi~nim tekstom Pavela Kohouta Cijanid u pet koju je Boìdar \urovi} postavio kao konver- zacionu dramu za dve glumice. Sa mnogo vi{e pompe najavljivana je dramatizacija romana Mamac Davida Albaharija, u postavci Mirjane Erceg. Re~ je o precenjenom i pomalo pomodnom piscu, za koga se poverovalo da }e odlaze}i u svet gde }e ìveti i stvarati mirno, praviti novu i originalnu literaturu. Ali tu, na àlost, izvornosti nema. Prepli}u se realisti~ki dijalozi izme|u pripoveda~a Do- nalda sa imaginarnim prizorima. Najvi{e je tu re~i o poreklu, porodici i posebno majci. Replike su krajnje konvencionalne, ponekad sasvim povr{ne. Posle sen- timentalnog i gotovo privatnog iskaza slede op{te poznate misli o ìvotu, veri, obi~ajima, a samo donekle i o na{oj dru{tvenoj situaciji. To je ono kada Donald pita pisca – za{to su Srbi toliko optere}eni istorijom, kao da drugi narodi ne cene svoju pro{lost! Ili – ako si toliko nostalgi~an, za{to si dolazio toliko daleko u ovu zemlju! Mira Erceg nije bila takvog mi{ljenja, pa je aranìrala predstavu pu{taju}i da pojedine scene utonu u sentimentalnu atmosferu koja se dopunjava nostalgijom i tugom, vi{e zbog gubitka porodi~nog doma nego same zemlje. Reìja ne izo{trava nagove{tene konflikte, insistira na plasti~nosti likova i li- rizmu koji neutrali{e svaki sna`niji gest, nastoje}i da odrì tokom zbivanja ujedna~eno psiholo{ko stanje. Stvorena je tako formalno kultivisana predstava bez dramskog intenziteta i izvornosti. Jo{ ve}a zabluda je postavljanje komada Kokice Bena Eltona. Reditelj Du{an Petrovi} je bio u dilemi da li je to parodija, ozbiljna drama ili komedija, kako mo`da pisac sugeri{e. Opredelio se zna~i, za sistem imitacije svih ànrova. Zato je uz kori{}enje odgovaraju}e tehnike, ovo trebalo da bude multimedijalna predstava. Kako na kraju konfuzne pri~e niko ne èli da preuzme odgovornost za ovo {to se doga|a na sceni ili ìvotu, radnja se srozava u nekakvu krvavu komediju u kojoj se gubi svaki smisao. Ako je to humor, nama je stran, a akteri ga ba{ ne razumeju, pa otud rediteljeva neodlu~nost i njihovo zajedni~ko lutanje od scene do scene. Povr{nost i publicitet su posebno do{li do izraàja prikom postavljanja komada Suze su O.K., poznate novinarke Mirjane Bobi} Mojsilovi}. Svoje delo ona je ozna~ila kao savremenu melodramu. Priliku je hteo da iskoristi reditelj Milan Karadì}, pa je prihvatio 204 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka scenografiju u stilu ameri~kih konvencionalnih melodramskoih {tiva, sa visokim balkonom i stepeni{tima sa obe strane scene, a ispod toga aranìranim malim salonom skromnog name{taja i uobi~ajenih detalja, kako se to radilo po~etkom {ezdesetih godina. Lako je uo~iti da se u komadu nalaze dve pri~e koje se samo formalno uskla|uju. Ona spoljna, kojom dominira balkonska promocija mladog pesnika, banalna je i nepotrebna. Tu se mogu ~uti nacionalisti~ke nabrajalice, postmodernisti~ka kompilacija, videti devojka zaokupljena sopstvenim erotiz- mom i nejasnom igrom re~i oko pupka. Autorka tu pla}a svoj danak anga- òvanom novinarstvu. Unutar toga je drama lepe ène poodmaklih godina koja je prekinula karijeru radijske peva~ice, jer ju je izdao glas. Reìja je ipak vodila pri~u korektno, bez strasti, potpuno unutar konvencija. Nije se uspelo ~ak ni sa imitacijama ìvota, a parodija se odnosi tek na detalje i pojedine likove. O~e- kivalo se da nad nesre}nim ljubavnim jadima glavne junakninje svi prolijemo suze, a to se ipak nije dogodilo. Sledio je zatim komad Kafkin K. Alena Beneta. On je upravo potvr|ivao da su sumnje u verodostojnost tekstova koji nam se podme}u kao izabrana dela nove engleske drame, sasvim razumljive. Jeftina propagandna demagogija se o~igledno za trenutak uvukla u nekompetentnu repertoarsku politiku koja nastoji da sistemtski obezvredi dramsko stvarala{tvo. Pri tome valja napomenuti da se u Beogradu ve} odavno ne igraju izvorni dramski tekstovi Franca Kafke. Eksperimenti sa alternativnim scenama nemaju èljeni efekat. Umesto toga, publici je ponu|ena tra~erska rasprava o tome da li je Franc imao mali polni organ, manji nego njegov otac kojeg je zbog toga mrzeo. Moè li se psihoanalizom od takve pretpostavke do}i do novih tuma- ~enja ìvotnih postupaka, pa i literature ovog neobi~nog pisca? Konfuzija je bila o~igledna, pa je to donekle i obja{njenje {to na Velikoj sceni nije prire|enja ni jedna nova premijera. Tek na kraju kada je do{lo do bombardovanja i onih uàsavaju}ih scena po gradovima i Beogradu – izveden je koncertno oratorijum Persijanci, po Eshilovoj tragediji. Ali to je bilo premalo za stvaranje antiratnog raspoloènja u gledali{tu koje je radije slu{alo stare opere. Odjednom je mnogo toga postalo sporno u pozori{nom ìvotu glavnog grada. êste promene upravnika i kolebanja u repertoarskim opredeljenjima, pre- terani subjektivizam i povr{nost onih koji su u vlasti odlu~ivali o sudbini pojedinih pozori{ta, dovele su do promene odnosa i niza drugih problema koje je bilo te{ko razumeti, a kamoli re{avati. U tim ~asovima je najvi{e prisebnosti i stvarala~ke odlu~nosti bilo u Ateljeu 212, ali ne i samostalnosti u kreiranju repertoara. Zato je posle Sakatog Bilija u Narodnom pozori{tu, ovde prihva}en jo{ jedan komad Martina Makdone, Lepotica Linejna. Tema je poznata – odnos ostarele, sebi~ne, hipohondri~ne majke i nesre}ne najmla|e k}erke. Te{ke su, sumorne i pomalo morbidne scene koje proizilaze iz irske tradicije i socijalne literature, na~ina ìvota, prilika i ve~ne te`nje da se pobegne oz tog kala u neku obe}anu budu}nost. Zato se reìja opredelila za ambijent male kamene ku}e sa 1998–1999. 205 grubim name{tajem, oskudnim stvarima, uz pravu ki{u i vatru. Igra je jasna, u jakim strastima koje u klju~nim trenutcima osvetljavaju najskrivenije misli i ose}anja. Spolja je sve realisti~no, sa karakteristi~nim detaljima, sa otvorenim ose}anjima koja deluju toliko sna`no, da se ne moè uvek razlu~iti ìvot od iluzija. Zoran Ratkovi} ne ublaàva ni malo opori jezik, kontrastne strasti, dozvoljava naturalizam kao na~in da se potvrde istine na sceni, uz ve{to vo|enje radnje, kako bi i najrobusniji opisi bili svedeni na ljudsku meru. Kroz sve to provla~i se potreba za rastere}enjem svega {to uni{tava ~oveka i njegovu iskon- sku prirodu. Tako je i nastala ovo kamerno izvo|enje upe~atljivog gluma~kog doìvljaja. Svi su se u ovom projektu vodili za tim surovim istinama i grani~nim predelima izme|u istina i iluzija dok nisu stvorili pravu scensku dramu. Me- |utim, ni njima jedna predstava nije zna~ila kriterijum ispod kojeg se nije moglo i}i dalje, pa se zato odmah pokolebao utisak o mogu}nostima i stremljenjima ansambla, kada se pojavila Opera za tri gro{a Bertolda Brehta, u reìji Nikite Milivojevi}a. Kako je ovo bila godina u kojoj je svet odavao po~ast delu velikog pisca, koje simbolizuje ono izuzetno umetni~ko i ìvotno dejstvo u transfor- macijama modernog teatra, o~ekivalo se da }e i ovde do}i do novog ~itanja, originalnije i nadahnutije vizije, koja }e mo`da svojom autenti~no{}u, biti neko zave{tanje za budu}nost. Ni{ta se od svega toga nije dogodilo, pa ovo predstavljanje nije nikome sluìlo na ~ast. Ali, kako se brzo neprijatni doga|aji zaboravljaju, ubrzo se vratilo spokojstvo i samozadovoljstvo, predstavom Velika sveska koju je prema tekstu Agote Kristof, osmislio Kokan Mladenovi}. To je ura|eno na najbolji mogu}i na~in, kroz se}anja na strahote rata i one doga|aje koji ljudska bi}a izobli~avaju, do cini~nog saznanja da i najlep{i snovi o maj~inoj ljubavi, sre}nom detinjstvu i èljama da doìvimo lepu budu}nost, mogu da nestanu iz nas, kada se brutalno suo~imo sami, neza{ti~eni, sa javom koja ne obe}ava ni{ta vi{e do smrt. Bajka se tako izobli~ila u surovu realnost, ne`na ose}anja se gube u gor~ini, a realizam natkriljuje cinizmom. To bolno odra- stanje u sveop{toj nesre}i je tema sna`nog, neobi~nog i potresnog romana, prevedenog na scenski jezik. Reditelj sa razumevanjem staje na stranu dva de~aka blizanca koje majka sklanja i napu{ta u zaba~enom selu kraj granice, prepu{taju}i ih Babinoj mrzovolji i njihovom biolo{kom snalaènju. Ovde na sceni su ambijent, pri~a i de~ji ìvoti, saèti u stanje o~aja, unutar minskog polja u kome svaki nesmotreni pokret donosi jo{ vi{e nesre}e. Konkretizacija je potpuna, a zatim se vr{e uop{tavanja. Intelektualni stav se pretvara u doìvljaj, a ovaj dobija obele`je posebnog stila. Na ne{to druga~ijem principu formiran je program Teatra u podrumu. Tu prakti~no nije bilo mesta ni za kakav dekor, sve je bilo uslovno, uglavnom se koristio po neki sto, ili stolica i odgovaraju}a rekvizita. Reìja se tuma~ila kroz igru glumaca i atmosferu u tom zatvorenom i za igru dosta neprikladnom prostoru. Uz dramu Prokleti Kovalski Neboj{e Rom~evi}a, sledi ona na~elna 206 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka opaska o literaturi koja se bavi na{im ljudima, izbeglim u svet. Njima se pristupa uglavnom na isti na~in – to su gubitnici, ljudi koji su ostali bez ideala, avanturisti ili oni koji èle po svaku cenu da bolje ìve. To se naj~e{}e prevodi u naturalisti~ke drame, uz drasti~ne kontraste koji naj~e{}e zavr{avaju u grotesci. Tako je i u ovoj smi{ljenoj scenskoj konstrukciji. Mladi bra~ni par ìvotari negde na periferiji Pitsburga u krajnjoj bedi. Imaju nevolja sa jezikom, pogotovo sa stalnim zaposlenjem i zato organizuju ve~eru za jedan stari bra~ni par, ube|eni da bi ovi mogli da im pomognu u ostvarivanju lep{ih èlja. Sve je tu izme|u socijalne drame i komedije. Glavni gost veruje da ovaj mladi} ima veze sa srpskom vladom, kako se predstavlja, i moè da obezbedi prodor na balkansko trì{te. Ali se ubrzo razotkriva i stari gospodin veruje da je to neka zavera, te da iza svega stoje prsti mo}nog gazde Kovalskog. Komad je naizgled savremen, potka mu je veoma tanka, opservacija zanemarljiva, a sama igra ga nadilazi. Jo{ jedan doma}i komad, ovog puta filmskog reditelja Milo{a Radovi}a, ôrba od kanarinca, na{ao se u podrumu. Na temu braka, porodice i li~ne slobode, na~injena je predstava sa brzim promenama, lakim i neosetnim prelascima iz komedije u melodramu, iz drame u tragediju i opet u komediju, zaustavljanjem vremena, reìjskim postupcima u kojima ponavljanje identi~nih scena ima funkciju podraàvanja premotavanja magnetofonske trake unapred i unazad, a sve bez ozbiljnih razoga. Radovi} bi morao da zna da pisanje o banalnostima lako moè da odvu~e u banalnost. Na kraju je bitan ukus jela kome su svi dodavali po ne{to ne bi li ga pobolj{ali, zaboravljaju}i da je i u loncu vaàn sadràj. Njega ovde nema, pa zaludna ve{tina i razli~iti dramatur{ki obrti. Uz sve ovo, pridodat je tekst Leonarda Ger{a Dìl i Dòn, ali bez odre|enog efekta. Jednostavno, sve {to ne moè na Velikoj sceni, moè u Teatru u podrumu. Ta tehnologija uspeha i proma{aja, vidljiva je i u drugim pozori{tima. Izgleda da prosto nigde nije mogu}e da sve predstave budu bar pribli`no zanimljive i osmi{ljene, u stilu koji bi ansamblu osiguravao poseban identitet. Tako se dogodilo i u Zvezdara teatru, gde je od svega najavljenog, izvedena samo jedna monodrama, Kontejner sa pet zvezdica Du{ana Kova~evi}a. Scena je gotovo beketovska. Profesor je svoj specijalno adaptirani kontejner vezao lancem za nogu, da mu ga ne bi neko ukrao. Time je pisac èleo da demonstrira svoju zainteresovanost za ìvot, politi~ke i socijalne fenomene. Pominje se kalendar za godine koje su pro{le, uz opasku da biv{im ljudima, sada bez budu}nosti, nisu potrebni novi kalendari, jer su dobri i stari. Doga|aji koji su nekada izgledali dramati~no, pore|ani su pored onih koji su se dogodili poslednjih deset, pa sve izgleda malo druga~ije. Sve se to prelama kroz glavu ovog ~oveka, koji je na trenutke veoma lucidan, iako ga je tramvaj tri puta udario i poremetio glavu i izgled. Prepoznatljiv je niz pojedinosti, od toga kako su se nekad stvarali mo} i vlast, do aktuelnih prilika. Pominju se konkretna imena, nazivi nekih partija, demostracije, spoljni i unutra{nji neprijatelji, pojave ~iji smo svedoci. Pisac 1998–1999. 207

Kova~evi} demonstrira svoj subjektivizam i na kraju se ne zbunjuje ~ak ni ve{}u da je njegov poreme}eni junak postao ambasador. Uz to je i{la i drama Nek ide ìvot Ranka Boì}a, koja je ostala bez odjeka. Zbog svih ovih pojava niko nije javno negodovao. Ljudi su posmatrali kako se koje pozori{te snalazi ili poku{ava da ide dalje. Napor je bio vidljiv posebno u Beogradskom dramskom pozori{tu. Sa Malogra|anima Maksima Gorkog, poku{ali su da na~ine porodi~nu i dru{tvenu dramu, u kojoj bi reditelj Radoslav Milenkovi} izo{trio iskustva i prilagodio tekst savremenijem poimanju ovih, uvek aktuelnih problema. Prvi deo je postavio realisti~ki, u ure|enom gra- |anskom salonu, gde mlada i nesre}na devojka tuguje. Sve je to improvizovano pred oslikanom pozadinom, kao u nekom putuju}em pozori{tu, sa svetlima ispred publike, èle}i valjda da pokaè trivijalnu izve{ta~enost. Glumci ga u tome nisu sledili, pa su nastavili da prolaze kroz svoje emocije, dok finalni prizori nisu odigrani na razgoli}enoj sceni. Savremenih odre|enja gotovo da nije bilo, pa se produbljivao jaz izme|u reìje i igre. I ovog puta se pokazalo da nije lako da se izdigne iz bezli~nosti i do|e do pravog izraza. Sli~no se dogodilo sa Rodoljupcima Jovana Popovi}a Sterije, u interpretaciji Gor~ina Stojanovi}a. Za one koji traè neprekidno novo ~itanje Sterije i ma{tovitu kreativnost, ova predstava moè biti doìvljena kao poraz. Jer ovaj reditelj ne pravi predstavu u standardnom smislu – ni{ta ne otkriva, ne istraùje, konflikte ne re{ava, zbivanja pretvara u meditaciju ili sopstvene komentare, dok ne do|e do zavr{ne scene, gde sabija svu tu razasutu energiju i pokazuje nali~je la`nog srbovanja, u situaciji iz koje izbija gor~ina. Prostor je stje{njen, emigranti sede na sanducima ispucane municije, ogra|eni crvenom trakom, kao da je tu pala bomba, sa izbegli~kim emocijama koje deluju optuùju}e. U tom stilu je ceo ovaj prikaz koji po~inje statistima obu~enim u bele kostime, kako lebde tu poput nekih senki pro{losti i prikrivaju realnost, {to drasti~no menja sliku na{eg mentaliteta i sveta. Kada se pomeri zavesa, pokaè se oronuli zid u sivom tonu, koji moè da ozna~ava }orsokak, ili nali~je neke zgrade u koju se, kao u zatvoreno dru{tvo, ne moè da u|e. Tu su pokretne stolice na kojima sede kao prikovani, akteri ove pobune, a ima i drugih proizvoljnosti i komentara, estravagancije u pona{anju, neobi~nih pokreta, nepredvidivih reakcija, na ivici stilizacije, a u prilikama koje izgledaju prili~no delikatne i neprili~ne, jer se izbeglice tretiraju kao ljudi koji su izop{teni iz dru{tva. U èlji da pobegnu od jednog {ematizma, upali su u drugi, te{ko prihvatljiv za svakog ko poznaje prirodu ovog izuzetnog dela. Proma{aja je bilo i na Maloj sceni, a me|u njima je jedino ne{to vi{e publiku zainteresovao Rekviziter Uglje{e [ajtinca. To je ispovedna dramska novela o ostarelom rekvi- ziteru provinijckog pozori{ta. O~igledne su bile asocijacije na jedan is~ezli svet od kojeg ostaju samo polomljeni delovi name{taja, kostimi iz raznih epoha, staro oru`je i sve drugo od ~ega se na sceni stvaraju nove iluzije. @elja je bila da se do|e do metafore, u kojoj }e pozori{te predstavljati sliku ìvota. Lepa zamisao, ali bez pravog kontakta sa stvarno{}u. 208 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Bitef teatar nije imao nijednu svoju samostalnu produkciju. Preuzeo je predstave Dijalog u paklu izme|u Makijavelija i Monteskjea Morisa @olija od grupe “Ogledalo” a Magi~no popodne Volfganga Bauera od Fakulteta dramskih umetnosti. Ister teatar tako|e nije uspeo da stvori novu predstavu, ostaju}i kod reprize ve} vi|enih. Kult teatar je demonstrirao svoju vitalnost sa dva komada Radoslava Pavlovi}a, Moja mama i Vidimo se u Den Hagu, od kojih je ova druga u reìji Darijana Mihajlovi}a imalo uspeha u zemlji i inostranstvu. Nenad Ili} je na~inio predstavu ili kazivanje o vladici Nikolaju, a Petar Zec je ovde sa svojim studentima prikazao Izbira~icu Koste Trifkovi}a. U Malom pozori{tu oìvela je Ve~ernja scena Radovi}, na kojoj se pojavila ve} od ranije poznata predstava Srpska drama Sini{e Kova~evi}a. U pozori{tu na Terazijama ili Teatru T, prire|ena je samo komedija @orà Fejdoa Hotel “Slobodan promet”, u jednoj rutinskoj postavi, tek da se razonodi publika. Pa ipak, op{ta slika o pozori{nim zbivanjima bila je dosta sumorna, neregularna, u ratnim uslovima i bilo je predloga da se ona prosto izostavi iz pore|enja sa onim {to je do tada stvoreno ili {to }e biti tek pokazano u narednim godinama. Za optimiste je bilo daleko va`nije {to su pozori{ta ipak sa~uvala prisebnost ansabala koji se nisu raspali i koji su izdràli sve {to se doga|alo u zemlji, ostav{i na svojim pozornicama. U ovom ko{maru dogodilo se ne{to nesvakida{nje, {to po zna~aju prevazilazi ove trenutke nespokojstva. Od po~etka devedesetih godina, iz privatnih fondova Madlene i Milana Jankovi}a finansirane su mnoge dobrotvorne akcije, pogotovo one humanitarnog karaktera, posebno prisutne u spasavanju novo- ro|en~adi, zatim nezbrinute dece, {kolovanju u zemlji i inostranstvu najboljih studenata na{ih univerziteta, a posebno pomaganje Srpske akademije nauka i umetnosti, pojedinih fakulteta, narodnih biblioteka i desetina ustanova koje su delovale u kulturi, saeljom da se prebrodi ovaj teàk period i kultura ne po- sustane u svojoj mnogostrukoj aktivnosti. U okviru tako obimnog programa, oformljen je projekat o osnivanju pozori{ne institucije “Madlenijanum” . Ona je nastala zakupom napu{tene zgrade u Zemunu, gde je godinama ranije, delovalo Narodno pozori{te iz Beograda. Programski je to trebalo da bude multime- dijalni internacionalni kulturni centar, koji }e se postepeno razvijati kroz razne aktivnosti, incirane od same Fondacije. Za po~etak je odlu~eno da to bude kamerna opera, s tim {to bi njena scena bila otvorena za stvaranje baletskih predstava i gostovanja mnogih ansambala sa svojim najboljim dramskim ostvarenjima. U perspektivi se o~ekivalo da }e ovo pozori{te i samo po~eti da stvara specifi~ne dramske programe i vr{i multimedijalno povezivanje raznih umetni~kih formi u savremenom stvarala~kom izrazu. Tako je dvadeset {estog ja- nuara devedeset i devete, izvedena prva operska premijera, Tajni brak Dome- nika îmaroze, sa umetni~kom ekipom u kojoj su u~estvovali istaknute li~nosti iz sveta muzike i pozori{ta. To je zaista bilo ne{to novo – jer ve} samo saznanje da je otvoren “Madlenijanum” i da u njemu deluje prva privatna kamerna opera 1998–1999. 209 na balkanskih prostorima, budilo je nadu da }e mo`da i u drugim sredinama do}i do sli~nih plodonosnih inicijativa u preobraènju kulturnog ìvota i njegovom osloba|anju od birokratskih stega, ideolo{kih usmerenja i politi~kih manipulacija, kako bi se sasvim slobodno trasirali novi putevi u kulturnom, a posebno scenskom stvarala{tvu. Zbog svega ovoga {to se zbivalo u ìvotu i kulturi, razumljivo je da su se mnogi interesovali u svojim sredinama kako su sve ovo preìvele njihove pojedine institucije. Posebno je bila uo~ljiva aktivnost najmla|eg vojvo|anskog pozori{ta u Kikindi. Ono ne samo da nije obustavilo rad nego je nastavilo poja~anom aktivno{}u sa specifi~nom orijentacijom u izrazu. Naime, znali su da }e se samo kvalitetnim predstavama osloboditi svog diletantskog nasle|a, i tradicionalizma koji je pritiskivao gotovo sva pozori{ta, jer to je jedini na~in da ravnopravno deluju sa onim poznatijim i u javnosti odavno prihva}enim. Pro- gram je sa~injen tako, da se nova publika podse}a starih vremena, poznatih doga|aja i ìvotnih korenova u kojima se prepoznaju specifi~nost podneblja i ljudi koji ovde ìve. înilo se stoga da je veoma prikladno da se ve} na po~etku sezone prikaè delo Radoslava Dori}a Kako Banat kroz rodoljublje ide, koje u stvari predstavlja panoramu svega {to se pamti jo{ od Kosovskog boja i Milo{a Obili}a. Zatim je Dimitrije Jovanovi} predstavio Staklenu menaèriju Tenesija Vilijamsa, stvaraju}i veoma izraàjnu i psiholo{ki iznijansiranu dramu o porodici, zajedni~kim nesre}ama i nadama. Zatim je prikazan komad Milana Jeli}a Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera, sa humorom u kome je bilo pone{to novog, {to nije vi|ano u standardnim ili poznatim komedijama. Uz to, sve svoje predstave iz ranijih sezona su revitalizovali i iznova lansirali u svome redovnom programu. U Narodnom pozori{tu “To{a Jovanovi}” u Zrenjaninu, su opet smatrali da u ovim sumanutim vremenima publiku ne treba prisiljavati da gledaju te{ke i morbidne naturalisti~ke drame, pa su odlu~ili da izi|u u javnost sa tri nove produkcije, Eh, ti Francuzi Fransoa Tesandjea, Kloda Fortuna i Andrea Prage, kome je Voja Soldatovi} dao odgovaraju}i scenski kolorit, zatim je komedija Koste Trifkovi}a Sve je dobro {to dobro svr{i doìvela potpunu adaptaciju i scensku obradu Miroslava Benke, da bi na kraju ovog malog ciklusa oìvljena i na ovoj sceni farsa Ljubinko i Desanka Aleksandra Popovi}a. Sve te predstave igrane su poletno, jednostavno i leèrno, pa su {irile po gledali{tu pravo zadovoljstvo. To se prenelo i na njihovu lutkarsku scenu, gde je bilo nekoliko izuzetnih ostvarenja kakva su Mala princeza Ksenije Stojanovi}, ili Carski peva~i Srboljuba Stankovi}a. U Vr{cu se nisu kolebali oko najavljenog programa i realizovali su ga gotovo u celosti. To je bilo pre svega izvo|enje Tanga Sla- vomira Mroèka, koje je ve} postalo klasika savremenog glumi{ta, a Velimir Mitrovi} je umeo da ga aktuzelizuje novim varijacijama na temu starih i mladih u ku}i i svetu. Tu su jo{ bili Boing – boing Marka Kamoletija, tekst Bajka o mrtvoj carevoj k}eri Nikolaja Koljade, koji jo{ nisu igrala druga pozori{ta, pa 210 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

@enski razgovori Du{ana Radovi}a i posebna scenska kompozicija Umetno{}u protiv rata, koju je pripremio Ivan Andrejevi}. U Subotici je opet bila specifi~na situacija jer su se ma|arska i srpska drama nagla{enije borile za presti`. Ma- |arski glumci su bili izuzetno aktivni, izvo|enjem ~ak {est premijera, {to je jo{ malo ko uspeo u ovim trenucima. Uglavnom su to bile kvalitetne predstave u stilu savremenog ma|arskog scenskog izraza, sa nizom gluma~ki upe~atljivih rola. Po~elo je komedijom Bolje me sluì draga Alfonsa Pasoa, pa je do{la Svadba Antona Pavlovi~a êhova, Nostalgi~ki kabare Bele Kalo, Smrt i devojka Arijela Dorfmana. Ovaj komad je Atila Andra{ realizovao sa posebnom au- torskom grupom. Dosta pa`nje je posve}eno i delu Imre, ovde ne{to otkucava savremenog ma|arskog pisca Miklo{a Hubajia, koje je inspirisano sudbinom [ekspirovog Kralja Lira. Na kraju je pa`nja posve}ena scenskoj konstrukciji Ona ionkoju su na~inili Maleski, Stravinski i Ger{vin, a koju su pripremili studenti Umetni~ke akademije iz Novog Sada. Srpska drama se zadovoljila sa dve premijere, Narodnim poslanikom Branislava Nu{i}a i Prvi Izraela Horovica. Nu- {i}eva komedija je prirodno, igrana sa vi{e poleta i dopadljivosti, doìvev{i veliki broj izvo|enja. Za to vreme u Somboru kao da je vladalo neko zati{je, ali i i{~ekivanje {ta }e se dogoditi u zemlji. Nisu ni jedan projekat izdvajali posebno, niti ga pripremali sa ambicijom da bude reprezentativan na festivalskim scenama. U atmosferi smirivanja strasti, data je puna sloboda Ljuboslavu Majeri da nastavi sa svojim specifi~nim stilizacijama Sterijinih komedija. Ovog puta je to bila Zla èna, u prepoznatljivom stilu, ali sa dosta ma{tovitosti, novih i neobi~nih, gotovo nadrealisti~kih re{enja. Reditelj je potpuno napustio realisti~ke okvire komedije, za{av{i u veoma subjektivan postupak iracionalnog prepoznavanja tragi~nog poloàja ène, u dru{tvu koje je svedeno samo na predrasude i spoljne manire, ve} davno prevazi|enog morala. Sve je to bilo vi{e od o~ekivanog i ubrzo se potvrdilo kao specifi~na scenska vizija koja je ubrzo na{la svoj put do glavnog programa Sterijinog pozorja. Ni{ta sli~no se nije dogodilo sa delima Povratak Rucantea, Ludilo u dvoje Eèna Joneska ni Sre}nom princu Aleksandra Jankovi}a. Sasvim neo~ekivano, aktivirano je pozori{te “Dobrica Milutinovi}” u Sremskoj Mitrovici, gde je sve bilo podre|eno izvo|enju drame Tri sestre, Antona Pavlovi~a êhova. Veliki trud, ali ipak skroman domet u samoj igri. Uz to su predstvaljeni komadi Nadrealisti Miroslava Mom~ilovi}a i [kolice Izraela Horovica. Za sve ovo vreme u Srpskom narodnom pozori{tu nisu smatrali da treba da se nadme}u sa ostalima, isti~u svoje programe u prvi plan ili da redovnoj aktivnosti daju posebni zna~aj. Za to je bilo dosta razloga objektivne prirode, a nije zanemarljiv ni uticaj op{te atmosfere u gradu i zemlji. Pa ipak, izvesno iznena|enje predstavljale su scenske slike koje je aranìrao Du{an Petrovi} na osnovu tekstova Aleksandra Ti{me, pod naslovom Vere i zavere, ~iju je aktuelnost bilo te{ko sporiti, bez obzira {to je re~ o prikazu bez ve}e scenske vrednosti. 1998–1999. 211

To je verovatno uticalo da se promeni atmosfera u ansamblu i da se vi{e entuzijazma u|e u realizaciju Mere za meru Viljema [ekspira, u reìji Dejana Mija~a. Oko ove postavke bilo je dosta nejasno}a. Kori{}en je prevod Alek- sandra Sa{e Petrovi}a, sa dosta re~i i fraza iz svakodnevne upotrebe. To je verovatno pobudilo i druge iz autorske ekipe, pa su kori{}ena se}anja na na{e stare pisce, dok su Marina Drì}a i njegovog Dunda Maroja prosto ugra|ivali na razne na~ine u predstavu. Verovatno se mislilo da }e nam dramska radnja biti tako blià ili duhovitija. Su{tinski problem je bio u tome da li }e delo biti aktuelno u svakom vremenu, podsticajno onima koji imaju potrebe da se suo~e sa trajnim dilemama o moralu, vlasti, ucenama i dvoli~nim strastima u prepoznatljivim okolnostima. ûdno je stoga {to se reìja opredelila za ekspresionisti~ki komponovanu scenu, na kojoj se nalazi gomila kamenja ili stena, kao nekakvo brdo sa suvim drvetom na vrhu. U podno`ju je zatvor, kao pe}ina, pa se postavlja pitanje – gde je to i kad? Prvi put smo se ovde susreli sa muzi~kim dizajnom predstave u kojem je na rub pozornice postavljen mali muzi~ki sastav koji bi ìvim, a bezli~nim muziciranjem trebalo da uti~e na emotivni intenzitet, samim tim i na stvaranje odre|enenih duhovnih stanja bitnih za ubedljivost misaonih opservacija. Izraz su me|utim, sputavale donekle konvencije i okvir koji ima dosta vi|enog. To se posebno odnosi na su|enje An|elu, kada knez Vi}enco silazi u gledali{te, rukuje se sa publikom i prizor aranìra po svojim afektivnim ~ulima. Projekat je za trenutne pozori{ne prilike bio velik i nezamisliv na drugim scenama. U njegovom sadràju ima dosta zanimljivosti koje mogu da impresioniraju, ali ire{enja koja nemaju vi{e nikakvu teatarsku vrednost. Oud àljenje {to ovo veliko delo nije tuma~eno sa jo{ vi{e strasti, prefinjenog ukusa, nadahnu}a i potrebe celog ansambla za punijim doìvljajem. Komedija Nemam da platim i ne}u da platim Darija Foa, koja je zatim sledila, nepotrebno je stilizovana i prepu{tena estradnoj igri. U Novosadskom pozori{tu Ujvideki szinhaz, spoljni doga|aju ni malo se nisu dotakli scene. Sve je kao i pro{le sezone, samo {to je standardnom repertoaru dodato osam novih premijera! Ako se izuzme delo Ku}a gde se dobro jede Martina î~vaka, to su uglavno poznata dela: Crna komedija Pitera [efera, Slu{kinje @ana @enea, [est lica traì pisca Lui|ija Pirandela, Kraj partije Sa- mjuela Beketa, u adaptaciji \or|a Lebovi}a, Emigranti Slavomira Mroèka i Ljubavi Dòrdà Va{ingtona Mire Gavrana. Uz sve ovo na~injen je i kabare prema dosetkama Ferenca Molnara i Frige{a Karintija. Sve je na svoj na~in relativno zanimljivo, postoji standardizovani scenski re~nik, savremena sceno- grafska re{enja, ali se igra retko sa stra{}u i posebnim identitetom. U ovim kriznim situacijama, pozori{ta su postala egzistencijalni problem za glumce u mnogim lokalnim sredinama. Pona{ali su se shodno lokalnim uslovnostima, razumevanju onih koji su materijalno ali i ideolo{ki jo{ uvek brinuli o kulturi, pa je shvatljivo {to je nestalo sa pozornica zapaljivih tirada i traktata protiv odnosa u dru{tvu i mnogo toga drugog ~ime su bili optere}eni mnogi 212 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka doma}i tekstovi koji su svoju popularnost traìli kroz slike bliske politi~kom pozori{tu. Kada je u pitanju ~ak i ovakvo ìvotarenje, politika se stavlja u stranu i brige su sasvim druge prirode. [to se i{lo prema jugu, to je nespokojstvo u pozori{tima bilo sve uo~ljivije. Mnogi nisu uspeli da odrè stalnu aktivnost, a planovi su se zadràli tek u prvim nagove{tajima ne~eg {to je trebalo da se dogodi. Ratna psihoza zahvatila je mnoge glumce jo{ nekoliko meseci pre bombardovanja, pa je ja~alo raspoloènje da treba pre svega da se sa~uvaju ìvoti, a tek kasnije da se misli na pozori{te. O nekom kreativnom entuzijazmu se samo ponegde sporadi~no govorilo. Veliki ansambl kakav je ni{ko pozori{te, odustao je pre}utno jo{ u pro{loj godini od najavljenih promena u umetni~koj politici, beogradski savetnici su se prakti~no povukli, a nije bilo ni interesovanja uglednijih reditelja za postavkama novih komada. Zadrào se samo glumac Irfan Mensur, ~ija je predstava Ja, Klaudije bila ocenjena kao neosporan uspeh. Njemu je povereno da pripremi novu verziju Ta{ane Bore Stankovi}a, ali nije bilo raspoloènja da se u~ini napor kako bi se prevazi{la iskustva iz ranijih postavki ovog komada na ni{koj i beogradskoj sceni. Zapravo, nije se ni znalo do koje je mere zaista verodostojno ono {to je ostalo u se}anju i kritikama, i koliko otkriva su{tinu dela. Ostavljeni su izvesni folklorni i dekorativni elementi u manirima i atmosferi, ali tu ipak nije bilo nikakvog originalnijeg, dubljeg, ni savremenijeg tuma~enja bilo ~ega iz opusa ovog velikog, osobenog pisca. Novih premijera nije bilo, stare su ponavljane vi{e iz nu`de,tek da se odrì nekakav kontinuitet u radu, interesovanje publike je bilo sve manje, pogotovo u prole}e devedeset i devete, kada su po~ela bombardovanja grada. Gotovo istovetna situacija je bila u Teatru “Joakim Vuji~” u Kragujevcu. Prire|ena je rutinski, u realisti~kom maniru, na ivici privatnosti, sa emotivnim nabojem u pojedinim likovima, adaptacija teksta Stevana Jakovljevi}a Na le- |ima jeà, kako bi se podsetili stradanja srpskih vojnika u Prvom svetskom ratu i time podstakli patriotizam kojim bi trebalo odbraniti dostojanstvo naroda u trenutcima jo{ jedne nacionalne katastrofe. Ovde je ~ak i broj repriznih dela selekcioniran, a broj izvo|enja sveden na simboli~nu meru. U Kru{evcu su tako|e videli samo jednu novu postavku i to Otmicu i vaznesenje Julijane K. @eljka Huba~a, koju je scenski zainteresovano, osmislio Ljuboslav Majera. Inspiracija Nu{i}evim poimanjem mentaliteta je dovela do zanimljive igre u kojoj se mladi ljubavnici nalaze izme|u dva sveta i postaju povod daleko dubljem sagledavanju stvarnosti i pro{losti, ili svega onog {to ìvi me|u nama, sa opisom socijalne i kulturne sredine, koja svemu ovome daje specifi~nost i zanimljivost. Ostalo su bile predstave za decu i reprize najboljih predstava ranijih sezona. U Uìcu se najavljivalo vi{e dela, ali su u potpunosti pripremili Koplje @eljka Huba~a, koji je ovaj komad sa~inio prema romanu Dorotej Dobrila Nenadi}a. 1998–1999. 213

Za de~ju scenu je aranìran Kapetan Dòn Piplfoks Du{ana Radovi}a, u obradi Miroslava Belovi}a i to je bilo sve. U pozori{tu “Bora Stankovi}” u Vranju hteli su da rade po svaku cenu, pa su postavili Sumnjivo lice Branislava Nu{i}a, u standardnoj prezentaciji, kao i komad Pred novim ìvotom Dragoslava Nenadi}a. Ostali program su popunili novim predstavama za decu, jer im se ~inilo da je to najlak{e i najpotrebnije. U Leksovcu je najaktivniji bio Radi{a Gruji}, koji je pored svog Antiratnog kabarea reìrao i sopstveni komad Sve }e se razjasniti, uz farsu Ljubinko i De- sanka Aleksandra Popovi}a. Tu se na{la jo{ i komedija Adamova jaja Alda Nikolaja, kao i dve de~je predstave na Maloj sceni. Sve se to dogodilo prakti~no do po~etka devedeset i devete godine, kada je zamrla aktivnost na novim predstavama. U Pirotu su poku{ali da zadrè prisebnost, pa su sa malim prekidima radili cele sezone. Uspeli su da prikaù svoje novitete – [irok ìvot Miodraga Si- monovi}a, Renesansu ljubavi Baneta \uri~i}a i Stjuardese Marka Kamoletija. Standardno i bez ve}eg zna~aja. U Zaje~aru je tako|e odràna relativno stabilna radna atmosfera tokom cele sezone. Glavni projekat je predstavljalo izvo|enje Nenagra|enog ljubavnog truda Viljema [ekspira, u dosta preciznoj i studioznoj reìji Du{ana Mihailovi}a. Predstava je imala stila u scenografiji, kostimima i igri pojedinih glumaca. Sledila je adaptacija Alhemi~ara Paula Koelja, jer se ra~unalo na sve ve}u popularnost ovog pisca u mnogim na{im gradovima. Interesovanje za njen sa- dràj je bio dosta skroman. Vladimir Lazi} se setio komedije Jedna èna i tri muà Petra Pecije Petrovi}a, a na kraju je do{la kabaretska predstava Daj mi krila jedan krug. U {aba~kom pozori{tu “Ljubi{a Jovanovi}” ograni~ili su se na dve nove produkcije. Kokan Mladenovi} je ma{tovito i na svoj na~in video komediju Dugo putovanje u Jevropu Stevana Koprivice, dok je Ivan Klemenc na osnovu terksta Du{ana Radovi}a ûdne stvari, komponovao jednu neobi~nu predstavu u kojoj je izraàvanje pokretom bilo dominantno. U posebnoj situaciji se na{lo Pokrajinsko pozori{te u Pri{tini. Ono je upravo izlazilo iz konsolidacije i u znatnoj meri uravnoteìlo programske te`nje sa mogu}nostima ansambla, osnaènog mladih glumcima. Velimir Mitrovi} je otvorio sezonu Rodoljupcima Jovana Popovi}a Sterije, koja je u ovom specifi~nom ambijentu dobila potpuno druga~ije zna~enje. Albanska drama je iza{la sa svojom verzijom Plautovog Hvalisavog vojnika, kojeg je obradio Aslan Hasaj. Mladi glumci na srpskoj sceni su sa velikim entuzijazmom adaptirali i sebi prilagodili Porodi~ne pri~e Biljane Srbljanovi}, ali su posle prvih predstava morali da se evakui{u i spuste zavesu na svoju scenu. U tim ratnim vihorima, op{toj seobi srpskog ìvlja i napu{tanju Kosova i Metohije, na{li su se svi glumci srpske 214 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka drame. Posle tog egzodusa, albanski mo}nici su Pokrajinsko pozori{te odmah spremno proglasili svojim i po~eli da uklanjaju sve tragove i se}anja na ono {to se stvaralo decenijama u ovoj sredini. Pometnja koja je sve zadesila u vreme agresije i bombardovanja, bila je pogubna za ve~inu festivala. “Dani komedije” u Jagodini su prekinuti. Drugi su, poput susreta “Joakim Vuji~” bili odloèni za vreme kada pro|e ova ratna nesre}a. U najteòj situaciji je bilo Sterijino pozorje koje nije èlelo da menja svoj ve} oformljeni program. U tome je bilo dosta prkosa ,nacionalnog i politi~kog zanosa. Ali kada su ~uveni novosadski mostovi sru{eni, nastala je prava pometnja. Ovi doga|aji u javnosti su doìvljeni ne samo kao tragedija Novog Sada, nego i cele zemlje. Uprava Sterijinog pozorja je pomerila po~etak festivala sa svog tradicionalnog termina – dvadeset i {estog maja, objavljuju}i javnosti da }e priredbe po~eti deset dana posle okon~anja agresije. Tome je u Srpskom narodnom pozori{tu prethodila Komemoracija sru{enim novosadskim mostovima, na kojima je ~itana tu`balica Ljubomira Simovi}a, nazvana “Pismo glumcima i mostovima”. U njemu je, pored ostalog, bilo napisano: “Cilj ovih ru{enja je da se uni{ti svetlost i da se ubije duh. Duh se, me|utim, ne ubija tako lako. Zar }e moj ìvot pro~i u gledanju kako se, svuda oko mene, ru{e svi mostovi, isve {to je ljudska ruka stvorila? Ali i onda kada nam sve dokazuje da je zlo ja~e od dobra, i da je ru{enje izvesnije od stvaranja, mi }emo, ma koliko to bilo ludo i nerazumno, verovati u dobro i stvaranje.Veruju}i u to, ja vidim kako preko na{ih nevidljivih i neuni{tivih mostova na ovu novosadsku scenu stiù pisci i glumci…” Upravni odbor Sterijinog pozorja, u pro{irenom sastavu je doneo odluku da se ni po koju cenu ne odustaje. Uz nevi|ene tehni~ke napore u~injeno je sve da se skelama i ~amcima prevezu glumci i dekor. Festival se tako odrào od devetnaestog do dvadeset i petog juna. Ovo je zaista bio ratni susret pozori{ta i sve na{e ranije rasprave ili promi{ljanja izraza su se na trenutak u~inile nebitnim. Sve motivacije su se splele oko toga kako da se preìvi. Sre}na okolnost uz sve to bila je da se u ovom suènom izboru predstava na{lo nekoliko koje zaista zavre|uju zajedni~ku pa`nju. To se pre svega odnosi na Karolinu Nojber koju je na osnovu teksta Neboj{e Rom~evi}a, priredio sa beogradskim glumcima, a u saradnji Budve grada teatra i Ateljea 212, reditelj Nikita Mi- livojevi}. Kao celina, predstava je stvarala upe~atljiv doìvljaj. Mogu}e da je u novo nastaloj amosferi njen zna~aj bio malo precenjen, ali je ona nesumnjivo bila – ono najbolje {to je vi|eno u ovoj nesre}noj sezoni. Zla èna Jovana Popovi}a Sterije je jo{ jednom potvrdila svoje kvalitete, u reìji Ljuboslava Majere. Ovaj reditelj se zaloìo i za afirmaciju mladog autora @eljka Huba~a i njegovo delo Otmica i vaznesenje Julijane K. Kada se sve sabere, ovo Sterijino pozorje je bilo uspe{nije nego {to se uop{te moglo predvideti. 1999–2000. 215

1999–2000.

Sve ono {to se doga|alo u pozori{nom ìvotu u leto i jesen devesto devedeset devete, bilo je prepuno kontraverznih ose}anja, najrazli~itijih procena, pesimisti~kih ili opet optimisti~kih prognoza. Pa ipak, brzo su zaboravljene one zapaljive tirade koje su svetu upu}ivane sa Sterijinog pozorja i drugih festi- valskih i prigodnih manifestacija. îm su prestala brutalna razaranja zemlje, oni najprisebniji su jednostavno ignorisali apokalipti~ne tvrdnje da je na{e pozori{te razoreno, osiroma{eno, dezorganizovano, marginalizovano, te da se u nekim od svojih vitalnih funkcija nalazi na ivici katastrofe. Ne{to od svega toga bilo je prisutno, ali je preovladala svest da je, kao i u ìvotu, nu`no da se vrati radu i kontinuitetu, pri ~emu se mislilo na ve} planirane projekte. Me|u tim ve- rovanjima koja su iskazivali pojedinci, bilo je razli~itih tonova i prièljkivanja. Dok su jedni zagovarali obnovu svega, me|u ekstremista je bilo onih koji su smatrali da je ovo idealan trenutak da se poni{ti sve {to je do tada stvarano, i da se na razvalinama postoje}eg stanja igradi jedna sasvim nova, maglovita platforma za neko novo, budu}e pozori{te. Istovremeno je {iren strah da bi pozori{no stvaranje moglo da se odrekne eksperimenata i avangarde, te da se vrati u uske nekada{nje okvire akademskog realizma, sa novom ideolo{kom nad- gradnjom. To je pratila izvesna zebnja da bi posle rata i mu~nine koju su izazvala razaranja zemlje, moglo sve da se svede na bukvalno prepri~avanje li~nih i kolektivnih trauma, drama i tragedija, kao obeleàvanje trenutka i vremena koje dolazi. [ta sve nije re~eno u tih nekoliko meseci ili nedelja! Reakcije javnosti su ipak bile druga~ije nego {to su to o~ekivali oni {to su neprekidno lamentirali nad na{om tu`nom sudbinom. Naglo je na samom po- ~etku sezone do{lo do {irenja uverenja da se proces stalnog razvoja vi{e ni~im ne moè zaustaviti i da je osnovno da se pruì podr{ka svakoj inicijativi ili projektu, pojedincu ili ansamblu, koji je obuzet ovakvim te`njama i ima snage da ih pretvori u svoja kreativna ostvarenja. Te{ko je ipak pore}i da je bilo, sasvim prirodno, malaksalnosti, odsustva li~nog entuzijazma kod pojedinih umetnika i upitanosti da li bi trebalo po svaku cenu u ovako razorenoj zemlji, nestabilnom trenutku i u mnogobrojnim osku- dicama, istrajavati na stvaranju originalnih scenskih ostvarenja? U Narodnom pozori{tu u Beogradu nije bilo takvog kolebanja pa su sve stvarala~ke snage koncentrisane na dva velika projekta, Maksima Crnojevi}a Laze Kosti}a, u postavci Nikite Milivojevi}a i Galeba Antona Pavlovi~a êhova, prema zamisli 216 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Steve @igona. To su ujedno bili najzna~ajniji poduhvati, bez obzira na o~e- kivanja i rezultate, u srpskom pozori{tu. Po{tovaoce tradicije i zna~aja Narod- nog pozori{ta, obuzimalo je posebno raspoloènje – jer su ve} dosta dugo o~ekivali da se na Velikoj sceni kod Spomenika dogodi ne{to {to odgovara njegovoj predstavi o tome {ta bi i kako trebalo tu da se izvodi. Me|utim, ve} na prvoj premijeri do~ekao ih je hladan, velelepan spektakl, bez pravih glumaca i divne poezije Laze Kosti}a. Slobodan Stojanovi}, pisac i dramaturg, smatrao je da je delo velikog pesnika u znatnoj meri zastarelo, pa se odlu~io na dopisivanje i prekrajanje Maksima Crnojevi}a i to nazvao pretenciozno – dramskom re- stauracijom! Gradio je ~ak nove scene, menjao karaktere, dodavao ubistva, unosio u poetske pasaè imena trava, raznih jela i za~ina. Nije bilo ubedljivog obja{njenja za{to je izvedeno skrnavljenje teksta koji ima svoju poetsku celovitost i literarni integritet. Za ovu priliku izgra|en je velelepan dekor koji bi pre bio pogodan za neku klasi~nu veliku operu, nego ovu potresnu tragediju. Izgra|ena je du`deva palata sa stubovima i ukra{enim tavanicama, za glumce su na~injeni rasko{ni kostimi i druga oprema kakva na ovoj pozornici u dramskim predstavama nije vi|ena ni u ranijim vremenima. Reditelj je uzeo pone{to od teksta Laze Kosti}a, ostavio je dosta dopisanih scena i replika, ali je najtu`nije {to nije osetio lepotu i snagu poezije iz koje proisti~e ljudska tragedija. Nije bilo mnogo obzira ni prema glumcima, nije se vodilo ra~una o njihovom izrazu, jer je bilo pojedinaca predanih patetici i pravom romantizmu. Zanemareni su tako najlep{i stihovi, pratio se mehani~ki fizi~ki tok doga|aja, {to je doprinelo utisku da se ovde nije shvatilo kako je nemogu}e graditi savremeni izraz bez izvornih ljudskih emocija, unutarnjeg doìvljaja i bola koji jedini moè od ìvota i sudbine da na~ini pravu scensku metaforu. Tako je nastala praznina u veleleponoj dvorani {to je nekog moglo i da zadivi, ali to sigurno nije bila nova vizija Maksima Crnojevi}a. Nepovoljan utisak ublaìo je, u znatnoj meri, Stevo @igon svojim Galebom. Stvorio je predstavu sa autenti~nim ambijentom, afiniranom atmosferom, asno izra|enim i postavljenim odnosima izme|u pojedinih likova, sa mnogo tuge, izgubljenih iluzija, ~e`nje za ljubavlju, sete i kroz sve to protkanog dramskog intenziteta, koji stvara gotovo neprimetno stanje zajedni~kog bezna|a. To je bila potencijalno sna`na metafora, koja bez obzira na igru pojedinih glumaca, natkriljuje predstavu i daje joj aktuelno zna~enje. To je bila zaista jedna od onih zna~ajnih predstava koje je on ostvario na beogradskim pozornicama. Na sceni “Ra{a Plaovi}” dogodilo se ipak ne{to neo~ekivano. Od raznih cevi podignuta je na pozornici konstrukcija na dva sprata, ~etvrtastog oblika, sa malim prorezima na drvenim zidovima, kroz koje mogu unutra da zavire dve ili najvi{e tri glave. Ti ravni zidovi su patinirani u folklornom stilu. Broj gledalaca na~i~kanih oko tih proreza, po ve} ove{talom bitefovskom obi~aju, ograni~en je na stotinak. Unutar ove konstrukcije, prvo se unosi duga~ki sto i dve klupe koje 1999–2000. 217 treba da do~araju ~itaonicu starih knjiga, ali kada je tu i {iroki krevet, to je spavaonica smerne i lepe ène Tajbele, oko koje se zatim plete igra magijama. Demon je poznat iz opusa Isaka Ba{evi}a Singera, kao pri~a Tajbela i njen demon. Ma kako ovaj prostor bio ste{njen, deluje fascinantno, podse}a na delove starih sinagoga, siroma{nih jevrejskih ku}a razasutih po balti~kim pro- stranstvima, budi mnogobrojne asocijacije. Reìja Egona Savina iskazala je retku privrènost ovoj literaturi, sa puno razumevanja i ljubavi. Taj demonski rodoslov uvek je privla~io mlade ljude. Tu ima dosta o kabali kao tajanstvenom tuma~enju starozavetnih stihova. Savin je, uz sva neophodna tuma~enja o tome kako se mladi} identifikuje sa jednim od demona da bi zaveo Tajbelu, bio dosta suzdràn, bez proizvoljne manipulacije erotikom. Tako je nastala neobi~na predstava, privla~na, bogata iznutra, prepuna tragi~ne ~e`nje. U njoj ima surove zbilje, neslu}ene lepote, mnogobrojnih parabola, jer se ovde u osvajanju tu|e ène prevarom me{a tradicija sa religijom, a istovremeno sve to pretvara u stvarala~ki ~in. Poduhvat je prosto nadilazio sve one sumnjive i povr{ne postavke, vi|ene u poslednje vreme na ovoj pozornici. Sasvim drugih pretenzija bila je postavka Bergmanove sonate, prema scenariju za film Jesenja sonata Ingmara Bergmana. Tatjana Mandi} Rigonat je time èlela da na~ini oma` velikom majstoru filma i teatra, u stilu okasnele postmoderne, u slavu njegovog zanosa snovima, ~e`njama i nadama. Zato je ona scenario shvatila tek kao partituru gde moè slobodno da varira strindbergovsku strastvenost, asocijal- nost i duboke ljudske ponore, iz kojih majka i njena k}i crpe energiju za me|usobna razmi{ljanja i obra~une. U drvenom ambijentu letnjihovca na Se- vernom moru, poput povetarca proti~u treptaji, se}anja na pro{lost, ali uz prisustvo surove realnosti. Sve je trebalo da potvrdi shvatanje da emocije ~ine su{tinsku igru u ljudskoj psihi. Predstava je ra|ena sa pretenzijama, preopte- re}ena raznim shvatanjima i tuma~enjima odre|enih ideja, tako da se gubila unutarnja dinamika i prirodni intenzitet emocija. Na kraju je predstavljen komad mladog autora Vojislava Savi}a, ûje{ li mama, moj vapaj, u tuma~enju Ljuboslava Majere. To je ambiciozno zami{ljena komedija bezna|a. Tema je nasle|ena iz literature od Balzaka do Beketa, gde porodica sastavljena od ludaka, osobenjaka i ~udnih priroda, odlazi na izlet koji traje jedan dan, a mo`da i ceo ìvot. Uz to se kroz {umu koja ih okruùje, stalno mota ~ovek koji traì svoju odbeglu ènu. Te{ko bi to bilo sve objediniti da nije potunog rediteljskog angaòvanja Majere, koji prosto po svome ose}anju kreira predstavu u kojoj je bitno da glumci budu stalno u ulogama, da se preobraàvaju kroz situacije koje se formiraju, razgra|uju i opet na drugi na~in sastavljaju. Su{tinski – sve ovo je bilo zanimljivo u toj prvoj poratnoj sezoni, jer je odra- àvalo èlju ansambla da Narodno pozori{te stabilizuje repertoar i profili{e na savremen na~in svoj scenski izraz, u duhu sopstvenog iskustva. To je, bez obzira na ocene pojedinih predstava, delovalo kao ohrabrenje drugim ansamblima, 218 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka pogotovo onim koji nisu imali u sebi takve mogu}nosti intenzivnog delovanja i preobraènja. To se najvi{e odrazilo na Atelje 212, gde je gotovo spontano aktivirana kod mladih glumaca potreba za dokazivanjem, u najrazli~itijim delima savremene orijentacije. Dejan Mija~ je tako postavio Divlji med Majka Frejna. To je bilo dopisivanje ili prerada êhovljevog komada Platonov, kakva su bila uobi~ajena u engleskim pozori{tima. Ali u teatru, gde su hteli da demonstriraju svoju originalnost u vo|enju repertoarske politike, prvrènost iskustvu, redu i planskom radu, to je izazvalo dosta problema. Mnogi su se pitali – za{to u vreme, kada je ceo svet obeleàvao jubileje Antona Pavlovi~a êhova, nije bilo smelosti da se na nov na~in protuma~i neko od dela ovog velikog pisca. Reditelj se trudio, koliko je to bilo mogu}e, posebno u prvom delu predstave, da stvori odgovaraju}u atmosferu i glumce dovede disciplinovano do stilskog jedinstva u igri. Gluma~ki, to nije bila lo{a predstava. Frejneve improvizacije u nastavku, onemogu}ile su glavnim protagonistima unutra{nje prodiranje u nespokojstvo i ~ehovljevske tragi~ne vibracije, pa je u nekim pasaìma do{lo do prodiranja parodi~nih od- stupanja. Samo jednom je Franc Ksaver Krec, nema~ki avangardista bio zanimljiv za na{u publiku, kada je u Ko{utnjaku prikazan na Bitefu njegov komad Dvori{te, u “novom realizmu”. To je bila moda koji su u Ateljeu koristili jo{ tri puta, sa tri komada, ali se ni sa jednim nisu proslavili. Sada su poku{ali i ~etvrti put sa delom Nagon, kada je ta naturalisti~ka moda sasvim pro{la i kada se teatar vra}a izvornim formama i punoj autentici izraza. Radoslav Milenkovi} je o~ekivao da }e {okirati publiku s bizarnostima, s obzirom da se komad igra na groblju, na kome stanuju grobari, pripremaju}i jame i cve}e na one koje }e uskoro ovamo doneti. Ali i to se moglo prihvatiti da je predstava imala unutra{nju energiju, distancu prema bukvalnosti zbivanja, samoironiju ili razumevanje za prljav{tine iza kojih sigurno ne stoji nikakva metafora. Makedonski reditelj Aleksandar Popovski je angaòvan da postavi komad Roberto Cuko Bernara Kolteza. Za tu priliku na~injena je limena fasada nekog dobro ~uvanog zatvora sa dva nivoa, dole male ~elije, a gore galerija sa prolazima. Kroz sve to stalno se prolazi uz lupu i lomnjavu, ~esto uz bljesak refletora i jakih efekata, pa se prepli}u neka virtuelna i sada{nja realnost. Ispred takvog zatvora sede dva starca – ~uvara, obu~ena kao komandosi, sa kopljima u rukama, nemo}ni da spre~e Roberta Cuka da pro|e kroz zidove gotovo nevidljiv, dok ne ode put sunca, kada ga vidimo na nebu, u to~ku ìvota, kako svetli i nestaje. Da li je on neko snovi|enje, balada o ubici oca, majke, inspektora policije i jo{ ponekog? Nije samo publika nego i pozori{te u dilemi – ko je taj Cuko? Zatvorenik ili tajni agent, ljubavnik ili siledìja? Pogotovo {to ovaj junak u dva nevezana monologa stalno ponavlja da je normalan i razuman momak koji se nije nikada isticao, èljan da bude proziran kao staklo, da nema ni boju ni miris i da moè da prolazi kroz zidove. U svakom slu~aju, to je literarna konstrukcija o buntovniku bez 1999–2000. 219 razloga, neprilago|enom i idealizovanom nasilniku {to stalno nekom drì no` pod grlom. Reditelj je sve to pretvorio u niz impulsivnih efekata. Komad je ilustrovan tako kroz bezbroj malih scena, neki prizori su zbog toga igrani na posebno osvetljenim plo~ama, uz neprekidni bljesak pomu}ene svesti. Komad nema posebnu vrednost, predstava je èstoka i neobi~na, ali {ta ona zna~i? Publici je ostavljeno da svojim instinktima naga|a. Uz to je i{ao Pelikan Augusta Strindberga, u promi{ljenoj postavci Davida Putnika, kao i Lift za kuhinju Ha- rolda Pintera, po èlji mladih glumaca, da sami budu i svoji reditelji. U su{tini, ovako kontrastan repertoar odraàva s jedne strane gr~evito nastojanje da ansambl u izrazu bude ponovo aktuelan i savremen, a sa druge, nesigurnost onih koji su pripremali ansambl. Iz Narodnog pozori{ta i Ateljea, stizale su tako kontraverzne poruke prema kojima su drugi bili ravnodu{ni. Najvi{e problema je bilo u Zvezdara teatru, gde jo{ uvek nisu bili svesni da je ceo repertoar sastavljen od dela doma}ih savremenih autora, koji se na razne na~ine bavio aktuelnim zbivanjima, a u stvarnosti izgubio svoj smisao. Zato su oklevali da sastave novi program, zadovoljavaju}i se da iz jedne predstave koja je davno igrana u Ateljeu 212, uzmu deo teksta Dragoslava Mihailovi}a i da ga predstave kao monodramu pod naslovom Put- nik. I to je bilo sve. Zato je javnost o~ekivala kakve }e na sve to biti reakcije u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu. Ono je bilo dosta hedikpirano time {to je definitivno, kada je po~elo ras~i{}avanje onog {to je ostalo posle velikog poàra, postalo svima jasno da za duè vreme svoj program moraju da modifikuju, ambicije da umeri i da se zadovolje sku~enom scenom teatra “Bojan Stupica”. To su mnogi doìveli kao ~injenicu da trenutno nema Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. Pa ipak, sa rado{}u je do~ekana jedna dobra, kultivisana i gluma~ki stabilna predstava Vi{njika Antona Pavlovi~a êhova. Niko se tome zapravo nije nadao, a uprkos svemu, Dimitrije Jovanovi} je stvorio jednu viziju, koja je u sve gledaoce unosila potrebnu nadu. Uz to je i{la jedna studentska postavka komada êkaju}i Godoa Samjuela Beketa, gde je pa`nja bila koncentrisana na to da li glumci donose ne{to {to jo{ nije bilo vi|eno. Odmah zatim je prikazan komad 11 nedelja Radoslava Pavlovi}a, u reìji Irene Risti}. To je trebalo da bude drama, mo`da i neka samoironi~na komedija, puna velikih i poznatih re~i sakupljenih sa raznih strana, kao {to su recimo – “Politi~ari slave pobedu, a obi~an svet je o~ajan u porazu”, “Tukli bismo se jo{, ali je komandant rekao – ku}i momci, rat je gotov”, “Na{i politi~ari su u{li u ovaj rat sa namerom da ga izgubimo”, ili “Vodi}emo jo{ jedan rat do kona~nog poraza”. Publika je sve to rado slu{ala, a autor je sa tim tokom cele predstave upravo i ra~unao. Zato je verovao da je na~inio komad o tragi~nom doìvljaju pojedinaca u tih jedanaest nedelja koliko su trajala bombardovanja. Rat je tako ovde okvir za dosta bi- zarnu, ali i trivijalnu pri~u izrazitih komercijalnih htenja. Nesre}a je jedino {to u njoj u~estvuju mladi i daroviti glumci. Centralna li~nost je mlada èna ~iji mu` 220 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka odlazi na fornt. Svako bombardovanje ili okretanje prozora na stalenom pot- krovlju ili nestanak svetla u njoj produbljuje strahove. Njeno telo i razum kao da pulsiraju u tom ritmu, pa se uvodi mlada susetka, radi njenog erotskog naboja. Ima i drugih ekscentri~nosti, pogotovo kada se uklju~i ~uvar ma~ke koja je ostala u ambasadi, dok ne do|e do poziva na grupni seks i jednog noà u stomaku. Mnogo vi{e pa`nje i nedoumica je izazvala pojava Ko{tane Bore Stan- kovi}a, na ovoj sceni, kao predstava mladog reditelja Juga Radivojevi}a. Odmah valja naglasiti da je to bila smela i originalna postavka, prkosna u odnosu na sva ona nakaradna shvatanja koja su se mogla ~uti u novije vreme, kako je ovo delo prevazi|eno kao jedan od simbola tradicionalnog repertoara. U pozadini je bareljef meseca kakvog znamo sa svemirskih fotografija. Na sceni je utabana crna zemlja i ni{ta drugo. Kostimi podse}aju na Borino vreme, uz savremene akcente i krojeve, naro~ito kod same Ko{tane. Stare i poznate melodije su prevedene u nove aran`mane, ~ime su dobijeni sasvim originalni pasaì, pa je muzika dobila na dramskom intenzitetu. Reditelj je odbacio sva ove{tala fol- klorna re{enja, kondenzovao zbivanje na odnose me|u ljudima, li{io se bole- }ivosti i sveo tekst na ono {to je bitno, na pri~u o Ko{tani koja je sada bez sladunjavosti, kriti~na o mentalitetu “koji mnogo kazuje”, li{ena bezrazlo`ne nadmenosti pojedinih hadìja, do rasprave o poniènju ène u sredini koja poku{ava da sa sobom u novo vreme vu~e iskustva i navike turskih vremena. Spasavanje Ko{tane je fascinantno, pa su sve te pri~e o “karasevdahu” i “pustoj mese~ini”, dobile ironi~nu senku koja im je izmenila zna~enje. Tekst nije una- kaèn, odba~ene su samo predrasude i prosto se ~ini kao da je ìva freska o~i{}ena od ~a|i, sve}a, tamjana i svega onog {to je na ovu dramu nanelo vreme. Prljave ruke @an Pol Sartra, bile su pre trideset godina na velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozori{tva, ne samo umetni~ki nego prevashodno dru{tveni doga|aj. Nikada nije vi|eno tako sna`no misaono osporavanje i razobli~avanje dogmatskog komunizma. Podsticalo se {iroko interesovanje publike i javne rasprave o pitanjima koje je ovaj smeli i angaòvani autor inicirao svojim delom. Sada je postalo o~igledno da je taj nekada{nji politi~ki naboj, u kon- frontaciji ideja, potpuno splasnuo. realisti~ki dekor je zamenjen u izvenoj meri stilizovanim, kostimi su bliì na{em vremenu, bez posebnih karakteristika, a kada mladi Igo krene u samoubistvo, veruju}i da }e tako postati slobodan, osvetljenje se klizanjem po tavanici pomi~e na samo gledali{te. Nekad je izvo- |enje Prljavih ruku predstavljalo u na{im pozori{nim stremljenjima vrhunski nivo savremenog i angaòvanog izraza, a sada je to neka vrsta ve{ta~kog, sa dosta naivnosti aranìranog trileram sa politi~kom pozadinom i jakom melodramskom intonacijom. U postavci Radoslava Milenkovi}a nije vi{e misaona drama, pa nema produbljavanja teksta, jo{ manje li~nog stava, radnja te~e dosta usiljeno, igra je nategnuta, bezvoljna, pa tek na trenutke dolazi do istinskih konfrontacija. Pucnjevi i grubo kretanje revolucionara i ubica su vi{e nejasni 1999–2000. 221 muzi~ki i zvu~ni efekti. Sve je nekako iz druge ruke, zbog ~ega je publika vi{e obra}ala pa`nju na tekst, nego na samo izvo|enje. Tako da je bilo jasno, da ovo nije novo tuma~enje Prljavih ruku. Situacija je, kada je re~ o novoj repertoarskoj politici, stvarala~kim namerama i dilemama, bila manje ili vi{e, u svim beogradskim pozori{tima, dosta sli~na. U Beogradskom draskom pozori{tu su upravo glumci bili inicijatori da se vi{e igra i smelije osmi{ljava program sa novim projektima. Za komade koji su se jo{ koliko do ju~e ~inili savremnim, odjednom nije bilo interesovanja. Zato je ovde ukazano poverenje novim piscima, pa je izveden komad Cipele od kengurove koè Katarine Milutinovi}, sa rediteljkom Irenom Risti}. Po nekom ve} dosta davno ustaljenom mi{ljenju, svakodnevna politika i uli~ni verbalizam su omiljene teme na{e publike. Ipak, droga i sve {to je s tim u vezi, mlade mnogo vi{e zanima. Dvorana na Crvenom krstu bila je prepuna mladi}a i devojaka. [ta njih vi{e tu zanima – tehnologija nabavke, slike halucinacija ili posledice sa poukama koje im se sugeri{u? Vrednosti ovog izvo|enja nisu pri tome presudne. îni se ipak, da je to samo povod za sopstvena razmi{ljanja ili preispitivanja Za{to se beì u drogu, da li ih svet starijih prosto tera u to zlo i moè li se “skinuti” ili iza}i iz svega toga, u stvarnosti zamagljenih perspektiva. To je bila skromna, korisna i potrebna predstava. Siroma{no vreme, jo{ siroma{nije pozori{te, pa je onda takva i literatura. Va`no je da je puna dvorana! To je bilo obja{njenje uz predstavu Samo vi ajte, a mi }emo graktat i arlaukat Miodraga Karadì}a, koju je uobli~io Milan Karadì}. Ve}ina savremenih crnogorskih pisaca koji pi{u za pozori{te i televiziju, nastoji da putem arhai~nih formi humora oìvi ove{tali manirizam i stvori, zapravo regionalni humor, koji se zasniva na tipiziranim likovima, klaustofobi~nim situacijama, dosetkama i nadmudri- vanjima. Postupak je potpuno isti u mnogim delima i samo se menja tema razgovora. Za Miodraga Karadì}a, u ovoj prilici tema su {ezdesete godine ovog veka, kada se njegovi junaci nalaze ve} u podmaklom dobu, ali sa ìvim se- }anjem na ~etrdeset prvu, petu i ~etrdeset osmu, koje su za njih potpuno ìve godine. Sve {to im je bilo va`no, tada se dogodilo – ustanak, oslobo|enje i informbirovska opredeljenja. Pisac veruje da se na tome moè praviti savremena komedija. Isko{ena pozornica sa nekoliko stolica, a u pozadini platno na kojem se ~esto pojavljuje senka seoske crkve. Neko kolje koko{ke na pragu ku}e glavnog junaka, ostavlja krvave tragove, a u obli`njoj bogomolji se ~uju ~udni glasovi. To je dovoljno da se isplete pri~a o neprijatelju, podseti na ratna stradanja i utvrdi da se u ne~astivim silama i delima ose}a ruka ideolo{kog neprijatelja. Desilo se na ovoj pozornici jo{ ne{to neobi~no, okupili su se glumci iz Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, Narodnog pozori{ta i Ateljea 212, da veteranima ku}e oìve komad Veliki dan Slobodana Stojanovi}a, u kome je varirana u osnovi tema iz zemunice Na le|ima jeà, poznata iz Srpske trilogije Stevana Jakovljevi}a. Razlika u odnosu na ranije dramatizacije je u tome {to je 222 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka pisac èleo da zaviri u bugarsku zemunicu, koja se nalazi sa druge strane fronta. Stojanovi} se u svome tekstu koristio i drugim motivima na ovu temu, kada ljuti ratnici, za trenutak na neki sveti dan prestanu da pucaju jedni na druge, pome{aju se, zbratime, iznapijaju, pa nastve jo{ è{}e da se biju. Pitanje je jedino, kakvo sve to moè da ima danas zna~enje, uz silne nacionalne tirade i romanti~arske zanose? To me|utim, nije bio problem za postavku Radoslava Dori}a. Napravljene su dve zemunice, iznad njih prazan prostor na kojoj se okupljaju me{tani i vojnici. Na kraju sezone u ovom pozori{tu su se odlu~ili da izvedu dramu Ku}a s prozorom, njihove glumice Ljiljane La{i}. U svome ple- doajeu za ovu predstavu, ona je napisala – “ova drama moè da se dogodi u bilo kojem gradu ove nesre}ne zemlje. Ili neke druge? Slu~ajno se doga|a na Vra- ~aru, u kraju gde sam odrasla i gde sada starim. Svakog dana jedna ku}a manje, jedna porodica manje. Ponekad ot{krinut prozor, a iza njega neki tro{ni poha- bani ljudi. Da li su jo{ ìvi?” Sve se to ose}a u tekstu, odnosno u atmosferi i ambijentu u kome su likovi oslikani sa darom. To je potvrdio i reditelj Vladimir Lazi}. Ohrabruju}e je bilo da su predstave na ~etiri tradicionalne beogradske scene – u Narodnom pozori{tu, Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, Beogradskom dramskom pozori{tu i Ateljeu 212, veoma brzo stabilizovane u svome izrazu. Najbolje predstave iz ranijih sezona su uglavnom obnovljene u svom integral- nom obliku, a nove su mogle da budu tuma~ene na razne na~ine. Nedovoljna profilisanost pojedinih programa stvarala je, kao i ranije, mnoge nesporazume, jer je te{ko bilo da se utvrde sve inicijative, usaglase estetski kriterijumi i istraje na identitetu izraza u pojedinim ansamblima. Razlike su bile toliko male u nijansama, da ni jedan ciklus predstava nije mogao da se veè za odre|ena stremljenja u domenu savremenog ili modernog izraza. Na ovakve primedbe su ~esto reagovali upravnici, a posebno reditelji, zastupaju}i shvatanje da estetski principi vi{e nisu aktuelni, jer to redovno vu~e u neku vrstu dogmatizma, bez obzira da li je re~ o formi, na~inu izraza ili traganju za smislom same igre. To su, me|utim, bila ipak pojedina~na mi{ljenja koja su vi{e pravdala neuspehe nego {to su podsticala nova usagla{avanja oko na~ina kako da se do|e do sna`nijih, sloènijih i u zna~enju bogatijih ostvarenja. Ako je javnost osporila Pozori{tu na Terazijama da u okviru svog tradicionalnog programa u domenu komedije, mjuzikala i operete radi i na ~isto dramskim strukturama izraza, da li se mogu tolerisati i nedoslednosti u ovakvim usmerenjima kod drugih grupa? Odgovor na to ipak nije bio sadràn u vodvilju @orà Fejdoa Umrla je gospo|a majka gospo|ina, iako u relativno zanimljivoj postavci Soje Jovanovi}, koja ga je svela na kamernu formu bez ikakvog for- malizma, nasilnih re{enja, izvitoperivanja teksta, osavremenjivanja po svaku cenu, pa nezavisno od ambijenta u kojem se igra, deluje dosta zanimljivo. Poruka je bila jasna, upravo sada kada su pozori{ta, a i publika, jo{ u depresiji, 1999–2000. 223 igrati Fejdoa moè na sve da deluje kao potrebno olak{anje. Bitef teatar nije mogao da na|e svoje mesto u ovakvim kretanjima, pa se makar za trenutak, prepustio stihiji izvode}i monodrame, duo drame i kamerne sastave koje su pripremali samostalno reditelji i glumci. To su Ljubavnik Harolda Pintera, Prole}e je no}na mora u Srbiji (kolektivni projekat) i Pismo diktatoru Fernanda Arabala, s tim {to ni jedna od ovih produkcija nije imala ni svoj, tako ~esto prièljkivani subjektivni identitet. U Ister Teatru je Damir Vijuk na sceni predstavio svoju zamisao Damage sa pokretom koji dominira nad re~ima. Kult teatar je iza{ao sa dve nove postavke, Odani vojnik i velika deca Kristofera Fraja, u obradi Ivane Vuji} i novo delo @eljka Huba~a Bliè zemlji, sa Vladimirom Lazi}em kao rediteljem. Mladi autor je hteo da na~ini dramu sa paralelnim pri~ama – jedna se zbiva posle bugarsko srpskog rata u raspoloènjima koja donosi poraz, a druga u dana{nje vreme, posle ratnih doga|aja sa bosanskih podru~ja, odakle su se neki momci vratili tako|e optere}eni ose}anjem poraza i razorenih ìvota. Predstava je, bez obzira na izvesne neuskla|enosti u igri i reìji, imala ipak vi{i nivo od nekih koji su ranije izvo|ene na ovoj sceni. Najvi{e je to bio uspeh samog pisca. Malo pozori{te je obnovilo ve~ernju scenu Radovi}, ali na druga~iji na~in nego {to je to bilo ranije, sa vodviljem Neodoljivi {valer Selimar Eèna Labi{a. Ostale alternativne scene se nisu jo{ ponovo oglasile. Jedino je privatno pozori{te “Slavija” nastavilo sa svojim standardnim programima u kojima je prikazivalo dela doma}ih autora, na na~in koji je stalno privla~io nove i nove gledaoce. U takvom okruènju posebnu pa`nju je izazivala kamerna opera “Madle- nijanum” na zemunskoj sceni, napu{tenoj od Narodnog pozori{ta iz Beograda. Koncept je bio jedinstven i specifi~an za na{e prilike, inspirisan èljom da se operski i baletski izraz poveè ~vr{}e sa dramskim, kako bi se dobile celine specifi~nog izraàjnog dejstva. Dosta toga je uzeto iz opere, uz èlju da ni to ne bude tuma~eno na klasi~ni na~in, pokretima je davano zna~enje re~i i elemenata dramske radnje, uz odgovaraju}e svetlosne efekte i vizuelne kompozicije u scenografiji, {to je delovalo svojom sveìnom kao boga}enje pozori{nog ìvota. Shvatanje da je sve pozori{te, ovde se uspe{no dokazivalo upravo izvo- |enjem Nasilja nad Lukrecijom Bendàmina Britna, u postavci Ri{arda Perita. Re~ je o predstavi izrazitih umetni~kih htenja, uobli~enih u stil modernih evropskih interpretacija dela ovog izuzetnog kompozitora. To je nekonvencionalni poduhvat vrlo sadràjne strukture, u kome se prepli}u muzi~ki pasaì sa izrazito dramskim izrazom. To je uticalo na scenografiju, kostime i atmosferu u kojoj se prvo iznose razlozi ove drame, a zatim plete vrlo suptilno pri~a puna lirskih trenutaka, dramatike i tragike, u kojoj diminira lik Lukrecije. Tako je dobijena predstava ìve scenske forme, izrazito umetni~kih kvaliteta. Njihov projekat Orfej u podzemlju, koji su ostvarili Krunoslav Simi} i Boda Markovi}, privukao je ne samo pa`nju, nego i dileme kako da se defini{u transformacije 224 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka poznatih muzi~kih partitura ili specifi~nih kompozicija, za scensko izvo|enje. Boda Markovi} se razlikuje u mnogo ~emu od na{ih poznatih literarnih i pozori{nih postmodernista. On je uzeo fragmente muzi~kih kompozicija vi{e kompozitora modernih opredeljenja, i koriste}i tonske tehni~ke mogu}nosti radio- fonije, uspeo da stvori sinteti~ku kompoziciju, koja je opet posluìla Krunoslavu Simi}u da kreira baletrsku predstavu, inspirisanu poezijom Branka Miljkovi}a. Srpsko narodno pozori{te je èlelo da se uklju~i u obeleàvanja jubileja velikih stvaralaca poput Aleksandra Sergejevi~a Pu{kina i Antona Pavlovi~a êhova, pa su prednost dali delima Evgenije Onjegin i Galeb. Pou~eni brzo- pletim i neodmerenim postavkama na drugim pozornicama, u ovom ansamblu su sa tim velikim i tek nagove{tenim projektima, o~ekivali da stvore oko sebe tolerantnu atmosferu, punu razumevanja i zadovoljstva {to je odràn koninuitet u delovanju. Zato se Evgeniju Onjeginu pristupilo sa krajnjom ozbiljno{}u, u postavci Branka Ple{e. On se u svojoj adaptaciji drào originalnog teksta, ne obaziru}i se na povr{ne operske interpretacije. Ovde su emocije bile izvorne, a reìja ih je okruìla odgovaraju}om atmosferom, gde je realizam bio uslovan, jer su se izvesne stilizacije gotovo spontano nametnule. Galeb je u reìji @arka Tomi}a ostao ipak u granicama ve} vi|enog, pa su se glumci trudili da budu ubedljivi i da oko sebe stvaraju tu atmosferu izgubljenosti, ~e`nje za ljubavlju i unutarnjeg savladavanja sopstvenog bezna|a. Ljubosav Majera je zaista bez predrasuda, is~itav{i na druga~iji na~in Sabirni centar Du{ana Kova~evi}a, sagledavaju}i doga|aje na zemlji i na nebu, kao lice i nali~je, ili kontraste koji upotpunjavaju sliku o svetu prepunom razli~itih ljudskih sudbina. Mo`da je ovim predstavama tek pone{to nedostajalo da u njima prepoznamo sva èljena zna~enja koja }e im odrediti pravu vrednost, ali to nikog nije zabrinjavalo, jer se gluma~ki ansambl prosto budio, u èlji da ode dalje od sopstvenog iskustva. Glumci Novosadskog pozori{ta “Ujvideki szinhaz”, su manje reagovali na ono {to se doga|alo izvan njihove scene, pa je kontinuitet u izrazu bio tako jo{ uo~ljiviji. To se potvrdilo ve} sa izvo|enjem Ko{mara I{tvana Erkenjija, a posebno u Pripitomljavanju Jano{a Siverija. Ova komedija apsurda imala je svoju posebnu dramatiku i na~in saop{tavanja, {to je reìja umela da ugradi u predstavu. To je bilo odmah zapaèno, tako da se ovo ostvarenje na{lo na programu ~etrdeset i petog Sterijinog pozorja. Glumci su to doìveli kao posebno priznanje, upravo u trenutku kada su svima bila potrebna neka ohrabrenja. Sledili su zatim prikazi Vini Pua Alana Milnea i Medejino ogledalo Lasla Vegela. Sve se ovo ~ak smatralo zna~ajnim pomakom u repertoarskim interesovanjima ovog pozori{ta. Da je pozori{te institucija posebnog zna~aja, najbolje se moglo uo~iti u Somboru. Glumci su bili za{ti}eni od mnogih isku{enja, i u ovim nestabilnim trenutcima, mogli su da iskaù svoje èlje, ne samo da igraju ve} i da dosegnu odre|ene vrednosti. U saradnji sa Kokanom Mladenovi}em postavili su komad 1999–2000. 225

Ruènje naroda u dva dela Slobodana Seleni}a. Reditelja nije zanimala predstava svojevremeno izvedena na sceni teatra “Bojan Stupica” u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, pa je na~inio radikalno novu adaptaciju, te dosledno svojim opservacijama, na~inio predstavu daleko jednostavniju, ali zato ~istiju i neposredniju u izrazu. Izba~eni su iz teksta svi retori~ni komentari i radnja je uslovljena tako, da je predstava bila vo|ena kohezionom snagom, dovoljno jakom da se odrazi na igru svih glumaca. Ova postavka je izazvala razli~ite komentare, ali je uvr{}ena u zvani~ni program Sterijinog pozorja, pa je Kokanu Mladenovi}u pripala Sterijina nagrada upravo za njegovu ve{to osmi{ljenu adaptaciju. Pokojnika Branislava Nu{i}a obradio je opet na svoj na~in, Neboj{a Bradi}, stvaraju}i komediju prepoznatljivih smicalica i uzbu|enja. I to je bila predstava sasvim zadovoljavaju}eg nivoa u izrazu, tako da je u potpunosti oìv- ljena atmosfera stvarala~kog naboja. U Subotici je stvorena jedna izuzetna predstava Hede Gabler prema tekstu Herika Ibzena, u obradi Du{ana Petrovi}a. Za ovu predstavu se vezuje doga|aj kakav je ~ak i u pre|a{nje mirnodopsko vreme, bio nezamisliv. Vlada Kraljevine Norve{ke, zaintertesovana za o~uvanje svojih kulturnih vrednosti, donacijom je pomogla je da se predstava pripremi na kvalitetan i studiozan na~in, te da dobije svoju dostojnu prezentaciju. Valja naglasiti da nije re~ o nekoj prigodnoj, pre- tencioznoj ili propagandnoj promociji. Od ansambla se o~ekivalo da stvori predstavu dostojnu pisca. Na~injena je vi{e nego skromna scenografija sa zidom na sred pozornice, {irine kamina, sa udubljenjima u koja Heda Gabler moè da postavi sliku svoga oca. Okolo su crne zavese, a od name{taja, na golom podu su dvosed i jedan pove}i sto. U {turoj atmosferi, do{la je do izraàja li~nost Hede Gabler, koja neprekidno insistira da je zovu po muù, mada je o~igledno da ga ne voli i da samo ona zna razloge zbog kojih se za njega udala. Du{an Petrovi} je svu pa`nju koncentrisao upravo na tu junakinju prepunu unutra{njih lomova, trauma, svesti o sebi i svima onima koji je okruùju. Mlada je, pomalo otu|ena, kapriciozna, ume da se distancira od situacija kroz koje prolazi, postepeno se otrkiva, ponekad izmi~e i sama sebi, ume da posmatra, da }uti i prolazi kroz vrlo delikatna stanja na neobi~an na~in. Njen realizam nije konvencionalan, odnose diktiraju unutra{nja raspooloènja, hladnokrvna je kada je ucenjuju, a uz sve te muke pokazuje izvesno dostojanstvo, nikada ne podleù}i trivijalnostima, vrlo neobi~na u trenucima o~aja. Ovo je neka vrsta oporavka i vra}anja na put mirnijih istraìvanja u domenu izraza, a istovremeno i potvrda da u ovom i sli~nim pozori{tima, ima gluma~kih potencijala, posebno me|u mla|im glumcima, koji su u stanju da se u odre|enim okolnostima potvr|uju kroz kreacije najvi{eg dometa, {to je kvalitet koji se ne moè podcenjivati. Uz ovu zaista sna`nu predstavu i{le su – monodrama Sumnja Radoslava Dori}a, Ples na praznik Lunase Brajana Frila i ve} vi|eni tekst No} ludaka u gospodskoj ulici Milo{a Kre~kovi}a. Paralelno sa ovim programom, ma|arska drama je u re- 226 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka pertoar uvrstila komade Klara Za~ Geze âta, Hopa cupa Bele Kala, Sveop{ti neprijatelj, koga potpisuju I{tvan Ta{nadi, Jano{ Siveri i Feliks Lajko. Od drugih autora tu je Leonard Ger{ sa komadom Dìl i Dòn. Na kraju je do{la potpuno moderno obra|ena tragedija Romeo i Julija Viljema [ekspira, u rediteljskom konceptu Eve Nasladi. Sve to je bilo kao i u drugim vojvo|anskim pozori{tima, u znaku jedne ili dve zna~ajne predstave, dok su ostale popunjavale svojom korektno{}u druge potrebe ansambala. Kada se o~ekivalo da }e novoformirana pozori{ta iskazati ve}u osetljivost na dru{tvene prilike ili mo`da ~ak privremeno obustaviti pripremanje novih predstava – glumci u Kikindi su iza{li na scenu vrlo ambiciozno, sa sloènom ansambl predstavom Poseta stare dame Fridriha Direnmata, u reìji Miodraga Dinulovi}a. Zatim su sledila izvo|enja komada Ludi od ljubavi Sema [eparda i Slede}i Terensa Meknelija, koje su rediteljski obradili glumci. Komediju Za{to ubiti suprugu-a Antonija Amurija, postavio je Dragan Ostoji}, a U poverenju Pitera [efera, Bojana Lazi}. Najva`nije je bilo da se publici pruì {to vi{e novih zadovoljstava. ªli~no je bilo u Sremskoj Mitrovici, gde je Dragan Jovi~i} postavio Paklenu pomorandù Alda Nikolaja, Ljiljana Todorovi} Beogradsku trilogiju Bi- ljane Srbljanovi}, dok je Zoran Lozan~i} bio zaokupljen predstavom Bili Ho- lidej. Svima njima je bilo va`no da ih u ovom scenskom naponu, podrì publika. Zrenjanin je poput Sombora i Subotice, uvek bio uvaàvan ne samo po svojim predstavama, nego po tome {to se oko njihove scene u pozori{tu “To{a Jovanovi}” stalno, kada je god mogu}e, okupljali mnogi kulturni i javni radnici, ne samo ovog regiona nego i {ire, stvaraju}i atmosferu vrlo podsticajnu za ugledne reditelje i zna~ajne predstave. Sada su bili u fazi konsolidacije, bez preterane aktivosti. Postavili su Saputnika Hartoga, komedije Bila je to {eva Efraina Ki{ona i Molijerove Skapenove spletke, koje je osmislio na sasvim zadovoljavaju}i i zanimljiv na~in Radoslav Dori}. Pozori{te “Sterija” u Vr{cu bilo je u sli~noj situaciji, sa reduciranim programom u kome su bile samo kratke komedije Branislava Nu{i}a, pod naslovom Nije muva nego èna i Zunzara Bogdana îpli}a. Ovo je bilo dopunjeno programom Vr{a~ke pozori{ne jeseni, gde su se na ovoj priredbi na{le zaista vredne predstave kakve su Kir Janja, Lukrecija ili @dero, Ko{tana, Skapenove spletke, Oàlo{}ena porodica, Zla èna i Prokleta avlija, koje su po mnogo ~emu odraàvale ovaj trenutak u stvaranju srpskih pozori{ta. Kru{evac je bio jedan od optimisti~kih znakova brzog oporavka na{eg glumi{ta, gde je ve} krajem septembra devesto devedeset devete, stvorena predstava Prokleta avlija koju je prema istoimenom tekstu Ive Andri}a, komponovao i reìrao Neboj{a Bradi}. Ko god ceni velikog pisca, zna da je ovo jedno od njegovih najlep{ih i najumnijih dela, u kojima se neprekidno prepli}e na{a daleka pro{lost kao usud sada{njosti i metafori~no naslu}uje tragika koju moè da donese budu}nost. Podstaknut dramatur{kim analizama Proklete avlije, redi- 1999–2000. 227 telj je stvorio je dosta saètu dramatizaciju u kojoj se sva pa`nja koncentri{e na likove fra Petra, ]amila, Haima, Nevinog, i likom Kara|oza u prvom planu. Ostali portreti, uz one bizarne, ali izuzetno va`ne pojedinosti, nisu ga, izgleda, zanimale. Bradi} je u svojoj scenografskoj zamisli odabrao ~etvrtastu, mreàstu povr{inu odozdo osvetljenu, jednu limenu zavesu u pozadini, na ogoljenoj pozornici bez rekvizita i samo sa jednom posudom, u kojoj na proscenijumu, Kara|oz ~uva vodu kojom ispira svoje krmeljive o~i i kvasi glavu od silnih migrena. Kostimi su blago stilizovani, s tim {to je neobi~nom isledniku i uprav- niku zatvora, dato odelo sa duga~kim ko`nim kaputom, {to bi po svemu moglo da asocira na nekoga koga bismo svi hteli da zaboravimo. Taj Kara|oz je dominantan zahvaljuju}i ~udesnom tekstu, a ~udestan je, ~udnovat i poseban - sporih pokreta, cini~an, na trenutke agresivan, gricka semenke, neprekidno je dvosmislen, kao da se i sam nalazi na ivici ludila. Gluma~ki, likovi su prosto kao fotografisani, a opet ìvi, sa uo~ljivim karakteristikama. Izvu~ene replike ili sentence Ive Andri}a, u pojedincima imaju neverovatnu aktuelnost koja odzvanja gledali{tem. Name}e se misao o kolektivnoj krivici, zajedni~kom zatvoru, bezna|u, a tek na kraju Kara|oz rezignirano izraàva o~ajni~ku nadu da }e i ova mu~nina jednom pro}i. To je ono {to je javnost privuklo ovoj predstavi koja je imala velikog odjeka, gde god je bila prikazana, posebno u Beogradu. Kona~no se priznalo da scenska ostvarenja koja dolaze iz Sombora, Subotice, Zrenjanina, Ni{a ili Kru{evca mogu da ~ine svojim najboljim izdanjima, deo zajedni~kog repertoara, uz igru pouzdanih scenskih vrednosti. U senci ove euforije je ipak ostalo i malo gor~ine – kako u~initi da i ostale predstave budu pribli`no na istom izraàjnom nivou. To se potvrdilo na kru{eva~koj sceni, gde pore|enje sa Pro- kletom avlijom nisu mogle da izdrè predstave poput Kad neko zazvoni Andre Pol Antoana, Kidaj od svoje ène Reja Kunija i Tajna ~arobne muzike Tode Nikoleti}a. Mnogi su naslu}ivali u ~emu je problem oko izraza, ali nisu imali spasonosna re{enja. Programi teatra “Joakim Vuji}” u Kragujevcu, su to manje ili vi{e potvr|ivali iz sezone u sezonu. Oni su dostigli odre|eni standard u interpretacijama i na tome su se zadràvali, bez obzira na primedbe da to vodi u manirizam, osporava svaki rizik ili radikalniji izlaz iz manirizma. Opravdanje se uglavnom traìlo u sadràju pojedinih dela, ili osustvu rediteljskih inovacija na pozornici. Murlin Mulro Nikolaja Koljade je, prema mnogim mi{ljenjima u samom ansamblu, za to najbolji primer. Komad je blizak na{em vremenu, jo{ vi{e emocijama ljudi koji iskazuju svoju nemo} pri suo~avanju sa sudbinom i izazovima sa kojima ranije nisu bili suo~eni. Bez obzira na realisti~ki koncept predstave koji je izloìo reditelj Jano ânji, glumci su spontano osetili tragiku radnje gde se pojedinac snalazi u drasti~nim promenama koje uti~u neposredno na sudbinu svakog lika, stvoriv{i krajnje potresnu i ubedljivu sliku koja nije vezana toliko za ambijent, koliko za vreme i njegove sloène protivure~nosti. To 228 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka se odmah prenelo na publiku, pa je izvo|enje ovog komada bili ne samo uspe{no na njihovoj mati~noj pozornici, nego i u nizu gradova gde su gostovali. S tim nisu mogle da se porede predstave Dangube \ordana Bruna ili Ko se boji Virdìnije Vulf Edvarda Olbija, koju su glumci prilagodili sebi u reìji i igri. Komad Vojislava Savi}a ûje{ li mama, moj vapaj tako|e je ostao na nivou standardne ilustrativne igre. Ovaj ansambl, nekada tako mo}an i izraàjan, trpeo je jo{ uvek posledice gluma~ke uprave i produbljenog samozadovoljstva koje je obuzdavalo svaki iskorak iz rutinski sastavljenog repertoara. Sli~no je bilo i u Leskovcu, s tom razlikom {to je ansambl bio skromniji u svojim nastu- pima, potpuno prilago|en lokalnim navikama. Tako je bilo sa vodviljem Ne {etaj se gola @orà Fejdoa, koji je i ovog puta ukazivao na probleme savremene komedije, i sa ne{to ve}om zainteresovano{}u postavkom Tramvaja zvanog èlja Tenesi Vilijamsa. Ne{to ve}i uspeh je postignut sa delom Dràvna tajna Ljubi{e Din~i}a, koji je scenski osmislio i u izrazu u~inio aktivnijim Slavenko Saletovi}. Kako glumci iz tog kruga koji su imali ambicija da se ogledaju u reìji, nisu mogli da izi|u iz kruga manirizma– to je iz nu`de uvek ostala otvorena scena za gostovanja, pogotovo uglednijih ili bar poznatijih reditelja. Zato ne iznena|uje {to su u{li u koprodukciju sa pozori{tima iz Kumanova i ûstendila kako bi se sa tekstom Ku}a na granici Slavomira Mroèka, a u reìji Branka Brezoveca, stvorila zanimljivija i u uzrazu sveìja predstava. Pozori{te “Bora Stankovi}” u Vranju, jo{ uvek je bilo preokupirano savla|ivanjem problema koji se javljaju na putu od poluamaterskih ka profesionalnim obavezama prema publici. Zato ne iznena|uju monodrame poput Sam protiv NATO, koju je za sebe pripremio Dragan Marjanovi}, ili komad koji je vezan na izvestan na~in za ìvot Bore Stan- kovi}a, koji je za scenu napisao i postavio Radoslav Dori}. Velimir Mitrovi} je angaòvan da oìvi melodramu Ranjeni orao Mir Jam, a glumac Aleksandar Mihajlovi} se zauzeo za scensku prezentaciju Serenade Slavomira Mroèka. Skroman program, u skromnim uslovima i sa skromnim izrazom. Javnost je uvek bila osetljiva i puna pa`nje prema pozori{tima koja su delovala u grani~nim mestima, ili takozvanim rubnim podru~jima zemlje. Tako je bilo dosta zabrinutosti za sudbinu ansambla srpske drame Narodnog pozori{ta iz Pri{tine, koji se posle ratnih zbivanja i pogroma na Kosovu i Metohiji, morao da povu~e dublje u Srbiju. Problem je bio – gde }e glumci na~i uto~i{te, da li }e nastaviti samostalno da deluju, ili }e se pridruìti nekom pozori{tu i razi}i na sve strane. U Kosovskoj Mitrovici je predstavljena monodrama Radoslava Stoja- novi}a Metohijska ikona, dok za nove premijere nije bilo uslova. Da bi se ipak odrào ansambl na okupu, poku{ano je sa obnovama nekih ranijih predstava poput Zle ène Jovana Popovi}a Sterije. Za to vreme, u Pirotu je bilo vidno nastojanje da se odrè ste~ene pozicije u lokalnoj sredini, pa je za glavni projekat odabran komad Neprijatelj naroda Henrika Ibzena. Glumci su to vrlo zainteresovano prihvatili pa je to bio njihov vidljivi uspeh, potvr|en na mnogo- 1999–2000. 229 brojnim gostovanjima, od Ni{a i Kru{evca, do Beograda i dalje, do Sombora i Zrenjanina. Po obi~aju, i ovde je bila izvedena jedna monodrama lokalnog sadràja, Piro}anac Dragoljuba Markovi}a, dok je komad Senke orahove grane Srbislava Minkovi}a, predstavio u svojoj rediteljskoj obradi Borislav Grigorovi}. U ansamblu pozori{ta “Zoran Radmilovi}” u Zaje~aru, bila je sli~na situacija. Ana Milovanovi} je priredila svoj komad Ana i lopta, zatim su glumci osmislili Medveda Antona Pavlovi~a êhova, dok je Bo{ko Dimitrijevi} od teksta Dra- goslava Mihajlovi}a, na~inio monodramu Boginje. Jedini projekat na koji su se svi zajedno usredsredili je izvo|enje farse Bertove ko~ije ili Sibila Velimira Luki}a, koji je posle mnogih godina, nastojao da protuma~i Dejan Krstovi}. To im je bila jedina i neobi~na predstava, koja je privukla izvesnu pa`nju i u drugim gradovima gde su sa njom gostovali, od Ni{a do [apca. U programu novih premijera Narodnog pozori{ta u Ni{u, nije bilo tekstova sa lokalnim sadràjem, a ni gluma~kih monodrama. Nisu se u ansamblu mogli da sporazumeju oko savremenih doma}ih tekstova, pa su odlu~ili da im satiri~na komedija Samoubica Nikolaja Erdmana, bude najva`niji anga`man u sezoni. Brigu o tome prepustili su reditelju Dejanu Krstovi}u, a najvi{e interesovanja je izazvao tekst uz nekoliko gluma~kih interpretacija. Svetozar Rapaji} i Bo{ko Dimitrijevi}, svoju pa`nju su koncentrisali na komad Draga Jelena Sergejevna Ljudmile Razumovske. Kako se ovo delo pojavilo sa izvesnim zaka{njenjem posle prikazivanja na nekoliko drugih pozornica, reditelji se nisu bavili toliko novim tuma~enjima, koliko samim izrazom. Marisav Radisavljevi} je po obi~aju èleo da po malo istraùje i ekspermineti{e, pa je ovog puta odabrao komad Mir Aristofana, nastoje}i da u njemu prona|e ne{to od onih univerzalnih asocijacija, koje same po sebi mogu da budu aktuelne i me|u nama, u ovom trenutku. Niko nije sporio repertoar ali ni poricao da je ovo pozori{te moglo da ima raznovrsniji i {iri izbor dela savremenog sadràja. Ta potreba da se bude druga~iji upravo po naslovima dela koja se stavljaju na program, bila je veoma uo~ljiva me|u glumcima uì~kog pozori{ta. Pri tome se stalno vodilo ra~una o balansu umetni~kih, socijalnih i dru{tvenih ~inilaca, kao va`nih podsticaja za angaòvanost koja je ovde prosto dobijala veoma ~esto i svoju normativnu vrednost. Po~elo se dosta obazrivo sa komadom Umri mu{ki Alda Nikolaja, koji je ~esto bio zastupljen u programima gotovo svih regionalnih pozori{nih ku}a. Monodrame su tako|e negovane iz ube|enja da se njima podsti~u individualne inicijative i kreativne ambicije pojedinaca. Sada je odabran jedan neobi~an komad, koji jo{ nije ovde igran, Hamletma{ina Hajnera Milera i Majkla Palmera. U grupi kamernih predstava, na{lo se izvo|enje komada Stamena Milovanovi}a Povratak, koji je osmislio Miodrag Milanovi}. U me|uvremenu se stvarala atmosfera oko dva daleko zna~ajnija projekta – Bogo- javljenske no}i Viljema [ekspira, u reìji Branka Popovi}a i Per Ginta Henrika Ibzena, u postavci Kokana Mladenovi}a. Obe ove predstave bile su dobro 230 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka opremljene, sa adekvatnim dekorom i kostimima kojima su se reditelji trudili da stvore odgovaraju}u atmosferu za misaono jasan i emotivno prirodan izraz. To su bile prilike za kolektivnu igru koja je izmicila ponegde onom ve} vi|enom i potvr|ivala vitalnost izraza. To je posebno bilo vidljivo u Per Gintu, oprem- ljenom po najvi{im trenutnim strandardima u na{im pozori{tima. Za to vreme je {aba~ko pozori{te “Ljubi{a Jovanovi}”, predstavilo svoj urav- noteèni repertoar sa ~ak {et premijera. I ovde je pripremljen komad Koko{ka Nikolaja Koljade, koji je postao popularan me|u glumcima, a osmislio ga je Radoslav Milenkovi}. Predstava je znala~ki organizovana, sa adekvatnom atmosferom, bez preteranog inistraanja na prepoznatljivim detaljima, sa jasnim likovima i naturalisti~kim ambijentom. Koljadu je i ovde publika prihvatila kao pisca koji upravo zadovoljava interesovanje za novo sagledavanje dru{tvenih odnosa i li~nih sudbina u trenutcima kada nestaje jedna ideologija, a druga nastoji da se nametne, bez ikakvih obzira i obe}anja da }e pojedincu biti bolje. Bilo je tu izvesne simbolike. Ovaj reditelj je istovremeno postavio i komad savremenog doma}eg autora Neboj{e Rom~evi}a Laki komad, u sasvim prihvatljivom maniru. Zanimljivo je kako su zamislili Vlast Branislava Nu{i}a. Reìju su poverili glumici Miri Banjac, da tu primeni svoje iskustvo i shvatanje pi{~evog humora. Nemanja Petronja je poku{ao da se potvrdi u radu na komadu Plemeniti gospodin Pursonjak Molijera. Uporedo sa ovim premijerama, pripremljen je program “Sve~anosti Ljubi{e Jovanovi}a”, sa predstavama Vlast Branislava Nu{i}a, u reìji Mire Banjac, San o Balkanu pozori{ne trupe “Balkan novi pokret”, Skapenove spletke Molijera, \e god sam bio, svuda sam poginuo Radoslava Dori}a, Amerikanka Nikolaja Koljade u postavci Radoslava Milen- kovi}a, te Stradija Radoja Domanovi}a i Nemanje Petronje, Ko{mar I{tvana Erkenjija, sa Laslom [andorom, Galilej Bertolda Brehta i Draga Jelena Ser- gejevna Ljudmile Razumovske iz tuzlanskog pozori{ta. U {aba~kom pozori{tu su tradicija i iskustvo veoma prisutni u stvaranju mi{ljenja da je ovo otvorena scena na kojoj se izvode predstave razli~itih stilskih opredeljenja, ali uvek u koordi- natama sveg onog {to se doga|a u beogradskim i regionalnim pozori{nim centrima. 2000–2001. 231

2000–2001.

Gotovo niko nije ni primetio da smo u{li u sezonu koja se nalazi na razme|i izme|u dva veka. Ali, kako realnost uti~e na na{e ìvote, pa samim tim i na stvarala{tvo, bilo bi neprirodno da se ne upitamo – {ta je u~injeno za proteklih sto godina i {ta nas o~ekuje? Pojedini ansambli nisu bili raspoloèni za takva razmi{ljanja i brige su se svodile na to kako da se posle kratkotrajne stabilizacije svih osnovnih aktivnosti, pripremi program za nekoliko narednih meseci. Za pojedince je bilo va`no kako da uti~u na publiku i kritiku, kako da se promene navike ili sru{e predrasude, kako da se oslobode svih normativnih ograni~enja i kona~no stvore raspoloènje u kome }e se ceniti stilsko formiranje izraza u novim formama, kao i angaòvanost ili smisao odre|enih doìvljaja. Me|utim, sasvim neo~ekivano, do{lo je do naglih dru{tvenih previranja prema kojima ni jedno pozori{te nije ostalo po strani. Zato, kako se ve} krajem jeseni pokazalo, ovi trenutci nose mnoga iznena|enja, a jo{ vi{e protivure~nosti, iz kojih nije lako iza}i. Najdrasti~nije se to ispoljilo u Narodnom pozori{tu u Beogradu. Dru{tvena previranja su uznemirila savest glumaca, operskih peva~a, baletskih igra~a i svih ostalih, pa su pravljeni krizni {tabovi za pojedine grupe i delatnosti, dok nije formiran centralni krizni {tab, koji je jednostavno preuzeo sve rukovode}e funkcije pozori{ta. U toj konfuznoj situaciji odustalo se od ve}ine najavljenih projekata, tako da je tek u martu dve hiljade prve, odràna jedina premijera na velikoj sceni Putuju}e pozori{te [opalovi}, u reìji Kokana Mladenovi}a. Reditelj se nije poneo konvencionalno, nije se obazirao na pore|enja sa predstavom Jugoslovenskog dramskog od pre deset godina, pa se videlo da je radoznao, da ima o~igledno potrebu da se suo~i sa takvim isku{enjima i javno predstavi svoj doìvljaj. Njegova verzija je po mnogo ~emu nezavisna, razli~ita, zapravo surova pesni~ka balada, koja se varira na osoben na~in. Reditelj se uglavnom drào teksta, s tim {to je svoju pa`nju usredsredio na trupu [opalovi}a, koju ~ine svega ~etri glumca. Kako je re~ o mladom ~oveku, nije neobi~no {to ne zna mnogo o tome kako se igralo za vreme okupacije, pa glumce vi{e parodira i ironi{e u stilu primernijem da se ovo doga|a pre bar jednog veka. Ovako pome{ane su godine, a scene na probama dopunjene i namerno persiflirane, kako bi se istakao jad i beda svih onih spremnih da igraju na otvorenom pija~nom prostoru kao i u senci ve{ala. Vasilije [opalovi} je uglavnom u kostimu jednog od buntovnika iz [i- lerovih Razbojnika, sa perikom na glavi, dok poku{ava da lebdi nad stvarno{}u i 232 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka da je ne prime}uje dok god to ne mora. Tek kada se suo~i sa gubitkom licence za davanje predstava, [opalovi} shvata da je to kraj iluzije i igre, te da smrt postaje realna opasnost za celu njegovu ekipu. Reìja je tako intervenisala kod oblikovanja i drugih likova, s tim {to su joj izmicale neke pojedina~ne inicijative a sama se nije sna{la u tome kako da prikaè mlade skojevce, Nemce i sve drugo {to se mota u ovakvom ambijentu. Na sceni “Ra{a Plaovi}”, najzanimljivije je bilo videti komad ôvek slu~ajnosti Jasmine Reze, u postavci Tatjane Mandi} Rigonat. U kupeu nekog voza sede stariji gospodin na jednoj strani, za koga se kasnije lako utvrdi da je pisac, a na drugoj mlada èna koja se tokom vo`nje otkriva da je po{tovalac njegove literature. Tekst je pisan monolo{ki – svako od ova dva usamljena bi}a na svoj na~in glasno razmi{lja o ìvotu, pro{losti, bli- `njima, snovima, trenutnim preokupacijama, obi~lnim i neobi~nim stvarima. [to se predstava gleda sa zanimanjem, valja zahvaliti suptilnoj gluma~koj igri. Re- ìja je u tome skoro nevidljiva, ali se ose}a njeno prisustvo u glumcima. Drì se psiholo{kog realizma, paze}i da ne izgubimo interesovanje za njegov sadràj. Predstava je po svome delovanju predstavljala zaista ne{to vi{e od onog {to se ~esto vi|alo na ovoj sceni. Novoj upravi nije to izgleda bilo dovoljno, pa su na brzinu probnu salu pretvorili u novu scenu “V sprat”. Otvorena je monodra- mom Milisava Krsmanovi}a Moji ispadi a zatim je pretenciozno igrana predstava Balkanska plastika, koju je priredila Ivana Vuji} prema knjizi Mage Maga- zinovi} – Moj ìvot. [ta }e od svega ovog opstati i za kakvu }e se repertoarsku politiku opredeliti Narodno pozori{te – ostalo je tek da se vidi. Kada smo svojevremeno rasturali zemlju, prave}i nove dràve, mnogi inte- lektualci su prednja~ili u podizanju visokih bedema u svojim egzaltacijama, ube|eni da se vi{e ne}emo sretati ni na nebu a kamoli na zemlji. Ovo stanje se naro~ito pogibeljno odrazilo na pozori{ta. U Beogradu, bez obzira na sve izazove, u tom pogledu smo, ipak, dovoljno prisebni i ~asni, ni jednog tu|eg pisca nismo nasilno prisvojili niti odstranili iz na{e kulture, stalno isti~u}i da su mnogi od njih, poput Begovi}a, Krleè, Cankara, Vojnovi}a, Marinkovi}a ili Desnice, veoma mnogo doprineli razvoju na{e pozori{ne umetnosti. Krleìn dramski opus je oduvek bio poseban problem, ali ne za na{e umetnike. Ekskluzivno domoljubljem ostra{}eni kriti~ari poku{avali su da ga obez- vrede ~ak i u hrvatskoj knjièvnosti. Vreme ga je odbranilo, posebno u Beo- gradu, gde nema zaista nikakvih predrasuda o dramama koje se igraju na na{im pozornicama sa malim prekidima od kraja dvadesetih godina dvadesetog veka. Vi{e generacija ga je tako proverilo u svojim interpretacijama, od koje su neke ostale antologijske, pa je razumljivo {to je do{lo do osve{}enja jer se u tom trenutku igraju dva dela – U logoru i Leda, sa najavom Gospode Glembajevih. Atelje 212, koji polako ali sigurno, napu{ta avangardni i politi~ki repertoar, teè}i da se predstavi kao savremeni teatar raznovrsnih htenja, a sve zbog izvesne sku~enosti i gubljenja identiteta drugih pozori{ta, poverio je Dejanu 2000–2001. 233

Mija~u da izdejstvuje svoju verziju Lede. On ju je shvatio kao cini~nu igru u nekoj simboli~noj karnevalskoj no}i i zato je prihvatio ideju da pozornica bude razgoli}ena. Na gruboj pozadini nemarno je oka~eno nekoliko slika sa motivima Lede i labuda, a na sred pozornice je zadràn kanabe na kome se dosta mlako i bez ikakve po{tenije strasti okon~avaju seksualni odnosi Melite i Klare sa vite- zom Urbanom. Dame su zaista obu~ene atraktivno, sa prozra~nim ogrta~ima i haljinama. Da skandalozna malogra|anska drama moè da preraste lako u grotesku posvedo~ili su neki aran`mani, posebno forsiranje lika Madam, koja u estravagantnom belom kostimu sa upaljenom prskalicom na visokom belom {tapu li~i na vilu iz bajki, a svojim glasom ~as poja~ava erotske uzdahe Melite, ~as parodira situacije i ambijent, postav{i nevidljiva za u~esnike, ali svuda u klju~nim prizorima prisutna kako bi komedija bila izvurnuta do apsurda. Laàn svet, ali realisti~ki odnosi izme|u glavnih aktera, deluju zaista tako da u svim svojim komponentama Leda deluje kao ironi~na komedija. Ima tu grubog sli- kanja karaktera, rafinmana u dramskim akcentima, erotske aktivnosti, razli~itih ose}anja, kvalitetnog izraza i izrazitog, vremenu prilago|enog senzibiliteta. Le- da je tako potreban poku{aj ili poduhvat, kako ga ko shvata. Krleà je vra}en na na{u pozornicu, a to je najva`nije. Odmah zatim je ponovo do{ao na program jedan tekst Jasmine Reze Tri verzije ìvota, u postavci Alise Stojanovi}. To je razumljivo samo ako se zna da je ne{to od ve{tine bulevarskih pozori{ta ugra- |eno u mnoga htenja na{ih ansambala. Ateljeu 212 nije bilo dovoljno {to su glumci uspeli da na~ine zanimljivu i relativno atraktivnu predstavu od komada Art, pa su sa ovom spisateljicom posle Narodnog pozori{ta, hteli brzopleto da ponove uspeh. U su{tini, re~ je o tipi~nom bulevarskom komadu sa intelek- tualnim pretenzijama. Od glumaca se u ovakvim prilikama traì samo rutinska igra. Sve se vrti oko astrofizi~ara Ibera i njegovog {efa koji mu stiè u posetu, dan ranije od ugovorenog sastanka. Malo je tu aktera, ali svi u nekakvom nerazumevanju padaju u banalne situacije, gde je te{ko razlikovati privatne interese, neostvarene ambicije i vatrene èlje. Ova konfuzija se ponavlja u tri verzije. Reìja nije pratila gluma~ke reakcije, pa je bilo i bezli~nih trenutaka, kao i ve{ta~ke napetosti. Samim tim ova gromoglasno najavljivana predstava nije ispunila o~ekivanja. Jo{ manje uspeha bilo je sa komadom Mala ljubav za mene ili {ta pla{i Vinsenta Prajsa Du{ana Risti}a. Za Teatar u podrumu pripremljena je lagana i neobavezna komedija Mje{oviti brak Stevana Koprivice, u aran`manu Milana Karadì}a, kao i komad Kolateralna {teta Tarika Alija i Hauarda Brentona, kojeg je ovom sku~enom prostoru glumcima prilagodio Boìdar \urovi}. Pozori{te je svim ovim komadima pokazivalo upravo svoja razli~ita interesovanja i ispitivanja, kako moè da deluje u pojedinim ànrovima, jo{ uvek neopredeljeno kojim putem dalje. Otvaranje sezone na Novoj sceni Teatra Zvezdara mnogi su do~ekali kao ne{to zaista lepo u na{em pozori{nom ìvotu. Kada su po~etkom osamdesetih 234 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka godina stvorili ovo pozori{te, to je bila vi{e {upa u kojoj je improvizovan èljeni scenski ambijent nego prava pozornica. Ali i takva je imala zna~ajnu ulogu u na{em suo~avanju sa sopstvenim istinama i neèljenom sudbinom. Sada su ga opet entuzijasti preuredili, stvoriv{i Novu scenu sa rotacionom binom, koja svojim obrisima podse}a na dvoranu Beogradskog dramskog pozori{ta, sa identitetom stvorenim u staroj i dotrajaloj dvorani. “Od biv{eg reìma nismo uzeli ni{ta, a sada{nja vlast nije mogla da nam pomogne” zabeleìo je Du{an Ko- va~evi}, koji, otkako je postao upravnik, ponavlja da }e stvorti novi kulturni centar. U novom ambijentu, uz svu na{u radost, nije mogla da se oseti ona potrebna radoznalost – da li je Du{an Kova~evi} oti{ao dalje od svojih poznatih dela kakva su Maratonci tr~e po~asni krug, Radovan III, Sabirni centar, Balkanski {pijun ili Profesionalac, koji su u mnogome obeleìli ovaj ìvot. Kova~evi} je i u novom delu Doktor [uster zadrào svoju osetljivost za realnost, kao i prisebnost duha, o ~emu impresivno svedo~i zavr{ni prizor iz ove tragikomedije, gde glavni junak doktor Nikola Kos, ~uveni hirurg oteran u prevremenu penziju i ìvotom ponièn, nemo}no gleda haos koji ga okruùje i kona~no tera u ludilo, bekstvo u neke uàsavaju}e iluzije, odakle izlazi sa starim koferom na obalu Dunava, dovikuju}i la|arima da ga povedu iz ove nedo|ije u kojoj se vi{e niko ne pona{a normalno, niti ume da bude ~ovek. Podtekst je – {ta su od nas u~inili i {ta nam dalje rade? Ovde je nevolja {to ovaj ugledni pisac, iz nepoverenja u reditelje, i dalje sam postavlja i tuma~i svoje komade. Zato se iznova opredelio za skromnu, jednostavnu i ilustrativnu scenografiju, ostavljaju}i u tom prostoru glumce da deluju kao svet razorenih iluzija. Jedni su zaista bili u paralelnim svetovima, a drugi bukvalno realisti~ni. Pisac se na to mnogo ne obazire, veruju}i da nas izdiè iznad prose~nosti i navodi na suo~avanja sa su{tinskim oznakama savremenog teatra. U drugom planu, {to je razumljivo, na{la se duo drama Neboj{e Rom~evi}a Krivica. Ne{to vi{e interesovanja izazvao je novi komad Mladena Popovi}a Buba u reìji Egona Savina. Opet jedna od varijacija na temu “vidimo se u ~itulji”. Glavni junaci su lepa devojka koja za sebe kaè da je “sponzoru{a” i njen ose}ajni brat o~igledno sklon pederastiji. Oni ìve u sopstvenom o~aju, potpuno su socijalno razgoli}eni, prepuni besmisla, tuge i izgubljenosti, i trebalo bi prema piscu, da predstavalju simboli~no uni{tenu generaciju devedesetih. Njihove ispovesti su te{ka i neiskazana patnja. Komad preferira socijalnu dramu o savremenim mladim ljudima, ali je u rediteljskoj postavci modelirana u nekakvom estradnom rok stilu. Sve ovo je ipak prihva}eno uz saznanje da Zve- zdara teatar ne}e menjati svoju orijentaciju, usmeren na prikazivanje novih dela savremenih pisaca. Javnost je sa interesovanjem pratila kako }e se Jugoslovensko dramsko pozori{te sna}i na svome zgari{tu i u kojoj meri je mogu}e da scena teatra “Bojan Stupica” preuzme bar osnovna repertoarska htenja celog ansambla. To se nije moglo tako lako ni brzo da dogodi, pa su se oglasili samo jednom 2000–2001. 235 premijerom, i to komada Paviljoni, novog i mladog autora Milene Markovi}. Naslov drame je trebalo da bude simboli~an i posve}en uàsavaju}im slikama bezna|a koji se moè na}i izme|u stambenih blokova na Novom Beogradu, raspadu morala, otpadcima ljudske svesti, uni{tenim jezicima, odnosno onim grani~nim situacijama koje li~e na ludnicu. Uz to je trebalo da se suo~imo sa razgoli}avanjem dekoracija ideologije koja je inspirisala gradnju ovih stambenih bolokova. Naravno, sve je to popra}eno estetskim analizama ìvotnog taloga u kojem se koprcamo, uz stalno pitanje – ~emu se nadamo? Da bi to bilo scenski {to ubedljivije, od monta`nih cevi na~inena je na pozornici konstrukcija sa ~etiri kasete nalik na neke prostorije, po zidovima je kao u karikaturama oslikan ambijent sa crteìma ogledala, slika, delova kupatila i tako redom. I ovo je trebalo da prihvatimo kao nekakav katalog samouni{tenja. Na proscenijumu dva momka, o~igledno pomerena, osvetljavaju crvenim snajperskim svetlom pojedine boksove, cini~no komentari{u}i i obja{njavaju}i radnju, dok se na kraju ne ume{aju kao provalnici i ubice koji }e zadaviti jedan drugog. U ovoj predstavi nije u pitanju gluma~ka igra. Ona je sa mladim glumcima unapred programirana i konceptu naturalisti~ki sagledanog savremenog ìvota trebalo bi da da verodostojnost. Beogradske scene su uprkos svemu, ipak oìvele. Bilo je dosta lutanja, ne- snalaènja, prose~nosti i odsustva pravih ideja, ali se svuda po ne{to doga|alo. Sticao se utisak da svi èle da izi|u iz zone sivila, ali umetnost je kroz te pomalo i opasne forme, gubila identitet i osnovno zna~enje. Vi{e se govorilo o raznim dru{tvenim formama nego stvarala~kim te`njama, uzorima pa i zadovoljstvima. Svi su hteli da ne~em svedo~e, veruju}i da je to ve} samo po sebi, neka odre|ena vrednost. Tu nije moglo biti ni govora o nekom posebnom stilu, a is~ezle su i mnoge ranije pretpostavke. Odnosi izme|u pozori{ta i dru{tva su bili sasvim poreme}eni, svi su verovali da izraàvaju sebe, pouzdanih merila u tome nije bilo, pa su mnoge pojave bile nerazumljive. U Beogradskom dramskom pozori{tu, kad god bi se menjale uprave, bilo je poku{aja da se dinamizuje rad i postavi {to vi{e novih predstava. Slike ruske aktuelne stvarnosti bile su svuda manje ili vi{e popularne, pa je na Crvenom krstu na{la mesto jedna takva naturalisti~ka slika o bedi svakodnevnog ìvota – Konkurs Aleksandra Galina, ali je bilo primetno u gledali{tu izvesno zasi}enje opservacijama, pa je predstava primljena sa izvesnom nelagodno{}u. Sticao se utisak da tako napadno na- metane slike o~aja u svakodnevnom ìvotu niko nije hteo da prihvati kao ne{to nama blisko – jer su mnogi ljudi prosto ~eznuli za nekom nadom. Zato su komadi Odva`ne devojke Rona Manroa ili Dan D`. Filipa Vujo{evi}a, uz sav napor da se predstave u {to prihvatljivom svetlu, ostali ipak nedovoljno za- paèni. Utisak je trebalo da bar donekle popravi program Nove scene – ali i tu dela kakva su Pra}ka Nikolaja Koljade, Pijanista Aleksandra Barika ili îoda sa dve glave Aleksandra Gatalice kao i Viza Vide Ognjenovi}, nisu ostavljala ni{ta 236 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka povoljniji utisak. Suvi{e je sve to bilo sku~eno, skromno, bez atraktivnijih pri~a i zanimljivijih postavki, pa je shva}eno vi{e kao samozavaravanje nego prodor u ne{to novo i nepoznato. Kuriozitet je to {to je Neboj{a Bradi}, kao novopo- stavljerni ~elnik Beogradskog dramskog popzori{ta, ceo svoj anga`man uloìo u uspeh projekta Zlatno runo, prema tekstu Borislava Peki}a. Specifi~nost ili kuriozitet je bio u tome {to je ovo prva pozori{na predstava koju je u sasvim novim dru{tvenim okolnostima finansirala organizacija G l7 plus, koja je, kao nevladina institucija sa velikim uticajem na dràvnu politiku i izbor li~nosti koje }e voditi ovu zemlju u druga~iju budu}nost, odlu~ila da se pozabavi kulturom, posebno pozori{tem u marketin{ke svrhe. Zlatno runo’je fantazmagorija u sedam tomova, vrlo sloèno i te{ko prohodno tkivo. Zato se,verovatno svi bave fragmentima, pa je kao sadràj predstave uzeta epizoda o istorijskom {minkanju mrtvog sultana pod zidinama Sigeta. Predstava se svodi na dijalog izme|u lekara Kir Kajsunizadea i {minkera Simeona Njega. Povremeno se isped zavese na|e Agatodemon, porodi~ni duh, narator, senka senki svih ljudskih zabluda,da filozofski prokomentari{e ono {to se zbiva na pozornici. Njegover re~i zbunjuju, pogotovo {to je u ~udnom kostimu i sa maskom na o~ima, koja podse}a na neke poznate junake horor filmova. [turost dekora i kostima sugerisala je hladno}u koja je sve vi{e predstavu, i pored zanimljive gluma~ke igre, pretvarala u neku vrstu koncerta bez odre|enog finala. Za to vreme zanimljive, a i pomalo ~udne stvari, zbivale su se u Bitef teatru. Ovde se iz sezone u sezonu nagove{tavao celovit i originalan program, ali to niko nikada nije video. Samostalno je izveden komad Damira Vijuka Crta, zatim sa Baletskim studijom Madlenijanum, predstava Niti, a sa Omen teatrom predstava Ordo virtutum. Od svega toga najzanimljivije je bilo to {to se sa programa Budva – grad teatar, pojavila predstava Pad u reìji Gor~ina Stojanovi}a, prema tekstu Biljane Srbljanovi}. To je pamflet o Nadmajci nacije koja se neprekidno pora|a – prvo ku}u, zatim televizor, Beli dvor i crkvu Svetog Save. To su nekakvi aktuelni simboli ~iji redosled pomalo zbunjuje. Reìja te makete re|a na pro~elju pozornice. Na kraju, oko svoje zemlje Nadmajka nacije plete bodljikavu ìcu i izoluje se od celog sveta. Ovaj reditelj uìva da pravi perverzne, izazovne, skandalozne i proma{ene predstave. Zato je sam zamislio ambijent kao kutiju od svetlog lima sa bezbroj pisoara u kojima akteri hlade {ampanjac, vr{e nu`du, umivaju se i tako redom. Satira je bez ikakvih emocija, u znaku neukusa, bez prirodne veze sa poetikom pravog teatra. Oìveo je i Centar za kulturnu dekontaminaciju, u kome je Mira Erceg postavila Smert Uro{a petago 2001 Stefana Stefanovi}a, u sofisticiranom aran`manu, zatim komad Zmijin svlak Slobodana [najdera, kojeg je nastojao da protuma~i Bojan \or|ev, a se na{ao i Bordel ratnika, kojeg je osmislila tekstovima Ivana ôlovi}a i Mirslava Krleè, reditelj Ana Miljani}. Svaki od ovih projekata imao je svoje specifi~nosti, ali ih je te{ko bilo prihvatiti kao razli~ite vidove izraza modernog teatra. Ister teatar je postavio delo Pustinja Damira 2000–2001. 237

Vijuka, u njihovom ve} prepoznatljivom stilu koji je vi{e cenio pokret nego samu re~. Kult teatar se predstavio samo sa jednom novom predstavom – @ivot iz po~etka Milosava Mom~ilovi}a, u reìji Stefana Sabli}a, s tim {to je bila za- paènija igra glumaca nego sam tekst. Samo jednu novu premijeru omogu~ilo je radi svoga postojanja Pozori{te na Terazijama, a to je bio Paradoks Neboj{e Rom~evi}a, ne{to izme|u drame i komedije, ~emu ni Milan Karadì} svojom reìjom nije mogao da obezbedi pravi scenski doìvljaj. Pozori{te “Slavija” je u me|uvremenu postalo pravo komercijalno privatno pozori{te, koje je delovalo po svim principima trì{ta, uz jednu bitnu zanimljivost – prikazivalo je samo produkciju doma}ih tekstova, samostalno pripremanih od strane pojedinih sa- moorganizovanih gluma~kih druìna. U ovoj sezoni uz vi{e repriznih predstava, premijerno su igrana dela Ljubavnici Petra Zeca, ]era}emo se Matije Be}kovi}a, Damin gambit Du{ana Cveti}a, Sezona naru~enih ubistava Radoslava Do- ri}a i Slobodne ène balkanske Ljiljane La{i}. Ove komade reìrali su Petar Zec, Jovica Pavi}, Radoslav Dori} i Na|a Janjetovi}. Opreme su po pravilu bile skromne i strogo funkcionalne, glumci su se skupljali iz svih beogradskih pozori{ta, igra je bila prirodna, nenametljiva, sa posebnom pa`njom na komu- nikativnost izraza i jasno}u u stvaranju pri~e ili doga|aja. Publika je bila presudna za ìvot svake predstave, pa tu nije bilo nikakvih dilema oko toga koliko }e se dugo nalaziti na repertoaru. Izvan svih ovih alternativnih prostora i pozornica, delovao je KPGT – Me|u- narodni art centar Ljubi{e Risti}a. Oni koji su navra}ali u staru, napu{tenu a ogromnu [e}eranu na ûkarici, sada su bili iznena|eni. Ispred tog sablasnog i oronulog zdanja, napravljena je impozantna zimska ba{ta sa bezbroj stolova i lepih stoljnaka, a na svakom kavez sa bar jednim papagajem. Na zidovima {lifovana ogledala u pozla}enim okvirima, razne umetni~ke slike, kao u boljim klubovima. Tu su kompjuteri za igrice i sajber atmosfera. Jo{ jedna velika i luksuzno opremljena dvorana sa biranim name{tajem i koncertnim klavirom. Sve u luksuznom i sofisticiranom ki~u najvi{eg reda. Kroz taj luksuz provode vas hostese i pu{taju na druga vrata – kroz koja upadate u blato, neosvetljeno dvori{te puno raznog sme}a i {uta. Kontrast je {okantan. Zatim po~nete da se uspinjete uz mnogobrojne stepenice i napu{tene hale iz kojih je izneta ma{inska starudija, a ostavljene samo metalne grede izme|u spratova. Dok se motate po tome bespu}u, glumci i statisti su raspore|eni uz taj put nade, neki sa osvetljenim sve}ama, a ima ih i koji ne{to govore ili stoje u pozama dostojnim Jadnika Viktora Igoa. Usput mladi}i u uniformama progone druge, ponavljaju}i samo jednu re~ – mar{. U razvalinama ima nekoliko dvorana, a Krleìna drama U logoru, izvodi se u jednoj koja nosi naziv Jovanovi}ev tavan. Sve je ovde ~udno, neverovatno i apsurdno, da se pitate kakav je razlog da se ovo zdanje sre|uje, ko to finansira, kada se zna da je pozori{te Ljubi{e Risti}a van svakog sistema kojima se pomaù ili finansiraju druga pozori{ta, i {ta je kona~no svrha svega 238 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka ovoga – da li je to ta avangardna alternativa postoje}im i tradicionalnim scenama? Reditelj Filip Gaji} je pravi u~enik Ljubi{e Risti}a, pa je sasvim svejedno ko od njih dvojice potpisuje ovu predstavu. Scenografa tu nema a sve {to se unese u dvoranu moè biti iskori{}eno za igru. Kostimi su iz nekog fundusa, ali mogu da posluè. Paralelno se prepli}u razne sudbine i me{aju epizode, od kojih se neke prekomponuju tokom radnje u sasvim druge celine. Tu ima naturalizma, ali i izvesnih stilizacija sa cvetnim buketima. Sve to sugeri{e dosta verno, ambijent nekog vojnog logora. Posebno se oslikava bezna|e, panika pa i neki od va`nijih doga|aja. Ali, nema gradacija i celo zbivanje se de{ava u jednoj ravni. Suvi{e se igra kolektivno, suzdràva subjektivni doìvljaj, uglavnom pokazuju izvesne spoljne karakteristike, ali se ipak, gotovo spontano, sve to spu{ta na nivo odre|enog emotivnog stanja. Zanimljivo je da se u ovoj, kao i u drugim predstavama, okupio veliki broj mladih glumaca spremnih da ovde igraju i prate Ljubi{u Risti}a. Sve ove promene, razne inicijative, stvaranje novih, a posebno privatnih pozori{ta, glumci su u regionalnim centrima doìvljavali na svoj na~in. Infor- macije su bile nepotpune, ~esto krajnje povr{ne, a lokalni uslovi nisu bili podsti- cajni za bilo kakve promene. Oni koji su godinama poku{avali da ne{to u~ine ili promene u svojoj sredini su se umorili, ili razo~arali, pa ih je bilo dosta, na neki na~in pomirenih sa sudbinom. Skromna primanja, te strah za elementarnu egzistenciju, u~inili su da se pojedine grupe prosto zatvaraju oko svoje scene. Gotovo da nije bilo prelazaka iz jednog pozori{ta u drugo. Kamerne scene, tamo gde ih je jo{ bilo, prosto su ìvotarile, a izvo|eni programi nisu imali ozbiljnijeg uticaja na izraz ili ugled ansambla. Prema jednoj ozbiljnoj anketi i istraìvanjima koja su sprovele umetni~ke akademije i stale{ka udruènja, bili su sasvim retki mladi glumci koji su se vra}ali u rodna mesta ili prihvatali anga`mane izvan Beograda. Sistem nagra|ivanja je bio takav – da prakti~no ni jedan nije mogao da podnese ni najosnovnije egzistencijalne tro{kove, pa je lako bili objasniti {to je u Beogradu bilo koncentrisano nekoliko stotina diplo- miranih glumaca, u i{~ekivanju bilo kakvog anga`mana u pozori{tima, na tele- viziji ili filmu. Novi ~lanovi pojedinih ansambala, ako ih je i bilo, uglavnom su dolazili iz kruga amatera, koje je entuzijazam i uzbu|enje vodilo ka profesionalnim scenama. Kod ovih mladih ljudi materijalni momenat, s obzirom da poti~u iz sredine u kojoj pozori{te deluje, nije bio uvek presudan. Sve je to uticalo na stvaranje rezignacije u kojoj je te{ko bilo da se ma{ta probudi i stvori zainteresovanost za nove ili neobi~ne projekte. êsto menjanje upravni~kih timova tako|e je vr{ilo negativni uticaj na stvarala{tvo, jer su se repertoarski planovi brzo menjali, ili zaboravljali kao ne{to {to je apsolutno neostvarljivo. Poseban problem su bili reditelji – u roku od nekoliko sezona, preko ovih scena pro{lo je dosta mladih stvaralaca, ali se mali broj zadrào u pozori{noj produkciji, dok su sasvim retki bili oni koji su se ~vr{}e vezivali za odre|ene 2000–2001. 239 ansamble. Slobodan status je samo nekolicini obezbe|ivao minimalne uslove za rad i stvaranje. Tamo gde je jo{ bilo nepomu}enih ambicija, vr{en je perma- nentni pritisak na uprave da se angaùju za odre|ene projekte poznati beogradski reditelji. Me|utim, krajem devedesetih godina, njihovi honorari dostigli su enormne sume, pa nisu bili usamljeni slu~ajevi da se jedna reìja pla}a kao ceo ansambl za nekoliko meseci rada. Zato su im obi~no davane dve predstave po njihovom li~nom izboru, ali ni to nije bilo dovoljno, pa su se javljale tihe pobune glumaca, zbog kojih je vi{e upravnika bilo prisiljeno na ostavke. Ne- prekidno se pri tome postavljalo isto pitanje – kako odre|eni reditelji za svoje predstave na beogradskim scenama dobijaju pohvalne kritike, a kada te, ili sli~ne, repliciraju u regionalnim pozori{tima, bivaju podcenjivani ili prosto igno- risani, kao da je to ne{to manje vredno. Me|utim, i tu je bilo izuzetaka, {to je sve uticalo na rad pojedinih gluma~kih kolektiva. Ni{ko pozori{te je zbog tih ali i drugih, prete`no njihovih internih problema, bilo godinama vi{e ili manje u krizi. Ambicije pojedinaca nisu jenjavale, {to je delovalo na podvajanja u ansamblu, nesigurnost uprava koje su se smenjivale, uplitanje lokalne samouprave, ali i ja~anje otpora na sva re{enja koja su dolazila sa strane. Uz to, ovde su vi{e nego drugde, bila nagla{ena ose}anja samozadovoljstva i vi{ih vrednosti, koje nisu mogle da se potvrde na pozornici ni u javnosti. Mnogo toga bilo je prisutno i uo~ljivo u ovoj sezoni, pa ne iznena|uje {to je prire|ena samo jedna nova premijera, Hamlet rimejk Svetislava Basare, za ~iji tekst se unapred znalo na osnovu procene njegovih kvaliteta, da ne moè da dovede do èljenog uspeha. U Leskovcu je tako|e, zbog raznih okolnosti od kojih su mnoge poznate i u drugim ansamblima, do{lo do redukcije programa, pa su odigrani samo Rodoljupci Jovana Popovi}a Sterije, u postavci Davida Putnika, koji je èleo da na~ini potpuno prepoznatljivu, ali savremenu verziju ovog tako zna~ajnog i uvek aktuelnog dela. U Uìcu je bilo sli~no, s tim {to su se opredelili za potpuno nezanimljiv tekst Aleksandra Novakovi}a Sistem, koji je scenski obradio Stefan Dèparoski. Ni{ta manje nesre}an izbor nije ni komad Marije Stojanovi} Pacolovac, poveren Darijanu Mihajlovi}u da ga priredi za scenu. Ne{to aktivniji su bili u kragujeva~kom pozori{tu “Joakim Vuji}”, gde su se setili teksta Du{ana Kova~evi}a [ta je to u ljudskom bi}u {to ga vodi prema pi}u, upam}en vi{e po filmu Gorana Paskaljevi}a, nego po pozori{noj prezentaciji. Boìdar \urovi} se trudio da ovo delo uobli~i izme|u realizma i stilizacije, ali je efekat bio veoma skroman. I ovde se pojavilo jedno delo bez ozbiljnijih scenskih kvaliteta, Oni niotkuda Stanice Lazarevi}, ali se brzo ispostavilo da je to mnogo truda oko krajnje problemati~nih dela. U Pirotu su se posvetili adaptaciji Pokondirene tikve Jovana Popovi}a Sterije, ali nisu na{li u njoj ni{ta od onog {to su o~ekivali, dok je jo{ problemati~nija bila postavka komada Lari Tompson, tragedija jedne mladosti. U Vranju su èleli da sa~uvaju entuzijazam iz ranijih sezona upustiv{i se u sloènu postavku Svadbe Kre~inskog 240 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Suhovo-Kobilina, koja je ipak na kraju upro{}ena i prilago|ena njihovim mogu}nostima. Poku{alo se stoga sa komadom Klupa u parku Aleksandra Gelj- mana, koji je uobli~io u prihvatljivom aran`manu Svetozar Rapaji}. Glumci u zaje~arskom pozori{tu “Zoran Radmilovi}” prepustili su se komedijama Ma- garac @orà Fejdoa i @enidba i udadba Jovana Popovi}a Sterije. Ne{to vi{e njihove zainteresovanosti prime}eno je u Beogradskoj trilogiji Biljane Srblja- novi}, u tuma~enju Bo{ka Dimitrijevi}a. @or` Fejdo je spasavao sezonu i u [apcu, gde je publici prezentiran vodvilj Dama iz Maksima. Uz tu rutinsku igru, na{ao se komad Poziv na pogubljenje Aleksandra êrvinskog, ali uz sav rediteljski trud Radoslava Milenkovi}a, nije se oti{lo dalje od ilustracije teksta. Kada se sve to skupi, tek su Rodoljupci, @enidba i udadba i Hamlet rimejk odudarali unekoliko od onog prose~nog i ve} toliko puta vi|enog izraza. Na osnovu kojih kriterijuma procenjujemo vrednost pojedinih pozori{ta, naro~ito onih koji deluju u regionalnim kulturnim centrima? U vreme poslednje krize mnogih ansambala, u Srbiji se dosta ra{irilo verovanje da op{te kriterijume valja potpuno problematizovati. Za{to ne dopustiti po{tovaocima pozori{ne umetnosti u pojedinim gradovima ili centrima, da oni na osnovu svojih potreba, ukusa pa i drugih ~inilaca sami procenjuju vrednosti ostvarenja na pozornici svoga pozori{ta? êmu forsirati neke nove, pa ~ak i avangardne forme, ako za to nema uslova, ili ako glumci nisu u stanju da unutar takvih ograni~enja ostvare puni scenski doìvljaj? Jesu li to umetni~ka ili dru{tvena pravila u domenu stvarala{tva? Ko sve tuma~i ono {to se moè videti na sceni? Kada se na sceni Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu pojavila nova verzija Oàlo{}ene porodice u reìji Dejana Mija~a, s obzirom na njegove ranije uspehe i predstave, bilo je dosta onih koji su i ovu predstavu bili skloni unapred da proglase za doga|aj. No, igra nije potvr|ivala takve procene, jer se na sceni nije oti{lo dalje od blage realisti~ke stilizacije i dekora koji je tek ne{to savre- menije koncipiran od onih iz pi{~evog vremena. To se me|utim nije dogodilo u komadu Pravo na Rusa Uglje{e [ajtinca, u reìji Olivere \or|evi}. Predstava je bila razu|ena, a anegdota o mladom i lepom ruskom vojniku koji se na{ao u nekom srpskom selu, nije izdràla dramsku tenziju, pa se raspala na nekoliko scena, koje su onako razbacene u prostoru, potpuno ugu{ile svaku dinamiku te dosta usiljene radnje. Su{tinski – komad mladog pisca nije dramatur{ki dovoljno osmi{ljen, vi{e je to skica sa dugom ekspozicijom i kratkom radnjom, a sve u stilu amaterskih druìna, pa je te{ko bilo utvrditi otkud toliko zanimanje za ovaj tekst. Sli~no se dogodilo sa Torkvatom Tasom Johana Volganga Getea, kojeg Du{an Petrovi} svojom reìjom nije pribliìo publici, ni savremenom izrazu na kom se donekle insistiralo. Te relativisti~ke procene su posebno nagla{ene kada je re~ o delu Cuba libre, kontraverznog i plahovitog Ivana Lali}a. On se ovde nametao svojim o~igledno subjektivnim opservacijama na{ih ranijih i sada{njih ìvota. Crveni kontejneri su tako postali simbol mnogih na{ih postojanja. To je 2000–2001. 241 prosto bilo izazivanje polemike i zalaganje za krajnju procenu svega ~ega se se}amo, ili onog {ta bi èleli da zaboravimo. Na kraju su, du` celog proscenijuma, postavljene klozetske {olje na koje sedaju glumci. Da li je to poni{tavanje na{ih ili tu|ih ìvota? Reditelju Kokanu Mladenovi}u, a i nekima drugima se ovo u~inilo ekstravagantnim, pomodnim, uz to smelim i anarhi~nim, {to je sve dovoljno da se kaè i – novo, {to zna~i, otvoreni put ka zvani~nom programu Sterijnog pozorja. U programu od devet predstava – dve potpuno kontraverzne, Cuba libre i Pravo na Rusa, zastupale su Srpsko narodno pozori{te, a po tom kriterijumu ih je te{ko osporavati ili re}i da ne zadovoljavaju ni jedan od dosada{njih standarda u pozori{nom izrazu. Iracionalni subjektivizam je posebno bio vezan za Novosadsko pozori{te “Ujvideki Szinhaz”. Bilo je stoga veoma zanimljivo gledali delo Toma Stoparda ra|eno prema [ekspirovom Hamletu, Rozenkranc i Gilden{tajn su mrtvi, a isto tako i satiri~nu komediju Samoubica Nikolaja Erdmana, kako u ovom aran- `manu deluju sa ove pozornice. Teìlo se profesionalizmu u otvorenim formama, {to se pokazalo kao veoma efikasno u postavci Kose G. Makdermonta i D`. Rada, koju je kao racionalno aranìrani spektakl postavio Viktor Na|. Kako je to bilo ipak ne{to neobi~no, ova predstava se na{la, makar i izvan konkurencije, na Sterijinom pozorju. Ove postavke su potpuno ostavile u senci komad Moja Karadin, koju je kao psiholo{ku dramu, napisala Katlin Karadi. Somborski glumci ovaj put nisu imali predstavu za Sterijino pozorje. Okupili su se oko Zorana Ratkovi}a, osmisliv{i Bogojavljensku no} Viljema [ekspira. Kroz psiholo{ke portrete, duhovito aranìrane pojedine situacije i razigranost punoj spontanosti i komike, postignuta je celovitost koja je imala u svemu prikladnu atmosferu i dopadljivu formu. Sve drugo je bilo daleko skromnije, poput predstava Kopenhagen Majkla Frejna, u vi|enju Anje Su{e, monodrama Major Gavrilovi} Olivera Jankovi}a i The step, koji je prema tekstu Viljema [ekspira adaptirao i postavio glumac Du{an Jovi}. Jo{ skromnije je bilo u Sremskoj Mitrovi}i, gde su na pozori{noj sceni “Dobrica Milutinovi}”, prikazana dva komada, Bog Vudi Alena, bez o~ekivanog razumevanja publike i Stolice Eèna Joneska, koje su imale daleko vi{i nivo u izrazu sa poznatim beogradskim glumcima. U Subotici je Drama na srpskom jeziku bila ne{to aktivnija nego Drama na ma|arskom jeziku. I jedni i drugi su imali svoja posebna interesovanja u re- pertaoru, koji je kao celina bio dosta zanimljiv, a po nekim predstavama i atraktivan. To je ve} videlo po komadu Improvizacije u~enih èna Molijera, koje je u atraktivnoj scenografiji, ra|enoj u prirodnom drvetu, postavio Ljubomir Dra{ki}. Predstava je u njegovom rediteljskom stilu, sa lako}om u postavci zapleta, odre|ivanju pojedinih likova i odmerenosti izme|u psiholo{kih i satiri~nih valera. Gluma~ki je to bila sadràjna i zanimljiva predstava. Uz Dra{ki}a – radio je i Ninoslav [}epanovi}, na dve predstave potpuno razli~itog sadràja, 242 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Ludilo u dvoje Eèna Joneska i Dugi ìvot kralja Osvalda Velimira Luki}a, u dosta savremenom konceptu, na sceni koja je postavljena na vi{e nivoa, sa izrazito farsi~no vi|enim pojedinim likovima. Delo Europejci Hauarda Barkera, u stilizovanim kostimima, pa i igri, rediteljski je postavio @arko Tomi}. Za to vreme u Ma|arskoj drami dva projekta su bila pod pa`njom celog ansambla. To su Mese~ev splavar Vere{a [andora i Neki to vole vru}e. U Mese~evom splavaru, autoru je pomagala Erna [andor, stilizuju}i celu predstavu, koju je po njihovim sugestijama, rediteljski kona~no uobli~io \er|i Hernjak. Ovo delo imalo je vi{e zna~enja, koja su privla~ila podjednako glumce i publiku, pa nije nikavo iznena|enje {to se {to je predstava prihva}ena ne samo u vojvo|anskim mestima gde ìve ljudi ma|arske nacionalnosti, nego i u Ma|arskoj, posebno u Bu- dimpe{ti. Vere{ je autor ma|arske verzije libreta za mjuzikal Neki to vole vru}e, koji je Zoltan Mezei postavio odmereno, ujedna~enom igrom, ali i detaljima koji su se u ovoj komediji nametali ritmom i pikanterijom. Sve je to bilo stilski precizno obra|eno, tako da se moglo smatrati da su oba dela vrlo uspe{na. Zrenjaninsko pozori{te “To{a Jovanovi}” je u svome usmeravanju bilo veoma samostalno, sa èljom da okuplja doma}e, posebno zavi~ajne pisce i da vodi ra~una o raspoloènju javnosti u ovom kulturnom regionalnom sredi{tu, pa je nastojalo da istakne kako se sezone razlikuju jedna od druge. Ovaj put sve tri nove produkcije su bile vezane za doma}e autore. Zlatan Dori} je osveìo komad Izme|u dva voza Milana Tutorova, {to se smatralo izuzetnim poduhva- tom, Predrag [trbac je bio zaokupljen humoristi~kim tekstom Brane Crn~evi}a Prijateljstvo, zanat najstariji, a Vladimir Lazi} je adaptirao za ovu priliku Crnu rupu Gorana Stefanovskog. To je bila neobi~na, impresivna i tako ure|ena predstava da je delovala veoma emotivno, sa veoma odre|enim zna~enjima. Ono {to je me|utim, bilo zajedni~ko svim ovim prezentacijama, jeste poseban vid angaòvanosti. Ideje nisu napadno isticane i plasirane, mnogo toga je u izrazu bilo mek{e i subjektivnije plasirano nego ranijih godina, uz zajedni~ko ube|enje da su antidogmatska razaranja izraèna u mnogim delima koja su se izvodila tokom sedamdesetih i osamdesetih godina ve} iskazala i potvrdila svoje namere, tako da je sada bilo lako da se uo~i izvesna distanca u izrazu, kako bi sve to bilo {to prirodnije i neposrednije doìvljeno. Zanimljiv repertoar imalo je pozori{te “Sterija” u Vr{cu. Po njihovom na~el- nom opredeljenju – uvek je trebalo inovirati po neko delo Jovana Popovi}a. Svakom takvom poduhvatu omogu}avani su prikladni uslovi i potrebna atmosfera, kako bi glumci sa uìvanjem i predano{}u uobli~avali svoje likove. Sada je na redu opet bio Kir Janja, u reìji Vladimira Lazi}a. U osnovi, to je bila realisti~ka predstava, s tim {to su izvesne situacije pa i igra bili pomerani ka blagoj farsi, paze}i da se ne zapadne u karikaturu. Ta predstava je potvrdila svoje kvalitete na gostovanjima u Beogradu i mnogim gradovima Srbije. Mi- roslav Benka je u tekstu koji je sam priredio pod naslovom Stradija, What is this, 2000–2001. 243 inspirisan jednom od najlep{ih satiri~nih knjiga starije srpske knjièvnosti, èleo da iskaè svoju impresiju pro{losti, ali tako da mnoge stvari iz sada{njosti na|u svoje komentare u njegovom aran`manu. Na sve ovo – do{la je Velika doktorska bajka Karela âpeka, u reìji Predraga Kalabe, a koja je ipak, svojom pri~om i simbolikom, postala zanimljivija za mla|e gledaoce. U svemu tome bila je veoma va`na forma u kojoj se izvodi predstava. Dru- gim re~ima, nije va`no {ta se kaè, koliko kako se to ~ini. Mnogi su zapravo èleli, bez obzira koja vrsta literature bila prisutna, da naglase scenski prikaz i ambicije umetni~ke prirode. Verovalo se da pozori{te izlazi iz krize isto onako kao {to to ~ini i samo dru{tvo, tako da je umetni~ki integritet veoma vaàn za budu}u afirmaciju scene. Niko vi{e nije hteo da stane iza verbalnih pamfleta, estradnog humora, pa ni vulgarne angaòvanosti bilo koje vrste. Tu nije bilo znakova konformizma niti odustajanja od saznanja da su odnosi prema realnosti uvek problemati~ni, a da se na pozornici redovno iskazuju kao sloèni i simboli~ni. Vi{e bi se sve ovo moglo da tuma~i kao pro{iravanje pozori{nih interesovanja, ali ne na osnovu ideolo{kih opredeljenja. koliko uskla|enih umetni~kih principa epohe. Nije ovo vezivano za nekakav novi romantizam, nedefini- sani heroizam, jo{ manje intelektualnu superiornost nad iskustvom i tradicijom. Jednostavno – javila su se shvatanja po kojima se nove forme ne mogu vi{e vezivati samo za eksperimente i apstrakciju, nego za ìvot koji odbacuje svaku idealizaciju, u potrazi za jednostavnim, ma{tovitim, spontanim, prirodnim i realnim formama. 244 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

2001–2002.

Po najavljivanim programima i prikazanim premijerama, te{ko je odmah bilo identifikovati promene, za koje se moglo sa sigurno{}u tvrditi da nagove{tavaju novo razdoblje u razvoju scenskih umetnosti u srpskim pozori{tima. Ovo se opravdavalo tvrdnjom da nema potrebe da se ogla{avamo posebnim dekla- racijama, s obzirom da se pod slobodom stvarala{tva oduvek, a naro~ito na po~etku ovog milenijuma, podrazumevala nu`nost komunikacije i svesne artikulacije izraza u svakoj sredini, grupi pa i pojedincu. Subjektivno iskustvo, shodno tome, ne povezuje umetnike vi{e ideologijom i drugim iznu|enim vezama, koliko samim izrazom. To popdrazumeva sloènije odnose, ve}e i prirodnije me|usobne uticaje, kao i stvaranje zaista novih formi delovanja. Razlog vi{e {to mnogi u budu}nost gledaju sa optimizmom – nestalo je politike koja nas je pritiskivala na razne na~ine gotovo celo stole}e, u ime neprirodnog politi~kog jedinstva, paralelnog i istovremenog razvoja, da bismo postali bliì i potrebniji jedni drugima. U srpskom pozori{tu, rastere}enom mnogih predrasuda, ne postoje vi{e politi~ki nego samo umetni~ki ciljevi. Nema vi{e samodovoljnosti, kompromisa, potrebe za nadmetanjem sa raznim ideologijama, pa je ostalo samo istinsko stvarala{tvo, tolerantno prema razli~itim interpretacijama, ali u domenu autenti~nog i savremenog izraza. Su{tina srpskog pozori{ta, kao i umetnosti uop{te, nije ni u ideologiji, politici, nacionalizmu, nego u jeziku scene i delima koja potpuno pripadaju istorijskom duhovnom iskustvu i znamenjima naroda koji ìve na ovoj zemlji. Legitimne te`nje su stoga sadràne u zahtevu za stalnim promenama. Nisu povla~ene nikakve crte izme|u onog {to je stvoreno ili {to }e tek biti ostvareno. Zato su umetnici koji su stekli svoj umetni~ki integritet u poslednjim decenijama dvadesetog, sasvim spokojno krenuli kroz prve sezone dvadeset i prvog veka. To nisu nikakve nepremostive ni ~vrste granice, niti potreba da se me|usobno preispitujemo ili odre|ujemo – jer }e jedino vreme pokazati da li smo spremni da delujemo u nekakvom diskontinuitetu, ili prosto prevazilazimo svoje delovanje. Autonomnost umetnosti je upravo otvorenost prema raznim inicijativama, fenomenima ili pravcima koji vode na razli~ite na~ine, promenama u kojima }e se sve poznate esteti~ke dileme re{avati na druga~iji na~in. Tu se, zapravo, razilaze idealisti i skeptici. U Narodnom pozori{tu kao najstarijoj pozori{noj instituciji u Beogradu, verovali su da je najbolji odgovor na sve izazove i teoretske pretpostavke, favorizovanje novih premijera. Po~elo se sa Milevom Ajn{tajn Vide Ognjenovi}, 2001–2002. 245 koja je bila istovremeno pisac i reditelj. Tu veliku ènu je opisala kao sentimentalnu pa}enicu, bezli~nu, prepunu melodramskih izliva i optere}enja. Zato ovo nije biografska drama, ve} slobodno izvrtanje karaktera, gde se daje zna~aj ~injenicama koje nemaju nikakvu vrednost za njen odnos sa Albertom Ajn- {tajnom. Nema prave drame, istinskog sukoba, unutra{njeg prodiranja u su- {tinu, niti sagledavanja egzistencijalnih istina. Gotovo ceo prvi deo predstave je zamorno opisivanje atmosfere me|u studentima profesora Vebera. Nadareni |aci tog ekscentri~nog starca kakvi su Albert, Grosman i ostali, krajnje su bezli~ni, u naivnim aran`manima sa igrom koja je spoljna, opisna i bez ikakvog identiteta. Svega nekoliko re~enica se odnosi na Alberta i Milevu. Zato nije ni ~udo {to je Milevinog oca Mari}a pretvorila u pokajnika koji oplakuje sebe i svoju porodicu. U ni{ta boljem poloàju nije ni Milevina majka Marija, dok je posebno neprijatan opis sulude Milenine sestre Zorke. Sugeri{e se tako da je Milena iz poreme}ene porodice, uz tvrdnju da je i sama rodila jednu bolesnu devoj~icu, te da joj je ~ak i jedan od sinova bio neurasteni~an, pa ga je ve} u ranoj mladosti trebalo strpati u ludnicu. Izme|u ove junaknjinje i Alberta se su{tinski ni{ta ne doga|a. Pone{to se opisuje, ali sve je to za dramu periferno, da bi imalo snagu kojom se razbijaju ~injenice ili otvaraju ponori kroz koje dolazi- mo do esencijalnih stavova, emocija i istina. Jer, bez ikakve pristrasnosti, ova drama, kao i njena postavka, nemaju dramatur{ke sloènosti, dokumentarnosti, autenti~nosti ni izvornog doìvljaja. Za Narodno pozori{te to je ve} daleko ve}i problem nego {to se moglo i pretpostaviti – {ta poznate li~nosti unose u novi vek? Da li one same po sebi predstavljaju vrednost koja ne podleè nikakvoj novoj verifikaciji? [ta zna~e komadi u kojima nema kriti~ke misli koja navodi na nova shvatanja scenske umetnosti? Moè li se u novo sa arhai~nim formama izraza? Sli~ne dileme pratile su i druge predstave na velikoj sceni ovog pozori{ta. Poznati pedagog, a uz to reditelj, Predrag Baj~eti}, poku{ao je da sa mladim glumcima oìvi stare tekstove kakvi su Kre{talica i [najderski kalfa Joakima Vuji}a, Adam i berberi su prvi ljudi Jakova Ignjatovi}a, Podvala i \ido Janka Veselinovi}a, u sopstvenoj adaptaciji kojoj je dao naslov Komendija{i, ali smisao celog ovog projekta je bio dosta nejasan. Stapati sva ova dela u jedno istorijsko iskustvo, ne zna~i istovremeno sticanje superiornosti savremenog izraza, pa se moglo pratiti tek subjektivno ispoljavanje nekoliko darovitih pojedinaca koji }e tak kasnije sazrevati na na{im pozornicama. Ni{ta manje nije bila problemati~na ni predstava ra|ena na osnovu knjige Radoslava Petkovi}a Sud- bina i komentari, u reìji Alise Stojanovi}. Zabluda je bila da se novo u pozori{tu moè da gradi na starim literarnim zabludama o vrednostima ovog kontraverznog dela. Napravljena je predstava koja je bila vi{e preporuka za standardizaciju scenskog konformizma, nego {to je u njoj bilo autonomnih ciljeva koji bi otvarali rasprave o novim pozicijama scene u odnosu na literarne predlo{ke. Otud je pa`nja javnosti bila usmerena na Veliku dramu Sini{e Kova~evi}a kao i na novu 246 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka postavku Neprijatelja naroda Henrika Ibzena. Kova~evi} je, kao pisac i reditelj sopstvenih vizija, èleo da stvori impoznatnu ansambl predstavu i imao je hrabrosti da na scenu izvede trideset glumaca kojima }e sam da odredi karakter i mesto u radnji. Te{ko je me|utim, tvrditi {ta je ovaj smeo i zanimljiv dramski autor, osobenog i prepoznatljivog senzibiliteta, hteo da postigne ovim tekstom. Je li to saga o porodici Zarija Vu~i}a koja se nakon uobi~ajenih kolebanja posle rata kre}e iz svojih vrleti i ~amotinje u siroma{tvu, put vojvo|anskih sela i bogatih ku}a oduzetih od ljudi nema~kog porekla? Politi~ka drama sa izvesnom ironijom, kamernim fragmentima tragi~nog karaktera? Otkud toliko sumor- nosti, nespokojstva i tragi~nog ose}anja vremena? U svakom slu~aju, tema prisilne kolonizacije nije nova. U literaturi, posebno na filmu, ona je obra|ena upe~atljivo i sasvim dovoljno. Isto se to odnosi na stvaranje zadruga, surovo otimanje ìta i svega {to su seljaci mogli da sakriju od novih i bezobzirnih vlasti, a pogotovo teme vezane za Informbiro, pa sudbine pojedinih generala koji su ostavljali svoje ratne drugarice, traè}i mlade glumice i balerine za rasko{ne vile, nasilno useljene na Dedinju. Mnogo toga matrijala ovom piscu nije bilo ni potrebno, ali on je verovatno poput Bertolu~ija u filmu, hteo da na pozornici ima svoj roman, u kome }e pratiti kroz razne prepoznatljive tipi~ne epizode, sudbine tri generacije jedne porodice, ali i niz njihovih zemljaka i prijatelja. Posebno mesto u svemu tome ima tragika nema~kih porodica koje su posle rata terali pravo u logore, gde su im ène i devojke silovane, a zatim svi zajedno deportovani u Nema~ku. Ali, ne vredi se sporiti sa piscima koji imaju ambicija da reìraju svoje tekstove. Ako se o literarnoj kompoziciji i gomilanju materijala moè razmi{ljati, reìja je uspelija i kvalitetno sadràjnija nego neke ranije Kova~evi}eve postavke. Na sceni je to u osnovi realisti~ka igra sa izvesnim poetskim stilizacijama, prevashodno u dekoru, zatim tu je glas sa neba, pisma mrtve majke svome potomstvu, romanti~ni efekti, razna osvetljenja i makete sela, uz kostime relativno faktografski autenti~ne, mada su neki ekspresionisti~ki bili pretrpani maramama i crnilom, uz muzi~ke reflekse, {to je sve bilo dosta te{ko uskla|ivati unutar ìve dokumentaristike. Sve je to zajedno delovalo dosta ozbiljno a na trenutke dramati~no i potresno. Velika drama je opse`na, to je neosporno. Ali, ona ima impresivne siline uprkos svemu, a mo`da u tome ansambl Narodnog pozori{ta prepoznaje svoje zajedni~ke mogu}nosti. To je jedan od onih sredi{njih problema u izrazu, na koji jo{ uvek nemamo valjane odgovore. Bora Dra{kovi} se upravo sa ovim dilemama susretao u postavci Neprijatelja naroda. Moè li subjektivitet ~oveka sopstvenih uverenja da se odrì u savremenom svetu i zahtevu da se indentifikuje sa dru{tvom i sredinom u kojoj ìvi? Da li on upravo odbijanjem da prihvati raspoloènje mase svoju subjektivnost pretvara u snagu koja ga modifikuje kao li~nost, koja opet, po cenu svog tragi~nog poloàja, zadràva distancu prema spoljnom svetu? Zato je ovde i najvi{e pa`nje bilo posve}eno Doktoru Stokmanu i Mortenu Kilu, kao 2001–2002. 247 nosiocima dve etike i dva poimanja li~nih i dru{tvenih interesa. Na ~emu }e se zasnivati novo pozori{te – na kriti~kom iskustvu i subjektivnom doìvljaju stvarnosti? [ta je uslov daljeg razvoja? Da li su integracije svega onog {to se doga|a na velikim i malim kamernim scenama nu`ne kao prepostavka za bogatije scenske doìvljaje? To se moglo razabrati tokom izvo|enja drame Stanje {oka Sema [eparda, na sceni “Ra{a Plaovi}”. Egon Savin je zrelo i svesno opredeljen, u{ao u razja{njenje drame koja je nastala posle Zalivskog rata a sada neo~ekivano deluje metafori~no{}u izuzetno aktuelno. To ipak, nije njena su{tina. Pisac je oti{ao daleko od mladena~kih zanosa Beketom i u svesti svojih sunarodnika prona{ao one prostore kojima se neprekidno do~aravaju ili zbivaju {okovi a pojedinac ne utvr|uje samo otu|enost od sveta nego i od samog sebe, izgubljenih emocija i snova, beè}i iz ose}anja mrtvila i samo}e. Gorke su to istine koje imaju svoje veoma precizno dejstvo. Otud kod Savina nema improvizacija u reìji, u {turoj realnosti se nalaze snovi ili u ve} razbijenim snovima prepoznaje ne{to od uni{tenog ìvota. U tom pogledu, indikativna je scenografija, u ambijentu porodi~nih restorana dekorisanih u stilu pop arta {ezdesetih godina. Na polovini pozornice, uz dva ugaona zida, stolovi i klupe sa fragmentima tekstova na zidu. Iznad druge polovine prazne pozornice, visoko u vazduhu, lebdi u prirodnoj veli~ini maketa istovetnog prostora, kao da je u igri samo pola restorana. To je ve} jedno simboli~no otkrivanje da svet koji tu biti{e uni{tava sam sebe. Zahvaljuju}i Savinu i glumcima, Stanje {oka je predstava puna simbola koji se pretvaraju u metafore, a traume ovog trenutka prenosi u ose}anje i svest gledalaca. To se nije moglo re~i za predstave kakve su Odbrana gospo|e Klito Mestres Monserat Rug, pa ni za Dramu na jednom stani~nom peronu Samuela Ben{etrita, iako su se gledaoci ponadali da }e to kona~no biti povratak reditelja Arsenija Jova- novi}a u njegovu mati~nu ku}u. Scena “V sprat” koja je bila od samog po~etka sporna po svome repertoaru, pa i prostoru za igru, dala je nove podsticaje za rasprave predstavama Polaroidi Marka Rejvenhila, u reìji dosta smele i nepredvidive Ksenije Krnajski, a posebno Hasanaginice Ljubomira Simovi}a, u postavci Jago{a Markovi}a. Ovaj reditelj je svojim povremenim ekstravagantnim reìjama stekao ugled baroknog, subjektivnog, nekonvencionalnog i prkosnog stvaraoca, {to se mnogima sa skromnim pozori{nim iskustvom, ~inilo atraktivnim, a po mnogim shvatanjima i pomodnim. Ovde je on daleko smireniji, promi{ljeniji, odgovorniji i {to je najva- `nije, blizak shvatanjima da je reìja na izvestan na~in simbol predstave, mogu- }nost uticaja na zbivanje, stilizacije, odabiranja i stvaranja vizuelne kompozicije. Zato zbunjuje {to je ovde sprovedena jedna ~udna koncepcija – u izrazito kamernom prostoru, na~injena je kvadratna kosina gotovo prema dimenzijama sale, s tim {to je sa svake strane ostavljen tek prolaz za glumce, a publika, do koje je autoru teksta veoma stalo, zgurana je u jednu stranu. Moglo je to da 248 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka bude ne~ija volja, ali se sigurno pogre{ilo, jer je ova zamisao te{ko izvodljiva i na velikoj pozornici. Prostor je ina~e obra|en scenografski kao pustara, sve je sasu{eno, tek {to se nije pretvorilo u pra{inu koja natkriljuje vreme i sudbine. Hasanaginica Ljubomira Simovi}a zasluùje da bude ponovo igrana. Forma ljudskog posrnu}a je postala njena izvorna vrednost. Sve ostalo je mo`da precenje- no. Obnavljanje te poetske svesti Jago{ Markovi} je obavio uglavnom krajnje delikatno i pred nas izneo bitna pitanja ìvota, tekstu svakako produìv{i trajanje. Kroz sve ove uspe{ne, zanimljive, originalne ili bezli~ne i nedovoljno izra- àjne predstave, postalo je o~igledno da je preuranjeno govoriti o scenskom izrazu novog milenijuma. To jednostavno nije nomenklatura odre|enih vrednosti, nego proces za koji je te{ko utvrditi da li je i kada po~eo, ali je izvesno da }e on trajati kroz slede}ih sto, mo`da i vi{e godina. Uvek }e prema tome biti predstava aktivnog delovanja, onih koje su u pojedinim segmentima postale tipizirane aktivnosti, ili izmi~u ~ak i tehni~kim eksperimentima, a kojima pozori{te name}e svoju celovitost i nedeljivost. Izraz se neprekidno upotpunjava u svojoj mnogostrukosti, tako da niko sam za sebe ne moè u svemu da predstavlja moderan teatar ili teatar budu}nosti. Nemogu}e je prema tome izdvajati samo neke karakteristike savremenog scenskog stvarala{tva, te na osnovu njih donositi zaklju~ke o svim bitnim karakteristikama savremenog pozori{ta. Ve} se godinama u pozori{tima susre}emo sa jednim fenomenom – svako svoje predstave, bile one dobre ili osrednje, progla{ava kultnim. U tom krugu predstava za pam}enje, ve} punih dvadest pet godina stvara se predanje da je izvo|enje drame ûdo u [arganu izuzetan doga|aj. Za{to je onda ponovo igramo? Mogu se ~uti takva pitanja, jer nije nikad jasno da li èlimo da prove- rimo potencijal drame, utvrdimo da li ona korespondira sa ovim vremenom, da li je re~ o novom rediteljskom vi|enju ili kako koji glumac igra poznate likove Ikonije, An|elka, Skitnice ili Vilotijevi}a. Sve se promenilo, najvi{e vreme, uz gluma~ke generacije, a to upravo nalaè da se ne odre|ujemo prema onom {to se dogodilo, ve} da se uverimo kako se stvaraju novi kvaliteti u izrazu. Dejan Mija~ se nije o~igledno optere}ivao tom gluma~kom ikonografijom, a jo{ manje metaformama i aktuelnostima koje su ranije isticane kao posebne vrednosti. Jednostavno je pre~istio tekst, saèo ga u dve celine, zadrào njihovu dramsku i poetsku su{tinu i stvorio predstavu u kojoj postoji sve {to je pesnik zamislio, s tim {to su izna|ena neka nova zna~enja. [to bi se reklo – sve je kao pre, samo malo druga~ije. Koncentracija gluma~ke energije tako je locirana u dva plana – racionalan i realisti~an oko kafane “[argan”, gde se na periferiji sakupljaju izgubljeni, razo~arani ili marginalizovani ljudi i onaj drugi, pesni~ki iracionalan, koji ostaje u domenu se}anja, sa mrtvim ratnicima iz Prvog svetskog rata. Ambijent je rafinirano obra|en, pa se stvara utisak da se sve to doga|a iza neke napu{tene fabrike, ~ija se oronula fasada i porazbijani prozori proteù u pozadini du` celog ovog prostora. Tekst sada deluje gu{}e i jasnije, mada ni u ovoj 2001–2002. 249 predstavi nije bilo mogu}e razre{iti sve probleme koji se nalaze u tekstu. Ako je delo inspirisano pesnikovom uznemireno{}u i nespokojstvom nad sudbinom njegove zemlje – porazno deluje saznanje da se ni{ta nije promenilo, te da su beda i nesre}a deo na{ih sudbina. Kada se ovaj komad pojavio, najvi{e pa`nje je privla~ila li~nost Vilotijevi}a, ~oveka sa govornice koji besomu~no vi~e, agi- tuju}i za reforme, dok svi ne prestanu da ga slu{aju i na kraju ga ne odnesu sa pozornice, posle ~ega biva degradiran i li{en svakog politi~kog zna~aja. Sve je to nekada podse}alo na prilike u kojima su od ljudi stvarani informbiroovci, karije- risti, dou{nici i ~ankolizi, zalu|eni komunisti~kom dogmatikom. Reditelj je osetio da je ta pri~a izgubila dosta od svoje aktuelnosti, da su danas ljudi ravnodu{ni prema takvim verbalnim pozivima na promene, odricanja i `rtvovanja za nekakve imaginarne ideale, pa je lik sveden na epizodu. Ako se mislilo simboli~ki na patnje Srbije – one su mahom, i danas prepoznatljive, s tim {to elementarna poeti~nost ne sadrì vi{e plakatsku glasnost niti ukazuje na tragi- ~nost bitisanja. U Ateljeu se tako ni{ta bitno ne menja – kada ho}e, iskazuju smelo svoju programsku vitalnost, ali ne uklanjaju ostale zablude. Tako se dogodilo da su pored ove predstave, publici pokazali i Ve~eru sa prijateljima Donalda Margulisa, bez ozbiljnijih scenskih vrednosti. Jo{ jedno njegovo delo na{lo se na sceni Teatra u podrumu, Sabrane pri~e, sasvim subjektivno obra|eno od strane Tatjane Mandi} Rigonat, zatim Kaput mrtvog ~oveka Hajdane Baleti}, Bedni ljudi Dostojevskog i vodvilj Eèna Labi{a i Marka Mi{ela Jedva ste~e zeta. To je ustupak mladim rediteljima ili piscima, da se poigravaju sa nepoznatim i novim delima, osim kada se podceni tekst Dostojevskog, pa biva gurnut na ovu neprikladnu scenu. Velike oscilacije u htenjima i realizacijama, tako da ne postoji stabilna politika koja bi se mogla odupreti raznim kompromisima ili bezna~ajnim pojavama koje bacaju senku ~ak i na velike poduhvate kakva je bila koprodukcija sa Toma` Pandur Teatrom i Multimedijalnim festivalom Ex Pon- to iz Ljubljane, oko realizacije Hazarskog re~nika Milorada Pavi}a, za ~ije je izvo|enje ure|en poseban prostor za igru i balkoni za gledaoce, iza velike scene Sava centra. Ovim su jednostavno prekra}ena sva ona dugogodi{nja nadmetanja raznih producenata, menadèra, dramatizatora i scenarista oko toga ko }e pre da iskoristi popularnost ovog literarnog dela. Stvorena je predstava mladog slovena~kog reditelja Tomaà Pandura, rafiniranog ose}anja za savremeni teatar, koji je upravo oko ovog projekta sjedinio mnoge saradnike i aktere, za koje se jo{ uvek verovalo da vi{e nikada ne}e sara|ivati, {to je potvrdilo uverenje da se sve moè kada se ho}e. U prostoru kojeg su gledaoci osmatrali sa svih strana, na po~etku nema nikakvog klasi~nog dekora – ve} trinaest gomila finog pustinj- skog peska, a gore visoko, nevidljiva me{ina iz koje polako curi mlaz tog kristal- nog praha. Tu princeza Ateh, po Pavi}evim re~ima, u devetom veku supruga, k}erka ili sestra a mo`da i sve to zajedno, vladara hazarske dràve Kagana, putuje kroz snove u dubinu vremena i prostora, prenose}i poruke, predmete i 250 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka doga|aje u pro{lost i budu}nost. Ima scena, koje su veoma ma{tovite i slobodne, reìja ume da uskladi ritmove izme|u pokreta, istio~nja~kih muzi~kih motiva, zami{ljenih slika uz postmodernisti~ke kostime svih stilova, kako bi {to vi{e naglasila tu prolaznost vremena. Nekoliko igra~kih numera je fascinantno, ali malo smeta prenagla{enost erotske trivijalnosti, od homoseksualizma do trave- stiranih egzibicija. Ali, sve to ne smeta Panduru da se na trenutke pribliì onome poetskom jezgru koje Hazarski re~nik ~ini romanesknom baladom o ìvotnoj prolaznosti, gubitku identiteta i stapanju sa drugim ljudima i njihovim verama, obi~ajima, identitetom i namerama. Pandurova postavka je potpuno u stilu evropskog savremenog teatra odre|enih tendencija i na Bitefu, koji se unapred za nju opredelio, delovala je zaista reprezentativno. Ovakvi poduhvati odu{evljavaju, ali i zbunjuju po{tovaoce Ateljea 212, jer ga je te{ko pratiti izme|u hrabrosti i odu{evljenja, do zabluda ili potpunog razo~arenja. Jedna od pouka svih ovih predstava je bila – da se pozori{te, ma {ta htelo, za {ta se opredeljivalo, kojim stilskim odre|enjima bilo naklonjeno, ipak mora da se vra}a onom {to ~ini su{tinu teatarske iluzije, potrebnoj lepoti i duhovnom zadovoljstvu. To se navi{e ose}alo u Zvezdara teatru, koje je sa aktuelnom doma}om dramom, ironi~nim poigravanjem sa realno{}u, prolazilo kroz te{ke izazove, bez odlu~nosti da radikalnije promeni shvatanja o smislu savremenog teatra i ispolji ve}e razumevanje za promene koje relativiziraju stvoreno. Zato je uspeh doìveo samo komad An|ela Stevana Koprivice, u prikladnoj postavci Milana Karadì}a, dok su komadi poput Kontuzova Hrista Boj~eva i Nikole Pejakovi}a, a pogotovo Ve~eras slu{ate Du{ana Risti}a, vrlo brzo pali u zaborav. Jo{ u teèm poloàju bio je Bitef teatar, sa svojim repertoarom ni malo ubedljiv, odre|en, smeo ni predodre|en za rizi~ne ili sasvim nove poduhvate. Sa projektima kakvi su bili Ja nisam kao ti Borisa âk{irana, Organizacija rada Isidore Stani{i}, Pasija po telu Andreja A}ina, Topografija ekstrema Bojane Mladenovi}, Hurry up! Svetlane \urovi}, Sarcasticus ili ro|enje virusa Nenada ôli}a, nije se moglo posti}i ni{ta vi{e, do subjektivne primitivne zablude autora. Te{ko}e sa svojim samostalnim projektima ili onima koje su nudile grupe autora, imao je i Centar za kulturnu dekontaminaciju. Ne iznena|uje stoga {to se u ovoj sezoni nisu pojavili ni sa jednom predstavom, a posebno {to nisu ni nagove{tavali {ta u ovim okolnostima podrazumevaju pod pojmom dekontanimiranim scenskim prostorom. Pozori{te na Terazijama nastavilo je rad u rezignaciji i neverici da }e se u dogledno vreme vratiti mati~noj sceni. Me|u komedijama koje bi eventalno osveìle repertoar i ponovile uspeh predstave Lukrecija iliti @dero, nisu na{li ni{ta {to bi ih podstaklo na neki ozbiljniji izazov, pa su se svili oko muzi~ko scenskog repertoara. Problem je bio kako da se uspostave poreme}eni kriterijumi oko toga {ta treba da se prikaè. Da bi skrenuli pa`nju javnosti, odlu~ili su da parodiraju novu predstavu i u njoj, sami sebe. Setili su se onog sjajnog filma Do gole koè, o radnicima bez posla, pa je Ivana Dimi} na~inila po tom 2001–2002. 251 motivu jednu rakova~ku verziju mjuzikla. Nekada je taj bazen bio dika socijalisti~ke izgradnje, la`nih iluzija i sre}nih radnika, {to je u ovom delu izneto kao uvertira. Zidovi zapu{tene fabrike oblepljeni radni~kim simbolima, petokra- kama, srpovima sa ~eki}ima, svi akteri se pojavljuju u belim sletskim kostimama sa crvenim zastavicama, a reditelj, Jug Radivojevi}, pripremio ih je da pevaju drugu Titu i socijalizmu. Me|utim, kada se skinu zastave, ostanu oronuli zidovi fabrike sa velikom kapijom na kojoj su katanac i lanac. Ambijent je sam po sebi {okantan, deluje krajnje sumorno, pogotovo {to radnici koji gluvare pred improvizovanim dragstorom i kafanom, ve} u drugoj re~enici opominju gledaoce da je to njihov raj – Rakovica! Sve to na neki na~in pogoduje atmosferi u kojoj bi reìja èlela da bude bukvalna i autenti~na. U pojedinostima ima istine, ali se istovremeno èleo mjuzikl i socijalna drama. Tu nema adekvatne pri~e, nekoliko dosetki ne zamenjuje komediju, pa sve deluje dosta dugo i prazno, dok radnici ne uve`baju program u kome }e zajedni~ki nastupiti kao striptiz igra~i pod imenom Traktor. Ansambl je u takvoj igri uglavnom na{ao sebe, pa se sticao utisak da se glumci ne zabavljaju samo radni~kom, nego i sopostvenom bedom. Da bi podsetili na ranije uspehe, pored Golje, na~inili su predstavu Briljantin II prema uzorku Dìma Dèjkobsa i Vorena Kejsija. Te{ko je bilo glumcima, peva~ima i igra~ima u nepodno{ljivim tehni~kim i materijalnim uslovima, da stvaraju bilo kakvu iluziju, a kamoli da izraàvaju zadovoljstvo sopstvenim nastupom. U Jugoslovenskom dramskom pozori{tu preovladalo je jedno shvatanje koje je uticalo da se programska politika preusmeri ka sasvim odre|enom senzibilitetu, za koji se pretpostavljalo da odraàva sasvim novi ukus, potrebe i ose}anja kod veoma odre|enih pojedinaca koji deluju u javnom ìvotu, a posebno u kulturi. Hteli su svoje posebne autore, birali su na ~udan na~in dela iz svetske literature i hteli projekte po kojima }e biti prepoznatljivi, tako da ih prati publicitet sli~an onom kakav je imao Atelje 212 sredinom sedamdesetih godina. Zato su se i odlu~ili da igraju komad Supermarket Biljane Srbljanovi}, u reìji Alise Stojanovi}. Komad je komponovan je u èlji da se istakne neka vrsta traktata o izjedna~avanju polova. Tokom predstave se ponavlja zatvorena scena u {kolskoj u~ionici, hodniku i direktovoj kancelariji. Svaki prizor po~inje istim re~ima, likovi su uglavnom {ablonizirani i tek se na zavr{etku poznatih situacija otkrije po neki novi podatak. Supermarket je u su{tini, konstrukcija nema~ke inspiracije. Imena su mahom njihova, pone{to je nazna~eno o odnosima onih sa Istoka i Zapada, ima prikrivenih misli i asocijacija, ali i patologije. Simboli~no, to je mesto na kome se svako moè posluìti ~ime èli, seksom po izboru i asortimanu, idejama, pro{lo{}u i ko zna ~ime jo{. U pitanju je samo cena, mo`da nekog zanima i poreklo, ali to je svakako sporedna stvar. Glavne li~nosti su u~enica koja odràva kontakte sa kolegom, ali je otvorena za sve kombinacije u kojima nema predrasuda ni prema znatno starijim. Alisa Stojanovi} je profesio- 252 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka nalno sve to aranìrala na principu forma – funkcija, pa njena reìja pokriva sve jasne ili tek nagove{tene teze. Ljudsko bi}e je otu|eno, svedeno na tehni~ku ulogu predmeta. Li{eni emocija, akteri su uklopljeni u sistem koji saìmanjem dobija oblik scenske forme. Sve je sra~unato da bude {okantno, jer to garantuje odre|eni uspeh i publicitet, ne samo piscu, nego i pozori{tu, a nije uop{te bitno {ta sve to u teatru zna~i. Ubrzo zatim, na|en je komad koji upotpunjuje ovakvu atmosferu u Teatru “Bojan Stupica”. To je Shopping and fucking Marka Rejven- hila, s tim {to ga je reìrala Iva Milo{evi}. O tim komadima koji obra|uju na razne na~ine homoseksualne teme, drogu i totalno odsustvo elementarnih ljudskih vrednosti i morala, postiè u delu javnosti ve} veoma zanimljive ocene, pa ne iznena|uje {to ih odre|erna publika gleda sa razumevanjem. Paviljoni, Su- permarket i sada Shopping and fucking predstavljaju o~igledno doslednu programsku liniju u kojoj komadi jedinstvenog sadràja, svaki na svoj na~in, nastoje da {okiraju, navedu na konfrontacije, problematizuju realnost i sa otvorenom drsko{}u prepri~avaju ono {to se moè pro~itati na posebnim sajtovima. Uprava pozori{ta koja svesno svoj repertoar usmerava na ovakve projekte nije ni malo bezazlena niti u nekoj trenutnoj zabludi. To je svesno opredeljenje u kome se izvesne dru{tvene deformacije koriste za jasne ciljeve. Destrukcija je – program. Ali ako svaki pisac, reditelj ili glumac ima svoj stil, kako definisati stil pozori{ta? Ko, zapravo, odlu~uje {ta }e se i kako igrati? Da li je u novom vremenu vaàn bilo ~iji subjektivni umetni~ki identitet? Bezbroj je pitanja koja se mogu danas postavljati svakom pozori{tu, posebno onim najzna~ajnijim, kakvo je Jugoslo- vensko dramsko pozori{te. Neko }e pomisliti da uop{te ne znamo {ta je, ni ~emu teì savremeno pozori{te. Zato su mnogi doìveli pojavu Skupa Marina Drì}a, kao otkrovenje, ili novu razvojnu fazu u ansamblu na sceni teatra “Bojan Stupi- ca”. Druga~ije re~eno, iz naturalisti~kih krajnosti i opsena, mo`da se krenulo u stilski eklektizam. Cela predstava, u reìji Jago{a Markovi}a, deluje krajnje sofisticirano, ali i kao opsena koja reducira psiholo{ke opservacije, pa i identitet pisca. U ovom aran`manu ima vidljivog majstorstva, pa su pojedini prizori tako postavljeni, kao odblesci zbivanja, krajnji uzdasi ili krici nekih ose}anja. U to se upli}e postmodernisti~ka ironija, pa neki debilni momci nose savremene igra~ke. Sve je to upakovano efektno, moè da fascinira gledali{te, kao {to je ni{tavilo odu{evilo glumce na pozornici. Kada me|utim, splasne taj prvi utisak o ne~em neobi~nom, malo ostane od predstave i ona ne otvara dubine u kojima bi traìli sopstveni smisao. To su atrakcije u kojima je Jago{ Markovi} daleko ve}i majstor nego drugi reditelji, {to njegovim predstavama daje popularnost. Drasti~nih promena u repertoarskoj politici Beogradskog dramskog pozori- {ta za ovu i naredne sezone, bar u najavama nije bilo. Na Crvenom krstu su èleli da odrè orijentaciju koja je ja~ala ambicije jednog otvorenog i savremenog pozori{ta. Pri tome su morali da ra~unaju sa ograni~enim umetni~kim kapacitetom ansambla, pa im je bilo te{ko da se izdignu iznad prose~nosti i 2001–2002. 253 pojedine predstave pretvore u doga|aje {ireg umetni~kog dejstva. Kada se odlu~ivalo o tekstu Pandorina kutija Gorana Markovi}a, mnogi su se prise}ali {ta se sve doga|alo oko najave skora{njeg otvaranja policijskih dosijea, kada }e svako mo}i da se upozna sa onim {to su o njemu mo`da prikupile tajne slu`be. Ubrzo se ispostavilo da to moè biti opasno iskustvo, ali sasvim retko i zadovoljstvo – jer suo~avanje sa istinama ili laìma, prijateljima, izdajnicima, ili neprijatnim okruènjem koje vam smi{lja tegobe, nesre}e, pretnje, ponekad i smrt, donosi vi{e mu~nine nego radosti. Da kod publike sam naslov ne bi doveo do zabune, citiran je tekst iz Gr~kih mitova Roberta Grivsa, koji govori kako je Epimetej poklonio svojoj èni Pandori, kr~ag u kome su bili zatvoreni svi duhovi {to su mogli da na{kode ljudima – starost, tegoban rad, slabost, ludilo, porok i strast. Ona ga je odmah otvorila i napolje se razlete{e svi poroci ovog sveta! Kada se taj mit prevede u na{u realnost , lako je pretpostaviti {ta bi se moglo dogoditi kada bismo razotkrili sve tajne. Razumljiva je èlja za aktuelno{}u. Da li je ovo suo~avanje izvr{eno prerano ili prekasno – ko zna, utisak je mu~an. Stvarnost je diktirala formu, uti~u}i i na izraz. To je na odre|eni na~in bio problem i sa drugim postavkama, jer Privatni ìvoti Noela Kauarda i Zver na mesecu Ri~arda Kalinoskog, nisu mogli da prerastu korektnost niti da zaìve punom verodostojno{}u. Da bi ublaìli utisak koji su ostavljale ove predstave na velikoj sceni, izvesne nade su vezivane za Novu scenu, gde su se opet po~etnici – reditelji i glumci ve`bali i ogledali u razli~itim tekstovima. To su Gorke suze Petre fon Kant Rajnera Vernera Fasbindera, u dosta bledoj postavci, bez one poznate agresivnosti i nezadovoljstva realno{}u kako se to doga|alo u ranijim postavkama ovog dela, a jo{ skromniji izraz je bio u Gospo|ici Juliji Augusta Strindberga i Kurvi iz Harlema Entonija Sverlinga. Ne{to ìvlja je bila predstava Gospodin Foka Gordana Mihi}a, ~iji tekst nije izgubio vitalnost. To ipak, nije moglo mnogo da pomogne pozori{tu, jer je nastavljeno sa gomilanjem predstava u kojima je bilo najva`nije da se pojave mladi zanesenjaci, ali bez pravih stvarala~kih motiva. O tome svedo~e Ispovesti Stavrogina Save Radovi}a, komadi Majka i dete Juna Fosea i Ubistvo sestre Dòrd` Frenka Markusa. Mnogo truda, ali naàlost, ni~eg stvarno novog ili originalnog. Nasuprot ovakvim predstavama, optere}enim raznim zahtevima i nadama, u pozori{tu “Slavija”, situacija je bila jednostavnija i ~istija. Jer, suprotno ranijim predrasudama, ovde nije dolazio svet koji ba{ ni{ta ne zna o pozori{tu, pogotovo {to je re~ o glumcima koje je bilo mogu}e videti i na drugim beogradskim scenama. Za njih je ova scena bila veliko isku{enje – pruàla je mogu}nost zarade ali i neposrdnu komunikaciju sa publikom, kako bi ovi susreti imali pozitivne okvire i odgovaraju}u atmosferu. Sezonu je preìvelo i reprizirano osam predstava iz prethodne sezone, {to je bio ve} uspeh koji nije za podcenjivanje. Njima je pridodata i jedna nova produkcija Dogodine u isto vreme Bernarda Slejda, u reìji Boìdara \urovi}a, koja je tek trebalo da se potvrdi pred gledaocima. 254 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Zanimljivih pojava bilo je u “Madlenijanumu” gde se, pored izvo|enja kamernih opera, dosta pa`nje posve}ivalo baletskoj igri sa dramskim sadràjem i nekonvencionalnim koreografskim re{enjima. Tako se prilikom postavke Niìn- skog – zlatne ptice razgrani~avaju uloge koreografa i reditelja. Uz to se uvodi kod nas nedovoljno istraìvan fenomen takozvane “aleatorijske drame”, kao novog vida dramskog izraza. U obja{njenjima autora ovog projekta, isticano je da se ova forma kreira po sistemu “numera”, sa novim zna~enjem, jer u tim strukturama ona postaje samostalni nosilac dramske funkcije, ~ine}i jezgro predstave. To je zapravo, nagove{taj multimedijalnih projekata, za koje se traè novi autori. Za to vreme u Novom Sadu ponovo su oìvele alternativne scene sa mladim ali i poznatim glumcima u ovoj sredini. Najozbiljniji poduhvat je trebalo da bude osnivanje “Portal teatra” sa osobenim scenskim izrazom. To je nagove{teno jo{ prilikom osnivanja, dve hiljadite godine, kada je prire|ena programska predstava Jelisaveta Bam Danila Ivanovi~a Harmsa u modifikovanom ekspresionisti- ~kom stilu. Sada je Ljubosav Majera postavio komad @anine Mir~evske Dies irae, uglavnom sa glumcima Srpskog narodnog pozori{ta. To je jo{ bilo izrazitije prilikom predstavljanja Otela Viljema [ekspira, u obradi Olivere \or|evi}. Grupa “Duplo dno” izvela je Paklenu pomorandù Entonija Bardìsa, a ansambl “Ogled” predstavio se Grobnicom za Borisa Davidovi}a Danila Ki{a. Bile su tu jo{ i predstave Krevet Ratka Radivojevi}a, u prezentaciji teatra “Brod”, Space Saloma Marijana Prpa Fina i grupe “Infant”, kao i Stvaranje duge Aleksandra Mladenovi}a, sa “Teatrom Human”. Ma kako se glumci trudili to su ipak, kako se ubrzo ispostavilo, tek margi- nalni projekti koji ni na koji na~in nisu mogli da konkuri{u onome {to se izvodilo u Srpskom narodnom pozori{tu. Glavni projekt sezone bilo je novo izvo|enje drame Gospoda Glembajevi Miroslava Krleè, u adaptaciji i reìji Egona Savina. Oko ove predstave na~injena je posebna atmosfera, nagla{avana je va`nost uspostavljanja pokidanih pozori{nih veza, posebno sa Zagrebom i literaturom ovog zna~ajnog, ne samo hrvatskog nego i jugoslovernskog pisca. Sve je upro{}eno ve} u adaptaciji teksta, a posebno reìji, koja je morala da prilago|ava intenzitet dramske radnje, pa i sam izraz, mogu}nostima pojedinih glumaca. Predstava je ipak doìvela uspeh, potvrdiv{i se na vi{e festivala, sa zapaènim nagradama. Na Sterijinom pozorju, igrana je u ~ast nagra|enih dramskih umetnika. @arko Tomi} je u svojoj reìji proveravao dana{nje dejstvo komada Oslobo|enje Skoplja Du{ana Jovanovi}a. Predstava je bila realisti~ki komponovana, oslobo|ena politi~ke napetosti, dosta prirodna u izrazu i komu- nikativna sa gledaocima. Takva, svedena na svoju su{tinu i lako prepoznatljiva u se}anju, bila je prikladna za gostovanja, pa je ~ak prikazana i u Puli. Predstava Kazanova Dejvida Grejga, privla~ila je svojim sadràjem i igrom mladih glumaca. U javnosti je sve ovo prihvatano kao uravnoteèn program koji potvr|uje 2001–2002. 255 vitalnost i èlju da se neprekidno ansambl potvr|uje ambicioznijim poduhvatima. Novosadsko pozori{te – Ujvideki szinhaz u ovakvim dinami~nim zbivanjima nije èlelo da ostane po strani, pa je pokazivalo ne samo zapaènu aktivnost, nego i nove valere u izrazu. To je bilo potvr|eno ve} sa premijerom poznatog komada Bertolda Brehta Dobri ~ovek iz Se~uana, u reìji [andora @otera. Pred- stava je imala dobro razra|enu unutarnju strukturu, precizan izraz, odre|enu simboliku i nametala se stilski svojom celovito{}u. Sledili su San an|ela \ule Fehera, Karneval Bele Hamva{a i posebno zanimljiva Jerma Federika Garsije Lorke, u originalnoj interpretaciji Kinge Mezei. Ono {to je u ovom trenutku bilo posebno zanimljivo jeste zauzimanje ansambla da se na njihovoj sceni orga- nizuje Prvi festival vojvo|anskih ma|arskih pisaca. Na ovoj manifestaciji predstavljena su tri pisca, Ferenc Kontra, I{tvan Be{edes i Atila Palo{. Kroz ovaj program Novosadsko pozori{te bilo je prisutno na Sterijinom pozorju izvan konkurencije, kao i na drugim specijalizovanim festivalima. Gotovo ceo ansambl somborskog pozori{ta i po neki gosti sa novosadskih scena, pojavili su se u predstavi Opsada Crkve Svetog spasa, koju je prema romanu Gorana Petrovi}a, osmislio Kokan Mladenovi}. U neobi~noj scenografiji koja podse}a na stare manastire i zvonike, realnost se izme{ala sa pro- {lo{}u na neobi~an na~in, pa fantastika deluje stvarno, a ono {to je realno, nadilazi sebe u dosta sloènoj kompozciji, koja je kao celina dobila integrativnu mo} i dejstvo. Predstava se prirodno na{la na zvani~nom programu Sterijinog pozorja, a sa nagradama koje je dobila, potvrdila se kao jedan od najzanimljivijih projekata u na{em pozori{tu. Stvorene su jo{ dve predstave posebnog stila i identiteta, Bu|enje prole}a Franka Vedekinda, u postavci Gor~ina Stoja- novi}a i [est lica traì pisca Lui|ija Pirandela, u postavci Davida Putnika. Sve su to bili ozbiljni poduhvati, gde su reditelji i glumci sasvim oslobo|eni spoljne napetosti, neizvesnosti i lutanja za identitetom, traìli i nalazili sebe u onome {to je u njima podsticalo intuiciju da se kre}e, kroz ma{tu gde se i realne ~injenice vide u druga~ijem svetlu. Vojvo|anska pozori{ta se nisu optere}ivala vremenom ni nekakvim isforsi- ranim promenama, spokojno nastoje}i iz predstave u predstavu, da svojim mogu}nostima reaguju na ono {to im pojedina dela ukazuju. Od njih se naj~e{}e o~ekivalo da svoju igru prilagode potrebi da se stvara raznim sadràjima nova scenska realnost. Tome su se prilagodila i novonastala pozori{ta, kao u Kikindi, gde je Velimir Mitrovi} nastojao da se suprotstavi konvencionalnom pristupu Ujeù Branislava Nu{i}a. Radoslav Dori} je ovde prikazao svoje More panonsko, a Vladimir Lazi} se pozabavio komedijom Petra Pecije Petrovi}a – Crko’ bez toga. Zanimljivo je to da je na ovoj pozornici na druga~iji na~in nego u Ateljeu 212, prikazan komad Roberto Cuko Bernara Mari Koltesa, prema zamisli Bo- jane Lazi}. Uspeli su ustale izraz na odre|enom nivou, a da u tome budu 256 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka ubedljivi. U zrenjaninskom pozori{tu “To{a Jovanovi}”, za glavnu premijeru odabrali su Bogojavljensku no} Viljema [ekspira, sa rediteljem Radoslavom Dori}em. Pri tome je bilo najva`nije da su se i oni oslobodili automatizma u komediji, te da su od prvobitno zami{ljenog zapleta, do{li do spontane igre koja je zra~ila stilom i ma{tovito{}u. Poznati komad Vladimira Vojnovi}a @ivot i priklju~enija vojnika Ivana ônkina u vi|enju Ljubosava Majera je vi{e od realisti~ne slike sa ironi~nom distancom, jer se istrajavalo na onim fragmentima koje moèmo razumeti i u svome vremenu. Ozbiljna predstava sa potpunom komu- nikacijom sa gledali{tem. Uz ove komade, shodno tradiciji, izveden je i tekst Uglje{e [ajtinca Govorite li australijski u aran`manu Vladimira Popadi}a. To je bilo sasvim dovoljno da se i ova sezona proglasi ne samo uspe{nom nego i potvrdom da igra ovde ne zastareva, a glumci ne robuju ilustrativnosti pa u njihovoj ma{tovitosti asocijacije postaju spontane, osloba|aju}e od te{kih utisa- ka i nespokojstva. Ne{to sli~no je vi|eno u postavci Gospo|ice Julije Augusta Strindberga na sceni vr{a~kog pozori{ta “Sterija”, koja je ra|ena prema zamisli Miroslava Benke i dovedena do pune izraàjnosti. Narodno pozori{te u Subotici je u duhu sopstvenog iskustva igru stabilizovalo u domenu savremenih htenja koja su ih navodila na stilsku preciznost i superiornost u odnosu na svet stvarnosti. Ta igra bez predrasuda bila je veoma efektna u komediji Sluga dvaju gospodara Karla Goldonija sa rediteljem Kokanom Mladenovi}em, koji se nije zadovoljavao samo efektnim re{enjima, nego je upravo svojom ma{tovito{}u u svakoj sceni nastojao da osporava realnost, ma kako ona bila ~udna, izvitoperena i sme{na. Du{an Petrovi} je na{ao specifi~an izraz za iskazivanje drame Vi{njik Antona Pavlovi}a êhova, nalaze}i da ova tragikomedija ima jo{ uvek neizrecivih istina koje mogu da uzbude podjednako glumce i gledaoce. On je ovde realizam u~inio apsurdnim i tako oslobodio glumce preteranog nagla{a- vanja li~ne nesre}e i bola, kako bi ih li{io potrebe za psihologiziranjem i izopa- ~avanjem karaktera jer su unutarnje krize izazvane spoljnim situacijama daleko sadràjnije i nesre}nije. Ovim projektima su dodane predstave 10,9,8Jelene Mijovi} i Dom Riordanovih En Nobl. Izme|u Srpske i Ma|arske drame unutar zajedni~kog pozori{ta bile su sve uo~ljivije razlike – kako u odabiru tekstova, tako i u na~inu igre. To, me|utim, nije bilo izdvajanje po svaku cenu, ve} vi{e vra}anje kulturi koja je u ovoj sredini i me|u pripadnicima ma|arske nacionalnosti traìla mogu}nosti za aktivnije delovanje. Bili su fleksibilni i prilagod- ljivi, ~ak i onda kada im nije polazilo za rukom da prevazi|u odre|ene suprotnosti ili dosegnu do sinteza koje bi im uz sve drugo obezbedile izvornost ili autenti~nost u doìvljaju. To se potvrdilo kroz izvo|enje komada Dòni pod oru`jem Daltona Trumba i Bredlijasa Smita, Ne boli Agote Kri{tof, No} ubica Hoze Trijana i drugih koji su se javljali u ovom programu. Najuspe{nija izvo- |enja su bili zato Totovi I{tvana Erkenjija, gde je specifi~an humor na temu apsurda, sa ma|arskim specifi~nostima doveden do efektne i veoma produk- 2001–2002. 257 tivne igre. Ova predstava je imala uspeha u vojvo|anskim i ma|arskim gradovima gde god je izvo|ena. Posebna pa`nja je poklanjana zabavnim {tivima, operetskim scenarijima ili mjuziklima u raznim kombinacijama, a sada je na redu bila Titanik – revija na vodi I{tvana Ta{nadija, koju je rediteljski obradio \er|i Hernjak u dosta smeloj i atraktivnoj viziji. Sve je to bilo u odre|enoj funkciji, mada je i tada te{ko bilo u svemu obezbediti isti nivo i delovanje sa pozornice. U svakom slu~aju – Narodno pozori{te u Subotici je pokazivalo zainteresovanost da pravi {to vi{e premijera i da iskoristi sve svoje mogu}nosti, a one, kako se pokazivalo, nisu bile ni~im unapred ograni~ene. Izme|u ovih vojvo|anskih pozori{ta i onih drugih koji su stvarali predstave u drugim srpskim regionalnim centrima, lako su bile uo~ljive razlike u shvatanjima mnogih dilema oko toga kako i na koji na~in ostvarivati nove projekte ili se zalagati za neka nova shvatanja izraza. To, naravno, nije spre~avalo promene, niti je pove}avalo protivure~nosti, pogotovo kada se zna da je kod svih postojala saglasnost da je razvoj mogu} i na najmanjim i najskromnijim scenama, da svako ima pravo na sopstveni izraz, te da sve te razli~itosti teè ka sintezi koja }e neutralizovati prevazi|ene forme i arhai~ne vidove dru{tvene angaòvanosti. Da li ih je bilo dovoljno – to je ve} pitanje na koje se traìo odgovor u svakom pozori{tu posebno. Teatar “Joakim Vuji}” se opet na{ao u periodu oporavka, odre|enije repertoarske politike i nagla{enijih ambicija u samom izrazu. To se iskazivalo u postavkama dela poput Doktor [uster Du{ana Kova~evi}a, u reìji Jovana Gligo- rijevi}a, koji je predstavi obezbedio zanimljivost i dinamiku u iskazivanju doga- |aja ali uz istovremeno sen~enje svih likova sa ironijom koja je oscilirala od lika do lika. Postavka Juga Radivojevi}a Kod ve~ite slavine Mom~ila Nastasijevi}a je ra|ena sa izrazitim umetni~kim ambicijama, a veoma zanimljiva je bila reìja Petra Zeca Sme{nih precioza Molijera. Da sve ne bi bilo sumorno i neprijatno u zna~enjima, pobrinuo se Rade Marjanovi}, koji je na osnovu tekstova Du{ana Radovi}a na~inio zabavnu reviju Stara dobra vremena. Na kru{eva~koj sceni su nastavili sa orijentacijom da stvaraju predstave za standardni repertoar, ali i onaj festivalski, za koji se ulaù posebni stvarala~ki napori. Takav projekat je bila iscenacija Korena Dobrice ]osi}a, u vi|enju Neboj{e Bradi}a. U ovoj viziji je angaòvano vi{e mladih beogradskih glumaca, ali se u igri nije prime}ivala razlika u odnosu na lokalne snage, jer je rediteljski okvir bio dosta ~vrst, a izraz doveden do potrebne funkcionalnosti, koja je opet rezultirala ekspresijom ograni~enog dometa. U sagi o Kati}ima kroz nekoliko generacija, hteli su da dosegnu autenti~nost i zna~enje velikih romana. To je bio veliki izazov za malo pozori{te, zato je sve pojednostavljeno i svedeno na golu fabulu. Te{ko je u tipi~nim slikama prepoznati svu specifi~nost ove literature, a pogotovo pratiti i razumeti svet, sav okrenut sebi, prepun ose}anja krivice prema sopstvenim korenima. Nad pozornicom su prema dubini na~injena tri okvira kao za uveli- ~ane fotografije, sa grubim stolovima. Tu se toliko agresivno govori, da su 258 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka problemi stopljeni, a psiholo{ki nije u njih ni mogu}e do kraja u~i. Ne{to od zna~ajnog romana se tu ose}a, pa ne iznena|uje da je ova predstava za kratko vreme doìvela pedeset izvo|enja u Kru{evcu, Beogradu, Novom Sadu i nizu drugih gradova {irom Srbije i Crne Gore. Do koje mere je funkcionisao ovaj sistem, potvr|uje predstava Hodi u ba{tu Mod Noela Kauarda, koju je reditelj Ljubomir Dra{ki} postavio sa svojim stalnim saradnicima i glumcima iz Beo- grada. Uz ovo je realizovana Lekcija Eèna Joneska, prema zamisli Predraga Stojmenovi}a. Ovo poznato delo iz kolekcije teatra apsurda, na{lo se i na programu leskova~kog pozori{ta u viziji Nenada Todorovi}a. Ovaj reditelj je postavio komad Ljudmile Razumovske Ku}i, uz izvesne specifi~nosti koje su delovale dosta efektno. Tu su se na{li dela Om~a na om~u Majkla Stjuarta i Tajanstvena fioka Juliju{a Volskog, koju je odgonetao reditelj @oro Ivanov. Sasvim dovoljno – da glumci potvrde svoju zainteresovanost za nove elemente scenske igre. Novu potvrdu da su na putu sazrevanja pokazali su u vranjskom pozori{tu “Bora Stankovi}” sa ambiciozno ura|enim predstavama Oslobo|enje Skoplja Du{ana Jovanovi}a, u reìji Filipa Gaji}a i Nesporazum Alberta Kamija, koji je osmislio Radoslav Radivojevi}. U Narodnom pozori{tu u Ni{u u svakom trenutku, bez obzira na unutarnje nesporazume, nedoslednosti u repertoarskoj politici ili nezadovoljstvo polo- àjem u pozori{nim zbivanjima, postojao je unutarnji potencijal koji je pod stanovitim okolnostima mogao uvek da bude aktiviran u pozitivnom smislu. Samo tako je bilo mogu}e razumeti sve ono {to se ovde zbivalo i {to je optere- }ivalo njihovo sopstveno iskustvo. Retko su se zanosili jednostranim odlukama ili usmerenjima, uporni u nastojanju da ostanu otvoreni za razne forme i stilska stremljenja u izrazu. Otud javnost ~esto nije mogla da shvati otkud tolika kolebanja i za{to ovaj pozori{ni centar nije uvek me|u onim odlu~uju}im kreativnim snagama koje projektuju budu}nost pozori{nog delovanja na na{im prostorima. U izmenjenoj atmosferi sada su gotovo svi u ansamblu bili zaokupljeni postavkom Ukro}ene goropadi Viljema [ekspira. Milan Karadì} je uspeo da podstakne glumce da se nadigravaju i svaku scenu nadgra|uju ma{tom, pa je bila na sceni vidljiva lako}a pokreta, zadovoljstvo u pojedinim obrtima, ritam koji svi podjednako slede, tako da je svim tim naporima stvorena predstava koja je mogla biti prihva}ena u svakoj sredini. Sa uspehom je prikazivana u Beogradu, Novom Sadu i Skoplju. Uz to je Radoslav Milenkovi} na osoben na~in tuma~io Polonezu Oginjskog Nikolaja Koljade, sa ~ijim se delima ve} potvrdio na vi{e na{ih pozornica. Ono {to je ovde bilo zanimljivo – jeste da su glumci prihvatili ovo delo sa ose}anjem ali i vizuelnom percepcijom, tako da su mogli da svaki lik i situaciju ras~lane do krajnosti. Pri tome se nisu obazirali {to se izvesne ~injenice ~ine poznatim i razumljivim, jer se ovde nije primenjivao metod podra- àvanja. Feliks i Doris je duo drama Bila Menhofa, koju je Olivera \or|evi} potpuno prilagodila na{em senzibilitetu i glumcima. Sve ovo protuma~eno je u ansamblu kao vra}anje sebi, {to je ve} bilo zna~ajno ohrabrenje za druge projekte. 2001–2002. 259

Pirotsko pozori{te je bilo svojevrstan fenomen, kao jedan od brojno naj- manjih ansambala, sa svega nekoliko profesionalnih glumaca. To ih me|utim nije ograni~avalo, umeli su da komuniciraju sa nizom reditelja sa beogradskih i drugih pozornica, ulaze}i u projekte koji su ih objektivno prevazilazili svojim zahtevima. Ispomagali su se amaterima ili pojedinim glumcima drugih pozori- {ta. Tako su sada na~inili svoje verzije Sumnjivog lica Branislava Nu{i}a, u reìji Branka Popovi}a, zatim su obezbedili da Nikolaj Poljakov postavi Ujka Vanju Antona Pavlovi}a êhova, a Pavle Lazi} da izi|e sa svojim vi|enjem komada êkaju}i Godoa Samjuela Beketa. U uslovima koji su im omogu}avali rad, to je za njihovu sredinu bilo sasvim zadovoljavaju}e. U zaje~arskom popzori{tu “Zo- ran Radmilovi}”, poku{avaju}i da budu originalni u repertoaru, sada su odabrali komade Evalda Flisara A Leonardo i Neboj{e Rom~evi}a Terra incognita, ali bez o~ekivanih uspeha. Za glumce Narodnog pozori{ta u Uìcu, bilo je najva`nije da osmisle sa rediteljem Miodragom Milanovi}em savremenu verziju Molijerovog Tartifa, a u tome su tek donekle uspeli, jer atmosfera na sceni, kao i igra glumaca, nisu bili dovoljno uskla|eni. [aba~ki glumci su za to vreme ne{to usporili svoju uobi~ajenu scensku dinamiku, ogledav{i se samo u dve nove predstave, Laì i paralaì Jovana Popovi}a Sterije, sa rediteljem Velimirom Mitrovi}em, ispod ranijih iskustava i dosta skromnoj u izrazu, i sa ne{to vi{e zainteresovanosti u Kaskaderu Bratislava Petkovi}a, kojeg je za svoje kolege, postavio glumac Petar Lazi}. To je ipak bilo premalo za ansambl koji je umeo da bude smeliji, ambiciozniji i bliì zna~ajnijim vrednostima. Skeptici su se kao obi~no, ovaj put ne{to glasnije, pitali – {ta se novo dogodilo u na{im pozori{nim ìvotima? êmu istrajavati na odgovorima koji su uvek dvosmisleni ili sa kojima se sve relativizuje na tim scenama sa razlogom ili bez njega? Bitef traì za sebe druga~ije pozori{te, i u ovoj sredini koja ga omogu}uje, dok Sterijino pozorje istrajava na kontinitetu i pravu da bitno uti~e na doma}e savremeno dramsko stvarala{tvo. Statistike nisu nikom posebno naklonjene, svako ih tuma~i na svoj na~in. Neosporno je ipak da su se sva pozori{ta stabilizovala posle dru{tvenih kriza u zemlji, na razme|u dva veka. Uz to, pove}alo se interesovanje publike, pa su dvorane sve punije. Isto tako, vi{e je premijera, repriznih predstava pa i neobi~nih projekata, {to ve} samo sugeri{e da se aktiviraju motivacioni sistemi kod mnogih umetnika, pa i nekih ansambala. Time se potvr|uje da pozori{ta ne prekidaju kontinuitet u svome delovanju, i da se ne zanose nekim radikalnim promenama. Pre bi se moglo stoga tvrditi da je re~ o prilago|avanju vremenu i senzibilitetu vezanom funkcionalno za duhovne potrebe odre|ene sredine. U tom kontekstu nije va`no koliko, nego kakvih predstava ima. One najbolje, bez obzira koliko ih je malo, sasvim sigurno potvr|uju da su podsticaji upravo do{li iz tih ose}anja da je nu`no biti savremen u odre|ivanju smisla i prirode izraza. 260 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

2002–2003.

U kratkom vremenskom periodu do{lo je do kadrovskih promena i smena u mnogim pozori{tima. Javnost je s pravom o~ekivala da }e sve te promene dovesti do materijalne konsolidacije pojedinih ansambala, sre|ivanja unutarnjih odnosa, uvo|enja anga`mana putem ugovora, potpunog otvaranja odre|enih scena prema glumcima iz drugih ansambala i izjedna~avanja njihovih prava sa onima koji su tu stalno zaposleni, snaènja novog sistema rukovo|enja javnih ustanova sa velikim ovla{}enjima upravnih odbora, upravnika i {to je najva`nije, odvajanja umetni~kog rukovo|enja od poslovnog menadènta. Kako novi zakonski propisi o kulturnim delatnostima, a posebno pozori{tima, nisu do kraja definisani – ostalo je niz nedore~enosti, koje su vi{e zbunjivale nego {to su omogu}avale nova re{enja. Tim pre, {to je preovladalo mi{ljenje da ne treba ùriti sa privatizacijom u pozori{nom ìvotu. To je zna~ilo da }e i dalje dràvnu podr{ku uìvati Narodno pozori{te u Beogradu, Srpsko narodno pozori{te u Novom Sadu i pozori{ta u kojima deluju ansambli nacionalnih manjina. Sve ostalo je prepu{teno brizi gradskih uprava i regionalnih centara, s tim {to je ostavljeno da se mogu formirati sasvim slobodno nova privatna pozori{ta, ali da }e o eventualnoj pomo}i, ili trajnim dotacijama odlu~ivati gradski forumi, na osnovu predstava i dostignutih vrednosti. Novina je bilo i to {to se u velikim sredinama pojavila ideja da mnogi mogu biti izjedna~eni na taj na~in, {to }e se godi{nje raspisivati konkursi za odre|eni broj projekata i predstava. Ranije pretpostavke ili o~ekivanja da }e pojedina pozori{ta iza}i sa svojim stvarala~kim platformama i repertoarima za vi{e sezona, pokazala su se izli{nim. Za to je postojalo vi{e obja{njenja – koga da ti planovi obaveù, kada se sa umetni~kim osobljem o~ekuje prelazak na ugovorne anga`mane? Kako unapred obavezati gostuju}e reditelje za realizaciju programa koji nisu u domenu njihovih stvarala~kih interesovanja? Ko moè sa umetni~kim autoritetom da trasira budu}a kretanja u istraìvanjima novih puteva ili stilskih opredeljenja? îji su to programi, kada iza njih ne stoje nikakve pretpostavke, ni materijalne garancije da }e biti zaista i ostvareni, bez obzira ko ih trenutno usvaja? Su{tinski – te vizije o bliìm ili daljnim vremenima i doga|ajima, prakti~no malo koga je zanimalo. Pragmati~no, godina za godinu, ili sezona za sezonu, pa }e se tako postepeno slagati slika o pozori{tu novog milenijuma, kao procesa stalnog razvoja i mogu}eg preobraènja. O tome odlu~uju dru{tvene uslovnosti kroz politiku koju artikuli{u gradski odbornici u pojedinim gradovima i centrima. To naravno, ne 2002–2003. 261 obavezuje niti spre~ava pojedince da ma{taju o sopstvenim ili ~ak na{im iluzijama, mimo sezonskih i odobrenih planova. Najizrazitije turbulencije u repertoarskoj politici i sistemu upravljanja, bele- ène su u velikim pozori{tima. U tom pogledu najvi{e pa`nje su privla~ili doga- |aji u Narodnom pozori{tu u Beogradu. Promene koje su se dogodile u javnom ìvotu tokom dve hiljadite, najdrasti~nije su se ispoljile upravo u ovoj ku}i. Krizni {tabovi su prosto namatali nove rukovodioce u drami, operi i baletu, te na odre|eni na~in uticali na formiranje aktuelnih programa. Bilo je tu naglih i neo~ekivanih promena i planova koji su trebalo da na neki na~in uspostave diskontinuitet sa ranijim iskustvom, nametnuv{i se velikim i kapitalnim projektima. Za tako ne{to nisu izvr{ene temeljitije promene, pa se toga nije ni formu- lisala nova estetska platforma nacionalnog teatra. Zato je razumljivo kolebanje da se klasika tuma~i na novi na~in, a uz to vodi ra~una o dominaciji savremenih izraàjnih htenja, s kojima bi se ansambl zalagao za presti` sa drugim pozori{tima. Sve to je uticalo da se donese odluka o postavci Fausta l i Fausta 2 Johana Volfganga Getea, u adaptaciji i reìji Mire Erceg, s tim da to budu dve samostalne predstave, od kojih bi se jedna igrala na velikoj sceni pred klasi~nim gledali{tem, a druga s one strane zavese, na pozornici, zajedno sa publikom. O toj pomalo anarhi~noj megalomaniji svedo~i i to {to je gotovo istovremeno spreman veliki operski spektakl Faust, koji }e se izvoditi u Sava centru. Za{to sve ovo, kako obezbediti ubedljive odluke na sceni – to niko nije mogao unapred da predvidi. Sve to zajedno, kako se ubrzo pokazalo, bila je ambiciozna ali nedovoljno promi{ljena avantura, koja se nije mogla ostvariti na op{te zadovoljstvo. Veliki scenski prostori traè posebnu dramatur{ku kompoziciju predstave i svi koji su verovali ili imali iluziju da su to samo tehni~ki problemi prelaska sa malog na veliko, tako su prolazili. Zabluda trenutka je bila u tome {to su se svi umetni~ki ansambli i mnogi saradnici izvan pozori{ta, angaòvali na ovoj totalnoj prezentaciji Geteovih vizija. Neuspeh u operi imao je izvesnog uticaja na ono {to se doga|alo u drami. Mira Erceg je sasvim bila optere}ena literaturom o ovom neobi~nom delu, istovremeno èle}i da na~ini svoju repliku na sve te komentare. Htela je nekonvencionalnu scenografiju, ali ni tu nije bilo doslednosti, pa su neke klju~ne scene zbijene na mali prostor, dok su daleko prostraniji delovi pozornice ostavljani za prizore od kojih su neki ras~lanjivani, uz to optere}ivani raznim drugim intervencijama. Tako je lik Margarite pretvo- ren u tri mlade glumice, a dosta je dato va`nosti duhovima, peva~ima i duhovima igra~ima. Bilo je tu i drugih nepotrebnih intervencija, koje su skretale pa`nju sa su{tinskih odrednica drame. Kroz sve to, lik Mefista, pa i Fausta, ostao je u granicama konvencionalnog i ve} vi|enog. Ali, rediteljka i uprava nisu se zadovoljili samo ovom op{irnom fascinacijom, nego su istovremeno zamislili jo{ jednu predstavu, iza zavese na pozornici, gde su se u nekoliko grupa koncentrisali gledaoci. Kako im nije bila dovoljna sva dubina pozornice, to su 262 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka zamislili da se kroz dekorisne hodnike i specijalna osvetljenja, na pojedinim stajali{tima doga|aju odre|eni prizori. Tu su ~etiri Fausta sa bezbroj situacija koje je bilo sasvim te{ko pratiti. Moglo se nekom u~initi da je ovo nagomila- vanje materijala izraz postmoderne u teatru, jer se pojavljuju velike reklame aviona Lufthanse iz kojeg izlaze akteri, ali sve to je zanemarljivo kad se zna da moderan izraz te{ko podnosi retori~ke analize i formalizaciju doìvljaja. Nikada nije dobijen odgovor – za{to se sve ovo ~ini i sa kakvim smislom! Ta nejasno}a je pratila jo{ jedan ambiciozni projekat, izvo|enje Vi{njika Antona Pavlovi}a ê- hova, u rediteljskom aran`manu Aleksandra Popovskog. U stilizovanom dekoru htela se isto tako sitilizovana igra, sa prepoznatljivim kostimima i re{enjima koja ~ak i subjektivni doìvljaj nastoje da predo~e distanciranjem od svakog iskustva. U sredini koja poznaje mnoge rediteljske varijacije êhovljevih dela, sve ovo nikog ozbiljnije nije dotaklo. Podjednako bu~no su najavljivane premijere na kamernoj sceni “Ra{a Plaovi}”, uz isticanje njihove posebne va`nosti, kao u slu~aju dela Kantri Martina Krimpa, sa rediteljem Stivenom Rentmorom. Tim povodom dato je na znanje javnosti da je re~ o projektu “Nova drama”, kao dela sezone britanske nove drame, koja }e se verovatno ostvariti u saradnji sa Bri- tanskim savetom. Kantri je, navodno, obnovljena i savremena varijanta pasto- ralne igre, u koju se uz poznatu alegoriju unose prizori iz savremenog ìvota. Da je re~ o parodiji, lak{e bi se razumela, ali pretenzije su mnogo ve}e – lekar napu{ta grad u kome je fizi~ki i duhovno sve zaga|eno, odlazi daleko na selo sa ènom i decom, stari ambar pretvara u ku}u za stanovanje, uìva u travi i cve}u i tu dovodi svoju mladu ljubavnicu. Tog trenutka padaju u vodu sve pri~e o lepoti predela, jer nastaje klasi~na melodrama sa tri lica. Sledio je komad Bukefal Bo{ka Puleti}a, o Aristotelu i Aleksandru, koji je privukao izvesnu pa`nju {to se u tako ozbiljnu raspravu o sudbini sveta i ~oveka upu{ta jedan glumac. On je sebe tekstom sasvim opravdao. Uobraèni bolesnik Molijera doìveo je u reìji \or|a Marjanovi}a jo{ jednu sasvim subjektivnu ali u mnogo~emu i proizvoljnu postavku, beè}i od pravog smeha i njegovog dejstva. Daleko neposrednija bila je postavka Ribarskih sva|a Karla Goldonija, koja je na sku~enom prostoru, uz minimalni dekor bila koncentrisana na spontatnost doìvljaja uglavnom mla|ih ~lanova ansambla, pa se tako pri~a rastvorila, a svaki lik imao ne{to svoje, ali ipak ne prelaze}i u otvorenu karikaturu. Bilo je tu stilizacija, naivnosti, ali i atraktivnih prizora, pa je predstava pulsirala iznutra svojim prirodnim ritmom i neposredno{}u. To se me|utim, nije ponovilo sa Crnim mlekom Vasilija Sigar- jeva, u kome, uz sav trud rediteljke \ur|e Te{i}, nije moglo da se dopre do izvornih emocija. [ta sve to zna~i ili {ta se moglo o~ekivati, samo su neka od radoznalih pitanja na koje nije bilo odgovora. Mo`da je re~ o nesporazumu, jer jo{ uvek je neko verovao da je za pozori{te najva`nije da javnost neprekidno obasipa novim delima doma}ih i stranih autora. U sve to su se ume{ale razne teorije, pa ne ~udi {to je Ivana Vuji} odlu~ila da svoga Hamleta Viljema [eks- 2002–2003. 263 pira, inscenira u probnoj sali ili Sceni na V spratu. Da se ne bi koristila kreativnim iskustvom prethodnika, ona je u taj prostor unela nekoliko tona gvo- `|urije, od koje su sa svim strana postavljene konstrukcije kao neki balkoni ili prolazi, {to je tako|e u raznim prilikama ve} vi|eno, kako bi se u tim veranjima, tr~anjima i obra~unima mnogo {ta doga|alo. Na sredini praznog prostora postavljen je bilbord na kome su razapeli samog Hamleta. Od ovog nesre}nika se o~ekivalo pre svega da poseduje tehni~ke ve{tine a zatim da do|e i do emotivnog usmerenja svojih pokreta. Predstava je progla{ena eksperimentalnom, ali to je bila samo u tehni~kom smislu, dok je tragi~ka radnja ostala manje ili vi{e netaknuta, s tim {to neke od klju~nih situacija nisu bile ni posebno nagla{avane. Zato se moglo razumeti pitanje upu}eno upravi pozori{ta – ako igrate Hamleta u probnoj sali, {ta }ete ~initi na velikoj sceni? Svaki {ok je trebalo tuma~iti kao ne{to novo, ~ak i kada to nije bilo novo. U Ateljeu 212 bili su manje optere}eni takvim razmi{ljanjima. Na ovoj sceni se verovalo da je svaka nova premijera neko, makar i malo, pomeranje unutar vitalnosti izraza. Zato su rediteljima po ve} ustaljenom pravilu dozvoljavali potpuno subjektiva tuma~enja klasi~nih i savremenih tekstova. To im je bilo daleko prihvatljivije nego kriti~ka ispitivanja ili psiholo{ke analize onog {to se ~inilo da pisac èli da iskaè. Od njegovog sveta trebalo bi na~initi svoj sopstveni. To je nastojao da postigne Jago{ Markovi} u komadu Dom Bernarde Albe Federika Garsije Lorke. Sasvim je bilo izvesno u ovom trenutku da se u beogradskom glumi{tu sa pa`njom i posebnim interesovanjem prate predstave ovog popularnog reditelja. Jago{ Markovi} je tekst krajnje reducirao i sveo na ono {to mu je bilo neophodno da bi se pratila pri~a. Tako je sebi oslobodio prostor, nije se mnogo obazirao na pisca, zanemario je donekle poetiku tragi~nog i koncentrisao se na stvaranje atmosfere, koja }e odraàvati stanja kroz koja prolaze ove nesre}nice. U scenografskom okviru sazdanom od visokih kamenih zidova, zazidanih prozora, u stilizovanim kostimima crne i bele boje, glumci uz sav rediteljski relativizam, nalaze spontane podsticaje za svoje doìvljaje. Nije presudno da li su tuma~enja pojedinih postupaka ta~na, koliko reakcije deluju verodostojno. Bitno je u svemu subjektivnost i impresija. O~igledno je bilo nastojanje da se stvori neobi~na i vredna predstava sa likovnim sadràjem i u tome se uspelo. Travenov Egzibicionista, u preradi Du{ana Jovanovi}a, jeste neobi~an komad, a ne i toliko zanimljiv i vredan kako se pretpostavljalo. Milan Karadì} je to potvr|ivao svojom reìjom, a u tome su i glumci bili saglasni. Gra|anin plemi} Molijera je bila prilika da reditelj Ljubomir Dra{ki} svede svoje iskustvo iz nekoliko raznih postavki koje je radio na drugim pozornicama i da {to potpunije tuma~i ne samo temu, nego da oseti i one unutarnje vibracije ovog neobi~nog autora. Prikladan drveni dekor, izvorni kostimi, relativne preciznosti u samoj igri, doveli su da predstava bude celovita, bliska klasici, dovoljno spontana i po potrebi artificijelna, komedija sa stilom, koja publici na- 264 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka me}e odre|ena raspoloènja. Nasuprot ovom programu, ma kako ga komenta- risali – u Teatru u podrumu, bilo je vi{e dinamike, ali i najrazli~itijih povoda da se igra daleko vi{e, neobaveznije pa i problemati~nije. Posle relativno uspelog prikaza Posete gospodina Grina Dèfa Barona, koju je aranìrao Stefan Sabli}, usledila je Prva ljubav Samjuela Beketa, koju je osmislila na sceni Marica Vuleti}, zatim komad Uho grlo no` Vedrane Rudan i Fantomi Jelene Kajgo, koje je predstavio Gor~in Stojanovi}. Ne{to vi{e pa`nje izazvao je delo Dvije hrvatske spisateljice Tene [tivi~i}, koju je u prepoznatljivim situacijama i re- ~ima, predstavila Sneàna Banovi}, nailaze}i na dosta neo~ekivani publicitet. Jugoslovensko dramsko pozori{te je doìvelo jedan od najlep{ih i najuzbud- ljivijih trenutaka u svome ìvotu. Posle katastrofalnog poàra ~iji izroci nisu nikada do kraja i objektivni istraèni – Beograd sa mnogobrojnim donatorima, svestan {ta je u nacionalnoj kulturi zna~ilo ovo neosporno najbolje jugoslovensko, srpsko i beogradsko pozori{te sa me|unarodnim renomeom, posle nekoliko godina mukotrpne sanacije izgradio je po me|unarodnim standardima najlep{e mogu}u pozori{nu zgradu, prvu koja je otvorena u dvadeset i prvom veku. Tehni~ki tu je sve {to }e odgovarati verovatno najvi{im zahtevima pozori{ne umetnosti u nekoliko narednih sezona. Time je ovo pozori{te dobilo uslove koji ga sasvim izvesno mogu ponovo izdi}i me|u vode}e ansamble na{eg pozori{ta. Kako svi veliki dru{tveni i kulturni doga|aji imaju svoju senku – ovde su se prilikom otvaranja mogli ~uti uz uzvike odu{evljenja i prigu{eni tonovi nespokojstva, podstaknutog time {to ansambl nije bio u mogu}nosti da stvori bar jednu novu reprezentativnu predstavu, ravnu po zna~aju ovom tako veli~an- stvenom i retkom slavlju. Mo`da nisu imali uslova za rad, a mo`da ih je dugogodi{nje ~ekanje umrtvilo u zanosima, tek iza{li su sa obnovljenom predstavom Rodoljupci Jovana Popovi}a Sterije, koju je svojevremeno kreirao sa velikim uspehom Dejan Mija~. Od te nekada{nje slave i divljenja malo je ostalo, pa je sve delovalo kao nategnuta repriza, bez onog bogatog zra~enja koje je proisti- calo iz pojedinih prizora i izraza glavnih protagonista. No, pozori{te ìvi, i uskoro je pozvan makedonski reditelj Slobodan Unkovski, koji je na ovoj pozornici tokom devedesetih godina pro{log veka imao zna~ajnih uspeha, da postavi u subjektivnom ali po intencijama modernom konceptu, Galeba Antona Pav- lovi}a êhova. Stilizovani dekor, bukvalna otu|enost, premalo simboli~nih zna- ~enja, izbegavanje preciznijih tuma~enja, nisu mogla da oforme celinu koja bi obuhvatila ne samo poznate nego i neobi~ne, ili skrivene delove ove poetizo- vane tragedije. U Teatru “Bojan Stupica”, Unkovski je postavio novo delo [ine Milene Markovi}, na temu otu|enosti u na{em savremenom ambijentu. Bilo je tu dosta bola, mu~nine, nesnalaènja i opiranja ostanku na dnu ìvota. Na kraju je Jago{ Markovi} predstavio svoje autorsko delo koje je nazvao Govornica. U dubokom snegu postavljena je jedna javna govornica ispred koje se guraju razni nesre}nici sa svojim o~ajni~kim potrebama da uspostave komunikaciju s nekim 2002–2003. 265 koji im se ~ini potreban, drag, ili tek kao prilika da se razbije samo}a. Sve ove predstave, da li kao celine ili u fragmentima, svedo~ile su da u samom pozori{tu postoji èlja da slede orijentaciju iz ranijih sezona, dakle, da se izraz na njegovim pozornicama artikuli{e u stilu savremenog teatra suzdrànih emocija i efektnih slika, koje }e uz svu spoljnu artificijelnost, mo}i da kreativno izraàvaju stanja u kojima se nalazimo, vi{e nego da realisti~ki komentari{u ìve doga|aje iz stvarnosti. Trebalo bi da to bude specifi~no i ìvo izraàvanje, te da se po tome razlikuje od drugih ansambala. Formalno gledano, Beogradsko dramsko pozori{te je bilo neobi~no aktivno, sa dosta dela na svome programu koja se nisu pojavljivala ~esto ili uop{te u repertoarima sli~nih ansambala. Na velikoj sceni je prire|eno ~ak pet novih premijera, {to je znatno vi{e nego i u jednom drugom pozori{tu. Mo`da su to zanimljiva dela, ali bez sadràjnijeg scenskog delovanja. Klin Sajmona Deja, Kaj sad Borivoja Radakovi}a u sagledavanju Egona Savina, Apologija neprijatelju Jovana Popovi}a, u vi|enju Davida Putnika, Frederik ili bulevar zlo~ina Erika Ermanuela [mita, na koji je ne{to vi{e pa`nje privukla reìja Milana Karadì}a, te Glengeri Glen Ros Dejvida Memeta. Sve je to u su{tini bilo zagovaranje odmerenog izraza, koji se po potrebi kretao od agresivnog realizma do izvesnih stilizacija koje je te{ko bilo u svemu uskladiti. Tako je Neboj{a Bradi} uobli~io pri~u Dòzefin o neobi~noj igra~ici kao simbolu odre|enog vremena, dok je @arko Tomi} postavio delo Dvadeset i ~etiri zida Igora Marojevi}a. Stevan Bod- roà bio je zaokupljen tuma~enjem teksta Ovo bi mogao biti va{ sre}an dan Mileta Prodanovi}a, dok je Olivera \or|evi} pomogla Daliji A}in da predstavi sopstvenu monodramu Glory hole. Beogradsko dramsko pozori{te se ipak ovim predstavama ograni~enog trajanja, stabilizovalo u kulturnom ìvotu vi{e svojim prepoznatljivim specifi~nostima i osrednjom igrom, nego trajnijim vrednostima. Bitef teatar je uporno istrajavao na alternativnim programima, zadovoljan onim {to ~ini, izvan glavnih tokova pozori{nih zbivanja, predusretljiv prema neobi~nim predstavama i inicijativama, ~esto potpuno nepoznatih mladih entuzijasta ili grupa koje su povezivale pojedince sli~nih sklonosti i mi{ljenja. Tako je Nenad Proki} reìrao No} Helvera Ingmara Vilkvista, kao duo dramu ìvljeg gluma~kog izraza. Ana Zdravkovi} se predstavila reìjom Ljubavi Mari [izgal, dok su Isidora Stani{i} i ârni \eri} na~inili svoj Lift. Jelena Bogavac je uobli~ila tekst Milene Bogavac – North Force sa dosta zanimljivih pojedinosti u igri. Time se samo potvrdilo mi{ljenje da Bitef teatar namerno ostaje po strani kao projektno pozori{te alternativnih tendencija. Centar za kulturnu dekontaminaciju iza{ao je sa novom predstavom Hamletma{ina Hajnera Milera, koji je postavila Nada Kokotovi} kao koreodramu proverenog scenskog izraza. Ister teatar je ostao dosledan svome izrazu, u prepoznatljivom stilu osmisliv{i dve nove predstave, Lista sumnjivih ili ko je pojeo puding i @ega, koje su kreirali Damir Vijuk, Ljubomir i An|elija Todorovi}. Pozori{te na Terazijama je svoju 266 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka dramsku produkciju ograni~ilo na prigodne monodrame i izvo|enje Ljubinka i Desanke Aleksandra Popovi}a. Ovaj komad je reìrao glumac Milenko Zabla- }anski, nastoje}i da sjedini svoje gluma~ko znanje sa èljom za samostalnim formiranjem predstava, ali u ne{to izmenjenom stilu, manje oslonjen na iskustvo, koliko na generacijsko ose}anje farse i igre apsurda. Zabla}anski se pojavio i kao autor predstave iz muzi~ko scenskog programa, Zamisli ìvot, ali sa daleko manje uspeha. Glavni projekat sezone je bilo delo Dva mirisa ruè Emilija Karbaljida, u dosta osmi{ljenoj i atraktivnoj reìji Slavenka Saletovi}a. Me|u alternativnim i privatnim trupama, i dalje je dominantno bilo pozori{te “Slavija”, kao otvorena scena na kojoj su nastupali beogradski glumci svih profesionalnih pozori{ta. Svoje premijere doìvelo je delo Ljiljane La{i} Jasmin na stranputici, koji je osmislio dosta efektno i komunikativno Vladimir Lazi}. Radoslav Dori}, jedan od za~etnika ovog teatra, iza{ao je sa svojim novim autorskim ostvarenjem Srbi grade ku}u aktuelnog i zanimljivo ispri~anog sadr- àja. Isidora Bjelica se pojavila sa neobi~nim komadom Sarajka u parlamentu ili lustrirana popi}ka, koji je sama osmislila na sceni u neobi~nom aran`manu, publici veoma zanimljivom. Miladin [evarli} je tako|e svoj komad Zavodnik sam reìrao, nastoje}i da svoju ideju {to jasnije i doslednije sprovede gluma- ~kom igrom. Kada se tome doda da je na repertoaru ovog pozori{ta bilo i {esnaest najuspelijih produkcija iz proteklih sezona, jasno je za{to je publika postala jedan od dominantnih oznaka uspeha u “Slaviji”. Zvezdara Teatar je bio u trenutnoj nedoumici – da li u nedostatku adekvatnih novih doma}ih tekstova, u repertoar uvede inostrane pisce? Poku{alo se to sa komadom Pogled u nebo Dejvida Hera u tuma~enju Ljiljane Todorovi}, ali publika nije prihvatila sa razumevanjem ovu programsku promenu. Kada se sve ovo ima u vidu – tri pozori{ta, Narodno, Jugoslovensko dramsko i Atelje 212, bila su klju~na za razumevanje onih najvitalnijih pojava u beogradskom pozori{nom krugu. U repertoarskoj politici pojedinih ansambala nije se ni{ta neobi~no doga|alo niti su takve inicijative nagove{tavane, uz valjana obra- zloènja. Nije bilo dela koja bi radikalno prekinula sa svim onim {to se doga|alo u dvadesetom veku, posebno onim teorijama o savremenom i avangardnom, a pogotovo ne onih koja su odraàvala neka nova mi{ljenja ili estetske stavove o pozori{noj umetnosti. Jo{ uvek je teatar apsurda, razna shvatanja o teatru re~i ili pokreta, razli~ite stilske tendencije na sceni i u slobodnom prostoru, nalazio svoje opravdanje pred gledaocima. Sve to nije isklju~ivalo interesovanje za ono {to se doga|alo u regionalnim i gradskim pozori{tima. Kru{eva~ka scena je bila test koji je budio {ira interesovanja. Mnoge je zanimalo kako je Neboj{a Bradi} sa svojim glumcima i onima koji su dolazili iz drugih ansambala, uspeo da u par sezona stvori nekoliko predstava koje su kvalitetom mogle da se mere sa mnogo uglednijim i popularnijim ansamblima. Sada kada je on napustio ovu sredinu, kao da je nestalo 2002–2003. 267 one energije koja je zra~ila iz pojedinih postavki, pa je pozori{te opet utonulo u lokalne okvire. Sa predstavama kakve su U mreì Reja Kunija i Klopka za bespomo}nog ~oveka Robera Tome, nije se moglo dosegnuti do realizacija na vi{em nivou izraza. Teatar “Joakim Vuji}” u Kragujevcu nosio se sa drugim problemima – pre svega sa ube|enjem ansambla da sve {to ~ine ve} samo po sebi ima posebnu vrednost. Tu je nastupalo vi{e veoma darovitih glumaca, ali te{ko su postizali jedinstvo koje bi ih izdvojilo u njihovoj igri i u~inilo da pojedine predstave dobiju to prièljkivano zna~enje. Na komediju su se ~esto oslanjali pa su i sada poznatog komi~ara Ljubomira Ubavki}a, koji je potekao sa njihove scene, angaòvali da osmisli Oàlo{}enu porodicu Branislava Nu{i}a. Ali, dalje od prise}anja i sopstvenog iskustva se nije oti{lo. Ve}e ambicije su polagane u Galilejev ìvot Bertolda Brehta u reìji Neboj{e Bradi}a. Kultivisana predstava, pomalo hermeti~na i bez otvorenije komunikacije koja bi joj obezbedila mnogostrukost u delovanju i vezala za sada{nje vreme. \or|e Milosav- ljevi} je postavio svoj komad Iskoristi dan namenjen mla|im gledaocima, ali ni kod njih nije nai{ao na znatnije interesovanje. Sli~no je bilo sa delom Mirjane Ojdani} @ivot je sve {to te sna|e u reìji Juga Radivojevi}a. Igra se kretala od realisti~kioh prizora, do persiflaè i karikature. Na osnovu svega ovoga, te{ko je bilo uo~iti da li u ovakvom repertoaru postoje neki novi impulsi koji usmeravaju ceo program ka ne~em zanimljivijem, {to bi bar nagovestilo da se postepeno prevazilazi rutina i ve} odavno standardizovani izraz. Sli~nih dilema bilo je i me|u leskova~kim glumcima. Da li ono {to igraju ima za njih i ceo ansambl subjektivno neke posebne potrebe i gde se postavljaju ciljevi do kojih treba dosegnuti. Inscenacija @orà Dandena Molijera, u dosta agresivnoj reìji Rado- slava Milenkovi}a, nije mogla da u tom pogledu pruì ozbiljniju argumentaciju. Sli~no je bilo i sa Prosja~kom operom u obradi Vaclava Havela i realizaciji Katarine Petrovi}. Logi~an redosled zbivanja uz izvesne farsi~ne elemente u igri, tek da su aktere dràli u atmosferi me|usobnog dopunjavanja i karakte- rizacije. Sve lokalno, uz niz tehni~kih problema koje je trebalo re{avati oskudnim sredstvima, bilo je i na pozornici “Bora Stankovi}” u Vranju. Komad Kri- vovo Radoslava Stojanovi}a imao je pretenzije da bude svojom tematikom savremen, ali uz kori{}enje izvesnih folklornih simbola i lokalnih asocijacija, koje je uskla|ivao rediteljski Jug Radivojevi} velikim trudom i malim dometom. Ta tendencija da se prevashodno udovolji lokalnim potrebama, potvr|ena je i u Pirotu, gde se sva pa`nja usredsredila na postavku Ko{tane Bore Stankovi}a, u reìji Slobodana Aleksi}a, koja je istrajavala na poznatom iskustvom i èlji da sve bude spontano, pomalo uzbudljivo i u pesmi zanimljivo. Ni{an Srbislava Minkovi}a, imao je veoma skroman literarni i scenski potencijal. Ne{to vi{e se poku{alo sa tekstom Glupaci Nila Sajmona, koji je osmislio dosta zanimljivo Ra{ko Mladenov, sa pokretnom scenom na pozornici, ali je u izrazu sve to bilo nedovoljno artikulisano da bi se na pokazanoj igri mogao da uspostavlja bilo 268 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka kakav sistem vrednosti. U zaje~arskom pozori{tu “Zoran Radmilovi}”, bilo je ne{to vi{e zainteresovanosti za nove predstave. U znak se}anja na glumca ~ije ime nose, postavljen je njegov komad Ne/sumnjivo lice, koje predstavlja dosta skromnu adaptaciju i komentar na popularni tekst Branislava Nu{i}a. Reditelj Nenad Gvozdenovi} je poku{ao da stilizuje ovu komediju ali glumci su sa naporom ostajali na izvesnoj distanci prema originalu, koji ih je neodoljivo vukao ka izvornom humoru. Sa pa`njom je postavljen komad Bela ruà za Dubljansku ulicu Miodraga Zupanca, u adekvatnoj atmosferi i realisti~koj postavci Bo{ka Dimitrijevi}a. Jug Radivojevi} je pokazao svoju subjektivnu impresiju dela Ta{ana Bore Stankovi}a, sa izvesnim novim akcentima, koji su drami obezbedljivali unutarnju tragiku i spoljnu ubedljivost. U Ni{u je ponovo do{lo do smene uprave, a to su pojave koje hroni~no uti~u na rad njihovog gluma~kog ansambla. Dok su se smenjivala o~ekivanja i nadanja, postavljen je samo jedan novi komad, Evalda Flisara Sutra }e biti bolje sa rediteljem Dejanom Krsto- vi}em. U toj eklekti~koj konstrukciji, pojavljuju se likovi ~uvenih umetnika – Jesenjina, Rembranta, Niìnskog i Mi{kina, pa otuda potreba da se mitske pri~e pribliè savremenim gledaocima, bar kao zanimljive informacije. U tome se relativno uspelo, pa je je ova predstava gostovala u Beogradu, Novom Sadu i vi{e gradova u zemlji, ali i u Sloveniji i Austriji. U ni{kom pozori{tu su, kao i u mnogim drugim, samo ovde sa ve}om zainteresovano{}u, glumci pitali {ta i kako da se igra? Oni sami u sebi nisu mogli da artikuli{u na zadovoljavaju}i na~in sve motive koji bi ih doveli do novih uspeha, to su o~ekivali od uprave koja je trebalo po njihovom uverenju da na odre|eni na~in integri{e njihove subjektivne èlje, potrebe sredine, interese pozori{ta i sve ono {to se danas podrazumeva pod savremenim izrazom. Narodno pozori{te u Uìcu bilo je gotovo uvek izdvojeno ili po strani od ovih zajedni~kim dilema koja su strujala kroz pojedine regionalne pozornice. Ve- rovali su uvek, bez obzira na uspeh, da njihovo delovanje treba da bude u okvirima onog {to se smatra izrazom savremenog teatra. Zato su, posle toliko drugih postavki i tuma~enja, omogu~ili reditelju Branku Popovi}u da osmisli svoju verziju Hasanaginice Ljubomira Simovi}a. Koncepcijski, tu je bilo nekoliko novih intervencija i tuma~enja odnosa izme|u mlade Hasanaginice i njenog okruènja. Predstava je imala izvesne tragike, emotivnog naboja i stilizovanih prizora koji su ostavljali na publiku dosta ubedljiv utisak. Ljiljana La{i} je ovde doìvela premijeru svoga komada Stanica Brodarevo u kome su dve glumice na~inile svojom igrom pravu predstavu. Radoslav Dori} je aranìrao komad Odisej ne stanuje ovde Dejana Gligorijevi}a, prave}i dosta verno atmosferu u pozori{tu gde se priprema predstava iz anti~kog repertoara. Sve to natkrililo je predstavljanje romana Vuka Dra{kovi}a No} |enerala. Za scenu ga je priredio Bo{ko Puleti}, a reìrao Jovica Pavi}. Tu se pojavilo u va`nijim ulogama nekoliko glumaca iz beogradskog Narodnog pozori{ta, {to je bilo stimulitivno i za 2002–2003. 269

~lanove doma}eg ansambla, pa je stvorena predstava odre|enog misaonog sklo- pa, sa ubedljivom igrom koja je imala odjeka, ne samo u ovoj sredini, nego i drugim gradovima zemlje. Ona je ~ak bila povod za vi{e polemika i kriti~kih razmatranja doga|aja koje je tako emotivno opisao Vuk Dra{kovi}, a koji su prosto delili publiku, mada ni igra glumaca, ni sama predstava nisu bili sporni. Sli~no onome {to se zbivalo u Ni{u ili Zaje~aru, dogodilo se u [apcu, gde je tako|e bila takozvana otvorena kriza rukovo|enja. Bilo je nastojanja da se posledice takvih zbivanja {to pre potisnu i saniraju unutar ansambla, pa je sastavljen dosta zanimljiv i neobi~an programu. U njemu su dominirale Kineske bajke Dena Totera, koje je u svojoj predstavi prikazao i ilustrovao igrom reditelj Voja Soldatovi}. Ta predstava je bila potpuno prilago|ena na{em senzibilitetu, uz neophodna tuma~enja pripoveda~a i pokazivanje kako se to sve izvodi u pozori{tu. Dosta pa`nje je privukao komad Sastanak na vrhu Roberta Dejvida Makdonalda, u kome se pojavljuju li~nosti Eve Braun i Klare Peta~i, èna vezanih za Hitlera i Musolinija. I ovu predstavu je uobli~io realisti~ki, bez dodavanja ironi~ne distance, Voja Soldatovi}. Jug Radivojevi}, koji je ve} svojim neobi~nim i savremenim tuma~enjima Ko{tane Bore Stankovi}a izazvao dosta opre~ne komentare, nije odustajao od svoje osnovne koncepcije, koju je samo varirao i prilago|avao mogu}nostima ansambla. Kada se od pozori{ta traìlo da sami nazna~e ili preporu~e svoja najbolja ostvarenja – mnogi su se dvoumili. Tek bi neki izdvojili po jednu a bilo je i onih sa kriti~kom sve{}u, koji su jednostavno }utali, {to je samo po sebi govorilo o njihovom odnosu prema sopstvenim ostvarenjima. Pri tome niko nije negirao da su im scene otvorene i da postoje radne mogu}nosti za smelije scenske poduhvate, pa ~ak i umetni~ki zanimljive eksperimente. Bilo je upravnika koji su iskreno priznavali da su nemo}ni u koncipiranju programa. Na njih ne samo da su uticali reditelji iz metropole, nego i lokalni glumci, prvaci koji su prihvatali samo ona dela u kojima su videli za sebe odre|ene uloge. U poslednjim sezonama vi{e njih je samo i reìralo odre|ene predstave, veoma skromnog i uglavnom konvencionalnog izraza. Naravno, postoje i druga~ija obja{njenja za sve ono {to se de{ava u gradovima {irom zemlje. Postoje shvatanja koja brane tezu da ekonomske i dru{tvene prilike, posebno u odre|enim sredinama, bitno uti~u na kvalitet pozori{nog ìvota. Koliko su se puta samo istraìva~i i statisti~ke slu`be àlile da im se ne dostavljaju ta~ni podaci o broju prodanih ulaznica i gledalaca odre|enih predstava. Nisu stoga zanemarljive ni one pojave koje prosto iniciraju pojedinci i grupe tvrdnjama da pozori{ta ne treba da slede op{ta kretanja u domenu savremene scenske umetnosti, kako u zemlji tako i u svetu, jer to zna~i zanemarivanje lokalnog iskustva i ste~enog identiteta. Bilans gostovanja u Beogradu pojedinih ansambala i njihovih najboljih predstava nije takav da bi automatski pove}avao ugled i popularnost u sopstvenoj sredini. Zato se mnogo ~e{}e spominje pro{lost i neke posebno uo~ene ili vrednovane pred- 270 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka stave, nego one koje se sada nalaze na aktuelnim repertoarima. To je o~igledno beànje od istine koja se uporno ponavljala u ~injenicama da je dvadeseti vek bukvalno zavr{en bombardovanjem, a da su preìvela pozori{ta izgubila mnogo toga od svog prirodnog entuzijazma i nivo velikog broja predstava svela na ivicu onog uslovno prihvatljivog. Od svih pozori{ta u zemlji sve ovo se najmanje doticalo glumaca u Novo- sadskom pozori{tu – Ujvideki Szinhaz, gde se igralo nesmanjenim tempom u okvirima jedne dugoro~ne orijentacije. Ovde nije bilo velikih problema sa rediteljima, radili su pod istim uslovima oni najbolji koje smo vi|ali u drugim vojvo|anskim pozori{tima, a po potrebi su gostovali i stvaraoci iz ma|arskih pozori{ta. Pri tome valja naglasiti da je njihov uticaj bio daleko prisutniji od onog koji je sa smanjenom snagom dolazio sa srpske strane. Materijalno osigurani kao kulturna institucija nacionalne manjine, lak{e su savladavali probleme koji se javljaju u teku}oj produkciji. Isto tako naviknuti na slab odziv gledalaca, za mnoge predstave nisu morali da prave kompromise po svaku cenu, uz nastojanje da odrè sve svoje projekte, bez obzira na literarne vrednosti, na nivou koji ih je ozna~avao kao savremeno pozori{te. Prednost je u ovoj sezoni imalo delo Judita, najpoznatijeg ma|arskog pisca koji ìvi i radi u Novom sadu, Lasla Vegela. To je drama vrlo sloènih podsticaja i unutarnjih te{ko}a, dok ne do|e do dramati~nog razre{enja sudbine same Judit. Sve je to saèo u rediteljsku studiju neospornih kvaliteta Peter Tomori. U ovom programu na{ao se reditelj Ljubosav Majera, koji je inscenirao na dosta ma{tovit i izraàjan na~in, tekst Ruì~asta smrt Ljubomira Feldeka, koja je doìvela vi{e uspe{nih repriza, od kojih je najvi{e pa`nje privuklo gostovanje u Budimpe{ti. [andor Laslo se pozabavio komadom [ta je batler video Dòa Ortona. Primetan je bio gluma~ki anga`man oko komada Horasa Makoja Konje ubijaju, zar ne? I ovde je reditelj Ljubosav Majera nastojao da stvori dramati~nu i realisti~ku predstavu sa tragi- ~nim finalom, koji sadrì vi{e emocionalno intoniranih poruka o o~aju i sudbini izgubljenih i nesre}nih ljudi. Na kraju je Viktor Na| razigrao ceo ansambl u postavci mjuzikla îkago Dòna Kandera, Freda Eba i Boba Fosa. Kako su svake sezone u novije vreme, prire|ivali po jednu ovakvu predstavu, ustalila se praksa da mjuzikli budu na stalnom repertoaru. To je verovano razlog {to je ~ak i na maloj sceni na~injen Ben Akiba Night Club – Show. Ma kako bili odvojeni od drugih pozori{ta u Vojvodini, komunicirali su na gostovanjima sasvim slobodno, obra}aju}i se publici svih nacionalnosti. Paralelno sa ovim programom dosta kvalitetnog izraza, prire|en je drugi festival vojvo|anskih ma|arskih pisaca, na kome su prikazani komadi Atile Bala{a, Katalin Ladik i \ule Fehera. U Srpskom narodnom pozori{tu sa novom upravom do{lo je do naglog oìvljavanja ambicioznijih planova, sa shvatanjem da sve svoje probleme mogu da re{e u sopstvenoj ku}i, te da druga pozori{ta, koja su smatrali sebi ravnim, ne predstavljaju im nikakvu smetnju da defini{u iznova svoju posebnost i auten- 2002–2003. 271 ti~nost. To je istovremeno podrazumevalo ne{to nagla{enije opredeljenje za slobodnije delovanje na sceni, bez uobi~ajenih stilskih ograni~enja u izrazu. Sve je ovo podstaklo Boru Dra{kovi}a da na~ini neobi~nu, ali u su{tini savremenu predstavu sa mnogobrojnim aktuelnim asocijacijama unutar komada Vojceh Geogra Bihnera. Nije se u svemu tome teìlo ekstremnosti po svaku cenu, izbegnute su proizvoljne psiholo{ke analize, agresivnost je dobila odre|eni smisao, a buntovne reakcije su bile potpuno u korespodenciji sa savremenim svetom. Bilo je tu grubosti, ali i nastojanja da se sjedine razli~iti stavovi, kako bi drama dobila na ìvotnoj verodostojnosti, uz odbranu Vojceha kao ljudskog bi}a. Reìja je prosto bdila nad dramom Vojceha koga su ka`njavali zbog njegove odlu~nosti da zadrì nepokolebljivo svoje stavove, zbog kojih su ga progonili do samog ludila. Ova postavka je upravo zbog svega toga bila puna dvosmislenosti, prate}i kako Vojceh, kao jedinka, moè da opstane u potpuno otu|enoj sredini, koja mu od samog ro|enja name}e kalupe pona{anja, mi- {ljenja i delanja. To je bila uzbudljiva slika istina, ose}anja ali i misli ovde saètih u jednu potpuno novu celinu, koja postaje i umetni~ka forma. Posle toga usledio je jo{ jedan veliki projekat Ravangrad \or|a Lebovi}a, kome je Dejan Mija~ posvetio u svojoj postavci ne samo znanje, iskustvo ve} i zainteresovanost da se upravo kroz likove u koje se utapa gotovo ceo ansambl, obradi emotivno i psiholo{ki galerija portreta ljudi koji ~ine tu metafori~nu celinu. Kroz sve to protkani su dru{tveni odnosi koji se formiraju izme|u glavnih aktera, tako da je spoljna forma predstave zapravo okvir unutar kojeg se artikuli{u ti neobi~ni odnosi, ali isti~u i asocijacije sa kojima se opet dolazi do onih stanja {to prosto odre|enim postupcima odre|uju izvorna zna~enja. Stvorena je tako bogata freska, sa~injena od ljudskih sudbina prepoznatljivihi u njihovoj protivure~nosti, kroz objektivnu sliku, stvarenu u tom specifi~nom prostoru. Mija~ je prosto èleo da svi na neki na~in opi{u ali i izi|u iz sebe, kako bi se dobila {to potpunija psiholo{ka realnost bogate sadrìne. Zato se poznavaocima zbivanja u na{em pozori{nom ìvotu ~inilo prirodnim da ova zna~ajna postavka otvori upravo ~etrdeset i osmo Sterijino pozorje. Istovremeno je za prate}i program odabran komad Disko svinje Endija Vol{a u reìji Predraga [trbca. Uz ove zaista zanimljive i neobi~ne postavke, Voja Soldatovi} je aranìrao @enski orkestar @ana Anuja u atraktivnom dekoru, sa igrom u kojoj je bilo bezbroj nijansi koje su stvarale atmosferu zadovoljstva. Za kamernu scenu bio je namenjen i komad Nakaze Bogdana [panjevi}a. Komad je za scenu pripremio Nemanja Petronje, u~iniv{i ga jo{ zanimljivijim i neobi~nijim, pa je stoga uvr{ten u festivalske programe. Sve ovo je bila potvrda da sna`no motivisan ansambl moè da subjektivnim snagama izrazi one op{te te`nje da pozori{te uvek postiè ne{to vi{e i da se modifikuje u izrazu novih dimenzija. Za najstarije srpsko pozori{te to je bilo izuzetno va`no saznanje, jer je podrazumevalo istovremeno da pozori{na umetnost zadràva samo one najop{tije i fundamentalne karakteristike, koje ni 272 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka na koji na~in ne ograni~avaju promene pa ni specifi~ne umetni~ke te`nje u odre|enoj sredini. Na alternativnim novosadskim scenama bilo je vi{e poku{aja da se oìve neki od ranijih projekata. Tako je ponovo po~elo da deluje Kamerno pozori{te muzike “Ogledalo”, koje je uspelo da osmisli predstavu Hamlet – landscape na ~ijoj rediteljskoj obradi su sudelovali Ivan In|in, Urlih Hardt, Mi{el Minor i Franc Hodl. To je zapravo, bila jedna neobi~na koprodukcija u kojoj su jo{ sudelovali “Alter art” iz Travnika, “Arci Vasto” iz Italije , iz Poljske “Teatar Hibib” i “Diskoteatar Metropolis” iz Berlina. Predstava D’orfusao nastala je u saradnji sa D’Orfeu Cultural Association iz Portugala. Pozori{te mladih je na svojoj Dramskoj sceni priredilo Smrtonosnu motoristiku Aleksandra Popovi}a, sa rediteljom @arkom Tomi}em, a Ljubosav Majera je reìrao Kengure Voji- slava Savi}a. Hamlet all stars osmislio je Dragoljub Selakovi}. Grupa Saveza dramskih umetnika Vojvodine priredila je Leptiricu koju je osmislio Miroslav Trifunovi} zajedno sa rediteljem Ivanom Cerovi}em. Sve ove predstave prika- zivane su na ograni~enom broju repriza. Somborsko pozori{te, slede}i ranije iskustvo, nije se ovaj put opredelilo da iznova igra neki ve} poznati komad doma}ih dramskih autora. Kako novih nije bilo u reprezentativnom izboru, odlu~ili su se da ovog puta igraju punim za- mahom dela inostranih pisaca. Prva na redu je bila premijera dela Radost ubijanja Vilfrida Hapela, koji je pripremio Du{an Petrovi}. Predstava je bila opora, stilski razasuta izme|u naturalisti~kih pojedinosti i izvesnih stilizacija, a sa govorom koji je imao od po~etka do kraja strogo odre|enu funkcionalnost i smisao. Iva Milo{evi} je bila angaòvana da inscenira delo Kazimir i Karolina Edena fon Horvata, u realisti~kom prosedeu punom otu|enosti i prigu{enih ose}anja. Kokan Mladenovi} je pokazao interesovanje da ponovo rediteljski i{~ita komad Majstor i Margarita Mihaila Bulgakova. U pojednostavljenom dekoru hteo je da razgoliti mehanizam ideolo{ke torture i nemo} pojedinca, zapostavljaju}i fantastiku i druge elemente ove veoma tanane i izraàjne strukture. Radoslav Milenkovi} je predstavio delo Edvarda Bonda – Nigde nikog nemam, u jakoj ekspresiji. Ono {to je odmah bilo uo~ljivo u ovom repertoaru, jeste da su uglavnom okupljeni provereni mladi reditelji, da nisu ponavljali ili prenosili svoje ranije reìje i {to su svi nastojali da stvore predstave sa umetni~kim identitetom. Kada se tome doda da su sve te predstave imale svoj scenski integritet, i da je ansambl delovao samouvereno dolaze}i bez kolebanja u Beo- grad, da se svojim elementarnim vrednostima potvrde kod druga~ije publike. U tom vremenu, pozori{te “Dobrica Milutinovi}” je poku{avalo gr~evito da se izdigne do pouzdanog profesionalizma, {to je bilo veoma te{ko bez stalnog i uigranog ansambla. Predstave, Pozori{te – komedija koju je autorski osmislio Dragan Jovi~i} i Kako se uzme Alana Ejkborna, u reìji Boìdara \urovi}a, nisu mogle da promene situaciju, pa su svi ovi napori ipak ostali na marginama 2002–2003. 273 pozori{nih doga|anja. U srpskoj drami Narodnog pozori{ta u Subotici odlu~ili su se da izvedu tekst Gorana Stefanovskog – Bahanalije. Kokanu Mladenovi}u se u~inilo da od toga moè da na~ini grupnu a neobi~nu predstavu, u kojoj }e igra svih glumaca biti podre|ena jednoj misli i to je postigao. Ameri~ki san Edvarda Olbija bio je poveren Aleksandru Boìni ali on nije mogao da izi|e iz konvencionalnih okvira. Predrag [trbac je reìrao Kola mudrosti – dvoje ludosti Aleksandra Nikolajevi}a Ostrovskog, u realisti~kom stilu koji je podràvan scenografijom i kostimima, kako bi sve delovalo kao zbivanje u dana{njem vremenu. U svemu tome bilo je gluma~ke osmi{ljenosti i otvorenosti, pa je izraz dosezao do pune zrelosti a u pojedinostima i do individualne specifi~nosti. Ma|arska drama se tako|e opredelila za tri nove postavke, Bokternica polazi [andora Ridega i Petera Timara sa rediteljem \er|om Hernjakom, koji je postavio i Pero Daga Rajta. Kako je re~ o tekstovima koji nisu podsticali na ve}e gluma~ke izazove, sve se svelo na realisti~ke i korektne ara`mane bez posebnog izraàjnog identiteta. Komediju Buba u uhu @orà Fejdoa, predstavio je Lju- bomir Dra{ki}. Posebno zna~ajne predstave nije bilo na ovim programima – ali se prime}ivao napor da se dostignut nivo u izrazu na obe scene uglavnom o~uva. U kikindskom pozori{tu, ~inilo se da je raniji optimizam ne{to splasnuo, pa jednostavno nije bilo ozbiljnijeg angaòvanja na daljem profiliranju repertoara. Ljubosav Majera je postavio bez nagla{enije zainteresovanosti komad Leptiri su slobodni Leonarda Ger{a, dok je Nenad Gvozdenovi} poku{avao da u~ini uver- ljivu konstrukciju Nenada Ili}a Hamletova tuga pregolema, ode Nora a Godoa nema. U narodnom pozori{tu “To{a Jovanovi}” u Zrenjaninu su, naprotiv, imali ne{to vi{e entuzijazma, pa su sledili rediteljsku koncepciju Du{ana Petrovi}a u oblikovanju na ne{to osobeniji na~in komedije Narodni poslanik Branislava Nu{i}a. Predstava je imala unutarnje plastike, efektnih scena i dobro plasiranog humora, pa je ve} posle premijere postala jedna od njihovih najgledanijih predstava, {to se ubrzo potvrdilo i na mnogim gostovanjima. Krvave svadbe Federika Garsije Lorke reìrao je Jug Radivojevi}. Postavka se razlikovala od mnogih drugih igranih na na{im pozornicama, po stilizaciji, simbolima i neobi~nim aranìranju pojedinih scena. U svemu tome bilo je izvesne novine i re{enja koja su izazivala nedoumicu kod poznavaoca Lorkinog poetskog dela. [uma Alek- sandra Nikolajevi~a Ostrovskog prepu{tena je Radoslavu Milenkovi}u da je slobodno postavi prema svome li~nom ose}aju. Bilo je tu humora, sete ali i dramati~nih tonova, {to je sve zajedno bilo objedinjeno veoma jasnim porukama. Ru~ni rad @an Kloda Danoa je tako|e osmislio kao farsu Radoslav Milenkovi}. Sve je to bilo na odre|enom nivou, dosta prepoznatljivo u izrazu, pa se mogao ste}i utisak da je to potvr|ivanje ugleda koje je ovo pozori{te sa dosta napora ~uvalo u svojoj sredini. U pozori{tu “Sterija” u Vr{cu, hteli su da imaju ne{to druga~iji repertoar, gde }e dominirati komadi sa tematikom apsurda u savremenom svetu. Miroslav Benka je uobli~io Emigrante Slavomira 274 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Mroèka, dok je Virdìnija Marina Guzina postavila âs (lekcija) Eèna Jo- neska. Glumci su umeli da to odigraju na adekvatan na~in, mada to nije izazvalo posebnu pa`nju u gledali{tu. Mnogo vi{e interesovanja je bilo za komediju Svet Branislava Nu{i}a, u reìji Pavla Lazi}a, koja je igrana u realisti~kom stilu. Sve to, me|utim, nije prlazilo granice korektnosti. Od vojvo|anskih pozori{ta uvek se o~ekivalo po nekoliko zna~ajnijih predstava. Kriterijumi se nisu ni sada menjali, ali je bilo sasvim malo onih koje su se izrazom izdvajali. Stoga se stekao utisak da izraz uglavnom stagnira na doseg- nutom nivou. Izvesne analize onih koji su videli sve ove predstave ukazivale su da je to mo`da dovoljno za njihove lokalne prilike, ali ipak nedovoljno za {ira interesovanja ili me|usobna pore|enja. Za{to je to tako – nije bilo lako odgo- voriti, jer je o~igledno da se te{ko menja forma pa i sadràj igre. Pozori{ta se nisu mogla posmatrati kao izolovane institucije, mimo svega {to se doga|alo u njihovoj neporednoj okolini ali i {ire, u samoj zemlji. Igra nije dolazila u pitanje, ve} se postavljalo kao dilema kako da se prilagodi spoljnoj atmosferi, odrì kontinuitet i eventualno preobraze vitalne mogu}nosti, a da se u~vrste zaista nadahnutim predstavama. Vi{e je to bilo premi{ljanje nego rezignacija. Kada je preovladalo mi{ljenje da pozori{te ne moè da deluje izvan op{tih okolnosti, te da ne bi valjalo podsticati atmosferu nespokojstva, javile su se i optimisti~ke procene situacije. êsto je nagla{avano da postoje predstave u ~ije vrednosti ne bi trebalo da se sumnja – Ravangrad ili Kraj stole}a, Hazarski re~nik, Hasan- aginica, Skup, Disko svinje, Paviljoni, Majstor i Margarita, Narodni poslanik, Kazimir i Karolina, Vi{njik, Zver na mesecu, i jo{ nekoliko koje zajedni~ki mogu da obeleè ovu sezonu. 2003–2004. 275

2003–2004.

Novi po~etak o kome se govorilo jo{ krajem dvadesetog veka, ne mora da bude vezan za jednu sezonu, neko pozori{te niti grupu darovitih pojedinaca. On moè da traje jo{ dugo, da se ispoljava kroz simboli~nu komunikaciju svih onih koji deluju u savremenoj scenskoj umetnosti. Prihvatanjem vrednosti koje se javljaju sa najboljim predstavama, dolazi se do usagla{avanja odre|enih zna- ~enja i uzajamnih odnosa koji omogu}avaju razumevanje izme|u razli~itih grupa i pojedinaca, {to bitno uti~e na stvarala{tvo. Predstave su tako postale mostovi me|usobnih prepoznavanja, simboli onih procesa koji u svakom stvaraocu podsti~u ne samo subjektivno iskustvo nego nove forme izraza. Novo pozori{te, savremeno pozori{te ili pozori{te budu}nosti, kako neki vole da isti~u, ne stvara se slu~ajno i ne pripada samo izuzetnim pojedincima. O~ekivano pozori{te moè tako do}i samo kroz stvaranje novih i zna~ajnih predstava, ~ime se potvr|uje da su u postoje}oj duhovnoj atmosferi pomaknute granice slobodnog stvarala{tva. Te{ko}a je jedino u tome {to jo{ uvek ne znamo ili ne umemo da se suprostavimo na stvarala~ki na~in svemu {to nas uslovljava konformisti~kom prose~no{}u, tolerancijom prema proma{ajima ili onom {to teì da sve, pa ~ak i eksperimente, standardizuje, konzervira ili okrene prema pro{losti. Unutarnji sadràj pozori{ta o kome neprekidno sanjamo, je niz razli~itih puteva koji vode razvoju i potvr|ivanju fundamentalnih oznaka su{tine izraza. To se doga|a, vi{e ili manje u svakoj sezoni. U Jugoslovenskom dramskom pozori{tu prihvatili su mnoga od ovih shvatanja, uvereni da razvoj nije nikada jedna i homogena aktivnost i da ona podrazumeva da se u svakoj sredini mogu da razvijaju posebni procesi po kojima identifikujemo specifi~ne forme izraza i kulturne posebnosti. Tako je bez velikih najava stvorena i publici prezentirana nova postavka Mleta~kog trgovca Viljema [ekspira, u veoma inventivnoj reìji Egona Savina. U sloènom dekoru sa~injenom od visokih fotografija iz vene- cijanskog ambijenta, izdignutih i me|usobno ukr{tenih prolaza kao na nekim kanalima, u rafiniranim kostimima savremenog kroja, negde izme|u ranijih i sada{njih moda, vrlo ve{to je stvorena pri~a o [ajloku i fascinantnoj Porciji. To je ne{to najlep{e {to je vi|eno poslednjih decenija na na{im pozornicama. Veliki pisac nije izneveren, ali je njegov smisao za igru dobio zaista nova zna~enja. Porcija je kombinacija lepe ène, na trenutke {armantnog mu{karca, a mo`da i travestita kojeg tuma~i, suprotno ustaljenoj tradiciji, umesto lucidne mlade dame jedan ni{ta manje zavodljiv i vispren mu{karac. U njihovom nadmudri- 276 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka vanju oko vra}anja duga i otkidanja ìvog mesa ima izuzetne lepote, briljant- nosti duha, potresne igre i atmosfere koja se prenosi na sve aktere. Ima tu intuicije, ose}anja, misli koje se stapaju u slike neoptere~ene psiholo{kim ilu- stracijama, a koje se prosto pesni~ki izdiù, lebde}i izme|u naturalizma i intelektualne igre, sa poetskim treptajima i ~istom tragikom. Molijer – jo{ jedan ìvot Mihaila Bulgakova, uz autorske i rediteljske komentare, ras~lanjivanja pa i dopune, predstavio je Du{an Jovanovi}. To je predstava programirana za velikog glumca koji se nalazi u zenitu svoje karijere, {to je upravo potrebno reìji da je osen~i tako da svi drugi likovi budu sagledani ne samo kroz Molijerovu sudbinu nego i vreme u kom se oblikovala njegova sudbina. U tome ima li~nog, intelektualnog promi{ljanja i stava koji prelazi u ironiju u pojedinim likovima, a ponegde prelazi u karikiranje. To se posebno odnosi na portret Luja velikog, u kome se pojavila glumica, sa instrukcijama da ga prikaè kao sme{nu figuru koja potpuno odudara od te predstave o veli~ini, mo}i i strahu od kojeg zazire i veliki Molijer. Njegov lik bi zasluìvao komentar, posebno pojedini prizori u kojima sam sudeluje. Ovde su, ~ini se ukr{tena tri individualna stava o poloàju umetnika u diktatorsklim reìmima, pisca, reditelja i Molijera. Naravno, izvesne specifi~nosti na kojima je Bulgakov insistirao kao metafori, promenile su do izvesne mere osnovno zna~enje, ali ne i su{tinu, kako isti~u Jovanovi}eve intervencije. Svuda je bilo skepse, pa i prema glavnom junaku, {to je sa suzdràno{}u u nekim prilikama u~inilo da ono univerzalno, simboli~ki ozna~eno kao odnos Luja i Molijera, dobije farsi~nu formu, koja nas udaljava od neposrednog saznanja. U ovoj seriji izveden je i Pse}i valcer Leonida Andrejeva, u reìji Dejana Mija~a. Opet bizaran tekst, popularni glumci, saznanje kroz igru, uz rediteljski suzdràn i rafinirani izraz. To je jedna od onih predstava kojoj se divite zahvaljuju}i njenoj artificijelnosti, ali koja vas emocionalno ostavlja potpuno hladnim. Aimboli Andrejeva su odavno izgubili prvobitnu asocijativnost i ovda{nje uporno insistiranje da njegovo delo moè i danas da ima avangardno dejstvo nisu se potvrdili na pozornici. Da li je na sve njih uticala moderna arhitektura novo podignute scene i gledali{ta, pa su smatrali da scenski jezik valja formalizovati, ili je ne{to drugo po sredi? Tek problemi su se otvarali na dosta neo~ekivan na~in. Ako svaki reditelj insistira na krajnjoj subjektivnosti – kako sve ovo spojiti i u~initi da pozori{te nanovo izgradi prepoznatljivi scenski jezik. U Teatru “Bojan Stupica”, kao u nekom drugom pozori{tu, ~inilo se da vladaju drugi principi na kojima se oblikuju predstave. Plava soba Dejvida Hera je podstakla Alisu Stojanovi} da se pribliì jednom apstraknom izrazu vi{e nego {to je to bilo potrebno. Iva Milo{evi} je bila zaokupljena tuma~enjem poruka Nila Labjuta u komadu Razvaljivanje, ali bez nagla{enijeg odu{evljenja. Ambi- ciozna Tatjana Mandi} Rigonat poku{ala je da oìvi tekst Terasa Jovana Hri- sti}a, ali se pokazalo da je to gotovo nemogu}e. Htelo se u svemu savremeno i 2003–2004. 277 racionalno, a za takav izraz jo{ uvek je te{ko pridobiti {iru javnost. Sve su to samo potvrde principa – razli~itosti unutar jednog programa, odnosno pozori{ta, bez obzira koliko ima scena. Prakti~no to je zna~ilo da se svi zalaù za izvesne inovacije u izrazu, ali ne i drasti~ne preokrete, jer to jednostavno nije bilo mogu}e. Stoga su u prvi plan iskakale predstave u kojima je bila poja~avana ili isticana rediteljska individualnost, pa su pisci bili u njihovoj senci, a glumci su se vrednovali po tome kako i na koji na~in tuma~e ili ose}aju ono {to im reìja sugeri{e. U kojim kategorijama scenska iluzija treba da se artikuli{e? U Narodnom pozori{tu hteli su, shodno svojoj ranijoj praksi u nekim sezonama, da paralelno idu u vi{e pravaca. Jednom, dosta davno, imali su problema sa hrvatskim dramati~arem Slobodanom [najderom. Sada su ga zbog njegovog individualisti~kog delovanja u inostranstvu i netoleranciji u svojoj domovini, smatrali prosto – poèljnim piscem. Bilo je i onih prigodnih komentara da se tako uspostavljaju mostovi komunikacije izme|u dva naroda! Odlu~eno je da se izvede jedan od njegovih novijih komada – Nevjesta od vjetra. Reìja je poverena televizijskom reditelju i majstoru u snimanju neobi~nih spotova, Borisu Milj- kovi}u. Verovalo se da }e on televizijskom tehnikom osnaìti pozori{ni izraz i u~initi ga fleksibilnijim u odnosu na primenu novih tehnika, ili u {irem smislu multimedijalnih tehnologija. On se zadovoljio izvesnim spoljnim elementima, modifikuju}i scenski prostor tako {to je produìo proscenijum u pistu koja deli gledali{te na dva dela. Unutar toga bilo je nekoliko originalnijih efekata koji su me|utim, ve} na po~etku ograni~ili svaku neposrednost doìvljaja. Sve je bilo formalizovano, po ne{to dovedeno do perfekcije, ali na u{trb onog emotivnog, pa je dobijena uglavnom predstava kakvu je podsticao sam pisac, a to je – da ona bude vi{e instrumenat njegovog mi{ljenja nego ose}anja. Sve je bilo, manje ili vi{e koretno, ali hladno i pomalo udaljeno od publike. Kome pripada i ~emu sluì ovakva predstava? Iz onog dela programa koji je sugerisao da je do{lo vreme da se preispitaju popularni doma}i tekstovi iz sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka, odabran je Sabirni centar Du{ana Kova~evi}a. Uobli~io ga je Boìdar \urovi}, dokazuju}i da izme|u realizma i apstrakcije nema nepremostivih razlika, da su to lice i nali~je ìvota, ali ne otkrivaju}i pri tome ni{ta novo. Da li je to samo problem reìje? Jo{ uvek su najpopularniji pisci tog vremena uìvali odre- |eni autoritet u pozori{tu. i malo ko se usu|ivao da u|e u radikalniju analizu njihovih osnovnih vrednosti. Te{ko je bilo priznati na sceni da je vreme u~inilo svoje i da je mnogo toga re~enog ili pokazanog ostalo u onda{njom raspo- loènju, te da je skoro uzaludno traìti ne{to novo. Teza da u ìvotu sre}e nema je toliko puta ponavljana da sada deluje kao op{ta fraza. Ono {to se nalazi iza smrti i ìvi mo`da u se}anju, idelizovano je, ali opet prema predstavama koje stvaraju ìvi, tako da je te{ko oti}i dalje od verovanja da se realnost sama po sebi, ovakva kakva je, razgra|uje. Potvrdilo se da i dalje Kova~evi}a igraju, ali 278 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Sabirni centar nije u novim okolnostima dobio prave impulse vitalnosti pa je bilo o~igledno, mada se pre}utkivalo, da ve} odlazi u istoriju. Zato ne iznena|uje {to je daleko vi{e od svega ovoga izazvala pa`nju javnosti nova postavka Gospo|e ministarke Branislava Nu{i}a, koja se, u raznim verzijama, odràva na repertoaru Narodnog pozori{ta jo{ od vremena @anke Stoki}. Ova inovacija je poverena Jago{u Markovi}u, a pratila je ceo projekat neobi~na propaganda koja je nametala utisak da sve {to je do sada ~injeno sa ovom popularnom komedijom nije vredno spomena i da je iz savremene perspektive ovo njegova prava i verodostojna su{tina. Do toga, me|utim, reìja sama nije do{la. Ona nije locirana u odre|enom vremenu – jer su neke scene po~ivale na izvesnim impre- sijama sa kraja devetanaestog, neke sa po~etka dvadesetog veka a bilo je i onih koje su neposredno evocirale prilike u pedesetim godinama dvadesetog veka. To je simboli~ki bilo ozna~eno na proscenijumu gde je na jednoj klupi bio prepoznatljiv znak u ~uvenom i prvom radio aparatu koji je proizveden u na{oj zemlji, popularno znanom kao “Kosmajac”, dok je odmah iza njega postavljen {poret kakav je bio u modi pre skoro dvesta godina. Da je ceo taj svet koji se ovde provla~i kroz pri~u na neki na~in ki~ – svedo~i veoma strma kosina koja valjda predstavlja vreme, a sa koje su se svi survavali, te na{li na uskom prostoru na pozornici, da bi gore pri vrhu samo ostale neke pernate ìvotinje kao simbol neprolaznosti na{ih obi~aja, naravi ili ne~eg drugog. Osnovna pri~a nije mogla biti uni{tena ali je dosta pojednostavljena, tako da nije bilo onog spontanog humora koje ovo delo ina~e nosi. Zato se me{ala estradna gluma, stilizacije i karikature, pa se tek u fragmentima mogla prepoznati izvesna pronicljivost duha. Hteli su da pobegnu od tradicije, u tome su sasvim uspeli, ali ona nije prevazi|ena niti je uop{te do{lo do sveobuhvatnije kriti~ke vizije koja bi se potvrdila u savremenom teatru. To je, kada se sti{ala buka, postalo jasno da }e ova predstava ostati verovatno u analima Narodnog pozori{ta kao jedna od onih velikih zabluda koje se doga|aju uvek kada nema jasnih motiva ni kreativnog doìvljaja. Scena “Ra{a Plaovi}” i dalje nije jasno programski definisana. Eksperimenti su preba~eni u probnu salu na petom spratu, kao specifi~an scenski prostor, a ovde bi trebalo da bude savremeni repertoar. On se me|utim, vi{e odre|uje formalno, po piscima i naslovima njihovih dela nego samim postavkama. Izvo- |enje dela Sibil Berg – Pas, èna, mu{karac u reìji Zijaha Sokolovi}a je pre konvencionalna nego savremena po svojim kvalitetima. Sinopsis o slobodi koji je priredio Ljubivoje Tadi} na osnovu poezije Darinke Jevri} i Srboljuba Miti}a, ostao je u granicama ve{to uobli~enog recitala rodoljubivih tirada. Nezvani gost Nine Valse u reìji Vide Ognjenovi} je obra|en u psiholo{ki intoniranom realizmu, saglasno sa programom Budva – grad teatar. Sa Domom kulture iz Pan~eva tako|e je na~injena jedna koprodukcija i to – izvo|enje Kova~a Milo{a Nikoli}a. Ni jedna od ovih predstava nije izdràla ozbiljnije provere vrednosti. Sa takvim 2003–2004. 279 koprodukcijama se nastavilo i na Sceni V sprat tako {to je u saradnji sa “Omen teatrom” izvedena predstava @ivot ili pozori{te? koju je priredila Gordana Le- bovi}, po tekstu [arlote Solomon i Marije Karaklaji}. Tu se na{ao i komad Ti{ina treznih Kinge Mezei, koji je sama i reìrala, dok je Gor~in Stojanovi} bio zabavljen Intimusom Jelene Kajgo. Ni u jednoj od tih predstava nije bilo novih vizija u izrazu, a ni stvarala~kih formi. Narodno pozori{te je htelo ne{to vi{e, nije se pri tome ~ak ni obaziralo mnogo na sopstveno iskustvo, ali je i ono bilo ograni~eno velikim brojem reditelja raznih afiniteta i stvarala~kih mogu}nosti. Sve je to trebalo uskladiti, ali su ambicije razli~ite, pogotovo {to jedni prilaze sceni sa emocijama, a drugi potpuno racionalno. Za jedne je predstava ne{to {to se podrazumeva pod pojmom akcija, drugi veruju da je to subjektivni doìvljaj, neko se mu~i sa tim da do|e do nekog saznanja o ìvotu, ima potrebe za odre|enim ciljevima, a isto tako javljaju se i ideje o ~istom izrazu. Saznanja o repertoaru nemaju, kao ni u mnogim ranijim prilikama, bitnog zna~enja za same glumce pre nego {to se podele uloge. Tada ih zanima samo ono {to bi trebalo da igraju, a tek kasnije kada se dogodi uspeh ili neuspeh, doga|a se da izraze svoje mi{ljenje. Na taj na~in oni ~ine kompromis izme|u uprave i reditelja, predstavljaju}i korpus lako prilagodljivih aktera, koji tek svojim emocionalnim doìvljajem ili racionalnim promi{ljanjem mogu da uti~u na zajedni~ki izraz. Sada je primetno da bi neki od njih èleli da se ve} u mladosti oku{aju kao reditelji i dramaturzi, organizuju samostalne grupe, pone{to tehni~ki eksperimenti{u, ali isto tako i da upravljaju pozori{tima. U nekoliko novijih prilika bilo je javnih rasprava o tome – da li su gluma~ke uprave spas za pozori{ta ili prava formula za rukovo|enje i harmoni~ne odnose unutar ansambala. Jedinstvenog odgovora nema, ali se zato ukazuje na Atelje 212, gde se posle dugove~nih rediteljskih uprava, ustalila gluma~ka, prema ~ijim programima nema unutarnjih glasnijih osporavanja. I ovde bi hteli, kao i u ostalim beogradskim pozori{nim ku}ama, da naglase privrènost savremenim teatarskim htenjima. Sa velikim zadovoljstvom je isticano da je komad Amerika, drugi deo Biljana Srbljanovi} poverila ovoj sceni i reditelju Dejanu Mija~u. To je jedna mala i skromna pri~a o dobro situiranom mladom ~oveku koji nailazi na peripetije u poslovnom i privatnom ìvotu. Vi{e je re~ o psiholo{koj impresiji nego ozbiljnom razmi{ljanju i analizi dru{tvenih odnosa. Pravi se od toga dosta sofisticirana pseudo socijalna drama, u kojoj je autorka istovremeno i narator koji opisuje likove i ono {to }e se dogoditi, uz naravno svoje zaklju~ke. Drama ne predstavlja ni{ta novo ni zna~ajno u savremenoj srpskoj dramaturgiji, ali te{ko je osporovati hvalospeve kriti~ara koji su sve {to Srbljanovi}eva napi{e prograsili unapred za najvi{e domete ne samo na{e nego i evropske dramske literature. Everyman – Svako Gorana Stefanovskog je je sli~an poduhvat. I on se na{ao u stranom ambijentu u kome poku{ava da sublimira sopstvena iskustva. \ur|a Te{i} je nastojala da tim opaànjima da na zna~aju u vi{e tehni~kom 280 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka nego psiholo{kom pogledu. Tekst je zajedno sa predstavom prihva}en vi{e iz lepog se}anja i po{tovanja prema autoru koji je bio zna~ajno ime ne samo u makedonskom savremenom teatru sedamdesetih i osamdesetih godina, ve} i u srpskom. Vreme je ipak u~inilo svoje pa su se mnogi posetioci radije se}ali njegovih nekada{njih pozori{nih uspeha. Glumac Erol Kadi} poèleo je da se ogleda kao reditelj, pa mu je odmah pruèna prilika da na velikoj sceni postavi komad Dèpovi puni kamenja Mari Dòuns, sa mladim glumcima, s tim {to sve vi|eno na sceni vi{e govori o njegovom literarnom i scenskom ukusu, nego kvalitetu igre. Na kraju je uvr{}en u repertoar jedan koncert pod nazivom [uman u kome je pijanistkinja Irina De~ermi} adaptirala fragmente prepiske izme|u Klare i Roberta [umana, a glumac Goran [u{ljik sve to poku{ao da uobli~i pored njenog klavira, na kojem je izvodila klavirska dela iz opusa ovog velikog kompozitora. Na maloj sceni ili Sceni u podrumu, glumica i profesor glume Gordana Mari}, htela je da osveì na{a se}anja na nekada{nju njenu ve`bu Neuhvatljivi sistem glume. Sada je dopunila svoja istraìvanja, pa je u sopstvenoj reìji predstavila Neuhvatljivi sistem glume 2, u kome je zajedno sa svojim studentima i sama u~estvovala. Kako na velikoj sceni biva ponekad da se pored bezna~ajnih komada ne moè na}i mesta za klasi~ne tekstove, to je Henrih IV Lui|ija Pirandela uz asistenciju reditelja Du{ana Petrovi}a jednostavno spu{ten u ne- prikladan podrumski prostor gde ga nije ni bilo mogu}e predstaviti na adekvatan na~in. Pri~u o Dìpsiju Trolmanu aranìrala je Sla|ana Kilibarda za veoma uski krug gledalaca. Sli~no je bilo i sa delom Put do nirvane Artura Kopita, koje je Iva Milo{evi} svojom postavkom prosto ispratila u zaborav. Sve ovo zajedno imalo je samo efekta za one koji prisustvuju premijerama, dok je ostalim predstavama prepu{teno da se same potvr|uju. Time se nije moglo izbe}i pitanje da li se Atelje 212 zaista menja, kakva je njegova uloga u podsticaju novih teatarskih iluzija, u ~emu je njegova scenska angaòvanost i da li se moè govoriti o antikonceptualnom zanosu koji ih s remena na vreme obuzima. U svakom slu~aju – kako sve vi{e pozori{ta pretenduje da bude savremeno po svaku cenu , neminovno se postavlja dilema kako ih razlikovati u samom izrazu. Odgovor na ovakve izazove nije mogao da na|e ni sam Du{an Kova~evi} koji je preuzeo rukovo|enje Zvezdara teatrom. Na novoj sceni prire|ena je samo jedna premijera i to Povratak Harolda Pintera. Nikita Milivojevi} je nastojao da sastavi svoju repliku na sva ona na{a i inostrana tuma~enja opusa ovog poznatog engleskog savremenog pisca, koji se upravo poslednjih decenija pro{log veka proslavio delima na temu teatra apsurda. Kako dalje? Zar zaista nema dela nove srpske dramaturgije koja bi zadovoljili ukus onih koji odlu~uju o njihovim vrednostima? Taj problem je mu~io sve i u Pozori{tu na Terazijama. Sa izborom komedija te{ko je i{lo, pa su se tek zadovoljili komadom Ljubav, ah ljubav Tihomira Ili}a i posebno Pop ]irom i pop Spirom, koji im je u svojoj verziji 2003–2004. 281 priredio Jug Radivojevi}. Obe ove izvedbe zasenio je muzi~ko scenski spektakl Cigani lete u nebo, koji je veoma pretenciozno i dosta uspe{no predstavio Vladi- mir Lazi}, uz dirigenta Vojkana Borisavljevi}a i koreografa Krunoslava Simi}a. Po svemu sude}i, unutar ansambla je po~elo da jenjava interesovanje za ambicioznije dramske poduhvate, uz prirodno okretanje ka operetama i mjuzikalima u novim aran`manima, koje je publika prihvatala sa ve}im interesovanjem. Kako na}i sebe sa sopstvenim programom u aktuelnim pozori{nim zbivanjima mu~ilo je i Kult teatar, u kome su verovali da mogu biti pragmati~ni tako {to bi negovali komercijalne predstave sa oslanjanjem na umetnost savremene scene. U toj dilemi su nastale predstave – @aklina banderk Stevana Koprivice, koja je u reìji Slavenka Saletovi}a ra|ena u koprodukciji sa grupom “Favi teatra”, a zatim Dar Zorice Simovi}, tako|e u postavci Slavenka Saletovi}a. Sve ovo se najmanje ticalo Pozori{ta “Slavija”. Njihovo opredeljenje za nove doma}e tekstove sa izri~itim poverenjem u komunikaciju sa savremenim gledali{tem, ostalo je nepokolebano. Pozori{te je otvoreno za sve izazove, a na programu ostaju samo oni za koje se opredeli publika. Na red su tako do{li Pastir Milivoja Majstorovi}a, koji nije preìveo ovaj test, i Kafana “Kod zajedno” Ljiljane La{i}, u kome je ova pozatna glumica i sama sudelovala uz asistenciju reditelja Jovice Pavi}a. A sve to uz napomenu da su njeni tekstovi ovde uìvali sasvim uo~ljivu popularnost, pa i izvesnu vrednost. U Beogradskom dramskom pozori{tu su verovali da imaju svoje odre|eno mesto u savremenom pozori{nom ìvotu. Nije ih u tome moglo pokolebati ni op{te uverenje da su im pojedine predstave heterogene, da kvalitet kod svih nije ujedna~en i da imaju te{ko}a sa izborom dela koja }e ih definisati kao aktivno pozori{te sa sopstvenom stvarala~kom platformom. Branili su se od kriti~kih opservacija o pojedinim delima, da njih ne obavezuju prevashodno literani kriterijumi. Ukazivali su na autonomnost scene i saìmanje literarnih, misaonih i scenskih elemenata u odre|ene izraàjne strukture. To bi ujedno zna~ilo i odbacivanje ilustracija ili podraàvanja, a sve u korist {to slobodnije simboli~ke komunikacije unutar pojedinih predstava. Nema unapred prihva}enih zna~enja, a ona prava se tek stvaraju kroz samu igru. Sve je to lak{e zamisliti nego sprovesti u delo, {to se videlo upravo kroz niz prezentacija na Novoj sceni. Adresant nepoznat Katrin Kresman Tejlor, zami{ljeni je dijalog izme|u Maksa Ajn{tajna i Martina [ulca, koji je bez te{ko}a obradio Stefan Sabli}. U ne{to povoljnijoj poziciji je bila Milica Kralj rade}i duo dramu prema tekstu X+Y=O Borislava Peki}a, jer se prevashodno oslanjala na igru popularnih glumaca. Troje Dùlijen Barns, posluìlo je glumici Mileni Pavlovi} za jo{ jednu njenu ve`bu iz reìje. Mladen Popovi} je sam postavio svoj komad Masla~ak i retard. Anja Su{a je istraìvala komad Trgovina Alberta Ostermajera, a Ana Todorovi} je istraìvala {ta zna~e Creeps/nakaze Luka Hibnera, dok je Neboj{a Bradi} svojom reìjom stajao iza prikazivanja komada Oskar i mama Roz Erika [mita. 282 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Ni jedna od ovih predstava nije mogla da potvrdi u svemu uspe{nost ovog pozori{ta u stvaranju originalnijeg repertoara. Ako tekstovi nisu posedovali respektabilniju literarnu vrednost, ni glumci na sceni te{ko da su bili kreativniji i sposobniji za komunikaciju izme|u odre|enih simbola. To je prosto gomilanje predstava kako bi se dobio {to {iri repertoar i zamaglilo ose}anje da mnoge od njih nisu imali zna~enja koja su im pridodavana. Za veliku scenu su zato izdvojena samo dva projekta, Vinsent Nikolasa Rajta, posve~en uspomeni na velikog slikara Vinsenta van Goga, u reìji Anje Su{e i Villa Sachino Gorana Markovi}a, koju je osmislio Milan Karadì}. Oba su na svoj na~in uspela, mada potpuno razli~ita i osobena. Anja Su{a je na~inila vizuelno prihvatljivu biografiju ~udnog ~oveka i umetnika za koju su gledaoci bili zainteresovani da je vide i ~uju. Tu nije bilo nikakvih ozbiljnijih inovacija niti isticanja specifi~nih scenskih znakova u samom izrazu. Milanu Karadì}u je data mogu}nost da jo{ jednom i na subjektivni na~in ispri~a {ta se doga|alo izme|u kralja Aleksandra Obrenovi}a i njegove ène kraljice Drage, uz pojavu vi{e generala, oficira i ministara. U su{tini to je potreba da se svedo~i bez predrasuda, mimo dru{tvenih konvencija i strogosti, ali i daleko od novih saznanja. Utisci su na granici feljtonistike, a na tome je te{ko graditi indentitet pozori{ta. Beogradsko dramsko, opredeljuju}i se za relativisti~ki koncept razli~itih pristupa i ideja, ipak nije moglo da se izdvoji iz op{te atmosfere i trke za publicitetom, pa je samo potvr|ivalo da se nalazi na prepoznatljivim pozicijama. Bitef teatar je bio u jo{ gorem poloàju, jer nije ni nagove{tavao da moè ozbiljnije u~estvovati u dijalogu oko toga kojim putem dalje u traganju za druga~ijim vrednostima scenske ekspresije. Zado- voljavali su se da budu projektno pozori{te bez stalnog ansambla, uz prihvatanje inicijativa pojedinaca ili odre|enih grupa, sastavljenih po subjektivnim afinitetima. To su pokazivale predstave âs iz tetovaè Konstantina Kostjenka, Crna soba Nele Antonovi}, Porazgovarajmo o ìvotu i smrti K{i{tofa Bizjoa, Crvena Milene Bogavac, Border line Ivane Tabori, Bit no... Neboj{e Ivanovi}a. Malo je tu bilo prakti~nog rada, malo traènja sebe i malo nagove{taja da dolaze neki novi pozori{ni entuzijasti. Izvan svega toga ostajao je “Madlenijanum” sa svojim programskim te`njama da sjedini u domenu opere i baleta moderni pokret sa neverbalnim pozori{nim izrazom. Ovaj put poverenje je ukazano {panskom koreografu i igra~u Ramonu Uljeu, koji se u svojim ostvarenjima zalaè za ideje da se budu}nost ostvaruje u pozori{tu gde tekst nije presudan koliko li~nost onih koji u njemu deluju. Triptih je po autoru ispisan rukopisom oslobo|ene plastike igra~evog tela, koji na specifi~an na~in povezuje igru sa teatrom. Zato se on i bavi naj- istan~anijim nijansama emocija, unutra{njih nemira, nesporazuma, sumnji, sukoba, lepote i ljubavi. Me|u doga|ajima koji su najvi{e privukli pa`nju javnosti, na{le su se dve potpuno razli~ite postavke komedije Gospo|e ministarke. Dok je Narodno po- 2003–2004. 283 zori{te iz Beograda isticalo rediteljski aran`man Jago{a Markovi}a, u Somboru je prezentirano neobi~no vi|enje ove komedije od strane Gor~ina Stojanovi}a. Obe predstave su hvaljene i osporavane, da bi se na{le i u zvani~nom programu ~etrdeset i devetog Sterijinog pozorja. Upravo u Novom Sadu, za vreme festi- valskih dana, prire|en je poseban skup koji se bavio temom Gospo|a ministarka Branislava Nu{i}a – neprolaznost drame ili neprolaznost predrasude, na kojem su se mogle ~uti razne opservacije o ovome delu, uz stalne osvrte na predstave koje su se borile za presti`. Ni jedna od njih nije dobila nagrade ni priznanja zvani~nog ìrija, {to ne mora da bude i merilo njihove vrednosti. Dva mlada reditelja koja deluju u istoj pozori{noj sredini, potpuno su na svoj na~in i mimo iskustva i tradicije doìveli Nu{i}evu komediju. Osnovno je da nisu hteli da se inspiri{u ni~ijim uspehom, uz sav rizik koji nosi ovakav izazov. Somborsko pozori{te odavno vi{e niko ne smatra malim, gradskim ili provin- cijskim teatrom. Gotovo svake druge godine pojavljivali su se sa predstavama koje su bile ne samo prime}ene u javnosti, posebno na pojedinim festivalima, nego i odmeravane sa onim najboljim, prikazanim na novosadskim a i beogradskim pozornicama. Te{ko je na}i zna~ajnog reditelja koji ovde nije stvarao, tako da je njihova scena bila prihvatana i cenjena upravo po novim formama i druga~ijim interpretacijama poznatih doma}ih pa i stranih dela, a uz to i tekstova savremnenih dramskih autora.To je jedinstven centar koji je lako ulazio u rizik i projekte za koje se nije moglo unapred znati da li }e uspeti ili ne. U njihovoj Gospo|i ministarki, tekst je uglavnom po{tovan, ali je kroz predstavu transponovan u vreme koje obuhvata ceo dvadeseti vek, {to se vidi po scenografiji i kostimima, da bi na kraju bilo sasvim u dana{njoj atmosferi. Zar je onda ~udno {to su se pojavljivale i farmerke u Nu{i}evoj komediji? Problem nije bio u osavremenjivanju igre – ve} u tome da li je to drama sa dubljim implikacijama, satira ili prava komedija. Sve ostalo {to su stvorili paralelno sa Gospo|om ministarkom, palo je u senku. To se odnosi na dramu êlik Radoja ûpi}a, koju je sam autor postavio, nagla{avaju}i dramsku tenziju radnje u realisti~koj atmosferi i reduciranom dekoru. Glumica Olgica Nestorovi} je reìrala svoj tekst Bra}a karijes sa skromnim dometom, dok je Tatjana Mandi} Rigonat bila zaokupljena socijalnim ponorima u ljudima koje je ìvot gurno na marginu, u komadu Mrtve u{e Olega Bogajeva. U Srpskom narodnom pozori{tu favorizovan je prikaz Sna letnje no}i Vi- ljema [ekspira. Kokan Mladenovi} je u svojoj reìji prepravljao pa i dopisivao tekst, osavremenjivao igru automobilima na pozornici, bazenom na proscenijumu i izvesnim asocijacijama koje su Tezeja prikazivale kao modernog diktatora koji se bahato zabavlja sa svojim podanicima. On je naravno, okruèn ne samo svitom nego i telohraniteljima, pa ipak te{ko je bilo takvu povr{nu ilustra- ciju u~initi predstavom od identiteta. Ve} na prvim predstavama pokazalo se da je to rediteljska zabluda u koju je poverovalo i samo pozori{te. Ostale predstave 284 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka bile su manje ili vi{e u stilskim okvirima koje su sugerisali sami tekstovi. Jelena \or|evi} se predstavila dramom Kome verujete, iz prepoznatljive realnosti, koju je sa dosta neposrednosti i psiholo{kih obja{njenja postavio Darijan Mihajlovi}. Predstava je imala specifi~ne misaonosti, pa je razumljivo {to se na{la u zvani- ~nom programu Sterijinog pozorja. Mlada rediteljka Ksenija Krnjajski poigrala se sa Pokondirenom tikvom Jovana Popovi}a Sterije, napraviv{i dosta duhovitu farsu van vremena i prostora, u kojoj su neke od njenih stilizacija bile neobi~ne ali i prihvatljive. Marija Stojanovi} je predstavljena komadom Sigurna ku}a,a Aleksandar Novakovi} komadom Zubi. Izme|u njih na{li su se komadi U lovu na buba{vabe Janu{a Glovackog i Ven~anje Vitolda Gombrovi~a. Razli~ite su to forme, od socijalne drame do farse, s tim {to je te{ko bilo na}i za sve pravi scenski izraz. Zato su neke od njih brzo iscrpele scoje delovanje. U pozori{tu se nisu zbog toga mnogo uzbu|ivali jer su svesno u{li u rizik sa novim tekstovima, nedovoljno afirmisanim piscima i sasvim mladim rediteljima, u èlji da na~ine iskorak iz uobi~ajenih repertoarskih tokova, pokazuju}i zainteresovanost da se novim snagama osveì zajedni~ka kreativnost. Umetni~ka transformacija je uvek mogu}a a njen cilj mora da bude afirmacija onih vrednosti koje u sebi poseduju op{ta zna~enja. Zato ovo pozori{te niko i nikada nije mogao da dovede u pitanje, pa je uz Narodno pozori{te u Beogradu, imalo poseban dru{tveni tretman, kao institucija kulture od op{teg zna~aja. To je ujedno odre|ivalo njegove obaveze da neprekidno revitalizuje stvarala~ke potencijale, u ~emu su upravo i videli svoj program za budu}nost. @ivot u Novosadskom pozori{tu – Ujvideki Szinhaz, je tekao svojim tokom, bez ozbiljnijih dilema oko toga kako i kuda dalje – ma|arski jezik i otvorenost prema srpskoj i ma|arskoj pozori{noj kulturi, bilo je glavno opredeljenje, uz interesovanje za evropska literarna i scenska kretanja. Novi ciklus je otvoren Krvavom svadbom Federika Garcije Lorke, u reìji Joèfa âjlika, u kojoj su osnovne emotivne reakcije bile veoma izraàjne. Svaki lik je maksimalno indivi- dualiziran, a drama iskazivana u vi{e slojeva, od kojih je onaj vizuelan bio veoma plasti~an i ma{tovit. Sirano de Berèrak Edmonda Rostana, poveren je Ljuboslavu Majeri, koji se nije mnogo udaljavao od osnovne pri~e i standardnih re{enja. Rakoci – istorijski ~as je predstava koju je osmislio Andrea Jankovi}, tako da je publika izuzetno bila zainteresovana za njena izvo|enja. Me|u tim velikim zahvatima, na{ao se i Platonov Antona Pavlovi~a êhova, koji je rediteljski obradio Tomas Fedor. Crnog Petra je osmislio Zoltan Sere{, dok je veoma zanimljivu predstavu Via Italia, po tekstu I{tvana Dominkosa, reìrala Kinga Mezei. U kamernom izvo|enju na{li su se komadi Vreme se pribliàva Line Knutzon, i Na dnu na{e {ume Tomasa Dilana. Najavljeno je prikazivanje komada ma|arskih pisaca koji ìve i stvaraju u Vojvodini, u okviru posebnog festivalskog programa. Izbor je na~injen od dela I{tvana Be{edesa, Erne Vere- be{ i Zoltana Danjija. Osnovni moto festivalskog programa je bio da glumci 2003–2004. 285 moraju da podsti~u stvarala{tvo na svome maternjem jeziku i da ga svojim predstavama populari{u. U Narodnom pozori{tu u Subotici, ma|arska drama je bila aktivnija nego srpska i izvela je vi{e premijera. To se, zbog specifi~nih uslova vi{e doga|alo na Kamernoj sceni, nego u dvorani bioskopa “Jadran”, gde su izvo|ene sloènije predstave. Tu je vi|en Kabare Dòa Masterofa, Dòna Kandera i Freda Eba, u reìji Fri|e{a Kova~a, sa dosta atraktivnim numerama, u kojima posebno dolazi do izraàja ènski sastav ansambla. Na ovoj privremenoj pozornici, igran je na srpskom jeziku komad La`ni napad, pogre{na odbrana Marije Karaklaji}, u obradi Ljubosava Majere. Kako su oba ansambla izgubila svoju mati~nu pozornicu u staroj zgradi predvi|enoj za trajnu sanaciju ili potpuno napu{tanje, osnovni problem je bio kako da se sa~uvaju predstave i postoje}i nivo. Prihva- }eno je stanovi{te da upravo teku}i repertoar u svakom trenutku odraàva realne dimenzije i kvalitet rada pozori{ta. U pozori{tu “To{a Jovanovi}” je bila vidljiva opreznost oko toga – {ta i kako da se igra. Ako ve} predstava Iza kulisa Majkla Frejna ne moè da na to pruì valjani odgovor, u~injen je dodatni napor oko postavljanja dela Laki komad Neboj{e Rom~evi}a i êtvrta sestra Janu{a Glovackog, za koga su se sve vi{e zanimali u srpskim pozori{tima. Nisu pri tome u prvom planu bile rediteljske ideje Milo{a Jagodi}a i Radoslava Milenkovi}a i forme, koliko unutarnji sadr- àji predstava. Kako ih u~initi efektnim i ubedljivim, bilo je. osnovno. Prilike u kojima je delovalo zrenjaninsko pozori{te bile su relativno stabilne, ali ipak zavisne od razli~itih uticaja i odnosa koji su se formirali ili menjali oko samog pozori{ta. U pozori{tu “Sterija”, kao i u njima sli~nim ansamblima – najva`nije je bilo odràti kontinuitet delovanja i na odre|enom nivou. Svi u ansamblu su bili svesni da izuzetne predstave nisu pravilo, pa su tako sa podjednakim interesovanjem realizovali komediju Karla Goldonija Ah, to vreme uìvanja, sa rediteljem Vladimirom Lazi}em i Osvrni se u gnevu Dòna Ozborna, sa Neboj{om Dugali}em. U Kikindi je gluma~ki ansambl opet bio pod neprekidnom pa`njom, kako da se samopotvrdi i stekne poverenje javnosti novim predstavama. Zato se igralo vi{e i sve sadràjnije, {to se potvrdilo predstavama Pigmalion Bernarda [oa, Kod “Ve~ite slavine” Mom~ila Nastasijevi}a i Bilo jednom na Balkanu @eljka Huba~a. Svako pozori{te je imalo svoju pri~u, ali kada su one pore|ene, nije te{ko razabrati da u njima ima i ne~eg zajedni~kog. Problem nije bio samo u tome da se odràva odre|ena programska orijentacija, vodi ra~una o sredini kojoj je to namenjeno nego i da se neprekidno osveàva svest da se ne sme stagnirati u zadovoljstvu sa postignutim, nego dalje kretati ka ne~em jo{ vrednijem, jer se upravo u tome iskazuje zainteresovanost za budu}nost. Kru{eva~ko pozori{te je to veoma ubedljivo pokazalo u postavci adaptacije romana Me{e Selimovi}a Dervi{ i smrt, koju je izveo i afirmisao Neboj{a Bradi}. Njegova reìja je i ovde 286 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka bila veoma selektivna u izno{enju detalja, slika je bila stilizovana, gluma subjektivna, vi{e izraàjna, nego narativna i zato se do{lo do ogoljene konkretnosti, koja najbolje kazuje kako se ostvaruje dogmatizam vlasti, pokazuju}i nemo} pojedinca, a ìvot, bez obzira na vreme, kao apsurd kome se ne moè izma~i. Od komada Vladimira i Olega Presnjakova odabran je Terorizam, u kome su uz glavni lik Pukovnika uvek prisutni prvi, drugi putnik, prva ili druga èna i prvi ili drugi mu{karac. Mnogo je tu bilo verbalizma, izgovorenog na ljulja{kama. Egon Savin je angaòvan da osmisli Svinjskog oca Aleksandra Popovi}a. Ova postavka je zbog neobi~nog sadràja i izvo|enja, izazvala dosta pa`nje ne samo u Kru- {evcu nego u Beogradu i Budvi. Mala scena ovog pozori{ta je kona~no dobila svoje ime, “Bata Putnik” u znak po{tovanja i se}anja na ovog poznatog reditelja, koji je u~inio veoma mnogo, upravo na profesionalizaciji i subjektivnoj pro- jekciji izraza na njihovoj mati~noj sceni. U kragujeva~kom pozori{tu “Joakim Vuji}”, tako|e je ~injeno mnogo da stalno bude prisutna me|u glumcima svest, da upravo od njihove igre zavisi da li }e fundamentalne karakteristike tradicije i mogu}nosti do}i do punog izraàja. Kada }e se to dogoditi, nije se moglo ta~no predvideti, a pogotovo kada se sezona po~ne sa vodviljom @orà Fejdoa Hotel – slobodan promet ili tekstom Gola Vera \or|a Milosavljevi}a. Sva dela o srpskim vladarima i knezovima ovde su rado uvek vi|ena, pa je tako premijeru doìvela i drama Milo{ Veliki Ma{e Jeremi}, u rediteljkom osmi{ljavanju Neboj{e Bradi}a. Me|utim, glavna predstava je bila ipak Romeo i Julija Viljema [ekspira, u reìji Pijera Valtera Polica. Kako u ovom pozori{tu postoje uo~ljivi afiniteti prema klasici, to je rediteljki koncept u kome je bilo dosta novih komentara i mi{ljenja prihva}en sa vidljivom zainteresovano{}u, {to je preraslo u zajedni~ki doìvljaj u veoma ubedljivom izrazu. U tom trenutku – izvo|enje Romea i Julije bilo je jedno od najboljih i najzanimljivijih novih postavki dela iz opusa Viljema [ekspira na na{im aktuelnim scenama. U Ni{u su se interesovali za razli~ite forme koje se javljaju sa izborom komada za nove predstave. Komad Noèvi u koko{kama Dejvida Herovera, osmislio je Miroslav Benka u subjektivno vi|enom realizmu. Bestidnik Erika Emanuela [mita je u reìji Ljiljane Todorovi} donekle stilizovan, a No} ubica Hoze Trijana osmi{ljena kao kriminalisti~ko {tivo. Bio je to scenski prostor u koji je i Kokan Mladenovi} u{ao svojim ~itanjem na novi na~in drame Je li bilo kneève ve~ere? Vide Ognjenovi}. Bilo je tu spoljnih, ali i unutarnjih analiza, razdvajanja dramskih ~inilaca, kako bi slike na pozornici delovale u svakoj predstavi kao ne{to posebno i izvorno. To je bilo ipak mnogo vi{e od prilago- |avanja ukusu doma}e publike i radilo se o tome da igra na pozornici ne bude samo puko predstavljanje knjièvnosti ili razli~itih rediteljskih ideja, ve} izna- laènje dubljeg smisla ìvota, {to pozori{tu obezbe|uje ve}u humanizaciju njegove scene. U Pirotu su bili uglavnom zaokupljeni popunom teku}eg repertoara, s obzirom da se brzo iscrpljivalo interesovanje publike za pojedina dela i njihova 2003–2004. 287 izvo|enja. Bo{ko Dimitrijevi}je tako do{ao u priliku da postavi Sofoklovu Anti- gonu, a sledili su zatim komadi Pravdenici Alberta Kamija, Cicine stolice Mio- draga \ur|evi}a i Zar i ti, sine Drag~e, kao kompilacija aktuelnih tekstova koju je izvr{io i sceni prilagodio Milo{ Jagodi}. U Zaje~arskom pozori{tu “Zoran Radmilovi}” nisu imali svoju repliku o sezonama koje im predstoje, jer su opet zapali u krizu uprave. Zadovoljili su se stoga preìvljavanjem uz reprizne predstave, a od noviteta predstavili su Po~asno ve~e Alfreda Baldu}ija. U Leskovcu, sa komedijom Iza kulisa Majkla Frejna, tako|e nisu otkrivali nove mogu}nosti svog izraza. Izvesnih kolebanja bilo je i na sceni Narodnog pozori{ta u Uìcu. Izme|u Pokojnika Branislava Nu{i}a, u vi|enju Dejana Pen~i}a Poljanskog, komada U naviljcima Petra Pecije Petrovi}a i Porfirogeneze \or|a Milosav- ljevi}a, te{ko je bilo razmi{ljati o usmerenjima za duè vreme. Osnovna dilema je bila – moè li se heterogenim repertoarom iskazivati autenti~nost sopstvenog izraza. Sve to ukazuje da su u ve}ini regionalnih pozori{ta stvarala~ki problemi bili isti. Kako ìveti i stvarati – od sezone do sezone. Da li to uti~e na odre|ene deformacije u izrazu, ne potiru li se raniji uspesi i moè li se verovati da do uspeha dolazi vremenom i po nekom automatizmu? Koliko su u svemu tome prisutni spoljni faktori ili psiholo{ka ograni~enost u htenjima koja se reflektuju na sve {to biva izvedeno na regionalni i malim scenama? U [apcu su nastojali da sami iza|u iz tog kruga, traè}i u sebi one snage koje bi stalno podsticale na samoprevazilaènje onog do tada postignutog. Verovalo se da je to mo`da preduslov za druga~ije izazove u novom vremenu. Primetnog entuzijazma bilo je u izvo|enju Ribarskih sva|a Karla Goldonija, promi{ljanja apsurda i otu|e- nosti u delima Nastojnik Harolda Pintera i Duplo dno Gorana Stefanovskog. Kada su dela poznata i uglavnom ve} potvr|ivana na pozornicama, {ta treba da se dogodi pa da pozori{ta ne primaju mehani~ki reflekse onog ve} prepoznatljivog, pa da iza|u izvan ograni~enja koja im name}e sopstveni konformizam, ili, kako odagnati strah pred isku{enjima novog i nepoznatog? Da li su predstave poput Bilo jednom na Balkanu, Pokondirena tikva, Pokojnik, Pop ]ira i pop Spira, Gospo|a ministarka, @aklina bandeka, Via Italija, La`ni napad – pogre{na odbrana, Milo{ Veliki, Dervi{ i smrt, prava slika onog {to se doga|a u regionalnim pozori{tima? Kada }e se u svemu mo}i da mere sa onim {to se stvara u Beogradu i Novom Sadu? Mnogima se takvi zahtevi ~ine vra}anjem u pro{lost i sputavanjem li~nih incijativa, da se opet do|e u sfere optimizma. Ako ve} imamo svoju istoriju i sada{njost, za{to ne bismo imali i pravo na sopstvenu budu}nost. U tome su se mogli da razaznaju izvesni znaci ohrabrenja pred obja{njavanjem onoga {to o~ekujemo od pozori{ta. Da li je to samo odgovornost pojedinaca, ili svih koji deluju na sceni i oko nje, ili pak dru{tvene sredine, uz èlju da svako ima pravo na sopstveni izbor ciljeva i slobodnog stvarala~kog delovanja. 288 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

^ekanje

Uz sva obja{njenja, ipak se na kraju svi zajedno vra}amo u domen èlja, pa je razumljivo {to se opet javlja pitanje – da li smo do{li do novog po~etka? Od kada se on ra~una? Postoje li predstave me|a{i? Sa kojim stilom ili stilovima ulazimo u novu epohu? Da li se uop{te zna kada }e ona u svim pozori{tima po~eti? Ima li u vreme raznih turbulencija i ne{to jasnijih promena, koje mogu da podsete na iskustvo minulog stole}a? Zar se prvi nagove{taji na{ih odvajanja od romanti~arskih zanosa nisu osetili na pozornici tek negde oko devesto desete godine? Nisu li se sve doskora pamtili prvi dolasci hudoèstvenika i egzaltacije na{ih mladih glumaca iz tre}e generacije, njihovim fascinatnim ìvotnim realizmom. Kada smo uspeli da se oslobodimo me|uratnog akademizma i njegovih konvencija? Ko nas je terao na pokornost dogmatskom realizmu i pod~injavanju pozori{ta i njegovom pretvaranju u primenjenu ideologiju? Zar je bilo lako izboriti se sa raznim zabranama, pogotovo onim koje se osporavale egzistencijalisti~ke ideje i prodor kriti~ke svesti u teku}e repertoare? [ta se sve doga- |alo na putu do antidrame i teatra apsurda? Kada smo poèleli da klasiku pretvorimo u pomodnost sedamdesetih godina? [ta su tada predstavljale slobodne forme? Ko su to bili u na{em pozori{tu reditelji nove stvarnosti? Moè li se farsa i izvotepereni teatralizam prihvatiti kao otkri}e ne~eg druga~ijeg od onog {to smo i ranije znali? Nismo li se oduvek nalazili izme|u sopstvenih, tu|ih mitova i na{e stvarnosti? Avangardu sedamdesetih i osamdesetih mnogi u na{im pozori{nim centrima nisu ni osetili, a kamli doìveli, pa za{to se tako brzo pre{lo na lansiranje postavangarde? Ko je kod nas ve} na izmaku sedme decenije proglasio kraj dvadesetog veka? [ta se postiglo neprekidnim insistiranjem da se lociramo izme|u realizma i apstrakcije? Da li je ikada obja{njeno {ta je u pojedinim pozori{nim trenutcima predstavljala klasika a {ta antiklasika? Nismo li se odu{evljavali lutalicama i sanjarima, traè}i u drugima novu energiju, dive}i se rediteljima izmenjene stvarnosti, dozvoljavaju}i sebi devedesetih godina, da iznosimo proizvoljna i nedoìvljena se}anja na budu}nost. To je ono vreme, kada su nas obasipali surovom stvarno{}u, strahovima, ni{tavilom, zlom, ero- som, uz ube|enje da }emo na kraju ovog dugog perioda kona~no shvatiti da smo vi{e rasturali, relativizirali i poni{tavali nacionalni identitet pozori{ta, nego {to smo se zajedni~ki borili za nove stvarala~ke ideje. Gde su nam umetni~ki ma- nifesti o jedinstvu u razli~itosti, ili protesti protiv vulgarizacija izraza, pretvaranju scene u estradu i obezvre|ivanja umetni~kog stvaranja, u ime pomodnosti êkanje 289 i efemernih doga|aja koji nisu trajali ni jednu sezonu. To {to se doga|alo u Beogradu, a povremeno u Novom Sadu, Subotici, Somboru, Kragujevcu, Kru- {evcu ili Ni{u, nije nikada uticalo na celokupan pozori{ni ìvot u na{oj zemlji. Zato nije ni malo pouzdano shvatanje da su mnogi ostali u senci novih formi, okrenuti vi{e pro{losti i tradiciji nego razvoju i slobodi stvarala{tva. Izvesne pojave i doga|aji otuda ~ekaju tek svoja prava obja{njenja. Istori~ari kulture i teatra su po obi~aju skepti~ni, te{ko prihvataju saznanje da sada{nji savremeni teatar u svim svojim formama poti~e tek iz {ezdesetih godina dvadesetog veka. Onog trenutka kada smo obezvredili sve dotada{nje sisteme vrednosti, a izraz problematizovali i relativizovali, nastali su mnogobrojni problemi koje nismo uspeli nikada da re{imo do kraja, pa se zato oni prenose i u novo doba. Iza lepih re~i da svako ima pravo da stvara jedan novi svet iluzija, teatar koji èli da ispuni svojim sadràjem i subjektivno{}u i da se preko scene vrati sebi i svojoj prirodi, mogla se javno videti konfuzija, u kojoj je bilo dosta poku{aja da se pozori{te svede na trenutna raspoloènja i postane sredstvo kojim se ispo- ljavaju i afirmi{u odre|ena trenutna interesovanja. Takvo pozori{te trenutka nije èlelo da stvara tradiciju, nisu mu bile potrebne vrednosti i ono je po svom htenju bilo ne{to sasvim drugo od onog za {to su se generacije kroz dugi niz godina pripremale. U aran`manima koje su pojedine grupe i ansambli prire|ivali bilo je socijalnih protesta, zadovoljstva stihije, besciljnih lutanja, politi~ke angaòvanosti, religioznog fanatizma, komercijalnog diletantizma. Osnov- no je bilo prisvojiti mo} koju je imalo pozori{te nad gledaocima, pridobiti ih za svoje pratioce ili po{tovaoce, a ponekad su ~ak radi ekstravagancije odbijani aplauzi ili bilo kakva pomo} i sau~estvovanje. Sve sa ~im smo u ovim pokretima bili suo~eni, protivure~ilo je pozori{tu kao umetnosti, i nije se insistiralo da prisutne doga|aje po svaku cenu smatramo umetni~kim ~inom. Sve je to izazivalo kontrareakcije, ~ak i èlju da se bude konzervativan u ime odbrane sopstvenih shvatanja o smislu pozori{nog delovanja. Pa ipak, nametnuto je shvatanje da biti moderan ne zna~i istrajavati po svaku cenu na svojoj autenti~nosti ve} da to upravo valja tuma~iti kao priliku da se u saradnji sa drugima moè potvr|ivati u onim formama koje odgovaraju svim sredinama i ljudima sli~nih potreba i raspoloènja. Zato ne iznena|uje {to se o tome najvi{e govorilo u beogradskom pozori{nom krugu, gde su tokom devedesetih godina, jedno za drugim stvarana alternativna i projektna pozori{ta. Oko njih su se okupljali uglavnom mladi ljudi koji sebe jo{ nisu videli u tradicionalnim okvirima i ustaljenom sistemu vrednosti. To je moglo da zna~i izvesno samozadovoljstvo i verovanje da se ovim postiè nezavisnost u odnosu na vaè}e norme, ose}anja prema umetnosti i stvarnosti u kojoj ìvimo. Pritisak ovakvih teza i raspoloènja vremenom je izgubio svoj prvobitni intenzitet ali to nije zna~ilo uspostavljanje kontinuiteta sa onim {to se stvaralo paraleno na mnogim profesionalnim pozornicama. U Beogradu je pozori{ni 290 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

ìvot bio okrenut sebi, u Novom Sadu dolazilo je povremeno do kolebanja, retko do ekstremnosti, dok su ostali mahom bili po strani ili su poku{avali da se uklju~e u te sloènije igre svojim posebnim predstavama, po pravilu kreiranim od strane reditelja iz glavnog centra. Mala i regionalna pozori{ta prièljkivala su sasvim druga~iju sudbinu. Savremeno pozori{te nije tako uspelo nikada da u celosti formuli{e svoja nova na~ela i otvori se ka druga~ijem sistemu vrednosti. Procene doga|aja kroz koje smo pro{li u novije vreme tek su fragmentarne, uvek vi{e subjektivne nego ~injeni~ne, sa mnogo proizvoljnog i inferiornog. Me|utim, valja priznati da se kroz sve ovo u znatnoj meri promenila svest o pozori{tu tako da je te{ko pretpostaviti da nastupa period prilago|avanja, relak- sacije od svih pritisaka i atmosfere u kojoj }e pozori{ta biti vi{e zainteresovana za svoju stvarala~ku budu}nost. Kada }e do nje do}i – kroz deset ili dvadeset godina i koja generacija treba da je ostvari? Da li su uop{te svi za to i zainteresovani? Sve se nekako prepu{ta slu~aju i verovanju da }e se problemi vremenom sami po sebi razre{iti, da }e se strasti sti{ati, svako na}i svoje mesto koje zasluùje i da }e pozori{te, bez obzira na bolje ili slabije predstave, biti uvek ono {to jeste i {to je bilo. To je i razlog {to vi{e ne izdvajamo svake sezone one najzna~ajnije predstave, jer su svi kriterijumi u opticaju postali nepouzdani i relativni, pogotovo ako stojite na stanovi{tu da su sve forme podjednako va`ne, a da slobodu izraza stvaramo na protivure~nosti razli~itih estetskih ideja. Kroz na{a pozori{ta nije jo{ pro{la tranzicija, tako da su sva profesionalna pozori{ta zadràla svoj dru{tveni status, koji podrazumeva prevashodno sam na~in finansiranja od strane gradskih skup{tina i republi~kih ministarstava. Da li }e oni podràvati institucije ili }e se opredeliti za slobodno stvarala{tvo jo{ nije definisano! Moè li pozori{te i dalje da bude vi{e dru{tvena nego subjektivna pojava? [ta zna~i i kako se tuma~i pluralizam interesa, kada se u dràvnim strukturama, celokupna kulturna politika prepu{ta pojedinim partijskim grupama i njihovim opredeljenjima? Mogu li sve politike da budu deo na{e pozori{ne istine? Pogotovo kada se one otkrivaju kroz izraz kao na~in sagledavanja, otkrivanja ili razotkrivanja svih fenomena savremenog ìvota. Nove ideologije zapravo nema, (da li je i potrebna), ali recidiva stare ima i jo{ dugo }e biti. [ta pozori{te zna~i u takvim okolnistima? Pojam pozori{ta nikada do kraja u na{oj sredini nije obja{njen, {to je upravo jedan od razloga da se sada traì reinterpretacija svega onog {to {to smo mu kroz ceo dvadeseti vek i u posebnim prilikama pridavali u zna~enju. Shvatanje da je to deo na{e duhovnosti, samim time i kulture, povezivan je sa tradicijom, istorijom ali isto tako i sa dru{tvenim sistemima i ideolo{kim odre|enjima. Uvek je postojao nesklad izme|u esteti~kih te`nji i onih pragmati~nih, koje su u raznim varijantama zagovarale prevashodno potrebe dru{tva u sagledavanju sebe kroz scenske iluzije. Kroz moralnu, socijalnu ili politi~ku anagòvanost, trebalo je do}i do umetnosti. Zar u jednom trenutku socijalna umetnost nije bila êkanje 291 neka vrsta pobune protiv gra|anskog ili ta~nije buròaskog poretka, dok na kraju pozori{te nije usmeravano kao protest protiv svih devijacija levi~arske diktature? Sve forme umetnosti su bile istorijski uslovljavane, pozori{te ponajvi{e, uz opravdanje da je to umetnost vremena. Samim tim scena se ne moè odvojiti od potreba i te`nji dru{tva. Za tako shva}eni dru{tveni konformizam odabran je u pozori{tu realizam, u svim svojim varijantama, kao izraz koji najpotpunije podleè racionalnoj kontroli. Bilo je stoga o~ekivanja da }e se ve} u prvim sezonama novog veka razviti kriti~ka analiza svega u~injenog, ali do toga nije do{lo. Pozori{ta se te{ko osloba|aju mnogih ove{talih shvatanja i tuma~enja po kojima scenski izraz nije samo reprodukcija ìvota, nego njegovo tuma~enje, pa i stvaranje iluzija koje mogu da budu korisne dru{tvu. Te{ko je raspravljati na novi na~in o odnosima dru{tva i pozori{ta, kada se zna da je ono potpuno zavisno finansijski od raznih fondova i budèta. Ovo je verovatno razlog {to retko koji pojedinac postavlja u javnosti pitanje – u ~emu se sada ogleda dru{tvena funkcija umetnosti scene – u kojim idejama, formama, mi- saonim odre|enjima i moralnim normama? To je ona vulgarizovana podela – ako je pozori{te dru{tveno onda je i umetni~ko, a ako je privatno, mora da bude prevashodno komercijalno, bez izvornih estetskih opredeljenja. Iz toga sledi da je pozori{no stvaranje uslovljeno vi{e trenutnim ekonomskim, nego op{tim odnosima. Zato se niko ne usu|uje da projektuje neke budu}e odnose, jer te{ko je razbiti ube|enja da }e oni jo{ dugo zavisiti od trenutnih dru{tvenih i ìvotnih prilika. U tome nije te{ko prepoznati stare levi~arske ideje sa po~etka dvadesetog veka – da se samo u novom dru{tvu mogu stvarati nove forme pozori{ne umetnosti. Kakav ìvot – takvo pozori{te, ili vizija o novom, koja nije mogu}a u stvarnosti koja traì da je pozori{te u svemu sledi i izraàva na svoj specifi~an, ali realisti~an na~in. Druga~ije pozori{te tako moè da se sagleda i kao utopija koja }e se mo`da jednom ostvariti kada sve ideje i ideali budu usmereni prema zajedni~kim i univerzalnim ciljevima! U nemogu}nosti da se razre{e bar teoretski ovi odnosi – naj~e{}e se priziva zakon o pozori{tima, koji se stvara ve} decenijama, pa je te{ko predvideti kako }e on uskladiti svakodnevne nu`nosti i stvarala~ke slobode. U takvim prilikama nekom se moè sa razlogom ~initi da nije mnogo uputno jo{ uvek ni razmi{ljati o autonomnosti pozori{ne umetnosti. Optimisti~ka shvatanja ipak ukazuju da su se i u takvim prilikama stvarale zna~ajne predstave, koje iskazuju vitalnost scenske kulture. @ivotna zbilja se radikalno menja, pa samim tim svi ranije uspostavljeni odnosi nemaju vi{e prvobitni zna~aj. Zato se ne moè sve odbacivati, dovoditi u neposrednu zavisnost od politi~kih opredeljenja, jer pozori{te, uprkos svemu ima svoje posebno iskustvo u kome ima ne~eg specifi~nog, verodostojnog i autenti~nog, {to neposredno obavezuje sve one stvaraoce koji danas deluju na na{im pozornicama. Mogu}e je imati razli~ita mi{ljenja o pojedinim predstavama, ~ak ih i osporavati ili u najdrasti~nijim situacijama zabranjivati, ali to 292 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka nikada nije moglo dovesti u pitanje pozori{te ni njegovu su{tinu. Tako se stvorilo ose}anje da, bez obzira na zavisnost od dru{tvenih okolnosti, pozori{te iznutra neprekidno sebe obnavlja, stvara i otkriva prema ne~emu {to je upravo njemu jo{ uvek nedosti`no, da uspeva da nadvisuje svoja pojedina~na ostvarenja, pruàju}i perspektive koje nas li{avaju neizvesnosti i strahovanja da }e sve ovo nestati bez traga. To je stalni protest protiv obezvre|ivanja, koje je trajalo pune ~etiri decenije, do kraja veka, a koje je tek poslednjim naporima obuzdano. U svemu tome poraàvaju}e deluje da niko nije branio pozori{te i da je ono moglo biti napadano sa svih strana i mogu}ih pozicija. Sve {to smo postigli progla{avano je tradicionalnim, gra|anskim, prevazi|enim, demodi- ranim, muzejskim i uporno se tvrdilo da je takav teatar brana slobodnom izrazu, otvorenoj metafori~nosti, udruìvanju prema afinitetima, povezivanju sa svetom i subjektivnim izrazom. Jedini na~in da se re{e konflikti koji su postojali izme|u pozori{nog institucionalizma i na{e li~ne vizije scenskog ~ina, bilo je u potpunoj negaciji svega postignutog. Protagonisti ovakvih ekstremnih raspoloènja jednostavno su nas ube|ivali da ovakvo pozori{te nikom vi{e ne treba, da ga prosto ne}emo, da nam nije nuàn njegov sistem vrednosti, na~in izraza i da }e pozori{te biti tek ono {to {to }e u svom ru{ila~kom zanosu neko poèleti da iznova stvori. Sve to je optere}ivano raznim teorijama i njihovim tuma~enjima onog {to bi tebalo da bude moderno i egzistencijalno kao jedno mogu}e. Zagovaran je radikalizam, uz opravdanje da ni{ta nije toliko sveto da bi ga trebalo sa~uvati ili se na njega obazirati. Novo me|utim, nije suprotstavljano starom kao mo}nija i plodonosnija alternativa, jer se po svaku cenu izbegavalo pore|enje i odmeravanje. Polazilo se od onih najpovr{nijih saznanja da se ceo svet menja te da je nu`no da se mi sami promenimo, da shvatimo da ìvot koji ìvimo, pa i pozori{te koje volimo, nije vi{e ono {to nam pruà zadovoljstva, tako da se protiv sopstvenog konformizma moèmo boriti jedino ako se opredelimo za avangardno ru{ila~ke parole. Vi{e nije ni{ta kao {to je bilo ju~e, sve {to smo cenili u pozori{tu sada je besmisleno, a sve {to smo ostranjivali iz njega sada je vrednost, pa se javlja i sugestija da je demokrati~nost u tome {to se svako moè baviti pozori{nim ~inom, {to za estradne egzibicije nije potreban talenat, {to neznanje nije sramota ve} naprotiv vrlina i neposrednost sa kojom se moè iza}i na ulice. Na{e pozori{te nije do~ekalo spremno ovu pomamnu pomodnost i nije umelo da odbrani na pravi na~in svoj stvarala~ki integritet. Nastalo je upravo devedesetih godina izvesno kolebanje, bilo je znakova inferiornosti i zbunjenosti, a kao posledica toga i odre|enih dru{tvenih doga|aja, opao je entuzijazam i re|ale su se osrednje ili sasvim bezli~ne i konvencionalne predstave. U poslednjih dvadeset godina nije tako stvorena ni jedna postavka koja bi prevazi{la Jegora Buli~ova, Oàlo{}enu porodicu ili Suton. Ekstremisti nisu pobe|eni, nego su prosto nestali u zbivanjima koja su zahvatila zemlju u poslednjim godinama dvadesetog i prvim godinama dvadeset prvog veka. Ostala je pusto{ i letargija u êkanje 293 kojoj je nemogu}e traìti da se svi koji su na ivici socijalne egzistencije bore za neprekidno prevazilaènje i samoodricanje od postignutog, zaboravljanje pro- {losti i sopstvenih vrednosti. Vi{e nije pitanje da li imamo pravo da stvaramo jedan novi svet, da pozori{te koje èlimo ispunimo svojim duhovnim sadràjem i individualno{}u u doìvljaju, ve} kako da se preko scene vratimo ponovo sebi i svojoj prirodi. Pozori{te, o ~ijoj sudbini neprekidno razmi{ljamo kao o svojoj sopstvenoj, nije nikada zavisilo u stvarala~kom smislu od spoljnih definicija, stavova ili uticaja koji bi ga sami po sebi mogli da pribliè umetnosti. U njegovoj biti uvek je bilo sadràno verovanje da se velike predstave i zna~ajne gluma~ke kreacije ne mogu pojaviti same po sebi, da je za to potrebna odre|ena dru{tvena atmosfera, materijalna predusretljivost, vreme, istrajnost i mnogo drugog {to uslovljava istinsku kreativnost. Iskustvo je va`no upravo stoga da bismo postali svesni ovih organskih odnosa i kompleksnosti uslova razvoja i slobodnog delovanja. Zato ne bi trebalo da bude niko po strani, niti da bude samo pasivno prisutan u izgra|ivanju modernog izraza. Ako je pozori{te jedan od simbola slobode ljudskog duha, stalnog ma{tanja i samopotvr|ivanja u vremenu i prostorima na{eg ìvljenja, nema razloga za pesimizam. Dovoljno je saznanje da kreativnost, bez obzira na broj izuzetnih ostvarenja ili zna~ajnih pojava, nije presahla. To mu obezbe|uje onu potrebnu nezavisnost od svega {to je prolazno i ~ini sposobnim da u svakom povoljnom trenutku izmeni svoje programe, prevazi|e postignuto i iskaè se u svojoj smelosti, vitalnosti i originalnosti u odnosu na ono {to se trenutno ~inilo kao ograni- ~enje. Sve zavisi od toga kakve }e biti njegove reakcije na unutarnje mogu}nosti i spoljne realnosti. Ni jedan ansambl, a kamoli grupa ili pojedinac ne mogu da vi{e budu neprikosnoveni uzori – jer svako ima pravo da produbljuje smisao i da se potvr|uje u specifi~nostima sopstvenog izraza. Pravo pozori{te je uvek har- monija i razumevanje me|u mnogima, pa i druga~ijima, i lako je stoga primetiti da njegovo metafori~no zna~enje uvek traì potvrdu u savremenom izrazu i iskazivanju su{tine ìvota. Zato je ono i u na{oj sredini toliko samosvojno, vitalno i autenti~no. Da li je na{e pozori{te na kraju dvadesetog veka zaokruìlo sva interesovanja koja su se u njemu javljala i pripremilo sebe za ono {to se o~ekuje u budu}nosti? Afirmisana je sloboda stvarala{tva i potreba za prevazilaènjem postignutog, uz neprekidno traganje za novim vrednostima. To daje povoda mi{ljenju da }emo se uvek nalaziti izme|u nekog kraja i nekog po~etka. Mo`da je ovo svest o neiscrpnim mogu}nostima izraza i vrednostima koje }e uvek biti duhovne oznake izvornosti, neposrednosti i savremenosti ove umetnosti. Pozori{te je tako iluzija koju svako mora proìveti i trajanje koje uslovljava i omogu}ava permanentnu aktivnost, obnovu i sna`nija dejstva u izgra|ivanju uvek modernog izraza Zar onda kraj i po~etak nisu isto izvori{te, na kome se ohrabruju stvarala~ke snage da traè sebe i potvr|uju se kroz slobodu izraza? 294 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka Izme|u kraja i po~etka

Pozori{ni `ivot u Srbiji od 1986. do 2005.

II DEO Repertoar 296 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Skra}enice

Ad. = adaptacija Ap. = autor pesama Asr. = asistent re`ije Dir. = dirigent Izb. m. = Izbor muzike Kapel. = kapelmajstor Korep. = korepetitor K. = kostimograf Kl. = Kreator lutaka Kor. = koreografija Lek. = Lektor M. = muzika Mask. = Izrada maski P. = pisac Pom. k. = pomo}nik kostimografa Pom. r. = pomo}nik reditelja Pom. s. = pomo}nik scenografa Pr. = prevodilac R. = reditelj S. = scenograf Scen. p. = scenski pokret Tp = tekst pesama Repertoar 297

BEOGRAD

NARODNO POZORI[TE

(343) 30. januar 1987. (Scena u Zemunu) Predrag Ejdus (Astrov), Miroslav Petrovi} (Telegin), Mira Bobi} (Marina). Ve~iti mladoènja P: Jakov Ignjatovi}, Dram, R: Miroslav Belovi}, Asr: Nikola Jefti}, S: Miodrag Taba~ki, (345) 22. maj 1987. (Scena u Zemunu) K: Boàna Jovanovi}, M: Vojkan Borisavljevi}, Kosovska hronika Dram: Milenko Misailovi} i @arko Komanin, P: Rajko \ur|evi}, Dram: @arko Komanin, Kor: Vladimir Logunov. R: Cisana Murusidze, Asr: Zvonimir Jov~i}, I: Branislav Jerini} (Sofronije Kiri}), Ksenija S: Velizar Srbljanovi}, K: Milica Radovanovi}, Jovanovi} (Sofija Kiri}), Predrag Ejdus ([amika M: Vojislav Kosti}, Lek: Olivera Bro~i}. Kiri}), Sini{a ]opi} (Pera Kiri}), Stela ]etkovi} I: Du{an Jak{i} (Aleksa), Milka Luki} (Katica Kiri}), Lidija Pletl (Lenka Kiri}), Zorica (Jevrosima), Sonja Jaukovi} (Danica), Vasa Mirkovi} (Pelagija Kiri}, Starica), Branko Jerini} Panteli} (Ded Danilo Milin~i}), Gojko Baleti} (âm~a), Predrag Tasovac (Kre~ar), Ljiljana (Slavoljub), Dragan Nikoli} (Unuk Danilo Milin~i}), Jankovi} (Sara), Gorjana Janji} (Agra), Du{an Andreja Mari~i} (Rade), Mihajlo Viktorovi} Jak{i} (Pola~ek), Stanislava Pe{i} (Matilda), (Rajim), Bogi} Bo{kovi} (Neziri), Dragan Sonja Kneèvi} (Lujza, Mimika), Aleksandra Maksimovi} (Avdula), @eljka Ba{i} (Arifa), Rastko Nikoli} (Juca Sokolovi}), Vuka Dun|erovi} Tadi} (Drago Stojkovi}), Bogoljub Dini} ([aljoku), (Gospo|a Sokolovi}), Pavle Min~i} (Moler), Bo{ko Puleti} (Kapetan Jankovi}), Ramiz Seki} Dragan Nikoli} (Nenad Brkovi}, La|ar Pepi), ([aban Bunjaku), Rade Popovi} (Ferat), Ra{a Lenka Udovi~ki (Olga Brkovi}), Zinaid Memi{evi} Simi} (Strahinja Petrovi}), Predrag Mileti} (Petar), (Poru~nik Karlovi}), Andreja Mari~i} (Nestor Sini{a ]opi} (Sve{tenik), Zvonimir Jov~i} Profit), Radovan Miljani} (Talijan, Antonije, [egrt), (Nikola), Olivera Viktorovi} (Jovanka), Du{ko Branka Sekulovi} (Ciganka \ita, Nemica), Pavlovi} (Jusuf), Vanja Petkovi} (Milan), Du{an Suzana Petri~evi} (Frajla, Bela Ciganka), Ljiljana Ostoji} (]amil), Slavko A}in (Hiseni), Stoji} Ma{i} Gazdi} (Talijanka, Frajla), Minja Stevovi} (Imeri), êdomir Vu~kovi} (Drugi sve{tenik), Vuk (Talijanka, Ma|arica, Frajla), êdomir Vu~kovi} Mileti} (Danilo), Dorjan Kolundìja (Pavle), Sveto (La|ar Steva), Miranovi}, Dejan Milosavljevi} (Mladi Albanci).

(344) 15. mart 1987. (Scena u Zemunu) (346) 1. novembar 1987. (Scena u Zemunu) Ujka Vanja Marija Magdalena i apostoli posle tajne ve~ere P: A. P. ^ehov, Pr: Zorka Velimirovi}, P: Ernest Bril, Pr: Ljubica Rosi}, R: Ivica Kun~evi}, Asr: Zvonimir Jov~i}, R: @elimir Ore{kovi}. Pom. r: Zvonimir Jov~i}, S: Petar Pa{i}, K: Bo`ana Jovanovi}, S: Petar Pa{i}. K: Milica Radovanovi}, M: Neven Frange{. Dr: @arko Komanin M: Zoran Hristi}, Lek: Du{an Mihajlovi}, i Milenko Misailovi}, Lek: Olivera Bro~i}. Scen. pok: Vladimir Logunov. I: Petar Bani}evi} (Serebrjakov), Aleksandra I: Aleksandra Nikoli} (Marija Magdalena), Boris Nikoli} (Jelena Andrejevna), Stela ]etkovi} Komneni} (Vartolomijv), Dejan Milosavljevi} (Sofija Aleksandrovna), Ksenija Jovanovi} (Marija (Jakov Mla|i), Radovan Miljani} (Andreja), Rade Vasiljevna Vojnicka), Petar Kralj (Vojnicki), Markovi} (Petar), Ljubivoje Tadi} (Jovan), Lidija 298 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Pletl (Marija), Mida Stevanovi} (Toma), Milan Jovanovi}-Patak), Branko Jerini} (Temeljko Mihailovi} (Jakov), êdomir Vu~kovi} (Filip), Veljanovi}), Sini{a ]opi} (\or|e Konstantinovi}). Rade Popovi} (Mateja), Slavko A}in (Tadija), Zvonimir Jov~i} (Simon), Bogdan Dikli} (Nepoznati), Boris Andrusevi} (Nikodim), Miroslav (349) 31. mart 1988. Petrovi} (Josif). (Scena u Zemunu) Kako mogu da te ~ujem kad voda te~e (347) 15. januar 1988. (Scena u Zemunu) P: Robert Anderson, Pr: Dragoljub Andri}, R: Borislav Grigorovi}, Pom. r, Izb. m: Zvonimir Anfisa Jov~i}, S: @ak Kuki}, K: Svetlana ^konjevi}, P: Leonid Nikolajevi~ Andrejev, Lek: Du{an Mihailovi}. Pr: Neda Nikoli}-Bobi}, R: Vida Ognjenovi}, I: Andreja Mari~i} (Herb Miler), Dragan Zari} S: Boris Maksimovi}, K: Ljiljana Dragovi}, (Dèk Bernstejbl), Olivera Viktorovi} (Doroti), M: Ivana Stefanovi}, Lek: Du{an Mihailovi}, Milenko Pavlov (Poling), Vladan Savi} Scen. p: Dragana Ivanji. (Prodavac), Stanislava Pe{i} (Harijeta), Bogdan I: Boris Komneni} (Fjodor Ivanovi~ Kostomarov), Mihajlovi} (Dòrd`), Sanja Radivojevi} (Dìl), Svetlana Bojkovi} (Aleksandra Pavlovna), Stela Mihajlo Viktorovi} (Herbert), Vuka Dun|erovi} ]etkovi} (Anfisa), Ljiljana Blagojevi} (Nino~ka), (Marta), Mihajlo Viktorovi} (Pavel Pavlovi~ Anosov), Milka Luki} (Aleksandra Ivanovna Anosova), Ognjanka (350) 22. novembar 1988. Ognjanovi} (Baka), Milan Mihailovi} (Tatarinov), Sini{a ]opi} (Rozental), Vladan Savi} (Gimnazist (Scena u Zemunu) Pe}a), Darko Tomovi} (Pomerancev), Predrag Pokojnik Mileti} (Lakej), Branka Sekulovi}, Olivera Viktorovi} (Anarhistkinje), Minja Stevovi} (Ka}a), P: Branislav Nu{i}, R: Pavle Min~i}, Milo{ Dragi} (Pijanista), êdomir Vu~kovi} S: Milutin Ili}, K: Boàna Jovanovi}, (Sve{tenik), Sanda Sekulovi}, Jelena Simi} M: Vojislav Kosti}, Scen. pok: Dragana Ivanji. (Deca). I: Vlastimir \uza Stojiljkovi} (Pavle Mari}), Predrag Ejdus (Milan Novakovi}), Petar Bani}evi} (Spasoje Blagojevi}), Vasa Panteli} (Gospodin (348) 6. mart 1988. (Scena u Zemunu) \uri}), Boris Komneni} (Ljubomir Proti}), Predrag Apis Tasovac (Anta), Rade Markovi} (Mladen \akovi}), Bogi} Bo{kovi} (Aljo{a), Bogdan P: Miodrag Ili}, R: Dejan Mija~, Pom. r: Zvonimir Mihajlovi} ([varc), Branka Vasovi} Pe{i} (Rina), Jov~i}, S: Petar Pa{i}, K: Boàna Jovanovi}, Ksenija Jovanovi} (Agnija), Sonja Kneèvi} M: Vojislav Kosti}, Dr: Neboj{a Rom~evi}, (Vukica), Rade Popovi} (Policijski agent), Zorica Kor: Dragana Ivanji. Mirkovi} (Marija), Gorjana Janji} (Sofija). I: Petar Boòvi} (Dragutin Dimirtrijevi} Apis), Rade Markovi} (Politikant), Branislav Plati{a (351) 10. novembar 1989. (Stevan Ne{i}), Du{an Jak{i} (Aleksandar (Scena na Trgu repulike i Zemunu) Ma{in), Marko Nikoli} (Ljubomir Vulovi}), Lepomir Ivkovi} (Vojislav Tankosi}), Bogoljub Dini} (Petar Orestija Mi{i}), Predrag Tasovac (Stojan Proti}), Boris P: Eshil, Pr: Branka Jovanovi} i Svetlana Andrusevi} (Ljubomir @ivkovi}), Miodrag Slap{ek, R: Mira Erceg, S: Miodrag Taba~ki, Lazarevi} (Jovan Avakumovi}), Bo{ko Puleti} K: Ljiljana Dragovi}, M: Ivana Stefanovi}, (\or|e Gen~i}), Vasilije Panteli} (Engleski Dr: Darko Luki}, Kor: Jelena [anti}, poslanik), Rade Popovi} (Austrougarski poslanik), Lek: Branivoj \or|evi}. Dragan Ocokolji} (Milan Novakovi}), Enver Petrovci (Petar @ivkovi}), Bogdan Dikli} (Velimir I: “Agamemnon”: Petar Kralj (Straàr), Sonja Vemi}), Branislav Plati{a (Milan Stojkovi}), Du{an Jaukovi} (Klitemestra), Petar Bani}evi} (Taltibije), Vojnovi} (Milan Milovanovi}-Pilac), Ramiz Seki} Danilo Lazovi} (Agamemnon), Svetlana Bojkovi} (Jovan Atanackovi}), Lidija Pletl (Milka Novkovi}), (Kasandra), Bogdan Dikli} (Egist), Mida Petar Bani}evi} (Nikola Pa{i}), Milenko Pavlov Stevanovi}, Predrag Tasovac, Du{an Jak{i} (Rade Malobabi}), Predrag Ejdus (Aleksandar (Gerontsko ve}e), Mirko Petkovi}, Rastko Tadi}, Kara|or|evi}), Zinaid Memi{evi} (Muhamed Branko Jerini}, Rodoljub Simi}, Radovan Miljani}, Mehmedba{i}), Rodoljub Simi} (Vladimir Toma Jovanovi}, Vasa Panteli}, Predrag Mileti}, Jovanovi}), Miroslav Petrovi} (Damnjan Popovi}), Du{an Jankovi} (Gerontske stare{ine), Vesna Darko Tomovi} (Ljubomir Jovanovi}-ûpa), îp~i}, Suzana Petri~evi}, An|elka Predrag Mileti} (Tihomir Mari}), Mom~ilo @ivoti} Milivojevi}-Tadi}, Branka Sekulovi}, Aleksandra (Petar Ne{i}), Milorad Stevanovi} (Ljuba Petkovi}, Minja Stevovi}, Maja Tica (Slu{kinje); Repertoar 299

“Hoefore”: Ljiljana Dragutinovi} (Elektra), Tihomir I: Predrag Tasovac (Krizal), Olivera Markovi} Stani} (Orest), Branko Vidakovi} (Pilad), Sonja (Filamenta), Olga Odanovi} (Armanda), Sonja Jaukovi} (Klitemestra), Bogdan Dikli} (Egist), Kneèvi} (Anrijeta), Bogdan Mihajlovi} (Arist), Predrag Mileti} (Sluga), Neda Ognjanovi} Svetlana Bojkovi} (Beliza), Branko Vidakovi} (Predvodnica zarobljenih Trojanki), Vuka (Klitandar), Milenko Pavlov (Tridton), Dragan Dun|erovi}, Ksenija Jovanovi}, Svetlana Nikoli} (Vadius), Milka Luki} (Martina), Boris Bojkovi}, Mira Bobi}, Gorjana Janji}, Ognjanka Andrusevi} (Bele`nik), Nenad Todorovi} (@ilijan), Ognjanovi}, Dobrila ]irkovi} (Zarobljenice); Predrag Radojkovi}, Nenad Radojkovi} (Lakeji). “Eumenida”: Boris Komneni} (Apolon), Tihomir Stani} (Orest), Sonja Jaukovi} (Duh Klitemestre), (354) 20. jun 1990. (Mala scena) Ksenija Jovanovi} (Atena), Branko Vidakovi} (Pilad), Aleksandra Nikoli} (Pitija), Predrag No}na frajla Tasovac (Starac), Vesna îp~i} (Suzana P: Aleksandar Popovi}, R: Nenad Ili}, Petri~evi}, An|elka Milivojevi} Tadi}, Branka S: Geroslav Zari}, K: Angelina Atlagi}, Sekulovi}, Aleksandra Petkovi}, Minja Stevovi}, M: Vojislav Kosti}, Pom. r: Zvonimir Jov~i}. Maja Tica (Erineje), Mida Stevanovi}, Rastko I: Rade Markovi} (Slavoljub mu~eni), Stanislava Tadi}, Du{an Jak{i}, Mirko Petkovi}, Rodoljub Pe{i} (Draginja njegova), Dragan Zari} (Aleksa Simi}, Branko Jerini}, Radovan Miljani}, Predrag njihov), Radmila @ivkovi} (No}na frajla sva~ija), Mileti} (Ve}nici). Pavle Min~i} (Pan Krsman ma ~iji), Bogdan Mihajlovi} (Marta ni~ija), Angelina Miju{kovi}, (352) 18. februar 1990. (Scena na Trgu republike) Vera Mil~i}, Katica Koji}, Ratka Milosavljevi}, Zorka Vuki}evi} (Peva~i), Miodrag Govedarica, Vojvotkinja od Malfija Jovan Kuhujenko, Rista Radojkovi} (Muzi~ari). P: Dòn Vebster, Pr: @ivojin Simi} i Sima Pandurovi}, R: Ivana Vuji}, S: Miodrag Taba~ki, K: Milena Jefti} Ni~eva Kosti}, M: Ivana (3555) 24. jun 1990. (Scena na Trgu republike) Stefanovi}, Kor: Jelena [anti}, Dr: Aleksandar Ve{tice iz Salema D. Kosti}, Lek: Branivoj \or|evi}. P: Artur Miler, Pr: Dragoslav Andri}, I: Sonja Jaukovi} (Vojvotkinja od Malfija), Petar R: Aleksandar Luka~, S: Sneàna Petrovi}, Boòvi} (Ferdinand), Miodrag Krivokapi} (Danijej K: Biljana Kecman, M: Vlada Mila~i}, de Bosola), Milan [trlji} (Antonijo Bolonja), Rade Lek: Radovan Kneèvi}, Scen. p: Ivica Klemenc. Markovi} (Kastru~io), Boris Komneni} (Kardinal), Ljubivoje Tadi} (Delo), Vladan Gajovi} (Rodrigo), I: Gojko Baleti} (Pre~asni Paris), Olivera Sini{a ]opi} (Grisola), Mirko Petkovi} (Markiz od Viktorovi} (Beti Paris), An|elka Milivojevi} Tadi} Peskare), Radovan Miljani} (Grof Malatesti), (Tituba), @eljka Ba{i} (Ebigejl Vilijams), Aleksandra Nikoli} (Julija), Vuka Dun|erovi} Aleksandra Petkovi} (Suzana Volkot), Suzana (Stara gospo|a), An|elka Milivojevi} Tadi} Petri~evi} (G-|a Ana Patnen), Dragana Varagi} (Kariola), Milan Janji} (Luda), Vuk Mileti}, Luka (Elizabeta Proktor), Sini{a ]opi} ([erif Herik), Ili}, Dragan Stankovi} (Vojvotkinjina deca); Darko Tomovi} (Denfort). PRVI BALETSKI INTERMECO: Maja Milo{evi} (Persefona), Mihajlo \uri} (Pluton); (356) 4. novembar 1990. DRUGI BALETSKI INTERMECO: Maja Milo{evi} (Scena na Trgu republike i Zemunu) (Vojvotkinja), Mihajlo \uri} (Sunce), Svetozar Je li bilo kneève ve~ere? Adamovi} (Zvezda), Ljubi{a Nikoli} (Mesec); P: Vida Ognjenovi}, R: Vida Ognjenovi}, S: Boris TRE]I BALETSKI INTERMECO: Maja Milo{evi} Maksimovi}, K: Ljiljana Dragovi}, M: Predrag (Leda), Mihajlo \uri} (Crni labud), Svetozar Vrane{evi}, Kor: Dragana Ivanji, Lek: Radovan Adamovi} (Beli labud); Kneèvi} i Gabrijela Arc. ÊTVRTI BALETSKI INTERMECO: Maja I: Petar Bani}evi} (Ilarion Ruvarac), Marko Nikoli} Milo{evi} (Venera), Mihajlo \uri} (Satir), Svetozar (Ja{a Tomi}), Predrag Tasovac (Gospodin Adamovi} (Kentaur), Ljubi{a Nikoli} (Harpija). Mihajlovi}), Branko Jerini} (Gospodin Savi}), Predrag Ejdus (Laza Dun|erski), Darko Tomovi} (353) 25. februar 1990. (Mirkovi}), Branko Vidakovi} (Mili}), Branislav (Scena na Trgu republike i Zemunu) Jerini} (Svetozar Mileti}), Dragan Zari} (Gospodin Stojkovi}), Bogoljub Dini} (]iri}), Rade Miljani} U~ene ène (Radula{ki), Du{an Jak{i} (Joki}), Pavle Min~i} P: Molijer, Pr: Dragoslav Ili}, R: Jago{ Markovi}, (Dimitrijevi}), Vladan Gajovi} (Brat Makarije), S: Miodrag Taba~ki, K: Dejan Panteli}, Zinaid Memi{evi} (Horovo|a Volf), Lepomir M: Igor Gostu{ki, Lek: Branivoj \or|evi}, Ivkovi} (Straàr), Ksenija Jovanovi} (Gospo|a Scen. p: Jelena [anti}. Amalija), Slavka Jerini} (Gospo|a Radula{ki), 300 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Milka Luki} (Gospo|a Radovanovi}), Aleksandra (359) 25. april 1991. Nikoli} (Milica Tomi}), Draqana Varagi} (Katarina (Kamerna scena) Lugomirski), Dobrila ]irkovi} (Gospo|ica Jojki}eva), Nada Blam (Gospo|ica ]iri}eva), Pat ili Igra Kraljeva Sonja Neimarevi} (Gospo|ica Gavanski), P: Pavel Kohout, Pr: Branimir @ivojinovi}, An|elka Risti} (Gospo|ica Zeremski), Dobrila R: Borislav Grigorovi}, S: @ivorad Kuki}, Stojni} (Gospo|ica Popovi}eva), Lidija Pletl K: Ljiljana Orli}, Izb. m: Zvonimir Jov~i}, (Gospo|ica Savi}), Ljiljana Jankovi} (Gospo|a Pom. r: Zvonimir Jov~i}. Lugomirski), Katarina Pavlovi}, Gordana Komari} I: Olivera Markovi} (@ena), Predrag Tasovac (Gospo|e). (Doktor), Mirko Petkovi} (Kelerman).

(357) 24. novembar 1990. (360) 11. maj 1991. (Kamerna scena) (Scena na Trgu republike i Zemunu) Poslednja potraga za zlatom Jov~a P: Gordan Mihi}, R: Oliver Viktorovi}, S: Milutin P: Borisav Stankovi}, Ad. i R: Gradimir Mirkovi}, Ili}, K: Ljiljana Dragovi}, Scen. p: Predrag Pani}, S: Vladimir Mareni}, K: Predrag \api}, Izb. m: Nikola Ne{kovi}, Lek: Radovan Kneèvi}. M: Zoran Hristi}, Kor: Bratislav Grbi}, I: Marko Nikoli} (Milo{), Boris Komneni} (Dèk), Lek: Branivoj \or|evi}. Zorica Mirkovi} (Danka), Bogdan Mihajlovi} I: Branislav Jerini} (Jov~a), Bogdan Mihajlovi} (U{ke), Zinaid Memi{evi} (Dìndèr), Dragan (Toma), Milenko Pavlov (Arsa), Ekrem êhaji} Maksimovi} (Cager), Gorjana Janji} (Cagerova (Hadìja), Mida Stevanovi} (Deda-vladika), Boris sestra), Mihajlo Viktorovi} (Zgureni), Lepomir Andrusevi} (Mita), Radovan Miljani} (Mladen), Ivkovi} (Sulja), Dragan Mi}anovi} (]ora), Sini{a Sini{a ]opi} (Jovan), Predrag Mileti} (Konju{ar), ]opi} (Rajko Rebac), Olivera Viktorovi} (Makica), Miomir Radojkovi} (Stojmen), Lajo{ Balog Mida Stevanovi} (Poti}), Boris Andrusevi} (Prijatelj iz Prizrena), Branko Babovi} (Sin (Upravnik motela), Mom~ilo @ivoti} (î~a), prijatelja iz Prizrena), Ljiljana Konti} (Marija), Radovan Miljani} (Piksi), An|elka Risti}, Neda Ankica Milenkovi} (An|a), @eljka Ba{i} Savi} Osmokrovi}, Aleksandra Petkovi}, Svetlana (Vaska, Zulfa), Ljiljana Gazdi} (Sofija), An|elka \isalov, êdomir Vu~kovi}, Milenko Pavlovi}, Risti} (Vela), Ljiljana Jankovi} (Magda), Zorica Milan \or|evi}, Bora Milenkovi}, Slobodanka Mirkovi} (Naca), Nada Blam (Stojna), Slavka Mihajlovi}, Zlata Petkovi}, Divna Popovi}, Jerini} (Naza), Slavko A}in, Du{an Ostoji}, Anat Sun~ica Mika{inovi}, Darko Bobeti}ovi} Mi}ovi} (Svatovi), Vuk Mileti}, Maja \uri~i} (Deca (Traga~i). Mladena i Vaske).

(358) 22. mart 1991. (361) 23. maj 1991. (Scena na Trgu republike i Zemunu) (Scena na Trgu republike i Zemunu) Sirano de Berèrak Divlja patka P: Edmon Rostan, Pr: Milan Dimovi}, P: Henrik Ibzen. Pr: Boba Blagojevi}, R: Nikola R: Egon Savin, S: Marina ûturilo, Jevti}, S: Boris Maksimovi}, K: Ljiljana Dragovi}, K: Boàna Jovanovi}, M: Ksenija Ze~evi}, M: Davor Roko, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. Scen. p: Ferid Karajica, Lek: Branivoj \or|evi}. I: Petar Boòvi} (Jelmar Ekdal), Danilo Lazovi} I: Predrag Manojlovi} (Sirano de Berèrak), Ivana (Gregers Verle), Rade Markovi} (Verle), Mihajlo Mihi} (Roksana), Branko Vidakovi} (Kristijan de Viktorovi} (Ekdal), Nada Blam (Gina), Mirjana Nevijet), Predrag Ejdus (Konte de Gi{), Pavle Jokovi} (Hedvig), Vuka Dun|erovi} (Gospo|a Min~i} (Ragno), Radovan Miljani} (Le Bre), Serbi), Boris Komneni} (Reling), Milutin Branko Jerini} (Kapetan Karbon de Kastel-@alu), Jev|enijevi} (Molvik). Dragan Nikoli}, Andreja Mari~i}, Predrag Mileti}, Predrag Kolarevi} (Kadeti), Gojko Baleti} (Linjijer), Zinaid Memi{evi} (Vikont de Valver), (362) 22. novembar 1991. Mirko Petkovi} (Monfleri, Kalu|er), Dobrila Stojni} (Mala scena) (Dru`benica Roksanina), Milka Luki} (Majka Napoleon I Margerita), Dobrila ]irkovi} (Sestra Marta), An|elka Risti} (Sestra Klera), Sini{a ]opi} P: Ferdinand Brukner, Pr: Renata Ulmanski, (Nametljivac), Darko Tomovi} (Belroz), Vladan R: Na|a Janjetovi}, S: Geroslav Zari} Gajovi} (Kesaro{), Bogoljub Dini} (Gra|anin), K: Predrag \api}, Izb. m: Predrag Stamenkovi}, Jelena Ivani{evi}(Prodava~ica slatkih pi}a), Vuk Scen. p: Ferid Karajica, Lek: Nada Andreji}, Mileti}, Tijana Hadì Nikoli} (Deca). Dram: Aleksandar D. Kosti}. Repertoar 301

I: Predrag Ejdus (Napoleon), Svetlana Bojkovi} Pom. r: Branislava Kuburovi}, Zoran Rangelov i (@ozefina), Teodora Stankovi} (kg) (Marija Vojin Paunovi}, Korep: Jasmina @ivadinovi} Valevska), Sonja Kneèvi} Neimarevi} (Marija @uvela. Lujza), Gojko Baleti} (Taljeran), Marko Nikoli} I: Predrag Manojlovi} (Ri~ard III), Branko (Bertije), Zinaid Memi{evi} (Meneval), Borivoje Vidakovi} (Kralj Edvard IV), Mihajlo Pleskonji} Mladenovi} (U~itelj igranja, Fu{e). (Vojvoda od Bakingama), Ljubivoje Tadi} (Dòrd`), Marko Nikoli} (Lord Hestings), Milan (363) 1. februar 1992. [trlji} (Ser Vilijams Kejtsbi), Branko Jerini} (Lord (Mala scena) Stenli), Vladan Gajovi} (Ser Ri~ard Ratklif), Radovan Miljani} (Ser Dèms Tirel), Mirko ê`nja pod brestovima Petkovi} (Kardinal Bauter Keterberijski), Dragan P: Judìn O’Nil, Pr: Stevan Petrovi}, Nikoli} (Anton Vudvil), Bojan @irovi} (Lord Grej), Ad. i R: Aleksandar Dun|erovi}, Dram: Ma{a Milutin Dap~evi} (Markiz od Dorseta), Zinaid Jeremi}, S: Dejan Panteli}, K: Ljiljana Dragovi}, Memi{evi} (Ser Robert Bakenberi), Bogoljub M: Ksenija Ze~evi}, Kor: Sonja Lapatanov, Dini} (Predsednik londonske op{tine), Stela Lek: Radovan Kneèvi}. ]etkovi} (Elizabeta), Ksenija Jovanovi} I: Branislav Jerini} (Efraim Kebot), Milenko Pavlov (Margarita), Vuka Dun|erovi} (Vojvotkinja od (Simeon Kebot), Dragan Maksimovi} (Piter Jorka), Dragana Varagi} (Ledi Ana), Dragana Kebot), Darko Tomovi} (Ibn Kebot), Sonja \uki} (Ledi Margarita Platadènet), Jolanda Jaukovi} (Ebi Patnem), Bogdan Mihajlovi} Gromer (Elizabeta, k}i Elizabetina), Aneta Stojni} (Svira~), Bo{ko Puleti} (Stari farmer), Gordana (Ledi Margareta), Nemanja Todorovi} (Edvard V), Janji} (@ena), Ljiljana Jankovi} (Stara èna), Stefan Buzurovi} (Ri~ard), Sini{a ]opi} (Dejton), Vjera Mujovi} (Devoj~ica), Ljiljana Cincar Predrag Mileti} (Forest), Dobrila Stojni} (Glasnik), Danilovi}, Svetlana \isalov, Olivera Ra{kov, Dobrila ]irkovi}, Zorica Mirkovi}, Dobrila Stojni}, Zoran Zakonovi}, Bratislav Stanisavljevi} (Igra~i i Predrag Mileti}, Predrag ]opi}, Radovan Miljani}, igra~ice). Sofija @ugi}, Sofija Dujakovi}, Rista Mihi}, Nena Ne{kovi} (Gra|ani).

(364) 14. mart 1992. (Mala scena) (366) 22. novembar 1992. (Mala scena) Play êhov Osvrni se u gnevu P: Anton Pavlovi~ êhov, Pr: Zoran Boòvi}, P: Dòn Ozborn, Pr: Nada ]ur~ija Prodanovi}, R: Cisana Murusidze, S. i K: Milica Radovanovi}, R: Bal{a \ogo, S: Boris Maksimovi}, Kor: Krunoslav Simi}, M, Pom. r: Zvonimir Jov~i}. K: Bojana Nikitovi}, Izb. m: Petar Antonijevi}, Lek: Radovan Kneèvi}. I: “Prosidba”: Mihajlo Viktorovi} (Stepan Stepanovi~ ûbukov), Zorica Mirkovi} (Natalija I: Mihajlo Pleskonji} (Dìmi Porter), Darko Stepanovna), Sini{a ]opi} (Ivan Vasiljevi~ Tomovi} (Klif Luks), Sandra Nogi} (Alison ôrter), Lomov); Dragana Varagi} (Helena ârls), Bogoljub Dini} (Pukovnik Redforn), Tanja Jovi}evi} (Peva~ica). “Medved”: Branka Vasovi} (Jelena Ivanovna Popova), Lepomir Ivkovi} (Grigorij Stepanovi~ Smirnov), Rodoljub Simi} (Luka); (367) 25. decembar 1992. “Jubilej”: Milan [trlji} (Andrej Andrejevi~ [ipu~in), (Scena na Trgu Republike) Stanislava Pe{i} (Tatjana Aleksejevna), Rastko Kir Janja Tadi} (Kuzma Nikolajevi~ Hirin), Olivera Markovi} P: Jovan Popovi} Sterija, Rd. Egon Savin, (Nastasja Fjodorovna Mer~utkina), Predrag S: Geroslav Zari}, K: Bojana Nikitovi}, M: Ksenija Mileti} (^lan banke), Zvonimir Jov~i} (Aranèr Ze~evi}, Lek: Radovan Kneèvi}. sve~anosti), Bora Milenkovi}, Milenko Pavlov (Statisti), Krunoslav Simi}, Ljubi{a Vu~i}, I: Predrag Ejdus (Kir Janja), Nada Blam (Juca), Branislav Tojagi} (Emocije). Tamara Vu~kovi} (Katica), Lepomir Ivkovi} (Mi{i}), Milenko Pavlov (Kir Dima), Mihajlo Viktorovi} (Petar), Mali{a \ura{kovi} (Pandur). (365) 15. april 1992. (Scena na Trgu republike i Zemunu) Ri~ard III (368) 14. mart 1993. (Mala scena) P: Viljem [ekspir, Pr: @ivojin Simi} i Sima Tu`na je nedelja Pandurovi}, R: Vida Ognjenovi}, P: Peter Miler, Pr: Gabrijela Arc, R: Boìdar S: Boris Maksimovi}, K: Ljiljana Dragovi}, \urovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Ljiljana Orli}, M: Predrag Vrane{evi}, Kor: Lidija Pilipenko, Ad: Pavle Min~i}, Izb. m: Vladimir Markovi}, Lek: Radovan Kneèvi}. Dram: @arko Komanin, Scen. p: Ljiljana Dulovi}, Lek: Milorad Telebak. 302 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

I: Pavle Min~i} (Reè [ere{), Aleksandra Nikoli} (373) 8. oktobar 1993. (Mala scena) (Helen), Du{an Jak{i} (Konobar, Pop), Predrag Pomozi mi Tasovac (Oto Klemperer, Bruno, Oficir, âncuz), Sini{a ]opi} (Tivadar Bili~i, Jasonji, Mu{karac, P: @eljko Mijanovi}, R. i. K: Vladimir Lazi}, Vojnik, Kolporter), Dobrila ]irkovi} (Prostitutka). S: Nevenka Vidak, Izb. m: Petar Antonovi}, Scen. p: Petar Rajkovi}. I: Mihailo Viktorovi} (Henri Klejton), Olivera (369) 11. maj 1993. Viktorovi} (êril Klejton). Izbira~ica P: Kosta Trifkovi}, Ad. i R: Radoslav Dori}, (374) 1. novembar 1993. S: Aleksandar Zlatovi}, K: Vesna Radovi}, M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski, Kor: Jelena Maska [anti}, Lek: Radovan Kneèvi}. P: Milo{ Crnjanski, R: Nikita Milivojevi}, I: Marko Nikoli} (Sokolovi}), Ognjanka S: Petar Pa{i}, K: Boàna Jovanovi}, Ognjanovi} (Jelica), Vesna Trivali} (Mal~ika), Kor: Vladimir Logunov, Izb. m: Vitomir Simurdi}, Du{anka Stojanovi} (Saveta), Mihajlo Viktorovi} Lek: Radovan Kneèvi}. (Timi}), Nada Blam (Kata), Isidora Mini} (Milica), I: Vera ûki} (Generalica), Vesna Stanojevi} Gojko Baleti} (Branko), Zoran ]osi} ([tancika), (Glumica), Neboj{a Dugali} (]ezare), Darko Milenko Pavlov (To{ica), Branko Jerini} (Jovan). Tomovi} (Branko Radi~evi}), Du{an Jak{i} (Raja~i}), Mirko Petkovi} (Baron Bah), Boris (370) 22. maj 1993. (Mala scena) Komneni} (Baron [aler), Zinaid Memi{evi} (Nako), Andrej Mari~i} (Dani~i}), Vladan Gajovi} Kraj partije (Stankovi}), Aleksandar Duni} (Stratimirovi}), P: Semjuel Beket, Pr: Aleksandar Sa{a Petrovi}, Milka Luki} (Pelagija Voinovi}), Dobrila Stojni} R: Pavle Lazi}, S: Boris Maksimovi}, (Baronesa), Predrag Tasovac (General), K: Ljiljana Dragovi}, Izb. m: Zvonimir Jov~i}, Aleksandar Kuburovi} (@an), Radmila Smiljani} Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. (Primadona). I: Dragan Maksimovi} (Ham), Mile Stankovi} (Klov), Mirko Petkovi} (Neg), Ljiljana Konti} (Hela). (375) 14. decembar 1993. Ukro}ena goropad (371) 5. jun 1993. (Mala scena) P: Viljem [ekspir, Pr: Sima Pandurovi} i @ivojin Simi}, R: Vladimir Jevtovi}, S: Aleksandar Dijamantska ogrlica Zlatovi}, K: Milanka Berberovi}, Lek: Ljiljana P: Zoran Boòvi}, Rd; Gradimir Mirkovi}, Mrki} Popovi}, Pom. r: Jug Radivojevi}. S: Vladimir Mareni}, K: Predrag \api}, I: Marko Nikoli} (Batista), Bogdan Mihajlovi} Izb. m: Zvonimir Jov~i}, Lek: Radovan Kneèvi}. (Vi}enco), Rastko Tadi} (U~itelj), Dragan Nikoli} I: Dragan Zari} (Inspektor), Olga Spiridonovi} (Lu}enco), Sergej Trifunovi} (Petru~io), Danijela (Dana), Stanislava Pe{i} (Ana), Radovan Miljani} Mihailovi} (Katarina), Nata{a Ninkovi} (Bjanka), (Milo{), Bojana Maljevi} (Tanja), An|elka Risti} @eljko Mitrovi} (Gremio), Boris Pingovi} (Stana), Boris Andrusevi} (Nikola). (Hortensio), Vojin ]etkovi} (Tranio), Neboj{a Dugali} (Grumio), Predrag Mileti} (Biondelo), (372) 1. oktobar 1993. Dobrila ]irkovi} (Udovica). Mesec dana na selu P: Ivan Sergejevi~ Turgenjev, Pr: Milo{ (376) 26. decembar 1993. (Mala scena) Moskovljevi}, R: Cisana Murusidze, Sokratov testament S: Boris Maksimovi}, K: Ljiljana Dragovi}, P: Ivan Pani}, R: Velimir Mitrovi}, Kor: Vladimir Logunov, Izb. m: Zvonimir Jov~i}. S: Dejan Panteli}, K: Predrag \api}, I: Lepomir Ivkovi} (Arkadije Sergeji~ Islajev), M: Zoran Hristi}, Scen.p: Ivan Klemenc, Branka Vasovi} (Natalija Petrovna), Olga Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. Spiridonovi} (Ana Semjonova Islajeva), Dragan Maksimovi} (Ignjatije Ili~ [pigeljski), Danijela I: Lica u prologu: Ramiz Seki} (Dikeos), Mihajlo Ugrenovi} (kg) (Vero~ka), Branko Vidakovi} Pleskonji} (Teofilos), Dragan Maksimovi} (Mihailo Aleksandrovi~ Rakitin), Sonja Neimarevi} (Adelfos), Du{anka Stojanovi} (Helene), Mida (Lizaveta Bogdanovna), Ramiz Seki} ([ef), Vojin Stevanovi} (Antiresija), Radovan Miljani} ]etkovi} (kg) (Aleksije Nikolajevi~ Beljaiev), (Glasnik), Vasilije Panteli} (Sokrata besedi); Bogdan Mihajlovi} (Atanasije Ivanovi~ Lica: Dragan Maksimovi} (Bratoljub Tantalovi}), Bolj{incov), Bo{ko Puleti} (Matvej), Zorica Du{anka Stojanovi} (Ifigenija Tantalovi}), Branko Mirkovi} (Ka}a), Stefan Buzurovi} (Kolja), Vidakovi} (Homer (Ruzmarin) Pandilovi}), Mida Repertoar 303

Stevanovi} (Obren Mijajlovi}), Mihajlo Pleskonji} (380) 6. maj 1994. (Bogoljub Tantalovi}), Ramiz Seki} (Ostaci Vo`d Kara|or|e i Knez Milo{ Pravdoljuba Tantalovi}a), Radovan Miljani} (Po{tar), Bojan Ivi} (kg), Ivan Jevtovi} (kg), Dejan P: @arko Komanin, R: Gradimir Mirkovi}, Lutki} (kg), Boris Milivojevi} (kg) (Hor Skulptura). S: Aleksandar Zlatovi}, K: Ljiljana Orli}, M: Zoran Hristi}, Kor: Krenare Nevzati. I: Marko Nikoli} (Kara|or|e), Branko Jerini} (377) 7. mart 1994. (Milo{ Obrenovi}), Ljiljana Gazdi} (Ljubica), Mirko Pigmalion Petkovi} (Petar I Petrovi} Njego{), Radovan Miljani} (Aleksandar I Romanov), Nada [ari} P: Bernard [o, Pr: Borivoje Nedi}, (Carica), Gojko Baleti} (Mahmud II), Bogdan R. i Izb. m: Jovica Pavi}, S: Boris Maksimovi}, Mihajlovi} (Mara{li Ali-pa{a), Stanko Bogojevi} K: Boàna Jovanovi}, Kor: Ivica Klemenc, (Fjodor Petrovi~ Tolstoj), Andreja Mari~i} (Nikolaj Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. Petrovi~ Rumjancev), Predrag Kolarevi} (Vilijam I: Petar Bani}evi} (Henri Higins), Ivana @igon Boven), Mihajlo Pleskonji} (Johan fon Rajmund), (Eliza Dulitl), Ksenija Jovanovi} (G-|a Higins), Mile Stankovi} (Konstantin Konstantinovi~ Predrag Tasovac (Pukovnik Pikering), Branislav Rodofinikin), Boris Komneni} (Atanasije Jerini} (Alfred Dulitl), Ljiljana Konti} (G-|a Pirs), Stojkovi}), Predrag Mileti} (Pavle Sretenovi} Olga Spiridonovi} (G-|a Hil), Sonja Neimarevi} Lisovi}), Mida Stevanovi} (Vujica Vuli}evi}), (Klara), Boris Pingovi} (Fredi), An|elka Risti} Ramiz Seki} (Jakov Nenadovi}), Boris (Sobarica), Zoran ]osi} (Prolaznik), Boris Andrusovi} (Mladen Milovanovi}), Neboj{a Ili} Andrusovi} (Sarkasti~ar). (kg) (Jakov), Bo{ko Puleti} (Dragi} Vojki}), Vladan Gajovi} (Nikola Novakovi}). (378) 15. mart 1994. (Mala scena) (381) 15. maj 1994. (Mala scena) Pobratim Gospo|ica Julija P: Novica Savi}, R: Borislav Grigorovi}, S: Danilo Re{etar, K: Predrag \api}, M: Miroljub P: August Strindberg, Pr: Mihajlo Stojanovi}, Aran|elovi} Rasinski, Lek: Sanja @ivanovi}. R: Stevo @igon, K: Boàna Jovanovi}, Izb. m: Lidija Mijomanovi}. I: Ivan Bekjarev (Jordan), Slavka Jerini} (Vasilija), Ljiljana Blagojevi} (Kosara), Vladan Gajovi} I: Ivana @igon (Gospo|ica Julija), Milenko (Predrag), Milka Luki} (Vida), Bo{ko Puleti} Zabla}anski (@an), Vera Dedovi} (Kristina). (Dragovan), Mida Stevanovi} (Vuleta), Vojin ]etkovi} (Biserko), Predrag Mileti} (Mijat), (382) 9. oktobar 1994. Predrag Kolarevi} (Prvi), Aleksandar Duni} (Mala scena) (Drugi), Dejan Lutki} (Tre}i). Centrifugalni igra~ P: Todor Manojlovi}, Ad: Sr|an Koljevi}, (379) 30. mart 1994. R. i Izb. m: Melina Pota Koljevi}, S: Aleksandar (Mala scena) Zlatovi}, K: Ljiljana Orli}, Izb. m: Milorad Tetovirana ruà Stojakovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. P: Tenesi Vilijams Pr: Ileana ]osi}, I: Ljubivoje Tadi} (Bil), Daniela Kuzmanovi} R: Milenko Mari~i}, S: Boris Maksimovi}, Pavlovi} (Lilijana), Vladan Gajovi} (Oleg), Slavka K: Mira ôhadì}, Izb. m: Zvonimir Jov~i}. Jerini} (Gospo|a sa crvenim suncobranom), Du{an Jak{i} (Ministar), Predrag Tasovac I: Sonja Jaukovi} (Serafina Dele Roze), Ljubivoje (Savetnik), Boris Pingovi} (Sekretar), Zoran ]osi} Tadi} (Alvaro Man|akavalo), Daniela Kuzmanovi} (Barmen). Pavlovi} (Roza Dele Roze), Ivan Zari} (kg) (Dèk Hanter), Lidija Pletl (Estela Hoengarten), Nata{a Ninkovi} (Flora), Ljiljana \uri} (Besi), Draflan (383) 8. novembar 1994. Zari} (Otac de Leo), Vuka Dun|erovi} (Asunta), @ivot je san Ramiz Seki} (Trgova~ki putnik), Gorjana Janji} (Gospo|ica Jork), Radovan Miljani} (Lekar), P: Pedro Kalderon de la Barka, Ljiljana Jankovi} (Pepina), Ognjanka Ognjanovi} Pr: Nikola Mili}evi}, Ad. i R: Nikita Milivojevi}, (Violeta), Danijela Ugrenovi} (\uzepina), Neboj{a S: Boris Maksimovi}, K: Boàna Jovanovi}, Ili} (kg) (De~ak), Aleksandra Jankovi} (kg) M: Zoran Eri}, Kor: An|elijaTodorovi}, (Ve{tica), Aleksandra Milkovi} (kg), Daniela Scen. p: Ivica Klemenc, Lek: Radovan Kneèvi}. Vranje{ (kg), Dijana Marojevi} (kg), Anastasia I: Rade Markovi} (Bazilije), Neboj{a Dugali} Radojkovi} (kg) (@ene). (Sigizmund), Boris Komneni} (Astolfo), Miodrag 304 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Radovanovi} (Klotaldo), Branko Vidakovi} Uro{ Uro{evi}, Miroslav Bibin, Dejan Mrakovi}, (Klarin), Du{anka Stojanovi} (Stela), Danijela Vladimir Adamovi}, Aleksandar Sekuli}, Sa{o Ugrenovi} (Rosaura), Bo{ko Puleti} (Dvorski Veljkovi}, Vladimir Lau{evi}, Sr|an Dojkovi}, mar{al), @eljko Santra~ (Dvorski slikar), Ivana Slobodan Toponarski, Zoran Milanovi}, Mali{a Tomi}, Karolina Jankovi}, Vesna Vlahovi} \ura{evi} (Radnici, Narod). (Dvorske dame), Neboj{a Ili} (kg), Milo{ Timotijevi} (kg), Danijel Si~ (kg) (Vojnici Astolfa), Bojan Ivi} (kg) (An|eo), Zoran ]osi} (\avo). (387) 16. februar 1995. (Mala scena) Posle milion godina (384) 22. novembar 1994. P: Dragutin Ili}, R: Sa{a Latinovi}, O`alo{}ena porodica S: Dejan Panteli}, K: Ljiljana Orli}, P: Branislav Nu{i}, R: Radoslav Dori}, M: Ksenija Ze~evi}, Kor: Jelena Jovi}, S: Aleksandar Zlatovi}, K: Vesna Radovi}, Dram: Bo{ko Milin, Lek: Sanja @ivanovi}. M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski, I: Mida Stevanovi} (Natan), Andreja Mari~i} Lek: Sanja @ivanovi}. (Danijel), Andrija Kova~ (Zoran), Suzana I: Milenko Pavlov (Agaton Arsi}), Bogdan Petri~evi} (Svetlana), Predrag Kolarevi} (Sanko), Mihajlovi} (Tanasije Dimitrijevi}), Mihajlo Predrag Mileti} (Biljan), An|elka Milivojevi} Tadi} Viktorovi} (Proka Puri}), Dragan Zari} (Trifun (Zora), Jelena Ivani{evi} (Lagan), Sandra Spasi}), Lepomir Ivkovi} (Mi}a Stanimirovi}), Petrovi} (Statua), Vladimir Stanojevi} (Zvezdan), Zoran ]osi} (Dr Petrovi}), Zorica Mirkovi} Damir Todorovi}, Boris Brankovi} (Duhosvet), (Simka), Ljiljana Gazdi} (Vida), Ljiljana Blagojevi} Dragan Stojanovi}, Dejan Stojanovi} (Gina), Sonja Jaukovi} (Sarka), Nela Mihailovi} (Merkurovci). (Danica). (388) 24. mart 1995. (385) 17. decembar (Mala scena) (Mala scena) Tesla ili Prilago|avanje an|ela Mandragola P: Stevan Pe{i}, R: Du{an Mihailovi}, S: Boris P: Nikolo Makijaveli, Pr: Vera Bakoti} Miju{kovi}, Maksimovi}, K: Radomir Mi}ovi}, Mask: Nijaz Ad. i R: Vladimir Jevtovi}, S: Aleksandar Zlatovi}, Memi{, M: Petar Antonovi}, Lek: Sanja @ivanovi}. K: Milanka Berberovi}, M: Ljubomir Ninkovi}, I: Ljubivoje Tadi} (Tesla), Radovan Miljani} (D`on Scen. p: Ivica Klemenc, Lek: Ljiljana Mrki} Smit), An|elka Milivojevi} Tadi} (Glas). Popovi}. I: Boris Pingovi} (Kalimako), Gojko Baleti} (Siro), (389) 10. jun 1995. Slobodan Ninkovi} (Meser Ni~a), Vojin ]etkovi} (Mala scena) (Ligurio), Dobrila Stojni} (Sostrata), Vladimir Jevtovi} (Fra Timoteo), Nela Mihailovi} Stilske ve`be (Lukrecija). P: Rejmon Keno, Pr: Danilo Ki{, Ad. i R: Vera Crven~anin, S: Nevenka Vidak, K: Svetlana Konjovi}, Kor: An|elija Todorovi}, (386) 31. januar 1995. Izb. m: Biljana Krsti}, Lek: Sanja @ivanovi}, Razvojni put Bore [najdera Pom. r: Andreja Mari~i}. P: Aleksandar Popovi}, R: Kokan Mladenovi}, I: Aleksandar Sre}kovi}, Aleksandra Nikoli}, S: Bojana Risti}, K: Ljiljana Dragovi}, Andreja Mari~i}, An|elka Risti}, Bojana M: Nenad Milosavljevi}, Kor: An|elija Todorovi}, Kova~evi}, Zoran ]osi}, Jelena Ivani{evi}, Lek: Sanja @ivanovi}. Ognjanka Ognjanovi} @uti}. I: Branimir Brstina (Bora [najder), Ljubivoje Tadi} (Selimir), Branko Jerini} (Piklja [igri}), Tihomir (389) 1. novembar 1995. (Mala scena) Arsi} (Vitomir Kambaskovi}), Branislav Jerini} Poslednja bitka ([pira Klonfer), Zoran ]osi} (Miloje), Danijela Ugrenovi} (Lina Perekitka), Radmila @ivkovi} P: Slobodan @iki}, R: Gradimir Mirkovi}, (Rozika), Milica Mil{a (Goca), Zoran Maksi} S: Aleksandar Zlatovi}, K: Ljiljana Orli}, M: Zoran (Licitator), Ljiljana Danilovi} Cincar (Drugarica Hristi}, Lek: Sanja @ivanovi}, Kor: Ivica Klemenc. Harmonika{), Sr|an Popovi}, Dejan Jak{i} I: Sonja Jaukovi} (Kneginja Milica), Suzana (Udba{i), Milica Arsi}, Jovan Jovi} (Pioniri), Vera Petri~evi} (Jefimija), Predrag Tasovac (Patrijarh Veljkovi}, Svetlana \ura{kovi}, Tatjana \ur|evi}, Jefrem), Boris Andrusevi} (Iguman manastira Svetlana \isalov, Olivera Ra{kov, Jasmina Ljubostinja), Aleksandar Duni} (Stevan Gra~anin, Zoran Trifunovi}, Miodrag Kozlina, Lazarevi}), Ivan Tomi} (Vuk Lazarevi}), Marina Repertoar 305

Berat (Olivera), Mirko Petkovi} (Vuk Brankovi}), I: Petar Bani}evi} (Dèms Tajron), Stanislava Stanko Bogojevi} (\ura| II Stratimirovi}), Branko Pe{i} (Meri Kavan Tajron), Branko Vidakovi} Jerini} (Jigit-pa{a), Bo{ko Puleti} (Stanivuk), (Dèms Tajron), Dragan Maksimovi} (Edmund Predrag Kolarevi} (Veli{a), Ljubomir Bandovi} Tajron), An|elka Milivojevi} Tadi} (Ketlin). (Golub), Dragan Koji} (Gubavac, I glasnik), Danijel Si~ (II glasnik), Ljiljana Cincar Danilovi} (Tu`balicu peva). (393) 3. maj 1996. Trojanke (390) 22. novembar 1995. P: Euripid, Pr: Lucija Carevi}, R: Irini Konidari, Idiot Pom. r: Andreja Mari~i}, S: Nevenka Vidak, K: Ljiljana Orli}, Izb. m: Dimitrije Golemovi} i P: Fjodor Mihajlovi~ Dostojevski, Dragan Mla|enovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Pr: Jovan Maksimovi}, R: Stevo @igon, Kor: Bratislav Grbi}. Pom. r: Andreja Mari~i}, S: Boris Maksimovi}, K: Boàna Jovanovi}, Izb. m: Petar Antonovi}, I: Ksenija Jovanovi} (Hekaba), Suzana Petri~evi} Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. (Kasandra), Sonja Jaukovi} (Andromaha), I: Neboj{a Dugali} (Mi{kin Lav Nikolajevi~), Ivana Du{anka Stojanovi} (Atina), Lidija Pletl (Helena), @igon (Nastasja Filipovna), Tihomir Arsi} Lepomir Ivkovi} (Posejdon), Tihomir Arsi} (Rogoìn Parten Semjonovi~), Du{an Jak{i} (Menelaj), Mirko Petkovi} (Taltibije), Ognjanka (Tocki Atanasij Ivanovi~), Mida Stevanovi} Ognjanovi} @uti}, Ljiljana Gazdi}, Sonja (Jepan~in Ivan Fjodorovi~), Slavka Jerini} Neimarevi}, Nela Mihailovi} (Horovo|a), Nikola (Lizaveta Prokofjevna), Daniela Kuzmanovi} Jovi} (Astijanah), Gorjana Janji}, Ljiljana Pavlovi} (Agglaja), Lidija Pletl (Aleksandra), Jankovi}, An|elka Risti}, Zorica Mirkovi}, Ljiljana Sonja Neimarevi} (Adelaida), Boris Pingovi} \uri}, An|elka Tadi}, Jelena Ivani{evi}, Bojana (Ivolgin Gavrilo Ardalionovi~), Bogdan Mihajlovi} Kova~evi}, Danica Zdravi}, Ljiljana Cincar (Ivolgin Ardalion Aleksandrovi~), Ljiljana Konti} Danilovi}, Katica Koji}, Mirjana Lazarevi}, Olivera (Niria Aleksandrovna), Ana Komanin (Varvara), Ra{kov (Hor). Marko Nikoli} (Lebedev), Gojko Baleti} (Ferdi{~enko), Bo{ko Puleti} (Pticin), Sergej (394) 26. jun 1996. (Scena u Zemunu) Trifunovi} (Ipolit), Ljiljana Gazdi} (Darja Aleksejevna), Aleksandar Mati} (Radomski Revizor Evgenije Pavlovi~), Kosovka Jovanovi} (Pa{a), P: Nikolaj Vasiljevi~ Gogolj, Pr: @ivojin Bo{kov, Tatjana \ur|evi} (Ka}a), Dimitrije Ili} (Keler), R. i Izb. m: Kokan Mladenovi}, S: Aleksandar Rade Popovi} (Lakej), Marko Stani} (Ivan Zlatovi}, K: Branka Petrovi}, Lek: Sanja Petrovi~), Nikola Bulatovi} (Kolja), Jasmina @ivanovi}, Scen. p: Tamara Afanasijev. Ivani{evi} (Vera Lebedeva), Dejan Jak{i} (Oficir), Ljubi{a Opa~i}, Jovan Male{evi}, Tatjana I: Branislav Jerini} (Anton Antonovi~ Skvoznjik Danilovi}, Nata{a Danilovi}, Tanja Divni} (Cigani, Dmuhanovski), Nada Blam (Ana Andrejevna), gosti, Rogoìnova druìna). Du{anka Stojanovi} (Marija Antonovna), Bogdan Mihajlovi} (Luka Luki~ Hlopov), Anastasia Radojkovi} (@ena Luke Luki~a Hlopova), (391) 8. decembar 1995. Aleksandar Hrnjakovi} (Amos Fjodorovi~ Ljapkin Don @uan Tjapkin), Branko Jerini} (Artemije Filipovi~ P: Molijer, Pr: Mladen Leskovac, R. i Izb. m: Petar Zemljanika), Bo{ko Puleti} (Ivan Kuzmi~ Spekin), Zec, S: Boris Maksimovi}, K: Boris âk{iran, Aleksandar Sre}kovi} (Petar Ivanovi~ Dop~inski), Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Kor: Sonja Vuki}evi}. Neboj{a Ili} (Petar Ivanovi~ Bop~inski), Jano{ Tot I: Tihomir Stani} (Don @uan), Vladan Gajovi} (Ivan Aleksandrovi~ Hljestakov), Branko (Zganarel), Nela Mihailovi} (Dona Elvira), Darko Vidakovi} (Osip), Mali{a \ura{evi} (Fjodor Tomovi} (Don Karlos), Aleksandar Duni} (Don Andrejevi~ Ljuljukov), Marko Stani} (Ivan Alonso), Mirko Petkovi} (Don Luj), Milo{ Lazarevi~ Rastakovski), Rade Popovi} (Stepan Timotijevi} (Francisko), Nata{a Ninkovi} Ivanovi~ Koropkin), Danica Zdravi} (Fevrona ([arlota), Dijana Marojevi} (Maturina), Neboj{a Petrovna Peplje{ina), Dobrila ]irkovi} Ili} (Pjero), Radovan Miljani} (Gospodin Diman{), (Podoficirova èna), Danijel Si~ (Abdulin), Zoran Danijela Vranje{ (Cerlina). Maksi} (Mi{ka), Zoran Trifunovi} (Narednik policije), Sr|an Popovi} (General).

(392) 22. decembar 1995. (395) 25. decembar 1996. (Mala scena) Dugo putovanje u no} Puritanska komedija P: Judìn O’Nil, Pr: Voja ôlanovi}, R: Velimir Mitrovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Predrag \api}, P: Ivan M. Lali}, R: Boìdar \urovi}. Izb. m: Zoran Mileti}, Lek: Sanja @ivanovi}. S: Boris Maksimovi}, K: Ljiljana Dragovi}. 306 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

M: Milo{ Petrovi}, Scen. p: Ferid Karajica. (400) 18. januar 1998. Lek: Sanja @ivanovi}. Pokondirena tikva I: Milan Mihailovi} (Uro{ Pavlovi}), Aleksandra Nikoli} (Ksenija), Gojko Baleti} (Jovan Stanivuk), P: Jovan Popovi} Sterija, R: Egon Savin, Dobrila ]irkovi} (Elizabeta), Ognjanka S: Geroslav Zari}. K: Bojana Nikitovi}, Ognjanovi} @uti} (Jagoda), Predrag Tasovac M: Ksenija Ze~evi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. (Petar), Milka Luki} (Kosara), Danijel Si~ (Po{tar), Bogdan Mihajlovi}, Dobrila Stojni} (Spikeri). I: Jelisaveta Sabli} (Fema), Hana Jov~i} (Evica), Predrag Ejdus (Mitar), Sonja Neimarevi} (An~ica), Boris Komneni} (Jovan), Nada Blam (Sara), (396) 7. mart 1997. Bogdan Dikli} (Ruì~i}), Dragan Zari} (Vasilije). Kume i kneginje P Milosav Mirkovi}, Ad. i R: Cisana Murusidze, (401) 20. mart 1998. (Mala scena) S. i K: Bojana Nikitovi}, M: Biljana Krsti}, Lek: Stanislava Radovanovi}. Sakati Bili I: Sonja Neimarevi} (Jelena, supruga P: Martin Makdona, Pr: \or|e Krivokapi}, Kara|or|eva), Zorica Mirkovi} (Ljubica, supruga R. i Izb. m: \or|e Marjanovi}, S: Jasna Dragovi}, kneza Milo{a), Bo{ko Puleti} (Vuk Stefanovi} K: Jelisaveta Tati} i Biljana Dragovi}, Karadì}). Mask: Nijaz Memi{, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. I: Ruìca Soki} (Kejt), Sonja Jaukovi} (Ajlin), (397) 3. oktobar 1997. Petar Bani}evi} (Dòni Patinmajk), Daniel Si~ Tartif (Bili), Neboj{a Ili} (Bartli), Paulina Manov (Helen), P: Molijer, Pr: Sima Pandurovi}, R: Laslo Babarci, Ljubomir Bandovi} (Babibobi), Radovan Miljani} S: Boris Maksimovi}, K: Ljiljana Dragovi}, (Doktor), Olivera Markovi} (Mama). M: Zoran Obrenovi}, Kor: Vladimir Logunov, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Dram: Ivana Dimi}, (402) 2. maj 1998. (Mala scena) Pom. r: Laslo Keseg i Milica Kralj. I: Bogdan Dikli} (Tartif), Predrag Ejdus (Orgon), Zagonetne varijacije Olivera Markovi} (Madam Pernel), Radoslav P: Erik Emanuel Smit, Pr: Stanica Lazarevi}, Milenkovi} (Kleant), Nada Blam (Dorina), Jasna R: Boìdar \urovi}, S: Boris Maksimovi}, \uri~i} Jankov (kg) (Elmira), Andrej [epetkovski K: Ljilpna Dragovi}, Izb. m: Milo{ Petrovi}, (Damis), Mihajlo La|evac (Valer), Zlatija Ocokolji} Lek: Sanja @ivanovi}. (Marijana), Mirko Petkovi} (Loajal), Goran Pupovac (Policajac (dete). I: Marko Nikoli} (Abel Znorko), Boris Pingovi} (Erik Larsen).

(398) 19. novembar 1997. (Mala scena) (403) 3. oktobar 1998. (Scena “Ra{a Plaovi}”) Majstor P: Ronald Harvud, Pr: \or|e Krivokapi}, Cijanid u pet R: Dimitrije Jovanovi}, S: Jasna Dragovi}, P: Pavel Kohout, Pr. i R: Boìdar \urovi}, K: Ljiljana Dragovi}, Izb. m: Petar Antonovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Ljiljana Dragovi}, Lek: Sanja @ivanovi}. M: Milo{ Petrovi}, Dram: Ivana Dimi}, I: Nata{a Ninkovi} (Kresida Fild), Branislav Jerini} Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Mask: Nijaz Memi{. (Roman Koza~enko), Boris Pingovi} (Dùlijan Fild), Boris Komneni} (Detektiv inspektor I: Sonja Jaukovi} (Sofija), Nela Mihailovi} (Irena). Vo{born), Dragan Petar (Detektiv policajac Majder), Danijela Mihailovi} (Marijan Stoun), (404) 29. oktobar 1998. (Scena “Ra{a Plaovi}”) Vasa Panteli} (Nikita Fedorenko), Ksenija Jovanovi} (Sestra Sofija), Mamac P: David Albahari, Ad: Ivana Dimi}, (399) 26. decembar 1997. (Mala scena) Ad: R: Mirjana Erceg, S: Jasna Dragovi}, Govorna mana K: Bojana Nikitovi}, Izb. m: Bojana @iì}, P: Goran Markovi}, R: Milan Karadì}, Dram: Slavko Milanovi}, Lek: Ljiljana Mrki} S: Boris Maksimovi}, K: Boàna Jovanovi}, Popovi}, Scen. p: Jelena [anti}, M: Isidora @ebeljan, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Korep: Ana Simi}, Pom. r: Janja Rakus. Dram: Ivana Dimi}. I: Tihomir Arsi} (Pripoveda~), Ksenija Jovanovi} I: Predrag Ejdus (Mi{el), Neboj{a Dugali} (Petar), (Majka), Rade Markovi} (Otac), Branislav Jerini} Isidora Mini} (Slavica). (Ruben Rubenovi~), Gojko Baleti} (Donald). Repertoar 307

(405) 8. decembar 1998. (Scena “Ra{a Plaovi}”) (410) 31. mart 2000. (Scena “Ra{a Plaovi}”) Kokice Bergmanova sonata P: Ben Elton, Pr: Ivana Dimi}, R: Du{an Petrovi}, P: Ingmar Bergman, Pr: Dobrila Stojni}, S: Darko Nedeljkovi}, K: Ljiljana Orli}, Dram: R: Tatjana Mandi} Rigonat, S. i K: Milena M: Dragoljub \uri~i}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Jefti} Ni~eva Kosti}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Kor: Sonja Divac, Mask: Nijaz Memi{. Scen. p: Vladimir Logunov, Pom. r: Aneta Stojni}. I: Tihomir Stani} (Brus), Zoran ]osi} (Karl), I: Ru`ica Soki} ([arlota), Dobrila Stojni} (Eva), Katarina @uti} (Velvet), Aleksandra Nikoli} (Fara), Vjera Mujovi} (Helena), Neboj{a Kunda~ina Ivan Jevtovi} (Vejn), Nata{a Ninkovi} (Skaut), (Viktor). Anastasia Radojkovi} (Bruk), Ljubinka Klari} (Novinarka Kirsten), Zoran Maksi} (Bil). (411) 25. april 2000. (Velika scena)

(406) 14. mart 1999. (Scena “Ra{a Plaovi}”) Maksim Crnojevi} Suze su O.K. P: Laza Kosti}, Ad: Slobodan Stojanovi}, R: Nikita Milivojevi}, S: Geroslav Zari}, K: Boàna P: Mirjana Bobi} Mojsilovi}, R: Milan Karadì}, Jovanovi}, M: Zoran Eri}, Dram: Ivana Dimi}, S. i K: Angelina Atlagi}, M: Isidora @ebeljan, Lek: Sanja @ivanovi}, Scen. p: Slobodan Be{ti}. Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Mask: Nijaz Memi{. I: Tanja Bo{kovi} (Marija Kali}), Vojin ]etkovi} I: Miodrag Krivokapi} (Ivo Crnojevi}), Sonja (Sima Kralj), Marko Nikoli} (Viktor Novak), Jaukovi} (Jevrosima), Boris Isakovi} (Maksim), Radovan Miljani} (Smerdlovski), Dragan Nikoli} Dragan Maksimovi} (Du`de od Mletaka), Boris (Topalovi}), Slobodan Ninkovi} (Davidovi}), Pingovi} (\or|e), Danijela Ugrenovi} (An|elija), Suzana Petri~evi} (Na|a), Predrag Tasovac Danijela Mihailovi} (Fileta), Darko Tomovi} (Korepetitor). (Milo{), Bo{ko Puleti} (Makarije), Vladan Brkovi} (Jovan kapetan), Miodrag Rako~evi} (\ura Kujundì}), Predrag Mileti} (Ilija Likovi}), Vladan (407) 9. april 1999. (Velika scena) Gajovi} (Radoje), Rade Markovi} (Vitore Persijanci Karpa~o), Ivan Ivanov (Suànj), \or|e Teodosi} (Marko), Ansambl Baleta: Iva Janketi}, Ivana P: Eshil, Pr: Milo{ \uri}, R: Boìdar \urovi}, Gli{i}, Tamara Ivanovi}, Goran Stani}, Sr|an S: Boris Maksimovi}, M: Milo{ Petrovi}, Mihi}, Du{an Mihajlovi}. Lek: Sanja @ivanovi}. I: Tihomir Arsi} (Kserkse), Ksenija Jovanovi} (Atosa), Petar Bani}evi} (Duh Darijev), Branislav (412) 19. maj 2000. (Velika scena) Jerini}, Rade Markovi}, Predrag Tasovac, Mida Galeb Stevanovi} (Hor persijanskih staraca), Marko Nikoli} (Glasnik), Aleksandra Nikoli} (Narator). P: Anton Pavlovi~ êhov, Pr: Zoran Boòvi}, R: Stevo @igon, S: Boris Maksimovi}, K: Boàna Jovanovi}, Izb. m: Petar Antonovi}, (408) 17. jun 1999. (Scena “Ra{a Plaovi}”) Lek: Sanja @Ivanovi}, Pom. r: Andreja Mari~i}. Kafkin K. I: Ljiljana Blagojevi} (Irina Nikolajevna Arkadina), P: Alen Benet, Pr: \or|e Krivokapi}, Milan û~ilovi} (Konstantin Gavrilovi~ Trepljev), R: Maja Milatovi}, S: Aleksandra Zdravkovi}, Mida Stevanovi} (Petar Nikolajevi~ Sorin), Ivana K: Ljiljana Orli}, M. i Izb. m: Ivan Anti}, @igon (Nina Mihailovna Zare~na), Gojko Baleti} Lek: Sanja @ivanovi}, Kor: Tamara Ivanovi}. (Ilja Afanasijevi~ [amrajev), Lidija Pletl (Polina I: Zoran ]osi} (Kafka), Branko Vidakovi} (Sidni), Andrejevna), Ivana Jovanovi} (Ma{a), Neboj{a Sonja Neimarevi} (Linda), Predrag Tasovac Kunda~ina (Boris Aleksijevi~ Trigorin), Marko (Otac), Branko Jerini} (Herman K.). Nikoli} (Evgenije Sergejevi~ Dorn), Lepomir Ivkovi} (Semjon Semjonovi~ Medvedenko), Uro{ Uro{evi} (Jakov). (409) 15. mart 2000. (Scena “Ra{a Plaovi}”) Demon (413) 4. jun 2000. P: Isak Singer Ba{evi}, Pr: Jovan ]irilov, (Scena “Ra{a Plaovi}”) R. i Izb. m: Egon Savin, S: Miodrag Taba~ki, ûje{ li, mama, moj vapaj? K: Bojana Nikitovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Pom. r: Ksenija Krnajski. P: Vojislav Savi}, R: Ljuboslav Majera, I: Daniel Si~ (Alhonon), Zlatija Ocokolji} (Tajbele), S: Vladimir âp, K: Ljiljana Orli}, Ljubomir Bandovi} (Mena{e), Predrag Ejdus M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski. (Rabin), Slobodan Toponarski, Sr|an Dojkovi} I: Gojko [anti} (Rodoljub), Radmila @ivkovi} (Samesi). (Aleksandra Leksa), Branko Vidakovi} (Radivoje), 308 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Igor Pervi} (Andreja), Zoran ]osi} (Nenad), Gerhard Gezman), Neboj{a Kunda~ina (Risto Anastasia Radojkovi} (Javorka), Sonja Kne`evi} Magazinovi}), Gojko Baleti} (Gazda, Trgovac, (Sestra), Radovan Miljani} (^ovek). Glumac partizan), Zoran ]osi} (Vojnik, Hitler, Ministar, U~itelj, Lekar), Maja Milanovi} (Mod Alan), Svetlana Markovi} (Kristl Grabovska), (413) 7. februar 2001. Bojana Mladenovi} (Isidora Dankan), Ljiljana (Scena V sprat) Cincar Danilovi} (Katica Savkov Koji}, Svetlana Moji ispadi \isalov (Deca Balkana), Dragoljub Deni} P: Milisav Krca Krsmanovi}, Ad: Petar Kralj. (Jevrem), Iva Janketi}, Lidija Darmanovi}, Olga Oi}an, Vera Radenkovi}, Neboj{a Stankovi}, I: Petar Kralj. Sr|an Mihi}, Mihajlo Stefanovi} (Balet).

(414) 27. februar 2001. (417) 26. oktobar 2001. (Scena “Ra{a Plaovi}”) (Scena “Ra{a Plaovi}”) Stanje {oka ^ovek slu~ajnosti P: Sem [epard, Pr: Olivera Milenkovi}, P: Jasmina Reza, Pr: Ljiljana Jeremi}, R: Egon Savin, S: Miodrag Taba~ki, R: Tatjana Mandi} Rigonat, S: Aleksandar Deni}, K: Katarina Gr~i}, M: Asim Sarvan, Lek: Ljiljana M: Ivan Rankovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Mrki} Popovi}, Pom. r: Natalija Matunovi}. Scen. p: Vladimir Logunov. I: Predrag Ejdus (Pukovnik), Danijela Kuzmanovi} I: Petar Bani}evi} (Mu{karac), Dobrila Stojni} Pavlovi} (Glori Bi), Radmila @ivkovi} (Bela `ena), (@ena). Josif Tati} (Beli mu{karac), Goran [u{ljik (Stabs).

(415) 6. mart 2001. (418) 30. oktobar 2001. Putuju}e pozori{te [opalovi} Mileva An{tajn P: Ljubomir Simovi}, R: Kokan Mladenovi}, P: Vida Ognjenovi}, R: Vida Ognjenovi}, S: Miodrag Taba~ki, K: Angelina Atlagi}, S: Geroslav Zari}, K: Ljiljana Dragovi}, M: Isidora M: Zoran Hristi}, Lek: Sanja @ivanovi}, @ebeljan, Dram: Svetislav Jovanov i Milo{ Pom. r: Katarina Petrovi}. Kre~kovi}, Lek: Radovan Kneèvi}, I: Branko Jerini} (Domazet), Zoran Maksi} Kor: Scen. p: Sonja Lapatanov, Pom. s: Mira{ (Milun), Miodrag Krivokapi} (Drobac), Vladan Vuksanovi}, Pom. k: Nevenka Milosavljevi} i Gajovi} (Blagoje Babi}), Danijela Ugrenovi} Marija Mihailovi}. (Gina), Danijela Mihailovi} (Simka), Ivana Fotez I: Tihomir Stani} (Gospodin Mari}), Ognjanka (Dara), Zlatija Ocokolji} (Tomanija), Boris Ognjanovi} (Marija), Nada [argin (Zorka), Mihailo Komneni} (Vasilije [opalovi}), Vera ûki} Janketi} (Profesor Veber), Anita Man~i} (Mileva), (Jelisaveta Proti}), An|elika Simi} (Sofija Igor \or|evi} (Albert), Nenad Radovi} Suboti}), Mihajlo La|evac (Filip Trnavac), Ivan (Grosman), Slobodan Stefanovi} (Erat), Radmila Ivanov (Sekula), Mira \ur|evi}, Maja Vukoi~i}, Tomovi} Grinvud (Ruìca), Sena \orovi} Bojana Gute{a, Nata{a Balog, Vesna Vari}ak, (Milana), Jelena Jovanovi} (Helena), Ivan Ivana Kneèvi} (Gra|anke). Bosilj~i} (Mi{el), Ivan Zari} (Konrad-Moric), Mihajlo La|evac (Hans Albert), Nenad (416) 7. maj 2001. (Scena V sprat) Stojmenovi} (Edvard), Milo{ Dragi} (Franc), Milo{ Balkanska plastika Bursa} (Tete (dete)), Marko Kostadinovi} (Hans Albert (dete)), Sa{a Tanaskovi} (Fotograf). P: Magdalena Magazinovi}, Magdalena Magazinovi}, Ad: Ivana Vuji} i Slavenka Milovanovi}, R: Ivana Vuji}, Dram: Slavenka (419) 25. novembar 2001. Milovanovi}, K: Milena Ni~eva Jevti} Kosti}, Komendija{i M: Zoran Hristi}, Kor: Vladimir Logunov, Dram: Zoran Rai~evi} i Slavko Milanovi}, Ad. i R: Predrag Baj~eti}, S: Mira{ Vuksanovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Scen. p: Tanja K: Jelena Dùki} Male{evi}, M. i Ap: Aleksandar Popovi}, Pom. r: Milan \ukanovi} i Anja Mileti}, Dram: @eljko Huba~. Kori}anac, Pom. k: Tamara Jovanovi}, I: KRE[TALICA: Leana Vu~kovi} (Pelagija), Mask: Nijaz Memi{. Sloboda Mi}alovi} (Kata), Milo{ An|elkovi} I: Ruìca Soki}, Dobrila Stojni}, Aleksandra (Mihail), Miodrag Fi{ekovi} (Petar), Ana Frani} Nikoli}, An|elka Milivojevi} Tadi}, Danica (Ptica). Ristovski, Milica \uki}, Isidora Stani{i} [NAJDERSKI KALFA: Nenad Mari~i}, Milo{ (Magdalena Magazinovi}), Tanja Popovi} (Stanka Vlalukin, Miodrag Fi{ekovi} (Gavrilo), Marija Magazinovi}), Slobodan Be{ti} (Branko Popovi}, Vickovi}, Katarina Radivojevi}, Sloboda Mi}alovi} Repertoar 309

(Jelka), Branislav Toma{evi}, Igor Ili}, Milo{ Rai~evi}, Lek: Sanja @ivanovi}, Pom. r: Hinka An|elkovi} (Vrbovina), Ana Frani}, Leana ôli} Jovanovi}. Vu~kovi}, Zorana Be~i} (Maca). I: Petar Bani}evi} ([arl), Dobrila Stojni} (Mi{el), ADAM I BERBERIN PRVI LJUDI: Nenad Mari~i} Slobodan Be{ti} (Vinsent), Ljiljana Dragutinovi} (Gla|enovi}), Milo{ An|elkovi} (@arkovi}), (Glas). Katarina Radivojevi} (Mileva), Milo{ Vlalukin (La}man Predi}). (434) 22. februar 2002. PODVALA: Leana Vu~kovi} (Draga), Ana Frani} (Milka), Igor Ili} (Ne{a), Zorana Be~i} (Nera), Velika drama Branislav Toma{evi} (Vule Pupavac). P: Sini{a Kova~evi}, R: Sini{a Kova~evi}, \IDO: Marija Vickovi} (Ljubica), Ana Frani} S: Geroslav Zari}, K: Marina Vukasovi} (Petra), Miodrag Fi{ekovi} (Maksim), Sloboda Medenica, M: Ksenija Ze~evi}, Mi}alovi} (@ivana), Nenad Mari~i} (Zdravko), Igor Dram: @eljko Huba~, Lek: Radovan Kneèvi}, Ili} (Mili}), Milo{ Vlalukin, Leana Vu~kovi} (Momci Scen. p: Ivica Klemenc i Slobodan Petkovi}, i devojke). Pom. k: Olga Mr|enovi}. I: Vuk Kosti} (Milorad Vu~i}), Tanasije Uzunovi} (420) 31. novembar 2001. (Scena “Ra{a Plaovi}”) (Zarija Vu~i}), Ljiljana Blagojevi} (Vidosava Vu~i}), Miodrag Radovanovi} (Milorad Vu~i}), Odbrana gospo|e Klito Mestres Ruìca Soki} (Tijana), Rada \uri~in (Zorka P: Monserat Rug, Pr: Dragana Varagi} i Marta Vu~i}), Sonja Kola~ari} (Marija Helga Hofman), Marin, R: Kris Abraham. Ljubivoje Tadi} (Savo Vukoti} Cicko), Ljubomir I: Dragana Varagi} (Klito Mestres). Bandovi} (Batri} Vu~i}), Nenad Mari~i} (Stevan Vu~i}), An|elka Tadi} (Darinka), Branislav Toma{evi} (Danilo Vu~i}), Srba Milin (Pop (421) 1. decembar 2001. (Scena V sprat) Stojan), Lepomir Ivkovi} (Novak Sekulovi}), Polaroidi Andreja Mari~i} (\or|ija Labovi}), Branko Jerini} (Svetozar Jankulov), Sini{a Ubovi} (Momir P: Mark Rejvenhil, Pr. i R: Ksenija Krnajski, Vu~i}), Ivana Jovanovi} (Zorka Vu~i}), Du{anka S: Mira{ Vuksanovi}, K: Bojana Nikitovi}, Stojanovi} (Jelistina Vu~i}), Ana Kaplarevi} Lek: Sanja @ivanovi}, Scen. p: Maja Milanovi}. (Branka Vu~i}), Marko Coli} (Zarija Vu~i}), Vjera I: Danijela Mihailovi} (Helen), Bojan Baj~eti} Mujovi} (Vjera), Milena Sijerkovi} (Janica), (Nik), Hana Jov~i} (Na|a), Damjan Kecojevi} Bojana Stefanovi} (Tijana), Aleksandra Nikoli} (Viktor), Radivoje Kneèvi} (Tim), Boris Pingovi} (Kristina Vu~i}), Predrag Mileti} (Ranko Mijovi}), (Dònatan), Maja Milanovi} (Japi br. 6), Tanja Uro{ Uro{evi} (Optuèni, Milo{), Ljiljana Gazdi} Popovi} (Japi br. 66). (Marija Helga Hofman), Bo{ko Puleti} (Branko Lazovi}), Jelena Helc (@ena Ranka Mijovi}a), Neboj{a Petrovi} (Sin Ranka Mijovi}a), Borko (422) 30. decembar 2001. (Scena V sprat) Sari} (Dutina), Ana Savi}evi} (Olga), Zoran Hasanaginica Milovanovi} (Aleksandar), Ljiljana Cincar P: Ljubomir Simovi}, R. i Izb. m: Jago{ Markovi}, Danilovi} (Pionirka). S: Boris Maksimovi}, K: Bojana Nikitovi}, Dram: Ivana Dimi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, (435) 6. mart 2002. Pom. k: Branka \uri~i}. Sudbina i komentari I: Marinko Mad`galj (Hasanaga), Vanja Ejdus (Hasanaginica), Radmila @ivkovi} (Majka P: Radoslav Petkovi}, Ad: Jelena Mijovi}, Hasanagina), Aleksandar Sre}kovi} (Beg R: Alisa Stojanovi}, S: Miodrag Taba~ki, Pintorovi}), Ksenija Jovanovi} (Majka K: Zora Mojsilovi} Popovi}, M: Ivana Stefanovi}, Pintorovi}a), Darko Tomovi} (Efendija Jusuf), Dram: Ivana Dimi}, Lek: Sanja @ivanovi}, Branislav Jerini} (Ahmed), Nenad Stojmenovi} Scen. p: Maja Milanovi}, Pom. k: Nevenka (Asker Suljo), Igor \or|evi} (Asker Huso), Stefan Milosavljevi}. Kapi~i} (Musa). I: Ljuba Tadi} (Despot \or|e Brankovi}), Tihomir Stani} (Pavel Volkov, Pavle Vukovi}), Nata{a (433) 14. februar 2002. Ninkovi} (Katarina Rizni}, Marta Kova~), Stela (Scena “Ra{a Plaovi}”) ]etkovi} (Spiridon, Grof ârnojevi}), Vladan Gajovi} (Kapetan Tripkovi}, \oka skok, Drug iz Drama na jednom stani~nom peronu komiteta), Branko Vidakovi} (Grof Bri|ida), P: Samuel Ben{etrit, Pr: Dobrila Stojni}, Neboj{a Kunda~ina (Malteànjn, ôvek u R, S. i Izb. m: Arsenije Jovanovi}, S: Mile orijentalnoj no{nji), Rade Markovi} (Dositej Radulovi}, K: Katarina Gr~i}, Dram: Zoran Obradovi}), Branislav Jerini} (Jovo Kurtovi}), 310 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Milorad Stevanovi} (Vikentije Raki}), Aljo{a (439) 2. decembar 2002. Vu~kovi} (Admiral Senjavin), Sa{a Tanaskovi} Faust 1 (Major), Vladimir Gligori} (Pijanista). P: Johan Volfgang Gete, Pr: Brana @ivojinovi}, Ad. i R: Mira Erceg, Pom. r: Natalija Matunovi}, (436) 21. jun 2002. S: Nevenka Vidak, K: Milena Jevti} Ni~eva Kosti}, Neprijatelj naroda M: Zoran Eri}, Ma: Suzana Petri~evi} i Vladimir Petri~evi}, Dram: Zoran Rai~evi}, Lek: Radovan P: Henrik Ibzen, Pr: Stevan Predi}, Ad: Maja Kneèvi}, Kor: Isidora Stani{i} i ârni \eri}, Dra{kovi} i Boro Dra{kovi}, R. i S: Boro Scen. p: Ivica Klemenc. Dra{kovi}, K: Bojana Nikitovi}, M: Ksenija Ze~evi}, Lek: Sanja @ivanovi}, Scen. p: Tanja I: Predrag Ejdus (Faust), Tihomir Stani} (Mefisto), Popovi}, Pom. s: Mira{ Vuksanovi}. Suzana Petri~evi} (Gospod, Peva~ica), Bojana I: Mihailo Janketi} (Doktor Stokman), Aleksandra Stefanovi} (Prvi Arhan|eo, Magareta 1), Sonja Nikoli} (Katarina Stokman), Nada [argin (Petra), Kola~ari} (Drugi Arhan|eo, Margareta 2), Sena Pavle Radulovi} (Ajlif), Nikola Nikoli} (Morten), \orovi} (Tre}i Arhan|eo), Barbara Milovanov Tanasije Uzunovi} (Peter Stokman), Branislav (An|eo-~uvar, Majmun~e 1), Milo{ \or|evi} Jerini} (Morten Kil), Milenko Zabla}anski (Vagner), Milena \or|evi} (Duh zemlje), Vanja (Hovstad), Mihajlo La|evac (Bilig), Predrag Ejdus (Margareta 3), Bojana Stefanovi}, Milena Tasovac (Aslaksen), Lepomir Ivkovi} (Horster), \or|evi}, Sena \orovi}, Danica Todorovi}, Milorad Stevanovi} (Vlasnik ku}e u kojoj stanuju Jelena Helc, Sonja Kola~ari} (Duhovi-peva~i), Stokmanovi), Srba Milin (Trgovac Vik), Igor Dunja Crni}, Jelena Milanovi}, Sanja Vinkovi}, Damjanovi} (Pijanac), Stanko Bogojevi} Dragana Bulut, Predrag Raki}, Sa{a Budimlija, (Gra|anin), Rade Brzakovi} (Eversen), Miodrag Brana Kova~evi} (Duhovi-igra~i), Danilo Rako~evi} (Radnik), Marko Stani} (Glamstad), Brako~evi} (De~ak-Faust), Igor Damjanovi} (Stari Dragan Vu~eli} (Ku}evlasnik), Jasmina @ivanovi} ciganin), Aleksandar Nikoli} (Ciganin svira~, (Devojka), Ljiljana Cincar Danilovi} (@ena), Majmun-svira~), Milena \or|evi}, Vanja Ejdus, Andrija Kova~ (Gospodin), Sandra Spasovska Jelena Helc, Danica Todorovi}, Uro{ Uro{evi}, (Gospo|a), Anton Ostruganj (Truba~). Bojan Baj~eti}, Stanko Bogojevi}, Jelena Milanovi}, Sanja Vinkovi}, Dunja Crni}, Dragana Bulut, Predrag Raki}, Sa{a Budimlija, Brana (437) 11. oktobar 2003. Kova~evi} (Cigani), Danica Ristovski (Glavna (Scena “Ra{a Plaovi}”) ve{tica), Aleksandra Kruni}, Ljubica Kova~evi}, Kantri Viktorija Mihajlov, Kosta Brdari}, Nikola Babi}, Mihajlo Jovanovi} (Gra|ani i gra|anke), Predrag P: Martin Krimp, Pr. i Dram: Marija Stojanovi}, Raki} (Majmun~e 2), Ivana @igon (Lepa Helena), R: Stephen Wurentmore, S: Mira{ Vuksanovi}, Jelena Helc, Danica Todorovi}, Barbara K: Katarina Gr~i}, M: Isidora @ebeljan. Milovanov, Uro{ Uro{evi}, Igor Damjanovi}, ârni I: Aleksandra Nikoli} (Korina), Svetislav Gonci} \eri}, Dragana Bulut, Dunja Crni}, Sanja (Ri~ard), Vladislava \or|evi} (Rebeka). Vinkovi}, Predrag Raki}, Sa{a Budimlija, Brana Kova~evi} (Javno mnjenje), Stanko Bogojevi} (Sve{tenik), Bojan Baj~eti} (Valentin), Uro{ (438) 17. oktobar 2002. (Scena V sprat) Uro{evi}, Stanko Bogojevi}, Milo{ \or|evi}, Hamlet Bojan Baj~eti}, Igor Damjanovi}, Sonja Kola~ari} P: Vilijam [ekspir, Pr: Laza Kosti} i Sima (Zao duh, ve{ci i ve{tice), Jelena Milanovi}, Pandurovi}, Ad. i Dram: Slavenka Milovanovi}, Dunja Crni}, Sanja Vinkovi}, Predrag Raki}, Sa{a Molina Udovi~ki Fotez, Boban Jevti} i Ivana Vuji}, Budimlija, Brana Todorovi} (Duhovi Valpurgine R. i Izb. m: Ivana Vuji}, Pom. r: Smiljana Kudi} i no}i), ârni \eri} (Lucifer), Aleksandra Kruni}, Aneta Stojni}, S: Boris Maksimovi}, K: Du{ica Viktorija Mihajlovi}, Brana Kova~evi}, Boban Kneèvi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Lazi}, Kosta Brdari}, Nikola Babi}, Jovo Bosni}, Kor: Scen. p: Tanja Popovi}. Aleksandar Arsi}, Danijel Mijajlovi}, Nenad I: Slobodan Be{ti} (Hamlet), Dobrila Stojni} Andri}, Nenad Joksimovi}, Vojin Tubi}, Vuk (Gertruda), Igor \or|evi} (Klaudije), Neboj{a Tubi}, Aleksandar Vuki} (Kafanski gosti, Gra|ani, Kunda~ina (Duh Hamletovog oca), Zoran ]osi} Dèlati). (Polonije), Nenad Stojmenovi} (Laert), Ivana Jovanovi} (Ofelija), Mihajlo Jovanovi} (Horacio), (440) 9. januar 2003. Ivan Bosilj~i} (Rozenkranc, Gildenstern), Tanja Popovi} (Gluma~ka Kraljica, Ozrik), Aleksandar Faust 2 Popovi} (Fortinbras), Tanja Popovi}, Gabrijela P: Johan Volfgang Gete, Pr: Brana @ivojinovi}, Dobrota, Jasmina Kova~evi}, Ivana Koraksi}, Ad. i R: Mira Erceg, Pom. r: Predrag Kalaba, Nata{a Risti}, Nemanja \or|evi}, Katarina S: Nevenka Vidak, K: Milena Jevti} Ni~eva Kosti}, Fejgelj, Bojana Ili} (Glumci). M: Zoran Eri}, Ma: Vladimir Petri~evi}, Repertoar 311

Dram: Zoran Rai~evi}, Lek: Radovan Kneèvi}, PLANINA: Predrag Ejdus (Faust), Tihomir Stani} Kor: Isidora Stani{i}, Scen. p: ârni \eri}, Ivica (Mefisto), Milo{ Timotijevi} (Mefistov pomo}nik 1), Klemenc i Isidora Stani{i}, Pom. k: Nevenka Uro{ Uro{evi} (Mefistov pomo}nik 2), Dejan Milosavljevi} i Branka \uri~i}. [arkovi} (Mefistov pomo}nik 3), Stanko Bogojevi}, ârni \eri}, Predrag Raki}, Brana I: LAVIRINT U FUNDUSU: Nenad Andri} (Faust 1), Kova~evi}, Nenad Andri}, Jovo Bosni}, Sr|an Jovo Bosni} (Faust 2), Sr|an Mileti} (Faust 3), Mileti}, Vuk Tubi}, Vojin Tubi}, Aleksandar Arsi}, Danilo Brako~evi} (Faust 4); Goran Suboti}, Milan Bo{kovi}, Aleksandar Vuki} PITOM PREDEO: Predrag Ejdus (Faust), Suzana (Hor vojnika), Petri~evi} (Gospod), Bojana Stefanovi}, Sonja FILEMON i BAUKIDA: Srba Milin (Filemon), Kola~ari}, Vanja Ejdus (Margareta, An|eo); Ognjanka Ognjanovi} (Baukida), Suzana MASKARADA: Slobodan Be{ti} (Car, Veliki pan), Petri~evi} (Putnik, Preru{eni gospod), Uro{ Tihomir Stani} (Mefisto, Dvorska luda), Ivana Uro{evi}, Milo{ Timotijevi}, Dejan [arkovi} (3 Jovanovi}, Jelena Helc, Danica Todorovi}, Mefistova pomo}nika), Barbara Milovanov, Milo{ Timotijevi}, Uro{ PALATA: Predrag Ejdus (Faust), Tihomir Stani} Uro{evi}, Jelena Milanovi}, Sanja Vinkovi}, Dunja (Mefisto), Milo{ Timotijevi}, Uro{ Uro{evi}, Dejan Crni}, Dragana Bulut, Predrag Raki}, Brana [arkovi} (Mefistovi pomo}nici), Kova~evi}, Nenad Andri}, Jovo Bosni}, Sr|an PONO] 1: Ivana Jovanovi} (Briga), Jelena Helc Mileti}, Vuk Tubi}, Vojin Tubi}, Aleksandar Arsi}, (Beda), Danica Todorovi} (Nevolja), Maja Goran Suboti}, Milan Bo{kovi}, Aleksandar Vuki} Nosovi} (Krivica), (Maske, Dvorani i dvorske dame), Stanko Bogojevi} (Kancelar), Dejan [arkovi} (Rizni~ar), PONO] 2: Predrag Ejdus (Faust), Ivana Predrag Ejdus (Faust, Pluto), Danilo Brako~evi} Jovanovi} (Briga), Tihomir Stani} (Mefisto), (De~ak Faust); Stanko Bogojevi}, Uro{ Uro{evi}, Milo{ Timotijevi}, Dejan [arkovi}, Predrag Raki}, Brana HOMUNKUL: Predrag Ejdus (Faust), Tihomir Kova~evi}, Nenad Andri}, Jovo Bosni}, Sr|an Stani} (Mefisto), Vanja Ejdus (Homunkul), Milo{ Mileti}, Vuk Tubi}, Vojin Tubi}, Aleksandar Arsi}, \or|evi} (Vagner); Goran Suboti}, Milan Bo{kovi}, Aleksandar Vuki} KLASI^NA VALPURGINA NO]: Predrag Ejdus (Lemuri), (Faust), Vanja Ejdus (Homunkul), Tihomir Stani} FAUSTOVA SMRT: Predrag Ejdus (Faust), (Mefisto), Milo{ Timotijevi} (Erihto, Protej), Ivana Tihomir Stani} (Mefisto), Suzana Petri~evi} Jovanovi} (Sfinga 1), Maja Nosovi} (Sfinga 2), (Gospod), Danilo Brako~evi} (De~ak Faust), Milena \or|evi} (Manto), Jelena Helc (Lamija 1), Bojana Stefanovi} (Margareta 1), Sonja Kola~ari} Predrag Raki} (Lamija 2), Barbara Milovanov (Margareta 2), Vanja Ejdus (Margareta 3). (Lamija 3), Danica Todorovi} (Empuza), Ivana Jovanovi}, Milena \or|evi}, Maja Nosovi} (3 Forkide), Tihomir Stani} (Mefisto, Forkida), Uro{ (441) 2. februar 2003. (Scena “Ra{a Plaovi}”) Uro{evi}, Stanko Bogojevi}, ârni \eri} (Filozofi), Bukefal Predrag Raki}, Dragana Bulut (2 labuda), Brana P: Bo{ko Puleti}, R: Maja Milatovi}, S: Boris Kova~evi} (Orfej), Maksimovi}, K: Ljiljana Orli}, M: Petar Antonovi}, HELENA: Ivana @igon (Lepa Helena), Tihomir Lek: Sanja @ivanovi}. Stani} (Mefisto, Forkida), Milena \or|evi} I: Radovan Miljani} (Aristotel), Zoran ]osi} (Pantalida), Sonja Kola~ari}, Jelena Helc, Ivana (Aleksandar), Danijela Tomovi} (Helena). Jovanovi}, Danica Todorovi}, Barbara Milovanov (Hor Trojanki), Predrag Raki}, Brana Kova~evi} (Dèlati), Dejan [arkovi}, Uro{ Uro{evi}, Milo{ (442) 13. mart 2003. \or|evi}, Stanko Bogojevi}, Milo{ Timotijevi} Vi{njik (Mu{ki hor); P: Anton Pavlovi~ êhov, Pr: Kiril Taranovski, HELENA i FAUST: Ivana @igon (Lepa Helena), R: Aleksandar Popovski, Pom. r: Sanja Be{ti} i Predrag Ejdus (Faust), Tihomir Stani} (Mefisto, Petar Nikoli}, S. i K: Angelina Atlagi}, Forkida), Milena \or|evi} (Pantalida), Sonja M: Kiril Dàjkovski, Dram: Molina Udovi~ki Fotez i Kola~ari}, Ivana Jovanovi}, Jelena Helc, Danica Zoran Rai~evi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Todorovi}, Barbara Milovanov (Hor Trojanki); Kor: Isidora Stani{i}, Pom. s: @eljko Rudi}, EUFORION: Ivana @igon (Lepa Helena), Predrag Pom. k: Radica Komazec. Ejdus (Faust), Carni \eri} (Euforion), Tihomir I: Jasna \uri~i} (Ranjevska Ljubav Andrejevna), Stani} (Mefisto, Forkida), Milena \or|evi} Goran [u{ljik (Gajev Leonid Andrjevi~), Sonja (Pantalida), Sonja Kola~ari}, Ivana Jovanovi}, Kola~ari} (Anja), Nata{a Ninkovi} (Varja), Jelena Helc, Danica Todorovi}, Barbara Neboj{a Glogovac (Lopahin Jermolaj Milovanov (Hor Trojanki); Aleksejevi~), Boris Isakovi} (Trofimov Petar 312 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Sergejevi~), Nenad Stojmenovi} (Epihodov (447) 21. oktobar 2003. (Scena “Ra{a Plaovi}”) Semjon Pantelejevi~), Du{anka Stojanovi} (Dunju{a), Nada [argin ([arlota), Predrag Sinopsis o slobodi Tasovac (Firs). P: Darinka Jevri} i Srboljub Miti}, Ad: Ljubivoje Tadi}. (443) 20. mart 2003. (Scena “Ra{a Plaovi}”) I: Ljubivoje Tadi}, An|elka Milivojevi} Tadi} Uobraèni bolesnik (Glas), Veljko Nikoli} (Udaraljke), @or` Gruji} P: Molijer, Pr: Bogdan Popovi}, R. i Ad: \or|e (Duva~ki instrumenti). Marjanovi}, Pom. r: Branislav \akovi}, S: Jasna Dragovi}, K: Bojana Nikitovi}, M: Igor Gostu{ki, (448) 23. oktobar 2003. (Scena “Ra{a Plaovi}”) Dram: Milo{ Kre~kovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Pom. s: Stevan Aleksi}, Nezvani gost Pom. k: Branka \uri~i}. P: Nina Valse, Pr: Nevena A{kovi}, R: Vida I: Boris Komneni} (Argan), Sena \orovi} (Belina), Ognjenovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Ljiljana Zlatija Ivanovi} (Anèlika, Lujìca), Marko Nikoli} Dragovi}, M: Vrane{evi}, Dram: Molina Udovi~ki, (Berald), Branislav Toma{evi} (Kleant), Branko Lek: Radovan Kneèvi}, Scen. p: Sonja Vidakovi} (Gospodin Diafoarus), Mihailo La|evac Lapatanov, Pom. k: Nevenka Milosavljevi}, (Toma Diafoarus), Radovan Miljani} (Gospodin Mask: Nijaz Memi{. Pirgon), Igor Ili} (Gospodin Fleran), Du{ko Premovi} (Gospodin Bonfoa), Nela Mihailovi} I: Aleksandar \urica (Otac Filip), Aleksandra (Toaneta). Nikoli} (Sestra Suniva), Sena \orovi} (Liza), Slobodan Stefanovi} (Fiksi), Mihailo La|evac (Kleven). (444) 4. jun 2003. (Scena “Ra{a Plaovi}”) Ribarske sva|e (449) 13. novembar 2003. (Scena “Ra{a Plaovi}”) P: Karlo Goldoni, Pr: Ivo Tijardovi}, Ad. i R: Goran Ru{kuc, S: Boris Maksimovi}, Kova~i* K: Bojana Nikitovi}, M: Ivan Brklja~i}, P: Milo{ Nikoli}, R: Stefan Sabli}, S: Dejan Dram: Molina Udovi~ki Fotez, Lek: Aljo{a Panteli}, K: Katarina Gr~i}, Dram: Zoran Vu~kovi}, Scen. p: Ivica Klemenc, Rai~evi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Pom. k: Nevenka Milosavljevi}. Scen. p: Ivica Klemenc, M: Anja \or|evi}. I: Lepomir Ivkovi} (Toni), Nada Blam (Pa{kva), Vladan Gajovi} (Furte), An|elka Tadi} (Libera), I: Branko Vidakovi} (Peter), Milenko Pavlov (Aca), Marija Vickovi} (Lucijeta), Nenad Mari~i} (Bepo), Zorica Mirkovi} (Lujza), Stanko Bogojevi} (Ivan). Zlatija Ivanovi} (Keka), Nada [argin (Ur{ula), * Koprodukcija Narodnog pozori{ta, Beograd i Branislav Toma{evi} (Ivanko), Radivoje Bukvi} Centra za kulturu, Pan~evo. (Kri{te), Igor \or|evi} (Iè),

(445) 6. jul 2003. (Scena “Ra{a Plaovi}”) (450) 5. decembar 2003. (Velika scena) Crno mleko Nevjesta od vjetra P: Vasilij Sigarjev, Pr: Marija Stojanovi}, R: \ur|a P: Slobodan [najder, R: Boris Miljkovi}, Te{i}, S: Boris Maksimovi}, K: Bojana Nikitovi}, Pom. r: Sla|ana Kilibarda, S: Marko Japelj, M: Vladimir Petri~evi}, Dram: Milo{ Kre~kovi}. K: Ljiljana Orli}, M: Isidora @ebeljan, I: Boris Komneni} (Narator), Bojana Stefanovi} Scen. p: Ivica Klemenc, Dram: Milo{ Kre~kovi}, (Lutka), Boris Pingovi} (Ljov~ik), Ljiljana Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Pom. s: @eljko Rudi}, Blagojevi} (Blagajnica), Zorica Mirkovi} Pom. k: Nevenka Milosavljevi}, Mask: Nijaza (Petrovna), Radovan Miljani} (Mi{anja), Nela Memi{ i Dragoljub Jeremi}. Mihailovi} (Teta Pa{a). I: Marija Vickovi} (Gema Boi}), Igor \or|evi} (Feliks Stjasni), Lepomir Ivkovi} (Ivan Likoti}), (446) 7. oktobar 2003. (Scena “Ra{a Plaovi}”) Bojana Stefanovi} (Vanda), Tanasije Uzunovi} Pas, `ena, mu{karac (Paolo Grimaldi), Branko Jerini} (Dr Gustav Kraekelin), Radovan Miljani} (Pater don Teobald P: Sibil Berg, R: Zijah Sokolovi}, S: Boris Ri~i), Milo{ Vlalukin (Mladi}), Nenad mari~i} (Anto Maksimovi}, K: Katarina Gr~i}, M: Vlada Divljan, Gilbota), Miodrag Fi{ekovi} (Klaker), Sini{a Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Mask: Dragoljib Ubovi} (Namje{tenik), Ana Savi}evi} (Balerina), Jeremi}. Lazar Dubovac, Dejan Nikoli}, Ivan Pantovi}, Ivan I: Zijah A. Sokolovi} (Pas), Sonja Kne`evi} Isailovi}, Milo{ Tanaskovi}, Vujadin Milo{evi}, (@ena), Slobodan Be{ti} (Mu{karac). Uro{ Zmijanac, Marko Radulovi} (Statisti). Repertoar 313

(451) 26. decembar 2003. (Scena V sprat) dete), Dejana Miladinovi} (Anka), Aleksandra @ivot ili pozori{te?* Nikoli} (U~iteljica engleskog), Ivana Jovanovi} (Devojka u haljini), Mladen Obradovi}, Ivan P: [arlota Solomon & Marija Karaklaji}, Nikoli} (@andari), Bo`idar Kosti}, Sr|an Mileti}, Ad, R: Gordana Lebovi}, Pom. r: Marta Zoran Trifunovi}, Milan Bo{kovi}, Milan Dmitrovi}, Milutinovi} i Nikola Ljuca, S: Dragana Markovi}, Nenad Andri}, Aleksandar Vuki}, Danijel K: Dragana Ognjenovi}, M: Igor Gostu{ki, Mijajlovi}, Jovo Bosni}, Branko Tani} (Statisti). Dram: Marija Karaklaji}, Kor: Galina Borisova.

I: Vanja Ejdus ([arlota Solomon), Sena \or|evi} (454) 17. mart 2004. (Scena V sprat) ([arlota Kan), Nada [argin ([arlota Kan), Damjan Kecojevi} (Amadeus Daberlon), Jano{ Ti{ina treznih Bu{ (Amadeus Daberlon, Orfej Nager), Stefan P: Kinga Mezei & Kata \armati, At: Geza ât, [teref (Amadeus Daberlon, Albert Kan), Milena Pr: Sava Babi}, R, S: Kinga Mezei, Morav~evi} (Paulinka Bimban), Dragana Alfirevi} Pom. r, Scen. p: Gabor Na|pal, K: Katarina Gr~i}, (Franciska Kan), Marko Mili} (Nacista). M: Silard Mezei, Dram: Kata \armati, * Koprodukcija Narodnog pozori{ta, Beograd i Lek: Radovan Kneèvi}. Omen teatra. I: Slobodan Be{ti} (Krapek), Zlatija Ivanovi} (Ema), Nenad Mari~i} (Palika), Igor \or|evi} (Fri|e{), Milo{ \or|evi} (Jakab), Milo{ (452) 29. decembar (Velika scena) An|elkovi} (Rihard), Vartan Baronijan, Nemanja Sabirni centar Bugar~i}, Sava \uri}, Iva Milo{evi}, Danijel P: Du{an Kova~evi}, R: Boìdar \urovi}, Petrovi}, Mihailo Samoran.(Muzi~ari) S: Geroslav Zari}, K: Lana Cvijanovi}, M: Ksenija Ze~evi}, Dram: Slavko Milanovi}, (455) 25. maj 2004. (Scena V sprat) Lek: Radovan Kneèvi}, Scen. p: Ivica Klemenc, Pom. s: Nevenka Milosavljevi}, Mask: Nijaz Intimus Memi{ i Dragoljub Jeremi}. P: Jelena Kajgo, R, S: Gor~in Stojanovi}, K: Lana Cvijanovi}, Dram: Milo{ Kre~kovi}, I: Mihailo Janketi} (Mihajlo Pavlovi}), Ognjanka Pom. s: Mile Radulovi}. Ognjanovi} (Tetka Angelina), Darko Tomovi} (Ivan Pavlovi}), Nada Blam (Leposava Lepa I: An|elka Simi} (Jovana), Aleksandar \urica pekarka), Vlastimir Velisavljevi} (Simeon Savski), (Lubi), Danijela Kuzmanovi} (Sonja), Branko Anastasija Radojkovi} (Jelena Kati}), Nenad Vidakovi} (Ivan), Darko Tomovi} (Damir). Stojmenovi} (Petar), Zoran ]osi} (Bata Konj). LICA U SABIRNOM CENTRU: Nela Mihailovi} (Milica Pavlovi}), Igor \or|evi} (Stevan Savski Keser), Tihomir Stani} (Janko Savski), Branko Jerini} (Marko Pekar), Predrag Tasovac (Doktor Kati}), Boris Pingovi} (Sre}ko Ruzmarin), Milo{ Dmitrovi}, Mikojan Bezbradica (Statisti).

(453) 10. mart 2004. (Velika scena) Gospo|a ministarka P: Branislav Nu{i}, R: Jago{ Markovi}, Pom. r: Marko Kesi} i Marko Manojlovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Bo`ana Jovanovi}, Izb. m: Vladimir Petri~evi}, Dram: Jovan ]irilov, Scen. p: Marija Momirov, Pom. k: Olga Mr|enovi}. I: Radmila @ivkovi} (@ivka), Milo{ \or|evi} (Sima Popovi}), Olga Odanovi} (Dara), Marko Janji} (Raka), Aleksandar Sre}kovi} (^eda Uro{evi}), Boris Komneni} (Dr Ninkovi}), Predrag Tasovac (Ujka Vasa), Milka Luki} (Tetka Savka), Ksenija Jovanovi} (Tetka Daca), Du{ko Premovi} (Pera Kaleni}), Radovan Miljani} (Te~a Panta), Du{anka Glid Stojanovi} (Soja), Branko Jerini} (Te~a Jakov), Darko Tomovi} (Sava Mi{i}), Rade Markovi} (Pera Pisar), Mihailo La|evac (Bistro 314 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(252) 8. februar 1987. (Pozori{ni salon) Laku no}, majko P: Mar{a Norman, Pr: Da{a Drndi}, R: Radoslav Milenkovi}, S. i K: Bo`ana Jovanovi}, JUGOSLOVENSKO Izb. m: Zoran Jerkovi}, Lek: Branivoj \or|evi}. I: Olga Spiridonovi} (Telma Kejts), Mirjana DRAMSKO POZORI[TE Vukoji~i} (D`esi Kejts).

(253) 7. mart 1987. Revizor P: Nikolaj V. Gogolj, Pr: @ivojin Bo{kov, R: Dejan Mija~, S: Miodrag Taba~ki, K: Biljana Dragovi}, M: Mladen i Predrag Vrane{evi}, Dr: Nenad Proki}, Lek: Branivoj \or|evi}. (250) 4. oktobar 1986. I: Mihailo Janketi} (Gradona~elnik), Mirjana (Scena Doma kulture “Vuk Karadì}”) Vukoji~i} (Ana Andrejevna), Vesna Trivali} (Marija Antonovna), Milo Miranovi} ([kolski Dom Bergmanovih nadzornik), Stojan De~ermi} (Sudija), Ivan Bekjarev (Upravnik bolnice), Dragoljub P: Nenad Proki}, R: Nevena Jana}, Milosavljevi} Gula (Upravnik po{te), Branko S. i K: Sneàna Petrovi}, M: Mladen i Predrag Cveji} (Dop~inski), Nikola Simi} (Bop~inski), Vrane{evi}, Lek: Branivoj \or|evi}. Sr|an Todorovi} (Hljestakov), Predrag Lakovi} I: Predrag Tasovac (Konrad Bergman), Branka (Osip), Rahela Ferari (Avdotja), Vlasta Petri} (Alisa Bergman), Stela ]etkovi} (Ana Velisavljevi{ (Abdulin), Sanja Milosavljevi} Bergman), Jasmina Rankovi} (Laura Bergman (Po{ljepkina), Kapitalina Eri} (Podoficiru{a), Lajbovic), Dubravko Jovanovi} (Danijel Bergmai), Marko Ba}ovi} (Kafanski momak), Milan Gutovi} Neboj{a Bako~evi} (Du{an), Biljana Ma{i} (Hristijan Ivanovi~), Radomir Lazarevi} (Mi{ka), (Jasna), Borivoje Kandi} (Beri Lajbovic), Marko Mla|a Veselinovi} (Policajac), Sr|an Pe{i} Ba}ovi} (Leon Koler), Vlasta Velisavljevi} (Popicijski pisar), (Semjon Ju{kevi~), Toma Tasovac (Mali Danijel). (254) 25. mart 1987. (Scena SKC Beograd) (251) 15. novembar 1986. Gospo|a Kolontaj Seobe P: Agneta Plejel, Pr: Blagoje Marinkovi}, R: Ivana Buji}, S: Marina ûturilo, K: Boàna P: Milo{ Crnjanski, Dram. i R: Vida Ognjenovi}, Jovanovi}, M: Enco Lesi}, Dr: Vencislav S: Marina ûturilo, K: Biljana Dragovi}, Radovanovi}, Lek: Branivoj \or|evi}. M: Mladen i Predrag Vrane{evi}, I: Mirko Bulovi} (Direktor Pozori{ta, Berija), Dr: Du{an ^. Jovanovi}, Lek: Branivoj Radoslav Milenkovi} (Lenjin), Branislav Jerini} \or|evi}. (Staljin), Danilo Lazovi} (Pavle Dibenko), Rada I: Gojko [anti} (Vuk Isakovi~), Irfan Mensur \uri~in (Gospo|a Kolontaj), Ferid Karajica (Pavle Isakovi~), Josif Tati} Trifun Isakovi~), (Majakovski) Borivoje Kandi} (Oskar, Bodi), Marko Ba}ovi} (\ur|e Isakovi~), Toni Lauren~i} An|elka Milivojevi} (Marija, Olga), Vladan Savi} (Petar Isakovi~), Marko Todorovi} (Baron (Vasilije, Sergej), Olga Savi} (Na|a), Luka Ili} Engel{oten), Mirko Bulovi} (Kapetan Antonovi~), (Aljo{a), Ivan Janketi}, Zoran Kuzmanovi} (Agenti), Desanka Sandulovi} (Tamara). Slobodan Be{ti} (Major Pi{~evi~), Mirjana Vukoji~i} (Kumurija Isakovi~), Sanja Milosavljevi} (Ana Isakovi}), Zlata Petkovi} (Varvara Isakovi~), (255) 6. maj 1987. Tanasije Uzunovi} (Meandì}), Kapitalina Eri} Bu|enje prole}a (Dadilja), Branko Milenkovi} (Arkadije), Miodrag Radovanovi} (Garsuli), Dragan Petrovi} (Kornet P: Frank Vedekind, Pr: Filip Filipovi}, Tercini), Vladan Savi} (Zekovi~), Slavko Simi} R: Haris Pa{ovi}, Asr: Irina Gilji}, S: Marina (Trandafil), Olga Spiridonovi} (Femka), Mihailo ûturilo, K: Svetlana Cvijanovi}, Izb. m: Vitomir Janketi} (Major Boì} \ur|ija Cveti} (Gospo|a Simurdi}, Dr. Nenad Proki}, Lek: Branivoj Evdokija Boì~), Ljiljana Me|e{i (Tekla Boì~), \or|evi}, Kor: Mare Sesardi}. Elizabeta \orevska (Katinka Isakovi~), Vojka I: Branislav Le~i} (Melhior Gabor), \ur|ija Cveti} ôrdi} (\in|a), Borivoj Kandi} (Agagijanijan). (G|a Fani Gabor, Prof. Mu{ica), Miodrag Repertoar 315

Radovanovi} (G. Gabor, Pastor, Rekgor, (Stevan Stankovi}), Slobodan Be{ti} (Obrad Sun~anica, Prokurst), Vladica Milosavljevi} Cvetkovi}), Miodrag Radovanovi} (Pop Sava), (Vendla Bergman), Branka Petri} (G|a Bergman, Radoslav Milenkovi} (âpajev), Branko Cveji} Prof. Tojaga), Slobodan Be{ti} (Moris [tifel), (Upravnik), Milan Gutovi} (U~a), Ljuba Todorovi} Dijana [por~i} (G|a [tifel, Prof. Saraga), Predrag (\oka), Cvijeta Mesi} (Andre), Toni Lauren~i} Tasovac (G. [tifel, Prof. Kostolom), Dubravka (Pukovnik), Dragan Petrovi} (Major), Vojislav Peri} (Baka [tifel, Opatica, Guvernanta), Ljiljana Brajovi} (Milo{ Obrenovi}), Mihailo Kosti} Me|e{i (Marta Bazel), Ferid Karajica (Dr Bazel, (Vujica), Borivoje Kandi} (Jermenin), Prof. gimnastike, Prokurstov pomo}nik), Jasmina Rankovi} (ôvek pod maskom, Kova~eva èna, Vergla{, Kip, Prostitutka, Sobarica), Mile (259) 22. januar 1988. (Pozori{ni salon) Stankovi} (G. Miler, Posluìtelj, Lako}emo), No` i magla Dubravko Jovanovi}, Ljubomir Todorovi}, P: Danilo Ki{, R: Bo{ko Dimitrijevi}, K: Sneàna Aleksandar Ala~, Tatjana Ven~elovska Kova~evi}, M: Ba{kim [ehu, Lek: Radovan (Gimnazijalci, Pitomci popravnog doma). Kneèvi}. I: Marko Ba}ovi} (Mladi}), Radmila Andri} (256) 25. jun 1987. (Marija), Stojan De~ermi} (Emil). (Lokrum-Dubrovnik i Kalemegdan-Beograd) Oluja (260 26. februar 1988. (Teatar “Bojan Stupica”) P: Viljem [ekspir, Pr: Antun [oljan, R: Dejan Tuce svilenih ~arapa Mija~, Asr: Nenad Proki}, S. i K: Zlatko Bourek, P: Branislav Nu{i}, Ad. i R: Stevo @igon, S: Petar M: Mladen i Predrag Vrane{evi}, Lek: Branivoj Pa{i}, K: Boàna Jovanovi}, Izb. m: Jugoslav \or|evi}, Kor: Lokica Zeki}. Bo{njak, Lek: Branivoj \or|evi}, Kor: Sonja I: Voja Brajovi} (Alonzo), Radoslav Milenkovi} Lapatanov. (Alonzo), Gojko [anti} (Prospero), Irfan Mensur I: Dragoljub Milosavljevi} Gula (Joca Radulovi}), (Antonio), Radomir Lazarevi} (Ferdinand), Bosiljka Boci (Sofija), Zlata Petkovi} (Ruìca), Miodrag Radovanovi} (Gonzalo), Ljubomir Sr|an Pe{i} (Stanko), Radmila Radovanovi} Todorovi} (Adrian), Dragan Petrovi} (Francisko), ((Gospo|a Risti}), Mirko Bulovi} (Gojko Filipovi}), Milo{ @uti} (Kaliban), Branko Cveji} (Trinkulo), Vesna Trivali} (Mica), Ivan Bekjarev (Sveta), Milan Gutovi} (Stefano), Josip Tati} (Kapetan), Rade Lazarevi} (Mika), Ljuba Bogdanovi} (Pop). Anica Dobra (Miranda), Jasmina Rankovi} (Ariel), Tatjana Ven~elovska (Irida), Mirjana Jokovi} (Cerera), Vesna Stanojevi} (Junona), Zorana (261) 16. april 1988. Dimitrijevi}, Goran Dani~i}, Neboj{a Ljubi~i} Bal (Vilenjaci). P: Bertolt Breht, Pr: Slobodan Glumac, Ad: Nenad Proki}, R: Eduard Miler, Pom. r: Irine Gili}, (257) 15. decembar 1987. S: Marina ûturilo, M: Predrag Vrane{evi}, (Teatar “Bojan Stupica”) Lek: Branivoj \or|evi}, Scen. pok: Jelena [anti}, Ludi od ljubavi Kr: Vladimir @ivanovi}. P: Sem [epard, Pr: David Albahari, R: Dijana I: Predrag Manojlovi} (Bal I), Predrag Vrane{evi} Milo{evi}, S: Jelena Stankovi}, K: Zoran (Bal II), Vlasta Velisavljevi} (Meh), \ur|ija Cveti} Bosanac, M: Goran Pojati} i Valdet [a}iri, (Emilija), Dubravko Jovanovi} (Johanes [mit), Kor: Sonja Lapatanov. Mla|a Veselinovi} (P{irer), Vesna Latinger (Dama), Mirjana Jokovi} (Johana), @arko I: Vladica Milosavljevi} (Mej), Branislav Le~i} Lau{evi} (Ekard), Branka Puji} (Lujza), Tatjana (P{irer), Dubravko Jovanovi} (Martin), Predrag Ven~elovski, Irena Stepi} (Dve sestre), Ljiljana Lakovi} (Otac). Me|e{i (Sofija Barger), Tatjana Ven~elovski (Mlada èna), Dragan Petrovi} (Vacman), Dragan (258) 25. decembar 1987. Jovanovi} (Tedi). (Teatar “Bojan Stupica”), Ruènje naroda u dva dela (262) 18. maj 1988. (Pozori{ni salon). P: Slobodan Seleni}, R: Dejan Mija~, S: Boris [ta to Kabu{ pogre{no radi Maksimovi}, K: Biljana Dragovi}, M: Vojislav P: Maks Fri{, Pr: Slobodan Glumac, R: Olga Kosti}, Lek: Radovan Kneèvi}, Ri~ard Burns i Savi}, Pom. r: Dragana Ivanji. S: Marina ûturilo, @ozlin Lazin. K: Biljana Dragovi}. M: Vera Milankovi}. I: Milo{ @uti} (Slavoljub Medakovi}), Tanasije I: Olga Savi}, An|elka Milivojevi}, Ivan Jagodi}, Uzunovi} (Jezdimir Ku{trimovi}), Irfan Mensur Borivoje Kandi}. 316 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(263) 21. maj. 1988. (266) 5. mart 1989. (Teatar “Bojan Stupica”), Spaseni za dlaku Svetlost u no}i P: Torton Vajdler, Pr: Dragoslav Andri}, P: Beri Stejvis, Pr. i Dram: Emilija Cerovi}, R: Piter [ifter, Pom. r: Lari Zapia, S: Petar Pa{i} i R, S. i K: Kristofer Martin, Pom. r: Lari Zapia, Nevenka Vidak, K: Milanka Berberovi}, K: Biljana Dragovi}, M: “Blood, sweet and tears”, M: Enco Lesi}, Lek: Branivoj \or|evi}, Lek: Branivoj \or|evi}. Kor: Sonja Lapatanov. I: Aleksandar Ber~ek (Galileo Galilej), Sanja I: Miodrag Radovanovi} (G. Antrobus), Branka Milosavljevi} (Polisena), Dragan Petrovi} (\epe), Petri} (G-|a Antrobus), Dragan Bjelogrli} (Henri), Tanasije Uzunovi} (Sagredo Nikolini), Mirko Vesna Trivali} (Gladis), \ur|ija Cveti} (Sabina), Bulovi} (Ma|ini, Morozini, Rikardi, Kardinal od Olga Spiridonovi} (Vra~ara), Vlasta Velisavljevi} Kremone), Stojan De~ermi} (Zici, Karlo (Inspicijent), Toni Lauren~i} (Voditelj), Vesna Barberini), Ferid Karajica (Libri, êzare, Kardinal Latinger (G-|ica Muza), Marko Ba}ovi} Bordìja), Marko Todorovi} (Kardinal Belarmin, (Razvodnik u pozori{tu), Milorad Mandi} (Dino), Kardinal od Askolija), Toni Lauren~i} (êzi, Ljuba Bogdanovi} (Mojskije), Miljana Aksi} Fran~esko Barberini), Mla|a Veselinovi} (Viesta, (Mamo), Toma Tasovac (Raznosa~ telegrama). Kardinal Zakija), Branko Milenkovi} (Aldobrandini, Kardinal Verospi), Stevan Grubi} (Fabricius, Kardinal Bengivoljo, Kalu|er), Vojislav Brajovi} (264) 26. jun 1988. (Teatar “Bojan Stupica”), (Mafeo Barberini), Ivan Bekjarev (Firencuola), Markiza De Sad Ivan Janketi} (Kalu|er). P: Jukio Mi{ima, Pr: Vi{nja Makijedo, R: Radmila Vojvodi}, S: Zoran Risti}, (267) 7. april 1989. K: Leo Kula{, Izb. m: Predrag Vrane{evi}, Dozivanje ptica Dr: Nenad Proki}, Lek: Branivoj \or|evi} i @ozlin Lazin, Scen. pok: Ferid Karajica, Korep: Vladimir P: Aristofan, R: Haris Pa{ovi}, Pom. r: Gor~in @ivanovi}. Stojanovi}, S: Marina ûturilo, M: Zoran Eri} i Sr|an Hofman, Dr: Irina Gili}, Lek: Branivoj I: Ljiljana Me|e{i (Renede Sad), Radmila Andri} \or|evi}, Kor: Sonja Vuki}evi}, K: Lana (Gospo|a De Montrej), Ivana @igon (Ana Cvijanovi}. Prosper), Cvijeta Mesi} (Barunica de Simijan), Jasmina Rankovi} (Grofica de Se-Fon), Sanja I: Slobodan Be{ti} (Dr Adonis Vernalis, Eskulap, Milosavljevi} ([arlota). Iscelitelj, Raj~ica), Tatjana Ven~elovski (Tu`na èna, Satir, Jorikova du{a, Ki{na raj~ica), Sonja Vuki}evi} (Stidljiva èna, Mra~na ptica, Du{a (265) 31. januar 1989. Pepela, Raj~ica), Aleksandra Pleskonji} Ili} Valjevska bolnica (Eurinoma, Boginja, Rekviziter, Aplbi), Dragan Jovanovi} (Dr Adonis Vernalis, Eskulap, Iscelitelj, P: Dobrica ]osi}, Ad: Borislav Mihajlovi} Mihiz, Raj~ica), Mirjana Karanovi} (Bremenita èna, R: Dejan Mija~, Pom. r: Sa{a Latinovi}, S: Boris Dadilja, Velika ptica, Du{a majke), Neboj{a Maksimovi}, K: Biljana Dragovi}, M: Vojislav Ljubi{i} (Baram, Barabam, Barabambas, Kosti}, Dr: Milo{ Kre~kovi}, Lek: Branivoj Babarabambas), Radomir Lazarevi} (Hiperion, \or|evi}, Scen. pok: Milovan Ga|anski. Bog koji to nije, Rekviziter, Neutrino), Predrag I: Mihajlo Janketi} (Vojvoda @ivojin Mi{i}), Milo Manojlovi} (Pisteter Psihepaskola), Cvijeta Mesi} Miranovi} (Pukovnik Hadì}), Gojko [anti} (@ena pustog pogleda, @ena ludog duha, Ofelijin (Potpukovnik Dragutin Dimitrijevi}-Apis), Mihajlo duh), Branka Petri} (@ena koja peva, @ena Kosti} (Pukovnik Milivoje An|elkovi}-Kajafa), neispevane èlje), Irena Stepi} (Ustreptala èna, Milan Gutovi} (Major Gavrilo Stankovi}), Kraljica Lavirinta, Du{a neke kurve). Radoslav Milenkovi} (Radojko), Miodrag Radovanovi} (Dr Nikolaj Maksimovi} Sergejev), Irfan Mensur (Dr Filip Simi}), Svetlana Bojkovi} (268) 29. april 1989. (Pozori{ni salon), (Nade`da Petrovi}), Zlata Petkovi} (Gospo|a @ak ili pokornost Stefanovi}), Katarina Gojkovi} (Milena), Dijana P: Eèn Jonesko, Pr: Milovan Danojli}, [por~i} (Du{anka), Vesna Latinger (Ru{ka), R: Nikita Milivojevi}, S: Zoran Risti}, K: Sneàna Ljiljana Me|e{i (Ka}a), Vojka âvajda (Petrana), Kova~evi}, M: Danilo Stefanovi}, Goran Dani~i} (Pepi), Josif Tati} (Milovan), Scen. pok: Dragana Ivanji. Predrag Lakovi} (Tola Da~i}), @arko Lau{evi} (Miloje), Borivoje Kandi} (Sibin), Neboj{a Ljubi{i} I: Borivoje Kandi} (@ak), Vojka âvajda (@aklina), (Petar), Sr|an Mileti} (Radovan), Dejan Mati} Ivan Bekjarev (@ak-otac), Bosiljka Boci (Veli~ko), Dejan Paro{ki (Branko), Marko Ba}ovi} (@ak-majka), Varja \uki} (Roberta I, II), Vlasta (Prota Boìdar). Velisavljevi} (Robert-otac), Olga Savi} Repertoar 317

(Robert-majka), Danilo Stefanovi}, ^aslav [atel-Taro), Ivan Bekjarev (Ridbef), Dejan Man~i}, Lidija Mijomanovi} (Muzi~ari). Paro{ki (@urden), Stevan Grubi} (Lakej).

(269) 2. jun 1989. (Teatar “Bojan Stupica”), (273) 21. januar 1990. @ivot u pozori{tu Na letovanju P: Dejvid Mamit, Pr, Ad. i R: Lari Zapia, P: Maksim Gorki, Pr: Milan \okovi}, R: Egon S: Geroslav Zari}, K: Jelena Bogavac, Savin, S: Miodrag Taba~ki, K: Boàna Jovanovi}, M: Aleksandar Sanja Ili}, Lek: Branivoj \or|evi}, M: Ksenija Ze~evi}, Lek: Branivoj \or|evi}. Scen. pok: Dragana Ivanji, Kor: Lidija I: Milo{ @uti} (Basov), Varja \uki} (Varvara), Mijomanovi}. Vesna Trivali} (Kalerija), Dragan Petrovi} (Vlas), I: Stojan De~ermi} (Robert), Radoslav Milenkovi} Tanasije Uzunovi} (Suslov), Ljiljana Me|e{i (Dòn). (Julija), Marko Ba}ovi} (Dudavko), Mirjana Vukoji~i} (Olga), Vojislav Brajovi} ([alimov), Radoslav Milenkovi} (Rjumin), Maja Dimitrijevi} (270) 7. septembar 1989. (Marija Ljvovna), Branka Puji} (Sonja), Predrag Dibuk Lakovi} (Dvota~ka), Toni Lauren~i} (Zamislov), Goran Dani~i} (Zimin), Sr|an Pe{i} (Semjonov). P: [olom An-Ski, Pr: Eugen Verber, R: Edvard Miler, S: Marina ûturilo, K: Boàna Jovanovi}, M: Gabor Len|el, Dr: Nenad Proki} i Milo{ (274) 25. maj 1990. Kre~kovi}, Lek: Branivoj \or|evi}, Kor: Jelena U potrazi za Marselom Prustom [anti}. P: Nenad Proki}, R: Dejan Mija~, S: Miodrag I: Miodrag Radovanovi} (Reb Sender Brinicer), Taba~ki, K: Boàna Jovanovi}, M: Ksenija Mira Furlan (Lea), Rahela Ferari (Frade), Katarina Ze~evi}, Lek: Branivoj \or|evi}, Kor: Dejan Gojkovi} (Gitl), Vesna Trivali} (Basje), Dejan Pajovi}. Paro{ki (Mena{e), Ljuba Bogdanovi} (Nahmen), @arko Mitrovi} (Reb Mendl), Irfan Mensur I: Irfan Mensur, Neboj{a Ljubi{i}, Miodrag (Me{uleh), Milo{ @uti} (Reb Ezrielke), Mi}a Tomi} Radovanovi}, Tanasije Uzunovi}, Cvijeta Mesi}, (Mihoel), Slavko Simi} (Reb [im{en), Ferid Radmila Andri}, Jasmina Rankovi} Avramovi}, Karajica (I Batlen, I Dajen), Dragan Jovanovi} (II Radmila Radovanovi}, Slobodan Be{ti}, Sr|an Batlen, II Dajen), Dragoljub Milosavljevi} (Meir), Pe{i}, Branka Petri}, Irina Ljubi}, Milan Gutovi}, Dragan Petrovi} (Hanen), Toni Lauren~i} Mirjana Jokovi}, Dragan Jovanovi}, Goran (Henoh), Danilo Stefanovi}, Nenad Kora~in, Dani~i}, Sr|an Mileti}, Vladica Milosavljevi}, Goran Stankovi}, Milo{ Petri~i}, âslav Man~i} Dragan Petar, Rade Markovi}, Petar ]irica, Dejan (Batleni, Dajeni), Dubravka Peri} (Jevrejka), Ra{i}, Aleksandar Suboti}. Andrija Verber, Jovan Verber (Deca). (275) 19. oktobar 1990. (Pozori{ni salon) (271) 5. novembar 1989. (Teatar “Bojan Stupica”) Gle, Srbi Draga Jelena Sergejevna P: Jelica Zupanc, R: Miodrag Radovanovi}. P: Ljudmila Razumovska, Pr: Mirka Jankovi}, I: Miodrag Radovanovi}. R: Gor~in Stojanovi}, S: Aleksandar Deni}, K: Ljiljana Petrovi}, Izb. m: Aleksandar Mirkovi}. (276) 18. novembar 1990. (Pozori{ni salon) I: Cvijeta Mesi} (Jelena Sergejevna), Tatjana Ven~elovski (Olga), Milo{ Jovanovi} (Basov), Milena iz Praga Neboj{a Ljubi{i} (Vladimir). P: Margareta Buber-Nojman & Olga Savi}, R: Olga Savi}, S. i K: Boris âk{iran, M: Nata{a Bogojevi}. (272) 19. januar 1990. (Teatar “Bojan Stupica”), I: Maja Dimitrijevi} (Greta), Mirjana Vukoji~i} Velika auto trka (Milena), Marica Vuleti} (Milena, Jana, Lota), P: @or` Fejdo, Pr: Miroslav Karaulac, R: Dimitrije Slobodan Be{ti} (Franc Kafka). Jovanovi}, S: Petar Pa{i}, K: Boàna Jovanovi}, M: Sonja Lapatanov, Izb. m: Kornelije Kova~, Lek: Branivoj \or|evi}. (277) 6. decembar 1990. (Teatar “Bojan Stupica”) I: Branka Petri} (Gospo|a Grobua), Radmila Sumnjivo lice Radovanovi} (Fedra), Vojka âvajda (Gabrijela), P: Branislav Nu{i}, R: Nikola Simi}, K: Boàna Dragan Bjelogrli} (Etjen [aplen), Marko Jovanovi}, M: Vojislav Kosti}, Kor: Sonja Todorovi} (Le Brizon), Nikola Simi} (Amori de Lapatanov, Lek: Branivoj \or|evi}. 318 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

I: Nikola Simi} (Jerotije), Radmila Savi}evi} (281) 7. maj 1991. (An|a), Ljiljana Me|e{i (Marica), Branko Cveji} Knez Pavle (Vi}a), Predrag Lakovi} (@ika), Marko Todorovi} (Milisav), @arko Mitrovi} (Tasa), Dubravko P: Slobodan Seleni}, R: Dimitrije Jovanovi}, Jovanovi} (\oka), Borivoje Kandi} (Aleksa S: Miodrag Taba~ki, K: Ljiljana Dragovi}, @uni}), Mla|a Veselinovi} (Gazda Spasa), M: Gabor Len|el, Lek: Branivoj \or|evi}, Dragoljub Milosavljevi} (Gazda Miladin), Goran Pom. r: Jasmina Milovanovi}. Dani~i} (Josa), Stevan Grubi} (Rista). I: Neboj{a Ljubi{i} (Narator), Irfan Mensur (Knez Pavle), Toni Lauren~i} (Sesil Perot, Karneluti), (278) 24. januar 1991. (Teatar “Bojan Stupica”) Ivan Jagodi} (Milan Stojadinovi}, Milo{ Crnjanski, Bora Mirkovi}), Cvijeta Mesi} (Kneginja Olga), Revolucija svetih devica Sanja Milosavljevi} (Princeza Marina, @anet), P: Hrosvitha, Pr: Vladeta Jankovi}, Dragan Petrovi} (Dòrdì, Masterson), Ljiljana Ad. i R: Nenad Ili}, S: Sneàna Petrovi}, Krsti} (Maman), Vlasta Velisavljevi} (Anton K: Biljana Kecman, M: Predrag Vrane{evi}, Koro{ec), Miodrag Radovanovi} (Kembel), Slavko Kor: Jelena [anti}, Lek: Branivoj \or|evi}. Simi} (Vladimir Ma~ek, Patrijarh Gavrilo), Marko I: Olga Spiridonovi} (Agneza, Dioklecijan, Todorovi} (Slobodan Jovanovi}, Du{an Simovi}), Pafnutije), Vesna Latinger Luka~ (Perpetua, Mla|a Veselinovi} (Rista Retrovi}, \eneral Mudrost, Igumanija), Branka Puji} (Gertruda, Pe{i}), Josif Tati} (Dragi{a Cvetkovi}). Vera, Taida), Dijana [por~i} (Genoveva, Nada, Druzijana), Vesna Lon~arevi} (Paulina, Ljubav, (282) 11. jun 1991. (Teatar “Bojan Stupica”) Marija), Radmila Andri} (Anastazija, Sisinije, Jevrem), Brana Petri} (Klotilda, Dulcitije, Avram), Mario i ma|ioni~ar Vojka âvajda (Brigita, Prvi vojnik, Kalimah), P: Tomas Man, Ad. i R: Nikita Milivojevi}, S: Boris Tanja Ven~elovski (Veronika, Drugi vojnik, Maksimovi}, K: Bjanka Adì} Ursulov, Kor: Sonja U~enik), Bosiljka Boci (Justina, Gospo|a, Vuki}evi}, Lek: Radovan Kneèvi}. Gostioni~arka), Zlata Petkovi} (Marta, Gospod, Prijatelj), Radomir Vu~i} (\avo). I: Ivan Bekjarev (îpola), Sonja Vuki}evi} (Dvojnik), Dejan Mati} (Asistent), Slobodan Be{ti} (Mario), Varja \uki} (Silvestra), Olga Savi} (279) 15. mart 1991. (Profesorka), Vesna Latinger (Gospo|a Narodni poslanik An|olijeri), Vlasta Velisavljevi} (Gospodin An|olijeri), Borivoje Kandi} (\ovanoto), Vladimir P: Branislav Nu{i}, R: Dejan Mija~, S: Aleksandar Logunov (Gviskardo), Aleksandar Vildman Zlatovi}, K: Biljana Dragovi}, M: Vojislav Kosti}, (Aleksandar), Dunja Joci}, Ivana Naumovski, Lek: Branivoj \or|evi}, Dram: Vesna Stani{i}, Maja Divac, Miljana Pantovi}, Nemanja Dimi}, Pom. r: Irena Risti}. Milo{ \or|evi}, Slobodan Radusin, Du{an I: Mihajlo Janketi} (Jevrem), \ur|ija Cveti} Petkovi} (Deca). (Pavka), Vesna Trivali} (Danica), Branko Cveji} (Spira), Jelisaveta Sabli} (Spirinica), Goran (283) 16. oktobar 1991. (Teatar “Bojan Stupica”) Dani~i} (Ivkovi}), Rada \uri~in (Gospa Marina), Milan Gutovi} (Sekuli}), Milan Bogunovi} (Jovica 011 Jerkovi}), Branimir Brstina (Sima Soki}), Dejan P: Momo Kapor, Ad: Rada \uri~in, R: Ivana Vuji}, Paro{ki (Sreta), Dejan Mati} (Mladen), Danilo S: Todor Lalicki, K: Liljana Petrovi}, Izb. m: Sa{a Stefanovi}, Vladimir Bajagi}, Goran Stankovi}, Subota, Kor: Ferid Karajica. Borislav Jovanovi}, Steva Grubi}, Petar ]irica (Narod). I: Rada \uri~in i Mihajlo Janketi}.

(280) 3. april 1991. (284) 27. oktobar 1991. Pozori{ne iluzije Bela kafa P: Pjer Kornej, Pr: Ivanka Pavlovi}, R: Slobodan P: Aleksandar Popovi}, R: Branko Ple{a, Unkovski, S: Miodrag Taba~ki, K: Angelina S: Mileta Leskovac, K: Biljana Dragovi}, Atlagi}, Izb. m: Darinka Ristovi}, Lek: Radovan M: Goran Ple{a, Lek: Radovan Kneèvi}. Kneèvi}, Dram: Du{an ^. Jovanovi}. I: Milo{ @uti} (Mom~ilo Jabu~ilo), Branka Petri} I: Dubravko Jovanovi} (Alkarnd), Milo{ @uti} (Majka Janja), Goran Dani~i} (Deli Jova), (Pridaman, @eront), Marko Ba}ovi} (Dorant, Jasmina Rankovi} Avramovi} (Crkva Ruìca), Tamni~ar, Erast), Vojislav Brajovi} (Matamor, Radoslav Milenkovi} (Sr|a Zlopogle|a), Ivana Gaskonjski), @arko Lau{evi} (Klendor), Dragan @igon (Zora [i{arka), Goran Ple{a (Majkl Jovanovi} (Adrast), Mira Furlan (Izabela). Hepiend). Repertoar 319

(285) 29. februar 1992. (290) 3. jun 1992. Razbojnici Bogojavljenska no} P: Fridrih [iler, Ad. i R: Branislav Le~i}, S: Bojana P: Viljem [ekspir, Pr: Velimir @ivojinovi} \urovi}, K: Angelina Atlagi}, M: Enriko Josif, Massuka, R: Jago{ Markovi}, S: Boris Lek: Radovan Kneèvi}, Scen. p: Dejan Pajovi}, Maksimovi}, K: Boàna Jovanovi}, Korep: Lidija Milovanovi}, Pom. r: Jug Kor: Sonja Lapatanov, M: Ansambl “Renesans”, Radivojevi}. Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. I: Miodrag Radovanovi} (Maksimilijan fon Mor), I: Slobodan Ninkovi} (Vojvoda Orsino), Dragan Neboj{a Ljubi{i} (Karl), Dragan Petar (Franc), Mi}anovi} (Sebastijan), Mirsad Tuka (Kurio), Ljiljana Bi}ani} (Amalia fon Edelrajh), Marko Mihajlo Janketi} (Vitez Tobi [tucalo), Radoslav Ba}ovi} ([piglberg), Dragan Jovanovi} ([vajcer), Milenkovi} (Vitez Endrju Jezoliki), Milo{ @uti} Dejan Mati} ([varc), Mirsad Tuka (Grim), Goran (Malvolio), Vlasta Velisavljevi} (Fabijan), Goran Dani~i} (Racman), Uliks Fehmiu ([ufterle), [u{ljik (Luda), \ur|ija Cveti} (Olivija), Jasmina Radomir Lazarevi} (Roler), Dejan Paro{ki (Hans), Rankovi} Avramovi} (Orsina), Ivana @igon Slavko Simi} (Danijel), Marko Todorovi} (Marija). (Sve{tenik), Dragan Mi}anovi} (Pastor Mozer). (291) 7. oktobar 1992. (286) 6. mart 1992. (Teatar “Bojan Stupica”) Hamlet Lakrdija{ P: Vilijam [ekspir, Pr: @ivojin Simi} i Sima Ad. i R: Irfan Mensur, S: Marko [anjevi}, Pandurovi}, R: Gor~in Stojanovi}, S: Todor Lalicki, M: Aleksandar Sanja Ili}, Kor: Sonja Vuki}evi}. K: Boris âk{iran, M: Zoran Eri}, Scen. p: Sonja Vuki}evi}, Lek: Radovan Kneèvi}. I: Irfan Mensur, Jelena Jovi}, Milica Risovi}. I: Miodrag Krivokapi} (Klaudije), Branislav Le~i} (Hamlet), Petar Bani}evi} (Polonije), Mirsad Tuka (287) 10. april 1992. (Teatar “Bojan Stupica”) (Horacio), Dragan Mi}anovi} (Laert), Dejan Mati}, Ra{a Markovi} (Rezenkranac, Gildenstern), Rade Ne o~ajavajte nikad Lazarevi} (Ozrik), Branimir Popovi} (Marcelo), P: Branislav Nu{i}, Ad. i R: Miroslav Belovi}, Neboj{a Kunda~ina (Bernardo), Sonja Vuki}evi}, S: Miodrag Taba~ki, K: Angelina Atlagi}, Tanja Ven~elovski, Slobodan Be{ti} (Glumci, M: Vojkan Borisavljevi}, Lek: Radmila Vidak, Grobari), Uliks Fehmiu (Fortinbras), Mirjana Kor: Sonja Lapatanov. Karanovi} (Gertruda), Irena Mi~ijevi} (Ofelija), Marko Todorovi} (Duh Hamletovog oca). I: Ivan Bekjarev (Marcel Chabanon), Vesna Trivali} (Mme Marta Chabanon), Dubravko Jovanovi} (Casimir Hubert), Borivoje Kandi} (292) 9. decembar 1992. (Teatar “Bojan Stupica”) (Gustave Proteau), @arko, Mitrovi} (Octavian Balada sa Zejtinlika Arsen), Dubravka Peri} (Mme Adelle Arsen), Branko Puji} (Mlle Nenette Dausset), Maja P: Milosav Mirkovi}, Ad. i R: Miroslav Belovi}, Dimitrijevi} (Mme Vatou Blot). S: Vladimir Mareni}, K: Milanka Berberovi}, Scen. p: Slobodan Be{ti}, Izb. m: Darinka Ristovi}, Lek: Radmila Vidak, Pom. r: Milo{ (288) 24. april 1992. (Pozori{ni salon) Jagodi}, Mask: Vukosava Nikolin. Tri ìvota Isidore Dankan I: Maja Dimitrijevi} (Sestra Svetog Ratnika), Ivan P: Zinovij Sagalov, Ad. i R: Miroslav Belovi}, Jagodi} (ûvar Zejtinlika), Du{ica Stevanovi} S: Dunja Bo{kov, K: Fe|a Gruji}, Izb. m: Predrag (Eros-Tanatos). Stamenkovi}, Lek: Radmila Vidak. I: Maja Dimitrijevi} (Isidora Dankan). (293) 5. januar 1993. Vesele ène Vindzdorske (289) 21. maj 1992. (Teatar “Bojan Stupica”) P: Vilijam [ekspir, Pr: Borivoje Nedi}, R. i Izb. m: Branko Ple{a, S: Mileta Leskovac, Govor mo~vare & ]utanje mora K: Ljiljana Dragovi}, Kor: Sonja Lapatanov, P: Margerit Jursenar & Verkor, Ad. i R: Olga Mask: Biljana Kecman, Lek: Radovan Kneèvi}. Savi}, S. i K: Boris âk{iran, M: Nata{a I: Gojko [anti} (Vitez Dòn Falstaf), Vladislav Bogojevi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Mihailovi} (Fenton), Milo Miranovi} Scen. p: Ferid Karajica. (Praznoglavi}), Toni Lauren~i} (Mr{avko), I: Stojan De~ermi}, Goran Radakovi}, Sanja Miodrag Radovanovi} (Ford), Mihajlo Kosti} Milosavljevi} i Olga Savi}. (Pejd`), Miroslav @uì} (Pop Hju Evans), Goran 320 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Ple{a (Doktor Kajus), Dragoljub Milosavljevi} (297) 9. mart 1993. (Teatar “Bojan Stupica”) (Gostioni~ar “Kod Podvezice”), Goran Dani~i} îka{ke perverzije (Bardolf), Predrag Kolarevi} (Pi{tolj), @enja Anti} (Robin Crvenperko), Borivoje Kadi} (Bezazlenko), P: Dejvid Memet, R: Omar Abu El Rub, S: Zoran Dejan Paro{ki (Ragbi), Vesna îp~i} (G|a Ford), Panteli}, K: Dejan Panteli}, M: Nata{a Bogojevi}. Radmila Radovanovi} (G|a Pejd`), Katanna I: Dragan Jovanovi}, Dragan Mi}anovi}, Branka Gojkovi} (Ana Pejd`), Rada \uri~in (G|a @urka), Puji}, Olga Odanovi}. Lidija Mijomanovi}, Igor Niki}, Tatjana Adamovi}, Ivana Kecojevi}, Milo{ Vu~kovi}, Ranka Simonovi}, Dejan Pavlovi}, Darko Krsti}, Goran (298) 11. jun 1993. Stankovi}, Vesna Borovi}, Verica Vlajkovi}, Florentinski {e{ir Sr|an Vanovi} (Gra|ani i gra|anke, Vile i P: Eèn Labi{, Pr: Ivanka Pavlovi}, R: Ljubomir vilenjaci), Nenad Risti}, Predrag Jovanovi}, Dra{ki}, S: Petar Pa{i}, K: Boàna Jovanovi}, Marko Uro{evi}, Zoran Sokolovi} (Sluge). M: Vojislav Kosti}, Korep: Ljiljana Danilovi} Cincar, Lek: Radovan Kneèvi}. (294) 27. januar 1993. I: Neboj{a Ljubi{i} (Fadinar), Nikola Simi} Plava ptica (Nonakur), Miodrag Radovanovi} (Bopertui), Vlasta Velisavljevi} (Vezine), Branko Cveji} P: Moris Meterlink, Pr: Du{an @. Mila~i}, (Tardjvo), Goran Dani~i} (Boben), Tanasije Ad, R. i S: Irfan Mensur, Kor: Sonja Vuki}evi}, Uzunovi} (Emil Tavernije), Dejan Paro{ki (Feliks), K: Lana Cvijanovi}, M: Sanja Ili}, Goran Ple{a (Ahil de Rozalba), Tamara Vu~kovi} Pom. r: Dejan [por~i}. (Elen), Zlata Petkovi} (Anais), Branka Petri} I: Mirjana Karanovi}, Cvijeta Mesi}, Vesna (Baronica de [ampjnji), Ljiljana Me|e{i (Klara), Trivali}, Jasmina Rankovi} Avramovi}, Katarina Katarina Gojkovi} (Virdìni), Mla|a Veselinovi} Gojkovi}, Neboj{a Ljubi{i}, Dragan Petar, (Kaplar), Sneàna Budimli} (Sobarica kod Slobodan Be{ti}, Dubravko Jovanovi}, Hristina Baronice), Dijana Nini}, Mirjana Jovanovi}, Vesna Popovi}, Sonja Vuki}evi}, Ranko Tomanovi}, Borovi}, Lidija Mijomanovi}, Tanja Adamovi}, Nata{a Beljakova, Denis Kasatkin, Ruìca Goran Simonovi}, Mitko Davidovski, Darko Krsti}, Jovanovi}, Konstantin Te{ea, Maja Markovi}, Vlatko Krsti}, Ljubi{a Din~i}, Predrag Jovanovi}, Violeta Muingo, Mi{a Muingo. Stevan Grubi} (Hor).

(295) 25. februar 1993. (Teatar “Bojan Stupica”) (299) 20. jun 1993. Ludi od ljubavi Mein kampf P: Georg Tabori, Pr: Zoran Milutinovi}, R: Gor~in P: Sem [epard, R: Kolektiv, S: Jelena Stankovi}, Stojanovi}, S. i K: Boris âk{iran, Kor: Sonja K: Boris âk{iran, M: Nenad Leli}, Kor: Jelena Vuki}evi}, Lek: Radovan Kneèvi}. Jovi}, Lek: Radovan Kneèvi}. I: Predrag Ejdus (Hercl), Josif Tati} (Lobkovic), I: Vladislava Milosavljevi} (Mej), Branislav Le~i} Dragan Petar (Hitler), Sanja Milosavljevi} (Edi), Dubravka Jovanovi} (Martin), Predrag (Grethen), Jasmina Rankovi} Avramovi} (G|a Lakovi} (Otac). Smrt), Dejan Mati} (Himti{st), Rade Markovi} (Karl Keplin), Sonja Vuki}evi} (Rozamunda). (296) 2. mart 1993. Devojka modre kose (300) 24. jul 1993. P: Vida Ognjenovi}, R: Vida Ognjenovi}, La`ni car [}epan Mali S: Boris Maksimovi}, K: Ljiljana Dragovi}, P: Petar II Petrovi} Njego{, Ad: Slobodan M: Predrag Vrane{evi}, Scen. p: Sonja Stojanovi}, R: Dejan Mija~, S: Geroslav Zari}, Lapatanov, Lek: Radovan Kneèvi}, K: Bojana Nikitovi}, M: Rambo Amadeus, Dram: Du{an ^. Jovanovi}. Lek: Petar Peri{i}. I: Mihailo Janketi} (Gazda Jevrem), Branka Petri} I: Milo Miranovi} (Vladika Sava), Petar Kralj (Staka), \ur|ija Cveti} (Draginja), Tamara (Teodosije Mrkojevi}), Nikola \uri~ko (Arhi|akon Vu~kovi} (Jevra), Ivana @igon (Grozda), Vesna Petar, potonji Petar II Petrovi} Njego{), Toni Latinger (Gaga), Marko Todorovi} (Jovan), Toni Lauren~i} (Andrija \ura{kovi}), Vojislav Brajovi} Lauren~i} (Jevto), Goran Dani~i} (Marko), Dejan ([}epan Mali), Milo{ @uti} (Beglerbeg), @arko Paro{ki (Rade), Neboj{a Kunda~ina (Milan), Lau{evi} (Georgi knjaz Dolgorukov), Slobodan Tanasije Uzunovi} (Alibeg), Vlasta Velisavljevi} Ninkovi} (Serdar Vukale), Dragan Mi}anovi} (Junuz-efendija), Vojin ]etkovi} (Asker), Sr|an (Vojvoda Vuksan), Goran Dani~i} (Vojvoda Ivanovi} (Vojnik). Drago), Neboj{a Glogovac (Serdar Niko \urov), Repertoar 321

Branko Cveji} (Graf Bujovi}), Neboj{a Ljubi{i} (305) 5. avgust 1994. (Slijepac guslar), Vlasta Velisavljevi} (Kosta Troil i Kresida Paljikarda ili Stanko). P: Viljem [ekspir, Pr: Branimir @ivojinovi}, R: Dejan Mija~, S: Geroslav Zari}, K: Bojana (301) 4. decembar 1993. Nikitovi}, M: Predrag Vrane{evi}, Scen. p: Ivica Niìnski Klemenc, Dram: Slobodan Stojanovi}, Lek: Radovan Kneèvi}. P: Mladen Popovi}, Ad, R. i S: Irfan Mensur, K: Lana Cvijanovi}, M: Sanja Ili}, I: Milo Miranovi} (Prijam), Neboj{a Ljubi{i} Kor: Sonja Vuki}evi} i Vladimir Logunov, (Hektor), Neboj{a Glogovac (Troil), Slobodan Dram: Du{an ^. Jovanovi}. Be{ti} (Paris), \or|e Marjanovi} (Helen), Toni Lauren~i} (Eneja), Ivica Klemenc (Antenor), I: Slobodan Be{ti}, Jasmina Rankovi} Avramovi}, Vlasta Velisavljevi} (Kalhant), Branko Cveji} Miodrag Radovanovi}, Katarina Gojkovi}, Mirjana (Pandar), Tanasije Uzunovi} (Agamemnon), Josif Karanovi}, Dragan Petrovi}, Aleksandra Milkovi}, Tati} (Menelaj), Slobodan Ninkovi} (Ahil), Goran Tamara Vu~kovi}, Dubravko Jovanovi}, Tanasije Dani~i} (Ajant), Petar Kralj (Ulis), Mi}a Tomi} Uzunovi}, Ljiljana Me|e{i, Dijana [por~i}, Nikola (Nestor), Vojin ]etkovi} (Diomed), Dragan Petar \uri~ko, Iva Janketi}, Vukosava Jak{evac, Steva (Patrokle), Vojislav Brajovi} (Terzit), Vladislav Grubi}, Irfan Mensur; Mihailovi} (Aleksandar), Tanja Bo{kovi} (Helena), Balet: Sonja Vuki}evi}, Denis Kasatkin, Isidora Sanja Milosavljevi} (Andromaha), Ljiljana Me|e{i Stani{i}, Lidija Pavlovi}, Lidija Darmanovi}, (Kasandra), Katarina @uti} (Kresida). Kristina Nikolovska, Ivana Komari}, Jelena Milanovi}, Aleksandra Peto{evi}, Dalija Danilovi}, Dolores Logunov. (306) 23. septembar 1994. Poslednji dani ~ove~anstva (302) 16. januar 1994. P: Karl Kraus, Pr: Matilda Trifunovi}, Ad: Nenad Proki}, R. i Izb. m: Gorcin Stojanovi}, S: Todor Garderober Lalicki, K: Boris âk{iran, Kor: SonjaVuki}evi}, P: Ronald Harvud, R: Dejan Mija~, S: Todor Pom. r: \or|e Marjanovi}, Dram: Jelena Mijovi}, Lalicki, K: Bojana Nikitovi}, M: Vojislav Kosti}. Lek: Radovan Kneèvi}. I: Ljuba Tadi}, Petar Kralj, \ur|ija Cveti}, Olga I: Predrag Ejdus (Zanovetalo, Karl Kraus), Cvijeta Savi}, Bojana Ze~evi}, Nikola Mili}, Toni Mesi} ([alekova), Radoslav Milenkovi} (Povolni), Lauren~i}, Vlasta Velisavljevi}, Mla|a Josif Tati} (Pokorni), Miroslav @uì} (kg) Veselinovi}, Ranko Kova~evi}, Sneàna (Novotni), Dragan Zari} (kg) (Generala), Vlasta Budimli}. Velisavljevi} (General Nepalek), Ivan Jagodi} (Pukovnik, Baron), Tanasije Uzunovi} (Grof), Goran Dani~i} (Major), Dejan Paro{ki (Poru~nik), (303) 27. januar 1994. Vesna Latinger (Nepalekovica), Nikola \uri~ko (Teatar “Bojan Stupica”) (Falota), Rade ml. Markovi} (Optimist), Dejan Ro|aci iz najboljih dana Mati} (Patriota), Marko Ba}ovi} (Civil Honorabilis), Sonja Vuki}evi} (Angelus Novus), P: Predrag Ka{}elan, R: Omar Abu El Rub, @enja Anti} (Pipi Hendl), Ivan Zari} (Foto S: Bojana \urovi}, K: Dejan Panteli}, reporter), Alesandar Sre}kovi} (Reporter), Petar M: Rambo Amadeus. ]irica (Kolporter). I: Dragan Mi}anovi} (Uro{ Najdani}), Dragan Petar (Radenko), Ana Sofrenovi} (Andrijana), Goran Dani~i} (\uro), Neboj{a Glogovac (Simo). (307) 3. februar 1995. Vartolomejski va{ar (304) 16. maj 1994. P: Ben Dònson, Pr: Ni}ifor Naumov, (Teatar “Bojan Stupica”) Ad, R. i S: Irfan Mensur, K: Bojana Nikitovi}, M: Sanja Ili}, Dram: Du{an ^. Jovanovi}, Tergovci Lek: Radovan Kneèvi}, Scen. p: Ferid Karajica i P: Karlo Goldoni & Emanuilo Jankovi}, Ivica Klemenc. R: Vida Ognjenovi}, S: Boris Maksimovi}, I: Marko Stojanovi} (Litlvit), Miodrag Radovanovi} K: Ljiljana Dragovi}, Kor: Sonja Lapatanov, (Rabi Bizi), Boris Milivojevi} (Vinvajf), Nikola Lek: Radovan Kneèvi}. \uri~ko (Kvorlus), Dubravko Jovanovi} (Kouks), I: Ivan Bekjarev, Vojin ]etkovi}, Vesna Trivali}, Dragan Petrovi} (Vosp), Radoslav Milenkovi} Tamara Vu~kovi}, Rade Markovi}, Katarina (Overdu), Marko Ba}ovi} (Lederhed), Ivan Zari} Gojkovi}, Toni Lauren~i}, Dejan Paro{ki, Sanja (Najtingejl), Toni Lauren~i} (Ed`vert), Vladislav Milosavljevi}, Borivoje Kandi}, Goran Dani~i}. Mihailovi} (Munkaf), Miroslav @uì} (Nokem), 322 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Dragoljub Milosavljevi} (Trablol), Radmila I: Mirjana Karanovi} (@ivka), Vesna Trivali} Radovanovi} (G|a Litlvit), Rada \uri~in (G|a (Dara), Boris Milivojevi} (Raka), Branislav Le~i} Pjurkraft), Vesna Latinger (G|a Overdu), Jovana (êda Uro{evi}), Vojislav Brajovi} (Dr Ninkovi}), Petrovi} (G|a Grejs), Dijana [por~i} (Tra{), Ljuba Tadi} (Ujka Vasa), Branka Petri} (Tetka Branka Petri} (Ursula), Stevan Grubi} (Brisl), Savka), Vesna Latinger (Tetka Daca), Slobodan Dragoljub Milosavljevi}, Irfan Mensur, Jovan Ninkovi} (Jova Pop-A), Milan Gutovi} (Te~a ]irilov (Prolog). Panta), Nikola Gavrilovi} (Mile), Danica Maksimovi} (Soja), Milo Miranovi} (Te~a Jakov), Josif Tati} (Sava Mi{i}), Ranko Kova~evi} (308) 18. mart 1995. (Policijski pisar), Tamara Vu~kovi} (Anka), Goran Bure baruta Dani~i} (Rista Todorovi}), Predrag Ejdus (Pera P: Dejan Dukovski, R: Slobodan Unkovski, Kaleni}), Branko Cveji} (Pera pisar), Petar ]irica S: Miodrag Taba~ki, K: Angelina Atlagi}, (Momak), Marko Petrovi} (Lulu{). M: Vlatko Stefanovski, Pom. r: Vojin Paunovi}. I: Vojislav Brajovi} (Dimitrije, Dìmi), Slobodan (312) 5. mart 1996. Ninkovi} (An|elko), Dragan Jovanovi} (Sveta), Knez Mihailo Branko Cveji} (Blagoje), Boris Milivojevi} (Aca), Dragan Mi}anovi} (Simon), Tamara Vu~kovi} P: Svetlana Velmar Jankovi}, R: Dimitrije (Ana), Neboj{a Glogovac (Andreja), Cvijeta Mesi} Jovanovi}, S: Geroslav Zari}, K: Ljiljana Dragovi}, (@ena), Josif Tati} ([ofer, Policajac), Milica M: Boris Bunjac, Lek: Radovan Kneèvi}. Mihailovi} (Svetle), Sergej Trifunovi} (\or|e), I: Dragan Petrovi} (Knez Mihailo), Miodrag Vojin ]etkovi} (Geze), Dragan Nikoli} (\ore), Radovanovi} (Anastas Jovanovi}), Rade Goran Dani~i} (Topuz), Slobodan Be{ti} (Boris), Markovi} (Ilija Gara{anin), \ur|ija Cveti} (Anka Goran [u{ljik (Kiril), Neboj{a Ljubi{i} (Mane), Konstantinovi}), Nata{a Ninkovi} (Katarina Mirjana Karanovi} (Evdokija), Boris Isakovi} Konstantinovi}), Kapitalina Eri} (Tomanija (Kosta). Obrenovi}), Ivan Bekjarev (Milivoje Petrovi}-Blaznavac), Predrag Tasovac (Dr Karlo Pacek), Toni Lauren~i} (Benjamin Kalaj), Marko (309) 10. maj 1995. (Tatar “Bojan Stupica”) Ba}ovi} (Antonije Ore{kovi}), Mla|a Veselinovi} Tri visoke ène (Nikola Hristi}), Dejan Paro{ki (Milan Mili}evi}), P: Edvard Olbi, R: Vida Ognjenovi}, S: Boris Vladislav Mihailovi} (Svetozar Gara{anin), Stevan Maksimovi}, K: Ljiljana Dragovi}, M: Predrag Grubi} (Petar). Vrane{evi}, Scen. p: Sonja Lapatanov, Lek: Radovan Kneèvi}. (313) 11. april 1996. I: Ksenija Jovanovi} (@ena A), \ur|ija Cveti} U potpalublju (@ena B), Ana Sofrenovi} (@ena C), Vladislav Mihajlovi} (Mladi}). P: Vladimir Arsenijevi}, Ad: Damir Vijuk, R: Nikita Milivojevi}, S: Miodrag Taba~ki, K: Angelina Atlagi}, M: Zoran Eri}, (310) 12. novembar 1995. (Teatar “Bojan Stupica”) Lek: Radovan Kneèvi}, Scen. p: Ferid Karajica. încano za Smirnovu I: Neboj{a Glogovac (Vladimir), Anita Man~i} P: Ljudmila Petru{evska, Pr: Novica Anti}, (An|ela), Vojin ]etkovi} (Dejan), Rastko R: Vitalij Dvorcin, Pom. r: Nenad Gvozdenovi}, Lupulovi} (Vanja), Nikola \uri~ko (Lazar), Branka S: Krstomir Milovanovi}, K: Sneàna Kova~evi}, Petri} (Vida), Miodrag Radovanovi} (Mihajlo), Izb. m: Zoran Jerkovi}, Lek: Radovan Kneèvi}, Olga Savi} (Branka), Rade Markovi} (Stevan), Scen. p: Ivica Klemenc. Tanasije Uzunovi} (Oficir JNA), Bojana Ze~evi} (Ro|aka), Branka Veselinovi} (Ljuba), Kapitalina I: Tanasije Uzunovi} (Pa{a), Radoslav Milenkovi} Eri} (Zoza). (Valja), Slobodan Be{ti} (Kostja), Mirjana Vukoji~i} (Ela Smirnova), Katarina Gojkovi} (Polina [estakova), Ljiljana Me|e{i (Rita (314) 29. novembar 1996. (Teatar “Bojan Stupica”) Druìnjina). Punjene tikvice P: Sanja Domazet, R: Aleksandra Kova~evi}, (311) 11. januar 1996. (Velika scena) S: Vladislav T. Lalicki, K: Ljiljana Petrovi}, Gospo|a ministarka M: Zoran Eri}, Kor: Vladimir Logunov, P: Branislav Nu{i}, Ad. i R: Dejan Mija~, Lek: Radovan Kneèvi}. Pom. r: Vladimir Popadi} i Predrag [trbac, I: Nikola Simi} (Arkadije Arkadijevi~), Slobodan S: Miodrag Taba~ki, K: Angelina Atlagi}, Ninkovi} (Ivan Ivanovi~), Dubravko Jovanovi} Izb. m: Darinka Ristovi}, Scen. p: Ivica Klemenc. (Vasilije Vasilijevi~), Dejan Mati} (Pesnik), Mla|a Repertoar 323

Veselinovi} (Mitrofan Mitrofanovi~), Dragoljub K: Vladimir Buhinjik, Izb. m: Darinka Ristovi}, Milosavljevi} (Poligraf Poligrafovi~), Goran Kor: Sonja Vuki}evi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. Dani~i} (Aleksej Aleksijevi~), Sanja Milosavljevi} I: Neboj{a Ljubi{i} (Irod, Oskar Vajld), Vojin (Esmeralda Esmeraldovi~), Bata Paskaljevi} ]etkovi} (Johanan, Podèrs), Neboj{a Glogovac (Pokojnik), Stevan Grubi} (Petar Petrovi~), Irena (Mladi Sirijac, Volter Grendèrs, Ros, Judejac, Sladi} (Pionirka). Nazare}anin), ârni \eri} (Tigelin), Marko Petrovi} (Kapodo~anin), Igor Filipovi} (Nubijac, (315) 30. decembar 1996. Tejlor), Aleksandar Sre}kovi} (Prvi vojnik, Parker), Vladislav Mihailovi} (Drugi vojnik, Poloneza Ognjinskog Atkins), Milan Kalini} (Tre}i vojnik), Milan Antoni} P: Nikolaj Koljada, Pr: Novica Anti}, Ad. i R: Vida (êtvrti vojnik), Marko Uro{evi} (Pa`), Sr|an Ognjenovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Ljiljana Ivanovi} (Rob), Dejan Mati} (Naman), Cvijeta Dragovi}, M: Predrag Vrane{evi}, Kor: Sonja Mesi} (Irodijada, Majka Oskara Vajlda), Slobodan Lapatanov, Lek: Radovan Kneèvi}, Be{ti} (Saloma, Alfred Daglas-Bozi). Pom. r: Rado{ Popadi}. I: Jasmina Avramovi} (Tanja), \ur|ija Cveti} (319) 10. jun 1997. (Scena ispod rotacije) (Ljudmila), Josif Tati} (Sergej), Marko Ba}ovi} (Ivan), Neboj{a Glogovac (Dima), Bojan Folie a deux –Ekstaza smrti Dimitrijevi} (Dejvid). P: Hajner Miler, Pr: Branka Jovanovi} i Mira Erceg, Ad. i R: Nenad Proki}, S: Boris Maksimovi}, K: Lana Cvijanovi}, (316) 12. februar 1997. Scen. p: Jelena [anti}, Dram: Biljana Srbljanovi}, Mizantrop Lek: Radovan Kneèvi}. P: Molijer, Pr: Radmila Miljani} Nikoli}, R: Dejan I: Tamara Vu~kovi} (Mertej, Medeja, Ofelija), Mija~, S: Miodrag Taba~ki, K: Angelina Atlagi}, Branislav Le~i} (Valmon, Jason, Hamlet). Scen. p: Ferid Karajica, Izb. m: Darinka Ristovi}, Lek: Radovan Kneèvi}. (320) 3. april 1998. (Teatar “Bojan Stupuca”) I: Dragan Mi}anovi} (Alsest), Nikola \uri~ko (Filent), Vojin ]etkovi} (Oront), Isidora Mini} Pukovnik ptica (Selimena), Milica Mihajlovi} (Elijanta), Cvijeta P: Hristo Boj~ev, Pr: Novica Anti}, R: Radoslav Mesi}, Olga Odanovi} (Arsinoja), Dragan Petrovi} Milenkovi}, S: Juraj Fabri, K: Jelisaveta Tati}. (Akast), Goran [u{ljik (Klitandr), Vlasta M: Antonije Pu{i}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Velisavljevi} (Diboa), Petar ]irica (Redar), Milo Scen. p: Nenad Veselinovi} i Branislav Staji}. Miranovi} (Bask). I: Predrag Ejdus (Doktor), Neboj{a Ljubi{i} (Fetisov), Milo{ Timotijevi} (Ha~o Televizor), (317) 19. april 1997. (Teatar “Bojan Stupica”) Dubravko Jovanovi} (Matej), Josif Tati} (Kiro), Dejan Mati} (David), Milica Mihajlovi} (Pepa), Beogradska trilogija Mihajlo Paskaljevi} (î~a Petko, Ilija). P: Biljana Srbljanovi}, R: Goran Markovi}, S: Du{an Ota{evi}, K: Jelisaveta Tati}, M: Zoran (321) 6. maj 1998. (Teatar “Bojan Stupica”) Simjanovi}, Lek: Radovan Kneèvi}, Pom. r: Dragana Martinovi}. Mrtve du{e I: PRAG, Ê[KA: Dragan Jovanovi} (Mi}a Jovi}), P: Nikolaj Vasiljevi} Gogolj, Pr: Milovan Gli{i} i Nikola \uri~ko (Mi}a Jovi}), Radmila Stanka Gli{i}, Ad, Pom. r: Tatjana Mandi} Radovanovi} (Alena); Rigonat, R: Dejan Mija~, S: Du{an Ota{evi}, K: Biljana Dragovi}, Izb. m: Darinka Ristovi}, SIDNEJ, AUSTRALIJA: Anastasia Radojkovi} Scen. p: Ferid Karajica i Slobodan Be{ti}, (Sanja), Goran [u{ljik (Milo{), Tamara Vu~kovi} Lek: Ljilana Mrki} Popovi}. (Ka}a), Bogdan Dikli} (Dule); I: Slobodan Be{ti} (Nepoznati), Branimir Brstina LOS AN\ELES, AMERIKA: Bojan Dimitrijevi} (Pavel Ivanovi~ î~ikov), Dragana Jankovi}, (Jovan), Mara Radulovi} (Mara), Neboj{a Jovana Ercegovi} (Selifan, Devoj~ica), Rade Milovanovi} (Da~a), Ksenija Zelenovi} (Ana Markovi} (Gubernator), Mihajlo Janketi} Simovi}). (Manjilov), Ivan Bekjarev (Mihail Semjonovi~ Sobakevi~), Milo Miranovi} (Aleksej Ivanovi~), (318) 28. maj 1997. Dejan Paro{ki (Antipator Zeharijevi~), Marko Ba}ovi} (Sisoj Pafnutjevi~), Goran Dani~i} Saloma (Nozdrjov), Vlasta Velisavljevi} (Miùjev), Sanja P: Oskar Vajld, Pr: Jovan ]irilov, Milosavljevi} (Lizjanka Manjilova), Ivan Markovi} R. i Izb. m: Roman Viktjuk, S: Vladimir Bojer, (Temistokulus), Vuka{in Markovi} (Alkid), 324 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Jelisaveta Sabli} (Nastasja Petrovna Korobo~ka), Rasinski, Kor: Petar Rajkovi}, Scen. p: Milovan Milan Gutovi} (Piju{kin), Ljiljana Me|e{i (Mavra), Ga|anski. Branka Petri} (Sofija Ivanovna), Radmila I: Miodrag Radovanovi} (Hadì Toma), Pavle Radovanovi} (Ana Grigorijevna), Marko Petrovi} Peki} (Stojan), Slavko Simi} (Arsa), @ika (Levi), ârni \eri} (Srednj), \or|e Petrovi}. Milenkovi} (Mitke), Mla|a Veselinovi} (Marko), Miodrag Rako~evi} (Policaja), Dimitrije Ili} (322) 16. februar 1999. (Teatar Bojan Stupica) (Grkljan), Rada \uri~in (Kata), Radmila Bliè Radovanovi} (Magda), Milena Vasi} (Ko{tana), Vesna Stankovi} (Sal~e). P: Patrik Marber, Pr: Jovan ]irilov, R: Alisa Stojanovi}, S: Darko Nedeljkovi}, K: Zora Mojsilovi} Popovi}, Izb. m: Dragoljub \uri~i} i (327) 26. jun 2000. Nikola Dimu{evski, Kor: Andrej Piter Grinvud. Prljave ruke I: Branka Kati} (Alisa), Neboj{a Glogovac (Dan), P: @an-Pol Sartr, Pr: Olga Savi}, Ad. i R: Radoslav Branislav Le~i} (Lari), Vladica Milosavljevi} (Ana). Milenkovi}, Pom. r: Milena Pavlovi}, S: Juraj Fabri, K: Dragica Pavlovi}, M: Isidora @ebeljan, (323) 2. februar 2000. (Teatar Bojan Stupica) Dram: Marina Milivojevi} Ma|arev. Vi{njik I: Mihailo Janketi} (Oderer), Neboj{a Milovanovi} (Igo), Nata{a [olak (Dèsika), Danijela Mihailovi} P: Anton Pavlovi~ êhov, Pr: Zoran Boòvi}, (Olga), Marinko Mad`galj (Slik), Ljubomir R: Dimitrije Jovanovi}, S: Jasna Dragovi}, Bandovi} (@or`), Predrag Tasovac (Karski), K: Ljiljana Dragovi}, M: Isidora @ebeljan, Dubravko Jovanovi} (Princ Pol), Radoslav Lek: Radovan Kneèvi}, Scen. p: Ivan Klemenc. Milenkovi} (Luj), Petar Mihajlovi} ([arl), Sr|an I: \ur|ija Cveti} (Ranjevska Ljubov Andrejevna), Karanovi} (Franc). Milena Vasi} (Anja), Jasmina Rankovi} Avramovi} (Varja), Gojko [anti} (Gajev Leonid Andrejevi~), Slobodan Ninkovi} (Lopahin Jermolaj (328) 26. maj 2001. (Teatar “Bojan Stupica”) Aleksejevi~), Goran Dani~i} (Trofimov Petar Paviljoni Sergejevi~), Miroslav @uì} (Simeonov-Pi{~ik P: Milena Markovi}, R: Alisa Stojanovi}, Boris Borisovi~), Ljiljana Me|e{i ([arlota S: Darko Nedeljkovi}, K: Zora Mojsilovi} Popovi}, Ivanovna), Slobodan Te{i} (Epihodov Semjon Scen. p: Ivica Klemenc. Pantelejevi~), Vesna Stankovi} (Dunja{a), Vlasta Velisavljevi} (Firs), Ljubomir Bandovi} (Ja{a). I: Josif Tati} (Knez), Cvijeta Mesi} (Lepa), Paulina Manov (]era), Sr|an Timarov (Dìga), Radivoje Bukvi} (Macan), Nata{a [olak (Mala), Gordan (324) 11. maj 2000. Ki~i} (]opa), Rada \uri~in (Baba Dobrila), êkaju}i Godoa Branka Petri} (Baba Ljudmila), Neboj{a P: Samjuel Beket, Pr: Aleksandar Petrovi}, Milovanovi} (I lopov), Goran Dani~i} (II lopov). R: Bojana Lazi}, S. i K: Sa{a Ivanovi}, M: Anja \or|evi}, Lek: Radovan Kneèvi}. (329) 9. decembar 2001. (Teatar Bojan Stupica) I: Ivan Bekjarev (Estragon), Slobodan Te{i} Supermarket (Vladimir), Nikola Simi} (Poco), Sr|an Ivanovi} (Sre}ko). P: Biljana Srbljanovi}, R: Alisa Stojanovi}, S: Darko Nedeljkovi}, K: Zora Popovi}, M: Neboj{a Ignjatovi}, Scen. p: Sonja Vuki}evi}. (325) 20. maj 2000. I: Predrag Ejdus (Leonid Crnojevi~), Nata{a [olak 11 nedelja (Diana Crnojevi~), Slobodan Ninkovi} (Brita), P: Radoslav Pavlovi}, R: Irena Risti}, Cvijeta Mesi} (Koleginica Miler), Goran [u{ljik Pom. r: An|a Nikoli}, S: Ivana Proti}, K: Dragica (Kolega Majer), Boris Milivojevi} (Mali), Pavlovi}, M: Isidora @ebeljan. I: Milena Panovi} (Natalija Srbinovi}), Ljubomir (330) 21. februar 2002. (Teatar Bojan Stupica) Bandovi} (Goran Srbinovi}), Mirjana Lazarevi} Shoping and fucking (Darija Paji}), Dragan Petrovi} (Nenad Brki}). P: Mark Rejvenhil, Pr: Olivera Milenkovi}, R: Iva Milo{evi}, S: Gor~in Stojanovi}, (326) 22. jun 2000. K: Jasmina Ignjatovi}, M: Marko Nasti}. Ko{tana I: Nata{a Markovi} (Lulu), Bojan Dimitrijevi} P: Borisav Stankovi}, R: Jug Radivojevi}, (Robi), Igor Filipovi} (Mark), Goran Dani~i} S. i K: Dejan Panteli}, M: Miroljub Aran|elovi} (Brajan), Goran Jevti} (Geri). Repertoar 325

(331) 15. mart 2002. (Teatar Bojan Stupica) (335) 26. maj 2003. Skup Rodoljupci P: Marin Drì}, R. I Izb. m: Jago{ Markovi}, P: Jovan Popovi} Sterija, R: Dejan Mija~, S: Boris Maksimovi}, K: Lana Cvijanovi}, Pom. r. i Dram: Tatjana Mandi} Rigonat, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Pom. s: Marko Kesi}, S: Aleksandar Deni}, K: Biljana Dragovi}, Pom. k: Lana Pavlovi}. Izb. m: Boìdar Obradovi}, Lek: Radovan Kneèvi}, Kor: An|elija Todorovi}. I: \ur|ija Cveti} (Skup), Ma{a Daki} (Andrijana), I: Vojislav Brajovi} (@utilov), Tanja Bo{kovi} Cvijeta Mesi} (Variva), Olga Odanovi} (Grube), (Nan~ika), Sofija Juri~an (Mal~ika), Ratko Vujisi} Marinko Mad`galj (Kamilo), Aleksandar Sre}kovi} (Eden), Nenad Jezdi} ([andor Lepr{i}), Mirjana (Dobre), Predrag Ejdus (Zlati kum), Branka Karanovi} (G-|a Zeleni}ka), Jano{ Tot ([erbuli}), Veselinovi} (Niko), Rade Markovi} (Dìvo), Boris Isakovi} (Smrdi}), Tihomir Stani} Gordan Ki~i} (Munuo), Stefan Kapi~i} (Pasimaha, (Gavrilovi}), Miodrag Radovanovi} (Na| Pal), Trgovac vodom), Marko Janji} (Drijemalo). (336) 25. jun 2003. (332) 13. jun 2002. (Teatar Bojan Stupica) Galeb Andromaha P: Anton Pavlovi~ êhov, Pr: Kiril Taranovski, P: @an Rasin, Pr: Gordan Mari~i}, R: Uro{ R: Slobodan Unkovski, Pom. r: Sanja Be{ti}, Jovanovi}, S: Jelena Mirkovi} i Pe|a Jovanovi}, S: Meta Ho~evar, K: Lana Cvijanovi}, K: Vesna Teodosi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Dram: Marina Milivojevi} Ma|arev, Scen. p: Ferid Karajica i Tijana Blagojevi}. Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. I: Vladica Milosavljevi} (Irina Nikolajevna I: Milena Ra`natovi} (Andromaha), Sr|an Arkadina), Nikola \uri~ko (Konstantin Gavrilovi} Timarov (Pir), Neboj{a Milovanovi} (Orest), Hana Trepljev), Ljubivoje Tadi} (Petar Nikolajevi~ Jov~i} (Hermiona), Branislav Trifunovi} (Pilad), Sorin), Nata{a [olak (Nina Mihailovna Zare~ina), Ljiljana Me|e{i (Kleona), Vesna Stankovi} Slobodan Ninkovi} (Ilja Afanasijevi~I [amrajev), (Cefiza). Ljiljana Me|e{i (Polina Andrejevna), Milica Mihajlovi} (Ma{a), Dragan Mi}anovi} (Boris (333) 25. novembar 2002. Aleksejevi~ Trigorin), Vojislav Brajovi} (Jevgenije (Teatar “Bojan Stupica”) Aleksejevi~ Dorn), Dubravko Jovanovi} (Semjon Semjonovi~ Medvedenko). [ine P: Milena Markovi}, R: Slobodan Unkovski, (337) 24. oktobar 2003. (Velika scena) Pom. r: Ksenija Krnajski, S. i K: Angelina Atlagi}, Molijer – jo{ jedan ìvot Izb. m: Neboj{a Ignjatov, Dram: Marina Milivojevi} Ma|arev, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, P: Mihail Afanasijevi~ Bulgakov, @an Batist Kor: Marija Momirov. Poklen de Molijer i Du{an Jovanovi}, R: Du{an Jovanovi}, Pr: Milan ôli} i Bogdan Popovi}, I: Boris Milivojevi} (Debil), Sergej Trifunovi} Pom. r: Sanja Be{ti}, S: Meta Ho~evar, K: Bjanka (Junak), Neboj{a Glogovac (Gadni), Jelena \oki} Adì} Ursulov, Pom. s: Jasna Vastl, (Rupica), Marinko Mad`galj (Masni 1, Pecaro{ 1, Pom. k: Sneàna Simi} , M: Drago Ivanu{a, Domorodac 1), Neboj{a Milovanovi} (Masni 2, Dram: Marina Milivojevi} Ma|arev, Lek: Ljiljana Pecaro{ 2, Domorodac 2), Nikola \uri~ko Mrki} Popovi}, Kor: Dene{ Debrei. (Veseli). I: Predrag Manojlovi} (@an Batist Poklen de Molijer), Mirjana Karanovi} (Madlena Beàr), (334) 15. februar 2003. (Teatar “Bojan Stupica”) Radmila Tomovi} Greenwood (Armanda Beàr de Molijer), Branka Petri} (Marieta Rival), Neboj{a Govornica Glogovac ([arl Varie de Lagran`), Gordan Ki~i} P: Jago{ Markovi}, R: Jago{ Markovi}, S: Boris (Zaharija Muaron)m Nada [argin (Filber de Maksimovi}, K: Biljana Dragovi}, Lek: Ljiljana Kruasi), Bogdan Dikli} (@an @ak Buton), Mrki} Popovi}, Scen. p: Marija Momirov. Jelisaveta Sabli} (Luj Veliki), Dragan Jovanovi} (Markiz D’Orsini – Jednooki), Neboj{a Ljubi{i} I: Aleksandar Sre}kovi} (Vuka{in Dimitrijevi}), (Nadbiskup de [aron), Slobodan Te{i} (Markiz de Ksenija Jovanovi} (Sofija Petrovi}), Cvijeta Mesi} Lesak), Marinko Mad`galj (Pravi~ni obu}ar), Josif (Zorica Ili}), Vojin ]etkovi} (Ranko iz Beograda), Tati} ([arlatan za klavsenom), Ljiljana Me|e{i Stefan Kapi~i} (ôvek iz {ume), Predrag Ejdus (Neznanka s maskom), Slobodan Ninkovi} (Otac (\or|ije Hadì-Milentijevi}), Olga Odanovi} Vartolomej), Branislav Jevti}, Radivoj Kneèvi}, (Milica Gerasimovi}), Marinko Mad`galj Milan Antoni}, Sanja Vinkovi}, Ivan Isailovi}, (Gagi-Zoro), \ur|ija Cveti} (Elena Vlahov Sandra Vlatkovi}, Katarina Mitrovi} (Glumci, Dimitrijevi}), Rade Markovi} (Poeta). Kalu|eri, Dvorjani) 326 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(338) 23. novembar 2003. (Teatar “Bojan Stupica”) Plava soba P: Dejvid Her, Pr: Danica Ili}, R: Alisa Stojanovi}, S: Mr|an Baji}, K: Zora Milivojevi}, Izb. m: Robert Klajn, Kor: Branka Puji}. BEOGRADSKO I: Vanja Ejdus, Boris Milivojevi}. DRAMSKO POZORI[TE (339) 3. februar 2004. (Velika scena) Mleta~ki trgovac P: Vilijam [ekspir, Pr: Svetislav Stefanovi} i Hugo Klajn, R, Izb. m: Egon Savin, Pom. r: Sla|ana Kilibarda, S: Miodrag Taba~ki, K: Kristina Ignjatovi}, Pom. s: Sara Sablji}, Pom. k: Sla|ana Tatar, Dram: Milo{ Kre~kovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. I: Irfan Mensur (Antonio), Predrag Ejdus ([ajlok), Goran [u{ljik (Basanio), Dragan Mi}anovi} (Porcija), Miodrag Radovanovi} (Gobo, Tubal, (135) 13. novembar 1986. (Nova scena) Du`d mleta~ki), Goran Dani~i} (Knez marokanski, Knez aragonski), An|elika Simi} (Nerisa), Be~ki tango Neboj{a Milovanovi} (Gracijano), Sr|an Timarov P: Peter Turini, Pr: Slobodan Glumac, R: Zoran (Lorenco), Pavle Peki} (Salanio), NikolaVujovi} Tasi}, S: Velizar Srbljanovi}, K: Marija Kova~evi}. (Salarino), Goran Jevti} (Lanselot Gobo), Lek: Nada Andreji}, Kor: Dragana Ivanji. Slobodan Pavelki} (Tamni~ar), Isabella Appiah, Ana Simi}, Jelena Angelovski (Porcijine I: Olga Stanisavljevi} (Marija), Miodrag Popovi} dvorkinje). Deba (Josef).

(340) 29. mart 2004. (Teatar “Bojan Stupica”) (136) 19. decembar 1986. Razvaljivanje P: Nil Labjut, Pr: Marija Stojanovi}, R: Iva Oàlo{}ena porodica Milo{evi}, S: Gor~in Stojanovi}, K: Boris P: Branislav Nu{i}, R: Milenko Mari~i}, âk{iran, M: Vladimir Pejkovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Asr: Slobodan [uqagi}, S, K, Mask: Juraj Fabri, Popovi}. M: Vojislav Kosti}, Lek: Branivoj \or|evi}, I: Nenad Pe}inar (Mladi}), Jelena Stupljanin (Su), Scen. p: Dragana Ivanji. Gordan Ki~i} (Dòn), Tamara Vu~kovi} (@ena). I: @ika Milenkovi} (Agaton Arsi}), (Tanasije (341) 3. maj 2004. (Teatar “Bojan Stupica”) Dimitrijevi}) Du{an Po~ek, Slobodan Ninkovi} kg (Trifun Spasi}), Boìdar Sto{i} (Proka Puri}). Terasa Petar Peri{i} (Mi}a Stanimirovi}), Sr|an Dedi} P: Jovan Hristi}, Ad, R: Tatjana Mandi} Rigonat, (Dr Petrovi}), Tatjana Lukjanova (Simka), @ià S: Aleksandar Deni}, K: Milena Jevti} Ni~eva Stojanovi} (Vida), Nade`da Mirkovi} (Gina), Kosti}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Rozalija Levai (Sarka), Simonida \or|evi} Scen. pok: Vladimir Logunov. (Danica). I: Nada [argin (Olga), Branka Petri} (Blanka), Igor Filipovi} (Ivan), Nenad Jezdi} (Vladan), Marija Jak{i} (Vera). (137) 18. januar 1987. (Nova scena) Pismo-glava (342) 6. jun 2004. (Velika scena) Pse}i valcer P: Slobodan Seleni}, Dram: Dubravka Kneèvi}, R: Vladimir Lazi}, S: Velizar Srbljanovi}, P: Leonid Andrejev, Pr: Novica Anti}, R: Dejan K: Danica Rako~evi}, M: Nenad Milosavljevi}, Mija~, Pom. r: Maja [imi}, S: Vladislav Lalicki, Dr: Dragana Bo{kovi}, Lek: Nada Andreji}. K: Lana Cvijanovi}, M: Anja \or|evi}, Dram: Marina Milivojevi} Ma|arev, Lek: Ljiljana I: Milan Ple{tina kg. (Maksimilijan Dimitrijevi} Mrki} Popovi}. Scen. pok: Ivica Klemenc. Maki), Dragoslav Ili} (Vojin Dimitrijevi}) I: Branislav Le~i} (Henrik Tile), Nikola \uri~ko Slobodanka Markovi} (Guga Dimitrijevi}), Ljiljana (Karl Tile), Jelena \oki} (Jelisaveta), Goran La{i} (Zlata Dimitrijevi}-Proki}), Milan Erak [u{ljik (Aleksandrov, zvani Feklu{a), Jasmina (Radi{a Proki}), Aleksandar Ala~ (Maksimilijan Rankovi} Avramovi} (Sre}na èna), Marko Proki}), Zoran Ranki} (Svetozar Sli{kovi}), Ba}ovi} (Tizenhauzen Andrej Andrejevi~), Bogdan Devi} (Ro|a), Dobrila Ili} (Draginja), Slobodan Te{i} (Jermolajev Dmitrij Ivanovi~), Marko @ivanovi}, Marijana Jovanovi}, Dejan Vilf Nikola Simi} (Lakej). (Deca). Repertoar 327

(138) 10. april 1987. (142) 6. decembar 1987. Saslu{anje Trinaest boìjih tri~arija P: I{tvan Er{i, Pr: Sava Babi}, R. Branislav P: Ramon Marija del Valje Inklan, Mi}unovi}, Asr: Jadranka An|eli}, S. Zoran Risti}, Pr, Ad. i Dram: Milena Trobozi}, R: Paolo Ma|eli, S: Milanka Berberovi}, M: Predrag Vrane{evi}, Pom. r: Miodrag An|eli}, S: Marina ûturilo, Lek: Branivoj \or|evi}. K: Svetlana Cvijanovi}, M: Ljup~o Konstantinov, I: Goran Sultanovi} (Ferenc Foti), Tihomir Stani} Lek: Petar Peri{i}, Kor: Vi{nja \or|evi}. (Joèf [ajto{), Enver Petrovci (Kalman Kolo{i), I: Enver Petrovci (Paskval Asgeta), Sneàna Zoran Ranki} (I{tvan Koplar), Bora Stojanovi} Bogdanovi} (Loreta), Milena Trobozi} (kg) ([andor Horecki), Dragan Petrovi} kg. (Karolj (Simona), Milan Erak (@ià Stojanovi} (Pa}ekin), Bala), Dragoljub Denda (]elija-]elija). Marija Peri{i} (Marika), Irina Kova~evi} (Rosa la Tatula, Gospo|a Pepiga), Tamara Mileti} (Gospa (139) 19. april 1987. Kaliksta), Zoran \or|evi} (Slepac, Lepojko), Aleksandar Ala~ (Migelin el Padrones), Rade Dugo putovanje u Jevropu Koj~inovi} (Prodavac limunade), Dana Rakas (kg) P: Stevan Koprivica, R: Egon Savin, (Huana la Reina), Radoslav Pavlovi} (Hulio), Asr: Zoran Petrovi}, S: Velizar Srbljanovi}, Savo Radovi} (Laureano). Stevan Krsti} (kg) S: Milanka Berberovi}, Dram: Vladimir Plaovi}, (Karabinjer I), Dejan Popovi} (Karabinjer II), Lek: Petar Peri{i}. Radmila Stefanovi} (kg) (@ena), I: Lazar Ristovski (Knjaz Nikola), Vesna îp~i} (Knjaginja), Mile Stankovi} (Sekretar Milovi}), (143) 27. februar 1988. Milan Erak (Stojan Leki}), Dragoslav Ili} (Serdar Joko), Boìdar Sto{i} (Vojvoda Ma{an), Vladan Besnilo Gajovi} (Vojvoda \uro), Savo Radovi} (Serdar P: Borislav Peki}, Ad: Miodrag Zupanc, R: Jovica Janko), Slobodan Ninkovi} kg. (Vojvoda Milan), Ivan [ebalj, (Novinar Figaroa) Zoran Petrovi} Pavi}. Pom. p: Pavle Lazi}, S: Geroslav Zari}, (Novinar Radikalnog glasnika), Dragan Babi} K: Milanka Berberovi}, Izb. m. i Dr: Neboj{a (Izaslanik engleskog dvora), Dimitrije Kosti} (K}er Rom~evi}, Lek: Branivoj \or|evi}, serdara Joka, Ivo Bulaji}), Bojana Bulatovi} Scen. pok: Ferid Karajica. (Sestra vojvode \ura), Tatjana Be~ (Lepotica), I: Milan Erak (Luk Komarovski), Ferid Karajica Nada Sekuli} (@ena vojvode Ma{ana), Daniel (kg) (Dòn Hamilton), Ljiljana Sedlar (Koro Mikelin (Fotograf), Mihajlo Fejzulovski, Milenko Devero), Aleksandar Ala~ (Metju Leverik), Lazar Coli} (Perjanici). Ristovski (Liberman), Milan Ple{tina (kg) (Gabrijel), Radoslav Milenkovi} (kg) (Danijel (140) 15. maj 1987. Leverkin), Toma Kuruzovi} (Major Leford), (Nova scena) Sneàna Bogdanovi} (Sestra Moana), Lada Skender (Andrea Leverik), Jadranka Selec Jazavac pred sudom (Narednica Elmer), Dejan Paro{ki (kg) (Jan P: Petar Ko~i}, R: Oliver Viktorovi}, S: Velizar Komarovski), Nikola Mili} (Sve{tenik), Miodrag Srbljanovi}, K: Zorana Jovanovi}, Izb. m: Du{an Milovanov (Pukovnik Donovan), Nikola Jovanovi} Mitrovi}, Lek: Branivoj \or|evi}. (Pukovnik Rasimov), Bora Stojanovi} (Poru~nik I: Nikola Mili} (David [trbac), Bogdan Devi} Stilman), Du{an Jaki{i} (kg) (Tauzend), Rade (Sudija), Zoran \or|evi} (Pisar~i}), Rade Koj~inovi} (Bejker), Bogdan Devi} (Krouli), Vesna Koj~inovi} (Doktor). \api} (Sofi Makropulos), Petar Peri{i} (Konstantin Makropulos), Dragoslav Ili} (Gospodin), Miodrag Deba Popovi} (Dr. (141) 2. oktobar 1987. Uoenkamfer), Sr|an Dedi} (Hans Magnus), Jugo nokturno Dragana Mrki} (kg) (Gospo|a Suarez), Zoran \or|evi} (Gospodin Suarez), Irina Kova~evi} P: Stevan Koprivica, R: Slobodan [uljagi}, (Gospo|a Vagner), Du{an Po~ek (Ministar S: Zoran Risti}, K: Mirjana îpli} Kuruzovi}, Dramnond), Ivan [ebalj (Terorista Marangos), M: Ljubomir Ninkovi}, Dr: Neboj{a Rom~evi}, Savo Radovi} (Terorista Markos), Jelena Lek: Radovan Kneèvi}. ^vorovi} (Teroristkinja Rouz), Nikola Mili} I: Mile Stankovi} (Vule), Slobodan Ninkovi} (kg) (Goldmano), Tamara Mileti} (Majka Tereza), (êdo), Enver Petrovci (Asim), Ivan [ebalj Dobrila Ili} (Sestra Logan), Goran Trpeski (Pakito), Lazar Ristovski (Kerber), Toma (Loà~), \or|e Bogdanovi} (Goldmanov unuk), Kuruzovi} (Risto), Lada Skender (Marina). Gorica Stankovi} (Prva violina, Spiker), 328 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(144) 29. februar 1988. (Mala scena), I: Zoran Ranki} (Knez Lazar), Slobodanka ârapa od sto petlji Markovi} (Kneginja Milica), Marko @ivanovi} (Stefan Lazarevi}), @eljka Cvjetan Gortinski P: Aleksandar Popovi}, R: Jago{ Markovi}, (Olivera), Milan Ple{tina (Vitomir), Enver Petrovci S. i K: Dejan Panteli}, M: Vladimir Mila~i}. (Dimitrije Grk), Milan Erak (Dragutin, Milo{ Obili}, I: Boìdar Sto{i} (Velja, Agnesa), @ika Milenkovi} Bo{ko Jugovi}), Irina Kova~evi} (Dadilja), (Dragoljub), @ià Stojanovi} (Flora Dvornikovi}). Dragoslav Ili} (Marko Kraljevi}), Sr|an Dedi} (Vuk Brankovi}), Du{an Jak{i} (Kralj Tvrtko), (145) 23. 04. 1988. Sr|an Mileti} (kg) (Gropa Arbanas), Du{an Po~ek (Konstantin Draga{), Bogdan Devi} (\ura| Novo je doba Stracimirovi} Bal{i~), Neboj{a Ljubi{i} (kg) (Ivan P: Sini{a Kova~evi}, R: Egon Savin, Kosan~i}), Svetlana Stevi} (Peva), Nenad Pom. r: Goran Moni}, S: Velizar Srbljanovi}. Gvozdenovi} (kg) (Monah). K: Marija Kova~evi}, M: Ksenija Ze~evi}. Lek: Radovan Kneèvi}, Scen. pok: Ferid Karajica. (148) 17. januar 1989. I: Danilo Lazovi} (kg) (Ilija Pevac), Danica Psova~i Ristovski (Nevena Pevac), Bora Stojanovi} (Milo{ Pevac), Mile Stankovi} (Ilija Je{anov), Radoslav P: Isidora Bjelica, R, S: Dragoljub Petrovi}, Milenkovi} (kg) (Du{an Goli}), Miodrag Milovanov K: Mirjana îpli} Kuruzovi}, Lek: Du{an (Pavle Dobrenov), Lada Skender (Velinka Beli}), Mihailovi}, Izb. m: Bora \or|evi}, Lazar Ristovski (Branislav Radakovi}), Sneàna Scen. pok: Ferid Karajica. Bogdanovi} (Brana Kova~evi}), Zoran Ranki} I: Toma Kuruzovi} (Du{ko), Vesna Vujisi} (Radoje Belegi~ki), Aleksandar Ala~ (\or|e (Ljerka), Du{ica Stevanovi} (kg) (Milica), Zoran Belegi~ki), Radoslav Pavlovi} (Pop Jovan), Nikola \or|evi} (Mi}a), Rade Koj~inovi} (Bogdan). Jovanovi} (Hans), Bogdan Devi} (Doktor), Nikola Mili} (Deda Vasa), Vesna Stanojevi} (kg) (Cvijeta), Predrag Kolarevi} (kg) (Jovi{a Erak), (149) 18. januar 1989. Vesna Vujisi} (Majka). (Nova scena) Krajnosti (146) 21. oktobar 1988. P: Viljem Mastrosimon, Pr: Vladan Nikoli}, Karlos II Oma|ijani R: Na|a Janjetovi}, S. i K: Marina ûturilo, P: Piter Barnz, Pr: Vencislav Radovanovi}, M: Predrag Vrane{evi}, Lek: Nada Andreji}, Ad, R. i Izb. m: Petar Zec, S: Geroslav Zari}, Scen. pok: Ferid Karajica. K: Dragana Ognjenovi}, M: Lazar Ristovski, Lek: Branivoj \or|evi}, Kor: Lokica Stefanovi}. I: Jadranka Selec (Mardòri), Miodrag Milovanov (Raul), Lada Skender (Teri), Jelena ^vorovi} I: Tihomir Stani} (Karlos II, Filip IV, Filip V), (Patri{a), Borislav Stojanovi} (Kardinal Pongokarero), @ika Milenkovi} (Motila), Savo Radovi} (Vojvoda od Montereja, Valadares), Nikola Mili} (Sebastien de (150) 8. mart 1989. Mora, Jeronimus Gongora), Boìdar Sto{i} (Rafael de Mora), Milan Ple{tina (Almirange od Sabirni centar Kastilje), Predrag Kolarevi} (Pjer de Rebenak, P: Du{an Kova~evi}, R: Ljubomir Dra{ki}, Alonzo de Alkala, I glasnik, Dèlat), Zoran S: Velizar Srbljanovi}, K: Milanka Berberovi}, \or|evi} (Otac Frojlan, Pontekarerov pomo}nik), M: Vojislav Kosti}, Dr: Vladimir Plaovi}, Rade Koj~inovi} (Dr. Bravo, Antonio de Alminda, Lek: Nada Andreji}. Lopez Duro, Jevrejin), Ljiljana La{i} (Kraljica Marijana), @eljka Cvjetan Gortinski (Kraljica Ana I: Rade Markovi} (Mihajlo Pavlovi}), Tamara od Nojberga), @ià Stojanovi} (Tereza Dijego), Mileti} (Tetka Angelina), Aleksandar Ala~ (Ivan Violeta Kroker (Beatrisa), Milena Trobozi} Pavlovi}), Radmila Savi}evi} (Leposava Lepa (Papagaj Veselko), Pekarka), Nikola Mili} (Simeun Savski), Slobodanka Markovi} (Jelena Kati} Popovi}), Sr|an Dedi} (Petar), Borislav Stojanovi} (Bata (147) 22. decembar 1988. Konj), Dobrila Ili} (Pokojna Milica Pavlovi}), Milan Kosovo Erak (Pokojni Stevan Savski Keser), Vlastimir P: Miladin [evarli}, R: Branislav Mi}unovi}, \uza Stojiljkovi} (Pokojni Janko Savski), Miodrag S: Zoran Risti}, K: Milanka Berberovi}, Deba Popovi} (Pokojni Marko Pekar), Miroslav M: Predrag Vrane{evi}, Dr: Du{an ^. Jovanovi}, Bjeli} (Pokojni doktor Kati}), Zoran \or|evi} Scen. pok: Ferid Karajica, Lek: Branivoj \or|evi}. (Pokojni Sre}ko Ruzmarin). Repertoar 329

(151) 26. mart 1989. Filstner, Slobodan Milanovi} (Deca), Dejan Srbijom uzvodno Popovi}, Danijel Preli} (Nosa~i), Slavko Delja, Nenad Miladinovi} (Dèlati). P: Jelica Zupanc, R: Milo{ Lazin, S: Boris Maksimovi}, K: Boàna Jovanovi}, M: Enco Lesi}, Pom. r: Melina Pota, Lek: Milorad De{i}, (155) 3. mart 1990. Diter Dernek i Mirjana Mitrovi}. Karmen 2000 I: Rozalija Levai (Dr. Ketrin Berk), Ljiljana La{i} P: @or` Bize & Lazar Stojanovi}, Ad: Ksenija (Gospo|a Lilijen Vilson), Azra êngi} (Gospo|a Ze~evi}, R: Lazar Stojanovi}, S: Emir Geljo, Kora Lorimer), Violeta Kroker (kg) (Gospo|ica K: Elizabeta Plovani}, Kor: Ruìca Stankovi}, Meri Kejt), Nikola Jovanovi} (Kapetan, Ser Tomas Pom. r: Slobodan Jela~a. Dilon), Miodrag Milovanov (Pukovnik Fon Lagen), @ivojin Milenkovi} (Miloje), Nikola Mili} (Jovan). I: Slobodanka Markovi} (Ana, Karmen), Dragoslav Ili} (Miki, Don Hoze), Zoran \or|evi} (Rambo), Milan Erak (Vladimir), Jelena ^vorovi} (152) 11. jun 1989. (Nova scena) (Pusi), @ià Stojanovi} (Liza), Nade`da Mirkovi} Idem u lov (Meri (Fraskita), Slobodan Rankovi} (Leonardo), Petar Peri{i} ([tajn). P: @or` Fejdo, Pr: Dragoslav Andri}, R: Neboj{a Pjev}, S: Velizar Srbljanovi}, K: Marija Kova~evi}, M: Predrag Vrane{evi}, Scen. pok: Ivan Klemenc, (156) 18. maj 1990. Dr: Vladimir Plaovi}. Ma~ka na usijanom limenom krovu I: Jadranka Selec (Leontina), Jelena ^vorovi} P: Tenesi Vilijams, Pr: Borislav Todorovi}, (Gospo|a Latur, Babeta), Milan Erak (Di{otel), R: Ljiljana Todorovi}, S: Boris Maksimovi}, Savo Radovi} (Morise), Ivan [ebalj (Kasanj), K: Bjanka Adì} Ursulov, Izb. m: Vitomir Simurdi}, Milan Ple{tina (Gantron), Slavi{a Ivkovi} (Prvi Dr: Sanja ]osi}, Lek: Radmila Vidak, policajac), Milorad Todosi} (Drugi policajac), Kor: Jelena [anti}. I: Branislav Ciga Jerini} (Big Dedi Polit), Tatjana (153) 8. novembar 1989. Lukjanova (Big Mama Polit), @arko Lau{evi} Tango (Brik), Sneàna Bogdanovi} (Margaret), Sr|an Dedi} (Guper), Lada Skender (Me), Rade P: Slavomir Mroèk, Pr: Petar Vuji~i}, Koj~inovi} (Sve{tenik Tuker), Petar Peri{i} R: Jadranka An|eli}, S: Marina ûturilo, K: Boris (Doktor Bo), Ivanka Raulovi} (Deca), Milan âk{iran, M: Nata{a Bogojevi}, Scen. p: Ivica Kuzmanovi}, Zoran Petrovi}, Milenko \uri} Klemenc, Lek: Radovan Kneèvi}. (Posluga). I: Milan Ple{tina (Mladi} ili Artur), Jelena ^vorovi} (Eleonora), Milivoje Mi}a Tomi} (Stomil), Tatjana Lukjanova (Baka ili Evgenija), Rade Koj~inovi} (157) 11. mart 1990. (Nova scena) (Stariji partner ili Evgenije), Du{an Premovi} Nevidljiva ruka (Partner sa br~i}ima ili Edek), @eljka Cvjetan P: Sem [epard, Pr: Jovan ]irilov, R: Pavle Lazi}, Gortinski (Alja). S: Eduard Karaman, K: Vi{nja Posti}, Izb. m: Ivan Ili}, Kor: Milan Petrovi} Tica, (154) 9. decembar 1989. Pom. r: Marko Stojanovi}. Klopka I: Milan Erak (Blu Morgan), Natalija Lu~anin (kg) (Vili), Nenad Gvozdenovi} (kg) (Cisko Morgan), P: Tadeu{ Ruèvi~, Pr: Petar Vuji~i}, Marko Stojanovi} (kg) (Momak), Predrag Ad. i R: Novica Dragovi}, S: Jasna Dragovi}, Kolarevi} (Sikamor Morgan), K: Miroslav Blagojevi}, Izb. m: Novica Dragojevi}, Dr: Vladimir Plaovi}, Lek: Branivoj \or|evi}, Scen. p: Ivica Klemenc. (158) 26. septembar 1990. I: Enver Petrovci (Franc), Bora Stojanovi} (Otac), Play Strindberg Tamara Mileti} (Majka), Vesna îp~i} (Felisa), Azra êngi} (Greta), Dragoslav Ili} (Maks), P: Aleksandar Popovi}, R: Radmila Vojvodi}, Vesna \api} (Jozefa), Miodrag Deba Popovi} Dram: Borka Pavi}evi}, S: @eljko Zorica, (Obu}ar), Du{an Po~ek (kg) (Devoj~ica sa K: Milena Ni~eva, Scen. p: Ferid Karajica, buketom), Petar Peri{i} (Gospodin dr Fridental), Lek: Radovan Kneèvi}, M: Predrag Vrane{evi}. Zoran \or|evi} (Vincek, Gvozdeni Gustav), I: “Put za Le{}e”: Rozalija Levai (Kratis Femka), Milena Trobozi} (Otla), Vuk Jovanovi} (Franc), @eljka Cvjetan Gortinski (Kravica), Ivan Bekjarev Dubravka Proti} (Jana), \or|e Bogdanovi}, (Biv{i as), Du{an Premovi} (Psihodelik), Bora Marijana Jovanovi}, Miodrag Nikoli}, Miodrag Stojanovi} (Pani~ar), @ià Stojanovi} (Simpatija); 330 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

“Krme}i kas”: Ivana @igon (Mileva), @ika (163) 28. novembar 1990. (Nova scena) Milenkovi} (Todor), Milan Erak (Odor); Oru`je, zbogom “Tajna veza”: Ruìca Soki} (Super mama), P: Stevan Koprivica, R. i Izb. m: Na|a Janjetovi}, Boìdar Sto{i} (Striì}), Danica Ristovski (Ko-ko), S: Velizar Srbljanovi}, K: Milanka Berberovi}, Jelena ^vorovi} (Franka), Milan Ple{tina Izb. m: Zoran Jerkovi}, Lek: Radmila Vidak. (Naho~e), Neboj{a Dugali} (kg) (Svojta sva~ija). I: @ika Milenkovi} (Borivoj êlebi}), Vlastimir \uza Stojiljkovi} (Sr|a Barovi}), Miodrag (159) 26. decembar 1990. Milovanov (Jovan Ra{ovi} Brko), Lada Skender Milutin (Jasna), P: Danko Popovi}, R: Sima Jani}ijevi} i Toma Kuruzovi}, S: Dimitrije Risti}. K: Mirjana îpli} (164) 30. mart 1991. (Nova scena) Kuruzovi}, Izb. m: Mihajlo Jockovi} i Milo{ Cviji}. Spaseni I: Sima Jani}ijevi} (Milutin). P: Edvard Bond, Pr: \or|e Krivokapi} i Slobodan [najder, R: Rade [erbedìja, S: Vojkan Jeremi}, K: Ana Mam}ak, M: Davor Roko. (160) 11. april 1991. I: Filip Gaji} (Leni), Sa{a Kuzmanovi} (Fredi), Balkon @ika Milenkovi} (Hari), @ià Stojanovi} (Meri), P: @an @ene, Pr: Jovan ]irilov, R: Ivana Vuji}, Branka Kati} (Pem), Sneàna Vi{nji} (Liz), Dara S: Miodrag Taba~ki, K: Angelina Atlagi}, [ukovi} ((Pit), Nenad Gvozdenovi} (Kolin), Du{an Kor: Jelena [anti}, M: Ivana Stefanovi}, Premovi} (Majk), Vuk Pavlovi} (Bari), Dram: Du{ana Nikoli}. I: Vesna îp~i} (Irma), Ljiljana La{i} (Sudija), (165) 10. maj 1991. (Nova scena) Danica Ristovski (@ena, Gre{nica, Kradljivica, Sre}ni dani Generalova kobila), Jelena ^vorovi} (Lepa [antal), Anita Man~i} (kg) (Karmen), Rade P: Samjuel Beket, Pr: Aleksandar Petrovi}. Markovi} (Poslanik), Du{an Premovi} ([ef R: Pavle Lazi}. S: Martin Erde{, K: Vi{nja Posti}, policije), Milan Erak (Biskup), Ljubivoje Tadi} Dram: Branislav Dimitrijevi}. (General), Aleksandar Ala~ (Roè), Rade I: Tatjana Lukjanova (Vini), Rade Koj~inovi} (Vili). Koj~inovi} (Starac, Prosjak, Rob), Sr|an Dedi} (Dèlat, Artur), Savo Radovi} (Luka, Drugi snimatelj), Milan Ple{tina (Mark, Tre}i snimatelj), (166) 16. novembar 1991. Uliks Fehmiu (kg) (Arman, Prvi snimatelj), Ivan Ivanov [ebalj (Milicioner), Neboj{a Dugali} (Ranjenik), P: Anton Pavlovi~ êhov, Pr: Kiril Taranovski, R: Vladimir Lazi}, S: Mileta Prodanovi}, (161) 5. maj 1991. K: Boàna Jovanovi}, M: Gabor Len|el, Scen. p: Ivan Klemenc, Lek: Radovan Kneèvi}, Ko se boji Virdìnije Vulf? Pom. r: Zoran Rai~evi}. P: Edvard Olbi, Pr: Ileana ]osi}, R: Du{an I: Miodrag Krivokapi} (kg) (Ivanov), Ljiljana La{i} Jovanovi}, S: Dimitrije Risti}, K: Bjanka Adì} (Ana Petrovna), Vesna Stanojevi} (kg) (Sa{a), Ursulov, M: Davor Roko, Kor: Sonja Vuki}evi}, Predrag Tasovac (kg) (Lebedev), Ljiljana Sedlar Lek: Neboj{a Marinkovi}, Pom. r: Lenka Udovi~ki. (Zinaida Savi{na), Goran Sultanovi} (Ljvovov), I: Mirjana Karanovi} (Marta), Rade [erbedìja Bora Stojanovi} (Borkin), Miodrag Popovi} (Dòrd`), @eljka Cvjetan Gortinski (Hani), ([abeljski), Boìdar Sto{i} (Kosih), Tamara Aleksandar Ala~ (Nik). Mileti} (Avdotja Nazarovna), Dobrila Ili} (Babakina), Du{an Po~ek (Petar), Vesna Vujisi} (Natalija), Irina Kova~evi} (Merju{a), Zoran (162) 25. jun 1991. \or|evi} (Andrej), Du{an Jak{i} (kg) (Jegoru{ka), êkaju}i Godoa Biljana Mihajlovi} (kg) (Marina), Slavica Krsmanovi} (kg) (Irina), Goran Ivanovi} (kg) P: Samjuel Beket, Pr: Aleksandar Petrovi}, (Dimitrij). R: Haris Pa{ovi}, S: Nevenka [e{i}, K: Bjanka Adì} Ursulov, M: Zoran Eri}. Kor: Sonja Vuki}evi}. (167) 5. decembar 1991. (Nova scena) I: Predrag Manojlovi} (Vladimir), @arko Lau{evi} Ruski brak & Ameri~ka romansa (Estragon), Miodrag Krivokapi} (Poco), Slavko P: Vladimir Vojnovi} & Mari [izgal, Pr: Neda [timac (Laki), Hristina Popovi} (A Boy), Nikoli} Bobi} i Sr|an Koljevi}, R: Melina Pota, Repertoar 331

S: Biljana Taba~ki, K: Dijana Miketi}, M: Nenad Eri}, Lek: Neboj{a Marinkovi}, Pom. r: Sneàna Petrovi}, Dram: Sr|an Koljevi}. Sredojevi}. I: “Ruski brak: Gorica Popovi} (kg) (Na|a), Mirko I: @ika Milenkovi} (Mori), Azra êngi} (Lea), Babi} (Otsebjakin); Olivera Markovi} (kg) (Gospo|a [varc), Lada “Ameri~ka romansa”: Gorica Popovi} (kg) Skender (Moriset), Sergej Trifunovi} (kg) (Anri), (Margaret Hajnc), Mirko Babi} (kg) (Leon Rouz); Vlastimir Stojiljkovi} (kg) (Simon), Teodor [paravalo (kg) (Morijev unuk), Miodrag Popovi} (Gospodin Apfelbom), Rozalija Levai (Marijeva (168) 27. decembar 1991. snaha), Rade Koj~inovi} (@andarm), Boris Staklena menaèrija Pingovi} (kg) (Nemac). P: Tenesi Vilijams, Pr: Nada ]ur~ija Prodanovi}, Ad: Dram: Aleksandra Jovi}evi} i Ljiljana (173) 2. april 1992. (Nova scena) Todorovi}, R: Ljiljana Todorovi}, S. i K: Bjanka Kaskader Adì} Ursulov, M: @ivorad Milenkovi}, Kor: Jelena Jovi}, Lek: Neboj{a Marinkovi}. P: Bratislav Petkovi}, R: Bratislav Petkovi} i Miomir Radevi}, S: Sava A}in, K: Dijana Miketi}, I: Ljiljana Krsti} (kg) (Majka), @arko Lau{evi} (kg) Izb. m: Vlada Jankovi}. (Sin), Merima Isakovi} (kg) (]erka), Irfan Mensur (kg) (Gost). I: Goran Sultanovi} (Mile [ejn), Nade`da Mirkovi} (Caca), Boìdar Sto{i} (Cone), Aleksandar Hrnjakovi} (kg) (Gile), Sandra Nogi} (kg) (169) 30. decembar 1991. (Loìonica 64) (Venesa), Vuk Pavlovi} (kg) (Val), Ivan [ebalj Emigranti (Lari). P: Slavomir Mroèk, Pr: Petar Vuji~i}, Ad. i R: Nikita Milivojevi}, S: Bojana \urovi}, (174) 30. septembar 1992. (Nova scena) K: Bjanka Adì} Ursulov, M: Ljudmila Be}kovi}, Kvartet Lek: Radovan Kneèvi}. I: Slobodan Be{ti} (kg) (AA), Filip Gaji} (kg) (XX). P: Hajner Miler, Pr: Branka Jovanovi}, R: Irena Risti}, S: Vladimir Mareni}, K: Jelena Bogavac, M: Aleksandar Sanja Ili}, Kor: Vladimir Logunov, (170) 18. januar 1992. Dram: Nenad Mili}, Lek: Ljiljana Mrki}. Zapali me I: Olgica Stanarevi} (Martej), Nenad Gvozdenovi} P: Lenford Vilson, Pr: Milena Trobozi}, (Valmon). R: Alisa Stojanovi}, S. i K: Maja Marinkovi}, M: Koki Dimu{evski i Dragoljub \uri~i}, (175) 29. novembar 1992. K: Sonja Vuki}evi}, Scen. p: Ivan Klemenc, (Nova scena) Lek: Neboj{a Marinkovi}. Instrukcija I: Sneàna Bogdanovi} (Ana), Haris Burina (kg) (Beli), Sr|an Dedi} (Barton), Uliks Fehmiu (kg) P: Eèn Jonesko, Pr: Ivan Ku{an, (Lari). R: Vladimir Plaovi}. I: Mi}a Tomi} (Profesor), @ià Stojanovi} (171) 15. februar 1991, (Nova scena) (Sluàvka), Sandra Nogi} (U~enica). Zlo~in i kazna (176) 6. decembar 1992. (Nova scena) P: Fjodor Mihajlovi~ Dostojevski, Pr: Milan Du{kov, Ad: Andèj Vajda, R: Pavle Lazi}, Povratak Don @uana S: Martin Erde{, K: Vi{nja Posti}, M: Vladimir P: Aleksandar Obrenovi}, R: Kokan Mladenovi}, Mila~i}, Lek: Dejan Stojanovi}. S: Ivana Kuzmanovi}, K: Branka Petrovi}, I: Milan Ple{tina (Raskoljnikov), Mile Stankovi} M: Nenad Milosavljevi}, Kor: An|ela Todorovi}, (Porfirije Petrovi~), Sonja Savi} (kg) (Sonja), Lek: Radovan Kneèvi}. Du{an Jak{i} (kg) (Razumihin), Nenad I: Vlastimir \uza Stojiljkovi} (Don @uan), Borivoje Gvozdenovi} (kg) (Nikolaj). Stojanovi} (Zganarel), Tatjana Lukjanova (Dona Elvira), @ià Stojanovi} ([arlota), Goran Milev (172) 20. februar 1992. (Prvi glumac), Bojan @irovi} (Drugi glumac), Milena Pavlovi} (Prva glumica), Branka Kati} Slobodna teritorija (Druga glumica), Milutin Dap~evi} (Konobar), Vuk P: @an Klod Grimber, Pr. i R: Zoran Tasi}, Pavlovi} (Prvi gra|anin), Vladimir Vuki}evi} S: Du{an Risti}, K: Marija Kova~evi}, M: Zoran (Drugi gra|anin). 332 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(177) 25. decembar 1992. (Velika i nova scena) I: Jelena ^vorovi} (Beatrisa), Ivana Lokner (Tili), Na{i o~evi Tanja Ven~alovska (Rut), Tatjana Lukjanova (Baka). P: Vojislav Jovanovi} Marambo, R: Ana Miljani}, S: Todor Lalicki, K: Mira ôhadì}. (183) 15. jun 1993. (Velika scena) I: Dragan Jovanovi} (Mili}evi}), @ià Stojanovi} (Mati), Sandra Nogi} (Slavka), Dragoslav Ili} Dama s kamelijama (Milovanovi}), Zoran Ranki} (Gospon Jo{ka), P: Aleksandar Dima, Ad: Gordana Gonci}, Nenad Gvozdenovi} (Duki}), Goran [u{ljik R: Svetislav Gonci}, S: Branko Radovanovi}, (Gambeta), Zoran \or|evi} (Doktor), Aleksandar K: Boàna Jovanovi}, M: Zoran Eri}, Kuzmanovi} (Pera), Slavko [timac (Ignjat), Lek: Neboj{a Marinkovi}. Boìdar Sto{i} (Sekretar ministarstva), Rastko Lupulovi} (Poeta), Nikola Mili} (Odadìja), I: Sneàna Bogdanovi} (Margarita Gotje), @ià Miodrag Popovi} Deba (Na~elnik ministarstva). Stojanovi} (Nanina), Dobrila Ili} (Pridans), Du{ica Stefanovi} (Olimpija), Uliks Fehmiu (Armal Dival), @ivojin Milenkovi} (Vojvoda Marijak), Dragan (178) 9. januar 1993. (Velika scena) Nikoli} (@or` Dival), Miodrag Popovi} Deba (Grof Sedmorica protiv Tebe Varvilj), Dragoslav Ili} (Doktor), Sr|an Dedi} P: Eshil, Pr: Milo{ \uri}, Ad. i R: Nikita (Sen-Goden). Milivojevi}, S: Du{an Ota{evi}, K: Lana Cvijanovi}, Izb. m: Zoran Eri}, Kor: Dejan Pajovi}, (184) 6. mart 1994. Dram: Irina Gili}, Lek: Radovan Kneèvi}. Kalemegdanci I: Aleksandar Ala~ (Eteokle), Slobodan Be{ti} (Polinik), Dragan Mi}anovi} (Melanip), Mihajlo P: Zoran Ranki}, R: Zoran Ranki}, S: Dimitrije Zavrla (Megarej), Du{an âvi} (Polifont), Milan Risti}, K: Mira îpli}, Dram: Jasminka Kla~ar. Erak (Hiperbije), Uliks Fehmiu (Menekej), Filip I: Toma Kuruzovi} (Otac), Zoran Simonovi} (Sin), Gaji} (Aktor), Rade Lazarevi} (Lasten), Mile Miodrag Milovanov (Bora), Rozalija Levai (@ena u Stankovi} (Tiresija). crnom), Ljiljana La{i}, Milena Trobozi} (Devojka u belom), @ika Milenkovi} (Pti~iji portir), Bora (179) 9. februar 1993. (Klub) Stojanovi} (ûvar Kalemegdana), Tamara Mileti} (Po{tar), Dragoslav Ili} (Mileva), Miodrag Popovi} Happy night Deba (Kresoje), @ià Stojanovi} (Verna ljuba), P: Milenko Bogdanovi} R: Milorad Milenkovi}. Petar Peri{i} (Mile Kinez), Nade`da Mirkovi} I: Mirela Pavlovi}, Nenad Pervan. (Vodadìja), Ranko Gu~evac (Namernik), Ana Drinjakovi} (Devoj~ica).

(180) 11. februar 1993. (Velika scena) (185) 23. mart 1994. (Nova scena) Dvori{na rasprodaja Nesporazum P: Rejmond Karver, Ad: Ma{a Jeremi}, R: Sa{a Male{evi}, S. i K: Diana Radosavljevi}, M: Igor P: Alber Kami, Pr: Lidija \or|evi}, R: Filip Gaji}, Borojevi}, Lek: Neboj{a Marinkovi}. S. i K: Bojana \urovi}, Dram: Borka Pavi}evi}. I: Zoran \or|evi} (ôvek), Olgica Stanarevi} I: Azra êngi} (Majka), Slobodan Be{ti} (@an), (Ona), Nenad Pervan (On). Mirela Pavlovi} (Marta), Ivana Todorovi} (Marija), Filip Gaji}, Darko In|i} (Domar). (181) 20. mart 1993. (Nova scena) Povratak ratnika (186) 23. mart 1995. P: Milan Begovi}, R, S, K. i Izb. m: Neboj{a Mi{olovka [urlan. P: Agata Kristi, Pr: Slobodan Seleni}, R: Irena I: Milica Mil{a (Svetlana Mari}), Neboj{a [urlan Risti}, S: Goran Joksimovi}, K: Zora Mojsilovi}, (Marko Mari}). M: Isidora @ebeljan, Lek: Radovan Kneèvi}, Dram: Milo{ Kre~kovi}. (182) 3. april 1993. (Velika scena) I: Ana Sofrenovi} (Moli Ralston), Slobodan Be{ti} (Dàjls Ralston), Filip Gaji} (Kristofer Ren), Uticaj gama zraka na sablasne nevene Tatjana Lukjanova (Gospo|a Bojl), Boìdar Sto{i} P: Pol Zindel, Pr: Venceslav Radovanovi}, (Major Metkaf), Milena Pavlovi} (Gospo|ica R: Ivana A{kovi}, S: Emir Geljo, K: Jasna Kensvel), Miodrag Milovanov (Gospodin Gruji~i}, M: Ksenija Ze~evi}, Lek: Ljiljana Mrki}. Paravi~ini), Goran [u{ljik (Detektiv Troter). Repertoar 333

(187) 1. jun 1995. (Mala scena) Dram: Milo{ Kre~kovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Scen. p: Sonja Divac. U poverenju P: Piter Sefer, R: Izb. m: Darijan Mihajlovi}, I: Sr|an Dedi} (Gospodin), Jelena ^vorovi} K: Jelena Nikoli}, S: Martin Erde{, (Gospo|a), Mara Radulovi} (]erka), Milena Kor: Sonja Divac, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Pavlovi} (Posetiteljka), Neboj{a Ili} (Posetitelj). Dram: Milo{ Kre~kovi}. I: Nikola \uri~ko (Bob), @eljko Mitrovi} (Ted), (192) 9. februar 1996. Milena Pavlovi} (Dorina). Nikad se ne zna P: Bernard [o, Pr: Nada Prodanovi} ]ur~ija, (188) 9. jun 1995. R: Miroslav Belovi}, Pom. r: Milo{ Jagodi}, Kamen za pod glavu S: Petar Pa{i}, K: Boàna Jovanovi}, Izb. m: Zoran Jerkovi}, Lek: Ljiljana Mrki} P: Milica Novkovi}, R. i Izb. m: Branislava Popovi}, Kor: Vladimir Logunov. Stefanovi}, Dir: Du{an Radenkovi}, K: Ljiljana Petrovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, I: Ruìca Soki} (Gospo|a Klandon), Danijela Dram: Slavenka Milovanovi}. Stojanovi} (Glorija), Marica Vuleti} (Doli), Milan û~ilovi} (Filip), Dragi{a Milojkovi} (Valentajn), I: Dragoslav Ili} (Vu~ko Vu~eti}), Zoran Ranki} @ika Milenkovi} (Krampton), Boìdar Sto{i} (Mak (Milun Vu~eti}), Slobodan ]usti} (Novak Vu~eti}), Komas), Zoran Ranki} (Glavni kelner), Goran Predrag Kolarevi} (Zdravko Vu~eti}), Filip Gaji} Milev (Bun), Zoran Simonovi} (Sobar). (Krsman Vu~eti}), Nade`da Mirkovi} (Simana Vu~eti}), Sandra Ili} (Kruna Vu~eti}), Jugoslava Dra{kovi} (Jelka Bogovi}ka), Miodrag Popovi} (193) 17. april 1996. Deba (Bo{ko), Boìdar Sto{i} (Nikita), Dobrila Ili} ôvek je ~ovek (@ena iz sela). P: Bertold Breht, Pr: Slobodan Glumac, R: Irena Risti}, Pom. r: Slavenka Milovanovi}, (189) 21. jun 1995. S: Aleksandar Veljanovi}, K: Zora Mojsilovi} Tamo-amo Popovi}, M: Isidora @ebeljan, Dram: Milo{ P: Eden fon Horvat, Pr: Ivo Juri{a, R: Du{an Kre~kovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Petrovi}, S: Petar Pa{i}, K: Branka Petrovi}, Kor: Vladimir Logunov. M: Predrag Vrane{evi}, Scen. p: Ferid Karajica, I: Bojan Ivi} (Urija [eli), Danijel Si~ (Dèsi Maoni), Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Neboj{a Ili} (Poli Bejker), Milan û~ilovi} Dram: Milo{ Kre~kovi}. (Dèraja Dìp), Dragan Zari} (ârls Fer~ajld), I: Branislav Zeremski (Ferdinand Havli~ek), Ivan Jevtovi} (Gali Gej), Milena Pavlovi} (@ena Miodrag Popovi} Deba (Toma{ Samek), Sandra Galija Geja), Dragoslav Ili} (Gospodin Vang), Ili} (Eva), Dragoslav Ili} (Mrìcka), Du{an Po~ek Rade Koj~inovi} (Mah Sing), Sandra Ili} (U, predsednik vlade), Rade Koj~inovi} (Privatni (Leokadija Begbik). pedagog), Rozalija Levai (Njegova èna), Dragi{a Milivojevi} (Konstantin), Dobrila Ili} (Gospo|a (194) 28. april 1996. Hanum), Nikola Mili} (X, predsednik vlade), Mirsad Tuka ([vercovski). Smrtonosna klopka P: Ajra Levin, Pr: Sonja Ba{i}, Ad. i Dram: Milo{ (190) 21. oktobar 1995. (Mala scena) Kre~kovi}, R: \or|e Marjanovi}, S: Zoran Joki}, K: Jelisaveta Tati}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. Pre doru~ka & Kratke i najkra}e pri~e I: Boris Komneni} (Sidni Brul), Jadranka Selec P: Judìn O’Nil & Grupa autora Pr: Nada (Majra Brul), Nikola \uri~ko (Kliford Anderson), Prodanovi} ]ur~ija i Dragan Risti}, R: Miroslav Tatjana Lukjanova (Helga Ten Dorp), Miodrag Belovi}, Pom. r: Milo{ Jagodi}, S. i K: Milanka Milovanov (Porter Milgrim). Berberovi}, Izb. m: Zoran Jerkovi}, Kor: Vladimir Logunov. (195) 23. novembar 1996. I: Katarina Vi}entijevi}. Arsenik i stare ~ipke (191) 24. decembar 1995. (Mala scena) P: Dòzef Keslering, Pr: Rado{ Novakovi} i Gustav Gavrin, R. i Izb. m: Dimitrije Jovanovi}, Pod okriljem zvezda S: Jasna Dragovi}, K: Ljiljana Dragovi}, P: Manuel Puig, Pr. i R: Alisa Stojanovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, S: @eljko Antovi}, K: Zora Mojsilovi} Popovi}, Dram: Milo{ Kre~kovi}. 334 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

I: Tatjana Lukjanova (Ebi Bruster), Dragoslav Ili} Kor: Vladimir Logunov, Dram: Marija Stojanovi} i (Pastor dr Harper), Dragan Zari} (Tedi Bruster), Slavenka Milovanovi}. Dragi{a Milojkovi} (Policajac Klajn), Olivera Markovi} (Marta Bruster), Milena Pavlovi} (Ilejn I: Danica Ristovski (Glumica u Svakodnevnom Harper), Milan û~ilovi} (Mortimer Bruster), pozori{tu). Du{an Po~ek (Gospodin Dìbs), Slobodan ]usti} (Dònatan Bruster), Boris Komneni} (Dr Ajn{tajn), (199) 4. april 1998. Nikola Jovanovi} (Policajac O’Hara), Sr|an Dedi} (Poru~nik Runi), Miodrag Deba Popovi} Svi moji sinovi (Gospodin Viterspun). P: Artur Miler, Pr: Milo{ Kre~kovi}, R: Dimitrije Jovanovi}, S: Jasna Dragovi}, (196) 22. februar 1997. K: Ljiljana Dragovi}, M: Isidora @ebeljan, Lek: Radovan Kneèvi}, Dram: Milan Lu~I}. Mister Dolar I: Miodrag Radovanovi} (Dò Keler), \ur|ija P: Branislav Nu{i}, Ad. i R: Miroslav Belovi}, Cveti} (Kejt Keler), Milan û~ilovi} (Kris Keler), S: Todor Lalicki, K: Boàna Jovanovi}, Nata{a [olak (En Diver), Pavle Peki} (Dòrd` Izb. m: Zoran Jerkovi}, Kor: Vladimir Logunov, Diver), Sr|an Dedi} (Dìm Bejlis), Jadranka Selec Pom. r: Zoran Simonovi} i Zorica Petrovi}. (Sju Bejlis), Goran Milev (Frenk Labi), Danijela I: Dragi{a Milojkovi} (@an), Milan û~ilovi} Stojanovi} (Lidija Labi), Vuka{in Neimarevi} (Gospodin Matkovi}), @ika Milenkovi} (Gospodin (Bert). predsednik Kluba), Miodrag Deba Popovi} (Savetnik bez reputacije), @ià Stojanovi} (200) 12. april 1998. (Poslovna èna), Zoran Simonovi} (Posleratni gospodin), Dobrila Ili} (Gospo|a koja je letela na (Studio Beogradskog dramskog pozori{ta) 3200 m visine), Irina Kova~evi} (Profesorka), Vrte{ka Zoran \or|evi} (Gospodin koji o~ekuje bogato nasledstvo), Olivera Viktorovi} (Redaktorka lista P: Artur [nicler, Pr: Borivoje Gerzi}, Ad. i R: Vojin “0mega”), Marica Vuleti} (Mari{ka), Katarina Paunovi}, S: Marija Nikoli}, K: Jelisaveta Tati}, Vi}entijevi} (Savetnikovica sa reputacijom), Kor: Milica Risovi}, Dram: Milena Markovi}. Danijela Stojanovi} (Ela), Sandra Ili} (Nina), I: Boris Milivojevi} (Mladi gospodin, Mu`, Pesnik), Milica Mil{a (Gospo|a model Patu), Goran Milev Igor Filipovi} (Vojnik, Mu`, Pesnik), Danijela (Gospodin sa dobrim vezama), Gordana Bjelica Vranje{ (Sobarica, Glumica, Slatka mala), Olgica (Sobarica kod Matkovi}a). Pe{i} (Kurva, Mlada gospo|a, Slatka mala).

(197) 11. oktobar 1997. (201) 18. april 1998. Suparnici (Studio Beogradskog dramskog pozori{ta) P: Ri~ard Brinzli [eridan, Pr: Danica Jankovi}, Preferans R: Milan Karadì}, S: Geroslav Zari}, P: Fjodor Mihajlovi~ Dostojevski, Ad: Katarina K: Boàna Jovanovi}, M: Isidora @ebeljan, @uti}, R: Svetlana Bojkovi} i Petar Kralj, Scen. p: Ferid Karajica, Lek: Ljiljana Mrki} Lek: Jelisaveta Tati}. Popovi}, Dram: Ivana Dimi}. I: Goran Sultanovi} (Ser Antonije Apsolut), Milan I: “Bele no}i”: Katarina @uti} (Nastjenka), Milan û~ilovi} (Kapetan Apsolut), Dragi{a Milojkovi} û~ilovi} (Mladi}); (Fokland), Pavle Peki} (kg) (Ejkers), Slobodan “Bra}a Karamazovi”: Katarina @uti} (Liza Te{i} (Ser Lucije O’Triger), Marko @ivi} (kg) Hohlakova), Milan û~ilovi} (Aljo{a Karamazov). (Feg), Dejan Mati} (David), Vesna îp~i} (Gospo|a Malaprop), Nata{a [olak (kg) (Lidija Lengvi{), Danijela Stojanovi} (Julija), Milena (202) 17. maj 1998. Pavlovi} (Lucija). (Studio Beogradskog dramskog pozori{ta) Klasni neprijatelj P: Najdèl Vilijams, R: Darijan Mihajlovi}, (198) 20. januar 1998. S: Aleksandar Veljanovi}, K: Jelena Prokovi}, (Mala scena) Dram: Marija Stojanovi}, Pom. r: \or|e \uri~ko. Svakodnevno pozori{te I: Boris Milivojevi} (Cepa~), Bojan Dimitrijevi} P: Bertolt Breht, M: Kurt Vajl i Paul Desau, (Mese~ina), Nikola \uri~ko (An|eo), Igor Filipovi} Pr: Slobodan Glumac i Tanja [enk, R: Ivana (Kolos), Vladimir Marinkovi} (]evap), Goran Vuji}, S: Todor Lalicki, K: Du{ica Kneèvi}, Dani~i} (Profesor). Repertoar 335

(203) 23. maj 1998. (Mala scena) (208) 28. oktobar 1998. (Mala scena) Vrag ne spava Vrag ne spava P: Petar Pecija Petrovi}, Ad. i R: Branko Ple{a, P: Petar Pecija Petrovi}, Ad. i R: Branko Ple{a, S. i K: Boris âk{iran, M: Zoran Hristi}, S. i K: Boris âk{iran, M: Zoran Hristi}, Lek: Radovan Kneèvi}. Lek: Radovan Kneèvi}. I: Vesna îp~i} (Smilja), Gordana Mari} (Jula), I: Vesna îp~i} (Smilja), Gordana Mari} (kg) Aleksandar Ala~ (Iso). (Jula), Aleksandar Ala~ (Iso).

(204) 6. jun 1998. (209) 21. januar 1999. (Mala scena) (Studio Beogradskog dramskog pozori{ta) Rekviziter Keti i nilski konj P: Uglje{a [ajtinac, R: \or|e Marjanovi}, P: Mario Vargas Losa, Pr: Milena Trobozi}, S: Todor Lalicki, K: Dragica Pavlovi}. R: Ivana Bogi}evi}, S: Aleksandar Veljanovi}, K: Dragica Pavlovi}, M: Clara Grosse. I: Vlastimir \uza Stojiljkovi} (kg) (@iva), Marko @ivi} (Aca), Ljiljana La{i} (Nada). I: Vesna Alu Mariconj (Keti), Pavle Peki} (Santjago), Nata{a [olak (Ana), Ljubomir Bandovi} (Huan). (210) 7. februar 1999. Rodoljupci (205) 14. jun 1998. P: Jovan Popovi} Sterija, R: Gor~in Stojanovi}, (Studio Beogradskog dramskog pozori{ta) Pom. r: Goran Ru{kuc, S: Vladislav T. Lalicki, Ludakove bele{ke K: Jelisaveta Tati}, Lek: Radovan Kneèvi}. P: Nikolaj Vasiljevi~ Gogolj, Pr: Zoran Boòvi} i I: Slobodan Te{i} (@utilov), Olivera Viktorovi} Vida Stevanovi}, R: Boìdar \urovi}, (Nan~ika), Du{ica Sinobad (kg) (Mil~ika), Ana S: Aleksandar Veljanovi}, K: Budislava Krnojelac, \ur|evi} (kg) (Eden), Milan û~ilovi} ([andor M: Milo{ Petrovi}. Lepr{i}), Milena Pavlovi} (Gospo|a Zeleni}ka), Rade, mla|i Markovi} (kg) (Smrdi}), Dejan Mati} I: Vladislav Mihailovi} (Aksentije Ivanovi~ ([erbuli}), Dejan Paro{ki (kg) (Gavrilovi}), Popri{~in). Dragi{a Milojkovi} (Na| Pal), Slobodan Rankovi} (kg) (Skorote~a). (206) 4. oktobar 1998. Malogra|ani (211) 18. mart 1999. P: Maksim Gorki, Pr: Milan \okovi}, R: Radoslav êkaju}i Godoa Milenkovi}, S: Juraj Fabri, K: Dragica Pavlovi}, P: Samjuel Beket, R: David Putnik, M: Isidora @ebeljan, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. S: Marija Nikoli}, K: Jelisaveta Tati}. I: @ika Milenkovi} (Vasilij Vasiljevi~ Besemjonov), I: Boris Milivojevi} (Vladimir), Bojan Dimitrijevi} Dobrila Ili} (Akulina Ivanovna), Dragi{a Milojkovi} (Estragon), Jovana Petrovi} (Poko), Igor Filipovi} (Petar), Milena Pavlovi} (Tatjana), Ljubomir (Liki). Bandovi} (kg) (Nil), Mile Stankovi} (Per~ihin), An|elika Simi} (kg) (Polja), Jadranka Selec (Jelena Nikolajevna Krivcova), Slobodan Te{i} (212) 29. septembar 1999. (Teterev), Olivera Viktorovi} (Stepanida), Cipele od kengurove koè Slobodan ]usti} (Doktor). P: Katarina Milutinovi}, R: Irena Risti}, S: Aleksandar Veljanovi}, K: Zora Mojsilovi} (207) 10. oktobar 1998. Popovi}, Kor: Danica Arapovi}. (Studio Beogradskog dramskog pozori{ta) I: Ana Maljevi} (kg) (Anja), Daniel Si~ (kg) Ubica (Nikola), \or|e Brankovi} (kg) (Stevan), Milena P: Entoni [eger, Pr: Borivoj Gerzi}, R: Anja Su{a, Pavlovi} (Lidija), Ljiljana Lasi} (Desa), Mile S: Aleksandar Veljanovi}, K: Dragica Pavlovi}, Stankovi} (ôvek). Dram: Marija Stojanovi}, Kor: Ljubinka [ar~evi}, Kl: Tihomir Ma~kovi}, M: “Vrooom”. (213) 10. oktobar 1999. I: Ivan Tomi} (kg) (Norman Bartolomju), Nata{a Markovi} (kg) (Mili Sajks), Bojan @irovi} (kg) Samo vi ajte, a mi }emo grakat i arlaukat (Narednik Stening), Milena Pavlovi} (Elizabeta P: Miodrag Karadì}, R: Milan Karadì}, Bartolomju). S: Geroslav Zari}, K: Bojana Nikitovi}, 336 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

M: Isidora @ebeljan, Dram: Ivana Dimi}, (218) 20. april 2001. Scen. p: Rade Petrovi}. Konkurs I: Branimir Brstina (kg) (Stevan), Dara Dòki} (kg) P: Aleksandar Galin, Pr: Novica Anti}, (Du{anka), Milorad Damjanovi} (Risto), Goran R: Radoslav Milenkovi}, S. i K: Juraj Fabri, Sultanovi} (Vid), Milutin Karadì} (kg) (Spaso), M: Antonije Pu{i}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Slobodan Te{i} (Drago), Savo Radovi} (Veljko), Kor: Isidora Stani{i}. Azra êngi} (Danica). I: Milena Pavlovi} (Nina Karnauhova), Azra êngi} (Varvara Volkova), Ana Jerotijevi} (kg) (214) 17. decembar 1999. (Ka}a Volkova), Jelena [kondri} (kg) (Liza Veliki dan Volkova), Jadranka Selec (Tamara Guz), Sandra Ili} (Olga Puhova), Marko @ivi} (Albert), Radoslav P: Slobodan Stojanovi}, R: Radoslav Dori}, Milenkovi} (kg) (Tecudzin Aoki), Mile Stankovi} S: Geroslav Zari}, K: Vesna Radovi}, M: Zoran (Boris Karnauhov), Savo Radovi} (Vasilij Guz), Hristi}, Kor: Vladimir Logunov, Lek: Maja Risti}. Dejan Mati} (Viktor Puhov). I: Neboj{a Ljubi{i} (kg) (Kapetan Stojanovi}), Marko Nikoli} (kg) (Kapetan Aleksandar Stojanovi}), Marko @ivi} (Artiljerijski poru~nik (219) 23. april 2001 Stevan Jakovljevi}), Aleksandar Ala~ (Poru~nik Odva`ne devojke Andrija Gavrilovi}), Dragi{a Milojkovi} (Narednik P: Rona Manro, Pr: Aleksandar @iki}, Dragan Spasi}), Vlastimir \uza Stojiljkovi} (kg) R. i Izb. m: Anja Su{a, S: Kristina Ignjatovi}, (Posilni), Ivan Vidosavljevi} (kg) (Vojnik 1), K: Dragica Pavlovi}, Lek: Sun~ica Stpjilovi}. Milorad Damjanovi} (Vojnik 2), Srba Milin (kg) (Pop Gli{a, Pop Grigor), Branislav Jerini} I: Lora Orlovi} (kg) (Kesi), Nata{a Markovi} (kg) (Kapetan Jordan Stojanov), Boris Komneni} (kg) (Deidri), Neda Arneri} (kg) (Nora), Elizabeta (Poru~nik Sotir Slavejkov), Milan û~ilovi} \orevska (kg) (Mari). (Poru~nik @elev), Boìdar Sto{i} (Posilni Krsto), Zoran \or|evi} (Vojnik). (220) 17. maj 2001. (Nova scena) îoda sa dve glave (215) 22. maj 2000. P: Aleksandar Gatalica, R. i S: Gor~in Stojanovi}, Ku}a sa prozorom M. i Izb. m: Aleksandar Gatalica, Kor: Vesna P: Ljiljana La{i}, R: Vladimir Lazi}, [ouc. S: Krstomir Milovanovi}, K: Danica Rako~evi}, I: Goran Milev (Lica Anatola Libersteina, Nali~je Dram: Slavenka Milovanovi}, Anatola Libersteina, Frenk Liverstein, Ortodoksni Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. Jevrein, Gospodin Vilson). I: Tatjana Lukjanova (Maka Lela), Mile Stankovi} (Aleksandar Sa{a), Ljiljana La{i} (Anja), Milorad (221) 15. jun 2001. (Nova scena) Damjanovi} (Marko), Ljubinka Klari} (kg) (Jovana). Viza P: Vida Ognjenovi}, R: Vida Ognjenovi}, (216) 4. mart 2001. (Nova scena) S: Sini{a Ili}, Pom. r: Predrag Mom~ilovi}. Pra}ka I: Maja Nosovi} (kg) (Milica), Slobodan Stefanovi} (kg) (Goran), Sena \orovi} (kg) (Beka), Ivan P: Nikolaj Koljada, Pr: Novica Anti}, Bosilj~i} (kg) (Gagi), Jelena Jovanovi} (kg) (Duki), R: Ana \or|evi}, S: Nata{a Ra|enovi}, Milo{ Jelena Helc (kg) (Ivana), Nenad Radovi} (kg) Ran|elovi}, K: Ivana Vasi}, M: Nemanja ([omi), Nemanja Rankovi} (kg) (Dejan). Mosurovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Pom. r: Jovana Popovi}. (222) 22. jun 2001. I: Andrej [epetkovski (kg) (Ilja), Nenad Stojmenovi} (kg) (Anton), Mina Lazarevi} (kg) Dan D@ (Larisa). P: Filip Vujo{evi}, R: Milan Karadì}, S: Kristina Ignjatovi}, K: Dragica Pavlovi}, (217) 17. mart 2001. (Nova scena) M: Zoran Simjanovi}, Kl: Tihomir Ma~kovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. Pijanista I: Branimir Brstina (Janko), Vesna îp~i} P: Alesandro Bariko, Pr: Sneàna Marinkovi} i (Radmila), Goran Jevti} (kg) (Nenad), Bojana Srbislav Vulov Simenti}, R, S, K. i Izb. m: Milena Stefanovi} (kg) (Du{ica), Ljiljana La{i} (RadMilina Pavlovi}, S. i K: Dragi{a Milojkovi}. majka), Milica Zari} (Suzi), Marko @ivi} (Dragan I: Dragi{a Milojkovi}. Dài}). Repertoar 337

(223) 27. oktobar 2001. (Nova scena) (229) 26. mart 2002. Gorke suze Petre fon Kant Privatni ìvoti P: Rajner Verner Fasbinder, R: Stevan Bodroà, P: Noel Kauard, Pr: \or|e Krivokapi}, S. i K: Marija Kalabi}, M. i Izb. m: Vedran Vu~i}, R: Dimitrije Jovanovi}, S: Jasna Dragovi}, Scen. p: Danica Arapovi}. K: Ljiljana Dragovi}, Izb. m: Vojislav D. Spasi}, I: Danica Maksimovi} (Petra fon Kant), Jadranka Lek: Radovan Kneèvi}, Kor: Predrag Stojkovi}, Selec (Sidonija fon Grazenab), Marija Opsenica Scen. p: Milovan Ga|anski, Pom. s: Nina (Marlena), Vladislava \or|evi} (Gabrijela fon Vi}enti}. Kant), Katarina @uti} (Karin Tim), Ljubica Kovi} I: Milena Pavlovi} (Amanda), Dragi{a Milojkovi} (Valerija fon Kant). (Viktor), Tatjana Lukjanova (Luiz), Milica Zari} (Sibil), Milan û~ilovi} (Eliot). (224) 15. decembar 2001. (Nova scena) Gospo|ica Julija (230) 29. mart 2002. (Nova scena) P: August Strindberg, Pr: Mihailo Stojanovi}, Majka i dete R: Milena Pavlovi}, S: Lek: Marija Kalabi}, P: Jun Fose, Pr: Mirna Stevanovi}, M. i Izb. m: Marko Grubi}. R: Stevan Bodroà, S. i K: Dejan Panteli}, I: Ljubinka Klari} (Gospo|ica Julija), Ljubomir M: Vedran Vu~i}, Dram: Slavenka Milovanovi}. Bandovi} (@an), Nata{a Markovi} (Kristina). I: \ur|ija Cveti} (Majka), Pavle Peki} (Dete).

(225) 25. decembar 2001. (Nova scena) (231) 27. april 2002. Kurve iz Harlema Zver na mesecu P: Entoni Sverling, Pr: Nata{a Zorani}, R: Ana P: Ri~ard Kalinoski, Pr: \or|e Krivokapi}, Radivojevi} Zdravkovi}, K: Nata{a Nikolajevi}, R. i S: Neboj{a Bradi}, K: Ivanka Jevtovi}, Kor: Sonja Divac. M: Zoran Eri}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. I: Marija Jak{i} (Marija), Mirjana \ur|evi} I: Vlastimir Stojiljkovi} (Stari gospodin Vinsent), (Sprema~ica). Neboj{a Dugali} (Aram Tomasijan), Paulina Manov (Seta Tomasijan). (226) 18. januar 2002. Pandorina kutija (232) 17. maj 2002. (Nova scena) P: Goran Markovi}, R: Goran Markovi}, Ubistvo sestre D`ord` S: Miodrag Taba~ki, K: Jelena Nikoli}, M: Zoran Simjanovi}, Dram: Ivana Dimi}, P: Frenk Markus, Pr: Aleksandar @iki}, R: Darijan Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. Mihajlovi}, S: Zoran Risti}, K: Jelena Nikoli}, Izb. m: Marko Grubi}. I: Bogdan Dikli} (Andrija), Mirjana Karanovi} (Dobrila), Dragan Petrovi} (Ratko), Rade I: Neda Arneri} (D`un Bakrid`), Elizabeta Markovi} (Pukovnik Z). \orevska (Alis Meknot), Nata{a Markovi} (Mersi Kroft), Lora Orlovi} (Madam Ksenija).

(227) 29. januar 2002. (Nova scena) (233) 17. decembar 2002. (Nova scena) Gospodin Foka Dòzefin P: Gordan Mihi}, R: Ninoslav [}epanovi}, S: Sr|an Stan~i}, K: Sa{a Marinkovi}, Al: Jelena Mijovi}, Kor: Aja Jung, R: Neboj{a Ap: Du{an Banjanin. Bradi}, S: Darko Nedeljkovi}, K: Olga Mr|enovi}, M: Rene Obri i Pieter Burg. I: Danijel Si~ (Gospodin Foka), Paulina Manov (An|a), Nenad Gvozdenovi} (îsta~ cipela, I: Aja Jung (Dòzefin). Gazoa). (234) 18. mart 2003. (Nova scena) (228) 16. mart 2002. (Nova scena) Dvadeset ~etiri zida Ispovest Stavrogina P: Igor Marojevi}, Ad, R. i Izb. m: @anko Tomi}, P: Savo Radovi}, R: Savo Radovi}, Ad: Sa{a Marku{, S: Jelena Dragutinovi}, K: Marija ]osi}. K: Jasna Badnjarevi}. I: Savo Radovi} (Stavrogin), Mile Stankovi} I: Danijel Si~ (On), Sofija Juri~an (Nata{a), Vanja (Tihon). Mila~i} (Ina), Goran Milev (Georgije). 338 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(235) 25. mart 2003. (240) 3. jul 2003. Klin Glengeri Glen Ros P: Sajmon Dej, Pr: \or|e Krivokapi}, R: Radoslav P: Dejvid Memet, Pr: Vesna Radovanovi}, Milenkovi}, S: Juraj Fabri, K: Maja Nedeljkovi}, R: Alisa Stojanovi}, S: Sa{a Ivanovi}, M: Aleksandar Simi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. K: Zora Mojsilovi} Popovi}. I: Miodrag Radovanovi} (Vernon King), Jadranka I: Vlastimir Stojiljkovi} ([eti Levin), Tihomir Stani} Selec (Violeta King), Ana Maljevi} (Veriti King), (Ri~ard Roma), Slobodan Ninkovi} (Dejv Mos), Marko @ivi} (Din Gejts), Sandra Ili} (Babs), Petar Goran Dani~i} (Dòrd` Aronov), Gordan Ki~i} Mihailovi} (Golub), (Dòn Vilijamson), Predrag Perovi} (Dèjms Link), Slobodan ]usti} (Bejlen). (236) 17. april 2003. Frederik ili Bulevar zlo~ina (241) 29. avgust 2003. (Nova scena) P: Erik Emanuel [mit: Pr: Stanica Lazarevi}, Glory hole Ad: Dram: Ivana Dimi}, R: Milan Karadì}, P: Dalija A}in, R: Olivera \or|evi}, S: Geroslav Zari}, K: Boàna Jovanovi}, M: Andrej A}in. M: Zoran Eri}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Kor: Ferid Karajica. I: Dalija A}in. I: Dragan Nikoli} (Frederik), Vesna îp~i} (Gospo|ica @or`), Milica Zari} (Precioza), Hristina (242) 22. oktobar 2003. (Nova scena) Popovi} (Berenika), Milutin Karadì} (Harel), Adresat nepoznat Sr|an Dedi} (Antoan), Miki Damjanovi} (Parizo), Dejan Mati} (Piple), Pavle Peki} (Kisone), P: Katrin Kresman Tejlor, Pr, R, Izb. m: Stevan Aleksandar Ala~ (Baron de Remiza), Dragi{a Sabli}, S, K: Boris âk{iran, Lek: Ljiljana Mrki} Milojkovi} (Vojvoda od Jorka), Goran Milev ([ef Popovi}. obezbe|enja), Jelena Dromljak (Garderoberka), I: Predrag Ejdus (Maks Ajn{tajn), Mladen Pavle Petrovi} (Policajac), Milo{ Bikovi} Andrejevi} (Martin [ulc). (Maksimilijan),

(243) 9. novembar 2003. (Nova scena) (237) 11. maj 2003. X+Y=0 Kaj sad? P: Borivoj Radakovi}, Ad. i R: Egon Savin, P: Borislav Peki}, R, Izb. m: Milica Kralj, Pom. r: Katarina Petrovi}, S: Darko Nedeljkovi}, S, K: Milica Baji}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. K: Jelena Nikoli}, Lek: Radovan Kneèvi}. I: Svetlana Bojkovi} (Gospo|a X), Petar Kralj I: Mihailo Janketi} (Ivan), Mladen Andrejevi} (Gospodin Y.) (Josip), Dubravka Mijatovi} (Biba), Neboj{a Milovanovi} (Denis), Ana Frani} (Inka), (244) 22. novembar 2003. (Nova scena) Troje (238) 14. maj 2003. P: Dùlijen Barns, Pr: Ivana \uri}, R: Milena Apologija neprijatelju Pavlovi}, S: Sa{a Ivanovi}, K: Maja Nedeljkovi}, P: Jovan Popovi}, R: David Putnik, Izb. m: Marko Grubi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. S: Zoran Risti}, K: Marija Jevti}. I: Milan û~ilovi} (Stjuart), Nikola \uri~ko I: Dragan Petrovi} (Prvi glumac), Ivan Jevtovi} (Oliver), Ljubinka Klari} (Dìlijen). (Drugi glumac), Mile Stankovi} (Tre}i glumac), Du{anka Stojanovi} (êtvrti glumac-glumica). (245) 27. decembar 2003. (Velika scena) Vinsent (239) 1. jul 2003. (Nova scena) P: Nikolas Rajt, Pr: \or|e Krivokapi}, R: Anja Ovo bi mogao biti va{ sre}an dan Su{a, S: Miodrag Taba~ki, K: Maja Mirkovi}, P: Mileta Prodanovi}, Ad: Ma{a Jeremi}, M: Vladimir Pejkovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. R: Stevan Bodroà, S: Zoran Risti}, I: Jasmina Avramovi} (Ursula Lojer),Radivoje K: Dragica Pavlovi}, M: Vedran Vu~i}. Bukvi} (Vinssent van Gog), Vanja Mila~i} (Judìni I: Pavle Peki} (On), Vanja Mila~i} (Njegova èna), Lojer), Dragi{a Milojkovi} (Sem Ploumen), Milica Vanja Ejdus (Milica, Pas). Zari} (Ana van Gog). Repertoar 339

(246) 20. februar 2004. (Nova scena) Masla~ak i Retard P: Mladen Popovi}, R: Mladen Popovi}, Pom. r: Boris Todorovi}, S: Du{ko Ota{evi}, K: Marina Medenica, Izb. m: Dobrivoje Miljanovi}, POZORI[TE Kor: ^arni \eri}. ATELJE 212 I: Dubravka Kovjani} (Masla~ak), Marko Janji} (Retard).

(247) 3. april 2004. (Velika scena) Villa Sachino P: Goran Markovi}, Ad, Dram: Ivana Dimi}, R: Milan Karadì}, S: Geroslav Zari}, K: Ljiljana Petrovi}, M: Zoran Eri}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. Scen. p: Sonja Vuki}evi}. (219) 7. septembar 1986. I:Vojislav Brajovi} (Ferdinand Kole), Vuk Kosti} Sveti Georgije ubiva a`dahu (Aleksandar Obrenovi}), Nata{a Ninkovi} (Draga P: Du{an Kova~evi}, R: Ljubomir Dra{ki}, Ma{in), Dara Dòki} (Kraljica Natalija), Dragan Asr: Aleksandar Gruden, S: Petar Pa{i}, Petrovi} (Kralj Milan), Dragi{a Milojkovi} (Lzar S: Jasmina Je{i}, M: Vojislav Kosti}, Petrovi}), Vlastimir Stojiljkovi} (Ministar), Bane Dr: Ivana Dimi}. Toma{evi} (Apis), Miki Damjanovi} (Pukovnik I: Petar Kralj (\or|e Dàndar), Dara Dòki} Leonida Solarevi}), Marko @ivi} (Benàmen, (Katarina), Dragan Nikoli} (Gavrilo Vukovi}), Ba{tovan, Maitre D’Hotel), Sr|an Dedi} (\or|e Zoran Cvijanovi} (Mile Vukovi}), Milutin Butkovi} Gen~i}), Savo Radovi} (Mansurov), Bora Neni} (Aleksa Vukovi}), Nemanja Pavlovi} (Vane (Namesnik Risti}), Zoran Simonovi} (General siro~e), Miodrag Andri} (@oja ribar), Branimir Jovan Mi{kovi}), Goran Milev (General Mihailo Brstina (Rajko Pevac), Slobodan Ninkovi} (Reci Sre}kovi}), Ivan Ivanov, Sa{a Tasi}, Veselin Ili}, Vojo), Milan Mihailovi} (U~itelj Mi}un), Fe|a Radivoj Kneèvi}, Luka Vuki}evi}, Aleksandar Stojanovi} (Ninko Beloti}), Milutin Karadì} (Krivi lazi}, Vladimir Paunovi} (Oficiri). Luka), Erol Kadi} (Trifun pijani), Vlastimir \uza Stojiljkovi} (Doktor Kostantin), Mira Banjac (Tetka (248) 5. maj 2004. (Nova scena) Slavka), Svetozar Cvetkovi} (Poru~nik Tasi}), Mladen Andrejevi} (Mikan Besni), Svetislav Trgovina Gonci} (Dane neènja), Dragan Proti} (Ba}a), P: Albert Ostermajer, Ad: Jelena Kosti}, R: Anja Slobodan Be{ti} (Posilini), Aleksandar Gruden Su{a, S, K: Marija Kalabi}, M: Vladimir Pejkovi}. (Redov). I: Ivan Tomi} (Trgovac 1), Du{an Muri} (Trgovac 2). (220) 26. decembar 1986. (Teatar u podrumu) Totovi (249) 13. maj 2004. (Nova scena) P: I{tvan Erkenj, Pr: Eugen Verber, R: Ljiljana Creeps (Nakaze) Todorovi}, S: Geroslav Zari}, S: Svetlana P: Luk Hibner, Pr: Jelena Kosti}, R: Ana Tomovi}, Cvijanovi}, Lek: Branivoj \or|evi}. S: Sonja Jovanovi}, K: Stefan Savkovi}, I: Ta{ko Na~i} (Tot), Renata Ulmanski (Mari{ka), M: Ognjen Milo{evi}. Vesna Trivali} (Agika), Svetislav Gonci} (Major), I: Ljubinka Klari} (Petra Kovalski), Paulina Manov Zoran Cvijanovi} (Po{tar). (Lili Mari Tec),Milica Zari} (Maren Terbiken), Daniel Si~ (Arno). (221) 7. januar 1987. (Teatar u podrumu) Siroti mali hr~ki (250) 25. jun 2004. P: Gordan Mihi}, R: Aleksandar Gavrilovi}, Oskar i mama Roz S. i K: Sneàna Petrovi}, M: Bora \or|evi}, Dr: Ivana Dimi}. P: Erik Emanuel [mit, Pr: Stanica Lazarevi}, Ad: I: Branimir Brstina (Prvi), Mladen Andrejevi} Ivana Dimi}, R: Neboj{a Bradi}, S: Zoran Risti}, (Drugi), Milutin Karadì} (Na~elnik), Milutin K: Ivanka Jevtovi}. Butkovi} (Ministar), Branko Vujovi} (Predsednik I: Vesna îp~i} (Mama Roz). vlade). 340 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(222) 7. februar 1987. Vermehren), Tanja Bo{kovi} ([arlota Kestner), Demoni Predrag Tasovac (Johan Albre{t), Petar Kralj (Majster Kesperlin), Branislav Zeremski P: La{ Nuren, Pr: Ljubi{a Raji}, R: Mira Trailovi}, (Huberman), Zoran Cvijanovi} (Kelner Mager). Asr: Aleksandar Gruden, S: Petar Pa{i}, K: Boàna Jovanovi}, M: Vojislav Kosti}, Dr: Nenad Proki}. (226) 5. decembar 1987. (Teatar u podrumu) I: Ruìca Soki} (Katarina), Petar Bani}evi} (Frank), Vesna Pe}anac (Jena), êdomir Petrovi} Kraljevo blago (Tomas). P: Milan Del~i}, R: Primo` Bebler, S: Rastko ]iri}, K: Angelina Atlagi}. M: Enco Lesi}. (223) 9. april 1987. I: Milutin Butkovi} (Tika), Ta{ko Na~i} (Steva), Pod Pre{ernovom bistom Svetislav Gonci} (Milicioner). P: Alenka Goljev{~ek, Pr: Marija Mitrovi}, R: Milenko Mari~i}, S: Juraj Fabri, K: Mira ôhadì}, M: Vojislav Kosti}, (227) 18. decembar 1987. Lek: Branivoj \or|evi}. Tebanska kuga I: Fe|a Stojanovi} (Milo{ Podboj), Jelisaveta P: Velimir Luki}, R: Ljubomir Dra{ki}, S. i K: Petar Sabli} (Marija Berton~elj), Nada [krinjar (Zora Vadnal), Ljubi{a Ba~i} (Lojza Hribernik), Nenad Pa{i}, M: Vojislav Kosti}, Dr: Saki Marinovi}. ]iri} (Igor Zato~nik), Neda Arneri} (Teja I: Ljiljana Dragutinovi} (Jokasta), Nenad ]iri} Derganc), Aljo{a Vu~kovi} ([tefan Derganc), Erol (Edip), Milutin Butkovi} (Hrizostom), Vlastimir Kadi} (Toma` Cegner), Mira Pei} (Zdenka \uza Stojiljkovi} (Apolon), Gorica Popovi} Erèn), Milutin Butkovi} (Jovan Mili}), Renata (Glavna Pitija), Tihomir Stani} (Kreont), Branko Ulmanski (Tilka), Gordana Bjelica (@enja), Branko Vujovi} (Tiresija), Mira Banjac (Moira), Ta{ko Vujovi} (Tone), Dragan Jovanovi} (Vasko Na~i} (Hefest), Zoran Cvijanovi} (Had), Mira Pei} Dimnik), Dejan Mati} (Matja` Zabel), Katarina (Afrodita), Renata Ulmanski (Hera), Tanja Gojkovi} (Barbara Klan~nik), Aleksandra Miljkovi} Bo{kovi} (Atina), Jelisaveta Sabli} (Alekta), (Mojca Dem{ar), Dejan âvi} (Aleksandar Svetozar Cvetkovi} (Tanatos). Dimnik), Tatjana Beljakova (Majda Koritnik).

(228) 18. mart 1988. (224) 27. maj 1987. Pariska komuna Crnjanski ili lako je Andri}u P: Jelica Zupanc, R: Milo{ Lazin, S: Juraj Fabri, P: Branislav Pipovi}, Ad: Ivana Dimi}, R: Paolo K: Boàna Jovanovi}, M: Enco Lesi}, Lek: @arko Ma|eli, Pom. r: Miodrag An|eli} i Aleksandar Ruì}, Kor: Ljiljana Dulovi}. Gruden, S: Juraj Fabri, K: Svetlana Cvijanovi}, M: Ljup~o Konstantinov, Kor: Ljiljana Dulovi}, I: Zoran Cvijanovi} (Milo{ Crnjanski), Milena Korep: Vladimir @ivanovi}. Dravi} (Vida Crnjanski), Tanja Bo{kovi} (Vida Ruì}, Rebec Markovi}, G-|a Klaus, Italijanka), I: Branislav Zeremski (Pukovnik Veona), Aljo{a Mladen Andrejevi} (Vojnik, Jovanovi}, Vu~kovi} (Gospodin Valmo), Rade Marjanovi} Bogdanovi}, Kriti~ar, Slu`benik), Nada Kasapi} (Buvije), Milan Mihailovi} (Aleksandar Dima-Sin), (Majka), Vuka Dun|erovi} (G-|a Maca Birimac), Miodrag Andri} (Deòri), Marina Koljubajev Rahela Ferari (G-|a Julijana Vi{nji~ki). (Anjes Deòri), Dara Dòki} (An Mari), Ruìca Soki} (Marta), Ljiljana Dragutinovi} (Bibiana), Erol (225) 6. septembar 1987. Kadi} (De Krik), Fe|a Stojanovi} (Dr. Bjelogor{ev), Milutin Karadì} (@ak Brenjak), Strah za granicu Svetislav Gonci} (Papa), Ljubi{a Ba~i} (Dr. P: Nenad Proki}, R: Eduard Miler, Petrus), Milan \uri} (Dete). Pom. r: Aleksandar Dun|erovi} i Aleksandar Gruden, S: Petar Pa{i}, K: Boàna Jovanovi}, (229) 23. mart 1988. Izb. m: Jasmina Zec, Dr: Ivana Dimi}, Kor: Ljiljana Dulovi}. Danas igramo Danojli}a, I: Svetozar Cvetkovi} (Tonio Kriger), Branko ili neke stvari u vezi s tom stvari Vujovi} (Konzul Tjanppel), Nenad ]iri} (Peger Ad, S, K. i Izb. m: Milan Mihailovi} i Goran Peperkorn), Mladen Andrejevi} (Feliks Krul), Cvetkovi}, R, S, K. i Izb. m: Goran Cvetkovi}. Tihomir Stani} (Hans Hansen), Anica Dobra (Ingeborg Holm), Dara Dòki} (Magdalena I: Milan Mihailovi} (Mihajlo Putnik). Repertoar 341

(230) 24. maj 1988. (Teatar u podrumu), Frejmer), Dejan âvi} (Bardolf), Aleksandar Iz ìvota ki{nih glista Gruden (Posetilac). P: Per Ulov Enkvist, Pr: Ljubi{a Raji}, R: Ivana Vuji}, S. i K: Milena Jefti} Ni~eva Kosti}, (236) 15. jul 1989. M: Ivana Stefanovi}, Lek: Branivoj \or|evi}, Boris Godunov Kor: Jelena [anti}. P: Aleksandar Sergejevi~ Pu{kin, Pr: Zlata Koci}, I: Milo{ @uti} (Andersen), Ruìca Soki} (Hane), Ad: Ivana Dimi}, R: Zoran Ratkovi}, Rade Markovi} (Hejberg), Rahela Ferari (]elava Pom. r: Aleksandar Gruden, S: Petar Pa{i}, èna). K: Lana Cvijanovi}, M: Vojislav Kosti}, Lek: Branivoj \or|evi}, Scen. pok: Ferid Karajica. (231) 31. oktobar 1988. (Mala scena), I: Predrag Ejdus (Boris Godunov), Svetozar Iz ìvota ki{nih glista Cvetkovi} (Samozvanac), Mladen Andrejevi} P: Per Ulov Enkvist, Pr: Ljubi{a Raji}, R: Ivan (Afanasije Mihajlovi~ Pu{kin), Zoran Cvijanovi} Vuji}, S. i K: Milena Jefti} Ni~eva Kosti}, ([ujski), Nenad ]iri} (Basmanov), Tihomir Stani} M: Ivana Stefanovi}, Scen. pok: Jelena [anti}. (Gavrilo Pu{kin), Vlastimir \uza Stojiljkovi} (Varlam), Milutin Butkovi} (Misailo), Gorica I: Milo{ @uti} (Andersen), Ruìca Soki} (Hane), Popovi} (Kr~marica), Anica Dobra (Marina), Rade Markovi} (Hejberg), Rahela Ferari (]elava Ljubi{a Ba~i} (Afanasije), Branko Vujovi} èna). (Gavrilo), Branislav Zeremski (Nikola jurodivi), Goran Radakovi} (Kurpski), Neboj{a Ljubi{i} (232) 22. novembar 1988. (Mala scena), (Hru{~ov), Dejan Mati} (Karela), Aleksandar Jovi~i} (Dimitrije Carevi}), Igor Kurlik (Feodor Himna Godunov), Biljana Kurlik (Ksenija Godunov), P: \er| [vajba, Pr. i R: Milan Du{kov, S: Juraj Ljiljana Danilovi}, Mariola Fotez (Gatare). Fabri, K: Olgica Pavkovi}, M: Milan Komneni}. I: Gorica Popovi} (Aranka), Slobodan Ninkovi} (237) 22. septembar 1989. (Mala scena), (Joì), Tihomir Stani} (Brigardi, Policajac), Erol Kadi} (Stefan, Referent). Gospo|ica Julija P: August Strindberg. (233) 16. januar 1989. (Mala scena), I: Vladica Milosavljevi} (Julija), Mladen Andrejevi} Ne {etaj se gola (@an), Marina Koljubajev (Kristina). P: @or` Fejdo, Pr: Ivanka Pavlovi}, R: Zoran Ratkovi}, S. i K: Petar Pa{i}, (238) 7. oktobar 1989. (Jajinci), M: Vojislav Kosti}, Dr: Ivana Dimi}. Poruke ìvima I: Vlastimir \uza Stojiljkovi} (Vantru), Predrag Tasovac (O{perde), Du{an Premovi} (Romen de P: Sini{a Pavi}, R: Zoran Ratkovi}, S: Juraj Fabri, @eval), Dragoljub Denda (Viktor), Svetlana K: Olgica Pavkovi}, Dr: Ivana Dimi}. Bojkovi} (Klarisa Vantru). I: Branko Vujovi}, Mihailo Bata Mihailovi}, Svetislav Gonci}, Branislav Zeremski, Fe|a (234) 20. januar 1989. (Mala scena), Stojanovi}, Mira Pei} Armenuli}, Jelisaveta Sabli}, Ruìca Soki}, Tatjana Beljakova. Sufle od pomorandì i mlade` P: Sol Belou, Pr: Vencislav Radovanovi}, (239) 2. novembar 1989. R: Petar M. Tesli}, S: Petar Pa{i}, K: Biljana Dragovi}. Mravlji mete` I: Jelisaveta Sabli} (Hilda), Petar Kralj P: Aleksandar Popovi}, R: Radmila Vojvodi}, (Penington). S: Mi}a Popovi}, K: Ljiljana Dragovi}, M: Predrag Vrane{evi}, Scen. p: Ferid Karajica, Dr: Jovan Popovi}. (235) 10. maj 1989. Miloduh I: Ruìca Soki} (Trudna Vasiljka), Vesna Pe}anac (Ludan Sin|a), Anica Dobra (Lepa Kata), Neda P: Piter [efer, Pr: Nevenka Mi}inovi}, Arneri} (Drvena Nasta), Milan Mihailovi} (Vukan R: Petar M. Tesli}, S: Juraj Fabri, Silni), Zoran Cvijanovi} (Tupi Mitra{), Branislav K: Olgica Pavkovi}, Dr: Ivana DImi}. Zeremski (Naum Bolni), Fe|a Stojanovi} (Kilavi I: Dara Dòki} (Letis), Ljiljana Dragutinovi} Radovan), Svetislav Gonci} (Ta{a Hara~lija), ([arlota [en), Renata Ulmanski (Gospo|ica Svetozar Cvetkovi} (Grdni An|elko). 342 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(240) 15. novembar 1990. (243) 28. april 1991. (Mala scena) (Mala scena) @abar Advokat Pjer Patlen P: Rajner Verner Fasbinder, Pr: Sneàna Mini}, Pr: Ivanka Pavlovi}, R: Radoslav Dori}, R. i Izb. m: Gori~in Stojanovi}, S: Aleksandar S. i K: Radovi}, M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski, Deni}, K: Olgica Pavlovi} Milunovi}, Lek: Du{an Mihailovi}, Kor: Ivan Klemenc, Izb. m: \uro Sanader, Korep: Lidija Mijomanovi}, Dram: Ivana Dimi}. Dram: Ivana Dimi}. I: Milutin Butkovi} (Gospodin Pjer Patlen), Nenad I: Tatjana Ven~elovska (Mari), Neda Arneri} ]iri} (Trgovac Gijom @esom), Ta{ko Na~i} (Elizabeta), Vesna Stanojevi} (Ingrid), Anita (Gijmeta), Milutin Karadì} (Tibo Jagnje{ce), Man~i} (Helga), Aleksandra Petkovi} (Gun|a), Branislav Zeremski (Sudija). Nikola Kojo (Eruh), Uliks Fehmiu (Jorgos), Dejan Mati} (Franc), Dragan Jovanovi} (Paul), Rade Markovi} (Bruno). (241) 26. februar 1991. (Mala scena) (244) 7. jun 1990. (Sava centar), Staza divlja~i Gala korisnica –Atelje 212 kroz vekove P: Franc Ksaver Krec, Pr: Vladislav Miji}, R: Ljubomir Dra{ki}. R: Alisa Stojanovi}, S: Aleksandar Deni}, K: Maja M. Marinkovi}, Scen. p: Ivan Klemenc, I: Marija Crnobori, Mira Stupica, Ljiljana Krsti}, Izb. m: Sa{a Mirkovi}, Dram: Ivana Dimi}. Rahela Ferari, Olga Spiridonovi}, Nada [krinjar, Vuka Dun|erovi}, Nada Kasapi}, Renata I: Anica Dobra (Hani [najder), Gorica Popovi} Ulmanski, Mira Banjac, Radmila Andri}, Rada (Hilda [najder), Nikola Kojo (Franc-Bermajer), \uri~in, Milena Dravi}, Ruìca Soki}, Svetlana Fe|a Stojanovi} (Ervin [najder), Erol Kadi} Bojkovi}, Olivera Markovi}, Vera ûki}, Tatjana (Diter), Branko Vujovi} (Slu`benik). Beljakova, Neda Arneri}, Tanja Bo{kovi}, Mira Pei} Armenuli}, Ljiljana Dragutinovi}, Sonja (242) 24. april 1990. Kneèvi}, Dara Dòki}, Vladica Milosavljevi}, Vesna Pe}anac, Anica Dobra, Ljiljana Markovi}, O~evi i oci Ivana Dimi}, Du{an Prelevi}, Oliver Mandi}, Bora P: Slobodan Seleni}, Ad: Nenad Proki}, \or|evi}, Mi}a Markovi}, Svetislav Gonci}, R: Zoran Ratkovi}, S: Boris Maksimovi}, Branimir Brstina, Mladen Andrejevi}, Du{an K: Ljiljana Dragovi}, M: Vojislav Kosti}, Premovi}, Zoran Ratkovi}, Mi}a Tomi}, Mihailo Lek: Du{an Mihailovi} i Karolin Todorovi}, Bata Paskaljevi}, Rade Markovi}, Ljuba Tadi}, Dr: Gordana Gonci}. Stevo @igon, Nikola Mili}, Slavko Simi}, Pavle Min~i}, Petar Bani}evi}, Mihajlo Viktorovi}, I: Predrag Tasovac (Milutin Medakovi}), Tihomir Branko Ple{a, Ljubi{a Ba~i}, Predrag Tasovac, Stani} (Mladi Stevan), Vlastimir \uza Stojiljkovi} Vlastimir \uza Stojiljkovi}, Bora Todorovi}, (Stevan Medakovi}), Tanja Bo{kovi} (Elizabeta Branislav Ciga Jerini}, Danilo Bata Stojkovi}, Blejk), Du{an Premovi} (Dòn), Erol Kadi} (Lesli), Milutin Butkovi}, Branko Vujovi}, Milo{ @uti}, Natalija Lu~anin (Barbara), Biljana Ma{i} Ta{ko Na~i}, Petar Kralj, Boro Stjepanovi}, (Gordana), Anita Man~i} (Mila), Mladen Dragan Nikoli}, Enver Petrovci, Dejan âvi}, Andrejevi} (Gli{i}), Aljo{a Vu~kovi} (Gospodin Aleksandar Gruden, Aljo{a Vu~kovi}, Milan Barjaktarevi}), Milan Mihailovi} (Dane Mihailovi}, Fe|a Stojanovi}, Erol Kadi}, Dragoljub [arenga}a), Renata Ulmanski (Mis Triki), Branko Denda, Svetozar Cvetkovi}, Nenad ]iri}, Tihomir Vujovi} (Slobodan Jovanovi}), Aleksandar Mati} Stani}, Zoran Cvijanovi}, Milutin Karadì}, (Mihajlo), Branislav Zeremski (Oberlajtant Beme), Branislav Zeremski, Aleksandar Mati}, Ljubomir Milutin Butkovi} (Ja{a Prodanovi}), Aleksandar Dra{ki}, Jelisaveta Sabli}, Marina Koljubajev, Mati}, Marko Stojanovi}, Boris Jaku{, Anica Sonja Kneèvi}. Dobra (Skojevci), Anica Dobra (Savina), Svetozar Cvetkovi} (Petrik Volker), Dejan \urovi} (Milence Petrovi}), @arko Mitrovi} (Jordan Cvetkovi}), (245) 4. jul 1992. Tatjana Beljakova (Mara), Du{an Premovi} Sve}ar (Rankovi}), Aleksandar Gruden (\ilas), Nikola Kojo (Milentije Popovi}), Katarina Jovanovi} P: \ordano Bruno, Pr: Ivan Klajn, (Ja{ina unuka), Ljubi{a Ba~i} (Prvi seljak), Zoran Ad. i R: Ljubomir Dra{ki}, S: Petar Pa{i}, Ratkovi} (Drugi seljak), Marko Stojanovi} K: Boàna Jovanovi}, M: Vojislav Kosti}. (Straàr), Marina Koljubajev (Bosa), Petar Kralj I: Ta{ko Na~i} (Bonifa~o), Boro Stjepanovi} (Vidosav Proki}), Marko Stojanovi} (Prvi (Korkovico), Milutin Butkovi} (Bartolomeo), partizan), Boris Jaku{ (Drugi partizan), Tihomir Stani} (Sangvino), Petar Kralj (Manfurio), Aleksandar Joksi} (Stevan de~ak). Mira Stupica (Lu~ija), Milan Mihailovi} (\ovani Repertoar 343

Bernardo), Svetozar Cvetkovi} (Skaramure), Erol Svetislav Gonci} (Gari), Mihajlo Paskaljevi} Kadi} (ên~o), Mira Banjac (Marta), Dara Dòki} (Provalnik), Pe|a Stojanovi} (Filip), Erol Kadi} (Vitorija), Branislav Zeremski (Bara), Nenad ]iri} (Lojd), Branislav Zeremski (Tim). (Marka), Tatjana Bo{kovi} (Karubina). (249) 20. februar 1993. (246) 1. avgust 1992. Otac Kneginja od Foli Berèra P: August Strindberg, Pr: Tomislav Tanhofer, P: @or` Fejdo, Pr: Ivanka Pavlovi}, R: Radoslav Milenkovi}, S: Geroslav, Zari}, Ad. i R: Ljubomir Dra{ki}, S: Petar Pa{i}, K: Ljiljana Dragovi}, M: Ivana Stefanovi}, K: Boàna Jovanovi}, Kor: Sonja Lapatanov, Lek: Ljiljana Mrki}. M: Vojislav Kosti}, Korep: Ljiljana Cincar Danilovi}. I: Danilo Stojkovi} (Kapetan), Ljiljana Dragutinovi} (Laura), Tatjana Ven~elovski (Berta), Aljo{a I: Svetislav Gonci} (Sergije), Sr|an Mileti} Vu~kovi} (Doktor Estermark), Dejan âvi} ([opine), @eljko Mitrovi} (Kir{baum), Milutin (Pastor), Renata Ulmanski (Margaret), Neboj{a Butkovi} (Direktor), Branislav Brstina (Arnold), Kunda~ina (Nejd), Du{ko A{kovi} (Henri), Ernest Gorica Popovi} (Irma), Vlastimir Stojiljkovi} (Knez Krunest, @ivojin Velimirovi}, Joèf Varga, Ladislav Pi~enjev), Dara Dòki} (Kneginja), Katica @eli Mezei (Izvo|a~i muzike). (Matilda), Biljana Kneèvi}, Jelena Sredi}, Natalija Mi{i}, Nata{a Kola{inac, Ljiljana Mi{kov, Tamara Uri} (Kelnerica), Ljubi{a Ba~i} (250) 3. maj 1993. (Mo~epov), Aljo{a Vu~kovi} (Eèn), Milan Kola mudrosti dvoja ludosti Mihailovi} (Viroflan), Neboj{a Dugali} ([aflar), Marina Markovi} (Alisa), Dragana Uki} (Lijana), P: Aleksandar Nikolajevi~ Ostrovski, Pr: Kiril Tamara Vu~kovi} (Eglantina), Sonja Divac Taranovski, R: Dejan Mija~, S: Mileta Leskovac, ([u{u), Jelena Ivani{evi} (Klorinda), Bojan @irovi} K: Biljana Dragovi}, M: Vojislav Kosti}, (Maròle), Milutin Dap~evi} (Tomazije), Branko Pom. r: \or|e Marjanovi}, Lek: Du{an Mihailovi}. Vujovi} (Policijski inspektor), Milutin Karadì} I: Branislav Brstina (Glumov), Mirjana Banjac ([ovel), Petar Kralj (Stanislav Slovi~in), Tatjana (Glunova), Vojislav Brajovi} (Mamajev), Svetlana Bo{kovi} (Sabina), Tihomir Stani} (Berezin), Bojkovi} (Mamajeva), Jelisaveta Sabli} Nenad ]iri} (Odà~ar Zil), Nikola Kojo (Odà~ar (Turusina), Dubravka Mijatovi} (Ma{enjka), Boro @an), Neboj{a Ljubi{i} (Odà~ar @ak), Erol Kadi} Stjepanovi} (Kruticki), Milutin Karadì} (Kuvar @usuf). (Gorodulin), Tihomir Stani} (Kur~ajev), Branislav Zeremski (Golurvin), Gorica Popovi} (Manefa), Ljubica Kovi} (Amfisa), Milutin Butkovi} (247) 21. decembar 1992. (Velika scena) (Pantelej), Mihajlo Paskaljevi} (Grigorij), Ranko Ujka Vanja Kova~evi} (Porfirij), Katica @eli (Bo`jakinja), P: Anton Pavlovi~ êhov, Pr: Kiril Taranovski, Aleksandar Mihajlovi}, Aleksandar Gazikalovi}, R: Nikola Jevtovi}, S: Petar Pa{i}, K: Boris Boìdar Babi} (Bo`jaci). âk{iran, M: Igor Stravinski, Korep: Ljiljana Cincar Danilovi}, Lek: Ljiljana Mrki}. (251) 9. maj 1993. (Teatar u podrumu) I: Mihajlo Viktorovi} (Aleksandar Vladimirovi~ Vreme ~uda Serebjakov), Dragana Mrki} (Jelena Andrejevna), P: Borislav Peki}, R: Radmila Vojvodi}, Anita Man~i} (Sonja Aleksandrovna), Renata S: Du{an Ota{evi}, K: Boàna Jovanovi}, Ulmanski (Marija Vasiljevna Vojnicka), Petar Izb. m: @arko Mirkovi}, Scen. p: Ferid Karajica i Boòvi} (Ivan Petrovi~ Vojnicki), Petar Kralj Milovan Ga|anski, Dram: Jovan Popovi}, (Mihajlo Ljvovi~ Astrov), Boris Komneni} (Ilja Ilji~ Pom. r: Anja Su{a, Lek: Du{an Mihailovi}. Telegin), @ià Stojanovi} (Marina), Predrag Perovi} (Radnik), Andreja Kor{i} (Prva I: Svetozar Cvetkovi} (Juda Iskariotski), Uliks devoj~ica), Jovana Medenica (Druga devoj~ica). Fehmiu (Toma), Ferid Karajica (Petar Ben Jona), Milutin Dap~evi} (Andrija Ben Jona), Milan Mihailovi} (Hamrije), Milena Pavlovi} (Marija (248) 29. decembar 1992. Magdalena), Ivana Gavari} (Asha), Neda Arneri} Iza kulisa (Vasemata), Sr|an Mileti} (Ananije), Neboj{a Glogovac (Legeon), Aljo{a Vu~kovi} (Vartimej), P: Majkl Frejn, Pr: Ivana Dimi}, R: Alisa Bojan Dimitrijevi} (Asa), Bojan @irovi} (Varlaam), Stojanovi}, S: Darko Nedeljkovi}, K: Zora Borivoje Stojanovi} (Ana), Mihajlo Paskaljevi} Mojsilovi}, Izb. m: \uro Sanader, Lek: Neboj{a (Kajafa), Goran [u{ljik (Hrist), Aleksandar Mati} Marinkovi}, Dram: Gordana Gonci}. (Matija carinik), \or|e Kukuljica (Jakov I: Jelisaveta Sabli} (Doti), Gorica Popovi} (Popi), Zavedejev), Igor Filipovi} (Simon Kananit), Vojin Dara Dòki} (Belinda), Anita Man~i} (Bruk), ]etkovi} (Jakov Alfejev), Nikola \uri~ko (Levaj). 344 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(252) 3. jul 1993. (Teatar u podrumu) I: Miodrag Krstovi} (Voja Soldatovi}), Tatjana ôvek, zver i vrlina Bo{kovi} (Fransoaz Soldatovi}), Dubravka Mijatovi} (Lepa Soldatovi}), Branislav Zeremski P: Lui|i Pirandelo, Pr: Julijana Vu~o, R: Du{an (Oliver Kralji}), Rastko Lupulovi} (Mom~ilo Kralji} Petrovi}, S: Ivana Tarjevi}, K: Ivana Duk~evi}. Soni), Du{ica Sinobad (Ruìca), Ljubi{a Ba~i} I: Tihomir Stani} (Profesor Paolino), Dragoljub (Tati~ar). Denda (Kapetan Perela), Elizabeta \orevska (Gospo|a Perla), Du{an Vujovi} (Nono), (257) 9. april 1994. Branislav Zeremski (Doktor Nino, Toto), Milena Pavlovi} (Rozalija), Marina Koljubajev (Gracija), [kola za ène Nenad Jezdi} (\iljo), Rastko Lupulovi} (Beli). P: Molijer, Pr: Ljubi{a Ba~i}, R: Zoran Ratkovi}, S: Radivoje Dinulovi}, K: Boàna Jovanovi}, (253) 16. jul 1993. M: Vojislav Kosti}, Kor: Sonja Lapatanov, Dram: Ivana Dimi}, Lek: Du{an Mihailovi}. Filumena Marturano I: Petar Kralj (Arnolf), Isidora Mini} (Agnesa), P: Eduardo De Filipo, Pr: Miodrag Kujundì}, Mladen Andrejevi} (Horacije), Goran Radakovi} Ad. i R: Branko Ple{a, S: Petar Pa{i}, (Alen), Mira Pei} Armenuli} (@orèfa), Milan K: Bojana Nikitovi}, Kor: Izb. m: Sonja Divac, Mihailovi} (Hrizald), Dejan \urovi} (Enrik), Pom. r: Ravijojla Le{i}, Lek: Jelena \or|evi}. Miroslav @uì} (Oront), Bojan @irovi} (Notar). I: Svetlana Bojkovi} (Filumena Marturano), Dragan Nikoli} (Domeniko Sorijano), Miroslav @uì} (Alfredo Amorozo), Renata Ulmanski (258) 22. april 1994. (Teatar u podrumu) (Rozalija Solimene), Anita Man~i} (Dijana), Aveti Dubravka Mijatovi} (Lu~ija), Bojan @irovi} P: Henrik Ibzen, Pr: Josip Kulundì}, R: Pavle (Umberto), Erol Kadi} (Rikardo), Nenad ]iri} Lazi}, S. i K: Petar Pa{i}, Izb. m: \uro Sanader, (Mikele), Sa{a Gruden (Advokat No~ela), Rastko Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. Lupulovi} (Prvi konobar), Nenad Jezdi} (Drugi konobar). I: Tihomir Stani} (Osvald Alving), Ruìca Soki} (Helena Alving), Pe|a Stojanovi} (Pastor Manders), Milutin Butkovi} (Jakov Engstrand), (254) 10. decembar 1993. (Teatar u podrumu) Dragana \uki} (Regina Engstrand). Peg, srce moje P: Dòn Hartli Maners, Pr: Todor Manojlovi}, (259) 7. maj 1994. (Teatar u podrumu) R: Milan Karadì}, S: Darko Nedeljkovi}, Oleana K: Boàna Jovanovi}, M: Ljubomir Ninkovi}, Kor: Sonja Lapatanov, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. P: Dejvid Memet, Pr, Ad. i R: Vida Ognjenovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Ljiljana Dragovi}, I: Katarina @uti} (Peg), Olga Odanovi} (Etel), Izb. m: Ivana Stefanovi}. Gorica Popovi} (Gospo|a Volton), Rastko Lupulovi} (Dèri), Nenad Jezdi} (Alarik), Milutin I: Svetozar Cvetkovi} (Dòn), Nata{a ûljkovi} Karadì}, Dragan Nikoli} (Brent), Branimir Brstina (Kerol). (Haugs), Vidoje Vujovi} (Artur). (260) 28. maj 1994. (255) 18. decembar 1993. Katarina Laà i paralaà P: Felisijen Marso, Pr. i R: Soja Jovanovi}, P: Jovan Popovi} Sterija, Ad. i R: Egon Savin, S: Miomir Deni}, K: Boàna Jovanovi}, S: Geroslav Zari}, K: Bojana Nikitovi}, Scen. p: Sonja Lapatanov, M: Ksenija Ze~evi}, Lek: Radovan Kneèvi}. Dram: Gordana Gonci}. I: Rade Markovi} (Marko Vuji}), Anita Man~i} I: Katarina @uti} (Katarina Kornaro), Svetislav (Jelica), Aleksandar Kuburovi} (Bati}), Tihomir Gonci} (Lorenco Ferari), Mladen Andrejevi} (@orì Stani} (Aleksa), Milutin Butkovi} (Mita), Dragana Kornaro), Mihajlo Paskaljevi} (Malipiero), Danijela \uki} (Marija). Mihajlovi} (Foska de Lusijan), Aljo{a Vu~kovi} (@ak de Lusijan). (256) 25. mart 1994. Ljubavno pismo (261) 13. novembar 1994. P: Zlatan Fazlagi} & Zoran Ba~i}, R: Branko Marija Stjuart Ki~i}, S: Darko Nedeljkovi}, K: Olgica Milunovi}, P: Fridrih [iler, Pr: Branimir @ivojinovi}, M: Zoran Simjanovi}, Scen. p: Sonja Divac. R: Ljubomir Dra{ki}, S: Petar Pa{i}, K: Boàna Repertoar 345

Jovanovi}, M: Vojislav Kosti}, Lek: Ljiljana Mrki} (265) 20. jun 1995. Popovi}, Dram: Gordana Gonci}. Lagum I: Renata Ulmanski (Hana Kenedi), Miodrag P: Svetlana Velmar Jankovi}, Ad: Gordana Krstovi} (Ejmijes Polit), Nenad Jezdi} (Mortimer), Gonci}, R: Alisa Stojanovi}, S: Miodrag Taba~ki, Branislav Zeremski (Baron od Berlija), Neboj{a K: Angelina Atlagi}, M: Ivana Stefanovi}, Ljubi{i} (Grog od Lestera), Vlastimir Stojiljkovi} Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. (Grof od [ruzberija), Milan Mihajlovi} (Vilijem Devison), Sr|an Mileti} (Grof od Kenta), Miroslav I: Svetlana Bojkovi} (Milica Pavlovi}), Petar Kralj @uì} (Grof Obepin), Aljo{a Vu~kovi} (Melvil), (Du{an Pavlovi}), Pe|a Stojanovi} (Jermenin), Isidora Mini} (Margareta Kerl), Svetlana Bojkovi} Sr|an Mileti} (Pavle Zec), Tihomir Stani} (Sava (Kraljica Elizabeta), Dara Dòki} (Kraljica Marija [umanovi}), Nela Mihajlovi} (Zora), Milica Stjuart). Mihajlovi} (Marija), Dragana \uki} (Krista \or|evi}), Miroslav @uì} (Ku}epazitelj Miloje), Anastasija Vojinovi} (Ministarka), Jovana Popovi} (262) 10. februar 1995. (Marija dete), Du{ko A{kovi}, Milenko Adamovi} (Velja dete), Dubravka Kovijani} (Sobarica). Moskva-Petu{ki

P: Venedikt Jerofejev, Pr: Aleksandar (266) 3. jul 1995. (Teatar u podrumu) Badnjarevi}, Ad. i R: Predrag Baj~eti}, S: Du{an Ota{evi}, K: Boàna Jovanovi}, [rafekser i autoklav M: Bora \or|evi}, Dram: Ivana Dimi}. P: Aleksandar Obrenovi}, R: Aleksandar Obrenovi}, S. i K: Vesna Radovi}, M: Gordana I: Nenad ]iri} (Venji~ka), Branko Vidakovi} (Prvi Simi}, Kor: Radmila Vidak i Tanja Popovi}. an|eo), Du{ko Premovi} (Drugi an|eo), Aleksandar Sre}kovi} (Tre}i an|eo), Rastko I: @ià Stojanovi} (Lekarka), Milutin Butkovi} (Prvi Lupulovi} (êtvrti an|eo), Tatjana Bo{kovi} (Ona pacijent), Dejan âvi} (Drugi pacijent), Nevena Sfinga), Gorica Popovi} (Ona Darja). Novovi} (Pacijentkinja), Katica @eli (Asistentkinja), Marko Stani} (Glava inspekcija), Aleksandar D. Mihailovi} (Solista na lojtrama). (263) 18. april 1995.

ârlama zbogom (267) 25. januar 1996. (Teatar u podrumu) P: Aleksandar Popovi}. R: Ivana Vuji}, K: Milena Iju, poplava! Jefti} Ni~eva Kosti}, M: Antonije Pu{i} (Rambo P: Gorica Popovi}, R. i Izb. m: Gorica Popovi}, Amadeus), Kor: Tanja Popovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Ap: Ljubi{a Ba~i}, S. i K: PR “Cari}”, Popovi}, Pom. r: Ljibi{a Mati}. Kor: Sonja Divac. I: Tihomir Stani} (Bangeja Klepac), Ruìca Soki} I: Goran Sultanovi} (G-din Steva Ruì}), Anita (Leposava Bjuti Sre}kovi}), Danica Maksimovi} Man~i} (G-|ica Evica @ivkovi}), Dara Dòki} ([tanicla), Fe|a Stojanovi} (Bure), Milan (G-|a Sofija Jefti}), Ljiljana Dragutinovi} (G-|a Mihajlovi} ([ure), Mira Pei} Armenuli} (@ana), Anka Novi}), Gorica Popovi} (G-|a Melanija Sr|an Mileti} (Grkljan Dejo), Branislav Zeremski Mravi}). (Proro~ica Rusalka), Jano{ Tot (Janko), Dejan âvi} (Ferizovi} Kurta), Biljana Bi}ani} (Briìtka), Tanja Popovi}, Tatjana Antonijevi}, Biljana (268) 19. mart 1996. (Velika scena) Markovi}, Svetlana Markovi} (êtiri svrake), Policajci Bo{ko Jakovljevi}, Stanko [kugor (Pravi momci). P: Slavomir Mroèk, Pr: Petar Vuji~i}, R: Darijan Mihajlovi}, S: Marija Nikoli}, K: Olgica Milunovi}, (264) 7. maj 1995. Kor: Sonja Divac, ts. Ljubi{a Ba~i}. (Teatar u podrumu) I: Branimir Brstina ([ef policije), Milutin Karadì} Putuju}e pozori{te Rikoti (Zatvorenik), Mladen Andrejevi} (Policijski narednik), Jasmina Ivani{evi} (@ena narednik, P: Alfredo Baldu~i, Pr: Milan Rakovac, Provokator), Miroslav @uì} (General). R: Kokan Mladenovi}, S: Bojana Risti} \urovi}, K: Branka Petrovi}, M: Nenad Milosavljevi}, Kor, Scen. p: An|elija Todorovi}, (269) 18. april 1996. (Teatar u podrumu) Pom. r: Zoran Maksi}. Ovde I: Vlastimir Stojiljkovi} (Hamilkar Rikoti), Gorica P: Majkl Frejn, Pr: Novica Petrovi}, Popovi} (Adela), Neboj{a Ili} (Hanibal), Dubravka R. i Izb. m: Alisa Stojanovi}, S: Marija Nikoli}, Mijatovi} (Marta), Bojan @irovi} (Grof Lui|i Bolza). K: Zora Popovi} Mojsilovi}. 346 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

I: Dubravka Mijatovi} (Ket), Zoran Cvijanovi} (Fil), (274) 7. februar 1997. (Teatar u podrumu) Jelisaveta Seka Sabli} (Pet). Ljubavi Dòrdà Va{ingtona P: Miro Gavran, R: Tatjana Mandi} Rigonat, (270) 8. oktobar 1996. (Teatar u podrumu) S: Miodrag Taba~ki, K: Angelina Atlagi}, Ljubiko i Desanka Dram: Ivana Dimi}, M: Igor Gostu{ki. P: Aleksandar Popovi}, R: Ninoslav [}epanovi}, I: Tatjana Bo{kovi} (Marta Va{ington), Dubravka S: Vesna Pajdi}, K: Sa{a Marinkovi}, M: @eljko Mijatovi} (Silvija Karver). Joksimovi}. I: Milica Mihajlovi} (@ena s pilencetom), Sergej (275) 4. oktobar 1997. Trifunovi} (Ljubinko s amrelom), Nenad Jezdi} (Avgust s gitarom). Art P: Jasmina Reza, Pr: Ana Morali}, R: Alisa Stojanovi}, S: Darko Nedeljkovi}, (271) 25. oktobar 1996. (Velika scena) K: Zora Popovi} Mojsilovi}, M: Dragoljub \uri~i} i Turneja Nikola Dimu{evski, Scen. p: Ferid Karajica, P: Goran Markovi}, R: Milan Karadì}, Dram: Miomir Petrovi}, Mask: Smilja Risti}. S: Geroslav Zari}, K: Bojana Nikitovi}, I: Tihomir Stani} (Mark), Svetozar Cvetkovi} M: Ivana Stefanovi}, Dram: Ivana Dimi}, (Ser`), Branislav Zeremski (Ivan). Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. Kor: Ferid Karajica. I: Aljo{a Vu~kovi} (Mi{ko), Mladen Andrejevi} (276) 9. oktobar 1997. (Teatar u podrumu) (@aki), Sergej Trifunovi} (Lale), Dara Dòki} (Sonja), Branimir Brstina (Stanislav), Jasmina Ispovesti varalice Feliksa Krula Ivani{evi} (Jadranka), Miroslav @uì} (Reditelj), P: Tomas Man, R: Mladen Andrejevi}. Dragoljub Denda (\uro), Neboj{a Milovanovi} (\or|evi}), Nenad ]iri} (Pukovnik Gavro), Nenad I: Mladen Andrejevi} (Feliks Krul). Jezdi} (Potpukovnik Aleksi}), Branka [eli} (U~iteljica), Andreja [epetkovski (Vojnik), Predrag (277) 17. oktobar 1997. (Teatar u podrumu) Perovi} (Pripadnik paravojnih jedinica), Bojan @irovi} (Major Kandi}), Erol Kadi} (Hirurg), Jovana od metroa Branislav Zeremski (Hrvatski zapovjednik), P: Vidosav Stevanovi}, R: Anja Su{a, Radoslav Milenkovi} (Ljubi}), Milutin Karadì} S: Aleksandar Veljanovi}, K: Jelena Nikoli}, (Danilo), Katica @eli (Danilova èna), Branimir M: Goran Bregovi}. Popovi} (Muslimanski vo|a), Elizabeta Popovi} ([ankerica). I: Neda Arneri} (Jovana).

(272) 9. novembar 1996. (Teatar u podrumu) (278) 10. novembar 1997. Audijencija Bekstvo P: Vaclav Havel, Pr: Aleksandar Ili}, P: Mihail Bulgakov, Pr: Milan ôli}, R: Vojin Paunovi}, K: Vanja Popovi}. R. i S: Ljubomir Dra{ki}, K: Boàna Jovanovi}, M: Vojislav Kosti}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, I: Sergej Trifunovi} (Sladek), Vojin ]etkovi} Dram: Gordana Gonci}, Mask: Smilja Risti}. (Vanek). I: Ljiljana Dragutinovi} (Serafima Vladimirnovna Korzuhina), Tihomir Stani} (Sergej Pavlovi~ (273) 18. januar 1997. (Velika scena) Golupkov), Aljo{a Vu~kovi} (Gregorij Lukjanovi~ Ku}i!... ârnota), Branka [eli} (Ljuska), Nenad Stojanovski (kg) (Roman Valerijanovi~ Hludov), P: Ljudmila Razumovska, Pr: Novica Anti}, Vlastimir Stojiljkovi} (Afrikan), Nikola Simi} R: Izb. m: Radoslav Milenkovi}. (Paramon Ilji~ Korzuhin), Nenad Jezdi} (Krapilin), S: Boris Maksimovi}, K: Jasna Badnjarevi} Sr|an Mileti} (De Brizar), Branislav Jerini} (Beli Petrovi}, Dram: Miomir Petrovi}, Glavni komadant), Miodrag Krstovi} (Bajev, Tihij), Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. Dejan Lutki} (Bu|onovac, Gurin), Sa{a Gruden I: Milica Mihajlovi} (@ana), Sergej Trifunovi} (Golovan), Gordan Ki~i} (Antoan), Dragana \uki} (Venjka), Nenad Jezdi} (Oìljak), Ivan Zari} (Nikolajevna, Prostitutka), Nevena Stani} (Oljka), (Majki), Paulina Manov (Tanja Rida), Neboj{a Ili} Nata{a ûljkovi} (Turkinja), Marko Stani} (Foma), Neboj{a Milovanovi} (Blizanac), Boris (Pajsije), Mihajlo Paskaljevi} (Grk), Miroslav @uì} Milivojevi} (Sine), Marina Koljubajev (Tamni (Na~elnik Artur Arturovi~), Borivoje Stojanovi} an|eo, Svetli an|eo). (Iguman), Dejan \urovi} (Lice u kasi, Figura). Repertoar 347

(279) 14. februar 1998. K: Ljiljana Dragovi}, M: Vojislav Kosti}, Dram: Miomir Petrovi}. Na ~ijoj strani P: Ronald Harvud, Pr: \or|e Krivokapi}, I: Dara Dòki} (Morin Folan), Ruìca Soki} (Meg R: Lenka Udovi~ki, S. i K: Miodrag Taba~ki, Folan), Nenad Jezdi} (Rej Duli), Nenad ]iri}. Dram: Miomir Petrovi}. Pato Duli), I: Petar Boòvi} (Major Stiv Arnold), Anita Man~i} (Emi [traube), Milica Mihajlovi} (Bajev, Tihij), (285) 21. decembar 1998. Petar Kralj (Helmut Rode), Bojan @irovi} Opera za tri gro{a (Poru~nik Dejvid Vils), Ljuba Tadi} (Vilhelm Furtvengler). P: Bertolt Breht, M: Kurt Vajl, Pr: Slobodan Glumac, R: Nikita Milivojevi}, Pom. r: \ur|a Te{i}, S: Du{an Ota{evi}, K: Svetlana Cvijanovi}, (280) 7. april 1998. Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Kor: Ferid Karajica. Porodi~ne pri~e I: Milutin Karadì} (Mekhit zvani Meki no`), P: Biljana Srbljanovi}, R, S. i Izb. m: Jago{ Mladen Andrejevi} (Dònatan Dèremija Pi~em), Markovi}, K: Boàna Jovanovi}, Lek: Ljiljana Gorica Popovi} (Silija), Vesna Trivali} (Poli Mrki} Popovi}, Mask: Smilja Risti} i Rozalija Pi~em), Branislav Zeremski (Braun), Dubravka Tanasijevi}. Mijatovi} (Lusi), Anita Man~i} (Dèni Jazbina), I: Isidora Mini} (Nade`da), Sergej Trifunovi} Mihajlo Paskaljevi} (Pastor Kimbel), Neboj{a Ili} (Vojin), Branka [eli} (Milena), Goran [u{ljik (Fil~), Nenad ]iri} (Matija), Erol Kadi} (Jakov), (Andrija. Aleksandar Sre}kovi} (Volter), Ivan Vidosavljevi} (Dìmi), Nenad Petrovi} (Robert), Dragan~o Ristevski (Ede). (281) 11. maj 1998 (Teatar u podrumu)

Silvija (286) 18. februar 1999. P: Albert Ramsdel Garni, Pr. i R: Milica Kralj, Velika sveska S: Boris Maksimovi}, K: Bojana Nikitovi}, M: Andrej A}in. P: Agota Kristof, Pr: Radina Vu~eti} Mladenovi}, I: Paulina Manov (Silvija), Fe|a Stojanovi} Ad: Erih Aufderheyde, R: Kokan Mladenovi}, (Greg), Gorica Popovi} (Kejt), Sr|an Mileti} (Tom, S: Miodrag Taba~ki, K: Angelina Atlagi}, Filis, Lesli). M: Zoran Hristi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. I: Neboj{a Ili} (Blizanac 1), Bojan @irovi} (282) 15. jun 1998. (Teatar u podrumu) (Blizanac 2), Milica Mihajlovi} (Baba), Danijela Ugrenovi} (@ena), Goran [u{ljik (ôvek). Bra~na igra P: Edvard Olbi, Pr: Borivoje Gerzi}, R: Ivana (287) 20. februar 1999. \ilas, S: Marija Nikoli}, K: Jelena Vasiljevi}, (Teatar u podrumu) M: Dragoljub \uri~i}, Scen. p: Ivan Klemenc, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Mask: Smilja Risti} i Dìl i Dòn Rozalija Tanasijevi}. P: Leonard Ger{, R: Nenad Gvozdenovi}, I: Svetlana Bojkovi} (Dìlijan), Petar Kralj (Dèk). S: Aleksandar Veljanovi}, K: Dragica Pavlovi}, M: Boris Bunjac. (283) 1. oktobar 1998. (Teatar u podrumu) I: Milena Vasi} (Dìl Taner), Daniel Si~ (Dòn Prokleti Kovalski Bejker), Tanja Bo{kovi} (Gospo|a Bejker), Branislav Zeremski (Ralf Ostin). P: Neboj{a Rom~evi}, R: Stefan Sabli}, S: Ana Martinovi}, K: Lana Pavlovi}. I: Nenad Jezdi} (Zoran \or|evi}), Hana Jov~i} (288) 24. april 1999. (Maja), Jelisaveta Sabli} (Ela), Mihajlo (Teatar u podrumu) Paskaljevi} (Viktor Jonson). ôrba od kanarinca P: Milo{ Radovi}, R: Vida Ognjenovi}, (284) 14. novembar 1998. S: Darko Nedeljkovi}, K: Ljiljana Dragovi}, Lepotica Linejna M: Predrag Vrane{evi}. P: Martin Makdona, Pr: \or|e Krivokapi}, I: Tihomir Stani} (Mihajlo Medovi}), Vesna R: Zoran Ratkovi}, S: Darko Nedeljkovi}, Trivali} (Jelena Vladisavljevi}). 348 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(289) 2. decembar 1999. (Teatar u podrumu) (Prostitutka, Druga `ena), Zoran Ratkovi} (Prvi Pelikan ~uvar), Predrag Tasovac (Drugi ~uvar), Vladislav Mihailovi} (Tip 1, Prvi ~ovek), Aleksandar Gruden P: August Strindberg, Ad, R. i Izb. m: David (Tip 2, Drugi ~ovek), Sr|an Jovanovi} (De~ak), Putnik, S: Marija Nikoli}, K: Jelisaveta Tati}, Dijana Duki} (Gluvonema prostitutka). Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}.

I: Vladica Milosavljevi} (Eliza), Bojan @irovi} (293) 26. maj 2000. (Teatar u podrumu) (Frederik), Paulina Manov (Gerda), Igor Filipovi} (Aksel), Renata Ulmanski (Margaret). Lift za kuhinju P: Harold Pinter, Pr: Nada ]ur~ija Prodanovi}, (290) 26. februar 2000. R. i Izb. m: Neboj{a Ili} i Bojan @irovi}, K: Olgica Milunovi}. Divlji med P: Majk Frejn, Pr: Vladeta Jankovi}, R: Dejan I: Bojan @irovi} (Ben), Neboj{a Ili} (Gas). Mija~, S. i K: Miodrag Taba~ki, Izb. m: Dejan Cuki}, Dram: Gordana Gonci}, Lek: Ljiljana Mrki} (294) 24. oktobar 2000. (Teatar u podrumu) Popovi}, Pom. r: Marica Vuleti} Naumovi}, Mask: Smilja Risti}. M(j)e{oviti brak I: Svetlana Bojkovi} (Ana Petrovna Vojniceva), P: Stevan Koprivica, R: Milan Karadì}, Boris Isakovi} (Sergej Pavlovi~ Vojnicev), Anica S. i K: Jadranka Nikoli}. Dobra (Sotija Jegorovna), Vlastimir \uza I: Dara Dòki} (Sneàna), Milutin Karadì} Stojiljkovi} (Porfirije S. Glagoljev), Nenad ]iri} (Vojin). (Gerasim Kuzmi~ Petrin), Milica Mihajlovi} (Marija Jefimovna Grekova), Petar Kralj (Ivan Ivanovi~ Trilecki), Branislav Zeremski (Nikolaj Ivanovi~ (295) 3. novembar 2000. (Teatar u podrumu) Trilecki), Tihomir Stani} (Mihajlo Vasiljevi~ Platonov), Branka [eli} (Aleksandra Ivanovna Kolateralna {teta Sa{a), Nenad Jezdi} (Osip), Predrag Tasovac P: Tarik Ali & Hauard Brenton & Endi de la Tur, (Marko), Miroslav @uì} (Vasilije), Marko Stani} Pr: Jelena Mijovi}, R: Boìdar \urovi}, S: Darko (Jakov), Sr|an Popovi} (Pratilac). Nedeljkovi}, K: Bojana Nikitovi} i Sneàna Pe{i} Raji}, M: Milo{ Petrovi}, Dram: Boò Koprivica, Scen. p: Sonja Divac. (291) 27. mart 2000. Nagon I: Tatjana Bo{kovi} (Leona), Milan Mihailovi} (Danijel). P: Franc Ksaver Krec, Pr: Anica Dobra, R: Radoslav Milenkovi}, S: Juraj Fabri, K: Dragica Pavlovi}, M: Isidora @ebeljan, (296) 9. februar 2001. Dram: Miomir Petrovi}, Scen. p: Aleksandar Leda Taskovi}, Pom. r: Maks ]eli}. I: Gorica Popovi} (Hilde), Mladen Andrejevi} P: Miroslav Krleà, R: Dejan Mija~, S: Juraj Fabri, (Oto), Milica \uki} (Mici), Neboj{a Milovanovi} K: Bojana Nikitovi}, M: Isidora @ebeljan, (Fric). Kor: Sonja Vuki}evi}, Pom. r: Dragutin Marjanovi}. I: Svetozar Cvetkovi} (Vitez Oliver Urban), Nenad (292) 18. maj 2000. ]iri} (Klanfar), Radmila Tomovi} Grinvud (Melita), Roberto Cuko Nenad Jezdi} (Aurel), Jelena \oki} (Klara), P: Bernar Mari Koltes, Pr: Ivanka Pavlovi}, Jelena Stupljanin (Fanny), Gorica Popovi} (Prva Ad. i Dram: Jelena Mijovi}, R: Aleksandar dama), Milica Mihajlovi} (Druga dama), Vlastimir Popovski, S. i K: Angelina Atlagi}, M: Kiril \uza Stojiljkovi} (Gospodin), Sonja Vuki}evi} Dàjkovski, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, (Madam). Scen. p: Sonja Vuki}evi}, Pom. r: Nenad Gvozdenovi}. (297) 2. mart 2001. I: Sergej Trifunovi} (Roberto Zucco), Jasna Tri verzije ìvota \uri~i} (Njegova majka, Dama), Katarina @uti} (Klinka), Nata{a Ninkovi} (Njena sestra), Vojin P: Jasmina Reza, Pr: Ivana Dimi}, R: Alisa ]etkovi} (Njen brat), Vesna Pe}anac (Njena Stojanovi}, S: Darko Nedeljkovi}, K: Zora majka, Gazdarica, Prva èna), Miodrag Krstovi} Mojsilovi} Popovi}, M: @ozeli Puk, Izb. m: Toma (Njen otac, Setni inspektor, Inspektor), Vlasta Gruji}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Scen. p: Ivica Velisavljevi} (Gospodin u metrou), Dragana \uki} Klemenc, Pom. r: Dara [ukovi}. Repertoar 349

I: Svetislav Gonci} (Anri), Vladislava Milosavljevi} (302) 24. februar 2002. (Teatar u podrumu) (Sonja), Ljiljana Dragutinovi} (Ines), Fe|a Kaput mrtvog ~oveka Stojanovi} (Iber), David @ivkovi} (Arno). P: Hajdana Baleti}, R: \or|e Marjanovi}, S: Darko Nedeljkovi}, K: Sneàna Pe{i} Raji}, (298) 20. mart 2001. M: Margita Stefanovi}, Mask: Tihomir Ma~kovi} i Smilja Risti}. Mala ljubav za mene ili [ta pla{i Vinsenta Prajsa? I: Ana Maljevi} (Vera), Andrija Milo{evi} (Andrej), Nenad Gvozdenovi} (Nenad), Katica @eli (@ena), P: Du{an Risti}, R: Nenad Gvozdenovi}, Marko Stani} (ôvek). S: Marija Nikoli}, K: Bojana Nikitovi}, M: Isidora @ebeljan, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Scen. p: Sonja Lapatanov, Pom. r: Mirela (303) 2. maj 2002. Pavlovi}. Ve~era sa prijateljima I: Bojan @irovi} (Goran), Dragana \uki} (Keri), P: Donald Margulis, Pr: Dejana âvi}, Miodrag Krivokapi} (Viktor), Svetlana Bojkovi} R: Nenad Gvozdenovi}, S: Marija Nikoli}, (Dèsika), Milan Mihailovi} (Hauard), Vladislav K: Sneàna Pei} Raji}, M: Boris Bunjac, Mihailovi} (Glumac), Nikola Vujovi} (Mister Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Mask: Rozalija Boun), Katarina Eri} (Gospo|a Hantli), Lazar Tanasijevi} i Dubravka Bu{atlija. Strugar (Sem), Sneàna Cvetkovi} (Greta). I: Ljiljana Dragutinovi} (Karen), Boris Komneni} (Gejb), Mladen Andrejevi} (Tom), Dubravka (299) 15. novembar 2001. Mijatovi} (Bet). (Teatar u podrumu) Bedni ljudi (304) 9. maj 2002. (Teatar u podrumu) P: Fjodor Mihajlovi~ Dostojevski, Ad: Gorica Sabrane pri~e Popovi}, Ad. i R: Milica Kralj, S. i K: Milica Baji}, P: Donald Margulis, Pr: Jelena [ukuljevi} M: Aleksandar Kosti}, Mask: Rozalija Tanasijevi}. Gerreyn, R, K. i Izb. m: Tatjana Mandi} Rigonat, S: Milena Jefti} Ni~eva Kosti}, Lek: Ljiljana Mrki} I: Branislav Zeremski (Makar Aleksejevi~), Tanja Popovi}, Mask: Rozalija Tanasijevi}. Divni} (Varvara Aleksejevna). I: Svetlana Bojkovi} (Rut [tajner), Katarina @uti} (Liza Morison). (300) 4. decembar 2001. (Teatar u podrumu) Jedva ste~e zeta (305) 29. jun 2002. (Sava centar) P: Eèn Labi{, Pr: Milo{ Rizni}, Ad, R, S, K, Ap. i Koprodukcija sa Toma` Pandur Theatar i Multi M: Gorica Popovi}, Mask: Rozalija Tanasijevi}. medijalnim festivalom Ex Ponto, Ljubljana. I: Vlastimir Stojiljkovi} (Oktav Vankuver), Gorica Hazarski re~nik Popovi} (Galatea), Anita Man~i} (Ismenija), P: Milorad Pavi}, Ad: Darko Luki}, Neboj{a Ili} (Evsevije Dardanbef), Jelena Ad. i Dram: Livia Pandur i Toma` Pandur, Stupljanin ([iketa). R: Toma` Pandur, S: Marko Japelj, K: Leo Kula{ i Svetlana Visintin, M: Richard Horowitz, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Kor: Edward Clug, (301) 7. februar 2002. Scen. p: Stanislav @ivkovi}, Pom. r: Jovana ûdo u [arganu Popovi}, Pom. s: @eljko Rudi}, Pom. k: Sneàna Pe{i} Raji}. P: Ljubomir Simovi}, R: Dejan Mija~, S: Veljko Despotovi}, K: Bojana Nikitovi}, I: Jelena \oki} (Virginia Ateh, Princeza Ateh), M: Isidora @ebeljan, Lek: Radovan Kneèvi}, Sergej Trifunovi} (Taksista, Jusuf Masudi, Scen. p: Ivica Klemenc, Pom. r: Jovana Popovi} i Mokaddasa Al-Safer), Petar Boòvi} (Sudija, Boris Todorovi}. Sabljak Mustaj beg, Pasa Trebinjski, Hazarski Kagan), Dragan Mi}anovi} (Dr Isajlo Suk, Kir I: Anita Man~i} (Ikonija), Milica Mihajlovi} Avram Brankovi}, Konstantin Solunski), Livio (Gospava), Radmila Tomovi} Grinvud (Cmilja), Badurina (Dr Dorothea Schultz, Samuel Koen, Nenad Jezdi} (An|elko), Branislav Zeremski Isak Sangari), Jelisaveta Sabli} (Anastasija Suk, (Mile), Petar Boòvi} (Stavra), Svetozar Efrosinija Luccari), Tihomir Stani} (Manuil Van Cvetkovi} (Skitnica), Jelena Stupljanin (Jagoda), Der Spaak, Nikon Sevast, Lee Holmes, DrAbu Tihomir Stani} (Vilotijevi}), Nenad ]iri} (Islednik), Kabir Muanjia, Turski vojnik, Farabi Ibn Kora), Bojan @irovi} (Manojlo), Petar Mihailovi} Svetozar Cvetkovi} (Gospodin Van Der Spaak, (Tanasko), Petar Radovanovi} (Prosjak), Vabir Ibn Akshany, Ibn Abu Haderash), Sonja 350 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Vuki}evi} (Gospo|a Van Der Spaak, Devojka u (310) 25. februar 2003. pa{inom logoru, Dubrov~anka), Edward Clug (Teatar u podrumu) (Plesa~ u Hotelu Kingston, Turski vojnik, Lovac Uho, grlo, no` na snove), Ronald Savkovi} (Gost hotela P: Vedrana Rudan, Ad: Jelisaveta Sabli}, Kingston, Turski vojnik, Lovac na snove), @ivko R: Tatjana Mandi} Rigonat, S: Darko Nedeljkovi}, Grubor, Aleksandar Gruji}, Marko Janji}, Mask: Rozalija Tanasijevi}. Branislav Jevti}, Radivoje Kneèvi}, Milutin Milo{evi}, Vuk Saletovi} (Gosti hotela Kingston, I: Jelisaveta Sabli} (Tonka Babi}), Vojska, Lovci na snove). (311) 7. mart 2003. Gra|anin plemi} (306) 5. oktobar 2002. (Teatar u podrumu) P: Molijer, Pr: Simo Matavulj, R: Ljubomir Dra{ki}, U poseti kod gospodina Grina Pom. r: Milica Kralj, S: Vladislav Lalicki, K: Boàna Jovanovi}, M: Zoran Obrenovi}, P: Dèf Baron, Pr. i R: Stefan Sabli}, Dram: Gordana Gonci}, Lek: Ljiljana Mrki} S: Darko Nedeljkovi}, K: Zora Mojsilovi} Popovi}, Popovi}, Kor: An|elija Todorovi}, Pom. k: Olga Izb. m: Zoran Maksimovi}. Mr|enovi}, Mask: Rozalija Tanasijevi}, Nijaz I: Predrag Ejdus (Gospodin Grin), Sr|an Timarov Memi{ i Dubravka Bu{atlija. (Ros Gardiner). I: Petar Kralj (Gospodin @urden), Gorica Popovi} (Gospo|a @urden), Katarina @uti} (Lusila), Petar Mihailovi} (Kleont), Aljo{a Vu~kovi} (Dorant), (307) 18. oktobar 2002. Tatjana Bo{kovi} (Markiza Dorimena), Neboj{a Dom Bernarde Albe Ili} (Kovijel), Leana Vu~kovi} (Nikolija), Sr|an Mileti} (U~itelj muzike), Miroslav @uì} (U~itelj P: Federiko Garsija Lorka, Pr: Olga Ko{uti}, igranja), Vladimir Posavec Tu{ek (U~itelj Ad, R. i Izb. m: Jago{ Markovi}, Pom. r: Vladimir borenja), Branislav Zeremski (U~itelj filozofije), Deki}, S: Boris Maksimovi}, K: Boàna Marko Stani} (Kroja~), Erol Kadi} (Muftija, Jovanovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, U~enik), Kristina Lalicki, Tanja Divni} (Sluàvke), Pom. k: Olga Mr|enovi}, Mask: Rozalija Milija Brankovi}, Ivan Krin, Vlada Veljkovi} Tanasijevi}. (Svira~i), Jelena Milanovi} ]irica, Sanja Vinkovi}, Dunja Crni}, Marija Jankovi}, Nada Novakovi}, I: Ljiljana Dragutinovi} (Bernarda Alba), Ksenija Iva Petrovi} (Igra~ice, kuvarice, kroja~ki Jovanovi} (Marija Hosefa), Olga Odanovi} pomo}nici, Turkinje). (Angustija), Vjera Mujovi} (Magdalena), Bojana Bambi} (Amelija), Branka [eli} Ili} (Martirio), Vanja Mila~i} (Adela), Gorica Popovi} (Ponsija), (312) 28. mart 2003. (Teatar u podrumu) Renata Ulmanski (Prudensija), Fantomi P: Jelena Kajgo, R, S. i Izb. m: Gor~in Stojanovi}, K: Svetlana Cvijanovi}, Mask: Sneàna Pe{i} (308) 9. novembar 2002. (Teatar u podrumu) Raji}. Prva ljubav I: Radmila Tomovi} Grinvud, Jelena Stupljanin, Bojan @irovi}, Srdan Timarov. P: Semjuel Beket, Pr: David Albahari, Ad, R, S. i Lek: Marica Vuleti}, Izb. m: Slobodan Naumovi}, Lek: Jelena (313) 29. april 2003. (Teatar u podrumu) Stupljanin, Mask: Rozalija Tanasijevi}. Dvije P: Tena Stivi~i}, R: Snjeàna Banovi}, I: Branislav Zeremski (On), Jelena Stupljanin (Ona). Pom. r: Sla|ana Kilibarda, S. i K: Slavica Radovi}, Pom. k: Sneàna Pe{i} Raji}, (309) 16. januar 2003. Mask: Rozalija Tanasijevi} i Dubravka Bu{atlija. I: Jelena \oki} (Anja), Aleksandra Jankovi} Egzibicionista (Lena), Stela ]etkovi} (Sonja), Svetislav Gonci} P: O. J. Traven, Pr: Katarina Pejovi}, R: Milan (Emil). Karadì}, S: Miodrag Taba~ki, K: Zora Mojsilovi} Popovi}, M: Zoran Eri}, Lek: Ljiljana Mrki} (314) 28. oktobar 2003. (Velika scena) Popovi}, Mask: Rozalija Tanasijevi}. Amerika, drugi deo I: Isidora Mini} (Doroti Dèkson), Branimir Brstina P: Biljana Srbljanovi}, R: Dejan Mija~, (Fred Miler), Dara Dòki} (Eva Stempovska), Pom. r: An|elija Todorovi}, S: Darko Nedeljkovi}, Vojislav Brajovi} (Danijel Parker), Andrija K: Zora Mojsilovi}, M: Ivan Ili}, Pom. k: Dragana Milo{evi} (Dìmi Polak). Vu~eti}. Repertoar 351

I: Svetozar Cvetkovi} (Karl), Branislav Le~i} (318) 24. januar 2004. (Velika scena) (Danijel), Anita Man~i} (Mafi), Aleksandra Dèpovi puni kamenja Jankovi} (Irena), Jano{ Tot (Dormen), Jelena \oki} (Prodava~ica sa delikatesa), Nenad Jezdi} P: Mari Dòuns, Pr: Ivana Dimi}, R: Erol Kadi}, (Kelner), Tihomir Stani} (Homles), Nenad S: Ljubisav Milunovi}, K: Ana \or|evi}, Jarakovi}, Nikola Jarakovi} (Mali Crnac), Biljana Izb. m: Ana \oki}, Kor: Du{an [ida, Srbljanovi} (Glas naratora), (Glas automatske Pom. s: Vojin Butkovi}. sekretarice (Sr|an Mileti}), Jelena Stupljanin I: Neboj{a Ili} (Dèk Kvin, Esling, Miki, [in, (Glas mlade ène), Olivera Markovi} (Glas stare Dòn), Nenad Jezdi} (ârli Konlon, Simon, Klem, ène), Jasna Novakov (Glas slu`benice iz banke), Fin, Karolina \ovani). Dejan âvi} (Glas sa zvu~nika iz metroa), Dejan Stojiljkovi}, Milan Radovi} (Kelneri). (319) 10. april 2004. (Mala scena) Pri~a o Dìpsiju Trolmanu (315) 14. novembar 2004. (Mala scena) P: Du{an Cveti}, Ad, R, S: Sla|ana Kilibarda, Neuhvatljivi sistem glume 2 Pom. r: Erol Kadi}, S: Marija Jevti}, K: Jelena P: Gordana Mari}, R, Izb. m: Gordana Mari}, Mileti}, M: Ivan Aleksijevi}. Pom. r: Branislava Stefanovi}, S, K: Sneàna I: Radmila Tomovi} Greenwood (Elza), Sr|an Bekri}, Kor: Milo{ Paunovi}. Timarov (Dìpsi Trolman), Erol Kadi} (Tristan), Aljo{a Vu~kovi} (Oskar), Sr|an Jovanovi} I: Milutin Milo{evi} (Prvi istraìva~), Jelena (Novinar), Dejan Stojiljkovi}, Uro{ Danilovi} Stupljanin (Drugi istraìva~), Milena Ra`natovi} (Narodna omladina). (Tre}i istraìva~), Milo{ Paunovi} (êtvrti istraìva~), Gordana Mari} (Profesorka Mari}), Vanja Ejdus (Profesorkin alter ego). (320) 20. maj 2005. (Mala scena) Put do nirvane (316) 13. decembar 2003. (Velika scena) P: Artur Kopit, Pr: Borivoj Gerzi}, R: Iva Milo{evi}, Everyman & Svako S: Gor~in Stojanovi}, K: Boris âk{iran, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Kor: Irena [arovi}. P: Goran Stefanovski, Pr: Danilo Popovi}, R: \ur|a Te{i}, S: Marina ûturilo Hellmann, I: Gordan Ki~i} (Al), Isidora Mini} (Lu), Neboj{a K: Jelisaveta Tati} ûturilo, M: Anja \or|evi}, Ili} (Dèri), Predrag Denja Perovi} (Ramon), Dram: Jelena Mijovi}, Lek: ljiljana Mrki} Popovi}, Aleksandra Jankovi} (Nirvana). Kor: Bojana Mladenovi}. I: Du{anka Stojanovi} (Anastazija), Boris (321) 13. avgust 2004. (Velika scena) Komneni} (Rej), Katarina @uti} (Helen), Bojan Schumann* @irovi} (Tim), Ljiljana Dragutinovi} (Dò), P: Irina De~ermi}, R: Goran [u{ljik, Svetlana Bojkovi} (Viki), Nenad ]iri} (Ken). Pom. r: Marko Manojlovi}, S: Du{an De~ermi}, MUZIÂRI: Anja \or|evi} (Glas), Aleksandra K: Ivana Vasi}, Pom. s: Marija Nikoli} i Vojin Damjanovi}, Terez Zazrovi} (Viola), Petar Butkovi}, Scen. p: Damjan Kecojevi}. @ivanovi} (Violina), Sava \uri}, Ivan Joti}, Milo{ I: Irina De~ermi} (Klara [uman, interpretacija Nikoli} (Fagot), \or|e Stijelpovi} (Kontrabas), klavirskih dela), Goran [u{ljik (Robert [uman). Ivan Rankovi}, Nenad Ne{i} (Saksofon/Klarinet). Koprodukcija Ateljea 212, Beograd i BELEF-a, Beograd. (317) 12. januar 2004. (Mala scena) Henrik IV P: Lui|i Pirandelo, Pr: T. Manojlovi}, R: Du{an Petrovi}, S: Marija Kalabi}, Izb. m: Jelena Stoku}a, M: Nikola Matovi}, Dram: Jelena Mijovi}, Lek: Radovan Kneèvi}. I: Tihomir Stani} (Henrik IV), Tanja Bo{kovi} (Markiza Matilda Spina), Ljubica Luka~ (Njena k}i Frida), Vladislav Mihailovi} (Mladi Markiz Karlo di Noli), Miodrag Krstovi} (Baron Tito Belkredi), Nikola Simi} (Doktor Dionizije \enoni), Neboj{a Ili} (Landolfo), Marko Janji} (Arialdo), Branislav Jevtovi} (Ordulfo), Petar Mihailovi} (Bertoldo), Marko Stani} (\ovani). 352 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Jakovljevi} (Vidosava), Donka Ignjatovi} (Jovana), Dragan Vuji} (Todor), Mladen Ognjanovi} (Pirivatra), Milorad Jeki} (Petronije), Mirko \eri} (Slepac Milutin). POZORI[TE (137) 7. maj 1987. “BO[KO BUHA” Konrad P: Kristina Nestlinger, Pr: Vera Radulovi}, R: Zoran Ratkovi}, Asr: Dragan Vuji}, S: Petar Pa{i}, S: Lana Cvijanovi}, M: Vojislav Kosti}. I: Vuk Kosti} (Konrad), Olja Grasti}-Jeli} (Berti Bartoloti), Vidoje Vujovi} (Egon), Nenad Nenadovi} (Direktor Fabrike), Milorad Jeki} (Mali svetloplavi), Dragan Vuji} (Visoki svetloplavi), Stevan Maksi} (Po{tar), Marica Vuleti} (@ena). (134) 8. novembar 1986. Medejina deca (138) 8. septembar 1988. P: Susana Usten, Per Lisander, Pr: Zlatko Krasni, (Scena na Trgu Republike), R: Milo{ Lazin, S: Juraj Fabri, K: Angelina Atlagi}, Kad je bio mrak M: Enco Lesi}, Dr: Vladislav Miji}, Lek: Milorad De{i}. P: Du{an Radovi}, Ad: Milo{ Kre~kovi} i Aleksandar Kosti}, R: Aleksandar Gavrilovi}, I: Vesna Stanojevi} (Mala Medeja), Aleksandar S: Sneàna Petrovi}, K: Angelina Atlagi}, Gajik (Mali Jason), Biljana Ma{i} (Medeja), M: Milorad Mandi} i Slobodan Ninkovi}, Mladen Andrejevi} (Jason), Draga ]iri} @ivanovi} Scen. pok: Ivan Klemenc. (Dadilja), I: Milorad Mandi} (Joja), Du{anka Stojanovi} (Najlep{a devojka, Daktilografkinja, Vila, (135) 21. decembar 1986. Devoj~ica), Dragan Vuji} (Ujka, Tip, Du{ko, 1. Sre}na nova sestra glas), Slobodan Ninkovi} (Doktor za probleme, Burazer, Neko, Karamustafa, Zare, II glas). P: Boò [ibali}, R: Egon Savin, S: Geroslav Zari}, K: Milanka Berberovi}, M: Kosta Babi}, Izb. m: Du{an Mitrovi}, Secn pok: Ferid Karajica. (139) 6. oktobar 1988. I: Dragoljub Denda (Ra{a), Mirko \eri} (Deda), (Scena Kod konja), Olga Odanovi} (Tetka Bosiljka), Predrag Bjelac Sve je dobro kad se dobro svr{i (Rodac), Donka Ignjatovi} (I tetka), Jelica Tesli} (II tetka), Olja Grasti} Jeli} ((III tetka), Olja P: Viljem [ekspir, Pr: Velimir @ivojinovi} Be}kovi} (Devoj~ica), Slavoljub Fi{ekovi} ([ef Massuka, R: Dejan Mija~, S. i K: Vladislav Lalicki, policije), Aleksandar Gorani} (Policajac), Milorad Izb. m: Du{an Mitrovi}, Ad: Mira Santini, Jeki} (Sladoledìja), Aleksandra Simi} (Mama). Lek: Branivoj \or|evi}, Pom. r: Ivan Kosti}. I: Vidoje Vujovi} (Kralj), Stevan Maksi} (Vojvoda), Nenad Nenadovi} (Bertram), Mi}a Tati} (kg) (136) 9. mart 1987. (Lafe), Predrag Pani} (Parol), Dragoljub Denda Bajka o Vuku i Srbima (Prvi plemi}), Milorad Mandi} (Drugi plemi}), P: Milovan Vitezovi}, R: Milan Karadì}, Boìdar Pavi}evi} Longa (Ministar), Aleksandar S: Sneàna Petrovi}, S: Angelina Atlagi}, Gorani} (Nastojnik), Ivan Kosti} (Lava{), M: Enco Lesi}, Izb. m: Du{an Mitrovi} i Mirjana Branislav Plati{a (Vojnik), Milorad Jeki} Lazarevi}, Lek: Ljubivoje R{umovi}, (Dvorjanin), Dobrila Mati} (Grofica), Marica Scen. pok: Ivica Klemenc. Vuleti} (Jelena), Nada Tadi} (Udovica), Draga ]iri} @ivanovi} (Dijana). I: Nenad Nenadovi} (Vuk), Marica Vuleti} (Ruà-Kuga), Olga Odanovi} (Jegda), Predrag Pani} (Stefan Karadì}), Aleksandar Simi} (140) 20. novembar (Mihailo), Boìdar Pavi~evi}-Longa (Jefto ôtri}), (Scena Kod konja), Slobodan Ninkovi} (\or|e ]ur~ija, Ba{ êlik), Milorad Mandi} (Milo{ Stoji~evi}, Milo{ Vojinovi}), Vi|enje Isusa Krista u kasarni VP 2507 Vidoje Vujovi} (Starac Tomo, Usud), Nada Tadi} P: Ivo Bre{an, R: Milan Karadì}, Pom. r: Predrag (Kondija). Dragoljub Denda (Ali-beg), Branislav Pani}, S: Sneàna Petrovi}, K: Angelina Atlagi}, Plati{a ((Seidin-aga) Vera Dedi} (Milica), Zlata M: Enco Lesi}, Dr: Stevan Koprivica, Repertoar 353

Lek: Radovan Kneèvi}, Scen. pok: Ivan (144) 23. mart 1989. Klemenc. (Scena Kod konja) I: Vidoje Vujovi} (Pukovnik Pili}), Branimir Brstina Mehani~ki mesec (kg) (Major Kajferovi}), Predrag Pani} (Kapetan Risti}), Slobodan Ninkovi} (Vodnik [kari}), P: Sneàna Gnjidi}, R: Aleksandar Luka~ i Pavao Aleksandar Gorani} (Andrej Slovenac), Dragoljub Pavli~i}, S: Sneàna Petrovi}, K: Angelina Denda (Suljo Bosanac), Rade Markovi} ([imun Atlagi}, Izb. m: Ivica Pen~i}, Dr: Sneàna Gnjidi}, Dalmatinac), Milorad Mandi} (Batistinovi}), Dejan Scen. pok: Ivan Klemenc. Mati} (Tadija Crnogorac), Neboj{a Ljubi{i} I: Goran Radakovi} (Goran), Gordana GAdì} (Tom~a Makedonac), Dragan Jovanovi} (Jovan~e (Eva), Predrag Pani} (Marko), Boris Komneni} [umadinac), Nenad Nenadovi} (Matek Zagorac), (kg) (Vladimir), Boìdar Pavi}evi} Longa (Starac), Du{an Premovi} (kg) (Filipi), Goran Radakovi} Marica Vuleti} (Jana), Ljubomir Todorovi} (Kefail Ciganin), Vladan Dujovi} (Zebedi}i (Logi~ar), Pe|a Bjelac (Branko), Vladan Dujovi} Albanac), Dragan Vuji} (Bartol), Milorad Jeki} (Vaki), Nenad Nenadovi} (Pe|a), Lora Orlovi} (Isus Krist), Draga ]iri} @ivanovi} (Marija), Donka (Petra), Vjera Mujovi} (Lora), Jelica Tesli} Ignjatovi} (Magdalena). (Strme~ka), Dragoljub Denda (Kolah), Vera Dedi} (Stanka). (141) 23. decembar 1988. (Scena na Trgu Republike), (145) 19. septembar 1989. Novogodi{nja revija za decu i radoznale (Scena Kod konja) P: Ljubivoje R{umovi}, R: Milan Karadì}, Molitva za malko sre}e M: Grupa “Ru`”, Kor: Ivan Klemenc. P: Sr|an An|eli} & Lenka Udovi~ki, R: Lenka I: Marica Vuleti} (Marica), Nenad Nenadovi} Udovi~ki, S. i K: Dejan Panteli}, M: Mi{a Blam, (Ne{a), Predrag Pani} (Pane), Du{anka Lek: Branivoj \or|evi}. Stojanovi} (Zubarka), Dragoljub Denda I: Olga Odanovi} (Radmila), Boris Komneni} (kg) (Dragoljub), Donka Ignjatovi} (Ukrotiteljica, (Hranislav), Fe|a Stojanovi} (kg) (Gastarbajter), Nastavnica), Dragan Vuji} (Klovn), Nada Tadi} Neboj{a Ljubi{i} (kg) (Bane), Violeta Kroker (kg) (Baka Mraz), Tomislav Magi (Ma|ioni~ar), Mirko (Suzana), Dragan Vuji} (Oskar), Slobodan \eri} (Deda Mraz). Ninkovi} (Mati~ar), Milorad Jeki} (Milicioner).

(142) 24. decembar 1988. (146) 27. septembar 1989. (De~ija scena), (Scena na Trgu Republike), Zmaj Putuju}a novogodi{nja revija P: Evgenij Ljvovi~ [varc, Pr: Mira Lali}, R: Nenad P: Ljubivoje R{umovi}, R: Milan Karadì}, Boji}, S: Du{an Birsa, K: Angelina Atlagi}, M: Grupa “Ru`”, Kor: Ivan Klemenc. M: Predrag Vrane{evi}, Lek: Radovan Kneèvi}, I: Zorica Jovanovi}, Branislav Plati{a (Klovnovi), Kor: Ljiljana Dulovi}. Vera Dedi}, Jelica Tesli} (Ale), Slobodan I: Aleksandar Gorani} (Zmaj prvi), Branislav Ninkovi}, Milorad Mandi} (Snagatori), Aleksandar Plati{a (Zmaj drugi), Olja Grasti} (Zmaj tre}i), Gorani} (Deda Mraz). Nenad Nenadovi} (Lanselot), Ivan Kosti} ([arlmanj), Marica Vuleti} (Elza), Vidoje Vujovi} (143) 18. februar 1988. (Gradona~elnik), Dragoljub Denda (Henrih), (Scena na Trgu Republike), Dragan Vuji} (Ma~ak), Slobodan Ninkovi} (Magarac), Predrag Kolarevi} (kg) (Prvi tka~), Au {to je {kola zgodna Ljubomir Todorovi} (Drugi tka~), Nenad Gvozdenovi} (kg) ([e{irdìja), Zorica Jovanovi} P: Ljubivoje R{umovi}, R: Milan Karadì}, (Majstor muzi~kih instrumenata), Vladan Dujovi} Pom. r: Mihajlo Todorovi}, M: Grupa “Ru`”, (kg) (Kova~), Lora Orlovi} (kg) (Prva Elzina Scen. pok: Ivan Klemenc. drugarica), Bojana Kova~evi} (kg) (Druga Elzina I: Marica Vuleti} (Marica), Nenad Nenadovi} drugarica), Draga ]iri} @ivanovi} (Tre}a Elzina (Ne{a), Du{anka Stojanovi} (Duda), Dragoljub drugarica), Milorad Jeki} (Straàr), Selimir Simi} Denda (Dragoljub), Dragan Vuji} (Vujke), (kg) (Ba{tovan), Mirko \eri} (Prvi gra|anin), Vera Slobodan Ninkovi} (Boda), Milorad Mandi} Dedi} (Prva gra|anka), Stevan Minja (kg) (Drugi (Manda), Draga ]iri} @ivanovi} (Draga), Donka gra|anin), Zlata Jakovljevi} (Druga gra|anka), Ignjatovi} (Drugarica Donka), Nada Tadi} Nikola Stjelja (De~ak), Milorad Mandi} (Tamni~ar, (Drugarica Nada), Mirko \eri} (Drug Mirko), Ivan Lakej), Jelica Tesli} (Pisarka), Tomislav Magi Kosti} (Domar Ivica), Tomislav Magi (Ma|ioni~ar). (Raznosa~). 354 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(147) 3. decembar 1989. (150) 11. april 1990. Vadisrce Mala {kola rok-en-rola P: Ljubivoje R{umovi}, R: Milan Karadì}, P: Boris Pauel Vian, Ad: Du{ana Nikoli}, M: Vlada Divljan i Sr|an Gojkovi}, R: Dijana Milo{evi}, S: Marina ûturilo, Kor: “Nove Lokice”. K: Boris âk{iran, M: Nata{a Bogojevi}, Kor. i Scen. p: Sonja Lapatanov. I: Aleksandar Gorani}, Vera Dedi}, Aleksandra Simi}, Du{anka Stojanovi} (kg), Jelica Tesli}, I: Predrag Pani} (@akmor), Olga Odanovi} Ljubomir Todorovi} (kg), Dragoljub Denda. (Klemantina), Slobodan Be{ti} (kg) (Anèl, Crni ma~ak), Boìdar Pavi}evi} Longa (Paroh), Draga ]iri} @ivanovi} (Slava), Branislav Plati{a (151) 14. maj 1991. (Scena Kod konja) (Sitroen), Nenad Nenadovi} (Noel), Ljubomir San letnje no}i Todorovi} (@oel), Dragoljub Denda (Kova~, Telal, P: Viljem [ekspir, Pr: Velimir @ivojinovi}, ôvek iz naroda), Du{anka Stojanovi} (kg) R: Jago{ Markovi}, S: Boris Maksimovi}, (Belodupa, Blan{a), Pe|a Bjelac (Devoj~ica sa K: Boàna Jovanovi}, Kor: Sonja Lapatanov, bokalom, Crkvenjak, Duh drveta), Ivan Kosti} Mask: Vukica Nikolin, Izb. m: @or` Gruji}, (Starac, Pastuv, ôvek iz naroda), Zorica Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. Jovanovi} (Starica, Koza, @ena iz naroda). I: Pe|a Bjelac (Tezej), Dragoljub Denda (Egej, Gladica, Mese}ina), Dragan Mi}anovi} (kg) (Lisander), Darko Tomovi} (kg) (Demetar), Ivan (148) 17. februar 1990. Kosti} (Filostart), Dragan Vuji} (Dunja), Aleksandar Gorani} (Du{ica, Lav), Slobodan Rok-en-rol za decu Ninkovi} (Vratilo, Piram), Vladan Dujovi} (Frula, P: Ljubivoje R{umovi}, R: Milan Karadì}, Tizba), Nenad Nenadovi} (Nju{ka, Zid), Marica Vuleti} Namunovi} (Hipolita), Du{anka Stojanovi} Kor: “Nove Lokice”, M: Vlada Divljan i Sr|an (Heremija), Olga Odanovi} (Helena), Predrag Gojkovi}. Pani} (Oberon), Zoran Cvijanovi} (kg) (Puk ili I: Slobodan Ninkovi}, Milorad Mandi}, Bojana \avolak), Aleksandra Simi} (Gra{kov Cvet), @or` Kova~evi} (kg), Draga ]iri} @ivanovi}, Nenad Gruji} (Svira~), Sneàna Plav{i}, Sandra Nenadovi}, Dragan Vuji}, Lora Orlovi}, Donka Petrovi}, Ljubinka [ar~evi}, Marijana Danilovi} Ignjatovi}, Olja Grasti}, Goran Radakovi}, Zlata (Vile). Jakovljevi}, Pe|a Bjelac, Mirko \eri}. (152) 5. oktobar 1991. (Jajinci) Ma {ta sejali tu }e ìvot ni}i (149) 17. mart 1990. P: Ljubivoje R{umovi}, R: Milan Karadì}, Mali Radojica i Kraljevi} Marko K: Nenad Mojsilovi}, M: Nenad Milosavljevi}, Scen. p: Ferid Karajica. P: Stevan Koprivica, R: Milan Karadì}, I: Olga Odanovi}, Slobodan Ninkovi}, Milorad Pom. r: Slobodan Ninkovi}, S: Geroslav Zari}, Mandi}, Aleksandra Simi}, Du{anka Stojanovi}, K: Boàna Jovanovi}, M: Enco Lesi}, Pe|a Bjelac, Nenad Nenadovi}, Nada Tadi}, Lek: Radovan Kneèvi}, Kor: Vesna Milanovi}, Zlata Jakovljevi}, Mirko \eri}, Ljubomir Scen. p: Milovan Ga|anski. Todorovi}, Predrag Pani}. I: Milorad Mandi} (Mali Radojica), Slobodan Ninkovi} (Kraljevi} Marko), Pe|a Bjelac (Mr|an), (153) 14. oktobar 1991. Draga ]iri} @ivanovi} (Janja), Branislav Plati{a (Di Fra|ile), Dragoljub Denda (Skotov), Predrag @dralovo perje Pani} (Musa Kesedìja), Boìdar Pavi}evi} Longa P: Miroslav Belovi}, R: Miroslav Belovi}, S: Boris (Be}ir aga), Nada Tadi} (Be}iraginica), Bojana Maksimovi}, K: Boàna Jovanovi}, M: Vojkan Kova~evi} (kg) (Hajkuna), Aleksandra Simi} Borisavljevi}, Kor: Sonja Lapatanov, (Vila), Dragan Vuji} (Prvi Tur~in, Prvi asker), Mask: Vukica Nikolin, Lek: Radmila Vidak, Ljubomir Todorovi} (Drugi Tur~in, Drugi asker), Pom. r: Ana Miljani}, Du{an Petrovi} i Kokan Nenad Nenadovi} (Tre}i Tur~in, Tre}i asker), Mladenovi}. Milorad Jeki} (Straàr), Slobodan Popovi}, Dejan I: Vidoje Vujovi} (Otomo), Olja Grasti} (Zuki), Stepi}, Neboj{a Juki} (Momci, Raja), Sneàna Marica Vuleti} Naumovi} (O-Curu), Dragan Mogi}, Gordana Pejovi}, Sneàna Plav{i}, Mi}unovi} (kg) (Tahimoto), Dragoljub Denda Sandra Petrovi}, Ljubinka [ar~evi}, Marijana (Gonta), Slobodan Kolakovi} (Tudìvara), Draga Danilovi} (Devojke). ]iri} @ivanovi} (Tajken), Branislav Plati{a Repertoar 355

([ugavara), Milorad Jeki} (Prvi sluga), Gordan (157) 11. novembar 1992. (Scena Kod konja) Vrande~i} (Drugi sluga), Natalija \aki} (Namiki), Put oko sveta Zoran Frenc (Haromiti), Aleksandra Simi} (Kijevara), Ivan Levi ([amicu), Neboj{a Juki} P: Branislav Nu{i}, R: Dejan Mija~, (Muzi~ar), M. i S: Predrag Vrane{evi}, K: Angelina Atlagi}, Kor: Sonja Vuki}evi}, Ap: Ljubivoje R{umovi}, Lek: Radovan Kneèvi}, Dram: Mira Santini. (154) 21. decembar 1991. I: Svetislav Gonci} (Jovan~e), Du{anka Nije nova godina ma~ka u dàku Stojanovi} (Juli{ka), Milorad Mandi} (ôvek s P: Dobrivoje Ili}, R: Jago{ Markovi}, nogom), Olga Odanovi} (Persa), Vidoje Vujovi} S: Boris Maksimovi}, K: Boàna Jovanovi}, (Toma), Dragoljub Denda (Zemli~ka), Predrag Izb. m: Ljubomir Ninkovi} i Slobodan Ninkovi}, Pani} (Mika), Nenad Nenadovi} (Sima), Mirko Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. \eri} (Profesor), Aleksandar Gorani} ([ef stanice), Branislav Plati{a (Pera Krka), Ljubomir I: Nenad Nenadovi} (Voditelj), Vjera Mujovi} (kg) Todorovi} (Glumac), Zorica Jovanovi} (Saveta), (@vaka), Slobodan Ninkovi} (Patuljak Pljak), Zoran Franc (Nace (Crnac)), Marko Bogosavljevi} Draga ]iri} @ivanovi} (Crna ma~ka, Nova (Crno dete), Olja Grasti}, Nada Tadi}, Donka Godina), Olga Odanovi} (Bela ma~ka), Zorica Ignjatovi}, Vera Dedi}, Jelica Milosavljevi} Tesli}, Jovanovi} (Zec sa govornom manom), Donka Dragan~o Ristevski, Dragutin Dimitrijevi} (@enski Ignjatovi} (Jabuka), Tomislav Magi (Ma|ioni~ar), ansambl “Od bisera grana”). Ivan Kosti} (Deda Mraz).

(158) 20. decembar 1992. (De~ija scena) (155) 22. decembar 1991. Menjalica 1993. Dan de~ijih èlja Sc. i. R: Mirjana Ojdani}, As: Milovan Vitezovi}, P: Mirjana Ojdani}, R: S: Mirjana Ojdani}, K: Zora Branislav Crn~evi} i Du{an Radovi}, M: Ljubomir Mojsilovi} Kor: Sonja Lapatanov, Izb. m: Ljubomir Ninkovi} i Slobodan Ninkovi}. Ninkovi} Slobodan Ninkovi}. I: Du{ica Stevanovi} (Nezadovoljna devoj~ica I: Du{ica Stevanovi} Maler (kg) (Nezadovoljna Mica), Goran Radakovi} (Dovitljivi de~ak Bora), devoj~ica Mica), Goran Radakovi} (Dovitljivi Nada Tadi} (Dàndrljiva baba Dara), Vidoje de~ak Bora), Nada Tadi} (Dàndrljiva baba Vujovi} (Zaboravni deda Sava), Dragoljub Denda Dara), Vidoje Vujovi} (Zaboravni deda Sava), (Poslovni bizmismen Dobrivoje Dobrivojevi} II), Dragoljub Denda (Dobrivoje D. Dobrivojevi} II, Draga ]iri} @ivanovi} (Mama po porud`bini, Deda Mraz), Zlata Jakovljevi} (Rezervna mama, Milka), Branislav Plati{a (Rezervni tata, Svilenko), Milka), Branislav Plati{a (Tata po porud`bini, Ivan Kosti} (Deda Mraz). Nidà). (159) 19. mart 1993. (De~ija scena) (156) 8. februar 1992. Vasilisa prekrasna Princ Rastko-Monah Sava P: Miodrag Stanisavljevi}, R: Milan Karadì}, P: Milovan Vitezovi}, R: Milan Karadì}, S: Boris Maksimovi}, K: Boàna Jovanovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Boàna Jovanovi}, M: Aleksandar Lokner, Kor: Sonja Lapatanov, M: Nenad Milosavljevi}, Scen. p: Ivan Klemenc, Mask: Tihomir Ma~kovi}, Lek: Ljubivoje Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Dram: Mira Santini. R{umovi}. I: Goran [u{ljik (Rastko), Predrag Pani} I: Goran [u{ljik (Ivan), Ivana Lokner (Vasilisa), (Nemanja), Nada Tadi} (Ana), Nenad Nenadovi} Slobodan Ninkovi} (Zmaj Ognjan), Nenad (Vukan), Draga ]iri} @ivanovi} (Katalena), Goran Nenadovi} (Igor), Vladan Dujovi} (Vasilije), Radakovi} (Stefan), Aleksandar Gorani} Dragoljub Denda (Car, Hrast), Draga ]iri} (Miroslav), Marica Vuleti} Naumovi} (Jevdokija), @ivkovi} (Anfisa), Aleksandra Simi} (Melanija), Vidoje Vujovi} (U~itelj, Prot), Slobodan Ninkovi} Olja Grasti} (Baba Marta), Vidoje Vujovi} (Fridrih Barbarosa), Ljubomir Todorovi} (Grof (Stvorenje koje jede kornja~e), Zorica Jovanovi} Bertold, Velmoà Jovan), Dragoljub Denda (Ve{tica), Predrag Pani} (Ma~ak), Ivan Kosti} (Vojin), Mirko \eri} (Pastir, ]elavi, Iguman), Ivan (Vetar Razvigorac), Julija Rankovi} (Pa`). Kosti} (Trgovac, Otac), Milorad Jeki} (Prosjak, Sin), Mihailo Todorovi} (Stojmir), Branislav (160) 25. septembar 1993. (De~ija scena) Plati{a (Kalu|er Rus), Slobodan Popovi} (Dvoranin), Milorad Jeki}, Slobodan Popovi} Magi~ne ruke (Kalu|eri), Neboj{a Juki} (Protojerej), Dejan P: Tomislav Magi, R: Dragoslav Todorovi}, Stepi}, Aleksandar Mari} (Vojnici), Vera Dedi} K: Boàna Jovanovi}, Izb. m: Nata{a Bogojevi}, (@ena). Kor: Sonja Lapatanov. 356 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

I: Slobodan Slobodanovi} (Direktor), Neboj{a (164) 3. maj 1994. (Scena Kod konja) Brli} (Voditelj Bobi), Dragan Bogdanovi} (kg) Viktor (Otac, Hari), Tomislav Magi (kg) (Pirotehni~ar, Blek Lari), Miodrag Vukovi} (kg) (Elektri~ar, Soni), P: Roè Vitrak, Ad. i R: Jug Radivojevi}, Mom~ilo Jelen (kg) (Hrabri kroja~ Jelen), Zoran S. i K: Boris âk{iran, M: Tatjana Milo{evi}, Frenc (kg) (De~ak, Merlin), Marija Mari} Scen. p: Ivan Klemenc, Lek: Radovan Kneèvi}. (Devoj~ica), Ljubinka [ar~evi} (Garderoberka, I: Filip Gaji} (Viktor), Vladan Gajovi} ([ari), Balerina). Danica Maksimovi} (Emilija), Tatjana Todorovi} (Lili), Ana Radivojevi} (Ester), Miodrag Popovi} (161) 9. oktobar 1993. (De~ija scena) Deba (Antonije), Srna Lango (Tereza), Jelena Tinska (Ida Mortimar). ârobnjak iz Oza P: Aleksandra Glovacki, R: Jago{ Markovi}, (165) 17. oktobar 1994. (De~ija scena) M: Bra}a Ninkovi}, Scen. p: Sonja Lapatanov. Ma~or u ~izmama I: Branka Kati} (Doroti), Zorica Jovanovi} (Stra{ilo), Olga Odanovi} (Limeni Drvose~a), P: Igor Bojovi}, R: Milan Karadì}, Slobodan Ninkovi} (Lav), Donka Ignjatovi} (Dobra Kor: Scen. p: Sonja Lapatanov, S: Geroslav Zari}, ~arobnica sa severa), Maja Novelji} (Dobra K: Boàna Jovanovi}, Mask: Tihomir Ma~kovi}, ~arobnica sa juga), Goran [u{ljik (Opaka M: Ljubomir Ninkovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. zapadna ve{tica), Ivan Kosti}, Maja Novelji} I: Nenad Nenadovi} (Msje @ak), Predrag Pani} (Kreaturice i straàri), Ljubomir Ninkovi} (U (Mlinar @il, Ma~or Fjodor), Ivan Tomi} (kg) (Petit), specijalnoj ulozi). Dejan Lutki} (kg) (@erar), Goran [u{ljik (Todor), Vladan Dujovi} (Div Le Gi{), Vjera Trifunova Mujovi} (Princeza Anastazija), Jelica Tesli} (162) 20. decembar 1993. (De~ija scena) (Vikontesa Agneza), Aleksandar Gorani} (Kralj San i slava zlatnog lava (Borca za de~ja prava) Luj Zaboravni), Dragoljub Denda (General Le P: Ljubivoje R{umovi}, R: Milan Karadì}, Bre), Marijana Danilovi}, Nada Markovi}, K: Boàna Jovanovi}, M: Mom~ilo Bajagi}, Sa{a Dragana Mileti}, Ljubinka [ar~evi}, Aleksandra Lokner, Ljubomir Ninkovi}, “Vampiri”, “Zana” i [~erbak ([uma, Dvorske dame, Ma~ke), Dejan Leontina Vukomanovi}, Scen. p: Sonja Lapatanov. Stepi}, Dejan Babi} (Vojnici). I: Slobodan Ninkovi} (Zlatni Lav Slobodan), Olja Grasti} ([umska Vaspita~ica Olja), Donka (166) 20. decembar 1994. (De~ja scena) Ignjatovi} ([umska Vaspita~ica Donka), Mirko Princes ùrka –Haos bajka \eri} (glas) (Mudri Hrastivoje \eri}), Ivana Lokner (Zekana R. Hopkins), Zorica Jovanovi} P: Marina Milivojevi}, R: Milan Karadì}, (Zozon Zoca), Nenad Nenadovi} (Zozon Neca), Kor: Sonja Lapatanov, K: Boàna Jovanovi}. Goran [u{ljik (Zozon Goca), Vjera Trifunova I: Nenad Nenadovi} (Msje @ak), Ivana Lokner Mujovi} (Devojka Vjera), Zoran Frenc (Mladi} (Princeza Vasilisa), Vjera Trifunova Mujovi} Zoran), Marija Mari} (Devoj~ica Marija (Princeza Ruìce), Draga ]iri} @ivanovi} Detinjarija), Arion Aslani (De~ak Arion Skita}), ([ogunica Tajken), Rastko Jankovi} (kg) (Princ Ivan Kosti} (Deda Un, Poklona Pun, Deda Mraz). Filip), Branislav Plati{a (Ve{tica Vanda), Zorica Jovanovi} (Zli patuljak), Vidoje Vujovi} (Stvorenje koje jede korenje), Slobodan Ninkovi}, Dragoljub (163) 31. mart 1994. (De~ija scena) Denda (Zmaj Ognjen), Vladan Dujovi} (Div Le Alisa u zemlji ~uda Gi{), Mirko \eri} (Deda Mraz), Aleksandra P: Luis Kerol, Ad: Vladimir \uri}, R: Alisa [~erbak, Nada Markovi}, Dragana Mileti}, Tijana Stojanovi}, S: Darko Nedeljkovi}, K: Zora Vuji} (Vile). Mojsilovi}, M: Dragoljub \uri~i} i Aleksandar Lokner, Kor: Scen. p: Sonja Divac, (167) 3. februar 1995. (Scena Kod konja) Dram: Gordana Gonci}. Romeo i Julija I: Danusija Ataljanc (Alisa), Milorad Mandi} (Beli zec, Martovski kuni}, Luis Kerol), Vladan Dujovi} P: Viljem [ekspir, Pr: Sima Pandurovi} i @ivojin (Mi{, [e{irdìja, Grifon), Marica Vuleti} (Kuvarica, Simi}, R: Jago{ Markovi}, S: Geroslav Zari}, Kraljica), Dragoljub Denda (Dodo, La`na K: Boàna Jovanovi}, M: Ivana Stefanovi}, kornja~a, Ma~or Kezalo), Aleksandra Simi} Scen. p: Sonja Lapatanov, Lek: Ljiljana Mrki} (Antipat, Vojvotkinja, Gusenica), Vjera Trifunova Popovi}. Mujovi} (Karta, Jastog, Papagaj, Puh), Ivana I: Dragan Mi}anovi} (kg) (Romeo), Isidora Mini} Lokner (Karta, Jastog, Orli}, Bili), Aleksandar (kg) (Julija), Vidoje Vujovi} (Knez), Ivan Jevtovi} Gorani} (Kralj). (kg) (Paris), Predrag Pani} (Montagi), Boris Repertoar 357

Komneni} (Kapulet), Goran [u{ljik (Merkucijo), M: Aleksandar Lokner. Scen. p: Sonja Lapatanov, Nenad Nenadovi} (Benvolio), Aleksandar Mask: Tihomir Ma~kovi}. Sre}kovi} (kg) (Tibolt), Jano{ Tot (kg) (Pop), I: Goran [u{ljik (kg) (Princ), Ivan Jevtovi} Dejan Lutki} (kg) (Valtazar), Aleksandar Gorani} (Lopov), Mara Radulovi} (kg) (Princeza), Milorad (Petar), Draga ]iri} @ivanovi} (Montagijeva), Olga Mandi}, Branislav Plati{a (Zli Dàfar), Predrag Odanovi} (Kapuletova), Donka Ignjatovi} Pani} (Don Otelo), Ivan Tomi} (kg) (Prin~ev (Dadilja), Zorica Jovanovi}, Ivana Lokner dvojnik, Prvi uteriva~ dugova), Dejan Lutki} (Svira~ice), Dejan Stepi}, Zoran Mi{i}, (Dvojnik lopova, Drugi uteriva~ dugova), Vladan Aleksandar Mari}, Dejan Babi} (Grobari). Dujovi} (Tamni~ar, Lo Pan, Buonanote silos, Sneànin princ), Nenad Nenadovi} (Leon, Stylist, (168) 15. maj 1995. (De~ja scena) TV voditelj, Patuljak Ljutko, Inspektor), Donka Ignjatovi} (Debela klju~arka, Prva Dobra vila, Carev zato~nik Kom{inica sa viklerima), Ivana Lokner (Mali P: Miodrag Stanisavljevi}, R: Milan Karadì}, Kinez, Druga Dobra vila, Oboàvateljka Princa), Kor: Sonja Lapatanov, S: Geroslav Zari}, Aleksandar Gorani} (Bonaventura (pogrebnik), K: Boàna Jovanovi}, M: Aleksandar Lokner, Kralj), Olga Odanovi} (Marija Antoaneta, Zla Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Mask: Tihomir ve{tica, Grdana), Aleksandra Simi} (Sneàna), Ma~kovi}, Scen. p: Ivica Klemenc. Tihomir Ma~kovi} (Luj {esnaesti, Kralj iz bajke), Ana Bata, Natalija Bata, Tijana Vuji}, Marijana I: Dragoljub Denda (Car Ptrptrptislav), Ana Danilovi}, Nada Markovi}, Dragana Mileti}, Ivana Sofrenovi} (kg) (Princeza Jevdokija), Goran Tomi}, Ljubinka [ar~evi}, Aleksandra [~erbak [u{ljik (Careva luda), Aleksandra Simi} (Dvorska (Baletski ansambl), Persa Veljovi} (U potrazi za dama), Slobodan Ninkovi} (Dìn), Dejan Lutki} pra{kom). (Ban êkrk~elenkovi}), Mirko \eri} (Janko od Tulumine, Seljak), Branislav Plati{a (Vojvoda Uzengi-Bengi}), Olga Odanovi} (Baba Poleksija), (171) 13. maj 1997. (Scena Kod konja) Ivan Jevtovi} (Jovan), Nenad Nenadovi} (Mitar Klinje Pjevac), Vladan Dujovi} (Stanipanislav), Ivan Kosti} (Najstariji pametar), Milorad Jeki}, P: Darijan Mihajlovi}, R: Darijan Mihajlovi}, Slobodan Popovi} (Pametari), Aleksandra S: Martin Erde{. K: Jelena Prokovi}, M: “Ad hoc”. [~erbak (Magarac Njako), Ljubinka [ar~evi}, Kl: Tihomir Ma~kovi}. Marijana Danilovi}, Ana Bata, Natalija Bata, Nada I: Ivan Jevtovi} ([ejn), Dejan Lutki} (Girica Markovi}, Dragana Mileti} (Konji, Dame, Milosavljevi}), Neboj{a Ili} (kg) (Bole), Nata{a Seljanke), Dejan Stepi}, Aleksandar Mari} Markovi} (kg) (Ma{a), Ivan Tomi} (kg) (Ripli), (Straàri). Bojan @irovi} (kg) (Sin), Vidoje Vujovi} (Profa), Milo{ Samolov (kg) (Stojkovi}). (169) 24. decembar 1995. Pepeljuga (172) 5. oktobar 1997. (Scena Kod konja) P: @ivojin Vukadinovi}, R: Milan Karadì}, Furka M: Aleksandar Lokner, Kor: Sonja Lapatanov, P: Ognen Georgievski, Pr: Nada Tomi}, K: Zora Mojsilovi} Popovi}, Mask: Tihomir R: Anja Su{a, S: Aleksandar Veljanovi}, Ma~kovi}. K: Jelena Nikoli}, M: “Kristali”. I: Dejan Lutki} (Car), Aleksandar Gorani} I: Ivan Jevtovi}, Ivan Tomi} (kg), Dejan Lutki}, (Mar{al), Aleksandra [~erbak (Prvi straàr), Ivan Bojan Ivi} (kg), Branislav Plati{a, Milena Pavlovi} Tomi} (Drugi straàr), Ivan Jevtovi} (Tale, (kg), Nata{a Markovi} (kg). dvorska budala), Ivan Kosti} (Gost na dvoru), Zorica Jovanovi} (Dobo{ar), Olga Odanovi} (173) 6. novembar 1997. (De~ija scena) (Gospa Crvenperka), Draga ]iri} @ivanovi} (Zlata), Aleksandra Simi} (Biserka), Ivana Lokner Sne`na Kraljica (Pepeljuga), Donka Ignjatovi} (Vila), Ljubinka P: Jevgenij [varc, Pr: Zoran Boòvi}, [ar~evi}, Marijana Danilovi}, Tijana Vuji}, Ana R: Milan Karadì}, sc, Geroslav Zari}, K: Boàna Bata, Natalija Bata (Male vile). Jovanovi}, M: Aleksandar Lokner, Kor. i Scen. p: Sonja Lapatanov, As: Ljubivoje (170) 24. oktobar 1996. R{umovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Kl: Tihomir Ma~kovi}, Dram: Mira Santini. (De~ija scena & Scena Kod konja) I: Boba Latinovi} (kg) (Gerda), Pavle Peki} (kg) Princ –Arkadina avantura (Kaj), Olja Grasti} (Bakica), Ivan Jevtovi} P: Neboj{a Rom~evi}, R: Gor~in Stojanovi}, (Pripoveda~), Draga ]iri} @ivanovi} (Sne`na S: Todor Lalicki, K: Ljiljana Petrovi}, Kraljica), Predrag Pani} (Savetnik), Vidoje Vujovi} 358 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(Kralj), Nenad Nenadovi} (Gavran), Marija Trifunova Mujovi} (G|a Souberi, Tobi Krekit), Milenkovi} (kg) (Gavranka), Dejan Lutki} (Princ, Marija Milenkovi} (kg) (Ledi Stok Dòber, ârli Severni jelen), Ivana Lokner (Princeza), Donka Bejts), Jelica Milosavljevi} Tesli} (G|a Mejlaj, Ignjatovi} (Razbojnica), Vjera Trifunova Mujovi} Druga èna, Druga sestra). (Mala razbojnica), Mirko \eri} (Prvi razbojnik), Dejan Stepi}, Aleksandar Mari} (Razbojnici), Marijana Danilovi}, Nada Markovi}, Dragana (177) 19. decembar 1998. Mileti}, Ljubinka [ar~evi} (Kraljeve sluge, 99 klovnova Ko{ute). P: Mirjana Ojdani}, R. i Scen. p: Ferid Karajica, K: Olivera Gaji}, S: Tihomir Ma~kovi} i Ferid (174) 20. decembar 1997. (De~ija scena) Karajica, Atp: Ljubivoje R{umovi}, M: Aleksandar Lokner, Dram: Mira Santini. Jedini na svetu I: Nenad Nenadovi}, Marija Milenkovi}, Nata{a T: Du{an Radovi}, Arsen Dikli}, Ljubivoje Markovi}, Ivan Jevtovi}, Ivan Tomi}. R{umovi}, Miodrag Stanisavljevi} i Miroslav Anti}, Ad: Igor Bojovi}, R: Aleksandra Kova~evi}, S: Geroslav Zari}, K: Ljiljana Petrovi}, (178) 8. februar 1999. M: Aleksandar Lokner, Kor: Ferid Karajica, U cara Trojana kozje u{i Mask: Tihomir Ma~kovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. P: Ljubivoje R{umovi}, R: Milan Karadì}, S: Geroslav Zari}, K: Bojana Nikitovi}, Dram: Mira I: Ivana Lokner, Nenad Nenadovi}, Ljubomir Santini i Ivana Dimi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Bandovi} (kg), Radmila Tomovi} (kg), Marija Scen. p: Ferid Karajica, Mask: Tihomir Ma~kovi}, Milenkovi} (kg), Pavle Peki} (kg), Nikola Bulatovi} Pom. r: Bo{ko \or|evi}. (kg), Mirko \eri}, Dejan Lutki}, Sr|an Maleti}. I: Milutin Karadì} (kg) (Car Trojan), Dejan Lutki} (Svircijus), Goran [u{ljik (kg) (Vu~ihna), Nata{a (175) 8. mart 1999. (De~ija scena) [olak (kg) (Devoj~ica, Felisija), Pavle Peki} (kg) Tajna plavog zeca (De~ak, Feliks), Predrag Pani} (Ogrk), Marko @ivi} (Prvoje), Milorad Damjanovi} (Drugoje), T: Du{an Radovi}, Ad: Ljubivoje R{umovi}, Dejan Boba Latinovi} (Zlata, Latina), Olga Odanovi} Aleksi} i Igor Bojovi}, R: Aleksandra Kova~evi}, (Ko{ava), Slobodan Ninkovi} (Ma~ka), Mina S: Geroslav Zari}, K: Ljiljana Petrovi}, Kor: Ferid Lazarevi} (kg) (Pentesileja), Marija Milenkovi} Karajica i Ljubinka [ar~evi}, M: Aleksandar (Visna), Dragoljub Denda (Grozomorije), Lokner. Aleksandar Gorani} (Decibal), Donka Ignjatovi} I: Dejan Lutki} (Lovac), Pavle Peki} (kg) (Vuk, (Herenija), Milorad Damjanovi} (Karpa), Marko Glas reditelja), Nikola Bulatovi} (kg) (Plavi zec), @ivi} (Rogan), Marko @ivi}, Milorad Damjanovi}, Mirko \eri} (Spisatelj), Ivana Lokner (Lajza Boba Latinovi} (Zmajevi}i), Ljubinka [ar~evi}, Mineli), Radmila Tomovi} (kg) (Merlin Monro), Tijana Vuji}, Ivana Tomi}, Tanja Damjanovski, Marija Milenkovi} (kg) (ârli âplin). Dafina Perovi} (Amazonke, Robinje).

(176) 14. maj 1998. (Scena Kod konja) (179) 6. novembar 1999. Oliver Tvist Tri musketara P: ârls Dikens, Ad: Dèremi Brok, Pr: Nata{a P: Aleksandar Dima, Ad: Stevan Koprivica, Mojsilovi}, R: Neboj{a Bradi}, S: Geroslav Zari}, R: Milan Karadì}, K: Boàna Jovanovi}, K: Bojana Nikitovi}, M: Isidora @ebeljan, S: Geroslav Zari}, M: Isidora @ebeljan, Kor. i Scen. p: Sonja Lapatanov, Lek: Ljiljana Kor: Scen. p: Sonja Lapatanov, Mrki} Popovi}, Dram: Ivana Dimi}. Mask: Tihomir Ma~kovi}. I: Pavle Peki} (kg) (Oliver Tvist), Predrag Pani} I: Goran [u{ljik (kg) (D’Artanjan), Dejan Lutki} (Fejgin, Dàjls), Ivan Jevtovi} (Souberi, Sajks), (Atos), Vladan Dujovi} (Portos), Ivan Jevtovi} Branislav Plati{a (Feng, Barni, Grimvig, Doktor), (Aramis), Slobodan Ninkovi} (kg) (Plan{e), Boba Dejan Lutki} (Noje, Monks, Pomo}nik), Dragoljub Latinovi} (Konstanca Bonasje), Ljubinka Klari} Denda (Bambl, Portir, Nadzornik), Nenad (kg) (Miledi), Vjera Mujovi} (Kraljica Ana od Nenadovi} (Limkinz, Vrdalama), Vladan Dujovi} Austrije), Predrag Pani} (Kardinal Ri{elje), (Braunlo), Aleksandar Gorani} (Dr Luzbern, Milorad Mandi} (Lord Bakingem), Nenad Svedok), Katarina @uti} (kg) (Nensi), Draga ]iri} Nenadovi} (Luj XIII), Dragoljub Denda (Trevil), @ivanovi} (G|a Kornej), Boba Latinovi}, Radmila Vidoje Vujovi} (D’Artanjan otac), Branislav Plati{a Tomovi} (kg) (Rouz Majlaj, Mlada èna, Prva (Ro{for), Tihomir Ma~kovi} (@isak), Aleksandar sestra), Ivana Lokner ([arlota, Kalauz Loti), Gorani} (Gospodin Bonasje), Zorica Jovanovi} Donka Ignjatovi} (G|a Bridlz, Prva èna), Vjera (Gospo|a Desten), Milorad Damjanovi} (kg) Repertoar 359

(Fulton), Sa{a Tasi}, Mirko \eri} (Kr~mar), Marija Vuji}, Nina Zdravkovi}, Bojana Kesi}, Dafina Milenkovi} (Kr~marica), Milorad Jeki} Perovi}, Biljana Pajovi} (Seljanke), Dejan Stepi}, (Ceremonijal majstor), Tijana Vuji}, Ivana Tomi}, Aleksandar Mari} (Seljaci), Nada Markovi}, Marta EraKovi}, Dafina Perovi}, Ana Bata (Dvorske dame), Bojan Serafimovi}, Pavle Petrovi}, Sa{a Tasi}, Sr|an Radivojevi}, (184) 24. decembar 2001. Uro{ Uro{evi} (Musketari). Laku no} deco P: Du{an Radovi}, R: Darijan Mihajlovi}, (180) 21. novembar 1999. S: Kristina Ignjatovi}, K: Jelena Nikoli}, M: Marko Grubi}. Ili-ili I: Ivan Tomi} (kg), Ivan Jevtovi}, Dejan Lutki}, P: Mirjana Ojdani}, R: Mirjana Ojdani}, Marija Milenkovi}. M: Ljubomir Ninkovi}. I: Slobodan Ninkovi} (kg). (185) 13. april 2002. (181) 5. decembar 2000. Knjiga o dùngli P: Radjard Kipling, R: Jago{ Markovi}, Kad poraste{ bi}e{ ja S: Boris Maksimovi}, M: Ljuba Ninkovi}, P: Stevan Koprivica, R. i S: Ana \or|evi}, Kor: Scen. p: Lidija Pilipenko, Lek: Ljiljana Mrki} S. i K: Ivana Vasi}, M: Ivan Brklja~i}, Popovi}, Pom. r: Slobodan Popovi}. Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. I: Vjera Mujovi} (kg) (Mogli), Aleksandar I: Vanja Ejdus (kg) (Voditeljka), Marija Milenkovi} Sre}kovi} (kg) (Bagira panter), Marinko Mad`galj (Keva 1, Laponka Cvetinski), Marija Milenkovi} (kg) (Balu medved), Dejan Lutki} (Kaa zmija), (Keva 2), Pavle Peki} (kg) (]ale 1, ]ale 2, Ivan Jevtovi} ([ir Kan tigar), Olga Odanovi} Tuhomir Slini}), Miki Damjanovi} (kg) (Miloje), (Sova), Nenad Nenadovi} (Rama), Marija Vladislava \or|evi} (kg) (Dragana), Ivan Milenkovi} (Rak{a), Ivana Fotez (kg) (Sivobrat), Vidosavljevi} (kg) (Klipan), Marko @ivi} (kg) Mila Manojlovi} (kg) (O{trozub), Zorica (Dobri duh, Bu Bo Tak Makijavara, Ubavka Jovanovi}, Lako Nikoli} (kg), Milan Kalini} (kg), Cveti}), Boba Latinovi} (Vila, Dergemiza Udavi}), Miki Damjanovi} (kg), Ivana Lokner (Majmun, Petra Petri} (Balerina 1), Dragana Vidosavljevi} Vuk), Pavle Peki} (kg) (Tabaki {akal), Uro{ Stepi} (Balerina 2). (De~ak Mogli), Jana Nenadovi}, Mina Nenadovi} (Deca vukovi), Aleksandar Mari} (Vuk), (182) 20. decembar 2000. Izbor za III milenijum (186) 12. maj 2002. P: Mirjana Ojdani}, R: Mirjana Ojdani}. Dva viteza iz Verone I: Ljubivoje R{umovi}, Zorica Jovanovi}, Nenad P: Vilijam [ekspir, Pr: @ivojin Simi} i Trifun \uki}, Nenadovi}, Marica Vuleti} (kg), Slobodan R: Goran [u{ljik, S: Scen. p: Sonja Vuki}evi}, Ninkovi} (kg), Marija Milenkovi}, Tomislav Magi, M: Irina De~ermi}, Dram: Milena Depolo. Mihailo Todorovi}. I: Nenad Stojmenovi} (kg) (Valentin), Igor \or|evi} (kg) (Protej), Sonja Kola~ari} (kg) (183) 9. april 2001. (Julija), Katarina Radivojevi} (kg) (Silvija), Marija [argor Vickovi} (kg) (Luceta), Miki Damjanovi} (kg) (Turio), Marko @ivi} (kg) (Spid), Radivoje Bikvi} P: Igor Bojovi}, R: Milan Karadì}, S: Geroslav (kg) (Lans), Darijan Mihajlovi} (kg) (Vojvoda). Zari}, K: Boàna Jovanovi}, M: Ljuba Ninkovi}, Dram: Mira Santini, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Scen. p: Sonja Lapatanov, Pom. r: Ana Tomovi}, (187) 28. septembar 2002. Pom. k: Olja Mr|enovi}. Dal’ bi bilo fino I: Goran Jevti} (Naod), Marija Milenkovi} (Jela), Sc. i R: Mirjana Ojdani}, Izb. m: Ljuba Ninkovi}, Dejan Lutki} ([argor), Aleksandar Gorani} Ap: Jovica Ti{ma, Kor: Vladimir Logunov. (Pavao), Milorad Jeki} (Damjan), Radivoje Bukvi} (Perun), Mirko \eri} (Kova~ Jakov), Ivan Kosti} I: Slobodan Ninkovi} (kg), Mila Manojlovi} (kg), (Otac Perunov), Jelica Milosavljevi} Tesli} Jovica Ti{ma (kg). (Zagorka), Draga ]iri} @ivanovi} (Mina), Boba Latinovi} (Mara), Ivan Jevtovi} (Mile{), Vidoje (188) 20. oktobar 2002. Vujovi} (Starac Simeon), Olga Odanovi} (An|elija), Nenad Stojmenovi} (Ilija), Dragoljub Lepotica i zver Denda (Mir~eta), Branislav Plati{a (Puren), P: Stevan Koprivica, R. i Izb. m: Milan Karadì}, Jovana Mila~i} (Devoj~ica), Ana Bata, Tijana S: Geroslav Zari}, K: Boàna Jovanovi}, pk. Olga 360 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Mr|enovi}, Izb. m: Scen. p: Sonja Lapatanov, (192) 21. septembar 2003. Dram: Mira Santini, Mask: Tihomir Ma~kovi}. ^ardak ni na nebu ni na zemlji I: Ma{a Daki} (Emanuela), Dejan Lutki} (Zver), P, R: Ana \or|evi}, S: Vesna Popovi}, K: Ivana Dragoljub Denda (Kristofer Belmon), Ivana Vasi}, M: Ivan Brklja~i}. Lokner (Dominik), Boba Latinovi} (Barbara), Ivan I: Aleksandar Gorani} (Otac), Pavle Peki} Jevtovi} (Anri Bekam), Goran Jevti} (Volpone), (Carevi} Predrag), Marko @ivi} (Carevi} Branislav Plati{a (Lupus), Marija Milenkovi} Gvozden), Goran Jevti} (Carevi} Nenad), Ivana (Galina), Ivan Vidosavljevi} (kg) (Tacius Edikt), Jovanovi} (Princeza Zvezdana), Andrej Miki Damjanovi} (kg) (Karlos Barbados), [epetkovski (A`daja).

(189) 7. decembar 2002. (193) 3. novembar 2003. Princezin osmeh Pinokio P: Mirjana Ojdani}, R. i Ap: . Mirjana Ojdani}, P: Karlo Kolodi, Pr: Marija Stojanovi}, Ad: Li Hol, M: Kornelije Kova~, Ap: Mirjana \ur|evi}, R: Milan Karadì}, Pom. r: Stanislava Koprivica, Scen. p: Marica Vuleti}, Mask, Kl: Tihomir S: Geroslav Zari}, K: Boàna Jovanovi}, Ma~kovi}. M: Zoran Eri} i Boìdar Obradinovi}, Dram: Ivana Dimi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, I: Dragoljub Denda, Zlata Numanagi} Tokin (kg), Scen. p: Marija Milenkovi}, Mask: Tihomir Branislav Plati{a, Ivana Lokner, Aleksandar Ma~kovi} i Vladimir Radovanovi}. Gorani}, Marko Markovi} (kg), Slobodan Popovi}. I: Predrag Pani} (\epeto), Branislav Plati{a (Majstor Tre{nji}, Konobar, Zec Smrti, U~itelj, (190) 11. maj 2003. Policajac), Dragoljub Denda (ôvek, Lutkar Vatro`der), Radovan Vujovi} (Pinokio), Andrija Hobit Milo{evi} (Lisac), Sofija Juri~in (Ma~ka), Miki Damjanovi} (Pantalone, Gavran, De~ak), Nada P: Dòn Ronald Rejel Tolkin, Ad. i R: Kokan Macankovi} (Devoj~ica-vila, Ptica), Nikola Mladenovi}, S: Boris Maksimovi}, Rako~evi} (Zrikavac, Fitiljko), Jakov Jevtovi} K: Dragica Pavlovi}, M: Zoran Hristi}, (Arlekino, Sova, Magarac). Scen. p: Bojana Mladenovi}.

I: Ivan Tomi} (kg) (Hobit Bilbo Bagins), Predrag (194) 20. decembar 2003. Pani} (ârobnjak Gandalf), Dragoljub Denda (Kralj Torin Hrasto{tit), Milo{ Samolov (kg) Sne`na bajka (Balin), Miki Damjanovi} (kg) (Kili), Nenad P: Ivana Dimi}, R: Mirjana Ojdani}, S: @ak Kuki}, Okanovi} (kg) (Fili), Bora Neni} (kg) (Dvalin), K: @ana Radivojevi}, Pom. k: Tihomir Ma~kovi}, Predrag Damnjanovi} (kg) (Dori), Nemanja Kor: Vladimir Logunov. Radomirovi} (kg) (Nori), Dejan Lutki} (Viljem, I: Branislav Plati{a (Deda Mraz), Igor Damjanovi} Varga, Pakokol, [maug), Ivan Jevtovi} (Bert, (Sajber Kole), Mila Manojlovi} (Selena), Marko Veliki Bauk, Paukuk, Orao), Radivoje Bukvi} (kg) Markovi} (Teodor), Ivona Grbi} (Irvasinka), (Tom, Paukil, Strelac Bard, Bauk), Marija Stefan Stojadinovi} (Ledenko). Milenkovi} (Baukol, VilinKraljica, Dvorska dama), Boba Latinovi} (Golum, Gospodarica grada, Vilenjak), Nermin Ahmetovi} (Baukrm, Orlin, (195) 26. februar 2004. Vilenjak, Gra|anin), Ivan Vidosavljevi} (kg) Na slovo na slovo (Vargal, Bauk, Vilenjak), Nikola Krneta (kg) P: Du{an Radovi}, Ad: Jelena Mijovi}, R: Alisa (Vargud, Vilenjak, Gra|anin, Bauk), Vladimir Stojanovi}, S: Sa{a Ivanovi}, K: Zora Mojsilovi}, Paunovi} (kg) (Vargil, Gra|anin, Vilenjak, Bauk). M: \or|e Panteli} i Boris Milivojevi}, Mask: Tihomir Ma~kovi} i Vladimir Radovanovi}, (191) 21. maj 2003. Pom. k: Jelena Petrovi}. I: Fe|a Stojanovi} (Mi}a), Ma{a Daki} (A}im), ârobna je stvar praviti dar-mar Vladan Dujovi} (Paja), Dragoljub Denda (Ostoja), P: Ljubivoje R{umovi}, R: Jago{ Markovi}, Zorica Jovanovi} (Stra{ilo), Sofija Juri~an K: Boàna Jovanovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, (Prodava~ica, Slika), Radivoje Bukvi} (Prodavac), Scen. p: Marija Momirov. Ivan Tomi} (Tata Galofaka, Lovac, Ma|ioni~ar, Toreador), Draga ]iri} @ivanovi} (Mama I: Ivana Lokner, Sneàna Nenadovi} (kg), Hristina Galofaka, Koza), Marko Janji} (Kapetan), Jakov Popovi} (kg), Marko Janji} (kg), Nenad Jevtovi} (Dete Galofaka), Predrag Damjanovi} Nenadovi}. (Kauboj). Repertoar 361

(196) 27. mart 2004. Goli kralj P: Jevgenij [varc, Pr: Borijana B. Prodanovi}, Ad, R: Jug Radivojevi}, S: Dejan Panteli}, K: Angelina Atlagi}, Pom. k: Radica Komazec, M: POZORI[TE NA Kornelije Kova~, Aleksandra Kova~ i Roman Gori{ek, Lek: Radovan Kneèvi}, Scen. p: Ferid TERAZIJAMA Karajica. I: Milan Kalini}, kg. (Henrih), Ivan Jevtovi} (Hristijan), Kalina Kova~evi} (Princeza), Boba Latinovi} (Kneginja, Prva dama), Sneàna Nenadovi}, kg. (Grofica, Druga dama), Mirjana \ur|evi} (Baronoca, Tre}a dama), Branislav Plati{a (Kralj Otac), Zorica Jovanovi} (Ministar ne`nih ose}anja), Nenad Nenadovi} (Predsednik Op{tine), Dejan Lutki} (Nau~nik), Igor Damjanovi} (Prvi Ministar), Jakov Jevtovi} (55) 26. septembar 1986. (A|utant), Ivana Lokner (Guvernanta), Dragan Vuji}, kg. (Kralj), Marko Markovi}, kg. (Prvi Volim svoju ènu @andar, Svinja Kneginja), Nermin Ahmetovi}, kg. P: Saj Kolmen, Pr: Aleksandar Sa{a Petrovi}, (Drugi @andar, Svinja Grofica), Rajko Jovi~i} Plb: Majkl Stujart, Ad: Soja Jovanovi} i Ljubi{a (Tre}i @andar, Svinja Baronica). Ba~i}, R: Soja Jovanovi}, S: Miomir Deni}, Ma: Predrag Vasi}, Kor: Lidija Pilipenko, Asr: Bata Paskaljevi}, As. kor: Sneàna Mitrov, K: Ninoslav Vidovi}. I: Tanja Bo{kovi} (Klea), Rade Marjanovi} (Alvin), Danica Maksimovi} (Monika), Milenko Pavlov (Vali), Vladimir Ili} (Stenli), Bojan Kneèvi} (Kventin), Dejan Pajovi} (Norman), Nenad ôli} (Harvi), Bata Paskaljevi} (Laki).

(56) 12. decembar 1986. No} ve{tica P: Aleksandar \aja, R: Velimir Mitrovi}, Asr: Jasmina Stevanovi}, S. i K.: Du{an Stani}, Izb. m: Zoran Mileti}, Lek: Nedeljko Ne{i}. I: Zoran Babi} (Srki, Marko), Ljubivoje Tadi}, kg. (Kosta, Vladimir), Goran Bukili} (Pe|a), Zlata Numanagi} (Bilja, Sonja), Ljiljana [ljapi} (Mirej, Kraljica Srbije), Du{an Golumbovskoi (Mane, Ministar unutra{njih dela), Milan Pani} (Arsa, Pukovnik), Aleksandar Hrnjakovi} (Pop, Kralj Srbije), Lidija Bulaji} (Sne`ka, Karolina), Ljiljana Stjepanovi} (Anabel), Jovan Anti} (Jovan).

(57) 27. mart 1987. Dobri vojnik [vejk P: Jaroslav Ha{ek, Pr: Du{an Kvapil, Ad. i R: Jan Reriha, Asr: Marijana Petrovi}, S, K. i Kor: Miroslav Melena, Izb. m: Miroljub Ara|elovi}, Dr: Vladimir Plaovi}, Lek: Nedeljko Ne{i}. I: Elizabeta \orevska (Glumica), Vladimir Ili} (Glumac), Milenko Pavlov ([vejk), Danica A}imac (Gospo|a Miler), Milenko Zable}anski (Vodi~ka), Svjetlana Kneèvi} (Boèna), Branko \uri} (Ma|era), Mira Ili} Jevtovi} (Ma|erova èna), Dragan Krsmi} (îhak), Radomir Vukoti} (Novak), 362 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Bata Paskaljevi} (Bret{najder, Poru~nik Dub), (@andarm), Dragan Jovanovi} (kg) (Prvi Srba Milin (Islednik), Aleksandar Hrnjakovi} gra|anin), Goran Dani~i} (kg) (Drugi gra|anin). (Lekar), Irena Prosen (Baronica), Du{an Golumbovski (Feldkurat Oto Kac), Radisav Radojkovi} (Natporu~nik Luka{), Milan Pani} (61) 8 april 1988. (Pukovnik fon Cipergut), Jovan Anti} (Pukovnik Vilijeva menaèrija [reder), Stevan Minja (Vergla{), Slobodan P: Aleksandar-Sanja Ili}, Lib: Mladen Popovi}, Stojanovi} (Zapisni~ar), Aleksandra @ugi} (Dete Kor: Sonja Vuki}evi}, Dir: Predrag Vasi}, R: Petar I), Stevan Latinki} (Dete II). Zec, S: Milan Tepavac, K: Dragana Ognjanovi}, Koncm: Tripo Simonuti. (58) 18. maj 1987. I: Goran Bukili} (Ri~ard III), Rade Marjanovi} Orfej u paklu (Magbet), Vlada Ili} (Klaudije), Danica Mokranjac (Gertruda), \or|e Nikoli} (kg) (Hamlet), Mihailo P: @ak Ofenbah, Lb: Hektor Kremije, Ob: Ludovik Bata Paskaljevi} (Falstaf), Ketrin Murihiah (kg) Halevi, Ad. i Pr: Dragoslav Andri}, Kor: Jovanka (Otelo), Elizabeta \orevska (Dezdemona), Bjegojevi}, Dir: Ljubi{a Lazarevi}, R: Branko Danica Maksimovi} (Tiganija), Tihomir Stani} (kg) Ple{a, Hor: Ivana Nini}, S: Petar Pa{i}, K: Slavica (Oberon), Dragan Vuji} (kg) (Puk), Violeta Kroker Lalicki, Kap: Ljubi{a Lazarevi}, Ivana Milovanovi} (kg) (Vila I), @ulieta Belevska (Vila II), Dejan i An|a \or|evi}, Scen. p: Olivera Androvi}, Pajovi} (Indijski princ), Miodrag Todorovi} (Vitez), Koncm: Tripo Simonuti, As. s: Aleksandar Nikoli}. Branislava Vuki}evi}, Du{ica @ivanovi}, Jelena Gavrilovi} (Ve{tice). I: Vesna Predojevi} (Javno mnenje), Gordana Kesi} (Euridika), Zoran Rajkovi} (Orfej), Dragan Lakovi} (Jupiter), Branka Miti} (Junona), Milojko (62) 27. april 1988. Pajevi}, kg. (Aristej, Pluton), Veselin Stijovi} Ljubinko i Desanka (Dòn Stiks), Milena Kiti}, kg (Venera), Dragica Krsti}, kg (Dijana), Tamara Markovi}, kg (Kulido), P: Aleksandar Popovi}, R: Milenko Zabla}anski, @eljko @ivojinov, kg (Merkur), Mihajlo Pribi{evi} S: @eljko Antovi}, K: Suzana Tanaskovi}, (Mars), Du{ko Mari}, kg (Slu`beno lice). Izb. m: Vlada Divljan, Lek: Nedeljko Ne{i}. I: Milenko Zabla}anski (Ljubinko), Elizabeta (59) 26. oktobar 1987. \orevska (Desanka), Mihailo Bata Paskaljevi} ([pijalter), Dragan Vuji} (kg) (Avgust). Luda ku}a P: Filip King, Pr: Mla|a Veselinovi}, (63) 6. novembar 1988. R: Aleksandar Luka~, S: Sneàna Petrovi}, K: Angelina Atlagi}, M: Ivica Pan~i}, Poziv u dvorac Lek: Nedeljko Ne{i}. P: @an Anuj, Pr. i R: Soja Jovanovi}, S: Vladimir Mareni}, K: Danka Pavlovi}, Izb. m: Miroljub I: Elizabeta \orevska (Ida), Danica Maksimovi} Aran|elovi}, Lek: Nedeljko Ne{i}, Kor: Dejan (Gospo|ica Skilon), Rade Marjanovi} (Pre~asni Pajovi}. Lajonel Tup), Dubravka @ivkovi} (Penelopa Tup), Goran Bukili} (Kaplar Klajv Vinton), Milenko I: Svetislav Gonci} (kg) (Horacije, Frederik), Zabla}anski (Uljez), Mihailo Bata Paskaljevi} Branka Miti} (G-|a Demermont), Ljiljana (Biskup od Leksa), Dragoljub Krsmi} (Pre~asni Stjepanovi} (Ledi Dorotea India), Du{anka Artur Hamfri), Darko Tomovi} (Narednik Tauers). Stojanovi} (kg) (Dijana Meser{man), Mihailo Bata Paskaljevi} (Mesercnian), Milan Milosavljevi} (Patris Bombel), Du{an Golumbovski (Romenvil), (60) 14. februar 1988. Vesna Stanojevi} (kg) (Izabel), Ruìca Soki} (kg) Narodni poslanik (Njena majka), Danica Mokranjac (G-|ica Kapula), Veselin Stijovi} (@o{ua). P: Branislav Nu{i}, R: Milenko Mari~i}, S: Du{an Stani}, K: Vesna Radovi}, Izb. m: Baronijan Vartkes, Lek: Branivoj \or|evi}. (64) 18. decembar 1988. I: Radisav Radojkovi} (Jevrem Proki}), Lidija Cigani lete u nebo Bulaji} (Pavka), Katarina Gojkovi} (kg) (Danica), P: Jevgenij Doga, Pr: Vlasta Daleàlova, Lib: Emil Du{an Golumbovski (Spira), Ljiljana Stjepanovi} Lotjanu, Ad: Jindrih Janda i Milivoj Uzelac, (Spirinica), Goran Bukili} (Ivkovi}), Ljiljana [ljapi} R: Petar Novotni, director i Kap: Ljubi{a (Gospa Marina), Aleksandar Hrnjakovi} (Sekuli}), Lazarevi}, Hor: Predrag Vasi}, S: Ivo @idek, Radomir Vukoti} (Jovica Jerkovi}), Srboljub Milin K: Vesna Radovi}, Kor: Lidija Pilipenko, Kor: Mila (Sima Soki}), Milenko Zabla}anski (Sreta), Dejan Mirkovi}, Koncm: Tripo Simonuti, Pr: Gale Mati} (kg) (Mladen), Neboj{a Ljubi{i} (kg) Jankovi}. Repertoar 363

I: Dragan Lakovi} (Makar ûdra), Danica I: @ika Milenkovi} (kg) (Andrija Mari}), Ljiljana Maksimovi} (Rada), Rade Marjanovi} (Lojko Stjepanovi} (Milica Mari}), Jano{ Tot (Neboj{a Zobar), Branko \uri} (Ogac Zobar), Elizabeta Mari}), Branka Miti} (Katarina Pavlovi}), \orevska (Rusalina), Milenko Pavlov (Aralambi), Aleksandar Hrnjakovi} (Gvozden Vukov}), Maja Vlada Ili} (Talimon), Dragan Vuji} (kg) (Bubulja), Tica (kg) (Ljubinka Vukovi}), Nata{a Vlahovi} (kg) Veselin Stijovi} (Dalibog), Ljiljana Stjepanovi} (Nata{a Vukovi}), Radisav Radojkovi} (Izergil), Dejan Pajovi} (Luda), Radomir Vukoti} (Krasojevi}), Dragica Ristanovi} (Stevanovi}ka), (Njem~o Nur), Dragoljub Krsmi} (Danilo), Du{an Mihailo Bata Paskaljevi} (Mita), Milan Golumbovski (Bu~a), Zlata Numanagi} (Juli{ka), Milosavljevi} (Mahmut Muri}i), Miodrag Todorovi} Goran Bukili} (Poru~nik), Milan Pani} (Balint), (Vojnik), Nenad Mili}evi} (kg) (Moler). Milenko Zabla}anski (Siladi), Srboljub Milin (Predsednik op{tine), Zoran Babi} (I{tvan), Mihailo Bata Paskaljevi} (Pop), Radisav (68) 5. oktobar 1989. Radojkovi} (Pandur), Milovan Kneèvi} ([vob), Krpeni Miodrag Todorovi} (Proporcijum). P: @or` Fejdo, Pr: Marina Orlovi}, R: Aleksandar Gavrilovi}, S: Dragan Lazi}, K: Vesna Radovi}, (65) 20. mart 1989. Izb. m: Enco Lesi}, Dr: Milo{ Kre~kovi}, Lek: Nedeljko Ne{i}. Srce od rubina I: Elizabeta \orevska (Lisijen Vatlen), Zlata P: Milica (Mir-Jam) Jakovljevi}, Ad: Franjo Jen~, Numanagi} (Klotilda Potanjak), Dubravka R: Nenad Ili}, Dir: Vojislav Simi} i Hor: Predrag @ivkovi} (Magi Soldinjak), Branka Miti} (G-|a Vasi}, S: Marina ûturilo, K: Gordana Ili}, Pan{ar), Valentina êr{kov (Klara), Tihomir Kor: Slavko Pervan, Kor: Mila Mirkovi}, Stani} (kg) (Vatlen), Goran Bukili} (Radijon), Koncm: Tripo Simonuti. Milenko Zabla}anski (Pontanjak), Branko \uri} I: Valentina êr{kov (Krinka), Vesna Lon~arevi} (Soldinjak), Aleksandar Hrnjakovi} (Pan{ar), (Lola), Branka Miti} (kg) (Gospo|a Brankovi}), Srboljub Milin (@erom), Nenad Mili}evi} (kg) \or|e Nikoli} (kg) (Dubravko), Milan Milosavljevi} (Viktor), Milan Pani} (Upravitelj), Zoran Babi} (Vuko), Vesna Stanojevi} (kg) (Zlata), Milenko (Komesar), Miodrag Todorovi} (@an). Zabla}anski (Vlatko), Lidija Bulaji} (Gospo|a @upan~i}), Goran Bukili} (Mustafa), Vladan (69) 16. decembar 1989. Dujovi} (kg) (Dragan), Du{anka Stojanovi} (kg) (Spomenka), Miroslava Ili} (Gospo|a Vera), Arizani Dubravka @ivkovi} (Konstanca), Uglje{a P: Ivan Ivanovi}, Ad: Ivan Ivanovi}, Novakovi} (Mi{a). Ad. i R: Radomir Vukoti}, S: Du{an Stani}, K: Vesna Radovi}, Izb. m: Darinka Simi} Mitrovi}. (66) 8. maj 1989. I: @ika Milenkovi} (kg) (Toza), Radisav No} ludaka u Radojkovi} (Sanda), Du{an Golumbovski Gospodskoj ulici (Minda), Ljiljana Stjepanovi} (Jelica), Sa{a Jovanovi} (kg) (Harmonika{). P: Milo{ Kre~kovi}, R. i Izb. m: Jago{ Markovi}, S: Du{an Stani}, K: Dejan Panteli}, Lek: Nedeljko Ne{i}. (70) 15. januar 1990. I: Milenko Pavlov (Mihajlo Todorovi}), Olga Presta}e vetar Odanovi} (kg) (Radmila), Jano{ Tot (kg) (Ivan Lib: Zoran Ba~i} i Zlatan Fazlagi}, M, Dir. i Morovi}), Radoslav Marjanovi} (Marinko), Kap: Vojkan Borisavljevi}, R: Aleksandar Simonida \or|evi} (kg) (Dragica), Dragoljub \or|evi}, Dir, Hor, kap: Predrag Vasi}, Kor: Lidija Krsmi} (Filip), Mihailo Bata Paskaljevi} Pilipenko, S: Boris Maksimovi}, K: Vesna (ôve~uljak), Ljiljana [ljapi} (Katarina Eva Braun, Radovi}, Kor: Mila Mirkovi}, Koncm: Tripo Ledi Hamilton). Simonuti, Lek: Nedeljko Ne{i}, Dr: Dragana Bo{kovi}. I: Igor Pervi} (kg) (\ura), Danica Maksimovi} (67) 5. septembar 1989. (Katarina), Anita Man~i} (kg) (Jelica), Jano{ Tot Bitka za Senjak (Dragan, Mali êda), Radisav Radojkovi} (êda), Veselin Stijovi} (Ljubi{a Simi}), Ljiljana P: Aleksandar \aja, R: Dragan Jakovljevi}, Stjepanovi} (Majka), Ljiljana [ljapi} (Baba), Rade S: Du{an Stani}, K: Slavica Lalicki, Markovi} (kg) (Pera), Sr|an Pe{i} (kg) (Verkan), Izb. m: Vartkes Baronijan, Dr: Dragana Bo{kovi}, Sa{a Marjanovi} (kg) (Tasa), Sr|an Mileti} Lek: Radovan Kneèvi}. (Milutin), Mihailo Bata Paskaljevi} (Voditelj). 364 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(71) 15. maj 1990. (74) 26. april 1991. ôvek od La Man~e Zimski dvorac P: Dejl Vaserman, Lib: Dò Darion, M: Mi~ Li, P: Neboj{a Rom~evi}, R: Jovica Pavi}, R: @elimir Ore{kovi}, Kor: Miljenko [tambuk, S: Vladimir Mareni}, K: Zagorka Stojanovi}, Dir. i Korep: Ljubi{a Lazarevi}, M: Boris Relja, Scen. p: Ivan Klemenc, Hor. i Korep: Predrag Vasi}, S. i K: Miodrag Lek: Hedeljko Ne{i}, Dram: Mirjana Lazi}. Taba~ki, Koncm: Tripo Simonuti, I: Ljiljana [ljapi} (Ana), Jano{ Tot (Nenad), Lek: Nedeljko Ne{i}. Desimir Stanojevi} (Joca), Ljiljana Stjepanovi} I: Dragan Lakovi} (Don Kihot, Servantes), Ivan (Pava), Zlata Numanagi} (Seka), Branka Miti} Bekjarev (kg) (San~o Pansa), Danica Maksimovi} (Baba Sela), Aleksandar Hrnjakovi} (Rade), (Aldonza), Goran Sultanovi} (kg) (Dr Karasko, Radisav Radojkovi} (Mika), Elizabeta \orevska Vojvoda), Srboljub Milin (Kr~mar, Guverner), (Zorica), Bata Paskaljevi} (Laza), Dimitrije Ili} (kg) Dragan Krsmi} (Kapetan inkvizicije), Veselin (I prosjak, I bolni~ar), Vladan Savi} (II prosjak, II Stijovi} (Sve{tenik), Elizabeta \orevska bolni~ar). (Antonija), Lidija Bulaji} (Marija), Goran Bukili} (Pedro), Biljana @uti} (Doma}ica), Milan Pani} (75) 13. jun 1991. (Berberin), Sa{a Marjanovi} (kg) (Anselmo). Davni flert (72) 14. septembar 1990. P: Hju Viler & Stiven Sondhajm, Pr: Venceslav Radovanovi} i R: Lari Zapia, Dir: Angel [urev, Tartif ili Licemer S: Miodrag Taba~ki, K: Boris âk{iran, P: Molijer, Pr: Sima Pandurovi}, Kor: Sneàna Todorovi}, Korep: Aleksandar R: Ljubi{a Georgievski, S: Vladimir Mareni}, Anastasijevi} i Ivana Milovanovi}, Koncm: Tripo K: Vesna Radovi}, Izb. m: Vartkes Baronijan, Simonuti, Lek: Nedeljko Ne{i}, Dram: Boris Trbi}. Scen. p: Ivan Klemenc, Lek: Radovan Kneèvi}. I: Rade Markovi} (kg) (Gospodin Lindkvist), I: Danica Mokranjac (Gospo|a Pernel), Enver Dubravka @ivkovi} (Gospo|a Nordstrom), Petrovci (kg) (Orgon), Danica Maksimovi} Valentina êr{kov Mati} (Gospo|a Anderson), (Elmira), Radoslav Marjanovi} (Damis), Valentina Goran Bukili} (Gospodin Erlanson), Tatjana Mati} êr{kov (Mariana), Goran Bukili} (Valeri), Ven~elovska (kg) (Frederika), Ljiljana Stjepanovi} Dragoljub Krsmi} (Kleant), Milan @uti} (kg) (Madam Armfelt), Desimir Stanojevi} (Frid), (Tartif), Elizabeta \orevska (Dorina), Vladan Dragan Vuji} (kg) (Henrik), Ivana Mihi} (kg) Savi} (Loajal), Aleksandra @ugi} (Flipota). (Ana), Neboj{a Ljubi{i} (kg) (Frederik), Elizabeta \orevska (Petra), Tanja Bo{kovi} (Dezire), Nikola Kojo (kg) (Karl Magnus), Danica Maksimovi} (73) 27. decembar 1990. ([arlot). Neki to vole vru}e P: Piter Stoun & Bob Meril & Dùl Stajn, (76) 13. februar 1992. Pr: Dragoslav Andri}, R: Soja Jovanovi}, Tri u onom stanju Dir. i Hor: Predrag Vasi}, S. i K: Miodrag Taba~ki, Kor: Miljenko [tambuk, Korep: Ivana Milovanovi} P: Jaroslav Vostri, Ad: Jirì Mencel, R: Ljuboslav i An|elija Todorovi}, Koncm: Tripo Simonuti, Majera, S: Juraj Fabri, K: Angelina Atlagi}, Lek: Nedeljko Ne{i}. M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski, Lek: Nedeljko Ne{i}. I: Ljiljana [ljapi} (Slatka Dèzi), Ivana Mihi} (kg) (Slatka Puslica), Radoslav Marjanovi} (Dò I: Radisav Radojkovi} (Kapitano), Dragan Vuji} (Dòzefina)), Svetislav Gonci} (kg) (Horacio), Valentina êr{kov Mati} (Ardela), (Dèzi(Dafna)), Veselin Stijovi} (Bizgou), Bata Du{an Golumbovski (Pandolfo), Zoran Babi} Paskaljevi} (Glas Plameni), Dejan Pajovi} (Kola), Srba Milin (Ubaldo), Zlata Petkovi} (kg) (Kama{na Kamu}o), Jano{ Tot (ârli â~kalica), (Lucinda), Vera Dedovi} (kg) (Kolombina), Branko Vladan Savi} (Taksista, Gangster, Milionar), \uri} (Doktor), Milan Milosavljevi} (Otavio), Jano{ Miodrag Todorovi} (Poslodavac, Kondukter), Tot (Zani). Nenad ôli} (Kico{), Ljubi{a Simi} (Prvi gangster), Petar Komari} (Drugi gangster), (77) 8. maj 1992. Sneàna Veskovi}, Ljubi{a Simi}, Dejan Pajovi}, Nenad ôli} (Solisti baleta), Zorica Bo{kovi}, [ta je sobar video Jasminka Nikoli}, Zoran Doronjski, Miroslav P: Dò Orton, Pr: Ivana Vuji}, R: Slavenko Markovi}, Aleksandar Josifovski, Jovan Nikoli}, Saletovi}, S: Vladimir Mareni}, K: Vesna Radovi}, Mihajlo Pribi}evi}, Bojan Gavrilovi}, Du{an [ida, M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski, Scen. p: Ivan Branislav Jovi}, Vuka{in Babovi} (Hor). Klemenc, Lek: Nedeljko Ne{i}. Repertoar 365

I: Zijah Sokolovi} (kg) (Doktor Prentis), Danica (kg) (De @isak), Branka Miti} (^asna majka), Maksimovi} (Gospo|a Prentis), Jugoslava Du{an Golumbovski (Bonasije), Danica Dra{kovi} (kg) (D`erladina Barklej), Radoslav Maksimovi} (Konstanca Bonasije). Marjanovi} (Doktor Rens), Jano{ Tot (Nikolas Beket), Aleksandar Hrnjakovi} (Narednik Mes). (81) 2. april 1993.

(78) 16. jul 1992. Ivkova slava Tri frtalja Beograda P: Stevan Sremac & Radoslav Dori}, R: Radoslav Dori}, S: Aleksandar Zlatovi}, K: Vesna Radovi}, Al: Slobodan Novakovi}, M. i Dir: Vojkan Kor: Dragomir Vukovi}, Izb. m: Miroljub Borisavljevi}, Kor: Lidija Pilipenko, R: Jovan Aran|elovi} Rasinski, Lek: Nedeljko Ne{i} i Risti}, S: Petar Pa{i}, K: Emilija Kova~evi}, Desimir Stanojevi}. Korep: Ivana Milovanovi} i Aleksandar Anastasijevi}, Koncm: Tripo Simonuti, I: Radisav Radojkovi} (Ivko Mijalkovi}), Ljiljana Lek: Nedeljko Ne{i}. Stjepanovi} (Keva), Desimir Stanojevi} (Kal~a), Branko \uri} (Kurjak), Aleksandar Hrnjakovi} I: Ivan Bekjarev (kg) (Nole), Ljiljana Stjepanovi} (Smuk), Milenko Zabla}anski (Neko), Zlata (Liki), Ivana Mihi} (kg) (Ivana), Igor Pervi} (Igor), Numanagi} (Sika), Valentina êr{kov (Mariola), Milenko Zable}anski (Smoki), Goran Bukili} Du{an Golumbovski (Vlajko Markovi}), Sa{a (Bata), Jano{ Tot (Tucko), Danica Maksimovi} Marjanovi} (kg) (Mitan~e), Neboj{a Kunda~ina (Ljubica), Radoslav Marjanovi} (Aca), Radisav (Nikodije), Zoran Babi} (Mika), Dragica Ristanovi} Radojkovi} (Kralj Ibi), Dragan Vuji} (Crna noga), (Leposava), Milan Milosavljevi} (Jova), Svjetlana Anja Popovi} (Belo pero), Aleksandar Hrnjakovi} Kneèvi} (Mica), Milan Pani} (Mirko), Mirjana (Porfirije), Rade Milivojevi} (Uli~ni svira~). Grgin (Stefka), Stevan Minja (Kuzman), Branka Miti} (Persa), Srboljub Milin (Kalakurdija), Veselin (79) 30. oktobar 1992. Stijovi} (Prvi svira~), Dragan Krsmi} (Jordan). Visoka {kola foliraè P: \ulio Skarni}i & Renco Tarabuzi, Pr: Lela (82) 21. jun 1993. Kurtovi}, R: Vladimir Lazi}, S: Vladimir Mareni}, Kabare K: Milica Radovanovi}, M: Zoran Mileti}, Scen. p: Ivan Klemenc, Lek: Nedeljko Ne{i}. T: Kristofer I{ervud, Al: Dò Masterof, Ap: Fred Eb, M: Dòn Kander, R: Soja Jovanovi}, I: Milo{ @uti} (kg) (Leonida Papagato), Ljiljana Kor: Ljiljana Tr{a Dulovi} i Sneàna Todorovi}, [ljapi} (Valerija), Ana Radivojevi} (kg) (Fjorela), Dir: Vojislav Simi}, Korep: Vesna [ouc, Vladan Savi} (Roberto), Svjetlana Kneèvi} (kg) Korep: Aleksandar Anastasijevi}, S. i K: Miodrag (Matilda), Ivan Klemenc (kg) (Antonio), Dragica Taba~ki, Koncm: Tripo Simonuti, Pr: Mihajlo Ristanovi} (Ilona Cibor), Sa{a Marjanovi} (kg) Kova~ i Ljubi{a Ba~i}, Lek: Nedeljko Ne{i}. (Nikola Cibor), Milenko Zabla}anski (Rajmondo Cibor), Zlata Numanagi} (Grofica Kjerela D’Ada), I: Dara Dòki} (kg) (Ceremonijalmajstor Dubravka @ivkovi} (Karmela), Milan Pani} (Baron (Konferansije)), Radoslav Marjanovi} (Klif Alfonso Kjo~a), Zoran Babi} (Vitorio), Dragan Bred{ou), Dragan Vuji} (Ernst Ludvig), Miroslav Krsmi} (Marcelo), Aleksandar Hrnjakovi} (Veluto), Markovi} (Carinik), Ljiljana [ljapi} (G-ca [najder), Rade Vukoti} (Aleksej), Mi}a Todorovi} (Deda). Bata Paskaljevi} (G-din [ulc), Ljiljana Stjepanovi} (G-ca Ko{t), Maja Novelji} (Devojka na telefonu), Ana Sofrenovi} (kg) (Sali Bouls), Jano{ Tot (80) 11. decembar 1992. (Saksofonist), Milan Milosavljevi} (Trombonist), Tri musketara Bojan Gavrilovi} (Bubnjar), Du{an [ida (Gitarist), M: Marab Gagnidze, T: Aleksandar Dima, Aleksandar Anastasijevi} (Pijanist), Sa{a Al: Mark Rozovski, As: Jurij Rja{encev, Marjanovi} (kg) (Taksista), Miodrag Todorovi} R: Aleksandar Tovstonogov, Kor: Krunoslav (Maks). Simi}, Dir. i Hor: Ljubi{a Lazarevi}, S: Dragan Lazi}, K: Vesna Radovi}, Koncm: Tripo Simonuti, (83) 16. decembar 1993. Lek: Nedeljko Ne{i}. Violinista na krovu I: Branko \uri} (Kralj Francuske), Branka Miti} (Ana Austrijska), Mihailo Janketi} (kg) (Ri{elje), P: Dèri Bok & Dòzef Stejn, Ap: [eldon Harnik, Desimir Stanojevi} (Grof Ro{for), Danica Dir, Hor: Ljubi{a Lazarevi}, R: Aleksandar Maksimovi} (Ledi Vinter), Neboj{a Kunda~ina \or|evi}, Kor: Vladimir Logunov, S: Jasna (kg) (Vojvoda od Bekingema), Goran Bukeli} Dragovi}, K: Vesna Radovi}, Korep: Aleksandar (Atos), Jano{ Tot (Portos), Igor Pervi} (Aramis), Anastasijevi} i Jelena Stojiljkovi}, Koncm: Biljana Radoslav Marjanovi} (D’Artanjan), Nenad Pervan Jovanovi}, Lek: Nedeljko Ne{i}. 366 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

I: Desimir Stanojevi} (Tevje), Ljiljana Stjepanovi} I: Jano{ Tot (Bob Rok), Dragan Vuji} (Broj 1), (Golde), Vera Dedovi} (kg) (Cajtl), Elizabeta Vladan Savi} (Sir Oliver), Nikola Mili} (kg) \orevska (Hodl), Maja Novelji} (Havel), Ana Jeli} (Jeremija), Aleksandar Duni} (Alan Ford), Milenko ([prince), Danica Arapovi} (Bjelke), Zlata Zabla}anski (Grunf), Du{an Radovi} ([ef), Numanagi} (Jente), Dragan Vuji} (Motl Komzoil), Veselin Stijovi} (Inspektor Brok), Milan Dragica Ristanovi} ([endl), Igor Pervi} (Per~ik), Milosavljevi}, Alek Rodi} (kg), Du{an [ida Srboljub Milin (Lejzer Volf), Branko \uri} (Rabin), (Bradati plja~ka{i), Bojan Gavrilovi}, Du{an Sa{a Marjanovi} (Mendl), Dragoljub Krsmi} Milo{evi}, Mihajlo Pribi}evi} (Gradski oci), (Avram), Milan Milosavljevi} (Mo~ah), Milan Pani} Milovan Kneèvi} (Novinar, Kolporter), Dragan (Nahum), Miroslava Ili} (Rifka), Stevan Minja Krsmi} (General, Kandidat, Antikvar), Voja Orli}, (Narednik), Vladan Savi} (Fe|a), Du{an Milo{evi} Dragan Kostovi} (Prosjaci, Policajci), Jovan (Sa{a), Vuka{in Babovi} (Jusl). Nikoli}, Ljubi{a Din~i}, Darko Pavlovi}, Mirjana Ran~i}, Mirjana Grgin (Narod), Jelena ]osi}, Ana Jeli}, Tamara Afanasijev, Barbara Milovanov, (84) 5. jun 1994. Milica Risovi}, Irena [arovi}, Dina Prelevi}, Lukrecija iliti @dero Jasna Mijailovi}, Ljubi{a Simi}, Aleksa Jeli}, Ad: Anton Kolendi}, R: Jago{ Markovi}, \or|e Makarevi}, Mi{a Ra{Kovi}, Ljubomir S: Geroslav Zari}, K: Zora Mojsilovi}, M: Ljubomir Mandi}, Petar Komari}, Vladan Jovanovi}, Ninkovi}, Kor: Sonja Lapatanov, Lek: Ljiljana Vladimir \uri} (Balet Teatra T). Mrki} Popovi}. I: Dragan Krsmi} (Antonio), Danica Maksimovi} (87) 26. maj 1995. (Elena), Vladan Savi} (Dòno), Goran [u{ljik Crna komedija (Skapin), Mihajlo Paskaljevi} (Trojo), Maja Novelji} (Lukrecija), Jano{ Tot (@dero), Dragan P: Piter Sefer, Pr: Vera Ne{i}, R: Anja Su{a, Vuji} (Doktor), Neboj{a Kunda~ina (Frano), S: Boris Maksimovi}, K: Vesna Radovi}, Dragica Ristanovi} (Esmeralda), Barbara M: “Pokretne slike”, Scen. p: Ivica Klemenc, Milovanov (\ina), Mira Grgin (Negovateljica od Lek: Radovan Kneèvi}. gospara Troja), Dragan Damjanovi} (Sluga), I: Jano{ Tot (Brinzli), Bojana Ze~evi} (kg) (Kerol), Tamara Afanasijev, Ana Jeli}, Ana Stefanovi}, Nade`da Bulatovi} (kg) (Gospo|ica Fernival), Jelena ]osi}, Irena [arovi}, Aleksa Jeli}, Zoran Du{an Radovi} (Pukovnik Melkit), Vladan Savi} Panti}, Ljubi{a Din~i}, Jovan Nikoli}, Du{an [ida, (Harold Gorind`), Valentina Mati} êr{kov (Klea), Vladan Jovanovi} (Ciganski tabor). Mihailo Paskaljevi} ([upancig), Du{an Milo{evi} (Bamberger). (85) 11. jun 1994. Dr (88) 16. jun 1995. P: Branislav Nu{i}, R: Radoslav Dori}, Briljantin S: Aleksandar Zlatovi}, K: Vesna Radovi}, P: Dìm Jakobs & Voren Kejsi, Pr: David Izb. m: Miroljub Aran|elovi} Rasinski. Albahari, Ad: Predrag Peri{i}, R: Mihailo I: Aleksandar Hrnjakovi} (@ivota Cvijovi}), Branka Vukobratovi}, Kor: Sonja Lapatanov, Miti} (Mara), Milenko Zabla}anski (Milorad), Lora Dir, Korep: Vojkan Borisavljevi}, S: Geroslav Orlovi} (Slavka), Radisav Radojkovi} (Ujka Zari}, K: Emilija Kova~evi}, Koncm: Biljana Blagoje), Svjetlana Kneèvi} (G-|a Jovanovi}, Korep: Jelena Stojiljkovi}, Spasojevi}ka), Miroslava Ili} (G-|a Proti}ka), Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. Ljiljana Stjepanovi} (G-|a Draga), Goran Bukili} I: Nata{a Kli~kovi} (kg) (Sendi), Dejan Lutki} (kg) (Velimir Pavlovi}), Du{an Golumbovski (Dr (Deni), Maja Novelji} (Rico), Neboj{a Kunda~ina Rajser), Zlata Numanagi} (Sojka), Milan Pani} (Keniki), Elizabeta \orevska (Marti), Ivan Jevtovi} (Sojkin mu`), Vera Dedovi} (Klara), Ana (kg) (Sani), Milena Pavlovi} (kg) (Fren~i), Nikola Radivojevi} (Marica), Marija Krulj Paripovi} Bulatovi} (kg) (Dudi), Mirjana Bjegojevi} (kg) (Devoj~e s buketom), Nela Krulj (Devoj~ica), (Dèni), Marko Stojanovi} (kg) (Rodèr), Lora Tamara Zvicer (Pepika). Orlovi} (Peti), Milenko Zabla}anski (Vins), Dragica Ristanovi} (Mis Lin~), Zoran Babi} (Mister Pin~), Irena [arovi} (â-â), Aleksandar (86) 11. novembar 1994. Duni} (Eugen). Alan Ford P: Bunker & Magnus, Pr: Nenad Brixy, (89) 29. februar 1996. Ad: Mirjana Lazi}, M: Nenad Milosavljevi}, R: Kokan Mladenovi}, Kor: An|elija Todorovi}, Mir S: Bojana Risti}, K: Mira ôhadì}, Lek: Nedejko P: Aristofan, Ad, Dram: Gordan Mari~i} i Kokan Ne{i}. Mladenovi}, R, Izb. m: Kokan Mladenovi}, Repertoar 367

Pom. r: Marija Miti}, S: Geroslav Zari}, (92) 25. decembar 1997. K: Angelina Atlagi}, Lek: Radovan Kneèvi}, Ne mogu da platim i ne}u da platim Kor: An|elija Todorovi}. P: Dario Fo, Pr: Ljubodrag Andri}, R: Slavenko I: Jano{ Tot (Trigej), Vladan Savi} (Totus), Saletovi}, S. i K: Vesna Radovi}. Izb. m: Milenko Dragica Ristanovi} (Trtina), Tamara Afanasijev Prodanovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. (Trigina), Valentina êr{kov (Frigeja, Horovo|a), I: Ljiljana Stjepanovi} (Antonija), Ana Simi} Nikola Mili} (kg) (Hermes), Sergej Trifunovi} (Margarita), Du{ko Radovi} (\ovani), Goran (Rat), Du{an Milo{evi} (Graja), Jelena Gavrilovi} [maki} (kg) (Lui|i), Marko Nikoli} (kg) (Narednik, (Diva), Sa{a Marjanovi} (Kopljar), Milan Brigadir, Grobar, Stari), Jasna Nikoli}, Jelena Milosavljevi} (Eubejac), Radisav Radojkovi} Gavrilovi}, Bojan Gavrilovi}, Mita Doronjski (Hor). (Argivac), Aleksandar Hrnjakovi} (Lezbljanin), Tatjana Bermel (Boginja mira), Stevan Minja ([lemar), Alek Rodi} (Hijerokle), Jelena ]osi}, (93) 15. april 1999. Miroslav Markovi} (Eubejci), Tamara Afanasijev, Hotel “Slobodan promet” Voja Orli} (Argivci), Ljubi{a Simi}, Ana Jeli}, Jovan Nikoli} (Lezbljani), Voja Orli}, Ana Jeli}, P: @or` Fejdo, Pr: Dragoslav Andri}, R: Velimir Ljubi{a Simi}, Jasna Mijailovi}, Tamara Mitrovi}, S. i K: Dejan Panteli}, M: Zoran Mileti}, Afanasijev, Miroslav Markovi} (Svira~i, narod i Dram: Aleksandar \aja, Lek: Neboj{a Marinkovi}, ostali). Kor: Ljiljana Dulovi}. I: Branislav Zeremski (kg) (Gospodin Pingle), (90) 5. maj 1996. Dragica Ristanovi} (Gospo|a Pingle), Milenko Zabla}anski (Gospodin Pajarden), Mirjana Pucnji na Terazijama Lazarevi} (Gospo|a Pajarden), Ana Radivojevi} (Viktorija), Aleksandar Duni} (Maksim), Milan P: Petar Gruji~i}, R. i Izb. m: Jug Radivojevi}, Milosavljevi} (Bastijen), Zoran Babi} (Bulo), S: Bojana Risti} \urovi}, K: Mira ôhadì}, Dragan Vuji} (Matje), Radisav Radojkovi} Izb. m: Dragan Vuji}, Dram: Petar Gruji~i}, (Inspektor), Mihajlo Paskaljevi}, Bojan Gavrilovi} Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. (Gost hotela), Vladan Savi} (Ernest), Mirjana I: Dragan Vuji} (Pavle Spasi}), Mihailo Grbin (Dama), Irena [arovi} (]erka Elizabeta), Paskaljevi} (Velimir Gugleta), Danica Maksimovi} Tamara Afanasijev (]erka Violeta), Ana Jeli} (Helena Miailovi}), Aleksandar Hrnjakovi} (\or|e (]erka Margareta), Katarina Odalovi} (]erka Ubavki}), Svjetlana Kneèvi} (Mladenka Cuki}), Pakerta), Miroslav Markovi} (Policajac). Ljiljana Stjepanovi} (Olivija Guzina), Du{an Golumbovski (Blagoja BeliMarkovi}), Du{an (94) 20. novembar 1999. Radovi} (Zoran Trifunovi}), Miroslava Ili} Lutka sa naslovne strane (Gospo|ica Raspopovi}), Stevan Minja (Fi}a Felna), Du{an [ida ([ilja Rubiroza). M, Ap: Bora \or|evi}, Al: Gordan Mihi}, R: Mihailo Vukobratovi}, Dir: Vojkan Borisavljevi}, S: Sava Barbuzan, K: Emilija Kova~evi}, (91) 23. januar 1997. Kor: Sneàna Veskovi}, Korep: Tatjana Hamlet Radunovi}, Koncm: Biljana Jovanovi} i Edit Makedonska, Pom. r: Ljubi{a Mati}. P: Viljem [ekspir, Pr: Nenad Cveti~anin, I: Jelena Stupljanin (Beba), Milenko Zabla}anski R: Dejan Krstovi}, S: Boris Maksimovi}, (Dule), Aleksandar Hrnjakovi} (Gazda), Jovan K: Bojana Nikitovi}, M: Predrag Vrane{evi}, Nikoli} ([ef orkestra), Du{an Milo{evi} Kor: Rade Vu~i}, Scen. p: Ivan Klemenc, (Nepoznati), Jano{ Tot (Fotograf), Nikola Dram: Miladin [evarli}, Lek: Radovan Kneèvi}. Bulatovi} (Gale), Neboj{a Kunda~ina (Momak u I: @ivko Vukojevi} (kg) (Klaudije), Enver Petrovci crnoj majici), Dragan Vuji} (Arti), Du{an Radovi} (kg) (Hamlet), Branko \uri} (Fortinbras), Neboj{a (Urednik), Aleksandar Sre}kovi} (Maks), Vladan Kunda~ina (Horacio), Aleksandar Hrnjakovi} Savi} (]urke), Tanja Divni} (Mlada èna), Sr|an (Polonije), Dragan Vuji} (Laert), Stevan Minja Jovanovi} (Fotoreporter), Rade Marjanovi} (Voltimand), Vladan Savi} (Rozenkranc), Du{ko (Tuta), Svetislav Gonci} (Politi~ar). Radovi} (Gildenstern), Vladimir Posavec (Sve{tenik), Zoran Babi} (Marcelo), Du{an (95) 26. novembar 1999. Milo{evi} (Bernardo), Milenko Zabla}anski (Prvi glumac, Duh Hamletovog oca), Valentina êr{kov Umrla je gospo|a majka gospo|ina (Prva glumica), Milan Milosavljevi} (Prvi grobar), P: @or` Fejdo, Pr. i R: Soja Jovanovi}, Danica Maksimovi} (Gertruda), Aleksandra S: Dragoslav Lazi}, K: Vesna Radovi}, Milkovi} (kg) (Ofelija). Pom. r: Rade Marjanovi}. 368 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

I: Rade Marjanovi} (Lisjen), Jelica Sretenovi} I: Mina Lazarevi} (Sendi), Nikola Bulatovi} (Deni), (Ivona), Zinaida Dedakin (Aneta), Mihajlo Bata Ivana Kneèvi} (Rico), Ivan Bosilj~i} (Keniki), Paskaljevi} (@ozef). Jelena Jovi~i} (Marti), Jelena Bra~ika (Fren~i), Milan Antoni} (Sani), Miroljub Turajlija (Dudi), Sneàna Jeremi} (Dèni), Slobodan Stefanovi} (96) 23. decembar 2000. (Rodèr), Nina Pavlovi} (Peti), Milenko Jubilej Zabla}anski (Vins), Dragica Ristanovi} (Mis Lin~), M, Dir: Vojkan Borisavljevi}, Ad: Stevan Zoran Babi} (Mister Pin~), Irena [arovi} (â-â). Koprivica, R: Mihailo Vukobratovi}, S: Dragan Lazi}, K: Vesna Radovi}, Kor: Sneàna Veskovi}. (100) 4. oktobar 2002. I: Du{ko Radovi} (Inspicijent), Aleksandar Duni} (Reditelj), Rade Marjanovi} (Bard), Desimir Dva mirisa ruè Stanojevi} (Prvak), Sr|an Jovanovi} (kg) (Mladi P: Emilio Karbaljido, Pr: Janja Gnjatovi}, glumac), Milenko Zabla}anski (Upravnik), Maja R: Slavenko Saletovi}, S. i K: Vesna Radovi}, Novelji} Rom~evi} (Zvezda), Jano{ Tot Izb. m: Tatjana Radunovi} i Dejan Stojadinovi}, (Rekviziter), Svjetlana Kneèvi} (Koreograf), Scen. p: \or|e Makarevi}. Ljiljana Stjepanovi} (Te{ka{ica), Jelena Stupljanin (Provincijalka), Dragan Vuji} I: Ljiljana Stjepanovi} (Gabrijela), Elizabeta (Producent), Barbara Milovanov (Sekretarica), \orevska (Marlena), Biljana Jovanovi}, Anica Veselin Stijovi} (Kustos), Kristina Petrovi} (Solista Ivan~evi}, Mihailo Bogosavljevi}, Nikola \oki}, u kabareu), Mirjana Jovanovi} (Sprema~ica), Branislav Jovi}, Du{an [ida, Zoran Kova~evski, Bojan Gavrilovi} (Musketar). Vlastimir Blagojevi}, Dejan Stojadinovi}, Jovan Nikoli}, Miroslav Markovi} (Maria~i). (97) 9. mart 2001. Paradoks (101) 23. decembar 2002. P: Neboj{a Rom~evi}, R: Milan Karadì}, Poljubi me, Kejt S: Geroslav Zari}, K: Bojana Nikitovi}, Izb. m: Zoran Kova~evski, Ap: Vlastimir P: Semjuel & Bela Spevak, Pr: Dragoslav Andri}, Blagojevi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, R: Dimitrije Jovanovi}, Dir: Milan Nedeljkovi}, Scen. p: \or|e Makarevi}. Kor: Vladimir Logunov, S: Geroslav Zari}, K: Ljiljana Dragovi}, Dram: Jovan ]irilov, I: Maja Novelji} Rom~evi} (Kata), Du{ko Radovi} Lek: Radovan Kneèvi}, Pom. r: Vlatko Ili}, (Leka), Valentina êr{kov Pavli~i} (Super Beba), Pom. k: Jelena Zlatkovi}, Dragan Vuji} (Ministar), Dragica Ristanovi} Pom. s: Tijana Bjelajac. (Bosa), Jano{ Tot (Bora), Milan Gromili} (Batina{ I), Bojan Gavrilovi} (Batina{ II). I: Rade Marjanovi} (Fred Grejem, Petru~io), Maja Novelji} Rom~evi} (Ili Vanesi, Katarina), Mina (98) 29. oktobar 2001. Lazarevi} (Lojs Lejn, Bjanka), Aleksandar Hrnjakovi} (Trejvor, Batista), Dragan Vuji} (Pol, Golje Haberda{er), Jelena Jovi~i} (Heti), Ivan Bosilj~i} P: Ivana Dimi}, R: Jug Radivojevi}, Dir, M: Ivan (Bil Kalun, Lu~encio), Du{ko Radovi} (Harison Ili}, S: Dejan Panteli}, K: Sneàna [imi}, Hauel), Jano{ Tot (Prvi gangster), Slobodan Kor: Petar Rajkovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. Stefanovi} (Drugi gangster), Srboljub Milin (Ralf), I: Nikola Bulatovi} (Ki}a), Mina Lazarevi} (Iva), Milan Antoni} (Gremio), Miroljub Turajlija Goran Dani~i} (\ika), @eljka Stri~evi} (Bilja), (Hortenzio), Vladan Savi} (Dagi Dave`), Ivana Kneèvi} (Gaga), Veselin Stijovi} (Deme [minka), (102) 18. april 2003. Svjetlana Kneèvi} (Sneà), Aleksandar Hrnjakovi} (Bidà), Zinaida Dedakin (Ruà), Ljubinko i Desanka Aleksandar Sre}kovi} (Travolta), Svetislav Gonci} P: Aleksandar Popovi}, R. i Ad: Milenko (Francuz), Aleksandar Duni} (Ica Konj). Zabla}anski, S: @eljko Antovi}, K: Sneàna [imi}, Kor: Sneàna Veskovi}, (99) 7. decembar 2001. M: Vlada Divljan. Briljantin II I: Milenko Zabla}anski (Ljubinko), Elizabeta P: Dìm Dèjkobs, Ad: Predrag Peri{i}, \orevska (Desanka), Dragan Vuji} (Avgust), R: Mihailo Vukobratovi}, Dir: Vojkan Borisavljevi}, Vladan Savi} ([pijalter), Jelena ]osi}, Danica S: Geroslav Zari}, K: Emilija Kova~evi}, Arapovi}, Tamara Afanasijev, Milica Pavlovi} Kor: Sonja Lapatanov. (Balerine), Repertoar 369

(103) 10. jun 2003. Bukili} (Pandur), Bojan Gavrilovi} (I{tvan), Ana [irli Valentajn Savi}evi} (Balintova èna), Jelena Mit (Poru~nikova èna), Svjetlana Kneèvi}, Zinaida P: Vili Rasel, R: Anja Su{a, S: Dragan Lazi}, Dedakin, Ana Zdravkovi} (Su|aje). K: Dragica Pavlovi}, M: Vladimir Pejkovi}.

I: Elizabeta \orevska ([irli Valentajn), (107) 28. maj 2004. (Kamerna scena “Peta”) Ljubav, ah ljubav (104) 27. jun 2003. P: Tihomir Ili}, Ad, R: Mihajlo Vukobratovi}, Zamisli `ivot S, K: Vesna Radovi}, Izb. m: Veselin Stijovi}. P: Milenko Zabla}anski, R: Milenko Zabla}anski, I: Veselin Stijovi}, Stefan Stijovi}, Ljiljana Dir: Vojkan Borisavljevi}, K: Vesna Radovi}, Stjepanovi}. Kor: Sne`ana Veskovi}. I: Milenko Zabla}anski, Dragan Vuji}, Jelena Jovi~i}, Nikola Bulatovi}, Sr|an Jovanovi}, Veselin Stijovi}, Tanja [uleti}, Tanja Popovi}, Marko Bogdanovi}, Neboj{a Babi} (Hor), Barbara Milovanov, Tamara Afanasijev, Milica Pavlovi}, Milan Gromili} (Balet).

(105) 10. oktobar 2003. (Teatar T) Pop ]ira i pop Spira P: Stevan Sremac, Ad, R: Jug Radivojevi}, Scen. p: Ferid Karajica, Dir: Vojkan Borisavljevi}, Ad: Josip Le{i}, S: Dejan Panteli}, K: Vanja Popovi}, Lek: Radovan Kneèvi}. I: Du{ko Radovi} (Pop ]ira), Valentina Pavli~i} (Persa), Jelena Jovi~i} (Melanija), Aleksandar Hrnjakovi} (Pop Spira), Ljiljana Stjepanovi} (Sida), Ana Zdravkovi} (Ana), Slobodan Stefanovi} (U~itelj), Miroljub Turajlija ([aca), Ivana Kneèvi} (Erà), Svetislav Gonci} (Pop Oluja), Branko \uri} (Vladika), Branka Miti} (Tetka Makra), Du{an Milo{evi} (\akon).

(106) 17. april 2004. (Teatar T) Cigani lete u nebo P: Maksim Gorki, M: Jevgenij Doga, Ad: Ivana Dimi}, Kor: Krunislav Simi}, Dir: Vojkan Borisavljevi}, R: Vladimir Lazi}, S: Geroslav Zari}, K: Sneàna [arac, Kp: \or|e Stankovi}, Km: Biljana Jovanovi}. I: Ljiljana Stjepanovi} (Izegril), Milena Ra`natovi} (Rada), Ivan Bosilj~i} (Lojko Zobar), Dragan Vuji} (Talimon), Nikola Bulatovi} (Bubulja), Pavle Petrovi} (Aralambi), Milan Antoni} (Dalibog), Du{ko Radovi} (Makar ûdra), Aleksandar Hrnjakovi} (Njem~o Nur), Veselin Stijovi} (Danilo), Srboljub Milin (Otac Zobar), Branko \uri} (Sila|i), Ivana Kneèvi} (Nonka), Vesna Pa{trovi} (Svetlana), Sneàna Jeremi} (Vero~ka), Ana ml. Simi} (Rusalina), Barbara Milovanov (Juli{ka), Miroljub Turajlija (Bu~a), Milan Milosavljevi} (Poru~nik), Marko ml. Nikoli} (Propercijum), Zoran Babi} ([vob), Vladan Savi} (Balint), Aleksandar Duni} (Predsednik op{tine), Ana Simi} (@ena predsednika op{tine), Goran 370 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(10) 29. jun 1988. Hamlet u Mrdu{i Donjoj P: Ivo Bre{an, Ad. i R: Branislav Mi}unovi}, S: Zoran Risti}, K: Milanka Berberovi}, ZVEZDARA TEATAR M: Predrag Vrane{evi}, Dram: Novak Kilibarda. I: Petar Bo`ovi} (Mato), Petar Bani}evi} (Andro), Petar Kralj (Milo), Gorica Popovi} (Mara), Milutin Karad`i} (Ma~ak), Tihomir Stani} (Joco), Suzana Petri~evi} (An|a), Marko Ba}ovi} (Spiro).

(11) 28. januar 1989. Original falsifikata (7) 20. oktobar 1986. P: Rade Radovanovi}, R: Slavenko Saletovi}, S: Velizar Srbljanovi}, K: Milica Radovanovi}, Ptic i ptica ili Ku}a u kojoj je M: Mom~ilo Bajagi}. ponekad boravio i Ivo Andri} I: Petar Bo`ovi} (Pavlovi}), Branislav Jerini} P: Slobodan Stojanovi}, R: Dejan Mija~, (Vuji}), Lazar Ristovski (Pavle), @arko Lau{evi} S: Boris Maksimovi}, K: Svetlana Cvijanovi}, (Stojan), Ljiljana Dragutinovi} (Lena), Dragan M: Vladimir Markovi}. Gajovi} (Dragi{a), Slavka Jerini} (Mileva), Sa{a Jov~i} (Nikola). I: Milena Dravi} (Zrnce, G-|a Svetlana Ili}, An|e;a, Ljubi~ica), Dragan Nikoli} (Firs, Gavrilo, Vojnik Ja{a, G. Stojanovi}). (12) 1. februar 1989. Tri sestre

(8) 5. februar 1987. P: Anton Pavlovi~ êhov, R: Aleksandar Luka~, S: Sneàna Petrovi}, K: Angelina Atlagi}, U agoniji M: Sneàna Stefanovi}. P: Miroslav Krleà, Ad. i R: Vida Ognjenovi}, I: Olja Be}kovi} (Irina), Anica Dobra (Ma{a), Asr: Olivera @ivkovi}, S: Marina ûturilo, Branka Puji} (Olga), Mira Furlan (Nata{a), Darko K: Biljana Dragovi}, M: Mladen i Predrag Tomovi} (Andrej), Neboj{a Ljubi{i} (Tuzembal), Vrane{evi}, Lek: Branivoj \or|evi}. Goran Radakovi} (Ver{injin), Dragan Bjelogrli} (Soljoni), Boris Komneni} (Kuligin), Milorad I: Milo{ @uti} (Barun Lembah), \ur|ja Cveti} Mandi} (êbuìn). (Laura Lembah), Vlastimir \uza Stojiljkovi} (Dr Ivan Plemeniti Kriòvec), Olivera Markovi} (Grofica Madline Petrovna), Minja Stevovi} (13) 8. oktobar 1989. (Marija), Svjetlana Kneèvi} (Izabela San kosovske no}i Georgijevna), Diana Kràni} (Kneginja Dolgorukova), Simonida \or|evi} (Milostiva Ad. i R: Petar Boòvi}, S. i K: Sneàna Petrovi}, [tolcer), Andrijana Videnovi} (Goleni{}ev Lek: Branivoj \or|evi}, M: Ivana Stefanovi}, Kutuzova), Dragan Petrovi} (Policijski pristav). Kor: Vesna Milanovi}. I: Petar Kralj, Petar Boòvi}, Ana Brajkovi}, Ivana Jerini}, Vesna Milanovi}, Sneàna Mogi}, (9) 6. novembar 1987. Gordana Pejovi}, Sandra Petrovi}, Sneàna Plav{i}, Elena [ari} (Baletski ansambl). Klaustofobi~na komedija P: Du{an Kova~evi}, R, Izb. m: Du{an Kova~evi}, (14) 10. januar 1990. S: Juraj Fabri, K: Ljiljana Dragovi}, Kor: Lidija Pilipenko. Profesionalac P: Du{an Kova~evi}, R, S. i K: Du{an Kova~evi}, I: Danilo Bata Stojkovi} (Sava odà~ar), S. i K: @ivorad Savi}, Izb. m: Dragutin Balaban. Mihajlo-Mi{a Janketi} (Jago{a Kraj), Jelisaveta Seka Sabli} (Vesela Kraj), Danilo Lazovi} I: Bogdan Dikli} (Ja-Teodor Teja Kraj), Danilo (Milicioner Vule), @arko Radi} (Teja Kraj), Sofija Bata Stojkovi} (Luka Laban), Neda Arneri} @ugi} (Nina Herbert), Dejan Pajovi} (Leopold (Sekretarica), Vanja Janketi} (I jedan sasvim Vaìk), Vanja Janketi} (Grabinski). normalan ludak), Repertoar 371

(15) 10. februar 1990. (19) 21. mart 1991. Kus petli} Urnebesna tragedija P: Aleksandar Popovi}, R, Izb. m: Branko Ple{a, P: Du{an Kova~evi}, R: S: Du{an Kova~evi}, S: Geroslav Zari}, K: Bojana Nikitovi}, S: @ivorad Savi}, K: Marija Tasi}, M: Goran Ple{a. Izb. m: Dragutin Balaban. I: Dara Dòki} (Milja Bu{atlija, Bosanka), Sanja I: Ljiljana Dragutinovi} (Ruà), Dragan Nikoli} Radivojevi} (Selena Seja Batri}eva), Radoslav (Milan), Anica Dobra (Neven), Sneàna Milenkovi} (\akon Avakum), Branimir Brstina Bogdanovi} (Julka), Lazar Ristovski (Kosta), (Pile Kopile Pileti}evo), Aljo{a Vu~kovi} (Komnen Milena Dravi} (Rajna), Danilo Stojkovi} (Vasilije), Barjaktar), Branko Ple{a (Johan [uster). @arko Radi} (Doktor), Ivan Janketi} (Milicioner).

(20) 7. novembar 1991. (16) 7. mart 1990. Malo ljubavi malo mr`nje Mala P: Vlasta Radovanovi}, R: Vlasta Radovanovi}, S: Dejan An|elkovi}, K: “Moda Zmaj”, P: Radoslav Pavlovi}, R: Darko Baji}, S: Miljen Izb. m: Dragutin Balaban. Kljakovi} i Sava A}in, K: Lana Cvijanovi}, M: Zoran Simjanovi}, Pom. r: Boban Skerli}. I: Maja Sablji} (Katarina), Dragan Nikoli} (Marko Markovi}), Dragana Mrki} (Anja Popovi}), I: Anica Dobra (Milica Kneèvi}), Ljiljana Branislav Jerini} (Steva Popovi}). Dragutinovi} (Boìdarka Kneèvi}), Lazar Ristovski (Miodrag Goncin), Dragan Bjelogrli} (Mi{a), Renata Ulmanski (Baba), @arko Lau{evi} (21) 7. april 1992. (@ika Ajkula), Marko Ba}ovi} (Kokan Kosovski), @ivot Jovanov Danilo Lazovi} (Stojan Stojanovi}), Andrijana Videnovi} (Slavica Stojanovi}), Predrag Lakovi} P: Radoslav Pavlovi}, R: Darko Baji}, S: Vlastimir (Pukovnik, Islednik, î~a, Deda). Gavrik, K: Milija Kova~evi}, M: Mom}ilo Bajagi}, Lek: Radovan Kneèvi}. I: Predrag Lakovi} (Luka Jovanovi}), Dragan (17) 2. oktobar 1990. Bjelogrli} (Jovan), Danilo Lazovi} (Marin Juri}), Irena Mi~ijevi} (Marina), Karolina Cime{a (Tanja), Navala Dragan Jovanovi} (Frano, Fra Lorenco). P: Stevan Koprivica & Predrag Antonijevi}, R, Izb. m: Egon Savin, S: Geroslav Zari}, (22) 12. april 1992. K: Biljana Dragovi}. \eneral Milan Nedi} I: Predrag Ejdus (Jovan Parasinovi}), Jelisaveta Sabli} (Milica Sajki}), Branimir Brstina (Mirko), P: Sini{a Kova~evi}, R: Jovica Pavi}, S: Geroslav Petar Kralj (Reks (\ole)), Slobodan Ninkovi} Zari}, K: Zagorka Stojanovi}. (Gvozden), Josif Tati} (Buca Mari}), Branko I: Danilo Stojkovi} (Armijski \eneral Milan Nedi}), Cveji} (Deja Arsenijevi}). Radoslav Milenkovi} (Islednik), Ljiljana Blagojevi} (An|elija Nedi} Vuki}), Mira Stupica (@ivka (18) 28. januar 1991. Nedi}), Vlastimir Stojiljkovi} (Milutin Nedi}), Mihajlo Janketi} (Nemac), @ika Milenkovi} (Milan Zora na istoku A}imovi}), Milutin Butkovi} (Profesor Hadìpen~i}), Ljiljana Me|e{i (Daktilografkinja). P: Gordan Mihi}, R: Jago{ Markovi}, S: Todor Lalicki, K: Boàna Jovanovi}, M: Igor Gostu{ki. (23) 3. novembar 1994. I: Branka Petri} (Savka Vasili}), Mihailo Janketi} (Spasoje Vasili}), Igor Pervi} (Dragoslav Vasili}), Kako potamaniti gamad Nikola \uri~ko (Dura-\ur~e Vasili}), Vladica P: Novica Savi}, R, S. i Izb. m: Branko Ple{a, Milosavljevi} (Ruskinja), Stojan De~ermi} (êh), K: Boàna Jovanovi}, Kor: Slavica [trlji}. Nikola Mili} (Poljak), Boris Komneni} (Bugarin), Zinaida Dedakin (Rumunka), Biljana [evi} I: Vlastmir Stojiljkovi} (Nikola), Katarina (Rumunkina k}erka), Zoran Cvijanovi} (Dìbra), Vi}entijevi} (Marina), Radoslav Milenkovi} Goran Ivanovi} (Bimba), Mi}a Tomi} (Kom{ija), (Starac), Branimir Brstina (Mladi}), Goran Ple{a Vasa Panteli} (Sudija), Dragan Todorovi} (Lekar), (Pletar), Milica Mihajlovi} (Majka), Milena Dravi} Budimir Osmajli} (Bolni~ar). (Danka). 372 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(24) 28. decembar 1994. Nos), Branka Petri} (Dragana Nos, Bojana Nos, Mrtva ta~ka Olivera Nos), Branko Kosar (Sava, Jedan ~ovek-orkestar), Ljiljana Dragutinovi} (Savka), P: Aleksandar Popovi}, R: Radoslav Milenkovi}, Lepomir Ivkovi} (Specijalac), Ivan Janketi} S: Boris Maksimovi}, K: Ljiljana Dragovi}, (Elektri~ar), Tomo Komatina, Miodrag Te{ovi} M: Ivana Stefanovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. (Pozori{ni radnici), Marijana Popovi} (Peva~ica). I: Darinka \ura{kovi} (Pelagija ôlak Anti}), Sandra Nogi} (Francika Po`gaj), Danica Maksimovi} (Melanija ôlak Anti}), Dragan (29) 13. mart 1997. Maksimovi} (Vojislav ôlak Anti}), Vlastimir U plamenu strasti Stojiljkovi} (Svetozar Kalafatovi}). P: Ivan M. Lali}, R, S. i Izb. m: Gor~in Stojanovi}, K: Boris âk{iran, Kor: Sonja Vuki}evi}, (25) 1. decembar 1995. Mask: Tina [ubi} Doda~i}, Pom. r: Iva Milo{evi}. Na{i sinovi I: Dragan Nikoli} (Boris), Vesna Trivali} (Marija), P: Vojislav Jovanovi} Marambo, Ad. i R: Jago{ Ana Sofrenovi} (Nevena), Dragan Bjelogrli} Markovi}, Pom. r: \or|e Marjanovi}, S: Marina (Roki), Slobodan Ninkovi} (Marko), Dragan Milin Pavlovi}, K: Biljana Dragovi}, Lek: Ljiljana Jovanovi} (Aleksa), Branka Puji} (Jelena). Mrki} Popovi}, Kor, Korep: Mina Lazarevi}, Mask: Nijaz Memi{. (30) 3. decembar 1997. I: Petar Kralj (Pukovnik Ostoja), Dragan Virus Mi}anovi} (Danilo), Goran [u{ljik (Gile), Anita Man~i} (Rajko), Dara Dòki} (Gospo|a Hristina), P: Sini{a Kova~evi}. R: Sini{a Kova~evi}, Olivera Markovi} (Gospo|a Lena), Branka [eli} S: Miodrag Taba~ki, K: Bojana Nikitovi}, (Leposava), Zinaida Dedakin (Gospo|ica M), M: “Deca lo{ih muzi~ara”. Isidora Mini} (Gospodica N), Milena \uki} (Lina), I: Ivan Jevtovi} (Aleksandar Sa{a Petrovi}), Na|a @ugi} (Draga), Mira Stupica (Baba Jovana), Miodrag Radovanovi} (Dimitrije), Ljiljana Milka Luki} (@ivana). Blagojevi} (Marija), Ljubivoje Tadi} (Mi{a Pupavac), Vesna Alu Mariconj (Marta Stojanov), (26) 18. april 1996. Ruìca Soki} (Vera Sokolov), Nata{a [olak (Ana Sokolov), Marija Bobi} (Plavooka), Ljubomir Poljubac ène pauka Bandovi} ([ef sale), Pavle Peki} (Konobar P: Manuel Puig, Pr: Vanja Karas, R. i Izb. m: Egon Milutin). Savin, S: Geroslav Zari}, K: Bojana Nikitovi}, M: Gatto Barbieri, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Pom. r: Maja Milatovi}. (31) 18. februar 1998. I: Bogdan Dikli} (Molina), Dragan Nikoli} Parabelum (Valentin), Branislav Jerini} (Upravnik zatvora). P: Sr|an Koljevi}, R: Nikola Pejakovi}, S: Geroslav Zari}, K: Milica Grbi}. (27) 30. septembar 1996. I: Branislav Le~i} (Ubica), Neboj{a Glogovac Ba{ bunar (Mladi}), Nikola Pejakovi} (Kum), Tamara Vu~kovi} (Devojka), Slobodan Ninkovi} (Crnac). P: Aleksandar Popovi}, R: Aleksandar Popovi}, S: @ivorad Savi}, K: Marija Kova~evi}. Izb. m: Persida Popovi}, Scen. p: Tatjana (32) 11. april 1988. Popovi}. Moj otac u borbi protiv nitkova iz svemira I: Miodrag Krivokapi} (Manasije Vrcelj), Ljiljana Blagojevi} (Dragoslava), Predrag Ejdus (Anastas P: Ivan M. Lali}, R: Gor~in Stojanovi}, Vrcelj), Ruìca Soki} (Biserka). S: Vladislav T. Lalicki, K: Boris âk{iran. I: Danilo Stojkovi} (Budimir @ivoti}), Milena Dravi} (Desanka), Neboj{a Milovanovi} (Ljup~e), Dragan (28) 26. oktobar 1996. Zari} (Lado~ki), Ksenija Zelenovi} (Novinarka), Lari Tompson, tragedija jedne mladosti Ljubo Mi{ko Bujisi} (Kamerman). P: Du{an Kova~evi}, R: Du{an Kova~evi}, S: Nenad Brki}, K: Katarina Gr~i}, Mask: Nijaz (33) 4. maj 1998. Memi{, Izb. m: Dragutin Balaban. Sme{na strana muzike I: Milena Dravi} (Katarina), Bora Todorovi} (Glumac Beli), Miodrag Krivokapi} (Stefan Nos), R: Kolektiv i Nikola Pejakovi}, S. i Izb. m: “The Danilo Stojkovi} (Dragan Nos, Bojan Nos, Oliver Kuguars”, K: Ljiljana Petrovi}. Repertoar 373

I: Bogdan Dikli} (Bubnjolog), Boris Milivojevi} Krivokapi} (Branko Bezdan), Milo{ Stojanovi} (Bas i Glas), Dejan Mati} (Trianglista), Nikola (Lola), Aleksandar Manevski (Smiljan Stefanovi}), \uri~ko (Gitar forsa`), Rade (mla|i) Markovi} Ivan Janketi}, Du{ko A{kovi}, Tomislav Komatina (Gitar sola`), Veljko Nikoli}, Tibor Tot (Udaraljke), (Nekoliko problemati~nih ljudi). Dragan Jovanovi} (“Lokalni” solista). (40) 30. novembar 2001. (34) 8. januar 1999. An|ela Kontejner sa pet zvezdica P: Stevan Koprivica, R: Milan Karadì}, P: Du{an Kova~evi}, R: Du{an Kova~evi}, S: Geroslav Zari}, K: Boàna Jovanovi}, K: Ljiljana Petrovi}, Izb. m: Dragutin Balaban. M: Aleksandar Kosti}, Scen. p: Sonja Lapatanov. I: Branislav Le~i} (Profesor), Sanda Balaban I: Branimir Brstina (Lazar), Milutin Karadì} (Njegova u~enica Pa... Milica), Miodrag Te{ovi} (Borisav), Isidora Mini} (An|ela). ([ofer-telohranitelj). (41) 25. april 2002. (35) 4. februar 1999. Kontuzov Nek ide ìvot P: Hristo Boj~ev & Nikola Pejakovi}, R: Nikola P: Ranko Boì}, Ad. i R: Sr|an Karanovi}, Pejakovi}, S: Darko Nedeljkovi}, K: Maja Sole, Pom. r: Marko \ilas, S: Du{an Ota{evi}, K: Sa{a Izb. m: Ljubomir Jovanovi} Jovec. Kulja~a, M: Zoran Simjanovi}, Kor: Sonja Lapatanov, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. I: Neboj{a Glogovac (Kontuzov), Slobodan Ninkovi} (Deda), Boris Milivojevi} (Bratoj), I: Neboj{a Dugali} (Marko), Nikola \uri~ko Mladen Andrejevi} (Fero), Dubravka Mijatovi} (Vlada), Paulina Manov (Vanja), Hana Jov~i} (Baba), Paulina Manov (Mutava), Nina Grahovac (Zora), Nenad Jezdi} (Dò). (@ena), Nikola Pejakovi} (Debeli).

(36) 1. mart 2000. (42) 24. maj 2002. Putnik Ve~eras slu{ate... P: Dragoslav Mihailovi}. P: Du{an Risti}, R: Zlatko Pakovi}, S: Boris I: Danilo Stojkovi} (Putnik). Maksimovi}, K: Bojana Nikitovi}, Izb. m: Du{an Risti}, Scen. p: Sonja Lapatanov. (37) 17. januar 2001. I: Fe|a Stojanovi} (Dragoslav Ili}), Jano{ Tot (Sima), Miodrag Radovanovi} (Sreten Doni}), Buba \ur|ija Cveti} (Angelina Trifkovi}), Miodrag P: Mladen Popovi}, R: Egon Savin, S: Miodrag Krstovi} (Nenad Boì}), Radmila Tomovi} Taba~ki, K: Angelina Atlagi}. Grinvud (Vida Obradovi} Boì}), Dubravko I: Sonja Kola~ari} (Sestra), Nenad Stojmenovi} Jovanovi} (Toma Mi{i}). (Brat), Gordan Ki~i} (Kocka), Goran [u{ljik (Baja). (43) 30. april 2003. Pogled u nebo (38) 18. februar 2001. P: Dejvid Her, R: Ljiljana Todorovi}, S, K: Jasna Krivica Dragovi}, M: Zoran Eri}, Dram: Ivana Mihi}, P: Neboj{a Rom~evi}, R: Ljuboslav Majera, Pom. s: Nina Vi}enti}. S: Juraj Fabri, K: Ljiljana Petrovi}, M: Miroljub I: Milica Mihajlovi} (Kira Holis), Radovan Vujovi} Aran|elovi} Rasinski, Ap: @ivorad Savi}. (Edvard Sardènt), Vojislav Brajovi} (Tom I: Ljiljana Dragutinovi} (Goca), Danilo Lazovi} Sardènt). (Braca). (44) 8. oktobar 2003. Povratak (39) 29. maj 2001. P: Harold Pinter, Pr: Renata Ulmanski, R: Nikita Doktor [uster Milivojevi}, S: Miodrag Taba~ki, K: Zora Popovi} P: Du{an Kova~evi}, R: Du{an Kova~evi}, Mojsilovi}, Izb. m: Vladimir Jankovi}. S: Nenad Brki}, K: Ljiljana Petrovi}, I: Bora Todorovi} (Maks), Nenad Jezdi} (Leni), Izb. m: Dragutin Balaban Bajka. Vlastimir Stojiljkovi} (Sem), Branislav Toma{evi} I: Petar Kralj (Doktor Nikola Kos), Vesna Trivali} (Dò), Aleksandar Ala~ (Tedi), Nata{a Ninkovi} (Ana), Jelisaveta Sabli} (Divna), Miodrag (Rut). 374 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(8)16. novembar 1999. [opska ambasada P: Ivan Ivanovi}. R: Slavko Tati}. POZORI[TE “SLAVIJA” I: Nikola Simi}

(9) 24. novembar 1999. Kapija opklade P: Ildi Ivanji. R: Slobodan Jovanovi} [ilja. I: Jadranka Nani}

(10) 25. novembar 1999. (1) 4. februar 1999. Alo, o|e mobilni @enski orkestar P: Radivoje Boji~i}.R: Radoslav Zlatan Dori}. P: @an Anuj. Akademija “BK”, klasa Ruìce Soki}. I: Vladan Gajovi} (Telohranitelj). I: Vesna Kljaji}, Nevena Mijovi}, Ivana Fotez, Sandra [aban, Jelena Ili}, Emica Da~i}, Ivana Milovanovi}, Sini{a Ubovi}, Du{an âvi}. (2) 8. mart 1999. Akt (11) 11. februar 2000. P. i R: Zoran ]osi}. Tri boje duge I: Sonja Neimarevi}. P: Radoslav Pavlovi}. R. i S: Jovica Pavi}. K: Jasna Peri}, M: “Osvaja~i”. Prod: Milutin Bata (3) 9. novembar 1999. Karadì}. Prod: FaVI, Koprodukcija: Pozori{te [vejk “Slavija” P: Jaroslav Ha{ek. R: Slavoljub Stefanovi} I: Marko Nikoli} (Mikan Spasi}), Mirjana Ravasi. Karanovi}, Ljiljana Stjepanovi} (Olivera Spasi}), I: Miroslav @uì} Anastasija Radojkovi} (Jelica Spasi}).

(4) 10. novemar 1999. (12) 29. februar 2000. Moja mama Ljubavni zanos –Ve~e {panske pesme P: Radoslav Pavlovi}. R: Vladimir Jevtovi}. I: Ru`ica Soki}, Dragan Petrovi}, Ivan Tomi}, (13) 14. april 2000. Jelena Jovi~i}. TV Bo{ko Vam predstavlja – Ne}e mo}i P: Radoslav Pavlovi}. (5) 11. novembar 1999, \e god sam bio svud sam poginuo I: Dragan Petrovi} Pele. P: Radoslav Dori}.R: Radoslav Dori} I: Vladan Gajovi} (Vukojica Markovi}), Ivana (14) 19. april 2000. Jovanovi} (Gordana Jovanovi}). Zorka end momcovi P: Nenad Ka`i}. (6) 12. novembar 1999. I: Vesna An|elkovi} Crnogorska veza P: @eljko Mijanovi}. R: Slobodan ]usti} (15) 20. april 2000. I: Slobodan ]usti}, Na|a Sekuli}, E, kako divan dan

(7) 15. novembar 1999. P. i R: Vesna Pe}anac. Ve~e sa Petrom Bo`ovi}em I: Vesna Pe}anac Repertoar 375

(16) 21. april 2000. (23) 22. maj 2000. (Kru{eva~ko Ispovest pletilje ~arapa u striptiz baru pozori{te-premijera u Beogradu) P. i R: Slobodan Jovanovi} [ilja. Kom{ije su krive M: Mladen Arsenijevi}. P: @eljko Huba~.R. i S: Ljuboslav Majera. I: Jadranka Nani}. Dram: Branislav Nedi} I: Predrag Ejdus, Radi{a Gruji}, Milija Vukovi}, Slobodan Ljubi~i}, Dragana Zrnzevi}, Ana (17) 22. april 2000. \or|evi}, Danica Krljar, Dragan Marinkovi}. Dvije kristalne ~a{e P: Ivan Raos. R: Blagota Erakovi}. (24) 1. jun 2000. Produkcija: Barski ljetopis. Fudbalski navija~ I: Mi{a Janketi}, Slobodan Marunovi}, Dragi{a Simovi} P: Dragoljub Bokonji}. I: Milenko Pavlov. (18) 23. april 2000. Kobne la`i (25) 2. jun 2000. P. i R: Aleksandar Popovi}. Sarajka u Beogradu I: Danica Zdravi} P. i R: Isidora Bjelica. I: Anja Popovi} (Stana Popi}), Vlada Dimoski (19) 25. april 2000. (Psihijatar). Ne`eljeni efekti (26) 10. juni 2000. P. i R: Mirjana Ojdani}. Ve~e satire O{i{ani je` I: Aleksandra Nikoli}.

(27) 10. jun 2000. (20) 27. april 2000. Svinja (Amerikanac u Beogradu) Pozovi me odmah P: Branislav Nu{i}.R: Velimir Mitrovi}. M: Biljana P: Radivoje Boji~i}. R: Ivana Bogi}evi} Arsi} Krsti}. I: Mina Lazarevi}. I: Gojko Baleti} (Nikola), Bo{ko Puleti} (\or|e), Nela Mihailovi} (Nina), Sonja Neimarevi} (28) 13. septembar 2000. (Gazdarica). San o Balkanu

(21) 9. maj 2000. M: Sanja Ili}. O`alo{}ena porodica I: Vesna Stankovi}, Sini{a Ubovi}, Du{ica Popovi}. P: Branislav Nu{i}. R: Petar Zec.

I: Milica [tetin (Tetka), Saravolac Teodora (29) 18. novembar 2000. (Trivuna), Peto{evi} Dejan (Mi}a Stanimirovi}), Bunu{evac Vidan (Proka Puri}), Nikoli} Ivan Ljubavnici (Agaton Arsi}), Vu~i} Nenad (Tanasije R: Petar Zec. Dimitrijevi}),Nenadovi} Ivana (Simka), Baki} Tijana (Danica), Kuki} Tamara (Vida), Fi{ekovi} I: Slobodan ]usti} (Taksista, student, politi~ar, Nikola (Dr Petrovi}), Kruni} Marijana (Gina), pisac, biznismen, Danica Zdravi} (Kurva, ku}na Stilinovi} Milica (Sarka). pomo}nica, udata `ena, slatka mala...)

(22) 18. maj 2000. (30) 21. novembar 2000. Komedija u pozori{tu Laki komad P. i R: Vlasta Radovanovi}. M: Sanja Ili}. P: Neboj{a Rom~evi}. I: Zlata Petkovi} (Marta), Neboj{a Ljubi{i} (Lale), I: Milan Lane Gutovi} i ansambl Kru{eva~kog Sandra Bugarski (Jasna), Rade Marjanovi} (Miki). pozori{ta 376 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(31) 22. novembar 2000. (39) 19. maj 2001. Petrijin venac Slobodne ène balkanske P: Dragoslav Mihailovi}, R: Predrag Ejdus. P: Ljiljana La{i}. R: Na|a Janjetovi}. M: Miroljub I: Tatjana Torbica Aran|elovi} Rasinski. I: Ljiljana La{i}, Ljiljana Blagojevi}. (32) 4. decembar 2000. Trpeza svetih Nemanji}a –poselo stare srpske (40) 14. septembar 2001. muzike Radovan protiv Ibija Ansambl “Renesans” P: Dragan Timotijevi} Belmondo. R: Milo{ Timotijevi}. (33) 1. februar 2001. I: Milo{ Timotijevi}, Toma Kuruzovi}. Milo{ Obrenovi} – veliki knjaz Srbije P: Milovan Vitezovi}. (41) 6. septembar 2001. I: Mi{a Janketi}. Tajna plave ptice P: Stevan Koprivica. R: Milan Karadì}. (34) 12. februar 2001. Produkcija: FAVI. Koprodukcija: Pozori{te Krvava teta “Slavija”. P: Novica Savi}, R: Borislav Grigorovi}. I: Tanja Bo{kovi} (G-|a Olga), Boba Latinovi} Produkcija: Favi. (Mikica), Ivan Jevtovi} (Relja). Koprodukcija: Pozori{te “Slavija”. I: Ruìca Soki}, Srboljub Milin, Sr|an Milivojevi}. (42) 4. oktobar 2001. Dobrovoljka (35) 19. februar 2001. P: Jasmina Bukva. R: Vladimira Lazi}. Crnogorske bra~ne avanture I: Dojna Andrejevi}. I: Pe|a [u{kav~evi}, Olivera Vukovi}. (43) 4. novembar 2001. (36) 2. mart 2001. Jeèvo ve~e. Do~ek 5 oktobra ]era}emo se... P: Matija Be}kovi}. (44) 1. novembar 2001. I: Petar Boòvi} Kabare. Putuj Evropo I: Goran Sultanovi}, Nenad ]iri}, Neboj{a (37) 9. mart 2001. Ljubi{i}, Aleksandar Sre}kovi}... Damin gambit P: Du{an Cveti}, R: Jovica Pavi}. S: Boris (45) 1. februar 2002. Maksimovi}. M: Branislav Pipovi}.K: Mira Teatro LAH-CHO ôhadì}. I: Mi{a Janketi}, Miodrag Radovanovi} (Dr R: Horacio Salinas. Filimonovi}), Vuk Kosti} (Miljan Mehmed I: Milica Redì}, Horacio Salinas. Dragovi}), Neboj{a Ljubi{i} (Patrik Konor), Dragan Petrovi} (Dòn Mek Kormik), Bojana Maljevi}, Ana Maljevi} (Elizabeta Vudke), Vlasta (46) 14. februar 2002. Velisavljevi} (Dr JozefPretnar). Kabare. Obi~no ve~e T: Milan Lane Gutovi}. (38) 14. april 2001. I: Milan Lane Gutovi}. Sezona naru~enih ubistava P. i R: Radoslav Zlatan Dori}, M: Miroljub (47) 6. mart 2002. Aran|elovi} Rasinski. Soba 8 I: Mi{a Janketi} (Franken{tajn), Danica Maksimovi} (Supruga), Vladan Gajovi} (Al P: Aleksandar Rajkovi}. R: Ivana Nenadovi}. Kapone), Sonja Kneèvi} (Ljubavnica). I: Ivana Nenadovi}. Repertoar 377

(48) 7. mart 2002. (58) 2. decembar 2002. Predstava za decu Jeèvo ve~e: Do~ek dana plavu{a Pustolov I: Milan Gutovi}. (49) 27. april 2002. CABAres CABArei (59) 14. decembar 2002. A: Zijah Sokolovi} Zavodnik (50) 28. april 2002. P. i R: Miladin [evarli}. S: Miomir Radovi}. K: Danica Rako~evi}. M: Branislav Pipovi}. Dogodine u isto vreme P: Bernard Slejd. Pr: Dragoslav Andri}. I: Ruìca Soki} (Jelisaveta Hadìantonijevi}), R: Boìdar \urovi}. S: Vladislava Muni}. K: Mira Milan Caci Mihailovi} (Rodoljub Ljuba ôhadì}. M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski. ôbanovi}), Sneàna Jeremi} (Ljubica Hadìantonijevi}), Goran Milev (Darko I: Lane Gutovi}, Nela Mihailovi}. Raspopovi}).

(51) 27. maj 2002. (60) 25. januar 2003. Istaknuti umetnik Perverzije u îkagu I: Slobodan Bi}anin. P: Dejvid Memet. (52) 13.maj 2002. Pozori{te Para}in I: Dragan Marjanovi} (Barni Dònson), Milan Stjuardese Vasi} (Deni [apiro), Tatjana Kecman (Dòan Vudvord), Sandra Spasovska (Debora Solomon). (53) 11. septembar 2002. (61) 1. februar 2003. Jeèvo ve~e: Ja, presednik I: Pavle Min~i}. Autsajderi P: Miroslav Mom~ilovi}. R: Egon Savin. (54) 16. novembar 2002. I: Ivan Bekjarev (Rajko), Predrag Ejdus (Jovo). Jeèvo ve~e: Najeèni kabare (62) 8. april 2003. (55) 9. novembar 2002. “011" Jasmin na stranputici P: Momo Kapor. R: Ivana Vuji}. Klavirska pratnja: P: Ljiljana La{i}. R: Vladimir Lazi}. S: Miomir Bane Zarin. Radovi}. M: Branislav Pipovi}. K: Danica Rako~evi}. I: Rada \uri~in, Mi{a Janketi}. I: Ljiljana La{i} (Sta{a), Rada \uri~in (Marlena), Ivan Bosilj~i} (Jasmin). (63) 19. maj 2003. Odbrana Sokratova i smrt (56) 19. novembar 2002. P: Platon Srbi grade ku}u P. i R: Radoslav Dori}. S: Boris Maksimovi}. I: Ljuba Tadi}. M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski. K: Vesna Radovi} Dori}. (64) 28. maj 2003. I: Ivan Bekjarev (Aca Dùkela), Milenko Pavlov Potonja ura Njego{eva (Kurta Ciganin), Jelica Sretenovi} (Ru{ka), Vladan Gajovi} (Miljan Inspektor), Sini{a Ubovi} P: Slobodan Tomovi}. R: Blagota Erakovi}. (Zoran). I: Slobodan Marunovi}.

(57) 23. novembar 2002. (65) 5. jun 2003. Sarajka u parlamentu [izgal to night P. i R: Isidora Bjelica. P: Mjurej [izgal. R: Neboj{a Dugali}. I: Milica Stilinovi} (Vulijem Fi{), Nenad Vu~i} (Stana Popi}). I: Borko Sari}, Jelena Helc. 378 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(66) 6. oktobar 2003. Kako se uzme P: Alan Ejkbon. R: Bo`idar \urovi} I: Mi{a Janketi}, Nada Blam, Biljana \urovi}, Petar Mihajlovi}. BITEF TEATAR

(67) 14. novembar 2003. Pastir P: Milivoje Majstorovi}. R: Velimir Mitrovi}, S: Boris Maksimovi}. M: Rambo Amadeus. I: Vladan Gajovi} (Stani{a), Ljiljana Blagojevi} (Stamena), Lepomir Ivkovi} (Dragi{a), Mi{ko Rako~evi}, Milenko Pavlov (Milisav). (1) 9. januar 1990. (68) 21. decembar 2003. Dom Bernarde Albe Boì}ni muzi~ki ukrasi P: Federiko Garsija Lorka, Ad, R, Kor: Dejan Pajovi} i Nenad ôli}, S. i K: Angelina Atlagi}, Kraljevski orkestar “Guda~i Svetog \or|a” M: Nata{a Bogojevi} i Arsenije Jovanovi}. I: An|elija Todorovi} (Bernarda Alba), Vesna (69) 26. decembar 2003. Stanojevi} (Poncija), Tatjana Pajovi} (Angustija), Pokondirena tikva Tatjana Popovi} (Martirio), Svetlana Markovi} (Magdalena), Danica Arapovi} (Adela), Nenad Komp: Mihovil Logar. Lib: dr Hugo Klajn. ôli} (Pepe Romano), Sneàna Todorovi} (Marija Muz. vo|: Aleksandar Kolarevi}. R: Radoslav Jozefa). Zlatan Dori}. S: Vesna Radovi}. K: Srpsko narodno pozori{te, Novi Sad, I: Studenti III godine glume i operskog studija (2) 26. april 1990. Fakultet muzi~kih umetnosti, Beograd. Sluàvka gospodarica P: \ovani Batista Pergolezi, Pr, R: Lari Zapia, (70) 11. februar 2004. Al: \enaro Antonio Federiko, Dir: Apeksandar Lakovski, S: Todor Lalicki, K: Boris âk{iran, Kafana “Kod zajedno” KP: Nikola Mijailovi}, Scen. pok. Ferid Karajica. P: Ljiljana La{i}. R: Jovica Pavi}. S: Dejan I: Anu{ka Silvie Pejovi} (Serpina), Bojan Panteli}. K: Danica Rako~evi}. M: Branisav Kneèvi} (Uberts), Ferid Karajica (Vespone). Pipovi}. I: Goran Sultanovi}, Ljiljana La{i}, Iva [trlji}. (3) 23. novembar 1990. Pacolovac (71) 28. april 2004. Zgazi me Al, S: Bogdan Kr{i}, M: Zoran Hristi}, Kor, R: Slavko Pervan, K: Angelina Atlagi}, P: @arko Jokanovi}. R: Jug Radivojevi}. S: Dejan Kl, Mask: Tihomir Ma~kovi}. Panteli}, name{taj “Simpo”. M: Nikola Bulatovi}, snimljena u Studiju @eljka Joksimovi}a. K: “St. I: Nenad Jeremi} (Pacolovac), Dubravka Dòrd`”, Ljubinka Arsovi}, Verica Rako~evi}. Milutinovi} (Agnes), Maja Milo{evi} Kor: Jelena Korenkovi}. [minker: Marija (Gradona~elnik), Sa{a Adamovi} (Pacov), Petrovi}. Svetozar Adamovi} (Prosjak), Milica Anti} (Mlada), Tamara Antonijevi} (Mladoènja). I: Milica Mil{a (Bubica), Sandra Bugarski (Oki) Nikola Bulatovi} (Guza), Miroljub Turajlija (Vu~ina). Snimljeni glasovi: Jelisaveta Sabli}, (4) 24. april 1991. Milan Gutovi}, Zorana Pavi}. Slika Dorijana Greja ili Igra promene P: Oskar Vajld, Kor: Dejan Pajovi}, M: Nata{a Bogojevi} i Arsenije Jovanovi}, Dram: Irina Gili}, S: Ivana Vlajkovi}, K:. Angelina Atlagi}. I: Tatjana Pajovi}, Vesna Stanojevi}, Tatjana Popovi}, An|elna Todorovi}, Svetlana Markovi}, Danica Arapovi}, Dejan Pajovi}. Repertoar 379

(5) 25. septembar 1991. I: Bane Vidakovi} (Roben Mi~am), Branka Kati} Medeja* (Matilda), Slobodan Ninkovi} (Maksim). P: Arpad Genc, Pr: Ana Seren~e{, R: Ivana Vuji}, S, K: Miodrag Taba~ki, M: Zoran Eri}, (11) 7. maj 1993. Kor: Sonja Vuki}evi}, Dram: Du{ana Nikoli}. Kabare Nova Evropa Ili Lote Lenja I: Sonja Vuku~evi} (Medeja), \ur|ija Cveti} (Glas P: Silvija Jestrovi}, sa magnetofonske trake). I: Mirjana Karanovi}, Katarina Gojkovi}, Tamara Vu~kovi}. (6) 23. decembar 1991. Prijateljstvo zanat najstariji (12) 29. septembar 1993. P: Brana Crn~evi}, R: Ivana Vuji}, Kor: Dejan Pajovi}, S: Todor Lalicki, K: Maja Marinkovi}, Prosja~ka opera M: Koya, Dram: Du{ana Nikoli}, Lek: Liljana P: Bertold Breht, R: Ivana Vuji}, S: Todor Lalicki, Mrki} Popovi}. K: Boris âk{iran, Kor: Sonja Vuki}evi}, I: Haris Burina, Vladica Milisavljevi}, Ljubivoje Izb. m: Vladimir Mari~i}, Lek: Ljiljana Mrki} Tadi}. Popovi}, Dram: Aleksandra Jovi}evi}. I: Branislav Le~i} (Meki No`), Vladica (7) 28. januar 1992. Milosavljevi} (Poli Pi~am), Rade Markovi} (Dònatan Jeremija Pi~am), Olivera Markovi} Zlo~in i kazna (Dèni), Du{an Premovi} (Braun), Branislav P: Fjodor Mihajlovi~ Dostojevski & Andèj Vajda, Vidakovi} (Metiu Gro{, Smit, Veseli prosjak), Pr: Petar Vuji~i}, Milosav Babovi} i Jelena Neboj{a Glogoac (Fil~, Prosjak, Robert, Pre~asni Mijovi}, R: Egon Savin, S: Todor Lalicki, Kembel), Sergej Trifunovi} (Peva~ Moriteta, @rtva K: Bojana Nikitovi}, M: Ksenija Ze~evi}, ratni~ke ve{tine, Volter), Neboj{a Dugali} (Slepac Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Dram: Jelena Mijovi}. dostojan divljenja), Ljubomir Radivojevi} (Vredni I: Predrag Manojlovi} (Raskoljnikov), Predrag prosjak, Kralji~in an|eo). Ejdus (Porfirije), Tamara Vu~kovi} (Sonja), Mihajlo Pleskonji} (Zamjatov), Slavko [timac (13) 13. april 1994. (Razumihin), Bogoljub Dini} (Kon), Predrag Kolarevi} (Mlkoljka), @ivan Radovanovi} Tramvaj zvani èlja (Gra|anin). P: Tenesi Vilijms, R: Omar Abu El Rub, S: Todor Lalicki, K: Dejan Panteli}, M: Igor Borojevi}. (8) 21. februar 1992. I: Branka Puji} (Blan{), Dragan Jovanovi} Sveti Nik, Nicholas Edward Cave –@ivot i veze (Stenli), Dubravka Mijatovi} (Stela), Goran Radakovi} (Mi~), Rade Markovi} (\ovani), Na|a Sc, R, Izb. m: Gor~un Stojanovi}, S: Aleksandar Sekuli} (Junisa), Vladislav Mihajlovi} (Nik). Deni}, K: Maja Marinkovi}. I: Nenad Rackovi} (Nick Cave), Natalija Lu~anin (Anita Lane), Vesna Stanojevi} (Mama, Norma (14) 8. januar 1995. Jean, Marylin Monroe), Rade Markovi} (Elvis Zigi, zvezdana pra{ina Presley), Nikola Pejakovi} (An|eo), Hristina Popovi} (Baby). P: Marija Soldatovi}, R, Izb. m: Milorad Milinkovi}, S: Dejan An|elkovi}, K: Linda âvajda, Tp: @ika Milenkovi}, Izb. m, Dram: Du{ana Nikoli}, Goran (9) 26. septembar 1992. âvajda i Bojan Vasi}, Kor: Sonja Vuki}evi}. Hardcore Transsex One Man Show ili Radmilo I: Bojan Dimitrijevi} (Zigi, Dejvid Bouvi), Neboj{a gnusni i Radmila pogana Bako~evi}, Nikola \uri~ko (Sid Vi{iz), Milena P: Milan Del~i}, R: Milan Del~i}, Dram: Du{ana Dravi} (Gala Dali), Ana Sofrenovi} (Endì Bouvi), Nikoli}, Kor: Vladimir Logunov, S, K: Maja M. Dragan Zari} (Vilijem S. Barouz), Sonja Vuki}evi} Markovi}, Izb. m: Gordan Paunovi}. (Brajan Ino), Goran âvajda (Mark Bolan).

(10) 18. februar 1993. (15) 1. oktobar 1995. Trinidad Balkanska rapsodija P: Neboj{a Pajki}, Ad, As: Du{ana Nikoli}, P: Pavlos Matesis, Pr: Goga Rosi}, R: Branislav As, R: Milutin Petrovi}, Kor: Vladimir Logunov, Le~i}, Pom. r: Milica Kralj, S: Geroslav Zari}, S, K: Maja M. Markovi}, M: “Trinidad trip bend”. K: Boris ^ak{iran, M: Sa{a Lokner i Mom~ilo 380 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Bajagi}, Kor: Sonja Vuki}evi}, Dram: Du{an Mojsilovi}, Lek: Danica Kraljevi}, Biljana Kova~evi}. Obradovi} Vujinovi} i Jelena \or|evi}. I: Predrag Ejdus, Branko Vidakovi} (Glumac), I: Jelisaveta Sabli} (Marija Kalas), Aleksandra Mirjana Karanovi} (Majka), Fe|a Stojanovi} Stamenkovi} (Sopran 1), Dragana Branislava (Otac) Tamara Vu~kovi} (]erka), Aleksandar Radivojevi} (Sopran II), Dejan Maksimovi}, Goran Sre}kovi} (Sin), Sanja Milosavljevi} (Seljanka). Trpeski (Tenor).

(16) 10. mart 1996. (21) 9. maj 1997. Slu~aj Hinkeman Trainspotting P: Ernst Toler, Pr: Matilda Trifunovi}, P: Irvin Vel{, Pr: Milo{ Tomin, Ad: Hari Gibson, Ad, R, S, Izb. m: Gor~in Stojanovi}, S: Vladislav R: \or|e Marjanovi}, S: Zoran Joki}, K: T. Lalicki. Jelisaveta Tati}, M: “Darkwood dub”, I: Goran Dani~i} (Eugen Hinkeman), Milica Dram: Du{ana Nikoli}. Mihajlovi} (Greta Hinkeman), Nikola \uri~ko I: Nikola \uri~ko (Mark), Sergej Trifunovi} (Mek (Paul Groshan), Mirjana Karanovi} (Vlasnik Kej, Dòni, Frank), Bojan Dimitrijevi} (Sajmon), {atre), Branka Petri} (Majka), Dejan Mati} (Maks Boris Milivojevi} (Tomi), Anja Popovi} (Alison). Kna~). (22) 15. februar 1998. (17) 21. maj 1996. Slu{kinje Lolita P: @an @ene, Pr. i R: Kolektiv, S: Marija Jel~i}, P: Vladimir Vladimirovi~ Nabokov, Pr: Flavio K: Ljiljana Petrovi}, Mask: Nijaz Memi{, Rigonat, Ad: Biljana Maksi} i Tanja Mandi}, Scen. pok: An|elija Todorovi}, Lek: Ljiljana Mrki} R, Izb. m: Tatjana Mandi} Rigonat, K: Angelina Popovi}. Atlagi}, M: Dragan Ili}, Kor: Tanja Tasi}. I: Dragan Petrovi} (Kjer), Dejan Lutki} (Solan`), I: Predrag Ejdus (Hambert Hambert), Tatjana Fe|a Stojanovi} (Madam). Bo{kovi} ([arlota Hejz), Milan Caci Mihajlovi} (G. Morel), Vjera Trifunova Mujovi} (Lolita), Boris Komneni} (Kler Kvilti), Vlajko Marinkovi} (Dik), (23) 1. oktobar 1998. Zita @uti}, Tijana Milisavljevi}, Olga Cvijanovi}, Dijalog u parku izme|u Makijavelija i Jana Todosijevi}, Lana Karaklaji} (Lolitica). Monteskijea* P: Moris @oli, Ad, R: Predrag Baj~eti}, (18) 17. novembar 1996. M: Zoran Hristi}. Detinjarije I: Ljubivoje Tadi} (Makijaveli), Branko Vidakovi} (Monteskije). P: Rejmon Kus, Pr: Ivana Dimi}, R: Du{an Petrovi}, S: Darko Nedeljkovi}, K: Maja * Produkcija Bitef teatra i Teatra “Ogledalo”, Nedeljkovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. Beograd. I: Tihomir Stani}. (24) 4. novembar 1998. (19) 28. februar 1997. Magi~no popodne Uli~ni psi P: Volfgang Baure, Ad, Pr: Ana Lasi}, R: Iva P: Kventin Tarantino, Ad: \or|e Milosavljevi} i Milo{evi}, S: Vladislav T. Lalicki, K: Ana Ana Lasi}, R: Omar Abu El Rub, S: Mina Vukov, Kuzmani}, Am. Vladimir Pejkovi}, Kor: Sonja K: A{ok Murti, M: Dragoljub \uri~i} i Duda Divac. Bezuha. I: Nikola \uri~ko (ârli), Katarina @uti} (Brigit), I: Goran Sultanovi} (Tata), Dragan Petrovi} (Beli), Bojan Dimitrijevi} (Dò), Anastasia Radojkovi} Goran [u{ljik (Oran`), Goran Radakovi} (Pink), (Monika). Darko Tomovi} (Blond), Miodrag Gaji} (Lepi), Vladan Dujovi} (Marvin). (25) 9. oktobar 1999. Ljubavnik (20) 30. mart 1997. P: Harold Pinter, R: Milorad Milinkovi}, K: Ninela Master klas Grbovi}. P: Terens Mekneli, Pr: Ivana Dimi}, R: Alisa I: Sandra Nogi} (@ena), Milan û~ilovi} Stojanovi}, S: Darko Nedeljkovi}, K: Zora Popovi} (Mu{karac). Repertoar 381

(26) 4. novembar 1999. (32) 26. novembar 2001. Prole}e ili no}na mora u Srbiji Organizacija rada R: Ljudmila Stratimirovi}, M: Nemanja A}imovi}, Kor: Isidora Stani{i}. Vladimir \or|evi} i Dejan Utvar. I: ârni \eri}, Bojana Mladenovi}, Du{an Muri}, Olga Ol}an, Isidora Stani{i}. I: Ljudmila Stratimirovi}, Zoja Borov~anin, Tatjana Proki}, Zorana Minci}. (33) 12. decembar 2001. (27) 16. mart 2000. Pasija po telu Pismo diktatoru R, M: Andrej A}in, S: Maja Vidakovi}, Kor: Dalija A}in. P: Fernando Arabal, Ad: Predrag [trebac, S, K: Jelena Stepanovi}, Izb. m: Ivan Brklja~i}, I: Ana Ignjatovi}, Predrag Raki}, Dalija A}in. Kor: Ana Maljevi}. I: Aleksandra Balmazovi} (Devojka). (34) 11. april 2002. Topografija ekstrema (28) 17. decembar 2000. P: Bojana Mladenovi}, M: Branislav Paki} i Boban \uri{i}, Kor: Bojana Mladenovi}. Crta I: Bojana Mladenovi}, Du{an Muri}, Branislav P: Damir Vijuk, R: \ur|a Te{i}, S: Marija Nikoli}, Paki}, Boban \uri~i}. K: Margareta Jovanovi}, M: Danilo Popovi} i Milan Popovi}. (35) 18. maj 2002. I: Bojana Ze~evi}, Milica Zari}, Marko Gvero, Sr|an Jovanovi}, Rade Markovi}. Hurry up! P: Svetlana \urovi}, R, Kor: Svetlana \urovi}, K: Igor Vidovi}, M: Jean-Marc Zelwer. (29) 23. decembar 2000. I: Ranko Lasica, Ana Alimpig (Bra~ni par), Ana Niti* Dubljevi} (Skitnica), Andrijana Tomi} (Gospo|a u Kor: Svetlana \urovi}. crnom), Ksenija \or|evi} (Kurtizana), Lena Marku{ (Devojka), Milena ]uji} (Seljanka). I: Milena ûji}, Marija Lali}, Lena Marku{, Dijana Magljenovi}, Andrijana Tomi}, Ksenija \or|evi}, Ana Dubljevi}, Iva Lon~arevi}, Sandra Subota, (36) 12. jun 2002. Tatjana Ne{evi}, Aleksandar Stamenkovi}, Sarcasticus ili Ro|enje virusa Ranko Lasica. R: Nenad ôli}, Pom. r: Dubravka Vujinovi}, * Koprodukcija Bitef teatra Beograd i Baletskog S, K: Ivana ôli}. studija “Madlenijanum”. I: Ilija Ludvig, Ranko Trifkovi}, Ma{a Jeli}, Marko Potkonjak, Nenad ôli}. (30) 12. januar 2001. Ordo Virtutum* (37) 15. januar 2003. R: Gordana Lebovi}, K: Dejan Panteli}, No} Helvera M: Vedran Vu~i}. P: Ingmar Vilkvist, Pr: Biserka Raj~i}, R: Nenad I: Jano{ Bu{, Milena Morav~evi}, Gordana Proki}, S: Boris Makismovi}, K: An|elija Lebovi}. Markovi}, M: Bill Douglas, Pom. r: Jelena Bogavac, Scen. pok: Isidora Stani{i}. * Koproducija Bitef teatra Beograd i Omen teatra. I: Lada Skender (Karla), Lako Nikoli} (Helver).

(31) 15. novembar 2001. (38) 23. februar 2003. Ja nisam kao ti Ljubav S, K, Kor: Boris ^ak{iran, Am, Izb. m: Vedran P: Mari [izgal, Pr:. Ileana ]osi}, R: Ana Vu~i}. Zdravkovi}, S, K: Kosta Bunu{evac i Dragan I: Aleksandra Bjelajac, Bojana Mi{i}, Ana Zdravkovi}, Kor: Vera Obradovi}. Nesimovski, Iva Bojovi}, Nenad Milo{evi}, Sa{a I: Vidan Bunu{evac (Hari), Novak Simi} (Milt), Budimlija. Tijana Baki} (Elen). 382 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(39) 11. april 2003. Zarubica, Am, Izb. m: Igot Markovi}, Lek: Dafina Perovi}. Lift I: Hristina Popovi} (Eva), Vladislava \or|evi} P: Isidora Stani{i} & ârni \eri}, S: Boris (Ona), Danijela Vrane{ (Dr), Jelena Ili} (Lili) Makismovi}, M: Anja \or|evi}, Kor: Isidora Stani{i} i ârni \eri}. * Koprodukcija Bitef teatra, Beograd i DMS theatre group, Beograd. I: Bojana Mladenovi}, ârni \eri}, Du{an Muri}.

(45) 4. april 2004. (40) 16. maj 2003. Border line North force P: Ivana Tabori, S, K: Dejan Panteli}, P: Milena Bogavac, R: Jelena Bogavac, S: Vuk Kor, Izb. m: Ivana Tabori. Dautovi}, M: Decra Selectah, Scen. pok: Sr|an I: Milica Perovi}, Tanja Petri~evi}, Ivana Tabori. Panteli}. I: Mila Manojlovi} (Bojana), Ljubomir Bandovi} (Duje), Novak Simi} (Skar), Danijel Si~ ([one), (46) 7. maj 2004. Milo{ Vlalukin, Milo{ Timotijevi}, Slobodan Bit.no Pavelki}, Bojan Zogovi}, @arko Lazi}, Srdan P: Neboj{a Ivanovi}, Pom. r: Aleksandra Panteli}, Fila France (North force). Dejanovi}. I: Aleksandra Bjelajac, Jano} Bu{, Neboj{a (41) 8. decembar 2003. Ivanovi}. âs iz tetovaè P: Konstantin Kostjenko, Pr: Novica Anti}, R: Stevan Bodroà, S, K: Dejan Panteli}, M: Vedran Vu~i}. I: Dragan Petrovi} (Garin), Ivan Tomi} (Prilepak), Milo{ Vlalukin (Mutavi).

(42) 17. decembar 2003. Crna soba P: Nela Antonovi}, At: Ivan Viripaev, Pr: Novica Anti}, Ad, R, Kor: Nela Antonovi}, Pom. r: Ivana Koraksi}, K: Ana Spasi} i Mi{a Petrovi}, M: Zoran Jerkovi}, Mask: An|elija Markovi}. I: Jelena Kosti}, Tanja Divni}, Anastasia Larvoll, Sr|an Jovanovi}, Maja Maksimovi}, Milan Mihajlovi}, Nikola Vrani}, Aleksandar Leki}, Ivana Joksimovi}.

(43) 21. februar 2004. Porazgovarajmo o `ivotu i smrti P: K{i{tof Bizjo, Pr: Biserka Raj~i}, Ad: Jelena Bogavac i Milena Bogavac, R: Nenad Proki}, S: Boris Maksimovi}, K: Ljiljana Petrovi}, Izb. m: Mario Castelnuovo Tadesco, Jane Birkin i Dj. Hyundal. I: Danica Maksimovi} (Crvena), Fe|a Stojanovi} (Plavi), @arko Lazi} (Beli).

(44) 16. mart 2004. Crvena* P: Milena Bogavac, R: Jelena Bogavac, Pom. r: Milo{ Loli}, S: Ljerka Hribar, K: Ana Repertoar 383

I: Danica Arapovi} (Nervozna èna), Jelena Jovi} (Radoznala èna), An|elija Todorovi} (Propala manekenka), Ana Jeli} (Budu}a glumica), Tatjana Tasi} (Propala glumica), Ljubomir Todorovi} ISTER TEATAR (Batler), Andrej Kova~, k. g. (Bakok). (6) 22. januar 1998. Izlo`ba R, S, K, Kor: Kolektiv, Izb. m: Damir Kale{i. I: An|elija Todorovi}, Danica Arapovi}, Jelena Jovi}, Milica Risovi}, Ana Jeli}, Damir Todorovi}, Sanja Risti}, Felicia Negomireanu, Sean Myatt, Du{an Muri}, (Eksponati), Ljubomir Todorovi} (Mornar), Miodrag Lazovi}, Buba Spasi}, (1) 10. jul 1994. (Doma}in-~uvar muzeja) Blagoje Dobrota (Lete}i Ostrvo, ples atoma putnici). M: Nenad Jeli}, Kor: An|elija Todorovi}, At: Irina Giu{, K: Bojana \urovi} Risti}, (7) 15. jun 1998. S: Ivana Vlajkovi} ôli}. Na{a gospa od cve}a I: An|elija Todorovi} (Paun Van Gog Putnik), P: @an @ene, Dram: Damir Vijuk, Ad: An|elija Danica Arapovi} ([aman Don Huan Plesa~ica), Todorovi}, Jelena Jovi} i Danica Arapovi}, Jelena Jovi} (Vra~ar Kralj Opsenar), Vesna S: Ljubomir Todorovi}, K: Dejan Panteli}, Stanojevi} (Shu Ikar Glumac), Milica Ristovi} M: Du{an Eterovi}. (Vuk Luda Maneken). I: Damir Todorovi} (Jean Genet), Danica Arapovi} (Boànstvena), Ugor Filipovi} (Sla|ani), Jelena Jovi} (Emestina, Mimoza), Dejan Garbo{ (Gospa (2) 6. jun 1995. od cve}a) Ana Jeli} (Opatica, Sona`), An|elija Doru~ak na travi Todorovi} (Zlo), Ljubomir Todorovi} (Deda) Kor: An|elija Todorovi}, M: Nenad Jeli}, Dram: Irina Gili}, S, K: Bojana Risti} \urovi}. (8) 1. oktobar 1999. I: Jelena Jovi}, An|elija Todorovi}, Ljubomir Damage Todorovi}. P: Damir Vijuk, Ad, R: Damir Vijuk, Kor, Izb, m, K: ISTER TEATAR, (3) 13. jun 1996. S: Ljubimir Todorovi}. I: Danica Arapovi} (Gnjurac), An|elija Todorovi} Putovanje (Trudnica), Ana Jeli} (@ena), Ljubimir Todorovi} S, K, Izb. m, Kor: ISTER TEATAR. (Mu{karac), Jelena Jovi} (Luda èna). I: An|elija Todorovi}, Jelena Jovi}, Ljubomir Todorovi}, Danica Arapovi}, Dubravka @ivkovi}, (9) 3. mart 2000. Milica Risovi}. Pustinja P: Damir Vijuk, Kor: An|elija Todorovi} i Jelena (4) 15. decembar 1996. Jovi}, S: Ljubimir Todorovi}, M: Nenad Jeli}. Karta za vi{e vo`nji I: Jelena Jovi} (Crna èna), An|elija Todorovi} (Bela èna), Ljubimir Todorovi} (Vreme). R, S, K, Kor: ISTER TEATAR, Izb. m: Damir Kale{i. (10) 9. novembar 2002. I: Danica Arapovi} (Devojka u belom), Jelena Jovi} (@ena sa stanice), Milica Risovi} Lista sumnjivih ili Ko je pojeo puding (Kurva-prostitutka), Bojan Dimitrijevi} Ad, Dram: Damir Vijuk, S: Ljubomir Todorovi}, M: (TV manijak), Ljubomir Todorovi} (Ubica). Igor Gostu{ki. I: Danica Arapovi} (Baba Dana), Bojana (5) 1. jul 1997. Mladenovi} (Mama Boja), Du{an Muri} (Tata Du{ko), Jelena Jovi} (Seka Jela), Ljubimir Cipela za ruke Todorovi} (Bata Ljuba), Ljuba Radivojevi} R, S, K: ISTER TEATAR, Izb. m: Damir Kale{i. (Odà~ar). 384 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(11) 26. avgust 2003. @ega R: An|elija Todorovi}, Dram: Damir Vijuk. I: Jelena Jovi} (Madam), Danica Arapovi} (Plavojka), Bojana Mladenovi} (Crnka), Ljubimir Todorovi} (Ro{tiljdìja), Du{an Muri} (Mla|i brat), Jano{ Bu{ (Estrada), Damir Vijuk (Govornik), Andreja Jovi} (Pomo}nik), An|elija Todorovi} (Dj), Sanja \or|evi} (Devojka u dìpu); FASADA, IZA STAKLA: Miodrag Lazovi} (Despot Marinko Petoro|eni), Tatjana Tasi} (Irina Prvoven~ana), Isidora Stani{i} (K}erka), Goran Stankovi} (Sin), ârni \eri} (Tur~in Osman Pa{a).

(12) 5. avgust 2004. Svadba (u Srba) P: Damir Vijuk, Ad: Damir Vijuk, M: Nenad Jeli}, Kor: An|elija Todorovi}, Jelena Jovi}, Danica Arapovi}, Bojana Mladenovi} i Du{an Muri}. I: Bojana Mladenovi} (Mlado`enja), Du{an Muri} (Mlada), Pera Lo`a~ (Konferansije), Igor Filipovi} (Kum), Jano{ Bu{ *Dever), Neboj{a Gromili} (Vojvoda), Jelena Jovi}, Danica Arapovi} (Mosa), An|elija Todorovi} (Svekrva), Ljubomir Todorovi} (Stari svat), Nemanja Stojanovi}, Miodrag Lazovi}, Ljubica Spasi}, Tatjana Tasi}, Milica Pavlovi}, Jelena Korenkovi} (Svatovi). Repertoar 385

(5) 28. februar 1996. Vrag ne spava P: Pecija Petar Petrovi}, As, R: Branko Ple{a, S: Miroslav Milo{, K: Nade`da Vujanovi}, KULT TEATAR M: Rambo Amadeus. I: Vesna ^ip~i} (Smilja), Gordana Mari} (Jula), Aleksandar Ala~ (Iso).

(6) 20. oktobar 1996. Joj, Karmela P: Hoze Sinistera San~iz, Pr: Hadi Kuri}, R: Irfan Mensur, K: Jelisaveta Tati}, M: Sanja Ili}, Kor: Sonja Divac. (1) 23. jun 1993. I: Svetlana Bojkovi} (Karmela), Predrag Ejdus Tamna je no} (Paulino). P: Aleksandar Popovi}. R: Egon Savin, S: Geroslav Zari}, K: Bojana Nikitovi}, (7) 7. maj 1997. M: Bora \or|evi}. Beograd na kolenima I: Predrag Ejdus (Prof. dr Labud A{kerc), P: Miroslav Mom~ilovi}, R: Egon Savin, Jelisaveta Sabli} (Kosara – Kosa), Tamara S: @ivorad Savi}, K: Jelisaveta Tati}, M: Ksenija Vu~kovi} (Sofija – Cocke), Neboj{a Glogovac Ze~evi}, Lek: Radovan Kneèvi}. (Nenad – Neni), Dragan Mi}anovi} (Manojlo – I: Predrag Ejdus (Jovo), Ivan Bekjarev (Rajko). Mane Suvajac). (8) 21. septembar 1998. (2) 6. april 1994. Moja mama* Oximoron P: Radoslav Pavlovi}, R: Vladimir Jevtovi}, P: Svetislav Basara, R: Dejan Mina~, I: Ruìca Soki}, Dragan Petrovi}, Danijela S: @ivorad Savi}, M: Rambo Amadeus. Kuzmanovi}, Ivan Tomi}. I: Bogdan Dikli} (Bayer), Dragan Nikoli} * Produkcija Teatra “Kult” i Udruènja dramskih (Sandoz), Milena Dravi} (@ena), Milan Gutovi} umetnika Srbije. (Sudija), Branko Cveji} (Pop), Dragan Zari} (Advokat), Goran Dani~i} (Policajac I i III), Nikola (9) 17. novembar 1998. \uri~ko (Policajac II, Reporter), Petar ]irica, Miroslav Ercegovi} (Nosa~i-bolni~ari). Vidimo se u Den Hagu P: Radoslav Pavlovi}, R: Darijan Mihajlovi}. (3) 6. novembar 1994. I: Josif Tati}, Predrag Ejdus, Tanja Bo{kovi}, Ivan Tomi}. Alo, Bosna P: Igor Bojovi}, R, S: Egon Savin, K: Bojana (10) 15. februar 1999. Nikitovi}, M: Ksenija Ze~evi}, Lek: Radovan Vladika Nikolaj –Oslobo|enje Kneèvi}. P: Nenad Ili}, Ad, R: Nenad Ili}, K: Ljiljana I: Josif Tati} (Vasa Vasiljevi}), Jelisaveta Sabli} Dragovi}, M: Milo{ Petrovi}, Dram: Ivana Dimi}. (Marija Vasiljevi}), Isidora Mini} (Jefimija Vasiljevi}-Div~e), Aleksandar Sre}kovi} (Joca I: Petar Boòvi} (Vladika Nikolaj), Neboj{a Brnja{), Predrag Ejdus (Petar Boì}). Dugali} (Izbeglica, Portparol), Milena Pavlovi} (Vo|a fairies).

(4) 18. maj 1995. (11) 30. maj 1999. Budibogsnama Izbira~ica P: Svetislav Basara, R: Dejan Mija~, S: Geroslav P: Kosta Trifkovi}, R, S, K, Izb. m: Petar Zec. Zari}, K: Jelisaveta Tadi}, M: Bora \or|evi}. I: Tijana Baki} (Maj~ika), Nenad Vu~i} I: Predrag Ejdus (Ajn{tajn), Milan Gutovi} (Bik (Sokolovi}), Milica [tetin (Jeca), Milica Stilinovi} Koji Sedi), Dragan Zari} (Beket, Ve~iti sluga, (Saveta), Marija Kruni} (Milica), Nikola Fi{ekovi} Vojnik, Klovnijel), Tatjana Bo{kovi} (Socijalni (Branko), Dejan Peto{evi} ([tancika), Vidan radnik), Josif Tati} (Knjaz Milo{). Bunu{evac (To{ica), Teodora Saravolac (Jovana). 386 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(12) 23. decembar 1999. (18) 7. maj 2004. Odani vojnik i velika udovica Dar P: Zorica Simovi}, R, S: Slavenko Saletovi}, P: Kristofer Fraj, Pr: Jovan ]irilov, K: Sne`ana Pe{i} Raji}, M, Izb. m: Katarina Eri}. Ad, Dram: Tatjana Radulovi}, R, Izb. m: Ivana Vuji}, S, K: Milena Jefti} Ni~eva Kosti}. I: Tatjana Bo{kovi} (Jelena), Katarina Eri} (Solan`), Vladimir Posavec Tu{ek (Klaus), I: Slobodan ]usti} (Vojnik), Branka Sekulovi} Tihomir Stani} (Mu{ki glas). (Udovica), Olja Pe{i} (Slu`avka).

(13) 12. april 2000. Bli`i zemlji P: @eljko Huba~, R, Izb. m: Vladimir Lazi}, S: Krstomir Milovanovi}, K: Danica Rako~evi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, AP: Zoran Ili} i Bora \or|evi}. I: Mirjana Lazarevi} (Dina), Boris Komneni} (Du~e), Nikola Bulatovi} (Pavle), Dejan Lutki} (Dimitrije), Marija Milenkovi} (Smiljana), Ljubomir Bandovi} (Mladen, ]opa), Olja Pe{i} (Slava), Slobodan Te{i} (Kupe).

(14) 6. maj 2001. @ivot iz po~etka P: Milosav Mom~ilovi}, R, Izb. m: Stefan Sabli}, S, K: Dejan Panteli}. I: Jelisaveta Sabli} (Dunja), Marko Nikoli} (Bo{kovi}), Sonja Kola~ari} (Carica), Mladen Andrejevi} (Stoji}).

(15) 10. oktobar 2001. Program u`ivo P: Radoslav Pavlovi}, R, Izb. m: Slavenko Saletovi}. I: Marko Nikoli}, Jovana Bala{evi}, Milorad Mandi}, Anja Radojkovi}.

(16) 20. april 2002. Kume, kume P: Bo`idar Ljumovi}, R, Izb. m: Oliver Viktorovi}, S: Du{an Stani}, K: Jelena Danilovi}. I: Milenko Pavlov (Kum), Jugoslava Dra{kovi} (@ena), Dimitrije Ili} (Kom{ija), Bora Neni} (Mu`).

(17) 23. januar 2004. @aklina Bandeka* P: Stevan Koprivica, R: Slavenko Saletovi}, S: Milanka Berberovi}, M: Olivera Krsti}. I: Tatjana Bokan (@aklina), Milan Kalini} (Darko), Ivan Jagodi} (Du{an). Repertoar 387

KIKINDA

NARODNO POZORI[TE

(1) 17. oktobar 1992. (4) 5. februar 1994. (Scena za decu) Maratonci tre~e po~asni krug Kapetan Dòn Piplfoks P: Du{an Kova~evi}, R: Dragan Jakovljevi}, P: Du{an Radovi}, R, K, S: Dragan Ostoji}, S: Velizar Srbljanovi}, K: Branka Petrovi}, S: Branislav ûbrilo, M: Zoran Lazi}. M: Nenad Milosavljevi}. I: Dan~ika \uki~in (Kapetan Dòn Piplfoks), I: Beè Berta (Maksimilijan Topalovi}), Branislav Gordana Kene~i (Galeb), Gordana Dizdarevi} [ibul (Aksentije Topalovi}), Milan Cvijan (Milutin (Konoval), Dragan Martin (Kornja~a), Nenad Topalovi}), Slavoljub Mati} (Laki Topalovi}), Cvijan (Ar~ibald), Zoran Tot (Sekira), Nata{a Branislav Kneèvi} (Mirko Topalovi}), Dragana Trifunac, Lika Al Robei, Branislava Kuburi}, ^retnik Lazi} (Kristina), Dragan Ostoji} (\enka Sla|ana Relji}, Jelena Luka~ (Lepojke iz \avo), Branislav ûbrilo (Bili Piton), Nada Zori} Havane), Ruìca Zori} (Brzogovore}i), Vera Reljin (Olja), Branislav Roì} (Lazar Savi}). (Telohranitelj), Ivan Golu{in, Milena Mici}, Violeta Jovanovski, Tatjana Li~ina, Tamara Tanackov, (2) 13. februar 1993. Dragana Relji}, Jasmina ]orluka (Glavonje), Biljana @ivkovi} (Kapetanova èna), Ivana @enski orkestar Adamovi} (Kapetanova k}erka), Nestor P: @an Anuj, Pr: Dragoslav Andri}, R: Velimir Re{}anski, Sr|an Stojanovi} (Policajci), Milena Mitrovi}, S: Dejan Panteli}, K: Nada Jankovi}, Balaban, Jasmina Popovi}, Violeta Jovanovski, Izb. m: Zoran Mileti}, Scen. pok: Ivan Klemenc. Mirela Mici}, Nata{a Trifunac, Lika AL Robei, Sla|ana Relji} (A`daje), Hana Mili}ev, Svetlana I: Zora Pete (Gospo|a Ortanz), Dragana ^retnik ]iri}, Milena Balaban, Branislava Kuburi}, Jelena Lazi} (Suzana Delisija), Zoran Lazi} (Leon), Luka~ (Glasovi iz pe}ine). Gizela Kekenj (Patricija), Mirjana Bo{kov (Pamela), Svetlana Vulovi} (Ermelina), Gordana Rau{ki (Leona), Branislav Kneèvi} (Glas (5) 26. mart 1994. (Velika scena) gospodina Lebonza). Oàlo{}ena porodica

(3) 9. oktobar 1993. (Velika scena) P: Branislav Nu{i}, R, S, K, Izb. m: Miroslav Benka. Tamna je no} I: Branislav ûbrilo (Agaton), Slavoljub Mati} P: Aleksandar Popovi}, R: Bratislav Mladenovi}, (Tanasije), Branislav [ibul (Proka), Dragan S, K: Sari Aneli Stajevi}, M: Bora \or|evi}, Ostoji} (Trifun), Deè Berta (Mica), Aleksandar Izb. m: Ivona Mladenovi}. ê{ljevi} (Advokat), Darinka ]uk (Simka), Zora I: Branislav [ibul (Labud A{kerc), Darinka ]uk Pete (Vida), Dragana ^retnik (Gina), Sneàna (Kosara), Slavoljub Mati} (Nenad), Gordana Popeskov (Sarka), Gordana Rau{ki (Danica), Rau{ki (Sofija), Branislav Kneèvi} (Manojlo). Jovan Kuzman~ev (Mata Todorovi}). 388 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(6) 8. novembar 1994. (10) 1. april 1995. Panonski karusel Pokondirena tikva P: Milo{ Latinovi}, R, S. i Izb. m: Velimir Mitrovi}, P: Jovan Popovi} Sterija, K: Nada Jankovi}. R, S, K. i Izb. m: Miroslav Benka. I: Sava Savin (Luka Majinski), Gizela Kekenj I: Sneàna Popeskov (Fema), Gordana Rau{ki (Tereza), Aleksandar Sredojev (@ivko Bogdan), (Evica), Sava Savin (Mitar), Jasmina ]orluka Branislav [ibul (\or|evi}), Milan Cvijan (Milo{ (An~ica), Branislav Kneèvi} (Jovan), Gizela Simi}), Slavoljub Mati} (Stojan Jak{i}), Jovan Kekenj (Sara), Du{an Felbab (Svetozar Ruì~i}), Kuzman~ev (Paja I|o{an), Deè Berta (Miler), Ivan Brandi} (Vasilije). Milorad Bojin (Leo Brandajs), Dragan Martin (Kolporter). (11) 31. oktobar 1995. (Scena mladih) Vilijeva menaèrija (7) 20. decembar 1994. P: Mladen Popovi}, R: K: Izb. m: Dragan Ostoji}, Totovi S: Branislav ûbrilo. P: I{tvan Erkenj, Pr: Eugen Verber, I: Ruìca Zori} (Ri~ard III), Gordan Kone~ni R, Izb. m: Ljuboslav Majera, S: Juraj Fabri, (Magbet), Branislav Despotovi} (Klaudije), K: Branka Petrovi}. Vladimir Gali} (Hamlet), Dejan Pivac (Otelo), Dragan Martin (Dòn Falstaf), Dan~ika \uki~in I: Du{an Felbab (Major), Branislav [ibul (Tot), (Oberon), Ivan Brandi} (Puk), Hana Darinka Kelemen (Mari{ka), Gizela Kekenj Mili~ev(Gertruda), Jasmina ]orluka (Titanija), (Agika), Joèf Pocik (Po{tar), Dragana ^retnik Jelena Luka~ (Dezdemona), Sla|ana Relji} (Vitez Lazi} (Gizi Geze), Branislav Kneèvi} (Vlasnik I), Lika Al Robei (Vitez II), Desanka Reljin (Glasnik crpke), Branislav ûbrilo ([andor), Aleksandar I), Miroslav Cvejin (Glasnik II), Branislava Kuburi} ê{ljevi} (@upnik), Dragan Ostoji}, Deè Berta, (Vila I), Milena Balaban (Vila II). Dunja Staji}, Marica Popov, Steva Talijanov (Vatrogasni vod), (12) 2. decembar 1995. (8) 24. decembar 1994 (Scena mladih) Je li bilo kneève ve~ere? Kako su postale ru`ne re~i P: Vida Ognjenovi}, R. i S: Ljuboslav Majera, K: Vanja Popovi}, M: Stanislav Majerski. P: Du{an Radovi}, R, S: Dragan Ostoji}, S, K: Nada Jankovi}, M: Dragoljub Risti}. I: Dragan Ostoji} (Ilarion Ruvarac), Branislav Kneèvi} (Ja{a Tomi}), Branislav [ibul I: Nestor Re{}anski (Kralj), Danijela Damjanovi} (Mihajlovi}), Deè Berta (Savi}), Du{an Felbab (Kraljica majka), Steva Talijanov (Leopold), Maja (Laza Dun|erski), Vladimir Gali} (Mirkovi}), Graorinov (Dadilja), Stana Joveti} (Princeza Slavoljub Mati} (Steva Mili}), Aleksandar Kristina), Sla|ana Pete (Kuvarica), Katarina Bene Sredojev (Stojkovi}), Sava Savin (Svetozar (Arlekin), Branislav Divjak (Oficir), Marica Popov, Mileti}), Branislav ûbrilo (]iri}), Dan~ika \uki~in Lina Bilbija, Aleksandra Terzin (Vojnik), Vesna (Jojki}), Jovan Kuzman~ev (Radula{ki), Ivan Vu~kovi} (Barnabas), Dragan Martin (Klaudije), Brandi} (Dimitrijevi}), Joèf Pocik (Straàr), Milica Olah, Nada Grasti}, Biljana Lungulov, Darinka ]uk (G-|a Amalija), Marija Ostoji} (G-|a Mirjana Todori}, Tatjana Gligorin, Dunja Staji}, Radula{ki), Zora Pete (G-|a Radovanovi}), Marija Demi}, Dragana Rankov, Soraja Pete, Ruìca Zori} (G-ca Savi}eva), Hana Mili~ev @eljka Panti}, Adrijana Jeli} (Hor-narod). (Milica Tomi}), Gordana Rau{ki (Katarina Lugomirski), Jasmina ]orluka (G-ca Jojki}eva), (9) 21. januar 1995. Dragana ^retnik Lazi} (G-ca ]iri}eva), Milena Balaban (G-ca Gavanski), Jelena Luka~ (G-ca Atentat Popovi}eva), Branislava Kuburi} (G-ca P: Milo{ Nikoli}, R, S, K, Izb. m: Ljuboslav Zeremski). Majera. I: Dragan Ostoji} (Kapetan), Dragana ^retnik (13) 20. april 1996. Lazi} (Kapetanica), Branislav Kneèvi} (U~a), Radovan Tre}i Slavoljub Mati} (Ve~iti student), Deè Berta (Stolar), Branislav ûbrilo (Stolarski pomo}nik), P: Du{an Kova~evi}, R, S, K, Izb. m: Miroslav Du{an Felbab (Kralj), Sneàna Popeskov Benka, Dram: Ma{a Jeremi}, Lek: Nata{a Ivkovi} (Kuvarica), Dan~ika \uki~in (Slepac), Branislav [uljagi}. [ibul (A|utant kraljev), Sava Savin, Jovan I: Branislav ûbrilo (Radovan tre}i), Svetlana Kuzman~ev (Straàr), Zoran Ra{~anski (^lan Ostoji} (Rumenka), Sneàna @ivojinov orkestra). (Georgina), Dragana ^retnik Lazi} (Katica), Repertoar 389

Branislav [ibul ( Stanislav), Dragan Ostoji} I: Dragan Ostoji} (Kalimako), Du{an Felbab (Jelen~e, Vasilije), Branislav Kneèvi} (Kelner), (Meser Ni~a), Slavoljub Mati} (Ligurio), Sava Nenad Nedin~i}, Dragan Martin, Branislav Savin (Fra Timoteo), Jelena Luka~ (Lukrecija), Despotovi}, Sanja Radulovi} (Viloti}i), Vig Ernest, Sneàna @ivojinov (Sostrata), Lika Al Robei Dragan Jerkovi}, Adam Ki{, Zoran Vitomirov (Anamarija-Gracijela), Hana Mili}ev, Dragan (Duva~ki kvartet). Martin, Milena Balaban, Miroslav Felbab, Jasmina ]orluka, Goran Nedoma~ki, Slobodanka Ba{i}, Miljan Davidovi}, Branislav Despotovi}, Lika Al (14) 18. maj 1996. Robei, Gra|ani), Branislav ûbrilo (Siro). (Scena mladih) Sredina po|i napred (18) 16. maj 1997. (Scena mladih) P: Rejmon Keno, Pr: Danilo Ki{, R, S, K: Izb. m: Dragan Ostoji}, M: Hana Mili~ev i Slu~ajevi Zoran Lazi}. P: Danil Ivanovi~ Harms, Ad, R, S, K: Dragan I: Branislava Kuburi}, Branislav Despotovi}, Ostoji}, M: Emil Saks. Dragan Martin, Jasmina ]orluka, Jelena Luka~, Milena Balaban, Sla|ana Relji}, Hana Mili}ev, I: Jasmina ]orluka (Karenjina), Dragan Martin Branislav ûbrilo. (Raskoljnikov), Andrea Mezei (Devoj~ica), Hana Mili~ev(Katarina), Jelena Luka~ (Marija Ivanovna), Lika Al Robei (Kalugina), Jelena (15) 2. novembar 1996. \urica (Lekar), Branislav Despotovi} (Oblomov), Iza kulisa Maja Graorinov (Olga), Milena Balaban (Nata{a), Goran Nedoma~ki (General âpajev), Mjroslav P: Majkl Frejn, Pr: Ivana Dimi}, R: Velimir Felbab (General Buljba), Miljan Davidovi} (Pe}a Mitrovi}, S: Dejan Panteli}, K: Nada Jankovi}. Onjegin), Miroslava Cvejin, Ivana Rotarov, Stana I: Darinka ]uk (Doti Otli/G-|a Klaket), Dragan Joveti}, Slobodanka Ba{i}, Dragana Kozi}, Ostoji} (Lojd Dalas), Branislav Kneèvi} Tatjana Gvozden, Jelena In|i} (@ene kamikaze). (Gari/Rodèr), Dragana ^retnik Lazi} (Bruk/Viki), Slavoljub Mati} (Frederik/Filip), Marija Ostoji} (Belinda/Flavija), Du{an Felbab (Selsdon/Provalnik), (19) 4. oktobar 1997. (Mala scena) Gizela Kekenj (Popi), Deè Berta (Tim). Na pu~ini P: Slavomir Mroèk, Pr: Petar Vuji~i}, (16) 24. decembar 1996. (Scena mladih) R, S, K: Dragan Ostoji}, Izb. m: Emil Saks. Cirkus Pikadili I: Aleksandar Stojkovi} (Debeli), Miroslav Felbab P: Dragan Ostoji}, R, K, Izb. m: Dragan Ostoji}, (Srednji), Miljan Davidovi} (Mali), Milo{ Jezdi} S: Branislav ûbrilo, M: Zoran Petrovi}. (Po{tono{a), Branislav ûbrilo (Deda), Dan~ika I: Jelena \urica (@aklina), Sandra Mun}an \uki~in (Kapetan). (Lepa), Steva Talijanov (Kristifor), Goran Francuski (Kristijan), Andrea Mezei (\ovani), (20) 15. novembar 1997. (Velika scena) Slobodanka Ba{i} (Kristina), Dragana Kozi} (Felicija), Maja Graorinov (Li êng Jang), Ivana Kamen za pod glavu Rotarov (Gertruda), Goran Nedoma~ki (Kuki), P: Milica Novkovi}, R, S, K: Miroslav Benka, Miljan Davidovi} (Muki), Miroslav Felbab (Laki), M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski, Lek: Radovan Marica Popov (Sna`ni Sima), Stana Joveti} Kneèvi}. (Irina), Branislav Despotovi} (Dirigent orkestra), Vladimir Pruni} (Gitarista), Radmila Tucakovi} I: Branislav [ibul (Vu~ko Vu~eti}), Dragan Ostoji} (Bubnjar), Slobodanka Mijatovi} (Klavirista), (Milun Vu}eti}), Novak Bilbija (kg) (Novak Aleksandra Ben|eskov (înele), Sanja Odì} Vu~eti}), Branislav ûbrilo (Zdravko Vu~eti}), (Truba~), Nikolina Adamovi} (Puna~ki hoda~ po Branislav Kneèvi} (Krsman Vu~eti}), Mirjana ìci), Branislav ûbrilo (Deda Mraz), Marina Gardinova~ki (kg) (Simana Vu~eti}), Ljubica Kuzmanov, Danijela Krasi}, Nata{a Bojovi}, Raki} (kg) (Kruna Vu~eti}), Dragana ^retnik Du{ica Filipov, Ivana Srbljan, Gordana [ugi}, (Jelka Bogovi}ka), Du{an Felbab (Bo{ko), Du{an Miladinov (Igra~i). Slavoljub Mati} (Nikita), Milana \uki~in, Marko Petkovi}, Radovan Savuljesku (Deca).

(17) 15. februar 1997. (21) 31. januar 1998. Mandragola Komedija zabuna P: Nikolo Makijaveli, Pr: Vera Bakoti} Miju{kovi}, R: Nenad Gvozdenovi}, S: Branislav ^ubrilo, P: Vilijam [ekspir, Pr: @ivojin Simi} i Sima K: Tatjana Radi{i}, Izb. m: Tatjana Ivanica. Pandurovi}, Ad, R: Velimir Mitrovi}, S: Dejan 390 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Panteli}, K: Nada Jankovi}, M: Zoran Mileti}, (Brum-brumbrum), Gorica Stankovi} (Ljuba Lek: Radovan Kneèvi}, Pom. r: Dragan Ostoji}. srcule), Lika Al Robei (Maminta), Dragan Ostoji} I: Dragan Ostoji} (Antifol iz Sirakuze), Branislav (Serafim-konj), Aleksandar Bogdanovi} [ibul (Antifol iz Efesa), Dragana ^retnik (Sitnoglavi Zordonbordon), Du{an Felbab (Deda (Adrijana), Gordana Ro{~i} (Lucijana), Slavoljub Mraz). Mati} (Dromio iz Sirakuze), Aleksandar Mi{i} (Dromio iz Efesa), Branislav ûbrilo (Solin), (25) 27. februar 1999. Jovan Kuzman~ev (Egejon), Borislava Saks (Emilija), Dan~ika \uki~in (An|elo), Gordana Staklena menaèrija Orli} (Kurtizana), Sava Savin (Trgovac), Jovan P: Tenesi Vilijams, Pr: Nada ]ur~ija Prodanovi}, Stojkov (Nadrilekar), Svetlana Ostoji} (Neli), R: Dimitrije Jovanovi}, S: Dragomir Petrovi}, Miljan Davidovi} (Pandur), Miroslav Felbab K: Vesna Radovi}. (Tamni~ar). I: Nade`da Bulatovi} (Amanda Vingfild), Sanja Mikiti{in (Lora Vingfild), Ljubi{a Mili{i} (Tom (22) 16. maj 1998. Fingfild), Aleksandar Bogdanovi} (Dìm O’Konor). Bajka o caru i pastiru P: Bo{ko Trifunovi}, R: Nenad Gvozdenovi}, (26) 1. april 1999. (Mala scena) S: Aleksandar Veljanovi}, K: Tanja Radi{i}, Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera M: Sa{a Mirosavljevi}, Dram: Ma{a Jeremi}. P: Milan Jeli}, R: Dragan Ostoji}, S: Branislav I: Miroslav Felbab (Car), Darinka ]uk (Carica), ûbrilo, K: Vesna Radovi}, Izb. m: Emil Saks, Lika Al Robei (Princeza), Dragan Ostoji} Lek: Nata{a Ivkovi} [uljagi}. (Mudrac), Miljan Davidovi} (Straàr I), Branislav I: Jelena [nebli} (Jelisaveta), Branislav Kneèvi} Despotovi} (Straàr II), Aleksandar Bogdanovi} (Milovan), Svetlana Ostoji} (Dara Opajdara), (Mladi pastir), Dan~ika \uki~in (Mago), Gordana Slavoljub Mati} (î~a), Gorica Stankovi} Ro{~i} (Vila-vra~ara), Branislav Kneèvi}, (Velinka), Lika Al Robei (Zora), Miroslav Felbab Slavoljub Mati} (Pastirova bra}a). (Milija), Darinka ]uk (Majka Milovanova), Marica Popov (Pripoveda~). (23) 3. oktobar 1998. Kako Banat kroz rodoljublje ide (27) 13. maj 1999. (Mala scena –Diplomska P: Radoslav Dori}, R: Radoslav Dori}, predstava Sanje Mikiti{in) S, K: Vesna Radovi}, M: Miroljub Aran|elovi} @ene, ah te ène Rasinski, Mask: Nijaz Memi{. P: Aldo Nikolaj, Ad, R, S, K, Izb. m: Sanja I: Branislav [ibul (U~itelj), Branislav Kneèvi} Mikiti{in. (Pop), Du{an Felbab (Joja), Milenko Pavlov (@iva), Joèf Pocik (Jano{), Dragan Ostoji} I: Sanja Mikiti{in (@ena). (Johan), Slavoljub Mati} (Pan~a), Sava Savin (Joca), Ljubi{a Mili{i} (Milo{), Aleksandar (28) 26. decembar 1999. Bogdanovi} (Vasa), Marija Ostoji} (Ranka), Tri praseta i dva vuka Gordana Ro{~i} (Melanija), Jelena [nebli} (Verica), Darinka ]uk (Baba), Gizela Kekenj P: Milan Vukoti}, R: Dragan Ostoji}, S: Branislav (Gina), Maja Graorinov (Ruà), Branislava Ilijev ûbrilo, K: Tatjana Radi{i}, M: Emil Saks. (U~iteljica), Aleksandar ê{ljevi} (Car Lazar, I I: Miomir Felbab (Tr{a), Jelena [nebli} (Mr{a), momak), Ruìca Nedin (Kosovka devojka, Gorica Stankovi} (Deba), Branislav Kneèvi} Partizanka Mara), Dan~ika \uki~in (Orlovi} Pavle, (Gladni vuk), Branislav ûbrilo (@edni vuk), Sanja II momak), Branislav ûbrilo (Vuk Brankovi}, Mikiti{in (Madam guska, Glas {ume), Darinka Crnogorac), Jovan Kuzman~ev (Murat, Paor), ]uk (Koko{ka), Lika Al Robei (Pile), Slavoljub Gorica Stankovi} (Milo{ Obili}, Osloboditeljka), Mati} (Vilenjak), Du{an Felbab (Deda Mraz). Miroslav Felbab (Kosan~i} Ivan, Omladinac).

(29) 15. april 2000. (24) 15. decembar 1998. Poseta stare dame Kada lava boli zub P: Fridrih Direnmat, Pr: Dragoslav Andri}, P: Ervin Lazar, R, S: Dragan Ostoji}, Ad, R: Miodrag Dinulovi}, S: Aleksandar K: Nada Jankovi}, M: Emil Saks. Veljanovi}, K: Tatjana Radi{i}, M: Miroljub I: Dan~ika \uki~in (Zigfrid Brukner), Slavoljub Aran|elovi} Rasinski, Dram: Ma{a Jeremi}, Mati} (Ze}ko), Gizela Kekenj (Mika Maka), Lek: Radovan Kne`evi}, Mask: Dragoljub Svetlana Ostoji} (Ma~ka), Hana Mili~ev Jeremi}. Repertoar 391

I: POSETIOCI: Ljiljana Stjepanovi} (kg) (Klara [nebli} (Biljana), Krista Sor~ik (Gabrijela), Zahanasijan), Jovan Stojkov (Njeni muèvi Slavoljub Mati} (Pavle Dudvarski), Branislav (VII-IX)), Jovan Kuzman~ev (Mobi), Milorad Kneèvi} (Filip Prodanovi}), Aleksandar Konstantinov (Robi), Dan~ika \uki~in (Kobi), Bogdanovi} (Ivan Koprivica), Branislav [ibul Miroslav Felbab (Lobi, Gluc); (Gedeon Brankov), Branislav ûbrilo (Trifunac), DOMA]I: @enski orkestar: Gorica Stankovi}, Du{an Felbab (Bala`), Dragan Ostoji} Jelena [nebli}, Sanja Mikiti{in, Ruìca Nedin, (Darmanovi}), Marija Ostoji} (Jagoda). Dragan Ostoji} (Alfred II), Svetlana Ostoji} (Matilda II), Miljan Davidovi} (Sin), Ana \ura{in (35) 25. april 2001. (K}i), Branjslav [ibul (Predsednik op{tine), Slavoljub Mati} (Profesor gimnazije), Joèf Pocik Punjene tikvice (@upnik), Branislav ûbrilo (Policajac), Sava P: Sanja Domazet, R: Ljuboslav Majera, S: Juraj Savin (Lekar), Mirko Panteli} (kg) (Hauzer), Fabri, K: Peter ânjecki, Izb. m: Miroljub Aleksandar Stojkovi} (kg) (Kin), Gizela Kekenj Aran|elovi} Rasinski, Kl: Tihomir Ma~kovi}. (@ena iz naroda), Milo{ Jezdi} ([ef stanice), Miroslav Kosi} (De~ak sa stanice) Nikola I: Du{an Felbab (Arkadije Arkadijevi~), Dragan Joskimovi} (Crkvenjak). Ostoji} (Ivan Ivanovi~), Branislav Kneèvi} (Vasilije VasIlijevi}), Slavoljub Mati} (Pesnik), NASRTLJIVCI: Branislav Kneèvi} (Reporter), Branislav ûbrilo (Poligraf Poligrafovi~), Joèf Dan~ika \uki~in (Kondukter). Pocik (Petar Petrovi~), Miroslav Felbab (Aleksej Aleksejevi~), Sanja Mikiti{in (Esmeralda (30) 29. jun 2000. (Letnja scena) Esmeraldovi~), Branislav [ibul (Funkcioner), Dan~ika \uki~in (Fjodor Fjodorovi~), Gordana Ludi od ljubavi Ro{~i}, Ruìca Nedin, Sneàna @ivojinov P: Sem [epard, R: Kolektiv. (Babu{ke). I: Jelena [nebli} (Mej), Aleksandar Bogdanovi} (Edi), Miroslav Felbab (Martin), Dragan Ostoji} (36) 28. jun 2001. (Letnja scena) (Starac). Trka s vremenom (31) 4. jul 2000. (Letnja scena) P: Aleksandar Popovi}, R. i S: Dragan Ostoji}, Slede}i K: Nada Jankovi}, M: Emil Saks. P: Terens Mekenli, R: Kolektiv. I: Miroslav Felbab (Deda Meda), Svetlana Ostoji} (Baba @aba), Ljubi{a Mili{i} (Tata Mata), Jelena I: Sanja Mikiti{in (Oficir), Slavoljub Mati} (Merion [nebli} (Majka Mara), Marko Gvero (Brata îver). Mrata), Gorica Stankovi} (Seka Beka), Milo{ Jezdi} (Mali Joca), Sanja Mikiti{in (Strina Persa), (32) 7. jul 2000. (Letnja scena) Stefan Ostoji} (Jedno dete). Za{to ubiti suprugu-a? P: Antonio Amurio, Pr: Ana Prpi}, Ad: Milo{ (37) 31. jul 2001. (Letnja scena) Latinovi}, R: Dragan Ostoji}, M: Zoran Moje Re{}anski. P: Bili Vels, Pr: Jovan ]irilov, R, S. i K: Bojana I: Gorica Stankovi} (Ona), Dan~ika \uki~in (On). Lazi}, M: Emil Saks. I: Ivana Kneèvi}, Sanja Mikiti{in, Gorica (33) 18. avgust 2000. (Letnja scena) Stankovi}, Dragan Ostoji}, Aleksandar ê{ljevi}, U poverenju Marko Gvero, Jelena [nebli}, Slavoljub Mati}. P: Piter [efer, R: Bojana Lazi}. I: Dragan Ostoji} (Bob), Branislav Kneèvi} (Ted), (38) 8. avgust 2001. (Letnja scena) Jelena [nebli} (Dorina), Sanja Mikiti{in (Livinija). Mamu mu j... ko je prvi po~eo P: Dejan Dukovski, R: Predrag [trbac, S: Vesna (34) 2. decembar 2000. Popovi}, K: Sekula Sinadinovski. Daleko od Pe{te I: Gorica Stankovi} (Behanija, Ikonija, An|eo), P: Svetislav Jovanov, R. i Izb. m: Du{an Petrovi}, Sanja Mikiti{in (Balerina, Lulu, Sestra), S: I{tvan Hupko, K: Dragica Pavlovi}, Aleksandar Bogdanovi} (Inkasator, Mladi}, Lek: Radovan Kneèvi}, Mask: Marko Duki}. Nepoznati), Ljubi{a Mili{i} (Dr Faus, Tre}i, I: Ljubi{a Mili{i} (Sini{a Maletin), Gorica [ejtan), Branislav ûbrilo (Klovn, Konstantin, Stankovi} (Rita), Sanja Mikiti{in (Nevena), Jelena Arapin). 392 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(39) 20. oktobar 2001. ÎZME: Jelena [nebli} (Smilja), Ruìca Nedin (Jula), Darinka ]uk (Baba), Branislav Kneèvi} Uje` (Iso), Branislav ûbrilo (Mili}); P: Branislav Nu{i}, Ad, R: Velimir Mitrovi}, S: Dejan Panteli}, K: Nada Jankovi}. MALA: Dragana Relji} (Mati), Svetlana Ostoji} (Jela), Lika Al Robei (Mala), Slavoljub Mati} I: Slavoljub Mati} (\or|e Lazi}), Darinka ]uk (Mitar), Dragan Ostoji} (Ranko). (Marija Lazi}), Gordana Ro{~i} (Danica-Dana), Nikola Joskimovi} (Svetozar-Zare), Lika Al Robei (Ruìca), Svetlana Ostoji} (Sofija), Dragan Ostoji} (43) 23. avgust 2002. (Letnja scena) (Svetislav Markovi}), Branislav Kneèvi} (Sima Roberto Cuko Su{i}), Miroslav Felbab (Du{ko Popovi}), Marija Ostoji} (@ivana @ivanovi}), Jelena [nebli} (Mica), P: Bernar-Mari Koltes, Pr: Ivanka Pavlovi}, Ruìca Nedin (Cica), Sanja Mikiti{in (Sne{ka R, S, K: Bojana Lazi}, Izb. m: Sr|an Stojanovi}. Spasi}), Sneàna @ivojinov (G-|a Arsi}), Gizela I: Damjan Kecojevi} (Roberto Cuko), Mirjana Kekenj (G-|a Jeli}), Gorica Stankovi} (Beba \ur|evi} (Majka Cuka, Sestra, Gazdarica, Su{i}), Gordana Orli} (Lidija Kovaljevska), Kurva), Jelena [nebli} (Klinka, Dama), Marko Dan~ika \uki~in (Inspektor), Gvero (Brat-Klinkin, I inspektor, II ~uvar, I policajac, I ~ovek), Dragan Ostoji} (Otac Klinkin, Stari gospodin, Setni inspektor, I ~uvar, II (40) 28. decembar 2001. policajac, II ~ovek), Marija Ostoji} (Majka More panonsko Klinkina, II èna), Nikola Joskimovi} (De~ak), P: Radoslav Dori}, R: Radoslav Dori}, Miroslav Kosi} (Policajac), S, K: Vesna Radovi}, M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski, Kor, Scen. pok: Ivica Klemenc, (44) 25. oktobar 2002. Mask: Dragoljub Jeremi}. Leptiri su slobodni I: Ivan Bekjarev (Pisteter), Du{an Felbab (Euelpid), Branislav Kneèvi} (Terej, ôbanin), P: Leonard Ger{, Pr: Samuel Boldocki, Dragan Ostoji} (Tiresija), Branislav ûbrilo R, S, K, Izb. m: Ljuboslav Majera. (Herakle), Ljubi{a Mili{i} (Sinnesin, I: Jelena Bra}ika (Dìl), Marko Gvero (Don), Nadrizakono{a), Sanja Mikiti{in, Jelena [nebli}, Darinka ]uk (Gospo|a Bejker), Branislav Marija Ostoji}, Ruìca Nedin, Gizela Kekenj, Lika Kneèvi} (Ralf Ostin). Al Robei, Ana \ura{in, Gordana Ro{~i} (Ptice), Slavoljub Mati}, Ljubi{a Mili{i}, Miroslav Felbab, Dan~ika \uki~in, Nikola Joskimovi}, Darinka ]uk, (45) 26. decembar 2002. Marija Ostoji} (Narod). Caka u cirkusu “Musaka” P: Milan Vukoti}, R, S, K, Izb. m: Slavoljub Mati}. (41) 6. april 2002. I: Du{an Felbab (Raka), Miroslav Kosi} (Vitez), Kako je ma~ak nau~io galebicu da leti Gordana Ro{~i} (Po{tar Zlatko, Nova godina), Marija Ostoji} (Baba Zima), Joèf Pocik (Severni P: Luis Sepulveda, Pr, Ad: Ljubica Ostoji}, vetar, Ma|ioni~ar, Estradni umetnik), Svetozar R: Dragan Ostoji}, S, K: Nada Jankovi}, Sabljak (Ma|ioni~ar), Stefan Ostoji} (Zmaj), M: Emil Saks, Mask: Dragoljub Jeremi}. Branislav ûbrilo (Deda Mraz), I: Marko Gvero (Zorba), Dan~ika \uki~in (Pukovnik), Slavoljub Mati} (Didro), Nikola Joskimovi} (Car 1), Miroslav Kosi} (Car 2), (46) 29. april 2003. Branislav ûbrilo (Sapravento), Miroslav Felbab Hamletova tuga pregolema, (Matija), Lika Al Robei (Kenta), Dragana Relji} ode Nora a Godoa nema (Sre}a), Jelena [nebli} (Bubulina), Rambo P: Nenad Mili}, R: Nenad Gvozdenovi}, S: Marija Amadeus (Glas pesnika), Stefan Ostoji} (Glas Nikoli}, K: Sa{a Krga, M: Aleksandar Kosti}, pti}a), Dram: Milo{ Latinovi}, Mask: Dragoljub Jeremi}. I: Dragan Ostoji} (Hamlet), Miljan Davidovi} (42) 21. jul 200. (Letnja scena) (G-|a Smit), Slavoljub Mati} (G-din Smit), Milo{ Crko’ bez toga Jezdi} (Duh kralja Ibija), Jelena [nebli} (kg) (Nora), Gordana Ro{~i} (Irina), Marija Ostoji} P: Petar Pecija Petrovi}, R, S, K, Kor: Vladimir (Olga), Branislav Kneèvi} (Mefisto), Marko Lazi}, M: Emil Saks, Lek: Milo{ Paovi}. Gvero (Vladimir), Branislav ûbrilo (Estragon), I: U NAVILJCIMA: Jelena [nebli} (Ona), Joèf Pocik (Edip), Stefan Ostoji} (Meri), Branislav ûbrilo (On); Aleksandar ê{ljevi} (Kamena statua), Dragana ROD: Marija Ostoji} (\uda), Slavoljub Mati} Reljin, Milena Balaban, Miroslav Kosi} (Glumci (Nikola); ludaci), Repertoar 393

(47) 17. oktobar 2003. Pinokio P: Karlo Kolodi, Ad, R, S, K: Miodrag Milovanov, M: Ra{a Popovi}, Izb. m: Emil Saks, Dram: Milo{ Latinovi}. I: Milana Grahovac (Pinokio), Sneàna @ivojinov (Ma~ka, Vila), Branislav ûturilo (Antonije, Lisac), Branislav Kneèvi} (\epeto, Ukrotitelj), Slavoljub Mati} (Deda Mraz).

(48) 10. novembar 2003. Pigmalion P: Bernard [o, Pr: Borivoje Nedi} , R: Tibor Vajda, S, K: Anamarija Mihajlovi}, M: Aleksandar Dujin, Dram: Milo{ Latinovi}, Kor: Larisa Gaji} i Ingrida Vojvodi}. I: Slavoljub Mati} (Henri Higins), Darinka ]uk (Gospo|a Higins), Dragan Ostoji} (Pukovnik Pikering), Mirjana Kravi} (Eliza Dulitl), Du{an Felbar (Alfred Dulitl), Gizela Kekenj (Gospo|a Pirs), Ru`ica Nedin (Gospo|a Ajnsford Hil), Gordana Ro{~i} (Klara), Miljan Davidovi} (Fredi), Ana \ura{in (Sobarica), Miroslav Kosi} (Nepin), Sava Savin (Ambasador), Bojana Mari} (Sekretarica), Nikola Joksimovi} (Prolaznik, Lakej), Branislav ^ubrilo (Ata{e ambasade Meksika).

(49) 20. decembar 2003. Kod Ve~ite slavine P: Mom~ilo Nastasijevi}, Ad, R, S, K, Izb. m: Ivan Hansman Jelinski, Lek: Milo{ Paovi}. I: Dragan Ostoji} (Radi~ Sir~anin, Sin Radi~a), Branislav Kneèvi} (Marko Podoljac, Sin Markov), Milena Grahovac (Tina, Teta Tina), Marko Gvero (Stojan, ]opa), Miljana Kravi} (Magdalena), Nikola Joksimovi} (Roman), Slavoljub Mati} (îka Jole, Jole), Marija Ostoji} (Sir~anka), Darinka ]uk (Podoljka), Branislav ûbrilo (Rapa), Gordana Ro{~i} (Smilja), Ana Marinkov (Cvetana), Zoran Joksimovi} (Prvi pijanac), Joèf Pocik (Drugi pijanac).

(50) 21. februar 2004. Bilo jednom na Balkanu P: @eljko Huba~, R, S, K: Dragan Ostoji}, M: Emil Saks, Scen. p: Mirjana Drobac, Mask: Dragoljub Jeremi}. I:Mirko Panteli} (Agapije Gavrilovi}), Miljan Davidovi} (Berivoje), Dan~ika \uki~in (Vanko), Slavoljub Mati} (Radulin), Aleksandar ^e{ljevi} (Brzota), Nikola Joksimovi} (Hran~e), Dra{ko Vidovi} (Hristivoje), Ljubi{a Mili{i} (Surdul Zavidovi}), Svetlana Ostoji} (An|elija), Marko Gvero (Tvrdoje), Ferenc Lepar (Negovan), Jovan Kuzman~ev (Zaharije), Zoran Joksimovi} (Rastoje), Dragan Ostoji} (Sokol), Jo`ef Po~ik (Ignjatije). 394 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

NOVI SAD

SRPSKO NARODNO POZORI[TE

(391) 4. septembar 1986. (Kamerna scena) (Gavrilo Vukovi}), Miodrag Petrovi} (Mile Zlo~in na kozjem ostrvu Vukovi}), Velimir @ivoti} (Aleksa Vukovi}), Sr|an Timarov (Bane Siro~e), Stevan [alaji} (Doktor P: Ugo Beti, Pom. r: Ferdo Delak, R: Slavenko Konstantin Grk), Dragomir Pe{i} (@oja Ribar), Saletovi}, S: Boris Maksimovi}. K: Mirjana Vladislav Ka}anski (Rajko Pevac), Miodrag ôhadì}, M: Dejan Adamovi}, Lek: Radovan Petronje (Reci Vojo), Mirko Petkovi} (U~itelj Kneèvi}. Mi}un), Stevan Gardinova~ki (Ninko Beloti}), I: Aleksandar \or|evi} (Stranac), Verica Tihomir Pleskonji} (Krivi Luka), Dragi{a [okica Milo{evi} (Majka), Gordana \ur|evi} (K}i), (Trifun Pijani), Radoslav Milenkovi} (kg) (Poru~nik Gordana Kamenarovi} (Snaha), Slavko \or|evi} Tasi}), Zoran Bogdanov (Mikan Besni), Du{an (Starac). Rokvi} (kg) (Ba}a), Mladen Barbari} (Dane Neènja), Aleksandar Tripkovi} (Posilni), (392) 9. septembar 1986. (Kamerna scena) (394) 21. oktobar 1986. (Mala scena) Gnezdo P: Franc Ksaver Krec, Pr: Filip Filipovi}, Don @uan u paklu R: Radmila Vojvodi}, S: Zoran Risti}, K: Leo P: Dòrd` Bernard [o, Pr: Dragoslav Andri}, Kula{, M: Predrag Vrane{evi}, Dr: Jasmina R: Ljubi{a Georgievski, S, K: Miodrag Taba~ki, Njaradi, Lek: Radovan Kneèvi}. Lek: Branivoj \or|evi}. I: Ksenija Martinov Pavlovi} (Marta), Novak Bilbija I: Zaida Krim{amhalov (Ana), Tomislav Kneèvi} (Kurt), Zaida Krim{amhalov (@ena), Radivoje (Don @uan), Vladislav Ka}anski (\avo), Stevan Kojadinovi} (Mu`), Vladeta Popov (Blag ~ovek), Gardinova~ki (Statua), Vladislav Ka}anski (On), Teodora Bahun (Dete), Radoslav Milenkovi} (Optuèni), Tomislav Kneèvi} (Sudija), (395) 21. novembar 1986. (Mala scena), Ljubinko i Desanka (393) 16. septembar 1986. (Mala scena) P: Aleksandar Popovi}, R, Izb. m: Branko Ple{a, Sveti Georgije ubiva a`dahu S: Miodrag Taba~ki, K: Mirjana Stojanovi} Mauri~, P: Du{an Kova~evi}, R: Egon Savin, Lek: @arko Ruì}, Kor: Ljiljana Mi{i}, Asr: Aleksandar Tripkovi}, S: Geroslav Zari}, Scen. pok: Ivan Klemenc. S: Milena Ni~eva, M: Ksenija Ze~evi}, I: Stevan [alaji} (Ljubinko), Gordana \ur|evi} Lek: Radovan Kneèvi}, Scen. pok: Ivan (Desanka), Vasa Vrtipra{ki (Avgust), Radivoje Klemenc. Kojadinovi} ([pijalter), Zvezdana Toma{ev I: Josif Tati} (kg) (\or|e Dàndar), Ljubica Raki} Josifov, Jakob Mati}, Dejan Madi}, Atila Hadadi (Katarina Dàndarova), Mihajlo Pleskonji} (kg) (Grupa klovnova). Repertoar 395

(396) 19. decembar 1986. (Kamerna scena) Leskovac, K: Marija Kova~evi}, M: Kurt Vajl, Pol Dobri doktor Desau i Hans Ajzler, Kor: Aleksandra Ketig, Korep: Milan Primovi} i Sa{a Kova~evi}. P: Nil Sajmon, R: Petar Bani}evi}, Asr: Milan Pletl, S: Mileta Leskovac, S: Mirjana I: Mihajlo Pleskonji} (Bertolt Breht), Sonja Stipi} Stojanovi}-Mauri~, Izb. m: Jasmina Zec. (Heli), Renata Vigi (Nana), Gordana \ur|evi} I: Aleksandar Gajin (Pisac), Predrag Tomanovi} (Barbara), Gordana Kamenarovi} (Dèni), Ivana (I. I. êrdjakov, Mu{karac, Skitnica), Du{ko Pej~i} (Lusi), Biljana Miliki} (kg) (Popi), Ketrin Radovi} (M. Brasilov, Kristjunov, Mu`, Otac), Murihiah (Amanda), Milan Primovi} (kg) (Pijanista Slavica Radulovi} (G-|a êrdakov, Devojka), Dò). Biljana Miliki} (Madam Brasilov, Devojka), Ana Kardelis (Gospo|a), Kristina Jakovljevi} (@ena), (400) 8. septembar 1987. (Mala scena) Maja Tica (@ena), Du{an Rokvi} (Pomo}nik, Policajac, Glas), Olivera Viktorovi} (@ena), Ketrin Roman o Londonu Murihan (Julija), P: Milo{ Crnjanski, Ad: Petar Marjanovi}, R: Stevo @igon, Pom. r: Aleksandar Tripkovi}, (397) 26. decembar 1986. S: Boris Maksimovi}, K: Mirjana Stojanovi} Rodoljupci Mauri~, M, Izb. m: Ksenija Ze~evi}, Lek: @arko Ruì}, Kor: Aleksandra Ketig. P: Jovan Popovi} Sterija, R: Slobodan Unkovski, Asr: Daniel Tavi~ioski, S: Boris Maksimovi}, I: Novak Bilbija (Ruepin), Ljubica Raki} S: Lana Cvijanovi}, Lek: @arko Ruì} i Tibor Ki{, (Nade`da-Na|a Rjepina), Vladeta Popov (Rjepin Scen. pok: Ivan Klemenc. kao mladi}), Miodrag Petrovi} (Barlov), Ivana I: Stevan Gardinova~ki (@utilov), Ljubica Raki} Pej~i} (Gospo|ica Konovalova), Dobrila [okica (Nan~ika), Ivana Pej~i} (Mal~ika), Aleksandar (Grofica Panova-Babu{ka), Radivoj Kojadinovi} Sele{i (Eden), Tihomir Stani} ([andor Lepr{i}), (Ser Melkelm Park), Ivana Pej~i} (Ledi Park), Mirjana Gardinova~ki (Gospo|a Zeleni}ka), Tomislav Jovanovi} (Tadija Ordinski), Aleksandar Vladislav Ka}anski ([erbuli}), Zoran Bogdanov, \or|evi} (Kapetan Bjelajev), Vasa Vrtipra{ki Mirko Petkovi} (Smrdi}, Gavrilovi}, Gra|ani), (Sorokin), Milena [ija~ki Bulatovi} (Ledi Peters), Novak Bilbija (Na| Pal), Tihomir Pleskonji} Gordana Jo{i} (Pegi Peters), Vladislav Ka}anski (Skorote~a), Dobrila [okica Zaida Krim{amhalov, (Krilov), Dragica Sinov~i} Brkovi} (Gospo|a Ilinka Suva~ar, Stevan [alaji}, Vasa Vrtipra{ki, Krilov), Tomislav Kneèvi} (Major Gardner), Radivoje Kojadinovi} (Glumci iz “Pokondirene Slavoljub \or|evi} (Ginekolog), Boò Jaj~anin tikve”). (Robinson), Gordana Kamenarovi} (Mis Mun), Zvjezdana Toma{evi} Josifov (kg) (Mis Sandra), Milan [mit (Sinjor Zuki), Miodrag Petronje (Mister (398) 6. mart 1987. (Mala scena) Stoun), Valja Vejin (Mis Vud), Lidija Stevanovi} @ivot provincijskih plejboja posle (kg) (Mlada Engleskinja), Nenad Vujanovi} (kg) Drugog svetskog rara (Mladi} s noèm), Feodor Tapavi~ki (înovnik ili Tu|e ho}emo – svoje ne damo pogrebnog preduze}a), Zoran Bogdanov P: Du{an Jovanovi}, Pr: Dejan Poznanovi}, (Sekretar Konzulata SAD), Aleksandar Gajin (kg) R: Branislav Mi}unovi}, S: Zoran Risti}, (Boris Antonov), Du{an Rokvi} (kg) (Anatolij S: Milanka Berberovi}, M: Mladen i Predrag Antonov), Nevena Vasiljevi}, Teodora Bahun, Vrane{evi}, Dr: Du{an ^. Jovanovi}, Marko A}imovi}, Neboj{a A}imovi} (Deca), Milica Lek: Radovan Kneèvi}, Scen. pok: Ferid Bezmarevi} (Umiru}i labud). Karajica. I: Vasa Vrtipra{ki (Pandolfo), Renata Vigi (401) 10. oktobar 1987. (Kamerna scena) (Lu~inda), Zoran Bogdanov (Ubaldo), Gordana Kamenarovi} (Ardelija), Miodrag Petrovi} Dumanske ti{ine (Valerija), Tihomir Stani} (kg) (Oktav), Ksenija P: Slobodan [najder, R: Mira Erceg, S: Boris Martinov Pavlovi} (Fran~eskina), Vladislav Maksimovi}, K: Jasna Petrovi} Badnjarevi}, Ka}anski (Kola), Aleksandra Pleskonji} Ili} Izb. m: Vitomir Simurdi}, Lek: @arko Ruì}, (Kolombina), Tibor Ki{ (Voza~). Kor: Jelena [anti}. I: Gordana \ur|evi} (Agneza Bene{a), Stevan (399) 8. maj 1987. (Mala scena) Gardinova~ki (Otac joj Bene{a), Dragomir Pe{i} Bilbao Bil (Plakir), Aleksandra Ili} Pleskonji} (Vila, sor P: Bertolt Breht, Pr: Slobodan Glumac, Angelika), Sonja Stipi} (Vila, sor Isabela), Mihajlo Ad: Slobodan Glumac i Zoran Tasi}, R: Zoran Pleskonji} (Dìvo Bede~i), Velimir @ivoti} (Goce), Tasi}, Asr: Sneàna Kova~evi}, S: Mileta Dragomir Pe{i} (Pater), Nela Jeli} (Mala Agneza). 396 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(402) 21. novembar 1987. Gardinova~ki (Tetka Draga), Mihajlo Pleskonji} (Kamerna scena) (Bajra), Sr|an Timarov (Gregor mla|i), Miodrag Prvi Petrovi} (Gregor stariji), Gordana Kamenarovi} (Ka}a), Radivoje Kojadinovi} (Ka}in otac), P: Izrael Horovic, Pr: Vjenceslav Radovanovi}, Dragomir Pe{i} (Staljin), Tihomir Pleskonji} R: Milan Pletl, S, K: Jasna Petrovi} Badnjarevi}. (Staljinov otac), Gordana Jo{i} (Milesa), Stevan I: Predrag Tomanovi} (Fleming), Aleksandar Gardinova~ki (Milesin otac), Valja Vejin Gajin (Stiven), Biljana Miliki} (Moli), Du{ko (Razredna), Aleksandar @ibreg (^lan orkestra, Radovi} (Dolan), Du{an Rokvi} (Arnal). bas gitara), Milorad Martinovi} (^lan orkestra, solo gitara), Zoran Mili}, Slobodan Milo{evi}, Goran ^vani{, Sneàna Mirkajlovi}, Merima (403) 26. decembar 1987. (Mala scena) Ajvazovi}, Bane Bara}, Zoran Tu{ev, Sr|an Klaustofobi~na komedija Staki}, Sini{a [}epanovi} (Statisti). P: Du{an Kova~evi}, R: Egon Savin, S: Geroslav Zari}, M: Ksenija Ze~evi}, (406) 23. decembar 1988. (Mala scena) Lek: Radovan Kneèvi}, Gl: Jadviga Skurnjik, Scen. pok: Jelena [anti}. Luda igra I: Predrag Lakovi} (kg) (Sava odà~ar), @eljka P: Lev Birinski, Pr, Ad, R: Vida Ognjenovi}, Cvjetan Gortinski (kg) (Nina Herbert), Stevan Pom. r: Bal{a \ogo, S: Boris Maksimovi}, Gardinova~ki (Milicioner Vule), Josif Tati} (kg) K: Ljiljana Dragovi}, M: Ivana Stefanovi}, (Teja Kraj), Vladislav Ka}anski (Jago{a Kraj), Lek: @arko Ruì}, Kor: Dragana Ivanji. Dobrila [okica (Vesela Kraj), Mihajlo Pleskonji} (Gospodin Grabinjski). I: Stevan Gardinova~ki (Ivan Habarovi~), Dobrila [okica (Jelisaveta), Zaida Krim{amhalov (Gospo|a Lapkin), Aleksandar Gajin (Kolja), Zlata (404) 11. februar 1988. \uri{i} (Anfisa), Vladislav Ka}anski (Sekretar (Mala scena) gubernije), Vasa Vrtipra{ki (Balukin), Predrag Klopka Mom~ilovi} (Davidov), Stevan [alaji} (Goldman), P: Tadeu{ Ruèvi~, Pr: Petar Vuji~i}, R: Nevena Nenad Vujanovi} (Isidor), Sonja Stipi} (Kagarina), Jana~, S, K: Sofija De Ines Lenjczuk, M: Ivana Radivoje Kojadinovi} (Starac Nikita), Predrag Stefanovi}, Lek: @arko Ruì}, Scen. pok: Ivan Tomanovi} (Janko), Tomislav Jovanovi} Klemenc. (Dernov), Aleksandar \or|evi} (Malahov), Sa{a I: Predrag Ejdus (kg) (Franc Kafka), Stevan Marjanovi} (Kozakov), Gordana Kamenarovi} Gardinova~ki (Otac), Ksenija Martinov Pavlovi} (Ma{a), Miodrag Petrovi} (Lenski), Sa{a (Majka), Gordana \ur|evi} (Felisa), Aleksandra Torlakovi} (Pavlov), Nikola Ivo{evi} (Horovic), Pleskonji} Ili} (Greta), Zoran Bogdanov (Maks), Ivana Pej~i} (Fenja), Tatjana [anta (Aleksija), Draginja Voganjac (kg) (Otla), Tatjana [anta (kg) Marina Topolac, Zvjezdana Toma{evi} Josifov, (Eli), Jasna \uri~i} (kg) (Vali), Lidija Stevanovi} Ivana îki}, Ivana Vuk~evi}, Merima Ajvazovi} (kg) (Jozefa, Jana, Felisina majka), Vladislav (Babu{ke i Dadilje), Zoran Tu{ev (Anarhist). Ka}anski (Frizer), Dragi{a [okica (Gospodin), (Aleksandar Gajin (kg) (Mom~i}, Dèlat), Nenad (407) 18. mart 1989. (Mala scena) Vujanovi} (kg) (Prodavac name{taja, Felisin otac), Jelena Antonijevi} (Mali Franc), Strahinja Magarac Do{en (kg) (Francova Du{ica, Franc dete), Sla|ana Stojadinovi} (kg) (Otla dete), Jelena P: @or` Fejdo, Pr: Mladen [kiljan, R: @elimir Vukovi} (kg) (Eli dete), Aleksandar Duki} (kg) Ore{kovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Vesna (Vali dete). Radovi}, M: Predrag Vrane{evi}, Lek: @arko Ruì}, Kor: Dobrila Novkov.

(405) 22. oktobar 1988. I: Vladislav Ka}anski (Pontanjak), Predrag (Mala scena) Tomanovi} (Vatlen), Predrag Mom~ilovi} (Redijon), Du{an Rokvi} (kg) (Soldinjak), Stevan Tri ~eki}a (o srpu da ne govorimo) Gardinova~ki (Pen{ar), Stevan [alaji} (@ermon), P: Deana Leskovar, R: Egon Savin, Pom. r: Ivana Aleksandar Gajin (@an), Miodrag Petronje Gaji}, S: Marina ^uturilo, K: Marija Kova~evi}, (Policijski komesar), Gordana Jo{i} (Lisjen M: Ksenija Ze~evi}, Dr: Stevan Koprivica, Vatlen), Ivana Pej~i} (Klotilda Pontinjak), Lek: Radovan Kne`evi}, Scen. pok: Ivan Gordana Kamenarovi} (Megi Soldinjak), Zaida Klemenc. Krim{amhalov (Gospo|a Pen{ar), Renata Vigi I: Predrag Tomanovi} (Male{), Ivana Pej~i} (Armandina), Draginja Voganjac (Klara), Slavko (Alka), Aleksandar Gajin (Uski), Mirjana \or|evi}, Tihomir Pleskonji} (Gosti hotela). Repertoar 397

(408) 19. maj 1989. (Mala scena) (411) 22. jun 1989. (Foaje Male dvorane) Pokojnik Novi Sad il’ nikad Ad: Du{ko M. Petrovi}, R: Radoslav Dori}, P: Branislav Nu{i}, Ad, R: Dejan Mija~, S, K: Aleksandar Zlatovi}, M: Miroljub Aran|elovi} Pom. r: Goran Vuk~evi}, S: Boris Maksimovi}, Rasinski, Kor: Slavko Pervan. K: Jasna Petrovi} Badnjarevi}, I: Predrag Mom~ilovi} (Glumac), Gordana Jo{i} Scen. pok: Ivan Klemenc. (kg) (Glumica), Predrag Tomanovi} (Aktivista), I: Vladislav Ka}anski (Pavle Mari}), Milan [mit Aleksandar Gajin (Pasivista), Renata Vigi (Milan Novakovi}), Stevan Gardinova~ki (Spasoje (Devoj~e Lepoj~e), Mirjana Gardinova~ki Blagojevi}), Miodrag Petronje (Gospodin \uri}), (Jugovi}a majka), Valja Vejin, Sonja Stipi} (Kolo Zoran Bogdanovi} (Ljubomir Proti}), Radivoje srpskih sestara), Miodrag Petronje, Nenad Kojadinovi} (Mladen \akovi}), Stevan [alaji} Vujanovi} (Bra}a po mateteijalu). (Anta), Vasa Vrtipra{ki (Mile), Dragomir Pe{i} (Policijski agent), Ljubica Raki} (Rina), Dobrila (412) 14. oktobar 1989. [okica (Agnija), Ivana Pej~i} (Vukica), Jelica Jegor Buli~ov Bukvi}, Ivona Ivezi}, Agne{ Giric, Senka Brki}, Gordana Gaji}, Jelena \uki}, Branka Zlokolica, P: Maksim Gorki, Pr: Milan \okovi}, R: Du{an Ivana Mari} (Slu`benice), Jakob Mati}, @eljko Jovanovi}, Pom. r: Mirjana Vukomanovi}, S: Meta Santra~, Goran Vuk~evi} (Policajci). Nenad Ho~evar, K: Bjanka Adì} Ursulov, M: Davor Pervan, Dimitrije Ili}, Branislav Stojanovi}, Dejan Roko, Dram: Laslo Vegel, Kor: Nada Kokotovi}. Madi}. I: Ljuba Tadi} (Jegor Buli~ov), Zaida Krim{amhalov (Ksenija), Gordana Jo{i} (Varvara), Gordana \ur|evi} (Aleksandra), (409) 19. septembar 1988. (Kamerna scena) Mirjana Gardinova~ki (Melanija igumanija), Klementov pad Predrag Mom~ilovi} (Zvoncov), Aleksandar Gajin (Tjatin), Stevan [alaji} (Mokije Ba{kin), Stevan P: Drago Jan~ar, Pr: Gojko Janju{evi}, R: Zvone Gardinova~ki (Vasilije Dostigajev), Ljubica Raki} [edlbauer, S: Boris Maksimovi}, K: Vesna (Jelisaveta), Jelena Antonijevi} (Antonina), Nenad Radovi} Dori}, Izb. m: Vitomir Simurdi}. Vujanovi} (Aleksije), Vladislav Ka}anski (Paun), Aleksandra Ili} Pleskonji} (Zobunova Vidarica), I: Zoran Bogdanov (Klement), Mirko Petkovi} Radivoje Kojadinovi} (Doktor), Dragomir Pe{i} (Profesor), Aleksandra Pleskonji} Ili} (Mileva), (Propotej blaèni), Ivana Pej~i} (Glafira sluàvka), Ljubica Raki} (Sonja), Sa{a Marjanovi} (Ignac), Draginja Voganjac (Taisja), Miodrag Petronje Vladislav Ka}anski (Gregor), Miodrag Petronje (Mokrousov), Zoran Bogdanov (Jakov Laptev), (Albert), Béla Kurunci (Igra~). Tihomir Pleskonji} (Donat), Gizela Veli~kovi}, Gabriela Tegla{i, Aleksandra Ketig, Dijana (410) 10. jun 1989. (Kamerna scena) Kozarski, Marjeta Savi}, \er|ika Luki}, Olivera Kova~evi}, Branka Te{anovi}, Rastislav Varga, Vesele ène i Falstafove scene Milutin Petrovi}, Toni Ran|elovi}, Zoran Radoj~i}, P: Vilijem [ekspir, Pr: Borivoje Nedi}, @ivojin Dragan Vlalukin, \or|e Drljan, Béla Kurunci, Simi} i Sima Pandurovi}, Ad, R, Izb. m: Branko Ismet Fetahovi}, Vasile Halaku, Apostol Hristidis, Ple{a, Pom. r: Gordana \ur|evi}, S: Boris Nikola Uzelac, Branislav Te{anovi}, Aleksandar Maksimovi}, K: Jasna Petrovi} Badnjarevi}, Ne{kov (Balet). Kor: Ljiljana Mi{i}. (413) 18. novembar 1989. I: Sa{a Torlakovi} (Vitez Dòn Falstaf), Predrag Mom~ilovi} (Mr{avko), Predrag Kolarevi}, Sa{a Druga vrata levo Marjanovi} (Ford i Ped`), Jasna \uri~i}, Draginja P: Aleksandar Popovi}, R: Suada Kapi}, Voganjac (Gospo|a Ford i Gospo|a Ped`), Pom. r: Aleksandra Male{evi}, S: Sanja Dèba, Tatjana [anta (Ana Ped`), Branka [eli} K: Mirjana Stojanovi} Mauri~, M: Predrag (Kr~marica), Sa{a Marjanovi} (Dr Kajus), Tatjana Vrane{evi}, Scen. p: Ferid Karajica. Medi} (@urka), Jelena Antonijevi} (Luceta), I: Stevan Gardinova~ki (Oca), Renata Vigi Aleksandar Staki}, Zoran Tu{ev (Fenton, Dòn i (Boìja), Miroslav Fabri, Nenad Vujanovi}, Robert, Policajci), Predrag Mom~ilovi} (Kralj Aleksandar Gajin, Zoran Bogdanov, Predrag Henri IV), Sa{a Marjanovi} (Princ Henri), Sa{a Mom~ilovi}, Ratko Radivojevi}, Feodor Tapavi~ki Torlakovi} (Ser Dòn Falstaf), Predrag Kolarevi} (Jablan), Aleksandra Cari}, Olivera Stamenkovi}, (Pi{tolj), Jelena Antonijevi} (Kr~marica), Branka Lidija Stevanovi}, Ketrin Vahu Murihiah, [eli} (Doli Sekada{), Tatjana [anta (Pa`), Zvjezdana Toma{evi} Josifov, Gordana Draginja Voganjac (Neli), Jasna \uri~i}, Tatjana Kamenarovi} (Golubice), Sonja Stipi} Medi} (Gospo|a Plitkoumi}ka i Gospo|a (Soda-voda), Vasa Vrtipra{ki (Tantuz Liliput), ]utalica). Valja Vejin (Sulitnja), Marijana Matovi} (Dete). 398 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(414) 13. januar 1990. (Mala scena) I: Senko Velinov (Kuzman Kapidan), Lidija Kozoder u akciji Stevanovi} (Neda, Majka), Nenad Vujanovi} (Muhamed), Dragana Mrki} (Mare, Verenica), P: Jovan Jovanovi} Zmaj, Lib, R: Ratko Ana Kostovska (Fotina, Monahinja), Jasna Radivojevi} i R: Aleksandra Ili} Pleskonji}, \uri~i}, Jelena Antonijevi}, Draginja Voganjac S: Boris Maksimovi}, K: Jasna Petrovi} (Hor). Badnjarevi}, M: Aleksandar Limar, Danijel Stari i Zoran Leki}, Scen. p: Robert Kolar, Kap: Ivica ûklja{. (417) 12. maj 1990. (Mala scena) I: “Liliputi”: Gordana \ur|evi} (Kafina), Nenad Lud od ljubavi Vujanovi} (Lilit{elje), Novak Bilbija (Kralj), Danica P: Sem [epard, Pr: David Albahari, R: Egon Kuculovi} (Valja Vejin, Jelena Antonijevi}, Tijana Savin, Pom. r: Nelu Markovi}an, S: Marina Maksimovi}, Draginja Voganjac, Gordana ûturilo, K: Mirjana Stojanovi} Mauri~, M: Ksenija Kojadinovi}, Miroslav Fabri, Aleksandra Ili} Ze~evi}, Lek: Radovan Kneèvi}. Pleskonji} (Kraljica). I: Radivoje Kojadinovi} (Starac), Jasna \uri~i} “Horda”: Robert Kolar, Zoran Bogdanov, Sonja (Mej), Predrag Tomanovi} (Edi), Zoran Bogdanov Stipi}, Gordana Jo{i}, Lidija Stevanovi}, (Martin). Aleksandar Gajin, Aleksandra Cari}, Predrag Mom~ilovi}, Milena Bulatovi}, Jasna \uri~i}, Dragomir Pe{i}, Miodrag Petronje, Ratko (418) 25. maj 1990. (Mala scena) Radivojevi} (Kozoder). Staza divlja~i “Dva ~udna stvora”: Aleksandra Ili} Pleskonji}, P: Franc Ksaver Krec, Pr: Vladislav Miji}, Ratko Radivojevi}. R: Ivana Vuji}, S: Boris Maksimovi}, K: Milena Jefti} Ni~eva Kosti}, M: Izb. m: Vitomir Simurdi}, (415) 29. mart 1990. Lek: Radovan Kneèvi}. Kralj Lir I: Ksenija Martinov Pavlovi} (Hilda), Stevan Gardinova~ki (Ervin), Ljiljana Bi}ani} (Hani), P: Viljem [ekspir, Pr: @ivojin Simi} i Sima Zoran ]osi} (Franc), Tomislav Kneèvi} (Diter), Pandurovi}, R: Ljubi{a Risti}, S: Boris Predrag Mom~ilovi} (Slu`benik), Gordana Maksimovi}, K: Bjanka Adì} Ursulov, M: Gabor Kamenarovi} (Lekarka). Len|el, Lek: @arko Ruì}, Kor: Milica Jovanovi}. I: Ljuba Tadi} (Kralj Lir), Mirjana Karanovi} (Gonerila), Gordana Josi} (Regana), Dragana (419) 25. jun 1990. (Mala scena) Mrki} (Kordelija), Ratko Radivojevi} (Vojvoda od Preobra}anje bludnice Taide Olbenija), Robert Kolar (Vojvoda od Konvala), Pr: Vladeta Jankovi} i Darko Mati}, R: Sa{a Vasa Vrtipra{ki (Kralj Francuske), Aleksandar Male{evi}, S: Diana Radosavljevi}, K: Gordana Gajin (Luda), Vladislav Ka}anski (Grof od Kenta), Ga{perin, M: Sa{a Filipovi}, Kor: Nada Kokotovi}. Stevan Gardinova~ki (Grof od Glostera), Predrag Mom~ilovi} (Edgar), Senko Velinov (Edmund), I: Dragana Mrki}, Miodrag Petrovi} (Pafnucije), Dragomir Pe{i} (Osvald), Radivoje Kojadinovi} Predrag Mom~ilovi} ((Slepac), Sonja Stipi} (Starac), Novak Bilbija (Oficir u Edmundovoj (Igumanija), Aleksandar \or|evi} (Antonija), slu`bi), Mladen Barbari} (Vojvoda od Burgundije), Zoltan Pletl, Zoran Andrejin, Peter Ferenc Miodrag Petronje (Karan), Olivera Stamenkovi} (Mladi}i), Zoran ]osi}, Vladimir Stojkovi}, (Zvjezdana Josifov Toma{evi}, Ketrin Murihiah Dobrivoj Golo{in, Slobodan \oki} (U~enici), Stoji}, Lidija Stevanovi}, Valja Vejin, Tijana Jasna Predi}, Svetlana [ukalo, Marija Vojvodi}, Maksimovi}, Dobrila [okica (Britanija), Renata Valerija Na|, Marija Slovi}, Milica Vuji}, Tereza Vigi, Aleksandra Cari}, Sofija Stipi}, Zlata \uri{i}, Stankovi} (Monahinje), Dragica Dimi}, Biljana Draginja Voganjac, Jelena Antonijevi}, Milena Pu{i}, \er|ika Luki} (An|eli). [ija~ki Bulatovi} (Francuska), Ksenija Martinov Pavlovi}, Verica Milo{evi}, Gordana (420) 30. jun 1990. (Mala scena) Kamenarovi}, Danica Kuculovi}, Ilinka Kajtez, Jasna \uri~i} (Burgundija), Tamara êman, Karlos II oma|ijani Ivana Vuk~evi}, Andrea [tefko (Devoj~ice). P: Piter Barns, Pr: Vencislav Radovanovi}, R: Goran Vuk~evi}, Pom. r: Nata{a Heror, S: Diana Radosavljevi}. K: Jasna Petrovi} (416) 7. maj 1990. (Mala scena) Badnjarevi}, M: Predrag Vrane{evi}, Lek: @arko Smrtta na Kuzman Kapdan Ruì}, Kor: Nada Kokotovi}. P: Grigor Prli~ev, R: Sa{o Milenkovski, K: Bjanka I: Dragomir Pe{i} (Karlos II od [panije), Gordana Adì} Ursulov, M: “Anastasija”, Dr: Branislav Kamenarovi} (Kraljica Ana od Nojberga), Zaida Jakovljevi}, Kor: Nada Kokotovi}. Krim{amhalov (Kraljica Marijana), Velimir @ivoti} Repertoar 399

(Kardinal Pontokarero), Miodrag Petronje (Otac Lekar, Dobri Bog), Nenad Vujanovi} (Name{tenik, Frojlan), Stevan [alaji} (Motilja), Predrag Tre}i ~inovnik vlade), Danica Kuculovi} (Prvi Mom~ilovi} (Almirante od Kastilje), Dimitrije Ili} an|eo), Verica Milo{evi} (Drugi An|eo), Olivera (Vojvoda od Albe), Feodor Tapavi~ki (Doktor Stamenkovi} (I bolni~arka, I daktilografkinja, Bravo), Aleksandar Gajin (Jeronimus Gongora), I an|el~i}), Jelena Antonijevi} (II bolni~arka, Aleksandar \or|evi} (Antonio de Alminda), Karlo II daktilografkinja, II an|el~i}), Branko Ili} (Sluga). Molnar (Rafael de Mora), Olivera Stamenkovi} (Tereza Dijego), Tijana Maksimovi} (Kontesa Belep{), Ivana Vuk~evi} (Izabela), Zvonimir Lozi} (424) 26. januar 1991. (Filip II od [panije). (Mala scena) Banovi} Strahinja (421) 23. septembar 1990. (Mala scena) P: Borislav Mihajlovi} Mihiz, R: Jovica Pavi}, êkaju}i Fortinbrasa S: Geroslav Zari}, K: Mirjana Stojanovi} Mauri~, P: Dubravka Kneèvi}, Ad. i R: Vladimir Lazi}, M: Boris Relja, Scen. pok: Ivan Klemenc, S: Boris Maksimovi}, K: Jasna Petrovi} Lek: @arko Ruì}. Badnjarevi}, M: Gabor Len|el, Lek: @arko Ruì}, I: Miodrag Petrovi} (Banovi} Strahinja), Milena Kor: Nada Kokotovi}. Bulatovi} (Majka), Ljubica Raki} (@ena), Feodor I: Novak Bilbija (Podstanar Miljkovi}), Renata Vigi Tapavi~ki (Sluga Milutin), Vasa Vrtipra{ki (Vlah (Marija), Tomislav Jovanovi} (Gospodin Alija), Velimir @ivoti} (Jug Bogdan), Novak Bilbija Arhitekta), Ljubica Raki} (Gospo|a (Vojin Jugovi}), Robert Kolar (Bo{ko Jugovi}), Astrofizi~arka), Sa{a Torlakovi} (Konstatin Milan Puljezovi}, Jovan Stani}, Nemanja Karamarkovi}), Gordana Jo{i} Gajin (Jasmina Zobenica, Bojan Kvrgi}, Miroslav Mitrovi} (Sluga Karamarkovi}), Dobrila [okica (Gazdarica), Zaida u ku}i Jugovi}a). Krim{amhalov (Korepetitorka), Miodrag Petronje (Burazer), Gabriela Tegla{i (Balerina), Mihajlo One{}uk (Tenor), Radmila Nestorovi}, Aranka (425) 2. februar 1991. Tot, Ljubica Klinar, Gizela Veli~kovi}, Marija @ene u Narodnoj skup{tini [ar~evi}, Leonora Miler Hristidis, Aleksandra Ketig, Sanja Vu~urevi}, Mira Ru{kuc, Nevena P: Aristofan, Ad: Branko Ple{a, R: Zoran Anti} Igri}, Marijeta Savi}, Olivera Crnjanski Ratkovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Mirjana (Balet). Stojanovi} Mauri~, M: Vojislav Kosti}, Scen. pok: Ivan Klemenc, Lek: @arko Ruì} i Branka Nikoli}, Korep: Svetozar Kova~evi}, (422) 21. decembar 1990. Pom. r: Aleksandar Tripkovi}. (Mala scena) Bela kafa I: Mirjana Gardinova~ki (Praksagora), Ivan Hajtl (Starac), Zaida Krim{amhalov (Horovo|a), Jasna P: Aleksandar Popovi}, R: Branko Ple{a, \uri~i} (Filoforetka), Renata Vigi (Heretetka), S: Mileta Leskovac, K: Jasna Petrovi} Zvjezdana Toma{evi} Josifov (Glika), Ilinka Badnjarevi}, M: Goran Ple{a, Kor: Slavko Pervan. Suva~ar Kajtez (Klinareta), Tijana Maksimovi} I: Stevan Gardinova~ki (Mom~ilo Jabu~ilo), (Fileneta), Valja Vejin (Melistiha), Gordana Jo{i} Aleksandra Ili} Pleskonji} (Majka Janja), Predrag Gajin (Gevsistrata), Stevan [alaji} (Blepir), Mom~ilovi} (Deli Jova), Gordana \ur|evi} (Crkva Aleksandar \or|evi} (Sused), Tomislav Ruìca), Vladislav Ka}anski (Sr|a Zlopogle|a), Jovanovi} (Hremo), Tomislav Kneèvi} Draginja Voganjac (Zora [i{arka). (Gra|anin), Milica Kljaji} Radakovi} (Prva gospo|a), Aleksandar Gajin (Mladi}, Hijeron (423) 16. januar 1991. (off)), Jelica Bjeli (Druga gospo|a), Andelua (Mala scena) Vesni} Vasilejvi} (Tre}a gospo|a), Zlata \uri{i} (êtvrta gospo|a). Patnje gospodina Mokinpota

P: Peter Vajs, Pr: Ivan Ivanji, Ad, R: Radoslav (426) 8. februar 1991. (Mala scena) Milenkovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Bojana Nikitovi}, Izb. m: Maja Bori}, Lek: Radovan Audijencija Kneèvi}. P: Vaclav Havel, Pr: Aleksandar Ili}, I: Radivoje Kojadinovi} (Mokinpot), Milan [mit R, Izb. m: Bogdan Ru{kuc, S: Boris Maksimovi}, (Vurst), Lidija Stevanovi} (@ena), Miroslav Fabri K: Mirjana Stojanovi} Mauri~, Lek: @arko Ruì}. (ûvar, Suparnik, Prvi ~inovnik vlade), Boò Jaj~anin (Slu`beno lice, Poslodavac, Drugi I: Predrag Tomanovi} (Sladek), Zoran Bogdanov ~inovnik vlade), Miodrag Petronje (Advokat, (Vanjek), 400 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(427) 11. april 1991. (Mala scena) (Gospo|a Savi}), Miodrag Petrovi} (Popovi}), Laza Kosti} – Me|u javom i me| snom Renata Vigi (Gospo|a Popovi}), Tomislav Jovanovi} (Slobodan Jovanovi}), Sonja Stipi} Sn. Petar Marjanovi}, R: Radoslav Milenkovi}, (Jelena Todorovi}), Miodrag Petronje (Dragi{a S: Mileta Leskovac, K: Jasna Petrovi} Cvetkovi}), Gordana Kamenarovi} (Savina), Badnjarevi}, Lek: Radovan Kneèvi}. Aleksandar Gajin (Patrick Walker), Stevan [alaji} I: Tomislav Kneèvi}, Mirjana Gardinova~ki, (Ja{a Prodanovi}), Milena Bulatovi} (Gospo|a Predrag Mom~ilovi} (Najava), Milica Kljaji} Persa Prodanovi}), Ivana Pej~i} (Unuka Ja{e Radakovi} (Me|u javom i med snom), Draginja Prodanovi}a), Milan [mit (Jordan Cvetkovi}), Voganjac (Snove snivam), Aleksandar \or|evi} Valja Vejin (Mara Cvetkovi}), Olivera (Oj, o~ima tim sun~anim), Aleksandar Gajin Stamenkovi} (Aktivistkinja “sa terena”), (Posle pogreba), Mirjana Gardinova~ki (Najava), Aleksandar \or|evi} (Oficir Ozne), Tijana Jasna \uri~i} (An|elija iz Maksima Crnojevi}a), Maksimovi} (Jelena), Vladislav Mati} (Mo{a Lidija Stevanovi} (Fileta), Predrag Kolarevi} Pijade), Jasna \uri~i} (Bosa), Vasa Vrtipra{ki (Maksim), Tomislav Kneèvi}, Predrag (Vidosav), Ivan Hajtl (Prvi seljak), Feodor Mom~ilovi} (Najava), Olivera Stamenkovi} (Rajo, Tapavi~ki (Drugi seljak). tu`na rajo), Velja Vejin (U ju-p-ju-ju!), Tijana Maksimovi} (U Sremu), Tomislav Kneèvi} (Najava), Zaida Krim{amhalov (Peva~ka imna (430) 16. septembar 1991. (Mala scena) Jovanu Damaskinu), Predrag Tomanovi} (Me|u Staklena menaèrija zvezdama (fragmenti)), Predrag Mom~ilovi} (Najava), Jelena Antonijevi} (Moja zvezda), P: Tenesi Vilijams, Pr: Nada ]ur~ija Prodanovi} Tomislav Kneèvi} (Spomen na Ruvarca), Ad. i R: Bogdan Ru{kuc, S: Geroslav Zari}, Predrag Mom~ilovi} (Najava), Novak Bilbija (Pera K: Milanka Berberovi}, M: Mitar Suboti}, Segedinac), Tomislav Kneèvi} (Najava), Scen. pok: Gordana Dean Ga~i}, Lek: Radovan Miroslav Fabri (Gloster iz Ri~arda III), Miodrag Kneèvi}. Petrovi} (Gospo|ici Lenki Dun|erskoj u spomenicu), Mirjana Gardinova~ki, Tomislav I: Zaida Krim{amhalov (Majka), Predrag Kneèvi} (Najava), Predrag Mom~ilovi} (Dnevnik Tomanovi} (Sin), Draginja Voganjac (K}erka), Laze Kosti}a), Stevan [alaji} (Santa Maria della Predrag Mom~ilovi} (Mladi} koji dolazi u posetu). Salute), Mirjana Gardinova~ki (Najava), Gordana \ur|evi} (Me|u javom i me| snom). (431) 12. novembar 1991. (Mala scena)

(428) 15. jun 1991. Laà i paralaà (Mala scena) P: Jovan Popovi} Sterija, R: Egon Savin, Ljubavi Dòrdà Va{ingtona S: Geroslav Zari}, K: Bojana Nikitovi}, M: Ksenija Ze~evi}, Lek: Radovan Kneèvi}, P: Miro Gavran, R: Slavenko Saletovi}, S. i K: Aleksandar Zlatovi}, M: Dejan Adamovi}. Pom. r: Aleksandar [tigli}. I: Ksenija Martinov Pavlovi} (Marta Va{ington), I: Zijah Sokolovi} (kg) (Aleksa), Predrag Jasna \uri~i} (Silvija Karver). Tomanovi} (Mita), Lidija Stevanovi} (Jelica), Stevan [alaji} (Marko Vuji}), Miroslav Fabri (Bati}), Jelena Antonijevi} (Marija). (429) 19. jun 1991. (Mala scena) (432) 8. februar 1992. (Mala scena) O~evi i oci P: Slobodan Seleni}, Ad: Petar Marjanovi}, Nega mrtvaca R: Slavenko Saletovi}, S: Aleksandar Zlatovi}, P: Aleksandar Popovi}, R: Radmila Vojvodi}, K: Milanka Berberovi}, M: Sa{a Gnus, S: Aleksandar Deni}, K, Mask: Biljana Dragovi}, Scen. pok: Ivan Klemenc, Lek: Radovan M: Ksenija Ze~evi}, Scen. pok: Ferid Karajica, Kneèvi}. Lek: Radovan Kneèvi}. I: Velimir @ivoti} (Milutin Medakovi}), Predrag Kolarevi} (Stevan), Novak Bilbija (Stevan I: Stevan [alaji} (Starac), Lidija Stevanovi} Medakovi}), Liubica Raki} (Elizabeta Blejk), Milan (Ruà), Predrag Tomanovi} (Karanfil), Draginja Markovi} (Mihajlo (sedam godina)), Robert Kolar Voganjac (Merima), Vladislav Ka}anski (Mihajlo), Dobrila [okica (Nanka), Tomislav (Slavenko), Miroslav Fabri (Omilj), Robert Kolar Kneèvi} (Profesor Young), Miroslav Fabri (John (Primarijus), Ljubi{a Ristovi} (kg), Zvonko Downig), Draginja Voganjac (Bacbara), Zaida Gojkovi} (kg), Slobodan Ninkovi} (kg), Mirko Krim{amhalov (Gospo|ica Trickey), Nenad Panteli} (kg), Nenad Pe}inar (kg), Dragi{a Vujanovi} (Savi}), Ksenija Martinov Pavlovi} Milojkovi} (kg) (Lakeji). Repertoar 401

(433) 26. septembar 1992. (Mala scena) (437) 26. decembar 1992. (Mala scena) ûdo u [arganu Kir Janja P: Jovan Popovi} Sterija, R: Ljuboslav Majera, P: Ljubomir Simovi}, R: Egon Savin, S: Velizar Srbljanovi}, K: Vanja Popovi}, S: Geroslav Zari}, K: Bojana Nikitovi}, Lek: @arko Ruì}. Lek: Radovan Kneèvi}, M: Ksenija Ze~evi}, Pom. r: Bal{a \ogo. I: Vladislav Ka}anski (Kir Janja), Mirjana Gardinova~ki (Juca), Lidija Stevanovi} (Katica), I: Dobrila [okica (Ikonija), Mirjana Gardinova~ki Nenad Vujanovi} (Mi{i}), Miodrag Petrovi} (Kir (Gospava), Jasna \uri~i} Jankov (Cmilja), Mihajlo Dima), Milan [mit (Petar). Pleskonji} (An|elko zvani ]oro), Velimir @ivoti} (Mile), Novak Bilbija (Stavra), Stevan [alaji} (Prosjak), Stevan Gardinova~ki (Skitnica), (438) 28. januar 1993. (Velika scena) Gordana Kamenarovi} (Jagoda), Tanasije Kad bi Sombor bio Holivud Uzunovi} (kg) (Vilotijevi}), Tomislav Kneèvi} P: Radoslav Dori}, R: Radoslav Dori}, (Islednik), Zoran Bogdanov (Manojlo), Nenad S: Vladimir Mareni}, K: Branka Petrovi}, Vujanovi} (Tanasko). M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski, Lek: @arko Ruì}, Scen. pok: Ferid Karajica. (434) 10. oktobar 1992. (Mala scena) I: Sa{a Torlakovi} (Ernest Bo{njak), Stevan [alaji} (Majstor Joèf), Dobrila [okica Vo|a (Gazdarica), Jasna \uri~i} Jankov (Prva P: Radoje Domanovi}, Ad, R: Radoslav gospo|a), Valja Vejin (Druga gospo|a), Sonja Milenkovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Bojana Stipi} (Tre}a gospo|a), Gordana Jo{i} Gajin (Irena), Stevan Gardinova~ki (Skitnica), Boò Nikitovi}, Lek: Olga Marinkovi}. Jaj~anin (@upnik), Stevan Gardinova~ki I: Jelena Antonijevi} (\avolak), Miroslav Fabri (Gradona~elnik), Karolj Fi{er (Vajdinger), (Milan), Aleksandar \or|evi} (Ilija), Rade Aleksandar \or|evi} (Vamo{er), Rade Kojadinovi} (Stari), Aleksandara Cari} (Plavu{a), Kojadinovi} (Vuji}), Miodrag Petronje (Lalo{evi}), Karolj Fi{er ([ef policije), Miodrag Petrovi} (Prvi Gordana Kamenarovi} (Malci), Jelena Antonijevi} pandur), Miljan Vojnovi} (Drugi pandur), Tatjana (Loloc), Robert Kolar (Laslo), Mirko Panteli} Rodi} (Nasta), Milan [mit (Ministar vojni), Olivera (Toma), Aleksandar Gajin (Mi{ika), Dragomir Stamenkovi} (Studentkinja), Miodrag Petronje Pe{i} (Tilger), Miroslav Fabri (Sanjika), Predrag (Otac), Milica Radakovi} (Majka), Ijlinka Kajtez Mom~ilovi} (Vilhelm Rendel{tajn), Zoran (@ena), Aleksandar Gajin (Sin), Lidija Stevanovi} Bogdanov (Bela Fabijan), Vladislav Mati} (Sudski (]erka), Milo{ @uti} (Glas iz mraka). izvr{itelj), Jelena Belimarkovi}, Sofija Beli}, Sla|ana Ekrez, Ivana Kalu|erovi}, Jelena Kova~evi}, Jelena Lagator, Olga Pen~i} (435) 11. oktobar 1992. (Kamerna scena) Poljanski, Milica Popovi}, Nevena Ruì}, Sandra Stojisavljevi}, Nata{a Stoji~i}, Branislava Kova~i Tenjovi}, Sanda [imunovi}, Gojko Gali}, Lazar P: Milo{ Nikoli}, R: Branislav Mi}unovi}, @ivanac, Branko Iliji{, Bojan Kvrgi}, Sa{a S: Dalibor Tobdì}, K: Mirjana Stojanovi} Mauri~, Maksimovi}, Mirko Mileti}, Vojislav Milutinovi}, Lek: @arko Ruì}. Nemanja Petronje, Zoran Tu{ev (Somborska mlade`, ~lanovi somborskog amaterskog I: Vladislav Ka}anski (Aca Kova~ev), Novak pozori{ta), Du{an Vejin, Du{an Su~evi}, Radi{a Bilbija (Peter [mit), Mirjana Gardinova~ki (Lujza), Gligori}, Jovan Popovi}, Branislav Mitrovi} Vasa Vrtipra{ki (Ivan N. Kuznjecov). (Tambura{ki orkestar “Novosadske bekrije”),

(436) 12. oktobar 1992. (Kamerna scena) (439) 19. mart 1993. (Kamerna scena) Draga Jelena Sergejevna Kuvarice P: Zoran Ristovi}, Ad: Jerotije Draganovi}, P: Ljudmila Razumovska, Pr: Mirka Jankovi}, Ap: Du{ko Trifunovi}, R: Zoran Ristovi}, R: Branko Popovi}, S: Viorel Flora, K: Mirjana S, K: Jasna Petrovi} Badnjarevi}, M: Predrag Stojanovi} Mauri~, M: Zoran Vukovi}, Vranje{evi}, Lek: MIlorad Telebak. Scen. pok: Ivan Klemenc, Lek: Ljiljana Pinteri}. I: Milena [ija~ki Bulatovi} (Majkica), Ilinka Kajtez I: Svetlana Utje{anovi} (Jelena Sergejevna), (Mama), Aleksandra Pleskonji} Ili} (Ognjena), Ivana Pej~i} (Ljalja), Predrag Tomanovi} Zvjezdana Toma{evi} Josipov (Bistra), Valja (Volo|a), Mirko Panteli} (Pa{a), Dragomir Pe{i} Vejin (Ljutka), Aleksandar Hercenberger (Vi}a). (Pijanista). 402 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(440) 26. septembar 1993. Pop-Arsin), Du{an Jaki{i} (Te~a Panta), Branko Arsenik i stare ~ipke Ilij} (Mile), Karolj Fi{er (Te~a Jakov), Tijana Maksimovi} (Soja), Mirko Panteli} (Sava Mi{i}), P: Dòzef Keslering, Pr: Rado{ Novakovi} i Slobodan Ninkovi} (Pera Kaleni}), Miroslav Fabri Gustav Gavrin, R: Radoslav Dori}, S: Geroslav (Pera), Rade Kojadinovi} ((Rista Todorovi}), Zari}, K: Vanja Popovi}, M: Miroljub Aran|elovi} Ivana Pej~i} (Anka), Renata Vigi (U~iteljica Rasinski, Lek: @arko Ruì}. engleskog jezika). I: Aleksandra Ili} Pleskonji} (Ebi Bruster), Zaida Krim{amhalov (Marta Bruster), Aleksandar Gajin (444) 29. januar 1994. (Kamerna scena) (Mortimer Bruster), Du{ko Radovi} (Tedi Bruster), Gordana Jo{i} Gajin (Ilejn Harper), Mihajlo Crna hronika Pleskonji} (Dònatan Bruster), Stevan [alaji} (Dr P: Svetislav Basara, R: Du{an Petrovi}, Ajn{tajn), Aleksandar \or|evi} (Policajac Brofi), S: Mileta Leskovac, K: Branka Petrovi}, Milan [mit (Policajac Klajn), Vladislav Mati} M: Predrag Vrane{evi}, Scen. pok: Ivan (Pastor dr Harper), Dragomir Pe{i} (Gospodin Klemenc, Lek: @arko Ruì}. Dìns), Nenad Vujanovi} (Policajac O’Hara), I: Predrag Mom~ilovi} (Sandoz), Nenad Vujanovi} Miodrag Petronje (Poru~nik Runi), Boò Jaj~anin (Bajer), Gordana Kamenarovi} (Bajerova èna), (Gospodin Vitersput). Ljubi{a Ristovi} (Policajac I, II), Dragi{a Milojkovi} (Policajac II), Miodrag Petronje (Pop), (441) 9. oktobar 1993. (Kamerna scena) Miodrag Petrovi} (Advokat), Lidija Stevanovi} (Sudija), Olivera Stamenkovi} (Novinar). Posle pola veka Pr: Zoran Boòvi}, Ad, R, S: Ljuboslav Majera, K: Jasna Petrovi} Badnjarevi}, Lek: @arko Ruì}. (445) 2. april 1994. I: Stevan Gardinova~ki (Stepan Stepanovi~ Srpska Atina ûbukov), Gordana Kamenarovi} (Natalija P: Radoslav Dori}, R: Radoslav Dori}, Stepanovna), Miroslav Fabri (Ivan Vasiljevi~ S: Mileta Leskovac, K: Vanja Popovi}, Lomov), Ljubica Raki} (Jelena Ivanovna Popova), M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski, Du{an Jaki{i} (Grigorij Stepanovi~ Smirnov), Kor: Dobrila Novkov, Lek: Radovan Kneèvi}. Miodrag Petrovi} (Luka), Predrag Mom~ilovi} I: Aleksandar Gajin (Kosta Trifkovi}), Stevan ([ipu~in Andrej Andrejevi~), Ksenija Martinov [alaji} (Atanasije Trifkovi}), Du{an Jaki{i} (Dr Pavlovi} (Tatjana Aleksejevna), Radivoj Laza Kosti}), Dragomir Pe{i} (Imre Bela), Kojadinovi} (Hirin Kuzma Nikolajevi~), Ilinka Predrag Mom~ilovi} (Mi{a Dimitrijevi}), Miodrag Kajtez (Mar~utkina Nastasja Fjodorovna), Ljubi{a Petrovi} (Svetozar Mileti}), Miodrag Fabri (J. J. Ristovi} (^lan banke). Zmaj), Novak Bilbija (\or|e Vukovi}), Miodrag Petronje (Mir~a), Velimir @ivoti} (Antonije Hadì}), (442) 26. oktobar 1993. Dragi{a Milojkovi} (Bogoslav), Gordana \ur|evi} Dimi} (Jelisaveta, Saveta), Ljubica Raki} (Fani), ...A prah, sve je prah Jelena Antonijevi} (Marija [ili}), Dobrila [okica Sn. Bo{ko Ivkov, R: Tomislav Kneèvi}, S: Mileta (G-|a Slavni}), Ivana Milinkovi} (Katica Savi}), Leskovac, K: Jasna Petrovi} Badnjarevi}, Jelena Bulatovi} (Natalka Majerova), Vladislav M: Ksenija Ze~evi}. Ka}anski (Pera Dobrinovi}), Boò Jaj~anin (Kapetan), Vladislav Mati} (Kafedìja), Milan [mit I: Gordana \ur|evi} Dimi}, Miodrag Petrovi}, (Sala{ar), Milica Popovi}, Nata{a Stoji~i}, Jelena Predrag Tomanovi}, Tomislav Kneèvi}. Belimarkovi}, Bojan Kvrgi}, Marko Mileti}, Marko Galovi}, @eljko Vasi}, Ranko Eri}, Du{an (443) 10. decembar 1993. Mirkovi}, Jaroslav Kocka, Sr|an [aponjski (Devojke, Mladi}i, Mornar, Gra|ani, Gosti), Gospo|a ministarka Marijeta Savi}, Jelena Vukadinovi}, Stela Koci}, P: Branislav Nu{i}, R: Branko Popovi}, S: Boris Zdenka Milenkovi}, Milutin Petrovi}, Vladimir Maksimovi}, K: Branka Petrovi}, M: Bane Krsti}, Meljnik, Mom~ilo Nenadovi}, Apostol Hristidis Scen. pok: Ivan Klemenc, Lek: @arko Ruì}, (Igra~i). Dram: Milenko Misailovi}. I: Teodor Tapavi~ki (Sima Popovi}), Aleksandra (446) 8. oktobar 1994. (Mala dvorana) Ili} Pleskonji} (@ivka), Zvjezdana Toma{evi} Josifov (Dara), Robert Kolar (Raka), Aleksandar Sumnjivo lice Gajin (êda Uro{evi}), Novak Bilbija (Dr Ninkovi}), P: Branislav Nu{i}, R: Dejan Mija~, S: Mileta Vladislav Ka}anski (Ujka Vasa), Valja Vejin Leskovac, K: Vanja Popovi}, M: Predrag (Tetka Savka), Sonja Stipi} (Tetka Daca), Vrane{evi}, Scen. pok: Ivica Klemenc, Dragomir Pe{i} (Hristina), Milan û~ilovi} (Jova Lek: Radovan Kneèvi}. Repertoar 403

I: Novak Bilbija (Jerotije Panti}), Anka Gojkov (451) 14. oktobar 1995. Popovi} (An|a), Jasna \uri~i} Jankov (Marica), (Scena “Pera Dobrinovi}”) Miodrag Petrovi} (Vi}a), Du{an Jaki{i} (@ika), Putuju}e pozori{te [opalovi} Miroslav Fabri (Milisav), Stevan [alaji} (Tasa), Aleksandar Gajin (\oka), Miodrag Petronje P: Ljubomir Simovi}, R: Egon Savin, S: Geroslav (Aleksa @unji}), Milan [mit (Gazda Miladin), Zari}, K: Bojana Nikitovi}, M: Ksenija Ze~evi}, Dragomir Pe{i} (Gazda Spasa), Boò Jaj~anin Lek: Radovan Kneèvi}, Scen. pok: Ivica (Josa). Klemenc, Pom. r: Vladimir Na|. I: Milan [mit (Majcen), Du{an Jaki{i} (Milun), (447) 22. oktobar 1994. (Kamerna scena) Novak Bilbija (Drobac), Vladislav Ka}anski (Blagoje Babi}), Gordana \ur|evi} Dimi} (Gina), Smrt i devojka Jasna \uri~i} Jankov (Simka), Jelena Antonijevi} P: Arijel Dorfman, Pr: Jelena Staki}, (Dara), Olivera Stamenkovi} (Tomanija), Stevan R. i Izb. m: Marko Novakovi}, S: Darko Malenica, [alaji} (Vasilije [opalovi}), Lidija Stevanovi} K: Vanja Popovi}, Lek: @arko Ruì}. (Jelisaveta Proti}), Monika Romi} (Sofija I: Aleksandra Ili} Pleskonji} (Paulina Salas), Suboti}), Radoslav Milenkovi} (Filip Trnavac), Predrag Mom~ilovi} (Herardo Eskobar), Miroslav Anka Gojkov Popovi}, Ivana Jovanovi}, An|elika Fabri (Roberto Miranda). Simi}, Jadranka Nani}, Tatjana ]ornij, Marina Cinkocki, Sonja Damjanovi} (Gra|anke), Marko @ivi}, Ivan Cerovi} (Straàri). (448) 19. novembar 1994. (Kamerna scena) Ru~ni rad (452) 13. decembar 1995. (Kamerna scena) P: @an-Klod Dano, R: Eva Bala` Petrovi}, Preru{eni S. i K: Jasna Badnjarevi} Petrovi}, M: Predrag Vrane{evi}, Scen. pok: Robert Kolar. P: Viljem [ekspir i Anton Pavlovi~ êhov, K: Vanja Popovi}, S: Mileta Leskovac i Marko I: Milena [ija~ki Bulatovi} (Udovica), Gordana Milovi}. \ur|evi} Dimi} (Sofi), Aleksandra Cari} (Gospo|ica Verica). I: Elizabeta Popovi}, Monika Romi}, Andrija Kova~, Dragan Koji}, Dragi{a Milojkovi}, Nenad Pe}inar, Biljana Didi}, Zlatija Ocokolji}, Jovana (449) 17. januar 1994. (Mala dvorana) Stipi}, Svetlana Uro{evi}, Sanja Risti}, Milan Mese~ina za nesre}ne Kova~evi}. P: Judìn O’Nil, Pr: Vera Ne{i}, R: Vida Ognjenovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Ljiljana (453) 22. decembar 1995. (Kamerna scena) Dragovi}, M: Predrag Vrane{evi}, Lek: Radovan Kneèvi}. Svetski va{ar I: Lidija Stevanovi} (Dòzi Hogan), Stevan P: Viljem M. Tekeri, Pr: Jelisaveta Markovi}, Gardinova~ki (Fil Hogan), Dragi{a Milojkovi} Ad. i R: Ankica Cvijanovi} Jaj~anin, S: Marko (Majk Hogan), Miodrag Petrovi} (Dèms Tiron Milovi}, K: Vanja Popovi}, M: Petar Bursa}, Mla|i), Vasa Vrtipra{ki (Stedman Harder). Kor: Ilinka Grnja. I: Lena Bogdanovi} (Amelija Sedli), Marija Bursa} (450) 29. april 1995. (Mala dvorana) (Rebeka [arp), Milena Gaji} (Komedijant I, G-|a Pinkerton, Tinkerova), Vera Gardinova~ki Tri sestre (Dàmima, G-|ica Kroli), Nata{a Ilin (Komedijant P: Anton Pavlovi~ êhov, R. i Izb. m: Ljuboslav II, Ledi Kroli, Brigzova), Svetlana Lazarevi} (G-|a Majera, S: Juraj Fabri, K: Vanja Popovi}, Sedli, Marta Kroli, Pegi O’Daud), Aleksandar Lek: Radovan Kneèvi}. Bogdanovi} (Dòrd` Ozborn, Bjut Kroli), Jugoslav I: Du{an Jaki{i} (Adrej Sergejevi~ Prozorov), Krajnov (Komedijant III, G-din Sedli, Roden Kroli), Tijana Maksimovi} (Natalija Ivanovna), Gordana Ljubi{a Mili{i} (Dòzef Sedli, Ser Pit Kroli, Majkl \ur|evi} Dimi} (Olga), Gordana Jo{i} Gajin O’Daud), Milovan Filipovi} (Biljem Dobin, (Ma{a), Jasna \uri~i} Jankov (Irina), Rade Pit Kroli Jr.). Kojadinovi} (Fjodor Ilji~ Kuligin), Miodrag Petrovi} (Aleksandar Ignjatijevi~ Ver{injin), Zoran (454) 6. april 1996. Bogdanov (Nikolaj Lavovi~ Tuzenbah), Miroslav Fabri (Vasilije Vasiljevi~ Soljoni), Stevan [alaji} Murlin Mulro (Ivan Romanovi~ êbutkin), Nenad Vujanovi} P: Nikolaj Koljada, Pr: Novica Anti}, R: Radoslav (Aleksej Petrovi~ Fedokin), Aleksandar \or|evi} Milenkovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Jasna (Vladimir Karlovi~ Rode), Vlada Mati} (Ferapont), Petrovi} Badnjarevi}, M: Stevan Divjakovi}, Zaida Krim{amhalov (Anfisa). Ap: Sa{a Senkovi}. 404 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

I: Jasna \uri~i} Jankov (Olga “Murlin Murlo”), Ljapkin –Tjapkin), Karolj Fi{er (Artemij Filipovi~ Lidija Stevanovi} (Ina), Boris Isakovi} (Aleksej), Zemljanika), Zoran Bogdanov (Ivan Kuzmi~ Miroslav Fabri (Mihail). Spekin), Dragomir Pe{i} (Petar Ivanovi~ Dop~inski), Miodrag Petronje (Petar Ivanovi~ Bop~inski), Nenad Vujanovi} (Ivan Aleksandrovi~ (455) 16. april 1996. (Scena “Pera Dobrinovi}”) Hljestakov), Miroslav Fabri (Osip), Boà Jaj~anin Maratonci tr~e po~asni krug (Ivan Lazarevi~ Rastakovski), Robert Kolar P: Du{an Kova~evi}, Ad, R: Jago{ Markovi}, (Svistunov), Milovan Filipovi} (Mi{ka), Ljubi{a S: Geroslav Zari}, K, Mask: Biljana Dragovi}, Mili{i} (Kafanski momak), Milorad Kapor, Vuk Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Izb. m: Svetozar To{kovi}, Ivan Cerovi} (Trgovci). Kova~evi}, Pom. r: Boris Lije{evi}, Pom. k: Sneàna Janji} i Jelisaveta Tati}. (459) 30. novembar 1996. I: Zaida Krim{amhalov (Maksimilijana Topalovi}), (Scena “Pera Dobrinovi}”) Mira Banjac (kg) (Aksentija Topalovi}), Dobrila Mre{}enje {arana [okica (Milutinka Topalovi}), Gordana \ur|evi} P: Aleksandar Popovi}, R: Egon Savin, Dimi} (Laki Topalovi}), Predrag Mom~ilovi} S: Geroslav Zari}, K: Jasna Petrovi} Badnjarevi}, (\enka \avo), Stevan [alaji} (Bili Piton), M: Stevan Divjakovi}, Lek: @arko Ruì}, Svetozar Kova~evi} (Oli). Pom. r: Nemanja Petronje. I: Stevan Gardinova~ki (Borko Gracin), Jasna (456) 26. april 1996. (Kamerna scena) \uri~i} Jankov (Mica), Du{an Slavkov Jaki{i} Dajte da se zagrlimo, Folvil! (Laza Paunov), Vladislav Ka}anski (Kum Sveta Milosavljevi}), Aleksandar Gajin (Kumi} Mita), P: Eèn Labi{, Pr: Boris Radmilovi}, R: Marko Lidija Stevanovi} (Bosa Katani}), Novak Bilbija Mamuzi}, S: Diana Radosavljevi}, K: Sneàna (Vasa Vu~urevi}), Gordana \ur|evi} Dimi} Janji}, M: Ljubomir Jovanovi} Jovec, (Gospava), Milorad Kapor (êtni~ki vojvoda), Pom. r: Bojana Panti}. Sr|an Timarov (Oficir OZNE). I: Milo{ Stojanovi} (Manikamp), Dragan Koji} (Folvil), Ana Radivojevi} (Berta), Milo{ Timotijevi} ([atne), Velja Macut (Komornik), Bogoljub (460) 13. decembar 1996. (Kamerna scena) Arsenijevi} (Dominik). Gospo|ica Julija P: August Strindberg, R: Robert Kolar, (457) 15. maj 1996. (Kamerna scena) M: Grupa autora. ]elava peva~ica I: Draginja Voganjac Vehovec (Gospo|ica Julija), Nenad Vujanovi} (@an), Miljan Vojnovi} (Kristina). P: Eèn Jonesko, Pr: Ivanka Markovi} Pavlovi}, R: Zlatko Pakovi}, S. i K: Marija Nikoli}, M: Zoran Obrenovi}, Lek: @arko Ruì}, pk. Sneàna Janji}, (461) 16. februar 1997. (Kamerna scena) Mask: Milan Kula~in i Slavica Dejanovi}. ZOO pri~a I: Milica Kljai} Radakovi} (Gospoda Smit), Velimir P: Edvard Olbi, R: Nikola Vuki~evi}, @ivoti} (Gospodin Smit), Predrag Mom~ilovi} S: Milo{ Jankovi}. (Gospo|a Martin), Dragomir Pe{i} (Gospodin I: Du{an Tomi} (Piter), Ivan Cerovi} (Dèri). Martin), Aleksandra Cari} (Meri), Gordana Kamenarovi} (Vatrogasni kapetan). (462) 22. februar 1997. (Scena “Pera Dobrinovi}”) Opasne veze (458) 28. septembar 1996. (Scena “Pera Dobrinovi}”) P: [oderlo de Laklo & Kristofer Hempton, Pr: Milena Trobozi}, R: Ad: Du{an Petrovi}, Revizor Ad: Gordana Gonci}, S: Boris Maksimovi}, P: Nikolaj Vasiljevi~ Gogolj, Pr: Marija Stojiljkovi}, K: Branka Petrovi}, Dram: Ivana Petrovi}, R: Vitalij Dvorcin, S: Krstomir Milovanovi}, Izb. m: Sr|an Todorovi}, Scen. pok: Ferid K: Jasna Petrovi} Badnjarevi}, M: Stevan Karajica, Lek: @arko Ruì}. Divjakovi}, Scen. pok: Ferid Karajica, Kor: Ljiljana I: Gordana \ur|evi} Dimi} (Markiza de Mertej), Mi{i}, Lek: @arko Ruì}, Kl: Olja Vojnovi}, Tihomir Stani} (Vikont de Valmon), Mira Banjac Pom. r: Vladimir Na|. (Gospo|a de Volan`), Tatjana ôrnij (Cecilija I: Stevan Gardinova~ki (Anton Antonovi~ Volan`), Draginja Voganjac Vehovec (Gospo|a Skvoznik –Dmuhanovski), Ljubica Raki} (Ana de Turvel), Zaida Krim{amhalov (Gospo|a de Andrejevna), Jelena Antonijevi} (Marija Rozmond), Du{an Tomi} (Vitez Danseni), Tijana Antonovna), Miodrag Petrovi} (Luka Luki~ Maksimovi} (Emilija), Miroslav Fabri (Azolan), Hlopov), Rade Kojadinovi} (Amos Fjodorovi~ Milorad Kapor (Majordom), Katarina Vi{i} (Julija). Repertoar 405

(463) 19. april 1997. (Scena “Pera Dobrinovi}”) M: Miroslav [tatki}, Lek: Radovan Kneèvi}, Pop ]ira i pop Spira Pom. r: Stefan Dèparovski. P: Stevan Sremac, Ad. Radoslav Milenkovi}, I: Boris Isakovi} (Brik), Jasna \uri~i} Jankov R: Milan Karadì}, S: Geroslav Zari}, K: Boàna (Margaret), Petar Kralj (kg) (Deka), Ksenija Jovanovi}, M: Stevan Divjakovi}, Dram: Ivana Martinov Pavlovi} (Stara majka), Predrag Dimi}, Scen. pok: Ferid Karajica, Lek: @arko Mom~ilovi} (Guper), Gordana Josi} Gajin (Me), Ruì}, Mask: Tihomir Ma~kovi}, Korep: Svetozar Du{an Jaki{i} (Dr Bo), Rade Kojadinovi} (Pastor Kova~evi}, Pom. r: Goran Vukeli}. Tuker), Anka Gojkov Popovi} (Suki), Monika Ki{, Gala Gajin, Mina Mom~ilovi}, Stefan Isakovi} I: Nenad Vujanovi} (Marko Lopov), Aleksandar (Deca). Gajin (Notaro{), Vladislav Ka}anski (Pop Spira), Mirjana Gardinova~ki (Popadija Sida), Jasna \uri~i} Jankov (Jula), Zoran Bogdanov (Pop (467) 24. april 1998. (Scena “Pera Dobrinovi}”) ]ira), Lidija Stevanovi} (Popadija Persa), Pepo iliti Pobuna an|ela Draginja Voganjac Vehovec (Melanija), Dragan Koji} ([aca), Boris Isakovi} (Petar), Vera P: Andor Sila|i, Pr: Arpad Vicko, R: Laslo Gardinova~ki (Erà), Tatjana ôrnij (@uà), Babarci, S: Boris Maksimovi}, K: Edit Si~, Dragomir Pe{i} (Arkadija), Miodrag Petronje M: Predrag Vrane{evi}, Scen. pok: Ivan Klemenc, (Vladika), Stevan [alaji} (Pera Tocilov), Rade Mask: Tihomir Ma~kovi}, Dram: Ivana Dimi}, Kojadinovi} (â-Ni}a), Svetozar Kova~evi} Korep: Nenad Marinkovi}. (Svirac). I: Milovan Filipovi} (Pepo), Zlatija Ocokolji} (kg) (Neli Horvat), Du{an Jaki{i} (Karanfil), Lidija Stevanovi} (G-|a Karanfil), Jasna \uri~i} Jankov (464) 4. oktobar 1997. (Kamerna scena) (Babika), Boris Isakovi} (Volujar), Predrag Rob ljubavi Mom~ilovi} (Ov~ina), Karolj Fi{er (G-din Nerast P: Ivan M. Lali}, R: Lek: @anko Tomi}, Gvozdenjak), Draginja Voganjac (Mati), Nemanja K: Jasna Petrovi} Badnjarevi}, S: Dalibor Ladar (kg) (De~ak), Du{an Jovi} (kg), Slobodan Tobdì}, Atp: Dejan Ivanovi}. Stefanovi} (kg), Nenad Radovi} (kg), Ivan Bosilj~i} (kg), Branislav Cviji} (kg), Vladimir Joki} I: Predrag Mom~ilovi} (Boris), Tijana Maksimovi} (kg), Vasa Stajki} (kg), Dragoljub Milidragovi} (Marija), Vera Gardinova~ki (Nevena), Neboj{a (kg), Igor \or|evi} (kg), Vladimir Zorjan (kg) Savi} (kg) (Roki), Milovan Filipovi} (kg) (Marko), (Kasapski {egrti); Ivan Cerovi} (kg) (Aleksa), Gordana Kamenarovi} (Jelena). Orkestar: Nenad Marinkovi} (klavir), Deè Molnar (Saksofon), Nikola Maleti} (Bas).

(465) 11. oktobar 1997. (Scena “Pera Dobrinovi}”) (468) 13. maj 1998. (Kamerna scena) Laki komad Pe{ice P: Neboj{a Rom~evi}, R: Egon Savin, P: Slavomir Mro`ek, Pr: Petar Vuji~i}, S: Geroslav Zari}, K: Bojana Nikitovi}, Ad. i R: @anko Tomi}, S: Sa{a Senkovi}, Izb. m: Stevan Divjakovi}, Korep: Svetozar Sa{a K: Marina Sremac i Jasna Petrovi} Badnjarevi}, Kova~evi}, Pom. r: Nikola Vuk~evi}. M: @eljko Joskimovi}, Kor: Robert Kljavin. I: Boris Isakovi} (\or|e), Gordana \ur|evi} Dimi} I: Sanja Morav~i} (@ena), Neboj{a Savi} (Seka), Lidija Stevanovi} (Tetka Dara), (Superijus), Ivan Cerovi} (Otac), Milorad Kapor Aleksandar Gajin (Rade), Milica Zari}, Sr|an (Sin), Nata{a Raj~el ]osovi} (Seljanka), Milica Timarov, Milorad Kapor (Drogirani kreteni), Zari} (Devojka), Du{an Tomi} (Profesor), Sr|an Stevan [alaji} (Gospodin), Dobrila [okica Timarov (Svira~), Marko @ivi} (Zjelinski), Vuk (U~iteljica), Rej~el ]osovi} (kg), Du{ka Kukulj To{kovi} (Klipan), Dejan [arkovi} (Grof). (kg), Dina Suklar (kg), @anja Radanovi} (kg), Ljubinica Rehak (kg), Svetlana Stojkovi} (kg), (469) 3. oktobar 1998. (Scena “Pera Dobrinovi}”) Sanja Tomi} (kg), \or|e Pe{i} (kg), Aleksandar Ili} (kg), Sr|an Zaronjski (kg), Marko Kolak (kg) Vere i zavere (\aci), Fahret Potokovi} (kg), Vladimir Dujin (kg) P: Du{an Petrovi}, At. Aleksandar Ti{ma, (Gardisti). R: Du{an Petrovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Branka Petrovi}, M: Miroslav [tatki}, Lek: Radovan Kne`evi}, Pom. r: Milo{ Popov. (466) 19. januar 1998. (Scena “Pera Dobrinovi}”) I: Boris Komneni} (kg) (Sergije Rudi}), Ma~ka na usijanom limenom krovu Aleksandar \urica (Sergije II (1941-50)), Zoran P: Tenesi Vilijams, Ad, R: Ljuboslav Majera, Bogdanov (Eugen Patak), Sr|an Timarov (Eugen S: Juraj Fabri, K: Jasna Petrovi} Badnjarevi}, II (1941-50)), Stevan Gardinova~ki (Rudi}), 406 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Dobrila [okica (Lizaveta Rudi}), Ljubica Raki} (472) 29. oktobar 1999. (Scena “Pera Dobrinovi}”) (Inge [ultejs), Jovana Stipi} (kg) (Inge II Sabirni centar (1941-45)), Karolj Fi{er (Baltazar [utlejs), Damir Todorovi} (kg) (Baltazar II (1941-45)), Gordana P: Du{an Kova~evi}, R: Dram: Ljuboslav Majera, S. i K: Petar âne~ki, M: Miroslav [tatki}, Kamenarovi} (Magda Stepanov), Miodrag Lek: @arko Ruì}, Pom. r: Marko Ka}anski. Petronje (Milan Stepanov), Stevan [alaji} (Lebeshajm), Nenad Vujanovi} (Dr Karl I: LI^NOSTI U KU]I: Stevan [alaji} (Mihajlo Lebeshajm), Tijana Maksimovi} (Gizela Pavlovi}), Ksenija Martinov Pavlovi} (Tetka Lebeshajm), Ognjen Munjin (kg) (Ditrih), Vasa Angelina), Predrag Mom~ilovi} (Ivan Pavlovi}), Vrtipra{ki (Albert [utlejs), Vladimir Aleksi} (kg) Mirjana Gardinova~ki (Leposava-Lepa Pekarka), (Franc [utlejs), Draginja Voganjac (Ljiljana Stevan Gardinova~ki (Simeun Savski), Gordana Rudi}), Irina Damjanov (kg) (Stojanka), Zaida Gajin (Jelena Kati}-Popovi}), Aleksandar Gajin Krim{amhalov (Nana), Ivana Jovanovi} (Vesna), (Petar), Dragan Koji} (Bata Konj). Milorad Kapor (Puljezevi}), Du{an Jovi} (kg), LI^NOSTI U SABIRNOM CENTRU: Gordana Slobodan Stefanovi} (kg), Ivan Bosilj~i} (kg) \ur|evi} Dimi} (Pokojna Milica Pavlovi), Novak (Straàri, Vojnici, Logora{i, Radnici...). Bilbija (Pokojni Stevan Savski Keser), Vladislav Ka}anski (Pokojni Janko Savski), Du{an Slavkov Jaki{i} (Pokojni Marko Pekar), Rade Kojadinovi} (470) 25. oktobar 1998. (Kamerna scena) (Pokojni Doktor Kati}), Miroslav Fabri (Pokojni Namam da platim, ne}u da platim Sre}ko Ruzmarin). P: Dario Fo, Ad, R, Lek: @anko Tomi}, S: Sa{a (473) 21. februar 2000. (Velika scena) Senkovi}, K: Jasna Petrovi} Badnjarevi}, M: @eljko Joskimovi}, Scen. pok: Ivan Klemenc. Evgenije Onjegin P: Aleksandar Sergejevi~ Pu{kin, Pr: Milorad I: Aleksandra Ili} Pleskonji} (Antonija), Miroslav Pavi}, Ad, R: Branko Ple{a, S: Mileta Leskovac, Fabri (\ovani), Vera Gardinova~ki (Margerita), K: Jasna Petrovi} Badnjarevi}, Izb. m: Svetozar Milovan Filipovi} (Lui|i), Neboj{a Savi} Kova~evi}, Lek: @arko Ruì}, Kor: Olivera (Policajac, General, Politi~ar), Ivan Cerovi} Kova~evi} Crnjanski, Korep: Sr|an Dalagija, (Policajac, General, Politi~ar, Vatrogasac), Nenad Pom. r: Petar Nikoli}. Radovi} (kg), Igor \or|evi} (kg) (Bolni~ari, Policajci, Pantomimi~ari, Trudnice), Iva \uki} (kg) I: Sa{a Torlakovi} (Onjegin), Gordana \ur|evi} (Balerina). Dimi} (Tatjana), Zoran Bogdanov (Lenski), Draginja Voganjac (Olga), Lidija Stevanovi} (Larina), Miodrag Petrovi} (Knez), Tijana (471) 22. decembar 1998. Maksimovi} (Njanja), Jugoslav Krajnov (Pu{kin, (Scena “Pera Dobrinovi}”) Glas Pu{kina), Predrag Mom~ilovi} (Pu{~in), Jelena Antonijevi} (Pu{~inova Njanja), Dragan Mera za meru Koji} (Zarecki), Dragomir Pe{i} (Gijo), Lena P: Viljem [ekspir, Pr: Aleksandar Sa{a Petrovi}, Bogdanovi} (Anisa), Sr|an Dalagija, Svetozar R: Dejan Mija~, Pom. r: Boò Jaj~anin, S: Mileta Kova~evi} (Kapelmajstor), Ivana Tucakov Leskovac, K: Bojana Nikitovi}, Izb. m: Stevan Kova~evi}, Jasna Proki} Milivojevi}, Pantelija Divjakovi}, Lek: @arko Ruì}, Scen. pok: Ivan Milivojevi} (Gosti), Slavi{a Amidì}, Dragan [u{njar, \or|e Ignjatovi}, Vladimir Dujin Klemenc. (Kamerdineri), Danijela Ra|enovi}, Sonja I: Vojislav Brajovi} (kg) (Vi}encio), Boris Isakovi} Kova~evi} (Deca), Sonja Ple{a (Glas kneginje (An|elo), Stevan Gardinova~ki (Eskalo), Neboj{a Zinaide Volkonske), Petar Koji} (Glas \akona), Savi} (Klaudio), Sr|an Timarov (Lu}io), Dragan Koji} (Prvi plemi}), Milovan Filipovi} (Drugi (474) 23. februar 2000. (Scena “Pera Dobrinovi}”) plemi}), Vasa Vrtipra{ki (Tamni~ar), Rade Kojadinovi} (Toma), Stevan [alaji} (Petar), Boò Galeb Jaj~anin (Sudija Varije), Miroslav Fabri (Lakat), P: Anton Pavlovi~ êhov Pr: Kiril Taranovski, Dragomir Pe{i} (Tikvan), Du{an Jaki{i} (Pompej), R, Lek: @anko Tomi}, S: Dalibor Tobdì}, Milan [mit (Gnuson), Novak Bilbija (Bernardin), K: Marina Sremac, M: Aleksandar Simi}. Jasna \uri~i} (Izabela), Lidija Stevanovi} I: Aleksandra Pleskonji} Ili} (Arkadina), Sr|an (Marijana), Vera Gardinova~ki (\ulijeta), Ksenija Timarov (Trempljev), Rade Kojadinovi} (Sorin), Martinov Pavlovi} (Franciska), Gordana \ur|evi} Nada [argin (Nina), Miodrag Petronje Dimi} (Gospa-Peza), Jelena Antonijevi} ([amrajev), Gordana Kamenarovi} (Polina), (Gospa-Lakat), Slavi{a Amidì}, Radenko Milica Zari} (Ma{a), Radoje ûpi} (Trigorin), Marjanovi}, Fahret Potokovi}, Dragan Ris, Stevan Vladislav Ka}anski (Dorn), Milorad Kapor Hemun (Straàri). (Medvedenko). Repertoar 407

(475) 16. septembar 2000. (479) 8. oktobar 2001. (Scena “Pera Dobrinovi}”) (Scena “Pera Dobrinovi}”) Oslobo|enje Skoplja Oàlo{}ena porodica P: Du{an Jovanovi}, R. i Izb. m: @anko Tomi}, P: Branislav Nu{i}, R: Dejan Mija~, S: Dalibor S: Petra Veber, K: Jasna Badnjarevi}, Tobdì}, K: Jasna Petrovi} Badnjarevi}, Scen. pok: Milan Lazi}, Pom. r: Andreja Milinovi}. Izb. m: Stevan Divjakovi}, Lek: @arko Ruì}. I: Sr|an Timarov (Zoran), Jasna \uri~i} (Lica), I: Branimir Brstina (Agaton Arsi}), Milan [mit Gordana \ur|evi} Dimi} (Len~e), Boris Isakovi} (Tanasije Dimitrijevi}), Dragomir Pe{i} (Proka (Georgij), Aleksandra Pleskonji} Ili} (Ana), Puri}), Radoje ûpi} (Trifun Spasi}), Sr|an Nemanja Ke~a (Ludi Vavo), Lena Dr~a (Biba), Timarov (Mi}a Stanimirovi}), Aleksandar Gajin Jovana Stipi} ((Renata) Milorad Kapor (Krste), (Dr Petrovi}), Lidija Stevanovi} (Simka), Ksenija Milovan Filipovi} (Trajko), Radoje ûpi} (Tasin), Martinov Pavlovi} (Vida), Aleksandra Pleskonji} Vladislav Ka}anski (Bale), Vasa Vrtipra{ki Ili} (Gina), Gordana \ur|evi} Dimi} (Sarka), (Doktor), Zoran Bogdanov (Nema~ki oficir), Milica Zari} (Danica), Miodrag Petronje (Pokojni Aleksandar Gajin (Na~elnik bugarske tajne Mata). policije), Miroslav Fabri (Gospodinov), Nenad Vujanovi} (Stoj~ev), (476) 22. februar 2001. (Scena “Pera Dobrinovi}”) Pravo na Rusa (480) 16. januar 2001. P: Uglje{a [ajtinac, R. i Izb. m: Olivera \or|evi}, Gospoda Glembajevi S: Dijana Radosavljevi} Milovi}, K: Jasna P: Miroslav Krleà, Ad, R, Izb. m: Egon Savin, Petrovi} Badnjarevi}, Izb. m: An|elika Simi}, S: Darko Nedeljkovi}, K: Bojana Nikitovi}, Lek: @arko Ruì}, Pom. r: Filip Markovinovi}. Lek: Radovan Kneèvi}, Mask: Kolja Obrovski, I: Nemanja Jovanovi} (Mitja Salopov), Aron Bala` Pom. r: Marko Ka}anski. (Aleksej Zubkov), Rade Kojadinovi} (Pop \ura), I: Predrag Ejdus (Naci Glembaj), Jasna \uri~i} Miodrag Petrovi} (Kosta), Radoje ûpi} (Doktor (Barunica Kasteli-Glembaj), Boris Isakovi} (Dr Tima), Stevan Gardinova~ki (Stanko), Nada Phil. Leone Glembaj), Ivana V. Jovanovi} (Sestra [argin (Marija), Jovana Stipi} (Smilja), Lidija An|elika Glembaj, Dominikanka), Rade Stevanovi} (Lenka), Nenad Vujanovi} ([teva), Kojadinovi} (Titus Andronikus Fabrici Glembaj), Jugoslav Krajnov (Radica), Miroslav Fabri Jugoslav Krajnov (Dr Iuris Puba Fabrici Glembaj), (Kariton), Branislav Trifunovi} (Jova), Milorad Stevan Gardinova~ki (Dr Med. Paul Altman), Kapor (Poru~nik Srpske vojske), Milovan Filipovi} Zoran Bogdanov (Dr Theol. Et Phil. Alojzije (Danilu{ka Maksimov, Beli), Neboj{a Savi} Zilberbrant), Nemanja Ke~a (Ulanski Oberlajtnant (Bora). Fon Balo~anski), Stevan [alaji} (Kamerdiner).

(477) 30. april 2001. (Scena “Pera Dobrinovi}”) (481) 12. februar 2002. Cuba libre Kazanova P: Ivan M. Lali}, R: Kokan Mladenovi}, P: Dejvid Grejg, Pr: Gordana Kamenarovi}, S: Miodrag Taba~ki, K: Jasna Petrovi} R: \ur|a Te{i}, S, K: Marina Sremac, Badnjarevi}, M: Zoran Hristi}, Kor: Isidora Izb. m: Danilo Popovi} i \ur|a Te{i}, Stani{i} i Bojana Mladenovi}, Mask: Roko Scen. pok: Ivica Klemenc. Radovnikovi}, Pom. r: Zorica Bogi~evi}. I: Sergej Trifunovi} (Kazanova), Aleksandra Cari} I: Slobodan Te{i} (Milo{), Gordana Jo{i} Gajin (Gospo|a Tenant), Tijana Maksimovi} (Mari (Vera), Aleksandar Gajin (Nikola), Gordana Luiz), Draginja Voganjac (Kejt), Predrag \ur|evi} Dimi} (Lola), Du{an Jaki{i} (Dante), Mom~ilovi} (Kreator vitrina), Jovana Bala{evi} Jovana Stipi} (Kon~ita), Laura Pavlovi} (Solista). (Katrina), Isidora Sekuli} (Eva), Tanja Pjevac (Karlota), Gordana Kamenarovi} (Moli), Sanja (478) 24. maj 2001. (Kamerna scena) Risti} Krajnov (Kajli), Slavica Baj~eta (Mlada rok zvezda). Torkvato Taso P: Johan Volfgang Gete, Pr: Branimir @ivojinovi}, (482) 17. decembar 2002. R: Du{an Petrovi}, S: Marija Kalabi}, K: Dragica Pavlovi}, Lek: Radovan Kne`evi}. (Scena “Pera Dobrinovi}”) I: Zoran Bogdanov (Alfons Drugi), Nada [argin Ravangrad (Leonora D’Este), Draginja Voganjac (Leonora P: \or|e Lebovi}, R: Dejan Mija~, Pom. r: Jelena Sanvitale), Jugoslav Krajnov (Torkvato Taso), Antonijevi}, S: Vladislav Lalicki, K: Jelena Neboj{a Savi} (Antonio Montekatino). Stoku}a, M: Zoran Eri}, Kor: Milan Lazi} i Olivera 408 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Kova~evi} Crnjanski, Scen. pok: Ivica Klemenc, (486) 12. maj 2003. (Scena “Jovan \or|evi}”) Lek: Konstantin Kneèvi}. Vojcek I: Dejan Sredojevi} (kg) (Jovan~e Sredojevi}), P: Georg Bihner, Pr: Drinka Gojkovi}, Jugoslav Krajnov (Dr Milo{ Oka), Vladislav Ad, R, S. i K: Boro Dra{kovi}, M: Predrag i Ka}anski (Dr Petar Milin), Ksenija Martinov Mladen Vrane{evi}, Lek: @arko Ruì}, Pavlovi} (Jelena Milin), Strahinja Bojovi} (Kosta Scen. pok: Ferid Karajica, Kor: Milan Lazi}, Milin), Du{an Jaki{i} (Dimitrije Milin), Radoje Pom. r: Jelena Antonijevi} i Boris Lije{evi}. ûpi} (Nestor Malogajski), Vladimir Tintor (Du{an I: Vladimir ]irkovi} (kg) (Vojcek), Violeta Mitrovi} Malogajski), Zoran Bogdanov (Stevan Miko{i}), (kg) (Marija), \or|e Skakun (De~ak), Miroslav Ljubica Raki} (Lujza Miko{i}), Jovana Bala{evi} Fabri (Kapetan), Ivan \uri} (Doktor), Jugoslav (Marica Miko{i}), Boris Isakovi} (Dr Marko Bikar), Krajnov (Andres), Milica Kljai} Radakovi} (Baka), Aleksandra Pleskonji}I Ili} (Ivanka Bikar), Mirko Milijana Makevi} (kg), Renata Vigi Luki}, Babi} (kg) (Sava ûtukovi}), Slavica Baj~eta (kg) Dragomir Pe{i}, Aleksandra Pleskonji} Ili}, Milan (Vladislava ûtukovi}), Dragomir Pe{i} (Fedor Grahovac, Dragana Hor, Ivona Radivojevi}, Ke`marski), Aleksandar Gajin (Svetozar Tamara Te{i}, Sanja Kmicikevi}, Goran Odoba{ki), Vasa Vrtipra{ki (Emil Tri{ler), Draginja Milovanovi} (kg), Miroslav Gaji} (kg), Vuk V. Voganjac (Otilija Tri{ler), Tanja Pjevac (Bulka Vu~ni} (kg), Vujica Ratkov, Goran Boòvi}, Josimova), Miodrag Petronje (Josim), Miroslav Ninoslav Sviji}, Predrag Jovanovi}, Sini{a [unki}, Fabri (Paja Obu}in), Neboj{a Savi} (Cuja Neboj{a Pavlov, Velimir Maravi}, Aleksandar Dudvi}), Sanja Risti} Krajnov (Opsednuta Grani}, Aleksandar Korom (Vojnici). devojka), Dragan Koji} (Poru~nik).

(487) 23. oktobar 2003. (Kamerna scena) (483) 27. decembar 2002. (Kamerna scena) U lovu na buba{vabe Nakaze P: Janu{ Glovacki, R, Izb. m: Filip Markovinovi}, P: Bogdan [panjevi}, R, Izb. m: Nemanja S, K: Marina Sremac, Pom. s: Nada Danilovac. Petronje, S: Dalibor Tobdì}, K: Jasna I: Jelena ]uruvija (Anka), Aleksandar \urica Badnjarevi}, Lek: @arko Ruì}, (Jan), Nata{a Petrovi} (Mrs. Thompson), Sa{a Scen. pok: Ivica Klemenc. Stojkovi} (Rysio, Slu`benik, Besku}nik), Vladimir I: Ljubi{a Barovi} (kg) (Milo{), Ivana Pej~i} Grbi} (Cezio, Mr. Thompson, Cenzor). (Lana), Milan Kova~evi} (Beli), Jovana Stipi} (@aklina), Nenad Vujanovi} (âslav), (488) 1. novembar 2003. (Kamerna scena) Ven~anje (484) 15. februar 2003. (Scena “Pera Dobrinovi}”) P: Vitold Gombrovi~, Pr: Petar Vuji~i}, R: Marko @enski orkestar Ka}anski, S, K: Petar Tu{kan, M: Danilo Grbi}, Lek: Konstantin Kneèvi}, Kor: Mirjana Drobac. P: @an Anuj, Pr: @uàna Franjo, Ad. i R: Voja I: Vladimir ]irkovi} (Henrik), Strahinja Bojiovi} Soldatovi}, S: Dalibor Tobdì}, K: Mirjana (Vla|o, Rade Kojadinovi} (Otac), Aleksandra Stojanovi} Mauri~, Izb. m: Milorad Nonin, Pleskonji} Ili} (Majka), Neboj{a Savi} (Pijanac), Scen. pok: Olivera Kova~evi} Crnjanski, Dragan Koji} (Pijanac I), Goran Filipa{ (Pijanac Lek: @arko Ruì}. II), Vladislav Ka}anski (Kancelar), Milan Ka}anski I: Gordana \ur|evi} Dimi}, Anka Popovi}, Valja (Pandur), Vesna Petrovi} (Manja). Vejin, Lena Bogdanovi}, Gordana Kamenarovi}, Aleksandra Cari}, Aleksandar \or|evi}, Senka (489) 10. decembar 2003. (Scena “Pera Dobrinovi}”) Soldatovi} (Peva~ica), Predrag Mom~ilovi} (Vlasnik lokala). San letnje no}i P: Vilijam [ekspir,Pr: Aleksandar Petrovi}, Ad, R, Izb. m: Kokan Mladenovi}, Pom. r: Jelena (485) 11. april 2003. (Kamerna scena) Antonijevi}, S: Geroslav Zari}, K: Dragiva Disko svinje Pavlovi}, Dram: Maja Volk, Lek: Radovan Kneèvi}, Kor: Bojana Mladenovi}. P: Enda Vol{, Pr, Ad, R: Predrag [trbac, S: Vesna Popovi}, K: Jasna Badnjarevi}, I: Novak Bilbija (Tezej), Sonja Damjanovi} Lek: Radovan Kneèvi}, Scen. pok: Ivica (Hipolita), Ivana Vuk~evi} (Hernija), Slavica Klemenc. Baj~eta (Helena), Igor Pavlovi} (Demetar), Jugoslav Krajnov (Lisandar), Radoje ûpi} I: Milan Kova~evi} (Svinja), Jovana Stipi} (Oberon), Gordana \ur|evi} Dimi} (Puk), (Prcoljak). Dragana Vohanjac (Titanija), Ivana Ivanov, Sa{a Repertoar 409

Krga, Arpad Rapo, Maja Stankovi}, Danijela Vojnovski, Mirjana Radovi}, Bojana Mati}, Ivana Gonja, Irena Mesaro{, Galina Rali} (Vile i vilenjaci), Aleksandra Gajin (Petar Dunja), MIroslav Fabri (Nikola Vratilo, Piram), Du{an Jaki{i} (Franja Frula, Tizba), Miodrag Petronje NOVOSADSKO (Toma Nju{ka, Zid), Mihajlo Pleskonji} (Du{ica, Lav), Milorad Kapor (Gladnica, Mese~ina), Milan POZORI[TE [mit (Egej), Zoran Bogdanov (Filostrat), Slavi{a Amid`i}, Leon [urbanovi} (Telohranitelji). UJVIDEKI SZINHAZ

(490) 10. februar 2004.(Scena “Pera Dobrinovi}”) Pokondirena tikva P: Jovan Sterija Popovi}, R: Kesnija Krnjajski, S: Marija Kalabi}, K: Maja Mirkovi}, M: Irena Popovi}, Dram: Svetislav Jovanov, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Kor: Boris âk{iran. (61) 18. oktobar 1986. I: Jesna \uri~i} (Fema), Milijana Makevi} (Evica), Radoje ûpi} (Mitar), Lidija Stevanovi} (An~ica), Forgatóköny Aleksandar Gajin (Jovan), Tijana Maksimovi} P: Orkény István, R: Ljubi{a Georgievski, (Sara), Sini{a Ubovi} (Svetozar Ruì~i}), Nenad Asr: Szilágyi Nándor, S: Miodrag Taba~ki, Stojmenovi} (Vasilije). S: Anna Atanackovi}, Izb. m: Aleksandar Hercenberger, Dr: Franyó Zsuzsanna, Scen. p: Ivan Klemenc. (491) 1. mart 2004. (Scena “Pera Dobrinovi}”) I: Ferenczi Jenö (Barabás Adám), Romhónyi Ibi Sigurna ku}a (Barabás Adámné), Soltis Lajos (Mester), Abrahám Irén (Sztella), Bakota Arpád (Misi), P: Marija Stojanovi}, R, Lek: @anko Tomi}, Pásthy Mátyás (Novotni), Fischer Várady S: Vesna Popovi}, K: Jasna Badnjarevi}, Hajnalka (Nánási Piri), Venczel Valentin (Marosi), M: Marko Grubi}, Scen. p: Olivera Kova~evi} Ladik Katalin (Littkéné), Banka Gabriella Crnjanski. (Virágáruslány), Soltis Oszike, Soltis Lehel I: Tatjana Ven~alovski (Dijana), Draginja (Fellepnek), Voganjac (Katarina), Ljuma Ga{i (Mila), Slavica Vu~eti} (Ana), Jugoslav Krajinov, @arko Pe}inar (62) 11. decembar 1986. (Ivan). Jatsszunk Molière-T! Ad, R: Ljubomir Dra{ki}, S: Petar Pa{i}, (492) 3. mart 2004. (Scena “Jovan \or|evi}”) K: Branka Petrovi}, M. Vojislav Kosti}, Kome verujete? Dr: Franyó Zsuzsanna, Kor: Ljiljana Dubovi}. P: Jelena \or|evi}, R: Darijan Mihajlovi}, I: Fejes György (Molière, Sganarelle), Soltis Lajos S: Sa{a Senkovi}, K: Jasna Badnjarevi}, (Brècourt, Ariste), Banka János (De La Grange, Ergaste), Venczel Valentin (Du Croisy, Valér), M: Matko Grubi}, Pom. s: @eljko Pi{kori}. László Sándor (La Thorillière, Komisszárius), I: Milovan Filipovi}, Slavica Baj~eta, Aleksandra Szilágyi Nándor (Bèjart, Notárius), Banka Pleskonji}, Marko Markovi}, Ninoslav \or|evi}, Gabriella (Du Parcné, Lisette), Fischer Várady Jovana Mi{kovi}. Hajnatka (Bèjárt kisaszszony, Izabella), Ladik Katalin (Molière-né, Leonóra). (493) 5. mart 2004. (Kamerna scena) (63) 13. mart 1987. (Mala scena – Kis terem) Zubi Kádár Kata P: Aleksandar Novakovi}, Ad, R: Predrag [trbac, P: Kópeczky László, R: Soltis Lajos, S: Vesna Popovi}, K: Jasna Badnjarevi}, S, K: Annamária Mihajlovi}, M: Hernyák Gyórgy, M: Marko Grbi}, Scen. p: Ivica Klemenc. Kor: Lackó Illés. I: Milan Kova~evi} (Dejan), Sonja Stipi} I: Banka Gabriella (Kádár Kata), László Sándor (Zubarka), Miodrag Petrovi} (Poru~nik), Jovana (Gyulai), Rövid Eleonóra (Gyulainé), Kákonyi Stipi} (Lidija), Rade Kojadinovi} ([ef). Tibor (Márton), Szilágyi Nándor (Oreg jobbágy), 410 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Banka Livia (Borcsa), Soltis Lajos (Orczy Balázs), (Bogdan Kamienski), Tibor Kákonyi (kg) (Stefan Bicskei Elizabetta (Trombitás), Hernyák Gyórgy Müller). (Karvezetö). (68) 15. decembar 1987. (64) 3. april 1987. (Mala scena – Kis terem) Aznap, Mikor a Pápát Elraboltak Ki az örult a csárdában? (Dan kada je kidnapovan papa) P: Kaposy Miklós, R: Vajda Tibor, P: Joao Bethencourt, Pr: Judit Szántö, R: Tibor S, K: Annamária Mihajlovi}, Vajda, S, K: Annamária Mihajlovi}, M: Dezsö Izb. m: Hercenberger Aleksandar, Molnár. Kor: Lackó Illes. I: Jenö Ferenczi (Albert papa), Károly Fischer I: Balázs P. Zoltán, Ferenczi Jenö, Fischer (Samuel Leibowifz), Hajnalka Várady Fischer Károly, Sinkó István, Torteli László, Boros Tapai (Sara), Mihály Simon (kg) (Irving), Edit Faragö Kornélia, Kardos Ibolya, Rusz Milan. (Miriam), Mátyás Pásthy (Meyer Rabbi), Gyórgy Fejes (O’Hara Biboros), János Banka (A Sheriff (65) 5. maj 1987. hangja). Tótek (69) 28. decembar 1987. P: Orkény István, R: Székely Gábor, S: Szlávik István, K: Szakács Gyórgyi, Dr: Franyó Mészárszék (Klanica) Zsuzsanna. P: Slawomir Mro`ek, Pr: Andras Pályi, I: Korica Miklós (Ornagy), Soltis Lajos (Tót), Ladik R, Izb. m: Ljuboslav Majera, S: Juraj Fábry, Katalin (Tótné), Rövid Eleonóra (Agiks), Fejes K: Branka Petrovi}, Dr: Zsuzsanna Franyó. Gyórgy (Postás), László Sándor (Tomaji), Fischer I: Julia Nagygellért Kiss (Mama), Eleonóra Rövid Várady Hajnalka (Gizi Gézáne), Pasthy Mátyás Szilágyi (Fuvotamuveszno), Valentin Venczel (A lajt tulajdonosa), Simon Mihály (Lórincke), (Hegedumuvesz), János Banka (Papanini, Szilágyi Nándor (Elegáns órnagy). Meszaros), Nándor Szilágyi (Altiszt), Zoltán Balázs Piri (A Filharmonia igazgatója). (66) 25. jun 1987. Kényes egyensuly (70) 10. februar 1988. P: Edvard Olbi, Pom. r: Réz Adám, R: Virág A megboldogult (Pokojnik) Mihály, S: Boris ^er{kov, K: Anna Atanackovi}, M: Molnár Dezsö, Dr: Franyó Zsuzsanna. P: Branislav Nu{i}, Pr: János Herceg i Stojan Vuji~i}, Ad: Radoslav Dori}, S: Aleksandar I: Romhónyi Ibi (Agnes), Fejes György (Tóbiás), Zlatovi}, K: Branka Petrovi}, Dr: Zsuzsanna Fischer Várady Hajnalka (Claire), Ladik Katalin Franyö. (Julia), Kiss N. Julia (Edna), Pásthy Mátyás (Harry). I: Lajos Soltis (Pavle Marics), Valentin Venczel (Milan Novakovics), Gyórgy Fejes (Szpaszoje Blagojevics), Arpád Faragö (Gyurics ur), János (67) 13. oktobar 1987. Banka (Ljubomir Protics), Mátyás Pásthy (Anta), “R” László Pataki (Mladen Gyakovics), Zoltán Balázs Piri (Mile), Nándor Szilágyi (Adolf Schwartz), P: Jordan Plevne{, Pr: Sándor Guelmino, Hajnalka Várady Fischer (Rina), Edit Faragö R, S: Ljubi{a Georgievski, K: Branka Petrovi}, (Maria). Dr: Zsuzsanna Franyö, Kor: Ivan Klemenc. I: Lajos Soltis (Makszim Brodszki), Milan Rusz (71) 24. april 1988. (kg) (Abrám), Ibi Romhónyi (Arna), Katalin Ladik (Katerina), Andras Márton (Ifjabb Abróm), Ozike Római karnevál (Rimski karneval) Soltis (Jana), Mátyás Pásthy (Naum), Gyórgy P: Miklós Hubay, R: Milan Belegi{anin, S: Boris Fejes (Szerafim Prodanszki), Hajnalka Várady Maksimovi}, K: Annamária Mihajlovi}, Fischer (Szlobodanka Prodanszka), Eleonóra Izb. m: Vitomir Simurdi}, Dr: Zsuzsanna Franyö, Rövid Szilágyi (Margarita Veterova), Valentin Kor: Ivan Klemenc. Venczel (A Nemzeti Szinhaz igazgatója), Rafael Arcson (Tuzoltó), Etelka Kovács (kg) (Ujságiró), I: Ibi Romhónyi (Margit), Zoltán Balázs Piri Jelica Bjeli (Maria Malon), Nándor Szilágy (Batori), János Banka (Zeno), Valentin Venczel (Alekszandr Petrazsinszij), Mihály Simon (kg) (Direktor), Elizabetta Bicskei (Pariak), László (Remenyik Attila), Sándor Laszlö (Harold Milton), Torteli, Sándor Laszlö, Nándor Szilágyi, Mihály János Banka (Patrik Lorie), Attila Giric (kg) Simon, Etelka Kovács. Repertoar 411

(72) 14. jun 1988. (Mala scena – Kis terem) (78) 4. april 1989. O, azok a szép napok! (Sre}ni dani) A hazaáruló (Neprijatelj naroda) P: Samuel Beket, Ad: Katalin Ladik, us. Radoslav P: Henrik Ibsen, Pr: Henrih Hajdu, R: @elimir Lazi}, Boris Kova~, Branka Petrovi} i János Ore{kovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Branka Prikel. Petrovi}, Dr: Zsuzsanna Franyó. I: Katalin Ladik (Winnie), Nándor Szilágyi (Willie). I: István Bicskei (Doktor Tomas Stockmann), Katalin Ladik (Stockmann-ne), Valentin Venczel (Peter Stockmann), Mátyás Pásthy (Aslaksen), (73) 12. oktobar 1988. (Mala scena – Kis terem) Mihály Simon (kg) (Hovstad), Sándor Laszlö Hárman a padon (To je na klupi) (Billing), Gabriella Banka (Petra), Aleksandar P: Aldo Nicolai, Pr: Magda Nagy, R: Lajos Soltis. Szölllósi (kg) (Eilif), Péter Kris (kg) (Morten). I: József Horváth (Boco Libero), István Sinkó (Lapaglia Luigi), Irén Abrahám (Ambra). (79) 29. jun 1989. A doktor ur (Gospodin Doktor) (74) 18. oktobar 1988. P: Ferenc Molnár, R: Ljubomir Dra{ki}, S: Petar Clavigo (Klavir) Pa{i}, K: Branka Petrovi}, M: Vojislav Kosti}, Dr: Zsuzsanna Franyó. P: Johann Wolfgang Goethe, Pr: Laszló Zsilka, I: Gyórgy Fejes (Dr. Sarkany), Jenö Ferenczi Ad: D. Dra{arova, R: Vladimir Mil~in, S: Krste S. (Puzsaf), Zoltán Balázs-Piri (Csato), Mátyás D`idrov, K: Branka Petrovi}, M: Zlatko Ori|anski, Pásthy (Cseresnyes), János Banka Dr: Zsuzsanna Franyö. (Földrajztanar), Sándor Laszlö (Igazgato), Mihály I: Valentin Venczel (Clavigo), István Bicskei Simon (kg) (Bertalan), Nándor Szilágyi (1. rendor), (Carlos), Eleonóra Szilágyi Rövid (Maria), Katalin Tibor Kákonyi (kg) (2. rendor), Hajnalka Fischer Ladik (Soffe), Mátyás Pásthy (Buenco), János Várady (Sarkanyne), Gabriella Banka (Lenke), Banka (Gilbert), Nándor Szilágyi (Szolga), Lajos Irén Abrahám (Marosine), Edit Faragö Soltis (Pierre). (Szobalany).

(75) 15. decembar 1988. (80) 17. oktobar 1989. Komámasszony, hol a stukker? Gaiécza (^aruga) (Gde je pi{tolj?) P: Ivan Ku{an, Pr: Spiró Gyórgy, R: Radoslav P: Gábor Görgey, R, S, K: Imre Csazár. Dori}, S, K: Vesna Radovi}, M: Ferenc Kovács, I: Lajos Soltis (Cuki), György Fejes (A Meltosagos), Kor: Ivica Klemenc. István Bicskei (K. Muller), János Banka (Kiss), I: György Fejes (Juraj Ardonjak), Ibi Romhónyi Valentin Venczel (Márton). (Ankica), Zoltán Balázs Piri (Borisz Mozsbolt), Edit Faragö (Tonka), Sándor Laszlö (Miroszlav Frankics), Mátyás Pásthy (Joszip Zeljics), István (76) 9. februar 1989. Bicskei (Jovo Sztaniszavljevics Galocza), Nándor A hajó(La|a) Szilágyi (Nikola Gillotinics Gile), Mihály Simon P: Gyula Gobby Fehér, R, S: Lajos Soltis, (Adám Zsazsics). K: Annamária Mihajlovi}, M: Dezsö Molnár i György Hernyák, Dr: Zsuzsanna Franyö, (81) 21. decembar 1989. Scen. pok: Ivan Klemenc. Godot-ra lesve (Kebaju}i Godoa) I: István Bicskei (Józsi), Edit Faragó (Ella), Natalia Vicei (kg) (Erzsika), Ibi Romhányi P: Drago Jan~ar, Pr: Károly Szilágyi, R: Ljuboslav (Mama), Mátyás Pásthy (Hanak), Mihály Simon Majera, S: Juraj Fábry, K: Branka Petrovi}. (kg) (Kerekes), János Banka (Tfsztelendo), I: István Bicskei (Franc), Lajos Soltis (Jozef), Irén Nándor Szilágyi (Kovács). Abrahám (Felicita).

(77) 17. mart 1988. (Mala scena – Kis terem) (82) 6. februar 1990. Fizetek, föur (Platite {efu sale) Liliom R: László Bozó, S, K: Annamária Mihajlovi}, P: Ferenc Molnár, R: László Babarczy, Izb. m: Aleksandar Hercenberger. Pom. r: Gábor Pintér, S: János Hernesz, I: Jenö Ferenczi, Nándor Szilagy, Zoltán K: Annamária Mihajlovi}. Balasz-Piri, Kornelia Tapai, Eleonóra Szilágy I: Levente Tórkóly (Franc), Szilágyi Rövid Rövid, László Boros, Gyórgy Fejes, Endre Gerich. (Eleónora Juli), Edit Faragö (Mari), István Bicskei 412 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(Ficsur), Mihály Simon (Hugó), György Fejes (87) 7. novembar 1990. (Mala scena – Kis terem) (Linzmann), Katalin Ladik (Muskatne), Györgyi Királvságot egy lónak (Kralj za konja) Módri (kg) (Lujza), Julia N. Kiss (Hollunderne), Nándor Szilágyi (A Hollunder fiu), Zoltán Balázs P: Laszló Kopeczki, R: Tibor Vajda, Piri (Orvos, Dr. Reich), Mátyás Pásthy S. i K: Annamária Mihajlovi}, Kor: Illes Lackó, (Fogalmazó, Kapitany), István Sinkó (Rerkovics, M: Dezsö Molnár. Oreg rendör), Sándor Laszlö (Az esztergalyos, I: Károly Fischer, István Bicskei, Eleónóra Kadar István), Zoltán Szóke (kg), István Brücker Szilágyi Rövid, Györgyi Módri, Nándor Szilágyi, (kg), Loon Tóth (kg) (Detektivek). Sándor Laszlö, Attila Giric, Elizabetta Bicskei, Loon Tóth, Zoltán Szóke. (83) 28. februar 1990. (Mala scena – Kis terem) (88) 15. decembar 1990. Ének avagy jótanács (Pesma ili dobar savet) A Falu Rossza, avagy a negyedik ablak (Dangube na selu) P: Francois Villon, Ad: Livija Banka, M: Sándor Szucs. P: Ede Tot, Ad, R, M: Gyórgy Hernyák, S. i K: Annamária Mihajlovi}, M: Arpád Bakos, I: Sándor Laszlö, Mihály Simon, Livia Banka, Dram: Zsuzsanna Franyö. Györgyi Módri (kg), Loon Tóth (kg). I: Frigyes Kovács (Feledi Gaspar), Sándor László (Lajos), Natalia Vicei (Boriska), Edit Faragö (Batki (84) 11. mart 1990. Terecsi), Levente Törköly (Göndör Sándor), Irén (Mala scena – Kis terem) Abrahám (Csapóné), Elizabetta Bicskei (Finum Rószi), Julia Kiss N. (Sulyokne), Katalin Ladik Herkules bonbon (Bombon) (Tarisznyasne), Attila Giricz (Konya), István P: Jenó Rejtö, R: Laszló Bozó, Pom. r: Nándor Bicskei (Gonosz Pista), Mihály Simon (Jóska), Szilágyi, S, K: Annamária Mihajlovi}. Nándor Szilágy (A szinesz). I: György Fejes, Károly Fischer, Jenó Ferenczi, Hajnalka Fischer Várady, Livia Banka, Franc (89) 31. januar 1991. Sándor Laszlö, Irén Abrahám, Nándor Szilágyi, Paripacitrom (Konjska balega) Györgyi Módri (kg), János Banka. P: Ottó Tolnai, R: Péter Tömöry, S: Tibor Kódór, K: Edit Lugosi, Dram: Zsuzsanna Franyó. (85) 15. maj 1990. I: István Bicskei (Krisztian), Levente Trköly Woyzeck (Vojcek) (Albin), Valentin Vencel (Vak Battyan), Katalin Ladik (Krisztina), Loon Tóth (kg) (Nagyapa, P: Georg Buchner, Pr: Gábor Thurzo i György Gazgato), Györgyi Módri (kg) (Nagyanya, Lena), Rónay, R: Gábor Tompa, S, K: Titi Ciupe, Elizabetta Bicskei (Hitler Julika), Irén Abrahám M: Martha István. (Hoherka), Mihály Simon (Pax doktor), Sándor I: István Bicskei (Woyzeck), Edit Faragö (Marie), Laszlö (Horgosi Hilton Emil), Attila Giricz (Pali), Károly Fischer (A kapitany), Mátyás Pásthy Zoltán Szóke (kg) (Zetor traktor), Nándor Szilógyi (Doktor), Levente Törköly (Ezreddobos), Mihály (Iró kéz), Attila Magyar (Vadnay). Simon (Altiszt), Sándor Laszlö (Andres), Julia N. Kiss (Nagymama), Nándor Szilágyi (Karl), (90) 15. mart 1991. (Mala scena – Kis terem) Elizabetta Bicskei (Margret), János Banka A vilóg teremtése és egyéb ügyek (Kikialtó, Kocsmaros), Attila Giric (Kintornas). (Stvaranje sveta) P: Arthur Miller, Pr: Miklós Vajda, R: Gábor (86) 11. oktobar 1990. Pintér, K: Branka Petrovi}, Scen. pok: Ivan Biedermann és gyujtogatók Klemenc. (Biderman i paliku}e) I: Mihály Simon (Az Ur, tucifer), István Bicskei (Adám), Györgyi Módri (Eva), Natalia Vicei P: Max Frisch, Pr: Ungvari Tamáas, R: Lubosav (Raphael), Valeria Szántö (Azrael), Etelka Kovács Majera, S: Juraj Fabri, K: Branka Petrovi}, (Chemuel), Loon Tóth (kg) (Kain), Zoltán Szóke Dram: Zsuzsanna Franyó. (kg) (Abel). I: Mátyás Pásthi (Biedermann), Irén Abrahám (Babett), Edit Faragö) (Anna), Levente Törkoly (91) 19. mart 1991. (Schmitz), Mihály Simon (Eisenring), Valentin Vencel (A filoztia doktora), János Banka Legy jó mindhalálig (Budi dobar do smrti) (Rendor), Valeria Szántö, István Brücker, Attila P: Zsigmond Móricz, R: Imre Halasi, Magyar (Kar). Dram: Zsuzsanna Franyó. Repertoar 413

I: Attila Magyar (Nyilas Misi), Loon Töth (Orczy), (96) 5. decembar 1992. (Mala scena Kis terem) István Brücker (Böszörményi), Zoltán Szóke (Tok Jövöre veled ugyanitt Marci), Attila Giricz (Tannenbaum), János Banka (Dogodilo se u isto vreme)) (Lisznyay ur), Levente Törköly (Magy ur), Zoltán Balázs Piri (Igazgató), György Fejes (Valkaz), P: Bernard Slade, R: Miklós Korica. Sándor Laszlö (Gyeres), Nándor Szilógyi I: Gabriella Jónás, Miklós Korica. (Bagoly), Mátyás Pásthy (Pedellus), Elizabetta Bicskei (Viola), Eleonóra Szilágyi Rövid (Bella), Mihály Simon (Ganyika), Ibi Romhányi (Török (97) 21. decembar 1992. néni), Edit Faragö (Ilonka), Valentin Vencel Kurázsi mama és gyermekei (Majka Hrabrost) (János), István Sinkó (Posalky), Valeria Szánto P: Bertolt Brecht, R. i S: Lajos Soltis, K: Branka (Trafikosne). Petrovi}, Izb. m: Aleksandar Hercenberger. I: Irón Abrahám, Katalin Ladik, Ibi Romhónyi, (92) 15. april 1991. (Mala scena – Kis terem) Julia N. Kiss (Kurazsi mama), Eleonóra Szilágyi Rövid (Katrin), Frigyes Kovács (Eilif), Nándor Pillanaykep egy bolygóról (Meteor) Szilágyi (Stusszi), Zoltán Balázs Piri (A P: Friedrich Durennmatt, R. i S: Lajos Soltis, verbuvaló), Mátyás Pásthy (Az örmester), János K: Annamária Mihajlovi}, M: Laszló Kótani, Albert (A szakcs), György Fejes (A tabori pap), Kor: János Karsai, Dram: Tibor Solténszky. Edit Faragó (Ivette), Livia Banka (Parasztasszony), István Sinkó (Parasztember), I: István Brücker (Adám), Zoltán Szóke (Kain), Etelka Kovács, Valéria Szántö, Ferenc Czirok, Loon Tóth (Abel), Oliver Szél (Henok), Györgyi Imre Komenda, Béla Moisko, József Salamon, Mödri (Eva), Valeria Szántö (Ada), Eleonóra Tibor Takács (Fellépnek még). Szilágyi Rövid (Cilla), Etelka Kovács (Noemi).

(98) 1. mart 1992. (93) 13. jun 1991. A nök iskolája ([kola za `ene) A bolond lóni (Luda devojka) P: Moliere, R: Laszló Babarczy, S: György P: Marcel Achard, Pr: Zsuzsa Pongrácz i Balló Szeghö, K: Nöra Cselényi. Laszlö, R: Tibor Vajda, S. i K: Annamária I: Adám Rajhona (kg) (Arnolphe), Edit Faragö Mihajlovi}, Dram: Zsuzsanna Franyö. (Agnes), Ferenc Péter (kg) (Horace), Ivan I: Frigyes Kovács (Vizsgalóbiró), János Banka Vukosavljev (kg) (Alain), Hermina Erdélyi (kg) (Kepviselo), Zoltán Balázs Piri (Ugyeszhelyettes), (Georgette), Arpád Bakota (Chrysalde), Mátyás Mihály Simon (Torvenyszeki irnok), Nándor Pásthy (Enriljue), György Fejes (kg), Attila Szabó Szilágyi (Ugyved), Valeria Szántö (A lany), Palócz (kg) (Jegyzö). Eleonóra Szilágyi Rövid (Vizsgalóbiróne), Katalin Ladik (Képviselöné). (99) 12. mart 1992. Imádok férjhezmenni (Obo`avam udavati se) (94) 7. oktobar 1991. (Mala scena – Kis terem) P: Sommerset Maugham, R: István Miszlay, Brilliáns S. i K: Branka Petrovi}, Izb. m: Aleksandar P: Ottó Tolnai, R: Irén Abrahám Hercenberger, Kor: Dobrila Novkov, Pom. r: Nándor Szilágyi. I: Irén Abrahám. I: Eleonóra Szilógyi Rövid (Victoria), Mátyás Pásthy (William Cardenj), János Albert (Frederc (95) 13. novembar 1991. Lanjndes), Irén Abrahám (Mrs. Shuttlenjorth), Edit Faragö (Mrs. Pogson), György Fejes (Mr. Paton), Lysistrate (Lisistrata) Nándor Szilágyi (Taylor), Livia Banka P: Aristophanes, R: Attila Vidnyanszky, S: Ildikó (Montmorency kisasszony), Hermina Erdélyi (kg) Balla, K: Branka Petrovi}. (Dennise). I: lrén Abrahám (Lysistrate), Julia N. Kiss (Kalonike), Eleonóra Szilágyi Rövid (Myrrhine), (100) 13. maj 1992. Livia Banka (Lampito), Arpád Bakota (Kinesias), Kakuk Marcu (Kakuk Marku) Mátyás Pásthy (Tanacsos), Zottan Balázs Piri (Spartai Követ), Nándor Szilágyi (Athenaei P: Józsi Jenö Tersánszky, R, S, Scen. pok: Lajos ember), Hermina Erdélyi (Edit Faragó, Etelka Soltis, K: Annamária Mihajlovi}. Kovács, Edit Tényi (Nök kara), István Brücker, I: Attila Magyar (kg) (Kakuk Marcu), Edrt Faragö Béla Káló, Attila Magyar, Zoltán Mezei, Ivan (Pattanó Rozi), Hermina Erdélyi (kg) (Csuri Vukosavljev (Férfiak kara). Linka), Livia Banka (Csuriné), Katalin Ladik 414 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(Meltosga), Attila Giricz (Méltósagos), Zoltán Vukosavljev (Zubak), Nándor Szilágyi (Horváth), Mezei (kg) (Tömpe Ambró), Lehel Soltis (kg) István Sinkó (Kalman), Edit H. Faragö (Jucika), (Kaci), Frigyes Kovács (Bojnyik), Béla Kalö (kg) Robert Barna (Fotós), Zoltán Hanák (Sustik), Ivan Vukosavljev (kg), Gizus Edit Tényi (lgazgatóhelyettes). (kg) (Uccu Joska). (106) 23. februar 1993. (101) 21. maj 1992. Vidám jisértet (Nesta{na avet) Kisértetek (Aveti) P: Noel Coward, R: Béla Merö, K: Branka P: Henrik Ibsen, R: Attila Vidnyanszyi, S, K: Ildikó Petrovi}. Balla, Izb. m: Ilona Tóth. I: János Albert (Charles), Valeria Szánto (Ruth), I: Ibi Romhónyi (Helene Alving), Arpád Bakota Irén Abrahám (Elvira), Mátyás Pásthy (Mr. (Osvald Alving), János Albert (Manders Bradman), Edit H. Faragö (Violet), Julia N. Kiss tiszteletes), Mátyás Pásthy (Engstrand), Eleonóra (Mm.Arcati), Livia Banka (Edit). Szilágyi Rövid (Regina Engstrand).

(107) 23. april 1993. (102) 28. jun 1992. (Mala scena – Kis terem) Fejek Ferdinándnak (Glave Ferdinandu) Nöi zenekar (Orkestar) P: Gábor Görgey, R, S, K: Lajos Soltis, Kor: Ivica P: Jean Anouilh, R: Voja Soldatovi}, K: Branka Klemenc, M: Erno Verebes. Petrovi}, Izb. m: Aleksandar Hercenberger. I: Frigyes Kovács (Fuleki Adám), Livia Banka I: Irén Abrahám, Livia Banka, Jelica Bjeli (kg), (Zsuzsa), János Alber (Jónapot Mihály), Mátyás Julia N. Kiss, Katalin Ladik, Valéria Szántö, Pásthy (Vastag Balasz), Attila Giricz (Fekete Stevan [alaji} (kg), Julia Biszak (kg), Nándor Demeter), Eleonó ra Szilágyi Rövid (Kis Anna), Szilágyi. György Fejes (Figl Hieronimus), Nándor Szilagyl (Happarott), Zoltán Hanák (Mehemet), Laszló (103) 5. novembar 1992. Torteli (Kucug). Egerek és emberek (Mi{evi i ljudi) P: John Steinbeck, R: Frigyes Kovács, K: Branka (108) 9. maj 1993. Petrovi}. Kabare I: Nándor Szilágyi (Lennie), Arpád Bakota Ad: Zoltán Barácius, R: Tibor Vajda, Kor: Jelena (George), Attila Giricz (Slim), György Fejes Andrejev, S, K: Annamária Mihajlovi}. (Candy), Eleonóra Szilágyi Rövid (Curlayne), Mátyás Pásthy (Curlay), István Sinkó (White), I: Károly Fischer, Livia Banka, Attila Magyar, Edit Andras Bubos (Carlson). Tényi, Ivan Vukosavljev, Béla Kalö, Zoltán Mezei, István Brücker, Izabella Varga.

(104) 11. decembar 1992. (109) 27. jun 1993. Dunaparti randevu (Randevu na Dunavu) Papuchös (Papu~ar) R: István Miszlay, Kor: Jelena Andrejev, K: Branka Petrovi}. P: Laszló Németh, R: Attila Vidnyánszky, S, K: Ildikó Bella. I: János Alber (Forgacs Frigyes), Irén Abrahám (Helen), Julia N. Kiss (Valeria), Attila Giricz I: Mátyás Pásthy (Eber Lóránt), Livia Banka (Guszti), Valeria Szánto (Julis), Mátyás Pásthy (Erzske), Edit H. Faragó (Viola), Károly Fischer (Mr. Kenedy), Eleonóra Szilágyi Rövid (Lilian), (Holly Sebestyen), Irén Abrahám (Lonka), György Fejes (Kovács professzor). Eleonóra Szilágyi Rövid (Gabi), Etelka Kovács (Mari), Attila Giricz (Pubi), István Sinkó (Egyrészég). (105) 5. februar 1993.

A Lappangó (Bogalj) (110) 21. oktobar 1993. P: Attila Faragó, R: Béla Merö. A félreértés (Nesporazum) I: Attila Magyar (Artur), Edit Tényi (Laura), Zoltán Mezei (Oregem), Irén Abrahám (Izabella Nover), P: Albert Camus, R. i S: Neboj{a Bradi}, Eleonóra Szilágy Rövid (Orvosnö), György Fejes K: Branka Petrovi}. (Bruno atya), Attila Giricz (Rudolf ur), Bela Kalö I: Edit Faragö (Martha), Livia Banka (Maria), Irén (Orvos), Mátyás Pásty (Igazgató, Orvosö), Julia Abrahám (Az anya), Attila Giricz (Jan), Nándor N. Kiss (Mamus), Eta Kovács (Klara), Ivan Szilágyi (Oreg cseléd). Repertoar 415

(111) 24. novembar 1993. (116) 6. oktobar 1994. Károly (Karla) Edes Fiaim (Svi moji sinovi) P: Slawomir Mrozek, R: György Hernyák, P: Arthur Miller, Pr: András Benedek, R: Laszló S, K: Viktória Kreszánkó. Gergely, S: Eva Horvát, K: Branka Petrovi}. I: György Fejes (Nagyapa), Béla Kólo (Unoka), I: Károly Fischer (Joe Keller), Irén Abrahám (Kate Zoltán Mezei (Szemorvos). Keller), Zoltán Mezei (Chris Keller), Livia Banka (Ann Deever), Bela Káló (George Deever), Mátyás Pásthi (Dr Jim Bayliss), Edit Tényi (Sue (112) 20. decembar 1993. Bayliss), Attila Giricz (Frank Lubey), Edit Tóth (Lydia Lubey), Péter Dulics (Bert). Kabare

R: Arpád Faragó. (117) 13. novembar 1994. I: Károly Fischer, Livia Banka, Natalia Vicei, Fecskelány (Lastavica) György Fejes, Jenö Ferenczi, Attila Giricz, Attila Magyar, Béla Kólo, Zoltán Mezei, Edit Tényi, Ivan P: Dezsö Kosztolányi, R: Zoltán Baráczius. Vukosavljev. I: Imola Korhecz.

(113) 29. mart 1994. (118) 19. decembar 1994. A Szabin nök elrablása (Otmica Sabinjanki) Mindenki máskent csinálja – Kabaré (Svako na svoj na~in) P: Franz Schönthan & Paul Schönthan, R. i S: István Miszlay, K: Branka Petrovi}. R: Zoltán Barácius, M: Erno Verebes. I: Mátyás Pásthy (Banyai Márton), Irén Abrahám I: János Albert, Irén Bada, Zoltán Barácius, (Borbala), Edit Tényi (Etelka), Attila Giricz András Bubos, Edit Faragö, Annamária Fesckés, (Szilvasy Bela), Edit Faragó (Irma), Gyórgy Fejes Gyórgy Fejes, Attila Giricz, Károly Izelle, Eva (Raposa Bogdan), Jenö Ferenczi ( Rettegi Kasza. Fridolin), Ilona Mak Ferenczi (Rettegine), Attila Magyar (Szendeffy Endre), Livia Banka (Róza), (119) 20. januar 1995. Nándor Szilágyi (Kobak). A Kaktusz Virága (Kaktusov cvet) (114) 5. maj 1994. P: Pierre Barillt & Jean-Pierre Gredy, Pr: Judit S. Szánto, R: Laszló Gergely, S: András Langmár, Egy lócsizar Virágvasárnapja K: Katalin Muzslai, M: Gábor Nádas, Kor: Andreja Stefanov \uzelev. P: András Sütö, R: Laszló Babarczy, S: István Znamenák, K: Nóra Cselényi, Korep: Sa{a I: Attila Magyar (Julien), Livia Banka (Stephanie), Kova~evi}. Natalia Vicei (Antoina), Bela Kólo (Norbert), Irén Abrahám (Durandne), Attila Giricz (Chochet Ur), I: Károly Fischer (Nagelschmidt, Luther Márton), Nándor Szilágyi (Igor), György Fejes Frigyes Kovács (Kolhaas Mihály), Gabriella Jónás (Bartulajdonos). (Lisbeth), Attila Magyar (Herse), Edit Tényi (Maria), Bela Kalö (Tronkai Vencel báró), Zoltán Mezei (Gunther baró), Miklós Korica (Muller (120) 5. maj 1995. Ferenc), Ivan Vukosavljev (Várnagy), Nándor A szertó (Ljubavnik) Szilágyi (Kunz), Vilmos Cservenák (Varkatona), Hermina Erdélyi (Antónia nover), Attila Giricz P: Harold Pintér, R: Eva Balázs Petrovi}, (Mann), Péter Dulics (Henrik). S, K: Branka Petrovi}, Scen. pok: Róbert Kolár. I: Irén Abrahám (Sarah), Frigyes Kovács (115) 21. jun 1994. (Richard, Mah). Szinházkomedia (Pozori{na komedija) (121) 21. maj 1995. P: Ahlfors Bengt, R: György Hernyák, S: Viktória Kreszánko, K: Anamarija Mihajlovi}. Házasságszedelgö (Svadbeni varalica) P: Lajos Zilahy, Ad, R: Hajnalka Fischer Váradi. I: Livia Banka (Matilda), János Albert (Oscar), Mátyás Pásthy (Per), Attila Giricz (Harry), Natalia I: Karolina Lenner, Gertrud Fridrik, Timea Vicei (Lotta), Irén Abrahám (Linda Molin), Nándor Bosznai, Melinda Jaskov, Edit Tóth, Vilmos Szilágyi (Benot), Edit Faragö (Jansonne). Cservenák, Arpád Csernik. 416 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(122) 25. septembar 1995. (127) 10. oktobar 1996. A felfuvalkodott tökfej Az esöcsináló (^ovek koji pravi ki{u) P: Jovan Popovi} Sterija, R: Laszló Gergely, P: Nathan Richard Nash, Pr: József Czimmer, S. i K: Katalin Muzslai. R. i S: Laszló Gergely, K: Branka Petrovi}, I: Irén Abrahám (Fema), Karolina Lenner (Evica), Pom. r: Hargita Futu. Mátyás Pásthy (Mitar), Livia Banka (Ancsica), I: Károly Fischer (H. C. Curry), Zoltán Mezei Attila Giricz (Jovan), Julia N. KIS (Sara), Attila (Noah Curry), Arpád Csernik (kg) (Jim Curry), Magyar (Szvetozar Rucsicsics), Zoltán Mezei Livia Banka (Lizzie Curry), Attila Giricz (File), (Vaszilije). Mátyás Pásthy (A sheriff), Attila Magyar (Starbuck). (123) 9. januar 1996. (128) 22. oktobar 1996. (Mala scena – Kis terem) A sors embere Roncsdereby (Kr{ derbi ) P: George Bernard Shaw, Pr: Sándor Hevesi, R: Tibor Vajda, S, K: Annamarija Mihajlovi}. R: Laszló Gergely. Kor: Jelena Anderejevna, I: Vilmos Cservenák (Napoleon), Arpád Csernik Korep: József Bátkai. Pom. r: Klara Klinec. (Hadnagy), Timea Bosznai (A hölgy), Attila Giricz I: Irén Abrahám (Viktória). (Giuseppe). (129) 7. novembar 1996. (124) 27. mart 1996. A padlás (Tavan) A fizikusok (Fizi~ari) P: Gábor Presser & Du{an Stevanovi} & Péter P: Friedrich Durennmatt, Pr, R, Izb. m: Gyórgy Horváth, R, S: Márton Tasnádi, K: Branka Hernyák, K, S: Annamarija Mihajlovi}. Petrovi}. Korep: József Bátkai. I: Livia Banka (Dr Mathilde von Zalmed), Irén I: Zoltán Mezei (Rádiós), Karolina Lenner (kg) Abrahám (Martha Boll), Natalia H. Vicei (Monika (Suni), Vera Vitkay Kovács (kg) (Mamóka), Attila Sievers), Laszló Törteli (Uwe Sievers), Attila Giricz (Barrabas, Revesz), Arpád Csernik (kg) Szabó (Mc Arthur), Attila Rápoti (Murillo), Ivan (Herczeg), Melinda Jaskov (kg) (Kölyök), Attila Viser (Herbert Georg Beutler), Zoltán Mezei Magyar (Lampas), Attila Szabó (Meglökö), (Ernst Heinrich Ernesti), Nándor Szilágyi Mátyás Pásthy (Temuller), Nándor Szilógyi (Johann), Sándor László (Richard Voss), Attila (Detektfv), Erno Kiss (Uteg), Attila Németh (kg) Giricz (Torvenyszeki orvos), Arpád Csernik (Guhl (Robison), Szilard Bordás, Agota Ferenc, Andrea rendor), Vilmos Cservenák (Blocher rendor), Jankovi}, Agnes Siket, Karolina Urban Melinda Jaskov (Iréne Straub apolono). (Macskak).

(130) 12. decembar 1996. (125) 21. jun 1996. Az özvegy karnyóné s két szeleburdiak Hossu ut az éjszakába (Gospo|a Karnjo) P: Eugene O’Neill, R: Milan Belegi{anin, P: Mihály Csokonai Vitez, Ad, R, Izb. m: György S, K: Annamarija Mihajlovi}, Izb. m: Vitomir Hernyák, S, K: Annamária Mihajlovi}, Simurdi}, Dram: Edit Lakner. Pom. r: Péter Cservenák. I: Julia N. Kiss (Mary Tyrone), Mátyás Pásthy (James Tyrone), Nándor Szilágyi (Jamie Tyrone), I: Mátyás Pásthy (Karnyó), Irén Abrahám Attila Giricz (Edmund Tyrone), Edit Faragö (Kamyone), Arpád Csernik (Samu), Nándor (Catheleen). Szilágyi (Lazar), Attila Magyar (Tipptopp), Aron Balázs (kg) (Lipitlotty), István Brückner (kg) (Kuruzs), Tibor Szloboda (kg) (Sarkozi Albert), (126) 5. septembar 1996. Terezia Figura (kg), Zsuzsa Kalmár (kg), Szilvia Amphitryon (Amfitrion) Krizsán (kg), Attila Mess (kg), Kinga Mezei (kg), Gábor Nagypál (kg), Zoltán Puskás (kg), Krisztina P: Moliere, Pr: László Kalnoky, R: István Verebes, Szörcsik (kg) ((Fellepnek meg), Natalia Vicei S: Gergely Kiss Kovács, K: Branka Petrovi}. Hernyák (Boris). I: Sándor Laszlö (kg) (Mercur), Irén Abrahám (Ej), Nándor Szilógyi (Jupiter), Zoltán Mezei (131) 23. januar 1997. (Amphitryon), Natalia Vicei Hernyák (Alkmene), Livia Banka (Cleanthis), Ivan Viser (Sosias), Attila A Napsugárfiuk Giricz (Neucrates), Attila Magyar (Otthontalan), P: Neil Simon, Pr: Tamas Ungvári, R: Laszlö Gali, Melinda Jaskov (kg) (Asszony), Karmen Rencsár S: András Langmár, K: Annamária Huros, (I gyerek), Maja Bugarcsity (II gyerek). M: György Aldobolyi Nagy. Repertoar 417

I: Jenö Ferenczi (kg) (Willie Clarc), György Fejes (135) 21. februar 1998. (kg) (Al Lewis), Arpád Csernik (Ben Silverman), Sztárcsinalok (Stvaraoci zvezda) Szilvia Krizsán (kg) (Nover), Irén Abrahám (Apolónö), Nándor Szilágyi (Segedrendezo), Attila P: Mátyás Várkonyi & Tibor Miklás, R: Viktor Mess (kg) (Ferfi), Zsuzsa Kalmár (kg) Nagy, S: Eva Szendrényi, K: Erika Janovics, (Bemondónö), Zoltán Puskás (kg) (Rendezo). M: Mátyás Várkonyi, Kor: Gábor Ménich. I: Aron Balázs (Juvenalis), Tibor Szloboda (Nero), Zoltán Puskás (Seneca), Zsuzsanna Kalmár (132) 13. mart 1997. (Agrippina), Attila Giricz (Claudius Pal), Arpád Csernik (Tigellinus Péter), Gábor Nagypál A tavazs ébrédese (Bu|enje porole}a) (Kiprios-Jezus), Attila Mess (Burrus), Krisztina Szörcsik (Ulrika Meregkevero 1.), Terezia Figura P: Frank Vedekind, Pr: Géza Bányay. (Octavia Meregkevero 2, Boveru nover), Szilvia R. i S: László Gergely, K: Branka Petrovi}. Mask: Krizsán (Poppea Meregkevero 3, Boveru nover), Margita Szabó. Pom. r: Ferenc Lavro. Kinga Mezei (Locusta Boveru nover), Andor I: Karolina Lenner (kg) (Wendla), Livia Banka Nemes Kovács (Britannicus), Ervin Erös (kg) (Bergmann-ne), Zoltán Mezei (Menyus), Attila (Zodius). Németh (Otto), Arpád Csernik (kg) (Marci), Szilard Bordás (Róbert), Attila Palócz Szabó (136) 10. mart 1998. (Mala scena – Kis terem) (Erno), Gertrud Fridrik (kg) (Marta), Regina Móra (Thea), Zoltán Mezei (kg) (Rilow Jancsi), Ilona Jelenetek egy házassagból Mak Ferenczi (Gáborne, Menyus anyja), Timea (Prizori iz bra~nog `ivota) Bosznai (kg) (Ilze), Attila Giricz (Gábor, Menyus P: Ingmar Bergman, Pr: Cecilia Osztonits, apja, Alarcos ur), Melinda Jaskov (A lany). R, S, K: Sándor Laszlö. I: Krisztina Szörcsik, Zsuzsanna Kalmár, Terezia Figura, Kinga Mezei, Szilvia Krizsán (Marianne), (133) 27. april 1997. Attila Mess, Gábor Nagypál, Aron Balázs, Zoltán Puskás, Tibor Szloboda (John). Koldusopera (Prosja~ka opera)

P: Bertolt Brecht & Kurt Weill, Pr: Tamas Blum, (137) 4. april 1998. R: Róbert Kolár, S, K: Jasna Badnjarevi} Petrovi}, Pom. r: Ferenc Lavro, Korep: József A bolond és a hóhér (Luda i dèlat) Végsö. P: Jiri Voskovec & Jan Werich & Jaroslav Jeèk, Pr: Géza Balogh, ts. István Eörsi, R: Pal Lengyel, I: Attila Magyar (Bicska Maxi), János Albert (kg) S: Kristina Ignjatovi}, K: Nöra Cselényi, (Peacock), Timea Bosznai (kg) (Peacockne), M: Jaroslav Jeèk. Petronella Körmöci (kg) (Polly), Sándor Laszlö (kg) (Tigris Braun), Irén Abrahám (Lucy), Livia I: Levente Törköly (kg) (Don Blacko De Blabla), Banka (Kocsma Jenny), Ivan Vukosavljev (Lepras Mátyás Pásthy (Don Vasko Da Bamba), Zoltán Mátyás), Nándor Szilágyi (Horgasuiju Jakab), Puskás (Rodrigo Da Bamba), Irén Abrahám Arpád Csernik (kg) (Furesz Róbert), Attila Szabó (Donna Concepcion Da Blabla), Kinga Mezei (Kimball tiszteletes), Attila Giricz (Filch), Zoltán (Dolores), Nándor Szilágyi (Don Cristobal Mezei (Smith rendor), Andrea Jankovi} (Betty), Colompo), Zsuzsanna Kalmár (Juanilla), Attila Melinda Jaskov (kg) (Dolly), Regina Móra (Molly), Giricz (Don Baltazar Carriera), Edit Tényi (Mater Natalia Vicei Hernyák, Mátyás Pásthy (Fellepnek Dolores), Melinda Jaskov (Donna Instructora), meg). Attila Magyar (Gaspar Csalingeros), Gábor Nagypál (Menyhert Csoringeros).

(134) 13. novembar 1997. (138) 9. jun 1998. Körmagyar (Kola) A Rendörség (Policajci) P: Arthur Schnitzler, Ad: Mihály Kornis, R: György P: Slawomir Mrozek, Pr: Gracia Kerényi, Hernyák. R. i Izb. m: György Hernyák, S: György Verebes, K: Branka Petrovi}, Pom. r: Krisztina Filip~ev I: Krisztina Szörcsik (Az utcalany), Tibor Szloboda Dömötör. (A katona), Kinga Mezei (A takaritáno), Gábor Nagypál (A fiatal elvtars), Zsuzsanna Kalmár I: Arpád Csernik (Rendörfönök), Attila Mess (A fiatalasszony), Zoltán Puskás (A ferj), Terezia (Fogoly), Ivan Vukosavljev (Rendör-örmester), Figura (Az edes Kislany), Aron Balázs (Az iró), Natalia Vicei H. (Az örmester), Mátyás Pásthy Szilvia Krizsán (A szinésznö), Attila Mess (Tabornok), Nándor Szilágyi (Rendör). (A milliomos). 418 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(139) 27. jun 1998. (Mala scena – Kis terem) (145) 20. maj 1999. Kiváasaghangverseny (Mala scena – Kis terem) P: Franz Xaver Kroetz, R: György Hernyák, Emigransok (Emigranti) S, K, Izb. m: Edit Faragö. P: Slawomir Mrozek, R, S, K: Arpád Csernik, I: Edit Faragö. S. i K: Aron Balázs. I: Aron Balázs, Arpád Csernik. (140) 6. oktobar 1998. Profik háza – Itt ezt jól csinólják (146) 27. maj 1999. (Ku}a gde se dobro jede) Cselédek (Slu{kinje) P: Martin î~vak, Pr: Ana Mi{kovi} i Emese Varga, R, S: Ljuboslav Majera, K: Branka P: Jean Genet, R, S, K: Kinga Mezei, Petrovi}, Izb. m: Kinga Mezei. S, K: Kriszta Szörcsik. I: Gábor Nagypál (Frenkie), Terezia Figura I: Kinga Mezei (Claire), Kriszta Szörcsik (Peggy), Arpád Csernik (Write), Attila Magyar (Solange). (Black), Melinda Jaskov (Lisa), Aron Balázs (Eddye), Zoltán Puskás (kg), Joss, Lulu alneven), Szilvia Krizsán (Brenda), Edit Tényi (Pincer), (147) 29. avgust 1999. Kinga Mezei (Lany). Hat szereplö szerzöt keres ([est lica traè pisca) (141) 20. oktobar 1998. (Mala scena – Kis terem) P: Luigi Pirandello, Pr: József Füsi, George Eashington szerelmei R, S, K, Izb. m: George Ivascu. (Ljubavi Dòrdà Va{ingtona) I: Aron Balázs (Az apa), Livia Banka (Az anya), P: Miro Gavran, Pr, R: Tibor Vajda, Kriszta Szörcsik (A mostohalany), Tibor Szloboda S. i K: Annamária Mihajlovi}. (A fiu), Péter Dulics (kg) (A kistiu), Adrianna I: Ibi Romhónyi (kg) (Martha), Gabriella Jónás Ladisity (kg) (A kislany), Irén Abrahám (Madáme (kg) (Silvia). Pace), Sándor Laszlö (Az igazgato), Kinga Mezei (Az elso szineszno), Arpád Csernik (Az elso (142) 12. januar 1999. szfnesz), Szilvia Krizsán (A masodik szineszno), Terezia Figura (A fiatal szfneszno), Gábor Téli teplince Nagypál (Fiatal szfnesz), Attila Szabó (Kellekes), P: Ferenc Molnár & Frigyes Karinthy, Attila Német (Dfszletezo), Edit Tényi (Szinésznö), Ad, R, S: Sándor Laszlö, Korep: Valeria Vïkás. Attila Giricz (Ugyelö, sugó). I: Irén Abrahám, Aron Balázs, Arpád Csernik, Edit Faragö, Terezia Figura, Attila Giricz, Attila (148) 21. septembar 1999. Magyar, Kinga Mezei, Gábor Nagypál, Mátyás (Mala scena – Kis terem) Pásthy, Tibor Szloboda, Edit Tényi. Medeia tükre (Medejino ogledalo) (143) 5. februar 1999. P: Laszló Vegel, R. i S: Szilvia Krizsán, K: Erika Janovi}, Izb. m: Marta Koberszky, Kor: Robert Komédia a sötétben (Crna komedija) Na|, Annamária Erdély i Szilard Antal. P: Péter Shaffer, Pr: Imre Szász, R: György Hernyák, S. i K: Annamária Mihajlovi}. I: Szilvia Krizsán, Kinga Mezei. I: Gábor Nagypál (Brindsley Müller), Terezia Figura (Carol Melkett), Irén Abrahám (Miss (149) 21. decembar 1999. Furnival), Nándor Szilágyi (Melkett ezredes), Aron Pisti a vérzivatarban (Ko{mar) Balázs (Harold Corringe), Ivan Vukosavljev (Schuppanzigh), Szilvia Krizsán (Clea), Mátyás P: István Orkény, R, S: Sándor Laszlö, K: Erika Pásthy (Georg Bamberger). Janovi}, Izb. m: Kinga Mezei i Monika Pe{i}. I: Gábor Nagypál (A Pisti), Attila Magyar, Aron (144) 16. februar 1999. (Mala scena – Kis terem) Balázs, Tibor Szloboda (kg) (Pisti), Mátyás Az ezredik játszma vége (Kraj partije) Pásthy (Papa), Irén Abrahám (Mama), Szilvia Krizsán (A Szoke lany), Kinga Mezei (Rizi), Edit P: Samuel Beckett & \or|e Lebovi}, Ad, R, S, K, Faragö (Ozv. Varsányiné), Melinda Ja{kov Izb. m: Attila Magyar, R, S, K, Izb. m: Gábor (Kislany), Attila Német (I. Ferfi), Attila Szabó Nagypál. Palócz (II. Ferfi), Edit Tényi Z. (Fiatal nö), Arpád I: Attila Magyar, Gábor Nagypál. Biró (A Valaki), Monika Pe{i} (Harmonikas). Repertoar 419

(150) 2. februar 2000. Mátyás Pásthy (Arisztarh Dominyikovics (Mala scena – Kis terem) Goloscsapov), Terezia Figura (Kleopatra Micimackó (Vini Pu) Makszimovna), Edit Faragö H. (Raisza Filippovna), Attila Giricz (Jegor Tyimofejevics P: Alan Alexander Milne, Ad, R, Izb. m: Terezia (Jegoruska)), Attila Szabó (Nyikifor Arszenyevics Figura, S, K: Edit Tényi i Terezia Figura, Pugacsov), Zoltán Puskás (Jelpityij atya), Kriszta Pom. r: Edit Tényi. Szörcsik (Viktor Viktorovics), Aron Balázs I: Terezia Figura (Micimacko), Edit Tényi (Fiatalember), Irén Abrahám (Oregasszony), (Nyuszika). Attila Német (Mll. Henriette), Edit Tényi (Zinka), Melinda Jaskov (Grunya), Elvira Gál (Siratóasszony). (151) 13. april 2000. Szeliditések (Pripitomljavanje) (155) 17. april 2001. P: János Sziveri, Ad: Kata Gyarmati, R, S: Kinga Mezei, K: Erika Janovi}, M: Szilard Mezei, Hair (Kosa) Scen. pok: Kriszta Szörcsik i Gábor Nagypál. P: Galt MakDermot & D`ejms Rado & D`eromi I: Aron Balázs (Kalapos ferfi), Kriszta Szörcsik Regni, Pr: Tibor Miklás, R: Viktor Nagy, S: Eva (Kalapos nö), Gábor Nagypál (Emberke), Attila Szendrényi, K: Mari Benedek, mv. Gábor Magyar (Mazsas bacsi), Attila Szabó Palócz Kemény, Kor: Ildikó Gyenes. (Feri), Edit Faragö H. (Narancs marna), Kinga I: Arpád Csernik (Berger), Zoltán Puskás (Woof), Mezei (Kisráka). Aron Balázs (Claude), Attila Giricz (Hud), Laszló GOZ (kg) (Steve), Andor Kovács N. (kg) (Ron), (152) 5. septembar 2000. Gábor Nagypál (Paul), István Körösi (kg) (Walter), Kilenc szinész közonséget keres Csaba Ralbovszki (kg),), Attila Német, Attila (Rozenkranc i Gilden{tajn su mrtvi) Szöke (kg), Ervin Pálfi (kg) (Fiuk), Zsuzsanna Kalmár (Sheila), Terezia Figura (Dionne), Kriszta P: William Shakespeare & Tom Stopard, Ad: Kata Szörcsik (Jeanine), Kinga Mezei (Crissy), Andrea Gyarmati i George Ivascu, R, S: Izb. m: George Jankovi} (kg) (Leata), Monika Pe{i} (kg) Ivascu, K: Erika Janovi}. (Susanna), Sarolta Arok (kg) (Mary), Melinda I: Gábor Nagypál (1. szinesz (Hamlet)), Melinda Jaskov (Ronnie), Elvira Gal (kg), Flóra Bicskei Jaskov (2. szinesz (Ophelia)), Sándor László (3. (kg), Judit Ferenc (kg) (Lanyok), Szilvia Krizsán szinesz (Claudius)), Kriszta Szörcsik (4. szinesz (Mama), Attila Magyar (Papa), Edit Faragö (N6), (Getrud)), Attila Magyar (5. szinesz (Polonius)), Attila Szabó (H., Kek Ember). Aron Balázs (6. szinesz (Horatio)), Attila Szabó (7. szinesz), Edit Faragö H. (8. szinesz), Attila (156) 26. jun 2001. (Trg Slobode) Német (9. szinesz), Attila Giricz (1. nezo (Rosenkrantz)), Zoltán Puskás (2. nezo Greetings from Novi Sad (Guildenstern)). R: Kinga Mezei, K: Erika Janovi}, Dram: Kata Gyarmati. (153) 27. oktobar 2000. I: Attila Giricz, Irén Abrahám, Attila Magyar, Attila (Mala scena – Kis terem) Német, Kinga Mezei, Gábor Nagypál, Melinda Az én Karádym (Moja Karadin) Jaskov, Edit Faragö H. P: Katalin Karády, Ad: Szilvia Krizsán, K: Erika Janovi}, Korep: Valeria Vïkás, (157) 7. decembar 2001. Kor: Róbert Majoros. I: Szilvia Krizsán, Zoltán Puskás, Attila Szabó. A Szecsuáni jóember (Dobri ~ovek iz Se~uana) P: Bertold Breht, Pr: Agnes Nemes Nagy, R: Sándor Zsótér, S: Maria Ambrus, K: Mari (154) 28. novembar 2000. Benedek, Izb. m: Kinga Mezei, Dram: Juli Ungár, Az öngyilkos (Samoubica) Pom. r: Kata Gyarmati. P: Nikolaj Erdman, R, S: Sándor Laszlö, I: Irén Abrahám (Harmadik isten), Edit Faragö H. K: Erika Janovi}, Izb. m: Kinga Mezei, (Jang asszony), Terezia Figura (Az asszony), Dram: Kata Gyarmati, Kor: Mirjana Drobac. Attila Giricz (A ferfi (Ma Fu)), Melinda Jaskov I: Attila Magyar (Szemjon Szemjonovics (Masodik isten), Szilvia Krizsán (Mi Csu), István Podszekalnyikov), Kinga Mezei (Maria Körösi (kg) (Elso isten), Attila Magyar (Su Fu), Lukjanovna), Livia Banka (Szerafina Iljinyisna), Kinga Mezei (Sin), Gábor Nagypál (Sen Te/Sui Gábor Nagypál (Alekszandr Petrovics Ta), Attila Német (Jang Szun), Kriszta Szörcsik Kalabuskin), Szilvia Krizsán (Margarita Ivanovna), (Vang). 420 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(158) 23. januar 2002. (161) 22. oktobar 2002. (Mala scena – Kis terem) Judit Yerma (Jerma) P: Laszló Vegel, R: Péter Tomory, S, K: Melinda Lörincz, M: Arpád Bakos, Dram: Kata Gyarmati. P: Federico Garsia Lorka, R, S, K: Kinga Mezei, M: Szilard Mezei, Dram: Kata Gyarmati, I: Kriszta Szörcsik (Judit), Gábor Nagypál Pom. r: Valeria Juhász. (Holofernesz), Kinga Mezei (Eszter), Attila Giricz (Judit apja), Szilvia Krizsán (Viktoria), Terezia I: Marta Béres (Yerma, Maria), István Körösi (kg) Figura (Szep Amalia), Attila Magyar (Kormányzó), (Juan), Andor Kovács Nemes (kg) (Viktor), Irén Abrahám (Kormányzóne), István Körösi Renata Zima (Gyermek), Kinga Fazekas (Vidam (Tamas), Zoltán Puskás (Cirkuszigazgato), Asszony, Dolores), Imre Mikes, David Grabovac, Mátyás Pásthy (Bankar), Arpád Bakos (kg) Szilard Bordás (A harom him), Karmen Rencsár, (Költö), Attila Németh (Rendorfonok), Attila Szabó Maja Bugar~i} (A ket fiatalasszony), Ada Simon, (Kapitany), Andor Kovács Nemes (Katona), Dorotea Agoston (A két sógornö), Teodóra Melinda Jaskov (I. hölgy), Judit Ferencz (II. Popovi} Drozdik, Andrea Erdélyi, Kinga Fazekas, hölgy). Maja Bugar~i}, Karmen Rencsár (Mosonok), (162) 12. decembar 2002. (159) 9. februar 2002. A rózsászinü halál (Ru`i~asta smrt) Az angyal álma (San an|ela) P: Ljubomir Feldek, R, S: Ljuboslav Majera, K: Anamarija Mihajlovi}, Izb. m: Miroljub P: Gyula Gobby Fehér, R, S: Sándor Laszlö, Aran|elovi} Rasinski, Dram: Kata Gyarmati. K: Erika Janovi}, Dram: Kata Gyarmati, Kor: Ildikó Gyenes, Korep: Agota Vitkay. I: Kinga Mezei (Edith Piaf), Gábor Nagypál (Theo), Szilvia Krizsán (Szent Terez), Andrea I: Andor Kovács Nemes (kg) (Abrahám Pal), Jankovi} (Simone), Attila Giricz (Cocteau), Aron Andrea Jankovi} (Halasz Sari), Gábor Nagypál Balázs, István Körösi (Marcel), (Borisz, Jancsi cigany), Attila Magyar (Dr Márton András, Föhrrceg), Arpád Csernik (Zsoldos (163) 18. januar 2002. Andor, Herceg), Attila Giricz (Harmath Imre), Judit Ferencz (kg) (Viktória), Kinga Mezei Amit a lakáj látott ([ta je batler video) (Hirde-tooszlopok), Mátyás Pásthy ((Apa, Orvos), P: Joe Orton, R. i S: Sándor Laszlö, Edit Faragö H. (Anya, Apolóno), Irén Abrahám K: Erika Janovi}, Dram: Kata Gyarmati. (Anna Tartakova, Hercegne), Szilvia Krizsán I: Attila Magyar (Dr. Prentice), Szilvia Krizsán (Fohercegne, Gudrun), Melinda Jaskov (Izibóra, (Geraldine), Livia Banka (Mrs. Prentice), István Hercegkisasszony), Terezia Figura (Hercegno), Körösi (Nicholas Beckett), Gábor Nagypál (Dr. Attila Német (Herzfeld tanar, ur, Komornyik 1), Rance), Zoltán Puskás (Match ormester), Irén Attila Szabó (Komornyik II), Flóra Bicskei (Lany). Abrahám (?).

(160) 16. april 2002. (164) 27. mart 2003. Pac (Karneval) A lovakat lelövik, ugye? (Konje ubijaju, zar ne) P: Béla Hamvas, Ad: Kinga Mezei i Kata P: Horace McCoy, Pr: Eva Zentai, R: Ljuboslav Gyarmati, R, S: Scen. pok: Kinga Mezei, Majera, S. i K: Melinda Lörincz, Izb. m: Lajos K: Erika Janovi}, Scen. pok: Gábor Nagypál, Pongó, Dram: Kata Gyarmati, Kor: Ivica Klemenc. Dram: Kata Gyarmati. I: Sándor Laszlö (Rocky), Attila Giricz (Rollo), Kinga Mezei (Gloria), Aron Balázs (Róbert), I: Aron Balázs (Bormester), Arpád Csernik Andrea Jankovi} (Ruby), Andor Kovács Nemes (Igazgato, Barnabas Maximusbirö, Pergelin (James), Szilvia Krizsán (Lillian), Gábor Nagypál Todor), Gábor Nagypál (Hoppy Lorinc), Attila (Pedro), Kriszta Szörcsik (Alice), Gábor Pongó Német (Keszo Bertalan, Keszó Benjamin, Boller (kg) (Mario), Attila Magyar (Kid Kamm), Agota Lao, Monopol), Andor Kovács Nemes (kg) Ferencz (kg) (Mattie), Daniel Huszta (kg) (Episztemon, Ambrus Agoston, Bormester), (Freddy), Terezia Figura (Geneva), István Körösi István Körösi (kg) (Toporjan Antal, Flórian, (Vee Lovell), Flóra Bicskei (Mary Hawley), Zoltán Yubainkan), Zoltán Puskás (Kankalin Mátyás, Puskás (Jere Flint), Emina Elor (kg) (Vera), Jenö Vermeran Tibold, Karipa, Schnoen, Alajos), Ferenczi (Lelkesz), Irén Abrahám (Mrs. Layden), Kriszta Szörcsik (Antennis, Kankalin Laura, Edit Faragö H. (Mrs. Higby), Tamas Varga (kg) Abihail, Auguszta Kornelia, Lola, Tamara, Ainyu), (Kapitany), Mátyás Pásthy (Vadló), Róbert Molnár Attila Szóke (kg) (Fellabz, Pataj). (kg) (Rendor). Repertoar 421

(165) 5. jun 2003. Grof), Sándor László (Ragueneau), Attila Giricz Chicago (îkago) (Le Bret), Dániel Huszta (kg) (Carbon De Castel Jaloux), Károly Fischer (Ligniere), Andor Kovács P: John Kander & Fred Ebb & Bob Fosse, Nemes (Valvert Vicomte), Attila Német (Marquis), Pr: Gabriella Prekop i Denes György, R: Viktor Jená Ferrenczi (kg) (Montfleury) Attila Magyar Nagy, S: Eva Szendrenyi, K: Erika Janovi}, (Egy Kapucinus Barát), Emina Elor (kg) (Roxan), Dram: Kata Gyarmati, Korep: Agota Vitkay. Szilvia Krizsán (Liza) Terézia Figura (A Duenna), I: Andrea Jankovi} (Roxie Hart), Kinga Mezei Agota Ferenc (kg) (Cukrászleány) Róbert Molnar, (Velma Kelly), Gábor Nagypál (Billy Flynn), Aron Gábor Pongó (kg), Tamás Varga (kg) (Poetak, Balázs (Amos Hart), Livia Banka (Mama Morton), Inasok, Kadetok). Zoltán Puskás (Mary Sunshine), Attila Giricz (Konferanszie), Flóra Bicskei (Liz), Agota Ferencz (169) 15. decembar 2003. (kg) (Annie), Emina Elor (kg) (Mona, Kitty), (Velika Scena – Nagy Terem) Monika Pe{i} (June), Terézia Figura (Cseng Li), Judit Ferencz (Susanne), Róbert Molnár (kg) Rákóczi – rendhagyó történelmi óra (Fred Casely), István Körösi (Fogarty Ormester), (Rakoci – istorijski ~as) Attila Németh (Orvos), Tamas Varga (kg) (Fiuk), Ad, Rd: Irén Abraham, R: Andrea Jankovi{, Attila Szabó (Rendörök). Pom. r: Valéria Juhász. I: Szilárd Bordás (kg) (Rákoczi), Jutka Ferenc (166) 16. april 2003. (Mala scena – Kis terem) (kg) (Tanarnó), Gabriela Crnkovi}, Adrienn Fischer, Dániel Gombor, Dávid Grabovac, Ella Ben Akiba night club – show Hugyik, Csaba Kocsicska, RóBert KóNya, R: Gábor Puskás, S: Zoltán Puskás, K: Erika Teodora Drozdik Popovi}, Igor Fülöp, Tamás Janovi}, Dram: Kata Gyarmati, Kor: Melinda Hajdu, Aron Kovács, Judit Lószló, Annamária Ujlaki. Pfau, Izabella Pfau, Krisztina Orovecz (Diákok). I: Gábor Nagypál (Harold Zidler), Szilvia Krizsán (Mary), Kinga Mezei (Satine), Andor Kovács (170) 12. januar 2004. (Mala scena) Nemes (Christian), Attila Magyar (Herceg), Andrea Jankovi} (Barbara), Kriszta Szörcsik Via Italia (Nini), Daniell Hiszta (kg) (Toulose), Attila Giricz P: Istvan Domonkos, Ad, Dram: Kata Gyarmati, (Argentin), Emina Elor (kg) (Agota Ferencz (kg), Ad, R, S, Scen p: Kinga Mezei, K:. Erika Janovi}, Róbert Molnár (kg), Gábor Pongó (kg), Tamas M: Szilard Mezei, Scen p: Gábor Nagypál. Varga (kg) (A csapat). I: Zoltán Puskás (Deda), Gabor Nagypál (Balász Feri), Andor Kov)cs Nemes (Viki –Radiator), Aron (167) 4. oktobar 2003. Balász ((Mom~ilo, Firnajsz), Agota Ferenc (kg) (Velika Scena – Nagy Terem) (Heli), Tamás Varga (kg) (Kapa, Ekszeresz), Dániel Huszta (kg) (Minyo, Angyal), Gábor Pongó Vérnász (Krvava svadba) (kg) (Kakas), Atila Nemet (Szallasi paraszt), P: Frederico Garsia Lorca, Pr: Gyula Illyés. Emina Elor (kg) (Horowicz, Kora tanarno, Gerda, Rd, S: József Czajlik, K: Erika Janovi}, Elza, Viki anyja), Robert Molnar (kg) (Elemer). Dram: Kata Gyarmati. I: Szilvia Krizsán (Anya), Kinga Mezei (171) 19. januar 2004. (Mala scena) (Menyasszony), Terézia Figura (Anyos), Andrea Közeleg az idö* (Vreme se pribliàva) Jankovi} (Leonardo felesége), Irén Ábrahám (Cselédasszony, Hold), Flóra Bicskei P: Line Kinutzon, R, S: Sándor Laszlo, (Szomszédasszonyok, Nyoszolyolányok, Pom. r: Gábor Nagypál. Favágó), Gabor Nagypal (Leonardo), Aron Balazs I: Emina Elor (kg) (Rebekka), Dániel Huszta (kg) (Vólegény), Attila Magayar (A menyasszony (Hilbert), Róbert Molnar (kg) (John), Agota Ferenc apja), Daniel Huszta (kg) (Halál), Andor Kovács (kg) (Ingrid), Gábor Pongó (kg) (Oda), Tamás Nemes, Attila Nemet (Vófélyek). Varga (kg) (Knuttebarn). * Ispitna predstava studenata glume na (168) 14. decembar 2003. ma|arskom jeziku Akademije umetnosti u Novom (Velika scena – Nagy terem) Sadu. Cyrano de Bergerac (Sirano de Berèrak) P: Edmon Rostan, R, M: Ljuboslav Majera, (172) 27. januar 2004. (Mala scena) S, K:. Peter ânjecky, Dram: Kata Gyarmati. Macskajáték I: Aron Balazs (Cyrano de Bergerac) Bela Káló P: Istvan Orkény, R, S: Sándor Laszló, (De Neuvillette Christian), Zoltán Puskas (Guiche Pom r: Róbert Molnár, K: Rozália Lakner. 422 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

I: Livia Banka (Orbanne), Irén Abrahám (Giza), Szilvia Krizsán (Paula), Agota Ferenc (kg) (Egérke), Attila Giricz (Viktor), Danniel Huszta (kg) (Pincér), Slavica Varadinac (Norsz).

(173) 23. mart 2004. (Mala Scena – Kis Terem) A mi erdönk alján* (Na dnu na{e {ume) P: Tomas Dilan, R: Szabolcs Tolnai, S: Attila Szabo, M: Szilard Mezei. I: Zoltán Molnar (kg) (Szindbad Kapitany), Kriszta Szorcsik (Rosie Prober), Andor Kovács Nemes (Tiszteletes), Flora Bicskei (kg) (Tengeresz Mariann), Kinga Mezei (Puffine), Attila Giricz (Puff), Szilvia Krizsán (Bugyi Poli(, ZoltánPuskás (Törköly), Attila Nemet (Nullagyula). * Koprodukcija novosadskog pozori{ta –Ujvideki Szinhaz, Novi Sad i pozori{ta Kosztolanyi iz Subotice.

(174) 25. april 2004.(Velika scena – Nagy Terem) A pojaca (Platonov) P: Anton Pavlovi~ ^ehov, Ad: Andras Szeredas, R, S: Tamas Fodor, K: Erika Janovi}, Dram: Kata Gyarmati. I: Kriszta Szorcsik (Ana Petrovna), Gábor Nagypál (Vojnyicev), Kinga Mezei (Szofia Jegorovna), Sándor Laszló (Glagoljev), István Körösi (Kirill), Andrea Jankovi} (Grekova), Attila Magyar (Trileckij), Dániel Huszta (kg) (Vengerovics Iszak), Attila Giricz (Bugro), Aron Balász (Platonov), Szilvia Krizsán (Szasa), Zoltán Puskás (Oszip) Agota Ferenc (kg) (Katya).

(175) 5. jun 2004. (Velika scena – Nagy Terem) Fekete Peter (Crni Petar) R: Zoltán Seress, S: György Csik. K: Enka Janovi}, Dram: János Matuz i Eszter Molnar, Kor: Laszló Bobis. I: Attila Magyar (Pierre Lenoir), Aron Balász (Lucien Ouvrier), Emina Elor (kg) (Colette), Kriszta Szorcsik (Claire Linekett), Zoltán Puskás (Sapiro), István Köröosi (Gaston Auriol), Irén Abraham (Mme. Lefebre), Terézia Figura (Marie) Andor Kovács Nemes (Benetti Baró), Attila Giricz (Michon Allamtitkar), Agota Ferenc (kg) (Michon-né), Róbert Molnar (kg) (Lionel Du Chagrin), Gabriela Crnkovi} (kg) (Chagrin-né), Jénó Ferenczi (kg) (Fleuron Altabornagy), Judit Ferenc (kg) (Leanya), Tamás Varga (kg) (Tikar), Dániel Huszta (kg) (Boy), Gábor Pongó (kg) (Szallodaialkalmazott), Milan Aleksi} (kg) (Zongorista). Repertoar 423

SUBOTICA

NARODNO POZORI[TE NEPSZINHAZ

DRAMA NA SRPSKOM Aleksandar Ugrinov, Varga Henrietta (kg), Mira JEZIKU Vasiljevi} kg. (316) 20. maj 1987. (314) 25. decembar 1986. Anita Berber Bajka o suncu mesecu P: Nada Kokotovi}, R, Kor: Nada Kokotovi}, P: Ljubomir Pauzin, R: Branko Brezovec. Asr: Lali} István, S, K: Bjanka Adì}-Ursulov, I: Sini{a Mileti} (kg), Zoran Ivan~i} (kg), M: Claud-Achille Debussy, Arthur Rubinstein, Sebestyén Tibor, Szél Péter, Faragö Edit, Bubos Franz Liszt, Ch. C. Saint-Saens, Leo-C.-Ph. András, Gyenes Zita, Arcson Rafael, Dóbrei Delibes i “Laibach”. Denes. I: Almira Osmanovi} (kg) (Anita Berber), Ne|o Osman (kg) (Sebastian Drost), Bakota Arpád (315) 24. januar 1987. (Henry Chattin-Hoffman), Ljup~o Bresliski (Georg Grosz), \or|e Rusi} (Richard Oswald), Dóbrei Bloody Mary Denes (Otto Dix), Gyenes Zita (Marta Dix), Tolnai P: Lengyel – [erbedìja – Kokotovi} – Risti}, Lea (Lya de Putti), Majoros Katatin (Rita R: Ljubi{a Risti}, S: Hupkó István, K: Bjanka Sacchetto), Sneàna Jak{i} ôli} (Dinah Nelken), Adì} Ursulov, M: Lengyel Gábor, Elizabeta Ko~oska (Suzy Wanowsky), Ljiljana Kor: Nada Kokotovi}. Jak{i} (Leni Filefenstahl), Manja Opsenica (Tilla I: Rade [erbedìja, (kg), Albert János, Eva Durieux), Eva Amanatidu (Lotte Pritzet), Luka Amanatidu, Ramadan Azirovi}, Abrahám János, Piljagi} (Div @indar{i}) Albert János (Sve{tenik), Arok Ferenc, Biljana Babi} (kg), Ljup~o Bresliski, Ivan Do{evski (Adolf Hitler), Ana Kostovska (kg) Zoran Bu~evac, Aleksandar Cvjetkovi}, Neboj{a (Menneur de Jeux). ôli}, Petar Georgijevski (kg), Dóbrei Denes, Gyenes Zita, Dejan \or|evi} (kg), Svetislav \or|evi}, Ivan \o{evski, Godányi Zoltán (kg), (317) 2. jul 1987. Vanja Govorko (kg), Aleksandra Guzina (kg), Don @uan Nikola Ivo{evi}, Nikola Jager, Ljiljana Jak{i}, Sneàna Jak{i}-ôli}, Jónás Gabriella, Karna P: Moliere, Pr: Radovan Iv{i}, R: Ljubi{a Risti}, Margit, Kasza Eva, Elizabeta Ko~oska, Korica S: Hupkó István, K: Bjanka Adì}-Ursulov, Miklós, Aleksandra Kosanovi} (kg), Ana M: Lengyel Gábor. Kostovska (kg), Majoros Katalin, Miroslav Medi}, I: Rade [erbedìja (kg) (Don Juan), Miodrag Medve Sándor, Monja Milenkovi}, Veroslava Krivokapi} (kg) (Sganarelle), Jónás Gabriella Mitrovi}, Marija Opsenica, Luka Piljagi}, Vesna (Elvira), Szél Péter (Gusman), Petar Radovanovi} Risti} (kg), \or|e Rusi}, Du{ka [everdija (kg), (kg) (Don Luis), Ivica Jako~evi} (Francisco), Szucs Hajnalka, Damir [aban, Tallós Zsuzsa, Korica Miklós (Don Carlos), Ana Kostovska (kg), Takács Szirácki Katalin, Darko Tikvicki, Eva Amanatidu, Marija Opsenica, Monja 424 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Milenkovi}, Elizabeta Ko~oska, Veroslava Svetislav \or|evi}, Oliver Szél, Péter Szél, Zsolt Mitrovi}, Milena \umi}, Sneàna Jak{i} ôli}, Szél, Katalin Szirácki, Levente Törköly, Tibor Ljiljana Jak{i}, Ivan \o}evski, Neboj{a ôli}, Vajda, Henrietta Varga, Veroslava Mitrovi}, Zoran Petar Georgijevski (kg), Nikola Ivo{evi}, Luka Bu~evac, Zoran Trklja, @eljko Santra~, Balázs Piljagi}, Ramadan Azirovi}, Miodrag Gaji} (kg) Monori. (Seljanke i seljaci). Svetislav \or|evi} (La Viotetta), Zoran Bu~evac (Ragotin), \or|e Rusi} (Dimanche), Danilo ôli} (La Ftamme). (321) 21. januar 1989. (Sinagoga) [iptarIiII (318) 4. jul 1987. P: Dragan Tomi} & Ljubi{a Risti}, R: Ljubi{a Risti}, S: Robert Gombás, K: Eva Pataki i Bjanka [kola za ène Adì} Ursulov, M: Gábor Lengyel. P: Moliere, Pr: Radmila Miljani}-Nikoli}, R: Janez I: Miodrag Krivokapi}, Andrijana Videnovi}, Danilo Pipan, S: Bjanka Adì}-Ursulov i Janez Pipan, ôli}, Marija Opsenica, Aleksandar Cvjetkovi}, K: Bjanka Adì}-Ursulov, M: Davor Rocco, Ana Kostovska, Neboj{a ôli}, Snjeàna Jak{i}, Kor: Ksenija Hribar. Veroslava Mitrovi}, Ljiljana Jak{i}, Erìka I: Aleksandar Cvjetkovi} (kg) (Amolf), Andrijana Kova~evi}, Zoran Bu~evac, Igor Kova~i}, Videnovi} (kg) (Anjes), Bakota Arpád (Horacije), Svetislav \or|evi}, Ramadan Azirovi}, \or|e Ljup~o Bresliski (Alen), Gyenes Zita (@orèta), Rusi}, Petar Radovanovi}, Suzana Vukovi}, Kovács Frigyes (Hrizald), Miodrag Gaji} (kg) Elizabeta Ko~oska, Ljup~o Bresliski, Miodrag (Bele`nik). Gaji}, Zoran Trklja.

(319) 25. jul 1988. (322) 25. februar 1989. ûvari hrama Opasnost od jelena –Rocking II P: Petko Vojni} Pur~ar, R: István Lali} i Denes R: Damir Bartol. Dóbrei, K: Bjanka Adì} Ursulov, M: Mitar I: Damir Bartol, Zlatko Buri}, Branko Milkovi}, Suboti}. Miodrag Samardìja. I: András Bubos, Ana Kostovska, Péter Szél, Irén Bada, Zsuzsa Tallós, Henriena Varga, Emma (323) 15. jul 1989. Dóró, Neboj{a ôli}, Denes Döbrei, Edith Faragö, Tibor Kákonyi, Gyula Francia, Róbert Bakota, Boj na Kosovu László Keszeg, Attila Karácsonyi, Virág R, S: Ljubi{a Risti}, K: Bjanka Adì} Ursulov, Szemerédi, Gábor Urban, Attila Faragö, Nándor M: Gábor Lengyel, Kor: Béla Orovec, Pom. Lajkó, Robert Pejnovac, István Kovács r: Bo{ko Pi{talo. Tickmayer. I: János Albert, Rafael Arcson, Ramadan Azirovi}, Ferenc Arok, Irén Bada, Arpád Bakota, (320) 30. avgust 1988. (Trg ispred Pozori{ta), Olivera Begovi}, Zoran Bu~evac, Ljup~o Bresliski, Neboj{a ôli}, Emma DóRó, Svetislav \or|evi}, Sprovod u Teresienburgu Mi{a Gaji}, Iréna Jako~evi}, Ljiljana Jak{i}, P: Miroslav Krleà, R, S: Ljubi{a Risti}, K: Bjanka Gabriella Jónás, Eva Kasza, Elizabeta Ko~oska, Adì} Ursulov, M: Davor Rocco, Kor: Béla Frigyes Kovács, Miklós Korica, Ana Kostovska, Orovec, Pom. r: Sa{o Milenkovski. Julia Kotroba, Miroslav Medi}, Sándor Medve, Miroslava Mitrovi}, Sanja Morav~i}, Marija I: Ferenc Arok, János Albert, Maria Albert, Opsenica, Luka Piljagi}, Zoltán Pletl, @eljko Aleksandra Ugrinov, Ana Kostovska, Andrea Santra~, Oliver Szél, Péter Szél, Katalin Szirácki, Milovanovi}, Rafael Arcson, András Bubos, Irén Tibor Sebestyén, Tanja Tasi}, Levente Bada, Arpád Bakota, Emma Dóró, \or|e Rusi}, Törk,148ly, Zoran Trklja, Tibor Vajda, Henrietta Elizabeta Ko~oska, Erìka Kova~evi}, Filip Gaji}, Varga, Erzsebet Vrestyak. Géza Kopunovi}, Margit Horváth, Iréna Jako~evi}, Gabriella Jónás, Jelena Antonijevi}, Tibor Kákonyi, Eva Kasza, Katarina Ba~lija, (324) 2. septembar 1989. Katarina Lon~ar, Miklós Korica, Julia Kotroba, Aretej Frigyes Kovács, Lana Nikoli}, Ljiljana Jak{i}, Ljup~o Bresliski, Luka Piljagi}, Maja Race, Marija P: Miroslav Krleà, R: Du{an Jovanovi}, Opsenica, Sándor Medve, Miodrag Gaji}, Mirela Pom. r: Milan Belegi{anin, S: Bojana Risti}, Pavlovi}, Miroslav Medi}, Györgyi Modri, Neboj{a K: Bjanka Adì} Ursulov, M: Toma Pro{ev, ôli}, Olivera Begovi}, Petar Radovanovi}, Zoltán Kor: Nada Kokotovi}, Korep: Dobrila Markov. Pletl, Ramadan Azirovi}, Ratko Radivojevi}, Tibor I: Miodrag Krivokapi}, Gordana Jo{i}, Vladislav Sebestyén, Sanja Morav~i}, Suzana Vukovi}, Ka}anski, Petar Radovanovi}, Frigyes Kovács, Repertoar 425

Mirko Petkovi}, Ateksandar Ugrinov, Géza Badnjarevi}-Petrovi}, M: Predrag Vrane{evi} i Kopunovi}, \or|e Rusi}, Tibor Sebestyén, Zoran Bulatovi}, Kor: Mirna @agar. Ferenc Arok, András Bubos, Mi{a Gaji}, Zoran I: Dragomir Pe{i} (Apolon), Inge Appelt (Smrt), Bu~evac, Branislav Vukasovi}, Ilona Kantor Mihajlo Pleskonji} (Heraklo), Tihomir Stani} Vasiljevi}, Slavoljub Koci}, Gordana Kojadinovi}, (Admet), Dara Dòki} (Alkestida), Filip Lengyel Mira Ru{kuc, Aranka Tot, Marjeta Savi}, Olivera (Eumel), Erika Lengyel (K}i), Danilo ôli} (Feret), Kova~evi}, Milica Mileti}, Ljiljana Vi{ekruna, Inge Appelt (Slu{kinja), Dragomir Pe{i} (Sluga), Jasna Kova~i}, Danijela Uzelac, Radmila Predrag Vrane{evi} (Horovo|a), Aleksandar Nestorovi}, Milutin Petrovi}, Rastislav Varga, Ugrinov, \or|e Rusi}, Branka Kati}, Géza \or|e Drljan, Dragan Pandilovski, Toni Kopunovi}, Ramadan Azirovi}, Jelena Ran|elovi}, Aleksandar Ne{kov, Branislav Antonijevi}, Rafael Areson, Tatjana Medi}, Te{anovi}. Suzana Vukovi}, Dara [ukovi}, Silvija Pinku, Sneàna Vi{nji}, Katarina Lon~ar, Na|a Sekuli} (325) 3. decembar 1989. (Hor), Zoran Bulatovi}, Goran Tuk{a, Lakato{ Subotica i detalji otpora Mátyás, Gyula Jónás, Darko Tikvicki, József R: Damir Bartol, S: Dubravka [iki}. Kovács (Muzi~ari), I: Damir Bartol, Dubravka [iki}, Viktorija [imon~ek, Ante Vukov, Mira Dudukovi}, Damir (329) 26. jul 1990. Pavi}, Nenad Pavi}. Ajant P: Sofokle, Pr: Svetlana Slap{ak, R: Sa{o (326) 6. jul 1990. Milenkovski, K: Bjanka Adì} Ursulov, Ruà vetrova M: “Anastasija”, Dr: Branislav Jakovljevi}. P: Nenad Fi{er, R: Haris Pa{ovi}, S: Nevenka I: Ana Kostovska (Atena), Mi{a Gaji} (Odisej), [e{i}, K: Ljiljana Petrovi}, M: Zoran Eri} i Sr|an Senko Velinov (Ajant), Elizabeta Ko~oska Hofman, Kor: Sonja Vuki~evi}. (Tekmesa), Luka Piljagi} (Hektor), Ne|o Osman I: Lidija Stevanovi} ([ila Maat), Miroslav Fabri (Ahil), Vladimir Milo{evi} (Patroklo), Mirela (Otac), Mirjana Karanovi} (ârobnica), Nenad Pavlovi} (Briseida), Tijana Vojni} (Eurisak), Sa{o Vujanovi} (Czur Makame), Aleksandra Ili} Milenkovski (Gitara), Goran Trajkovski (Bas, Pleskonji} ([aome), Draginja Voganjac (Javana), Vokal), Zoran Spasovski (Bubnjevi), Sanja Radomir Lazarevi} (Bezimeni), Ratko Radivojevi} [olevska (Klavijature). (û [i), Jasna \uri~i} (Njing), Robert Kolár (Nuhtep), Sonja Vuki~evi} (Inakoja), Gordana \ur|evi} (Vjetro), Zoran Petrovi} (Vetrija), (330) 28. jul 1990. Aleksandar Ala~ (Stranac). Eumenide P: Eshil, Pr: Svetlana Slap{ak, R: Nada (327) 21. jul 1990. Kokotovi}, S. i K: Bjanka Adì} Ursulov, M: Ivana Car Edip Stefanovi} i G. F. Hendel, Dr: Aleksandar Al~in. P: Sofokle, Pr: Milo{ \uri}, R. i S: Ljubi{a Risti}, I: Zoran Bu~evac (Kalhant), Tanja Tasi} Pom. r: Obrad Radulovi} i Filip Gaji}, K: Bjanka (Ifigenija), Neboj{a ôli} (Agamemnon), Elizabeta Adì} Ursulov, M: Gábor Lengyel, Dr: Zlatan Ko~oska (Klitemnestra), Arpád Bakota (Egist), ôlakovi}. Ljiljana Jak{i} (Kasandra), Petar Radovanovi} I: Rade [erbedìja (Edip), Miodrag Krivokapi} (Apolon), Milan Putnik (De~ak), Sneàna Jak{i} (Kreont), Inge Appelt (Jokasta), Ljuba Tadi} ôli} (Elektra), Emma Dóró (Atina), Ne|o Osman (Tiresija), Petar Radovanovi} (Pastir), Vladislav (Orest), Ana Kostovska (Pitija), Marija Opsenica Ka}anski (Doktor), Milan Marodi} (Komandant (Vo|a Erinija), Neboj{a ôli} (Horovo|a), Arpád logora), \or|e Rusi} (Glasnik korintski), Sanja Bakota (Tuìlac), Eva Budim~evi}-Kasza Morav~i} (Antigona), Erika Lengyel (Ismena), (Branilac), Irén Bada, Sneàna Jak{i}-ôli}, Jelena Antonijevi} (Glasnik), Filip Gaji} (Vodi~), Ljiljana Jak{i}, Veroslav Mitrovi}, Katalin Mirela Pavlovi}, Silvija Pinku, Olgica Stanarevi}, Takasc-Siracki, Zsuzsanna Talls, Tanja Tasi} Branka Kati}, Dara [ukovi}, Katarina Lon~ar, (Erinije), Neboj{a ôli} (Atrej), Arpád Bakota Tatjana Medi}, Sneàna Vi{nji}, Jugoslava (Hiest). Dra{kovi}, Olivera Begovi} (Hor). (331) 29. jul 1990. (328) 24. jul 1990. Antigona Alkestida P: Sofokle, Pr: Milo{ \uri}, R: Aleksandar P: Euripid, Pr: Svetlana Slap{ak i Bratoljub Klai}, Tovstonogov, S: Bojana Risti}, K: Bjanka Adì} R: Zlatko Sviben, S: Emir Geljo, K: Jasna Ursulov, M: Merab Gagnjidze, Dr: Davor [pi{i}. 426 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

I: Miodrag Krivokapi} (Kreont), Jasna \uri~i} (Persida), Jugoslava Dra{kovi} (Ljubinka), Boris (Antigona), Ljiljana Bi}ani} (Ismena), Sa{a Babi}, Milo{ Vu~kovi}, Dejan Grkovi}, Branimir Kuzmanovi} (Hemon), Sneàna Jak{i} ôli} Dimitri}, Robert Bo{njak, Radoslav Kova~evi}, (Euridika), @eljko Santra~ (Straàr), Danilo ôli} Draginja Kolak (Brigadiri). (Horovo|a). (327) 17. novembar 1990. (332) 30. jul 1990. Opera za dva dinara Vatrotehna R: Borut [eparevi}. Ad, R: Lenka Udovi~ki, M: Davor Roko, S: Sneàna Petrovi}, K: Bjanka Adì} Ursulov, I: Goran Bosanac, Hrvoje Crni}, Sre}ko Borse, Scen. pok: Mirna @agar, Korep: Aleksandar Damir Klemeni}, Predrag Li~ina, Oleg Ma|or, Hercenberger. Sini{a Pahi}, Ivana Popovi}, Borut [eparevi}, Tvrtko Zlopa{a. I: Vladislav Ka}anski (Otac), Ana Kostovska (Majka), Ivan \o}evski (Lale), Na|a Sekuli} (Cveta), Suzana Vukovi} (Sojka), @olt Sel (@ule), (324) 1. avgust 1990. Ljup~o Bresliski, Milan Marodi} (Sudski izvr{itelji), Privatni mir Radi{a Vu~kovi}, Ka}a Ba~lija, Géza Kopunovi}, P: Aristofan, Pr: Svetlana Slap{ak, R: Lazar Zoran Bu~evac, Ramadan Azirovi}, Sneàna Stojanovi}, S: Bojana Risti}, K: Bjanka Adì} Jak{i} ôli}, Aleksandar Ugrinov, Svetislav Ursulov, M: Gábor Lengyel, Dr: Aleksandar Al~in, \or|evi} (Slu`benici), Luka Piljagi} (Skitnica). Kor: Mirna @agar, as. Bane Krsti}. I: Petar Radovanovi} (Pravdoljub), Vladislav (328) 29. decembar 1990. Ka}anski (Prpula), Ilija Dra{kovi} (Euripid), Nojeva barka Aleksandar Gajin (Bogodvoj), Aleksandar Ugrinov (Megaranin), Neboj{a ôli} (Beo}anin), @eljko Ad, R: Nada Kokotovi}, S: Bojana Risti}, Santra~ (Glasnik), Ramadan Azirovi} (Poslanik), K: Bjanka Adì}-Ursulov, M: Mitar Suboti}. Dragomir Pe{i} (@bir), Zoran Bu~evac (Seljak), Katarina Ba~lija (@ena Pravdoljubova), Jelena I: Ivanka Lukateli, Sonja Vuki~evi}, Damjana Antonijevi} (]erka Pravdoljubova), Silvija Pinku êrne, Ljiljana Zagorac, Ljuba Tadi}, Mihail (Megaraninova }erka I), Olgica Stanarevi} Babu{ka, Ljup~o Bresliski, Aleksandra ôli}, (Megaraninova }erka II), Mihajlo Nestorovi} Ivana Segi. (Sluga Pravdoljubov), Olivera Begovi} (Laìrahman), Tatjana Medi} (@ena {efa dràve), (329) 9. januar 1991. Svetislav \or|evi} (Tra~anin), Erìka Kova~evi}, Vladimir Milo{evi}, \or|e Rusi} (Hor). Narodni poslanik P: Branislav Nu{i}, R: Ljubi{a Risti} i Vladimir (325) 5. avgust 1990. Lazi}, S: I{tvan Hupko, K: Bjanka Adì} Ursulov, Kuzman, Vitez M: Gábor Len|el. P: Grigor Prli~ev, R: Sa{o Milenkovski, K: Bjanka I: Ljuba Tadi} (Jevrem Proki}), Katarina Ba~lija Adì} Ursulov, M: “Anastasija”, Dr: Branislav (Pavka), Sanja Morav~i} (Danica), \or|e Rusi} Jakovljevi}. (Spira), Marija Opsenica (Spirinica), Vladislav I: Senko Velinov (Kuzman), Lidija Stevanovi} Ka}anski (Ivkovi}), Veroslava Mitrovi} (Gospa (Neda), Luka Piljagi} (Muhamed), Mirela Pavlovi} Marina), Neboj{a ôli} (Sekuli}), Géza (Mare), Ana Kostovska (Fatina), Jasna \uri}i}, Kopunovi} (Jovica Jerkovi}), Milan Marodi} (Sima Draginja Voganjac, Jelena Antonijevi} (Hor), Soki}), Petar Radovanovi} (Sreta), Aleksandar Zoran Petrovi} (Udaraljke). Ugrinov (Govornik iz naroda), Radi{a Vu~kovi} (Mladen), Mirjana Vu~eti}, Erika Len|el (Devoj~ice). (326) 3. novembar 1990. Brada (330) 10. januar 1991. P: @ivojin Pavlovi}, Ad. i R: Rade [erbedìja, S: Ljubi{a Risti}, K: Bjanka Adì} Ursulov. Gospo|ica Julija I: Sa{a Kuzmanovi} (@ine), Filip Gaji} (Ugljen), P: August Strindberg, R: Sa{o Milenkovski, Dara [ukovi} (Nadica), Vladislav Ka}anski S. i K: Bjanka Adì} Ursulov, M: Goran (Sloba), Ne|o Osman (Budimir), Katarina Lon~ar Trajkovski. (Milanka), Sneàna Vi{nji} (Doktorka), Mirela Pavlovi} (Smiljka), Suzana Vukovi} (Desanka), I: Bojana Kova~evi} (Gospo|ica Julija), Ana Nade`da Sekuli} (Jagoda), Branka Kati} Kostovska (Kristina), Senko Vejinov (@an). Repertoar 427

(331) 19. februar 1991. Zoltán Pletl, Attila Szabó Palóc, Sa{ka Popov, U potrazi za izgubljenim vremenom Zoltán Molnár, Tanja Tasi}, Simonida Stankovi}, Tatjana Bijeli}, Ninoslav [}epanovi}, Szemerédi P: Marsel Prust, Kor: R: Nada Kokotovi}, M: Mitar Virág, Dragana Albijani}, David Tasi}, Sanja Suboti}, S: K: Bjanka Adì} Ursulov, Morav~i}, Oliver Szél, Obrad Radulovi}, Darko Dram: Zorica Jevremovi}. Pilipovi}, Tamara Todorovi}, Dejan \or|evi}, I: Mihail Babu{ka (Svan), Ivanka Lukateli (Odet), Erìka Kova~evi}, Renata Fehér, Bato Elek. Almira Osmanovi} (@ilberta), Sonja Vuki~evi} (Gospo|a Verdiren), Tanja Tasi} (Albertina), Mira Ru{kuc (Tetka Leoni), Radmila Nestorovi} (336) 18. decembar 1991. (Fransoaz), Aleksandra Ketig (Eulalija), Nada Otac Sam Kokotovi} (@nenevijev od Brabanta, Fedra), P: Danilo Ki{, R: Ljubi{a Risti}, S: István Hupkó, Ljup~o Bresliski (Gra|anin, Ceremonijal majstor), K: Tihomir Spirovski, M: Gábor Lengyel, Ljiljana Jak{i} (Vojvotkinja Germant), Zoran Pom. r: Obrad Radulovi} i Aleksandra Male{evi}. Bu~evac (Vojvoda Germant), Miroslav Fabri (Kapetan Alfred Drajfus), Milan Markovi} (De~ak). I: Ramadan Azirovi}, Zoran Bu~evac, András Bubos, Katalin Takács Szirácki, Tibor Sebestyen, Oliver Szél, Ana Kostovska, Sneàna Jak{i} (332) 25. jul 1991. ôli}, Szuzsanna Tallós, Svetislav \or|evi}, Rani jadi Veroslava Mitrovi}, Luka Piljagi}, Ljiljana Jak{i}, Tanja Tasi}, Milan Marodi}, Radi{a Vu~kovi}, P: Danilo Ki{, Ad: R, Sa{o Milenkovski, Erika Lengyel, Manojlo \or|evi}, Erìka S. i K: Tihomir Spirovski. Kova~evi}, Zsolt Szél, Petar Radovanovi}, Tibor I: Lidija Stevanovi}, Mihajlo Pleskonji}, Ferenc Vajda, Emma Dóró, János Albert, Sanja Péter, David Tasi}, Tatjana Bijeli}, Rteardo Morav~i}, Edit Nagy, Marta Harkai, Laszló Sanchez, Iréna Jako~evi}, Luka Piljagi}, Eva Lakatos, István Maroti, János Abrahám, Dejan Kasza, Irén Bada, Péter Szél, Zoran Bu~evac, \or|evi}, Gyula Jónás, Mátyás Lakatos. Sneàna âbrilo, Erika Lengyel, Obrad Radulovi}, Sa{a Gabri}. (337) 26. februar 1992. Zlo~in i kazna (333) 18. avgust 1991. P: Fjodor Mihajlovi~ Dostojevski, Ad. i R: Sa{o ûdotvorac Milenkovski, S: István Hupkó, K: Milena \urica, P: Danilo Ki{ & Nenad Fi{er & Haris Pa{ovi}, M: Venko Serafimov. R, S, K, Haris Pa{ovi}, K: Kor: Sonja Vuki~evi}, I: Zoltán Molnár, Simonida Stankovi}, Vladislav M: Zoran Eri}. Ka}anski, Neboj{a ôli}, Péter Szél, Luka I: Sonja Vuki~evi}, Zoltán Pletl, Mihajlo Piljagi}, Iréna Jako~evi}, Katarina Ba~lija, Milan Pleskonji}, Ferenc Péter, Zoltán Molnár, Nenad Marodi}, Aleksandar Ugrinov, Zoran Bu~evac, Gvozdenovi}, @eljko Santra~, Attila Szabó Palóc, Ramadan Azirovi}. Oliver Szél, Bato Eelk. (338) 14. mart 1992. (334) 19. avgust 1991. Osvrni se u gnevu Mansarda P: Dòn Osborn, R: Aleksandra Male{evi}, P: Danilo Ki{, R: Kor: Nada Kokotovi}, M: Gustav S: István Hupkó, K: Milena \urica, M: Gábor Mahler i Zlatko Ori|anski. Lengyel. I: Aleksandra Ili} Pleskonji}, Kiril Pop Hristov, I: Zoran ]osi} (Dìmi), Sa{ka Popov (Alison), Ljup~o Bresliski. Suzana Vukovi} (Helena), @eljko Santra~ (Kuf).

(335) 21. avgust 1991. (339) 28. mart 1992. Put u Nikaragvu Rendez-vous u predgra|u P: Danilo Ki{ & Haris Pa{ovi}, R, K: Haris P: Aleksandar Vampilov, Pr: Eva Pavleti}, Pa{ovi}, K, Kor: Sonja Vuki~evi} i Tihomir R: Aleksandar Tovstonogov, S: István Hupkó, Spirovski, Pom. r: Sa{a Gabri} i Alison Woods. K: Milena \urica, M: Gábor Lengyel. I: Mihajlo Pleskonji}, Sonja Vuki~evi}, Ana I: Boris Isakov (Busigin), Petar Radovanovi} Kostovska, Ljiljana Jak{i}, Nenad Gvozdenovi}, (Sarafanov), @eljko Santra~ (Silva), Luka Piljagi} Bojana Kova~evi}, Ricardo Sanchez, Ferenc (Vasenjka), Sándor Medve (Kudimov), Ljiljana Péter, Szilvia Baranyi, Suzana Vukovi}, Suzana Jak{i} (Nina), Sne`ana Jak{i} ^oli} Grun~i}, Svetlana Stojanovska, @eljko Santra~, (Makarskaja), Géza Kopunovi} (Sused), Marta 428 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Harkai Lendvai, István Harkai, Mátyás Lakatos, Iréna Jako~evi} (Janova èna), Svetlana Mátyás ml. Lakatos, Edit Fehér, Laszló Lakatos, Stojanovska (Dèni), Janet Lopez Pinela István Maroti, Pal Zsiga, Dejan \or|evi}, Gyula (Peva~ica). Jónás (Muzi~ari). (343) 11. avgust 1992. (339) 4. april 1992. Portret umetnika u mladosti Kralj Ibi ili Tunguàni P: James Joyce, Ad. i R: Sa{a Gabri}, M: Gábor P: Alfred @ari & Haris Pa{ovi}, R: Haris Pa{ovi}, Lengyel, Kor: Rosa Seder. S: István Hupkó, K: Jesenka Jasniger, M: Zoran I: Filip Lengyel (Stiven Dedalus jr.), Boris Isakov Eri}, Pom. r: Sa{a Gabri}. (Stiven Dedalus), Zoltán Molnár (Fridrih Ni~e), I: Miodrag Krivokapi} (Otac Ibi), Ana Kostovska Sergio Ricardo Diaz Sanchez (Gould Verskoils), (Majka Ibi), Ferenc Péter (Bordir D. A.), Géza Zoltán Pletl (ât Géza), Alison Woods (Bernadet Kopunovi} (Dr Njonja Pipaija), \or|e Rusi} Devlin), Janet Lopez Pinela (Moli Blum), Tatjana (Haljimi Tulumba), Ljiljana Jak{i} (Veselinka), Irén @eraji} (Nora Dòjs), Szilvia Baranyi Bada (Mara Ruskinja Stara), Zoltán Pletl (Jano{ (Sheela-Na-Gig), Tihomir Vuji~i} (Opat), Droga), Julia Kotroba (Lola Bogomoljka), Aleksandar Ugrinov (Otac), Erìka Kova~evi} Svetlana Stojanovska (Sena Dìhad), Tibor (Majka), Veroslava Mitrovi} (Tetka Dante), Milan Sebestyen (Sre}ko Drot), Darko Tikvicki (Ciga Marodi} (Rektor), Ilija Dra{kovi} (Ujka ârls), Rumunka), Manojlo \or|evi} (Alfred), Veljko \or|e Rusi} (Vlasnik Paba), Vi{nja Bakalar Krsti}, Dejan \or|evi}, Mátyás ml. Lakatos, (Klaviristkinja). Vlada Rusi}, Dejan Ba{aragin, Darko Tikvicki (VIS “@ari”). (344) 13. avgust 1992.

(340) 5. avgust 1992. Lifka presents Bra}a Karamazovi P: István Lali}, R. i Izb. m: István Lali}, S: István Hupkó, Korep: Aleksandar Hercenberger. P: Fjodor Mihajlovi~ Dostojevski, Ad. i R: Sa{o Milenkovski, M: Venko Serafimovski. I: Radi{a Vu~kovi}, Géza Kopunovi}, Gábor Szegedi, Attila Karácsonyi, Gyula Francia, I: Neboj{a ôli} (Dimitrij Karamazov), Tihomir Aleksandar Ugrinov, Tihomir Vuji~i}, Sergio Vuji~i} (Aljo{a Karamazov), Vladislav Ka}anski Ricardo Diaz Sanchez, Szolt Vicei, Iréna (Ivan Karamazov), Petar Radovanovi} (Fjodor Jako~evi}, Eva Kasza, Katarina Ba~lija, Szilvia Karamazov), Zoran Bu~evac (Islednik), Svetislav Baranyi, Hermina Eedélyi, Ana Kostovska, Irén \or|evi} (Grigorij), Ljiljana Jak{i} (Gruènjka), Bada, Janet Lopez Pinela, Suzana Vukovi}, Veroslava Mitrovi} (Katarina Ivanovna), Ramadan Matias Murenyi, Pal Sziga, István Maroti, Dejan Azirovi} (Smerdiakov). \or|evi}, Gyula Jóná s, Laszló Lakatos, Mátyás Lakatos, Mátyás ml. Lakatos. (341) 6. avgust 1992. [arlo (345) 24. avgust 1993. P: Charlie Chaplin, Sn. R: Obrad Radulovi}, Kristifor Kolumbo S: István Hupko, Kor: Gordana D. Ga~i}, P: Miroslav Krleà, R, S, K: Ljubi{a Risti}, Pom. r: Perta Ovadija. M: Gábor Lengyel Vi{nja Bakalar i Ana I: Sadìda [eti} ([arlo), Suzana Vukovi} Kostovska. (Prodava~ica cve}a, No}na dama, Divljaku{a), Luka Piljagi} (Vojnik), Tibor Sebestyen I: Miodrag Krivokapi} (Kristifor Kolumbo), Boris (Policajac), Mila Seder (Balerina), Tibor Vajda Isakovi} (Neposnati), Aleksandar Krstaji}, (Gospodin, Lopov, Gra|anin, Hinkel), Eva Kasza Aleksandar Ugrinov, Aleksandra Erdeg, Ana (Demostrant, Lopov, Gra|anka), Ljiljana Jak{i} Kostovska, András Bubos, Irén Bada, Branka (Beli Sarlo), Vi{nja Bakalar (Pijanistkinja). Ribar, Danijela Stojanovi}, Dragana Bosni}, Du{an Banjanin, Hermina Erdély, Gyula Francia, Goran Vidakovi}, Ivana Milinkovi}, Jasna Babi}, (342) 7. avgust 1992. Eva Kasza, Laura Pei}, Luka Piljagi}, Ljiljana Monstrum je ovde Jak{i}, Milan Marodi}, Milena Arsova, Zoltán Molnár, Olga Konkoj, Petar Radovanovi}, Zoltán P: Brock Brock Norman, Pr: Danka Lengyel, Pletl, Predrag Pavlovski, Sanja Morav~i}, R. i Izb. m: Alison Woods, S: István Hupkó, Gabrijela Sanka, Sa{ka Popov, Tibor Sebestyén, Pom. r: Tamara Mileti}. Sergio Ricardo Diaz Sanchez, Suzana Vukovi}, I: Aleksandar Krstaji} (Masimo), Katalin Takács Oliver Szél, Péter Szél, Sandra Rudi}, Zsófia Szirácki (Masimova èna), András Bubös (Jan), Jávor, Edita Kadiri}, Iréna Jako~evi}, Tanja Repertoar 429

Kecman, Tanja Ki{, Tatjana @eraji}, Vanja (349) 16. april 1994. [arovi}, Velibor Krsti}, Veroslava Mitrovi}, Vesna Timon Atinjanin Rudinski, Zsolt Vicei, Zoran Bu~evac, Mátyás Lakatos, Svetislav \or|evi}, Jovica Ristovski, P: Viljem [ekspir, R, S, K: Sa{a Gabri}, Dejan \or|evi}, Attila Karácsonyi, Katalin Takács S, K: Ljubi{a Risti}. Zsiracki, Vajda Tibor, Vi{nja Bakalar (Kor I: Petar Radovanovi} (Timon), Milan Marodi} glasova). (Flavije, Lucije), Radi{a Vu~kovi} (Lukul), Zoran Bu~evac (Sempronije), Jovan Ristovski (Kafis), (346) 25. avgust 1993. Aleksandar Krstaji} (Apemant), Ramadan Azirovi} (Pesnik), Svetislav \or|evi} (Slikar), Seviljski zavodnik i kameni gost Tanja @eraji} (Frinija), Neboj{a ôli} (Alkibijad), P: Tiso de Molina, Pr: Mirko Tomasovi}, Goran Vidakovi}, Velibor Krsti} (Sluge Kafisove). R, S, K: Kokan Mladenovi}, M: Gábor Lengyel, Kor: Ana Marija Vukeli}. (350) 7. jun 1994. I: Milan Marodi} (Don Diego Tenorio, Don Pedro Antigona Tenorio), Boris Isakovi} (Don Juan Tenorio), Mirsad Tuka (Catalion), Tibor Sebastyen (Kinf of P: Du{an Jovanovi}, R: Lubi{a Risti}, S: István Naples), Luka Piljagi} (Vojvoda Octavio), Predrag Hupkó, K: Maja Jankovi}, Pom. r: Obrad Pavlovski (Markiz de la Mota), Danilo ôli} (Don Radulovi}. Gonzalo de Ulloa), Aleksandar Krstaji} (King of I: Tanja @eraji}, Olga Konkoj, Ljiljana Jak{i}, Castille), Ivana Milinkovi} (Gospa Ana de Ulloa), Sa{a Popov (Svinga), Irena Jako~evi}, Ljiljana Radi{a Vu~kovi} (Fabio), Ljiljana Jak{i} (Izabela), Jak{i}, Danijela Stojanovi}, Suzana Vukovi} Danijela Stojanovi} (Tisbea), Vanja [arovi} (Jokasta), Sanja Morav~i} (Ismena), Erìka (Belisa), Attila Karácsonyi (Coridon), Oliver Szél Kova~evi} (Starica), Suzana Vukovi} (Batricio), Sa{ka Popov (Aminta), Goran (Feni~anka), Danijela Stojanovi}, Suzana Vukovi} Vidakovi}, Velibor Krsti} (Straàr). (Antigona), Neboj{a ôli} (Polinik), Aleksandar Krstaji} (Eteokle), Petar Radovanovi} (Kreont), (347) 27. avgust 1993. Goran Vidakovi}, Velibor Krsti} (Straàr), Sa{a Gabri}, Obrad Radulovi} (TV crew), Vi{nja Fuente Ovehuna Bakalar, Mátyás Lakatos, Dejan \or|evi}, Pal P: Lope de Vega, Pr: Dragoslav Ili}, R, S, K: Sa{a Sziga, Danijel Dav~ik (Muzi~ari). Gabri}, M: Gábor Lengyel, Pom. r: Peria Ovadija. I: Milan Marodi} (Fernando), Iréna Jako~evi} (351) 14. januar 1995. (Mala scena – Kis terem) (Izabela), Zsolt Vicei (Don Rodrigo Teles Hiron), Tri sestre Ratko Radivojevi} (Don Manrike), Jovan Ristovski (Prvi namesnik), Oliver Szél (Drugi namesnik), P: Anton Pavlovi~ êhov, R: Sa{a Gabri}. Mirsad Tuka (Ferman Gomes de Gusman), I: Danijela Stojanovi}, Sa{ka Popov, Vladislav Aleksandar Krstaji} (Flores), Predrag Pavlovski Ka}anski, Zoltán Molnár, Ljiljana Jak{i}, (Ortunjo), Danilo ôli} (Esteban), Aleksandar Veroslava Mitrovi}, Erìka Dimitrijevi}, Katarina Ugrinov (Alonzo), Sanja Morav~i} (Lavrencija), Ba~lija, Aleksandar Krstaji}, Jovan Ristovski, Hermina Erdélyi (Hasinta), Ljiljana Jak{i} Milan Marodi}, Radi{a Vu~kovi}, Goran (Paskvala), Du{an Banjanin (Huan Ri|i), Boris Vidakovi}, Velibor Krsti}. Isakovi} (Frondozo), Luka Piljagi} (Mengo), Attila Karácsonyi (Simbranos), Gyula Francia (Vojnik), (352) 13. mart 1995. (Mala scena – Kisterem) Velibor Krsti} (Dobo{ar), Veroslava Mitrovi}, Tanja Kecman, Dragana Bosni}, Olga Konkoj, Gospo|ica Vanja [arovi} (Seoske ène), Milan Putnik P: Ivo Andri}, R: Ljubi{a Risti}. (Dete), Dejan \or|evi}, Vi{nja Bakalar (Muzi~ari). I: Tatjana @eraji}, Petar Radovanovi}, Ana Kostovska, Vi{nja Bakalar, Zoran Bu~evac, (348) 20. septembar 1993. Ljiljana Jak{i}, Sa{ka Popov, Veroslava Mitrovi}, Don Kihot Olga Konkoj, Aleksandar Ugrinov, Milan Marodi}, Erìka Dimitrijevi}, Jovan Ristovski, Andra{ P: Servantes, Pr: \or|e Popovi}, R: Ljubi{a Bubos, Dejan \or|evi}, Radi{a Vu~kovi}, Ana Risti}, M: Gábor Len|el Marija Vukeli}. I: Miodrag Krivokapi} (Don Kihot), Petar Radovanovi} (San~o Pansa), Ana Kostovska (353) 24. maj 1995. (Velika scena) (Dulsineja Od Toboza), Goran Vidakovi}, Goran Milev (Vojnik), Kokan Mladenovi} (Najamnik), Assimil Gabrijela Sanka, Olga Konkoj, Milena Arsova P: Eèn Jonesko, R: Ljubi{a Risti} i Trejs [rura, (Medicinske sestre). S, K: Kolektiv. 430 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

I: Dejan \or|evi}, Oliver Tomi}, Svetozar Vuji}, I: Jadranka Nani} (Marela), Milo{ Stankovi} Du{an Stojanovi}, Borivoje Spasojevi}, Pal @iga, (Dule), \or|e Rusi} (kg) (Kufta Paganini), Marina Ana Kostovska, Thaodolus van Leeven, Tatjana Cinkocki (Silvana Havajka), Sneàna Jak{i} ôli} @eraji}, Saskia De Zee, Zoltán Pletl, Hannah Fox, (Pavica), Veroslava Mitrovi} (Katica), Jovan Sa{ka Popov, Theodorus van Reay, Ferenc Ristovski (Gane), Zoran Bu~evac (Svetislav Steva Péter, Josef Ruigrok van de Werven, Vi{nja Apostolovi}), Suzana Vukovi} (Marica Travica), Bakalar, Adriana Plink, Danijela Stojanovi}, Mihajlo Jan~ikin (kg) (îka Dragi), Svetislav Martin Lewin, Ana Marija Vukeli}, Marco \or|evi} (Milisav), Kristina Jakovljevi} (Direktorka Biaggione. cirkusa), Jelena Sre}kov (Anica Zaovina), Zoltán Molnár, Milo{ Stankovi} (Klovn tu`nog lica). (354) 18. januar 1996. (358) 6. decembar 1996. Ljubavno pismo Laku no}, majko P: Kosta Trifkovi}, Ad, R, Izb. m: Dejan Krstovi}, S: I{tvan Hupko, K: Milanka Berberovi}, P: Mar{a Norman, R: Slobodan @. Jovanovi}, M: Nenad Sveti~anin, Lek: Josip Buljov~i}, S, K: Milanka Berberovi}, M: Alek Rodi}. Kor: Ana Marija Vukeli}. I: Veroslava Mitrovi} (Majka), Suzana Vukovi} I: Zoran Bu~evac (Vasa Vidi}), Sneàna Jak{i} (Dèsika), ôli} (Marija), Suzana Vukovi} (Evica), Neboj{a ôli} (Laza Draì}), Ljiljana Jak{i} (Sofija), Zoltán (359) 14. mart 1997. Pletl (Milan), Svetislav \or|evi} (Jovan). @enidba i udadba (355) 6. februar 1996. P: Jovan Popovi} Sterija, Ad, R, Izb. m: Petar Zec, S: I{tvan Hupko, K: Milanka Berberovi}, Reket Scen. pok: Zoltán Se~e Kova~, Lek: Josip P: Bertold Breht, Pr: Du{an Rnjak, Ad. i R: Petar Buljov~i}. M. Tesli}, Pom. r: Miroslav Medi}, S: I{tvan I: Kristina Jakovljevi} (Devojka), Jugoslav Krajnov Hupko, K: Milanka Berberovi}, M: Zoran Jerkovi}, (kg) (Mladoènja), Jovan Ristovski Lek: Josip Buljov~i}, Kor: Ana Marija Vukeli}, (Provodadìja), Sneàna Jak{i} ôli} (Mati), Dir: Joèf Veg{o. Zoran Bu~evac (Otac), Vesna Kljaji} (Kuma~a), I: Ramadan Azirovi} (Svenson), Radi{a Vu~kovi} Veroslava Mitrovi} (Tetka), Radi{a Vu~kovi}, (Dansen), Jovan Ristovski (Stranac kupac), Mihajlo Jan~ikin (kg), Svetislav \or|evi}, Jelena Neboj{a ôli} (Trafikant), Veroslava Mitrovi} Sre}kov, Zoltán Se~e Kova~ (kg), \or|e Rusi}, (Prodava~ica cipela), Mihajlo Jan~ikin Katarina Ba~lija (kg) (Svadbari), Gustav Kurina, (Gospodin), Jelena Sre}kov (Dama), Ljiljana \ula Jona{, Pal @iga, Tibor Jona{, [andor Jak{i} (Lili), Julija Kotroba, Eva Kasa, Irén Bada @adanji (Orkestar). (Tri prolaznice). (360) 30. maj 1997. (356) 15. mart 1996. Caca u motelu @enski orkestar P: Rejmon Keno, Pr, Ad: Danilo Ki{, R: Radoslav P: @an Anuj, Pr: Dragoslav Andri}, Ad, R: Pavle Dori}, S: I{tvan Hupko, K: Vesna Radovi}, Lazi}, S: I{tvan Hupko, K: Milanka Berberovi}, M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski, Kor: Sonja M: Dejan Ivankovi}, Lek: Josip Buljov~i}. Lapatanov, Korep: Joèf Veg{e. I: Marina Cinkocki (Caca), Kristina Jakovljevi} I: Veroslava Mitrovi} (Gospo|a Ortanz), Sneàna (Zelemba}), Milo{ Stankovi} (Gabrijel), Dejan Jak{i} ôli} (Suzana Delisija), Suzana Vukovi} [arkovi} (kg) (Marselina-Marsel), Zoran Bu~evac (Patricija), Irén Bada (Pamela), Vesna Kljaji} (ârli), Jelena Sre}kov (Mado Trocevka), Jovan (Ermelina), Jelena Sre}kov (Leona), Zoran Ristovski (Pedro, Truskajon, Pub, Arun Ara{id), Bu~evac (Pijanist), Svetislav \or|evi} (Gospodin Katarina Ba~lija (kg) (Gospo|a Muak), Vesna Lebonz). Kljaji} (Gospo|a Turando), Goran Damjanac (Fedor Balanovi}), Veroslava Mitrovi} (@ana (357) 19. oktobar 1996. Laro{el), Andra{ Bubo{ (Policajac, Tip), Svetislav \or|evi} (Prodavac na buvljaku), \or|e Rusi} Smrtonosna motoristika (kg) ([kot u baru), Mihajlo Jan~ikin, Vuk Mileti} P: Aleksandar Popovi}, Ad. i R: ts. Slobodan @. (kg), Sanja Vu~eli} (kg), Branislav Bukvi} (kg), Jovanovi}, S: I{tvan Hupko, K: Milanka Tatjana Mihajlovi} (kg), Olga Konkoj (kg) (Turisti), Berberovi}, M: Zoran Hristi}, Scen. pok: Ferid Zoltán Se~e Kova~ (kg), Norbert Cako (kg), @olt Karajica, Korep: Joèf Veg{e. Tot (kg), Atila Konc (kg) (Policajci). Repertoar 431

(361) 3. oktobar 1997. (Popovi}), Vesna Kljaji} (Jeca), Dejan [arkovi} Dvanaest stolica (Milan), Dragan Stojmenovi} (Jazavac). P: Iljf & Petrof, Ad: Tatjana Pavi{i}, R: Petar Zec, S: I{tvan Hupko, K: Mira ôhadì}, Kor: Zoltán (365) 18. jun 1999. Se~e Kova~, Izb. m: Radmila Trifunovi}, Prvi Lek: Radovan Kneèvi}. P: Izrael Horovic, Ad, R, Izb. m: Ferenc Péter, I: Milo{ Stankovi} (Ostap Bender), Dejan S. i K: Viktorija Kresanko, Izb. m: Goran [arkovi} (Ma~ista), Du{an Tomi} (Otac Fjodor), Vidakovi}. Ljubi{a Ristovi} (Bezen~uk), \or|e Rusi} (Petar I: Jovan Ristovski, Ljubi{a Ristovi}, Sneàna Veliki), Vesna Kljaji} (Ma{a), Jelena Sre}kov Jak{i}-ôli}, Milo{ Stankovi}, Zoran Bu~evac. (Liza), Veroslava Mitrovi} (Elo~ka), Sneàna Jak{i} ôli} (Udovica), Katarina Ba~lija (Ta{ta), Velibor Krsti} (Mornar), Zoltán Se~e Kova~ (366) 7. novembar 1999. (Kozak). Sumnja P: Radoslav Dori}, Ad: Radoslav Dori}, (362) 31. mart 1998. S, K: Milo{ Stankovi}. Amadeus I: Milo{ Stankovi}. P: Piter [efer, Pr: Aleksandar Sa{a Petrovi}, R, S: Jovica Pavi}, K: Kristina Ignjatovi}, (367) 17. decembar 1999. Izb. m: Berislav Skenderovi}, Scen. pok: Zoltán Se~e Kova~, Lek: Radovan Kneèvi}. Ples na praznik Lunase I: Radoje ûpi} (Antonio Salijeri), Ljubi{a Ristovi} P: Brajan Fril, Pr: Jasna Levinger, R: Ninoslav (Volfgang Amadeus Mocart), Jelena Sre}kov [}epanovi}, S: I{tvan Hupko, K: Jelena (Konstanca Mocart), Milo{ Stankovi} (Imperator Vasiljevi} Peri{i}, M: Du{an Banjanin, Kor: Vera Jozef II), Zoran Bu~evac (Grof Orsini Rozenberg), Obradovi} Ljubinkovi}, Lek: Josip Buljov~i}. Jovan Ristovski (Baron Van Sviten), \or|e Rusi} I: Milo{ Stankovi} (Majkl), Sneàna Jak{i} ôli} (Johan Kilijan fon [trak), Mihajlo Jan~ikin (Ignac (Kejt), Vesna Kljaji} (Megi), Kristina Jakovljevi} Grejbih), Milan Kova~evi} (I Venti~elo), Milo{ (Agneza), Jelena Sre}kov (Rouz), Suzana \or|evi} (II Venti~elo), Svetislav \or|evi} Vukovi} (Kris), Jovan Ristovski (Geri), Zoran (Majordomus), Sanja Vu~eli} (Katarina), Zoltán Bu~evac (Dèk). Se~e Kova~, Gábor Ivkovi}, Gabrijela Va{arhelji, Atila Konc, Suzana Babi} (Plesa~i), âba Godanji, Arpád Godanji (Straàri). (368) 3. mart 2000. No} ludaka u Gospodskoj ulici (363) 8. maj 1998. P: Milo{ Kre~kovi}, R: Darijan Mihajlovi}, S: I{tvan Hupko, K: Jelena Nikoli}, M: Marko Don @uan se vra}a iz rata Grubi}. P: Eden fon Horvát, Pr: Ema ]asar, R: Radoslav I: Jovan Ristovski (Dr Mihajlo Todorovi}), Milenkovi}, S: P. M. Sykap, K: Edit Si~, Veroslava Mitrovi} (Radmila), Milo{ \or|evi} (Dr Kor: Zoltán Se~e Kova~, Izb. m: \uro Sanader. Ivan Morovi}), Milo{ Stankovi} (Marinko), Suzana I: Dejan [arkovi} (Don @uan), Gabrijela Jona{ Vukovi} (Draginja), Zoran Bu~evac (Filip Savi}), (Udovica, Majka, Dama iz Pe{te), Katarina Ba~lija Ljubi{a Ristovi} (ôve~uljak), Vesna Kljaji} (Stara-majka), Emica Da~i} (Sluàvka, (Katarina \or|evi}). Konobarica), Ljiljana Jak{i} (II glumica, Glavna sestra, I dizajnerka), Vesna Kljaji} (I glumica, Sestra, II dizajnerka), Jelena Sre}kov (II laka (369) 14. maj 2000. devojka, II k}i), Svetlana Uro{evi} (I laka devojka, Heda Gabler I k}i). P: Henrik Ibzen, Pr: Olga Moskovljevi}, R. i Izb. m: Du{an Petrovi}, S: I{tvan Hupko, (364) 2. oktobar 1998. K: Dragica Pavlovi}, M: Felix Lajkó, Lek: Radovan Kneèvi}. Poslanik I: Milo{ \or|evi} (Jergen Tesman), An|elika P: Kosta Trifkovi}, Ad, R. i S: Petar Zec, K: Mira Simi} (G|a Heda Tesman), Sneàna Jak{i} ôli} ôhadì}, M: Predrag Vrane{evi}, Lek: Josip (G|ica Julijana Tesman), Jelena Sre}kov (G|a Buljov~i}, Kor: Zoltán Se~e Kova~. Elvsted), Jovan Ristovski (Sudija Brak), Milo{ I: Milo{ Stankovi} (Petrovi}), Suzana Vukovi} Stankovi} (Ejlert Levborg), Kristina Jakovljevi} (Kata), Milena SIJerkovi} (Marija), Milo{ \or|evi} (Berta). 432 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(370) 13. oktobar 2000. Kova~evi} (Orfuls), Suzana Vukovi} (Suzana), Improvizacije u~enih èna Miroljub Turajlija (Oficir, Felengot, [ibal, Arst, P: Molijer, Pr: Dragoslav Ili} i \or|e Dimitrijevi}, Dèmal pa{a), Nemanja Ke~a (Ip{tajn, Grundfeld, Ad, R: Ljubomir Dra{ki}, S: Radivoje Dinulovi}, Meknoj, Bomberg, Oficir), \or|e Rusi} K: Boàna Jovanovi}, M: Vojislav Kosti}, (Harden{tajn, Feliks), Veroslava Mitrovi} (Prva Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. majka, Babica), Kristina Jakovljevi} (Druga majka), Aleksandar Mutnjakovi} (Dete). I: Stevan [alaji} (kg) (Molijer, Krizal), Sneàna Jak{i} ôli} (G|ica Beàr, Filamenta), Kristina Jakovljevi} (Di Kroazi, Armanda), Suzana (375) 6. oktobar 2001. Vukovi}, Jelena Sre}kov (Gospo|a Molijer, Sluga dvaju gospodara Anrijeta), Jovan Ristovski (De La Gran`, Arist), Vesna Kljaji} (G|ica Di Park, Beliza), Milo{ P: Karlo Goldoni, R, Izb. m: Kokan Mladenovi}, Stankovi} (G. De Kroazi, Klitandar), Milo{ S: I{tvan Hupko, K: Dragica Pavlovi}. \or|evi} (Brekur, Trisoten), Ljubi{a Ristovi} I: Jovan Ristovski (Pandolfo, Sibelius Pantalone), (Beàk, Vadius), Veroslava Mitrovi} (G|ica Erve, Kristina Jakovljevi} (Rozaura), Ljubi{a Ristovi} Martina), Svetislav \or|evi} (@ilijen, Lepin), (Doktor Lombardi), Zoran Bu~evac (Silvio), Zoran Bu~evac (La Torilijer, Bele`nik), Suzana Milena Sijerkovi} (kg) (Beatri~e), Milo{ Stankovi} Vukovi}, Jelena Sre}kov (Sluàvka). (Florindo), Sneàna Jak{i} ôli} (Tebalda), Suzana Vukovi} (Blandina), Milo{ \or|evi} (371) 14. novembar 2000. (Trufaldino), Vesna Kljaji} Ristovi} (Kelnerica). Prvi ispod crte P: Vesna Kljaji}, R, S, K, Izb. m: Vesna Kljaji} i (376) 3. decembar 2001. Milo{ \or|evi}, Pom. r: Ninoslav [}epanovi}. 10, 9, 8... I: Vesna Kljaji} (Dunja Mileki}), Milo{ \or|evi} P: Jelena Mijovi}, R, Izb. m: Nenad Gvozdenovi}, (Aleksandar Mihajlovi}), Ljubi{a Ristovi} (Pe|a S: I{tvan Hupko, K: Dragica Pavlovi}. Simi}). I: Suzana Vukovi} (Lana), Jovan Ristovski (Lazar), Ljubi{a Ristovi} (Stojan), Vesna Kljaji} (372) 27. novembar 2000. Ristovi} (Maca), Milo{ Stankovi} (Boris), Milena Ludilo u dvoje Sijerkovi} (kg) (Bojana), Veroslava Mitrovi} P: Eèn Jonesko, R: Ninoslav [}epanovi}. (Vera), Milo{ \or|evi} (Kom{ija Bane). I: Suzana Vukovi}, Zoltán Molnár. (377) 15. februar 2002. (373) 9. februar 2001. Vi{njik Dugi ìvot Kralja Osvalda P: Anton Pavlovi~ êhov, Pr: Kiril Taranovski, P: Velimir Luki}, R, Izb. m: Ninoslav [}epanovi}, Ad, R, Izb. m: Du{an Petrovi}, S: I{tvan Hupko, S: I{tvan Hupko, K: Dragica Pavlovi}, K: Dragica Pavlovi}, Izb. m: Zoran Jerkovi}, Izb. m: Du{an Banjanin. Kor: Mirjana Drobac, Scen. pok: @uàna I: Igor \or|evi} (kg) (Kralj Osvald, Princ Dominik), [inkovi}. Sneàna Jak{i} ôli} (Kraljica Konstanca), I: Sneàna Jak{i} ôli} (Ranjevska, Ljubav Suzana Vukovi} (Princeza Emilija), Milo{ Andrejevna), Sanja Morav~i} (kg) (Anja), Suzana Stankovi} (General @erar), Milan Kova~evi} (kg) Vukovi} (Varja), Zoran Bu~evac (Gajev, Leonid (Prvi, Drugi, Tre}i straàr, Lekar), Milo{ \or|evi} Andrejevi~), Milo{ Stankovi} (Lopahin, Jermolaj (Roman), \or|e Rusi} (^lan delegacije, Gradski Aleksejevi~), Milo{ \or|evi} (Trofimov, Petar demokrata), Ljubi{a Ristovi} (Poru~nik Kristijan, Sergejevi~), Ljubi{a Ristovi} (Siemonov-Pi{~ik, A|utant), Zoran Bu~evac (Oficir, Ministar policije), Boris Borisovi~), Kristina Jakovljevi} ([arlota Mihajlo Jan~ikin (Prvi ~lan delegacije, Filosof), Ivanovna), Jovan Ristovski (Epihodov, Semjon Svetislav \or|evi} (Drugi ~lan delegacije, Pantelejevi~), Ivana Jovanovi} V. (kg) (Dunja{a), Pesnik), Katarina Ba~lija (Tre}i ~lan delegacije i Mihajlo Jan~ikin (kg) (Firs), Igor Pavlovi} (kg) saveta). (Ja{a).

(374) 12. april 2001. Europejci (378) 15. maj 2002. P: Hauard Barker, Pr, R, Izb. m: @anko Tomi}, Dom Riordanovih S: I{tvan Hupko, K: Dragica Pavlovi}. P: En Nobl, Pr: Iva Kneèvi}, R, Izb. m: Goran I: Jovan Ristovski (Leopold), Milo{ \or|evi} Ru{kuc, S: I{tvan Hupko, K: Mirna Ili}. (Slikar), Milo{ Stankovi} ([taremberg), Vesna I: Sneàna Jak{i} ôli} (Margaret), Jovan Kljaji} (Carica), Jelena ]uruvija (Katrin), Milan Ristovski (Tomas), Milo{ Stankovi} (Majkl), Igor Repertoar 433

Pavlovi} (Tajg), Tatjana Bokan (kg) (Danon), Radoti}), Branko Luka~ (Mihajlo Lukin), Ljubi{a Suzana Vukovi} (Ana), Kristina Jakovljevi} Ristovi} (Fjodor Ivanovi~ Sigunov), Suzana (Frensis), Ljubi{a Ristovi} (Bobi), Aleksandar Vukovi} (Varvara Konovnicina), Zoran Bu~evac Vidakov (kg) (Konor). (Arkadije S. Karjagin), Kristina Jakovljevi} (Alja D. Karjagina), Vladimir Grbi} (Gospodin Mi{o), Veroslava Mitrovi} (Dama), Mihajlo Jani~kin (Prvi (379) 18. oktobar 2002. Gospodin, Gospodin Fotiri}), Svetislav \or|evi} Bahanalije (Drugi Gospodin). P: Goran Stefanovski, Pr: Gojko Janju{evi}, R: Kokan Mladenovi}, S: I{tvan Hupko, (383) 31. januar 2004. (Kamerna scena) K: Dragica Pavlovi}, M, Izb. m: Zoran Hristi}, Kor: Bojana Mladenovi}. Avion begunac I: Goran [u{ljik (kg) (Dionis), Jovan Ristovski P: Kamen Donev, R: Izb. m: Nemanja Petronje, (Tiresija), Ljubi{a Ristovi} (Kadmo), Milo{ S: I{tvan Hupko, K: Marina Sremac, Dram: Petar Stankovi} (Pentej), Suzana Vukovi} (Begunica), Gruji~i}, Kor: Maja Vukadinovi}. Sneàna Jak{i} ôli} (Agava), Kristina I: Bojana Ti{up (Stjuardesa, Margarita), Suzana Jakovljevi}, Vesna Kljaji} Ristovi}, Veroslava Vukoti} (Kondukterka), Sneàna Jak{i} ôli} Mitrovi}, Sanja Morav~i}, Ninoslav \or|evi} (kg), (@ena), Miljan Prljeta (Ramzes), Jovan Ristovski Jovan Ristovski, Ljubi{a Ristovi}, Igor Pavlovi}, (Gra|anin), Jovan Ljubenovi} (Leopardo). Miljan Prljeta (kg), Zoran Bu~evac, Suzana Vukovi}, Sneàna Jak{i} ôli} (Hor Menada, Ljudi iz Tebe, Dionisovi poklonici), (384) 26. februar 2004. San sme{nog ~oveka – Kako sam pojeo psa* (380) 4. april 2003. P: Fjodor Mihajlovi~ Dostojevski & J. Gri{kovec, Ad: Vladimir Grbi} i Branko Luka~. Ameri~ki san I: Vladimir Grbi}, Branko Luka~ (“Kako sam pojeo P: Edvard Olbi, Pr: Sandra Savanovi}, R, Izb. psa” –monodrama) m: Aleksandar Boìna, S: I{tvan Hupko, * Diplomska predstava Akademije umetnosti u K: Marina Sremac. Novom Sadu I: Sneàna Jak{i} ôli} (Mamica), Zoran Bu~evac (Tatica), Ljubi{a Ristovi} (Bakica), Sanja Morav~i} (Gospoda Barker), Ninoslav \or|evi} (kg) (Mladi}).

(381) 8. jun 2003. Kola mudrosti –dvoja ludosti P: Aleksandar Nikolajevi~ Ostrovski, Pr: Svetislav Jovanov, R: Predrag [trbac, S: I{tvan Hupko, K: Dragica Pavlovi}, M: Ivan Brklja~i}. I: Miljan Prljeta (kg) (Glumov), Veroslava Mitrovi} (Glumova), Jovan Ristovski (Mamajev), Suzana Vukovi} (Mamajeva), Sne`ana Jak{i} ^oli} (Turusina), Sanja Morav~i} (Ma{enjka), Zoran Bu~evac (Kruticki), Béla Kalö (kg) (Gorodulin), Branislav Trifkovi} (kg) (Kurcajev), Ljubi{a Ristovi} (Golutvin), Kristina Jakovljevi} (Manefa), Neda Miljkovi} (kg) (TV voditeljka).

(382) 24. oktobar 2003. (Scena “Jadran”) La`ni napad – pogre{na odbrana P: Marija Karaklaji}, R: Ljuboslav Majera, S: I{tvan Hupko, K: Marina Sremac, M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski. I: Sa{a Torlakovi} (Rene Klod), Milo{ Stankovi} (Aleksa Pen~i}), Miljan Prljeta (Ri~ard Foster), Sanja Morav~i} (Kler Foster), Jovan Ristovski (Ozren Radoti}, Sne`ana Jak{i} ^oli} (Sofija 434 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

I: Jónás Gabriella (Marica grofno), Medve Sándor (Tórök Péter), Szucs Hajnalka (Liza), Korica Miklós (István), Arok Ferenc (Odon), Gyenes Zita (Lenke), Albert János (Grof Hochstappter Moric), Karna Margit (Puttzendorf Lótti grófnö), Takács DRAMA NA MA\ARSKOM Szirácki Katalin (Ciganyasszony), Vajda J. Tibor (Kudelka, Patikus), Godányi Zoltán (Rezeda JEZIKU tanftó), Barácius Zoltán (Kororvos), Bubos András (Jegyzö).

(304) 5. april 1987. Szélidités P: Sziveri János, R: Lali} István, us: Bencseky Mátyás, Graca Attila, Huszár Ildikó, Nikola Jager, Jeli Ferenc, Juhász Ilona, Konyves Zoltán, Dejan Markov, Niederholzer Maria, Miran Mohar, Josip (300) 8. decembar 1986. Odak, Ruzsemberszki Tibor, Rae Smith, Szöllósy Saigon (Sajgon) Vagö János, Tamás Sándor, Tarapcsik Jozsef, Darko Tikvicki, Verebes Ernó, Robert P: Marguerite Duras, R, Kor: Nada Kokotovi}, Vojni}-Pur~ar, Luka @an, Dragan @ivadinov. S, K: Bjanka Adì} Ursulov, M: Davor Rocco, Claude-Achile Debussy i Maurice Ravel, I: Dóbrei Denes, Tolnai Lea. Asr: István Lali}. I: Jonas Gabriella (Anya/Majka), Bakota Arpád (305) 26. april 1987. (Idosebb fiu/Stariji brat), Dóbrei Denes (Fiatalabb Beyrouth international (Bejrut internacional) fiu/Mla|i sin), Tanja Tasi} (kg) P: Lazar Stojanovi}, R: Lazar Stojanovi}, (Kislany/Devoj~ica), Ne|o Osman (kg) S: Csikós László, K: Ana Atanackovi}. (Szereto/Ljubavnik), Gyenes Zita (Baratno/Prijateljica), Karna Margit (Do), Nada I: Eva Amanatidu, Ramadan Azirovi}, Bakota Kokotovi} (Maszk/Maska). Arpád, Ljup~o Bresliski, Zoran Bu~evac, Danilo ôli} Neboj{a ôli}, Döbrei Denes, Svetislav \or|evi}, Hasan Baki (kg), Nikola Ivo}evi}, (301) 16. decembar 1986. Elizabeta Ko~oska, Lengyel Danka, Miroslav Menuegzö (Svadba) Medi}, Ne|o Osman (kg), Sami Osman (kg), \or|e Rusi}, Aleksandar Ugrinov, Venczel P: Rudi [eligo, R: Branko Brezovec, K: Bjanka Valentin kg. Adì}-Ursulov, M: Murényi Mátyás, us. András Attila, és: Sziveri János. (306) 24. jun 1987. I: Faragö Edit (Lenke), Kovács Frigyes (Gyuri), Arcson Rafael (Shizofrenik), Bada Irén (Maca), Maierék (Men{ Mejer) Dörö Emma (Ciganyasszony), Albert Maria P: Franz Xaver Kroetz, Pr: Oravecz Imre, R: Lali} (Korpano), Albert János (Siraso), Medve Sándor István, S: Hupkó István, K: Ana Atanackovi}. ((Kómuves), Barácius Zoltán (Nyugalmazott rendör), Kotroba Julia (Pincerno), Lakatos Mátyás I: Sebestyén Tibor (Otto), Dóró Emma (Martha), (Hegedo). Dóbrei Denes (Ludwig).

(302) 7. januar 1987. (307) 7. jul 1987. Zeinimuro Embergyulölö R: Damir Bartol. P: Moliere, Pr: Szabó Lorinc, Kor: R: Nada Kokotovi}, S: Nada Kokotovi} i Bjanka I: Damir Bartol (kg), Dubravka [iki} (kg), Ad`i}-Ursulov, M: Davor Rocco. Vladimir Gudac kg. I: Bakota Arpád (Alceste), Dóbrei Denes (Philinte), Korica Miklós (Oronte), Almira (303) 4. februar 1987. Osmanovi} (Celimene), Tolnai Lea (Eliante), Marica grofno (Grofica Marica) Faragö Edit (Arsinoe), Venczel Valentin (kg) P: Kálmán Imre – Lengyel Gábor, R: Ljubi{a (Acaste), Medve Sándor (Klitander), Bubos Risti}, Asr: Lali} István, S: Hupkó István, András (Bosque), Arcson Rafaet (A Teniszklub K: Bjanka Ad`i}-Ursulov, Kor: Nada Kokotovi}. igazgatoja), Szél Péter (Du Bois). Repertoar 435

(308) 9. jul 1987. (313) 1. jun 1988. Elektra Judit (Judita) P: Euripid, R, Dr: Darko Luki}, K: Luka @an. P: László Vegel, R: Rade [erbedìja, Pom. Am. Izb. m: Lengyel Gábor, Kor: Ksenija Hribar. r: Attila AndrásI i István Lali}, S, K: Bajanka Adì} Ursulov, M: János Abraham: Kor: Jasna Knez. I: Jennifer Garret (kg) (Elektra), Robert Kolár (kg) I: Sanja Morav~i}, Edith Faragó, Frigyes Kovács, (Orest), Lali} István (Klitemnestra), Radoje ûpi} Denes Dóbrei, Miklós Korica, Emma Dóró, Tibor (Egist, Seljak), Ljiljana Jak{i} (Glas). Sebestyén, Sándor Medve, András Bubos, Rafael Arcson, Irén Bada, Ferenc Arok, Ljuba Tadi}, (309) 12. jul 1987. Gabriella Jónás, János Albert, Arpád Bakota, Levente Törköly, Henriette Varga, Zsuzsanna Tartuffe (Tartif) Tallós, Eva Kasza, Katalin Takács, Tibor Vajda, P: Moliere, Pr: Branislav Miljkovi}, R, S: Ljubi{a Péter Szél, Zsolt Szél, Svetislav \or|evi}, Zoran Risti}, K: Bjanka Adì}-Ursulov, M: Lengyel Bu~evac, János Abrahám, Nikola Jager, Dejan Gábor. \or|evi}, Pal Zsiga, Laszló Lakatos, Matija Lakatos, Adám Dragi}, Josip Balint, Miodrag I: Inge Appelt (kg) (Gospo|a Pernel), Miodrag Gaji}, Julia Kotroba, Margit Karna. Krivokapi} (kg) (Orgon), Jónás Gabriella (Elmira), Miodrag Gaji} (kg) (Damis), Eva Amanatidu (Marijana), Neboj{a ôli} (Valer), Danilo ôli} (314) 2. jun 1988. (Kleant), Rade [erbedìja (kg) (Tartuffe), Ana Long play Kostovska (Dorina), Aleksandar Ugrinov (Gosp. P: Goran Stefanovski, R: Kor: Nada Kokotovi}, Loojal), \or|e Rusi} (Policajac). K: Bjanka Adì} Ursulov. I: Arpád Bakota, Denes Dóbrei, Levente Törköly, (310) 15. januar 1988. Petar Georgievski, Luka Piljagi}, Ramadan Az ugunök halála Azirovi}, Almira Osmanovi}, Tanja Tasi}, Ljiljana Jak{i}, Elizabeta Ko~oska, Ana Kostovska, Iréna P: Arthur Miller, Pr: Tamas Ungvári, R: Attila Jako~evi}, Svetislav \or|evi}, Filip Gaji}, AndrásI, S: István Hupko, K: Bojana Risti}, Izb. Henrietta Varga, Monja Milenkovi}, Veroslava m: Nikola Jager, Dr: János Sziveri. Mitrovi}, Sneàna Jak{i}-ôli}, Matija Lakatos. I: János Albert (Willi Loman), Emma Doro (Linda), Miklós Korica (Biff), Frigyes Kovács (Happy), (315) 3. jun 1988. András Bubos (Bernard), Irén Bada (A no), Heimat Ferenc Arok (Charley), László Boros (Ben Bacsi), Sándor Medve (Howard Wagner), Zita Gyenes P: Ka}a êlan, R: Du{an Jovanovi}, K: Bjanka (Ilenny), Tibor Sebestyén (Stanley), Zsuzsa Adì}-Ursulov, M: Davor Rocco. Tallós (Mis. Forsaith), Eva Kasza (Leta) (Rafael I: Bogdan Dikli}, Margit Karna, Marija Opsenica, Arcson (Pincer), Szilveszter Lakatos (Ifj. Andrea Milovanovi}, Bojan Ku~era, Suzana Bernard), Béla Kallo (Ifj. Biff), Zoltán Mezei (Ifj. Tinka, Damir [aban, Inge Apellt, Andrijana Happy). Videnovi}, Danilo Lazovi}, Neboj{a ôli}, Tibor Sebestyén, Eva Kasza, Emma Dóró, Ljiljana (311) 15. februar 1988. Jak{i}, Zoran Bu~evac, Aleksandar Ugrinov. Nincsenek régi viccek (316) 3. jul 1988. R: Miklós Korica. Magelan I: Gabriella Jonáas, Sándor Medve, Ferenc Arok, P: Imre Safrany, R: Damir Bartol, S: András Miklós Korica. Safrany. I: Damir Bartol, Zlatko Buri}, Dubravka [iki}, (312) 27. februar 1988. Dijana Safrany, Sonja Hinskey. Attuntetések (Dupla ekspozicija) (317) 6. jul 1988. P: László Vegel, Ad: Ljubi{a Risti}, S, K: Bjanka Adì}-Ursulov, M: Gábor Lengyel. Feud I: Zita Gyenes, Tanja Tasi}, Irén Bada, Henrietta R: Attila Andrási, K: Bojana Risti}. Varga, Arpád Bakota, Denes Döbrei, Levente I: Ketrin Murihiah, Mirko Petkovi}, Dragomir Törköly, Tibor Vajda, András Bubos, Rafael Pe{i}, Vladislav Ka}anski, Olivera Vitorovi}, Arcson. Biljana Milki}, Margit Karna, László Keszeg. 436 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(318) 30. novembar 1988. (Mala sala) (323) 3. avgust 1990. Jámbor koponyák Philoktétész (Filoktet) P: Sofokle, Pr: Sándor Gue;mino, R: Vladimir P: János Sziveri, R: Tibor Csizmadia, S, Lazi}, S: István Hupkó, K: Jasna Badnjarevi} K: Bjanka Adì} Ursulov, Kor: Béla Orovec. Petrovi}, M: Gábor Lengyel, Dr: Zoran Rai~evi}. I: Ferenc Arok, Arpád Bakota, Emma Dóró, I: János Albert (Filoktet), Miklós Korica (Odisej), Denes Dóbrei, Edit Faragö, Ljiljana Jak{i}, Tanja Tibor Kákony (Neoptolem), Gabriell Jónás (Atina), Tasi}, Levente Törköly, Henrietta Varga. Arpád Bakota (Apolon), Oliver Szél (Heraklo), Péter Szél, Tibor Sebestyen, Rafael Arcson, (319) 30. decembar 1988. András Bubos, Tibor Vajda, Zsolt Szél (Hor). Kis magyar pornografia (324) 6. oktobar 1990. At: Péter Esterhazy, Kor, R: Nada Kokotovi}, A két jómadár (Dva mangupa) S: Nada [krlin i Vladimir Gudac, K: Bjanka Adì} Ursulov, M: Bartok, Kodaly, Mitar Suboti} i Gábor R: Kolektiv. Lengyel, Pom. r: Erika Mati{a. I: Ferenc Arok, Sándor Medve, József Pálfi. I: Rafael Arcson, Miklós Korica, János Albert, Frigyes Kovács, Ferenc Arok, Sándor Medve, (325) 16. decembar 1990. Arpád Bakota, András Szél, Tibor Sebestyen, Lakoma pestis idején (Gozba usred kuge) Emma Dóró, Tanja Tasi}, Igor Kova~i}, Katalin Szirácki, Gabriella Jónás, Tibor Vajda, Eva P: Aleksandar S. Pu{kin, R: István Lali}, Kasza, Henrietta Varga. Kor: Nada Kokotovi}, S. i K: Bjanka Adì}-Ursulov. I: János Albert, Tibor Kákonyi, Oliver Szal, Eva (320) 12. avgust 1989. Kasza, Zsuzsanna Tallós. A kékszakálly herceg vára Kor, R: Nada Kokotovi}, S, K: Bjanka Adì} (326) 18. mart 1991. Ursulov, M: Mitar Suboti}. A Revizor (Revizor) I: Ramadan Azirovi}, Arpád Bakota, Ljup~o P: Nikolaj Vasiljevi~ Gogolj, Pr: Mészöly Dezsó i Bresliski, Timea Budmi~evi}, Ana Kostovska, Mészöly Pal, R: Aleksandar Tovstonogov, Mi{a Gaji}, Ljiljana Jak{i}, Eva Kasza, Elizabeta S: István Hupkó, K: Bjanka Adì}-Ursulov, Ko~oska, Marija Opsenica, Ne|o Osman, Luka M: Merab Gagnjizde, Kor: Béla Orovec. Piljagi}, Levente Törköly, Henrietta Varga. I: János Albert (Anton Antonovics), Irén Bada (Anna Andrejevna), Julia Nyakó (Marija (321) 29. decembar 1989. Antonovna), Géza Kopunovi} (Luka), Sándor Medve (Ammosz Fjodorovics), Emma Dóró Tul az operencián (Preko sedam mora) (Zemljanyka), Oliver Szal (Ivan Kuzmics Spekin), Tibor Kákonyi (Pjotr Ivanovicz Bobcsinszkij, P: Laszló Vegel, R, Kor: Nada Kokotovi}, Oszip), Rafael Arcson (Pjotr Ivanovics S: Aleksandar Petrov, K: @eljko Nosi}, M: Gábor Dobcsinszkij), Arpd Bakota (Ivan Alekszandrovics Lengyel. Hlesztakov), Zsolt Szal (Hrisztyian Ivanovics), I: Irén Bada, Timea Csonti, Emma Dóró, Edit Tibor Sebestyen (Sztepan Iljics), András Bubos Faragö, Gabriella Jónás, Eva Budim~evi}-Kasza, (Szizstunov), Tibor Vajda (Gyerzsimorda, Pincer), Frigyes Kovács, Katalin Takács-Szirácki, Levente Julia Kotroba (Avdotva). Törköly. (327) 21. maj 1991. (322) 20. jul 1990. SZ. J. lét és idö A Leláncolt prométheusz R, S: Ljubi{a Risti}, K: Bjanka Adì}-Ursulov, M: Gábor Lengyel. P: Eshil, Pr: Ferenc Vershegy, R: István Lali}, S: Harsai Gábor, K: Katalin Somogyi, M: Ernó I: Gabriella Jns (Jamantaka), Zoltán Godányi Verebes, Kor: Denes Dóbrei. (Tekepalya tulajdonosa), Ana Kostovska (Pincérnó), Katalin Takács Szirácki (Takaritó), I: Ferenc Arok, János Albert, Arpád Bakota, Svetislav \or|evi} (Vasutas), Radi{a Vu~kovi} József Tóth, Julia Nyáko, Irén Bada, Julia (Szölösgazda), Zsuzsanna Tallós (Szölösgazda Kotroba, Eva Kasza, Katalin Takács Szirácki, felesege), Ljup~o Bresliski (Sebesz), Ricardo Zsuzsanna Tallós, Imre Tóth. Sanchez (Le Petit Prince), Suzana Grun~i} Repertoar 437

(Selma Lagerlöf), Luka Piljagi} (Branko Miljkovi}), (Rozenkranc), Atila Karácsonyi (Gildenstern), Tibor Kákonyi (Regruta), Eva Kasza (Apaca), Luka Piljagi} (Ozrik), Sándor Medve (Sve{tenik), Marta Budanov (Oroszlánszéliditó), Oliver Szél András Urban (Fortinbras), Géza Kopunovi}, (Miroslav Cezar), Ljiljana Jak{i} (Lola Montez). I{tvan Lali} (Grobari), Jano{ Albert (Prvi grobar), Szilvia Baranyi (Gertruda), Hermina Erdélyi (Ofelija). (328) 27. jul 1991. Esterházy (Esterhazi) (332) 19. oktobar 1993. P: Danilo Ki{, R, S, K: István Lali}, Kor: Tanja Tasi}, Mask: Dénes Dóbrei i Henrieta Varga. Rohano Almok (Rohano Almok) I: Szilvia Baranyi, András Urban, Suzana Vukovi}, P: Endre Ady, R, S, K: Sa{a Gabri}, K: Laura János Albert, Bojana Kova~evi}, Hermina Erdélyi, Pei}. Tibor Takács, Géza Kopunovi}, Zoltán Godányi, I: Ferenc Péter, Zsolt Vicei, Gyula Francia, Péter Gyula Francia, Suzana Grun~i}, Tibor Pasztor, Szél, Tibor Vajda, József Vegso, Pal Zsiga, Svetlana Stojanovska, Sándor Medve, Tibor Mátyás Lakatos, Marta Harkai Lendvai, Hermina Vajda, Laszló Keszeg, Darko Pilipovi}, Ricardo Erdélyi, Zoltán Pletl, Attila Karácsonyi, Zsofija Sanchez, Félix Lajkó. Jávor.

(329) 4. avgust 1991. (333) 11. septembar 1994. (Mala scena-Kisterem) Missa in a-minor (Misa u A-molu) Gyikok (Gu{ter) P: Danilo Ki{ & Ljubi{a Risti}, R. i S: Ljubi{a P: András Urban, R: Péter Ferenc. Risti}, Kor: Nada Kokotovi}, K: Tihomir Spirovski, I: Zoltán Pletl (Tamás), Péter Ferenc (Ottó), M: Davor Rocco i Gábor Lengyel, Zoltán Molnár (Doktor), Katarina @ivanovi} (Apa), Korep: Aleksandar Hercenberger, Pom. r: Sa{a Ana Marija Vukeli} (Anya), Brano Trifkovi} (Isten). Gabri} i Obrad Radulovi}. I: Ana Kostovska, Ljiljana Jak{i}, Nenad Gvozdenovi}, Lidija Stevanovi}, Bpjana (334) 9. jun 1995. (Mala scena – Kisterem) Kova~evi}, Ricardo Sanchez, Ferenc Péter, Mara/Sad Szllvia Baranyi, Suzana Vukovi}, Suzana P: Péter Vajs, R: Péter Ferenc, S. i K: Tinde Grun~i}, Svetlana Stojanovska, @eljko Santra~, Varga, M: Aleksandar Petrovi}, Kor: Zoltán Pletl i Tamara Todorovi}, Mihajlo Pleskonji}, Ninoslav Ferenc Péter. [}epanovi}, Haris Pa{ovi}, Erzika Kova~evi}, Katarina Ba~lija, Aleksandar Hercenberger, I: Zoltán Pletl, Béla Kólo, Hermina Erdelji, Andra{ Renata Fehér, Dragana Albijani}, Sandra Rudi}, Bubos, Julija Kotroba, Tibor Vajda, Andrija Kova~, Zoltán Pletl, Attila Szabó, Zoltán Molnár, Sa{ka Ana Marija Vukeli}, Aleksandar Petrovi}, Matija Popov, Tanja Tasi}, Simonida Stankovi}, Tatjana Lakato{, Velibor Krsti}, Petar Konkoj. BIJeli}, Sanja Morav~i}, Oliver Szél, Obrad Radulovi}, Darko Pilipovi}. (335) 11. novembar 1995. Furcsa pár (Stari drugari) (330) 11. april 1992. P: Neil Simon, Pr: István Orkény, Wozzeck (Vojcek) R. i Izb. m: Gyórgy Hernyák, S, K: Valentina P: Georg Buhner, R: András Urban, S: István Tomi}. Hupkó, K: Jesenka Jasniger, M: Szilard Mezei. I: Sándor Laszlö (kg) (Felix Unger), Laszló Földi I: Zoltán Pletl, Valeria Szánto, Szilvia Baranyi, (kg) (Oscar Madison), András Bubos (kg) Hermina Erdélyi, Ferenc Péter, Zoltán Molnár, (Murray), Béla Kalö (kg) (Speed), Tibor Gyerman Attila Karácsonyi, Gyula Francia, Arpád Bakota, (kg) (Vinnie), Laszló Ripcó (kg) (Roy), Marta Luka Piljagi}, Attila Szabó Palócz, Szilard Mezei, Budanov (kg) (Gwendoline), Marta Arok Szalasi Tibor Takács, Imre Tóth, Zoltán Lipinszki. (kg), Zoltán Mezei (kg) (Cecily).

(331) 17. septembar 1992. (336) 23. decembar 1995. Dan Kiralyfi (Hamlet) Jonathan Livingston (D`onatan Livingston) P: William Shakespeare, Pr: János Arany, P: Richard Bach, Ad, R. i Izb. m: Robert Kolár, R: András Urban, M: Szilard Mezei. S. i K: Jasna Badnjarevi}, M: “Captured”, I: Zoltán Molnár (Klaudije), Ferenc Péter Dram: Arpád Bakos. (Hamlet), Szolt Vicei (Horacio), Péter Szél I: Hermina Eedelyi (kg) (Anna), Béla Kalö (kg) (Polonije), Zoltán Pletl (Laert), Gyula Francia (Péter). 438 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(337) 5. januar 1996. (342) 20. decembar 1996. Vigyázz, ha jön a nagybögö! Atok és szerelem (Ljubav i kletva) (Pazi na kontrabas) P: Menyhert Lakatos & Tivadar Fátyol, R: Károly P: Laszló Kopeczky, R: Zoltán Seregi, S, K: Eva Sinka, S, K: Zsuzsanna Molnár, Kor: Zoltán Gombás Pataki. Szecsö Kovács. I: Gabriella Jónás (kg) (Lina), János Albert (kg) I: Miklós Korica (kg) (Baba), Eva Póka (kg) (Titusz), Miklós Korica (Tusz), Eva Kasza (kg) (Rinza), Julia N. Kiss (kg) (Iboly), János Albert )Berta), András Bubos (Rupp), Katalin Sziraczky (kg) (Gali), Gabriella Jónás (kg) (Hilda), András (Maggie), Attila Magyar (kg) (Mikulas), Julija Bubos (Segedtiszt), Irén Kurina (kg) (Punka), Kotroba (Fanny), Ivan Vukosavljev (kg) (I Zoltán Molnár (Csorri), Vera V. Szöllösy (kg) detektiv), László Péter (kg) (II detektiv), András (Kuni), Eva Kasza (kg) (Milka), Katalin Sziraczky Toth (Ali), Tibor Vajda, Zoltán Mezei (kg) (Fot}s). (kg) (Pipas Bozsa), István Detki (Pista), Gusztav Kurina (Lolocs). (338) 8. mart 1996. Almodtam egy várost (Sanjah jedan grad) (343) 18. april 1997. P: Irén Kiss, Ad. i R: Zoltán Seregi, K: Gabriella Hatartalanul (Bezgrani~no) Jónás, S: István Hupko, Dram: Péter P: Ferenc Deak, R. i Izb. m: Ljubomir Dra{ki}, Böszörmenyi. S: Ra{a Dinulovi}. K: Branka Petrovi}. I: Ferenc Karczag (kg) (Sándor), Karolina Lenner I: Gabriella Jónás (kg) (Eszter), Károly Fischer (kg) (Nikó). (kg) (Bogdan), Zoltán Molnár (Nándor), Karolina Lenner (kg) (Melania), György Fejes (kg) (Dani), (339) 12. april 1996. Sándor Kato (kg) (Mate), Hajnalka Várady (kg) (Anna), Marta Budanov (kg) (Beata), Mihajlo A lámpás (Lampa) Jan~ikin (kg) (Milo{), Julia N. Kiss (kg) (Terzinne), P: Géza Gardonyi, Pr: Zsuzsa Szegö i László Csaba Godányi (kg) (I. Menekult), Arpád Godányi Baksa S>s, Ad, R: Károly Sinka, S: István Hupkó, (kg) (II. Menekult). K: Zoltán Iszlai, M: Károly Horváth. I: Zoltán Molnár (Kovács Gusztav), Gabriella (344) 9. maj 1997. Jónás (kg) (Boriska), János Albert (kg) (Sós Antal), Marta Budanov (kg) (Ida), Miklós Korica Szól egy hegedu (Svira jedna violina) (Zold Márton), Sándor Medve (kg) (Pap), András R, Kor, K: Zoltán Szecsö Kovács, M: Gusztav Bubos (Iskolamester), Eva Kasza (kg) Kurina. S: István Hupko. (Kecskesne), Katalin Sziraczky (Bpgarne), Laszló Péter (kg) (Kisbir}), Sándor Kató (kg) (Szollosi I: ENEK: Maria Boros (kg), Ilona Farkas (kg), plebanos), Csongor FARKAS (kg) (Jancsi), Paula Heck, Gabriella Jónás, Miklós Korica, Irén Nenad Orli} (kg) (Matyi). Kurina (kg), István Szabó, Zoltán Szecsó Kovács (kg);

(340) 13. novembar 1996. ZENEKAR: Gusztav Kurina, Mihály Lakatos, Marta Harkai, Zoltán Kiss, Goran Kurina, Laura Járszad ujra...! (Sviraj to opet, Sem) Kurina, Miklós Lakatos, Mátyás Lakatos, Dejan P: Woody Allen, Pr: Laszló F. Földenyi, R: Tibor \or|evi}, István Harkai, Gyula Jónás, Tibor Vajda, S. i K: Annamária Mihajlovi}, M: \or|e Jónás, Béla Kovács, Andrea Lakatos, Sándor Bala{evi}. Zsadányi, Pal Zsiga; I: Sándor László (Keresz Felix), Andrea Farkas TANCKAR: Szuszanna Babity, Szebasztian (kg) (Linda), András Bubos (Robi), Laszló Ripcó Dvoracskó, Gábor Ivkovi}, Lenard Laczkó, Timea (kg) (Bogey), Marta Budanov (Nelli). Kósa, Zoltán Kudlik, Attila Koncz, Angela Márton, Rita Rajmond, Gabriella Vasarhelyi, Katalin Sziraczky, Zoltán Szecsö Kovács. (341) 3. decembar 1996. Strip-tease (345) 21. novembar 1997. P: Slawomir Mro`ek, Pr: Gracia Kerényi, R: Béla Arva Bethlen Kata (Sirota Kata Betlen) Kalö, S, K: Viktoria Kreszánkó. P: István Kocsis, Ad, R, Izb. m: Elemer Kincses, I: Zoltán Mezei (kg) (I. Ur), Ivan Vukosavljev (kg) S, K: Anna Kelemen Tamás. (II. Ur), Slobodan Lazi} (kg) (A kez), Oliver Tomi} (A zenesz). I: Gabriella Jónás (Bethlen Kata). Repertoar 439

(346) 28. novembar 1998. Petronella Körmöci (Pincer), Zoltán Molnár (Jaty), Eg a nap Seneca Felett Kriszta Szörcsik (Menyasszony), Ferenc Péter (Sija sunce iznad Seneke) (Orömapa), Katalin Sziraczky (Vendeg), Ferenc Katkó (Völegény), Hermina Erdelyi (Anna P: Elemer Kincses, R, Izb. m: Elemer Kincses, Martinovna), Attila Mess (Vendeg), Zoltán Puskás S: István Hupkó, K: Milanka Berberovi}. (Dimba a gorog), Béla Kalö (Vöfény). I: Károly Sinka (kg) (Seneca), Gabriella Jónás (Paulina), Levente Törköly (kg) (Nero), Karolina (351) 29. decembar 1998. Lenner (kg) (Poppea), Zoltán Molnár (Spector), Nosztalgikus kabareé (Nostalgi~ni kabare) László Bartok (kg) (Vicius), Sándor Kató (kg) (I. Katona), Zoltán Póka (II. Katona), Gertrud Fridrik R, Izb. m: Béla Kaló, S, K: Viktória Kreszánko, (Appius). Kor: Zoltán Szecsö Kovács. I: Zsuzsanna Kalmár, Petronella Körmöci, (347) 6. mart 1998. Hermina Erdelyi, Kriszta Szörcsik, Béla Kalö, Puskaporos hordó (Bure baruta) Attila Mess, Ferenc Katkó, Zoltán Mezei, Zoltán Puskás. P: Dejan Dukovski, Pr, R: Ferenc Péter i Petronella Körmöci, S, K: Sándor Daróczy, (352) 2. jun 1999. M: Felix Lajko. Te imre, itt valami ketyeg I: Béla Kalö (Sándor), Petronella Körmöci (Imre, ovde ne{to otkucava) (Hajnalka), Nándor Szilágyi (Dimitrij), Levente Törköly (Angele), Attila Magyar (Simon, Gyuri), P: Miklós Hubay, R: György Hernyák i Frigyes Ferenc Péter (Sofor, Rendor, Jimi), Ivan Kovács, S: Nándor Szilógyi. Vukosavljev (Pali). I: “Zsenik iskolaja”: Zoltán Puskás (Rab), Nándor Szilágyi (Foglar), Béla Kalö (Masik rab); (348) 5. jun 1998. “Te Imre, itt valami ketyeg”: Ferenc Péter (I. Orvendetes esemény (Sre}an doga|aj) szinesz (Lear), Attila Mess (II. szinesz (a Bolond), Hermina Erdélyi (I. szineszno (Regan)), P: Stawomir Mroèk, R: Frigyes Kovács, S: István Petronella Körmöci (II. szineszno (Goneril)), Bela Hupkó, K: Viktória Kreszánko, Izb. m: Erno Kalö (Direktor), Frigyes Kovács (Tuzoltó), Nándor Verebes. Szilágyi (Ugyelö), Kriszta Szörcsik (Nathas I: Ferenc Péter (Joveveny), Zoltán Molnár (Fery), feleseg). Ferenc Szabó (Nagypapa), Bala Kalö (Csecsemo), Marta Budanov (Feleseg). (353) 13. oktobar 1999. Zach Klara (Klara Za~) (349) 23. oktobar 1998. P: Géza Csáth & Fodor Tamás & György Hazudj inkább, kedvesem Hernyák, R: György Hernyák, S: Sándor Daróczy, (Bolje me sluì draga) K: Nöra Cselényi, M: Arpád Bakos, Rudolf P: Alfonso Paso, R: István Znamenák, Szedlár i György Hernyák. S. i K: Gitta Rajnai. I: Béla Kalö (Károly Robert, Pater Franciscus), I: Ferenc Péter, Zoltán Molnár, Béla Kalö, Attila Zsuzsanna Kalmár (Erzsebet), Aron Balázs (kg) Mess, Ferenc Katkó, Katalin Sziráczki, Petronella (Kazmer, Kazimierz, a kesobbi III), Karlo Körmöci, Kriszta Szörcsik, Csaba Godányi (kg), Rumenjakovi} (Lajos, Lajos, a késöbbi I.), Tibor \or|e Palen~ak (kg). Toth (Endre, Endre a késöbbi napolyi kiraly), Nándor Szilágyi (Gyulafi, Kornelius), Attila Mess (350) 18. decembar 1998. (Korneliusz, Ceremoniamester), Ferenc Péter (Zach Felician, Anjou Caroberto), Hermina Erdélyi Lakodalom (Svadba) G. (Zach Klara, Zacch Klara, a four lanya), Ivan P: Anton Pavlovi~ êhov, R: Miklás Tóth, Nagy V. (Mihály), Petronella Körmöci (Rozi), S, K: Sándor Daróczy. Rudolf Szedlár (kg) (Kronikas), Arpád Bakos I: “Medve”: Irén Bada (kg) (Popova), Frigyes (Udvari zenesz), Natalia Vicei (Elzbier Lokietek), Kovács (Szmirnov), János Albert (kg) (Luka); Ferenc Katkó (Gyulafy), Frigyes Kovács (Zach Felician), Zoltán Puskás (Mihály), Zsuzsanna “Leanykeres”: Zsuzsanna Kalmár (Natalja Kalmár (Rozi), Gábor Nagypál (kg) (Kronikas). Sztyepanovna), Bela Kalö (Lomov), Attila Magyar (kg) (Csubukov); (354) 28. decembar 1999. “Lakodalom”: Irén Bada (kg) (Orömanya), János Albert (kg) (Tabornok), Zsuzsanna Kalmár Haccaré-Haccakaré (Hopa cupa) (Vendeg), Attila Magyar (kg) (Andrjuska), R: Béla Kaló, S, K: Viktória Kreszánkó. 440 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

I: Natalia Vicei, Béla Kalö, Zoltán Puskás, Attila (Majomkiralynö), Endre Kocsis (Szolga), Endre Mess, Petronella Körmöci, Hermina Erdelyi G., Kocsis, Attila Szabó Palóc, Ferenc Katkó, Katalin Zsuzsanna Kalmár, Katalin Sziraczky, Ivan Nagy Sziraczky, Csaba Ralbovszki. Majmok, fók, örök), V., Nándor Szilógyi, Zoltán Molnár. (359 ) 29. decembar 2000. (355) 25. januar 2000. Van, aki forrón szerti avagy senki sem Kozellenseg (Sveop{ti neprijatelj) tökéletes (Neki to vole vru}e) P: István Tasnádi & János Sziveri & Felix Lajko, Pr: István Verebes, R: Zoltán Mezei, S, K: Agnes R, Dram: Ferenc Péter, S: Tunde Varga, M: Felix Gyarmati, Kor: Róbert Terzin. Lajkó, K: Nöra Cselényi, Pom. r: Goran Vidakovi}. I: Attila Magyar (kg) (Dzs}), Gábor Nagypál (kg) I: Ferenc Katkó (Mihály), Petronella Körmöci (Dzseri), Hermina Erdélyl G, Zsuzsanna Kalmár (Kanca), Bela Kalö (Csodor), Attila Mess (A Nagy (Virág), Zoltán Puskás (kg) (Polyakof, Ozgud), Vencel), Hermina Erdélyi G (A gunter), Nándor Katalin Sziraczky (Gledisz), Arpád Csernik (kg) Szilógyi (A Szigfrid), Zsuzsanna Kalmár (Bajnsztok), Marta Budanov (kg) (Olga), (Erzsebet), Ivan Nagy V. (Herse), Frigyes Kovács Petronella Körmöci (Vini), Monika Pe{i} (Kriszti), (Márton atya), Natalia Vicei (Az apaca). Csaba Ralbovszki (Csarli, Boj, Kisnap}leon), Nándor Szilágyi (Felugyelö), Bela Kalö (Specc Kolombó), Julia Kotroba (Nelli, Doloresz). (356) 31. mart 2000. A pillangók szabadok (D`il i D`on) (360) 29. septembar 2001. P: Leonard Gershe, R: Gyórgy Hernyák, S: István Hupkó, K: Viktória Kreszánkó, Dram: Rozalia Tóték (Totovi) Boros-Bresczanszky. P: István Orkény, R, S: István Znamenák, I: Béla Kalö (Don Baker), Zsuzsanna Kalmár (Jili K: Nöra Cselényi, M: Géza Kucsera, Tanner), Natalia Vicei (Mrs. Baker), Nándor Pom. r: Ferenc Katkó. Szilágyi (Ralph Austin). I: Frigyes Kovács (T}t), Natalia Vicei (Mariska), Petronella Körmöci (Agika), Tibor Szloboda (Ornagy), Monika Pe{i} (Gizi Gézane), Ferenc (357) 23. maj 2000. Katkó (Tomaji plebanos), Nándor Szilógyi (A lajt Romeo és Julia (Romeo i Julija) tulajdonosa), Csaba Ralbovszki (Elegans P: William Shakespeare, Pr: János Arany, R: Eva Ornagy), Attila Mess (Postas), Nikola Gabri}, Naszlady, S: Sándor Daróczy, K: Erika Janovi}, Ervin Pálfi (A falu csendore). M: Gyula Kiss-Varady, Pom. r: Marta Budanov. I: Hermina Erdélyi G. (Herceg, Mercutio, Szolga), (361) 29. oktobar 2001. Nándor Szilágyi (Paris, Tyubalt), Frigyes Kovács Hangzavart!? (Lorins), Bela Kalö (Romeo), Attila Mess (Benvolio), Ferenc Péter (Capulet), Ferenc Katkó R: Olga Kreki}. (Montague, Péter, Elso polgar), Petronella I: Frigyes Kovács, Csaba Ralbovszki, Natalia Körmöci (Julia), Natalia Vicei (Dajka), Katalin Vicei, Attila Szóke, Petronella Körmöci, Hermina Sziraczky (Capuletné). Erdelyi G, Zsuzsanna Kalmár, Béla Kalö, Ferenc Katkó, Attila Mess, Monika Pe{i}, Olga Kreki} (kg), Ella Hugyik (kg). (358) 31. oktobar 2000. Holdbeli csónakos (Mese~ev splavar) (362) 20. decembar 2001. P: Sándor Weöres & Erno Verebes, R: Gyórgy Hernyák, S: Sándor Daróczy, K: Erika Janovi}, Titanic vizirevu (Titanik – revija na vodi) M: Erno Verebes, Dram: Rozalia Bresnyánszki B., P: István Tasnádi, R: Gyórgy Hernyák, S, K: Erika Kor: József Nagy i Laszló Hudi, Pom. r: Katalin Gadus, M: Petra Bakos, Dram: Arpád Bakos, Sziraczky. Kor: Tibor Szloboda. I: Péter Huzella (kg) (Holdbeli Csónakos), Frigyes I: Attila Mess (Ritter Denes), Natalia Vicei (Bugar Kovács (Jegapó), Natalia Vicei (Sólyomaruslany Mara), Zoltán Mezei (kg) (Matyik Lajos), Monika es Sólyomistennö), Hermina Erdélyi G. Pe{i} (Matyikne Sivó Kitty), Marta Budanov (kg) (Pavaszem), Bela Kalö ((Medvefia), Attila Szabó (Borzak Nóra), Nándor Szilógyi (Pakura bacsi), Palóc (kg) ((Huang-Ti), Tibor Gyermán (kg) Elvira Gal (kg) (Blaubacher Monika), Béla Kalö ((Idomeneus), Ferenc Péter (Dumuzi, Bortonor), (Noszti Krisztian), Csaba Ralbovszki (Ducse), Attila Mess (Memnon), Nándor Szilágyi (Bolond Levente Törköly (kg) (Babetta Bela), Gertrud Istók), Petronella Körmöci (Paprika Jancsi), Fridrich (kg) (Cindy), Ferenc Katkó (Vasile), Tibor Csaba Ralbovszki (Lapatos Hindu), Monika Pe{i} Szloboda (Alig Lajos), Katalin Sziraczky (Noemi), Repertoar 441

Attila Szöke (Colos), Ervin Pálfi (Tudo), Endre (367) 5. maj 2003. Kocsis (kg) (Travolta), Laszló Péter (kg) (Bundi Bolha a Fülbe (Buba u uhu) bacsi). P: Georges Feydeau, Pr: Dezsé Mészöly, R: Ljubomir Dra{ki}, Pom. r: Petronella Körmöci, (363) 19. april 2002. S: Radivoj Dinulovi}, K: Dragica Pavlovi}, Johnny Fegyverben (D`oni pod oru`jem) M: Miklós Matlari, Dram: Rozalia Brestyanszki Boros. P: Dolton Trumbo & Bradley Rand Smith, Pr: Rozalia Brestyanszki Boros, Ad: Smit Bredli I: Attila Mess (Victor-Emmanuel Chandebise), Rend, Ad, R: Ilan Eldad, S, K: Rut Eldad, Zsuzsanna Kalmár (Raymonde Chandebise), M: E. Lidor. Hermina Erdély G., (Lucienne Homenides de Histangua), Ervin Pálfi (Camille Chandebise), I: Béla Kalö. Béla Kalö (Romain Tournel), Miklós Korica (Doktor Finache), Ferenc Katkó (Augustin (364) 28. april 2002. Ferraillon), Arpád Csernik (Carlos Homenides de Histangua), Ferenc Péter (Etienne), Csaba Nem faj! (Ne boli) Ralbovszki (Rugby), Nándor Szilágyi (Baptistin), P: Agota Kri{tof, Pr: Róbert Bognar, Ad. i R: Ilan Monika Pe{i} (Antionette), Katalin Sziraczky Eldad i Rozalia Brestyanszki Boros, S. i K: Erika (Eugene). Janovi}, M: Miklós Matlaru, Dram: Rozalia Brestynszki Boros. (368) 26. septembar 2003. (Kamerna scena) I: Zsuzsanna Kalmár, Margit Karna (kg), Ferenc Etellift Katkó, Frigyes Kovács, Attila Mess, Ervin Pálfi, Monika Pe{i}, Csaba Ralbovszki, Nándor P: Harold Pinter, Pr: János Elbert, R: Gyorgy Szilágyi, Katalin Sziraczky, Attila Szóke, Natalia Hernyak, Ppm. r: Zoltán Mezei, Vicei. S, K, Dram: Ervin Palfi i Attila Szoke. I: Ervin Palfi (Ben), Attila Szoke (Gas), Csaba Ralbovszki (Es). (365) 25. oktobar 2002. Indul a bakterhaz (Bokternica polazi) (369) 3. oktobar 2003. (Kamerna scena) P: Sándor Rideg & Péter Timar, Ad: Péter Timar, R: Hernyák Gyórgy, Pom. r: Imelda Vörös, Romokon emelkedö ragyogás S: István Znamenák, K: Nöra Cselényi, M: Arpád P: Tibor Zalán, R, Izb. m: Gyórgy Hernyak, Bakos, Kor: Gábor Nagypál. S, K:. Elvira Gal i Csaba Ralbovszki, Izb. m: Sándor Dorogi. I: Attila Mess (Toppancs), Attila Szóke (Bendeguz), Frigyes Kovács (Bakter), Natalia I: Elvira Gal (kg) (Nö), Csaba Ralbovszki (Ferfi), Vicei (Banya), Nándor Szilágyi Rudolf Szedlar (kg) (Hang). (Marhakereskedo), Arpád Csernik (Buga Jóska), Monika Pe{i} (Borcsa asszony), Laszló Péter (kg) (370) 17. oktobar 2003. (Kamerna scena) (Elso Csendor), Csaba Ralbovszki (Masodik Csendor), Hermina Erdélyi G. (Rozi), Tibor A kopasz énekesnó Szloboda (kg), Ervin Pálfi, Ferenc Katkó (Harom P: Eugene Ionesco, Pr: Gyorgy Gera, R: Laszlo roma), Keszeg, Pom. r: Nandor Szilagyi, S: Gábor Valcz, K: Zsófia Ferencz. (366) 22. april 2003. I: Ferenc Peter (Mr. Smith), Natalia Vicei (Mrs. Smith), Bela Kaló (Mr. Martin), Hermina Erdelyi Toll (Pero) G. (Mrs. Martin), Attila Mess P: Dough Wright, Pr: Laszló Upor, R: György (TuzoltópParancsnok), Monika Pe{i} Hernyák, Pom. r: Monika Pe{i}, S: Gábor Valcz, (Szobalany). K: Nöra Cselényi, M: Miklós Matlári. I: István Körösi (Dr Royer-Collard), Attila Szóke (371) 19. decembar 2003. (Scena “Jadran”) (Monsieur Pruix), Natalia Vicei (Renee Pelagie), Ervin Pálfi (De Culmier abbe), Andor Kovács Cabaret (Kabare) Nemes (A Marki), Judit Ferenc (Madeleine P: Joe Masteroff & John Kander & Fred Ebb, Leclerc), Elvira Gal (Madáme Royer-Collard), Pr: Istvan Eorsi, Ts. Fred Ebb, R, S:. Frigyes Ferenc Katkó (Valcour), Nándor Szilágyi Kovacs, Pom r: Viktória Kreszankó i Ferenc (Cleante), Arpád Csernik (Bouchon), Csaba Katkó, K: Nora Cselenvi, M: John Kander, Ralbovszki (Dauphin), Béla Kalö (Michette), Attila Izb. M: Geza Kucsera. Dram: Rozalia Mess (Franval). Brestyanszki Boros, Kor: Eva Kovesdi. 442 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

I: Tibor Szloboda (Konferanszié), Monika Pe{i} (A Társa), Csaba Ralbovszki (Clifford Bradshow), Arpad Csernik (Ernst Ludwig Natalia Vicei (Schneider Kisasszony) Hermina Erdélyi G. (Kost kisasszony), Nándor Szilagyi (Schulltz ur), Zsuzsanna Kalmar (Sally Bowles), Ferenc Katkó (Tiszt, Rudi), Nenad Orki} (A Kovetkezo), Hajnalka Szucs (kg) (Bobby), Elvira Gal (kg), Gertrud Fridrik (kg), Hermina Erdelyi G., Hajnalka Szucs (kg) (Lanyok), Gábor Szabó Cibolya, Darko Ma~kovi}, Karoly Kovács, Milorad Vidakov (Fiuk), Eva Herodek (kg), Renata Horak (kg), Ferenc Katkó (Enekhangok), Dina Brestvanszki (kg), Bernadett Brestyanszki (kg), Kata Hernyak(kg) (Gyermekkorus).

(372) 26. mart 2004. (Kamerna scena) Komamasszony, hol a stukker? P: Gábor Görgey, R: Gyórgy Hernyak, Pom. r: Nandor Szilagyi, S: Kraut, K: Erika Janovi}, M: Hrvoje Tokvicki. I: Attila Szöke (Cuki), Ferenc Katkó (Meltosagos), Ervin Palfi (K. Muller), Nandor Szilagyi (Kiss), Attila Mess (Marton), Dejan \or|evi}, Matyas Lakatos, Hrvoje Tikvicki (Zenészek), Kata Hernyák (Gyermekhang).

(373) 14. maj 2004. (Kamerna scena) Kés a tyukban P: David Harrower, Pr: Dániel Varró, R, S: Peter Fekete, Pom. r: Attila Szóke, K: Edit Izrael, M: Arpad Bakos, Dram: Rozalia Brestyanszki Boros. I: Natalia Vicei (Nö), Arpad Csernik (Csikos William), Ferenc Katkó (Gilbert Horn), Arpad Bakos (Zenesz). Repertoar 443

VR[AC

NARODNO POZORI[TE “STERIJA”

(372) 11. oktobar 1986 (374) 10. januar 1987. Gospo|a ministarka Staklena menaèrija P: Branislav Nu{i}, R: Miodrag Gaji}, S: @ivojin P: Tenesi Vilijams, Pr: Ivo Juri{a. Markovi}, K: Mara Finci, M, izb. m: Zoran R, Izb. m: Branislav Guzina, Asr: Milan Rambosek. Komljenovi}, S: @ivojin Markovi}, K: Ljiljana Petrovi}. I: Ljubomir Jerkovi} (Sima Popovi}), Radmila Pej~i} (@ivka), Nevena Novovi} (Dara), Valentina I: Radmila Pej~i} (Amanda), Dojna Andrejevi} Stanisavljev (Raka), Ivan Andrejevi} (êda (Laura), Ivan Andrejevi} (Tom), Milan Uro{evi}), Goran Avramovi} (Dr. Ninkovi}), Komljenovi} (Dìm). Tomislav Pej~i} (Ujka Vasa), Zorica Vukovi} (Tetka Savka), Ljubov Kulikov (Tetka Daca), (375) 10. februar 1987. Vladimir Niki} (Jova), Branko Petkovi} (kg) (Te~a Panga), Milan Ljeunai} (Mile), Bojana Malkanovi} Na letovanju Udicki (Soja), Vladimir Petrovi} (kg) (Sava Mi{i}), P: Maksim Gorki, Pr: Milan \okovi}, Ad, R: Olga Nada Obradovi} (U~iteljica), Milorad Mustafovi} Savi}. Asr: Miroslav To{i}, S: Petar Pa{i}, (Policijski pisar), Dojna Andrejevi} (Anka), K: Boàna Jovanovi}. Izb. m: Predrag Tihomir Paunovi} (kg) (Rista Todorovi}), Milan Stamenkovi}, Scen. pok: Dragana Ivanji. Komljenovi} (Pera Kaleni}), Vasilije Api} (kg) I: Tomislav Pej~i} (Basov), Nevena Novovi} (Pera), Sini{a Stojanovi} (I àndarm), Svetozar (Varvara Mihailovna), Ljubov Kulikov (Kalerija), Vojte~ki (II àndarm), Milan Kosti} (I gra|anin), Milan Komljenovi} (Vlas), Ivan Andrejevi} Sima Luki} (II gra|anin). (Suslov), Dojna Andrejevi} (Julija Filipovna), Ivan Jagodi} (kg) ([alimov), Vladimir Niki} (Dudakov), (373) 7. decembar 1986. Bojana Malkanovi} Udicki (Olga), Olga Savi} (kg) (Marija), Svetlana Jovanovi} (Sonja), Tihomir \avolje pleme Paunovi} (Semjon), Goran Avramovi} (Zamislov). P: Zoran Boòvi}, R, Izb. m: \ura Udicki, S: @ivojin Markovi}, K: Mirjana îpli}-Kuruzovi}, (376) 26. mart 1987. Lek: Radoslav Jovi}evi}. Krme}i kas I: Tomislav Pej~i} (Bogdan), Vladimir Niki} (Vuk), Ljubov Kulikov (Lepa), Valentina Stanisavljev P: Aleksandar Popovi}, R: Du{an Rodi}. (Adela), Milorad Mustafovi} (Mario), Tihomir Asr: Tomislav Pej~i}, S: @ivojin Markovi}. K: @ivojin Markovi} i Du{an Rodi}, Paunovi} (kg) (Hari), Goran Avramovi} (Dèk), Izb. m: Milan Radusin. Bojana Malkanovi} Udicki (@anet), Vladimir Petrovi} (Mstislav), Vasilije Api} (kg) (Sing), I: Nevena Novovi} (Mileva), Tomislav Pej~i} Ljubomir Jerkovi} (Petar). (Todor), Goran Avramovi} (T(odor). 444 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(377) 4. april 1987. Milorad Mustafovi} (Kerber), Goran Avramovi} Ambrozio uni{tava vreme (Risto), Bojana Malkanovi} Udicki (Marina). P: Artur Foke, Pr: Bruno Begovi}, R, Izb. m: \ura Udicki, S: @ivojin Markovi}, K: Smilja Santra~ i (382) 10. januar 1988. Marinko Cera. Tetovirane du{e I: Milorad Mustafovi} (Ambrozio), Zoran Pe}kani} P: Goran Stefanovski, R, Izb. m: Branislav (Spacino), Aleksandar Tuti} (Regolo), Valentina Guzina, S: @ivojin Markovi}, K: Ljubica [tukelja. Stanisavljev (Padrona), Tanja Ilki} (Fanteska). I: Goran Avramovi} (Vojdan), Ivan Andrejevi} (Cibra), Radmila Pej~i} (Altana), Tomislav Pej~i} (378) 5. jun 1987. (Koljo), Nevena Novovi} (Klodija), Dojna Ma~ka u dàku Andrejevi} (Ruà), Tomislav Pej~i} (Strezo I), Ljubov Kulikov (Mara), Milorad Mustafovi} (Strezo P: @or` Fejdo, Pr: Danilo Ki{, R: Bratislav II), Vladimir Niki} (Mu`), Milan Komljenovi} Mladenovi}, S: @ivojin Markovi}, K: Slavica (Tetovira~), Valentina Stanisavljev (Igra~ica). Lalicki, M: Baronijan Vartkes. I: Tomislav Pej~i} (Pakarel), Nevena Novovi} (Marga), Ivan Andrejevi} (Landerno), Radmila (383) 25. mart 1988. Pej~i} (Amandina), Dojna Andrejevi} (Julija), Zasjede Milan Komljenovi} (Difose), Milorad Mustafovi} P: Rasim Filipovi}, Ad, R, K, Izb. m: Nenad Ili}, (Lanoa de Vo), Valentina Stanisavljev (Katrin). S: @ivojin Markovi}. I: Nevena Novovi} (Lela), Tomislav Pej~i} (379) 2. oktobar 1987. (Nikoli}), Valentina Stanisavljev (Slavka), Ivan Vuk i Vr{~ani Andrejevi} (Mitar), Vladimir Niki} (General), Radmila Pej~i} (Kraus), Milan Komljenovi} P: Du{an Bel~a, R: Milovan Nov~i}, S: Milutin (Franc), Dojna Andrejevi} (Nada), Milorad Kosti}, K: Ljubica [tukelja, M: Dejan Nov~i}. Mustafovi} (Vojnik), \oka Dukeljski I: Ljubov Kulikov (Vr{a~ka muza), Mi{a (Harmonika{), Huanita Milutinovi} (Pionir). Komljenovi} (Vuk), Goran Avramovi} (Sterija), Tihomir Paunovi} (kg) (Uro{ Voli}), Radmila Pej~i} (Gospo|a Voli}), Milorad Mustafovi} (384) 23. jun 1988. (Jovan Balaitski), Ivan Andrejevi} (Aksentije Bogojavljenska no} Jankovi}), Tomislav Pej~i} (\or|e Boga), P: Viljem [ekspir, Pr: Velimir @ivojinovi}, R, Izb. Ljubomir Jerkovi} (kg) (Sinesije Radivojevi}), m: Ivana Vuji}, S: @ivojin Markovi}, K: Milena Mladen [alina~ki (kg) (\or|e Emanuel), Vladimir Jefti} Ni~eva Kosti}, Lek: Radmila Vidak, Scen. Niki} (Pavle Emanuel), Bojana Malkanovi} Udicki pok: Jelena [anti}. (Ana Karadì}), Dojna Andrejevi} (Julijana Vijatovi}), Milorad Mustafovi} (Dimitrije Tirol), I: Goran Avramovi} (Orsino), Vladimir Niki} Tomislav Pej~i} (Petar Asi-Markovi}), Jon (Sebastijan), Dojna Andrejevi} (Antonio), Milorad Omoran (\or|e Ne{i}, Fenjerdìja), Tihomir Mustafovi} (Jedan pomorski kapetan), Valentina Paunovi} (kg) (Smrdi}), Ivan Andrejevi} Stanisavljev (Valentin), Bojana Malkanovi} Udicki ([erbuli}), Ljubomir Jerkovi} (kg) (Lepr{i}). (Kurio), Tihomir Paunovi} (kg) (Vitez Tobi [tucalo), Ivan Andrejevi} (Vitez Endrju Jezoliki), Tomislav Pej~i} (Malvolio), Dojna Andrejevi} (380) 6. novembar 1987. (Fabijan), Mi{a Komljenovi} (Fest, Ludalo), Lova~ka pri~a Nevena Novovi} (Olivija), An|elka Milivojevi} Tadi} (kg) (Viola), Radmila Pej~i} (Marija), P: Stevan Pe{i}, R: \ura Udicki, S: @ivojin Sanijela Stanisavljev (Festa), Markovi}, K: Marinko Cera, Izb. m: Miroslav To{i}. I: Milorad Mustafovi} (Joca), Vladimir Niki} (385) 11. oktobar 1988. (Pikas), Mi{a Komljenovi} (Zec). Zla èna P: Jovan Popovi} Sterija, Ad, R, Izb. m: Nenad (381) 24. decembar 1987. Boji}, S: @ivojin Markovi}, K: Branka Petrovi}, Lek: Radmila Vidak, Scen. pok: Ljiljana Dulovi}. Jugo nokturno I: Nevenka Novovi} (Sultana), Ivan Andrejevi} P: Stevan Koprivica, R. i Izb. m: \ura Udicki, (Grof Trifi}), Radmila Pej~i} (Pela), Tomislav S: @ivojin Markovi}, K: Vera Joci}. Pej~i} (îzmar Sreta), Milan Komljenovi} (Sluga I: Ivan Andrejevi} (Vule), Tomislav Pej~i} (êdo), Stevan), Dojna Andrejevi} (Slu{kinja Persida), Vladimir Niki} (Asim), Mi{a Komljenovi} (Pakito), Valentina Stanisavljev (Komedijant). Repertoar 445

(386) 26. novembar 1988. Andrejevi} (Marketa), Tomislav Pej~i} (Prvi tip), Neprijatelj naroda Du{ica Mitrovi} (Drugi tip), Sonja Ognjanovi} (Tre}i tip), Valentina Stanisavljev (^etvrti tip), Mile P: Henrik Ibzen, R: Nenad Ili}, S: @ivojin Kosti} (Peti tip), Milan Komljenovi} (Olbram). Markovi}, K: Gordana Ili}.

I: Mladen Ognjanovi} (Stokman), Sonja (388) 21. novembar 1989. Radosavljevi} Ognjanovi} (G|a Stokman), Du{ica Mitrovi} (Petra), Tomislav Pej~i} (Predsednik), Zvezda na ~elu naroda Milan Komljenovi} (Hovstad), Tihomir Paunovi} P: Milica Novkovi}, R: Milan Karadì}, S: Marina (kg) (Biling), Vladimir Niki} (Aslaksen), Ivan ûturilo, K: Boris âk{iran, M: Nata{a Bogojevi}. Andrejevi} (Horster), Vasa Api} (kg) (Morten Kil), I: Ivan Andrejevi} (Vitomir), Mladen Ognjanovi} Novica Spremo (Ajfil), Milorad Marjanovi} (Velizar), Novica Spremo (Milutin), Radmila Pej~i} (Morten), (Persa), Tomislav Pej~i} (Lazar), Vladimir Cveji} (Danilo), Stevan \or|evi} (Sreten), Vladimir Niki} (387) 10. februar 1989. (@ivko), Milan Komljenovi} (Todor), Vasa Api} (Mihajlo), Sonja Ognjanovi} (Lenka), Valentina Oàlo{}ena porodica Stanisavljev (Kosa), Dojna Andrejevi} (Smilja), P: Branislav Nu{i}, R, Izb. m: Du{an Rodi}, Milorad Mustafovi}, Du{ica Mitrovi}, Sla|ana Pom. r: Stevan \or|evi}, S, K: Velizar Jovanov, Mila Kutle{i}, Marija Srbinovski (Narod), Srbljanovi}. Milorad Marjanovi} (De~ak). I: Tomislav Pej~i} (Agaton), Ivan Andrejevi} (Tanasije Dimitrijevi}), Vasa Api} (kg) (Proka (389) 23. decembar 1989. Puri}), Mladen Ognjanovi} (Trifun Spasi}), Milan Komljenovi} (Mi}a Stanimirovi}), Vladimir Niki} Jabuka koja pla~e i koja se smeje (Dr Petrovi}), Bojana Malkanovi} Udicki (Simka), Ad: Vasa Api}, R, Izb. m: Sonja Radosavljevi} Sonja Radosavljevi} Ognjanovi} (Vida), Radmila Ognjanovi}, S: @ivojin Markovi}. Pej~i} (Gina), Nevenka Novovi} (Sarka), Dojna I: Sonja Radosavljevi} Ognjanovi}, Mladen Andrejevi} (Danica). Ognjanovi}, Valentina Stanisavljev, Vasa Api}.

(388) 15. april 1989. (390) 11. januar 1990. Kod “Ve~ite slavine” Smrtonosna motoristika P: Mom~ilo Nastasijevi}: , R: Dijana Milo{evi} i P: Aleksandar Popovi}, R: Lenka Udovi~ki, S, Jadranka An|eli}, S: Miodrag Taba~ki, K: Boris K: Dejan Panteli}, M: Davor Roko, Kor: Ljiljana âk{iran, M, Izb. m: Nata{a Bogojevi}, Dulovi}. Lek: Radovan Kneèvi}. Kor: Sonja Lapatanov. I: Nevenka Novovi} (Marela), Sonja I: Nevenka Novovi} (Teta Tina), Dojna Andrejevi} Radosavljevi} Ognjanovi} (Katica Bradavica), (Magdalena), Milan Komljenovi} (Roman), Radmila Pej~i} (Marica Travica), Valentina Mladen Ognjanovi} (]opa), Ivan Andrejevi} Stanisavljev (Anica Zaovina), Bojana Malkanovi} (Sir~anin), Vladimir Niki} (Podoljac), Valentina Udicki (Pavica), Dojna Andrejevi} (Silvana, Stanisavljev (Sir~anka), Du{ica Mitrovi} Havajka), Mladen Ognjanovi} (Dule), Vladimir (Podoljka), Tomislav Pej~i} (îka Jole), Stevan Cveji} (Kufta Paganini), Vasa Api} (Svetislav \or|evi} (Rapa), Bojana Malkanovi} Udicki Sveta Apostolovi}), Tomislav Pej~i} (îka Dragi), (Cvetana), Sonja Radosavljevi} Ognjanovi} Ivan Andrejevi} (Milisav), Milan Komljenovi} (Smilja), Milorad Mustafovi} (kg) (Mukta{), Vasa (Gane). Api} (kg) (I pijanac), Jon Omoran (II pijanac), Ljubomir Jerkovi} (III pijanac), Aleksandar Tuti} (Ciganin). (391) 6. mart 1990. Ko{tana (387) 9. septembar 1989. P: Borisav Stankovi}, Ad, R: Miodrag Gaji}, S: @ivojin Markovi}, K: Biljana Krsti}. Nepodno{ljivo lako I: Ivan Andrejevi} (Hadì Toma), Milorad P: Vaclav Havel, Pr: Aleksandar Ili}, R: Vladimir Mustafovi} (Stojan), Vladimir Niki} (Arsa), Lazi}, Pom. r: Mladen Ognjanovi}, S: Vladimir Tomislav Pej~i} (Mitke), Vasa Api} (Marko), Mareni}, K: Danica Rako~evi}, Mask: Dragan Valentina Stanisavljev (Magda), Mladen Jeremi}. Ognjanovi} (Policaja), Stevan \or|evi} (Grkljan), I: Mladen Ognjanovi} (Dr Leopold Kopriva), Radmila Pej~i} (Kata), Nevenka Novovi} (Stana), Bojana Malkanovi} Udicki (Zuzana), Nevenka Sonja Radosavljevi} Ognjanovi} (Vaska), Usnija Novovi} (Lusi), Stevan \or|evi} (Olda), Dojna Redèpova (kg) (Ko{tana), Bojana Malkanovi} 446 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Udicki (Sal~e), Dojna Andrejevi} (Koca), Vladimir I: Du{an Jak{i} (kg) (Di{otel), Nevenka Novovi} Cveji} (Asan), Sima Luki} (kg) (Kurta), Svetozar (Leontina), Stanko Bogojevi} (Moris), Tomislav Vojte~ki (Ahmet), Milan Komljenovi} (Kmet Pej~i} (Kasanj), Vladimir Cveji} (Gontran), ciganski). Radmila Pej~i} (Gospo|a Latur), Sonja Radosavljevi} (Babet), Vladimir Niki} (Bridua). (392) 26. maj 1990. Jesi li to do{’o da me vidi{ (397) 7. decembar 1990. P: Miodrag Karadì}, R, K, Izb. m: Milan Karadì}, Hajduci S: @ivojin Markovi}. P: Branislav Nu{i}, Ad, R, Izb. m: Lilijana Ivanovi} I: Stanko Bogojevi} (Maksim Obad), Mladen Arsenov, S, K: Ljubomir Vujovi}. Ognjanovi} (Gor~ilo Obad), Valentina Stanisavljev (Grozdana), Stevan \or|evi} I: Vladimir Niki} (Brana), Stanko Bogojevi} (êda (Petra{in), Vladimir Niki} (Zeljo Crkota), Sonja Brba), Vladimir Cveji} (Mile Vrabac), Mladen Radosavljevi} Ognjanovi} (Milu{a), Du{ica Ognjanovi} (Sima Gluva}), Milan Komljenovi} Mitrovi} (Koviljka), Vasa Api} (Dimitrije Kasalica). (Mita Trta), Milorad Mustafovi} (@ika), Valentina Stanisavljev (Persa), Tomislav Pej~i} (Pandur).

(393) 7. septembar 1990. (398) 18. decembar 1990. Jerma Kuda idu stare godine P: Federiko Garsija Lorka, R: Dijana Milo{evi}, S: @ivojin Markovi}, K: Boris âk{iran, Kor: Sonja P: Milan Vukoti}, R: Lilijana Ivanovi} Arsenov, Lapatanov, Izb. m: Ivana Tri{i}, Lek: Radovan S: Ljubomir Vujovi} i K: @ivojin Markovi}. Kneèvi}. I: Sonja Radosavljevi}, Valentina Stanisavljev, I: Nevenka Novovi} (Jerma), Radmila Pej~i} Nevenka Novovi}, Mladen Ognjanovi}, Stanko (Starica Dolores), Mladen Ognjanovi} (Huan), Bogojevi}. Stanko Bogojevi} (Viktor, III ~ovek), Valentina Stanisavljev (Marija, I pralja), Sonja Radosavljevi} (III pralja, II mlada èna), Svetlana Jovanovi} (II (399) 19. februar 1991. pralja, I mlada èna), Bojana Malkanovi} Udicki Ranjeni orao (Zaova), Milorad Mustafovi} (I ~ovek), Vladimir Cveji} (II ~ovek). P: Milica (Mir-Jam) Jakovljevi}, Ad: Borislav Mihajlovi} Mihiz, R: Dragan Jovi}, S: @ivojin Markovi}, K: Branka Petrovi}, Izb. m: Vilim (394) 2. oktobar 1990. Gregec, Scen. pok: Vladimir Cveji}. Profesionalac I: Radmila Pej~i} (Gospo|a Mir-Jam), Nevenka P: Du{an Kova~evi}, R, K, Izb. m: Branislav Novovi} (An|elka Bojani}, udata \urovi}), Stanko Mi}unovi}, S: @ivojin Markovi}. Bogojevi} (Mi{o III Tomo), Bojana Malkanovi} I: Tomislav Pej~i} (Luka Laban), Radmila Pej~i} Udicki (Gospo|ica Nada Todorovi}), Mladen (Marta), Ivan Andrejevi} (Ja-Teodor Teja Kraj), Ognjanovi} (Nenad Aleksi}), Sonja Radosavljevi} Milan Komljenovi} (Ludak). (Tatjana, Tanja Mitrovi}), Milan Komljenovi} (Gojko Miri}), Valentina Stanisavljev (Vukica), Vladimir Cveji} (Safet). (395) 10. oktobar 1990.

Hajde da se igramo (400) 16. april 1991. Ad, R: Lilijana Ivanovi} Arsenov, S. i K: Ljubomir Vujovi}, M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski, Scen. Divlja patka pok: Vladimir Cveji}. P: Henrik Ibzen, Pr: Boba Blagojevi} Ad, R: Olga I: Sonja Radosavljevi}, Du{ica Mitrovi}, Valentina Savi}, S: @ivojin Markovi} i K: Boris ^ak{iran, Stanisavljevi}, Vladimir Cveji}, Milan Komljenovi}, M: Vera Milankovi}. Milorad Mustafovi}. I: Ivan Andrejevi} (Veletrgovac Verle), Vladimir Cveji} (Gregers Verle), Tomislav Pej~i} (Stari (396) 9. novembar 1990. Ekdal), Stanko Bogojevi} (Jalmar Ekdal), Nevenka Novovi} (Gina Ekdal), Merima \uri} Idem u lov (Hedviga), Sonja Radosavljevi} (Gospo|a Serbi), P: @or` Fejdo, Pr: Dragoslav Andri}, R, Izb. Mladen Ognjanovi} (Dr Reling), Vladimir Niki} m: Stevo @igon, S: @ivojin Markovi}, K: Slavica (Molvik), Milan Komljenovi} (Petersen), Valentina Lalicki. Stanisavljev (Jensi). Repertoar 447

(401) 9. maj 1991. (405) 6. april 1992. Intimni razgovori Mandragola P: Vaclav Havel, R: Bratislav Mladenovi}, P: Nikolo Makijaveli, Pr: Vera Bakoti} Miju{kovi}, S, K: @ivojin Markovi}, Izb. m: Ivona Mladenovi}, R: Nikita Milivojevi}, S: @ivojin Markovi}, Scen. pok: Vladimir Cveji}. K: Danica Rako~evi}, Izb. m: Ljudmila Be}kovi}, Scen. pok: Vladimir Cveji}. I: Tomislav Pej~i} (Mihael), Nevenka Novovi} (Vera), Vladimir Cveji} (Ferdinand). I: Goran Ivanovi} (Kalimako), Vladimir Cveji} (Siro), Miladin Kri{kovi} (kg) (Mesar Ni~a), Du{an Jaki{i} (Ligurio), Bojana Udicki (Sostrata), Vasilije (402) 26. oktobar 1991. Api} (kg) (Fra Timoteo), Nata{a Babi} (Lukrecija). Maratonci tr~e po~asni krug P: Du{an Kova~evi}, R: Zlatko Sviben, (406) 9. septembar 1992. S: Aleksandar Zlatovi}, K: Bjanka Adì} Ursulov, Siroti mali hr~ki M: Ksenija Ze~evi}, Scen. p: Ivan Klemenc, Lek: Nada Andreji}. P: Gordan Mihi}, R: Nikola Pejakovi}, S: Krstomir Milovanovi}, K: Miroslav Blagojevi}. I: Vasilije Api} (Maksimilijan Topalovi}), Tomislav Pej~i} (Aksentije Topalovi}), Stanko Bogojevi} I: Vladimir Niki} (I slu`benik), Mladen Ognjenovi} (Milutin Topalovi}), Mladen Ognjanovi} (Laki (II slu`benik), Ivan Andrejevi} (Ministar), Bojana Topalovi}), Vladimir Cveji} (Mirko Topalovi}), Malkanovi} Udicki ([efica), Vasa Api} (kg) Sonja Ognjanovi} (Kristina), Du{an Jaki{i} (Predsednik vlade), Valentina Stanisavljev (\enka |avo), Goran Ivanovi} (Bili Piton), (Sprema~ica). Radmila Pej~i} (Olja), Milan Komljenovi} (Pregaèni ~ovek). (407) 3. oktobar 1992. Ljubavno pismo (402) 10. decembar 1991. P: Kosta Trifkovi}, R: Dimitrije \urkovi}, Nije bila peta, bila je deveta S: Vladimir Mareni}, K: Milica Radovanovi}, Scen. pok: Sonja Lapatanov, Korep: Vladimir P: Aldo Nikolaj, Pr: Ivo Juri{a, R: Stanko Cveji}, Lek: @arko Ruì}. Bogojevi}, S, K: Milan Komljenovi}. I: Tomislav Pej~i} (Vasa Vidi}), Nata{a Babi} I: Valentina Stanisavljev (Eva), Milan Komljenovi} (Marija), Sonja Ognjanovi} (Evica), Stanko (Bruno), Vladimir Niki} (Marlo), Edita Se~i, Bogojevi} (Milan), Miladin Kri{kovi} (kg) (Laza Tamara Matija{ (Doma}ice predstave). Draì}), Radmila Pej~i} (Sofija), Ivan Andrejevi} (Jovan), Vladimir Cveji} (\ole), Svetlana (403) 17. decembar 1991. Jovanovi} (Lepa Kata). Petar Pan P: Igor Bojovi}, R: Sini{a Raki}, S: @ivojin (408) 11. oktobar 1992. Markovi}, K: Milica radovanovi}, M: Milorad Luki}, Kraj partije ak. Vladimir Cveji}. P: Semjuel Beket, Pr: Aleksandar Sa{a Petrovi}, I: Merima \uri} (kg) (Vendi), Milan Maksimov (kg) R: Sa{a Latinovi}, S: Zoran âlija, K: Zora (Dòn), Predrag Mirkovi} (Majkl), Vladimir Cveji} Mojsilovi}. (Petar Pan), Nata{a Babi} (Vila Zvon~ica), I: Goran Ivanovi} (Ham), Nevenka Novovi} (Klov), Vladimir Niki} (Kapetan Kuk), Bojana Udicki Milan Komljenovi} (Neg), Dojna Andrejevi} (Gusar Mak), Dojna Andrejevi} (Gusar Zak), (Nela), Dragan Aleksi} (Godo). Milan Komljenovi} (Crni Bor Pri~alo).

(409) 10. novembar 1992. (404) 15. februar 1992. Uobra`eni bolesnik Klimakterijum P: Molijer, Pr: Bogdan Popovi}, R: Velja Mitrovi}, P: Radomir Putnik, R: Milovan Nov~i}, S: Dejan Panteli}, K: Nada Jankovi}, S, K: Zoran Jovanovi}, Izb. m: Dejan Nov~i}, Scen. pok: Ivan Klemenc. Scen. pok: Vladimir Cveji}. I: Tomislav Pej~i} (Argan), Nevenka Novovi} I: Tomislav Pej~i} (Tugomil), Dojna Andrejevi} (Belina), Dojna Andrejevi} (An`elika), Milan (Litota), Vladimir Cveji} (Semiolog), Milan Komljenovi} (Berald), Stanko Bogojevi} i Nenad Komljenovi} (Rukoljub), Stanko Bogojevi} (Lu~i}), Gvozdenovi} (Kleant), Ivan Andrejevi} (Doktor Valentina Stanisavljev (Zemljanica), Mladen Diafoarus), Mladen Ognjanovi} (Doktor Firgon), Ognjanovi} (Da~i}), Vasilije Api} (kg) (Zidar). Goran Ivanovi} (Fleran), Nata{a Babi} (Toaneta). 448 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(410) 24. april 1993. Sergejevi~), Tomislav Pej~i} (Simeonov), Urnebesna tragedija Valentina Stanisavljev ([arlota Ivanovna), Mladen Ognjanovi} (Epihodov Semjon PAntalejevi~), P: Du{an Kova~evi}, R: Tatjana Mandi}, Sonja Ognjanovi} (Dunja{ka), Miladin Kri~kovi} S: Todor Lalicki, K: Dejana Vu~i}evi}, (Firs), Vladimir Niki} (Ja{a), Vasa Api} ([ef Izb. m: Nata{a Bogojevi}. stanice). I: Nevenka Novovi} (Ruà), Mladen Ognjanovi} (Milan), Slavko [timac (kg) (Neven), Dojna Andrejevi} (Julka), Goran Ivanovi} (Kosta), (415) 15. septembar 1994. Radmila Pej~i} (Rajna), Tomislav Pej~i} (Vasilije), Buba u uhu Ivan Andrejevi} (Doktor), Bojana Malkanovi} P: @or` Fejdo, Pr: Ivanka Markovi}, R: Kokan Udicki (Milicioner). Mladenovi}, S: Petar Pa{i}, K: Branka Petrovi}., Lek: Radovan Kneèvi}. (4111) 27. septembar 1993. I: Mladen Ognjanovi} (Viktor Emanuel Po{), Milan Pokondirena tikva Komljenovi} (Kamij [andebiz), Tomislav Pej~i} (Romen Turnel), Miladin Kri~kovi} (kg) (Doktor P: Jovan Popovi} Sterija, R, S, K: Milan Karadì}, Fina{), Milan Andrejevi} (Karlos Komenides), S: Zora Mojsilovi}, K: Mira Mojsilovi}, M: Nata{a Ivan Vukov (kg) (Ogisten Ferajon), Dragan Bogojevi}, Scen. pok: Sonja Lapatanov. Dànki} (Etjen), Sneàna Kova~ev (Ragbi), I: Nevena Novovi} (Fema), Nata{a Babi} Zori} Vladimir Niki} (Batisten), Nevena Novovi} (Evica), Tomislav Pej~i} (Mitar), Valentina (Rejmond), Ljiljana Josipovi} (Lisjen), Valentina Stanisavljev (An~ica), Milan Komljenovi} (Jovan), Stanisavljev (Olimpija), Sonja Ognjenovi} Radmila Pej~i} (Sara), Mladen Ognjenovi} (Antoaneta), Dojna Andrejevi} (Eèni). (Svetozar Ruì~i}), Vladimir Cveji} (Vasilije). (416) 25. novembar 1994. (412) 6. januar 1994. @enidba Crvenkapa i zbunjeni vuk P: Nikolaj Vasiljevi~ Gogolj, Pr: Kiril Taranovski, P: Radoslav Pavelki}, R, K: Tomislav Pej~i}, R: Milan Karadì}, S: Nikolina Kova~evi}, S: @ivojin Markovi}. K: Boàna Jovanovi}, Lek: Radovan Kneèvi}. I: Sneàna Kova~ev (Crvenkapa), Vladimir Niki} I: Dojna Andrejevi} (Agafja Tihonovna), Valentina (Zbunjeni vuk), Milan Ko~alovi} (Lovac Luka), Stanisavljev (Arina Pantelejmonovna), Ljiljana Valentina Stanisavljev (Baka), Dojna Andrejevi} Josipovi} (Fjokla Ivanovna), Tomislav Pej~i} (Pudlica Caca), Sonja Ognjenovi} (Pudlica Daca), (Potkoljesin), Mladen Ognjanovi} (Ko~karjov), Jovana Andrejevi} (kg) (Caca Laca). Tihomir Paunovi} (kg) (Kajgana), Vasa Api} (kg) (Anu~kin), Dragan Dànki} (@evakin), Sonja Ognjanovi} (Dunja{ka), Vladimir Niki} (Starikov), (413) 10. februar 1994. Ivan Vukov (kg) (Stepan). Sve zbog seksa P: Imre Ben~ik, Pr: Marta @ivkovi}, Ad, R. i (417) 10. februar 1995. S: Miroslav Pavi}evi}, K: Danica Rako~evi}. @enidba i udadba I: Vladimir Cveji} (Toza Tasi}), Valentina Stanisavljev (Milja), Tomislav Pej~i} (Labud P: Jovan Popovi} Sterija, R. i S: Miroslav Benka, Guduri}), Sneàna Kova~ev (Gina), Milan Kor: Milan Radusin, Lek: Radovan Kneèvi}. Ko~alovi} (Ratko Vidra), Bojana Malkanovi} I: Dragan Dànki} (Mladoènja), Tomislav Pej~i} Udicki (Jeca), Dojna Andrejevi} (Sonja), Vladimir (Provodadìja), Sneàna Kova~ev (Devojka), Niki} (Dr [ipka), Mladen Ognjanovi} (Boban). Vasa Api} (kg) (Otac), Radmila Pej~i} (Mati), Ljiljana Josipovi} (Tetka), Dojna Andrejevi} (Kuma~a), Jon Omoran, Milan Radusin, Deca), (414) 8. mart 1994. Sonja Ve~anski, Ivana Ve~anski, Dino Halilovi} Vi{njik (Gra|ani). P: Anton Pavlovi~ êhov, Pr: Kiril Taranovski, R, S: Vitalij Dvorcin, S: @ivojin Markovi}, K: Danica (418) 7. maj 1995. Rako~evi}. Ohla|eni vo I: Nevena Novovi} (Ranjevska Ljubov Andrejevna), Sneàna Kova~ev (Anja), Dojna P: Joakim Vuji}, Ad, R, S, K: Miroslav Pavi}evi}, Andrejevi} (Varja), Ivan Vukov (Gajev Leonid M: Vladimir Vu~kovi}, Pom. r: Miroslav Ogrizovi}. Andrejevi~), Ivan Andrejevi} (Lopahin Jermolaj I: Mladen Ognjenovi}, Tomisjav Pej~i} (Joakim Aleksejevi~), Milan Ko~alovi} (Trofimov Petar Vuji}, Gavrilo Skakavac), Sneàna Kova~ev Repertoar 449

(Filip, Maca), Vladimir Cveji} (@ivadin, Francuz), Dànki} (Sekretar), Ljubi{a Mili{i} (kg) (Novinar), Dragan Dànki} (Todor, Baron Vrbovina), Ivan Damir Todorovi} (kg) (Bil), Milan Komljenovi} (kg) Vukov (kg) (Sreten, Gospodar Prodan), Ivan (Olge), Ljiljana Josipovi} (G-|a sa crvenim Andrejevi} (Arsa, Kuzman), Ljiljana Josipovi} suncobranom), Aleksandar Bogdanovi} (kg) (Jovan, Jelka), Jon Omoran (Milinko, Pandur), (Barman), Vladimir Petrovi} (kg) (Direktor bara). Vasa Api} (kg) (Ratomir, âu{), Nenad Koji} (kg) (Borivoje, [aptalac). (423) 9. mart 1996.

(419) 5. oktobar 1995. Voz za zemlju Oz Vesele ène Vindzdorske P: Dragan Dànki}, R: Tomislav Pej~i}, S, K: Vanja Popovi}, M: Ivan Kosti}. P: Viljem [ekspir, Pr: Borivoje Nedi}, R: Vladimir Lazi}, Pom. r: Jadranka Mojsin, S: Dejan I: Dragan Dànki} (Stra{ilo), Tomislav Pej~i} Panteli}, Kor: Vanja Popovi}, Izb. m: Tanja (Prase), Vladimir Niki} (@drebe), Valentina Milo{evi}, Dram: Jelena Vlatkovi}, Lek: Radovan Stanisavljev (@u}a), Sonja Radosavljevi} (Maca), Kneèvi}, Kor: Ljiljana Dulovi}, Mask: Dragan Vera Nedeljkov (Ma~ak), Bojana Udicki (Koza), Jeremi}. Dino Halilovi} (Pa~e I), Ivana Ve~anski (Pa~e II), I: Tomislav Pej~i} (Vitez Dòn Falstaf), Nevena Sanja Ve~anski (Jagnje I), Jovana Andrejevi} Novovi} (Alisa Ford), Nada Sekuli} (kg) (Margaret (Jagnje II). Pejd`), Ljiljana Josipovi} (Ana Pejd`), Mladen Ognjanovi} (Frenk Ford), Vladimir Niki} (Dòrd` (424) 24. maj 1996. Pejd`), Radmila Pej~i} (Gospo|a Kuikli), Vladimir Cveji} (Fenton), Ivan Andrejevi} (Robert [elou), Arsenik i stare ~ipke Sneàna Kova~ev (Abraham Slender), Ivan P: Dòzef Keslering, Pr: Rado{ Novakovi} i Vukov (kg) (Nju Evans), Miladin Kri{kovi} (kg) Gustav Gaurin, R: Milovan Nov~i}, S, K: @ivojin (Doktor Kajus), Dragan Dànki} (Gostioni~ar), Markovi}, M: Dejan Nov~i}. Dojna Andrejevi} (Bardolf), Vasa Api} (kg) (Piter Simpl), Valentina Stanisavljev (Dòn Ragbi). I: Radmila Pej~i} (Ebi Brjuster), Ivan Vukov (kg) (Pastordr Harper), Ljubi{a Mili{i} (kg) (Tedi Brjuster), Vladimir Petrovi} (kg) (Policajac Brofi), (420) 25. novembar 1995. Vladimir Niki} (Policajac Klajn), Ljiljana Josipovi} Gospo|a Olga (Marta Brjuster), Dojna Andrejevi} (Ilen Harper), P: Milutin Boji}, R: Irena Risti}, S. i K: Vanja Aleksandar Bogdanovi} (kg) (Mortimer Brjuster), Popovi}, Izb. m: Predrag Stamenkovi}. Miladin Kri~kovi} (kg) (Gospodin Dìps), Tomislav Pej~i} (Dònatan Brjuster), Dragan Dànki} (Dr I: Mirko Petkovi} (kg) (Advokat Novakovi}), Ajn{tajn), Ivan Andrejevi} (Policajac O’Hara), Ljiljana Josipovi} (Novakovi}ka), Vladimir Cveji} Tihomir Paunovi} (kg) (Poru~nik Runi), Vasa Api} (Gidra), Nevena Novovi} (kg) (Olga Risti}ka), (kg) (Gospodin Viterspun). Dojna Andrejevi} (Vuka), Borislava Koji} (kg) (Marija). (425) 1. oktobar 1996. (421) 5. januar 1996. îmi Gluma~ka druìna Rikoti P: Boris Aprilov, Pr, Ad, R: Lilijana Ivanovi}, P: Alfredo Baldu~i, Pr: Milan Rakovac, Ad: Ivana S, K: Vanja Popovi}, M: Zoran Vukovi}. Dimi}, R: Zoran Ratkovi}, K: Vanja Popovi}, M: Vojislav Kosti}, Dram: Jelena Vlatkovi}. I: Dragan Dànki} (Dimbi), Jovo Maksi}, Zorana Be~i}, Jovana Andrejevi} (Dombi), Dojna I: Tomislav Pej~i} (Hamilkar Rikoti), Radmila Andrejevi} (Liska), Valentina Stanisavljev (Moksi), Pej~i} (Adela Rikoti), Ljubi{a Ristovi} (Hanibal Sonja Radosavljevi} (îmi). Rikoti), Dojna Andrejevi} (Marta), Ivan Andrejevi} (Grof Lui|i Bolza), Goran Markovi} (I àndar), Svetozar Vojte~ki (II àndar). (426) 1. decembar 1996. Hrastova deca (422) 24. februar 1996. P: Neboj{a Krivoku}a & Borivoje Petkovi}, Centrifugalni igra~ R: @anko Tomi}, S, K: Vanja Popovi}, M: @eljko P: Todor Manojlovi}, R. i S: Miroslav Benka, Joskimovi}. K: Vanja Popovi}, Lek: Radovan Kneèvi}. I: Ivan Andrejevi} (Deda), Zorana Be~i} (Ana), I: Tomislav Pej~i} (Ministar), Sneàna Kova~ev Jovo Maksi} (Marki}), Ljubi{a Ristovi} (\ole), (Liliana), Ivan Vukov (kg) (Savetnik), Dragan Zoran Maksi} (Aleksa). 450 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(427) 8. februar 1997. (433) 14. februar 1998. Luda no} Majstor P: Rej Kuni, Ad: Dragana Bo{kovi}, R: Lilijana P: Ronald Harvud, Pr: \or|e Krivokapi}, Ivanovi}, S, K: Vanja Popovi}, Izb. m: Aco R: Miodrag Milanovi}, S, K: Vanja Popovi}, Dogandì}. Izb. m: Zoran Vukovi}. I: Ivan Andrejevi} (Vlastoljub Karakurtovi}), I: Dojna Andrejevi} (Kresida Fild), Tomislav Pej~i} Dragan Dànki} (\or|e Golubovi}), Dojna (Roman Koza~enko), Zoran Prokopi} (Dùlijan Andrejevi} (Ubavka Raspopovi}), Aleksandar Fild), Dragan Dànki} (Vo{born), Jovan Bogdanovi} (kg) (@ivojin @uni}), Ivan Vukov (kg) Ljubenovi} (Mejder), Ljiljana Josipovi} (Marijan (Direktor hotela), Jovo Maksi} (kg) (Bogoljub Stoun), Ivan Vukov (Nikita Fedorenko), Valentina Raspopovi}), Ljiljana Josipovi} (Julijana Stanisavljev (Sestra Sofija). Karakurtovi}), Valentina Stanisavljev (Juli{ka), Sonja Radosavljevi} (Sestra Da{a), Zorana Be~i} (Zorica [unjarevi}). (434) 4. april 1998. Ludi dani (428) 7. mart 1997. P: Rej Kuni, Pr, R, Izb. m: Lilijana Ivanovi}, Ljubavi Dòrdà Va{ingtona S, K: Vanja Popovi}, Scen. pok: Ferid Karajica. P: Miro Gavran, R: Lilijana Ivanovi}, S, K: Vanja I: Dragan Dànki} (\or|e Pavi}), Sonja Popovi}, M: Aco Dogandì}. Radosavljevi} (Milica Pavi}), Nevena Arsenov I: Ljiljana Josipovi} (Marta), Dojna Andrejevi} (Jelena Pavi}), Zoran Prokopi} (@ivojin @uni}), (Silvija). Ivan Vukov (Inspektor @ari}), Jovo Maksi} (Inspektor Mari}), Vanja Lazin (Jovan (Bobby) (429) 18. mart 1997. Savi}), Zorana Be~i} (Fotoreporter). Bluz osmeh P: Miroljub Nedovi}, R, S: Slobodan ]usti}, (435) 5. oktobar 1998. K: Vanja Popovi}, Izb. m: Zoran Jovanov. Tango I: Slobodan ]usti} (kg) (Nenad), Dojna Andrejevi} P: Slavomir Mroèk, Pr: \or|e @ivanovi}, (Ljubica), Zorana Be~i} (Miljana), Bora Aleksi} R: Velimir Mitrovi}, S, K: Vanja Popovi}, (Mu`). M: Zoran Mileti}. I: Radmila Pej~i} (kg) (Evgenija), Miladin (430) 10. novembar 1997. Kri{kovi} (kg) (Evgenije), Tomislav Pej~i} Laà i paralaà (Stomil), Ljiljana Josipovi} (Eleonra), Loran P: Jovan Popovi} Sterija, R. i S: Miroslav Benka, Prokopi} (Artur), Dragan Dànki} (Edek), Jelica K: Vanja Popovi}, Lek: Radovan Kneèvi}. Brestovac (Alja). I: Tomislav Pej~i} (Marko Vuji}), Nata{a Ilin (Jelica), Jano{ Tot (Aleksa), Dragan Dànki} (436) 10. decembar 1998. (Mita), Ljubi{a Mili{i} (Bati}), Sonja Radosavljevi} (Marija). Boing-Boing P: Mark Kamoleti Ad: Milan Bogosavljevi}, (431) 25. decembar 1997. R: Lilijana Ivanovi}, S, K: Vanja Popovi}, Izb. m: Aco Dogandì}. Hajde da se igramo Ad, R: Lilijana Ivanovi}, S, K: Vanja Popovi}, I: Dojna Andrejevi} (@anet), Sonja Radosavljevi} Izb. m: Aleksandar Dogandì}. (Dènet), Monika Boldovina (kg) (Judit), Ljiljana Josipovi} (Berta), Vanja Lazin (kg) (Dragojlo), I: Zoran Prokopi}, Nevena Arsenov, Zorana Loran Prokopi} (Mir~e). Be~i}, Milan Uzelac.

(432) 26. decembar 1997. (437) 10. februar 1999. Crvenkapa Bajka o mrtvoj Kraljevoj k}erki P: Aleksandar Popovi}, Ad, R: Lilijana Ivanovi}, P: Nikolaj Koljada, Pr: Novica Anti}, R: Sergej S, K: Vanja Popovi}, Izb. m: Dragan D`anki}. Aleksandrovi~ Isajev, S, K: Vanja Popovi}, Izb. m: Sergej Aleksandrovi~ Isajev. I: Ivan Vukov (Lovac), Sonja Radosavljevi} (Ivanka), Valentina Stanisavljev (Crvenkapina I: Radmila Tomovi} (kg) (Rima), Loran Prokopi} mama), Ljiljana Josipovi} (Baka), Nevena (Maksim), Dragan D`anki} (Vitalij), Jelica Arsenov (Crvenkapa), Milan Uzelac (Vuk). Brestovac (Nina). Repertoar 451

(438) 22. april 1999. (444) 27. april 2001. Umetno{}u protiv rata Stradija, What is this? R: Ivan Andrejevi}, Izb. m: Erne Arva. P: Miroslav Benka, R, S: Miroslav Benka, K: Ivanka Popovi}, M: Aleksandar Ili}, I: Ljiljana Josipovi}, Dojna Andrejevi}, Ivan Dram: Igor Bojovi}, Scen. pok: Sonja Lapatanov, Andrejevi}. Lek: Radovan Kneèvi}, Mask: Dragoljub Jeremi}. (439) 27. april 1999. I: Vladan Brkovi} (Ribar, Mladi}), Jovan Tora~ki @enski razgovori (Stranac), Neda Grubi{a (Alisa), Miodrag Rako~evi} (Rodoljub Veliki), Tomislav Pej~i} P: Du{an Radovi}, Ad, R: Ljiljana Josipovi}, (Kmet, Glavni savetnik prosvete), Ljiljana S, K: Vanja Popovi}. Josipovi} (@ena), Novak Bilbija (Ministar policije, I: Ivan Andrejevi}, Bojana Malkanovi} Udicki, Tajni glas sa nebesa), Du{an Jaki{i} (Ministar Valentina Stanisavljev, Dojna Andrejevi}, Sonja finansija), Dragan Dànki} (1. gra|anin, 1. Radosavljevi}, Jelica Brestovac, Zorana Be~i} islednik, 1. savetnik), Damjan Kecojevi} (2. (kg). gra|anin, 2. islednik, 2. savetnik), Goran Stanisavljev (3. gra|anin, 3. islednik, 3. savetnik), Ivan Andrejevi} (Na~elnik policije), Miladin (440) 14. septembar 1999. Kri{kovi} (Pandur), Ivan Vukov (Ubogi starac), Nije muva – nego èna Dojna Andrejevi} (Gra|anka), Bojana Udicki (Pi{tav glas iz naroda), Jon Omoran, Nenad P: Branislav Nu{i}, R: Tomislav Pej~i}, Mandi}, Igor Budim (Kmetovi a|utanti). S: @ivojin Markovi}, K: Vanja Popovi}, Izb. m: Dragan Dànki}. (445) 15. jun 2001. I: Tomislav Pej~i}, Sonja Radosavljevi}, Valentina Velika doktorska bajka Stanisavljev, Dragan Dànki}. P: Karel âpek, R: Predrag Kalaba, S. i K: Ivanka Popovi}, M: Ivan Brklja~i}. (441) 23. decembar 1999. I: Dragan Dànki} (Vol{ebni me|ija{, Hejakl), Dugonja, Vidonja i Trbonja Sonja Radosavljevi} (Pegava Vincika, Gospodin Lustig), Tomislav Pej~i} (Doktor Hronovski), P: Mladen [irola, R, Izb. m: Tomislav Pej~i}, Bojana Udicki (Doktorka iz Upica), Valentina S: @ivojin Markovi}, K: Vanja Popovi}. Stanisavljev (Sultan Sulejman), Dojna Andrejevi} I: Loran Prokopi} (Iva), Dragan Dànki} (Princeza Zubeida, Vila Rusalka), Ivan Andrejevi} (Dugonja), Bojana Malkanovi} Udicki (Trbonja), (I straàr), Davor Ratkovi} (II straàr), Miladin Ivan Andrejevi} (Vidonja), Sonja Radosavljevi} Kri{kovi} (Drvose~a, Vodeni duh). (Vila), Jelica Brestovac (Ve{tica), Valentina Stanisavljev (Baka), Dojna Andrejevi} (Princeza), (446) 19. mart 2002. Gospo|ica Julija (442) 5. oktobar 2000. P: August Strindberg, Pr: Mihailo Stojanovi}, Zunzara \ura Banjac i Silvija Duhkov, Ad, R, S: Miroslav Benka, K: Vanja Popovi}, M: Robert P: Bogdan îpli}, R, Izb. m: Velimir Mitrovi}, Mankkovecki, Mask: Dragoljub Jeremi}. S: @ivojin Markovi}, K: Vanja Popovi}. I: Vladana Savi} (Gospo|ica Julija), Pavle I: Tomislav Pej~i} (@iva Obad), Loran Prokopi} Petrovi} (@an), Vanja Rado{evi} (Kristina). (Mita), Dragan Dànki} (Blaò), Dojna Andrejevi} (Persa). (447) 2. april 2002. Pipi duga ~arapa (443) 5. novembar 2000. P: Astrid Lindgren, Ad, R: Sa{a Latinovi} i Kir Janja Miroslav Benka, S. i K: Vanja Popovi}, K: Ljiljana Dragovi}, Ap: Dragan Dànki}. P: Jovan Popovi} Sterija, R: Vladimir Lazi}, I: Neda Grubi{a (kg) (Pipi Duga ~arapa), Sara S: Krstomir Milovanovi}, K: Vanja Popovi}, Dimitrijevi} (kg) (Anica), Bojan Stefanovi} M: Ivan Kalnak, Dram: Ma{a Jeremi}. (Tomica), Sr|an Radivojevi} (Fini gospodin, I: Ljiljana Josipovi} (Juca), Ivan Andrejevi} (Kir Druga dama, Maka), Ljiljana Josipovi} (Tetka Dima), Jelica Brestovac (Katica), Dragan Dànki} Laura), Bojana Udicki (Gospo|a mama, Doktor), (Mi{i}), Loran Prokopi} (Petar), Tomislav Pej~i} Ivan \or|evi} (Kralj, Policajac, Prodavac Dìmi), (Kir Janja). Sonja Radosavljevi} (Po{tar, Prva dama, Baki). 452 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(448) 10. oktobar 2002. (453) 14. oktobar 2003. Emigranti Ah, to vreme uìvanja P: Slavomir Mroèk, R. i S: Miroslav Benka, P: Karlo Goldoni, Ad, R: Vladimir Lazi}, K: Vanja Popovi}. Pom. r: Dragan Dànki}, S: Krstomir Milovanovi}, I: Ivan \or|evi} (XX), Pavle Petrovi} (AA). K: Vanja Popovi}, M: Du{an Petrovi}, Tp: Viktor Simeon, Lek: Radovan Kneèvi}, Scen. p: Ivica Klemenc. (449) 21. decembar 2002. I: Ljiljana Josipovi} (Pankracio), Neboj{a Vrani} Kako je ma~ak nau~io Galebicu da leti (Lelio la`ljivac), Drahan Dànki} (Paskvino), P: Luis Sepulveda, Pr: Janja Be}, Bojana Udicki (Doktor Balanti), Sneàna Jeremi} Ad: Dram: Ljubica Ostoji}, R: Ka}a Dori}, (Beatri~a), Vanja Rado{evi} (Rozaura), Sonja S: Slobodan Peri{i}, K: Vanja Popovi}, M: Elvis Radosavljevi} (Kolombina), Pavle Petrovi} Kurtovi}, Scen. pok: Muhamed Ivani}. (Otavio), Ivan \or|evi} (Florindo), Sr|an I: Ivan \or|evi} (Mi{ko), Dojna Andrejevi} Radivojevi} (Trivela), Dojna Andrejevi} (Galebica, Bubuhna), Sonja Radosavljevi} (Grof), (Gostioni~arka), Jelica Brestovac (Rimljanka), Valentina Stanisavljev (Car), Dragan Dànki} Ivan Andrejevi} (Mladi vitez od Bordìje), (Sekretar, Pukovnik sekretar), Ljiljana Josipovi} Valentina Stanisavljev (Momak), Loran Prokopi} (Pukovnik), Dejan Peto{evi} (Matija), Pavle (Kanconjero), Eva Ili}, Vesna Vu}i}evi}, Jelena Petrovi} (Mudrac-Didro), Sara Tanaskovi}, Sara Jak{i}, Slobodanka Be{lin, Slavica Popovi}, Dimitrijevi} (Galebica-Sre}a), Miladin Kri{kovi} Marina Radulesku, Andrea Ba{evi}, Nevena (Soprovento), Vanja Rado{evi} (Poetesa), Svilarov, Svetozar [evi}, Bogdan Mili}, Tomica Petrovi} (Karnevalska povorka). (450) 25. februar 2003. Svet (454) 14. novembar 2003. (Drama na rumunskom jeziku) P: Branislav Nu{i}, R: Pavle Lazi}, S: Darko Nedeljkovi}, K: Vanja Popovi}, M: Ivan Brklja~i}. Teatru descompus sau omul-lada-de-gunoi I: Tihomir Stani} (Toma Melentijevi}), Dojna P: Matei ViÕniec, Ad, r: Iulian Ursulescu, Andrejevi} (Stana), Vanja Rado{evi} (Nada), S: Adrian Sandu, K: Marioara Sandu, Nevena Svilarov (Jelkica), Dragan Dànki} (Sima M: Ionel Petroi, Scen. p: Ivica Klemenc. Jeremi}), Ljiljana Josipovi} (Gospoda @ivanovi}), Bojana Udicki (Gospo|a Tomi}), Ivan \or|evi} I: Silvia Pincu, Catalin Ursu, Ionel Cugia, Monica (Stojanovi}), Jelena Radosavljevi} (Gospoda Boldovina, Ion Sechesan, Florina Petroi, Mircea Marta), Dejan Peto{evi} (U~itelj muzike), Slavica Omoran. Nikoli} (Tetka Kaja), Jelica Brestovac (Ana), Sandra Brzi}, Jovana Dmitri} (Devoj~ice), Goran (455) 22. decembar 2003. Markovi} (I nosa~), Svetozar Vojte~ki (II nosa~). (Drama na rumunskom jeziku) Talk show – Gabriela si-a extirpat un ovar (451) 19. april 2003. P: Stefan Caraman, R: Sebastian Barbalan, âs S: Daniela Morariu, K: Dominica Morariu, P: Eèn Jonesko, R: Virdìnija Marina Guzina, M: Livius Urzescu. S. i K: Marina Sremac, M: Lazar ôlovi}. I: Sebastian Balaban, Nora Chiriac, Trajan I: Predrag Ejdus (Profesor), Jelena ]uruvija Gataiantu, Cornel Mata, Tiberiu Cezar Cugia, \urica (U~enica), Bojana Malkanovi} Udicki, Gabriela Nistor. Lazar ôlovi} (Slu{kinja),

(456) 10. februar 2004. (452) 16. jun 2003. Osvrni se u gnevu Papagaji P: Dragan Dànki}, R, M: Dragan Dànki}, P: Dòn Ozborn, Pr: Petar Kaukov i Jelena S, K: Vanja Popovi}, Kor, Scen. pok: Ivica Marinkov, R: Neboj{a Dugali}, S, K: Jelena Klemenc. Gori~ki, Izb. m: {avle Petrovi}. I: Sneàna Jeremi} (Milica), Vanja Rado{evi} I: Sr|an Radivojevi} (Klif), Sneàna Jeremi} (Mama), Ivan \or|evi} (Tata), Pavle Petrovi} (Helena), Aleksandra Vlaji} (Alison), Pavle (Papagaj), Sandra \ur|ev (Ups mla|i). Petrovi} (Dìmi). Repertoar 453

(457) 26. februar 2004. Mali dinamit P: Abi Morgan, Pr: Patar Kaukov i Jelena Marinkov, R: Petar Kaukov, S, K: Elica Georgieva. I: Sr|an Radivojevi} (Entoni), Vanja Rado{evi} (Madlen), Ivan \or|evi} (Lisjen).

(458) 16. april 2004. ârobnjak iz Oza P: Frank Baum, R: Zoran Lozan~i}, S: Nenad @ivadinovi}, K: Dragana Er~evi}, M: Borivoje Mladenovi}, Tp: Svetlana Mihajlovi}. I: Sneàna Jeremi} (Doroti), Ivan \or|evi} (Stra{ilo), Pavle Petrovi} (Limenko), Sr|an Radivojevi} (Lav), Sonja Radosavljevi} (Vila), Vanja Rado{evi} (Ve{tica), Bojan Stefanovi} (ârobnjak), Olivera Popov, Marina Popov, Nikola Popov (De~ji glasovi). 454 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

ZRENJANIN

NARODNO POZORI[TE “TO[A JOVANOVI]”

(376) 2. oktobar 1986. I: Mihajlo Foro (Jova Abadì}), Miloje Ivanovi} Krajputa{ za troje (A}im Lolil), Ruìca Cvijeti} (Jevra Loli}), Mirjana Vukojevi} (Maca Loli}), Milan Ko~alovi} (VLajko P: Milan Tutorov, R: Milan Tutorov, Radi}), Selimir To{i} (To{a Ulizi}), Nermil S, K: Viorel Flora. Be{lagi} (Nestor Nadriknjigi}), Prvoslav Zakovski I: Selimir To{i} (Toma), Miloje Ivanovi} (Mladen), (U~itelj igranja), Radovan Lukovi} (Kroja~), Svetlana Utje{anovi} (Maja). Dragan \or|evi} (Sluìtelj).

(377) 5. oktobar 1986. (380) 27. mart 1987. Karijera Garavi sokak P: Branislav Nu{i}, Ad, R, Izb. m: Stevo @igon, P: Miroslav Anti}, Ad, R, Izb. m: Dragan Jovi}. S: Viorel Flora, K: Boàna Jovanovi}, Scen. I: An|elka Davidovac, Prvoslav Zakovski. Dragan pok: Zoran Simovi}. \or|evi}, Radovan Lukovi}. I: Budimir Pe{i} (Joca Radulovi}), Ruìca Cvijeti} (Sofija Radulovi}), Olivera Begovi} (Ruìca), (381) 6. maj 1987. Milan Ko~alovi} (Stanko), Prvoslav Zakovski (Gojko), Mirjana Vukojevi} (G|a Risti}), Mihajlo Kraj vikenda Foro (Sveta), Nermil Be{lagi} (Mika), An|elka P: Momo Kapor, R, Izb. m: Lilijana Arsenov, Davidovac (Mica), Sneàna Kova~ev (U~iteljica), S: Vlada Rebezov, K: Branka Petrovi}. Radovan Lukovi} (Pop), Predrag Babi} (Oficir), I: Miloje Ivanovi} (On), Svetlana Utje{anovi} Vladimir Stan~i}, Tatjana Mihajlov (Deca). (Ona).

(378) 15. oktobar 1986. (382) 2. oktobar 1987. Uspomene Sare Bernar @enski rock’n folk band P: Dòn Marel, R: Na|a Janjetovi}, S: @ak Kuki}. P: @an Anuj, Ad, R: Sulejman Kupusovi}, K: Marija Kranjc, Izb. m: Jugoslav Bo{njak, S: Viorel Flora, K: Angelina Atlagi}, M: Sa{a I: Gordana Vinoki} (Sara), Mihajlo Foro (Pitu). Vrabac, Izb. m: \or|e Vojnovi}, Kor: Olivera Tegetlija. (379) 14. mart 1987. I: Ruìca Cvijeti} (Patricija), Mirjana Vukojevi} (Pamela), Gordana Vinoki} (G-|a Ortang), Bontonirani }ifta Svetlana Utje{anovi} (Suzana), An|elka P: Jovan Risti} Be~kere~anin, R: Dragan Jovi}, Davidovac (Ermelina), Sneàna Kova~ev S: Viorel Flora, K: Vesna Radovi}, Izb. m: Momir (Leona), Nermil Be{lagi} (Leone), Dragan Duki}, Ask: Nada Jankovi}. \or|evi} (G-din Gedà). Repertoar 455

(383) 3. oktobar 1987. To{i} (Pre~asni Hamfri), Radovan Lukovi} Vo}ni dan (Narednik Tauers). P: Velimir Stojanovi}, R: Sulejman Kupusovi}, S: Viorel Flora, K: Angelina Atlagi}, M: Sa{a (389) 28. oktobar 1988. Vrabac, Kor: Olivera Tegetlija. Kafeterija I: Prvoslav Zakovski (Neznani junak), Mihajlo P: Karlo Goldoni, R: @elimir Ore{kovi}, S: Boris Foro (@ivo bi}e), Miloje Ivanovi} (Pile), Svetlana Maksimovi}, K: Vesna Radovi} Dori}, M: Miroljub Utje{inovi} (Janja), Budimir Pe{i} (Lala), Selimir Aran|elovi}, Lek: Boò Bobot, Scen. pok: Ivan To{i} (Ante portas). Klemenc. I: Budimir Pe{i} (Ridolfo), Mihajlo Foro (Don (384) 22. decembar 1987. Marcio), Milan Ko~alovi} (Eu|enio), Selimir To{i} Kuda idu stare godine (Flaminio), Ruìca Cvijeti} (Placida), Mirjana P: Milan D. Vukoti}, R, izb. m: Lilijana Arsenov, Vukojevi} (Vitorija), Sneàna Kova~ev (Lisaura), S: Viorel Flora, K: Olivera [ajtinac. Prvoslav Zakovski (Pandolfo), Miloje Ivanovi} (Trapola), Radovan Lukovi} (Berberin), Jovan I: Sneàna Kova~ev (Devoj~ica), Ruìca Cvijeti} Tora~ki (Gostioni~ar), Nermil Be{lagi} (Stara godina), Nermil Be{lagi} (De~ak), (Zapovednik pandura), Gordana Vinoki} Radovan Lukovi} (Majstor, Deda Mraz). (Kardinal), An|elka Davidovac, Divna Stojiljkovi}, Svetlana Vuji~i} (Dame). (385) 11. februar 1988. No} bogova (390) 9. decembar 1988. P: Miro Gavran, R, izb. m: Lilijana Arsenov, Izbira~ica S: Vladimir Rebezov, K: Verica Radu{i} Ne{i}, Scen. pok: Ivica Klemenc. P: Kosta Trifkovi}, R: Stevo @igon, S: Viorel Flora, K: Boàna Jovanovi}, Izb. m: Marin Berkovi}, I: Miloje Ivanovi} (Luj), Selimir To{i} (Molijer), Lek: Ljiljana Pinteri}. Nermil Be{lagi} (Luda). I: Budimir Pe{i} (Sokolovi}), Ruìca Cvijeti} (Jeca), Sneàna Kova~ev (Mal~ika), Ana Selski (386) 1. april 1988. (Saveta), Mihajlo Foro (Timi}), Divna Stojiljkovi} Banatikon (Kata), An|elka Davidovac (Milica), Jovan Tora~ki P: Radivoj [ajtinac, Ad, S, K, izb. m: Lilijana (Branko), Milan Ko~alovi} ([tancika), Nermil Arsenov. Be{lagi} (To{ica), Radovan Lukovi} (Jovan). I: Mihajlo Foro, Ruìca Cvijeti}, Mirjana Vukojevi}, Jovan Tora~ki, Radovan Lukovi}, Sneàna (391) 23. decembar 1988. Kova~ev. Iznogud protiv Supermena P: Radivoj [ajtinac, R: Lilijana Arsenov, (387) 16. april 1988. S: Viorel Flora. Sre}an doga|aj I: Nermil Be{lagi} (Iznogud), Jovan Tora~ki P: Slavomir Mroèk, Pr: Petar Vuji~i}, R: Sr|an (Dilat-Larat), Ana Selski (Devoj~ica Ana), Andrejevi}, S: Viorel Flora, K: Angelina Atlagi}, Radovan Lukovi} (Supermen, Deda Mraz). M: Sa{a Vrabac, Scen. pok: Ivica Klemenc. I: Prvoslav Zakovski (Podstanar), Milan Ko~alovi} (392) 10. februar 1989. (Mu`), An|elka Davidovac (@ena), Budimir Pe{i} (Deda), Sneàna Kova~ev (Beba). Velki Mak P: Erih Ko{, Ad: Novica Savi}, R: Radoslav Dori}, (388) 28. septembar 1988. S: Aleksandar Zlatovi}, K: Nada Jankovi}, M: Miroljub Aran|elovi}, Lek: Ljiljana Pinteri}, Luda ku}a Scen. p: Ivan Klemenc. P: Filip King, Pr: Mla|a Veselinovi}, R: Radoslav I: Mihajlo Foro (Rade Miti}), Gordana Vinoki} Dori}, S: Vladimir Rebezov, K: Vesna Radovi} (Gazdarica), Karolj Fi{er (kg) (Domar), Mirjana Dori}, Izb. m: Miroljub Aran|elovi}, Scen. Vukojevi} (@ena), Ana Selski (Irena), Nermil pok: Ivan Klemenc. Be{lagi} (Mu`), Svetlana Vuji~i} (Ljubica), Milan I: Sneàna Kova~ev (Ida), Gordana Vinoki} Ko~alovi} (Pesnik), Budimir Pe{i} (Milivoje), (Gospodin Skilon), Nermil Be{lagi} (Pre~asni Selimir To{i} (Direktor), Miloje Ivanovi} Lajonel Tup), An|elka Davidovac (Penelopa Tup), (Predsednik), Radovan Lukovi} (Saradnik), Jovan Milan Ko~alovi} (Kaplar Vinton), Jovan Tora~ki Tora~ki (Bolesnik), Prvoslav Zakovski (Agent, (Uljez), Mihajlo Foro (Biskup od Leksa), Selimir Neznanac). 456 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(393) 12. maj 1989. (398) 27. januar 1990. Staklena menaèrija Svu no} da se volimo P: Tenesi Vilijams, R: Lilijana Arsenov, S: Viorel Ad, R, K: Lilijana Arsenov, S: Viorel Flora, Flora, K: Vesna Radovi} Dori}, M: Miroljub M: Sa{a Popovi}. Aran|elovi}, Kor: Dejan Pajovi}. I: Sneàna Kova~ev, An|elka Davidovac, Olivera I: Gordana Vinoki} (Amanda), Ana Selski (Lora), Begovi}, Milan Ko~alovi}, Prvoslav Zakovski, Jovan Tora~ki (Tom), Milan Ko~alovi} (Dìm). Radovan Lukovi}, Dragan \or|evi}, Nermil Be{lagi}. (394) 9. jun 1989. (399) 16. mart 1990. Pukotina raja Pigmalion P: Milan Tutorov, R, Izb. m: Milan Tutorov, S: Viorel Flora, Lek: Boò Bobot. P: Dòrd` Bernard [o, Pr: Borivoje Nedi}, Ad, R: Slobodan @. Jovanovi}, S, K: Dejan I: Olivera Begovi} (Ona), Radovan Lukovi} (On). Panteli}. I: Miloje Ivanovi} (Henri Higins), Gordana Vinoki} (395) 29. septembar 1989. (G|a Higins), Selimir To{i} (Pukovnik Pikering), Dositej srpski Odisej Svetlana Vuji~i} (Eliza Dulitl), Mihajlo Foro (Alfred Dulitl), Ana Selski (G|ica Pirs), Ruìca Cvijeti} P: Berislav Kosier, R: Dragan Jovi}, (G|a Ajnsford Hil), Mirjana Vukojevi} (Klara), S: Aleksandar Zlatovi}, K: Branka Petrovi}, Nermil Be{lagi} (Fredi), Jovan Tora~ki (Skeptik, Izb. m: Ilona Tot, Lek: Branivoj \or|evi}, Sobar). Scen. p: Ivica Klemenc. I: Stevan [alaji} (kg) (Dositej), Velimir @ivoti} (kg) (Haralampije, Kara|or|e), Dragan \or|evi} (Nika (400) 6. april 1990. Putin), Selimir To{i} (ôkrljan), Svetlana Vuji~i} Disidentska trilogija (Jelenka), Mihajlo Foro (Iguman), Ana Selski P: Vaclav Havel, Pr: Petar Vuji~i}, (Jovanka), Miloje Ivanovi} (Lazar), Jovan Tora~ki Ad, R, Izb. m: Mi{a Martinov, S: Viorel Flora, (Rekviziter), @eljka Vukojevi} (kg) (Dete). K: Anamarija Mihajlovi}, Lek: Ljiljana Pinteri}. I: “PROMOCIJA”: An|elka Davidovac (Vera), (396) 2. oktobar 1989. Karolj Fi{er (kg) (Mihal), Dragan \or|evi} Vitezovi i nebeska vojska (Ferdinand), Sneàna Kova~ev (Eva); P: Miladin [evarli}, R: Na|a Janjetovi}, S: Marina “PETICIJA”: Milan Ko~alovi} (Stanek), Dragan ûturilo, K: Marija Kranjc, M: Predrag Vrane{evi}, \or|evi} (Vanek), Sneàna Kova~ev (An~i); Lek: Boò Bobot, Scen. p: Dragana Ivanji. “AUDIJENCIJA”: Budimir Pe{i} (Sladek), Dragan I: Budimir Pe{i} (Mihajlo Alimpi}), Karolj Fi{er \or|evi} (Ferdinand), Sneàna Kova~ev (Jirina (kg) (Petar Alimpi}), Gordana Vinoki} (Danica Bohdalova). Alimpi}), Milan Ko~alovi} (Mi{a Alimpi}), An|elka Davidovac (Sa{a), Svetlana Vuji~i} (Sluàvka), (401) 29. septembar 1990. Miloje Ivanovi} (Pero Skoko), Selimir To{i} (Danilo Stefanovi}), Mihajlo Foro (Boris Vo|a Pavlovi~-êrnij), Nermil Be{lagi} (Trubecki), P: Radoje Domanovi}, Ad, R: Sulejman Prvoslav Zakovski (Proka Savi}), Jovan Tora~ki Kupusovi}, S: Viorel Flora, K: Angelina Atlagi}, (Ariel Koen), Mirko Panteli} (kg) (Boris Alimpi}), Kor: Antun Marini}, Ap: Sa{a Vrabac, Stevo @igon (Glas Robespjera), Tihomir Ma~kovi} Izb. m: Du{ko ISTRAT, Tp: Du{ko Trifunovi}. (Animator lutke Robespjera). I: Olivera Begovi}, Mirjana Vukojevi}, Sneàna Kova~ev, An|elka Davidovac, Ana Seleski, Milan (397) 23. decembar 1989. Ko~alovi}, Prvoslav Zakovski, Jovan Tora~ki, Nermil Be{lagi}, Radovan Lukovi}. U znaku alfa P: Radivoj [ajtnac, R, K, Izb. m: Lilijana Arsenov, S: Viorel Flora. (402) 2. oktobar 1990. I: Sneàna Kova~ev, An|elka Davidovac Majka hrabrost (Devoj~ica), Mirjana Vukojevi}, Olivera Begovi} P: Bertolt Breht, Pr: Todor Manojlovi}, (Stara godina-Ledenica), Radovan Lukovi}, R: Sulejman Kupusovi}, S: Viorel Flora, Dragan \or|evi} (Deda Mraz), Nermil Be{lagi}, K: Angelina Atlagi}, M: Sa{a Vrabac, Jovan Tora~ki (Alf). Kor: Antun Marini}. Repertoar 457

I: Gordana Vinoki} (Majka Hrabrost), Selimir (407) 12. jun 1991. To{i}, Miloje Ivanovi} (Vojnici, Pripoveda~i), Ljubavi Dòrdà Va{ingtona Dragan \or|evi} (Ejlif), Jovan Tora~ki ([vajcarko), Olivera Begovi} (Katrin), Mihajlo P: Miro Gavran, R: Lilijana Ivanovi} Arsenov, Foro (Pastor), Karolj Fi{er (kg) (Kuvar), Budimir S: Viorel Flora, M: Sa{a Vrabac. Pe{i} (kg) (Vojskovo|a, Pukovnik, Seljak), I: Svetlana Utje{anovi} (Marta Va{ington), Svetlana Vuji~i} (Ivet), Ruìca Cvijeti} (Seljanka), Sneàna Kova~ev (Silvija Karver). Radovan Lukovi} (Seljak), Dubravka Arsi} (kg) (Devojka). (408) 21. jun 1991. Mera (403) 23. decembar 1990. P: Bertolt Breht, R: Du{an Torbica, Vlast S: Viorel Flora. P: Branislav Nu{i}, Ad: Miroslav Belovi} i I: An|elka Davidovac, Dragan \or|evi}, Miloje R: Radoslav Dori}, S: Aleksandar Zlatovi}, Ivanovi}, Prvoslav Zakovski, Nermil Be{lagi}. K: Vesna Radovi}, M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski, Scen. pok: Ivan Klemenc. (409) 26. jun 1991. I: Dragan \or|evi} (Toza), Mirjana Vukojevi} Banatikon, opet (Leposava), Mihajlo Foro (Miloje), An|elka Davidovac (Mara), Selimir To{i} (Arsa), Miloje P: Radivoj [ajtinac, Ad, R: Lilijana Ivanovi} Ivanovi} (Dobrosav), Jovan Tora~ki (Momak iz Arsenov, S: Viorel Flora, Izb. m: Sa{a Vrabac. Ministarstva), Gordana Vinoki} (Gospa Mica), I: Ruìca Cvijeti}, Mirjana Vukojevi}, Sneàna Prvoslav Zakovski (Kum Sava), Ruìca Cvijeti} Kova~ev, Mihajlo Foro, Radovan Lukovi}, Jovan (Kuma), Budimir Pe{i} (Profesor Risti}), Milan Tora~ki. Ko~alovi} (Gospodin Savi}), Karolj Fi{er (kg) (Lazi}), Sneàna Kova~ev (Nina), Nermin (410) 2. oktobar 1991. Be{lagi} (Predsednik deputacije). Kidaj od svoje ène P: Rej Kuni, Pr: Vladimir Geri}, (405) 23. decembar 1990. R, K, Izb. m: Sulejman Kupusovi}, S: Viorel Flora. Kako zaustaviti vreme I: Milan Ka~alovi}, Tora~ki, Olivera Begovi}, P: Lilijana Ivanovi} Arsenov, R: Lilijana Ivanovi} Sneàna Kova~ev, Nermin Be{lagi}, Radovan Arsenov. Lukovi}, Miloje Ivanovi}, Mihajlo Foro, An|elka Davidovac. I: Ana Selski, An|elka Davidovac, Dragan \or|evi}. (411) 25. oktobar 1991. Kvadratura kruga (405) 7. mart 1991. P: Valentin Petrovi~ Katajev, Pr: Tihomir Ukokaj moga muà Stefanovi}, R. i Izb. m: Branislav Stefanovi}, P: Aldo Nikolaj, Pr, Ad, R. i Izb. m: Lilijana S: Viorel Flora, K: Kristina Glavuri}. Ivanovi} Arsenov, S: Viorel Flora, K: Jelena I: Dragan \or|evi} (Vasja), Prvoslav Zakovski Dostani}. (Avram), Mirjana Vukojevi} (Tonja), Sneàna I: Sla|ana Bukejlovi} (kg) (Eva), Jovan Tora~ki Kova~ev (Ljudmila), Nermin Be{lagi} (Flavije), (Bruno), Nermil Be{lagi} (Mario). Selimir To{i} (Jemeljan ]ernozjomin).

(412) 20. decembar 1991. (406) 24. maj 1991. Crvenkapa i Deda Mraz Vila “Rajski mir” P: Aleksandar Popovi}, Ad, R, K, Izb. m: Lilijana P: Radovan Maru{i}, Ad: Radivoj [ajtinac, Ivanovi} Arsenov, S: Viorel Flora. R: Lilijana Ivanovi} Arsenov, S: Viorel Flora, I: An|elka Davidovac, Olivera Begovi}, Radovan K: Anamarija Mihajlovi}, M: Sa{a Vrabac, Lukovi}, Dragan \or|evi}, Miloje Ivanovi}. Scen. pok: Ivan Klemenc. I: Gordana Vinoki} (Gospo|a Ruà), Sneàna (413) 1. februar 1992. Kova~ev (Julijana), Ana Selski (Gabrijela), Olivera Begovi} (Jadranka), Jovan Tora~ki (@iva), Milan Lakejske igre Ko~alovi} (Ivan-@an), Selimir To{i} (Pukovnik P: Emil Vjeniaminovi~ Braginski, Pr: Dragoslav Blaì}), Mihajlo Foro (Viktor). Andri}, Ad, R. i S: Nenad Boji}, K: Branka 458 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Petrovi}, M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski, I: Selimir To{i} (Al Mih), Budimir Pe{i} ([ekspir), Kor: Slavko Pervan. Du{an Jaki{i} (Bora), Jovan Tora~ki (Slobodan), I: Svetlana Utje{inovi} (Rina Petrovna Krutilina), Ana Selski (Vesna), Mirjana Vukojevi} (Bojana), An|elka Davidovac (Asja Martinjenko), Selimir Biljana Miliki} (kg) (Ljubica), Miloje Ivanovi} To{i} (Georgij Nikiti~), Miloje Ivanovi} (Svevold (Volinski), Prvoslav Zakovski (@arko), Olivera Ivani~ Tjubikov), Jovan Tora~ki (Prjanik), Mirjana Begovi} (Inspicijent), Radovan Lukovi} (Krsta), Vukojevi} (Natalija Vladimirova Zobova), Olivera Ruìca Savi} Cvijeti} (Zdravka), Dragan \or|evi} Begovi} (Tamara), Milan Ko~alovi} (Novi majstor (@ika). sporta). (419) 24. april 1993. (Kamerna scena) (414) 18. april 1992. Laku no}, majko No} u sred dana P: Mar{a Norman, Pr: Da{a Drni}, R: Lilijana P: Novica Savi}, R: Slavoljub Stefanovi} Ravasi, Arsenov Ivanovi}, S, K: Nina Nikoli}, S: Viorel Flora, K: Olivera ]uk, Izb. m: \or|e M: Aco Dogandì}. Vojnovi}. I: Ana Selski (Dèsi Bejts), Svetlana Utje{inovi} I: Selimir To{i} (Jevrem), Svetlana Utje{inovi} (Telma Bejts). (Ljubija), Karolj Fi{er (kg) (Velinko), Prvoslav Zakovski (Milicioner), Gordana Vinoki} (Seljanka), Budimir Pe{i} (Seljak), Sneàna Kova~ev (420) 15. maj 1993. (Lelica), Milan Ko~alovi} (Gojko), Radovan Pokvarenjak Lukovi} (Agent), Nenad \uri} (kg) (Harmonika{). P: Rej Kuni, Ad: Dragana Bo{kovi}, R: Lilijana Ivanovi} Arsenov, S: Viorel Flora, K: Nina Nikoli}, (415) 19. septembar 1992. Scen. pok: Ivan Klemenc. Ima neka tajna veza I: Selimir To{i} (Vlastoljub Karakurtovi}), P: Du{ko Trifunovi}, R, S. i K: Dragan Jovi}. Radovan Lukovi} (Direktor hotela), Dragan I: Prvoslav Zakovski, Ana Selski, Sneàna \or|evi} (@ivojin @uni}), Olivera Viktorovi} (kg) Kova~ev, Dragan \or|evi}, Milan Ko~alovi}. (Ubavka Raspopovi}), Miloje Ivanovi} (Bogoljub Raspopovi}), Mirjana Vukojevi} (Julijana Karakurtovi}), Jovan Tora~ki (\or|e Golubovi}), (416) 1. oktobar 1992. Olivera Begovi} (Sestra Da{a), Ruìca Savi} \eneral Milan Nedi} Cvijeti} (Juli{ka), Jovica Ja{in (Tugomir). P: Sini{a Kova~evi}, R: Neboj{a Bradi}, S: Viorel Flora, K: Ljiljana Petrovi}. (421) 2. oktobar 1993. I: Stevan Gardinova~ki (kg) (\eneral Milan Oàlo{}ena porodica Nedi}), Gordana Vinoki} (@ivka), Mirjana Vukojevi} (An|elija Nedi} Vuki}), Mihajlo Foro P: Branislav Nu{i}, R: Velimir Mitrovi}, (Milutin), Miloje Ivanovi} (Milan A}imovi}), Du{an S: Viorel Flora, K: Nada Jankovi}, Jaki{i} (Islednik, Potpukovnik), Mihajlo Janketi} Scen. pok: Ivica Klemenc. (Nemac, Cinik, Vojnik), Budimir Pe{i} (Profesor Hadìpen~i}), Olivera Begovi} (Draginja, I: Miloje Ivanovi} (Agaton), An|elka Davidovac Daktilograf, ûvar tajne). (Simka), Jovica Ja{in (Tanasije), Svetlana Utje{anovi} (Vida), Jovan Tora~ki (Proka), Ruìca Savi} Cvijeti} (Gina), Mirjana Vukojevi} (Sarka), (417) 20. decembar 1992. (Kamerna scena) Selimir To{i} (Mi}a), Prvoslav Zakovski (Trifun), Bajka o Ba{ êliku Marijana Vi}entijevi} (kg) (Danica), Radovan Lukovi} (Advokat), Divna Stojiljkovi} (kg) (Tetka). Ad, R, Izb. m, K: Lilijana Arsenov Ivanovi}. I: An|elka Davidovac, Olivera Begovi}, Jovan Tora~ki, Miloje Ivanovi}, Radovan Lukovi}, (422) 12. novembar 1993. Dragan \or|evi}. Piknik na frontu P: Fernando Arabal, R, S, K: Ivica Klemenc, (418) 6. februar 1993. (Kamerna scena) Pom. r: Svetlana Utje{anovi}. Talijini kentauri I: Jovan Tora~ki (Zapo), Selimir To{i} (G-din P: Milan Tutorov, R: Branko Popovi}, S: Vladimir Tepan), Neda Arneri (kg) (G-|a Tapan), Mirko Rebezov, K: Sneàna Kova~evi}, M: Zoran Panteli} (kg) (Zepo), Miloje Ivanovi}, Dragan Vukovi}, Scen. pok: Ivan Klemenc. \or|evi} (Bolni~ar). Repertoar 459

(423) 12. mart 1994. I: Milan Ko~alovi} (Ivanov), Marijana Vi}entijevi} ... Zbog mraka... (Ana Petrovna), Selimir To{i} ([abeljski), Prvoslav Zakovski (Lebedev), Mirjana Vukojevi} P: Piter [efer, R: Ivica Klemenc, S: Viorel Flora, (Zinaida), Natalija Lu~anin (kg) (Sa{a), Zvonko K: Branka Petrovi}. Gojkovi} (kg) (Ljvovov), An|elka Davidovac I: Jovan Tora~ki (Branzli Miler), Marijana (Babakin), Jovan Tora~ki (Borkin), Radovan Vi}entijevi} (kg) (Kerol Melkit), Ruìca Savi} Lukovi} (Kosih), Ruìca Savi} Cvijeti} (Avdotja Cvijeti} (Gospo|ica Fernival), Selimir To{i} Nazarovna), Dragan Vuji} (kg) (Gavrilo), Dragan (Pukovnik Melkit), Jovica Ja{in (Herold Gorind`), \or|evi}, Jovica Ja{in, Mirko Panteli}, Sneàna Miloje Ivanovi} ([upancig), Sandra Ili} (kg) Arsin (kg), Vi{nja Proti} (kg), Jelena Fatovi} (kg) (Klea), Radovan Lukovi} (Georg Bamberger). (Gosti).

(424) 7. maj 1994. (Kamerna scena) (428) 9. maj 1995. Nasamo sa svima Emigranti P: Aleksandr Isakovi~ Geljman, Pr: Luka P: Slavomir Mroèk, R, S: Du{an Torbica. Hajdukovi}, R, K: Branislava Stefanovi}, I: Jovan Tora~ki, Dragan \or|evi}. S: Viorel Flora. I: Prvoslav Zakovski (Andrej Golubjev), Svetlana (429) 24. jun 1995. Utje{anovi} (Nata{a Golubjeva). Pa izvol’te u Sakule P: Zoran Petrovi}, R: Dragan Jovi}, (425) 18. jun 1994. S: Aleksandar Zlatovi}, K: Vanja Popovi}, Dama iz Maksima M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski. P: @or` Fejdo, Pr: Ivanka Markovi}, I: Novak Bilbija (kg), Gordana Vinoki} (kg), Ad. i R: Velimir Mitrovi}, S: Dejan Panteli}, Mihajlo Foro (kg), Ruìca Savi} Cvijeti}, Jovan K: Nada Jankovi}, Kor: Ljiljana Dulovi}, Tora~ki, Dragan \or|evi}, An|elka Davidovac, Mask: Dragoljub Jeremi}, Pom. r: Dragan Vujin. Marijana Vi}entijevi}, Prvoslav Zakovski, Jovica I: Marijana Vi}entijevi} (kg) (Maca “[ljunak”), Ja{in, Mirjana Vukojevi}, Radovan Lukovi}, Miloje Jovan Tora~ki (Dr Lisjen Petipon), Ruìca Savi} Ivanovi}, Svetlana Utje{inovi}, Mirko Panteli}, Cvijeti} (Gabrijela), Selimir To{i} (Dr Monìkur), Milan Ko~alovi}, Zvonko Gojkovi} (kg). Miloje Ivanovi} (General Petipon), Sandra Ili} (kg) (Klementina), Radovan Lukovi} (Poru~nik (430) 30. septembar 1995. Korinjon), Svetlana Utje{anovi} (Vojvotkinja od Valmontea), Milan û~ilovi} (kg) (Gi), Mirjana Molitva za Emiliju Vukojevi} (Baronica), Divna Stojiljkovi} (kg) (G-|a P: Vu~ina [}eki}, R: Dragan Jovi}, Ponan), Prvoslav Zakovski (Major [amero), Mirko S: Viorel Flora, M: Miroljub Aran|elovi}. Panteli} (kg) (Kapetan Gerisak), Mihajlo Foro (kg) I: Mirjana Vukojevi}, Edit Tot (kg), Prvoslav (Gradona~elnik), An|elka Davidovac (G-|a Zakovski, Dragan \or|evi}. Sovarel), Jovica Ja{in (Etjen), Dragan Vujin (kg) (Emil). (431) 26. januar 1996. (426) 17. septembar 1994. Arturo Ui [ok prepoznavanja P: Bertold Breht, Pr: Ivan Ivanji, R: Radoslav Dori}, S. i K: Vesna Radovi}, M: Miroljub P: Robert Anderson, Pr: Dragoslav Andri}, Aran|elovi}, Scen. pok: Ivica Klemenc, R, K, Izb. m: Voja Soldatovi}, S: Viorel Flora. Mask: Dragan Jeremi}, Lek: Boò Bobot. I: Mirko Panteli}, Milan û~ilovi} (kg), Sandra Ili} I: Svetlana Utje{anovi}, Dragan \or|evi}, (kg), Radovan Lukovi}, Mirjana Vukojevi}, Miloje Radovan Lukovi} (Najavljiva~i), Milenko Pavlov Ivanovi}, Marijana Vi}entijevi}, An|elka (kg) (Arturo Ui), Milan Ko~alovi} (Flejk), Milivoje Davidovac, Prvoslav Zakovski, Svetlana Ivanovi} (Karuter), Jovica Ja{in (Ba~er), Prvoslav Utje{inovi}, Jovica Ja{in. Zakovski (Klerk), Dragan \or|evi} ([it, Mladi Ina), Budimir Pe{i} (kg) (Stari Dogsborou), (427) 8. mart 1995. Dragan Vujin (kg) (Mladi Dogsborou), Jovan Tora~ki (Ernesto Roma), Selimir To{i} (Emanuele Ivanov @iri), Mirko Panteli} (\uzepe @ivola), Mihajlo Foro P: Anton Pavlovi~ êhov, R: Stevo @igon, (kg) (Glumac, Ignacije Dulfit), Edit Tot (kg) (Beti S: Vladimir Rebezov, K: Boàna Jovanovi}, Dulfit), Zvonko Gojkovi} (Ted Reg, Dèfl), Lek: Boò Bobot. An|elka Davidovac (Dejzi iz luke), Dragan 460 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

\or|evi} (Oul), Ruìca Savi} Cvijeti} (Gudvil), (435) 22. januar 1998. Radovan Lukovi} (O’Kejzi), Svetlana Utje{anovi} Antigona (Huk), Mirjana Vukojevi} (@ena na sahrani), An|elka Davidovac, Zvonko Gojkovi}, Dragan P: Sofokle, Ad, R, S: Izb. m: Ljuboslav Majera, \or|evi} (Piljari iz Cicera), Mirjana Vukojevi}, Izb. m: Vladimir Agi}, K: Peter ânjecki, Ruìca Savi} Cvijeti} (Piljari iz îkaga), Igor Lek: Radovan Kneèvi}. Lukovi} (kg), Zoran Tati} (kg), Sa{a Latinovi} I: Marijana Vi}entijevi} (kg) (Antigona), Edit Tot (kg), Bojan Anti} (kg), Marko Cveji} (kg), Rado{ (Ismena), Jovan Tora~ki (Kreont), Gordana PEJovi} (kg). Vanja Bursa} (kg), An|elina Vinoki} (kg) (Euridika), Aleksandar Bogdanovi} Tasovac (kg), Sneàna Arsin (kg) (Telohranitelji, (Hemon), Budimir Pe{i} (kg) (Tiresije), Dragan devojke u baru i piljarice). \or|evi} (Straàr), Milan Ko~alovi} (Prvi Galsnik), Prvoslav Zakovski (Horovo|a), Jugoslav Krajnov, Ljubi{a Mili{i}, Jovica Ja{in, Zvonko Gojkovi}, (432) 18. jun 1996. Radovan Lukovi}, Mirko Panteli} (Hor). Adam i berberin, prvi ljudi P: Jakov Ignjatovi}, R, S: Du{an Torbica, (436) 22. mart 1998. K: Du{anka \or|evi}, Izb. m: \or|e Vojnovi}. Spaseni I: Selimir To{i} (Maksa Svilokosi}), Mirjana P: Edvard Bond, Ad: Radivoj [ajtinac, R: Branko Vukojevi} (Fema), Valentina Kova~ (kg) (Mileva), Popovi}, S: Miodrag Taba~ki, K: Vanja Popovi}, Zvonko Gojkovi} (Gavra), Jovan Tora~ki M: Vladimir Agi}, Scen. pok: Ferid Karajica, (Gla|enovi} \oka), Radovan Lukovi} (@arkovi}), Lek: Ljiljana Pinteri}. Dragan \or|evi} (Predi}), Mirko Panteli} (Ljuba I: Aleksandar Bogdanovi} (Len), Ljubi{a Mili{i} Vinokva{i}), An|elka Davidovac (Salika Salinger), (Fred), Selimir To{i} (Hari), Dragan \or|evi} Milan Ko~alovi} (Predrag), Jovica Ja{in (Herc), (Pit), Vladimir Aleksi} (kg) (Kolin), Jugoslav Prvoslav Zakovski (Baron [ternberg), Ruìca Krajnov (Majkl), Mirko Panteli} (Bari), Nata{a Ilin Savi} Cvijeti} ([picederka). (Pem), An|elka Davidovac (Meri), Sneàna Kova~ev (Liz). (433) 15. oktobar 1996. (437) 22. maj 1998. Gospo|a ministarka M70 P: Branislav Nu{i}, Ad, R: Stevo @igon, P: Mirko Stojkovi}, R, S: Miroslav Benka, K: Boris S: Viorel Flora, K: Boàna Jovanovi}. âk{iran, M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski, I: Ruìca Savi} Cvijeti} (@ivka Popovi}), Marijana Kor: Scen. pok: Ferid Karajica, Lek: Radovan Vi}entijevi} (kg) (Dara), Nina Zukanovi} (kg) Kneèvi}, Dram: Ma{a Jeremi}. (Rajka), Jovan Tora~ki (êda Uro{evi}), Milan I: Novak Bilbija (kg) (Ljubi{a, Ivo, Suljo), Gordana Ko~alovi} (Dr Ninkovi}), Miloje Ivanovi} (Ujka \ur|evi} Dimi} (kg) (Radnica, Azra, Milica), Vasa), Svetlana Utje{anovi} (Tetka Savka), Divna Jugoslav Krajnov (Radnik, Luki}, Boà), Dragan Stojiljkovi} (kg) (Tetka Daca), Valentina Kova~ \or|evi} (Prvi radnik, Stare{ina, Zarobljenik, (Kristina), Budimir Pe{i} (Jova Pop Arsin), Dobrovoljac, Kriminalac, Ubica), Ljubi{a Mili{i} Dragan \or|evi} (Te~a Panta), Dragan Vujin (kg) (Drugi radnik, Vojnik, Zarobljenik, Dobrovoljac, (Mile), An|elka Davidovac (Soja), Mirko Panteli} Kriminalac, Ubica), Zdenko Koìk (kg) (Smrt), Edit (Te~a Jakov), Zvonko Gojkovi} (Sava Mi{i}), Tot (Beli an|eo), Oleg Benka (kg) (Dete), Prvoslav Zakovski (Pera Kaleni}), Mirjana Gordana Vinoki}, Andelka Davidovac, Jovica Vukojevi} (G-|a Nata Stefanovi}), Edit Tot (kg) Ja{in, Zvonko Gojkovi}, Dejan \uri} (kg), Ivan (Anka), Jovica Ja{in, Karolj Izele (kg) (Rista \or|evi} (kg) (Izbeglice), Aleksandar Nikoli} (kg), Todorovi}), Radovan Lukovi} (Pera pisar), Ema Sr|an Crnogorac (kg), Dalibor Kruni} (kg), Igor ]ur~in (kg), Sanja Novakov (kg) (Dete). Pra{talo (kg), Aco Benovi} (kg), Robert Erlih (kg), Tanja Ko{uti} (kg), Dragana Ili} (kg) (Omladinci, (434) 12. septembar 1997. Vojnici, Dobrovoljci, Teroristi), Vera Markovi} (kg), Voja Soldatovi} (kg) (Glasovi sa radio Papagaj stanica). P: Danilo Ki{, R, Izb. m: Vesna Topalov, S, K: Diana Radosavljevi}, Izb. m: \or|e (438) 25. februar 1999. Vojnovi}. Eh, ti Francuzi I: Boris Isakovi} (kg) (Mladi}), Svetlana P: Fransoa Tesandje & Klod Fortuno & Andre Utje{anovi} (G-|a Smerdel), Miloje Ivanovi} Praga, Pr: Katarina ]iri} Petrovi}, (Anton). R, S, K, Izb. m: Voja Soldatovi}. Repertoar 461

I: “Nau~ite da vozite”: Selimir To{i} (Instruktor), (443) 18. april 2000. Radovan Lukovi} (U~enik); Skapenove spletke “Optu`ba”: Prvoslav Zakovski (Prvi), Miloje P: Molijer, Pr: Svetislav Petrovi}, Ivanovi} (Drugi), Mirko Panteli} (Tre}i); Ad. i R: Radoslav Dori}, S. i K: Vesna Radovi}, “êkaonica”: Mirjana Vukojevi} (Gospo|a X), M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski, Scen. pok: Ivica Svetlana Utje{anovi} (Gospo|a Y), An|elka Klemenc, Pom. r: Zvonko Gojkovi}. Davidovac (Gospo|a Z); I: Jovan Tora~ki (Argant), Dragan \or|evi} (@eront), Vladimir Aleksi} (Oktav), Sa{a Latinovi} (kg) (Leandar), Jugoslav Krajnov (kg) (Skapen), (439) 11. maj 1999. Edit Tot (Hiacinta), Aleksandar Bogdanovi} Sve je dobro kad se dobro svr{i (Silvester), Sanja Risti} (Zerbineta), Zvonko Gojkovi} (Nedine), Jovica Ja{in (Karl). P: Kosta Trifkovi} & Miroslav Benka R. i S: Miroslav Benka, K: Ivanka Popovi}, M: Branislav Krsti}, Lek: Olga Marinkovi}, (444) 22. septembar 2000. Scen. p: Zdenko Koìk. Izme|u dva voza I: Jovan Tora~ki (Stevan Petrovi}), Svetlana P: Milan Tutorov, Ad: Radoslav Dori}, R: Zlatan Utje{anovi} (Kata), Nata{a Ilin (Saveta), Milan Dori}, S: Viorel Flora, K: Vesna Radovi}, Ko~alovi} (Popovi}), Jugoslav Krajnov (Kosta M: Zoran Obrenovi}. Trifkovi}, Glumac), Mirko Panteli} (]ira), Dragan I: An|elka Davidovac (Lidija), Selimir To{i} \or|evi} (Joakim Sapun), Jovica Ja{in (Dejan), Edita Tot (Milena), Milan Ko~alovi} (Pisarevi}), An|elka Davidovac (Alapa~a I), (Ivan), Sanja Risti} (Jelena), Aleksandar Sneàna Kova~ev (Alapa~a II), Prvoslav Zakovski Bogdanovi} (Zoran), Jovan Tora~ki (Prodavac (Jovan), Ruìca Savi} Cvijeti} (Jula), Radovan novina), Dragan \or|evi} (Pijanac), Nata{a Puti} Lukovi} (Nju{kalo), Edit Tot (Glumica), Sr|an (Caca), Sr|an Vekecki ([ef stanice), Jovan Stojin Ivanovi}, Danilo Mihnjevi}, Miroslav Ma}o{ (Kelner), I{tvan Pataki (Putnik), Nata{a Lukovi} (Animatori). (kg), Ivana Ja{in (kg) (Putnice).

(440) 11. jun 1999. (445) 7. februar 2001. Prijateljstvo, zanat najstariji Ljubinko i Desanka P: Brana Crn~evi}, R: Predrag [trbac, P: Aleksandar Popovi}, R: Sa{a Latinovi}, S. i K: Vesna Popovi}, M: Ivan Brklja~i}, S: Viorel Flora, K: Jelena Dostani}, Kor: Sanja Risti}. Izb. m: Miroslav Peri}. I: Aleksandar Bogdanovi} (Moto), Zvonko I: Sanja Risti} (kg) (Desanka), Vladimir Aleksi} Gojkovi} (Oto I), An|elka Davidovac (Ljiljana I), (kg) (Ljubinko), Sa{a Latinovi} (Avgust), Sne`ana Mirko Panteli} (Oto II), Svetlana Utje{anovi} Arsin (Devojka). (Ljiljana II), Jovica Ja{in (Bezimeni lik).

(441) 3. februar 2000. (446) 28. februar 2001. Crna rupa Saputnici P: Goran Stefanovski,Ad. i R: Vladimir Lazi}, P: Dèn de Hartog, R: Filip Markovinov, S: Krstomir Milovanovi}, K: Danica Rako~evi}, S: Viorel Flora, K: Sneàna Horvat, Izb. m: Filip M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski, Lek: Ljiljana Markovinovi}, Kor: Sanja Risti} i Vladimir Aleksi}. Piteri}, Kor: Zoran Simonovi}. I: Sanja Risti} (Meri), Vladimir Aleksi} (Mi{el). I: Jovan Tora~ki (Siljan), Selimir To{i} (Otac), Gordana Vinoki} (kg) (Majka), Svetlana Utje{anovi} (Cveta), Sneàna Kova~ev (Svetle), (442) 11. februar 2000. Sanja Mikiti{in (kg) (Sanja), Jelena [nebli} (kg) Bila je to {eva (Ana), An|elka Davidovac (Magda), Prvoslav Zakovski (Pero), Dragan \or|evi} (Maksa), Vanja P: Efraim Ki{on, Pr: Ad: Eugen Verber, Tica (kg) (Devoj~ica), Sa{a Lu~i~anin (kg) R: Nemanja Petronje, S: Viorel Flora, K: Nina (De~ak). Markovinovi}, M: Goran Tadi}, Scen. pok: Ivica Klemenc. (447) 14. septembar 2001. I: Miloje Ivanovi} (Romeo), Svetlana Utje{anovi} (Julija), Edit Tot (Lukrecija), Mirko Panteli} (Otac Bogojavljenska no} Laurentije), Jovan Tora~ki ([ekspir), Divna P: Vilijam [ekspir, Pr: Velimir @ivojinovi}, Stojiljkovi} (kg) (Dojkinja), Robert Kalnak (kg) R: Radoslav Dori}, S. i K: Vesna Radovi}, (Mladi}). M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski, Lek: Olga 462 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Marinkovi}, Scen. pok: Ivica Klemenc, Ap: Vilmo{ (451) 19. oktobar 2002. Ka{lik, pk. Ruìca Roki}, Mask: Dragoljub Krvave svadbe Jeremi}, Vesna Hadì Slavkovi} i Draginja Markov. P; Federiko Garsija Lorka, R: Jug Radivojevi}, I: Jugoslav Krajnov (kg) (Orsino), Milo{ \or|evi} S: Dejan Panteli}, K: Sneàna [imi}, M: Miroljub (kg) (Sebastijan), Mirko Panteli} (Antonio), Miloje Aran|elovi} Rasinski, Lek: Radovan Kneèvi}, Ivanovi} (Jedan pomorski kapetan, I straàr), Kor: Petar Rajkovi}. Zvonko Gojkovi} (Valentin), Igor Pavlovi} (kg) I: Nata{a Ilin (Majka), Edit Tot Trubint (Verenica), (Kurio, II straàr), Dragan \or|evi} (Vitez Tobi Mirjana Vukojevi} (Ta{ta), Ljubi{a Mili{i} [tucalo), Dragomir Pe{i} (kg) (Vitez Endrju (Leonardo), Sanja Risti} Krajnov (@ena Jezoliki), Jovan Tora~ki (Malvolio), Aleksandar Leonardova), Goran Stanisavljev (Verenik), Milan Bogdanovi} (Fabijan), Ljubi{a Mili{i} (Fest Ko~alovi} (Otac vereni~in), An|elka Davidovac Ludalo), Edita Tot (Olivija), Sanja Risti} Krajnov (Susetka), Jelena [nebli} (Sluàvka), Mirko (Viola), Nata{a Popovi} (Marija), Jovica Ja{in Panteli} (Grobar I), Miloje Ivanovi} (Grobar II), (Sve{tenik). Nata{a Lukovi} (kg) (Smrt), Zvonko Gojkovi} (Mesec), Vasa Panteli} (kg) (Glas Meseca), Marina Mi{kov (kg), Mirjana Obradovi} (kg), (448) 8. decembar 2001. Tijana Muc, Bojana Trifunovi} (kg) (Devojke), Govorite li australijski Milan @upunski (kg), Dejan \urin (kg), Dejan P: Uglje{a [ajtinac, R. i Izb. m: Vladimir Popadi}, Kori}anac (kg), Nikola Devi} (kg) (Mladi}i), S: Ivanka Popovi}, K: Jelena Nikoli}, Lek: Ljiljana Pinteri}. (452) 28. februar 2003. I: Ljubi{a Mili{i} (Dejan Peri}), Edita Tot (Vesna), [uma Milan Ko~alovi} (Pokojni deda Sveta), Strahinja Bojovi} (kg) (Entoni), Sneàna Kova~ev (Stana P: Aleksandar Nikolajevi~ Ostrovski, An|elkovi}), Jovica Ja{in (Mile po{tar), Sanja Ad. i R: Radoslav Milenkovi}, S: Juraj Fabri, Risti} Krajnov (Kris), Mirko Panteli} (â|avi K: Jasna Badnjarevi}, M: Aleksandar Simi}. Slim). I: Lidija Stevanovi} (kg) (Raisa Pavlovna Gurmi{ska), Sanja Risti} Krajnov (Aksinja (449) 17. mart 2002. Danilovna), Jovica Ja{in (Jevgenije Apolonovi~ Milonov), Prvoslav Zakovski (Uar Kirilovi} @ivot i priklju~enija vojnika Ivana ônkina Bodajev), Selimir To{i} (Ivan Petrov P: Vladimir Vojnovi}, Ad: Branislav Nedi}, Vosmibratov), Goran Stanisavljev (Petar), Ljubi{a R. i Izb. m: Ljuboslav Majera, K: Maja Studen. Mili{i} (Aleksije Sergejevi~ Bulanov), Jovan I: Dragan \or|evi} (Ivan ônkin), Nata{a Popovi} Tora~ki (Genadije Nesre}kovi}), Dragan \or|evi} (Ana Belja{eva Njura), Milan Ko~alovi} (Kapetan (Arkadije Sre}kovi}), Mirko Panteli} (Karp), Zavgorodni), Mirko Panteli} (Vodnik Buka{ev), An|elka Davidovac (Ulita). Selimir To{i} (Komandant), Zvonko Gojkovi} (Kurir), Jovan Tora~ki (Kuzma Gladi{ev), An|elka (453) 20. mart 2003. Davidovac (Froska), Prvoslav Zakovski (Predsednik Golubjev), Ljubi{a Mili{i} (Kapetan Ru~ni rad Miljaga), Jovica Ja{in (Narednik Svincov), Miloje P: @an Klod Dano, Pr: Vi{nja Makeido, Ivanovi} (Mojsej Solomonovi~ Staljin), Isak Peji} Ad. i R: Radoslav Milenkovi}. (Dete). I: Sneàna Kova~ev (Udovica, ûdovi{te), Nata{a Ilin (Sofi, Glupa~a), Jelena [nebli} (450) 27. septembar 2002. (Gospo|a Ptipa, Svetica). Narodni poslanik P: Branislav Nu{i}, R: Du{an Petrovi}, S: I{tvan (454) 2. oktobar 2003. Hupko, K: Marina Sremac, M: Vladimir Agi}, Iza kulisa Lek: Radovan Kneèvi}. P: Majkl Frejn, Pr: Ivana Dimi}, R, Izb. m: Olivera I: Jovan Tora~ki (Jevrem Proki}), An|elka \or|evi}, S: Diana Radosavljevi} Milovi}, Davidovac (Pauka), Sanja Risti} Krajnov K: Milica Grbi}, Mask: Draginja Markov. (Danica), Mirko Panteli} (Spira), Nata{a Ilin (Spirinica), Ljubi{a Mili{i} (Ivkovi}), Edit Tot I: Nata{a Ilin (Doti), Ljubi{a Mili{i} (Lojd Dalas), Trubint (Gospa Marina), Dragan \or|evi} (Jovica Jelena [nebli} (Belinda), Vladimir Tintor (Geri), Jerkovi}), Zvonko Gojkovi} (Sima Soki}), Sanja Risti} Krajnov (Bruk), Miloje Ivanovi} Jugoslav Krajnov (kg) (Sreta), Goran Stanisavljev (Selsdon), Daniel Kova~evi} (Frederik), Edit Tot (Mladen), Aleksandar ]ur~in (Fotograf). Trubint (Popi), Zvonko Gojkovi} (Tim). Repertoar 463

(455) 25. oktobar 2003. Laki komad P: Neboj{a Rom~evi}, Ad, R: Milo{ Jagodi}, S: Aleksandar Veljanovi}, K: Milica Grbi}, M: Petar Antonovi}, Scen p, Kor: Ferid Karajica, Mask: Draginja Markov. I: Dragan \or|evi} (\or|e), Nata{a Ilin (Seka), Selimir To{i} (Te~a Rade), Sne`ana Kova~ev (Tetka Dara), Jovica Ja{in (Gospodin), Daniel Kova~evi} (Prvi drogirani kreten), Zvonko Gojkovi} (Drugi drogirani kreten), Sanja Mikiti{in Ga~i} (Narkomanka), Prvoslav Zakovski (Kustos muzeja).

(456) 4. decembar 2003. ^etvrta sestra P: Janu{ Glovacki, Pr: Biserka Taj~i}, Ad, R: Radoslav Milenkovi}, S: Juraj Fabri, K: Danica Pavlovi}, M: Aleksandar Simi}. I: Sanja Mikiti{in Ga~i} (Vera), Sanja Ili} Krajinov (Tanja), Edit Tot Trubint (Ka}a), Jovan Tora~ki (General), An|elka Davidovac (Babu{ka), Daniel Kova~evi} (Kolja), Milan Ko~alovi} (Jurij Aleksejevi~), Mirko Panteli} (Mi{a), Ljubi{a Mili{i} (I. P. Petrov), Vladimir Tintor (Kosta), Dragan \or|evi} (Stjopa), Zvonko Gojkovi} (D`on). 464 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

SOMBOR

NARODNO POZORI[TE

(371) 7. septembar 1986. @ivorad Ili} (Deda Laza), Pero Stojan~evi} Homo valens (Decembar), Zdravko Pani} (Zec). P: Nenad Proki}, R: Dejan Mija~. S: Boris Maksimovi}, K: Svetlana Cvijanovi}, M: Mladen i (374) 25. decembar 1986. Predrag Vrane{evi}, Lek: @arko Ruì}, Kor: Ivana Ika Rus Tav~ar. P: Du{an Jagalkin, Ad, R: Radoslav Dori}, I: David Tasi} (Stariji sve{tenik), Dragan Koji} S, K: Vesna Radovi}, M: Gabor Len|el. (Mla|i sve{tenik), @ivorad Ili} (Veljko), Zdravko Pani} (Ljubomir), Radoje ûpi} (Jovan), Jovan I: Nade`da Bulatovi} (Ona), @elimir Novkovi} Ristovski (Bogdan), Ksenija Mari} \or|evi} (êdi}), Jovan Ristovski (Popovi}). (Isidora), Slavica Radulovi} (kg) (Balatea), Vladimir Amidì} (Mitrofan), Marko Tasi} (375) 14. februar 1987. (Gedeon), @elimir Novkovi} (David), Milojko Topalovi} (ôrdar), Borivoj Stojanovi} (Radivoj), Ne}emo o politici Bogomir \or|evi} (Pesnik), Danilo Gavrilov (Ja{a P: Branko Dimitrijevi}, [a{in), Tatjana Bermel (Horistkinja 1), Jelica Dram: VladanRadosavljevi}, R, Izb. m: Karolj Stevanovi} (Horistkinja II), Vesna Koci} Vi~ek, M: Gabor Len|el, S: Marina ûturilo, (Horistkinja III). K: Angelina Atlagi}, Scen. pok: Ivica Klemenc. I: Radoje ûpi} (Bora), Bogomir \or|evi} (Kum), (372) 6. novembar 1986. Jovan Ristovski (Goran), Ksenija Mari} \or|evi} Ne uz vetar (Mima), Pero Stojan~evi} (Milo{), @ivorad Ili} (Tugan), Kristina Jakovljevi} (kg) (Natalija), Ad, R: Radoslav Dori}, Asr: Jelica Stevanovi}, Ljiljana Markovinovi} (Vi{nja), Zdravko Pani} S: I{tvan Koso, S: Aleksandar Zlatovi}, M: Gabor (Buda), Danilo Gavrilov (Ljuba Kelner). Len|el, Kor: Slavko Pervan. I: Tatjana Bermel, Ksenija Mari}-\or|evi}, Ljiljana (376) 9. maj 1987. Markovinovi}, Vladimir Amidì}, David Tasi}, Bogomir \or|evi}, Zdravko Pani}, Radoje ûpi}, Maloumni @urden Pero Stojan~evi}. P: Mihail Bulgakov, Pr: Milan ôli}, R: Ljubomir Dra{ki}, S: Petar Pa{i}. K: Branka Petrovi}, (373) 23. decembar 1986. M: Vojislav Kosti}, Kor: Ljiljana Dulovi}. Novogodi{nja bajka I: David Tasi} (Luj Beàr-@urden), Nade`da Bulatovi} (Gospo|a @urden), Maja Mijatovi} (kg) P: Ljubi{a \oki}, R: David Tasi}. (Lisil), Radoje ûpi} (Kleong), Tatjana Bermel I: Jelica Stevanovi} (Nova godina), Ljiljana (Dorimena), Zdravko Pani} (Markiz Dorant), Markovinovi} (Stara godina), Ksenija Mari} Ksenija Mari} \or|evi} (Nikol), Bogomir \or|evi} \or|evi} (Ko{ava), David Tasi} (Kalendar), (Sluga Kleontov), Jovan Ristovski (U~itelj Repertoar 465

ma~evanja), Vladimir Amidì} (Filosof Pankras), (390) 9. septembar 1988. (Velika scena), Borivoj Stojanovi} (U~itelj glume i muzike), Pero Stojan~evi} (U~itelj igranja), Milojko Topalovi} Ujka Vanja (Sluga @urdenov), [andor Jung (Kroja~), Danilo P: Anton Pavlovi~ êhov: Pr: Kiril Taranovski, Gavrilov (Bele`nik), @ivorad Ili} (Don @uan). R, S, K: Petar Ve~ek, Pom. r: Dragan \or|evi}, Izb. m: Marina Mili}. (377) 2. oktobar 1987. I: Vladimir Amidì} (Serebrjakov), Biljana Miliki} Kako zasmejati gospodara (Jelena Andrejevna), Ksenija Mari} \or|evi} (Sofija Aleksandrovna), Nade`da Bulatovi} P: Vida Ognjenovi}, R: Vida Ognjenovi}, (Vojnicka), Drago Me{trovi} (kg) (Vojnicki), S: Marina ûturilo, K: Ljiljana Dragovi}, Bogomir \or|evi} (Astrov), Milojko Topalovi} M: Mladen i Predrag Vrane{evi}. (Teljegin), Tatjana Bermel (Marina), Dragan I: Stevan [alaji} (kg) (Joakim Vuji}), Nikola \or|evi} (Radnik). Ivo{evi} (kg) (Sreten Popovi}), Zdravko Pani} (Filip Hristi}), Vladimir Amidì} (Atanasije (391) 28. oktobar 1988. Teodorovi}), Jovan Ristovski (Stevan Gruborovi}), Nade`da Bulatovi} (G-|a Jeca Samoubica Berman), Tatjana Bermel (G-|a Katarina), Sa{a P: Nikolaj Robertovi~ Erdman, Pr: Milivoje \uki}, Marjanovi} (kg) (Arsa Lunjevica), Pero R, S: Petar Ve~ek, K: Branka Petrovi}, Stojan~evi} (Antonije Majstorovi}), Radoje ûpi} Izb. m: Marina Mili}. (Dimitrije Crnobarac), Sa{a Torlakovi} (kg) (Petar Radovanovi}), Bogomir \or|evi} (Miljko), David I: Radoje ûpi} (Semjon Semjonovi~ Tasi} (Mili}), [andor Jung ([lezinger), Tatjana Podsedaljnikov), Ksenija Mari} \or|evi} (Marija [anta (kg) (Moler Isailovi}). Lukjanovna), Vladimir Amidì} (Serafima Iljini{na), David Tasi} (Aleksandar Petrovi~ Kalabu{kin), Ljiljana Markovinovi} (Margarita (378) 10. oktobar 1987. (Mala scena) Ivanovna), @ivorad Ili} (Stjepan Vasiljevi~), [ovinisti~ka farsa Bogomir \or|evi} (Aristarh Dominikovi~), Dragan \or|evi} (Jegor Timofejevi~), Pero Stojan~evi} P: Radoslav Pavlovi}, R: Kolektiv. (Nikifor Puga~ov), Zdravko Pani} (Viktor I: David Tasi} (Dr. Mihajlovi}), Bogomir \or|evi} Viktorovi~), @elimir Novkovi} (Otac Jelpidij), (Dr. Drah), Ksenija Mari} (Rada), Pero Olivera Stamenkovi} (Kleopatra Maksimovna), Stojan~evi} (Drug A{aklija). Biljana Miliki} (Raisa Filipovna), Tatjala Bermel (Grunja).

(379) 26. februar 1988. (392) 17. decembar 1988. Hidrocentrala u Suhom Dolu Pa to je da po{izi{ P: Ivo Bre{an, R: Branko Popovi}, S: I{tvan Koso, K: Sneàna Kova~evi}, Izb. m: [andor Jung, P: Folker Ludvig, Pr: Gertruda Stama} i Ante Lek: @arko Ruì}. Stama}, R: Radoslav Dori}, S: I{tvan Koso, K: Vesna Radovi}, Izb. m: [andor Jung. I: David Tasi} (Marko Ora{ar), Ljiljana Markovinovi} (Lucija), Nade`da Bulatovi} I: Ksenija Mari} \or|evi} (Kata Kova~), Olivera (Perina), Radoje ûpi} (Damir), Ivana Pej~i} (kg) Stamenkovi} (Biba), Radoje ûpi} (Zvonko), (Marina), Vladimir Amidì} (Ing. Mario Belotti), Biljana Miliki} (Ana), Bogomir \or|evi} (Ivo Tatjana Bermel (Ika), Bogomir \or|evi} (Milko Maji}), Zdravko Pani} (Krivokapi}), Tatjana Penjac), Pero Stojan~evi} (Predsedavaju}i), Bermel (G-|a Nju{kalo), Pero Stojan~evi} Dragan \or|evi} (Samoupravlja~), Zdravako (Novinski zastupnik), @ivorad Ili} (Tihomir). Pani} (Drug). (393) 24. decembar 1988. (389) 30. april 1988. Carevo novo ruho @ivi, ìvi duh slovenski P: Hans Kristijan Andersen, R: Kolektiv. Ad, R: Vladimir Putnik, S: I{tvan Koso, K: Zorana I: @ivorad Ili} (Car), Ksenija Mari} \or|evi} Jovanovi}, M: Zoran Simjanovi}, Kor: Branko (Dvorska luda), Tatjana Bermel, Ljubinka Markovi}. Topalovi} (Dvorski kroja~i), Radoje ûpi} I: Ksenija Mari}, Ljiljana Markovinovi}, Slavica (General), Ljiljana Markovinovi} (Dvorska dama), Krsmanovi}, Bogomir \or|evi}, David Tasi}, Biljana Miliki} (Vra~ara), Bogomir \or|evi} Radoje ûpi}, Pero Stojan~evi}. (Muzi~ar). 466 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(394) 15. februar 1989. (398) 25. novembar 1989. Sedmorica: Kako bismo ih danas ~itali Kod “Ve~ite slavine” P: Mom~ilo Nastasijevi}, R, S: Nenad Boji}, P: Jovan Hristi}, R, S, Izb. m: Ljuboslav Majera, K: Branka Petrovi}, M: Predrag Vrane{evi}, K: Branka Petrovi}. Lek: Radovan Kneèvi}, Kor: Ljiljana Dulovi}. I: Bogomir \or|evi} (Eteokle), Dragan \or|evi} I: Branka [eli} (Magdalena), Tatjana [anta (Polinik), Biljana Miliki} (Antigona), Zdravko Pani} (Magdalena (dvojnik), Ljubinka Topalovi} (Glasnik), Ljiljana Markovinovi}, @ivorad Ili}, Pero (Magdalena (starica), Sa{a Torlakovi} (Roman), Stojan~evi} (Hor). Radoje ûpi} (Roman (dvojnik), Vladimir Amidì} (Roman (starac), Ksenija Mari} (Tina), Zdravko (395) 17. mart 1989. Pani} (]opa, Stojan), David Tasi} (Rapa), Bogomir \or|evi} (Sir~anin (sin i otac), Nikola Mister Dolar Ivo{evi} (Podoljac (sin i otac), Biljana Miliki} P: Branislav Nu{i}, R: Aleksandar Dun|erovi}, (Sir~anka, Cvetana), Jelica Petrovi} (Smilja), S, K: Dejan Panteli}. Lek: Radovan Kneèvi}, Ljiljana Markovinovi} (Podoljka), @ivorad Ili} Izb. m: Miodrag Ili}, Kor: Sonja Lapatanov. (Orgija{ I), Tatjana Bermel (Orgija{ II), Pero Stojan~evi} (Orgija{ III). I: Vladimir Amidì} (G-din predsednik kluba), Bogomir \or|evi} (G-din Matkovi}), Zdravko (399) 16. decembar 1989. Pani} (Redaktor lista “Omega”), Ljubinka Topalovi} (Profesorka), Dragan \or|evi} (G-din Hajduci koji o~ekuje bogato nasledstvo), Pero Stojan~evi} P: Branislav Nu{i}, R, Izb. m: Mi{ko Milojevi}, (G-din bez skrupula), @ivorad Ili} (Posleratni S, K: Svetlana Zojki}, Dr: Slobodan Novakovi}. gospodin), David Tasi} (G-din savetnik bez I: Pero Stojan~evi} (Brana), Sa{a Torlakovi} reputacije), Ksenija Mari} \or|evi} (G-|a (êda Brba), Nikola Ivo{evi} (Sima Gluva}), savetnikovica sa reputacijom), Jasna \uri~i} Zdravko Pani} (Mita Trta), @ivorad Ili} (G-|a model Patu), Tatjana [anta (Gospo|a koja (Stamboli}), [andor Jung (@ivko), Branka [eli} je letela), Biljana Miliki} (Ela), Branka [eli} (Persa), Vladimir Amidì} (Profesor, Seljak). (Nina), Tatjana Bermel (Poslovna èna), Olivera Stamenkovi} (Mari{ka), Sa{a Torlakovi} (@an), Danilo Gavrilov ([ef sale), Pero Stojan~evi}, (400) 23. decembar 1989. Dragan \or|evi} (Fotografi i Reporteri). Dugonja, Vidonja, Trbonja P: Mladen [irola, R: Kolektiv. (396) 26. maj 1989. I: Vladimir Amidì} (Ve{tica), David Tasi} Divlja patka (Dugonja), Ksenija Mari} (Vidonja), [andor Jung (Trbonja), @ivorad Ili} (Princ-@imen). P: Henrik Ibzen, Pr: Zeina Mehmedba{i}, R: Petar Ve~ek, S: I{tvan Koso, (401) 6. april 1990. K: Branka Petrovi}. Mala I: David Tasi} (Verle), Bogomir \or|evi} (Gregers), Radoje ûpi} (Jalmar Ekdal), Ksenija P: Radoslav Pavlovi}, R: Vladimir Lazi}, Mari} (Gina), Olivera Stamenkovi} (Hedvig), S: Vladimir Mareni}, K: Danica Rako~evi}, Milojko Topalovi} (Stari Ekdal), Zdravko Pani} M: Nenad Milosavljevi}, Lek: Nada Andreji}. (Reling), Biljana Miliki} (G-|a Serbi), Danilo I: Tatjana [anta (Milica Kneèvi}), Ksenija Mari} Gavrilov (Petersen), Pero Stojan~evi} (Jensen), (Boìdarka Kneèvi}), David Tasi} (Miodrag @ivorad Ili} (Greberg), Dragan \or|evi} (Molvik). Gon~in), Slobodan Te{i} (Mi{a), Tatjana Bermel (Mi{ina Baba), Bogomir \or|evi} (@ika Ajkula), Radoje ûpi} (Kokan Kosovski), Zdravko Pani} (397) 22. septembar 1989. (Stojan Stojanovi}), Biljana Miliki} (Slavica Pe{ice Stojanovi}), Vladimir Amidì} (Pukovnik), Pero Stojan~evi} (Islednik), Danilo Gavrilov (î~a), P: Slavomir Mroèk, R: Miroslav Benka, Milojko Topalovi} (Deda), @ivorad Ili} (Konobar, S: Marina ûturilo, K: Branka Petrovi}, Bolni~ar). Kor: Slavko Pervan. I: Bogomir \or|evi} (Otac), Sa{a Torlakovi} (402) 15. jun 1990. (Sin), Vladimir Amidì} (Superijus), Branka [eli} (@ena), Ksenija Mari} (Seljanka), Tatjana [anta @enski orkestar (Devojka), Milojko Topalovi} (Profesor), Zdravko P: @an Anuj, Pr: Dragoslav Andri}, R: Dimitrije Pani} (Zjelinski), David Tasi} (Klipan), Pero Jovanovi}. S: Todor Lalicki, K: Boàna Stojan~evi} (Slepac), [andor Jung (Svira~). Jovanovi}. M: Bojan Adami~. Repertoar 467

I: Milica Radakovi} (kg) (G-|a Ortanz), Tatjana I: @ivorad Ili}, Pero Stojan~evi}, Tatjana Medi}, Bermel (Patricija), Tatjana [anta (Pamela), Radoje ûpi}. Ksenija Mari} (Suzana Delisije), Biljana Miliki} (Ermelina), Branka [eli} (Leona), Radoje ûpi} (407) 27. decembar 1990. (Mala scena) (Pijanist), Vladimir Amidì} (G-din Lebonz). The Three Little Pigs R: Sa{a Torlakovi} i Tatjana [anta. (403) 28. septembar 1990. I: Milo{ Virt, Nikola Veselinovi}, Du{an Dubravac, Floretinski {e{ir Gorica Borovac, Marica Radakovi}, Nemanja P: Eèn Labi{, Pr: Ivanka Pavlovi}, R: Ljubomir Dubravac, Mila Manojlovi}, Dane Radakovi}, Dra{ki}, S: Petar Pa{i}, K: Branka Petrovi}, Milan î~ova~ki, Radomir Jovi~i}. M: Vojislav Kosti}, ak. Sneàna Todorovi}. I: Sa{a Torlakovi} (Fadinar), David Tasi} (408) 8. mart 1991. (Nonankur), Bogomir \or|evi} (Bopertui), Strankadìje iliti Neki Sterija pi{e Rodoljupce Vladimir Amidì} (Vezine), Milojko Topalovi} P: Radoslav Dori}, R: Radoslav Dori}, (Tardive), Zoran ]osi} (kg) (Boben), Radoje S: Aleksandar Zlatovi}, K: Vesna Radovi}, ûpi} (Emil Tavernije), Zdravko Pani} (Feliks), M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski, @ivorad Ili} (Ahil de Rozalba), Branka Boji} Scen. pok: Ivan Klemenc, Lek: Nada Andrejevi}, (Elen), Ksenija Mari} (Anais), Tatjana Bermel Korep: [andor Jung. (Baronica de [ampinji), Biljana Miliki} (Klara), I: Stevan Gardinova~ki (kg) (Jerotije @uti}), Tatjana [anta (Virdìni), Danilo Gavrilov (Kaplar), Milojko Topalovi} (Dragi{a Moler), Pero Dragana Marin, Branka ^vorkov Simi}, Andreja Stojan~evi} (Aleksa Nu{i}), Ksenija Mari} Petrakovi}, Gordana ^vorkov, Tijana (Srbijanka Zulfikarmujki}), Bogomir \or|evi} Markovinovi}, Jelena Miladi}, Nade`da Beljanski, (Milo{ Trandafilovi}, Dàf), Ljiljana Markovinovi} Lidija Josi} (Hor svatovi, Gosti, Policija). (Poleksija Baji}), Radoje ûpi} (Gavrilo Bosanac), David Tasi} (Dobrivoje Kamenjar), (404) 23. novembar 1990. Zdravko Pani} (Laza Zidar), Vladimir Amidì} Lepeza Ledi Vindermir (Jovan Popovi}), Sa{a Torlakovi} (Guta Ciganin), Biljana Miliki} (Violeta Buzan~i}), Tatjana Medi} P: Oskar Vajld, Pr: Milutin Bogosavljevi}, (Ceca @uti}), @ivorad Ili} (\oka Kertes). R: Gordana Lebovi}, S: K: Dejan Panteli}, Kor: Sneàna Todorovi}, Lek: Radmila Vidak, (409) 10. maj 1991. Pom. r: Nikola Ivo{evi}. [ta je sobar video I: Bogomir \or|evi} (Lord Vindermir), Vladimir P: Dò Orton, Pr: Ivana Vuji}, R: Ljuboslav Amidì} (Lord Darlington), Radoje ûpi} (Ser Majera, S. i K: Juraj Fabri. Augustus Lorton), Zdravko Pani} (Lord Dambi), Sa{a Torlakovi} (Lord Sesil Grejen), @ivorad Ili} I: David Tasi} (Doktor Prentis), Branka Boji} (Gospodin Hoper-Hoper), Biljana Miliki} (Ledi (Gospo|a Prentis), Jelica Petrovi} (Dèraldina Vindermir), Tatjana Bermel (Vojvotkinja od Barklej), Pero Stojan~evi} (Nikolas Beket), Sa{a Bervika), Tatjana [anta (Ledi Agata), Branka Torlakovi} (Doktor Rens), Zdravko Pani} Boji} (Ledi Statfild), Ksenija Mari} (Gospo|a (Narednik Me}). Erlin), Pero Stojan~evi} (Parker). (410) 6. septembar 1991. (405) 16. decembar 1990. (Mala scena) (Scena na ma|arskom jeziku-Magyar drama) Pepeljuga Macska a fórro badogtetén P: Tennessee Wiliams, Pr: Géza Bányay, P: Jak{a Zlodre, R: Jak{a Zlodre, K: Branka R: Tibor Vajda, S. i K: Annamária Mihajlovi}, Petrovi}, Kor: Ljiljana Dulovi}, M: Predrag M: Dezsé Molnár. Vrane{evi}, Pom. r: Nikola Ivo{evi}. I: Arpád Bakota (kg) (Brick), Valéria Szántö (kg) I: Sa{a Torlakovi} (Kraljevi} Vilibald), Radoje (Maggie), Hajnalka Várady (kg) (Nagymama), ûpi} (Bucentauro), Vladimir Amidì} Károly Fischer (kg) (Nagyapa), Attila Giricz (kg) ([kropulovski), Tatjana [anta (Pepeljuga), Pero (Gooper), Livia Banka (kg) (Mae), Etelka Kovács Stojan~evi} (Majstor Pepi), Tatjana Bermel (kg) (Doktomo). (Klotilda), Biljana Miliki} (@uà), Branka Boji} (Ruà), Tatjana Medi} (Vila). (411) 15. septembar 1991. Kamo no}i, kamo dani (406) 22. decembar 1990. (Mala scena) P: Radoslav Dori}, R: Radoslav Dori}, Novogodi{nja igra S: Mileta Leskovac, K: Vesna Radovi}, P: Aleksandra Davidesku, R: Kolektiv. M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski. 468 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

I: Mihajlo Janketi} (kg) (Laza Kosti}), Bogomir Stojan~evi} (êtvrti vojnik), @ivorad Ili} (Peti \or|evi} (Dr Simovi}), Stevan Gardinova~ki (kg) vojnik), Slobodan Te{i} ([esti vojnik), David Tasi} (Gradona~elnik somborski), Vladimir Amidì} (Sedmi vojnik), Branka Boji} (Vojni~ka kurva, (Pop ), Slobodan Te{i} (Prvi glumac amater), Konferansije), Ksenija Mari} (Prva èna), Biljana Radoje ûpi} (Tigler), David Tasi} (David Miliki} (Druga èna), Jelica Petrovi} (Sna{a), Konjevi}), Sa{a Torlakovi} (Predsednik Ljubinka Topalovi} (@enska (Srbija)), Ljiljana Ujedinjene omladine), Pero Stojan~evi} (Ernest Markovinovi} (@enska (Hrvatska)), [andor Jung Bo{njak), @ivorad Ili} (Kafedìja), Milojko (Milousni}eva (harmonika)). Topalovi} (Fijakerista Beljanski), Zdravko Pani} (\oka ôrdar), Slobodan Te{i} (Prvi omladinac), Radoje ûpi} (Drugi omladinac), Biljana Miliki} (415) 10. januar 1992. (Lenka Dun|erski), Tatjana Medi} (Prva devojka), An|eo mira Tatjana [anta Torlakovi} (Druga devojka), Jelica Ad: Milivoje Mla|enovi}, R: Bogomir \or|evi}. Petrovi} (Tre}a devojka), Branka Boji} (Prva gospo|a), Ksenija Mari} (Druga gospo|a), I: David Tasi}, Radoje ûpi}, Sa{a Torlakovi}, Tatjana Bermel (Tre}a gospo|a), Ljiljana Biljana Miliki}. Markovinovi} (êtvrta gospo|a), Ljubinka Topalovi} (Peta gospo|a), Aleksandra Ivanovi} (416) 22. februar 1992. (kg) (Mecosopran), Slobodan Stankovi} (kg) Ba{ êlik (Bariton). P: Milivoje Mla|enovi}, R. i K: David Tasi}, S: Du{an [kori}, Mask: Lidija [koru}ar, (412) 18. oktobar 1991. Izb. m: Bogomir \or|evi}. Dve sirotice I: Bogomir \or|evi} (Ludomir), Vladimir Amidì} P: Adolf Deneri & Eèn Kormon, Ad: Dòn (Car Vladimir), Jelica Petrovi} (]erka An|elija), Oksenford, Pr: Slobodan A. Jovanovi}, Sa{a Torlakovi} (Neboj{a), Pero Stojan~evi} (Ba{ R: Slavenko Saletovi}, S: Aleksandar Zlatovi}, êlik), Radoje ûpi} (Car @ivan), Branka Boji} K: Branka Petrovi}, M: Biljana Petrovi}. (Princeza @ivana), @ivorad Ili} (Car Orlu{ina), Ksenija Mari} (Ve{tica Gvozdenzuba). I: Bogomir \or|evi} (Knez de Linijer), Radoje ûpi} (Markiz de Prel), Sa{a Torlakovi} (Knez de Maji), Vladimir Amidì} (Lekar), Biljana Miliki} (417) 23. april 1992. (Dijana), Tatjana Medi} (Andrijeta), Tatjana [anta Ukro}ena goropad Torlakovi} (Lujza), Tatjana Bermel (Fro{arova), Robert Kolar (kg) (@ak), Slobodan Te{i} (Pjer), P: Viljem [ekspir, Pr: @ivojin Simi} i Sima Danilo Gavrilov (Marten), Branka Boji} (Marijana), Pandurovi}, Ad. i R: Zoran Ratkovi}, S: Boris Jelica Petrovi} (Floreta), Ljubinka Topalovi} Maksimovi}, K: Olgica Milunovi}, M: Vojislav (Sestra @enevjeva), Zdravko Pani} (Mare), Kosti}, Lek: Radovan Kneèvi}, Pom. r: Nikola Milojko Topalovi} (Pikar), @ivorad Ili} (Lafler). Ivo{evi}. I: Vladimir Amidì} (Batista), @ivorad Ili} (Vi}enco, Kroja~), Slobodan Te{i} (Lu}enco), Sa{a (413) 15. novembar 1991. Torlakovi} (Petru~io), Bogomir \or|evi} Mala {kola rokenrola (Gremio), David Tasi} (Hortensio), Radoje ûpi} P: Ljubivoje R{umovi}, R. i S: Jago{ Markovi}, (Tranio), Pero Stojan~evi} (Biondelo), Zdravko K: Branka Petrovi}, Kor: Slavko Pervan. Pani} (Grumio), [andor Jung (Karcio), Danilo Gavrilov (U~itelj), Branka Boji} (Katarina), Ljiljana I: Sa{a Torlakovi} (Otac), Branka Boji} (Majka), Markovinovi} (Udovica), Biljana Miliki} (Bjanka). Slobodan Te{i} (Momak), Biljana Miliki} (Tetka), Jelica Petrovi} (Devojka). (418) 25. septembar 1992. Talenti i oboàvaoci (414) 20. decembar 1991. P: Aleksandar Nikolajevi~ Ostrovski, Pr: Kiril Rado ide Srbin u vojnike Taranovski, R: Ljubomir Dra{ki}, S: Petar Pa{i}, P: Bora ]osi}, R: Zoran Ratkovi}, S: Boris K: Branka Petrovi}, M: Vojislav Kosti}, Maksimovi}, K: Branka Petrovi}, M: Vojislav Pom. r: Du{an Petrovi}. Kosti}, Korep: [andor Jung, Pom. r: Nikola I: Branka [eli} (Aleksandra Nikolajevna Njegina), Ivo{evi}. Bogdanka Savi} (Domna Pantelejevna), Vladimir I: Bogomir \or|evi} (Gospodin), Vladimir Amidì} Amidì} (Knez Iraklije Dulebov), Radoje ûpi} (Albert), Danilo Gavrilov (Austrijanac), Sa{a (Grigorije Antonovi~ Bakin), Sa{a Torlakovi} (Ivan Torlakovi} (Prvi vojnik), Radoje ûpi} (Drugi Semjonovi~ Velikatov), Slobodan Te{i} (Petar vojnik), Zdravko Pani} (Tre}i vojnik), Pero Jegorovi~ Meluzov), Biljana Miliki} (Nina Repertoar 469

Vasiljevna Smeljska), Milojko Topalovi} (Martin I: Slobodan Te{i} (Zdravko), Radoje ûpi} Prokofijevi~ NArokov), Bogomir \or|evi} (Gavrilo (Slavko), Jelica Petrovi} (Nina), Branka [eli} Petrovi~ Migajev), David Tasi} (Erast Gromilov), (Tetka), Bora Neni} (Arsenije), Ljiljana Tomi} Zdravko Pani} (Vasa), Tatjana Bermel (Matrjona), Markovinovi} (Grozdana grozna), [andor Jung Pero Stojan~evi} (Vozovo|a), @ivorad Ili} (Lakej). (Grozozo), Biljana Miliki} (I Mapet straàrka), Sla|ana Bukejlovi} (II Mapet straàrka), Dominika Bajagi} (III Mapet straàrka), Danijela Varga, (419) 15. novembar 1992. Maja Jela~a, Tatjana Kolundìja, Brankica Mi{i}, Slu~ajna smrt jednog anarhiste Nata{a Miloji~i}, Nata{a Vidakovi} (Aveti). P: Dario Fo, Pr: Ivo Juri{a, R: Du{an Petrovi}, S: Petar Pa{i}, K: Branka Petrovi}, Dram: Milica (424) 7. maj 1993. Luk{i}. Don @uan I: Sa{a Torlakovi} (Ludak), Bora Neni} (Upravnik policije), Slobodan Te{i} (Komesar Kalabrezzi), P: Molijer, Pr: Mladen Leskovac, R: Zoran David Tasi} (Komesar Bertozzo), Pero Ratkovi}, M: Vojislav Kosti}, S: Boris Stojan~evi} (Agent), Branka [eli} (Novinarka). Maksimovi}, K: Branka Petrovi}, Lek: Radovan Kneèvi}, Pom. r: Nikola Ivo{evi}.

(420) 23. decembar 1992. I: Bogomir \or|evi} (Don @uan), Sa{a Torlakovi} (Zganarel), Biljana Miliki} (Elvira), Slobodan Te{i} Crvenkapa (Guzman), Radoje ûpi} (Don Karlos), Pero P: Milivoje Mla|enovi}, R: Kolektiv, S: Du{an Stojan~evi} (Don Alonzo), Vladimir Amidì} (Don [kori}. Luj, Statua Komondora), Sr|an Aleksi} (Francisko), Tatjana [anta Torlakovi} ([arlota), I: Sla|ana Bukejlovi} (Crvenkapa), Radoje ûpi} Branka [eli} (Maturina), David Tasi} (Pjero), (Vuk), @ivorad Ili} (Lovac), [andor Jung (Baka). @ivorad Ili} (La Violet), Bora Neni} (Gospodin Diman{). (421) 19. februar 1993. âruga (425) 7. oktobar 1993. P: Radoslav Pavlovi}, R: Du{an Petrovi}, Hotel Promaja S: Petar Pa{i}, K: Branka Petrovi}. P: @or` Fejdo, Pr: Dragoslav Andri}, R: Ljubomir I: Radoje ûpi} (âruga), Sr|an Aleksi} (Prpi}), Dra{ki}, K: Branka Petrovi}, M: Vojislav Kosti}. Bogomir \or|evi} (Kapetan Boìdar), Sla|ana Bukejlovi} (Ivona), Zdravko Pani} (Putnik), Jelica I: Sa{a Torlakovi} (Pingle), Radoje ûpi} Petrovi} (Boèna). (Pajarden), Bora Neni} (Matje), Pero Stojan~evi} (Maksim), @ivorad Ili} (Bulp), Zdravko Pani} (Bastejin), Radojko Malba{a (Komesar), [andor (422) 26. februar 1993. Jung ([erve), Branka [eli} (Marsela), Biljana Maratonci tr~e po~asni krug Miliki} (Anèlika), Jelica Petrovi} (Viktorija), Mirna Ili} (Violeta), @eljka Pani} (Margerita), Aleksandra P: Du{an Kova~evi}, R: Kokan Mladenovi}, Haler (Pokereta), Tijana Brsanovi} (Perven{e), S: Petar Pa{i}, K: Branka Petrovi}, M: Nenad Milosavljevi}, Kor: An|elija Todorovi}, Lek: Radovan Kneèvi}. (426) 18. decembar 1993. I: Vladimir Amidì} (Maksimilijan Topalovi}), Tri praseta Milojko Topalovi} (Aksentije Topalovi}), Bora Neni} (Milutin Topalovi}), David Tasi} (Laki P: Milivoje Mla|enovi}, R: Du{an Petrovi}, Topalovi}), Slobodan Te{i} (Mirko Topalovi}), M: Predrag Vrane{evi}. Branka [eli} (Kristina), Pero Stojan~evi} (\enka I: Bora Neni} (@ile), Pero Stojan~evi} (Mile), \avo), @ivorad Ili} (Bili, Piton), Ksenija Mari} Radoje ûpi} (Cile), @ivorad Ili} (Vuk). (Olja), [andor Jung (Pregaèn ~ovek). (427) 5. februar 1994. (423) 19. mart 1993. Grabljivci Ko se {unja iza `buna Ad. i R: Milan Pletl, S: Du{an [kori} i Milan Pletl. P: Vladimir Andri}, M. i R: Vojislav Kosti}, S: Boris Maksimovi}, K: Branka Petrovi}, I: Sr|an Aleksi} (Prvi tj. Klop), Sa{a Torlakovi} Kor: Vera Obradovi}, Kapelm: [andor Jung, (Drugi tj. Klap), Slobodan Te{i} (Tre}i tj. Klip), Lek: Radovan Kneèvi}, Pom. r: Nikola Ivo{evi}. Tatjana [anta Torlakovi} (Devojka). 470 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(428) 18. februar 1994. (431) 25. februar 1995. (Predstava ra|ena u Figarova ènidba ili Ludi dani koprudukciji s Pozori{tem “Atelje 212", Beograd) P: Bomar{e, Pr: Milan Grol, R: Kokan Lunasa Mladenovi}, S: Mileta Leskovac. K: Branka P: Brajan Frejl, Pr: Jasna Levinger, R: Du{an Petrovi}, Kor: An|elija Todorovi}, Lek: Radovan Petrovi}, S: Petar Pa{i}, K: Branka Petrovi}, Kneèvi}. M: Predrag Vrane{evi}, Kor: An|elija Todorovi}, I: David Tasi} (Graf Almavive), Biljana Miliki} Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. (Grafica Rozina), Radoje ûpi} (Figaro), Branka I: Bojan @irovi} (kg) (Majkl), Ljiljana Dragutinovi} [eli} (Suzana), Ksenija Mari} (Marselina), (kg) (Kejt), Dara Dòki} (kg) (Megi), Varja \uki} @ivorad Ili} (Antonio), Jelica Petrovi} (Fan{eta), (kg) (Agneza), Biljana Miliki} (Rouz), Branka [eli} Slobodan Te{i} (Heruvim), Boro Neni} (Bartolo), (Kristina), Sa{a Torlakovi} (Geri Evans), Milutin Vladimir Amidì} (Bazil), Pero Stojan~evi} Butkovi} (kg) (Dèk). (Dvodlanica), Petar Dragosav (Marija Antoneta Nurejeva), Tomislav Stojkov (Luj de Bari{njikov), (432) 7. april 1995. (Mala scena) Tijana Brsanovi}, Mirna Ili}, Nata{a Oluji}, Bojana [a{a, Dragana Nikoli}, Stevan Ke~a, Aleksandar Labudova pesma Kova~, Sanja [kori} (Sluge, Seljaci, Seljanke). P: Anton Pavlovi~ êhov, Pr: Sini{a Raki}, R: David Putnik, S: Marija Nikoli}, K: Branka (429) 3. jun 1994. Petrovi}. Fi{kal Galantom I: David Tasi} (Svetlovidov), Bora Neni} (Nikita Ivani~). P: Petar Gruji~i}, R: Du{an Petrovi}, S: Mileta Leskovac, K: Branka Petrovi}, M: Predrag Vrane{evi}, Kor: Vera Obradovi} Ljubinkovi}, (433) 7. april 1995. (Mala scena) Pom. r: Nikola Ivi{evi}. ê`nja za super povr}em I: Sa{a Torlakovi} ([amika Kiri}), David Tasi} P: Mari [izgal, Pr: Sini{a Raki}, R: Milo{ Jagodi}, (Sofra Kiri}), Bogdanka Savi} (Soka Kiri}), S: Marija Nikoli}, K: Branka Petrovi}, Kor: Sa{a Branka [eli} (Katica Kiri}), Slobodan Te{i} (Pera Divac. Kiri}), Biljana Miliki} (Juca, Druga Talijanka), I: Tatjana [anta Torlakovi} (Margaret), Radoje Jelica Petrovi} (Anica, Prava Talijanka), Tatjana ûpi} (Lion). [anta Torlakovi} (Lujza), Bogomir \or|evi} (Pola~ek), Bora Neni} (âm~a), Ksenija Mari} (434) 12. maj 1995. (Ruìca), Radoje ûpi} (Cehmajstor), Vladimir Amidì} (Sve{tenik, Jucina majka), Sr|an Aleksi} Kate Kapuralica (Pepei, Klaudio), @ivorad Ili} (Pandur), Zdravko P: Vlaho Stuli}, R. i Izb. m: Jago{ Markovi}, Pani} (Pop), Ljiljana Markovinovi} (Krauzovica), S: Marina Pavlovi}, K: Boàna Jovanovi}. Radojko Malba{a (Profesor, Urednik novina), Korep: Aleksandar Kova~evi}, Lek: Ljiljana Mrki} Pero Slijep~evi} (Ispitanik, Novinar), Danilo Popovi}. Gavrilov (Gondolijer), Aleksandar Laki} (Jucin I: Sa{a Torlakovi} (Luka), Branka [eli}, Biljana brat), Izbela Nikoli} (Jucina sestra), Aleksandar Keskenovi}, Katarina @uti} (kg), Tatjana [anta Kova~ (Prvi |ak), Aleksandar Koruga (Drugi |ak), Torlakovi}, Anita Man~i} (kg) (Kate), Slobodan Bojana [a{a ([vabica). Te{i} (Luko), Tatjana Bermel (Marica), Radoje ûpi} (Tikvulin), Vladimir Amidì} (Kan|e). (430) 5. oktobar 1994. Gordana (435) 15. septembar 1995. P: Laza Kosti}, Ad. i R: Zoran Ratkovi}, S: Boris @dralovo perje Maksimovi}, K: Branka Petrovi}, M: Vojislav P: Miroslav Belovi}, R: Miroslav Belovi}, Kosti}, Pom. r: Nikola Ivo{evi}, Kor: Vesna Pom. r: Bora Neni}, S: Boris Maksimovi}, Milanovi} i Elena [ari}. K: Boàna Jovanovi}, M: Vojkan Borisavljevi}, I: Sa{a Torlakovi} (Vukosav), Biljana Keskenovi} Kor: Sonja Lapatanov i Ljubinka [ar~evi}. (Gordana), [andor Jung (Brat Vukosavov), I: Bora Neni} (Starac Otomo), Bogdanka Savi} Radojko Malba{a (Marko), Sr|an Aleksi} (Labud), (Starica Zuki), Sa{a Moric (O-Curu), Nenad @ivorad Ili} (Vidoje), Pero Stojan~evi} (Gavran), Pe}inar (Tahimoto), Sr|an Aleksi} (Gonta), Slobodan Te{i} (Mihat), Bogomir \or|evi} Tatjana Bermel (Fudìvara), Radmila Tomovi} (Jefto), Vladimir Amidì} (Ivan Margeti}), Bora (Tajken), Aleksandar \urica ([ugavara), Ivana Neni} (Alil Boji~i}), Ksenija Mari} (Velika), Grba (Namiki), Izabela Nikoli} (Haromiti), Mirjana Bogdanka Savi} (Perunika), Ljiljana Markovinovi} Nikoli} (Kievara), Jovana Basari} (Sanuki), \or|e (Kosara), Tatjana [anta Torlakovi} (Smiljana), @ivanovi} (Senka `drala), Velimir Maksimovi} Branka [eli} (Gospava), Jelica Petrovi} (Zlatija). ([oro), Goran Berenji, Branislav Birvalski (Moro). Repertoar 471

(436) 17. novembar 1995. (Mala scena) Vladimir Amidì}, Bogdanka Savi}, Pero Feniks suvi{e ~est Stojan~evi}. P: Kristofer Fraj, Pr: Jovan ]irilov, R: Milo{ * Koprodukcija: Somborsko pozori{te i Grad Jagodi}, S. i K: Nikolina Kova~evi}. teatar Budva. I: Radmila Tomovi} (Dinamena), Sa{a Moric (441) 8. novembar 1996. (Doto), Nenad Pe}inar (Tegej). Lepotica i zver (437) 8. mart 1996. P: Igor Bojovi}, R: David Putnik, S: I{tvan Koso, Vilovnjak od zapadnih strana K: Aleksandar Zlatovi}, Mask: Nijaz Memi{, M: Zoran Obrenovi}. P: Dòn Milington Sing, Pr: Borivoje Nedi}, R: Milan Karadì}, S: Geroslav Zari}, K: Zora I: Pero Stojan~evi} (Skakutalo Skakutalovi}), Mojsilovi}, M: Zoran Obrenovi}, Kor: Ferid Nenad Pe}inar (Princ ili Zver), @ivorad Ili} (Car Karajica. {ume), Sa{a Moric (ârobnica), Radmila Tomovi} (Najlep{a Me|u Najlep{ima). I: Nenad Pe}inar (Kristofer Man), David Tasi} (Stari Man), Bora Neni} (Majkl Dèms Fleerti), (442) 1. mart 1997. Radmila Tomovi} (Margaret Fleerti), Ljiljana Putovanje za Nant Markovinovi} (Udova Kvin), Sr|an Aleksi} ([on P: Eugen I Ko~i{, R: Ljuboslav Majera, Kio), Pero Stojan~evi} (Fili Kalen), Aleksandar S. i K: Juraj Fabri, M: Miroljub Aran|elovi} \urica (Dìmi Farel), Sa{a Moric (Sara Tenesi), Rasinski, Pom. r: Sa{a Carev. Ivana Jovanovi} (Suzan Bredi), An|elika Simi} I: Radoje ûpi} (G-din Montalba), David Tasi} (Honorija Blejk), Sonja Damjanovi} (Neli). (G-din Perera da Boemi), Bojan Lazarov (kg) (438) 6. april 1996. (Mala scena) (G-din Boldinoti de Boldini), Bora Neni} (G-din Luka de Brevijari), Aleksandar \urica (G-din Zoolo{ka pri~a Langinioni de Nonserati), Zdravko Pani} (Prvi P: Edvard Olbi, Pr: Slobodan Seleni}, `bir), Nenad Pe}inar (Drugi `bir). R. i Izb. m: Du{an Petrovi}, S. i K: Branka Petrovi}. (443) 8. jun 1997. I: Sa{a Torlakovi} (Piter), Bogomir \or|evi} Progon l ubistvo @an-Pol Maraa, u scenskom (Dèri). izvo|enju {ti}enika du{evne bolnice u [arantonu po zamisli Markiza de Sada (439) 25. maj 1996. P: Peter Vajs, Pr: Predrag Novakov, Rodoljupci Ad. i R: Radoslav Milenkovi}, S: Juraj Fabri, P: Jovan Popovi} Sterija: R. i Izb. m: Zoran K: Dragica Pavlovi}, M, Korep: Svetozar Ratkovi}, Pom. r: Sa{a Carev, S: Aleksandar Kova~evi}, Dram: Aleksandar Milosavljevi}, Zlatovi}, K: Dijana Mihajlovi}, Lek: Radovan Pom. r: Sa{a Carev. Kneèvi}. I: Radoje ûpi} (Markiz de Sad), Sa{a Torlakovi} I: David Tasi} (@utilov), Ljiljana Markovinovi} (@an-Pol Mara), Branka [eli} (kg) ([arlota (Nan~ika), Radmila Tomovi} (Malcika), Strahinja Korde), Aleksandar \urica (Glasnik), Radmila ûpi} (Eden), Slobodan Te{i} ([andor Lepr{i}), Tomovi} (Simon Evrar), Nenad Pe}inar (Dipre), Tatjana [anta Torlakovi} (Gospo|a Zeleni}ka), Bogomir \or|evi} (@ak Ru), Tatjana [anta Sa{a Torlakovi} ([erbuli}), Radoje ûpi} Torlakovi} (Rosinjol), Slobodan Te{i} (Kukuriku), (Smrdi}), Aleksandar \urica (Gavrilovi}), Vladimir Tatjana Bermel (kg) (Kokol), Sr|an Aleksi} Amidì} (Na| Pal), @ivorad Ili} (Skorote~a), Pero (Polpo{), Bora Neni}, Zdravko Pani}, @ivorad Ili} Stojan~evi} (Maratonac), Petar Dragosav, (Pacijenti), Ksenija Mari} \or|evi}, Ljiljana Tomi} Radivoj Vuk~evi} (Somborac). Markovinovi} (Pacijentkinje), Vladimir Amidì} (Kulmije), Pero Stojan~evi}, Bojan Lazarov (kg) (440) 7. septembar 1996. (Bolni~ari), Bogdanka Savi}, An|elka Simi} (kg), Dekameron – dan ranije* Ivana Jovanovi} (kg) (Bolni~arke), Jelena Sre}kov P: Aleksandra Glovacki, R: Jago{ Markovi}, (Kulmijeova }erka), @ivorad Ili} (Pacijent). S: Geroslav Zari}, K: Boàna Jovanovi}, Izb. m: Jago{ Markovi}, Kor: Irena [arovi}, (444) 17. decembar 1997. Vajar: Tihomor Ma~kovi}, Dizajn tona: \uro Afera nedu`ne Anabele Sanader, Asr: Sa{a Carev, Boris Lije{evi}, P: Velimir Luki}, Ad, R. i Izb. m: Kokan Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. Mladenovi}, S: Miodrag Taba~ki, I: Sa{a Torlakovi}, Biljana Keskenovi}, Vera K: Angelina Atlagi}. Gardinova~ki, Branka [eli}, Tatjana Bermel, I: Sa{a Torlakovi} (Hart), Bogomir \or|evi} Tatjana [anta Torlakovi}, Slobodan Te{i}, (Knez), Tatjana [anta Torlakovi} (Kneginja), Radoje ûpi}, Nenad Pe}inar, Aleksandar Aleksandar \urica (Robert), An|elika Simi} \urica, Tatjana ôrnij, Radmila Tomovi}, Sonja (Anabela), David Tasi} (Veliki inkvizitor), Nenad Damjanovi}, Ivana Jovanovi}, Sa{a Moric, Pe}inar (Domingez), Vladimir Amidì} (Valentin), An|elka Simi}, Sr|an Aleksi}, Bojan Lazarov, Biljana Keskenovi} (Gerda), Bojan Lazarov 472 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(Nikolo), Boro Neni} (Ferdinando), Radoje ûpi}, I: Bogomir \or|evi} (Slavoljub Medakovi}), Sa{a Sr|an Aleksi}, @ivorad Ili} (Ministri), Ksenija Torlakovi} (Jezdimir Ku{trimovi}), Radoje ûpi} Mari} \or|evi} (Emily Dome), Pero Stojan~evi}, (Stevan Stankovi}), Bojan Lazarov (Obrad Mile Keskenovi} (Kamerman), Jovana Basari} Cvetkovi}), Vladimir Amidì} (Pop Sava), Sr|an (Isku{enica). Aleksi} (Papajev), Nenad Pe}inar (Upravnik Bo{ko), Aleksandar \urica (U~a), Ksenija Mari} (445) 28. april 1998. \or|evi} (Andre), Du{an Jovi} (Major Aterton), Sumnjivo lice Pero Stojan~evi} (Pukovnik), David Tasi} (Milo{ P: Branislav Nu{i}, R, S, Izb. m: Jago{ Markovi}, Obrenovi}), @ivorad Ili} (Jermenin), Zdravko K: Boàna Jovanovi}, Mask: Nijaz Memi{, Pani} (Vujica), Mia Sekuli}, Tijana Me{terovi}, Pom. r: Sa{a Carev i Aleksandar Boìna. Tijana Me{terovi} (Devoj~ice), \or|e @ivanovi} I: Sa{a Torlakovi} (Jerotije), Biljana Keskenovi} (Vodnik). (An|a), Tatjana [anta Torlakovi} (Marica), Radoje ûpi} (Vi}a), Sr|an Aleksi} (@ika), David (451) 25. novembar 1999. Tasi} (Milisav), Vladimir Amidì} (Tasa), Nenad Ivica i Marica Pe}inar (\oka), Boro Neni} (Aleksa @uni}), Pero Stojan~evi} (Gazda Spasoje), Bogomir \or|evi} P: Milivoje Mla|enovi}, R: Predrag [trbac, (Gazda Miladin), Bojan Lazarov (Josa Pandur), S: I{tvan Koso, K: Erika Janovi}, M: Predrag Tatjana Bermel, Aleksandar\urica, Ksenija Mari} Vrane{evi}, Scen. pok: Jovana Stipi}. \or|evi}, @ivorad Ili}, Ljiljana Markovinovi} I: Aleksandar \urica (Ivica), Dubravka Kovjani} (Molioci). (Marica), Jovana Stipi} (Ma}eha, Ve{tica), Zdravko Pani} (Otac), Bogomir \or|evi} (Glas (446) 17. oktobar 1998. naratora), Ksenija Mari} \or|evi} (Glas majke). Sre}ni princ (Diplomska predstava Ivane Bulatovi}, studenta FDU Beograd) (452) 8. april 2000. P: Aleksandar S. Jankovi}, R. i Izb. m: Ivana Bulatovi}, S: Igor Vasiljev, K: Lana Pavlovi}, Pokojnik Kor: An|elija Todorovi}. P: Branislav Nu{i}, Ad: Ma{a Jeremi}, I: Pero Stojan~evi} (Dorijan), Dubravka Kovjani} R. i Izb. m: Neboj{a Bradi}, K: Bojana Nikitovi}. (Sibil), Bojan Lazarov (Aldèrnon), Ksenija M. I: Aleksandar \urica (Pavle Mari}), Bogomir \or|evi} ([valja), Sr|an Aleksi} (Bazil), \or|evi} (Spasoje Blagojevi}), Sr|an Aleksi} Aleksandra Krsti}, Nina Velimirovi} (Straàri). (Milan Novakovi}), Bora Neni} (Gospodin \uri}), Nenad Pe}inar (Ljubomir Proti}), Bojan Lazarov (447) 11. decembar 1998. (Anta), David Tasi} (Mladen \akovi}), An|elika Zla èna Simi} (Rina), Ivana Jovanovi} (Vukica), @ivorad P: Jovan Popovi} Sterija, Ad, R. i S: Ljuboslav Ili} (Policijski agent), Pero Stojan~evi} (\uri}ev Majera, K: Vanja Popovi}, M: Miroljub telohranitelj). Aran|elovi} Rasinski. I: Nenad Pe}inar (Grof Trifi}), Biljana Keskenovi} (453) 25. januar 2001. (Sultana), Ivana Jovanovi} (Persida), Bora Neni} Copenhagen (Stevan), Radoje ûpi} (Sreta), An|elika Simi} (Pela). P: Majkl Frejn, Pr. i R: Anja Su{a, S: Aleksandar Veljanovi}, K: Dragica Pavlovi}. (448) 11. jun 1999. I: Biljana Keskenovi} (Margrete), Sa{a Torlakovi} Povratnik (Bor), Aleksandar \urica (Hajzenberg). P: Rucante, Ad. i R: Bogomir \or|evi}. I: Pero Stojan~evi} (Rucante), Sr|an Aleksi} (454) 9. mart 2001. (Menato), Ivana Jovanovi} (Betija), Ksenija Mari} (Bogomir \or|evi}, Sa{a Ivo{evi} (Venecijanci). Major Gavrilovi} P: Oliver Jankovi}, R: David Tasi}. (449) 18. jun 1999. Ludilo udvoje I: David Tasi} (Major Gavrilovi}). P: Eèn Jonesko, R: Olivera \or|evi}. I: Vladimir Tintor (kg), An|elika Simi}, Ljiljana (455) 17. maj 2001. Markovinovi}, @ivorad Ili}, Du{an Jovi} (kg). Bogojavljenska no} (450) 26. septembar 1999. P: Vilijam [ekspir, Pr: Velimir @ivojinovi}, Ruènje naroda u dva dela Ad. i R: Zoran Ratkovi}, S: Todor Lalicki, P: Slobodan Seleni}, R. i S: Kokan Mladenovi}, K: Dragica Pavlovi}, Izb. m: Vladimir Ljubinkovi}, K: Dragica Pavlovi}, M: Zoran Hristi}, Kor: Vera Obradovi} Ljubinkovi}, Pom. r: Du{an Lek: Zdravko Pani}. Jovi}. Repertoar 473

I: Igor Borojevi} (kg) (Orsino), Igor \or|evi} (kg) Hristi}, Lek: Milorad Telebak, Kor: Bojana (Sebastijan), Du{an Jovi} (kg) (Antonio), Zdravko Mladenovi}. Pani} (Pomorski kapetan), Pero Stojan~evi} (Valentin), @ivorad Ili} (Kurio), Aleksandar \urica I: U SADA[NJOSTI: Bogomir \or|evi} (Vitez Tobi [tucalo), Nenad Pe}inar (Vitez Endrju (Prepodobni Grigorije), Du{an Jovi} (kg) (Danilo), Jezoliki), Sa{a Torlakovi} (Malvolio), Sr|an Zdravko Pani} (Jakov), Dragan @uljevi} (kg) Aleksi} (Fabijan), Bora Neni} (Fest, Ludalo), (Pajsije), Slobodan Te{i} (kg) (Bla{ko), Radoje Ivana Jovanovi} (Olivija), An|elika Simi} (Viola), ^upi} (kg) (Andrija Skadranin), Nenad Pe}inar Tatjana [anta Torlakovi} (Marija). (Stefan Uro{ II Milutin, Stefan Dragutin), Mihajlo Nestorovi} (Krai{a, Vu~ina, Dobre~), Pero Stojan~evi} (Gojko, Veli~ko, Prvi vojnik, Prvi (456) 28. jun 2001. dou{nik, Mladi}), Sa{a Torlakovi} (Nepoznati, Korak –The step [i{man), Branislav Trifunovi} (Drugi vojnik, Drugi P: Vilijam [ekspir, Ad, R, S, K. i Izb. m: Du{an dou{nik), Sr|an Stojanovi} (Tre}i vojnik), Bojan Jovi}, S, K. i Izb. m: Nenad Pe}inar i Dubravka Zovko (kg) (^etvrti vojnik), Olgica Nestorovi} Kovjani}, Mask: Radmila Terzin. (Gradinja), Miljan Prljeta (kg) (Radonja), Ksenija Mari} \or|evi} (Petra), Dubravka Kovjani} I: Nenad Pe}inar, Dubravka Kovjani}, Du{an (Katelina), David Tasi} (Altan), Du{an Jaki{i} (kg) Jovi}. (Arif).

(457) 29. septembar 2001. U PRO[LOSTI: Nenad Pe}inar (Monah Simeon), Sa{a Torlakovi} (Enriko Dandolo, Kolojan), Bu|enje prole}a Biljana Keskenovi} (Ana Dandolo), Vladimir P: Frank Vedekind, Pr: Filip Filipovi}, Amidì} (Savetnik), Pero Stojan~evi} (Aleksije IV R. i S: Gor~in Stojanovi}, K: Boris âk{iran. An|eo). I: An|elika Simi} (Vendla Bergman), Biljana U BUDU]NOSTI: Branislav Trifunovi} (Bogdan), Keskenovi} (Gospo|a Bergman), Nenad Pe}inar Slobodan Te{i} (Vidosav, Vojnik), An|elika Simi} (Melhior Gabor), Aleksandar \urica (Moric [tifel), (Divna Tanovi}), Vladimir Amidì} (Profesor), Du{an Jovi} (kg) (Ernst Rebel), Branislav Pero Stojan~evi} (Asistent, Vojni policajac), Sa{a Trifunovi} (kg) (Hans Rilov), Ivana V. Jovanovi} Torlakovi} (Andreas fon Naht, Pukovnik). (Marta Besel), Dubravka Kovjani} (Tea), Sa{a Torlakovi} (Gospodin Gabor), Tatjana [anta Torlakovi} (Rektor Sun~anica), David Tasi}, (461) 11. oktobar 2002. (Gospodin [tifel), Lidija Pletl (kg) (Gospo|a Gabor), Jelena ]uruvija (kg) (Ilza). Radost ubijanja P: Vilfrid Hapel, Pr: Katarina Bless, R. i Izb. (458) 9. novembar 2001. m: Du{an Petrovi}, S: Marija Kalabi}, K: Marina [est lica traè pisca Sremac. P: Lui|i Pirandelo, Ad, R. i Izb. m: David Putnik, I: Sa{a Torlakovi} (Diter), Biljana Keskenovi} S: Marija Nikoli}, K: Sekula Sinadinovski. (Norma), Du{an Jovi} (Jerg), Dubravka Kovjani} I: Bogomir \or|evi} (Direktor pozori{ta), Pero (Sonja), Maja Cime{a (kg) (Valtraud), David Tasi} Stojan~evi} (Otac), Ksenija Mari} \or|evi} (Otac), Tatjana [anta Torlakovi} (Majka), Nenad (Majka), Ivana V. Jovanovi} (Pastorka), Mihajlo Pe}inar (Policajac Georg), Jovan Sredojev Nestorovi} (Sin). (De~ak),

(459) 25. decembar 2001. (462) 14. decembar 2002. Ostrvo s blagom Kazimir i Karolina P: Branislav Mili}evi}, R: Radoje ûpi}, Kor: Agne{ Hamva{. P: Eden fon Horvat, Pr: Bo{ko Milin, R: Iva Milo{evi}, S: Gor~in Stojanovi}, K: Kor: Scen. I: Radoje ûpi} (ûpe), Nenad Pe}inar (Rica pok: Boris âk{iran, M: Vladimir Pejkovi}. Zlica), Dubravka Kovjani} (Bakica, Boca), Zdravko Pani} (Admiral), @ivorad Ili} (Crni nindà, I: Nenad Pe}inar (Kazimir), An|elika Simi} Abdul). (Karolina), Du{an Jovi} (Merkl Franc), Ivana Jovanovi} (Erna), Zdravko Pani} (Rauh), Mihajlo (460) 23. februar 2002. Nestorovi} ([per), Aleksandar \urica (Pircinger), Jelena ]uruvija \urica (Eli), Dubravka Kovjani} Opsada crkve Svetog spasa (Marija), Branislav Trifunovi} P: Goran Petrovi}, Ad. i R: Kokan Mladenovi}, (Muzi~ar-konferansije), Ljiljana Markovinovi} S: Marija Kalabi}, K: Dragica Pavlovi}, M: Zoran (Merkl Franc), Pero Stojan~evi} (Doktor), 474 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(463) 22. mart 2003. \or|evi} (Dama iz socijalnog, Sveta, Majstor i Margarita Bibliotekarka), Mihajlo Nestorovi} (înovnik, Pisac Suslenko), Tatjana [anta Torlakovi} P: Mihail Bulgakov, R. i S: Scen. pok: Kokan (înovnica, Kolekcionarka). Mladenovi}, K: Dragica Pavlovi}, M: Zoran Hristi}, Dram: Jovan ]irilov, Ap: Miroslav Jorga~evi}. (467) 5. oktobar 2003. I: Sa{a Torlakovi} (Voland, Pontije Pilat), Nenad Bra}a karijes Pe}inar (Korovjev, Afranije), Miljan Prljeta P: Olgica Nestorovi}, R, Izb. m: Olgica (Begemot), Sr|an Aleksi} (Azazelo, Pacolovac), Nestorovi}. Tatjana Bermel (kg) (Gela), Radoje ûpi} (kg) I: Mihajlo Nestorovi} (Gricko), Pero Stojan~evi} (Majstor, Je{ua Ga-Notsri), Suzana Vukovi} (kg) (Glocko), Olgica Nestorovi} (Sinjorita Higijena). (Margarita), David Tasi} (Berlioz, Kajafa, Varenuha, Doktor Stravinski), Branislav Trifunovi} (Bezdomni, Levi Matej), Vladimir Amidì} (468) 21. decembar 2003. (Mala scena) (Poprihin, Pasmatrin, Gospo|a Tofana), Pero Nevaspitani zmaj novogodi{nji Stojan~evi} (Alojzije Mogari~, Komunov, Lihodejev, Par~evski, Tihonov, Hestas), Mihajlo I: Mihajlo Nestorovi} (Zmaj), Tatjana [anta Nestorovi} (Dvobratski, Bosoj, Vidov, Snihodski), Torlakovi} (Dama), Zdravko Pani} (Kuvar), Dubravka Kovjani} (Rimova, Anu{ka, Hitrova, @ivorad Ili} (Dvorska luda), Ksenija Mari} Prirotkina, Frida), Biljana Keskenovi} (Navigator, \or|evi} (Baka), Pero Stojan~evi} (Vitez), David @or`, Tramvadìjka, @urskaja, Madam Rimska, Tasi}, Bogomir \or|evi} (Deda Mraz). Nata{a), Zdravko Pani} (Gluharev, Gledajev, Gospodin @ak), Maja Cime{a (kg) (Tamara (469) 12. februar 2004. Polumesec, [mirnova, Svrbova), Arpad êrnik (kg) (Latunski, Umov, @or` Bengalski, Nikolaj Gospo|a ministarka Ivanovi~, Dismas), Bogomir \or|evi} (Rimski, P: Branislav Nu{i}, R, S, Izb. m: Gor~in Juda iz Kirijata). Stojanovi}, K: Lana Cvijanovi}, Kor: Irena [arovi}. (464) 12. jun 2003. (Mala scena) I: Nenad Pe}inar (Sima Popovi}), Biljana Keskenovi} (@ivka Popovi}), Ivana Vuk~evi} Nigde nikog nemam (Dara), Du{an Jovi} (Raka), Milo{ Stankovi} P: Edvard Bond, Pr: \or|e Krivokapi}, (êda Uro{evi}), Sa{a Torlakovi} (Dr Ninkovi}), R: Radoslav Milenkovi}. Sr|an Aleksi} (Rista Todorovi}), Slobodan Te{i} I: Tatjana [anta Torlakovi} (Sara), Mihajlo (Pera Kaleni}), Zdravko Pani} (Pera pisar), David Nestorovi} (Dèms), Bogomir \or|evi} (Grit). Tasi} (Ujka Vasa), Tatjana Bermel (Tetka Savka), Tatjana [anta Torlakovi} (Tetka Daca), Bogomir \or|evi} (Jova Pop-Arsin), Pero Stojan~evi} (465) 19. septembar 2003. (Te~a Panta), Olgica Nestorovi} (Soja), Mihajlo êlik* Nestorovi} (Te~a Jakov), @ivorad Ili} (Sava Mi{i}), Ksenija Miri} \or|evi} (G-|a Nata P: Radoje ûpi}, R, S: Radoje ûpi}, K: Mima Stefanovi}), Ivana V. Jovanovi} (Anka), Ljiljana Ili}, M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski. Tomi} Markovinovi} (U~iteljica engleskog jezika), I: Nenad Pe}inar (Gvozden Miladinovi}, Ivana Igor Leri} (Mile Pantin), Radomor @ivadinovi}, Vuk~evi} (Milena Slavkovi}), Du{an Jovi} (Dejan Aleksandar Tanurdì} (Fotografi). Slavkovi}), Pero Stojan~evi} (Ognjen Domazetovi}), @ivorad Ili} (Zdravko Soki}). (470) 26. februar 2004. * Koprodukcija Narodnog pozori{ta, Sombor i Nevaspitani zmaj Portal teatra, Novi sad. P: Nata{a Ili}, R: Bogomir \or|evi}. I: Mihajlo Nestorovi} (Zmaj), Tatjana [anta (466) 3. oktobar 2003. (Mala scena) Torlakovi} (Dama), Zdravko Pani} (Kuvar), Mrtve u{e @ivorad Ili} (Dvorska luda), Ksenija Mari} P: Oleg Bogajev, Pr: Novica Anti}, R: Tatjana \or|evi} (Baka), Pero Stojan~evi} (Vitez). Mandi} Rigonat, S, K: Milena Jevti} Ni~eva Kosti}, M: Milo{ Petrovi}, Kor: Vladimir Logunov. I: Biljana Keskenovi} (Era Nikolajevna), Bogomir \or|evi} (A. P. êhov), David Tasi} (L. N. Tolstoj), Zdravko Pani} (N. V. Gogolj), Du{an Jovi} (A. S. Pu{kin), Ksenija Mari} Repertoar 475

SREMSKA MITROVICA

POZORI[TE “DOBRICA MILUTINOVI]”

(1) 6. oktobar 1997. Perunovi} (Flavija), Antun Ada{evi} (ârsl), Bajka o ~arobnom svira~u Zoran Simi} (Tim), Sini{a So}anin (Lojd), Nata{a Jovi} (Viki), Tamara Barto{ (Popi). P: Tode Nikoleti}, R: Dragan Jovi~i}, S, K: Vladislava Muni} M: Aleksandar Maksimovi}. (5) 26. novembar 1998. I: Gordana Luki} (Trtko), Nata{a Jovi} (Mrtko), Tri sestre Vlada Bala{}ak (Svirko), Jelica Brestovac (Ana), Latinka Perunovi} (âra), Zvonko Bednar P: Anton Pavlovi~ êhov, R, S: Dragoljub Muti}, (Gavra). K: Sonja Petkovi}, Izb. m: Slobodan Radivojevi}. I: Aleksandra \uri} (Irina), Nevena Mijovi} (2) 21. decembar 1997. (Natalija), Du{an Premovi} (Tuzenbah), Vladimir Stojanov (Kuligin), Milan Vukovi} (Saljoni), ûdna {uma Elizabeta \orevska (Ma{a), Predrag Mom~ilovi} P: Dragan Jovi~i}, R: Dragan Jovi~i}, (Ver{ini), Jovan Ljubenovi} (Prozorov), Vladimir M: Aleksandar Maksimovi}. Bala{}ak (Fedotik), Antun Ada{evi} (êbutikin), I: Gordana Luki} (Mrazigrica), Sr|an Alati} Elizabeta Popovi} (Olga), Zoran Simi} (Rode), (ûma), Nata{a Jovi}, Latinka Perunovi}, Vlada Milenko Rankov (Feranpot), Mirjana Skuratovi} Bala{}ak (Razbojnici), Zvonko Bednar (Deda (Anfisa). Mraz). (6) 25. decembar 1998. (3) 23. januar 1998. êkaju}i Deda Mraza âvke na ìci P: Du{an Premovi}, R: Du{an Premovi}, P: Nedeljko Terzi}, R, S: Gordana Luki}, M: Igor A{takovski. K: Sonja Petkovi}. I: Jelena Erdeljan, Zoran Simi}, Vladimir I: Jelca Brestovac (Ona). Bala{}ak.

(4) 13. april 1998. (7) 12. maj 1999. Iza kulisa Nadrealisti P: Majkl Frejn, R: Dragan Jovi~i}, S: Vladislava Muni}, K: Lana Pavlovi}. P: Miroslav Mom~ilovi}, R, S, K: Dragan Jovi~i}, M: Jovan Rogulja. I: Gordana Luki} (Klaket), Dragan \akovi} (Rod`er), Zvonko Bednar (Filip), Latinka I: Antun Ada{evi}, Milan ]osi}. 476 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(8) 19. maj 1999. (14) 30. april 2000. (De~ja scena) [kolice Guska na mesecu P: Izrael Horovic, R, K, Izb. m: Stefan Dèparoski. P: Stevan Pe{i}, R, S, K: Gordana Luki}. I: Suzana Radovi}, Veselin Ili}. I: Gordana Luki} (Guska), Vladimir Bala{}ak (Jovan), Gordana Dobri} (Kineska princeza), Marko Nik{i} (Zmaj), Ksenija Jankovi} (ârobni (9) 11. jul 1999. ~okot, Igla, Metla, Zec). Lova~ka pri~a P: Stevan Pe{i}, Ad, R: Dragan Jovi~i}, S: (15) 22. maj 2000. (Velika scena) “Arhitekt”, K, Mask: Lana Pavlovi}, M: Aleksandar Bili Holidej Maksimovi}, Tp: Antun Ada{evi}, Kor: Olja Pavasovi}. Ad: Dragana Ili}, R: Zoran Lozan~i}, S: Nenad @ivadinovi}, K: Dragana Mladenovi}, I: Antun Ada{evi} (Lovac Joca), Vladimir M: Blagoje Radojevi}. Bala{}ak (Pikas), Jelena Oègovi}, Milica I: Dragana Ili} (Bili Holidej). Raduki}, Jelena Jankovi} (Zec),

(16) 22. maj 2000. (Omladinska cena) (10) 15. septembar 1999. (De~ja scena) Kartoteka Klovn \ole ne boji se {kole P: Tadeu{ Ruèvi}, R, S: Dragan Jovi~i}. P: Dragan Radovi}, Ad, R: Dragan Jovi~i}, S, K: “Arhitekt”, M: Aleksandar Maksimovi}, I: Jelena Kuzminac, Vladimir Bala{}ak, Marko Kor: Svetlana Pavasovi}. Nik{i}, Dragana âulovi}, Jelena Jankovi}, Milica \ukanovi}, Marina Nikoli}, Ksenija Jankovi}, I: Aleksandar Krstaji} (Klovn), Nata{a Jovi} Gordana Dobri}, Sneàna Rebu{a, Jovana (\ole), Marija Or{ani} (Mica), Vladimir Bala{}ak Nedeljkovi}, Nikolina Pavkovi}, Biljana Mi}i}, (Po{tar, Javorka, Steva), Zvonko Bednar (Deda, Katarina \urkovi}. Tata), Nata{a Savi} (Mama). (16) 27. avgust 2000. (Uli~no pozori{te) (11) 20. decembar 1999. (De~ja scena) Gruppo teatralle Sirmium Novogodi{nji va{ar P: Petar Milo{evi} i Tit Makacije Plaut, P: Gordana Luki},R, Izb. m: Dragan Jovi~i}, Pr, Lek: Jelena Stojanovi}, Ad, R, S: Dragan S: Gordana Luki}. Jovi~i}. I: Gordana Luki} (\a|a), Vladimir Bala{]ak I: Glumci iz Sirmijuma: Nata{a Jovi}, Jelena (Duda kostolomac), Marija Ort{ani} (Maja), Jankovi}, Dejana Mostrali}, Gordana Dobri}, Zvonko Bednar (Deda Mraz). Vladimir Bala{}ak, Sr|an Spasojevi}, Goran Spasojevi}, Branko Nikoli}.

(12) 21. decembar 1999. (Velika scena) (17) 20. novembar 2000. (De~ja scena) Paklena pomorand`a Tri tetkice P: Aldo Nikolaj, Ad, R, Izb. m: Dragan Jovi~i}, P: Dragan Jovi~i}, R: Dragan Jovi~i}, S, K: “Arhitekt”. S, K: Svetlana Hodoba. I: Gordana Luki} (Eva), Aleksandar Krstaji} I: Nata{a Jovi} (Tetkica Mica), Vladimir Bala{}ak (Bruno), Zoran Stankovi} (Mario), Vladimir (Tetkica maca), Nenad Radovanovi} (Te~a), Bala{}ak (Ceremonijal majstor). Gordana Dobri} (Nata{a), Ksenija Jankovi} (Vi{nja), Katarina \urkovi} (Ka}a). (13) 7. april 2000. (Velika scena) Beogradska trilogija (18) 20. decembar 2000. (De~ja scena) P: Biljana Srbljanovi}, R: Ljiljana Todorovi}, Novogodi{nji vrti} S: Tijana Mari} i Milica Duki}, K: Nevena Risti} i P: Dragan Jovi~i}, R: Dragan Jovi~i}, Jelena Stojanovi}. S: Vladislava Muni}, K: Svetlana Hodoba. I: Mirko Joki} (Ki}a Jovi}, Da~a), Vladimir I: Nata{a Jovi} (Prva koza), Gordana Dobri} Milojevi} (Mi}a Jovi}), Gordana Luki} (Alena, Ana (Druga koza), Jelena jakovi} (Prvi zec), Katarina Simonovi}), Ivana Nedeljkovi} (Sanja), Marko \urkovi} (Drugi zec), Vladimir Bala{}ak (Prvi vuk, Gvero (Milo{, Jovan), Sandra Aleksi} (Ka}a), Ksenja Jankovi} (Drugi vuk), Zvonko Bednar Darko Bjekovi} (Dule), Dragana Ili} (Mara). (Deda Mraz), Marina Nikoli} (Mrazigrica.) Repertoar 477

(19) 27. januar 2001. (De~ja scena) I: Neboj{a Milovanovi} (Gospodin Martin), Mirjana Hajde da glumimo Skuratovi} (Gospo|a Martin), Jelena Jankovi} (Zabavlja~ica), Sini{a So}anin (Zabavlja~). P: Dragan Jovi~i}, R: Dragan Jovi~i}, S: Vladislava Muni}, K: Svetlana Hodoba. (25) 30. oktobar 2002. (De~ija scena) I: Zvonko Bednar (ûvar pozori{ta), Ksenija Jankovi} (Vuk), Gordana Dobri} (Koza), Kaledioskop Katarina \urkovi} (Zec). P: Dragan Jovi~i} i Sini{a So}anin, R: Dragan Jovi~i}, S: Vladislava Muni}, K: Sini{a So}anin. (20) 10. april 2001. (Velika scena) I: Ana Popsavin, Andrijana Terek, Aleksandar Bog Ciganovi}, Bojana Mati}, Branislav Jovanovi}, Vlatka Zigmundovac, Dajana Borisavljevi}, David P: Vudi Alen, Ad, R, S, K: Dragan Jovi~i}. Erak, Du{anka Kova~evi}, @eljana [ar~evi}, I: Ksenija Jankovi} (Trihinozis), Katarina \urkovi} Zorica Milinkovi}, Irena Divi}, Ivana Star~evi}, (ôvek), Marina Nikoli} (Pismono{a), Marija Ivana Mati}, Katarina Jano{evi}, Luka Nikoli} (Karcinomus), Gordana Dobri} (Hepatitis), Klin~arevi}, Marina Lazanski, Marina Vukas, Milica \ukanovi} (Dijabetis), Dragana âvlovi} Milica Jokanovi}, Miodrag Popratina, Mladen (Vendi), Sneàna Rebu{a (Blan{ D’bua), Jovana Stepanov, Nata{a Ili}, Nata{a Jermi}, Neboj{a Nedeljkovi} (Drugi ~ovek), Marko Nik{i} [ijan, Nenad Isakovi}, Nikola Jano{evi}, Nikoleta (Gospodar, Osip, Kralj), Branko Petre{evi} (Bob), Vukas, Sanja Ciganovi}, Stefan Stepan~evi}, Branko Ivani} (@ena), Stevan Bajalovi} (Slavica), Sonja Markovi}, Sa{a Jano{evi}, Tatjana Buha, Biljana Mi}i}, Irena Ikovac, Danijela Grujani}, Filip Arsi}, êda Stani{i}. Sanja [a{i}, Katarina Runti}, Jelena Slamaj, Sanja Debeljak, Danka Vizi}anin, Nikolina (26) 23. decembar 2002. (De~ija scena) Pavkovi}, Andrijana Berisavljevi} (Hor.) Jovica i Milica (21) 4. maj 2001. (Velika scena) P: Dragan Jovi~i}, R: Dragan Jovi~i}, S. K: Vladislava Muni}, M: Aleksandar Stolice Maksimovi}, Kor: Irena Flego. P: Eèn Jonesko, Ad, R: Radoslav Milenkovi}, S, K: Vladislava Muni}. (27) 15. februar 2003. (Ve~ernja scena) I: Vlastimir \uza Stojiljkovi} (Stari), Eva Ras (Stara). Pozori{te – Komedija P: Dragan Jovi~i}, R: Dragan Jovi~i}, M: Stefan Grapeli, Izb. m: Sr|an Alati}. (22) 28. novembar 2001. (De~ja scena) I: Sr|an Alati}, Sini{a So}anin. Azbu~ni voz P: Todor Bjelki} i Dragan Jovi~i}, R: Dragan Jovi~i}, S, K: Vladislava Muni}, M: Aleksandar (28) 20. februar 2003. (Ve~ernja scena) maksimovi}, Mask; Kl. Sini{a So}anin. Kako se uzme I: Gordana Dobri}, Ksenija Jankovi}, Milica P: Alan Ejkborn, Pr: Dragoslav Andri}, \ukanovi}, Katarina \urkovi}, Sini{a So}anin. Ad, R: Boìdar \urovi}, S: Vladislava Muni}, K: Ivanka Krstovi}, M: Miroljub Aran|elovi} (23) 21. decembar 2001.(De~ja scena) Rasinski. Novogodi{nje pozori{te Pahuljica I: Mihailo Janketi} (Filip), Nada Blam ([ila), Ljubomir Bandovi} (Greg), Biljana \urovi} R: Dragan Jovi~i}, S, K: Vladislava Muni}, (Dèni). M: Aleksandar Maksimovi}, Kl: Sini{a So}anin. I: Vladimir Bala{}ak (Deda Mraz), Nata{a Jovi} (29) 22. april 2003. (Ve~ernja scena) (Nata{a), Gordana Dobi} (Pospanko), Sini{a Pif Paf Puf So}anin (Izumenko). P: Dragan Jovi~i}, R, S, K, Izb. m: Dragan Jovi~i}, M: Ivana Stefanovi}. (24) 2. februar 2002. (Velika scena) I: Katarina Bugarski, Maja Jovanovi}, Nata{a Kako zabavljati gospodina Martina Jeremi}, Sonja Markovi}, Irena Divi}, Marina P: Borislav Peki}, Ad, R: Dragan Jovi~i}, Vukas, Vladimir Pisarevi}, Sa{a Jano{evi}, Milo{ S, K: Jelena Stepanovi}. Joci}. 478 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(30) 26. decembar 2003. Finokio P: Dragan Jovi~i}, R: Dragan Jovi~i}, S, K: Vladislava Muni}, M: Aleksandar Maksimovi}. I: Vladimir Bala{}ak, Sr|an Alati}, Sonja Markovi}, David Erak.

(31) 27. mart 2004. Ludilo udvoje P: E`en Jonesko, Pr: Dana Milo{}evi}, R: Dragan Jovi~i}, S, K: Vladislava Muni}. I: Jelena Jankovi} (Ona), Vladimir Bala{}ak (On).

(32) 1. april 2004. Dosada u Sirmijumu P: Sini{a So}anin, Ad, R: Dragan Jovi~i}, S, K: Vladislava Muni}. I: Dijana Berisavljevi}, Tatjana Buha, Katarina Jano{evi}, Milica Jokanovi}, Marina Lazanski, Bojana Mati}, Nikoleta Ninkovi}, Ivana Star~evi}, Mladen Stepanov, Stefan Stepan~evi}, Neboj{a [ijan.

(33) 8. april 2004. Nikad vi{e P: Dragan Jovi~i}, R: Dragan Jovi~i}, S, K: Vladislava Muni}. I: Katarina Bugarski, Vladimir Pisarevi}, Milo{ Joci}, Aleksandar jano{evi}, Sonja markovi}, Nikola Jano{evi}, Nata{a Jeremi}, Maja Jovanovi}, Irena Divi}. Repertoar 479

NI[

NARODNO POZORI[TE, NI[

(360) 11. oktobar 1986. (362) 28. oktobar 1986, Tetovirane du{e Slika za veliki zid P: Goran Stefanovski, R: Milorad Beri}, P: Vidosav Petrovi}, R: Gradimir Mirkovi}, S: Vladimir Mareni}, K: Biljana Krsti}, S: Boris êr{kov, K: Biljana Krsti}, M: Vojislav M: Borivoje Mladenovi}, Lek: Radovan Kneèvi}. Kosti}, Lek: Radovan Kneèvi}, Kor: Petar Slaj. I: Tomislav Ili} (Jeronim), Divna Anti} (Marija), I: Nenad Stojanovski (kg) (Vojdan), Ratomir Verica Jovanovi} (Dora), Milivoje Daskalovi} Vasiljevi} (Cibra), Stevan Petrovi} (Strezo), (Aleksandar-Sa{a), Olgica Vukojevi} (@uà), Evgenija Vukdeli} (Altana), Tomislav Ili} (Koljo), Vasja Stankovi} (Ing. Milo{ Mari}), Miodrag Olgica Vukojevi} (Ruà), Divna Anti} (Mare), Pavlovi} (I slubenik bezbednosti), Miroljub Jasmina Pe{i} (Klodija), Miodrag Pavlovi} Nedovi} (II slu`benik bezbednosti), Petar Anti} (Tetovira~), Biljana Veljkovi} (Igra~ica), Risto (Rodoljub-Roki), Dragoljub Markovi} (Sekuli}), Bukvi} (Mu`), Milo{ Dimitrijevi} (Dete), Miroljub Slavica Kneèvi} (Jelena), Jelena Lugonja (Ana), Nedovi} (Prolaznik). Risto Bukvi} (Ne{i}), Ratomir Vasiljevi} (Johan Kestner), Du{an \or|evi} (Popovi}), Biljana (361) 16. oktobar 1986. Beljkovi}, Biljana Pe{i}, Mirjana Popovi}, Aleksandar Petrovi}, Ljubi{a Milosavljevi} Doìvljaji Nikoletine Bursa}a (Rokijevo jato). P: Branko ]opi}, Dram, R: Rajko Radojkovi}, S: Vladimir Mareni}, K: Biljana Krsti}, (363) 29. decembar 1986. (Mala scena) Lek: Boja Talijan. Zlostavljanje I: Dragoljub Markovi}, Branka Popovi} (Dva P: Ivo Andri}, Dram, R: Marislav Radisavljevi}. recitatora), Desimir Stanojevi} (Nikoletina Asr: Dejan Krstovi}. S: Veljko Miljkovi}. S: Biljana Bursa}), Ratomir Vasiljevi} (Jovica Je`), Petar Krsti}, M: Bratislav Anastasijevi}, Lek: Milorad Anti} (Tanasije Bulj), Miodrag Pavlovi} (\ak), De{i}, Scen. p: Katarina Obradovi}. Risto Bukvi} (Komandir), Du{an \or|evi} (Komandir straè), Miroljub Nedovi} (Talijan), I: @ivko Vukojevi} (Andrija Zerekovi}), Divna Anti} Tomislav Ili} (Janko Veselica), Rajko Pavlovi} (Anica I), Jelena Lugonja (Anica II), (êtnik), Radovan @ivkovi} (Kurir), Ljubi{a Milosavljevi} (I domobran), Slavoljub Jovanovi} (II (364) 21. april 1987. domobran), Branislav Vojnovi} (I seljak), Stevan Petrovi} (II seljak), Dragan @iki} (III seljak), Vuk Biljana Veljkovi} (Curetak), Desanka Srbljanovi} P: Ivan Studen; R: Gradimir Mirkovi}, S: Velizar (Bakica), Milica Anti} (Erna), Divna Anti} Srbljanovi}, K: Milica Radovanovi}, M: Vojislav (Branka), Zorica Stefanovi} (Majka). Kosti}, Lek: Miroslav Luki}, Kor: Boris Radak. 480 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

I: Radoman Konti} (Vuk), Milivoje Daskalovi} Miodrag Pavlovi} (Masuri~anin), Petar Anti} (Milo{), Sima Er~evi} (ôvek okovan sindìrom), (Pera), Mima Vukovi}-Kuri} (Cajka), Sima Er~evi} Radmila Mirkovi} (Marija Tirka, Ana Kraus), (Milan Ruì}), Radmila Mirkovi} (Natalija), @ivko Biljana Veljkovi} (Slu{kinja Milo{eva, Vukova k}i), Vukojevi} (Miloljub), Stevan Petrovi} (Jova), Petar Anti} (Sluga, I gra`danin, [i{kov), Risto Gordana \or|evi} (Mica), Radoman Konti} Bukvi} (Sluga II, Gra`danin, Rumjancev), (Mirko), Evgenija Vildeli} (Stefka), Jasmina Pe{i} Miodrag Pavlovi} (Sluga III, Gra`danin, Adelung), (Bisenija), Tomislav Ili} (Kuzman), Slavica Radisav Dimitrijevi} (Mitropolit, Gospodar Mladen Kneèvi} (Persa), Milivoje Daskalovi} (Mihala} Milovanovi}), Tomislav Ili} (Vladika, Prota Nikoli}-Kal~a), Radisav Dimitrijevi} (Jovan Mateja), Aleksandra Nedeljkovi} (Fatima), Slavi{a Popovi}-Smuk), Risto Bukvi} (Mita Filipovi} (Vuk u Milo{evom zape}ku), Ljubi{a Jovanovi}-Kurjak), Branislav Vojnovi} (Vlajko Dimitrijevi} (I straàr na austrougarskoj granici), Markovi}). Bogdan Todorovi} (II straàr na austrougarskoj granici). (369) 15. septembar 1987. [kola za muève (365) 28. april 1987. P: Molijer, R, Lek: Branivoj \or|evi} i Dragoslav Telefon nije zazvonio Jankovi} Maks, S: Veljko Miljkovi}, K: Biljana P: Aleksandar Geljman, Pr: Sava Pen~i}, Krsti}. R: Gradimir Mirkovi}, S: Boris êr{kov, S: Biljana I: Dragoljub Markovi} (Zganarel), Stevan Petrovi} Krsti}, Lek: Miroslav Luki}. (Arist), Olgica Vukojevi} (Izabela), Jelena Lugonja (Leonora), Divna Anti} (Lizeta), @ivko Vukojevi} I: Verica Jovanovi} (Nata{a Golubova), @ivko (Valer), Miroljub Nedovi} (Ergast), Branislav Vukojevi} (Andrej Golubov). Vojnovi} (Komesar).

(366) 19. maj 1987. (370) 11. oktobar 1987. Klopka Pokojnik P: Ira Levin, R: Miodrag Stamenkovi}, S: Boris P: Branislav Nu{i}, Ad, R. i Izb. m: Petar Zec, êr{kov, K: Biljana Krsti}, Izb. m: Jovan S: Milan Tepavac, K: Branka Mari}-Stani~i}, Brankovi}, Lek: Miroslav Luki}. Lek: Branivoj \or|evi}, Kor: Mare Sesardi}. I: Milivoje Daskalovi} (Sidni Brul), Mima I: Radoman Konti} (Pavle Mari}), Dragoljub Vukovi}-Kuri} (Moira Brul), Ratomir Vasiljevi} Markovi} (Milan Novakovi}), Milivoje Daskalovi} (Kliford Andersen), Slavica Kneèvi} (Helga Teh (Spasoje Blagojevi}), @ivko Vukojevi} (Gospodin Dorp), Du{an \or|evi} (Porter Milgrim). \uri}), Branislav Vojnovi} (Anta), Ratomir Vasiljevi} (Mladen \akovi}), Miodrag Pavlovi} (Mile), Risto Bukvi} (Adolf [varc), Mima (367) 16. jun 1987. Vukovi}-Kuri} (Rina), Divna Anti} (Vukica), Sima [kola za muève Er~evi} (Policijski agent), Jelena Lugonja P: Molijer, R: Dragoslav Jankovi} i Branovoj (Sobarica Ana), Vesna Josipovi} (Sobarica \or|evi}, S: Veljko Miljkovi}, K: Biljana Krsti}, Sofija). Izb. m: Dragan Petrovi}, Lek: Branivoj \or|evi}, Kor: Dragoslav Jankovi}. (371) 17. novembar 1987. I: Dragoljub Markovi} (Zganarel), Stevan Petrovi} Bukefal (Arist), Vesna Josipovi} (Izabela), Verica P: Bo{ko Puleti}, R, Lek: Branivoj \or|evi}, Jovanovi} (Leonora), Olgica Vukojevi} (Lizeta), S: Vladimir Mareni}, K: Milanka Berberovi}, @ivko Vukojevi} (Valer), Miroljub Nedovi} M: Vojislav Kosti}, Kor: Natalija \or|evi}. (Ergast), Branislav Vojnovi} (Bele`nik, Komesar). I: Vasja Stankovi} (Aristotel), Petar Anti} (Aleksandar), Sneàna Petkovi} (Helena). (368) 7. jul 1987. Ivkova slava (372) 12. januar 1988. P: Stevan Sremac, Ad, R: Gradimir Mirkovi}. Put ka sre}i S: Boris êr{kov, S: Biljana Krsti}. Izb. P: Leo Lenc, R: Branislav Vojnovi}, S: Boris m: Bratislav Grbi}, Lek: Branivoj \or|evi}. êr{kov, K: Biljana Krsti}. I: Dragoljub Markovi} (Ivko Mijalkovi}), Mirjana I: Branislav Vojnovi} (Helvig profesor), Mima êr{kov (Keva), Miroljub Nedovi} (Mitan~e), Vukovi}-Kuri} (Heli), Du{an \or|evi} (Doktor Verica Jovanovi} (Sika), Biljana Veljkovi} Borneman), Zorica Stefanovi} (Agata [ulc), (Marijola), Ratomir Vasiljevi} (ôrbar), Divna Stevan Petrovi} (Sebastijan), Sima Er~evi} Anti} (Lena), Du{an \or|evi} (Kalakurdija), ([tajner). Repertoar 481

(373) 2. februar 1988. Dragan @iki} (Kum Svita Milosavljevi}), Miroljub Familija gospo|e ministarke Nedovi} (Kumi} Mita), Desimir Stanojevi} (Vasa Vu~urovi}), Slavica Jovi} (Gospava), Ljubi{a P: Branislav Nu{i}, Ad, R: Milenko Misailovi}, Milosavljevi} (^etnik), Vlastimir Stankovi}, Ozren S: Velizar Srbljanovi}, K: Biljana Krsti}, Izb. Miti} (Oficiri OZN-e). m: Radisav Dimitrijevi}, Lek: Branivoj \or|evi}.

I: Jasmina Pe{i} (Anka), Miodrag Pavlovi} (377) 22. novembar 1988. (Gospodin Pera), Petar Anti} (Spira Kuku~), Evgenija Vildeli} (Tetka Daca), Ratomir Vasiljevi} Don @uan se vra}a iz rata (Jova Pop-Arsin), Olgica Vukojevi} (Bogosava), Sima Er~evi} (Sava Savi}), Dragoslav @iki} (Toza P: Eden fon Horvat, Pr: Zvonimir Kosti}-Palanski i Popovi}), Radoman Konti} (Miloje), Branislav R: Nikolaus Vindi{-[prek, Pom. r: Petar Ren, Vojnovi} (kg) (Arsa), Mirjana êr{kov (Mara), S: Boris êr{kov, K: Biljana Krsti}. Gordana \or|evi} (@ivka ministarka), @ivko I: Desimir Stankovi} (Don @uan), Branka Popovi} Vukojevi} (Pera Kaleni}), \or|e Vukoti} (kg) (1. subreta, Glavna sestra, Majka), Biljana (Ujka Vasa), Sima Er~evi} (Momak iz Veljkovi} (2. subreta, Udovica, 1. dama), Slavica ministarstva), Mima Vukovi}-Kuri} (Gospa Mica), Kneèvi} (1. èna, Debela èna, 2. starica), Dragoljub Markovi} (Kum Sava), Divna Anti} Olgica Vukojevi} (3. èna, Bolni~arka, 4. dama), (Kuma), Miroljub Nedovi} (Raka), Branka Popovi} Mima Vukovi}-Kuri} (Stara majka), Jelena (U~iteljica), Vesna Josipovi} (Gospo|a Raki}), Lugonja (Sluàvka, 2. dama), Vesna Josipovi} (2. Jelena Lugonja (Gospo|a Spasojevi}), Biljana èna, 2. dizajnerka, Dama iz Berna), Slavica Veljkovi} (Gospo|a Proti}), Desa Srbljanovi} Jovi} (2. devojka, 1. dizajnerka, 3. dama), Daniela (Tetka Savka), Risto Bukvi} (@andarm), Radisav Ugrenovi} (1. devojka), Maja Jankovi} (Kelnerica, Dimitrijevi} (Te~a Jakov), Du{an \or|evi} (Te~a Plavu{a), Branka Ili} (1. }erka), Zorica Panta), Stevan Petrovi} (Sava Mi{i}), Risto Damjanovi} (2. }erka), Danijela Stojakovi} Bukvi} (Prodavac novina), Radmila Mirkovi} (Crnka), Jelena Lugonja (Dama pod maskom), (Nata). Desa Srbljanovi} (Jedna starica), Zorica Damjanovi}, Maja Jankovi} (Dve seljan~ice), Gordana \or|evi} (Gostioni~arka). (374) 24. februar 1988. Nije ~ovek ko ne umre (378) 14. mart 1989. P: Velimir Stojanovi}, R: Ljubi{a Georgoevski, Pom. r: Boris êr{kov, S: Meri Georgoevski, Ruènje naroda u dva dela Lek: Miroslav Luki}. P: Slobodan Seleni}, R: Branislav Mi}unovi}, I: Desimir Stanojevi} (Ivan), Radoman Konti} S: Zoran Risti}, K: Biljana Krsti}, Izb. m: Predrag (Du{ko), Vasja Stankovi} (Refik), Ratomir Vrane{evi}, Ad: Du{an ^. Jovanovi}, Vasiljevi} (Doktor), Biljana Veljkovi} (Sestra). Lek: Radovan Kneèvi}, Scen. p: Milan Ga|anski. (375) 26. maj 1988. (Mala scena), I: \or|e Vukoti} (Slavoljub Medakovi}), Milija Klaustofobi~na komedija Vukovi} (kg) (Jezdimir Ku{trimovi}), @ivko Vukojevi} (Stevan Stankovi}), Miroljub Nedovi} P: Du{an Kova~evi}, R: Marislav Radisavljevi}, (Obrad Cvetkovi}), Radoman Konti} (Pop Sava), Pom. r: Veljko Miljkovi}, S: Biljana Krsti}, Petar Anti} (âpajev), Dragoljub Markovi} Izb. m: Bratislav Anastasijevi}, Lek: Ana @ivkovi} i (Upravnik Bo{tjan), Ratomir Vasiljevi} (U~a), Milorad De{i}, Kor: Sanja Ketig. Rista Bukvi} (\oka), Jasmina Pe{i} (Andre), I: Dragoslav @iki} (Sava odà~ar), Danijela Vasja Stankovi} (Milo{ Obrenovi}), Sima Er~evi} Ugrenovi} (Nina Herbert), Desimir Stanojevi} (Vujica), Miodrag Pavlovi} (Jermenin), Budimir (Vule milicioner), Dragoljub Markovi} (Jago{ Stefanovi} (U~itelj iz Zemuna), Du{an \or|evi} Kraj), Ratomir Vasiljevi} (Teja Kraj), Jasmina (kg) (Pukovnik Daglas), Mirko \or|evi} (Major Pe{i} (Vesela Kraj). Ateron), Divna Anti} (Majka), Aleksandar \or|evi} (Kralj Petar), Vesna Cviji}, Aleksandra \or|evi} (Dve devoj~ice). (376) 30. oktobar 1988. (Mala scena) Mre{}enje {arana (379) 31. maj 1989. P: Aleksandar Popovi}, R: Marislav Radisavljevi}, S: Veljko Miljkovi}, K: Biljana Krsti}, Sanduci Izb. m: Bratislav Anastasijevi}. P: Muza Konstantinovna Pavlova, R: Mirhad I: Predrag Markovi} (Borko Gracin), Jasmina Kuri}, S: Boris êr{kov, K: Biljana Krsti}. Pe{i} (Mica), Ratomir Vasiljevi} (Laza Paunovi}), Izb. m: Borivoje Mladenovi}. 482 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

I: @ivko Vukojevi} (Belkin), Miroljub Nedovi} Slavica Jovi} (Pem), Slavica Kneèvi} (Meri), (Nosa~ I), Mirko \or|evi} (Nosa~ II), Slavica Danijela Ugrenovi} (Liz), Nata{a Spiridonovi} Kneèvi} (Vera), Vesna Josipovi} (Ana), Sima (Madona). Er~evi} (Sigismund Ivani~), Petar Anti} (Martin Ivani~), Ratomir Vasiljevi} (Stepan), Radoman (384) 26. april 1990. Konti} (Slu`benik), Radoslav Dimitrijevi} (Tre}e lice). Mala P: Radoslav Pavlovi}, R: Ljubodrag Milo{evi}, (380) 17. oktobar 1989. S: Veljko Miljkovi}. K: Biljana Krsti}, Izb. m: Borivoje Mladenovi}, Lek: Radovan Dama iz Maksima Kneèvi}. P: @or` Fejdo, Pr: Ivanka Pavlovi}-Marjanovi}, I: Slavica Jovi} (Milica Kneèvi}), Verica R: Svetozar Rapaji}, S: Boris êr{kov, Jovanovi} (Boìdarka Kneèvi}), Ratomir K: Biljana Krsti}, Izb. m: Bratislav Anastasijevi}, Vasiljevi} (Miodrag Gon~in), Petar Anti} (Mi{a), Kor: Sofija Barac. Branka Popovi} (Baba), Risto Bukvi} (@ika I: Dragoljub Markovi} (Doktor Petipon), Mima Ajkula), Miodrag Pavlovi} (Kokan Kosovski), Vukovi} Kuri} (G-|a Petipon), Sima Er~evi} (Dr Miroslav \or|evi} (Stojan Stojanovi}), Vesna Monìkur), Verica Jovanovi} (Maca [ljunak), Josipovi} (Slavica Stojanovi}), Radoman Konti} Radoman Konti} (General Petipon), Du{an (Pukovnik, î~a, Deda). \or|evi} (Etjen), Vesna Josipovi} (Klementina), Stevan Petrovi} (Sovarel), Miodrag Pavlovi} (385) 22. jun 1990. (Poru~nik Korinjon), Slavica Kneèvi} (G-|a Sovarel), Olgica Vukojevi} (Vojvotkinja od Dje~ija bolest: Otac na slu`benom putu Valmontea), Miroljub Nedovi} (Vojvoda), Radmila P: Abdulah Sidran, R, S, Izb. m: Jovica Pavi}, Mirkovi} (G-|a Ponan), Jelena Lugonja (G-|a K: Biljana Krsti}. Otinjol), Mirjana êr{kov (Baronica Vidoban), Predrag Stojiljkovi}, Ozren Miti} (Oficiri). I: Desimir Stanojevi} (Otac), Divna Anti} (Majka), Vasja Stankovi} (Djed), Petar Anti} (Faruk), Aleksandar \or|evi} (Sabahudin), Miroslav (381) 14. novembar 1989. (Mala scena), Markovi} (Kerim), @ivko Vukojevi} Sile u vazduhu (Sabahudin-Dino), Vesna Josipovi} (Ankica), P: Neboj{a Rom~evi}, R: Marislav Radisavljevi}, Miroljub Nedovi} (Fahro), Stevan Petrovi} (Vlado S, K: Vladimir Mareni}, Izb. m: Bratislav Petrovi}), Slavica Kneèvi} (@ivka Petrovi}), Anastasijevi}, Lek: Milorad De{i}. Sanja Jovanovi} (Nata{a Petrovi}), Apeksandar Lap~evi} (Joà Petrovi}), Dragoljub Markovi} I: Desimir Stanojevi} (Mile), Divna Anti} (Mica), (Ljahov), Verica Jovanovi} (Lidija Ljahov), Nata{a Jasmina Pe{i} (Kristina), Dragoljub Markovi} Spiridonovi} (Ma{enjka Ljahov), Risto Bukvi} (Ostoja), Slavica Kneèvi} (Nata), Risto Bukvi} (Franjo Kopile), Miroslav \or|evi} (\uro pisar), (Blagoje), Miroslav \or|evi} (Mu{terija), Ratomir Vasiljevi} (Ostoja Ceki}), Sima Er~evi} Stanislava Mu~alica (Saputnica), Aleksandra (Hamdo), Du{an \or|evi} (Pop), Du{an \or|evi} Rukavina (Lala), Ljuba Milosavljevi} (Pop). (Stevan), Miodrag Pavlovi} (Sekretar OOSK Seninog preduze}a), Radoman Konti} (382) 16. januar 1990. (Predsjednik Narodnog odbora), Jasminka Hodì} Krapova poslednja traka (Sekretarica), Mirjana êr{kov (Partija{ica I), Radmila Mirkovi} (Partija{ica II), Slavica Jovi} P: Samjuel Beket, R: Marislav Radisavljevi}, (Prva dama), Nata{a Damjanovi} (Druga dama), S, K: Veljko Miljkovi}, Lek: Milorad De{i}. Jasminka Hodì} (Tre}a dama), Budimir I: Radisav Dimitrijevi} (Krap), Milo{ @uti} (Krapov Stefanovi} (Kre{imir Klari}), Radisav Dimitrijevi} glas). (]elonja), Brana Vojnovi} (Kelner), Miodrag Pavlovi} (Bora pjeva~). (383) 3. mart 1990. (386) 7. decembar 1990. Spaseni P: Edvard Bond, R: Nikita Milivojevi}, S: Boris Profesionalac êr{kov, K: Biljana Krsti}, Izb. m: Vitomir P: Du{an Kova~evi}, R: Ljubomir Milo{evi}, S: Simurdi}, Lek: Milorad De{i}, Kor: Slobodan Veljko Miljkovi}, K: Biljana Krsti}, Izb. m: Ivica Jan~ev. Pen~i}, Lek: Nedeljko Ne{i}. I: Dragan Marinkovi} (kg) (Len), Ratomir I: Ratomir Vasiljevi} (Ja-Teodor Teja Kraj), Vasiljevi} (Fred), Miodrag Pavlovi} (Hari), Mladen Radoman Konti} (Luka Leban), Jelena Lugonja Nedeljkovi} (Pit), Vladimir Premovi} (Kolin), (Marta), Miodrag Pavlovi} (Ludak), Branka Slobodan Jan~ev (Majk), Miroljub Nedovi} (Bari), Popovi} (Majka). Repertoar 483

(387) 11. decembar 1990. I: Dragoljub Markovi} (Pop ]ira), Olgica Bela kafa Vukojevi} (Persa), Ivana Nedovi} (Juca), @ivko Vukojevi} (Pop Spira), Verica Jovanovi} (Sida), P: Aleksandar Popovi}, R: Dragan Jakovljevi}, Sanja Jovanovi} (Melanija), Miodrag Pavlovi} S: Du{an Stani}, K: Biljana Krsti}, Scen. p: Ivan ([aca), Miroljub Nedovi} (Pera), Radoman Konti} Klemenc, Izb. m: Baronijan Vartkes, Lek: (Arkadije), Petar Anti} (Pop Oluja), Vesna Radovan Kneèvi}, Dram: Dragana Bo{kovi}. Josipovi} (Erì), Vesna Stankovi} (@uà), Stevan I: Vasja Stankovi} (kg) (Mom~ilo Jabu~ilo), Petrovi} (kg) (Vladika), Ozren Miti} (\akon). Slavica Kneèvi} (Majka Janja), Risto Bukvi} (Deli Jova), Divna Anti} (Crkva Ruìca), Petar (392) 20. oktobar 1991. Anti} (Sr|a Zlopogle|a), Slavica Jovi} (Zora [i{arka). êkaju}i Godoa P: Samjuel Beket, Pr: Aleksandar Petrovi}, (388) 19. februar 1991. (Mala scena) R: Ljuba Milo{evi}, S: Veljko Miljkovi}, K: Biljana Krsti}, M: Borivoje Mladenovi}, Srpske glave Lek: Nedeljko Ne{i}. P: Brana Crn~evi}, Ad: Dragana Bo{kovi}, Ad. i I: Ratomir Vasiljevi} (Estragon), Risto Bukvi} R: Marislav Radisavljevi}, S, Kl, K: Boris êr{kov, (Vladimir), Miroslav \or|evi} (Liki), Sima Er~evi} M: Bratislav Anastasijevi}, Lek: Milorad De{i}. (Poco), Vladan Bogi} (De~ak). I: Mladen Nedeljkovi} (Glava Prva), Radoman Konti} (Glava Druga), Vesna Stankovi} (Nau~nik A), Tanja Milenkovi} (Nau}nik B). (393) 25. decembar 1991. Viktor ili Deca na vlasti (389) 26, mart 1991. P: Roè Vitrak, Pr: Miroslav Karaulac, Zora na istoku R: Radoslav Milenkovi}, S: Geroslav Zari}, K: Biljana Krsti}, M: Maja Bori}, Dram: Silvija P: Gordan Mihi}, R: Arsenije Milo{evi}, S: Boris Jestrovi}. êr{kov, K: Biljana Krsti}, M: Milan Markovi}, Dram: Du{an ^. Jovanovi}. I: Miodrag Pavlovi} (Viktor), @ivko Vukojevi} ([arl Pomel), Divna Anti} (Emilija Pomel), Ivana I: Mima Vukovi} Kuri} (Savka Vasili}), Radoman Nedovi} (Lili), Sanja Pavkovi} (Ester), Milija Konti} (Spasoje Vasi}), Miodrag Pavlovi} Vukovi} (kg) (Antoan Manjo), Vesna Josipovi} (Dragoslav Vasili}), Goran Milev (kg) (\ura-\ur~e (Tereza Manjo), Jelena Lugonja (Marija), Ratomir Vasili}), Vesna Josipovi} (Ruskinja), @ivko Vasiljevi} (General Etjen Lonseg), Verica Vukojevi} (êh), Sima Er~evi} (Poljak), Dragoljub Jovanovi} (Ida Mortmar), Miroslav \or|evi} Markovi} (Bugarin), Jelena Lugonja (Rumunka), (Lekar). Nata{a Spiridonovi} (kg) (Rumunkina k}erka), Miroljub Nedovi} (Dìbra), Miroslav \or|evi} (Bimba), Du{an \or|evi} (Kom{ija), Stevan (394) 5. februar 1992. Petrovi} (Sudija). Ukokaj moga muà P: Aldo Nikolaj, R: Lilijana Ivanovi} Arsenov, (390) 10. maj 1991. S: Boris êr{kov, K: Biljana Krsti}, Izb. Galeb m: Borivoje Mladenovi}, Scen. p: Ivan Klemenc. P: Anton Pavlovi~ êhov, R. i Izb. m: Branko I: Olgica Vukojevi} (Eva), Ratomir Vasiljevi} Stavrev, S: Boris êr{kov, K: Biljana Krsti}. (Bruno), Dragan @iki} (Mario). I: Mima Vukovi} Kuri} (Arkadin), Miodrag Pavlovi} (Trepeljev), Stevan Petrovi} (Sorin), Ivana (395) 11. mart 1992. Nedovi} (kg) (Zare~na), Milija Vukovi} (kg) Oàlo{}ena porodica ([amrajev), Olgica Vukojevi} (Polina), Vesna Stankovi} (Ma{a), @ivko Vukojevi} (Trigorin), P: Branislav Nu{i}, R: Milan Karadì}, S: Boris Radoman Konti} (Dorn), Miroljub Nedovi} êr{kov, K: Biljana Krsti}, Scen. p: Predrag (Medvedenko). Pani}, Izb. m: Borivoje Mladenovi}. I: Ljubomir Ubavki} (kg) (Agaton Arsi}), Dragoljub (391) 15. oktobar 1991. Markovi} (Tanasije Dimitrijevi}), Radoman Konti} (Proka Puri}), Risto Bukvi} (Trifun Spasi}), Pop ]ira i pop Spira Miroljub Nedovi} (Mi}a Stanimirovi}), Miodrag P: Stevan Sremac, Ad: Rajko Radojkovi}, Pavlovi} (Dr Petrovi}), Slavica Kneèvi} (Simka), R: Milo{ @uti}, S: Veljko Miljkovi}, K: Biljana Jelena Lugonja (Vida), Divna Anti} (Gina), Vesna Krsti}, Kl: Boris êr{kov, Izb. m: Dragan Petrovi}. Josipovi} (Sarka), Sanja Pavkovi} (Danica). 484 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(396) 21. maj 1992. I: Dragan @iki} (Hadì Toma), Jasmina Pe{i} Pse}e srce (Kata), Goran Milev (Stojan), Sanja Pavkovi} P: Mihail Afanasjeivi~ Bulgakov, Pr: Vesna Stani}, (Stana), @ivko Vukojevi} (Arsa), Tanasije Ad. i R: Aleksandar Tovstonogov i A. Stavicki, Uzunovi} (kg) (Mitke), Ivana Nedovi} (Vaska), S: I{tvan Hupko, K: Biljana Krsti}, M: Merab Miodrag Pavlovi} (Grkljan), Verica Jovanovi} Gagnidze. (Sal~e), Ivana @igon (kg) (Ko{tana), Dragoljub I: Milija Vukovi} (kg) (Profesor Preobraènski Filip Markovi} (Marko), Slavica Kneèvi} (Magda), Filipovi~), Miodrag Pavlovi} (Doktor Bormental Ratomir Vasiljevi} (Policaja), Risto Bukvi} (Kmet Ivan Arnoldovi~), @ivko Vukojevi} ([arikov), ciganski), Stanislava Mu~alica (kg) (Koca). Jelena Lugonja (Darja Petrovna), Ivana Nedovi} (Zina), Petar Anti} (Fjodor), Miroljub Nedovi} (400) 30. jun 1993. (Svonder), Dragan @iki} (Petar Aleksandrovi~), Sumnjivo lice Divna Anti} (Vjazemskaja), Olgica Vukojevi} (Vasnjecova), Jasmina Pe{i} (Dama), Ozren Miti} P: Branislav Nu{i}, R: Slavenko Saletovi}, (Milicioner), Jasminka Hodì}, Dragan Nikoli} S: Veljko Miljkovi}, K: Biljana Krsti}. (^lanovi ku}nog saveta). I: @ivko Vukojevi} (Jerotije Panti}), Olgica Vukojevi} (An|a), Sanja Pavkovi} (Marica), (397) 14. oktobar 1992. Miodrag Pavlovi} (Vi}a), Ratomir Vasiljevi} (@ika), Miroslav \or|evi} (Milisav), Radoman Konti} Ivkova slava (Tasa), Miroljub Nedovi} (\oka), Dragan @iki} P: Stevan Sremac, Ad. i R: Radoslav Dori}, (Gazda Spasoje), Mladen Nedeljkovi} (Gazda S: Aleksandar Zlatovi}, K: Biljana Krsti}, Miladin), Vasja Stankovi} (Joca). Izb. m: Dragan Petrovi}, Kor: Aleksandra Stefanovi}. (401) 6. oktobar 1993. I: Dragoljub Markovi} (Ivko Mijalkovi}), Zorica Stefanovi} (Keva), Miroljub Nedovi} (Mitan~e), Kiseonik Verica Jovanovi} (Sika), Zorica Damjanovi} P: Miodrag \uki}, R. i Izb. m: Jovica Pavi}, (Marijola), @ivko Vukojevi} (Jordan), \or|e S: Boris Maksimovi}, K: Zagorka Stojanovi}, Vukoti} (Mihala} Nikoli} Kal~a), Ljubomir Ubavki} Lek: Borivoje Borozan. (Jovan Popovi} Smuk), Mirko Babi} (Mita Jovanovi} Kurjak), Zoran ]osi} (Neko), Ratomir I: Radomir Vasiljevi} (Mladen Sekulovi}), @ivko Vasiljevi} (Vlajko Markovi}), Radoman Konti} Vukojevi} (Vasilije Kresimir), Dragan Markovi} (Nikodije), Risto Bukvi} (Mika), Olgica Vukojevi} (Doktor Keleva), Vesna Josipovi} (Sestra (Leposava), Miodrag Pavlovi} (Jova), Vesna Valerija), Ivana Nedovi} (Roksanda), Mirko Josipovi} (Stefka), Stevan Petrovi} (kg) (Mirko), \or|evi} (Jo{ka), Radoman Konti} (îka doktor), Budimir Stefanovi} (kg) (Kuzman), Divna Anti} Miodrag Pavlovi} (Hirurg), Divna Anti} (Mica), (Persa), Du{an \or|evi} (kg) (Kalakurdija), Petar Miroljub Nedovi} (Dòli), Slavica Kneèvi} (Baba Anti} (I svira~), Miroslav \or|evi} (II svira~), Marta), Mladen Nedeljkovi} (Dragojlo), Sima Dragan Petrovi} (kg) (Peva~). Er~evi}, Du{an \or|evi} (Toda), Vasja Stankovi} (Milica), Risto Bukvi} (Kljaka), Petar Anti} (Marisav), Miroslav Jovi} (Coka). (398) 11. mart 1993. Rodoljupci (402) 18. oktobar 1994. P: Jovan Popovi} Sterija, R: Velimir Mitrovi}, S. i K: Dejan Panteli}, M: Nenad Milosavljevi}, Ludi od ljubavi Lek: Radovan Kneèvi}, Dram: Miladin [evarli}, P: Sem [epard, Pr: David Albahari, R: Kokan Mask: Dragoljub Jeremi}. Mladenovi}, S: Boris êr{kov, K: Biljana Krsti}, I: @ivko Vukojevi} (@utilov), Jelena Lugonja Izb. m: Aleksandar Blagojevi}, Kor: An|elija (Nan~ika), Vesna Stankovi} (Mil~ika), Miodrag Todorovi}, Lek: Dragoljub Markovi}, Pavlovi} ([andor Lepr{i}), Vesna Josipovi} Dram: Branislava Ili}. (Gospo|a Zeleni}ka), Dragoljub Markovi} I: Danijela Stojanovi} (kg) (Mej), Goran Milev ([erbuli}), Miroljub Nedovi} (Smrdi}), Ratomir (Edi), Dragi{a Veljkovi} (Martin), Dragoljub Vasiljevi} (Gavrilovi}), Radoman Konti} (Na| Markovi} (Starac). Pal). (403) 15. februar 1994. (399) 17. april 1993. ]urani Ko{tana P: Borisav Stankovi}, R: Branislav Mi}unovi}, P: @or` Fejdo, R. i Izb. m: Velimir Mitrovi}, S: Geroslav Zari}, K: Bojana Nikitovi}, M: Zoran S. i K: Dejan Panteli}, Lek: Borivoje Borozan. Hristi}, Kor: Krunoslav Simi}, Lek: Radovan I: @ivko Vukojevi} (Krepen Vatlen), Verica Kneèvi}. Jovanovi} (Lisjen), Miodrag Pavlovi} (Edmond Repertoar 485

Pontanjak), Sneàna Petkovi} (Klotilda), Risto M: Bane Radojevi}, Mask: Lela Mandùka, Scen. Bukvi} (Narcis Soldinjak), Sanja Pavkovi} (Megi), p: Ivica Klemenc, Lek: Milorad De{i}. Miroljub Nedovi} (Ernest Redion), Zorica Damjanovi} (Armandin), Radoman Konti} I: Sla|ana Blagojevi} (kg) (Antigona), Goran (Gospodin Pan{ar), Jelena Lugonja (Gospo|a Milev (Kreont), Zorica Stevanovi} (Ismena, Pana{r), Petar Anti} (Upravnik hotela), Vesna Euridika), Nikola Protulipac (kg) (Hemon, Tiresije, Stankovi} (Klara), Miroslav Jovi} (@an), Slavica Straàr), Smiljka Jovanovi} (kg) (Manto), Maja Kneèvi} (@eromina), Dragi{a Veljkovi} (Policijski Miljkovi} (kg) (Majka), Novak Jefti} (kg) (Glava komesar). Polinikova), Miodrag Raji} (kg) (Had), Branko Jovanovi} (kg) (Prvi vojnik), Dejan Goci} (kg) (Neprijateljski vojnik), Maja Nikoli} (kg) (Song). (404) 10. april 1994. Zmaj od Srbije (408) 10. januar 1995. P: Miladin [evarli}, R. i Izb. m: Slavenko Saletovi}, S: Boris êr{kov, K: Biljana Krsti}, Laà i paralaà Izb. m: Miladin [evarli}. P: Jovan Popovi} Sterija, R. i Izb. m: Velimir I: @ivko Vukojevi} (Prvi glumac, Knez Lazar, Vuk Mitrovi}, S: Veljko Miljkovi}, K: Biljana Krsti}. Brankovi}), Sanja Pavkovi} (Glumica, Knjeginja I: Ratomir Vasiljevi} (Marko Vuji}), Vesna Milica, Olivera), Dragi{a Veljkovi} (Drugi glumac, Stankovi} (Jelica), Miodrag Pavlovi} (Aleksa), Zmaj od Jastrebca, Stefan Lazarevi}), Miroslav Petar Anti} (Mita), Miroslav Jovi} (Bati}), Jelena Jovi} (Tre}i glumac, Milo{ Obili} (An|eo), \ura| Lugonja (Marija). Brankovi}), Enver Petrovci (kg) (Despot Stefan Lazarevi}), Miodrag Pavlovi} (Gospodin \ura| Brankovi}), Petar Anti} (Protosin|el Makarije), (409) 13. januar 1995. Miroslav \or|evi} (Konstantin Filozof), Branko Jovanovi} (kg) (Oficir). Kara|or|e P: Miladin [evarli}, R: Slavenko Saletovi}, (405) 14. jun 1994. S: Geroslav Zari}, K: Milanka Berberovi}, M: Zoran Hristi}, Lek: Radovan Kneèvi}, Okovani Prometej Pom. r: Dragi{a Veljkovi}. P: Eshil, Pr: Milo{ \uri}, R: Marislav Radisavljevi}, S: Jugoslav Er~evi}, K: Maja I: Miodrag Pavlovi} (Milo{ Obrenovi}), Sanja Jankovi}, M: Bane Radojevi}, Scen. p: Ivan Pavkovi} (Ljubica), Dragi{a Veljkovi} (Sima Klemenc, Lek: Dragoljub Markovi}. Pa{trmac –Amidà), Sima Er~evi} (Milisav Lapovac), Dragoljub Markovi} (Vujica Vuli}evi}), I: Goran Milev (Prometej), Nikola Protulipac (kg) @ivko Vukojevi} (Nikola Novakovi}), Gojko [anti} (Vlast, Hermo), Dragi{a Veljkovi} (Hefest), (kg) (Kara|or|e), Sla|ana Vlajovi} (Jelena), Sla|ana Vlajkovi} (kg), Zorica Stevanovi} Vladan Bogi}, @eljko An|elkovi} (Aleksandar), (Okeanide), Dragi{a Veljkovi} (Okean), Sla|ana Radoman Konti} (Naum Krnar), Branko Vlajkovi} (kg) (Horovo|a), Zorica Stefanovi} (Ija). Jovanovi} (kg) (Jefta), Miroslav \or|evi} (Kapetan Jorga}), Goran Milev (Ivan Jugovi}), (406) 8. oktobar 1994. Du{an \or|evi} [onda (kg) (Knez Teodosije), Enver Petrovci (kg) (General-feldmar{al knez Razvojni put Bore [najdera Prozorovski, Grof Iveli}), Divna Anti} (@ena), P: Aleksandar Popovi}, R. i Izb. m: Milorad Beri}, Ratomir Vasiljevi} (Dragi} Vojki}), Miroslav Jovi} S: Boris êr{kov, K: Biljana Krsti}, Izb. m: (Momak), Mladen Nedeljkovi} (Pisar). Dragan Petrovi}, Lek: Borivoje Borozan. I: Enver Petrovci (kg) (Bora [najder), Petar Anti} (410) 7. novembar 1995. (Selimir), Dragoljub Markovi} (Piklja [irgi}), Miodrag Pavlovi} (Vitomir Kambaskovi}), Idiot Radoman Konti} (Spira Klonfer), Miroslav Jovi} (Miloje), Olgica Vukojevi} (Lina ro|ena P: Fjodor Mihajlovi~ Dostojevski, Pr: Petar Perekitka), Ivana Nedovi} (Rozika), Vesna Vuja~i}, Ad: Andèj Vajda, R: Enver Petrovci, Stankovi} (Goca). S: Boris êr{kov, K: Biljana Krsti}, Izb. m: Dragoslav Petrovi}, Lek: Nata{a Ili}, Kor: Ljubinka [ar~evi}. (407) 12. novembar 1994. I: Sanja Vitomirovi} (kg) (Nastasja Filipovna Antigona Bara{kova), Miroslav \or|evi} (Knez Lav P: Sofokle, Pr: Milo{ \uri}, R: Marislav Nikolajevi~ Mi{kin), Enver Petrovci (kg) (Parten Radisavljevi}, S: Veljko Miljkovi}, K: Sanja Ungar, Semjonovi~ Rogoìn). 486 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(411) 28. novembar 1995. I: Radoman Konti} (Dobrilo), Sneàna Petrovi} Dama s kamelijama (Biserka-Bisa), Oliver [ukletovi} (Milan-Miki), Zorica Stevanovi} (Smiljka), Dragi{a Veljkovi} P; Aleksandar Dima, Pr: Nikola Batu{i}, (Zvonko), Miodrag Pavlovi} (Vlada), Vesna Ad. i R: Dejan Krstovi}, Pr: Olivera \or|evi}, Josipovi} (Leposava), Miroslav Jovi} (Zlatko), S: Boris êr{kov, K: Katarina Gr~i}, Dragoslav Savi} (Bora), Vesna Stankovi} Izb. m: Dragan Petrovi}, Lek: Nata{a Ili}, (Ljiljana-Liki). Scen. p: Robert Kolar. I: Sneàna Petkovi} (Margerit Gotje), Dragi{a Veljkovi} (Arman Dival), Miodrag Pavlovi} (@or` (415) 11. jun 1996. Dival), Divna Anti} (Pridans Diverno), Dragoljub Ljubavnik Markovi} (Nanin), Ivana Nedovi} (Prva glumica), P: Margerit Diras, Pr: Ingrid [afranek, Miroljub Nedovi} (Prvi glumac), Branka [ukletovi} R, S, K. i Izb. m: Evgenija Stankovi}. (Varvij, Ispovednik), Ratomir Vasiljevi} (Gaston Rio, Grobar), Miroslav Jovi} (Gistav Didro), I: Evgenija Stankovi}. Slavica Kneèvi} (Anais Nin), Zorica Stevanovi} (Olimp Sardu), Miroslav \or|evi} (Luj Blan), (416) 4. oktobar 1996. Ljubi{a Milisavljevi} (kg) (Baron Sen Godan), Pe{ice Miodrag Pavlovi} (Grof de @iro, Sudski izvr{itelj). P: Slavomir Mroèk, Pr: Petar Vuji~i}, R: Dejan Krstovi}, S: Boris êr{kov, K: Biljana Krsti}, Izb. (412) 16. februar 1996. m: Nenad Cveti~anin, Lek: Nata{a Ili}. Kralj i njegov komediograf I: Dragoljub Markovi} (Otac), Dragoslav Savi} P: Milovan Vitezovi}, R: Slobodan Jovanovi}, (Sin), Ivana Nedovi} (@ena), Miroslav \or|evi} Pr: Mladen Nedeljkovi}, S: Veljko Miljkovi}, (Superius), Sanja Pavkovi} (Prva sestra), Vesna K: Biljana Krsti}, M: Zoran Hristi}, Lek: Nata{a Stankovi} (Druga sestra), Miroljub Nedovi} Ili}, Kor: Zlata Hodì}. (Poru~nik Zjelinjski), Miodrag Pavlovi} (Klipan), I: Enver Petrovci (kg) (Kralj Milan), Miroslav Jovi} Miroslav Jovi} (Profesor), Petar Anti} (Svira~). (Branislav Nu{i}), Sanja Pavkovi} (Milica Terziba{i}, ~lanica pozori{ne trupe), Radoman (417) 15. jun 1997. Konti} (Milovan Gli{i}, @ivojin Bleznavac, Stojan Mitrovi}), Dragi{a Veljkovi} (Milorad [ap~anin), Putuju}e pozori{te [opalovi} Miodrag Pavlovi} (Vojislav Ili}, Buljuba{a Rosan), P: Ljubomir Simovi}, R: Dejan Mija~, S: Vladislav Risto Bukvi} (Vladan \or|evi}), Petar Anti} (Mita T. Lalicki, K: Biljana Krsti},Izb. m: Borivoje Risti}), Dragoljub Markovi} (Ilija Vlah), Dragoslav Mladenovi}, Predrag Vrane{evi} i Mladen Savi} (kg) (Sava Devetakovi}, Aleksa @uni}), Vrane{evi}, Scen. p: Ferid Karajica, Sneàna Petrovi} (Kraljev sekretar, ^lanica Lek: Radovan Kneèvi}. pozori{ne trupe), Mladen Nedeljkovi} (Prodavac I: \or|e Vukovi} (kg) (Vasilije [opalovi}), Mima novina), Oliver [ukletovi} (Anta i Perapisar), Vukovi} Kuri} (kg) (Jelisaveta Proti}), Sla|ana Miroljub Nedovi} (Vo|a putuju}e pozori{ne trupe Vlajovi} (Sofija Suboti}), Dragi{a Veljkovi} (Filip “Ben Akiba”), Slavica Kneèvi}, Vesna Stankovi}, Trnavac), Miroslav Jovi} (Majcen), Dragoslav Dragana Jovanovi} (kg) (^lanice pozori{ne Savi} (Milun), Dragan @iki} (Drobac), Radoman trupe). Konti} (Blagoje Babi}), Verica Jovanovi} (Gina), Sanja Pavkovi} (Simka), Slavica Kneèvi}, (413) 27. mart 1996 Jelena Lugonja, Divna Anti}, Evgenija Stankovi}, Sneàna Petrovi}, Ivana Nedovi}, Vesna Druga smrt Jovanke Orleanke Stankovi}, Jasmina Pe{i}, Vesna Josipovi} P: Stefan Canev Nedel~ev, Pr: Vukica Stoimenov, (Gra|anke). R. i Izb. m: Sava Dimitrov, S: Veljko Miljkovi}, K: Biljana Krsti}, (418) 20. jun 1997. I: Sanja Pavkovi} (Jovanka), Ratomir Vasiljevi} (Gospod), Dragoljub Markovi} (Dèlat). Mamu mu, ko je prvi po~eo P: Dejan Dukovski, Pr: Mirjana @ivkovi}, Pr, Ad. i R: Jug Radivojevi}, S. i K: Dejan (414) 8. jun 1996. Panteli}, M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski, @ivot provincijskih plejboja posle Drugog Lek: Radovan Kneèvi}. svetskog rata ili Tu|e ho}emo-svoje ne damo I: Zorica Stevanovi} (Bela An|a), Aleksandar P: Du{an Jovanovi}, Pr: Dejan Poznanovi}, Marinkovi} (Crni Arapin), Ratomir Vasiljevi} Ad. i R: Velimir Mitrovi}, S: Jugoslav Er~evi}, (Inkasator), Branislava [ukletovi} (Beànija), K: Biljana Krsti}, M: Zoran Mileti}. Miroljub Nedovi} (Klovn), Ivana Nedovi} Repertoar 487

(Balerina), Sne`ana Petrovi} (Lulu), Mladen Ton~i} (Leandro), Dragoslav Savi} (Duardo), Nedeljkovi} (Tre}i), Aleksandar Lazarevi} Aleksandar Marinkovi} (Lavrensio), Miroslav (Nepoznati), Olgica Vukojevi} (Ikonija), \or|evi} (Feniso), Mladen Nedeljkovi} (Rufino), Aleksandar Mihajlovi} (kg) ([ejtan), Evgenija Vesna Josipovi} (Selija), Evgenija Kova~evi} Kova~evi} Stankovi} (^asna sestra). (Klara), Petar Anti} (Pedro).

(419) 18. oktobar 1997. (423) 6. oktobar 1998. Ja, Klaudije Ta{ana P: Dòn Mortimer & Robert Grejvs, P: Borisav Stankovi}, As. i R: Irfan Mensur, Ad, R. i S: Irfan Mensur, K: Jelisaveta Tati}, K: Jelisaveta Tati}, M: Sanja Ili}, Lek: Nata{a Ili}, Kor: An|elija Todorovi}, M: Aleksandar Sanja Ili}, Kor: An|elija Todorovi}. Lek: Nata{a Ili}. I: Sneàna Petrovi} (Ta{ana), Verica Jovanovi} I: Aleksandar Lazarevi} (Klaudije), Ratomir (Mati), Vesna Stankovi} (Stana), Maja Vukojevi} Vasiljevi} (Avgust), Vesna Stankovi} (Livija, Glas (Naza), Risto Bukvi} (Hadì-Rista), Radoman Sibile), Aleksandar Mihajlovi} (Kaligula), Sneàna Konti} (Otac), Aleksandar Lazarevi} (Miron), Petrovi} (Mesalino), Petar Anti} (Kasije), Dragi{a Miroslav Jovi} (Saro{), Miodrag Pavlovi} Veljkovi} (Silije), Evgenija Stankovi} Kova~evi} (Paraputa), Dragi{a Veljkovi}, Dragoslav Savi}, (Agripina). Petar Anti} (Begovi).

(420) 9. decembar 1997. (424) 4. oktobar 1999. Virus Samoubica P: Sini{a Kova~evi}, R: Milo{ Jagodi}, S: Du{an P: Nikolaj Robertovi~ Erdman, Ad, R. i Izb. Ota{evi}, K: Biljana Krsti}, M: Mom~ilo Bajagi}, m: Dejan Krstovi}, S: Krstomir Milovanovi}, Lek: Nata{a Ili}. K: Biljana Krsti}, Lek: Nata{a Ili}, Scen. p: Ferid I: Aleksandar Marinkovi} (Aleksandar Sa{a Karajica. Petrovi}), Dragoljub Markovi} (Dimitrije), Sanja I: Aleksandar Mihailovi} (Semjon Smejonovi~ Krstovi} (Marija), Oliver [ukletovi} (Mi{a Podsekaljnikov), Sanja Krstovi} (Marija Pupovac), Marija Bursa} (Marta Stojanov), Lukjanovna), Divna Anti} (Serafima Iljini{na), Slavica Kne`evi} (Vera Sokolov), Aleksandra Aleksandar Marinkovi} (Aleksandar Petrovi~ Pavlovi} (Ana Sokolov), Maja Vukojevi} (Helena), Kalabu{kin), Jasminka Hod`i} (kg) (Margarita Dejan Ton~i} ([ef sale), Ivan \or|evi} (Konobar Ivanovna Peresvetova), Dragoslav Savi} (Aristarh Milutin). Dominikovi~ Golo{~apov), Ivana Nedovi} (Katarina Maksimovna), Katarina Me{terovi} (kg) (Raisa Filipovna), Miroslav \or|evi} (Viktor (421) 11. mart 1998. Viktorovi~), Dragoljub Markovi} (Otac Jelpidij), Tamni vilajet Dejan Goci} (Nikofor Arsenijevi~ Puga~ov), P: Miroljub Nedovi}, R: Dejan Krstovi}, S: Olga Miodrag Kr~marik (kg) (Jegor Timofejevi~). Todorovi}, K: Biljana Krsti}, Izb. m: Borko Mladenovi}, Scen. p: Ferid Karajica, (425) 25. novembar 1999. Lek: Nata{a Ili}. Draga Jelena Sergejevna I: Ratomir Vasiljevi} (Darko), Miroljub Nedovi} ([eki), Sanja Krstovi} (Anja), Dragoslav Savi} P: Ljudmila Razumovska, R: Svetozar Rapaji} i (Ljuba), Miroslav Jovi} (Pigi), Aleksandar Bo{ko Dimitrijevi}, S. i K: Ivana Savi}, Mihajlovi} (Mi{a), Oliver [ukletovi} (Krle), Ivana M: Penthouse band. Nedovi} (Ljiljana), Dejan Ton~i} (Dragan), Petar I: Mima Vukovi} Kuri} (Jelena Sergejevna), Maja Anti} (Glas sa TV). Vukojevi} (Ljalja), Aleksandar Mihailovi} (Viktor), Dejan Cicmilovi} (kg) (Pa{a), Aleksandar Marinkovi} (Volo|a). (422) 5. maj 1998. Budalasta vlastelinka (426) 11. mart 2000. P: Lope de Vega, Pr: Stanislav Vinaver, R: Ljubomir Dra{ki}, S: Du{an Ota{evi}, Mir K: Jelisaveta Tati}, M: Vojislav Kosti}, Kor: Sonja P: Aristofan, Pr, Ad. i R: Marislav Radisavljevi}, Divac, Lek: Nata{a Ili}, Korep: Ljiljana Cincar. S. i K: Vladimir Mareni}, Lek: Nata{a Ili}, I: Dragoljub Markovi} (Otavio), Marija Bursa} Kor: Ferid Karajica. (Niza), Sanja Krstovi} (Fineja), Dragi{a Veljkovi} I: Aleksandar Mihailovi} (Trigej), Miodrag (Liseo), Aleksandar Mihajlovi} (Turin), Dejan Kr~marik (kg) (Sluga), Maja Vukojevi} (K}i, 488 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Pusto{enje, Kleonimova k}i), Jelena Lugonja (Hortensio), Sanja Krstovi} (Katarina), Sneàna (@ena, Rat), Aleksandar Marinkovi} (Hermes, Petrovi} (Bjanka), Dragoslav Savi} (Tranio), Lamahov sin), Miodrag Pavlovi} (Hijeroklo), Aleksandar Krsti} (kg) (Biondelo, Karcio), Zorica Stevanovi} (Boginja mira), Katarina Aleksandar Mihailovi} (Grumio), Ivana Nedovi} Me{terovi} (Berba), Aleksandra Rukavina (Udovica), Boba Stojimirovi} (kg) (Kroja~), Miljana (Praznik), Dragoljub Markovi} (Hor 1), Petar Anti} Man~i}, Vesna Peri}, Branislava Pani}, Ana (Hor 2). Sibinovi}, Davor Jovanovi}, Nenad Ili}, Dalibor Popovi} (Slu{kinje, narod i sluge). (427) 30. mart 2001. Hamlet rimejk (431) 10. april 2002. P: Svetislav Basara, Ad. i R: Dejan Krstovi}, Damojed S: Krstomir Milovanovi}, K: Katarina Gr~i}, P: Nata{a Ili}, R: Olivera \or|evi}, S: Boris Izb. m: Borivoje Mladenovi} âba, Lek: Nata{a êr{kov, K: Milica Grbi}, M: Bata Zlatkovi}, Ili}, Scen. p: Ferid Karajica, Mask: Nijaz Memi{. Scen. p: Vladimir Tintor, Lek: Nata{a Ili}. I: Aleksandar Mihailovi} (Hamlet), Aleksandar I: Aleksandar Mihailovi} (Zmaj), Jasminka Hodì} Marinkovi} (Kralj), Jasminka Hodì} (Kraljica), (Dvorska luda), Aleksandar Marinkovi} (Kuvar), Dejan Cicmilovi} (kg) (Horacio), Sanja Krstovi} Maja Vukojevi} (Dama), Aleksandar Krsti} (Vitez), (Ofelija), Ivana Nedovi} (Ofelijina majka), Miroslav \or|evi} (Kralj), Vesna Josipovi} Miroslav \or|evi} (Polonije i duh, Prvi grobar), (ârobna ptica), Divna Anti} (Zmajeva gospo|a Evgenija Stankovi} Kova~evi} (Rozenkranc), baka). Maja Vukojevi} (Gildenstern), Dejan Goci} (Bernardo, Glasnik), Vesna Josipovi} (Francisko, Drugi grobar), Jelena Lugonja (Kardinal), Predrag (432) 16. januar 2003. Grbi} (kg) (Laert, Fortinbras, Prvi glumac), Sutra }e biti bolje Miodrag Kr~marik (kg) (Pilot, Fprtinbrasov P: Evald Flisar, Pr: i R: Dejan Krstovi}, kapetan, Drugi glumac). S: Jugoslav Er~evi}, K: Milica Grbi}, M: Borivoje Mladenovi}, Lek: Nata{a Ili}, (428) 8. decembar 2001. Scen. p: Ferid Karajica. Feliks i Doris I: Aleksandar Mihailovi} (Ivan Petrovi~ Jesenjin), P: Bil Mehnof, Pr: i R: Olivera \or|evi}, Dejan Cicmilovi} (Nikolaj Nikolajevi~ Rembrant), S: Boris êr{kov, K: Mina \uri}, Lek: Nata{a Ili}. Aleksandar Krsti} (Ivan Aleksejevi~ Niìnski), Predrag Grbi} (kg) (Aleksej Ivanovi~ Mi{kin). I: Miroslav \or|evi} (Feliks), Jasminka Hodì} (Doris). (433) 4. oktobar 2003. (429) 15. decembar 2001. Noèvi u koko{kama Poloneza Ognjinskog P: Dejvid Herover, Pr, Ad, R, S: Miroslav Benka, P: Nikolaj Koljada, Pr: Novica Anti}, R: Radoslav K: Milica Grbi}, M: Robert Mankovecki, Milenkovi}, S: Juraj Fabri, K: Jelena An|elkovi}, Dram: Branislav Ili}, Lek: Nata{a Ili}, M: Aleksandar Simi}, Lek: Nata{a Ili}. Scen. p: Ferid Karajica. I: Sanja Krstovi} (Tanja), Dejan Cicmilovi} I: Sanja Krstovi} (Mlada èna), Dejan Cicmilovi} (Dima), Miroljub Nedovi} (Ivan), Olgica Vukojevi} (Viljem `drebac), Aleksandar Marinkovi} (Dìlbert (Ljudmila), Milija Vukovi} (kg) (Sergej), Horn), Ozren Miti}, Bor Popovi}, Vesna Peri}, Aleksandar Krsti} (kg) (Dejvid), Slavica Kneèvi} Mirjana Man~i}, Nenad Ili} (Seljani). (Majka), Dragoljub Markovi} (Otac). (434) 25. novembar 2003. (430) 5. februar 2002. Bestidnik Ukro}ena goropad Erik Emanuel [mit, Pr: Stanica Lazarevi}, P: Vilijam [ekspir, Pr: @ivojin Simi} i Sima Ad, R: Ljiljana Todorovi}, S: Krstomir Milovanovi}, Pandurovi}, R: Milan Karadì}, S: Geroslav Zari}, K: Jelena Stoku}a, M: Zoran Eri} i Boìdar K: Ljiljana Petrovi}, Izb. m: Bata Zlatkovi}, Obradinovi}, Lek: Nata{a Ili}, Scen. p: Ferid Dram: Ivana Dimi}, Lek: Nata{a Ili}, Kor: Sonja Karajica. Lapatanov, Pom. r: Maks ]eli}. I: Slobodan Ljubi~i} (Denis Diderot), Sneàna I: Mladen Nedeljkovi} (Batista), Dragoljub Petrovi} (Anna Dorothea Terbouche), Maja Markovi} (Vi}enco), Ninoslav \or|evi} (kg) Vukojevi} (La jeune d Holbach), Divna Anti} (Lu}enco), Aleksandar Marinkovi} (Petru~io), (Antoinette Diderot), Jelena [kondri} (Angelique Miroslav Jovi} (Gremio), Dejan Cicmilovi} Diderot), Aleksandar Krsti} (Baronnet). Repertoar 489

(435) 27. decembar 2003. No} ubica P: Hoze Trijan, Pr: Jovan ]irilov i Arsenije Jovanovi}, Ad, R: Nenad Todorovi}, S: Krstomir Milovanovi}, K: Milica Grbi}, M: Bata Zlatkovi}, Lek: Nata{a Ili}, Scen. p: Ferid Karajica. I: Evgenija Stankovi} Kova~evi} (Kuka), Jaminka Hod`i} (Beba), Aleksandar Mihailovi} (Lalo).

(436) 4. april 2004. Je li bilo kneève ve~ere? P: Vida Ognjenovi}, R: Kokan Mladenovi}, S: Geroslav Zari}, K: Bojana Nikitovi}, M: Zoran Hristi}, Dram: Aleksandar Milosavljevi}, Lek: Radovan Kneèvi}, Kor: Sonja Lapatanov. I: Mihailo Janketi} (Ilarion Ruvarac), Dejan Cicmilovi} (Ja{a Tomi}), Milija Vukovi} (Gospodin Mihajlovi}), Dragoljub Markovi} (Gospodin Savi}), Tanasije Uzunovi} (Laza Dun|erski), Aleksandar Marinkovi} (Mirkovi}), Aleksandar Krsti} (Mili}), Aleksandar Mihajlovi} (Gospodin Stojkovi}), Dragan @iki} (Mileti} (Svetozar)), Oliver [ukletovi} (]iri}), Risto Bukvi} (Jojki}), Petar Anti} (Radula{ki), Miroslav \or|evi} (Dimitrijevi}), Miroslav Jovi} (Brat Makarije), Dragi{a Veljkovi} (Straàr), Miroljub Nedovi} (Horovo|a Volf), Verica Jovanovi} (Gospo|a Amalija), Divna Anti} (Gospo|a Radula{ki), Jasmina Pe{i} (Gospo|a Radovanovi}), Sanja Krstovi} (Milica Tomi}), Sneàna Petrovi} (Katarina Lugomirska), Zorica Stefanovi} (Gospodarica Jojki}eva), Jasminka Hodì} (Gospodarica ]iri}eva), Vesna Stankovi} (Gospo|ica Gavanski), Ivana Nedovi} (Gospo|ica Popovi}eva), Evgenija Stankovi} Kova~evi} (Gospo|ica Zeremski), @ozefina Nahas (Gospo|ica Savi}eva). 490 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

KRAGUJEVAC

TEATAR “JOAKIM VUJI]”

(315) 20. oktobar 1986. Lalicki, Izb. m: Mladen i Predrag Vrane{evi}, Tetovirane du{e Lek: Radovan Kneèvi}, Kor: Ivana Tav~ar i Petar Rajkovi}, Scen. p: Ivan Klemenc. P: Goran Stefanovski, R: Aleksandar Luka~, S: Sneàna Petrovi}, K: Mirjana Luka~, M: Ivana I: Branislav Andrejevi} (Tezej), Ljiljana Savi} Pen~i}, Lek: Nedeljko Ne{i}, Scen. p: Ivan (Hipolita), Nemanja Severinski (Egej), Goran Klemenc. Ivanovi} (Lisandar), Mirjana Vulovi} (Hermija), Mili} Jovanovi} (Demetar), Marina Gavrilovi} I: Mirko Babi} (Vojdan), Bratislav Slavkovi} (Helena), Vladan @ivkovi} (Filostrat), Jasmina (Cibra), Miodrag Juri{i} (Strezo), Mileva @iki} Milo{evi} (Pa`), Miodrag Mari} (Petar Dunja), (Altana), Jovan Mi{kovi} (Kolja), Marina Ljubomir Ubavki} (Nikola Vratilo), Bruno Rai} Gavrilovi} (Ruà), Nada Juri{i} (Mare), Radmila (Mikailo Frula), Sojadin Stojiljkovi} (Toma Ubavki} (Klodija), Mirjana Vulovi} (Igra~ica), Nju{ka), Miodrag Juri{i} (Du{ica Bukva), Jovan Branislav Andrejevi} (Gangster I), Vladan Mi{kovi} (Marko Gladnica), Mirko Babi} (Oberon), @ivkovi} (Gangster II), Mili} Jovanovi} (Tetovira~), Ljiljana Govedarovi} (Titanja), Nada Juri{i} (Puk), Vladimir Arnautovi} (Dete). Dragana Miliki} (Pupoljak).

(316) 26. novembar 1986. (318) 24. april 1987. Vrata doma Sveti Georgije ubiva a`dahu P: Gordan Mihi}, R: Branislav Mi}unovi}, S: Zoran Risti}, S: Milanka Berberovi}, M: Mladen P: Du{an Kova~evi}, R: Jovica Pavi}, S: Miodrag i Predrag Vrane{evi}, Lek: Branivoj \or|evi}. Taba~ki, K: Zagorka Stojanovi}, M: Enco Lesi}. I: Gorica Popovi} (Dana), Majda \or|evi} I: Mirko Babi} (\or|e Dàndar), Nada Juri{i} (Mama), Ljubomir Ubavki} (O~uh), Marina (Katarina Dàndarova), Vladan @ivkovi} (Gavrilo Gavrilovi} (An|elka), Mili} Jovanovi} (Bo}ka), Vukovi}), Branislav Andrejevi} (Mile Vukovi}), Jovan Mi{kovi} (Aca), Branislav Andrejevi} Nemanja Severinski (Aleksa Vukovi}), Vladimir (Vojin), Mirko Babi} (Simeon Gloganac), Bratislav Arnautovi} (Vane Siro~e), Miodrag Mari} (Doktor Slavkovi} (Gorbutov), Goran Ivanovi} (Radovan), Konstantin Grk), Jovan Mi{kovi} (@oja Ribar), Miodrag Mari} (Ujak), Gordana Maksimovi} Neboj{a Milovanovi} (Rajko Pevac), Vladimir (Lela), Vladan @ivkovi} (Zokan), Bruno Rai} Savi} (Reci Vojo), Stojadin Stojiljkovi} (U~itelj (Poljak). Mi}un), Bratislav Slavkovi} (Ninko Beloti}), Miodrag Juri{i} (Krivi Luka), Bruno Rai} (Trifun (317) 28. februar 1987. Pijani), Ljiljana Govedarovi} (Tetka Slavka), Goran Ivanovi} (Poru~nik Tasi}), Mili} Jovanovi} San letnje no}i (Mikan Besni), Aleksandar Milovanovi} (Dane P: Viljem [ekspir, Pr: Velimir @ivojinovi}, R: Petar Neènja), Branislav Despotovi}, Aleksandar Govedarovi}, S: Sava Bara~kov, K: Slavica Miloradovi} (Vojnici). Repertoar 491

(319) 29. jun 1987. Pen~i}, Lek: Radovan Kneèvi}, Du{an Nikoli}, Lud od ljubavi Majda Gorin{ek-\or|evi}, Petar Govedarovi} i Gordana Matijevi}, Scen. p: Ivica Klemenc. P: Sem [epard, Pr: Dabid Albahari, R: Petar Govedarovi}, S: Sava Barakov, K: Sneàna I: Mirko Babi} (Zdravko Luki}), Goran Ivanovi} Kova~evi}, M: Milan Barakov, Scen. p: Ivan (Ta|a), Sneàna Milo{evi} (Lucija), Du{an Klemenc. A{kovi} (Tu{ek), Branko Andrejevi} (Luketin), Branka Veselinovi} (Jak{i}), Miodrag Juri{i} I: Mirjana Vulovi} (Mej), Goran Ivanovi} (Edi), (Pukovnik), Aleksandar Miloradovi} (Obradovi}), Bratslav Slavkovi} (Martin), Stojadin Stojiljkovi} Aleksandar Lukovi} (Jano{ik), Mili} Jovanovi} (Starac). (Joca), Aleksandar Jezdimirovi} (ôle), Aleksandar Milojevi} (Radula{ko), Jovana (320) 30. septembar 1989. Gligorijevi} (Devoj~ica), Branka Gruji} (De~ak), Draga Jelena Sergejevna P: Ljudmila Razumovska, Pr: Dragoslav Andri}, (324) 9. jun 1990. R: Petar Govedarovi}, S: Sava Bara~kov, Sve je zezanje – bez zezanja K: Zorica Jovanovi}, Izb. m: Svetlana Belj~anskaja, Scen. p: Ivica Klemenc. P: Du{an Radovi} & Petar Govedarovi}, I: Ljiljana Govedarovi} (Jelena Sergejevna), R: Petar Govedarovi}, S: Sava Bara~kov, Vladan @ivkovi} (Volo|a), Mili} Jovanovi} (Vitja), K: Slavica Lalicki, Kor: Petar Rajkovi}, Du{an A{kovi} (Pa{a), Mirjana Vulovi} (Ljalja). Izb. m: Dobrivoje Baski}. I: Branka Veselinovi}, Mirjana Vulovi}, Nada (321) 11. novembar 1989. Juri{i}, Gordana Maksimovi}, Marina Peri}, Radmila Ubavki} (Daju sve SA sebe), Vladan Grad sa ze~ijim u{ima @ivkovi}, Mili} Jovanovi}, Miodrag Pejkovi}, P: Stevan Pe{i}, R, K: Miroslava-Mima Jankovi}, Bratislav Slavkovi} (Daju sve OD sebe), S, K, Izb. m: Branislav-Bane Jankovi}, Scen. p: Ferid Karajica. (325) 5. oktobar 1990. I: Marina Peri} (Petar), Sneàna Milo{evi} (Anica), Miodrag Pejkovi} (Zec), Du{anka Kus petli} Dimitrijevi} (Tetka Sara), Ljiljana Savi} (Tetka P: Aleksandar Popovi}, R: Dragan Jakovljevi}, Rozalija), Milan \ur|evi} (Sudija), Jovan Mi{kovi} S: Du{an Stani}, K: Ivanka Krstovi}, (Profesor), Du{an A{kovi} (Policajac), Majda Izb. m: Baronijan Vartkes, Scen. p: Ivan Klemenc, Gorin{ek-\or|evi} (Gospo|a sa korpom Lek: Radovan Kneèvi}. {argarepe), Branka Veselinovi} (Gospo|a sa korpom kupusa), Bratislav Slavkovi} (General). I: Marija Vasiljevi} (Milja Bu{atlija), Nada Juri{i} (Selena Seja Batri}eva), Goran Ivanovi} (\akon Avakum), Du{an A{kovi} (Pile Kopile Pileti}evo), (322) 23. decembar 1989. Mirko Babi} (Komnen Barjaktar), Jovan Mi{kovi} Predstava “Hamleta” u selu Mrdu{a donja (Johan [uster). P: Ivo Bre{an, R: Petar Govedarovi}, S: Krstomir Milovanovi}, K: Ivanka Krstovi}, M: Vojislav (326) 12. oktobar 1990. Kosti}, Lek: Radovan Kneèvi}, Scen. p: Ivica Klemenc. Mala princeza I: Ljubomir Ubavki} (Mate Bukarica-Bukara), P: Ksenija Stojanovi}, R. i Kl: Miroslava-Mima Bruno Rai} (Mile Puljiza-Puljo), Nada Juri{i} Jankovi}, S, K: Izb. m: Branislav-Bane Jankovi}. (An|a), Gordana Maksimovi} (Mare I: Marina Stojanovi} (Pripoveda~), Sneàna Mi{-Majka~a), Jovan Mi{kovi} (Ma~ak), Goran Milo{evi} (Mala princeza), Miodrag Pejkovi} Ivanovi} (Joca [koki}-[koro), Milan \ur|evi} (Car), Aleksandar Milojevi} (Kralj Ju`nog (Andro [kunco), Mirko Babi} ([imurina), Bratislav arhipelaga, Kralj severnog pola), Mili} Jovanovi} Slavkovi}, Vladimir Savi}, Miodrag Mari}, (Mlinarev sin), Vladan @ivkovi} (Doktor Nemanja Severinski, Miodrag Pejkovi}, Sneàna Dijagnozis), Aleksandar Miloradovi} (Vatrogasac). Milo{evi}, Branka Veselinovi} (Seljaci i Seljanke).

(327) 2. novembar 1990. (323) 25. februar 1990. 1918. Profesionalac P: Bo`idar Ze~evi}, R: Aleksandar Luka~, P: Du{an Kova~evi}, S: Sne`ana Petrovi}, K: Svetlana Zojki}, M: Ivica R, S, K: Izb. m: Jovica Pavi}. 492 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

I: Branko Andrejevi} (Ja-Teodor Teja Kraj), I: Radi{a Gruji} (Obrad Sre}kovi}), Mili} Ljubomir Ubavki} (Luka Laban), Mirjana Bulovi} Jovanovi}, Miodrag Pejkovi} (Milan Sre}kovi}), (Marta), Bratislav Savkovi} (Ludak). Aleksandar Milojevi} (Milan Sre}kovi}), Mirko Babi} (Vuka{in Katunac), Dragica Stevovi} (@ena u crnini). (328) 15. novembar 1990. Golubnja~a (331) 27. oktobar 1994. P: Jovan Radulovi}, R. i Izb. m: Jovica Pavi}, Crna rupa S: Geroslav Zari}, K: Zagorka Stojanovi}, Scen. p: Ivan Klemenc, Lek: Radovan Kneèvi}. P: Goran Stefanovski, R: Du{an Tuzlan~i}, S: Sava Bara~kov, K: Ivanka Krstovi}, I: Branko Gruji} (Lukica), Dragan Stoki} (Mi}uka), M: Dragan Mitri}. Suzana Mati} (Mulica), Goran Boìnovi} ([koravko), Bratislav Slavkovi} (Kuzman), Nada I: Mirko Babi} (Siljan), Gordana Luki} (Svetle), Juri{i} (Anica), Bruno Raji} (Dido), Miodrag Danica Krljar (Sanja), Nada Juri{i} (Cveta), Juri{i} (Lugar), Mirko Babi} (Blijedi Damjan), Ljubomir Ubavki} (kg) (Otac), Miodrag Pejkovi} Milan \ur|evi} (Pop Damjanovi}), Vladan Savi} (Maksa), Marija Vasiljevi} (kg) (Ana), Bratislav (Vladika), Mili} Jovanovi} (Crkvenjak), Goran Slavkovi} (Pera), Slavica Radulovi} (Magda), Ivanovi} (U~itelj), Radmila Ubavki} (Sremica), Ljiljana Govedarovi} (kg) (Majka), Ivan Lazi}, Neboj{a Milovanovi} (Ante), Jovan Mi{kovi} Vojin Vasovi} (Deca). (Stipan), Vladan @ivkovi} (Milicioner), Du{an A{kovi}, Miodrag Pejkovi}, Aleksandar Milojevi}, (332) 23. decembar 1994. Vladanka Pavlovi}, Du{anka Dimitrijevi}, Ljiljana Savi}, Majda Gorin{ek \or|evi}, Marina Pokojnik Stojanovi}, Sneàna Milo{evi}, Gordana P: Branislav Nu{i}, R: Dragan Jakovljevi}, Maksimovi}, Radomir Bo{njakovi}, Zoran S: Velizar Srbljanovi}, K: Ivanka Krstovi}, \urkovi}, Ninoslav Milosavljevi}, Vladimir Izb. m: Miodrag Honjicki. \or|evi}, Vladimir Bilbija, Nenad Gavrilovi}, I: Branislav Andrejevi} (Pavle Mari}), Jovan Jovan ]uri}, Ana Matijevi}, Marija Mandari} Mi{kovi} (Milan Novakovi}), Milan \ur|evi} (Seljaci, Popovi). (Spasoje Blagojevi}), Vladan @ivkovi} (Gospodin \uri}), Sa{a Pilipovi} (Ljubomir Proti}), Ljubomir (329) 5. april 1991. Ubavki} (Anta), Aleksandar Milojevi} (Mile), Danica Krljar (Rina), Gordana Luki} (Vukica), 1968. Vladimir Savi} (Agent), Sanja Topalovi} (Ana), P: Boìdar Ze~evi}, R: Aleksandar Luka~, Suzana Mati} (Sofija), Mili} Jovanovi} (Mladen S: Sneàna Petrovi}, K: Svetlana Zojki}, \akovi}). M: Vladimir Mila~i}, Lek: Radovan Kneèvi}, Scen. p: Ivan Klemenc. (333) 11. mart 1995. I: Miodrag Pejkovi} (Sr|an), Mirko Babi} (Braca), Car i pastir Branko Andrejevi} (Ante), Bratislav Slavkovi} (Jak{i}), Mirjana Bulovi} (Jana), Mili} Jovanovi} P: Bo{ko Trifunovi}, R: Bo{ko Trifunovi}, (Vlado), Suzana Roga~i (Darja), Aleksandar S: Milivoje [tulovi}, K: Sava Bara~kov, Milojevi} (Pe|a), Aleksandar Jezdimirovi} Izb. m: @ivojin Miljkovi}, Scen. p: Ferid Karajica. (Student), Slavica Jovi} (Nena), Vladimir Savi} I: Bratislav Slavkovi} (Car), Gordana Maksimovi} (Pera), Miodrag Juri{i} (Kmet), Vladan @ivkovi} (Carica), Gordana Luki} (Princeza), Jovan (Pandur), Nemanja Severinski (Prvi), Milan Mi{kovi} (Mudrac), Sa{a Pilipovi} (I brat), \ur|evi} (Drugi), Miodrag Mari} (Tre}i), Jovan Aleksandar Miloradovi} (II brat), Miodrag Pejkovi} Mi{kovi} (êtvrti), Ljubomir Ubavki} (Peti), (III brat, Pastir), Radmila Ubavki} (Baba-Vila), Gordana Maksimovi} (Doma}ica), Majda Mili} Jovanovi} (Mali{a), Aleksandar Milojevi} Gorin{ek \or|evi} (Obradovi}evka), Neboj{a (Maga), Marina Stojanovi} (Vra~ara), Dejan Milovanovi} (Profesor, Glumac), Vladanka Andreji} (Straàr), Mirko Babi} (Dèlat), Vladanka Pavlovi} (Profesorka, Glumica), Branislav Krsti} Pavlovi}, Ljiljana Savi} (Srpske ène). (Buda). (334) 5. maj 1995. (330) 1. oktobar 1994. Balkan boy Srpska drama P: Branislav Kova~evi}, P: Sini{a Kova~evi}, R, K. i Izb. m: Jovan R, S, K. i Izb. m: Branislav Kova~evi}. Gligorijevi}, S: Krstomir Milovanovi}, I: Bratislav Slavkovi} (Kralj Milojko), Aleksandar Izb. m: Bogoljub Dimi}. Milojevi} (Vojvoda Kara|or|e), Miodrag Pejkovi} Repertoar 493

([arac), Branislav Andrejevi} (Pesnik), Jovan (Kapetan galije), Milan \ur|evi} (Iguman), Mi{kovi} (Kafedìja), Miodrag Juri{i} (Sava Aleksandar Milivojevi} (Laban), Suzana Mati} Kova~evi}), Mili} Jovanovi} (Vojvoda Mi{i}), (Lu~ana Santini), Miodrag Pejkovi} (Paolo), Mili} Gordana Luki} (Konobarica), Sa{a Pilipovi} Jovanovi}, Aleksandar Miloradovi} (Galijot), Vojin (Konj), Aleksandar Miloradovi} (Murat), Milan Vasovi} (De~ak I), Nikola Nasti} (De~ak II), Zoran \ur|evi} (Ban Jela~i}). Mi{i}, Vladimir Kari}, Aleksandar Radoj~i}, Mladen Mini}, Dejan Andrejevi} (Monasi, galijoti, muzi~ari), Jelena Ze~evi}, Marija Mandari} (335) 18. novembar 1995. (Venecijanke). Ciu, ciu, mijau, mijau P: Voja Soldatovi}, R: Voja Soldatovi}, (339) 23. decembar 1996. Pom. r: Jovan Mi{kovi}, S: Milivoje [tulovi}, Kl: [andor Sarva{. Balkan ekspres I: Danica Krljar, Slavica Radulovi}, Jovan P: Gordan Mihi}, R: Voja Soldatovi}, Mi{kovi}, Sa{a Pilipovi}. S: Sava Bara~kov, K: Slavica Lalicki, M: Zoran Simeunovi}. (336) 28. novembar 1995. I: Danijela Tomovi} (Lili), Mirko Babi} (Popaj), Luminacija Bratislav Slavkovi} (Stojko), Jovan Mi{kovi} (Pik), Miodrag Juri{i} (Kostica), Mileva @iki} (Tetka), P: Du{an Kova~evi}, R, S, K. i Izb. m: Jovan Mili} Jovanovi} (Erni), Sa{a Pilipovi} (Major Gligorijevi}, Lek: Milorad De{i}, Scen. p: Ferid Ditrih), Dejan Cicmilovi} (Kelner Bi{ko), Jovana Karajica. Mi{kovi} (Lea), Branko Andrejevi} (Maksa I: Dejan Cicmilovi} (Sreta), Miodrag Juri{i} sladoledìja), Vladan @ivkovi} ([anko{), Mile (Makso), Mili} Jovanovi} (Mi}a oficir), Miodrag Mari} (Pukovnik), Aleksandar Milojevi} (Peva~ Mari} (]ir-\or|e), Nada Juri{i} (\uzela), Mirko slavuj), Milan \ur|evi} (Krojs komandant), Babi} (Milisav), Aleksandar Milojevi} (Purko), Aleksandar Miloradovi} (Prvi vojnik), Zoran Misi} Vladimir Savi} (Birov), Vladan @ivkovi} (Pat). (Pera}ata), Sa{a Pilipovi} (Ta{ula), Ljubi{a Zirojevi}, Vladan Milovanovi}, Dragan Mijailovi}, (340) 15. februar 1997. Milorad Maksimovi}, Zoran Jokanovi}, Goran Nikoli}, Ljubinka Gavrilovi} (Narod), Jovana Pokondirena tikva Gligorijevi}, Lazar Gligorijevi}, Vojin Vasovi} P: Jovan Popovi} Sterija, R: Dragan Jakovljevi}, (Deca). S: Sava Bara~kov, K: Sneàna Kova~evi}, M: Bata Herman. (337) 23. decembar 1995. I: Nada Juri{i} (Fema), Danijela Tomovi} (Evica), Ruì~njak Milan \ur|evi} (Mitar), Marina Stojanovi} P: Aleksandar Popovi}, R: Dragan Jakovljevi}, (An~ica), Mili} Jovanovi} (Jovan), Danica Krljar S. i K: Vladimir Mareni}, Dram: Slobodan (Sara), Dejan Cicmilovi} (Vasilije), Miodrag Juri{i} Stojanovi}, M: Bora Dugi}, Kor: Tanja Popovi}. (Svetozar Ruì~i}). I: Slavica Radulovi} (Lepa Kata), Gordana Luki} (Lujka), Bratislav Slavkovi} (Vojvoda Milenko), (341) 10. maj 1997. Danica Krljar (Lenka), Milan \ur|evi} Duga (Konstantin). P: Teofilo Kalje, Pr: Du{ka Radivojevi}, R: Dragan Jakovljevi}, S: Du{an Sokovi}, (338) 1. jun 1996. K: Sneàna Kova~evi}. Osmeh an|ela I: Branko Andrejevi} (Predsednik), Milan \ur|evi} P: Gordan Mihi}, R: Jovica Pavi}, S: Miodrag (Posluìtelj). Taba~ki, K: Angelina Atlagi}, M: Branislav Pipovi}, Pom. k: Sneàna [arac. (342) 14. jun 1997. I: Sa{a Pilipovi} (Mihailo-zograf), \or|e Simi} (Mihailo-u~enik-de~ak), Vladan @ivkovi} (Kuzma), Ljubavnik Milomir Raki} (Kuzma-de~ak), Vladimir Savi} P: Harold Pinter, Pr: Vladislava Gordi}, R: Dragan (Danilo), Bratislav Slavkovi} (Nestor), Branko Jakovljevi}, S. i K: Dejan Panteli}, Scen. p: Ferid Gruji} (Vujica), Mirko Babi} (Uro{), Miodrag Karajica, Izb. m: D&D&D. Juri{i} (Kralj Jovan), Dejan Cicmilovi} (Maksim), Danica Krljar (Kraljica), Jovan Mi{kovi} (Luka), I: Danijela Tomovi} (Sara), Dejan Cicmilovi} Branislav Andrejevi} (Obrad), Bruno Rai} (Ri~ard). 494 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(343) 9. oktobar 1997. (347) 12. novembar 1999. Ognjena kupina Dangube P: \ordano Bruno, Pr: Ivan Klajn, P: Jelica Zupanc, R: Kolektiv, K: Milica Grbi}, Ad, R. i Izb. m: Nenad Todorovi}, S: Sava M: Branislav Pipovi}, Scen. p: Ivan Klemenc. Bara~kov, K: Jelena Jovanovi}, I: Mirko Babi} (Sveti Sava), Sa{a Pilipovi} Scen. p: Ferid Karajica. (Radoslav), Jelena Ze~evi} (Ana), Nada Juri{i} I: Bratislav Slavkovi} (Bonifa~o), Jovan Mi{kovi} (Evdokija), Miodrag Juri{i} (Irinej), Aleksandar (Bartolomeo), Sa{a Pilipovi} (Manfurio), Branko Milojevi} (Dekler), Dejan Cicmilovi} (Vladislav), Andrejevi} (\ovani Bernardo), Vladan @ivkovi} Bratislav Slavkovi} (Agapije), Milo{ Krstovi} (Skaramure), Miodrag Pejkovi} (Sangvino), Milos (Mojsej), Vladimir Savi} (Stefan), Darko Krstovi} (Marka), Aleksandar Milojevi} Milo{evi}, Nata{a Ze~evi}, Jovana Mi{kovi}, (Korkovico), Milan \ur|evi} (Konsalvo), Radmila Tomislav Milo{evi}, Dragutin Petrovi}, Nenad Ubavki} (Lu~ija), Marina Stojanovi} (Vitorija), Pavlovi}, Vladimir Kari}, \or|e Simi}, Marija Slavica Radulovi} (Karubina). Paunovi}, Zoran Petrovi}, Nikola Nasti}, Milomir Raki}, Igor Pavlovi}, Petar Simovi}, Vojin (348) 13. maj 2000. Vasovi}, Zoran Mi{i}, Vladan Spasojevi}, Marko Ko se boji Virdìjije Vulf? Jovanovi}, Ljiljana Govedarovi} (Monasi, Dvorjani, Vojnici). P: Edvard Olbi, Pr: Ileana ]osi}, R: Miodrag Juri{i}, S: Milivoje [tulovi}, K: Nata{a Nikolajevi}, Izb. m: Du{an Vasiljevi}. (344) 1. novembar 1997. I: Nada Juri{i} (Marta), Miodrag Juri{i} (Dòrd`), Draga Jelena Sergejevna Marina Stojanovi} (Hani), Milo{ Krstovi} (Nik). P: Ljudmila Razumovska, R: Bo{ko \or|evi}, (34)9 28. maj 2000. S: Zoran âlija, K: Milica Grbi}. Ivica i Marica I: Danica Krljar (Jelena Sergejevna), Darko P: Jakob Grim & Vilhelm Grim, Ad: Marija Bjekovi} (Volo|a), Milo{ Krstovi} (Pa{a), Marko Soldatovi} Bojovi}, R: Jano ânji, S: Milivoje Gvero (Vi}a), Sandra Aleksi} (Ljalja). [tulovi}, K: Nata{a Nikolajevi}, M: Todor Rako~evi}. (345) 15. septembar 1998. I: Jasmina @Ivanovi} (Marica), Milo{ Krstovi} (Ivica), Vladanka Pavlovi} (Ve{tica), Jovan Na le|ima jeà Mi{kovi} (Lovac). P: Stevan Jakovljevi}, Ad: Svetolik Nika~evi}, R: Miodrag Juri{i}, S. i K: Milivoje [tulovi}, (350) 16. jun 2000. Izb. m: Miodrag Honjicki. ûje{ li, mama, moj vapaj? I: Milo{ Krstovi} (\ak, Narednik Dragan Spasi}), P: Vojislav Savi}, R: Dragan Jakovljevi}, Mili} Jovanovi} (Posilni narednika Dragana S: Krstomir Milovanovi}, K: Jelena Patrnogi}, –@ivorad), Mirko Babi} (Kapetan Stojanovi}), M: Bora Dugi}, Pom. r: Aleksandar Miloradovi}. Bratislav Slavkovi} (Poru~nik artiljerac – Kosta I: Bratislav Slavkovi} (Rodoljub), Danica Krljar Tur~in), Sa{a Pilipovi} (Poru~nik konji~ki), (Aleksandra-Leksa), Dejan Cicmilovi} (Radivoje), Aleksandar Milojevi} (Poru~nik Stevan Miodrag Pejkovi} (Andreja), Aleksandar Milojevi} Jakovljevi}), Miodrag Juri{i} (Pukovnik), Miodrag (Nenad), Marina Stojanovi} (Javorka), Slavica Jovanovi} (Trajko), Neboj{a Krsti} (Milisav), Radulovi} (Sestra), Mili} Jovanovi} (ôvek). \or|e Simi} (Vojnik kod osmatra~nice), Mladen Mini}, Milomir Raki}, Vladimir Kari} (Vojnik). (351) 19. januar 2001. [ta je to u ljudskom bi}u {to ga vodi prema (346) 25. septembar 1999. pi}u Murlin Mulro P: Du{an Kova~evi}, R: Boìdar \urovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Ljiljana Dragojevi}, M: Zoran Eri}, P: Nikolaj Koljada, Pr: Novica Anti}, Scen. p: Ferid Karajica. Dram: R: Jano ânji, S. i K: Sava Bara~kov, M: Igor Nikoli}. I: Miodrag Mari}, Bratislav Slavkovi}, Miodrag Pejkovi}, Slavica Radulovi} Stojanov, Mili} I: Nada Juri{i} (Olga “Murlin Murlo”), Danica Krljar Jovanovi}, Dejan Cicmilovi}, Biljana \urovi}, (Ina), Milo{ Krstovi} (Aleksej), Bratislav Slavkovi} Miodrag Jovanovi}, Aleksandar Milojevi}, Sa{a (Mihail). Pilipovi}, Ljubinka Gavrilovi}, Marko Nikoli} (kg). Repertoar 495

(352) 8. jun 2001. (Vikont @odle), Ivana Vuka{inovi} (U~iteljica igre), Oni niotkuda Jelena Gruba~ (U~iteljica muzike), @eljko Aleksi} (U~itelj filozofije). P; Stanica Lazarevi}, R: Jano ânji, S: Boris Maksimovi}, K: Irina Mitrinovi}, M: Milo{ Petrovi}, Dram: Marija Soldatovi}. (357) 9. novembar 2002. I: Nada Juri{i} (Milica), Marina Peri} Stojanovi} Galilejev ìvot (Eliza), Vladanka Pavlovi} (Vaska), Miodrag P: Bertold Breht, Pr: Slobodan Glumac, Pejkovi} (@erar), Aleksandar Milojevi} (Juvenal). Ad: Aleksandar Milosavljevi}, R, S. i Izb. m: Neboj{a Bradi}, K: Vanja Popovi}, (353) 8. novembar 2001. Korep: Ivan Filipovi}. Stara dobra vremena I: Mirko Babi} (Galileo Galilej), Ivan Tomi} (kg) (Andrea Sarti), Isidora Sekuli} (Virdìnija), Nada P: Du{an Radovi}, R. i M: Rade Marjanovi}. Juri{i} (Gospo|a Sarti), Nenad Vulevi} (Ludoviko I: Rade Marjanovi}, Miodrag Pejkovi}, Sa{a Marsili), Bratislav Slavkovi} (Kurator univerziteta Pilipovi}, Ivan Filipovi}, Milija Simi}. u Padovi), Miodrag Pejkovi} (Pater Kristofer Klavijus), Mili} Jovanovi} (Sagredo), Milo{ Krstovi} (Mali monah), Sa{a Pilipovi} (Kardinal (354) 1. mart 2002. Inkvizitor), Milan \ur|evi} (Kardinal Barberini), Kod “Ve~ite slavine” Sanja Mateji} (Dvorska dama), Dragan Stoki} P: Mom~ilo Nastasijevi}, R: Jug Radivojevi}, (Monah-straàr), Aleksandar Miloradovi} S: Dejan Panteli}, K: Sneàna [imi}, M: Vlatko (Gra|anin), Stefanovski, Lek: Radovan Kneèvi}, Kor: Petar Rajkovi}. (358) 15. februar 2003. I: Miodrag Pejkovi} (Sin Sir~anina), Mili} Iskoristi dan Jovanovi} (Sin Podoljca), Danica Krljar (Teta Tina), Bratislav Slavkovi} (]opa), Nada [argin P: \or|e Milosavljevi}, R: \or|e Milosavljevi}, (Magdalena), Igor \or|evi} (Roman), Milan S: Dragan Gruji}, K: Jelena Jovanovi}, M: Marko \ur|evi} (îka Jole), Nenad Vulevi} (Mukta{), Matovi}. Nada Juri{i} (@ena Sir~anina), Ana Todorovi} I: Slobodan Ljubi~i} (kg) (]ale), Miodrag Pejkovi} (@ena Podoljca), Milo{ Krstovi} (Stojan), Dragan (Bata), Dragan Stoki} (Mali), Mili} Jovanovi} (i Stoki} (Rapa), Isidora Sekuli} (Tina), Jasmina ostali), Andrej Petrovi} (Klinac). @Ivanovi} (Smilja), Slavica Radulovi} Stojanov (Cvetana). (359) 26. mart 2003. Oàlo{}ena porodica (355) 8. jun 2002. P: Branislav Nu{i}, R: Ljubomir Ubavki}, Doktor [uster S: Milivoje [tulovi}, K: Gorica Popovi}, P: Du{an Kova~evi}, R: Jovan Gligorijevi}, Izb. m: Ivan Filipovi}. S: Krstomir Milovanovi}, K: Jelena Jovanovi}, I: Ljubomir Ubavki} (kg) (Agaton Arsi}), Milo{ Izb. m: Ivan Filipovi}. Krstovi} (Tanasije Dimitrijevi}), Aleksandar I: Ljubomir Ubavki} (Doktor Nikola Kos), Jasmina Milojevi} (Proka Puri}), Vladan @ivkovi} (Trifun @Ivanovi} (Ana), Nada Juri{i} (Divna), Miodrag Spasi}), Dragan Stoki} (Mi}a Stanimirovi}), Sa{a Pejkovi} (Branko Bezdan), Aleksandar Milojevi} Pilipovi} (Dr Petrovi}), Danica Krljar (Simka), (Lola), Nenad Vulevi} (Smiljan Stefanovi}), Jasmina @Ivanovi} (Vida), Marina Stojanovi} Bratislav Slavkovi} (Dòni), Aleksandar (Gina), Gorica Popovi} (kg) (Sarka), Sanja Miloradovi}, Boban Uro{evi} (Nekoliko Mateji} (Danica), Aleksandar Miloradovi} problemati~nih ljudi). (Direktor pozori{ta).

(356) 14. jun 2002. (360) 5. april 2003. Sme{ne precioze @ivot je sve {to te sna|e P: Molijer, Pr: Novica Anti}, P: Mirjana Ojdani}, R: Jug Radivojevi}, Ad, R, S, K. i Izb. m: Petar Zec. S. i K: Dejan Panteli}, Izb. m: Ivan Filipovi}, I: êdomir [tajn (Lagran`), Mihailo Simonovi} (Di Mask: Nijaz Memi{. Kroazi), Natalija Radi} (Gorìbusa), Jelena I: Isidora Sekuli} (Dobrila), Aleksandar Milojevi} Radenovi} (Magdelon), Dragana Simjanovi} (Crni Veselin), Mirko Babi} (Lazar Crni), Ana (Katos), Jelena Jankovi} (Marota), Nikola Todorovi} (Da{a), Marina Stojanovi} (Jula Milojevi} (Markiz Maskarij), Mladen Kneèvi} Karakondùla), Miodrag Pejkovi} (Da{a Krpa), 496 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Milo{ Krstovi} (êdomir), Nada Juri{i} (Baba Vulevi} (Benvolio), Milomir Raki} (Tibalt), Drenka), Nenad Vulevi} (Cajac intelektualac), Bratislav Slavkovi} (Monah Lavrentije), Mihajlo Sofija Borkovi} (Vanja). Simonovi} (Monah Jovan), Aleksandar \in|i} (Valtazar), \or|e \okovi} (Samson), Ivan Vidosavljevi} (Gregorio), êdomir [tajn (Petar), (361) 17. oktobar 2003. Du{an Staniki} (Avram), Vladanka Pavlovi} Hotel “Slobodan promet” (Grofica Montagi), Marina Stojanovi} Peri} P: @or` Fejdo, Pr: Dragoslav Andri}, R: Dragan (Grofica Kapulet), Katarina Mitrovi} (Julija), Nada Jakovljevi}, S: Su{an Sokovi}, K: Sneàna Juri{i} (Julijina dadilja), Sanja Mateji} (Prva Kova~evi}, Izb. m: Ivan Filipovi}. devojka), Dubravka \or|evi} (Druga devojka). I: Milo{ Krstovi} (Pingle), Sa{a Pilipovi} (Pajarden), Mili} Jovanovi} (Matje), Nenad Vulevi} (Maksim), Dragan Stoki} (Bilo), Jovan Mi{kovi} (Bastijen), Aleksandar Milojevi} (Komesar), Aleksandar Milosavljevi} (Agent), Sanja Mateji} (Marsela), Jasmina @ivanovi} (Anèlika), Marina Stojanovi} Peri} (Viktorija), Milina Marjanovi} (Violeta), Marija Rako~evi} (Margerita), Nevena Ljubi} (Pakereta), Sla|ana Duni} (Pervan{a).

(363) 17. decembar 2003. Gola Vera P: \or|e Milosavljevi}, R: Jug Radivojevi}, M: Mar}elo, Dram: \or|e Milosavljevi}. I: Katarina Mitrovi}, Igor Borojevi}, Dragan Stoki}, Miodrag Pejkovi}.

(363) 15. februar 2004. Milo{ veliki P: Ma{a Jeremi}, R, S: Neboj{a Bradi}, K: Ivanka Jevtovi}, M: Zoran Eri}, Lek: Radovan Kneèvi}, Scen. p: Vera Obradovi}, Kp: Ivan Filipovi} i Slavica Mihajlovi}. I: Mirko Babi} (Milo{ Obrenovi}), Ivan Tomi} (Mihailo Obrenovi}), Milija Vukovi} (Ni}ifor Ninkovi}), Mili} Jovanovi} (Joakim Vuji}), Miodrag Pejkovi} (Sima Milosavljevi} Amidà), Aleksandar Milojevi} (Jakov Jak{i}), Sa{a Pilipovi} (Dimitrije Davidovi}), Bratislav Slavkovi} (Joksim), Jovan Mi{kovi} (Stari u~itelj), êdomir [tajn (Momak iz kola I), Nenad Vulevi} (Momak iz kola II), Dragan Stoki} (ôvek s drveta), Marina Stojanovi} Peri} (Jurodiva), SanjEskalusa Mateji} (Dodola).

(364) 14. april 2004. Romeo i Julija P: Vilijam [ekspir, Pr: @ivojin Simi} i Sima Pandurovi}, R: Pierre Walter Politz, Pom. r: Jovan Gligorijevi} i Marija Soldatovi}, S, K: Dejan Panteli}, M: Marko Matovi}, Lek: Radovan Kne`evi}, Scen. p: Pjer Rajkovi}. I: Aleksandar Milojevi} (Eskalus), Mladen Kne`evi} (Paris), Vladan @ivkovi} (Grof Montagi), Jovan Mi{kovi} (Grof Kapulet), Nikola Milojevi} (Romeo), Dragan Stoki} (Merkucio), Nenad Repertoar 497

[ABAC

[ABA^KO POZORI[TE

(310) 21. oktobar 1986. I: Jelica Vojinovi}, Ana Milanovi}, Aleksandra Play Strindberg Gavanski, Zorica Lazi}, Aneta Josifovi}, Petar P: Fridrih Direnmat, R: Ljuba Milo{evi}, S: Rade Lazi}, Rade Mihailovi}, Ivan Toma{evi}, Dragan Stankovi}, Izb. m: Ivica Pen~i}, Lek: Branivoj Tometi}, Du{ko Stevanovi}, Ljubi{a Barovi}, \or|evi}, Scen. pok: Dragoslav Jankovi} Maks. Borivoje Boàni}. I: Jelica Vojinovi} (Alisa), Petar Lazi} (Edgar), Ivan Toma{evi} (Kurt). (314) 20. oktobar 1987. Sveti Georgije ubiva a`dahu (311) 15. decembar 1986. P: Du{an Kova~evi}, R: Ljuba Milo{evi}, Veseli voz Pom. r: Petar Lazi}, S: Velizar Srbljanovi}, P: Radoslav Pavelki}, R: Petar Govedarovi}, K: Milica Radovanovi}, Izb. m: Ivica Pen~i}, S, K: Rade Stankovi}, Izb. m: @ivan Gaji}. Lek: Branivoj \or|evi}, I: Ana Milanovi}, Aleksandar Gavanski, Zorica Kor: Dragoslav Jankovi} Maks. Lazi}, Aneta Josifovi}, Du{ko Stevanovi}, Dragan I: Petar Lazi} (\or|e Dàndar), Zorica Lazi} Tometi}, Ljubi{a Barovi}, Borivoje Boàni}, Ivan (Katarina Dàndarova), Bora Boàni} (Gavrilo Toma{evi}. Vukovi}), Aleksandar Jankovi} (Aleksa Vukovi}), Dragan Tometi} (Mile Vukovi}), Bata Davidovi} (312) 17. februar 1987. (Vane Siro~e), Cane Firaunovi} (Doktor Va`no je zvati se Ernest Konstantin Grk), Slobodan Petranovi} (@oja P: Oskar Vajld, Pr: Arsa Jovanovi}, R: Mi{ko Ribar), Du{ko Stevanovi} (Rajko Pevac), Miroslav Milojevi}, Asr: Ivan Toma{evi}, S, K: Svetlana \or|evi} (U~itelj Mi}un), Predrag Stani} (Ninko Zojki}, Izb. m: Ivica Pen~i}, Lek: Branivoj Beloti}), Slobodan Despotovi} (Krivi Luka), Jelica \or|evi}, Kor: Olivija Stokanovi}. Vojinovi} (Tetka Slavka), Ljubi{a Barovi} I: Ivan Toma{evi} (Dòn Vorting), Dragan (Poru~nik Tasi}), Sini{a Maksimovi} (Mikan Tometi} (Eldèrnon Monkrif), Cane Firaunovi} Besni), Aleksandar Popovi} (Pijani Trifun). (Doktor êzibo), Borivoje Boàni} (Merimen), Ana Milanovi} (Ledi Breknel), Du{ko Stevanovi} (315) 18. februar 1988. (Lejn), Zorica Lazi} (Gvendolin Ferfeks), Aneta Josifovi} (Sesili Kardju), Aleksandra Gavanski Glogov `bun (Gospo|ica Prizm). P: Bratislav Dimitrov, Pr: Du{ica Mijatovi}, Ad, R: Vladimir Lazi}, Pom. r: Ljubi{a Barovi}, (313) 16. maj 1987. S: Krstomir Milovanovi}, K: Angelina Atlagi}, Sa Vukovih staza i bogaza M: Ivica Pen~i}, Lek: Radovan Kneèvi}, Kor: Petar Rajkovi}. Dram: Branivoj \or|evi}, R: Mi{ko Milojevi}. Pom. r: Jelica Vojinovi}, S, K: Svetlana Zojki}, I: Miroslav \or|evi} (Trpe), Cane Firaunovi} Izb. m: Ivica Pen~i}, Scen. p: Stoji} Ma{i}. (Stojan), Rade Mihailovi} (Simon), Petar Lazi} 498 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(Meto), Slobodan Petranovi} (Petre), Ljubi{a (319) 21. januar 1989. Barovi} (Don~o), Aleksandra Gavanski (Stojna), Pesma Slobodan Despotovi} (Anton), Bora Boàni} (Inspektor), Predrag Stani} (Milicioner I), Sini{a P: Oskar Davi~o, R: Borislav Grigorovi}, Maksimovi} (Milicioner II), Du{ko Stevanovi} Pom. r: Petar Lazi}, S: Velizar Srbljanovi}, (Jovan), Bata Davidovi} (Hans), Dragan Tometi} K: Milica Radovanovi}. M: Ivica Pen~i}, (Mitre), Ana Milanovi} (Don~ova majka), Zorica Lek: Jovan Jovanovi}, Kor: Ivan Klemenc. Lazi} (Nastavnica), Sla|ana Paj~i} (@ena u I: Petar Lazi} (Vekovi}), Aneta Toma{evi} (Ana), belom), Vesna Kati} (@ena u crnom). Ljubi{a Barovi} (Mi}a), Slobodan Petranovi} (\or|e), Du{ko Stevanovi} (Petar), Ivan Toma{evi} (Klaus), Jelica Vojinovi} (Sa{a), Ana (316) 14. april 1988. Milanovi} (Pralja), Slobodan Despotovi} (Da~a ûdo u “[arganu” Todorovi}), Cane Firaunovi} (Gospodin Panteli}), Dragan Tometi} (Gospodin Proti}), Aleksandar P: Ljubomir Simovi}, R: Ljuba Milo{evi}, Popovi} (Gospodin Mi{kovi}), Sini{a Maksimovi} Pom. r: Petar Lazi}. S, K: Krstomir Milovanovi}, (Ginteo). Izb. m: Ivica Pen~i}, Lek: Jovan Jovanovi}. I: Jelica Vojinovi} (Ikonija), Ana Milanovi} (320) 25. februar 1989. (Gospava), Vesna Kati} (Smilja), Sla|ana Paj~i} ûdne stvari (Jagoda), Ljubi{a Barovi} (An|elko), Slobodan P: Du{an Radovi}, Ad: Milo{ Kre~kovi}, Petranovi} (Mile), Du{ko Stevanovi} (Stavra), R, S: Ivan Klemenc, Pom. r: Bora Boàni}, Miroslav \or|evi} (Prosjak), Slobodan S: Petar êivanovi}. K: Sneàna Kova~evi}, Despotovi} (Skitnica), Bora Boàni} (Vilotijevi{), M: Ivica Pen~i}. Petar Lazi} (Manojlo), Sini{a Maksimovi} (Tanasko), Predrag Stani} (Islednik). I: Du{ko Stevanovi}, Aneta Toma{evi}, Aleksandra Gavanski, Sla|ana Paj~i}, Ljubi{a Barovi}, Ivan Toma{evi}. (317) 1. novembar 1988. Lulu (321) 27. mart 1989. Partizansko poselo P: Frank Vedekind, Pr: Mirjana Vulovi}, Ad: Alban Berg, Ad, R: Aleksandar Luka~, Pom. r: Petar R: Ljuba Milo{evi}, S: Rade Stankovi}, Lazi}, S: Sneàna Petrovi}, K: Angelina Atlagi}, M: @ivan Gaji}. M: Ivica Pen~i}, Kor: Ivan Klemenc. I: Jelica Vojinovi}, Ana Milanovi}. Aleksandra Gavanski, Zorica Lazi}, Aneta Toma{evi}, I: Jelica Vojinovi} (Lulu), Ivan Toma{evi} (Alva), Sla|ana Paj~i}, Petar Lazi}, Ivan Toma{evi}, Petar Lazi} (Sigol), Cane Firaunovi} (Dr [en), Ljubi{a Barovi}, Du{ko Stevanovi}, Bora Boàni}, Ljubi{a Barovi} (Akrobata), Slobodan Petranovi} Slobodan Petranovi}, Sini{a Maksimovi}. (Slikar), Aleksandra Gavanski (Grofica), Rade Mihailovi} (Markiz), Ana Milanovi} (Umetnica), Du{ko Stevanovi} (Princ), Bora Boàni} (Direktor (322) 25. april 1989. pozori{ta, Bankar), Slobodan Despotovi} Zidanje Skadra (Profesor medicine), Sini{a Maksimovi} P: Zorica Simovi}, R: Vladimir Lazi}, Pom. (Gimnazijalac), Dragan Tometi} (Novinar, Dèk r: Petar Lazi}, S: Nevenka Vidak, K: Boàna Trbosek), Zorica Lazi} (Majka), Jelena Mirkovi} Jovanovi}, M: Enco Lesi}, Kor: Petar Rajkovi}. (Dete). I: Ana Milanovi} (Kraljica Majka), Petar Lazi} (Vuka{in Mrnjav~evi}), Jelica Vojinovi} (318) 25. decembar 1988. (Jevrosima), Ivan Toma{evi} (Jovan Uglje{a Mrnjav~evi}), Zorica Lazi} (Jefimija), Ljubi{a [umsko snegovanje Barovi} (Gojko Mrnjav~evi}), Aneta Toma{evi} R: Kolektiv, S, K: Rade Stankovi}, M: Ivica (Selena Atlantova), Du{ko Stevanovi} (Marko Pen~i}. Kraljevi}), Cane Firaunovi} (Hrusa), Bora Boàni} (Rade Neimar), Slobodan Petranovi} (Dario I: Zorica Lazi} (Veverica), Aleksandra Gavanski Demetri}), Aleksandra Gavanski (Luda Koviljka), (Lisica), Sini{a Maksimovi} (Medved), Du{ko Sla|ana Paj~i} (Jelena Hlapenova), Rade Stevanovi} (Ma~ak), Petar Lazi} (Lovac), Mihailovi} (Relja), Dragan Tometi} (Paun), Sini{a Sla|ana Paj~i} (Nova godina), Bora Boàni} Maksimovi} (Desimir), Vanja Stevanovi} (Dete), (Deda Mraz), Jelena Mirkovi}, Vesna Popovi} An|elka Prodanov, Irena Kosovac, Aleksandra (Zec), Bojana Majinski (Dete I), Nada Barada Todorovi}, Mirjana Sto{i}, Milka Panti} (Vile), (Dete II), Sara Pani} (Dete III). Vladimir Petrovi}, Milisav Rankovi} (Zidari). Repertoar 499

(323) 29. septembar 1989. (327) 10. april 1990. Sile u vazduhu Oàlo{}ena porodica P: Neboj{a Rom~evi}, R: @arko Miladinovi}, P: Branislav Nu{i}, R: Slavoljub S: Zoran Grebenarei}, K: Zorica Jovanovi}, Stevanovi}-Ravasi, S: @ak Kuki}, M: Milan Komneni}, Lek: Radovan Kneèvi}, K: Marija Kranjc, Izb. m: Ivica Pen~i}, Scen. p: Ivica Klemenc, Pom. r: Jelica Vojinovi}. Pom. r: Ivan Toma{evi}. I: Petar Lazi} (Agaton), Ivan Toma{evi} (Tanasije I: Petar Lazi} (Mile), Jelica Vojinovi} (Mica), Dimitrijevi}), Slavoljub Fi{ekovi} (Proka Puri}), Ljubi{a Barovi} (Lale), Aleksandra Gavanski Slobodan Petranovi} (Trifun Spasi}), Ljubi{a (Kica), Ana Milanovi} (Nata), Bora Boàni} Barovi} (Mi}a Stanimirovi}), Du{ko Stevanovi} (Ostoja), Ivan Toma{evi} (Blagoje), Du{ko (Dr Petrovi}), Jelica Vojinovi} (Simka), Zorica Stevanovi} (Mu{terija), Aneta Toma{evi} (Ona), Lazi} (Vida), Sla|ana Paj~i} (Gina), Aleksandra Dragan Tometi} (On), Bata Davidovi} (De~ak), Gavanski (Sarka), Aneta Toma{evi} (Danica). Slobodan Petranovi} (Pop).

(328) 2. oktobar 1990. (324) 19. decembar 1989. Nasip Novogodi{nji san P: Sini{a Kova~evi}, R, i S: Nenad Boji}, P: Ivan Toma{evi}, R: Ivan Toma{evi}, K: Branka Petrovi}, M: Miroljub Aran|elovi} Izb. m: Ivica Pen~i}. Rasinski, Lek: Radovan Kneèvi}, Pom. r: Slobodan Petranovi}. I: Jelica Vojinovi}, Ana Milanovi}, Aleksandra Gavanski, Aneta Toma{evi}, Sla|ana Paj~i}, I: Petar Lazi} (Mihailo Savi}), Ana Milanovi} Zorica Lazi}, Rade Mihailovi}, Dragan Tometi}, (Marija Savi}), Mladen Gaji} (Marko (dete)), Ivan Ljubi{a Barovi}, Bora Boàni}, Slobodan Toma{evi} (Rudolf [tal), Bora Boàni} (Vlada), Petranovi}, Du{ko Stevanovi}, Sini{a Du{ko Stevanovi} (Bo{ko, Prodavac novina), Slobodan Petranovi} (Jarac, Kapo), Ljubi{a Maksimovi}. Barovi} (Raja, Logora{, ôvek, Ilegalac), Sini{a Maksimovi} (Bori{a, Logora{, ôvek), Slobodan (325) 9. februar 1990. Despotovi} (Buda, Logora{, Pekar), Milivoj Joki} (Miladin, Logora{, ôvek), Borivoj êivanovi} Profesionalac (Nema~ki vojnik), Aleksandra Gavanski (@ena, P: Du{an Kova~evi}, R: Boìdar \urovi}, Logora{ica, Gra|anka), Zorica Lazi} (Logora{ica, S: Geroslav Zari}, K: Ivanka Krstovi}, M: Isidora Gra|anka), Jelica Vojnovi} (Ruà), Dragan @ebeljan, Scen. p: Ferid Karajica, Lek: Radovan Tometi} (@andarm), Kneèvi}, Pom. r: Ivan Toma{evi}. (329) 24. decembar 1990. I: Bora Boàni} (Teodor Teja Kraj (kao pripoveda~), Petar Lazi} (Teodor Teja Kraj (kao Sne{ko Beli} na karnevalu dramsko lice), Mihajlo Janketi} (Luka Laban), P: Krsto Stani{ev, Pr, R, S: Eugen Fabijano, Jelica Vojinovi} (Marta), Ivan Toma{evi} (Ludak), Kor: Petar Rajkovi}, M: Ivica Pen~i}. Ana Milanovi} (Majka), Slavoljub Fi{ekovi}, Aleksandra Gavanski, Slobodan Petranovi}, I: Ana Milanovi} (Sne{ko Beli}), Slobodan Du{ko Stevanovi} (Slu`benici). Petranovi} (Pas Sa{ko), Du{ko Stevanovi} (Vrabac), Zorica Lazi} (Ma~e Pufna), Aleksandra Gavanski, Dragan Tometi}, Jelena Mirkovi}, (326) 9. mart 1990. Sini{a Maksimovi} (Maska). Largo desolato (330) 8. januar 1991. P: Vaclav Havel, Pr: Aleksandar Ili}, R: Ljuba Milo{evi}, S, K: Svetlana Zojki}, Izb. m: Ivica Bela kafa Pen~i}, Scen. p: Ivica Klemenc, Lek: Nedeljko P: Aleksandar Popovi}, R. i Izb. m: Nono Ne{i}, Pom. r: Ljubi{a Barovi}. Dragovi}, S: Jasna Dragovi}, K: Ljiljana Dragovi}, I: Ivan Toma{evi} (Leopold Kopìva), Slobodan Kor: Branko Markovi}. Petranovi} (Olda), Zorica Lazi} (Lale), Slobodan I: Petar Lazi} (Mom~ilo Jabu~ilo), Jelica Vojinovi} Despotovi} (I Lada), Du{ko Stevanovi} (II Lada), (Majka Janja), Jasmina Rankovi} Avramovi} Sla|ana Paj~i} (Lusi), Ljubi{a Barovi} (Olbran), (Crkva Ruìca), Dubravka @ivkovi} (Zora Dragan Tometi} (I tip), Sini{a Maksimovi} (II tip), [i{arka), Ivan Toma{evi} (Deli Jova), Ljubi{a Aneta Toma{evi} (Marketa). Barovi} (Sr|a Zlopogle|a). 500 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(331) 22. mart 1991. I: Du{ko Stevanovi} (Zvrle), Zorica Lazi} (Jelena), Vinski kabare Sla|ana Paj~i} (Milena), Aleksandra Gavanski (Sanja), Sini{a Maksimovi} (Nikola), Slobodan P: Zorica Simovi}, R, Kor: Petar Rajkovi}, Petranovi} (Sloba), Jelica Vojnovi} (Baba, Stara S. i K: Ljubica [tukelja, M: Mom~ilo Bajagi}. Godina), Ana Milanovi} (Baba Milica), Vlada I: Ana Milanovi}, Ana Fi{ekovi}, Slobodan Milo{evi} (Deda Ivan), Aneta Toma{evi} (Nova Petranovi}, Aleksandra Gavanski, Zorica Lazi}, Godina), Bora Boàni} (Deda Mraz). Sini{a Maksimovi}, Sla|ana Paj~i}, Du{ko Stevanovi}, Ljubi{a Barovi}, Borivoj Boàni}, (326) 22. februar 1992. Vesna [ehi}, Jelena Mirkovi}. Pokojna gospo|ica Pavla (332) 11. april 1991. P: Veljko Radovi}, R, S i Izb. m: Nono Dragovi}, K: Zora Mojsilovi}, Kor: Petar Rajkovi}, Urnebesna tragedija Pom. r: Petar Lazi}. P: Du{an Kova~evi}, R: Boìdar \urovi}, I: Mira Banjac (kg) (Gospo|ica Pavla), Petar S: Geroslav Zari}, K: Ljiljana Dragovi}, Lazi} (Arsen Manasijevi}), Aneta Toma{evi} M: Isidora @ebeljan, Lek: Radovan Kneèvi}, (Gala Manasijevi}), Slavoljub Fi{ekovi} (Dr Scen. p: Ferid Karajica. Gabrijel Rubin{tajn), Ljubi{a Barovi} (Leonida I: Sonja Jaukovi} (kg) (Ruà), Petar Lazi} (Milan), Lalatovi}), Cane Firaunovi} (Vidan). Bata Davidovi} (Neven), Jelica Vojinovi} (Julka), Miodrag Krstovi} (Kosta), Ana Milanovi} (Rajna), Cane Firaunovi} (Vasilije), Ljubi{a Barovi} (327) 7. mart 1992. (Milicioner). Smrt trgova~kog putnika P: Artur Miler, R: Aleksandar \or|evi}, (323) 1. oktobar 1991. S: Jasna Dragovi}, K: Milica Radovanovi}, @ivot je lep M: Vojislav Kosti}, Pom. r: Du{ko Stevanovi}. P: Rej Kuni, Pr: Vladimir Geri}, Ad: Dragana I: Petar Lazi} (Vili Loman), Jelica Vojinovi} Bo{kovi}, R: Aleksandar \or|evi}, S: Nevenka (Linda), Ivan Toma{evi} (Bif), Ljubi{a Barovi} Vidak, K: Zora Mojsilovi}, M: Vojislav Kosti}, (Hepi), Bora Boàni} (ârli), Slavoljub Fi{ekovi} Kor: Petar Rajkovi}, Korep: @ivan Gaji}. (Ben), Sla|ana Paj~i} (@ena), Du{ko Stevanovi} (Hauard), Sini{a Maksimovi} (Stenli), Aneta I: Aneta Toma{evi} (Mira Petrovi}), Aleksandra Toma{evi} (Gospo|ica Forsajt), Zorica Lazi} Gavanski (Beba Petrovi}), Ljubi{a Barovi} (Joca (Gospo|ica Leta). Petrovi}), Petar Lazi} (Inspektor Dragojevi}), Ivan Toma{evi} (Neven), Slobodan Despotovi} (Reporter), Slavoljub Fi{ekovi} (Inspektor (328) 25. april 1992. Mla|enovi}), Du{ko Stevanovi} (Bobi del Arte). Provincijske anegdote P: Aleksandar Valentinovi~ Vampilov, Pr: Milivoje (324) 10. oktobar 1991. Jovanovi}, R: Boìdar \urovi}, S: Geroslav Zari}, Ko se {unja iza `bunja K: Ivanka Krstovi}, M: Nata{a Bogojevi}, Scen. p: Ferid Karajica, Lek: Jovan Jovanovi}. P: Vladimir Andri}, R: Aleksandar \or|evi}, S. i K: Nevenka Vidak, M: Vojislav Kosti}, I: “Meter”: Aneta Toma{evi} (Viktorija), Ivan Mask: Tihomir Ma~kovi}, Kor: Petar Rajkovi}, Toma{evi} (Potapov), Petar Lazi} (Kolo{in), Korep: @ivan Gaji}, Pom. r.: Du{ko Stevanovi}. Aleksandra Gavanski (Marina), Cane Firaunovi} (Rukosujev), Du{ko Stevanovi} (Kamajev); I: Sla|ana Paj~i} (Princeza), Du{ko Stevanovi} (Zdravko), Slobodan Petranovi} (Slavko), Jelica “Dvadeset minuta sa an|elom”: Ivan Toma{evi} Vojinovi} (Tetka), Bora Boàni} (Arsenije), Ana (Homutov), Ljubi{a Barovi} (An~ugin), Slobodan Milanovi} (Grozdana Grozna), Zorica Lazi} Petranovi} (Ugarov), Cane Firaunovi} (Baziljski), (Grozda), Vlada Milo{evi} (Straàr), Jelena Vlada Milo{evi} (Stupak), Ana Milanovi} Mirkovi}, Spomenka Vukovi}, Aleksandra (Vasjuta). Todorovi}, Marija Nika~evi}, Dara Jak{i}, Bata Davidovi}, Vlada Petrovi}, Stevan Klipa, Darko (329) 15. septembar 1992. Radovanovi} (ûdovi{te, Aveti, Monstrumi). Luda no} u hotelu Jugoslavija (325) 24. decembar 1992. P: Rej Kuni, Pr: Vladimir Geri}, Ad: Dragana Bo{kovi}, R: Aleksandar \or|evi}, S: Jasna îk pogodi {ta se zgodi Dragovi}, K: Milica Radovanovi}, M: Vojislav P: Zlatica Popovi}, R: Petar Lazi}, Kosti}, Scen. p: Petar Rajkovi}, Kor: Petar Rajkovi}, Izb. m: Ivica Pej~i}. Pom. r: Du{ko Stevanovi}. Repertoar 501

I: Petar Lazi} (Vlastoljub Karakurtovi}), Slavoljub Stevanovi} (Jovan), Slobodan Petranovi} (Jevta), Fi{ekovi} (Direktor hotela), Ljubi{a Barovi} Ljubi{a Barovi} (Marko), Ivan Toma{evi} (Rade), (Konobar @ivojin), Aneta Toma{evi} (Ubavka), Sini{a Maksimovi} (Milan), Slavoljub Fi{ekovi} Zorica Lazi} (Sobarica Cvetanka), Du{ko (Junuz efendija), Marko Stani} (Semsi, beg), Stevanovi} (Detektiv Tugomir), Ivan Toma{evi} Borivoj Boàni} (Asker). (\or|e Golubovi}), Vladimir Milo{evi} (Bogoljub Bogi), Jelica Vojinovi} (Julijana Karakurtovi}), Aleksandra Gavanski (Sestra Da{a). (334) 28. maj 1993. Hajduci (330) 18. septembar 1992. P: Branislav Nu{i}, R: Petar Lazi}, S: Rade Stankovi}, K: Jelica Vojinovi}, Pustolovine zmaja Ognjena Izb. m: Branislav Ili}. P: Vladimir Andri}, R: Aleksandar \or|evi}, S. i K: Nevenka Vidak, M: Ivica Pen~i}, I: Du{ko Stevanovi} (Brana), Vladimir Milo{evi} Kor: Petar Rajkovi}, Pom. r: Du{ko Stevanovi}. (êda Brba), Ljubi{a Barovi} (Mile Vrabac), Sini{a VAKSimovi} (Sima Gluva}), Slobodan I: Du{ko Stevanovi} (Zmaj Ognjen), Borivoj Petranovi} (Mita Trta), Aneta Toma{evi} (Persa), Boàni} (Profesor), Slobodan Petranovi} Zorica Lazi} (Profesor), Mirko Stani} (Seljak). (Parkadìja), Sla|ana Paj~i} (Devoj~ica Lena), Ana Milanovi} (Snajka), Ljubi{a Barovi} (Vatrogasac), Sini{a Maksimovi} (Osnovac), (335) 22. jun 1993. Aneta Toma{evi} (Zmajica Vatroslava). Jesi l’ to ti, Normane P: Ron Klark & Sem Bodrik, Pr: Dragoslav Andri}, (331) 21. decembar 1992. R. i S: Nikita Milivojevi}, K: Milica Radovanovi}, Novogodi{nje zavrzlame Izb. m: Branislav Ili}, Pom. r: Ivan Toma{evi}. P: Zlatica Popovi}, R: Petar Lazi} i Jelica I: Andrej Ivanovi} (Norman êmbers), Ivan Vojinovi}, M: Ivica Pen~i}, Kor: Petar Rajkovi}. Toma{evi} (Garson Hobart), Petar Lazi} (Ben êmbers), Aneta Toma{evi} (Meri), Jelica I: Marko Stani}, Borivoj Boàni}, Vladimir Vojinovi} (Beatrisa êmbers). Milo{evi}, Aleksandra Gavanski, Jelica Vojinovi}, Zorica Lazi}, Sla|ana Paj~i}, Sini{a Maksimovi}, Ana Milanovi}, Vanja Stevanovi}, Mladen Gaji}. (336) 28. oktobar 1993. Pu~ (332) 11. februar 1993. P: Miodrag Ili}, R: Gradimir Mirkovi}, S: Velizar Banovi} Strahinja Srbljanovi}, K: Milica Radovanovi}, Lek: Jovan P: Borislav Mihajlovi} Mihiz, R: Aleksandar Jovanovi}, Pom. r: Aneta Toma{evi}. \or|evi}, S: Jasna Dragovi}, K: Milica I: Nikola Jurin (Stefan De~anski), Aneta Radovanovi}, M: Vojislav Kosti}, Scen. p: Petar Toma{evi} (Marija Paleologova), Andrej Ivanovi} Rajkovi}, Lek: Du{ko Mihailovi}, Pom. r: Borivoj (Du{an), Ivan Toma{evi} (Arhiepiskop Danilo), Boàni}. Cane Firaunovi} (Gijom Adam), Petar Lazi} I: Ivan Toma{evi} (Banovi} Strahinja), Ana (Hrelja), Du{ko Stevanovi} (Moskios), Ljubi{a Milovanovi} (Njegova majka), Aneta Toma{evi} Barovi} (Ljutimir), Slobodan Petranovi} (Njegova èna), Marko Stani} (Sluga Milutin), (Karavida), Vladimir Milo{evi} (Vuka{in), Ljubi{a Barovi} (Vlah Alija), Nikola Jurin (Jug Slavoljub Fi{ekovi} (Mrljan), Borivoje Boàni} Bogdan), Petar Lazi} (Vojin Jugovi}), Sini{a (Vratko), Slobodan Despotovi} (Palman), Sini{a Maksimovi} (Bo{ko Jugovi}), Borivoj Boàni} Maksimovi} (Bla`), Marko Stani} (Episkop (Sluga u ku}i Jugovi}a). lipljanski).

(333) 30. mart 1993. (337) 24. decembar 1993. Devojka modre kose Deda Mrazov poklon P: Vida Ognjenovi}, R: Arsa Milo{evi}, P: Nikola Jurin, R: Nikola Jurin, S: Rade S: @ak Kuki}, K: Milica Radovanovi}, M: Nada Stankovi}, K: Jelica Vojinovi}, Izb. m: @ivan Gaji}. Zamfirovi}, Kor: Bratislav Grbi}, Pom. r: Du{ko I: Du{ko Stevanovi}, Andrej Ivanovi}, Slobodan Stevanovi}. Petranovi}, Ljubi{a Barovi}, Sini{a Maksimovi}, I: Jelica Vojinovi} (Staka), Aleksandra Gavanski Zorica Lazi}, Aleksandara Gavanski, Jelica (Draginja), Sla|ana Paj~i} (Jevra), Zorica Lazi} Vojinovi}, Aneta Toma{evi}, Bora Bo`ani}, Nikola (Grozda), Aneta Toma{evi} (Gaga), Petar Lazi} Jurin, Vanja Stevanovi}, Sara Pani}, Strahinja (Gazda Jevrem), Nikola Jurin (Alibeg), Du{ko Vuji}. 502 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(338) 10. mart 1994. (342) 13. oktobar 1994. ]elava peva~ica Ma~ka na usijanom limenom krovu P: Eèn Jonesko, Pr: Ivanka Markovi}, P: Tenesi Vilijams, Pr: Bora Todorovi}, R. i S: Nikita Milivojevi}, K: Milica Radovanovi}, R: Aleksandar \or|evi}, S: Dragomir Petrovi}, Izb. m: Branislav Ili}, Pom. r: Ivan Toma{evi}. K: Milica Radovanovi}, M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski, Pom. r: Sini{a Maksimovi}. I: Andrej Ivanovi} (Gospodin Smit), Jelica Vojinovi} (Gospo|a Smit), Ivan Toma{evi} I: Petar Lazi} (Deka Polit), Jelica Vojinovi} (Gospodin Martin), Aneta Toma{evi} (Gospo|a (Staramajka), Ljubi{a Barovi} (Brik), Aneta Martin), Aleksandra Gavanski (Sluàvka Meri), Toma{evi} (Megi), Ivan Toma{evi} (Guper), Ljubi{a Barovi} (Vatrogasni kapetan). Zorica Lazi} (Mej), Nikola Jurin (Pastor), Andrej Ivanovi} (Doktor Bo), Borivoj Boàni} (Lesi), Sini{a Maksimovi} (Suki), Borka Krsti}, Tamara (339) 12. april 1994. Petrovi}, Mladen Panteli}, Milan Stepanovi} (Deca). Razvojni pur Bore [najdera

P: Aleksandar Popovi}, R: Petar Lazi}, (343) 20. decembar 1994. S. i K: Milica Radovanovi}, Izb. m: @ivan Gaji}, Pom. r: Du{ko Stevanovi}. Zimska bajka P: Zlatica Popovi}, R. i K: Jelica Vojinovi}, I: Ljubi{a Barovi} (Bora [najder), Nikola Jurin S: Rade Stankovi}, M: Miroljub Aran|elovi} (Selimir), Petar Lazi} (Piklja [igri}), Vlada Rasinski, Kor: Petar Pjer Rajkovi}, Pom r: Du{ko Milo{evi} (Vitomir Kambaskovi}), Slobodan Stevanovi}. Despotovi} ([pira Klonfer), Sini{a Maksimovi} (Miloje), Ana Milanovi} (Lina), Zorica Lazi} I: Vladimir Milo{evi} (Kralj), Aneta Toma{evi} (Rozika), Aneta Toma{evi} (Goca), Du{ko (Kraljica), Aleksandra Risti} (Princeza), Du{ko Stevanovi}, Slobodan Petranovi} (Radnici), Stevanovi} (ârobnjak I, [umar), Borivoj Boàni} Du{ko Stevanovi} (Milicioner Milisav), (ârobnjak II, Deka ~obanin, Deda Mraz), Aleksandra Gavanski (Klovn), Sini{a Maksimovi} (Sima), Jelica Vojinovi} (Ve{tica), Vanja (340) 2. jun 1994. Stevanovi} (I dete), Sara Mili}evi} (II dete), Ve~iti studenti Strahinja Popovi} (Zvrc), Stevan Klipa (I straàr). P: Zoran \or|evi}, R: Aleksandar \or|evi}, S. i K: Milica Radovanovi}, Izb. m: Branislav ili}, (344) 12. januar 1995. Kor: Petar Rajkovi}. Dolaze moleri I: Ljubi{a Barovi} ([ef), Petar Lazi} (Pukovnik), P: Zoran \or|evi}, R: Aleksandar \or|evi}, Aleksandra Gavanski (Gazdarica Mara), Slavoljub S. i K: Nevenka Vidak, Izb. m: Miroljub Fi{ekovi} (Toza), Jelica Vojinovi} (Jela), Aneta Aran|elovi} Rasinski, Pom. r: Sini{a Maksimovi}. Toma{evi} (Mica), Du{ko Stevanovi} (Aca I: Zoran Karaji} (Baja taksista), Slobodan “Jegulja”), Ivan Toma{evi} (Pera “Genije”), Sini{a Petranovi} (Caki), Ljubi{a Barovi} (Lale moler), Maksimovi} (Stevica “Bruco{”), Slobodan Ivan Toma{evi} (Toza), Du{ko Stevanovi} Petranovi} (\ole), Andrej Ivanovi} (Paja), Nikola (Helmut), Nikola Jurin (Bora Bumbar), Ana Jurin (Mika), Bora Boàni} (Otac), Vlada Milanovi} (An|a kafedìka), Aneta Toma{evi} Milo{evi} (Milicioner), Aleksandra Risti} (Dara), (Len~e), Slavoljub Fi{ekovi} (Gvozden Pu{ibrk), Mirjana Antoni}, Aleksandra Vukovi}, Marija Vladimir Milo{evi} (Sava), Aleksandra Gavanski Nika~evi}, Sara Pani}, Ivana Stankovi}, Nata{a (Na|a Pu{ibrk), Aleksandra Risti} (Beba), Zorica Stefanovi}, Neboj{a Lazi}, Stevan Klipa Lazi} (Novinarka TV), Sini{a Maksimovi} (Studenti). (Milicioner), Borivoj Boàni} (Pijanac), @ivan Gaji}, Toma Ruvidi} (Muzi~ari), Stevan Klipa (Telohranitelj), Goran Jovi~i}, Ivan Jovi~i} (TV (341) 4. oktobar 1994. ekipa), Neboj{a Lazi}, Stevan Klipa, Sara Pani}, Hajde da glumimo Ivana Stankovi}, Jovana Radlovi}, Danijela Marcojevi}, Sa{a Stoisavljevi} (Bebino dru{tvo), P: \okica Miljkovi}, R: Aleksandar \or|evi}, Ivan Jovanovi}, Borivoje êivanovi}, Mihailo S: Dragomir Petrovi}, K: Milica Radovanovi}, Brezina (Taksisti). M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski, Kor: Petar Pjer Rajkovi}, Pom. r: Du{ko Stevanovi}. (345) 21. mart 1995. I: Ana Milanovi}, Aleksandra Gavanski, Aleksandra Risti}, Vladimir Milo{evi}, Du{ko Bontonirani }ifta Stevanovi}, Slobodan Petranovi}, Sini{a P: Jovan Risti}, Ad. i R: Dejan Krstovi}, S: Dukan Maksimovi}. Radenkovi}, K: Katarina Gr~i}, Izb. m: Branislav Repertoar 503

Ili}, Scen. p: Ivica Klemenc, Pom. r: Sini{a I: Aneta Toma{evi} (Agafja Tihonovna), Ana Maksimovi}. Milanovi} (Arina Pantelejmonovna), Aleksandra I: Ivan Toma{evi} (Jova Abadì}), Jelica Vojinovi} Gavanski (Fjokla Ivanovna), Zoran Karaji} (Jela Abadì}), Aleksandra Gavanski (Nikolija), (Potkoljosin), Ivan Toma{evi} (Ko~karjov), Cane Firaunovi} (A}im Loji}), Aneta Toma{evi} Slavoljub Fi{ekovi} (Kajgana), Ljubi{a Barovi} (Jevra), Aleksandra Risti} (Maca), Ana Milanovi} (Anu~kin), Mladen Ognjanovi} (@evakin), (Kata), Ljubi{a Barovi} (Vlajko), Zoran Karaji} Aleksandra Risti} (Dunja{ka), Slobodan (To{a Ulizi}), Petar Lazi} (Nadriknjigi}), Nikola Petranovi} (Stepan). Jurin, Vladimir Milo{evi} (Gluvi}), Slobodan Petranovi} (Floreti}), Du{ko Stevanovi} ([niti}), (350) 6. jun 1996. Sini{a Maksimovi} (Sluga, Sima), Ivan Jovanovi} (Sluga), Vanja Stevanovi} (Devoj~ica sa flautom), Dolaze moleri 2 Branislav Ili} (Narator), Ivana Stankovi}, Sara P: Zoran \or|evi}, R: Aleksandar \or|evi}, Pani}, Danijela Marcojevi} (Peva~i). S: Jasna Dragovi}, K: Nevenka Vidak, Izb. m: Radoslav Grai}, Kor: Petar Pjer Rajkovi}, Pom r: Sini{a Maksimovi}, Izb. m: Vladimir Grai}. (346) 23. jun 1995. I: Ljubi{a Barovi} (Lale moler), Ivan Toma{evi} Mandragola (Toza preduzima~), Ana Milanovi} (An|a P: Nikolo Makijaveli, Pr: Vera Bakoti} Miju{kovi}, kelnerica), Zoran Karaji} (Baja taksista), R: Nikita Milivojevi}, S: Nevenka Vidak, Slobodan Petranovi} (Caki taksista), Du{ko K: Katarina Gr~i}. Izb. m: Branislav Ili}, Scen. Stevanovi} (Helmut), Mladen Ognjanovi} p: Ivica Klemenc, Pom r: Ivan Toma{evi}. ([ampion), Petar Lazi} (Pukovnik), Zorica Lazi} I: Zoran Karaji} (Kalimako), Ivan Toma{evi} (Doktorka), Jelica Vojinovi} (Lekar u ambulanti), (Siro), Slavoljub Fi{ekovi} (Meser Ni~a), Ljubi{a Borivoje Boàni} (Lekarski pomo}nik), Sini{a Barovi} (Ligurio), Aneta Toma{evi} (Sostrata), Maksimovi} (Milicioner), Aleksandra Risti} Petar Lazi} (Fra Timoteo), Aleksandra Risti} (Medicinska sestra), Nikola Jurin (Bora Bumbar), (Lukrecija). Aneta Toma{evi} (Len~e), Vlada Milo{evi} (Paja), Vlada Krastav~evi}, Toma Ruvidi}, Ivan Jovanovi}, Josip Ucaj (Muzi~ari), Deana Kosti}, (347) 12. oktobar 1995. Sara Pani}, Sa{a Stoisavljevi}, Danijela Rodoljupci Marcojevi} (Igra~ka grupa). P: Jovan Popovi} Sterija, R: Du{an Petrovi}, S: Aleksandar Veljanovi}, K: Branka Petrovi}, (351) 11. septembar 1996. M: Predrag Vrane{evi}, Lek: Jovan Jovanovi}. Pri~a o carevom zato~niku I: Petar Lazi} (@utilov), Aleksandra Gavanski P: Miodrag Stanisavljevi}, R: Aleksandar (Nan~ika), Aleksandra Risti} (Mil~ika), Ivan \or|evi}, Pom r: Sini{a Maksimovi}, Toma{evi} ([andor Lepr{i}), Aneta Toma{evi} S. i K: Nevenka Vidak, M: Aleksandar Lokner, (Gospo|a Zeleni}ka), Ljubi{a Barovi} ([erbuli}), Kor: Petar Rajkovi}. Slavoljub Fi{ekovi} (Smrdi}), Zoran Karaji} (Gavrilovi}), Du{ko Stevanovi} (Na| Pal), Sini{a I: Mladen Ognjanovi} (Car Ptrptrptislav [esti), Maksimovi} (Skorote~a), Neboj{a Lazi}, Stevan Aneta Toma{evi} (Princeza Jevdokija), Zoran Klipa, Darko Arnautovi} (Beogra|ani). Karaji} (Careva luda), Aleksandra Gavanski (Prva dvorska dama), Aleksandra Risti}, Deana Kosti}, Svetlana Gligori} (Princezine dvorske dame), (348) 22. decembar 1995. Vladimir Milo{evi} (Dìn), Sini{a Maksimovi} (Ban Lagarija {to ne prija êkrk~elenkovi}, Seljak), Borivoje Boàni} P: Zlatica Popovi}, R: Ivan Toma{evi}, (Janko od Tulumine), Ivan Jovanovi} (Vojvoda S: Borivoje êivanovi}, K: Aneta Toma{evi}, Uzengi-Bengi}), Jelica Vojinovi} (Baba Poleksija), M: Branislav Ili}. Du{ko Stevanovi} (Jovan), Slobodan Petranovi} (Mitar Pjevac), Borivoje Boàni} (Stanipanislav), I: Ana Milanovi}, Zorica Lazi}, Aleksandra Slobodan Despotovi} (Telal), Cane Firaunovi} Gavanski, Du{ko Stevanovi}, Vladimir Milo{evi}, (Najstariji carski pametar), Maja Tufegdì}, Vanja Sini{a Maksimovi}, Borivoje Boàni}. Stevanovi}, Sara Pani}, Marijana Macanovi}, Sa{a Stoisavljevi} (Atovi), \or|e Damjanovi}, (349) 15. februar 1996. Mladen Gaji} (Mitrov Njaka), @ivan Gaji}, Vlada Krastav~evi}, Toma Ruvidi}, Josip Ucaj (Orkestar @enidba {umidolaca), Ivana Baji}, Jovana Tovarovi}, P: Nikolaj Vasiljevi~ Gogolj, Pr: Vera Nikoli}, Selena Toma{evi}, Rastko Petranovi}, Mirjana R: Slobodan [uljagi}, S: Dragomir Petrovi}, Tometi}, Marija Popov, Sara Radovanovi} (Deca K: Sneàna Kova~evi}. M: Vojkan Borisavljevi}. na dvoru). 504 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(352) 3. decembar 1996. Ognjanovi}, S: Jasna Dragovi}, K: Dragica Mre{}enje {arana Pavlovi}, Kor: Sanja Pavkovi}. P: Aleksandar Popovi}, Ad. i R: Kokan I: Ivan Toma{evi} (Artur), Aleksandra Risti} (Alja), Mladenovi}, Pom. r: Ivan Toma{evi}, S: Bojana Jelica Vojinovi} (Evgenija), Slobodan Petranovi} Risti}-\urovi}, K: Mira ôhadì}, M: Vesna [ouc i (Evgenije), Mladen Ognjanovi} (Stomil), Zoran Jerkovi}. Aleksandra Gavanski (Eleonora), Ljubi{a Barovi} (Edek). I: Mladen Ognjanovi} (Borko Gracin), Aneta Toma{evi} (Mica), Zoran Karaji} (Laza Paunov), Ivan Toma{evi} (Kum Sveta Milosavljevi}), (356) 26. jun 1997. Slobodan Petranovi} (Kumi} Mita), Aleksandra Buzdovan Gavanski (Bosa Katani}), Ljubi{a Barovi} (Vasa P: Kleme Grubi{i}, Ad. i R: Kokan Mladenovi}, Vu~urovi}), Aleksandra Risti} (Gospava, Pom. r: Ivan Toma{evi}, S: Marija Kalabi}, Desanka), Vladimir Milo{evi} (Avgust), K: Katarina Gr~i}, M: Vesna [ouc i Branislav Ili}, Aleksandar Daskalovi} (Trta Sva~iji), Vlada Lek: Aljo{a Vu~kovi}. Krastav~evi} (Mrta Ni~iji), Du{ko Stevanovi} (Ljubinko), Sini{a Maksimovi} (Dule), Nela Peri} I: Mladen Ognjanovi} (Kapetan Ivuli}), Ljubi{a (Silvana), Borivoje Boàni} (Bora [najder), Toma Barovi} (Stipan Buzdek), Ivan Toma{evi} (Pjer Ruvidi} (Kufta Paganini), Radu{ko Jankovi}, Rosi), Aneta Toma{evi} (Dome Rosi), Slobodan Mladen Gaji} (Vojnici). Petranovi} (Garajin), Sini{a Maksimovi} (Kancelar), Aleksandra Gavanski (Baba Kate), Jelica Vojinovi} (Baba Ane), Radu{ko Jankovi} (353) 23. decembar 1996. (Luda Babeta), Mladen Gaji} (Babolina), Pored Deda Mraza, ko skre}e sa staza Slobodan Petranovi}, Sini{a Maksimovi}, Vlada P: Zlatica Popovi}, R: Du{ko Stevanovi}, Krastav~evi} (Klapa “Tripice”), Radu{ko Jankovi}, S: Borivoj êivanovi}, K: Jelica Vojinovi}, Mladen Gaji} (Gradska straà). M: Branislav Ili}, Scen. p: Petar Rajkovi}. I: Aneta Toma{evi} (Kraljica), Maja Mandi} (357) 20. novembar 1997. (Princeza Moli), Aleksandra Gavanski (Pat), U logoru Slobodan Petranovi} (Pata{on), Strahinja Vuji} P: Miroslav Krleà, R: Aleksandar \or|evi}. (Paticvrk), Du{ko Stevanovi} (Zmaj-princ), Jelica S: Nevenka Vidak, K: Dragica Pavlovi}, Vojinovi} (Stara godina), Vladimir Milo{evi} M: Vladimir Grai}, Kor: Ferid Karajica, (Deda Mraz), Aleksandra Risti} (Nova godina), Lek: Ranko Muniti}, Dram: Dragana Bo{kovi}, Vanja Stevanovi}, Svetlana Gligori}, Ivana Baji}, Pom. r: Sini{a Maksimovi}. Jovana Tovarovi} (Dvorjanke), Mladen Gaji}, Strahinja Barovi} (Dvorjani), Marijana Macanovi} I: Zoran Karaji} (Kadet Horvat), Nikota Jurin (Hat Jelenko). (Oberleutnant doktor Gregor), Ljubi{a Barovi} (Oberleutnant doktor Puba Agramer), Mladen Ognjanovi} (Oberleutnant Wal), Cane Firaunovi} (354) 6. februar 1997. (Brigadir Oberst Heinrich), Aneta Toma{evi} Rozenkranc i Gildenstern su mrtvi (Barunica Meldegg-Cranensteg), Slavoljub P: Tom Stopard, Pr: Jelica To{i}, Ad. i R: Nikita Fi{ekovi} (Pukovnik De Malocchio), Borivoje Milivojevi}, S: Jasna Dragovi}. K: Boàna Boàni} (Major Hochnetz), Vladimir Milo{evi} Jovanovi}, Izb. m: Branislav Ili}, Scen. p: Ferid (Artiljerijski kapetan Luka~), Sini{a Maksimovi} Karajica, Pom. r: Ivan Toma{evi}. (Dragunski oberleutnant Samogyi Malmos I: Ljubi{a Barovi} (Rozenkranc), Ivan Toma{evi} Gabor), Ivan Toma{evi} (Kadet lova~ke hodne (Gildenstern), Sini{a Maksimovi} (Hamlet), Jankovich), Du{ko Stevanovi} (Zastavnik Slobodan Petranovi} (Kralj), Aneta Toma{evi} [imuni}), Slobodan Petranovi} [arac (Infanterist (Kraljica), Slavoljub Fi{ekovi} (Polonije), Podravec), Radu{ko Jankovi} (Ordonanc), Nela Aleksandra Risti} (Ofelija), Borivoje Boàni} Peri} (Stara Russcukova), \or|e Damnjanovi} (Glasnik), Mladen Ognjanovi} (Prvi Glumac), (Oberkelner Kapauner), Mladen Gaji} (Kelner). Du{ko Stevanovi}, Aleksandra Risti}, Borivoje Boàni}, Aleksandra Gavanski, Radu{ko (358) 22. decembar 1997. Jankovi} (Gluma~ka trupa), Sara Pani}, Svetlana Uspavani Deda Mraz Gligori}, Sa{a Stoisavljevi} (Dvorske dame), Ivan P: Zlatica Popovi}, R: Du{ko Stevanovi}, Jovanovi} (Pa`), S: Borivoj êivanovi}, K: Aneta Toma{evi}, M: Branislav Ili}, Kor: Sanja Pavkovi}. (355) 3. april 1997. I: Sini{a Maksimovi} (Marko), \or|e Damnjanovi} Tango (Ilija), Mladen Markovi} (Patuljak), Jelica P: Slavomir Mroèk, Pr: Petar Vuji~i}, Vojinovi} (Stara godina), Sara Pani} (Zec), Ad. i R: Radoslav Milenkovi}, Pom. r: Mladen Mladen Gaji} (Konj), Vladimir Milo{evi} (Medved), Repertoar 505

Du{ko Stevanovi} (Zmaj), Selena Toma{evi} Predrag Jevti} (Slikar), \or|e Damnjanovi} (Devoj~ica), Aleksandra Risti} (Nova godina), (Vajar), Vlada Krastav~evi}, Branislav Ili}, Kosta Borivoje Bo`ani} (Deda Mraz). Pavlovi}, @eljko Paji} (Muzi~ari).

(359) 9. februar 1998. (362) 21. decembar 1998. Tetovirane du{e Vu~kove novogodi{nje zavrzlame P: Goran Stefanovski, R. i Izb. m: Radoslav P: Zlatica Popovi}, R: Du{ko Stevanovi}, Milenkovi}, S: Jasna Dragovi}, K: Dragica S: êdomir Vu~ini}, K: Dragica Vujkovi}, Pavlovi}, Izb. m: Branislav Ili}. M: Branislav Ili}. I: Ivan Toma{evi} (Vojdan), Ljubi{a Barovi} I: Selena Toma{evi} (Crvenkapa), Sini{a Ubovi} (Cibra), Mladen Ognjanovi} (Strezo), Jelica (Vuk), Sini{a Maksimovi} (Lovac), Jelica Vojinovi} (Altana), Slavoljub Fi{ekovi} (Koljo), Vojinovi} (Baka), Aneta Toma{evi} (Majka), Maja Aleksandra Risti} (Ruà), Aleksandra Gavanski Gagi} (Nova godina), Borivoje Boàni} (Deda (Mare), Aneta Toma{evi} (Klodija), Slobodan Mraz), Ana Popovi} (Devoj~ica s planine), Goran Petranovi} [arac (Tetovira~), Sanja Pavkovi} [ebeti}, Nikoleta Nikoli}, Sonja Nikoli}, Sr|an (Plesa~ica), Strahinja Barovi} (De~ak), Radu{ko Ninkovi}, Ana Mijajlovi}, Marija Srdi}, Tanja Mili} Jankovi}, \or|e Damnjanovi} (Telohranitelji). (Crvenkapine drugarice i drugovi).

(360) 30. april 1998. (363) 24. februar 1999. Klanac ûdne stvari P: @eljko Huba~, R. i S: Ljuboslav Majera, P: Du{an Radovi}, Ad: Milo{ Kre~kovi}, K: Dragica Pavlovi}, M: Miroljub Aran|elovi} R. i S: Ivan Klemenc, Pom. r: Aneta Toma{evi}, Rasinski, Pom r: Ivan Toma{evi}. Ivan Klemenc, K: Dragica Pavlovi}, M: Ivica Pen~i}. I: Mladen Ognjanovi} (Cvetko Tri~kovi}), Sini{a Ubovi} (\or|e), Ljubi{a Barovi} (Mucko), Ivan I: Du{ko Stevanovi}, Aneta Toma{evi}, Toma{evi} (Milorad Bekrija), Du{ko Stevanovi} Aleksandra Gavanski, Maja Gagi}, Sini{a Ubovi}, (Radivoje Radi{a Pesnik), Radu{ko Jankovi} Ivan Toma{evi}. (Proka Pronalaza~), Zoran Karaji} (Bo{ko Izvi|a~), Slavoljub Fi{ekovi} (Kmet), Aneta (364) 3. septembar 1999. Toma{evi} (Milica), Slobodan Petranovi} [arac Koko{ka (Sveta @ivac), Maja Gagi} (ôbanica), Sini{a Maksimovi} (Milojko), Cane Firaunovi} (Petar P: Nikolaj Koljada, Pr: Novica Anti}, R: Radoslav Feler umetni~ki Leonardo), Borivoje Boàni} Milenkovi}, S: Jasna Dragovi}, K: Dragica (Nadzornik), \or|e Damnjanovi}, Mladen Gaji} Pavlovi}, Izb. m: Branislav Ili}. (@andari), Branislav Ili} (Glas Traj~ata I: Aneta Toma{evi} (Ala), Aleksandra Gavanski Aramba{e). (Dijana), Maja Gagi} (Nona, “Koko{ka”), Mladen Ognjanovi} (Fjodor), Ivan Toma{evi} (Vasilij), (361) 11. septembar 1998. Jelica Vojinovi}, Aleksandra Risti}, Sini{a Maksimovi}, Du{ko Stevanovi}, Bora Boàni}, Dugo putovanje u Jevropu Sini{a Ubovi}, Radu{ko Jankovi} (Stanari). P: Stevan Koprivica, R: Kokan Mladenovi}, Pom r, Lek: Ljubi{a Barovi}, S: Marija Kalabi}, (365) 23. oktobar 1999. K: Sneàna [imi}, M: Zoran Hristi}, Kor: Petar Rajkovi}. Laki komad I: Slobodan Petranovi} (Knjaz Nikola Petrovi}), P: Neboj{a Rom~evi}, Ad. i R: Radoslav Aneta Toma{evi} (Knjeginja Milena Petrovi}), Milenkovi}, S: Jasna Dragovi}, K: Dragica Ivan Toma{evi} (Sekretar Milovi}), Sini{a Ubovi} Pavlovi}, Izb. m: Branislav Ili}. (Stojan Leki}), Jelica Vojinovi}, Aleksandra I: Ivan Toma{evi} (\or|e), Aneta Toma{evi} Gavanski (Serdar Joka), Ljubi{a Barovi} (Vojvoda (Ceca), Aleksandra Gavanski (Tetka Dara), \uro), Slavoljub Fi{ekovi} (Vojvoda Ma{an), Ljubi{a Barovi} (Rade), Mladen Ognjanovi} Zoran Karaji} (Vojvoda Janko), Sini{a (Gospodin), Slobodan Petranovi} (Drogirani Maksimovi} (Vojvoda Mirko), Maja Gagi} (Vera kreten), Maja Gagi} (Narkomanka). Petrovi}), Radu{ko Jankovi} (Prvi novinar, @ena vojvode Ma{ana), Borivoje Boàni} (Drugi (366) 20. decembar 1999. novinar), Cane Firaunovi} (Izaslanik engleskog poslanstva), Strahinja Barovi} (Stojana, Ivo Novogodi{nja no} ima mo} Bulaji}), Luka Pani} (Sestra vojvode \ura), P: Zlatica Popovi}, R: Du{ko Stevanovi}, Mladen Gaji}, Branislav Vujani} (Perjanici), S. i K: Kolektiv, Izb. m: @ivan Gaji}. 506 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

I: Borivoje Boàni} (Deda Mraz), Vanja (370) 20. decembar 2000. Stevanovi} (Nova Godina), Aleksandra Gavanski Novogodi{nji bal (Stara Godina), Selena Toma{evi} (Jelena), Aleksandra Risti} (Majka), Du{ko Stevanovi} P: Ljiljana \uri} & Ivan Toma{evi}, (Vuk), Du{an Markovi} (Klovn), Sini{a R. i Izb. m: Aleksandra Gavanski. Maksimovi} (ârobnjak), Marija Boàni} (Zec). I: Du{ko Stevanovi} (Klovn I), Slobodan Petranovi} (Klovn II), Aneta Toma{evi} (Stara (367) 30. mart 2000. Godina), Daliborka Todorovi} (Krofna), Ljubi{a Barovi} (Apetit), Ivan Toma{evi} (Sen Su Sin), Vlast Sini{a Maksimovi} (Princ), Zoran Karaji} (Kralj), P: Branislav Nu{i}, Ad. i R: Mira Banjac, Aleksandra Risti} (Sun~ica), Marija Boàni} S: Nevenka Vidak, K: Dragica Pavlovi}, (Ivica), Borivoje Boàni} (Deda Mraz), Selena Kor:. Petar Rajkovi}, Izb. m: Branislav Ili}, Toma{evi} (Nova Godina). Pom. r: Ivan Toma{evi}. I: Ivan Toma{evi} (Svetozar Popovi}), Aleksandra (371) 29. mart 2001. Gavanski (Leposava), Zoran Karaji} (Arsa), Dama iz Maksima Mladen Ognjanovi} (Miloje), Jelica Vojinovi} (Mara), Slobodan Petranovi} (Kum Sava), P: @or` Fejdo, Pr: Ivanka Pavlovi}, R: Ljubomir Dragana Radojevi} (Kuma Cana), Aleksandra Dra{ki}, S: Radivoje Dinulovi}, K: Boàna Risti} (Sekretarica pri ministarstvu), Aneta Jovanovi}, M: Vojislav Kosti}, Kor: An|elija Toma{evi} (Gospa-Mica), Du{ko Stevanovi} Todorovi}, Pom r: Mladen Ognjanovi}. (Dobrosav Nikoli}), Daliborka Todorovi} (Nina), I: Ljubi{a Barovi} (Petipon), Mladen Ognjanovi} Sini{a Maksimovi} (Gost iz inostranstva), Borivoje (General Petipon), Ivan Toma{evi} (Monìkur), Boàni} (Risti}), Mladen Gaji}, Milan Marinkovi} Slobodan Petranovi} (Etjen), Slobodan (Telohranitelji), Radu{ko Jankovi} (Inspektor), Despotovi} (Marolije), Sini{a Maksimovi} \or|e Damnjanovi} (Policajac), Nela Peri} (Korinjon), Radu{ko Jankovi} (Gerisak), Petar (Sluàvka), Selena Toma{evi}, Jelena Kosti} Lazi} ([amro), Du{ko Stevanovi} (G-din (Deca). Vidoban), Cane Firaunovi} (Na~elnik), Borivoje Boàni} (Vojvoda), Aneta Toma{evi} (G-|a (368) 25. maj 2000. Petipon), Danica Maksimovi} (kg) (Maca [oder), Plemeniti gospodin Pursonjak Nela Peri} (G-|a Otinjol), Daliborka Todorovi} (G-|a Vidoban), Aleksandra Risti} (Klementina), P: Molijer, Pr: Stanislav Vinaver, R. i S: Nemanja Aleksandra Gavanski (Vojvotkinja), Marija Mati} (I Petronje, K: Katarina Gr~i}, M: Goran Tadi}, sobarica), Suzana Ahmetovi} (II sobarica), Maja Scen. p: Ivan Klemenc. Jovanovi} (III sobarica). I: Ivan Toma{evi} (Plemeniti gospodin Pursonjak), Zoran Karaji} (Oront), Dragana (372) 17. decembar 2001. Radojevi} (Julija), Aleksandra Gavanski (Nerina), Sini{a Maksimovi} (Erast), Ljubi{a Barovi} Samo sloga Deda Mraza spa{ava (Ajdukani), Slobodan Petranovi} (Lekar), Du{ko P: Marijana Isakovi}, R: Petar Lazi}, Stevanovi} (Apotekar), Borivoje Boàni} Izb. m: Branislav Ili}. (Odlu~eni), Aleksandra Risti} (Seljanka), I: Sini{a Maksimovi} (Milicionar pozornik), Radu{ko Jankovi} (Prvi [vajcarac), \or|e Dragana Radojevi} (Stara Godina), Zoran Karaji} Damnjanovi} (Drugi [vajcarac), Kosta Pavlovi} (Razbojnik), Mladen Ognjanovi} (Vitez), Slobodan (Vaske). Petranovi} (I uli~ni svira~), Ljubi{a Barovi} (II uli~ni svira~), Slobodan Despotovi} (369) 12. septembar 2000. (Pantomimi~ar Bobi), Aneta Toma{evi}, Ivan Poziv na pogubljenje Toma{evi} (Bra~ni par Glumaca), Du{ko P: Aleksandar êrvinski, Vladimir Vladimirovi~ Stevanovi} (Joja), Aleksandra Risti} (Nova Nabukov, Pr: Novica Anti}, R: Radoslav Godina), Borivoje Boàni} (Deda Mraz). Milenkovi}, S: Jasna Dragovi}, K: Juraj Fabri, Scen. p: Ferid Karajica, (373) 9. april 2002. Pom r: Sini{a Ubovi}. Kaskader I: Aleksandar Lazarevi} (Cincinat), Mladen Ognjanovi} (Rodrig Ivanovi~), Zoran Karaji} P: Bratislav Petkovi}, R: Petar Lazi}, S: Borivoj (Roman Visarionovi~), Sini{a Ubovi} (Rodion), êivanovi}, K: Maja Mirkovi}, Izb. m: Branislav Ivan Toma{evi} (Mesje Pjer), Aneta Toma{evi} Ili}. (Marfinjka), Aleksandra Gavanski (Cecilija), I: Ljubi{a Barovi} (Mile [ejn), Aleksandra Risti} Daliborka Todorovi} (Emo~ka), Du{ko Stevanovi} (Vanesa), Sini{a Maksimovi} (Val), Aneta (Viktor), Sini{a Maksimovi} (Straàr). Toma{evi} (Caca), Ivan Toma{evi} (Reìser), Repertoar 507

Slobodan Petranovi} (Kamerman), Borivoje (Grkljan), Dragana Radojevi} (Kata), Sonja Boàni} (Vo|a snimanja), Sotija Karaji} (Klaper), Karaji} (Magda), Sloboda Mi}alovi} (kg) Rosanda Paji} (Rekviziter). (Ko{tana), Aneta Toma{evi} (Sal~e), Vladimir Vasili} (kg) (Stanko), Milijana Makevi} (kg) (374) 11. jun 2002. (Biljarica), Kosta Pavlovi} (kg), Brana Vukovi} (kg), Toma Ruvidi} (kg), Aj{a Ahmetovi} (kg), Laà i paralaà Zoran Burmazevi} (kg), Vlada Krastav~evi} (kg) P: Jovan Popovi} Sterija, R: Velimir Mitrovi}, (Orkestar), S: Dejan Panteli}, K: Maja Mirkovi}, M: Zoran Mileti}, Kor: Petar Rajkovi}, Lek: Radovan (378) 23. decembar 2002. Kneèvi}. I: Petar Lazi} (Marko), Dragana Radojevi} Novogodov{tine (Jelica), Mladen Ognjanovi} (Aleksa), Ivan P: Vladimir Simi}, R: Slobodan Petrovi}, Toma{evi} (Mita), Du{ko Stevanovi} (Bati}), S: Borivoj êivanovi}, K: Maja Mirkovi}. Aleksandra Risti} (Marija). I: Borivoje Boàni} (Deda Mraz), Du{ko Stevanovi} (Rudolf), Dragana Radojevi} (Div), (375) 18. septembar 2002. Sonja Karaji} (Ljubica), Vladimir Milojevi} Kineske bajke (Ledeni). P: Den Totero, Pr: Mla|a Veselinovi}, R, S. i Izb. m: Voja Soldatovi}, K: Maja Mirkovi}. (379) 16. septembar 2003. I: UKRADENI PRINC: Mladen Ognjanovi} Ribarske sva|e (Pripoveda~), Du{ko Stevanovi} (Prvi dekorater), Borivoje Boàni} (Drugi dekorater), Vladimir P: Karlo Goldoni, Ad, R: Vladimir Lazi}, Milojevi} (Long Fu), Sonja Karaji} (Ving Li), Aneta Pom. r: Ivan Toma{evi}, S: Krstomir Milovanovi}, Toma{evi} (Sing Lu), Slobodan Despotovi} (Haj K: Vanja Popovi}, M: Du{an Petrovi}, Ti), Aleksandra Risti} (Laj Mu), Marko Markovi} Mask: Dragoljub Jeremi} i Gordana Barovi}, (kg) (Dòj), Dragana Radojevi} (Dèlat), Sini{a Lek: Radovan Kneèvi}, Kor: Ferid Karajica, Maksimovi} (Prvi straàr), Radu{ko Jankovi} (kg) Tp: Sneàna Ma{. Drugi straàr); I: Aneta Toma{evi} ([jora Libera), Dragana IZGUBLJENA PRINCEZA: Mladen Ognjanovi} Radojevi} ([jora Pa{kva), Aleksandra Risti} (Pripoveda~), Du{ko Stevanovi} (Prvi dekorater), (Ur{ula), Vesna Pa{trovi} (Lucijeta), Sonja Slobodan Despotovi} (Drugi dekorater), Aneta Karaji} (Keka), Ljubi{a Barovi} (Krsto), Mladen Toma{evi} (Sing Lu), Borivoje Boàni} (Lu Hu), Ognjanovi} (Furte), Ivan Toma{evi} (Patrun Sini{a Maksimovi} (Haj Hu), Dragana Radojevi} Vi}enco), Vladimir Milojevi} (Ivanko), Milovan (Oi Si), Sonja Karaji} (Ti Vi), Vladimir Milojevi} Filipovi} (Bepo), Petar Lazi} (Patrun Toni), Zoran (Prvi razbojnik), Radu{ko Jankovi} (kg) (Drugi Karaji} (Iè), Sini{a Maksimovi} (Izvjestitelj), razbojnik), Marko Markovi} (kg) (Car Dòj), Du{ko Stevanovi} (Meme), Borivoje Boàni} Aleksandra Risti} (Laj Mu). (Kruno), Radu{ko Jovanovi} (Dobri duh ribarskog mesta). (376) 18. oktobar 2002. Sastanak na vrhu (380) 11. novembar 2003. P: Robert Dejvid Makdonald, Pr: Vencislav Nastojnik Radovanovi}, R, S. i Izb. m: Voja Soldatovi}, Pom. r: Vladimir Milojevi}, K: Maja Mirkovi}. P: Harold Pinter, R, S, K, Izb. m: Nemanja I: Svetlana Veli~kovi} (kg) (Eva Braun), Sonja Petronje. Karaji} (Vojnik), Vladimir Milojevi} (Klara Peta~i). I: Ljubi{a Barovi} (Mik), Slobodan Petranovi} (Eston), Zoran Karaji} (Dejvis). (377) 3. decembar 2002. Ko{tana (381) 5. maj 2004. P: Borisav Stankovi}, Ad. i R: Jug Radivojevi}, Duplo dno S: Dejan Panteli}, K: Maja Mirkovi}, M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski, Lek: Radovan Kneèvi}, P: Goran Stefanovski, R: \or|e \uri~ko, Kor: Petar Rajkovi}. S: Marija Jevti}, K; Margareta Jovanovi}, M: Igor Stojanovi}, Kor: ârni \eri}. I: Ivan Toma{evi} (Hadì Toma), Vladimir Milojevi} (Stojan), Slobodan Petranovi} (Arsa), I: Sr|an Ivanovi} (Jakov), Ivan Toma{evi} (Boò), Zoran Karaji} (Mitka), Du{ko Stevanovi} (Marko), Sonja Karaji} (Kristina), Aneta Toma{evi} Sini{a Maksimovi} (Policaja), Ljubi{a Barovi} (Paraskeva), Vladimir Milojevi} (Nove). 508 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

U@ICE

NARODNO POZORI[TE

(390) 19. septembar 1986. (Kosara), Jezdimir Tomi} (U~a), \urica Savi} Pokojnik (Pop Ljuba), Mihailo Viktorovi} (kg) (Gospodin Cugsfirer), Gordana Simi} (Frau Greta), P: Branislav Nu{i}, R: Aleksandar Kova~evi}, Asr: \urica Savi}, S, K: Sneàna Kova~evi}, M: Milan Markovi}, Lek: Stojadin Kosti}. (393) 2. mart 1987. I: Tomislav-Toma Trifunovi} (Pavle Mari}), Zoran Pri~a o Vuku Karaji} (Milan Novakovi}), Radoslav Simi} P: Jovan Aleksi}, R: Aleksandar Kova~evi}, (Spasoje Blagojevi}), Tomislav Jani} (Gospodin S: Velizar Srbljanovi}, K: Sneàna Kova~evi}, \uri}), Mom~ilo Muri} (Ljubomir Proti}), Jezdimir Lek: Stojadin Kosti}, Scen. p: Dragoslav Tomi} (Anta), Du{an \or|evi} (Mladen \okovi}), Jankovi} Maks. Nikola Rodi} (Mile), Danica Krljar (Rina), Desa Bogdanovi} (Agija), Gordana Simi} (Vukica). I: Tomislav-Toma Trifunovi} (Vuk Karadì}), Jezdimir Tomi} (Jernej Kopitar), \urica Savi} (Milo{ Obrenovi}), Mom~ilo Muri} (Panta), (391) 15. oktobar 1986. Tomislav Jani} (\ura Dani~i}), Zoran Karaji} Po{tovana deco (Branko Radi~evi}), Eva Tot (Ana), Divna Mari} (Mina), P: Du{an Radovi}, R: Aleksandar Kova~evi}, Asr: Mom~ilo Muri}, S, K: Sneàna Kova~evi}, Izb. m: Milan Markovi}, Lek: Stojadin Kosti}. (394) 14. jun 1987. I: Mom~ilo Muri} (ôpi), Gordana Simi} (Goca), Miladin sa Tatinca Nikola Rodi} (Roki), Vesna Ignjati} (Vesna). P: Miladin Radovi}, Dram, R: Aleksandar Kova~evi}. S: Du{an Bunardì}, K: Sneàna (392) 8. decembar 1986. Kova~evi}, Lek: Stojadin Kosti}. Komunisti~ki raj I: Tomislav Jani}. P: Aleksandar Popovi}, R: Branko Popovi}, S: Velizar Srbljanovi}, K: Sneàna Kova~evi}, (395), 15. oktobar 1987. Izb. m: Baronijan Vartkes, Lek: Branivoj \or|evi}, Scen. p: Dragoslav Jankovi} Maks. Amadeus I: Zoran Karaji} (Manasije), Tomislav Jani} (@ika P: Piter [efer, Pr: Aleksandar Sa{a Petrovi}, Proja), Vladan Savi} (kg) (Zdenko), Branko R, Izb. m: Mi{ko Milojevi}, Pom. r: Mom~ilo Muri}, Plati{a (kg) (Slovenac Primo`), Tomislav-Toma S, K: Svetlana Zojki}, Izb. m: Rajko Blagojevi}. Trifunovi} (Doktor Ra~a), Danica Krljar (Mikaina), I: Tomislav Karaji} (Antonio Salijeri), Ivan Milija Vukovi} (kg) (Gazda Isa), Radoslav Simi} Toma{evi} (Volfgang Amadeus Mocart), Danica (To{a), Mom~ilo Muri} (Miloje Kera{), Du{an Krljar (Konstanca Mocart), Tomislav Trifunovi} \or|evi} (Pera Ciku{a), Sergej Trifunovi} (kg) (Imperator Jozef II), \urica Savi} (Grof Franc (Grujica), Nikola Rodi} (Ribica), Desa Bogdanovi} Orsini-Rozenberg), Miodrag An|i} (kg) (Johan Repertoar 509

Kipijan fon [trak), Mom~ilo Muri} (Baron Gotfrid (400) 16. jun 1988. van Sviten), Du{an \or|evi} (Ignac Grejbih), Kabare Svetislav Jelisav~i} (kg) (1. Venti~elo), Aneta Josifovi} (2. Venti~elo), Desa Bogdanovi} (Tereza P: Milovan Vitezovi}, R: Branko Popovi}, Salijeri), Gordana Simi} (Katarina Kavalijeri), K: Sneàna Kova~evi}, M: Milo{ Bro~i}, Milan Zlati} (Kapel-majstor \uzepe Bono). Kor: Petar Rajkovi}, Kor: Radica Ljubi~i}. I: Dana Krljar, Divna Mari}, Aneta Josifovi}, Zoran (396) 19. oktobar 1987. Karaji}, Mom~ilo Muri}, Slobodan Ljubi~i}, Ivan Toma{evi}. Mali princ P: Antoan de Sent-Egziperi, Pr: Strahinja Jeli}, Ad, R, S: Milan Du{kov. K: Sneàna Kova~evi}, (401) 27. oktobar 1988. (Depo pozori{ta), M: Milan Komneni}. Emigranti I: Divna Mari} (Ruà), Gordana Simi} (Zmija), P: Slavomir Mroèk, R: Branko Popovi}, Aneta Josifovi} (Lisica), Ivan Toma{evi} (Mali K: Sneàna Kova~evi}, Kor: Radica Ljubi~i}. Princ), Du{an \or|evi} (Pilot), Mom~ilo Muri} I: Du{an \or|evi}, Tomislav-Toma Trifunovi}, (Kralj, Pijanac, Fenjerdìja, Trgovac), Tomislav Marija Muri}. Trifunovi} (Uobraènko, Poslovni ~ovek, Geograf, Skretni~ar). (402) 24. novembar 1988. (Velika scena) (397) 25. decembar 1987. êkaju}i Godoa Jaha~i magle P: Semjuel Beket, R, S: Branko Popovi}, Ad, R: Zoran Karaji}, S, K: Sneàna Kova~evi}, K: Sneàna Kova~evi}. Izb. m: Radica Ljubi~i}. I: Slobodan Ljubi~i} (Estragon), Zoran Karaji} I: Ivan Toma{evi}, Divna Mari}, Aneta Josifovi}, (Vladimir), Mom~ilo Muri} (Poco), Danica Krljar Gordana Simi}, Tomislav Trifunovi}, Slobodan (Sre}ko), Branislav Trifunovi} (kg) (De~ko). Ljubi~i}, Mom~ilo Muri}. (403) 28. decembar 1988. (Scena za decu) (398) 18. januar 1988. Maskenbal Nebeska vojska R: Branko Popovi}, K: Sneàna Kova~evi}, P: Miladin [evarli}, R: Branislav Mi}unovi}, Izb. m: Radica Ljubi~i}. S: Zoran Risti}, K: Milanka Berberovi}, I: Slobodan Filipovi}, Gordana Lazovi}, Divna M: Predrag Vrane{evi} (kg), Dram: Du{an ^. Mari}, Mom~ilo Muri}, Nikola Rodi}, \urica Savi}. Jovanovi}, Lek: Branivoj \or|evi}. I: Radoslav Simi} (Mihailo Alimpi}), Du{an Jani}ijevi} (kg) (Petar Alimpi}), Danica Krljar (404) 16. januar 1989. (Velika scena) (Danica Alimpi}), Milan [trlji} (kg) (Mihailo-Mi{a Senka gospodina Vipa Alimpi}), Aneta Josifovi} (Sa{a), Rade Lazarevi} P: Ad Greidanus, R: Nenad Puri}, (kg) (Boris Alimpi}), Gordana Lazovi} S: Du{an Stani}, K: Sneàna Kova~evi}, (Veroslava), Mom~ilo Muri} (Pero-Skoko \uro), Scen. pok: Ivan Klemenc. Slobodan Ljubi~i} (kg) (Petar Alimpi}), Tomislav Jani} (Milun Popaleksi}), Du{an \or|evi} (Boris I: Danica Krljar (Meri Sivmi{i}), Slobodan Ljubi~i} Pavlovi~-êrni), Tomislav Trifunovi} (Trubeckoj), (Tirentelo), Zoran Karaji} (Vip), Goran [maki} Zoran Karaji} (Proka Savi}), Ivan Toma{evi} (kg) (Senka), Mom~ilo Muri} (Sobar), Desa (Arijel Koen), Stevo @igon (kg) (Stevo @igon), Bogdanovi} (Kuvarica). Branislav Trifunovi} (Mi{a), Sonja Karaji} (Sa{a). (405) 11. april 1989. (399) 4. april 1988. Obili} Vojcek P: Dobrilo Nenadi}, R: Borislav Grigorovi}, P: Georg Bihner, Pr, Ad, R: Aleksandar Luka~, Pom. r: \urica Savi}, S: Velizar Srbljanovi}, S: Sneàna Petrovi}, K: Sneàna Kova~evi}, K: Sneàna Kova~evi}, Izb. m: Radmila Izb. m: Ivica Pen~i}, Scen. pok: Ivan Klemenc. Trifunovi}, Lek: Branivoj \or|evi}. I: Zoran Karaji} (Vojcek), Gordana Lazovi} I: Slobodan Ljubi~i} (Milo{ Obili}), Zoran Karaji} (Marija), Dana Krljar (Margareta), Slobodan (Knez Lazar), Danica Krljar (Kneginja Milica), Ljubi~i} (Kapelnik), Mom~ilo Muri} (Andres), Branislav Trifunovi} (kg) (Stefan), Tomislav-Toma Tomislav Trifunovi} (Doktor), Du{an \or|evi} Trifunovi} (Vuk Brankovi}), Gordana Lazovi} (Kapetan), Divna Mari} (Ka}a). (Mara), \urica Savi} (\ura| Stracimirovi} Bal{i}), 510 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Divna Mari} (Jelena), Tomislav Jani} (Tvrtko I), Izb. m: Zoran Obrenovi}, Lek: Branivoj \or|evi}, Mihailo Kostadinov (Vlatko Vukovi}), Radoslav Scen. p: Ivica Klemenc. Simi} (Jug Bogdan), Desa Bogdanovi} (Majka I: Radomir Lazarevi} (Prodan Marko), Ana Jugovi}a), Radenko Milutinovi} (kg) (Vojin), Milosavljevi} (Slankamenac Lenka), Sonja Karaji} Mom~ilo Muri} (Damjan), Sergej Trifunovi} (Senka (Esmeralda), Gordana Lazovi} (Eva), (Bo{ko), Slobodan Filipovi} (Gruba~), Du{an Zoran Karaji} (Nez), \urica Savi} (Jusuf [lak), \or|evi} (Toma{), Svetislav Jelisav~i} (kg) Jovan Kutle{i} (Miftar), Slobodan Ljubi~i} (Mihail), Mom~ilo Muri} (Sibin), Tomislav Jani} (Kapetan Anti}), Mom~ilo Muri} (Kapetan (Mardarije), Du{an \or|evi} (Mrk{a), Slobodan Vrane{i}), Radenko Milutinovi} (Poru~nik Filipovi} (Najdan), Radenko Milutinovi} (kg) Dangubi}), Du{an \or|evi} (General (Tadija), Goran [maki} (kg) ([irga), Sergej Slankamenac), Tomislav Jani} (Gazda Hadì Trifunovi} (kg) (Radonja), Miodrag An|i~ (kg) Isailovi}), Momir Gazivoda (Spiridon Do{li}), (Kandi}), Goran [maki} (kg) (Herah). Vesna Milinovi} (Jela), Tomislav Trifunovi} (Iguman), Danica Krljar (Srpkinja), Branislav (406) 20. jun 1989. Trifunovi} (Gojko Bajat), Sergej Trifunovi} ûdo u [arganu (An|eo), Ra|en Radibratovi} (Vojnik), Goran P: Ljubomir Simovi}, R: Boìdar Dimitrijevi}, [maki} (Ismail Bici). S: Velizar Srbljanovi}. I: Divna Mari} (Ikonija), Danica Krljar (Gospava), (410) 20. januar 1990. Vesna Milinovi} (kg) (Cmilja), Momir Gazivoda (An|elko), Slobodan Ljubi~i} (Mile), Mom~ilo Ciganka Muri} (Stavra), Tomislav-Toma Trifunovi} P: Vesna Milinovi}, R, S, K: Vesna Milinovi}, (Prosjak), Zoran Karaji} (Skitnica), Gordana Izb. m: Dragan Dànki}. Lazovi} (Jagoda), \urica Savi} (Vilotijevi}), Goran [maki} (Islednik), Du{an \or|evi} I: Vesna Milinovi} (Ciganka). (Manojlo), Slobodan Filipovi} (Tanasko). (411) 11. februar 1990. (407) 23. septembar 1989. Gospodin Jontek Sumnjivo lice P: Bohumil Hrabal, S: Milena Joci} Obradov, P: Branislav Nu{i}, R: Borislav Grigorovi}, zb. m: Milica Ostoji}. S, K: Velizar Srbljanovi}, Izb. m: Radica Ljubi~i}, Lek: Branivoj \or|evi}. I: Momir Gazivoda. I: Zoran Karaji} (Jerotije Panti}), Danica Krljar (An|a), Gordana Lazovi} (Marija), Slobodan (412) 31. mart 1990. Ljubi~i} (Vi}a), Tomislav Trifunovi} (@ika), Mom~ilo Muri} (Milisav), Tomislav Jani} (Tasa), Memoari Joka Kokota Momir Gazivoda (\oka), Du{an \or|evi} (Aleksa P: Dragutin Dobri~anin, Ad, R, Lek: Branivoj @unji}), Slobodan Filipovi} (Gazda Spasa), \urica \or|evi}, S: Vidoje Vidojevi}, K: Sneàna Savi} (Gazda Miladin), Goran [maki} (Josa). Kova~evi}, Izb. m: Violeta Milovanovi}.

(408) 26. decembar 1989. I: Du{an \or|evi} (Joko Kokot). Veliki obra~un u cirkusu P: Branko Popovi}, R, S: Branko Popovi}, (413) 31. mart 1990. Izb. m: Radica Ljubi~i}, Scen. p: Ivica Klemenc. Boginje I: Tomislav Trifunovi} (Zalizani), Danica Krljar P: Dragoslav Mihailovi}, R: Ana Milosavljevi}, (Dobo{ar), Mom~ilo Muri} (Klovn Trapavko), Izb. m: Darinka Simi}-Mitrovi}. Slobodan Ljubi~i} (Klovn Varalica), \urica Savi} (Slon), Goran [maki} (Puma), Dragana Brkovi} I: Ana Milosavljevi}. (Divlja maca), Dragana Brkovi} (Mimi Balon), Du{an \or|evi} (Herkules), Momi Gazivoda (Veliki Glupan), Slobodan Filipovi} (Balonja), (414) 5. april 1990. Mileta Petrovi} (Gimnastikus). Profesionalac P: Du{an Kova~evi}, R, S: Dragoljub Petrovi}, (409) 15. januar 1990. K: Sneàna Kova~evi}, M: Mihailo Blam. Prodan na Kosovu I: Mom~ilo Muri} (Luka), Momir Gazivoda (Teja), Boìdar Milidragovi}, R: Branko Popovi}, Gordana Lazovi} (Marta), Jovan Kutle{i} (kg) S: Du{an Stani}, K: Sneàna Kova~evi}, (Ludak). Repertoar 511

(415) 9. april 1990. (419) 27. decembar 1990. Ko je ko Shvati jednom ljudski rode da ne moè{ bez Kejt Voterhaus & Vilis Hol, R: Branko Popovi}, prirode S: Milena Joci}-Obradov, K: Sneàna Kova~evi}, P: Mihailo ]urovi}, R: Branko Popovi}, Izb. m: Radica Ljubi~i}, Scen. p: Ivica Klemenc. S. i K: Sneàna Kova~evi}, M: Milo{ Bro~i}. I: Slobodan Ljubi~i} (Blejk), Danica Krljar I: \urica Savi}, Slobodan Ljubi~i}, Mom}ilo Muri}, (Helena), Goran [maki} (Vajt), Ana Milosavljevi} Gordana Lazovi}, Vesna Milinovi}, Goran (Dòana). [maki}, Vesna An|elkovi}, Mileta Petrovi} Dìpsi (kg). (416) 24. april 1990. (420) 5. mart 1991. Pat igra kraljeva Kabare, In vino koitus P: Pavel Kohout, R: Primo` Bebler, S: Emir Geljo, K: Sneàna Kova~evi}, M: @or` Bize. P: Zorica Simovi}, Ad: Rade Jovanovi}, R. i S: Branko Popovi}, K: Sneàna Kova~evi}, I: Zoran Karaji} (Franc), Vesna Milinovi} (Elza), Kor: Petar Rajkovi}, Korep: Radica Ljubi~i}. Tomislav Trifunovi} (Valter). I: Ana Milosavljevi}, Gordana Lazovi}, Vesna Milinovi}, Vesna An|elkovi}, Biljana Proki}, (417) 5. jun 1990. Dragana Brkovi}, Slobodan Ljubi~i}, Du{an Kako vam drago \or|evi}, Tomislav Trifunovi}, \urica Savi}, Jovica Luki} (kg), Aleksandar Markovi} (kg). P: Viljem [ekspir, Pr: Borivoje Nedi} i Velimir @ivojinovi}, R: Milivoje Milojevi}, Pom. r: \urica Savi}, S, K: Svetlana Zojki}, M: Igor Gostu{ki, (421) 4. jun 1991. Lek: Branivoj \or|evi}, Scen. p: Ivica Klemenc. Oru`je –zbogom I: Tomislav Trifunovi} (Vojvoda), \urica Savi} P: Stevan Koprivica, R. i Izb. m: Dragan (Frederik), Marko Vermezovi} (kg) (Amijen), Jakovljevi}, S: Du{an Stani}. Zoran Karaji} (@ak), Svetislav Jelisav~i} (Lebo), I: Toma Jani} (General), Du{an \or|evi} Goran [maki} ([arl), Sergej Trifunovi} (Plemi} na (Pukovnik Sr|e Barovi}), Toma Trifunovi} (Brko), Frederikovom dvoru), Slobodan Ljubi~i} Vesna An|elkovi} (Jasna). (Orlando), Momir Gazivoda (Oliver), Tomislav Jani} (Adam), \urica Savi} (Pop-Oliver Slavomu~itelj), Mom~ilo Muri} (Kremen), Sergej (422) 17. oktobar 1991. Trifunovi} (Viljem), Du{an \or|evi} (Korin), Kralj i njegov komediograf Goran [maki} (Silvije), Sergej Trifunovi} (Lice koje predstavlja Hi-mena), Danica Krljar P: Milovan Vitezovi}, R: Slavoljub Stefanovi} (Rozalinda), Gordana Lazovi} (Selija), Vesna Ravasi, S. i K: Svetlana Zojki}, Izb. m: Radica An|elkovi} (Feba), Vesna Milinovi} (Odri), Ljubi~i}. Radojko Veselinovi}, Slavoljub Vasi}, Filip I: Slobodan Ljubi~i} (Branislav Nu{i}), Tomislav Markovi} (Dvor). Trifunovi} (Kralj Milan), \urica Savi} (Milorad [ap~anin, Vojislav Ili}), Goran [maki} (Sava Devetakovi}, Dr Vladan \or|evi}), Petar Lazi}, (418) 8. novembar 1990. Zoran Karaji} (Buljuba{a Rosan, Mita Raki}), Klopka Du{an \or|evi} (Giga Ger{i}, @ivojin Blaznanac), P: Tadeu{ Ruèvi~, R: Aleksandar Luka~, Mom~ilo Muri} (Ilija Vlah, Lazar Daki}), Svetislav S: Sneàna Petrovi}, K: Biljana Kecman, Jelisav~i}, Aleksandar Lazarevi} (Straàr, Ostoja Izb. m: Vladimir Mila~i}, Scen. p: Ivan Klemenc, Nikoli}), Jovan Kutle{i} (Agent), Vesna Lek: Branivoj \or|evi}. An|elkovi} (Milica Terziba{i}), Radica Ljubi~i}, Dragana Brkovi}, Biljana \okovi} Proki} (Trio I: Zoran Karaji} (Franc Kafka), Slobodan Ljubi~i} beogradskih gospo|a), (Maks Brod), Ana Milosavljevi} (Greta), Danica Krljar (Majka), Tomislav Trifunovi} (Otac), Vernesa Berbo (Felisa), Vesna Milinovi} (Otla), (423) 22. oktobar 1991. Du{an \or|evi} (Obu}ar), Vesna An|elkovi} Ludi Branko (Obu}arka Vali), Mom~ilo Muri} (Kelner, Felisin otac, Oticir, Gost), Goran [maki} (Frizer, Karl), P: Milovan Vitezovi}, R: Slavoljub Stefanovi} \urica Savi} (Gospodin), Gordana Lazovi} Ravasi, S. i K: Svetlana Zojki}. (Jozefa), Biljana Proki} (kg) (Jana Slavuj), I: Dana Krljar, Ana Milosavljevi}, Biljana \okovi} Dragana Brkovi} (kg) (Eli), Branislav Trifunovi} Proki}, Dragana Brkovi}, Mom~ilo Muri}, Goran (kg) (Mali Franc, Zenek, Vincek, Dete). [maki}, Momir Gazivoda. 512 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(424) 25. decembar 1991. (429) 10. novembar 1992. Nindà kornja~e –Otmica Deda mraza Garavi sokak P: Branko Popovi}, R: Branko Popovi}, P: Miroslav Anti}, R: S: Lilijana Arsenov Ivanovi}, S: Radojko Veselinovi}, K: Sneàna Kova~evi}, K: Sneàna Kova~evi}, Izb. m: Zoran Vukovi}. Scen. p: Rade Markovi}, Izb. m: Zoran Vukovi}. I: Slobodan Ljubi~i}, Vesna Milinovi}, Momir I: \urica Savi} (Deda Mraz), Divna Mari} (Ejpril), Gazivoda. Tomislav Trifunovi}, Jelena Mitrovi}, Vesna An|elkovi} (Irma), Mom~ilo Muri} (Seka~), Biljana \okovi}. Dragoljub Selakovi} (Bibop), Jovan Kutle{i} (Rokstedi), Slobodan Ljubi~i} (Donatelo), (430) 1. decembar 1992. Svetislav Jelisav~i} (Leonardo), Momir Gazivoda U~ene ène (Mikelan|elo), Mlileta Petrovi} (Rafaelo), Dragana P: Molijer, R: Lilijana Arsenov Ivanovi}, S: Milena Brkovi} (Konobarica). Joci} Obradov, K: Sneàna Kova~evi}, M: Zoran Vukovi}. (425) 27. februar 1992. I: Miodrag Brezo (Krizal), Danica Krljar Slu{aj amo (Filamena), Divna Mari} (Armanda), Ana Milosavljevi} (Anrijeta), Mom~ilo Muri} (Arist), P: Tomislav G. Panajotovi}, R. i S: Branko Gordana Tasi} (Beliza), Aleksandar Lazarevi} Popovi}, K: Tomislav Trifunovi}. (Klitandar), Slobodan Ljubi~i} (Trisoten), Goran I: Tomislav Trifunovi} (Kapetan Luka \ura{kovi}). [maki} (Vadius), Vesna Milinovi} (Martina).

(426) 24. mart 1992. (431) 27. januar 1993. [kolska slava Sveti Sava Rado ide Srbin u vojnike R: Zoran Karaji}. P: Bora ]osi}, R: Branko Popovi}, S: Miodrag Taba~ki, K: Sneàna Kova~evi}, Scen. p: Ivan I: Zoran Karaji}, Tomislav Trifunovi}, Slobodan Klemenc. Lubi~i}, Ana Milosavljevi}. I: Zoran Karaji}, Du{an \or|evi}, Slobodan (432) 29. mart 1993. Ljubi~i}, Mom~ilo Muri}, Goran [maki}, Mileta Petrovi}, Tomislav Trifunovi}, Ana Milosavljevi}, Galeb Vesna An|elkovi}, Vesna Milinovi}, Gordana P: Anton Pavlovi~ êhov, Pr: Zoran Boòvi}, Lazovi}, Divna Mari}. R. i Izb. m: Vitalij Dvorcin, S: Dragomir Petrovi}, K: Sneàna Kova~evi}, Scen. p: Ivan Klemenc. (427) 16. jun 1992. I: Mirjana Vukoj~i} (Irina Nikolajevna Arkadina), Aleksandar Lazarevi} (Konstantin Gavrilovi~ Princ Rastko –Monah Sava Trepljev), Tomislav Trifunovi} (Petar Nikolajevi~ P: Milovan Vitezovi}, R: Slobodan [uljagi}, Sorin), Ana Milosavljevi} (Nina Mihajlovna S: Miodrag Taba~ki, K: Sneàna Kova~evi}, Zarecna), Miodrag Brezo (Ilja Afanasjevi~ M: Du{an Kaurovi}, Scen. p: Ivan Klemenc, [amrajev), Divna Mari} (Polina Andrejevna), Lek: Stojadin Kosti}. Vesna An|elkovi} (Ma{a), Zoran Karaji} (Boris Aleksejevi~ Tigorin), Slobodan Ljubi~i} (Evgenije I: Radomir Lazarevi} (Rastko), Tomislav Sergejevi~ Dorn), Mom~ilo Muri} (Semjon Trifunovi} (Nemanja), Dana Krljar (Ana), Momir Semjonovi~ Medvedenko), Branislav Trifunovi} Gazivoda (Stefan), Zoran Karaji} (Vukan), Ana (Jakov). Milosavljevi} (Katalena), Goran [maki} (Miroslav), Vesna An|elkovi} (Jevdokija), Du{an \or|evi} (Prof, U~itelj), Mom~ilo Muri} (Fridrih (433) 14. oktobar 1993. Barbarosa), Slobodan Ljubi~i} (Vojin), Aleksandar Sara Bernar Lazarevi} (Grof Bertold, Jovan), Jovan Joji} P: Dòn Marel, R. i Izb. m: Ivica Klemenc, (Kalu|er), \urica Savi} (Iguman), Jovan Kutle{i} S. i K: Sneàna Kova~evi}. (Patir), Mileta Petrovi} (Stojmir). I: Jelena Obradov (Sara Bernar), Aleksandar Lazarevi} (@or` Pitu), (428) 10. septembar 1992. Ro|eni pre 1. veka (434) 21. oktobar 1993. P: Ivo Andri} & Milutin Boji}, R: Zoran Karaji}, Crna hronika S: Milena Joci} Obradov, K: Sneàna Kova~evi}. P: Svetislav Basara, R: Branko Popovi}, I: Ana Milosavljevi}, Divna Mari}, Tomislav S: Radojko Veselinovi}, K: Sneàna Kova~evi}, Trifunovi}, Momir Gazivoda, Zoran Karaji}. M: Zoran Vukovi}, Scen. p: Ivica Klemenc. Repertoar 513

I: Zoran Karaji} (Sandoz), Slobodan Ljubi~i} (437) 7. oktobar 1994. (Bayer), Vesna Milinovi} (Bayerova èna), Ko zna bolje, {iroko mu polje Mom~ilo Muri} (Policajac I), Miodrag Brezo P: Lilijana Arsenov Ivanovi}, R, S. i K: Lilijana (Policajac II), Aleksandar Lazarevi} (Pop), Toma Arsenov Ivanovi}, M: Aco Dogandì}, Kor: Ljiljana Trifunovi} (Sudija), Biljana \okovi} (Advokat), Boàni}, Korep: Zoran Vukovi}. Goran [maki} (Reporter I), Ivan Mani} (Reporter II). I: Jelena Obradov, Sneàna Milidrag, Divna Mari}, Slobodan Ljubi~i}, Mom~ilo Muri}, Goran (433) 23. decembar 1993. [maki}. Ba{ êlik P: Milivoje Mla|enovi}, R: Zoran Karaji}, (438) 10. mart 1995. S: Radojko Veselinovi}, K: Sneàna Kova~evi}, Milo{ Veliki – knjaz srpski M: Zoran Vukovi}. P: Milovan Vitezovi}, R: Aleksandar Sibinovi}. I: Slobodan Ljubi~i} (êketalo), Milan Zlati} (Car I: Aleksandar Sibinovi} (Milo{ Veliki, knjaz srpski). Vladimir), Ivan Mani} (Neboj{a), Biljana \okovi} (An|elija), Marina Veselinovi} (Ba{ êlik), Toma (439) 14. mart 1995. Trifunovi} (Car @ivan), Divna Mari} (@ivana), Zapali me Ra|en Radibratovi} (Car Orlu{ina), Jelena Obradov (Gvozdenzuba). P: Lenford Vilson, R. i Izb. m: Bo{ko Dimitrijevi}, S: Velizar Srbljanovi}, K: Sneàna Kova~evi}, Scen. p: Petar Pjer Rajkovi}. (434) 8. mart 1994. I: Ana Milosavljevi} (Ana), Tomislav Trifunovi} Prva dama (Barton), Slobodan Ljubi~i} (Beli), Goran [maki} P: Miro Gavran, R: Lilijana Arsenov Ivanovi}, (Lari). S: Milena Joci}, Izb. m: Aco Dogandì}. I: Jelena Obradov (Marta Va{ington), Divna Mari} (440) 4. april 1995. (Silvija Karver). Dugo putovanje u no} P: Judìn O’Nil, R: Lilijana Arsenov Ivanovi}, S: Boris êr{kov, K: Sneàna Kova~evi}, M: Aco (435) 9. jun 1994. Dogandì}, Kor: Ljiljana Boàni}, Scen. p: Ivica Idem u lov Klemenc. P: @or` Fejdo, R: Branko Popovi}, S: Dragomir I: Aleksandar Sibinovi} (Dèms Tajron), Divna Petrovi}, K: Sneàna Kova~evi}, M: Zoran Mari} (Teri Tajron), Mom~ilo Muri} (Dèms Tajron Vukovi}. Mla|i), Aleksandar Lazarevi} (Edmund Tajron), I: Mom~ilo Muri} (Moris), Zoran Karaji} (Di{otel), Sneàna Milidrag (Ketlin). Divna Mari} (Leontina), Goran [maki} (Kasanj), Jelena Obradov (Gospo|a Latur), Toma (441) 6. jun 1995. Trifunovi} (Bridoa), Ivan Mani} (Gontran), Tatjana Staklena menaèrija Jovanovi} (Babet). P: Tenesi Vilijams, R: Miodrag Milanovi}, S: Du{an Stani}, K: Sneàna Kova~evi}, (436) 27. avgust 1994. Lek: Radovan Kneèvi}, Izb. m: Zoran Vukovi}, Scen. p: Petar Pjer Rajkovi}. Simeon Nemanja I: Jelena @igon (Amanda), Vesna An|elkovi} P: \ura Dimovi}, Ad. i R: Arsa Milo{evi}, (Lora), Aleksandar Lazarevi} (Beli), Goran R: Slobodan Radovi}, S: Dora Du{anovi}, [maki} (Dìm). K: Sneàna Kova~evi}, M: Zoran Vukovi}, Kor: Ljiljana Boàni}. (442) 28. jun 1995. I: Tomislav Trifunovi} (Nemanja), Slobodan Ljubi~i} (Obuganj), Aleksandar Lazarevi} (Krva{), [uma Jovan Kutle{i} (Grdoman), Miodrag Brezo P: Aleksandar Nikolajevi~ Ostrovski, (Tihomil), Goran [maki} (Stefan), Ana R: Kiril Pan~enko, S. i K: Ekatarina Romanova, Milosavljevi} (Goja), Tomislav Jani} (Ksifilin), Izb. m: Zoran Vukovi}. Milan Zlati} (Mal), Sneàna Milidrag (Biljarica), I: Desa Bogdanovi} (Gurmi{ska), Biljana \okovi} Zoran Karaji} (Manoil), Jovan Joji} (Kasiteras), (Aksju{a), Slobodan Ljubi~i} (Milonov), Jovan Divna Mari} (Ana), Aleksandar Sibinovi} Joji} (Bodajev), Aleksandar Sibinovi} (Miroslav), Neboj{a Brezo (Rastko), Vesna (Vosmibratov), Goran [maki} (Petar), Aleksandar An|elkovi} (Dvorkinja), Mom~ilo Muri} (Fridrih Lazarevi} (Bulanov), Miodrag Brezo Barbarosa), \urica Savi} (Tagen), Branislav (Nesre}kovi}), Tomislav Trifunovi} (Sre}kovi}), Trifunovi} (Berthold). Mom~ilo Muri} (Karp), Divna Mari} (Ulita). 514 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(443) 19. avgust 1995. Divna Mari} (Sekretarica), Igor Borojevi} Despot Stefan (Telohranitelj), Biljana \okovi} (Peva~ica), Dragoljub Selakovi} (Predsednik iseljenika), P: Zvonimir Kosti}, R: Branko Popovi}, Mileta Petrovi}, Milan Ostoji}, Branislav Trifunovi} S. i K: Vlatka Vuli}, M: Zoran Vukovi}, (Orkestar), Jovan Kutle{i}, Mi{ko Pavlovi}, Scen. p: Aleksandar Savi} i Petar Samardì}. Blagoje Nikoli}, Olga Ne{kovi}, Du{an Jankovi}, I: Lepomir Ivkovi} (Despot Stefan), Jovan Joji} Slavko Vasi}, Filip Markovi}, Filipa Jovanovi} (Iguman Kozma), Slobodan Ljubi~i} (Zograf (Iseljenici). Radoslav), Tomislav Trifunovi} (Sluga Antonije), Milovan Filipovi} (Mutavac Jovan), Mili} (447) 25. jun 1996. Nikodijevi} (Glasnik), Sanja Ojdani}, Vlada Anti}, Podvala Miroljub Ivanovi}, Mira Stevanovi}, An|a Ra~i} (Narod). P: Milovan Gli{i}, R: Miodrag Milanovi}, S: Dragomir Petrovi}, K: Jasmina Ignjatovi}, (444) 24. septembar 1995. Lek: Stojadin Kosti}, Pom. s: Miroslava Jevtovi}, M: Zoran Vukovi}. Savonarola i njegovi prijatelji I: Miodrag Brezo (Vule), Aleksandar Sibinovi} P: Jovan Hristi}, R: Branko Popovi}, S: Miodrag (Sreten), Aleksandar Lazarevi} (Vule Pupavac), Taba~ki, K: Sneàna Kova~evi}, M: Zoran Slobodan Ljubi~i} (Ne{a), Mom~ilo Muri} (@ivan), Vukovi}, Scen. p: Ivica Klemenc. Goran [maki} (U~itelj Ranko), Tomislav I: Slobodan Ljubi~i} (Malatesta), Aleksandar Trifunovi} (Petko), Igor Borojevi} (Vidak), Sibinovi} (Alberti), Tomislav Trifunovi} Branislav Trifunovi} (Dragi}), Blagoje Nikoli} (Domeniko), Igor Borojevi} (Savonarola), Miodrag (Puja), Vesna Milinovi} (Smilja), Biljana \okovi} Brezo (Valori), Marina Milo{evi}, Divna Mari} (Milka), Desa Bogdanovi} (Stana), Vesna (Izota), Goran [maki} (Glasnik), Mom~ilo Muri} An|elkovi} (Draga), Divna Mari} (Nera), Milan (Dèlat), Ana Milosavljevi} (Gubavac). Ostoji}, Mileta Petrovi}, Nikola Pejovi}, Zoran Aksentijevi}, Predrag Milenkov (Svira~i). (445) 27. decembar 1995. (448) 30. januar 1997. Tali~ni Tom i Daltoni Zganarel ili Uobraèni bolesnik P: Stevan Koprivica, R: Miodrag Milanovi}, Pr: Neboj{a Brezo, K: Sneàna Kova~evi}, P: Molijer, Pr: Ljiljana Glumac Tomovi}, Mask: Aleksandar Rasinac Kempes, M: Zoran Pr, Ad. i R: Du{an Mihailovi}, S. i K: Sneàna Vukovi}. Kova~evi}, Lek: Vidan Nikoli}, Kor: Ljiljana Boàni}, Scen. p: Predrag Pani}. I: Slobodan Ljubi~i} (Tali~ni Tom), Aleksandar Lazarevi} (Dò Dalton), Goran [maki} (Avarel I: Aleksandar Sibinovi} (Gorìbis), Jelena Cvijeti} Dalton), Mom~ilo Muri} (Bili Dalton), Miodrag (Selija), Igor Borojevi} (Lelije), Mom~ilo Muri} Brezo (Dèk Dalton), Tomislav Trifunovi} (Bad (Debeli Rene), Slobodan Ljubi~i} (Zganarel), Badi), Aleksandar Sibinovi} (Mrtva Sova), Igor Divna Mari} (Zganarelova supruga), Miodrag Borojevi} (Brzi Jezik), Ra|en Radibratovi} (Dok Brezo (Vilbreken), Vesna Milinovi} (Selijina Holidej), Ana Milosavljevi} (Pusi Ket), Biljana pratilja), Svetislav Jelisav~i} (Ro|ak Zganarelove \okovi} (Kalamiti Dèjn), Dragana Vukajlovi} supruge), Biljana Joki} (Gledateljka), Branislav (Svit Sju), Divna Mari} (Mama Dalton), Miodrag Trifunovi} (Prvi gledalac), Mileta Petrovi} (Drugi An|i~ ([ank Men), Mileta Petrovi} (Dòli), Ljiljana gledalac). Jankovi} (Red Skvo), Branislav Trifunovi} (Grobar), Mla|en ]iti} (Kauboj), Tomislav (449) 5. mart 1997. Jankovi} (Klavirista), Slavoljub Vasi} (Dedica). Cirkus u cirkusu (446) 19. mart 1996. P: @oro Cvetanov Ivanov, R: @oro Ivanov, S, K: Jelena Cvijeti}, Kl: Veselin Anev. Na{i dolaze I: Biljana Joki}, Jelena Cvijeti}, Slobodan Ljubi~i}, P: Slobodan @iki}, R: Borislav Grigorovi}, Igor Borojevi}. S: Velizar Srbljanovi}, K: Sneàna Kova~evi}, Lek: Stojadin Kosti}, Mv: Zoran Vukovi}. (450) 19. septembar 1997. (Stari grad) I: Mom~ilo Muri} (Dragonja), Aleksandar Sibinovi} (Radovan), Slobodan Ljubi~i} (Predsednik), Stefan Du{an Tomislav Trifunovi} (Ga}anovi}), Aleksandar P: Mile Kordi}, R: Miodrag Milanovi}, S: Vidoje Lazarevi} (Ravnovac), Miodrag Brezo Vidojevi}, K: Sneàna Kova~evi}, M: Zoran (Despotin~anin), Goran [maki} (Majurac), Ana Vukovi}, Kor: Ljiljana Boàni}, Lek: Radoslav Milosavljevi} (Predstavnik Matice iseljenika), \urovi}. Repertoar 515

I: Novak Bilbija (Stefan Du{an), Divna Mari} (455) 17. mart 1998. (Jelena), Danica Krljar (Jevrosima), Igor Borojevi} Boing-Boing (Kralj Uro{), Jovan Kutle{i} (Stefan Uro{ De~anski, Vidar), Jovan Joji} (Glas Uro{a P: Mark Kamoleti, Ad: Milan Bogosavljevi}, De~anskog), Du{an Jaki{i} (Vuka{in Ap: Biljana Joki} i Slobodan Ljubi~i}, R: Slobodan Mrnjav~evi}), Slobodan Ljubi~i} (Lazar Ljubi~i}, S: Radojko Veselinovi}, K: Sneàna Hrebeljanovi}), Mihajlo Nestorovi} (Milo{ Kova~evi}, M: Zoran Vukovi}, Izb. m: Radica Vojinovi}), Budimir Pe{i} (Jani}ije), Mom~ilo Ljubi~i}. Muri} (Lajo{), Aleksandar Sibinovi} (Petar Toma), I: Mihajlo Nestorovi} (Dragojlo), Olgica Nestorovi} Miodrag Brezo (Vartolomej), Tomislav Trifunovi} (Berta), Biljana \okovi} (Dènet), Biljana Joki} (Arsenije), Svetislav Jelisav~i} (Trgovac), Desa (@aklin), Jelena Cvijeti} (Judit), Slobodan Ljubi~i} Bogdanovi} (Travarka), Ivan Bosilj~i} (Oficir), (Mir~e). Nemanja Rankovi} (Fratar), Slavoljub Vasi}, Goran Jovanovi} (Straàri), Biljana \okovi}, (456) 23. april 1998. Olgica Nestorovi}, Mira Jagodi} (@enski glasovi), Radomir \or|evi} (Mu{ki glas), Ljiljana Boàni}, Kako zasmejati gospodara Biljana \okovi}, Olgica Nestorovi}, Sneàna P: Vida Ognjenovi}, R: Kokan Mladenovi}, Vitezovi}, Darija Janji}, Marija Buri~i}, Danica S: Marija Kalabi}, K: Sneàna [imi}, M: Zoran [i{ovi} (Vizije). Hristi}, Lek: Radovan Kneèvi}, Korep: Radojka Ivanovi}. (451) 23. septembar 1997. I: Slobodan Ljubi~i} (Joakim Vuji}), Jovan Kutle{i} (“Moler” Isailovi}), Biljana Joki} Pra}ka (Gospo|a Katarina), Olgica Nestorovi} (Gospo|a P: Nikolaj Koljada, R: Branko Popovi}, S: Milena Jelisaveta Berman), Aleksandar Sibinovi} Joci} Obradov, K: Sneàna Kova~evi}, (Atanasije Todorovi}), Nemanja Rankovi} Kor: Ljiljana Boàni}, Izb. m: Nikola Pejovi}. (Miljko), Milovan Sretenovi} (Mili}), Miodrag Brezo ([lezinger), Vahidin Preli} (Arsa I: Igor Borojevi} (Antoan), Mihajlo Nestorovi} Lunjevica), Mihajlo Nestorovi} (Dimitrije (Ilja), Olgica Nestorovi} (Larisa), Biljana \okovi}, Crnobarac), Branislav Trifunovi} (Filip Hristi}), Branko Pavlovi} (Lica iz sna). Igor Borojevi} (Sreten Popovi}), Goran [maki} (Stevan Gruborovi}), Svetislav Jelisav~i} (452) 26. novembar 1997. (Antonije Majstorovi}), Tomislav Trifunovi} (Petar Radovanovi}), Jelena Cvijeti}, Biljana \okovi} Nezavisna republika Uì~ka (Hor), Radojka Ivanovi}, \or|e Vu~kovi}, P: Slobodan Simi}, R: Miodrag Milanovi}, Miodrag Stefanovi} (Orkestar). S: Vidoje Vidojevi}, K: Sneàna Kova~evi}, M: Zoran Vukovi}. (457) 15. septembar 1998. I: Mom~ilo Muri}, Biljana Joki}, Olgica Nestorovi}. Koplje P: @eljko Huba~, R: Darijan Mihajlovi}, (453) 26. januar 1998. S: Dragomir Petrovi}, K: Sneàna Kova~evi}, M: Milo{ Petrovi}, Lek: Nata{a Ili}. Dozivanje svetog imena srpskog I: Vahidin Preli} (Dorotej), Olgica Nestorovi} P, R: Aleksandar Milosavljevi}, S. i K: Sneàna (Jelena), Branislav Trifunovi} (Lau{), Igor Kova~evi},Izb. m: Zoran Vukovi}, Pom. r: Olgica Borojevi} (Dadara), Aleksandar Sibinovi} (Iguman Nestorovi}. Makarije), Svetislav Jelisav~i} (Nikanor), I: Miodrag Brezo, Biljana \okovi}, Biljana Joki}, Slobodan Ljubi~i} (Dimitrije), Tomislav Trifunovi} Svetislav Jelisav~i}, Slobodan Ljubi~i}, Divna (Matija), Goran [maki} (Vojnik prvi), Miodrag Mari}, Mom~ilo Muri}, Olgica Nestorovi}, Mihajlo Brezo (Vojnik drugi). Nestorovi}, Aleksandar Sibinovi}, Tomislav Trifunovi}, Jelena Cvijeti}. (458) 18. februar 1999. Kapetan Dòn Piplfoks (454) 3. mart 1998. P: Du{ko Radovi}, R. i S: Branko Popovi}, Kraj vikenda K: Sneàna Kova~evi}, M: Branislav Krsti}, Kor: Sonja Lapatanov. P: Momo Kapor, R: Lilijana Ivanovi}, I: Mom~ilo Muri} (Kapetan Dòn Piplfoks), S: Radojko Veselinovi}, K: Sneàna Kova~evi}, Vahidin Preli} (Kapetan Foks Dònson), Olgica Izb. m: Aleksandar Dogandì}, Scen. p: Ferid Nestorovi} (Sekira), Branislav Trifunovi} Karajica. (Lanaboj), Goran [maki} (Lepi Smit), Igor I: Divna Mari}, Slobodan Ljubi~i}. Borojevi} (Ar~ibald), Svetislav Jelisav~i} 516 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(Konoval), Milovan Sretenovi} (Kornja~a), Mihajlo K: Sneàna Kova~evi}, M: Zoran Hristi}, Nestorovi} (Veliki Pirat), Tomislav Trifunovi} Kor: An|elija Todorovi}. (Teodor Rum), Slobodan Filipovi} (Oliver Timidi), I: Branislav Trifunovi} (Per Gint I, Nepoznati Aleksandar Sibinovi} (Na~elnik admiraliteta), putnik), Igor Borojevi} (Per Gint II, Livac Biljana \okovi} (Admiralova }erka), Divna Mari}, dugmadi), Mihajlo Nestorovi} (Per Gint III), Biljana Joki}, Jelena Cvijeti}, Tanja Jovanovi} Slobodan Ljubi~i} (Per Gint IV, Mr{avi), Tomislav (Brzogovore}e ène). Trifunovi} (Per Glnt V), Olgica Nestorovi} (Osa), Goran [maki} (Mladoènja, Kopile, (459) 28. septembar 1999. Trumpeterst-role, Huhu, II Dvadesetogodi{njak), Umri mu{ki Tomislav Jani} (Mladoènjin otac, Krmar), Divna Mari} (Mladoènjina mama, II Planinska devojka, P: Aldo Nikolaj, Pr. i R: Lilijana Ivanovi}, Stara trolica, Jedna èna, @ena), Vahidin Preli} S: Radojko Veselinovi}, K: Sneàna Kova~evi}, (Jedan momak, II Mladi trol, M. Balon, Felah, Izb. m: Aco Dogandì}. Jedan), Arpad êrnik (Kova~, M. Koton, Kapetan, I: Tanja Jovanovi} (Eva), Vahidin Preli} (Bruno), Trol), Dragana Vranjanac (Devojka, I planinska Mihajlo Nestorovi} (Mario). devojka, Devojka trol), Biljana \okovi} (II Devojka, Anitra, Devojka trol), Nina A}imovi} (III (460) 4. novembar 1999. Devojka, III Planinska devojka, Devojka trol), Svetislav Jelisav~i} (II Momak, Mladi trol, Hamletma{ina Dvoranin, Fon Eberkoft, Gospodar Mleka, Kuvar), P: Hajner Miler & Majkl Palmer, R: Vahidin Preli}, Ivana Kova~evi} (Solvejg), Miodrag Brezo Kor, Scen. p: Zoltan Pletl. (Solvejgin otac, Seoski kmet), Tanja Jovanovi} I: Vahidin Preli}. (Ingrid, Devojka trol), Biljana Joki} (Devojka u zelenom, @ena), Mom~ilo Muri} (Dvorska starina, (461) 23. februar 2000. Bergifenfeld), Jovan Kutle{i} (ôvek u crnini), Nemanja Nikitovi}, Slobodan Filipovi}, Ivana Bogojavljenska no} Pavi}evi}, Olivera Radoj~i}, Ljubica Lojanica, P: Viljem [ekspir, Pr: Milovan Danojli}, Jelena Nikoli}, Miroslav Vujakovi}, Na|a Jev|ovi} R. i S: Branko Popovi}, K: Sneàna Kova~evi}, (Svatovi, Trolovi, Narod), Aleksandar Bu~I}, Uro{ M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski, Lek: Radovan Mari}, Petar Jovanovi}, Luka Radomirovi} Kneèvi}, Scen. p: Predrag Pani}, Korep: Radica (Deca), Na|a Filipi}, Sanja Mitrovi}, Jana Gaji} Ljubi~i}. (Pevaju). I: Mihajlo Nestorovi} (Orsino), Vahidin Preli} (Sebastijan), Nemanja Rankovi} (Antonije), Divna (464) 13. mart 2001. Mari} (Kapetan), Biljana \okovi} (Valentin), Sistem Mileta Petrovi} (Kurio), Tomislav Trifunovi} (Vitez P: Aleksandar Novakovi}, R, S, K. i Izb. m: Stefan Tobija), Mom~ilo Muri} (Vitez Anarija), Slobodan Dèparoski. Ljubi~i} (Malvolio), Svetislav Jelisav~i} (Fabijan), Ivan Bosilj~i} (Luda), Olgica Nestorovi} (Olivija), I: Vahidin Preli} (Hal Remijus), Slobodan Ljubi~i} Tanja Jovanovi} (Viola), Biljana Joki} (Marija), (Osvald Pejpus), Tamara Skroza, @arko Miodrag Brezo (Sve{tenik), Slobodan Filipovi} (I Jovanovi} (Glasovi). straàr), Jovan Kutle{i} (II straàr). (465) 11. decembar 2001. (462) 11. april 2000. Dobro jutro, laku no} Povratak P: Donald Biset, Pr: Radosveta Petkovi}, Ad. i R: @oro Ivanov, S. i Kl: Stefanka Kiuvlieva, P: Stamen Milovanovi}, R: Miodrag Milanovi}, Pom r: Milomir Bogdanovi}. S: Miodrag Taba~ki, K: Sneàna Kova~evi}, M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski, Lek: Radovan I: Tanja Jovanovi} (Dobro jutro), Biljana Kneèvi}, Scen. p: Predrag Pani}. Zdravkovi} (Laku no}). I: Milija Vukovi} (Du{an), Divna Mari} (Zorica), Vahidin Preli} (Stojan), Miodrag Brezo (466) 23. februar 2002. (Dragomir), Dragana Vranjanac (Marija), Olgica Tartif Nestorovi} (Sovika), Igor Borojevi} (Tasa), P: Molijer, Pr: Sima Pandurovi}, Ad: Dejan Pen~i} Mihajlo Nestorovi} (Lune). Poljanski. R. i S: Miodrag Milanovi}, S. i K: Sneàna Kova~evi}, M: Miroljub (463) 23. maj 2000. Aran|elovi} Rasinski, Lek: @arko Ruì}, Per Gint Scen. p: Ivica Klemenc. P: Henrik Ibsen, Pr, Dram: Jovan ]irilov, I: Slobodan Ljubi~i} (Gospo|a Parnel), Igor Ad. i R: Kokan Mladenovi}, S: Miodrag Taba~ki, Borojevi} (Orgon), Divna Mari} (Elmira), Vladimir Repertoar 517

Kur~ubi} (Damis), Ivana Kova~evi} (Marijana), (471) 30. april 2003. Nemanja Rankovi} (Valer), Svetislav Jelisav~i} (Kleant), Vahidin Preli} (Tartif), Tanja Jovanovi} No} |enerala (Donna), Toma Trifunovi} (G. Loajal Policajac), P: Vuk Dra{kovi}, Ad: Bo{ko Puleti}, R: Jovica Milomir Bogdanovi}, Dragan Dimitrijevi} Pavi}, S: Zorana Petrov, K: Bojana Nikitovi}, (Policajci). M: Branislav Pipovi}, Mask: Dragoljub Jeremi}.

(467) 1. oktobra 2002. I: Bo{ko Puleti} (Draà Mihajlovi}), Gojko Baleti} (Slobodan Penezi} Krcun), Dragana Vranjanac Hasanaginica (Doktorka Stevka), Ognjanka Ognjanovi} (Jelica P: Ljubomir Simovi}, R: Branko Popovi}, S: Juraj Mihajlovi}), Tomislav Trifunovi} (Nikola Tarabi}). Fabri, K: Sneàna Kova~evi}, Izb. m: Miroljub Aran|elovi} Rasinski, Lek: Ratomir Cvijeti}. I: Igor Borojevi} (Hasanaga), Divna Mari} (Majka (472) 7. oktobar 2003. Hasanagina), Ivana Kova~evi} (Hasanaginica), Pokojnik Vahidin Preli} (Beg Pintorovi}), Tanja Jovanovi} (Majka Pintorovi}a), Slobodan Ljubi~i} (Efendija P: Branislav Nu{i}, Ad, R: Dejan Pen~i} Jusuf), Mom~ilo Muri} (Suljo), Goran [maki} Poljanski, S: Dejan Panteli}, K: Sneàna (Musa), Svetislav Jelisav~i} (Huso), Tomislav Kova~evi}, M: Zoran Vukovi}, Lek: Ratomir Trifunovi} (Ahmed). Cveti}, Kor: Petar Rajkovi}. I: Svetislav Jelisav~i} (Pavle Mari}), Igor (468) 5. oktobar 2002. Borojevi} (Milan Novakovi}), Slobodan Ljubi~i} Stanica Brodarevo (Spasoje Blagojevi}), Mom~ilo Muri} (Gospodin P: Ljiljana La{i}, R: Tomislav Trifunovi}, \uri}), Vahidin Preli} (Ljubomir Proti}), Tomislav S: Radojko Lako Veselinovi}, K: Sneàna Trifunovi} (Anta), Miodrag Brezo (Mladen Kova~evi}, M: Nikola Pejovi}. \akovi}), Vladimir Kur~ubi} (Mile), Tanja I: Biljana \okovi} (Anda Slavuj~e), Dragana Jovanovi} (Rina), Divna Mari} (Agnija), Dragana Vranjanac (Kejt). Vranjanac (Vukica), Goran [maki} (Agent), Ivana Kova~evi} (Ana), Biljana \okovi} (Sofija), Nikola Pejovi} (Muzi~ar). (469) 17. decembar 2003. Odisej ne stanuje ovde (473) 24. februar 2004. P: Dejan Gligorijevi}, R. i S: Radoslav Dori}, K: Sneàna Kova~evi}, M: Miroljub Aran|elovi} Porfirogeneza Rasinski, Lek: Ratomir Cvijeti}. P: \or|e Milosavljevi}, R, S: \or|e Milosavljevi}, I: Ivana Kova~evi} (Ana), Miodrag Brezo Pom. r: Slobodan Ljubi~i}, K: Sneàna (Arsenije), Igor Borojevi} (Na~elnikI policije), Svetislav Jelisav~i} (Policajac), Slobodan Ljubi~i} Kova~evi}, M: Marko Matovi}, Scen. p: Ferid (Aleksandar Ban), Dragana Vranjanac Karajica, Mask: Nijaz Memi{. (Novinarka), Vahidin Preli} (Kosta), Tomislav I: Slobodan Ljubi~i} (Kreza), Vahidin Preli} Trifunovi} (Burmaz), Milomir Bogdanovi} (Novak Tomi}), Tanja Jovanovi} (Lenka Tomi}), (Neoptolem), Slavko Vasi}, Dragan Dimitrijevi}, Dragana Vranjanac (Danica Tomi}, udata Rosi}), Nenad Dogandì}, Du{ko Jankovi}. Filipa Mom~ilo Muri} (Kujuk \uro), Vladimir Kur~ubi} Jovanovi}, Rada Nikitovi}, Mileta Petrovi}, (Jovan Terzi}), Ivana Kova~evi} (Olivera Kondi}), Branislav Pop-Miti}, Milena Radomirovi} Divna Mari} (Natalija Tomi}, udata Miri}), (Zaposleni u pozori{tu), Tomislav Trifunovi} (Stojan Tomi}), Slobodan Filipovi}, Dragana Vranjanac, Vladimir Kur~ubi} (470) 18. mart 2003. (Tri prostitutke), Biljana \okovi}, Divna Mari}, Mentalna higijena Slobodan Filipovi} (Tri kamiondìje). P: Radojko Lako Veselinovi}, R: Neboj{a Pjevi}, S: Radojko Lako Veselinovi}, K: Sneàna (474) 16. mart 2004. Kova~evi}, M: Danny Boy, Lek: Ratomir Cvijeti}, Scen. p: Slobodan Be{ti}. U naviljcima I: Vahidin Preli} (Labud), Tanja Jovanovi} P: Petar Pecija Petrovi}, R: Tomislav Trifunovi}, (Mirna), IgorI Borojevi} (Lizard), Vladimir Kur~ubi} S: Milena Joci} Obradov, K: Sneàna Kova~evi}, (ômbe), Ivana Kova~evi} (Labudova podsvest), Izb. m: Nikola Pejovi}. Goran [maki} (Kondukter), Mileta Petrovi} (Ma{inovo|a), Danny Boy (Peva~ rep numera), I: Tanja Jovanovi}, Biljana \okovi}, Vladimir Slobodan Ljubi~i} (Narator). Kur~ubi}. 518 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

VRANJE

NARODNO POZORI[TE “BORA STANKOVI]”

(66) 2. novembar 1997. (69) 27. mart 1998. Sama u ku}i Seme 10 P: Srboljub Aritonovi}, R. i Izb. m: Jug P: Miroljub Nedovi}, R. i Izb. m: Jug Radivojevi} i Radivojevi}, S. i K: Dejan Panteli}, Sa{a Stojkovi}, S: Aleksandar Mihajlovi}, Mask: Dragan Jeremi}, Lek: Zoran Selistarevi}. K: Radmila \or|evi}. I: Dragan Marjanovi} (Kurta), Radmila \or|evi} I: An|elija Stojkovi} (Ana), Jelena An|elkovi} (Oranàda), Miodrag Pejkovi} (kg) (îps). (Bojana), Radmila \or|evi} (Ljiljana), Jelena Stefanovi} (Lepa), Sa{a Stojkovi} (Ognjen), (70) 4. oktobar 1998. Aleksandar Mihajlovi} (Ozren), Dragan Stankovi} Crvenkapa Grnja (Lutka). P: Radoslav Radivojevi}, R. i Izb. m: Radoslav Radivojevi}, Pr: Ninoslav Trajkovi}, S: Aleksandar (67) 28. novembar 1997. Mihajlovi}, K: Radmila \or|evi}. I: Jelena An|elkovi} (Crvenkapa), Sa{a Stojkovi} Propast sveta na Veligdan (Baka), Dragan Marjanovi} (Vuksan), Ninoslav P: Radosav Stojanovi}, R: Jug Radivojevi}, Trajkovi} (Tupolup), Nenad Nedeljkovi} (Avavko), S. i K: Dejan Panteli}, M: Miroljub Aran|elovi} Aleksandar Mihajlovi} (Stra{ko). Rasinski. I: Jovan Ili} (kg) (Dragomir), Ljiljana Radivojevi} (71) 30. oktobar 1998. (Petrija), Miodrag Deba Popovi} (kg) (Stavra), Sumnjivo lice Radoslav Radivojevi} (Mil~a), Radmila \or|evi} P: Branislav Nu{i}, R. i Izb. m: Radoslav (Milunka), Sa{a Stojkovi} (Savronije), Ninoslav Radivojevi}, S: Aleksandar Mihajlovi}, K: Radmila Trajkovi} (Sanda iz Ravno Bu~je). \or|evi}, Mask: Dragan Jeremi}. I: Aleksandar Mihajlovi} (Jerotije Panti}), (68) 30. januar 1998. Gordana Cvetkovi} (An|a), Radmila \or|evi} (Marica), Dragan Marjanovi} (Vi}a), Pera Oàlo{}ena porodica Stojanovi} (@ika), Nenad Nedeljkovi} (Milisav), P: Branislav Nu{i}, R, S, K. i Izb. m: Vladimir êdomir Sto{i} (Tasa), Sa{a Stojkovi} (\oka), Jevtovi}. Ninoslav Trajkovi} (Aleksa @unji}), Dragan Stankovi} Grnja (Gazda Spasa), Dragan @ivkovi} I: Dragan Marjanovi} (Agaton Arsi}), Sa{a (Gazda Miladin), Zoran Trajkovi} (Josa). Stojkovi} (Tanasije Dimitrijevi}), Ninoslav Trajkovi} (Proka Puri}), Radoslav Radivojevi} (72) 6. decembar 1998. (Trifun Spasi}), Dragan @ivkovi} (Mi}a Stanimirovi}), Nenad Nedeljkovi} (Dr Petrovi}), Svemironi~na bajka Tamara Sto{i} (Simka), Vesna Prodanovi} (Vida), P: Igor Bojovi}, R. i Izb. m: Predrag Stojmenovi}, Radmila \or|evi} (Gina), Milena Sto{i} (Sarka), K: Radmila \or|evi}, S: Aleksandar Mihajlovi}, @etica Jovanovi} (Danica). Ap: Nenad Nedeljkovi}. Repertoar 519

I: Dragan Marjanovi} (Jelenko Savr{enko), (77) 6. decembar 1999. Ljiljana Radivojevi} (Baka Bosa), Sa{a Stojkovi} Ranjeni orao (Krdà Brdà iz dalekog svemira), Radmila \or|evi} (Princeza Margarina Sne{kovi}), Zoran P: Mir-Jam, Ad: Borislav Mihajlovi} Mihiz, Trajkovi} (Abu Muktar zvani Dàbai), Nenad R: Velimir Mitrovi}, S: Dejan Panteli}, K: Nada Nedeljkovi} (Komimakosakoi{e{iro), Radoslav Jankovi}, Izb. m: Zoran Mileti}. Radivojevi} (Svemironije [. Asteroidovi}), I: Ljiljana Radivojevi} (Gospo|a Mir Jam), Aleksandar Mihajlovi} (Glas iz kompjutera). Radmila \or|evi} (An|elka Bojani}), Sa{a Stojkovi} (Tomo \urovi}), Vesna Prodanovi} (Gospo|ica Nada Todorovi}), Dragan Marjanovi} (73) 15. februar 1999. (Nenad Aleksi}), Jasmina Stojiljkovi} (Nevenka Pred novim ìvotom Mitrovi}), Radoslav Radivojevi} (Gojko Mari}), Sla|ana Tomi} (Vukica), Aleksandar Mihajlovi} P: Dragoslav Nenadi}, R. i Izb. m: Jug (Tone). Radivojevi}, S. i K: Dejan Panteli}, Scen. p: Petar Rajkovi}, Mask: Dragan Jeremi}. (78) 25. februar 2000. I: Eva Ras (kg) (Katarina Nikoli}), Jelena Stefanovi} (Olga), Ninoslav Trajkovi} (Jovan Serenada Mladenovi}), Radmila \or|evi} (Fema), Radoslav P: Slavomir Mroèk, R. i Izb. m: Vojin Paunovi}, Radivojevi} (Deda Paja), Ljiljana Radivojevi} S: Aleksandar Mihajlovi}, K: Radmila \or|evi}, (Anka Kneèvi}), Dragan Marjanovi} (Adam Mask: Dragan Jeremi}. Maksimovi}). I: Dragan Marjanovi} (Lisac), Sa{a Stojkovi} (Petao), Sla|ana Tomi} (Plava), Radmila (74) 15. avgust 1999. \or|evi} (Sme|a), Jelena Stankovi} (Ri|a). Pinokio (79) 9. april 2000. P: Branislav Mili}evi}, R. i Izb. m: Ninoslav Princezine suze Trajkovi}, S: Aleksandar Mihajlovi}, K: Radmila \or|evi}. P: An|elka Stojanovi}, R. i Izb. m: Radoslav Radivojevi}, S: Aleksandar Mihajlovi}, K: Jovanka I: Tamara Sto{i} (Pinokio), Dragan @ivkovi} Mihajlovi}. (\epeto), Jelena Dini} (Plava vila –An|elka), I: Aleksandar Mihajlovi} (Car Ar), Radmila Nenad Nedeljkovi} (Man|afoko), Vesna \or|evi} (Carica Arica), Ana Milenovi} (Princeza Prodanovi} (Lija), Igor Sotirovi} (Macan). Ma{a), Dragan @ivkovi} (Princ Aleksa), Zoran Trajkovi} (Princ Adam), Ninoslav Trajkovi} (75) 21. septembar 1999. (Sre}ko), Aleksandar Avramovi} (Mi}ko), Danilo Mihajlovi} (Carevi} Kolibri), Miroljub Jovanovi} Sam protiv NATO (Carevi} Zumbul), Bojan Jovanovi} (Carevi} P: Dragan Marjanovi}, R. i K: Dragan Marjanovi}. Tulipan), Sa{a Stojkovi} (Carevi} Bumbar), Minja Pekovi} (Sara), Jovana Anti} (Lara), Jasmina I: Dragan Marjanovi}. Jankovi} (Klara), Vesna Prodanovi} (Vremeplovac). (76) 1. oktobar 1999. (80) 17. oktobar 2000. Pozori{te u Palanci Svadba Kre~inskog P: Radoslav Dori}, R: Radoslav Dori}, S: Vesna P: Aleksandar Vasiljevi~ Suhovo-Kobiljin, Radovi} i Aleksandar Mihajlovi}, K: Vesna Pr: Mihailo O. Glu{~evi}, R. i Izb. m: Nenad Radovi}. M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski. Todorovi}, S: Aleksandar Mihajlovi}, K: Radmila I: Dragoljub Jovanovi} (Jerotije Pavlovi}), Dragan \or|evi}. Marjanovi} (Gavrilo Mihajlovi}), Vesna Petrovi} I: Aleksandar Mihajlovi} (Petar Konstantinovi~ (Verka), Radoslav Radivojevi} (Kir Minta), Jelena Muromski), Tamara Sto{i} (Lidija), Ljiljana Stefanovi} (Rezika), Nenad Nedeljkovi} (Bora Radivojevi} (Ana Antonovna-Atueva), Ninoslav Stankovi}), Igor Sotirovi} (Radoje Domanovi}), Trajkovi} (Vladimir Dmitri~-Neljkin), Dragan Ljiliana Radivojevi} (Rahela Aritonovi}), Zoran Marjanovi} (Mihajlo Vasiljevi~-Kre~inski), Dragan Trajkovi} (âplja), Sa{a Stojkovi} (Bangeja), @ivkovi} (Ivan Antoni~-Raspljuev), Radoslav Aleksandar Mihajlovi} (Pobratim~e), Radmila Radivojevi} (Nikanor Savi~-Bek), Milan Vasi} \or|evi} (Mica na~elnikovica), Vesna Prodanovi} (Timofije Tihomirovi~-[~ebnjev), Sa{a Stojkovi} (Vuka Ha|ì Markova), Ninoslav Trajkovi} (Jova (Fjodor), Zoran Trajkovi} (Policijski pisar), “Zavesa”), êdomir Krsti} (]azim), Dragan Miroslav Ili} (I momak), Bojan Jovanovi} (II @ivkovi}, Miroslav Ili} (Svira~i). momak), Sa{a Stojanovi} (Ti{ka). 520 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(81) 2. decembar 2000. (85) 8. jun 2001. Klupa u parku Lari Tompson P: Aleksandar Geljman, Pr: Sa{a Markus, P: Du{an Kova~evi}, R: Dragan Marjanovi}, R: Svetozar Rapaji}, S: Aleksandar Mihajlovi}, S: Aleksandar Mihajlovi}, K: Jovanka Mihajlovi}. K: Radmila \or|evi}. I: Radmila \or|evi} (Katarina), Dragan I: Milan Vasi} (On), Tamara Sto{i} (Ona), Danilo Marjanovi} (Beli), Milan Vasi} (Stefan nos), Mihajlovi} (Dete), Vesna Prodanovi} (Majka), Tamara Sto{i} (Dragana, Bojana, Olivera nos), Jelena An|elkovi} (Devojka), Sla|ana Tomi} Nenad Nedeljkovi} (Dragan, Bojan, Oliver nos), (Plavokosa), Ljiljana Radivojevi} (Dama). Radoslav Radivojevi} (Sava), Vesna Prodanovi} (Savka), Dragan @ivkovi} (Specijalac), Aleksandar Mihajlovi} (Elektri~ar), Zoran (82) 24. decembar 2000. Trajkovi}, Miroslav Ili}, Miroslav Kosti} (Pozori{ni Pepeljuga radnici). P: Radoslav Radivojevi}, R: Radoslav Radivojevi}, S: Aleksandar Mihajlovi}, K: Jovanka (86) 30. novembar 2001. Mihajlovi}, Izb. m: Goran Stojkovi}. Oslobo|enje Skoplja I: Tamara Sto{i} (Pepeljuga), Radmila \or|evi} P: Du{an Jovanovi}, R, S, K. i Izb. m: Filip Gaji}, (Ma}eha), Sa{a Stojkovi} (Milica), Sla|ana Tomi} K: Jovanka Mihajlovi}, Pr: Aleksandar Mihajlovi}. (Dragica), Aleksandar Mihajlovi} (Bela ptica), Danilo Mihajlovi} (Plava ptica), Ana Milenovi} I: Danilo Mihajlovi} (Zoran), Ivana Kova~evi} (kg) (Crvena ptica), Jovana Anti} (Mi{ beli), Jasmina (Lica), Radmila \or|evi} (Len~e), Dragan Jankovi} (Mi{ sivi), Minja Pekovi} (Dobra vila), Marjanovi} (Georgij), Marko Mihajlovi} (Du{an), Milan Vasi} (Kraljevi}), Ninoslav Trajkovi} (Veliki Mirjana Mihajlovi} (Ana), Slobodan Anti} (Krsto), vojvoda), Sa{a Stojanovi} (Deda Mraz). Milo{ \o{i} (Ludi Vavo), Jovana Stani} (Biba), Vinka Ba{~arevi} (Renata), Aleksandar Petkovi} (Oskar), Filip Trajkovi} (Trajko), Denis ]erimovi} (83) 2. mart 2001. (Riste), Esad Ja{araj (Esad), Milan Vasi} (Tasin), êmer @etica Jovanovi} (Bale), Radoslav Radivojevi} (Doktor), Sa{a Stojkovi} (Nema~ki oficir), Dragan P: Radoslav Radivojevi}, P: Borisav Stankovi}, Stankovi} (Na~elnik bugarske tajne policije), R: Radoslav Radivojevi}, S: Du{an Stani}, Dragan @ivkovi} (Gospodinov), Ninoslav Trajkovi} K: Zora @ivadinovi} Davidovi}, M: Miroljub (Stoj~ev), Aleksandar Mihajlovi} (Sve{tenik), Aran|elovi} Rasinski, Kor: Petar Rajkovi}. I: Radoslav Radivojevi} (Stojan), Dragan Marjanovi} (Dimitrija), Dragan Stankovi} (Stevan (87) 10. februar 2002. ûklja), Milan Vasi} (Jovan), Zoran Trajkovi} Kraljevi} i prosjak (Adìja I), Sa{a Stojkovi} (Adìja II), Ninoslav P: Mark Tven, R: Ana Radivojevi} Zdravkovi}, Trajkovi} (Stojmen), Aleksandar Mihajlovi} S: Dragan Zdravkovi}, K: Jovanka Mihajlovi}. (Potkaziva~), Dragoljub Jovanovi} (Pandur), Ljiljana Radivojevi} (Stana), Tamara Sto{i} I: Danilo Mihajlovi} (Stefan), Sa{a Stojkovi} (Cveta), Radmila \or|evi} (Piljarica), Vesna (Budimir), Ljiljana Radivojevi} (Du{ica), Radmila Prodanovi} (Jedna èna), Sla|ana Tomi}, Jelena \or|evi} (Ljilja), Jug \or|evi} (Ra{a), Milan Stankovi}, Minja Pekovi}, Jovana Anti}, Irena Vasi} (Ga{a), @etica Jovanovi} (Ma{a), Tamara Mladenovi}, Dragan @ivkovi} (Narod). Sto{i} (Cica), Anastasija Staji}, Jovana Cvetkovi}, Julija \or|evi}, Kristina Stankovi}, Milica Anti}, Sara Trajkovi} (An|eli), Emilija (84) 6. maj 2001. \or|evi}, Aleksandar Mihajlovi}, Miroslav Ili} Sneàna i 7 patuljaka (Pajaci). P: Jakob Grim & Vilhelm Grim, Ad. i R: Radoslav Radivojevi}, S: Aleksandar Mihajlovi}, K: Jovanka (88) 12. april 2002. Mihajlovi}, Izb. m: Goran Stojkovi}. Nesporazum I: Ana Milenovi} (Sneàna), Radmila \or|evi} P: Alber Kami, Pr: Petar Selem i Da{a Bradi~i}, (Kraljica), Ninoslav Trajkovi} (Lovac), Milan Vasi} R, S. i Izb. m: Radoslav Radivojevi}, K: Jovanka (Kraljevi}), Jovana Anti} (Ogledalo), Aleksandar Mihajlovi}. Mihajlovi} (U~iteljko), Tamara Sto{i} (Ljutko), Jovana Nikoli} (Pospanko), Emilija \o{i} I: Tamara Sto{i} (Marta), @etica Jovanovi} (Kijavko), Aleksandar Petkovi} (Muca), Milo{ (Marija), Ljiljana Radivojevi} (Majka), Milan Vasi} \o{i} (Sme{ko), Danilo Mihajlovi} ([vr}a). (Jan), Aleksandar Mihajlovi} (Domar), Repertoar 521

(89) 27. oktobar 2002. Radmila \or|evi} (Naza), Nenad Nedeljkovi}, Aleksandar Krsti}, Zoran Trajkovi} (Vranjanci). Aladinova ~arobna lampa P: Radoslav Radivojevi}, R: Radoslav Radivojevi}, S: Aleksandar Mihajlovi}, K: Jovanka (93) 4. decembar 2003. Mihajlovi} i Sladana @uni}, Izb. m: Goran Kako snimiti porno film Stojkovi}. P: Strahinja Mitri}, Ad, R, Izb m, Lek: Vladimir I: Nenad Nedeljkovi} (Aladin), Tamara Sto{i} Lazi}, S: Krstomir Milovanovi}. (An|ela), Sa{a Stojkovi} (Baki), @etica Jovanovi} (@ivadinka), Aleksandar Mihajlovi} (An|eo), I: Dragan Marjanovi} (Ljubinko – Ljup~e), Radmila \or|evi} (\avo). Radmila \or|evi} (Biserka – Beba), Ljiljana Radivojevi} (Sin|elija – Sin|a), Aleksandar (90) 17. januar 2003. Mihajlovi} (Ostoja – [i{ko), Ninoslav Trajkovi} (Zarije – Zare), @etica Jovanovi} (Koviljka – Krivovo Koka), Nenad Nedeljkovi} (An|elko – Hari), P: Radosav Stojanovi}, R. i Izb. m: Jug Dragan @ivkovi} (Negovan – Nece), Jelena Radivojevi}, S. i K: Dejan Panteli}. Stankovi} (Danica – Daca), Sla|ana Tomi} (Ruìca – Ruà), Jelena Asanovi}, Kristina Janji}, I: Filip Trajkovi} (Todor), Danilo Mihajlovi} (Agim), Miljana Vukomanovi}, Maja Milo{evi}, Marija Dragan Marjanovi} (Kosta), Igor Damnjanovi} \ori}, Aleksandra Manasijevi}, Marija An|elkovi} (kg) (Konobar), Ninoslav Trajkovi} (Petar), (“Vrelo srce” – plesna grupa). Miodrag Rako~evi} (kg) (Jakov), Aleksandar Mihajlovi} (Re{at), Radoslav Radivojevi} (Kajica), Radmila \or|evi} (Svetlana), Milan Vasi} (kg) (94) 21. februar 2004. (Stranac), Isidora Miti} (Drita), Ljiljana Radivojevi} (I èna), Tamara Sto{i} (II èna), @etica Cvr~ak i mrav Jovanovi} (III èna), Aleksandar Petkovi}, P: Radoslav Pavelki}, R, Izb. m: Radoslav Slobodan Anti}, Sara Trajkovi} (Deca). Radivojevi}, Pom. r: @etica Jovanovi} i Tamara Sto{i},S: Aleksandar Mihajlovi}, K: Jovanka (91) 9. mart 2003. Mihajlovi}. Bajka o caru i pastiru I: Lazar Tasi} (Cvr~ak), Kristijan Milenkovi} (Mravko), Aleksandra An|elkovi} (Mravka), P: Bo{ko Trifunovi}, R: Radoslav Radivojevi}, Vladimir Stefanovi} (Mravi}), Emilija Miti} (Buba S: Aleksandar Mihajlovi}, K: Jovanka Mihajlovi} i Mara), Anastasija Staji} (Leptirica), Jovana Dodi} Sla|ana @uni}, Izb. m: Goran Stojkovi}. (Gavran), Tamara Sto{i} (Gvozda), @etica I: Sa{a Stojkovi} (Car), @etica Jovanovi} (Carica), Jovanovi} (Milja), Aleksandra Mihajlovi} Bojana Petrovi} (Princeza), Ninoslav Trajkovi} (Stra{ilo), Miljan Aleksi} (Kolporter), Mihajlo (Mudrac), Tamara Sto{i} (Prologus-vila), Milenkovi} (Mravko Slavko), Milena Petkovi} Aleksandar Mihajlovi} (Pastir), Aleksandar (Mravka Stanka), Tijana Jovanovi} (Mravka Petkovi} (Pastirov brat I), Slobodan Anti} Zdravka), Sanja Mihajlovi} (Mravka Branka), (Pastirov brat II), Aleksandra Ra{i} (Mago), Marko Stanojevi} (Mravi} Savi}), Nina Risti} Miroslav Ili} (Straàr), Stefan Damnjanovi} (Mrav~e Dan~e), Nikola Miti} (Mravi} Pavi}), (Dèlat-straàr), Bojana Petrovi} (Prva devojka), Isidora Savi} (Mrav~e Stan~e). Dragana Jovanovi} (Druga devojka), Milica Antonov (Tre}a devojka). (95) 24. april 2004. (92) 21. oktobar 2003. Tri praseta Jov~a P: Radoslav Radivojevi}, R, Izb. m: Radoslav P: Borisav Stankovi}, R, S, Izb. m: Radoslav Radivojevi}, S: Aleksandar Mihajlovi}, K: Jovanka Radivojevi}, S: Aleksandar Mihajlovi}, K: Zora Mihajlovi}. @ivadinovi} Davidovi}. I: Sa{a Stojkovi} (Slaninko Masni}), Aleksandar I: Dragan Marjanovi} (Jov~a), Milan Vasi} Petkovi} (^varak Topljenkovi}), Aleksandar (Toma), Sa{a Stojkovi} (Vladika), Ninoslav Mihajlovi} (Rebarce kavurmi}), Kristina Jani} Trajkovi} (Mita), Aleksandar Mihajlovi} (Mladen), (Butkica Ve{aljki}), Jovana Dodi} (Brnjica Zoran Trajkovi} (Jovan), Miroslav Ili} (Sluga), Nju{ki}), Jelena Asanovi} (Mlevena Kobasikovi}), Sla|ana Tomi} (An|a), Ljiljana Radivojevi} Mirjana Vukomanovi} (Krtinka [unki}), Tamara (Marija), Tamara Sto{i} (Vaska), Jelena Sto{i} (Vesela), @etica Jovanovi} (Vu~ka), Nenad Stankovi} (Sofija), @etica Jovanovi} (Stojna), Nedeljkovi} (An|elo Mikel). 522 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

ZAJE^AR

POZORI[TE “ZORAN RADMILOVI]”

(285) 9. septembar 1986, Zaje~ar I: Dragi{a Veljkovi} (Zver), Marina Peri} (Lepotica), Sla|ana Paj~i} (Gabinka), Dragana Putuju}e pozori{te [opalovi} Mladenovi} (Malinka), Milo{ Petrovi} (Trgovac), P: Ljubomir Simovi}, R: Du{an Rodi}, Oliver [ukletovi} (Filipon), Vasa Spasojevi} Asr: Dragi{a Veljkovi}, S, K: Krstomir (Filipan), Ljubi{a Krsti} (Stari gra|anin), Dara Milovanovi}, Izb. m: Vladeta Dobri}. Petrovi} (Stara gra|anka), Boìdar Dragutinovi} I: Vasa Spasojevi} (Majcen), Ljubi{a Krsti} (Svira~). (Milun), Milan Svilar (Drobac), Milo{ Petrovi} (Blagoje Babi}), Milena Svilar (Gina), Ina Popovi} (288) 4. februar 1987. (Simka), Branislava [ukletovi} (Dara), Dragana Sre}na nova 49! Mladenovi} (Tomanija), Sla|ana Paj~i} P: Gordan Mihi}, R: Milan Bogosavljevi}, (Spasenija), Slavoljub Stojanovi} (Vasilije S: Krstomir Milovanovi}, K: Slavica Lalicki, [opalovi}), Radmila Josifovi} (Jelisaveta Proti}), Izb. m: Mirko Radi}, Scen. pok: Dragan Nikoli}. Marina Peri} (Sofija Suboti}), Slobodan Ljubi~i} (Filip Trnavac). I: Ina Popovi} (Vera), Marina Peri} (Nale), Milen Svilar (Majka), Milan Svilar (Otac), Igor Stevanovi} (Luka), Slavoljub Stojanovi} (Milo{ (286) 11. novembar 1986. Gari}), Slobodan Ljubi~i} (Kosta Gari}), Milo{ Petrovi} (Buger), Oliver [ukletovi} (Vidra), Vasa Probudi se, Kato Spasojevi} (Toza), Dragi{a Veljkovi} (Pemba, P: Milan Grgi}, R: Milan Bogosavljevi}, Grada), Boìdar Dragutinovi} (Gile), Mile S: Krstomir Milovanovi}, K: Slavica Lalicki. Milenovi} (Coca), Zoran \or|evi} (Islednik), Ljubi{a Krsti} (Drug iz OZN-e), Svetislav \or|evi} I: Oliver [ukletovi} (Nikola), Zoran \or|evi} (Milicioner). (Igor), Dragi{a Veljkovi} (Tomica), Boìdar Dragutinovi} (Cincek), Vasa Spasojevi} (Kazimir), Branislava [ukletovi} (Elvira), Dara Petrovi} (289) 22. april 1987. (Maja), Sla|ana Paj~i} (Katarina), Markiza de Sad P: Jukio Mi{ima, Ad. i R: Aleksandar Luka~, (287) 26. decembar 1986. S: Sneàna Petrovi}, K: Angelina Atlagi}, Izb. m: Ivica Pen~i}, Lek: Radovan Kneèvi}. Lepotica i zver I: Marina Peri} (Rene), Darinka Petrovi} P: Franti{ek Hrubin, R: Boìdar Dimitrijevi}, (Gospo|a de Montrej), Sla|ana Paj~i} (An Asr: Boìdar Dragutinovi}, S: Du{anka \or|evi}, Prosper), Branislava [ukletovi} (Baronica de K: Suzana Tanaskovi}, Izb. m: Ilija Pogar~i}, Sinjan), Radmila Josifovi} (Grofica de Sinjan), Kor: Perislav Duci}. (Dragana Mladenovi} ([arlota). Repertoar 523

(290) 9. jun 1987. (295) 1. april 1988. Sa Vukovih staza i bogaza Luda ku}a Dram, Lek: Branivoj \or|evi}, R: Milan Du{kov, P: Filip King, R: Aleksandar Gavrilovi}, S: Krstomir Milovanovi}, S: Ljerka Kali~i}, S: Sneàna Perovi}, K: Sneàna [arac, Izb. m: Milan Komneni}. Izb. m: Mirko Radi}. I: Radmila Josifovi}, Branislava [ukletovi}, Marina Peri}, Sla|ana Paj~i}, Dragana I: Branislava [ukletovi} (Ida), Radmila Josifovi} Mladenovi}, Milan Svilar, Boìdar Dragutinovi}, (Gospo|ica Skilon), Oliver [ukletovi} (Pre~asni Slobodan Ljubi~i}, Zoran \or|evi}, Dragi{a Lajonel Tup), Marina Peri} (Penelopa Tup), Veljkovi}, Oliver [ukletovi}. Boìdar Dragutinovi} (Kaplar Klajv Vingon), Vasa Spasojevi} (Uljez), Slavoljub Stojanovi} (Biskup od Leksa), Milo{ Petrovi} (Pre~asni Artur Haifri), (291) 8. septembar 1987. Dragi{a Veljkovi} (Narednik Tauers). Sveti Georgije ubiva a`dahu P: Du{an Kova~evi}, R: Aleksandar Luka~, (296) 24. maj 1988. S: Krstomir Milovanovi}, K: Sneàna Kova~evi}, M: Ivica Pen~i}, Lek: Radovan Kneèvi}. Klaustofobi~na komedija I: Milan Svilar (\or|e Dàndar), Dragana P: Du{an Kova~evi}, R: Milan Karadì}, Mladenovi} (Katarina), Dragi{a Veljkovi} (Gavrilo S: Krstomir Milovanovi}, K: Angelina Atlagi}, Vukovi}), Vasa Spasojevi} (Mile Vukovi}), M: Enco Lesi}, Kor: Milica Bijeli}. Budimir Jeremi} (kg) (Aleksa Vukovi}), Dragan I: Milan Svilar (Sava Odà~ar), Marina Peri} (Nina Joci} (kg) (Vane siro~e), Ljubi{a Krsti} (Doktor Herbert), Dragi{a Veljkovi} (Vule milicioner), Konstantin), Nenad Ciganovi} (kg) (@oja Ribar), Boìdar Dragutinovi} (Jago{a Kraj), Slavoljub Slobodan Ljubi~i} (Rajko Pevac), Milo{ Petrovi} Stojanovi} (Teja Kraj), Branislava [ukletovi} (U~itelj Mi}un), Slavoljub Stojanovi} (Ninko (Vesela Kraj). Beloti}), Boìdar Dragutinovi} (Krivi Luka), Milena Svilar (Tetka Slavka), Oliver [ukletovi} (Poru~nik Tasi}), Zoran \or|evi} (Mikan Besni), Toplica (297) 20. septembar 1988. Golubovi} (Dane Neènja), Dobrica Mladenovi} (Ba}a), Miroslav \or|evi} (Reci Vojo), Milorad Sumnjivo lice @Ivanovi} Boban Predi}, Dejan Stojanovi} P: Branislav Nu{i}, R, K. i Dram: Branislav (Vojnici). Mi}unovi}, S: Krstomir Milovanovi}. I: Vasja Stankovi} (kg) (Jerotije Panti}), Milena (292) 5. novembar 1987. Svilar (An|a), Dragana Mladenovi} (Marica), No} bogova Milo{ Petrovi} (Vi}a), Budimir Jeremi} (kg) (@ika), P: Miro Gavran, R. i Scen. pok: Dragoslav Milan Bogosavljevi} (Milisav), Slavoljub Todorovi}, S: Krstomir Milovanovi}, K: Slavica Stojanovi} (Aleksa @uni}), Ljubi{a Krsti} (Tasa), Lalicki, M: Jugoslav Bo{njak, Lek: Radovan Zoran \or|evi} (Joca), Dragi{a Veljkovi} (\oka), Kneèvi}. Boìdar Dragutinovi} (Gazda Miladin), Oliver [ukletovi} (Gazda Spasoje). I: Milo{ Petrovi} (Molijer), Vasa Spasojevi} (Luj Dìv), Slavoljub Stojanovi} (Luda). (298) 25. oktobar 1988. (293) 5. decembar 1987. Sva~ije Emigranti P: Veljko Radovi}, R: Vladimir Lazi}, S: Krstomir P: Slavomir Mroèk, R: Milorad Beri}, S: Krstomir Milovanovi}, K: Svetlana Milutinovi}, Milovanovi}, K: Slavica Lalicki, Lek: Radovan Izb. m: Vladimir Rackovi}, Lek: Radovan Kneèvi}. Kneèvi}, Scen. pok: Ivan Klemenc. I: Milan Svilar (AA), Boìdar Dragutinovi} (XX). I: Milan Svilar (Blaò), Ina Popovi} (Sofija), Dragi{a Veljkovi} (Simon), Budimir Jeremi} (kg) (294) 9. januar 1988. (Bogoljub), Zoran \or|evi} (Milun), Milo{ Petrovi} Staklena menaèrija (Lazar), Slavoljub Stojanovi} (Radun), Darinka Petrovi} (kg) (Katarina), Nenad Ciganovi} (kg) P: Tenesi Vilijams, R: Milan Bogosavljevi}, (Aleksandar), Milan Bogosavljevi} (Sofija), S: Krstomir Milovanovi}, K: Slavica Lalicki, Dragana Mladenovi} (Magda), Radmila Josifovi} Izb. m: Petar Jovanovi}, Lek: Radovan Kneèvi}. (Slavjanka), Branislava [ukletovi} (Divna), I: Milena Svilar (Majka), Dragi{a Veljkovi} (Sin), Ljubi{a Krsti} (@ivota), Oliver [ukletovi} (Jovo), Marina Peri} (]erka), Zoran \or|evi} (Mladi}). Vasa Spasojevi} (\oko). 524 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(299) 31. januar 1989. (303) 12. decembar 1989. Rodoljupci Idem u lov P: Jovan Popovi} Sterija, R: Stevo @igon, P: @or` Fejdo, R: Stevo @igon, S: Krstomir S: Krstomir Milovanovi}, K: Slavica Lalicki, Milovanovi}, K: Slavica Lalicki. Izb. m: Sava Kuki}. I: Slavoljub Stojanovi} (Di{otel), Dragana I: Milo{ Petrovi} (@utilov), Ina Popovi} (Nan~ika), Mladenovi} (Leontina), Oliver [ukletovi} (Moris), Marta Peri} (Mil~ika), Zoran Popovi} (Eden), Ljubi{a Krsti} (Kasanj), Radmila Josifovi} (G-|a Dragi{a Veljkovi} ([andor Lepr{i}), Boìdar Latur), Dragi{a Veljkovi} (Gontran), Vasa Dragutinovi} (Prvi slavjanofil), Vasa Spasojevi} Spasojevi} (Bridua), Branislava [ukletovi} (Drugi slavjanofil), Radmila Josifovi} (Gospo|a (Babet), Mile Milenovi} (Policajac). Zeleni}ka), Ljubi{a Krsti} ([erbuli}), Milan Svilar (Smrdi}), Slavoljub Stojanovi} (Gavrilovi}), Oliver [ukletovi} (Na| Pal), Ljubi{a Mun~i} (Violinista), (304) 6. mart 1990. Dragana Mladenovi} (Erìka), Milan Orginal falsifikata Bogosavljevi} (Skorote~a), Lidija @ivkovi}, Aleksandra Putnikovi}, Dragana Videnovi}, Ivana P: Rade Radovanovi}, R: Boìdar Dimitrijevi}, Milanovi} (Devojke), Nemanja Cerovi}, Nikola Pom. r: Zoran \or|evi}, S: Krstomir Milovanovi}, Milanovi} (Deca). K: Sneàna Kova~evi}, Izb. m: Mirko Radi}. I: Milan Svilar (Vuji}), Branislava [ukletovi} (300) 18, april 1989. (Lena), Slavoljub Stojanovi} (Pavle), Zoran \or|evi} (Dragi{a), Boìdar Dragutinovi} (Stojan), Zlo~in na Kozjem ostrvu Oliver [ukletovi} (Pavlovi}), Milena Svilar P: Ugo Beti, R: Boìdar Dimitrijevi}, (Mileva), Nemanja Cerovi} (Nikola). S. i K: Du{anka \or|evi}, M: Ba{kim [ehu. I: Dragana Mladenovi} (Agata), Marina Peri} (305) 6. septembar 1990. (Silvija), Darinka Petrovi} (Pija), Dragi{a Veljkovi} (An|elo). Ivkova slava P: Stevan Sremac, Ad. i R: Gradimir Mirkovi}, (301) 27. april 1989. S: Krstomir Milovanovi}. K: Gara Vu~kovi} Krstovi}, Izb. m: @arko Milanovi}. Kor: Pera Boj petlova Duci}, Lek: Radisav Dimitrijevi}, Pom r: Zoran P: Aleksandar \aja, R: Milan Bogosavljevi}, \or|evi}. S, K: Krstomir Milovanovi}. I: Milo{ Petrovi} (Ivko Mijalkovi}), Darinka I: Milo{ Petrovi} (Andrija Mari}), Ina Popovi} Petrovi} (kg) (Keva), Nemanja Cerovi} (Mitan~e), (Milica Mari}), Zoran \or|evi} (Neboj{a Mari}), Dragana Mladenovi} (Sika), Selena Risti} Milan Svilar (Gvozden Vukovi}), Radmila (Marijola), Dragan Ili} (ôrbar), Oliver [ukletovi} Josifovi} (Ljubinka Vukovi}), Branislava (Kalakurdija), Pera Duci} (Masuri~anin), Milan [ukletovi} (Nata{a Vukovi}), Milena Svilar Bogosavljevi} (Pera), Branislava [ukletovi} (Katarina Pavlovi}), Boìdar Dragutinovi} (Cajka), Vasa Spasojevi} (Milan Ruì}), Rozmirka (Krasojevi}), Radmila Josifovi} (Stevanovi}ka), \or|evi} (Natalija), Milan Miladinovi} (Miloljub), Slavoljub Stojanovi} (Mita), Oliver [ukletovi} Dragi{a Veljkovi} (Neko, Svetislav Dobri}), (Mahmut Muri}i), Ljubi{a Krsti} (I radnik), Vasa Bogdan Duci} (Jova), Ina Popovi} (Mica), Spasojevi} (II radnik), Toplica Golubovi}, Mile Slavoljub Stojanovi} (Mirko), Milena Svilar Milenovi} (Vojnici). (Stefka), Sla|ana Petrovi} (Bisenija), Milan Svilar (Mihala~ Nikoli}-Kal~a), Milutin Ve{kovi} (Mita Jovanovi}-Kurjak), Zoran \or|evi} (Jovan (302) 7. septembar 1989. Popovi}-Smuk), Budimir Jeremi} (kg) (Vlajko Banovi} Strahinja Markovi}), Mile Milenovi} (Nikodije). P: Borislav Mihajlovi}-Mihiz, R, Izb. m: Aleksandar Luka~, S: Krstomir (306) 25. novembar 1990. Milovanovi}, K: Slavica Lalicki. Profesionalac I: Slavoljub Stojanovi} (Banovi} Strahinja), P: Du{an Kova~evi}, R: Boìdar Dimitrijevi}, Darinka Petrovi} (Majka), Dragana Mladenovi} S. i K: Krstomir Milovanovi}. (@ena), Boìdar Milutinovi} (Sluga Milutin), Oliver [ukletovi} (Vlah Alija), Milo{ Petrovi} (Jug I: Dragi{a Veljkovi} (Teodor Teja Kraj), Enver Bogdan), Zoran \or|evi} (Vojin Jugovi}), Dragi{a Petrovci (kg) (Luka Laban), Dragana Mladenovi} Veljkovi} (Bo{ko Jugovi}). (Marta), Zoran \or|evi} (Ludak). Repertoar 525

(307) 6. februar 1991. (313) 10. januar 1992. Vekovi su prohujali Crna magija Ad: @arko Milo{evi}, R: Nenad Ciganovi}. P. i R: Aleksandar Luka~, S: Krstomir I: Ina Popovi} (Anastasija), Branislava [ukletovi} Milovanovi}, M: Dragoslav Tankosi}. (Jelena), Milutin Ve{kovi} (Bogoja), Bo`idar I: Zoran \or|evi}, Dragana Mladenovi}, Darinka Dragutinovi} (Vuka{in), Zoran \or|evi} (Lazar), Petrovi} (kg), Mila Smai}, Dragi{a Ve{kovi}, Vasa Spasojevi} (Uro{), Dragi{a Veljkovi} Vasa Spasojevi}, Milutin Ve{kovi}. (^aslav), Mile Milenovi} (Lu~ono{a).

(314) 12. maj 1992. (308) 14. februar 1991. Seme Oru`je zbogom P: Miroljub Nedovi}, R: Nenad Boji}, S: Krstomir P: Stevan Koprivica, R: Miomir Miki Stamenkovi}, Milovanovi}, K: Sneàna Veljovi}, M: Miroljub S: Krstomir Milovanovi}, Izb. m: Jovan Brankovi}. Aran|elovi} Rasinski, Lek: Radovan Kneèvi}. I: Milo{ Petrovi} (Borivoje ]elebi}), Slavoljub I: Slavoljub Stojanovi} (Kico{), Boìdar Stojanovi} (Sr|a Barovi}), Oliver [ukletovi} Dragutinovi} (Prpa), Zoran \or|evi} (Kapetan), (Jovan Ra{ovi}-Brko), Dragana Mladenovi} Vasa Spasojevi} (Brica), Milutin Ve{kovi} (Jasna). (Dobrivoje), Dragana Mladenovi} (Jagoda), Milo{ Petrovi} (kg) (Otac), Darinka Petrovi} (kg) (Mati), (309) 21. maj 1991. Zoran Stani{i} (Nikola), Dragana Radojevi} (Milica), Evgenija Stankovi} (Jelena), Ljubodrag Konje ubijaju, zar ne? Milutinovi} (Radovan), Branislava [ukletovi} P: Horas Mek Koj, Ad: Tatjana Vrani}, (Vra~ara Druga), Mila Smai} (Vra~ara Tre}a). R: Aleksandar Luka~, S. i K: Krstomir Milovanovi}, M: Vladimir Mila~i}, (315) 22. maj 1992. Scen. p: Ivan Klemenc. I: Slobodan Ljubi~i} (kg), Mima Vulovi} (kg), Voza~ Slavoljub Stojanovi}, Darinka Petrovi} (kg), P: Novica Savi}, R: Miomir Stamenkovi}, Milutin Ve{kovi}, Dragana Mladenovi}, Mila S. i K: Krstomir Milanovi}, Izb. m: Nada Smaji} (kg), Oliver [ukletovi}, Branislava Malenovi}. [ukletovi}, Dragi{a Veljkovi}, Zoran \or|evi}. I: Vasa Spasojevi} (Jelen), Darinka Petrovi} (kg) (Vera), Milo{ Petrovi} (kg) (Dra{ko), Dragana (310) 4. jul 1991. Mladenovi} (Jasna), Dragi{a Veljkovi} (Boban). Milutin P: Danko Popovi}, Ad: Vesna Jezerki}, R: Miomir (316) 18. septembar 1992. Miki Stamenkovi}, S: Krstomir Milovanovi}, Zapali me Izb. m: Mirko Radi}. P: Lanford Vilson, Pr: Milena Trombozi}, I: Slavoljub Stojanovi} (Milutin). R: Branislav Guzina. S: Krstomir Milovanovi}, K: Irena Portnoj, Izb. m: Branislava Mijovi}. (311) 12. novembar 1991. I: Dragana Jovanovi} (Ana), Jovan Krsti} Malo ljubavi, malo mr`nje (Barton), Ljubomir Milutinovi} (Lari), Milutin Ve{kovi} (Beli). P: Vlasta Radovanovi}, R: Miomir Stamenkovi}, S. i K: Krstomir Milovanovi}, M: Stanimir Mili}evi}. (317) 6. oktobar 1992. I: Divna Anti} (kg), Dragana Mladenovi}, Milo{ Petrovi} (kg), Slavoljub Stojanovi}. Sile u vazduhu P: Neboj{a Rom~evi}, R. i Izb. m: Branislav (312) 10. januar 1992. Stefanovi}, S: Krstomir Milovanovi}, K: Ljiljana Petrovi}. Kidaj od svoje ène I: Slavoljub Stojanovi} (Mile), Branislava P: Rej Kuni, R, K. i Izb. m: Aleksandar Luka~, [ukletovi} (Mica), Dragica @ivkovi} Krsti} (Lari), S: Krstomir Milovanovi}. Dragi{a Veljkovi} (Lale), Milo{ Petrovi} (Ostoja), I: Branislava [ukletovi}, Selena Risti}, Milutin Darinka Petrovi} (Nata), Boìdar Dragutinovi} Ve{kovi}, Dragi{a Veljkovi}, Vasa Spasojevi}, (Blagoje), Vasa Spasojevi} (Mu{terija), Zoran Slavoljub Stojanovi}, Zoran \or|evi}. \or|evi} (On), Selena Risti} (Ona). 526 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(318) 20. novembar 1992. I: Milo{ Petrovi} (Serbjakov Aleksandr Slu{aj amo Vladimirovi~), Dragana Mladenovi} (Jelena Andrejevna), Dragana Jovanovi} (Sofija P: Tomislav G. Panajotovi}, R: Miomir Aleksandrovna), Milutin Ve{kovi} (Astorov Mihajlo Stamenkovi}, Izb. m: Bratislava Mijovi}. Lalovi~), Slavoljub Stojanovi} (Vojnicki Ivan I: Jovan Krsti} (Kapetan Luka \ura{kovi}). Petrovi~), Jovan Krsti} (Telegin Ilja Ilji~), Dragica @ivkovi} Krsti} (Vojnicka Maruja Vasiljevna), Darinka Petrovi} (Marina), Aleksandar Mihailovi} (319) 18. februar 1993. (Radnik). Strankadìje P: Radoslav Dori}, R: Milan Bogosavljevi}, (323) 12. maj 1994. S: Krstomir Milovanovi}, K: Irena Rot Portonj, Zla èna Izb. m: Vladeta Dobri}, Lek: Radovan Kneèvi}. P: Jovan Popovi} Sterija, R: Miodrag Milanovi}, I: Slavoljub Stojanovi} (Jerotije @uti}), Vasa S: Krstomir Milovanovi}, K: Irena Rot Portnoj, Spasojevi} (Dragi{a Moler), Zdravko Maleti} Izb. m: Goran R. Mijovi}, Lek: Radovan Kneèvi}, (Aleksa Nu{i}), Dragica @ivkovi} Krsti} (Srbijanka Pom. r: Milutin Ve{kovi}. Zulfikaramujki}), Milutin Ve{kovi} (Milo{ I: Milutin Ve{kovi} (Graf Trifi}), Danica Krljar Trandafilovi} Dàf), Dragana Mladenovi} (Sultana), Dragana Jovanovi} (Persida), Vasa (Poleksija Baji}), Jovan Krsti} (Gavrilo Bosanac), Spasojevi} (Stevan), Milan Svilar (Sveta), Dragi{a Veljkovi} (Dobrivoje Kamenjar), Vidosava Todi} (Pela). Aleksandar Mihailovi} (Laza zidar), Zoran \or|evi} (Jovan Popovi}), Selena Risti} (Violeta Buzan~i}), Aleksandar Marinkovi} (Guta Ciganin), (324) 4. jun 1994. Dejan Sotirovi} (Dèfov telohranitelj). Kako ubiti suprugu... bez suvi{nog za{to... P: Antonio Amuri, Ad: Miroljub Nedovi} i @eljko (320) 8. jun 1993. Mijanovi}, R: Vladimir Lazi}, S: Krstomir Milovanovi}, Izb. m: Scen. p: Vladimir Jankovi}. Dijamantska ogrlica I: Dragana Jovanovi} (G-|a supruga), Milutin P: Zoran Boòvi}, R: Miomir Stamenkovi}, Ve{kovi} (G-din suprug). S: Krstomir Milovanovi}, K: Biljana Krsti}, Izb. m: Mirko Radi}. (325) 13. septembar 1994. I: Milo{ Petrovi} (Inspektor), Dara Petrovi} (Dana), Dragana Mladenovi} (Ana), Jovan Krsti} Luda no} u hotelu Srbija (Milo{), Dragica Krsti} (Tanja), Branka [ukletovi} P: Rej Kuni, Ad: Dragana Bo{kovi}, R: Milan (Stana), Vasa Spasojevi} (Nikola). Bogosavljevi}, S. i K: Krstomir Milovanovi}, Izb. m: Goran R. Mijovi}. (321) 15. jul 1993. I: Milutin Ve{kovi}, Jovan Krsti}, Aleksandar Mihailovi}, Milan Bogosavljevi}, Zdravko Mileti}, Imamo dovoljno vremena Zoran \or|evi}, Dragica @ivkovi} Krsti}, Dragana P: Radomir Putnik, R: Borislav Grigorovi}, Jovanovi}, Selena Risti}, Aleksandra Rukavina. S. i K: Krstomir Milovanovi}, Izb. m: Miroljub Aran|elovi} Rasinski, Pom r: Ljubodrag (326) 12. novembar 1994. Milutinovi}. Jankovac –potopljeni svet I: Dragana Mladenovi} (Tinka), Slavoljub P: Aleksandar \aja, R: Bo{ko Dimitrijevi}, Stojanovi} (Branko), Darinka Petrovi} (Mati), S: Krstomir Milovanovi}, K: Sneàna Kova~evi}, Milo{ Petrovi} (Jakov), Jovan Krsti} (Filip), Lek: Borivoje Borozan. Dragica @ivkovi} Krsti} (Jolanda), Vasa Spasojevi} (Hroni~ar), Aleksandra Rukavina I: Milan Svilar (Petar), Dragana Mladenovi} (U~iteljica Ljubica), Ljubodrag Milutinovi} (Ruà), Aleksandra Rukavina, Dragica @ivkovi} (Konstantin), Branislava [ukletovi} (@ena tuma~), Krsti} (Spomenka (1941)), Milutin Ve{kovi} Zoran \or|evi} (Lekar). (Vladan), Milija Vukovi} (Zvonimir), Dragana Jovanovi} (Milena), Zdravko Maleti} (Nenad).

(322) 12. oktobar 1993. (327) 22. decembar 1994. Ujka Vanja Unosno mesto P: Anton Pavlovi~ ^ehov, R: Du{ko Dimitrijevi}, P: Aleksandar Nilolajevi~ Ostrovski, S: Krstomir Milovanovi}, K: Irena Rot Portnoj, R. i Izb. m: Vitalij Dvorcin, K: Sne`ana Kova~evi}, Izb. m: Stanimir Mili}evi}, Pom. r: Aleksandar S: Krstomir Milovanovi}, Scen. p: Slobodan Mihailovi}. Be{ti}, Lek, Pom. r: Mirjana Vukoj~i}. Repertoar 527

I: Milan Svilar (Aristarh Vladimirovi~ Vi{njevski), (333) 16. februar 1996. Dragana Mladenovi} (Ana Pavlovna), Slobodan Be{ti} (kg) (Vasilij Nikolajevi~ @adov), Zdravko Kidaj od svoje ène Maleti} (Mikin), Slavoljub Stojanovi} (Akim P: Rej Kuni, R: Mi}a Beri}, S: Krstomir Akimovi~ Jusov), Jovan Krsti} (Onisim Panfilovi~ Milovanovi}. Belogubov), Mirjana Vukoj~i} (kg) (Relisata Geraimovna Kuku{ina), Biljana Joki} (Polina), I: Bahrija Musi}, Biljana Joki}, Milutin Ve{kovi}, Dragana Jovanovi} (Julkica), Milutin Ve{kovi} Milan Zlati}, Jovan Krsti}, Predrag Grbi}, Vasa (Dosuèv), Zoran \or|evi} (Prvi ~inovnik), Selena Spasojevi}, Dragan Stoki}. Risti} (Stja{a), Vidomir Risti} (Vasilije). (334) 19. mart 1996. (328) 23. januar 1995. Nedozvani Tajanstvena fioka P: Mom~ilo Nastasijevi}, R: Zoran Ristovi}, P: Juliu{ Volski, R. i Izb. m: @oro Ivanov, S: Krstomir Milovanovi}, K: Vanja Popovi}, S: Krasimir Kolev, K. i Kl: Pavlina Trifonova. Izb. m: Sa{a Veljkovi}. I: Aleksandar Mihailovi}, Biljana Joki}, Selena Risti}, Zdravko Maleti}, Jovan Krsti}, Dragica I: Predrag Grbi} (Nikola), Dragica @ivkovi} Krsti} Krsti}. (Mira), Biljana Joki} (Brankica), Jovan Krsti} (Mazulino), Milutin Ve{kovi} (Vuka{in), Bahrija Musi} (Stanojka), Vladimir Golubovi} (Jedan (329) 21. mart 1995. deran). Ukokaj moga muà P: Aldo Nikolaj, R: Jovan Krsti}, S: Dejan (335) 8. septembar 1996. Sotirovi}, Ap: Sa{a Veljkovi}. Balada iz predgra|a I: Biljana Joki}, Slavoljub Stojanovi}, Jovan Krsti}. P: Igor Bojovi}, R: Vladimir Lazi}, S: Krstomir Milovanovi}, Izb. m: Bratislava Mijovi}, Lek: Dragica Petkovi}. (330) 4. april 1995. I: Milija Vukovi} (kg) (Vasilije Vasiljkovi}), Bluz osmeh Dragana Mladenovi} (Marija Vasiljkovi}), Selena P: Miroljub Nedovi}, R: Miroljub Nedovi}, Risti} (Jefimija Div~e Vasiljkovi}), Dragan Stoki} S. i K: Krstomir Milanovi}, Izb. m: Sa{a Veljkovi}, (Joca Brnja{), Milutin Ve{kovi} (Pera Boì}). Scen. p: Petar Pjer Rajkovi}. I: Milutin Ve{kovi} (Nenad), Dragana Jovanovi} (336) 17. septembar 1996. (Ljubica), Zdravko Maleti}, Vasa Spasojevi} (Kom{ija), Marina âbukovi}, Silvija Romi} Na{a deca (Milana). P: Branislav Nu{i}, R: Boìdar Dimitrijevi}, S: Dejan Sotirovi}, K: Irena Rot Portnoj, (331) 8. septembar 1995. Izb. m: Dragan Miti}, Scen. p: Petar Rajkovi}. Terra incognita I: Dragan Stoki} (Pera), Biljana Joki} (Zorica), P: Neboj{a Rom~evi}, R: Miodrag Milanovi}, Zoran \or|evi} (Milan), Bahrija Musi} (Marica), S. i K: Du{an Stani}, Scen. p: Petar Pjer Jovan Krsti} (Pavle), Dragica @ivkovi} Krsti} Rajkovi}, Izb. m: Goran R. Mijovi}. (Jelica). I: Milutin Ve{kovi} (Zoran \or|evi}), Aleksandra Rukavina (Maja), Jovan Krsti} (Viktor Dònson), (337) 28. septembar 1996. Dragica @ivkovi} Krsti} (Helen). Guska na mesecu P: Stevan Pe{i}, R, S. i Izb. m: Miroslava Mima (332) 21. novembar 1995. Jankovi}, S. i Izb. m: Branislav Bane Jankovi}. Cirkus I: Katarina Vi{i}, Maja Gagi} (Guska), Sini{a P: Veselin Anev, R, Kl, K. i Mask: Veselin Anev, Ubovi} (Momak), Jelena [nebli} (Princeza), S: Andrijana Aneva, Izb. m: @oro Ivanov. Predrag Grbi} (Zmaj), Maja Gagi}, Dragica I: Jovan Krsti} (Tupko), Biljana Joki} (Glupko), @ivkovi} Krsti} (ôkot), Radmila Smiljani} (Metla), Dragica @ivkovi} Krsti} (Pjero), Boban Simonovi} Selena Risti} (Igla, Zec), Bahrija Musi} (Nos na (Joga, Dino). Mesecu). 528 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(338) 18. oktobar 1996. (341) 19. septembar 1997. Agonija –snovi|enje Nikole Pa{i}a Ku}a strave P: Dobrivoj Ili}, R: Vladimir Lazi}, S: Krstomir P: Franc Ksaver Krec, Pr: Renata Ulmanski i Vera Gligorijevi}, R: Boìdar Dimitrijevi}, Milovanovi}, K: Vesna Radovi}, Kor. Sonja S. i K: Krstomir Milovanovi}, Izb. m: Dragan Miti}, Lapatanov, M: Zoran Hristi}, Mask: Dragan Lek: Dragica Petkovi}, Pom. r: Milo{ Milo{evi}. Jeremi}, Lek: Dragica Petkovi}. I: Zoran \or|evi} ([taler), Dragica @ivkovi} Krsti} I: Marko Nikoli} (kg) (Nikola Pa{i}), Stevan ([talerka), Jasminka Hodì} (Bepi), Milutin Gardinova~ki (kg) (Kralj Milan Obrenovi}), Ljiljana Ve{kovi} (Sep). Stjepanovi} (\ur|ina Pa{i}), Predrag Tasovac (kg) (Dr Vrbicki, Ljuba Joksimovi}), Boris Komneni} (kg) (Bakunjin), Milija Vukovi} (kg) (342) 3. decembar 1997. (Franc Jozef, Laza Pa~u), Mirko Petkovi} (kg) Tramvaj zvani èlja (Franc Konrad, Kosta Tau{anovi}), Vladan P: Tenesi Vilijams, R: Boìdar Dimitrijevi}, Gajovi} (kg) (Mladen Sokolovi}), Aleksandar S: Dejan Sotirovi}. Lazarevi} (Radomir Rada Pa{i}), Biljana Joki} (Dara Pa{i}), Milo{ Petrovi} (Pavle Kara I: Aleksandra Rukavina (Blan{a), Zdravko Maleti} Radovanovi}), Milutin Ve{kovi} (Karlo Sforca, (Stenli), Nata{a Petrovi} (Stela), Miodrag Pera Todorovi}), Sini{a Ubovi} (Svetozar Kr~marik (Mi~). Markovi}), Katarina Vi{i} (Milica Ninkovi}), Zoran \or|evi} (Francuski, Bugarski novinar), Jovan (343) 12. decembar 1997. Krsti} (Ljuba Jovanovi}), Vasa Spasojevi} (Stojan Veljkovi}), Dragana Mladenovi}, Bahrija Musi} Kraljevi} Marko i Musa Kesedìja (Devojke), Predrag Grbi} (Momak). P: Miroljub Nedovi}, R: Milutin Ve{kovi}, S. i K: Krstomir Milovanovi}, Izb. m: Borko Mladenovi}, Kor: Petar Rajkovi} Pker, Ap: Biljana (339) 13. mart 1997. Stojanovi}. Venecijanka I: Sini{a Ubovi} (Pripoveda~, Starac Fo~a, Glasnik), Predrag Grbi} (Kraljevi} Marko), R: Vladimir Lazi}, S: Krstomir Milovanovi}, Jasminka Hodì} ([arac), Mihajlo Zaverla (Musa K: Svetlana Milutinovi}, M: Aleksandar Veljkovi}, Kesedìja), Selena Risti} (Guslar), Jelena [nebli} Izb. m: Goran Mijovi}, Lek: Dragica Petkovi}, (Vlaja Gaja Raja Jugovi}, Dvorska luda), Zoran Scen. p: Ivan Klemenc, Mask: Aleksandar Kapri{, \or|evi} (Car Lazar), Ljiljana Rankovi} (Vila Pom. r: Zoran \or|evi}. Ravijojla), Bahrija Musi} (ôbanka), Ana I: Vasa Spasojevi} (Julio), Dragana Mladenovi} Sibinovi}, Jelena Raji} (Dvorjanke). (An|ela), Maja Gagi} (Nena), Jelena [nebli} (Valerija), Radmila Smiljani} (Orija), Sini{a (344) 10. mart 1998. Ubovi} (Bernardo), Predrag Grbi} (Narator), Ivana Miti}, Aleksandar Guduri}, Perica Hasanaginica Jovanovi}, Bojan Jovanovi}, Ana Sibinovi}, P: Aleksandar Sajc, R: Predrag [trbac, Jelena Raji}, Miljan Paunovi}, Milena Pani}, S: Krstomir Milovanovi}, K: Olivera Gaji}, Du{an Rajkovi}, Dejan Stamenkovi} (Karneval). Pom. r: Milo{ Milo{evi} i Zoran \or|evi}. I: Ljiljana Rankovi} (Hasanaginica, Jasmina, (340) 9. septembar 1997. Milica), Sini{a Ubovi} (Hasanaga, Milija, Obren), Mihajlo Zaverla (Ibro, Blagoje), Dragana Viktor ili Besmrtna mladost Mladenovi} Stamenkovi} (Hajrija), Zoran \or|evi} (Simeon, Imotski kadija), Maja Gagi} P: Du{an Jovanovi}, Pr: Gojko Janju{evi}, (Vlahinja, Tamara), Marina êbukovi} (Nade`da, Ad. i R: Sa{a Latinovi}, S: Krstomir Milovanovi}, Merima), Marjan \ergovi} (Omer, Rastko). K: Sa{a Marinkovi}.

I: Dragan Stoki} (Viktor), Aleksandar Marinkovi} (345) 22. septembar 1998. (\ura Kosti}), Jelena [nebli} (Emilija Kosti}), Selena Risti} (Liza), Maja Gagi} (Ester Gavri}), Nenagra|eni ljubavni trud Predrag Grbi} (Tomislav Gavri}), Bahrija Musi} P: Viljem [ekspir, Pr: Velimir @ivojinovi}, (Tereza Gavri}), Sini{a Ubovi} (Admiral R: Du{an Mihailovi}, Pom. r: Dragica @ivkovi} Kur{umi}), Radmila Smiljani} (Ida Smrduljica), Krsti}, S: Krstomir Milovanovi}, K: Biljana Krsti}, Dragana Mladenovi} Stamenkovi} (Doktorka M. i Izb. m: Sa{a Veljkovi}, Lek: Borko Mirkovi}, Zdravi}). Scen. p: Petar Rajkovi}. Repertoar 529

I: Zdravko Maleti} (Ferdinand), Milutin Ve{kovi} (350) 2. septembar 1999. (Biron), Vladimir Cveji} (Longavil), Aleksandar Ana i lopta Krsti} (Dimen), Vasa Spasojevi} (Bojet), Aleksandar Mihailovi} (Armando), Zoran \or|evi} P: Ana Milovanovi}, R: Ana Milovanovi}, (Tikva, Ludalo), Predrag Grbi} (Moljac), Marija S: Krstomir Milovanovi}, Kl: Iva Hadìeva, \uretanovi} (Kneginjica), Dragana Jovanovi} Izb. m: Petar Vasilev Pe{kov, Mask: Dragan (Rozalina), Selena Risti} (Marija), Dragica Nikoli}. @ivkovi} Krsti} (Katarina), Jasminka Hodì} I: Selena Risti} (Ana), Vasa Spasojevi} (Tata, (@akeneta), Bahrija Musi}, Dragana Mladenovi} Som, Sladoledìja), @etica Jovanovi} (@aba, Stamenkovi} (Markad). Pa~e, Tin), Aleksandar Krsti} (@abi}i, Kit, Magare, Auto...), Predrag Grbi} (Semafor, Gospodin, De~ak...). (346) 24. novembar 1998. Alhemi~ar (351) 14. septembar 1999. P: Paulo Koeljo, Ad. i R: Vladimir Cveji}, Medved K: Vasiljka @ivani}, M: Vladimir Rackovi}. P: Anton Pavlovi~ êhov, R. i Izb. m: Zdravko I: Vladimir Cveji}. Maleti}, S: Dejan Sotirovi}. I: @etica Jovanovi} (Jelena Ivanovna Popova), (347) 24. decembar 1998. Zdravko Maleti} (Gregorij Stepanovi~ Smirnov), Zoran \or|evi} (Luka). Novogodi{nja bajka

P: Mirjana Ma{i} & Miroljub Nedovi} & Miroslava (352) 7. oktobar 1999. Mima & Branislav Bane Jankovi}, R: Vladimir Lazi}, Milutin Ve{kovi} i Miroslava Mima & Boginje Branislav Bane Jankovi}, K. i S: Krstomir P: Dragoslav Mihailovi}, R: Bo{ko Dimitrijevi}, Milovanovi}, Vladimir Lazi} i Miroslava Mima & S: Krstomir Milovanovi}, Lek: @etica Jovanovi}. Branislav Bane Jankovi}. I: @etica Jovanovi} (Milica). I: “I –Ho}u da budem zdrav”: Dragana Mladenovi} Stamenkovi}, Vasa Spasojevi}, Zoran \or|evi}, (353) 18. april 2000. “Kraljevi} Marko i Musa Kesedìja”: Jasminka Bertove ko~ije ili Sibila Hodì}, Zdravko Maleti}, Vladimir Cveji}, Predrag Grbi}, Radmila Smiljani}, P: Velimir Luki}, Ad. i R: Dejan Krstovi}, S: Krstomir Milovanovi}, K: Katarina Gr~i}, “Guska na mesecu”: Dragica @ivkovi} Krsti}, M: Sa{a Veljkovi}, Lek: Nata{a Ili}, Scen. p: Ferid Aleksandar Krsti}, Selena Risti}. Karajica. I: Vladimir Cveji} (Sven), Predrag Grbi} (@ermen), (348) 4. maj 1999. @etica Jovanovi} (\or|o), Marija Arsi} (Kleo), Milutin Ve{kovi} (Sibila), Selena Risti} (Hugo), Jedna èna a tri muà Jasminka Hodì} (Hajnrih), Nata{a Nikoli} (Klajd), P: Petar Pecija Petrovi}, Ad. i R: Vladimir Lazi}, Vasa Spasojevi} (Estera), Dragana Mladenovi} S: Krstomir Milovanovi}, Izb. m: Sa{a Jovanovi}, Stamenkovi} (Rodrigo), Zoran \or|evi} (Odila), Lek: Radovan Kneèvi}. Violeta Mitrovi} (Rajmond), Dragica @ivkovi} Krsti} (Bert). I: Jasminka Hodì} (Smilja), Aleksandar Krsti} (Luka Vuji}), Predrag Grbi} (Radojica Mihi}), Vladimir Cveji} (Jovo Ljutina), @etica Jovanovi} (354) 5. jun 2000. (An|a Mihi}eva), Selena Risti} (Rada Stai}eva). Dobro jutro, laku no} P: Donald Biset, R: @oro Ivanov, M: Aleksandar (349) 8. jun 1999. Krstev. Daj mi krila jedan krug I: Selena Risti} (Budilko), @etica Jovanovi} (Uspavko). P. i R: Vladimir Cveji}, S: Krstomir Milovanovi}, M: Vladimir Rackovi}. (355) 30. septembar 2000. I: Marija Veljkovi} (Jovana), Milan Stojiljkovi} (Jovan), Zoran Mladenovi} (Jovica), Nata{a Beogradska trilogija Petrovi} (Baba Natalija), Selena Risti} (Mama), P: Biljana Srbljanovi}, R: Bo{ko Dimitrijevi}, Vladimir Cveji} (Tata). S: Krstomir Milovanovi}, K: Irena Portnoj Rot, 530 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Izb. m: Dragan Miti}, Lek: Nata{a Ili}, (Rebeka), Aleksandar Mihailovi} (Krivi), Zdravko Scen. p: Ferid Karajica. Maleti} (Prof. Karuzo), Nata{a Petrovi} (Drhtava I: Predrag Grbi}, Miodrag Pejkovi}, Ivana Miti}, {aljivica) Aleksandar Krsti} (ôvek pas). Nata{a Petrovi}, Selena Risti}, @etica Jovanovi}, Aleksandar Marinkovi}, Vladimir Cveji}, Marija (360) 11. jun 2002. Arsi}, Zdravko Maleti}, Aleksandar Krsti}, Bojana Ruì}. Terra incognita P: Neboj{a Rom~evi}, R, S. i K: Miodrag (356) 3. decembar 2000. Milanovi}. Magarac I: Sr|an Jovanovi} (Zoran \or|evi}), Tanja Divni} P: @or` Fejdo, Ad, R, K. i Izb. m: Dejan Krstovi}, (Maja), Jovan Krsti} (Viktor Dònson), Dragica S: Krstomir Milovanovi}, Lek: Nata{a ili}, @ivkovi} Krsti} (Ela (Helen)). Scen. p: Ferid Karajica, Mask: Nijaz Memi{. I: Aleksandar Mihajlovi} (kg) (Edmond (361) 7. novembar 2002. Pontanjak), Jasminka Hodì} (kg) (Lisjen Vatlen), (Ne)Sumnjivo lice Aleksandar Marinkovi} (kg) (Krepen Vatle), Marija Arsi} (Klotilda Pontanjak), Predrag Grbi} (G-din P: Zoran Radmilovi}, R: Nenad Gvozdenovi}, Redijon), Zdravko Maleti} (G-din Soldinjak), Izb. m: Slobodan Perovi}, Lek: Marija Nikoli}. @etica Jovanovi} (G-|a Soldinjak), Zoran I: Vasa Spasojevi} (Jerotije), Dragana Jovanovi} \or|evi} (G-din Pansar), Dragana Mladenovi} (An|a), Marija Arsi} (Marija), Vladimir Milo{evi} Stamenkovi} (G-|a Pansar), Selena Risti} (\oka), Vladimir Milo{evi} (Vi}a, Aleksa @uni}), (Armandin), Slobodan Stojanovi} (kg) (Klara, Dara Ran~i} (@ika, Joca Pandur), Vasa @an), Dragica @ivkovi} Krsti} (@eromina), Vladimir Spasojevi} (Milisav), Jovan Krsti} (Tasa), Milutin Cveji} (Policijski inspektor). Ve{kovi} (Nu{i}), Sla|ana Petrovi} (Inspicijent), Maja Milenovi}, Nenad Bogojevi} (Vojnici). (357) 16. februar 2001. \avolja posla (362) 22. januar 2003. P: Miroljub Nedovi}, R: Miroljub Nedovi}, Putivanje sa Svetim Savom S: Krstomir Milovanovi}, Scen. p: Ferid Karajica. P: Olgica Nestorovi}, R, S. i Izb. m: Mihajlo I: Milutin Ve{kovi} (Voja), Jovan Krsti} (Jak{a), Nestorovi}, Lek: Olgica Nestorovi}. Dragana Jovanovi} (Rada), Dragica Krsti} (Ona). I: Dara Ran~i} (Miljana), Dragica @ivkovi} Krsti} (Milica), Vasa Spasojevi} (Stefan (358) 17. maj 2001. Nemanja-Simeon), DraganaI Mladenovi} @enidba i udadba Stamenkovi} (@ena mu Ana), Fuad Tabu~i} (Sin P: Jovan Popovi} Sterija, Ad, R. i Izb. m: Vladimir mu Stefan), Miroslav Stoiljkovi} (Sin mu Lazi}, S: Krstomir Milovanovi}, K: Vanja Popovi}, Rastko-Sava), Vladimir Milo{evi} (Vojnik, Monah Lek: Radovan Kneèvi}, Scen. p: Ferid Karajica, Milun), Selena Risti} (Smiljana), Jovan Krsti} Mask: Dragan Jeremi}. (Radonja), Senka Ignjatovi} (Dvorkinja). I: Selena Risti} (Majka), Marija Arsi} (]erka), Vladimir Cveji} (Provodadìja), Predrag Grbi} (363) 11. februar 2003. (Mladoènja), Dragica @ivkovi} Krsti} (Tetka), Bela ruà za Dubljansku ulicu Zdravko Maleti} (Otac), Nata{a Petrovi} (Kuma~a), Zoran \or|evi} (Te~a), Nadica Stroji}, P: Miodrag Zupanc, R: Bo{ko Dimitrijevi}, Dara Ran~i} (Devojke). S: Boris êr{kov, K: Irena Portnoj Rot, Izb. m: Miroljub Aran|elovi} Rasinski. (359) 2. novembar 2001. I: Jovan Krsti} (Paja [majl), Dragana Mladenovi} A Leonardo? Stamenkovi} (An|a [majl), Milutin Ve{kovi} (Boò Joksimovi}), Fuad Tabu~i} (Gli{a Popovi}), P: Evald Flisar, R: Dejan Krstovi}, S: Krstomir Dragica @ivkovi} Krsti} (Nata Popovi}), Vasa Milovanovi}, K: Katarina Gr~i}, Izb. m: Borivoje Spasojevi} (Aleksandar Andrejevi} Andrejev), Mladenovi}, Lek: Nata{a Ili}, Scen. p: Ferid Vladimir Cveji} (Ljuba [lajm), Zdravko Maleti} Karajica. (Maksa), Kristina Luki} (Senja), Predrag Grbi} I: Jovan Krsti} (Dr Hofman), Selena Risti} (Dr (Milo{), Selena Risti} (Zorica), Vladimir Milo{evi} Dasilva), Ivana Nedovi} (Sestra), Dragana (Zoran), Dragana Jovanovi} (Slu`benik po{te), Mladenovi} Stamenkovi} (Gospo|a Martin), Miodrag Vasiljkovi} (Tip), Vidomir Risti} Vladimir Cveji} (Dr Roberts), Zoran \or|evi} (Padobranac), Velibor Mladenovi}, Lela Aleksi} (Novinar), Predrag Grbi} (Martin), Marija Arsi} (Deca), Repertoar 531

(364) 4. mart 2003. Ta{ana P: Borisav Stankovi}, Ad, R. i Izb. m: Jug Radivojevi}, S. i K: Dejan Panteli}, Lek: Radovan Kne`evi}, Mask: Nijaz Memi{. I: Zorana Be~i} (Ta{ana), Slobodan ]usti} (Paraputa), Marko Radulovi} (Mitron), Milutin Ve{kovi} (Saro{), Kristina Luki} (Stana), Zdravko Maleti} (Arsenije), Jelena Zdravkovi}, Suzana Zdravkovi}, Pavle Kunav~i}, Bo{ko Mileti}, Mihajlo Stanojevi}, Danica Ili} (Ta{anina deca).

(365) 13. maj 2003. Na krilima ma{te P: Vladimir Cveji} & Sne`ana Ma{, R, S, K. i Kor: Marko Di Marko, M: Vladimir Rackovi}. I: Vladimir Cveji}, Predrag Grbi}, Zdravko Maleti}, Marija Arsi}, Marija Veljkovi}, Marko Radulovi}, Kristina Luki}, Selena Risti}, Dragica @ivkovi} Krsti}, Dara Ran~i}.

(366) 15. jun 2004. Po~asno ve~e P: Alfredo Baldu}i, Pr: Ivana Dimi}, Ad, R: Dejan Krstovi}, S: Krstomir Milovanovi}, K: Ru`ica Risti}, Izb. m: Bata Zlatkovi}, Lek: Nata{a Ili}, Scen. p: Ferid Karajica, Mask: Nikola Komazec. I: Predrag Grbi} (Hamikar Rikoti), Marija Arsi} (Adela), Marko Radulovi} (Hanibal), Nata{a Petrovi} (Marta), Selena Risti} (Grof Lui|i Bolza), Vladimir Milo{evi} (Soldat). 532 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

PIROT

NARODNO POZORI[TE

(213) 6. septembar 1986. I: Vlada Gavrilovi} (Dvorska luda), Jasmina Mra~na komedija \or|evi} (Princeza Sneàna), Dragana Jovanovi} (Dvorkinja Suzana), Du{ica Popovi} (Kraljica), P: Piter [efer, R: @ivorad Mitrovi}, S, K: Boris Dragoslav Velinovi} (Dvorski savetnik), Zoran êr{kov, Scen. pok: Ivan Klemenc. Tomi} (Lovec), Patuljci: Aleksandar Aleksi} I: Du{an Jovanovi} (Brinzli Miler), Dragana (Buca), Milan Mani} (Mi{ko), Ninoslav Kosti} Jovanovi} (Kerol Melkit), Bosiljka Miljevi} (G-ca (Durko), Dragan Coli} ([vr}a), Milan Kosti} Gernival), Predrag Stani} (Pukovnik Melkit), ([ilja), Josip Gu~evi} (]osa), Igor Pani} (Muca), Dragoslav Velinovi} (Harold Gorind`), Stojan Miti} ([upancig), Dragica @ivkovi} (Klea), (216) 22. februar 1987. Stanislav Nikoli} (Georg Bemberger). Srpski revizor P: Zvonimir Kosti}, Ad, R, Izb. m: \or|e (214) 7. oktobar 1986. \ur|evi}, S, K: Predrag Caki}. Ko{tana I: Dragana Jovanovi} (Devojka), Vidosava Todi} P: Borislav Stankovi}, R: Slavoljub Stefanovi} (Predsednica op{tine), Miroslav Jovi} (Sekretar Ravasi. S: @ivorad Kuki}, K: Biljana Krsti}, predsednika), Du{an Jovanovi} (Direktor), Izb. m: Radisav Ili}, Lek: Miroslav Luki}, Dragoslav Velinovi} (Zamenik direktora), Predrag Kor: Slavi{a Jovanovi}. Stani} (Upravnik bolnice), Du{ica Popovi} I: Predrag Stani} (Hadì Toma), Miroslav Jovi} (Glavna bolni~ka sestra), Zoran Tomi} (Sekula (Stojan), Du{an Jovanovi} (Arsa), Vasja kafedìja), Bosiljka Miljevi} (Vlasnica butika), Stankovi} (kg) (Mitka), Stojan Miti} (kg) (Marko), Dragica @ivkovi} (Telefonistkinja), Vlada Dragica @ivkovi} (Magda), Zoran Tomi} Gavrilovi} (Inspektor), Jasmina \or|evi} (Policaja), Vlada Gavrilovi} (Kmet), Dragoslav (Kelnerica), Miodrag Jovanovi} (Harmonika{). Velinovi} (Grkljan-Ciganin), Stanislav Nikoli} (kg) (Kurta), Bosiljka Miljevi} (Kata), Du{ica Popovi} (217) 28. april 1987. (Stana), Dragana Jovanovi} (Vaska), Slobodanka Vladimirovi} (Koca), Sneàna Hasanovi} (kg) Grbavac (Ko{tana), Vidosava Todi} (Sal~e), Aleksandar P: Slavomir Mroèk, R: Borislav Grigorovi}, Lazarevi} (kg) (Asan). S: @ivorad Kuki}, K: Marija Kranjc, Izb. m: Todor Petrovi}. (215) 18. novembar 1986. I: Du{an Jovanovi} (Onek), Bosiljka Miljevi} (Onka), Predrag Stani} (Baron), Vidosava Todi} Sneàna i sedam patuljaka ((Baronica), Miroslav Jovi} (Student), Zoran P: Vojin \or|evi}, R: @ivorad Mitrovi}, Tomi} (Grbavac), Aleksandar @ivkovi} (kg) S, K: Ljubica [tukelja. (Nepoznati). Repertoar 533

(218) 4. septembar 1987. (kg) (Cvetko), Dragica @ivkovi} (Aj{a), Dragoslav Krok ’romog Vuka Velinovi} (Sre}ko), Du{ica Popovi} (Ruà), Dragana Jovanovi} (Ljubica), Dragoslav Savi} P: @ivorad Mitrovi}, Ad, R, Izb. m: @ivorad ([aban), Slobodan @ivkovi} (kg) (Ruìno dete). Mitrovi}, S, K: Predrag Caki}. I: Dragoslav Velinovi} (Vuk u godinama), Ivan (222) 31. mart 1988. Mani} (Vuk iz mla|ih dana), Bosiljka Miljevi} (Druga kona Karadì}evih, Milena Karapandì}), Mister Dolar Dragica @ivkovi} (Jagoda Karadì}, Knjeginja Ljubica Obarenovi}), Dragana Jovanovi} (Prva P: Branislav Nu{i}, Ad, R: @ivorad Mitrovi}, kona Karadì}evih, Sara Karapandì}), Du{ica S, K: @ak Kuki}. Popovi} (Mina Karadì}, Ruà Todorovi}), Luna I: Stojan Miti} (kg) (Gospodin predsednik kluba), Filipovi} (Devoj~ica), Du{an Jovanovi} (Dr. Milutin Ve{kovi} (Gospodin Matkovi}), Du{an [koda, Grof Sedlar Jozef), Milutin Ve{kovi} (Sima Jovanovi} (Redaktor lista “Omega”), Stanislav Milutinovi}-Sarajlija, Lukijan Mu{icki), Zoran Nikoli} (kg) (Profesor), Zoran Tomi} (Gospodin iz Tomi} (Sima Sari}, Jernej Kopitar), Miroslav Jovi} ugledne porodice), Dragoslav Savi} (Gospodin (Dimitrije Tirol, Jefta Savi}, Knez Vasa Popovi}), bez skrupula), Slobodan Aleksi} (kg) (Posleratni Slobodan Aleksi} (kg) (Stefan Karadì}, Milo{ Obrenovi}), Dragan Veli~kovi} (Jernej Johanfajt, gospodin), Dragoslav Velinovi} (Gospodin Kelner Kafane, Spiridon). savetnik bez reputacije), Bosiljka Miljevi} (Gospo|a savetnikovica sa reputacijom), Vidosava Todi} (Gospo|a “model Patu”), Dragica (219) 22. oktobar 1987. @ivkovi} (Gospo|a koja je letela na 3200 m Hidrocentrala u Suhom dolu visine), Du{ica Popovi} (Ela), Dragana Mladenovi} (kg) (Nina), Dragana Jovanovi} P: Ivo Bre{an, R: Borislav Grigorovi}, (Mari{ka), Zoran @ivkovi} (@an), Dragan S, K: @ak Kuki}, Izb. m: Todor Petrovi}. Veli~kovi} (Momak kod Matkovi}a), Dragan Radi{ I: Slobodan Aleksi} (kg) (Marko Ore{ar), Du{ica (Kelner u kafani “Kod Dolara”), Zorica Markovi} Popovi} (Lucija), Bosiljka Miljevi} (Perina), (Peva~ica u kafani “Kod Dolara”), Zoran Kosti}, Dragan Radi{ (Damir), Dragana Jovanovi} Vasilije Spasi}, Miodrag An|elkovi} (^lanovi (Marina), Du{an Jovanovi} (Ing. Mario Beeloti), muzi~ke kapele u kafani), Dragica @ivkovi} (Ika), Dragoslav Velinovi} (Lisjka), Zoran Tomi} (Vu~i}), Zoran @ivkovi} (Zec), Dragoslav Savi} (Milko Penjac), Milutin (223) 6. septembar 1988. Ve{kovi} (Drug iz Republ. SUBNOR-a). Radovan tre}i P: Du{an Kova~evi}, R, S, K: Branislav (220) 8. januar 1988. Mi}unovi}, Pom. r: Vidosava Todi}, Trapavi zmaj Dram: Du{an ^. Jovanovi}. P: Miroslav Nastasijevi}, Ad, R: @ivorad Mitrovi}, I: Slobodan Aleksi} (kg) (Radovan tre}i), S, K: Du{an Stani}, M: Vasilije Petrovi}. Vidosava Todi} (Rumenka), Dragana Jovanovi} I: Dragoslav Savi} (Kraljevski Telal), Milutin (Katica), Du{an Jovanovi} (Stanislav), Milutin Ve{kovi} (Zmaj Trapavko), Dragica @ivkovi} Ve{kovi} (Jelen~e), Zoran Tomi} (Kelner), Du{ica (Princezina dadilja), Du{ica Popovi} (Princeza Popovi} (Georgina). Kunigunda), Dragoslav Velinovi} (Tata-Kralj), Zoran Tomi} (Upravnik kraljevskih lovi{ta), Dragan Radi{ (Zapovednik dvorske straè), (224) 27. oktobar 1988. Dragana Jovanovi} (Dvorska kuvarica). Ve~iti studenti P: Zoran \or|evi}, R, Izb. m: Vasja Stankovi}, (221) 11. februar 1988. S: Boris êr{kov, K: Biljana Krsti}. San zimske no}i I: Bosiljka Miljevi} (Mara), Stojan Mladenovi} P: Miodrag Ili}, R: Gradimir Mirkovi}, S: Boris (Aca), Dragana Jovanovi} (Ana), Tomislav êr{kov, K: Biljana Krsti}, Izb. m: Vasilije Mandi{ (Dragan), Dragoslav Velinovi} (Pera), Petrovi}, Kor: Sini{a Jovanovi}. Milutin Ve{kovi} ([ef), Zoran Tomi} (\oka), I: Vasja Stankovi} (kg) (Bogdan Nestorovi}), Du{an Jovanovi} (Kapetan), Dragica @ivkovi} Vidosava Todi} (Raba), Stojan Miti} (kg) (Otac), (Mica), Slobodan Aleksi} (kg) (Toza), Dragoslav Du{an Jovanovi} (Zlatko), Dragana Jovanovi} Savi} (Paja), Stanislav Nikoli} (kg) (Mika), Stojan (Divna), Zoran Tomi} (Spaho), Du{ica Popovi} Miti} (Otac), Zoran @ivkovi} (Milicioner), Du{ica (Krasna), Milutin Ve{kovi} (Jakov), Stojan Miti} Popovi} (Juli{ka). 534 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(225) 5. jaunar 1989. Petrovi} –Drag~e), Bosiljka Miljevi} (Milena Bajka o caru i pastiru Petrovi}), Dragana Jovanovi} (Milica Petrovi}), Zoran @ivkovi} (Doktor Zombi}), Zoran Tomi} P: Bo{ko Trifunovi}, R, Dram: @ivorad Mitrovi}, (@ivorad), Dragoslav Velinovi} (Sofronije), S, K: Boris êr{kov, M: Zoran Stamenovi}. Tomislav Mandi} (Mali{a), Branislav \or|evi} I: Du{ica Popovi} (Pastirica), Tomislav Mandi} (kg) (Milo{ Obrenovi}), Dragoslav Savi} (Kralj (Dobrica pastir), Du{an Jovanovi} (Grubi{a), Aleksandar Obrenovi}), Stojan Mladenovi} (Kralj Zoran Tomi} (Grapko), Bosiljka Miljevi} (Starica), Aleksandar Kara|or|evi}). Zoran @ivkovi} (Mago), Dragoslav Savi} (Car), Dragica @ivkovi} (Carica), Dragana Jovanovi} (229) 17. februar 1990. (Princeza), Milutin Ve{kovi} (Carski savetnik), Stojan Mladenovi} (Nadzornik carske straè), DR Bosiljka Miljevi} (Seljanka), Zoran Tomi} (Dèlat). P: Branislav Nu{i}, R: Borislav Grigorovi}, S, K: Du{an Stani}, Izb. m: Zoran Stamenovi}, (226) 20. april 1989. Kor: Vesna Dubak-Luki}. Predstava “Hamleta” u selu Mrdu{a donja I: Slobodan Aleksi} (kg) (@ivorad Svijovi}), P: Ivo Bre{an, Ad, R: Branko Popovi}, S: Velizar Dragica @ivkovi} (Mira), Milutin Ve{kovi} Srbljanovi}, K: Sneàna Kova~evi}, Izb. (Milorad), Vesna Deni} (Slavka), Du{an m: Zoran Obrenovi}, Lek: Miroslav Luki}. Jovanovi} (Ujak Blagoje), Dragana Jovanovi} (G-|a Spasojevi}ka), Dragoslav Savi} (G-|a I: Slobodan Aleksi} (kg) (Mato), Du{an Jovanovi} Proki}ka), Bosiljka Miljevi} (G-|a Draga), (Milo), Vidosava Todi} (Mara), Dragana Tomislav Mandi} (Velimir Pavlovi}), Dragoslav Jovanovi} (An|a), Zoran Tomi} (Ma~ak), Velinovi} (Dr Rajser), Predrag Filipovi} (Nikoli}), Dragoslav Savi} ([piro), Zoran @ivkovi} Vidosava Todi} (Sojka), Zoran Tomi} (Sojkin (Harmonika{), Milutin Ve{kovi} (Joca), Tomislav mu`), Du{ica Popovi} (Klara), Marija Popovi} (kg) Mandi} (Andro). (Devoj~ica sa buketom), Zoran @ivkovi} (@an, sobar), Nemanja Marinkovi} (kg) (Pikolo), (227) 6. septembar 1989. Dragutin Todi} (kg) (Pepika). Jefimijina tajna (230) 12. april 1990. P: Zvonimir Kosti}, Ad, R: @ivorad Mitrovi}, S: Krstomir Milovanovi}, K: Boris âk{iran, Kuckava bajka M: Zoran Hristi}. P: Dragutin Dobri~anin, Ad, R: @ivorad Mitrovi}, I: Aleksandar @ivkovi} (kg) (Lazar Hrebeljanovi} – S, K: Boris êr{kov, M: Vasilije Petrovi}, srpski knez), Stojan Miti} (kg) (Jug Bogdan – Kor: Vesna Dubak-Luki}. kneèv vojvoda), Zoran Tomi} (Milo{ Obili} – srpski vitez), Stojan Mladenovi} (Milan Toplica – I: Tomislav Mandi} (Kucko), Zoran @ivkovi} (Car srpski vitez), Milutin Ve{kovi} (Stefan Musi} – Ampir), Dragana Jovanovi} (Princeza srpski vitez), Du{an Jovanovi} ((Dragoslav Cikerecakerica), Bosiljka Miljevi} (Carica), Du{an Pribi{evi} –srpski velikan), Bosiljka Miljevi} Jovanovi} (Otkuc-otkuc), Zoran Tomi} (Ciki-riki), (Milica – kneginja), Du{ica Popovi} (Mara Dragoslav Savi} (I vojnik), Predrag Filipovi} (II Lazarevi} – Brankovi}), Dragana Jovanovi} vojnik), Stojan Mladenovi} (III vojnik), Dragoslav (Jelena – budu}a Bal{i}), Marija Savi} (kg) Velinovi} (IV vojnik), Jasmina Risti} (kg) (I (Olivera – kneèva k}i), Slobodan @ivkovi} pratilja), Tanja \or|evi} (II pratilja). (Stefan), Nemanja Marinkovi} (Vuk), Marko Zubi} (Dobrivoj), Dragica @ivkovi} (Jefimija), Dragoslav (231) 20. septembar 1990. Velinovi} (Isak beg –turski poklisar), Zoran @ivkovi} (Logotet), Dragoslav Savi} (Nadzornik No} ludaka u Gospodskoj ulici ili As i pub straè), Slobodan Aleksi} (Romil – kalu|erski P: Milo{ Kre~kovi}, R: Slavoljub Stefanovi} skitnica). Ravasi, S: @ak Kuki}, K: Zora Mojsilovi}, Izb. m: Zoran Stamenovi}. (228) 23. novembar 1989. I: Slobodan Aleksi} (Doktor Mihajlo Todorovi}), Bilo pa pro{lo Du{ica Popovi} (Radmila), Tomislav Mandi} (Doktor Ivan Morovi}), Zoran Tomi} (Marinko P: Dragan Blagojevi}, R: @ivorad Mitrovi}, Pavlovi}), Dragana Jovanovi} (Draginja), Du{ko S, K: Boris êr{kov, Izb. m: Zoran Stamenovi}. Jovanovi} (Filip Savi}), Dragoslav Velinovi} I: Du{an Jovanovi} (Veljko Budisavljevi} – ((ôve~uljak, Adolf Hitler, Lord Nelzon), Dragica Kavaja), Predrag Filipovi} (Milisav Labudovi} @ivkovi} (Katarina \or|evi}, Eva Braun, Ledi –Labud), Radoman Konti} (kg) (Dragoljub Hamilton), Repertoar 535

(232) 6. decembar 1990. (237) 17. mart 1992. Bela kafa Lizistrata P: Aristofan, Pr: Milo{ \uri}, R: Asparuh Paunov, P: Aleksandar Popovi}, R: Slavoljub Stefanovi} S: @ak Kuki}, K: Vesna Radovi}, Kor: Sini{a Ravasi, S: @ak Kuki}, K: Boris âk{iran, Jovanovi}, Scen. p: Ivan Klemenc, Izb. m: Vasilije Izb. m: Zoran Stamenovi}. Petrovi}, Lek: Lilijana Ivanovi} Arsenov. I: Slobodan Aleksi} (Mom~ilo Jabu~ilo), Vidosava I: Dragana Jovanovi} (Lizistrata), Vesna Markovi} Todi} (Majka Janja), Dragoslav Savi} (Deli Jova), (Kalonika), Maja Igi} (Mirina), Tamara Trifunovi} Du{ica Popovi} (Crkva Ruìca), Farid Ba{i} (Sr|a (Lampita), Zoran @ivkovi} (Avetnik), Dragoslav Zlopogle|a), Dragana Jovanovi} (Zora [i{arka). Savi} (Kinesija), Slobodan Aleksi}, Tomislav Mandi} (Korifeja), Bosiljka Miljevi}, Dragica (233) 27. mart 1991. @ivkovi} (Konfejke), Stoj|an Mladenovi} (Poslanik iz Sparte), Bratislav \or|evi} (Glasnik), Irena Slu{aj amo Todorovi} (Prva èna). P: Tomislav G. Panajotovi}, R: Slavoljub Stefanovi} Ravasi. (238) 22. septembar 1992. (Dramska scena) I: Slobodan Aleksi} (Kapetan Luka \ura{kovi}) Ne o~ajavajte nikad P: Branislav Nu{i}, R: @ivorad Mitrovi}, S: @ivorad êr{kov, K: Boris êr{kov,Izb. m: Nikola (234) 16. april 1991. Rackov, Scen. p: Ivan Klemenc. Narodni poslanik I: Ljubomir Ubavki} (Mr [abanon), Maja Igi} P: Branislav Nu{i}, Ad. i R: @ivorad Mitrovi}, (M-me Marta [abanon), Dragica @ivkovi} (M-me S: Boris êr{kov, K: Sneàna Veljovi} Blo), Zoran @ivkovi} (Gustav Proto), Tomislav Dun|erovi}. Mandi} (Mr Kazimir Proto), Natalija Geleban (M-me Nanet \uze), Bosiljka Miljkovi} (M-me I: Slobodan Aleksi} (Jevrem Proki}), Bosiljka Adela Arsen), Milan Zlati} (Mr Arsen). Miljevi} (Pavka), Gordana Luki} (Danica), Zoran @ivkovi} (Spira), Dragoslav Savi} (Ivkovi}), Milorad Bojin (Sima Soki}), Dragoslav Velinovi} (239) 23. oktobar 1992. (De~ija scena) (Jovica Jerkovi}), Farid Ba{i} (Sreta), Du{an Guliver u Vu~joj dolini Jovanovi} (Sekuli}), Tomislav Mandi} (Mladen), P: Vasja Stankovi}, R. i K: Vasja Stankovi}, Zoran Tomi} (@andarm), Predrag Filipovi} S: Boris êr{kov, Izb. m: Stojan Mladenovi}. (Kafanski momak), Stojan Mladenovi} (Govornik iz naroda). I: Dragoslav Savi} (Guliver), Stojan Mladenovi} (Zlo}ko), Tomislav Mandi} (Perica), Maja Igi} (Anica), Milan Zlati} (Doktor), Natalija Geleban (235) 19. septembar 1991. (Alek), Slavoljub @Ivanovi} (Vuk). Boing-boing (240) 3. decembar 1992. (Dramska scena) P: Mark Kamoleti, Ad, R, S. i K: Milan Bogosavljevi}, Izb. m: Zoran Stamenkovi}. Kako ubiti suprugu i za{to P: Antonio Amurio, R: Kolektiv. S. i K: Boris I: Du{an Jovanovi} (Dragojlo), Dragica @ivkovi} êr{kov, Izb. m: Branislav Mijalkovi}. (Janet), Vidosava Todi} (Berta), Zoran @ivkovi} (Mir~e), Gordana Luki} (Judit), Maja Igi} I: Maja Igi} (Supruga), Stojan Mladenovi} (@aklina). (Suprug).

(236) 17. februar 1992. (241) 20. decembar (De~ja scena) Nindà kornja~e i otmica Deda Mraza Kidaj od svoje ène P: Branko Popovi}, R: Branko Popovi}, P: Rej Kuni, R: Lilijana Ivanovi} Arsenov, S: Boris S: Aleksandar Velji}, K: Sneàna Kova~evi}, êr{kov, K: Vesna Radovi}, Scen. p: Ivan Izb. m: Zoran Vukovi}. Klemenc. I: Milan Zlati} (Seka~), Natalija Geleban (Ejpril I: Dragoslav Savi} (Dòns Smit), Zoran @ivkovi} O’Nil), Maja Igi} (Irma), Ivan Mani} (Bibop), Bojan (Stenli Gardner), Maja Igi} (Meri Smrt), Dragana Golubovi} (Rokstedi), Slavoljub @ivkovi} Jovanovi} (Barbara Smit), Slobodan Aleksi} (Donatelo), Dragoslav Savi} (Mikelan|elo), (Porterhaus), Tomislav Mandi} (Bobi Frenklin), Tomislav Mandi} (Rafaelo), Stojan Mladenovi} Stojan Mladenovi}, Zoran @ivkovi} (Fotoreporter), (Leonardo), Zoran @ivkovi} (Deda Mraz). 536 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(242) 11. februar 1993. (Dramska scena) Nenad Radovanovi} (Liseo), Vesna Markovi} (kg) Pokvarenjak u hotelu (Beatrisa), Milan Petrovi} (kg) (Fabio), Marija Vidanovi} (kg), Marija Peji} (kg), Nela Filipovi} P: Rej Kuni, Ad: Dragana Bo{kovi}, (kg) (Dame). R, S, K. i Izb. m: Slobodan @. Jovanovi}. I: Slavoljub @ivkovi} (Direktor hotela), Zoran (247) 23. oktobar 1994. @ivkovi} (Vlastoljub Karakurtovi}), Tomislav Mandi} (Konobar @ivojin @unji}), Ma{a Igi} Talenti i oboàvaoci (Ubavka RasPopovi}), Milan Zlati} (Tugomir P: Aleksandar Nikolajevi~ Ostrovski, Pr: Kiril [unjarevi}), Dragoslav Savi} (\or|e \ole Taranovski, R: Borislav Grigorovi}, S: Petar Golubovi}), Bosiljka Miljevi} (Sobarica Cvetanka), Pa{i}, K: Milanka Berberovi}, Izb. m: Darinka Stojan Mladenovi} (Bogoljub Bogi RasPopovi}), Ristovi} i Zoran Jerkovi}, Dram: Du{an ^. Dragica @ivkovi} (Julijana Karakurtovi}), Natalija Jovanovi}. Geleban (Sestra Da{a). I: Natalija Geleban (Aleksandra Nikolajeva Njegina), Bosiljka Miljevi} (Domna Pantelejevna), (243) 8. april 1993. (Dramska scena) Jevrem Uro{evi} (Knez Iraklij Stratoni~ Duljebov), @or` Danden Tomislav Mandi} (Grigorij Antoni~ Bakin), Aleksandar @ivkovi} (Ivan Semjonovi~ Velikatov), P: Molijer, R: Asparuh Paunov, S. i K: Todor Dragoslav Savi} (Pjotr Jegori~ Meluzov), Dragica Dekov. @ivkovi} (Nina Vasiljevna Smeljskaja), Slobodan I: Dragoslav Savi} (@or` Danden), Natalija Aleksi} (Martin Prokofi~ Narokov), Zoran @ivkovi} Geleban (Anèlika), Slobodan Aleksi} (Gospodin (Gavrilo Petrovi~ Migajev), Stojan Miti} (Erast od Sotanvila), Dragica @ivkovi} (Gospo|a od Gromilov), Nenad Radovanovi} (Vasja), Angelina Sotanvila), Maja Igi} (Klodina), Stojan Mladenovi} To{i} (Matrojna), Aleksandra Pavlovi} (îsta~ica), (Klitandar), Zoran @ivkovi} (Liben), Slavoljub Milan Petrovi} (Kondukter), Dragan Veli~kovi} @ivkovi} (Kolen). (Kelner).

(244) 23. septembar 1993. (248) 16. novembar 1994. Laà i paralaà Darovni }ilim Cvete Agine P: Jovan Popovi} Sterija, R: Slavoljub Stefanovi} P: Mom~ilo Anti}, R: Slavoljub Stefanovi} Ravasi, Ravasi, S. i K: Svetlana Zojki}. S. i K: Krstomir Milovanovi}, Lek: Jovan ]iri}. I: Zoran @ivkovi} (Marko Vuji}), Maja Igi} I: Vidosava Todi} (Agna). Jovanovi} (Jelica), Stojan Mladenovi} (Bati}), Dragoslav Savi} (Aleksa), Tomislav Mandi} (249) 27. decembar 1994. (De~ja scena) (Mita), Natalija Geleban (Marija). Novogodi{nje zavrzlame (245) 26. januar 1994. P: Zlatica Popovi}, R: Jevrem Uro{evi}, S: Zoran @ivkovi}, K: Natalija Geleban. Razvojni put Bore [najdera I: Angelina To{i} (Teta lija), Dragica @ivkovi} P: Aleksandar Popovi}, R: Branko Popovi}, (Stara Godina), Aleksandra Pavlovi} (Nova S. i K: Svetlana Zojki}, Izb. m: Bane Krsti}. Godina), Natalija Geleban (Sne`na Kraljica), I: Aleksandar @ivkovi} (kg) (Bora [najder), Tomislav Mandi} (Deda Mraz), Zoran @ivkovi} Tomislav Mandi} (Selimir), Zoran @ivkovi} (Meda), Nenad Radovanovi} (Zeka), Marija (Piklja), Dragoslav Savi} (Vitomir Kambaskovi}), Vidanovi}, Marija Peji} (Deca). Stojan Mladenovi} (Spira Klonfer), Nenad Radovanovi} (Miloje), Dragica @ivkovi} (Lina), (250) 16. mart 1995. Maja Jovanovi} (Rozika), Natalija Geleban (Goca). ârlama zbogom P: Aleksandar Popovi}, R: Slobodan @. (246) 30. jun 1994. Jovanovi}, S: Slobodan Rundo i Mladen Lisovac, K: Milanka Berberovi}, M: Zoran Hristi}. Kor: Ana Zaljubljena mudrica Tomovi}, Korep: Zorica Milo{evi}. P: Lope de Vega, R: Asparuh Paunov, I: Dragoslav Savi} (Bangeja Klepac), Aleksandra S. i K: Elena Deleva, Kor: Najdan Sulekov. Pavlovi} (Leposava Sre}kovi}), Zoran @ivkovi} I: Bosiljka Miljevi} (Belica), Maja Jovanovi} (Bure), Dragica @ivkovi} (@ana), Nenad (Fenica), Jevrem Uro{evi} (Bernardo), Stojan Radovanovi} ([ure), Angelina To{i} (Briìtka), Mladenovi} (Lusindo), Dragoslav Savi} Tomislav Mandi} (Grkljan Dejo), Natalija Geleban (Ernando), Natalija Geleban (Herarda), Zoran ([tanicla), Jevrem Uro{evi} (Janko), Bosiljka @ivkovi} (Doristeo), Tomislav Mandi} (Finardo), Miljevi} (Proro~ica Rusalka), Emilija Tan~i} (Prva Repertoar 537

svraka), Danijela Lili} (Druga svraka), Nela (254) 2. novembar 1996. Filipovi} (Tre}a svraka), Nenad Uro{evi} ârlijeva tetka (Dobo{ar). P: Brendon Tomas, Pr. i R: Lilijana Ivanovi}, S: Boris êr{kov, K: Vanja Popovi}, Izb. m: Aco (251) 5. maj 1995. (De~ja scena) Dogandì}, Kor: Ana Tomovi}. Kraljevski festival I: Jevrem Uro{evi} (Ser Fernsis êsni), Zoran P: Tode Nikoleti}, R: K: Natalija Geleban, @ivkovi} (Stefan Spitig), Tomislav Mandi} (Dèk S: Milena Nikoli}, M: Zoran Hristi}, Scen. p: Ana êsni), Andrija Sagi} (ârli Vajkham), Slobodan Tomovi}, Korep: Zorica Milo{evi}. Aleksi} (Lord Frenk Baberli), Natalija Geleban (Donja Lusia D’Alvadores), Deana Kosti} (Keti I: Nenad Stevanovi} (Kralj Malj), Marina Verden), Dragana Vranjanac (Eni Spitig), Jovanovi} (Kraljica Mica), Bojana Todorov Angelina To{i} (Ela Delahej), Nenad (Princeza Keza), Vladimir Pan~i} (Pastir Lino), Radovanovi} (Braèt). Vitomir Pop-Krsti} (Savetnik Zlo}o), Marija Bukovac (Luda Gruda), Dragana Mati} (Vra~ara (255) 6. februar 1997. Veca), Nenad Sarvanovi} (Sluga Cuga), Katarina Rajkovi} (Pa`), Jelena Pej~i} (Vitez od Srbije), Pirot be{e varo{ Marko Obradovi} (Vitez od Proje), Aleksandar P: Miodrag Simonovi}, Ad: Miodrag Simonovi}, Ran~i} (Vitez od Makaronije), Branko Don~i} R: Borislav Grigorovi}, S: Boris êr{kov, (Vitez od Slamarice), Jelena Pej~i}, Ivana Pej~i}, K: Milanka Berberovi}, Lek: Jovan ]iri}, Ivana Deli}, Jelena Andonovi}, Aleksandra Kor: Borivoje Stojanovi}. Obradovi}, Iva Filipovi} (Dvorske dame), Bratislav I: Stojan Miti} (Stavra, Dubakn}ov), Angelina Pej~i}, Stevan Paunovi} (Straàri), To{i} (Javorka), Dragana Vranjanac (Mileva), Slobodan Aleksi} (Vaca), Dragica @ivkovi} (252) 12. oktobar 1995. (Jeglika), Deana Kosti} (Zagorka), Tomislav San letnje no}i Mandi} (Milovan), Nenad Radovanovi} (Perica), Jevrem Uro{evi} (Pop Sanda), Vidosava Todi} P: Viljem [ekspir, Pr: Milan Bogdanovi}, (Persa), Natalija Geleban (Zorka), Aleksandar Ad. i R: Mla|a Nedeljkovi}, S: Boris êr{kov, @ivkovi} (Milutin), Zoran @ivkovi} (Acko), Andrija K: Milanka Berberovi}, M: Zoran Hristi}, Sagi} (Kelner). Lek: Gordana Risti}, Kor: Ana Tomi}. I: Jevrem Uro{evi} (Duca), Stojan Miti} (Du{ica), (256) 6. septembar 1997. Dragoslav Savi} (Vratilo), Tomislav Mandi} Oskar je kriv za sve (Frula), Zoran @ivkovi} (Nju{ka), Nenad Radovanovi} (Gladnica), Aleksandar @ivkovi} P: Klod Manjije, R. i Izb. m: Velimir Mitrovi}, (Oberon, Tezej), Natalija Geleban (Titanija), S. i K: Dejan Panteli}. Aleksandra Pavlovi} (\avolak), Angelina To{i} I: Slobodan Aleksi} (Bertran Barnije), Natalija (Gra{kov cvet, Hipolita), Nela Filipovi} (Pau~ina), Geleban (@ermena), Deana Kosti} (Koleta), Marija Vidanovi} (Moljac), Marija Peji} (Sla~ica), Angelina To{i} (Bernadeta), Zoran @ivkovi} Bosiljka Miljevi} (Dvorska dama). (Kristijan Marten), Nenad Radovanovi} (Filip), Tomislav Mandi} (Oskar), Aleksandra Stojanovi} (253) 5. mart 1996. (@aklina Buljon), Dragica @ivkovi} ([arlota). Uspavanka (257) 2. oktobar 1997. P: Marina Bjeli} \uri}, R: Vladimir Lazi}, Pom. r: Zoran @ivkovi}, S: Krstomir Milovanovi}, Pono}na provala K: Danica Rako~evi}, Izb. m: Sneàna P: Miroslav Mitrovi}, Ad: @ivorad Mitrovi}, Ma{utkovi}, Lek: Borivoje Borozan, Kor: Petar R. i S: Zoran @ivkovi}, K: Natalija Geleban, Pjer Rajkovi}, Korep: Zorica Milo{evi}. Izb. m: Zoran Stamenkovi}, Kor: Ana Tomovi}. I: Zoran @ivkovi} (\or|e), Slobodan Aleksi} I: Zoran @ivkovi} (Miloje), Tomislav Mandi} (Kolibar), Natalija Geleban (Jovanka), Angelina (Lopov), Angelina To{i} (Cica), Natalija Geleban To{i} (Mileva), Lidija Panajotova (Drena), (Stojanka), Nenad Radovanovi} (Milicioner). Tomislav Mandi} (Petar), Vidosava Todi} (Jagoda), Dragica @ivkovi} (Ruà), Jevrem (258) 6. novembar 1997. Uro{evi} (Marko), Nenad Radovanovi} (Mladi}), Aleksandra Stamenovi} (Devojka), Aleksandra A Ni{ava te~e li te~e Jovanovi}, Dragana Stamenovi}, Marija Peji}, P: Miodrag Simonovi}, R: Borislav Grigorovi}, Ivana Mitrovi}, Marija Jovanovi}, Marija Videnovi} S: Boris êr{kov, K: Biljana Savi}, Ap: Jovan (Vilinsko kolo). Jovanovi}. 538 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

I: Tomislav Mandi} (Milovan), Aleksandra I: Nenad Radovanovi} (Vlada), Zoran @ivkovi} Stojanovi} (Mileva), Aleksandar @ivkovi} (Milutin), (Mirko), Dragica @ivkovi} (Milka), Angelina To{i} Vidosava Todi} (Persa), Zoran @ivkovi} (Acko), (Dènet), Aleksandra Stojanovi} (@aklina), Natalija Geleban (Zorka), Slobodan Aleksi} Natalija Geleban (Dùdit). (Vaca), Dragica @ivkovi} (Jeglika), Nenad Radovanovi} (Perica), Deana Kosti} (Zagorka), (263) 25. oktobar 1999. Jevrem Uro{evi} (Pop Sanda), Stojan Miti} Neprijatelj naroda (Stavra), Angelina To{i} (Javorka), Bosiljka P: Henrik Ibsen, R: Pavle Lazi}, S: Krstomir Miljevi} (Cveta), Aleksandar Krsti} (To{a), Milovanovi}, K: Milanka Berberovi}, Lek: Gordana Ljubomir To{i} (Asan), Mirjana Nedi} (Peva~ica), Risti}, Pom. r: Angelina To{i}. Aleksandar Stanulovi} (Peva~ songova), Vasilije Petrovi}, Radosav Ili}, Mom~ilo Cvetkovi}, Du{an I: Slobodan Aleksi} (Doktor Tomas Stokman), Halilkovi}, Sr|an Simonovi} (Muzi~ari). Natalija Geleban (Katarina Stokman), Deana Kosti} (Petra Stokman), Aleksandar @ivkovi} (Petar Stokman), Stojan Miti} (Morten Kil), Zoran (259) 9. april 1998. @ivkovi} (Hovstad), Nenad Radovanovi} (Biling), Preno}i{ta Jevrem Uro{evi} (Aslaksen), Aleksandar Zlatanov P: Slobodan Stojanovi}, (Horster). Ad, R, K. i Izb. m: Vladimir Lazi}, K: Krstomir Milovanovi}, Lek: Gordana Risti}, (264) 10. februar 2000. Pom. r: Zoran @ivkovi}. Piro}anac I: Zoran @ivkovi} (Draga), Aleksandar Krsti} (Bata), Deana Kosti} (Lila), Slobodan Aleksi} P: Dragoljub Markovi}, Ad. i Dram: Mom~ilo Anti}, (Feliks Krug), Vidosava Todi} (Kaduna), Angelina S: Vesna Golubovi}. To{i} (Nade`da), Aleksandar @ivkovi} (Mom~ilo), I: Zoran @ivkovi} (Mile Manjonja-Piro}anac). Nenad Radovanovi} (@andar), Ilija Nikoli} (Blagoje), Aleksandra Stojanovi} (@ena koje nema). (265) 23. februar 2000. Senke orahove grane (260) 24. septembar 1998. P: Srbislav Minkovi}, R: Borislav Grigorovi}, [irok ìvot S. i K: Krstomir Milovanovi}, Izb. m: Angelina To{i}. P: Miodrag Simonovi}, R: Borislav Grigorovi}, I: Slobodan Aleksi} (Bogdan Sokolovi}), Jevrem S: Boris êr{kov, K: Biljana Savi}, M: Vasilije Uro{evi} (Du{an Proti}), Divna Anti} (kg) (Olga Petrovi}. Proti}), Zoran @ivkovi} (Mihajlo Mi{a Proti}), I: Stojan Miti} (Stavra Dubaknov), Angelina To{i} Angelina To{i} (Sonja Proti}), Vitomir Pop Krsti} (Javorka), Aleksandra Stojanovi} (Mileva), (Sa{a Proti}). Tomislav Mandi} (Milovan), Radmilo Spasi} (@an), Slobodan Aleksi} (Vaca), Dragica @ivkovi} (266) 14. novembar 2000. (Jeglika), Deana Kosti} (Zagorka), Nenad La comedia e finita Radovanovi} (Perica), Jevrem Uro{evi} (Pop P: Srbislav Minkovi}, Ad: Srbislav Minkovi}, Sanda), Bosiljka Miljevi} (Cveta), Vidosava Todi} R, S. i K: Zoran @ivkovi}, Izb. m: Dragoslav Lili}. (Persa), Zoran @ivkovi} (Acko), Natalija Geleban I: Ivan \or|evi} (Kokan Lakoni}), Aleksandra (Zorka), Srbislav Minkovi} (To{a), Aleksandar Pavlovi} (Vesna), Dragica @ivkovi} (Gordana Stan~ulovi} (Jelenko), Ljubomir To{i} (Asan~e). Lakoni}).

(261) 24. februar 1999. (267) 14. decembar 2000. Renesansa ljubavi Pokondirena tikva P: Bane \uri~i}, R: Du{an Mihailovi}, P: Jovan Popovi} Sterija, Pom. r: Natalija Geleban, S: Krstomir Ad, R, S, K. i M: Slobodan @. Jovanovi}. Milovanovi}, K: Biljana Krsti}, M: Sa{a Veljkovi}. I: Angelina To{i} (Fema), Aleksandra Pavlovi} I: Zoran @ivkovi} (Vojkan), Angelina To{i} (Evica), Jevrem Uro{evi} (Mitar), Svetlana (Vladanka), Deana Kosti} (Biserka), Aleksandar Veli~kovi} (An~ica), Zoran @ivkovi} (Jovan), @ivkovi} (Andrija), Jevrem Uro{evi} (Mita), Dragica @ivkovi} (Sara), Ivan \or|evi} (Svetozar Tomislav Mandi} (Du{an), Nenad Radovanovi} Ru`i~i}), Aleksandar Radulovi} (Vasilije). (Majstor).

(268) 17. maj 2001. (262) 24. jun 1999. Stujardese Lari Tompson,Tragedija jedne mladosti P: Mark Kamoleti, Ad. i R: Zoran @ivkovi}, P: Du{an Kova~evi}, R: Bo{ko Dimitrijevi}, S. i K: Natalija Geleban, Izb. m: Angelina To{i} i S. i K: Krstomir Milovanovi}, Izb. m: Angelina Dragoslav Lili}. To{i}. Repertoar 539

I: Angelina To{i} (Katarina), Aleksandar @ivkovi} (273) 21. april 2003. (Glumac Beli), Ivan \or|evi} (Stefan Nos), Zoran Glupaci @ivkovi}, Natalija Geleban (Dragan, Dragana Nos, Bojan, Bojana Nos, Oliver, Oliver Nos), P: Nil Sajmon, R: Ra{ko Mladenov, S: Nevena Jevrem Uro{evi} (Sava), Dragica @ivkovi} Beleva. (Savka), Milan Nakov (Specijalac), Aleksandar I: Milan Nakov (Leon Tol~inski), Slobodan Aleksi} Radulovi} (Elektri~ar, Mika). (Dr Zubricki), Angelina To{i} (G-|a Zubricki), Danijela Ivanovi} (Sofija Zubricki), Zoran @ivkovi} (269) 17. decembar 2001. (Gregor Juzekijevi~), Natalija Geleban Ran~i} Sumnjivo lice (Enhna), Aleksandar Zlatanov (Snetski), Del~a Gigov (Slovi~), Aleksandar Radulovi} (Mirovni P: Branislav Nu{i}, R, S. i Izb. m: Branko sudija), Slav~a Dimitrov (Mi{kin). Popovi}, K: Danica Lojanica. I: Aleksandar @ivkovi} (Jerotije Panti}), Natalija Geleban Ran~i} (An|a), Angelina To{i} (Marica), (274) 21. oktobar 2003. Zoran @ivkovi} (Vi}a), Slobodan Aleksi} (@ika), Antigona Aleksandar Zlatanov (Milisav), Slav~a Dimitrov (Tasa), Milan Nakov (\oka promincla), P: Sofokle, R: Izb. m: Bo{ko Dimitrijevi}, Aleksandar Radulovi} (Aleksa @unji}), Zoran S: Krstomir Milovanovi}, K: Jelena Zlatkovi}, Pej~i} (Gazda Spasa), Del~a Gigov (Gazda Lek: Andrijana Videnovi}. Miladin), Goran Andrejev (Josa), Aleksandra I: Miomira ]osovi} (Antigona), Valentina Velkov Stojanovi} (Flautistkinja). (Ismena), Zoran @ivkovi} (Kseont), Natarija Geleban Ran~i} (Euridika), Milan Nakov (270) 10. jul 2002. (Hemon), Slobodan Aleksi} (Tiresija), Aleksandar Radulovi} (Straàr), Jasmina Jovanovi} êkaji}i Godoa (Horistkinja), Dejan Gli{i} (Vodac). P: Samjuel Beket, R: Pavle Lazi}, K: Natalija Geleban Ran~i}, Pom. r: Zoran @ivkovi}. (275) 5. februar 2004. I: Zoran @ivkovi} (Estragon), Radoman Konti} (Vladimir), Del~a Gigov (Sre}ko), Aleksandar Zar i ti, sine Drak~e? @ivkovi} (Poco), Milorad @ivkovi} (De~ko). P: R: Milo{ Jagodi}, Ad: Milo{ Jagodi} i Srbislav Minkovi}, S: Novica Mladenov, K: Jelena (271) 10. oktobar 2002. Zlatkovi}, Am, Kor: Petar Antonovi}. Ko{tana I: Aleksandar Radulovi} (Dragoljub Drak~e P: Borisav Stankovi}, R: Slobodan Aleksi}, Stojkovi}), Zoran @ivkovi} (@ak), Slobodan Izb. m: Vasilije Petrovi}, Kor: Slavi{a Jovanovi}. Aleksi} (Stojko Stojkovi}), Natalija Geleban Ran~i} (Mirosinka Stojkovi}), Aleksandra I: Aleksandar Zlatanov (Hadì Toma), Radmilo Stojanovi} (Merlin Meri). Spasi} (Stojan), Del~a Gigov (Arsa), Slobodan Aleksi} (Mitko), Vladanka Bjelopavli} (Ko{tana), Natalija Geleban Ran~i} (Magda), Slav~a (276) 25. mart 2004. Dimitrov (Marko), Zoran @ivkovi} (Policaja), Cicine stolice Aleksandra Stojanovi} (Kata), Dunja Stojanovi} (Stana), Olgica Antov (Sal~e), Katarina Rajkovi} P: Miodrag \ur|evi}, R: Aleksandar Radulovi} i (Vaska), Milan Nakov (Kurta). Danijela Ivanovi}, K: Natalija Geleban Ran~i}, Izb. m: Dragoslav Lili}. (272) 24. januar 2003. I: Danijela Ivanovi}, Aleksandar Radulovi}. Ni{an P: Srbislav Minkovi}, R: Mla|a Nedeljkovi}, (277) 25. april 2004. Pom. r: Vladanka Bjelopavli}, S: Petar \or|evi}. Pravdenici I: Slobodan Aleksi} (Sreten Glav{a), Angelina P: Alber Kami, R: Pavle Lazi}, S: Novica To{i} (Golubica), Zoran @ivkovi} (Deda Viden), Mladenov, K: Natalija Geleban Ran~i}. Radmilo Spasi} (Zoran), Del~a Gigov (Tika Lelebaba), Aleksandra Stojanovi} (Milovanka), I: Aleksandar Zlatanov (Boris Anenkov), Valentina Bosiljka Miljevi} Mitrovi} (Baba Dara), Dunja Velkov (Dulebova), Zoran @ivkovi} (Stepan Stojanovi} (Milena), Aleksandar Radulovi} (êda Fjodorov), Aleksandar Radulovi} (Aleksej Cacurka), Natalija Geleban Ran~i} (Mimica), Vojnov), Milan Nakov (Ivan Kaljajev), Slavica Milan Nakov (Ran|el), Vladanka Bjelopavli}, Dimitrov (Foka), Slobodan Aleksi} (Skuratov), Katarina Rajkovi} (Peva~ice). Natalija Geleban Ran~i} (Velika Kneginja). 540 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

KRU[EVAC

KRU[EVA^KO POZORI[TE

(182) 28. oktobar 1986. I: Du{an Duka Jovanovi}, Sla|ana Franeta, Jasna Radivojevi}, Gordana Petkovi}, Dragan Srpski revizor Marinkovi}. P: Zvonimir Kosti}, R: Neboj{a Bradi}, S: Aleksandar Zlatovi}, K: Nada Jankovi}, (185) 26. maj 1987. Izb. m: Jovan Brankovi}, Lek: Branivoj \or|evi}, Hej Sloveni kuda }ete Kor: Dragan Nikoli}. P: MIlovan Vitezovi}, R: Vladimir Putnik, I: Gordana Petkovi} (Devojka), Milan \ur|evi} S. i K: Danica Rako~evi}, M: Dragan Marinkovi}, (Predsednik op{tine), Ljiljana Tokovi} Izb. m: Mile \uri}, Kor: Boris Radak. (Sekretarica), Milomir Nedeljkovi}, kg (Direktor), I: Trojanka Aleksi}, Jasna Radivojevi}, Sla|ana Du{an Duka Jovanovi} (Zamenik), Milija Vukovi} Franeta, Du{an Duka Jovanovi}, Zoran Mikovi}, (Upravnik bolnice), Ljiljana \okovi}-Simonovi} Dragan Marinkovi}, Neboj{a Vrani}. (Sestra), Andreja Zlati} (Sima Zlati}). Pera @ivkovi} (Bundìja prvi). Du{an Dule Jovanovi} (186) 28. jun 1987. (Bundìja drugi), Trojanka Aleksi} (Telefonistkinja), Dragan Marinkovi} (Inspektor). Vukov testament Ad: Neboj{a Bradi} i Milan Obradovi}, R: Neboj{a Bradi}, S: Zlatibor Kramari}, K: Biljana Dragovi}, (183) 6. decembar 1986. (De~ja scena), Lek: Nada Andreji}, Kor: Boris Radak. Kako su postale ru`ne re~i I: Milija Vukovi} (Vuk Stefanovi} Karadì}), Du{an Duka Jovanovi} (Lukijan Mu{icki), Miroljub P: Du{an Radovi}, R i Izb. m: Mima i Bane Nestorovi} (Jernej Kopitar), Milan \ur|evi} (Knez Jankovi}. Milo{), Andreja Zlati} (Amidà), Ljiljana Tokovi} I: Andrija Zlati} (Konju{ar), Dragan Marinkovi} (Slepica), Ljiljana \okovi} Simonovi} (Devojka), (Dvorska luda), Du{an Dule Jovanovi} Du{an Dule Jovanovi} (Slepi guslar), Trojanka (Svetioni~ar), Zoran Mikovi} (Kralj), Ljiljana Aleksi}, Gordana Petkovi}, Jasna Radivojevi}, \okovi} Simonovi} (Princ), Ljiljana Tokovi} Sla|ana Franeta, Zoran Mikovi}, Dragan (Kuvarca), Milan \ur|evi} (Dadilja), Trojanka Marinkovi}, Neboj{a Vrani} (Narod). Aleksi} (Princeza). (187) 12. januar 1988. (184) 21. februar 1987. (Mala scena), Klaustofobi~na komedija P: Du{an Kova~evi}, R: Neboj{a Bradi}, Najve}i fudbaler na svetu S: Zlatibor Kramari}, K: Ana Mladenovi}, P: Dragan Aleksi}; Ad. i R: Neboj{a Bradi}, Izb. m: Jovan Brankovi} i Zoran Kraj~evi}. S: Zlatibor Kramari}, K: Ana Mladenovi}, I: Budimir Jeremi} (kg) (Sava odà~ar), Ljiljana Kor: Boris Radak. \okovi} Simonovi} (Nina Herbert), Milija Vukovi} Repertoar 541

(Vule milicioner), Milan \or|evi} (Jago{a Kraj), (192) 29. jun 1989. Neboj{a Vrani} (Teja Kraj), Ljiljana Tokovi} Lazar, veliki knez (Vesela Kraj), Dragan Marinkovi} (Leopold Vaìk), Du{an Dule Jovanovi} (Milicioner). P: Zvonimir Kosti}, R: Neboj{a Bradi}, S: Nesim Tahirovi}, K: Ljiljana Dragovi}, M: Miroljub Aran|elovi}, Lek: Nada Andreji}. (188) 15. mart 1988. I: Branislav Jerini} (kg) (Knez Lazar), Maja Predstava “Hamleta” u selu Mrdu{a donja Dimitrijevi} (kg) (Kneginja Milica), Ljiljana Tokovi} (Jefimija), Milija Vukovi} (Vuk Brankovi}), Ljiljana P: Ivo Bre{an, R: Vlasta Radovanovi}, S: Zlatibor \okovi} Simonovi} (Mara Brankovi}), Boìdar Kramari}, K: Ana Mladenovi}. Savi}evi} (kg) (Jug Bogdan), Lepomir Ivkovi} (kg) I: Milija Vukovi} (Mate Bukarica), Andreja Zlati} (Milo{ Obili}), Neboj{a Vrani} (Stefan Musi}), (Mile Piljiza), Ljiljana \okovi} Simonovi} (An|a), Du{an Dule Jovanovi} (Vlatko Vukovi}), Andreja Ljiljana Tokovi} (Majka~a), Du{an Dule Jovanovi} Zlati} (Straàr I), Du{an Duka Jovanovi} (Straàr (Ma~ak), Neboj{a Vrani} (Joco [kori}), Zoran II), Mihajlo Viktorovi} (kg) (Romil), Momir Bradi} Mikovi} (Andre [kunca), Du{an Dule Jovanovi} (Sultan Murat), Zoran Karaji} (Bajazit), Zoran ([imurina), Dragan Marinkovi}, Ljiljana Mikovi} (Dragoslav Pribi{i}). Marinkovi}, Julijana Petrovi}, Nata{a Bivolarevi}, Dragan âpkunovi}, Goran Atanaskovi}, Milutin (193) 20. oktobar 1989. Lisinac, Slavi{a Risti} (Seljaci, Seljanke). Siroti mali hr~ki P: Gordan Mihi}, R: Dragoljub Petrovi}, (189) 30 jun 1988. S: Zlatibor Kramari}, K: Mirjana Mora~a, Kazivanje kule Lazarice M: Dragan Marinkovi}, Lek: Nela Milojevi}. P: Zvonimir Kosti}, Ad, R: Neboj{a Bradi}, I: Neboj{a Vrani} (I slu`benik), Zoran Mikovi} (II S, K: Zlatibor Kramari}, Izb. m: Pavle slu`benik), Andreja Zlati} ([ef), Du{an Duka Aksentijevi}. Jovanovi} (Ministar), Du{an Dule Jovanovi} (Predsednik vlade). I: Ljiljana Tokovi}, Ljiljana \okovi} Simonovi}, Andreja Zlati}, Du{an Dule Jovanovi}, Dragan Marinkovi}, Neboj{a Vrani}, Zoran Mikovi}, (194) 14. novembar 1989. (Mala scena) Momir Bradi}. @ivot i priklju~enija Dositeja Obradovi}a R, Ad: Neboj{a Bradi}. (190) 4. oktobar 1988. I: Momir Bradi} (kg) (Dositej Obradovi}). Autobiografija (195) 15. novembar 1989. (Mala scena) P: Branislav Nu{i}, R, S, K, Izb. m: Miroslava Mima Jankovi}, S, K, Izb. m: Branislav Bane Ljubavi Dòrdà Va{ingtona Jankovi}. P: Miro Gavran, R: Branislava Stefanovi}, S: Zlatibor Kramari}, K: Ljiljana Forcan Vukeli}, I: Du{an Duka Jovanovi} (Nu{i}), Ljiljana Tokovi} M: Slavica Stefanovi}, Lek: Nela Milojevi}. (Majka, Profesor sh.jezika), Ljiljana\okovi} Simonovi} (Kom{inica, Tetka), Neboj{a Vrani} I: Ljiljana Tokovi} (Marta Va{ington), Ljiljana (Otac, U~enik), Du{an Dule Jovanovi} (Bobica, \okovi} Simonovi} (Silvija Karter). \ak, Prota, Birokrata), Dragan Marinkovi} (Mladi Nu{i}), Andreja Zlati} (Profesor, Zatvorenik), (196) 29. mart 1990. Zoran Mikovi} (Te~a, \ak), Ljiljana Marinkovi} Deveta ofanziva (Kom{ini~ina k}erka, Supruga). P: Stevan Koprivica, R: Miomir Miki Stamenkovi} S: Dragoljub Ivkov i Zlatibor Kramari}, K: Ljiljana (191) 22. decembar 1988. Forcan Vukeli}, M: Jovan Brankovi}, Lek: Radovan Kneèvi}. Bra}a po oru`ju I: Milija Vukovi} (Borivoj êlebi}), Andreja Zlati} P: Radoslav Pavlovi}, R: Primo` Bebler, (Sr|e Barovi}), Du{an Duka Jovanovi} (Jovan S: Zlatibor Kramari}, K: Ljiljana Vukeli} Forcan, Ra{kovi} Brko), Ljiljana \okovi} Simonovi} M: Kornelije Kova~. (Jasna). I: Du{an Dule Jovanovi} (Gvozden), Milija Vukovi} (Milorad Timarac), Ljiljana Tokovi} (197) 3. april 1990. (Spomenka), Ljiljana \okovi} Simonovi} (Sun~ica), Du{an Duka Jovanovi} (Velibor Draga Jelena Sergejevna Ivo{evi}), Dragan Marinkovi} (Dragoljub), Andreja P: Ljudmila Razumovska, R: Neboj{a Bradi}, Zlati} (Dobrica Trailov). S. i K: Angelina Atlagi}, M: “Blouhoull”. 542 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

I: Ljiljana Tokovi} (Jelena Sergejevna), Sla|ana (203) 14. jul 1992. Nestorovi} (Ljalja), Neboj{a Vrani} (Volo|a), Skapenove podvale Dragan Marinkovi} (Pa{a), Jovan Petrovi} (Vi}a). P: Molijer, R: Aleksandra Kova~evi}, K: Ljiljana Petrovi}, M: Marjan Milanovi}, Scen. p: Ivan (198) 28. novembar 1990. Klemenc. @ivot u pozori{tu I: Andreja Zlati} (Argant), Zdravko Pavlovi} (@eront), Mihajlo Nestorovi} (kg) (Oktav), Dragan P: David Mamit, Ad, R, S, K: Nikita Milivojevi}, Marinkovi} (Leandar), Ljiljana \okovi} Kor: Ivan Klemenc. (Zerbineta), Sla|ana Nestorovi} Risti} (Hijacinta), I: Du{an Duka Jovanovi} (Robert), Dragan Neboj{a Vrani} (Skapen), Jovan Petrovi} Marinkovi} (D`on), (Silvestar).

(199) 3. oktobar 1991. (204) 30. septembar 1994. Generali ili srodstvo po oru`ju Hvalisavi vojnik P: Borislav Peki}, R: Neboj{a Bradi}, P: Tit Makcije Plaut, Pr: Spasoje @. Milovanovi}, S: Aleksandar Zlatovi}, K: Ljiljana Petrovi}, R: Du{an Petrovi}, S: Petar Pa{i}, K: Branka Izb. m: Predrag Stamenkovi}, Lek: Nada Andreji}. Petrovi}, M: Zoran Obrenovi}, Lek: Milo{ Petrovi}. I: Milija Vukovi} (\or|ije Njegovan), Vlastimir I: Milutin Karadì}, Andreja Zlati}, Neboj{a Stojiljkovi} (kg) (Rajner Marija fon Blauring), Vrani}, Du{an Duka Jovanovi}, Dragan Ljiljana Tokovi} (Melanija), Andreja Zlati} (Sergej Marinkovi}, Ljubodrag Milutinovi}, Jovanka Mihajlovi~ Voronjin), Neboj{a Vrani} (Vasja Mandi}, Zdravko Pavlovi}, Dragana Zrnzevi}, Gorkin), Dragan Marinkovi} (Partizan). Ljiljana \okovi}, Sa{a Petronijevi}, Sla|ana Nestorovi} Risti}. (200) 10. novembar 1991. Jefimija (205) 14. novembar 1994. (De~ija scena) P: Zvonimir Kosti}, R. i Izb. m: Neboj{a Bradi}, Ivica i Marica S: Nesim Tahirovi}, K: Ljiljana Petrovi}. P: Milivoje Mla|enovi}, R: Neboj{a Bradi}, I: Ljiljana Tokovi} (Jefimija). S. i K: Vanja Popovi}, M: Zoran Obrenovi}. I: Dragana Zrnzevi}, Andreja Zlati}, Sa{a Petronijevi}, Jovanka Mandi}, Sla|ana (201) 29. novembar 1991. Nestorovi}. Kidaj od svoje ène P: Rej Kuni, R. i Izb. m: Lilijana Ivanovi} Arsenov, (206) 10. decembar 1994. S: Boris êr{kov, K: Vesna Radovi}, Njujork, pri~a sa isto~ne strane Scen. p: Ivan Klemenc. P: Neboj{a Rom~evi}, R: Neboj{a Bradi}, I: Neboj{a Vrani} (Dòn Smit), Ljiljana \okovi} S: Miodrag Taba~ki, K: Vanja Popovi}, M: Zoran Simonovi} (Meri Smit), Olivera Viktorovi} Obrenovi}. (Barbara Smit), Dragan Marinkovi} (Stenli I: Neboj{a Vrani} (Zoran), Elizabeta \orevska Gardner), Andreja Zlati} (Inspektor Porterhaus, (Maja), Milija Vukovi} (Viktor), Nevena Novovi} Reporter), Du{an Duka Jovanovi} (Bobi Frenklin). (Ela).

(202) 27. februar 1992. (207) 19. februar 1995. @ak ili Pokornost [uma P: E`en Jonesko, Pr: Milovan Danojli}, P: Aleksandar Nikolajevi~ Ostrovski, Pr: Kiril R: Neboj{a Bradi}, K: Ljiljana Petrovi}. Taranovski, R: Ljubomir Dra{ki}, S: Petar Pa{i}, I: Neboj{a Vrani} (@ak), Sla|ana Nestorovi} K: Bo`ana Jovanovi}, M: Vojislav Kosti}. Risti} (@aklina), Andreja Zlati} (@ak-otac), Ljiljana I: Branislav Jerini} (kg) (Nesre}kovi}), Vlastimir Tokovi} (@ak-majka), Zdravko Pavlovi} Stojiljkovi} (kg) (Sre}kovi}), Nevena Novovi} (@ak-deda), Du{an Duka Jovanovi} (@ak-baba), (Gurmi{ka), Dragana Zrnzevi} (Aksinja), Neboj{a Ljiljana Blagojevi} (kg) (Roberta I, II), Milija Vrani} (Bulanov), Milija Vukovi} (Vosmibratov), Vukovi} (Robert-otac), Ljiljana \okovi} Simonovi} Sa{a Petronijevi} (Petar), Du{an Duka Jovanovi} (Robert-majka). (Karp), Ana \or|evi} (Ulita). Repertoar 543

(208) 29. april 1995. Branislav Jerini} (Muftija), Nevena Novovi} ârlijeva tetka (Kadinica), Bojan Veljovi} (Begunac, Kara-Zaim), Du{an Duka Jovanovi} (Hadì-Sinanudin), P: Brendon Tomas, Pr. i R: Lilijana Arsenov Ljubodrag Milutinovi}, Dragan Marinkovi} Ivanovi}, S: Boris êr{kov, K: Vanja Popovi}, (Uhode), Dragana Zrnzevi}, Jovanka Mandi}, M: Zoran Obrenovi}, Kor: Ljiljana Boàni}. Ana Saki} (Devojke). I: Mihajlo Viktorovi} (kg) (Ser Frensis êsni), Andreja Zlati} (Stefan Spiting), Dragan Marinkovi} (Dèk êsni), Sa{a Petronijevi} (ârli (213) 30. januar 1996. Vajkhem), Neboj{a Vrani} (Lord Beberli), Tajni plamen Dragana Zrnzevi} (Keti Verden), Jovanka Mandi} P: Atila Farago, Pr: Arpad Vicko, R: Neboj{a (Eni Spiting), Ana \or|evi} (Donja Lusija), Ljiljana Bradi}, S: Velizar Srbljanovi}, K: Vanja Popovi}, \okovi} (Ela Delahej), Ljubodrag Milutinovi} M: Zoran Obrenovi}. (Bradèt). I: Neboj{a Vrani} (Ivan), Dragan Marinkovi} (Stari moj), Elizabeta \orevska (Jana), Biljana (209) 6. maj 1995. Konstantinovi} (Izabela), Ljiljana \okovi} Audijencija (Doktorica), Zdravko Pavlovi} (Miti}), Jovanka Mandi} (Jula), Ljubodrag Milutinovi} (@uba), P: Vaclav Havel, Pr: Aleksandar Ili}, Du{an Duka Jovanovi} (Gospodin Rudi}), Milija R: Vojin Paunovi}, K: Vanja Popovi}. Vukovi} (Direktor), Ana \or|evi} (Zamenik), I: Sergej Trifunovi} (Sladek), Vojin ]etkovi} Milan Kostovi} (Starac). (Vanjek). (214) 19. februar 1996. (210) 16. jun 1995. Profesionalci Mirandolina P: Harold Pinter & Vaclav Havel, Pr: Nada ]ur~ija P: Karlo Goldoni, R: Vladimir Jevtovi}, S: Velizar Prodanovi} i Aleksandar Ili}, R: Neboj{a Bradi} i Srbljanovi}, K: Vanja Popovi}. Vojin Paunovi}, K: Vanja Popovi}. I: Neboj{a Vrani}, Du{an Duka Jovanovi}, I: “Nemi kelner”: Sa{a Petronijevi} (Ben), Neboj{a Dragana Zrnzevi}, Elizabeta \orevska, Jovanka Vrani} (Gas); Mandi}, Sa{a Petronijevi}, Milija Vukovi}, Zdravko Pavlovi}. “Audijencija”: Sergej Trifunovi} (Sladek), Vojin ]etkovi} (Vanjek).

(211) 20. oktobar 1995. (215) 26. mart 1996. Teatar ~udesa Jaje P: Miguel De Servantes, Pr: Jasna Stojanovi} i Zoran Hudak, R: Milan Karad`i}, Kor: Sonja P: Felisijen Marso, Pr: Katarina Ambrozi} i Ivanka Lapatanov, M: Zoran Obrenovi}, K: Zoran Markovi}, R: Ljubomir Dra{ki}, S: Du{an Popovi}, S: Nikolina Kova~evi}, Dram: Branislav Ota{evi}, K: Bo`ana Jovanovi}, M: Vojislav Nedi}, Lek: Milo{ Petrovi}. Kosti}. I: Du{an Duka Jovanovi} (Kanjisares), Dragana I: Rade Marjanovi}, Tatjana Bo{kovi}, Milija Zrnzevi} (Lorensa), Jovanka Mandi} (Kristina), Vukovi}. Du{an Duka Jovanovi}, Nevena Ljiljana \okovi} (Ortigosa), Dragan Marinkovi} Novovi}, Ana \or|evi}, Ljiljana \okovi}, Dragana (]anfaija), Marko @ivi} (Kum), Neboj{a Vrani} Zrnzevi}, Jovanka Mandi}, Nata{a Markovi}, (Crkvenjak), Bojan Veljovi} (Berberin), Sa{a Sla|ana Nestorovi} Risti}, Neboj{a Vrani}, Sa{a Petronijevi} (Vojnik), Izabela Bo{kovi} Petronijevi}, Dragan Marinkovi}, Ljubodrag (Plesa~ica), Jovanka Saki}, Ivana Veljkovi}, Milutinovi}, Zdravko Pavlovi}. Marija Anti} (Kristina). (216) 19. maj 1996. (212) 22. decembar 1995. Za~arano magarence Dervi{ i smrt P: Erik Vos, Ad. i R: Branislav Nedi}, S: Ljubisav P: Me{a Selimovi}, Ad. i R: Neboj{a Bradi}, Milunovi}, K: Vanja Popovi}, M: Zoran Obrenovi}, S: Geroslav Zari}, K: Vanja Popovi}, M: Zoran Kor: Sonja Lapatanov. Obrenovi}, Dram: Milo{ Petrovi}. I: Sa{a Petronijevi} (Paja), Marko @ivi} (\or|e), I: Milija Vukovi} (Ahmed Nurudin), Vojin ]etkovi} Dragana Zrnzevi} (Sanja), Jovanka Mandi} (Hasan), Sa{a Petronijevi} (Mula Jusuf), Neboj{a (Tanja), Branislav Nedi} (Meksikanac), Ivana Vrani} (Muselim), Vlastimir Stojiljkovi} (Kadija), Veljkovi}, Ana Dragi~evi} (Magarence). 544 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(217) 21. novembar 1996. I: Milena Dravi} (kg) (G-|a Smit), Jano{ Tot (kg) Protekcija (G. Smit), Zinaida Dedakin (kg) (G-|a Martin), Goran [u{ljik (kg) (G. Martin), Milija Vukovi} P: Branislav Nu{i}, R: Darijan Mihajlovi}, (Vatrogasni kapetan), Sa{a Petronijevi} (Meri S: Martin Erde{, K: Jelena Nikoli}, M: Milo{ slu`avka). Petrovi}, Kor: Sonja Lapatanov.

I: Branislav Jerini} (Ministar), Dragana Zrnzevi} (221) 19. februar 1998. (Draginja), Nevena Novovi} (Persida), Vlastimir Stojiljkovi} (kg) (A}im), Ana \or|evi} (Saveta), Putovanje gospodina Peri{ona Sa{a Petronijevi} (Svetislav), Neboj{a Vrani}, Dragan Marinkovi} (Manojlo), Ljiljana \okovi} P: Eèn Labi{, R: Milan Karadì}, S: Geroslav (Jedna èna), Marko @ivi} (kg) (Sava Savi}), Zari}, K: Boàna Jovanovi}, Ap: Gorica Popovi}, Milo{ Samolov (kg) (Momak). Atp. i Dram: Ivana Dimi}, Izb. m: Slavica Stefanovi}, Kor: Izabela Bo{kovi}.

(218) 14. februar 1997. I: Milutin Karadì} (kg) (G-din Peri{on), Gorica Popovi} (kg) (G-|a Peri{on), Dragana Zrnzevi} Don @uan (Anrijeta), Milija Vukovi} (Komadant, Matije), P: Molijer, Pr: Mladen Leskovac, Ad: Milan Bojan Veljovi} (Maòren), Sa{a Petronijevi} Karadì} i Ivana Dimi}, R: Milan Karadì}, (Arman Dero{), Neboj{a Vrani} (Danijel Savari), S: Geroslav Zari}, K: Boàna Jovanovi}, Vladimir Posavec (@ozef, Malake), Milo{ Samolov M: Zoran Obrenovi}, Kor: Sonja Lapatanov, (@an), Sla|ana Nestorovi} Risti} (Kr~marica), Dram: Ivana Dimi}, Pr: Branislav Nedi}. Vladimir Posavec, Milo{ Samolov, Sla|ana I: Sa{a Petronijevi} (Don @uan), Marko @ivi} (kg) Nestorovi} Risti}, Ana Saki}, Ana Dragi~evi}, (Zganarel), Aleksandra Guberini} (Dona Elvira), Ivana Veljkovi}. Vodi~, Stani~ni ~inovnik, Nosa~, Neboj{a Savi} (kg) (Don Karlos), Bojan Veljovi} Putnica, Kuvarica), (kg) (Don Alonzo), Milija Vukovi} (Don Luj), Sla|ana Nestorovi} Risti} (Don @uanova mama), (222) 26. februar 1999. Ljubodrag Milutinovi} (Francisko), Dragana Zrnzevi} ([arlota), Jovanka Mandi} (Maturina), Otmica i vaznesenje Milo{ Samolov (kg) (Pjero, Statua komandantova), Du{an Duka Jovanovi} P: @eljko Huba~, R. i S: Ljuboslav Majera, (Gospodin Diman{), Ivana Veljkovi}, Ana Saki}, Pom. r. i Dram: Branislav Nedi}, K: Ljiljana Marija Anti}, Ana Pavlovi}, Ana Dragi~evi} An|elkovi}, M: Vasilije Savi}. (Seljanke, Slu{kinje, Su|aje). I: Predrag Ejdus (kg) (Jerotije Krki}), Milija Vukovi} (Evrem êhaji}), Slobodan Ljubi~i} (kg) (219) 14. maj 1997. (Pecko), Radi{a Gruji} (kg) (Lavrentije), Dragana Zrnzevi} (Dojana), Dragan Marinkovi} (Pera Hasanaginica Vuji}), Ana \or|evi} (G-|a Krki}), Danica Krljar P: Ljubomir Simovi}, R. i S: Ljuboslav Majera, (kg) (Evdokija êhaji}), Du{an Duka Jovanovi} K: Vanja Popovi}, M: Miroljub Aran|elovi} (Pantelija Mrki}), Marko @ivi} (kg) (Avram), Rasinski, Lek: Milo{ Petrovi}. Jovanka Andri} (Julijana Krki}), Du{an Dule I: Miodrag Krivokapi} (kg) (Hasanaga), Sonja Jovanovi} (Baltazar), Sla|ana Nestorovi} Risti} Damjanovi} (kg) (Hasanaginica), Sa{a (G-|a Mrki}), Bojan Veljovi} (Ratko Mrki}). Petronijevi} (Beg Pintorovi}), Ksenija Jovanovi} (kg) (Majka Pintorovi}a), Ana \or|evi} (Majka (223) 3. septembar 1999. Hasanagina), Milija Vukovi} (Efendija Jusuf), Bojan Veljovi} (kg) (Suljo), Neboj{a Vrani} Prokleta avlija (Musa), Vladimir Posavec (kg) (Huso), Du{an Duka Jovanovi} (Ahmed), Ljubodrag Milutinovi} P: Ivo Andri}, Ad, R. i S: Neboj{a Bradi}, (Prvi ba{tovan), Jovan Ljubenovi} (kg) (Drugi K: Ivanka Jevtovi}, M: Isidora @ebeljan, ba{tovan). Dram: Jovan ]irilov, Lek: Milo{ Petrovi}, Pom. r: Branislav Nedi}.

(220) 5. decembar 1997. I: Milija Vukovi} (Fra Petar), Neboj{a Dugali} (Kara|oz), Vojin ]etkovi} (]amil), Sergej ]elava peva~ica Trifunovi} (Haim), Neboj{a Milovanovi} (Nevini), P: E`en Jonesko, Pr: Ivanka Markovi} Pavlovi}, Neboj{a Vrani} (Muzafer), Du{an Duka Jovanovi} R, S. i Izb. m: Jago{ Markovi}, K: Biljana (Kirkor), Dragan Marinkovi} (Zaim), Sa{a Pilipovi} Dragovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, (Atleta), Bojan Veljovi} (Softa), Du{an Dule Dram: Ivana Dimi}. Jovanovi} (Zatvorenik). Repertoar 545

(224) 6. oktobar 1999. (Tetka Dara), Milo{ Samolov (Diler), Bojan Kad neko zazvoni Veljovi} (Rikardo), Du{an Dule Jovanovi} (Gospodin), Sneàna Kneèvi}, Neda Nikoli}, P: Andre Pol Antoan, Pr, R, S. i K: Lilijana Jelena Petrovi} (Balerine). Ivanovi}, Izb. m: Aco Dogandì}. I: Dragana Zrnzevi} (@ilijet), Slobodan Ljubi~i} (230) 22. april 2001. (On). Pacolovac (225) 14. oktobar 1999. P: Marija Stojanovi}, R: Darijan Mihajlovi}, Kidaj od svoje ène S: Kristina Ignjatovi}, K: Jelena Nikoli}, M: Marko Grubi}, Kl: Tihomir Ma~kovi}, P: Rej Kuni, Ad. i R: Lilijana Ivanovi}, Mask: Nijaz Memi{, Dram: Branislav Nedi}. S: Boris êr{kov, K: Ljiljana An|elkovi}, Izb. m: Aco Dogandì}. I: Milan Gutovi} (Valdemar), Bojan Veljovi} I: Slobodan Ljubi~i} (\or|e Pavi}), Sla|ana (Raimund), Katarina @uti} (Hedvih), Vi{nja Nestorovi} Risti} (Milica Pavi}), Dragana Zrnzevi} Petrovi} (Dete), Milija Vukovi} (Gradona~elnik), (Ruìca Pavi}), Dragan Marinkovi} (@ivojin @uni}), Neboj{a Vrani} (Ve}nik, Blagajnik), Dragan Du{an Duka Jovanovi} (Jovan Bobi Savi}), Marinkovi} (Biskup, Ve}nik), Du{an Jovanovi} Du{an Dule Jovanovi} (Inspektor Mari}), Bojan (Glasnik), Biljana Joci} Savi} (Gospa 1), Sla|ana Veljovi} (Inspektor @ari}), Jovana Andri} Nestorovi} Risti} (Gospa 2), Aleksandra Risti} (Fotoreporterka), Gordana Simi} (Lola). (Gospa 3), Dejan Ton~i} (Lutkar, Stari ve}nik, Gospa 4), Slavko Mileti}, Vladimir @ivan~evi}, Du{an Gvozdenovi} (Gra|ani Hamelna). (226) 17. decembar 1999. Tajna ~arobne muzike (231) 14. oktobar 2001. P: Tode Nikoleti}, Ad. i R: Miodrag Dinulovi}, Hodi u ba{tu Mod S: Nenad @ivadinovi}, K: Ljiljana An|elkovi}, M: Borivoje Mladenovi}, Kor: Izabela Bo{kovi}, P: Noel Kauard, Ad: Ivana Dimi}, Dram: Branislav Nedi}. R. i Izb. m: Ljubomir Dra{ki}, S: Radivoje I: Dejan Ton~i} (Trtko), Vladimir Kerkez (Mrtko), Dinulovi}, K: Boàna Jovanovi}. Dragan Marinkovi} (âravra~ara), Bojan Veljovi} I: Vesna ^p~i} (Ana Maria Kouklin), Aleksandar (Svirko), Jovanka Andri} (Princeza Ana), Sla|ana Ala~ (Verner Kouklin), Nata{a [olak (Mod Nestorovi} Risti} (Gavra-@are), Krstina Mi{kovi}, Karanjani), Vlada Deki} (Felix). Milena Dimitrijevi}, Anica Agatonovi}, Nata{a Stanojevi}, Ana Kosti}, Tatjana Nikoli} (Balerine). (232) 10. decembar 2001. (227) 25. decembar 1999. Koreni Potraga za Deda Mrazom P: Dobrica ]osi}, Ad: Neboj{a Bradi} i Branislav P: Branislav Nedi}, Ad. i R: Branislav Nedi}. Nedi}, R. i S: Neboj{a Bradi} K: Ivanka Jevtovi}, M: Zoran Eri}, Dram: Ma{a Jeremi}, Lek: Milo{ I: Fuad Tabu~i}, Du{an Jovanovi}, Sla|ana Petrovi}, Mask: Nijaz Memi{. Nestorovi} Risti}, Jovanka Andri}, Milo{ ]iri}. I: Milija Vukovi} (A}im Kati}), Pavle Peki} (Vuka{in Kati}), Nenad Jezdi} (\or|e Kati}), (228) 3. februar 2000. Jovanka Andri} (Olga Kati}), Katarina @uti} Matorci ili Ta luckasta stvorenja (Milena Kati}), Dejan Ton~i} (Adam Kati}), Biljana P: Dragutin Karlo Mimi}, R: Milanka Milosavljevi}. Nikoli} (Simka Kati}), Vojin ]etkovi} (Tola Da~i}), Dragan Marinkovi} (Kapetan), Bojan Veljovi} I: Vi{nja Petrovi}. (Andra), Biljana Joci} Savi} (Zorka).

(229) 5. maj 2000. (233) 9. februar 2002. Laki komad Lekcija P: Neboj{a Rom~evi}, R: Darijan Mihajlovi}, S: Aleksandar Veljanovi}, K: Jelena Nikoli}, P: Eèn Jonesko, R: Predrag Stojmenovi}, M: Aleksandar San~a Ili}, Kor: Izabela Bo{kovi}, S: Nenad @ivadinovi}, K: Ruìca Doj~inovi}, Pom. r: Branislav Nedi}. M: Vasilije Savi}. I: Milan Gutovi} (\or|e), Dragana Zrnzevi} I: Dejan Ton~i} (Profesor), Biljana Nikoli} (Seka), Marko @ivi} (Te~a Rade), Jovanka Andri} (U~enica), Dragana Kitanovi} (Sluàvka). 546 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(234) 22. novembar 2002. Kalabi}, K: Jelena Nikoli} Vanovi}, M: Goran Tomanovi}, Scen. p: Milan Alavanja. Vlade Divac & tim snova I: Irfan Mensur (Pukovnik), Dejan Ton~i} (Putnik), P: Branislav Nedi}, R: Branislav Nedi}, Nikola Pantovi} (Putnik I), Biljana Nikoli} (Putnik II), S: Nenad @ivadinovi}, K: Ljiljana An|elkovi}, Andrej [epetkovski (Mu{karac), Jelena Ili} M: Vasilije Savi}, Kor: Izabela Bo{kovi}. (@ena), Ljiljana \okovi} (Prva èna), Du{an Duka I: Dejan Ton~i} (Paja), Neboj{a Vrani} (Raja), Jovanovi} (Druga èna), Biljana Savi} Biljana Joci} Savi} (Kaja), Bojan Veljovi} (Trta), (Stujardesa), Sa{a Malini} (Prvi mu{karac), Du{an Jovanovi} (Vlaja), Sladana Nestorovi} Predrag Milenkovi} (Drugi mu{karac), Bojan Risti} (Maja), Jovanka Andri} (Ruà), Miljana Veljovi} (Tre}i mu{karac), Dragan Marinkovi} Manojlovi} (Cica), Helena Tomi} (Maca), Milena (êtvrti mu{karac). Dimitrijevi} (Mica). (239) 7. april 2004. (Mala scena “Bata Putnik”) (235) 11. decembar 2002. Vernisa` U mreì P: Vaclav Havel, Pr: Aleksandar Ili}, P: Rej Kuni, Pr: Du{ka Radosavljevi} Hini, R, S: Milovan ]etkovi}, Pom. r: Marija R. i S: Vladimir Popadi}, K: Vanja Popovi}, Dimitrijevi}, K: Milosava \ur|evi}, M: Vasilije Savi}. Izb. m: Aleksandar Milanovi}, Dram: Zorica Dukovi}. I: Bojan Veljovi} (Dòn Smit), Dragan Marinkovi} (Stenli Gardner), Ljiljana \okovi} (Meri Smit), I: Nikola Pantovi} (Berdìh), Boba Stojimirovi} Biljana Joci} Savi} (Barbara Smit), Dejan Ton~i} (Mihail), Jovanka Andri} (Vera). (Gavin Smit), Biljana Nikoli} (Viki Smit), Du{an Duka Jovanovi} (Tata). (240) 21. april 2004. Svinjski otac (236) 12. april 2003. P: Aleksandar Popovi}, Ad, R, Izb. m: Egon Klopka za bespomo}nog ~oveka Savin, Ad, Dram, Pom. r: Jelena Popadi}, S: Marija Kalabi}, K: Bojana Nikitovi}, P: Rober Toma, Pr: Dragoslav Andri}, R: Bojan Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. Milosavljevi}, S: Branko Vuki}, K: Ljiljana An|elkovi}, Izb. m: Ilija Nikoli}. I: Jelisaveta Sabli} (Majka Dara), Biljana Savi} (Tetka Zaga), Dubravka Kovjani} (Duka Suji}), I: Bojan Veljovi} (Daniel), Jovanka Andri} Neboj{a Milovanovi} (Steva Vasiljevi}), Neboj{a (Floransa), Neboj{a Vrani} (Inspektor), Nikola Vrani} (Drug Suklja{evi}), Sla|ana Nestorovi} Pantovi} (Opat), Du{an Duka Jovanovi} (Klo{ar), Risti} (Milanka), Predrag Milenkovi} (Kelner), Mila Sla|ana Nestorovi} Risti} (Bolni~arka). Milosavljevi} (Mrvica), Ana Saki} (Glas sudije).

(237) 3. oktobar 2003. Dervi{ i smrt P: Me{a Selimovi}, Ad, R: Neboj{a Bradi}, Pom. r: Branislav Nedi}, S: Geroslav Zari}, K: Vanja Popovi}, Izb. m: Zoran Obrenovi}, Dram, Lek: Milo{ Petrovi}. I: Milija Vukovi} (Ahmed Nurudin), Branislav Jerini} (Muftija), Vlastimir Stojiljkovi} (Kadija), Vojin ]etkovi} (Hasan), Sa{a Petronijevi} (Mula Jusuf), Biljana Nikoli} (Kadijinica), Dejan Ton~i} (Kara-Zaim), Neboj{a Vrani} (Muselim), Du{an Duka Jovanovi} (Had`i Sinanudin), Bojan Veljovi} (Isak), Nikola Pantovi} (Uhoda), Milena Dimitrijevi} (Taksirat), Du{an Dule Jovanovi} (D`emal).

(238) 24. oktobar 2004. Terorizam P: Vladimir Presnjakov & Oleg Presnjakov, Pr: Novica Anti}, R: Vladimir Popadi}, S: Marija Repertoar 547

LESKOVAC

NARODNO POZORI[TE

(314) 4. oktobar 1986. I: Dragan Dimitrijevi}, Simonda \or|evi} kg, Petrijin venac Slavica Krsmanovi}, Ninoslav Mili}evi}, Radi{a Gruji}, Bojan Dimitrijevi}, @ivka Bara}-Huba~, P: Dragoslav Mihailovi}, Dram: Slavenka Dragan Mi}alovi}, Du{ica Nikoli}, Dara Api}, Milovanovi}, R: Vladimir Lazi}, As. r: Nikola Boìdar Cvetkovi}, Goran Kolarevi}, Zoran Mili}evi}, S: Du{an Stani}, K: Ljubica [tukelja, \or|evi}. Lek: Miroslav Luki}, Izb. m: Nenad Milosavljevi}. I: @ivka Bara}-Huba~ (Petrija), Vesna Mirkovi} (317) 7. oktobar 1987. (Mla|a Petrija), Petar Anti} (Dobrivoje), Dara Api} (Bela Bugarka, Milovanka), Dragan Dimitrijevi} Kabare (Misa), Blagoje Ivanovi} (Ljubi{a), Radoman P: Radi{a Gruji}, R: Radi{a Gruji}, Konti} (Doktor ]orovi}), Ninoslav Mli}evi} S, K: Predrag Caki}, M: Zoran \or|evi}. (Kamen~e), Velimir Kekovi} (Doktor, Milicioner, ûvar, Ing. Markovi}), Slavica Krsmanovi} I: Dragan Dimitrijevi}, Dragan Mi}alovi}, Ninoslav (Konobarica, Milijana), Ljiljana Bi}ani} (Vlajna, Mili}evi}, Velimir Kekovi}, Slavica Krsmanovi}, Ciganka), Tatjana Stefanovi} (Du{ko), Pejka Vesna Mirkovi}, Du{ica Nikoli}, Nevena Perovi} (Milina), Dimitrije Stamenkovi} Marinkovi}. (Nekr{teno dete). (318) 12. decembar 1987. (315) 16. januar 1987. Klopka Sumnjivo lice P: Ajra Levin, R: @arko Miladinovi}, P: Branislav Nu{i}, R: Milan Du{kov. S: Predrag Caki}, K: Sneàna Kova~evi}. S: Du{an Stani}, K: Evelin Ben|eskov. I: Radi{a Gruji} (Sidnej Bruhl), Dara Api} (Mira Izb. m: Mi{a Komneni}. Bruhl), Ninoslav Mili}evi} (Kliford Anderson), I: @ivka Bara}-Huba~, Ljiljana Bi}ani}, Radi{a @ivka Bara}-Huba~ (Helga Tendorf), Veljko Gruji}, Radoman Konti}, Aleksandar Stankovi}, Kekovi} (Porter Milgrim). Dragan Dimitrijevi}, Dragan Mi}alovi}, Blagoje Ivanovi}, Ninoslav Mili}evi}, Velimir Kekovi}. (319) 3. april 1988. Jesi li to do{’o d me vidi{ (316) 14. maj 1987. P: Miodrag Karadì}, R: Milan Karadì}, Mre{}enje {arana S: Sneàna Petrovi}, Predrag Caki}, M: Enco P: Aleksandar Popovi}, R: Dragan Jakovljevi}, Lesi}. S: Velizar Srbljanovi}, K: Milica Radovanovi}, I: Radi{a Gruji} (Maksim), Dragan Mi}alovi} M: Vojislav Kosti}. (Gor~ilo), @ivkaBara}-Huba~ (Grozdana), 548 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Ninoslav Mili}evi} (Petra{in), Velimir Kekovi} (324) 3. oktobar 1989. (Zeljo), Trojanka Aleksi} (Malu{a), Mirjana Ranjeni orao Popovi} (Koviljka), Dragan Dimitrijevi} (Dimitrije Kasalica), P: Mir-Jam –Milica Jakovljevi}, Ad: Borislav Mihajlovi}-Mihiz, R: Miroslav Giri}, S: Sr|an Caki}, K: Predrag Caki}, Lek: Miroslav Luki}, (320) 3. oktobar 1988. Kor: Petar Rajkovi}, Izb. m: Neboj{a Koci}. Banovi} Strahinja I: @ivka Bara}-Huba~ (Gospo|a Mir-Jam), Jasna Radivojevi} (An|elka Bojani}), Radi{a Gruji} P: Borislav Mihajlovi}-Mihiz, R: Slobodan @. (Mi{o ili Tomo), Velimir Kekovi} (Svetislav Jovanovi}, S, K: Predrag Caki}. M: Zoran Todorovi}), Milutin Ve{kovi} (Nenad Aleksi}), Jerkovi}. Mirjana Ljubi} (Nevenka Petrovi}), Dragan I: Radi{a Gruji} (Banovi} Strahinja), @ivka Dimitrijevi} (Gojko Mari}), Trojanka Aleksi} Bara}-Huba~ (Majka), Jasna Radivojevi} (@ena (Vukica), Dragan Mi}alovi} (Safet), Banovi} Strahinje), Blagoje Ivanovi} (Vlah Alija), Goran Avramovi} (Jug Bogdan), Dragan (325) 14. novembar 1989. Mi}alovi} (Vojin Jugovi}), Ninoslav Mili}evi} (Bo{ko Jugovi}), Velimir Kekovi} (Sluga Milutin), Medved & prosidba Mirijana Popovi}, Du{ica Nikoli}, Mirjana Ljubi}, P: Anton Pavlovi~ êhov, R: Radi{a Gruji}, Gordana Petkovi} (Kosovke devojke), S: Sr|an Caki}, K: Predrag Caki}, Lek: Miroslav Luki}. (321) 8. novembar 1988. I: “MEDVED”: Jasna Radivojevi} (Jelena Ivanovna Popovna), Ninoslav Mili}evi} (Grigorij Pigmalion Stepanovi~ Smirnov), Velimir Kekovi} (Luka). P: Dòrd` Bernard [o, R: Slobodan @. Jovanovi}, “PROSIDBA”: Velimir Kekovi} (Stepan S, K: Predrag Caki}. Stepanovi~ ûbukov), Mirjana Ljubi}, Ninoslav Mili}evi} (Ivan Vasiljevi~ Lomiv). I: Dragan Mi}alovi} (Higins), @ivka Bara}-Huba~ (Gospo|a Higins), Blagoje Ivanovi} (Pukovnik), Gordana Petkovi} (Eliza), Dragan Dimitrijevi} (326) 22. novembar 1989. (Alfred), Mirjana Ljubi} (Gospo|a Pirs), Trojanka Homage Rainer Werner Fassbinder Aleksi} (Gospo|a Hil), Jasna Radivojevi} (Klara), Ninoslav Mili}evi} (Fredi), Goran Avramovi} Ad. i R: I{tvan Lali}. (Sobar, Prolaznik). I: Jasna Radivojevi} (Helga), @ivka Bara}-Huba~ (Gunda), Dara Api} (Elizabeta), Mirjana Ljubi} (Mari), Trojanka Aleksi} (Ingrid), Dragan (322) 21. april 1989. Dimitrijevi} (Paul), Radi{a Gruji} (Jorgos), Bla{ko Policajci Ivanovi} (Bruno), Ninoslav Mili}evi} (Erih), Goran Avramovi} (Franc), Dragan Mi}alovi} (Fazbinder), P: Slavomir Mroèk, R: Radi{a Gruji}, Velimir Kekovi} (Pogrebnik). S: Predrag Caki}, K: Sr|an Caki}. I: \or|e Tomi} ([ef policije), Aleksandar S. Kosti} (327) 7. mart 1990. (Narednik, Provokator), Aleksandar T. Kosti} Ko{tana (Zatvorenik, A|utant), Dejan Pavlovi} (General), Igor Jovanovi} (Policajac), Sneàna Marjanovi} P: Bora Stankovi}, R, S: Ljubi{a Georgoevski, (Provokatorova èna), @aklina Stefanovi}, Maja K: Biljana Krsti}, Lek: Brana \or|evi}, Caki}, Zvezdan Jovanovi} (Deca). Kor: Gordana Nedeljkovi}. I: Enver Petrovci (kg) (Mitka), Lidija Vuki}evi} (kg) (Ko{tana), Radi{a Gruji} (Hadì-Toma), Milutin (323) 6. maj 1989. Ve{kovi} (Stojan), Dragan Dimitrijevi} (Arsa), Ku}a strave Blagoje Ivanovi} (Policaja), Velimir Kekovi} (Kmet ciganski), Tota Bekta{evi} (kg) (Grkljan), Dara P: Franc Ksaver Krec, Pr: Renata Ulmanski i Vera Api} (Kata), Trojanka Aleksi} (Sal~e). Gligorijevi}, R: Miroslav Giri}, Pom. r: Dragan Mi}alovi}, S: Sr|an Caki}, K: Predrag Caki}, M: Neboj{a Kosti}, Lek: Miroslav Luki}. (328) 23. oktobar 1990. I: Dragan Dimitrijevi} ([taler), Gordana Petkovi} No} ludaka u Gospodskoj ulici ili As i pub (Njegova èna), Jasna Radivojevi} (Bepi), Radi{a P: Milo{ Kre~kovi}, R: Lary Zappia, S: Sr|an Gruji} (Sep). Caki}, K: Boris âk{iran, M: Nata{a Bogojevi}. Repertoar 549

I: Radi{a Gruji} (Doktor Mihajlo Todorovi}), (Prosjak), Dragan Dimitrijevi} (Skitnica), Mirjana Gordana Petkovi} (Radmila), Ninoslav Mili}evi} Ljubi} (Jagoda), Ninoslav Mili}evi} (Vilotijevi}), (Doktor Ivan Morovi}), Dragan Mi}alovi} (Marinko Sava Mijatovi} (Policajac), Velimir Kekovi} Pavlovi}), Trojanka Aleksi} (Draginja), Velimir (Manojlo), \or|e Tomi} (Tanasko), Kekovi} (Filip Savi}), Dragan Dimitrijevi} (^ove~uljak, Adolf Hitler, Lord Nelzon), Mirjana (333) 30. mart 1992. Ljubi} (Katarina Dor|evi}, Eva Braun, Ledi Hamilton). Umorni P: Neboj{a Rom~evi}, R: Nenad Boji}, S: Sr|an Caki}, K: Sne`ana Veljovi}, (329) 25. decembar 1990. M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski. Prrofesionalac I: Goran Avramovi} (Mile), Gordana Petkovi} P: Du{an Kova~evi}, R. i Izb. m: Aleksandar (Rada), Dragan Dimitrijevi} (Jokica), Blagoje Luka~, S. i K: Sr|an Caki}. Ivanovi} (Mo}ni ~ovek), Marina Milo{evi} I: Ninoslav Mili}evi} (Ja-Teodor Teja Kraj), (Ljubavnica), Mirjana Ljubi} (Suparnica), Dragan Radi{a Gruji} (Luka Laban), Gordana Petkovi} Mi}alovi} (Kelner), \or|e Tomi} (Nepoznati (Marta), \or|e Tomi} (Ludak). ~ovek).

(334) 3. oktobar 1992. (330) 28. mart 1991. Ukokaj moga muà Otac P: Aldo Nikolaj, Pr, R. i Izb. m: Lilijana Arsenov P: August Strindberg, Pr: Tomislav Tanhofer, Ivanovi}, S: Sr|an Caki}, K: Nade`da Giri}. R: Nikola Vavi}, S: K: Sr|an Caki}, Izb. m: Neboj{a Koci}, Lek: Miroslav Luki}. I: Jasna Radivojevi} (Eva), Zoran Stani{i} (Bruno), Ninoslav Mili}evi} (Mario). I: Radi{a Gruji} (Kapetan), Verica Jovanovi} (kg) (Laura), Marina Milo{evi} (Berta), Dragan Dimitrijevi} (Doktor Estermark), Blagoje Ivanovi} (335) 14. oktobar 1992. (Pastor), @ivka Bara} Huba~ (Dadilja), Dragan Pokvarenjak Tomi} (Nejd). P: Rej Kuni, Pr: Vladimir Geri}, Ad: Dragana Bo{kovi}, R: Aleksandar \or|evi}, S: Sr|an (331) 3. oktobar 1991. Caki}, K: Nade`da Giri}, M: Vojislav Kosti}, Gospo|a ministarka Pom. r: Dragan Dimitrijevi}, Lek: Goran Andrejevi}. P: Branislav Nu{i}, R: Miodrag Gaji}, S: Sr|an Caki}, K: Sneàna Dun|erovi} Veljovi}. I: Radi{a Gruji} (Vlastoljub Karakurtovi}), Velimir Kekovi} (Direktor hotela), Zoran Stani{i} I: Bora Andreji} (Sima Popovi}), Dara Api} (Konobar @ivojin @unji}), Aleksandra Rukavina (@ivka), Marina Milo{evi} (Dara), Milivoje Pe{i} (Sobarica Cvetanka), Jasna Radivojevi} (Ubavka (Raka), Ninoslav Mili}evi} (êda Uro{evi}), Raspopovi}), Dragan Dimitrijevi} (Detektiv Goran Avramovi} (Dr Ninkovi}), Blagoje Ivanovi} [unjari}), Dragan Mi}alovi} (\or|e Golubovi}), (Ujka Vasa), Agneza Bi~ani} (Tetka Savka), Blagoje Ivanovi} (Bogoljub Raspopovi} Bogi), Mirjana Ljubi} (Tetka Daca), Dragan Dimitrijevi} Trojnaka Aleksi} (Julijana Karakurtovi}), Mirjana (Te~a Panta), Trojanka Aleksi} (Soja), Sava Ljubi} (Sestra Da{a). Mijatovi} (Sava Mi{i}), \or|e Tomi} (Pera Kaleni}), Velimir Kekovi} (Pera pisar), Slobodan (336) 8. decembar 1992. Stamenkovi} (Rista Todorovi}), Gordana Petkovi} (Anka), Du{ica Nikoli} (U~iteljica engleskog Pasulj sa ~okoladom jezika), Bratislav Milo{evi} (Momak iz P: Jirì [treda, Pr: Lela Kurtovi}, Ministarstva), Goran Stefanovi} (Pametno dete). Ad, R. i Izb. m: Miroslav Pavi}evi}, S: Sr|an Caki}, K: Nade`da Giri}, Pom. r: Ivan Mani}. (332) 17. decembar 1991. I: Radi{a Gruji} (Vukajlo Palata{evi}), Gordana ûdo u [arganu Petkovi} (Gospava), Aleksandra Rukavina (Lela), Zoran Stani{i} (Ljup~e), Mirjana Ljubi} (Cana), P: Ljubomir Simovi}, R: Ljuba Milo{evi}, Blagoje Ivanovi} (Todor), Trojanka Aleksi} (Ilona S. i K: Sr|an Caki}, Lek: Miroslav Luki}, Cibor), Ivan Mani} (Kokan), Ninoslav Mili}evi} M: Neboj{a Koci}, Pr: Goran Avramovi}. (Bogoslav Cibor), Veljko Kekovi} (Baron Cikoti}), I: Gordana Petkovi} (Ikonija), Trojanka Aleksi} Marina Milo{evi} (Grofica), Dragan Mi}alovi} (Gospava), Marina Milo{evi} ([milja), Dragan (Kreza Muvara), \or|e Tomi} (Mufko), Dragan Mi}alovi} (An|elko), Goran Avramovi} (Mile), Dimitrijevi} (Deda Alimpije), Sava Mijatovi} (kg) Blagoje Ivanovi} (Stavra), Radi{a Gruji} (Po{tar). 550 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(337) 3. februar 1993. (342) 20. januar 1994. Aligatori Ko se boji Virdìnije Vulf P: Tomislav N. Cvetkovi}, R: Du{an Mihailovi}, P: Edvard Olbi, R: Radi{a Gruji}. S. i K: Sr|an Caki}, Izb. m: Mira \or|evi}. I: Tanja Bo{kovi} (kg) (Marta), Radi{a Gruji} (Dòrd`), Neboj{a Ljubi{i} (kg) (Nik), Jasna I: Blagoje Ivanovi} (Glavni direktor), Ninoslav Radivojevi} (Hani). Mili}evi} (Ratko), Velimir Kekovi} (Radenko), \or|e Tomi} (Trpko), Dragan Mi}alovi} (Stanko Vuk), Dragan Dimitrijevi} (Mazni}), Gordana (343) 11. februar 1994. Petkovi} (Gospo|a Petrovi}), Zoran Stani{i} (Pionirsko-omladinska scena) (Ni~i}), Trojanka Aleksi} (Keva), Mirjana Ljubi} Tri praseta (Draga), Aleksandra Rukavina (Maca), Ivan R: Dragan Mi}alovi}, S: Sr|an Caki}, Kl: Du{ica Mani} (Branko), Bora Andrejevi} (kg) (Dobri), Popovi}. Sava Mijatovi} (kg) (Stajko). I: Predrag Gazibara Smiljkovi} (Bucko), Svetlana Nikoli} (kg) (Gucko), Mirjana Ljubi} (Mucko), (338) 16. mart 1993. \or|e Tomi} (Vuk). (Pionirsko-omladinska scena) Brat od mu{ke tetke (344) 9. mart 1994. P: Dragan Radovi}, R: Radi{a Gruji}, Piknik na frontu S. i K: Sr|an Caki}, M: Neboj{a Koci}, P: Fernando Arabal, R: Dragan Mi}alovi}. Kor: Ilija Pehar. I: Predrag Gazibara Smiljkovi} (Zapo), \or|e I: Mirjana Ljubi} (Mica Krofnica), Gordana Tomi} (Zepo), Mirjana Ljubi} (Gospo|a Tepan), Petkovi} (Vlada ~okolada), \or|e Tomi} (Milan Bogoljub Miti} (Gospodin Tepan). Vragolan), Ivan Mani} (Ikac Dripac), Slavi{a Stojkovi} (Maestro). (345) 3. april 1994. Beloglavi sup (339) 11. maj 1993. P: Miroljub Nedovi}, R: Dragan Dimitrijevi}, Protuve piju ~aj S. i K: Sr|an Caki}. I: Dragan Dimitrijevi} (Grubi{a), Ninoslav Mili}evi} P: Dragoslav Mihailovi}, R: Oliver Viktorovi}, (Rade), Nata{a Damjanovi} (Lidija), Veljko S: Sr|an Caki}, K: Zorana Jovanovi}, Kekovi} (Ivanko). Izb. m: Mirjana \or|evi}. I: Dragan Dimitrijevi} (Kosta), Radi{a Gruji} (346) 28. april 1994. (Ranko Petrovi}), Velimir Kekovi} (Raka), Zoran Stani{i} (Vlada Kanarinac), Ivan Mani} (êda), Ovo {to vidi{ ... toj’e panpur Dragan Mi}alovi} (Rista), Blagoje Ivanovi} P: Radi{a Gruji}, R, S, K. i Izb. m: Radi{a Gruji}. (Mrgud), \or|e Tomi} (]eba), Ninoslav Mili}evi} I: Radi{a Gruji}. (Boà), Gordana Petkovi} (Miki), Sava Mijatovi} (kg) (Milutin), Jasna Radivojevi} (Lela), Sreten (347) 5. maj 1994. Trajkovi} (kg) (Paganini). Bliì nebu P: @eljko Huba~, R: David Putnik, S: Sr|an Caki}, (340) 10. jun 1993. (Mala scena) K: Nade`da Giri}, Izb. m: Sa{a Stevanovi}. @eli{ li da ti veèm o~i I: Blagoje Ivanovi} (Prof. dr Dimitrije ôrtanovi}), P: Mija Kuli}, R: Radi{a Gruji}, M: Neboj{a Koci}. Dragan Dimitrijevi} (Dragutin Gute Jovi}), Dragan Mi}alovi} (Traj~e Ahmedovski), Predrag Gazibara I: Ninoslav Mili}evi}. Smiljkovi} (Agent Proki}), \or|e Tomi} (Bojan Operacija), Mirjana Ljubi} (Avdika), Zoran (341) 4. novembar 1993. Stani{i} (Ma{a), Jasna Radivojevi} (Dara). Pozajmljeni stan P: Imre Bencik, Pr: Marta @ivkovi}, (348) 6. oktobar 1994. R, Ad. i Izb. m: Miroslav Pavi}evi}, Zona Zamfirova S: Sr|an Caki}, K: Nade`da Giri}. P: Stevan Sremac & Sima Buni}, R: Milo{ I: Dragan Dimitrijevi} (Toza Tasi}), Nata{a Jagodi}, S: Sr|an Caki}, K: Predrag Caki}, Damjanovi} (Milja), Blagoje Ivanovi} (Labud Kor: Ilija Pehar, Lek: Miroslav Luki}. Gundi}), Gordana Petkovi} (Gina), Velimir I: Blagoje Ivanovi} (Hadì Zamfir), @ivka Bara} Kekovi} (Ranko Vidra), Mirjana Ljubi} (Jeca), Huba~ (Ta{ana), Maja Jovanovi} (Zona), Stojan \or|e Tomi} (Boban), Jasna Radivojevi} (Sonja), Mladenovi} (Mane), Marina Milo{evi} (Taska), Predrag Gazibara Smiljkovi} (Dr [ipka). Gordana Petkovi} (Doka), Du{ica Milo{evi} Repertoar 551

(Vaska), Ninoslav Mili}evi} (Manula}), \or|e (353) 24. oktobar 1995. Tomi} (Kote), Nata{a Damljanovi} (Pote), Mu{ica Brankica Nikoli}, Milanka Ivanovi}, Sanja P: Rucante, R, K. i Izb. m: Radi{a Gruji}, Bankovi}, Sanja Isailovi}, Sanja Teokarevi}, Maja S: Srdan Caki}, Lek: Miroslav Luki}. Teokarevi}, Marija Simi}, Danijela Ignjatovi}, Ana \urasovi}, Dragana Milo{evi}, Dragoslav I: Predrag Gazibara Smiljkovi} (Prolog, Krpar), Arizanovi}, Nenad Mijatovi}, Aleksandar \or|e Tomi} (Rucante), Mirjana Ljubi} (Betija), Jovanovi}, Ivica Milo{evi}, Sima Stojiljkovi}, Ninoslav Mili}evi} (Menato), Stanislav Gruji} Milan Stojiljkovi} (Devojke i momci), Zoran (Tonin), Zoran Jankovi}, Tomislav Mladenovi} Jovanovi}, Tomislav Mladenovi}, Vladimir (Muzi~ari). Mladenovi}, Boban Stojiljkovi} (Orkestar). (354) 16. decembar 1995. (349) 29. oktobar 1994. Bli`i vatri P: @eljko Huba~, R: David Putnik, S: Sr|an Caki}, Plagijat K: Marija Nikoli}, M: Sa{a Stevanovi}, P: @ak Konfino, R: David Putnik, S: Sr|an Caki}, Scen. p: Goran Jovanov, Lek: Miroslav Luki}, K: Nade`da Giri}. I: Blagoje Ivanovi} (Sotir), Ninoslav Mili}evi} I: Ninoslav Mili}evi} (Pavle Pavlovi}), Mirjana (Ratomir), \or|e Tomi} (Vasilije), Maja Jovanovi} Ljubi} (Ivanka), \or|e Tomi} (Velja Andrejevi}), (Marija), Gordana Petkovi} (Anja), Dragan Predrag Smiljkovi} (Kavinski), Bogoljub Miti} (Dr Mi}alovi} (Dimitrije), Predrag Gazibara Smiljkovi} Vu~eti}), Veljko Kekovi} (Rastrezan). (@andar), Maja Mihajlovi} (Milijana), Aleksandar Todorovi}, Milan Kitanovi} (Unuci). (350) 14. decembar (Mala scena) (355) 17. januar 1996. (Mala scena) Ni~egovi} Kako ubiti suprugu i za{to? P: Dragan Radovi}, R: Velimir Kekovi}. P: Antonio Amurio, R: Stojan Mladenovi}. I: Velimir Kekovi} (Na|o Bukvi}). I: Maja Jovanovi}, Stojan Mladenovi}.

(351) 3. februar 1995. (Omladinsko-pionirska (356) 12. mart 1996. scena) Dàndrljivi mu` ili Koja je dobra èna Crvenkapa P: Jovan Popovi} Sterija, R: K: Zoran Rangelov, Ad: Pan~o Pan~ev, Pr: Dragan Radovi}, R: Zoran S. i K: Aleksandar T. Kosti}, Lek: Radovan Rangelov, S: Sr|an Caki}, K: Predrag Caki}, Kneèvi}. M: Neboj{a Zloporubovi}, Kor: Ilija Pehar. I: Dragan Mi}alovi} (Maksim), Gordana Petkovi} I: Tijana Milenkovi} (Crvenkapa), Vesna Mirkovi} (Sofija), Blagoje Ivanovi} (Kum), @ivka Bara~ (Majka, Baka), Sloba Mi}alovi} (Boba), Predrag Huba~ (Maga), Velimir Kekovi} (Nikola), Dragan Gazibara Smiljkovi} (Lovac), Stanislav Gruji} Dimitrijevi} (Jevrem), Predrag Gazibara (Drvose~a). Smiljkovi} (Svetozar), Du{ica Milo{evi} (Kuma), Maja Mihajlovi} (Leposava).

(352) 16. maj 1995. (357) 25. oktobar 1996. Filumena Marturano âruga P: Eduardo De Filipo, Pr: Miodrag Kujundì}, P: Radoslav Pavlovi}, R: Slavenko Saletovi}, Ad. i R: Nikola Vavi} i Radi{a Gruji}, S: Sr|an S. i K: Milanka Berberovi}, M: Johan [traus. Caki}, K: Predrag Caki}, Kor. i Scen. p: Petar I: Dragan Mi}alovi} (Jova Stanisavljevi}-âruga), Pjer Rajkovi}, Lek: Miroslav Luki}. Dragan Dimitrijevi} (Prpi} Mali), Radi{a Gruji} I: Gordana Petkovi} (Filumena Marturano), (Boìdar Pavlovi}), Gordana Bjelica (kg) (Ivona Radi{a Gruji} (Domeniko Soriano), Velimir Fregl), Ninoslav Mili}evi} (Putnik Radomir), Kekovi} (Alfredo Amorezo), @ivka Bara~ Huba~ Gordana Petkovi} (Boèna). (Rozalija Solimene), Maja Jovanovi} (Diana), Dragan Mi}alovi} (No~ela), Stanislav Gruji} (358) 25. decembar 1996. (Mala scena) (Umberto), \or|e Tomi} (Rikardo), Ninoslav Mili}evi} (Vikele), Nevena Prokopijevi} (@ena Stra{an laf Mikeleva), Mina Vilo{evi}, Kristina Radivojevi}, P: Du{an Radovi}, R: Radi{a Gruji}, Stefan Mili}evi}, Filip Radivojevi} (Deca S: Sr|an Caki}. Mikeleva), Zoran Stani{i} (Doktor), Predrag I: Radi{a Gruji}, Predrag Gazibara Smiljkovi}, Smiljkovi} (Opat), Tomislav Mladenovi}, Vladimir Maja Mihajlovi}, Milorad \or|evi} (Songovi na Mladenovi} (Muzi~ari). harmonici). 552 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(359) 19. mart 1997. (Mala scena) Mladenovi} (Petar), Jasna Radivojevi} (Tatjana), Emigranti \or|e Tomi} (Nil), Velimir Kekovi} (Percihin), P: Slavomir Mroèk, Ad, R, K. i Izb. m: \or|e Maja Mihajlovi} (Polja), Maja Jovanovi} (Jelena), Tomi}, S: Sr|an Caki}. Radi{a Gruji} (Teterev), Predrag Smiljkovi} (Doktor). I: \or|e Tomi} (AA), Ninoslav Mili}evi} (XX). (365) 20. oktobar 1998. (Mala scena) (360) 14. april 1997. Pepeljuga Narodni poslanik P: [arl Pero, R: Dragan Dimitrijevi}, S: Sr|an P: Branislav Nu{i}, R: Radi{a Gruji}, S: Sr|an Caki}, K: Predrag Cari}, Kor: Verica Jankovi}, Caki}, K: Predrag Caki}. M: Sa{a Cvetkovi}. I: Velimir Kekovi} (Jevrem Proki}), Gordana I: Slavenka Aran|elovi} (Pepeljuga), Ma{a Petkovi} (Pavka), Maja Mihajlovi} (Danica), Jovanovi} (Ma}eha), Du{ica Milo{evi} Predrag Smiljkovi} (Spira), Jasna Radivojevi} (Hortenzija), Maja Mihajlovi} (@alfija), Mirjana (Spirinica), Ninoslav Mili}evi} (Ivkovi}), Maja Ljubi} (Maluzina), Stojan Mladenovi} (Princ), Jovanovi} (Marina), Stojan Mladenovi} (Sekuli}), Dragan Dimitrijevi} (Kralj), \or|e Tomi} (Luda), Slobodan Stamenkovi} (Jovica Jerkovi}), Du{an Darko Zloporubovi}, Janko Cvetkovi} (Paèvi), Jovanovi} (Sima Soki}, ôvek iz naroda), \or|e Tijana Andreji}, Milena Perovi}, Marija Kosti}, Tomi} (Sreta Numera), Radi{a Gruji} (Mladen), Nenad Nikoli}, Nemanja @draljevi}, Dragan Kristina Radivojevi}, Filip Radivojevi}, Darko Marinkovi} (Gosti na balu). Zloporubovi}, Danko Zloporubovi}, Janko Cvetkovi} (Deca), Milorad Pej~i}, Milo{ Nikoli}, (366) 29. oktobar 1998. Boban Stojiljkovi}, Tomislav Mladenovi}, Zoran Jankovi} (Orkestar), Slobodan Cvetanovi}, Jovan Sve }e se razjasni Kuzmanovi}, Milan ]orovi} (Cvet gra|anstva). P: Radi{a Gruji}, R: Radi{a Gruji}, S. i K: Sr|an Caki}. I: Bogoljub Miti} (Kole Sarmaluk), Jasna (361) 3. oktobar 1997. (Mala scena) Radivojevi} (Svetlana, Cacka), Bratislav Ivica i Marica Babastojanski (Robert), Maja Mihajlovi} (Baba P: Dobrivoje Kapisazovi}, Ad. i R: Dragan Keva, Hani), Predrag Smiljkovi} (Mice Palaverka), Radovi}, S: Sr|an Caki}, M: Sa{a Cvetkovi}. Ninoslav Mili}evi} (Doktor), Radi{a Gruji} (Steva), I: Kristina Radivojevi} (Marica), Filip Radivojevi} Stojan Mladenovi} (Noce), Du{an Jovanovi} (Ivica), \or|e Tomi} (Otac), Jasna Radivojevi} (Nemac), Slobodan Stamenkovi} (Italijan), Du{ica (Ma}eha-Ve{tica), Vesna Mirkovi} \or|evi} Milo{evi} (@aklina), Neboj{a Petkovi} (Miroljub). (Majka-Vila), Stojan Mladenovi} (Lovac). (367) 10. novembar 1998. (362) 10. oktobar 1997. (Mala scena) Ljubinko i Desanka Odbrana Sokratova i smrt P: Aleksandar Popovi}, R: Radi{a Gruji}, T: Platon, Ad. i R: Radi{a Gruji}, S: Dragan Jovi}, S: Sr|an Caki}, K: Nata{a Blagojevi}. K: Predrag Caki}. I: Stanislav Gruji} (kg) (Ljubinko), Suzana Mati} I: Radi{a Gruji} (Sokrat). (kg) (Desanka), Nikola Pantovi} (kg) (Avgust), Predrag Smiljkovi} ([pijalter); Ostale I: Maja Mihajlovi}, Bogoljub Miti}, (363) 17. oktobar 1997. Slobodan Stamenkovi}, Nevena Prokopijevi}. @ivot u pozori{tu Muzi~ari: Milorad Pej~i}, Boban Stojiljkovi}. P: Dejvid Memet, Pr: Lari Zapia, Ad. i R: David Putnik, S: Sr|an Caki}, K: Predrag Caki}, Izb. m: Bojan Dimitrijevi}. (368) 25. februar 1999. Adamova jaja I: Dragan Dimitrijevi} (Robert), Bojan Dimitrijevi} P: Aldo Nikolaj, Pr: Lilijana Ivanovi}, (Dòn). R: \or|e Tomi}. I: Jasna Radivojevi} (Eva), \or|e Tomi} (Bruno), (364) 14. april 1998. Ninoslav Mili}evi} (Mario). Malogra|ani P: Maksim Gorki, Pr: Milan \okovi}, (369) 8. jun 1999. (Mala scena) Ad. i R: Cisana Murusidze, S: Sr|an Caki}, [kolu vole i Mica i Stole K: Milica Radovanovi}, M: Slavi{a Stevanovi}, P: Dragan Radovi}, R: Kolektiv. Lek: Miroslav Luki}. I: Dragan Mi}alovi}, Gordana Petkovi}, Mirjana I: Blagoje Ivanovi} (Besemjonov Vasilij Ljubi}, Stojan Mladenovi}, \or|e Tomi}, Neboj{a Vasiljevi~), Mirjana Ljubi} (Akulina), Stojan Petkovi}. Repertoar 553

(370) 9. jul 1999. I: Ninoslav Mili}evi} (@utilov), Jasna Radivojevi} Antiratni kabare (Nan~ika), Vesna \or|evi} (Mil~ika), Predrag Smiljkovi} ([andor Lepr{i}), Gordana Petkovi} P: Radi{a Gruji}. (Gospo|a Zeleni}ka), Dragan Mi}alovi} I: Jasna Radivojevi}, Gordana Petkovi}, Mirjana ([erbuli}), \or|e Tomi} (Smrdi}), Dragan Ljubi}, Maja Jovanovi}, Maja Mihajlovi}, Dragan Dimitrijevi} (Gavrilovi}), Bogoljub Miti} (Na| Pal). Mi}alovi}, Ninoslav Mili}evi}, Stojan Mladenovi}, Predrag Smiljkovi}, Bogoljub Miti}. (376) 17. decembar 2001. Om~a na om~u (371) 17. decembar 1999. P: Majkl Stjuart, Ad. i R: Ivana Bogi}evi}, Ne {etaj se gola! S. i K: Sr|an Caki}. P: @or` Fejdo, R: Pavle Lazi}, S: Sr|an Caki}, I: Suzana Mati} (Klea), \or|e Tomi} (Vali), Maja K: Nata{a Blagojevi}, Izb. m: Slavi{a Stevanovi}, Mladenovi} (Monika), Stanislav Gruji} (Alvin). Lek: Miroslav Luki}, Pr: Maja Mihajlovi}. I: Maja Mladenovi} (Klarisa), Dragan Dimitrijevi} (377) 11. januar 2002. (Vantru), Dragan Mi}alovi} (O{perde), Ninoslav Mili}evi} (Viktor), \or|e Tomi} (Romen de @eval), Bajka o caru i pastiru P: Bo{ko Trifunovi}, Ad, R. i S: Miodrag (372) 3. mart 2000. Dinulovi}, K: Darius, M: Borivoje Mladenovi}. Dràvna tajna I: Ninoslav Mili}evi} (Car), Jelena Radenkovi} P: Ljubi{a Din~i}, R: Slavenko Saletovi}, S: Sr|an (kg) (Carica), Milo{ Krstovi} (kg) (Pastir), Suzana Caki}, K: Predrag Caki}, M: Sa{a Stevanovi}, Mati} (Princeza), Stanislav Gruji} (Mudrac), Lek: Miroslav Luki}. Stojan Mladenovi} (Prvi brat, Straàr), \or|e Tomi} (Drugi brat, Dèlat), Maja Mladenovi} I: Dragan Mi}alovi} (Stojan Pe~enka), Maja (Vra~ara, Vila, Baba), Jasna Radivojevi} (Prolog), Mihajlovi} (Roska), \or|e Tomi} (Vlatka), Vesna Zlatko Zloporubovi} (kg) (Maga). \or|evi} (To{ka), Du{an Jovanovi} (Dobrivoje), Ninoslav Mili}evi} (Ministar, Despot), Stojan (378) 20. mart 2002. Mladenovi} (Pomo}nik ministra, Milisav). Lekcija (373) 19. maj 2000. P: Eèn Jonesko, R: Nenad Todorovi}, Tramvaj zvai èlja S: Sr|an Caki}, K: Darius, Izb. m: Milorad Pej~i}, Pom. r: Miodrag Dinulovi}. P: Tenesi Vilijams, R, S. i K: Milan Ple}a{, Izb. m: Sa{a Stevanovi}, Lek: Miroslav Luki}. I: Blagoje Ivanovi} (Profesor), Du{ica Milo{evi} (U~enica), Gordana Petkovi} (Marija). I: Dragana Jovanovi} (Blan{), Stanislav Gruji} (Stenli), Suzana Mati} (Stela), Milan Vasi} (Mi~), Maja Mihajlovi} (Junis). (379) 11. maj 2002. Ku}i!... (374) 25. maj 2000. P: Ljudmila Razumovska, R: Nenad Todorovi}, Ku}a na granici S: Sr|an Caki}, K: Sneàna [imi}, Izb. m: Milorad Pej~i}, Scen. p: Miodrag Kr~marik. P: Slavomir Mroèk, R: Branko Brezovec, S: Angel Docev, K: Sr|an Caki}, M: Bodam I: Vladimir Milojevi} (kg) (Venka), \or|e Tomi} Arsovski. (Oìljak), Bojan Stoj~etovi} (kg) (Sine), Svetlana Veli~kovi} (kg) (Tanja Ri|a), Maja Mladenovi} I: Ninoslav Mili}evi} (Ja), Maja Mladenovi} (@ana), Milan Vasi} (kg) (Foma), Gordana (@ena), Dragan Dimitrijevi} (Tast), Mirjana Ljubi} Petkovi} (An|eo), Stojan Mladenovi} (Majk), (Ta{ta), Stojan Mladenovi} (Carinik, Komandant, Darko Zloporubovi} (kg) (Blizanac). Diplomat) \or|e Tomi} (Diplomat 2, Carinik 2, Grani~ar 2), Dragan Mi}alovi} (Diplomat 3, Carinik 3, [vercer), Boban Milanovski, Robi (380) 25. jun 2002. Go{evski, Miroslav Mihajlovski, Bojan Arsovski, Tajanstvena fioka Igor Veli~kovski (Patrioti). P: Juliju{ Volski, Ad, R, Izb. m. i Kl: @oro Ivanov, S. i K: Sr|an Caki}. (375) 15. maj 2001. I: \or|e Tomi} (Oleg), Gordana Petkovi} Rodoljupci (Amelija), Suzana Mati} (Milica), Du{ica Milo{evi} P: Jovan Popovi} Sterija, Ad, R. i Izb. m: David (Dobrica), Jelena Radenkovi} (Zlotvor), Stanislav Putnik, S: Sr|an Caki}, K: Predrag Caki}. Gruji} (Baraba). 554 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(381) 14. septembar 2002. (386) 9. maj 2003. @or` Danden Poru~nik sa Ini{mora P: Molijer, Ad. i R: Radoslav Milenkovi}, P: Martin Makdona, Pr: Olivera @ivkovi}, S. i K: Juraj Fabri, M: Aleksandar Simi}. R. i Izb. m: Nenad Todorovi}, S: Sr|an Caki}, K: Sneàna [imi}. I: Radi{a Gruji} (@or` Danden), Suzana Gruji} (Anèlika), Blagoje Ivanovi} (Gospodin od I: Radoman Konti} (kg) (Doni), Bojan Stoj~etovi} Sotanvila), Gordana Petkovi} (Gospo|a od (Dejvi), Igor Damjanovi} (kg) (Pedrik), Svetlana Sotanvila), Stanislav Gruji} (Klitandar), Maja Veli~kovi} (Mejred), \or|e Tomi} (Dèjms), Milan Jovanovi} (Klodina), \or|e Tomi} (Liben), Bojan Vasi} (Kristi), Maja Jovanovi} (Brendan), Miodrag Stoj~etovi} (Kolen). Kr~marik (kg) (Dòi).

(382) 18. novembar 2002. (387) 15. oktobar 2003. Prosja~ka opera Tri praseta P: Vaclav Havel, R: Katarina Petrovi}, S: Todor Ad, R, Izb. m: Nenad Todorovi}, S: Sr|an Caki}, Lalicki, K: Marija Mihajlovi}, M: Janja Lon~ar. K: Emilija Karapandì}. I: Milan Vasi} (Mekhit), Bogoljub Miti} (Pi~am), I: \or|e Tomi} (Vuk), Miodrag Kr~marik, Vesna Dragan Mi}alovi} (Lokit), Bojan Stoj~etovi} (Fil~), Mitrovi} \or|evi}, Du{ica Milo{evi} (Prase), \or|e Tomi} (Dìm), Stanislav Gruji} (Dèk), Milan Vasi} (Narator). Stojan Mladenovi} (Harold), Du{an Jovanovi} (kg) (Dòn), Predrag Smiljkovi} (Pijanac), Darko Zloporubovi} (kg) (Konobar), Aleksandra Cuci} (388) 9. decembar 2003. (Dèni), Gordana Petkovi} (Dijana), Du{ica Iza kulusa Milo{evi} (G|a Pi~am), Maja Jovanovi} (Poli), Suzana Gruji} (Lusi). P: Majkl Frejn, R: Petar Kaukov, S, K: Elica Georgijeva, Scen. p: Miodrag Kr~marik. (383) 27. decembar 2002. I: Sanja Krstovi} (Doti Otli), Radoman Konti} (Lojd Dalas), Bojan Stoj~etovi} (Gari Leèn), Crvenkapa Maja Jovanovi} (Bruki Aston), Maja Mihajlovi} P: Aleksandar Popovi}, R. i Izb. m: Nenad (Popi Norton-Tejlor), Milan Vasi} (Frederik Todorovi}, S: Sr|an Caki}, K: Emilija Felous), Aleksandra Cuci} (Belinda Bler), \or|e Karapandì}. Tomi} (Tim Olgud), Blagoje Ivanovi} (Selsdon Moubri). I: Aleksandra Cuci} (Crvenkapa), Du{ica Milo{evi} (Ivanka), Gordana Petkovi} (Mama, Baka), Miodrag Kr~marik (kg) (Lovac), Milan (389) 11. decembar 2003. Vasi} (Vuk), Darko Zloporubovi} (kg) (Drvo). Morska so P: Emil Bonev, R: Oliver Viktorovi}, (384) 6. mart 2003. Pom. r: Dragoslav Brankovi}, S: Sr|an Caki}, K, Izb. m: Nata{a Blagojevi} i Ljubi{a Milenkovi}, Podvala Kor: Tijana Savi} i Aleksandar Savi}. R. i M: \or|e \uri~ko, S: Srdan Caki}. I: Dragan Mi}alovi} (Emil), Gordana Petkovi} I: Milan Vasi} (Advokat Patlen), Aleksandra Cuci} (Sonja), Enes Hamidovi} (Dimitrije), Ivana \oki} (Gospo|a Patlen), Bojan Stoj~etovi} (Viljem), (Tanja). \or|e Tomi} (Anjele), Bogoljub Miti} (Bartolen). (390) 29. decembar 2003. (385) 11. april 2003. Mala sirena Vesnik prole}a II P: @eljko Huba~, R: Nenad Todorovi}, S: Sr|an P: Bojan Stoj~etovi}, Ad. i R: Nenad Todorovi}, Caki}, K: Emilija Karapandì}. S: Sr|an Caki}, M: Bojan Stoj~etovi}. I: Maja Jovanovi} (Mala sirena), Aleksandra I: Bojan Stoj~etovi} (Kamperlajn), Svetlana Cuci} (Sestra Male sirene, Morska ve{tica, Veli~kovi} (Zoa), Milan Vasi} (Sladoledìja), Papagaj Dò), Gordana Petkovi} (Okata Cipola, Blagoje Ivanovi} (Dankan), Darko Zloporubovi} Kralj), Du{ica Milo{evi} (Tuna u{ati, Sluga), Maja (Prodavac novina). Mihajlovi} (General Oktopad, Princ). Repertoar 555

PRI[TINA

POKRAJINSKO NARODNO POZORI[TE

DRAMA NA I: Ankica Milenkovi} (Gospo|a Voren), Du{Ica Mitrovi} (Vivi), Branko Babovi} (Frenk Gardner), SRPSKOHRVATSKOM Jovica Veljkovi} (Pred), Zlatko Pov{i} (Ser D`ord` Krefts), Stevan \or|evi} (Samjuel JEZIKU Gardner),

(372) 2. decembar 1986. (375) 26. novembar 1987. Mre{}enje {arana P: Aleksandar Popovi}, R, K: Marijana B. Na pu~ini Petrovi}, S: Milutin Kosti}, M: Igor Popovi}. P: Slavomir Mroèk, Pr: Petar Vuji~i}, I: Milica Blagojevi} (Mica), Lajo{ Balog (Borko), R, izb. m: Mi{ko Milojevi}, Pom. r: Uglje{a Uglje{a Vujovi} (Sveta), Miomir Radojkovi} Vujovi}, S: Milutin Kosti}, K: Violeta Dàferi, (Mitar), Mijat Radonji} (Vasa), RuÌca \oki} Izb. m: Marko Popovi}. (Bosa), Nada Radonji} (Gospava), Zlatko Pov{i} I: Uglje{a Vujovi} (Debeli), Miomir Radojkovi} (Kapetan Ozne), Jovica Veljkovi} (êtnik). (Srednji), Ljubomir Todi} (Mr{avi), Zlatko Pov{i} (Po{tar), Ekrem êhaji} (Sluga), Ruìca \oki} (373) 19. mart 1987. (Debela), Ankica Milenkovi} (Srednja), Du{ica Rodoljupci Mitrovi} (Mr{ava), Milica Blagojevi} (Po{tarka), Olga Mandrapa (Slu{kinja). P: Jovan Sterija Popovi}, R: Borislav Grigorovi}, S: Milutin Kosti}, S: Sneàna Kova~evi}, M: Ba{kim [ehu. (376) 29. april 1988. I: Uglje{a Vujovi} (@utilov), Milica Blagojevi} Samoubica (Nan~ika), Du{Ica Mitrovi} (Mil~ika), Arjan [ehu P: Nikolaj Robertovi~ Erdman, Pr: Milivoje (Eden), Ljubomir Todi} ([andor Lepr{i}), RuÌca Jovanovi}, R: Mi{ko Milojevi}, Pom. r: Uglje{a \oki} (Gospo|a Zeleni}ka), Ekrem ]ehai} Vujovi}, S: Milutin Kosti}, K: Svetlana Zojki}, ([erbuli}), Stevan \or|evi} (Smrdi}), Miomir M: Zoran Mileti}, Kor: Milica Jovanovi}. Radojkovi} (Gavrilovi}), Lajo{ Balog (Na| Pal), Branko Babovi} (Skorote~a). I: Miomir Radojkovi} (Podsekaqnikov), Radmila Radovanovi} (kg) (Marija Lukjanova), Ruìca (374) 2. jul 1987. \oki} (Serafina Iljin{ina), Uglje{a Vujovi} (Kalabu{kin), Ljubica Mileti} (Margarita Zanat gospo|e Vorn Ivanovna), Jovica Veljkovi} (Golo{parov), Ekrem P: Dòrd` Bernard [o, R: Aleksandar Kova~evi}, ]ehai} (Jegor Temefjorovi~), Zlatko Pov{i} Asr: Miomir Radojkovi}, S: Milutin Kosti}, (Nikifor Arsenijevi~), Stevan \or|evi} (Viktor K: Sneàna Kova~evi}, M: Ba{kim [ehu. Viktorovi~), Ljubomir Todi} (Otac Jelpidij), Ankica 556 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Milenkovi} (Kleopatra Maksimovna), Nada (381) 5. oktobar 1991. Radonji} (Raisa Filipovna), Du{ica Mitrovi} Mali Radojica i Kraljevi} Marko (Gluvonemi mladi}), Bedrije Azizi (Dina Pa D’Espanj), Olga Mandrapa (Grunja), Sa{a Panti} P: Stevan Koprivica, R: Srboljub Boìnovi}, (Starica), Ramadan Maljaj-Badi (Kom{ija), Hisnije S: Milutin Kosti}, K: Sneàna [arac, Mu~aj (Kom{inica), Mijat Radonji} (I pijanac, I Kor: Ljiljana Vujovi}, Pom. r: Uglje{a Vujovi}. pogrebnik), Branko Babovi} (II pijanac, II I: Goran Milev (Mali Radojica), Uglje{a Vujovi} pogrebnik), @ivorad Mileti} (De~ak). (Marko Kraljevi}), Sun~ica \oki} (Janja kr~marica), Nikola Markovi} (Mr|an), Biljana (377) 24. jun 1988. Joki} (Hajkuna), Ekrem êhaji} (Aga), Marina Milenkovi} (Aginica), Jovanka Mandi} (Vila), Raste trava Lajo{ Balog (Musa Kesedìja), Sneàna Vlajovi} P: Slobodan Stojanovi}, R: Mi{ko Milojevi}, (Di Fra|ile), Dragana Kova~evi} (Skotov), Branko S: Milutin Kosti}, K: Violeta Dàferi, Babovi} (I Tur~in), Sa{a Panti} (II Tur~in), Maja M: Ivica Pen~i}. Hadìpan~etovi}, Alisa Crnovr{anin, Ana Vujovi}, I: Faruk Begoli (kg) (Mihajlo Jankovi}), Miomir Biljana Milo{evi}, Jelena Ga{i} (Igra~ice). Radojkovi} (Sr|an Borojevi}), Ankica Milenkovi} (Vera), Stevan \or|evi} (Kneèvi}), Uglje{a (382) 28. april 1992. Vujovi} (Bata Radonji}), Mijat Radonji} (Taj), Ko se boji Virdìnije Vulf? Branko Babovi} (Mladi}), Du{ica Mitrovi} (Devojka), Ruìca \oki} (Jelena). P: Edvard Olbi, R: Ljuba Milo{evi}, S: Velizar Srbljanovi}, K: Svetlana Zojki}. M: Borivoje (378) 31. mart 1989. Mladenovi}, Pom. r: Uglje{a Vujovi}. Vol{ebnici I: Ankica Milenkovi} (Marta), Uglje{a Vujovi} (Dòrd`), Sneàna Vlajovi} (Hani), Petar Anti} (Nik). P: Slobodan Tomovi}, R: Tibor Vajda, S: Milutin Kosti}, K: Anamaria Mihajlovi}. (383) 10. jul 1992. I: Miomir Radojkovi} (Bezdomni), Uglje{a Vujovi} (Voland, Majstor, Psihijatar, Islednik), Suzana Kod Zlatnog vola \oki} (Margareta, Daktilografkinja, Medicinska P: Miladin [evarli}, R: Velimir Mitrovi}, S: Milutin sestra), Lajo{ Balog (Bersnajev), Branko Babovi}, Kosti}, K: Nada Jankovi}, Lek: Nada Andreji}. Mijat Radonji}, Sa{a Panti} (Demoni). I: Uglje{a Vujovi} (Jefrem Stoki} Dùdà), Dragana Zrnzevi} (Gospa Dana), Sa{a Panti} (379) 21. januar 1990. (Dòni Risti}-Puki), Sneàna Vlajovi} (Jasmina). Pomor koza P: Dragan Tomi}, R: Uglje{a Vujovi}, S: Milutin (384) 23. april 1993. Kosti}, K: Violeta Dàferi, Izb. m: Vesna Muli}. Staklena menaèrija I: Miomir Radojkovi} (Cvetko Kati}), Ruìca \oki} P: Tenesi Vilijams, R. i Izb. m: Bo{ko Dimitrijevi}, (Mara Kati}), Branko Babovi} (Blagota Blaì}), S: Milutin Kosti}, K: Sneàna Kova~evi}, Mijat Radonji} (Rista Kili}), Lek: Radovan Kneèvi}. Dragana Kova~evi} (Lola Krsti}), Ekrem êhaji} I: Ankica Milenkovi} (Amanda), Nikola Markovi} (Vojkan Beri}), Sa{a Panti} (Mirko Pr~i}), Ljubica (Tom), Dejan Gruji} (Dìm). Dimi} (Seljanka), Jovica Veljkovi} (Seljak I), Lajo{ Balog (Seljak II), Ljubomir Todi} (Milicioner). (385) 4. jul 1993. Svetislav i Mileva (380) 3. mart 1991. P: Milo{ Nikoli}, R: Velimir Mitrovi}, S: Dejan Narodni poslanik Panteli}, K: Nada Jankovi}, M: Zoran Mileti}, P: Branislav Nu{i}, Ad. i R: Aleksandar Ber~ek, Scen. p: Ivica Klemenc, Lek: Radovan Kneèvi}. S: Geroslav Zari}, K: Violeta Dàferi, M: Zoran I: Miomir Radojkovi} (Du{a Milo{ev), Sa{a Panti} Simjanovi}. (Gliga Milo{ev), Dragana Kova~evi} (Velinka I: Milija Vukovi} (Jevrem Proki}), Milica Blagojevi} Milo{ev), Nikola Markovi} (Svetislav Milo{ev), (Pavka), Sun~ica Doki} (Danica), Zlatko Pov{i} Zlatko Pov{i} (Iva Nikolin), Nada Radonji} (Spira), Ruìca \oki} (Spirinica), Sa{a Panti} (\ur|ina Nikolin), Branko Babovi} (Aleksa (Ivkovi}), Dragi{a Kova~evi} (Gospa Marina), Nikolin), Sla|ana Vlajovi} (Cveta Nikolin), Biljana Mirko Babi} (kg) (Sekuli}), Uglje{a Vujovi} Joki} (Mileva Nikolin), Uglje{a Vujovi} (Kom{ija (Jovica Jerkovi}), Milija Vukovi} (kg) (Sima Bata), Igor Borojevi} (Savica), Mijat Radonji} Soki}), Vlada Jevtovi} (kg) (Sreta), Mijat Radonji} (Predsednik), Dragana Zrnzevi} (Milka iz Birta), (Mladen), Jovica Veljkovi} (@andarm). Jovica Veljkovi} (Strajin iz vlasti). Repertoar 557

(386) 28. oktobar 1993. (390) 21. oktobar 1994. Purpurno ostrvo Pokojnik P: Mihail Afanasjevi~ Bulgakov, Ad. i R: Ljuba P: Branislav Nu{i}, R: Nebo{a Bradi}, Milo{evi}, S: Milutin Kosti}, K: Svetlana Zojki}, S. i K: Svetlana Zojki}. M: Gordana \ur|evi} Izb m: Borivoje Mladenovi}, Kor: Abdurahman Nok{i}i, Lek: Radovan Kneèvi}, Tomi}, Dram. i Pom. r: Mirko @ari}. Pom. r: Uglje{a Vujovi}. I: Uglje{a Vujovi} (Pavle Mari}), Branko Babovi} I: Uglje{a Vujovi} (Genadij Pamfilovi~, Lord (Mile Novakovi}), Miomir Radojkovi} (Spasoje Eduard Glenarvan), Miomir Radojkovi} (Vasilij Blagojevi}), Ljubomir Todi} (Gospodin \uri}), Dimogackij alias Kiri Kuki), Nikola Markovi} Nikola Markovi} (Ljubomir Proti}), Zlatko Pov{i} (Metalkin Nikanor alias Papartu), Stevan \or|evi} (Mladen \okovi}), Sa{a Panti} (Mile), Stevan (@ak Patanem), Ankica Milenkovi} (Lidija, Ledi \or|evi} (Adolf [varc), Milica Blagojevi} (Rina), Glenarvan), Zlatko Pov{i} (Kapetan Hateras), Ankica Milenkovi} (Agnija), Sla|ana Vlajovi} Ljubica Mileti} (Betci), Branko Babovi} (Lili Tiki, (Vukica), Miodrag Rako~evi} (Policijski agent), Vojskovo|a), Sa{a Panti} (Suzi Buzi, Beli Radmila Stojkovi} (Ana), Jasmina Stoiljkovi} Arapin), Jovica Veljkovi} (Kaj Kum), Jovanka (Sofija). Mandi} (Fara Tets), Ekrem êhaji} (Sava Luki}), Ljiljana Vujovi}, Milica Blagojevi}, Nada Radonji}, Sla|ana Vlajovi}, Dragana Zrnzevi}, Biljana (391) 23. decembar 1994. Joki}, Jasmina Dini} (Odaliske). ârobnjak iz Oza

(387) 5. novembar 1993. P: Frank Baum, Pr: Aleksandra Glovacki, R: Lilijana Arsenov Ivanovi}, S: Boris êr{kov, Mu~enica Krstinja K: Biljana Krsti}, M: Aleksandar Dogandì}, P: Ratko Popovi}, R: Du{ko Mihailovi}, Dram: Mirko @ari}. S: Milutin Kosti}, M: Gordana Simi}. I: Evgenija Stankovi} (Doroti), Igor Borojevi} I: Olga Mandrapa (Krstinja). (Stra{ilo), Igor Damnjanovi} (Limeni drvose~a), Dejan Cicmilovi} (Lav), Dragana Kova~evi} (388) 14. mart 1994. (Dobra Severna ~arobnica), Jasmina Stoiljkovi} Mrtva straà (Dobra Ju`na ~arobnica), Nevena Arsenov (Opaka Zapadna ve{tica), Mirvad Kuri}, Stevan P: Radosav Stojanovi}, R: Miomir Stamenkovi}, \or|evi} (Dve kreaturice), Mirvad Kuri}, Stevan S. i K: Svetlana Zojki}, M: Miroljub Aran|elovi} \or|evi} (Dva straàra). Rasinski, Kor: Ivica Klemenc, Lek: Radovan Kneèvi}, Pom. r, Dram: Mirko @ari}. I: Nikola Markovi} (Ivan Dabi`ljevi}), Miomir (392) 3. mart 1995. Radojkovi} (Aleksa Dabi`ljevi}), Milica Blagojevi} Srpska drama (Dana Dabi`ljevi}), Igor Damjanovi} (Marko Dabi`ljevi}), Sla|ana Vlajovi} (An|ela Vu~evi}), P: Sini{a Kova~evi}, R: Neboj{a Bradi}, Olga Mandrapa (Gospo|a Jelisaveta), Uglje{a S: Velizar Srbljanovi}, K: Ivanka Popovi}, Vujovi} (Gavrilo \ur|evi}), Vesna An|elkovi} M: Zoran Obrenovi}. (Marija \ur|evi}), Sa{a Panti} (Ilju{ Bejta, Jaukovi}), Zlatko Pov{i} (Mali}), Branko Babovi} I: Miomir Radojkovi} (Obrad Sre}kovi}), Milija (Blaò Uvanovi}), Radmila Stojkovi} Vukovi} (Major Vuka{in Katunac), Mirvad Kuri} (Sekretarica), Biljana Joki} (Sabra), @ivorad (Vojnik sa {ajka~om), Nikola Markovi} (Vojnik sa Mileti} (Ahmed), Stevan \or|evi} (Nepoznati), petokrakom), Igor Damnjanovi} (Vojnik sa Dragana Kova~evi} (Monahinja). {lemom).

(389) 28. april 1994. (393) 14. jun 1995. Draga Jelena Sergejevna Laki komad P: Ljudmila Razumovska, R: Izb. m: Bo{ko Dimitrijevi}, S. i K: Svetlana Zojki}, P: Neboj{a Rom~evi}, R: Neboj{a Bradi}, Kor: Abdurahman Nok{i}i, Lek: Radovan S: Velizar Srbljanovi}, K: Vanja Popovi}, Kne`evi}. M: Zoran Obrenovi}. I: Ankica Milenkovi} (Jelena Sergejevna), I: Mirvad Kuri} (\or|e), Dragana Radojevi} Dragana Zrnzevi} (Ljalja), Igor Damjanovi} (Seka), Ankica Milenkovi} (Tetka Dara), Uglje{a (Volo|a), Nikola Markovi} (Pa{a), Igor Borojevi} Vujovi} (Rade), Igor Damnjanovi} (Drogirani (Vica). kreten), Nikola Markovi} (Gospodin). 558 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(394) 16. oktobar 1995. I: Jasmina Stoiljkovi} (Mej), Igor Damnjanovi} (Edi), Mirvad Kuri} (Martin), Miomir Radojkovi} Vlasnik biv{e sre}e (On), Radmila Stojkovi} (Ona). P: Danilo Nikoli}, R: Borislav Grigorovi}, S: Milutin Kosti}, K: Vanja Popovi}, M: Miroljub Aran|elovi}. (399) 14. oktobar 1996. Ba{ êlik I: Miomir Radojkovi} (Atanasko Danilovi}), Igor Damjanovi} (Svetolik Danilovi}), Aida Koàr P: Igor Bojovi}, R: Sa{a Latinovi}, S: Goran (Nevena Danilovi}), Mirvad Kuri} ([ef Ozne), Joksimovi}, K: Samka Ferri, Izb. m: Dragan Dragana Radojevi} (Kli~ka Paragi}), Nikola Martinovi}, Kor: Abdurahman Nok{i}i, Scen. Markovi} (Tuìlac), Uglje{a Vujovi} (General p: Vladimir Cveji}, Lek: Miroslav Vuki}evi}. Ve{ovi}), Branko Babovi} (Kalu|er), Lajo{ Balog I: Jovica Veljkovi} (Car Presvetli), Stevan (Erif Beri{a), Zlatko Pov{i} (Branilac), Jovica \or|evi} (Ilija Pevac), Aida Kolar (Jefimija Veljkovi} ([esti ~ovek), Stevan \or|evi} (Lekar), Princeza), Mirvad Kuri} (Ognjilo), Lajo{ Balog Miodrag Rako~evi} (Vojnik). (Ba{ êlik), Igor Damnjanovi} (Neboj{a Pastir), Miodrag Rako~evi} (Nosonja), Branko Babovi} (Div Trbonja), Jasmina Stoiljkovi}, Radmila (395) 12. decembar 1995. Stojkovi}, Anika Mili}evi} (Zanosne vile). Krvava teta P: Novica Savi}, R: Lilijana Arsenov Ivanovi}, (400) 27. decembar 1996. S: Milutin Kosti}, K: Samka Ferri, Kralj Ibi okovani M: Miroljub Aran|elovi}. P: Alfred @ari, Pr: Ivanka Markovi} i Ajsa & Milan I: Miomir Radojkovi} (Ljubisav), Ankica Milenkovi} Kundakovi}, R: Velimir Mitrovi}, S: Dejan (Radinka), Stevan \or|evi} (Milat). Panteli}, K: Samka Ferri, M: Zoran Mileti}, Kor. i Scen. p: Petar Rajkovi}, (396) 10. februar 1996. Mask: Dragan Jeremi}. Sumnjivo lice I: KRALJ IBI: Milija Vukovi} (Otac Ibi), Dragana Radojevi} (Majka Ibi), Miomir Radojkovi} P: Branislav Nu{i}, R: Velimir Mitrovi}, S: Dejan (Kapetan Bordir), Mirvad Kuri} (Pil), Miodrag Panteli}, K: Samka Ferri, M: Zoran Mileti}, Rako~evi} (Kotis), Zlatko Pov{i} (Kralj Lek: Milosav Vuki}evi}. Venceslav), Nada Radonji} (Kraljica I: Milija Vukovi} (Jerotije Panti}), Nada Radonji} Rozamunda), Igor Damnjanovi} (Bugrelav), (An|a), Radmila Stojkovi} (Marica), Mirvad Kuri} Uglje{a Vujovi} (Car Aleksej), Lajo{ Balog (Vi}a), Miomir Radojkovi} (@ika), Zlatko Pov{i} (General La{i), Nikola Markovi} (@iron), Branko (Milosav), Lajo{ Balog (Tasa), Igor Damnjanovi} Babovi}, Jovica Veljkovi}, Stevan \or|evi} (\oka), Jovica Veljkovi} (Aleksa Zunji}), Branko (Plemi}i, Sudije, Bankari), Milica Blagojevi}, Babovi} (Gazda Miladin), Stevan \or|evi} Jasmina Stoiljkovi}, Radmila Stojkovi} (Gazda Spasa), Miodrag Rako~evi} (Josa), Milan (Bahantkinje); Kosti}, Sait Ramadani (Muzi~ari). OKOVANI IBI: Milija Vukovi} (Otac Ibi), Dragana Radojevi} (Majka Ibi), Miodrag Rako~evi} (Pi{onja), Aida Koàr (Eletera), Mirvad Kuri} (397) 27. april 1996. (Pi{ko), Branko Babovi}, Igor Damnjanovi}, ]elava peva~ica Nikola Markovi} (Tri slobodna ~oveka), Miomir Radojkovi} (Lord Dolegled), Uglje{a Vujovi} P: Eèn Jonesko, R: Ivica Klemenc, S: Milutin (Sulejman), Zlatko Pov{i} (Sudija), Jovica Kosti}, K: Samka Ferri, M: Miroljub Aran|elovi}. Veljkovi} (Tuìlac), Stevan \or|evi} (Branilac), I: Igor Damnjanovi} (G. Smit), Aida Koàr (G|a Lajo{ Balog (Tamni~ar), Zlatko Pov{i}, Stevan Smit), Mirvad Kuri} (G. Martin), Radmila Stojkovi} \or|evi} (Robija{ki nadzornici), Milica Blagojevi}, (G|a Martin), Jasmina Stoiljkovi} (Meri), Miodrag Jasmina Stoiljkovi}, Radmila Stojkovi} (Hanume). Rako~evi} (Vatrogasni kapetan). (401) 28. februar 1997. (398) 12. jun 1996. Golubnja~a Ludi od ljubavi P: Jovan Radulovi}, R. i Izb. m: Jug Radvojevi}, P: Sem [epard, Pr: David Albahari, S: Dejan Panteli}, K: Samka Ferri, Lek: Rada Ad, R. i M: Jug Radivojevi}, S: Dejan Panteli}, Komazec. K: Samka Ferri, Izb. m: Vladimir Rackovi}, I: Nikola Markovi} (Lukica), Igor Damnjanovi} Lek: Milosav Vuki}evi}. (Mi}uka), Branko Babovi} (Kuzman), Dragana Repertoar 559

Radojevi} (Anica), Lajo{ Balog (Dido), Miomir (405) 29. april 1998. Radojkovi} (Lugar), Aida Koàr (Mulica), Miodrag Revizor Rako~evi} (Blijedi Damjan), Uglje{a Vujovi} (Pop Damjanovi}), Zlatko Pov{i} (Vladika), Mirvad P: Nikolaj Vasiljevi~ Gogolj, Ad. i R: Velimir Kuri} (U~itelj), Miodrag Kr~marik ([koravko), Mitrovi}, S: Dejan Panteli}, K: Samka Ferri, Jovica Veljkovi} (Ante), Aleksandar Mihajlovi} M: Zoran Mileti}, Mask: Dragoljub Jeremi}. (Stipan), Stevan \or|evi} (Milicioner), Zoran I: Igor Damnjanovi} (Ivan Aleksandrovi~ Rokvi}, Katarina Stojanovi}, Vukota Vujovi}, Hlestakov), Lajo{ Balog (Osip), Miodrag Marko Mandrapa, Tamara Grahovac, Ivanka Rako~evi} (Gradona~elnik), Dragana Radojevi} Simi}, Erika Mihajlov, Jelena Lu~i} (Deca). (Ana Andrejevna), Anika Mili}evi} (Marija Antonovna), Mirvad Kuri} (Ljapkin-Tapkin), Branko Babovi} (Zemljanika), Stevan \or|evi} (402) 9. maj 1997. (Hlopov), Miomir Radojkovi} (Ivan Kuzmi~ Zla èna [pekin), Miodrag Kr~marik (Dob~inski), Nikola Markovi} (Bob~inski), Jovica Veljkovi} (Abdulin), P: Jovan Popovi} Sterija, R, S. i Izb. m: Miroslav Vladimir Milojevi} (Kelner), Dejan Kova~ (Mi{ka). Benka, K: Samka Ferri, Lek: Radovan Kneèvi}, Mask: Dragan Jeremi}. (406) 31. oktobar 1998. I: Miomir Radojkovi} (Graf Trifi}), Dragana Radojevi} (Sultana), Aida Koàr (Persida), Igor Rodoljupci Damnjanovi} (Stevan), Miodrag Rako~evi} P: Jovan Popovi} Sterija, Ad. i. R: Velimir (Sreta), Jasmina Stoiljkovi} (Pela). Mitrovi}, S: Dejan Panteli}, K: Samka Ferri, M: Zoran Mileti}, Mask: Dragan Jeremi}. (403) 10. oktobar 1997. I: Miodrag Rako~evi} (@utilov), Milica Blagojevi} (Nan~ika), Anika Mili}evi} (Mil~ika), Igor Sabirni centar Damnjanovi} (Lepr{i}), Dragana Radojevi} (Zeleni}ka), Branko Babovi} ([erbuli}), Mirvad P: Du{an Kova~evi}, Ad. i R: Jug Radivojevi}, Kuri} (Smrdi}), Miomir Radojkovi} (Gavrilovi}), S: Dejan Panteli}, K: Samka Ferri, M: Miroljub Lajo{ Balog (Na| Pal). Aran|elovi} Rasinski. I: LI^NOSTI U KU]I: Lajo{ Balog (Mihajlo Pavlovi}), Olga Mandrapa (Tetka Angelina), (407) 11. mart 1999. Mirvad Kuri} (Ivan Pavlovi}), Ankica Milenkovi} Porodi~ne pri~e (Leposava Lepa Pekarka), Miomir Radojkovi} P: Biljana Srbljanovi}, R. i Izb. m: Nenad (Simeun Savski), Aida Koàr (Jelena Kati} Todorovi}, S: Dejan Panteli}, K: Samka Ferri, Popovi}), Nikola Markovi} (Petar), Stevan Scen. p: Vladimir Cveji}. \or|evi} (Bata Konj); I: Aida Koàr (Nade`da), Igor Damnjanovi} LI^NOSTI U SABIRNOM CENTRU: Anika (Vojin), Anika Mili}evi} (Milena), Miodrag Mili}evi} (Milica Pavlovi}), Igor Damnjanovi} Kr~marik (Andrija). (Stevan Savski Keser), Branko Babovi} (Janko Savski), Miodrag Rako~evi} (Marko Pekar), Uglje{a Vujovi} (Doktor Kati}), Miodrag Kr~marik (408) 31. decembar 1999. (Sre}ko Ruzmarin). Metohijska ikona P: Radosav Stojanovi}, R: Miomir Radojkovi}. (404) 29. decembar 1997. I: Miomir Radojkovi} (Mitar). ûdo u [arganu P: Ljubomir Simovi}, R. i S: Miroslav Benka, K: Samka Ferri, M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski, Lek: Radovan Kneèvi}, Pom. r: Igor Damnjanovi}. I: Ankica Milenkovi} (Ikonija), Dragana Radojevi} (Gospava), Aida Koàr (Cmilja), Mirvad Kuri} (An|elko), Miodrag Rako~evi} (Mile), Miomir Radojkovi} (Stavra), Lajo{ Balog (Prosjak), Stevan \or|evi} (Skitnica), Jasmina Stoiljkovi} (Jagoda), Branko Babovi} (Vilotijevi}), Nikola Markovi} (Islednik), Uglje{a Vujovi} (Manojlo), Igor Damnjanovi} (Tanasko). 560 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(412) 13. decembar 1987. Nëna shkon në parajsë (Majka ide u raj) P: Ymer Shkreli, R: Besim Sahatiu, S: Agim Rudi, K: Lumturie Bajri, M: Bashkim Shehu, DRAMA NA ALBANSKOM Lek: Kimete Agai. I: Melihate Ajeti (Nene), Xhevat Qena (Xhema), JEZIKU Hazir Myftari (Selimi), Bislim Muçaj (Flamuri), Selman Jusufi (Naimi), Hysnie Muçaj (Choqeruesja), Gazmend Plakolli (Gezimi).

(413) 16. jun 1988. Vdekja më vjen prej syve të tillë (Smrt mi dolazi iz takvih o~iju) P: Rexhep Qosja, Ad, R, Dram: Fadil Hysaj, S: Nuredin Loxha, K: Violet Xhaferi, Lek: Kimete (409) 28. decembar 1986. Agai. Emira I: Selman Jusufi (Xhezairi), Avadush Hasani (Dawolli), Bislim Muçaj (Leci), Fatime Sefaj P: Frano Anton Santori, R: Ismail Ymeri, (Rudina), Skender Tafaj (Flokekoqi), Shani S: Nuredin Loxha, K: Violeta Xhaferi, M: Rauf Pallasaka (Astmatiku), Syle Kuëi (Rinushi), Dhomi, Lek: Kimete Agai. Sulejman Lokaj (Bejteshi), Malo Gami (Plaku I: Drita Boshnjaku (Emira), Agim Shala (Miham), lypes dhe, Tafili), Agim Shala (Syla), Ragip Loxha Selman Jusuf (Albenci), Fatime Sefaj (Kalina), (Gjykatesi), Ahmet Spahiu (Babai), Sabri Sabri Fejzullahu (Kallonjeri), Skender Tafaj Fejzullahu (Arifi i emeudur), Aslan Hasaj (Sateri), (Motmadhi), Ahmet Spahiu (Bardhiu), Fatime Malaj-Badi (Ramadan Teliku), Beqir Lecaj Llugi-Qi-Ademi (Lipsia), Shani Pallasaka (Gjergji), (Kasemoi). Safete Rogova (Kalimera), Melihate Ajetli (Ligeresha), Ragip Loxha (Krye kuqi), Avdush (414) 15. januar 1989. Hasani (Ferdinandi), Selman Lokaj (Vin~enci), Vegullia (Privi|enje) Ramadan Malaj-Badi (Markangjeti), Malo Gami (Gavnli), Syle Kuçi (Karli), Sinan Vllasaliu (Zefi). P: Beqir Musliu, Ad, Dr: Fadil Hysaj, R: Fetah Mehmeti, S, K: Nuredin Loxha, M: Rauf Dhomi, Lek: Kimete Agaj, Kor: Abi Nokshioi. (410) 26. april 1987. I: Dibran Tahiri (Meylan Jusufi), Sulejmon Lokaj Brëgu i Pikëllimit (Breg `alosti) (Hula), Selman Jusufi (Taif), Asllan Hasaj (Kurt Alia), Shani Pallasaka (Varrtari), Safete Rogova P: Teki Dervishi, R: Vladimir Mil~in, S: Krste S. (Hava), Mehmet Breznica (Kaci), Hysni Sylaj Xhidrov. K: Violeta Xhaferi, M: Bashkim Shehu, (Hafiz Imami), Ragip Loxha (Burri I), Ahmet Lek: . Kimete Agaj. Spahiu (Burri II), Enver Kacaniku (Burri III). I: Istref Begolli, Cun Lajçi, Drita Begolli, Ajshe Ramadani, Fatime Sefaj, Malo Gami, Adelajde (415) 2. februar 1989. Sopi, Hazir Myftari, Avdush Hasani, Selman Burri Burrë (^ovek je ~ovek) Jusufi, Dibran Tahiri, Skender Tafaj, Ramadan P: Kristo Floqi, R: Ahmet Jakupi, S: Nuredin Malaj-Badi, Xhevat Qena, Shani Pallasaka, Faruk Loxha, K: Violeta Xhaferi, Izb. m: Sabri ç Begolli, Selman Lokaj, Bislim Mu aj, Safete Fejzullahu, Dr: Fadil Hysaj, Lek: Kimete Agaj. Rogova, Luminie Muçaj. I: Ali Ahmeti (Zullumi, Mihal, Gargulli), Hysnije Muçaj (Bajamja, Katina, Gala), Afrim Kasapolli (411) 23. jun 1987. (Karafili, Koci), Mem Mikullovci (Kermilli, Miti), Sabri Fejzullahu (Kastraveci, Buffi), Aferdita Ventrusët Gashi (Manurja, Galica). P: Agim Mala, R: Agim Sopi, S: Nuredin Loxha, K: Violeta Xhaferi. M: Bashkim Shehu, (416) 9. jun 1989. Lek: Kimete Agai. Doktor Fausti Kobzi (Doktor Faust) I: Skender Tafaj, Afrim Kasapolli, Xhevat Qorraj, P: Kristofer Marlou, Pr: Nehat S. Hoxha, R: Agim Avdush Hasani, Ragip Loxha, Igballe Qena, Sabri Sopi. S: Nuredin Loxha, K: Violeta Xhaferi, Fejzullahu, Hysnije Muçaj. Adem Mikullovci, M: Gjon Gjevelekaj, Dr: Fadil Hysaj, Lek: Kimete Afrodite Gashi, Selman Jusufi. Agaj. Repertoar 561

I: Cun Lajçi (Doktor Fausti), Xhevat Qorraj (422) 26. februar 1993. (Mefistofeli), Lumnije Muçaj (Engjulli i mire (Margarita), Teuta Ajdini (Engjulli i lige (Helena), Lkeni i Hasit (Ha{ko jezero) Sulejmon Lokaj (Luciferi), Shani Pallasaka (Karli i P: Edi Shukriu, R: Muharem Qena, S: Shuqri V i Romes), Malo Gami (Plaku), Asllan Hasaj Nimani, K: Lumturije Bajri, M: Fahri Beqiri, (Valentini), Ramadan Malaj-Badi (Nje kalores), Kor: Aburahman Nokchiqi, Lek: Nexhat Qena. Beqiri Lecaj (Kipsi i Faustit), Sinan Vllasaliu (Hija e Aleksandrit). I: Dibran Tahiri (Rezoneri), Selman Jusufi (Prefekti), Ali Ahmeti (Ipeshkvi), Enver Kaçuaniku (417) 23. maj 1991. (Shehu), Xhevdet Lila (Hoxha), Beqir Lecaj (Popi), Hysni Sylaj (Qytetapi), Bislim Muçaj Alo 1991 (Shtjefen Gjeqovi), Igballe Qena (Kata), Syle Kuçi P: Haçif Mulliqui, R: Ahmet Jakupi, S: Nuredin (Marku), Ramadan Malaj (Hasjani), Alba Loxha, Loxha, K: Violeta Xhaferri, M: Rauf Dhomi. Nora Muçaj, Yll Kaçaniku, Naser Hoti (Nhenesit). I: Sabri Fejzullahu (Rama), Sabri Kasapolli (Rrahmani), Ali Ahmeti (Ali Hoxha), Bislim Muçaj (423) 12. jun 1993. (Rrusta), Beqir Lecaj (Myrtezi), Hysni Sylaj (Elezi), Agim Shala (Agimi), Hysnije Muçaj Krushqit janë te ngrirë (Okamenjeni svatovi) (Dudija), Igballe Qena (Lulja), Kumrije Hoxha P: Ismail Kadare, R: Piro Mani, S. i K: Ismail (Gruaja), Shani Pallasaka (Deputeti), Enver Rama, M: Bashkim Shehu, Kor: Abdurrahman Kacaniku (Zuka), Fatime Llugiqi (Kengtarja), Nokshiqi. Ramadan Malaj (Rexha). I: Shani Pallasaka, Fatime Sefaj, Teute HAjdini, (418) 16. oktobar 1991. Bislim Muçaj, Afrim Kasapolli, Selman Lokaj, Selman Jusufi, Ismail Rama, Nexhmije Selca. Antigone (Antigona) P: Sophokles, R: Agim Sopi, S: Nuredin Loxha, K: Violeta Xhaferri, M: Rauf Dhomi. (424) 31. mart 1994. I: Xhevat Qorraj (Kreoni), Qun Lajçi (Tiresie), Gof Lumnije Muçaj (Antigona), Drita Boshnjaku (Ismena), Bislim Muçaj (Rojtari), Mehmet P: Anton Pashku, R: Xhevat Qoraj, S. i K: Ismail Breznica (Emoni), Drita Krasniqi (Eurodiqi). Rama, M: Rauf Dhomi, Kor: Abdurahman Nokshiqi, Pom. r: Shani Pallasaka. (419) 27. decembar 1991. I: Drita Boshnjaku, Selman Lokaj, Bislim Muçaj, Nastasja Filipovna Xhevat Qoraj. P: Fjodor Mihajlovi~ Dostojevski & Andrzej Wajda, R: Selami Taraku, S. i K: Nuredin Loxha, (425) 14. mart 1995. M: Bashkim Shehu, Lek: Kimete Agaj, Historia e ature qe s’jane (Istorija) Kor: Abdurahman Nokshiqi. I: Jovanka Mandi} (Nastasja Filipovna), Dibran P: Kasem Trebeshina, R: Ilir Bokshi. Tahiri (Mishkin), Enver Petrovci (Rogo`in). I: Bislim Muçaj (Njeriu qe vishet mire), Kumrije Hoxha (Edna), Selman Jusufi (Poeti), Enver (420) 7. maj 1992. Kaqaniku (Burri l Trashe), Shani Pallaska Venecijanka (Zakheu), Shehida Berisha (Jerusha), Anisa Ismali (Jemima), Sunaj Raca (Abelmaimi). R: Faruk Begoli, SL Hasim Lokaj, K: Samka Ferri, M: Rafet Rudi, Lek: Kimete Agaj. (426) 15. jul 1995. I: Drita Krasniqi (Angjella), Cun Lajci (Bernardo, Oria), Vetron Osmani (Lulio), Ilire Vinca (Nena), Garderobisti (Garderober) Arbenesha Grabovci (Valeria). P: Ronald Harvud, R: Selami Taraku, S: Hasim Lokaj, K: Samka Ferri. (421) 4. novembar 1992. Nata e fundit ne Goli otok I: Xhevat Qena (Norman), Igballe Qena (Ledi), (Poslednja no} na Golom otoku) Drita Begolli (Irena), Afrim Kasapolli (Xhaferi Torton), Dibran Tahiri (Z. Oksembi, Edmundi), P: Mehmet Kajtazi, Ad. i R: Xhevat Qorraj, Xhevdet Lila (Glosteri), Hysni Sylaj (Kenti), K: Selman Lokaj. Fatime Llugiçi (Gonerila), Veton Osmani, Skender I: Selman Lokaj, Asllan Hasaj, Xhevat Qorraj. Myftari (Dy Kalores). 562 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(427) 20. novembar 1995. (432) 5. decembar 1997. Dema dhe toreadore (Bikovi i toreadori) Servisi dhe shpirtit (Servis du{a) P: Spiro Qomora, R: Asllan Hasaj, Pom. r: Drita P: Daut Demaku, R: Xhevat Qorraj, S. i K: Samka Krasniqi, S: Asim Lokaj, K: Samka Ferri, Ferri, M: Rafet Rudi, Kor: Abdurahman Nokshiqi. Kor: Abdurahman Nokshiqi, M: Xhevdet Gashi, I: Hysnije Muçaj (Molla), Luan Jaha (Bashkimi), Lek: Safete Rogova. Ali Ahmeti (Hashimi), Xhejlane Godanci (Gruja), I: Dibran Tahiri (Ministri i Arteve), Ali Ahmeti Selman Lokaj (Selmani), Dibran Tahiri (Luli), (Presidenti), Kumrie Hoxha (Bashkoshortja e Asllan Hasaj (Liri). Presid), Drita Boshnjaku (Karmen~ita), Bislim Muçaj (Drifti), Hysni Sylaj (Ministri i mbrojtjes), (433) 1. april 1998. Ramadan Malaj (Antonio), Shani Pallasaka Xhaxha Vanja (Ujka Vanja) (Ministri i Financave), Selman Lokaj (Emilio Feliçe), Enver Kaçuaniku (Minister Kordinator), P: Anton Pavlovi~ ^ehov, R: Agim Sellimi, Fatime Lugiqi (Esmeralda), Asllan Hasaj S: Asim Lokaj, K: Samka Ferri, M: Xhevdet Gashi. (Kardinali). I: Dibran Tahiri (Serebrjakov), Drita Begolli (Elena Andrejevna), Anisa Osmani (Sofija Aleksandrovna), Selman Jusufi (Xhaxha Vanja), (428) 3. april 1996. Bisllim Muçaj (Astrov), Veton Osmani (Telegini), Emigranti Fatima Lugiqi (Marina). P: Slawomir Mro`ek, R: Xhevat Qoraj, S: K: Samka Ferri, M: Xhevdet Gashi. (434) 18. mart 1999. I: Dibran Tahiri, Ali Ahmeti, Xhevat Qoraj. Miles Gloriosus (Hvalisavi vojnik) P: Plautus, Ad. i. R: Asllan Hasaj, S: Shaban (429) 30. maj 1996. Abdula, K: Samka Ferri, M: Xhevdet Gashi, Lek: Safete Rogova. Kur lindi partia (Kako se rodila partija) I: Dibran Tahiri, Selman Lokaj, Drita Begolli, P: Milazim Krasniqi, R: Luan Daka, S: Iliriana Xhejlane Godanci, Adrijana Abdulahu, Veton Loxha, K: Samka Ferri, M: Raof Dhomi. Osmani, Hysni Sylla, Luan Jaha, Asllan Hasaj. I: Bislim Muçaj (Fili), Veton Osmani (Tori), lgballe Qena (Mbretersha), Enver Kaçuaniku (Instruktori), Ali Ahmeti (Gaardiani), Selman Lokaj (Keqilltari), Gjejlane Godanci (Onduluesja), Luan Jaha (Pioni).

(430) 5. februar 1996. Koprraci (Tvrdica) P: Moliere, R: Asllan Hasaj, S: Ismail Rama, K: Samka Ferri, Izb. m: Xhevdet Gashi, Lek: Safete Rugova. I: Ali Ahmeti (Harpagoni), Veton Osmani (Kleanti), Makfire Miftari (Eliza), Hysni Sylaj (Valeri), Xhejlane Godanci (Mariana), Asllan Hasaj (Anselmi), Drita Krasniqi (Frosina), Enver Kaçaniku (Usta Simoni), Selman Lokaj (Usta Jaku), Luan Jaha (Shigjeta).

(431) 26. jun 1997. Babai (Otac) P: August Strindberg, R: Selami Taraku, S: Asim Lokaj, K: Samka Ferri, M: Xhevdet Gashi. I: Dibran Tahiri (Kapiteni), Drita Krasniqi (Laura), Xhejlane Godanci (Berta), Ali Ahmeti (Doktori), Luan Jaha (Prifti), Safete Rugova (Margareta), Enver Kaçaniku (Nejdi). Repertoar 563

\AKOVICA

NARODNO POZORI[TE – TEATRI POPULLOR

(33) 29. novembar 1986. I: Hysen Binaku (Gafi), Jahja Shehu (Rroku), Beba ime Sulejman Lokaj (Peni), Myrvete Kurtishi (Liandra), Elida Shahsivari (Bibi), Gani Jetishi (Xhela), P: Margaret Mejo, Pr: Vehap Shita, R: Muharrem Ahmet Bakija (Mjeku), Ramazan Berkani (Drejtori Qena. S, K: Skender Rexha, Izb. m: Rauf Dhomi. ne dispozicion), Murteza Kurti (Fotoreporteri), Lek: Besim Bokshi. Mejdi Popaj (Ish drejtori), Florije Alijaj (Briandra), I: Ramazan Berkani (Viliem Herison), Myervete Servete Kryeziu (Sekretaresha), Rushe Berisha Kurtishi (Kefi), Hysen Binaku (Xhimi Skat), (Driandra). Oefsere Berkani (Megi), Jahja Shehu (Hennu), Sulejmon Lokaj (Polici), Elida Shasivari (Roksi), (37) 23. april 1988. Gani Jetishi (Xhoni), Lula Bezhi (Mis Petinktoni), Besimi i Humbur Rushe Berisha (Mocti), P: Shaip Grabovci, R: Sadedin Prekazi, S. i K: Skender Rexha. (34) 31. maj 1987. I: Ramazan Brkani (Shkrimtari), Elida Shahsivari Spiuni ballkanik (Balkanski {pijun) (Dhelpra), Ahmet Bakija (Ujku), Nimon Muçaj (Ariu), Florije Haklaj-Alijaj (Pula), Hajdar Salihu P: Dushan Kova~evi}, Pr: Ramiz Kelmendi, (Dashi), Servete Kryeziu (Qengji). R: Selami Taraku, S: Skender Rexha, K: Lumturije Bajri, M: Rauf Dhomi. (38) 23. jun 1988. I: Hadi Shehu (Ilija ^vorovi}), Elida Shasivari Rruga e gjeneralit Dromira (Sonja ^vorovi}), Myrvete Kurtishi (Danica ^vorovi}), Jahja Shehu, Gjura ^vorovi}), Hysen P: Jevrem Brkovi}, R: Aleksandar Kova~evi}, Binaku (Qirxhiu), S, K: Skender Rexha. I: Jahja Shehu (Todor Dromira), Rushe Berisha (Melania), Elida Shahsivari (Violet), Murteza Kurti (35) 12. decembar 1987. (Mashani), Qefsere Berkani Kurtishi Ezopi (Buxhonesha), Myrvete Kurtishi (Dragica), Hzsen P: Guilherme Figueiredo, R: Aleksandar Binaku (Karlo Breda), Mejdi Popaj (Dr. Vugillo ç Kova~evi}, S, K: Skender Rexha. Kapesh), Nimon Mu aj (Novaku), Sulejman Lokaj (Plaku i pare), Gani Jetishi (Plaku i dyte), Hajdar I: Gani Jetishi (Ezop), Sulejman Lokaj (Ksanti), Salihu (Gjuetari i pare), Ramazan Berkani Murteza Kurti (Agnosti), Oefsere Berkani Kurtishi (Gjuetari i dyte), Hajrullah Zherka, Ahmet Bakija (Kleja), Elida Shahsivari (Melita), Ahmet Bakija (Gjetari i trete). (Zezaku). (39) 30. decembar 1988. (36) 26. decembar 1987. Ora e kukuvajes (Kukavi~ji sat) Me ndihmo naze P: Beqir Musliu, R: Fadil Hysaj, P: Atdhe Gashi, R: Atdhe Gashi, S, K: Skender S, K: Skender Rexha, M. i Izb. m: Rauf Dhomi, Rexha, M: Rauf Dhomi, Pom. r: Hysen Binaku. Dr: Dih Mehmeti, Lek: Besim Bokshi. 564 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

I: Muradije Muriqi (Nena), Hadi Shehu (Oexha), I: Hysen Binaku (Halimi), Mervete Kurtishi Jahja Shehu (Shtrigani, Gjel Hanit), Nimon Muçaj (Shpresa), Jahja Shehu (Hamdija), Mejdi Popaj (Kukudhi), Mervete Kurtishi (Nusja-Zana), Hysen (Afrimi), Ramazan Berkani (Sadrija), Sulejman Binaku (Shtrigani I), Sulejmon Lokaj (Shtrigani II), Lokaj (Syla), Hajdar Salihu (Kasapi), Ahmet Gani Jetishi (Shtrigani III), Elida Shashivari Bakija (Milici), Gani Jetishi (Burri), Muradije Muriçi (Shtriga I), Rushe Berisha (Shtriga II), Oefsere (Vajza), Murteza Kurti (Shoku), Gani Jetishi Berkani (Shtriga III), Mejdi Popaj (Dasmon I), (Fytyra I), Arbnor Krusha (Fytyra II). Ramazan Brkani (Dasmori II), Hajdar Salihu (Dasmori III), Ahmet Bakija (Dasmori IV), Murteza (44) 1 mart 1991. Kurti (Dasmori V), Ngadhnjim Fetiu (Femiu), Leon Keraxhiu (Kaloresi). Shoferet P: Laszló Vegel, R: Aco Kova~evi}, S, K: Skender (40) 16. jun 1989. Rexha, M: Rauf Dhomi, Lek: Besim Bokshi Monserati (Monserat) I: Nimon Muçaj (Grezhaku), Jahja Shehu (Bozhiku), Hajdar Salihu (Gavliku), Sulejman P: Emanuel Robles, R: Muharrem Qena, Lokaj (Gubiku), Gani Jetishi (Kraliku), Ramazan S, K: Skender Rexha, M, Izb. m: Rauf Dhomi, Berkani (Leriku), Ahmet Bakija (Referenti i par). Dr: Din Mehmeti, Lek: Besim Bokshi. I: Hadi Shehu (Monserati), Jahja Shehu (Iskierdoja), Hysen Binaku (Ate Koronili), Mejdi (45) 29. jun 1991. Popaj (Suasola), Ahmet Bakija (Moralesi), Hajdar Daullet e varrimit Salihu (Antonansasi), Rushe Berisha (Nena), P: Rushit Ramabaja, R: Fetah Mehmeti, Mervete Kurtishi (Helena), Sulejmon Lokaj (Huan S, K: Skender Rexha, M: Rauf Dhomi. salsedoja), Murteza Kurti (Salas ina), Gani Jetishi (Arnal Luhani), Ramazan Berkani (Rikardoja), I: Mervete Kurtishi (Divanja), Hysen Binaku Hajrulah Zherka, Alit Zahiri, Leon Karagjiu, Yil (Zyhyriu), Mejdi Popaj (Hasani), Florije Alilaj Morina (Murgie), Ismet Deva, Nimon Muçaj, (Mrika), Hadi Sheku (Pali), Jahja Shehu (Pjeter Hektor Frezda, Faton Binaku (Ushtare). Bogdani), Muradije Muriqi (Shengjyla), Sulejman Lokaj (Jektemur), Nimon Muçaj (Mahmud Pashe Mahmud Begolli), Gani Jetishi (Hydaverdi), (41) 25. novembar 1989. Oefsere Kurtishi-Berkani (Nania), Elida Qane e qeshe (Pla~ i smeh) Shahsivari (Qyltenja), Servete Kryeziu (Ymihani), P: Andon Cajupi Zako, R: Ahmet Jakupi, Rushe Berisha (Ajkuna), Edon Kurtishi (Djaloshi), S, K: Skender Rexha, M: Rauf Dhomi, Ahmet Bakija (Telalli), Ramazan Berkani (Roja 1), Lek: Besim Bokshi. Faton Deva (Roja 2), Hajdar Salihu (Roja 3). I: Hadi Shehu (Qajupi), Jahja Shehu (Asdreni), Hysen Binaku (Adhamudhi), Mervete Kurtishi (46) 26. januar 1992. (Lulushja), Nimon Muçaj (Vangjeli), Gani Jetishi Karnavalet e korces (Zeneli), Muradije Muriçi (Tana), Elida Shahsivari P: Spiro Gomora, R: Atdhe Gashi, (Zolejka), Mejdi Popaj (Josifi), Sulejmon Lokaj S, K: Skender Rexha, M: Rauf Dhomi. (Prifti), Rushe Berisha (Kote), Hajdar Salihu (Millonai), Ahmet Bakija (Kangetari), Kushtrim I: Jahja Shehu, Elida Shasivari, Mervete Kurtishi, Fetiu (Dhendri), Ramadan Berkani (Vurkua). Servete Kryeziu, Qefsere Brkani, Ramazan Brkani, Ahmet Bakija, Muradije Muriqi, Gani (42) 7. april 1990. Jetishi, Rushe Berisha. Hena prej letre (Mesec od hartije) (47) 13. jun 1992. P: Mehmet Kraja, R: Fadil Hysaj, S, K: Skender Rexha, M: Rauf Dhomi. Gjeli plagosur I: Jahja Shehu (Maska I), Hysen Binaku (Maska P: Rifat Kukaj, R: Aca Kova~evi}, S, K: Shefljet II), Hadi Shehu (Maska III), Gani Jetishi (Maska Pruhti, M: Rauf Dhomi, Pom. r: Nimon Muçaj. IV), Murteza Kurti (Maska V), Nimon Muçaj (Krye I: Nimon Muçaj (Gjin rrapi), Ylber Muçaj (Gjergji), i pushtetit lokal), Sulejmon Lokaj (Astrologu), Mejdi Popaj (Gjon Petani), Muradie Miriqi Hajdar Salihu (Kronikani), Ramadan Berkani (Nusha), Hajdar Salihu (Kaprteni), Ahmet Bakija (Maestroja), Mejdi Popaj (Poeti). (Oficieri I), Gani Jetishi (Marinar, Vrojtues).

(43) 6. novembar 1990. (48) 15. decembar 1992. Shtepia me shume çelsa Borxhezi fisnik P: Besim Bokshi, R: Aco Kova~evi}, P: Moliere, R: Atdhe Gashi, S, K: Skender Rexha, S, K: Sknder Rexha, M: Rauf Dhomi. Izb. m: Rauf Dhomi, Lek: Besim Bokshi. Repertoar 565

I: Gani Jetishi (Zoti Zurden), Qefsere Brkani (Znja (53) 15. april 1995. Zurden), Elida Dula (Lucia), Mervete Kurtishi (Nikoleta), Ramazan Brkani (Kleonti), Nimon Dredhite e shaptukut ç Mu aj (Kovili), Ahmet Bakija (Doranti), Rishe P: Moliere, R: Aleksandar Kova~evi}, Berisha (Dorimena), Jahja Shehu (Profesori i S: Masar Dushi, M: Rauf Dhomi. muzikes), Muradije Muriçi (Profesori i dancit), Hajdar Salihu (Profesori i skenes), Murteza Kurti I: Hajdar Salihu (Arganti), Ahmet Bakija (Profesori i filozofise), Mejdi Popaj (Rrobaqepesi). (Zheranti), Dren Fetiu (Leandri), Mehdi Popaj (Oktavi), Rushe Berisha (Zerbineta), Floruje Alijaj (Hiasenta), Kushtrium Hoxha (Shaptuku), Nimon (49) 16. maj 1993. Muçaj (Silvestri), Muradije Muriqi (Nerina), Arushk mburraveci Kastriot Shedadi (Karli). P: Agim Byci, R, S. i K: Luan Daka, Izb. m: Rauf Dhomi. (54) 5. jul 1995. I: Ahmet Bakua (Arushku), Muradie Muriqi Tezja e karllit (Mesuesja), Gani Jetishi (Arimadhi), Ramazan Berkani (Loci), Rushe Berisha (Blete mjaltesja), P: Brandon Thomas, Ad: Kristo Floqi, Hajdar Salihu (Bufi), Qefsere Berkani (Bleteza), R: Luan Daka, S, K: Velbona Saliuka. Servete Kryeziu (Suta), Behar Zeneli (Dreri), Sindis Razzak (Zana). I: Ahmet Bakija (Frank Baverley), Kushtrim Hoxha (Jak Tsesney), Mehdi Popaj (Karll Waitgham), Hysen Binaku (Francesk Tsesney), Muradije (50) 16. oktobar 1993. Muriqi (Lucia Allvadores), Lindital Berhysaj Pushet e nenes karrar (Emma Browun), Jahja Shehu (Sepetting), Mervete Kurtishi (Anna), Hajdar Salihu (Brasset). P: Bertolt Brecht, R: Muharrem Qena, S: Masar Dushi, M: Rauf Dhomi. I: Mervete Kurtishi (Tereza Karrar), Kushtrim (55) 12. decembar 1995. Hoxha (Hoze), Jahja Shehu (Pedro), Ramazan Profesionisti Berkani (I Plagosuri), Muradije Muriqi (Manuela), Hysen Binaku (Prifti), Oefsere Berkani (Zonja P: Du{an Kova~evi}, R: Aca Kova~evi}, Perez), Hadi Shehu (Zeri i Gjeneralit), Nimon S: Admir Zhubi. Muçaj, Hajdar Salihu, Ahmet Bakija I: Ramazan Berkani (Teodori), Nimon Muçaj (Peshkataret), Rushe Berisha, Servete Kryeziu (Luka), Rushe Berisha (Marta), (Gra), Arber Fetiu, Edon Kurtishi, Kreshnik Hajdar Salihu (I Cmenduri), Kurtishi (Femije).

(56) 7. decembar 1995. (51) 14. januar 1994. Princesha e humbur Maskarada P: Dan Totheroh, R: Aca Kova~evi}, P: Agim Byci, R: Luan Daka, S, K: Bedri Emra, M: Rauf Dhomi, Pom. r: Nimon Muçaj. M: Astrit Bokshi. I: Mejdi Popaj (Tregimtar), Muradije Muriqi (Ti Vi), I: Mervete Kurtishi (Mesuesja), Ahmet Bakija Rushe Berisha (Sing Lu), Servete Kryeziu (Ol Si), (Gici), Mejdi Popaj (Shopi), Muradije Muriqi Nimon Muçaj (Lu Hu), Hajdar Salihu (Haj Hu), (Shega), Hajdar Salihu (Koci), Rushe Berisha Ahmet Bakija (Mbreti), Behar Zeneli (Heraldi), (Shita), Jahja Shehu (Kobi), Sindis Razzak Gani Jetishi (Dekorateri). (Lauresha).

(52) 23. jun 1994. (57) 17. maj 1996. Qdo gje e eshte e mundur Antigona P: Haqif Mulliqi, R: Ilir Bokshi, S, K: Valbona Saliuka, M: Astrit Bokshi. P: Sofokliu, R: Ilir Bokshi, S, K: Petrit Bakalli, M: Astrit Bokshi. I: Kushtrim Hoxha (Agroni), Mervete Kurtishi (Margareta), Mejdi Popaj (Arbeni), Elida Dula I: Mervete Kurtishi (Antigona), Majlinda Nushi (Sheherezada), Oefsere Berkani (Xhezidja), Jahja (Ismena), Blerim Gjoci (Korifeu), Hadi Shehu Shehu (Jasha), Hysen Binaku (Rraha), Muradie (Kreoni), Hysen Binaku (Tiresia), Mejdi Popaj Muriqi (Xhufa), Ramazan Berkani (Rama), Florije (Emoni), Nimon Muçaj (Rojtari), Ahmet Bakija Alijaj (Karrolina). (Lajmetari), Muradije Muriqi (Euridiqi). 566 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(58) 9. decembar 1996. Elena Gjika R, S: Fadil Hysaj, K: Iliriana Loxha, Izb. m: Rauf Dhomi. I: Anise Ismaili (Elena Gjika), Blerim Gjocaj (Oficer Kolcov), Hadi Shehu (De Martino), Nimon Muçaj (At Luciano), Sulejman Lokaj (Aleksandar Gjika), Jahja Shehu (Obortari I), Hysen Binaku (Obortari II), Ramazan Berkani (Dhimiter Kamarada), Myrvete Kurtishi (Obortarja I), Muradie Muruqi (Obortarja II).

(59) 12. februar 1997. Provo edhe nje here, sam P: Woody Allen, R: Ilir Bokshi, S, K: Petrit Bakalli, M: Astrit Bokshi. I: Armond Morina (Alan Felix), Anise Ismaili (Linda), Emine Toska (Nancy), Gentian Grezda (Humphrey Bogart), Premtim Plakolli (Dick).

(60) 16. maj 1996. Mondi dhe problemi 36 P: Ivoni Reso, R: Ilir Bokshi, S: K: Petrit Bakalli, M: Astrit Bokshi. I: Armond Morina (Mondi), Myrvete Kurtishi (Nena-Dhelpra), Muradie Muriqi (Moza-Bubi), Ramazan Berkani (Ariu), Shpend Vula (Molla-Tuka), Rushe Berisha (Mesuesja-Mesuesjae cirkut), Ylber Ballata (Dardha-Baloja), Bekim Qela (Pjeshka-Lupi).

(61) 2. jul 1997. Kaligula P: Albert Camus, R: Faik Spahiu, S, K: Petrit Bakalli, M: Ilir Bajri, I: Lirak Qelaj (Kaligula), Ilire Binca-Celaj (Cesonija), Lulzim Guhelli (Scipioni).

(62) 27. februar 1998. I ndjeri (Pokojnik) P: Branislav Nu{i}, R: Aca Kova~evi}, S, K: Petrit Bakalli. I: Mejdi Popaj (Pavle Mari}), Ramazan Brkani (Milan Novakovi}), Armond Morina (Spasoje Blagojevi}), Ahmet Bakija (Ljubomir Proti}), Hysen Binaku (Anta), Nimon Muçaj (Mladen \akovi}), Jahja Shehu (Adolf [varc), Muradie Muriqi (Rina), Rrushe Berisha (Vukica). 567

Registar imena

A Arabal Fernando 132, 134, 223, 381, 458, 550 Abu El Rub Omar 107, 123, 124 Aristofan (Aristophanes) 40, 67, 83, 98, 102, A}in Andreja 250 229, 316, 366, 399, 413, 426, 487, 535 A}in Dalija 265, 338 Aritonovi} Srboljub 199, 518 Ady Endre 437 Arsenijevi} Vladimir 155, 322 Albahari David 203, 306 Arsenov Ivanovi} Lilijana 68, 87, 101, 102, 114, 119, 152, 457, 513 Aleksi} Dragan 22, 540 Arto Antoan 20 Aleksi} Jovan 508 A{ar Marsel (Achard Marcel) 73, 85, 413 Aleksi} Slobodan 267 A{kovi} Ivana 110 Alen Vudi (Allen Woody) 178, 241, 438, 477, 566 B Ali Tarik 233, 348 Babarci Laslo 98, 186 Amurio Antonio 114, 134, 226, 391, 526, 535, 551 Bach Richard 437 Andersen Hans Kristijan 29, 465 Ba~i} Zoran 127, 344, 363 Anderson Robert 27, 149, 298, 459 Bah Ri~ard 167 An|eli} Jadranka 48, 168 Baj~eti} Predrag 142, 245 An|eli} Sr|an 61, 353 Baji} Darko 93 Andra{i Atila (Andrási Attila) 35, 210, 435 Bala{ Atila 270 Andrejev Leonid Nikolajevi~ 27, 276, 298, 326 Bala{ Petrovi} Eva 147 Baldu}i Alfredo 143, 287, 345, 449, 531 Andrejevi} Ivan 210, 451 Baleti} Hajdana 249, 349 Andri} Ivo 20, 44, 106, 114, 115, 148, 226, 227, 429, 479, 512, 544 Baloh Geza 195 Andri} Vladimir 103, 469, 500, 501 Balzak 217 Anev Veselin 164, 527 Banjac Mira 230 An-Ski [olom 53, 317 Banovi} Sneàna 264 Anti} Miroslav 20, 114, 454, 512 Baracius Zoltan 147, 414,415 Anti} Mom~ilo 151, 536 Bardìs Entoni 254 Antoan Andre Pol 227, 545 Bariko Alesandro 235, 336 Antonijevi} Predrag 76, 371 Baril Pjer (Barilt Pierre) 147, 415 Barka Pedro Kalderon de la 140, 303 Antonovi} @eljko 112 Barker Hauard 242, 432 Antonovi} Nela 61, 76, 282, 382 Barns Dùlijen 281, 338 Anuj @an (Anouilh Jean) 35, 44, 61, 67, 98, 167, 271, 362, 374, 387, 414, 408, 430, Barns Piter 42, 66, 328, 398 454, 466 Baron Dèf 264, 350 Aprilov Boris 178, 449 Bartol Damir 67, 424, 434 568 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Basara Svetislav 122, 130, 134, 144, 239, 385, Bogdanovi} Milenko 332 402, 488, 512 Bogojevi} Stanko 100 Baum Frank 453, 557 Bogosavljevi} Milan 114 Baure Volfgang 380 Boj~ev Hristo 185, 250, 323, 373 Be}kovi} Matija 237, 376 Boji} Milutin 114, 167, 449, 512 Begoli Faruk 103 Boji} Nenad 67, 79, 102 Begovi} Milan 111, 332 Boji~i} Radivoje 374, 375 Beket Samjuel 34, 45, 64, 66, 78, 101, 111, 118, Bojovi} Igor 144, 177, 356, 359, 385, 447, 471, 211, 217, 219, 247, 259, 264, 302, 324, 518, 527, 558 330, 335, 350, 411, 418, 447, 482 - 483, 509, 539 Bok Dèri 365 Bel~a Du{an 35, 444 Bok{i Ilir 153 Belou Sol 41, 341 Bokonji} Dragoljub 375 Belovi} Miroslav 12, 87, 92, 107, 159, 161, 167, Bomar{e 132, 186, 470 175, 213, 354, 470 Bond Edvard 64, 78, 196, 272, 330, 460, 474, Ben{etrit Samuel 247, 309 482 Ben~ik Imre 132, 134, 448, 550 Bonev Emil 554 Benet Alen 204, 307 Borisavljevi} Vojkan 281, 368 Bengt Alfons 131, 415 Boza Laslo 48, 411 Benka Miroslav 66, 119, 132, 149, 167, 180, Boì} Ranko 207, 373 193, 196, 197, 200, 209, 242, 256, 273, Boìna Aleksandar 273 286, 451, 461 Boòvi} Petar 57, 370 Ber~ek Aleksandar 92 Boòvi} Zoran 20, 109, 114, 402, 443, 526 Berg Sibil 278, 312 Bradi} Neboj{a 22, 102, 128, 130, 153, 163, Bergman Ingmar 195, 217, 307, 417 192, 225-227, 257, 265-267, 281, 285, Be{edes I{tvan 255, 284 286, 540 Betenkur @oao (Bethencourt Joao) 34, 410 Braginski Vjeniaminovi~ Emil 457 Beti Ugo 19, 46, 394, 524 Bre{an Ivo 30, 32, 35, 44 - 45, 352, 370, 465, 491, 533 - 534, 541 Bi}anin Slobodan 377 Brecht413, 417 Bihner Georg (Buhner Georg) 32, 66, 99, 105, 271, 408, 412, 437, 509 Breht Bertolt (Brecht Bertolt) 19, 26, 76, 86, 98, 105, 122, 159, 167, 177, 192, 205, Birinski Lev 48, 396 230, 255, 267, 315, 333, 334, 347, 379, Biset Donald 516, 529 395, 413, 417, 419, 430, 456, 457, 459, Bize @or` 329 495, 565 Bizjo K{i{tof 282, 382 Brenton Hauard 233, 348 Bjeli} \uri} Marina 537 Brezovec Branko 228 Bjelica Isidora 42, 266, 328, 375, 377 Bril Ernest 27, 297 Bjelki} Todor 477 Britn Bendàmin 223 Blagojevi} Dragan 62, 113, 534 Brkovi} Jevrem 563 Bobi} Mojsilovi} Mirjana 203, 307 Bruk Piter 40 Bodrik Sem 115, 501 Brukner Ferdinand 92, 300 Bodroà Stevan 265 Bruno \ordano 93, 228, 342, 494 Bogajev Oleg 283, 474 Buber Nojman Margareta 73, 317 Bogavac Jelena 265 Buci Agim (Byci Agim) 565 Bogavac Milena 265, 282, 382 Bukovski ârls 44 Registar imena 569

Bukva Jasmina 376 êhov Anton Pavlovi~ 12, 17, 43, 48, 62, 79, Bulgakov Mihail Afanasijevi~ 101, 135, 189, 93, 94, 109, 114, 130, 132, 134, 146, 148 272, 276, 325, 346, 464, 474, 484, 557 - 149, 166, 200, 210, 215, 218 - 219, 224, 229, 256, 259, 262, 264, 284, 297, 301, Buni} Sima 550 307, 311, 324, 325, 330, 343, 370, 403, Bunker 366 406, 422, 429, 432, 439, 448, 459, 465, Burhan Rahim 31 470, 483, 512, 526, 529, 548, 562 êrvinski Aleksandar 240, 506 C î~vak Martin 211, 418 îmaroza Domeniko 208 Canev Nedel~ev Stefan 163 îpli} Bogdan 226, 451 Caraman Stefan 452 ôkanj Mihail 177 Cemora [piro 168 ôli} Nenad 60, 250 Cerovi} Ivan 272 ôlovi} Ivana 236 Crn~evi} Brana 61, 76, 79, 96, 242, 379, 461, 483 ûpi} Radoje 283, 474 Crnjanski Milo{ 11, 33, 53, 125, 126, 302, 314, 395 D Crven~anin Vera 141 Damjanovi} Dragan 61 Cveji} Vladimir 529, 531 Dani~i} \ura 125 Cvetanov Ivanov @oro 151, 180, 258, 514 Danji Zoltan 284 Cveti} Du{an 237, 351, 376 Dano @an Klod 147, 273, 402, 462 Cvetkovi} Goran 340 Danojli} Milovan 29 Cvetkovi} N. Tomislav 114, 550 Davi~o Oskar 46, 498 Cvijanovi} Jaj~anin Ankica 166 De~ermi} Irina 280, 351 Deak Ferenc 178, 438 ] Dej Sajmon 265, 338 ]elan Ka}a 35, 435 Del~i} Milan 29, 112, 340, 379 ]ena Muharem 120 Demaku Daut 200, 562 Deneri Ado lf98, 468 ]opi} Branko 20, 168, 479 Depardje @erar 74 ]oraj Dèvat 120, 200 Dervi{i Teki (Dervishi Teki) 22, 36, 560 ]osi} Bora 98, 103, 468, 512 Dibeli Lorenc 112 ]osi} Dobrica 38, 39, 257, 316, 545 Dikens ârls 358 ]osi} Zoran 374 Dilan Tomas 284, 422 ]osja Redèp (Qosja Rexhep) 36, 560 Dima Aleksandar 111, 163, 332, 358, 365, 486 ]urovi} Mihailo 80, 511 Dimi} Ivana 250, 360, 368 ]ajlik Joèf 284 Dimitrijevi} Boìdar 82, 199 Dimitrijevi} Bo{ko 119, 135, 151 - 152, 229, ^ 240, 268, 287 âk{iran Boris 250 Dimitrijevi} Branko 464 ât Geza (Csáth Geza) 226, 439 Dimitrov Bratislav 33, 497 ânji Jano 227 Dimitrov Sava 163 âpek Karel 243, 451 Dimovi} \ura 152, 513 âplin ârli (Chaplin Charlie) 99, 428 Din~i} Ljubi{a 228, 553 570 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Dinulovi} Miodrag 226 \or|evi} Jelena 284, 409 Dira Margarita (Duras Marguerite) 20, 163, \or|evi} Olivera 240, 254, 258, 265 434, 486 \or|evi} Vojin 532 Direnmat Fridrih 22, 85, 167, 226, 390, 413, \or|evi} Zoran 46, 134, 152, 165, 502 - 503, 416, 497 533 Dobri~anin Dragutin 510, 534 \uki} Miodrag 133, 484 Doga Jevgenij 362 \ur|evi} \or|e 22 Domanovi} Radoje 31, 86, 117, 230, 401, 456 \ur|evi} Miodrag 287, 539 Domazet Sanja 171, 322, 391 \ur|evi} Rajko 13, 38, 297 Domonkos I{tvan 284, 421 \uri} Antonije 40 Donev Kamen 433 \uri} Ljiljana 506 Dorfman Arijel 146, 210, 403 \uri} Vladimir 112 Dori} Radoslav Zlatan 76, 87, 98, 108, 112-114, 117, 128, 130, 140, 178, 209, \uri~i} Bane 213, 538 222, 225, 226, 228, 230, 237, 242, 255 - \urkovi} Dejan 118 256, 266, 268, 365, 374, 376, 377, 390, \urovi} Boìdar 79, 103, 109, 188, 203, 233, 392, 401, 402, 431, 467, 519, 526 239, 253, 272, 277 Dostojevski Fjodor Mihajlovi~ 94, 96, 99, 103, \urovi} Svetlana 250, 381 105, 157, 163, 192, 249, 305, 331, 334, 349, 379, 427 - 428, 433, 485, 561 Dra{ki} Ljubomir 14, 57, 86, 93, 106, 118, 131, D` 152, 178, 189, 198, 241, 258, 263, 273, Dànki} Dragan 449, 452 342, 409 Dèjkobs Dìm 251, 368 Dra{kovi} Boro 246, 271 Dèparoski Stefan 239 Dra{kovi} Vuk 268, 269, 517 Dòjs Dèms (Joyce James) 99, 428 Dragovi} Nino 79, 103 Dònson Ben 138, 321 Drì} Marin 211, 252, 325 Dòuns Mari 280, 351 Dugali} Neboj{a 285 Dukovski Dejan 138, 181, 196, 322, 391, 439, 486 E Dvorcin Vitalij 114, 132, 151, 157, 176 Eb Fred 270, 285, 421, 441 Edi Andre 131 \ Ejkbon Alan 272, 378, 477 \aja Aleksandar 16, 46, 151, 361, 363, 524, Elton Ben 203, 307 526 Enkvist Per Ulov 29, 41, 341 \armati Kata 313 \er|eli Laslo 147, 177 Erceg Mira 51,203, 236, 261 \er|i Gabor 118 Erdman Nikolaj Robertovi~ 36, 48, 229, 241, \eri} ârni 265, 382 419, 465, 487, 555 \ogo Bal{a 109 Erkenji I{tvan (Örkény Istvan) 224, 230, 256, \oki} Ljubi{a 464 339, 388, 409, 410, 418, 421, 440 \or|ev Bojan 236 Er{i I{tvan 327 \or|evi} Aleksandar 103, 114, 115, 134, 152, Eshil 51, 52, 67, 133, 204, 298, 307, 332, 425, 165, 181, 200 436, 485 \or|evi} Ana 360 Esterhazi Peter (Esterhazy Peter) 436 \or|evi} Bora 15, 367 Euripid 20, 67, 158, 305, 435 Registar imena 571

F Gatalica Aleksandar 235, 336 Farago Arpad 415 Gavran Miro35, 87, 134, 178, 211, 346, 400, 418, 450, 455, 457, 513, 523, 541 Farago Atila 117, 414, 543 Geljman Aleksandar Isakovi~ 20, 240, 459, Fasbinder Rajner Verner 76, 253, 337, 342 480, 520 Fatyol Tivard 438 Genc Arpad 96, 379 Fazlagi} Zlatan 127, 344, 363 Georgijevski Ljubi{a 19, 62, 76 Fedor Tomas 284 Georgijevski Ognjen 192, 357 Feher \ula (Fehér Guula Gobby) 48, 255, Gergelji Gabor (Görgey Gabor) 48, 411, 414, 270, 411, 420 442 Fejdo @or` (Feydeau Georges) 41, 42, 48, 55, Ger{ Leonard (Gershe Leonard) 206, 226, 64, 87, 93, 131, 132, 134, 149, 208, 222, 273, 347, 392, 440 223, 228, 240, 273, 286, 317, 329, 341, 343, 363, 367, 396, 441, 444, 446, 448, Ger{vin D`ord` 210 459, 469, 482, 484, 496, 506, 513, 524, Gete Johan Volfgang 48, 240, 261, 310, 407, 530, 553 411 Feldek Ljubomir 270, 420 Gili} Irina 144 Ferenc Peter 148, 167 Gligorijevi} Dejan 268, 517 Figueiredo Guilherme 563 Gligorijevi} Jovan 150, 164, 257 Filipo Eduardo de 110, 151, 344, 551 Gli{i} Milovan 165, 514 Filipovi} Rasim 35, 444 Glovacki Aleksandra 356, 471 Fin Marijan Prpa 254 Glovacki Janu{ 284, 285, 408, 463 Fi{er Nenad 68, 425 Gnjidi} Sne`ana 44, 353 Flisar Evald2 59, 268, 488, 530 Goci Karlo 87 Floki Kristo (Floqi Kristo) 49, 560 Gogolj Nikolaj Vasiljevi~ 10, 86, 149, 158, 165, Fo Dario 192, 211, 367, 406, 469 176, 184, 192, 200, 201, 305, 314, 323, 335, 404, 436, 448, 503, 559 Foke Artur 444 Goldoni Karlo 48, 124, 152, 256, 262, 285, 287, Fortuna Klod 209, 460 312, 321, 432, 452, 455, 507, 543 Fos Bob (Fosse Bob) 270, 421 Goljev{~ek Alenka 14, 340 Fose Jun 253, 337 Gombrovi~ Vitold 284, 408 Fraj Kristofer 167, 223, 386, 471 Gomora Spiro (Qomora Spiro) 562, 564 Frejl Brajan 148, 470 Gonci} Svetislav 111 Frejn Majkl 110, 160, 178, 218, 241, 285, 287, Gorki Maksim 20, 54, 64, 151, 199, 207, 317, 343, 345, 348, 389, 462, 472, 475, 554 335, 369, 397, 443, 552 Fril Brajan 225, 431 Govedarevi} Petar 21, 491 Fri{ Maks 85, 315, 412 Grabovci [aip (Grabovci Shaip) 563 Gredi @an Pjer 147 G Greidanus Ad 509 Gabri} Sa{a 99, 116, 131, 148 Grejg Dejvid 254, 407 Gaji} Filip 129, 238, 258 Grejvs Robert 198, 487 Gaji} Miodrag 69, 102 Grgi} Milan 22, 522 Galin Aleksandar 235, 336 Gri{kovec J. 433 Gardonji Geza (Gardonyi Geza) 167, 438 Grigorovi} Borislav 22, 62, 114, 126, 151, 164, Garni Albert Ramsdel 190, 347 168, 181, 199, 229 Ga{i (Gashi Atdhe) 563 Grim Jakob 4 94, 520 572 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Grim Vilhelm 494, 520 Huba~ @eljko 134, 164, 200, 212, 214, 223, Grimber @an Klod 94, 331 285, 375, 386, 393, 505, 515, 544, 550 - 551, 554 Grotovski Jeì 40 Hubaji Miklo{ (Hubay Miklos) 34, 210, 410, Grubi{i} Kleme 182, 504 439 Gruj~i} Petar 132, 161 Hupka I{tvan 178 Gruji} Radi{a 134, 151, 164, 199, 213, 547, 550, 552, 553 I Gruji~i} Petar 367, 470 Ibzen Henrik 48, 75, 87, 98, 128, 187, 225, 228, Gunduli} Ivan 59 229, 246, 300, 310, 344, 431, 411, 414, Gutovi} Milan 92, 376 445, 446, 466, 516, 538 Guzina Branislav 114 Ignjatovi} Jakov 12, 132, 167, 245, 297, 460 Guzina Virdìnija Marina 274 Igo Viktor 237 Gvozdenovi} Nenad 179, 268, 273 Ili} Aleksandar Sanja 362, 375 Ili} Dobrivoje 181, 355, 528 H Ili} Dragutin 141, 304 Ha~aturijan Aram 69 Ili} Miodrag 27, 32, 134, 298, 501, 533 Hadì} Antonije 130 Ili} Nata{a 474, 488 Hamva{ Bela 255, 420 Ili} Nenad 208, 273, 385 Hapel Vilfrid 272, 473 Ili} Tihomir 280, 369 Hardt Urlih 272 Iljf1 95, 431 Harms Danil Ivanovi~ 179, 254, 389 In|in Ivan 272 Hartog Dèn de 226, 461 Inklan Ramon Marija del Valja 30, 327 Harvud Ronald 97, 123, 153, 187, 188, 306, Isakovi} Mirjana 506 321, 347, 450, 561 Isakovi~ Aleksandar 132 Hasaj Aslan 180, 213 I{ervud Kristofer 365 Ha{ek Jaroslav 16, 361, 374 Ivanji Ildi 374 Havel Vaclav 44, 63, 87, 152, 168, 267, 346, Ivanovi} Ivan 363, 374 399, 445, 447, 456, 499, 543, 546, 554 Ivanovi} Neboj{a 282, 382 Henriak \er|i (Hernyák Gyorgy) 30, 85, 195, 242, 257, 273, 439 Ivkov Bo{ko 402 Her Dejvid 266, 276, 326 Herover Dejvid (Harrower David) 286, 442, J 488 Jagalkin Du{an 100, 464 Hibner Luk 281, 339 Jagodi} Milo{ 198, 285, 287, 539 Hodl Franc 272 Jakobs Dìm1 45, 366 Hol Vilis 63, 511 Jakovljevi} Dragan 79, 80, 164, 180 Horovic Izrae l34, 210, 396, 431, 476 Jakovljevi} Milica - Mir-Jam 62, 87, 228, 363, Horvat Eden fon 45, 144, 195, 272, 333, 431, 446, 519, 548 473, 481 Jakovljevi} Stevan 212, 221, 494 Horvat Peter 416 Jakupi Ahmet 49 Hrabal Bohumil 510 Jan~ar Drago 48, 66, 397, 411 Hristi} Jovan 48, 164, 276, 326, 466, 514 Jani}ijevi} Sima 78 Hrosvita (Hrosvitha) 73, 318 Janjetovi} Na|a 93, 237 Hrubin Franti{ek 522 Jankovi} Aleksandar 210, 472 Registar imena 573

Jankovi} Andrea 284 Kadi} Erol 280 Jankovi} Branislav Bane 21, 529 Kafka Franc 73, 204 Jankovi} Emanuilo 124, 321 Kajgo Jelena 264, 279, 313, 350 Jankovi} Madlena 208 Kajtazi Mehmet 120, 561 Jankovi} Milan 208 Kajver Rejmond 110 Jankovi} Miroslava Mima 21, 45, 113, 164, Kalaba Predrag 243 529 Kale{i Damir 175 Jankovi} Oliver 241, 472 Kalinoski Ri~ard 253, 337 Jankovi} Vladeta 398 Kalje Teofilo 493 Jefti} Nikola 109 Kalman Imre (Kálmán Imre) 20, 434 Jeli} Milan 209, 390 Kalo Bela (Kaló Bela) 178, 210, 226, 439 Jeli} Nenad 144 Kami Alber (Camus Albert) 28, 129, 130, 258, Jen Torski 98 287, 332, 414, 520, 539, 566 Jeremi} Ma{a 286, 496 Kamoleti Marko 102, 200, 209, 213, 450, 515, Jerofejev Venedikt 142, 345 535, 538 Jestrovi} Silvija 379 Kander Dòn (Kander John) 270, 285, 421, Jevri} Darinka278, 312 441 Jevti} Nikola 75 Kapisazovi} Dobrivoje 552 Jevtovi} Vladimir 126, 141, 152, 199 Kapor Momo 20, 92, 200, 318, 377, 454, 515 Jeèk Jaroslav 195 Kapo{i Miklo{ (Kaposy Miklós) 410 Jokanovi} @arko 378 Karadì} Milan 41, 68, 101, 112, 149, 162, 172, Jonesko Eèn (Ionesco Eugene) 40, 76, 102, 176, 179, 188, 191, 197, 203, 221, 233, 111, 134, 148, 166-168, 197, 201, 210, 237, 250, 258, 263, 265, 282, 547 241, 242, 258, 274, 316, 331, 404, 429, Karadì} Miodrag 44, 68, 221, 335, 446 432, 441, 452, 472, 477, 478, 502, 542, Karadì} Stefanovi} Vuk 21 544 - 545, 553, 558 Karadi Katlin (Karády Katalin) 241, 419 Jovanov Svetislav 391 Karaji} Zoran 114 Jovanovi} Arsenije 247 Karaklaji} Marija 279, 285, 313, 433 Jovanovi} Dimitrije 55, 67, 72, 156, 175, 187, Karbaljido Emilio 266, 368 191, 209, 219 Karinti Frige{ (Karinthy Frigye) 211, 418 Jovanovi} Du{an 19, 59, 64, 67, 70, 78, 131, 146, 163, 199, 254, 258, 263, 276, 325, Karver Rejmond 332 395, 407, 429, 486, 520, 528 Ka{}elan Predrag 124, 321 Jovanovi} Jovan Zmaj 66, 130, 398 Katajev Valentin Petrovi~ 100, 457 Jovanovi} Slobodan 163, 178 Kauard Noel (Couard Noel) 253, 258, 337, Jovanovi} Sofija Soja 44, 76, 128, 222 414, 545 Jovanovi} Vojislav Marambo 111, 161, 332, Kaì} Nenad 374 372 Kejsi Voren 145, 251, 366 Jovi} Dragan 87, 119 Keno Rejmond 78, 141, 304, 389, 430 Jovi} Du{an 241 Kermeci Petronela 196 Jovi~i} Dragan 226, 272, 475-478 Kerol Luis 356 Jurin Nikola 501 Keslering Dòzef 130, 167, 175, 333, 402, 449 Jursenar Margerit 319 Ki~i} Branko 127 Kilibarda Sla|ana 280 K Kin~e{ Elmer (Kincses Elmer) 196, 439 Kadare Ismail1 20, 561 King Filip 30, 32, 48, 362, 455, 523 574 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Kipling Radjard 359 Korica Miklo{ 435 Ki{ Danilo 85, 88, 98, 196, 254, 315, 427, 437, Kormon Eèn 98, 468 460 Kornej Pjer 72, 318 Ki{ Irena (Kiss Iren) 167, 438 Kosier Berislav 68, 456 Ki{on Efraim 226, 461 Kosti} Laza 98, 130, 148, 215 - 216, 307, 470 Klajn Hugo 117 Kosti} Zvonimir 21, 32, 45, 62, 164, 514, 532, Klark Ron 115, 501 534, 540-542 Klaus Karl 137 Kostjenko Konstantin 282, 382 Klemenc Ivan 76, 80, 213 Kostolani Dezi (Kosztolányi Deszo) 147, 415 Kneèvi} Dubravka 16, 84, 399 Kova~ Frejn 117 Knutzon Lina (Kinutzon Line) 284, 421 Kova~ Fri|e{ 285 Ko{ Erih 48, 455 Kova~ Zoltan 178 Ko~i{ Eugen III 177, 471 Kova~evi} Aleksandra 102 Ko~i{ I{tvan (Kocsis Istvan) 196, 438 Kova~evi} Branislav 492 Ko~i} Petar 327 Kova~evi} Du{an 14, 18, 21, 22, 29, 32, 33, 37, Koeljo Paulo 213, 529 42, 45, 50, 57, 58, 63, 77, 79 - 80, 82, 87, 100, 118-120, 155, 160, 164, 166, 168, Kohout Pave 63, l44, 75, 203, 300, 306, 511 190, 191, 200, 206, 207, 224, 234, 239, Kokotovi} Nada 20, 49, 67, 85, 86, 265, 423 257, 277, 280, 313, 328, 339, 370-373, Kolar Robert 167 387 - 388, 394, 396, 404, 406, 446-448, 469, 482, 490, 491, 493-495, 497, 499 - Kolendi} Anton 129, 366 500, 510, 520, 523, 524, 533, 538, 540, Koljada Nikolaj 166, 169, 173, 200, 209, 227, 549, 559, 563, 565 230, 235, 258, 323, 336, 403, 450, 488, Kova~evi} Sini{a 30, 50, 59, 70, 79, 93, 119, 494, 505, 515 128, 147, 150, 153, 155, 190, 198, 201, Koljevi} Melita Rota 141 208, 245, 246, 309, 328, 371, 372, 458, Koljevi} Sr|an 190, 372 487, 492, 499, 557 Kolmen Saj 361 Kraja Mehmet 69, 564 Kolodi Karlo 360, 393 Kralj Milica 190, 281 Koltes Bernar Mari 218, 255, 348, 392 Krasni}i Milazim (Krasniqi Milazim) 168, 562 Komadina Neboj{a 182 Kraus Karl 137, 321 Komanin @arko 126, 303 Kre~kovi} Milo{ 44, 80, 225, 363, 431, 534, 548 Konfino @ak 551 Krec Franc Ksaver (Kroetz Franz Xaver) 19, Konidari Irina 158 20, 46, 66, 76, 199, 218, 342, 348, 394, 398, 418, 434, 528, 548 Konstantinovna-Pavlova Miza 45 Krej~a 17 Konti} Radoman 21 Kresman Tejlor Katrin 281, 338 Kontra Ferenc 255 Krimp Martin 262, 310 Kopecki Laslo (Kopeczky Laszlo) 85, 167, 409, 412, 438 Kristi Agata 144, 332 Kopit Artur280, 351 Kri{tof Agota 205, 256, 347, 441 Koprivica Stevan 15, 18, 30, 35, 62, 76, 78, 80, Krivoku}a Neboj{a 449 82, 103, 162, 165, 213, 233, 250, 327, Krleà Miroslav 16, 18, 67, 115, 125, 200, 233, 281, 330, 348, 354, 359, 371, 373, 376, 236, 237, 254, 348, 370, 407, 424, 428, 386, 444, 505, 511, 514, 525, 541, 556 504 Korder Hauard 61 Krnajski Ksenija 247, 284 Kordi} Mile 200, 514 Krsmanovi} Milisav Krca 232, 308 Registar imena 575

Krstovi} Dejan 152, 163, 198, 229, 268 Lindgren Astrid 451 Kukaj Rifat 564 Logar Mihovil 117, 378 Kuli} Mija 550 Logunov Vladimir 123 Kun~evi} Ivica 12, 59 Lorka Federiko Garsija 60, 87, 255, 263, 273, Kuni Rej 99, 102, 114 - 115, 119, 151, 164, 178, 284, 350, 378, 420, 421, 446, 462 197, 227, 267, 450, 457 - 458, 500, 525 - Lozan~i} Zoran 226 527, 535 - 536, 542, 545 - 546, 549 Ludvig Folker 48, 465 Kupusovi} Sulejman 86, 99 Luka~ Aleksandar 21, 43, 80, 82, 103, 525 Kuri} Mirhad 45 Luki} Gordana 476 Kus Rejmon 174, 380 Luki} Velimir 28, 52, 193, 201, 229, 242, 340, Ku{an Ivan 66, 411 432, 471, 529

L Lj Labi{ Eèn 86, 166, 197, 223, 249, 320, 349, Ljosa Marija Vargas (Losa Mario Vargas) 404, 467, 544 192, 335 Labjut Nil 276, 326 Ljumovi} Boìdar 386 Ladik Katlin 270 Lajko Feliks 226 M Lakato{ Menihert (Lakatos Menyhert) 178, Ma|eli Paolo 29, 140 438 Magazinovi} Magdalena Maga 232, 308 Laklo [oderlo de 176, 404 Magi Tomislav 355 Lali} I{tvan 67, 86, 99, 428 Magnus 366 Lali} M> Ivan 171, 174, 191, 194, 240, 305, Majera Ljuboslav 48, 85, 86, 95, 117, 130, 146, 372, 405, 407 168, 177, 179, 194, 196, 200, 210, 212, Laslo [andor 195, 270 214, 217, 224, 254, 256, 270, 272, 273, 284, 285 La{i} Ljiljana 222, 237, 266, 268, 281, 336, 376-378, 517 Majstorovi} Milivoje 281, 378 Latinovi} Milo{ 388 MakDermot Galt 241, 419 Latinovi} Sa{a 118, 141 Makdona Martin 187, 204, 306, 347, 554 Lazar Ervin 390 Makdonald Robert Dejvid 269, 507 Lazarevi} Stanica 239, 495 Makijaveli Nikolo 100, 141, 152, 179, 304, 389, 447, 503 Lazi} Bojana 226, 255 Makoj Horas (McCoy Horace) 82, 270, 420, Lazi} Marija 145 525 Lazi} Pavle 94, 128, 259, 274 Mala Agim 560 Lazi} Petar 259 Male{evi} Aleksandar 99, 110 Lazi} Vladimir 67, 94, 112, 126, 167, 181, 199, Maler Gustav 85 213, 222, 223, 242, 255, 266, 281, 285 Mamet David 40, 107, 317, 542 Lebovi} \or|e 271, 407, 418 Man Tomas 73, 190, 318, 346 Lebovi} Gordana 86, 279 Mandi} Rigonat Tatjana 118, 217, 232, 249, Le~i} Branislav 91, 153, 160 276, 283 Lenc Leo 32, 480 Maners Dòrd` Hartli 344 Len|el Gabor (Lengyel Gábor) 20, 434 Mani Piro 120 Leskovar Deana 47, 50, 396 Manjije Klod 199, 537 Levin Ajra 20, 159, 333, 480, 547 Manojlovi} Todor 167, 303, 449 576 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Manro Ron 235, 336 Mezei Zoltan 242 Marber Patrik 202, 324 Mi}alovi} Dragan 134, 550 Marel Dòn 134, 454, 512 Mi}unovi} Branislav 19, 21, 46, 87, 96, 113, Margulis Donald 249, 349 117 Mari} Gordana 280, 351 Mihailovi} Dragoslav 21, 63, 114, 219, 229, 373, 376, 510, 529, 547, 550 Mari~i} Goran 161 Mihailovi} Du{an 114, 141, 180, 213 Mari~i} Milenko 15, 127 Mihailovi} Milan 340 Marjanovi} \or|e 187, 262 Mihajlovi} Aleksandar 228 Marjanovi} Dragan 228, 519 Mihajlovi} Borislav Mihiz 39, 40, 46, 62, 115, Marjanovi} Petar 33, 400 399, 501, 524, 548 Marjanovi} Rade 257 Mihajlovi} Darijan 144, 162, 179, 208, 239, Markovi} Dragoljub 229, 538 284, 357 Markovi} Goran 171, 172, 188, 201, 253, 282, Mihi} Gordan 14, 21, 22, 62, 75, 77, 79, 96, 306, 337, 339, 346 118, 164, 180, 253, 300, 337, 339, 371, Markovi} Jago{ 44, 76, 77, 91, 129, 145, 148 - 447, 483, 490, 493, 522, 541 149, 161, 166, 189, 197, 247, 248, 252, Mija~ Dejan 10, 16, 18, 19, 22, 24, 38, 39, 48, 263, 264, 278, 283, 325 55, 71, 110, 112, 122, 124, 135, 136, 138, Markovi} Milena 235, 264, 324, 325 144, 146, 156, 170, 181, 184, 211, 218, 233, 240, 248, 264, 271, 276, 279 Markovi} Slobodan Boda 223, 224 Mijanovi} @eljko 126, 302, 374 Markus Frenk 253, 337 Mijovi} Jelena 256, 432 Marlo Kristofer 49, 560 Miklo{ Tibor 195 Marojevi} Igor 265, 337 Milanovi} Miodrag 152, 164, 165, 197, 229, Marso Felisijen 128, 344, 543 259 Ma{ Sneàna 531 Milenkovi} Radoslav 12, 84, 101, 110, 117, Ma{i} Mirjana 529 143, 166, 173, 182, 185, 195, 200, 207, Martinov Mi{a 68 218, 220, 230, 240, 258, 267, 272 - 273, Maru{i} Radovan 87, 457 285 Masterof Dò (Masteroff Joe) 285, 441 Milenkovski Sa{a 67, 85, 86, 99 Mastrosimon Viljem 42, 328 Miler Artur (Miller Arthur) 52, 85, 103, 147, 191, 299, 334, 412, 415, 435, 500 Mati} Darko 398 Miler Eduard 28, 53 Mehmeti Fetah 49 Miler Hajner 20, 44, 111, 229, 265, 323, 331, Mehnof Bil 488 516 Mejo Margaret 563 Miler Peter 85, 301 Mekneli Terens 174, 226, 380, 391 Mileti} Svetozar 130 Memet Dejvid 128, 199, 265, 320, 338, 344, Mili} Nenad 392 377, 552 Mili}evi} Branislav 473, 519 Meners Dòn Hartli 128 Milidragovi} Boìdar 63, 510 Menhof Bil 258 Milinovi} Vesna 510 Mensur Irfan 92, 106, 123, 138, 198, 212 Milivojevi} Marina 356 Meril Bob 76, 364 Milivojevi} Mi{ko 36 Mero Bela 117 Milivojevi} Nikita 73, 80, 94, 100, 110, 115, Meterlink Moris 106, 320 125, 136, 140, 152, 155, 182, 205, 214, Metesis Pavlos 160, 379 215, 280 Mezei Kinga 255, 279, 284, 313, 419 Miljani} Ana 111, 236 577

Miljkovi} Boris 277 177, 179, 180, 186, 226, 230, 241, 257, Miljkovi} Branko 224 259, 262, 263, 267, 299, 305 - 306, 312, 323, 325, 344, 350, 364, 413, 416, 423, Miljkovi} \okica 152, 502 424, 432, 435, 447, 461, 469, 480, 495, Milne Alan Alexander 224, 419 506, 512, 514, 516, 536, 542, 544, 554, Milo{evi} Arsenije 79, 115, 151 562, 564, 565 Milo{evi} Dijana 48, 87, 168 Molina Tirso de 116, 429 Milo{evi} Iva 252, 272, 276, 280 Molnar Ferenc 48, 66, 211,411, 418 Milo{evi} Ljubomir 63, 79, 101-103, 133 Mom Somerset 98, 413 Milo{evi} Petar 476 Mom~ilovi} Miroslav 175, 210, 237, 377, 386, 475 Milosavljevi} Aleksandar 200, 515 Morgan Abi 453 Milosavljevi} \or|e 267, 286-287, 495-496, 517 Moric Zigmund 85, 412 Milovanovi} Ana 229, 529 Mortimer D`on 198, 201, 487 Milovanovi} Stamen 229, 516 Mrk{i} Borislav 87 Milutinovi} Katarina 221, 335 Mro`ek Slavomir 22, 32, 34-36, 45, 46, 60, 66, 76, 94, 130, 149, 160, 168, 178, 181, 182, Mimi} Dragutin Karlo 545 194, 196, 209, 211, 228, 274, 329, 331, Min~i} Pavle 41, 109 345, 389, 405, 410, 415, 417, 418, 438, Minkovi} Srbislav 229, 367, 538 - 539 439, 450, 452, 455, 459, 466, 486, 504, Minor Mi{el 272 509, 519, 523, 532, 548, 552, 553, 555, 562 Mir~evska @anina 254 Muli}i Halif (Mulliqi Haqif) 561, 565 Mirkovi} Gradimir 20, 75, 82, 109, 126 Murusidze Cisana 93, 125, 199 Mirkovi} Milosav 107, 171, 306, 319 Musliju Be}ir (Musliu Beqir) 49, 560, 563 Mislej I{tvan (Miszlay Istvan) 118, 414 Mi{el Mark 249 N Mi{ima Jukio 26, 316, 522 Nabukov Vladimir Vladimirovi~ 380, 506 Miti} Srboljub 278, 312 Na| Viktor 195, 241, 270 Mitri} Strahinja 521 Nash Natan Ri~ard 416 Mitrov Ljubi{a Stjepan 59 Nasladi Eva 226 Mitrovi} Milorad 32 Nastasijevi} Miroslav 32, 151 Mitrovi} Miroslav 199, 537 Nastasijevi} Mom~ilo 48, 67, 164, 257, 285, Mitrovi} Velimir113, 120, 126, 133, 158, 178, 393, 445, 466, 495, 527 180, 200, 209, 213, 228, 255, 259 Nedel~ev Stefan Canev 486 Mitrovi} @ivorad 22, 62, 80, 114, 533 Nedeljkovi} Mla|a 164 Mladenov Ra{ko 267 Nedi} Branislav 545, 546 Mladenovi} Aleksandar 254 Nedovi} Miroljub 103, 134, 151, 178, 198 - Mladenovi} Bojana 250, 381 199, 450, 487, 518, 525, 527-529, 530, Mladenovi} Branislav 87, 119 550 Mladenovi} Kokan 111, 116, 118, 132, 140, Nemet Laslo (Németh Laslo) 118, 414 143, 145, 149, 158, 161, 182, 193, 200, Nenadi} Dobrilo 40, 45, 212, 509 205, 213, 224 - 225, 229, 231, 241, 255 - 256, 272 - 273, 283, 286 Nenadi} Dragoslav 213, 519 Mla|enovi} Milivoje 468 - 469, 472, 513, 542 Nestlinger Kristin 352 Molijer @. B. P. (Moliere) 20, 32, 76, 98, 102, Nestorovi} Olgica 283, 530 114, 118, 127, 128, 157, 158, 169, 170, Nestorovi} Slivija 112 578 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Ne{ Natan Ri~ard 177 Ore{kovi} @elimir 48 Nikolaj Aldo 48, 87, 100 - 101, 114, 151, 213, Orton Dòn 86, 270, 364, 420, 467 226, 229, 390, 411, 447, 457, 476, 483, Ostermajer Albert 281, 339 516, 527, 549, 552 Ostoji} Dragan 179, 226, 389 Nikoleti} Tode 227, 475, 537, 545 Ostrovski Aleksandar Nikolajevi~ 110, 118, Nikoli} Danilo 558 151, 152, 273, 343, 433, 462, 468, 513, Nikoli} Du{ana 61 526, 536, 542 Nikoli} Milo{ 44, 117, 119, 278, 312, 388, 401, Ozborn Dòn 99, 108, 285, 301, 427, 452 556 Nobl En 256, 432 P Norman Brok 99, 428 Pajki} Neboj{a 112, 379 Norman Mar{a 12, 119, 178, 314, 430, 458 Pajovi} Dejan 60, 96, 105 Nov~i} Milovan 100, 167 Palmer Majk l229, 516 Novakovi} Aleksandar 239, 284, 409, 516 Palo{ Atila 255 Novakovi} Slobodan 365 Pan~enko Kiril 152 Novkovi} Milica 68, 143, 193, 201, 333, 389, Pan~ev Pan~o 551 445 Panajotovi} G. Tomislav 80, 103, 114, 512, Nu{i} Branislav 15, 20, 21, 26, 30, 32, 34, 41, 526, 535 45, 46, 48, 62, 63, 71-73, 80, 85-87, 92, 101, 102, 112-114, 119, 128, 130, 132, Pandur Toma` 249, 250 140, 146, 150, 153, 156, 175, 178, 179, Pani} Ivan 126, 302 181, 199, 210, 212, 213, 225, 226, 230, Pashku Anton 561 255, 259, 267, 268, 273, 274, 278, 283, 287, 298, 304, 313, 315, 317-319, 322, Paskaljevi} Goran 239 326, 334, 355, 362, 366, 375, 387, 392, Paso Alfonso 210, 439 397, 402, 407, 410, 426, 443, 445, 446, Pa{ovi} Haris 11, 18, 40, 68, 78, 85, 99, 428 451, 454, 457 - 458, 460, 462, 466, 472, 474, 480, 481, 483, 484, 492, 495, 499, Paunov Asparuh 102, 114 501, 506, 508, 510, 517, 518, 523, 527, Pauzin Ljubomir 423 533, 535, 539, 541, 544, 547, 549, 552, Pavelki} Radoslav 448, 497, 521 556 - 558, 566 Pavi} Jovica 21, 30, 63, 82, 84, 93, 126, 133, Nuren La{ 14, 340 164, 195, 237, 268, 281 Pavi} Milorad 61, 249, 349 O Pavi} Sini{a 341 O’Kejsi 187 Pavi}evi} Miroslav 114, 149 O’Nil Judìn 93, 146, 152, 158, 159, 187, 301, Pavlova Konstantinova Muza 481 305, 333, 403, 416, 513 Pavlovi} @ivojin 86, 426 Obradovi} Milan 22, 540 Pavlovi} Ivanka 342 Obrenovi} Aleksandar 111, 143, 331, 345 Pavlovi} Milena 281 Ofenbah @ak362 Pavlovi} Radoslav 31, 35, 45, 59, 61, 63, 66, 93, Ognjenovi} Vida 11, 16, 17, 34, 48, 52, 59, 74, 118, 181, 208, 219, 324, 371, 374, 385, 92, 106, 115, 125, 128, 139, 168 - 169, 386, 465, 466, 469, 482, 541, 551 200, 201, 235, 244, 278, 286, 299, 308, 320, 336, 388, 465, 489, 501, 515 Pe}anac Vesna 374 Ojdani} Mirjana 267, 355, 358 - 360, 375, 495 Pejakovi} Nikola 95, 118, 190, 250, 372 - 373 Olbi Edvard 95, 103, 134, 139, 167, 177, 190, Peki} Borislav 30, 102, 110, 160, 236, 281, 327, 228, 273, 322, 330, 347, 4040, 410, 433, 338, 343, 477, 542 471, 494, 550, 556 Pen~i} Poljanski Dejan 287 Registar imena 579

Pepih Jan 16 Popovi} Aleksandar 19-22, 30, 31, 45, 50, 53, Pergolezi \ovani Batista 378 56 - 58, 61, 69, 79, 80, 82, 83, 90, 97, 119, 134, 136, 140, 142 - 143, 151, 155, Pergolezi \ovani 60 164, 173, 176, 178, 182, 209, 213, 266, Perit Ri{ar 223 272, 286, 299, 304, 318, 328, 329, 341, Pero [arl 552 345, 346, 362, 368, 371, 372, 375, 385, 387, 391, 394, 397, 399, 400, 404, 430, Pe{i} Stevan 35, 141, 304, 444, 476, 491, 527 443, 445, 450, 457, 461, 481, 483, 485, Peter Ferenc 196 491, 493, 499, 502, 504, 508, 535, 536, Petkovi} Borivoje 449 546, 547, 552, 554, 555 Petkovi} Bratislav 95, 162, 259, 331, 506 Popovi} Branko 22, 29, 63, 80, 117, 119, 130, 134, 164, 196, 229, 259, 268, 340, 510, Petkovi} Radoslav 245, 309 512, 535 Petrof 195, 431 Popovi} Danko 78, 82, 330, 525 Petronje Nemanja 230, 271 Popovi} Gorica 160, 345 Petrovci Enver 163 Popovi} Jovan 265, 338 Petrovi} Aleksandar 101 Popovi} Jovan Sterija 46, 71, 74, 10, 18, 48, 97, Petrovi} Aleksandar Sa{a 211 107, 113, 117, 127, 132-134, 149, 151, 164, 165, 167, 178, 180, 186, 197, 201, Petrovi} Du{an 110, 118, 130, 132, 144, 148, 207, 210, 213, 214, 228, 239 - 240, 259, 152, 165, 176, 203, 210, 225, 240, 256, 264, 284, 301, 306, 325, 335, 344, 388, 272, 273, 280, 405 395, 400, 401, 409, 416, 430, 444, 448, Petrovi} Goran 255, 473 450, 451, 471, 472, 484, 485, 493, 503, Petrovi} Katarina 267 507, 524, 526, 530, 536, 538, 551, 553, 555, 559 Petrovi} M. Du{ko 397 Popovi} Mladen 123, 234, 281, 321, 339, 373, Petrovi} Milutin 112 388 Petrovi} Petar Njego{ 124, 136, 320 Popovi} Ratko 557 Petrovi} Petar Pecija 162, 192, 213, 255, 287, Popovi} Zlatica 500, 505, 536 335, 385, 392, 517, 529 Popovski Aleksandar 218, 262 Petrovi} Vidosav 20, 479 Pota Melina 94 Petrovi} Zoran 119, 149, 459 Praga Andre 209, 460 Petru{evska Ljudmila 157, 322 Premovi} Du{an 475 Pinter Harold 147, 180, 219, 223, 280, 287, Preser Gabor (Presser Gabor) 177, 416 348, 373, 380, 415, 441, 493, 507, 543 Presnjakov Oleg 286, 546 Pirandelo Lui|i (Pirandello Luigi) 110, 211, Presnjakov Vladimir 286, 546 255, 280, 344, 351, 418, 473 Prli~ev Grigor 66, 68, 398, 426 Plaovi} Vladimir 111 Prodanovi} Mileta 265, 338 Platon 199, 377, 552 Proki} Nenad 19, 28, 55, 56, 137, 138, 265, Plaut Tit Makacije 152, 213, 476, 542, 562 314, 317, 340, 464 Ple{a Branko 19, 48, 57, 83, 84, 90, 106, 110, Prust Marsel 86, 427 143, 154, 155, 162, 224 Pu{kin Aleksandar Sergejevi~ 41, 86, 224, 406, Plejel Agneta 314 436 Pletl Milan 131 Puig Manuel 333, 372 Plevne{ Jordan 18, 34, 410 Puleti} Bo{ko 32, 262, 268, 311, 480 Polic Pijer Valter 286 Pur~ar Petko Vojni} 424 Poljakov Nikolaj 259 Pu{ka{ Gabor (Puskás Gabor) 421 Popadi} Vladimir 256 Pu{kin Aleksandar Sergejevi~ 341 580 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Putnik David 134, 164, 199, 219, 239, 255, 265 Rejta Jeno (Rejtö Jeno) 66, 412 Putnik Radomir 100, 114, 447, 526 Rejvenhil Mark 247, 252, 309, 324 Putnik Vladimir 35 Rentmor Stiven 262 Reso Ivoni 566 R Reza Jasmina 189, 232, 233, 308, 346, 348 Rables Emanuel (Robles Emanuel) 149, 564 Rideg [andor 273, 441 Radakovi} Borivoje 265, 338 Risti} Du{an 233, 250, 349, 373 Radakovi} Milivoje 34 Risti} Irena 111, 144, 159, 167, 219, 221 Radevi} Miomir 95 Risti} Jovan 502 Radi~evi} Branko 125 Risti} Jovan Be~kere~anin 152, 454 Radisavljevi} Marisav 45, 79, 133, 150, 229 Risti} Ljubi{a 20, 35, 49, 64-68, 85, 86, 98, 105, Radivojevi} Jug 161, 180, 181, 199, 200, 220, 115, 131, 147, 167, 237, 238, 424, 437 251, 257, 267 - 269, 273, 281 Ristovi} Zoran 117, 164, 401 Radivojevi} Radoslav 258, 518, 520, 521 Ristovski Lazar 15 Radivojevi} Ratko 254 Rom~evi} Neboj{a 50, 63, 64, 76, 102, 114, Radmilovi} Zoran 530 152, 153, 164, 194, 205, 214, 230, 234, 237, 259, 285, 347, 357, 364, 368, 373, Rado Dèjms 241, 419 375, 405, 463, 482, 499, 505, 525, 527, Radovanovi} Rade 43, 50, 62, 370, 524 530, 542, 545, 549, 557 Radovanovi} Vlasta 93, 102, 371, 375, 525 Rosi Mario 18 Radovi} Dragan 476, 550-552 Rostan Edmon 74, 284, 300, 421 Radovi} Du{an 46, 181, 210, 213, 257, 352, R{umovi} Ljubivoje 353, 354, 356, 358, 360, 358-360, 387, 388, 451, 491, 495, 498, 468 505, 508, 515, 540, 551 Rucante 164, 210, 472, 551 Radovi} Miladin 508 Rudan Vedrana 264, 350 Radovi} Milo{ 206, 347 Rug Monserat 247, 309 Radovi} Sava 253, 337 Ru{kuc Bogdan 97, 117 Radovi} Veljko 46, 103, 500, 523 Ruèvi~ Tadeu{ 34, 60, 80, 329, 396, 476, 511 Radulovi} Jovan 81, 180, 492, 558 Rajkovi} Aleksandar 376 S Rajkovi} Petar 80 Sabli} Stefan 237, 264, 281 Rajt Dag (Wright Dough) 273, 441 Sagalov Zinovij 319 Rajt Nikolas 282, 338 Sajc Aleksandar 528 Ramabaja Ru{it 564 Ranki} Zoran 129, 332 Sajmon Nil 19, 267, 395, 539 Raos Ivan 375 Saletovi} Slavenko 84, 95, 98, 113, 133, 150, 180, 192, 228, 266, 281 Rapaji} Svetozar 229, 240 Salinas Horacio 376 Rasel Vil 369 San~iz Hoze Sinistera 175, 385 Rasin @an 325 Santori Frano Anton 560 Ratkovi} Zoran 56, 83, 98, 118, 127, 148, 205, 241 Sardu Viktorijen 53 Razumovska Ljudmila 54, 61, 62, 117, 135, Sartr @an Pol (Sartre Jean-Paul) 220, 324 169, 173, 199, 229, 230, 258, 317, 346, Savi} Novica 126, 143, 168, 303, 371, 376, 458, 401, 487, 491, 494, 541, 553, 557 525, 558 Regni Dèromi 419 Savi} Olga 87, 88, 92 Registar imena 581

Savi} Vojislav 217, 228, 272, 307, 494 Solomon [arlota 279, 313 Savin Egon 15, 18, 47, 54, 74, 77, 96, 97, 108, Soltis Lajo{ 98, 118 117, 127, 145, 161, 165, 176, 176, 186, Sondhajm Stiven 364 217, 234,247, 254, 265, 275, 286 Sopi Agim 49, 103 Selakovi} Dragoljub 272 Spevak Bela 368 Seleni} Slobodan16, 24, 25, 45, 56, 72, 84, 225, 315, 318, 326, 342, 400, 472, 481 Spevak Samjuel 368 Selimi Agim 200 Srbljanovi} Biljana 171, 189, 192, 201, 213, 226, 236, 240, 251, 279, 323, 324, 347, Selimovi} Me{a 163, 285, 543, 546 350, 476, 529, 559 Sent Egziperi Antoan de 32, 509 Sremac Stevan 20, 82, 100, 101, 112, 113, 133, Sepulveda Luis 392, 452 365, 369, 405, 480, 483, 484, 524, 550 Sere{ Zoltan (Seress Zoltan) 284, 422 Stajn Dùl 76, 364 Servantes Miguel de 116, 131, 429, 543 Stamenkovi} Miomir 82, 102, 114, 134 Sibinovi} Aleksandar 152 Stani{ev Krsto 499 Sidran Abdulah 63, 482 Stani{i} Isidora 250, 265, 382 Sigarjev Vasilij 262, 312 Stanisavljevi} Miodrag 112, 168, 181, 355, 357, Sila|i Andor 194, 405 503 Simi} Krunoslav 223, 281 Stankovi} Borisav 22, 53, 69, 75, 113, 133, 212, 220, 267-269, 300, 324, 445, 484, 487, Simi} Nikola 73 507, 521, 531, 532, 539, 548 Simi} Slobodan 200, 515 Stankovi} Evgenija 163 Simi} Vladimir 507 Stankovi} Kornelije 125 Simin Nevena 34 Stankovi} Srboljub 100, 105, 209 Simon Nel 167, 416, 437 Stankovi} Vasja 535 Simonovi} Miodrag 181, 199, 213, 537, 538 Stavrev Branko 79 Simovi} Ljubomir 10, 22, 33, 45, 61, 102, 117, Stefanovi} Branislav 100, 114 155, 179, 181, 200, 201, 214, 247, 248, 268, 308, 309, 349, 401, 403, 486, 498, Stefanovi} Slavoljub Ravasi 22, 80, 133, 151 510, 517, 522, 544, 559 Stefanovi} Stefan 236 Simovi} Zorica 40, 46, 76, 80, 281, 386, 498, Stefanovski Goran 20, 21, 35, 59, 150, 200, 500, 511 242, 273, 279, 287, 351, 433, 435, 444, Sing Dòn Milington 167, 471 461, 479, 490, 492, 505, 507 Singer Ba{evi} Isak 217, 307 Stejn Dòzef 365 Siveri Jano{ (Sziveri Janos) 224, 226, 419, 434, Stejvis Beri 40, 316 436 Stevanovi} Branislava 143 Skarni}i \ulio 112, 114, 365 Stevanovi} Du{an 416 Slejd Bernard (Slade Bernard) 98, 162, 253, Stevanovi} Vidosav 190, 346 377, 413 Stivenson Robert 44 Smit Bredli (Smith Bradley Rand) 256, 441 Stjuart Majkl 258, 553 Smit Erik Emanuel 306 Stoj~etovi} Bojan 554 So}anin Sini{a 477, 478 Stojanovi} Alisa 76, 94, 110, 142, 160, 175, Sofokle 20, 67, 103, 110, 150, 196, 287, 425, 189, 202, 233, 245, 251, 276 436, 460, 485, 539, 561, 565 Stojanovi} An|elka 519 Sokolovi} Zijah 278, 377 Stojanovi} Gor~in 76, 105, 137, 160, 174, 207, Soldatovi} Marija 96, 144, 379 236, 255, 264, 279, 283 Soldatovi} Voja 180, 209, 269, 271, 493 Stojanovi} Ksenija 82, 209, 491 582 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Stojanovi} Lazar 20, 60, 67, 329, 434 406, 408, 419, 429, 437, 440, 444, 449, Stojanovi} Marija 239, 284, 409, 545 461, 468, 472 - 473, 488, 490, 496, 511, 516, 528, 537 Stojanovi} Radoslav 199, 267, 518, 521, 557, 559 [eligo Rudi 20, 434 Stojanovi} Slobodan 16, 36, 124, 199, 216, 221, [entan Franc (Schönthan Franz) 131, 415 336, 370, 538, 556 [entan Pol (Schönthan Paul) 131, 415 Stojanovi} Velimir 32, 35, 455, 481 [epard Sem 21, 26, 60, 66, 133, 168, 226, 247, Stojkovi} Mirko 196, 460 308, 315, 320, 329, 391, 398, 484, 491, 558 Stojmenovi} Predrag 258 [erbedìja Rade 20, 86, 122 Stoki} @anka 278 Stopard Tom 182, 241, 419, 504 [eridan Ri~ard Brinzli 191, 334 Stoun Piter 76, 364 [evarli} Miladin 32, 40, 41, 68, 103, 133, 150, 266, 328, 377, 456, 485, 509, 556 Strindberg August 29, 57, 81, 86, 95, 107, 110, 119, 125, 177, 180, 219, 253, 256, 303, [ibali} Boò 352 337, 341, 343, 348, 404, 426, 451, 549, [ifter Piter 27 562 [iler Fridrih 91, 142, 231, 319, 344 Studen Ivan 18, 20, 479 [irola Mladen 451, 466 Stuli} Vlaho 148, 470 [izgal Mari 61, 94, 265, 377, 381, 470 Stupica Bojan 57, 127, 156 [krelji Imer (Shkreli Ymer) 36, 560 Su{a Anja 145, 192, 241, 281, 282 [mit Erik Emanuel 188, 265, 281, 286, 338, Suhovo-Kobilin Aleksandar Vasiljevi~ 240, 339, 488 519 [najder Slobodan 18, 33, 236, 277, 312, 395 Sütö Andras 415 [nicler Artur 192, 195, 334, 417 Sverling Entoni 253, 337 [o Dòrd` Bernard 19, 46, 68, 126, 159, 167, Sviben Zlatko 67, 100 285, 303, 333, 393, 394, 416, 456, 548, 555 [ [panjevi} Bogdan 271, 408 [afrani Imre (Safrany Imre) 35, 435 [rurs Trejs 148 [ajtinac Radivoj 35, 48, 68, 87, 455-457 [tajn Piter 54 [ajtinac Uglje{a 207, 240, 256, 335, 407, 462 [tajnbek Dòn (Steinbeck John) 117, 414 [andor Erna 242 [tivi~i} Tena 264, 350 [andor Laslo 230 [trbac Predrag 242, 271, 273 [}eki} Vu~ina 167, 459 [treda Jirì 549 [}epanovi} Ninoslav241 [u{kav~evi} Pe|a 376 [edlbauer Zvone 48 [u{ljik Goran 280 [efer Piter 22, 32, 41, 132, 144, 145, 195, 211, [ukriju Edi (Shukriu Edi) 120, 561 226, 336, 341, 366, 391, 418, 431, 459, [uljagi} Slobodan 165 508, 532 [urlan Neboj{a 111 [eger Entoni 335 [vajb \er| 41, 341 [ekspir Viljem (Shakespeare William) 21, 25, 31, 35, 44, 48, 52, 63, 64, 65, 76, 92, 98, [varc Evgenij Ljvovi~ 353, 357, 361 105-106, 116, 126, 131, 138, 145, 164, 166-167, 175, 182, 210 - 211, 213, 226, T 229, 241, 254, 256, 258, 263, 275, 283, 286, 301-302, 310, 315, 319, 321, 326, Tabori Georg 320 352, 354, 356, 359, 367, 389 397, 403, Tabori Ivana 282, 382 583

Tadi} Ljuba 64, 122 Trifunovi} Bo{ko 390, 492, 521, 534, 553 Tadi} Ljubivoje 278 Trifunovi} Du{ko 119, 458 Tama{ Fedor (Tamás Fedor) 439 Trifunovi} Miroslav 272 Tarabuzi Renco 112, 114, 365 Trijan Hoze 256, 286, 489 Taraku Selami 103, 153, 180 Trumbo Dolton 256, 441 Tarantino Kventin 174, 380 Turgenjev Ivan Sergejevi~ 125, 302 Tasi} Zoran 94 Turini Peter 16, 326 Ta{anadi I{tvan 226, 257, 440 Tutorov Milan 20, 48, 119, 242, 454, 456, 458, 461 Tekeri M. Viljem 166, 403 Tven Mark 520 Tersánszky Joszi Jeno 413 Terzi} Nedeljko 475 U Tesandje Fransoa 209, 460 Ubavki} Ljubomir 267 Te{i} \ur|a 262, 279 Udovi~ki Lenka 61, 69, 86, 189, 353 Timar Peter 85, 270, 273, 441 Ugre{i} Dubravka 44 Timotijevi} Dragan Belmondo 376 Ulje Ramon 282 Ti{ma Aleksandar 210 Unkovski Slobodan 18, 72, 138, 139, 264 Todorovi} Ana 281 Urban Andra{ 99, 116, 148, 437 Todorovi} An|elija 144, 266, 384 Usten Susana 352 Todorovi} Ljiljana 94, 226, 286 Todorovi} Ljubomir 266 V Todorovi} Nenad 258 Vajda Andèj 94, 96, 163, 379, 561 Todorovi} Sava 161 Vajda Tibor 49, 85, 118, 178 Toler Ernst 160, 380 Vajdler Torton 27, 316 Tolkin Dòn Ronald Rejel 360 Vajld Oskar 22, 86, 169, 170, 323, 378, 467, Tolnai Oto 85, 98, 412 497 Toma Rober 267, 546 Vajs Peter 84, 148, 399, 437, 471 Toma{evi} Ivan 499, 506 Vals Nina 278, 312 Tomas Brendon (Thomas Brandon) 152, 181, Vampilov Aleksandar Valentinovi~ 99, 103, 537, 543, 565 427, 500 Tomi} @arko 224, 242, 254, 265, 272 Varadi Hajnalka 147 Tomi} Dragan 49, 69, 424, 556 Varkonji Matija{ (Várkonyi Matyas) 195, 417 Tomovi} Slobodan 49, 377, 556 Vaserman Dejl 364 Tompa Gabor 66 Vavi} Nikola 151 Topalov Vesna 196 Ve~ek Petar 48 Tot Ede 85, 412 Vebster Dòn 52, 299 Toter Den (Totheroh Dan) 269, 507, 565 Vedekind Frank 11, 46, 255, 314, 417, 473, 498 Tovstonogov Aleksandar 67, 86, 99, 101 Vega Lope de 116, 134, 198, 429, 487, 536 Trailovi} Mira 14, 60, 61, 75, 93 Vegel Laslo35, 67, 224, 270, 418, 420, 435, 436, 564 Traven O. J. 263, 350 Vejl Kurt (Weil Kurt) 417 Trebe{in Kasem (Trebeshina Kasem) 153, 561 Velmar Jankovi} Svetlana 142, 156, 322, 345 Trifkovi} Kosta 48, 107, 108, 118, 130, 167, 208, 209, 302, 385, 430, 431, 447, 455, Vels Bili 391 461 Vel{ Irvin 174, 380 584 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Verebe{ Erna 284 Vuji} Ivana 29, 52, 78, 92, 96, 122, 142, 223, Verebe{ I{tvan 177, 440 232, 263 Verebes Enro 440 Vuji} Joakim 149, 245, 448 Vere{ [andor (Weöres Sandor) 242, 440 Vujo{evi} Filip 235, 336 Verih Jan (Werich Jan) 195, 417 Vukadinovi} @ivojin 357 Verkor 319 Vuki~evi} Sonja 96, 123, 170 Veselinovi} Janko 245 Vukobratovi} Mihailo 145 Veselinovi} Radojko Lako 517 Vukoj~i} Mirjana 114 Vian Boris Paue l354 Vukoti} Milan 35, 87, 390, 392, 446, 455 Vidmar Josip 69 Vuleti} Marica 264 Vidniakovski Atila 98, 118 Vijuk Damir 155, 223, 236, 237, 266, 381, 383, Z 384 Zabla}anski Milenko 30, 76, 266, 369 Viktjuk Roman 170 Zako Andon 69, 564 Viktorovi} Oliver 114 Zalán Tibor 441 Viler Hju 364 Zdravkovi} Ana 265 Vilijams Najdèl 192, 334 Ze~evi} Boìdar 61, 82, 491, 492 Vilijams Tenesi (Wiliams Tennessee) 20, 32, Zec Petar 40, 42, 44, 157, 195, 208, 237, 257, 48, 60, 94, 97, 119, 123, 127, 152, 194, 375 199, 209, 228, 303, 329, 331, 379, 390, 400, 405, 443, 456, 467, 502, 513, 523, Zilahi Lajo{ 147, 415 528, 553, 556 Zindel Pol 111, 332 Vilkvist Ingmar 265, 381 Ziskind Patrik 76 Vilon Fransoa (Villon Francois) 66, 412 Zlodre Jak{a 467 Vilson Lenford 94, 114, 152, 331, 513, 525 Zorica @eljko 61 Vindi{-[perk Nikolaus 45 Zupanc Jelica 14, 40, 42, 199, 317, 329, 340, Vitez Mihaly Csokonai 416 494 Vitezovi} Milovan 21, 33, 103, 152, 163, 352, Zupanc Miodrag 30, 268, 530 355, 376, 486, 509, 511-513, 540 Vitkijevi~ Stanislav 31 @ Vitrak Roè 59, 101, 356, 483 @alica Miodrag 70 Vojni} Pur~ar Petko 35 @ari Alfred 105, 180, 428, 558 Vojnovi} Vladimir 94, 256, 330, 462 @ene @an (Genet Jean) 78, 192, 211, 330, 380, Vojvodi} Radmila 78, 97, 110 418 Volski Juliu{ 151, 258, 527, 553 @igon Stevo 26, 33, 46, 48, 87, 95, 96, 107, 149, Vol{ Endi 271, 408 157, 178, 216 Vos Erik 543 @iki} Slobodan 159, 164, 304, 514 Voskovec Jirì 195, 417 @ivanovi} Milivoje 65 Vostri Jaroslav 95, 364 @oli Moris 208, 380 Voterhaus Kejt 63, 511 @oter [andor 255 Vuds Elison 99 @uti} Milo{ 100 Registar predstava 585

Registar predstava

011 318, 377 Amadeus 32, 195, 431, 508 10, 9, 8... 256, 432 Ambrozio uni{tava vreme 444 11 nedelja 219, 324 Ameri~ki san 273, 433 1918 61, 491 Amerika, drugi deo 279, 350 1968 82, 492 Amerikanka 230 99 klovnova 358 Amfitrion (Amphitryon) 177, 416 An|eo mira 468 A An|eo s nao~arima i an|eo s lulom 61 A felfuvalkodott tökfej 416 Ana i lopta 229, 529 A kékszakálly herceg vára 436 An|ela 373 A kopasz énekesnó 441 Andromaha 325 A Leláncolt prométheusz 436 Anfisa 27, 298 A Leonardo 259, 530 Anita Berber 20, 423 A Napsugárfiuk 416 Antigona 67, 103, 131, 150, 196, 287, 425, 429, 460, 485, 539, 561, 565 A Ni{ava te~e li te~e 199, 537 Antiratni kabare 213, 553 ...A prah, sve je prah 402 Apis 27, 298 A sors embere 416 Apologija neprijatelju 265, 338 Adam i berberi su prvi ljudi 167, 245, 460 Aretej 67, 424 Adamova jaja 213, 552 Arizani 363 Adresant nepoznat 281, 338 Arsenik i stare ~ipke 130, 167, 175, 333, 402, Advokat Pjer Patlen 76, 342 449 Afera nedu`ne Anabele 193, 201, 471 Art 189, 346 Agonija - snovi|enje Nikole Pa{i}a 181, 528 Arturo Ui 167, 459 Ah, to vreme u`ivanja 285, 452 Arushk mburraveci 565 Ajant 67, 425 Assimil 148, 429 Akt 374 Atelje kroz vekove 56, 342 Aladinova ~arobna lampa 521 Atentat 44, 388 Alan Ford 366 Au {to je {kola zgodna 353 Alhemi~ar 213, 529 Audijencija 68, 152, 346, 399, 543 Aligatori 114, 550 Autobiografija 45, 541 Alisa u zemlji ~uda 356 Autsajderi 377 Alkestida 67, 425 Aveti 98, 128, 344 Alo 1991 561 Aveti (Kisértetek) 414 Alo, Bosna 385 Avion begunac 433 Alo, o|e mobilni 374 Azbu~ni voz 477 586 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

B Besimi i Humbur 563 Baal 26, 27, 315 Besnilo 30, 327 Bahanalije 273, 433 Bestidnik 286, 488 Bajka o ~arobnom svira~u475 Bezgrani~no (Hatartalanul) 178, 438 Bajka o Ba{ êliku 458 Biderman i paliku}e (Biedermann és gyujtogatók) 85, 412 Bajka o caru i pastiru 390, 521, 534, 553 Bikovi i toreadori (Dema dhe toreadore) 168, Bajka o kralju jelenu 87 562 Bajka o mrtvoj carevoj k}eri 209, 450 Bila je to {eva 226, 461 Bajka o suncu i mesecu 423 Bilbao Bil 19, 395 Bajka o Vuku i Srbima 352 Bili Holidej 226, 476 Balada iz predgra|a 527 Bilo jednom na Balkanu 112, 285, 287, 393 Balade sa Zejtinlika 107, 319 Bilo pa pro{lo 62, 534 Balkan boy 492 Bit no... 282, 382 Balkan ekspres 180, 493 Bitka za Senjak 363 Balkanska plastika 232, 308 Bliè 202, 324 Balkanska rapsodija 160, 379 Bliè zemlji 223, 386 Balkanski {pijun 191, 234 Bliì nebu 134, 550 Balkanski {pijun (Spiuni ballkanik)563 Bliì vatri 164, 551 Balkon 78, 330 Bloody Mary 20, 423 Banatikon 35, 455 Bluz osmeh 151, 178, 450, 527 Banatikon, opet 87, 457 Boì}ni muzi~ki ukrasi 378 Banovi} Strahinja 40, 46, 62, 84, 88, 399, 501, Bog 241, 477 524, 548 Bogalj (A Lappangó) 117, 414 Ba{ êlik 468, 513, 558 Boginje 63, 229, 510, 529 Ba{ bunar173, 174, 372 Bogojavljenska no} 35, 91, 229, 241, 256, 319, Ba{ta sljezove boje 168 444, 461, 472, 516 Beba ime 563 Boing – boing 102, 200, 209, 450, 515, 535 Be~ki tango 16, 326 Boj na Kosovu 40, 44, 424 Bedni ljudi 249, 349 Boj petlova 46, 524 Bejrut internacional (Beyrouth international) Bokternica polazi (Indul a bakterhaz) 273, 441 20, 434 Bolje me sluì draga (Hazudj inkább, Bekstvo 189, 346 kedvesem) 210, 439 Bela kafa 79, 80, 83, 88, 90, 318, 399, 483, 499, Bombom (Herkules bonbon) 66, 412 535 Bontonirani }ifta 152, 454, 502 Bela ruà za Dubljansku ulicu 268, 530 Bordel ratnika 236 Beloglavi sup 134, 550 Border line 282, 382 Ben Akiba night club - show 270, 421 Boris Godunov 41, 341 Beograd na kolenima 175, 385 Borxhezi fisnik 564 Beogradska trilogija 171, 183, 226, 240, 323, Bra}a Karamazovi 99, 105, 428 476, 529 Bra}a karijes 283, 474 Beogradske pri~e 112 Bra}a po oru`ju 31, 45, 541 Bergmanova sonata 217, 307 Bra~na igra 190, 347 Bertove ko~ije ili Sibila 229, 529 Brada 86, 426 Registar predstava 587

Bradati plja~ka{ 145 Crko’ bez toga 255, 392 Brat od mu{ke tetke 550 Crna hronika 122, 130, 134, 402, 512 Breg àlosti (Brëgu i Pikëllimit) 22, 36, 560 Crna komedija 145, 211, 366 Brilijans 98, 413 Crna komedija (Komédia a sötétben) 418 Briljantin 145, 366, 368 Crna magija 103, 525 Briljantin II 251 Crna rupa 150, 242, 461, 492 Brod plovi za Beograd 192 Crna soba 282, 382 Bu|enje prole}a 11, 17, 177, 255, 314, 473 Crni Petar (Fekete Peter) 284, 422 Bu|enje prole}a (A tavazs ébrédese) 417 Crnjanski ili lako je Andri}u 14, 340 Buba 234, 373 Crno mleko 262, 312 Buba u uhu 149, 273, 448 Crnogorska veza 374 Buba u uhu (Bolha a Fülbe) 441 Crnogorske bra~ne avanture 376 Budalasta vlastelinka 198, 487 Crta 236, 381 Budi dobar do smrti (Legy jó mindhalálig) 85, Crvena 282, 382 412 Crvenkapa 450, 469, 518, 551, 554 Budibogsnama 144, 385 Crvenkapa i Deda Mraz 457 Bukefal 32, 262, 311, 480 Crvenkapa i zbunjeni vuk 448 Bure baruta 138, 196, 322 Cuba libre 240, 241, 407 Bure baruta (Puskaporos hordó) 439 Cvr~ak i mrav 521 Buzdovan 129, 182, 504 ] C ]elava peva~ica 76, 134, 166, 168, 197, 201, CABAres CABArei 377 404, 502, 544, 558 Caca u motelu 178, 430 ]era}emo se... 237, 376 Caka u cirkusu “Musaka” 392 ]urani 133, 484 Car Edip 67, 425 Car i pastir 492 ^ Carev zato~enik 168, 357 ârapa od sto petlji 30, 328 Carevo novo ruho 465 ârlama, zbogom 142, 143, 151, 345, 536 Carski peva~i 209 ârlijeva tetka152, 181, 537, 543 Centrifugalni igra~ 140, 167, 303, 449 ârobna je stvar praviti dar-mar 360 Cicine stolice 287, 539 ârobnjak iz Oza 356, 453, 557 Cigani lete u nebo 151, 281, 362, 369 âruga 66, 118, 181, 469, 551 Ciganka 510 âruga (Gaiécza) 411 Cijanid u pet 203, 306 âs 274, 452 Cipela za ruke 383 âs iz tetovaè 282, 382 Cipele od kengurove koè 221, 335 âvke na ìci 475 Cirkus 164, 527 ê`nja pod brestovima 93, 301 Cirkus Pikadili 179, 389 ê`nja za super povr}em 470 Cirkus u cirkusu 180, 514 êkaju}i Deda Mraza 475 Ciu, ciu, mijau, mijau 493 êkaju}i Fortinbrasa 84, 399 Copenhagen 472 êkaju}i Godoa 45, 78, 101, 219, 259, 324, Creeps (Nakaze) 281, 339 330, 335, 483, 509, 539 588 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

êlik 474 Dar 281, 386 êmer 520 Darovni }ilim Cvete Agine 151, 536 êtvrta sestra 285, 463 Daullet e varrimit 564 îk pogodi {ta se zgodi 500 Davni flert 364 îka{ke perverzije 107, 128, 320 De~ija bolest – otac na slu`benom putu 63, 88, îkago (Chicago) 270, 421 482 îmi 178, 449 Deda Mrazov poklon 501 încano za Smirnovu 157, 322 Dekameron – dan ranije 471 îoda sa dve glave 235, 336 Demon 217, 307 ôrba od kanarinca 206, 347 Demoni 14, 340 ôvek je ~ovek 49, 159, 333 Dervi{ i smrt 163, 168, 285, 287, 543, 546 ôvek je ~ovek (Burri Burrë)560 Despot Stefan 164, 514 ôvek od La Man~e 364 Detinjarije 174, 380 ôvek slu~ajnosti 232, 308 Deveta ofanziva 62, 541 ôvek koji pravi ki{u (Az esöcsináló) 177, 416 Devojka modre kose 106, 107, 115, 135, 320, ôvek, zver i vrlina 110, 344 501 ûdna {uma 475 Dibuk 53, 317 ûdne stvari 46, 213, 498, 505 Dies irae 254 ûdo u [arganu 33, 45, 102, 117, 120, 200, Dijalog u paklu izme|u Makijavelija 248, 349, 401, 498, 510, 549, 559 i Monteskjea 208, 380 ûdotvorac 85, 427 Dijamantska ogrlica 109, 114, 302, 526 ûje{ li mama, moj vapaj 217, 228, 307, 494 Disidentska trilogija 68, 456 ûvari hrama35, 424 Disko svinje 271, 274, 408 Div~e 144 D Divlja patka 48, 75, 88, 300, 446, 466 D’orfusao 272 Divlji med 218, 348 Daj mi krila jedan krug 213, 529 Do gole koè 250 Dajte da se zagrlimo, Folvil 166, 404 Doìvljaji Nikoletine Bursa}a 20, 479 Dal’ bi bilo fino 359 Dobri ~ovek iz Se~uana (A Szecsuáni jóember) 255, 419 Daleko od Pe{te 391 Dobri doktor 19, 395 Dama iz Maksima 64, 132, 240, 459, 482, 506 Dobri vojnik [vejk 16, 361, 374 Dama s kamelijama 111, 163, 332, 486 Dobro jutro, laku no} 516, 529 Damage 223, 383 Dobrovoljka 376 Damin gambi 237, 376 Doga|aji u magare}oj senci 103 Damojed 488 Dogodilo se u isto vreme Dan D` 235, 336 (Jövöre veled ugyanitt) 413 Dan de~ijih èlja 355 Dogodine u isto vreme 98, 162, 253, 377 Dan kada je kidnapovan papa (Aznap, Mikor Doktor [uster 234, 257, 373, 495 a Pápát Elraboltak) 34, 410 Doktor Dèkil i Gospodin Hajd 44 Danas igramo Danojli}a, ili neke stvari u vezi s tom stvari 340 Doktor Faust (Doktor Fausti Kobzi) 49, 560 Dangube 228, 494 Dolaze moleri 152. 502 Dangube na selu (A Falu Rossza, avagy Dolaze moleri 2 165, 503 a negyedik ablak) 85, 412 Dom Bergmanovih 314 Registar predstava 589

Dom Bernarde Albe 60, 263, 350, 378 \ Dom Riordanovih 256, 432 \avolja posla 530 Don @uan 20, 118, 157, 158, 171, 179, 305, \avolje pleme 20, 443 423, 469, 544 \e god sam bio svud sam poginuo 230, 374 Don @uan se vra}a iz rata 45, 195, 431, 481 \eneral Milan Nedi} 93, 103, 119, 371, 458 Don @uan u paklu 19, 394 \ido 245 Don Kihot 116, 131, 429 Dorotej 212 D` Doru~ak na travi 144, 383 Dàndrljivi mu` ili koja je dobra èna 164, 551 Dosada u Sirmijumu 478 Dèpovi puni kamenja 280, 351 Dositej srpski Odisej 68, 456 Dìl i Dòn 206, 226, 447 Dozivanje ptica 40, 316 Dìl i Dòn (A pillangók szabadok) 440 Dozivanje svetog imena srpskog 200 Dònatan Livingston (Jonathan Livingston) 167, 437 Dr 62, 128, 366, 534 Dòni pod oru`jem (Johnny Fegyverben) 256, Dràvna tajna 228, 553 441 Draga Jelena Sergejevna 54, 61, 62, 117, 135, Dòzefin 265, 337 173, 199, 229, 230, 317, 401, 487, 491, 494, 541, 557 E Drama na jednom stani~nom peronu 247, 309 E, kako divan dan 374 Dredhite e shaptukut 565 Egy lócsizar Virágvasárnapja 415 Druga smrt Jovanke Orleanke 163, 486 Egzibicionista 263, 350 Druga vrata levo 397 Eh, ti Francuzi 209, 460 Duga 493 Elektra 20, 435 Dugi ìvot kralja Osvalda 242, 432 Elena Gjika 566 Dugo putovanje u Jevropu 15, 17, 213, 327, Embergyulölö 434 505 Emigranti 45, 94, 149, 168, 181, 211, 273, 331, Dugo putovanje u no} 152, 158, 05, 513 452, 459, 509, 523, 552, 562 Dugonja, Vidonja i Trbonja 451, 466 Emigranti (Emigransok) 418 Dumanske ti{ine 33, 395 Emira 560 Dundo Maroje 211 Esterhazi (Esterházy) 85, 437 Dupla ekspozicija (Attuntetések) 435 Etellift 441 Duplo dno 287, 507 Eumenide 52, 67, 425 Europejci 242, 432 Dva mangupa (A két jómadár) 86, 436 Everyman – Svako 279, 351 Dva mirisa ruè 266, 368 Evgenije Onjegin 224, 406 Dva viteza iz Verone 359 Ezopi 563 Dvadeset ~etiri zida 265, 337 Familija gospo|e ministarke 481 Dvanaest stolica 195, 431 Dve sirotice 98, 468 F Dvije 264, 350 Fantomi 264, 350 Dvije kristalne ~a{e 375 Faust 1 261, 310 Dvori{na rasprodaja 110, 332 Faust 2 261, 310 Dvori{te 218 Feliks i Doris 258, 488 590 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Feniks suvi{e ~est 167, 471 Gorke suze Petre fon Kant 253, 337 Feud 35, 435 Gospo|a Kanjo (Az özvegy karnyóné s két Fi{kal Galantom 132, 154, 470 szeleburdiak) 177, 416 Figarova ènidba ili ludi dani 132, 470 Gospo|a Kolontaj 12, 314 Filkotet (Philoktétész) 44, 67, 436 Gospo|a ministarka20, 102, 130, 156, 178, 278, 282, 283, 287, 313, 322, 402, 443, 460, Filomena Marturano 110, 151, 344, 551 474, 549 Finokio 478 Gospo|a Olga 167, 449 Fizi~ari (A fizikusok) 416 Gospo|ica Julija 57, 86, 95, 96, 107, 177, 253, Florentinski {e{ir 86, 106, 320, 467 256, 303, 337, 341, 404, 426. 451 Folie a deux - Ekstaza smrti 323 Gospoda Glembajevi 232, 254, 407 Forgatóköny 409 Gospodin Doktor (A doktor ur) 48, 411 Frederik ili bulevar zlo~ina 265, 338 Gospodin Foka 253, 337 Fudbalski navija~ 375 Gospodin Jontek 510 Fuente Ovehuna 116. 429 Gospo|ica 148, 429 Furka 192, 357 Govor mo~vare i }utanje mora 92, 319 Govorite li australijski 256, 462 G Govorna mana 188, 192, 201, 306 Galeb 79, 114, 215 - 216, 224, 264, 307, 325, Govornica 264, 325 406, 483, 512 Gozba usred kuge (Lakoma pestis idején) 86, Galilej 230 436 Galilejev ìvot 267, 495 Gra|anin plemi} 263, 350 Garavi sokak 20, 114, 454, 512 Grabljivci 469 Garderober 123, 124, 153, 187, 321 Grad sa ze~ijim u{ima 491 Garderober (Garderobisti) 561 Grand prix 162 Gde je pi{tolj? (Komámasszony, hol a Grbavac 22, 76, 532 stukker?) 48, 411 Greetings from Novi Sad 419 Generali ili srodstvo po oru`ju 102, 103, 542 Grobnica za Borisa Davidovi}a 254 Gjeli plagosur 564 Grofica Marica (Marica grofno) 20, 434 Glave Ferdinandu (Fejek Ferdinándnak) 118, Gruppo teatralle Sirmium 476 414 Gu{ter (Gyikok) 148, 437 Gle, Srbi 317 Guliver u Vu~joj dolini 535 Glengeri Glen Ros 265, 338 Guska na mesecu 476, 527 Glogov `bun 33, 497 Glory hole 265, 338 H Gluma~ka druìna Rikoti 449 Ha{ko jezero (Lkeni i Hasit) 120, 561 Glupaci 267, 539 Hajde da glumimo 152, 477 Gnezdo 19, 394 Hajde da se igramo 73, 197, 446, 450 Gof 561 Hajduci 87, 446, 466, 501 Gola Vera 286, 496 Hamlet 105, 106, 116, 175, 182, 241, 262, 310, Goli kralj 361 319, 367 Golje 251, 368 Hamlet – landscape 272 Golubnja~a 47, 81, 82, 88, 180, 492, 558 Hamlet (Dan Kiralyfi) 437 Gordana 148, 470 Hamlet all stars 272 Registar predstava 591

Hamlet rimejk 239, 240, 488 Improvizacije u~enih èna 241, 432 Hamlet u Mrdu{i donjoj 30, 370 Imre, ovde ne{to otkucava (Te imre, itt valami Hamletma{ina 229, 265, 516 ketyeg) 210, 439 Hamletova tuga pregolema, ode Nora Instrukcija 111, 331 a Godoa nema 273, 392 Intimni razgovori 87, 447 Hangzavart!? 440 Intimus 279, 313 Happy night 332 Iskoristi dan 267, 495 Hardcore Transsex One Man Shoe ili Ispovest Stavrogina 253, 337 Radmilo gnusni i Radmila pogana Ispovesti varalice Feliksa Krula 190, 346 112, 379 Istaknuti umetnik 377 Hasanaginica 179, 198, 201, 247, 248, 268, 274, 309, 517, 528, 544 Istorija (Historia e ature qe s’jane) 153, 561 Hazarski re~nik 249, 250, 274, 349 Ivanov 94, 149, 330, 459 Heda Gabler 225, 431 Ivica i Marica 472, 494, 542, 552 Heimat 35, 435 Ivkova slava 20, 82, 112, 113, 365, 480, 484, 524 Hej sloveni kuda }ete 21, 540 Iz ìvota ki{nih glista 29, 41, 341 Henrih IV 280, 351 Iza kulisa 110, 178, 285, 287, 343, 389, 462, Hidrocentrala u Suhom dolu 32, 35, 465, 533 475, 554 Hilperik 151 Izbira~ica 48, 107, 108, 208, 302, 385, 455 Himna 41, 341 Izbor za III milenijum 359 Hleb i so 61 Izlo`ba 192 Hobit 360 Izme|u dva voza 242, 461 Hodi u ba{tu Mod 258, 545 Iznogud protiv Supermena 48, 455 Homage Rainer Werner Fassbinder 62, 548 Homo valens 19, 464 J Hopa cupa (Haccaré-Haccakaré) 226, 439 Ja nisam kao ti 250, 381 Hossu ut az éjszakába 416 Ja, Klaudije 198, 201, 212, 487 Hotel “Slobodan promet” 208, 286, 367, 496 Jabuka koja pla~e i koja se smeje 445 Hotel promaja 131, 469 Jadnici 237 Hrastova deca 449 Jaha~i magle 509 Hurry up! 250, 381 Jaje 543 Hvalisavi vojnik 152, 213, 542 Jámbor koponyák 436 Hvalisavi vojnik (Miles Gloriosus) 562 Janez 147, 154, 155 Hvarkinja 129 Jankovac – potopljeni svet 151, 526 Jasmin na stranputici 266, 377 I Jatsszunk Molière-T! 409 Ice-{ampion 100 Jazavac pred sudom 327 Idem u lov 42, 62, 87, 134, 329, 446, 513, 524 Je li bilo kneève ve~ere? 74, 88, 168, 286, Idiot 157, 159, 163, 171, 305, 485 299, 388, 489 Iju, poplava 160, 345 Jeèvo ve~e. Do~ek 5 oktobra 376 Ika Rus 464 Jeèvo ve~e: Do~ek dana plavu{a 377 Ili-ili 359 Jeèvo ve~e: Ja, presednik 377 Ima neka tajna veza 119, 458 Jeèvo ve~e: Najeèni kabare 377 Imamo dovoljno vremena 114, 526 Jedini na svetu 358 592 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Jedna èna a tri muà 213, 529 Kako se rodila partija (Kur lindi partia) 168, Jedva ste~e zeta 249, 349 562 Jefimija 542 Kako se uzme 272, 378, 477 Jefimijina tajna 62, 534 Kako snimiti porno film 521 Jegor Buli~ov 64, 292, 397 Kako su postale ru`ne re~i 540 Jelisaveta Bam 254 Kako su postale ru`ne re~i388 Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera 209, 390 Kako ubiti suprugu bez suvi{nog za{to 113, 134, 526, 535, 551 Jerma (Yerma) 87, 255, 420, 446 Kako vam drago 63, 511 Jesi l’ to ti, Normane 115, 501 Kako zabavljati gospodina Martina 477 Jesi li to do{’o da me vidi{ 41, 44, 68, 446, 547 Kako zasmejati gospodara 34, 200, 201, 465, Joj, Karamela 175, 385 515 Jov~a 75, 300, 521 Kako zaustaviti vreme 87, 457 Jovana od metroa 190, 346 Kaktusov cvet (A Kaktusz Virága) 147, 415 Jovica i Milica 477 Kakuk Marku (Kakuk Marcu) 98, 413 Jubilej 93, 368 Kaledioskop 477 Judita 35, 270, 420, 435 Kalemegdanci 129, 332 Jugo nokturno 30, 35, 327, 444 Kaligula 566 Kalj Ibi ili Tunguàni 99 K Kamen za pod glavu 143, 193, 201, 333, 389 Kabare 92, 118, 285, 365, 414, 415, 509, 547 Kamo no}i, kamo dani 98, 467 Kabare – in vino koitus 80, 511 Kantri 262, 310 Kabare (Cabaret) 441 Kapetan Dòn Piplfoks 213, 387, 515 Kabare 011 92 Kapija opklade 374 Kabare Evropa ili Lote Lenja 112, 379 Kaput mrtvog ~oveka 249, 349 Kabare. Obi~no ve~e 376 Kara|or|e 150, 485 Kabare. Putuj Evropo 376 Karijera 20, 454 Kad bi Sombor bio Holivud 116, 401 Karla (Károly) 130, 415 Kad je bio mrak 352 Karlos II Oma|ijani 42, 66, 328, 398 Kad neko zazvoni 227, 545 Karmen 2000 60, 329 Kad poraste{ bi}e{ ja 359 Karnavalet e korces 564 Kada lava boli zub 390 Karneval (Pac) 255, 420 Kada su cvetale tikve 31 Karolina Nojber 214 Kádár Kata 409 Karta za vi{e vo`nji 175, 383 Kafana “Kod zajedno” 281, 378 Kartoteka 476 Kafeterija 48, 455 Kaskader 95, 259, 331, 506 Kafkin K. 204, 307 Katarina 128, 344 Kaj sad 265, 338 Kate kapuralica 148, 470 Kako Banat kroz rodoljublje ide 209, 390 Kazanova 254, 407 Kako je ma~ak nau~io galebicu da leti 392, 452 Kazimir i Karolina 272, 274, 473 Kako mogu da te ~ujem kad voda te~e 27, 53, Kazivanje kule Lazarice 32, 541 298 Kebaju}i Godoa (Godot-ra lesve) 66, 411 Kako potamaniti gamad 143, 371 Kenguri 272 Registar predstava 593

Kényes egyensuly 410 Kod Zlatnog vola 103, 556 Kés a tyukban 442 Kokice 203, 307 Keti i nilski konj 192, 335 Koko{ka 230, 505 Ki az örult a csárdában?4 10 Kola (Körmagyar) 195417 Kidaj od svoje ène 99, 102, 164, 227, 457, 525, Kola mudrosti - dvoja ludosti 110, 273, 343, 527, 535, 542, 545 433 Kineske bajke 269, 507 Kolateralna {teta 233, 348 Kir Janja 107, 171, 226, 242, 301, 401, 451 Kolubarska bitka 38, 39 Kirija 86 Kom{ije su krive 375 Kis magyar pornografia 436 Komamasszony, hol a stukker? 442 Kiseonik 133, 484 Kome verujete 284, 409 Kiváasaghangverseny 418 Komedija u pozori{tu 375 Klanac 200, 505 Komedija zabuna 389 Klanica (Mészárszék) 34, 410 Komendija{i 245, 308 Klara Za~ (Zach Klara) 226, 439 Komunisti~ki raj 22, 508 Klasni neprijatelj 192, 334 Konak 53, 125 Klaustofobi~na komedija 29, 32, 33, 370, 396, Konje ubijaju, zar ne? (A lovakat lelövik, 523, 540 ugye?) 82, 270, 420, 525 Klavir (Clavigo) 48, 411 Konjska balega (Paripacitrom) 85, 412 Klementov pad 48, 397 Konkurs 235, 336 Klimakterijum 100, 447 Konrad 352 Klin 265, 338 Kontejner sa pet zvezdica 206, 373 Klinje 357 Kontuzov 250, 373 Klopka 20, 34, 60, 80, 329, 396, 480, 511, 547 Kopenhagen 241 Klopka za bespomo}nog ~oveka 267, 546 Koplje 212, 515 Klovn ole ne boji se {kole 476 Korak - The step 473 Klupa u parku 240, 520 Kore{podencija 160 Kneginja od Foli Berèra 93, 343 Koreni 257, 545 Knez Lazar 163 Kosa (Hair) 241, 419 Knez Mihailo 156, 322 Kosovo 40, 41, 328 Knez Pavle 72, 103, 318 Kosovska hronika 13, 38, 53, 297 Knjiga o dùngli 359 Kova~i 117, 278, 312, 401 Ko je ko 511 Kozoder u akciji 66, 398 Ko se {unja iza `buna 103, 469, 500 Kr{ derbi (Roncsdereby) 177, 416 Ko se boji Virdìnije Vulf 78, 103, 134, 228, Kraj partije 118, 211, 302, 447 330, 494, 550, 556 Kraj partije (Az ezredik játszma vége) 418 Ko zna bolje, {iroko mu polje 513 Kraj stole}a 274 Ko{mar (Pisti a vérzivatarban) 224, 230, 418 Kraj vikenda 20, 200, 454, 515 Ko{tana 22, 53, 62, 69, 113, 115, 171, 172, 220, Krajnosti 42, 328 226, 267, 269, 324, 445, 484, 507, 532, 539, 548 Krajputa{ za troje 20, 454 Kobne laì 375 Kralj Betajnove 185 Kod “Ve~ite slavine” 48, 67, 257, 285, 393, Kralj i njegov komediograf 103, 163, 486, 511 445, 466, 495 Kralj Ibi 105 594 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Kralj Ibi ili Tunguàni 428 L Kralj Ibi okovani 180, 558 La comedia e finita 538 Kralj Lir 31, 64, 65, 123, 398 Laà i paralaà 97, 103, 127, 133, 151, 197, Kralj za konja (Királvságot egy lónak) 85, 412 259, 344, 400, 450, 485, 507, 536 La`ni car {}epan Mali1 36, 124, 320 Kraljevi} i prosjak 520 La`ni napad – pogre{na odbrana 285, 287, 433 Kraljevi} Marko 163 La|a (A hajó) 48, 411 Kraljevi} Marko i Musa Kesedìja 199, 528 Labudova pesma 470 Kraljevo blago 29, 340 Lagarija {to ne prija 503 Kraljevski festival 537 Lagum 142, 345 Krapova poslednja traka 64, 482 Lakejske igre 457 Kre{talica 245 Laki komad 153, 194, 230, 285, 375, 405, 463, Krevet 254 505, 545, 557 Lakrdija{ 92, 319 Kristifor Kolumbo 115, 428 Laku no} deco 359 Krivica 234, 373 Laku no}, majko 12, 17, 119, 178, 314, 430, Krivovo 267, 521 458 Krme}i kas 20, 78, 443 Lampa (A lámpás) 167. 438 Kroja~ka radionica 94 Largo desolato 63, 68. 499 Krok ’romog Vuka 32, 533 Lari Tompson, tragedija jedne mladosti 174, 182, 239, 372, 520, 538 Krpeni 363 Lastavica (Fecskelány) 147, 415 Krvava svadba (Vernasz) 273, 284, 421, 462 Laza Kosti} – Me|u javom i me| snom 400 Krvava teta 168, 376, 558 Lazar, veliki knez 45, 541 Ku}a gde se dobro jede (Profik háza - Itt ezt Leda 232, 233, 348 jól csinólják) 211, 418 Legenda o kraju sveta 168 Ku}a na granici 228, 553 Lekcija 258, 545, 553 Ku}a s prozorom 222, 336 Lepeza Ledi Vindermir 86, 467 Ku}a strave 46, 199, 528, 548 Lepotica i zver 177, 359, 471, 522 Ku}i!... 173, 258, 346, 553 Lepotica Linejna 204, 347 Kuckava bajka 534 Leptiri su slobodni 273, 392 Kuda idu stare godine 35, 87, 446, 455 Leptirica 272 Kukavi~iji sat (Ora e kukuvajes) 49, 563 Lifka presents 99, 428 Kula vavionska 59 Lift 265, 382 Lift za kuhinju 219, 348 Kume i kneginje 172, 306 Liliom 66, 411 Kume, kume 386 Lisistrata (Lysistrate) 98, 102, 413. 535 Kurve iz Harlema 253, 337 Lista sumnjivih ili ko je pojeo puding 265, 383 Kus petli} 57, 59, 82, 371, 491 Lolita 380 Kuvarice 117, 401 Long play 35, 435 Kuzman, vitez 68, 426 Lova~ka pri~a 35, 444, 476 Kvadratura kruga 100, 457 Lud od ljubavi 21, 66, 398, 491 Kvartet 111, 331 Luda devojka (A bolond lóni) 85, 413 Registar predstava 595

Luda i dèlat Luda i dèlat (A bolond és a Ma~or u ~izmama 154, 356 hóhér) 195, 417 Macska a fórro badogtetén 467 Luda igra 396 Macskajatek 421 Luda ku}a 30, 48, 362, 455, 523 Madam San @en 53 Luda no} 178, 450 Magarac 48, 240, 396, 530 Luda no} u hotelu Jugoslavija 115, 500 Magbet traì Magbeta 105 Luda no} u hotelu Srbija 151, 526 Magelan 35, 435 Ludak i opatica 31 Magi~ne ruke 355 Ludakove bele{ke 192, 335 Magi~no popodne 380 Lude igre 48 Magi~no popodne Volfganga Bauera 208 Ludi Branko 103, 511 Majka hrabrost 86, 98, 122, 456 Ludi dani 197, 450 Majka Hrabrost i njena deca (Kurázsi mama Ludi od ljubavi 26, 133, 168, 226, 315, 320, és gyermekei) 105, 413 392, 484, 558 Majka i dete 253, 337 Ludilo udvoje 210, 242, 432, 472, 478 Majka ide u raj (Nëna shkon në parajsë) 36, Lukrecija iliti @dero 129, 154, 226, 250, 366 560 Lulu 46, 498 Major Gavrilovi} 241, 472 Luminacija 164, 493 Majstor 187, 188, 197, 306, 450 Lunasa 148, 470 Majstor i Margarita 272, 274, 474 Lutka sa naslovne strane 367 Maksim Crnojevi} 215, 216, 307 Mala 59, 63, 66, 88, 371, 466, 482 Lj Mala {kola rok-en-rola 354 Ljubav 265, 381 Mala ljubav za mene ili {ta pla{i Ljubav i kletva (Atok és szerelem) 178, 438 Vinsenta Prajsa? 233, 349 Ljubav, ah ljubav 280, 369 Mala princeza 82, 209, 491 Ljubavi Dòrdà Va{ingtona 87, 178, 211, Mala sirena 554 346, 400, 450, 457, 541 Mali dinamit 453 Ljubavi Dòrdà Va{ingtona (George Washington szerelmei) 418 Mali princ 32, 34, 509 Ljubavni zanos - Ve~e {panske pesme 374 Mali Radojica i Kraljevi} Marko 103, 354, 556 Ljubavnici 237, 375 Malo ljubavi, malo mr`nje 93, 102, 371, 525 Ljubavnik 163, 180, 223, 380, 486, 493 Malogra|anska svadba 76 Ljubavnik (A szertó) 415 Malogra|ani 199, 207, 335, 552 Ljubavno pismo 118, 127, 167, 344, 430, 447 Maloumni @urden 464 Ljubinko i Desanka 19, 30, 83, 209, 213, 266, Mamac 203, 306 346, 362, 368, 394, 461, 552 Mamu mu j... ko je prvi po~eo 181, 391, 486 Ljudo`der 177 Mandragola 100, 141, 152, 179, 304, 389, 447, 503 M Mansarda 85, 427 M 70 196, 460 Mar{ na Drinu 31 Ma {ta sejali tu }e ìvot ni}i 354 Mara/Sad 31, 148, 437 Ma~ka na usijanom limenom krovu 60, 152, Maratonci tr~e po~asni krug 100, 118, 119, 194, 329, 405, 502 166, 234, 387, 404, 447, 469 Ma~ka u dàku 444 Margite – nerazja{njeno ubistvo 61 596 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Marija Magdalena i apostoli posle tajne Mirandolina 152, 543 ve~ere 27, 297 Misa u a-molu (Missa in a-minor) 85, 437 Marija Stjuart 142, 344 Mister dolar 32, 48, 175, 334, 466, 533 Mario i ma|ioni~ar 73, 318 Mitovi Balkana 103, 105 Markiza de Sad 26, 316, 522 Mizantrop 170, 183, 323 Maska 125, 135, 136, 171, 302 M(j)e{oviti brak 233, 348 Maskarada 565 Mleta~ki trgovac 275, 326 Maskenbal 509 Moj otac u borbi protiv nitkova iz svemira Masla~ak i retard 281, 339 191, 372 Master klas 174, 380 Moja Karadin (Az én Karádym) 241, 419 Matorci ili ta luckasta stvorenja 545 Moja mama 208, 374, 385 Me ndihmo naze 563 Moje 391 Medeja 96, 379 Moji ispadi 232, 308 Medejina deca 352 Molijer – jo{ jedan ìvot 276, 325 Medejino ogledalo (Medeia tükre) 224, 418 Molitva za Emiliju 167, 459 Medved 62, 93, 229, 529 Molitva za malko sre}e 61, 353 Medved & prosidba 548 Moma~ki ìvot 61 Mehani~ki mesec 44, 353 Mondi dhe problemi 566 Mein kampf 320 Monserat (Monserati) 49, 564 Memoari Joka Kokota 510 Monstrum je ovde 99, 428 Men{ Mejer (Maierék) 20, 434 More panonsko 255, 392 Menjalica 1993. 355 Morska so 554 Mentalna higijena 517 Moskva – Petu{ki 142, 345 Menuegzö 434 Mra~na komedija 22, 532 Mera 457 Mravlji mete` 56, 57, 341 Mera za meru 211, 406 Mre{}enje {arana 21, 45, 176, 179, 182, 183, Mese~ev splavar (Holdbeli csónakos) 242, 440 404, 481, 504, 547, 555 Mese~ina za nesre}ne 146, 403 Mrtva straà 134, 557 Mesec dana na selu 125, 302 Mrtva ta~ka 143, 372 Mesec od hartije (Hena prej letre) 69, 564 Mrtve du{e 184, 185, 201, 323 Meteor (Pillanaykep egy bolygóról) 85, 413 Mrtve u{e 283, 474 Metohijska ikona 228, 559 Mu{ica 164, 551 Mi ~ekamo bebu 162 Mu~enica Krstinja 557 Mi{evi i ljudi (Egerek és emberek) 117, 414 Murlin Murlo 166, 173, 227, 403, 494 Mi{olovka 144, 332 Miladin sa Tatinca 508 N Milena iz Praga 73, 317 Na ~ijoj strani 188, 347 Mileva Ajn{tajn 244, 308 Na dnu na{e {ume (A mi erdonk aljan) 284, Milo{ Veliki 286, 287, 496 422 Milo{ Veliki – Knjaz Srpski 152, 376, 513 Na kraju crne rupe 96 Miloduh 41, 341 Na krilima ma{te 531 Milutin 78, 82, 330, 525 Na le|ima jeà 212, 221, 494 Mir 161, 229, 366, 487 Na letovanju 20, 54, 317, 443 Registar predstava 597

Na pu~ini 36, 389, 555 Neprijatelj naroda 48, 228, 246, 310, 445, 538 Na slovo na slovo 360 Neprijatelj naroda (A hazaáruló) 411 Nadrealisti 210, 475 Nesporazum 129, 130, 258, 332, 520 Nagon 218, 348 Nesporazum (A félreértés) 414 Najve}i fudbaler na svetu 22, 540 Nesta{na avet (Vidám jisértet) 117, 414 Nakaze 271, 408 Neuhvatljivi sistem glume 280 Nalog 20 Neuhvatljivi sistem glume 2 280, 351 Napoleon 92, 300 Nevaspitani zmaj novogodi{nji 474 Narodni poslanik 30, 71, 80, 86, 88, 103, 181, Nevidljiva ruka 60, 329 210, 273 - 274, 318, 362, 426, 462, 552, Nevjesta od vjetra 277, 312 535, 556 Nezavisna republika uì~ka 200, 515 Nasamo sa svima 132, 459 Nezvani gost 278, 312 Nasilje nad Lukrecijom 223 Neèljeni efekti 375 Nasip 79, 499 Niìnski 123, 321 Nastasja Filipovna 53, 103, 561 Niìnski – zlatna ptica 254 Nastojnik 287, 507 Na{a deca 527 Ni{an 267, 539 Na{a gospa od cve}a 192, 383 Ni~egovi} 551 Na{i dolaze 164, 514 Nigde nikog nemam 272, 474 Na{i o~evi 111, 332 Nije ~ovek ko ne umre 32, 481 Na{i sinovi 111, 161, 372 Nije bila peta, bila je deveta 100, 447 Navala 76, 371 Nije muva - nego èna 226, 451 Ne {etaj se gola 41, 228, 341 Nije nova godina ma~ka u dàku 355 Ne boli (Nem faj!) 256, 441 Nikad se ne zna 159, 333 Ne mogu da platim i ne}u da platim 192, 211, Nikad vi{e 478 367, 406 Nincsenek régi viccek 435 Ne o~ajavajte nikad 92, 114, 319, 535 Nindà kornja~e i otmica Deda mraza 512, Ne uz vetar 464 535 (Ne)Sumnjivo lice 268, 530 Niti 236, 381 Nebeska vojska 32, 509 No` i magla 315 Ne}emo o politici 464 Noèvi u koko{kama 286, 488 Ne~ista krv 133 No} |enerala 268, 517 Nedozvani 164, 527 No} bogova 35, 455, 523 Nega mrtvaca 97, 400 No} Helvera 265, 381 Negovatelj bilja 160 No} ludaka u gospodskoj ulici44, 225 Nek ide ìvot 207, 373 No} ludaka u Gospodskoj ulici ili As i pub 44, Neki to vole vru}e 76, 242, 364 80, 225, 363, 431, 534, 548 Neki to vole vru}e (Van, aki forrón szerti No} tribada 29 avagy senki sem tökéletes) 440 No} u sred dana 458 Nemirna godina 106 No} ubica 256, 286, 489 Nenadani put Kalvarija Adolescenta 177 No} ve{tica 16, 361 Nenagra|eni ljubavni trud 213, 528 No}na frajla 52, 299 Neodoljivi {valer Selimar 223 Nojeva barka 86, 426 Nepodno{ljivo lako 44, 68, 445 North force 265, 382 598 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Nostalgi~ni kabare (Nosztalgikus kabareé) Opera za dva dinara 86, 426 210, 439 Opera za tri gro{a 205, 347 Novi Sad il’ nikad 397 Opsada Crkve Svetog spasa 255, 473 Novo je doba 30, 50, 328 Ordo virtutum 236, 381 Novogodi{nja bajka 464, 529 Orestija 51, 298 Novogodi{nja igra 467 Orfej u paklu 362 Novogodi{nja no} ima mo} 505 Orfej u podzemlju 223 Novogodi{nja revija za decu i radoznale 353 Organizacija rada 250, 381 Novogodi{nje pozori{te Pahuljica 477 Original falsifikata 43, 62, 524, 370 Novogodi{nje zavrzlame 536 Orkestar (Nöi zenekar) 35, 98, 414 Novogodi{nji bal 506 Oru`je zbogom 78, 88, 330, 511, 525 Novogodi{nji san 499 Oskar i mama Roz 281, 339 Novogodi{nji va{ar 476 Oskar je kriv za sve 199, 537 Novogodi{nji vrti} 476 Oslobo|enje Skoplja 254, 258, 407, 520 Novogodov{tine 507 Osmeh an|ela 164, 493 Nu{i}u s ljubavlju 31 Ostrvo – ples atoma 122, 154, 383 Ostrvo sa blagom 103, 573 Nj Osvrni se u gnevu 99, 108, 285, 301, 427, 452 Njujork, pri~a sa isto~ne strane 152, 542 Otac 81, 110, 180, 343, 549 Otac (Babai) 562 O Otac Sam 98, 427 Obili} 40, 45, 509 Otelo 254 Oboàvam udavati se (Imádok férjhezmenni) Otmica i vaznesenje Julijane K. 212, 214, 544 98, 413 Otmica Sabinjanki (A Szabin nök elrablása) O~evi i oci 56, 84, 342, 400 131, 415 Odani vojnik i velika deca 223, 386 Ovde 160, 345 Odbrana gospo|e Klito Mestres 247, 309 Ovo {to vidi{ ... toj’e panpur 550 Odbrana Sokratova i smrt 199, 377, 552 Ovo bi mogao biti va{ sre}an dan 265, 338 Odisej ne stanuje ovde 268, 517 Oximoron 122, 385 Odva`ne devojke 235, 336 Oàlo{}ena porodica 48, 63, 101, 119, 132, Ognjena kupina 199, 494 140, 199, 226, 240, 267, 292, 304, 375, Ognji{te 126 387, 407, 445, 458, 483, 495, 499 Ohla|eni vo 149, 448 Okamenjeni svatovi (Krushqit janë te ngrirë) P 120, 561 Pa izvol’te u Sakule 119, 149, 459 Okovani Prometej 67, 133, 485 Pa to je da po{izi{ 48, 465 Oleana 128, 344 Pacolovac 239, 378, 545 Oliver Tvist 192, 358 Pad 236 Oluja 25, 315 Paklena pomorandà 226, 254, 476 Om~a na om~u 258, 553 Pandorina kutija 253, 337 Oni niotkuda 239, 495 Panonski karusel 388 Opasne veze 176, 404 Papagaj 196, 460, 452 Opasnost od jelena - Rocking II 424 Papu~ar (Papuchös) 118, 414 Registar predstava 599

Parabelum 190, 372 Plasti~ni Isus 60 Paradoks 237, 368 Platite {efu sale (Fizetek, föur) 48, 411 Pariska komuna 340 Platonov (A pojaca) 218, 284, 422 Partizansko poselo 46, 498 Plava ptica106, 320 Pas, èna, mu{karac 278, 312 Plava soba 276, 326 Pasija po telu 250, 381 Play êhov 93, 301 Pastir 281, 378 Play Aleksandar Popovi} 78, 88 Pasulj sa ~okoladom 114, 549 Play Strindberg 22, 329, 497 Pat ili igra kraljeva 63, 75, 300, 511 Plemeniti gospodin Pursonjak 230, 506 Patnje gospodina Mokinpota 84, 399 Ples na praznik Lunase 225, 431 Paviljoni 235, 252, 274, 324 Po{tovana deco 508 Pazi na kontrabas (Vigyázz, ha jön a Po~asno ve~e 287, 531 nagybögö!) 167, 438 Pobratim 126, 303 Pe{ice 66, 76, 181, 194, 405, 466, 486 Pod okriljem zvezda 333 Peg, srce moje 128, 344 Pod Pre{ernovom bistom 14, 340 Peh pod krovom 44 Podvala 165, 245, 514, 554 Pelikan 219, 348 Pogled u nebo 266, 373 Pelinovo 126 Pokojna gospo|ica Pavla 103, 500 Pepeljuga 357, 467, 520, 552 Pokojnik 32, 34, 41, 48, 150, 153, 225, 287, 298, 397, 472, 480, 492, 508, 517, 557 Pepo ili pobuna an|ela 194, 405 Pokojnik (A megboldogult) 410 Per Gint 229, 230, 516 Pokojnik (I ndjeri) 566 Pero (Toll) 273, 441 Pokondirena tikva 117, 132, 180, 186, 192, Persijanci 204, 307 201, 239, 284, 287, 306, 378, 388, 409, Perverzije u îkagu 377 448, 493, 538 Pesma 46, 498 Pokvarenjak 44, 114, 119, 458, 549 Pesma ili dobar savet (Ének avagy jótanács) Pokvarenjak u hotelu 114, 536 66, 412 Polaroidi 247, 309 Petar Pan 447 Policajac 46, 160, 195, 345, 548 Peticija 68 Policajci (A Rendörség) 417 Petrijin venac 21, 376, 547 Poljubac ène pauka 161, 372 Pif Paf Puf 477 Poljubi me, Kejt 368 Pigmalion 46, 68, 126, 171, 285, 303, 393, 456, Poloneza Oginjskog 169, 258, 323, 488 548 Pomor koza 69, 556 Pijanista 235, 336 Pomozi mi 126, 302 Piknik na frontu 132, 134, 458, 550 Pono}na provala 199, 537 Pinokio 360, 393, 519 Pop ]ira i pop Spira 100, 176, 280, 287, 369, Pipi duga ~arapa 451 405, 483 Piro}anac 229, 538 Porazgovarajmo o ìvotu i smrti 282, 382 Pirot be{e varo{ 181, 537 Pored Deda Mraza, ko skre}e sa staza 504 Pismo – glava 16, 326 Porfirogeneza 287, 517 Pismo diktatoru 223, 381 Porodi~ne pri~e 189, 192, 201, 213, 347, 559 Pla~ i smeh (Qane e qeshe) 69, 564 Portret umetnika u mladosti 99, 428 Plagijat 151, 551 Poru~nik sa Ini{mora 554 600 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Poruke ìvima 341 Prijateljstvo, zanat najstariji 96, 103, 242, 379, Poseta gospodina Grina 264 461 Poseta stare dame 226, 390 Princ - Arkadina avantura 357 Poslanik 431 Princ Rastko – Monah Sava 103, 355, 512 Posle milion godina 141, 304 Princes ùrka - Haos bajka 356 Posle pola veka 130, 402 Princesha e humbur 565 Poslednja bitka 159, 304 Princezin osmeh 360 Poslednja no} na Golom otoku (Nata e fundit Princezine suze 519 ne Goli otok) 120, 561 Pripitomljavanje 224 Poslednja potraga za zlatom 75, 88, 96, 300 Pripitomljavanje (Szeliditések) 419 Poslednji dani ~ove~anstva 137, 321 Privatni ìvot 253, 337 Potonja ura Njego{eva 377 Privatni mir 67, 426 Potraga za Deda Mrazom 545 Privi|enje (Vegullia) 49, 560 Povratak 210, 229, 280, 373, 516 Prizori iz bra~nog ìvota (Jelenetek egy Povratak Don @uana 111, 331 házassagból) 195, 417 Prljave ruke 220, 221, 324 Povratak ratnika 111, 332 Probudi se Kato 22, 522 Povratnik 472 Prodan na Kosovu 63, 510 Pozajmljeni stan 550 Profesionalac 58, 59, 63, 79, 80, 82, 87, 88, 234, Poziv na pogubljenje 240, 506 370, 446, 482, 491, 499, 510, 524, 543, Poziv u dvorac 44, 362 549 Pozori{na komedija (Szinházkomedia) 131, Profesionalac (Profesionisti) 565 415 Progon ili ubistvo @an Pola Maraa, u scen- Pozori{ne iluzije 72, 91, 318 skom izvo|enju {ti}enika du{evne bol- Pozori{te – komedija 272, 477 nice u arantonu po zamisli Markiza de Sada177, 471 Pozori{te u Palanci 519 Program uìvo 386 Pozovi me odmah 375 Prokleta avlija 226 - 227, 544 Pra}ka 200, 235, 336 Prokleti knez 125 Pravdenici 287, 539 Prokleti Kovalski 205, 347 Pravo na Rusa 240, 241, 407 Prole}e ili no}na mora u Srbiji 223, 381 Pre doru~ka – kratke i najkra}e pri~e 159, 333 Proleterska farsa 61 Pred novim ìvotom 213, 19 Promocija 68 Predstava “Hamleta” u selu Mrdu{a donja 32, 45, 61, 491, 534, 541 Propast sveta na Veligdan 199, 518 Preferans 192, 334 Prosidba 62, 93, 301, 548 Preko sedam mora (Tul az operencián) 67, Prosja~ka opera 77, 122, 267, 379, 554 436 Prosja~ka opera (Koldusopera) 417 Preno}i{te 199, 538 Protekcija 179, 544 Preobra}anje bludnice Taide 66, 398 Protuve piju ~aj 114, 550 Preru{eni 166, 403 Provincijske anegdote 103, 500 Presta}e vetar 363 Provo edhe nje here, sam 566 Pri~a o carevom zato~eniku 181, 503 Prozerpina ugrabljena 59 Pri~a o Dìpsiju Trolmanu 280, 351 Prva dama 134, 513 Pri~a o Vuku 508 Prva ljubav 264, 350 Registar predstava 601

Prvi 34, 210, 396, 431 Rakoci - istorijski ~as (Rakoczi – rendhagyo Prvi ispod crte 432 tortenelmi ora) 284, 421 Pse}e srce 101, 484 Randevu na Dunavu (Dunaparti randevu) 118, 414 Pse}i valcer 276, 326 Randevu u predgra|u 99, 427 Psova~i 42, 328 Rani jadi 85, 427 Ptic i ptica ili Ku}a u kojoj je ponekad boravio Ranjeni orao 62, 87, 228, 446, 519, 548 i Ivo Andri} 16, 370 Raste trava 36, 556 Pu~ 134, 501 Ravangrad 271, 274, 407 Pucnji na Terazijama 161, 367 Razbojnici 91, 231, 319 Pukotina raja 48, 456 Razvaljivanje 276, 326 Pukovnik ptica 185, 323 Razvojni put Bore [najdera 19, 134, 140, 150, Punjene tikvice 171, 322, 391 154, 171, 304, 485, 536 Puritanska komedija 171, 305 Reket 167, 430 Purpurno ostrvo 134, 557 Rekviziter 207, 335 Pushet e nenes karrar 565 Renesansa ljubavi 213, 538 Pustinja 236, 383 Revizor 10, 86, 158, 176, 185, 200, 305, 314, Pustolov 377 404, 436, 559 Pustolovine zmaja Ognjena 501 Revolucija svetih devica 73, 318 Put do nirvane 280, 351 Ri~ard III 92, 105, 301 Put ka Eleusini 160 Ribarske sva|e 262, 287, 312, 507 Put ka sre}i 32, 480 Rimski karneval (Római karnevál) 34, 410 Ro|aci iz najboljih dana 124, 321 Put oko sveta 112, 355 Ro|eni pre 1. veka 114, 512 Put u Nikaragvu 85, 427 Rob ljubavi 194, 405 Put za Le{}e 78 Roberto Cuko 218, 255, 348, 392 Putnik 219, 373 Rodoljupci 10, 18, 22, 46, 74, 113, 165, 167, Putovanje 162, 383 207, 213, 239 - 240, 264, 325, 335, 395, Putovanje Gospodina Peri{ona 197, 544 471, 484, 503, 524, 553, 555, 559 Putovanje sa Svetim Savom 530 Rohano Almok (Rohano Almok) 131, 437 Putovanje za Nant 177, 179, 183, 471 Rok-en-rol za decu 354 Putuju}e pozori{te [opalovi} 10, 22, 165, 166, Roman o Londonu 33, 395 168, 181, 231, 308, 403, 486, 522 Romeo i Julija 145, 226, 286, 356, 496 Putuju}e pozori{te Rikoti 143, 345 Romeo i Julija (Romeo és Julia)) 440 Romokon emelkedö ragyogás 441 Q Rozenkranc i Gilden{tajn su mrtvi 182, 241, Qdo gje e eshte e mundur 565 504 Rozenkranc i Gildestern su mrtvi (Kilenc szinész közonséget keres) 419 R Rruga e gjeneralit Dromira 563 “R” 34, 410 Ruà vetrova 68 Rado ide Srbin u vojnike 98, 103, 512 Ruènje naroda u dva dela 24, 27, 45, 225, Radost ubijanja 272, 473 315, 472, 481 Radovan III 45, 168, 388, 234, 533 Ruì~asta smrt (A rózsászinü halál) 270, 420 Radovan protiv Ibija 376 Ruì~njak 164, 493 602 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Ru~ni rad146, 273, 403, 462 Seme 10 199, 518 Ruski brak & Ameri~ka romansa 94, 330 Senka gospodina Vipa 509 Senke orahove grane 229, 538 S Seobe 11, 314 Sa Vukovih staza i bogaza 22, 497, 523 Serenada 228, 519 Sabirni centar 42, 200, 224, 234, 277, 278, 313, Servis du{a (Servisi dhe shpirtit) 200, 562 328, 406, 559 Seviljski zavodnik i kameni gost 116, 429 Sablja dimiskija 61 Sezona naru~enih ubistava 237 Sabrane pri~e 249 Shoferet 564 Sajgon 20, 434 Shoping and fucking 324, 252 Sakati Bili 187, 204, 306 Shtepia me shume çelsa 564 Saloma 170, 323 Shvati jednom ljudski rode da ne moè{ bez Sam protiv NATO 228, 519 prirode 80, 511 Sama u ku}i 199, 518 Sigurna ku}a 284, 409 Samo sloga Deda Mraza spa{ava 506 Sija sunce iznad Seneke Samo vi ajte, a mi }emo grakat i arlaukat 221, (Eg a nap Seneca Felett) 196, 439 335 Sile u vazduh 63, 64, 114, 482, 499, 525 Samoubica 36, 48, 229, 241, 465, 487, 555 Silvija 190, 347 Samoubica (Az öngyilkos) 419 Simeon Nemanja 151, 513 San an|ela (Az angyal álma) 255, 420 Sinopsis o slobodi 278, 312 San i slava zlatnog lava (Borca za de~ja prava) Sirano de Berèrak 74, 75, 284, 300 356 Sirano de Berèrak (Cyrano de Bergerac) 421 San kosovske no}i 57, 370 Sirota Kata Betlen (Arva bethlen Kata) 196, San letnje no}i 21, 76, 91, 164, 283, 354, 408, 438 490, 537 Siroti mali hr~ki 14, 62, 118, 339, 447, 541 San o Balkanu 230, 375 Sistem 239, 516 San sme{nog ~oveka – Kako sam pojeo psa Skapenove podvale 102, 226, 230, 461, 542 433 Skup 252, 274, 325 San zimske no}i 32, 533 Slede}i 226, 391 Sanduci 45, 481 Slika Dorijana Greja ili Igra promene 378 Sanjah jedan grad (Almodtam egy várost) 167, 438 Slika za veliki zid 20, 479 Saputnici 226, 461 Slobodna teritorija 94, 331 Sara Bernar 134, 512 Slobodne ène balkanske 237, 376 Sarajka u Beogradu 375 Sluàvka gospodarica 60, 378 Sarajka u parlamentu ili lustrirana popi}ka Slu{aj amo 80, 103, 114, 512, 526, 535 266, 377 Slu{kinja 129, 192, 211, 380 Sarcasticus ili Ro|enje virusa 250, 381 Slu{kinje (Cselédek) 418 Saslu{anje 327 Slu~aj Hinkeman 160, 380 Sastanak na vrhu 269 Slu~ajevi 179, 389 Savanarola i njegovi prijatelji 164, 514 Slu~ajna smrt jednog anarhiste 469 Sedmorica iz Tebe 110, 332 Sluga dvaju gospodara 256, 432 Sedmorica: Kako bismo ih danas ~itali 48, 466 Sme{na strana istorije 95 Seme 103, 525 Sme{na strana muzike 191, 372 Registar predstava 603

Sme{ne precioze 257, 495 Stara dobra vremena 257, 495 Smert Uro{a petago 2001 236 Stari drugari (Furcsa pár) 167, 437 Smrt i devojka 146, 210, 403 Staza divlja~i 66, 76, 342, 398 Smrt Kuzmana kapidana (Smrtta na Kuzman Staze 76 Kapdan) 66, 398 Stefan Du{an 200, 514 Smrt majke Jugovi}a 163 Stilske ve`be 141, 304 Smrt mi dolazi iz takvoh o~iju (Vdekja më vjen Stolice 241, 477 prej syve të tillë) 36, 560 Stra{an laf 181, 551 Smrt trgova~kog putnika 103, 500 Stradija 31, 230 Smrtonosna klopka 159, 333 Stradija, What is this 242, 451 Smrtonosna motoristika 69, 178, 272, 430, 445 Strah za granicu 28, 40 Sne{ko Beli} na karnevalu 499 Strahinji} Ban 115 Sneàna i sedam patuljaka 34, 520, 532 Strankadìje ili ti Neki Sterija pi{e Rodoljupce Sne`na bajka 360 86, 467 Sne`na Kraljica 357 Strankadìje 114, 526 Soba 8 376 Strip – teaze 178, 438 Sokratov testamenat 126, 302 Stujardese 213, 377, 538 Solunci govore 40, 53 Stvaranje duge 254 Space Saloma 254 Stvaranje sveta (A vilóg teremtése és egyéb Spaseni 64, 78, 196, 330, 460, 482 ügyek) 85, 412 Spaseni za dlaku 27, 316 Stvaraoci zvezda (Sztárcsinalok) 195, 417 Sprovod u Teresienburgu 49, 424 Subotica i detalji otpora 67, 425 Srbi grade ku}u 266, 377 Sudbina i komentari 245, 309 Srbijom uzvodno 40, 42, 329 Sufle od pomorandì i mlade` 41, 341 Srce 76 Sumnja 225, 431 Srce od rubina 363 Sumnjivo lice 21, 46, 63, 73, 113, 146, 153, 154, Sre}an doga|aj 35, 196, 455 156, 168, 213, 259, 317, 402, 472, 484, Sre}an doga|aj (Orvendetes esemény) 439 510, 518, 523, 539, 547, 558 Sre}na nova 49 22, 522 Suparnici 191, 334 Sre}na nova sestra 352 Supermarket 251, 252, 324 Sre}ni dan 34, 78, 330 Suton 292 Sre}ni dani (O, azok a szép napok!) 411 Sutra }e biti bolje 268, 488 Sre}ni princ 210, 472 Suze su O.K 203, 307 Sredina po|i napred 389 Sva~ije 46, 523 Srpska Atina 130, 402 Svadba (Lakodalom) 210, 439 Srpska drama 128, 150, 153, 208, 492, 557 Svadba (Menuegzö) 20, 434 Srpska trilogija 221 Svadba (u Srba) 384 Srpske glave 79, 483 Svadba Kre~inskog 239, 519 Srpski revizor 21, 532, 540 Svadbeni varalica (Házasságszedelgö) 147, Staklena menaèrija 20, 48, 94, 97, 119, 152, 415 209, 331, 390, 400, 443, 456, 513, 523, Svako na svoj na~in (Mindenki máskent 556 csinálja - Kabaré) 147, 415 Stanica Brodarevo 268, 517 Svakodnevno pozori{te 192, 334 Stanje {oka 247, 308 Sve }e se razjasniti 213, 552 604 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Sve je dobro {to se dobro svr{i 44, 209, 352, [kolu vole i Mica i Stole 552 461 [ok prepoznavanja 149 Sve je zezanje – bez zezanja 491 [opska ambasada 374 Sve zbog seksa 132, 448 [najderski kalfa 245 Sve}ar 93, 342 [ovinisti~ka farsa 35, 465 Sveop{ti neprijatelj (Kozellenseg) 226, 440 [rafekser i autoklav 143, 345 Svet 274, 452 [ta je sobar video 86, 95, 364, 467 Sveti Georgije ubiva a`dahu 17, 18, 21, 32, 33, [ta je batler video (Amit a lakáj látott) 270, 153, 160, 339, 394, 490, 497, 523 420 Sveti Nik, Nicholas Edward Cave [ta je to u ljudskom bi}u {to ga vodi prema - @ivot i veze 379 pi}u 239, 494 Sveti Sava 59, 70 [ta to Kabu{ pogre{no radi 315 Svetislav i Mileva 119, 556 [uma 152, 273, 462, 513, 542 Svetlost u no}i 40, 316 [uman (Schumann) 280, 351 Svetski va{ar 166, 403 [umsko snegovanje 498 Svi moji sinovi 147, 191, 334 Svi moji sinovi (Edes Fiaim) 415 T Svilen konac 61, 76 Tajanstvena fioka 151, 258, 527, 553 Svinja (Amerikanac u Beogradu) 375 Tajna ~arobne muzike 227, 545 Svinjski otac 286, 546 Tajna plave ptice 376 Svira jedna violina (Szól egy hegedu) 178, 438 Tajna plavog zeca 358 Sviraj to opet, Sem (Járszad ujra...!) 178, 438 Svu no} da se volimo 68, 456 Tajna veza 78 SZ. J. lét és idö 436 Tajni brak 208 Szélidités 434 Tajni plamen 543 Talenti i oboàvaoci 118, 151, 468, 536 [ Tali~ni Tom i Daltoni 165, 514 [argor 359 Talijini kentauri 119, 458 [arlo 99, 428 Talk show – Gabriela si-a extirpat un ovar 452 [est lica traè pisca 211, 255, 473 Tamna je no} 119, 121, 135, 136, 385, 387 [est lica traè pisca (Hat szereplö szerzöt Tamni vilajet 198, 487 keres) 418 Tamo amo 144, 333 [ine u vazduhu 50 Tango 60, 182, 209, 329, 450, 504 [ine 264, 325 Tartif 76, 186, 259, 306, 516 [iptar I 49 Tartif (Tartuffe) 435 [iptar II 49 Tartif ili Licemer 364 [irli Valentajn 369 Ta{ana 212, 268, 487, 531 [irok ìvot 213, 538 Tavan (A padlás) 177, 416 [izgal to night 377 Teatar ~udesa 543 [kola za ène 20, 98, 127, 344, 424 Teatro LAH-CHO 376 [kola za ène (A nök iskolája) 413 Teatru descompus sau omul-lada-de-gunoi [kola za muève 32, 480 452 [kolska slava Sveti Sava 512 Tebanska kuga 28, 340 [kolice 210, 476 Telefon nije zazvonio 20, 480 Registar predstava 605

Téli teplince 418 Triptih 282 Terasa 276, 326 Trka s vremenom 391 Tergovci 124, 321 Troil i Kresida 138, 321 Terorizam 286, 546 Trojanke 158, 171, 305 Terra incognita 164, 259, 527, 530 Troje 281, 338 Tesla 125 Trpeza svetih Nemanji}a - poselo stare srpske Tesla ili prilago|avanje an|ela 141, 304 muzike 376 Tetovirana ruà 21, 127, 303 Tu`na je nedelja 85, 109, 301 Tetovirane du{e 20, 35, 200, 444, 479, 490, 505 Tuce svilenih ~arapa 26, 315 Turneja 172, 183, 346 Tezja e karllit 565 TV Bo{ko Vam predstavlja - Ne}e mo}i 374 The step 241 Tvrdica (Koprraci) 180, 562 The Three Little Pigs 467 Ti{ina treznih 279, 313 Tibetanska knjiga 44 U U agoniji 16, 370 Tigar sa superpovr}em 61 U cara Trojana kozje u{i 358 Timon Atinjanin 131, 429 U logoru 200, 232, 237, 504 Titanik - revija na vodi (Titanic vizirevu) 257, 440 U lovu na buba{vabe 284, 408 To je na klupi (Hárman a padon) 48, 411 U mreì 267, 546 To loza vi{e ne ra|a 76 U naviljcima287, 517 Topografija ekstrema 250, 381 U plamenu strasti 174, 183, 194, 372 Torkvato Taso 240, 407 U poseti kod gospodina Grina 350 Totovi (Tóték) 256, 339, 388, 410, 440 U potpalublju 155, 159, 168, 322 Trainsportting 174, 380 U potrazi za izgubljenim vremenom 86, 427 Traktor 251 U potrazi za Marselom Prustom 55, 88, 317 Tramvaj zvani èlja 123, 199, 228, 379, 528, U poverenju 144, 226, 333, 391 553 U znaku Alfa 68, 456 Trapavi zmaj 32, 533 Ubica 335 Trgovina 281, 339 Ubistvo sestre Dòrd` 253, 337 Tri ìvota Isidore Dankan 319 U~ene ène 114, 299, 512 Tri ~eki}a (a o srpu da i ne govorimo) 47, 396 Uho grlo no` 264, 350 Tri boje duge 374 Uje` 255, 392 Tri frtalja Beograda 365 Ujka Vanja 12, 13, 48, 109, 134, 200, 259, 297, 343, 465, 526 Tri musketara 358, 365 Ujka Vanja (Xhaxha Vanja) 562 Tri praseta 469, 521, 550, 554 Ukokaj moga muà 87, 114, 151, 457, 483, Tri praseta i dva vuka 390 527, 549 Tri sestre 43, 146, 148, 210, 370, 403, 429, 475 Ukro}ena goropad 98, 126, 171, 258, 302, 468, Tri tetkice 476 488 Tri u onom stanju 95, 364 Uli~ni psi 174, 380 Tri verzije ìvota 233, 348 Umetno{}u protiv rata 210, 451 Tri visoke ène 139, 322 Umorni 102, 549 Trinaest boìjih tri~arija 30, 327 Umri mu{ki 229, 516 Trinidad 112, 379 Umrla je gospo|a majka gospo|ina 222, 367 606 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Unosno mesto 151, 526 Vi|enje Isusa Hrista u kasarni VP 2507. 44, Uobraèni bolesnik 262, 312, 447 352 Urnebesna tragedija 77, 79, 80, 88, 118, 371, Via Italia 284, 287, 421 448, 500 Vidimo se u Den Hagu 208, 385 Uspavani Deda Mraz 504 Viktor 356 Uspavanka 537 Viktor ili besmrtna mladost 58, 59, 199, 528 Uspomene Sare Bernar 53, 454 Viktor ili deca na vlasti 101, 483 Uticaj gama zraka na sablasne nevene 110, Vila “Rajski mir” 87, 457 332 Vilijeva menaèrija 362, 388 Villa Sachino 282, 339 V Vilovnjak od zapadnih strana 167, 471 Vadisrce 61, 354 Vini Pu (Micimackó) 224, 419 Valjevska bolnica 38-40, 53, 316 Vinsent 282, 338 Vartolomejski va{ar 138, 321 Vinski kabare 80, 500 Vasilisa prekrasna 112, 355 Violinista na krovu 365 Vatrotehna 426 Virus 190, 198, 201, 372, 487 Va`no je zvati se Ernest 22, 497 Visniec Matei 452 Ve~e sa Petrom Boòvi}em 374 Visoka {kola foliraè 112, 365 Ve~e satire O{i{ani je` 375 Vite{ka vremena 61 Ve~era sa prijateljima 249, 349 Vitezovi i nebeska vojska 68 Ve~eras slu{ate 250, 373 Viza 235, 336 Ve~iti mladoènja 12, 13, 132, 297 Vlade Divac & tim snova 546 Ve~iti studenti 45, 134, 502, 533 Vladika Nikolaj - Oslobo|enje 385 Vekovi su prohujali 525 Vlasnik biv{e sre}e 168, 558 Velika auto trka 55, 317 Vlast 87, 230, 457, 506 Velika doktorska bajka 243, 451 Vo}ni dan 35, 455 Velika drama 245, 246, 309 Vo|a 86, 117, 401, 456 Velika sveska 205, 347 Vojcek (Woyzeck) 32, 66, 99, 105, 271, 408, Veliki dan 221, 336 412, 437, 509 Veliki Mak 48, 455 Vojvotkinja od Malfija 52, 299 Veliki obra~un u cirkusu 63, 510 Vol{ebnici 49, 556 Ven~anje 284, 408 Volim svoju ènu 361 Venecijanka 103, 181, 528, 561 Voz za zemlju Oz 449 Ventrusët 560 Voza~ 525 Vere i zavere 210, 405 Vo`d Kara|or|e i knez Milo{ 126, 303 Vernisa` 546 Vrag ne spava 162, 192, 335, 385 Vesele ène i Falstafove scene 397 Vrata doma 21, 490 Vesele ène vindzorske 48, 106, 167, 319, 449, Vreme ~uda 110, 343 Veseli voz 497 Vreme se pribliàva (Kozeleg az ido) 284, 421 Vesnik prole}a II 554 Vrte{ka 192, 334 Ve{tice iz Salema 52, 299 Vu~kove novogodi{nje zavrzlame 505 Vi{njik 114, 115, 132, 219, 256, 262, 274, 311, Vuk 20, 479 324, 432, 448 Vuk i Vr{~ani 35, 444 Registar predstava 607

Vukov testamenat 22, 540 Zora na istoku 77, 79, 88, 371, 483 Zorka end momcovi 374 X Zubi 284, 409 X+Y=0 281, 338 Zunzara 226, 451 Zver na mesecu 253, 274, 337 Z Zvezda na ~elu naroda 68, 69, 445 Za{to ubiti suprugu-a 226, 391 Za~arano magarence 543 @ Zagonetne varijacije 188, 306 @abar 76, 342 Zaljubljena mudrica 134, 536 @ak ili pokornost 40, 102, 316, 542 Zamisli ìvot 266, 369 @aklina bandeka 281, 287, 386 Zanat gospo|e Voren 555 @dralovo perje 167, 354, 470 Zapali me 94, 114, 152, 331, 513, 525 @ega 265, 384 Zar i ti, sine Drag~e 287, 539 @eli{ li da ti veèm o~i 550 Zasjede 35, 444 @ene u narodnoj skup{tini 83, 399 Zavodnik 266, 377 @ene, ah te ène 390 Zbog mraka 132, 459 @enidba 149, 165, 448, 503 Zbogom oru`je 80, 82 @enidba i udadba 149, 178, 240, 430, 448, 530 Zeinimuro 434 @enski orkestar 61, 67, 167, 271, 374, 387, 408, Zenit – drugo lansiranje 68 430, 466 Zenit – tre}e lansiranje 68 @enski razgovori 210, 451 Zganarel ili Uobraèni bolesnik 180, 514 @enski rock’n folk bend 35, 454 Zgazi me 378 @ivi, ìvi duh slovenski 35, 465 Zid, jezero 58, 59 @ivot i priklju~enija Dositeja Obradovi} 541 Zidanje Skadra 40, 46, 498 @ivot i priklju~enija vojnika Ivana ônkina Zigi, zvezdana pra{ina 144, 379 256, 462 Zimska bajka 502 @ivot ili pozori{te? 279, 313 Zimski dvorac 76, 364 @ivot iz po~etka 237, 386 Zla èna 48, 134, 180, 210, 214, 226, 228, 444, @ivot je bajka 44 472, 526, 559 @ivot je lep 500 Zlatno runo 34, 236 @ivot je san 139, 171, 303 Zlo~in i kazna 94, 96, 99, 103, 105, 331, 427 @ivot je sve {to te sna|e 267, 495 Zlo~in na kozijem ostrvu 19, 46, 394, 524 @ivot Jovanov 93, 371 Zlostavljanje 20, 44, 479 @ivot provincijskih plejboja posle Drugog Zmaj 353 svetskog rata ili Tu|e ho|emo – svoje Zmaj od Srbije 133, 135, 485 ne damo 19, 163, 395, 486 Zmijin svlak 236 @ivot u pozori{tu 40, 80, 199, 317, 542, 552 Zona Zamfirova 133, 151, 550 @ivotkin venac i drug slovenjac 31 Zoolo{ka pri~a 95, 167, 177, 404, 471 @or` Danden 114, 267, 536, 554 608 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Pogovor

Prilikom ~itanja ili analize teksta Izme|u kraja i po~etka lako je uo~iti da ne postoje informacije o zna~ajnim gluma~kim ostvarenjima u periodu od l986. do 2005. godine i profesionalnim de~ijim pozori{tima. Da li je re~ o nenamernoj gre{ci, previdu, odre|enom konceptu ili ne~em drugom? Me|u delima koja sam pisao o pozori{tu – tri knjige ~ine posebnu celinu. To su Pozori{ni ìvot u Srbiji od l835. do l944. godine, Pozori{ni ìvot u Srbiji od l944. do l986. godine i Pozori{ni ìvot u Srbiji od l986. do 2005. godine. Dominantna èlja u ovim radovima je bila utvr|ivanje repertoara profesionalnih dramskih ansambala i onih koji su re~ povezivali sa pokretom i muzikom u specifi~nim scenskim formama. Kroz sve to utvr|ivan je osnovni program svakog pozori{ta u odre|enom vremenskom periodu, s tim {to su prevashodno razmatrani tekstovi doma}ih i stranih pisaca, odnos reìje prema pojedinim delima i ukazivano na op{te vrednosti scenskog izraza u ukupnom razvoju pozori{ne umetnosti. U tome nema pretencioznosti da se izri~u definitivni sudovi ili obezvre|uju doprinosi pojedinih umetnika, a posebno glumaca, u kreiranju odre|enih predstava. Isto bi se moglo re}i za scenografe, kostimografe, kompozitore i ostale umetni~ke profesije koje su prisutne u zajedni~kom stvaranju scenskih iluzija. To je izazivalo moju posebnu pa`nju u kritikama, recenzijama i komentarima koje sam ispisivao punih pedeset godina, a koliko mi je poznato, u se}anju su ostale verovatno stotine pa i hiljade takvih beleàka. Iz perioda koji je obuhva}en u studiji Izme|u kraja i po~etka, odabrane kritike su objavljene u knjigama Posle pozori{ta, U vremenu prolaznosti, Odlaènje, druga svedo~anstva i esejisti~ka razmatranja u delima Beogradsko glumi{te, Iluzije na Cvetnom trgu, Bitef i pozori{te, Sterijino pozorje, Pozori{te i tradicija. Za moja shvatanja o prirodi gluma~ke umetnosti verovatno su isto tako va`ne monografije o velikim glumcima – Pera Dobrinovi}, Dobrica Milutinovi}, @anka Stoki}, Ra{a Plaovi} i Mi- livoje @ivanovi}. Iz toga se moè zaklju~iti ili suo~iti sa ~injenicom da ne postoji ni jedan zna~ajniji dramski umetnik u ovom dugom periodu ~ijim se kreacijama nisam bavio. Istine radi – glumu sam zavolio u detinjstvu a preko nje i pozori{te, pa zar je onda ~udno {to sam kritike po~eo da pi{em sa {esnaest godina. Od tada neprekidno istraùjem – kada gluma prerasta okvire odre|ene delatnosti i postaje istinska umetnost {to zalazi u domen stvarala{tva koje grani~i sa poezijom. Pogovor 609

Glumci su ti zbog kojih prevashodno publika i dolazi u pozori{te. Izme|u reditelja i pisaca, odre|ene dru{tvene situacije i samog ìvota oni najbolji uvek traè obja{njenja u sebi i na sceni koja im omogu}uju da objektiviziraju svoju personalnost. Me|u njima postoje razlike u shvatanjima gluma~ke li~nosti i subjektivizma ali i mnogo toga {to ih u osnovi spaja jer uvek zajedni~ki nalaze svoje mesto i smisao u predstavi. One su za njih vreme, prostor, mogu}nost sagledavanja istina, slobodno kretanje od svesti do podsvesti, otkrivanje nepoznatog, pa su granice izme|u fizi~kog pokreta, re~i i emotivnog doìvljaja uklonjene. Sve ono {to karakteri{e ìvot i vi{e od toga vezano je za njihovu igru i postaje na~in na kojoj se potvr|uju u svojoj neponovljivosti. Zato su repertoari i predstave osnova njihovih biografija i ube|enje da se istorija pozori{ta moè sada sagledavati i na druge na~ine, a pogotovo kroz razvoj gluma~kog izraza. Ovim kao i drugim knjigama sli~nog podsticaja zato se i pripremaju osnove na kojima se svaka pozori{na delatnost i njihov doìvljaj moè u vremenu koje dolazi prevesti u istoriju, tradiciju i trajan sistem vrednosti. De~ija pozori{ta su poseban problem. U novije vreme sve je vi{e onih koji u svemu izjedna~avaju igru za odrasle i za one najmla|e. Me|utim, delim uverenje koje neprekidno ukazuje na specifi~nosti, sli~nosti ali i bitne razlike u samom doìvljaju na sceni. Kako su tokom mnogih decenija dvadesetog veka de~ija pozori{ta bila i u funkciji pripremanju novih generacija za ljubav i razumevanje za pozori{te to valja respektovati, bez obzira na teoretske pristupe, njihovu permanentnu programsku okrenutost prema budu}nosti, a to podrazumeva da im valja pristupati sa ve}im razumevanjem i po{tovanjem. Repertoari su izvori{ta svih na{ih interesovanja u pozori{tu. Sada kona~no znamo ko je i {ta i kako igrao na profesionalnim scenama tokom devetnaestog i dvadesetog veka. Moja radoznalost je trajala punih trideset godina. Mo`da je to i zave{tanje onima {to }e voleti, stvarati i suditi pozori{tu koje }e biti tek prepoznato kao nova vrednost u veku koji nas nadilazi. Autor 610 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Bele{ka o piscu

Petar Volk je prisutan u kulturnoj javnosti kao pozori{ni i filmski kriti~ar, istori~ar i teoreti~ar. Ro|en je 1931. godine u Bosanskom Petrovcu. Diplomirao je knjièvnost na Filozofskom faklutetu u Zagrebu. Doktorirao je filmsku i pozori{nu estetiku na Karlovom univerzitetu u Pragu 1971. godine. Univerzitet umetnosti u Beogradu dodelio mu je doktorat nauka iz oblasti istorije filma 1986. godine. Rukovodio je mnogim zna~ajnim projektima i poslovima u oblasti kulture. Delovao je, pored ostalog, kao direktor Festivala jugoslovenskog filma, Muzeja pozori{ne umetnosti SR Srbije i upravnik Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. Bio je redovan profesor i {ef katedre za teoriju i istoriju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Dugogodi{nji je rukovodilac istraìvanja u kapitalnim projektima iz oblasti nacionalnog pozori{ta i filma. Objavljene knjige: Balada o trubi i maglama, Epoha, Zagreb 1965. (u okviru zajedni~kog izdanja sa Brankom Belanom pod naslovom Sjaj i beda filma), Estetika moderne animacije, Slavija, Beograd, 1970; Sloboda filma, Slavija, 1970; Opasne slike, Nezavisna izdanja, Beograd, 1971; Mo} krize, Institut za film, Beograd, 1972; Svedo~enje I, Nezavisna izdanja, Beograd, 1973; Svedo~enje II, Knjièvne novine, Beograd, 1975; Ra{a, Muzej pozori{ne umetnosti SR Srbije, 1975; Sazrevanje, Centar film, Beograd, 1976; Izazov stvarnosti, Svetlost, Kra- gujevac, 1976; Put filma, Morava film, Beograd, 1976; Milivoje @ivanovi}, Muzej pozori{ne umetnosti SR Srbije, Beograd 1977; Pozori{te bez maske, Scena, Novi Sad, 1977; Pozori{ne kritike, Knjièvne novine, Beograd, 1978; Antologija svetskog filmaIiII,Univerzitet umetnosti, Beograd, 1980; Savremeni jugoslovenski film, Institut za film i Univerzitet umetnosti, Beograd, 1982; Dobrica Miluti- novi}, Zapis, Beograd, 1982; Pera Dobrinovi}, Srpsko narodno pozori{te, Novi Sad, 1986; @anka Stoki}, Knjièvne novine, Beograd, 1986; Istorija jugoslovenskog filma, Institut za film, Beograd, 1986; Antologija filma, Univerzitet Bele{ka o piscu 611 umetnosti, Beograd, 1988; Pozori{ni ‘ivot u Srbiji 1944–1986. godine, Institut za pozori{te, film, radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti, Beograd, 1990; Pozori{ni ‘ivot u Srbiji 1835–1944, Fakultet dramskih umetnosti i Pozori{ni muzej Srbije, Beograd, 1992; Posle pozori{ta; Muzej pozori{ne umetnosti Srbije, 1993; Povratak u budu}nost, Institut za film, Beograd, 1994, Pisci nacionalnog teatra, Muzej pozori{ne umetnosti, 1995; Srpski film, Institut za film, Beograd, 1997; Sudbine, Institut za film, Beograd, 1997; Iluzije na cvetnom trgu, Muzej pozori{ne umetnosti, Beograd, 1998; Srpsko pozori{te, ilustrovana istorija dramskog stvarala{tva, Muzej pozori{ne umetnosti, Beograd, 1998; U vremenu prolaznosti, Muzej pozori{ne umetnosti, Beograd, 1999; Let nad mo~varom, Institut za film, Beograd, 1999; Petar Volk i pozori{te – zbornik, Muzej pozori{ne umetnosti, Beograd, 2000; Pozori{te i tradicija (studije i eseji), Muzej pozori{ne umetnosti, Beograd, 2000, Dvadeseti vek srpskog filma, Institut za film – Jugo- slovenska kinoteka, Beograd, 2001, Beogradsko glumi{te, Madlenijanum, Beo- grad 2001, Bitef i pozori{te, Prometej, Novi Sad 2003, Odlaènje, Savez dramskih pisaca Srbija, Beograd 2003, Iluzije, Institut za film 2003, Pozorje i nacionalna drama, Sterijino pozorje, Madlenijanum i Prometej, 2003, @anka Stoki} (dopunjeno izdanje), Narodno pozori{te, Beograd 2004, Ra{a Plaovi} (dopunjeno izdanje), Narodno pozori{te, Beograd 2005, Dobrica Milutinovi} (dopunjeno izdanje), Narodno pozori{te, Beograd 2006. 612 Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

792.09(497.11)”1944/1986”

VOLK, Petar Izme|u kraja i po~etka : pozori{ni `ivot u Srbiji od 1986. do 2005. / Petar Volk. – Beograd : Muzej pozori{ne umetnosti Srbije, 2006 (Beograd : Publish). – 611 str.:;24cm.

Tira` 300. – Bele{ka o piscu: str. 610-611. – Registri.

ISBN 86–80629–40–5 COBISS.SR–ID 129647884