Put U Nepoznato: Identitet Pojedinca I Prostora U Delima Kormaka Makartija
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
UNIVERZITET U BEOGRADU FILOLOŠKI FAKULTET Arsić S. Miloš Put u nepoznato: Identitet pojedinca i prostora u delima Kormaka Makartija Doktorska disertacija Beograd, 2019. UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF PHILOLOGY Arsić S. Miloš Journey into the Unknown: The Identity of the Individual and the Landscape in the Works of Cormac McCarthy Doctoral Dissertation Belgrade, 2019. УНИВЕРСИТЕТ В БЕЛГРАДЕ ФИЛОЛОГИЧЕСКИЙ ФАКУЛЬТЕТ Арсич С. Милош Путешествие в неизвестное: Идентитет индивида и пространства в произведениях Кормака Маккарти Докторская диссертация Белград, 2019 года Podaci o mentoru i članovima komisije Mentor: dr Novica Petrović, van. prof. Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu Članovi komisije: dr Radojka Vukčević, red.prof. Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu dr Tomislav Pavlović, van.prof. Filološko-umetnički fakultet Univerziteta u Kragujevcu Datum odbrane: Reč zahvalnosti Svaki tekst u kojem se opisuju predeli sadrži odlike putopisa. Putovanje kroz partikularnosti Makartijeve proze predstavljalo je višestruko zadovoljstvo i izazov, najpre zbog jednog izvanrednog pisca, a potom i zbog vanserijskih tumača njegovog dela od kojih sam, kao od iskusnijih saputnika, puno naučio i na čiji entuzijazam kroz ovaj rad želim da se nadovežem. Najdublju zahvalnost dugujem svim kolegama i ekspertima čije su minucioznost i posvećenost ovoj temi poslužile kao uzor i doprinele da se ode dalje i vidi više. Zahvaljujem se mojoj majci na podršci bez koje ovaj rad ne bi bio moguć. Puno dugujem strpljenju koje su moji prijatelji pokazivali svaki put kada bih krenuo u beskrajne monologe o Makartiju. Srdačno se zahvaljujem mentoru, prof. dr Novici Petroviću čije su sugestije i profesionalnost dodatno uobličili moje interesovanje za ovu temu. Veliku zahvalnost dugujem i članovima komisije, prof. dr Radojki Vučević i prof. dr Tomislavu Pavloviću. Rezime Svrha ove disertacije je da ukaže na mesto, značaj i ulogu koju u poetici savremenog američkog pisca Kormaka Makartija (Cormac McCarthy) zauzimaju pojedinac, prostor i putovanje kao pripovedne konstante, a potom i na njihovu neospornu uzajamnu zavisnost. U okviru analize biće predstavljeni i oni segmenti autorove poetike koji se posredno nadovezuju na temu rada, i koji će stoga biti na njegovoj periferiji. Ovako kompleksnoj prozi može se pristupiti iz najrazličitijih perspektiva, ali pojedinac i prostor ne samo što nužno čine zajednički imenilac svake od njih, već identitet nepojmljivih predela opisanih u Makartijevim delima u brojnim važnim aspektima ispoljava saobraznost sa podjednako zagonetnim putnicima koji se njima kreću. Kompozicija rada je uslovljena težnjom da se ključne teme prikažu na jasan i celovit način. Rad istražuje identitet pojedinca i prostora počev od romana Čuvar voćnjaka1 (1965) do scenarija Pravni savetnik2 (2013). Odabranim delima se ne pristupa linearno, ne sledi se hronologija njihovog objavljivanja, niti su ona razmatrana pojedinačno, već u okviru tematskih celina. U osnovi ovakvog izbora nalazi se stav da je reč o identitetu čija se najvažnija svojstva ispoljavaju u kontinuitetu, tako da između pojedinačnih dela nema razlika koje bi bile dovoljno velike da iziskuju drugačiji pristup. Makartijevo književno stvaralaštvo posmatra se kao mozaik sačinjen od romana, drama i scenarija. Analiza protagonista i ravni kroz koje se oni kreću podeljena je u tri segmenta: prvi razmatra problematiku najvažnijih termina, identitet pojedinca i vrste protagonista; drugi se zasniva na tipologiji prostora podeljenog u dve osnovne celine, ljudsku i metafizičku ravan, i koji obuhvata višeznačnost doma i granice; treći analizira identitet u okviru žanrovskih i drugih konvencija jezika i stila, kao i narativnih sredstava kojima Makarti tematizuje prostor i pojedinca, uključujući tu i mitologizaciju vizija, snova i sećanja kao prostornih odrednica posebne vrste. U najvažnije elemente koje obuhvata ova analiza identiteta spadaju bezdomnost i vrste bezdomnosti, neoformljenost, marginalizovanost u odnosu na ljudsku ravan i na status u narativu; bezimenost, očuvanje i gubitak ljudskosti, sistem vrednosti pojedinca, prisustvo protagonista poreklom izvan ljudske ravni, tipove i prirodu agensâ, odnosno, sila od uticaja, 1 The Orchard Keeper 2 The Counselor izostanak zajedništva, sukobe i nasilje, mitologizaciju i demitologizaciju pojedinca, koji je kod Makartija svako, svaki čovek. Kao deo analize prostora, biće razmatrani elementi onostranog, povezanost topografije prostora sa identitetom protagonista, čovekova nesposobnost da sagleda svet oko sebe i tema zatočeništva kao manifestacije nametnute prostorne ograničenosti. U okviru razmatranja pripovednih metoda nalaze se prvenstveno nepouzdanost čoveka kao pripovedača, putovanje i kontrast između kretanja i mirovanja, naglašena vizuelnost narativa, stil i građa rečenica, izmeštanje protagoniste i radnje iz prvog plana, obilje perspektiva, izostanak direktnog uvida u psihološka stanja pojedinca, alegoričnost kao vrsta referentnosti, redefinisanje žanrovskih standarda i osporavanje antropocentrizma. U sekundarne ciljeve spada, pre svega, promovisanje pisca koji je u našoj sredini srazmerno malo poznat, ali i podsticaj da se ovom autoru pristupi na sveobuhvatniji način. Potom je potrebno da se sada već tradicionalni pristupi opusu K. Makartija, u kojima svoje utemeljenje ima, na koje se nadovezuje i kojima puno duguje i ovaj rad, preispitaju i integrišu sa novim čitanjima, da se ukaže na moguća buduća tumačenja, pogotovo iz perspektive dva primarna fenomena koja odlikuju neospornu jedinstvenost ove poetike: jezika i ideja, odnosno stila i stavova, kao i njihove sugestivnosti. Kada višestruke tenzije i nepomirljivosti između pojedinca i predstavnika sistema vrednosti ljudske ravni prerastu u niz kompleksnih sukoba, on se otiskuje na put lišen doma i identiteta koji je imao u čovekovom svetu. Neodvojiv od bezdomnosti, put kao simbol kretanja i čovekovog života ne samo što predstavlja osnovu pripovedanja, već se odvija na javi koliko i u fantazmagoričnim prostorima snova, vizija i sećanja, van konkretnog vremena i bez prisustva žanrovskog ili drugog orijentira u koji bi se čitalac mogao pouzdati. Putovanje predstavlja vrstu narativa u čijim okvirima je svako drugo pripovedanje – pogotovo čovekovo – krajnje nepouzdano i u kojem ne samo što je čovek dosledno lišen povlašćenog položaja, već su i vrednosti jezika, istorije i mita kao referentnih sistema višestruko osporene i predstavljene kao skučene. Nakon što čovekov svet i njegovi putevi doslovno nestanu, putovanje počinje iz pograničnog područja, sa razmeđa svetova, i na ovakvom putovanju konkretan događaj ili sled događaja izmešteni su u drugi plan, dok su u prvom planu kretanje pre nego mirovanje, traganje pre nego postupno napredovanje ka konkrektnom cilju. Pojedinac je kao putnik izložen nesvakidašnjim i neobjašnjivim silama uticaja, često otelotvorenim u entitetima čije je poreklo vezano za metafizičku ravan, koja je čoveku podjednako nespoznatljiva koliko i svet koji je napustio. U predelima u kojima je sem nasilja i smrti sve drugo podložno prolaznosti i zaboravu, taj isti pojedinac je podjednako skrajnut i kao agens ili sila od uticaja, a njegova nemoć da upravlja događajima prikazana je uporedo sa njegovom neuspehom kao pripovedača. Prisustvo ovih entiteta istovremeno pruža priliku čitaocu da iz različitih perpektiva iznova stiče uvid u identitet prostora i protagonista, kao i da se udubi u tekst. Upravo u tom kontekstu, nepomirljivosti koje se između ličnih principa javljaju u metafizičkoj ravni posebno upečatljivo izražene su u sukobima narativa, u nastojanjima protagonista da se u svojstvu pripovedača izbore za prevlast vlastite priče, odnosno, sopstvene verzije događaja. Konačno suočavanje izostaje, jer bi to značilo prevlast jednog sistema vrednosti. Nemilosrdnost i ravnodušnost sa kojom se metafizička ravan odnosi prema čoveku i njegovom podređenom položaju u opštem poretku stvari ujedno su i osnova i zaključak doslednog osporavanja antropocentričnosti, koja je neotuđiv deo Makartijeve poetike. Trajnost ljudskih vrednosti je višestruko relativizovana, kao i njihove priče i sećanja, a neoformljen, bezdoman, nezreo i često bezimen pojedinac stoji u statusu svakog čoveka, izmešten iz težišta narativa brojnim tehnikama, od kojih je izostanak uvida u njegov psihološki život samo jedna. Identitet se ne uspostavlja direktno, fokalizacijom protagonista, dominacijom njihove perspektive ili sleda događaja, već posredno, preko saobraznosti sa prostorom. Putovanje je nadređeno radnji jer predstavlja simbol ljudskog života, dok je činjenica da kraj puta retko donosi pojedincu nešto dobro tek jedna u nizu nekonvencionalnosti. Ključne reči: Kormak Makarti, identitet, pojedinac, prostor, putovanje, sukob, agens Naučna oblast: Anglistika Uža naučna oblast: Američka književnost UDK broj: Journey into the Unknown: The Identity of the Individual and the Landscape in the Works of Cormac McCarthy Summary The first and foremost aim of this thesis is to highlight the position, significance, and status of the individual, landscape and journey in the poetics of the contemporary American writer Cormac McCarthy, as well as to analyze the degree to which they are mutually dependent. The study will also cover those segments of his poetics indirectly related to the theme of this paper, which will, therefore, be placed on its periphery. This thesis reflects the view that one could pore over such a complex prose as McCarthy’s from a variety of perspectives, and not only would the individual and the landscape