KOLIKO SE POZNAJEMO Iz Istorije Nacionalnih Zajednica U Vojvodini Pokrajinski Sekretarijat Za Obrazovanje, Propise, Upravu I Nacionalne Manjine - Nacionalne Zajednice

KOLIKO SE POZNAJEMO iz istorije nacionalnih zajednica u Vojvodini Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine - nacionalne zajednice

Projekat AFIRMACIJA MULTIKULTURALIZMA I TOLERANCIJE U VOJVODINI

KOLIKO SE POZNAJEMO iz istorije nacionalnih zajednica u Vojvodini

Autori tekstova: Milan Mici· dr Tibor Pal Kalman Kunti· dr Zoltan Mesaroï Arpad Pap Mirko Grlica dr Agneï Ozer dr Olga Ninkov Milkica Popovi· Ljubica Oti· dr Janko Rama„ mr Mir„a Maran Jaroslav Miklovic

Lektor: Aleksandra Peïi·

Unos teksta: Marica Fin„ur Cetinka Svitlica

Ilustracije ustupljene iz li„ne foto-arhive Ivana Kukurova

Novi Sad 2017. god. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine - nacionalne zajednice

Projekat: AFIRMACIJA MULTIKULTURALIZMA I TOLERANCIJE U VOJVODINI

KOLIKO SE POZNAJEMO iz istorije nacionalnih zajednica u Vojvodini

Novi Sad 2017. god . PREDGOVOR

storija Vojvodine je specifi„na, jer trudili su se da dogaÎaje smeste u dru- je njen istorijski razvoj stvorio ïtveno-ekonomsko-kulturni okvir, kako multietni„ko, multikonfesionalno bi se dobila potpuna slika o deïavanjima. druïtvo. To je „ini sloôenom, ali i Pored meÎusobnog proôimanja i dugog bogatom sredinom. Trebalo bi da zajedni„kog ôivota i saradnje, ovdaïnji saznamo viïe o razvoju i nastanku narodi su u svojoj istoriji imali i teïke peri- Vojvodine, kako bi nas oplemeni- ode, pre svega u vreme ratova. Namera Ilo to njeno bogatstvo.Verujemo da ·e, autora bila je da i sukobe, koji su bili deo posle prou„avanja ovog kratkog prikaza naïe stvarnosti, prikaôu objektivno i iz proïlosti naroda sa prostora danaïnje viïe aspekata. Trebalo bi da se naglasi da Vojvodine, „itaoci mo·i iz istorijskih je i u vreme teïkih dana bilo trenutaka primera da izvuku pouke koje bi ih okre- vrednih pam·enja, kao i primera saradnje. nule ka budu·nosti s ciljem daljeg suôi- vota ovdaïnjih naroda u duhu tolerancije, saradnje i meÎusobnog poïtovanja. Koli- ko se meÎusobno poznajemo, toliko ·e nas oplemeniti kulturno i istorijsko bogatstvo prostora na kojima ôivimo. Pravo poz- navanje razli„itih kultura, jezika i prihvatanje tih razli„itosti doprinosi harmoniji iz koje proizlaze mnoga dobra za sve nas. Ovaj tekst napisan je prvenstveno za mlade, to jest za u„enike, s ciljem da im predo„i neke „injenice iz zajedni„ke pro- ïlosti naroda (Nemaca, MaÎara, Srba, Slo- vaka, Rumuna, Rusina, Jevreja itd.) koji su ôiveli i ôive na prostorima danaïnje Vojvodine. Pri sastavljanju teksta autori su imali ideju da, pored ve· poznatih glob- alnih istorijskih dogaÎaja i procesa, ukaôu i na odreÎene specifi„nosti i detalje koji su bili isklju„ivo u vezi s ovim prostorima. Prikazane „injenice i procesi uzeti su iz istoriografije pomenutih naroda i verovatno ·e za nekoga predstavljati novinu, ali ·e, u svakom slu„aju, doprineti boljem meÎusobnom upoznavanju. Prilikom pri- kazivanja politi„ke istorije, autori broïure 5 . UVOD

burïkog carstva, postoji joï od doseljenja 1. IDEJA, NAZIV, POJAM I 1. IDEJA, NAZIV, POJAM I GRANICE VOJVODINE GRANICE VOJVODINE Srba pod voÎstvom Arsenija III √arnojevi·a, a predstavljena je prvi put na Crkveno-narodnom saboru u Baji 1694. Naziv Vojvodine i njene granice rezultat godine. Na Saboru u Temiïvaru 1790. 1.1. Ideja o stvaranju Vojvodine su istorijskog razvoja. Kroz istoriju, razli- godine formulisan je glavni zahtev da se „ite teritorije nazivane su vojvodinom (u Srbima na osnovu njihovih privilegija Poljskoj se i danas tako naziva jedan nivo odredi posebna teritorija, do „ega i je teritorijalne organizacije). U istoriji Srba doïlo u periodu od 1849. do 1860. godine. Vojvodina ima specifi„no zna„enje. Ona je Dakle, Vojvodina se, u obliku druga„ijem simbolizovala teônju Srba da postignu od danaïnjeg, ostvarila prvi put u XIX autonomiju na odreÎenoj teritoriji unutar veku. Tada formirano Vojvodstvo Srbija i Ugarske (MaÎarske).1 Tamiïki Banat bilo je srpsko samo kada je Ta ideja nije bila strana Srbima, jer je re„ o nazivu. Naime, u njemu je ôivelo naj- odreÎeni nivo autonomije bio zagaranto- viïe Rumuna, zvani„ni jezik bio je nema„- van i pre formiranja teritorijalne jedinice ki, a sediïte vojvodstva bilo je u Temiï- sa tim imenom. Vojvodina nije zna„ajna varu. Trebalo bi naglasiti da je to bilo samo za Srbe; ostali narodi su je takoÎe vreme apsolutizma (Bahov apsolutizam) i prihvatili kao pokrajinu u kojoj mogu da potpune centralizacije vlasti u Habzbur- ostvare svoje zajedni„ke, kao i posebne ïkom carstvu, zna„i i na prostorima interese. danaïnje Vojvodine. Nakon pada Bahovog 1.1. Ideja o stvaranju Vojvodine apsolutizma zapo„eta je decentralizacija vlasti u Austriji i Ugarskoj koja se, posle Ideja o stvaranju Vojvodine, kao auto- kra·eg zastoja, nastavila i posle zaklju„en- nomne srpske oblasti u okviru Habz- ja Austrougarske nagodbe. U to vreme,

1 Izrazi MaÎarska i Ugarska su sinonimi. Nije neobi„no da za narod ili zemlju postoji viïe naziva. Na latinskom jeziku se MaÎarska nazivala Hungaria, dok se u maÎarskom jeziku, koji se, po pravilu, nije koristio u sluôbenoj upotrebi, ustalio naziv Magyarorsz‹g. Tradicionalni nazivi za MaÎare i MaÎarsku razvili su se i ustalili na razli„itim jezicima iz latinskog izraza Hungaria, te je naziv za MaÎarsku u srpskom jeziku Ugarska, a za njen narod Ugri. Mada je naziv Ugri prestao da se upotrebl- java, koriï·enje pojma Ugarska ustalilo se zbog naglaïavanja promena koje su se desile posle Prvog svetskog rata. Tako se (i) u srpskoj istoriografiji pojam Ugarska koristio za MaÎarsku do 1918. godine, dok se za kasniji period koristi izraz MaÎarska. MeÎutim poïto sami MaÎari ne prave razliku u nazivu svoje drôave, mislimo da je prihvatljivo i u duhu tolerancije da i naziv MaÎarska koristimo za celu njenu istoriju, jer to MaÎari smatraju tako primerenim.

7 KOLIKO SE POZNAJEMO

1. IDEJA, NAZIV, POJAM I obnovljene su ôupanije u celoj Ugarskoj, a aprila iste godine. Glavni zahtev Srba na GRANICE VOJVODINE tokom sedamdesetih godina XIX veka ovom saboru bio je ponovno dobijanje ukinute su neke teritorijalne jedinice koje autonomne srpske oblasti Vojvodine. Be„- su oformljene na osnovu privilegija joï u kere„ki program iz 1869. godine samo se 1.2. Poreklo naziva Vojvodina feudalnom dobu (na naïem prostoru to su implicitno pozivao na odluke Blagove- 1.3. Granice Vojvodine bile Vojna granica, Potiski krunski di- ïtenskog sabora, koji je ostao osnovna ïtrikt, Velikokikindski diïtrikt). U razdo- ta„ka srpskog nacionalnog programa do blju dualisti„kog ureÎenja izgraÎena je zavrïetka Prvog svetskog rata i formiran- moderna drôavna uprava u Ugarskoj, a ja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 1. samim tim i na naïim prostorima. Istovre- decembra 1918. godine. meno, u raznim programima na saborima Nakon formiranja prve jugoslovenske pominjala se autonomna srpska oblast, drôave, naziv Vojvodina koriï·en je meÎu ponegde na nivou ôupanija, a ponegde na protivnicima unitarizma i centralizma koji nivou ïire oblasti. To je izneto na Blagov- su se zalagali za ve·u ekonomsku samo- eïtenskom saboru i u Be„kere„kom pro- stalnost i upravne nadleônosti Vojvodine. gramu Mileti·eve stranke. Ovi zahtevi VojvoÎanski Pre„anski pokret predvodio je ostali su osnovna ta„ka srpskog nacio- pan„eva„ki advokat, samostalni demokra- nalnog programa sve do zavrïetka Prvog ta, Duïan Duda Boïkovi·. svetskog rata i do formiranja Kraljevine Nakon Drugog svetskog rata formirana Srba, Hrvata i Slovenaca, 1. decembra je Autonomna pokrajina Vojvodina, kao 1918. godine. Zna„enje pojma Vojvodina sastavni deo Republike Srbije, s ciljem menjalo se tokom istorije, kao i teritorija o„uvanja nacionalne i kulturne ïarolikosti koju je obuhvatala. Kulturna i politi„ka Ba„ke, Banata i Srema. elita Srba u juônoj Ugarskoj, a kasnije i drugih naroda, dala je svoj udeo u men- 1.3. Granice Vojvodine janju ovog pojma. Granice Vojvodine su nastajale i men- 1.2. Poreklo naziva Vojvodina jale se tokom istorijskog razvoja. Danaïn- je granice Republike Srbije prema Ma- Vojvodina je svoj naziv dobila na Îarskoj i Rumuniji definisane su nakon Majskoj skupïtini, odrôanoj u Sremskim Prvog svetskog rata. Grani„ni sektor u Karlovcima od 1. do 3. maja 1848. godine Baranji, Ba„koj i Banatu utvrÎen je izme- (od 13. do 15. maja, po gregorijanskom Îu 1919. i 1923. godine. Ugovorom o pri- kalendaru), kada su narodni predstavnici mirju izmeÎu srpske i maÎarske vojske, proglasili Srpsku Vojvodinu, a koja je 72. potpisanim u Beogradu 13. novembra „lanom Oktroisanog ustava od 4. marta 1918. godine, srpska vojska zaposela je 1849. godine dobila naziv Vojvodstvo Srbi- liniju Bar„íPe„ujíBajaíSegedin, a na ja i Tamiïki Banat. Srbi u njoj nisu mogli istoku liniju AradíLugoïíKaransebeï- na pravi na„in da koriste svoju teritorijal- MehadijaíOrïava. nu samoupravu. Nakon pada Bahovog Pariskim mirovnim ugovorom, koji je sa apsolutizma drôava je bila decentralizo- MaÎarskom potpisan u dvorcu Trianon 4. vana. Obnovljena je ôupanijska vlast u juna 1920. godine, srpske jedinice bile su Ugarskoj i Hrvatskoj, a Srpska Vojvodina prinuÎene da se do 20. avgusta 1921. ukinuta je 27. decembra 1860. godine. godine povuku iz ve·eg dela Baranje i tzv. Svetozar Mileti· ve· u januaru 1861. Bajskog trokuta. Nezadovoljni takvim godine objavljuje Tucindanski „lanak, koji reïenjem, Hrvati i Srbi iz Baranje pro- postaje program vojvoÎanskih Srba pred- glasili su nezavisnu Baranjsku republiku, stavljen na Blagoveïtenskom saboru 2. koja je nakon povla„enja srpske vojske

8 UVOD

bila ukinuta. Deo slovenskog stanovni- 2. ISTORIJA PODRU√JA 2. ISTORIJA PODRU√JA ïtva zalagao se za Kraljevinu SHS. BUDU¡E VOJVODINE PRE BUDU¡E VOJVODINE PRE POJAVE TURAKA Razgrani„enje sa Rumunijom okon„ano je 1923. godine, ali konture grani„ne linije POJAVE TURAKA 2.1. Kratak pregled istorije Vojvo- povu„ene su joï 1919. godine, te je Kral- dine do kraja IX veka jevini SHS pripala tre·ina povrïine Banata 2.1. Kratak pregled istorije uz Tisu i Dunav. Vojvodine do kraja IX veka Nekadaïnja republi„ka granica, a danas drôavna granica sa Republikom Hrvat- Teritorija Vojvodine u geografskom skom, povu„ena je nakon zavrïetka Dru- smislu pripada Karpatskoj niziji. Tok gog svetskog rata, kada je, poïtuju·i na„e- Dunava, blizina Balkanskog poluostrva, lo etni„ke ve·ine, Hrvatskoj pripao jugo- venac Karpata veoma su zna„ajni za njenu slovenski deo Baranje i zapadni Srem, istoriju. Naseljevanja u preistoriji naj„eï·e dok je isto„ni Srem priklju„en Vojvodini, su po„injala upravo sa Balkana, a „esto je to jest Srbiji. tako bilo i u kasnijim razdobljima. Na Kar- Prostor danaïnje Vojvodine tako je uïao patima su izvori ve·ine reka koje teku u sastav nove drôave koja je kasnije naz- kroz Panonsku niziju, a uglavnom se uli- vana Jugoslavijom. Autonomna Pokrajina vaju u Dunav, koji je od davnina povezi- Vojvodina formirana je tek posle Drugog vao udaljene teritorije Evrope. svetskog rata zbog svojih specifi„nosti u Na teritoriji Vojvodine nema ostataka nacionalnom, konfesionalnom, ekonom- ljudi iz paleolita, iako takvih tragova ima u skom i drugom smislu, kao deo Repub- Karpatskoj niziji i na Balkanu. Mada ima i like Srbije, s ciljem da se o„uva nacional- starijih nalaza, sigurno je da su neander- na i kulturna ïarolikost Ba„ke, Banata i talci stigli u Karpatsku niziju u periodu Srema. Takva Vojvodina postoji i danas. 140-130.000 godina p.n.e. Administrativna granica pokrajine pre- Period mezolita u Karpatskoj niziji tra- ma centralnoj Srbiji odreÎena je tako da jao je u periodu od 8.000. do 3.500. godine su opïtine Zemun i Novi Beograd u jugo- p.n.e. Pored Dunava bila je razvijena isto„nom Sremu i deo opïtine Palilula u veoma poznata rano neolitska vin„anska jugozapadnom Banatu pripojeni Gradu kultura, koja je bila okrenuta ka reci i „ija Beogradu. Za uzvrat, Vojvodini je priklju- nalaziïta se nalaze na desnoj obali Duna- „eno ïest sela u Ma„vi. va. Oko 3500. godine p.n.e. pojavila se Stanovniïtvo Vojvodine doseljavalo se kereïka (Kereï-KÒrÒs-Kriµ) kultura, u tokom istorije sa raznih strana, zato se kojoj se, pored ribarstva, pojavljuje i poljo- njena istorija moôe shvatiti samo imaju·i privreda. Poïto se narod Kereï kulture u vidu uticaj opïtih evropskih, balkanskih bavio i sto„arstvom, njihova kultura se ïir- tokova na istoriju Srbije i Ugarske, neïto ila i verovatno je tada teritorija danaïnje manje Rumunije i Hrvatske, kao i na Vojvodine masovnije naseljavana. istoriju svih naroda koji ôive u njoj. Od XXVI do XIX veka p.n.e. postojalo je bakarno doba u Karpatskoj niziji. U ovom razdoblju najzna„ajnije kulture su tisapol- gar i kasnija bodrogkeresturska. Bronzano doba trajalo je otprilike od * * * 1900. do 900. godine p.n.e. U ovom razdoblju pojavili su se novi ôitelji u Kar- patskoj niziji, a najzna„ajnija kultura je toseg (TÓszeg). Tada se ve· po„elo koristiti ralo za obraÎivanje zemlje, te se sto-

9 KOLIKO SE POZNAJEMO

2. ISTORIJA PODRU√JA „arstvo razvijalo, a pojavile su se i nove Rimski osvaja„i nisu uniïtili starosede- BUDU¡E VOJVODINE PRE grane privrede, trgovina i zanatstvo. oce, mada su svi starosedeoci morali da POJAVE TURAKA Tekovine gvozdenog doba stigle su u prihvate organizaciju rimskih vlasti. Panonsku niziju sa zapada. Ta kultura na- TakoÎe, po„eo je dugotrajan proces roma- 2.1. Kratak pregled istorije Vojvodine do kraja IX veka ziva se halïtatskom kulturom. Prou„avanje nizacije. Rimljani su primali obeleôja kul- ove kulture oteôava tadaïnji na„in sahran- tura sa kojima su se susretali, a ostali nar- jivanja; pokojnike su spaljivali i pepeo u odi primali su obeleôja rimske kulture, „iji urnama polagali u zemlju. Gradili su je zna„aj bio presudan. Na teritoriju pod utvrÎenja od zemlje. Tadaïnje druïtvo upravom Rimljana stizali su ôitelji iz skoro bilo je ve· izdiferencirano na vladaju·i svih delova imperije. Religije koje su sti- sloj, sloj ratnika i robove i sluge. zale sa istoka bile su veoma zna„ajne. Oko 550. godine p.n.e. Skiti naseljavaju Provincija Panonija je cvetala, a u III veku Panonsku niziju. Postoje i pisani izvori o n.e. odigrala je presudnu ulogu u burnom njima, koje su napisali Grci. Naseljavali su razdoblju „estih borbi za carski presto. isto„ne delove Balkana i nisu uniïtili Viïe careva je poreklom bilo iz Panonije. starosedeoce, nego su se stopili s njima. Istovremeno, ve· od 20. godine n.e, na Oko 300. godine p.n.e. pojavili su se granicama Rimske imperije, pogotovo u Kelti, a najzna„ajniji za teritoriju Vojvo- Ba„koj, pojavili su se Sarmati i Jazigi, nar- dine meÎu njima bili su Skordisci. Kelti su odi iranskog porekla. Ovi konjani„ki nar- u viïe navrata uticali na prilike u Panon- odi ôiveli su u plemenima, od kojih je jedno pleme imalo vode·u ulogu. Ve· od skoj niziji. Njihova kultura je razvijena II veka n.e. pove·ava se pritisak german- latenska kultura. Koristili su „eli„ni srp i skih naroda. Rimljani su osvojili Dakiju „eli„no ralo, grn„arstvo im je bilo razvi- po„etkom II veka n.e. Rimska provincija jeno, a trgovina vrlo ôiva, naro„ito sa Rim- Dakija je obuhvatala delove danaïnje ljanima. U ovom razdoblju pojavio se na- Rumunije: Transilvaniju (Erdelj), Banat i rod Panona, po kojima je podru„je dobilo Olteniju. Od oblasti koje se danas nalaze naziv, tj. po kojima su Rimljani nazvali u sastavu Vojvodine rimskoj provinciji novoosvojenu teritoriju. Pored navedenih, Dakiji je pripadao juôni deo Banata. Riml- u celoj Karpatskoj niziji ôivelo je joï dese- jani su 271. godine izgubili Dakiju tak naroda. (Erdelj). Posle toga, na teritoriji koju da- Rimljani su u I veku p.n.e. proïirili i nas nazivamo Vojvodinom pojavljuje se u„vrstili svoju vlast na Balkanu i u Kar- novi narod , Alani. patskoj niziji. Po„etkom nove ere uspo- Rimljani su se morali odre·i provincije stavili su vlast do Dunava i pobili sve koje Panonije u IV veku, zbog novog talasa su Iliri i Kelti pokrenuli na ustanak. Ipak, seobe naroda koju su pokrenuli Huni nisu uspostavili vlast na levoj obali Duna- prelaskom preko Volge 375. godine. va (izuzetak je Erdelj, gde su bili prisutni Pored germanskih naroda, meÎu kojima viïe od jednog veka), tako da podru„je su Goti najzna„ajniji, naseljavaju se i Ba„ke nije pripadalo Rimskoj imperiji. U I Alani. U V veku je sve viïe Germana u veku p.n.e. je deo teritorija na levoj obali Panonskoj niziji, ali ve· od po„etka V veka Dunava uïao u sastav velikog da„kog ple- Huni imaju vode·i poloôaj. IzmeÎu 401. i menskog saveza pod voÎstvom kralja 410. godine Huni zauzimaju Alfeld Bojrebista (Burebista). Da„ani su, kao i (AlfÒld) i prebacuju centar svoje drôave Kelti, bili nosioci latenske kulture i sma- izmeÎu Dunava i Tise. Posle smrti Atile, traju se precima rumunskog naroda. germanski narodi su se osamostalili i

10 UVOD

podelili meÎu sobom Panonsku niziju. 2.2. Vojvodina od doseljavanja 2. ISTORIJA PODRU√JA Sami Huni su se, takoÎe, razjedinili, te BUDU¡E VOJVODINE PRE MaÎara do turskih osvajanja POJAVE TURAKA deo njih napuïta Karpatsku kotlinu i odlazi prema istoku i jugu. Podru„je danaïnje Vojvodine (Ba„ka, Banat i Srem) tokom istorije bilo je zah- 2.2. Vojvodina od doseljavanja Ostrogoti su 456. godine stekli domi- MaÎara do turskih osvajanja naciju u Panonskoj niziji, ali su je ve· 471. va·eno mnogim velikim seobama razli„i- godine izgubili zbog napada na Italiju. Nji- tih naroda. U srednjem veku (od dolaska hovo mesto preuzimaju Gepidi, a njih po- MaÎara u Panonsku niziju, 896. godine) i beÎuju Langobardi u savezu sa Avarima novom veku, osim u periodu vladavine 568. godine. Langobardi (po kojima je Turaka (1526í1699), sve do 1918. godine Lombardija dobila ime) u isto vreme i nalazio se u okviru Kraljevine MaÎarske napuïtaju Panonsku niziju zbog straha od (Ugarske). Nazivano je Juônom Ugar- Avara. skom i uglavnom je bio uklju„eno u sis- Dolaskom Avara nastaje relativna stabil- tem maÎarskih ôupanija (Kraïovska, nost. Ono ïto su Germani bili za Hune, to Kovinska, Tamiïka, Torontalska; Ba„ka su Sloveni bili za Avare. Zajedno sa Avari- se nalazila u okviru Ba„ke i Bodroïke ma, Sloveni su naselili Panonsku niziju i ôupanije, a Srem je bio u sastavu Sremske iïli u pohode na Vizantiju. Avari su 582. i Vukovske ôupanije), koje su se u odre- godine zauzeli Sirmium, koji je bio jedan Îenim periodima menjale nazive i granice. Ve· od srednjeg veka, posebno od centara pozne rimske imperije i koji je od XVIII veka, ovaj prostor, nacionalno i poznati istoriograf Amijan Marcelin konfesionalno gledano, bio je meïovit. (Ammianus Marcellinus) nazvao majkom Mada nema pouzdanih izvora, pretposta- svih gradova. vlja se da je na ovom podru„ju ôivelo Avari su 626. godine doôiveli neuspeh maÎarsko, slovensko i rumunsko pravo- kod Carigrada. Sloveni su ve· i pre toga slavno i katoli„ko stanovniïtvo. Pret- naseljavali Balkan i stigli „ak i na Pelo- postavlja se, takoÎe, da je srpsko stanov- ponez. Iako se Avarski kaganat nije ras- niïtvo ôivelo najviïe u juônom Banatu i pao, Sloveni, nezavisno od Avara, vode Sremu, a hrvatsko, koje se sluôilo ikavi- pohode i naseljavaju se na Balkanu. Bu- com, u zapadnom i severnom Sremu. garska drôava formirana je 680. godine. U srednjem veku Ugarska je bila zna„a- Posle naseljavanja Bugari ugroôavaju jna drôava. Valadaju·a dinastija Arpadovi· vlast Avara i Vizantinaca. Franci su 796. imala je ïiroku lepezu politi„kih i poro- godine poveli odlu„uju·i pohod protiv di„nih veza. Prvi kralj Ugarske Stefan Avara i porazili njihovu drôavu, optere- Sveti (Szent Istv‹n 1000í1038) u svom ·enu unutraïnjim borbama. Franci su delu Opomene (Intelmek) napisao je svom zaposeli teritoriju do Dunava, dok su sinu: Drôava sa jednim jezikom i jednim Bugari proïirili vlast do Tise. Podru„je obi„ajem je slaba i ranjiva. Zato ti sine izmeÎu te dve reke opustelo je tokom IX nareÎujem, da pridoïlice sa dobrim na- veka, mada tada pristiôe novi talas Slove- merama podrôavaï i ceniï, da bi kod tebe na. U zapadnom delu Panonske nizije radije boravili, nego drugde stanovaliÉ Sloveni pod voÎstvom Pribine i Kocelja Zaista, koliko se moôe uo„iti iz istorijskih stvaraju svoju kratkotrajnu drôavu (840- izvora, u Ugarsku su dolazili iz svih kraje- 870). Veruje se da je Panonsku niziju va Evrope, a Arpadovi·i su sticali poro- opustoïio pohod Franaka i Bugara. Ostaci di„ne veze u svim krajevima Evrope, te i u Avara i Sloveni ôiveli su u manje „vrstim Srbiji. Joï pre nego ïto je Srbija postala zajednicama, ïto je MaÎarima omogu·ilo kraljevina, Bela II Slepi (II. Vak B‰la naseljavanje i brzo organizovanje vlasti. 1131í1141) oôenio se Jelenom (Ilona),

11 KOLIKO SE POZNAJEMO

2. ISTORIJA PODRU√JA k·erkom velikog ôupana Uroïa. Ona i njovekovne Srbije postaje sve ugroôeniji. BUDU¡E VOJVODINE PRE njen brat Beloï imali su vaônu ulogu na Vladari balkanskih zemalja i Ugarske POJAVE TURAKA ugarskom dvoru, upravo i zbog slepila shvatili su da moraju da udruôe svoje Bele II. Kasnije, u vreme borbe Draguti- snage (mada su ih Turci dosta „esto i 2.1. Vojvodina od doseljavanja MaÎara do turskih osvajanja na i Milutina, Dragutin (1276í1282) se uspeïno razdruôivali), jer su samo tako priklonio Arpadovi·ima dobivïi princezu imali ïansu za efikasnu odbranu. Ideja Katarinu (Katalin)za ôenu. udruôivanja je uglavnom sprovedena u Srpski vladari ôenili su se „esto ôenama delo, ali ni udruôene snage nisu bile iz vladarskih i plemi·kih porodica sused- dovoljne da zaustave ogromno, tada nih zemalja, ïto je posebno u„vrï·ivalo veoma razvijeno i moderno, Osmanlijsko saveze meÎu drôavama i doprinosilo sta- carstvo. Nastao je period teôak za sve bilnosti dobrosusedskih odnosa. Izvesno stanovnike Balkana i Ugarske. Srpska je da su ôenidbe srpskog kralja Draguti- drôava nestaje, a Ugarska gubi najve·i na Nemanji·a ugarskom princezom deo teritorije, te je, svedena na minimum, Katarinom (Katalinom) u XIII veku i uklju„ena u zemlje Habzburgovaca. kneza Mihajla Obrenovi·a ugarskom Migracije menjaju etni„ki sastav ovih teri- groficom Julijom Hunjadi (Hunyadi torija; neki gusto naseljeni predeli postaju Julia) u XIX veku imale takav karakter. pusti, a civilizacijska dostignu·a sred- Veze u srednjem veku „esto su se men- njovekovne Srbije i Ugarske uglavnom jale, jer su se i interesi Srbije, Bugarske, nestaju. Vizantije (koji su meÎusobno „esto bili U ovom teïkom razdoblju nastaje orga- veoma povezani) i Ugarske menjali, tako nizacija Srba, sa crkvom koja je promenila da su se periodi saradnje i sukoba brzo svoju ulogu i tako obezbedila viïevekovni smenjivali. MeÎutim, pojavom Turaka opstanak i bez drôave. Istovremeno, teri- Osmanlija situacija i odnosi Ugarske i torija budu·e Vojvodine manje je naselje- Srbije menjaju se suïtinski. Pod naletima na zbog „estih pohoda i lokalnih „arki. Osmanlija postepeno slabi Vizantijsko Ova tragedija doprine·e tome da Vojvodi- carstvo, nestaje Bugarska, Srbija gubi na, usled „estih migracija, postane mul- svoje teritorije, te srediïnji deo sred- tietni„ka i multikonfesionalna sredina.

12 I POGLAVLJE OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)

azdoblje od skoro tri i po veka bilo je teïko za stanovnike koji su ôiveli na prostoru danaïnje Vojvodine. To podru„je je prvo pripadalo Ugarskoj kraljevini, da bi posle Moha„ke bitke (1526) i sloma srednjovekovne maÎarske drôave doïlo pod tursku vlast, pod kojom je ostalo skoro 150 godina. Pri kraju XVII veka, u vreme Velikog be„kog rata, ovo podru„je bilo je popriïte mnogihR bitaka izmeÎu austrijske i turske vojske. Od turske vlasti osloboÎeno je na po„etku XVIII veka, te se tada moglo zapo„eti sa obnovom, naseljavanjem i inkorpo- racijom Habzburïkoj monarhiji.

1. OD PADA SRPSKE do Moha„ke bitke (1396í1526) branili su 1. OD PADA SRPSKE DESPO- se zajedni„ki u Srbiji ( u Pomoravlju) i TOVINE (1459) DO MOHA√KE DESPOTOVINE (1459) BITKE (1526) juônoj Ugarskoj. DO MOHA√KE BITKE (1526) 1.1. Prodor Osmanlija i posledice 1.1. Prodor Osmanlija i posledice 1.2. Srem i Banat pod prvim naletima Turaka 1.2. Srem i Banat pod prvim naletima Turaka Prodor Osmanlija na Balkansko polu- ostrvo i njihovo razaranje srpske feudalne Posle poraza evropskih krstaïa kod drôave tokom druge polovine XIV veka Nikopolja na Dunavu, turske akindôije (Mari„ka bitka 1371. godine, Kosovska (laka konjica) upale su u Srem i opus- bitka 1389) otvorili su put osmanlijskom toïile Zemun i Mitrovicu. To pustoïenje nadiranju ka Ugarskoj i Srednjoj Evropi. bilo je znak ugarskom kralju Sigis- Usled turskih napada, srpsko stanovniït- mundu (Zsigmond) da po„ne da gradi vo selilo se sve severnije od Save i Duna- ugarski odbrambeni pojas, sa osloncem va, u tadaïnju Ugarsku, na danaïnje na severnoj Srbiji i rekama Savi i Dunavu. podru„je Srema, Banata i Ba„ke. Te ãivo tkivo tog bedema bile su „ete seobe su od kraja XIV do kraja XVIII veka ugarskih feudalaca, brojni avanturisti i bile konstanta istorije Balkana i Podunavl- najamnici koji su dolazili iz Evrope, kao i ja. Prodor Turaka u basen Podunavlja pro- Srbi koji su, zajedno sa svojom vlastelom dubio je viïevekovne sukobe hriï·anske i ili stihijski, beôali pred turskim pustoïen- islamske civilizacije. Posle bitke kod jima, prelazili Savu i Dunav u prvoj polovi- bugarskog grada Nikopolja (1396), ni XV veka i voljom istorije postajali vojni- granicu tog sudara svetova predstavljalo ci na granici. je podru„je severno i juôno od Save i U Banat su 1395. godine stigli Andre- Dunava. Srbi i MaÎari, predvoÎeni svojim jaï i Dmitar, sinovi srpskog kralja srednjovekovnim elitama, od Nikopoljske Vukaïina, a bra·a kralja Marka (Kralje-

13 KOLIKO SE POZNAJEMO

1. OD PADA SRPSKE DESPO- vi·a Marka) koji je kao vazal turskog sul- su se Srbi i zapoïljavali se kao vojnici, TOVINE (1459) DO MOHA√KE tana Bajazita iste godine poginuo u bici „inovnici, sluge, zanatlije, carinici i sudije. BITKE (1526) na Rovinama. Andrejaï je poslednji put Ova imanja srpskih feudalaca u Banatu i pomenut 1399. godine, a Dmitar se u raz- Sremu dobijala su tokom XV veka sve 1.3. Prvi srpski despot u Ugarskoj doblju izmeÎu 1404. i 1407. godine pom- zna„ajniju vojni„ku ulogu u krvavom ratu 1.4. Ulazak srpskih feudalaca u injao kao ôupan Zarandske ôupanije i na granici. U vojske srpskih despota i u ugarsku vlastelu, njihovi posedi u kastelan (zapovednik grada) Vilagoïa sluôbu na njihovim imanjima u Ugarskoj Ugarskoj i prve srpske seobe (Vil‹gos), grada koji se danas zove áirija stupali su i MaÎari. U sluôbi despota (•iria) i nalazi u Rumuniji. ÀurÎa Brankovi·a bili plemi·i iz porodi- 1.5. Istorijsko i mitsko pam·enje o zajedni„kim borbama ca Kalai (K‹llay), Sakolji (Szakolyi) i 1.3. Prvi srpski despot √aholji (Csaholyi). u Ugarskoj Srpske seobe preko Save i Dunava u prvoj polovini XV veka nisu bile tako Prekretnicu u gradnji odbrambene lini- masovne kao one posle pada Srpske je Ugarskog kraljevstva prema Turcima despotovine (1459). Ta kretanja stanov- predstavljalo je vazalstvo srpskog despota niïtva bila su jedva primetna, ali su Stefana Lazarevi·a prema ugarskom uve·ala srpski ôivalj u Sremu i Banatu. kralju Sigismundu, uspostavljeno Dokument iz 1433. godine svedo„i o izme- 1403/04. godine. Taj vazalni odnos pred- ïanosti katolika i pravoslavaca oko Kovil- stavljao je zajedni„ko uklju„ivanje vrha ja, Kovina i Hrama (mesta na obali Duna- srpskog i ugarskog saveza u odbranu. va). Posle prvog pada Smedereva pod Ovim aktom udruôile su se odbrambene tursku vlast 1439. godine, Srbi iz Kovina mo·i dve feudalne drôave protiv osmanli- napustili su svoj grad i otiïli dalje u jskog nadiranja. Vazalni odnos u„vrï·en Ugarsku, na ostrvo √epel (Csepel) kod je ulaskom srpskog despota u red vitezo- Budima. va Zmajevog reda 1408. godine u Budimu, Srpski despoti ulazili su u red ugarskog kao i dodelom poseda ugarskog vladara plemstva dobijanjem imanja u Ugarskoj, srpskom vladaru 1411. godine. Pored prihvataju·i sva prava i obaveze koje su poseda u okolini Debrecina (Debrecen) i im pripadale kao delu vladaju·eg staleôa Satmara (Szatm‹r), despot Stefan Laza- ugarskog druïtva. Imali su palatu u revi· dobio je nove u Torontalskoj (Be„k- Budimu, u„estvovali u svim dvorskim cer- erek i Be„ej) i Bodroïkoj ôupaniji (Apatin, emonijama koje je prireÎivao ugarski Aranjan). Njih je, po odredbama ugovora kralj, a despot Stefan Lazarevi· bio je u Tati iz 1426. godine, zadrôao i naslednik ôupan Torontalske, Bodroïke i Satmarske despota Stefana, ÀuraÎ Brankovi·. On ôupanije. U svim ratnim pohodima ugar- je kasnije od kralja Sigismunda dobio skog vladara u„estvovali su i srpski posed HevizvelÎ (H‰vËzvÒlgy) kod Budi- despoti kao njegovi vazali, tako da su ma, gradove Munka„ (Munk‹cs) i Bereg odredi despota Stefana Lazarevi·a rato- (B‰reg), a moôda i Tokaj, Talju i Regen na vali 1421. godine protiv „eïkih husita. gornjoj Tisi. Ispunjenje vazalnih obaveza bilo je pri- √in Stefana Lazarevi·a sledi·e mnogi marno u ideologiji i vrednosnom sistemu despoti, te ·e postati deo ugarske vlastele. srednjeg veka.

1.4. Ulazak srpskih feudalaca u 1.5. Istorijsko i mitsko pam·enje o ugarsku vlastelu, njihovi posedi u zajedni„kim borbama Ugarskoj i prve srpske seobe Srpsko istorijsko i mitsko pam·enje Na posede srpskih despota u Ugarskoj, po„elo je tek posle Kosovske bitke ali i drugih srpskih feudalaca, doseljavali (1389), kada su Osmanlije, razaranjem

14 OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)

srpskog feudalnog druïtva, Srbe u„inile de Hunedoara. Janoï (Janko) Hunja- 1. OD PADA SRPSKE DESPO- aktivnim u„esnicima istorije. Izraz tog di je bio pripadnik sitnog plemstva, „iji su TOVINE (1459) DO MOHA√KE BITKE (1526) narodnog pam·enja bila je epska pesma. preci stigli u Ugarsku (Erdelj) iz Vlaïke. Ulazak u epsku pesmu predstavljao je za Zajedni„ka srpsko-maÎarska borba na 1.6. Odbrana Beograda narod ulazak u istoriju. Turska pustoïenja granici protiv Osmanlija imala je zajed- i se·anje na nju i razaranja ostala su duboko urezana u ni„ke mitove i zajedni„ko pam·enje. Vers- srpsku mitsku i istorijsku svest, kao i ki „inilac (hriï·anstvo) u XV veku bio je 1.7. Pad Srpske despotovine hriï·anske vojskovoÎe, bez obzira na iznad nacionalnog, a verski rat kao sred- i posledice etni„ko poreklo, koje su se napadima njovekovni motiv (hriï·anstvo-islam) 1.8. Vojni„ki na„in ôivota postaje Turaka odupirale. To pam·enje nije isklju- „inio je hriï·anske narode bliskim. trajna karakteristika Srba „ivo srpsko, ve· je, sa izvesnim razlikama, deo i rumunske i bugarske i ugarske 1.7. Pad Srpske despotovine tradicije. Heroji tog pam·enja razli„itog i posledice su porekla, a svi ih svojataju. U eposi prve polovine XV veka, zajedni„ki rat protiv Pad Srpske despotovine (1459) pokren- Turaka bio je osnovni „in proôimanja srp- uo je masovne srpske seobe u juônu sko-maÎarskog istorijskog pam·enja. Ugarsku. Ugarski vladar Matija Korvin (Korvin M‹ty‹s) podsticao je te seobe 1.6. Odbrana Beograda koje su stvarale ôivi ïtit na granici svetova. i se·anje na nju Usled opïte nesigurnosti, maÎarsko stanovniïtvo juône Ugarske povla„ilo se Najsvetliji trenutak u odbrani i zajed- na sever drôave. Srpski doseljenici nasel- ni„koj borbi bila je uspeïna odbrana javali su opustela zemljiïta, neki su nas- Beograda (tada nazivanog i N‹ndorfe- tavili put ka severu, ali ve·ina doseljenika h‰rv‹r) 1456. godine. Janko Hunjadi je prihvatila vojni„ku ulogu. Ove seobe (Hunyadi J‹nos) i Ivan Kapistran (Gio- bile su delom stihijske (bekstvo pred vanni di Capestrano) stigli su u pomo· Turcima), delom organizovane (dogov- posadi. Zahvaljuju·i sre·i i izvanrednoj oren prelaz srpske vlastele u Ugarsku) ili snalaôljivosti Hunjadija izvojevana je su se javljale kao posledica upada pobeda nad mnogo ja„im protivnikom. ugarskih vojski u Srbiju, sastavljenih od Rat i odbrana Beograda jednako su srpskih i ugarskih „eta. ugrozili srpski i maÎarski narod. Zato su u srpskoj epskoj pesmi ostali ugarske 1.8. Vojni„ki na„in ôivota postaje vojskovoÎe i plemi·i koji su u prvoj trajna karakteristika Srba polovini XV veka vodili zajedni„ki rat na granici hriï·anskog i islamskog sveta. Pretvaranje srpskog naroda u vojni„ki Zapovednik Beograda Mihalj SilaÎi narod zapo„elo je usled turskog razaranja (Szil‹gyi Mih‹ly) pojavio se u srpskoj srpskog feudalnog sistema. Neprekidni epskoj pesmi kao Mihailo Svilojevi·; ratovi sa Osmanlijama na podru„ju jugois- tamiïki ôupan i znameniti krajiïnik, to„ne Evrope pove·ali su potrebu za firentinski plemi· Filip de Sholaris najamnom vojskom. Turska najezda raz- (Pipo Spano, Pipo od Ozore) u epskoj bila je srpsko feudalno druïtvo, oslobodi- pesmi se pominje kao Filip Madôarin, a la srpski narod vezanosti za posed i simbol hriï·anskog rata protiv islama u na„inila ga dinami„nim. Tokom seoba, prvoj polovini XV veka, Janoï (Janko) srpski narod prolazio je kroz istorijsku Hunjadi, zabeleôen je u srpskoj mitskoj i metamorfozu seljaka u ratnika, najvidljivi- istorijskoj svesti i epskoj pesmi kao Sib- ju na tlu juône Ugarske. Krajem XV veka injanin Janko, a kod Rumuna kao Iancu u ugarskim zemljama bilo je od 10000 do 15 KOLIKO SE POZNAJEMO

1. OD PADA SRPSKE DESPO- 12000 srpskih najamnih vojnika. Naj„eï·e ono bilo izloôeno nemilosrdnom raselja- TOVINE (1459) DO MOHA√KE su ratovali u vojskama srpskog i ugarskog vanju. I u periodu zvani„nog mira izmeÎu BITKE (1526) plemstva, a sluôili su i kao vojnici na reka- dveju drôava (1503í1521), ugarski (Srbi i ma (nasadisti ili ïajkaïi) i kao laka konjica MaÎari) i turski krajiïnici nastavljali su 1.9. Usamljena Ugarska u ratu protiv Osmanlija i srpski despoti u (husari). Tromese„na plata lakog konjani- rat na granici svojim „etovanjem. Junaci Ugarskoj ka bila je 1481. godine deset zlatnika, a malog rata bile su „etovoÎe ôeljne plena i dvadeset godina kasnije srpski laki kon- nasilja. Banat i Srem bili su krvavo po- 1.10. Srbi na ostalim bojiïtima u janici dobijali su od osam do deset zlatni- priïte sve do Moha„ke bitke 1526. godi- sluôbi ugarskih kraljeva ka godiïnje. Tako je priliv srpskih ratnika ne, kada je granica sukoba hriï·anstva i u seobama i masovan ulazak Srba u islama pomerena daleko na sever. vojni„ki staleô smanjio platu najamnika u Srpski i ugarski krajiïnici ratovali su oblasti Podunavlja, na mestu stalnog zajedno protiv Turaka, pod zastavom ratnog sukoba. Ugarskog kraljevstva. U redovima ugarskih vojskovoÎa, posebno Pala Kiniôija 1.9. Usamljena Ugarska (Kinizsi P‹l) i Pala Tomorija (Tomori u ratu protiv Osmanlija P‹l), bilo je mnogo Srba. Vuk Grgurevi·, i srpski despoti u Ugarskoj Miloï Belmuôevi·, velikaïi iz porodice Jakïi·, despoti Jovan i ÀorÎe Bran- Padom Srpske despotovine i ostalih kovi·, despot Stefan Berislavi·, Pal balkanskih saveznika, Ugarsko kraljevst- Kinjiôi, Pal Tomori, ÀerÎ Moro (MÓrÓ vo izgubilo je tampon zonu prema Turci- GyÒrgy), velikaïi iz porodice Kiïhorvat ma i naïlo se u neposrednom dodiru sa (Kishorv‹t) u„estvovali su zajedni„ki u turskim krajiïkim „etovanjem. Ugarski ovom ratu. U bici na Hlebnom polju u kralj Matija Korvin uvideo je odmah da Erdelju 1479. godine borile su se zajedni„- je potrebno preseljenje ugledne srpske ki „ete Pala Kiniôija, Iïtvana Batorija vlastele, iskusne u ratu sa Turcima, u (B‹thory Istv‹n) i bra·e Jakïi·. Pal grani„na podru„ja na jugu Kraljevine. U Kiniôi, Vuk Grgurevi· i Jovan Jakïi· Ugarsku je 1464. godine preïlo nekoliko 1480/81. godine prodrli su do Kruïevca i snaônih, zna„ajnih li„nosti koje su u odatle, milom ili silom, u Banat preveli narednim decenijama odredile istoriju viïe od 100.000 ljudi, ïto je jedna od malog rata na granici. Sin slepog Grgura najve·ih srpskih seoba u istoriji. Tom pri- Brankovi·a, a unuk despota ÀurÎa, Vuk likom, opustelo je oko 1000 sela u Srbiji, a Grgurevi· (u epskoj poeziji Zmaj Ogn- ugasilo se oko 20000 ognjiïta. √ete jeni Vuk), dobio je posede u Sremu Belmuôevi·a i Kiïhorvata provalile su (Kupinovo, Irig, Berkasovo) i Banatu zajedni„ki u Srbiju 1500.godine, a slede·e (Be„kerek). Bra·a Jakïi·i, Stefan i Dmi- godine „ete despota Jovana Brankovi·a tar, sinovi vojvode Jakïe, pristigli iz i beogradskog bana ÀerÎa Mora. Pomoravlja, dobili su posede u Pomoriïju, sa srediïtem u Nadlaku. Miloï Belmu- 1.10. Srbi na ostalim bojiïtima ôevi·, poslednji vojvoda despota ÀuraÎa u sluôbi ugarskih kraljeva Brankovi·a u Zeti i zapovednik grada Meduna, dobio je imanja u ba„kom Srpske „ete, kao vojska ugarskih feu- Potisju. dalaca srpskog porekla, borile su se pod U razdoblju od 1471. do 1503. godine na zastavom ugarskog kralja na svim evrop- granicama Ugarske i Turske trajao je skim vojiïtima na kojima je ratovao. Stari neprekidni rat prepun meÎusobnih upa- Miloï Belmuôevi· u svom testamentu da, plenjenja i pustoïenja. Zahvatio je 1501. godine, navodi da je sluôio kralju podru„je izmeÎu Segedina i Kruïevca, te Matejaïu u Sliziji (áleziji). U periodu od

16 OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)

1487. do 1489. godine, srpski ratnici rato- Grgurevi·, 1471). Zato su iz Furlanije u 1. OD PADA SRPSKE DESPO- vali su pod Be„om i Lincom. Dve godine Italiji 1486. godine u Srem stigli Angelina TOVINE (1459) DO MOHA√KE BITKE (1526) potom, ratnici Jakïi·a i Belmuôevi·a Brankovi·, ôena slepog sina despota borili su se na strani ugarskog kralja ÀorÎa, Stefana i njihovi sinovi ÀorÎe i 1.11. Prvi tra„ak verske tolerancije i Vladislava II (II. Ul‹szlÓ) protiv Poljaka i Jovan. Oni su u Sremu od Matije Korv- dalje naseljavanje Srba njegovog brata Jana Olbrehta (J‹n ina nagraÎeni posedima. Srediïte Olbrecht). Na osobenosti onovremene Brankovi·a u Sremu bilo je Kupinovo, 1.12. Gaïenje titule despota, srp- srednjoevropske istorije ukazuje i „injeni- gde su podigli crkvu posve·enu sv. Luki. sko-vlaïki i srpsko-hrvatski odnosi ca da je Matija Korvin, posle osvajanja grada Kostolanja (Koszol‹ny), preselio u 1.12. Gaïenje titule despota, Srem 400 maÎarskih ôena koje su husiti srpsko-vlaïki i srpsko-hrvatski drôali u zato„eniïtvu da bi se udale za odnosi tamoïnje Srbe. U periodu izmeÎu 1497. i 1499. godine, 1.11. Prvi tra„ak verske despot ÀorÎe zamonaïio se i uzeo ime tolerancije i dalje Maksim. Despot Jovan u„estvovao je naseljavanje Srba 1501. godine u ratu protiv Turaka, ali je slede·e godine preminuo. Odlukom kral- Bitna odrednica srednjovekovnog vred- ja Vladislava II (II Ul‹szlÓ), titula des- nosnog sistema bila je vera. Sred- pota i despotski posedi u Sremu pripali su njovekovna Ugarska bila je katoli„ka hrvatskom velikaïu Ivaniïu Berisla- drôava, a Srbi pravoslavni narod. Hriï·an- vi·u. To je bio razlog ïto su monah Mak- ska tolerancija koju su izraôavali ugarski sim i Angelina Brankovi· napustili kraljevi XV veka bila omogu·avala je Srem i 1504. godine uputili se u Vlaïku. zajedni„ko ratovanje Srba i MaÎara protiv Boravak Brankovi·a u Vlaïkoj od 1504. Turaka. Papa Nikola V dozvolio je slobo- do 1509. godine oja„ao je srpsko- du veroispovesti na imanjima srpskih írumunske veze. Brankovi·i su 1507. despota u Ugarskoj i gradnju devet pravo- godine posredovali u sporu izmeÎu slavnih manastira, oko 1450. godine. Pod vlaïkog vojvode Radula Velikog i mol- uticajem ugarskog kralja Matije Kor- davskog vojvode Bogdana III. Iste vina, papa Sikst IV je 1477. godine izdao godine, posredstvom Brankovi·a, u encikliku (poslanicu) u kojoj se traôi tol- Trgoviïte u Vlaïkoj dospeo je prvi srpski erantan odnos prema pravoslavcima u ïtampar iz cetinjske ïtamparije jeromon- Ugarskoj. Odluke ugarskih sabora iz ah Makarije. U vreme njegovog boravka 1481. i 1495. godine oslobaÎale su pravo- u Vlaïkoj od 1507. do 1512. godine ïtam- slavno stanovniïtvo pla·anja desetine pane su prve rumunske knjige. Vlaïki katoli„kim prelatima. vojvoda Radul Veliki postavio je Maksi- Srem, kao pogodan prostor za naselja- ma Brankovi·a za mitropolita. vanje Srba, postao je naro„ito zna„ajan Posle smrti Radula Velikog, Angelina kada ga je Matija Korvin 1463. godine i Maksim Brankovi· vratili su se u zaïtitio sistemom tvrÎava. Ovaj vladar bio Srem. U razdoblju od 1509. do 1514. je veliki humanista i poïtovalac u„enosti. godine posvetili su se gradnji svoje zadu- ãeleo je da postane rimski car, kako bi ôbine, najpoznatijeg fruïkogorskog mana- mogao da organizuje (sli„no Sigis- stira Kruïedola, u kojoj su u„estvovali i mundu) odbranu od Turaka, ali u tome nadla„ki plemi·i iz porodice Jakïi·a i nije uspeo. Radi ja„anja granice ka Turci- vojvoda Vlaïke Njagoje Basarab. ma, Matija Korvin obnovio je srpsku Hrvatski velikaïi Berislavi·i su 1504. despotovinu na podru„ju Srema (Vuk godine postali srpski despoti. Despot 17 KOLIKO SE POZNAJEMO

1. OD PADA SRPSKE DESPO- Ivaniï oôenio se udovicom despota ratom Turci Osmanlije iscrpli su odbram- TOVINE (1459) DO MOHA√KE Jovana Brankovi·a, Jelenom, koja je bene mo·i ugarske drôave. Osmanlije su BITKE (1526) poticala iz porodice Jakïi·. Postao je imale ve·e ekonomske i ljudske resurse zaïtitnik pravoslavne crkve u Ugarskoj, u neophodne za vekovni sukob, kakav je bio 1.13. Doôin ustanak poveljama se potpisivao po milosti rat izmeÎu Ugarske i Osmanlijske imperi- 1.14. Propast srednjovekovne Boôijeju despot srpski. Njegov sin Stefan je. Kada je novi sultan Sulejman, kasnije Ugarske, gubitak juône odbrambene Berislavi· nosio je titulu srpskog despota nazvan Veli„anstveni, preuzeo vlast, linije sa Beogradom sve do pogibije u borbi protiv Turaka Osmanlije su 1521. godine bile spremne 1535. godine. za zavrïni pohod protiv Ugarske. 1.15. Moha„ka bitka i raspad Ugarske Ovaj pohod trajao je pet godina, a 1.13. Doôin ustanak zavrïio se Moha„kom bitkom 1526. godine. Turci su 1521. godine zauzeli Naleti Osmanlija i unutraïnji sukobi u Beograd i áabac, klju„ne ta„ke ugarskog Ugarskoj podstakli su 1514. godine odbrambenog sistema na Savi i Dunavu. ustanak ÀerÎa Doôe (DÓzsa GyÒrgy). Iste godine opustoïili su Srem, posede Vojska sastavljena od ljudi sa margine despota Stefana Berislavi·a i despotice ugarskog feudalnog druïtva, prikupljena Jelene. Pal Tomori, u „ijoj vojsci je bilo za krstaïki rat protiv Turaka, okrenula se mnogo Srba, postao je 1523. godine gen- protiv ugarskih velikaïa. Krstaïi ÀerÎa eralni kapetan Donjih krajeva, ali nije Doôe te 1514. godine opustoïili su Be„k- uspeo da obnovi poroznu granicu zbog erek, Be„ej, Titel, ãabalj, Futog, Petro- nedostatka ljudstva i novca. Dolazak varadin, Slankamen, √erevi· i Banoïtor. mo·nog Pavla Baki·a iz Srbije, posled- Krstaïima su se u Slankamenu pridruôili i njeg srpskog despota, odjeknuo je 1525. nasadisti, preteôno Srbi. godine u Ugarskoj kao dobar znak, ali to Srbi, MaÎari i Rumuni naïli su se zajed- nije moglo da promeni sudbinu Ugarskog no u ustanku ÀerÎa Doôe u suprostavl- kraljevstva. jenim vojskama. U vojsci ÀerÎa Doôe bilo je puno Srba, a jedan od voÎa krstaïa zvao se Radoslav. U plemi·kim „etama takoÎe su ratovali srpski i maÎarski 1.15. Moha„ka bitka plemi·i. Jakïi·i iz Nadlaka (Nagylak, Nad- i raspad Ugarske lac) borili su se protiv krstaïkih „eta koje su ugroôavale njihove posede. Staleïka Turski sultan Sulejman Veli„anstveni pripadnost, kao i verska, bile su u sred- krenuo je 1526. godine u veliki pohod pro- njem veku bitnije „injenice od etni„ke pri- tiv Ugarske kraljvine. Turska je spremala padnosti. taj pohod viïe od jednog stole·a. Srbi iz Ustanak ÀerÎa Doôe prouzrokovao je Srema povukli su se pred sultanovom velika razaranja i joï viïe oslabio Ugar- ordijom u Pomoriïje, a Pal Tomori sku, koja je imala sve manje ïanse za zapisao je da u Sremu nema nikoga. Na uspeïnu odbranu. Kao posledica ustanka, Moha„kom polju, 29. avgusta, doïlo je do feudalni sistem u Ugarskoj postao je odlu„uju·e bitke u kojoj je satrvena ugars- kru·i. ka vojska i u kojoj je poginuo ugarski kralj Lajoï II (II. Lajos). U bici su u„estvovale 1.14. Propast srednjovekovne i srpske „ete Pavla Baki·a i Radi„a Ugarske, gubitak juône Boôi·a, voÎa sremskih uhoda. Moha„ka odbrambene linije sa Beogradom bitka bila je kraj srednjovekovne Ugarske. U prvim decenijama XVI veka Ugarsko U periodu do osvajanja Budima 1541. kraljevstvo bliôilo se svom kraju. Dugim godine vodio se unutraïnji rat u Ugarskoj.

18 OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)

Osvajanjem Budima u„vrstila se osmanli- 2. OD MOHA√KE BITKE 2. OD MOHA√KE BITKE jska vlast. Nije bilo viïe nade za Ugarsku. (1526) DO KARLOVA√KOG (1526) DO KARLOVA√KOG MIRA (1699) Kraljevsku titulu i zapadni deo Ugarske osvojio je Ferdinand I Habzburïki. MIRA (1699) 2.1. Car Jovan Nenad Srednji i juôni deo pripao je Osmanlijama, a u isto„nom je nastala kneôevina Erdelj. Posle bitke na Moha„u, Ugarsko kral- Ljudi su tada ovu tragediju shvatili kao jevstvo zahvatila je panika. Za ugarsku kaznu Boôju, a katolici i protestanti krivili krunu otimali su se pretendenti Ferdi- su jedni druge zbog te kazne. nand Habzburïki i Janoï Zapolja (Z‹polya J‹nos), budu·i erdeljski knez. Krvavi rat meÎu njima podelio je turskim naletima opustoïenu Ugarsku. Srpski despoti Stefan Berislavi· i Pavle Baki·, uz njih hrvatski staleôi i neke ve·e * * * porodice maÎarske vlastele, bili su uz habzburïkog kandidata za presto, a Radi„ Boôi· uz erdeljskog. U sukobu sa vojskom Radi„a Boôi·a, kod Lipove 1528. godine, poginuo je Komnen, jedan od bra·e Baki·. Srpski feudalci na tlu Ugarske ôiveli su po druïtvenom modelu ugarskog plemstva. Njihov ulazak u sukobe na prostoru Ugarske bio je samo vid njihove uklju„enosti u feudalni staleô Ugarske.

2.1. Car Jovan Nenad

Izuzetna pojava u basenu Podunavlja u prvim mesecima posle Moha„ke bitke bila je pojava cara Jovana Nenada ili Crnog „oveka, kako su ga savremenici zvali. Ta pojava je slika moralne i duhovne zabune u kojoj su se nalazili narodi Podunavlja, neposredno posle Moha„ke bitke. Pojava Crnog „oveka u Ba„koj, Banatu i delu Srema nastavak je soci- jalnog nereda u panonskom prostoru zapo„etog joï ustankom ÀerÎa Doôe 1514. godine. Kao i taj ustanak, pokret Crnog „oveka okupio je niôe socijalne slojeve, brojne skitnice i besku·nike koji su lutali Panonijom traôe·i spas pred turskim napadima. Mada se idejno vezivao za tradiciju srpskih despota, pokret Jovana Nenada je svoje saborce, pored Srba, nalazio i meÎu MaÎarima i Rumunima koji su poticali iz istih socijalnih slojeva

19 KOLIKO SE POZNAJEMO

2. OD MOHA√KE BITKE kao i pobunjeni Srbi. Pojava Crnog „oveka i iste godine zauzeli su tvrÎavu Ba„. Prva (1526) DO KARLOVA√KOG MIRA (1699) kao mesije koji spasava narod od Turaka opsada Be„a silno je odjeknula u hriï·an- bila je slika dubokog beznaÎa panonskog skom svetu. MeÎu braniteljima Be„a ista- „oveka u danima nakon moha„kog kao se i srpski velikaï Pavle Baki·. Posle 2.2. Opsada Be„a 1529. godine i slamanje otpora u Ugarskoj poraza. smrti Stefana Berislavi·a 1535. godine, U vojsci Jovana Nenada bilo je 15.000 Ferdinand Habzburïki imenovao je 2.3. Dalje ja„anje srpskoslovenskog ljudi i ona je predstavljala zna„ajnu snagu Pavla Baki·a za srpskog despota, koji je elementa u juônoj Ugarskoj i stalno u unutraïnjem ratu koji se vodio u dve godine kasnije poginuo u bici kod ratno stanje Ugarskoj. Kako bi Crnog „oveka privukao Gorjana, u blizini Àakova u Slavoniji. na svoju stranu, Ferdinand Habzburïki mu Pavle Baki· bio je poslednji zna„ajniji je obe·ao titulu despota. Srediïte pokreta ugarski feudalac srpskog porekla koji je Jovana Nenada nalazilo se oko Subotice, u„estvovao u odbrani Ugarske i Panonije. a izvesno vreme njegova vojska kon- trolisala je Ba„ku, Banat i deo Srema. Oïtrica pokreta Jovana Nenada bila je 2.3. Dalje ja„anje usmerena protiv plemstva, a u sukobu sa srpskoslovenskog elementa ustanicima poginuo je istaknuti ugarski u juônoj Ugarskoj feudalac Ladislav √aki (Cs‹ky Lajos). i stalno ratno stanje Zna„ajne li„nosti u njegovoj vojsci bili su Subota Vrli·, √elnik Radoslav i pop Neprekidno doseljavanje balkanskog Vasiljko. Sekretar Jovana Nenada i nje- ôivlja u srce sudara hriï·anstva i islama gov izaslanik bio je Fabijan Literat. Jula 1527. godine pokret Jovana Nenada iznedrilo je meÎu doseljenim Srbima nove bliôio se svom kraju. Ugarski feudalac voÎe neplemi·kog porekla, istaknute rat- Valentin Terek (TÒrÒk Valentin ili nike ponikle iz naroda, koji su postali B‹lint) odsekao je glavu Jovanu voÎe ratni„kih druôina. Te ratni„ke dru- Nenadu, a njegove vojskovoÎe rasule su ôine naseljavale su novoosvojene teritori- se ïirom Panonije, upli·u·i se u ve· postoje Ugarske i pograni„ne teritorije dve je·e sukobe. imperije Osmanlijske i Habzburïke. Kao Srpski feudalci u Ugarskoj neprijateljski najamnici, ôiveli su od rata i plenidbe i su se odnosili prema pokretu Jovana priklanjali se onima koji su ih pla·ali. Nji- Nenada. Po duhu i po vrednosnom siste- hova istorijska pojava bila je zavrïna slika mu, oni su bili ugarski plemi·i, a po istorijskog procesa pretvaranja srpskog tadaïnjim shvatanjima staleïka pripad- „oveka iz kmeta u ratnika. nost bila je primarna veza meÎu ljudima. Srpske najamni„ke „ete u„estvovale su Sukob pretendenata na ugarski presto, u svim neredima „etrdesetih i pedesetih turski pohodi i raseljavanje naroda u vezi godina XVI veka na tlu Ugarske, na obe s tim pohodima bili su slika Ugarske u zara·ene strane. One su sluôile i u tvrÎa- prvim godinama posle Moha„ke bitke. vama ïirom Ugarske i ratovale „esto kao Srpski i ugarski feudalci, kao i srpski i ïajkaïi na rekama. Zajedno sa maÎarskim maÎarski narod, bili su u„esnici zajed- posadama ili najamni„kim druôinama ni„ke tragedije hriï·anstva na prostorima drugih naroda bile su ôivo tkivo unutraïn- Panonije. jih sukoba. Filozofija najamnih vojski bila je jedinstvena, bez obzira na njihovo 2.2. Opsada Be„a 1529. godine etni„ko poreklo: ratovalo se za onoga ko i slamanje otpora u Ugarskoj pla·a, bilo u novcu, bilo u plenu. Gospo- dar se napuïtao kada bi mu blagajna Osmanlije su, preko Srema i Ba„ke, postala prazna i tada se hitalo ka novom 1529. godine usmerile svoj pohod na Be„ gospodaru.

20 OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)

2.4. Zauzimanje Budima On i njegovi potomci zapam·eni su u 2. OD MOHA√KE BITKE (1526) DO KARLOVA√KOG i posledice nacionalnim istorijama Hrvata i MaÎara. MIRA (1699)

Osmanlije su 1541. godine joï jedan 2.6. Teritorija Vojvodine 2.4. Zauzimanje Budima svoj vojni„ki pohod usmerile ka Ugarskoj u Osmanlijskom carstvu i posledice i u tom pohodu osvojili Budim i osnovali Budimski païaluk. Tako je granica suko- Srem, Banat i Ba„ka naïli su se tada u 2.5. Dalji pohodi Osmanlija ba hriï·anstva i islama pomerena daleko okviru ogromnog Turskog carstva. U toku ratovanja hriï·anskih i islamskih 2.6. Teritorija Vojvodine na sever, a Srem i Ba„ka ostali su u poza- u Osmanlijskom carstvu dini dodira sukobljenih strana. Srediïnji i vojski, koje je trajalo vek i po, ovi prostori juôni deo Ugarske dospeli su pod trajnu i su opustoïeni, a stanovniïtvo raseljavano. direktnu vlast Osmanlija. Isto„ni deo Civilizacijska dostignu·a Ugarske su po„eo je da funkcioniïe kao Erdeljska polako nestajala. MaÎarsko stanovniïtvo kneôevina, koja je uglavnom bila pod kon- sklanjalo se u unutraïnjost Ugarske i u trolom Osmanlija. Zapadni i severni tanak mo„varna podru„ja Podunavlja pred pojas priklju„ili su Habzburgovci svojoj turskim naletima, traôe·i zaïti·enije kra- teritoriji. Habzburgovci su imali snaônu jeve. Srpski narod stizao je u ratna podrïku hrvatskog plemstva. Srbi su se podru„ja gonjen dubokim duhovnim, naselili i u Erdeljsku kneôevinu, u deo mentalnim i socijalnim potresima izazvan- pod kontrolom Turaka, a neki su stigli i u im turskim prodorom na Balkan. Posle severnu i zapadnu Ugarsku, pa „ak i van pada juône Ugarske pod tursku vlast njenih granica. Osmanlije su naseljavale ove prostore srpskim narodom. Kao bioloïki snaôan 2.5. Dalji pohodi Osmanlija narod, kao vojnici i sto„ari, Srbi su pokri- vali pozadinu stalnog sukoba. Taktika Poznati vojskovoÎa srpskog porekla, Osmanlija bila je da konstantnim ratovima Mehmed-païa Sokolovi·, krenuo je oslabe krajeve koje su ôeleli da osvoje. 1551. godine sa vojskom na Banat. Srpska Tek poïto bi sruïili druïtveni i ekonoms- i maÎarska vojska u banatskim tvrÎavama ki poredak, pojavio bi se sultan sa ogrom- suo„ila se sa velikom turskom vojskom. U nom vojskom. tom pohodu Turci su zauzeli sve banatske Prostor Ba„ke, Srema i Banata uïao je gradove, osim Temiïvara. Temiïvar je tako u okvire islamske civilizacije. Turci branio ugarski plemi· Iïtvan Loïonci su taj prostor prepleli mreôom svojih sim- (Losonczy Istv‹n), a u njegovoj vojsci bola: dôamijama, medresama, hanovima, nalazile su se i „ete srpskih konjanika hamamima. Njihov cilj bio je da prvo Nikole Crepovi·a. Idu·e, 1552. godine, uklone ostatke civilizacije koja je bila Turci su osvojili Temiïvar i formirali prisutna pre njih, a onda da sagrade svoju, Temiïvarski païaluk. Tokom ovog poho- koja je, mada druga„ija, imala svoje vred- da dogodilo se da su malobrojni branitelji nosti, a po mnogo „emu i nadmaïivala civ- odbranili Eger. Ovaj dogaÎaj bio je svetli ilizaciju zate„enu nakon osvajanja. primer koji je ja„ao svest o mogu·oj pobe- Mehmed-païa Sokolovi· je 1573. di, isto kao i uspeh Mikloïa Juriïi·a godine proglasio Be„kerek ïeherom (Jurisics MiklÓs) koji je 1532. godine (gradom), a imanja oko grada postala su odbranio utvrdu Gisingovca (Kszeg). njegovo vakufsko dobro. Sa turskim vojn- TakoÎe, pamti se odbrana Sigeta im posadama u gradove je stiglo i musli- (Szigetv‹r) kada je Nikola Zrinski mansko stanovniïtvo. Sa Turcima doïli su (Zrinyi MiklÓs), ôrtvuju·i se, dugo i Jermeni, Cincari, Romi.Podru„je Budim- zadrôavao najmo·nijeg vladara tog doba. skog i Temiïvarskog païaluka postalo je 21 KOLIKO SE POZNAJEMO

2. OD MOHA√KE BITKE tako etni„ki mozaik, karakteristi„an za koja je od obnove srpske crkvene organi- (1526) DO KARLOVA√KOG MIRA (1699) Osmanlijsko carstvo. Civilizacijski i kul- zacije u Turskoj (Pe·ka patrijarïija 1557. turoloïki, postalo je deo Azije. godine) probudila samosvest banatskih Srba (u vekovima vere kolektivna svest 2.7. Prvi srpski ustanak protiv Osmanlija i organizovana odbrana 2.7. Prvi srpski ustanak protiv imala je u sebi uvek religijsko ose·anje). ostatka Ugarske Osmanlija i organizovana odbrana ostatka Ugarske 2.8. Prvi akt verske tolerancije 2.8. Prvi akt verske tolerancije Tokom ovih teïkih dana, koje je joï viïe 2.9. Period habzburïko- Prilikom prodora vojske Mehmed- íosmanlijskih ratova païe Sokolovi·a u Banat 1551/52. godi- oteôavala borba i netrpeljivost izmeÎu ne, srpske posade u banatskim tvrÎavama protestanata i katolika, odrôan je erdeljski 2.10. Dugi rat (1593í1606), predale su gradove turskim „etama. Sabor u Tordi (danaïnja Rumunija) od 6. tzv. Petnaestogodiïnji rat) do 13. januara 1568. godine, na kome je i ustanci Srba √etiri decenije potom (1594) banatski Srbi i Rumuni digli su veliki ustanak pro- prihva·en Edikt o verskoj toleranciji. Ovaj tiv Osmanlija, dok su Habzburzi i ugarski akt bio je napredan, „ak neshva·en na staleôi vodili borbe protiv njih. Ustanak u Zapadu. Nekim religijama dozvoljavao je Banatu 1594. godine bio je prvi srpski da javno predstavljaju svoje u„enje, a ustanak protiv turske vlasti. Taj pokret svima je dozvoljavao da veruju po svome banatskih Srba protiv Osmanlija bio je nahoÎenju. neposredan povod turskom Sinan-païi da spali moïti srpskog svetitelja Svetog 2.9. Period habzburïko Save na Vra„aru, u blizini Beograda. U íosmanlijskih ratova isto vreme, ugarska vlastela je uz pomo· Habzburgovaca vodila ogor„ene bitke da U XVI veku voÎena su „ak „etiri duôa bi sa„uvala neko utvrÎenje od Turaka. habzburïko-osmanlijska rata. Oni su uli- Svaka opsada ujedno je bila i igra s vre- vali nadu stanovniïtvu koje je stalno patilo menom. Ako je i uspela dovoljno dugo da zbog turskih nadiranja i plja„kanja. Ipak, zadrôi osmanlijsku vojsku (koja je nekada nijedan od njih nije se zavrïio trajnim brojala i do 200.000 ljudi, sa ratnicima i mirom. Svi mirovni ugovori imali su propratnim osobljem), to je bio uspeh, jer karakter primirja, a plja„kaïki pohodi se ona morala povu·i zbog dolaska jeseni nisu se zaustavljali ni kada su centri mo·i i zime (osmanlijska vojska morala je da u Be„u i Istambulu bili u miru. krene nazad u Anadoliju krajem leta da bi Ti ratovi voÎeni su sa ratnom sre·om prezimila kod ku·e). U odbrani su koja je nekad jednoj, a nekad drugoj u„estvovali i neki drugi narodi (ápanci, strani bila naklonjena. Ipak, i pored uspe- Italijani). Ugarska vlastela je tada „esto ha hriï·anskih sila, mirovni ugovori bili odrôavala sabore, kao glavno obeleôje su povoljniji za Osmanlijsku stranu. U to ugarske drôavnosti, a njihova glavna tema vreme se joï nije naziralo kako je mogu·e bila je odbrana od Osmanlija. da se pobedi ili da se zaustavi nadiranje te Predvodnici banatskih Srba, u periodu goleme sile. izmeÎu predaje Banata Turcima (1551/52) i Banatskog ustanka (1594), 2.10. Dugi rat (1593í1606), bili su samosvesne voÎe vojni„kih tzv. Petnaestogodiïnji rat) druôina. Srbi u Banatu bili su privilegovan i ustanci Srba vojni„ki narod sa znatnom samoupravom. U Banatu je tada postojala gusta mreôa Uvod u Petnaestogodiïnji rat je bio upad pravoslavnih manastira (Vojlovica, Mesi·, bosanskog beglerbega na teritorije pod Zlatica, Hodoï, Drenovac, Sveti ÀuraÎ) kontrolom Habzburgovaca, 1591. godine. 22 OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)

U po„etku, nizali su se osmanlijski uspesi. ki ban ÀerÎ Paloti· snabdevao je 2. OD MOHA√KE BITKE ustanike oruôjem. Vrïa„ki vladika Teo- (1526) DO KARLOVA√KOG Glavnina borbi odigrala se u danaïnjoj MIRA (1699) Hrvatskoj i MaÎarskoj. TakoÎe, erdeljski dor Tiodorovi· traôio je pomo· od staleôi snaôno su se opirali nametnutoj erdeljskog vladara Sigismunda Batorija 2.11. Odjek ustanka osmanlijskoj dominaciji. Nakon vesti o (B‹thory Zsigmond). Banatski Srbi slali su erdeljskom vladaru trofeje i proglasili velikom turskom porazu kod Siska 2.12. Propast ustanka u Banatu (1593), po„eo je ustanak banatskih Srba. ga svojim kraljem. Vojnici Sigismunda Poloôaj privilegovanih vojni„kih druôina Batorija, erdeljskog kneza, prelazili su u uo„i Dugog rata bio je pogorïan i voÎe Banat i borili su se zajedno sa banatskim vojni„kih skupina u Banatu pokrenule su ustanicima protiv Turaka. Tako su banatski Srbi svoj pokret vezivali za opïte- ustanak na prve znake turske slabosti. hriï·ansku borbu protiv Turaka. Ustanak Petar Majzoï, jedan od hajdu„kih voÎa, je podrôavao i vlaïki vojvoda Mihajlo napadom na Vrïac dao je znak za po„etak Hrabri, koji je takoÎe bio u ratu sa ustanka u martu 1594. godine. To je bio Osmanlijama, nanevïi im poraz u bici kod zna„ajan potez u ovom ratu. Iste godine, Kalugarenija 1595. godine. Banatski prilikom opsedanja Ostrogona (Eszter- ustanak poljuljao je samosvest Osmanlija. gom), ranjen je, a nekoliko dana kasnije Prvi put posle pada Srpske despotovine podlegao ranama, jedan od najve·ih pes- (1459) Srbi su se pobunili protiv turske nika Balint Balaïi (Balassi B‹lint ili vlasti. Gyarmati Balassa B‹lint) i jedan od prvih Posle sloma banatskog ustanka Sigis- pesnika koji je pisao svoje pesme na mund Batori naselio je u Teviïu u maÎarskom jeziku, a koje su i danas Erdelju 10.000 Srba. Jedan od voÎa ustan- razumljive. ka ÀorÎe Rac Slankamenac bio je u nje- Ustanak Srba i Rumuna u Banatu bio je govoj sluôbi. Srbi su mu u Temiïvaru masovan.U martu 1594. godine ustanici 1596. godine otvorili vrata srpske varoïi, su zauzeli Be„kerek. √etiri puta su ustani- ali nije uspeo da zauzme grad. ci pobeÎivali Turke u velikim bitkama, od Dugi rat, u prvoj fazi, uklju„ivao je i kojih je najve·a ona kod mesta Pretaja. Srbe iz Banata kao zna„ajan faktor. U Sva ve·a mesta u Banatu, osim Temiï- ustanku u Banatu, pored Srba i Rumuna, vara, nalazila su se u rukama ustanika. u„estvovali su MaÎari i Rumuni iz Erdelja Mnoge snaône li„nosti meÎu banatskim (Transilvanije). Kao posledica susreta Srbima pojavile su se u ustanku kao voÎe slovenskog i romanskog sveta u Banatu i (Sava Temiïvarac, Velja Mironi·, Karpatima negovana je verska istovetnost ÀorÎe Rac Slankamenac). koja je narode u vekovima hriï·anstva „inila bliskim. U„eï·e Rumuna u ustanku i saradnja sa erdeljskim vladarem i 2.11. Odjek ustanka staleôima davali su ustanku obeleôje opïtehriï·anske borbe protiv Turaka. Banatski ustanak silno je odjeknuo i Dugi rat (1593-1606) ukazao je na sla- meÎu Turcima i u hriï·anskom svetu. Na bosti Osmanlijske carevine. Prvi put iz dvoru austrijskog cara Rudolfa II govo- nekog rata protiv hriï·anskih drôava rilo se o pobedama banatskih Srba. Turci nisu izaïli kao pobednici. Nema„ki, francuski i italijanski hroni„ari pisali su o pokretu Srba i Rumuna u Banatu. Sami ustanici traôili su susret sa 2.12. Propast ustanka u Banatu vojskovoÎama Rudolfa II, ali se ustanak suïtinski oslanjao na Erdelj. Erdeljski Uzroci propasti Banatskog ustanka bili zapovednik Ferenc Gesti (Geszti Fer- su podele voÎa ustanka i priroda vojni„k- enc) podsticao je Srbe na ustanak. Lugoï- ih skupina koje su samostalno hitale za

23 KOLIKO SE POZNAJEMO

2. OD MOHA√KE BITKE plenom. Dakle, ustanak nije imao objedin- Staro Hopovo, Novo Hopovo, Petkovica, (1526) DO KARLOVA√KOG Privina Glava, Rakovac, áiïatovac, Vrd- MIRA (1699) juju·u vojnu strategiju, a situacija i odnos doti„nih imperija nisu se tada korenito nik). Za neke od njih se zna vreme nastan- mogli promeniti, ve· ·e se to desiti god- ka i ktitor (Kruïedol--Maksim i Angeli- Se·anje na Banatski ustanak 2.13. inu dana kasnije. U odlu„uju·oj bici kod na Brankovi·, Grgeteg--Vuk Grgure- ); o nekim manastirima postoji predan- 2.14. Preokret u habzburïko- Be„kereka, jula 1594. godine, borilo se vi· íosmanlijskim odnosima 4300 ustanika protiv 36.000 Turaka i je o ktitoru (Velika Remeta, Beïenovo-- poraz je bio neminovan. kralj Dragutin Nemanji·, Àipïaídespot Nakon poraza usledila je turska osveta. Jovan Brankovi·), a ve·ina njih se prvi Stanovniïtvo Banata bilo je izloôeno iselja- put pominje u turskim defterima iz XVI vanju i zatiranju. Vrïa„ki vladika Teodor veka. Fruïkogorski manastiri bili su Tiodorovi· ôiv je odran. Preôivelo srpsko srediïta srpske kulture i duhovnosti. stanovniïtvo pomerilo se ka severu. Moïti svetitelja „uvane su u nekima od Istaknute voÎe ustanka sa svojim „etama njih, ïto im je davalo poseban zna„aj kao najamnici u naredne dve decenije (Brankovi·i u Kruïedolu, moïti Svetog u„estvovale su u svim nemirima, ratovima Stefana átiljanovi·a u áiïatovcu, od 1697. i „etovanjima koja su zahvatila srednjo- godine moïti kneza Lazara u Vrdniku, a evropski prostor. od 1705.godine moïti cara Uroïa u Jasku).

2.13. Se·anje na Banatski ustanak 2.14. Preokret u habzburïkoíosmanlijskim U kolektivnoj istorijskoj i mitskoj svesti odnosima srpskog naroda ne postoji se·anje na Banatski ustanak, iako je on prvi pokret Tokom XVII veka slabosti Osmanli- Srba protiv turske vlasti. Srpska pravo- jskog carstva i sistema vladavine postale slavna crkva, koja je umnogome obliko- su vidljive. Iako dobro organizovano, vala mitsku svest srpskog naroda, spalji- zaostajalo je u ekonomskom razvoju i u vanje moïtiju odvojila je od Svetog Save nau„nim dostignu·ima za Zapadom. toka Banatskog ustanka. U XIX i XX veku, Gubitak inicijative na morima bio je sve kada je graÎena kolektivna svest o ve·a slabost. TakoÎe, usporavanje, pa i proïlosti, Banatski ustanak se nije pomin- zastoj u daljim osvajanjima, podrivalo je jao, jer se dogodio van tzv. matice i njego- sistem „ija je osnova bila stalno teritorijal- vo pominjanje nije bilo u interesu tzv. no proïirivanje. U to vreme ve· se ukazi- dvorske istoriografije, koja je korene borbe vala mogu·nost uspeïnog ratovanja pro- protiv osmanlijske vladavine traôila u tiv Turaka. Hrvatski ban Nikola Zrinski áumadiji u po„etku XIX veka. (Zrinyi MiklÓs), pored toga ïto je opevao Masovni pokret Srba u Banatu protiv herojstvo svog dede u delu Propast kod turske vlasti nije bio mogu· bez duhovne Sigeta (Szigeti veszedelem), napisao je i obnove koju je inicirala svojom delat- teorijsko delo o mogu·oj pobedi nad noï·u Pe·ka patrijarïija. Duhovna obnova Turcima Lek protiv turskog otrova (TÒrÒk bila je ïiroka i obuhvatala je pored Srba u ‹fium ellen valÓ orvoss‹g). Osim ïto Banatu i Srbe u Sremu i Ba„koj. Manastiri pisao, po„eo je i sa gradnjom najmoderni- u Banatu i Sremu bili su sediïta obnovl- jeg utvrÎenja. Pojavljivanjem antihabz- jene duhovnosti. Na prostoru Fruïke gore burïkih pokreta u Ugarskoj koji su dobi- u XVI i XVII veku postojalo je mnogo jali pomo· od Osmanlija, hriï·anske sile pravoslavnih manastira (Kuveôdin, su slabile. Beo„in, Beïenovo, Àipïa, Grgeteg, Jazak, Na prostoru danaïnje Vojvodine XVII Kruïedol, Mala Remeta, Velika Remeta, vek je bio mnogo mirniji od XVI, jer se

24 OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)

druïtvo staloôilo, a privreda oôivela. Iako preïli Tisu i u Ba„koj bili pod komandom 2. OD MOHA√KE BITKE (1526) DO KARLOVA√KOG se skoro sve izmenilo novo druïtvo po„e- generala Iïtvana √akija (Cs‹ky Istv‹n). MIRA (1699) lo je da funkcioniïe. Sa Balkana stizalo je General Veterani, vojskovoÎa italijan- vo·e i povr·e, a donete su i sorte vinove skog porekla, imao je u sastavu svoje 2.15. Veliki be„ki rat (1683í1699) loze, do tada nepoznate. Mada su dve vojske Srbe koji su pod njegovom koman- imperije bile suprotstavljene, prelaz grani- dom u„estvovali u oslobaÎanju banatskih 2.16. Srbi u Velikom be„kom ratu ca bio je gotovo bez prepreka. Izvoz stoke gradova Karansebeïa i Mehadije. Kao i i uvoz nekih proizvoda bili su unosni prethodni ratovi protiv Turaka u XVI i 2.17. Prodor austrijskih poslovi. Tokom ovog mirnijeg veka opo- XVII veku i ovaj je imao opïtehriï·anski vojskovoÎa u srce Balkana ravak druïtva nije okon„an, a dalja rato- karakter, a u odnosu na Osmanlijsko vanja razori·e i ono ïto je po„elo da ni„e. carstvo narodi Podunavlja predstavljali su U toku XVII veka Tursko carstvo vodilo jedinstvo. je joï jedan dug i iscrpljuju·i rat sa Mle- ta„kom republikom (Kandijski rat, 2.16. Srbi u Velikom be„kom ratu 1645í1669). √etrnaest godina kasnije, Turci su se poslednji put naïli pred vrati- U Velikom be„kom ratu masovno su ma Be„a i bili su poraôeni. Posle turske u„estvovali Srbi od Segedina do Kumano- katastrofe pod Be„om, po„eo je rat na va i od Temiïvara do Zadra. Joï 1686. prostorima Balkana i Podunavlja, poznat godine podigla se srpska raja protiv Tura- pod nazivom Veliki be„ki rat (1683í1699). ka izmeÎu Segedina i Arada. Zauzimanje Petrovaradina 1687. godine podstaklo je 2.15. Veliki be„ki rat (1683í1699) pobunu Srba u Sremu. O tome kolika je bila snaga Srba u Sremu unutar srpskog Veliki be„ki rat promenio je odnos naroda govori „injenica da su na narodno- snaga u jugoisto„noj Evropi u korist crkvenom saboru u Beogradu, 18. juna hriï·anstva, doveo je do velikih potresa i 1690. godine, na kojem su donete vaône seoba stanovniïtva, zavrïio se 1699. odluke za budu·nost srpskog naroda u godine mirom u Sremskim Karlovcima i Habzburïkoj monarhiji iz Srema bila sed- promenio granice Podunavlja. Posle ovog morica od 11 prisutnih kapetana, dvojica rata, Ba„ka se naïla u okvirima Habz- od tri zastupnika opïtina i petorica od burïke monarhije, Banat je ostao u okrilju sedam igumana manastira. Turskog carstva, a Sremom je iïla granica izmeÎu dve carevine i dva sveta (linija 2.17. Prodor austrijskih Mitrovica í Slankamen). vojskovoÎa u srce Balkana Prvi veliki uspeh ovog rata bilo je zauzimanje, to jest oslobaÎanje Budima 1686. Austrijski vojskovoÎa Maksimilijan godine. U ovom ratu u„estvovali su svi Emanuel (Maximilian Emanuel) 6. sep- narodi Balkana i Podunavlja, pa i mnogi iz tembra 1688. godine zauzeo je Beograd, srednje i zapadne Evrope. Prilikom kapiju Balkana. Pad Beograda silno je opsade Beograda 1688. godine srpski odjeknuo u Evropi i od Dunava do Skoplja letopisac Atanasije Daskal napisao je: i Pe·i razbuktao je ustanak protiv Turaka. Nemci, Srbi i Ugri doïli pod veliki Bjelgo- U oktobru je Ludvig Badenski izdao rod. Istovremeno, oko Subotice i Sombo- nareÎenje za formiranje srpske milicije sa ra, u ovom ratu pojavila se milicija sastavl- Pavlom Nestorovi·em Dejakom i jena od Bunjevaca sa njihovim voÎama na Antonijem Znori·em na „elu. Krajem „elu (Dujo Markovi·, Juro Vidakovi· i oktobra, austrijski general Pikolomini Luka Su„i·). Banatski Srbi sa Novakom (Piccolomini) stigao je do Skoplja, a Petrovi·em na „elu su 1687. godine hriï·anske prethodnice do átipa i Velesa.

25 KOLIKO SE POZNAJEMO

2. OD MOHA√KE BITKE Hriï·anske trupe nisu imale snage za boda patrijarhove jurisdikcije, oslobaÎan- (1526) DO KARLOVA√KOG MIRA (1699) dalje prodore u dubinu turske teritorije. je crkvenih imanja od daôbina i sudsko Osmanlijsko carstvo, osetivïi da je ugro- pravo patrijarha. Jenopoljsko-aradski epi- ôeno, skupilo je sve svoje snage i uz skop Isaija Àakovi· odneo je punktacije 2.18. Velika seoba Srba, njihovo prihvatanje u juônu Ugarsku i pomo· krimskih Tatara krenulo u protiv- sa ovog sabora u Be„. Hrvatsku i privilegije napad. Po„etkom januara 1690. godine Dvorska kancelarija 21. avgusta 1690. hriï·anska vojska bila je poraôena u bor- godine izdala je prvu Privilegiju Leopol- 2.19. ÀorÎe Brankovi·, vizionar, bama u Ka„ani„koj klisuri, ïto je otvorilo da I kojom je srpski narod priznat kao znalac, istori„ar, pisac put turskoj vojsci ka Kosovu i Metohiji. autonomna celina. Pravoslavna crkva priz- Januara 1690. godine turski i tatarski nata je u statusu javnog prava, a prih- odredi harali su Kosovom, a general Vet- va·ene punktacije priznale su nezavisnost erani javljao je iz Niïa da su Priïtina i ôivota i ustrojstva Pravoslavne crkve. Priv- okolina pretvoreni u pepeo. Tako je ilegija je postala temelj poloôaja srpskog krenula velika seoba srpskog naroda ka naroda u Habzburïkoj monarhiji krajem severu. XVII i u XVIII veku, a potvrÎena je u decembru 1690. i martu 1695. godine. 2.18. Velika seoba Srba, njihovo prihvatanje u juônu Ugarsku i 2.19. ÀorÎe Brankovi·, vizionar, Hrvatsku i privilegije znalac, istori„ar, pisac

Prvi znak za seobu dali su pe·ki patri- U kovitlacu Velikog be„kog rata, koji je jarh Arsenije III √arnojevi·, visoko pomerio narode jugoisto„ne Evrope, sveïtenstvo i srpska milicija. Za njima su meÎu Srbima pojavila se snaôna li„nost ka severu krenuli bogati i ugledni graÎani grofa ÀorÎa Brankovi·a. Bio je porek- i svi ostali. Ka Savi i Dunavu, beôe·i od lom iz Banata i predstavljao je izuzetnu Turaka, hitao je narod iz severne Make- pojavu meÎu Srbima krajem XVII veka. donije, sa Kosova, Metohije, iz Prizrena, Poznavao je sedam jezika i bio je veït doline Lima, Starog Vlaha, Uôica, diplomata. Jedno vreme boravio je na Pomoravlja. Goreli su manastiri ÀurÎevi dvoru vlaïkog vojvode áerbana Kan- takuzina.U junu 1689. godine, dok je tra- Stupovi, Lesnovo, Pe·ka patrijarïija, jao rat na Balkanu, grof ÀorÎe Bran- Mileïeva, Sopo·ani, De„ani, Gra„anica... kovi· izdao je proglas Srbima iz Orïave Austrijski car Leopold I 6. aprila 1690. na Dunavu sa zahtevom da se dignu na godine uputio je Srbima Invitatoriju, ustanak. Po nalogu komandanta austri- poziv na ustanak uz obavezu da ·e biti jske vojske Ludviga Badenskog, ÀorÎe poïtovane njihove povlastice u Habz- Brankovi· je uhapïen u Kladovu, a burïkoj monarhiji. U Beogradu, gde su se potom otpremljen u tamnicu u Sibinj. sakupile izbeglice, 18. juna 1690. godine Kasnije, ÀorÎe Brankovi· bio je odrôan je narodno-crkveni sabor uz u„e- zato„en u tvrÎavi Heb (Cheb) u √eïkoj. ï·e patrijarha, episkopa, igumana ugled- Godinama je tu stvarao obimno delo nih manastira i znamenitih kapetana. Za Slavenoserbsku hroniku u kojoj je dao srpskog kralja proglaïen je austrijski car svoje viÎenje proïlosti jugoisto„ne Leopold I, reïeno je da se digne ustanak Evrope. Na rumunskom jeziku napisao je i da se sa narodom preÎe u Ugarsku. U Hroniku Slovena Ilirika, Gornje Mezije i ïest punktacija (ta„aka) traôena je od aus- Donje Mezije. Preminuo je u Hebu. trijskog cara privilegija kojom se Srbima Tokom Rata za austrijsko nasleÎe u Habzburïkoj monarhiji garantuje pravo (1740í1748) vojnici pukovnika Raïko- veroispovesti, slobodno biranje arhi- vi·a preneli su njegovo telo u manastir episkopa, primena starog kalendara, slo- Kruïedol.

26 OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)

2.20. Novi talas Çbeôanijaè Najve·a od svih bitaka dogodila se kod 2. OD MOHA√KE BITKE (1526) DO KARLOVA√KOG Sente 11. septembra 1697. godine. MIRA (1699) Turska konjica uïla je u Beograd u Proslavljeni austrijski vojskovoÎa Eugen jesen 1690. godine. Posle pada Beograda, Savojski (Fran‚ois-Eug„ne de Savoie- 2.20. Novi talas Çbeôanijaè Ludvig Badenski naredio je da se Carignan) pobedio je Turke. Zapravo, isprazni Mitrovica. To su bili znaci za iskoristio je trenutak kada je vojska 2.21. Dalji tok i posledice novo bekstvo ka severu. Osmanlija bila ranjiva i napao je prilikom Velikog be„kog rata √etrdeset dana trajalo je putovanje do prelaza preko Tise. U klju„nom trenutku 2.22. Bitka kod Sente Budima i Sentandreje. Beôalo se kopnom razbio je topovima most preko reke, a snage koje su je preïle uniïtio u pot- i vodom. Kuga, glad i razbojnici pratili su 2.23. Karlova„ki mir narod u pokretu. Monasi manastira punosti. To je bila poslednja, velika bitka Ravanice nosili su moïti kneza Lazara. Velikog be„kog rata koji je potrajao 16 god- Neïto naroda zadrôalo se oko Subotice i ina. Posle ogromnih gubitaka i nemo- Segedina, a 30000 ljudi stiglo je u kraj oko gu·nosti da se sakupi nova vojska, Budima i Sentandreje. Osmanlije su zapo„ele pregovore. Osmanlijsko carstvo tog vremena ve· nije 2.21. Dalji tok i posledice moglo da pokaôe snagu. Sistem vladavine Velikog be„kog rata nije se modernizovao, a nekad odane spahije i jani„ari su sve manje bili upotre- Ve· u prvoj fazi rata austrijske bljivi za ciljeve sultana. Ovog puta se, vojskovoÎe napredovale su u viïe prava- stoga, moglo sklopiti primirje koje je bilo ca. Erdelj, zapadna Ugarska i srednja mnogo povoljnije za Habzburgovce. Ugarska bile su nekad u isto vreme, a nekad naizmeni„no na udaru. Devet godi- 2.23. Karlova„ki mir na posle pada Beograda trajao je rat Aus- trije i Turske. Srem, Banat i Ba„ka bili su Karlova„ki mir presudan je za budu·e ratno popriïte, uz velika razaranja. teritorije i narode Vojvodine. Veliki ratni Nemci, MaÎari, Hrvati i Srbi borili su se vihor izmeïao je narode Balkana i protiv Turaka u blatima Panonije, a i Podunavlja. Viïe puta proïle su razne svugde gde je bilo potrebno. Turci su vojske Ba„kom, Sremom i Banatom, poraôeni 1691. godine kod Slankamena i pale·i i uniïtavaju·i sve pred sobom. tada je poginuo turski veliki vezir Samo u Ba„koj za vreme ovog rata Mustafa ¡uprili· (KÒpr˜li Musztafa). U uniïteno je 91 naselje. Karlova„ki mir bici kod Lugoïa (Lugos, Lugoj) 1695. doneo je predah od rata 26. januara 1699. godine poginuo je general Veterani i godine. Savremenici verovatno i nisu bili komandant srpske milicije Znori·. Iste svesni da je on umnogome odredio dalju godine doïlo je do bitke kod Perleza u sudbinu srednje Evrope, ali i Balkana Banatu, a idu·e, 1696. godine, na Begeju, (iako ·e se situacija joï viïe ras„istiti kod Hetina, kada su Osmanlije porazile posle Poôareva„kog i Beogradskog mira). vojsku kneza Fridriha Avgusta. Borba za mo· izmeÎu hriï·anstva i islama u Podunavlju joï nije bila okon„ana. Ipak, 2.22. Bitka kod Sente XVIII vek ·e doneti mnoge novine, a podru„je budu·e Vojvodine u·i ·e u sas- Obe zara·ene strane unele su sve svoje tav imperije Habzburgovaca. raspoloôive snage u ovaj rat, a mogu·nost mira nije se nazirala. Osmanlije su razmiïljale o tome da ponovo zauzmu * * * izgubljene teritorije. 27 KOLIKO SE POZNAJEMO

3. OD KARLOVA√KOG MIRA 3. OD KARLOVA√KOG MIRA Îevine (Velika Remeta, Rakovac, áiïato- (1699) DO SMRTI JOSIFA II vac, Hopovo, Beo„in, Jazak itd.). Barokna (1790) (1699) DO SMRTI JOSIFA II arhitektura fruïkogorskih manastira bila (1790) je obrazac za gradnju hramova u Sremu, 3.1. Novi izazovi i nova situacija u XVIII veku Ba„koj i Banatu u XVIII veku. Ovaj vek 3.1. Novi izazovi i nova situacija done·e Srbima ogromne uspehe u smislu u XVIII veku nacionalnog opstanka, razvoja ekonomske mo·i i intelektualne elite, kao Ogromna sila Rusija pojavi·e se na i kulture. evropskoj i balkanskoj sceni u XVIII veku, Osamnaesti vek bio je i vek vere. U koji ·e Turskoj doneti do tada neviÎeno Habzburïkoj monarhiji drôavna vera bila propadanje. MaÎari ·e posle svih silnih je katoli„ka, u Osmanlijskom carstvu promena postati manjina u svojoj zemlji. islam, a u Rusiji pravoslavna. Sve druge Istorija MaÎara ·e u XVIII veku dobiti i vandrôavne religije u tim carstvima imale novi kontekst. Najvaônije pitanje bi·e su gori status. Religijsko viÎenje sveta, odnos sa Habzburgovcima, tj. mogu·nost prisutno u XVIII veku, zatvaralo je verske udaljavanja od njih, ïto je i do tad bila zajednice u sopstvene okvire. Hriï·anst- inspiracija ustanicima. U ovom kontekstu, vo, kao ideja i verovanje, „inilo je bliskim Habzburgovci ·e iskoristiti veliku oda- katolike, protestante i pravoslavce na tlu nost Srba, „iji su osnov bile privilegije. juône Ugarske. Pripadnost hriï·anskom Habzburgovci su imali ve·e poverenje u svetu, koji je u XVIII veku ôiveo duô Save i Srbe grani„are, nego u nepouzdane hrvat- Dunava, kao suprotnost islamu oli„enom ske i ugarske feudalce. Vojna granica bila u Osmanlijskom carstvu, zbliôavala je je direktno podreÎena dvoru, ïto je zna„i- hriï·ane na jugu Habzburïke monarhije. lo da su Srbi imali direktne veze sa vla- U ovom veku oja„ale su ideje prosve- darem, a ne posredstvom ugarskog ili titeljstva koje su zbliôile narode bez obzi- hrvatskog plemstva. ra na versku pripadnost. Osnovno pitanje koje se pojavilo meÎu Za Habzburïku monarhiju XVIII vek je Srbima u Ugarskoj jeste pitanje o„uvanja i bio vek iskuïenja. Iskuïenja nisu bili izgradnje nacionalnog i verskog identiteta samo brojni ratovi (60 godina ratovanja), i njegovog odnosa sa srednjoevropskim ve· i raznolikost naroda, vera i jezika, civilizacijskim modelom. O„uvati sebe, a staleôa i regionalnih posebnosti. Ova prihvatiti blagodati evropske civilizacije i iskuïenja na„inila su Habzburïku monar- kulture, bilo je veliko srpsko pitanje XVIII hiju konglomeratom malih drôava koji veka. Oboga·eno srpsko graÎanstvo u nije viïe predstavljao najja„u svetsku silu Ugarskoj na to pitanje dalo je tokom XVIII (Habzburzi su izgubili ápaniju i Juônu veka jasan odgovor: biti Evropejac i Srbin Ameriku) Ipak, na ovom smanjenom jeste jedinstvo, a ne suprotnost. Simbol prostoru, sa smanjenim vidicima, ona je tog istorijskog prevrata i istorijskog kom- bila uspeïna drôava, a Habzburgovci promisa postali su pravoslavni hramovi i uspeïna dinastija. Tokom XVIII veka, manastiri u koje je prodrlo barokno viÎen- naro„ito u doba Marije Terezije (Maria je sveta. Barokni stil u graditeljstvu crkvi i Theresa) i njenog naslednika Josifa II u njihovom oslikavanju bio je spoljno (Joseph II), Habzburïka monarhija teôila obeleôje urastanja srpskog naroda u sred- je usklaÎivanju svojih razli„itosti, refor- njoevropski kulturoloïki model. Manastir mama i modernizaciji, pokuïavaju·i, prit- Kruïedol dobio je 1726. godine svoj prvi om, da se heterogeno podru„je Podunavl- barokni zvonik, a potom su i drugi fruïko- ja zaokruôi u jedinstvenu politi„ku, gorski manastiri dobijali barokne gra- ekonomsku i civilizacijsku celinu.

28 OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)

3.2. Odoma·enje Srba Francuzi, Hrvati, Italijani, Jevreji, Jer- 3. OD KARLOVA√KOG MIRA (1699) DO SMRTI JOSIFA II na novim prostorima meni, MaÎari, Nemci, Romi, Rumuni, (1790) Rusini, Slovaci, Srbi, ápanci. Unutar tog Dolazak pe·kog patrijarha, mnogih prostora postojale su socijalne, pravne i 3.2. Odoma·enje Srba episkopa i igumana zna„ajnih manastira, ekonomske razli„itosti. Deo ovog podru„- na novim prostorima kao i uglednih i bogatih trgovaca i zanatlija imao je specifi„an razvoj u okviru insti- ja u Velikoj seobi 1690. godine, uz privi- tucije Vojne granice; postojale su i privile- 3.3. Naïi krajevi u novom legije dobijene od Leopolda I, uticao je govane socio-ekonomske celine kao ïto istorijskom kontekstu su Velikokikindski i Potiski diïtrikt u na to da Srbi postanu zna„ajna „injenica 3.4. Uloga pravoslavne crkve politi„kog i druïtvenog razvoja Ugarske u Banatu i Ba„koj; deo ovog podru„ja „inili u srpskom druïtvu XVIII veku. U raÎanju moderne srpske su feudalni posedi i ôupanije kao teritori- nacije Ugarska, u ïirem smislu Habzburï- jalne jedinice; grani„arski komuniteti i ka monarhija, ima·e klju„nu ulogu. Dobi- slobodni kraljevski gradovi imali su, opet, jene privilegije, potvrÎivane viïe puta u svoj specifi„an razvoj. Verske razli„itosti XVIII veku, oja„ale su specifi„nu poziciju (katolici, pravoslavci, evangelisti, kalvin- srpskog korpusa unutar Ugarske. Istovre- isti, unijati, judaisti) tokom XVIII veka meno, dobijenim privilegijama crkva je odreÎivale su model verske trpeljivosti, bila kao i ranije tuma„ interesa srpskog ïto je dobilo potpuni izraz u ediktu Josifa naroda u Habzburïkoj monarhiji. Razvoj II iz 1781. godine o verskoj toleranciji. srpskog graÎanstva u XVIII veku, na koji su uticale i reforme habzburïkog vladara 3.4. Uloga pravoslavne crkve Josifa II, doveo je u poslednjim decenija- u srpskom druïtvu ma XVIII veka u pitanje vode·i poloôaj crkvene hijerarhije u srpskom narodu. Unutar srpskog naroda crkva je bila ta Simbol tih promena za srpski narod bila koja uglavnom u toku XVIII veka odlu„i- je li„nost srpskog prosvetitelja i pisca vala o svim pitanjima narodnog napretka. Dositeja Obradovi·a. Srbi su tokom ovog veka formirali svoje plemstvo, zatim militaristi„ki staleô, izras- 3.3. Naïi krajevi u novom tao iz institucije Vojne granice i brojnih istorijskom kontekstu ratova koje je vodila Habzburïka monarhija, kao i graÎanstvo, proizaïlo iz otvo- Na podru„je Banata, Srema i Ba„ke u renosti trgova„kih puteva ka Balkanu i XVIII veku uticali su bitni istorijski Jadranskom moru, evropeizacije i mod- dogaÎaji u Podunavskoj monarhiji. ernizacije Srema, Banata i Ba„ke. Ton Deevropeizirano dugom turskom vladavi- druïtvenom razvoju srpskog naroda, nom i brojnim ratnim pustoïenjima, ovo naro„ito u prvoj polovini XVIII veka, ipak podru„je je tokom XVIII veka bilo izlo- je davala crkvena hijerarhija. Jerarhija je ôeno ponovnoj evropeizaciji i modern- u sebi nosila veliki strah, ne bez razloga, izaciji, to jest povratku u srednjoevropski da se ne izgubi pravoslavni identitet kulturni milje. Specifi„nost istorijskog unutar Habzburïke monarhije kao kato- razvoja ovog podru„ja je postojanje insti- li„ke drôave. Zato je bila sklona svo- tucije Vojne granice, zbog njenog gra- jevrsnom konzervativizmu, zatvaranju u ni„nog poloôaja sa Osmanlijskim car- sebe celokupnog srpskog naroda i ide- stvom i neprekidne kolonizacije koja je od oloïkom okretanju ka verski istovetnoj nje stvorila specifi„an etni„ki mozaik. U Rusiji. To zatvaranje izazivalo je potrebu istorijskom prostoru Ba„ke, Srema i Ba- za preispitivanjem svih civilizacijskih nata tokom XVIII veka naïli su se zajedno koraka koje je preduzimala Habzburïka mnogi evropski narodi: Bugari, Cincari, monarhija, naro„ito u svojoj prosve- 29 KOLIKO SE POZNAJEMO

3. OD KARLOVA√KOG MIRA titeljskoj epohi. Tek oja„alo graÎanstvo, u doïle dve politi„ke koncepcije koje su se (1699) DO SMRTI JOSIFA II (1790) poslednjoj „etvrtini XVIII veka, uspelo je tokom XVIII veka iskristalisale meÎu u sebi da naÎe sre·an spoj razli„itosti i da Srbima: prva, ve·inska, koju je predvodio svoj identitet u Habzburïkoj monarhiji general Pavle Dimi· Papila, bila je za to 3.5. Uloge patrijarha i crkveno-narodnih sabora zasnuje na temelju istorijskog kompro- da se uz podrïku be„kog dvora za Srbe u misa: prihvatanja evropskih civilizacijskih Ugarskoj obezbedi autonomna oblast 3.6. Be„ki dvor, njegova politika vrednosti i o„uvanja nacionalne i verske (Banat) i predstavljala je izraz interesa prema Srbima i veze srpske crkvene samosvojnosti, a uz poïtovanje speci- crkvene hijerarhije i militaristi„kog sta- hijerarhije i Be„kog dvora fi„nosti srednjoevropskog kulturnog mil- leôa meÎu Srbima i druga, manjinska, „iji jea (kulturoloïkih, verskih, nacionalnih). je zastupnik bio Sava Tekelija, koja je izraôavala miïljenje srpskog plemstva i 3.5. Uloge patrijarha smatrala da se sistem srpskih privilegija i crkveno-narodnih sabora mora uklju„iti u ugarske zakone.

Do 1706. godine, na vrhu srpske crkve nalazio se Arsenije III √arnojevi· koji 3.6. Be„ki dvor, njegova politika je vodio Veliku seobu 1690. godine i koji prema Srbima i veze srpske je u godinama Velikog be„kog rata i crkvene hijerarhije po„etkom XVIII veka odredio poziciju i Be„kog dvora pravoslavne crkve unutar Habzburïke monarhije. Sediïte srpskog mitropolita Visoka crkvena hijerarhija tokom XVIII nalazilo se od 1708. godine u fruïko- veka odrôavala je kontakte sa svim „in- gorskom manastiru Kruïedol. U vreme iocima na Be„kom dvoru koji su imali uti- Varadinskog rata (1716í18), Turci su pro- caja na poloôaj srpskog naroda. To su bile drli u Srem i spalili Kruïedol, ïto je utica- institucije koje su se bavile specifi„nim lo na mitropolita Vi·entija Popovi·a srpskim pitanjima: Ilirska dvorska komisi- Hadôi Lavi·a, da sediïte mitropolije pre- ja (1745í47), Ilirska dvorska deputacija nese u Sremske Karlovce. Od tada Srem- (1747í77) i Ilirska dvorska kancelarija ski Karlovci postaju jedna od klju„nih (1791í92). Najviïe drôavne vlasti u XVIII ta„aka istorijskog razvoja srpskog naroda veku nazivale su Srbe Ilirima. Dvorski u juônoj Ugarskoj. ratni savet i Dvorska komora, koji su se Tokom XVIII veka narodno-crkveni bavili vojnim i finansijskim pitanjima, sabori bili su vid okupljanja elite srpskog takoÎe su bili zna„ajni za Srbe. Karlova„- druïtva u Ugarskoj (tj. imali su autonomi- ki mitropoliti XVIII veka odrôavali su te ju u odlu„ivanju u vezi s nekim pitanjima). kontakte ôivim i bili povezani sa vrhom Oni su sazivani prilikom izbora mitropoli- be„ke dvorske politike, a neki od njih ta, a odrôavali su se u Sremskim Karlovci- (Putnik, Nenadovi·, Antononovi·) no- ma uz prisustvo ovlaï·enog carskog sili su titule tajnih carskih savetnika. komesara. Najzna„ajniji od svih sabora Ilirske dvorske kancelari- odrôan je van Karlovaca, u Temiïvaru Nakon osnivanja 1790. godine. On je bio slika istorijskog je 1791. godine, pet uglednih Srba, a me- razvoja srpskog druïtva u Ugarskoj u Îu njima i temiïvarski episkop Petar XVIII veku, kao i razli„itih politi„kih i ide- Petrovi· i general Arsenije Se„ujac, bili jnih koncepcija koje su se javile unutar su imenovani za savetnike Franje Balaïa srpske zajednice u Ugarskoj. Saboru je koji je bio „elnik ove institucije. Srbi, viso- prisustvovalo po 25 predstavnika plemst- ki carski oficiri, granali su svoje veze va, sveïtenstva, oficirskog i graÎanskog tokom XVIII veka ka vojnim institucijama staleôa. Tom prilikom, do izraôaja su i uticali na njih. Visoka crkvena hijerarhi-

30 OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)

ja i militaristi„ki staleô meÎu Srbima 3.8. Pitanje verske tolerancije 3. OD KARLOVA√KOG MIRA (1699) DO SMRTI JOSIFA II odraôavali su upu·enost ugarskih Srba ka (1790) habzburïkoj drôavi i carskim institucija- Kao ïto smo videli, verska tolerancija ma u Be„u. nije bila strana ugarskim staleôima, ni 3.7. Barok u Vojvodini Karlova„ka mitropolija tokom XVIII Habzburgovcima, nasuprot ostalim veka bila je nosilac duhovnog ôivota meÎu delovima Evrope. 3.8. Pitanje verske tolerancije Srbima u juônoj Ugarskoj. Sastojala se od Ja„anje verske tolerancije u Habz- osam episkopija. Pravoslavni kler „inili su burïkoj drôavi, tj. priznavanje etni„ke i tzv. crni kler (monaïtvo) i plavi kler (sve- verske realnosti u ovoj monarhiji moglo tovno sveïtenstvo). Poseban uticaj meÎu se pratiti tokom XVIII veka. Prethodni Srbima imali su Mitropolitski dvor u vekovi na prostoru srednje Evrope nisu Sremskim Karlovcima i ugledni manas- XVIII veku doneli u baïtinu primere tiri, posebno fruïkogorski. Manastiri su verske tolerancije. Deklaratorijom iz raspolagali brojnim imanjima (prnja- 1727. godine bilo je nareÎeno da se pravo- vorima) koja su „inila osnovu njihove slavni hramovi u monarhiji ne mogu ekonomske snage. Pod jurisdikcijom popravljati niti graditi bez vladareve dozv- Karlova„ke mitropolije nalazili su se i ole. áesnaest godina kasnije, 1743. godine pravoslavni Rumuni. izdata je privilegija koja je zabranjivala da se narod ometa prilikom zidanja hramova. 3.7. Barok u Vojvodini Carska naredba iz 1753. godine regulisala je pitanje zidanja i popravke pravoslavnih Barok je bio vode·i stil u graÎev- hramova. Tim aktom, bez pitanja nadle- inarstvu XVIII veka. Po uzorima sa zapa- ônih vlasti, Srbi su mogli zidati crkve da, na tlu Vojvodine grade se mnoge nove tamo gde ôive u ve·ini ili gde ôivi najman- graÎevine. je 30 pravoslavnih porodica. Edikt o ver- Barokni stil oslikavanja hramova meÎu skoj toleranciji meÎu hriï·anskim verama ugarske Srbe doïao je sa istoka, iz Kijeva Josifa II donet je 1781. godine, a i Ukrajine, sa prostora koji je takoÎe bio 02.01.1782. godine tolerancijski patent za na granici dodira pravoslavnog i kato- Jevreje. li„kog sveta. Ukrajinski slikar Jov Vasili- Ja„anje verske trpeljivosti uo„avalo se i jevi„ (1750/51) oslikavao je manastir prilikom popravke ili gradnje pravoslav- Kruïedol u baroknom stilu. Aradski slikar nih hramova u Sremu, Ba„koj i Banatu. Stefan Tenecki, ina„e kijevski u„enik, Pravoslavne crkvene vlasti ove radove nastavio je njegovo delo 1756. godine u „esto su poveravale nema„kim majstori- Kruïedolu i na taj na„in barokno slikarst- ma. Tako je zvonik fruïkogorskog manas- vo uïlo je u pravoslavne hramove Ba„ke, tira Velike Remete od 1733. do 1735. Srema i Banata. Istorijski kompromis bio godine radio nema„ki majstor Johan Vil- je obezbeÎen za narednih vek i po. hem (Johannes Wilhem). Pridvornu Barok nije bio samo karakteristika crkvu Svetog Trifuna u Sremskim jednog naroda, ve· je uticao i na sakralne Karlovcima 1742. obnavljao je Nemac graÎevine katolika, kao i na ostale gra- Îevine koje su predstavljale drôavnu ili Matijas Erlibinger (Mathias Erlie- lokalnu vlast. Kona„no, neke karakteris- binger). Vladi„anski dvor u Vrïcu 1760. tike baroka obeleôile su i izgradnju privat- radili su prajski majstori, a obnovu banat- nih ku·a, ïto je stvorilo zajedni„ki estets- skog manastira Mesi·a sudetski Nemac ki milje koji je spajao sve narode na pros- Anton Blomberger. Spoljnu dekoraciju i toru budu·e Vojvodine. toranj somborskog hrama sv. Georgija

31 KOLIKO SE POZNAJEMO

3. OD KARLOVA√KOG MIRA 1790. godine radio je Anton Haker iz 3.10. Veze Srba sa srednjom (1699) DO SMRTI JOSIFA II (1790) Peïte. Sedamdesetih godina XVIII veka Evropom i narodima hram u sremskom selu La·arku gradili su sa kojima su ôiveli italijanski majstori. 3.9. Srpsko-ruske kulturne i verske veze Posebno je zanimljiv podatak da je 26. Dok je svojim idejama crkvena hijer- septembra 1769. godine car Josif II arhija pokuïavala da napravi distancu od 3.10. Veze Srba sa srednjom odobrio naseljavanje Slovacima protes- idejnih strujanja koja su u XVIII veku uti- Evropom i narodima tantima na teritoriju Vojne granice u pus- sa kojima su ôiveli cala na ôivot srednje Evrope, u istorijskoj taru Pazovu. Dozvolio im je slobodu stvarnosti XVIII veka srpsko druïtvo u veroispovesti, da imaju svog sveïtenika i Banatu, Ba„koj i Sremu prihvatalo je da obavljaju svoja bogosluôenja . tekovine srednjoevropskog kulturoloïkog modela. Tome je znatno doprineo privredni razvoj gradova, koji je dao po„etni 3.9. Srpsko-ruske kulturne impuls nastanku graÎanstva u „itavoj i verske veze Habzburïkoj monarhiji, pa i na podru„ju danaïnje Vojvodine. GraÎanstvo kod Srba Izraôeni strah visoke crkvene hijerarhi- „inili su trgovci i zanatlije, pojedinci iz slo- je od gubljenja identiteta otvarao je put bodnih profesija i tzv. honoraciori (lekari, srpsko-ruskim vezama u XVIII veku. profesori, u„itelji, advokati, umetnici) i Tako je srpska kultura u Ugarskoj pri- drugi ugledni stanovnici gradova koji su mala dvostruke uticaje, iz srednjoevrop- se bavili poslovima zna„ajnim za sredinu skog kulturnog miljea i iz Rusije. To gov- u kojoj su ôiveli. Biti graÎanin zna„ilo je ori o svojevrsnoj duhovnoj sintezi koja je imati odreÎen druïtveni status, sistem stvarana u srpskom narodu u Ugarskoj. vrednosti i stil ôivota. Sam ôivot bio je isu- Iz Rusije su dolazili u„itelji i stizale viïe bujan i bogat, kao i svakodnevna ko- crkvene knjige, ïto je uticalo na razvoj jezika i knjiôevnosti. Prema Rusiji su se munikacija srpskih trgovaca, zanatlija, ofi- kretale i srpske seobe iz Banata i Ba„ke u cira i plemstva sa habzburïkom drôavom XVIII veku. Tako je prvi ruski u„itelj i ljudima drugih vera i nacija, ïto je dovelo meÎu Srbima bio Maksim Suvorov koji do evropeizacije srpskog graÎanstva u je 1726. godine doïao u Sremske Kar- svim sferama ôivota. Uo„avale su se pro- lovce, a potom je stigao u Sremske Kar- mene na svakom koraku: u odevanju, na- lovce i ukrajinski u„itelj Emanuil Koza- „inu ishrane, gradnji ku·a, higijeni i zdra- „inski, koji je 1734. godine reôirao dramu vstvenim navikama, poznavanju jezika, O tragediji Uroïa Pjatago... Od ruskog komunikacijama, ïkolstvu, slikarstvu i Sinoda je 1724. godine u Sremske knjiôevnosti, na„inima zabave, vrednos- Karlovce je stiglo 400 primeraka bukvara nom sistemu... Svakodnevni ôivi jezik bio i 100 primeraka gramatike. Sve ovo uticaje najvidljiviji odraz tih promena. Tako su lo je da posle 1730. godine ruskoslovens- u srpski jezik uïle nema„ke re„i koje su u ki jezik, uz slavenoserbski i srpski narod- vezi s vojskom (lager, ïanac, ïtab, mu- ni jezik, postane jedan od tri srpska ïtrati...), a i re„i koje su u vezi s druïtve- knjiôevna jezika. Slavenoserbski jezik nim poretkom pretrpele su uticaj nema- pojavio se tokom XVIII veka kao jezik „kog jezika (paor, riter, ceh, liferant), a graÎanstva, kao vrsta jezi„kog kompro- najviïe re„i koje se odnose na pojmove misa izmeÎu ruskoslovenskog i narodnog materijalne kulture: mesing, pleh, ïtof, jezika. On nije bio odraz samo jezi„kih mider, ïtranga, ïnala, flaster, fleka, flaïa, kontroverzi u kolektivnoj svesti srpskog ïpric, plajvaz, ïolja, krompir, farba, vaga, naroda u Ugarskoj. ïupa, plac, ïuster, ïnajder, molovati...).

32 OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)

Iz maÎarskog jezika u srpski uïle su u juônoj Ugarskoj bilo je srpsko graÎanst- 3. OD KARLOVA√KOG MIRA (1699) DO SMRTI JOSIFA II re„i kao ïto su: astal, aïov, birov, biroï, vo. Srpski trgovci bili su najaktivniji deo (1790) vaïar, gazda, doboï, kecelja, ko„ijaï, srpskog druïtva. Oni su se nalazili na lopov, parlog, prsluk, salaï, soba, fioka, trgova„kom putu izmeÎu Balkana i Sred- 3.11. Za„eci nove srpske elite: „eze, dôak, ïargarepa, ïator, itd. nje Evrope i bili su posrednici u trgovini plemstvo izmeÎu Panonije i primorskih gradova. 3.11. Za„eci nove srpske elite: Napredak srpskog graÎanstva bio je 3.12. Srpsko graÎanstvo plemstvo vidljiv tokom XVIII veka. Istorijski izvori i pismenost (viïe varijanti srpskog jezika) govore da su Srbi 1702. godine ôiveli u Nosioci civilizacijskih promena u srp- Futogu u zemunicama, a 1703. u Srem- skom druïtvu bili su srpski trgovci, oficiri skim Karlovcima u bednim kolibama i plemstvo. U XVIII vek Srbi su uïli kao pored Dunava. Istorijski izvori iz 1732. narod bez plemstva. U vreme vladavine godine svedo„e da su se u sremskim seli- Marije Terezije (1740í1780) dodeljeno je ma Kraljevci, áatrinci i Stejanovci nalazile 90 plemi·kih titula Srbima u Ugarskoj. crkve pod zemljom. U drugoj polovini Pedeset plemi·kih titula dodeljeno je srp- veka izgraÎena je u Kraljevcima velika skim oficirima 1. marta 1751. godine, u barokna crkva, a srpski graÎanski staleô doba razvoja„enja vojnih granica. Dvade- u gradovima ôiveo je u bogatim i dobro set Srba dobilo je titule posle Austro- ureÎenim ku·ama (ku·a Sabova u Srem- íturskog rata 1791. godine. Plemi·ke titu- skim Karlovcima, ku·a porodice Kara- le meÎu Srbima naj„eï·e su dobijali ofi- mata u Zemunu). Na kraju XVIII veka, ciri, zatim crkveni velikodostojnici, trgov- srpski graÎanski staleô hranio se i zabavl- ci i zna„ajni „inovnici. Teodor Jankovi· jao na evropski na„in, poznavao jezike, í Mirijevski, upravitelj ïkola u Banatu i svoju decu slao na ïkolovanje u ïkole reformator ïkolstva, dobio je plemi·ku tit- Srednje Evrope, „itao knjige, imao svoje ulu za svoj doprinos u oblasti obrazovan- slikare, knjiôevnike, advokate, lekare ja. Malenica je dobio plemi·ku titulu (prvi ïkolovani lekari Srbi bili su Petar 1773. godine za svoj rad u zdravstvu, a Miloradovi· iz Novog Sada i Jovan Àuri„ko za istrebljenje razbojnika u ãivkovi· iz Sremske Kamenice). Banatu. Andra Andrejevi·, upravitelj Ja„anje srpskog graÎanstva podudarilo poïte u Sremskim Karlovcima 1763. se sa svim onim civilizacijskim promena- godine. dobio je plemi·ku titulu za razvoj ma koje su se dogaÎale na podru„ju poïtanskog saobra·aja. √uvene srpske Habzburïke monarhije, za vreme vla- plemi·ke porodice bile su: √arnojevi·i, davine Marije Terezije, a posebno Raïkovi·i, Tekelije, Jakïi·i, Atanack- njenog sina Josifa II, kada su na ovom ovi·i, Bibi·i, Julinci, Vuji·i, Isakovi·i... podru„ju utemeljene prosvetiteljske ideje. Kao i plemi·ke porodice cincarskog i jer- Novoformirani sloj srpskog graÎanstva menskog porekla, srpsko plemstvo nakon borio se za novu kulturu, osloboÎenu dobijanja plemi·ke diplome prilagoÎavalo tradicionalnog i konzervativnog uticaja se duhu, obi„ajima, mentalitetu i vrednos- crkve. Osnivaju se nacionalne institucije, tima staleôa kome su pripadali. razvija se prosveta, stvaraju se dela inspirisana temama iz nacionalne pro- 3.12. Srpsko graÎanstvo ïlosti, a iz redova graÎanstva javljaju se i pismenost prvi pisci prosvetitelji. Srpsko graÎanstvo, (viïe varijanti srpskog jezika) „iji je simbol bio lik srpskog prosvetitelja i prvog srpskog antiklerikalca Dositeja Nosilac celokupnog privrednog, kul- Obradovi·a, dovelo je u pitanje dominan- turnog, druïtvenog ôivota srpskog naroda tan poloôaj visoke crkvene hijerarhije u 33 KOLIKO SE POZNAJEMO

3. OD KARLOVA√KOG MIRA srpskom druïtvu juône Ugarske. Dositej slavaca, bile su u okviru Vojne granice (1699) DO SMRTI JOSIFA II (1790) Obradovi· je o XVIII veku govorio kao o zbog borbe protiv narasle hajdu„ije. veku zdravog razuma i smatrao je da srp- U periodu od 1745. do 1750. godine raz- sko druïtvo mora i·i putem prosve- grani„en je prostor Vojne granice i Formiranje Vojne granice 3.13. titeljskih promena. Njegova najzna„ajnija Sremske ôupanije. áajkaïki bataljon u 3.14. ãivot na Vojnoj granici dela su ãivot i priklju„enija, Pisma Har- Ba„koj osnovan je 1763. godine, izmeÎu alampiju, Sovjeti zdravog razuma. Dositej Dunava i Tise, sa ïtapskim mestom Obradovi· je oko sebe stvorio krug Titelom i joï 13 naselja. Ilirski grani„arski pristalica reformi (prosvetiteljski krug). puk u Banatu osnovan je 1764. godine, a Srpsko graÎanstvo u juônoj Ugarskoj u idu·e Nema„ki grani„arski puk. Vlaïki XVIII veku iznedrilo je mnogo pisaca. bataljon, koji je formiran 1769. godine, Pisali su na tri jezika: ruskoslovenskom, spojio se 1774. spojio sa Ilirskim pukom srpskoslovenskom i narodnom. Pored u Vlaïko-ilirski puk. U periodu od 1770. Dositeja Obradovi·a, istaknuta imena do 1773. godine razgrani„avan je prostor srpske knjiôevnosti ovog veka su: Zahari- Vojne granice od zemljiïta Dvorske je Orfelin, Pavle Julinac, Jovan Raji·, komore u Banatu. Veliki deo juônog i deo Atanasije Stojkovi·, Vikentije Ljuïti- srednjeg Banata uïao je u okvire Vojne na, Aleksije Vezili·. MeÎu najzna„ajni- granice. U Vojnoj granici naseljeno stanovniïtvo jim srpskim prosvetiteljima su: Lukijan dolazilo je u dodir sa vojni„kom vlaï·u Muïicki, Jovan Muïkatirovi·, Uroï koja je bila u vezi s institucijom Dvorskog Nestorovi· i Mihailo Vitkovi·. Srpski ratnog saveta u Be„u. Neposredni izvrïio- prosvetitelji uspostavili su kulturne veze ci militaristi„kog duha koji je vladao u sa mnogim maÎarskim prosvetiteljima, Vojnoj granici bili su oficiri. Da bi vojni„ki od kojih su najzna„ajniji: Ferenc Kazinci oja„ale ovaj prostor, vojne vlasti preduzi- (Kazinczy Ferenc), Mihalj √okonai male su zna„ajne korake koji su Vitez (Csokonai Vit‰z Mih‹ly), Joôef unapredili ôivot stanovniïtva. Tako su Katona (Katona JÓzsef), Mihalj Fazekaï evropeizacija i modernizacija podru„ja (Fazek‹s Mih‹ly), Mihalj Vereïmarti Vojne granice tekle uz naredbe vojnih (VÒrÒsm‹rty Mih‹ly), Ferenc Kel„ei vlasti u njoj. (Klcsey Ferenc) i drugi. 3.14. ãivot na Vojnoj granici 3.13. Formiranje Vojne granice ãivot na Vojnoj granici i „esti ratovi, Formiranje Vojne granice bio je dugo- koje je u XVIII veku vodila Austrija, dopri- trajan i postepen istorijski proces koji je neli su formiranju militaristi„kog sloja trajao skoro 80 godina u XVIII veku. Posle meÎu Srbima u Ugarskoj. Srpske ofi- Karlova„kog mira, 1703. godine, osno- cirske porodice, koje su iznedrile oficire u vane su Podunavska, Posavska, Potiska i viïe generacija, bile su nosioci militaris- Pomoriïka vojna granica. Podunavska ti„kog duha meÎu Srbima. To su bili: vojna granica obuhvatala je naselja sa Raïkovi·i, Isakovi·i, Milutinovi·i, sremske i ba„ke obale Dunava i bila je Stanisavljevi·i, Zake, Monasterlije itd. deo slavonsko-sremske granice sa sedi- Najviïi „in meÎu njima dosegao je feld- ïtem u Osijeku. Potiska vojna granica marïal Petar Duka. U prvoj polovini imala je svoj centar u Segedinu, a XVIII veka srpski oficiri bili su narodni Pomoriïka u Aradu. Vojni„ke naseobine oficiri, neprilagoÎeni svom staleôu. U dru- u Somboru i Subotici, sastavljene uglav- goj polovini veka u njihovoj pojavi osetile nom od juônoslovenskih katolika i pravo- su se sve one civilizacijske promene kroz

34 OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)

koje je prolazilo srpsko druïtvo u 1699. godine. Ovi ratovi bili su obeleôeni 3. OD KARLOVA√KOG MIRA (1699) DO SMRTI JOSIFA II Ugarskoj. To su bili oficiri koji su poïto- velikim ôrtvama grani„ara i preseljenjima (1790) vali duh i norme svog staleôa, poznavali stanovniïtva iz Srbije, pre svega u Srem i etikeciju, jezike, naro„ito nema„ki i bili, Banat. 3.15. Ratovi voÎeni po svom mentalnom sklopu, jednaki Tokom XVIII veka grani„ari su se borili uz u„eï·e grani„ara drugim svojom staleïkim kolegama. Neki i na drugim bojiïtima: u Bavarskoj, od njih bili su odlikovani najviïim austri- √eïkoj, áleziji, Lombardiji, na Rajni. 3.16. Rakocijev ustanak jskim odlikovanjem, Viteïkim krstom, Posebno zna„ajni ratovi u kojima su koje je uspostavila carica Marija Terezija u„estvovali grani„ari bili su Rat za austri- 1757. godine (Duka, Papila, Se„ujac, jsko nasleÎe (1740í1748), Sedmogodiïnji Sokolovi·, Davidovi·, Vukosavi·). (1756í1763) i ratovi protiv Francuske rev- Postojanje Vojne granice na tlu Banata, olucije posle 1792. godine. Srema i Ba„ke zna„ajno je odredilo tokom Grani„ari su sudelovali i u unutraïnjim XVIII veka duh i mentalitet tog podru„ja. sukobima u Habzburïkoj monarhiji, tako Nakon zavrïetka Velikog be„kog rata, da su ratovali u vreme ustanka Ferenca Habzburïka monarhija po„ela je da gradi Rakocija (R‹kÓczi Ferenc) od 1703. do instituciju Vojne granice na obodima 1711. godine, na strani Be„kog dvora i carstva ka Osmanlijskoj carevini. Ta insti- centralnih vlasti, a protiv Rakocijevih tucija, graÎena uglavnom u XVIII veku, kuruca. Srbi grani„ari iz Semlaka i obuhvatala je podru„je od Like do Erdel- grani„arski kapetan iz Sente Obrad Lali· ja, bila je izvor brojne i jeftine vojske (od bili su na strani Rakocijevih ustanika. 400.000 vojnika kojih je Habsburïka monarhija imala u XVIII veku, 120.000 je 3.16. Rakocijev ustanak dolazilo iz Vojne granice) koja se mogla iskoristiti na svim ratiïtima ïirom Evrope, Rakocijev ustanak je jedna od najve·ih ali i u sukobima unutar Habzburïke borbi za slobodu maÎarskog naroda. Nji- monarhije. Vojna granica bila je militaris- hov slogan Cum Deo pro patria et libertate ti„ka institucija, sa potpuno militarizovan- (sa Bogom za otadôbinu i slobodu) bio je im ôivotom i militarizovanom kolek- veoma napredan, ali i u duhu maÎarske tivnom sveï·u njenog ôivlja. U etni„kom tradicije. U ustanku je najviïe u„estvovala smislu nju su „inili Srbi, Hrvati, Nemci, populacija koja se nije mogla sna·i u Rumuni, MaÎari, kojima je zajedni„ka novim prilikama, kada je nestalo stalno karakteristika bila negovanje ideje ver- ratovanje i odbrana u smislu zadrôavanja nosti monarhiji i caru. Osmanlija. Ujedno, to je bila reakcija na poteze Habzburgovaca koji su ôeleli da 3.15. Ratovi voÎeni svoju imperiju u„ine ïto efikasnijom (iako uz u„eï·e grani„ara se Srbi nisu tada pobunili protiv racional- izacije Vojne granice, kasnije su se suprot- Grani„ari iz Vojne granice tokom XVIII stavljali tome). veka ratovali su protiv Turske u tri rata: Ustanak je trajao od 1702. do 1711. Varadinskom (1716í1718), koji je zavrïen godine. U prvoj fazi doïlo je do borbi Poôareva„kim mirom, u ratu od 1737. do izmeÎu Srba i MaÎara. Srbi su, naravno, 1739. godine zavrïenim Beogradskim bili odani caru protiv koga se bunio Rako- mirom i u ratu od 1788. do 1791. godine ci. Trebalo bi re·i da Rakocijeva buna koji je zavrïen mirom u Sviïtovu. Varadin- nije bila samo pobuna MaÎara, ve· su u skim ratom od turske vlasti osloboÎeni su njoj u„estvovali i Rusini, koje su tada nazi- Banat i deo Srema koji su ostali u okviru vali Rakocijevim narodom. TakoÎe, Turskog carstva nakon Karlova„kog mira podrôavali su ga i Srbi iz Erdelja (koji su

35 KOLIKO SE POZNAJEMO

3. OD KARLOVA√KOG MIRA bili odvojeni od svojih sunarodnika i u Albert), ïto je dovelo do Rata za austrijsko (1699) DO SMRTI JOSIFA II (1790) geografskom smislu; tada ih je razdvajao nasleÎe (1740í1748). Njima su se pridru- Banat koji je bio u sastavu Osmanlijske ôili Francuska, ápanija i Venecija. MaÎar- imperije). ski drôavni staleôi su od 1741. godine bili 3.17. Ratovi u XVIII veku, Varadinski rat Rakocijeva pobuna zavrïila se uz Mariju Tereziju, daju·i joj odlu„uju·u neuspeïno za voÎu. Plemstvo je pronaïlo podrïku. 3.18. Ratovi u XVIII veku, svoje interese priklonivïi se Habzbur- Rat je zavrïen Ahenskim mirom 1748. Rat za austrijsko nasleÎe govcima, dok je narod, tj. nekadaïnje godine. Marija Terezija je kasnije vodila posade u malim utvrÎenjima ïirom Sedmogodiïnji rat (1756í1763) protiv 3.19. Austro-turski ratovi i mirniji tok istorije na ovim prostorima Ugarske, morao zauvek da promeni svoj Pruske. ôivot. Rat za austrijsko nasleÎe bitno je odredio sudbinu Vojne granice. U pret- 3.17. Ratovi u XVIII veku, hodnom austro-turskom ratu, koji je Varadinski rat zavrïen 1739. godine Beogradskim mirom, Austrija je izgubila Srbiju, ali je Varadinski rat (1716í1718) pokazao je stabilizovala svoje granice prema Turskoj, vojnu umeïnost grani„ara. Austrijska na Savi i Dunavu. Potiska i Pomoriïka vojska, sastavljena od Nemaca, MaÎara, vojna granica naïle su se daleko od Hrvata i Srba, pod voÎstvom austrijskog granice sa Turskom i 1741. godine Ugars- vojskovoÎe Eugena Savojskog, potukla ki sabor u Poôunu svojim 18. „lanom je 1716. godine Turke u bici kod traôio je njihovo ukidanje. Petrovaradina, a idu·e godine oslobodila U periodu od 1743. do 1745.godine, Banat i severnu Srbiju. Banatsku miliciju, razvoja„eni su ïan„evi u Segedinu, Sub- posle Poôareva„kog mira, osnovao je prvi otici, Somboru i Brestovcu. Razvoja„ena administrator Banata, grof Klaudije je, takoÎe, Podunavska vojna granica, a Florimund Mersi (Claudius Florimund, nova Podunavska granica formirana je od Graf von Mercy) i ona je obuhvatala 1745. do 1750. godine na prostoru Zemun Temiïvarsku, √akovsku, MeÎeïku i Mut- --Petrovaradin. ni„ku oberkapetaniju. 3.19. Austro-turski ratovi i mirniji 3.18. Ratovi u XVIII veku, tok istorije na ovim prostorima Rat za austrijsko nasleÎe Austro-turski ratovi (1737í1739, Car Karlo VI (Karl VI) nije imao 1788í1791) doveli su novo stanovniïtvo iz muïkog potomka, te je za ôivota u„inio Srbije u juônu Ugarsku, uglavnom u Srem sve da obezbedi nasledstvo svojoj najstari- i Banat. U vreme rata od 1737. do 1739. joj k·eri. godine, patrijarh Arsenije IV Jovanovi· Donoïenjem Pragmati„ne sankcije áakabenta doveo je nove talase naseljeni- (1713) obezbeÎena je pravna pozadina ka iz Turskog carstva u Habzburïku nasleÎivanja prestola po ôenskoj lozi. monarhiju. Na podru„je sremske Posa- Marija Terezija je postala prestolo- vine pukovnici Atanasije Raïkovi· i Vuk naslednica, a njen otac pobrinuo se da se Isakovi· doveli su stanovniïtvo iz Srbije. to prihvati u svim delovima njegove Sa starovlaïkim voÎom Atanasijem imperije. Ugarski staleôi su to prihvatili Raïkovi·em doïli su i katoli„ki Albanci 1723. godine, meÎutim susedne zemlje iz plemena Klimenata, pod voÎstvom svo- nisu. Pragmati„nu sankciju osporili su jih vojvoda Deda i Vata. Klimenti su pruski kralj Fridrih II (Friedrich II) i nakon doseljavanja bili rasporeÎeni u pet bavarski knez Karlo Albert (Karl sremskih naselja, a od 1755. godine trajno 36 OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)

su se naselili u sremskim selima Hrtkovci (Baja). Tokom XVIII veka na prostoru 3. OD KARLOVA√KOG MIRA (1699) DO SMRTI JOSIFA II i Nikinci. Posle Beogradskog mira 1739. Ba„ke osnovano je viïe feudalnih poseda, (1790) godine, prelasci stanovniïtva iz Srbije u kao ïto su futoïki (√arnojevi·i od 1744), Banat i Srem bili su stalni, ali istorijski kulpinski (Stratimirovi·i), plavnski 3.20. Gradovi na podru„ju nevidljivi. Novi austro-turski rat (1788- (Graôalkovi·i od 1755), temerinski Vojne granice í1791) doveo je do novog talasa naselja- [Se„enji (Sz‰cheny) 1796]. Ba„ki urbar vanja. Samo u Banatsku vojnu granicu regulisao je 1762. godine davanja seljaka 3.21. Civilna, ôupanijska vlast tada je iz Srbije preïlo 2000 porodica, koje na ba„kim feudima. na teritoriji budu·e Vojvodine su uglavnom i ostale u njoj. Srem. Na prostoru Srema u XVIII veku 3.20. Gradovi na podru„ju „esto su se menjali posedovni odnosi. áid, Vojne granice √erevi· i Berkasovo bili su komorski posedi (1745í1777), kada su dodeljeni U Vojnoj granici stanovniïtvo je ôivelo i unijatskoj biskupiji u Kriôevcima, ïto je stvaralo uslove za preôivljavanje uglav- dovelo do iseljavanja stanovniïtva u Vojnu nom bave·i se zemljoradnjom, ali tako da granicu (Slankamen, Kr„edin). Najve·a bi, kada se ukaôe potreba, mogli veoma vlastelinstva u Sremu bila su ilo„ko, brzo da funkcioniïu kao organizovana zemunsko, mitrova„ko i batajni„ko. Vlas- vojna sila. Radi snabdevanja, vojsci su bile nik najve·eg od njih, Ilo„kog feuda, bila je potrebne razne zanatlije. Zbog toga su od 1697. godine rimska plemi·ka porodi- Habzburgovci podrôavali i pomagali ca Odeskalki. Ilo„ki spahiluk imao je dva razvoj gradova. Gradovi na podru„ju srediïta: Ilok i Irig i njime su upravljali Vojne granice, naravno, bili su pod italijanski i nema„ki „inovnici. Zemunsko punom kontrolom vojnih vlasti, ali bili su i vlastelinstvo bilo je vlasniïtvo grofa áen- srediïta trgovine, zanatstva i popriïta brona (SchÒnbronn) imalo je 22 naselja i multietni„kih odnosa. Imali su status slo- tokom XVIII veka bilo je uklju„eno u bodnih grani„arskih komuniteta pod Vojnu granicu. Mitrova„ko vlastelinstvo vrhovnim nadzorom Dvorskog ratnog obuhvatalo je 15 naselja, „iji je vlasnik bio saveta. Status slobodnih grani„arskih grof Kolerado. Ovaj spahiluk je 1745. komuniteta dobili su Zemun (1749), godine bio otkupljen za potrebe Vojne Karlovci i Bukovac (1753), Mitrovica granice. Karlova„ki feud kupio je 1728. (1763), Bela Crkva (1777) i Pan„evo godine Leopold Ifeli. Ovaj feud imao je (1794). devet naselja i 1747. godine otkupljen je za potrebe Vojne granice. Posed Vojka, 3.21. Civilna, ôupanijska vlast sastavljen od 10 naselja, vlasniïtvo barona na teritoriji budu·e Vojvodine Bernata, takoÎe je bio otkupljen za potrebe Vojne granice. Od 1720. vlasnik Ba„ka. Najve·i deo Ba„ke tokom XVIII Batajni„kog spahiluka bio je grof Odva- veka naïao se u okviru ôupanijske vlasti i jer. Davanja i obaveze seljaka na spahilu- izdeljen je na velike feudalne posede, cima regulisali su tokom XVIII veka spahiluke. Nakon osloboÎenja Ba„ke od urbarima: Karla VI za Srem i Slavoniju iz Turaka, najve·i deo Ba„ke naïao se pod 1737. godine, Keglevi·íSerbolonijev iz vlaï·u Dvorske komore u Be„u. Takvih 1755. godine i Urbar za Srem i Slavoniju poseda bilo je 56, a seljaci na posedima iz 1756. godine. nazivali su se kamaralisti. Dokaze da su na tlu Ba„ke imali posede pre turskih Banat. Podru„je Banata pripalo je osvajanja posedovali su samo Kalo„ka Habzburïkoj monarhiji tek Poôareva„kim nadbiskupija (Ba„) i porodica Cobor mirom, 1718. godine. Do 1779. godine 37 KOLIKO SE POZNAJEMO

3. OD KARLOVA√KOG MIRA bilo je pod neposrednom upravom zloupotrebe odgovarali ôalbama, povre- (1699) DO SMRTI JOSIFA II (1790) Dvorske komore u Be„u. Neposrednu menim bunama, prisutnom hajdu„ijom i vlast u Banatu imala je Banatska zemaljs- preseljenjima u Vojnu granicu. ka administracija sa centrom u Temiï- Seljaci u Ba„koj ôalili su se na Pitanje seoskog stanovniïtva 3.22. varu. Njen prvi i najpoznatiji administra- zloupotrebe komorskih „inovnika, a 1735. 3.23. Hajdu„ija tor bio je grof Klaudije Floribund godine odbili su da pla·aju daôbine. Zbog Mersi (1718í1733), koji je zapo„eo isuïi- borbe protiv zloupotreba komorskih vanja mo„vara, regulacije banatskih reka, „inovnika Mirko Vuji· iz Petrovaradin- gradnje puteva, uvoÎenje novih biljnih skog áanca tamnovao je „etiri godine. Sel- kultura i kolonizaciju stanovniïtva. Tako jaci iz Ba„ke ôalili su se poimence na je 1728.godine po„ela regulacija Begeja, zloupotrebe komorskih „inovnika √upo- 1745. isuïivane su mo„vare oko Vrïca, a ra, Gomboïa i Bilarda, a 1744. godine ïezdesetih godina XVIII veka HolanÎanin ôalili su se na zloupotrebe „inovnika Maks Fremaut (Max Fremaut) radio je Redla. Kulski knez Nedeljko Barjak- na regulisanju Tamiïa. tarevi· podsticao je 1756. godine otpor Austrijska carica Marija Terezija seljaka, ïto je bio povod da Kotmanova donela je 1778. godine odluku da se onaj komisija ispita stanje u Ba„koj. Kasnije, deo Banata, koji nije uïao u okvire Vojne seljaci u Ba„u, posedu kalo„kih nadbisku- granice i Velikokikindskog diïtrikta, pa, ôalili su se na nasilja. Futoïki feudalac uklju„i u ugarske ôupanije. Kao posledica √arnojevi· izbatinao je 1765. godine u te odluke 1781/82. godine pod kontrolom svom dvorcu 15 seljaka iz Gloôana. carskog poverenika Kriïtofa Nickog U Sremu je, takoÎe, bilo selja„kih nemi- (Niczky KristÓf) doïlo je do prodaje Bana- ra. Od 1726. do 1733. godine ôalili su se ta na „etiri velike licitacije u Be„u i Temiï- seljaci na „inovnika na zemunskom varu. Kupci banatskih poseda bili su veli- feudu, Augustina Kolhunta. Pandurskih ki zakupci banatskih pustara i trgovci zloupotreba na ilo„kom vlastelinstvu bilo stokom jermenskog i cincarskog porekla je 1732. godine. Do velike pobune seljaka koji su kupovinom spahiluka dobijali na ilo„kom, zemunskom i ïidskom plemi·ke diplome i ulazili u red ugarskog spahiluku doïlo je 1736. godine. Najpoz- plemstva. Tada su Nake kupile posed natiji od tih selja„kih nemira bila je buna Nakovo i Sent Mikluï kao najve·i u Pere Segedinca u Pomoriïju 1735, Banatu. Kasonji (Kaszonyi) su kupili godine, opisana kasnije u delu Laze posed Se„anj; Serviski í Novu Kanjiôu; Kosti·a, pod nazivom Pera Segedinac. Damaskin í Hajdu„icu, Kiï Itebej, Bege- Pera Segedinac, grani„arski kapetan iz jski Sveti ÀuraÎ, Elemir i Aradac; Lazar í Pe„ke, predvodio je pobunu maÎarskih E„ku, Klek i Jankov Most; Sisanji í Vran- kmetova i zato bio osuÎen na smrt i jevo; Kara„onji (Kar‹csonyi) í Beodru i pogubljen. Na spahijska nasilja u Banatu Topolu; Nikoli· í Rudnu. Poloôaj seljaka osamdesetih godina XVIII veka banatski i njihovi odnosi sa feudalcima regulisani seljaci odgovarali su naj„eï·e seobama u su 1780. Banatskim urbarom koji je bio Banatsku vojnu granicu. povoljniji od Ba„kog. 3.23. Hajdu„ija 3.22. Pitanje seoskog stanovniïtva Kao sastavni deo turskog nasleÎa i zbog IzmeÎu seljaka i vlasnika feuda „esto je nereïenih socijalnih pitanja, tokom XVIII dolazilo do sukoba tokom XVIII veka. veka u Banatu i Sremu bila je prisutna haj- Vlasnici spahiluka i njihovi „inovnici bili du„ija. U Banatu 1727. godine svaki od 12 su skloni zloupotrebama, a seljaci su na te diïtrikata bio je duôan da drôi „etu husara

38 OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)

koja bi gonila hajduke. √uvene hajdu„ke nalazio se Nemac Ignjac Hajl (Ignac 3. OD KARLOVA√KOG MIRA (1699) DO SMRTI JOSIFA II harambaïe u prvoj polovini XVIII veka u Heil). Novi Sad je u drugoj polovini XVIII (1790) Banatu bili su: Jovan Dejak, ãivan veka doôiveo intezivan razvoj kao centar Vrgovi·, Petar Markovi· i harambaïa sto„ne i ôitarske trgovine. 3.24. Slobodni kraljevski gradovi Rista, „ija su se skloniïta nalazila po Sombor se razvijao kao srediïte Ba„ko- nepristupa„nim banatskim mo„varama. bodroïke ôupanije. Od 1749. godine Hajdu„ija je bila stalno prisutna u postao je slobodan kraljevski grad, a Sub- Sremu u XVIII veku. Naro„ito je bila otica 1779. godine. Zrenjanin, tada nazi- izraôena u sremskom Podunavlju u poja- van Veliki Be„kerek, u svom razvoju pra- su PetrovaradiníZemun. Hajduci su 1729. tio je razvoj Banata posle osloboÎenja od godine mu„ili vlasnika Surduka Mihajla Turaka. Pravo da odrôava vaïare dobio je Jakïi·a, a 1732.godine danju su ulazili u 1718. godine, 1769. postao je trgoviïte, a sela Bukovac i Banovce. Hajdu„ke 1778. slobodan grad, da bi godinu dana druôine ugroôavale su „ak i Zemun. Veli- kasnije centar Torontalske ôupanije. ka potera za hajducima proïla je Sremom Od slobodnih kraljevskih gradova niôi 1732. godine, a 1734. donet je Patent pro- rang imale su varoïi (trgoviïta), koje su tiv jataka kako bi se suzbila hajdu„ija. Na kraju XVIII veka u Sremu je hajdukovao od Dvorske komore ili od spahija putem harambaïa Lazar Dobri·, koji je prelazio u slobodnih ugovora dobijale izvesne predele Turskog carstva, tj.u Beogradski povlastice u pogledu daôbina i obaveza, païaluk. U njegovoj „eti nalazio se „uveni kao i varoïke uprave i sudstva, koje su ïumadijski hajduk Stanoje Glavaï, koji omogu·avale uspeïniji razvoj zanatstva, se istakao u Prvom srpskom ustanku kao trgovine i drugih neagrarnih delatnosti. U vojskovoÎa. Vojnoj granici sli„an poloôaj imale su slobodne grani„arske opïtine í komuniteti i 3.24. Slobodni kraljevski gradovi ïtapska mesta. U XVIII veku stanovniïtvo se neprekidno slivalo u Banat, Ba„ku i Srem. Tu su ga Slobodni kraljevski gradovi bili su dovodile mere austrijskih vlasti, spahije, zajednice graÎana, koji su uspeli da dobi- ratovi, trgova„ki putevi. Zemlji uniïtenoj ju velik stepen samouprave od vladara. Na dugom turskom vlaï·u i pustoïenjima podru„ju Ba„ke i Banata u XVIII veku bilo bilo je potrebno ljudstvo. Po nekim pro- je nekoliko slobodnih kraljevskih gradova ra„unima, Banat je 1718. godine imao koji su nastali kao posledica razvoja samo 50.000 stanovnika, tj. dva do tri po trgovine, modernizacije, kolonizacije i kvadratnom kilometru. Sli„no je bilo i sa pove·anja broja stanovnika u juônoj Ba„kom i Sremom. Doseljenici su stizali Ugarskoj. sa Balkana, iz Podunavlja, ali i iz zapadne Novi Sad se pod nazivom Petrovaradin- i juône Evrope. Svi oni suo„avali su se sa ski áanac od 1703. godine nalazio se u negostoljubivom zemljom, mo„varama i Podunavskoj vojnoj granici. Njegov razvoj bolestima, novim po„ecima, dramom kol- po„eo je dolaskom beogradskih trgovaca onizacije. U„ili su se tokom XVIII veka i zanatlija posle Beogradskog mira, 1739. zajedni„kom ôivotu, poïtovanju razli„i- godine. Za status slobodnog kraljevskog tosti i harmoniji. Austrijska drôava, koja je grada stanovnici Petrovaradinskog áanca tokom XVIII veka gradila svoje obrise, 1748. godine dali su 95.000 forinti. Grad je teôila je da toj harmoniji d› prepoz- tada nazvan Neoplanta, a srpski stanovni- natljivost, a od ljudi na jugu monarhije da ci grada nazvali su ga Novim Sadom. Na stvori korisne i posluïne podanike, sel- „elu prvog gradskog magistrata (uprave) jake i vojnike.

39 KOLIKO SE POZNAJEMO

3. OD KARLOVA√KOG MIRA 3.25. Reorganizacija Vojne granice Razvoja„enje vojnih granica, Potiske i (1699) DO SMRTI JOSIFA II (1790) i reakcije na nju Pomoriïke, pokrenulo je seobu grani„ara u Rusiju. U toku 1751/52. godine 2000 lica Od po„etaka stvaranja vojnih granica iz Banata i Ba„ke, predvoÎeni pukovnici- 3.25. Reorganizacija Vojne granice i reakcije na nju promenilo se stanje na terenu. Granice ma Jovanom Horvatom, Jovanom dveju imperija postale su druga„ije. Da bi áevi·em i Rajkom Preradovi·em, 3.26. Otpor grani„ara obavila svoju funkciju, u Be„u su odlu„ili odselilo se na jug Ukrajine i formiralo dve reinkorporaciji u Ugarsku da reorganizuju Vojnu granicu. Odluke o oblasti: Novu Serbiju i Slavjanoserbiju. reorganizaciji promenile su poloôaj Srba, Novim naseljima dali su nazive mesta iz nametnuvïi im probleme koje je donosila kojih su potekli: Subotica, Kanjiôa, Petro- nova situacija. vo selo, Moïorin, Slankamen, Be„ej, Odluka o potpunom razvoja„enju Poti- Pan„evo, Pavliï, Vrïac. U Rusiji su ovi ske i Pomoriïke vojne granice doneta je naseljenici uïli u ruski militaristi„ki staleô 1750. godine. Grani„arima je ostavljena i dali ruskoj vojsci model lake konjice mogu·nost da ostanu u svojim selima i (husarski pukovi). prihvate provincijalni status ili da se isele u drugo mesto. Ta odluka izazvala je 3.26. Otpor grani„ara proteste u jesen i zimu 1750/51. godine u reinkorporaciji u Ugarsku Be„eju, √urugu, Nadlaku itd. i iseljavanje u Rusiju od 1751. do 1752. godine. Saz- Iako je ôivot na Vojnoj granici nosio u nanje da Potiska i Pomoriïka vojna grani- sebi mnogo rizika, u njoj se ukazivala pri- ca mogu biti izdeljene kao feudalni pose- lika da se ostvari karijera ili bar dosto- di, a oni pretvoreni u obespravljene sel- janstven ôivot. Na teritorijama civilne jake, dovela je do seobe 22.000 porodica vlasti kmetski na„in ôivota nije pruôao 1751/52. godine u Banat, koji je bio pod mogu·nost napretka, a rad i daôbine koje neposrednom upravom Dvorske komore su se pla·ale liïile su taj ôivot dostojanst- u Be„u. Privla„anost Vojne granice, u kojoj se mogla dobiti iluzija slobode, va. Tako da su i MaÎari i Hrvati ôeleli da dovela je do viïe iseljavanja iz provincijal- budu uklju„eni u ôivot Vojne granice, ali nih delova Banata, Srema i Ba„ke u Vojnu su feudalci to onemogu·ili, „ak su ôeleli granicu u XVIII veku. Tako je 1773. njeno ukidanje. Deo feudalaca je ôeleo da godine doïlo do seobe 460 porodica iz vrati svoje posede i da stanovniïtvo Velikokikindskog diïtrikta u Banatsku granice pretvore u kmetove koji bi radili vojnu granicu; posle prodaje Banata od za njih. Smetalo im je ïto je granica fuk- 1781. do 1782. na feude, viïe stotina cionisala na druga„iji na„in. Znaju·i za porodica iselilo se iz E„ke, Aradca, Elemi- ove razloge, bilo je prirodno da su Srbi bili ra, Itebeja, Begejskog Svetog ÀurÎa u za o„uvanje granica. Banatsku vojnu granicu. U Podunavsku Otpor uspostavi feudalnih poseda i ôu- vojnu granicu posle 1750. godine selilo se panijske vlasti ogledao se i u formiranju stanovniïtvo iz ba„kog Potisja, a posle dve privilegovane oblasti izuzete iz spahij- 1777. godine sa feudalnog poseda u áidu i ske i ôupanijske vlasti. Prva je Potiski kru- Berkasovu. Naselja Potiskog diïtrikta nski diïtrikt sa centrom u Be„eju (1751- √urug, GospoÎinci, Kovilj i Feldvarac traôila su da uÎu u sastav Vojne granice i í1872) koji je obuhvatao 14, a od 1769. 1769. godine uïli su u sastav áajkaïkog godine deset naselja bivïe Potiske vojne bataljona. Kada je feudalac Se„enji granice. Druga privilegovana oblast je bio (Sz‰cheny) 1796. godine kupio posed Velikokikindski diïtrikt (1774í1876) stvo- Temerin, temerinski Srbi su se iselili u ren u Banatu sa centrom u Velikoj Kikin- áajkaïku, u ÀurÎevo. di i sa deset naselja u okolini. 40 OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)

Van teritorija Vojne granice i privilegov- 4. DOSELJAVANJA 4. DOSELJAVANJA anih diïtrikta postojale su ôupanije kao ugarske teritorijalne jedinice, spahijski Posle burnih ratova, podru„ja kroz koja posedi i slobodni kraljevski gradovi u koji- su prolazile vojske bila su opustoïena. 4.1. Naseljavanje Nemaca ma je naseljeno stanovniïtvo uôivalo pose- Najviïe su stradale nizije. Veliki deo ban poloôaj. Na teritoriji Srema nalazila se nekadaïnje Ugarske, tj. njen srediïnji niz- Sremska ôupanija „ije je sediïte bilo u ijski deo, u demografskom smislu bio je Vukovaru, na podru„ju Ba„ke Ba„ko- uniïten. Prirodno je bilo da se ti predeli bodroïka, sa sediïtem u Somboru, a na polako nasele, a u ekonomskom interesu teritoriji Banata, posle 1779. godine i nje- Habzburgovaca bilo je da se ïto pre nase- govog priklju„enja Ugarskoj, Tamiïka, le. Stoga, ne samo da su podrôavali, nego Kraïovanska i Torontalska ôupanija sa su i aktivno u„estvovali u naseljavanju tih centrom u Velikom Be„kereku. teritorija. Interes vlasnika novooslobo- Îenih ôupanija takoÎe je bilo naseljavanje stanovniïtva. * * * 4.1. Naseljavanje Nemaca

Na novoosloboÎenim teritorijama austrijska drôavna politika tokom XVIII veka zapo„ela je naseljavanje Nemaca u Ba„ku, Srem i Banat. Njih je Be„ki dvor na jug Monarhije naseljavao kao radne, dinasti„kim i drôavnim interesima verne podanike. Nema„ki doseljenici su uglavnom poticali iz ávapske, Porajnja, Frana„ke i Fala„ke. U Ba„koj su se Nemci naseljavali od Poôareva„kog mira 1718. godine. U Petro- varadinskom ïancu (Novom Sadu) prisutni su 1739. godine, a u Odôacima, Kolutu, Prigrevici, Ba„koj Palanci i Gajdobri od 1748. godine. U Apatin i Bukin naselili su se 1750. godine. Njihov dolazak u Odôake beleôi se 1759. godine, gde su ubrzo sagradili svoju crkvu. U periodu od 1763. godine do 1768. godine naseljeni su u Gajdobru, Gakovo i Karavukovo. U godinama od 1784. do 1786. doseljenici Nemci doïli su u Crvenku, Vrbas, Seki·, Buljkes, Sivac, Kulu, Parabu·, Staniïi·, √onoplju. Teme- rinski feudalac Arpad Se„enji (Sz‰c- senyi ºrp‹d) naselio je Nemce u Ba„ki Jarak. Prva velika kolonizacija Nemaca u Banat bila je tokom i nakon zavrïetka Varadinskog rata (1716í1718). Tada je u 41 KOLIKO SE POZNAJEMO

4. DOSELJAVANJA Banat dolazilo stanovniïtvo iz Fala„ke i ïtva bilo je u Sremu, gde je svako selo Frana„ke. Nemci su 1717. godine doïli u tada dobilo svoj rvatski ili ïija„ki ïor ili Temiïvar i Belu Crkvu, a 1723. godine u kraj (doseljenici iz ovih krajeva nazivani Pan„evo. MeÎutim, rat od 1737. do 1739. su áijacima). U Ba„koj, áajkaïki bataljon Doseljavanje Srba 4.2. godine, razbojnici, a pogotovo velika epi- je bio prostor useljavanja doseljenika iz 4.3. Doseljavanje Hrvata demija kuge 1738. godine, uniïtili su zapadnih krajeva. áijaci u GospoÎincima i nema„ko stanovniïtvo u Banatu. √urugu pominju se 1770. i 1786. godine. Druga velika kolonizacija Nemaca Joï do 1848. godine mnogi áijaci iz Moïo- (Terezijanska kolonizacija) dogodila se u rina i Vilova su se sastajali na meÎama Banatu od 1762. do 1772. godine, kada je atara. Ova doseljeni„ka struja dopirala je doseljeno 11.000 porodica. Marija Terezi- delimi„no i do Banatske vojne granice ja je 1763. godine izdala Patent o kolo- (Kovin, Omoljica koji imaju svoj rvatski nizaciji kojim je regulisala prava i obaveze kraj). doseljenika. I posle ovog perioda nastavljeno je intezivno useljavanje Nemaca u 4.3. Doseljavanje Hrvata Banat. Tako su 1770. godine nema„ki doseljenici doïli u Kovin, 1774. godine u Doseljavanje Hrvata u Ba„ku, Srem i Glogonj, 1776. godine u Omoljicu i Banat bilo je razli„ito kada je re„ o uzroci- Jabuku, 1776. godine u Mariolanu, 1784. ma, poreklu stanovniïtva i strukturi dosel- godine u Modoï, a 1790. godine u Crnju i jenika. Autohtono hrvatsko sremsko Nakovo. Nema„ko stanovniïtvo dolazilo stanovniïtvo za vreme napada Turaka je uglavnom na prostor Vojne granice, iselilo se iz Srema. Srpska ve·ina tada je u gde je od 1765. godine postojao Nema- Sremu asimilovala katolike u nekim srem- „ko-banatski puk, ali i na imanja spahija. skim naseljima (Velika Remeta, ManÎe- Tako je porodica Nako naselila na svoj los, Voganj, Dobrinci, Golubinci). Tokom spahiluk Nemce u Nakovo, Hajfeld i Mas- XVIII veka Hrvati su se naselili u Sremu u tort. Godine 1781. Srbi iz Martinice otiïli onim naseljima u kojima su ranije ôiveli. su u Vojnu granicu, u √entu. Oko 1800. Tada je doïlo do velikog priliva ïoka„kog godine na imanje Lazara u Martinicu i u stanovniïtva iz Bosne, pa je u zapadnim novo naselje Lazarfeld doïli su Nemci iz delovima Srema preovladalo ikavsko blizine Velike Kikinde (Soltur, Sveti nare„je. Hrvatsko stanovniïtvo u Sremu Hubert, áarlevil). Iz Badenske oblasti pohrvatilo je doseljene Nemce i katoli„ke naselili su se Nemci 1802. godine i svom Klimente u Nikincima i Hrtkovcima. novom naselju dali naziv po ministru rata Juônoslovensko katoli„ko stanovniïtvo Karlu, Karlsdorf. u Ba„koj raznorodnog porekla je i vremena doseljavanja. Ono je poreklom iz 4.2. Doseljavanje Srba Bosne; Dalmacije i Like. Posle 1622. godine doïlo je do naseljavanja grupa Doseljavanje srpskog stanovniïtva iz bunjeva„kog stanovniïtva u kraj oko Sub- Like, Dalmacije, Banije i Korduna na otice i Sombora. Druga grupa istorodnog podru„je Srema, Ba„ke i Banata bilo je stanovniïtva doselila se 1687. godine pod trajna pojava XVIII veka. Gladne godine i voÎstvom kapetana Àure Vidakovi·a i bolji uslovi ôivota u juônoj Ugarskoj uticali Duje Markovi·a. U doba Velikog su da taj priliv doseljenika bude stalan. be„kog rata (1683í1699) i posle potpisi- Vojna granica bila je podru„je naseljavan- vanja Karlova„kog mira, talas ïoka„kog ja ovog stanovniïtva, jer ono se i u starom stanovniïtva iz Bosne prelio se iz Slavoni- kraju nalazilo u okvirima Vojne granice. je i Srema u Ba„ku i naselio osam naselja Najintenzivnije naseljavanje tog stanovni- od Ba„a do Santova.

42 OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)

U XVIII i po„etkom XIX veka doseljavali doïli su u Sentu, od 1751. do 1753. godine 4. DOSELJAVANJA su se Hrvati u Banat. Prva grupa dosel- u Adu i Mol, 1753. godine Dvorska komo- jenika bili su áokci ikavskog nare„ja koji ra naselila je maÎarsko stanovniïtvo u su se naselili u Vojnu granicu u Perlezu, Kanjiôu, a od 1750. do 1762. godine dosel- 4.4. Doseljavanje MaÎara Star„evu, Omoljici i Opovu. Drugu grupu jenici su stigli u Be„ej, √onoplju, Kupus- naseljenika „inili su kajkavski plemi·i. inu, Doroslovo. Posed Bajïu je 1751. Arondacijom zemljiïta za potrebe karlo- godine dobio potiski kapetan Stevan va„kog generaliteta (1784í1788) Zagre- Zako, koji je 1759. prodao posed Jakovu i ba„ka nadbiskupija izgubila je zemlju duô Luki Vojni·u. U Bajïu su se 1760. godine reke Kupe. Dvorski ratni savet tada je doseli MaÎari katolici, a 1785. godine Nadbiskupiji ponudio zemljiïte u Banatu, reformatske veroispovesti. MaÎarsko ïto je ozakonjeno 1801. godine kada je stanovniïtvo doïlo je 1767. godine u doïlo do naseljavanja kajkavskog plemst- Petrovo Selo, 1769. godine u IÎoï, a 1771. va, nadbiskupskih vazala, u Boku, Neuz- godine u Martonoï. Spahija Mikloï inu, Jarkovac, Botoï, Margiticu, Klariju. Karas (K‹r‹sz MiklÓs) od 1746. do 1772. Tre·a grupa hrvatskih naseljenika doïla naseljavao je maÎarskim ôivljem pustaru je 1803. godine u Banat. Stanovnici iz tri kraïovanska naselja naselili su se u Karls- Horgoï. Godine 1786. U Staru Moravicu dorfu (Banatski Karlovac). 1786. godine naselile su se 334 maÎarske reformatske porodice iz Kiïujsalaïa 4.4. Doseljavanje MaÎara (Kisıjsz‹ll‹s), Kunmadaraïa (Kunma- daras) i Jaskiïkera (J‹szkisk‰r). Iste Uzrok doseljavanja MaÎara u Ba„ku i godine, stanovnici Kiïujsalaïa naselili su Banat tokom XVIII veka je obnova Pa„ir. MaÎarske porodice stigle su su ugarske ôupanijske vlasti u juônoj Ugar- 1787. godine u Feketi·, a 1799. godine skoj i utemeljenje feuda u Ba„koj i grof Se„enji naselio je MaÎare na svoj Banatu. MaÎarsko stanovniïtvo doselja- temerinski feud. vano je, pre svega, kao radna snaga na I pre inkorporiranja Banata u Ugarsku, feudalnim imanjima, a veleposednici su manje grupe maÎarskog stanovniïtva sti- bili glavni pokreta„i kolonizacije (ne samo zale su u Banat. MaÎarski ôivalj je 1773. MaÎara). Inkorporiranjem Banata 1779. godine stigao u Novu Kanjiôu, Majdan i godine pod vlast Ugarske i stvaranjem Krstur, od 1774. do 1776. godine dosel- ôupanijske vlasti u njemu, kao i spahijskih javali su se MaÎari u Orosin (Rusko Selo) imanja, po„ela su doseljavanja MaÎara u i Tordu. U √oku je maÎarsko stanovniït- Banat. vo doïlo 1782. godine, a 1783/84. u U Ba„koj je doseljeno maÎarsko MaÎarski Itebej. Poïto je srpski ôivalj stanovniïtvo doïlo na podru„je Ba„ko- napustio Debelja„u, iz severnog Potisja bodroïke ôupanije i Potiskog krunskog MaÎari reformatske veroispovesti stigli diïtrikta. MaÎarsko stanovniïtvo je 1746. su 1794. godine u ovo naselje. MaÎarsko i 1747. godine po„elo da naseljava Sub- stanovniïtvo je 1801. godine kolonizovalo oticu, 1748. godine Bezdan, 1749. godine MaÎarsku Crnju. Kulu. Grof Anton Graôalkovi· zaduôio je Doseljavanje MaÎara, iako je bila u 1750. godine Ferenca √izovskog (Csi- pitanju Ugarska, nije pomagala centralna zovszky Ferenc) da naseli topolsku pus- vlast, jer nije postojao plan za naseljavanje taru, koja je ve· 1774. godine imala 247 MaÎara. Naprotiv, ve·ina maÎarskog domova naseljenika iz severne Ugarske. stanovniïtva naseljavala se bez znanja i Posle 1751. godine maÎarski doseljenici dozvole drôave i feudalaca.

43 KOLIKO SE POZNAJEMO

4. DOSELJAVANJA 4.5. Doseljavanje Rumuna vo, Alibunar, Seleuï i druga mesta; krajem XVIII veka rumunski ôivalj doïao je u Doseljavanje Rumuna u nizijski Banat Uzdin, Kovin, 1805. godine u Mramorak, tokom XVIII veka bilo je slika koloniza- 1807. godine u Deliblato, a 1808. godine 4.5. Doseljavanje Rumuna cionih pomeranja, planskog i stihijskog formirano je rumunsko naselje Vladimi- 4.6. Doseljavanje Slovaka naseljavanja rumunskog stanovniïtva sa rovac (Petrovo Selo). Rumuni u selima u prostora Banatskih planina i iz doline okolini Vrïca bili su starosedeoci. Moriïa i Karaïa. Na podru„ju Banata doïlo je do inten- Rumunsko stanovniïtvo bilo je prisutno zivnog proôimanja srpskog i rumunskog u zapadnom Banatu i pre XVIII veka. stanovniïtva. U veku vere, verska istovet- Rumuni su u nizijski Banat doseljavani u nost zbliôavala je narode, a komunikaciju Vojnu granicu i na imanja feudalaca. meÎu njima „inila je lakïom. U periodu od Nakon doseljavanja, rumunska naselja 1713. do 1864. godine Rumuni su u ver- mogla su se grupisati u tri tipa: sela u don- skom pogledu pripadali srpskoj crkvenoj jem toku Nere i Karaïa, kao i ona u organizaciji, Karlova„koj mitropoliji, osim dolinama Moravice i Mesi·a „iji su se onih koji su prihvatili uniju sa katoli„kom stanovnici nazivali goranima, zatim nasel- crkvom (od naïih naselja Rumuni u ja u Vojnoj Granici, u okolini Pan„eva, Ali- Jankov Mostu i Markovcu). Brakovi izme- bunara i Bele Crkve, „iji stanovnici su se Îu Srba i Rumuna bili su „esti, kao i nazivali grani„arima i pet naselja u sred- meÎusobna asimilacija. U isto„nom Bana- njem Banatu, „iji stanovnici su se nazivali tu u XVIII veku po„ela je rumunizacija Rumuni sa pustare. srpskog ôivlja, a u zapadnom asimilacija Posle 1740. godine intenzivira se dosel- Rumuna sa Srbima. Asimilacija je lakïe javanje Rumuna u nizijski Banat. Tada se tekla kod verski istovetnih naroda (pri- doselilo rumunsko stanovniïtvo u Margi- meri: meÎusobne asimilacije Srba i Ru- tu, u Sent Joan (Barice), a 1744. godine u muna, germanizacija Italijana i Francuza), Mali i Veliki Gaj. Marija Terezija je 1765. jer su kontakti meÎu njima bili „eï·i. godine izdala patent da se iz svih rumunskih naselja, u koje bi trebalo da doÎu 4.6. Doseljavanje Slovaka nema„ki kolonisti, isele Rumuni. Dve godine kasnije, godine 1767. godine, Slova„ko stanovniïtvo tokom XVIII rumunski ôivalj napustio je svoje sela oko veka naselilo se u Ba„ku, Banat i delim- Temiïvara i u dolini Moriïa i naselio i„no u Srem. Slova„ki ôivalj dolazio je na naselja oko Begeja: Mali i Veliki Torak, poziv ugarskih feudalaca, kao radna Jankov Most, E„ku, Klek. Stanovnici sela snaga na feudima, zatim su ga naseljavali Sakalaza kod Temiïvara naselili su Veliki na Komorska imanja i Vojnu granicu. Kol- Torak, a iz sela Serdina u dolini Moriïa onizacija po„inje 1745 godine, kada je Mali Torak. Ukupno je u Mali i Veliki impopulator Martin √anji, na osnovu Torak stiglo 340 porodica. Rumunski dogovora sa vlasnikom futoïkog vlastelin- ôivalj pristigao u Jankov Most bio je stva Mihajlom √arnojevi·em, doveo poreklom sa Moriïa. Rumunska naselja 2000 Slovaka iz Novohrada, Orave, Lipto- oko Begeja posle prodaje u spahiluke va, Honta, Zvolena, Turca u Petrovac u (1781í1782.) uïla su u posed Luke Ba„koj. Doseljenici su dve godine potom, Lazara i Isaka Kiïa. 1747. godine, sklopili ugovor sa spahijom. Vojne vlasti su, takoÎe, sprovodile kolo- Sa tog podru„ja naseljenici su 1746. nizaciju Rumuna u Vojnu granicu. Tako godine doïli u Kulpin na imanje spahija su 1765. godine naseljeni rumunskim bra·e Stratimirovi·, 1754. godine Slovaci stanovniïtvom Banatsko Novo Selo, Dolo- protestanti naseljavaju se u Bajïu, 1756.

44 OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)

godine u Gloôan, 1758. godine u Selen„u, komorskih imanja u Ba„koj, Franc Jozef 4. DOSELJAVANJA koje je jedino multikonfesionalno naselje, de Redl (Franz Joseph de Redl) je, na protestantsko i katoli„ko. Slova„ki dosel- molbu slobodnjaka Mihajla Munka„ija jenici su 1773. godine doïli su u Kisa„, a (Munk‹csy Mih‹ly) iz ôupanije Bereg 4.7. Doseljavanje Rusina od 1790. do 1791. godine u Pivnice i u (danas u Zakarpatskoj oblasti Ukrajine), Lali·. Iz sela Selen„e u Ba„koj proterano izdao i potpisao kontrakt o naseljavanju je 1770. godine 98 slova„kih protes- 200 rusinskih grkokatoli„kih porodica iz tantskih porodica, koje su se se naselile severoisto„ne Ugarske na pustaru, po specijalnoj dozvoli cara Josifa II u nenaseljeno komorsko naselje Veliki Pazovu, na teritoriju Petrovaradinske Krstur. Iste godine u selu je osnovana pukovnije. grkokatoli„ka parohija, a 1753. po„ela je Na posed Kristifora Naka u Banatu da radi ïkola u kojoj se nastava odvijala na doïlo je 1782. godine slova„ko stanovniït- rusinskom jeziku. Rusinsko stanovniïtvo vo iz Novogradske, Peïtanske, Nitranske je 1751. godine naseljeno na podru„je i Zvolenske ôupanije. Doseljenici su osno- komorske pustare Ruskog Krstura, na vali naselje Novi Komloï. Na njihovom osnovu ugovora o naseljavanju koji je pot- „elu bili su u„itelj Samuel Gerïkovi„ i pisao administrator komorskih imanja u sveïtenik Matija Baranji, poreklom iz Ba„koj Jozef de Redl. Dve godine potom, lipova„kog kraja. Matija Baranji preveo u Krstur je pristiglo rusinsko stanovniït- je 1784. godine deo naseljenika u selo Par- vo iz ôupanija áariï, Zemplin, Borïod, a danj na imanje Gabriela Butlera, a dve naseljavanje je nastavljeno do po„etka godine potom iz Pardanja doseljenici su sedamdesetih godina XVIII veka do kada stigli u Aradac, kod Velikog Be„kereka, su pristizali novi doseljenici sa ïiroke teri- na imanje Isaka Kiïa. Iz Pardanja je slo- torije tadaïnje severoisto„ne Ugarske, iz va„ki ôivalj 1788. godine preïao je u E„ku, 14 ôupanija na kojima se prostirala crkve- a iz E„ke sa sveïtenikom Janom Boside- na jurisdikcija Muka„evske grkokatoli„ke lerskim 1802. godine u Kova„icu. U ovim eparhije. godinama (1806) slova„ko stanovniïtvo Doseljavanje Rusina u Kucuru po„elo je doïlo je u Padinu i áandorf (Janoïik), a iz 1763. godine, kada je Franc Jozef de áandorfa 30 slova„kih porodica naselilo Redl potpisao ugovor o naseljavanju 150 se u Hajdu„icu. Ve·a grupa doseljenika grkokatoli„kih rusinskih porodica u 1829. godine iz Padine takoÎe je naselila komorsko naselje Kucuru i dao ga Petru Hajdu„icu. Kiïu iz Krstura da prikupi i dovede zain- teresovane koloniste iz severoisto„ne 4.7. Doseljavanje Rusina Ugarske. 41 rusinska porodica doïla je 1763. godine, a dve godine kasnije joï 42. Prve rusinske porodice iz Zakarpatja, One su uglavnom poticale iz parohije tadaïnje severoisto„ne Ugarske, dolaze u Mu„enj. Godine 1764. rusinski knez u Ba„ku „etrdesetih godina XVIII veka. Na Kucuri zvao se Janko √ordaï, a prvi popisu stanovniïtva Kule 1746. godine grkokatoli„ki sveïtenik u Kucuri (od prvo je zapisano troje Rusina, a nakon 1766. godine) bio je Osif Kirda. U Kucuri njih, iste godine, joï 11 rusinskih porodi- su ve· ôiveli pravoslavni Srbi. Rusinska ca. Prvi rusinski kolonisti dolazili su u Ba„ku pojedina„no, kao nadni„ari, u ïkola u Kucuri osnovana je 1765 godine, a vreme ve·ih sezonskih radova, pa su se grkokatoli„ka parohija 1766. godine. Na neki od njih tu i naselili. drôavnom popisu 1787. godine u Krsturu Organizovano naseljavanje Rusina u je bilo oko 2200, a u Kucuri oko 1600. Ba„ku po„inje 1751. godine: upravnik Rusina.

45 KOLIKO SE POZNAJEMO

4. DOSELJAVANJA U doba vladavine cara Josifa II 1786. je Jevrejima da ôive u gradovima uz pla- godine u vojnu sluôbu je primljeno oko ·anje tolerancijske takse. Reforme Josifa II 8.000 zaporoïkih kozaka koji su naseljeni omogu·ile su Jevrejima rad u drôavnoj u okolinu Sente. sluôbi. Jevreji su „inili gradsko stanovniït- Jevreji u Vojvodini 4.8. Doseljavanje pojedinih rusinskih porod- vo koje se bavilo trgovinom. U Novom 4.9. Narodi o kojima (ni)je ica iz Krstura i Kucure u Novi Sad po„elo Sadu je 1728. godine ôivelo je 12 jevre- ostalo samo se·anje je ve· ïezdesetih godina XVIII veka, a jskih porodica, 1743. godine 26, a 1748. 1780. godine u Novom Sadu je osnovana godine postojala je jevrejska opïtina. grkokatoli„ka parohija. Porodica Jakova Hercela prva se 1775. U drugoj polovini XVIII veka Rusini su godine stalno naselila u Suboticu, a 11 se u manjem broju doseljavali i u neka godina kasnije osnovana je jevrejska druga naselja u Ba„koj: áove i Obrovac, opïtina. ali se nisu odrôali u njima. Rusini koji su se od sredine XVIII dosel- 4.9. Narodi o kojima (ni)je ostalo javali u Ba„ku veka bili su grkokatolici, ali samo se·anje su od 1751. godine su bili pod jurisdikcijom rimokatolike Kalo„ke nadbiskupije. U doba kada je Banat bio najve·i kolo- U po„etku su im sveïtenici Rusini dolazili nizacijski prostor u Evropi, doseljena je tu iz Muka„evske i iz grkokatoli„ke Veliko- grupa Baskijaca iz ápanije. Kada su varadinske (Veliki Varadin, danas Oradea Habzburzi izgubili Napulj i Siciliju 1731. u Rumuniji) eparhije. Iz te eparhije su u godine, Baskijcii su pristigli u Be„. √etiri po„etku Rusinima dolazili u Ba„ku prvi godine lutali su Be„om i austrijskim grkokatoli„ki sveïtenici i donosili naj- gradovima, te su habzburïke vlasti odlu- neophodnije crkvene ·irilske knjige. Za „ile da ih nasele u Veliki Be„kerek. Oni grkokatolike, unijate u Hrvatskoj i za su laÎama stigli na Begej i formirali svoje Rusine u Ba„koj osnovana je 1777. godine naselje Novu Barselonu. Prvi su po„eli da Kriôeva„ka episkopija, u okviru koje su sade dudove u Banatu. Uniïtili su ih napa- Rusini ostali sve do 2003. godine, kada je di razbojnika, a naro„ito kuga 1738. osnovan Apostolski egzarhat za grkokato- godine. Od cele naseobine ostalo je samo like u Srbiji i Crnoj Gori. 30 siro„adi koja su rasporeÎena po sirotiï- Pojedine rusinske porodice, ponekad i tima u Ugarskoj. ve·e grupe, iz Krstura i Kucure tokom Uz Nemce, doseljavali su se i Italijani XVIII i XIX veka preseljavaju se u druga koji su naselili okolinu Temiïvara, ali su naselja i tako formiraju nove rusinske vrlo brzo bili germanizovani. Iz oblasti kolonije. Kriôeva„ka eparhija je 1777. Alzasa i Lorene u periodu terezijanske kol- godine dobila posed áid i Berkasovo, pa onizacije doïli su i Francuzi. Oni su u je po„etkom XIX veka po„elo naseljavanje okolini Velike Kikinde 1770. godine osno- Rusina na taj posed. Naseljavanje u áid je vali svoja naselja: Soltur, áarlevil, Sent po„elo 1803. godine, a u Berkasovo 1810. Hubert, Molin, koja su ubrzo germanizo- godine. U Ba„ince se Rusini naseljavaju vana. Tragovi doseljenih Francuza ostali od 1834. godine. su u prezimenima banatskih Nemaca: áevalije, Dipon, Bartu, Lefler, Boase itd. 4.8. Jevreji u Vojvodini U vreme Velikog be„kog rata, Bugariíkatolici naselili su sela Beïenevo i Pozicije jevrejskog stanovniïtva u Vingu, u blizini Temiïvara. Na posed Sremu, Ba„koj i Banatu bile su odreÎene Lazara u E„ku doïli su 1793. godine, a od poloôajem Jevreja u Habzburïkoj mo- 1823. do 1825. godine naselili imanje narhiji. Patent Marije Terezije dozvolio Dvor Josipa Petrovi·a u Banatu. Neki

46 OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)

od njih su se 1895. godine iselili u Ivanovo Sigurno je da ih je put kojim su prolazili 4. DOSELJAVANJA kod Pan„eva, a neki su otiïli u Bugarsku. u„inio da budu joï razli„itiji. Neki su se Feudalac Ludvig Bara„ naselio je 1838. zadrôali viïe u Persiji, neki na Bliskom godine pustaru bugarskim naseljenicima i istoku, neki u severnoj Africi, neki u dana- 4.10. Doseljavanje i poreklo Roma oni su je nazvali Bara„haza (Baraczh‹za), ïnjoj Ukrajini, Jermeniji, u Maloj Aziji i na kasnije Stari Lec. Bugarski naseljenici Balkanu. Balkan je bio jedan od najve·ih 4.11. Posledice naseljavanja uglavnom su se bavili baïtovanstvom. centara odakle su se naseljavali u druga teritorije budu·e Vojvodine Tragovi Bugara, Italijana, Francuza, podru„ja Evrope. Ostali su stigle do Zapa- ápanaca uglavnom su nestali, ali ne pot- dne Evrope i Rusiju, te je i njihova istorija puno. U Vojvodini „esto moôemo „uti potekla drugim putem. „udna prezimena, koja nisu u skladu ni sa Romi koji ôive u Vojvodini proveli su jednim jezikom koji se danas govori ovde. puno vremena na Balkanu i u Srednjoj átaviïe, mogu·e je da je neko od naïih Evropi. U razli„itim jezicima koje govore predaka pripadao ovim narodima, te da o prisutne su re„i iz gr„kog, slovenskih i njima nije ostalo samo se·anje. maÎarskog jezika, a pojedine grupe govore jezik koji se moôe okarakterisati kao 4.10. Doseljavanje i poreklo Roma novolatinski i koji pokazuje karakteristike varijante rumunskog jezika govorenog Romi su nedovoljno prou„en i poznat pre viïe vekova. narod, iako prisutan u Evropi mnogo U XIV veku Romi su bili prisutni na stotina godina. Njihova istorija odigravala mnogim mestima na Balkanu. Ugarski se tako da je jedva bila u vezi s krupnijim kraljevi Sigismund, Matija Korvin, dogaÎajima evropske istorije, pa prema i Vladislav II, kao i Jovan Zapolja su istorijskim dogaÎajima u Ugarskoj ili Srbi- izdali dokumente o njima. Vladislav II ih ji. U svesti raznih naroda, a i u svesti je nazivao narodom faraona jer se verova- samih Roma, postojalo je oïtro razdvajan- lo da poti„u iz Egipta, a Jovan Zapolja im je nastalo zbog razli„itog na„ina ôivota, je vratio slobodu kretanja. Po legendi jezika i razli„ite kulture. Razne grupe Romi su skovali ôeljezni presto, na kojem Roma razdvajaju se na osnovu jezika koje je kaônjen ÀerÎ Doôa. Tokom osmanli- govore, obi„aja i naziva koje koriste za jske vlasti dolazak Roma na teritoriju sebe. Mnogi prihvataju naziv Romi, koji Ugarske bila je neprekidna pojava. poti„e iz jezika hindu, a danaïnje zna„en- Tokom Rakocijevog ustanka se pojavljuju je te re„i je muïkarac (teritorija u Maloj kao svira„i. Za vreme Marije Terezije i Aziji gde su Romi bili prisutni u XI veku Josifa II izvrïeni su i nasilni pokuïaji da nazivala se u Vizantiji i u vreme Turaka ih odvrate od stalne selidbe kao na„ina Roma ili Rum). Neki koriste razne forme ôivota. naziva Cigan, koji na nekim od jezika jednostavno zna„i „ovek, tj. ljudsko bi·e. Ova 4.11. Posledice naseljavanja re„ je poreklom iz gr„kog jezika (athi- teritorije budu·e Vojvodine ganos), ali je po miïljenju ve·ine Roma je nepoôeljna, pogrdna. Karakteristi„no je Tokom XVIII veka Srem, Banat i Ba„ka da Romi dugo nisu beleôili podatke svoje dobili su karakter istorijskog prostora na istorije, tako da je to prepuïteno drugima kom su se susretali mnogi narodi srednje i zbog toga je ona puna otvorenih pitanja, Evrope. Polja njihovog proôimanja bila su predrasuda ili pogreïnih tuma„enja. vojska, trgovina i gradovi. Modernizacija i Mada je to malo verovatno, neki nau„ni- evropeizacija na ovom prostoru pruôale ci misle da se prvi talas romskih migracije su mogu·nosti proôimanja naroda i vera. desio ve· za vreme Aleksandra Velikog. Gradnja zajedni„kog srednjoevropskog

47 KOLIKO SE POZNAJEMO

5. CIVILIZACIJSKI I KULTURNI kulturnog modela, koja je po„ela u XVIII RAZVOJ U XVIII VEKU 5. CIVILIZACIJSKI veku na prostoru Podunavlja, pribliôavala I KULTURNI RAZVOJ je srednjoevropske narode koji su od XVIII veka po„eli da ôive po istovetnom U XVIII VEKU 5.1. Po„eci navodnjavanja i izgradnje kulturoloïkom obrascu. Banat, Ba„ka i Srem menjali su se U XVIII veku zapo„eo je kulturni proc- tokom XVIII veka. Simbol Vojne granice i vat na teritoriji budu·e Vojvodine. Kao njenog militaristi„kog duha, Petrovara- prvo, broj stanovnika se pove·ao. Vojvodi- dinska tvrÎava, graÎena je tokom XVIII na je bila veoma zna„ajna za Srbe. Naime, veka i zavrïena je 1780. godine. Simbol u Osmanlijskom carstvu nisu bili dobri poboljïane komunikacije XVIII veka, poï- uslovi (ekonomski i politi„ki) za razvoj, tanska diliôansa, svakih 14 dana sao- dok su uslovi u Ugarskoj, tj. Habzburïkoj bra·ala je izmeÎu Zemuna i Peïte, a na monarhiji bili relativno povoljni, mada ne svake „etiri nedelje izmeÎu Temiïvara i i idealni. Be„a. Srednjoevropski simbol, pivo, po„e- Kad je re„ o MaÎarima, centri kultur- lo je da se proizvodi na ovim prostorima u nog razvoja bili su na teritorijama koje XVIII veku (u Pan„evu 1722. godine, u nisu pretrpele turski period. Velikom Be„kereku 1745. godine, u Apat- Kada su stigli u naïe krajeve Slovaci i inu 1756. godine). Razvijalo se i vino- Rusini, odvojeni od matice svog naroda, gradarstvo. Doseljeni Nemci iz doline bili su uglavnom isklju„eni iz kulturnog Mozela doneli su kulturu vina u Belu razvoja matice. Najzna„ajnija ôariïta Crkvu i Vrïac, a karlova„ka vina pro- rumunske kulture bila su u unijatskim davala su se u Peïti, Be„u, Poljskoj, centrima u Erdelju. √eïkoj. Nema„ki doseljenici uneli su kul- Kulturni doprinos Nemaca gotovo je turu krompira u juônu Ugarsku i na tako neprocenjiv, ali je skoro i nepoznat, jer je pokrenuli revoluciju u ishrani. Doktori kasnijim nestankom ovog naroda sa ovih medicine, fizici, postali su brojniji. Sredi- prostora i se·anje na njihov kulturni nom XVIII veka Novi Sad je dobio bol- nicu, a Zemun 1769. godine. Prva apoteka doprinos izbledeo. u Novom Sadu otvorena je 1764. godine, 1780. godine u Subotici, 1784. godine u 5.1. Po„eci navodnjavanja Vrïcu i Velikom Be„kereku, a 1785. i izgradnje godine u Somboru. U Pan„evu i Zemunu nalazili su se kontumaci (karantini) koji- Razvoj naïih krajeva nije bio zamisliv ma se Habzburïka monarhija ïtitila od bez ukro·ivanja voda i izgradnje. Zato su epidemija iz Osmanlijske carevine. mnogo truda i znanja uloôili u„eni ljudi: Antal Bauer (Bauer Antal), Lerinc Bedekovi„ (Bedekovich Lrinc), Antal * * * Cigler (Czigler Antal), Janoï Kostka (Kosztka J‹nos), Janoï Kova„ (Kov‹cs J‹nos), Pal Petrovi„ (Petrovics P‹l). Naj- genijalnija su bila bra·a Kiï, Joôef i Gabor (Kiss JÓzsef ‰s G‹bor). Oni su projektovali najve·i kanal svog vremena, Francov kanal, koji je i danas deo sistema kanala DunavìTisa--Dunav. Dokaz o veli„ini njihovih dela je da su se ona nastavila tek u XX veku.

48 OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)

Razvoj ne bi mogao da zapo„ne bez pro- torima odoma·ilo p„elarstvo. Ferenc 5. CIVILIZACIJSKI I KULTURNI gresivne aristokratije i preduzetnika. Irmenji (◊rm‰nyi Ferenc) je, izmeÎu RAZVOJ U XVIII VEKU Joôef √ik (CsËk JÓzsef) isticao se u razvo- ostalog, zasluôan za naseljavanje Jermen- ju industrije, Antal Graïalkovi„ (Gras- ovaca. Rad Ferenca árauda (Schraud) 5.2. Kulturni razvoj salkovich Antal), Lerinc i Marton Mar- prete„a je epidemologije na naïim pros- cibanji (Marcib‹nyi Lrinc ‰s M‹rton) torima. MeÎu znamenitim ljudima tog 5.3. Razvoj ïkolstva isticali su se naseljavanjem naïih teritorija doba naïli su se zaista veliki nau„nici, kao u juônoj Ugarskoj i ïire (Sombora, √oke), a biznismen tog perio- ïto su Farkaï Kempelen (Kempelen da bio je Arumun Kristof Nako (N‹kÓ Farkas), irskog porekla, jedan od naj- KristÓf). boljih matemati„ara i pronalaza„a i Joôef Joï u to doba po„eo je razvoj medicine. Miterpaher (Mitterpacher JÓzsef) mate- Isticali su se Ignac Ambro (AmbrÓ mati„ar, teolog i filozof. JÓzsef), Ede Florian Birli (Birly Ede Florian), poreklom iz ávajcarske, Joôef 5.3. Razvoj ïkolstva Biki (B˜ky JÓzsef), Mihalj Gelei (Gellei u juônoj Ugarskoj i ïire Mih‹ly), Iïtvan Pal Ba„meÎei (B‹csmegyei Istv‹n P‹l). Tamaï Anderle OdreÎena paônja posve·ivana je ïkol- (Anderle Tam‹s) je, uz to ïto je bio lekar, stvu na prostorima danaïnje Vojvodine, bio i prvi farmaceut u naïim krajevima, a ïto je doprinelo kulturnom razvoju. Isti„u Pal Kitajbel (Kitajbel P‹l) bio je prvi koji se u„itelji i nastavnici Janoï Pajor je opisao njihovu botaniku . (1765í1682), jezuita Matjaï Sladkovi„ (1754í1805), Andrej Volni (Wolny 5.2. Kulturni razvoj 1759í1827), jedan od za„etnika ïkolstva na naïim prostorima, Janoï Aïbot Razvoj uopïte otvorio je nove (AsbÓth J‹nos), sa protestantske strane, mogu·nosti raznim ljudskim delatnosti- Ferenc Balaïa (Balassa Ferenc), kao ma, te se pojavljuju istoriograf Iïtvan administrator i organizator, Kriïtof Andre (Andr‰ Istv‹n), pravnik Bela Nicki (Nicky KristÓf), kao reformator, Bari„ (Barics B‰la), za„etnik uzgajanja zatim Mihalj √upor (Csupor Mih‹ly) i konja Joôef √ekoni„ (Csekonics JÓzsef), Pavel Magda (Magda Pavel), koji su livac zvona Janoï Fogaraïi (Fogarasi radili sa malom decom. TakoÎe, isti„e se J‹nos), latinista Janoï Gros (GrÓsz Ma·aï Lang (L‹ng M‹ty‹s) koji je 1. sep- J‹nos), vojskovoÎa Andraï Hadik tembra 1789. godine postao nastavnik u (HadËk Andr‹s), pisac Joôef Hajnoci prvoj srednjoj ïkoli, u novosadskoj kato- (HajnÓczy JÓzsef), etnograf Fedor Kar„i li„koj gimnaziji. (Karcsy Fedor), glumci Iïtvan Balog U oblasti ïkolstva, knjiôevnosti i slikar- (Balogh Istv‹n) i Adam Janoï Lang stva bile su uo„ljive promene koje su bile (L‹ng ºd‹m J‹nos), kartograf Nandor izraz novih, evropskih strujanja. Do 1769. Kon„ag (Koncs‹g N‹ndor)... Danijel godine ïkole meÎu Srbima u Ba„koj, áator razmiïljao je o plovidbi na Begeju, Banatu i Sremu bile su u nadleônosti Janoï Zakarijaï Saks je 1786. godine crkve i zvale su se trivijalnim, a od te izradio veoma dobru kartu Banata, Franc godine ïkolstvo je u nadleônosti drôavne áams (Schams) bio je jedan od prvih uprave. Aktom Marije Terezije 1777. istori„ara koji se bavio istorijom naïih godine odreÎeno je da nastavni planovi za prostora, a njihov veoma lep opis dao je celu Monarhiju budu jedinstveni i da se Domokoï Teleki (Teleki Domokos). nastava odvija na maternjem jeziku. Joôef Toldi (Toldi JÓzsef) je uloôio Vrhovnu upravu nad srpskim ïkolama (i mnogo truda kako bi se na naïim pros- rumunskim u Banatu) dobili su: Stefan

49 KOLIKO SE POZNAJEMO

5. CIVILIZACIJSKI I KULTURNI Vujanovski za Srem, Avram Mrazovi· Rafael Taka„ (1748í1820) je prvi RAZVOJ U XVIII VEKU za Ba„ku, Teodor Jankovi· Mirijevski i doneo maïinu za ïtampanje u budu·u Gligorije Obradovi· za Banat. Vojvodinu. U banatskom selu Padeju, Zna„ajna institucija srpskog ïkolstva 1791. godine, publikovao je svoje delo 5.4. Knjiôevnost osnovana je 1792. godine u Sremskim Dodatak re„niku Pariza-Papaia (Toldal‰k 5.5. Slikarstvo Karlovcima. Zahvaljuju·i donaciji karlo- a P‹riz - P‹pai szÓt‹rhoz) i time zna„ajno va„kog trgovca Dimitrija Anastasije- doprineo razvoju nauke, tj. razvoju vi·a Sabova osnovana je Karlova„ka gim- lekarske terminologije. nazija.

5.4. Knjiôevnost 5.5. Slikarstvo Putevi srpske knjiôevnosti u XVIII veku U slikarstvu XVIII veka dominirao je takoÎe su se uklapali u sliku graÎanstva u barok. Poznati srpski slikari bili su razvoju. Tokom XVIII veka srpske knjige Teodor Dimitrijevi· Kra„un, najzna„a- ïtampane su u Trgoviïtu, Blaôu, Jaïiju i jnije ime baroknog slikarstva, Teodor Rimniku (T›rgoviµte, Blaj, Iaµi,). Od 1770. Ili· √eïljar, Jakov Orfelin, Nikola godine u Be„u je postojala Kurcbekova Neïkovi·, Dimitrije Popovi·, Dimitrije ïtamparija za ïtampanje srpskih knjiga Ba„evi· itd. Ve·ina srpskih slikara druge pisanih ·irili„kim pismom, koja je od polovine XVIII veka ïkolovala se na 1796. godine radila u Budimu. Emanuil Be„koj likovnoj akademiji, a mnogi od je 1790. godine otvorio prvu Jankovi· njih putovali su u Italiju radi studija. srpsku knjiôaru u Novom Sadu. Potom, Andrija Petri· (Petrich Andr‹s 1765- otvorena je knjiôara, takoÎe Kaulicijeva í1842), poreklom sa prostora danaïnje u Novom Sadu, a u Zemunu Kova„evi·e- Vojvodine, kao slikar, ali i inôenjer, imao . Velike li„ne biblioteke imali su pisci, va je sjajnu karijeru. TakoÎe, bila je poznata i generali, crkvene li„nosti, ali i graÎani porodica Kranoveter, a meÎu njima naj- kao ïto su Sava Vukanovi· iz Novog viïe slikar Pal Kranoveter (Kranovetter Sada i iz Bele Mihailo Nedeljkovi· P‹l). Crkve.

50 II POGLAVLJE ISTORIJA NARODA VOJVODINE U DUGOM DEVETNAESTOM VEKU (1790-1914)

ovom razdoblju zapo„ela je modernizacija naïih krajeva i njihovo pribliôavanje Evropi. Tada se javila i moderna ideja nacije, u koju su se tada ve· po„eli ubrajati i niôi druïtveni slojevi, a ne samo plemstvo kako je to bilo ranije. Revolucija 1848. godine, koja je imala odjeka i na podru„ju Udanaïnje Vojvodine, dala je iz nacionalnog i druïtvenog aspekta podstrek ovim prostorima, te su mogli ubrzano ekonomski da se razvijaju, posebno posle Aus- tro-ugarske nagodbe (1867).

1. OD VLADAVINE 1.2. Pokret maÎarskog plemstva 1. OD VLADAVINE LEOPOLDA II DO LEOPOLDA II REVOLUCIJE 1848. GODINE Kada je Josif II na samrti (1790) povu- DO REVOLUCIJE kao svoje uredbe, osim onih u vezi s ver- 1848. GODINE skom tolerancijom i slobodnom selidbom 1.1. Sukob MaÎarskog plemstva i Josifa II kmetova, nacionalna euforija u MaÎarskoj 1.1. Sukob MaÎarskog plemstva dostigla je vrhunac. Po„ele su pripreme 1.2. Pokret maÎarskog plemstva i Josifa II da se kruna sv. Stefana (prvog maÎarskog kralja krunisanog 1000. godine; bez MaÎarsko plemstvo shvatalo je drôavno krunisanja tom krunom niko se nije ureÎenje Josifa II kao raskidanje mogao smatrati ugarskim, tj. maÎarskim druïtvenog ugovora zaklju„enog izmeÎu kraljem), koju je Josif II „uvao u Be„u vladara i plemi·kog staleôa. Po shvatanju kao muzejski eksponat, vrati u Budim, plemstva, koje se joï u to vreme jedino gde joj je i bilo mesto. Ovakve spoljaïnje ra„unalo u naciju, davalo se pravo za manifestacije prikrivale su ozbiljne poli- zaklju„ivanje novog tzv. druïtvenog ugov- ti„ke sadrôaje. Jedinstveno odupiranje ora. Deo maÎarskog plemstva smatrao je jozefinskim centralisti„kim teônjama tada da su Habzburgovci izgubili pravo toliko su pove·ali samopouzdanje maÎar- na maÎarski presto, poïto se Josif II skog plemi·ko-nacionalnog pokreta, da nikad nije krunisao za maÎarskog kralja. su njegove voÎe po„ele da razmiïljaju i o Bez obzira na revolt maÎarskog plemstva, eventualnom izdvajanju MaÎarske iz detronizacija (liïavanje od prestola) dota- Habzburïke monarhije. Radi ostvarivanja da vladaju·e dinastije nije u„injena, jer je ovih ciljeva pokuïavali su da obezbede viïe maÎarsko plemstvo (aristokratija) na spoljnu pomo· (voÎeni su tajni razgovori kraju ustuknulo i prihvatilo odlu„uju·u sa pruskim dvorom). Povod za ovakve prevagu Be„kog dvora u MaÎarskoj aktivnosti maÎarskog plemstva bilo je (Ugarskoj). zasedanje Drôavnog sabora (parlamenta),

51 KOLIKO SE POZNAJEMO

1. OD VLADAVINE koji je posle dvadeset pet godina pauze franjeva„ki kaluÎer i profesor matem- LEOPOLDA II DO REVOLUCIJE 1848. GODINE sazvao novi maÎarski kralj Leopold II, u atike i filozofije Ignacije Martinovi·, koji leto 1790.godine u Budimu. je roÎen u porodici srpskog porekla u Peïti. 1.3. Vladavina Leopolda II i zavera maÎarskih jakobinaca 1.3. Vladavina Leopolda II i zavera maÎarskih jakobinaca 1.4. Temiïvarski sabor 1.4. Temiïvarski sabor Leopold II pokazao se kao veït vladar, Leopold II je u vreme sazivanja jer je u vreme nesigurno za svoju dinasti- maÎarskog drôavnog sabora odobrio i ju (u Belgiji je doïlo do antihabzburïkog sazvao 1. septembra 1790.godine u ustanka, austro-turski rat od 1788. do Temiïvaru srpski narodno-crkveni sabor. 1791. godine bio je u toku itd.), posle Taj sabor postao je ujedno i raspravni i napada maÎarskog plemstva, na saboru izborni, poïto je doïlo do izbora novog MaÎarske uspeo da sa„uva celinu svog mitropolita. Umesto umrlog Mojseja carstva i kraljevstva. U jesen se iz Budima Putnika, za karlova„kog mitropolita u Poôun (danaïnja Bratislava) preselio izabran je Stevan Stratimirovi·. Trebalo drôavni sabor, na kojem je doïlo do kom- bi re·i da je maÎarski drôavni vrh ina„e promisa dvora i maÎarskog plemstva, bio spreman da prihvati neku vrstu sim- tako da do prave samostalnosti MaÎarske boli„nog srpskog predstavniïtva na Dijeti unutar Habzburïkog carstva nije doïlo (tj. (latinski naziv za sabor, odnosno parla- samostalnost je, bez obzira na donete ment), obezbeÎuju·i u njoj mesta za zakone, uglavnom ostala na papiru), srpske episkope. Glavno pitanje koje se nasuprot nastojanjima jednog dela na saboru postavilo bilo je da li ·e Srbi u maÎarskog plemstva. Tu bi trebalo joï da MaÎarskoj postati narod ili ·e ostati pod napomenemo da je sredinom devedesetih carskom zaïtitom u nesigurnom privile- godina XVIII veka, ta„nije 1794. godine, u govanom poloôaju. MaÎarski sabor, koji MaÎarskoj doïlo do protivaustrijske je bio u toku, nije bio raspoloôen da zavere, koju je dvor otkrio. VoÎe zavere Srbima da kolektivna prava, dok, istovre- Ignacije Martinovi· (Martinovics meno, austrijski dvor u okviru privilegija Ign‹cz), Joôef Hajnoci (HajnÓczy nije ïtitio pojedina„na graÎanska prava JÓzsef), Janoï Lackovi· (Laczkovics Srba. Za prvu soluciju, tj. za borbu za J‹nos), Ferenc Sentmarjai (Szentmarjai kolektivna prava i za stvaranje autonomne Ferenc) i Jakob áigrai (Sigray Jakab) oblasti zaloôili su se neki srpski plemi·i, pogubljene su naredne godine u Budimu, trgovci, intelektualci i oficiri. Osnova nji- a mnogi u„esnici zavere osuÎeni su na hovog zahteva bila je da car tzv. ilirskoj dugogodiïnje robije, kao npr. knjiôevnik i naciji dodeli neki teritorij na upravljanje modernizator maÎarskog jezika Ferenca (predviÎalo se da bi srpska autonomna Kazincija (Kazinczy Ferenc). Zaverenici teritorija mogla biti u Tamiïkom Banatu). su se nazivali maÎarskim jakobincima, jer Sava Tekelija jedan od voÎa srpskog su, kao i francuski, teôili druïtvenoj jed- plemstva na Temiïvarskom saboru i nakosti. Cilj zaverenika bio je da se njemu bliski plemi·i odbili su takvu MaÎarska oslobodi habzburïke vlasti i da mogu·nost, jer su to smatrali drôavom u doÎe do korenitih druïtvenih promena drôavi. TakoÎe, mislili su da su maÎarski (izgraÎivanje graÎanskog druïtva). Radi zakoni mnogo bolji od carskih privilegija sprovoÎenja zavere, a kasnije i ustanka, koje MaÎarska nije priznavala. Deo plem- osnovana su tajna druïtva pod nazivima stva i visoko sveïtenstvo bili su istrajni u Druïtvo reformatora i Druïtvo slobode i odbrani privilegija. Car i kralj (austrijski jednakosti. Glavni voÎa ove zavere bio je car i maÎarski kralj) Leopold II 1791.

52 ISTORIJA NARODA VOJVODINE U DUGOM DEVETNAESTOM VEKU (1790-1914)

godine osnovao je Ilirsku dvorsku kance- 1818. godine u Rumi su sve zanatlije, bez 1. OD VLADAVINE LEOPOLDA II DO lariju, na „ijem „elu je bio hrvatski ban obzira na naciju i veroispovest, bile u jed- REVOLUCIJE 1848. GODINE grof Franja Balaïa (Balassa Ferenc), nom esnafu (cehu). U Sentomaïu koji je, uzgred, bio protestant. Balaïu nije (danaïnji Srbobran), u Starom Be„eju, 1.5. Uticaj Francuske podnosio mitropolit Stratimirovi·, te je Senti i u joï nekim drugim mestima „elni- graÎanske revolucije srpska Ilirska dvorska kancelarija bila je ci opïtina i naselja menjali su se naiz- ukinuta „im je Leopold II sklopio o„i, meni„no u mandatnim periodima pripad- 1792. godine. Bez obzira na ovo, Srbi, kao nici odreÎenih nacionalnosti. Ta praksa 2. NAPOLEONOVI RATOVI, i joï neki narodi drugih veroispovesti, se u nekim sredinama zadrôala i kasnije, SRPSKA REVOLUCIJA, dobili su graÎanska prava u Kraljevini sve do Prvog svetskog rata. EKONOMSKI I DRUáTVENI MaÎarskoj, tj. Ugarskoj posle 1790. Usled spoljaïnjih uticaja i unutraïnjih ãIVOT godine, poïto je izvrïena delimi„na inar- promena krajem XVIII i po„etkom XIX 2.1. Habzburzi u novoj tikulacija (ugraÎivanje) srpskih privilegija veka u MaÎarskoj je zapo„elo raÎanje evropskoj konstelaciji u maÎarsko zakonodavstvo. To se u onih snaga (prerastanje trgova„kog i narednom periodu ogledalo, pre svega, u zanatlijskog druïtvenog sloja u graÎanst- osnivanju prosvetnih ustanova, razvijanju vo, pojava liberalnog plemstva itd.) koje kulturnih institucija, reformisanju jezika i ·e u narednom periodu biti nosioci pravopisa, „ime su se stvorile pret- nacionalnog i kulturnog preporoda, skoro postavke za savremeni nacionalni pokret kod svih naroda koji su ôiveli na podru„ju koji je, kada je re„ o Srbima, dobio snaôan danaïnje Vojvodine. podsticaj raÎanjem srpske drôave posle Prvog (1804) i Drugog (1815) srpskog ustanka. 2. NAPOLEONOVI RATOVI, SRPSKA REVOLUCIJA, 1.5 Uticaj Francuske graÎanske EKONOMSKI I DRUáTVENI revolucije ãIVOT U isto vreme, narodi u danaïnjoj Vojvo- dini (Srbi, MaÎari, Slovaci, Rusini, Rumu- 2.1. Habzburzi u novoj ni, Hrvati, Nemci itd.) bili su pod evropskoj konstelaciji neposrednim uticajem evropskih dogaÎanja i ideja Francuske revolucije iz U razdoblju izmeÎu 1793. i 1815. 1789. godine. Svi ekonomski i civilizacijs- godine, rat je postao uobi„ajena pojava u ki procesi uticali su na ovo podru„je. Sred- Evropi, a godine mira li„ile su sve viïe na nja Evropa, ujedinjena unutar Habz- vanredne dogaÎaje. Habzburïka monarhi- burïke monarhije, sve viïe je postajala ja bila je „lanica svih antinapoleonskih celina. Narodi koji su ôiveli ovde postajali koalicija, koje su htele da onemogu·e su civilizacijski prepoznatljivi, ïto je ïirenje revolucije u Evropi i koje su se dovelo do toga da postepeno doÎe do borile protiv ïirenja francuskog uticaja na nacionalnog buÎenja. Hronoloïki, ovaj Starom kontinentu. Mada je Habzburïka proces moôe se smestiti u razdoblje monarhija u toku Napoleonovih ratova izmeÎu 1789. i 1848. godine. Bez obzira postigla i neke manje uspehe, ukupno na to ïto su se neki interesi preklapali i gledano, ovi ratovi naneli su joj teïke ïto su postojale razlike u nacionalnom gubitke (1794. godine izgubljena je Belgi- buÎenju i formiranju nacija naroda na tlu ja, 1797. godine izgubljen je ve·i deo tali- danaïnje Vojvodine, moôe se zaklju„iti da janskih poseda itd.). To je uticalo i na je prva polovina XIX veka epoha i meÎuet- vladara Franju I (Franz I), koji se 1806. ni„ke tolerancije i proôimanja. Na primer, godine odrekao titule cara Svetog Rim-

53 KOLIKO SE POZNAJEMO

2. NAPOLEONOVI RATOVI, skog Carstva (od 1804. godine nazivao se vano je pooïtravanje cenzure, proïirivanje SRPSKA REVOLUCIJA, EKONOMSKI I DRUáTVENI naslednim carem Austrije). mreôe i nadleônosti tajne policije. ãIVOT 2.2. Unutraïnji problemi 2.4. Poslednji austro-turski rat i 2.2. Unutraïnji problemi Habzburïke monarhije Habzburïke monarhije Prvi srpski ustanak

2.3. Odgovor Habzburgovaca na Najve·i udarci za Habzburïko carstvo, Poslednji austro-turski rat (1788-1791), nove izazove i apsolutizam kao i za MaÎarsku (u „ijem sklopu se tada Napoleonovi ratovi, Prvi i Drugi srpski nalazilo i podru„je danaïnje Vojvodine) ustanak doneli su nemire u Vojnu 2.4. Poslednji austro-turski rat i Prvi srpski ustanak usledili su, pre svega, na ekonomskom granicu, kao i u one delove danaïnje planu. Funkcionisala je sprega vladara, Vojvodine koji joj nisu pripadali. Istovre- dvora i maÎarske aristokratije, koju je meno, ponovo je otvoreno i pitanje haj- odrôavao strah od ïirenja revolucionarnih du„ije, posebno u sremskim i juôno- ideja. Napoleonov proglas MaÎarima da banatskim predelima. Srpska revolucija se otcepe od Austrije, 1809. godine posle (1804-1815) predstavljena u Prvom i Dru- neslavno izgubljene bitke kod Àera gom srpskom ustanku trajno se odrazila (Gyr), nije naiïao na odjek , mada je na Srbe u Sremu, Ba„koj i Banatu. Prvi Napoleon maÎarsko plemstvo samo poz- srpski ustanak (1804-1813) je posebno vao na otcepljenje i nije imao nikakvu na- uzburkao emocije Srba u Ba„koj, Banatu i meru da se meïa u unutraïnje (druïtve- Sremu. Za pripreme u vezi s ustankom no-ekonomsko) ureÎenje MaÎarske. Nije znali su i karlova„ki mitropolit Stevan bilo snaga koje bi tu ideju mogle sprovesti Stratimirovi·, novosadski episkop u delo. Doduïe, „ak i malobrojna (ina„e Jovan Jovanovi· i Sava Tekelija. Usta- proganjana) inteligencija, kao i liberalno nak je omogu·io srpskim trgovcima u plemstvo opredeljeno za reforme i pro- Sremu i Banatu unosne poslove sa ustani- mene videli su u Napoleonovoj ponudi cima. Srpski trgovci snabdevali su novu zavisnost, jer ako bi se i oslobodili ustanike oruôjem, municijom i hranom. U zavisnosti od Habzburga, novog kralja bi toj trgovini preko Save i Dunava, za vreme im svakako nametnuo Napoleon. ustanka, isticali su se mitrova„ki trgovac Dimitrije Puljevi·, Pazov„ani bra·a 2.3. Odgovor Habzburgovaca na Petrovi·, zemunski trgovci Miloï nove izazove i apsolutizam Uroïevi·, Dimitrije Bratogli·, kao i mnogi trgovci iz Novog Sada, Sremskih Posle obra„una reôima sa pristalicama Karlovaca, Rume, Iriga, Pan„eva, Vrïca slobodarskih ideja i njihovim tajnim orga- itd. Ustanak je ustalasao stanovniïtvo nizacijama, na prekretnici XVIII i XIX ïirom Vojne granice, pogotovo u banat- veka, u doba vladavine Franje I (1792- skom i sremskom delu. Srbi, Rumuni i 1835), zavladao je strah u zemlji. Progoni nema„ki oficiri komandanti grani„ara intelektualaca i onog dela plemstva koje puïtali su da se ustanici snabdevaju rat- je aktivno u„estvovalo u nacionalnom nim materijalom i ostalim potrepïtinama. pokretu ili mu je bilo naklonjeno postali Pored toga ïto su trgovali, srpski trgovci su svakodnevni. Smenjeni su mnogi su i prikupljali priloge (pre svega nov- nosioci visokih drôavnih funkcija. Jedna „ane) za ustanike u Srbiji. Mnogi su „ak, od glavnih smernica upravljanja dvora pre svega zanatlije (livci, okiva„i topova), maÎarskom drôavom sastojala se od uvo- u„estvovali u ustanku na strani ustanika. Îenja jake drôavne administracije, prisust- U ustani„ku Srbiju prelazili su i mnogi va nema„kih i „eïkih pukova u zemlji i intelektualci, kao npr. Lukijan Muïicki, ja„anju uticaja Katoli„ke crkve. Podrôa- Dositej Obradovi· (koji je imao zasluge 54 ISTORIJA NARODA VOJVODINE U DUGOM DEVETNAESTOM VEKU (1790-1914)

u otvaranju beogradske Velike ïkole i bio brzo opadala i vrednost proizvoda. Zbog 2. NAPOLEONOVI RATOVI, SRPSKA REVOLUCIJA, prvi srpski ministar obrazovanja), te Boôa toga je na drôavnom saboru, odrôanom EKONOMSKI I DRUáTVENI i Mihailo Grujovi·, Miljko Radonji·, 1811/12.godine, doïlo do sukoba izmeÎu ãIVOT Ivan Jugovi· i dr. vladara i plemstva, jer je plemstvo dovelo 2.5. Odraz ekonomskog razvoja Razvoj ustanka odraôavao se i prilivom u pitanje pravo vladara da bez odobrenja nastalog ratovanjima, posledice i stanovniïtva iz Srbije u Srem i Banat. sabora sam odlu„uje o emisiji (izdavanju) poloôaj plemstva Krize ustanka 1804, 1806, 1809, te njego- papirnih nov„anica. Zbog toga, a i zbog va propast 1813. godine pokrenuli su reku ja„anja snage Be„kog dvora, Franja I nije 2.6. Poljoprivreda izbeglica ka ovim prostorima. Sam Kara- ni sazivao drôavni sabor u periodu izmeÎu ÎorÎe se neko vreme nalazio u srem- 1812. i 1825.godine. skom manastiru Feneku.. Pod uticajem Okvire ekonomskog razvoja Kraljevine dogaÎanja u Srbiji, izbila je 1807. godine MaÎarske odreÎivala je ekonomska politi- tzv. Ticanova buna, koja je dobila naziv po ka Habzburïke monarhije koja je imala tri svom voÎi Teodoru Avramovi·u osnovne smernice: pove·anje drôavnog Ticanu iz sela Jazak. Buna je imala soci- prihoda, snabdevanje austrijskih nasled- jalne i nacionalne zahteve. Zahvatila je nih pokrajina poljoprivrednim proizvodi- fruïkogorske posede Mitropolije, rumski ma i sirovinama za industrijsku proizvod- i ilo„ki spahiluk, a uguïena je intervenci- nju i zaïtitu austrijske industrije, odnosno jom austrijske vojske kod sela Bingule. obezbeÎivanje monopola za industrijske Iste godine (1807), buna je zahvatila i proizvode ovih pokrajina. juônobanatske Srbe i Rumune, a u junu te godine izbila je Kruï„i„ka buna, „ije su 2.6. Poljoprivreda voÎe bile Rumuni Prvu ãumanka i Toma Skripe·e i Srbi Marijan Jova- Stanovniïtvo zemlje preteôno se bavilo novi· i Dimitrije Georgijevi·. Buna je poljoprivredom. Pove·anje broja stanovni- uguïena u samom za„etku, a njene voÎe ka i razvoj privrede u naslednim austri- kaônjene su smr·u. jskim pokrajinama, tj. u zapadnom delu carstva, davali su jak podstrek razvoju 2.5. Odraz ekonomskog razvoja poljoprivrede i proizvodnji sirovina u nastalog ratovanjima, posledice i MaÎarskoj. Ovu potraônju, pre svega, poloôaj plemstva zadovoljavala je proizvodnja na velikim posedima, „iji su vlasnici preteôno bili pri- Po„etkom XIX veka za vreme ratnih padnici viïih slojeva plemstva. Proizvodn- dogaÎaja privreda je bila u usponu, ali je ja ve·eg obima na srednjim i sitnijim ta konjunktura posle imala i svoju cenu. posedima, pre po„etka konjunkture, za Najve·i kupac proizvoda bila je drôava vreme Napoleonovih ratova, postojala je koja je u vreme ratnih godina imala stalni samo u juônim (i na delu teritorije danaïn- deficit (gubitak). Na primer, 1810.godine je Vojvodine) i srediïnjim krajevima drôavna dugovanja celokupne Habzbur- drôave. Poljoprivreda se od po„etka XIX ïke monarhije bila su dvanaest puta ve·a od njenog godiïnjeg prihoda. Manjak je veka razvijala i u kvalitativnom i u kvanti- pokrivan izdavanjem papirnih nov„anica tativnom smislu. Isuïivanjem mo„vara i koje su brzo gubile vrednost, te je doïlo kr„enjem ïuma (ïto je potrajalo ceo XIX do inflacije. Vlada je u periodu izmeÎu vek) uve·ana je obradiva povrïina zemlje. 1810. i 1816.godine viïe puta sprovela Poboljïan je i kvalitet oruÎa za obradu devalvaciju novca. Plemstvo, koje je dotad zemlje. Do izvesne modernizacije doïlo je imalo koristi od konjunkture, bilo je u i na sitnim posedima, ali su oruÎa seljaka velikim gubicima, jer je za vreme inflacije uglavnom joï bila od drveta.

55 KOLIKO SE POZNAJEMO

2. NAPOLEONOVI RATOVI, Po„ele su da se gaje nove vrste biljaka Posle proterivanja Turaka, postepeno se SRPSKA REVOLUCIJA, EKONOMSKI I DRUáTVENI (detelina, lucerka itd.). Sve ve·e povrïine obnavljaju zanati. Naseljavanjem Srba, a ãIVOT zasejavane su pïenicom, mada ne u svim kasnije Nemaca, MaÎara, Slovaka, Rumu- delovima zemlje, jer je osnovna sirovina na i Rusina dolazi do meïanja uticaja i 2.7. Zanatstvo i industrija za hleb bila raô. Od biljaka koje je potreb- razli„itih kultura, ïto je uticalo na ukupno okopavati, najrasprostranjeniji bio je ne ekonomske odnose, kao i na razvoj kukuruz, pre svega u onim delovima zanatstva. Ba„ka je bila vode·a kada je u zemlje gde su ôiveli Rusini i Rumuni. pitanju stepen razvoja zanatstva. Krajem Krompir, „ija je proizvodnja u XVIII veku XVIII i po„etkom XIX veka kao vaôniji joï bila pod drôavnom kontrolom, tokom zanati pominju se kroja„ki, obu·arski, prve polovine XIX veka rasprostranio se u koôarski, zidarski i drugi.Zanatstvo tog celoj drôavi i ubrzo postao jedna od razdoblja imalo je veliki zna„aj i bitno osnovnih namirnica. Po„ela se razvijati mesto u privrednom ôivotu. Materijalni proizvodnja duvana i ïe·erne repe. standard stanovniïtva i asortiman potreba UvoÎenjem novih tehnologija proizvod- je porastao, a zanatlijski proizvodi su nje, razvijalo se gajenje vinove loze (u usavrïavani. Broj zanatlija je bio u stal- naïim krajevima, pre svega na Fruïkoj gori, juônom Banatu i na severu Ba„ke) i nom porastu, naro„ito u gradovima. vinarstvo. Najvaônija grana sto„arstva bila Iako cehovi (esnafi) postoje joï od sred- je uzgoj goveda i svinja. U ovom raz- njeg veka, u vojvoÎanskim gradovima doblju, sve viïe se ïirio stajski uzgoj masovno se osnivaju u XVIII i XIX veku. stoke. Po„elo se i sa selektiranjem rasa i Oni postoje sve do 1872. godine kada su uzgojem novih i boljih vrsta (goveda i donoïenjem Zakona o zanatima ukinuti. konji). Najviïe se razvijao uzgoj ovaca, jer Nakon ukidanja cehova, osnivaju se je potreba austrijskih predionica za zanatlijske zadruge i druga udruôenja. vunom bila velika. Na osnovu rezultata popisa stanovniït- va 1910. godine, u Ba„koj, Banatu i Sremu 2.7. Zanatstvo i industrija bilo je 48.005 zanatskih radnji (zajedno sa graÎevinarstvom i ugostiteljstvom). Jedna Privrednom napretku prostora danaïn- od osnovnih karakteristika zanatstva toga je Vojvodine, posle izgradnje Velikog doba je da se skoro 70% zanatskih radnji ba„kog kanala (1795-1802), melioracionih nalazi u selima, a svega 30% u gradovima. radova i regulisanja reka, umnogome je Zanatstvo je i u ovom periodu bilo doprinela izgradnja ôeljezni„kih pruga u najrazvijenije u Ba„koj, gde je bilo kon- periodu od 1869. do 1894. godine, koja je centrisano 52,4% od ukupnog broja povezivala sva ve·a vojvoÎanska mesta sa zanatskih radnji, u Banatu 32,4%, a u Budimpeïtom i Be„om, a preko njih i sa Sremu samo 15,2%. Od gradova, najja„i svetom. zanatski centar bio je Subotica, sa Na podru„ju danaïnje Vojvodine istori- impozantnim brojem od 3380 radnji, jski tragovi zanatstva datiraju iz daleke zatim Novi Sad, Vrïac, Sombor, Veliki proïlosti (u Novom Sadu iz XIII veka). Na Be„kerek, Pan„evo, Velika Kikinda. vaïarima ve· od XIV veka, pored trgova- Uporedo sa pojavom industrijskih pro- ca, bilo je i zanatlija koje su prodavale izvoda na trôiïtu, u Vojvodini se javlja kri- svoje proizvode. Za vreme turskih osva- za u pojedinim zanatima. Propadaju kaba- janja juôna Ugarska je opustoïena, pa je ni„arski, opan„arski, papu„arski, cipelars- nastao zastoj u razvoju zanatstva. U ki, „ur„ijski zanati, ali se javljaju novi: gradovima se javljaju tzv. turski zanati. elektri„arski, mehani„arski, bravarski...

56 ISTORIJA NARODA VOJVODINE U DUGOM DEVETNAESTOM VEKU (1790-1914)

2.8. Trgovina je: visoko plemstvo (aristokratija), sred- 2. NAPOLEONOVI RATOVI, SRPSKA REVOLUCIJA, nje i niôe plemstvo (dôentri) i seljaïtvo EKONOMSKI I DRUáTVENI U prvoj polovini XIX veka, ôitna i sto„na (uglavnom u kmetovskom poloôaju). Kao ãIVOT trgovina razvijala se i u naïim krajevima. nova druïtvena klasa po„elo se javljati 2.8. Trgovina Kada je re„ o ovoj vrsti trgovine, poznatiji graÎanstvo, koje u po„etku nije joï imalo centri bili su: Ruma, Mitrovica, Zemun, tu slojevitost, kao plemstvo. GraÎanstvo u 2.9. Osnovne karakteristike Novi Sad, Sombor, Be„ej, Veliki Be„k- MaÎarskoj u prvoj polovini XIX veka druïtva u MaÎarskoj erek (danaïnji Zrenjanin), Velika Kikin- uglavnom je bilo stranog porekla. Iako u da, Vrïac, Apatin itd. Tadaïnja tri naj- povoju, graÎanstvo je do 1848.godine vaônija grada sa statusom slobodnog kral- steklo izvesni uticaj u druïtvu. Tada, kada jevskog grada (posebne municipijalne- je re„ o narodnostima, jedino se kod Srba gradske privilegije) na naïem podru„ju pojavila zna„ajnija graÎanska populacija. su: Novi Sad (status slobodnog kral- Pred revoluciju, u MaÎarskoj je bilo oko jevskog grada stekao 1748), Sombor (sta- 550 000 pripadnika plemstva. Svaki 24. tus slobodnog kraljevskog grada stekao stanovnik zemlje pripadao je plemstvu 1749) i Subotica (status slobodnog kral- (samo u Poljskoj je postojao ve·i procenat jevskog grada stekla 1779). plemstva). Plemstvo je pokazivalo veliku Od navedenih gradova sa naïeg podru„- ïarolikost. Bilo je onih sa viïe hiljada ili ja, posebno se isticao Stari Be„ej (danaïn- viïe desetine hiljada jutara zemlje, a bilo ji Be„ej) kao glavno mesto za izvoz ôita u Peïtu, pa dalje u Austriju. Be„ejsko ôito se je i onih sa mnogo skromnijim posedom, tokom XIX veka posebno beleôilo na peï- kao i onih koji su imali samo oku·nice. tanskoj i be„koj berzi. Neki od ovih pripadnika plemstva bez Trgovci su se udruôivali u trgova„ke poseda s vremenom su postali deo sloja kompanije koje su imale svoje privilegije i seljaïtva ili inteligencije, postavïi advo- statute. Gradovi na rekama imali su pris- kati, lekari, u„itelji, profesori, drôavni taniïta sa magacinima za robu, a kom- „inovnici itd. Dok je visoko plemstvo panije su imale svoje trgova„ke laÎe, ïto preteôno ôivelo u gradovima (pre svega u je zna„ajno doprinelo usponu izvozne i Be„u i Peïti), niôe plemstvo ôivelo je uvozne trgovine u ovim krajevima. I uglavnom u provinciji. Na„in ôivota ovog pored prodiranja kapitalisti„kih odnosa, sloja plemstva bio je sli„an na„inu ôivota vojvoÎanski gradovi ostali su na nivou bogatijih pripadnika graÎanstva ili seljaït- trgova„ko-industrijskih-poljoprivrednih va. U posmatranom periodu, tj. do 1848. centara, a manufaktura i industrija se godine, broj ukupnog stanovniïtva zemlje uglavnom zasnivala na preradi poljopriv- pove·an je za 40%, a gradskog za 100 %, rednih proizvoda. ïto je zna„ilo da je do kraja „etrdesetih Kao i danas, sva ova nabrojana naselja i godina XIX veka svaki sedmi stanovnik gradovi, kao uglavnom i ostala mesta, od zemlje ôiveo u gradskom naselju. Ipak, druge polovine XVIII veka postala su najbrojniji deo druïtva bio je seljaïtvo, meïovita iz ugla nacionalnog i konfesion- koje je do 1848. godine preteôno bilo u alnog sastava stanovniïtva. Ovo je imalo kmetskom poloôaju. U prvoj polovini XIX veliki uticaj na njihov ekonomski i kul- veka doïlo je do pretapanja malobrojnog turni razvoj tokom XIX veka. srpskog plemstva u maÎarsko plemstvo, to jest do pomaÎarivanja na staleïkoj 2.9. Osnovne karakteristike osnovi bez obzira na veroispovest. Mora druïtva u MaÎarskoj se ista·i da su Srbi plemi·i u sebi nosili jak nacionalni ose·aj, ali i ose·aj pripad- Druïtvo u MaÎarskoj u prvoj polovini nosti maÎarskoj naciji, ïto je tada zna„ilo XIX veka delilo se na tri osnovne kategori- pripadnost plemi·kom staleôu. Najbolji

57 KOLIKO SE POZNAJEMO

3. DOBA REFORMI, primer bio je Sava Tekelija. Velikih pose- kmetstva i ukidanje plemi·kih privilegija NACIONALNO BUÀENJE I (od kojih je najvaônije bilo nepla·anje KULTURNI ãIVOT da bilo je i na prostoru danaïnje Vojvo- dine. Srpsko plemstvo izdvajalo je velike poreza i nemogu·nost otuÎenja plemi·kih priloge za maÎarsku vojnu akademiju poseda), koje su ko„ile izgradnju graÎan- 3.1. Grof Iïtvan Se„enji i druge skog, tj. kapitalisti„kog ureÎenja. Pored ideje o preureÎenju MaÎarske Ludovika. Aleksandar Nako, viÎeni srpski plemi·, oôenio se maÎarskom grofi- ovog, Se„enji se zalagao i za ve·u com Feïteti„ i preïao u katoli„ku veru. samostalnost Ugarske u odnosu na Be„ i Pored toga, mnogi srpski plemi·i koji su za izgradnju infrastrukture. On je do rev- bili u meïovitim brakovima na osnovu olucije uspeo da sprovede neke svoje toga bili su na istaknutim funkcijama u ideje i u praksi. Na primer, vodio je i finan- sirao radove na osposobljavanju reka Tise Kraljevini MaÎarskoj (Nako, Dama- i Dunava za plovidbu. Njegova je zasluga i skini, √arnojevi·i itd.). U Sremu su veli- omogu·avanje plovidbe kroz Àerdapsku ki posedi pripadali porodicama Peja„e- klisuru (danas na tom mestu stoji spomen vi·, Marcibanji, Brunsvik, Jankovi·, plo„a u njegovu „ast), kada su 1833. Odeskalki. U Ba„koj i Banatu su takoÎe godine minirane stene koje su do tada postojali veliki spahiluci koji su pripadali ometale prolaz kroz nju. Pored toga, porodicama Nako, √ekoni„, Kiï itd. Se„enji je osnovao ili u„estvovao u osni- Ipak, najve·i deo stanovniïtva pripadao je vanju viïe udruôenja, fabrika, ïtedionica i selja„kom druïtvenom sloju. Seljaïtvo je banaka. Od kraja tridesetih godina vodio „inilo otprilike „etiri petine od ukupnog je izgradnju Lan„anog mosta izmeÎu stanovniïtva. Samo jedan manji deo sel- Budima i Peïte, dovrïenog i aktiviranog jaïtva bio je slobodan. Na podru„ju 1848.godine, a izgraÎenog od beo„inskog danaïnje Vojvodine u tom razdoblju, cementa. Ovaj most bio je prvi stalni most najve·i deo stanovniïtva pripadao je ovoj na Dunavu. druïtvenoj klasi. Njegovo ime ·e se pominjati u tekstu koji sledi zbog toga ïto su njegova zapaôanja veoma bitna, a predloôene 3. DOBA REFORMI, mere izuzetno zna„ajne. Lajoï Koïut NACIONALNO BUÀENJE I (Kossuth Lajos) nazvao je grofa Se„enji- KULTURNI ãIVOT ja najve·im MaÎarem, mada se u detalji- ma u vezi s pitanjima reformi nisu slagali. Koïut je hteo brôe reforme. Konzervativ- 3.1. Grof Iïtvan Se„enji i druge na aristokratija zamiïljala je budu·nost ideje o preureÎenju MaÎarske MaÎarske pod strogom kontrolom Austri- je i nisu bili svesni problema, niti su pred- Po„etak XIX veka u MaÎarskoj lagali reïenja. obeleôen je brigom za drôavu. Intelektual- U prvim decenijama XIX veka Be„ki ci, neki pripadnici aristokratije razmiïljali dvor je doneo viïe nepopularnih uredbi, su kako da u„ine Ugarsku, tj. MaÎarsku pa je stanje u isto„nom delu Habzburïkog modernom i perspektivnom zemljom. Svojim zna„ajem izdvaja se krupni aris- carstva po„elo da li„i na stanje iz 1790. tokrata grof Iïtvan Se„enji (Sz‰chenyi godine. MaÎarsko plemstvo se sve viïe Istv‹n). bunilo, a ôupanije (upravno-pravne teri- Liberalne ideje ukorenjene su u druïtvu torijalne jedinice) su odbijale sprovoÎenje zahvaljuju·i delovanju grofa Iïtvana uredbi, pa je vladar bio primoran da, posle Se„enjija, koji je meÎu prvima uvideo duôeg vremena, 1825. godine sazove besperspektivnost postoje·eg ureÎenja. U drôavni sabor, koji je u istoriju uïao kao svojim delima Kredit (Hitel), Svet (Vil‹g) i prvi reformski sabor, a trajao je dve Stadij (St‹dium) zalagao se za ukidanje godine.

58 ISTORIJA NARODA VOJVODINE U DUGOM DEVETNAESTOM VEKU (1790-1914)

3.2. Prvi maÎarski (ugarski) su se ostvarivati na saboru odrôanom 3. DOBA REFORMI, NACIONALNO BUÀENJE I reformski sabor izmeÎu 1832. i 1836. godine. Na tom KULTURNI ãIVOT saboru u„injeni su prvi koraci za Na prvom reformskom saboru donete oslobaÎanje kmetova, kada je donet 3.2. Prvi maÎarski (ugarski) su dve vaône odluke. Prva je bila osnivan- zakon o mogu·nosti dobrovoljnog otkupa reformski sabor je MaÎarske akademije nauke i umetnosti od kmetskih obaveza. Dvor je sve do (1825). Ideja o osnivanju MaÎarske aka- 1840. godine ko„io sprovoÎenje tog 3.3. Sabor od 1832. do 1836. godine i nastup Lajoïa Koïuta demije nauke i umetnosti prvi put se zakona. Na saboru su se pojavile i prve pojavila joï 1760. godine. Jedna pred- grupacije, koje su bile nalik na zapadne stavka iz pera knjiôevnika ÀerÎa Beïe- politi„ke stranke, koje su u raznim pro- neija (Bessenyei GyÒrgy) stigla je 1781. gramima zahtevale ubrzanije sprovoÎenje godine i do cara Josifa II. U njoj je bilo re„i o osnivanju maÎarskog u„enog druït- reformi, a istovremeno su zahtevale sve va. Naravno, car to nije prihvatio zbog ve·u samostalnost od Be„a, pominju·i svojih centralisti„kih teônji. MANU je „ak i formiranje parlamenta odgovorne ipak osnovana 1825. godine po ugledu na vlade, kao u Engleskoj. Na ovom saboru akademiju u Francuskoj, sa 40 besmrtnih pojavio se drugi veliki reformator tog vre- „lanova. Bilo je ideja i da se nova aka- mena, Lajoï Koïut, koji je postepeno od demija poveôe sa univerzitetom u Peïti i „etrdesetih godina XIX veka postajao Nacionalnim muzejem, kao ozbiljnom neprikosnoveni voÎa liberalnog pokreta u institucijom za nau„no istraôivanje, koju MaÎarskoj. On je iïao dalje „ak i od je 1802. godine osnovao grof Ferenc Se„enjija. Pored Koïuta, voÎe liberalnog Se„enji (Sz‰chenyi Ferenc), otac grofa pokreta bile su joï Ferenc Deak (De‹k Iïtvana Se„enjija. Grof Iïtvan Se„enji Ferenc), baron (Wes- bio je inicijator i prvi donator za fond Mikloï Veïelenji akademije; dao je jednogodiïnji prihod selenyi MiklÓs) i grof Lajoï Ba·anji svojih imanja u iznosu od 60 000 srebrnih (Battyanyi Lajos). Na tom saboru pokre- forinti. Time je podstakao i druge mag- nut je prvi politi„ki list koji je imao sve nate da daju priloge novoosnovanoj viïe „italaca, iako je raÎen primitivnom nau„noj ustanovi, ïto nije bilo toliko tehnikom. Posle nekoliko godina, ta„nije teïko, jer je su mnogi pripadnici plemst- od 1841. godine, pod uredniïtvom Lajoïa va tada bili za promene u duhu liberalnih Koïuta po„eo je da se objavljuje prvi mod- ideja. Na kraju, akademija je ipak izrasla u erni politi„ki list na maÎarskom jeziku samostalnu nau„nu instituciju koja postoji Pesti Hirlap (Peïtanske novine), koji je joï i danas. imao zna„ajnu ulogu u organizovanju Druga vaôna odluka sabora iz 1825. opozicionog pokreta, koji je 1848. godine godine bila je u vezi s izradom plana za re- vodio i revoluciju. Najzna„ajnije ideje koje formu postoje·eg druïtveno-politi„kog i ekonomskog sistema, jer je politi„koj eliti su se pojavile u listu bile su u vezi s pot- polako postalo jasno da su promene neop- punim ukidanjem kmetstva i to bez otku- hodne. To, meÎutim, u po„etku nije iïlo pa, te da se uvede jednakost u pla·anju lako, jer je postojalo mnoïtvo planova i poreza i jednakost pred zakonom za sve miïljenja o merama i izvodljivosti reformi. druïtvene klase. Na saborima iz 1839/40. i 1843/44. godine nastavilo se sa donoïen- 3.3. Sabor od 1832. do 1836. jem novih zakona koji su bili u duhu refor- godine i nastup Lajoïa Koïuta mi, ali bilo je potrebno joï nekoliko godina da bi doïlo do revolucije, kao i Mnoge Se„enjijeve ideje, koje su zadi- stvarnog po„etka sprovoÎenja korenitih rale u osnove postoje·eg sistema, po„ele reformi. 59 KOLIKO SE POZNAJEMO

3. DOBA REFORMI, 3.4. Poslednji staleïki sabor u di narodnosti tekli su uporedo sa NACIONALNO BUÀENJE I KULTURNI ãIVOT MaÎarskoj (Ugarskoj) maÎarskim nacionalnim preporodom. U isto vreme, izmeÎu preporoda narodnosti Na poslednjem staleïkom saboru, i maÎarskog nacionalnog preporoda bilo 3.4. Poslednji staleïki sabor u MaÎarskoj (Ugarskoj) odrôanom 1847/48. godine, osnovana je je izvesnih vremenskih pomeranja, zbog tzv. Opoziciona stranka koja je u svom razli„itog stepena razvoja pojedinih naro- 3.5. Nacionalna struktura kao programu, pod nazivom Deklaracija dnosti, tj. zbog njihove unutraïnje dru- preduslov za buÎenje ïtvene strukture. Jedino izmeÎu maÎar- nacionalnih pokreta opozicije, iznela zahteve, koji su ozakon- jeni u revolucionarnoj 1848. godini. MeÎu skog i hrvatskog (ilirskog) pokreta nije 3.6. Nacionalno buÎenje Nemaca, njenim voÎama, pored ve· pomenutih bilo ve·e razlike, zbog sli„nosti strukture Rumuna, Slovaka, Rusina i Srba reformskih politi„ara, bile su i mnoge druïtva. Naime, Hrvati (iako manje), kao aristokrate, kao ïto su bili grofovi Teleki, i MaÎari, imali su potpunu druïtvenu Andraïi (Andr‹ssy), Karolji (K‹rolyi), te strukturu - od kmetova, do inteligencije i baron Joôef Etveï (EÒtvÒs JÓzsef). Pre plemstva. izbijanja revolucije, maÎarski reformski pokret imao je ïarenu bazu, ïto je zna„ilo da nije bilo re„i o klasnoj borbi, jer su lini- 3.6. Nacionalno buÎenje Nemaca, je podele izmeÎu onih koji su ôeleli Rumuna, Slovaka, Rusina i Srba reforme i onih koji su ih odbacivali i branili staro ureÎenje iïle unutar ve· pos- Nacionalno buÎenje u prvoj polovini toje·ih druïtvenih klasa. XIX veka zahvatilo je i narodnosti, tj. nemaÎarske narode. Nema„ka etni„ka zajednica u Ugarskoj imala je odlike 3.5. Nacionalna struktura kao graÎanskog druïtva. Sasi (Nemci) iz preduslov za buÎenje Erdelja (Transilvanije) i iz drugih krajeva nacionalnih pokreta MaÎarske, kao i na naïim prostorima raz- likovali su se u osnovi po tome ïto su Svest o pripadnosti odreÎenoj naciji u to predstavljali srazmerno zatvorenu nacio- vreme postala je vaônija od drugih vidova nalnu zejednicu, a graÎanska prava su im pripadnosti, kao ïto su , recimo, vezivanje se zasnivala na privilegijama dobijenim u za odreÎenu klasu, staleô, veru, mesto itd. prethodnim vekovima. U to vreme, u Kraljevini MaÎarskoj ôiveli Viïi druïtveni slojevi, tj. plemstvo su mnogi nemaÎarski narodi. MaÎara je Rumuna, Srba, Slovaka i Rusina, preko bilo oko 4 800 000 (38 %), Rumuna oko 2 svojih staleïkih privilegija, uglavnom se 200 000 (17 %), Slovaka 1 700 000 (13 %), stopilo sa maÎarskim plemstvom. Ve·inu Nemaca oko 1 270 000 (9,8 %), a Srba je, ovih nacionalnih druïtava „inili su seljaci - na osnovu popisa, bilo oko 1 250 000 (sta- kmetovi i sitno graÎanstvo. MeÎu Srbima tisti„ari su u ovu etni„ku zajednicu u to i Rumunima brojno je bilo slobodno sel- ubrajali i Bunjevce kao Srbe katolike) ili jaïtvo (pre svega u Vojnoj granici). Zna„a- 9,7 % celokupnog stanovniïtva. Broj Hrva- jnu ulogu u razvijanju nacionalne ideje ta procenjen je na oko 900 000 (7 %), a kod Srba odigrao je sloj trgovaca, od kojih Rusina na oko 440 000 (3,5 %). Jevreja je su neki na osnovu svoje ekonomske mo·i pri kraju prve polovine XIX veka bilo oko i uticaja pripadali viïim krugovima druït- 240 000 (oko 2 %). Ostale manje etni„ke va, „ak i u poreÎenju sa MaÎarima, jer je zajednice (Slovenci, Bugari, Grci, Jer- srpsko graÎanstvo u MaÎarskoj bilo jedno meni, Francuzi itd.) zajedno nisu dostiza- od najosveï·enijih, kada je re„ o nacional- le zastupljenost ve·u od 0,5 % u ukupnom noj pripadnosti, u odnosu na graÎanstvo stanovniïtvu zemlje. Nacionalni preporo- ostalih nacionalnih zajednica.

60 ISTORIJA NARODA VOJVODINE U DUGOM DEVETNAESTOM VEKU (1790-1914)

3.7. Uloga sveïtenstva i ïtenstva i u„itelja, nastaju po„eci knjiôe- 3. DOBA REFORMI, NACIONALNO BUÀENJE I inteligencije u nacionalnom vnosti kod Slovaka u Vojvodini. Evange- KULTURNI ãIVOT buÎenju Srba, Rumuna, listi„ki sveïtenik u Gloôanu Juraj Rohonj (Juraj RohoÌ) objavio je 1802. godine Slovaka i Rusina 3.7. Uloga sveïtenstva i inteligenci- svoju prvu knjigu na slova„kom jeziku je u nacionalnom buÎenju Srba, U okviru svih nacionalnih zajednica, Kratke pesme za selja„ku omladinu (Kra- Rumuna, Slovaka i Rusina ako ne kada je u pitanju brojnost, onda tochvylne piesne pre mladeô rolnicku). kada je re„ o uticaju, zna„ajnu ulogu u Putem ïkola koje su nastajale pri crkven- prosve·ivanju odigrala je inteligencija, im opïtinama, a prvenstveno zahvaljuju·i naro„ito sveïtenici i u„itelji. Uloga i uticaj agilnim u„iteljima iz Slova„ke, o„uvao se sveïtenstva kod pravoslavnih etni„kih nacionalni identitet Slovaka. U„itelj u zajednica, posebno na po„etku razvoja Staroj Pazovi Jan Kutlik bio je posebno nacionalne svesti, bili su i „ak presudni agilan. Ina„e, porodica Kultlik ostavila je (npr. kod Srba). Sli„nu ulogu, kada je re„ traga i u srpskoj istoriji, jer je Ciril Kutlik o Rumunima, imala je gr„kokatoli„ka, tj. bio osniva„ Srpske slikarske ïkole u unijatska crkva. Ona je bila, u izvesnom Beogradu. Zahvaljuju·i inteligenciji i sve- smislu, nacionalna crkva. MeÎu narod- ïtenstvu, koje je pristizalo iz Slova„ke, nostima upravo je inteligencija zapo„ela Slovaci su opstali i odrôali su se u tim osveï·ivanje naroda, bude·i njihovu teïkim vremenima. U to vreme, formira nacionalnu svest , ose·aj da su pripadnici se slova„ka inteligencija na podru„ju drugog naroda, a ne maÎarske politi„ke Vojvodine. Jedan od prvih pripadnika slo- nacije. Prvo i osnovno sredstvo stvaranja va„ke inteligencije bio je Staropazov„anin posebne nacije, po miïljenju nema„kih Jan Blazi (Jan Bllazy), koji se ïkolovao u filozofa i knjiôevnika Herdera i áilera, bio Banskoj á·javnici. Nakon zavrïetka u„i- je jezik. Na po„etku posmatranog razdobl- teljske preparandije, radio je u Vrbasu, ja (prelaz iz XVIII u XIX vek), nijedna od gde osnovao gimnaziju. pomenutih narodnosti nije imala svoj U naïim krajevima najviïe Rumuna je jezik. Slovaci, posebno pripadnici evange- bilo u Banatu. Neki od njih ôiveli su u listi„ke vere, na primer, kao svoj jezik banatskom delu Vojne granice.Pripadnici koristili su srednjovekovni „eïki, dok su plemstva i inteligencije bili su malobrojni Slovaci katolici koristili viïe lokalnih u okviru rumunskog druïtva. Banatski dijalekata. Srbi su u to vreme koristili Rumuni u verskom pogledu pripadali su staroslovenski jezik, koji je veoma li„io na Karlova„koj mitropoliji. Neko vreme ruski jezik. Rumunski gr„kokatoli„ki karlova„ki mitropolit bio je verski pogla- sveïtenici bili su meÎu prvima koji su ve· var „ak i Rumuna u Erdelju (Transilvani- krajem XVIII veka pokuïali da uvedu nar- ji). To je predstavljalo opasnost od asimi- odni jezik kao knjiôevni jezik, a i koristili lacije koja je mogla da zaoïtri odnose ga na bogosluôenjima. izmeÎu dva naroda, ali je to reïeno 1864. Prilikom stvaranja knjiôevnog jezika, godine kada je nastala posebna rumunska najve·e zasluge od svih Slovaka imali su pravoslavna mitropolija. Ljudevit átur (Ludevit átır) i Jan Kolar Rusini su se nastanjivali na prostor (J‹n Koll‹r), koji su za knjiôevni jezik danaïnje Vojvodine tokom XVIII veka. uzeli srednjoslova„ki dijalekt. Centri Slo- Najviïe ih je naseljeno na komorske vaka na prostoru danaïnje Vojvodine u posede, a tek od po„etka XIX veka, Rusini prvoj polovini XIX veka bili su Ba„ki iz Ba„ke, ali i iz severoisto„nih oblasti Petrovac (Ba„ka), Kova„ica (Banat) i tadaïnje Ugarske naseljavaju se i na pri- Stara Pazova (Srem). Po„etkom XIX veka, vatna feudalna imanja u Sremu. U odnosu zahvaljuju·i inteligenciji iz redova sve- na druge narodnosti, njihovo plemstvo se 61 KOLIKO SE POZNAJEMO

3. DOBA REFORMI, skoro u potpunosti maÎarizovalo. U ver- Od sedamdesetih godina XIX veka NACIONALNO BUÀENJE I KULTURNI ãIVOT skom pogledu, Rusini su uglavnom bili Rusini u Ba„koj i Sremu uspostavljaju grkokatolici, tj. unijati. Centri Rusina u bolje veze sa Rusinima/Ukrajincima u danaïnjoj Vojvodini od njihovog naselja- Galiciji. Iz Galicije su stizale novine, „aso- 3.7. Uloga sveïtenstva i inteligencije u nacionalnom buÎenju vanja bili su Ruski Krstur, ÀurÎevo i pisi i knjige. U Ruskom Krsturu i Kucuri Srba, Rumuna, Slovaka i Rusina Kucura (Ba„ka), kao i okolina Novog osnovane su prve „itaonice u kojima su Sada, dok ih je u Sremu najviïe bilo u organizovana predavanja za odrasle. Tada áidu. zapo„inje kulturno-nacionalni preporod Od po„etka XIX veka mnoge rusinske Rusina, koji ·e se nastaviti u periodu porodice iz Ba„ke naseljavaju se u Srem: izmeÎu dva svetska rata. u áid, na vlastelinstvo Kriôeva„ke eparhi- Istaknuti ukrajinski etnograf i folklorist je (1803), u Berkasovo (1810) i Ba„ince Volodimir Hnatjuk 1897.godine u (1834). Ruskom Krsturu i Kucuri napravio je Sredinom XIX veka iz severoisto„ne etnografske zapise o Rusinima, prikupio i Ugarske, iz oblasti Bardejova (danaïnja zapisao veoma bogatu graÎu rusinske Slova„ka) dolazi novi talas Rusina u Srem usmene narodne knjiôevnosti. Sve je to i naseljava se u Sremskoj Mitrovici i objavljeno u pet velikih tomova i na njenoj ïiroj okolini. Kasnije, osamdesetih osnovu toga se delatnost Hnatjuka i njen i devedesetih godina XIX veka u juônu zna„aj za Rusine moôe porediti sa radom Ugarsku dolazi i tre·i talas Rusina iz Vuka Karadôi·a i njegovim zna„ajem za severoisto„ne Ugarske i iz Galicije i nasel- Srbe. java se u Biki· i Privinu Glavu. Poreklom Rumuna, meÎu prvima, bavio U prvoj polovini XIX. veka mnoge se George Sinkai (Gheorge Sincai). Jan rusinske porodice iz Krstura i Kucure Kolar je u svojim sonetima pod naslovom naselile su se u skoro sva naselja Devojka slave (Sl‹vy dc‰ra) opevao slavnu áajkaïke, ali tek od sedamdesetih godina proïlost Slovaka, s ciljem da ih nacional- po„inje masovnije naseljavanje Rusina u no osvesti. Jovan Raji· (iguman kovilj- ÀurÎevo i neïto manje u GospoÎince. U skog manastira) imao je sli„nu ulogu ÀurÎevu su se odrôali i danas. kada je re„ o Srbima. On nije napisao Posle Revolucije 1848/49. godine po„e- samo istoriju Srba, nego i drugih sloven- lo je naseljavanje Rusina iz Kucure i skih naroda. Sva ova dela, iako su imala Krstura u Vrbas. nau„ne pretenzije, stvarana su u duhu U naseljima u kojima su u XIX veku romantizma. Nasuprot osveï·ivanju naro- osnivali svoje kolonije, Rusini su formirali dnosti, kada je nacionalna pripadnost u svoje parohije u okviru kojih su radile pitanju, u prvoj polovini XIX veka doïlo je rusinske konfesionalne ïkole. Na taj do saradnje izmeÎu maÎarske kulturne na„in, „ak i relativno male rusinske zajed- elite i pripadnika kulturnih elita drugih nice, u sredinama gde su ôiveli zajedno sa narodnosti. Zna„ajna je bila saradnja pripadnicima drugih religija i nacional- izmeÎu maÎarskog knjiôevnika i reforma- nosti, uspevale su da „uvaju svoj nacional- tora maÎarskog jezika Ferenca Kazinci- ni identitet. ja (Kazinczy Ferenc) sa Lukijanom U vreme Revolucije 1848/49. godine, Muïickim i Mihajlom Vitkovi·em, kao rusinski sveïtenici iz Ba„ke u ime svih i saradnja izmeÎu Jakova Ignjatovi·a i Rusina Ba„ke formuliïu nacionalno- maÎarskog pesnika áandora Petefija crkvene zahteve, meÎu kojima se isti„e (Petfi S‹ndor), neïto kasnije. Izuzetnu zahtev za o„uvanje maternjeg rusinskog dobro su saraÎivali i Mor Jokai (JÓkai jezika i ïkolovanje rusinske inteligencije MÓr) i Antonije Hadôi·, a na politi„kom na maternjem jeziku. planu grof Iïtvan Se„enji i Jan Kolar.

62 ISTORIJA NARODA VOJVODINE U DUGOM DEVETNAESTOM VEKU (1790-1914)

3.8. Ilirizam Kod Hrvata 3.10. Reforma jezika kod Srba, 3. DOBA REFORMI, NACIONALNO BUÀENJE I Vuk Stefanovi· Karadôi· KULTURNI ãIVOT Prve reforme jezika kada su u pitanju Hrvati sproveo je tokom tridesetih godina Reformu srpskog jezika sproveo je Vuk 3.8. Ilirizam Kod Hrvata XIX veka Ljudevit Gaj, koji je time ujed- Stefanovi· Karadôi·. Zbog konzerva- no pokrenuo i pokret ilirizma. Gaj je bio tivizma crkve, pa „ak i dela graÎanstva, 3.9. Romi u dugom XIX veku pobornik kulturnog i politi„kog jedinstva kao i zbog privrôenosti slavenoserbskom juônoslovenskih naroda. Bio je miïljenja i staroslovenskom jeziku, prihvatanje nar- 3.10. Reforma jezika kod Srba, Vuk Stefanovi· Karadôi· da je naziv ilirski pogodan za zbliôavanje odnog jezika kao knjiôevnog bilo je spori- juônih Slovena, jer je sve juônoslovenske je, ali je do kraja prve polovine XIX veka 3.11. Razvoj srpske kulture u narode smatrao potomcima Ilira. On i nje- narodni jezik ipak preuzeo prvenstvo nad MaÎarskoj (Ugarskoj), govi saradnici radili su ubrzano na staroslovenskim jezikom. Tako je Matica srpska i Tekelijanum stvaranju hrvatskog knjiôevnog jezika, zapo„ela i izgradnja kulturnih institucija kojeg su prvobitno smatrali svejuôno- kod Srba. Novosadski profesor Georgije slovenskim jezikom. Hrvati su bili i u Magaraïevi·, pokrenuo je 1824. godine povoljnom politi„kom poloôaju u okviru Letopis Matice srpske, koji se objavljuje i MaÎarske, jer su od svih ostalih narod- danas, a jedan je od najstarijih stru„nih nosti i naroda jedino oni imali tokom „asopisa u Evropi. vekova zagarantovanu autonomiju svojih teritorija. Imali su svoj sabor, ôupanije, 3.11. Razvoj srpske kulture u upravni aparat i svoje poslanike na MaÎarskoj (Ugarskoj), maÎarskom saboru. Zbog toga se kod Matica srpska i Tekelijanum njih meÎu prvima javila ideja za ïiroku samostalnost u okviru zemalja krune sv. U prvoj polovini XIX veka, Peïta i Stefana. Tu ideju nameravali su u po„etku Budim bili su kulturna sediïta Srba. U da ostvare u saradnji sa ostalim juôno- Peïti je 1812. godine prvi put na maÎar- slovenskim narodima. Jedan od prvih skom jeziku bila prikazana istorijska takvih politi„kih programa, koji je razma- drama glumca i pisca Iïtvana Baloga trao ve· i neka druïtveno-ekonomska (Balog Istv‹n) o KaraÎorÎu, voÎi Prvog pitanja, a pre svag politi„ka, bila je Dis- srpskog ustanka. ertacija hrvatskog grofa Janka Draïko- U Peïti je 1826. godine osnovana Mati- vi·a iz 1832. godine. ca srpska (srpska nau„no-kulturna ustanova, nalik na akademiju), koja je svojevre- meno bila najzna„ajnija kulturna instituci- 3.9. Romi u dugom XIX veku ja u Srba, a i danas se svrstava meÎu najzna„ajnije. Prvi predsednik Matice srpske U dugom XIX veku Romi, koji su bio je Jovan Hadôi·, a prvi urednici pristigli u Ugarsku iz rumunskih Letopisa Matice srpske bili su: Georgije kneôevina, bavili su se zanatima potrebn- Magaraïevi· (1825-1830), Jovan Hadôi· im lokalnom stanovniïtvu. Namesnik (1830-1831), Pavle Stamatovi· (1831- Ugarske, Jozef Habzburg, cenio ih je i 1832), Teodor Pavlovi· (1832-1841), druôio se s njima, ujedno istraôivaju·i nji- Jovan Suboti· (1841-1848)É Plemi· hov jezik i obi„aje. Romi koji su se bavili Sava Tekelija 1838. godine zaveïtao je muzikom bili su veoma cenjeni i inspi- sredstva Matici srpskoj za formiranje fon- risali su kompozitore kao ïto je Franc dacije za ïkolovanje srpskih siromaïnih List (Liszt Ferenc). Ve·ina njih svirala je Îaka. Ova ustanova nazvana je Tekeli- u kafanama. Najpoznatiji je bio Piïta janum, a nalazi se i danas u Peïti i pod Danko. upravom je Matice srpske iz Novog Sada. 63 KOLIKO SE POZNAJEMO

3. DOBA REFORMI, Prva srpska zaduôbina za srpske Îake Danaïnju zgradu Matica srpska dobila NACIONALNO BUÀENJE I KULTURNI ãIVOT osnovana je 1794. godine pod nazivom je od grada Novog Sada na svoj stoti Stepindarius Servickianus, a osnovala ju je roÎendan, 1926. godine. Za kulturni cincarsko-gr„ko-srpska porodica Àurko- razvoj Srba zna„ajne su bile joï Srpska 3.12. UnapreÎivanje kulture i poboljïanje ïkolskog sistema vi·-Servicki, poreklom iz okoline Soluna. gimnazija, osnovana 1791. godine u Srem- Glava porodice, Marko Àurkovi·, za skim Karlovcima i Novosadska gimnazija potrebe talentovanih Îaka zaveïtao je 30 (danaïnja Gimnazija Jovan Jovanovi· 000 forinti. Potporu ove fondacije koristio Zmaj) iz 1810. godine, kojoj je Sava je za vreme svojih studija i Lukijan Vukovi· (Vukovics Seb) ostavio poza- Muïicki, kasnije iguman fruïkogorskog maïna sredstva za dalji rad. Poznati direk- manastira áiïatovac. Ovu fondaciju nad- tori i profesori ovih ustanova bili su: maïio je jedino Sava Tekelija kada je Pavel Jozef áafarik, Milovan Vida- 1838. godine osnovao svoju zaduôbinu sa kovi·, Jovan Hadôi·, ÀorÎe Natoïevi· kapitalom od 100 000 forinti. itd. Pored ovih ustanova u Novom Sadu, Tekelijanum je bio zavod za pomo· bilo je joï gradova na podru„ju danaïnje Srbima na ïkolovanju u Peïti. Najstarija Vojvodine u kojima su delovala srpska i stalna srpska biblioteka, „iji je osniva„ nacionalno meïovita druïtva, osnivale se Jovan Hadôi·, takoÎe je vezana za Teke- „itaonice, privremena pozoriïta itd. U lijanum, gde je bilo njeno sediïte. Osno- umetnosti i knjiôevnosti u prvoj polovini vana je 1826. godine. Od 1832. godine, XIX veka dokazali su se: Konstantin Ruska akademija razmenjivala je redovno Danil, Arsa Teodorovi·, Nikola Alek- knjige sa bibliotekom Matice srpske. Prve si· (slikarstvo), Lukijan Muïicki, Jovan velike zbirke knjiga biblioteci poklonili su Sterija Popovi·, Branko Radi„evi· vladika Platon Atanackovi· i Sava (knjiôevnost) itd. U borbi za priznavanje Tekelija. Biblioteci su knjige poklanjali i narodnog jezika kao knjiôevnog istakao se u„eni srpski filolog , pri- Teodor Pavlovi·, Vuk Karadôi·, Petar Àura Dani„i· hvativïi Vukove reforme iz 1847. godine. II Petrovi· Njegoï, Jovan Suboti·, Jan Kolar itd. U toku Revolucije 1848/49. 3.12. UnapreÎivanje kulture i godine biblioteka i zaduôbina nisu radile. Biblioteka je sa Maticom srpskom presel- poboljïanje ïkolskog sistema jena iz Peïte u Novi Sad 1864. godine. U U periodu od 1790. do 1848. godine kul- razdoblju izmeÎu 1838. i 1878. godine turni nivo kod ve·ine druïtvenih slojeva Tekelijanumom je upravljala Matica srps- je unapreÎena. To je bio rezultat reforme ka, a posle toga peïtanska Srpska pravo- ïkolstva iz 1777. godine kada je kraljica slavna crkvena opïtina. Zgrada Matice Marija Terezija izdala svoje uredbe srpske nalazi se i danas u uôem centru (Ratio Educationis) o obaveznom osni- Peïte, u Ulici supruge Pala Vereïa. U vanju niôih narodnih ïkola. Na osnovu Tekelijanumu su se odrôavali knjiôevni toga, ïkolski sistem razvijao se sve viïe. susreti srpskih studenata. Tamo je 1866. Za posmatranih pedesetak godina, broj godine Svetozar Mileti· pokrenuo list nastavnog osoblja pove·ao se za 150 %, a Zastava, koji je bio najzna„ajniji list Srba u razvijenijim krajevima zemlje (posebno iz MaÎarske. Godinu dana kasnije, ured- u centralnim i zapadnim delovima) niïtvo lista preïlo je u Novi Sad. Bibliote- poboljïana je nastava. Tada je po„elo i sa ka Matice srpske je u periodu izmeÎu dva stvaranjem srednjoïkolskih ustanova, tj. svetska rata, a i kasnije, radila kao javna i gimnazija. U MaÎarskoj (zajedno sa nau„na biblioteka. Godine 1948. postala je naïim krajevima) 1846. godine bilo je 102 centralna (mati„na) biblioteka Vojvodine. gimnazije, a u Erdelju 20 gimnazija.

64 ISTORIJA NARODA VOJVODINE U DUGOM DEVETNAESTOM VEKU (1790-1914)

Tridesetih godina XIX veka u Ugarskoj je 4. GRAÀANSKA REVOLUCIJA 4. GRAÀANSKA REVOLUCIJA I gimnazije pohaÎalo od 20.000 do 22.000 RAT ZA OSLOBAÀANJE I RAT ZA OSLOBAÀANJE MAÀARSKE (1848/1849) u„enika. Do 1844. godine, nastavni jezik u gimnazijama bio je latinski, a od tada je u MAÀARSKE (1848/1849) 4.1. Po„etak evropskih revolucija ve·ini gimnazija nastavni jezik postao 1848/1849. godine maÎarski (zakonom), dok su postojale U MaÎarskoj su postojale razli„ite vizije gimnazije i sa drugim nastavnim jezikom o budu·nosti zemlje. Deo plemstva zala- 4.2. Revolucija u Be„u (npr. u Sremskim Karlovcima, Novom galo se za staro ureÎenje, a deo za kore- Sadu itd.). Bilo je i nekoliko visokoobra- nite druïtveno-ekonomske promene. zovnih institucija, kao Univerzitet u Peïti i MeÎutim, na razli„ite na„ine se ocenjivalo nekoliko akademija i protestantskih koliko bi brze i duboke trebalo da budu te kolegija-liceja. promene. Grof Se„enji je bio za umerene i lagane promene, dok su Lajoï Koïut i 3.13. Zaklju„ak baron Etveï bili za ubrzanije promene. Za sve politi„are i mislioce tog doba stvaran- Na kraju ovog poglavlja moôe se je nacije i nacionalne svesti bilo je jedno zaklju„iti da se nacionalna svest naroda i od najvaônijih pitanja u MaÎarskoj, ali i u narodnosti u MaÎarskoj probudila u prvoj „itavoj Evropi. polovini XIX veka. Razvijenost nacionalnih druïtava nije bila istovetna, a ni njihov 4.1. Po„etak evropskih revolucija poloôaj u tada joï feudalnom druïtvu. 1848/1849. godine Neke narodnosti su tek po„ele sa stvaran- Na prekretnici, 1847/48. godine, po„elo jem onih klasa koje ·e kasnije povesti je revolucionarno vrenje u „itavoj Evropi. ozbiljnu borbu za o„uvanje nacionalnog Ve· po„etkom 1848. godine doïlo je do identiteta (Slovaci, Rusini i Rumuni), dok revolucije na Siciliji, a posle i u Fran- su neke preko svojih ranije zadobijenih cuskoj. Talas protesta ïirio se prema Sre- privilegija i autonomija (Hrvati, Srbi, dnjoj Evropi. U martu je revolucionarni Nemci) uspele da postave i svoje prve zanos stigao i do granica Habzburïkog politi„ke zahteve. Nacionalni pokreti nar- carstva. Zahvaljuju·i tim uticajima, po„eo odnosti u Ugarskoj u prvoj polovini XIX se ubrzavati rad i na poslednjoj staleïkoj veka uglavnom su se zadrôali na kul- skupïtini. Najagilniji voÎa maÎarske opo- turnom planu. zicije Lajoï Koïut je ve· 3. marta 1848. godine na saboru opominjao svoje kolege * * * poslanike da se ne smeju razi·i pre nego ïto usvoje zakone koje od njih narod o„ekuje.

4.2. Revolucija u Be„u Revolucija u Be„u izbila je 13. marta 1848. godine. Dan kasnije, krenula je delegacija MaÎarskog sabora u Be„, sa ciljem da kod vladara izdejstvuje imenovan- je prve odgovorne maÎarske vlade. √lanovi delegacije bili su: grof Iïtvan Se„enji, Lajoï Ba·anji, Lajoï Koïut, Moric Sentkiralji (Szentkir‹lyi MÓric) i Bertalan Semere (Szemere Bertalan). 65 KOLIKO SE POZNAJEMO

4. GRAÀANSKA REVOLUCIJA I Stanovniïtvo Be„a do„ekalo je delegaciju stva; 8) konstituisanje porotnih sudova; 9) RAT ZA OSLOBAÀANJE osnivanje nacionalne banke; 10) da vojska MAÀARSKE (1848/1849) sa velikim ovacijama, posebno Koïuta, jer su mu bili zahvalni ïto je u svom sabor- polaôe zakletvu na ustav, da se maÎarski skom govoru zahtevao donoïenje ustava i vojnici vrate u zemlju, a vojnici iz drugih 4.3. Od revolucije do po„etka zemalja carstva da odu iz zemlje; 11) rata za osloboÎenje za zapadne delove Monarhije. Vest o osloboÎenje svih politi„kih zatvorenika; be„koj revoluciji stigla je u Peïtu 14. 12) stvaranje unije Erdelja i MaÎarske. 4.4. Revolucija u Peïti, marta. Revolucionarno opredeljena omla- slavni po„etak bez krvoproli·a Ovi zahtevi Martovske omladine umno- Mlada i prva parlamentu odgovorna dina, okupljena oko organizacije gome su se poklapali sa zahtevima refor- maÎarska vlada MaÎarska, „ije su voÎe bile tada ve· misti„ke opozicije iznetim na Drôavnom istaknuti mladi intelektualci, kao ïto su saboru. 4.5. Zahtevi srpskih intelektualaca i prvi nemiri áandor Petefi, Mor Jokai i Pal Vaïvari Svih 12 ta„aka programa bilo je prih- (Vasv‹ri P‹l), odlu„ili su se za delovanje. va·eno u narodu koji se pridruôio revolucionarima. Doneta je odluka da se pro- 4.3. Od revolucije do po„etka rata gram uputi Skupïtini grada Peïte na usva- za osloboÎenje janje. MeÎu revolucionarima nalazilo se i nekoliko funkcionera peïtanske ôupanije Revolucija u MaÎarskoj imala je dvo- i skupïtine grada Pal Njari (Ny‹ri P‹l), struke ciljeve: graÎanske i nacionalne. Gabor Klauzal (Klauz‹l G‹bor) itd.. Del- Oko graÎanskih ciljeva mogli su da se slo- egacija je bila upu·ena i u Namesni„ko ôe razli„iti narodi, ali svi su imali i svoje ve·e u Budim. Vlast je bila zbunjena. Sa posebne nacionalne ciljeve. Zbog toga je delegacijom je razgovarao potpredsednik revolucija u MaÎarskoj (Ugarskoj) slo- Namesni„kog ve·a Ferenc Zi„i (Zichy ôena pojava. Neki njeni u„esnici bili su Ferenc). Tog dana ukinuta je cenzura poneti viïe zajedni„kim ciljevima, a neki ïtampe, a Namesni„ko ve·e je obe·alo da viïe nacionalnim. se vojska ne·e meïati u tok stvari. Puïteni su i politi„ki zatvorenici. Na vest o peïtan- 4.4. Revolucija u Peïti, skoj revoluciji i Be„ki dvor je po„eo da slavni po„etak bez krvoproli·a i deluje. Posle tri dana neodlu„nosti, vladar prva parlamentu odgovorna Ferdinand V imenovao je Lajoïa Ba·a- maÎarska vlada njija za predsednika prve odgovorne ma- Îarske vlade. Sabor u Poôunu je uôurbano Revolucija u Peïti zapo„ela je 15. marta po„eo raditi na donoïenju novih zakona, s 1848. godine kada su voÎe omladine iz kojima se zavrïilo 11. aprila 1848. godine, poznate kafane Pilvaks, uz podrïku stude- kada ih je vladar i potvrdio. Zakoni su pro- nata peïtanskog univerziteta, krenule menili politi„ko i druïtveno ureÎenje ze- prema ïtampariji Landerer i Hekenast u mlje. Tog dana je pred vladarem poloôila kojoj su odïtampali svoj program od 12 zakletvu i prva maÎarska vlada, koja je ta„aka u vidu letka. To su uradili bez ovla- svoje sediïte ubrzo premestila u Peïtu. ï·enja cenzure i zato se taj dan smatra danom roÎenja slobodne maÎarske ïtampe. 4.5. Zahtevi srpskih intelektualaca Zahtevi iz tog programa bili su : 1) slobo- i prvi nemiri da ïtampe i ukidanje cenzure; 2) imeno- vanje parlamentu odgovorne vlade sa Miran tok ôivota u Sremu, Ba„koj i sediïtem u Peïti; 3) sazivanje drôavnog Banatu poremetila je Revolucija 1848/49. sabora svake godine u Peïti; 4) jednakost godine, u narodu poznatija kao Velika pred zakonom bez obzira na druïtvenu i buna. Revolucija 1848/49. godine postala versku pripadnost; 5) osnivanje nacio- je u pam·enju naroda odrediïna ta„ka, jer nalne garde (vojske); 6) uvoÎenje pore- se vreme merilo na ono pre i posle Velike ske obaveze za svakog; 7) ukidanje kmet- bune. 66 ISTORIJA NARODA VOJVODINE U DUGOM DEVETNAESTOM VEKU (1790-1914)

Grupa srpskih peïtanskih intelektuala- sa ÀorÎem Stratimirovi·em i Aleksan- 4. GRAÀANSKA REVOLUCIJA I ca (Jakov Ignjatovi·, Jovan ÀorÎevi·, drom Kosti·em na „elu. Ubrzo je doïlo RAT ZA OSLOBAÀANJE MAÀARSKE (1848/1849) ÀorÎe Stojakovi·, Jovan Suboti·, do sukoba izmeÎu delegacije i Lajoïa Isidor Nikoli·, Lazar Markovi· itd.) od Koïuta oko srpskih zahteva. Krajem apri- 17. do 19. marta formulisala je srpske la, potomka Arsenija √arnojevi·a tami- 4.6. Delegacija vojvoÎanskih Srba u Poôunu zahteve u 17 ta„aka, ïto je bio prvi srpski ïkog velikog ôupana Petra √arnojevi·a, program u ovoj revoluciji. Nemiri iz Peïte imenovala je maÎarska vlada za kral- 4.7. Majska skupïtina i krajem marta i u aprilu proïirili su se u jevskog komesara i opunomo·ila ga da Srpska Vojvodina Srem, Banat i Ba„ku. U Zemunu i Pan„e- uguïi pobunu u Ba„koj i Banatu. vu 22. marta doïlo je do pokreta mase, a 4.8. Po„eci oruôanih sukoba krajem marta i u Mitrovici. U Sremskim 4.7. Majska skupïtina i Karlovcima doïlo je do nemira 2. aprila, a Srpska Vojvodina zatim u Novom Sadu. ViÎeni omladinci raspaljivali su pobunu: ÀorÎe Radak u Velikoj Kikindi i Velikokindskom diïtrik- IzmeÎu 13. i 15. maja u Sremskim tu, Svetozar Mileti· u áajkaïkoj oblasti, Karlovcima odrôana je tzv. Majska skupïti- Mija Vlaïkali· u Novom Be„eju, Bogob- na. Na njoj je za patrijarha izabran mitro- oj Atanackovi· u Somboru i Subotici. polit Raja„i·, a za vojvodu grani„arski Pokreti masa u martu i aprilu nosili su pukovnik Stevan áupljikac. Na skupïti- socijalni karakter i bili su usmereni protiv ni je osnovan Glavni odbor sa ÀorÎem bogataïa i za ukidanje feudalnog sistema. Stratimirovi·em na „elu, koji je potom Srpski zahtevi dobili su uskoro i nacional- formirao okruône odbore i pododbore. Na ni prizvuk. VoÎstvo srpskog naroda bilo majskoj skupïtini proglaïena je i Srpska je konzervativno i na „elu te konzerva- Vojvodina koja je stupila u politi„ki savez tivne struje stajao je karlova„ki mitropolit sa Trojednom Kraljevinom Hrvatskom, Josif Raja„i·, verni pristalica austrijskog Slavonijom i Dalmacijom. Priznata je vlaï- dvora. Konzervativna struja smatrala je da ka narodna samostalnost. Jedna delegaci- se srpska nacionalna prava mogu jedino ja trebalo je da odluke Majske skupïtine ostvariti nasuprot maÎarskog revolu- saopïti vladaru i Hrvatskom Saboru u cionarnog voÎstva, a uz pomo· ku·e Zagrebu, a druga da se uputi na Sveslo- Habzburga. VoÎstvo maÎarske revolucije venski kongres u Prag. preuzelo je srednje plemstvo koje je zas- tupalo tezu o jedinstvenom maÎarskom 4.8. Po„eci oruôanih sukoba politi„kom narodu ïto je vodilo sudaru sa srpskom koncepcijom u revoluciji. Od prole·a do jeseni 1848.godine, Nisu svi Srbi bili protiv revolucije Ma- najviïe je oja„ao pokret Hrvata, Srba i Îara, iako su „inili manjinu. MeÎu njima delimi„no Rumuna iz Erdelja. Reïavanju se kao najzna„ajniji izdvajaju major Jovan hrvatskog pitanja veliku paônju posvetili Damjani· (kasniji general maÎarske su i Be„ i Peïta. Be„ki dvor spre„io je domobranske vojske, pogubljen u Aradu kombinacije maÎarske vlade u vezi s 1849) i major Josif Zako iz Bajïe. Oni su proïirenjem prava Trojedne Kraljevine u sve do kraja bili verni revolucionarnim okviru MaÎarske i joï 23. marta Josip idejama, dok je Srbe pod voÎstvom Jela„i· (roÎen u Petrovaradinu), kao po- Raja„i·a Be„ki dvor iskoristio za svoje verljiv „ovek dvora, imenovan je za hrvat- interese. skog bana. On je u„inio sve da se prekinu veze Hrvatske i MaÎarske. Hrvatsku je 4.6. Delegacija vojvoÎanskih Srba u„inio jakim uporiïtem Be„kog dvora. u Poôunu Kada je maÎarska vlada 27. avgusta 1848. priznala potpunu autonomiju Hrvatske, Novosadski Srbi poslali su na sabor u bio je odlu„an u tome da, prema uputstvu Poôunu sa srpskim zahtevima delegaciju dvora, pokrene vojsku protiv MaÎarske. 67 KOLIKO SE POZNAJEMO

4. GRAÀANSKA REVOLUCIJA I Nisu svi Hrvati i Srbi imali isto miïljenje o stanoviïte i u Slova„koj je proglasila van- RAT ZA OSLOBAÀANJE revoluciji: Hrvat Antun Josipovi· i Srbin MAÀARSKE (1848/1849) redno stanje. Za voÎama revolucije Hur- Jakov Ignjatovi· bili su pristalice maÎar- banom, áturom i Hodôom je raspisala ske revolucije. poternice. VoÎe slova„kog pokreta u„e- 4.9. Narodnosti u Revoluciji Srpski pokret je pre hrvatskog doïao u 1848/9. godine stvovale su i na Sveslovenskom kongresu oruôani sukob sa MaÎarima. U junu 1848. u Pragu, gde su kasnije obrazovali jednu godine ve· je doïlo do ozbiljnih oruôanih dobrovolja„ku jedinicu. Pokret Slovaka sukoba, kada je komandant Petrovaradin- ostao je za vreme revolucije istrajan u svo- skog garnizona, general Janoï Hrabov- jim zahtevima formulisanim u 14 ta„aka. ski (Hrabovszky J‹nos), izdao naredbu Posle nekoliko neuspeïnih borbi na teri- svojim vojnicima da slome srpski pokret. toriji danaïnje Slova„ke stavljeni su bili pod austrijsku komandu u borbi protiv MaÎara. Zahvalju·i Evangelisti„koj crkvi 4.9. Narodnosti u Revoluciji uspostavljene su veze izmeÎu revolu- 1848/9. godine cionara iz Slova„ke i vojvoÎanskih Srba. Za vreme revolucije doïlo je do intenzivne Rumunski pokret je ve· tokom marta saradnje, kada je voÎa slova„ke revolucije po„eo da pokazuje svoje rezerve prema Hurban („iji je sin 1875. godine postao promenama koje su se desile u martu i sveïtenik u Staroj Pazovi) boravio u Srbi- aprilu. Rumuni su zahtevali da i oni dobiju ji, traôe·i pomo· u oruôju i municiji. Pri status naroda. Na svom saboru odrôanom povratku je u Staroj Pazovi oformio dobro- u maju 1848.godine u mestu Blaô (u volja„ki konji„ki odred sastavljen od oko danaïnjoj Rumuniji), Rumuni su istakli 100 Slovaka, koje je kasnije odveo u zahtev za posebnu autonomnu oblast, a Sremske Karlovce. Zajedno sa njim u ovoj nije im bila strana ni ideja o oruôanoj akciji je u„estvovao Branislav Abafi iz pobuni. Na to su mogli ra„unati zbog toga Arada„a, jedan od vojnih komandanata ïto su imali dobro izveôbane i naoruôane tzv. Slova„ke garde za vreme revolucije, a rumunske grani„arske pukove. Rumuns- kasnije sveïtenik Evangelisti„ke a.v. ki pokret se za oruôani ustanak kona„no crkve u Arada„u. odlu„io u septembru na svom drugom saboru odrôanom takoÎe u Blaôu. U Banatu Rumuni su bili bliski maÎarskom Tokom Revolucije 1848/49. godine, revolucionarnom pokretu, a na narodnoj pojavili su se Romi kao svira„i i potpoma- skupïtini u Lugoïu jedan od glavnih gali su regrutovanje honveda, te na taj zahteva bio im je izdvajanje iz Karlova„ke na„in dali svoj doprinos revoluciji MaÎa- mitropolije i stvaranje posebne rumunske ra. Drugi su pomagali honvede kao livni- pravoslavne crkvene organizacije. „ari u proizvodnji topova. Koïut je dode- Malobrojnoj inteligenciji, koja je bila lio „in poru„nika Ferencu áarkeziju. predvodnik slova„kog pokreta, nije poïlo Kada je bio u pitanju stav prema nacio- za rukom da pokreneïire mase svojih nalnim pokretima, voÎe maÎarske revolu- sunarodnika. Na Majskom saboru u Lip- cije nisu bile jedinstvene. Neke voÎe su tovskom Svetom Mikulaïu (danaïnji Lip- ôelele da pregovaraju sa predstavnicima tovsk¯ Mikulaï u Slova„koj) prihvatili su narodnosti radi njihovog pridobijanja za dokumenat sa zahtevima formulisanim u ciljeve maÎarske revolucije, a neke su 14 ta„aka (samostalnost naroda, slova„ki istrajale u svojim nepopustljivim stavovi- jezik za sluôbeni, opïte pravo glasa, uki- ma. Kad se ve·ina voÎa revolucije sloôila danje kmetstva itd). Ugarska vlada je da prihvati pregovore i saradnju, ve· je prema ovim zahtevima zauzela negativno bilo kasno. 68 ISTORIJA NARODA VOJVODINE U DUGOM DEVETNAESTOM VEKU (1790-1914)

5.3. Prve pobede revolucionarne 5. RAT ZA OSLOBOÀENJE 5. RAT ZA OSLOBOÀENJE MAÀARSKE OD HABZBURáKE MAÀARSKE OD vojske i preokret u ratnoj sre·i VLASTI, PROGLAáENJE HABZBURáKE VLASTI, NEZAVISNOSTI I SLOM Do prvih bitaka doïlo je u zapadnom 5.1. Revolucija i pitanje narodnosti PROGLAáENJE delu zemlje, kod mesta Pakozd i Ozore, NEZAVISNOSTI I SLOM krajem septembra i po„etkom oktobra. 5.2. Planovi austrijskog dvora Na vest o pobedama revolucionarne o slamanju maÎarske revolucije 5.1. Revolucija i pitanje narodnosti maÎarske vojske i proterivanje carske i napad na nju vojske iz Ugarske, u Be„u je 6. oktobra 5.4. Novi car i novi U Evropi XIX veka nije se razmïljalo o doïlo do novog ustanka. Kolebanje uspesi Habzburga narodnostima. Naprotiv, politi„ka elita komandanata maÎarske vojske da li da bila je zaokupljena stvaranjem jedin- nastave i pomognu Be„lijama kobno se 5.5. Prole·ni pohod revolucionarne vojske stvenih nacija. Pomenute ideje prodrle su zavrïilo, jer je 30. oktobra maÎarska vojs- iz zapadne Evrope do srednje i isto„ne ter- ka poraôena u okolini Be„a, kod ávehata. itorije naïeg kontinenta. GraÎanski preobraôaj u MaÎarskoj 5.4. Novi car i novi uspesi suo„io se s apsolutisti„kim teônjama i Habzburga otporom habzburïkog dvora, ali i sa zahtevima nekih nemaÎarskih naroda koji Doïlo je do promene pri kraju 1848. su ôiveli u Ugarskoj. MaÎarska revolucija godine i na „elu Habzburïke monarhije. bila je tako primorana da vodi borbu na Dvorska kamarila uklonila je dotadaïnjeg dva fronta. Prvo su se Srbi iz Vojvodine vladara Ferdinanda V i na njegovo mesto okrenuli protiv revolucije u MaÎarskoj postavila je osamnaestogodiïnjeg Franju zbog svojih nacionalnih interesa i zbog Josifa. Borbe su se nastavile na viïe fron- toga ïto nisu bile usliïene njihove ôelje, a tova. Carska vojska po„etkom januara i patrijarh je bio naklonjen be„kom dvoru. 1849.godine zauzela je Budim i Peïtu MeÎutim, da je bilo razumevanja meÎu (tada su to joï bila dva grada), a maÎars- voÎstvom maÎarske revolucije, a i meÎu ka vlada morala je beôati u Debrecin. voÎstvom pokreta narodnosti, ne bi doïlo do tako krvavog i teïkog sukoba. 5.5. Prole·ni pohod revolucionarne vojske 5.2. Planovi austrijskog dvora o slamanju maÎarske revolucije i U prole·e 1849. godine, maÎarskoj vojs- napad na nju ci poïlo je za rukom da u seriji bitaka izvo- jeva pobedu nad carskim trupama i oslo- Do kraja leta, dvor se odlu„io na bodi veliki deo zemlje, „ak i glavni grad. oruôanu intervenciju protiv maÎarske rev- ãestokih sukoba u to vreme je bilo i na olucije. Glavni adut bio je ban Jela„i·, koji prostoru danaïnje Vojvodine. Velike bitke je sa svojim trupama 11. septembra 1848. su voÎene oko Sentomaïa, koji je kasnije preïao granicu MaÎarske i uputio se dobio naziv Srbobran. Bitaka je bilo joï i prema Peïti, u kojoj su po„ele nove kod Starog Be„eja, Malog IÎoïa itd. U demonstracije. Predsednik vlade Lajoï Banatu, maÎarska vojska pod komandom Ba·anji dao je ostavku. Ubrzo je formi- dvojice talentovanih generala Ernea rana jedna nova revolucionarna vlada Kiïa (Kiss Ern) i Jovana Damjani·a (Zemaljski komitet za odbranu), „iji je (Damjanich J‹nos) imala je viïe uspeha u predsednik bio Lajoï Koïut. Zapo„elo se bitkama kod Perleza, Pan„eva, Baïaida sa pripremama za odbranu zemlje; formi- itd. O tim i bitkama u drugim krajevima rane su nove vojne jedinice. zemlje svedo„e umetni„ke slike Tana 69 KOLIKO SE POZNAJEMO

5. RAT ZA OSLOBOÀENJE Mora (Than MÓr), koji je roÎen u Starom su npr. Petrovaradinska i Komaromska MAÀARSKE OD HABZBURáKE VLASTI, PROGLAáENJE Be„eju. U borbe u juônoj Ugarskoj tvrÎava u habzburïke ruke doïle tek NEZAVISNOSTI I SLOM umeïali su se i srpski dobrovoljci iz Srbije po„etkom septembra i po„etkom oktobra. sa vojvodom Stevanom Petrovi·em- 5.6. Od detronizacije do propasti revolucije Kni·aninom u Banatu i Joksimom 5.7. Teror u MaÎarskoj (Ugarskoj) Novi·em u Sremu na „elu. 5.7. Teror u MaÎarskoj (Ugarskoj) Posle sloma revolucije i rata za 5.6. Od detronizacije osloboÎenje, u MaÎarskoj su neko vreme do propasti revolucije (otprilike do sredine 1850) vladali teror i vojna diktatura, na „elu sa baronom Juli- Posle uspeïnih prole·nih bitaka, 14. jusom Hajnauom (Julius Haynau), ko- aprila 1849.godine u Debrecinu je izvrïe- mandantom carske vojske u MaÎarskoj. na detronizacija Habzburgovaca i progla- Na osnovu istorijskih izvora utvrÎeno je ïena nezavisnost MaÎarske. Drôavni da je u jesen 1849. godine, za vreme upravitelj-regent postao je Lajoï Koïut. odmazde, doneto i izvrïeno oko 120 smrt- Situacija se za vreme proglaïavanja neza- nih presuda, a da je joï viïe osoba likvidi- visnosti i dalje komplikovala. Po„etkom ranih bez sudske presude. Osim toga, maja, ruski car najavio je zvani„no da ·e doneto je viïe od 1200 sudskih presuda o pruôiti vojnu pomo· austrijskom caru. vremenskim zatvorskim kaznama. Od 40 Tako je u maju doïlo do intervencije 000 do 50 000 pripadnika bivïe maÎarske ruske vojske, ïto je zaustavilo prodor ma- revolucionarne vojske silom je bilo regru- Îarske vojske prema zapadu. Po„etkom tovano u austrijsku carsku vojsku. Mnogo juna, vlada se vratila u Peïtu, kao i drôavni bivïih honveda (domobrana) pobeglo je aparat, ali su odmah morali da prave van granica MaÎarske. Kada je preki sud planove za novu evakuaciju. Vlada se u u Peïti na smrt osudio grofa Lajoïa ovom slu„aju preselila u Segedin, a posle Ba·anjija, predsednika prve maÎarske mesec dana u Arad. U poslednjim trenuci- vlade, a vojni sud u Aradu na smrt osudio ma, ponovo je doïlo do pregovora sa pred- 13 generala revolucionarne maÎarske stavnicima narodnosti s ciljem postizanja vojske (meÎu njima i generala Dam- saradnje. U pregovorima se najdalje stiglo jani·a), vlade velikih sila su protestovale, sa Rumunima, a krajem jula (1849) donet kao i meÎunarodno javno mnjenje. Uspeh je i zakon o pravima narodnosti i nacional- je izostao, jer su osuÎenici 6. oktobra nih zajednica. Taj zakon je za svoje vreme 1849. godine ipak pogubljeni. Taj dan se u bio veoma napredan, jer je u sebi sadrôao maÎarskoj istoriji smatra danom ôalosti. sve zahteve koje su narodnosti joï 1848.godine zahtevale. Tim zakonom su prvi put regulisana i prava Jevreja u * * * Ugarskoj. Poslednja velika bitka odigrala se 9. avgusta kod Temiïvara, gde su maÎarsku oslobodila„ku vojsku porazile austrijska i ruska carska vojska. Dva dana posle ove bitke, Lajoï Koïut je abdicirao, vlast je predao generalu Arturu Gergeiju (GÒrgey Artur) i krenuo u izgnanstvo u Tursku. Gergei se 13. avgusta 1849. predao ruskoj vojsci kod mesta Vilagoï, u blizini Arada. Nisu se odmah svuda zavrïile borbe, pa

70 ISTORIJA NARODA VOJVODINE U DUGOM DEVETNAESTOM VEKU (1790-1914)

pet okruga, koji su u po„etku bila pod 6. DOBA NEOAPSOLUTIZMA 6. DOBA NEOAPSOLUTIZMA (1849-1860) (1849-1860) vojnom upravom, a kasnije su njima upravljali veliki ôupani koji su svoje instrukcije takoÎe primali iz Be„a. 6.1. Bahov apsolutizam U vreme postojanja Vojvodstva Srbija i 6.1. Bahov apsolutizam Tamiïki Banat (1849-1860), drugi „ovek u Neuspeh maÎarske revolucije i rata za 6.2. Kriza Bahovog apsolutizma osloboÎenje doïao je habzburïkom dvoru Habzburïkoj monarhiji, kada je vlast u u najpogodnije vreme, jer se carskom pitanju, pored vladara, bio Aleksandar dvoru ukazala prilika da ukine dotadaïnju Bah ministar unutraïnjih poslova. Taj samostalnost Kraljevine MaÎarske u period naziva se u istoriji i "Bahovim peri- okviru Habzburïke monarhije, „emu je odom". U vreme njegove vladavine, domi- Be„ki dvor odavno teôio. Teritorija nirao je „inovni„ko-policijski aparat u Ugarske je posle 1849.godine bila rasko- „itavoj zemlji. √inovnici, koje su nazivali madana. Unija sa Erdeljom bila je raskin- "Bahovi husari" u potpunosti su kon- uta. Erdelj je ponovo doïao pod neposred- trolisali ôivot. Bez obzira na karakter nu upravu Be„kog dvora, kao posebna reôima, izgraÎen je tada moderan admin- krunovina. TakoÎe, Hrvatska je bila izd- istrativni aparat, uvedena je opïta poreska vojena iz sastava MaÎarske i stavljena pod obaveza, razvijalo se ïkolstvo i donete su upravu Be„a. Na jugu MaÎarske, koja je u neke uredbe, povoljne za razvoj privre- nacionalnom smislu bila meïovita teritori- dnog ôivota (ukidanje nekih ranijih privi- ja (npr. Ba„ko-bodroïka, Torontalska, legija, unutraïnjih carina itd.). Tamiïka i Kraïovsko-severinska ôupanija i delovi Sremske ôupanije - rumski i ilo„ki 6.2. Kriza Bahovog apsolutizma srez), carskim dekretom od 18. novembra 1849.godine osnovano je Vojvodstvo Posle poraza Austrije 1859.godine u Srbija i Tamiïki Banat. Teritorija Vojne bitkama kod Solferina i MaÎente u granice nije uïla u novoformiranu krunov- sukobu sa Pijemontom i Francuskom, inu, kojom su, kao i ostalim otcepljenim Bahov apsolutisti„ki reôim zapao je u delovima, upravljali iz Be„a. Car Franja krizu, „emu je doprinela i finansijska kriza Josif uzeo je titulu "Velikog Vojvode u Austriji iz 1857.godine, kao i aktivnosti Vojvodstva Srbije", a imenovao je podvo- maÎarske politi„ke emigracije na Zapadu, jvodu grofa Koroninija (do 1859), koga je koju je predvodio Lajoï Koïut. Do po„et- zamenio Josip áok„evi·. Sediïte ovog ka ïezdesetih godina u odnosu na nasto- vojvodstva bilo je u Temiïvaru. Sluôbeni janja Be„kog dvora da centralizuje carst- jezik krunovine bio je nema„ki. Vojvodst- vo u juônoj Ugarskoj, a i ïire, srpska i vo je u po„etku bilo podeljeno na dva maÎarska politi„ka elita doïla je u opozici- okruga (ba„ko-torontalski i temiïvarsko- ju. Taj jedinstveni pristup izraôavao se u kraïovski), dok je kasnije podeljeno na zajedni„kom delovanju, ïto je po„etkom pet okruga. ïezdesetih godina bilo potkrepljeno i Vojvodstvo Srbija i Tamiïki Banat etni„- zajedni„kim srpsko-hrvatskom delovanju ki je bilo raznorodno i jasno je ocrtavalo u Hrvatskoj. Srpska „inovni„ka inteligen- ïarenu etni„ku sliku podru„ja juône cija traôila je sve viïe oslonac u MaÎarima Ugarske. Prema popisu iz 1850-1851 radi ostvarivanja svojih nacionalnih prava godine, na njemu je ôiveo 1.426.221 i napuïtala je tradicionalnu politiku oslon- stanovnik: 397.459 Rumuna, 335.080 ca na Be„ki dvor. Poslednji guverner Nemaca, 321.110 Srba, 221.845 MaÎara. Vojvodstva Srbije, Sent Kanten, na srp- Osim najbrojnija „etiri pomenuta naroda, sko-maÎarski zajedni„ki nastup reagovao na ovo podru„ju ôiveli su joï Slovaci, Rusi- je 1860. godine, kada je vrenje bilo sve ni, Jevreji, Romi, √esi, Bugari itd. Od pre- ja„e, hapïenjima Srba i MaÎara i nji- ostale teritorije Ugarske sa„injeno je joï hovom internacijom u tvrÎavu Jozefïtadt. 71 KOLIKO SE POZNAJEMO

6. DOBA NEOAPSOLUTIZMA Franja Josif pokuïao je da prevaziÎe (1849-1860) 7. PROVIZORIJUM politi„ku krizu prelaskom na "ustavnu" I AUSTRO-UGARSKA vladavinu donoïenjem Oktobarske diplome 1860.godine. U decembru te godine NAGODBA 6.3. Politi„ke prilike kod ukinuto je Vojvodstvo Srbija i Tamiïki MaÎara i Srba tokom Bahovog apsolutizma Banat. Oktobarska diploma, kao doku- 7.1. Modernizacija u okvirima ment konzervativnog karaktera, nije mo- apsolutizma i Provizorijuma 7. PROVIZORIJUM gla da reïi ustavnu krizu u Habzburïkoj I AUSTRO-UGARSKA monarhiji i brzo je povu„ena. Ve· u febru- Na podru„ju danaïnje Vojvodine, posle NAGODBA aru 1861.godine izdat je novi ustavni za- revolucije 1848.godine sve do sklapanja 7.1. Modernizacija u okvirima kon, Februarski patent, koji je promovisao Austro-ugarske nagodbe, nastavila se apsolutizma i Provizorijuma centralizam. Taj dokumenat je samo modernizacija uz brojne promene zapo- doveo do novih nemira i revolta u javnos- „ete joï u XVIII veku, koje su bitno men- 7.2. MaÎari u ámerlingovom ti, pa je za april 1861.godine vladar sazvao jale svakodnevni ôivot ljudi. Tako je 1853. sisitemu u Peïtu maÎarski drôavni sabor. Skoro godine Subotica dobila hotel, 1856. uli„nu istovremeno, odrôani su i hrvatski sabor rasvetu, a 1858.godine gimnaziju i vrti·. u Zagrebu i srpski narodno-crkveni sabor Godine 1860, u Somboru je bilo 29 ku·a (Blagoveïtenski sabor) u Sremskim Kar- na sprat od kojih su dve bile dvospratne. lovcima. Te godine i Slovaci su odrôali U Vrbasu je 1850.godine izgraÎena uljara, svoj kongres u Tur„inskom Svetom Mart- a 1865. kudeljara. Ba„ka Topola je 1865. inu (danaïnja Slova„ka), gde su istaknuti zahtevi za priznavanje Slovaka za narod, a godine dobila „itaonicu. U Vrïcu je 1859. dve godine kasnije (1863) osnovana je i godine izgraÎena pivara, a dve godine pre Matica slova„ka. Na sva „etiri sabora izne- i klanica. Godine 1859, takoÎe u Vrïcu, to je veliko negodovanje protiv postoje·eg osnovana je i gradska muzi„ka ïkola, a od ureÎenja u Habzburïkoj monarhiji. Svi su 1852. do 1871.godine postojala je i u„i- traôili svoja prava, priznavanje nacional- teljska ïkola. Godine 1867. u Velikom nih prava i objedinjenje svojih teritorija. Be„kereku odrôan je i prvi javni koncert, Kao novi likovi politike u to vreme pojavili a 1857. godine grof Koronini administra- su se: Ferenc Deak (De‹k Ferenc), tor i poglavar Vojvodstva Srbije i Tami- Kalman Tisa (Tisza K‹lm‹n), Svetozar ïkog Banata otvorio je ôeljezni„ku prugu Mileti· itd. Segedin-Velika Kikinda-Temiïvar. U Velikoj Kikindi je 1864. godine po„ela da 6.3. Politi„ke prilike kod radi ciglana ÇMesaroïè, a 1876. ciglana MaÎara i Srba tokom ÇBonè. Plandiïte u danaïnjem Banatu Bahovog apsolutizma 1864. godine dobilo je apoteku, a 1866. Kod MaÎara, kao i kod Srba doïlo je do poïtu. Bela Crkva 1869. godine dobila je sukoba konzervativne i liberalne struje. svoje gimnasti„ko druïtvo. Navedeni su Liberali nisu uspeli da se izbore za svoje samo neki segmenti svestranog civilizaci- ideje. Konzervativizam je pobedio, uz jskog razvoja podru„ja juône Ugarske u svesrdnu podrïku Be„kog dvora. Sazvani razdoblju od 1849. do 1867. godine. Mod- sabori su zbog svojih „vrstih zahteva ernizacija se ubrzavala. prema Be„u 1861. godine bili raspuïteni. Na nekoliko godina se vratio u zemlju, a s tim i na naïe prostore be„ki centralizam, 7.2. MaÎari u ámerlingovom s tom razlikom ïto je za vreme Bahovog sisitemu reôima javnost bila pasivna, a za vreme novonastalog provizorijuma (privremena Protiv privremene prinudne uprave prinudna uprava) javnost i politi„ka elita najviïe su se bunili MaÎari, koji su i imali iskazivali bili su veoma aktivni. najja„i nacionalni pokret, ali su se s vre-

72 ISTORIJA NARODA VOJVODINE U DUGOM DEVETNAESTOM VEKU (1790-1914)

menom po„eli buniti i politi„ke elite naro- Koïuta, na taj na„in stvorila bi se snaga 7. PROVIZORIJUM I AUSTRO-UGARSKA dnosti. Anton ámerling, koji je bio koja bi se posle raspada Habzburïke NAGODBA "duïa" novog reôima, znao je „esto da monarhije mogla odupreti prodoru ne- kaôe - ïto je u suïtini predstavljalo i njema„kog i ruskog uticaja u srednjoj i jugo- 7.3. Koncepcije reïavanja gov politi„ki program - da su MaÎari sa isto„noj Evropi. MeÎutim, MaÎarska poli- statusa MaÎarske svojom revolucijom iz 1848.godine i ti„ka elita odbila je ovaj Koïutov plan i sve pobunom protiv svog vladara "proigrali viïe je naginjala ka Be„u. Tako joj je i 7.4. Srpski pokret ïezdesetih svoja prava". Naime, u periodu izmeÎu poïlo za rukom da se izbori da vladar, po- godina XIX veka 1861. i 1865.godine, ôupanijske adminis- sle „etiri godine, ponovo sazove maÎarski tracije nisu radile, nego su njima sabor u Peïtu, koji je zapo„eo sa radom u rukovodili „inovnici podreÎeni Be„u. decembru. Tako je to bilo i u ôupanijama koje su postojale na prostoru danaïnje Vojvodine. 7.4. Srpski pokret ïezdesetih 7.3. Koncepcije reïavanja godina XIX veka statusa MaÎarske áezdesetih godina XIX veka u naïim Od kraja pedesetih i po„etkom ïezde- krajevima najagilniji i najorganizovaniji setih godina XIX veka po„ele su se kristal- narodnosni pokret bio je pokret juôno- isati dve koncepcije o reïavanju drôavno- ugarskih Srba. Uz Svetozara Mileti·a, pravnog pitanja i statusa MaÎarske, kojoj kao politi„ara liberalnih uverenja, isticao je pripadala i teritorija danaïnje Vojvo- se i Mihailo Polit-Desan„i·. Srpski dine. Prva je imala pobornike unutar ze- Dnevnik Jovana ÀorÎevi·a i Svetozara mlje, a to je bilo liberalno plemstvo (pred- Mileti·a bilo je glasilo liberalne, pro- vodnici Ferenc Deak, grof Àula Andraïi maÎarske i antihabzburïke orijentacije. itd.). Njihova koncepcija bila je da se sta- List Napredak bio je konzervativan i ruso- tus MaÎarske reïi u okviru Habzburïke filski, a Srbobran konzervativno-klerika- monarhije u dogovoru sa Be„kim dvo- lan i prodinasti„ki list. Od 1866. godine rom, kako bi MaÎarska, tj. Ugarska dobi- list Zastava zamenio je Srpski Dnevnik, la visok stepen samostalnosti. Druga kon- kao liberalno glasilo. cepcija bila je zamisao maÎarske emi- Kao izraz novostvorene srpske inte- gracije „iji su predvodnici bili Lajoï ligencije i probuÎenih romanti„arskih Koïut, grof Laslo Teleki, ÀerÎ Klapka, po shvatanja u Novom Sadu 1866. godine kojoj bi MaÎarska trebalo da se osa- osnovana je Ujedinjena omladina srpska. mostali i da se izbori za svoju nezavisnost, U narednim godinama ona je diktirala te da se posle udruôi sa nastajaju·im nacionalno-romanti„arski duh meÎu drôavama okolnih naroda. Ova koncepcija Srbima u Sremu, Ba„koj i Banatu, pa i zasnivala se na Koïutovom planu Duna- ïire. Sa ovim zajedno, zapo„eo je i kul- vske konfederacije (savez podunavskih turni polet meÎu juônougarskim Srbima. drôava) iz 1862.godine. Koïut, jedan od Godine 1861. Jovan ÀorÎevi· je osnovao voÎa maÎarske revolucije iz 1848.godine, Srpsko narodno pozoriïte u Novom Sadu, u to vreme bio je dosta netrpeljiv prema koje je bilo prvo stalno pozoriïte u okviru narodnostima, ali je posle sloma u emi- celog srpstva. U Novom Sadu od graciji preispitao svoje stavove i postao je 1860.godine izdavani su knjiôevni „asopisi pobornik saradnje naroda u Podunavlju. Danica i Javor. Jovan Jovanovi· Zmaj, Po njegovom miïljenju, nezavisna MaÎar- Laza Kosti·, Àura Jakïi·, Jakov Ign- ska bi trebalo da stupi u savez sa drôa- jatovi· po„injali su zna„ajne knjiôevne vama Hrvata, Srba i Rumuna. Po miïljenju karijere.

73 KOLIKO SE POZNAJEMO

7. PROVIZORIJUM 7.5. Drôavni sabor 1865. godine I AUSTRO-UGARSKA 8. DOBA DUALIZMA NAGODBA i sklapanje Austro-ugarske (1867) (1867-1918) i MaÎarsko-hrvatske (1868) 7.5. Drôavni sabor 1865. godine nagodbe i sklapanje Austro-ugarske (1867) i 8.1. Stabilizacija dualisti„kog MaÎarsko-hrvatske (1868) nagodbe Drôavni sabor zapo„et 1865.godine i ureÎenja i politi„ke stranke radio je dve godine. Na njemu je ubrzan- im tempom doïlo do nagodbe izmeÎu Posle pomenute nagodbe, nastale su u 8. DOBA DUALIZMA Be„kog dvora i maÎarske politi„ke elite. MaÎarskoj zna„ajne politi„ke stranke, (1867-1918) Rezultat Austro-ugarske nagodbe sklo- koje su u vreme dualizma odreÎivale karakter politi„kog ôivota. Najzna„ajnije 8.1. Stabilizacija dualisti„kog pljene 1867.godine je nastanak dualis- ureÎenja i politi„ke stranke ti„ke (dvojne) Austro-Ugarske monarhije. stranke tada bile su Deakova stranka Na osnovu ove nagodbe, Habzburïka (voÎa Ferenc Deak), Stranka levog centra drôava nije bila viïe jedinstvena, nego su (voÎa Kalman Tisa) i √etrdesetosmaïka u okviru nje postojala Austrija (zapadni stranka, koja je posle nekoliko godina deo) i Ugarska, tj. MaÎarska (isto„ni promenila naziv u Nezavisnja„ku stranku deo). Dve drôave bile su uglavnom (voÎe Laslo Madaras, a kasnije Lajoï samostalne. Imale su svoje parlamente i Mo„ari i Ferenc Koïut). Godine 1875, vlade i kompletnu strukturu drôavnog prve dve stranke ujedinile su se i nastala aparata. IzmeÎu dva dela Monarhije je Slobodoumna stranka, koja je tada i zajedni„ki poslovi su bili spoljna politika, doïla na vlast i drôala je narednih tridese- vojska i finansije za zajedni„ke poslove. tak godina (do 1905), kada se i raspala. Sve ostalo, ïto je bilo u vezi s zajedni„kim Do novog pregrupisavanja politi„kih interesima, vlade i parlamenti Austrije i stranaka doïlo je po„etkom XX veka, kada MaÎarske usaglaïavali su i odlu„ivali se druïtvo u MaÎarskoj susrelo sa novim posebno. Po uzoru na Austro-ugarsku izazovima. Ve·ina stranaka, koje su se nagodbu, 1868. godine sklopljena je i formirale posle nagodbe i postojale u Hrvatsko-ugarska nagodba, koja je na vreme dualizma, nije bila ideoloïka, mada sli„an na„in regulisala odnose izmeÎu je svaka u osnovama bila takva. Razlika Ugarske i Hrvatske, s tom razlikom ïto je meÎu njima je bila u razli„itom glediïtu Hrvatska i dalje bila uôe vezana za na drôavnopravno ureÎenje zemlje, tj. na Ugarsku, nego ova za austrijski deo sistem stvoren Austrougarskom nagodbom Monarhije. Podru„je danaïnje Vojvodine (njeno prihvatanje ili odbacivanje). Zbog bilo je podeljeno izmeÎu Ugarske (u toga se u istoriografiji nazivaju drôavno- njenom administrativnom sastavu su bile pravnim strankama. ôupanije Ba„kobodroïka u Ba„koj, Novi izazovi po„etkom XX veka zahte- Torontalska i Tamiïka u Banatu) i vali su ve· (pojavom novih druïtvenih Hrvatske (u „ijem sastavu se naïla Srems- struktura) formiranje modernih politi„kih ka ôupanija). Ovakvo ureÎenje ostalo je stranaka na ideoloïkim osnovama. Tako sve do kraja Prvog svetskog rata. MaÎars- su 1890. godine osnovane Socijaldemo- ka je posle 18 godina dobila i svog kralja, kratska stranka MaÎarske (koja se borila jer je dotadaïnji car Austrije Franja Josif za prava tada nove klase, proletarijata), krunisan u Budimu i za maÎarskog kralja. 1895. Katoli„ka narodna stranka (konzer- Od tada Franja Josif je u Austriji bio car, vativna, verski obojena stranka) i 1914. a u MaÎarskoj kralj. GraÎanska radikalna stranka (stranka koja je zahtevala suïtinski druïtveni preo- * * * braôaj u graÎansko druïtvo i bila za saradnju razli„itih naroda). Jedan od voÎa ove

74 ISTORIJA NARODA VOJVODINE U DUGOM DEVETNAESTOM VEKU (1790-1914)

stranke, Oskar Jasi (J‹szi Oszk‹r) je u pitanja koja je otvorila Austro-ugarska 8. DOBA DUALIZMA modernoj formi prihvatio ideje Lajoïa nagodba. Jedan deo druïtva tzv. vladinov- (1867-1918) Koïuta. Krajem Prvog svetskog rata je ci ili notabiliteti smatrao je da bi u okviru kao vid reïavanja nacionalnog pitanja u ove nagodbe, sa priznanjem politi„ke realnosti Ugarske, trebalo traôiti potrebna 8.2. Zajednica Srba u MaÎarskoj Ugarskoj i celoj Monarhiji prihvatio njenu (Ugarskoj) sa autohtonim federalizaciju. Sve ove velike stranke reïenja za specifi„na pitanja koja su bila u politi„kim ôivotom imale su podruônice na podru„ju danaïn- vezi s razvojem srpskog naroda na pros- je Vojvodine, pa zbog toga ovdaïnji toru juône Ugarske. 8.3. Ja„anje dualisti„kog sistema Srpska narodna slobodoumna stranka i stabilizacija politi„kog MaÎari sve do 1918. godine nisu osnivali i pravnog sistema u MaÎarskoj posebne stranke, s tim da ove stranke (osnovana u Velikom Be„kereku 1869), sa i nisu bile isklju„ivo maÎarske. Sli„na Svetozarom Mileti·em Mihailom Polit-Desan„i·em na „elu, u svom Be„k- situacija je bila i kod Hrvata, Slovaka i ere„kom programu istakla je svoj opozi- Rumuna, jer su i oni bili pod uticajem poli- cioni stav prema pomenutoj nagodbi i ti„kih struktura iz svojih mati„nih oblasti. zahtevala je priznavanje Srba za narod, Od po„etka sedamdesetih godina XIX dobijanje prava na sluôbeni jezik, veka dualizam se po„eo stabilizovati. zaokruôenje nekih ôupanija po nacional- Zapo„elo je objedinjavanje teritorija i nom principu itd. Zaoïtravala se borba nivelisanje svih specifi„nih prostora koji izmeÎu notabiliteta i liberala u okviru srp- su dotada bili van ôupanijskog sistema, skog druïtva na podru„ju danaïnje Vojvo- kao i uklju„ivanje u jedinstvenu ôupani- dine. Osamdesetih godina XIX veka, jsku administraciju i izgradnja moderne promenom situacije, doïlo je do daljih drôavne uprave. Tako je od 1871. do podela. U Budimpeïti u hotelu Hungarija 1873.godine ukinuta Vojna granica, a njen 1884.godine formirana je konzervativna prostor inkorporiran u okolne ôupanije. tzv. Stranka notabiliteta (voÎe Nika Mak- Godine 1872. ukinut je Potiski krunski simovi·, Svetislav Kasapinovi· i dr.). diïtrikt sa sediïtem u Starom Be„eju, a Mileti·eva stranka se te godine raspala i 1876. ukinut je i Velikokikindski diïtrikt. iz nje su nastale Narodna srpska To je bilo suprotno interesima Srba. radikalna stranka (voÎa Jaïa Tomi·) i Srpska liberalna stranka (voÎa Mihailo 8.2. Zajednica Srba u MaÎarskoj Polit-Desan„i·). Prva se vremenom (Ugarskoj) sa autohtonim ugasila, dok su ove dve poslednje do kraja politi„kim ôivotom dualizma, sa viïe ili manje uspeha, zastu- pale srpske interese u saboru i drugim Od svih narodnosnih pokreta jedino su drôavnim organima MaÎarske. MeÎutim, juônougarski Srbi imali svoj doma·i auto- trebalo bi ista·i da je jaz izmeÎu Politovih htoni politi„ki ôivot zbog toga ïto su im liberala i Tomi·evih radikala bio veoma vaôniji centri (npr. Novi Sad- Srpska veliki (i na politi„kom i na privatnom Atina, Sremski Karlovci, Velika Kikinda, planu), ïto je „ak dovelo i do ubistva liber- Vrïac itd.) bili na naïem tlu. Istina, Srbija alnog prvaka Miïe Dimitrijevi·a, koje je preko Save i Dunava je u to vreme bila izvrïio Jaïa Tomi·. autonomna kneôevina i brzo je napredovala ka nezavisnosti, ali njen glavni grad Beograd ·e tek posle dobijanja 8.3. Ja„anje dualisti„kog sistema drôavne nezavisnosti (1878) viïe odreÎi- i stabilizacija politi„kog vati karakter srpskog politi„kog ôivota i pravnog sistema u MaÎarskoj uopïte. Srpsko druïtvo u Sremu, Banatu i Razdoblje izmeÎu 1875. i 1890. godine Ba„koj bilo je druïtveno i ekonomski moôe se nazvati stabilizacijom dualis- razli„ito i nije imalo jedinstven odgovor na ti„kog ureÎenja, jer su, pre svega, u oba

75 KOLIKO SE POZNAJEMO

8. DOBA DUALIZMA dela Monarhije i u Austriji i u MaÎarskoj mrtvih. Trebalo bi napomenuti da ove (1867-1918) postojale stabilne vlade sa istim predsed- demonstracije nisu imale samo socijalni nicima skoro kroz ceo taj period. U zapad- karakter, nego i antiratni prizvuk. Do nom delu na „elu austrijske vlade bio je sukoba izmeÎu dve polovine Monarhije 8.4. Kriza dualisti„kog sistema grof Eduard Tafe (Taafe Eduard 1879- doïlo je i zbog obnavljanja carinskog 8.5. Nacionalno pitanje (nacije u 1893), a na vrhu maÎarske vlade stajao je saveza 1907. godine (ïto je po nagod- MaÎarskoj) i pokuïaji regulisanja Kalman Tisa (Tisza K‹lm‹n 1875-1890). benom zakonu bilo predviÎeno svake pitanja nacionalnih zajednica Ideoloïki, obojica su bila na granici liber- desete godine), a nesporazum je nastao i alizma i konzervativizma, ïto je i odredilo zbog reforme vojske, kada je maÎarska i celu stabilizaciju. strana istrajala u tome da se u MaÎarskoj U maÎarskom delu su tada doneti skoro u zajedni„ku vojsku uvede maÎarski jezik svi vaôniji zakoni (o sudovima, o drôavnoj kao komandni. Na kraju, unutraïnjoj krizi administraciji, o ukidanju esnafa, o po„etkom XX veka doprineli su i „esti ôandarmeriji i policiji itd.) koji su bili neuspesi ili poluuspesi Habzburïke potrebni za izgradnju moderne drôave i monarhije na spoljnom planu (carinski rat druïtva. Bez obzira na neka polovi„na izmeÎu Austro-Ugarske i Srbije, aneksija reïenja, MaÎarska, tj. Ugarska je u vreme Bosne i Hercegovine, marokanska kriza, dualisti„kog ureÎenja od agrarne postala albansko pitanje itd.). U takvom poloôaju agrarno-industrijska zemlja. O ovome ·e je Austro-Ugarska, a u sklopu nje i narodi biti re„i u narednim poglavljima, jer su se koji su ôiveli njenim prostorima, do„ekali ovi razvojni procesi ose·ali i u naïim kra- 1914. godinu, kada je jedan Îak u Saraje- jevima. vu, Gavrilo Princip, ubio austrougar- skog prestolonaslednika, Franju Ferdi- 8.4. Kriza dualisti„kog sistema nanda (Franz Ferdinand), „ime je zapalio balkansko bure baruta i zapo„eo Prvi svet- Kriza dualisti„kog ureÎenja po„ela se ski rat, u kojem su za „etiri godine ispaï- javljati na samom kraju XIX i po„etkom tali naj„eï·e obi„ni ljudi, koji za to nisu XX veka i to u oba dela Habzburïke bili krivi. monarhije. Razlog toj krizi, koja se javila u nekoliko sfera ôivota, bila je sama bit dual- 8.5. Nacionalno pitanje (nacije u isti„kog ureÎenja, koje je joï od vremena MaÎarskoj) i pokuïaji regulisanja sklapanja Austro-ugarske nagodbe bilo pitanja nacionalnih zajednica dosta protivre„no. Na prekretnici dva veka (XIX i XX), zbog „estih smena vlada U viïenacionalnoj MaÎarskoj, u vreme i njihovih predsednika, stanje je u obe Austro-ugarske nagodbe, MaÎari su imali polovine carstva postalo nestabilno. Kao relativnu ve·inu od oko 40%. Njihov broj prva, javila se politi„ka kriza u vidu suko- se za vreme dualizma brôe pove·avao ba stranaka i to, pre svega, starih vlada- nego broj pripadnika narodnosti. Drôavni ju·ih struktura i stranaka novih druïtve- popisi (statistike) pokrenuti su od 1869. nih slojeva (npr. Socijaledemokratske godine, ali su tek od 1880. godine stranke). Na po„etku XX veka, demon- redovno beleôili i nacionalnu pripadnost. stracije u organizaciji tzv. stranke nebira„a Dok se broj MaÎara u periodu izmeÎu bile su svakodnevne ïirom MaÎarske. 1880. i 1910. godine pove·ao za 34 %, dotle Ponekad je „ak bilo i krvavih sukoba, kao se u istom periodu broj narodnosti pove- 1912. godine kada je zbog intervencije ·ao za 17 %. To je 1910. godine zna„ilo da vojske i ôandarmerije u Budimpeïti bilo i je zastupljenost maÎarske populacije u

76 ISTORIJA NARODA VOJVODINE U DUGOM DEVETNAESTOM VEKU (1790-1914)

celokupnom stanovniïtvu Ugarske (bez Vode·im maÎarskim politi„kim krugov- 8. DOBA DUALIZMA Hrvatske) iznosilo oko 55 %, a oko 45 % je ima je i to bilo suviïe, pa je tako, kao svo- (1867-1918) bilo narodnosne populacije. Savremenici jevrsni kompromis izmeÎu na„elnog lib- su vodili, a i danas se vode, velike pole- eralizma i sistema nacionalnih autonomi- 8.5. Nacionalno pitanje (nacije u mike i rasprave o porastu maÎarskog ja, 1868. godine nastao Zakon o narodnos- MaÎarskoj) i pokuïaji regulisanja stanovniïtva u drôavi. Naj„eï·e se to prip- tima (44. zakonski „lanak). Njegovi tvorci pitanja nacionalnih zajednica isuje asimilaciji, pri „emu se zaboravlja da bili su baron Joôef Etveï i Ferenc Deak. se, iako u manjem procentu, pove·avao Oni su tim zakonom, uz priznavanje poje- ujedno i broj narodnosti. Mada su neki dina„nih graÎanskih prava pripadnicima politi„ki krugovi nastojali da asimiliraju nemaÎarskih naroda i uz reorganizaciju narodnosti, osim u nekim periodima, to sistema drôavne uprave na bazi adminis- nije sistematski sprovoÎeno. Ako je do trativne samouprave na opïtinskom i asimilacije i dolazilo, razlozi za to su bili, eventualno ôupanijskom nivou, hteli da pre svega, ekonomski. Prava srediïta premoste jaz izmeÎu pozicije vode·ih asimilacije bili su gradovi, industrijski maÎarskih politi„ara i zahteva narodnosti. centri koji su tada nastajali. U porodicama Zakon jeste priznavao samo maÎarsku ljudi koji su tada dolazili sa periferije u politi„ku naciju, ali su na osnovu njega gradove za generaciju ili dve generacije maÎarskoj politi„koj naciji pripadali i dolazilo je do asimilacije. TakoÎe, do ostali stanovnici zemlje bez obzira na asimilacije je dolazilo i zato ïto je bilo etni„ku pripadnost. Sam zakon, koji je za bolje pripadati maÎarskoj naciji, radi bol- svoje vreme bio napredan (u to vreme, jeg druïtvenog poloôaja. To je bilo karak- nacionalno pitanje je zakonom bilo reïeno teristi„no za sloj inteligencije. MeÎu asim- samo u ávajcarskoj), ali je zbog nekih ilovanim stanovniïtvom bilo je najviïe suprotnosti koje je u sebi nosio, a poseb- Jevreja, Nemaca, Slovaka i Ukrajinaca no zbog kasnije zloupotrebe, kojoj je bila sklona vladaju·a elita, nije uspeo da (Rusina). Kada je re„ o narodima koji su postigne svoj osnovni cilj - reïavanje uôivali izvesnu samostalnost (Hrvati, nacionalnog pitanja. Narodni poslanik i Srbi) ili su pak pripadali onim verois- jedan od voÎa Nezavisnja„ke stranke povestima kojih nije bilo meÎu MaÎarima Lajoï Mo„ari (Mocs‹ri Lajos), koji je bio (Srbi, Rumuni pravoslavci), asimilacija omiljen meÎu narodnostima (posebno nije bila mnogo zna„ajna. Na kraju, mora meÎu Rumunima i Srbima), decenijama se primetiti da je, procentualno gledano, se borio u maÎarskom parlamentu za nje- mnogo viïe pripadnika narodnosti nego govu primenu. Nije se primenjivao najviïe MaÎara otiïlo u ekonomsku emigraciju zbog toga ïto nisu bile predviÎene nika- kada je po„ela velika migracija prema kve sankcije za one koji ga nisu primenji- zapadnoj Evropi i Americi (prekretnica vali. Za vreme dualizma, neki njegovi XIX i XX veka). delovi ipak su bili primenjivani i to oni koji Nakon ïto je federalisti„ko preureÎenje su se odnosili na koriï·enje jezika. Pri- Ugarske 1861. godine onemogu·eno, padnici narodnosti su svoj jezik mogli prvaci narodnosti, posle zaklju„enja Aus- koristiti u kontaktu sa drôavnim organi- tro-ugarske nagodbe, zalagali su se za ma, na sudskim procesima na opïtinskom priznavanje statusa nacije svojim sunarod- i ôupanijskom nivou. U mnogim meïo- nicima i za dobijanje kolektivnih prava. vitim sredinama (Novi Sad, Sombor, Stari Jedna od takvih bila je i zamisao Sve- Be„ej, Veliki Be„kerek, Vrïac, Sremska tozara Mileti·a o arondiranju (zao- Mitrovica itd.) u gradskim i opïtinskim kruôenju) ôupanija MaÎarske prema organima koristilo se viïe sluôbenih jezi- nacionalnom principu. ka uporedo.

77 KOLIKO SE POZNAJEMO

8. DOBA DUALIZMA 8.6. Zastupljenost nemaÎarskih stavnici Rumuna, Srba i Slovaka. Cilj ovog (1867-1918) nacija u politici i kongresa bilo je organizovano suprot- sukob politi„kih elita stavljanje pritisku vlade i izraôavanje nes- laganja sa na„inom proslave. Na kongre- 8.6. Zastupljenost nemaÎarskih nacija u politici i sukob U dualisti„kom periodu, zastupljenost su su ponovo izneseni zahtevi za prekra- politi„kih elita narodnosti u Parlamentu nije odgovarala janje ôupanija po nacionalnom principu i njihovom udelu u celokupnom stano- uvoÎenje jezika narodnosti u sluôbenu 8.7. Stanje pred Prvi svetski rat vniïtvu, ali je u postnagodbenom periodu upotrebu na svim nivoima, kao i neki ova zastupljenost ipak bila zna„ajna. zahtevi koji su se odnosili na pravednije Opadanje broja narodnosnih poslanika odreÎivanje izbornih jedinica, pravo glasa prouzrokovano je time ïto su neke narod- itd. Ove politi„ke borbe pomalo su zase- nosti u politi„kom smislu postale pasivne, nile monumentalnu proslavu i sve one pa nisu izlazile ni na izbore, a neki njihovi rezultate koji su tada postignuti, jer upra- „lanovi osvajali su mandate za maÎarske vo te milenijumske, 1896. godine, u stranke, pa se nisu ni ra„unali u poslanike Budimpeïti je izgraÎena podzemna narodnosti. Upravo zbog toga su 1865. ôeleznica (metro), koja je posle lon- godine ÀorÎe Stratimirovi· i Karol donske bila druga u Evropi. Na sve„anos- Kuzmanji (Karol Kuzmani) potpisali tima je dat privid, jer je za tu priliku u zajedni„ku srpsko-slova„ku opozicionu izgraÎenom tzv. milenijumskom selu, izbornu konvenciju, prema kojoj ·e Srbi i koje je postojalo oko pola godine (od maja Slovaci u Kulpinskom izbornom okrugu do novembra 1896), bilo podignutih naro- naizmeni„no kandidovati predstavnike za dnosnih ku·a i iz naïih krajeva (nema„k- Ugarski sabor, s time da se jednom kan- ih, srpskih, romskih), kao primer mnogo- diduje srpski, a zatim slova„ki kandidat i nacionalnosti Ugarske. da svi daju glasove zajedni„kom kandi- datu koji ·e tako imati uslova da pobedi na izborima i dobije mandat poslanika u 8.7. Stanje pred Prvi svetski rat Ugarskom saboru. Sam kulpinski izborni okrug bio je specifi„an po tome ïto su na U godinama pred Prvi svetski rat bilo je njegovoj teritoriji ôiveli Srbi, Slovaci, primera saradnje (Hrvatsko-srpska koali- Nemci, MaÎari. Prvi zajedni„ki kandidat cija i maÎarska Nezavisnja„ka stranka za bio je Srbin Miïa Dimitrijevi·, a 1869. vreme izbora 1905. godine i dolazak koali- godine Slovak Vilijem Paulinji Tot, koji cije na vlast). Srpsko-slova„ka izborna ·e docnije postati predsednik Matice slo- konvencija u Kulpinskom izbornom okru- va„ke. gu doôivela je na izborima za Ugarski Na izvesno vreme se pritisak na narod- sabor potpuni trijumf kada je kandidat nosti poja„ao po„etkom devedesetih godi- Milan Hodôa (kasnije prvi premijer na XIX veka, kada je na vlasti bio baron √ehoslova„ke) ubedljivo pobedio na izbo- Deôe Banfi (Banfy Dezs), predstavnik rima u Kulpinu. Nikada nije krio zahval- krugova koji su teôili ka suôavanju prava nost prema Srbima i njegovim Slovacima narodnosti. To je upravo bilo vreme za njegov prvi politi„ki trijumf. Pojavom obeleôavanja milenijuma, tj. hiljadugodi- mladih i agilnih advokata i ôurnalista dr ïnjice dolaska MaÎara u Panonsku niziju Ljudevita Mi„atka i dr Miloïa Krna, (1896). Godinama ranije zapo„ele su koji su politi„ko delovanje zapo„eli u pripreme za te sve„anosti. U predve„erje Novom Sadu uz svesrdnu pomo· Jaïe milenijumskih proslava, u avgustu 1895. Tomi·a i Mihaila Polita Desan„i·a, godine, u Budimpeïti je sazvan je Kongres po„inje da se javlja politi„ka elita kod Slo- narodnosti, kojem su prisustvovali pred- vaka u Vojvodini. 78 ISTORIJA NARODA VOJVODINE U DUGOM DEVETNAESTOM VEKU (1790-1914)

Ipak, porastao je pritisak na nemaÎar- 9. DRUáTVO, PRIVREDA, 9. DRUáTVO, PRIVREDA, OBRAZOVANJE I KULTURA ske narode, na ïta su uticale i meÎunaro- OBRAZOVANJE I KULTURA dne okolnosti, jer su se drôave matice narodnosti MaÎarske nalazile uglavnom na 9.1. Klase u maÎarskom druïtvu 9.1. Klase u maÎarskom druïtvu strani Antante. Tako je 1912. godine ukinuta srpska narodno-crkvena autonomija Plemstvo je i u vreme dualizma ostalo 9.2. Industrijalizacija koja je fakti„ki postojala od vremena jedno od osnovnih druïtvenih kategorija i Velike seobe. Na kraju ovog dela mora se imalo je presudnu ulogu u ôivotu zemlje, zaklju„iti joï i to da su narodnosti za mada se, usled uticaja opïteg ekonom- viïevekovni ôivot u Ugarskoj, to jest skog razvoja, vrlo brzo razvijala graÎans- MaÎarskoj uspele i da prosperiraju, jer je ka klasa (krupno, srednje i sitno graÎanst- i meÎu njima doïlo do druïtvene diferen- vo). Do kraja XIX veka viïi slojevi cijacije koja je vodila ka izgradnji graÎan- graÎanske klase su u bogatstvu i mo·i skog druïtva. Pojavio se, dakle, jedan sustizali, a ponekad „ak i prestizali, plem- bogatiji sloj koji je mogao u„estvovati u stvo (aristokratiju). Seljaïtvo je bilo druga svim onim dobrobitima koje je donela osnovna klasa u druïtvu zemlje. Kao i u kapitalizacija, bilo kulturnog, bilo eko- prvoj polovini XIX veka, seljaïtvo je i u nomskog karaktera. vreme dualizma predstavljalo najmno- goljudniju druïtvenu strukturu. Za razliku * * * od prve polovine XIX veka, u drugoj su se i neki seljaci obogatili, te kada je re„ o imovini i na„inu ôivota sustigli deo dôentrija, to jest srednje plemstvo koje je do kraja veka sve viïe gubilo svoju mo· i ranije ste„eni poloôaj. Siromaïni seljaci i bezemljaïi su s vremenom postali najam- na radna snaga na velikim posedima (kakvih je u naïim krajevima bilo mnogo) i postali su baza sloja agrarnog proletarijata. Tada se pojavila i nova druïtvena klasa, a to je radniïtvo, to jest proletarijat koji se od po„etka XX veka sve viïe uklju„ivao u ôivot zemlje kao organizovana druïtvena klasa. Klasna pripadnost obuhvatala je i ujedinjavala razli„ite narode, iako nisu svi narodi ravnomerno zastupljeni u svim klasama. Vaôno je da klas- no raslojavanje nije favorizovalo MaÎare, ïto dokazuje „injenica da su bili veoma zastupljeni meÎu seoskom sirotinjom i bezemljaïima.

9.2. Industrijalizacija

Joï u vreme maÎarske vlade s Kalma- nom Tisom na „elu (1875-1890), doneti su zakoni koji su omogu·ili industrijali-

79 KOLIKO SE POZNAJEMO

9. DRUáTVO, PRIVREDA, zaciju. Vlade su, tokom dualizma, poma- roni Nikoli·i itd. U nekim segmentima, OBRAZOVANJE I KULTURA gale razvoj industrije i raznim subvencija- poljoprivredna proizvodnja u naïim kraje- ma (pomo· drôave nov„ano, materijalom, vima uspela je da prestigne druge per- sirovinama itd.). Razvoj je omogu·en i iferne oblasti MaÎarske, pa „ak i neke 9.3. Poloôaj danaïnje Vojvodine u ekonomskom sistemu MaÎarske time ïto se drôavni budôet, posle dugo go- centralne delove zemlje. Razvoj privrede dina, po„etkom osamdesetih godina XIX na podru„ju danaïnje Vojvodine bio je veka uravnoteôio, te je oja„ala i valuta. uslovljen poljoprivrednim sirovinama, ïto Plateôno sredstvo bila je forinta do 1892. je zna„ilo da se najviïe razvijala proizvod- godine, kada je monetarnom reformom nja braïna, ïe·era, svile, jestivog ulja. uvedena kruna sa zlatnom podlogom, Pored poljoprivrede, zna„ajne su bile pro- koja je vredela 2 forinte. Od sedamdesetih izvodnje graÎevinskog materijala, tekstila godina XIX veka zapo„eta je izgradnja i nekih poljoprivrednih maïina. Iz ovog ôeleznica ïirom zemlje, a nastajale su i proizlazi da je, u druïtvenom smislu, na velike fabrike i banke. Kada je re„ o broju naïim prostorima u vreme dualizma najz- ïtedionica i banaka, Ugarska je bila prva na„ajniji bio sloj sitnog graÎanstva, agrar- u Evropi. Postojanje mnogih ïtedionica nog proletarijata i delom inteligencije. bilo je karakteristi„no i za podru„je dana- Modernizacija Srema, Banata i Ba„ke ïnje Vojvodine. Pojavom monopolkapita- bila je klju„ni „inilac meÎuetni„kog lizma po„etkom XX veka, mnoge ïtedion- proôimanja, koje je bilo najizraôenije u ice i banke sa ovog podru„ja postala su gradovima. Gradnja ôeleznice bila je podruônica velikih peïtanskih bankarskih klju„ni faktor modernizacije i pokretanja konzorcija. Pored ove privredne grane, u razvoja privrede. MeÎu prve izgraÎene MaÎarskoj se joï razvijala proizvodnja pruge na naïim prostorima spada pruga prehrambenih i tekstilnih proizvoda. Sombor-Segedin koja je izgraÎena 1869. Kada je re„ o teïkoj industriji najrazvije- godine. Pruga Budimpeïta-Zemun izgra- nija grana bila je proizvodnja poljoprivre- Îena je 1883. godine, a dve godine kasnije dnih maïina. Trebalo bi napomenuti da su pruga Baja-Sombor-Novi Sad. ãeljeznica u industrijalizaciji Ugarske veliku ulogu je 1882. godine proïla kroz InÎiju, 1889. imali Jevreji. Njihov udeo u celoj privredi godine izgraÎena je pruga Senta-Subotica, viïestruko je nadmaïio njihovu brojnost u a 1881-1883. godine pruga Veliki Be„k- druïtvu, a sli„an slu„aj je bio i kada su u erek-Velika Kikinda. Devedesetih godina pitanju intelektualna zvanja. XIX veka su izgraÎene joï neke vaônije linije pruge u danaïnjoj Vojvodini: Pan„e- 9.3. Poloôaj danaïnje Vojvodine u vo-Veliki Be„kerek, Pan„evo-Vrïac, Veli- ekonomskom sistemu MaÎarske ki Be„kerek-Vrïac itd. Industrija se kasno javila i sporo razvi- Na perifernim oblastima, kao ïto je to jala u odnosu na zapadnoevropske zemlje. bilo i podru„je danaïnje Vojvodine, eko- Za„eci industrije na podru„ju danaïnje nomski razvoj bio je slabiji, ali, srazmerno Vojvodine javljaju se u drugoj polovini gledano u odnosu na centar, ipak je bio XVIII veka. Zasnivala se, pre svega, na zna„ajan za te oblasti. Najviïe se razvijala koriï·enju poljoprivrednih sirovina, te su poljoprivreda. Na podru„ju danaïnje Voj- nastajali mlinovi, klanice, kudeljare, vodine, kao u drugim delovima MaÎar- ïe·erane... ske, postojali su veliki posedi „iji su vlas- Posledica grananja pruga u Sremu, nici uglavnom bili maÎarski i nema„ki Banatu i Ba„koj bio je razvoj privrede. plemi·i, mada je bilo vlasnika i meÎu do- Samo da navedemo neke primere: u ma·im stanovniïtvom, kao npr. porodice Beo„inu se cement proizvodio joï u prvoj DunÎerski, Gavanski, Ka·anski, ba- polovini XIX veka, ali je u drugoj polovini

80 ISTORIJA NARODA VOJVODINE U DUGOM DEVETNAESTOM VEKU (1790-1914)

veka nastala fabrika, koja je ubrzo postala gradovima. Tako je Sombor 1905. godine 9. DRUáTVO, PRIVREDA, svetski poznata, pa je tako 1871. godine ve· imao elektri„nu energiju, 1906. parno OBRAZOVANJE I KULTURA osnovana fabrika cementa bra·e Orenïta- kupatilo, dok je 1907. godine odrôana i jn, pre kojih je vlasnik fabrike bio Joôef prva filmska predstava. U to vreme, Sub- √ik; prvi parni mlin osnovan je u Pan„evu otica je napredovala, te je na prekretnici 1843. godine; u Ba„koj Topoli je 1891. XIX i XX veka bila po broju stanovnika godine otvoren mlin Forga„, a idu·e tre·i grad u Ugarskoj (posle Budimpeïte i godine mlin Ba„ka; u Vrbasu je 1893. Segedina). Subotica je u milenijumskoj godine po„ela proizvodnja nameïtaja; u 1896. godini dobila tramvaj, 1906. godine Vrïcu je tada izgraÎeno osam mlinova, osnovana fabrika veïta„kog Îubriva dve fabrike sir·eta, fabrika „okolade, ïpir- (prethodnik nekadaïnje Zorke) i 1912. itusa, likera, ruma i konjaka... Ovo je godine je izgraÎena velelepna gradska povezano i sa razvojem vinogradarstva i ku·a u stilu secesije. proizvodnjom vina, prikazanom na izlo- Na osnovu podataka sluôbene maÎar- ôbama u Be„u, Parizu, Brislu, Budim- ske statistike, 1910. godine u Ba„koj, peïti, Londonu. U Zrenjaninu je 1888. Banatu i Sremu bilo je 177 industrijskih godine otvorena fabrika tepiha. preduze·a sa preko 20 zaposlenih radni- Fabrika kudelje Johana Ertla u Odôa- ka. Dakle, upoïljavala su ukupno 12.553 cima osnovana je 1907. godine, naredne radnika. IznenaÎuje „injenica da je najja„a godine u Staroj Kanjiôi otvorena je parna industrija bila u Sremu (4.619 radnika), ciglana, a 1913. godine u Vrbasu je sa zahvaljuju·i, pre svega, Beo„inskoj ce- radom zapo„ela fabrika ïe·era Ba„ka... mentari (1.833) i rudniku uglja u Vrdniku Ovo su samo neki od mnogobrojnih pri- (708). U ba„koj industriji radilo je 4.578 mera osnivanja privredno-industrijskih radnika, a u banatskoj 3.356. Kada je u postrojenja na naïem podneblju. pitanju broj radnika, najja„i industrijski U skladu s izgradnjom javnih objekata centri su Novi Sad, Velika Kikinda, Subot- za razli„ite upotrebe ïirom MaÎarske za ica, Veliki Be„kerek. vreme dualizma, graÎene su sli„ne graÎe- Kao najja„i privredni centri izdvajaju se vine i na podru„ju danaïnje Vojvodine. Novi Sad, Subotica, Pan„evo, Vrïac, Veli- Kod Sente preko Tise 1873. godine izgra- ki Be„kerek, Kikinda, Sombor i Sremska Îen je most, a 1880. godine re„no pris- Mitrovica. Privredni razvoj gradova kra- taniïte, radi poboljïanja drumskog i vode- jem XVIII i po„etkom XIX veka uslovio je nog saobra·aja. ãelezni„ki most Franja razvoj graÎanstva u svim delovima Habz- Josif, preko Dunava kod Novog Sada, burïke monarhiije, pa i na podru„ju dana- izgraÎen je 1883. godine. U razdoblju iz- ïnje Vojvodine. Ovaj druïtveni sloj posta- meÎu 1893. i 1895. godine u Novom Sadu ·e nosilac naprednih ideja i osnova novog izgraÎena je katoli„ka katedrala, 1901. druïtvenog i duhovnog razvoja naroda na pravoslavni vladi„anski dvor, 1909. sina- ovom podru„ju. Evropeizirani su gradovi i goga, zgrada novosadske gimnazije 1910, njihova arhitektura, ku·ni nameïtaj, dru- a 1912. godine sirotiïte Marije Trandafil ïtveni i zabavni ôivot, na„in odevanja, (danas zgrada Matice Srpske). Joï 1873. umetnost... GraÎanstvo sti„e glavnu dru- godine zapo„eta je sadnja Dunavskog ïtvenu poziciju i uvodi, na osnovu evrop- parka, a 1910. godine Futoïkog itd. U skih uzora, novi sistem vrednosti i stil Novom Sadu se 1900. godine pojavio prvi ôivota. automobil, a 1911. godine prvi tramvaj. Sli„no je bilo i u drugim gradovima na podru„ju danaïnje Vojvodine, a posebno u pomenutim slobodnim kraljevskim

81 KOLIKO SE POZNAJEMO

9. DRUáTVO, PRIVREDA, 9.4. ákolstvo, visoko struisao je prvu elektri„nu lokomotivu itd. OBRAZOVANJE I KULTURA obrazovanje i sport Na budimpeïtanskom univerzitetu po„etkom XX veka stasalo je nekoliko matem- Navedenim rezultatima i opïtem razvo- ati„ara i fizi„ara koji su kasnije imali pre- 9.4. ákolstvo, visoko obrazovanje i sport ju, posebno u nauci i umetnosti, umno- sudnu ulogu u razvoju atomske fizike, a gome je doprinela i reforma ïkolstva, koja od kojih su trojica dobili i Nobelovu 9.6. Doprinos naïih krajeva kulturi je u Ugarskoj izvedena tokom sedamde- nagradu: Janoï Nojman (Neuman setih i osamdesetih godina XIX veka. Pre- J‹nos), Leo Silard (Szil‹rd LeÓ), Jene sudnu ulogu u tome odigrali su ministri Vigner (Wigner Jen). TakoÎe, meÎu baron Joôef Etveï i Agoïton Trefort nau„nicima i pronalaza„ima svetskog (Trefort ºgoston). Tada je uvedena „etvo- glasa, roÎenim u Austro-Ugarskoj, su i rogodiïnja osnovna i osmogodiïnja (4+4) Nikola Tesla i Mihailo Pupin (roÎen u srednja ïkola u vidu niôih i viïih gimnazi- juônom Banatu u Idvoru) koji su svojim ja, realki, te stru„nih ïkola. Pored ovog, pronalascima „ove„anstvu obezbedili razvijala se i univerzitetska nastava. Tada bolji ôivot. je, uz ve· postoje·i Peïtanski univerzitet, U pionire svetske avijatike ubraja se i osnovan univerzitet i u danaïnjem Kluôu Bana·anin Trajan Vuja, koji je u Parizu (Koloôvar u danaïnjoj Rumunija). Tokom 1906. godine poleteo avionom koji je sedamdesetih godina osnivani su joï i pokretao motor koji je on konstruisao i razni tehni„ki fakulteti, akademije umet- Aurel Vlajku, koji je u Vrïcu odrôao nosti (likovna, muzi„ka, pozoriïna itd.), aeromiting 1912. godine. na kojima je studiralo i usavrïavalo se Rva„ Mom„ilo Tapavica, poreklom iz mnogo Îaka i studenata i iz naïih krajeva. Nadalja, bio je prvi Srbin koji je u aus- Prema statistici iz 1910. godine u trougarskoj reprezentaciji 1896. godine MaÎarskoj, to jest Ugarskoj postojalo je u„estvovao na prvoj novovekovnoj tri univerziteta i joï nekoliko posebnih Olimpijadi u Atini. U poslednjim decenija- fakulteta, 10 pravnih akademija (viïih ma XIX veka i prvim decenijama XX veka ïkola), 46 teoloïkih viïih ïkola raznih zapo„eto je sa osnivanjem i prvih sport- konfesija, 245 gimnazija (realnih i skih druïtava (vesla„kih, gimnasti„kih, klasi„nih), 48 privredno-trgova„kih fudbalskih, ma„evala„kih itd.). stru„nih ïkola, 43 umetni„ke ïkole i 49 u„iteljskih ïkola (liceja) s nastavom koja 9.5. Doprinos naïih krajeva kulturi se odvijala na raznim jezicima. O radu i koordiniranju, posebno viïih ïkola, fakul- Teïko je nabrojati sve zna„ajne umet- teta i univerziteta, podizanju nivoa nas- nike iz delova MaÎarske, kao i s podru„ja tave i sli„nom, brinula se, pored danaïnje Vojvodine koji su u to vreme nadleônih drôavnih organa, MaÎarska stvarali i dali svoj doprinos kulturi, ali akademija nauka i umetnosti. ·emo to ipak pokuïati, radi uvida u Zahvaljuju·i ovim reformama, ubrzano bogatu umetni„ku riznicu tog doba. Kada su se razvijale nauka i umetnost ïirom je re„ o knjiôevnosti, meÎu najzna„ajnije zemlje, pa i na prostorima danaïnje Vojvo- stvaraoce onoga vremena spadaju: Mor dine. Krajem XIX i po„etkom XX veka Jokai (JÓkai MÓr, koga je ordenom za pojavilo se nekoliko svetski priznatih stvaralaïtvo odlikovao srpski kralj Alek- pronalazaka koji se i danas koriste. Na sandar Obrenovi·), Kalman Miksat primer, Tivadar Puïkaï 1877. godine (Miksz‹th K‹lm‹n), Endre Adi (Ady izumeo je telefonsku centralu, Donat Endre), Ferenc Herceg (Herczegh Fer- Banki 1892. godine karburator, a enc - roÎen u Vrïcu), Suboti„ani Deôe po„etkom XX veka Kalman Kando kon- Kostolanji (Kosztol‹nyi Dezs) i Geza 82 ISTORIJA NARODA VOJVODINE U DUGOM DEVETNAESTOM VEKU (1790-1914)

√at (Cs‹th G‰za), zatim Àura Jakïi·, i graÎevinarstvo, prvenstveno porodi„nih 9. DRUáTVO, PRIVREDA, Jovan Jovanovi· Zmaj, Laza Kosti·, i najamnih zgrada i vila. OBRAZOVANJE I KULTURA Stevan Sremac, Jovan Sterija Na podru„ju danaïnje Vojvodine u dru- Popovi·... Kada su slikari u pitanju ne goj polovini XIX veka, naro„ito u nekim moôemo zaobi·i: Uroïa Predi·a, Paju gradskim sredinama, kao ïto su Novi Sad, Jovanovi·, Mihalja Munka„ija Subotca, Sombor, Veliki Be„kerek, Vrïac, (Munk‹csi Mih‹ly), Franca Ajzenhuta Ruma i Zemun, bio je razvijen specifi„an (Eisenhut Ferencz), Mora Tana (Th‹n vid druïtvenog i kulturnog ôivota. Svako MÓr) i Karolja Jakobija (Jakobey ve·e naselje imalo je svoja „itala„ka i K‹roly)... Iz sfere muzi„ke umetnosti tog peva„ka druïtva, graÎanske kasine, vremena svakako moramo pomenuti: staleïka i sportska udruôenja (kao strel- Petra Konjovi·a, Josifa Marinkovi·a, ja„ko udruôenje u Novom Sadu ili vatro- Isidora Baji·a, Belu Bartok (BartÓk gasna druïtva). Organizovanost ovih lolal- B‰la) i Zoltana Kodalja (Kod‹ly nih udruôenja umnogome je zavisilo od Zolt‹n)... ekonomske snage osniva„a. Osim verskih U poslednjim decenijama XIX i prvoj udruôenja, u tom radoblju javljaju se i prva deceniji XX veka podru„je danaïnje ôenska i staleïka udruôenja raznih zani- Vojvodine umnogome je promenilo manja i radniïtva. izgled. Ve·ina gradova u Vojvodini ve· Skoro svako naselje imalo je svoj lokalni tada je imala skoro potpuno organizo- list i „asopis, naj„eï·e na nema„kom, srp- vanu urbanu strukturu u kojoj je prazan skom i maÎarskom jeziku. U tom domenu prostor popunjavan izgradnjom velikim prednja„ilo je nema„ko stanovniïtvo, javnih i upravnih zgrada. Razvoj kul- meÎu kojem je bilo najviïe ïtampara. turnih, prosvetnih i javnih funkcija pratila Taj period karakteriïe i prva pojava i je i izgradnja kapitalnih drôavnih i privat- brzo ïirenje razglednica, kao vida poï- nih objekata. Pored drôave, velikom tanske komunikacije. Sa njih se danas napretku graÎevinarstva zna„ajno dopri- moôe rekonstruisati nekadaïnji izgled nosi i uve·an privatni kapital, podizanjem naïih naselja u Vojvodini. stambeno-poslovnih palata, kreditnih i Svi saôeto prikazani primeri iz privrede, bankarskih ustanova. nauke, umetnosti , kao i iz obrazovanja i Drôava, kao glavni investitor kapitalnih opïte kulture, samo ukazuju na potenci- objekata, ulagala je u izgradnju gradskih jale ovog podneblja, a ïire gledano na ku·a i upravnih zgrada, ïkolskih i bol- mogu·nosti postizanja zna„ajnih rezultata ni„kih objekata, dok je lokalna vlast slo- i napretka svih naroda koji su ôiveli i ôive bodnih kraljevskih gradova finansirala na podru„ju danaïnje Vojvodine. Eko- izgradnju razli„itih graÎevina, nekada „ak nomski razvoj Austro-Ugarske bio je od i stambenog karaktera. Novi sloj gra- koristi svim narodima koji su ôiveli u njoj, Îanske klase takoÎe je ulagao u izgradnju ïto dokazuju navedena dostignu·a.

83 KOLIKO SE POZNAJEMO

istog arhitekte. MeÎu brojne zna„ajne graÎe- GRADOVI vine podignute u XIX i u prvim decenijama XX veka svrstavaju se: zgrada Sudske palate, koju je projektovao arhitekta Àula Vagner (1898- 1900), zgrada Centralnog kreditnog zavoda NOVI SAD (1896), zgrada Srpske gimnazije (1900) i (NOVI SAD / ’JVIDƒK / NOVÿ SAD) Vladi„anski dvor (1901). Sve tri zgrade graÎe- ne su prema projektu arhitekte Vladimira Temelji danaïnjeg grada postavljeni su kra- Nikoli·a. Izuzetno zna„ajna je i zgrada u kojoj jem XVII veka, kada je na levoj obali Dunava, je danas smeïtena Matica srpska, graÎena preko puta Petrovaradinske tvrÎave, podignu- prema projektu Mom„ila Tapavice (1912), a to utvrÎenje, mostobran, vojni„ko-zanatlijsko ina„e je zaduôbina dobrotvorke Marije naselje Srba grani„ara, koje je najpre nazvano Trandafi l. Staro jezgro grada krasi i zgrada Racko selo, zatim Racki grad, a potom Platoneuma iz XVIII veka (zaduôbina vladike Petovaradinski ïanac. Platona Atanackovi·a), a od graÎevina Zahvaljuju·i mnogim trgovcima i zanatlija- nastalih u XX veku svakako je najmonumental- ma, koji su se s vremenom naseljavali na ovo nija zgrada Dunavske banovine (Bela banovina podru„je, kao i povoljnom geografskom polo- ili Ba„ka poga„a), graÎena izmeÎu 1936. i ôaju, ovo naselje je veoma brzo postalo vojni- 1939, po projektu Dragiïe Braïovana. Od „ki, privredni i kulturni centar Srba. Nakon sakralnih objekata, najstarija pravoslavna 1716. godine naseli·e ga Nemci iz Bavarske i bogomolja u Novom Sadu je Nikolajevska Austrije, a od 1739. godine Grci, Jevreji, crkva (pominje se ve· 1730), zatim Jermenska Jermeni i drugi narodi. Ukazom carice Marije (1746), koja je poruïena 1965, Saborna crkva Terezije od 1. Februara 1748. godine, sv. ÀorÎa iz XVIII veka, Uspenska (1765-1774), Petrovaradinski ïanac postaje slobodni kral- Almaïka crkva (1797-1808), grkokatoli„ka jevski grad, sa svopstvenim pe„atom i grbom. (1822) i sinagoga (1909). Od tada se naziva Neoplanta, Neusatz i Privredni procvat uticao je i na brôi razvoj Ujvid‰k, a Srbi su ove nazive preveli kao Novi prosvete i druïtvenog ôivota grada. Tako ·e u Sad. Novom Sadu biti osnovana Srpska pravoslavna Grad se ubrzano razvijao u svakom pogledu, gimnazija (1810), Srpska „itaonica (1845), a pravi procvat doôiveo je u drugoj polovini Srpsko narodno pozoriïte (1861), a tokom XIX veka, pa je s razlogom „esto nazivan ïezdesetih godina XIX veka u gradu aktivno Srpskom Atinom ili Rackim Parizom. Pored rade mnogobrojna kulturna druïtva i druge niza manufakturnih zanatskih radionica, druïtvene organizacije pripadnika svih naroda trgovinskih radnji, gostionica i kafana, Novi na ovom prostoru. Sad je joï od 1770. godine imao svilaru i dve pivare, fabriku tekstila (1846), prvi parni mlin Petrovaradinska tvrÎava (1855), crepanu (1847), sir·etanu, fabriku Sa desne strane Dunava podignuta je poljoprivrednih maïina. Prvi putni„ki voz iz Petrovaradinska tvrÎava u periodu od 1692. do Subotice stigao je u Novi Sad 5. marta 1883. 1780. godine, po fortifi kacijskom sistemu fran- godine. Iste godine izgraÎen je i ôelezni„ki cuskog vojnog arhitekte markiza Sebastijana most preko Dunava. Elektri„na centrala Vobana. Zbog viïestrukog zna„aja, nazvana je izgraÎena je 1910. godine, elektri„ni tramvaj je Gibraltar na Dunavu. prvi put proïao gradom 1911, a autobuski sao- Povoljan poloôaj stene na kojoj je tvrÎava, bra·aj uveden je 1930. godine. prepoznali su mnogi narodi koji su se na ovom Privredni razvoj grada, dao je po„etni impuls podru„ju smenjivali tokom dugog civilizacij- razvoju graÎanstva koje je postalo nosilac skog razvoja (Kelti, Rimljani, Vizantijci, Ma- celokupnog duhovnog i kulturnog razvoja. U Îari, Srbi, Turci) gradili su tu svoja utvrÎenja, Novom Sadu se grade velelepne privatne o „emu svedo„e arheoloïki nalazi koji poti„u ku·e, ali i javni objekti koji i danas ukraïavaju „ak iz mlaÎeg kamenog doba. Izgradnju ovog staro jezgro grada. Pravi arhitektonski dragulji vojnog kolosa zapo„eo je austrijski car Leo- koji krase danaïnji Trg Sobode su Gradska pold I, a zavrïio je car Josif II. Prvi plan grad- ku·a podignuta 1894, prema projektu arhitek- nje dao je inôenjerski pukovnik Kajzerfeld, a te ÀerÎa Molnara i rimokatoli„ka crkva drugi, geograf i arhitekta grof LuiÎi Ferdi- Sveto Ime Marijino (1896), prema projektu nand Marsilji (Luigi Ferdinand Marsigli).

84 GRADOVI

Prva posada iz 1702. godine bila je sa„injena 1882) u kojoj se „uva poznata slika Ferenca od „ete maÎarskih husara i odreda srpskih Ajzenhuta Bitka kod Sente. Gradska ku·a sazi- hajduka. dana je na mestu nekadaïnjeg kaïtela grofa U Prvom i Drugom svetskom ratu bila je Jovana Brankovi·a (1842). vojni garnizon, a od 1951. godine postaje civil- Sombor je joï od XVIII veka poznat po ni objekat koji se i danas koristi za kulturne, veoma razvijenom ïkolstvu. Ve· 1759. godine umetni„ke, turisti„ke iugostiteljske svrhe. u gradu je radila „etvororazredna ïkola sred- njoïkolskog tipa, koju je osnovala srpska pravoslavna crkvena opïtina. Od 1763. godine SOMBOR Gramatikalna ïkola, na srpskom i gr„kom jeziku osnovana je 1767. godine, a od 1778. (SOMBOR / SOMBOR / ZOMBOR / godine radi u„iteljska ïkola í Norma, koju je ZOMBOR) osnovao Avram Mrazovi·. U Sombor je 1816. godine iz Sentandreje preseljena Srpska Nalazi se u severozapadnom delu Vojvo- u„iteljska ïkola-preparandija. dine, na Velikom kanalu Bezdan-Be„ej i na Druïtveni ôivot u Somboru bio je dosta vodoraskrï·u kanala Dunav-Tisa-Dunav. razvijen ve· po„etkom XIX veka. Jedna od Nastao je izmeÎu XII i XIII veka, na jednom od najstarijih maÎarskih kasina osnovana je upra- ostrva u spletu mo„vara reke Mostonge. vo u Somboru (1844), a godinu dana kasnije Osnovao ga je jedan od ugarskih kraljeva po„ela je sa radom i prva srpska „itaonica. (pretpostavlja se da je to bio kralj Iïtvan, sin Narodno pozoriïte u Somboru osnovano je Bele IV) i da najverovatnije od tada nosi naziv 1882. godine. Sent Mihalj. Od XIV veka nalazi se u posedu Iz ovog ôivopisnog ba„kog grada poti„u plemi·ke porodice Cobor. Ugarski kralj mnoge zna„ajne li„nosti iz javnog, kulturnog i Matija Korvin dozvolio je ovoj porodici da politi„kog ôivota. MeÎu njima su knjiôevnik 1469. godine podigne utvrÎenje radi zaïtite od Veljko Petrovi· i slikar Milan Konjovi·. Turaka, ali su ga Turci ipak osvojili 1541. godine. Tadaïnje naselje, od 1543. godine po- znato pod nazivom Sombor, pripalo je budim- skom vilajetu i nalazilo se pod turskom vlaï·u SUBOTICA sve do 1687, kada je uïlo u sastav Habzburïke (SUBOTICA / SUBOTICA / SZABADKA) monarhije. Sombor je imao status vojni„ke varoïi od 1717. do 1745. godine, kada je razvo- Stari panonski grad, kroz istoriju poznat kao ja„en i stavljen pod ôupanijsku vlast. Povelju najve·e selo Evrope, danas je vaôan privredni i slobodnog kraljevskog grada stekao je 1749, a kulturni centar, raskrsnica iz koje se ra„vaju srediïte Ba„ko-Bodroïke ôupanije postao pruge u sedam pravaca, a drumski saobra·aj je1786. godine. se ukrïta iz pet pravaca.U pisanim dokumenti- Stanovniïtvo Sombora „inili su Bunjevci, ma prvi put se pominje 1391. godine pod MaÎari, Nemci, Srbi i Jevreji. Jedna od nazivom Zabatka, a pretpostavlja se da je kao osnovnih privrednih grana u gradu bila je utvrÎenje podigao ugarski kralj Bela IV zemljoradnja, ali su nakon 1749. godine po„etkom XIII veka. Od 1439. godine naselje stvoreni bolji uslovi i za razvoj zanatstva i se nalazilo u posedu Janoïa Hunjadija. Od trgovine. Tako ·e tridesetih godina XIX veka u tada je grad promenio viïe feudalnih gospo- Somboru raditi pivara, tekstilna tvornica, mli- dara, a poslednji, pre pada pod tursku vlast novi i niz manufakturnih zanatskih radionica. (1541), bili su iz porodice Terek (TÒrÒk). ãelezni„ku vezu sa Segedinom grad je dobio Nakon osloboÎenja od Turaka (1686), 1869. godine, a elektri„nu centralu 1905. Suboticu naseljavaju Bunjevci i Srbi, a sredi- godine. Ve· krajem XIX veka, intenzivno je nom XVIII veka MaÎari, Nemci, Slovaci, sprovoÎeno ozelenjavanje Sombora, po kome Jevreji... Grad je 1743. godine dobio status je on, pored „uvenih fi jakera, prepoznatljiv i privilegovanog trgoviïta i naziv Szent Maria, a danas. Svojevrsno obeleôje grada su svakako i od 1779. godine status slobodnog kraljevskog pojedine zna„ajne graÎevine kao ïto su ãupni grada i novi naziv - Maria Theresiopolis. Od dvor (1743), rimokatoli„ka crkva Svetog trojst- 1845. godine grad ima danaïnji naziv Subotica va (1763), srpska Velika saborna crkva posve·e- (Szabadka). na Jovanu Prete„i (1790), ôupanijska zgrada Po broju stanovnika Subotica je bila jedan (izgraÎena 1808, a danaïnji izgled dobila je od najve·ih gradova u Ugarskoj. Od druge

85 KOLIKO SE POZNAJEMO

polovine XIX do po„etka XX veka bila je na ïnjim nazivom prvi put se pominje po„etkom tre·em mestu u Ugarskoj, odmah posle XVIII veka. Budimpeïte i Segedina. Pored znatno razvi- Pan„evo je palo pod tursku vlast 1552. jenog zanatsva, u Subotici se poslednjih godine i bilo je u sastavu Temiïvarskog decenija XIX veka javljaju i prvi oblici moderne sandôaka sve do 1716. godine, kada ga osvaja industrije. Bila je to ciglana koju je osnovao austrijski grof Klaudije Florimund Mersi. Titus Ma„kovi· (1879), fabrika ïpiritusa To je istovremeno bio i kraj turske vladavine u (1880), livnica, fabnrika soda-vode, ïeïira, fa- Banatu, koji od tada ulazi u sastav Habzburïke brika veïta„kih Îubriva (1906)... U Subotici je monarhije. U to vreme Srbi iz okoline Temi- od 1869. godine uveden ôelezni„ki saobra·aj, a ïvara naseljavaju se u Pan„evo i osnivaju 1887. Godine izgraÎena je moderna ôelezni„ka sadaïnju Gornju varoï, a istovremeno dolaze i stanica. Prvi tramvaj proïao je od grada do Nemci, koji formiraju Donju varoï. Za vreme Pali·a 1896. godine. Tokom intenzivnog razvoja grada u XIX i Vojne granice, Pan„evo je bilo srediïte po„etkom XX veka, u Subotici je podignuto Dvanaestog nema„ko-banatskog grani„arskog nekoliko desetina impozantnih zdanja. MeÎu puka, sve do 1871. godine, kada je pripojeno njima svakako dominira secesijska palata Ugarskoj i uïlo u sastav Torontalske ôupanije. arhitekte Ferenca Rajhla (1904), Gimnazija i Status slobodnog grani„arskog komuniteta Nacionalna kasina (danas: Gradska bibliote- dobilo je 1794. godine. Bio je to period privre- ka), dela istog arhitekte. Jedna od najstarijih dnog razvoja grada o „emu svedo„i i podatak graÎevina je srpska pravoslavna crkva (1725). da je ve· 1722. godine tu osnovano najstarije Prvi hotel u gradu i zgrada pozoriïta nalazili su industrijsko preduze·e u Vojvodini - pivara se u monumentalnom objektu podignutom (kasnije poznata kao Vajfertova pivara). 1853/54. godine. Naro„iti zna„aj ima rimoka- Pan„evo je ve· u XVIII veku bilo napredna toli„ka katedrala sv. Terezije Avilske (1797). varoï, ali je pravi privredni procvat dostiglo tek Od 1902. godine suboti„ki Jevreji imaju svoju u XIX veku. Tada se ubrzano razvija industrija, sinagogu, graÎenu u secesijskom stilu. kako prehrambena (klanica (1838, uljara 1846, U Subotici je radila jedna od najstarijih gim- prvi parni mlin 1843), tako i industrija graÎe- nazija u Vojvodini, koja nastavlja tradiciju sred- vinskog materijala (livnica, fabrika skroba...) nje ïkole osnovane 1747. godine. U njoj je Plovidba Dunavom imala je zna„ajnu ulogu u osnovana i prva visokoobrazovna ustanova í privrednom razvoju grada. Prva plovidbena Pravni fakultet (1920). linija od Pan„eva do Zemuna otvorena je 1850. Poseban zna„aj, kako za privredu, tako i za godine. Prva ôeljezni„ka pruga povezivala je kulturu grada, oduvek je imalo Pali·ko jezero, grad sa Be„kerekom (1894), a od 1896. godine koje se nalazi u neposrednoj blizini grada. i sa Vrïcem. Iste godine postavljena je i prva telefonska centrala, dok je telegrafska stanica u Pan„evu radila joï od 1860. godine. Krajem PAN√EVO XIX veka grad je imao nekoliko brodskih saobra·ajnih preduze·a. (PAN^EVO / PANCSOVA) Pan„evo je postalo privredni i kulturni centar juônog Banata. Grade se reprezentativni Pan„evo se nalazi u juônom Banatu, na obali privatni i javni objekti u neoklasicisti„kom i reke Tamiï i jedan je od najve·ih gradova u neobaroknom stilu koji i danas krase staro jez- Vojvodini. Brojni arheoloïki lokaliteti u nje- gro ovog grada. Izuzetnog kulturnoíistorij- govoj uôoj okolini svedo„e o dugoj proïlosti skog zna„aja je svakako Preobraôenska crkva ovog naselja. Na mestu danaïnjeg Pan„eva (1878) graÎena prema projektu Svetozara ôiveli su: Da„ani, Sarmati, Jazigi i Rimljani. Iva„kovi·a. Ikonostas crkve oslikao je Uroï Nakon Velike seobe naroda tu se naseljavaju Predi· (1911), dok su kompozicije na svodu i Gepidi, Avari i Sloveni, a od X veka MaÎari i zidovima delo Stevana Aleksi·a. U ovom Srbi. Tada po„inje formiranje danaïnjeg nase- gradu nalazi se i Uspenska crkva, „iji je ikono- lja koje se za vreme Arpadovi·a zvalo Panuka, stas delo bra·e Jani·a iz Arada, dok je ikone a kasnije se u nekim dokumentima i zapisima slikao Konstantil Danil. Nedaleko od Pan- putopisaca pominje kao Panucea, Pano„a, „eva je i manastir Vojlovica, koji je po predanju Pan„el, Panzova, Paj„ova i √omva. Pod dana- podignut 1383. godine.

86 GRADOVI

Privredni razvoj grada omogu·io je brôi izgraÎena je 1820. godine prema projektu razvoj prosvete i bogat druïtveni ôivot. Srpsko Josifa Fiïera, a danaïnji neobarokni izgled peva„ko druïtvo, osnovano 1839. godine, bilo je dobila je zahvaljuju·i arhitektama Àuli nosilac mnogih kulturnih sadrôaja u gradu. Portoïu (P‹rtos Gyula) i Edenu Lehneru HorovoÎa druïtva Nikola Àurkovi· organi- (Lechner —dÒn). Rimokatoli„ka katedrala zovao je prvo diletantsko pozoriïno druïtvo. izgraÎena je 1868. godine u neoromanti„nom Zna„ajna li„nost za kulturni razvoj grada stilu prema projektu Stevana ÀorÎevi·a. svakako je pesnik i prota Vasa ãivkovi·. U Zgradu Trgova„ke akademije Be„kerek je Pan„evu je u to vreme radilo nekoliko ïkola dobio 1892, a Narodnog muzeja 1893. godine. (Matemati„ka, Povtorna i Drôavna muïka gra- Prepoznatljiv ambijent grada „ine: Mali most Îanska ïkola), a Jovan Popovi· pokre·e i po- (1904), zgrada suda na obali Begeja (1908), znati list Pan„evac (1869). Pored spomenutih podignuta prema projektu áandora Ajnera i li„nosti vezanih za istoriju Pan„eva trebalo bi Markusa Rimera, reformatska crkva (1891) da spomenemo pesnika Milana ¡ur„ina i u gotskom stilu, delo arhitekte Zaboreckog, komprzitora Petra Kran„evi·a. Uspenska crkva (1746) i Vavedenski hram ili Gradnuli„ka crkva (1777). Pored navedenih graÎevina, grad je imao „itav niz ureÎenih ZRENJANIN kupaliïta, a od 1854. godine ima i pliva„ku ïkolu Leopolda Rozenfelda. Od 1877. godine (ZREWANIN / NAGYBECSKEREK / svojevrsno obeleôje grada je Veliki most, poz- ZREÕANIN / ZRENIANIN) nat kao Ajfelova ·uprija (opevan u pesmi √etirØ konja debela). Najstariji pisani podaci o istoriji ovog grada Kao grad, koji je posle Temiïvara imao poti„u iz prvih decenija XIV veka, kada je malo najve·i broj stanovnika u Tamiïkom Banatu, selo Be„kerek bilo naseljeno Srbima i Veliki Be„kerek se brzo razvijao u oblasti MaÎarima. Kao varoï prvi put se pominje prosvete i obrazovanja. Pored osnovnih ïkola 1422. godine. Tokom XV veka naselje je bilo u imao je ãensku „etvororazrednu viïu narodnu posedu MaÎara i srpskih despota. Tada je ïkolu (1880), Muïku graÎansku ïkolu (1890), izgraÎena i Be„kere„ka tvrÎava. Pod turskom Drôavnu relnu gimnaziju (1846), kao i neko- vlaï·u bio je od 1551. do 1718. godine. U to liko stru„nih ïkola. Druïtveni ôivot grada bio vreme grad se sastojao iz dva posebna naselja je razvijen ve· prvih decenija XIX veka o „emu - varoïi Be„kereka i sela Gradne Ulice. U novi- svedo„i i podatak da je ve· 1833. godine osno- joj istoriji zvani„ni nazivi ovog naselja bili su: vana maÎarska kasina, prva na ovim prostori- Grossbecskerek, Nagybecskerek ili Veliki ma. Prva amaterska pozoriïna predstava Be„kerek. Od 1935. godine nosio je naziv prikazana je 1788. godine, a zgrada pozoriïta Petrovgrad (po kralju Petru I KaraÎorÎe- podignuta je 1839. godine. Prvi javni koncert u vi·u), a od 1946. godine Zrenjanin (po narod- gradu odrôan je 1867. godine. nom heroju ãarku Zrenjaninu). MeÎu zna„ajnim li„nostima vezanih za kul- Nakon osloboÎenja od turske vlasti Banat je turnu istoriju grada nalaze se knjiôevnici stavljen pod upravu Be„kog dvora. Opusto- Aleksandar Sandi·, Todor Manojlovi·, ïenu zemlju naselili su Srbi i Nemci, a neïto Vladimir Kolarov í Ko„a i drugi. kasnije i Rumuni, Italijani, Francuzi i ápanci, koji su ovaj grad nazvali Novom Barselonom. Status slobodnog kraljevskog grada dobio je 1778, a od naredne godine Be„kerek je postao VRáAC srediïte Torontalske ôupanije. Tokom XVIII (VR[AC / VRáAC / VERSEC / VΩRSEŸ) veka razvija se u jak privredni centar. Prva pivara u gradu osnovana je 1745. godine, a kra- Stari banatski grad karakteristi„an je po svo- jem XIX veka Be„kerek je imao mnogo indus- joj ôivopisnoj okolini, vinogorju i kulturnim trijskih preduze·a: Pivara Lazara DunÎerskog, znamenitostima. Nalazi se u podnoôju Vrïa- Srpska fabrika tepiha Lazar DunÎerski, Tvor- „kih planina, nedaleko od Deliblatske peï„are. nica i rafi nerija ïpiritusa, nekoliko parnih mli- Bogata arheoloïka nalaziïta na ïirem podru„ju nova, tri ciglane itd. Veoma zna„ajno za grad grada svedo„e o prisustvu mnogih naroda koji bilo je podizanje elektri„ne centrale (1896). su se tokom vekova smenjivali na mestu Krajem XIX veka u Be„kereku je podignuto danaïnjeg naselja: Kelti, Da„ani, Rimljani, nekoliko zna„ajnih graÎevina. Gradska ku·a Sarmati, Avari, a u IX veku Sloveni. Danaïnje

87 KOLIKO SE POZNAJEMO

naselje nastalo je po„etkom XV veka od kada Kulturni razvoj Vrïca odvijao se u skladu sa poti„u i prvi zapisi. Ugarski kralj ãigmund privrednim razvitkom grada i procesom nas- pominje ga kao Podvrïac (mesto pod vrhom). tanka graÎanstva u njemu. Ovaj grad ima dugu Staro naselje podignuto je u podnoôju brda tradiciju u razvoju prosvete i obrazovanja. Prva Kula, na kojem je najverovatnije despot ÀuraÎ latinska gimnazija-gramatikalna ïkola po„ela Brankovi· podigao tvrÎavu, nakon prvog je sa radom 1790. godine, a 1868. godine osno- pada Smedereva (1439). Od nje je danas sa„u- vana je realna gimnazija. U„iteljska ïkola radi- vana samo jedna kula, koja predstavlja simbol la je u periodu od 1852. do 1871. godine, a od grada i zbog koje je Vrïac dugo bio poznat kao 1859. godine muzi„ka skola. Ve· pedesetih grad pod Kulom. Grad je bio pod turskom godina XIX veka zabeleôena su brojna gosto- vlaï·u od 1552. do 1717. godine, kada je uïao vanja raznih diletantskih pozoriïnih trupa iz u sastav Tamiïkog Banata. Srediïte Vrïa„kog svih delova Habzburïke monarhije, a u drugoj distrikta postao je 1718. godine. Od tada se polovini XIX veka u gradu je radilo mnogo kul- menja i etni„ka slika grada; kolonizuju se turnih druïtava, „itaonica i raznih druïtvenih Nemci, a masovno ga naseljavaju i Rumuni. organizacija pripadnika svih naroda koji su Formirani su srpski i nema„ki deo grada, koji ôiveli u ovom gradu. su 1794. godine spojeni u jednu administra- Iz Vrïca poti„u mnogi kulturni i javni radni- tivnu celinu. ci, a meÎu njima su slikar Paja Jovanovi· i Status slobodnog kraljevskog grada Vrïac je pisac i dramaturg Jovan Sterija Popovi·. dobio 1817. godine, od kada po„inje njegov ubrzani privredni razvoj. Ipak, razvoj je bio znatno intenzivniji tek u drugoj polovini XVIII KIKINDA i po„etkom XIX veka. Tada su najrazvijenije (KIKINDA / NAGYKIKINDA) privredne grane bile zanatstvo, trgovina, vinogradarstvo, ratarstvo i sto„arstvo. Krajem XIX Kikinda je najve·i grad severnog Banata. veka vrïa„ko stanovniïtvo se najviïe bavilo Brojni arheoloïki nalazi svedo„e o prisustvu vinogradarstvom (oko 60% stanovniïtva), a drevnih civilizacija nekoliko naroda na pros- vrïa„ko vinogorje bilo je u to vreme najpros- toru grada i njegove uôe okoline. tranije u Evropi. Zanatstvo je u ovom gradu Pod nazivom NaÎ Kekenj Kikinda se prvi bilo znatno zastupljeno joï u srednjem veku, put pominje 1423. godine kao posed ugarskog ali je najve·i zamah u razvoju vrïa„kih zanata vladara . Kasnije je promenila neko- nastupio posle 1817. godine. Tada je grad imao Zigmunda 13 esnafa i preko 6o raznih zanata, a 1880. liko gospodara, a jedno vreme je bila u posedu godine zabeleôena je 1.161 zanatska radionica. srpskog despota ÀorÎa Brankovi·a. Pod Za„eci industrije javljaju se ve· u XVIII veku. turskom vlaï·u je od 1551. do 1716. godine. Osniva se industrija svile (tridesetih godina Ukidanjem Potisko-Pomoriïke vojne granice XVIII veka), piva (1742), mlinarska industrija, srpsko stanovniïtvo iz Semlaka, Nadlaka i fabrike sir·eta, ïpiritusa i ôestokih pi·a. U dru- √anada 1751. godine naselilo je prostor goj polovini XIX veka nastaje nekoliko deseti- danaïnje Kikinde, koji je tada bio pusta na fabrika i radionica tekstilne, prehrambene, baruïtina. Pored Srba, naseljavaju se Nemci, hemijske, metalne, drvne industrije, itd. MaÎari i Jevreji. Uporni KikinÎani uspeli su da Privredni razvoj Vrïca ubrzao je urbanizaci- se izbore za svoj privilegovani status, osnivaju grada i razvoj graditeljstva. Najstarija ku·a u njem Velikokikindskog diïtrikta (1774í1876), gradu poznata kao Stara apoteka (Apoteka na koji je nakon ukidanja, priklju„en Torontalskoj stepenicama), izgraÎena je polovinom XVIII ôupaniji sa sediïtem u Velikom Be„kereku. veka, kao i barokna zgrada Dva piïtolja. Za slobodnu kraljevsku varoï Kikinda je Vladi„anski dvor je 1759. godine podigao vladi- proglaïena 1893. godine. Po„eci industrije u ka Jovan ÀorÎevi·. U njemu je smeïtena gradu datiraju iz druge polovine XIX veka, a zbirka portreta i ikona, dela Teodora Kra- njeno stanovniïtvo se u to vreme, pre svega „una, Jakova Orfelina, Teodora Ili·a √eï- bavilo poljoprivredom (oko 80%). U gradu je ljara, Arse Teodorovi·a. Saborna crkva po- otvorena ciglana Mesaroï (1864), i ciglana Bon sve·ena sv. Nikoli izgraÎena je 1785. Godine u (1867). One „ine osnovicu budu·e industrije baroknom stilu. U njoj su ikone koje je radio graÎevinskog materijala Toza Markovi·. U to Nikola Neïkovi·, kao i dve slike Paje Jova- vreme osnivaju se i prvi mlinovi (prvi je po„eo novi·a. Od sakralnih objekata zna„ajna je i sa radom 1869), sedamdesetih godina XIX rimokatoli„ka crkva sv. Gerharda (1860-1863). veka otvorena je radionica za preradu

88 GRADOVI

uljaíolajnica. Krajem XIX veka podignuta je punosti su ga uniïtili Huni (441), a zatim Avari Fabrika leda, a po„etkom XX veka po„inju da i Sloveni (582). rade fabrika skroba (1905), sir·eta (1909), za Od 1180. godine Mitrovica je pod ugarskom, izradu pe·i (1911) i dve fabrike nameïtaja. a od 1529. godine, pod turskom vlaï·u. U sas- Elektri„na centrala izgraÎena je 1906. godine. tav Habzburïke monarhije uïla je 1718. Od znamenitih arhitektonskih ostvarenja u godine. Od sredine XVIII veka Mitrovica je Kikindi zna„ajno je spomenuti pravoslavnu srediïte IX petrovaradinskog grani„arskog crkvu, „iji je ikonostats oslikao krajem XVIII puka. Status slobodnog grani„arskog komu- veka Teodor Ili· √eïljar, zgradu Magistrata niteta dobila je 1763. godine. Od tada po„inje Distrikta velikokikindskog (1836-1839) i suva„u njen brôi ekonomski razvoj, ïto je dovelo do (Pferde M˜hle, sagraÎena 1897), koja je danas promene socijalne i etni„ke slike grada; dose- jedina sa„uvana suva„a u Vojvodini. ljava se ve·i broj Hrvata, MaÎara, Rusina, Kulturno-prosvetni ôivot u Kikindi inten- Nemaca, Jevreja. zivno se razvijao od „etrdesetih godina XIX Do brôeg privrednog razvoja grada dolazi u veka. Osnivaju se kulturna druïtva, „itaonice, drugoj polovini XIX veka, a zapisi iz 1888. javljaju se za„eci pozoriïne delatnosti. Naro- godine govore da je u Mitrovici radilo 108 „ito aktivno bilo je Druïtvo za negovanje mu- trgovina razli„itom robom. Posebno su bile zike Gusle (1878), koje je davalo snaôan impuls poznate manufakturne radnje najboljeg teksti- celokupnom kulturnom ôivotu grada i aktivno la. U to vreme bili su poznati i mitrova„ki va- je saraÎivalo sa tamoïnjim maÎarskim peva- ïari koji su se odrôavali pet puta godiïnje, na „kim druïtvom Dalarda i nema„kim Cecilija. odreÎene crkvene praznike. Industrija se Od 1781. do 1851. godine u gradu je radila la- razvijala prili„no sporo. Najstarije preduze·e u tinska ïkola, od 1858. do 1869. godine realka, gradu bila je pivara (1830). Prva pilana radila je da bi 1877. godine bila otvorena prva srednja od 1891. godine, a prva parna pilana í Franc ïkola - gimnazija. Prva srpska „itaonica u Ki- Gamirïek osnovana je 1899. godine. Od 1909. kindi osnovana je 1845. godine U ovom gradu godine u gradu postoji i fabrika nameïtaja. snimljena je fi lmska reportaôa sa veli„anstve- Najve·a istorijska znamenitost grada su nog predizbornog mitinga kikindskog kan- svakako arheoloïka nalaziïta. MeÎu njima je didata Mihajla Polita - Desan„i·a (1914). Kalvarija, na kojoj su tragovi najstarijeg naselja na teritoriji grada, zatim ostaci rimskog vodovoda, monumentalna anti„ka palata, Anti„ka ulica sa nizom trgova„kih radnji i radionica, Anti„ko kupatilo, Zgrada anti„ke SREMSKA MITROVICA ôitnice... Obilje pronaÎenog arheoloïkog mate- (SREMSKA MITROVICA / rijala „uva se u Muzeju Srema u Sremskoj SRIMSKA MITROVICA) Mitrovici, koji brine i o lapidarijumu, smeïte- nom u dvoriïtu zgrade Muzeja. Pored arhe- Sremska Mitrovica nalazi se na levoj obali oloïkih lokaliteta, zna„ajno obeleôje grada su Save i jedan je od najstarijih gradova u Evropi, Glavni trg ili ãitna pijaca iz XVIII veka sa sa istorijom dugom 7000. godina. Najpre je reprezentativnim objektima meÎu kojima se bila ilirskoíkeltski oppidum od drveta, zatim isti„u: pravoslavna crkva sv. Stefana (1794), anti„ki grad i prestonica careva, a kasnije sred- rimokatoli„ka crkva (1810), obe zidane u baro- njovekovna varoï, turska palanka, pukovsko knom stilu, kao i zdanje Srpskog doma (1895), grani„arsko mesto, zanatsko-trgova„ki grad i „iji je projektant arhitekta Vladimir Nikoli·. najzad, moderan srednjoevropski industrijski Mitrovica je u XIX veku imala razvijeno ïkol- grad. stvo. Postojale su dve nema„ke osnovne ïkole, Na prelazu izmeÎu dve ere nazivala se zatim Devoja„ka, Matemati„ka, Srpska naro- Sirmijum, a od XIII veka Civitas sancti dna ïkola i MaÎarska osnovna ïkola. Za vreme Demetri (Grad sv. Dimitrija). Za vreme vla- Vojne granice, u gradu je bila najzna„ajnija ne- davine rimskog cara Dioklecijana, Mitrovica ma„ka viïa ïkola Oberïul. Realna gimnazija je od 293. godine bila jedna od prestonica osnovana je 1838. godine. Rimskog carstva. Zato su u tom gradu bili Tokom XIX veka u gradu se osnivaju mnoga izgraÎeni: forum, amfi teatar, hramovi i vile, peva„ka druïtva, dobrotvorna i zanatska udru- hipodrom, nekoliko kupatila. Gotovo u pot- ôenja, gostuju pozoriïne diletantske trupe...

89 KOLIKO SE POZNAJEMO

SREMSKI KARLOVCI izgraÎen 1894. godine, prema prtojektu (SREMSKI KARLOVCI / SREMSKI Vladimira Nikoli·a. Isti arhitekta projekto- KARLOVCI) vao je u Karlovcima Bogoslovski seminar (1901), Crkveno-narodne fondove (1902), Barokni gradi·, na obroncima Fruïke gore i Stefaneum (1903). obali Dunava, bogate istorijske proïlosti, prvi Iako mala varoï, Karlovci su imali bogat kul- put se pominje kao tvrÎava Karom ili Karon turni i druïtveni ôivot ve· u XVIII veku. U„itelj (1308). Slovensko ime Karlovci prvi put je Emanuel Koza„inski je tu, sa u„enicima zabeleôeno 1533. godine. U srednjem veku na- latinske ïkole, odrôao prvu pozoriïnu pred- selje je pripadalo ugarskim plemi·kim poro- stavu na srpskom jeziku, Smrt cara Uroïa V dicama, od kojih je najpoznatija porodica (1736). Batori. TvrÎavu Karom sruïili su Turci (1521). Od tada, pa sve do kraja XVII veka, Karlovci su pod turskom vlaï·u. Prema najs- BELA CRKVA tarijem popisu iz 1702. godine, ve·inu stano- (BELA CRKVA / BELA CRKVA/ vniïtva „inili su Srbi, ali bilo je Hrvata i FEHƒRTEMPLOM/ BISERICA ALBæ) Nemaca. Ve· u XVIII veku ovde je radilo 60 trgovaca i zanatlija, a njihov broj je u nare- Naselje izmeÎu reka Dunava, Karaïa i dnom veku znatno porastao. Jedna od zlatonosne re„ice Nere, na obroncima osnovnih delatnosti Karlov„ana bilo je Karpata, prvi put se pominje kao mesto u vinogradarstvo i po proizvodnji vina bili su po- Kraïevskoj ôupaniji 1335. godine. Posle znati u Habzburïkoj monarhiji. Status slo- osloboÎenja Banata od turske vlasti, grof bodnog grani„arskog komuniteta stekli su Klaudije Florimund Mersi osnovao je Belu 1753. godine. Crkvu 1717. godine kao gradsko naselje Naziv ovog mesta vezan je za zna„ajne istori- Nemaca kolonista. Grad je dobio naziv po jske dogaÎaje koji su se odvijali u ovom delu staroj crkvici, koju su naïli prvi doseljenici i Evrope. Tako ·e Veliki be„ki rat (1683-1699), zvani„no je nazvan Vajskirhen (Weiskirchen). voÎen izmeÎu Austrije i Turske, biti okon„an Pored Nemaca, stanovniïtvo ovog naselja mirom 26. januara 1699. godine, koji je pot- „inili su Srbi i Rumuni. Trgo-vina je u XVIII i pisan upravo u Karlovcima. Na mestu sklapa- XIX veku bila u rukama Cincara, Srba i nja mirovnog ugovora sagraÎena je 1817. Rumuna, dok se nema„ko stanovniïtvo najviïe godine Kapela mira. bavilo vinogradarstvom. Za vreme Vojne Od po„etka XVIII veka, pa sve do 1918. granice, ovo mesto postalo je sediïte Vlaïko- godine, Sremski Karlovci bili su verski i kul- ilirskog-pukovskog okruga. Status slobodnog turni centar Srba u Vojvodini, a od 1713. grani„arskog komuniteta Bela Crkva je stekla godine sediïte srpske mitropolije. U ovoj 1777. godine. Iste godine tu je osnovana prva varoïi osnovana je Prva srpska gimnazija strelja„ka druôina u Vojvodini. (1791), a potom i Bogoslovija (1794, druga u pravoslavnom svetu). Naziv Karlovaca vezuje se za joï jedan istorijski dogaÎaj, a to je Majska RUMA skupïtina 1848. godine, kada je proglaïena Srpska Vojvodina, Josif Raja„i· izabran za (RUMA) patrijarha, a Karlova„ka mitropolija podignuta na nivo patrijarïije. U Sremskim Karlovcima Ruma se nalazi u zapadnom delu sremske odrôan je i Blagoveïtenski sabor (1861). ravnice i prvi put se pominje po„etkom XIV Barokni izgled, ste„en krajem XIX veka, veka, kada je na manstirskom groblju izgraÎe- Sremski Karlovci sa„uvali su do danas. Glavne na kapela 1323. godine pod nazivom Aratorlo, znamenitosti ove varoïi su: saborna pravoslav- kasnije Arpatoro. Pod nazivom Ruma naselje na crkva (1762) sa ikonostasom Jakova se prvi put pominje 1634. godine kada je bila Orfelina i Teodora Kra„una (1780) i zidnim srpsko selo sa dva kneza. Tada je Ruma bila slikama Paje Jovanovi·a, barokna „esma od pod turskom vlaï·u i pretpostavlja se da je ime crvenog kamena (poznata kao √etri lava, orijentalnog porekla. 1799), Magistrat (1811) i Gimnazija (1891). Nakon zavrïetka Austro-turskog rata 1699. Najmonumentalnija graÎevina u Sremskim godine, Srem je podeljen na dva dela, pa je Karlovcima je Patrijarïijski dvor sa kapelom, Ruma ostala u turskom delu sve do 1718. „iji je ikonostas oslikao Uroï Predi·. Dvor je godine. Tek nakon Poôareva„kog mira, Ruma

90 GRADOVI

se naïla pod vlaï·u Habsburgovaca. Po„etkom va se broj stanovnika koji se preteôno bavio XVIII veka ona je „isto srpsko naselje. U poljoprivredom i zanatstvom. narednom periodu broj stanovnika raste dose- U drugoj polovini XVIII veka Ruma je bila ljavanjem Srba i Nemaca. Sredinom XVIII varoïica u kojoj je postojala privatna srpska veka, kada po„inje plansko naseljavanje srednja ïkola, gimnazija, koja je radila od 1770. Nemaca po Sremu, u Rumu se doseljavaju 173 do 1787. godine. U tom periodu radila je i fra- nema„ke porodice. njeva„ka gimnazija, smeïtena u prvoj zgradi U XVIII veku baron Marko Peja„evi· je na na sprat u Rumi. U Rumi su tokom XVIII i XIX mestu danaïnje Rume izgradio novo sediïte veka podignuta tri pravoslavna hrama: svog vlastelinstva. Po„inje da se gradi novo Nikolajevski (1758), Vaznesenski (1761) i Svih urbano naselje, koje 1747. godine dobija status svetih (1840). slobodnog trgoviïta. U toku XIX veka pove·a-

* * *

91 KOLIKO SE POZNAJEMO

nalazi u Somboru, najve·a je slika istorijskog LI√NOSTI ôanra u Vojvodini, a nastala je povodom Milenijumske proslave 1896. godine.

1. Endre Adi (Ady Endre, 1877í1919) bio je 3. MiroslavíMika Anti· (1932-1986) bio je pesnik, liri„ar. Osnovnu ïkolu zavrïio je u rod- pesnik, prozni pisac, novinar, slikar, fi lmski nom Ermindsentu (ƒrdmindszent), dok je umetnik. U rodnom Mokrinu pohaÎao je gimnazijsko obrazovanje stekao u NaÎkarolju osnovnu ïkolu, a gimnaziju u Kikindi i (Nagyk‹roly) i Zilahu. Dve godine je sluïao Pan„evu. Studije je zapo„eo u Beogradu, a pravo u Debrecenu i Budimpeïti, te se najve·i deo ôivota proveo je u Novom Sadu. zaposlio kao „inovnik u sudu, a kasnije i u pri- Bio je novinar u listovima Pan„evac i Dnevnik vatnoj advokatskoj kancelariji. Od 1899. i urednik „asopisa Ritam koji se bavio dôezom godine objavljuje poeziju, a paralelno radi u i zabavnom muzikom. U stalnom tragalaïtvu mnogim novinskim redakcijama. Putuje po za razli„itim umetni„kim formama, najviïe je evropskim zemljama. Na jednom od putovanja ostao upam·en kao pesnik: Ispri„ano za pro- 1903. godine upoznaje Adelu Bril (Br˜ll Ad‰l) le·e, Plavo nebo, Nasmejani svet, Psovke Ledu, ôenu koja ·e odigrati zna„ajnu ulogu u neônosti, Koncert za 1001 bubanj, Mit o ptici, njegovom ôivotu. UreÎivao je napredni „asopis Plavi „uperak, Horoskop, Prva ljubav, Garavi Njugat (Nyugat) 1908. godine. Nezaboravne sokak... samo su delovi njegovog opusa. stihove objavio je u zbirci Nove pesme (’j Zajedno sa Ferencom Feherom napisao je Boje versek) izdatoj 1906. godine. Umro je u i re„i na srpskom i maÎarskom jeziku, a sa Budimpeïti, gde je i sahranjen. Nekrolog Janom Labatom izdao je dvojezi„nu antologiju povodom njegove smrti napisao je i Miloï vojvoÎanske poezije Rovina spieva, Raspevana Crnjanski. Mnogi vojvoÎanski gradovi imaju ravnica. Dobitnik je dve Nevenove nagrade, ulicu sa njegovim imenom. Goranove nagrade, Nagrade Sterijinog pozor- ja, Zlatne arene za fi lmski scenario, Nagrade 2. Franc Ajzenhut (Eisenhut Ferencz, osloboÎenja Vojvodine, nosilac je Ordena 1857í1903) slikar orijentalnih i istorijskih zasluga za narod i drugih priznanja. tema u stilu akademskog realizma. RoÎen je u Nema„koj Palaci (danas: Ba„ka Palanka) kao 4. Ivan Antunovi· (1815í1888), kalo„ki pripadnik tamnoïnjih podunavskih ávaba. kanonik, naslovni biskup bosonski, jedan od Maternji jezik bio mu je nema„ki, ali je te„no inicijatora zakasnelog preporoda meÎu govorio maÎarski i srpski. Predstavlja umet- ba„kim Bunjevcima, publicista i prozni pisac. nike koji su stvaralaïtvom i ôivotom bili vezani RoÎen je u Kunbaji (danaïnja MaÎarska), u za viïe nacija i drôava i „ija aktivnost se teïko plemi„koj porodici koja je tada sudskim sagledava zbog promena drôavnih granica i sporom izgubila svoje posede. Osnovnu ïkolu raspar„avanja umetni„kog korpusa. Drôavl- pohaÎao je u Aljmaïu, a gimnaziju u Subotici, janin Austrougarske monarhije, radom i ôivo- Kalo„i, Pe„uju i Segedinu. Teologiju je studi- tom bio je razapet izmeÎu umetni„kih centrara rao u Segedinu, Be„u i Kalo„i. Za sveïtenika je (Budimpeïte i Minhena) i rodnog mesta. zareÎen 1838. godine i od onda kre·e njegov Umetni„ko ïklovanje po„eo je u Budimpeïti, a uspon u sveïteni„koj hijerarhiji, sve do 1859. nastavio u Minhenu na Akademiji. Od 1883. Godine kada je izabran za kanonika, te 1876. godine redovno putuje sa drugim umetnicima godine kada ga je car imenovao naslovnim u predele Azije i severne Afrike, gde crpi biskupom bosonskim (tim „inom je postao inspiraciju za slike, koje dovrïava u minhen- „lan Gornjeg doma Ugarskog sabora). skom ateljeu. Izlaôe u Budimpeïti, Minhenu, Publicisti„ku dellatnost po„eo je 1870. godine Parizu i Madridu, a radove uglavnom prodaje kada je objavljen prvi broj Bunjeva„kih i u Engelskoj. Prvi veliki uspeh postiôe slikom ïoka„kih novina. Uspeh novina bio je manji Smrt Àul babe 1886. godine, za koju prvi meÎu nego ïto je o„ekivao, te je 1872. godine prestao maÎarskim umetnicima dobija Veliku zlatnu da objavljuje politi„ki list, ali je nastavio sa drôavnu medalju. Neka od njegovih vaônih izdavanjem lista za kulturu Bunjeva„ka i ïoka„- dela su: Narodno veselje u Kavkazu (nalazi se u ka vila, koji je do tada izlazio kao dodatak no- fondu Galerije Matice srpske u Novom Sadu), vina. Razo„aran neuspehom ovog projekta, Pred presudom i San (u Nacionalnoj galeriji u 1875. godine prepustio je list Bunjeva„ka i Budimpeïti). Slika Bitka kod Sente, koja se ïoka„ka vila Blaôu Modroïi·u, koji ga je

92 LI√NOSTI

objavljivao do 1876. godine. Kao sveïtenik bio 7. Endre Baj„i ãilinski (BajcsyíZsilinszky je snaôno vezan za katoli„ko shvatanje Endre, 1866í1944) bio je maÎarski pravnik i prosvetiteljstva, ïto je se vidi u njegovim politi„ar. Po„etkom tridesetih godina XX veka knjiôevnim i piblicisti„kim radovima. Neki od po„eo je sa iznoïenjem stavova protiv tadaïnje njegovih zna„ajnih radova su: pripovetka nema„ke politike. U knjizi Nacionalni radi- Odmetnik (o ôivotu Ignacija Martinovi·a), kalizam isti„e da je glavni cilj maÎarske romani u rukopisu Poslednji Gizdarev i Bariïa spoljne politike ostvarenje maÎarskoísrpsko- Kitkovi·, putopis Pou„ne iskrice i pou„ni tekst hrvatskog pomirenja, kao i maÎarskoísrpsko- Slavjan. Kada je re„ o bunjeva„kom preporodu hrvatske saradnje. Po„etkom februara 1940. najzna„ajnija je Razprava o podunavskih i poti- godine boravio je u Beogradu na sastanku sanskih Bunjevcih i áokcih, u kojoj je pokuïao ministara spoljnih poslova Balkana. Po nalogu da napiïe narodnu istoriju. Umro je u Kalo„i. Pala Telekija (Teleki P‹l), imao je zadatak da ispita da li na jugoslovenskoj strani postoji 5. Janoï Aranj (Arany J‹nos, 1817í1882) ôelja za maÎarskoíjugoslovenskim zbliôavan- bio je maÎarski pesnik, pored áandora Petefi jem. U knjizi Naïa sudbina i mesto u Evropi ja, najzna„ajniji predstavnik narodnja„kog (1941) insistira na balkanskoípodunavskoj pravca u maÎarskoj knjiôevnosti XIX veka. federaciji, tj. konfederaciji. Ve· 11. aprila 1941. Napisao je viïe zna„ajnih dela, a meÎu njima godine upu·uje protest Hortiju ïto je se posebno isti„e trilogija, ep o narodnom junaku Mikloïu Toldiju: Toldi, Toldeijeva MaÎarska napala Jugoslaviju. Raciju po„etkom ljubav, Toldijevo ve„e. Ovaj ep je na srpski jezik 1942. godine nazvao je pogronom. Hortiju je preveo Jovan Jovanovi· Zmaj (1858, 1870, pisao: U MaÎarskoj se odigralo, bez sudske pre- 1896), kao i njegovo delo Otmu Muranjgrada sude, masovno klanje sa punom odgovornoï·u (1878). Pored ovih ostvarenja, Aranj je poznat vojnika i ôandara, to je najne„ove„nije i najne- i po istorijskim baladama: Boôji sud, Agneza, maÎarskije masovno ubijanje, to je tako stra- Komiïanje, Kralj Ladislav V. Pisao je i pesme hovita greïka i takav potres maÎarskog pravnog iz narodnog ôivota u kojima je opevao nostalgi- poretka protiv „ega mora svaki „estiti MaÎar da ju graÎanina za prirodom i jednostavnoï·u. digne glas. Decembra 1942. godine u maÎar- skom parlamentu izneo je zahtev da se 6. Platon Atanackovi· (1788í1867) bio je vinovnici za raciju najstroôe kazne. Nakon episkop budimski (1839í1851) i ba„ki dolaska na vlast Ferenca Salaïija (Sz‹lasi (1851í1867), pisac, politi„ki radnik i veliki Ferenc) u oktobru 1944. godine, ãilinski je dobrotvor srpske prosvete. RoÎen je u uhapïen i streljan 25. decembra 1944. godine. Somboru. Gimnaziju i bogosloviju zavrïio je u Karlovcima, a zatim je poloôio u„iteljski ispit. U manastiru Kruïedol zakaluÎerio se 1829. 8. Isidor Baji· (1878í1915) bio je kompo- godine, a deset godina kasnije postavljen je za zitor, muzi„ki pisac. RoÎen je u Kuli, gimnazi- budimskog episkopa. Svoju apologiju pod ju je zavrïio u Novom Sadu, a muzi„ku naslovom Analitika ïtampao je u Be„u 1850. akademiju u Budimpeïti 1901. godine. Kao godine. Bio je predsednik Matice srpske, profesor gimnazije u Novom Sadu, 1909. zatim po„asni „lan ruskog Obï„estva istorji i godine osnovao je muzi„ku ïkolu koja i danas drevnostej pri univerzitetu u Moskvi. MeÎu nosi njegovo ime. Pokrenuo je Srpski muzi„ki najzna„ajnije njegove radove svrstavaju se: list i utemeljio je notnu ediciju Srpska muzi„ka Prinos rodoljubivih mislej na ôertvenik naro- biblioteka. Inicijator je stvaranja Saveza srp- dnoga napretka, Dijetalne besjede i Povjest rezi- skih peva„kih druïtava. Pisao je vokalnu dencije episkopata budimskoga. Objavio je muziku, klavirske kompozicije, scensku mnogo udôbenika o nauci o veri, jeziku srp- muziku, a naro„itu paônju posvetio je obradi skom i njema„kom, matematici, pedagogiji i narodnih melodija. Objavio je i viïe teorijskih katihetici...U borbi oko pravopisa bio je na radova: Teorija notnog pevanja (1904), Klavir i strani konzervativaca. Bio je osniva„ som- u„enje klavira (1906), Naïe crkveno pojanje borskog Platoneuma i profesor u srpskom (1906). Najpoznatija dela su mu: opera Ivo od somborskom Pedagogijumu. Politi„ki rad Semberije, komadi sa pevanjem Seoska lola, Atanackovi·a ogleda se u njegovoj knjizi √u„uk Stana i druga. Blizak narodnom duhu, Dijetalne besjede iz 1845. godine u kojoj su Baji·ev opus „esto se poistove·uje sa naro- ïtampani njegovi govori sa zasedanja dnim pesmama, kao ïto je npr. slu„aj s pes- Ugarskog sabora od 1837. do 1844. godine. mom Jesen stiôe, dunjo moja.

93 KOLIKO SE POZNAJEMO

9. Joakim- Jaïa Bakov (Yoakim - Â¡a Torku, Seleuïu, Banatskom Novom Selu Bakov, 1906-1974) bio je profesor srpskog i (1962), Uzdinu, (1962, 1964, 1972, 1985, 1999). francuskog jezika, sportski radnik i pedagog, Tokom „etiri decenije naslikala je preko hil- sportista - atleti„ar. Bio je jugoslovenski rekor- jadu slika na kojima prikazuje narodne obi„aje, der u skoku s motkom viïe od deset godina. pejzaôe i scene iz ôivota seljaka. O Mariji Balan Od 1947. godine ostavlja zanimanje profesora i i njenim radovima pisali su mnogi kriti„ari do kraja ôivota radi kao sportski pedagog i umetnosti i snimljeni su dokumentarni filmovi trener, uglavnom u oblasti lake atletike i s tim i TV reportaôe. Za svoj rad dobijala je strana u vezi objavio je 36 knjiga. Pisao je i poeziju na priznanja i diplome: Castello di Pietrassa í rusinskom jeziku. Caltanissetta (1973), Srebrna diploma i medalja í Modena, diploma í Piacenza, diploma na 10. Jon Balan (Ion Bfilan,1925í1976) bio je IV Evropskom konkursu naivne umetnosti í profesor i knjiôevnik. Jedan od najzna„ajnijih Morges (1975), diploma na V Evropskom predstavnika rumunske knjiôevnosti u Vojvo- meÎunarodnom konkursu naivne umetnosti í dini nakon Drugog svetskog rata. RoÎen je u Morges (1976). Jablanci. Studije rumunskog jezika i knjiôe- vnosti zavrïio je u Zrenjaninu, a na po„etku 12. ÀorÎe Balaïevi· (1953í) je pop peva„, karijere radio je kao profesor rumunskog jezi- kompozitor, glumac, pesnik, prozni pisac... ka u vrïa„koj Gimnaziji i U„iteljskoj ïkoli. RoÎeni NovosaÎanin, napustio je gimnaziju u Ipak, najve·i doprinos dao je razvoju publici- tre·em razredu, te je ïkolovanje okon„ao stike i knjiôevnosti. Urednik „asopisa Radost vanredno. Upisao je studije geografi je, ali je pionira (Bucuria pionierilor) postao je 1949. 1977. godine pristupio akusti„arskoj grupi godine, da bi zatim duôi vremenski period ãetva, sa kojom je snimio neobaveznu pesmicu (1956-1976) bio odgovorni urednik „asopisa U razdeljak te ljubim, koja je postala veliki hit. Svetlost (Lumina). SaraÎivao je sa svim publi- Naredne godine osnovao je grupu Rani mraz. kacijama na rumunskom jeziku kod nas, zatim Neko vreme nastupao je sa Biljanom Krsti· i u Analima Druïtva za rumunski jezik. Bio je grupom Neoplanti, a od 1982. Godine zapo„i- jedan od osniva„a ovog druïtva. Objavio je nje solo karijeru koja traje do danaïnjih dana. zbirke pesama: Pesma moga sela, Brazde u pro- Saradnici na njegovim albumima i mnogobro- le·e, Albu, Plamen u no·i, Putevi i oblaci, jnim koncertima bili su mnogi od najboljih Ninalb. Izdava„ka ku·a Libertatea objavila je studijskih muzi„ara iz cele Jugoslavije. 1979. godine njegova sabrana dela u tri knjige. Beogradski Sava centar bio je njegov tradi- Preveo je mnoga knjiôevna dela jugosloven- cionalni koncertni prostor, gde je uz dobru skih naroda. Istovremeno, njegovi stihovi pre- svirku posetiocima nudio i svoje duhovite vedeni su na druge jezike. Objavljivao je sti- komentare, koji su u sivilu devedesetih godina hove i na stranicama „asopisa iz Rumunije. XX veka dobijali kultni status. U periodu od Dobitnik je brojnih nagrada za knjiôevnost i 1982. do 2000. godine odrôao je stotinu kon- publicistiku. Umro je 1976. godine u cerata u Sava centru. U svojim pesmama isti- Beogradu. cao je ideju mira, tolerancije i laloïki mirnog poimanja stvarnosti. Neki od njegovih albuma 11. Marija Balan (Mfiria Bfilan, 1923í2008) su: Odlazi cirkus, Pub, Celove„ernji The Kid, je slikarka naivnog slikarstva. Zavrïila je tri Bezdan, Panta rei, Tri posleratna druga, Jedan razreda osnovne ïkole u rodnom Uzdinu. od onih ôivota, Na posletku... Dobitnik je MeÎu osniva„ima je uzdinske ïkole naivnog mnogih doma·ih nagrada (Oktobarska nagra- slikarstva. Poznata je u zemlji i inostranstvu. da Novog Sada, Nagrada Todor Manojlovi·, √lan je Akademije tradicionalnih umetnosti Estradna nagrada Jugoslavije...), dok je od Rumunije od 1997. godine. Njeni radovi nalaze stranih priznanja najzna„ajnije njegovo progla- se u Galeriji u Uzdinu, Muzeju naivne umet- ïenje za ambasadora dobre volje UNHCR-a. nosti u Jagodini, Muzeju naivne umetnosti iz Yaena (ápanija), kao i u brojnim privatnim 13. Arpad G. Balaô (Bal‹zs G. ºrp‹d, kolekcijama u zemljama sa svih meridijana. 1887í1981) bio je istaknuti grafi „ar meÎu- Izlagala je u Njujorku, Vaïingtonu (1965), ratne vojvoÎanske umenti„ke scene. Umetni- Hagu, Beogradu, Napulju, Bolonji, Rimu „ko ïkolovanje zapo„eo je u Baji, boravio je u (1974), Modeni (1975), Madridu (1977), umetni„koj koloniji u NaÎbanji (Nagyb‹nya), Zagrebu (1981), Rakovici (1982), Vrïcu, da bi 1913. godine upisao Umetni„ku akademi-

94 LI√NOSTI

ju u Budimpeïi, koju je morao napustiti zbog gov rad postao poznat imao je sve viïe u„eni- rata. Diplomirao je 1924. godine na Umetni- ka, ïto se 1822. Godine okon„alo osnivanjem „koj akademiji u Pragu, uz prepoznatljivi uticaj gimnazije ba„ísremskog seniorata, koja je kubizma. U Subotici postaje ilustrator subo- kasnije prerasla u gimnaziju u Vrbasu. Umro ti„kog dnevnog lista B‹csmegyei naplÓ (Ba„ki je u Kulpinu. dnevnik), a prelaskom u Beograd postaje saradnik listova Vreme i De„ije vreme. Sa 16. Zvonko Bogdan (1942í) je peva„ naro- Zoltanom √ukom (Csuka Zolt‹n) je 1927. dnih pesama iz Vojvodine, kompozitor, pesnik, godine izradio preko 300 portreta tadaïnjih slikar, dôokej. RoÎeni Somborac, koji pripada politi„ara i druïtvenih radnika, umetnika za znatno ïirem prostoru nego ïto je podru„je o knjigu VojvoÎanska galerija. Od 1926. godine kome pevaju njegove pesme, prepoznatljiv je i posve·uje se kubo-ekspresionizmu i socijal- po svojim u„tivim i dôentlmenskim manirima. nim temama, izraÎuje tematske grafi „ke mape Peva vlastite i tradicionalne pesme, posebno sa La Travail, Dani nedelje, Jatagan Mala. Po bunjeva„ke, ali i maÎarske, srpske, rumun- umetni„kim dometima isti„e se ciklus ilu- ske... Njegove pesme nose mirise ravnice, pro- stracija pesama maÎarskog pesnika Endrea ïlih dana, boemskog ôivota, Dunava; one peva- Adija (Ady Endre), nastao 1930. godine. Te ju o ljubavi, konjima koji slobodno jure, ôena- godine postaje „lan grupe Oblik. Vredan deo ma... Najprepoznatljiviji je po pesmi Hej salaïi njegovog stvaralaïtva „uva se u umetni„kom na severu Ba„ke, ali ga mnogi znaju i po pesma- fondu Gradskog muzeja u Subotici. ma: Ve· odavno spremam svog mrkova, Govori se da me varaï, Kraj jezera jedna ku·a mala, 14. Lujza Blaha (Blaha Lujza, 1850í1926) Neko sasvim tre·i, Jedan stari kontrabas... bila je glumica. RoÎena je u Rimasombatu (Rimaszombat) kao Ludovika Rajndl, u braku 17. (1645í1711) glumice i ofi cira. Raspevana Lujza, kako su je Grof Georgije Brankovi· bio je grof, diplomata i istori„ar. Proglasio se tada zvali, detinjstvo je provela sa putuju·im potomkom srpskih despota Brankovi·a. Uz pozoriïtem. Sa sedam godina, dok joï nije podrïku vlaïkog vojvode áerbana Kanta- znala da piïe i „ita, bila je zvezda mnogih kuzina i svedo„anstva patrijarha Arsenija III pozoriïnih predstava. Kao „udo od deteta, na- √arnojevi·a, od austrijskog cara Lepolda I stupala je u Nema„kom narodnom pozoriïtu. dobio je baronsku, a 1688. godine i grofovsku Mlada se udala za dirigenta vojnog orkestra titulu. Be„ki dvor je o„ekivao da ·e preko Blahu i ve· sa 19 godina ostala udovica. U njega pridobiti Srbe na stranu Austrije u Debrecinu 1866. godine potpisala je profesion- Velikom ratu protiv Turaka (1683í1699). Zbog alni ugovor, a 1870. godine prvi put nastupila u planova o obnavljanju srpskog carstva, Narodnom pozoriïtu u maÎarskoj prestonici, izloôenih u Memorandumu caru Leopoldu I, gde ·e postati ljubimica publike. Dugo su se austrijskom dvoru u„inio se opasnim, pa je pamtile njene uloge u predstavama: Prezaïti- 1689. godine konfi niran u Be„, a 1703. godine ·ena devoj„ica u pozoriïtu u Àeru (Gyr) u Heb, u √eïkoj, gde je i umro. U suôanjstvu je (1863-5), Veridba pod lampom i √arobna violi- napisao Slaveno-serbske hronike, u kojima je na u suboti„kom pozoriïtu (1865), RiÎobradi izloôio istoriju Srba i roda Brankovi·a i na (1867) i Mar„a (1871) u Debrecinu, ãuôi i kraju dao svoje memoare. Hronike su zna„ajno Deda u Narodnom pozoriïtu u Budimpeïti uticale na srpsku istoriografi ju i srpsku (1871). Prvi i poslednji put je stala pred inteligenciju tokom XVIII veka. kamere u 73. godini ôivota. Nakon humani- tarnog koncerta za pomo· ranjenicima iz Srbije dobila je priznanje Natalija, po„asni je i 18. Dragiïa Braïovan (1887í1965) bio je doôivotni „lan Narodnog pozoriïta u Budim- arhitekta. RoÎeni Vrï„anin, zavrïio je studije peïti, nosilac Zlatnog krsta Franje Josifa. arhitekture u Budimpeïti 1912. godine. Do 1918. godine radio je u kancelariji Emila Torija 15. Jan Blazi (J‹n Blazi1783í1836) bio je i Morica Poganja (Try EmilíPog‹ny MÓricz) prosvetni radnik. Bio je dete siromaïnih u glavnom gradu MaÎarske, a od 1920. godine grani„ara iz Stare Pazove, ali je kao vredan u Beogradu otvara privatnu kancelariju u„enik nastavio dalje ïkolovanje u preparandi- Arhitekte zajedno, sa Milanom Sekuli·em. Do ji, u Banskoj á·javnici. Nakon zavrïetka ïkolo- 1929. godine projektovao je u stilu eklektike, vanja, doïao je 1808. godine u Novi Vrbas i nakon toga okrenuo se arhitekturi moderne, po„eo da radi kao privatni u„itelj. Poïto je nje- da bi posle 1945. godine projektovao, kao i svi,

95 KOLIKO SE POZNAJEMO

u stilu socijalisti„kog realizma. Bio je dopisni godine obratio se pismom papi Ino·entiju XI. „lan SANU, „lan Britanskog kraljevskog insti- Predvodio je seobu Srba 1690. godine. Januara tuta za arhitekturu.... Projektovao je zgradu 1690. godine otiïao je u Beograd, a u jesen iste Izvrïnog ve·a Vojvodine, tzv. Banovinu, godine u Sentandreju i Budim. Inicijator je sagraÎenu 1939. godine i zgradu Vrhovne narodnoícrkvenog sabora 1690. godine. Od komande vazduhoplovstva Jugoslavije u cara Leopolda traôio je i dobio privilegije za Zemunu. pravoslavnu crkvu i njene vernike u Habzburïkoj monarhiji. U novoj sredini, nje- 19. Miloï Crnjanski (1893í1977) bio je gove aktivnosti, sve do smrti, bile su uglavnom pesnik, romanopisac, pripoveda„, dramati„ar, usmerene protiv pokuïaja unija·enja putopisac, esejista, memoarista i publicista. U pravoslavnih. Njegov lik naslikao je Paja Temiïvaru je zavrïio gimnaziju kod pijarista Jovanovi· na slici Seoba Srba. Umro je u Be„u, (1912), na Rijeci je pohaÎao Eksportnu a sahranjen je u manastiru Kruïedol. akademiju (1912í1913), studije istorije umetnosti i fi lozofi je zapo„eo je u Be„u (1913), a 22. Zoltan √uka (Csuka Zolt‹n, 1901í1984) diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beo- bio je maÎarski ekspresionisti„ki pesnik, gradu (1922). U„estvovao je u Prvom svet- najaktivnija li„nost u knjiôevnosti jugoslovenskom ratu. U meÎuratnom periodu radio je skih MaÎara i najzna„ajniji prevodilac srpske kao profesor, novinar i ataïe za ïtampu u knjiôevnosti na maÎarski jezik. Naizmeni„no poslanstvima Kraljevine Jugoslavije u Berlinu je ôiveo u MaÎarskoj i Jugoslaviji. Na osnovu (1928í1929, 1935í1938) i Rimu (1938í1941). njegovih prevoda maÎarsko „italaïtvo upozna- Od 1941. godine bio je u emigraciji u Londonu, lo je klasike srpske knjiôevnosti: Ne„istu krv kao sluôbenik pri jugoslovenskoj vladi u egzilu Borisava Stankovi·a, Na Drini ·uprija Ive (1941í1945), a nakon toga u traganju za zani- Andri·a, Seobe Miloïa Crnjanskog, dela manjem koje ·e mu obezbediti egzistenciju. Branislava Nuïi·a, Jakova Ignjatovi·a i Gorski IzmeÎu ostalog, tokom pedesetih godina, vijenac Petra Petrovi·a Njegoïa. Autor je radio je kao dopisnik argentinskog lista El Istorije knjiôevnosti jugoslovenskih naroda Economista iz Londona. U zemlju se vratio kra- (1963). Svojim radom doprineo je razvoju jem 1965. godine. Njegova najpoznatija dela maÎarskoíjugoslovenskih i srpskih odnosa. su: Lirika Itake, Dnevnik o √arnojevi·u, Seobe, Roman o Londonu, Lament nad Beogradom, 23. ÀorÎe Popovi· - Àura Dani„i· Embehade... (1825í1882) bio je lingvista, prevodilac i istori„ar jezika. RoÎen je u Novom Sadu, u 20. Jan √ajak mlaÎi (J‹n √ajak mladïË, ku·i pravoslavnog sveïtenika. Studirao je fi 1897í1982) bio je prozni pisac. Pisao je lologiju u Be„u, gde je pomagao Vuku pripovetke sa bogatom lokalnom tematikom i Karadôi·u u prevoÎenju Novog zaveta. U Be„u na dijalektu ovdaïnjih Slovaka. Nakon Drugog je objavio poznati polemi„ki spis Rat za srpski svetskog rata opisivao je prilike u Slova„koj. jezik i pravopis u kom se zalagao za Karadôi- Radio je kao profesor u petrova„koj gimnaziji i ·evu reformu jezika. Zna„ajna dela iz filologije u slova„kom Liptovskom Mikulaïu. Bio je su mu: Mala srpska gramatika, Srpska sintak- urednik viïe „asopisa. Pisao je pripovetke, sa, Oblici srpskog ili hrvatskog jezika, Osnove drame, publicisti„ke „lanke i prevodio dela srpskog ili hrvatskog jezika... Na po„etku kari- jugoslovenske knjiôevnosti. Njegova najpo- jere bio je pristalica Karadôi·evog jezi„kog znatija dela su humoristi„ke pripovetke i svesrpstva, a kasnije postaje uvereni pristalica romani: Zuzka Turanova (Zuzka Turanov‹), jugoslovenske ideologije, tj. Jezi„kog jedinstva Zipa Cupak (Zypa Cup‹k), Zarobljena u dvor- Srba i Hrvata. Umro je u Zagrebu. cu na Holi„u (V zajatË na HolË„skom hrade). 24. Konstantin Dijakonovi· Loga 21. Arsenije III √arnojevi· (1633í1706) (Consantin Diaconovici Loga,1770-1850) bio je bio je patrijarh srpski (1674-1691) i mitropolit prosvetitelj, profesor. RoÎen je u Karansebeïu, sentandrejski (1691í1706). RoÎen je u kao unuk Îakona Vasilija, koji je polovinom Bajicama, u blizini Cetinja. Posle plja„ke XVIII veka osnovao slikarsku ïkolu u Velikom Gra„anice 1688. godine zarobio ga je turski Srediïtu kod Vrïca. ákolovao se u Karanse- Jegen Osmanípaïa. Za njegov otkup ispla·eno beïu, Lugoôu i Sremskim Karlovcima. Stu- je 10.000 talira. Od 1686. godine odrôavao je dirao je prava i politi„ke nauke u Budimu. kontakte sa Mleta„kom republikom, a 1688. U„itelj u rumunskoj i cincarskoj ïkoli u

96 LI√NOSTI

Budimu postao je 1808. godine. Od 1812. kulturnoj emancipaciji Roma. Umro je u godine radio je kao profesor rumunske i Novom Sadu. srpske gramatike u aradskoj preparandiji. Direktor nacionalnih ïkola u Vlaïko-ilirskoj 27. Jon Durain (Ion Durﬁin, 1878í1947) regimenti, sa sediïtem u Karansebeïu, postao bio je violinista. RoÎen je u Seleuïu. Obeleôio je 1830. godine. Istovremeno je organizovao je „itavu epohu u razvoju kulturne delatnosti preparandijske te„ajeve za u„itelje srpskih i Rumuna u Banatu u prvoj polovini XX veka. rumunskih grani„arskih ïkola, naizmeni„no u Bio je „lan austrougarskih vojnih orkestara Karansebeïu i Beloj Crkvi, gde je boravio u pre i za vreme Prvog svetskog rata, da bi se periodu od 1836. do 1850. godine. Dao je posle rata defi nitivno nastanio u Vladimi- zna„ajan doprinos razvoju rumunske kulture i rovcu, gde je imao svoj orkestar, sa kojim je ïkolstva u prvim decenijama XIX veka. u„estvovao na mnogobrojnim kulturnim mani- Napisao je viïe udôbenika i knjiga iz oblasti festacijama, festivalima, svadbama... Rumun- pedagogije, a pod pokroviteljstvom vladike ska manjina u jugoslovenskom Banatu sma- Josifa Putnika objavio je na rumunskom jeziku trala ga je nacionalnim muzi„arem. Pored i dve crkvene knjige: Oktoih i Tipik. Zbog rumunske narodne muzike, poznavao je i navodne umeïanosti u revolucionarne dogaÎa- muziku drugih naroda, tako da njegovo delo u je 1848/49. godine u Beloj Crkvi suspendovan stvari predstavlja otelotvorenje multikultural- je sa duônosti. Na suÎenju u Temiïvaru, pred nosti na prostorima Banata. Snimio je i dve prekim vojnim sudom, Loga je bio osloboÎen, plo„e. Umro je u Vladimirovcu. ali je ubrzo umro u Karansebeïu, tri meseca nakon ïto je pezionisan. 28. Ferenc Feher (Feh‰r Ferenc, 1928í1989) bio je pesnik, pisac i prevodilac. 25. Ferenc Deak (De‹k Ferenc) (1938í) je RoÎen u ãedniku (Nagyf‰ny), graÎansku knjiôevnik, dramaturg, novinar, televizijski ïkolu pohaÎao je u Ba„koj Topoli (1940í1944), urednik, druïtveno-politi„ki radnik, amba- a gimnaziju i Viïu pedagoïku ïkolu u Subotici. sador. RoÎen je u Novom Itebeju. Zavrïio je Bio je u redakciji „asopisa HËd (1949í1958), u ákolu za primenjenu umetnost u Novom Sadu Radiju Novi Sad radio je u periodu od 1953. do 1960. godine. Od 1986. Godine bio je urednik 1958, a novinar lista Magyar SzÓ bio je od 1959. igranog programa i direktor programa na TV do 1988. godine. Prevodio je savremene Novi Sad. U svim njegovim delima uo„ljiva je jugoslovenske autore sa srpskohrvatskog, vezanost za Vojvodinu, njene ljude i istoriju. makedonskog i albanskog jezika. Dobitnik je Njegova najzna„ajnija dela su: drame Boro- viïe knjiôevnih nagrada. Umro je u Novom vnice, ãeÎ za vazduhom i Da·a, zbirka pesama Sadu. Pono·ni ribar, roman Razbojnik, novele Rekviem i Sova i „izma... Dobitnik je Sterijine nagrade, Zlatne arene u Puli za scenario fi lma 29. Radu Flora (Radu Flora, 1922í1989) Granica, nagrade na Festivalu scenarija u bio je profesor, knjiôevnik i prevodilac. RoÎen Vrnja„koj banji... je u Banatskom Novom Selu, a romanske jezike studirao je u Bukureïtu i Beogradu. 26. Trifun Dimi· (1956-2001) je utemeljiva„ Doktorirao je 1959. godine u Zagrebu. Bavio romologije u Srbiji. RoÎen je u GospoÎincima. se prou„avanjem rumunskih banatskih govo- Za ôivota je vredno skupljao i beleôio dela nar- ra, rumunsko-srpskim odnosima, kao i mno- odnog usmenog stvaralaïtva. Na romskom i gim drugim nau„nim temama. Objavio je srpskom jeziku 1979. Godine objavio je romane, pripovetke, eseje, reportaôe, poeziju, Antologiju usmene poezije Roma. Osniva„ je epigrame, kao i niz „lanaka, studija, prevoda. Matice romske u Jugoslaviji 1996. godine. Autor je jednog srpsko-rumunskog re„nika i Sa„inio je nastavni plan i program za nastavni mnogih ïkolskih udôbenika. U„esnik je mno- predmet Jezik i nacionalna kultura Roma. gobrojnih meÎunarodnih nau„nih skupova, Napisao je prvi bukvar na romskom jeziku. Za simpozijuma i kongresa. Osniva„ je Druïtva za pravoslavne Rome posebno je zna„ajan njegov rumunski jezik u Vojvodini. Radio je kao profe- prevod crkvene knjige Sluôbenika, jer se u sor u vrïa„koj gimnaziji i u„iteljskoj ïkoli, na Sabornoj crkvi u Novom Sadu odrôala prva u Viïoj pedagoïkoj ïkoli u Novom Sadu i svetu liturgija na romskom jeziku. Od bisera Zrenjaninu, a od 1963. godine na Filoloïkom svetske knjiôevnosti preveo je i Ep o fakultetu u Beogradu. Umro je u Rovinju. Od Gilgameïu. Ceo ôivot posvetio je obrazovanju i mnogih njegovih dela najzna„ajnija su:

97 KOLIKO SE POZNAJEMO

Rumunski govori iz Banata i Lingvisti„ki atlas bavi muzikom, knjiôevnoï·u i fi lozofi jom. rumunskih govora iz jugoslovenskog Banata, Mnogo je putovao. Nekoliko puta boravio je u Srpsko-rumunski re„nik, Srpsko-rumunski Njujorku, ïto je radikalno uticalo na njega u odnosi, kao i dve obimne antologije banatskog umetni„kom smislu. Doôivljaj druïtva bez literarnog folklora (1979. i 1982. godine). patine oslobodio ga je i obeleôio po„etak poslednje faze njegovog rada. U svojim delima 30. Bartolomej Godra (1832í1874) bio je on se uvek iznova hvata u koïtac sa ljudskom etnograf i lekar. RoÎen je u Lali·u. Studije tragedijom, koju je i sam doôiveo u detinjstvu. medicine zavrïio je u Be„u, a nakon toga radio Njegove slike prikazuju nam ljudsku patnju, je kao glavni lekar u vojnoj bolnici u Sremskoj koja nije povezana ni sa jednim mestom, niti Mitrovici i bio glavni lekar IX peïadijskog vremenom. Bez optuôbi, njegove slike su grani„arskog petrovaradinskog puka. Puno opomena „ove„anstvu da se vrati ljudskim paônje posve·ivao je botanici. Autor je vrednostima i slobodi. U periodu izmeÎu dva topografskog etnografskog istorijskog dela o svetska rata, Vrïac je imao 50.000 stanovnika Petrovaradinu i botani„ke monografi je Srema koji su pripadali razli„itim kulturnim i jezi„kim pisane trojezi„ki (latinski, nema„ki, srpski). miljeima i - kao i u Njujorku í ôiveli u svojim Umro je u Rumi. odvojenim „etvrtima. Ne svi. Porodica Hamerïtil je kod ku·e govorila nema„ki, ali su 31. Zuzana Halupova (Zuzana Chalupov‹, ôiveli u srpskoj „etvrti, u kojoj je otac imao 1925í2001) je najpoznatija jugoslovenska pekaru i slikao ikone u slobodno vreme. slikarka u maniru naive. Slika od 1964. godine. Godine 1947. pobegao je preko MaÎarske u U po„etku je slikala prizore iz ôivota Slovaka u Austriju. Po„eo je kao pomo·nik u poljoprivre- Kova„ici i autobiografske prizore (Smrt di, zavrïio za pekara i na kraju radio kao livac muôa), ali najve·a inspiracija u stvaralaïtvu „elika u Ternicu. Uprkos radu u smenama, bila su joj deca (u Njujorku su je nazvali mama studirao je slikarstvo u Be„u. Umetnost mu je Zuzana sa hiljadu dece). Prvu samostalnu postala potrebna da bi preôiveo, kao komad izloôbu imala je u Dubrovniku 1968. godine. hleba ili „aïa vode. Tek od osamdesetih godina Slike joj se nalaze u mnogim kolekcijama i mogao se posvetiti isklju„ivo umetnosti. galerijama ïirom sveta. átampane su u OsloboÎen tereta svakodnevne borbe za UNICEF-ovim novogodiïnjim „estitkama i komad hleba i socijalno osiguran, po„eo je da kalendarima. Matica Slova„ke joj je dodelila stvara svoja kasna dela koja su mu donela odlikovanje za ôivotno delo ¡irilo i Metodije, dugo o„ekivano meÎunarodno priznanje. U najve·e priznanje iz Bratislave koje se dodelju- Novom Sadu je krajem oktobra 2005. godine u je uspeïnim Slovacima u dijaspori. Slikala je Muzeju Vojvodine odrôana velika i zna„ajna rodnu Kova„icu, njene ljude, obi„aje, svakod- izloôba Roberta Hamerïtila. Tad je umetnik nevne poslove. doôiveo paônju i priznanje za svoja dela u glavnom gradu njegove voljene Vojvodine. U istorijskom smislu, sudbina Hamerïtila mogla 32. Robert Hamerïtil (Robert bi se, u svome umetni„kom ruhu, posmatrati Hammerstiel, 1933í) ,umetnik, roÎen 1933. kao most ka mirnoj, zajedni„koj budu·nosti. godine, u Vrïcu. Poreklo iz, do danas, multi- kulturalne Vojvodine, odredilo je ôivotni put i ôivotnu misao ovog slikara. Njegov maternji 33. Vilmoï Harangozo (HarangozÓ Vilmos, jezik je nema„ki, ali te„no govori srpski, 1925í1975) bio je stonoteniser kluba Spartak, maÎarski i rumunski. Hamerïtil se izjaïnjava viïestruki drôavni prvak i reprezentativac. kao kosmopolit i ne ôeli da ga svojata ni jedna RoÎen je u Subotici, a stoni tenis u„io je uz nacija, ni jedna politi„ka grupacija. Kao starijeg brata Tibora koji je zbog teïke strastveni VojvoÎanin i Bana·anin, on je umet- povrede morao da prestane da se bavi ni„ki savremenik i svedok dogaÎaja u svojoj sportom. Vilim Haragozo bio je osmostruki domovini, koju je sa svojom porodicom morao pojedina„ni prvak Jugoslavije, prvak sveta u da napusti kao „etrnaestogodiïnjak. Tokom muïkim parovima i viceïampion sveta u svoje dugogodiïnje delatnosti kao livac „elika meïovitom paru. U pojedina„noj konkurenciji u Ternicu/Donja Austrija, postao je hroni„ar osvojio je jedno tre·e mesto u Evropi. Sa malih ljudi. U njegovom delu ogleda se dubo- reprezentacijom Jugoslavije osvojio je srebrnu ka religioznost, koja nadilazi sve konfesije. medalju na prvenstvu Evrope. Umro je u Kao samouk, Robert Hamerïtil intenzivno se Beogradu.

98 LI√NOSTI

34. Janoï Hunjadi (Hunyadi J‹nos, Iancu 36. Àura Jakïi· (1832-1878) bio je pesnik, de Hunedoara 1387?í1456) bio je erdeljski slikar, pripoveda„, boem. RoÎen je u Srpskoj plemi·, kapetan Beograda, tamiïki ôupan, Crnji. Nakon tri razreda gimnazije u Segedinu severinski ban, erdeljski vojvoda. Posle bitke napuïta ïkolovanje i zapo„inje privatno slikar- kod Varne 1444. godine postao je gubernator sko obrazovanje u Temiïvaru, Peïti, Be„u i Ugarske. U„estvovao je u bici kod Smedereva Minhenu. U meÎuvremenu je, kao ïesnaesto- 1437. godine, a 1442. godine pobedio je godiïnjak, bio dobrovoljac u buni 1848/49. turskog Mezidí bega u Erdelju i áehabedina godine. Vrativïi se ku·i nakon ïkolovanja, na reci Jalomnici u Vlaïkoj. Zbog tih pobeda neko vreme je ôiveo od slikanja, uglavnom na Trgu sv. Marka u Veneciji odrôana je proce- ikonostasa, a zatim po„inje njegovo sluôbovan- sija, a u Firenci sve„ano blagodarenje. Bio je je, naj„eï·e u ïkolama, po mnogim mestima u„esnik Duge vojne u jesenízimu 1443. Srbije. √itaju·i svog Petefi ja, kako je govorio, godine kada je ujedinjena hriï·anska vojska te Bajrona, drugog velikog uzora, po„eo je da oslobodila Srbiju i doprla do Bugarske. piïe stihove 1853. godine u Be„u. Svrstava se U„estvovao u bici kod Varne 1444. godine u u red najzna„ajnijih predstavnika srpskog kojoj je poginuo ugarski kralj Lajoï Jagelonac romantizma. Napisao je zbirku lirskih pesama (JagellÓ Lajos). U septembru 1448. godine, (Pesme), „etiri sveï„ice pripovedaka, te uprkos protivljenju despota ÀurÎa Branko- drame: Stanoje Glavaï, Seoba Srbalja, vi·a, krenuo preko Srbije u pohod protiv Jelisaveta, knjeginja crnogorska i novelu Turaka. Proïao je kroz klisuru izmeÎu Ratnici. Jedan je od najtalentovanijih srpskih Kopaonika i Jastrepca (Jankova klisura) i do- slikara XIX veka. Umro je u Beogradu. speo na Kosovo polje. Tamo je trebalo da se naÎe sa „etama albanskog vojskovoÎe i borca 37. Oskar Jasi (J‹szi Oszk‹r, 1873í1957) protiv Turaka Skender-bega, ali se ovaj ranije bio je novinar, nau„nik i politi„ar. RoÎen je u povukao ne do„ekavïi Hunjadijevu vojsku. NaÎkarolju (Nagyk‹roly), u porodici lekara Zato je u srpskom narodu ostala izreka: Kasno jevrejske veroispovesti koja je 1881. godine Janko na Kosovo stiôe. Druga kosovska bitka preïla u reformatsku veru. U poslednjoj godini po„ela je 17. oktobra 1448. godine i trajala je tri XIX veka bio je u uredniïtvu „asopisa Dvade- dana. Odredi vlaïkog kneza u toku bitke preïli seti vek, koji se bavio socioloïkim istraôivanji- su na tursku stranu, pa je hriï·anska vojska ma. Jasi i njegovi istomiïljenici 1901. godine izgubila bitku (motiv kosovske izdaje u srp- osnivaju Udruôenje za druïtvene nauke. skom mitu). Zato je u srpskom narodu ostala Svestan problema Austrugarske, osnovao je izreka: Proïao kao Janko na Kosovu. Posle 1914. godine Drôavnu graÎansku radikalnu bitke pao je u ropstvo despota ÀurÎa Branko- stranku koja se zalagala za temeljnu rekon- vi·a koji ga je pustio uz otkup od 100.000 duka- strukciju svih segmenata druïtva (izmeÎu ta. Tokom 1454. godine odreÎen je za voÎu ostalog i za sekularuzaciju crkvenih imanja), novog ratnog pohoda protiv Turaka. Branilac ali i za poïtovanje ljudskih prava i sloboda. je Beograda u velikoj opsadi 1456. godine, Tokom 1918/19. godine bavio se s mnogo nakon koje umro je od kuge u Zemunu. U srp- razumevanja problemima nacionalnosti u skoj epskoj pesmi poznat je kao Janko Ugarskoj, ali u tom trenutku njegove ideje nisu Sibinjanin. se mogle ostvariti. Kada su komunisti osvojili vlast 1919. godine emigrirao je u Be„, a kasni- 35. Vladimir Hurban Vladimirov je u SAD, gde je i umro. (VladimËr Hurban VladimËrov 1884í1950) bio je knjiôevnik, dramaturg i sveïtenik. Poznat 38. Josip Jela„i· (1801í1859) bio je gener- pod pseudonimom VHV. ãiveo je i stvarao u al i hrvatski ban (1848í59). RoÎen je u Staroj Pazovi kao sveïtenik Slova„ke evange- Petrovaradinu od oca Franje, austrijskog pod- listi„ke a.v. crkve. Napisao je 60 pozoriïnih marïala. Zavrïio je vojnu ïkolu Terezijanum u komada i prvu operetu na slova„kom jeziku. Be„u. Vojnu karijeru zapo„eo je u Galiciji, da Najpoznatije drame su mu: Zemlja (Zem), bi je nastavio u Italiji i Hrvatskoj. Nakon izbi- Smetovi (Z‹veje), Vinograd sazreva (Vinica janja Revolucije u Austriji i MaÎarskoj, postaje zrie), opereta Lepa nova oslikana kolevka vode·a politi„ka li„nost u Hrvatskoj i vojsko- (Pekn‹, nov‹, maπovan‹ kolËska). Osnovna voÎa hrvatske vojske koja se borila protiv tema njegovih dela je svakodnevni teôak ôivot maÎarskih revolucionara. Hrvatskim banom i seljaka. tajnim kraljevskim savetnikom u „inu general-

99 KOLIKO SE POZNAJEMO

majora koji zapoveda s obe banske pukovnije dijama u Be„u (1878-84), veliki uticaj na njego- proglaïen je 23. marta 1848. godine. Za vo formiranje imao je profesor Leopold Karl hrvatskog bana ustoli„en je 6.juna 1848. Miler (M˜ller). Nakon slika Guslar i Ranjeni godine, a njegovu instalaciju izvrïio je karlo- Crnogorac (1878), orijentisao se na slikanje va„ki mitropolit Josif Raja„i·. Nakon zavrïetka scena iz ôivota balkanskih naroda. Tako nasta- Revolucije pomagao je razvoj kulturnog ôivota ju: Arnautska straôa, Crnogorska kr„ma, Borba u Hrvatskoj. IzmeÎu ostalog, njegovim zala- petlova, Ki·enje neveste... Po porudôbini patri- ganjem osnovano je Druïtvo za povijestnicu jarha Brankovi·a za Milenijumsku izloôbu jugoslavensku. Umro je u Zagrebu. 1896. godine naslikao je Seoba Srba pod patri- jarhom Arsenijem III √arnojevi·em. Za potrebe 39. Martin Jonaï (Martin Jon‹ï Vrïca, za istu priliku, naslikao je triptih ãetva, 1924í1996) bio je slikar naivac, najpoznatiji Berba, Nedeljna pijaca. Za Svetsku izloôbu u predstavnik Kova„i„ke ïkole naivnog slikarstva. Parizu (1900), po narudôbini Srbije, naslikao je ãiveo je i stvarao u rodnoj Kova„ici, vezan za Proglaïenje Duïanovog zakonika. Nakon njivu koja daje hleb i ôivot. Zavrïio je samo velikog uspeha ove slike nastavio je da radi na osnovnu ïkolu i niôu poljoprivrednu ïkolu. dekorativnom istorijskom sikarstvu: Sv. Sava Po„eo se baviti slikarstvom 1944. godine i kruuniïe Prvoven„anog, Sv. Sava izmiruje nakon osnivanja ïkole naivnog slikarstva u bra·u, Duïanova ôenidba, Spaljivanje moïtiju Kova„ici postao je jedan od njenih „lanova. sv. Save... Umro je u Be„u. Centralni motiv njegovih dela je „ovekíratar. Svaka slika do„arava dogaÎaje iz ïiroke banat- 42. Slobodan Ka„ar (1957í), bokser. ske ravnice. √ovek i zemlja njegov su credo. RoÎen je u Peru·ici kod Jajca. Do 1979. godine Likovi na njegovim slikama imaju groteskno je bio „lan je BK Vojvodina iz Novog Sada u velike ruke i noge koje simbolizuju posve- srednjoj i poluteïkoj kategoriji. Od 1982. ·enost zemlji. Slike su mu bile izlagane na viïe godine uspeïno je boksovao kao profesio- od 300 izloôbi u skoro 50 zemalja sveta. Pored nalac. Boksom je po„eo da se bavi 1972. Jugoslavije, naj„eï·e je izlagao u Slova„koj. Na godine sa starijim bratom Tadijom Ka„arom, meÎunarodnim izloôbama Jonaï je nagraÎivan osvaja„em srebrne medalje na igrama u mnogim nagradama i medaljama. Montrealu 1976. godine, poïto je na TV po- smatrao trijumf Mate Parlova na Olimpijskim 40. Jovan Jovanovi· Zmaj (1833í1904) bio igrama u poluteïkoj kategoriji. Slobodan je pesnik, knjiôevnik, urednik i lekar. Pored Ka„ar je prvi juniorski me„ imao 1973. godine Àure Jakïi·a i Laze Kosti·a, jedan je od najz- u muva kategoriji. Juniorski prvak Jugoslavije na„ajnijih pesnika srpskog romantizma i i Balkana bio je 1975. i 1976. godine. Prvak vode·a li„nost srpsko-maÎarskog knjiôevnog Jugoslavije u seniorskoj konkurenciji bio je ôivota. Bio je povezan sa knjiôevnicima svoga 1977, 1978, u srednjoj, a 1979. i 1980. u doba. RoÎen je u Novom Sadu. Prava je studi- poluteïkoj kategoriji, Seniorski prvak Balkana rao u Peïti, Pragu i Be„u, a medicinu u Peïti. bio je 1977. i 1979. godine. Na Mediteranskim Pored Novog Sada, radio je kao lekar i u igrama u Splitu 1979. godine osvojio je zlatnu drugim mestima. Poznati su njegovi prevodi medalju. Godinu dana ranije, na Svetskom áandora Petefi ja, Janoïa Aranja i Imrea prvenstvu, osvojio je bronzu u poluteïkoj kate- Mada„a. Na njegov knjiôevni rad ogroman uti- goriji, a titulu olimpijskog ïampiona u Moskvi caj imalo je delo áandora Petefi ja, ali je prona- 1980. godine u poluteïkoj kategoriji baï kao i ïao i vlastiti knjiôevni izraz. Zbog zasluga njegov uzor Mate Parlov osam godina ranije. izabran je 1867. godine za „lana Kiïfaludijevog Uspeïnu karijeru u amaterskom boksu druïtva í druïtva knjiôevnika MaÎarske. Slobodan Ka„ar je nastavio uspeïno na profe- Odrôavao je veze sa Janoïem Aranjom i meÎu sionalnom ringu i 21. decembra 1985. osvojio Srbima naro„ito popularnim Morom Jokaijem. titulu prvaka sveta u poluteïkoj kategoriji u Pokrenuo je i ureÎivao listove Javor, Zmaj, verziji IBF savladavïi na poene u 15 rundi Starmali i ãiôa. Amerikanca Edija Mustafu Muhameda. Slobodan Ka„ar je krajem 2003. godine postao 41. Paja Jovanovi· (1859í1957) bio je naj- predsednik Bokserskog saveza Srbije. zna„ajniji slikar srpskog akademskog realizma. U rodnom Vrïcu zavrïio je osnovnu i 43. Ferenc Kazinci (Kazinczy Ferenc, srednju ïkolu i dobio prve po-jmove o slikar- 1739í1831) bio je prosvetitelj, reformator stvu od Vodeckog. Tokom ïest godina na stu- maÎarske knjiôevnosti, pesnik, pisac i 100 LI√NOSTI

akademik. Studirao je teologiju i pravo. Bio je (1974) i Re„nik srpskohrvatsko-rusinskoíukra- u„esnik jakobinske zavere protiv cara. Oôenio jinskog jezika. Autor je mnogih udôbenika za se bogatom Sofi jom Terek (TÒrÒk ZsÓfi a). rusinski jezik. Radio je kao u„itelj u viïe mesta. Imetak je koristio za razvoj knjiôevnosti. Bio je Nakon studija na Filozofskom fakultetu u zagovornik obnove maÎarskog knjiôevnog Novom Sadu, radio je u Pokrajinskom zavodu jezika. Nema„ku verziju pesme Hasanaginica za unapreÎenje opïteg i stru„nog obrazovanja preveo je na maÎarski jezik i mnogo doprineo i u Zavodu za izdavanje udôbenika u Novom njenoj popularnosti u maÎarskoj intelektualnoj Sadu. Umro je iznenada, pre odbrane dok- javnosti. torske disertacije. Knjiôevna dela su mu pre- voÎena na srpski, ukrajinski, slova„ki, maÎars- 44. Danilo Kiï (1935í1989) je jedan od ki, rumunski i makedonski jezik. najve·ih jugoslovenskih knjiôevnika i prevodi- laca. RoÎen je u Subotici, od oca Eduarda, 46. Milan Konjovi· (1898í1893) bio je viïeg insprektora drôavnih ôeljeznica jevrejske jedan od najzna„ajnijih srpskih slikara XX veroispovesti i majke Milice, Crnogorke. veka. ákolovanje je po„eo u rodnom Somboru, Porodica se 1937. godine seli u Novi Sad, gde nastavio u Pragu (kod Vlahe Bukovca) i Be„u, je dve godine docnije Danilo krïten u pravo- a usavrïavao po muzejima Minhena, Dre- slavnoj crkvi, ïto mu je spasilo ôivot tokom zdena, Berlina. Veoma zna„ajne za njega bile Drugog svetskog rata, dok mu je otac stradao su godine provedene u Parizu (1924-32), neko- u Auïvicu. U „asopisu Omladinski pokret liko samostalnih izloôbi u jednoj od svetskih 1953. godine objavljena je njegova prva pesma prestonica umetnosti, kao i izlaganje u okviru Oproïtaj s majkom. Gimnaziju je zavrïio na Pariskog salona. Nakon povratka u Sombor Cetinju 1954. godine, a iste godine upisao se slika rodni kraj i sugraÎane, dok u letnjim peri- na Filozofski fakultet u Beogradu. √etiri odima slika dalmatinske gradove. Tokom godine nakon toga diplomirao je kao prvi stu- Drugog svetskog rata bio je u zarobljeniïtvu u dent na katedri za Istoriju svetske knjiôevnosti Osnabriku. Njegovo obimno stvaralaïtvo mo- sa teorijom knjiôevnosti. Vodio je meÎunarod- ôe se klasifi kovati kroz faze: rana (1913-28), nu saradnju u Udruôenju knjiôevnika Srbije. plava (1929-33), crvena (1934-40), zelena Radio je kao lektor za srpski jezik u Strazburu, (1945-52), koloristi„ka (1953-60), asocijativna Bordou i Lilu. Izabran je za dopisnog „lana (1960-85), vizantijska (1985-90).Godine 1966. Srpske akademije nauka i umetnosti 1988. otvorena je Galerija Milana Konjovi·a sa godine. Njegova poznata dela mu: Mansarda, preko 1000 odabranih radova poklonjenih Rani jadi, Baïta, pepeo, Grobnica za Borisa Somboru (od oko 6000 koje je naslikao tokom Davidovi„a, √as anatomije, Enciklopedija ôivota). Svoje stvaralaïtvo tokom ôivota pred- mrtvih... Prevodio je sa ruskog, maÎarskog, stavio je na 297 samostalnih i preko 700 izloôbi francuskog, engleskog. Godine 1973. za ïirom celog sveta. Od 1979. godine je bio „lan roman Peï„anik dobija NIN-ovu nagradu koju VANU, od 1986. dopisni „lan JAZU, a od 1992. ·e nekoliko godina kasnije vratiti; 1977.godine „lan SANU. nagrada Ivan Goran Kova„i· za knjigu Grobnica za Borisa Davidovi„a;1980. nagrada 47. Matija Korvin (Hunyadi M‹ty‹s í Grand aigle déor de la ville de Nice za celoku- Corvin M‹ty‹s, Matei Corvin 1443-1490) bio je pan knjiôevni rad; 1986. godine dobija nagradu kralj Ugarske od 1458. do 1490. godine. RoÎen Skender Kulenovi· i francuski orden Vitez je u Koloôvaru (Kluôu). Sin je Janoïa umetnosti i knjiôevnosti. Godine 1988. izabran Hunjadija, u svesti naroda upam·en je kao je za dopisnog „lana SANU. Dobija Avnojevu kralj Matjaï ili Matija Pravedni. Italijanski nagradu i dve zna„ajne meÎunarodne knjiôe- istori„ar Antonio Bonfi ni predstavljao je kralja vne nagrade, u Italiji (Premio di Tevere) i u Matiju kao potomka rimske patricijske Nema„koj (Preis des Literaturmagazins). porodice Valerija i napravio je njihov zajedni- Umro je u Parizu, a po svojoj ôelji sahranjen u „ki grb koji predstavlja gavrana (na latinskom Beogradu, po pravoslavnom obredu. jeziku corvus zna„i gavran). Za vladara je izabran kada je imao 14 godina. Nakon prodo- 45. Mikola Ko„iï (Mikola Ko~i{, 1928- ra njegove vojske u Bosnu 1463. godine, 1973) bio je pesnik, prozni pisac i lingvista. zauzeo je Jajce i Srebrenik i formirao Jaja„ku i Kodifi kacija rusinskog jezika u Jugoslaviji je Srebreni„ku banovinu, kao krajine prema njegovo delo. Objavio je: Pravopis rusinskog Turcima. U Ugarsku je 1464. godine privukao jezika (1971), Gramatiku rusinskog jezika ugledne srpske feudalce. Uveo je staja·u 101 KOLIKO SE POZNAJEMO

vojsku koja je imala 20.000 ljudi. Po jednu Maharadôa, √edo vilino, Mu„enica. Bio je „lan tre·inu njegove konjice „inili MaÎari, √esi i Srpskog u„enog druïtva i Srpske kraljevske Srbi. Konjica je imala uniforme od crne „oje akademije. Pred kraj ôivota ôiveo je u (crna trupa). Vodio je viïe pohoda protiv Somboru, a umro je u Be„u. Turaka, ali je ratovao i protiv „eïkog, poljskog i austijskog vladara. Njegov dvor bio je jedan 50. Deôe Kostolanji (Kosztol‹nyi Dezs, od centara evropske renesanse, a „uvena bib- 1885í1936) bio je knjiôevnik, prevodilac i novi- lioteka (Corvina) imala je preko 6000 svezaka. nar. RoÎen je u Subotici, kao sin Arpada Umro je u Be„u. (ºrp‹d), direktora gimnazije i Eulalije Brener (Brenner Eul‹lia). Osnovnu ïkolu zavrïio je u 48. Havrijil Kosteljnik (Gavriòl rodnom gradu, kao i gimanziju, koju je kra·e Kosteqnik, 1886-1948) bio je sveïtenik, vreme pohaÎao i u Segedinu. U Budapesti teolog, doktor fi lozofi je. Za„etnik je umet- NaplÓ-u (Budimpeïtanski dnevnik) mu je ve· ni„ke knjiôevnosti Rusina, pesnik, prozni i 1901. godine objavljena prva pesma pod dramski pisac, publicista, nau„nik-lingvista. naslovom Jedan grob. Studije je zapo„eo u Objavio je prvu zbirku poezije na rusinskom Budimpeïti (1903) na odseku za maÎarski i jeziku (1904), prvu dramu na rusinskom jeziku nema„ki jezik, nastavio u Be„u (1904), ali ih (1924), prvu gramatiku rusinskog jezika nije zavrïio. Karijeru je po„eo kao novinar (1923) i ostavio u rukopisu Hroniku Ruskog (Szeged ‰s Vid‰ke, B‹cskai HËrlap, Pesti Krstura (1915). Radni vek proveo je u Lavovu NaplÓ). Uspostavlja prijateljstvo sa Mihaljem (Ukrajina), ali je celim svojim bi·em bio prisu- Babi„em (Babits Mih‹ly) i Àulom Juhasom tan u kulturnoíprosvetnom i nacionalnom (Juh‹sz Gyula). Njegova prva zbirka pesama ôivotu Rusina u periodu izmeÎu dva svetska IzmeÎu „etiri zida objavljena je 1907. godine, a rata. Pisao je i objavljivao na rusinskom, naredne godine postao je glavni i odgovorni hrvatskom i ukrajinskom jeziku. Od 1992. urednik „asipisa Nyugat (Zapad). Sa Ilonom godine u Ruskom Krsturu odrôava se kulturna Harmoï (Harmos Ilona) ven„ao se 1913. manifestacija Kosteljnikova jesen. godine, a dve godine kasnije rodio im se sin Adam (ºd‹m). Prvi roman áeva pojavio se 49. Laza Kosti· (1841í1910) je najkarakte- 1924. godine, naredne Zlatni zmaj, a 1926. risti„niji pesnik srpskog romantizma. U rod- Slatka Ana. Po„inje da piïe tzv. slobodne nom Kovilju zavrïio je osnovnu ïkolu, realku u pesme, objavljene u zbirci Goliïavi. Od 1930. Pan„evu, gimnaziju u Novom Sadu i Budimu, godine je „lan Kiïfaludijevog druïtva dok je pravo doktorirao u Peïti 1866. godine. (Kisfaludy T‹rsas‹g), a iste godine izabran je Radio je kao profesor novosadske gimnazije, za predsednika maÎarskog PEN kluba. Prvi veliki beleônik opïtine novosadske i predsed- znaci bolesti (rak grla) pojavili su se u leto nik suda u ovom gradu, bio je poslanik 1933.godine. Dve godine nakon toga objavio je Ugarskog sabora, sekretar srpskog poslanstva zbirku pesama Polaganje ra„una, a umro je u PetrograduÉ Bio je jedan od najobrazovani- 1936. godine. jih ljudi tog doba, sa znanjem klasi„nih i savremenih evropskih jezika. Kao politi„ar, borio se 51. Mihajlo Kova„ (MihaŸlo Kova~, 1909- protiv klerikalizma i reakcije u Austro- 2005) bio je u„itelj, pesnik, prozni i dramski Ugarskoj, a u Srbiji protiv birokratske stege i pisac, autor mnogih udôbenika na rusinskom dinasti„ara. Bio je pokreta„ i urednih mnogih jeziku, publicista. RoÎen je u áidu, a u„iteljsku knjiôevnih i politi„kih listova i blizak saradnik ïkolu zavrïio je u Kriôevcima. Od 1931. godine Svetozara Mileti·a. Knjiôevni rad Laze Kosti·a radio je kao u„itelj u Ruskom Krsturu, gde je bio je veoma plodan i raznovrstan, a „ine ga: veoma aktivno u„estvovao u kulturnoíprosvet- oko 150 lirskih i dvadesetak epskih pesama, nom radu Rusinskog narodnog prosvetnog balada i romansi, tri drame, studiju o lepoti, druïtva. Od 1941. godine radio je kao u„itelj u polemi„ku knjigu o Zmaju, mnogi polemi„ki viïe mesta, a radni vek zavrïio je kao novinar „lanci, predavanja, skice i feljtoni. Prevodio je u Redakciji na rusinskom jeziku Radio Novog dala áekspira (Romeo i Julija, Ri„ard III, Sada. Najzna„ajnija dela su mu: Moj svet (Moy Hamlet), Joôefa Kiïa (Jehova) i drugih autora. {vet, Ruski Krstur 1964), Pesme dede Osta·e zapam·en po dramama Maksim Baïtovana (Pisnò dòda Zagradara , Novi Sad Crnojevi· i Pera Segedinac, lirskim pesmama 1979), Ve„ernja svetla ([vetla ve~arovo, Santa Maria della Salute, ÀurÎevi stupovi, Novi Sad 1985), Hrast sam crvoto„an (Â dub Samson i Dalila, Prometej i pripovetkama ~ervoto~ni, Novi Sad 1989), Ku·ice stara

102 LI√NOSTI

(Hi`o~ko stara, Novi Sad 1990), Izabrana ïkole. Tri godine je pohaÎao muzi„ku ïkolu u dela 1-7 (Vibrani tvori, Novi Sad 1989- Malom IÎoïu i Subotici. Usavrïavanje nastavl- 2005). Dela su mu prevoÎena na srpski, ukra- ja u Budimpeïti, u Kvartetu Dreï (Dresch jinski, slova„ki, maÎarski i rumunski jezik. Quartet). Bio je „lan mnogih sastava, a neza- Umro je u Novom Sadu. boravni su njegovi koncerti sa Aleksandrom Balaneskuom i Bobanom Markovi·em. Piïe 52. Siniïa Kova„evi· (1954í), dramaturg, muziku za pozoriïne komade. Jedan je od profesor. RoÎen je u selu áuljan u Sremu, a u najpoznatijih predstavnika takozvane nove Beogradu je zavrïio dramaturgiju na Fakultetu muzike kod nas i velika koncertna atrakcija dramskih umetnosti. Redovni je profesor ïirom sveta. Njegovu muziku teïko je kate- Univerziteta na predmetu dramaturgija i gorisati, ali se moôe re·i da je re„ o dôezu koji dekan je na Akademiji umetnosti BK. Piïe za kao izvor ima tradicionalnu muziku panonske pozoriïte, fi lm i televiziju. Trostruki je dobit- nizije, posebno MaÎarske i Vojvodine. Kao nik Sterijine nagrade za pozoriïne drame: izvoÎa„ odlikuje se snagom i straï·u. Pored Novo je doba, Àeneral Milan Nedi· i Janez. violine svira i cimbalo. Nastupa samostalno ili Trostruki je dobitnik Nagrade Branislav Nuïi· sa malom grupom. Njegovi poznati albumi su: za pozoriïne drame: Sveti Sava, Kraljevi· Lajko Feliks, Feliks, Feliks Lajko, And his band, Marko i Ravi. Napisao je scenaro za fi lmove: SaMaBa trio: Opus Magnum itd... Drôava mrtvih, Bolje od bekstva, Najbolji i Najviïe na svetu celom. Njegova TV drama 56. Rajko Ljubi„ (1952í), reditelj i sni- Novo je doba spada meÎu 10 najboljih drama u matelj. RoÎen je u Subotici. Studije je zavrïio srpskoj knjiôevnosti. na Kazaliïnoj akademiji u Zagrebu, na odseku kamere 1976. godine. Radio je na TV Novi Sad, 53. Teodor Kra„un Dimitrijevi· (prva najviïe u dramskom programu kao snimatelj. polovina XVIII veka í1781), istaknuti je pred- Snimio je ve·inu drama tog televizijskog studi- stavnik srpskog baroknog slikarstva. RoÎen je ja osamdesetih godina XX veka. Radio sa red- u Sremskoj Kamenici. Slikarstvo je u„io kod iteljima Karoljem Vi„ekom, Mirom Miku- ôivopisca D. Ba„evi·a, kome je pomagao pri ljanom, Aleksandrom Fotezom, Miljenkom slikanju ikonostasa crkve u selima Kruïedol i Deretom... Po„etkom devedesetih napuïta Beo„in. Njegov prvi samostalni rad, ikonostas televiziju i odlazi u Toronto, gde radi u tamoï- manastira u Hopovu (1770), skoro je uniïten u njim filmskim studijima. Od 2001. godine ôivi Drugom svetskom ratu. Posle perioda studija u Subotici i radi u vlastitoj produkciji doku- u Be„u ili Italiji, o kom se malo zna, slikao je mentarne i kratke igrane filmove posve·ene ikonostase u Somboru, Neïtinu, La·arku, u hrvatskoj manjini u Vojvodini. Od 1993. godine Suseku, u crkvi sv. Stefana u Sremskoj Mitro- snimio je slede·e dokumenatrne fi lmove: vici, u Sabornoj crkvi u Sermeskim Karlov- Balint Vujkov, Ivan Antunovi·, Uskrs u Subo- cima. Pored ikona, naslikao je i portrete mitro- tici, Duôijanca 1994, Suboti„ki tamburaïki polita Pavla Nenadovi·a i Jovana Georgijevi·a. orkestar: Prvih 25 godina, Sinagoga u Subotici, Kada je re„ o senzibilnosti za boju, bio je iznad Duôijanca 2002, Tri slamarke, tri divojke, svih ostalih srpkih slikara svog vremena. Pjesnik Jakov Kopilovi·, Kruv naï svagdanji, Preminuo je u Sremskim Karlovcima. Stipan áabi·, Knjiôevnik Matija Poljakovi·, Pripovitka o dijalektu, Sto godina Karmeli·an- 54. Miloï Krno (Miloï Krno 1869í1917) skog samostana u Somboru, Salaïi u Ba„koj í bio je advokat, javni delatnik. RoÎen je u njihov nestanak, Boôi· na salaïu, Vajarka Ana √eren„anima. U periodu od 1894. do 1917. Beïli·, Prof. Bela Gabri·, Sudija i slikar Ivan godine radio je kao advokat u Novom Sadu i Tikvicki-Pudar, Tkanje i vezovi, Pere Tumbas bio je bliski saradnik Mi„atka. Zajedno su Hajo, Cilika Duli· í naivna slikarica, itd. osnovali „asopis Dolnozemski Slovak (Dolno- Snimio je i nekoliko kratkih igranih fi lmova: zemsk¯ Slov‹k). Zbog svoje orijentacije ka Àuga, Vrap„ije gnjizdo, Jeka mog ditinjstva, saradnji Srba i Slovaka 1914. godine bio je kao i animirani fi lm √ukundidino zrno ora. inerniran u Debrecinu. Bio je po„asni „lan Dizajnirao slikovnicu i CD ãdribac zlatne grive. Matice srpske. Umro je u Novom Sadu.

55. Feliks Lajko (LajkÓ F‰lix, 1974í), vio- 57. Mileva Mari·íAjnïtajn (1875í1948) linista. RoÎen je u Ba„koj Topoli. Violinu je bila je saradnica i supruga Alberta Ajnïtajna. prvi put uzeo u ruke u 6. razredu osnovne RoÎena je u Titelu, a ïkolovala se u Rumi,

103 KOLIKO SE POZNAJEMO

Novom Sadu i Zagrebu. Kao peta ôena zavrïila vaïu, a studije prava u Debrecinu i Budim- je Elektrotehniku u Cirihu. Ajnïtajn je svojom peïti. U Novom Sadu, 1902. godine, otvorio je Opïtom teorijom relativiteta (1913-1916) advokatsku kancelariju. Zajedno sa dr Krnom na„inio epohalno otkri·e, za ïta mu je 1922. bio je osniva„ „asopisa Dolnozemski Slovak pripala Nobelova nagrada. Mileva ga je u tom (Dolnozemsk¯ Slov‹k). Aktivno je radio na radu svesrdno podrôavala i pomagala. MeÎu- polju saradnje srpskog i slova„kog naroda. tim, njihov brak se nije odrôao i nakon razvoda Zbog izuzetnih zasluga za razvoj zajedniïtva 1918. godine Milena nastavlja da ôivi u Cirihu, Srba i Slovaka odlikovan je 1927. godine orde- sa njihova dva sina. Ajnïtajn je nov„ani iznos nom sv. Save. Bio je po„asni „lan Matice Nobelove nagrade (121.572 ïvedske krune) srpske. Umro je u Be„u. predao Milevi. Bez sumnje ose·ao se njenim duônikom, jer je znao koliki je bio njen dopri- 61. Jovan Miki· Spartak (1914í1944) bio nos njegovoj teoriji. Mileva je umrla u Cirihu, je atleti„ar i u„esnik Narodnooslobodila„kog a jedna ulica u Novom Sadu od 1993. godine rata. RoÎen je u Opovu. Atletsku karijeru nazvana je po njoj. zapo„eo je u suboti„koj Ba„koj, a nastavio u beogradskoj Jugoslaviji. Sa 20 godina postaje 58. Klaudije Florimund Mersi (Claudius prvak drôave u tr„anju na 100 metara a kasnije Florimund Mercy, 1666-1734) bio je konji„ki je bio drôavni prvak i rekorder u petoboju, feldmarïal. RoÎen je u mestu Longvi, u Loreni. skoku u dalj i drugim disciplinama. Bio je ïam- U„estvovao je u oslobaÎanju Banata od pion Balkana. Kao rezervni ofi cir Vojske Turaka. Na predlog Eugena Savojskog, imeno- Kraljevine Jugoslavije bio je zarobljen i odve- van je za prvog administratora Banata den u logor u Nirnbergu. Nakon povratka iz (1718í1733). Trudio se da Banat postane logora povezao se sa komunistima i pristupio napredna oblast, te je zapo„eo proces modern- partizanima u Sremu. Poginuo je kao koman- izacije i evropeizacije te oblasti. Na njegov dant Suboti„kog partizanskog odreda, pri- predlog, Banat je podeljen na 12 diïtrikata. Bio likom osloboÎenja Subotice 10. oktobra 1944. je sjajan organizator, merkantilista. Gradio je puteve, osnivao nova naselja, uvodio plemeni- godine. Po njemu nosi ime najzna„ajnija sport- tije kulture, nove rase stoke, razvijao zanate, ska nagrada u Vojvodini i sportsko druïtvo u manufakture, kolonizovao Banat. Radio je na Subotici. isuïivanju mo„vara i regulaciji reka. Po njegovom nareÎenju poru„nik Kajzer je 1723. 62. Svetozar Mileti· (1826í1901) bio je godine izradio plan regulacije Begeja. Radovi politi„ki voÎa vojvoÎanskih Srba u drugoj na regulaciji otpo„eli su 1728. godine. Umro je polovini XIX veka, advokat i gradona„elnik u Parmi, u Italiji. Novog Sada. RoÎen je u Moïorinu, u áaj- kaïkoj. PohaÎao je gimnaziju u Novom Sadu i 59. Àula Meïter (Mester Gyula, 1972í) je odbojkaï, reprezentativac. RoÎen je u Subotici, Bratislavi, a doktorat prava odbranio je u Be„u a odbojku je igrao je u klubovima Spartak, 1854. godine. Napisao je patriotsku pesmu: Vojvodina i inostranim timovima: Gabeka, Ve· se srpska zastava vije svuda javno koja FAD, AEG, Trentino, Pia·enco. Igraju·i u postaje himna vojvoÎanskih Srba. U politici je reprezentaciji Jugoslavije osvojio je zlatnu, sre- bio veliki borac za slobodu i pravo Srba, ali i brnu i dve bronzane medalje na evropskim drugih ljudi u Austrougarskoj. U politi„ki ôivot prvenstvima, srebrnu medalju na svetskom vra·a se 1860. nizom „lanaka u Srbskom prvenstvu, zlatnu olimpijsku medalju u Sidneju dnevniku. Naro„ito zna„ajan bio je njegov 2000. godine i bronzanu medalju na Olimpijadi Tucindanski „lanak, u kome je pozvao srpski u Atlanti 1996. godine. Sportski duh nasledio narod da u savezu sa maÎarskim narodom je od oca atleti„ara koji je bio juniorski povedu borbu protiv austrijskog apsolutizma. reprezentativac u bacanju diska. Poput oca, Osnovao je Ujedinjenu omladinu srpsku (1866- Àula se prvo bavio atletikom, a kasnije se 1871), a bio je osniva„ i lider Srpske narodne posvetio odbojci. Zavrïio je Viïu maïinsku slobodumne stranke. Osniva„ je strana„kog ïkolu. Izabran je za ambasadora dobre volje lista Zastava, koji je izlazio od 1866. godine. 1999. godine. Bio je poslanik u saborima Hrvatske i MaÎarske, dva puta je izabran za gradona„el- 60. Ljudevit Mi„atek (∑udevËt Mi„‹tek nika Novog Sada (1861. i 1867.) Umro je u 1874í1928) bio je advokat. Osnovnu ïkolu Vrïcu, a sahranjen je u Novom Sadu. zavrïio je u rodnom Kisa„u, gimnaziju u Sar- Mileti·evim imenom nazvana su tri sela u

104 LI√NOSTI

Vojvodini: Svetozar Mileti· pored Sombora, 65. Dositej Obradovi· (1742-1811) bio je Srpski Mileti· u blizini Odôaka i Mileti·evo u prvi srpski prosvetitelj, knjiôevnik, fi lozof, opïtini Plandiïte. pedagog i pristalica reformi u srpskom druïtvu XVIII veka. RoÎen je u √akovu, u 63. Miodrag Miloï (Miodrag Miloµ, Banatu. Nakon rane smrti roditelja, o njemu je 1933í1998) bio je knjiôevnik i novinar. RoÎen brinuo te„a koji je malog Dimitrija dao na je u Aleksincu. U„iteljsku ïkolu zavrïio je u kapamadôijski zanat. Odatle je pobegao u ma- Vrïcu, a u Zrenjaninu Viïu pedagoïku ïkolu í nastir Hopovo, gde se 1758. godine zakaluÎe- na grupi Rumunski jezik i knjiôevnost. Radio je rio i dobio ime Dositej. Ve· 1760. godine pobe- kao novinar u rumunskoj redakciji Radio gao je iz manastira i od onda po„inju njegova Novog Sada, a 1970. godine je postao novinar putovanja s ciljem obrazovanja i usavrïavanja u nedeljniku Libertatea iz Pan„eva. Bio je (Lika, Crna Gora, Sveta Gora, Albanija, Gr„ka, glavni i odgovorni urednik „asopisa Bucuria Austrija, Italija, Moldavija, Nema„ka, copiilor, a urednik „asopisa Lumina ostao je Francuska, Engleska, Rusija...) Znao je ïest sve do odlaska u penziju. Miodrag Miloï je jezika. U Srbiju se vratio 1806. godine, a dve prvenstveno poznat kao knjiôevnik, autor mno- godine kasnije osnovao je u Veliku ïkolu. Prvi gobrojnih knjiga poezije i proze na rumun- ministar prosvete u Srbiji postao je 1811. skom jeziku: NasleÎe (Mostenire), Razgovor sa godine. ãele·i da evropeizira srpski narod i puôem (De vorbfi cu melcul), Moji prijatelji izvede ga na put savremenih evropskih tokova (Prietenii mei), Medaljoni (Medalioane), Put ïirio je bogato znanje i onovremene napredne ïkorpiona (Calea scorpionilor), Isto„ni vetar ideje. Prevodio je razna dela meÎu kojima su (V›nt de rfisfirit), kao i monografi ja pozoriïnih najpoznatije Ezopove basne.Zalagao se za dana Rumuna u Vojvodini (Fascina˘ia scenei). upotrebu narodnog jezika u knjiôevnosti, Istovremeno je objavljivao poeziju, prozu, postavio je osnove modernoj srpskoj knji- pozoriïne komade, kulturne hronike, portrete, ôevnosti. Govorio o XVIII veku kao o veku intervjue, recenzije kako na stranicama pu- zdravog razuma. Neka od zna„ajnih dela blikacija objavljenih u ku·i Libertatea, tako i u Dositeja Obradovi·a su: ãivot i priklju„enije, mnogobrojnim knjiôevnim „asopisima u Pisma Haralampiju, Sovjeti zdravog razuma, Jugoslaviji i Rumuniji. Njegova poezija pre- Basne, Etika i fi lozofi ja naravnou„itelna, voÎena je na viïe jezika. Umro je u Pan„evu Sobranije raznih naravou„itelnih veï„ej... 1998. godine. Umro je u Beogradu. 64. Lukijan Muïicki (1777-1837) bio je prvi umetni„ki pesnik u srpskoj knjiôevnosti. 66. Àura Papharhaji (DÓra Papgargaò, RoÎen je u Temerinu, a ïkolovao se u Novom 1936-2008) je pesnik, prozni pisac, novinar, Sadu i Segedinu, dok je pravo i fi lozofi ju reôiser, glumac, kulturni radnik. RoÎen je u zavrïio je u Peïti. ZakaluÎerio se 1802. godine Ruskom Krsturu. Diplomirao je na u manastiru Grgeteg, gde je umesto krïtenog Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na imena Luka dobio ime Lukijan. Arhimandrit Grupi za jugoslovensku knjiôevnost. Dugogo- manastira áiïatovac postao je 1812. godine. diïnji je urednik „asopisa Svetlost ([vet- Zbog loïeg upravljanja manastirom, ali i zato losc). Najzna„ajnija dela su mu: Tu odmah ïto je hvalio ideje Dositeja Obradovi·a i bio kraj srca (Tu takoŸ pri {ercu, Novi Sad prijatelj Vuka Karadôi·a, postavljen je 1824. 1969), Olovo, treïnjin cvet (Olovo, ~ere{wov godine za administratora Gornjokarlova„ke kvet, Novi Sad 1974), Ne dam svoje godine i eparhije u Plaïkom. √etiri godine docnije kvit (Nå dam svoŸo roki i kvit, Novi Sad postao je episkop. Bio je jedan od najobrazo- 1977), Trova„ snova (Trova~ snoh, Novi Sad vanijih pisaca svog vremena. Pored klasi„nog 1978), √uvari oblaka (ûvare hmaroh, Novi gr„kog i latinskog jezika, govorio je viïe evrop- Sad 1981), Putovanje na jug (Putovanå na Óg, skih jezika. Napisao je „etiri knjige lirskih Novi Sad 1991), U rosi koïtunac san (U rosi pesama rodoljubivog, moralnog i didakti„kog kosçak son, Novi Sad 1999), Senkom i pra- sadrôaja. Poznata dela su mu: Programske hom (Novi Sad 2003). pesme, Glas narodoljupca i Glas harfe ïiïato- va„ke. Podrôavao je Vukovu reformu, ali je 67. Teodor Pavlovi· (1804-1854) bio je ôeleo da se sa„uva i crkvenoslovenski jezik. knjiôevnik, publicista, sekretar Matice srpske i Uveo je slovo Î (?) u srpsku azbuku. Umro je jedan od njenih osniva„a, urednik Letopisa kao episkop u Plaïkom. Matice srpske. RoÎen je u banatskom selu

105 KOLIKO SE POZNAJEMO

Karlovo (Novo Miloïevo), gde je zavrïio viceïampion sveta 1978, 1979. i 1981. godine. osnovnu ïkolu, dok je gimnaziju u„io u Najve·i sportski uspeh postigao je 1976. Hacfeldu, Temiïvaru, Velikoj Kikindi, Sege- godine pobedom na Olimpijskim igrama u dinu i Sremskim Karlovcima. Zavrïne razrede Montrealu. Kao trener, nastavio je da se bavi poloôio je u Segedinu, a potom je na poziv rvanjem u Americi, gde je bio selektor druga prijatelja Konstantina Pei„i·a preïao u reprezentacije SAD. Poôun gde je 1825. godine zavrïio pravni fakultet. U Poôunu je stekao simpatije prema 70. Emil Petrovi· (Emil Petrovici, romanti„arskim idejama slova„kog panslaviz- 1899í1968) bio je dijalektolog i lingvista. ma, ïto ·e biti jedna od izraôenih karakteristi- Osnovnu ïkolu zavrïio je u rodnom Torku, ka njegovog poznijeg javnog rada. Kao gimnaziju u Braïovu i Aradu, a preparandiju u advokatski pripravnik radio je u kancelariji Oradei (Oradea), da bi 1919. godine diplomi- Mihaila Vitkovi·a u Peïti, gde se sretao sa rao na Filoloïkom fakultetu u Kluôu. U Parizu brojnim intelektualcima. Ponet idejama o dru- je nastavio studije francuskog jezika, lingvis- ïtvenim reformama Iïtvana Se„enjija posvetio ti„ke geografi je, eksperimentalne fonetike i se druïtvenom i kulturnom radu i prosve·ivan- slavistike. Vratio se u Kluô i postao univerzitet- ju srpskog naroda. Pokrenuo je Srpski narodni ski profesor i blizak saradnik Sekstila Puï- list (1835) i Srpske narodne novine (1838), kao karija, velikog lingviste i knjiôevnog istori„ara, i almanah Dragoljub (1845-47). Umro je u rod- inicijatora za otvaranje Muzeja rumunskog nom mestu. jezika u Kluôu. Doktor fi lologije postao je 1930. godine. Autor je brojnih studija iz oblasti 68. áandor Petefi (Petfi S‹ndor, 1823- dijalektologije i istraôivanja folklora. Najvaô- 1849?) bio je maÎarski lirski pesnik, poeta slo- nije delo mu je Atlas rumunske lingivstike, za bode i ljubavi i jedna od klju„nih li„nosti koje je sproveo istraôivanja na terenu izmeÎu Revolucije 1848/49. godine. RoÎen je u Kiï- 1929. i 1938. godine, na osnovu upitnika koji je kereïu (KiskrÒs) kao Aleksandar Petrovi· od sadrôao 4800 pitanja. Istraôivanja je sprovodio oca StefanaíIïtvana i majke Marije r. Hruz u 85 naselja sa rumunskim ôivljem, jednim Slovakinje. Krïten je u evangelisti„koj crkvi. delom i u srpskom delu Banata. Autor je broj- Bez obzira na poreklo, áandor Petefi imao je nih studija monografskog i etnofolklornog izraôen maÎarski nacionalni ose·aj. Bio je kul- karaktera, baziranih uglavnom na dijalek- turni voÎa radikalne omladine u Revoluciji toloïkim istraôivanjima na terenu. Veliki je (1848/49.). Napisao je neke od najve·ih poznavalac srpskog jezika i srpskoírumun- nacionalnih pesama MaÎara, npr. Nacionalna skih jezi„kih proôimanja. U svom bogatom pesma (Nemzeti dal). Na po„etku piïe vesele nau„nom radu ima preko 200 objavljenih pesme u kojima slavi vino i kafane, pa je tako specijalisti„kih studija. Bio je profesor uni- nastala njegova „uvena poema Vinski podrum verziteta u Kluôu, ïest godina i njegov rektor, (A borozÓ). Najpoznatije poeme su mu Vitez a istovremeno i direktor Lingvisti„kog institu- Jovan (J‹nos vit‰z) i Apostol (Apostol), kao i ta, predsednik Druïtva slavista Rumunije, „lan roman Krvnikovo uôe (A hÓh‰r kÒtele). Nestao Rumunske akademije i Bugarske akademije je bez traga nakon bitke kod áegeïvara nauka... Poginuo je u ôelezni„koj nesre·i u (Segesv‹r) 31. jula 1849. godine i nakon toga Kluôu. postao simbol maÎarskog patriotizma, a njegov pesni„ki opus svojevrsna himna. Danas, 71. Veljko Petrovi· (1884í1967) bio je pes- na stotine ulica i ïkola ïirom MaÎarske nose nik, pripoveda„ i esejist. Gimnaziju je zavrïio u njegovo ime, kao i u zemljama gde MaÎari ôive rodnom Somboru, a pravo je studirao u u ve·em broju. MaÎarski nacionalni radio Budimpeïti. U Budimpeïti je 1906/07. godine takoÎe nosi njegovo ime. bio saurednik lista Croatia. Joï kao mlad, po„eo je da ôivi u Srbiji. U Prvom balkanskom 69. Momir Petkovi· (1953í), rva„, olimpij- ratu bio je dopisnik novosadskog lista Branik. ski pobednik. RoÎen je u Subotici, a ovim U Prvom svetskom ratu u„estvovao je kao sportom bavio se od ïeste godine. U Spartaku dobrovoljac. Sa vojskom se povukao iz Srbije je zapo„eo rva„ku karijeru, da bi je nastavio u 1915. godine. U ãenevi je radio u pulicisti„ko- zagreba„kom Metalcu i Gavrilovi·u iz Petrinje. propagandnom birou Jugoslovenskog odbora, Prvak Jugoslavije u kategoriji do 82 kilograma da bi 1918. godine postao „lan Odbora. Tokom bio je 1972, 1974, 1975. i 1976. godine. Bio je Drugog svetskog rata jedno vreme bio je

106 LI√NOSTI

interniran u logoru na Banjici. Nakon oslobo- 73. Jovan Sterija Popovi· (1806í1856) bio Îenja, bio je upravnik Narodnog muzeja u je prvi srpski dramski pisac i komediograf, Beogradu do 1962. godine. Bio je „lan SANU i pesnik. Otac mu je bio Grk (po njemu je dobio predsednik Matice srpske. Njegova knjiôevna nadimak), a majka Julijana, Srpkinja, bila je dela karakteriïu patriotizam i ôal za minulim k·erka poznatog baroknog slikara Nikole vremenima. Pisao je pesme, pripovetke i eseje. Neïkovi·a. U rodnom Vrïcu zapo„eo je ïkolo- Najpoznatija dela Veljka Petrovi·a su: vanje. U Temiïvaru i Peïti pohaÎao je gimna- Rodoljubive pesme, Na pragu, Bunja, Salaïar, ziju, a studije prava u Keômarku, u Slova„koj. Prepelica u ruci, Backo i njegova sestra, Radio je kao profesor i advokat u Vrï„u, a Varljivo prole·e i Pomerene savesti. Bavio se 1840. godine postao profesor u kraguje- izu„avanju novije srpske umetnosti, a naro„iti va„kom Liceju. Kao ministar prosvete u Srbiji interes pokazao je za vojvoÎansku umetnost (1842-48) mnogo je u„inio za razvoj ïkolstva, XVIII i XIX veka. Umro je u Beogradu. kulturnih institucija i pozoriïtnog ôivota u vreme kada u Beogradu nije bilo ni stalnog pozoriïta, ni profesionalnih glumaca. Knjiôe- 72. Vasko Popa (Vasco Popa, 1922í1991), vnu delatnost zapo„eo loïim stihovima, ali je originalni pesnik moderne srpske knjiôevno- vrlo brzo preïao na prozu, gde je postigao sti, roÎen je u Grebencu kraj Vrïca. Diplo- punu afi rmaciju. Poznate drame Sterijine mirao je na romanskoj grupi Filozofskog fakul- drame su: Svetislav i Mileva, Miloï Obili·, teta u Beogradu. Studije je nastavio u Buku- Smrt Stefana De„anskog, Vladislav, Skenderbeg reïtu i Be„u. Za vreme Drugog svetskog rata itd. Najpoznatije komedije su mu: Laôa i par- bio je zatvoren u nema„kom koncentracionom alaôa, Tvrdica, Pokondirena tikva, ãenidba i logoru u Be„kereku. Prve pesme objavljuje u udadba, Kir Janja, Rodoljupci... U sklopu obe- Knjiôevnim novinama i Borbi. Od 1954. do leôavanja 150 godina od roÎenja i 100 godina 1979.godine radio je kao urednik u izdava„koj od smrti Jovana Sterije Popovi·a u Novom ku·i Nolit. Jedan je od osniva„a Knjiôevne Sadu je 1956. godine osnovan pozoriïni festi- zajednice Vrïac. Posebne su njegove patri- val takmi„arskog karaktera Sterijino pozorje, otske pesme, poput O„i Sutjeske. Sastavio je koji se odrôava i danas i na kojem u„estvuju antologije narodnih umotvorina Od zlata jabu- pozoriïta iz zemlje i inostranstva Iz nepoznatih ka i umetni„ke poezije (Urnebesnik, Pono·no razloga Sterija je napustio 1849. godine Srbiju sunce). Predlog: Prve pesme objavljuje u listo- i do kraja ôivota ôiveo u Vrïcu. vima Knjiôevne novine i Borba. Njegova prva 74. Sava Popovi· Tekelija (1761í1842) bio zbirka pesama Kora (1953) uz 87 pesama je narodni dobrotvor, knjiôevnik, politi„ar. Miodraga Pavlovi·a smatra se po„etkom RoÎen je u Aradu, gde pohaÎao osnovnu ïko- srpske posleratne mo-derne poezije. Ta knjiga lu, a gimnaziju je zavrïio u Budimu, zatim kao je pokrenula rasprave knjiôevne javnosti i prvi Srbin 1786. godine doktorirao prava u ostavila veliki uticaj na mlaÎe naraïtaje pe- Peïti. Poti„e iz ugledne plemi·ke porodice. snika. Posle Kore, Popa je objavio slede·e Politi„ku karijeru je vrlo brzo napustio, pa je zbirke pesama: Nepo„in polje (1956), Sporedno svu paônju i energiju usmerio ka nacionalnom nebo (1968), Uspravna zemlja (1972), Vu„ja so radu. Dobro je saraÎivao sa ugarskim plem- (1975), Ku·a nasred druma (1975), ãivo meso stvom, ali se celog ôivota zalagao i za srpske (1975), Rez (1981) kao i ciklus pesama Mala interese. Osniva„ je zaduôbine Tekelijanum u kutija (1984), deo budu·e zbirke Gvozdeni sad Peïti (1838), kroz koju je od osnivanja do 1914. koju nikad nije dovrïio. Jedan je od najpre- godine proïlo 346 studenata iz svih srpskih voÎenijih jugoslovenskih pesnika, a i sam je krajeva. Bio je i dobrotvor mnogih srpskih i prevodio sa francuskog jezika. Bio je dopisni maÎarskih ustanova. Matici srpskoj poklonio „lan SANU, jedan od osniva„a VojvoÎanske je li„nu biblioteku, kupio ïtampariju, a pred akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu. kraj ôivota i sve nekretnine i novac. Izabran je Prvi je dobitnik Brankove nagrade za poeziju, za doôivotnog predsednika Matice srpske. U dobio je Zmajevu nagradu, austrijsku drôavnu knjiôevnosti je ostavio traga svojim Memo- nagradu za evropsku literaturu, nagrada za arima. Umro je 1842. godine u Peïti, a sahra- poeziju Branko Miljkovi·, nagrade AVNOJ-a... njen je u crkvi sv. Nikole u Aradu. U Vrïcu se od 1995. godine svakog 29. juna, na dan pesnikovog roÎenja, dodeljuje nagrada 75. Uroï Predi· (1857í1953) bio je srpski Vasko Popa za najbolju knjigu poezije. Umro je slikar. Pored Paje Jovanovi·a, jedan je od u Beogradu. najizrazitijih predstavnika akademskog reali-

107 KOLIKO SE POZNAJEMO

zma. RoÎen je u Orlovatu. Osnovnu ïkolu Sremskim Karlovcima izu„io je slavenoserb- zavrïio je u Crepaji, a srednju u Pan„evu. sku, a u Temiïvaru, pijaristi„ku gimnaziju. Tri Akademiju je zavrïio 1880. godine u Be„u, kod godine je proveo kao student prava u Be„u. profesora Gripenkerla. Prvi je pravi realisti„ki Tamo je objavio svoje Pesme (1847), koje su ôanr-slikar kod nas. Portretisao je gotovo sve otvorile novu epohu u srpskoj poeziji. Pesme znamenite li„nosti iz naïe kulturne i politi„ke su imale elegi„an ton, a njegov najdublji lirski istorije krajem XIX veka. Posebno su poznati doôivljaj bili su rastanak i opraïtanje (Àa„ki portreti osmorice predsednika Srpske kraljev- rastanak, Tuga i opomena, Kad mlidijah ske akademije, „iji „lan je i sam bio. Njegovi umreti). Naj„eï·e pesni„ke slike su mu sunce prvi radovi imali su moralizatorske teme iz i no·, svetslost i tama, dan i no· kao jedinstvo narodnog ôivota (Vesela bra·a, Pod dudom, ôivota i smrti. Nakon revolucionarnih dogaÎa- Mali fi lozof). Naslikao je oko 1.000 ikona i izra- ja 1848/49. godine posvetio se studijama medi- dio je ikonostase u Be„eju, Perlezu, Orlovatu, cine u Be„u, gde je i umro od tuberkuloze. manastiru Grgetegu, Rumi, Pan„evu... Najpo- Njegovi posmrtni ostaci preneti su na znatije slike su mu: Hercegova„ki begunci, Straôilovo 1883. godine. Kosovka devojka, Na maj„inom grobu, Nabu- rena devoj„ica... Za vreme studija osvojio je 78. Josif Raja„i· (1785í1861) bio je mitro- Gundelovu nagradu za portret. Prvi je polit karlova„ki i patrijarh srpski. RoÎen je u predsednik Udruôenja likovnih umetnika u selu Lu„ani, kod Ogulina u Lici. Studirao je Beogradu (1919). Umro je u Beogradu. filozofiju u Segedinu i prava u Be„u. Zamona- ïio se 1810. godine, a u periodu od 1811. do 76. Mihailo Pupin (1854í1935) je jedan od 1822. godine bio je arhimandrit manastira najzna„ajnijih svetskih nau„nika i pronalaza„a Gomirje. Administrator Pakra„ke eparhije je s kraja XIX veka. RoÎen je u banatskom selu od 1822. do 1829, episkop dalmatinski od 1829. Idvoru. U potrazi za znanjem i spoznajom do 1834, a vrïa„ki episkop od 1834. do 1842. ve„ne istine rano se otisnuo iz roditeljskog godine. Za mitropolitu u Sremskim Karlov- doma. Put u svet nauke vodio ga je od cima hirotonisan je 1842. godine. Sa tog Pan„eva, preko Praga, do Amerike, a zatim poloôaja joï se energi„nije borio za prava srp- ponovo u Evropu, na Kembridô i Berlinski skog naroda u Habzburïkoj monarhiji. Dao je muniverzitet, gde je doktorirao 1889.godine. veliki doprinos razvoju ïkolstva. Osnovao je Na Kolumbija univerzitetu u Njujorku radio je mnoge srpske ïkole, otvorio je patrijarïijsku kao pedagog i nau„nik od 1889. do 1929. biblioteku i ïtampariju. Na Majskoj skupïtini godine. U tom periodu ostvario je preko (1848), proglaïen je za srpskog patrijarha. Bio trideset patentiranih izuma. Najviïe njegovih je duhovni voÎa Srba i njihov politi„ki lider. otkri·a je iz oblasti elektronike i telekomu- Svoju politi„ku energiju uloôio je za stvaranje nikacija. Za svoj stru„ni i nau„ni rad odlikovan autonomne srpske oblasti u Habzburïkoj je mnogim priznanjima i medaljama. Neobi„an monarhiji. ôivotni put od banatskog „oban„eta do nau„nika svetskog glasa, Pupin je najbolje sam 79. Franc J. Rajhl (Raichl J. Ferenc, opisao u autobiografi ji From immigrant to 1869í1960) bio je arhitekta. RoÎen je u Inventor (1923), za koju je dobio Pulicerovu Apatinu, a po nacionalnosti bio je Nemac. nagradu u oblasti knjiôevnosti (1924). Ovo ákolovao se u Budimpeïti, a na studijskom delo je prevedeno na nekoliko svetskih jezika, putovanju boravio u Be„u i Berlinu. U Subotici a na srpskom jeziku je objavljeno 1929. godine se nastanio 1896. godine. Neka od njegovih pod naslovom Sa païnjaka do nau„enjaka. dela u stilu istoricizma i eklektike su: Uprkos postignutoj svetskoj slavi, celog ôivota Nacionalna kasina í danas zgrada Gradske je ostao emotivno vezan za rodni Idvor i svoju biblioteke (1895/96) i Gimnazija u Subotici prvu otadôbinu, o „emu svedo„e njegove bro- (1895-1900), zgrada banke u Pan„evu (1900), jne donacije. Umro je u Njujorku, a sahranjen katoli„ka crkva u stilu neogotike u Ba„koj je u Bronksu. Topoli (1904-1906), Gradska ku·a u Apatinu (1907/08). Remek delo u stilu secesije je nje- 77. Branko Radi„evi· (1824í1853) bio je gova porodi„na palata u Subotici (1904), u veliki srpski pesnik, jedan od najve·ih kojoj je danas smeïtena Moderna galerija pobornika i pristalica jezi„ke reforme Vuka Likovni susret. Rajhl je najve·i predstavnik Karadôi·a. RoÎen je u Brodu, u Slavoniji, u secesijske arhiteture koji je potekao iz

108 LI√NOSTI

Vojvodine. Bio je preduzima„ i posedovao je o modernizaciji Ugarske. Zajedno sa joï troji- ciglanu te je realizovao projekte drugih com aristokrata 1827. godine obavezao se da arhitekata, kao npr. neogoti„ku katoli„ku ·e godiïnje prihode sa svojih imanja pokloniti crkvu u Ba„koj Palanci (1907í1910) Àule za osnivanje Akademije nauka. Iste te godine Petrovca. Nakon bankrotsva, odselio se u inicirao je osnivanje Nacionalne kasine sa 150 Segedin. Preminuo je u Budimpeïti. „lanova. Nakon toga, sli„na udruôenja ·e nicati po celoj zemlji. Kasnije je pisao knjige u kojima 80. Ivan Sari· (1876í1966) bio je biciklista, predlaôe na„ine modernizacije. Najzna„ajnije motociklista, automobilista, konstruktor su: Kredit, Svet, Stadium. Nije nikad bio za rev- aviona i avijati„ar. RoÎen je u Subotici, gde je oluciju, ali je hteo da postepeno unapredi svoju zavrïio gimnaziju i radio kao „inovnik u zemlju. Za Vojvodinu je zna„ajno da je predla- ra„unovodstvu gradske administracije. Od gao, ïto je kasnije i ostvareno, racionalizaciju 1897. godine lokalna ïtampa beleôi njegove korita Tise. Umro je u Deblingu (DÒbling). stalne uspehe u biciklizmu. Kulminacija je bila 1900. godine kada je postao prvak Ugarske i 82. Isidora Sekuli· (1877í1958) bila je u„estvovao na svetskom prvenstvu u Parizu. knjiôevnica, prevodilac, putopisac, knjiôevni i Narednih godina bio je trostruki prvak umetni„ki kriti„ar, nastavnica devoja„ke Ugarske u motociklizmu, da bi 1905. godine ïkole, akademik. RoÎena je u Moïorinu, u u„estvovao u automobilskoj trci izmeÎu Novom Sadu je zavrïila Viïu devoja„ku ïkolu, Sombora i Subotice. Bio je „lan uprave najsta- a zatim Srpsku preparandiju u Somboru. Na rijeg fudbalskog kluba na teritoriji nekadaïnje Viïem pedagogijumu u Budimpeïti diplomi- Jugoslavije, FK Ba„ka, osnovanog 1901. rala je prirodnomatemati„ku grupu predmeta. godine. U godini kada je Francuz Blerio Doktorirala je u Hajdelbergu (1922). Od 1897. (Bl‰riot) preleteo Lamanï, Sari· je u Parizu predavala je prirodne nauke u Srpskoj viïoj u„estvovao na automobilskim trkama. Ako ne devoja„koj ïkoli u Pan„evu, a kasnije u áapcu pre, tu je upoznao pionire avijacije i oduïevio i Beogradu. Duôim boravcima u Engleskoj, se konkstrukcijama aviona. Nakon povratka u Francuskoj i Norveïkoj, produbila je svoje Suboticu, odlu„io je da i sam napravi avion. U znanje klasi„nih i modernih jezika. Dopisni jesen iste godine avion Sari· 1 bio je gotov, „lan SANU postala je 1939. godine, a redovan napravio je elisu, a po„etkom 1910. godine „lan tek 1950. godine. Knjiôevnoï·u se po„ela ugradio je trocilindri„ni motor Delfos od 24 baviti od 1910. godine. Pisala je eseje i objavlji- KS. Na gradskom trkaliïtu, u leto 1910. vala prevode u mnogim „asopisima. Prvu godine, Ivan Sari· je vrïio probne letove. knjigu Saputnici objavila je 1913. godine. Sa Nepunih sedam godina posle letova bra·e Rajt puta po Skandinaviji nastala su Pisma iz i pola godine posle leta prvog Jugoslovena Norveïke (1914), koja spadaju u vrhunska dela Edvarda Rusijana, uspeïno leteo na avionu srpskog putopisa. Glavno pripoveda„ko delo je sopstvene konstrukcije. Zadovoljan postignu- Hronika palana„kog groblja (1940). Mnogi je tim rezultatima priredio je javni let 16.X 1910. smatraju za najumniju Srpkinju. Umrla je u godine, kome je prisustvovalo oko 7000 poseti- Beogradu. laca. Leteo je oko tri km na visini od 30 m. Po„etkom 1911. godine usavrïavao je kon- 83. Monika Seleï (Szeles MÓnika, 1973í) strukciju aviona kome je dao naziv Sari· 2. je jugoslovenska i ameri„ka teniserka, Njegove teïko·e prilikom nastajanje aviona, nekadaïnji najbolji svetski reket. Tenisom se ali i reakcije sredine opisani su u romanu po„ela baviti sa ïest godina u rodnom Novom Lete·i Vu„idol Geze √ata, Emila Havaïa i Sadu, uz oca Karolja (K‹roly). Kada je 1985. Artura Munka. Umro je u Subotici. Aeroklub u godine osvojila turnir u Majamiju, privukla je Subotici nosi njegovo ime. paônju svetske javnosti i karijeru nastavila u „uvenom teniskoj akademiji Nika Boletijerija. 81. Grof Iïtvan Se„enji (Sz‰chenyi Istv‹n, Osvojila je osam Grand Slam turnira za 1791í1860) bio je politi„ar, pisac, najve·i Jugoslaviju i jedan za SAD. U istoriji turnira je MaÎar. RoÎen je u Be„u, u jednoj od najve·ih najmlaÎi osvaja„ Otvorenog prvenstva Francu- aristokratskih porodica. Kao mlad proputovao ske. Ukupno je pobedila na 62 turnira. Zvani- je zapadnu Evropu. Tek kao mladi· nau„io je „no je bila najbolje rangirana teniserka sveta maÎarski jezik. Inspirisan radom grofa 1991. i 1992. godine, sve dok je 30. IV 1993. Veïelenjija (Wessel‰nyi) po„eo je da razmiïlja godine navija„ najve·e konkurentkinje átefi

109 KOLIKO SE POZNAJEMO

Graf nije povredio noôem na turniru u Beogradu, gde je studirao na filoloïkoistorij- Hamburgu. Odsustvovanje sa terena ostavilo skom odseku. Radio je kao profesor u Niïu, je dubokog traga, tako da se neuspehom Pirotu i Beogradu. Knjiôevnim radom po„eo se zavrïio pokuïaj njenog povratka na teren. baviti joï za vreme boravka u Niïu i Pirotu, Neostvarena ôelja joj je bilo osvajanje najpre- piïu·i svoje pripovetke pod zajedni„kim stiônijeg svetskog turnira u Vimbldonu. Bila je nazivom Iz knjiga starostavnih. Njegova idol mnogih mladih u Jugoslaviji. humoristi„ka i realisti„ka dela napisao je kao ve· zreli „etrdesetogiïnjak. Naro„iti utisak na 84. Kornel Senteleki (Szenteleky Korn‰l, njega ostavio je mentalitet Niïlija i njihovi 1893í1933) bio je pesnik, pisac, prevodilac i obi„aji, ïto je najbolje je oslikao u Ivkovoj slavi lekar. RoÎen je u Pe„uju. Studije medicine i Zoni Zamfi rovoj. Pored navedenih, zna„ajna zavrïio je u Budimpeïti i neko vreme je radio dela su mu: Vukadin, Pop ¡ira i pop Spira. Bio kao doktor. Nakon Prvog svetskog rata je je pristalica Liberalne stranke. Svesrdno je zapo„eo privatnu lekarsku praksu u Starom negovao srpsku istoriju i tradiciju. Umro je u Sivcu. Nakon raspada Austrougarske, zastupa Sokobanji. tezu o postojanju zasebne knjiôevnosti MaÎara u Vojvodini, druga„ije od opïtemaÎarske 87. Pavol Jozef áafarik (Pavol Jozef knjiôevnosti koja je, usled istorijskih okolnosti, áaf‹rik 1795-1861) bio je fi lolog, pesnik, jedan krenula putevima posebnog razvoja. Bio je od prvih slavista, istori„ar knjiôevnosti, uveren da su maÎarske knjiôevnosti po jeziku istori„ar, etnograf. RoÎen je u Kobeliarovu, u i kulturi roÎena bra·a, ali ih u novim okolnos- Slova„koj, u porodici protestantskog sveïteni- tima zanimaju drugi ciljevi i problemi. Sa ka. Zavrïio je fi lozofi ju, pravo i teologiju. ãivot Joôefom Debrecenijem (Debreczeni JÓzsef) je je proveo u Slova„koj, Nema„koj, Juônoj 1928. godine preveo i uredio antologiju mod- Ugarskoj i √eïkoj. Kao profesor i direktor ernog srpskog pesniïtva pod naslovom srpske gimnazije u Novom Sadu radio je 1819- Bazsalikom í Bosiljak. U antologiju su svrstali 33. godine. Iz ogromnog nau„nog rada izdvaja- 77 pesama 32 srpska pesnika, preteôno pred- ju se slede·i radovi: Slovenske starine, stavnike srpskog simbolizma. Senteleki je sa- Monumenta i Llirika, Slovenska etnologija, stavio i prvu antologiju maÎarske knjiôevnosti Narodne pesme Slovaka u MaÎarskoj, u Jugoslaviji Pod bagremima /Ak‹cok alatt/ Spomenici knjiôevnosti Juônih Slovena, Istorija 1933.godine. O antologiji Bosiljak, Senteleki u juônoslovenske knjiôevnosti, Svetske pesme predgovoru piïe: ...Cilj nam je da upoznamo Slovaka u Ugarskoj. Umro je u Pragu. maÎarske „itaoce sa najnovijim srpskim subjek- tivnim pesniïtvom. Upoznati ih sa onim ose·aji- 88. Andrej áaguna (Andrei •aguna, ma, mislima, ôeljama i suzama koje se raÎaju u 1809í1873), mitropolit, roÎen je u Miïkolcu, duïama srpskih pesnika... Umro je u Starom studirao je pravo i fi lozofi ju u Peïti i teologiju Sivcu. u Vrïcu. Radio je kao profesor teologije u Vrïcu i Sremskim Karlovcima. Bio je postavljen za vikara, kasnije i za episkopa pravo- 85. Branislav Simi· (1935í), rva„, olimpij- slavne crkve u Transilvaniji. Dao je zna„ajan ski pobednik, roÎen je u Gornjoj Rogatici. doprinos razvoju ïkolstva i publicistike na Takmi„io se za Proleter iz Zrenjanina i 11 puta rumunskom jeziku. Na njegovu inicijativu je bio prvak Jugoslavije u periodu od 1952. do 1861. godine osnovano je Transilvansko udru- 1966. godine. Na Olimpijskim igrama u„estvo- ôenje za knjiôevnost i kulturu rumunskog nar- vao je tri puta, a medalje je osvajao na dve oda Astra. áaguna je bio prvi predsednik ovog Olimpijade: na igrama u Tokiju 1964. godine zna„ajnog kulturnoínacionalnog udruôenja osvojio je zlatnu medalju u srednjoj kategoriji, Rumuna, „ija je delatnost bila prisutna i u a „etiri godine kasnije u Meksiko Sitiju osvojio Banatu. Odlu„uju·e je doprineo osnivanju je bronzanu medalju, takoÎe u srednjoj kate- Rumunske pravoslavne mitropolije u Habz- goriji. Bio je viceïampion sveta na prvenstvima burïkoj monarhiji (1864) i bio je prvi mitro- 1956. i 1963. godine. polit Rumuna u AustroíUgarskoj. Bio je po„asni „lan Rumunske Akademije. 86. Stevan Sremac (1855í1906) bio je knjiôevnik, pripoveda„. Osnovnu ïkolu zavrïio 89. Ambrozije í Boza áar„evi· (1820- je u rodnoj Senti, a gimnaziju u Beogradu. 1899) bio je pokreta„ preporoda kod ba„kih Visoko obrazovanje stekao je na Velikoj ïkoli u Bunjevaca, pravnik. Rodio se u Subotici, gde je

110 LI√NOSTI

pohaÎao gimnaziju, a pravo je studirao u 91. Julijan Tamaï (ÁliÔn Tama{, 1950í), Velikom Varadinu (Nagyv‹rad) i Pe„uju. univerzitetski profesor, akademik. RoÎen je u Advokat je postao 1842. godine. Iste godine Vrbasu, diplomirao, magistrirao i doktorirao iz bio je stenograf na Erdeljskom saboru, da bi knjiôevnosti. Redovni profesor rusinske i ukra- 1843/44. godine vodio zapisnike na Ugarskom jinske knjiôevnosti na Filozofskom fakultetu u saboru u Poôunu. Kao prvi neplemi·, 1845. Novom Sadu í Katedra za rusinistiku. godine izabran je za zamenika ôupanijskog Akademik je Nacionalne akademije nauka tuôioca. Zbog gubitka sluha tokom ïezdesetih Ukrajine (1997) i VojvoÎanske akademije godina XIX veka po„inje da radi u suboti„koj nauka i umetnosti (2004). Najzna„ajnija dela: gradskoj upravi, sve do odlaska u penziju 1867. Nebo na kolenima (NÙbo na kolÙnoh, Novi godine. Tek nakon donoïenja ugarskog Sad 1972), Balada panonskog brodara (Balada zakona o narodnostima zapo„inje njegov rad panonskogo ladÔra, Novi Sad 1974), Pesme o na preporodu Bunjevaca. U Subotici je 1869. prahu (Kruïevac 1975), Bolni„ko svetlo godine objavio je Zbirku mudrih i pou„nih ([pitaqske {vetlo, Novi Sad 1980), O rosi izrekah, posve·enu Bendôanimu Franklinu. (Novi Sad 1981), Rusinska knjiôevnost, (Novi Naredne godine izdao je MaÎarsko-jugosloven- Sad 1984), Pesak i doba (Novi Sad 1986), ski politi„ni i pravosudni rie„nik i Tolma„ Zlatan oblak (Zlatna hmara, Novi Sad 1990), izvornih knjiôevnih i zemljopisnih jugoslaven- Silazak u dan (Novi Sad 2002), Istorija skih ri„i... Do kraja ôivota bio je posve·en rusinske knjiôevnosti (IstoriÔ ruskeŸ lite- pokuïajima da se bunjev„koj deci obezbedi raturi, Beograd 1997) i Antologija rusinske osnovno ïkolovanje na maternjem jeziku. U poezije (AntologiÔ ruskeŸ poeyò, Novi Sad Subotici je 1893. godine objavio MaÎarsko- 2005). bunjeva„ko-ïoka„ki re„nik za osnovne ïkole, a 1894. godine MaÎarskoísrpskoíhrvatskiíbunje- 92. Mom„ilo Tapavica (1882-1949) bio je va„koíïoka„ki knjiôevni re„nik. Umro je u sportista, osvaja„ olimpijske medalje, arhitek- Subotici. ta. RoÎen je u Nadalju u Ba„koj. Na Prvim letnjim olimpijskim igrama u Atini takmi„io se za 90. Sava áumanovi· (1896í1942) jedan je Ugarsku, budu·i da je Vojvodina bila deo od najzna„ajnijih srpskih slikara XX veka. Austrougarske monarhije i da su Austrija i RoÎen je u Vinkovcima, a osnovnu ïkolu MaÎarske imale posebne ekipe. Prvi je Srbin zavrïio je u áidu. Gimnaziju je pohaÎao u osvaja„ olimpijske medalje. U Atini 1896. Zemunu i ve· se 1911. godine upisuje na godine osvojio je bronzanu medalju za slikarski kurs kod gimnazijskog profesora MaÎarsku u tenisu. Pored toga, Tapavica se Isidora Junga. Viïu ïkolu za umjetnost i obrt takmi„io i u rvanju i dizanju tegova i osvojio zavrïio je u Zagrebu (1914-1918). U periodu od peto mesto. Mom„ilo Tapavica ostao je upam- 1920. do 1930. godine, boravio je u tri maha u ·en i kao sjajan arhitekta. Njegova zna„ajnija Parizu, gde je studirao u ateljeu Andrea Lota. dela su: zgrada Matice srpske u Novom Sadu, U pariskom periodu njegov rad doseôe pun sjaj zgrada Nema„kog poslanstva u Beogradu i i snagu, njegove slike karakteriïu fi guralne Drôavna banka na Cetinju. Umro je u Puli. kompozicije u idili„nom pejzaônom prosotru kubisti„ke konstrukcije: Slikar u ateljeu, 93. Pal Teleki (Teleki P‹l, 1879í1941) bio Vijadukt, Pejzaô iz áida, Mornar na molu, ãene je maÎarski politi„ar, geograf, profesor uni- kraj vode. Slika i sa naznakama ekpersionizma, veziteta, zemljoposednik. Bio je ministar npr. Pijana laÎa, da bi se s vremenom priklo- spoljnih poslova 1920. godine i ministar nio neoklasicizmu. Zbog bolesti se vra·a u áid, prosvete 1938. godine. Uo„i Drugog svetskog gde stvara tvz. áidski ciklus. Napisao je po- rata, bio je predsednik vlade, u vreme kada je znate knjige o umetnosti: Slikar o slikarstvu i MaÎarska uz pomo· Nema„ke nastojala da Zaïto volim Pusenovo slikarstvo. Poznati radovi ostvari svoje revizionisti„ke ciljeve. Tada je su mu: Doru„ak na travi, pijana laÎa, Crveni slovio za probritanski orijentisanog politi„ara, ·ilim, Most na Seni, ciklus velikih platana áidi- koji je upozoravao da ·e oslonac MaÎarske na janke... Streljan je u Sremskoj Mitrovici 1942. nema„ku politiku doneti samo katastrofu. Bio godine. Njegova majka poklonila je áidu je zagovornik i balkanskoípodunavske sarad- (1953) njegovu likovnu zaostavïtinu i ku·u i nje. U tom kontekstu, moôe se razumeti njego- time omogu·ila otvaranje Galerije Save vo zalaganje za jugoslovenskoímaÎarski spo- áumanovi·a. razum o saradnji iz decembra 1940. godine.

111 KOLIKO SE POZNAJEMO

Posle demonstracija 17. marta 1941. godine cije medalja, srednjovekovnog i anti„kog bio je svestan da ·e Nema„ka vojno reagovati novca. Sa„uvana je samo anti„ka zbirka, koju protiv Jugoslavije. Kao znak moralnog poraza je poklonio Beogradskom univerzitetu (1923). svoje politike, iako o tome postoje kontrover- Nosilac je viïe odlikovanja. zna miïljenja, izvrïio je samoubistvo 3. aprila 1941.godine, napisavïi u oproïtajnom pismu: 96. Tibor Varadi (V‹rady Tibor, 1939í), MaÎarska je pogazila re„ o ve„nom prijateljstvu profesor prava, akademik, pisac. Osnovnu sa Jugoslavijom iz kukavi„luka. Stali smo na ïkolu i gimna148 ziju zavrïio je u rodnom stranu nitkova, bi·emo leïinari í najprljavija Zrenjaninu, a diplomirao na Pravnom fakultetu nacija. Nisam to spre„io í kriv sam. u Beogradu (1962). Na univerzitetu Harvardu je doktorirao 1970. godine iz meÎunarodnog 94. Aleksandar Tiïma (1924í2003) bio je prava (Razvoj autonomnog spoljnotrgovinskog srpski pesnik, prozni pisac i eseljista. RoÎen je prava kroz arbitraôe í sa posebnim osvrtom na u Horgoïu, a nakon zavrïenog Filozofskog socijalisti„ke zemlje Evrope). Njegova karijera fakulteta ôiveo je i radio u Novom Sadu, gde je imala je slede·i pravac: advokatski pripravnik i umro. Bio je urednik Letopisa Matice srpske i u Zrenjaninu (1962/03). asistent na Pravnom Izdava„kog preduze·a Matica srpska. fakultetu u Novom Sadu (1962/03), docent Knjiôevni rad zapo„eo je poezijom, da bi se (1970), vanredni profesor (1975), redovni pro- potom sasvim posvetio prozi. Tematika nje- fesor (1980), ministar pravde u jugoslovenskoj govih pripovedaka i romana vremenski je vladi (1992/93), ïef Pravnog fakulteta na vezana za ratni i poratni period, ali proza Centralnoevropskom univerzitetu u Budim- Aleksandra Tiïme izdvaja se od stvaralaïtva peïti (1993í), dopisni „lan VANU postao je pisaca sli„ne orijentacije karakteristi„nim na„i- 1987. godine, odgovorni urednik „asopisa ’j nom pripovedanja i uvida u stvarnost. Objavio Symposion bio je u periodu od 1969. do 1971. je viïe knjiga: Naseljeni svet, Kr„ma (pesme); godine, glavni i odgovorni urednik nau„nog Krivice, Nasilje, Mrtvi ugao, Povratak miru, „asopisa L‰t˜nk bio je od 1991. do 2000. ákola bezboôniïtva (pripovetke); Za crnom godine. Autor je brojnih udôbenika i stru„nih devojkom, Knjiga o blamu, Upotreba „oveka, knjiga iz oblasti prava. Begunci, Vere i zavere, Kapo, áiroka vrata, Koje volimo (romani); Drugde (putopis); Pre 97. Jov Vasiljevi„ (í) bio je ukrajinski slikar mita (eseji i „lanci). Od mnoïtva priznanja koji je uneo barokni stil u srpsko slikarstvo koje je dobio izdvajaju se NIN-ova nagrada za XVIII veka. Arsenije IV áakabenta ga je roman godine, austrijska Drôavna nagrada za zaposlio u Sremskim Karlovcima kao pridvor- evropsku knjiôevnost i nagrada Sajma knjiga u nog slikara 1743. godine. ãivopis u manastiru Lajpcigu za evropsko razumevanje. Kruïedol, u baroknom stilu, slika sa Stefanom Teneckim izmeÎu 1750. i 1756. godine. Slikari 95. Georg í ÀorÎe Vajfert (1850í1937) bio Nikola Neïkovi· i Vasa Ostoji· pripadali su je industrijalac, bankar, dobrotvor. RoÎen je u njegovom slikarskom krugu oko Patrijar- Pan„evu, a poreklom je Nemac, „iji su se preci ïijskog dvora u Sremskim Karlovcima. doselili iz Gornje Austrije. Osnovnu ïkolu i niôu realku zavrïio je u Pan„evu, trgova„ku 98. Lajoï Vermeï (Vermes Lajos, ïkolu u Budimpeïti, a pivarski odsek poljo- 1860í1945) bio je profesor fi skulture i majstor privredne akademije u Venïtefanu (Bavarska). ma„evanja. Rodio se u Subotici, uglednoj ple- Nastanio se u Beogradu 1871. godine i posve- mi·koj porodici. U Budimpeïti je zavrïio studi- tio se proizvodnji piva. Prvi se u Srbiji po„eo je medicine i fi lozofi je. Zajedno sa bratom baviti istraôivanjem ruda. Njegovom zaslugom Nandorom i joï nekim zaljubljenicima u sport otvoreno je nekoliko rudnika, a meÎu njima osnovali su 1880. godine Suboti„ko gimna- su: rudnik uglja í Kostolac (1873), rudnik ôive sti„ko druïtvo. Na njegovom prostranom placu, na Avali (1886), Borski rudnik bakra (1903) i na samoj obali Pali·kog jezera po„ele su tzv. drugi. Jedan je od osniva„a Narodne banke Pali·ke olimpijade, sportske manifestacije Jugoslavije i njen prvi viceguverner (1884) i nalik olimpijskim, koje ·e biti ponovo obnovl- guverner (1890), a od 1926. i doôivotni po„asni jene tek za 16 godine. Svake godine takmi„ili guverner jugoslovenske Narodne banke. Bio su se pliva„i, rva„i, atleti„ari, ma„evaoci, bici- je veliki dobrotvor i utemeljiva„ mnogih dru- klisti... Od 1888. godine Lajoï Vermeï je u ïtava i zaduôbina. Posedovao je bogate kolek- novoformiranom sportskom udruôenju Ahiles,

112 LI√NOSTI

u kome skromno zauzima potpredsedni„ko 100. Mihailo Vitkovi· (1778í1829) bio je mesto. Oba udruôenja narednih godina zaje- maÎarski knjiôevnik srpskog porekla, advokat, dno ·e organizovati takmi„enja. Uz obalu jez- politi„ar. Rodio se u Egeru, a nakon zavrïenih era 1892. godine izgraÎena je 500 m duga i 4 m studija prava 1801. godine postaje advokat u ïiroka biciklisti„ka asfaltirana staza elipsastog Peïti. Njegov dom bio je glavni knjiôevni salon oblika, prva u Ugarskoj. Vermeï je letnjim nad- u Peïti. Afi rmisao je srpski jezik i knjiôevnost metanjima prisustvovao do 1895. godine, kada u maÎarskoj javnosti i doprineo duhovnom pri- odlazi na univerizet u Kluô, gde ·e narednih bliôavanju MaÎara i Srba. Objavio je studije o godina raditi kao profesor fi skulture. átampa maÎarskim knjiôevnicima pravoslavne vere. ·e redovno beleôiti njegove dolaske na Pali· Preveo je na maÎarski jezik viïe srpskih naro- tokom letnjih meseci, kada su se odvijala tak- dnih pesama i balada. Preneo je deseterac tro- mi„enja. U godini kada su obnovljene savre- hejskog karaktera iz srpske narodne poezije u mene Olimpijske igre u Atini (1896) na Pali·u maÎarsku, pa ga tako nalazimo u delima se takmi„ilo 400 sportista. Neki Vermeïovi Vereïmartija i áandora Petefija. Umro je u rezultati bili su bolji od dostignu·a olimpijskih Peïti. pobednika. U Suboticu se vratio 1914. godine i 101. Ignjatije Vuja (Igniatie Vuia, nastavio povu„en ôivot joï viïe od tri decenije. 1809í1852), prosvetni radnik, revoucionar. RoÎen je u selja„koj porodici u Vovodincima 99. Milovan Vidakovi· (1780í1841) bio je kod Vrïca, gde je zavrïio i osnovnu ïkolu. knjiôevnik, jedan od prvih pisaca romana u ákolovanje je nastavio u Oravici i Temiïvaru, a novoj srpskoj knjiôevnosti. RoÎen je u selu studije fi lozofi je zavrïio je u Peïti. U Nemeniku·e, u okolini Beograda, a 1788. Klirikalnom u„iliïtu u Vrïcu pohaÎao je na- godine zbog rata je prebegao na teritoriju stavu od 1829. do 1832. godine. Kao profesor u danaïnje Vojvodine, gde se ïkolovao u raznim U„iliïtu je radio od 1835. godine. U Vrïcu se mestima. Studirao je prava u Keômarku. zadrôao do 1848. godine. Velika narodna Uglavnom je ôiveo u Peïti rade·i kao doma·i skupïtina banatskih Rumuna u Lugoôu 27. u„itelj, a jedno vreme bio je profesor gimnazi- juna 1848. godine predloôila ga je za admini- je u Novom Sadu. Njegovi romani, pisani stratora Vrïa„ke eparhije, ïto je potvrdio i slavenoserbskim jezikom, fantasti„nog su sen- Ugarski sabor i revolucionarna vlada. timentalnog sadrôaja. Iako nisu imali naro„itu Definitivnim slomom revolucije bila je reïena i knjiôevnu vrednost, bili su rado „itani meÎu Vujina sudbina na episkopskom prestolu. najïirom publikom. MeÎu njegovim poznati- Posle poraza revolucije 13. avgusta 1849. jim ostvarenjima su: Ljubomir u Jelisijumu, godine bio je prinuÎen da napusti zemlju, te je Velimir i Bosiljka, Kasija Carica, Usamljeni preïao preko Vlaïke i Bugarske da bi stigao u junoïa... Umro je u Peïti. Negotin. U blizini ovog mesta primio je jednu parohiju na upravljanje. Umro je u Negotinu.

* * *

113 KOLIKO SE POZNAJEMO Zrenjanin íNagybecskerek í ZreÌanin Zemun í Vrbas í Vrïac í Subotica í Szabadka Sremski Karlovci í Sremska Mitrovica í Sombor í Senta í Zenta Petrovaradin í P‰terv‹rad Pan„evo í Panciova Novi Sad í Nov¯ ’jvid‰k Kova„ica í Antalfalva Kikinda í Nagykikinda Kanjiôa í Magyarkanizsa Futog í Futak √elarevo í Crvenka í Bela Crkva í Be„ej í Œbecse Ba„ki Petrovac í Ba„ka Palanka í Ba„ska Ver{ec Vrbas Zemun Zombor êrvinka Bila Cerkva Senta Futog í V›rµe˘ Ba~ki Petrovec Be~ej í Zombor Srimski Karlovci SADAáNJI NAZIVI Srimska Mitrovica í Pan~evo êlarevo Subotica Crvenka Kikinda Kawià Vr{ac í Biserica Albfi Feh‰rtemplom Petrovaradin Sombor Novi Sad Kova~ica Ba~ka Palanka í B‹„ky Petrovec í Sremski Karlovci í Sremska Mitrovica Zrewanin Ba~ki Petrovac Bela Crkva Œ-Kanizsa, Magyar Kanizsa Œ-Verb‹sz, ’j- Verb‹sz Œ-Pal‹nka,’j-Pal‹nka Nagybecskerek Feh‰rtemplom MAÀARSKI Nagykikinda P‰terv‹rad Cservenka Mitrovicza Dunacs‰b Antalfalva Szabadka Pancsova KarlÓcza Œ-Becse Zombor Versecz ’jvid‰k Zimony Petrc Futak Zenta STARI NAZIVI MESTA Alt-Verbasz, Neu-Verbasz Alt Palanka, Neu Palanka Alt Futak, Neu Futak Maria Theresiopel Gross-Becskerek Gross-Kikinda Weisskirchen Peterwardein Kowatschitza NEMA√KI Pantschowa Alt Kanizsa Alt-Becse Mitrovitz Carlovitz Petrovac Wersecz Neusatz Semlin Senta -- -- - Maria Theresiopolis LATINSKI Neoplanta ------

114

KOLIKO SE POZNAJEMO KOLIKO SE POZNAJEMO KOLIKO SE POZNAJEMO KOLIKO SE POZNAJEMO KOLIKO SE POZNAJEMO KOLIKO SE POZNAJEMO KOLIKO SE POZNAJEMO KOLIKO SE POZNAJEMO KOLIKO SE POZNAJEMO KOLIKO SE POZNAJEMO KOLIKO SE POZNAJEMO KOLIKO SE POZNAJEMO KOLIKO SE POZNAJEMO KOLIKO SE POZNAJEMO KOLIKO SE POZNAJEMO KOLIKO SE POZNAJEMO

Sombor

Zrenjanin

Bela Crkva Vršac

Kikinda Novi Sad KOLIKO SE POZNAJEMO

Sremska Mitrovica Panþevo

Ruma Subotica

Sremski Karlovci SADRãAJ

PREDGOVOR ...... 5

UVOD ...... 7 1. IDEJA, NAZIV, POJAM I GRANICE VOJVODINE ...... 7 1.1. Ideja o stvaranju Vojvodine ...... 7 1.2. Poreklo naziva Vojvodina ...... 8 1.3. Granice Vojvodine ...... 8 2. ISTORIJA PODRU√JA BUDU¡E VOJVODINE PRE POJAVE TURAKA ...... 9 2.1. Kratak pregled istorije Vojvodine do kraja IX veka ...... 9 2.2. Vojvodina od doseljavanja MaÎara do turskih osvajanja ...... 11

I POGLAVLJE OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790) ...... 13 1. OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO MOHA√KE BITKE (1526) ...... 13 1.1. Prodor Osmanlija i posledice ...... 13 1.2. Srem i Banat pod prvim naletima Turaka ...... 13 1.3. Prvi srpski despot u Ugarskoj ...... 14 1.4. Ulazak srpskih feudalaca u ugarsku vlastelu, njihovi posedi u Ugarskoj i prve srpske seobe ...... 14 1.5. Istorijsko i mitsko pam·enje o zajedni„kim borbama ...... 14 1.6. Odbrana Beograda i se·anje na nju ...... 15 1.7. Pad Srpske despotovine i posledice ...... 15 1.8. Vojni„ki na„in ôivota postaje trajna karakteristika Srba ...... 15 1.9. Usamljena Ugarska u ratu protiv Osmanlija i srpski despoti u Ugarskoj ...... 16 1.10. Srbi na ostalim bojiïtima u sluôbi ugarskih kraljeva ...... 16 1.11. Prvi tra„ak verske tolerancije i dalje naseljavanje Srba ...... 17 1.12. Gaïenje titule despota, srpsko-vlaïki i srpsko-hrvatski odnosi ...... 17 1.13. Doôin ustanak ...... 18 1.14. Propast srednjovekovne Ugarske, gubitak juône odbrambene linije sa Beogradom ...... 18 1.15. Moha„ka bitka i raspad Ugarske ...... 18 2. OD MOHA√KE BITKE (1526) DO KARLOVA√KOG MIRA (1699) ...... 19 2.1. Car Jovan Nenad ...... 19 2.2. Opsada Be„a 1529. godine i slamanje otpora u Ugarskoj ...... 20 2.3. Dalje ja„anje srpskoslovenskog elementa u juônoj Ugarskoj i stalno ratno stanje ...... 20 2.4. Zauzimanje Budima i posledice ...... 21 2.5. Dalji pohodi Osmanlija ...... 21 2.6. Teritorija Vojvodine u Osmanlijskom carstvu ...... 21 2.7. Prvi srpski ustanak protiv Osmanlija i organizovana odbrana ostatka Ugarske ...... 22 2.8. Prvi akt verske tolerancije ...... 22 2.9. Period habzburïkoíosmanlijskih ratova ...... 22 2.10. Dugi rat (1593í1606), tzv. Petnaestogodiïnji rat) i ustanci Srba ...... 22 2.11. Odjek ustanka ...... 23 2.12. Propast ustanka u Banatu ...... 23 2.13. Se·anje na Banatski ustanak ...... 24 2.14. Preokret u habzburïkoíosmanlijskim odnosima ...... 24 2.15. Veliki be„ki rat (1683í1699) ...... 25 2.16. Srbi u Velikom be„kom ratu ...... 25 2.17. Prodor austrijskih vojskovoÎa u srce Balkana ...... 25 2.18. Velika seoba Srba, njihovo prihvatanje u juônu Ugarsku i Hrvatsku i privilegije ...... 26 2.19. ÀorÎe Brankovi·, vizionar, znalac, istori„ar, pisac ...... 26 2.20. Novi talas Çbeôanijaè ...... 27 2.21. Dalji tok i posledice Velikog be„kog rata ...... 27 2.22. Bitka kod Sente ...... 27 2.23. Karlova„ki mir ...... 27 3. OD KARLOVA√KOG MIRA (1699) DO SMRTI JOSIFA II (1790) ...... 28 3.1. Novi izazovi i nova situacija u XVIII veku ...... 28 3.2. Odoma·enje Srba na novim prostorima ...... 29 3.3. Naïi krajevi u novom istorijskom kontekstu ...... 29 3.4. Uloga pravoslavne crkve u srpskom druïtvu ...... 29 3.5. Uloge patrijarha i crkveno-narodnih sabora ...... 30 3.6. Be„ki dvor, njegova politika prema Srbima i veze srpske crkvene hijerarhije i Be„kog dvora ...... 30 3.7. Barok u Vojvodini ...... 31 3.8. Pitanje verske tolerancije ...... 31 3.9. Srpsko-ruske kulturne i verske veze ...... 32 3.10. Veze Srba sa srednjom Evropom i narodima sa kojima su ôiveli ...... 32 3.11. Za„eci nove srpske elite: plemstvo ...... 33 3.12. Srpsko graÎanstvo i pismenost (viïe varijanti srpskog jezika) ...... 33 3.13. Formiranje Vojne granice ...... 34 3.14. ãivot na Vojnoj granici ...... 34 3.15. Ratovi voÎeni uz u„eï·e grani„ara ...... 35 3.16. Rakocijev ustanak ...... 35 3.17. Ratovi u XVIII veku, Varadinski rat ...... 36 3.18. Ratovi u XVIII veku, Rat za austrijsko nasleÎe ...... 36 3.19. Austro-turski ratovi i mirniji tok istorije na ovim prostorima ...... 36 3.20. Gradovi na podru„ju Vojne granice ...... 37 3.21. Civilna, ôupanijska vlast na teritoriji budu·e Vojvodine ...... 37 3.22. Pitanje seoskog stanovniïtva ...... 38 3.23. Hajdu„ija ...... 38 3.24. Slobodni kraljevski gradovi ...... 39 3.25. Reorganizacija Vojne granice i reakcije na nju ...... 40 3.26. Otpor grani„ara reinkorporaciji u Ugarsku ...... 40 4. DOSELJAVANJA ...... 41 4.1. Naseljavanje Nemaca ...... 41 4.2. Doseljavanje Srba ...... 42 4.3. Doseljavanje Hrvata ...... 42 4.4. Doseljavanje MaÎara ...... 43 4.5. Doseljavanje Rumuna ...... 44 4.6. Doseljavanje Slovaka ...... 44 4.7. Doseljavanje Rusina ...... 45 4.8. Jevreji u Vojvodini ...... 46 4.9. Narodi o kojima (ni)je ostalo samo se·anje ...... 46 4.10. Doseljavanje i poreklo Roma ...... 47 4.11. Posledice naseljavanja teritorije budu·e Vojvodine ...... 47 5. CIVILIZACIJSKI I KULTURNI RAZVOJ U XVIII VEKU ...... 48 5.1. Po„eci navodnjavanja i izgradnje ...... 48 5.2. Kulturni razvoj ...... 49 5.3. Razvoj ïkolstva u juônoj Ugarskoj i ïire ...... 49 5.4. Knjiôevnost ...... 50 5.5. Slikarstvo ...... 50

II POGLAVLJE ISTORIJA NARODA VOJVODINE U DUGOM DEVETNAESTOM VEKU (1790-1914) ...... 51 1. OD VLADAVINE LEOPOLDA II DO REVOLUCIJE 1848. GODINE ...... 51 1.1. Sukob MaÎarskog plemstva i Josifa II ...... 51 1.2. Pokret maÎarskog plemstva ...... 51 1.3. Vladavina Leopolda II i zavera maÎarskih jakobinaca ...... 52 1.4. Temiïvarski sabor ...... 52 1.5 Uticaj Francuske graÎanske revolucije ...... 53 2. NAPOLEONOVI RATOVI, SRPSKA REVOLUCIJA, EKONOMSKI I DRUáTVENI ãIVOT ...... 53 2.1. Habzburzi u novoj evropskoj konstelaciji ...... 53 2.2. Unutraïnji problemi Habzburïke monarhije ...... 54 2.3. Odgovor Habzburgovaca na nove izazove i apsolutizam ...... 54 2.4. Poslednji austro-turski rat i Prvi srpski ustanak ...... 54 2.5. Odraz ekonomskog razvoja nastalog ratovanjima, posledice i poloôaj plemstva ...... 55 2.6. Poljoprivreda ...... 55 2.7. Zanatstvo i industrija ...... 56 2.8. Trgovina ...... 57 2.9. Osnovne karakteristike druïtva u MaÎarskoj ...... 57 3. DOBA REFORMI, NACIONALNO BUÀENJE I KULTURNI ãIVOT ...... 58 3.1. Grof Iïtvan Se„enji i druge ideje o preureÎenju MaÎarske ...... 58 3.2. Prvi maÎarski (ugarski) reformski sabor ...... 59 3.3. Sabor od 1832. do 1836. godine i nastup Lajoïa Koïuta ...... 59 3.4. Poslednji staleïki sabor u MaÎarskoj (Ugarskoj) ...... 60 3.5. Nacionalna struktura kao preduslov za buÎenje nacionalnih pokreta ...... 60 3.6. Nacionalno buÎenje Nemaca, Rumuna, Slovaka, Rusina i Srba ...... 60 3.7. Uloga sveïtenstva i inteligencije u nacionalnom buÎenju Srba, Rumuna, Slovaka i Rusina ...... 61 3.8. Ilirizam Kod Hrvata ...... 63 3.9. Romi u dugom XIX veku ...... 63 3.10. Reforma jezika kod Srba, Vuk Stefanovi· Karadôi· ...... 63 3.11. Razvoj srpske kulture u MaÎarskoj (Ugarskoj), Matica srpska i Tekelijanum ...... 63 3.12. UnapreÎivanje kulture i poboljïanje ïkolskog sistema ...... 64 3.13. Zaklju„ak ...... 65 4. GRAÀANSKA REVOLUCIJA I RAT ZA OSLOBAÀANJE MAÀARSKE (1848/1849) ...... 65 4.1. Po„etak evropskih revolucija 1848/1849. godine ...... 65 4.2. Revolucija u Be„u ...... 65 4.3. Od revolucije do po„etka rata za osloboÎenje ...... 66 4.4. Revolucija u Peïti, slavni po„etak bez krvoproli·a i prva parlamentu odgovorna maÎarska vlada ...... 66 4.5. Zahtevi srpskih intelektualaca i prvi nemiri ...... 66 4.6. Delegacija vojvoÎanskih Srba u Poôunu ...... 67 4.7. Majska skupïtina i Srpska Vojvodina ...... 67 4.8. Po„eci oruôanih sukoba ...... 67 4.9. Narodnosti u Revoluciji 1848/9. godine ...... 68 5. RAT ZA OSLOBOÀENJE MAÀARSKE OD HABZBURáKE VLASTI, PROGLAáENJE NEZAVISNOSTI I SLOM ...... 69 5.1. Revolucija i pitanje narodnosti ...... 69 5.2. Planovi austrijskog dvora o slamanju maÎarske revolucije i napad na nju 5.3. Prve pobede revolucionarne vojske i preokret u ratnoj sre·i ...... 69 5.4. Novi car i novi uspesi Habzburga ...... 69 5.5. Prole·ni pohod revolucionarne vojske ...... 69 5.6. Od detronizacije do propasti revolucije ...... 70 5.7. Teror u MaÎarskoj (Ugarskoj) ...... 70 6. DOBA NEOAPSOLUTIZMA (1849-1860) ...... 71 6.1. Bahov apsolutizam ...... 71 6.2. Kriza Bahovog apsolutizma ...... 71 6.3. Politi„ke prilike kod MaÎara i Srba tokom Bahovog apsolutizma ...... 72 7. PROVIZORIJUM I AUSTRO-UGARSKA NAGODBA ...... 72 7.1. Modernizacija u okvirima apsolutizma i Provizorijuma ...... 72 7.2. MaÎari u ámerlingovom sisitemu ...... 72 7.3. Koncepcije reïavanja statusa MaÎarske ...... 73 7.4. Srpski pokret ïezdesetih godina XIX veka ...... 73 7.5. Drôavni sabor 1865. godine i sklapanje Austro-ugarske (1867) i MaÎarsko-hrvatske (1868) nagodbe ...... 74 8. DOBA DUALIZMA (1867-1918) ...... 74 8.1. Stabilizacija dualisti„kog ureÎenja i politi„ke stranke ...... 74 8.2. Zajednica Srba u MaÎarskoj (Ugarskoj) sa autohtonim politi„kim ôivotom ...... 75 8.3. Ja„anje dualisti„kog sistema i stabilizacija politi„kog i pravnog sistema u MaÎarskoj ...... 75 8.4. Kriza dualisti„kog sistema ...... 76 8.5. Nacionalno pitanje (nacije u MaÎarskoj) i pokuïaji regulisanja pitanja nacionalnih zajednica .....76 8.6. Zastupljenost nemaÎarskih nacija u politici i sukob politi„kih elita ...... 78 8.7. Stanje pred Prvi svetski rat ...... 78 9. DRUáTVO, PRIVREDA, OBRAZOVANJE I KULTURA ...... 79 9.1. Klase u maÎarskom druïtvu ...... 79 9.2. Industrijalizacija ...... 79 9.3. Poloôaj danaïnje Vojvodine u ekonomskom sistemu MaÎarske ...... 80 9.4. ákolstvo, visoko obrazovanje i sport ...... 82 9.5. Doprinos naïih krajeva kulturi ...... 82 GRADOVI ...... 84 LI√NOSTI ...... 92 ILUSTRACIJE ...... 115