DOCSLIB.ORG

Casopis-Topola-Sveska-1.Pdf

Total Page：16

File Type：pdf, Size：1020Kb

Download full-text PDF Read full-text
Casopis-Topola-Sveska-1.Pdf Топола: часопис ЈУ Спомен-подручја Доња Градина Година 1, свеска 1 Уредник: Тања Тулековић Редакција: Тања Тулековић Дејан Мотл Драган Тркуља мр Владан Вуклиш мр Маријана Тодоровић Билић мр Драган Давидовић Рецензенти: мр Жељко Вујадиновић мр Бојан Стојнић Лектура: Татјана Атлагић Издавач: ЈУ Спомен-подручје Доња Градина За издавача: Милорад Буква Припрема за штампу: Владан Вуклиш Тираж: 300 Штампа: Графид д. о. о. Бањалука Рјешењем Министарства просвјете и културе Републике Српске број 07.06/053-8/2015-4 од 29. 5. 2015. године, стручни часопис „Топола“, Демировац, уписан је у Регистар јавних гласила под редним бројем 660. ISSN 2303-744X Топола часопис ЈУ Спомен-подручја Доња Градина Година I, свеска 1. Доња Градина 2015. Topola* Јоurnal of the Memorial Zone Donja Gradina Year I, issue 1. Donja Gradina 2015. * Topola (Топола), noun — Poplar [Lat. Populus]; the “Poplar of Horror” was a poplar tree located at the bank of Sava and Una rivers, used as gallows by the executioners from the Jasenovac concentration camp. Топола — ЈУ СП Доња Градина год. I, св. 1 (2015) Садржај Ријеч редакције 9 Историјска истраживања Тања Тулековић: „Село Доња Градина“ 13 Студије о рату и геноциду Dejan Motl: „Kraj logora III — Ciglana“ 31 Milan Radanović: „Glas Koncila — nastavak relativizacije i prikrivanja ustaških zločina na primeru feljtona Igora Vukića“ 52 Марина Љубичић: „Покољ у селима Паланчиште и Јеловац кроз документа и свједочења преживјелих“ 88 Salamon Jazbec: „Wikijasenovac: prikaz ustaškog logora smrti na internetskoj enciklopediji“ 100 Бојан Ђокић: „Косово и Метохија и Јасеновац: пострадање птице коса у јасеновом дрвећу“ 114 Дарко Жарић: „Концентрациони логори у Норвешкој и Аустрији у Другом светском рату (са освртом на интерниране Топличане)“ 132 Документи и сјећања Vladan Vukliš, Dragan Trkulja: „Izvještaji Sreskog komiteta KP BiH Bosanska Dubica iz 1945. godine“ 159 Милош Дамјановић, Славиша Бишевац: „Сведочење двојице јеврејских заточеника логора Јасеновац о страдању Срба“ 197 Svetozar Livada, sjećanje: „Doživotni sam pacijent genocida“ 212 5 Топола — ЈУ СП Доња Градина год. I, св. 1 (2015) Ставови Josip Jagić: „Tko je ustao 27. jula i protiv koga?“ 217 Прилози Chava Baruch: „The Educational Philosophy of Yad Vashem“ 227 Милорад Буква: „Изложба ЈУ Спомен-подручје Доња Градина Економије јасеновачког логора“ 237 Упутство сарадницима / Instructions for authors 240 6 Топола — ЈУ СП Доња Градина год. I, св. 1 (2015) Contents Editorial 9 Historical Researches Tanja Tuleković: “Village of Donja Gradina“ 13 Studies of War and Genocide Dejan Motl: “The Demise of Camp III – Brickyard” 31 Milan Radanović: “Glas Koncila – Continuing Relativization and Concealment of Ustašas’ Crimes in the Texts of Igor Vukić (2013)” 52 Marina Ljubičić: “The Slaughter in the villages of Palančište and Gornji Jelovac through Documents and Testimonies of Survivors” 88 Salamon Jazbec: “Wikijasenovac: Ustašas’ Death Camp Jasenovac in the Free Encyclopedia” 100 Bojan Đokić: “Kosovo and Metohija and Jasenovac: Death of Blackbirds in the Ash Trees” 114 Darko Žarić: “Concentration Camps in Austria and Norway in World War Two (with Additional Information on Prisoners from the Region of Toplica)” 132 Documents and Testimonies Vladan Vukliš, Dragan Trkulja: “Reports of the District Committee of the Communist Party of Bosnia and Herzegovina in Bosanska Dubica from 1945” 159 7 Топола — ЈУ СП Доња Градина год. I, св. 1 (2015) Miloš Damjanović, Slaviša Biševac: “Testimonies of two Jewish Prisoners in Jasenovac about the Executions of Serbs” 197 Svetozar Livada (testimony): “I am a Lifelong Patient of Genocide” 212 Perspectives Josip Jagić: “Who Rebeled against Whom on July 27th 1941?” 217 Contribuntions Chava Baruch: “The Educational Philosophy of Yad Vashem” 227 Milorad Bukva: “Exhibition of Memorial Zone Donja Gradina – the Economies of the Camp Jasenovac” 237 Instructions for authors / Упутство сарадницима 240 8 Топола — ЈУ СП Доња Градина год. I, св. 1 (2015) Ријеч редакције Поводом седамдесет година од пробоја логораша из концен- трационог логора Јасеновац, стручни радници Јавне установе „Спо- мен-подручје Доња Градина“, уз помоћ својих колега запослених у другим установама из области културе и образовања, одлучили су да покрену научни часопис који је добио симболичан назив „Топола“. Од свог првог састанка, у септембру 2014. године, чланови редакци- је активно су радили на структурирању новог часописа, на тражењу сарадника и на писању и сакупљању текстова који ће заједно ство- рити први број. „Топола“ је добила једну структуру која ће, вјерујемо, постати препознатљива, и која ће својом стручном отвореношћу омогућити многим сарадницима да њихова научна, стручна и образовна оства- рења нађу пут до нас. Први дио часописа, „Историјска истражи- вања“, посвећен је историји ширег подручја око Јасеновца и Доње Градине, укључујући Поткозарје, Козару, Просару и обале Уне и Са- ве од Костајнице до Градишке. Други дио, „Студије о рату и геноци- ду“, отворен је за текстове научног типа који су посвећени истражи- вању историјe рата и геноцида, не нужно ограничених на подручје Независне Државе Хрватске и временски период од 1941. до 1945. године. У складу са тематиком у обје цјелине, обезбиједили смо и простор за објављивање историјских извора – докумената и сјећања – који би читаоцу омогућили непосредан контакт са историјским про- цесима. Ствараоци часописа, чији је први број данас пред вама, у свом послу водили су се потрагом за истином као главним мотивом. Теш- ко бреме рата, страдања и сјећања на жртве које баштини „Спомен- -подручје Доња Градина“, пред нас поставља кредо научне објектив- ности и радне етике. Надамо се да ће „Топола“ постати медијум кри- тичког мишљења и научне реконструкције важних исторјских дога- ђаја и процеса. Ми ћемо се, са своје стране, потрудити да „Топола“ ту своју задату мисију достојно оствари. Редакција 9 Топола — ЈУ СП Доња Градина год. I, св. 1 (2015) 10 Топола — ЈУ СП Доња Градина год. I, св. 1 (2015) Историјска истраживања Historical Researches 11 Топола — ЈУ СП Доња Градина год. I, св. 1 (2015) 12 Топола — ЈУ СП Доња Градина год. I, св. 1 (2015) Село Доња Градина Тања Тулековић DOI: 10.7251/TDG0115013T УДК 908(497.6 ДОЊА ГРАДИНА)„1941/1945“ ЈУ СП Доња Градина, виши кустос; [email protected] Апстракт: У тексту се налазе основни подаци о положају села Доња Гради- на, о насељавању од праисторије до савременог доба, о становништву те ус- ловима и начину живота у самом селу, с тим да је истакнут најзначајнији период по ком је ово село забиљежено у историји. Ради се о периоду 1941–1945. године, када је на власти била тзв. Ендехазија, која је на свом путу уништавала и затирала људске и материјалне трагове свега што је српско, свега што је православно. С тим у вези, одмах након ликвидације становништва, срушене су црква и школа у Доњој Градини. Кључне ријечи: „градина“, парохија, црква, вјеронаука, писменост, шко- ла. 1.) Доња Градина Село Доња Градина налази се у сјеверозападном дијелу Репу- блике Српске, на 45° и 16' географске ширине и 16° и 55' географске дужине. Административно припада општини Козарска Дубица (раније Босанска Дубица), и од ње је удаљено 16 км, према истоку. Само село има облик полуострва: окружено је ријекама Уном и Савом, те просар- ским селима Драксенић и Међеђа. Ниска планина Просара удаљена је од села 10 км, а планина Козара је удаљена 26 км. Доња Градина лежи на десној, алувијалној обали ријеке Саве, насупрот Јaсеновцу (Републи- ка Хрватска). Површина села износи 942 ха. Термин „градина“ словенског је поријекла, а означава мјесто ог- рађено насипом, зидом. У ширем смислу обухвата налазишта на доми- нантном положају (узвишења, долине ријека, итд.) са утврђењем изгра- ђеним од трајног материјала. У ужем смислу, овај термин подразумије- ва мјеста трајног боравка мањих или већих заједница, која су самим 13 Топола — ЈУ СП Доња Градина год. I, св. 1 (2015) географским положајем пружала одређен степен безбједности, могућ- ност контроле и сагледавања ближе околине. Повољан географски и климатски положај погодовао је насеља- вању овог подручја још у праисторијска времена. Тада су овај крај насе- љавали Илири, индоевропска група народа (племе Мезеја). Основни тип насеља Мезеја представљале су градине, природно или вјештачки утврђене. Гушењем илирске буне 9. године1 Босна је већим дијелом потпа- ла под римску провинцију Далмацију, док је сјеверни дио Босне припао провинцији Панонији. Самим тим Градина је припала Панонији. Крајем VI вијека Авари надиру у ове предјеле, а Словени у VII вијеку. Од 930. године ово подручје доживљава велики успон. На прос- тору села Драксенић, Међеђа, Демировац, Доња Градина и Суваја био је изграђен велики град Дубица. Најездом Монгола 1242. године под вођством Бату-кана, Дубица је била поптуно порушена. Клима у овом крају чини прелаз између климатских утицаја високих планинских предјела и Панонске низије, а то условљава да над овим простором влада умјереноконтинентална клима. Најхладнији је мјесец јануар, са просјечном температуром oкo 1º С, а најтоплији је јул, са просјечном температуром од 22,1º до 23º С. Средња годишња количина падавина је 944 мм. Најмања је у ав- густу, 60–68 мм, а највећа у касним прољетним и јесењим мјесецима.2 Становништво Према Шематизму православне митрополије и архидијецезе за годину 1882, број становника у селу Доња Градина износио је 370, у укупно 65 кућа.3 Према подацима о структури становништва Аустроугарске из 1895. године, у Доњој Градини су била укупно 93 домаћинства. Укупан 1 Др Љ. Михић, Козара, „Дневник“, Нови Сад 1987, стр. 451. 2 Б. Радош, Драксенић,
Load more

Recommended publications
  • Croatia and “Ethnic Cleansing”
    Croatia and “Ethnic Cleansing” Croatia and “Ethnic Cleansing” Akiko Shimizu Introduction There is a computer set up in the permanent Holocaust exhibition in London’s Imperial War Museum, in which, along with Jews, homosexuals, Jehovah’s Witnesses and the mentally disabled, “hundreds of thousands” of Serbian residents of the “Independent State of Croatia” (NDH) are listed as victims of genocide. However, in the permanent exhibition dealing with genocide, the massacre of the Serbs earns no mention. It appears that the museum accepts the massacres as fact, but their displays are seemingly set up so as to attract little attention. As this style of exhibition demonstrates, while there are not many who do not know of Auschwitz, there are very few who know of “Jasenovac”. “Jasenovac” is the name for a system of incarceration chambers and concentration camps which existed in the “Independent State of Croatia”. After World War II, it was estimated that between 600,000 and 700,000 people died in this, the largest of the incarceration facilities in Croatia. In the 1990s too, the “Süddeutsche Zeitung”, a major German daily newspaper, gave an estimate of 500,000, while the Holocaust Studies Centre in Washington’s Holocaust Memorial Museum estimates that “at least 250,000” Serbians were killed by the “Croatian authorities” between 1941 and 1943. 1) However, the Republic of Croatia, which gained its independence from Yugoslavia in 1991, has not acknowledged this massacre. In April 1991 (the fiftieth anniversary of Germany’s invasion of Yugoslavia), Tudjman, who became later the first President of Croatia, declared the number of victims to be 30,000.
    [Show full text]
  • Dostavili La@Ne Spiskove
    U BAWOJ LUCI OTVOREN DESETI SAJAM AUTOMOBILA PRAZNIK ZA O^I I DU[U Bawa Luka Godina LXIV www.glassrpske.com 14. i 15. oktobar 2006. Broj 11.116, cijena 0,8 KM Strana 21. DOSTAVILIUNIVERZITETI U SRPSKOJ POKU[ALI LA@NE DA PREVARE SPISKOVE REPUBLI^KU VLADU Potra`ivawa bawolu~kog Univerziteta ve}a za 180 hiqada maraka od stvarnih... Oba univerziteta u Srpskoj nemaju ta~nu FOND Sindikat obrazovawa, nauke i evidenciju zaposlenih profesora i administrativnog osobqa, kulture Republike Srpske zatra- naglasio Anton Kasipovi} `io je od Ministarstva prosvjete i kulture da se u republi~kom bu- NA platnim spiskovima pojedi- {a obaveza da za period od januara Me|utim, ni{ta ne mo`emo preduze- xetu za sqede}u godinu planira no- nih fakulteta bawolu~kog Univer- do juna ove godine Univerzitetu u ti dok ne do|emo do ta~ne evidenci- vac za Fond za usavr{avawe i {ko- ziteta, koji su dostavqeni Vladi Re- Bawoj Luci isplatimo milion i 200 je zaposlenih profesora i admini- lovawe doma}ih kadrova. publike Srpske, odnosno republi~- hiqada maraka. Naknadnom provje- strativnog osobqa na oba univerzi- Na ovaj na~in bila bi napu{te- kom Ministarstvu prosvjete i kul- rom platnih spiskova do{li smo do teta - istakao je ministar Kasipovi}. na praksa dovo|ewa profesora sa ture, bilo je i nepostoje}ih qudi! S iznosa od milion i 20 hiqada mara- Republi~ki ministar prosvjete i strane, koji su do sada dr`ali pre- druge strane, Univerzitet u Isto~- ka. Potra`ivawa su, dakle, bila ve- kulture je rekao da sindikat mora davawa na univerzitetima u Bawoj nom Sarajevu nije ni dostavio svoj }a za ~itavih 180 hiqada maraka - jasno da precizira koje su realne Luci i Isto~nom Sarajevu.
    [Show full text]
  • «Akcija Crkveni Bok»
    Filip kiljan ISSN 0353-295X UDK 94(497.5)˝1942˝ RADOVI – Zavod za hrvatsku povijest 341.322.5(497.5)˝1942˝ Vol. 37, Zagreb 2005. Izvorni znanstveni rad «Akcija Crkveni Bok» Uradu se govori o pravoslavnome mjestu Crkveni Bok nedaleko od Sunje koje je pretrpjelo ustake zloèine nakon to je ustaka vlast bezuspjeno pokuavala nasilnim putem uspostaviti Hrvatsku pravoslavnu crkvu. U akciji èiæenja Crkvenog Boka, pod tobonjom izlikom da se u njemu nalaze partizani, sudjelovali su i neki katolièki sveæenici. Kljuène rijeèi: Crkveni Bok, Banovina, NDH, pravoslavno stanovnitvo, zloèini. Crkveni Bok je mjesto nedaleko od Sunje, na obali rijeke Save, na putu izmeðu Siska i Jasenovca. Uz Ivanjski Bok i Stremen, to je jedno od rijetkih sela na Banovini koje se nalazi uz desnu obalu Save. Naselje je osnovano u vrijeme Vojne krajine, a oduvijek je bilo izolirano. Najblie veæe mjesto je Sunja koja se nalazi 22 kilometra prema jugozapadu. Osnivanjem sela u 18. stoljeæu rukovodio je parohijalni sveæenik Stojan Toroman. Sva su tri naselja bila pravoslavna. Stanov- nici su bili izravni potomci doseljenika iz Podkozarja. Sva tri naselja doivjela su od tridesetih godina 20. stoljeæa do poèetka 21. stoljeæa dramatièan pad broja stanovnika. Crkveni Bok je prije Drugoga svjetskog rata imao (prema popisu iz 1931.) 1107 stanovnika. Poslije rata taj je broj pao na 700 i od tada je neprekidno u padu. Prema popisu 2001., mjesto je imalo samo 213 stanovnika. Prije Domovinskog rata 1991., u njemu je ivjelo 406 stanovnika, od toga 387 Srba. Ivanjski Bok je prije Drugoga svjetskog rata imao 514 sta- novnika, a nakon rata ih je ostalo 340.
    [Show full text]
  • Memorial of the Republic of Croatia
    INTERNATIONAL COURT OF JUSTICE CASE CONCERNING THE APPLICATION OF THE CONVENTION ON THE PREVENTION AND PUNISHMENT OF THE CRIME OF GENOCIDE (CROATIA v. YUGOSLAVIA) MEMORIAL OF THE REPUBLIC OF CROATIA APPENDICES VOLUME 5 1 MARCH 2001 II III Contents Page Appendix 1 Chronology of Events, 1980-2000 1 Appendix 2 Video Tape Transcript 37 Appendix 3 Hate Speech: The Stimulation of Serbian Discontent and Eventual Incitement to Commit Genocide 45 Appendix 4 Testimonies of the Actors (Books and Memoirs) 73 4.1 Veljko Kadijević: “As I see the disintegration – An Army without a State” 4.2 Stipe Mesić: “How Yugoslavia was Brought Down” 4.3 Borisav Jović: “Last Days of the SFRY (Excerpts from a Diary)” Appendix 5a Serb Paramilitary Groups Active in Croatia (1991-95) 119 5b The “21st Volunteer Commando Task Force” of the “RSK Army” 129 Appendix 6 Prison Camps 141 Appendix 7 Damage to Cultural Monuments on Croatian Territory 163 Appendix 8 Personal Continuity, 1991-2001 363 IV APPENDIX 1 CHRONOLOGY OF EVENTS1 ABBREVIATIONS USED IN THE CHRONOLOGY BH Bosnia and Herzegovina CSCE Conference on Security and Co-operation in Europe CK SKJ Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije (Central Committee of the League of Communists of Yugoslavia) EC European Community EU European Union FRY Federal Republic of Yugoslavia HDZ Hrvatska demokratska zajednica (Croatian Democratic Union) HV Hrvatska vojska (Croatian Army) IMF International Monetary Fund JNA Jugoslavenska narodna armija (Yugoslav People’s Army) NAM Non-Aligned Movement NATO North Atlantic Treaty Organisation
    [Show full text]
  • Kontroverze I Manipulacije [The Jadovno Concentration Camp and the Šaran Pit: Controversies and Manipulations] (Zagreb: Hrvatski Institut Za Povijest, 2017)
    Review of Croatian History 13/2017, no. 1, 229 - 275 Vladimir Geiger, Mario Jareb, Davor Kovačić, Jadovno i Šaranova jama: Kontroverze i manipulacije [The Jadovno Concentration Camp and the Šaran Pit: Controversies and Manipulations] (Zagreb: Hrvatski institut za povijest, 2017) Summary In the aftermath of the Second World War, the destruction and human toll wrought upon the territory of Yugoslavia, including Croatia, was extremely high. According to all indications, in the Independent State of Croatia (Nezavisna Država Hrvatska - NDH) the human loss was particularly high and tragic in the Jewish and Roma communities, as well as for the Serbs. The NDH used racial laws to determine how to deal with the Jews and Roma, while the Serbs were exposed to various forms of discrimination, persecution and violence. Furthermore, some victims of these perse- cutions and restrictive measures were Cro- ats who were declared enemies of the New Order of Europe and violated the interests of this model for the Croatian state. As shown by varied and numerous evidence, the repressive measures and sowing of ter- ror among the enemies and adversaries of the NDH and the German Reich resulted in high levels of human loss, numerous individual and mass murders, forced la- bour and concentration camps. Investiga- tions have revealed different, and for many events and places relevant, indicators, with possible minor deviations, concerning the scale of the systematic repression enacted against Jews, Roma, and Serbs, and also those who were considered to be enemies of the NDH’s “new order”. The question of fatality statistics from World War II in Yugoslavia, including Croatia, became one of the most important political issues in the conflict’s immediate aftermath and has remained so until today.
    [Show full text]
  • Međuovisnost Industrijalizacije I Nekih Oblika Socijalne Mobilnosti Stanovništva U Sisačkom I Petrinjskom Kraju
    MEĐUOVISNOST INDUSTRIJALIZACIJE I NEKIH OBLIKA SOCIJALNE MOBILNOSTI STANOVNIŠTVA U SISAČKOM I PETRINJSKOM KRAJU INTERDEPENDENCE BETWEEN INDUSTRIALIZATION AND SOME ASPECTS OF THE POPULATION SOCIAL MOBILITY IN THE SISAK AND PETRINJA REGIONS ZDENKO BRAIČIĆ1, JELENA LONČAR2 1Učiteljski fakultet Zagreb, Odsjek u Petrinji / Faculty of Teacher Education, Department in Petrinja 2Geografski odsjek, PMF, Zagreb / Department of Geography, Faculty of Science, Zagreb UDK: 334.716:331.556(497.5)''1961/2001''=111=163.42 Primljeno / Received: 2012-03-01 Izvorni znanstveni rad Original scientific paper U prvom dijelu rada analiziraju se odabrani oblici socijalne mobilnosti stanovništva sisačkog i petrinjskog kraja između 1961. i 2001. godine: industrijska zaposlenost, deagrarizacija i razina obrazovanosti stanovništva. Potom se istražuje međuovisnost zaposlenosti stanovništva u industriji i drugih dvaju oblika socijalne mobilnosti. U tu svrhu izračunati su statistički pokazatelji jakosti veza između navedenih pojava (koeficijent jednostavne linearne korelacije). Rezultati su uputili na postojanje slabe pozitivne korelacije između industrijske zaposlenosti i deagrarizacije u sisačkom kraju, odnosno na srednje jaku korelaciju u petrinjskom kraju. Nešto jača korelacija ustanovljena je između industrijske zaposlenosti i obrazovanosti stanovništva. Ključne riječi: sisački i petrinjski kraj, socijalna mobilnost, industrijska zaposlenost, deagrarizacija, obrazovanost stanovništva The first part of this paper deals with the chosen aspects of the population social
    [Show full text]
  • Program Su Finansirali
    Program su finansirali: grad Obrovac, Srpsko narodno vijeće iz Zagreba, Zajedničko vijeće opštine Vukovar, Komesarijat za izbeglice i migracije Beograd, Fond za izbegla, prognana i raseljena lica AP Vojvodine, Savjet za nacionalne manjine Republike Hrvatske, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu. Sadržaj publikacije ne predstavlja odgovornost sponzora i ni u kom slučaju ne odražava njihove stavove. Sto godina srpsko-hrvatskih odnosa (1918-2018), dominantni narativi i kulture sećanja One Hundred Years of Serb-Croat Relations (1918-2018): Dominant Narratives and the Cultures of Remembrance CENTAR ZA ISTORIJU, DEMOKRATIJU I POMIRENJE – NOVI SAD UDRUGA ZA POVIJEST, SURADNJU I POMIRENJE-GOLUBIĆ (OBROVAČKI) NOVI SAD, 2018. SADRŽAJ Darko Gavrilović KREIRANJE ISTORIJE MRŽNJE; DOMINANTNI NARATIVI KAO POTENCIJALNI DISTRIBUTERI MEĐUNACIONANIH TENZIJA IZMEĐU SRBA I HRVATA 7 Aleksandar Stojanović KVISLING ILI SRPSKI HEROJ? LIČNOST I DELO MILANA NEDIĆA U SRPSKIM MEDIJIMA I DISKURSU U VREME TRAJANJA SUDSKOG PROCESA ZA NJEGOVU REHABILITACIJU 21 Vjeran Pavlaković CROATIA’S CONTESTED MEMORYSCAPE 37 Bruno Vignjević SLOJEVI SJEĆANJA: HISTORIOGRAFSKE KONTROVERZE ANTIFAŠISTIČKIH KOMEMORACIJA U BREZOVICI I SRBU 69 Dino Buljat HRVATSKO- SRPSKI ODNOSI U HRVATSKOM (ANTI)RATNOM FILMU- IZGRADNJA KOLEKTIVNOG IDENTITETA FILMSKIM INTERPRETIRANJEM POVIJESTI 79 Filip Škiljan IDENTITET I SJEĆANJE: PRIMJER SRBA U ZAGREBAČKOJ ŽUPANIJI 93 KREIRANJE ISTORIJE MRŽNJE; DOMINANTNI NARATIVI KAO POTENCIJALNI DISTRIBUTERI MEĐUNACIONANIH TENZIJA IZMEĐU SRBA I HRVATA Darko Gavrilović KREIRANJE ISTORIJE MRŽNJE; DOMINANTNI NARATIVI KAO PO- TENCIJALNI DISTRIBUTERI MEĐUNACIONANIH TENZIJA IZMEĐU SRBA I HRVATA Apstrakt Autor će u radu nastojati da predstavi neke od dominantnih narativa kojima se manipuliše u udžbenicima istorije u Hrvatskoj i Srbiji. Namera mu je da ukaže na njihove različitosti i istovetnosti, ali i na moć političkih zloupotreba njima i na nji- hov potencijal u mogućim sukobima u budućnosti.
    [Show full text]
  • Full of Stories
    Tourist Information FullDon´t fill your oflife with days,stories fill your days with life. D. Fabijanić D. 9 1 2 8 7 3 4 3 1. ISTRIA. 6 Routes following the smallest towns in the world. 2. KVARNER. 12 Routes of fragrant rivieras and islands. 3. DALMATIA. ZADAR. 18 10 The routes of Croatian rulers. 4. DALMATIA. ŠIBENIK. 24 The routes of Croatian rulers. 5. DALMATIA. SPLIT. 30 Routes of ancient cultures. 6. DALMATIA. DUBROVNIK. 36 Croatia. Routes of old sea captains. 7. LIKA - KARLOVAC. 42 Routes following natural wonders. 8. CENTRAL CROATIA. 48 5 Trails of the fairies. 8. CENTRAL CROATIA. 54 The trails of subterranean secrets. 9. CITY OF ZAGREB. 60 6 A city tailored to the needs of man . 10. SLAVONIA. 64 Trails of the Pannonian Sea. 4 Welcome to Croatia! Unique in so many ways, Croatia’s Croatia’s fertile plains, where freshly- roots stem from ancient times and picked fruits are grown which you its great cultural wealth tells of a can taste, the castles, museums and turbulent history going back to the parks, river ports and family farms, Roman era and continuing through wineries, freshly-baked bread whose the Renaissance, the Baroque period aroma tempts one to try it over and the Ottoman conquests right and over again, are all part of the up to the present day, all of which is unexplored hinterland of Croatia, a exceptionally appealing to all who place of mystery and secrets, dream visit the country. If we then add the and reality, the Croatia of feelings rich cultural heritage, the amaz- and senses.
    [Show full text]
  • Dr Filip ŠKILJAN PREVERAVANJE SRBA NA PODRUČJU SJEVEROZAPADNE HRVATSKE 1941
    УДК 94:341.485(=163.41)(497.5)“1941/1942“(093.2) 272-767(=163.41)(497.5)“1941/1942“(093.2) Dr Filip ŠKILJAN PREVERAVANJE SRBA NA PODRUČJU SJEVEROZAPADNE HRVATSKE 1941. I 1942. GODINE1 Apstrakt: Autor u radu donosi, na temelju arhivske građe iz Hrva t­­­skog državnog arhiva, Arhiva Republike Slovenije, Državnog arhiva u Zagrebu i Nadbiskupskog arhiva u Zagrebu te dostu pne literature, informacije o prekrštavanju Srba na području sjeve- ro zapadne Hrvatske (Banija, Kordun, Moslavina, bjelovarski kraj, Podravina, Zagreb) 1941. i 1942. godine. Pravoslavni Srbi su pristajali na prekrštavanje zato da bi sačuvali svoje živote i svoju imovinu, odnosno zato da ne bi bili prisilno iseljeni u Srbiju. U navedenom razdoblju od oko 250.000 Srba koji su živjeli na području sjeverozapadne Hrvatske njih najmanje 50.000 bilo je prekršteno. Nakon lipnja 1942, odnosno nakon uspostave Hrvatske pravoslavne crkve, masovno prekrštavanje uglavnom je prestalo. Međutim, ni pravoslavno stanovništvo koje je prekršteno nije uvijek uspjelo izbjeći prisilna iseljavanja, interniranja i stradavanja u masovnim pogromima. Ključne reči: NDH, Srbi, nasilno preveravanje, ustaše, zakono- davstvo, propaganda 1 U historiografiji su se za promjenu konfesije Srba u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i njihovo uvođenje u rimokatoličku ili grkokatoličku vjeroispovijest dosad upotre- bljavali različiti izrazi. Pored termina “pokrštavanje”, koji je potpuno pogrešan jer su pravoslavni Srbi već jednom kršteni, najčešće su se koristili pojmovi “katoli- čenje”, “prevjeravanje” te “vjerski prijelaz” i “konverzija”. Prvi je pojam otvoreno tendenciozan i opterećen povijesnim talogom (misionarska katolizacija pagana), drugi obuhvaća svaku promjenu religije i vjere (ne radi distinkciju između “pokr- štavanja” npr. Židova i “prekrštavanja” npr.
    [Show full text]
  • Holocaust in Yugoslavia
    HOLOCAUST IN YUGOSLAVIA AUSTRIA OCCUPIED AND (ANENNECTED BY ANNECTED BY GERMANY) Maribor HUNGARY HUNGARY OCCUPIED AND ANNECTED BY GERMANY ITALY Subotica Ljubljana OCCUPIED AND ANNECTED BY Zagreb OCCUPIED AND ITALY ANNECTED BY ROMANIA HUNGARY Osijek Novi Sad BANAT (SPECIAL STATUS WITHIN SERBIA) Banja Luka Beograd INDEPENDENT STATE OF Tuzla CROATIA (GERMAN AND ITALIAN OCCUPATION) Zenica Kragujevac Sarajevo SRBIJA OCCUPIED AND (GERMAN OCCUPATION) ANNECTED BY OCCUPIED AND Split BULGARIA ANNECTED BY ITALY Niš Mostar MONTE NEGRO Adriatic sea (ITALIAN OCCUPATION) OCCUPIED AND ANNECTED BY Priština ITALY OCCUPIED BY ITALY AND Podgorica ANNECTED TO OCCUPIED AND BULGARIA ANNECTED BY ALBANIA ITALY Prizren Skoplje OCCUPIED AND ANNECTED BY OCCUPIED BY ITALY AND BULGARIA ANNECTED TO ALBANIA ALBANIA ITALY (ITALIAN PROTECTORATE) GREECE (OCCUPIED BY GERMANY, ITALY AND BULGARIA) WITH BROCHURE “A TRAVELLING EXHIBITION ABOUT GOOD PEOPLE” THIS PROJECT WAS SUPPORTED BY: FEDERATION OF SAVEZ JEWISH COMMUNITIES JEVREJSKIH OPŠTINA IN SERBIA SRBIJE GRADSKA OPŠTINA ZEMUN MUNICIPALITY OF ZEMUN Center of Jewish Cultural Heritage Republika Srbija Synagogue Maribor, Slovenia Ministarstvo kulture i informisanja Republic of Serbia Ministry of Culture and Media Ing. Josef Zamboki, Israel Photos used with permission: Istorijski arhiv Subotice The historical archives of Subotica Private archives: Milan and Nenad Fogel, Jugoslav Rakita HOLOCAUST IN YUGOSLAVIA Publisher Jewish Community Zemun 2013 IMPRESSUM Publication: HOLOCAUST IN YUGOSLAVIA Inset: Brochure “A TRAVELLING
    [Show full text]
  • Provedbeni Plan Obrane Od Poplava Branjenog Područja
    PROVEDBENI PLAN OBRANE OD POPLAVA BRANJENOG PODRUČJA SEKTOR D – SREDNJA I DONJA SAVA BRANJENO PODRUČJE 10 PODRUČJE MALOGA SLIVA BANOVINA Hrvatske vode, ožujak 2014. Na temelju točke XXXIV Državnog plana obrane od poplava („Narodne novine“, broj 84/2010), Glavnog provedbenog plana obrane od poplava , Klasa 325-02/14-06/7, Ur. broj 374-1-01-14-2 od 7. veljače 2014.g., Zakona o vodama („Narodne novine“, broj 153/2009, 130/2011, 56/2013), te Pravilnika o posebnim uvjetima za obavljanje djelatnosti vodoistražnih radova i drugih hidrogeoloških radova, preventivne, redovne i izvanredne obrane od poplava, te upravljanja detaljnim građevinama za melioracijsku odvodnju i vodnim građevinama za navodnjavanje („Narodne novine“, broj 83/2010, 126/2012) Hrvatske vode donose PROVEDBENI PLAN OBRANE OD POPLAVA BRANJENOG PODRUČJA SEKTOR D – SREDNJA I DONJA SAVA BRANJENO PODRUČJE 10 PODRUČJE MALOGA SLIVA BANOVINA I. Ovim Provedbenim planom obrane od poplava branjenog područja 10: Područje maloga sliva Banovina na Sektoru D- srednja i donja Sava (u nastavku: Provedbeni plan branjenog područja 10), utvrđuju se tehnički i ostali elementi potrebni za upravljanje redovnom i izvanrednom obranom od poplava na vodama I. i II. reda, te građevinama osnovne melioracijske odvodnje na branjenom području. II. Provedbeni plan branjenog područja 10 sadrži slijedeća Poglavlja; Poglavlje 1 Opis branjenog područja s ocjenom mogućih opasnosti od poplava i planiranim mjerama za njihovo uklanjanje ili ublažavanje Poglavlje 2 Kartografski prikaz branjenog područja Poglavlje 3 Zadaci i ovlaštenja svih sudionika u obrani od poplava Poglavlje 4 Potrebna oprema, ljudstvo i materijal za provođenje mjera obrane od poplava Poglavlje 5 Redoslijed obveza u obrani od poplava Poglavlje 6 Mjerodavni elemente za proglašenje mjera obrane od poplava Poglavlje 7 Ostali podaci značajni za obranu od poplava III.
    [Show full text]
  • Mirela Slukan KARTOGRAFSKA ZBIRKA HRVATSKOGA
    M. Slukan, Kartografska zbirka Hrvatskoga državnoga arhiva i njena vrijednost kao izvora za istraživanja, Arh. vjesn., god. 41 (1998), str. 121-161 Mirela Slukan Hrvatski državni arhiv Marulićev trg 21 Zagreb KARTOGRAFSKA ZBIRKA HRVATSKOGA DRŽAVNOGA ARHIVA I NJENA VRIJEDNOST KAO IZVORA ZA ISTRAŽIVANJA UDK 930.253:003.349] (497.5 Zagreb) Izvorni znanstveni članak Kartografska zbirka Hrvatskog državnog arhiva druga je po veličini kartogra­ fska zbirka u Hrvatskoj1. Ova Zbirka danas obuhvaća preko 4 000 kartografskih je­ dinica (signatura). Kao zbirka nacionalne arhivske ustanove ona sadrži prvenstveno starije karte, planove i atlase, dok je novija kartografska produkcija (nakon 1945.) nešto slabije zastupljena. Najveći broj kartografskih jedinica odnosi se na hrvatske zemlje, ali i na susjedne, posebno one s kojima je Hrvatska povijesno i kulturno bila u vezi. Zbog velikog vremenskog raspona zbirke (najstariji primjerci potječu iz dru­ ge polovice 16. stoljeća), te tematske raznolikosti (obuhvaća opće i sve vrste temat­ skih karata), ova zbirka predstavlja nezaobilazan izvor za najrazličitija znanstvena istraživanja. Namjera je ovog članka da prikaže strukturu i sadržaj ove zbirke, te na­ glasi njenu upotrebnu vrijednost za istraživače različitih struka i područja istraživanja. Uvod U Arhivskom vjesniku iz 1965. godine2 objavljenje članak akademika Mirka Markovića "Kartografska zbirka Arhiva Hrvatske" u kojem je dat prikaz tadašnje strukture Zbirke te opis nekih njenih najvrednijih primjeraka. Zbirka je u to vrijeme 1 Po broju kartografskih jedinica nadmašuje je samo Kartografska zbirka NSK. 2 Arhivski vjesnik, god. 7-8, Zagreb 1965, str. 373-388. 121 M. Slukan, Kartografska zbirka Hrvatskoga državnoga arhiva i njena vrijednost kao izvora za istraživanja, Arh. vjesn., god.
    [Show full text]