Топола: часопис ЈУ Спомен-подручја Доња Градина Година 1, свеска 1 Уредник: Тања Тулековић Редакција: Тања Тулековић Дејан Мотл Драган Тркуља мр Владан Вуклиш мр Маријана Тодоровић Билић мр Драган Давидовић Рецензенти: мр Жељко Вујадиновић мр Бојан Стојнић Лектура: Татјана Атлагић Издавач: ЈУ Спомен-подручје Доња Градина За издавача: Милорад Буква Припрема за штампу: Владан Вуклиш Тираж: 300 Штампа: Графид д. о. о. Бањалука Рјешењем Министарства просвјете и културе Републике Српске број 07.06/053-8/2015-4 од 29. 5. 2015. године, стручни часопис „Топола“, Демировац, уписан је у Регистар јавних гласила под редним бројем 660. ISSN 2303-744X Топола часопис ЈУ Спомен-подручја Доња Градина Година I, свеска 1. Доња Градина 2015. Topola* Јоurnal of the Memorial Zone Donja Gradina Year I, issue 1. Donja Gradina 2015. * Topola (Топола), noun — Poplar [Lat. Populus]; the “Poplar of Horror” was a poplar tree located at the bank of Sava and Una rivers, used as gallows by the executioners from the Jasenovac concentration camp. Топола — ЈУ СП Доња Градина год. I, св. 1 (2015) Садржај Ријеч редакције 9 Историјска истраживања Тања Тулековић: „Село Доња Градина“ 13 Студије о рату и геноциду Dejan Motl: „Kraj logora III — Ciglana“ 31 Milan Radanović: „Glas Koncila — nastavak relativizacije i prikrivanja ustaških zločina na primeru feljtona Igora Vukića“ 52 Марина Љубичић: „Покољ у селима Паланчиште и Јеловац кроз документа и свједочења преживјелих“ 88 Salamon Jazbec: „Wikijasenovac: prikaz ustaškog logora smrti na internetskoj enciklopediji“ 100 Бојан Ђокић: „Косово и Метохија и Јасеновац: пострадање птице коса у јасеновом дрвећу“ 114 Дарко Жарић: „Концентрациони логори у Норвешкој и Аустрији у Другом светском рату (са освртом на интерниране Топличане)“ 132 Документи и сјећања Vladan Vukliš, Dragan Trkulja: „Izvještaji Sreskog komiteta KP BiH Bosanska Dubica iz 1945. godine“ 159 Милош Дамјановић, Славиша Бишевац: „Сведочење двојице јеврејских заточеника логора Јасеновац о страдању Срба“ 197 Svetozar Livada, sjećanje: „Doživotni sam pacijent genocida“ 212 5 Топола — ЈУ СП Доња Градина год. I, св. 1 (2015) Ставови Josip Jagić: „Tko je ustao 27. jula i protiv koga?“ 217 Прилози Chava Baruch: „The Educational Philosophy of Yad Vashem“ 227 Милорад Буква: „Изложба ЈУ Спомен-подручје Доња Градина Економије јасеновачког логора“ 237 Упутство сарадницима / Instructions for authors 240 6 Топола — ЈУ СП Доња Градина год. I, св. 1 (2015) Contents Editorial 9 Historical Researches Tanja Tuleković: “Village of Donja Gradina“ 13 Studies of War and Genocide Dejan Motl: “The Demise of Camp III – Brickyard” 31 Milan Radanović: “Glas Koncila – Continuing Relativization and Concealment of Ustašas’ Crimes in the Texts of Igor Vukić (2013)” 52 Marina Ljubičić: “The Slaughter in the villages of Palančište and Gornji Jelovac through Documents and Testimonies of Survivors” 88 Salamon Jazbec: “Wikijasenovac: Ustašas’ Death Camp Jasenovac in the Free Encyclopedia” 100 Bojan Đokić: “Kosovo and Metohija and Jasenovac: Death of Blackbirds in the Ash Trees” 114 Darko Žarić: “Concentration Camps in Austria and Norway in World War Two (with Additional Information on Prisoners from the Region of Toplica)” 132 Documents and Testimonies Vladan Vukliš, Dragan Trkulja: “Reports of the District Committee of the Communist Party of Bosnia and Herzegovina in Bosanska Dubica from 1945” 159 7 Топола — ЈУ СП Доња Градина год. I, св. 1 (2015) Miloš Damjanović, Slaviša Biševac: “Testimonies of two Jewish Prisoners in Jasenovac about the Executions of Serbs” 197 Svetozar Livada (testimony): “I am a Lifelong Patient of Genocide” 212 Perspectives Josip Jagić: “Who Rebeled against Whom on July 27th 1941?” 217 Contribuntions Chava Baruch: “The Educational Philosophy of Yad Vashem” 227 Milorad Bukva: “Exhibition of Memorial Zone Donja Gradina – the Economies of the Camp Jasenovac” 237 Instructions for authors / Упутство сарадницима 240 8 Топола — ЈУ СП Доња Градина год. I, св. 1 (2015) Ријеч редакције Поводом седамдесет година од пробоја логораша из концен- трационог логора Јасеновац, стручни радници Јавне установе „Спо- мен-подручје Доња Градина“, уз помоћ својих колега запослених у другим установама из области културе и образовања, одлучили су да покрену научни часопис који је добио симболичан назив „Топола“. Од свог првог састанка, у септембру 2014. године, чланови редакци- је активно су радили на структурирању новог часописа, на тражењу сарадника и на писању и сакупљању текстова који ће заједно ство- рити први број. „Топола“ је добила једну структуру која ће, вјерујемо, постати препознатљива, и која ће својом стручном отвореношћу омогућити многим сарадницима да њихова научна, стручна и образовна оства- рења нађу пут до нас. Први дио часописа, „Историјска истражи- вања“, посвећен је историји ширег подручја око Јасеновца и Доње Градине, укључујући Поткозарје, Козару, Просару и обале Уне и Са- ве од Костајнице до Градишке. Други дио, „Студије о рату и геноци- ду“, отворен је за текстове научног типа који су посвећени истражи- вању историјe рата и геноцида, не нужно ограничених на подручје Независне Државе Хрватске и временски период од 1941. до 1945. године. У складу са тематиком у обје цјелине, обезбиједили смо и простор за објављивање историјских извора – докумената и сјећања – који би читаоцу омогућили непосредан контакт са историјским про- цесима. Ствараоци часописа, чији је први број данас пред вама, у свом послу водили су се потрагом за истином као главним мотивом. Теш- ко бреме рата, страдања и сјећања на жртве које баштини „Спомен- -подручје Доња Градина“, пред нас поставља кредо научне објектив- ности и радне етике. Надамо се да ће „Топола“ постати медијум кри- тичког мишљења и научне реконструкције важних исторјских дога- ђаја и процеса. Ми ћемо се, са своје стране, потрудити да „Топола“ ту своју задату мисију достојно оствари. Редакција 9 Топола — ЈУ СП Доња Градина год. I, св. 1 (2015) 10 Топола — ЈУ СП Доња Градина год. I, св. 1 (2015) Историјска истраживања Historical Researches 11 Топола — ЈУ СП Доња Градина год. I, св. 1 (2015) 12 Топола — ЈУ СП Доња Градина год. I, св. 1 (2015) Село Доња Градина Тања Тулековић DOI: 10.7251/TDG0115013T УДК 908(497.6 ДОЊА ГРАДИНА)„1941/1945“ ЈУ СП Доња Градина, виши кустос; [email protected] Апстракт: У тексту се налазе основни подаци о положају села Доња Гради- на, о насељавању од праисторије до савременог доба, о становништву те ус- ловима и начину живота у самом селу, с тим да је истакнут најзначајнији период по ком је ово село забиљежено у историји. Ради се о периоду 1941–1945. године, када је на власти била тзв. Ендехазија, која је на свом путу уништавала и затирала људске и материјалне трагове свега што је српско, свега што је православно. С тим у вези, одмах након ликвидације становништва, срушене су црква и школа у Доњој Градини. Кључне ријечи: „градина“, парохија, црква, вјеронаука, писменост, шко- ла. 1.) Доња Градина Село Доња Градина налази се у сјеверозападном дијелу Репу- блике Српске, на 45° и 16' географске ширине и 16° и 55' географске дужине. Административно припада општини Козарска Дубица (раније Босанска Дубица), и од ње је удаљено 16 км, према истоку. Само село има облик полуострва: окружено је ријекама Уном и Савом, те просар- ским селима Драксенић и Међеђа. Ниска планина Просара удаљена је од села 10 км, а планина Козара је удаљена 26 км. Доња Градина лежи на десној, алувијалној обали ријеке Саве, насупрот Јaсеновцу (Републи- ка Хрватска). Површина села износи 942 ха. Термин „градина“ словенског је поријекла, а означава мјесто ог- рађено насипом, зидом. У ширем смислу обухвата налазишта на доми- нантном положају (узвишења, долине ријека, итд.) са утврђењем изгра- ђеним од трајног материјала. У ужем смислу, овај термин подразумије- ва мјеста трајног боравка мањих или већих заједница, која су самим 13 Топола — ЈУ СП Доња Градина год. I, св. 1 (2015) географским положајем пружала одређен степен безбједности, могућ- ност контроле и сагледавања ближе околине. Повољан географски и климатски положај погодовао је насеља- вању овог подручја још у праисторијска времена. Тада су овај крај насе- љавали Илири, индоевропска група народа (племе Мезеја). Основни тип насеља Мезеја представљале су градине, природно или вјештачки утврђене. Гушењем илирске буне 9. године1 Босна је већим дијелом потпа- ла под римску провинцију Далмацију, док је сјеверни дио Босне припао провинцији Панонији. Самим тим Градина је припала Панонији. Крајем VI вијека Авари надиру у ове предјеле, а Словени у VII вијеку. Од 930. године ово подручје доживљава велики успон. На прос- тору села Драксенић, Међеђа, Демировац, Доња Градина и Суваја био је изграђен велики град Дубица. Најездом Монгола 1242. године под вођством Бату-кана, Дубица је била поптуно порушена. Клима у овом крају чини прелаз између климатских утицаја високих планинских предјела и Панонске низије, а то условљава да над овим простором влада умјереноконтинентална клима. Најхладнији је мјесец јануар, са просјечном температуром oкo 1º С, а најтоплији је јул, са просјечном температуром од 22,1º до 23º С. Средња годишња количина падавина је 944 мм. Најмања је у ав- густу, 60–68 мм, а највећа у касним прољетним и јесењим мјесецима.2 Становништво Према Шематизму православне митрополије и архидијецезе за годину 1882, број становника у селу Доња Градина износио је 370, у укупно 65 кућа.3 Према подацима о структури становништва Аустроугарске из 1895. године, у Доњој Градини су била укупно 93 домаћинства. Укупан 1 Др Љ. Михић, Козара, „Дневник“, Нови Сад 1987, стр. 451. 2 Б. Радош, Драксенић,