Rez 02Naslov.Qxp

rez 02naslov.qxp4.7.20074:32Page1 TIJELO UZATVOR POSLE ^ETRDESETE DEJAN RESTAK: MAGAZIN INICIJATIVE MLADIH ZA LJUDSKA PRAVA / CENA 150 DIN / BiH 4 KM / CRNA GORA 2 EUR / HRVATSKA 15 HRK / KOSOVO 2 EUR / GODINA I / JUL 2007. / broj 002 www.myspace/rezmagazin www.rezmagazin.com BLOG SASTAVOM / MILO[VASI]: / BOJAN BO[KOVI]:/ BOJAN NO], DIMIMAGLA / ALBAN MUJA: / ALBANMUJA: NA[A BORBANAULICI NEVIDLJIVI PASO[ / VENECIJANSKI BIJENALE: / SLAVENKA DRAKULI]: / DU[ANKOJI] KOJA: DODATAK: EXIT07 NEZA[TI]ENI SVEDOK BOL PRETVARA BUNT I rez 02naslov.qxp 4.7.2007 2:02 Page 2 rez 02naslov.qxp 4.7.2007 4:18 Page 3

002 /jul/2007./godine SADR@AJ

REZONI=5 + POLU-[PANAC, POLU-ALBANAC, IDRIZ SEFERI=9 + NA[A TEMA: MLADI I RELIGIJA - IZME\U BOGA I EKSTREMA=10 +DR@AVA I HEROJI, PE\A POPOVI]=21 + PRIJEMNI ISPIT ZA DR@AVU, IVAN PRODANOVI]=22 + MARGINALIZACIJA ROMA - PREDRA- SUDE I NAÊLNA BRIGA, ALEKSANDAR ARSENIJEVI]=24 + CRNA GORA KA' MONAKO, BOJANA STANI[I]=26 + VOLIM KOMPJUTER, U NJEMU @IVE MOJI PRIJATELJI, MIODRAG MRK[I] =27 + BLOG SA STAVOM, DEJAN RESTAK=28 + INTERVJU: ALBAN MUJA - NEVIDLJIVI PASO[, KRISTIJAN LUKI] =30 + INTERVJU: DU[AN KOJI] KOJA - BUNT I POSLE ÊTRDESETE, NIKOLA RADI[I]=32 + LIK: BOJAN BO[KOVI] - NA[A BORBA NA ULICI, DRAGAN GMIZI]=34 + REZONANCA: ALEKSANDAR [OMO\I=36 + PRIÂ: ENES HALILOVI]=37 + KNJIGE: VLADIMIR ARSENI], MUHAREM BAZDULJ, TATJANA GROMAÂ =38 + KOLUMNA: LIBARSKA MAGISTRALA, NENAD VELI^KOVI]=39 + INTERVJU: SLAVENKA DRAKULI] - BOL PRETVARA TIJELO U ZATVOR, MI]A VUJIÎ]=40; + FORUM TOMIZZA 2007: OÊKUJU]I BARBARE U TRSTU, KOPRU I UMAGU, NEVEN U[UMOVI]=42 + MITOVI O SRPSKOM FILMU I KAKO IH PREVAZI]I, IVAN VELISAVLJEVI]=44 + HRVATSKO FILMSKO LJETO, OLIVER SERTI]=46 + SIMBOLI^KE SMRTI U NO]I MUZEJA, IVAN PRAVDI]=48 + VENECIJANSKI BIJENALE: NEZA[TI]ENI SVEDOK, KRISTIJAN LUKI]=50 + KULTURNE POLITIKE SRBIJE, PORAZ EVROPSKIH IDEALA, MILICA JOVANOVI]=52 + REZERVAT, TOMISLAV MARKOVI]=54 + STRIP, WOSTOK=55 + REZANCI=56 + NATJEÂJ ZA HRVATSKOG VELJU, TATJANA TAGIROV=58 + ZA[TO LUSTRACIJA, ZORAN OSTOJI]=59 + NO], DIM I MAGLA (NACHT, RAUCH UND NEBEL), MILO[ VASI]=60 + MASOVNE GROBNICE: METAFORA BRATSTVA I JEDINSTVA, TAMARA KALITERNA=62 + PENDREK-AMNESTIJA ALBANACA I @IVOT U BO@JIM RUKAMA, BOJAN TONÎ]=62 + EKSTREMIZAM: PODR[KA POLITI^KE ELITE, @ELIMIR BOJOVI]=64 + PO[TA=66

str. 48 - Venecijanski bijenale 2007, str. 33 - Bojan Bo{kovi} Isa Gencken, Nema~ki paviljon str. 32 - Intervju, Slavenka Drakuli} str. 21 - Ana Ivanovi} str. 30 - Alban Muja

STANISLAV MILOJKOVI] press materijal iz kataloga TOMISLAV ^UVELJAK BETA /jul/2007./godine/ 002 3 04-08rez_IIbr.qxp 3.7.2007 23:23 Page 4

REZ, broj 002, jul 2007. izlazi mese~no

Naslovna strana: An|eo, skulptura Mr|ana Baji}a Foto: Marko Todorovi}

Izdava~: Inicijativa mladih za ljudska prava Kralja Milana 34, Beograd Za izdava~a: Andrej Nosov Glavni i odgovorni urednik: @eljko Bodro`i} Zamenica urednika: Tanja Mati} Uredni{tvo: Dragan Gmizi} (dru{tvo), Jelka Jovanovi} (politika), Stanislav Milojkovi} (fotografija), Sr|an V. Te{in (kultura), Jovan Gvero i Bojan Ton~i}. Grafi~ka urednica: Miomirka Mila Melank Prelom: Miroslav Dragin Lektura i korektura: Marijana Kuki} Internet izdanje: www.rezmagazin.com Ivan Bun~i} Marketing i prodaja: Boris Mili}evi} Pretplata: Data Press Kontakti: Beograd Tel/fax: +381 11 361 36 49, +381 11 362 08 62 Pri{tina Tel/fax: +381 38 248 509 Podgorica Tel/fax: +381 8166 55 53 , +381 81 66 55 52 Sarajevo Tel/fax: +387 33 207 257 e-mail: magazinrez#gmail.com [tampa: Rotografika, Subotica ISSN 1452 - 1024 Podr{ka: Ambasada Finske u Beogradu Tehni~ka podr{ka: Kikindske, Dnevnik Vojvodina Press ILUSTRACIJA SLAVI[A STAR^EV SLAVI[A ILUSTRACIJA

4 002 /jul/2007./godine/ 04-08rez_IIbr.qxp 4.7.2007 0:05 Page 5

REZONI

Doga|aj meseca: Posthumno priznanje za ljudskost Sr|anu Aleksi}u

Sarajevo - Pro{log meseca je Trebinjcu Sr|anu Aleksi}u, nastradalom u smrtno povredila ~etvorica napada~a, po{to je branio od lin~a svog poz- ratu brane}i sugra|anina Bo{njaka, posthumno dodeljena Helsin{ka pove- nanika Alena Glavovi}a. Njegovi napada~i osu|eni su na po dve godine i lja za izuzetan doprinos na polju ljudskih prava. Najve}e priznanje ~etiri meseca zatvora. Jedan od njih je poginuo na rati{tu, a ostala trojica Helsin{kog komiteta primio je Sr|anov otac, Rade Aleksi}, a uru~enju je su odsluìla kazne. Glavovi} je ìv i boravi u [vedskoj. prethodilo prikazivanje dokumentarnog filma "Sr|o", autorke Sanje U obrazloènju Helsin{kog komiteta za dodeljivanje povelje kaè se da je Dragi~evi}. Sr|an Aleksi} svojim ~inom pokazao da se ~ovek moè biti i ostati i u Sr|an je preminuo 27. januara 1993. godine, {est dana nakon {to su ga te{kim vremenima.

Identitet BIRO vodi~ kroz glavne gradove Detinjstvo Roma Vojvodine biv{ih jugoslovenskih republika bez mleka Istraìvanje koje je pro{log mese- BEOGRAD - Osnovan od strane grupe mogu na}i na jednom mestu, podstaknu NOVI SAD - Helsin{ki odbor za ca objavio Oksfam kaè da 24 mladih umetnika i studenata mobilnost mladih u regionu. ljudska prava u Srbiji predstavio je odsto romske dece i mladih nika- Beogradskog univerziteta po~etkom Vodi~ }e mladim putnicima pruìti novi projekat o multietni~kom da nije probalo mleko i mle~ne 2006. godine, pokret BIRO najkompletniju mogu}u listu prakti~nih identitetu Vojvodine i njegovom proizvode, da 70 odsto dece jede (www.biro.org.yu) po~eo je svoje informacija (regionalni i lokalni trans- o~uvanju. Na skupu u Novom meso manje od jednom nedeljno, aktivisti~ko delovanje sa provokativnim port, mogu}nosti sme{taja, jeftina Sadu ~ulo se da Vojvodina, kao a da 40 odsto nikada nema sveè grafitima i uli~nim akcijama. Ovih dana hrana, klubovi, bioskopi, galerije, itd), ali region koji ima multietni~ku i vo}e i povr}e. Beda, izolovanost, najzauzetiji su pisanjem supkulturnog i savete i preporuke koje se ti~u svakod- evropsku tradiciju, moè da dopri- lo{i uslovi ìvota ruiniraju Vodi~a kroz glavne gradove zemalja nevnog ìvota mladih, od prikaza radnji nese evropeizaciji cele Srbije i da zdravstveno stanje i ve}ine nekada{nje Jugoslavije koji }e se pojavi- sa second-hand ode}om, preko recenzi- je nuàn preduslov za regionalne odraslih Roma. U demografskoj ti tokom jula u ve}im ja kultnih pekara, prodavnica integracije Vojvodine njena strukturi dominira populacija do knjiàrama u regionu. Pored plo~a, brodskih kafi}a... autonomija i decentralizacija 18 godina, na koju otpada 31,74 knjiàra, Vodi~ }e biti pred- - Umesto koncepta 'bratstva i Srbije. odsto. Starijih od 60 godina ima stavljen i na promocijama u jedinstva', vodi~ namerava da Ocenjeno je i da se, zbog eventu- samo 4,19 odsto. Beogradu, Sarajevu, Zagrebu, podstakne ponovno alnog progla{enja nezavisnosti Pri{tini i Podgorici, upravo umreàvanje kulturnog pros- Kosova, manjine u Vojvodini mogu gradovima koji }e na oko 300 tora, afirmisanjem svo- na}i na udaru ekstremista i poje- Pomo} Unije stranica biti predstavljeni. jevrsnog nadnacionalnog dinih politi~kih partija kojima je u BRISEL - Evropska unija }e u Nije re~ o klasi~nom turisti~kom vodi~u, pop-kulturnog identiteta, gde je teritori- interesu destabilizacija Vojvodine. idu}e dve godine zemljama pre svega zato {to se ne zadràva samo ja samo polazna, ali nikako ne i krajnja Publicista i sociolog religije Mirko Zapadnog Balkana i Turskoj, na uobi~ajenim turisti~kim i kulturno- 'destinacija' - kaè Vladimir. \or|evi} ocenio je da }e Vojvodina kao kandidatima i potencijal- istorijskim referencama, ve} se akcenat Pokret BIRO poznat je {iroj javnosti u uspeti da o~uva identitet jer je nim kandidatima za ~lanstvo u stavlja na savremenu pop-kulturu i Srbiji po o{trim kritikama vrednosnog geografski veoma blizu Evrope. On EU, dati ukupno 3,9 milijardi 'lifestyle' mladih u regionu. sistema. "Meta" njihovih dosada{njih je rekao da je u toku klerikalizaci- evra pomo}i. Crna Gora }e Vladimir Milovanovi}, jedan od osni- akcija bile su razli~ite institicije i pojed- ja dru{tva Srbije i da politi~ka dobiti 97,3 miliona evra va~a, kaè da su analiziraju}i porast inci, od ratnih zlo~inaca do ministara u elita zloupotrebljava crkvu u poli- pomo}i, Bosna i Hercegovina ksenofobije i nacionalizma me|u vladi Vojislava Ko{tunice. Njihovo glavno ti~ke svrhe. Prema njegovim 226 miliona, Kosovo (na mladima u regionu, shvatili da je jedan oru`je u borbi protiv svakodnevnih uvre- re~ima, crkvi tako|e mora da bude temelju rezolucije SB UN od osnovnih uzroka nedovoljna mobil- da zdravog razuma su humor i pro- jasno da je proces klerikalizacije 1244) 199,1 milion, Hrvatska nost mladih u regionu, i naravno, do{li vokacija. Koriste}i internet i nove medije na duè staze poguban i po samu 438,5 miliona, Srbiji 572,4 na ideju kako da objavljivanjem aktuel- BIRO demonstrira druga~iju vrstu crkvu. miliona, Makedonija 210,4 nih i korisnih informacija kakve se ne aktivizma. \or|evi} je miliona, Turska 1,6 milijardi kritikovao Srbi, Hrvati i Slovenci: Ko koga preferira evra, dok je za zajedni~ke pro- Srpsku jekte planirano 402,7 miliona ZAGREB - Rezultati istraìvanja o stavovima gra|ana Slovenije, Hrvatske i Srbije o pravoslavnu evra. Albanija, Bosna, Crna me|usobnim ulaganjima pokazuju da Slovenci kao ulaga~e u svoju zemlju vi{e crkvu {to Gora i Srbija dobi}e novac iz preferiraju Srbe od Hrvata, a Hrvati bi radije Slovence. Tako|e, ve}i postotak nove budèta EU da bi pobolj{ale Slovenaca radije bi uloìo kapital u srpsko nego u hrvatsko trì{te. Srbi, koji najneg- hramove u rad institucija vlasti i pravne ativnije gledaju na ulaganja, kao ulaga~e radije vide Slovence od Hrvata, a radije bi Vojvodini zida u dràve, za ekonomski i socijal- i sami ulagali vi{e u Sloveniju, nego u Hrvatsku. I Hrvati imaju ne{to negativniji stav vizantijsko-ra{kom ni razvoj, kao i za usvajanje prema ulaganjima: sami bi radije ulagali u srpsku privredu, ali preferiraju slovena~ke stilu, umesto u baroknom, karak- zakona i osposobljavanje ulaga~e u sopstvenu. Istraìvanje je pokazalo da ène imaju znatno negativnije teristi~nom za vojvo|anski dràvne uprave da se zakoni stavove i procene stavova nego mu{karci, a to je najmanje slu~aj kod Hrvatica, pravoslavni prostor. sprovode u praksi. potom Slovenki, dok su "najekstremnije" gra|anke Srbije.

/jul/2007./godine/ 002 5 04-08rez_IIbr.qxp 4.7.2007 0:35 Page 6

REZONI Izvori: B92.net, Jutarnji list, Danas, Slobodna Bosna, BETA, Dnevnik, Feral Tribune Decenija Ponovo radi Feral Tribune SPLIT - Skandalozni prestanak rada institucije slobodnog - To je bilo nemogu}e u situaciji obrambene koncepcije, Danasa novinarstva na prostoru biv{e Jugoslavije, splitskog tjednika Feral je zbog besparice i ìvotarenja iz dana u dan bio BEOGRAD - Dnevni list Feral Tribjuna, ispostavilo se, trajao je samo dve nedelje. sabijen u {esnaesterac, a mogao je neku drugu igru igrati. Danas proslavio je desetu Predugo za poklonike ovog nedeljnika. Uz njega se lak{e Dugove sada preuzima ve}inski vlasnik, pla}e nismo primili, godi{njicu izlaènja. Ovaj ìvelo tokom raspada biv{e SFRJ i kasnije. a o~ekujemo ih - kaè Luci} za Rez. B. T. gra|anski dnevni list osno- Predrag Luci}, jedan od osniva~a i zamenik glavnog i valo je osamnaest novinara, odgovornog urednika, kaè za Rez da je redakcija potpisala koji su pre toga radili u pismo o namerama s Europapress holdingom, najve}im Borbi i Na{oj borbi. novinskim izdava~em u Hrvatskoj. To, kaè Luci}, - Lestvica je podignuta podrazumeva, da "ure|iva~ka politika ostaje unutar redak- visoko, a vreme je bilo cije". naklonjeno druga~ijim pus- - Europapress bi trebalo da po~etkom slede}eg meseca u|e tolovima od onih koji su u ve}insko vlasni{tvo poduze}a Kultura i rasvjeta, koja sada pokrenuli Danas. S jedne izdaje Feral. To je potpisano u promemoriji, a novi vlasnik strane surova vlast, s druge preuzima i dugove. redakcijska nema{tina, s Na pitanje Reza da li je mogu}e da Feral, kao {to se pri~a tre}e prazni dèpovi onih po ~ar{iji (u Beogradu), postane regionalno glasilo, Luci} koji bi hteli da kupe takve kaè da on to svakako jeste, jo{ od osnivanja. novine. Danas je proterivan - To su, naàlost, samo ~ar{ijske pri~e. To je stara ideja, iz Srbije, prljavo spre~avan neostvarena, iz pro{log stolje}a. Onda smo razmi{ljali o da do|e do ~italaca, nemil- tome, ali novaca nije bilo. To je, ipak, operacija koja dosta ice ka`njavan, nazivan ko{ta. Ideja je bila da jedan deo novina bude zajedni~ki, izdajni~kim... - podsetili su jer, recimo, ~itaoca u Beogradu i ne zanima pri~a o pretvor- na devedesete danasovci u bi nekog hotelskog poduze}a u Dalmaciji, kao {to ni u svom uvodniku povodom Hrvatskoj ~itaoca ne zanima otkup malina u Srbiji. Ono {to jubileja, a zaklju~ili su ga je regionalnog zna~aja - kultura, reportaè i sli~no, i dalje re~enicom: "Danas za }e, kao i dosad, biti u na{im novinama, ali regionalno evropsku Srbiju: radniju, izdanje nije u planu - kaè Predrag Luci} i dodaje da ve} pomirljiviju, uljudniju, dugo èli da napravi redizajn lista, pro{iri krug tema i zdraviju, vedriju i bodriju." suradnika. Sud osudio neonacistu Prvi broj Foruma za zbog uvreda novinara Kao i prethodnih god- tranzicionu pravdu ina i desetogodi{njica lista NOVI SAD - Odlukom prvostepenog suda u Novom Sadu pripad- BEOGRAD - Forum za tranzicionu pravdu, naziv je obeleèna je dodelom nik neregistrovane neonacisti~ke organizacije "Nacionalni stroj", ~asopisa koji je Fond za humanitarno pravo objavio u nagrade "Stanislav Goran Davidovi}, zvani Firer, mora da plati novinaru agencije junu. Re~ je o tekstovima na bosansko - srpskom - Marinkovi}" za novinarsku Beta i predsedniku Nezavisnog dru{tva novinara Vojvodine, hrvatskom jeziku koji donose "razli~ite aspekte tranzi- hrabrost, istraìva~ku Dinku Gruhonji}u 500.000 dinara zbog povrede ~asti i ugleda. cione pravde i otvaraju pitanja koja su relevantna za upornost i visok profesion- Gruhonji} je tuìo Davidovi}a zbog tvrdnji da je manipulator i stvaranje kulture odgovornosti, formiranje istorijskog alizam, koja je ove godine da je lagao kad je pre tri godine izve{tavao o upadu se}anja i po{tovanja `rtava". pripala ekonomskom novi- neonacista na tribinu o antifa{izmu na Filozofskom fakultetu. U prvom broju objavljeni su, izme|u ostalih, analize naru iz oblasti Novog Sada Uz to, optuèni u knjizi "Slu~aj Nacionalni stroj" Gruhonji}a Dragoljuba Todorovi}a, Mirjane Lazi}, Vladimira Dimitriju Boarovu. Boarov naziva "novinarem-propagandistom koji radi za odre|ene Petrovi}a i prevodi tekstova Marka Fridmana, Luja je do antibirokratske revolu- obave{tajne slu`be neprijateljske na{em narodu i dràvi", a Bikforda i Ri~arda Vilsona. Prvi broj Foruma donosi i cije u Vojvodini bio novinar bavi se i pitanjem njegove nacionalne pripadnosti, licitiraju}i tekst biv{eg predsednika Ha{kog tribunala, Antonija i urednik TV Novi Sad, a ve} da li je Hrvat, musliman ili ne{to tre}e. Kasezea, koji baca druga~ije svetlo (~itajmo ispravno) deceniju i po je ~lan redak- Davidovi}, koji ima pravo àlbe, na su|enju je rekao da nije na presudu Me|unarodnog suda pravde, i potresno cije beogradskom nedeljni- imao nameru da uvredi Gruhonji}a i da smatra da navodi iz {tivo novinara Emira Suljagi}a. ka "Vreme". njegove knjige Gruhonji}u nisu naneli {tetu, ali je rekao da Glavna i odgovorna urednica Foruma je Marijana Godi{nja redakcijska nagra- stoji iza svih stavova u knjizi. Toma, a u redakciji su, izme|u ostalih, Nata{a da "Nikola Burzan" dodelje- Gruhonji} je na su|enju rekao da }e u slu~aju da dobije spor, Kandi}, Svetlana Slap{ak, Lazar Stojanovi}, @arko na je kolumnisti i komenta- tu sumu uplatiti u Fond novinarske solidarnosti, kao i prodica- Puhovski i Mirsad Toka~a. toru Zoranu Panovi}u. ma `rtava ratnih zlo~ina na teritoriji biv{e Jugoslavije.

6 002 /jul/2007./godine/ 04-08rez_IIbr.qxp 4.7.2007 1:55 Page 7

Green fest i RHCP u In|iji pred 100 hiljada gledalaca

IN\IJA - Nadomak vojvo|anskog gradi}a In|ija Maajka, pa makedonska instrumentalna grupa da bi se automobilom iza{lo sa parkinga oko Arene. odràn je jednodnevni muzi~ki festival "Green Kiril i engleska grupa Kasabian. Nevreme koje je po~elo odmah po zavr{etku kon- fest", a skoro 100 hiljada posetilaca iz Srbije i svih Pepersi su sleteli nadomak Arene u In|iji, a potom certa najvi{e je doprinelo op{tem zastoju, ali kriv- okolnih zemalja do{lo je pre svega da vidi i ~uje svirali oko sat i 20 minuta uklju~uju}i jednu pesmu icu, naravno, snose i organizatori i policija. kalifornijski bend Red hot ~ili pepers (Red Hot na bis. To je izazvalo ogor~enje dela publike, ali No, i pored mnogo kritika, predsedniku op{tine Chili peppers). Festival je po~eo u rano popodne utiske o odli~nom muzi~kom hepeningu pre svega In|ija Goranu Je{i}u stiù i pohvale, a on nastupom novosadske grupe "Ritam nereda". je pokvario saobra}ajni kolaps nastao nakon kon- najavljuje da }e i slede}e godine biti doma}ini Potom je nastupio bosanski rep peva~ Edo certa. U proseku se moralo ~ekati tri do ~etiri sata sli~nom muzi~kom doga|aju. Usta{ki simboli i ministri zajedno na koncertu Tompsona ZAGREB - Marko Perkovi} Tompson odrào je nekoliko desetina hiljada ljudi salutiralo usta{ki budu}nosti, a pro{lost ostavimo istori~arima - 16. juna koncert u zagreba~kom Maksimiru pred pozdrav "Za dom spremni" - saop{tio je direktor rekao je Tompson. Mo`da ga je ova izjava previ{e od 50 hiljada ljudi, me|u kojima su bili centra "Simon Vizental", Efraim poru~ila da mu dràvna televizija saborski zastupnici i Dragan Primorac, ministar Zurof. emituje snimak koncerta, {to je za nauku, obrazovanje i sport. Izraelski centar U saop{tenju se nagla{ava da izazvalo novu lavinu protesta. "Simon Vizental" izrazio je ogor~enje i je veliki broj u~esnika na kon- Pro{lost o kojoj je Tompson govo- zgroènost masovnim prikazivanjima fa{isti~kih certu nosio usta{ke uniforme i rio u prigodnoj, politi~ki korektnoj obele`ja na ovom koncertu. U saop{tenju Vlade simbole. Tompson je komen- izjavi je i ono {to je opevao u Republike Hrvatske odbacuju se poku{aji tarisao ~injenicu da pojedinci svojoj pesmi: "Jasenovac i upotrebe i isticanja oznaka i pozdrava iz vremena njegovim koncertima nose Gradi{ka Stara/ To je ku}a na usta{kog reìma iz Drugog svjetskog rata. usta{ke uniforme. Maksovih mesara/Kroz Imotski kamioni ùre/ Predsjednik Stjepan Mesi} rekao je da je mesto - [ta ja znam {ta neko nosi na mojim koncerti- nose crnce Fran~eti}a Jure/U âpljini klaonica na kojem se pozdravlja sa "Za dom spremni" i ma? Tu je bilo 50 hiljada ljudi. Ako je neko tako bila/ Puno Srba Neretva nosila/Oj, Neretvo, teci veli~a NDH - "mesto koje vodi u krivi smjer". ne{to i stavio na sebe, ja to ne èlim. Usta{ke niza stranu/ nosi Srbe plavome Jadranu". - Prema hrvatskim medijima, koncert se pretvorio poruke nisu one koje svojim pesmama Svaka ~ast okretanju budu}nosti, ali Srbi, za pret- u masovnu demonstraciju fa{i`ma na kojem je poru~ujem. Voleo bih da se svi okrenemo postaviti je, najradije bi da idu na Jadran ìvi.

/jul/2007./godine/ 002 7 04-08rez_IIbr.qxp 4.7.2007 1:57 Page 8

REZONI

Zoran Milanovi} Op{tinski genocid predsednik SDP BEOGRAD - Iz presude se moè pro~itati da tu`ba nema {anse - kaè Puhovski. nema spora da je Srbija bila upletena u rat u Sagovornik Reza uveo je tokom rasprave o Zoran Milanovi} postao je predsednik Socijal- Bosni i Hercegovini, odnosno u ratne zlo~ine. genocidu u BiH sintagmu "op{tinski genocid". demokratske partije na vanrednoj izbornoj konvenciji Od finansiranja preko organi- najja~e opozicione stranke u Hrvatskoj po~etkom zovanja do kompletne logistike, Poto~ari juna. Novi predsednik SDP je na toj funkciji nasledio ideolo{ke i medijske podr{ke. dugogodi{njeg lidera Ivicu Ra~ana, koji je umro kra- Politi~ke posledice }e ostati, jem aprila nakon {to je, zbog te{ke bolesti, podneo nema su{tinske kazne, Srbija je ostavku. ka`njena time {to je izgubila Milanovi} je bio jedan od ~etvorice kandidata za rat - rekao je na regionalnoj mesto lidera SDP i pobedio je zagreba~kog debati o presudi Me|unaro- gradona~elnika Milana Bandi}a i biv{eg ministra dnog suda pravde o genocidu spoljnih poslova Tonina Piculu. (proces BiH protiv Srbije) @arko U drugom krugu Milanovi} je Puhovski, profesor Filozofskog dobio vi{e glasova od direktne fakulteta u Zagrebu. suparnice @eljke Antunovi}, Na skupu koji je 29. juna orga- ministarke odbrane. nizovao Fond za humanitarno pravo su se - Pozivam se na presudu iz Nirnberga, u kojoj - Kad sam u izbornoj kampanji okupili nau~nici, novinari i predstavnici ugled- se kaè da su na pojedinim mjestima u rekao da ni{ta ne}e biti isto, nih nevladih organizacija iz Hrvatske, Bosne i Drugom svjetskom ratu bili konc-logori, ali da nisam mislio na svoju pobedu Hercegovine i Srbije. Oni su raspravljali o pre- je ~itava zajednica u tome sudjelovala. Ja sam nego na novu SDP koju èlim da sudi kojom je Srbija oslobo|ena optu`be za poku{ao dokazivati da je osam tisu}a ljudi vodim. Idemo na pobedu na izborima, okupljamo a genocid. nemogu}e ubiti, ma kakvim mobiliziranjem ne razdvajamo, jer u ovoj zemlji ima puno obi~nih - Hrvatska sada ima jo{ manje {ansi u sporu sa vojske i logistike iz jedne op}ine, nego da je to ljudi koji samo zara|uju za svoj hleb i misle na svoju Srbijom, iako je u njoj mnogo lak{e dokazati morala biti {ira akcija. Molim da me se ne sre}u - rekao je Milanovi} nakon glasanja. genocid jer je u vrijeme rata JNA bila jedin- shvati cini~no - genocid je teàk posao ubijan- stvena. Ne vidim kako se genocid moè ja, voènja, transportiranja, sahrannjivanja, dokazati. U Vukovaru je bilo i ubijenih Srba, zaravnjivanja zemlji{ta bagerima. Klju~ni prob- Svedo~enje o mu~enju iskopanih ispod ru{evina. Jedini ~ist slu~aj lem presude je to {to nije dala definiciju genocida u Hrvatskoj je [kabrnja, ali je tamo genocida, nije odgovorila na primedbu da se u logoru Jablanica ubijeno - naravno pod navodnicima - samo 80 genocid ne odnosi na individualno kazneno HAG - Kosovski Albanac, koji je svedo~io pred Ha{kim ljudi. I to sada, posle Ruande, nije dovoljno da djelo, nego je splet organiziranog djelovanja s tribunalom pod pseudonimom "6", na su|enju Ramu{u neko odgovara za genocid. Sada Hrvatska ciljem ubijanja. B. T. Haradinaju i drugim pripadnicima OVK za zlo~ine nad Srbima, Albancima i Romima u de~anskom kraju u prole}e i leto 1998. godine, objasnio Srpsko-ameri~ki boj na Kosovu Haradinaj je kako je juna te godine sa svojom Jo{ jedan Vidovdan protekao je u prepoz- On je kazao i da postoji opasnost od onih koji trudnom ènom i ~etvoro dece natljivom desetera~kom ritmu srpske mitologi- bi èleli da "i{~upaju Kosovo - srce na{eg nar- uputio iz rodnog sela ka Klini u je, popovsko-paravojnim pretnjama na svetom oda, i da time na{ narod uni{te, izbri{u sa lica posetu tazbini. Na putu ga je presre- mestu (i {ire). Kao onomad, kada je 600 godi- zemlje i oduzmu mu o~inji vid kojim je lo deset pripadnika OVK (Svedok: na posle Kosovske bitke Slobodan Milo{evi} progledao i upisao se u zrele istorijske naro- "Hteli su moj auto, koji je ko{tao poru~io: "Srbija se danas nalazi pred odlu~nim de". 30.000 {vajcarskih franaka, drugog bitkama. One sada nisu oruàne, ali i takve Ni premijer Srbije Vojislav Ko{tunica nije razloga nisu imali da me privedu"), nisu isklju~ene". {tedeo na re~ima, pa je u izjavi za provladinin koji ga optuìli za saradnju sa srpskim vlastima i zajed- - Ima danas kod nas nekih koji kaù: "Dosta dnevni list "Politika" konstatovao da je "u toku no sa ènom i decom odvezli u Jablanicu. Tamo su nam je Lazara, kosovskog opredeljenja i carstva srpsko-ameri~ki boj na Kosovu". On je naveo razdvojeni, a svedok je zatvoren u jednu ku}u gde bru- nebeskog. Ho}emo zemaljsko carstvo". Bog da je u tom boju na jednoj strani autoritet talno tu~en bejzbol palicama, {akama i nogama. Tada daje svakome ono {to traì njegovo velike svetske sile, a na drugoj Srbija, mu je slomljena leva ruka kojom se i danas oteàno srce. Ali, taj mora da zna da se koja isti~e argument prava, te da je sluì. Svedok tvrdi da je tokom njegovog boravka u ispisuje iz knjige ìvota, iz zemlje klju~no pitanje da li je u novom boju Jablanici kroz taj zatvor pro{lo jo{ desetak ljudi me|u ìvih i kosovskog zaveta, zaboravlja ja~a sila ili pravo. kojima je bilo Srba, Crnogoraca, Albanaca i Muslimana. ko je, {ta je, kome narodu - Kosovo ne moè biti nezavisno sve Svi su, kao i on, bili svakodnevno premla}ivani. Po prihvata i koje je njegovo prizivanje dok u Ustavu Srbije pi{e da je ono optu`bi, improvizovanim zatvorom u Jablanici je po - rekao je visoki du`nosnik Srpske njena teritorija - zaklju~io je premijer. odluci Ramu{a Haradinaja komandovao tre}eoptuèni pravoslavne crkve, mitropolit Ko da im otme iz njihove du{e Lahi Brahimaj. Amfilohije. Amfilohije Kosovo?

8 002 /jul/2007./godine/ 09-21rez_IIbr.qxp 3.7.2007 14:17 Page 9

Polu-[panac, polu-Albanac

Idriz SEFERI U Beogradu ima Da ne bude da su oko mene samo sjajni mnogo mladih ljudi primeri tolerancije i me|usobne saradnje, Posledjih nekoliko nedelja najvi{e vremena provodim s moram da kaèm da sam pre nekoliko dana, koji ne èle ni da Tatjanom, mojom trenutno najbliòm drugaricom. S njom sam voze}i se taksijem, slu{ao emisiju na Fokus se sreo kada sam pre meseca do{ao u Beograd da izve{tavam razmi{ljaju o radiju u kojoj su slu{aoce prosto podsticali kao dopisnik dnevnog lista Express iz Pri{tine. Pre nego {to je Kosovu. Naàlost, i da govore {to lo{ije stvari o Albancima i upoznala mene, Tatjana nikada nije srela Albanca, ali je ìvela pored svih tih negiraju zlo~ine koji su po~injeni okruèna istorijskim pri~ama o nama. ûla je sva{ta i na devedesetih. Mrzovoljni taksista koji me je divnih mladih ljudi, osnovu toga formirala stav i mi{ljenje da sam ja taj gad koji vozio bio je pravi "patriota". Mrzeo je Karlu ho}e da joj uzme srce (Srbije). "A ti nikad ne nosi{ ke~e?", bilo vidim da jo{ uvek del Ponte koja je tih dana bila u poseti je jedno od njenih iskrenih pitanja kad smo se malo bolje postoje mnogi koji Beogradu. "Oni su izdajice, Tadi} i Ko{tunica, upoznali. se bave daljim ho}e da prodaju zemlju, ho}e da izdaju Kosovo", pridikovao je moj taksista. Toliko ga razvojem mr`nje i Ke~e (plis na albanskom jeziku) i {ajka~a su neka vrsta je poneo govor da je zamalo pljunuo. Ne fig- za{titnog znaka Albanaca i Srba. Balkanci su skloni da ~esto predrasuda na obe urativno. To je ionako radio sve vreme. Tada ove ~udne kape koriste za me|usobna etiketiranja. Kao {to je strane. je shvatio da sam ja stranac i pitao me za Srbe tipi~an Albanac neko s ke~etom, tako i mnogi Albanci odakle sam i {ta radim u Beogradu. Malo kao fenomenalnu ilustraciju Srba u glavi imaju nekog umornog sam se upla{io od pomisli da mu kaèm starca s {ajka~om i dva zuba u ustima, koji je sasvim izvesno istinu o mom etni~kom poreklu. Rekao sam protiv nezavisnosti Kosova. Naravno, svi zaboravljaju da njego- da sam polu-[panac. Sre}om, za drugu vo mi{ljenje nema nikakvog uticaja na stav ameri~kog polovinu nije pitao. "Havijer Solana, je l' on predsednika Dòrdà Bu{a ili ruskog Vladimira Putina. va{?", pitao je odmah, izbacuju}i gomilu negativnih stavova o Solani i Evropi. Poput Tatjane koja je bila zainteresovana da ~uje {to vi{e o "Evropljani su fa{isti", rekao je. Pitao sam ga: meni, i dalje je mnogo ljudi koje svakodnevno upoznajem u "Zar Srbija ne èli u Evropsku uniju?", ali on Beogradu. Oni su jednako za~u|eni i zainteresovani da se sret- je bio odlu~an. "Ne treba nama Evropa, nu sa mnom i saznaju kako misli neko koji nije "njihov" i ko imamo mi Rusiju i Kinu", rekao je analizira- ìvi "dole". Tatjana sada misli potpuno druga~ije nego {to je ju}i za{to je Rusija bolja od Evrope. razmi{ljala pre mesec dana kada smo se upoznali. Sada èli Istovremeno, vozio je "opel", evropsko vozilo. da ode u Pri{tinu, ali se jo{ uvek pita da li je to za nju bezbed- Pitao sam ga da li }e ga menjati za rusku no. Iako joj ja govorim da jeste, ona je ipak spremna da rodite- "ladu". Imao je nova obja{njenja, ali sve mi ljima laè da ide u Makedoniju, kako ih ne bi uznemirvala. je tada postalo besmisleno i sme{no.

S druge strane, ~udan je ose}aj danas biti Albanac koji je Zaboravio sam taksistu i èlim da verujem do{ao da ìvi nekoliko meseci u Beogradu, gradu punom Srba. da }e gra|ani i gra|anke Srbije zaboravljati Nekada se ose}am kao atrakcija. Oko mene su oni koje neki na na takve stavove i takve ljude. Kosovu nazivaju "pritajenim neprijateljima koji svakog ~asa mogu da se probude". Ipak, do sada nisam bio u opasnosti, niti Ku}i me je do~ekalo ne{to mnogo prijatnije. sam imao lo{a iskustva. Bilo je nekih {ala na moj ra~un i Prevodio sam na albanski jezik sadràj pro- razli~itih vrsta dobrodo{lica. Dobio sam na poklon upalja~ s jekta "Putujemo u Evropu" koji }e omogu}iti natpisom "Ravna Gora" i ~etni~kim figurama, u znak "dobro- najboljim studentima s Kosova i iz regiona do{lice". da provedu mesec dana u Evropi. Nadam se da }e tada svi oni, i Albanci i Srbi, videti da Iako su samo par stotina kilometara udaljeni, Beograd i Pri{ti- kraj sveta nije granica s Kosovom i da }e na mi deluju mnogo daleko. U Beogradu ima mnogo mladih poèleti da zaborave poruke koje slu{aju od ljudi koji ne èle ni da razmi{ljaju o Kosovu. Naàlost, i pored svojih nacionalisti~kih roditelja. Nadam se da svih tih divnih mladih ljudi, vidim da jo{ uvek postoje mnogi ne}e ni u Evropi, a ni ovde, pri~ati "juna~ke" koji se bave daljim razvojem mr`nje i predrasuda na obe stra- pri~e koje samo sluè raspirivanju mr`nje. ne. Neki od njih nisu ni svesni {ta rade ni koliko je mr`nja zla stvar. Verujem da }e tada sve dobiti potpuno novi smisao.

/jul/2007./godine/ 002 9 09-21rez_IIbr.qxp 3.7.2007 14:20 Page 10

NA[A TEMA: Izme|u boga i

Jelka JOVANOVI]

U Srbiji s po~etka tre}eg milenijuma gotovo nadrealno zvu~i pri~a o porodi~noj idili koju praktikuju zapadnjaci, uklju~uju}i i na{e prve kom{ije u Hrvatskoj, a koja prikazuje roditelje odevene u nedeljnu sve~anu ode}u sa svojom isto tako bri`ljivo opremljenom decom kako idu u crkvu i tamo pa`ljivo slu{aju propoved. U krutom i pompeznom pravoslavlju jo{ je teè zamisliti pomen na kome se kao u crkvama s prete`nom crna~kom pastvom, pokojnicima, primerice, pevaju omiljene pesme i u kojima se poèljne moralne vrednosti propagiraju kroz muziku i igru. Podrazumeva se da prednja~i pastor. S druge strane, sve se ~e{}e ~uje, ne samo u Srbiji, da su mladi ljudi sve vi{e okrenuti crkvi i tradiciji, ma {ta to zna~ilo, i da se, pou~eni krvavim balkanskim ratovima iz pro{le decenije, zatvaraju u religijske i nacionalne atare. Tako|e, za mlade vernike pravoslavne provenijencije vezuju se nacionalisti~ki i rasisti~ki ekscesi i posebno incidenti izazvani homo- fobijom. êsta ilustracija za takve mlade novovernike su navija~ke horde opremljene, uz ostalo, i rekvizitima koji su primereniji svadbi ili sahrani nego utakmici. Sli~an podsmeh u istinski veruju}ima izaziva- ju i zvezde turbofolka, izme|u ~ijih golih silikonskih brda na prsima po~ivaju krstovi enormnih razmera. Ovom nakaradnom shvatanju vere i ljubavi prema bli`njem valja dodati i u~estale optu`be za pedofiliju, kojoj su podjednako skloni crkveni velikodostojnici (?) u Rimokatoli~koj i Pravoslavnoj crkvi. Istraìvanja Rezovih reportera, me|utim, ukazuju da je, uprkos ovim idejnim i pojavnim ekstremima, zaista veruju}ih me|u mladima na prostorima biv{e SRFJ srazmerno malo. Istaknuti su samo oni koji se vezuju za organizacije koje zagovaraju grubu, ~esto i nasilnu, nacionalnu ili versku obnovu. O tome vrlo re~ito svedo~e na{i sagovornici u Beogradu i Sarajevu, jedan od lidera ekstremisti~ke organizacije Obraz, Mladen Obradovi}, i nekada{nji vehabija Jasmin Merdan. Tako|e, uprkos neretkim zabra|enim mladim devojkama, mladi}ima koji propovedaju i praktikuju ma~o i ine teorije i vrednosti primerene srednjem veku, poput zilotia, kao i s druge strane bradatim momcima u skra}enim pantalonama koji bi u ime Alaha o~istili svet kao vehabije, istraìva~i, sociolozi religije posebno, nisu skloni tezi o narasta- ju}oj religioznosti. Kako na{i kompetentni sagovornici kazuju, jo{ su manje spremni da podrè populisti~ke poteze proklamovanih sekularnih dràva u tom nagla{enom (jedno)verskom prosve}ivanju kakvo je, recimo, nesumnjivo kontraproduktivno uredbeno uvo|enje veronauke u {kolama u Srbiji. Upravo stoga {to i Crkva i Dràva veri pristupaju stihijski, neretko i incidentno, a u svakom sluàju pompezno i naredbodavno, na{i sagovornici ukazuju na opasnosti koje sa sobom nose verska isklju~ivost, svakojaka netolerancija i ekstremizam, ina~e vrlo popu- larni i zastupljneni u medijima masovne (ne)kulture. Suo~eni sa takvim vernicima i propagarorima, nema sumnje, i Hrist i Alah gube sve vrline i postaju krsta{i.

10 09-21rez_IIbr.qxp 3.7.2007 14:24 Page 11 ekstrema

/jul/2007./godine/ 002 11 09-21rez_IIbr.qxp 3.7.2007 14:25 Page 12

BiH Tanka linija izme|u religio

BOSANSKOHERCEGOVA^KA REALNOST - BOGATSTVO RAZNIH RELIGIJA I NJIHOV UTICAJ NA ML

Denis D@IDI] dràvljana su kao zaslugu za u~e{}e u odbrani svakodnevnim negativnim medijskim izvje{tajima, dobili bosansko dràvljanstvo, oènili se Bo- poprima oblik ne~eg uobi~ajenog - islamskog - Za praktikovanje religije u Bosni i Hercegovini svi sankama i ostali da ìve u BiH. Me|utim, oni tvrdi Merdan. }e re}i da je to njihova privatna stvar. Te{ko je otvoreno ne prihva}aju "bosanski" na~in ìvljenja, Biv{i vehabija tvrdi da je "potpuno nesvjesno" do}i do stvarnih podataka koliko je mladih u BiH niti bosansku islamsku kulturu i tradiciju. upao u taj za~arani krug. zaista religiozno i "odano" Bogu. Ono {to je ipak i Od 1995. godine do danas zabiljeèna su mnoga - Ti ljudi eksploati{u entuzijazam omladine i nji- golim okom vidljivo jeste da mladi sve vi{e nasilni{tva koja su "bradonje sa kratkim nogavica- hovu èlju za povratak islamu. Name}u se kao posje}uju vjerske institucije, crkve, dàmije, sina- ma", kako tvrde svjedoci, ~inile po ulicama grado- predstavnici tradicionalnog islama. Njihov najve}i goge, posebno za vrijeme vjerskih praznika. va u BiH. U Zenici su tukli djevojke i mladi}e koji prioritet i cilj je da zaposjednu 'kormilo' tradi- Da li je multireligioznost u BiH prednost ili breme, su se ljubili na ulici, pretukli su nekoliko desetina cionalnog islama. Zbog toga oni nikada ne}e pitanje je na koje jo{ niko, pa ni na javno organi- djevojaka koje su se sun~ale u kupa}im kostimima dozvoliti da ih se deklari{e kao sekta, grupacija, zovanim tribinama, ne moè dati precizan odgov- na obalama rijeke Bosne, ali i napadali djevoj~ice pokret, niti dozvoljavaju da ih se zove vehabija- or. Sloboda praktikovanja vjere u BiH je potpuno u Br~kom, Zenici i Sarajevu jer su "polugole i ma. Smatraju da su samo oni na pravom putu i {iroka, i nadamo se da }e se ona ubudu}e koristiti besramne" u mini suknjama {etale ulicama. da su samo oni u stanju da sve druge strpaju u u povezivanju, a ne razjedinjavanju ljudi. Za sve izraènije "okretanje Bogu" sociolozi u BiH Uticaji iz djetinjstva smatraju da je zasluàn izlazak iz komunisti~kog Jasmin Merdan je biv{i pripadnik ovog radikalnog perioda, kada nije bilo poèljno javno pokazivati pokreta. On je, kako kaè, do prije nekoliko godi- svoju vjersku opredjeljenost. na bio spreman da se opasa eskplozivom i zabije Pojavom nacionalnih stranaka i formiranjem u bilo koju "neprijateljsku metu". Ro|en je u vi{epartijskog sistema 90-tih godina, veliki broj Sarajevu 1980. Sada ve} profesor, Merdan je na gra|ana BiH postaje naglo posve}en vjeri, tvrde}i Filozofskom fakultetu u Jordanu diplomirao arap- da su "samo postali vjerski osvje{teni". Mnogi ski jezik i knijèvnost. Nedavno je objavio knjigu politi~ki ~imbenici i ~lanovi brojnih nacionalnih pod nazivom "Vehabizam-Selefizam- Ideolo{ka partija prisustvuju otvorenjima vjerskih objekata, pozadina i historijski korijen" putem koje se sis- molitvenim obredima i tako ubiraju ~ak i politi~ke tematski obra~unava sa vehabijskim pokretom i poene. Vjerske institucije naglo postaju poligon za posljedicama koje je izazvao u BiH. slanje politi~kih poruka, a posebno u predizbor- Do prije nekoliko godina, Jasmin Merdan bio je nom periodu. ~lan vehabijskog pokreta u BiH kao ostra{}eni srednjo{kolac. Sam tvrdi da su obrazovanje i Velika vjerska ponuda nauka promijenili njegov ìvot, te je odlu~io da Vjerska "ponuda" u BiH zaista je {iroka. Samim istupi iz vehabijskog kruga. Danas je Merdan time {to je rije~ o dràvi u kojoj stolje}ima ìve tri uzorni gra|anin BiH. Osniva~ je i prve nevladine naroda koja su i ustavom progla{ena konstitutivn- organizacije za preventivu terorizma u BiH, pod im: Bo{njaci, Srbi i Hrvati. Tako|e, u BiH ìvi i oko nazivom ZAPRET. O svojim iskustvima i opasnosti- hiljadu Jevreja, Ma|ara, Talijana, Roma i ostalih. ma od radikalnog tuma~enja i prakticiranja vjere, Glavni grad BiH - Sarajevo, rijedak je primjer mul- Merdan otvoreno govori. Zbog toga mu je vi{e tireligiozne metropole u kojoj se na jednom mjes- puta prije}eno i smr}u. tu u krugu od svega stotinjak metara, u samom - Vehabizam je zabludjela ideologija manifesto- centru, mogu na}i katoli~ka i pravoslavna crkva, vana kao izrazito manjinska sekta koja se kroz dàmija i sinagoga. Multireligioznost je po~ela da istoriju isticala podvojeno{}u i nasilno{}u, a poprima i druge negativne dimenzije, uglavnom uprkos tome nametala se kao jedina ispravna. dolaskom stranih dràvljana s istoka i zapada. Kroz istoriju, vehabije su bile nosioci iskrivljene Najzvu~nije i ono {to najvi{e plijeni pa`nju u neg- ideologije koja je muslimanima nanijela dosta zla ativnom kontekstu vjere i religije jeste dolazak svojom ekstremno{}u, samofavorizovanjem, eks- "islamskih dràvljana" tokom rata, koji su sa centrizmom i terorisanjem, prije svega samih sobom, osim neobi~nih ratnih vje{tina, donijeli i muslimana, jer je vehabizam u {irokoj koliziji s druga~ije tuma~enje islama. Njihov na~in u~enja izvornim tradicionalnim islamskim u~enjem. Pravi islama, poznat kao vehabijski, ve}ina vjernika u problem se javlja kada "ostali" nisu u stanju ovo BiH smatra neprihvatljivim, nametljivim i agre- da razlu~e. Onda se de{ava da vehabijska arogan- sivnim. Po zavr{etku rata mnogi od arapskih cija i izvitopereno tuma~enje islama, poduprto

12 002 /jul/2007./godine/ 09-21rez_IIbr.qxp 3.7.2007 14:26 Page 13 ioznosti i ekstremizma

A MLADE - PROBLEM VEHABIZMA I EKSTREMNOG UTICAJA RELIGIJE

zabludu, ~esto ih anatemi{u}i - rekao je Merdan. odlu~uju za pristupanje razli~itim skupinama. Oni VEHABIZAM Diplomirana psiholo{kinja iz Sarajeva, Sanja èle da osje}aju pripadnost nekoj grupi bilo da je Vehabizam je vrsta pokreta u islamu koji se Damjani, smatra da je ovakav odnos mladih priro- ona pozitivna ili negativna. Dakle pristupanje gru- utemeljio krajem 17. i po~etkom 18. vijeka. dan jer su "mladi skupina koja je vi{e od svih pama je karakteristi~no za mlade, no u BiH je Njegov duhovni izvornik je Muhammed 'Ab- drugih podlo`na mijenjanju stavova i mi{ljenja". situacija veoma specifi~na zbog rata koji se odvi- dulwahab, takozvani reformator islama, po- - Mada je svaki ~ovjek individua za sebe i u kom- jao prije 11 godina. Mnoge porodice su ostale bez rijeklom iz Saudijske Arabije. Vehabizam se u binaciji vi{e faktora cijeloga ìvota se formira kao svojih najdraìh, ljudi su protjerani iz svojih su{tini zasniva na redukcionisti~kim i izvorn- li~nost, te sazrijeva socijalno i emocionalno, nje- domova, te se to odrazilo i odraàva se na cijelu im idejama o islamu i nastoji zadràti musli- govi stavovi su najpodlo`niji uticajma u djetinj- dràvu, a posebno na mlade u njoj - kaè Sanja mane na izvornoj interpretaciji vjere. Pripa- stvu i mladena~koj dobi. Samim tim su mladi vi{e Damjani. dnici vehabijskog u~enja se nazivaju mudà- od ostalih podlo`ni i uticaju religije i religioznosti. S druge strane, profesor Merdan ogor~en je odno- hedini ili unitaristi. Ovisno o karakteristikama li~nosti koje su naslije- som Islamske zajednice u BiH prema ~itavom U sada{njem vremenu vehabizam je najpro- dili i okolini u kojoj su odrasli, mladi formiraju problemu, tvrdi da je pasivna u o~uvaju islama u {ireniji u nemoderniziranim dijelovima Azije i svoje stavove i naj~e{}e se u tom periodu ìvota izvornom obliku. u manjoj mjeri u Evropi, a mnogi ga smatraju osnovom za podsticanje i pruànje ideolo{ke Vehabije u dàmiji podr{ke dana{njim teroristi~kim grupa u Af- ganistanu, Saudijskoj Arabiji i Iraku. Vjeruje se da su pojedini poklonici vehabizma, svojim ideolo{kim uvjerenjima poduprijeli teroristi~ke napade u SAD i Evropi. Vo|a globalne teroristi~ke mreè Al Kaida, Osama bin Laden, sljedbenik je vehabijskog u~enja islama.

- Va`na pretpostavka za "ispiranje mozga" jeste da veza djece s islamom bude bazirana na entu- zijazmu i èlji da se uradi ne{to veliko! Pri tome oni ne treba da imaju ikakvo predznanje o istom. Dakle, rije~ je o nedostatku edukacije. Neka od glavnih oru`ja koje vehabije koriste su strah, od vatre, dèhennema, pakla... Oni koji se s njima ne slaù, bilo da su bili u njihovim redovima ili ne, uglavnom izbjegavaju konflikt s njihovom idelogi- jom. Jer, kao, bolje je ne riskirati, po{to je ulog, ni manje niti vi{e, vlastito spasenje - kazao je Merdan. Za "istupanje" iz vehabizma, prema njegovim rije~ima, bila mu je potrebna izuzetna hrabrost, ali tek nakon edukacije i spoznaje da je islam ne{to potpuno druga~ije od onoga ~emu su ga vehabije u~ile - tolerantan, blag, nenametljiv...On tvrdi da vehabija u BiH ima u "dovoljnom" broju, ne èle}i da precizira ta~an podatak. - Njihov broj ima laganu, ali sigurnu tendenciju rasta. Neke preciznije statistike kanimo uskoro izvesti kroz rad na{eg Centra. Naàlost, njima su ruke totalno odrije{ene, vrlo su aktivni, imaju dobru financijsku podr{ku, ekstremno jako izdava{tvo. Prema njegovim rije~ima, radikalni islam ne bi trebao predstavljati ne{to negativno:

/jul/2007./godine/ 002 13 09-21rez_IIbr.qxp 3.7.2007 14:27 Page 14

- Ako, recimo, ~asne sestre po definiciji imaju za nedavno je eskalirao u tolikoj mjeri da su se uspjele nakon brojnih poku{aja da ih deloìraju iz cilj radikalno slije|enje Isusa Krista, za{to onda po~eli i fizi~ki obra~unavati. Podsje}amo da su tog objekta. neko ne moè radikalno da slijedi Muhammeda po~etkom godine pripadnici vehabijskog pokreta, a.s. (Allahovog poslanika)? Naravno, ako pod tim predvo|eni izvjesnim Jusufom Bar~i}em iz Isklju~ivost stvara nelagodu podrazumijevamo slije|enje u svim detaljim prak- Kalesije, poku{ali na silu da u|u u jednu od naju- Vehabijsku surovost je osjetio i sarajevski novinar ti~nog ìvota, ~ist ìvot i koristan doprinos glednijih dàmija u centru Sarajeva, Carevu Zvonko Mari}. On je poku{ao s TV ekipom u dru{tvu. Problemima bi se mogli nazvati ekstrem- dàmiju, kako bi u njoj obavljali svoj molitveni Carevoj dàmiji u Sarajevu da snimi prilog o ni radikalizam, ekscentri~nost i isklju~ivost - ~uli obred koji se znatno razlikuje od tradicionalnog sukobu izme|u tradicionalnih muslimana i smo od Merdana. koji se praktikuje u tom vjerskom objektu, ali i u vehabija. Prema anketi koju je provela agencija "Prism BiH. - U dvori{tu Careve dàmije snimao sam pri~u o Research" iz Sarajeva prije pet mjeseci, na pitanje Nakon policijske intervencije, izbjegnut je ve}i incidentima koje su vehabijske pristalice Jusufa da li se smatrate pristalicom takozvanog vehabi- sukob me|u vjernicima. Zbog poku{aja Jusufa Bar~i}a mjesecima uzrokovale. Odjednom, moju jskog tuma~enja i praktikovanja islama, odnosno Bar~i}a i grupe njegovih sljedbenika da odrè pozornost je privukla re~enica: "Bjeì, pseto staro, da li takav pristup islamu praktikujete, potvrdno je predavanje, vrata Careve dàmije u centru da te ne vidim!" Budu}i da znam da se takvo {to odgovorilo 3,3 odsto ispitanika iz Bosne i Sarajeva bila su prvi put tokom 500 godina ne moè ~uti i nije primjereno za dàmiju, okre- Hercegovine. Anketiranje je obavljeno metodom zaklju~ana. Bar~i} je i nakon policijske intervenci- nuo sam se i odmah shvatio da je pogrdna re- "face to face" u doma}instvima ispitanika, a iz je, s dvadesetak osoba karakteristi~nog izgleda (s ~enica upu}ena mom snimatelju. Zamolio sam "Prism researcha" tvrde da je maksimalna gre{ka bradama i zavrnutim kratkim nogavicama), najljubaznije momka koji je uzimao abdest (obred ovog uzorka plus ili minus sedam odsto. odlu~io i dalje da dolazi iz Kalesije u Sarajevo pranja tijela prije molitve) da ne vrije|a starijeg kako bi u Carevoj dàmiji ili ispred nje {irio svoje ~ovjeka u boìjoj ku}i i da, ako postoji neki prob- Pouke incidenta u Carevoj dàmiji "izvorno tuma~enje islama". Nakon nekoliko lem, kaè meni. Me|utim mladi} je zahvatio u I Merdan se slaè da je ekstremni islam donesen obje ruke vode od abdesta i pljusnuo mi u lice! tokom rata i da ga je danas te{ko, ali ne i Mislim da je ispoljena agresivnost toga mladi}a nemogu}e, iskorijeniti. Najve}i problem predstav- zapravo pravi odraz mentalnog sklopa pripadnika lja to {to su upravo mladi mu{karci najbolji "pli- tog pokreta - rekao je novinar Mari} i dodao: jen" za vrbovanje u vehabijski pokret. Stoga - Isklju~ivost i netrpeljivost koje ispoljavaju prema Merdan poziva na nu`nu edukaciju mladih "jer je drugima, uistinu proizvode nelagodu zbog koje se edukovanu omladinu mnogo teè indoktinirati i ~ovjek s pravom moè zapitati - ima li njihova manipulisati njom". agresivnost granicu? Ono {to generalno treba - Vehabizam je opasan po uì krug muslimana, zabrinuti sve gra|ane i institucije u BiH je njihov budu}i da predstavlja atak na njihova uvjerenja i princip djelovanja sukladno 'Fetva atakva'. Ovo tradicionalni islam. Druga opasnost je ona koja se zapravo zna~i da treba djelovati tiho dok se ne ti~e kompletnog dru{tva i koja je svima interesan- Jasmin Merdan i Zvonko Mari} postane dovoljno jak za akciju. Zato mislim da sva tija. Terorizam, o kojem se govori u cijelom svijetu ova de{avanja treba promatrati i kao nastojanje a zapravo se ne zna ni{ta, samo je refleksija jed- dolazaka u Sarajevo, Bar~i}eva grupa nai{la je na pristalica da stave do znanja da se osje}aju noumlja i nametnute superiornosti. Muslimani bi otpor vjernika koji godinama klanjaju u toj dovoljno jakim za ostvarenje svojih ciljeva domi- trebalo da prednja~e u preventivi ovog problema. dàmiji, ali i ve}ine Sarajlija. nacije u ovom dru{tvu. Njihov glas bi morao biti mnogo ja~i - poru~io je Mnogi su je zaustavljali u glavnom gradu protes- Profesor historije islama i sociologije, Mustafa biv{i vehabija, danas direktor Centra za preven- tuju}i uzvicima: "Vratite nam na{u djecu, bolesne Spahi}, izjavio je ranije ove godine za medije tivu terorizma (ZAPRET). budale", "Vi ste sekta i grupa ludaka", "Bradonje, kako je Islamska zajednica BiH pozvala na suod- Cilj Centra jeste da upozna doma}e institucije i idite iz Bosne, mi vas nismo zvali"… Poraèna nos s "onim drugima, koji bi druga~ije institu- alarmira javnost o problemu ekstremne vjere. Bar~i}eva grupa odustala je tada od "zaposjeda- cionalno organizirali funkcioniranje Islamske Merdan je izrazio nadu da }e revizija dràv- nja" dàmije u Sarajevu. Neformalni lider, vehabi- zajednice i ustanovili druga~iju praksu". ljanstava koja se posljednjih mjeseci odvija u ja Bar~i}, tvrdio je da ne priznaje "ovozemaljska - Pred Bogom i pred ljudima nema nitko pravo Vije}u ministara BiH pomo}i da se "isfiltrira" i pravila" ve} samo Boìja, te da ne èli da stane ni voditi i rukovoditi Islamskom zajednicom niti "i{~isti" zemlja od onih koji eventualno predstav- na crveno svjetlo na semaforu. zauzimati njene prostore jer ustanova i institucije ljaju prijetnju njenoj sigurnosti. Osim toga, vehabije su u uzurpiranim {kolskim su ono mjesto gdje se po unaprijed definiranim Iako postoji uvjerenje da su vehabije dobrodo{le prostorijama u naselju Mao~a kod Br~kog organi- propisima odvijaju sadràji islamskog vjerskog sa svojim tuma~enjem islama, tradicionalni vjerni- zovale ilegalnu {kolu po jordanskom obrazovnom ìvota. Nitko na svijetu osim Islamske zajednice u ci ve}inom ne podràvaju vehabizam. Sukob sistemu i na arapskom jeziku. Tu {kolu poha|a BiH nije nadleàn da upravlja njenim ustanovama izme|u muslimana, ekstremnih i tradicionalnih, oko 20 djece i nepoznato je da li su vlasti Br~kog - izjavio je Spahi}.

14 002 /jul/2007./godine/ 09-21rez_IIbr.qxp 3.7.2007 14:29 Page 15

HRVATSKA Izme|u porodice i tranzicije U HRVATSKOJ JE SVAKI TRE]I ^OVJEK MLA\I DO 30 GODINA UVJERENI VJERNIK

Luka ALEBI] Slu~aj prvi: Sedmog lipnja 2003. godine, u Oni su povodom Me|unarodnog dana borbe protiv Osijeku na aerodromu, papa Ivan Pavao Drugi po homofobije dijelili letke kojima èle naglasiti da Religioznost mladih u Hrvatskoj odvija se istovre- tre}i put se na{ao me|u Hrvatima. Kolone vjerni- je upravo Crkva u Hrvata izvori{te homofobije. meno na nekoliko razina. Shva}anja koje ne ka pruàle su se u nedogled, 220 tisu}a ljudi Slu~aj tre}i: U ~etvrtak 14. lipnja 2007. godine, optere}uju dru{tvo iskulj~ivim i diskriminatorskim prìlo se na suncu i temperaturi od 30 stupnjeva; policijski slu`benici Primorsko-goranske ùpanije stajali{tima i{~itavaju se iz pri~a obi~nih individ- slobodna mjesta su zauzeta jo{ dan ranije, ljudi privode sve}enika D. Lj. zbog osnovane sumnje da ua, osoba koje su doboko u religioznom uvjerenju su ponijeli hranu i pi}e, deke i vre}e za spavanje. je po~inio pet kaznenih djela "bludne radnje" nad i kojima ne pada na pamet zamijeniti taj intimni Vru}ina neizdrìva, hitna pomo} stalno interveni- dje~acima od 10 do 12 godina. osje}aj za masovnu religijsku histeriju. ra, vjernici padaju u nesvijest, a jedna èna S druge strane, realnost su i vjernici koji u medi- umire. Ipak i usprkos, pjesma dobrodo{lice papi se Monokonfesionalno dru{tvo jske zvijezde pretvaraju karizmati~ne sve}enike ori! Iz ovog se vidi da Hrvatska danas proìvljava istu kojima krv lipti iz ~ela, koji vjen~ani iz crkve izlaze Euforija jedino usporediva sa sletovima drugu Titu sudbinu kao i druge tranzicijske zemlje isto~ne ili pucaju}i, vjernici koji u~e u {kolama klince da je iz nekih drugih vremena. srednje Europe. Masovne euforije, buran i bu~an Isus bio Hrvat. To su èstoki vjernici kojima je, da Slu~aj drugi: U petak 18. svibnja 2007. godine, povratak religiji nakon komunizma, vjerska parafraziramo [ijanovog "Davitelja protiv davite- ~ovjek koji je netom bio izi{ao iz katedrale, a isklju~ivost, pedofilski skandali s crkvom. lja", falio jos samo jedan masovni ubojica ili u poslije se predstavio kao profesor povijesti koji Hrvatska je, bez ikakve sumnje, visokoreligiozno, ovom slu~aju sve}enik pedofil da bi postali svjet- blisko sura|uje s Crkvom u pogledu "katoli~ke ali i poprili~no monokonfesionalno dru{tvo. ski slu~aj. akcije", napao je fizi~ki, verbalno vrije|ao te Rimokatolika prema zadnjem popisu ima oko 90 Na razini iskustva svakodnevnice nekoliko je tjerao pripadnike Centra za prava seksualnih i posto. Nakon 90-ih godina religiozno izja{njava- momenata ilustrativno za pitanje doìvljavanja rodnih manjina "Iskorak", lezbijske grupa "Kontra" nje pove}alo se za 30 posto. Po tomu je Hrvatska religioznosti u Hrvatskoj. i @enske mreè Hrvatske. u samom vrhu postsocijalisti~kih zemalja. Sociolog religije Sini{a Zrin{}ak tvrdi da je katoli~anstvo igralo nezamjenjivu ulogu u profilaciji hrvatskog Papa Pavle II u Osijeku 2003. godine nacionalnog identiteta. - Tradicionalna religioznost prije Drugog svjetskog rata, sekularizam komunisti~kog dru{tva, i povratak religoiznosti nakon 90-ih godina predstavljaju tri glavne etape razvoja katoli~kog ali i nacionalnog identiteta u Hrvatskoj - kaè Zrin{}ak. Ovo je sekularna dràva na papiru, no u praksi, gotovo istozna~nost pojma Hrvat i katolik poprili~no potkopava ideju gra|anskog principa dràve, principa za koji Vaclav Havel kaè da u popunosti po{tuje razli~itosti uvjerenja

Svaki tre}i vjernik Mladi Hrvatske ~ine 30 posto populacije. Uvjerenih vjernika, dakle onih koji u svim aspektima ìvota prate svoja religijska uvjerenja, ima 31 posto. Onih koji se izja{njavaju kao religiozni je 42 posto. Ateista me|u onima do 30 godina ima svega devet posto, a neizja{njenih 18 posto. Mladih koji se izja{njavaju kao pravoslavci ima oko ~etiri posto, muslimana ne{to vi{e od dva posto, protestanata jedan posto. Primje}ene su i oscilacije stupnja religioznosti u ovisnosti da li mladi ìve u gradovima ili na selu. Tako je vi{e uvjerenih vjernika u ruralnim podru~jima, a ène vi{e vjeruju od mu{karaca. Podaci o religioznosti mladih u bitnom se ne ANJA NIEDRINGHAUS ANJA

/jul/2007./godine/ 002 15 09-21rez_IIbr.qxp 3.7.2007 14:29 Page 16

SUBOTICA

mijenjaju od podataka za cjelokupno zajednici u Hrvatskoj. Anes Makul, u~enik je Tre}e stanovni{tvo. Ipak, postoje i neke razlike. îni zagreba~ke gimnazije. U obitelji vjernika od male- se da mladi u velikoj mjeri prihva}aju svjetonazor na je primio islamski nauk. Povratak obi ~ religijskih zajednica, ali ih u nekim pitanjima - Svaki dan klanjam, prou~avam Kuran. U {koli, PROSEÂN MLADI SUBOTIÂNIN JE OSOBA KO JA poprililno druga~ije interpretiraju. Tako socilog naravno, nisam i{ao na vjeronuk, ali u zagre- religije D. Marinovi} Jerolimov, govore}i o mladi- ba~koj dàmiji smo imali vjersku nastavu - kaè PROISTIÛ IZ TRADICIONALNE PORUKE KOJU C ma u Hrvatskoj, primje}uje slab stupanj po{tivanja Makul. moralnih na~ela koje propisuje Crkva. On smatra da nema isklju~enosti muslimana iz Vesela LALO[ - Pitanje spolnih sloboda, morala vezanog za hrvatskog dru{tva. spolni ìvot, jeste ono {to razlikuje mlade vjernike - Ne, ni na koji na~in ne mogu re}i da se moj Jo{ tokom sedamdesetih godina mnogi intelektu- od starijih. Mladi vjernici ne prihva}aju u~enje poloàj razlikuje od poloàja vjernika u Sarajevu. alno radoznali mladi ljudi zapo~eli su potragu za Crkve o kontracepciji, zabrani seksa prije braka ili Ja ovdje imam sve mogu}nosti da izrazim svoju druga~ijim pogledom na svet i nekim druga~ijim abortusu. religioznost - zavr{ava Makul. egzistencijalnim odgovorima od onih koje je Vi{e od 50 posto mladih smatra pla}anje crkvenog David Katavi} ima 27 godina i ìvi u Osijeku. Iako dotad pruào komunisti~ki reìm. Posebno je sub- poreza nepotrebnim. Oni odbacuju Crkvu kao se danas smatra povremenim vjernikom, koji nije oti~ka omladina bila otvorena za razli~ite instituciju, ali neki idu i dalje. ba{ i svaki dan u crkvi, poprili~no je siguran da duhovne uticaje sa strane, te su se jo{ tih godina, to~no zna ono {to predstavlja religiozan osje}aj u i to prevashodno kroz muziku, na ovom prostoru Eklekti~ki do prave vjere njegovom ìvotu. Misli da bi se stvari, mo`da, pojavljivale ideje Istoka i neki od isto~nja~kih Veliki je broj onih koji pristupaju raznim New Age mogle i objasniti izvan religijskog shva}anja, ali religijskih koncepata. religijskim pokretima. Mladi religiji pristupaju i odrastaju}i i suo~avaju}i se s problemima, shvatio Tada tako|e u Suboticu, kao u otvoreni grad, eklekti~ki, biraju razne religijske prakse i je da odgovore na pitanja najlak{e pronalazi u dolaze i pojedina~ni misionari, propagatori malih upra`njavaju ih istovremeno. Marina Kristi}, vjeri. neoprotestantskih crkava s druga~ijim verskim apsolventica na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, Odrastaju}i u potpuno katoli~koj sredini pro{ao je idejama. To je bio nekakav pokret, koji je uz to bio prije dvije godina krenula je na te~ajeve tran- sve inicijacije, kr{tenja i krizme, vjeronauk u {koli, i prili~no masovan, a imao je i odre|eni socijalni scendentalne meditacije, i danas smatra da je joj crkvena druènja. efekat. No, zvani~no se u tim vremenima religioz- to promijenilo ìvot, to~nije njen stav prema reli- - Kada sada razmislim o svemu, ja iz tog razdob- na svest tretirala kao produkt tzv. nazadne ide- gioznosti. lja ne mogu izdvojiti nikoga tko nije i{ao na vje- ologije, navodi Viktorija [imun-Vuleti}, etnolo- - Iako sam kr{tena, i{la na vjeronauk, tu i tamo u ronauk i na misu i tko nije obavljao obrede, kao i {kinja iz Subotice. crkvu, nikada nisam osje}ala neku duboku ja. To je vjerovatno tako jer sam ìvio u predgra|u duhovnost. Tek danas, kada meditiram mogu re}i gdje su ljudi ve}inom istih nazora, i svi moji po- Razbijanje tabu tema da sam religiozna, odlasci u crkvu se ne{to pot- znanici su pro{li isti put kao i ja - kaè David. - I pored takvog dràvnog stava, ve} prvi talasi puno druk~ije kad meditira{! - kaè Marina. Ipak, ono {to je odigralo bitan utjecaj bila je nje- liberalizma dovode na scenu male verske zajed- Smatraju}i da nema ni{ta neobi~no u mije{anju gova obitelj: nice koje progovaraju o temama koje su do tada religijskih praksi, ona priznaje da joj nikad nije - Moram istaknuti utjecaj moje majke koja zadnjih bile tabuizirane. Me|utim, s raspadom zemlje, i palo na pamet da radi ne{to neoubi~ajeno. petnaestak godina intenzivno ìvi svoju vjeru, ~ita istovremeno raspadom do tada vaè}eg kolek- - To su iskustva iste vrste, ona se me|usobno vjerske knjige, poha|a biblijske satove u ùpi, ide tivnog identiteta, koji je kod ve}ine mladih ljudi samo poja~avaju, nikako smanjuju. Ako dublje redovito na misu. A mi povremeno u obitelji koliko-toliko bio jasan i odre|en - mi dakle razmislite, meditiranje i odlasci u crkvu nisu dvije imamo i vjerske razgovore! Tako da je ona svojim nismo imali dileme da pripadamo jednoj dràvi, razli~ite stvari - kaè Marina. primjerom i savjetima usmjeravala mene. da smo Jugosloveni - po~inje i masovnija potraga Razlog za sve ve}e okretanje New Age pokretima Davida posebno ~ini mirnim njegovo uvjerenje da za pripadno{}u, za nekim novim identitetom. Kod mogu}e je prepoznati u mladala~kom buntu religioznost podrazumijeva vjerovanje u neki vi{i mladih je identitet u formiranju. I tada, zahvalju- prema autoritetima, zasi}enosti postoje}om tradi- cilj. On vjeruje da ovaj ìvot nije samo puki nered ju}i takvim pojavama mi postajemo nekakvo retro cijom, èlji za {to ve}om otvoreno{}u prema u kojem je sve prepu{teno slu~ajnostima. dru{tvo - kaè Viktorija [imun-Vuleti}. drugim kulturama. Oficijelni stav Crkve je, ipak, - Jedan od glavih lajtmotiva je pouzdanje u plan Na{a sagovornica upozorava da je "val nacionaliz- druk~iji. kojeg Bog ima sa mnom, odnosno prepu{tanje ma koji je preplavio ~itav prostor ponudio taj novi Boìdar Ten{ek, pastoral Nadbiskupije za pitanja sudbine u Bo`ji plan s vjerom da Bog ima pravo identitet". mladih, smatra da je razlog odlaska mladih u New rje{enje za mene i pravi put, pa ~ak i kad bi to na - Kako su mnoge porodice u ovoj multietni~koj Age ~isto pitanje zrelosti, odnosno on smatra da prvi pogled imalo malo smisla. Ta meni racionalno sredini svoj nacionalni identitet sa~uvale upravo su ti izleti kratki i povr{ni. neobaj{njiva situacija desila mi se vi{e puta i tek kroz pripadnost Crkvi i mladi se okre}u toj institu- - Doga|a se da mladi pristupaju isto~nim religija- kad bi se sve razjasnilo, shvatio bih za{to je to ciji, te je jedan od produkata devedesetih na neki ma ili nekim pokretima, ali to je vrlo rijetko kod tako - uveren je David. na~in povratak tradicionalnim crkvama - uverena pravih vjernika, osobe koje su sretne, uravno- Izvor podataka: je Viktorija [imun-Vuleti}. teène, znaju da je prava religioznost pod okri- D. Marinovi} Jerolimov: ~asopis "Sociologija sela", Taj naizgled masovni povratak Crkvi je, me|utim, ljem Crkve - kaè Ten{ek. temat "Dru{tvene i religijske promjene" u najve}em procentu samo usvajanje obi~aja i rit- Dok su neka zajednice poprili~no marginalizirane, Ivan Cvitkovi}: "Filozofija i kultura monoteisti~kih uala, dok onaj su{tinski, veruju}i aspekt ostaje pitanje muslimana u Hrvatskoj po mnogim religija", Zoro publishing, Sarajevo, 2005. van te verske renesanse. Kada je konkretno o pokazateljima je me|u najboljim u Europi. Sini{a Zrin{}ak: "Religija i integracija", Institut Subotici re~, uticaj Crkve kod mladih vi{e je Muslimani Hrvatske organizirani su pri Islamskoj dru{tvenih znanosti, Zagreb, 1999. uo~ljiv u formalizovanom crkvenom iskustvu,

16 002 /jul/2007./godine/ 09-21rez_IIbr.qxp 3.7.2007 14:30 Page 17 i ~ajima O JA PO[TUJE JAVNI RED, PRISTOJAN JE I SA STAVOVIMA KOJI BEZ SUMNJE U CRKVA [ALJE - PO[TUJ CRKVU, DR@AVU I PRAVILA PONA[ANJA

odnosno kroz njenu edukativnu ulogu. Ona zaklju~ak da se pripadnost odre|enoj je imala vaàn uticaj na formiranje religiji doìvljava prili~no formalno. svakodnevnog morala, te je prose~an mladi - S druge strane, primetno je pove}ano Suboti~anin osoba koja po{tuje javni red, interesovanje za neke druge i druga~ije pristojan je i sa stavovima koji bez sumnje religijske ponude, a to ispoljava oko tri proisti~u iz tradicionalne poruke koju Crkva odsto stanovni{tva, {to uop{te nije mala {alje - po{tuj Crkvu, Dràvu i pravila brojka - napominje dr Kova~evi}. pona{anja. - Na osnovu toga moè se zaklju~iti da Dr Bo{ko Kova~evi}, sociolog iz Subotice, ljudi prosto traè neke nove religijske kon- upravo zavr{ava istraìvanje o pojavi cepte i nove odgovore na izazove sveta i malih, netradicionalnih religija u ovom vremena u kojem ìve. Pri tome je za te delu Vojvodine, a na osnovu podataka do dru{tvene grupe zna~ajno da se tu ne radi kojih se u tom istraìvanju do{lo, on navo- o tradiciji, ve} o stvarnom ube|enju. di da je religioznost mladih u proseku ista Subotica i ~itava teritorija Vojvodine je kao i kod ostalih starosnih struktura znatno otvorenija za takve uticaje nego dru{tva. ostatak dràve, i tu se ve} moè primetiti Me|utim, slika o uticaju i ulozi crkava se dosta novih religijskih doktrina. A sude}i poslednjih nekoliko godina drasti~no prema onome {to se doga|a u Evropi, nas menja zahvaljuju}i sve ~e{}oj pojavi novih talas tek o~ekuje - veruje dr Kova~evi}. Katoli~ka crkva religioznih u~enja, koja se na izvestan On u tom kontekstu podse}a da se u na~in mogu opisati kao trend, pristigao iz medijima ~esto pogre{no vidi i interpretira u centru Subotice

drugih evropskih zemalja ~ija su iskustva u otvorenost suboti~ke sredine za nove i PERUNOVI] MILJAN tome ve} evidentna. druga~ije duhovne {kole i iskustva, pa se do nekih odgovora koje pred njih postavlja savremeni na~in neretko to opisuje s negativnom konotaci- ìvota. To o~ito tradicionalne crkve ne ~ine, i mnogi sledbenici Formalno doìvljavanje religije jom i pominju se satanisti~ke i sli~ne ovakvih novih religioznih u~enja u stvari u njima nalaze ono {to Prema poslednjem popisu stanovni{tva, u sekte. ovda{nje hri{}anske crkve ne pruàju. A ako èlimo da budemo Subotici se 92 odsto gra|ana izjasnilo o - To uop{te nije ta~no, ~ak je sasvim istinsko demokratsko dru{tvo, mora}emo prihvatiti i taj njegov svojoj verskoj pripadnosti, to jest verski suprotna situacija. Mi u svom istraìvanju aspekt, tu otvorenost za sve ideje i ideologije i slobodu pojedin- odredilo. Ali, kada je re~ o praktikovanju nismo nai{li ni na jednu religijsku zajed- ca da ima sopstvena uverenja - kaè dr Kova~evi}. religije, odnosno o odlascima u crkvu ili o nicu koja ima tako ne{to u svom u~enju, Ipak, ve}ina veruju}ih mladih ljudi je ostala pri religiji svojih aktivnom u~e{}u u crkvenoj zajednici, tada ve} se ve}inom radi o nekakvim pozitivnim roditelja, a njihovo prisustvo u crkvama: Katoli~koj, Pravoslavnoj, se taj postotak drasti~no smanjuje na 10 idejama - demantuje on. Protestantskoj, Reformatskoj, Evangeli~koj i Jevrejskoj - koje do 15 procenata. To moè navesti na Radi se o pokretima koji miksaju razli~ite vaè za zvani~ne crkve u Subotici - svakako je ve}e nego ideje i religiozna uverenja, pa tako ima prethodnih godina. Deo obja{njenja tog povratka mladih crkva- onih koji se baziraju na samo nekim pos- ma je ve} pomenuto traganje (i) za nacionalnim identitetom, tulatima i aspektima hri{}anske religije. koji se kod nas poslednjih godina najve}im delom "o~itava" kroz Ima i nehri{}anskih, ~esto isto~nja~kih religiju. Ali je nepobitna i ~injenica da su crkve ipak preduzele religijskih u~enja, ili onih koja po~ivaju na nove "marketin{ke" poteze, pa mladima nude neke zanimljivije nekakvih prethri{}anskim idejama. Tako|e, sadràje od pukog ponavljanja crkvenih rituala. bitna je ~injenica da je me|u njima dosta Tako se u organizaciji crkava mogu ~uti mnoga predavanja. One u~enja koja u stvari i nemaju otvoreni reli- stoje iza nekih nau~nih skupova i tribina, organizuju humani- giozni karakter, ve} se bazi~no usmeravaju tarne akcije ili druènja mladih, od kojih su svakako najatrak- na humanisti~ke ideje, ideje zdravog tivnija putovanja u inostranstvo za verske praznike. Iako je u ìvota, ekolo{kih prinicpa ìvljenja, i tek tome mnogo ma{tovitija Katoli~ka crkva, ni Pravoslavna ne delom u svom u~enju imaju koncipiranu zaostaje za njom, pa su mladi prili~no brojni i tokom bogo- ideju boga. sluènja i misa. - Na{a je ideja da u istraìvanju progovo- Me|utim, ideje ovih tradicionalnih crkava kojima se tuma~i rimo o toj pojavi na jedan nepristrasan su{tina ~ovekovog ìvota i sveta oko njega ipak se nisu mnogo na~in, da ne pravimo od toga tabue i mist- modernizovale, te }e, kako napominju suboti~ki istraìva~i,

STANISLAV MILOJKOVI] STANISLAV ifikujemo ~itavu pojavu, jer se su{tinski mo`da ve} naredne godine pokazati koliko }e mladih potra`iti Dr Bo{ko Kova~evi} radi o najnormalnijoj potrebi ljudi da do|u alternativu.

/jul/2007./godine/ 002 17 09-21rez_IIbr.qxp 3.7.2007 14:34 Page 18

SRBIJA Pompa ja~a od vere ISTRA@IVANJA U SRBIJI NE POTVR\UJU STAV DA JE SVE VI[E MLADIH RELIGIOZNO

Anka MILO[EVI] titeta i smisla ìvota, a neke od odgovora na ta Tradicija vs moderni tokovi ìvota pitanja mogu prona}i u religiji. Tako|e su krizni \or|evi} smatra da se mladi odvajaju od religije Istraìvanja pokazuju da se krajem osamdesetih, periodi u zemlji, ratovi i period tranzicije, upravo zbog ~injenice da je Srpska pravoslavna nakon perioda komunizma i socijalizma, verovanje doprineli da se veliki broj mladih, ali i starih ljudi crkva tradicionalna i nije u stanju da odgovori na u Boga u Srbiji po~elo revitalizovati, mada su oni okrene religiji. Joksimovi} ukazuje da rezultate izazove modernog doba, kao ni da mladima pruì koji se izja{njavaju kao vernici i dalje bili u manji- pojedinih sociolo{kih istraìvanja treba uzimati s odgovore na pitanja koja ih zanimaju. ni - manje od 20 odsto stanovni{tva. U tom perio- rezervom jer se mladi u anketama izja{njavaju - Ono {to s jedne strane privla~i mlade jesu sjaj i du po~ela je obnova sve tri bitne dimenzije religi- kao vernici, kaù da veruju u Boga, ali sociolozi pompa liturgija, ven~anja i obi~aji- slavljenje je: religijske samosvesti, pona{anja i verovanja. ne znaju {ta to za njih zapravo zna~i. Mladi ~esto slave. Ali to nije dovoljno da se oni masovno vrate Deset godina nakon toga, bar prema rezultatima nisu dosledni u svojoj veri. Crkvi jer ona im ne moè pomo}i gra|enju senzi- istraìvanja, broj vernika je utrostru~en, to jest S druge strane, sociolog religije Mirko \or|evi} biliteta u novom vremenu - isti~e Mirko \or|evi}, krajem devedesetih u Boga je verovalo izme|u 60 isti~e da, iako se smatra da je sve vi{e mladih koji nesumnjivo najve}i autoritet u Srbiji kada je re~ o i 70 odsto stanovni{tva. se vra}aju Crkvi, njegova istraìvanja kaù da reli- poimanju religije i religioznosti. Kada se postavlja pitanje koliko je me|u njima gioznost mladih ne raste ve} da je danas sve Suprotno mi{ljenje ima Sneàna Joksimovi}. Ona mladih, sociolozi odgovaraju da se ~ak 60 odsto primetnija pojava indiferentnosti prema religiji, smatra da je u dana{nje vreme i te kako primetno njih izjasnilo da veruje i da je generalno odnos kao i okretanje drugim oblicima duhovnosti koji okretanje mladih tradiciji i patrijarhalnim vred- mladih prema religiji pozitivan. nisu tradicionalno crkveni. nostima, kao i porast konzervativizma, {to sve Nau~na saradnica Instituta za pedago{ka - Mediji u Srbiji vrlo ~esto prikazuju scene predstavlja odgovor mladih na dru{tvenu krizu u istraìvanja u Beogradu, Sneàna Joksimovi}, masovnih kr{tenja i ven~anja, koje se, po crkven- Srbiji. isti~e da je sada mnogo ve}i broj mladih koji su im obi~ajima, obavljaju pompezno i sluè mar- - U tom smislu mladima ne smeta tradicionalnost religiozni nego {to je to bio slu~aj pre 15 ili 20 ketin{koj svrsi. Me|utim, primetno je i da u njima Srpske pravoslavne crkve ve} im upravo rituali i godina, kao i da je sada primetno da je mnogo mahom u~estvuju starije osobe, dok se kod mladih kanoni odgovaraju u situaciji kada oni imaju vi{e vernika koji spadaju u grupu mladih nego ose}a praznina - kaè \or|evi} i nagla{ava da se potrebu za sigurno{}u - navodi Joksimovi}. starih osoba. Ona za Rez kaè da postoji vi{e to moè primetiti i ako nedeljom odete u crkvu i

uzroka koji su doveli do toga da se mladi sve vi{e tamo vidite istu malobrojnu skupinu u kojoj nema Verska (ne) tolerancija MILOJKOVI] STANISLAV okre}u Crkvi i religiji. mnogo mladih. Uloga religije u postavljanju granica izme|u "nas" - Prvi je to {to su oni odrastali u periodu kada je Prema njegovim re~ima, jedna od stvari koju treba i "njih" je prisutna. Ako religije imaju funkciju u religoznost bila dru{tveno poèljna vrednost, to uzeti s oprezom jeste ~injenica da se ~esto u formiranju identiteta, onda odgovaraju svojim ver- jest u vreme devedesetih kada je Crkva imala javnosti i od politi~ara moè ~uti da u Srbiji ìvi nicima na pitanja ko smo mi, u {ta verujemo i ko druga~iju ulogu u dru{tvu nego do tada - isti~e 95 odsto pravoslavaca, a to je, u vremenu u kojem su oni. Naravno, tu je i u~enje kako se pona{ati Joksimovi}. Kao drugi razlog, ona navodi da mladi ìvimo, izraz jednog nacionalnog opredeljenja, a prema drugima, ~ak i prema neprijateljima. U imaju potrebu za upori{tem, pronalaènjem iden- ne vere. hri{}anstvu je na nivou teorije zapovest jasna: Nije bitan broj - ve} soj!

MLADEN OBRADOVI], LIDER POKRETA OBRAZ, O MORALU I ÊSTITOSTU U SRBIJI, UZ PODR[KU OPTU@ENIMA ZA RATNI ZLOÎN Sneàna ÔNGRADIN nim od lidera te organizicije, Mladenom HEROJ MLADI] Obradovi}em, studentom zavr{ne godine istorije Imate ~este akcije lepljenja plakata s likom Registrovana kao udruènje gra|ana pod imenom na Filozofskom fakultetu. Opremljenje su novim Ratka Mladi}a. Koji je cilj takve aktivnosti, Obraz, ova idejna grupa s dubokose`nim stilskim name{tajem, a na zidovima su slike dva ako se zna da je Ratko Mladi} optuèn za prakti~nim posledicama sa~injena je prvenstveno najpopularnija ha{ka optuènika, kao i slike s ratne zlo~ine? od mladih ljudi. Gra|anski orijentisanom svetu religijskim motivima, gusle... poznata je po izraèno retrogradnim stavovima. S - Po ~emu je Zoran \in|i} va`niji od Ratka Mladi- druge strane, ona zasluùje aplauz "patriotskih" Koji su va{i osnovni ciljevi i ~ime su }a? Za{to nam brane to, ako su ve} demokrate? dlanova, uvek spremnih na odbranu zemlje, i motivisani? Ja nisam demokrata i smatram da se ne moè posebno Ratka Mladi}a i Radovana Karadì}a. - Obraz je pokret koji se bori za duhovnu i \in|i} izjedna~iti sa Mladi}em, koji, uzgred, nije Odlazimo u prostorije Obraza na razgovor s jed- dràvotvornu obnovu srpstva na temeljima sve- zlo~inac, ve} srpski heroj. Apsolutno su nespojivi.

18 002 /jul/2007./godine/ 09-21rez_IIbr.qxp 3.7.2007 14:42 Page 19

Parastos: Pravoslavni vernici STANISLAV MILOJKOVI] STANISLAV - A ja vam kaèm: ljubite neprijatelje svoje... Na postoji ali ona je prisutna samo deklarativno. Kada paracrkvenoj organizaciji - kaè Mirko \or|evi}. nivou teorije nema granica ljubavi. Filozofija pogledate medije, vidite jednu potpuno suprotnu On navodi da je SPC veoma zatvorena i da nema razdvajanja "nas" od "njih" rukovodi se po prin- sliku. U Vojvodini, koja je izrazito muiltikonfesion- dijaloga s malim verskim zajednicama, koje se u cipu: ko nije s nama, protiv nas je, ili suprotno: ko alna, svakodnevno se de{avaju incidenti i nasilje tom slu~aju zatvaraju prema javnosti. Zbog toga nije protiv nas, s nama je. Verska tolerancija u na verskoj osnovi - skrnave se grobovi, plja~kaju im se "pri{iva" epitet sekti, {to one svakako nisu. Srbiji je na nultom stepenu, to jest nema je. crkve, napadaju adventisti i u ve}ini tih slu~ajeva - Mladi ne znaju mnogo o drugim verama i to je Predstavnici svih verskih zajednica kaù da ona po~inioci su upravo mladi koji pripadaju nekoj razlog njihove netolerancije i zbog toga, u

tosavlja. To zna~i da èlimo obnovu srpske dràve Kada bi se manje kralo, mnogo bismo bolje ìveli i namenjenim Srpskoj radikalnoj stranci? koja }e biti zasnovana na na~elima onoga {to je ne bismo morali da idemo za tim {arenim laàma - Mi nismo vezani ni za jednu stranku. înjenica vladika Nikolaj govorio - da nam {kola bude s o EU. je, ipak, da su nam od ovih parlamentarnih verom, politika s po{tenjem, vojska s rodoljubljem stranaka, radikali najbliì. Nema nijedne druge i dràva s Boìjim blagoslovom. To je jedini na~in Da li va{e pristalice i ~lanovi glasaju na srpske stranke u parlamentu. da opstanemo u ovom i ovakvom svetu i okolno- izborima, i da li je re~ isklju~ivo o glasovima stima koje su sve gore i gore. Kada god smo se Kako opravdavate uvo|enje religijskih stavova udaljavali od Boga, imali smo problema. I sada u tako krute i jasno definisane politi~ke po- nama do|e tamo neki vajni demokrata da nam stulate? kaè kako }e da nam cvetaju ruè kada u|emo u - Logi~no je da Obraz kao srpski nacionalni pokret Evropsku uniju. Kakva "crna" EU, ona }e se sama bude istovremeno i pravoslavni pokret. Mi se bori- raspasti kada do|e vreme da u|emo u nju. mo za ostvarenje ideala u svakodnevnom ìvotu. Ne podrazumevamo pod time uvo|enje neke Kvalitet ìvota i standardi koji vaè u EU vam nakaradne teokratije kao {to postoji u pojedinim ni{ta ne zna~e? muslimanskim zemljama, ve} smatramo da je - [ta zna~i kvalitet ìvota? Srbija ima novca, ali je potrebno voditi ra~una o elementarnim duhovnim problem {to se on odliva u privatne dèpove. potrebama naroda. Sistematski smo bili izloèni ALEKSANDAR VELJKOVI] ALEKSANDAR

/jul/2007./godine/ 002 19 09-21rez_IIbr.qxp 3.7.2007 14:43 Page 20

cilju napretka me|uverskih odnosa, mora po~eti naje kao opasnost, dok tri odsto "tipuje" na Za i protiv veronauke u {kolama dijalog izme|u velikih i malih verskih zajednica - ateiste kao opasnu veru. Dva odsto u~enika pro- U jesen 2001. godine, veronauka i gra|ansko isti~e \or|evi}. cenjuje judaizam kao opasnost, a manje od vaspitanje uvode se kao fakultativni predmeti u Sneàna Joksimovi} navodi da je nizak stepen to- jednog procenta srednjo{kolaca navelo je protes- prvi razred osnovne i prvi razred srednje {kole u lerancije mladih prema pripadnicima drugih vera tante i isto~nja~ke religije. Samo 0,2 odsto navodi Srbiji. Slede}e {kolske godine veronauka i u suprotnosti s onim {to im vera nalaè - "Ljubi ortodoksno hri{}anstvo. gra|ansko vaspitanje postaju izborni predmeti, pri bli`njeg svog." I dodaje da je u istraìvanjima uo- Mladi su podlo`ni manipulacijama, fanatizmu i ~emu je poha|anje izabranog predmeta obavezno ~ena negativna veza izme|u bliskosti s pripadni- ekstremnim interpretacijama verskih u~enja. To u svim razredima. cima drugih vera i religioznosti. Postoji versko dis- jeste globalni trend, koji u na{oj sredini nosi jo{ i Istraìvanje Centra za empirijska istraìvanja tanciranje - mladi koji veruju u Boga nisu spremni obele`je ratnih sukoba devedesetih i iz njih religije iz Novog Sada iz 2001. godine, koje je da stupe u kontakt s pripadnicima drugih vera. generisanje mr`nje, koja se ~esto manifestuje u uradila sociolo{kinja religije Zorica Kuburi} na - To je princip: {to je neko ve} vernik, on manje upotrebi religije u svrhu {irenja konfliktne psi- populaciji srednjo{kolaca, obuhvatilo je sedam voli pripadnike drugih vera. To je negativan efekat hologije i stavova, saglasni su na{i sagovornici. gradova u Srbiji. Ono ukazuje da 65 odsto njih vere i ne{to {to zabrinjava - smatra ona dodaju}i Me|uverski dijalog umnogome moè da doprinese smatra da veronuku u {koli treba da poha|aju da uzrok takvom pona{anju mladih leì u ose}a- ja~anju evropskih vrednosti i proevropske klime samo oni koji to èle. Onih koji smatraju da nju ugroènosti i ~njenici da su oni najvi{e javnosti u Srbiji. I vi{e od toga, me|uverski dijalog veronauka treba da bude obavezna za sve u~enike isprovocirani dru{tvenom situacijom u zemlji pa predstavlja potrebu i {ansu za stabilizaciju na{eg ima 20 odsto. Da veronauku treba odràvati samo zbog toga krivce traè u "nekom drugom". dru{tva i za gradnju atmosfere uzajamnog po- u verskim institucijama, misli 10 procenata ispi- - Da bi ~ovek potvrdio sebe, on pori~e druge i to {tovanja i tolerancije razli~itih crkava, verskih i tanih srednjo{kolaca, dok 5 odsto njih kaè da je jedna vrsta infantilnog pona{anja - kaè ona. etni~kih zajednica. veronauka nije uop{te potrebna deci. "Opasne vere": islam, sekte, VERONAUKA U CRKVI, A NE U [KOLI rimokatoli~anstvo i ateisti Uvo|enjem veronauke u {kole iza{lo se, navodno, u Istraìvanje profesorke Filozofskog fakulteta u susret potrebi mladih da ne{to nau~e. Stav roditelja Novom Sadu, Zorice Kuburi}, na populaciji je bio pozitivan jer su smatrali da bi na tim ~asovima u~enika srednjih {kola, iz aprila 2001. godine, deca mogla nau~ili ne{to ~emu ih oni ne mogu nau- vr{eno u pet gradova Vojvodine i Srbije, pokazalo ~iti. je da na pitanje: "Koje od pripadnika verskih - Veronauku ne treba dràti u {koli, ve} u~iti u porod- zajednica smatra{ opasnim?", bezmalo tre}ina ici. U {koli moè da postoji predmet op{teg religijskog ispitanika (32 odsto) ili nije napisala ni{ta kao obrazovanja. Neke negativne strane nastave u {koli odgovor ili sa smatra da nijedna verska zajednica mogu dovesti do odvla~enja deteta od vere - kaè nije opasna. Dvadeset dva odsto ispitanika je Sneàna Joksimovi}. navelo da je islam opasna religija. Neki u~enici Sociolog religije Mirko \or|evi} isti~e da uvo|enje kaù da je to zbog dìhada, da su opasne one veronauke u {kole nije dovelo do ve}e zaintresovano- verske zajednice ~ija vera propoveda ubijanje. sti mladih za religiju, ve} je izazvalo potpuno suprotan Odmah iza islama jesu sekte. Vi{e od 20 odsto efekat, to jest dovelo je do ose}aja ravnodu{nosti. mladih izri~ito smatra da su sekte opasne, ali oni, - Kao u Rusiji, treba predavanja odràvati pri crkva-

me|utim, ne navode {ta podrazumevaju pod sek- ma, a ne u {kolama. Uvo|enje veronauke jednom ure- MILOJKOVI] STANISLAV tom. Rimokatolike svaki dvadeseti u~enik prepoz- dbom nije moglo dati rezultate - ka`e on. Mirko \or|evi}

obezboènju i kao posledicu toga mi imamo danas obele`je. Zbog ~ega su Srbi uvek na udaru? Pa nigde pro|u u svetu. S izuzetkom Kusturice. ovako veliki broj ubistava i samoubistava, kriminal zbog toga {to, kako kaè vladika Nikolaj, Gospod i homoseksualizam su u porastu jer nismo stavlja najbolje straàre na najopasnija mesta. Cenite li Kusturi~ine filmove? sa~uvali svoju duhovnu snagu. - Ne ba{ sve, ali ovaj noviji deo stvarala{tva Verujete li onda da su Srbi nebeski narod? itekako cenim. Kako izgleda primena tih ideja u praksi? - Svaki narod je nebeski u onoj meri u kojoj ìvi sa - To zna~i obnovu srpske dràve kao pravoslavne Hristom. I Srbi nisu nebeski narod onda kada su Veliki broj pristalica ideja koje vi zastupate monarhije i stvaranje jakih nacionalnih institucija. bezbo`nici i kada ru{e svoje hramove kao {to je ima izrazito diskiminacione stavove prema bio slu~aj posle Drugog svetskog rata. Takav Srbin ljudima druga~ije kulture, politi~kog mi{lje- Zbog ~ega insistirate na simbiozi religije i sigurno ne moè biti istinski potomak na{ih svetih nja, religijske veroispovesti, boje koè, seksu- politike? Propagirate moral, ~ojstvo i predaka. On je mo`da Srbin po svom imenu i pre- alne orijentacije... juna{tvo, a istovremeno stajete u odbranu zimenu ali nije po svojoj su{tini. Mi nemamo - Imamo prava da razlikujemo prijatelje i nepri- ljudi koji su optuèni za ratne zlo~ine? nacionalne filmove uop{te. Jedan jedini film je jatelje, odnosno one koji nam èle dobro i one koji - Ne vidim zbog ~ega bismo dolazili u isku{enje snimljen o Prvom svetskom ratu. Ali, zato su nam èle zlo, i koji nas bombarduju i truju osiro- da nacionalizam odvajamo od pravoslavlja. Ta snimili nekoliko stotina partizanskih filmova. ma{enim uranijumom. Ne postoji pojam polnog veza je potpuno prirodna. Pravoslavlje se po tome Ministarstvo kulture daje ogromne pare za sni- opredeljenja. Odbijam svaki razgovor na temu da i razlikuje od drugih religija jer nosi nacionalno manje raznog sme}a i kulturnog otpada koji nema li je homoseksualizam normalna pojava.

20 002 /jul/2007./godine/ 09-21rez_IIbr.qxp 3.7.2007 21:19 Page 21

Dr`ava i heroji ZA RAZLIKU OD TAKOZVANIH HEROJA, KOJI SE KRIJU PO BALKANSKIM ZABITIMA I ZBOG KOJIH SMO NA EVROPSKOM ZA^ELJU, MLADI TENISERI STAVLJAJU SRBIJU U SVETSKI VRH

Pe|a POPOVI] roditelji imaju u "{teku" 50, 60 ili 70 hiljada evra. Tako|e, to bi zna~ilo da Jelena, Ana i Nole mogu Dok traju polemike o tome da li su ljudi poput ~e{}e da do|u u svoju zemlju. Ipak, iako dràva Ratka Mladi}a i Radovana Karadì}a srpski do sada nije ulagala u njih, teniseri }e igrama za heroji ili ne, u Srbiji je stasala nova generacija, ali nacionalni tim i eventualnim pobedama "uterati" ovog puta, pravih heroja. Naravno, u pitanju su novac u kasu. teniserke Jelena Jankovi} i Ana Ivanovi} i teniser - Ranije smo u nedostatku terena u zemlji bili u Novak \okovi}, poznatiji kao Nole. Njih troje mogu}nosti da otputujemo na, naprimer, jed- zajedno imaju tek ne{to vi{e od 60 godina. Ovih nomese~ne pripreme u Australiju. Novac za to dana definitivno su prve zvezde Srbije. obeze|ivan je od igranja u Svetskoj grupi - kaè Dràva kao {to je i o~ekivano nije puno u~inila za biv{i selektor i tvorac prvog teniskog talasa iz razvoj ovih nesumnjivo velikih talenata u svom osamdesetih godina pro{loga veka, Radmilo poslu. [tavi{e, da bi uop{te mogli da napreduju i Armenuli}. pomisle na svetski vrh, oni su morali da odu iz Za to vreme ha{ki optuènici i njihove porodice zemlje - u Nema~ku, [vajcarsku i Sjedinjene uìvaju gotovo mitsku brigu dràve. Molbe da se Ameri~ke Dràve. U protivnom, ne bi bilo ni govo- predaju, finansijska potpora njima i njihovim ra o ozbiljnom bavljenju tenisom. porodicama i srceparaju}i televizijski i novinski Mo`da paradoksalno zvu~i podatak da u Srbiji ne prilozi pravila su pona{anja prema ljudima koji su postoji niti jedna brza podloga za igranje na optuèni da su po~inili ratne zlo~ine kakvi nisu kakvoj se odràva 70 procenata turnira. Mo`da vi|eni u Evropi od Drugog svetskog rata. nisu imali vremena da je naprave budu}i da se Za razliku od takozvanih heroja, koji se kriju po ju`no od Save i Dunava tenis igra od 1919, a u balkanskim zabitima i zbog kojih smo na evrop- Vojvodini duè od veka, od daleke 1893. godine. skom za~elju, mladi teniseri stavljaju Srbiju u Logi~no, {ta li? Ali govori dosta o nama. svetski vrh, a klinci po~inju da se, umesto na Logi~no je verovatno i to da je Noletov (Novak Ratka, Radovana i ostale ljubitelje rata, "loè" na \okovi}) otac do sada imao dosta administrativ- tenis i vitlaju reketima. nih problema, èle}i da uloì svoj novac u otvara- Dok su oni (~itaj Ratko i Radovan, JSO), ~ije nje privatne teniske akdemije. Na sre}u, ima {an- majice i sli~ne "gedète" na àlost jo{ uvek mogu se da uspeh sa poslednje turnira u Parizu materija- da se kupe u centru Beograda, od na{e zemlje lizuje i da se u~ini ne{to vi{e od slikanja, ~estitanja napravili sinonim za nasilje, zlo~in, krv…, Jelena, i prikupljanja politi~kih poena. Najavljena je grad- Ana i Novak asociraju na ne{to mlado i lepo, nja teniskog centra u kome bi najbolji i najtalento- lep{e od bombi i ru`nih re~i. vaniji mogli da se razvijaju bez obzira da li njihovi Made in Serbia kakvu èlim/o! BETA

/jul/2007./godine/ 002 21 22-29rez_IIbr.qxp 3.7.2007 21:22 Page 22

Prijemni ispit za dr`avu KAKO ]E U]I NA FAKULTET I GDE ]E SESTI ONI KOJI SU VEZANI ZA KOLICA? AKO JE NEKO SLABOVID, SLEP, GLUV ILI NAGLUV, NEKA SE SAM SNALAZI. DR@AVA I UNIVERZITETI NISU SPREMNI NI ZA OVAJ PRIJEMNI ISPIT

Ivan PRODANOVI] onoga {to pi{e u Slu`benom glasniku Republike kako zna i ume. Ud`benika na Brajevom Srbije od petog maja 1997. godine. pismu nema, rampi i liftova tako|e, a Kada pogledamo broj mesta predvi|enih za upis novih stu- Postavimo samo dva pitanja. Prvo, zbog ~ega prevodilaca na gestualni govor ni naj- denata na fakultetima po Srbiji, {iroki izbor profesija, kao i ovo udruènje studenata u svom nazivu ima re~ manje. Ovi mladi ljudi }e, barem kada broj mesta po studentskim domovima, uslove sme{taja i hendikep i drugo, za{to pomenuti pravilnik tako je re~ o gluvim i nagluvim osobama, ako kvalitet hrane u menzama, rekli bismo da je Srbija zaista na nesmotreno sadrì istu re~? Da to nije samo se opredele za "odiseju" zvanu studira- veoma dobrom putu ka Evropi. Bar {to se ti~e "zdrave" pop- semanti~ka igra, dokazuje i na~in na koji nje, morati da ~itaju sa usana preda- ulacije. Jedini problem u ovoj pri~i je {to osobe sa inva- stru~njaci defini{u ovu problematiku. Ukoliko va~a. Kako }e polagati prijemni ispit, ne liditetom koje su se odlu~ile na visoko {kolovanje ne mogu osoba sa invaliditetom moè nesmetano da znaju ni potencijalni bruco{i ove kate- da koriste ni jedan od visoko{kolskih objekata u Srbiji kao ni funkcioni{e u dru{tvu, moè se re}i da je inte- gorije, a ni njihovi potencijalni profe- menze, bilo da je re~ o privatnom ili dràvnom univerzitetu. grisana u isto. Zbog svake barijere i sori. Kako }e se popeti i gde sesti, ili 'Zatrpani' reklamama, flajerima i auto-pozitivnim statistika- nemogu}nosti da obavlja osnovne potrebe, koje bolje re}i parkirati oni vezani za kolica, ma, vlasnici fakulteta, dekani, profesori, asistenti, zakasneli svakako nisu, kako ih neki zovu - "posebne", prepu{teno je ne~ijoj dobroj volji, a ne poslanici parlamenta, manjine i ve}ine, du{ebri`ni umetnici, nastupa hendikep. Kako u}i u bilo koju javnu organizaciji ustanova u kojima polaù mediji i ostali javni pecaro{i me|usobne popularnosti, javno ustanovu bez tu|e pomo}i? [ta je "posebno" prijemni ispit i u kojima treba sutra da i privatno, zaboravili su na ove mlade ljude kojima je kod ~oveka koji èli da se {koluje i doprinese se {koluju ukoliko ga poloè. onemogu}eno ili, u najboljem slu~aju, oteàno polaganje zajednici? êmu potpisivanje i Bolonjske Kako intelektualizam u ovom slu~aju ne prijemnog ispita, a kamoli {kolovanje. Da paradoks ne deklaracije i Konvencije o pravima osoba sa podrazumeva humanizam, profesori i izostane, ni brojna udruènja osoba sa invaliditetom nisu dekani, te rektori i prorektori mogu slo- na{la za shodno da pokrenu ozbiljniju kampanju na ovu STATISTIKA bodno da se uvrste u grupu potencijal- temu. Iako su ratovi i Tre}i svetski mir doneli tek brigu o U {kolskoj 2007/2008. predvi|eno je 38.995 no optuènih po Zakonu protiv diskrimi- ovim osobama, pobednici na ovim prostorima kao da nisu mesta za upis novih studenata na sedam nacije osoba sa invaliditetom, usvo- imali potrebe da ne{to vi{e nau~e. I stare i nove {kolske, dràvnih univerziteta u Srbiji. Najvi{e }e jenom pro{le godine. U{u{kani u svoje kao i visoko{kolske, ustanove vode mrtvu trku u nepristu- upisati Beogradski univerzitet, ~ak 15.996. profesure, ne}e ni primetiti ionako pa~nosti. Na àlost, tek po koja ima rampu i to do prvog Najmanji broj se opredelio za umetnost, tek neprimetne ljude koji su samo èljni nivoa (zahvaljuju}i ne~ijoj upornosti da se upi{e), gde je ista 383 svr{ena srednjo{kolca. Studentski cen- znanja. Da se niko nije setio da rampa bila posledica prisustva ove osobe u takvom objektu tar Beograd, kome je poverena briga o sme- raspravlja o ovom problemu, pokazuje i duè vreme. {taju ove populacije mladih ljudi, raspolaè slu~aj jedinog narodnog poslanika iz Zakon protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom, dodu{e sa 11 domova i ukupno 10.100 mesta. [e- populacije osoba sa invaliditetom, bez jasno navedenih sankcija, kao da ne postoji. Kao da zdeset procenata ovog kapaciteta je u rangu gospo|e Gordane Rajkov (poslanice nema ni Povelje Ujedinjenih nacija o pravima ~oveka, kao hotela B kategorije, a u sedam restorana G17 plus). U svom prvom obra}anju da nema ~lana 24 Ustava Republike Srbije o novodonesenoj dnevno se napravi oko 30 hiljada obroka. Skup{tini Republike Srbije i javnosti i prepisanoj jednakosti, olako zagarantovanoj svim Koliko je objekata iz ove ponude fizi~ki dos- gospo|a Rajkov je skrenula pa`nju na gra|anima Srbije. Privatni fakulteti u svojim bogatim tupno osobama sa invaliditetom? Da li je problem smanjenja budèta udruènja ponudama, u vidu obe}anja da se svako ko ih upi{e moè prilago|en pristup toaletu ili sobi u domovi- osoba sa invaliditetom, {to dodu{e i slobodno osloniti na visok standard i Bolonjsku deklaraciju, ma? A pristup bibliotekama? jeste bila tema rasprave, ali ne i na ni u jednom delu programa ne garantuju nesmetano {kolo- diskrimisani intelektualni potencijal koji vanje ovim ljudima, bilo da su slepi ili slabovidi, te{ko invaliditetom? Ova druga ~ak nije ni overena od bije bitku za znanje, a ne za novac. pokretni ili vezani za invalidska kolica, bilo da su mo`da strane Vlade Republike Srbije, iako je Integracija u dru{tvene tokove o{te}enog sluha. prihva}ena pre pola godine. podrazumeva doprinos zajednici na Podsetimo da su u Srbiji od 78 dràvnih i privatnih {kola O~igledno da mrtva slova na raznim papirima polju opredeljenja pojedinca. Ako se akreditaciju dobile svega 33, dok je takozvani "Akt upo- dokazuju prisutnost predrasuda, nezaintereso- neko ve} opredelio za posao koji mu zorenja" dobilo njih 18. Bez dozvole za rad ostalo je 27 vanosti za problem i nemo}i dràvnih organa da odgovara, za{to je osu|en na nepraved- vi{ih {kola. U Srbiji trenutno, po podacima Udruènja stude- se s istim suo~e. Po re~ima predsednika USSH nu borbu i s arhitektonskim i s ljudskim nata sa hendikepom (USSH), studira vi{e od 400 studenata s Gorana Pavlovi}a, re~ hendikep u nazivu nji- barijerama? Bezna|e situacije u kojoj se invaliditetom. Ovo udruènje tvrdi da ih samo u Beogradu hovog udruènja je opravdana. Gore citirana nalaze ovi mladi ljudi svakako je odraz ima oko 300. U Pravilniku o uslovima za planiranje objekata definicija potkrepljuje ovu izjavu u potpunosti. bezna|a kvaziintelektualnosti prethod- u vezi sa nesmetanim kretanjem dece, starih, hendikepi- Objekti za {kolovanje su nepristupa~ni i tu se nih generacija. "Sidra{i" katedri su, ranih i invalidnih lica, koji je jo{ na snazi i koji je potpisao zavr{ava svaka pri~a. Ako je neko slabovid, slep, o~igledno misle}i na plate, titule i pen- tada{nji ministar u Vladi Republike Srbije, dr Branislav gluv, nagluv, vezan za pomagala poput kolica ili zije, zaboravili na decu u bukvalnom Ivkovi}, sve je lepo i bajno. Barem se to moè zaklju~iti iz {etalice, nema mu druge ve} da se snalazi sam, smislu te re~i. Ako neko zaboravlja da

22 002 /jul/2007./godine/ 22-29rez_IIbr.qxp 3.7.2007 21:24 Page 23

kolica ili beli {tap nisu uslov ulaska ili ne ulaska u bilo koju visoko{kolsku ustanovu, red je da se u istu vrati i ponovi gradivo. Umorni jo{ od borbi sa predrasudama i preprekama iz srednje {kole, bez prava na predah, ovi ljudi ulaze u novu borbu. Mnogi ne}e, zahvaljuju}i medve|im uslugama i saàljivosti nastavnika, u startu imati ni znanje, ni bodove potrebne za upis. Osu|eni da sede postrance i osu|eni na zakone postoje}e arhitekture, retki koji pro|u prijemni ispit }e po istom reìmu ove tu`ne situacije i da se {koluju. Kako }e koristiti biblioteke, menze, domove te Studentsku polik- liniku - samo je novo otvoreno pitanje. Ostavljeni na milost, a ponekad i nemilost koleginicama, kolegama pa i profesorima, vezani za stanje u kome se nalaze, onemogu}eni u ve}ini slu~ajeva da redovno poha|aju nastavu i imaju adekvatna u~ila, mnogi }e odustati. Za{to? Nebriga dràve prema ovom problemu prisutna je od kad i sam problem. Puna praznih obe}anja na papiru, socijalna politika bazirala se na {ture finansijske pomo}i za hleb, mleko, struju ili tele- fon, a da se pri tom nije mislilo o obra- zovanju. Sistem personalnih asistenata (individualna pomo} osobama sa invaliditetom koja je vi{e puta predlagana u raznim institucijama) jo{ nije pro- funkcionisao, a vojnici u civilnoj slu`bi nisu dovoljno obu~eni za rad s ovim licima. U najmanju ruku, student sa nekom nevalidnom funkcijom ne samo da je hendikepiran, ve} je i diskrimin- isan uprkos humanim re~ima sastojaka povelja i deklaracija. S druge strane, dru{tvo koje nije omogu}ilo nesmetano {kolovanje svima nezrelo je za bilo kakvu diskusiju na temu evropskih integracija. Od dvadesetog juna do pet- naestog jula neki }e poloìti, a neki pasti na prijemnom ispitu. Niko nije siguran kako }e pro}i jer zavisi kako se spremio. O~igledno da se ni dràva ni Studentska poliklinika u Beogradu: univerziteti nisu dobro pripremili za jo{ primer nepristupa~nog ulaza jedan prijemni ispit. STANISLAV MILOJKOVI] STANISLAV

/jul/2007./godine/ 002 23 22-29rez_IIbr.qxp 3.7.2007 21:26 Page 24

Predrasude i na~elna briga OKO 80 PROCENATA ROMSKE POPULACIJE U SRBIJI JE POTPUNO ILI FUNKCIONALNO NEPISMENO. U OSNOVNO[KOLSKO OBRAZOVANJE JE, OD 89.000 DECE ROMSKE NACIONALNOSTI KOLIKO SE PROCENJUJE DA IH IMA, UKLJU^ENO TEK NJIH 15 HILJADA

Aleksandar ARSENIJEVI] ve}inskoj populaciji, nije radio na stvaranju i pro- avanje problema s kojima se suo~ava romska pop- mociji romskih intelektualaca, a zna se koliko je ulacija svodilo na obezbe|ivanje socijalne pomo}i, Sasvim je sigurno da, bar kada je re~ o Srbiji, ne intelektualna elita bitna za razvoj svakog naroda. danas ~a~anski Romi okupljeni oko Udruènja postoji etni~ka grupa za koju je vezano toliko pre- Drugim re~ima, da bi se Romi u Srbiji uspe{no Roma op{tine â~ak isti~u da se bez obrazovanja drasuda, kao {to je to romska. Pripadnike ove integrisali i postali respektabilan deo dru{tva, i jasne strategije samozapo{ljavanja i zapo{ljava- najsiroma{nije nacionalne manjine na podru~ju neophodno je, grubo re~eno, uspostavljanje sis- nja ne moè govoriti o dru{tvenoj integracije ove jugoisto~ne Evrope, bukvalno od naseljavanja na tema proizvodnje intelektualaca koji bi dostojno etni~ke zajednice, jer, kako kaù predstavnici ove prostore, prate stereotipi kojma se poku{ava predstavljali i promovisali romsku nacionalnu ~a~anskih Roma, svo|enjem problema isklju~ivo dati nekakvo obja{njenje te{kog materijalnog manjinu - stav je Dragana Risti}a, frontmena na socijalu pospe{uje se getoizacija Roma. poloàja u kome ìve. Slobodno se moè re}i da grupe Kal, koja je po~etkom juna u â~ku odràla je taj poloàj ~esto ispod svakog civilizacijskog humanitarni koncert namenjen prikupljanju sred- Bekstvo od getoizacije minimuma, ali i da je opravdanje za nedovoljnu stava za rad Romskog obrazovnog centra. Mnogo puta do sada u javnosti su se mogli ~uti brigu i spremnost dru{tva za integraciju. Romski obrazovni centar u â~ku, od svog osni- predlozi, koji su naàlost ~esto dolazili i od pred- Obja{njenja da su Romi narod kome su èlja za vanja 1999. godine, predstavlja primer jednog po- stavnika Roma, a koji su se odnosili na osnivanje lutanjem, prosja~enje, nerad i odsustvo èlje za sve druga~ijeg pristupa problemu dru{tvene inte- sli~nih centara u kojima bi se nastava odvijala na obrazovanjem genetski kodirani, iz ~ega indirekt- gracije Roma. Za razliku od vremana kada se re{- romskom jeziku. Ovakav na~in razmi{ljanja, po no proizilazi da su zapravo oni najve}i i jedini krivci za svoj teàk poloàj, postali su op{te mesto uvek kada se govori o socijalizaciji i razlozima nji- KIKINDSKE hove dru{tvene marginalizacije. Od kada su evropske integracije ozna~ene kao dràvni imper- ativ, o problemu obrazovanja Roma u Srbiji se sve ~e{}e govori. Ali, naàlost, sti~e se utisak da se, uprkos izvesnim pozitivnim pomacima, ipak malo toga konkretno uradilo, jer su podaci koji se odnose na obrazovnu sliku Roma u Srbiji zaista poraàvaju}i.

Proizvodnja intelektualaca Istraìvanje sprovedeno pro{le godine upozorava na zaista pogubnu ~injenicu. Budu}i da je oko 80 procenata romske populacije u Srbiji potpuno ili funkcionalno nepismeno, da je u osnovno{kolsko obrazovanje od 89.000 dece romske nacionalnosti, koliko se procenjuje da ih ima, uklju~eno njih 15.000. Ako se tome jo{ doda i ~injenica da manje od deset odsto romske dece poha|a pred{kolsku nastavu, koja pre svega ima za cilj socijalizaciju, onda je slika vi{e nego sumorna. Prema pro{logodi{njim istraìvanjima britanske nevladine organizacija Save the children i Centra za prava deteta na podru~ju tada jo{ uvek postoje}e Dràvne zajednice Srbije i Crne Gore, od 100 Roma njih 72 ne zavr{e osnovnu {kolu, dok diplomu srednje {kole stekne svega 7,8 odsto Roma. Od hiljadu Roma samo troje ima diplomu vi{e {kole ili fakulteta. - Nedovoljna obrazovanost je, slobodno se moè re}i, globalni problem kada su Romi u pitanju. Nesporna je ~injenica da kroz istoriju bukvalno niko, bez obzira da li se radi o samim Romima ili

24 002 /jul/2007./godine/ 22-29rez_IIbr.qxp 3.7.2007 21:30 Page 25

oceni Miroslava Mitrovi}a, koji je jo{ 1999. godine nastavu u centru pokazuju zaista veliko intereso- uz pomo} inostranih donatora u â~ku pokrenuo vanje, dobiju priliku da kroz dopunske ~asove Romski obrazovni centar, predstavlja pristajanje na savladaju nastavne programe i poprave uspeh u getoizaciju Roma, umesto da se {to vi{e radi na {koli. Od osnivanja, nastavu u Romskom obra- podsticanju integracije romske dece, kojima ne- zovnom centru poha|a u proseku oko 40 u~enika. poznavanje jezika naj~e{}e predstavlja osnovni Najve}i kuriozitet predstavlja ~injenica da je nas- problem, ne samo u Srbiji, ve} i u mnogim dràva- tavu u Romskom obrazovnom centru do sada ma Evropske unije. Najslikovitiju ilustraciju za ova- poha|alo 40 procenata romske, a ~ak 60 procena- kve teze ipak predstavlja ~injenica da se prilikom ta dece neromske populacije. Osim {to su na{i upisa u osnovne {kole, ~esto zbog nedovoljnog u~enici tokom svih ovih godina beleìli stalni rast poznavanja jezika, veliki broj romske dece upu}uje prose~ne ocene, drasti~no je smanjen broj u specijalne {kole, o ~emu svedo~i i podatak da, izostanaka iz redovne nastave, pa su na{a, roms- na primer, u ê{koj od ukupnog broja u~enika ka deca zabeleìla ukupno 200 izostanaka, od specijalnih {kola 58 do 95 odsto dece ~ine Romi. ~ega svega {est neopravdanih, dok je broj - Romski obrazovni centar u â~ku osnovan je s izostanaka kod ostale dece koja su poha|ala dop- ciljem da romska, ali i sva ostala deca, koja za unsku nastavu u centru, prakti~no zanemarljiv, obja{njava Miroslav Mitrovi}.

Etni~ka mimikrija Kada je re~ o dru{tvenoj integraciji Roma i Miroslav Mitrovi} i Dragan Risti} se slaù da je obrazovanje najbitniji faktor, ali da je istovremeno od izuzetno velike va`nosti i paralelan rad na o~uvanju nacionalnog identiteta Roma, kako bi se spre~ila tiha asimilacija. - Od velike va`nosti je da romska deca budu na istom edukativnom nivou kao i njihovi drugari srpske nacionalnosti, ali je bitno da oni zadrè svoj etni~ki identitet, jer veliku tragediju za romsku populaciju predstavlja takozvana etni~ka mimikrija. Drugim re~ima, to ozna~ava veoma ~estu pojavu da, kada pripadnik romske manjine dostigne stepen visokog obrazovanja, on naj~e{}e ultimativno zaboravlja svoje poreklo. Naàlost, uprkos tome {to se od predstavnika vlasti ~esto mogu ~uti izjave koje se odnose na neophodnost re{avanja integracionog problema Roma, pobolj{anja njihovog materijalnog stanja i uklju~iivanja u obrazovni sistem, ipak se jo{ uvek u najve}em broju slu~ajeva sve svodi na deklara- tivne stavove, ocenjuje Dragan Risti}. Ulazak Roma u Republi~ki parlament po mnogim ocenama moè zna~ajno doprineti ve}em anga`manu dràve na polju dru{tvene integracije ove etni~ke populacije. Naàlost, re{avanje ovog, ali i mnogih drugih problema, bar kako se do sada pokazalo kod nas, naj~e{}e zavisi od politi~ke volje, a ne od realnih potreba, zbog ~ega je neza- hvalno prognozirati da li }e u Srbiji, kada i na koji na~in kona~no zapo~eti realizacija projekta Svetske dekade Roma. 22-29rez_IIbr.qxp 3.7.2007 21:31 Page 26

K'a Monako ZBOG VISOKIH CENA SME[TAJA, CRNA GORA OVOG LETA TE[KO MO@E PRIVU]I MLADE IZ OKOLNIH ZEMALJA DA LETUJU NA NJENOJ OBALI

Tvr|ava Arza BOJANA STANI[I] Bojana STANI[I] ranijih godina, u netaknutoj prirodi, besplatno Ne mogu da gledam ovo mesto opasano ìcom - nizali {atore, sada je napravljeno gradili{te. Ceo kaè Sandra iz Tivta. "Mi znamo kako, Crna Gora k'a Monako", glasio je prostor je ogra|en ìcom, obezbe|enje je non-stop Mladima koji èle da do|u na letovanje u Crnu Goru slogan jednog od kandidata na predsedni~kim prisutno i pristup tvr|avi i plaì je skoro nemogu}. sada jedino preostaje da napune bu|elare i potraè izborima u Crnoj Gori devedesetih godina. I do{lo Iako su plaè vlasni{tvo JP "Morsko dobro" a prist- privatni sme{taj. Ipak, koliko je to (ne)isplativo, je to vreme, Crna Gora je postala kao Monako, ali up ne moè biti ograni~en ili zabranjen, najbolje govore pore|enja s cenama letovanja u samo po cenama i broju nekretnina u vlasni{tvu obezbe|enje na Arzi nam je saop{tilo da je ceo Bugarskoj, Turskoj, Gr~koj ili ba{ Monaku. Za dese- stranaca. prostor u privatnom vlasni{tvu, te da kupanje i todnevno letovanje u Crnoj Gori, uklju~uju}i putne Iako je turisti~ka ponuda iz godine u godinu sve pristup tom delu plaè ne}e biti dozvoljeni ni tro{kove, hranu i pi}e (bez no}nih izlazaka) potreb- bolja, Crna Gora za male svote novca mladima ne tokom sezone. U "Morskom dobru", me|utim, no je izdvojiti najmanje 300 eura. Ako èlite ludi moè ponuditi isto {to i Bugarska, Turska i Gr~ka. tvrde da se samovolji vlasnika mora stati na put. no}ni provod, u rezervi morate imati bar jo{ 200 Upravo zbog cena kao u Monaku, Crna Gora ove - Procedura je u toku i vlasnik tog zemlji{ta }e eura. Ipak, ova svota novca vam ne garantuje da godine te{ko moè o~ekivati veliki priliv mladih morati ugovorom da se obaveè i dozvoli pristup }ete na}i kafi} ili diskoteku po svom ukusu, po{to i turista iz Srbije, kao {to je to bila praksa prethod- plaì i putu - saop{tili su nam tamo. u crnogorskim turisti~kim metropolama lokale nih godina. Neka od omiljenih letovali{ta mladih, Kakav god bude epilog pri~e s Arzom, jedno je "pune" uglavnom zvezde "Granda". tokom proteklih par meseci "oti{la" su u ruke sigurno - zaljubljenici u ovaj deo Lu{tice su Ra~unica je prosta - ako èlite da posetite Azurnu stranaca. Na mestima gde su bili kampovi, revoltirani i ne èle vi{e tu da dolaze. obalu, agencijski aran`mani se kre}u od 500 do gradi}e se luksuzni hoteli, a svi sa studentskim - Ovde sam godinama kampovala, ali vi{e ne}u. 600 eura. Ukoliko sami organizujete put, moète dèpom mogu da zaborave ~ari crnogorske obale. pro}i i jeftinije, s obzirom na to da se no}enje u Jedno od najpopularnijih mesta za letovanje su CENOVNIK hostelima u Nici, Monte Karlu i Monaku kre}e do kampovi na plaì @anjic i oko tvr|ave Arza na polu- Prose~na cena kreveta u privatnom sme{taju 10 eura. ostrvu Lu{tica, na ulazu u Bokokotorski zaliv. Zbog tokom jula bi}e 15 eura. Cene apartmana Za istu svotu novca, koju treba da izdvojite za atraktivnosti tog dela jadranskog primorja, zbog (naj~e{}e trokrevetnih) kre}u se od 45 do letovanje na, kako tvrde naj~e{}e oni koji nigde ostrva Mamula, podmorni~kih tunela na Rosama, preko 100 eura. Obrok u restoranu u proseku drugo osim u Crnoj Gori nisu ni bili, najlep{em ali i niskih cena, mladi su prethodnih godina ko{ta izme|u 10 i 15 eura. Cena kafe varira - moru na svetu, moète se nekoliko dana provodti- "okupirali" ovo podru~je. Ove godine, ako se po od euro na manje atraktivnim plaàma, do ti na mestu gde svoje slobodno vreme tro{e i jutru dan poznaje, ne}e biti tako. Jedan od razloga dva eura u Budvi, Petrovcu i Herceg Novom. najve}e svetske zvezde. A ako ipak vi{e volite ovo je prodaja zemlji{ta i plaè oko tvr|ave Arza, koji Cene osveàvaju}ih alkoholnih i bezlakohol- doma}e, najlep{e more na svetu, uvek }ete imati su doskora bili u vlasni{tvu Vojske Crne Gore, i pro- nih pi}a se kre}u od 1,5 eura pa navi{e, tako- opravdanje - "Mi znamo kako, Crna Gora k'a daja plaà Miri{te i Big Blue. Tamo gde su mladi |e u zavisnosti od mesta i kafi}a. Monako".

26 002 /jul/2007./godine/ 22-29rez_IIbr.qxp 3.7.2007 21:33 Page 27

Volim kompjuter, u njemu ìve moji prijatelji NA ULICI ]EMO TE[KO ÛTI REÊNICU: "ZDRAVO, JA SAM... A KO SI TI?" U SVETU NA NA[IM MONITORIMA TO JE GOTOVO NEIZBE@NO.

Miodrag Mrk{i} SUKOB ONLAJN I OFLAJN SVETA Jedan od problema prisustva na internetu je {to stvari koje neko èli da podeli sa prijateljima, pa ~ak i Nakon vi{e od decenije svog postojanja sa neznancima {irom sveta, mo`da ne èli da podeli sa poslodavcima. Sve je uobi~ajenija pojava da web je po~eo da se menja. Prvo nepri- poslodavci svoje odluke donose i na osnovu onoga na {ta su nabasali pretraùju}i imena kandidata i metno, zatim sve brè, mreà je od izlo- kandidatkinja po internetu. Ne mali broj puta neki su bili suo~eni sa manje ili vi{e kompromituju}im ga velikih kompanija, instituta i {kola fotografijama koje je neko oka~io na internet. Retko ko izgleda isto na ùrci i na razgovoru za posao postajala sve dostupnija i obi~nim smrt- (bar u slu~aju da se u obe prilike pona{a adekvatno). Problem je {to neki ljudi to izgleda ne znaju ili ne nicima. Forumi i blogovi su probili led i razlikuju slobodno i radno vreme. Tu nije kraj sukobima onlajn i profesionalnih ìvota. Brojni sudski dali priliku objavi svoje mi{ljenje o sporovi se vode zbog toga sme li neko u privatnom blogu pomenuti bilo {ta u vezi sa firmom u kojoj radi. svemu i sva~emu. Zatim su se pojavili Prva `rtva svog blogovanja o poslu bila je Heder Armstrong 2002. godine. Neko je video njen satiri~ni Majspejs i Fejsbuk (MySpace i Facebook), blog dooce.com i prepoznao se, pa je vrlo brzo Heder izgubila posao. Drugi problem je mnogo ve}i. idealne prilike da svako bez mnogo Majspejs i sli~ni sajtovi su omiljeni i me|u tinejd`-populacijom. Naàlost, neretko previ{e otkrivenih tehni~kog znanja, sa jako malo truda i li~nih detalja ili dogovoreni susret van sigurnosti interneta dovode do susreta tinejdèra i tinejdèrki vremena, postavi svoju stranicu. I ne sa manijacima, kidnaperima i nasilnicima. samo to, pojavila se prilika da se poveè sa istomi{ljenicima. Web je postao za informatiku ve} i sociolozi i psiholozi. mesto interakcije i komunikacije. Iako Tradicionalni mediji, novine, radio i televizija suo~avaju se sa o{trom konkurencijom blogera. I MAJSPEJS I FEJSBUK jedna i druga strana tvrde da je konkurencija u Dva najlju}a protivnika u svetu so- mnogo boljoj poziciji. Mediji imaju vi{e sredsta- cial networkinga svakako su Maj- va (materijalnih i tehni~kih), dok blogeri, u spejs i Fejsbuk (MySpace i Facebook). najve}em broju slu~ajeva, imaju svu slobodu Iako im je namena ista, razlike se ne govora, nezavisnost i direktan kontakt sa svojom mogu nabrojati. Fejsbuk je "ozbiljni- publikom. ji" i smerniji. Po~eo je kao okuplja- Zajedno sa webom menja se i pogled na svet. li{te studenata dok je Majspejs od Iako je kovanica "globalno selo" starija vi{e od samog po~etka bio okrenut muzi~a- pola veka, tek danas ona opisuje svet kakav rima. Korisnici Fejsbuka su vi{e sklo- jeste. Zahvaljuju}i "dru{tvenosti" interneta ni da se registruju s pravim imenom i mogu}e je svakodnevno upoznati nove ljude, prezimenom {to je na Majspejsu go- imati prijatelje na drugom kraju planete i komu- tovo nezamislivo. nicirati sa njima kao da su u susednoj ulici. Na osnovu zajedni~kih interesovanja i stavova ljudi mnogi tvrde da je zapravo od samog se upoznaju sa mnogima koji bi u nekom dru- starta bio zami{ljen kao takav, bilo mu gom okruènju sigurno bili nedostupni. je potrebno vreme i infrastruktura. Prostorne razlike te{ko da i{ta zna~e. I Iako je promena tekla sporo i postepeno, dru{tvene razlike blede. Nekada su zvezde bile posledicama se bave ne samo stru~njaci nedostupne svojim fanovima, danas u~tiva i zanimljiva poruka preko nekog od kontakt (social networking) sajtova moè zapo~eti razgovor sa va{om omiljenom filmskom ili muzi~kom zvezdom. Mogu}nost da se o ne~emu pi{e slobodno, tj. da tako, jer uprkos svim naporima, informacije se nezaustavljivo se bude sopstveni urednik u sopstvenim novina- razmenjuju. ma, da se kroz komentare, nova poznanstva i Novi vid komunikacije doneo je i neke nove obi~aje. Neke od stvaranje mreà ljudi pro{ire nove ideje, verovat- najzna~ajnijih su opu{tenost i otvorenost. Za razliku od no je najve}i korak koji je demokratizacija sveta ve}ine situacija u oflajn ili stvarnom ìvotu, na netu nije ikada u~inila. Naravno, mnogi su ovo doìveli potrebno imati neki preteran razlog da bi se neko dodao na kao pretnju pa je u nekim diktatorskim listu prijatelja i zapo~ela konverzacija. Na ulici }emo te{ko dràvama poput Kine, Tajlanda, Irana pristup ~uti re~enicu: "Zdravo, ja sam... a ko si ti?" U svetu koji se odre|enim delovima interneta filtriran i cen- de{ava na na{im monitorima to je gotovo neizbe`no. zurisan. Naravno, ovakvi potezi ne prolaze tek Mi smo www.myspace.com/rezmagazin. A vi?

/jul/2007./godine/ 002 27 22-29rez_IIbr.qxp 3.7.2007 21:34 Page 28

NOVI MEDIJI Blog sa stavom DUGO SRBIJA NIJE IMALA BLOG PLATFORMU VREDNU PA@NJE, A VIP BLOG B92 JE NAPRAVIO PRAVU EKSPLOZIJU POPULARNOSTI OVOG OBLIKA KOMUNIKACIJE U SRBIJI

Dejan RESTAK bismo to postigli, bilo je potrebno da se nekako promovi{e B92 i da oni zapravo stvore to inicijal- nametne standard diskusija, da se formira no jezgro zajednice kakvu èlimo. U Srbiji optere}enoj novim oblicima pritiska na kvalitetno jezgro koje bi dalje moglo da se {iri bez Se}am se da je bilo dosta komentara tipa: "[to bi medije, pre svega od strane finansijskih mogula i preteranih kompromisa kada je kvalitet sadràja u uspe{ni ljudi gubili vreme na tako ne{to, pogoto- politi~kih mo}nika, pojavljuje se novi medij, pitanju. vo kada se to i ne pla}a?" Svakako da je ovo i sasvim nepredviljiv i neukrotiv - blog. Informacija Odlu~io sam da rizikujemo. Predloìo sam kolega- mene zabrinjavalo, ali sve vreme sam verovao u nema posrednika tako da nema ni filtera. îtaoci ma da pozovemo svoje prijatelje i poznanike iz visoku zaraznost interakcije sa publikom, ali i da su direktno na izvoru informacija i to je mnogima javnog ìvota Srbije koji dele sistem vrednosti koji jo{ uvek ima ljudi ~iji su ideali iznad materi- zastra{uju}e. Jedino {to je mogu}e u ovoj situaciji jeste zabraniti medij kao takav, a jasno je da ISTORIJAT ìvimo u 21. veku i da je nemogu}e vreme vratiti Jedna od stvari koja je obeleìla novi internet, poznat i kao Web 2.0, svakako su blogovi. Re~ unazad. je nastala kao skra}enica od web log, i predstavlja niz hronolo{ki pore|anih zapisa objavljenih VIP Blog B92 je napravio pravu eksploziju popu- na internetu. Prvi blogovi bili su, uglavnom, dnevni~ke bele{ke. Ali za razliku od staromodnih larnosti ovog oblika komunikacije u Srbiji. Dugo dnevnika dostupnih jedino o~ima svojih autora i mo`da ponekoj bliskoj du{i, blogovi su Srbija nije imala blog platformu vrednu pa`nje. otvoreni celoj internet populaciji. Poslednjih godina pojavilo se nekoliko blog servisa Od 1997. kada je re~ izmi{ljena a blogovi bili prili~no retka pojava, do danas, popularnost zadovoljavaju}ih performansi, ali je nizak nivo novog medija nije prestajala da raste. Najve}i specijalizovani pretraìva~ technorati.com u sadràja bio razlog njihove niske pose}enosti i ovom trenutku registruje nepunih 87 miliona blogova. Svakog dana hiljade novih nastaje, i popularnosti. Samim tim uticaj bloga na javnost u skoro isto toliko prestaje da biva apdejtovano. Blogovi odavno nisu samo li~ni dnevnici. Bave Srbiji bio je zanemarljiv, gotovo nepostoje}i. se svim i sva~im, od svetske politike, nauke, zabave i tehnologije do... pa do li~nih dogodov- Kada sam razmi{ljao o blogu, uvek sam smatrao {tina zanimljivih jedino svojim autorima. da B92 Blog mora biti druga~iji od ostalih i mora Razvoj bloga je doneo i mnoge promene u shvatanju medija i komunikacije. Medijske ku}e gube biti uticajan. Blogovi koji su mi bili inspiracija dok monopol nad vestima i informacijama a svako ko se malo potrudi da sam koncipirao VIP Blog B92 bili su Boing Boing i otvori svoj blog ima prostor da komentari{e sve i sva{ta po svo- Daily Kos, kao globalni primeri visoko uticajnih i joj volji. Blogovi svakako ne}e zameniti tradicionalne medije, kvalitetnih blogova. ali nekada su im ozbiljna konkurencija a nekada se Bilo je jasno da blog koji }e pisati veliki broj savr{eno dopunjuju. anonimnih ljudi okupljenih na jednom mestu M. M. samo zbog servisa i mogu}nosti da ne{to javno napi{u, nije ono {to nedostaje Srbiji niti ono {to B92 èli. Mi smo imali potrebu da okupimo ljude oko ideja, oko sistema vrednosti kakav èlimo u Srbiji. Da

28 002 /jul/2007./godine/ 22-29rez_IIbr.qxp 3.7.2007 21:36 Page 29

TR@I[NO RE[ENJE

Goran @IVKOV

Ne znam koliko je uobi~ajena recenzija bloga kod nas, ali ukoliko je ovo prva, ili me|u prvima, onda to blog na adresi www.trzisnoresenje.blogspot.com definitivno zasluùje, ne samo jalnog, te da }e tako ~itava stvar ipak televizija i radio, prenosili su svakod- zbog teme kojom se bavi i na~ina na koji se saop{tava i vodi funkcionisati. I tako je oko 90 odsto nevno citate s bloga. rasprava, nego i zbog misionarske uloge koju su ovi blogeri pri- pozivnica koje smo uputili imalo poziti- Kako i ne bi, kada su u~e{}e u blogu uzi- hvatili - da {ire ideju i edukuju druge o trì{noj ekonomiji, koja van odgovor. Na{e odu{evljenje je bilo mali i jedan ministar iz Vlade Srbije, je u Srbiji poznata i prihva}ena koliko i sopstvena odgovornost. potpuno kada su blogeri po~eli sa pisa- nekoliko ministara iz vlade ubijenog pre- Zna~i, na papiru svi smo za nju, ali u stvarnosti ne samo da ne njem. mijera Zorana \in|i}a, pisci, najpopu- verujemo u mo} trì{ta nego }emo sve raditi da ubedimo sebe i Znao sam da smo stvorili ne{to zaista larniji glumci i muzi~ari Srbije, nau~nici, druge da "to ba{ i jedinstveno. Nisam mogao da predvidim novinari koji su iznosili sve ono {to nisu nije tako". tok kojim }e i}i, ali je bilo jasno da ~itava mogli u svojim redakcijama. Bilo je jasno Ovi blogeri nas uvode stvar ide u dobrom pravcu. da se vrlo ~esto u diskusije uklju~uju i u zanimljiv svet istin- Tokom proteklih godinu dana diskutovalo mnoge druge javne li~nosti s tajanstven- skih vernika, dokazu- se o najdelikatnijim temama koje su im nadimcima, kako bi zadràle anonim- ju}i nam da "to upra- okupirale Srbiju. Odnos prema konflikti- nost a opet iznele u javnost informacije vo jeste tako". Ovi lib- ma u ex-Yu devedesetih, ratni zlo~ini, koje su smatrale zna~ajnim. erali, neoliberali, "lib- problem Kosova, referendum u Crnoj Jedno je sigurno, u eri kada digitalne ertarijanci" ili trì{ni Gori, korupcija, izbori, poku{aji ubistva komunikacije zauzimaju sve va`nije Posted by Slavi{a Tasi}, ilustracija na liberali - zovite ih novinara - neke su od teìh tema oko mesto u na{im ìvotima, o~i svih bitnih blogu www.trzisnoresenje.blogspot.com kako ho}ete, za pose- kojih su ljudi strasno diskutovali. Stalno institucija i medija su uprte u VIP Blog tioce bloga komentari{u, prevode, prelistavaju ~asopise, knjige i su prisutne i teme iz kulture, filma, B92 u nadi da }e prona}i neku pikanteri- obja{njavaju, na prakti~nim primerima srpskih, balkanskih i muzike, knjièvnosti. êsto se diskutuje o ju koja se ne iznosi formalnim kanalima, svetskih dnevno politi~kih doga|aja - mo} trì{ta. Okupili su se sportu ali i o sasvim li~nim temama. a koju opu{tenost blogovanja ili oko ideje, prona{li sjajan na~in za izraàvanje, potpuno ga pri- Ubrzo, blog je zaista postao vrlo uticajan "gra|anskog novinarstva" uvek moè sebi lagodili svom cilju i iako ih optuùju da su svojim komentarima i tradicionalni mediji Srbije - {tampa, da priu{ti. "izdali socijalizam i srpstvo", ne èle da odustanu. Naprotiv, broj komentara se pove}ava do te mere da, ako se (Autor je urednik bloga B92) navu~ete na ovaj blog, kao ja i mnogi drugi, treba}e vam duì dan ne samo da pratite doga|anja na blogu nego i da razmi{ljate o njegovim porukama.

Blogeri Miss Tocqueville je sociolo{kinja i libertarijanska feministkinja iz Beograda, bavi se fenomenima i akterima "socijalnog sektora", posebno sferom obrazovanja. Slavi{a Tasi} je zavr{io Ekonomski fakultet u Beogradu, a sada je na doktorskom programu Univerziteta u Torinu. Blog pi{e sa Cornell univerziteta, Dràva Njujork, gde radi doktorsku dis- ertaciju. Staìrao je na Cato institutu u Va{ingtonu i radio za International Republican Institute u Bagdadu. ^lan je Centra za slobodno trì{te iz Beograda. Ivan Jankovi} je ekonomista i glavni i odgovorni urednik Katalaksije, internet magazina za liberalnu Srbiju. Lazar Antoni} blog pi{e iz Kambodè, gde radi za International Republican Institute. S pet godina je prodavao ljubi~ice kod Top~iderskog groblja. Iako mu je biznis propao, ne zbog nelojalne kineske konkurencije ve} zbog babinog embarga, interesovanje za ekonomiju i privatni biznis je ostalo. Marko Paunovi} je zavr{io Ekonomski fakultet u Beogradu i postdiplomske studije iz oblasti dràvne uprave na University of Pennsylvania. Izvr{ni je direktor Centra za liberalno- demokratske studije iz Beograda, a u dva navrata je radio kao savetnik potpredsednika Vlade.

/jul/2007./godine/ 002 29 30-45rez_IIbr.qxp 3.7.2007 21:41 Page 30

Nevidljivi paso{ UMETNIK IZ PRI[TINE ALBAN MUJA GOVORI ZA REZ O SVOM RADU, SAVREMENOJ KOSOVSKOJ UMETNOSTI, BORAVKU U NOVOM SADU, SARADNJI UMETNIKA SRBIJE I KOSOVA...

Kristijan LUKI] odnela u smrt vi{e od 20 vojnika. Doga|aj se metodama a samim i tim i preispitivanje ~ina desio neposredno posle ubistva njenog momka `rtvovanja za vi{e ciljeve ili slobodu. Njena majka U organizaciji Centra za nove medije_kuda.org a koga su pred njenim o~ima ubili izraelski vojnici. imala je velikih problema s porodicom i ocem, ali u saradnji sa Vector galerijom u Ja{iju (Rumunija) je bila odlu~na da zadrì ime devoj~ice. Bila je i Centrom za savremenu umetnost - Platform iz Postoji li veza s demonstracijama 1981. na iznena|ena i potresena tim ~inom. Zbog toga je Istanbula, gost programa "Backyard Residency" u Kosovu? dala ime svojoj }erki Palestina. Video govori o Novom Sadu je Alban Muja, umetnik iz Pri{tine. tome koliko svakodnevne vesti mogu uticati i iza- On u sklopu ovog programa u vojvo|anskoj pre- - Sigurno, zato {to su demonstracije i brutalno zvati emocionalne reakcije, ali i o tankoj crti stonici boravi dva meseca. gu{enje demonstracija u albanskoj populaciji na izme|u herojstva i ludila. U to vreme sam hteo sa Kosovu proizveli ose}aj potrebe za radikalnijim se izmestim iz pozicije "balkanskog" umetnika koji REZ: Moè{ li da kaè{ ne{to vi{e o sebi, kako si po~eo raditi video i instalacije i kako si do{ao do specifi~nih tema kojima si se bavio u svojim radovima?

Alban Muja: Zavr{io sam Akademiju umetnosti, odsek za grafiku, a magistrirao slikarstvo u Pri{tini, u klasi~nom sistemu {kolovanja, ali od druge/tre}e godine Akademije sam po~eo da radim u svojevrsnoj paralelnoj grupi, uglavnom mladih umetnika u kojoj su bili i Driton Hajredini, Ljuljzim Ze}iri, Jakup Feri, Dren Mali}i. Svi oni sada polako postaju "me|unarodno vidljivi". Mislim da je veliki uticaj na nas izvr{io Sisli Dàfa koji je ìveo u Nujorku. On nas je usmerio prema onom {to sada radimo, tako {to je 2002. organi- zovao letnju radionicu sa Mehmetom Behljulji- jem na kojoj smo imali prilike da otvreno i dugo pri~amo o savremenoj umetnosti ali i {irem odnosu umetnosti i dru{tvenog konteksta. Od 2003. smo se sve vi{e i vi{e okretali novim medijima, instalacijama i video umetnosti. Kosovska video umetnost je donekle osobena u odnosu na video umetnost regiona i prvenstveno je narativnog karaktera. U pitanju su pri~e i dokumentacija. Ve}ina mojih poslednjih radova su video radovi, ali tako|e koristim i fotografije, nekad i klasi~ni medijum slikarstva i crteà. Moj prvi video rad je inspirisan radom Marine Abramovi} "Free your mind". Ona je izgovarala jednostavne re~i na srpskom kao repetitivne mantre u cilju da "oslobodi" um. Ja sam u svom video radu, citatu Marine Abramovi}, umesto srpskih re~i izgovarao imena umetnika 20. veka od Marsela Di{ana preko nekih drugih koji su na mene izvr{ili uticaj u cilju da "oslobodim" svoj um od umetnosti. U video radu "Palestina" intervjuisao sam devojku koja se zove Palestina. Ona pri~a kako je dobila to ime. Njena majka je 1982. godine videla na vestima slu~aj palestinske devojke koja se autom prepunim eksploziva zaletela u konvoj izraelske vojske i tako

30 002 /jul/2007./godine/ 30-45rez_IIbr.qxp 3.7.2007 21:43 Page 31

se bavi estetizacijom balkanskih nesre}a to jest Moè{ li opisati scenu savremene umetnosti u savremenu umetnost - Stacion i Centar za komu- manira balkanskog umetnika, tako da sam se vi{e Pri{tini, posebno u kontekstu razvijanja lokalne nikaciju - Rizoma su vi{e orijentisani na lokalnu preorijentisao na sam umetni~ki jezik i problema- umetni~ke infrastrukture? scenu ali su naravno okrenuti i ka internacional- tizovanje umetnosti i komunikacije u {irem smis- noj. lu. U poslednje vreme sam zainteresovan za teme - Scena u Pri{tini je oìvela posle rata, {to je seksualnosti i politike tela, i u tom smislu sam razumljivo. Naprimer, neki umetnici koji su ìveli îni se da postoji fundamentalna razlika radio s jednom {vedskom umetnicom, Dòanom u inostranstvu su se vratili trajno ili privremeno izme|u albanskog (kosovskog) i srpskog Ritel, i napravio "Play girl" u kome ona s dvojicom na Kosovo i njihovo iskustvo je uticalo na mlade i nacionalizma i tradicionalizma danas. Dok se prijatelja prenosi realitet i banalnost seksualnog neafirmisane umetnike. Posle zavr{etka rata 1999, ~ini da albanski tradicionalizam nije u sukobu ~ina u video rad. Tako|e sam sara|ivao s jo{ Kosovo je postalo neka vrsta egzoti~nog mesta sa konceptom modernizacije kosovskog nekim umetnicima, na primer s Ninom Kurtela, u gde su dolazili razni internacionalni kuratori kao dru{tva, koji se na Kosovu pojavljuje kroz video radu "Agreement", gde se problematizuju Rene Blok, Harald Zeman ili na primer WHW ubrzanu vesternizaciju,iako se ta modernizacija sistemi komunikacije me|u razli~itim jezicima a kuratorski tim iz Zagreba i bili zainteresovani za de{ava u uslovim postmodernog neoliberalog koji pokazuje da je dogovor mogu} ako postoji scenu da bi je kasnije predstavili na me|unarod- kapitalizma, izgleda da srpski tradicionalizam i dobra volja. nim izlo`bama. Jedna od prvih izlo`bi od nacionalizam upravo kao svog osnovnog nepri- zavr{etka rata 1999. na kojima je prikazana jatelja vidi tu modernost i Zapad kao nepri- Backyard Residency je rezidencijalni program kosovska umetni~ka scena je bila izlo`ba In the jatelja. Koliko se ta situacija odslikava na polju saradnje izme|u Platform centra za savremenu Gorges of the Balkans, a Rene Blok i Nata{a Ili} vizuelne umetnosti, odnosno. da li postoji umetnost iz Istanbula, Vector galerije iz Ja{ija su na cetinjskom Bijenalu 2004. uklju~ili nekoliko sukob izme|u takozvanih "tradicionalista" i (Rumunija) i Centra za nove medije_kuda.org iz umetnika s Kosova, od kojih je ve}ina bila mla|a "modernista" na kosovskoj umetni~koj sceni? Novog Sada. Kako si se odlu~io da aplicira{ za od 25 godina. Od tada "internacionalna vidljivost" Novi Sad? kosovskih umetnika vi{e nije slu~ajnost ve} kon- - Taj sukob ne postoji iz jednostavnog razloga {to stanta. U to vreme je situacija bila donekle umetnici prethodnih generacija koji su bili aktivni - Kada smo 2005, Ljuljzim Ze}iri, Driton Hajredi- apsurdna, s obzirom da su umetnici s Kosova, to pre rata nisu imali mo} ili {iru "internacionalnu ni, Sezgin Bojnik i ja bili pozvani iz Kontekst galer- jest posleratna generacija, izlagali uglavnom u vidljivost" zbog same prirode situacije na Kosovu ije u Beogradu da odrìmo prezentaciju, to je kao i uvek bio dobar povod za upoznavanje i sretanje s MUKE SA DOKUMENTIMA umetnicima i prijateljima iz Beograda. Tako mi je u jednom razgovoru Branko Dimitrijevi} ispri~ao za Koliko vidi{ oko sebe refleksija na politi~ku situaciju Srbija - Kosovo? Backyard rezidencijalni program i rekao da, ako èlim, mogu da apliciram. Aplicirao sam za Novi - Komunikacija izme|u umetnika i umetni~ke scene Kosova i Srbije je sve intenzivnija i u principu Sad u kome do tada nisam nikad bio. Neki su mi izme|u pojedinaca nije prestajala ni tokom devedetih. Naravno, svestan sam da su umetni~ke scene prijatelji preporu~ivali da do|em u Novi Sad, neki i na Kosovu i u Srbiji male i relativno zatvorene zajednice i da ne odslikavaju pravo stanje stvari u su mi preporu~ivali da je bolje oti}i u Istanbul ili {irem kontekstu. Ali, neki umetnici se i dalje ne usu|uju i}i u Srbiju, da li zbog isprava koje ne Ja{i, s obzirom da je re{avanje statusa Kosova poseduju i koje ne mogu dobiti, s obzirom da Albanci s Kosova koji su izgubili ili nemaju stare li~ne planirano za jun i jul, i da bi bilo mo`da rizi~no biti dokumente ne mogu u}i na teritoriju Srbije. Sva dokumenta i informacije nalaze se u Beogradu ili u Novom Sadu u to vreme. No, ja sam ipak hteo da npr. Vranju. Dakle ako nemate srpska dokumenta, morate oti}i u Vranje ili Beograd da biste ih do|em u Novi Sad. Novi Sad je u mnogim nivoima podigli, a da biste oti{li u Vranje ili Beograd, morate imati dokumenta zato {to srpska policija ne razli~it od Beograda. Ljudi su kulturni, {to naravno priznaje UNMIK isprave. To naro~ito stvara probleme ljudima koji èle putovati u zemlje zapadne i ne zna~i da u Beogradu nisu, ali me je na primer u isto~ne Evrope, s obzirom da mnogi na Kosovu ne mogu dobiti isprave i putovati kroz Srbiju. Neka Beogradu negativno iznenadila grafiti-kultura koja ovo bude ilustracija politi~ke situacije. mi je li~no veoma bliska i va`na. Tamo sam video puno {ovinisti~kih i nacionalisti~kih grafita. Novi inostranstvu, a inostrani umetnici su izlagali na devedesetih. Osamdesetih i pre toga su neki Sad koji ima grafite druga~ije sadrìne, ~esto anti- Kosovu. Neposredno posle zavr{etka Sokolj Be}iri kosovski umetnici izlagali u mestima tada{nje nacionalisti~ke i kriti~ne. Kada sam prvi put do{ao i Albert Heta su bili me|u prvima koji su izlagali, Jugoslavije, ali devedesetih i ova aktivnost je pre- u Novi Sad, li~io mi je na turisti~ki grad (iako a nekoliko godina kasnije izlagala je i mla|a gen- stala. Posle rata, s pojavom mla|e generacije koja nisam sreo puno turista), tako da sam napravio eracija, uklju~uju}i i mene. U ovom trenutku posje koristila video, instalacije i generalno nove mali doprinos razvoju turizma u Novom Sadu. toji nekoliko organizacija koje su nedavno po~ele medije, nastalo je odre|eno nerazumevanje za tu Uradio sam nekoliko intervencija na novosadskim s radom. Albert Heta je osnovao Stacion centar za novu praksu. Tako npr. stariji umetnici, koji su u tablama s isklju~ivo }irili~nim natpisima ulica, s savremenu umetnost, a Centar za komunikaciju - slikarstvu ili vajarstvu, nisu mogli razumeti kako je obzirom da je za inostrane turiste koji nisu u~ili Rizoma su osnovali ljudi iz biv{eg Exit-a iz npr. video uop{te deo vizuelne umetnosti (iliti }irilicu vrlo te{ko da razumeju u kojoj se ulici Pri{tine, [keljzen Mali}i i Mehmet Beljulji. Oni likovne) a ne filmske? S druge strane, mla|e gen- zapravo nalaze. Napravio sam table s latini~nim su organizovali prvu neformalnu {kolu savremene eracije umetnika, kao i starije, izlagale su i u natpisima i dodavao ih ispod }irili~nih. Producent umetnosti u Pri{tini - Laboratoriju za vizuelne Narodnom muzeju u Pri{tini ili npr. u Nacionalnoj projekta i host celokupne moje rezidencije je umetnosti. Drugi deo Exit-a je bio galerijski pros- galeriji. Oni (starija generacija) jednostavno nisu Centar za nove medije_kuda.org, koji je veoma tor u Pe}i ali je prvenstveno bio usmeren na imali toliku mo} ili podr{ku da bi mogli spre~iti aktivan na razli~itim poljima, a u posebno u vezi s strane umetnike. Bio je uglavnom vo|en od na{u energiju u to vreme, a to nisu ni novim prostorom Omladinskim centrom CK13. Erzena [kololija i Sokolja Be}irija. Centar za poku{ali.

/jul/2007./godine/ 002 31 30-45rez_IIbr.qxp 3.7.2007 21:01 Page 32

INTERVJU: DU[AN KOJI] KOJA Bunt i posle ~etrdesete

Nikola RADI[I] - Kao {to sam kaè{, album se bavi univerzal- - êsto, a i sve ~e{}e, izgleda. Na{a nim temama. Ionako svi postajemo isto, tako da ideja je da kona~no ponovo pro{irimo Dugi niz godina Du{an Koji} - Koja je sinonim za inova- se pesme s novog albuma odnose i na zemlju i diskografsko delovanje po ex-Yu. tivnost, bunt i beskompromisnost. Ove odlike krasile su ga i na region i na planetu. Naravno, po{to je sve u vreme kada su ga svi mrzeli, smatraju}i ga odgovornim za otpevano na maternjem jeziku, obra}aju se Jedan si od onih muzi~ara koji nisu raspad nekada najperspektivnijeg "novotalasnog" benda na prvenstveno zemlji i regionu…. Bunt? isprljali svoje ime raznim izjavama ovim prostorima, "[arla Akrobate", kao i u vreme kada su ga Razmi{ljao sam ~esto o tome kako }u se ose}ati tokom devedesetih. Iz tog razloga svi oboàvali i dizali u nebesa kao gurua srpskog rokenrola i kad pre|em ili pro|em, na primer, tridesetu, da ~istog obraza si svirao po Sloveniji i osniva~a benda prema kome niko nije mogao ostati ravn- li }u prestati da razmi{ljam na na~in na koji po Hrvatskoj, na primer. Kako te odu{an - "Disciplina ki~me". sam razmi{ljao u "cvijetu mladosti". No, ispade do~ekuju u tim zemljama? Neki kaù, ovo je Kojina "Tre}a Disciplina". I ovoga puta za druga~ije. Pro|e i ~etrdeseta, a ja se ne sebe je "prigrabio" dvoje sjajnih muzi~ara, bubnjara Bucu, promenih. Izgleda da se radi o ne~em drugom. - Realno, svugde je sli~na reakcija, koji je zanat pekao sa "Elektri~nim orgazmom", i peva~icu svugde ima vi{e generacija u publici, Manju, ~iji vokal je postao novi za{titni znak grupe. Nakon Neke pesme proverili ste na koncertima pre dobro je. DVD izdanja snimljenog na EXIT festivalu, u maju ove izdavanja albuma. Kako prolaze kod publike? godine "Tre}a Disciplina" objavila je novi album "Kada kaè{ Da li se dana{nja publika razlikuje od muzika, na {ta ta~no misli{, reci mi?". - Da, pesme kao {to su "Info" ili "Ego". Reakcije one koja je dolazila na tvoje koncerte Uprkos odbojnosti koju gaji prema medijima, 46-godi{nji su okej, po{to mi to znamo da ubacimo u set- pre 20 godina? Koja pristao je da govori za Rez i odgovori na pitanje koje je listu na pravi na~in. Ali pesme su sada na albu- svojim novim albumom postavio drugima. Shodno svojim mu dobile novi oblik. Naime, uvek se na sni- - Ranije je bio problem naterati ljude stavovima, intervju je dao putem email-a. manju desi ne{to iznena|uju}e i kreativno, tako da igraju uz ovakve zvuke, no, danas da su sada te pesme i nama jasnije. posle rave-a, techn-a i drum and bass- REZ: Objavili ste novi album "Kada kaè{ muzika, na {ta a, ljudi bolje |ipaju uz grupu Disciplin A ta~no misli{, reci mi?" Reci nam ne{to o njemu, za one Koncertna energija koju Disciplina ima ista je Kitschme. koji nisu stigli da ga preslu{aju. svih ovih godina. U ~emu je tajna? Da li si jugonostalgi~ar, imaju}i u vidu KOJA: Disciplin A Kitschme vam opet dolazi iz druga~ije - U mo`danim }elijama, u ideji ve~itog napre- da spada{ u muzi~are koji su osetili perspektive, ovog puta uzev{i (anti) pop oblik, uz mno{tvo dovanja, kao i u sveèm bubnjaru. A i bas- sve prednosti velikih turneja i velikog vokalnih harmonija i udaraljki. gitarista nije lo{. trì{ta?

Zbog ~ega si toliko dugo ~ekao da objavi{ novi album? Razmi{ljao sam ~esto o tome kako - Ne, apsolutno ne. }u se ose}ati kad pre|em ili pro- - Kuhalo se dugo. Tako|e smo imali i DVD izdanje: Uìvo sa |em, na primer, tridesetu, da li }u Ove godine obeleàva se 30 godina od Egzita (PGP RTS, 2006) koje je malo oduzelo, a istovremeno prestati da razmi{ljam na na~in na nastanka "novog talasa" u biv{oj i ostavilo vremena za nove pesme. koji sam razmi{ljao u "cvijetu mla- Jugoslaviji. [arlo Akrobata i Disciplina ki~me bili su me|u pionirima. Kako dosti". No, ispade druga~ije. Pro|e Postoje ocene da se Disciplina vratila originalnom zvuku. danas gleda{ na taj period? S druge strane, mnoge ovo podse}a na englesku i ~etrdeseta, a ja se ne promenih. Disciplinu. Kako bi ti s te strane opisao novi album? Da li Izgleda da se radi o ne~em drugom. - Ne osvr}em se ba{ ne{to mnogo na je istina negde u sredini? taj period. Vi{e me ljudi ovakvim pita- Na koncerte Discipline dolazi i starija publika njima podse}aju na to, pa onda uvek - Ah, kome se carstvu prikloniti? Mislim da je ovaj album koja je bend slu{ala jo{ 80-tih godina, ali i kaèm da. Osim pionirskog kr~enja sublimacija doìvljaja raznih faza Discipline ki~me ili nova publika, koja u vreme objavljivanja ranih prostora koje smo obavljali, meni je Disciplin E Kitschme. Jedino nemamo duva~e, ali zato je tu albuma nije bila ni ro|ena. Da li ti prija tada sve zajedno to izgledalo nedo- potpuno sveè i novo iskustvo vi{eglasnog pevanja trans- raznovrsnost tog tipa? voljno. @eleo sam vi{e akcije, u smislu bluz plemena, u kome su, osim ~lanova grupe, jo{ i Vlaca prevazilaènja pop oblika novog talasa (Sila) i Banana (Elektri~ni orgazam)... - Naravno, prosto sam odu{evljen tom ~injeni- koji je tada zavladao… com, nema mnogo grupa koje se mogu time Koliko je novi album pokazatelj aktuelnih prilika u zemlji podi~iti. Da li ti smetaju toliko rabljenje istori- i/ili regionu/planeti? Da li je bunt i dalje tvoja je, muzi~ka reciklaà, pa i rasprodaja pokreta~ka snaga? Koliko ~esto svira{ u ex-Yu zemljama? bola?

32 002 /jul/2007./godine/ 30-45rez_IIbr.qxp 3.7.2007 21:03 Page 33

- Da, naravno, to se u nekim slu~ajevima ozbiljno grani~i i sa nekrofilijom….

Da li nalazi{ neku vrstu naslednika me|u dana{njim klincima?

- Ne o~ekujem previ{e od ljudi odraslih u vreme rata i poreme}enih parametara vrednosti, jer ipak smo mi tada imali mirno i dosad- no detinjstvo, kad te apsolutno nije zanimalo kako se koji politi~ar zove. Desi}e se ne{to, no treba vremena….

[ta te inspiri{e poslednjih godina? Koja je to muzika koju si otkrivao?

- Rave sam definitivno prihvatio kao svoj izraz, Disciplina ki~me je i ranije povezivala stvari u setu na koncertima zato {to su mi uvek bile izuzetno dosadne pauze izme|u pesama na koncertima rock grupa. Ina~e, uglavnom sam popunja- vao funk kolekciju. Funk je besmrtan.

I na kraju, naravno, moram da te pitam: Kada ka`e{ muzika, na {ta ta~no misli{, reci mi?

- Zanimljivo je da me je to 95 posto ljudi pitalo u intervjuima kojih sam se nadavao u poslednje vreme. Odgovor - sve {to je iole smisleno i ne sluì odra|ivanju, popunjavan- ju prostora, ne{to {to zna~i! STANISLAV MILOJKOVI] STANISLAV 33 30-45rez_IIbr.qxp 3.7.2007 21:06 Page 34 menskim vremenima. A l t ij d ti i kt ì t S biji Srbija nije dèntlmenska zemlja niti ìvimo u dèntl- mu je zagarantovana. A sa slavom dolaze i problemi jer slede}ih devet (od 2002. ~etiri) dana sedam godina unazad, slava

STANISLAV MILOJKOVI] , i njen sre}an Bojana Bo{kovi}a BOJAN BO[KOVI], EXIT TIM BO[KOVI], BOJAN Na{a borba na ulici kraj, ba{ kao i kod ostalih, jo{ nije zagarantovan. Za sada Bojan Bo{kovi} kraj, ba{ kao i kod svoju sudbinu ~vrsto drì u sopstvenim rukama. je 1998. - Kako je po~elo? Svaki put sve dalje i (smeh). Po~elo o univerzitetu. Mi smo godine kada je usvojen ~uveni [e{eljev zakon probali da napravimo jo{ jedan studentski protest, ali sve {to smo uspeli je bilo doba apatije, ili si {verco- jeste da nas isteraju sa Univerziteta. To vao bezin ili beào iz zemlje. Drugim re~ima, borio si se za ìvot. Zatim se pojavilo dvade- u glavu" na kojem "[akom je usledio protestni koncert i besplatnim smo shvatili da ideja s koncertima set hiljada ljudi. Tada de{avanjima moè dobro da uti~e na masu i mobili{e je. u glavu" posluìo "[akom re~ima upravo je koncert Prema Bo{kovi}evim leta 2000. godine, kada je kao inspiracija za ~uveni "nulti" Exit tokom "miksa" ùrki, pozori{nih predstava, film- posle tri meseca konstantnog je ko skih projekcija, izlo`bi, usledio poziv za izlazak na izbore. Svako ili barem ~uo fakulteta tog leta boravio na plaàma ispred Filozofskog pri~e o tome, zna da su tada nastali simboli EXIT festivala - kvalitetna Ipak, sti~e se utisak da iza te fasade zabava i jasan dru{tveni stav. je spiritus movens nalazi su{tina ovog festivala - energija i hrabrost. To Sve ostalo, a ima mnogo toga da se nabraja, u apsolutnoj je EXIT-a. su osmislili, senci! Tvrditi da je samo jedan od dvadesetak ljudi koji smatralo bi se i danas vode festival energi~an hrabar, pokrenuli i koji bi u dve re~i trebalo opisati neozbiljnim. U najmanju ruku ! Ipak, ako onda su to re~i "energi~an" i "hrabar". Bojana Bo{kovi}a muzi~are u Novi Sad. dovesti svetske je bilo uàsno te{ko - U po~etku Nekima je trebalo objasniti i gde Srbija pa tek posle toga pre}i na ostale "detalje". Prva velika zvezda bio je Roni Size. Organizovanje nje- jer su muzi~ar i njegov menadèr bili govog dolaska i{lo je vrlo te{ko prema ~itavom festivalu i mogu}nosti organizovanja bilo dosta skepti~ni Dragan GIMIZI] "ôvek je ono {to od sebe napravi." @an-Pol Sartr od nas ima sopstvenu ìvotnu pri~u. KadaSvako bi one bile napisane, pretpostavljam da bi se sva{ta moglo pro~itati. @ivot u ne~emu {to prostorima" najblaè re~eno na ex-Yu zove "tranziciona svakodnevica ne i za moè biti...hm, izuzetno zahvalan!? Za pisanje naravno, nikako EXIT je ìvotna pri~a zdravlje! Festival

34 002 /jul/2007./godine/ 30-45rez_IIbr.qxp 3.7.2007 21:08 Page 35 Slobodana Milo{evi}a. Pre svega trebalo je imati hrabrosti i nedvosmisleno osu- diti srebreni~ki masakr, ali i kon- diti srebreni~ki masakr, stantno i iskreno pozivati mlade iz Srbije, Hrvatske, Bosne i s Kosova na pomirenje zajedni~ku budu}nost. Njihov odgovor nije izostao i zajedni~ku ta ~injenica veoma ohrabruje! Da ne bude zabune, bilo bi pogre{no svrstati Bojana Bo{kovi}a me|u usaml- bilo bi pogre{no svrstati Bojana Bo{kovi}a - Apsolutno nijedan negativni aspekt ìvota u Srbiji nas jene jaha~e u borbi protiv sila zla. Postoji narodna izreka jene jaha~e u borbi protiv sila zla. Postoji nije mimoi{ao. Od mafija{a i industrijske {pijunaè, preko nije mimoi{ao. Od mafija{a i industrijske nelojalne konkurencije i nejasnih kupoprodajnih ponuda do i nejasnih kupoprodajnih nelojalne konkurencije privo|enja. Nai{ao sam negde na izjavu Bila Gejtsa koji tvrdi privo|enja. Nai{ao sam negde na izjavu Bila Gejtsa koji koja kaè da se "na ljutu ranu stavlja ljuti lek". Za osam godina koja njegovu du{u - dosta je. Da je isto toliko uradila ve}ina od nas, njegovu du{u - dosta je. Da je isto toliko ovo bi verovatno bila mnogo lep{a zemlja za ìvot. navedeno. Ali i da se samo mrvica do sada u~injenog stavi na Naravno da Bojan Bo{kovi} nije jedini i isklju~ivo zasluàn za sve Naravno da Bojan Bo{kovi} O trenutnoj poziciji EXIT festivala danas najbolje govori podatak da njegovog angaòvanja oko EXIT festivala Bo{kovi} je primio dosta EXIT festivala Bo{kovi} njegovog angaòvanja oko na~ajnija promotivna manifestacija doma}e kinematografije. da mu je kompanija uvek oko godinu dana udaljena od bankrota. uvek oko da mu je kompanija Ideja je da se u saradnji sa Filmskim centrom Srbije organizuje najz- Ideja je da se u saradnji sa Filmskim Filmskog festivala Srbije koji }e se odràti u Novom Sadu (03.-08.jul). festivala Srbije koji Filmskog udaraca, ali je znao i da vrati. Neki od tih udaraca svrstavaju se u kojima su svetske ku}e poput BBC i MTV. EXIT je koorganizator prvog EXIT je koorganizator poput BBC ku}e i MTV. su svetske kojima Akreditovalo se oko 1000 doma}ih i me|unarodnih novinara, me|u Akreditovalo se oko duboko li~ne odnose o kojima nije ukusno raspravljati javno. Ono {to je nije ukusno li~ne odnose o kojima duboko je samo u Velikoj Britaniji prodato oko 10 000 kompleta ulaznica. 10 000 kompleta Britaniji prodato oko je samo u Velikoj o~igledno jeste da su za obe strane bili izuzetno bolni. - Moj koncept je uvek bio da oko sebe izgradim jak tim ljudi u koje je uvek bio da oko - Moj koncept imam beskona~no poverenje. Okej, opekao sam se par puta - nije da poverenje. Okej, imam beskona~no svojih brojnih intervjua. nisam, ali sam siguran, da imao neki drugi pristup, ne bismo uspeli da do|emo u poziciju u kojoj smo danas - rekao je Bo{kovi} u jednom od smo danas - rekao je Bo{kovi} da do|emo u poziciju kojoj Udaljenost EXIT-a od bankrotsva nekada se meri nedeljama. Mi Udaljenost EXIT-a smo na ulici kao i ve}ina ljudi ovim prostorima! Kada kaèm na ulici, ne mislim bukvalno. Pre svega na ~injenicu da ovde se ja~eg i ako ne postoje trì{ni uslovi. Ovde dominira zakon tome ne suprotstavi{, nema te vi{e - izri~it je Bo{kovi}. jedan vid suprot- i EXIT-a U slu~aju Bojana Bo{kovi}a stavljanja op{tem stanju u dru{tvu jeste jasan Ovde se ne misli samo na dru{tveni stav. otvoreno suprotstavljanje reìmu Bo{kovi} naè, preko i nejasnih nelojalne konkurencije tome ne suprotstavi{, nema te vi{e - izri~it je Udaljenost EXIT-a od bankrotsva nekada se meri Udaljenost EXIT-a kupoprodajnih ponuda do privo|enja. Nai{ao sam kupoprodajnih trì{ni uslovi. Ovde dominira zakon ja~eg i ako se nas nije mimoi{ao. Od mafija{a i industrijske {piju- nas nije mimoi{ao. Od mafija{a i industrijske - Apsolutno nijedan negativni aspekt ìvota u Srbiji panija uvek oko godinu dana udaljena od bankrota. prostorima! Kada kaèm na ulici, ne mislim bukval- negde na izjavu Bila Gejtsa koji tvrdi da mu je kom- no. Pre svega mislim na ~injenicu da ovde ne postoje nedeljama. Mi smo na ulici kao i ve}ina ljudi na ovim dosta skepti~ni prema ~itavom festivalu i mogu}nosti organizovanja bilo dosta skepti~ni godine smo platili tri do ~etiri puta vi{u ~ega u zemlji kakva je Srbija. Te po~eo cenu od uobi~ajne za njegov nastup. Me|utim, kada je kona~no su bili pred njim, pone- i kada je video hiljade ljudi koji da pu{ta muziku do ranog jutra, ve} je sen energijom ne samo da je pu{tao muziku li~no u~estvovao u organizovanju dolaska drugih muzi~ara na EXIT slede}e godine! Vrlo brzo postalo je jasno da EXIT prevazi{ao ne samo okvire svog grada ve} i sopstvene dràve. Isklju~ivom angaòvano{}u grupe mladih ljudi EXIT je od lokalnog doga|aja (2000. godine) postao jedan od najboljih muzi~kih festivala u Evropi (ocena {tampe 2005. godine). EXIT festival britanske sada angaùje i do 2000 ljudi u mogu}nosti je jednog od najpopularnijih da organizuje koncert svetskih bendova (Red Hot Chili Peppers, In|ija 26. jun) i to na njihovoj VIP turneji, mnogo pre ve}ih i zna~ajnijih gradova Evrope. Jo{ jednom - energija, pa sve ostalo, stoji iza ovih rezulta- ta a prva do nje je hrabrost. Za{to? Kada okupi neko vi{e desetina hiljada mladih ljudi tokom jedne ve~eri i to ponavlja

/jul/2007./godine/ 002 35 30-45rez_IIbr.qxp 3.7.2007 21:10 Page 36

REZONANCA Aleksandar [OMO\I

DISCIPLIN A KITSCHME bubnjar Buca i Manja, prate}i vokal. Na novoj plo~i gostovali su i beogradski muzi~ari Banana (Elektri~ni Kada kaè{ muzika, na {ta orgazam) i Vlaca (Neo~ekivana sila..., Lira Vega) kao prate}i vokali i u tome je novina u sada{njem radu. ta~no misli{, reci mi? Vi{eglasno/horsko pevanje je novo Kojino oru`je koje (PGP RTS) u kombinaciji sa standardnim "prljavim" zvukom bas [esnaest godina nakon raspada SFRJ i isto toliko gitare i mo}nim bubnjem zvu~i sna`nije u odnosu na godina od poslednjeg albuma na maternjem jeziku "engleska" izdanja benda. Zvuk je duboko ukorenjen (Nova iznena|enja za nova pokolenja; PGP RTB), u hard roku Hendrixa, funk muzici 60-ih i 70-ih te DISCIPLIN A KITSCHME (DAK) se vratila s najboljim novotalasnom zvuku s po~etka karijere. Ta sme{a izdanjem posle spomenutog klasika nepostoje}e zvukova u kombinaciji sa minimalisti~kim tekstovima zemlje. U me|uvremenu, Koja je sa svojom london- i pokli~ima neumitno tera slu{aoca na pokret. Utisak skom reinkarnacijom DAK objavio tri solidna izdanja je da je prva polovina albuma mnogo zanimljivija jer na kojima je poluuspe{no reciklirao svoj katalog je ~ine novi hitovi: "Bunt", "Neko mora to da spre~i" i pre|a{njih hitova. Poku{aj da se muzika DAK pribliì "ôvek koji ne nosi sat". U drugoj polovini slu{alac zapadnom trì{tu se neslavno zavr{io i po~etkom polako ali sigurno gubi koncentraciju. Verujem da bi ovog veka Koja se vratio u Srbiju. Tre}a inkarnacija album bio jo{ efektniji da su neke numere bile kra}e. benda zapo~ela je singlom "Politi~ari + virusi" (Tom Uostalom, tu su uvek koncerti na kojima mogu da Tom Music 2005.) i DVD izdanjem "Uìvo sa EXIT-a!" traju i duè. (PGP RTS 2006.) na kome je zabeleèn trijumfalni Ocena: 8/10 nastup na glavnoj bini festivala u Novom Sadu dodatne informacije: 2005. pred 30.000 posetilaca. http://www.disciplinakitschme.com/ Bend danas funkcioni{e kao trio. Pored Koje tu su jo{ www.myspace.com/disciplinakitschme

GUL Y MARLONES DO BRANDO Pavlica (Haustor, Jinx, Rundek Cargo Orchestra), Nikola Santro (Haustor) i Jasna Bilu{i} (glumica i jazz Osvjeàvaju}i plod peva~ica). Gul se na debitantskom solo izdanju pred- (Rocco i partner) stavio kao autor, bubnjar i peva~ u svih 12 numera. Kada ve} spominjemo novo izdanje Disciplin A Produkciju je radio Davor Rocco, u ~ijem studiju je i Kitschme, nije na odmet da spomenemo i prvi solo snimljen materijal. Neoptere}eno i opu{teno muzici- album bubnjara Sr|ana Guli}a Gula, nekada{njeg ranje u karipsko-mediteransko-ska-reggae fazonu Kojinog saradnika iz poslednje/predratne faze benda proèto je montipajtonovskim humorom. Moè se (album "Nova iznena|enja za nova pokolenja"), uporediti s Rundekovim solo radom kao i muzikom tako|e ~lana grupe Haustor i saradnika zagreba~kog sastava Vje{tice, {to nimalo ne kvari kona~an utisak o Radija 101. Sr|an je pod imenom Marlones do njemu. "Osvjeàvaju}i plod" je lako, pitko i kako sam Brando okupio proverene muzi~are, veterane naslov kaè, osveàvaju}e izdanje dostojno veterana hrvatske klupske scene, me|u kojima su: @an hrvatske muzi~ke scene. Jakopa~ ([o Mazgoon!), Marino Pelaji} (Film, Le Ocena: 6/10 Cinema), Jurij Novoseli} (Film, Psihomodo Pop), Igor dodatne informacije: http://www.roccoipartner.hr

DRUM'N'ZEZ Muzika Drum'n'Zez je fuzija mnogih stilova od kojih su najprimetniji reggae, ska, dub i world Iz slane vode music. ^lanovi duhovito kaù za sebe da su osni- (SKC Novi Sad) va~i novog, agro-reggae pravca. Trinaest numera Sve agilniji, novosadski Studentski kulturni centar u ukupnom trajanju od 55 minuta predstavlja ide- nedavno je objavio drugi studijski album lokalnog alnu me{avinu opu{tenih lakih nota pro{aranih benda Drum'n'Zez. Ovaj deseto~lani sastav nastao bezbri`nim tekstovima i time ~ini neizbeàn je 1997. godine u tada potpuno druga~ijoj postavi soundtrack za predstoje}e leto. Ne propustite i s druga~ijim instrumentarijem (udaraljke, frule, bend uìvo jer }e ovog leta biti prisutan na pi{taljke, drombulje...) u odnosu na dana{nju mnogim festivalima u regionu. postavu. Njegov debi album iz tog perioda Ocena: 6/10 naàlost nikada nije zvani~no objavljen na nekoj dodatne informacije: http://www.drumnzez.com etiketi. www.myspace.com/drumnzez

36 002 /jul/2007./godine/ 30-45rez_IIbr.qxp 3.7.2007 21:11 Page 37

Pri~a meseca: Enes HALILOVI] Svrdlo velikog umetnika

Umetnik vrsni nema neke misli Krita. Minos posla glasnika vladaru A da u kamenu ona ve} ne spava. Kokalu. Poru~i Minos da umetnika Mikelan|elo nazad traì. Ne}e Sicilija da izru~i umetnika Dedala. Potom Minos Neki misle da je slava to {to se pri~alo o Dedalu. Klesao podiè vojsku i pravac na Siciliju, je danju i no}u. Pri~ali su Grci, na kopnu i na moru, spreman za pregovore i za rat. pri~ali su o kipovima njegovim. âk se pri~alo da nije Uze}e Dedala milom ili silom. majstorstvo u rukama njegovim, nego u znanju njego- I stiè Minos na Siciliju. Jutro be{e. vom. Odmah dogovor pade da tokom Prona|e Dedal kamen u kome je ve} isklesan kip, a on radne ve~ere dva kralja i savetnici samo odstrani ono {to su vekovi nagomilali, pri~alo se. pregovaraju gde }e ìveti Dedal. Znanje je njegovo u tome da zna {ta }e odstraniti, a Ugosti kralj Kokal kralja Minosa. ono {to je isklesano ostaje. On ga potom samo pokaè, i Ru~ak i sve ostalo. Potom odmor. to se pri~alo. Savetnici dva kralja spremi{e Sva{ta se pri~alo o Dedalu. Neki misle da je to slava. poslednje argumente za pregovore. Grci, za koje re~e Platon da ìve oko mora kao àbe oko Popodnevni odmor dva kralja sli~an bare, kreketali su danju i no}u o Dedalu koji kle{e danju be{e. Oba odo{e u kupatilo da se i no}u. Nije ni smrt sestri}a Dedalovog Tala promijenila vodom osveè, potom da prilegnu pri~u o Dedalu. Nije mu slavu pomutila. Tal koji be{e Bele{ka o autoru: Enes pred naporne pregovore. Ali k}eri u~enik Dedalov umro je. Ruka Dedalova, ruka majstors- kralja Kokala sasu{e na Minosa, dok Halilovi} (1977) je ka, gurnula ga je sa stene, kraj Akropolja. Veliki umetnik se tu{irao u gostinjskom kupatilu, Dedal dobro je znao {ta }e u kamenu na}i ruke Talove. pripoveda~, pesnik, drams- kotao vrele vode sa gornjeg sprata. Nije èleo Dedal da ga pamte Grci, i narodi mimo Grka, ki pisac i novinar. Prethodno su izvadile jedan kamen po tome da je u~itelj bio Talu. @eleo je da ga po klesa- Diplomirao je ekonomiju i iz poda i poparile golog kritskog nju upamte. Otkri Atina zlo~in Dedalov. prava. Ure|uje knjièvni kralja. Naravno, i ovaj izum pripisu- Osu|en bi Dedal na smrt, ali ute~e. Ode na Krit. Javi se list "Sent". Njegovi tek- jemo Dedalu. Pri~a se na Siciliji da umetnik kralju Minosu. Re~e on kralju da }e kipovima je kralj Minos, u zadnjim ~asima, stovi su zastupljeni u Krit ukrasiti. Pod skutom kralja kritskog imao je umetnik dok mu je telo prelazilo u ka{u tri obroka dnevno, sme{taj i ène u obilju. Zaduì ga nekoliko antologija i povikao: "[ta li im je Dedal ugra- kralj da sa~ini Lavirint. Traìla je vlast atinska Dedal da prevedeni na nekoliko dio?!" se isporu~i, al' se oglu{io Minos. Dedal, sit i raspevanih jezika. Do sada je objavio "Kurac! Kurac!" uzvikivale su odoz- ruku, izumeo je svrdlo i ostavi ga Grcima i negrcima na knjige: "Srednje slovo" go k}eri kralja Kokala. upotrebu. Po odajama kralja Minosa Dedal je ugradio (1995), "Bludni parip" Vojska sa Krita, poraèna bez borbe, fontane iz kojih te~e mleko. Kada zamoli Dedal Minosa ode natrag i ponese ka{u koja je (2000), "Potomci odbijenih da ga pusti, da zapolovi morima, vladar Krita mu ne sahranena kraj Lavirinta na Kritu. dade dozvolu. Prozreo je èlju umetnika da zauvek ode prosaca" (2004), "In vivo" Kri}ani su ostali da àle {to njihov sa Krita. Umetnik zarobljen, sa ostrva bez druma, najpre (2004) i "Kapilarne kralj nije imao ènske dece. Mo`da je pomislio da sa~ini ~amac, ali se upla{i da ga narod pojave" (2006). bi to zadràlo Dedala. Savetnici ne prokaè. âmac nije mogao graditi u ku}i. Re{i on @ivi u Novom Pazaru. poparenog kritskog kralja smislili su da krila sa~ini. Za sebe i sina Ikara. Da odleti. pri~u da Dedal i nije neki umetnik i Od perja i voska sagradi umetnik krila za sebe i sina. I pronalaza~, da je on samo izumeo re~e Ikaru da nisko ne leti - slana da mu voda krila ne toplu vodu. Ali istoriju pi{u pobed- pokvasi, i re~e mu visoko da ne leti - sun~evi zraci da nici. mu vosak ne istope. I digo{e se sa Krita. Odlete{e. Al' se I danas na Dedala mnogi umetnici zanese Ikar, u visine ode. Sunce mu istopi vosak na kril- li~e. Vole da su uz kraljevske skute, ima i on skon~a u moru. Nije se Dedal setio sestri}a ho}e tri obroka dnevno i ho}e sex. svoga Tala kada je ugledao krila Ikarova u talasima. Ho}e i mla|eg a ve}eg, ba{ kao Odlete Dedal na Siciliju. Pod skutom kralja Kokala imao Dedal Tala, da bace sa zidina u je tri obroka dnevno, sme{taj i ène u obilju. smrt. Ho}e, ponekad, da smisle i Opet su svi Grci pri~ali o kipovima Dedalovim. Pro~u se toplu vodu, ali ne treba ih psovati da i na Siciliji u kamenu likove nalazi. Stiè ova vest do zbog toga. I ona ne~emu sluì.

/jul/2007./godine/ 002 37 30-45rez_IIbr.qxp 3.7.2007 21:14 Page 38

KNJIGE

Pi{e: Vladimir Arseni} Pi{e: Muharem Bazdulj Pi{e: Tatjana Groma~a Revolucija kao Karmi~ka i O ulozi pisca u opomena komatozna 2006. postratnom vremenu (Ivan Ivanji: Ma|arska revolucija 1956, (Teofil Pan~i}: Karma koma, Biblioteka XX (Sándor Márai: Zemlja, zemlja!, s ma|arskoga Samizdat B92, 2007) vek, Beograd, 2007.) prevela Xenia Detoni, Mirakul, Zagreb 2007.)

Ivan Ivanji pi{e Ma|arsku revoluciju 1956. povodom Borges ima sjajnu opasku o tome kako se klasici Prvi dio memoara Sándora Máraia nosi naslov pedesetogodi{njice ovog doga|aja u nadi da }e nikad ne ~itaju prvi put. Smisao opaske je nar- "Ispovijesti jednog gra|anina" a nastao je tridese- uspeti da relativizuje nekoliko uvreènih stavova o avno u tome da svako ve} prije ~itanja ima neko tak godina prije knjige memoarske proze "Zemlja, zbivanjima te krvave jeseni. Pre svega, to se odnosi predznanje o knjizi. Svaki ~itatelj i prije nego zemlja!", koju odnedavno imamo prilike ~itati u na ulogu koju je odigrala jugoslovenska diplomatija otvori Zlo~in i kaznu zna da }e Raskoljnikov ubiti ovom izdanju, a koja je u originalu objavljena davanjem azila tada{njem ma|arskom premijeru babu, svaki tako|er zna da su Jekyll i Hyde 1972. godine. Krajem {ezdesetih godina dakle, ve} Imreu Na|u. Drugo {to, ~ini se, Ivanji usprkos naslovu ista osoba. Sli~an problem postoji kao dugogodi{nji emigrant koji se "udomio" u ima na umu jeste slika ~istote i kod uknjiàvanja kolumni (ovdje }emo zanemar- Americi, (Márai je zbog komunisti~kih progona i spontanosti revolucije. iti ~injenicu da ve}ina knjiga u kojima se napustio Ma|arsku jo{ 1948. godine), ovaj Naravno, poput ostalih revolu- ukori~avaju novinski tekstovi uop}e nije zasluìla knjièvnik zapisuje svoja sje}anja iz vremena cija koje su joj prethodile, kao i milost uobli~enja). Naime, zainteresiran ~itatelj je neposrednog svr{etka rata u Ma|arskoj. Prvi dio onih koje su usledile nakon nje, po svoj prilici sve tekstove iz knjige ranije ve} knjige donosi interesantnu analizu pripadnika i ova je odnela svoje `rtve. pro~itao u novinama. Uìvao sam, naravno, u ruske Crvene armije, opis kaoti~nog vremena u Naposletku, Ivanji }e u svojoj ranijim Pan~i}evim knjigama iz znamenite netom "oslobo|enoj" Budimpe{ti. U drugom dijelu knjizi poku{ati da prikaè ôlovi}eve edicije (Urbani Márai se jednako trezveno i misaono sre}e s vode}e ma|arske politi~are kao bu{mani i ûvari ben- po~ecima komunizma u Ma|arskoj, a sa refleksija ljude od krvi i mesa koji nisu ba{ galske vatre), no tekstovi o ideologiji prelazi na razmi{ljanja o ulozi pisca, uvek bili svesni situacije u kojoj iz ovih knjiga su mi, kao knjièvnosti i knjièvnog ìvota u postratnom vre- su se na{li i pred koju su doveli zemlju. To se redovnom ~itatelju menu. U tre}em dijelu autor opisuje svoj odlazak najbolje vidi u portretisanju Imrea Na|a. On je Vremena, uglavnom bili iz domovine u Zapadnu Evropu, najprije u [vic- zbog svoje kolebljivosti pri dono{enju odluka, ali i poznati. S Karma arsku a potom u Italiju, pa u Pariz, pi{e o odlu~nosti u odbijanju da podnese ostavku, pravi komom, me|utim, ponovnom povratku u Ma|arsku i kona~nom tragi~ni heroj revolucije. Ivanji, po sopstvenom priz- situacija je ve} druk~ija. odlasku iz nje. Ovi zapisi traè odre|enu strpljivost nanju, nije istori~ar. Me|utim, upravo ta ~injenica Najprije, te kolumne od ~itaoca, ali ga zauzvrat nagra|uju prekrasnim daje knjizi posebnu dra`. Ne vode}i posebno koje je Pan~i} ispisivao za pasusima bogatim sjajnim dubinskim analizama ra~una o tome da pripoveda hronolo{ki, ubacuju}i novosadski Dnevnik meni ranije nisu bile dostup- ljudskih psiha, sloènom slikom puno biografskog i memoarskog materijala, autor ne (a vjerujem da tu nisam jedinstven slu~aj). tada{njeg povijesnog trenutka u pi{e zanimljivu istoriografsku prozu koja se obra}a Zatim, ovdje se radi o - kako sam Pan~i} kaè - Evropi i Ma|arskoj. Márai ne pi{e naj{iroj mogu}oj publici. Dominantan ose}aj koji "kra}oj i zgusnutijoj formi". I na kraju, ali ne i naj- samo zato da bi fascinirao ~itaoca izbija iz Ivanjijeve knjige jeste àl za pro{lo{}u, ne manje va`no, ova je knjiga i svojevrsna case study svojim neospornim umije}em i toliko li~nom, koliko onom u kojoj su "istorijski zan- jedne konkretne godine tj. upokojene 2006. U njoj znanjem, ve} i da bi vlastita imljiva vremena" bila s one strane dràvne granice. je 51 "sedmi~ni izve{taj": od po~etka januara do razmi{ljanja i postupke stavio pod Me|utim, kako pisac kaè, istorija ne stoji i ne kraja decembra. Ovo je neka vrsta javnog dnevni- kriti~ki okular, {to rezultira bes- ~eka. U Ma|arskoj je revolucija mo`da ugu{ena u ka iliti ljetopisa o Srbiji godine gospodnje dvije pogovornim ~itao~evim povjere- krvi, ali je evolucija 'uvela' na{eg severnog suseda hiljade i {este. Svaki od ovih pedesetak tekstova njem koje tim postupkom u Evropsku uniju. Kod nas je revolucija uspe{no je kolumnisti~ki biser, no ja na kraju ipak èlim po{tenja uspijeva pridobiti. Povremena stilska i izvedena tokom Drugog svetskog rata, a nisu nam istaknuti svog privatnog favorita. Tekst Orgija brb- jezi~na zaigranost njegova pisanja, akrobatiranje bili potrebni Rusi da bismo je nakon ~etrdeset i ljanja po mom je mi{ljenju dosad najbolja analiza na rubu ironije i erudicija pokazuju tkivo na kojem kusur godina sami u krvi ugu{ili. [ta bi s evoluci- fenomena internetskih foruma (i blogova) u su kasnije radili dana{nji veliki Máraieovi literarni jom? O tome tek treba da u~imo od Ma|ara. ju`nih Slavena, a i {ire. sunarodnjaci i majstori, Kertés i Esterházy.

38 002 /jul/2007./godine/ 30-45rez_IIbr.qxp 3.7.2007 21:16 Page 39

LIBARSKA Viza za protad`binu MAGISTRALA Nenad VELI^KOVI] PREPOZNAJ PISCE PO NAJBITNIJIM BIOGRAFSKIM PODACIMA

Pesnik i putopisac, ro|en u Brankovini. Otac mu je znameniti prota, a deda mu je stradao u se~i knezova 1804. godine. Pisac je: ______

[ta su, dakle, najbitniji biografski podaci Ljubomira Nenadovi}a? Tata i deda. Ko ima takvu ostarinu, 5. Junak Lazarevi}eve pripovijetke Sve }e to narod ne treba da brine da svoju budu}nost. Zato je piscu uvijek bolje imati tatu i dedu nego mamu i pozlatiti NIJE ostao bez babu. [ta je znamenito radila Nenadovi}eva majka? Prala proti ga}e. Gdje mu je stradala baka? U a) lijeve ruke i desne noge se~i kupusa za zimnicu. b) desne ruke i lijeve noge Ko ima takvog tatu i dedu, moè biti i osrednji pisac, nikad ne}e ispasti iz {kolskih programa i testo- c) otad`bine va za prijemne ispite. Evo: Pesnikinja, ro|ena u Brankovini, odakle je i pesnik i putopisac ~iji je otac bio znameniti prota, a 6. Dobrica ]osi} napisao je deda mu je stradao u se~i knezova 1804. godine? a) Vreme smrti i razonode Reformator, pisao recenziju o romanu Milovana Vidakovi}a, ~iji se junak zove isto kao pesnik i b) Tamo daleko je sunce putopisac kojem je otac bio znameniti prota, a deda mu je stradao u se~i knezova 1804. godine. c) Deobe i druga knjiga deoba Pisac i satiri~ar, unuk daltoniste, ime dobio po rodnom mjestu pesnika i putopisca ~iji je otac bio znameniti prota, a deda mu je stradao u se~i knezova 1804. godine. 7. Poznati srpski pisac iz Dubrovnika je Knjièvnica i profesorica, pisala knjigu duboke odanosti Njego{u, koga je u Italiji sreo pesnik i a) \ivo ]ipiko putopisac ~iji je otac bio znameniti prota, a deda mu je stradao u se~i knezova 1804. godine... b) Ivo Pipiko Ima li biografiju pisac ~iji je deda poginuo prirodnom smr}u? c) Ivo Hipiko Kako se, na osnovu kojih kriterija i razloga, neki autor ili neko djelo izaberu u test kojim se provjera- va sposobnost petnaestogodi{njaka za nastavak {kolovanja? Postoji li neki tajni dokument u kojem 8. Knjiga pjesnika Jovana Du~i}a zove se jasno pi{e da Raki} ni{ta bolje ni va`nije u knjièvnosti nije dao od pjesme "Na Gazimestanu", da su a) Blago cara Radovana Zogovi}a najbolji Davi~ovi stihovi "Oj, Srbijo me|u bunama, me|u {ljivama", da \ura Jak{i} ni{ta zna~ajnije b) Blago cara Radovana Karadì}a nije napisao od "Otad`bine", da nema ljep{e narodne pjesme od "Srpske devojke" (U Milice duge c) Blago la`nog cara [}epana Malog trepavice), da poema "Jama" nema nikakve veze s partizanima, nego jedino s usta{ama, da "Pisma iz Italije" ne vrijede bez epizode "Crnogorci ne ljube lance" i Njego{eve "poruke" Jevropi, da su od 9. Seleni}ev je roman svih memoara u srpskoj knjièvnosti najbolji Protini, a od svih Matavuljevih djela "Pilipenda"? a) Prijatelji sa Petrijinog venca Ima li u pitanjima za prijemni ispit iz knjièvnosti mjesta za nobelovca Ivu Andri}a, kopile i repu bez b) Prijatelji sa sonetnog venca korijena, ~ija je biografija potpuno obezde|ena? Ima, ako mu se pristupi s prave strane: c) Prijatelji sa Gorskog vijenca

1. Ivo Andri} dobio je Nobelovu nagradu za roman: 10. Pored naslova djela dopi{i ime autora: a) Kolac djelo krasi a) Balkanski {pijun koji me voleo b) Na kolac nabijanje b) Krvava bajka o ribaru i ribici c) Kolac i Prela c) Od zlata jabuka i devet paunica d) Kako se kalio Ba{ êlik 2. Poema Ivana Gorana Kova~i}a zove se e) Pauci sa Zmijanja a) Jama f) Kad su cvetale pokondirene tikve b) Tama g) Sve }e to narod, ruzmarin i {a{ c) Kama Itd. d) Kama sutra Imaju li pitanja veze s knjièvno{}u? Imaju. Imaju li veze s pame}u? Nemaju. Mogu li se kao takva 3. Junak navedene poeme zove se na}i u prijemnim ispitima? Mogu. Mogu li se kao a) Simonida Raki} takva izbaciti iz prijemnih ispita? Ne mogu. b) Goran Vi{nji} Za{to? Zato {to se u tim ispitima ne traì znanje c) Slijepa @iv~ana nego odanost. Ocjeni prethodi ucjena: knjiga pod ~elo - ìg na ~elo. 4. Pri~a Ive Andri}a zove se: a) Aska i Vuk Mandu{i} PS: Odgovornima skre}em pa`nju na moje ime, b) Lisica i Vuk Dra{kovi} izvedeno iz prezimena pesnika i putopisca, c) Za i protiv Vuka Brankovi}a ro|enog u Brankovini, od oca znamenitog prote, i dede stradalog u se~i knezova 1804. godine.

/jul/2007./godine/ 002 39 30-45rez_IIbr.qxp 3.7.2007 19:53 Page 40

INTERVJU: SLAVENKA DRAKULI], KNJI@EVNICA Bol pretvara tijelo u zatvor

Mi}a VUJIÎ] poku{avate da opi{ete ~itateljicama biti zanimljiva. Mislim da neopisivo? }e posve lako razlu~iti biografske ele- Kako opisati bol? Bol koja je neopisiva. Upravo u tih - Poku{ati opisati bol zna~i mente od fikcionalnih, ako to uop}e nekoliko re~i mogla bi stati tema najnovije knjige opisati neopisivo. Bolest i èle. Meni je najva`nije da roman Slavenke Drakuli} "Frida ili o boli" koju je objavio bol pretvara tijelo u zatvor. djeluje uvjerljivo. zagreba~ki "Profil". Slavenka Drakuli} je jedna od Svi smo iskusili takve najpoznatijih evropskih spisateljica, njenu poetiku situacije u ìvotu, kad je Koliko je autobiografskog u "Fridi ili krase blistav stil, me{anje fikcije i realnog, a pre jedino {to preostaje krik, o bolu"? svega o{troumna analiti~nost koja op{tem problemu urlik. Nema vi{e rije~i, one -To je te{ko odrediti. Naime, ja sam i uvek prilazi iz jednog li~nog ugla i rasvetljava ga sa kao da su presu{ile, jer u sama imala dosta zdravstvenih prob- svih mogu}ih strana. dramati~nim situacijama lema pa mi se ~ini da sam mo`da jezik kao da presu{i. imala "prednost" jer sam mogla Mi}a Vuji~i} (Rez): Gospo|o Drakuli}, da li biste Neizrecivo je ona rije~ koju uvjerljivije opisati neke osje}aje... ~itaocima "Reza" otkrili ko je Frida iz naslova? upotrebljavamo kad ne{to ne moèmo Me|utim, ni to nije sasvim to~no, jer iskustvo nije izre}i, jedna dosta precizna rije~... Moj ne{to presudno za literarno stvarala{tvo. Ina~e bi svi Slavenka Drakuli}: - Rije~ je o novom romanu koji izazov kao spisateljice je upravo to - gov- koji su iskusili ne{to dramati~no postali - pisci! objavljujem nakon sedam godina. U me|uvremenu oriti o stvarima o kojima je gotovo Sigurno je da sam se djelomi~no identificirala s sam, dodu{e, objavila dvije knjige eseja, tako da nemogu}e govoriti. Kao Frida, Frida je Fridom, jer kako bih ina~e u{la u njenu psihu i njene nisam sjedila skr{tenih ruku. Glavna junakinja je his- tako|er ~inila upravo to i mene je zaintri- osje}aje?! Ali to je sa mnom uvijek slu~aj, po tome torijska li~nost, meksi~ka slikarica koja je umrla 1954. girao problem jezika, tog neizrecivog u ovaj roman nije izuzetak. sa 47 godina ìvota, ostavila iza sebe neveliki, no govoru, za razliku od slikarstva. ipak snaàn opus, ali i veliki mit . U me|uvremenu je Sude}i po odgovorima koje ste dali Igoru Lasi}u u postala jedna od umjetni~kih ikona 20. stolje}a. Bilo je dosta i literarnih i filmskih opisi- intervjuu Feralu, problem saàljenja }e se namet- Imala je izuzetno teàk i zanimljiv ìvot pa, iako je o vanja Fridinog ìvota. Da li Vi u knjizi opi- nuti kao jedan od glavnih nakon ~itanja Va{e nove njoj napisano mno{tvo knjiga, preko stotinu - to su sujete njen ìvot ili vam ona sluì tek kao knjige. mahom biografije ili knjige o njenom slikarstvu. po~etna stanica na putu do nekih li~nijih, Roman je ne{to drugo, Frida iz romana je stvarna i sasvim svojih, pri~a glavnih junaka? - Pa ne slaèm se ba{ s tim, nisam sigurna da }e fikcionalna Frida; slijedim njenu biografiju u osnovn- ~itanje ovog romana izazvati prvenstveno saàljenje im crtama. Kao i u mojim ranijim romanima, osnovna - Naravno, ima dosta knjiga, ~ak i nekoliko nad Fridinom te{kom sudbinom. Istina, imala je tema je tijelo, bol, nemogu}nost komunikacije. Frida romana - i u tom smislu odabrati Fridu Kahlo ogromne pote{ko}e u ìvotu, dobar dio ìvota provela Kahlo ~inila mi se kao idealni medij za takvu vrstu kao temu ~ini se dosta riskantnim potezom. je u krevetu - tako je i slikala (i zato je ve}ina njenih proze. Ali kako je moj ugao gledanja posve specifi- slika malog formata). Ali ona je i osoba kojoj se ~an, ja se nisam previ{e osvrtala ni na knjige morate diviti. Frida Kahlo bila je borbena, odlu~na, îni se, bar po naslovu, da je Frida metafora boli. ni na film. Uvjerena sam da je moja perspek- sna`na li~nost koja nije dopustila da joj bolest do U jednom intervjuu kaète da pi{ete o Fridi jer tiva druga~ija, da je moja Frida nova i da }e kraja odredi ìvot. Svojim slikarstvom teìla je komu- nikaciji i razumijevanju. U vezi s njom prvo mi pada BIOGRAFIJA na pamet divljenje, a ne saàljenje.

Slavenka Drakuli} je ro|ena u Rijeci 1949. godine. Zavr{ila je studije komparativne lit- Kako se Va{a nova knjiga nastavlja na prethodne? erature i sociologije u Zagrebu. Objavila je romane: "Hologrami straha", "Mramorna I knjiga "Oni ne bi ni mrava zgazili" puna je boli. koà", "Boànska glad", "Kao da me nema", kao i pet nonfikcionalnih knjiga: "Smrtni Da li je na neki na~in ona vrsta uvoda u pri~u o grijesi feminizma", "Kako smo preìvjeli komunizam i ~ak se smijali", "Balkan ekspres", Fridi? Ili je bol stalna tema? "Kafe Europa" i "Oni ne bi ni mrava zgazili". "Knjige u kojima amalgamira sociolo{ke metode istraìvanja i beletrizirane primere li~nog iskustva doìvele su velik interna- - "Oni ne bi ni mrava zgazili" je, nadam se, moja cionalni uspeh i dospele na liste bestselera u svetu", zabeleèno je u zagreba~kom posljednja knjiga u trilogiji o ratu - prve dvije su "Profilu" koji objavljuje sabrana dela ove spisateljice. "U knjigama koje je objavila "Balkan Expres" i "Kao da me nema". U tom smislu, devedesetih i u ovoj deceniji dominira tematika vezana za raspad Jugoslavije, problema- Frida se prije nastavlja na romane nego na knjige tizovanje ratne krivice, te analiza dru{tvenih i politi~kih prilika u novonastalim zemlja- eseja. Rat, ratni uàsi i ratni zlo~ini su posebna ma. Nonfikcionalne knjige Slavenke Drakuli} izvanredan su primer politolo{ke i socio- tema, tako|er o boli, ali prije svega o zlu. Sve tri lo{ke analiti~nosti, feministi~kog anga`mana, savremenog promi{ljanja dru{tvenih knjige, iako ànrovski razli~ite, postavljaju pitanje: problema, ali i vrsnog knjièvnog stila." kako je mogu}e da ljudi ~ine toliko zla jedni drugi-

40 002 /jul/2007./godine/ 30-45rez_IIbr.qxp 3.7.2007 19:54 Page 41

Svi smo iskusili takve situacije u `ivotu, kad je jedino {to preostaje krik, urlik. Nema vi{e rije~i, one kao da su presu{ile, jer u dramati~nim situacijama jezik kao da presu{i. Neizrecivo je ona rije~ koju upotrebljavamo kad ne{to ne mo`emo izre}i, jedna dosta precizna rije~... Moj izazov kao spisateljice je upravo to - govoriti o stvarima o kojima je gotovo nemogu}e govoriti.

ma? Odakle dolazi zlo, jesu li ti ratni zlo~inci neki monstrumi ili obi~ni ljudi?

Ako dozvolite, primetio bih da su Va{e knjige ànrovski vrlo {arolike, ali i nekako ànrovski neodredive. Dok sam ~itao knjigu "Oni ne bi ni mrava zgazili" - ~itao sam je kao zbirku pripovedaka, iako po nekim strogim pravilima ona to nije. Da li uop{te razmi{ljate o ànru dok pi{ete ili je to manje bitna stvar? Kakav stav imate prema ànru "dokumentarna proza"? Kom ànru pripada "Frida ili o boli"?

- Za mene je "Frida" roman i tako ga treba ~itati. "Kao da me

nema", na primjer, dokumantarni je roman, temelji se na ÛVELJAK TOMISLAV opse`nom istraìvanju dokumenata o silovanjima, na intervjuima sa silovanim ènama - ali pri~a kao i glavni lik su izmi{ljeni utoliko {to se opisani doga|aji nisu dogodili samo jednoj èni, nego mnogima od njih. Eseji su ne{to tre}e, oni su posve dokumentarni. @anr je bitna stvar utoliko {to su eseji angaìrano novinarstvo, dok u romanima propitujem neke stvari koje u esejima ne mogu...

Da li biste ~itaocima Reza otkrili {ta je ono na ~emu trenutno radite?

- Trenuta~no ne radim ozbiljno na nekom ve}em tekstu. Roman sam zavr{ila prije svega nekoliko mjeseci, pa sada razmi{ljam o novoj knjizi eseja.

41 30-45rez_IIbr.qxp 3.7.2007 20:01 Page 42

FORUM TOMIZZA 2007. O~ekuju}i barbare u Trstu, OVOGODI[NJI, OSMI KNJI@EVNO-ZNANSTVENI SKUP FORUM TOMIZZA ODR@AN JE OD 21. DO 2 LEONES! ILI O^EKUJU]I BARBARE. U UMAGU SU SE OVI POGRANI^NI SUSRETI ODVIJALI, KAKO J

Neven U[UMOVI] Zavr{na re~: Glazbenici: Od 2008. godine schengenska granica pomaknut Teofil Pan~i} Dario Maru{i} i }e se na istok, u Istru, na Dragonju. Isto~no od nje, dakle, ostaju "leones" iliti barbari. Zato je Tamara Obrovac simpozijski dio Foruma Tomizza bio posve}en toj veoma va`noj temi. Sudionici Foruma Tomizza, uvaèni knjièvnici i novinari iz regije, suo~ili su se u svojim raspravama s nizom strahova i nedoumica koje prate ove europske "tektonske" poreme}aje, traè}i put k opu{tenijem razumijevanju razli~itosti i drugosti. Dan prije, u Kopru, na upe~atljivi na~in simpozijski dio zatvorio je Teofil Pan~i}, jedan od naju- glednijih srpskih publicista (beogradsko Vreme) kojemu je, ina~e, upravo iza{la knjiga i u Hrvatskoj. U Umagu je, pak, simboli~ki otvorio "radni dio" simpozija i s nekoliko anegdota ilustri- rao svoje osobno iskustvo tvrdo}e i nepropusnosti novih granica. Nakon njega svojim studioznim izlaganjem pozornost je privukla slovenska povjesni~arka Marta Verginella koja je opisala mod- ORGANIZATORI SUSRETA Centralno mjesto Susreta je grad Umag, koji je od po~etka nositelj i utemeljitelj manifestacije (organizacija: Gradska knji`nica Umag), a jednakim zalaganjem uklju~uje se i Kopar (^ZD Primorske novice, glavna organi- zatorica: Irena Urbi~); Trst iz godine u godinu ima sve bogatiji program, zahvaljuju}i anga- `manu Patrizie Vascotto i Skupini 85. Um- jetni~ki voditelj cjelokupnog programa je istaknuti novinar Novog lista iz Rijeke, postavio je ljenog pojmovlja prema operativnijoj terminologi- knjièvnik Milan Rakovac. orijentire za razumijevanje retorike nove pop- ji. Knjièvnica Da{a Drndi} ustvrdila je da treba ulisti~ke desnice, koja je revitalizirala i pojam bar- govoriti o poluseljacima, ili o "gradskim seljaci- ele nacionalisti~kog talijanskog pisanja povijesti i barizma. Silvio Forza, istaknuti predstavnik tali- ma"; sama povjesni~arka Verginella je uvela pak uvela u raspravu relaciju selo-grad. Upravo }e janske manjine u Hrvatskoj, urednik nakladni~ke pojam kontaminacije, nerazlu~ivog mije{anja ovaj motiv potaknuti raspravu na kraju simpozija. ku}e EDIT, vratio je temu u uè okru`je, ukazav{i ruralnih i urbanih elemenata u razli~itim politi- Ervin Hladnik Milhar~i~, veliki slovenski novinar na ~injenicu da upravo Istra moè postati prim- ~kim subjektima. U raspravi su sudjelovali i Forza (sada u ljubljanskom Dnevniku), nasmijao je skup jerom pobjede nad barbarom u nama; manjinski i Aljo{a Puàr, a zavr{nu rije~ simpoziju dali su svojim duhovitim elaboratom o novijoj povijesti ~ovjek u Istri se vi{e ne tretira kao barbar. koparski intelektualci Stefano Lusa i Barbara Gorizie/Nove Gorice, o granici koja je doìvljavala Nenad Popovi}, urednik nakladni~ke ku}e Durieux Costamagna. Lusa je istaknuo da na{u pozornost "napade" erotizacije i koja je predstavljala (koja ima upravo europski ugled), nadovezao se trebamo usmjeriti upravo prema tim hibridnim, ulaz/izlaz u kapitalizam i socijalisti~ku varijantu na profesoricu Verginellu i zao{trio temu selo- apori~nim kulturnim identitetima kao na{oj real- industrije zabave. grad. Kroz niz ironi~nih obrata i primjera, poku{ao nosti, a Costamagna je izvela pravnu implikaciju Nakon kratke stanke, simpozij je nastavio u je ocrtati profil specifi~nog slavenskog fa{izma takvog obrata: europskim dràvama potreban je sasvim druga~ijem duhu - Darija @ili} sa zagre- koji je ukorijenjen u seoskom mentalitetu, a svoj mehanizam neposredne pravne za{tite osoba "bez ba~kih @enskih studija izvanredno odmjerenim vrhunac dostigao je u doba jugoslavenskog soci- identiteta" - kako imigranata, tako i osoba neo- izlaganjem o traffickingu èna otvorila je bolnu i jalizma. Ova intelektualna provokacija izazvala je predijeljenog ili izrazito manjinskog identiteta. vrlo aktualnu europsku temu, sa svim eti~ko-poli- vrlo sadràjnu raspravu koja je i{la u smjeru mod- Ve~ernji, glazbeno-pjesni~ki dio programa Artistra ti~kim implikacijama koje izaziva. Neven [anti}, ificiranja Popovi}evog (namjerno) pojednostav- ove godine odràn je na otvorenom, na ulazu

42 002 /jul/2007./godine/ 30-45rez_IIbr.qxp 3.7.2007 20:02 Page 43

Kopru i Umagu O 26. SVIBNJA 2007. U TRSTU, KOPRU I UMAGU POD PAROLOM HIC SUNT O JE VE] UOBI^AJENO, U DVA GLAVNA PROGRAMA I NEKOLIKO PROPRATNIH

TOMIZZA: ZAGOVARANJE SU@IVOTA I SNO[LJIVOSTI Fulvio Tomizza (Juricani, 26. sije~nja 1935 - Trst, 21. svibnja 1999), talijanski knji- èvnik, ro|en je u Hrvatskoj. Uvijek je isti- cao svoje istarsko podrijetlo. Sahranjen je u rodnoj Materadi. Opisuju}i rodnu Istru u svojim djelima Tomizza je uvijek zagovarao potrebu suìvota i sno{ljivosti jed- nih prema drugima. Mirio je razne etni~ke i lju- dske razli~itosti. Materada (1960) je Tomizzin knji- èvni prvijenac. Slijedi Djevojka iz Petrovije (1963) koja je drugi dio iste pustolovine, kasnije cjeline Istarska trilogija (1967). Bagremova {uma (1966) zavr{ni je roman Istarske trilogije. Slijedi autobiografska trilogija: Peto godi{nje doba (1965), Stablo snova (1969) i Mirjamin grad (1971). Romanom Bolji ìvot (1977) predstavio se kao povjesni~ar svog kraja. Mnogi ovo djelo smatraju njegovim najboljim uratkom. (Izvor: hr.wikipedia.org) 30-45rez_IIbr.qxp 3.7.2007 20:05 Page 44

FILM

u Pu~ko otvoreno u~ili{te "Ante Babi}". Program knjige Fulvio Tomizza e frontiera dell'anima je zapo~eo sve~anom dodjelom nagrade LAPIS (Fulvio Tomizza i granica du{e), ~iji je hrvatski HISTRIAE 2007, a nakon sve~anog po~etka, kren- prijevod objavila pro{le godine Gradska Mitovi o srps k uo je vi{ejezi~ni "maraton" s nizom knjièvnika: knji`nica Umag. U Galeriji Marin otvorena je Boris Domagoj Bileti}, Taja Kramberger, izlo`ba mladih istarskih fotografa Dejana O FILMOVIMA "BRAT DOKTORA HOMERA" @IKE M Christian Sinicco, Da{a Drndi}, Ga{per Malej, [tifani}a, Matije Debeljuha i Samira Ceri}a Roberta Razzi, Marko Kravos, Damir Uzunovi}, Kova~evi}a i promoviran istarski broj Nela Bebler, Ines Cergol, Igor Grbi}; i glazbeni- zagreba~kog knjièvnog ~asopisa Fantom slo- Ivan VELISAVLJEVI] ka: Drago Mislej Mef, Daniele i Stefano bode, koji su uredili Nenad Popovi} i djelatnici Mastronuzzi, Tamara Obrovac, Dario Maru{i}, Gradske knji`nice Umag: Nives Frani} i potpis- Ako ste, kao i ja, pripadnik generacije koja je Mauro Giorgio i Livio Morosin. Publika je vjerno nik ovih redova. doma}e filmove gledala na rashodova- i zainteresirano pratila program do njegovog Skup je tradicionalno zavr{en komemoracijom, nim/piratskim video-kasetama i sporadi~nim TV pono}nog kraja koji je zavr{io s ovacijama dan nakon svih doga|aja, 26. lipnja. Uma{ki projekcijama, sa tek mestimi~nim, kvalitetnim Morosinu, dakle, u najboljem raspoloènju! zbor Vox Siparis, svojim nastupom u Atriju naslovima i zaista retkim ozbiljno pravljenim cik- Propratni program nije, me|utim, bio ni{ta U~ili{ta i pred grobljem u Materadi, gdje je grob lusima i emisijama, mogli ste, posle odre|enog manje zanimljiv. U Zajednici Talijana, o Fulvia Tomizze, u~inio je komemoraciju dosto- vremena, uvideti da se ve}ina stvari koje znate o knjièvnom opusu Fulvija Tomizze predavao je jnom sve~ano{}u. Pred samim grobom emotivno jugoslovenskoj i srpskoj kinematografiji zasniva na sicilijanski profesor Carmelo Aliberti, autor i upe~atljivo govorio je Carmelo Aliberti. mitovima i legendama. Doma}i film, u mojoj, kao i u svesti mnogih {kolovanih filmadìja u Srbiji, NAGRA\ENE PRIÊ SNJE@ANE PEJOVI] I predstavlja zbir prepri~anih anegdota i nedostup- BOGISLAVA MARKOVI]A nih filmova o kojima smo ne{to na~uli, ili ih videli nekada davno na televiziji, ali nismo ba{ sigurni ko ih je reìrao i da li je to bio ba{ taj film... (Mada, ima ona jedna scena u kojoj...) Usmeno predanje jo{ uvek je kamen temeljac mnogih stvari u srpskoj kulturi. Rade}i u Holivudu, zatrpan gomilom svakojakog filmskog dànka, a usred skupine brzih produ- centskih dànkija, razmi{ljao sam {ta se to odavde moè ponuditi najmo}nijoj, velociferi~ki zahuktaloj i {izofrenoj filmskoj fabrici? [ta moè tvoja pri~a da uradi na polici izme|u 57 otku- pljenih filter-scenarija, pro~i{}enih i upeglanih, ~ija se radnja odvija u miljeu i na lokacijama koje svi ti scenaristi poznaju bolje od tebe, koji su napisani na besprekornom engleskom koji nikad

@iri Me|unarodnog knjièvnog natje~aja Fulvio Tomizza: LAPIS HISTRIAE 2007. radio je u sastavu: dr Aljo{a Puàr (Odsjek za kulturalne studije Filozofskog fakulteta u Rijeci), Ga{per Malej (slovenski knjièvnik, prevoditelj s talijanskog jezika) i Silvio Forza (ravnatelj nakladni~ke ku}e EDIT). Tema natje~aja bila je simpozijska: Hic sunt leones! Od 46 pristiglih radova u uì izbor u{li su sljede}i autori: Snjeàna Pejovi}-Petra~ek (Buje), Bogislav Markovi} (Beograd), Nela Bebler (Ankaran), Tangra Grozdanovi} (Pula), Maja Grìna-Cergolj (Kopar) i Andrej Rijavec (Postojna). Nagradu, koja iznosi 500 eura, odlukom ìrija, podijelili su Snjeàna Pejovi} i Bogislav Markovi}, a ostala ~etiri autora dobila su posebno priznanje. Nagradu je oblikovao kipar Ljubo de Karina. Prebjezi su junaci pri~e Na granici Snjeàne Pejovi}-Petra~ek (1965); njezin tekst objedinjuje lirski intonirane monologe likova, te se na taj na~in upe~atljivo realizira na razme|u knjièvnih rodova. Pejovi}-Petra~ek je ina~e u istarskoj knjièvnoj javnosti afirmirana knjièvnica, magistrica pedagogije, voditeljica Knji- `nice u Bujama. Pri~a Egon Bogislava Markovi}a (koji je svoj rad poslao pod pseudonimom Miroslav Ti{ler) fascinirala je ~lanove ìrija svojim "gustim" pismom: rije~ je o pri~i koja sup- tilno izraàva melankoliju likova i zajednica u nestajanju. Beogradski pisac Bogislav Markovi} (1940) objavljuje romane i kratku prozu od po~etka devedesetih i dobitnik je nekoliko knjièvnih nagrada.

44 002 /jul/2007./godine/ 30-45rez_IIbr.qxp 3.7.2007 20:07 Page 45 s kom filmu i kako ih prevazi}i KE MITROVI]A, "DIVLJE SENKE" KOKANA RAKONJCA, "NAPADA^" \OR\A KADIJEVI]A, I KNJIZI "U BRDIMA HORORI" DEJANA OGNJANOVI]A

^ini mi se da nam je, u ovom trenutku, neizbe`no potrebno (pre)vrednovanje srpskog i jugoslovenskog filma, ali, da bi do toga uop{te do{lo, najpre se moramo upoznati sa tim filmom na daleko ozbiljnijem nivou od privatne razmene DIVX kopija, prakse koja je samo digitalni produ`etak principa Filipa Vi{nji}a

ne}e{ dosti}i? I {ta moè DVD tvog malog jugoslo- on ne moè biti presudan za estetsku i fenome- va~kog filma izme|u tone materijala sa svih nolo{ku analizu samih filmova. Re~ je, naravno, o strana sveta, koju ~ak i mala ku}a, poput Phoenix opusu @ike Mitrovi}a. U ovom slu~aju radi se o Pictures ~uvenog Majka Medavoja gde sam Mitrovi}evom filmu "Brat doktora Homera", u kom boravio, dobija svakoga dana? se Simon Bitanga (glumi ga Bata @ivojinovi}) Ne mnogo. âk je i sam Medavoj, kada sam ga, u 1945. godine vra}a iz logora u rodni kraj na jedno~asovnom intervjuu, pitao {ta da radi insan Kosovo, gde, u vestern maniru, zati~e zapaljenu iz Srbije koji èli u Holivud, rekao da je bolje ku}u, nerasvetljeno ubistvo oca i brata koji se napraviti dobar i gledan film kod ku}e, pa tek oènio njegovom verenicom. Dok poku{ava da onda do}i u losan|elesku ma{inu. Ali kako to ost- rasvetli o~evu smrt, Simon upada u sukob sa variti ako se ne oslonite na dobre filmove iz svoje okolinom i nailazi na ìvopisnu lokalnu bandu celuloidne tradicije, ako su vam nedostupne, ili ne plja~ka{a (s fenomenalnim likom Kalu|era, kog postoje, osavremenjene, da ne kaèm apdejto- glumi Ljuba Tadi}) i visokog komunisti~kog vane, enciklopedije srpskog filma, monografije o funkcionera koji sa bandom sara|uje. "Brat dokto- na lo{ ton i ne ba{ savr{enu fotografiju (DVD, bez rediteljima, referentni filmski ~asopisi i biblioteke ra Homera" je provokativan ~ak i kada se analizira ikakvih titlova i dodataka, u izdanju Delta videa, sa preglednim katalozima (dostup- sa ideolo{ke strane, uz dodatak 2006), ve} i na pomalo nategnutu politi~ku ale- nih) starih ~asopisa? A ~ak i da sve Mitrovi}eve ve{te reìje gori~nost i aluzivnost. Me|utim, kada se to skloni te stvari postoje, one moraju biti akcionih scena, vestern u stranu, pri~a o TV voditelju kog nepoznati napa- propra}ene kvalitetnim DVD izda- stilizacije, kao i obru~a da~ tri puta prebije, svaki put mu nanose}i sve njima sa komentarima, bukletima i eti~ki ambivalentnog sveta teè povrede, sve dok na kraju i sam voditelj titlovima, kao i znala~kim TV u kom je Simon zarobljen... (tuma~i ga Slobodan ]usti}) ne odlu~i da postane emisijama. îni mi se da nam je, "Divlje senke" (1967) je, napada~, nosi u sebi ne{to od atmosfere posled- u ovom trenutku, neizbe`no pak, film koji dolazi sa njeg Fulerovog filma "Street of No Return" i tem- potrebno (pre)vrednovanje srp- druge strane, iz Crnog atskih potentnosti Pekinpoovih "Pasa od slame". skog i jugoslovenskog filma, ali, talasa. Po scenariju @ike Kada bi se sagledao Kadijevi}ev opus u celosti - da bi do toga uop{te do{lo, Lazi}a, Kokan Rakonjac je, od fantasti~nog prvenca "Praznik", preko horora najpre se moramo upoznati s tim u maniru velike autorske tro- "Leptirica" i "Sveto mesto", "Napada~" bi, u toj filmom na daleko ozbiljnijem jke japanskog filma, gde je analizi, sigurno imao {ta da ponudi, a verujem i nivou od privatne razmene DIVX uticaj Kurosave mo`da da bi dobio na zna~enju. kopija, prakse koja je samo dig- vidljiviji od ostalih, reìrao O pomenutim Kadijevi}evim hororima, koji spada- italni produètak principa pri~u koja se odvija u jednom ju u sam vrh srpskog filma, govori i ìvo napisana Filipa Vi{nji}a. srpskom selu, sa arhetipskim knjiga Dejana Ognjanovi}a "U brdima horori" U to ime sam se ovog meseca bavio likovima i atmosferom punom (NKC, Ni{, 2007), sa podnaslovom "Srpski film takore}i tajnom istorijom i podrumima srpskog magbetovski zlokobne simbolike. Ljuba Tadi} je strave". Ognjanovi} se pregledno i studiozno bavi filma, sve dok se, kao vestern povratnik u zavi~aj, ostvario izvanrednu ulogu tuma~e}i lik odbeglog malim brojem srpskih horor filmova: od pomenute ne upoznam sa recentnom doma}om produkci- robija{a koji surovo ubija sve ljubavnike lepotice "Leptirice", preko Gili}eve "Ki~me", "Variole vere" i jom... Nade (Jelena @igon). Film je mogu}e nabaviti na "Ve} vi|enog" Gorana Markovi}a, sve do "TT sin- Kad smo ve} kod teme povratka, prvi film, vredan zvani~nom VHS izdanju (Svrsa-Zmex, 2004), a droma" Dejana Ze~evi}a i "[ejtanovog ratnika" svake preporuke, dolazi iz autorskog opusa koji ne DVD sa prevodom na engleski i restauriranom Stevana Filipovi}a. Uz intervjue s Kadijevi}em, treba samo osloboditi zape}ka u koji je gurnut slikom bio bi poduhvat vredan hvale. Ze~evi}em i Dimitrijem Vojnovim, knjiga "U brdi- zbog manje-vi{e ideolo{kih razloga, ve} i ozbiljno Tre}i film dolazi iz majstorske kuhinje \or|a ma horori" predstavlja prvi korak u pravcu onog o analizirati. Danas je ve} pro{lo dovoljno vremena Kadijevi}a. Radi se o njegovom poslednjem filmu, ~emu sam pri~ao na po~etku: analize i prevredno- pa se kontekst u kom je taj opus nastajao mora "Napada~" (1993), koji je platio svaku cenu vre- vanja srpskog filma, kao i stvaranja kop~e sa nje- uzeti u obzir, kao i u svakoj ozbiljnoj analizi, ali mena u kom je nastao. Pri tom ne mislim samo govim nasle|em.

/jul/2007./godine/ 002 45 46-53rez_IIbr.qxp 3.7.2007 20:11 Page 46

Hrvatsko filmsko ljeto NEKA ^UDNA FILMSKA KARMA

Oliver SERTI] Vukovar film festival vaàn je i po tome {to pokre}e ne{to novo u kulturno rasturenoj Iako je klimatski ljeto ve} davno otpo~elo, ovo slu`beno, Slavoniji, relativno velikom geografskom kalendarsko, upravo kuca na vrata, a tu se sve pra{i od podru~ju gdje je urbana kultura uglavnom novih filmskih dogodov{tina. Kako i ne? Proporcionalno eksces, a regionalni PR naginje folklornoj propadanju kino dvorana i rapidnom smanjenju broja kino- ba{tini, lokanju i sezonskom klanju svinja. posjetitelja tijekom godine, nastaju novi i zanimljivi festivali {to je, naravno, fenomen na koji jo{ nitko ne zna dati suvisli Na moru odgovor. Redovito se barem jedan kriti~ar obru{i na njihov Tabor je po svom zna~aju mnogo va`niji nego broj u zemlji, no ~injenica je da ve}ina njih ima publiku i to mu mediji i sponzori pridaju pa`nju. Kratki fil- bez obzira na koli~inu novca kojom raspolaè. Rekao bih da movi u selekciji najrecentnija su svjetska djela, ve}ina hrvatskih festivala raspolaè nekom ~udnom karmom. pa se nerijetko dogodi da mnogo ve}i festivali Pa tako, eto, iako smo hrvatsko filmsko ljeto redovito otvarali tek dvije godine kasnije prikaù, pa ~ak i sredinom sedmog mjeseca i to usred Zagorja na Tabor film nagrade, kratki film koji je publika mogla vidjeti festivalu, me|unarodnom festivalu kratkog filma s izvrsnom na ovom festivalu. To je slu~aj i sa sjajnim "West kopija samo za potrebe Pule. Danas se stranom i doma}om konkurencijom, na super mjestu u dvor- Bank Story", pro{logodi{njim dobitnikom Oscara, to vi{e ne radi, no dràvne dotacije i cu Veliki Tabor uz sjajne organizatore i doma}ine, iznenadi- a na Taboru prikazanom jo{ 2005. Medijska dalje izda{no kapaju, a direktori i pro- la nas je nova celuloidna poslastica po~etkom srpnja. nevidljivost, naàlost, ~ini i da ga Pula moè ducenti mijenjaju se kao na traci i pot- Vukovar od ove godine dobiva svoj filmski festival i veliku bez problema preklopiti, kako terminski, tako i puno je jasno da je nemogu}e udariti priliku izi}i iz `rtvenog kruga i ratnog simbola, a Vukovarci medijski, no prije svega vrlo atraktivnom lokaci- temelje bilo kakvoj novoj Puli. Sav }e postati ponosni {to }e me|u prvima u Europi, a respekt i odioznost koju je ovaj festival neposredno nakon festivala u Cannesu, mo}i vidjeti nove fil- imao u posljednjih se 18 godina izgu- move Tarantina, Rodrigueza ili pak svjeè festivalske pob- bio, {to zbog tradicionalno lo{eg jednike, a ustvari sve to prije nego krenu u hrvatsku dis- hrvatskog filma i kroni~nog nepovjere- tribuciju. Treba li re}i da su oba prijeratna kina sru{ena, no nja publike u isti, toliko i zbog neposto- organizator festivala Discoveryfilm zajedno }e s gradskim janja ikakve programske i financijske ocima preurediti stari brodski {lep i omogu}iti da taj, u biti strategije. Istina, u proteklih nekoliko duboko podijeljeni grad na Dunavu, postane va`na kulturna godina, kakva-takva programska ekipa to~ka gdje se barem na kratko ne}e brojati krvna zrnca. poku{ava vratiti festivalu stari sjaj, a i na{i filma{i izbacili su nekoliko vrijed- DATUMI FESTIVALA I WEB SAJTOVI nih filmova, no jo{ uvijek ne mogu opravdati vi{e od 200.000 Eura samo 1. VUKOVAR FILM FESTIVAL, Vukovar ministarskih kuna, {to je tri puta vi{e od 05 - 08. 07. 2007. sume koju dobija bilo koji drugi na{ fes- www.vukovarfilmfestival.hr tival. Kad na to dodate sredstva @upani- je, Grada i velikih sponzora, valja re}i - 5. TABOR FILM FESTIVAL, Gornja Stubica "Moè se", ali i "Treba li?" 10 - 14. 07. 2007. Ipak, me|unarodni filmski program uve- www.taborfilmfestival.com den prije tri godine i vi{e je nego dobar, jom. Taj festivalski mastodont u gradu na vrhu prije svega zahvaljuju}i lobisti~kim 54. PULA FILM FESTIVAL, Pula Istre zaista ima najljep{u projekcijsku dvoranu sposobnostima nedavno ustoli~enog 12 - 21. 07. 2007. na svijetu - amfiteatar pod zvijezdama, ali, umjetni~kog direktora i filmskog www.pulafilmfestival.hr naàlost, i nevi|enu koli~inu skandala, te orga- kriti~ara, Zlatka Vida~kovi}a. No u nizaciju ravnu kirvaju omanjeg istarskog sela. ovom slu~aju nedostaje ne{to drugo - 9. MOTOVUN FILM FESTIVAL, Motovun Pulski festival puni svoje 54 godine, {to ga ~ini publika. Budu}i da Pula traje minimalno 23 - 27. 07. 2007. jednim od najstarijih u Europi. Sredi{nje je onoliko dana koliko je hrvatskih filmova www.motovunfilmfestival.com doga|anje nacionalne, nekad zajedni~ke, kine- u konkurenciji (jer svaki "mora" biti matografije i bio je u dugogodi{njoj Titovoj prikazan prvi u ve~eri i ove ih je godine 5. LIBURNIA FILM FESTIVAL, I~i}i milosti jer je poznata njegova ljubav prema ovoj tek {est), tako nastavak uvijek ide ovom 30 08. - 02. 09. 2007. umjetnosti. Nekada se zbog posebnih projekci- kvalitetnom stranom programu, tzv. web u izradi jskih uvjeta ~ak izra|ivala i posebna filmska "PoPULArnoj Puli", ali i po~esto praznom

46 002 /jul/2007./godine/ 46-53rez_IIbr.qxp 3.7.2007 20:12 Page 47

amfiteatru. Izuzetak su eventualno regionalne premijere nabada pomes-frittes za stolom dok nehajno Bauera, @ilnika i Miroslava Anti}a... poput Moorovog "Farenheita 9/11", kad je u Areni sjedilo razgovara s Mikijem Manojlovi}em, igra {ah sa Popratni programi, kao {to je pregled blizu 5.000 ljudi. Na 51. izdanju prikazan je i sjajan doku- Semkom Sokolovi}-Bertok ili pak tulumari s povijesti japanskog horora, u ovom su mentarni program, no neobja{njivo za{to, nikada nije uglavnom dobro raspoloènim stuffom ili slu~aju neprebrojivi... ponovljen. doma}im filma{ima. Tako }e, ne sumnjamo, biti i ove godine. Samo Pa opet uz more I kraj mora laganim preletom po programu vidimo da }e Kraj ljeta uvijek zavr{imo malo ispod S druge strane, vi{estruko manje dotiran Motovun film festi- nam o~i ponovno ispasti iz duplji zbog 10 sati Rijeke u maloj lu~ici u I~i}ima, na val, osim {to privla~i vi{e ljudi, daleko je bolje organiziran, a gledanja dnevno, a onda barem jo{ pet sati Liburnia film festivalu. Osim Zagreb- filmovi koje prikazuje najsvjeìje su celuloidne poslastice. Uz tulumarenja. êkaju nas japanski, u Cannesu Doxa ovo je jedini predstavnik doku- sve to, ljudi se tamo dobro zabavljaju, sva ~etiri kina su nagra|eni, "The Mourning Forest" Naomi mentarnog filma, i to doma}eg. Publika puna od 10 ujutro do 4 ujutro, a nepostojanje "la`nog Kawase, za Oskar vi{estruko nominirani "Pan's se ~etiri dana disciplinirano tiska na glamura" u stvari je za~u|uju}e jer bi ba{ moglo biti tako. Labyrinth" Guillerma del Tora, pobjednik stoli~icama i gleda ono najbolje {to se Mike Downey je tamo doma}in, Stephen Daldry stalni gost, Sundancea "Sweet Mud" ili pak dokumentarna snimi u zemlji, a nakon toga tulumari navrati i P.T. Anderson ili pak Milena Dravi}. Broj stranih oda legendarnom Clashovcu, Joeu Strummeru, uz zanimljive bendove ili ode u neku zvijezda koji se svake godine nacrtaju u prelijepom u dugoo~ekivanom doxu Juleiene Temple. finu konobu. Liburnia je mali i nepre- istarskom gradi}u uvijek raste i svi se rado vra}aju graditi Zemlja partner je Vojvodina, pa }emo, uz kulen, tenciozni festival, ali i krasna stvar za odnose ne samo s organizatorima, ve} i s publikom koja vino i ~varke, gledati legendarne filmove zav{iti ljeto. Pa i za zavr{iti tekst.

VOJVODINA - ZEMLJA PARTNER MOTOVUNA Ovogodi{nja "zemlja partner" Motovunskog film- holi~nim napevima, legendarnim smislom za kulturnu scenu nekog podneblja i prostora u skog festivala (MMF) u Hrvatskoj bi}e Vojvodina, humor, vi{evekovnom tradicijom pozori{ta, okviru koncepta "zemlja partner". Taj status pa }e svi prate}i festivalski programi biti odràni ìvopisnim folklorom, ravni~arskim krajolicima, dosad su imali Dalmacija i Be~. pod nazivom "Vojvodina - zemlja partner prekrasnim gradovima i selima, a u novije vreme "S velike ravnice onkraj isto~ne granice dolazi Autonomne pokrajine Motovun", saop{tili su uzbudljivom umetni~kom i festivalskom scenom", nam pregr{t gostiju predvo|enih jednom od organizatori. Direktor MMF Igor Mirkovi} podse- saop{tili su organizatori Motovunskog filmskog najpoznatijih vojvo|anskih glumica, Mirom tio je u saop{tenju da je taj koncept vo|en ide- festivala, koji ve} nekoliko godina predstavlja Banjac", najavili su organizatori MMF, koji }e biti jom promovisanja "svega onoga iz pojedine regi- odràn od 23. do 27. jula. je" {to se i ina~e ceni na MMF - kulturne poseb- Ma|arski oskarovac I{tvan Sabo bi}e predsednik nosti, lokalna obele`ja podneblja, ali i progre- ìrija MMF. On }e uspostaviti ove godine i sarad- sivne sile na polju kulture i umetnosti. nju sa Festivalom evropskog filma na Pali}u. "Multikulturna, multinacionalna i nadasve poseb- Sabo je dobitnik nagrade "Aleksandar Lifka" na vojvo|anska regija koju je te{ko opisati u Pali}kog festivala, pored doma}eg laureata nekoliko re~enica, ali na svakoga ko je do{ao u Ljubi{e Samardì}a. dodir s njom ostavila je dojam svojim melan- Izvor: SEECult.org

/jul/2007./godine/ 002 47 46-53rez_IIbr.qxp 3.7.2007 20:13 Page 48

STAV

Ivan PRAVDI] socijalisti~kog eksperimenta, ru{i samoupravljan- samo je ja~ao i ja~ao. Kompleks prema Beogradu je prave}i od rukovodilaca i politi~ara budu}u kao centru mo}i snaìo je sa slabljenjem kulturne Svest zaposlenih u institucijama kulture toliko je klasu vlasnika kapitala. Oni koji su ve} po~eli da samosvojnosti, izazvane ba{ zatvaranjem Tribine postala pasivna da je muzejima i galerijama koje se penju ovom lestvicom, udarili su na umetnike, mladih. Ona je dovoljno pre prestonice zapo~ela su na budètu, uvek lak{e kada nema posetilaca, zatvorili Tribinu mladih. Posledice su i dan danas eksperimente i performanse konceptualne umet- nego kada ne{to moraju da rade. Niko ne mora da vidljive u Novom Sadu. Sve inicijative kulture koje nosti. Progonitelji umetnika iz 1971. postali su bude zakatan~en zbog onoga {to misli i stvara. su bile me|unarodno relevantne u velikoj meri istaknuti gradski, pokrajinski i republi~ki Dovoljno je ignorisati i pre}utkivati. Uporno pori- proganjane su iz Novog Sada. Pomenu}u samo funkcioneri, ne samo u periodu jagnje}eg cati da bilo {ta postoji. Borisa Kova~a i Kamerno pozori{te muzike boga}enja budu}e elite, ve} i u vremenu naci- U "Homo ludensu" Johan Hojzinga opisuje kako Ogledalo. I najve}i privatni, dokumentarni centar socijalizma, ratova, ali i u tzv. demokratiji tranzi- neka eskimska plemena re{avaju konflikte: svi se avangardne umetnosti na prostorima ~itave cije. Posledice po same umetnike su druga~ije. skupe i vre|aju me|usobno dok se po{teno ne prethodne Jugoslavije, u vlasni{tvu Bogdanke i Miroslav Mandi} zapo~inje do neba istrajni pro- izmore od takvog glupiranja. Kod nas bi ta sim- Branka Poznanovi}a, nalazi se ba{ u Novom jekat napu{tanja dru{tva kroz li~nu umetnost. boli~ka praksa mogla, ili je mo`da mogla, da Sadu, ali ga nema u No}i muzeja. Palana~ki duh Kolega njegov po robijanju zbog umetnosti, donese neke blagotvorne rezultate da u srpskoj - ili nazovimo je kako god ho}emo - (ne)kulturi postoji veliki pritvorni i otrovni mehanizam laì. Na primer, politi~ari u skup{tini vre|aju se ~ak i psuju, ali ne istinski. Van ekrana oni se lepo dogovaraju i zata{kavaju lopovluke. Zato drasti~ne simboli~ke prakse, jer one su istinske samo kada su iskrene i pokazuju prome- njivost svakog poretka, uznemiravaju u~esnike u sistemu la`ne realnosti.

Muzej Matice srpske traì od Nikole Dàfa da osmisli proslavu No}i muzeja. Upoznat sa izuzetnom kolekcijom aktova Muzeja, Dàfo predlaè izlo`bu aktova s jednim ìvim aktom, dok bi svaki posetilac dobio papir i olovku da sam poku{a nacrtati ljudsko telo. Matica, u kojoj je jo{ pre vek i po Branko Radi~evi} video samo "trutove", sabla`njena je mogu}no{}u da nago telo bude u Muzeju. Mo`da i moè na slikama, ali ni to ne}e izloìti. A ìvo, to nikako. Stara "zastava", doma}i SFRJ "Svako ko reaguje putem simbola je ugroèna li~nost", izjavili su umetnici iz grupe Januar 1971. automobil, raskomadan je na vi{e godine u Novom Sadu. Tada su sa nekoliko sim- zastava/delova novih dràva i to rukama boli~kih gesta ukazali i zaigrali se ~injenicama koje }e dovesti do budu}eg raspada SFRJ, la`nim umetnika. Dok himnu pevaju fotografije, vrednostima i feti{iziranju nekoliko simbola ispod sve {to je ostalo od nekada{njih kojih se krila borba birokratije protiv samouprav- ljanja. Ukratko predstavljeno, birokratija, kako bi Jugoslovena, horom diriguje Smrt li~no. se li{ila odgovornosti stvaranja novog dru{tva

48 002 /jul/2007./godine/ 46-53rez_IIbr.qxp 3.7.2007 20:15 Page 49

Simboli~ke smrti u No}i muzeja NOVOSADSKA KULTURNA KLIMA UPROSE^ENOSTI I LENJOSTI

Slavko Bogdanovi}, odustaje od sveta umetnosti, kojoj je jo{ pre vek i po Branko Radi~evi} video a verovatno najzna~ajniji novosadski pesnik druge samo "trutove", sabla`njena je mogu}no{}u da polovine 20. veka, Vujica Re{in-Tuci}, odlazi u nago telo bude u Muzeju. Mo`da i moè na slika- unutra{nje i dru{tveno progonstvo i ti{inu. ma, ali ni to ne}e izloìti. A ìvo, to nikako. Evo Svest zaposlenih u institucijama kulture toliko je koliko o~uvanje simboli~kog poretka ubija ìv i postala pasivna da je muzejima i galerijama koje kreativan predlog. su na budètu uvek lak{e kada nema posetilaca, Da se u SFRJ nisu surovo zabranjivali simboli~ki nego kada ne{to moraju da rade. Kako to izgleda ~inovi rasturanja ideolo{kog paravana, mo`da se u praksi? Godine 2007. Muzej Matice srpske traì realni paravan ne bi tako lako sru{io, jer bi se od Nikole Dàfa da osmisli proslavu No}i muzeja. otvoreno menjao, tj. ìveo. Da je bilo iskrenosti, a Upoznat sa izuzetnom kolekcijom aktova Muzeja, ne ispod ìta... [ta je bilo, bilo je. Ali oìljci ne Dàfo predlaè izlo`bu aktova s jednim ìvim prolaze. Ista kulturna klima uprose~enosti i aktom, dok bi svaki posetilac dobio papir i olovku lenjosti i dalje vlada. I dalje je "neprimereno", da sam poku{a nacrtati ljudsko telo. Matica, u kako kaù, da Muzej savremene umetnosti u prostoru Muzeja revolucije da priklju~ak za struju per- formansu ispred Muzeja, koji se ba{ savreme- noumetni~kom formom bavi raspadom zemlje nastale u revoluciji. Umesto da Muzej finansira ovakav projekat i otkupi artefakte. A kakav je to bio projekat? Stara "zastava", doma}i SFRJ automobil, raskomadan je na vi{e zastava/delova novih dràva i to rukama umetnika. Dok himnu pevaju fotografije, sve {to je ostalo od nekada{njih Jugoslovena, horom diriguje Smrt li~no. I za{to se mladi umetnici, ro|eni mahom posle Titove smrti, koji nisu ni morali da budu pioniri i sli~no bave ovom temom? Osim {to èle da ispri~aju pri~u, oni vide da se ni{ta ne menja. Sve se stvarno raspada, sve osim simboli~kog poretka - nedodirljivih feti{a ekonomije, dràve, nacije, politike, policije, istorije. Ista administracija je, sada ~ak jedina zaposlena, u ovoj, kako je god nazovemo, dràvi. Vlada ista svest netalasanja i proganjanja eksperimenta. Jedino su se, u jo{ ve}oj inerciji i lenjosti, institucije profinile. Niko ne mora da bude zakatan~en zbog onoga {to misli i stvara. Dovoljno je ignorisati i pre}utkivati. Uporno poricati da bilo {ta postoji. Mo`da }e neko pomisiti da je ovaj tekst prozivka. Ali dobro znamo da }e oni koji }e se mo`da i osetiti prozvanima, o}utati i s prezirom nastaviti negativnu selekciju, kloniraju}i ubice kulture. Ubice koje }e strepe}i od ubijanja simboli~kog poretka, pristati i na stvarna ubistva kako bi mo} institucija, a ne ma{te odràvala realnost.

(Autor je magistar vi{emedijskih umetnosti, dra- maturg, pesnik i multimedijalni umetnik)

/jul/2007./godine/ 002 49 46-53rez_IIbr.qxp 3.7.2007 20:20 Page 50

Neza{ti}eni svedok

U MNO[TVU MANIFESTACIJA VENECIJANSKI BIJENALE S TRADICIJOM OD 110 GODINA SVAKAKO IMA POSEBNO MESTO

Kristijan LUKI] ka, pre svih stru~na, koja se trudila, uùrbano i eufori~no jure}i sa mesta na mesto, da ne propusti ni{ta Uz veliku pa`nju svetske kulturne javnosti od ponu|enog. otvoren je 52. Venecijanski bijenale vizuelne Za{to je va`nije i zna~ajnije biti na otvaranju Bijenala, umetnosti, zvani~no 10. a za novinare i nego mu se kasnije posvetiti u mirnijoj i opu{tenijoj stru~njake ve} 7. juna. Zadràv{i status atmosferi i voditi usamljeni dijalog s ponu|enim jedne od me|unarodno najpresti`nijih i sadràjima? Ova velika internacionalna izlo`ba je, pre najglamuroznijih manifestacija savremene svega, i mesto susretanja, razgovora, upoznavanja, umetnosti i ove godine je njegovo otvaranje uspostavljanja kontakata me|u umetnicima, kriti~arima, privuklo brojnu publiku iz raznih krajeva kustosima, galeristima, menadèrima. Tako|e i mesto za sveta koja je u uzbu|enju hrlila ka vratima advertajzing, li~nu promociju, internacionalnu afirmaci- "Arsenala" i "\ardina", nestrpljivo o~ekuju}i ju, trì{nu utakmicu…. Sve to pomalo sli~i supermarketu da pro|e kroz ulazne kapije i postane deo kulturnih proizvoda. Mo`da ba{ zbog svih ovih ~injenica, izazovnog, svojevrsnog hepeninga. Bijenale i dalje ostaje najprivla~nija stanica stru~nih Ve} 7. juna omogu}en nam je jo{ jedan rel- ekskurzija i pojedina~nih poseta. evantan pogled na aktuelnu umetni~ku scenu, iz ugla kuratora Roberta Stora Misli ~ulima, ose}aj razumom (Robert Storr), odgovornog za koncepciju i Robert Stor (Robert Storr) je u centralnoj izlo`bi pred- selekciju centralne izlo`be sa temom "Misli stavio svoj izbor od sto umetnika s radovima koji se ~ulima, ose}aj razumom - umetnost u bave savremenim dru{tveno-politi~kim i socijalno-egzis- sada{njem vremenu". tencijalnim temama, ukazuju}i na mikro probleme poje- Op{toj slici i dijagnozi stanja u svetskoj dinih zajednica koji preko univerzalnog umetni~kog umetni~koj produkciji doprinose nacionalni diskursa postaju deo globalne slike sveta. Angaòvana paviljoni sa svojim pojedina~nim, ~esto umetnost na ovogodi{njem Bijenalu ne izgleda uvek ba{ veoma razli~itim selekcijama. Akcenat je najuverljivije i najstvarnije; ponekad deluje suvi{e ove godine stavljen na osnivanje novih umiveno i leèrno, skoro nestvarno, s distanciranim ili nacionalnih paviljona, {to u svom uvodnom uzdrànim pogledom na doga|aj ili situaciju o kojoj tekstu nagla{ava predsednik manifestacije govori, {to daje utisak izve{ta~enog reklamnog postup- Dejvid Kraf (Davide Kroff). Afri~ki paviljon, ka. Mo`da su stvarni doga|aji sna`niji i tragi~niji nego ve} ranije najavljivan i reklamiran kao novi {to je to mogu}e predstaviti umetni~kim sredstvima? projekat, predstavljen je u "Arsenalu" s Ali, sre}om, tu su i ona umetni~ka imena koja garantuju inventivnost, promi{ljenost i autenti~nost u sadràju i radovima 30 umetnika. Tako|e u "Arsenalu" [panski paviljon: Manuel Vilarino - Paraiso fragmentado su kao novi otvoreni italijanski i turski izrazu: Ily & Emilia Kabakov, Loise Bourgeois, Chen paviljon, a kao poseban segment predstavl- Zhen, Daniel Buren, Sophi Calle, Sol le Witt, Steve Pojedina~no/op{te jena je savremena umetnost Kine. Me|u McQueen, Bruce Nauman, Dan Perjovschi, Gerhard Nacionalni paviljoni reprezentuju trud zemljama koje se prvi put predstavljaju na Richter, Susan Rotenberg, Robert Ryman i drugi. pojedina~nih zajednica da svoju vizuelnu umet- ovoj velikoj kulturnoj manifestaciji su: U selekciji kuratora ovogodi{njeg bijenala na{ao se i nost, a time i vaàn deo svoje kulture, predstave Azerbejdàn, Liban, Tadìkistan i Moldavija. umetnik iz Srbije, Zoran Naskovski, koji se predstavio {to kreativnije i originalnije, uz po{tovanje duha Prvi put je, kao posebna zajednica, pred- svojom instalacijom pod nazivom "Crno i belo". vremena i sada{njeg trenutaka i u relaciji s cen- stavljena izlo`ba romske populacije pod U svom projektu "Misli ~ulima, ose}aj razumom" Robert tralnom temom. U obilju ponuda te{ko je izdvojiti nazivom "Izgubljeni raj". Stor, kako sam obja{njava u predgovoru kataloga, one najzanimljivije i najintrigantnije, one koje }e rukovodio se èljom da poveè i harmonizuje suprotnos- se pamtiti i dugo posle otvaranja Bijenala. îni mi Spektakl, mesto susretanja ti kao {to su emotivno i racionalno, ose}anja i razum, se, ove godine to bi mogli biti paviljoni Francuske, Osim toga {to pruà uvid u zbivanja na ~ulno i duhovno, zadovoljstvo i bol, uìvanje i patnja, Rusije, Kine, Afrike, Italije, Australije, Nema~ke, internacionalnoj aktuelnoj umetni~koj sceni, vi|eno i konceptualno, intuitivno i kriti~ko, sa pogledom Izraela, Poljske... Moè se zapaziti velika briga i Bijenale je samo po sebi spektakl koji s bro- usmerenim ne na pro{lost, ve} na sada{njost i finansijska potpora savremenoj umetnosti, te i jnim otvaranjima izlo`bi nacionalnih budu}nost. Svoj koncept najbolje je uspeo da ostvari vidljivi rezultati dugogodi{njeg ulaganja u nju. Tu paviljona i prate}ih izlo`bi pra}enih perfor- preko onih umetni~kih dela koja u sna`nom, pre svih mislim na Ujedinjeno kraljevstvo s neko- mansima, video prezentacijama, koncertima vitalisti~kom postupku problematizuju odnos intimno- liko reprezentativnih izlo`bi: u Britanskom i drugim sadràjima, èli da uzbudi, iznena- javno i regionalno-univerzalno daju}i mu op{tu, ovovre- nacionalnom paviljonu u "\ardinima" izloèni su di i privu~e. Deo spektakla je i sama publi- mensku dimenziju. radovi Tracey Emin, na nekoliko razli~itih punkto-

50 002 /jul/2007./godine/ 46-53rez_IIbr.qxp 3.7.2007 20:21 Page 51

o va u gradu predstavljena je umetnost Velsa, Venecija - izlo`beni poligon Od bijenala do bijenala [kotske i Irske i veoma sugestivna i privla~na Niz prate}ih izlo`bi, raspore|enih po Poslednjih godina se {iri virus bijenalnog ili ve} nekog samostalna izlo`ba video radova Willie Doherty. starim zgradama uèg i {ireg centra drugog (trijenalnog, kvadrijenalnog...) predstavljanja Srbija se, po prvi put, predstavlja samostalno u Venecije, ~ini od grada svojevrsni umet- savremne umetnosti, pra}enog velikim izlo`benim svom nacionalnom paviljonu u "\ardinima". ni~ki poligon razli~itih ideja, tema, kon- postavkama s razli~itim koncepcijama, a sli~nim ciljem. Njenu savremenu umetnost reprezentovao je cepata. Tako se na pojedinim izlo`bama Sve se vi{e gradova uklju~uje u ovu porodicu, te stalno umetnik Mr|an Baji} izlo`bom skulptura i insta- mogu videti autenti~ni radovi umetnika ni~u nove manifestacije. Mnoge od njih se umreàvaju lacija sastavljenom iz tri segmenta: "Jugomuzej", kao {to su: Bill Viola, Joseph Beuys, ~ine}i jedinstvenu kulturnu ponudu. Tako su povezani "Bekap" i "Reset", u selekciji slikara Vlade Matthew Barney, EmilioVedove, Jan Venecija, Bazel, Kasel i Minster ~ine}i "Grand tour" ili Veli~kovi}a. I za Bijenale, ovo je bio doga|aj od Fabre, Omar Galliani, Willie Doherty, Istambul, Atina i Lion koji nude druga~iji ovogodi{nji sep- izuzetne va`nosti. Paviljon je otvorio predsednik Ilya&Emilia Kabakov i dr. tembar u Evropi. Srbije Boris Tadi}, a publici se obratio i predsed- [etaju}i venecijanskim ulicama, povre- U ovom mno{tvu manifestacija Venecijanski bijenale s nik Bijenala Dejvid Kraf. meno nailazite na umetni~ke instalacije tradicijom od 110 godina svakako ima posebno mesto. I Mr|an Baji} je jedan od umetnika van centralne koje mogu biti postavljene na trgu, ulici, pored zamerki koje mu strogi umetni~ki kriti~ari mogu selekcije, koji na ovogodi{njem bijenalu mo`da na jednom od brojnih mostova i fasada ili uputiti, on ostaje va`no upori{te i ta~ka na kulturnoj mapi najbolji na~in realizuje ideju kuratota Roberta pak plove brodi}em i ~amcem venecijan- sveta koja, mo`da ba{ na najbolji na~in, oslikava stanje Stora o potrebi saìmanja emocionalnog i raci- skim kanalima. Umetnost je svugde oko "nepreglednosti" i "rasplinutosti" u kome se nalazi savre- onalnog, o saglasju ose}ajnog i intelektualnog. nas, samo treba otvoriti o~i i prepustiti se. mena umetni~ka scena.

/jul/2007./godine/ 002 51 46-53rez_IIbr.qxp 3.7.2007 20:24 Page 52

Kulturne politike Srbije, poraz evrops k SRBIJA UPRAVO OBELE@AVA 13 GODINA OD DONO[ENJA POSLEDNJEG ZAKONA IZ RESORA KULTURE, ALI ]E SVE^ANOST IZOSTATI, ZBOG U ODBROJAVA DANE DO ISTEKA LO[E SRE]E - DECENTRALIZACIJA, KULTURNA RAZNOLIKOST, INTERKULTURNI DIJALOG, OSTAJU TU\A B

Milica JOVANOVI] jekta u pravom smislu te re~i, obja{njava Milena takve projekte za sada nemamo u domenu kul- Dragi}evi}-[e{i}. Do sada je postojao samo ~lan turne politike, u domenu dràvnih razvojnih pro- Dok je nasmejana svita u pratnji biv{eg ministra 151, dok su brojne evropske mreè - pre svih grama - isti~e Milena Dragi}evi}-[e{i}. kulture Srbije, krajem pro{le godine usrdno Evropski forum za umetnost i nasle|e, ali i ELIA, Osnovne reforme u ovoj oblasti koje Srbiju o~ekuju aplaudirala evropskom komesaru za obrazovanje, IETM, ENCATC, uz Evropsku kulturnu fondaciju u i dalje su iste. Potrebno je pre svega formulisati kulturu i vi{ejezi~nost tokom njegove kratke Amsterdamu, godinama lobirali za druga~iju pozi- novi model odlu~ivanja u kulturi, napominje profe- posete Beogradu, nikom nije palo na pamet da se sorka Dragi}evi}-[e{i}. Umesto na nivou Ve}a ili iza velikodu{ne ponude Jana Figela za u~e{}e u Pitanje regionalizacije je klju~no Saveta za kulturu - ~ime bi se diskreciono pravo programu Evropske unije "Kultura 2007" (po~etni pitanje - jer kulturnim razvojem ne politi~ara kona~no isklju~ilo iz odlu~ivanja o budèt oko 400 miliona evra) opet krije neko mogu da upravljaju male op{tine, ali raspodeli budètskih sredstava ili o strate{kim mrsko uslovljavanje. Kao jedna od jo{ uvek nepre- svakako mogu regioni. Dakle decen- razvojnim projektima - odluke se i dalje donose na mostivih prepreka, na primer, ispostavilo se pisa- nivou neformalnih interesnih grupa, od imenova- nje projekata kojim bi se konkurisalo za sredstva. tralizacija }e podrazumevati region- nja direktora institucija kulture, do recimo pro{lo- Potom, pokazalo se, EU se namerila da finansira alizaciju, ali tako da se ne stvara godi{nje raspodele 50 miliona evra iz Nacionalnog projekte u kojima u~estvuju najmanje tri zemlje, samo malo vi{e novih centara mo}i, investicionog plana, namenjenih ovom sektoru. drsko ignori{u}i istorijsko pravo Srbije da svoju ve} da se uslovi za kulturni ìvot U temeljne reforme svakako spada i zasnivanje me|unarodnu saradnju u oblasti kulture zasniva stvaraju podjednako. koncepta strate{kog razvoja kulture: "Godi{nje na folklornim potrebama srpske dijaspore. planiranje je potpuno apsurdno, danas moramo Da je bilo strpljenja, otkrilo bi se tu jo{ pregr{t ciju kulture u Uniji. I ostvarili su to, uprkos sna`noj donositi, ako ne dugoro~ne, onda bar ~etvorogo- malicioznih uslova, ali kako tranzicija ne moè da skepsi da kultura, 'budu}i da je nacionalna, nikad di{nje planove razvoja." Ali takav koncept mora ~eka, brzo je doneta mudra odluka da se dignu ne}e postati predmetom razmatranja Evropske biti zasnovan na istraìvanjima kulture, na ruke od te sumnjive rabote - a ako se Unija u komisije'. Me|utim, to op{te mi{ljenje je danas ~injenicama, na novim statistikama, ba{ kao i na me|uvremenu urazumi i prestane da se me{a u opovrgnuto, i o~ito je da Evropska unija stavlja pove}anju odgovornosti i autonomnosti javnog na{a unutra{nja pitanja, uvek }e se na}i na~ina pitanja kulture u sredi{te razmi{ljanja o samoj sebi. sektora u kulturi, izme|u ostalog i kroz instituciju da se tu|e pare potro{e. Za zemlje koje jo{ nisu ~lanice Evropske unije ova konkursa i ja~u ulogu upravnih odbora. U poslednjoj vladi Srbije zapravo nisu ni postojale nova politika moè da deluje ohrabruju}e, ocen- - U sistem rada neophodno je uvesti evaluaciju, javne politike u domenu obrazovanja i kulture, juje sagovornica Reza, budu}i da se Evropa pos- profesionalnu edukaciju na principu perma- ocenjuje profesor dr Milena Dragi}evi}-[e{i} u razgovoru za Rez: "Isprazne re~i na sre}u ~ak nisu PRI[TINA I BEOGRAD, SARADNJA I AUTOCENZURA pratili njima odgovaraju}i projekti. Bilo bi tek Poznajem nekoliko umetnika kosovske scene vizuelnih umetnosti, i nji- pogubno da su znali kako svoje ideje da realizu- hove radove prikazujem u svojim predavanjima, pa koristim i u svojim ju". Proces reformi koji je zapo~elo Ministarstvo knjigama... Me|utim, moj uvid je ograni~en na ono {to kustosi u svetu kulture u vladi Zorana \in|i}a, poslednjih godina izaberu, pa imam prilike da vidim. Pre dve godine smo i{li sa studenti- sasvim je zaustavljen, dok je u mnogim segmenti- ma u Albaniju. Bilo mi je ào {to smo imali priliku da vi{e upoznamo ma sistem vra}en na temelje prakse 90-ih. Nacrti albansku umetni~ku scenu, a da moji studenti o kosovskoj ne znaju ba{ reformi, novih zakona i razvojne strategije - ni{ta. Me|utim, i odlazak u Albaniju je bio skop~an s nerazumevanjem izra|eni nakon prve velike me|unarodne konfer- sredine - za{to ba{ tamo, i za{to u 'ovom trenutku' - a taj trenutak encije posve}ene tranziciji kulture u Srbiji, traje ve} godinama. Me|utim, to studijsko putovanje je privuklo najve}i po~etkom 2002. - ba~eni su u zaborav. Poslednji broj profesora i na{ih gostiju-predava~a da krenu sa studentima. Veliki zakon iz oblasti kulture donet u Srbiji i dalje je doprinos kontaktima daje i Udruènje studenata sociologije, Stalkeri,

onaj, usvojen 1994. Mnoga evropska usmerenja u koje je organizovalo mnoge programe radionica, pozivalo studente s MILOJKOVI] STANISLAV domenu kulture u me|uvremenu su promenjena, i Kosova u Beograd - a ~esto i odlazilo u Pri{tinu. Ali, u pitanju su isklju~ivo susreti nezavisnih zvani~na Srbija ih sve manje razume. scena i nevladinih organizacija. Mislim da se tu radi o ogromnoj obostranoj autocenzuri. Po~etkom maja Evropska komisija usvojila je predlog za stvaranje evropske strategije za kulturu u matra kao celina, a ne vi{e samo kao zajednica nentnog obrazovanja, i sli~no. Potom, ja~ati globalizovanom svetu, rukovo|ena na~elom da su zemalja-~lanica koje imaju svoje nacionalne kul- nevladin sektor kroz konkurse, kao i razvojem "kultura i kreativnost va`ni za li~ni razvoj, socijal- ture. intersektorskih politika - projektima koji }e se nu koheziju i ekonomski rast, i da ~ine centralne - Dakle, u okviru nove evropske politike mi fakti~ki oslanjati i na prostore izvan tradicionalno elemente evropskog projekta utemeljenog na imamo mesto, ali moramo se potruditi da ga i shva}enog polja kulture, dakle na nauku, obrazo- vrednostima zajedni~ke ostav{tine". sami artikuli{emo, da formiramo projekte koji vanje, turizam, privredu. Kona~no, uvo|enje - Po prvi put je kultura postala deo evropskog pro- mogu biti kompatibilni s evropskim projektima. Mi klju~nih evropskih tema tako|e bi trebalo da je

52 002 /jul/2007./godine/ 46-53rez_IIbr.qxp 3.7.2007 20:25 Page 53

manjinskih kultura ravnopravno prikazuje, a ne noj kritici dràvne politike i kulture - kao {to su s kih ideala samo sme{ta u kontekst 'reprezentacije manjin- radio emisija "Pe{~anik" (B92), nedeljni podlistak skih kultura', kao i da se iza|e iz za~aranog kruga "Beton" (Danas), novosadska asocijacija Kuda.org i G UROKA. PO[TO DR@AVA @MURE]KI folklornih festivala, naive i ~asopisa koji ne komu- drugi. Krugovi njihovih sagovornika i saradnika A BRIGA. niciraju ni me|usobno, ni s ve}inskom kulturom, a relativno su ograni~eni, jer se i sami s oprezom ponekad ~ak ni s mati~nom kulturom s druge odnose prema publici izvan ve}ih centara. strane granice... Manjine dakle treba da budu Novosadska scena je posebno zanimljiva kao strate{ki mehanizam u kulturi. Ova godina je u kriti~ka platforma u kulturi. Evropi godina jednakih mogu}nosti, slede}a je TRI STUBA EVROPSKE - Kuda.org, Art klinika, Institut za fleksibilne kul- godina interkulturnog dijaloga. To bi KULTURNE POLITIKE ture i tehnologije - Napon, Ujvideki hub, podrazumevalo obavezu svih aktera da u ovom Milena Dragi}evi}-[e{i} smatra da se nova Omladinski centar CK 13, Dizalica... i sve druge smislu pripreme program, podele odgovornost. evropska kulturna politika zasniva na tri novosadske inicijative s mnogo manje Svaka ustanova kulture koja je na budètu morala stuba. Prvi je kulturna raznolikost Evrope, ostra{}enosti, ali s vi{e teìne - ukazuju na prave bi da ume da odgovori na pitanje {ta je u~inila da koja zahteva interkulturni dijalog, pove}anu probleme upravo kulturne politike, kakav je, reci- bi svi imali jednake mogu}nosti, pre svega mobilnost i umetnika i publike, kao i dostup- mo, projekat Vojvo|anskog paviljona - ukazuje participacije, ali i umetni~kog stvarala{tva - kon- nost - participaciju - razvoj publike; zatim Milena Dragi}evi}- [e{i} i dodaje: - Dràvnu kul- statuje sagovornica Reza. kultura kao katalizator kreativnosti - kao turu kritikuju i neki drugi - posebno blogovi ili Visok stepen centralizovane uprave i danas je osnovni element podizanja kapaciteta jednog mailing liste - poput PLJUS-a ili Mikrobfankluba - jedna od osnovnih karakteristika Srbije, i decen- dru{tva ~iji }e razvoj biti zasnovan na kul- tu su i Blok 45, Biro Beograd... Ali naàlost, tralizacija je svakako prioritet - ali istinska decen- turnom kapitalu, i kultura kao centralni ele- izostaje dalja javna rasprava o ovim fenomenima i tralizacija, ne samo ona koja podrazumeva prenos ment Evropskog projekta. pitanjima koje pokre}u, budu}i da za polje svoga odgovornosti s dràve na op{tine, ve} preuzima- delovanja biraju ono {to nazivam ~etvrtim sek- nje odgovornosti za celovit teritorijalni razvoj na{e bogatstvo, a kako da budu, kada ve}insko torom. U svakom slucaju, ~ini mi se da je ve}e zemlje - upozorava Milena Dragi}evi}-[e{i} - To stanovni{tvo ne zna ni{ta o njihovom stvarala{tvu, znanje i agilnost unutar ovog '~etvrtog sektora' - zna~i da se aktivnosti Ministarstva kulture moraju o njihovom savremenom umetni~kom izrazu - no u onom koji bi trebalo da deluje najbolje, videti i u Bujanovcu i u Surdulici, a ne samo od konstatuje profesorka Dragi}evi}-[e{i}, ina~e javnom sektoru. Tragi~no je {to nemamo ni pri- Beograda do Novog Sada. Pitanje regionalizacije jedna od vode}ih ekspertkinja regiona u oblasti vatni sektor u kulturi. Ono {to postoji je do te je klju~no pitanje - jer kulturnim razvojem ne kulturnih politika. mere komercijalizovano, da se vi{e i ne prepozna- mogu da upravljaju male op{tine, ali svakako Izuzetnu vitalnost, me|utim, i dalje pokazuju je kao kultura. Tako da smo jo{ daleko od polja mogu regioni. Dakle decentralizacija }e pojedina~ni autonomni umetni~ki, kulturni i kreativnih industrija, jednog od stubova evropske podrazumevati regionalizaciju, ali tako da se ne medijski projekti, zasnovani uglavnom na direkt- kulturne politike na svim nivoima. stvara samo malo vi{e novih centara mo}i, ve} da se uslovi za kulturni ìvot stvaraju podjednako. U Jugoslovensko tom smislu prostorni plan iz 1979. godine, napravljen tada za 'uù' Srbiju, danas deluje kao dramsko pozori{te nau~na fantastika po svom kvalitetu i modernosti, i uskla|enosti sa evropskim standardima. Srbija prakti~no nema mehanizme za uklju~ivanje manjinskih zajednica u stvaranje zajedni~kog kulturnog ambijenta. U najgorem poloàju, kao i u svim drugim oblastima ìvota, nalazi se romska zajednica. Spre~avanje diskriminacije, inkluzija, decentralizacija, i mnogi drugi mehanizmi savremene kulturne politike, u Srbiji podrazumevaju ve} notornu "politi~ku volju", prioritet reformi dràve i dru{tva u oblastima izvan kulture, {to je i naj~e{}i motiv za odlaganje reformi u kulturi. Sli~ne su prilike i kad je re~ o me|unarodnoj saradnji, a naro~ito saradnji u regionu. Javnost i dalje i{~ekuje kakav iznenadni obrt, na osnovu kog bi su{tinske promene u oblasti kulture mogle da se odvijaju nezavisno od strana~kih interesa, ili ~ak da iniciraju neke temeljne promene u dru{tvu. - Nije poenta dati mogu}nost manjinama da vode svoju sopstvenu kulturnu politiku, to jeste njihovo pravo, ali mimo toga, Ministarstvo kulture mora da stvori uslove da se sve ono {to se stvara u okviru STANISLAV MILOJKOVI] STANISLAV

/jul/2007./godine/ 002 53 54-61rez_IIbr.qxp 4.7.2007 0:16 Page 54

REZERVAT Tomislav MARKOVI] Povratak u budu}nost Iz dnevnika jednog radikala

Krenem ju~e malo do grada. êkam tramvaj sat, ~ekam dva. vati samo Srbi i eventualno poneki ba}u{ka. tu je, poklonjenom Tolimiru se u zube ne Ni{ta, mrka kapa. Izgleda da su nam oni EU zlo~inci opet Prekrstim se, pa preko Zvekijevog platoa pro{e- gleda, va`no je da Tribunal u Hagu bude uveli embargo na uvoz sena i kukuruza, a gladni konji tam do Grobarlije. Pro|em "Kod dva bela orla" i privremeno namiren, da popusti pritisak, a nemaju snage da vuku tramvaje. Krenem lagano Bulevarom "Trojeru~icu", u|em u "Pahomijevu klet", drm- da izve{taj Karle del boj Ponte bude poziti- Ratka Mladi}a, pa skrenem u Aveniju Radovana Karadì}a, nem na eks jednu manastirku marke "Filaret", van. Srbija je odbila da podeli sa prekodrin- poklonim se bisti velikog narodnog vo|e, pa produìm do pa produìm svojim putem. Uputim se Ulicom skom bra}om odgovornost za genocid, Keja oslobo|enja Srebrenice. Splavovi puni ko oko. Iz "Ne- ha{kih mnogostradalnika do Nedi}eve ba{te, da odgovornost je deficitarna roba, ali zato beske Srbije" tre{ti Baja Mali Knindà, u "Omarskoj" se slu{a se nadi{em sveèg vazduha i odmorim o~i na moè velikodu{no da se razbacuje ratnim Ceca Mala Mindà, u "Ocilu" lumpuju uz "Riblju ~orbu". zelenilu Ljoti}evih omorika. I tu mi se, dragi zlo~incima, njih bar ima na pretek. Dodik i Patriotski karasevdah obuzeo i staro i mlado. Meni toplo oko dnevni~e, gubi svaki trag. kompanija su sa zahvalno{}u prihvatili pok- srca, to je Srbija za koju sam se borio u jedinici za belu te- lon, daj {ta da{, Tolimir je zvani~no uhap{en hniku i druge specijalne operacije. Postojim malo, poslu{am Poklonu se u Tolimira ne gleda u Bratuncu, srpska policija je samo zvuke umilne poput srpske trube {to se s Kosova ~uje, pa Bratska ljubav ne zna za granice, pogotovo ne sara|ivala u hap{enju. Pri~a bi imala sre}an krenem dalje, preko {etali{ta Hladnja~e do Ulice Batajni~ke za granicu izme|u Srbije i Republike Srpske. kraj da se ona ma{nica sa Tolimirovih usta grobnice, pre|em most kapetana Dragana, prese~em kroz Ova ve{ta~ka me|a je davno izbrisana u svesti nije razvezala, pa se saznalo da je hap{enje Legijin pasa`, pa stignem do [ljivan~aninovog soka~eta. Ra- politi~kih velmoà s obe strane Drine. Brisanje obavljeno na Beànijskoj kosi, koju ni zgledam malo izloge, u|em u "Kokardu" - nemaju moj broj realija je opcija koju svaki nacionalno osve{}eni najma{tovitiji kartografi SANU ne bi mogli ~etni~ke {ubare. U "Crvenoj beretki" kupim najnoviji model softver ima na meniju, a izvodi se jednostav- da smeste na teritoriju Republike Srpske. maskirne {ajka~e, koji je kreirala Klepsidora Crnica, glavom i nom operacijom silaska s uma u brlog naciona- Obe politi~ke vrhu{ke reagovale su u skladu bradom. Jeste da ~izma glavu ~uva, ali ne mogu na glavi listi~kog bezumlja. Otuda nije za ~u|enje {to je sa filozofskom maksimom: ukoliko na{e stalno da nosim {lem. Provu~em se pored "Arkan kafea", srpska policija uredno upakovala Zdravka Toli- zvani~ne izjave ne odgovaraju stvarnosti, pre|em Du}inu, stignem do Trga Velike Srbije i ugledam mira u {arenu hartiju, vezala mu ma{nicu pre- utoliko gore po stvarnost. Uostalom, ko jo{ dobro znani prizor koji mi uvek razgali du{u. Vojvoda [e{elj ko usta i poklonila ga policiji Republike Srpske. pita stvarnost {ta njoj odgovara?! Stvarnost ponosno ja{e ono konj~e {to ga je u davna vremena jahao Poklon nije ba{ bogzna{ta, prili~no se ofucao treba da se pona{a kao i svaki lojalni neki knez, evroslinavac. Vojina stamena figura dominira pod teretom godina i bolesti, ni nalik onom gra|anin, da }uti i trpi, i da podredi svoju spomenikom, zar|alom ka{ikom pokazuje put daleke, ali div-junaku {to je onomad ~inio herojska dela sebi~nu volju nacionalnom interesu. To je srpskom srcu bliske ruske provincije, a pogled mu se gubi kao {to je, na primer, neustra{ivo pucanje u jedini na~in da se Srbija i Republika Srpska negde u dalekoj budu}nosti kada }e celu planetu nastanji- le|a nenaoruànim civilima u Srebrenici. [ta je pretvore u zemlju Dembeliju. NE PU[TA TE DA ODRASTE[

Fabrika smrti METAK LUTALICA predstavqa najnoviji proizvod za suzbijawe nataliteta kod nepodobnih naroda i mawinskih grupa "[korpion" METAK LUTALICA, Tjodf!249:/psh

54 002 /jul/2007./godine/ 54-61rez_IIbr.qxp 3.7.2007 20:28 Page 55

55 54-61rez_IIbr.qxp 4.7.2007 0:20 Page 56

REZANCI Izvori: B92.net, Jutarnji list, Danas, Slobodna Bosna, BETA, Dnevnik, Feral Tribune

Rekli su + Rolling Stones Dràva sa gre{kom Gra|ani crnogorske oblasti Malesije, u blizini Prilikom izrade registarskih tablica za motorna - U namicanju, natezanju i rastezanju istorije, gradi}a Tuzi, dva puta su od 25. maja, na brdu vozila u BiH, pre dve godine do{lo je do gre{ke za polovni politi~ari i nacionalni branitelji raznosili De~i}, od kamenja pravili natpis Tito, ali su njihovi koju se do sada nije znalo, a zbog koje su za su cigle sa istorijskih ruina za divlje gradnje sugra|ani kamenje razbacali. Bezazlena akcija Banjaluku i Livno izra|ene iste registarske pretencioznih vlastoljubaca i osionih novoboga- po{tovalaca lika i dela "najve}eg sina na{ih naro- oznake, izjavio je ministar unutra{njih poslova ta{a. da i narodnosti", bila je samo povod za produblji- Livanjskog kantona, Filip Zrno. (Mirko Tepavac, publicista iz Beograda) vanje netrpeljivosti koja je prisutna u Malesiji ve} Tanka je linija {to spaja i razdvaja. duè vreme, a pogotovo posle septembarske policijske akcije "Orlov let" kada je uhap{ena grupa Albanaca. Eurcro Tre}i put na brdu De~i} mo`da osvane i kameni Rezultati najnovijeg Eurobarometra objavljenog natpis Malesia e Madhe (Velika Malesija). A onda u Briselu pokazuju zaista {izofrenu situaciju u Tito moè da se slika. Hrvatskoj. Dve tre}ine Hrvata podràva propali ustav Evropske unije, u koju vi{e od dve tre}ine All we need is gibanica njih ne èli da u|e, iako gotovo polovina Hrvata Posle ~etvoro~asovnog oblikovanja i ~etvo- misli da bi ~lanstvo bilo korisno. ro~asovnog pe~enja, pekari iz Mionice kraj Valjeva Pa sad budi pametan. su iz specijalne furune izvadili gibanicu te{ku STANISLAV MILOJKOVI] STANISLAV 1.140 kilograma i dugu 127,38 metara. Kada su - Svrha pokajanja ili oprosta nije zaobilaènje i posle preciznog premeravanja ozvani~eni podaci, Heraldi~ar izbjegavanje suda i pravde za zlo~inca, a izvi- bilo je jasno da je ovaj nesvakida{nji poduhvat u Predsednik op{tine Kikinda, Branislav Blaì}, najavio njenja u civilizovanom dru{tvu sluè za prevazi- potpunosti uspeo i da nema spora za upisivanje u je javnu raspravu za izmenu ~lana Statuta op{tine laènje nelagode ili stida za slu~aj da nehotice Ginisovu knjigu rekorda. Za spravljanje ovog gur- Kikinda koji defini{e izgled gradskog grba, uz obja{- podrignete za stolom, ili, ne daj boè, pustite manskog "~udovi{ta" utro{eno je 380 kilograma njenje da }e se on prilagoditi sada{njem trenutku. vjetar. Nigdje izvinjenje ne moè biti pokri}e za kora, isto toliko sira, 3.300 jaja, 40 litara jestivog - Mislim da postoje}i grb, na kome se nalazi zlo~in osim u na{em dijelu brdovitog Balkana. ulja, 50 kilograma masti, 110 kilograma miner- odse~ena turska glava nabodena na sablju, deluje (Slavko Perovi}, osniva~ Liberalnog saveza alne vode i 600 kesica pra{ka za pecivo. Ideju za morbidno. Smatram da je nekada ovo likovno Crne Gore) ovaj nesvakida{nji poduhvat dao je Milan Mati}, re{enje, mo`da, bilo u skladu sa mentalitetom predsednik op{tine Mionica. naroda, ali sada sigurno vi{e nije - rekao je Blaì} - Najpre smo u komunizmu lagali da bi Ako ni{ta drugo, Mati} je i dodao da mu nije bilo prijatno kada je, svojevre- preìveli. Negovali smo filozofiju aplauza barem zasluàn {to je meno borave}i u Turskoj, tamo{njim zvani~nicima, (s)laganja, a posle nam je to pre{lo u ìvotnu dìnovskom gibani- predao vizitkartu na kojoj se nalazi grb. naviku. com glad utolilo oko Tokom ratova na jugoslovenskim prostorima, (Ratko Boòvi}, sociolog iz Beograda) 4.000 Mioni~ana. A Blaì}u, ~lanu Srpske radikalne stranke, nije bilo neprijatno zbog ne~ijih drugih glava. Naprotiv. - Danas je te{ko izja{njavati se kao Jugosloven, lokalni izbori se bliè. zbog nepostojanja istoimene dràve. Biti Jugosloven je isto {to i biti panonski mornar, pomorac bez mora. To~kice (Dragan Popadi}, psiholog) Stanare nekih rije~kih zgrada uznemir- - Ideal lakog a parali-posla, kojem su toliko ile su polovinom juna sitne, narandà- privrèni Hercegovci i Bosanci, ovdje su ostvarili sto-roze ta~kice nacrtane tik do {toko- jedino - stranci. va ulaznih vrata u pojedine stanove. Vlastimir Mijovi}, komentator sarajevskog Ta~kice su jedva primetne, pravilnog "Oslobo|enja" oblika i pre~nika pet milimetara. Nacrtane su bez ikakvog logi~nog kri- - Djeca poginulih pripadnika Narodne odbrane, terijuma - na ulaznim vratima, na nekada{nje Abdi}eve vojske, 12 godina poslije nekim spratovima. Za sada se zna da rata, uprkos zakonu - potpuno su obespravljena ne postoji veza izme|u ozna~enih i neozna~enih stanova. U nekim stanovima ìve porodice, u nekima zbog politi~kih stavova svojih roditelja i samci, neki su obezbe|eni videokamerama, neki nisu, neki su prazni, neki se godinama koriste. oruànog sukoba sa Armijom BiH. Presuda [tavi{e, pored nekih vrata nalaze se i po dve ta~kice. Portparolka rije~ke policije, Mirjana Kula{, Ustavnog suda FBiH jo{ uvijek se ne provodi i izjavila je da je policija obave{tena o ovom neobi~nom slu~aju. Gradona~elnik Rijeke Vojko Obersnel dok se ~eka na izjedna~avanje statusa sa pri- tako|e je upoznat sa slu~ajem, a Rije~ane je pozvao da ne podleù panici. padnicima ostalih vojnih formacija u BiH, Stanari mogu samo da naga|aju o ~emu se radi - neki misle da je to de~ja igra, drugi misle da je to ispa{taju djeca. na~in na koji sekte obeleàvaju budu}e "`rtve", a tre}i su uvereni da se radi o mnogo teìm stvarima (Edina Nuriki}, reporterka sarajevskih "Dana") poput provalni~kih kodova i {ifri. Rije~ka misterija je i dalje misterija.

56 002 /jul/2007./godine/ 54-61rez_IIbr.qxp 4.7.2007 0:34 Page 57

Rekli su - - Kosovski zavet ugra|en je u bi}e i razum i saborno saznanje srpskog naroda. (Amfilohije, mitropolit Srpske pravoslavne crkve)

- Radi za{tite hrvatskih interesa, neophodno je ispitati kompetenciju i nadle`nost Ha{kog suda. Stavljanje na istu optu`eni~ku klupu Slobodana Milo{evi}a i Ante Gotovine je neukusno prema vrijednostima zapadne civilizacije. (Eduard Jambru{i}, pravnik, autor "MKSJ - tajni pothvat svjetskih mo}nika)"

- Da nakon otkri}a Amerike nije pokr{teno pu~anstvo Srednje i Ju`ne Amerike, broj katoli- ka na svijetu bio bi svega oko deset posto ~ovje~anstva. Gdje se ukorijenio islam,

STANISLAV MILOJKOVI] STANISLAV kr{}anstvo se uop}e ne smije navije{tati. Si}a (@ivko Kusti}, propovjednik) Svedok odbrane, koji je u Hagu svedo~io pod predo~io dva zahteva Ilidànske brigade iz juna i - Radmila Hrustanovi}, biv{a ~lanica titoisti~kog pseudonimom T2, u procesu protiv biv{eg koman- jula 1995. godine, kojima se od komande traì Gra|anskog saveza Srbije, nije osoba koju ovde danta Sarajevsko-romanijskog korpusa, generala isporuka 30.000 metaka, vi{e od 1.000 granata i èlimo da vidimo kao ambasadora dràve Srbije, Dragomira Milo{evi}a, tvrdi da Ilidànska brigada 20 avio-bombi. "To nije ni{ta", rekao je svedok, zato {to ona o~igledno nema nikakvog ose}aja nije bila dobro naoruàna. Primera radi, od arti- dok je odbrana generala Milo{evi}a nastavila da za realne probleme Srba u Crnoj Gori. ljerijskog naoruànja je, kako je T2 opisao, imala dokazuje kako se u obru~u nije nalazilo Sarajevo (Dobrilo Dedei}, funkcioner Srpske liste u "ne{to tenkova i praga", a naro~ito je oskudevala nego njegova okolina, odnosno poloàji srpske Crnoj Gori) u municiji, zbog ~ega su stalno dobijali nare|enja vojske, i da srpski vojnici nisu pucali na civile, ve} da pucaju samo u samoodbrani. Tuìlac je, da je to ~inila Armije BiH. - Matica hrvatska uloìla je veliki napor da se me|utim, u unakrsnom ispitivanju svedoku Nije to ni{ta - nije nam ni{ta! prona|u rje{enja koja ne}e biti toliko personal- izirana, odnosno ponu|en je razborit i pomirljiv Zaboravni put te neka nova rje{enja. To se odnosi i na Vi{i sud u Bijelom Polju osudio Dragana pretjerivanje sa simplifikacijama vezanim za Ivanovi}a (26) iz Beograda na {est efemerne stvari, kao {to je, primjerice, treba li meseci zatvora zbog uno{enja 0,15 se pisati "ne}u" ili "ne }u". O tomu je bilo puno grama marihuane u Crnu Goru. Ivanovi} prijepora dok se ipak nisu prisjetili da je "ne }u" je, prema optu`nici, 14. maja iz Srbije u pisao Vuk Stefanovi} Karadì}. Crnu Goru, preko grani~nog prelaza (Igor Zidi}, predsjednik Matice Hrvatske) Dobrakovo kod Bijelog Polja, uneo mari- huanu u nameri da je proda. Ivanovi} je u policiji i u istrazi izjavio da je zaposlen u budvanskom hotelu "Splendid", da mu Orgazmatron je drogu pred polazak iz Beograda jedan Profesionalni striptizer Dejan Nestorovi} Deksi (26), poznanik poverio na ~uvanje, ali da je nakada{nji ~lan Srpske radikalne stranke i desna ruka travu zaboravio da vrati. aktuelne potpredsednice Skup{tine Srbije, Nata{e Ivanovi}u je po~ektom jula Jovanovi}, kaè da za pet nastupa zaradi celu ukinut pritvor u poslani~ku platu, te da mu je draè da se bavi stripti- kom je bio od zom nego politikom. 16. maja. - Po{to su ène pametnije, mi mu{karci treba da se [est meseci povu~emo u druge oblasti. Tako sam se ja povukao iz

za 0.15 politike. Voleo bih da Maja Gojkovi} bude predsednica MILOJKOVI] STANISLAV grama? Ko ide na Srbije, a Boris Tadi} da se vrati u prosvetu. - Ratovi u proteklih deset godina su se verovat- crnogorsko pri- Deksi ka`e da u Srbiji svi frustrirani i optere}eni, te nam no i desili da bi nove generacije mogle da nas- morje ovog zato treba politi~ki i seksualni orgazam. Zaboravio je tave normalan srpski `ivot. leta? mladi striptizer, izgleda, koliko dugo ve} njegovi politi~ki (Du{an Kova~evi}, pisac iz Beograda) lideri seksaju u zdrav mozak gra|ane Srbije, a i {ire.

/jul/2007./godine/ 002 57 54-61rez_IIbr.qxp 4.7.2007 0:08 Page 58

Natje~aj za hrvatskog Velju O DO@IVOTNOM LA@NOM MAGISTRU

Tatjana TAGIROV ~im je po~eo rat - nabavio oru`je za svoju paravo- Poslije mu je splitsko Sveu~ili{te oduzelo doktorat, jnu formaciju HOS (Hrvatske obrambene snage), pa je cijela stvar zavr{ila i na sudu, na kojem je - E sad, ako je netko pomislio da u Hrvatskoj, nakon koja je bila angaìrana na svim rati{tima sve dok gle ~uda - \api}, zajedno s prijateljem smrti neumrlog Franje Tu|mana (decembar je to vlastima odgovaralo. Kad se rat razbuktao i u Kandareom, oslobo|en. Tu je presudu vi{i sud 1999.), ima jo{ netko manirima srbijanskog minis- Bosni i Hercegovini, gdje je na ~elu HOS-a Bla` ukinuo, ali je predmet zaglavio u ladici i cijelu }e tra Velje Ili}a nalik, prevario se. Neumrli, koji Kraljevi}, do{lo je do razmimoilaènja u idejama. stvar prekriti zastara. \api} se prije nekog vreme- samo toj ~injenici moè zahvaliti {to nije i sam Rezultat: Kraljevi} biva ubijen, a Paraga pu~em na odsmjelio na novi poku{aj magistriranja. Jo{ dopao Sheveningena, jeste nenadma{an. Prezirao smaknut s ~ela stranke; lider \api} je ro|en! ne znamo {to je dalje bilo. je, u stvari, narod u koji se zaklinjao, usred rata je Taj gospodin, s izgledom frfljavog medvjeda, Istinu zaobilazi \api} jo{ u nekim stvarima: tvrdi, sa svojim doglavnicima oplja~kao sve {to se tokom narednih godina uspijeva odràti se blizu na primjer, da nema ni{ta s fa{istima i antisemi- oplja~kati moglo. Politi~ke neistomi{ljenike nazi- vlasti isklju~ivo zahvaljuju}i svesrdnoj pomo}i tizmom, pa je u tu svrhu ~ak skinuo i tradicional- vao je "crvenim i zelenim vragovima", nenaklo- HDZ-a i tek nakon 2000. godine, kad na vlast nu crnu ko{ulju u kojoj se uvek pojavljivao u njene mu novinare "djecom srbokomunisti~kih dolazi SDP Ivice Ra~ana i kad HDZ mijenja imid` javnosti. No, novinari su is~eprkali fotografiju na generala". i retoriku u odnosu na Tu|manovo vrijeme, kojoj on na splitskoj rivi sa skupinom svojih isto- Svi nakon njega manje su koloritni, tek se - postiè zna~ajnije rezultate i uspijeva samostalno mi{ljenika pozdravlja fa{isti~kim pozdravom. ovda{njoj publici znani - kao ridikuli izdvajaju u}i u Sabor, te zavladati i Osijekom, s obzirom da Brojni su "prilozi za biografiju" Ante \api}a: od osje~ki gospodar ìvota i smrti, Branimir Glava{, i je Slavonija prili~no jaka baza strankama desnog urnebesnog predstavljanja (spota) za prvi ~ovjek Hrvatske stranke prava (HSP), Anto predznaka. predsjedni~ku kampanju 2000. godine (to se \api}, dana{nji gradona~elnik Glava{evog Osijeka. Iako sad na vlasti i s bira~kim tijelom iza sebe, prepri~ati ne moè), do izbornog zagrljaja sa Glava{ - koji je u velikoj ljubavi s mla|im \api}a se ipak najvi{e prepoznaje kao kratkotra- Slavenom Leticom, nekada{njim savjetnikom gradona~elnikom - svima je poznat, kako po jnog i la`nog magistra. Jasno, magistrirao je kod Tu|manovim (to je postao nakon {to se nudio "doprinosu" ~i{}enju ratnog Osijeka od nosioca svog strana~kog kolege Borisa Kandarea. Ali avaj: Milo{evi}u, a ovaj ga nije htio), koji je promijenio krivih krvnih zrnaca, tako i po posljednjem ridiku- magistarski rad Ante \api}a pod nazivom "Pravna silne strane u svom politi~kom ìvotu. loznom ismijavanju dràve, sve zaklinju}i se u sredstva protiv arbitra`ne odluke", koji je I jo{ jedan detalj: dok jedan magistar asfaltira nju. Upravo gledamo reprizu, novi {trajk gla|u "uspje{no obranio" na splitskom Pravnom fakulte- seoske staze i bogaze i to vidi kao suvremene zbog postupaka za ratne zlo~ine kojih se pravna tu po~etkom svibnja 1999. godine, najobi~niji je ceste Srbije, drugi - onaj hrvatski - bolje se dràva napokon, 2006. godine, sjetila; a to sve falsifikat, najve}im dijelom nastao prepisivanjem zabavlja. Lani je u decembru, iz ~ista mira, otvorio kako bi sprije~io sud da radi u njegovom slu~aju i knjige, nikog drugog do - njegovog mentora spomen-park na osje~kom izleti{tu, u spomen na izbjegao kaznu za svoje zlo~ine. A njih je mnogo, Kandarea. Od 176 stranica \api}evog "nau~nog" posjet pokojnog pape Ivana Pavla Drugog Osijeku uklju~uju}i i one u medijima: ~im je HDZ do{ao uratka prepisano je 114, i usput sve garnirano s 7. juna 2003. godine. Kakve veze ta dva datuma na vlast po~etkom 90-ih godina, novinare Dragu tipfelerima i intervencijama koje - kako je to imaju, do danas nismo saznali. Knjièvnica Hedla i Gorana Flaudera izbacio je iz "Glasa ustanovio Feral koji je aferu i pokrenuo - nedvoj- Vedrana Rudan je sve rekla u nekoj tv-emisiji: "Pa Slavonije" uz pomo} naoruànih ljudi, a onda ih beno pokazuju da autor maternji jezik poznaje u dosta vi{e tog la`nog magistra". Tomu se nema je - Hedla pogotovo (koji godinama o te{kim istoj mjeri kao i pravo - jadno i povr{no. {to dodati. temama i zlo~inima pi{e u Feralu) - proganjao i svih narednih godina. Hedlu je vadio medicinski Anto \api} karton, vrije|ao ga je izmi{ljotinama, prijetio na sve mogu}e na~ine, dok je Flauder bio i premla- }en u jednom trenutku. Njegov sudrug iz druge stranke, iako su obojica potekla iz HDZ-a - Anto \api}, ne{to je pristojniji u javnom opho|enju. Dodu{e, i hrvatska politi~ka scena je neusporedivo - barem javno - pristojnija nego srpska, koja sasvim sigurno, prosta~enjima i podmetanjima, nema usporedbe u dana{njoj Evropi. No dakle, \api} na scenu dolazi na po~etku 90-ih uz pomo} neumrlog Tu|mana, uz ~iju pomo} preotima HSP od dotada{njeg obnovitelja i lidera stranke Dobrosava Parage. Paraga, koji je godinama bio na udaru reìma i sudova, osnovao je HSP 1990, a odmah potom - BETA FOTO BETA

58 002 /jul/2007./godine/ 54-61rez_IIbr.qxp 4.7.2007 0:17 Page 59

Za{to Lustracija?

SA VELIKIM L

Zoran OSTOJI] Lustracija je u su{tini Ovaj poslednji argument ima jo{ jednu manu. [ta je sa kr{enjima negacija revan{izma, ljudskih prava posle 5. oktobra? Jer i ona treba da budu tako|e pre- Protivnici lustracije ~esto kaù: "Kako mislite da jer revan{izam pored dmet primene ovog zakona. Na nekoliko primera iz postoktobarskog lustrirate hiljade ljudi koji su imali veze sa nede- perioda poku{a}u da razjasnim dilemu koja postoji u javnosti. mokratskim reìmom?" Kroz ovo pitanje, oni koji pravde nosi i subjek- Ko treba da bude lustriran, a ko podleè krivi~nom gonjenju zbog strepe od suo~avanja sa svojom pro{lo{}u, ho}e tivnost, voluntarizam i kr{enja zakona? Ne zaboravimo, predmet lustracije su ljudi koji nisu da proture u javnost tezu da je lustraciju tehni~ki uskra}ivanje nekih prekr{ili zakone ve} su ugroàvali tu|a ljudska prava: bili su UDBA nemogu}e sprovesti. Bar ne bez novog kr{enja prava potencijalnim dou{nici, iznosili u javnosti neistine o ljudima, po nalogu ostavljali ljudskih prava. Teza je pogre{na jer uklanjanje sa krivcima. Jednostavno, ljude bez posla ili stana, kreativnim tuma~enjem tada{njih propisa javnih funkcija, {to je u osnovi lustracija, ne od- revan{izam je pravda krivce osloba|ali ili nevine potuìvali i osu|ivali itd. nosi se na sve one koji su u pro{losti kr{ili ljudska Po|imo od kampanja kriminalizacije pokojnog premijera Zorana prava, ve} samo na one me|u njima koji su kan- bez procedure, pa je \in|i}a kojima su politi~ki pripremani dràvni udar i njegovo fizi~ko didati za javne funkcije. Te funkcije su precizno zato lako taj proces uklanjanje. Svi oni koji su u tome u~estvovali, od medija do politi- nabrojane u Zakonu koji je usvojen leta 2003. zloupotrebiti. ~ara, i koji su znali {ta deo policije na ~elu sa prvoosu|enim Milor- godine. Lustracija je suprot- adom Ulemekom Legijom priprema, nisu za lustraciju ve} za sud, Druga teza koju plasiraju oni koji bi da izbegnu nost revan{izmu. U kao sau~esnici ili pomaga~i u izvr{enju te{kog krivi~nog dela. Ali odgovornost, glasi kako je lustracija u su{tini re- njoj se do pravde svakako je bilo onih koji su u satanizaciji \in|i}a u~estvovali ne zna- van{izam. Na stranu {to je revan{izam jedna vrsta ju}i do ~ega }e to dovesti. To su nesumnjivi kandidati za lustraciju. pravde, pa ne bi mogao sam po sebi da nosi neg- dolazi u zakonom Javna izjava Tomislava Nikoli}a, data neposredno pre 12. marta ativnu konotaciju. Ipak, lustracija je u su{tini ne- utvr|enoj proceduri, 2003. godine, kako je i Tito pred smrt imao probleme sa nogom, gacija revan{izma, jer revan{izam pored pravde gde je sprovodi stru~na sme{ta i njega u politi~ki kontekst pozadine dràvnog udara s nosi i subjektivnost, voluntarizam i uskra}ivanje Komisija koju bira ubistvom, ali niko ozbiljan ne o~ekuje da }e se aktuelni specijalni nekih prava potencijalnim krivcima. Jednostavno, Skup{tina i pred kojom tuìlac Slobodan Radovanovi} time baviti jer njemu o~igledno nije revan{izam je pravda bez procedure, pa je zato subjekti imaju pravo i do utvr|ivanja istine. lako taj proces zloupotrebiti. Lustracija je suprot- Kako druga~ije objasniti ~injenicu da specijalni izbegava da podig- nost revan{izmu. U njoj se do pravde dolazi u na àlbe i pravo na ne optu`nicu za oruànu pobunu Jedinice za specijalne operacije iz zakonom utvr|enoj proceduri, gde je sprovodi sudsku za{titu. Dakle novembra 2001. godine, kada je u optu`nici Ulemeku i drugovima stru~na Komisija koju bira Skup{tina i pred kojom onaj ko je protiv nje, njegov pomo}nik Jovan Priji} taj doga|aj ba{ tako kvalifikovao? S subjekti imaju pravo i na àlbe i pravo na sudsku nesvesno se zalaè za druge strane, Radovanovi} se i dalje drì kvalifikacije o protestu, za{titu. Dakle onaj ko je protiv nje, nesvesno se revan{izam koju je dao Vojislav Ko{tunica, tada{nji predsednik SR Jugoslavije, zalaè za revan{izam. kada je pobunu podrào. Radovanovi}evo izbegavanje da optuì Tre}i argument protiv lustracije, koji najvi{e forsira po~inioce krivi~nog dela je za sud, ne za lustraciju, ba{ kao i predsednik Srbije Boris Tadi}, jeste tvrdnja da je Ko{tuni~ina podr{ka oruànoj pobuni. za nju kasno. Kao, ako to nismo uradili odmah Ali, kada Radovanovi} kaè kako je "te{ko poverovati da je atentator posle 5. otobra kad je bilo pravo vreme, sada je to Zvezdan Jovanovi}, takav kakav je, mogao da organizuje atentat", nemogu}e uraditi. U pitanju je providan poku{aj prijavljuje se za lustraciju. U presudi Specijalnog suda organizator da se spre~i primena zakona o pro~i{}enju dru{- je prvoosu|eni Ulemek, a ne Jovanovi}. Radovanovi}ev strah da tva, a da se otvoreno ne stane na stranu onih iz pomene ime prvooptuènog kr{i ljudska prava njegovih `rtava, ali ~ijih redova ima najvi{e kandidata za lustraciju. U ne kr{i zakon, i zato je to za lustraciju. Ali ako se kasnije pokaè da svim zemljama koje su pro{le kroz ovaj proces to je ovaj "lapsus" deo organizovanih priprema da se presuda obori na nije bilo mogu}e uraditi odmah posle ru{enja ne- Vrhovnom sudu, onda bi to bilo krivi~no delo za sud, a ne za lustra- demokratskog reìma. Iz prostog razloga {to su u cionu komisiju. Ba{ kao i ako se dokaè da je bacanje teì{ta na njegovom ru{enju u~estovali i njegovi delovi (ê{- vo|e Zemunskog klana poku{aj da se skrene pa`nja s prvooptuè- ka je izuzetak koji potvr|uje pravilo). âk i tamo nog i olak{a Vrhovnom sudu. Va`no je, svakako, pod kojim okolnos- gde je, samo naizgled, postojao jasan rez sa pro- tima su ova dvojica iza{la iz pritvora 2001. godine da bi kasnije {lo{}u (Rumunija i streljanje bra~nog para âu{e- pomogla oruànu pobunu i atentat, ali je za lustraciju to {to Rado- sku), bilo je potrebno skoro 10 godina da se usvo- vanovi} ne ide u pravcu onih koji su pobunu podràli, ve} prema ji Zakon o otvaranju dosijea tajne komunisti~ke onima protiv kojih je pobuna bila usmerena. politi~ke policije, bez ~ega je lustracija ina~e nemogu}a. Valja naglasiti da ovaj proces u Rumuniji (Autor je nekada{nji novinar i urednik beogradske Televizije Studio nije okon~an i da i dalje traje. B, a danas je politi~ki aktivan u Liberalno-demokratskoj partiji.)

/jul/2007./godine/ 002 59 54-61rez_IIbr.qxp 4.7.2007 0:09 Page 60

No}, dim i magla (Nacht, Rauch und Nebel) KAD SE RE[I KOSOVO, BI]E TO POKRI]E ZA SVE: U "DANIMA JEDINSTVA" MRAK I MAGLA (NACHT UND NEBEL) POJE[]E SVAKOGA KO MISL

Milo{ Vasi}

Kamen koji je advokat Sr|a Popovi} bacio u pravosudnu mo~varu poslednjih dana su|enja zaverenicima za ubistvo Zorana \in|i}a, svojim predlogom za dopunu dokaznog postupka tek je sada naterao ina~e dremljive àbe da se raskre- ke}u na sav glas. Da se podsetimo: Sr|a Popovi} predloìo je da se kao svedoci saslu{aju Vojislav Ko{tunica, Aleksandar Tijani} i jo{ neki, zbog njihovih javnih izjava iz kojih se dade zaklju~iti da znaju ne{to {to sud jo{ nije doznao na temu konteksta i pozadine atentata. Osim toga, traìo je u vi{e navrata da se pokrene krivi~ni postupak za delo oruàne pobune (veleizdaja) Jedinice za specijalne operacije iz novembra 2001, ~ime je "pokazao naro~itu upornost", kako kaù sudije, u vr{enju krivi~nog dela uvrede Veli~anstva (to mu je ina~e svojstveno ve} 45 godina). Trustu pile}ih mozgova iz Ko{tuni~inog narodnja- ~ko-legalisti~kog tabora trebalo je tri meseca da smisli {ta bi sad s tim. I {ta je smislio? Smislio je da jednim udarcem ubije tri muve: da skrene pa`nju sa su{tine stvari; da se bezobzirno osveti jednom ~asnom i hrabrom tuìocu i da spre~i da taj isti tuìlac postane novi Specijalni tuìlac za organizovani kriminal; i da spase Ko{tunicu, Tijani}a i ostatak grupe od neprijatnih pitanja. Tako je pokrenuta operacija "Politi~ka pozadina", koju vodi specijalni tuìlac Slobodan Radovanovi} uz pomo} bratskih tabloidnih "patriotskih" medija. Umesto da se bavi politi~kom pozadinom atentata na Zorana \in|i}a, Radovanovi} je krenuo da reciklira tabloidno |ubre iz 2004. i da veje ve} koja bi da shvati {ta se to de{avalo - ako takve i od tada gleda svoja posla; Du{an je ostao do ovejanu su{tinu. Ko je pustio Du}u i Kuma iz publike jo{ ima. Tamo, me|utim, nema ni~ega od kraja, do marta 2004. Ali, pojavila se prilika da se pritvora u jesen 2001, kao da to nije razja{njeno onog {to je biv{i ministar tako dramati~no obz- podgreje ve} zagorela pri~a o dvoglavom jo{ 2004. u prole}e? Reciklaà je predvidiva: êda nanio u svojim televizijskim detonacijama: kod ~udovi{tu koje se zove êdaBeba i koje je - ust- i Beba; Bati} i Mioljub Vitorovi}, ~asni i hrabri Jugoslava ]osi}a ("Poligraf" B92), pa onda i kod vari, ali vi to ne shvatate - ubilo Zorana \in|i}a. tuìlac o kome je re~ itd. Na sve nas }e polako Olivere Jovi}evi} ("Upitnik" RTS), jer je Jugoslav Sve sama reciklaà ~uvenih izjava sudski uglavl- do}i red, jer je ovo pri~a mra~nija, zadimljenija i bio neprijatan, pa je Dulo morao da na|e "drugu jenog laòva Dejana "Guze" Mihajlova iz predi- maglovitija nego {to se ~ini. U igru je uveden, na televiziju" da tamo "kaè istinu". Kod Jugoslava je zborne kampanje 2004: "Vi znate ko je ubio op{te iznena|enje, Du{an Mihajlovi}, biv{i mini- bio nervozan i zapanjuju}e nekonzistentan; kod \in|i}a i ako ne kaète - mi }emo". Kao da svi star unutra{njih poslova, s o~iglednim zadatkom Olivere je bio 'ladan k'o {pricer i o~igledno upoz- imamo pile}e pam}enje, Andreja Mladenovi} pre "revidirca" (termin s Golog otoka) koji }e "tek sada nat, ako ne i uve`ban unapred. Tema - je li ili nije neki dan imao je drskosti da êdu Jovanovi}a re}i istinu" od koje }e "Srbija progledati" (DSS o i {ta je pokazivao Canetu Suboti}u - ostala je po nazove \in|i}evim "Judom". Na stranu to {to su Legijinoj predaji, maja 2004.). strani; glavno je bilo optuìti Bebu Popovi}a da je ministri iz Demokratske stranke u novoj vladi svo- Taj isti Dulo Mihajlovi}, da se podsetimo, objavio "imao paralelnu vlast", s implikacijom da je zbog jim glasovima imenovali tog istog Guzu Mihajlova je polovinom 2005. svoje temeljite i opse`ne poli- toga Zoran \in|i} ubijen. za generalnog sekretara vlade; ako mislite da je ti~ke memoare ("Povlenske magle i vidici"), pisane [ta je to novo Du{an Mihajlovi} doznao od 2005. to dno poniènja DS, polako: bi}e toga jo{, koliko u miru i na sveèm planinskom vazduhu, {tivo do danas, nismo saznali - naàlost. Naime, Beba vidimo. Kao da DS jedva ~eka da opere ruke od nezaobilazno za istori~are, ali i za {iru publiku Popovi} oti{ao je iz @ivkovi}eve vlade u leto 2003. uspomene na Zorana \in|i}a. A i taj Cane:

60 002 /jul/2007./godine/ 54-61rez_IIbr.qxp 4.7.2007 0:12 Page 61

MISLI DRUGAÎJE STANISLAV MILOJKOVI] STANISLAV mogao bi i on {to{ta da ispri~a u smislu finan- Ovo {to se doga|a moèmo da razumemo na sija... razne na~ine. Zaklju~ujem da imamo posla sa Pa gde smo sada stigli sa "politi~kom pozadi- kona~nom osvetom za peti oktobar i s revizijom nom"? Stigli smo do bestidnog poku{aja da se za istorije uz prate}u ~istku nepodobnih, potencijal- krivca za atentat (osim êdeBebe) proglasi i no opasnih i iritiraju}ih elemenata. DSS sada sebi Miroljub Vitorovi}, ~ovek za koga je pokojni Du}a moè da dozvoli da goni Miru, Marka i ostale Spasojevi}, vo|a Zemunskog klana, jasno rekao: milo{evi}evske kadrove za neki davno zaborav- "Taj je lud: ne pla{i se ni~ega i pare ga ne zani- ljeni {verc duvana, koliko god se Mrkonji}, Da~i}, maju". To povodom ponovljenih poku{aja da Sini{a Vu~ini} i ostali zgranjavali: ne treba im Vitorovi}a potkupi ili prepla{i da iz pritvora pusti vi{e SPS, imaju Demokratsku stranku. [ta }e od te Kuma Lukovi}a, bra}u Simovi}e i Vladu Budalu afere "Mreà" kona~no ispasti na sudu, istom Milisavljevi}a u leto 2001. Onda su smislili da }emo videti. Oruànu pobunu JSO rasvetljavati Vitorovi}a, koji ne silazi s bicikla, nekim kombijem ne}emo, jer je - kako da kaèmo - neprijatna, a i udare i ubiju; na svu sre}u nisu stigli. Imali su, "pobeda je patriotizma". Jo~i}a, Stojkovi}a i naime, bolju ideju: ako ne}e Vitorovi} - ima ko }e. Bulatovi}a ne}emo pitati o ~emu su to celu no} Pa su nekoga, ovako ili onako, i na{li: na kraju je pri~ali sa Legijom; nema smisla... Sa{u Tijani}a Rade Terzi}, tada{nji Okru`ni tuìlac, sam od ne}emo pitati ko je to "dao 50 000 evra pripad- sebe ili po ne~ijem nalogu, napisao obavezno nicima Specijalne antiteroristi~ke jedinice da uputstvo êtvrtom op{tinskom tuìla{tvu (Novi ubiju Spasojevi}a i Lukovi}a" 27. marta 2003. u Sahrana Zorana \in|i}a Beograd) da se Kum Lukovi} pusti; posle toga su Meljaku, mada on tvrdi da zna; nije va`no; va`no pu{teni i ostali, logi~no. [ta je preostalo? Pri tom je, me|utim, da su oni "streljani" (omiljeni termin Operacija "Politi~ka pozadina", koju vodi je Rade Terzi} usred pobune JSO do{ao tamo i tih ljudi; primenjuju ga i za \in|i}evo mu~ko Specijalni tuìlac Slobodan Radovanovi} pokazao na televizor: "Vidite li {ta se radi? Oni ubistvo) da ne bi ispri~ali. [ta su to oni mogli da traè da ga pustimo". Tu pobunu je Rade Bulatovi} ispri~aju? Pa da su êda i Beba ubili \in|i}a, uz uz pomo} bratskih tabloidnih "patriot- u NIN-u odmah nazvao "pobedom patriotizma". pomo} Zorana Janju{evi}a i @arka Kora}a, razu- skih" medija, umesto da se bavi Danas se Rade Terzi} gr~i i uvija u intervjuima; me se! Eto nas usred Minhauzenove pri~e: sam politi~kom pozadinom atentata na ima ga svuda i svuda zaobilazi istinu, ali i on je sebe za per~in izvla~im iz kaljuge, kao Du{an Mi- Zorana \in|i}a, reciklira tabloidno |ubre deo iste pri~e kao Du{an Mihajlovi}. Pri~a Rade hajlovi} na Coraxovoj karikaturi od pre neki dan. iz 2004. i veje ve} ovejanu su{tinu: ko je Terzi} da je tokom akcije "Sablja" dao ostavku jer Sve ovo vodi ka "danima jedinstva koji slede", {to nije mogao da podnese {ta se radi i u tom re~e Bogdan Tirnani}. Za "jedinstvo", politi~ki pustio Du}u i Kuma iz pritvora u jesen pravcu. E, nije: malo je falilo pa da i on bude korektan termin je "sabornost"; nekada se to zvalo 2001, kao da to nije razja{njeno jo{ uhap{en kad se saznalo {ta se radilo, ali se "jednoumlje", ali mi, kao u "Hiljadu devetsto 2004. u prole}e. Reciklaà je predvidiva: (pogre{no) do{lo do zaklju~ka da je bilo dovoljno osamdeset ~etvrtoj" Dòrdà Orvela, istu stvar êda i Beba; Bati} i Miroljub Vitorovi}, bruke sa Sarajli}em i \oin~evi}em i da je Terzi}a zovemo druga~ije, pa je "sabornost" dvaputvi{e- ~asni i hrabri tuìlac itd; na sve nas }e dovoljno oterati. Tada ga je pozvao k sebi tada{nji dobra, dok je "jednoumlje" dvaputvi{elo{e; zavi- republi~ki tuìlac \or|e Ostoji}, izvikao se na sno od toga da li je na{e ili nije. Kad se re{i polako do}i red, jer je ovo pri~a njega i oterao ga da napi{e ostavku i da mu se Kosovo, bi}e to pokri}e za sve: u "danima jedinst- mra~nija, zadimljenija i maglovitija nosi sa o~iju. Danas Rade Terzi} izigrava praved- va" mrak i magla (Nacht und Nebel) poje{}e nego {to se ~ini nika. Nije jedini. svakoga ko misli druga~ije.

/jul/2007./godine/ 002 61 62-66rez_IIbr.qxp 3.7.2007 20:39 Page 62

MASOVNE GROBNICE: Metafora bratstva i jedinstva

Tamara KALITERNA Sumnja se da je poligon MUP-a na izleti{tu Zaboraviti zna~i potisnuti sramnu Dobre Vode kod Vranja jo{ jedan masovni grob. ~injenicu. Onog dana kad se obeleàvao Me|unarodni dan za{tite Mrtvi gra|ani Kosova leè i pod autoputom Nenad ânak, predsednik Lige soci- ìvotne sredine, a na dobroj strani sveta mirisale lipe, "Bratstva i jedinstva". jaldemokrata Vojvodine, oktobra 2004. Komisija me|unarodnih forenzi~ara - kako to birokratski "Ima razlike izme|u Srba i pasa. Srbi otkopava- se na tribini o suo~avanju sa pro{lo{}u zvu~i - po~ela je otkopavanje na mestu koje su svedoci ju, a psi zakopavaju kosti", govorio je Ljubi{a koju je organizovala Inicijativa mladih ozna~ili kao 18. masovnu grobnicu kosovskih Albanaca u Risti}, zabavlja~ iz pokojne Jugoslovenske za ljudska prava prisetio da je po~etkom Srbiji. Posle ~etiri dana crveni i ùti bageri i bele cisterne su udruène levice, stranke u vlasni{tvu najslavnije 2001. Du{an Mihajlovi}, prvi post- oti{li iz napu{tenog kamenoloma kod Rudnice, stotinak srpske udovice u izbegli{tvu i {vercerke cigareta. milo{evi}evski ministar policije Srbije, metara pored magistralnog puta Ra{ka - Kosovska Mitrovica Ratna geopoliti~ka poruka "Gde su srpski izvestio saradnike iz Demokratske na "administrativnoj", kako to gordo zvu~i, granici Kosova i grobovi, tu je srpska zemlja", postaje pouka opozicije Srbije da u Srbiji postoji 17 ostatka Srbije. moralnog poraza. masovnih grobnica. Od 17 ~lanova Krasimir Nikolov iz UNMIK-a rekao je sredinom juna da }e Iz masovnih grobnica u Peru}cu, Batajnici i Predsedni{tva DOS-a, danas se samo mo`da nastaviti istraìvanje. Petrovom Selu ekshumirano je 836 Albanaca, a @arko Kora} i Goran Svilanovi} se}aju U kamionu-hladnja~i PIK "Progresa" iz voznog parka klanice porodicama predato 719. Oko 1.600 Albanaca sastanka, ali ne pamte broj grobnica. u Prizrenu, koji je 6. aprila 1999. godine izronio iz jezera sa Kosova i dalje je u rubrici "nestali". Svilanovi}, biv{i predsednik Gra|anskog Peru}ac bila su 83 le{a i tri glave bez trupa. Me|u njima "Vratite na{e" i "êkamo ìve", zahtevala je rod- saveza Srbije, upamtio je da su se, kada dvoje dece od ~etiri i {est godina. Uàsno otkri}e je bom- bina na Merdaru, "administrativnoj granici". je Mihajlovi} "izneo pretpostavljeni broj bardovalo Beograd 6. aprila, simboli~no istog dana posle 58 "Vra}anje tela u manjim grupama Albanci sahranjenih u grobnicama, svi prepali". godina. U Prizrenu je car Du{an Silni sagradio manastir doìvljavaju kao poniènje i provokaciju", izjavio Reizabrani ministar policije Dragan Svetog Arhangela. Zvona crkve vekovima nisu pitala za kim je Halit Beri{a (Halit Berisha) iz Odbora porodi- Jo~i} poru~uje da je tvrdnja o 17 grob- zvone. Me|u bagremima kod Petrovog Sela, u vlasni{tvu ca nestalih. nica "~udna, vrlo neodgovorna", te da kladovske policije je 75 grobova. Bagrem je simbol ~ednosti. Ekshumirati zna~i i sa~uvati od zaborava. istraga o grobnicama "mnogo ko{ta". Pendrek - amnestija Albanaca i ìvot u

Bojan TONÎ] jemo uz saglasnost `rtava stravi~an je. Tu~eni su, nar- trenutku upada spavao. @andarmi su avno, najvi{e Srbi, srazmerno procentu zatvorenih, a po~eli da ga tuku palicama po glavi, "Ja sam èleo ìvot, voleo ljude/Imao sam snove jedan od njih, Milan Stefanovi} iz Jagodine, preminuo vratu, rukama i le|ima. crvene kao Sunce/Moje srce je gledalo u svetlost/U je od posledica povreda. Ljudi koji su razgovarali s "Izveli su ga na hodnik i naredili mu da mojim o~ima je bila najava zore/Ali tog dana, mrak `rtvama albanske nacionalnosti ~uli su od njih da su pro|e kroz 'toplog zeca', {palir u kojem je do{ao u moje telo/Moj smeh je bio ubijen, sloml- zatvorenici Albanci bili posebna poslastica i meta iìv- su bili jo{ krvolo~niji zatvorski straàri jen" - pi{e zatvorenik, zvani~no {ti}enik, Kazneno- ljavanja àndarma i zatvorskih straàra. koji su ga tukli i {utirali. Ispred popravnog zavoda Ni{, Ljifat Ramadani, `rtva U sobu C u kojoj je bio Ramadani u{li su àndarmi i paviljona primorali su ga da legne na zatvorske torture pretu~ena u gu{enju pobune "kao slu`bena lica zlostavljali o{te}enog Ramadanija i vlaàn beton pored ~oveka kome je zatvorenika 24. novembra pro{le godine. Svoju postupali prema njemu na na~in koji vre|a njegovo curila krv, a zatim su ga {utirali", navodi bolnu poetsku avanturu, do koje je do{ao Rez, ljudsko dostojanstvo" - pi{e u krivi~noj prijavi. se u prijavi. upu}uje kosovskoj javnosti i kaè da je njegov ìvot u Na sli~an na~in, sa posebnom mon- bo`jim rukama i da ose}a mir. Kako se lome rebra struozno{}u, zlostavljena su jo{ dvojica Zatvorenik Ramadani je zlostavljan, a pripadnici Albanaca - Adnan Habimi i Cerim @andarmerije MUP Srbije pokazali su izuzetnu Znakovit je, pak, bio sadràj uvreda; krvni~ki tuku}i Binaj. Binaja su tukli zatvorski straàri, kreativnost u mu~enju. Ramadani je jedan od 38 zatvorenike Albance koji su spavali, pomahnitali Pavlovi} i izvesni Verko, kako je naveo zatvorenika koji su zastupanje u tu`bama protiv àndarmi su urlali: "Jeba}emo vam majku {iptarsku!", u prijavi. Oborili su ga na pod i {utirali, po~inilaca torture poverili leskova~kom Odboru za "Sada }emo da vam damo amnestiju koju ste traìli!". izgubio je svest, a kada se osvestio ljudska prava. Sadràj krivi~nih prijava koje objavlju- Ramadani je, kao i ostali zatvorenici iz sobe C, u morao je da pro|e kroz {palir kao i

62 002 /jul/2007./godine/ 62-66rez_IIbr.qxp 3.7.2007 20:39 Page 63

Na starom autoputu Beograd - Novi Sad, desetak kilometara od centra glavnog grada, okru`en tr`nim centrima, neonskim reklamama i mahalama, nepun kilometar od autoputa nalazi se batajni~ki poligon MUP-a Srbije s osam grobnica gra|ana Kosova. Na tom delu autoputa nema znakova ograni~enja brzine ni zabrane upotrebe zvu~nih signala. Tu se, pre nego {to je Srbija po~ela da glumi Jugoslaviju, kuvao pasulj u kazanima i pilo pivo iz znojavih fla{a svakog 13. maja (Dan bezbednosti). Sada su tu utabani tragovi kamiona, rovokopa~a i buldo`era. U Batajnici ima vi{e delova tela nego ljudi. Prona|eni su 60 dece, bebe starosti od devet do 12 meseci, fetus star osam meseci i potvrda Republi~ke uprave javnih prihoda Srbije da je Krasni}i Bib

BETA FOTO BETA (Krasnici Bib) iz \akovice (Gjakova) "izmirio dugovanja za Jo~i}evo ministarstvo treba da zavr{i U Milo{evi}evom kabinetu su, osim doma}ina, ~etvrto tromese~je 1998. godine". U grobnicama se jo{ istragu o grobnicama koju je zapo~elo sastan~ili marta 1999, kako je izvestio ameri~ki nalaze drveni èlezni~ki pragovi sloèni kao ro{tilj, ìvotinj- Mihajlovi}evo ministarstvo, utvrdi ko su nedeljnik "Njuzvik" (Newsweek), Vlastimir ske kosti, vojne crne vre}e sa zatvara~em... Mrtve sa Kosova zlo~inci i osumnji~ene isporu~i sudstvu. To \or|evi} Ro|a, na~elnik Resora javne bezbed- transportovali su policajci kojima je komandovao Sreten bi udovoljilo zahtevu premijera Ko{tunice nosti (posle godina skrivanja, kona~no u ha{koj Luki}, zamenik ministra Mihajlovi}a i poslednji iz generalske "da saradnja sa Ha{kim tribunalom mora sudnici), Radomir Markovi}, na~elnik Resora ~etvorke ha{kih optuènika. Miting protiv izru~enja Luki}a da bude dvosmerna". unutra{njih poslova (zatvorenik) i Vlajko Stoji- Ha{kom tribunalu uveli~ao je i ânak. Od 46 ~lanova porodice Beri{a (Berisha) ljkovi}, ministar policije, samoubica. Kamion- Petorica stri~eva i bra}e Lju{a Krasni}ija (Lush Krasniqi) iz pobijenih u martu 1999. godine u Suvoj hladnja~a s Kosova je progla{en dràvnom taj- Meja, gde je 27. aprila 1999. ubijeno najmanje sto mu{kara- Reci (Suha Reke) na Kosovu, 37 je nom "Dubina II". Mrtvi su utovareni u kamione ca, identifikovani su u Batajnici. "Bio sam 17 puta na otkopano u beogradskom naselju koje su vozila "slu`bena lica" i u pratnji sao- Merdaru da bih sa~ekao njihove zemne ostatke. Ne mogu Batajnica. Me|u njima je beba od 12 bra}ajne policije dovezeni do novosadskog oprostiti onima koji su tela otkopavali i vozili preko Roàja", meseci i èna u osmom mesecu trudno}e, autoputa i do Beograda. Mrtvi ljudi sa Kosova mirno govori Krasni}i. Roàje su u Crnoj Gori. ~ulo se na su|enju Slobodanu Milo{evi}u. u Srbiju transportovani su kamionima koji su "Kako da ìvi{ u zemlji gde se spoti~e{ o nesahranjene kosti Tu se ~ulo i da su mrtvi sa Kosova u Srbiju oduzeti Albancima. Operaciji "Dubina II" morao najbliìh", pita êslav Milo{, nobelovac iz zemlje koja pola transportovani i pre NATO intervencije. je da prethodi zlo~in "Dubina I". veka nije ratovala. u bo`jim rukama

Ramadani. Dobio je dva krvava podliva na le|ima. straàre. Advokat `rtava Dragutin Vidosavljevi} iz nost gra|ana ohrabruju se da Adnana Habimija àndarmi su tukli palicama po leskova~kog Odbora nagla{ava da je re~ o krivi~nom ne~ove~no postupaju. [ta monstrumi le|ima, naredili su mu da legne na pod i vezali ga delu za koje se preduzima gonjenje po slu`benoj koji prepisuju nacisti~ke metode, uz plasti~nom ìcom. U dvori{tu su ga zverski tukli, du`nosti. izvesnu dozu vlastite ma{tovitosti, polomili su mu tri rebra i naneli rasekotinu na - Dràva je u ovakvim slu~ajevima du`na da po ~lanu neosetljivosti na ljudsku patnju, mogu glavi koja je kasnije u{ivena s osam kop~i. Izgubio 12. Konvencije Ujedinjenih nacija protiv mu~enja, da urade na slobodi? I koliko }e gra|ani je mnogo krvi leè}i na betonu dva sata, nakon svirepih i ne~ove~nih pona{anja, poniàvaju}ih postu- Srbije pla}ati podsticano nasilje rizikom ~ega je preba~en na odeljenje hirurgije u Ni{u gde paka ili ka`njavanja, sprovede brzu i nepristrasnu za vlastitu bezbednost, novcem za je zadràn deset dana. istragu - kaè Vidosavljevi}. naknadu {tete `rtvama, ose}anjem da "@andarmi su primenom sile naneli Adnanu On nagla{ava da }e, sasvim sigurno, dràva platiti ìve u dràvi u kojoj se ljudski ìvot Habimiju veliki bol i te{ke patnje s ciljem da ga visoku cenu zbog pona{anja njenih name{tenika, ofici- bagateli{e i postaje tek deo sistema koji zastra{e i nezakonito kazne. U sobu u kojoj je ra i egzekutora @andarmerije, i ~itavog zatvorskog podrazumeva neobuzdano nasilje? Iako spavao o{te}eni u{li su i po~eli da ga tuku palica- osoblja, budu}i da je pred Evropskim sudom za ljudska li{en slobode, bilo koji gra|anin nije ma po glavi i le|ima, a zatim mu naredili da iza|e prava u Strazburu gra|anin dobio spor protiv li{en ljudskih prava, pogotovu onog koje u hodnik gde su mu pripadnici specijalnih jedinica Makedonije zbog nekoliko {amara - iznos desetak hilja- je svetinja - prava na ìvot. A upravo to policije naredili da legne na pod...", nagla{ava se da evra. je u slu~aju KPZ Ni{ bila specifi~nost, sa u prijavi. Usledilo je zversko mu~enje. Postoji, me|utim, znatno va`nija stvar - u Srbiji je tor- za~inom koji ima {ovinisti~ki predznak. Zlostavljanje i mu~enje su krivi~na dela za koja tura legalizovana. Postala je, {tavi{e, i poèljna, a pri- Mislimo o tome kako da spasimo `rtve i `rtve terete pripadnike @andarmerije i zatvorske padnici elitnih jedinica koje bi trebalo da {tite bezbed- ljude koji to nasilje ~ine.

/jul/2007./godine/ 002 63 62-66rez_IIbr.qxp 3.7.2007 20:47 Page 64

EKSTREMIZAM Podr{ka politi~ke elite

@elimir BOJOVI] {est napada~a i da su protiv njih podnete militantnije ekstremno desni~arske prekr{ajne, ali ne i krivi~ne prijave, iako su grupe kao {to su "Nacionalni front", Polovinom juna ove godine u Somboru, grupa skinheda na u~esnike karavana vre|ali na nacionalnoj i ver- "Stormfron", "Rasonalisti" ili "Skinhedi", smrt je pretukla Dalibora Borotu (37). On je ubijen u tu~i skoj osnovi. On ne veruje da }e bilo ko od njih koje objedinjuje odre|eni set ideja ili posle koncerta pank-rok grupe "Ritam nereda". Policija je biti ozbiljno ka`njen. modus operandi. "Najmilitantnije su uhapsila 13 mladi}a od kojih se devet sumnji~i za ubistvo, Mnogi stru~njaci smatraju da u zemljama kao svakako grupacije skinheda, odnosno a ~etvorica za krivi~no delo izazivanja nacionalne, rasne i {to je Srbija, u kojoj su ksenofobija i nacionali- otvoreno rasisti~ke grupe koje su sve verske mr`nje. Prema pisanju nekih beogradskih novina, zam u stalnom porastu, politi~ke i intelektualne ~e{}e okupljene oko fudbalskih klubova, uhap{eni su pripadnici ekstremno desni~arskog Skinhed elite snose najve}u odgovornost za nesuprot- kao {to je Rad", kaè on. pokreta. stavljanje grupama koje zastupaju takve ideje. Me|utim, iako se u javnosti predstavlja- Samo mesec dana pre ovog doga|aja, pripadnici sli~nog Pored toga, stru~njaci tvrde da veliki delovi poli- ju kao veoma opasne, one kao svoj pokreta u Ni{u napali su aktiviste Mirovnog karavana. U ti~kih i intelektualnih elita u Srbiji imaju interes objekat mr`nje naj~e{}e vide manjinske tom napadu nekoliko aktivista je povre|eno, a jednog od da ovakve grupe postoje, jer one odraàvaju nji- grupe kao {to su: nevladine organizaci- posetilaca tog doga|aja skinhedi su polomljenom fla{om hova najintimnija ube|enja koja ne mogu uvek je, liberalno orijentisane politi~ke isekli po glavi i vratu. Me|u onima koje su napali bio je i javno da zastupaju. Me|u politi~kim strankama stranke ili pojedinci, homoseksualci, Dario (28). On otkriva za Rez da je nakon tu~e uhap{eno koje najotvorenije podràvaju neke od ekstrem- Romi, Jevreji, Albanci ili pripadnici neke no desni~arskih organizacija su Srpska radikalna druge nacionalne manjine. Stru~njaci stranka, delovi vladaju}e Demokratske stranke smatraju da u svakoj zemlji, socijalno i Srbije i Nove Srbije, kao i neke od stranaka koje politi~ki sli~noj Srbiji, postoji pravilo po deluju u lokalnim sredinama. kome ekstremno desne grupe i organi- Dragan Popadi}, socijalni psiholog i profesor na zacije targetiraju svoje "protivnike". Filozofskom fakultetu u Beogradu, kaè za Rez Dragan Popadi} smatra da te poruke, da ideje koje zastupaju ekstremno desni~arske prvenstveno, zavise od odnosa politi~kih grupe pronalaze svoj legitimitet u svetu visoke elita prema odre|enim manjinskim gru- politike i u tome pripadnici ovih pokreta nalaze pama. "Vlast }e davati odre|ene signale ohrabrenje. "Mislim da postoji vrlo povoljna i na koji na~in }e marginalizovane grupe tolerantna klima u kojoj takve grupe mogu da biti tretirane. Desni~arske grupe }e opstaju, da se {ire, da se reklamiraju i da nalaze takve signale prepoznati i zatim okrenu- svoje ~lanstvo, a to je u ovoj situacijia veoma ti svoju agresivnost ka njima", kaè on i lo{e", kaè on. U Srbiji niko nema ta~ne podatke o broju i strukturi organizacija koje deluju kao ekstremno nacionalisti~ke. Ipak, sociolozi i psiholozi prave jasnu razliku izme|u organizacija i grupa. Jovan Bajford, socijalni psiholog i docent na MILOJKOVI] STANISLAV Katedri za dru{tvene nauke na Open University u Milton Kinsu (Milton Keynes) u Engleskoj i autor knjiga "Poricanje i potiskivanje antisemitizma"

STANISLAV MILOJKOVI] STANISLAV (Helsin{ki odbor, 2005) i "Teorija zavere: Srbija OSLABITI LOGISTIKU protiv novog svetskog poretka" (Beogradski cen- I dok Srbija ~eka da bude stavljena na Belu {engen- tar za ljudska prava, 2006), do sada se najteme- sku listu, Jovan Bajford smatra da se ve} sada puno ljnije bavio delovanjem desni~arskih grupa. Za toga moè u~initi kako bi se broj ekstremisti~kih gru- Rez obja{njava da se "Dveri", "Obraz", "1389" ili pa smanjio. On misli da te organizacije raspolaù od- "Nomokanon" mogu posmatrati kao formalne re|enom logistikom i izvesnom finasijskom podr{- organizacije jer su ve}inom registrovane kao ud- kom. "Ako bi se odgovornost za {tampanje rasisti~kih ruènja studenata, udruènja gra|ana ili ~ak plakata prenela na {tamparije ili na ljude koji im iz- kao NVO, iako sebe naj~e{}e nazivaju "narodnim najmljuju svoje prostorije za rad, odmah bi se smanjio nevladinim organizacijama" da bi se razlikovale i manevarski prostor u kome oni mogu da funkci- od svojih ideolo{kih protivnika. S druge strane, oni{u", kaè on. Bajford kaè da su od ovih organizacija daleko

64 002 /jul/2007./godine/ 62-66rez_IIbr.qxp 3.7.2007 20:49 Page 65

Krv i ~ast: Sa jednog skupa neonacista u Novom Sadu. Strelica taj jezik mr`nje dolazi od zvani~nih pokazuje lidera grupe, Gorana Davidovi}a Firera medija i politi~kih elita, tako da te ideje oni samo recikliraju i prenose dalje. "Koliko }e ta ideologija biti mladim ljudima dostupna i primamljiva, zavisi od toga koliko se ona na dru{tvenom nivou marginalizuje i negativno vrednu- je", smatra Popadi}. Ipak, podr{ku ekstremno desni~arskim grupama ne pru`aju samo politi~ari ve} i Crkva i pojedini beogradski fakulteti. Pored toga, na njihovim promocijama u~estvuju ministri, poslanici ili, kao u jednom slu~aju nedavno, ruski ambasador u Beogradu. I dok neki stru~njaci smatraju da }e promena men- talnih matrica trajati dugo i da se ljudska uverenja menjaju te{ko jer je svaki ~ovek sklon da u~vr{}uje svoje po~etne stavove, neki drugi veruju da bi se broj radikalno desnih i ekstremisti~kih grupa mogao znatno smanjiti ako bi se Srbija na{la me|u zemljama s povla{}enim

fotos sa sajta afans.org reìmom putovanja za svoje gra|ane. pita se za{to vlast ba{ odre|ene grupe ~ini nemo}nim i mar- svojom nedavnom pro{lo{}u. "Dru{tvo u Srbiji Aleksandar Vu~o, kaè da je nu`no da se ginalizovanim. Kao primer, Popadi} navodi doga|aje od 17. nije napravilo o{tru granicu gde je zlo, a gde je Srbija {to pre "otvori". "Potrebno je da marta 2004. godine kada su vlasti dozvolile da se iz dobro", kaè on. pustite ljude da idu napolje". nacionalisti~kih razloga, u znak osvete zbog napada na Srbe Jovan Bajford uo~ava da se jasno uvi|a da su Iako poseduje izvesnu logistiku i finan- na Kosovu, zapale dàmije u Ni{u i Beogradu. sve one fiksirane u 90. godinama pro{log veka, sijsku pomo}, ve}ina desni~arskih orga- Aleksandar Vu~o, psihoanaliti~ar, obja{njava za Rez da pos- nizacija povremeno nestaje iz javnosti. toji jo{ jedan veoma vaàn razlog zbog koga se napadaju Jezik mr`nje dolazi od zvani~nih Njihovi sajtovi se pojave pa nestanu ili ba{ manjinske grupe. "Uvek je lak{e da napadnete manju medija i politi~kih elita, tako da te umesto njih nastaju novi, {to samo po grupu i da je uni{tite i time ostalima uterate strah u kosti", ideje mladi samo recikliraju i pre- sebi ukazuje da se ne radi o dobro orga- kaè on. Upozorava da su{tina problema u vezi sa agresivn- nose dalje. Koliko }e ta ideologija nizovanim grupama. Me|utim, Bajford im delovanjem nacionalisti~kih grupa leì u ~injenici da smatra da za nasilje nije uvek potrebna biti mladim ljudima dostupna i pri- Srbija, jo{ uvek, nije zapo~ela ozbiljne procese suo~avanja sa velika organizacija: "Dosta primera u mamljiva, zavisi od toga koliko }e skoroj pro{losti ukazuje na to da su ~ak se ona na dru{tvenom nivou mar- i pojednici, ili 'lone wolves' (vukovi ginalizovati i negativno vrednovati samotnjaci), sposobni da nanesu veliku {tetu". Nagla{ava da vlasti u Srbiji analiziraju}i retoriku ovih grupacija, {to onih naj- imaju tradiciju da sakrivaju lo{e tenden- ekstreminih, {to onih kvazipatriotskih i pravosla- cije u dru{tvu i time stvaraju laàn uti- vnih: "Oni se jo{ uvek bore protiv novog svetskog sak da se ni{ta lo{e i ne doga|a: " U poretka, samo {to Srbiju vi{e ne vide kao posle- Srbiji postoji tendencija da se kr{enja dnji bastion otpora tom poretku, ve} je vide kao ljudskih prava ili rasisti~ki incidenti zemlju pod okupacijom mondijalisti~kih snaga potiskuju, da se ne bi, ne daj Boè, koje èle da je uni{te ili da joj otmu Kosovo." naru{io me|unarodni ugled Srbije". Ali, iako su po~etkom 90. bili deca, mnogi od I pored toga {to Srbija u oblasti za{tite pripadnika ovih grupa nije bilo te{ko da se iden- ljudskih prava ima dosta solidne tifikuju s idejama koje te grupe propagiraju. zakone, problem je {to se oni ne pri- Kada se pogledaju policijski izve{taji o menjuju. Takav odnos dràve prema uhap{enim pripadnicima ovih ekstremisti~kih zakonima, Dariju ne uliva nikakvo pov- grupa, vidi se da najve}i broj ~ine mladi ljudi erenje u institucije. izme|u 16 i 25 godina. - Ne verujem da }e policija i tuìla{tvo Dragan Popadi} kaè da je veoma uo~ljivo da ti bilo {ta ozbiljno preduzeti da se sli~ni mladi ljudi ~esto ne formuli{u svoje ideje ve} napadi skinheda u Ni{u vi{e ne ponove - ponavljaju ono {to su pro~itali i ~uli. On isti~e da kaè on.

/jul/2007./godine/ 002 65 62-66rez_IIbr.qxp 4.7.2007 4:03 Page 66

REZ PROMOCIJE

Tokom juna u Beogradu, Pri{tini i Kragujevcu organizovane su promocije prvog broja na{eg magazina. Promocije su uveli~ali mnogi umetnici, politi~ari, predstavnici nevladinih VLADIMIR MILADINOVI] organizacija i medija, te aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava iz Srbije i sa Kosova. Tokom jula, promocije Reza bi}e odr`ane u Novom Sadu, Ni{u, Somboru, Zrenjaninu i Pan~evu, a u avgustu predstavi}emo se u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Pri{tina, Galerija Rizoma

Beograd, Klub svetskih putnika STANISLAV MILOJKOVI] STANISLAV

PO[TA ALI ELEKTRONSKA

KONCERT RHCP je, onda sam ja ili naivan ili lud da pomislim da PRVI BROJ REZA }e oni svirati samo 70 minuta, ili prevaren! Zapr{ka Osim toga, ko ima toliko hrabrosti da nasamari Bravo Najprogresivniji predsednik najeksperimentalnije onoliki svet. Izvinjenje nemojte ~ekati, a stid Rez je magazin Srbije u kojoj èlim da ìvim! op{tine na svetu i najambiciozniji menadèr nemojte o~ekivati. Jer, ovi se ne stide ni za pre- Ivana Duli}-Markovi}, Subotica najpopularnijeg srbijanskog brenda - EXIT, do{li su pune vozove ala Indija, preskupe karte za auto- na genijalnu ideju da spoje korisno i zanimljivo! bus, naplatnu rampu za tamo i nazad, fla{icu Krenimo redom: Koga bi trenutno ljudi najvi{e vode od 100 dinara, parking od 500 dinara, baha- Vodite ra~una {ta pi{ete voleli da ~uju: kratko i jasno RHCP. OK dovedimo to obezbe|enje koje je i samo do{lo da gleda Koji ste vi nakaradni ~asopis? Kako to vr{ite RHCP. Me|utim…, po{to Pepersi boga ne mole i koncert... edukaciju omladine reklamiraju}i Labris? niko ne moè da zna da li }e oni odsvirati sat dva Doga|aj koji je najavljivan bezmalo cele godine, Smatrate da je to normalno? Mo`da u va{em ili tri (ili zna ali ne}e da kaè), neka onda taj veli~aju}i pri tom genijalno re{enje u vidu kon- svetu, ali ovo vam ne}e pro}i u Srbiji, budite nastup, za svaki slu~aj bude u okviru Green festi- certne poljane nadomak In|ije, taj tzv. SRPSKI ube|eni u to. Sami }ete sebi sko~iti u usta kad vala (a svi znamo da festivalski nastupi nisu VUDSTOK pretvorio se u SRPSKI ROADSTOCK. do|e vreme za to, a veoma je blizu. Vodio bih duga~ki kao i solo koncerti). Naravno, organiza- Tuàn sam …i ljut sam na sebe {to sam dozvolio ra~una da sam na va{em mestu {ta i o ~emu tore/ke to ni{ta ne spre~ava da najavljuju ~itav da me naprave budalom. U svakom slu~aju ne pi{em. I pero moè biti ubita~no ako se pravilno doga|aj tako da ljudi pomisle da }e to biti idem vi{e u In|iju. I Peperse ne}u slu{ati neko upotrebi. Ali postoje i gore stvari o kojima i ne celove~ernji koncert. Jer, ako ja, naivni fan, tokom vreme. I gleda}u da izbegavam koncerte u Srbiji i sanjate. Zato nemojte da vam se no}na mora cele godine slu{am da je ovo jedini nastup i}i }u da ih slu{am u nekoj drugoj dràvi. Peperse obistini. Pepersa u ovom delu Evrope, i da }e do}i ljudi iz }u ipak pogledati negde drugde, nadam se, a do Mejl poslat sa zvani~ne adrese regiona i da }e u In|iji nastupiti pred vi{e ljudi tada na DVD-ju. Vi{e tehni~ke {kole u Novom Sadu nego na bilo kom planiranom koncertu ove turne- âslav Lazi}, Beograd (office#vtsns.edu.yu)

66 002 /jul/2007./godine/ rez 02naslov.qxp 3.7.2007 22:02 Page 5 rez 02naslov.qxp 3.7.2007 22:04 Page 6