Rodni Odnosi Na Alternativnoj Muzičkoj Sceni Srbije I Regiona”, Tatjana Nikolić (2016)
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
Tatjana Nikolić Rodni odnosi na alternativnoj muzičkoj sceni Srbije i regiona Tatjana Nikolić Rodni odnosi na alternativnoj muzičkoj sceni Srbije i regiona Edicija istraživačkih radova „Mileva Marić Ajnštajn“ Izdavač: Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova Za izdavača: Diana Milović Recenzije: dr Milena Dragićević Šešić, dr Marina Hjuson, dr Irena Ristić Lektura i korektura: Nina Popov Prelom: Mirjana Isakov Dizajn korica: Darko Vuković Štampa: Sajnos doo, Novi Sad Tiraž: 500 primeraka Novi Sad, 2016. Sredstva za objavljivanje knjige obezbeđena su u budžetu AP Vojvodine CIP ‐ Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 78.011.26:305(497.113) 78.011.26:305(497) НИКОЛИЋ, Татјана Rodni odnosi na alternativnoj muzičkoj sceni Srbije i regiona / Tatjana Nikolić. ‐ Novi Sad : Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova, 2016 (Novi Sad : Sajnos doo). ‐ 192 str. : ilustr. ; 23 cm. ‐ (Edicija istraživačkih radova "Mileva Marić Ajnštajn") Tiraž 500. ‐ Napomene i bibliografske reference uz tekst. ‐ Bibliografija. ISBN 978‐86‐86259‐27‐1 a) Алтернативна музичка сцена ‐ Родни односи ‐ Србија b) Алтернативна музичка сцена ‐ Родни односи ‐ Балкан COBISS.SR‐ID 309712391 Zabranjeno preštampavanje i fotokopiranje. Sva prava zadržava izdavač i autorka. Tatjana Nikolić RODNI ODNOSI NA ALTERNATIVNOJ MUZIČKOJ SCENI SRBIJE I REGIONA Novi Sad, 2016. Rad je podstaknut i inspirisan pilot istraživanjima i delovanjem programa za afirmaciju ženskog stvaralaštva FEMIX www.femix.info. Istoimeni master rad odbranjen je na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu u okviru studijskog programa Menadžment u kulturi i medijima 21. aprila 2016. godine pod mentorstvom dr Milene Dragićević Šešić, red. profesorke. Sadržaj PREDGOVOR 11 1. UVOD 13 1.1. Zašto su važni odnosi na muzičkoj sceni za društvo u celini 16 1.2. Pojmovni okvir 18 2. RODNA PERSPEKTIVA U POLITIKAMA KULTURE I MUZIKE 24 2.1. Vrednosti savremene kulturne politike i menadžmenta 24 2.2. Rodna ravnopravnost u sektoru kulture 26 2.3. O „ženskom pismu” i univerzalnosti muzike 31 2.4. Doprinos žena u muzičkoj istoriji – politike zaboravljanja i zanemarivanja 35 3. ULOGA ŽENE U MASOVNOJ KULTURI I ALTERNATIVNOJ MUZICI 39 3.1. Mizoginija i ženstvenost u masovnoj kulturi 39 3.2. Devojke u potkulturama 47 3.3. Muzički žanrovi i uloga žena 49 3.4. Muzičarke i sastavi sa ženskim učešćem u bivšoj Jugoslaviji 57 4. SOCIOKULTURNI CIKLUS ALTERNATIVNE MUZIKE I UČEŠĆE ŽENA 61 4.1. Muzičko obrazovanje 63 4.2. Muzičko stvaralaštvo 67 4.3. Produkcija, menadžment i izdavaštvo 69 4.4. Festivali kao ključni momenat muzičke industrije 72 4.4.1 Zastupljenost žena na festivalskim repertoarima u Srbiji 74 4.5. Nove tehnologije za proizvodnju, difuziju i diseminaciju muzike 79 4.6. Muzička kritika, promocija i marketing 81 4.6.1 Zastupljenost žena na top‐listama domaćih radio‐stanica 83 4.7. Prodaja i piraterija 90 4.7.1 Finansijski aspekt rodne (ne)ravnopravnosti 94 4.8. Potrebe, interesovanja i navike publike 96 4.8.1 Sastav publike sa rodnog aspekta 99 9 Tatjana Nikolić 5. MUZIČARKE U MEDIJIMA – ANALIZA DISKURSA 102 5.1. Stereotipi i šta sa njima 106 5.2. Izveštavanje o muzičarkama, ženskim sastavima i kantautorkama 109 5.2.1 „Gruvanje” – The Replicunts 112 5.2.2 „JelenTop10” ‐ Vibrator u rikverc 113 5.2.3 „Ženski” bendovi kao injuorious speech 115 5.3. Predrasude i percepcija publike 117 6. ZAŠTO SU, DAKLE, ŽENE MANJE PRISUTNE NA MUZIČKOJ SCENI? 122 6.1. Uticaji patrijarhata 131 6.1.1 Muški krugovi i dual closure strategija 134 6.2. Uticaji kapitalizma 137 6.3. Da li je odgovornost na muzičarkama? 139 7. ZAKLJUČAK 142 8. MOGUĆNOSTI ZA UNAPREĐENJE UČEŠĆA I POLOŽAJA ŽENA U MUZICI 149 8.1. Dometi zvanične kulturne politike u muzičkoj industriji 149 8.2. Postojeće bottom‐up inicijative za unapređenje učešća žena u muzici 150 8.2.1 Relevantne aktivističke i muzičke inicijative u Srbiji i zemljama ex‐Yu 156 8.2.2 Program za afirmaciju ženskog stvaralaštva Femix 161 8.3. Kako se kreira rodno ravnopravna muzička scena? Praktične preporuke za delovanje svih aktera 164 PRILOG 1 ‐ Spisak kantautorki i bendova sa ženskim autorskim učešćem sa pet izdanja kompilacije FEMIXETA 2010 – 2014 174 PRILOG 2 ‐ Relevantne inicijative za unapređenje učešća žena u muzici u Švedskoj 176 BIBLIOGRAFIJA 180 Biografija autorke 192 10 PREDGOVOR Ovaj istraživački rad napisan je pre svega za potrebe master studija na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, na studijskom programu Menadžment u kulturi i medijima. Nastao je kao rezultat ličnih interesovanja, znanja iz oblasti kulturnog me‐ nadžmenta, poznavanja lokalne i regionalne muzičke scene, praktičnog iskustva i komunikacije sa domaćim muzičarkama, koje sam upoznala i sa kojima sam sara‐ đivala tokom prethodnih godina radeći na programu podrške ženskom stvaralaš‐ tvu FEMIX. Kroz ovaj program upoznala sam pokretače i pokretačice srodnih inicijativa u zemlji, regionu i inostranstvu. Takođe, u okviru programa bila sam deo tima koji je sproveo kvantitativno pilot istraživanje na temu zastupljenosti žena na muzičkim festivalima u Srbiji, regionu, Evropi i svetu, i u saradnji sa kolegom i koleginicama realizovala sam fokus grupe i intervjue sa ciljnim korisnicama FEMIX‐ovih pro‐ grama i subjektima ovog istraživanja. Zahvalna sam svojoj mentorki dr Mileni Dragićević Šešić, red. profesorki Fakulteta dramskih umetnosti što je prihvatila moj predlog teme i na svim smernicama, kao i recenzentkinjama ovog rada dr Ireni Ristić i dr Marini Hjuson; timu FEMIX‐a na višegodišnjoj saradnji na osnovu koje je rad delimično i nastao; svim dragim sa‐ radnicima/cama i prijateljima/cama koji su se interesovali i doprinosili, a najviše od svega svojim porodicama na velikoj podršci, kakvu retko ko dobija. Zahvaljujem se Pokrajinskom zavodu za ravnopravnost polova što su prepoznali relevantnost i značaj ove teme i rada koji je pred vama, te što su ga na otvorenom konkursu 2016. godine izabrali za objavljivanje. Iskreno se nadam da će programima i politikama učešća žena u savremenom stva‐ ralaštvu i temi ravnopravnosti u sektorima kulture, kreativnosti i umetnosti biti posvećena dužna pažnja, kako akademske zajednice i obrazovnih institucija, tako i profesionalaca/ki u kulturi, aktivista/kinja, medija i posebno donosilaca/teljki odluka i kreatora/ki javnih politika. 11 1. UVOD U srednjem veku muzikom su se bavili isključivo muškarci. „Muzika truba‐ dura, truvera i minezingera bila je isključivo pravo muškaraca, jer se njena suština sastojala u slavljenju i opevanju žene kao idola, a još manje je žena imala pristupa u crkvenoj muzici”1. Učešće u muzičkom životu osim rodnim ulogama bilo je određeno i klasnim, odnosno materijalnim statusom i mogućnostima. „U istoriji muzike među ženama profesionalnim izvođačima susrećemo najpre pevačice, jer je u toj grani muzike, pošto nije bila vezana za skupe instrumente, lakše bilo mo‐ guće ženama iz ekonomsko slabijih slojeva da se usavrše i da pevanjem zarađuju za svoj hleb”2. Muzička scena se značajno menjala tokom prethodnih decenija, a posebno u poslednjoj ‐ pod sve većim uticajem digitalnih tehnologija. Sve je više aktera, industrija je sada globalizovana, muzičke organizacije posluju najviše po tržišnim principima. Istovremeno je sve teže probiti se, doći do publike i izgraditi popular‐ nost, i sve lakše postati muzički autor/ka. Piraterija je dovela do besmisla prodaju albuma, pa se na nju kao izvor zarade muzičari u našoj sredini i ne oslanjaju, a neki autori se namerno odlučuju da omoguće besplatno slušanje i preuzimanje svoje muzike, kako bi se uspešnije promovisali. Iste tehnologije omogućile su da, takoreći, bilo ko može da sluša muziku iz bilo kojeg dela sveta, s tim što se ove ideje o globalnoj demokratičnoj muzičkoj industriji odnose u znatno većoj meri na stanovnike zemalja „razvijenog”, „zapadnog sveta” nego na svetsko društvo u celini. Miško Šuvaković razlikuje nekoliko pristupa bavljenju pitanjem prisustva žene u muzici: žena kao tema muzičkog dela, bilo teksta bilo instrumentalnog dela, zatim „ma šta to značilo – muzika koja zvuči ženski”, muzika koja se obraća 1 Đurić Klajn, Stana. „Uloga žene u muzici”. Časopis za žensku književnost i kulturu ProFemina. 21/22 (2000): 171 2 Đurić Klajn, „Uloga žene u muzici”, 170 13 Tatjana Nikolić ženi i na posletku, žena kao učesnica sveta umetnosti, tj. podela rada u okviru institucija muzike 3. Glavna tema ovog rada je poslednje od navedenog ‐ žena kao aktivna učesnica muzičke scene u domenu alternativne muzike, dok reprezentaciji žena i roda kroz muziku nije posvećena značajna pažnja, jer su ta pitanja više teo‐ rijski obrađena u postojećoj literaturi. Fokus rada stavljen je na stepen i način par‐ ticipacije žena u socio‐kulturnom ciklusu alternativne muzike, i to prvenstveno u stvaralaštvu, izvođenju, odlučivanju, diseminaciji muzike i menadžmentu. Ovaj rad je koncipiran tako da ima potencijalnu primenu prvenstveno u razvoju menadžmenta u kulturi, a onda i kulturnoj politici. Takav razvoj ne bi kao podstrek imao profit, već društveno‐etičke dimenzije kao što su inkluziv‐ nost, demokratičnost i participativnost kulturnog života. Koristeći raznoliku postojeću teorijsku literaturu i medijske izvore, kao i namenski napravljene anali‐ ze, u radu ćemo ispitati muzičku scenu, industriju i menadžment u Srbiji i regionu iz perspektive rodnih odnosa. Iz razloga raslojenosti i dinamičnosti domena, mu‐ zički menadžment u Srbiji nije dovoljno teoretski razvijeno polje, kao ni odnos kulturnog menadžmenta i politike prema pitanjima roda. U tekstu su korišćeni raznoliki teorijski