EVROPSKA REVIJA

ISSN 2303-8020

UDK: 0/9

Godina II, vol II

Br.2 (4), 2016.

EVROPSKI UNIVERZITET BRČKO DISTRIKTA BRČKO, 2016.

EVROPSKA REVIJA

Izdavač: Evropski univerzitet Brčko distrikta Adresa: Bijeljinska cesta br. 72 - 74, Brčko Telefon: +387 49/590-605 E-mail: www.evropskiuniverzitet-brcko.com

ISSN 2303-8020 UDK: 0/9 Broj 2 (4)/2016. God. II, vol. II

Glavni i odgovorni urednici Zoran Milošević

Redakcioni odbor Mirko Kulić, Rudika Gmajnić, Nedeljko Stanković, Halid Žigić, Anka Bulatović, Drago Tešanović, Zoran Milošević

Sekretar odbora Albina Abidobić

Savet časopisa Igor Bogorodicki (Ruska Federacija), Kiril Ševčenko (Bjelorusija), Ahmad Gašamoglu (Azerbejdžan), Danilo Kapaso (Italija), Panagopulos Aleksios (Grčka), Ištvan Laszlo Gal (Mađarska), Zdravko Ebling (Hrvatska), akademik Kadrija Hodžić (Bosna i Hercegovine), Akademik Pantelija Dakić (Bosna i Hercegovine), Akademik Branislava Peruničić (SAD), i Nermina Hadžigrahić (Bosna i Hercegovina)

Prelom Markos, Banja Luka

Časopis izlazi dva puta godišnje

Štampa – Markos, Banja Luka

Tiraž: 200 primeraka

Radove objavljene u ovom časopisu nije dozvoljeno preštampavati, bilo u cjelini, bilo u dijelovima, bez izričite sagalsnosti izdavača. Ocjene iznesene u člancima lični su stavovi njihovih pisaca i ne izražavaju mišljenje niti uredništva, niti ustanova u kojima su autori zaposleni.

ISSN 2303-8020 UDK:0/9 EVROPSKA revija

S A D R Ž A J

Uvodnik ...... 5

O G L E D I

Mladen Radulović, POGLED SAVREMENE FEMINISTIČKE KRITIKE NA LIK GERTRUDE U ŠEKSPIROVOM HAMLETU ...... 9

Izudin Šarić, ULOGA ODNOSA S JAVNOŠĆU MUP-a TUZLANSKOG KANTONA U FEBRUARSKIM DEMONSTRACIJAMA U TUZLI ...... 27

Немања Ђукић, ИДЕНТИТЕТ И МОЋ ...... 39

Хадзымат Георгиевич Дзанайты, АЛАНОФОБИЯ – СОСТАВНАЯ ЧАСТЬ ЭТНОФОБИИ ..... 50

Питер Л. Калеро, СОЦИОЛОГИЈА СОПСТВА ...... 58

S T U D I J E

Muharem Selimović, UPRAVLJANJE PROMJENAMA U PRAVOSUDNIM INSTITUCIJAMA BOSNE I HERCEGOVINE I OSVRT NA UPOREDNO PRAVO ...... 73

Jovan Stojanović, ZALOŽNO PRAVO SUI GENERIS GRAĐANSKOG PRAVA ...... 85

Enid Pašalić, HISTORIJSKI RAZVOJ SAVREMENOG INSTITUTA PRAVA GRAĐENJA U EVROPSKO-KONTINENTALNOM PRAVNOM SISTEMU ...... 94

Вадим Иванович Павлов, ВИЗАНТИЙСКОЕ КАНОНИЧЕСКОЕ ПРАВО В КОНТЕКСТЕ ПРОБЛЕМЫ ОПРЕДЕЛЕНИЯ ПУТЕЙ РЕЦЕПЦИИ РИМСКОГО ПРАВА НА РУСИ ...... 116

Miroslav Baljak, Miro Maksimović, BOSNA I HERCEGOVINA NA PUTU KA EVROPSKOJ UNIJI ...... 126

Izet Z. Banda, NEOPHODNOST PROMJENA U REVIZIJI U ZEMLJAMA U TRANZICIJI ...... 134

Damir Ahmić, Branimir Mikić, Adem Prljević, KARAKTERISTIKE VODSTVENE USPJEŠNOSTI KAO ELEMANAT EFEKTIVNOG UPRAVLJANJA U SPORTSKIM KLUBOVIMA ...... 141

OSVRTI, PRIKAZI, RECENZIJE

А. Н. Стацкевич, ИНТЕРНЕТ И ДЕГРАДАЦИЈА МОЗГА ...... 149

Зоран Милошевић, НАЦИОНАЛНО ПИТАЊЕ У ДРУШТВУ ПРИВИЛЕГОВАНИХ ...... 153

Uvodnik

Četvrti broj „Evrospke revije“ donosi novinu. Naime, Senat univerziteta je doneo odluku o „razdvajanju“ zdravstvenih i tehničkih nauka i njihovo „delegiranje“ u Tuzlu, gde „bratski“ univerzitet, „Evropski univerzitet ’ Kallos’“, preuzima dalju brigu o ovim naukama, dok društvene ostaju „Evropskoj reviji“. Glavni urednik tuzlanskog časopisa je prof. dr Rudika Gmajnić. Kolegi Gmajniću i Redakciji želimo da uspešno vode časopis i ostvare misiju, koju su planirali. Ovaj broj „Revije“ donosi nove radove iz društvenih nauka, nekoliko prevoda zanimljivih autora, ka i osvrt na problem (ne)čitanja, odnosno razrešenja pitanja kako se čitaju članci sa interneta. Nadamo se da će i ovaj broj biti citatibilan, kao i prethodni. Takođe, pozivam kolege da dostave radove za sledeći broj „Revije“, koji će, prema planu, izaći iz štampe u martu. Na kraju, da se izvinim autorima čije sam radove izgubio, usled sloma sitema kompjutera. Problem je što su izgubljene i kontakt adrese, te nismo mogli da im se obratimo i zamolimo da ponovo pošalju radove. Nadam se da će se posle ovoga javiti i da ćemo grešku ispraviti u narednom broju.

Zoran Milošević 5. septembar 2016. godine

O G L E D I

Mladen Radulović, POGLED SAVREMENE FEMINISTIČKE KRITIKE NA LIK GERTRUDE U ŠEKSPIROVOM HAMLETU

Izudin Šarić, ULOGA ODNOSA S JAVNOŠĆU MUP-a TUZLANSKOG KANTONA U FEBRUARSKIM DEMONSTRACIJAMA U TUZLI

Немања Ђукић, ИДЕНТИТЕТ И МОЋ

Хадзымат Георгиевич Дзанайты, АЛАНОФОБИЯ – СОСТАВНАЯ ЧАСТЬ ЭТНОФОБИИ

Питер Л. Калеро, СОЦИОЛОГИЈА СОПСТВА

UDK Pregledni rad

Mladen Radulović Visoka Poslovno Tehnička Škola - Doboj Bosna i Hercegovina

POGLED SAVREMENE FEMINISTIČKE KRITIKE NA LIK GERTRUDE U ŠEKSPIROVOM HAMLETU

Sažetak

Ovaj rad je posvećen raspravi o tome da li Gertrudina veza sa Klaudijem ima obilježja incestuoznog karaktera i da li je to pravilan način na koji bi mi, kao pristalice savremene feminističke kritike, trebali da je posmatramo. Prvo poglavlje ovog rada raspravlja o Gertrudinoj vjernosti. Ukratko, razmatramo shvatanja renesansnog društva o udovicama i ponovnoj udaji, i koji su potencijalni razlozi zbog kojih bi tadašnje društvo moglo osuditi udovicu za nevjerstvo prema pokojnom mužu udajom za novog supruga. U vezi sa tim, ispitaćemo i ključne dijelove tragedije koji ukazuju na mogućnost Getrudinog nevjerstva ili odvraćaju od pomisli na Gertrudinu preljubu dok je kralj Hamlet bio još živ. U narednom poglavlju analiziramo Gertrudinu ponovnu udaju u odnosu na Hamletovo odbačeno nasljedstvo i pitanje da li se Gertruda udala za Klaudija samo zato da bi Hamletu uskratila tron. Raspravljamo o tome da li je Gertruda prekšila period žalovanja koji je u ono doba bio zakonski propisan za udovice i da li postoji mogućnost da bi ona to mogla namjerno uraditi kako bi princu Hamletu uskratila prijesto. U trećem poglavlju obrađujemo temu straha od ženskih, majčinskih i seksualnih kvaliteta kraljice Gertrude. Istražujemo Hamletovu gro- zničavu zainteresovanost za seksualnost njegove majke i strah od života bez oca koji bi ga štitio u dominantno majčinskom svijetu. Poslednje poglavlje nam otkriva podijeljenu Ger- trudu, onu koja je lišena svake seksualne dominacije i izdaje, i onu koja je ispunjena željom da istovremeno ugodi i sinu, a i budućem mužu. U nastojanju da bude žena kakvom su je obojica zamišljali, ona polako gubi samu sebe, dok značaj njenog lika polako počinje da se dezintegriše i doživljava tragičan epilog.

Ključne riječi: Gertruda, Hamlet, preljuba, izdaja, seksualna moć

Mladen Radulović College of Business and Technical Education Doboj Bosnia and Herzegovina

VIEWPOINT OF CONTEMPORARY FEMINIST CRITICISM ON THE CHARACTER OF GERTRUDE IN SHAKESPEARE'S HAMLET

Abstract

This paper is dedicated to the discussion of whether Gertrude's relationship with Claudius has the characteristics of an incestuous nature and whether it is a proper manner in which we, as supporters of contemporary feminist criticism, should observe this relationship. The first chapter of this paper discusses Gertrude's fidelity. In brief, we consider perceptions of the Renaissance society on widows and remarriages after their husbands's death, and which are the potential reasons why society of that time could condemn a widow for infidelity to late husband by marrying to a new husband. In this regard, we will examine the

key parts of the tragedy which indicate possibility of Getrude's infidelity or reject the thought of Gertrudes adultery while King Hamlet was still alive. In the following chapter we analyze Gertrude's remarriage in relation to Hamlet's discarded legacy and question whether Gertrude married Claudius only to deny Hamlet's right to the throne. We discuss whether Gertrude violated her mourning period which at that time was legally stipulated for widows and whether there was a possibility that she could do that on purpose in order to deny the throne to Prince Hamlet. The third chapter deals with the fear of female, maternal and sexual qualities of Queen Gertrude. We explore Hamlet's hectic interest in the sexuality of his mother and the fear of life without father to protect him in the dominant maternal world. The last chapter reveals divided Gertrude, the one that is deprived of any sexual domination and betrayal, and the one that is filled with the desire to simultaneously please both her son and her future husband. In an effort to be the kind of woman they both envisioned, she slowly loses herself, and the importance of her character slowly begins to disintegrate and experiences a tragic epilogue.

Key words: Gertrude, Hamlet, adultery, betrayal, sexual power

1. Uvod dnicom“ (čin1, scena2) pored sebe. Nje-

Lik kraljice Gertrude izgovara zna- govo i Gertrudino prvo zvanično poja- tno manje teksta od muških likova u Ha- vljivanje, kao muža i žene, izgleda kao iz- mletu, ali bez obzira na to, Hamlet nikako raz njihove međusobne ljubavi i divljenja ne uspjeva da odagna njeno prisustvo i jednog prema drugom. U stvari, cijela ova njen uticaj u svemu što on govori i čini, pa scena podsjeća na sliku jednog pravog makar ona i ne bila direktno i svjesno od- malog raja. Međutim, kako svaki raj mora govorna za takvo sinovljevo ponašanje. imati svoju posrnulu Evu, čiji je grijeh Uznemiren zbog „prenagljenog“ braka razlog što je Adam pao iz raja i što on više svoje majke, Hamlet provodi cijelu pre- ne može da pronađe spokoj u ovozema- dstavu pokušavajući da se pomiri sa onim ljskom svijetu, tako i Elsinor mora imati što on smatra incestuoznim, grešnim pona- svoju Gertrudu koja je u očima ondašnje šanjem. U tom procesu, Gertruda u Ham- publike, zavodnica, preljubnica i razlog letovim očima postaje oličenje bluda i sve- zbog koga je duh njenog prethodnog su- ga onog što je grešno kod žena. Zapanjen pruga, kralja Hamleta, zarobljen u čistilištu majčinim odvratnim i buntovnim ponaša- i „osuđen da noću luta, a danju u ognju njem, Hamlet pokušava da natjera Gertru- gladuje i žedni“ (čin 1, scena 5). Iako da- du da poštuje ograničenja svog pola. Na našnja publika možda ne bi napravila ovu kraju, publika nikada ne sazna Gertrudine korelaciju, elizabetanska publika bi sa la- prave namjere, dok je mi možemo posma- koćom prihvatila percepciju Gertrude kao trati samo kroz oči muškaraca koje je vo- izdajnice, ili bi čak i pretjerivala u nega- ljela. U cilju otkrivanja toga da li je uspje- tivnom opisu Gertrude, nazvavši njen brak la da nadiđe barijere svog pola ili nije, mo- sa Klaudijem incestuoznim. ramo ići dalje od procjene koju su pred nas U Šekspirovo doba, udovice su se iznijeli njen sin i njeni muževi (Hamletov nalazile u prilično nezgodnom položaju u otac i Klaudije), kako bismo procijenili društvu. Bile su podsticane da se ponovo njen pravi karakter. udaju kada bi od toga imali koristi pre- ostali muški članovi porodice, kao što je, 2. Incestuozna preljubnica: na primjer, slučaj u pitanjima koja se tiču Gertrudin praroditeljski grijeh nasljedstva. Nasuprot tome, od udovica se

U drugoj sceni prvog čina, novo često očekivalo da ostanu vjerne i odane krunisani Klaudije svečano stupa na dvor svojim pokojnim muževima u spomen na sa „junačke zemlje naše udovicom naslje- njih. Naravno, ovakva očekivanja ne bi

uvijek bila ispunjena. Na ponovne udaje za braću njihovih pokojnih muževa (levi- udovica gledalo se sa neodobravanjem, rat- institucija bračnog prava, po kojoj se dok su muškarci udovice smatrali ozbilj- brat mora oženiti udovicom umrloga, uko- nom (moralnom) prijetnjom: Udovištvo je liko on nije imao djece, kako bi se osigu- bilo problematično ne samo iz razloga što rao nastavak njegove loze), vjerska zaje- bi supruga, kao slabiji član bračne zajed- dnica elizabetanskog doba je žestoko pro- nice, mogla da nadživi svog muža, već i povijedala protiv toga. Hamletov bijes na zato što bi se ona mogla ponovo udati i majku počiva na biblijskom načelu da muž tako, neki bi rekli, iako sa zakašnjenjem, i žena ulaskom u brak postaju jedno tijelo. iznevjeriti svog pokojnog muža. Kao pos- U ovom kontekstu, Gertrudina incestuozna ljedica toga, udovice koje bi se ponovo veza sa Klaudijem oskrnavljuje krv, kako udale bi podlijegale preziru javnosti dobi- mlađeg, tako i starijeg Hamleta. jajući atribuciju pohotnih udovica.1 Dakle, Za Hamleta koji je očigledno pri- čak i u smrti, muškarci su još uvijek htjeli stalica prethodno navedenog biblijskog na- da ostanu superioran pol. čela i koji je već dovoljno potresen majči- Šekspir mora da je bio pod utica- nim novim brakom, brzina kojom Gertruda jem društvenog uvjerenja toga tipa, jer stupa u brak sa Klaudijem nakon smrti nje- govori o čednosti udovica nekoliko puta u govog oca predstavlja dodatni udarac. svojim komadima: Od neke trideset i jedne Kada Horacio kaže princu Hamletu da je udovice u Šekspirovim djelima, deset se došao da vidi pogreb njegovog (Hamleto- preuda. [...], dok šest ili sedam, ako uk- vog) oca, Hamlet svojim odgovorom pri- ljučimo i Regan iz Kralja Lira, umre. Dvi- znaje bolnu istinu: „Došo si, mislim, na je ubiju njihovi muževi [...] a dvije umru svadbu moje majke? [...] Na svadbeni su od sopstvene ruke.1 Nije puka slučajnost sto hladni kolači s daće izneseni.“ (čin1, da se, u Šekspirovim komadima, situacije scena2) Ukoliko Hamlet ne pretjeruje, i oko preudaje udovica uobičajeno loše za- ukoliko je hrana sa sahrane još uvijek je- vrše. Možda je on bio svjestan da tadaša- stiva za svadbeno slavlje, onda on i ne pra- nja publika ne bi prihvatila drugačija dra- vi pretjeranu dramu oko kratkog vremena mska razrješenja. Međutim, u slučaju udo- koje je prošlo između ova dva događaja. vice Gertrude, njena ishitrena preudaja nije Na samom početku zbivanja, upravo je jedina stvar zbog koje bi se elizabetanska majčin ishitren brak ono što muči princa. publika mogla gnušati i zbog koje bi joj Pogotovo što je on više odrastao pod maj- bila sumnjiva; već i zbog činjenice da bi činim nego pod očevim uticajem, koji se njena preudaja za brata pokojnog joj muža često posvećivao borbama u dalekim zе- za Šekspirovu publiku mogla biti incestu- mljama. U najmanju ruku, Hamlet se osje- ozna. Savremeni čitaoci bi čak mogli imati ća zapostavljenim. On je vjerovatno oče- problem sa razumijevanjem dubine Ha- kivao da će mu majka posvetiti posebnu mletovog gnjeva: pažnju nakon očeve smrti i tugovati za- Pa ipak niko ko čita prvi monolog jedno sa njim. Nikad nije zamišljao da bi u tekstu Drugog Kvarto izdanja [...] ne neki drugi čovjek, a kamoli njegov stric, može ni za trenutak posumnjati da je Še- mogao tako brzo da joj skrene pažnju sa kspir ovdje želio da izvuče puni dramski njega. kapital iz Gertrudinog kršenja crkvenog Zapravo, brz i, po Hamletovom zakona, i da je od svoje publike očekivao shvatanju,incestuozan brak njegove majke da na to gleda sa tolikim gnušanjem sa je nešto što muči Hamleta još mnogo prije kolikim su se Atinjani gnušali grijeha So- nego što vidi duha svog oca i sazna istinu foklovog Edipa, koji bi trebali smatrati la- o Klaudiju. Kratak je u odgovorima Kla- kšim jer je učinjen nesvjesno.1 udiju o svom raspoloženju, a u svojim od- Međutim, iako je bilo trenutaka u govorima majci on je otvoreno uvredljiv, istoriji kada se podsticala preudaja udovica jer je, prema njegovom mišljenju, Gertruda

isuviše spokojna u vezi sa smrću kralja onom trnju što joj je u grudima neka je tišti Hamleta. Naime, Gertruda govori princu i bode.“ (čin 1, scena 5) Ova izjava suge- Hamletu da prihvati očevu smrt kao dio riše to da je duh kralja Hamleta jedno- života: stavno više zaokupljen traženjem izvršenja „Nemoj neprestano oborena oka osvete nad Klaudijem, te da će biti za- tra-žiti dičnog oca po prašini. dovoljan i sa tim da Gertruda plati za svoje Ti znaš: opšta stvar je, da sve živo grijehe nakon smrti. mre kroz prirodu u vječnost prela- Nije isključena mogućnost da su zeć.“ (čin 1, scena 2) Gertruda i Klaudije bili u vezi i prije smrti kralja Hamleta, ali ta mogućnost ne može Kada se Hamlet nevoljko složi sa biti sa sigurnošću potvrđena. Kao opravda- njom, ona dovodi u pitanje njegovu iskre- nje potencijalne veze Gertrude i Klaudija nost: „Pa kad je to, što tebi tako čudno prije smrti kralja Hamleta, možemo iznijeti izgleda?“ (čin 1, scena 2) Kakvo čudno i pretpostavku da se Gertruda osjećala za- pitanje? Kako da ga očeva smrt ne pogađa postavljenom tokom muževljevih dugih i kako da ona ne bude nešto bolno za nje- odsustava na bojnim poljima, pa je bila ga? Hamlet joj odmah uzvraća obraćajući donekle primorana da nježnost i utjehu joj se sa „dobra majko“, što bi u njegovom potraži u društvu njegovog brata. Samim slučaju značilo maćeho, naglašavajući no- tim, nije isključeno da su se u takvim oko- vonastalu distancu između njih. Njeno od- lnostima mogla razviti Gertrudina osje- sustvo žalosti, zajedno sa porukom duha, ćanja prema Klaudiju, te da bi bilo moguće učiniće da Hamlet posumnja i u gore stvari da ona podlegne njegovim zavodničkim kada je u pitanju ona nego što je to njeno moćima: srce od kamena. Kada Hamlet ugleda duha njego- Njegovi laskavi govori upućeni vog oca, on je razumljivo preplavljen bro- njoj svjedoče da on nije zaboravio jnim emocijama. On saznaje o umješanosti način i umiljavajuće riječi kojima Klaudija u smrt njegovog oca, o nečemu se topi žensko srce. [...] Tokom što je on već i mogao da pretpostavi, ali ga predstave Klaudije ne pokazuje duh ostavlja i da razmišlja o nejasnoj izjavi ništa drugo do ljubavi prema Ger- u vezi sa njegovom majkom koja kao da trudi [...] možda je njegova ljubav ga je iznenadila. Kralj Hamlet upozorava prema njoj imala podjednaku va- na Klaudija kao na „preljubnu, rodoskrvnu žnost, kao i njegova žudnja za kru- zvijer“ (čin 1, scena 5) i nastavlja da na- nom.1 pominje na njegove zavodničke moći: „O proklet bio um i dar što zna zavesti tako!“ Međutim, vjerovatnoća da su Kla- (čin1,scena5) Duh kao da želi da naglasi udije i Gertruda dijelili intimno prijate- da je Klaudije bio sposoban da zavede ljstvo, barem u početku, a što bi na neki Gertrudu, što bi je na taj način učinilo ne- način i objasnilo njihov iznenadni brak, za vinim posmatračem. Ali pažljivim doda- feminističku kritiku predstavlja još jedan vanjem riječi „preljubna“, duh sada otvara od mnogobrojnih perfidnih i podmuklih vrata mogućnosti nevjerstva žene, i to dok načina da se renesansnoj ženi pokaže gdje je on, kralj Hamlet još bio živ. Duh sti- je „njeno“ mjesto u patrijarhalnom društvu gmatizuje Klaudija kao preljubnika, čime elizabetanskog doba. Naime, patrijarhalno čin nevjerstva pripisuje i njegovom partne- društvo elizabetanskog doba, nastoji da na- ru u grijehu. Nasuprot tome, naređenje metne mišljenje kako su žene prirodno duha kralja Hamleta sinu da poštedi majku osjetljivije i slabije od muškaraca, sklone bi moglo biti naznaka njene nevinosti ili tome da budu lakše zavedene, i da kao ta- tihog oproštaja. Međutim, on se isto tako kve ne zaslužuju ravnopravan položaj u ob-raća Hamletu riječima: „Pusti nebu i društvu, što je posmatrano iz našeg ugla,

kao savremene publike, i ugla feminističke veselo izgleda moja majka, a moj otac je kritike za svaku osudu. umro nema ni dva sata“ (čin 3., scena 2.) - Pomenuta riječ „preljubna“ kralja što nam govori da je Hamlet već unaprijed Hamleta se isto tako može tumačiti na ra- odredio svoju metu, te da koristi predstavu zličite načine. Duhova aluzija na Klaudija ne samo da bi otkrio da li je njegova majka kao preljubnu zvijer proširuje značenje bila vjerna njegovom ocu, nego i da bi je preljube, kao što je to uobičajeno u bi- podsjetio, kroz riječi glumice koja tumači blijskim spisima, na blud i razvrat uopšte.1 kraljicu, na njeno nemoralno i neprihva- Indiciju za to pronalazimo u tome da bi tljivo ponašanje. kralj Hamlet mogao smatrati kako je nje- Hamlet je osmislio Mišolovku da bi gova žena počinila preljubu iz prostog ra- objelodanio Klaudijeve ubilačke namjere, zloga što nije bila čedna i čestita nakon ali ona takođe omogućava da se otkrije njegove smrti. Kao što smo već imali pri- „savjest kraljice“. Riječi glumačke kraljice liku da saznamo, tokom elizabetanskog potvrđuju uvjerenje tadašnjeg društva o doba udovice su bile podsticane da ostanu udovicama, konstantno aludirajući na to da same nakon smrti svojih muževa, u čast bi bilo poželjno da Gertruda ostane čedna: sjećanja na njih. U stvari, kada uzmemo u obzir to da se u šesnaestom vijeku pojam „Prokleta ako uzmem drugog „preljube“ isto tako mogao odnositi na ne- muža; koja ubi prvog, drugom ruku vjerstvo udovice, onda možemo bolje ra- pruža. [...... ] zumjeti prirodu Gertrudine krivice. Iako Drugi brak još samo niska korist nama, kao savremenoj publici, nema ništa sprema, al' ljubav u njemu svog čudno u tome da se udovice ponovo udaju, udje-la nema. u Šekspirovo vrijeme se to smatralo sra- Ovoga mrtvog muža drugi put ubi- motnim i činom nepoštovanja institucije jam kad se oko drugog u postelji braka. Bez obzira na to da li je Gertruda svijam.“ (čin 3 ,scena 2) imala seksualne odnose sa Klaudijem ili ne, publika Šekspirovog doba bi je svej- Misleći kako će upravo ove reči biti edno smatrala pokvarenom. dovoljni da dokažu ili opovrgnu Gertru- Znajući da riječ preljuba ne mora dino saučesništvo, kako u ubistvu kralja označavati vezu seksualne prirode, postaje Hamleta, tako i u njenom sopstvenom ne- nam lakše da uskladimo govor duha sa vjerstvu, princ Hamlet je lukavo pita: pantomimom koju Hamlet postavlja nešto „Kako vam se, gospođo, dopada ova kasnije u predstavi. Očigledno je da je stvar?“ (čin 3, scena 2) Gertruda mu, ne Gertrudina reakcija na glumicu koja pred- sumnjajući ništa, potpuno ravnodušno od- stavlja kraljicu u Mišolovci, predstavi koju govara istom mjerom: „Čini mi se da ta je Hamlet postavio kako bi razotkrio Ger- gospa suviše obećava.“(čin 3, scena 2) Va- trudinu preljubu, dobar pokazatelj da ona i žno je napomenuti da Gertruda ni u je- Klaudije nisu imali intimne odnose za ži- dnom trenutku ne osjeća potrebu da bježi, vota kralja Hamleta. Hamlet, koji tvrdi niti da izbjegava Hamletov prodorni po- kako postavlja predstavu da bi dokazao gled. Ona očigledno ne osjeća krivicu, bu- Klaudijevu krivicu: „Ja ću paziti na njegov dući da nije svjesna toga da bi situacija u pogled, prozirat do srži.“ (čin 2, scena 2) - predstavi trebala da prikaže njenog prvog bavi se više dokazivanjem majčine vjer- muža i Klaudija: Mišolovka je uporišna nosti pokojnom ocu. Tokom pantomime, tačka u odbrani Gertrudine nevinosti. Ova Hamlet nije prikovao svoj pogled za Kla- nijema predstava dramatizuje događaje udija, kao što je ranije obećao. Umjesto koji oslobađuju Gertrudu krivice za pre- toga, on cijelo vrijeme posmatra Gertrudu. ljubu u modernom smislu riječi.1 Nesvj- Hamletove opaske Ofeliji takođe otkrivaju esno, Gertruda je uvjerila Hamleta da, iako njegovu pravu namjeru: „Pogledajte kako je „nevjerna“ uspomeni na njenog poko-

jnog muža, nije počinila preljubu dok je koje su opšte poznate zemljoposjednicima bio živ, niti je bila saučesnik u njegovom i stranama u sporu do tehničkih finesa koje ubistvu. Uprkos tome, njen brak sa djeve- samo advokati mogu uvidjeti, ali im je rom označava buntovnu crtu njenog ka- svima zajednička tema razbaštinjenje i raktera, te pokazuje njenu spremnost da kako do njega može doći.1 ide protiv pravila društva. Dokaz Gertrudine autonomnosti (samostalnosti) se može pronaći u uvo- 3. Kraljičina izdaja princa dnim riječima koje joj Klaudije posvećuje. Riječima „udovica nasljednica“ se često Iako je opšte prihvaćeno da Hamlet pridaje značenje tek puke partnerke ili prezire svoju majku zbog njene grešne udružene vladarke, ali postoji dobar razlog udaje, političke posljedice Gertrudinog da se tehnički značaj ovih riječi shvati braka sa Klaudijem, te kako je njihova veoma ozbiljno. Sporazum kojim se ženi bračna zajednica zauvijek promijenila Ha- ostavlja posjed s isključivim pravom do- mletovu profesionalnu budućnost, takođe životnog uživanja nakon muževe smrti je su važne. Nije majka Gertruda, već kra- zasigurno predstavljao ozbiljnu prijetnju ljica Gertruda donijela svjesnu odluku koja nasljednicima udovičinog pokojnog supru- će raspršiti Hamletove nade za prije- ga. Govoreći o Gertrudi kao o „udovici stolom. Često zanemarujemo kolika je va- nasljednici“, mnogi kritičari vjeruju da je žnost njene uloge kao kraljice, te joj pri- Klaudije tim riječima želio da učini da se pisujemo osobine nevažne svojine koja ona osjeti uključenom u čin njegovog kru- mijenja svog vlasnika. Njeno prvo javno nisanja. Međutim, pravno gledano, ove zajedničko pojavljivanje sa Klaudijem kao riječi nam omogućavaju da Gertrudu vi- da u središte pažnje stavlja njegovu va- dimo u potpuno novom svjetlu i otvaraju žnost, dok njoj daje tek sporednu ulogu mogućnost da se Hamlet ne gnuša svoje žene koja je ništa drugo do divan ukras majke zbog njenog navodno incestuoznog svoga muža. U ovom trenutku u predstavi braka, već zbog onoga što mu je taj brak se često formira pogrešno mišljenje da je uskratio. Naime, izraz udovica naslednica kraljica se bez problema uklapa i usmjerava našu kriva, ili barem beznadežno slaba; pažnju ka znatno širem obrascu pravnih [...] da je, budući da je kolebljive aluzija. Kao grupa, one otvaraju vrata volje, dozvolila sebi da bude zave- malo vjerovatnim, ali pravno značajnim dena, i time se pokazala krhkom i činjenica koje otkrivaju da se Gertruda nestalnom, [...]. Sa druge strane, za nalazi u procesu uništavanja Hamletovih tradicionalniji um, Kraljica jedno- očekivanja značajnog nasljedstva. S obzi- stavno sprovodi isključivo pravo rom na to da nije više siromašni partner, koje ima, tako da njena svjesno pravni termin Gertrudinog naziva pokazuje donesena odluka rezultira ustoli- njenu značajnu moć u odnosu na njeno čenjem njenog drugog muškarca: kraljevstvo, njenog novog muža, i njenog Kraljica zaista udiše život kruni.1 nezadovoljnog sina. Skoro na samom početku, upozna- Mada nam Šekspir ne daje apsolutni jemo se sa tenzijama oko nasljeđivanja i dokaz, on nam nagovještava mogućnost da posjedovanja zemlje preko Fortinbrasovog je upravo Gertruda ona koja cijelo vrijeme slučaja, koji „zapečaćenim jednim ugovo- ima vlast u svojim rukama, i da je ona, a rom, i ovjerenim na način viteški, pobje- ne Klaudije, kriva što Hamlet nije nas- dniku dade, sem života svog, sve zemlje lijedio svog oca na prijestolu. U stvari, kojima bješe vladao.“ (čin 1, scena 1) predstava se ozbiljno bavi temom nas- Naime, mladi Fortinbras ostaje bez ičega u ljednog prava: Aluzije se dotiču vrlo ši- borbi sa kraljem Hamletom, suočavajući se rokog opsega pravnih stvari, od tačaka sa istom neizvjesnom i nejasnom buduć-

nošću kao i princ Hamlet. Na prvi pogled, ncu Hamletu izgubljeno nasljedstvo, jer ga Hamlet možda ne izgleda razočaran time je već prethodno podstakao da ne povrijedi što je izgubio prijesto od Klaudija, a sa- majku ili da gaji bilo kakva loša osjećanja mim tim i nasljedstvo, ali na kraju trage- prema njoj. dije, kada nabraja brojne načine na koje Doduše, pitanje nasljedstva bi obja- mu je Klaudije nanio nepravdu, on među snilo Hamletovo uporno insistiranje na, po njih ubacuje i činjenicu da se njegov stric njegovom mišljenju, neprimjerenoj hitrosti „međ presto i međ njegove (Hamletove) majke da uđe u novi brak. U elizabetanska nade uguro.“ (čin 5, scena 2) Naravno, vremena, postojali su dani izolacije i žalo- njegov stric ne bi mogao uraditi to da nje- vanja udovice, period vremena koji nije gova majka nije pristala da se uda za nje- mogao biti duži od četrdeset dana, tokom ga. Dakle, svu krivicu bi ponovo, ukoliko kojeg bi udovici bilo dopušteno da boravi bi površno analizirali njen lik, mogli pre- u domu njenog pokojnog muža, prije nego baciti na Gertrudu. što bi morala da ode na sopstvenu zemlju Možda je, pak, Gertruda imala vrlo koja bi joj kao udovici bila zavještana. malo veze sa Klaudijevim kraljevanjem. Kao što je navedeno u Velikoj povelji slo- Pošto je Klaudije bio mlađi kraljev brat, on boda: nije imao mogućnost sticanja imovine Udovica će odmah i bez ikakvih (vlasništva) sve dok je Hamlet živ. Bez poteškoća dobiti svoj bračni udio i kraljevstva, Klaudije teško da je mogao zaostavštinu: neće morati da daje imati pravo nasljedstvo. Dvor je, pak, mo- išta za svoj udovički dio zaosta- žda više simpatizovao Klaudija i predao vštine, niti za svoj bračni udio, niti mu vlast u ruke, jer su smatrali da ju je on za ukupnu zaostavštinu koju su ona više zaslužio od njegovog nećaka. Vrlo je i muž posjedovali na dan njegove vjerovatno da je Hamlet previđen zato što smrti; i može ostati u kući poko- su ga smatrali premladim, brzopletim i ne- jnog muža četrdeset dana nakon zrelim. Moguće je da su kneževi izbornici njegove smrti, a za to vrijeme će danskog dvora vjerovali da je Klaudije joj udovički dio zaostavštine biti snažan čovjek i da bi ga trebali postaviti za dodijeljen.1 kralja da uguši rastuću prijetnju iz Nor- veške. Možda su zanemarili Hamleta, ne Istina je da Hamlet ne može da nam da samo zato što je bio daleko u Vitenbergu, informaciju o tačnom datumu očeve smrti i već i zato što su ga smatrali pre-mladim i majčine ponovne udaje, ali znamo da je nedokazanim u ratovanju da bi postao Horacio rekao Hamletu kako je Gertrudino njihov vladar. Osim toga, Hamletov otac novi brak „došao ubrzo“ nakon sahrane nikad ne pominje da bi Hamlet mogao kra-lja Hamleta (čin 1 , scena 2). Takođe, izgubiti nasljedstvo i kraljevstvo. Čini se prije njegovog susreta sa Horaciom, kao da bi kralj Hamlet bio podjednako Hamlet primjećuje sam za sebe: „Za jedan ogorčen sinovljevom ukradenom budućno- mjesec! [...] ona(Gertruda) se udala!“ (čin šću, kao što bi bio i Klaudijevim brakom 1, scena 2) Moramo se zapitati šta je moti- sa Gertrudom. Ali treba imati u vidu da, visalo Gertrudu da se ponovo uda prije izuzev kratkog osvrta u petom činu, Ha- isteka četrdesetodnevnog perioda žalova- mlet nikada otvoreno ne pominje svoje nja. Da li je moguće da je ona zavidjela izgubljeno nasljedstvo. Možda su obojica svom sinu na nasljedstvu, pa je odlučila da odlučili da ne načinju tu temu, jer su znali nasljedstvo preda Klaudiju? da princ Hamlet nikada neće biti uzet u Čak iako su Gertrudine namjere obzir za kraljevanje, ili su obojica smatrali bile potpuno bezazlene, a sumnja u njenu tu nepravdu isuviše očitom da bi joj pri- krivicu bez osnove, ne možemo poreći po- davali ikakvu posebnu pažnju. Moguće je sljedice njenih postupaka. Ukoliko je pre- da duh kralja Hamleta nije pomenuo pri- kršila period žalovanja prije udaje za Kla-

udija, Hamlet bi naslijedio Elsinor i osta- sa svojom majkom, on joj ne zamijera tak njegovog dvotrećinskog udjela za če- toliko na hitrini kojom je stupila u novi trdeset dana, ili ranije ako bi se ona pre- brak, već su njegove misli više obuzete selila na posjed koji joj je kao udovici slikama i načinom na koji on zamišlja zavještan prije isteka tog roka. Nakon Gertudu u bračnoj postelji sa Klaudijem: očeve smrti, Hamlet je vjerovatno očeki- vao majčin odlazak. On se možda vratio na „U smrdljivom znoju živjeti pos- dvor pod prvobitnim utiskom da će je telje masne, poslati na njen udovički posjed. Umjesto sladiti se tu, i pariti u svinjcu po- toga, Gertruda se odmah preudala. I to ne ganom...“ (čin 3, scena 4) za bilo kog plemića, nego baš za novog kralja; koji je već imao u šaci dvor na Kasnije, u istoj sceni, on ide toliko daleko Elsinoru, a samim tim ga i posjedovao u da čak traži od nje da se suzdrži od inti- trenutku vjenčanja. Ne samo da se Hamlet mnih odnosa sa Klaudijem: „Prigrl'te vrli- mora nositi sa šokom zbog majčine pre- nu, ako je nemate. [...] Uzdržite se noćas, udaje, nego mora i prihvatiti istinu da ga je pa će tad idućeg puta biti vam već lakše.“ ta udaja koštala nasljedstva. (čin 3, scena 4) Tokom ovog dijela trage- Oba muška lika (Hamlet i Klau- dije, Hamleta preplave i obuzmu vizuelne dije) su prepušteni, bar na prvi pogled, na slike njegove majke u bračnoj postelji sa milost i nemilost kraljice Gertrude. Da je njegovim stricem. kojim slučajem odbila da se uda za Kla- Posmatrano kroz prizmu feministi- udija, on možda ne bi bio logičan izbor za čke kritike, lik Getrude kao seksualnog kralja, čak iako je Hamlet smatran premla- bića ima funkciju žrtve – Gertruda je pre- dim da bi ispunio vladarsku dužnost. Kada dmet osude Hamleta i njegovog oca zbog razmotrimo sve zakonitosti njene situacije, svog navodnog seksualnog prijestupa, dok mogli bismo pretpostaviti da se ona namj- se na Gertrudinu seksualnost gleda kao na erno udala unutar roka od četrdeset dana s uzrok tragičnog ishoda i psihološkog sta- namjerom da uskrati Hamletu kraljevstvo. nja Hamleta. Ovakav stav, bar prema na- Šta je mogao biti njen motiv da zanemari šem mišljenju, potiče iz nastojanja patri- svog sina u korist djevera? Logičan odgo- jarhalnog društva elizabetanskog doba da vor bi bio da su ona i Klaudije imali inti- ženama pripiše urođenu grešnost koju one mnu vezu prije smrti kralja Hamleta i že- nose u sebi i da na taj način stvori svijest ljela je da njen ljubavnik ostane pored nje. kako su žene nedostojne da budu jednake i Možda je čak i imala neke veze sa ubis- ravnopravne sa muškarcima. tvom njenog muža. Sve navedeno, još je- Gertruda je naravno šokirana i dnom govori u prilog površnoj percepciji zgranuta sinovljevim verbalnim napadom, Getrude kao preljubnice. Hamlet je možda, te ga u više navrata moli da prestane sa ogorčen gubitkom naslijedstva, prenaglio njegovim optužbama: „O, ne govori više; sa ovim istim zaključcima, što bi lako riječi te ko noževi mi prodiru u sluh. objasnilo njegov bijes na majku. Hamlete slatki, dosta!“ (čin 3, scena 4) Hamlet je isto tako optužuje da je učes- 4. Gertrudina majčinska i seksualna tvovala u ubistvu kralja Hamleta: „Da, zloba krvav čin, i skoro tako rđav o, dobra maj- ko, ko ubiti kralja pa udati se za brata nje- Ponovo se vraćamo na temu re- govog.“ (čin 3, scena 4) Šokirana i zbu- nesansnog straha od svega što je žensko i njena, Gertruda ne može da povjeruje u ženstveno. Čini se da princu Hamletu više ono što je čula: „Ko ubiti kralja?“ (čin 3, smeta sama ideja seksualnosti njegove ma- scena 4) Ovo pokazuje da je Hamlet za- jke, nego njen brak sa njegovim stricem. pravo neutažno opsjednut njenim novim Kada se Ha--mlet u sceni iza zavjese suoči brakom, pa je i nastavak njihovog razgo-

vora u sceni koja se odigrava većinom „iza svim ista Gertruda koju oni vide. A kada zavjese“ zaokupljen Gertrudinom seksua- posmatramo nju samu, zanemarujući za lnošću. Po prvi put Gertruda izgleda slabo trenutak njihovo viđenje, onda smo više i iscrpljeno. Ona poslušno pita svog sina: skloni mišljenju da je ona konfuzna i „Šta da radim?“ (čin 3, scena 4) ,nadajući pometena, nego da je aktivno zla i pre- se da će tako umiriti njegov bijes. Hamlet tjerano seksualno zaokupljena; čak je i je i dalje preplavljen mislima o njoj i njena čuvena senzualnost manje očigledna Klaudiju u krevetu, pokušavajući da joj od njene istovremene, ali konfliktne brige kaže da ne otkriva Klaudiju informacije za novog muža i njenog sina.1 koje je saznala: Bez obzira na to, u Hametovom umu, Gertruda preuzima na sebe ličnost „Samo ne ovo što vas molih ja, promiskuitetne žene bez morala i moralnih neka vas opet naduveni kralj ograničenja. Hamletov monolog na po- u postelju vuče i za obraz štipa, i četku tragedije istinski izražava ogromno naziva svojim mišem; gađenje nad tijelom njegove majke: „Ne- pustite ga da za par smradnih oplijevljen vrt to je, gdje korov, gdje bilje polju-baca svojih, otrovno i ružno sasvim je ovladalo njim.“ il' prstima vas milujući kletim po (čin 1, scena 2) Hamletovo poređenje vratu, sazna tajnu;“ (čin 3, scena 4) majčinog tijela sa neoplijevljenim vrtom lako može preusmjeriti čitaoca na priču o Moglo bi se pretpostaviti da je Hamlet mo- rajskom vrtu, i grešnoj, lakovjernoj Evi. gao naći lakši način da kaže Gertrudi da Nažalost, takvo tumačenje dovodi do toga ćuti o onome što je čula od njega. Među- da je Gertruda upoređena sa ženom koja je tim, on u tom trenutku biva potpuno obu- svojom nepromišljenošću narušila sve što zet slikom svoje majke u onome što je je stvoreno. Evin grijeh je, međutim, bio prema njegovom mišljenju incestuozna po- taj što je nagovorila Adama na grijeh, dok stelja. Čini se da mu je manje bitno što se Gertrudin grijeh seže i mnogo dublje od ona u njoj nalazi upravo sa Klaudijem; toga: ona je imala seksualne odnose sa dovoljno ga muči sama pomisao da ona muškarcem koji nije njen muž. Ili su bar ima seksualne odnose sa nekim. neki mislili tako. O ženskoj senzualnosti bi Scena iza zavjese je od suštinskog se tada moglo govoriti ne samo kao o značaja za razumijevanje Gertrudinog ka- izvoru ženske privlačnosti, već i kao o za- raktera, i to iz mnogobrojnih razloga, ali je mci koja dovodi do grijeha, uništenja i najkorisnija jer nam daje uvid u dubinu vječnog prokletstva. U svakom slučaju, Hamletove zaokupljenosti seksualnim ide- aluzija na rajski vrt nam ukazuje na ogra- ntitetom njegove majke. Pomisao na se- ničenu ulogu žena; one su ili čedne sveti- ksualnu moć njegove majke je Hamletu ce, ili drolje koje sa sobom nose buru ne- krajnje odbojna, zato što je njen glavni volja: zločin njena potencijalno nekontrolisana U onoj mjeri u kojoj monolog izra- seksualnost; seksualnost koja je predmet žava Hamletovu zamisao tijela nje- njihovog (Hamletovog i Duhovog) mora- gove majke kao ograđenog, neda- lnog gnušanja, gađenja koje je toliko inte- vno narušenog vrta, on implicira i nzivno koliko i negativna osjećanja prema postojanje nekada netaknutog vrta; ubici Klaudiju. Ipak, iako je Hamlet ispu- alternative koje upravljaju Hamle- njen mislima o njegovoj majci u seksua- tovim imaginacijama tijela njegove lnim situacijama, tragedija govori vrlo majke su nam vrlo dobro poznate malo u korist ideje o Gertrudinim pretpos- alternative svetice i kurve, zatvo- tavljenim seksualnim apetitima. Mada Ha- renog i otvorenog, potpuno nevi- mlet i Duh skreću pažnju na njenu seksu- nog i potpuno grešnog tijela.1 alnost, Gertruda koju mi vidimo nije sa-

U stvari, čini se kao da se Hamlet kog autoriteta, kojeg je u prokletstvo od- sjeća izražene seksualnosti svoje majke još vuklo grešno ponašanje njegove žene: mnogo prije nego što se Klaudije oženio Postojanje Gertrudinog seksualnog apetita njom. Hamletove primjedbe o braku kralja ugrožava sliku očeve bogolike kontrole; i Hamleta i Gertrude bi nas mogle navesti u njegovom odsustvu, Gertrudin apetit da povjerujemo u to kako je Hamlet u bjesni, otkrivajući svoj potencijal za pro- svojoj glavi stvorio sliku kraljice kao žene ždrljivošću koji je cijelo vrijeme i postojao nezajažljivog seksualnog apetita koji je u njoj. Bez njegovog oca, Hamlet je osta- postojao i prije očeve smrti: „A ona mu je vljen nezaštićen u Gertrudinom divljem bila odana, ko da je glad joj rasla hranje- vrtu, izložen njenim zavodničkim moćima: njem.“ (čin 1, scena 2) Razlog zbog koga smrt njegovog oca baca Hamleta na dohvat je Hamlet stvorio takvu sliku leži u strahu proždrljive majke, budeći sve strahove po- od majke (a posebno njene seksualnosti) i vezane sa primarnom vezom majke i dje- borbi da se muški identitet sina oslobodi teta. Ovakva, gotovo ženomrzačka perce- „zagađenog“ majčinog tijela iz koga je pcija Gertrude, budući da dolazi od strane potekao. Samim tim, patrijarhalni odnosi Hamleta, veoma lako utiče na čitaočev sud moći će se ponovo uspostavili, a Gertruda i navodi ga na pogrešne i nepotpune za- će kao predstavnica ženskog pola i dalje ključke kada je ona u pitanju. biti u podređenom položaju u odnosu na Osim toga, duh njegovog oca je Hamleta kao predstavnika muškog pola. možda dodatno raspalio Hamletovu uzne- Ali Hamletu, očigledno, ne smeta mirenu maštu i strah zbog majčinog seksu- majčina seksualnost sve dok ona ne nađe alnog identiteta. Duh podstiče Hamleta da novog muža. Nakon što stupi u brak sa ubije Klaudija i poštedi Gertrudu, ali on Klaudijem, Hamlet doživljava Getrudu kao takođe traži od Hamleta da „ne dopusti da ženu koja je van kontrole, koja je moralno kraljevska postelja Danske bude ležište za neodgovorna i koju je, bar prema njego- blud i sramno rodoskrvnjenje.“ (čin 1, sce- vom mišljenju, lako seksualno uzbuditi. na 5) Postavljajući značaj Gertrudine Hamlet čvrsto vjeruje da je njegova majka seksualnosti rame uz rame sa Klaudijevom raspuštena žena kojoj je potreban konsta- izdajom, duh govori Hamletu da je Ger- ntan nadzor prije nego što još jednom trudina seksualna želja podjednako pokva- seksualno posrne: jer je Gertrudin seksua- rena i kažnjiva kao i Klaudijev zločin. lni apetit uvijek sam po sebi zastrašujući, Zaista, duh provodi više vremena insisti- uvijek potencijalno van kontrole; i kao što rajući na temi Gertrudine seksualnosti, slika neoplijevljenog vrta implicira, uvijek nego na Klaudijevim ubilačkim plano- će mu biti potreban vrtlar da vodi računa o vima. Kraljev duh nehotično uvjerava njegovom pretjeranom bujanju.1 Hamleta da osveta Klaudiju nije Hamletov Kako Hamlet vidi muškarce koji glavni prioritet, već se, umjesto toga, pre- učestvuju u Gertrudinoj navodno divljoj tjerano bavi Gertrudinim iskupljenjem. ekstazi? Zar i oni nisu moralno nepodobni Duhova preokupacija Gertrudinom seksua- i skloni tome da njima upravljaju njihove lnošću postaje i Hamletova preokupacija, tjelesne želje, a ne njihov razum? Sudeći te on postaje opsjednut majčinim ponaša- po Hamletu, očigledno da nisu. Hamlet se njem u spavaćoj sobi. Nakon kratke po- pre-ma Klaudiju odnosi prvenstveno kao sjete duha njegovog oca, Hamlet će ostatak prema ubici svog oca; činjenica da je Kla- tragedije provesti pokušavajući da rastavi udije ljubavnik njegove majke je samo još majku od njene seksualnosti, na taj način jedna dodatna uvreda na prethodno pome- eliminišući njenu ulogu podatne supruge. nutu ranu koju mu je Klaudije nanio. Pošto Kao što je ranije pomenuto, Ger- je kralj Hamlet mrtav, princ Hamlet ga za truda ne uspjeva da svojim riječima i po- taj grijeh ne može kriviti. Štaviše, kralj stupcima prikaže osobine ličnosti koje joj Hamlet predstavlja primjer nevinog muš- muškarci u drami pripisuju. U stvari, ona

ima problem da uopšte formira jasno iz- Prava rekonstrukcija Gertrudine li- raženu ličnost i karakter. Ali jedna stvar čnosti počinje u sceni iza zavjese, kada vezana za nju je sigurna: Ona nikad ne Hamlet odluči da pokaže majci kakva odaje sliku žene koja je sklona stalnim bestidnica on misli da je postala: „No, no, seksualnim uzbuđenjima, ili žene koja gaji vi samo sjedite sad s mirom! Ne smijete se u sebi osjećaj krivice zbog njenih seksua- ni maći. Nećete otići dok vam ne dam lnih ispada. Na početku tragedije, ona na ogledalo, u kome ćete vidjeti se sva!“ (čin najbolji način ispoljava ulogu majke. Ger- 3, scena 4) Kada Hamletova majka očaj- truda zna šta muči njenog sina: „Sumnjam nički uzvikne: „O, Hamlete, srce na dvoje da je našo drugi (uzrok i izvor rastroje- mi cijepaš!“ (čin 3, scena 4), Hamlet joj nosti), sem glavnoga: smrt očevu i naš bezosjećajno kaže da „odbaci polovinu prenagljeni brak.“ (čin 2, scena 2) i želi da goru, pa s onom drugom živi čistije!“ (čin on ostane blizu nje - ona kaže: „Nemoj da 3, scena 4) On joj zatim govori: „Al' tvoja mati, Hamlete, zaludu moli; prekli- mome stricu ne idite u postelju“ (čin 3, njem te, ostaj sa nama, ne-moj ići u Vite- scena 4) - u suštini, zahtijevajući od nje- mberg.“ (čin 1, scena 2) Ako je za bilo šta gove majke da živi u celibatu. Gertruda je i možemo kriviti, onda je to zanema- sada primorana da se odrekne dijela svog rivanje emocionalnog stanja njenog sina identiteta, dijela koji je ionako bio poti- tako brzo nakon očeve smrti. Međutim, iz snut, i koji je cvao samo u mašti njenog nekog razloga, ona postaje, u umovima sina. Hamletov pokušaj da okonča „ince- muškaraca, nešto mnogo moćnije i zloko- stuoznu“ zajednicu racionalizuje nastoja- bnije: nje da vrati majci čistoću razd-vajajući je Ona je kao lik u stanju dvosmislene od njene seksualnosti. Na kraju, Gertruda nevinosti, ali u dubokoj mašti koja mora birati između već dovoljno ograni- strukturiše slikovit prikaz tragedije, čavajućih uloga supruge i majke, i svega ona igra ulogu izgubljene Eve: onoga što joj je ostalo od njene indi- njeno tijelo je vrt u kom njen muž vidualnosti, a da to ne žrtvuje na uštrb nje- umire, njena seksualnost je otrovni nog statusa majke. U svojim poslednjim korov koji ga ubija i truje svijet - i trenucima života, Gertruda će pokušati da sebe samu – zbog njenog sina.1 povrati sinovo poštovanje ne pokoravajući se naredbi svog voljenog muža. Čak je i Hamletov um u zabludi da Ger- Prema tome, da li su muške percep- truda posjeduje ogroman seksualni apetit cije Gertrude dokaz njenih zlih sila u zavo- koga je neophodno ugasiti da bi on spasio đenju? Činjenica da se Gertruda tako brzo svoju muževnost i svoju ličnost. On po- udala za svog djevera i da se gotovo ne staje zaluđen idejom da je Gertrudina se- brine o posledicama udaje bi mogla da nas ksualna nadmoć koju ona posjeduje kao navede na zaključak da je ona zaista bila žena indirektan uzrok smrti njegovog oca. nezavisna žena koja nije vidjela ništa loše Stoga, natjerati majku da se odrekne dijela u tome da usreći samu sebe. Međutim, njene ženstvenosti u njegovom zaluđenom Gertrudin govor se ne podudara sa njenim umu postaje imperativ njegovog opstanka. postupcima. Ona ne djeluje kao neko ko Korjen takvog Hamletovog razmišljanja ima kontrolu nad muškim likovima. Na- ponovo pronalazimo u strahu patrijarhalno protiv, ukoliko detaljnije ispitamo Gertru- odgojenih muškaraca renesanse od ženske din govor otkrićemo ženu koja je zado- seksualnosti i moći koju ta seksualnost voljna time da dopusti drugima da je ko- proizvodi, a koja bi u dogledno vrijeme ntrolišu. imala potencijal da naruši postojeće odno- se moći između muškaraca i žena, te da ženama donese ne samo ravnopravnost i jednakost, već i nadmoć.

5. Gertrudini razdori priča za oboje, izražavajući žaljenje zbog smrti kralja Hamleta i ushićenje zbog nje- Zarad dalje rasprave, pretpostavi- govog i Gertrudinog vjenčanja: mo da je Gertruda bila vjerna kralju Ha- mletu dok je on još uvijek bio živ. Do- „Stog snahu nam negda, a sad kra- zvolićemo sebi da kažemo i to da ona nije ljicu, junačke zemlje naše udovicu imala baš nikakve veze sa ubistvom. Me- naslednicu – đutim, ono što je još uvijek upitno je br- ko s poraženom nekom radošću, zina njene preudaje, za koga se preudala, i [...... ] privjenčali smo za sebe. njeno prividno odsustvo tuge, kako zbog U tom slušasmo vaše bolje savjete smrti muža, tako i zbog sinovog očigle- koji nam u toj stvari bijahu dragi. dnog bola, što su sve razlozi koji ljute i Za sve vam hvala.“ (čin 1, scena 2) deprimiraju Hamleta. Uprkos tome, ako posmatramo Gertrudu mimo percepcija os- Važno je istaknuti kako Klaudije ovdje pa- talih likova, ona ne izgleda kao žena koja žljivo bira riječi. On i Gertruda se nisu je u stanju da izvrši višestruke monstruo- prosto vjenčali, nego ju je on privjenčao za znosti: sebe. Iako ovi prvi redovi sugerišu njenu Iako je možda djelimično odgovo- poziciju kao suvladara, Klaudijeva nakna- rna za Klaudijev monstruozni čin dna izjava „privjenčao za sebe“ opovrgava bratoubistva i mada je njen brak sa takvu jednakost, naglašavajući, umjesto Klaudijem možda indirektno uticao njene, njegovu dominaciju u njihovom na pretvaranje Hamleta u „čudo- odnosu. Gertrudino ćutanje služi kao do- vište“, Gertrudu nijedanput u tra- kaz njenog pokoravanja volji novog muža. gediji ne vidimo kako ikoga na- Premda je Gertruda bila udata za kralja govara na bilo šta monstruozno.1 Hamleta, a onda postala dio novog braka, od nje se nikad nije očekvalo da izražava Premda Hamlet insistira na tome da nje- tugu ili zahvalnost u vezi sa bilo kojim od gova majka ima nekontrolisanu seksualnu ova dva slučaja. Njena uloga žene je jasna; želju, mi nijednom nismo vidjeli Gertrudu ona treba da ćuti i da obožava svog muža, da je pokazuje u scenama sa novim mu- dok on treba da bude rječit i da koma- žem. Iako Hamlet izjavljuje da je ona nduje. „najpaklenija žena“ (čin 1, scena 5), ni- To ne znači da Klaudije iskorištava kada nismo bili svjedoci izvršenja nekog Gertrudu. Čini se kao da su oboje zado- njenog zlodjela. To znači da moramo biti voljni dinamikom njihovog odnosa. Kla- oprezni u tome da Hamletova percepcija udije uključuje Gertrudu u odlukama ve- Gertrude, budući da je on glavni lik, ne bi zanim za njenog sina. Kada razgovaraju o kojim slučajem uticala na našu percepciju Hamletovom čudnovatom ponašanju, Kla- nje, jer Gertrudu ne možemo podvesti pod udije se oslanja na Gertrudino mišljenje: zlu, spletkarošku zavodnicu kakvom je „Mislite to je?“ (čin 2, scena 2) – a ona mu njen sin često vidi. Zapravo, njene sops- odgovara na jednak način: „Da, to može tvene riječi i postupci nas navode da opi- biti; i to vrlo lako.“ (čin 2, scena 2) Pri- šemo Gertrudu samo kao poslušnu i pa- likom Hamletovog bijega sa dvora nakon žljivu majku i suprugu. što ubije Polonija, Klaudije, bar tako iz- Zaista, moglo bi se tvrditi da Gertr- gleda, zavisi od pomoći Gertrude u javnom uda nije ništa više od obične majke i sup- ispravljanju ove situacije: „Hajdmo Ger- ruge, i da se ona ne razvija izvan ove dvije truda! Sazvati moramo najmudrije nam uloge. Iako je Gertruda kraljica, čini se da prijatelje, pa sad reći šta mislimo učiniti ona kao supruga ne brine mnogo o svojoj mi i ono što se, vaj, učini već.“ (čin 4, nezavisnosti. Kada ona i Klaudije stignu scena 1) Mada u javnosti govori sasvim na dvor kao muž i žena, on je onaj koji malo, stičemo utisak da Gertruda sa svojim

mužem kada su nasamo razgovara otvo- put, a na čast i vama i njemu.“ (čin reno i slobodno. 3, scena 1) No, u drugim slučajevima, djeluje da Klaudije postupa sa Gertrudom kao sa Pošto je Ofelija već nebrojeno puta tokom djetetom, umjesto sebi ravnoj, isključujući dešavanja u drami pokazala slabost svog je iz planova „odraslih“. Naime, Klaudije karaktera, nema ni sumnje da će ona do- ispraća Gertrudu iz prostorije kada osmi- slovno slijediti plan muškaraca do najsi- šljava plan protiv Hamleta: tnijih detalja. Nijedna od ovih žena ne pre- ispituje moralnost, niti dovodi u pitanje „Draga Gertruda, ostavi nas i ti. poštenje i mudrost Klaudijevog plana. Pri- Poslali smo tajno Hamleta ovamo je nego scena završi, njihova vjera u pro- da se, kao tobož, susretne slučajno cjenu muškaraca – njihov „mudriji sud“ će sa Ofelijom.“ (čin 3, scena 1) se pokazati kao obična slabost ovih žena1. Ofelija se neće moći nositi sa iskušenjima Iako je ovo važno pitanje koje se tiče zarobljenosti u sopstveni identitet poslušne njenog sina, Gertruda se zadovoljava time kćeri. Gertruda će, kao starija i mnogo mu- da ostavi situaciju u Klaudijevim rukama. drija, ostati bar još za kratko vrijeme za- Uvijek spremna da ugodi, Gertruda se po- dovoljna svojom ulogom inferiorne supru- vinuje željama njenog muža: „Poslu-šaću.“ ge. Kombinovanje ove uloge sa ulogom (čin 3, scena 1) Gertruda čini sve što može majke će na kraju okrenuti njen svijet na- da bi ispunila želje svoga muža, čime igra glavačke. ulogu savršene žene. Ona u više navrata Prva naznaka Gertrudinog napora napušta scenu nakon što joj to Klaudije da uspješno balansira između ove dvije naredi; on to čini iz dva razloga: prvi je da uloge javlja se kada priznaje Klaudiju da je bi je zaštitio od otkrića da ima njegove smrt Hamletovog oca i njihov prenagljeni krivice, a drugi da bi se posavjetovao sa brak ono što muči Hamleta. Klaudije lako njom nasamo o tome kako postupati u vezi odbacuje tu Gertrudinu tvrdnju. Njegova sa Hamletom. Mada Klaudije možda is- zabrinutost je usmjerena ka onome što mu ključuje Gertrudu iz određenih pitanja radi Polonije ima reći, te koji drugi razlog Ha- njene sopstvene dobrobiti, bitno je uočiti mletovog ponašanja Polonije može da mu da Gertruda nikada ne dovodi u pitanje ponudi. Čim ugleda priliku da skrene ra- njegove naredbe. Njegove želje su za nju zgovor sa mogućeg priznanja njegove kri- zapovijest. vice Gertrudi, on odmah postavlja pitanje Gertruda pristaje da igra aktivnu Voltimandu o trenutnom stanju stvari na ulogu u izvođenju Klaudijevog plana pro- terenu: „No, Voltimande, šta nam donosite tiv Hamleta tako što ga nadgleda i pomno od našeg brata, kralja norveškog?“ (čin 2, prati njegove riječi i postupke, te je na- scena 2) Iako je njena izjava bila zane- ročito poslušna kada pristane da koristi marena, ona je jasan znak Gertrudinog ljubav njenog sina kao mamac. Ne samo unutrašnjeg previranja. U ovom trenutnom da se Gertruda pokorava željama svog su- neslaganju sa Klaudijem, Gertruda poka- pruga, nego i pruža Ofeliji utisak da je zuje znake ličnosti koja je u sukobu sama podređenost žene ključna za bilo koji brak, sa sobom. Iako njen pritajeni protest brzo podstičući je da bez oklijevanja pristane na sklizne u zaborav, on je predznak budu- Klaudijev plan: ćnosti. Budućnost je naravno scena iza zavjese, u kojoj Hamlet verbalno maltre- „A što se vas tiče, Ofelija, želim da tira Gertrudu suočavajući je sa „mrkim, vaša ljepota bude srećni povod crnim mrljama“ (čin 3, scena 4) njene Hamletovog ludila; duše. jer tad imala bih nade da će vam Hamletova namjera u sceni iza za- vrline vratiti ga opet na redovni vjese je jasna: on želi da njegova majka

osjeti krivicu zbog višestrukih grijehova bi te mrlje trebale da predstavljaju. U koje je prema njegovom mišljenju poči- suštini, Hamlet prisiljava Gertrudu da osje- nila. Premda izgovoren u afektu, kada se ća krivicu za nešto za šta ona vrlo vjer- suoči sa majkom iza zavjese Hamletov ovatno ni nema razlog: Gertruda spremno govor postaje kontrolisan, pažljiv, ali i priznaje Hamletu samo jedan izvor krivice manipulativan. On upoređuje veličinu nje- – da je njena preudaja bila prenagljena, ali govog oca sa manjkavostima njegovog u svim drugim slučajevima ona osjeća strica, istovremeno priznajući koliko je krivicu tek nakon što Hamlet insistira na šokiran što ona ne primjećuje razliku: tome da bi trebalo da je bude sram.1 U tom trenutku, ona doživljava drastičnu promje- „Gledajte na vjeđama ovim tu nu. Prepoznaje da je zapostavila ulogu miloštu svu kose Apolona, majke ispunjavajući dužnost supruge: Po čelo samog Jova, Marsovo oko, što prvi put, ona shvata da mora izabrati iz- prijeti i vlada, [...]To je bio muž među muža i sina1. vaš. Nakon scene iza zavjese, Gertruda – A gledajte sad to je sada muž pokušava da pomiri ove dvije uloge koje vaš: taj metiljav klas što kuži zdra- su u koliziji. Ona krije od Klaudija Hamle- vog brata. tove optužbe na njegov račun, priznajući Imate li oči? Zar ne htjeste da se mu samo da je njen sin: „Lud kao vjetar i hranite na ovoj lijepoj gori, ko more kad se sudare o prevlast!“ (čin 4, rad tovljenja u ovom glibu? Ha! scena 1) Međutim, ona prva obznanjuje Imate l' oči?“ (čin 3, scena 4) Klaudiju da je Hamlet počinio ubistvo. Mogući razlog toga je njen pokušaj da od- Hamlet navodi majku da se zapita o nje- vrati Klaudija od pravog izvora gnjeva nom sopstvenom sudu. Šta je to našla u njenog sina. Ipak, kada Laert uleti u dvo- Klaudiju da bi tako lako zaboravila impre- rac tražeći Klaudija, čini se naizgled jasno sivne kvalitete njenog prvog muža? Ha- kome je kraljica posvetila svoju odanost. mlet takođe pokušava da ubijedi Gertrudu Gertruda se umješa između dvojice muška- da je njen novi brak pogrešan zato što se raca bez oklijevanja i naređenja njenog ne može zasnivati samo na strasti: „Ne muža sa riječima: „Polako, Laerte dobri.“ rec'te mi: to je ljubav. Jer u vašem dobu je (čin 4, scena 5) Mada za to ne postoje plima krvi ukroćena i niska; ona se upra- konkretni dokazi, moguće je i da ona fizi- vlja po sudu.“ (čin 3, scena 4) Jasno je da čki zadržava uzrujanog Laerta, budući da Hamlet želi da učini da se njegova majka joj se Klaudije dvaput obraća: „Pusti ga, osjeća suviše starom da bi se ponašala kao Gertruda.“ (čin 4, scena 5) Gertrudina kra- da je žena u seksualno najmoćnijim godi- jnja odanost suprugu se jasno pokazuje nama. Njena seksualna želja bi trebala da kada Laert saznaje da je njegov otac mr- se smanjuje sa godinama, a smrt njenog tav, jer ona u tom trenutku dodaje: „Ne prvog muža bi trebala biti dovoljna da je krivnjom kralja.“ (čin 4, scena 5) Zato potpuno ugasi. neće proći mnogo vremena prije nego što Hamlet čeka dok ne uoči majčinu Laert posumnja da je neki drugi muškarac najslabiju tačku, a zatim je grdi poput ne- iz porodice odgovoran za Polonijevu smrt. poslušnog djeteta koje je uhvaćeno kako Samilost prema Klaudiju ju je dovela do čini nešto odvratno i pokvareno: „Koji vas toga da nesvjesno podstakne Laerta da tako zavarao vrag, kao u žmuri? [...] O, ubije Hamleta. Tekst u ovoj sceni otkriva stide, gdje ti je rumen?“ (čin 3, scena 4) njenu zbunjenost i pomiješan osjećaj oda- Tek će u tom času Gertruda da prizna nosti. S obzirom na to da Gertruda štiti i Hamletu svoju nesavršenost, crne mrlje na sina od Klaudija, teško je povjerovati da bi duši „što nikad boju izgubiti neće.“ (čin 3, namjerno otkrila Laertu ko mu je ubio oca. scena 4) Ali Gertruda se ne izjašnjava šta

Bilo kako bilo, ona nije htjela da dopusti Hamlete!“ (čin 5, scena 2) Međutim, Ger- da njen muž plati za djelo njenog sina. truda je još uvijek zbunjena oko toga ko je Do kraja četvrtog čina, međutim, njen saveznik. U stvari, Gertrudina smrt je Gertruda polako mijenja svoj kurs udalja- simbol unutrašnjeg razdora uzrokovanog vajući se od njenog dragog muža. Njena njenim podijeljenim lojalnostima. Kako bi promjena je svakako obilježena Ofelijinom ispoštovala Hamleta, ona po prvi put dire- smrću. Njen deskriptivni govor ističe osje- ktno odbija da posluša Klaudija.1 Ona is- ćaj njene emocionalne osjetljivosti, naro- pija čašu otrova, što govori o njenoj pods- čito kada opisuje kako Ofelijino tijelo tone vjesnoj želji da se oslobodi svog muža. pod teretom odjeće, sve dok je ne odvuče Bez obzira na to, odbijajući Klaudijevo na- „u blatnjavu smrt.“ (čin 4, scena 7) Gertru- ređenje, ona mu još uvijek odgovara po da osjeća duboku žalost i po prvi put želi uzoru na poslušnu ženu: „Hoću, kralju da je podijeli sa nekim. Njen opis je pri- moj. Dopusti, molim te.“ (čin 5., scena 2.) mjetno ženstven, nježan i iskren: Dakle, čak i kada mu protivriječi, Gertruda ostaje uljudna i svjesna njenog po-ložaja u „Skuti rašireni donekle je ko vilu braku. nosiše. Na kraju, Gertruda je rastrzana iz- Za to je vrijeme ona pjevušila napj- među muža i sina. Mada su njeni majči- eve starih pjesama: nski instinkti oživjeli tokom mačevalačkog ko sama nesvjesna svoje nesreće dvoboja, čak i na samrti ona nije spremna sopstvene.“ (čin 4, scena 7) da se odrekne uloge poslušne supruge. Gertruda umire tvrdeći da je otrovana Dok je Laert naravno dirnut kraljičinim ri- dozivajući svog dragog Hamleta, ali i dalje ječima, Klaudije pokazuje njegovu nezai- ne napadajući Klaudija. Iako nam se po- nteresovanost za iste te riječi: „Koliko se nekad čini da je Gertruda natjerala sina da mučih da mu stišam bijes, sad opet strepim pribjegne očajničkim mjerama, da je bila raspaliće ga to. Zato hajdemo za njim.“ Klaudijev saučesnik u ubistvu Hamletovog (čin 4, scena 7) Budući da kraljica koristi oca, te da su njeni postupci doveli do toga svoju obično ograničenu rječitost i u ovom da duh njenog pokojnog supruga traži os- slučaju da opiše ovaj događaj, ona je vje- vetu, ona djeluje kao lik sa slabom i iz- rovatno očekivala obzirniji i pristojniji od- mučenom voljom: njom se lako upravlja, govor od njenog supruga. Dok je njegova ona ne donosi samo-stalne odluke osim, ljutnja možda i usmjerena na datu situa- ironično, one koja ju strmoglavljuje u so- ciju, njegov nedostatak saosjećanja i sa- pstvenu smrt. Gertruda mora snositi, kako žaljenja na vijesti o Ofelijinoj smrti ga još krivicu za remećenje života muškaraca oko više udaljava od supruge. Stoga, neposre- sebe, tako i odgovornost da ih popravi. Na- dnost ovog događaja dodatno rasvjetljuje žalost, Šekspir nikada nije stvorio ženski prirodu njihovog odnosa, nastavljajući da lik koji bi se efikasno pozabavio takvim produbljuje jaz između njih. zadatkom. Osjećajući da više nema povjerenja u Klaudija, Gertruda prebacuje svoju vjeru ZAKLJUČAK sa jednog na drugog nepouzdanog muška- rca: njenog sina. Iako ju je osudio da je Gertrudina tobožnja zlonamjernost nevjerna supruga, tokom mačevalačkog je iskorjenjena autorovom intervencijom dvoboja Gertruda nastoji da ponovo posta- kako bi se oslobodio put boljitku muška- ne čestita majka kakvom je Hamlet pamti, raca. Na kraju Hamleta, Šekspir se ponovo ili želio da je pamti. Ona pokazuje majči- vraća muškim temama: politici i stabilnosti nsku zabrinutost za njega kada se bori sa kraljevstva. Gertruda je potpuno izbrisana Laertom: „Evo ti moga rupca, Hamlete; sa scene, što ostavlja čitaoca nesigurnim istrljaj čelo, kraljica napija za tvoju sreću, po pitanju toga da li bi ona ostavila Kla-

udija da udo-volji Hamletu. Na kraju, mi šanje i zgraženje pri pomisli na ubistvo ne znamo da li je Gertruda moralno vra- njenog prvog muža. Ne preziremo je ni ćena na pravi put ili ne; to je znak i toga zbog udaje za njenog djevera, jer se njihov koliko se predstava u stvari bavi Hamle- brak, bar se tako čini, zasniva na međuso- tovim fantazijama, da nam, čak ni tu, ne bnoj ljubavi i naklonosti. Konačno, njene dozvoljava da je posmatramo kao nezavi- sopstvene riječi nikada ne daju čak ni na- snu osobu. Svojim poslednjim riječima govještaj o tome da je ona grešna žena, ona nam ne pruža nikakav uvid u njen pra- koju je na tako živopisan način kreirao vi karakter, osim ako uzmemo u obzir da Hamlet u svom nespokojnom umu. Ger- ona za svoju smrt ne krivi Klaudija što truda možda i jeste osoba žestokih emoci- možemo protumačiti kao dokaz njene pos- ja, ali ona sama nikad ne pokazuje strast, većenosti suprugu do samog kraja ili njeno već samo dosljednu brigu za dobrobit dva upozorenje upućeno Hamletu kao dokaz druga lika: brigu za Klaudija, i najiskre- njene posvećenosti sinu. U svakom sluča- niju zabrinutost za Hamleta. ju, čini se da je njena smrt više mogla da posluži nekom od ove dvojice muškaraca, nego što je mogla da bude spas za nju samu. Ono što je toliko razočaravajuće za lik Gertrude jeste to da je njena primarna funkcija u tragediji svedena na ogledalo emocionalnih stanja muških likova, a kao ličnosti joj se pripisuju samo negativne osobine nemarne majke i preljubnice, što u ovom radu kao pristalice feminističke kri- tike moramo okarakterisati kao nepravdu i osuditi percepciju koju patrijarhalno dru- štvo elizabetanskog doba uporno pokušava da nametne, a to je da su žene predodre- đene za grijeh. Obije ove uloge ograni- čavaju i prikazuju Gertrudu kakvu je mi na sceni vidimo. Iako na trenutke pokazuje znake moći, u njenom govoru nikad nema dovoljno sadržine koja bi otkrila veći dio njene ličnosti. Jedini lik koji ona uistinu formira je zbunjen i podijeljen: ona voli obojicu, i Klaudija i Hamleta, a njihov ko- nflikt ju ostavlja zbunjenom i nesrećnom. Budući da je njena svrha samo u tome da udovolji ovoj dvojici muškaraca, teško bi se moglo zaključiti da je ona osoba na koju se može ozbiljno računati. Premda Hamlet u njoj vidi ženu u koju se mora sumnjati, koja se mora nad- gledati, i tako na kraju ponovo vratiti na pravi put, ipak nas Gertruda nikada ne po- dstiče na to poverujemo da je ona prevari sklona žena. Mi jesmo sumnjičavi prema njoj zbog njene ishitrene nove udaje, ali joj generalno vjerujemo kada izražava gnu-

LITERATURA

Adelman, J. (1992). Suffocating Mothers: Fantasies of Maternal Origin in Shakespeare’s Plays, Hamlet to the Tempest. Routledge, Chapman & Hall, Inc., New York Aguirre, M. (1996). Life, Crown, and Queen: Gertrude and the Theme of Sovereignty. Review of English Studies 47. Oxford University Press, Oxford Apdajk, Dž. (2001). Gertruda i Klaudije. Narodna knjiga, Beograd Bate, J. (2008). Soul of the Age: The Life, Mind and World of William Shakespeare. Penguin Books, London Bate, J. (1997). The Genius of Shakespeare. Picador, London Bečanović-Nikolić, Z. (2007). Šekspir iza ogledala. Geopoetika, Beograd Bell, J. (2012). On Shakespeare. Allen and Unwin, Sydney Blincoe, N. (1997). Is Gertrude an Adultress? A Quarterly Journal of Short Notes and Reviews 10.4. Routledge, Taylor & Francis, Psychology Press, London Bloom, H. (2003). Hamlet – Poem Unlimited. Riverhead Books, New York Braddy, H. (1974). Hamlet's Wounded Name. Rodopi, Amsterdam Burton, Anthony J. (2000). An Unrecognized Theme in Hamlet: Lost Inheritance and Claudius’s Marriage to Gertrude. The Shakespeare Newsletter 50. Oxford University Press, Oxford Campbell, L. (1970). Shakespeare’s Tragic Heroes – Slaves of Passion. Methuen & Co Ltd., London Dash, I. (1997). Women’s Worlds in Shakespeare’s Plays. University of Delaware Press, Newark Evans, B. (1979). Shakespeare’s Tragic Practice. Clarendon Press, London Greenblatt, S. (2001). Hamlet in Purgatory. Princeton University Press, Princeton Grum, N. (2003). Šekspir za početnike. Hinaki, Beograd Hawkes, T. (2002). Meaning by Shakespeare. Routledge, London Jones, E. (1954). Hamlet and Oedipus. Doubleday Anchor Books, New York Kehler, D. (1995). The First Quarto of Hamlet: Reforming Widow Gertrude. Shakespeare Quarterly 46. Cambridge University Press, Cambridge Klajn, H. (1991). Frojd, psihoanaliza i literature. Matica srpska, Novi Sad Kohan, P.S. (1962). Istorija zapadnoevropske književnosti. Veselin Masleša, Sarajevo Kohan, P.S. (1971). Istorija stare grčke književnosti. Veselin Masleša, Sarajevo Kostić, V. (1982). Hamlet Viljema Šekspira. Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd Kostić, V. (2006). Šekspirov život i svet. Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Novi Sad Kostić, V. (2010). Šekspirova dramaturgija. Stubovi kulture, Beograd Kot, J. (2000). Šekspir naš savremenik. Udruženje izdavača i knjižara Jugoslavije, Beograd Lerner, L. (1963). Shakespeare's Tragedies – An Anthology of Modern Criticism. Penguin, London McEachern, C. (1998). Fathering Herself: A Source Study of Shakespeare’s Feminism. Shakespeare Quarterly 39. Folger Shakespeare Library, Washington, DC Mcginn, C. (2007). Shakespeare’s Philosophy. Harper Collins Publishers, New York Mehl, D. (1986). Shakespeare’s Tragedies. Cambridge University Press, Cambridge Paunović, Z. (2006). Istorija, fikcija, mit. Geopoetika, Beograd Pejčić, P. (2002). Devojke i žene u Šekspirovom svetu. Idea, Beograd Rackin, P. (1994). Foreign Country: The Place of Women and Sexuality in Shakespeare’s Historical World. Enclosure Acts: Sexuality, Property, and Culture in Early Modern England. Cornell University Press, Ithaca Rossiter, A.P. (1961). Angel with Horns. Longmans, London Smith, R. (1980). A Heart Cleft in Twain: The Dilemma of Shakespeare’s Gertrude. The Woman’s Part: Feminist Criticism of Shakespeare. University of Illinois Press, Urbana Shakespeare, W. (1997). Hamlet. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Podgorica Shakespeare, W. (1997). Hamlet. The Norton Shakespeare. W.W. Norton & Company, New York Weitz, M. (1967). Hamlet and the Philosophy of Literary Criticicism. Faber and Faber, London

Wells, S. (2010). Shakespeare, Sex and Love. Oxford University Press, London West, R. (1957). The Court and The Castle. Yale University Press, New Haven Willis, D. (1994). Enclosure Acts: Sexuality, Property, and Culture in Early Modern England. Cornell University Press, Ithaca Wilson, J. D. (1951). What Happens in Hamlet. Cambridge University Press, Cambridge Wilson, R. (1994). Observations on English Bodies: Licensing Maternity in Shakespeare’s Late Plays. Enclosure Acts: Sexuality, Property, and Culture in Early Modern England. Cornell University Press, Ithaca Wofford, S. (1994). Hamlet, Case Studies in Contemporary Criticism. St.Martin's Press, Boston

UDK Pregledni rad

Izudin Šarić* Tuzla, BiH

ULOGA ODNOSA S JAVNOŠĆU MUP-a TUZLANSKOG KANTONA U FEBRUARSKIM DEMONSTRACIJAMA U TUZLI

Sažetak Krizna situacija tj. demonstracije koje su zadesile Federaciju Bosne i Hercegovine početkom febru- ara 2014. godine su još jednom pokazale neefikasnost i nefunkcionisanje sistema sigurnosti u kriznim situ-acijama u Bosni i Hercegovini. Neusklađenost nadležnosti i djelovanje policijskih agencija sa određenog nivoa (država, entitet i kanton) kao i u slučajevima terorističkog napada u Bugojnu (27. jun 2010.) i napa-da na Američku ambasadu u Sarajevu (28. oktobra 2011.) i u februarskim demonstarcijama se pokazala fatalnom za našu državu. To se najbolje vidjelo u Sarajevu, gdje su gorjele zgrade predsjedništva BiH i kantonalne vlade, a policija nije intervenisala u onome obimu i sa onim snagama koje joj zakon nalaže. Za vrijeme demonstarcija u Tuzli koje su trajale tri dana, situacija je bila nešto drugačija. Naime, mena-džment MUP-a Tuzlanskog kantona je od prvoga dana odgovorio datom trenutku sa snagama i u obimu koji je diktirala situacija na terenu, uz pomoć kolega iz Federalnog MUP-a, MUP-a Posavske županije i MUP-a Srednjobosanskog kantona, što se pokazalo dovoljnim za uspostavljanje narušenog javnog reda i mira u gradu. U ovome radu će se analizirati krizno komuniciranje i uticaj medija, te uloga odnosa s jav-nošću MUP-a TK-a u februarskim demonstarcijama u Tuzli, sa posebnim aspektom na internu komuni-kaciju unutar agencije, kao i saradnju sa medijima za vrijeme krize (demonstracija).

Ključne riječi: kriza, krizno komuniciranje, mediji, odnosi s javnošću.

Abstract A crisis that is the demonstration that took place in the Federation of Bosnia and Herzegovina in early February of 2014. year have once again demonstrated the inefficiency and non-functioning security system in crisis in Bosnia and Herzegovina. Inconsistency jurisdiction and functioning of law enforcement agencies with a certain level (state , entity and canton) as in the case of a terrorist attack in Bugojno ( 27th June 2010 .) And the attack on the U.S. embassy in Sarajevo ( 28 October 2011). In the February demon- strations proved fatal for our country. This is best seen in Sarajevo, where they burned the building of the Presidency of Bosnia and Herzegovina and cantonal governments, and the police did not intervene in what extent and with what forces her law requires. During demonstrations in Tuzla, which lasted three days , the situation was somewhat different. The management of the Ministry of Interior of the Tuzla Canton is the first day of said given moment with the forces and the extent dictated by the situation on the ground , with the help of colleagues from the Federal Ministry of Interior, Ministry of Interior Posavina County and the Ministry of Interior of the Central Bosnia Canton, which proved sufficient to establish disrupted public order in the city . In this paper we will analyze the impact of crisis communications and media , and the role of public relations MUP TK in the February demonstrations in Tuzla , with a particular aspect of the internal communication within the agency, as well as cooperation with the media during the crisis (demonstration).

Keywords: crisis, crisis communications, media, public relations.

* Dr.sc. Portparol MUP-a Tuzlanskog kantona

1. UVOD okolinu, financijsko stanje ili za dobar glas orga- nizacije.2 Javno komuniciranje tokom izvanrednih i Svaka kriza, bila velika ili mala, prolazi kriznih situacija danas je nezamislivo bez odnosa kroz pet faza, a to su: početak, uspon, vrhunac, s javnošću. U savremenim uslovima, koji su bit- pad i završetak krize. Krizne situacije mogu na- no obilježeni rastom i razvojem komunikacijskih stati usljed uzroka izazvanim od strane ljudskog tehnologija i demokratizacijom društvenih zaje- faktora ili prirodnim silama. Ljudski faktori je dnica, odnosi s javnošću bi trebali biti vjerodos- uzrokom npr. krize zbog krivičnih djela, ekolo- tojan i stručan tumač nastalih događaja koji neki ških katastrofa, demonstarcija, željezničkih nes- vide i kao filter koji se postavio u komunikacijs- reća, dok prirodne sile uzrokuju npr. krizu zbog kom toku između događaja i medija. Proaktivno erupcije vulkana, potresa, požara, poplava itd. djelovanje odnosa s javnošću nije usmjereno na Do krize će doći prije ili kasnije, u jed- reduciranje informativnih činjenica niti opstruk- nom ili u drugom obliku. U kojem će se obliku ciju javne komunikacije u bilo kojem smislu, već kriza manifestovati, gotovo je nemoguće pouzda- na pravodobno i usmjereno djelovanje prema no predvidjeti. Zdrava logika nalaže da je pame- ključnim javnostima1. I ranije je bilo kriznih si- tnije na vrijeme pripremiti plan za reakciju u kri- tuacija i događaja, većih ili manjih, ali se za znoj situaciji, nego li u panici rješavati istu i tra- mnoge nije niti znalo, pa kao da se nisu niti do- žiti pomoć. Na logično pitanje kako se pripremati godili. Danas, zahvaljujući prije svega savreme- ako ne znamo za što, postoji i jednostavan odgo- nim komunikacijskim tehnologijama, ali i upor- vor: trebamo poznavati problematiku da bismo se nosti novinara, nemoguće je da takvi događaji mogli pripremiti za svaku situaciju koja nam se prođu nezapaženi u javnosti. Takođe, sve veći može dogoditi. broj organizacija i institucija ima odnose s javno- Za uspješno rješavanje krize potreban je šću putem kojih komunicira sa građanima tj. unaprijed napravljen plan koji se sastoji od dva javnosti. Naime, sve češće smo svjedoci kada se podjednako važna elementa: plana rješavanja kri- u takvim situacijama javnosti obraćaju glasnogo- ze i plana komunikacije u kriznoj situaciji. Naš je vornici/portparoli ogranizacija, ustanova ili insti- predmet interesa komunikacija. Krizno je komu- tucija, kao njihovi predstavnici, obavještavajući i niciranje interaktivni proces, a može se definirati tumačeći javnosti novonastalu situaciju. Tako je kao razmjena informacija i mišljenja prije, tije- bilo i u vrijeme demonstracija u Tuzli u februaru kom, te nakon izbijanja krizne situacije. Pod poj- 2014. godine, kada je kompletna domaća i među- mom „krizna situacija“ podrazumijeva se specifi- narodna javnost informacije o navednom doga- čni, neočekivani i neuobičajeni događaj koji stva- đaju dobijala od glasnogovornika MUP-a Tuzla- ra visoki stupanj neizvjesnosti i prijetnje ili doži- nskog kantona. Pozitivna stvar u ovim događa- vljaja prijetnje prioritetima pojedine organizacije. njima je ta da je glsnogovornik MUP-a TK-a bio Krizno komuniciranje uključuje pojedince, sku- dostupan novinarima dvadeset četiri sata, što im pine i ustanove (organizacije). Poruke su u kri- je omogućilo da imaju pravoremene i tačne infor- znom komuniciranju često višestruke, s ciljem macije koje su mogli prenijeti građanima. eliminiranja utjecaja krize i smanjivanja utjecaja krize na minimum.3 2. KRIZA I KRIZNO KOMUNICIRANJE Kako se društvo razvija, i tehnologija na- preduje te postaje sve dostupnija i komplicira- Kriza (nepredviđeni događaj) uzrokuje re- nija, ljudska vrsta se suočava sa sve raznovr- alnu, zamišljenu ili potencijalnu ugroženost ljud- snijim i brojnijim krizama. Nažalost, kreatori po- skog života, zdravlja ili sigurnosti i opasna je za litike najčešće iz ovih događaja ne izvlače pouke koje bi im poslužile da na odgovarajući način pripreme, kako sebe tako i javnost za nadolazeće krize kojih je svakim danom sve više (poplave,

1 Jadran Perinić, Mjesto i uloga odnosa s javnošću u krizama, IV. 2 Zoran Tomić, Odnosi s javnošću teorija i praksa, Synopsis, Međunarodna konferencija „Dani kriznog pravljanja“, Zbornik Zagreb 2008. str. 68 radova, Velika Gorica, 2011., str. 172. 3 Maša Bulajić, Krizno komuniciranje, Medix God. XVI broj 87/88, Zagreb, 2010. Str. 87-88.

klizišta, demonstracije…). Tako ni bosanskohe- uz promjenu stanovišta primatelja utjecati na nje- rcegovačkim političarima i nadležnim instituci- govo ponašanje. Komunikacija znači neprekidni jama događaji terorističkog napada u Bugojnu i tok informacija među partnerima u socijalnoj in- napada na Američku ambasadu u Sarajevu nisu terakciji. Ove informacije su u određenom kodu bili dovoljna opomena da se na državnom, entite- ili sistemu znakova koji omogućuje prijenos zna- tskim i kantonalnim nivoima pripreme planovi za čenja. Komunikacija je višefazni i višesmjerni djelovanje u kriznim situacijama, što se u februa- proces u kojem svi sudionici primaju, šalju i in- rskim demonstarcijama 2014. pokazalo fatalnim terpretiraju znakove koji su nositelji određenog za našu državu. značenja. Uspješna međusobna komunikacija je Za krizu je vema bitno to da li se kriza ona u kojoj primatelj interpretira informaciju može predvidjeti i da li se na krizu može utjecati. onako kako je to htio pošiljatelj. Uslov je da „Predvidljivost je jedna od najznačajnijih kara- sudionici komunikacije koriste isti ili vrlo sličan kteristika krize i skoro svaki puta kada se neka kod obavještavanja, tj.. isti jezik i gestama pripi- dramatična kriza dogodi u javnosti se javljaju suju isto značenje.6 rasprave o tome da li ju je bilo moguće predvi- U trenucima krize najbolje je biti predu- djeti. Ističe se da su katastrofe i veliki incidenti sretljiv i iskren, i učiniti sve što se može kako bi najčešće bili predvidivi, ali se određene informa- ste olakšalo izvještavanje. Novinari će svoje iz- cije mogu razumjeti tek kad se ostvare. Procjena veštaje napisati i objaviti s nama ili bez nas. U je li kriza predvidiva ili ne, nekad je vrlo teška, našem je interesu učestvovati u stvaranju priče - pa konzultacije sastručnjacima mogu biti pouzda- čak i kada je ona negativna - kako bi mediji is- no rješenje, ali značajnu ulogu igra i vjerojatnost pravno prenijeli naš stav. U suprotnom, novinari događaja“4. neće imati drugog izbora, već napisati kako vla- Krizna situacija javlja se iznenada, često din zvaničnik „nije bio spreman odgovoriti na neočekivano, i zahtijeva brzu reakciju. Kriza om- naša pitanja", što samo podstiče sumnje i špeku- eta uobičajne, rutinske aktivnosti i izaziva nesi- lacije kod javnosti. gurnost i stres. Ponekad je riječ o prirodnoj poja- Proces komunikacije je težak i u najpovo- vi poput zemljotresa ili nevremena, a ponekad je ljnije vrijeme, ali u vrijeme kriznog dešavanja izazivaju ljudi, ako je riječ o eksploziji, skandalu ljudi sve više pokazuju želju za informacijom što ili sukobu. Za djelotvornu komunikaciju u tre- stvara pritisak na medije i na organizacije da što nucima krize ključno je biti pripremljen prije brže reaguju tačnim i potpunim informacijama. nego što kriza izbije. Jednom kada se nađete u Stručnjaci vjeruju da način reagovanja u prvih 24 situaciji koja zahtijeva hitan odgovor, ostaće vam sata često uslovljava da li će situacija ostati na malo vremena za razmišljanje, a još manje za nivou incidenta ili će prerasti u pravu krizu.7 planiranje. Bez plana za krizne situacije, doga- Kada se kriza desi, događaji se odvijaju đaji će vas jednostavno nadvladati. „Dobra ko- nekontrolisano, sa tzv. snowball efektom. Zato je munikacija u trenucima krize temelji se na una- prethodno planiranje kriznih situacija i priprema prijed utvrđenom i izgrađenom sistemu", kaže plana za takve slučajeve ultimativno za svaku oz- bivši sekretar za štampu Bijele kuće Marlin Fic- biljnu organizaciju. Neke krizne situacije se voter. „Kada izbije kriza, zbijte raspored i popra- mogu predvidjeti i spriječiti, dok se efekat onih vite u hodu ono što možete. Ako inače svakodne- koje se ne mogu izbjeći, a koje su i najčešće, vno držite konferenciju za štampu, sada ćete je može minimizirati ukoliko se adekvatno komu- održati tri puta dnevno. Trenuci krize nisu naj- niciraju. Što duže kriza traje, više štete može pro- bolje vrijeme za izmišljanje novog sistema"5. uzrokovati, te je neophodno krizom upravljati na Pod komunikacijom se u najširem smislu brz i organizovan način. Što ste bolje primpre- podrazumijeva bilo kakvo verbalno ili neverba- mljeni za komunikaciju u kriznim situacijama, lno ponašanje jedne osobe koju primijeti druga osoba s kojom prva osoba komunicira. Ona može 6 Emin Mesić i Bundalo Milutin, Krize i krizno komuniciranje, Visoka škola za ekonomiju i informatiku, 4 Emin Mesić i Milutin Bundalo, Krize i krizno komuniciranje, Prijedor, www.bs.scribd.com, pristupio 08.06.2014. www.bs.scrid.com, pristupio 08.06.2014. 7 Goran Grubić, Miljanka Ratković i Đurđica Dulović, Strategija 5 Odnosi s javnošću u kriznim situacijama, www.scribid.com, odnosa s javnošću i krizne komunikacije, pristupio 09.06.2014. Socioeconomica Vol. 1 N0 2, decembar 2012., str. 318.

veće su šanse da krizu preživite ili čak i da pro- Razvoj odnosa s javnošću doveo je i do fitirate u takvoj situaciji, odnosno poboljšate re- stvaranja profesionalnih udruženja, prvo u SAD a putaciju. Naravno, pod uslovom da adekvatno potom i u drugim zemljama, ali i do razvoja djelujete.8 sistema obrazovanja koji je uključio i odnose s Krizno komuniciranje je skupljanje i širenje javnošću. Godine 1947. osnovano je Američko informacija što ga čini voditelj kriznoga tima. udruženje za odnose s javnošću (PRSA – Public Postoje dvije općenite uporabe termina krizna Relations Society of America), a 1955. godine i komunikacija: Međunarodno udruženje za odnose s javnošću  krizna komunikacija kao informacije i (IPRA – The International Public Relations  krizna komunikacija kao strategija. Association). Nacionalne asocijacije niču na svim kontinentima a u Evropi je 1959. godine Krizna komunikacija kao informacije odnosi osnovana Evropska konfederacija za odnose s se na potrebu prikupljanja i širenja informacija javnošću – CERP (Confederation Europeenne tokom određene krize. Informacije se prikupljaju des Relations Publique).12 da bi se ispunila informacijska praznina krize i Odnosi sa javnošću su, forma komuni- tako se omogućava kriznom timu da shvati što se kacije koja je primarno usmjerena na pridobi- događa te koje bi akcije trebalo poduzeti. Da bi janje javnog razumijevanja i prihvatanja. Teži da bile efikasne, odluke donesene u krizi zahtijevaju se bavi problemima prije nego i specifično sa precizne informacije. proizvodima ili uslugama. Odnosi sa javnošću Krizno komuniciranje kao strategija odnosi koriste publicitet koji ne traži isplatu u širokom se, pak, na upotrebu poruka u svrhu popravljanja spektru medija i obično se stavlja u vijesti ili odnosa između suprotstavljenih strana.9 neke druge predmete od javnog interesa. Sred- stva koja koriste Odnosi sa javnošću su obično 3. ODNOSI S JAVNOŠĆU I KRIZA saopštenja, konferencije za štampu, izjave za TV i radio, učešća u razgovorima i uslužni programi Termin Public Relations ili Odnosi sa u zajednici. Iako je reklamiranje usko vezano za Javnošću je prvi upotrebio američki predsjednik odnose sa javnošću, jer se takođe bavi promo- Thomas Jefferson, u svome obraćanju američ- cijom i dobijanjem naklonosti od strane javnosti kom Kongresu 1807 godine.10 Odnosi s javnošću prema reklamiranom proizvodu, cilj reklamiranja su ''procvjetali'' u dvadesetom vijeku i to s naj- je generisanje prodaje, dok je cilj odnosa sa jav- više uspjeha u SAD‐u, ali sami korijeni se mogu nošću generisanje dobre volje. Odnosi sa jav- naći u drevnim civilizacijama. Radeći pretežno u nošću uključuju dvostranu komunikaciju između okviru javnog mnjenja, pravnih, političkih i jedne organizacije i javnosti. socioloških normi u zemljama odnosno državama Javna komunikaciju tokom izvanrednih i u kojima su radili, stručnjaci za odnose s javno- kriznih situacija danas je nemoguće zamisliti bez šću su razvili programe koji su imali za cilj da se odnosa s javnošću. U takvim situacijama odnosi stvori podrška prema zadacima organizacija koje s javnošću bi trebali biti vjerodostojan i stručan su predstavljali. Objavljivanje značajnih, poziti- tumač nastalih informacija koje će novinari pu- vnih vijesti u štampanim i elektronskim mediji- tem medija proslijediti javnosti. Djelovanje od- ma je glavni zadatak odnosa s javnošću.11 nosa s javnošću nije usmjereno na reduciranje niti na cenzuru informativnih činjenica, kao ni na opstrukciju javne komunikacije u bilo kojem smislu, već na pravovremeno i ciljano djelovanje 8 Danilo Drobnjak, Odnosi s javnošću u kriznim situacijama, prema javnosti. Upravo na tim osnovama, jav- Eksporter br. 10 – časopis Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije - SIEPA, nost biva obaviještena o svima važnim činjeni- Beograd, 2008., str. 18. cama na osnovu kojih se lakše orijentiše u svom 9 Zoran Tomić i Josip Sapunar, Krizno komuniciranje, Central and Eastern European Online Libraly, by Hum širem društvenom okruženju, zauzima stavove i Editorial Bord, Hum issue:1/2006, str. 305. donosi odluke. „Sa druge strane, odgovorni poje- 10 Thomas Jefferson on Public Relations, preuzeto sa dinci, organi, organizacije i institucije, pridobi- www.wikipedia.com 11 Mladen Mirosavljević, Odnosi s javnošću, Banja Luka College – Besjeda, Banja Luka 2008., str. 22. 12 Ibid str. 25.

vaju nužno povjerenje i vjerodostojnost pred izjavljivanje ključnih poruka. To isto važi i u kri- javnošću prema kojoj u demokratskim zajednica- znim situacijama. Kada samo izjavite da vam je ma imaju posebno istaknutu dužnost, ali i odgo- žao – javnost je cinična. Kada pokažete saosjeća- vornost“13. nje i brigu na adekvatan način, efektan za kon- U ovome radu ćemo predstaviti aktivnosti kretnu situaciju, ljudi ne samo da vam vjeruju, odnosa s javnošću koje provode javne, odnosno već to i pamte“15. državne službe, tj. policija. Poput ostalih, i drža- va Bosna i Hercegovina osigurava brojne usluge 4. ODNOSI S JAVNOŠĆU MUP-a TK-a U koje pojedinci nisu u stanju pružiti, kao što su FEBRUARSKIM DEMONSTARCIJAMA policijska zaštita, vatrogasna služba, obrana naci- onalnog teritorija, itd. Navedeni, ali i drugi oblici Javnost rada jedna je od temeljnih odred- osiguravanja javne usluge i servisa su u nepo- nica djelovanja policije u državama sa dugogodi- srednoj funkciji osiguravanja svakodnevnog ži- šnjom demokratskom praksom. Upravo iz ovih vota naših građana. Obzirom na temu ovoga ra- razloga neophodno je shvatiti ulogu i značaj od- da, u svezi s navedenim, važno je istaknuti kako nosa s javnošću i u tom smjeru planirati određene su svi aspekti državnih institucija usko vezani i promjene. Treba napomenuti da u okviru Fede- ovisni o odnosima s javnošću. „Iz ovog je vidlji- racije Bosne i Hercegovine postoji jedanaest Ag- vo, kako upravo u demokratskim društvi-ma, rad encija za zaštitu građana (Federalno ministarstvo navedenih institucija, a mi ćemo dodati, posebno unutrašnjih poslova i deset kantonalnih MUP- u kriznim situacijama, značajno ovisi o tome ova) i da pitanje odnosa s javnošću nije riješeno kako će u danom trenutku komunicirati svoje jedinstveno u svim agencijama. Naime, od age- aktivnosti, jer je njihovo djelovanje usmjereno ncije do agencije postoje razlike, u nekima su to prema građanima, a njihov budući rad ovisan o Odsjeci za odnsose s javnošću, u nekima postoje javnosti kojoj stoje na usluzi“14. samo portparoli/glasnogovornici unutar Uprave U toku kriznih događaja, kako u fazi nas- policije, a u nekima i unutar Uprave policije ali i tanka, tako i u fazama analize i razrješenja, nei- u kabinetu ministra. znošenje informacija u javnost za posljedicu Takođe, ni prostorni ali ni tehnički uslovi može imati nezadovoljstvo građana koje na kraju rada za sve nisu isti, što prije svega zavisi od me- može kulminirati. Posljedice toga mogu biti pri- nadžmenta kako ministarstva tako i Uprave poli- mjetne kako na strani pojedinaca, tako i na strani cije tj. njihovog shvatanja važnosti uloge odnosa organizacija, organa, ustanova, pa sve do držav- s javnošću u današnjem društvu. Bilo je pokušaja nih institucija. Obično se za takva stanja krivnja od strane Evropske policijske misije (EUPM) u nalazi na strani izostavljene komunikacije s rele- Bosni i Hercegovini da se i ovaj problem riješi, vantnom javnošću ili skroz pojednostavljenoj ali nakon odlaska EUPM-a sve je ostalo po sta- retorici koja je lišena dubljeg poznavanja i razu- rom, a u nekim agencijama se stanje i pogoršalo. mijevanja aktualne problematike. Upravo zato u Što se tiče Ministarstva unutrašmjih pos- kriznim situacijama, koje su same po sebi slo- lova Tuzlanskog kantona (u daljem tekstu MUP žene, velik dio odgovornosti pada na stručnjake TK) do 2011. godine u Pravilniku o unutrašnjoj za odnose s javnošću u strukturama vlasti, čija će organizaciji u okviru ministarstva tj. u Kabinetu uspješnost zavisiti i o tome koliko su „priprem- ministra postojao je Odsjek za odnose s javno- ljeni za neočekivane situacije“. šću, u kojem su se nalazili Šef odsjeka i Viši Prvo pravilo odnosa sa javnošću u kri- stručni saradnik za medije (državni službenici). znim situacijama – prikupiti sve činjenice što je Dok je u Upravi policije u Uredu policijekog ko- brže moguće. Od brzine kojom komunicirate či- mesara bio portparol/glasnogovornik (policjski njenicama sa medijima i ostaloj javnosti zavisi, u službenik) i Stručni saradnik za medije (državni velikoj mjeri, i način na koji ćete prebroditi kri- službenik) zaduženi za praćenje i rad policje. znu situaciju. „Odnosi sa javnošću su umjetnost U toku 2011. godine donešene su izmjene demonstracije – pokazivanje prije nego samo i dopune Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji MUP-a TK-a kojim je ukinuta pozicija portpa-

13 Ibid Jadran Perinić 14 Ibid. str. 182. 15 Ibid Danilo Drobnjak

rola/glasnogovornika u Uredu policjskog kome- tanih i elektronskih), informacija o ulasku u zgra- sara i ostala je samo pozicija Višeg stručnog sa- du vlade se brzo proširila u javnost. radnika za medije, dok je u Kabinetu ministra u Nakon intervencije službenika policije, potpunosti ukinut Odsjek za odnose s javnošću, i demonstranti su udaljeni iz zgrade vlade, i svoje uspostavljena je pozicija Portparola/glasnogovo- dalje proteste su nastavili na ulici blokirajući rnika ministarstva kao i pozicija Višeg stručnog saobaćaj. Uz paljenje kontejnera i automobilskih saradnika za medije. Ovom transformacijom por- guma na raskrsnici u blizini zgrade vlade, dem- tparol/glasnogovornik je zadužen za poslove in- onsrtranti su u potpunosti blokirali nesmetano formisanja javnosti vezano za ministarstvo i Up- odvijanje saobraćaja, što je izazvalo negodovanje ravu policije. učesnika u saobraćaju. Brzom intervencijom po- Što se tiče krizne situacije koja se dogo- licije obezbijeđeni su alternativni pravci i nasta- dila od 05. do 07. februara 2014. godine treba is- vilo se otežano ali kontinuirano odvijanje saobra- taći da je MUP TK-a, prije svega Uprava polici- ćaja u tom dijelu grada. Slike paljenja guma i je MUP-a TK-a, svoj dio zadatka i posla odradi- blokade saobraćajnica vrlo brzo su posredstvom la na veoma visokom i profesionalnom nivou, lokalnih TV stanica otišle u javnost. bez obzira na mišljenja i zaključke određenih po- U tom peridodu na telefon portparola jedinaca i grupa. Sve aktivnosti i radnje poduzete MUP-a TK-a pristiže veliki broj zahtjeva prin- od strane policijskih službenika Uprave policije tanih i elektronskih medija za informacijama o MUP-a TK-a su bile zasnovane i utemeljene na stanju na terenu, obzirom da informacije koje su Zakonu o unutrašnjim popslovima TK16 i Zakonu stizale sa lica mjesta od medija do medija, bile o policijskim službenicima TK17. kontradiktorne. Pošto je portparol MUP-a TK-a Slijed događaja koji se desio od 05. do bijo u stalnoj vezi kako sa Operativnim centrom 07. februara 2014. godine i za MUP TK-a je bio MUP-a TK-a tako i sa Policjskim komesarom, iznenađujući i nepredvidiv. Okupljanje 600 ra- koji je bijo na direktnoj vezi sa rukovodiocima dnika „Dite“, „Polihema“, „Guminga“ i „Konj- na terenu, vladalo se tačnim i pouzdanim infor- uha“ 05. februara oko 09,00 sati ispred zgrade maciojama o stanju vezanom za proteste. U tom Kantonalnog suda u Tuzli je bilo najavljeno i or- periodu uslijedilo je veliko interesovanje medija ganizovano od strane sindikata pomenutih firmi. u cijeloj Bosni i Hercegovini ali i šire za zbivanja Od starne Uprave policije MUP-a TK-a obezbje- u Tuzli, zbog čega je portparol MUP-a TK-a bio đenju navedenog skupa se pristupilo kao i bez- u stalnom kontaktu sa novinarima prenoseći im broj puta do tada, sa dovoljnim brojem ljudi i po- informacije i službene stavove Ministarstva i Up- trebnih materijalno-tehničkih sredstava, kako bi rave policije o događaju. skup protekao mirno i dostojanstveno. Oko 12,45 sati došlo je do eskalacije su- Međutim, okupljeni radnici su se oko koba između protestnata i policije, kada se skupu 09,45 sati premjestili pred zgradu Vlade TK-a pridružila i grupa od oko 2000 mladih ljudi koji gdje su nastavili proteste, tražeći da im se obrati su na policiju bacali kamenice i jaja. Tom prili- neko iz vlade. Oko 11,30 sati radnicima se pri- kom došlo je do oštećenja na zgradi Vlade, kao i ključuje i određeni broj građana okupljenih oko na vozilima policije, vlade i građana koji su se nekoliko „neformalnih grupa“ koji su došli „pru- našli u neposrednoj blizini. Oko 15,30 sati nakon žiti podršku“ radnicima u ostvarivanju njihovih intervencije policijskih službenika demonstarnti prava. Već tada dolazi do narušavanja Javnog su razbijeni u manje grupe i uspostavljeno je nor- reda i mira (u daljem tekstu JRiM) i naguravanja malno odvijanje saobraćaja u tom dijelu grada. sa službenicima policije. U jednom trenutku gru- Prosvjednici su se oko 20,00 sati u potpunosti pa uspijeva da probije kordon policije i da prodre razišli ispred zgrade Vlade TK-a i tako je oko- u zgradu Vlade TK-a. Obzirom da se na licu mje- nčan prvi dan prosvjeda u Tuzli. sta našao i određeni broj lokalnih medija (prin- U toku tog dana ljekarsku pomoć je zatra- žilo 17 policijskih službenika, od kojih su kod je- dnog konstatovane teške tjelesne povrede (TTP), 16 „Službene novine Tuzlanskog kantona“, broj: 04/10, 05/11, kod trinaest lake tjelesne povrede (LTP) dok se 14/11, 02/12 i 08/13. za tri policijska službenika ljekari nisu izjasnili o 17 „Službene novine Tuzlanskog kantona“, broj:06/06, 11/07 i 16/11. stepenu povreda. Takođe je šest lica koji su

učestvovali u demonstarcijama zatražilo ljekar- službene prostorije MUP-a TK-a privedeno je 27 sku pomoć, kod jednog lica ljekari su konstato- lica, od čega je protiv tri lica nadležnom Kanto- vali LTP dok se za ostale nisu izjasnili o stepenu nalnom tužilaštvu proslijeđen Izvještaj o počinj- povreda. Oštećeno je 11 putničkih motornih vo- enom krivičnom djelu, dok su za 22 lica izdati zila (pmv) i razbijeni su prozori na zgradi Vlade Prekršajni nalozi zbog narušavanja JRiM a ostali TK-a. Ovom priliko zbog narušavanja JRiM u su nakon legitimisanja pušteni.

U tabeli 1 će biti prikazane aktivnosti potparola MUP-a TK-a u toku prvog dana demostarcija u Tuzli, tj. njegov kontakt sa medijima. Tabela 1. R/B MEDIJ INFORMACIJA IZJAVA GOSTOVANJE UKLJU. U PR. 1. Radio M 1 2. RSG radio 5 1 3. Radio Kameleon 5 6 4. Radio Valentino 1 1 5. Radio Sarajevo 2 6. RTV TK-a 1 7. BHT1 1 8. FTV 2 9. RTV7 2 2 10. RTV Slon 5 11. TV1 1 12. Dnevni Avaz 2 13. Oslobođenje 1 14. Nezavisne Novine 6 15. TIP.ba 2 16. Bportal 2 17. Rojters 1 18. FENA 7 19. OSCE 1 20. Američka abasada 1 21. UKUPNO: 42 16 1

U vezi sa događajem od 05. februara Uprava nuli sa jarbola. Odmah su počele verbalne provo- policije je poduzela dodatne aktivnosti obzirom kacije prema službenicima policije, da bi zatim da se došlo do informacija da će se demonstarcije uslijedili i fizički napadi prema policajcima koji nastaviti i sledećih dana. Formiran je krizni štab su obezbjeđivali zgradu Vlade TK-a. na čijem se čelu našao Policijski komesar, i on je Obzirom da je drugi dan demonstracija bio u stalno zasijedanju do kraja demonstarcija tj. zabilježeno prisustvo većeg broja kako građana do 08. februara 2014. Izvršena je mobilizacija i tako i policije, koji su bili na veoma malom pro- prebacivanje dodatnih snaga policije iz ostalih storu, ubrzo su demonstranti blokirali i „južnu Policijskih uprava, i razrađen je plan djelovanja u saobraćajnicu“ ispred sportskog centra Mejdan, novonastaloj situaciji, a sve sa ciljem da se zaštiti čime je u potpunosti na određeno vrijeme bijo liča i imovinska sigurnost građana našeg kanto- obustavljen saobraćaj u tom dijelu grada. Uvidje- na. vši razmjere demonstarcija i veliki broj demon- Drugi dan tj. 06. februara 2014. oko 12,10 stranata, Uprava policije tj. Policijski komesar je sati ispred zgrade Vlade TK-a okupilo se oko zatražio dodatnu pomoć od strane Federalne Up- 1500 demonstarnata koji za ovaj skup nisu imali rave policije iz Sarajeva, kao i kolega iz Orašja. odobrenje od starne policje tj. skup nije bijo naj- Sa tim pojačanjima policijske snage MUP-a TK- avljen. Nedugo nakon okupljanja, demonstranti a su uspjele da u večernjim satima stave pod su blokirali raskrsnicu u blizini zgrade Vlade te kontrolu stanje u gradu tj. demonstracije za taj su zapalili zastavu TK-a koji su prethodno ski- dan su bile završene.

Bilans drugog dana demonstracije je 44 po- Drugi dan demonstracija je kod javnosti vrijeđena policijska službenika, od čega 38 sa kako u Tuzlanskom kantonu, tako i širom BiH, LTP, dok se ljekari za 6 službenika nisu izjasnili ali i u okruženju privukao veliku pažnju, što je za o stepenu povreda. Na strani demostranata povri- glasnogovornika MUP-a TK-a bio izuzetno na- jeđeno je 28 lica, od čega 25 sa LTP i 3 za koje poran dan, u kome je ostvaren veći broj poziva i se ljekari nisu izjasnili o stepenu povreda. Radi kontakata sa medijima nego prvog dana demons- narušavanja JRiM slobode su lišena 24 lica, od tracija. kojih je za 18 lica izrčena Prekršajna prijava a ostali su nakon legitimisanja pušteni.

U tabeli 2 će biti prikazane aktivnosti potparola MUP-a TK-a u toku drugog dana demostarcija u Tuzli, tj. njegov kontakt ostvareni sa medijima. Tabela 2. R/B MEDIJ INFORMACIJA IZJAVA GOSTOVANJE UKLJU. U PR. 1. Radio M 1 2. RSG radio 1 10 3. Radio Kameleon 5 9 4. Radio Valentino 1 1 5. Radio Sarajevo 5 6. RTV TK-a 2 1 1 7. BHT1 7 2 8. FTV 1 2 9. RTV7 6 5 10. RTV Slon 11 6 11. TV1 1 1 12. Dnevni Avaz 2 1 13. Oslobođenje 1 1 14. Nezavisne Novine 4 15. TIP.ba 4 16. Bportal 4 17. Rojters 10 1 18. FENA 10 19. OSCE 1 20. Američka abasada 1 21. Aljazira 9 1 22. Radio Srebrenik 1 23. Radio Federacije 1 24. ONASA 1 25. Anadolija 1 1 26. BN televizija 1 27. TV Alfa 2 28. UKUPNO: 81 54 2

Najteži dan, kako za policijske službenike Odrđeni broj službenika koji je bio angažovan u MUP-a TK-a tako i za portparola, uslijedio je tre- Tuzli je ponovo vraćen u stanice radi obezbje- ći dan demonstarcija 07. februara 2014. Pored đenja protesta u navedenim općinama, što je u nastavka demosntracija u Tuzli i u drugim opći- mnogome usložilo situaciju u samoj Tuzli, gdje nam TK su održani protesti nezadovoljnih građa- su nastavljene demonstarcije sa većim brojem na i to u : Čeliću, Gračanici, Živinicama, Luka- demostranata i u izraženijem obliku nego pretho- vcu, Kladnju, Srebreniku i Gradačcu, što je za dna dva dana. Upravu policije MUP-a TK-a iziskivalo dodatni Nakon brutalnog napada kamenicama i napor i preraspodjelu postojećih snaga kako bi se pripremljenim koktelima raznih hemijskih sreds- u potpunosti odgovorilo novonastaloj situaciji. tava na policijske službenika ispred zgrade Vla-

de, u 13,30 sati ministar MUP-a TK-a je izdao Jedinice za podršku MUP-a TK-a koja je bila naređenje da se policijki službenici povuku iza ispred zgrade Tužilaštva i Suda, gdje se okupila zgrade Vlade, jer su u tom trenutku bili ugroženi veća grupa građana u namjeri da i njih zapale. njihovi životi, ali i da bi se spriječila dalja eska- Nakon toga portparol je pozvao novinara FTV i lacija sa demonstarntima. U 13,55 sati demons- rekao mu informaciju o ostavci, na što je on tranti su ušli u zgradu Vlade i istu zapalili. Slika obavijestio sjedište FTV u Sarajevu koje je ko- zgrade Vlade koja je sva u plamenu kao i demo- ntaktiralo portparola MUP-a TK-a koji se uklju- nstranata koji uništavaju inventar, brzo je obišla čio u otvoreni program FTV i prenio informaciju cijeli svijet, pošto se veliki broj kako domaćih o ostavci Premijera TK-a javnosti. tako i starnih televizijskih ekipa našao na licu Bez obzira na informaciju o ostavci Pre- mjesta. mijera TK-a, koja je saopštena demonstarntima, U tom trenutku je nastupio neviđen priti- oni su nastvili pohod prema zgradi Općine Tuzla sak prema izvoru informacija u MUP-u TK-a a to koju su takođe zapalili, nakon čega su se uputili je bio portparol/glasnogovornik. Većinu svoga pred zgradu MUP-a TK-a radi nastavka protesta. vremena u tom trenutku portparol je provodio u Oko 18,00 sati dijo demonstarnata se uputio pred Operativnom centru i u Kriznom štabu, gdje su iz zgradu Suda i Tužilaštva gdje su nastavili sa minute u minutu stizale informacije sa lica mje- kamenovanjem istih. U tom trenutku policijski sta o stanju na terenu. U takvom okruženju i pod službenici Uprave policije MUP-a TK-a su kre- izuzetno velikim pritiskom portparol MUP-a TK- nuli u akciju uspostavljanja narušenog JRiM i a je bio dostupan svim novinarima i uspijo je da nakon samo sat vremena okončane su demon- odgovori na svaki poziv tj. da proslijedi infor- starcije za taj dan. macije sa kojima je raspolagao u tom trenutku. Bilans trećeg dana demonstracija je 11 Situacija u okolnim općinama se brzo povrijeđenih službenika policije, od čega jedan smirila tako da je Policijskli komesar ponovo sa TTP, četiri sa LTP i za šest se ljekari nisu vratio dio snaga u Tuzlu gdje se situacija uslo- izjasnili o stepenu povreda. Devet demonstranata žnjavala iz časa u čas. Oko 15,30 sati više grupa je zatražilo ljekarsku pomoć, od čega su kod njih demostranata ispred zgrade Vlade se uputilo šest konstatovane LTP dok se za tri lica ljekari prema zgradama Suda, Tužilaštva i Općine Tu- nisu izjasnili o stepenu povreda. Radi narušava- zla, kako bi tamo nastvili izliv nezadovoljstva. U nja JRiM slobode je lišeno 19 lica koji su pri- slijedu događanja koji su se odvijali kao na vedeni u službene prostorije radi kriminalističke „filmskoj traci“ u jednom trenutku Ministar obrade, nakon čega je protiv dva lica nadležnom MUP-a TK-a je pozvao portparola i saopštio mu Kantonalnom tužilaštvi dostavljen Izvještaj o po- da obavijesti medije da je Premijer TK-a podni činjenom krivičnom djelu krađe, a za 17 lica su ostavku, što je bio jedan od zahtjeva demons- irečene Prekršajne prijave zbog narušavanja tranata, da bi se prekinule demonstarcije odnosno JRiM. smirila situacija u gradu. Što se tiče aktivnosti portparola i za njega Nakon što je provjerena informacija tj. je ovo bio izetno naporan i težak dan u kome je potvrđena ostavka premijera, portparol MUP-a bilo više poziva od strane novinara, što je i logi- TK-a je, obzirom da je poznavao razvoj situacije čna situacija obzirom na zbivanja toga dana u na terenu, informaciju prvo prenio komandiru Tuzli i širom kantona.

U tabeli 3 će biti prikazane aktivnosti potparola MUP-a TK-a u toku trećeg dana demostarcija u Tuzli, tj. njegov kontakt ostvareni sa medijima.

Tabela 3. R/B MEDIJ INFORMACIJA IZJAVA GOSTOVANJE UKLJU. U PR. 1. Radio M 1 1 2. RSG radio 3 2 3. Radio Kameleon 3 10 4. Radio Valentino 1 1 5. Radio Sarajevo 5

6. RTV TK-a 3 1 7. BHT1 7 5 2 8. FTV 13 2 3 9. RTV7 6 1 2 10. RTV Slon 8 5 2 11. TV1 1 1 12. Dnevni Avaz 2 1 13. Oslobođenje 2 1 14. Nezavisne Novine 4 15. TIP.ba 4 16. Bportal 4 17. Rojters 10 1 18. FENA 3 19. OSCE 1 20. OHR 1 21. Američka abasada 21. Aljazira 3 1 22. Radio Srebrenik 1 1 23. Radio Federacije 5 24. ONASA 1 25. Anadolija 1 1 26. BN televizija 1 27. TV Alfa 2 1 28. TV Pink 1 29. Hayat 1 1 30. TV Sarajevo 8 2 31. Večernje novosti 1 32. Otvorena mreža 1 33. Balkan info 1 34. BHT Radio 5 3 2 UKUPNO: 98 54 15 28.

Obzirom da 08. februara 2014. nije bilo se prije svega odnosile na broj povrijeđenih poli- demonstarcija ali je i dalje interesovanje medija cajaca, demonstarnata, broj lica lišenih slobode, za protekla zbivanja bilo veliko, tako da je i taj te aktivnosti MUP-a TK-a u narednom periodu dan ostavren veći broj kontakata sa novinarima povodom ovih događanja. od strane portparola MUP-a TK-a. Informacije su

U tabeli 4 će biti prikazane aktivnosti potparola MUP-a TK-a u toku četvrtog dana događanja u Tuzli, tj. njegov kontakt ostvareni sa medijima.

Tabela 4. R/B MEDIJ INFORMACIJA IZJAVA GOSTOVANJE UKLJU. U PR. 1. Radio Kameleon 2 2. RTV TK-a 1 3. BHT1 1 2 4. FTV 4 1 3 5. RTV7 2 1 6. RTV Slon 5 7. Dnevni Avaz 2 8. Oslobođenje 2 1 9. TIP.ba 2 10. Bportal 2

11. FENA 5 12. OSCE 1 13. OHR 1 14. Aljazira 1 1 15. Radio Federacije 1 16. ONASA 1 17. Hayat 1 1 18. Balkan info 1 19. BHT Radio 5 3 2 UKUPNO: 35 12 8 20.

Kada se sumira rad Odnosa s javnošću rajevu gdje su zapaljene zgrade Predsjedništva i MUP-a TK-a tj. portparola koji je bio ključna Vlade Kantona Sarajevo. U tim situacijama se osoba preko koje je tih dana ostavren kontakt vidjela složenost našega sigurnosnog sistema tj. između MUP-a TK-a i javnosti, ali i drugih ins- njegova nefunkcionalnost u donošenju odluka i titucija zainteresovanih za zbivanja u Tuzli, on postupanju određenih Agencija za zaštitu građa- izgleda ovako: na na nižim nivoima. Dok su se vodeći ljudi Ag- encija dogovarali čija je nadležnost u zaštiti zgra- 1. Izjave za televiziju ...... 52 de Predsjedništva, demonstranti su je zapalili i 2. Gostovanja na televiziji ...... 03 oštetili tj. uništili nekoliko vozila Agencije za 3. Direktno uključenje u TV emisije ...... 19 4. Informacije za televiziju ...... 106 koordinaciju policijskih tijala BiH. I poslije na- 5. Izjave za radio stanice ...... 71 vedenih događanja u Federaciji BiH nisu podu- 6. Direktno uključenje u radio emisije ...... 04 zeti odgovarajući koraci kako bi se u narednom 7. Informacije za radio ...... 48 periodu jedinstvenije i koordiniranije postupilo u 8. Informacije za novinske agencije ...... 47 zaštiti lične i imovinske sigurnosti građana. 9. Informacije za printane medije ...... 29 10. Informacije za Portale ...... 26 Pored svih problema sa kojima se MUP 11. Ostale informacije ...... 09 TK-a susreo u događajima od 05. do 07. februara 12. Izjave date agencijama ...... 08 2014. godine, a to su prije svega nedovoljna op- remljenost i obučenost većeg broja policijskih I pored navedenih aktivnosti koje su po- službenika za djelovanje u demonstracijama u duzete od strane portparola MUP-a TK-a sigurno obimu koje su bile u navedenom periodu, nepos- da je bilo još kontakata sa novinarima, novins- tojanje Strategije kao ni Akcionog plana za dje- kim kućama i agencijama, koje zbog dinamike lovanje u kriznim situacijama, MUP TK-a je us- događaja tih dana u Tuzli nisu zabilježene. pio da u datom trenutku odgovori na nemile do- gađaje koji su prijetili da eskaliraju u još žešće 5. ZAKLJUČAK sukobe u kojima bi sigurno bilo i ljudskih gubi- taka na obje strane. Samo racionalnim i promi- Kao što smo vidjeli kriza dolazi iznenada šljenim potezima Uprave policije i Ministra i nenajavljeno. Bez obzira koliko se mi trudili da MUP-a TK-a izbjegnut je takav scenario. joj se suprostavimo na što bolji i primjereniji Za što uspješnije prevladavanje krize način, još jednom se pokazalo da je većina age- ključna je uloga portparola/glasnogovornika, koji ncija „nespremna“ za bilo koji oblik krizne situa- u kriznoj situaciji nije nužno policijski glasnogo- cije. Kada kažemo „nespremna“, tu prije svega vornik, već je to osoba koja je najkompetentnija mislimo na postojanje startegija za borbu i izlaz za komunikaciju s javnošću, vezano uz vrstu i iz krize, nepostaoanje planova za djelovanje u posljedice konkretne krize. kriznim situacijama, na kraju neuvježbanost Uz neophodnu stručnu kompetenciju, oda- ljudstva za postupanje u kriznim situacijama. brana osoba treba imati odlične komunikacijske To se pokazalo i u demonstarcijama koje vještine, izražavati se jasno i sažeto, a ne koristiti su zadesile Federaciju BiH u februaru ove godi- poslovni jezik, tehničke i komplicirane termine; ne. Tu prije svega mislimo na događanja u Sa- biti smirena, opuštena, strpljiva i ne gubiti živce

u kontaktima s medijima, te time ulijevati povje- Rukovodilac akcije u kriznoj situaciji je renje građanima i sprječavati nastanak panike, osoba koja portparolu/glasnogovorniku osigurava iracionalnog straha i haosa. dovoljnu količinu informacija koje se mogu jav- U vremenu krize portparol/glasnogovor- no saopštiti, pa potparol/glasnogovornik s njim nik treba izaći na lice mjesta (ako to situacija treba ostvariti dobru koordinaciju – dogovoriti da dozvoljava), gdje će, u skladu sa definiranom ga odmah obavijeste o svim novim saznanjima; medijskom strategijom, omogućiti novinarima da mu jasno naglasi koje informacije jesu, od- pravovremeno davanje informacija; unaprijed nosno nisu za objavu i zašto, a kako bi mogao pripremiti najvažnija obavještenja i prenijeti ih kontinuirano obavještavati medije o razvoju si- odmah na početku izjave; te prešutjeti informa- tuacije i znao im jasno protumačiti razloge zbog cije o detaljima za koje ne želi da ih mediji kojih se neki podatak ne može objaviti. objave. U odnosima s medijima, potparol/glasno- U kriznoj situaciji koja se dogodila od 05. govornik uvijek treba izbjegavati frazu „bez ko- do 07. februara 2014. U Tuzli smatramo da su mentara“; prenositi samo činjenice, a ne naga- mediji a time i šira društvena javnost od starne đati; govoriti istinu, čak i kada nije ugodna, pa u portparola MUP-a TK-a bili blagovremeno i iscr- tom smislu otvoreno reći kada nešto ne zna, ali pno informisani o zbivanjima, kao i posledicama se i potruditi u što kraćem roku pronaći i poslati istih kako za policiju tako i za učesnike protesta. odgovor. Portparol/glasnogovornik se prije jav- Samo zahvaljujući profesinalnom i stručnom nih istupa, bez obzira na sigurnost u poznavanje pristupu ovoj kriznoj situaciji, portparol MIUP-a teme, uvijek treba kvalitetno i detaljno pripre- TK-a je uspio da održi cijelo vrijeme kontakte sa miti; dobro proučiti opšte upute za postupanje u medijima i niti jednog trenutka nije bio bez ade- krizi i saznati rezultate preliminarnih istraživ- kvatnog odgovora na postavljena pitanja od stra- anja. ne novinara, niti je bio bez pravih i blagovr- emenih informacija koje su interesovale medije.

LITERATURA

1. Danilo Drobnjak, Odnosi s javnošću u kriznim situacijama, Eksporter br. 10 – časopis Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije - SIEPA, Beograd, 2008., str. 18.; 2. Emin Mesić i Milutin Bundalo, Krize i krizno komuniciranje, www.bs.scrid.com; 3. Goran Grubić, Miljanka Ratković i Đurđica Dulović, Strategija odnosa s javnošću i krizne komunikacije, Socioeconomica Vol. 1 N0 2, decembar 2012., str. 318. 4. Jadran Perinić, Mjesto i uloga odnosa s javnošću u krizama, IV. Međunarodna konferencija „Dani kriznog upravljanja“, Zbornik radova, Velika Gorica, 2011., str. 172.; 5. Maša Bulajić, Krizno komuniciranje, Medix God. XVI broj 87/88, Zagreb, 2010. Str. 87-88. 6. Mladen Mirosavljević, Odnosi s javnošću, Banja Luka College – Besjeda, Banja Luka 2008., str. 22. 7. Odnosi s javnošću u kriznim situacijama, www.scribid.com, pristupio 09.06.2014 8. Thomas Jefferson on Public Relations, preuzeto sa www.wikipedia.com; 9. Zoran Tomić, Odnosi s javnošću teorija i praksa, Synopsis, Zagreb 2008. str. 68; 10. Zakon o unutrašnjim poslovima TK, „Službene novine Tuzlanskog kantona“, broj: 04/10,05/11,14/11,02/12 i 08/13.; 11. Zakon o policijskim službenicima TK, „Službene novine Tuzlanskog kantona“, broj:06/06, 11/07 i 16/11.

УДК Оригинални научни рад

Немања Ђукић* Факултет политичких наука Универзитет у Бањој Луци

ИДЕНТИТЕТ И МОЋ Филозофско истраживање (не)могућности социологије идентитета

Сажетак У првом дијелу чланка анализирамо модерни и постмодерни приступ идентитету. У овој анализи проналазимо разлику између идентитета и сопства. Док идентитет представља облик самоискуства који предпоставља Другост, сопство представља облик самоискуства који искључује Другост. Отуда нас анализа сопства као производа моћи одводи анализи моћи. У другом дијелу чланка анализирамо предмодерно, модерно и постмодерно искуство моћи. Предмодерно искуство моћи (идентитета) засновано је на идеји трансценденције. Због тога је колективна структура свијести ове епохе, њена епистема и перцепција затворена. Модерно искуство моћи (идентитета) засновано је на идеји утопије. Због тога је колективна структура свијести ове епохе, њена епистема и перцепција отворена Постмодерно искуство моћи (идентитета) засновано је на идеји дискурса. Постмодерна моћ не испољава се нити политички нити биополитички већ информатички – као способност утврђивања правила повезивања симбола и њиховог значења, то јест у контроли симболичког успостављања хоризонта.

Кључне ријечи Идентитет, моћ, филозофија, социологија идентитета, трансценденција

Abstract: In the first part of this article, we analyze the modern and post- modern approach to identity. In this analysis, we find the difference between identity and self. While identity is a form of self-experience, which presupposes otherness, the self is a form of self-experience that excludes otherness. Hence, our analysis of the self as a product of power, outlets to analysis the power. In the second part of the article, we analyze the pre- modern, modern and postmodern experience of power. Premodern experience of power (identity) is based on the idea of transcendence. Therefore, the structure of the collective consciousness of the epoch, its episteme and perceptions, its closed. The modern experience of power (identity) is based on the idea of utopia. Therefore, the structure of the collective consciousness of the epoch, its episteme and perceptions, its open. Postmodern experience of power (identity) is based on the idea of discourse. Postmodern type of power not be expressed politically or biopolitical, than digitally - well as the ability to determine the rules of connecting symbols and their meaning, i.e. that is in control of symbolic establishing horizon.

Key words: Identity, power, media.

* Доцент. E-mail: [email protected]

1. ИДЕНТИТЕТ парадигме: симболичког интеракциони- зма (рефлексивности) и постструктура- Питање идентитета феноменоло- лизма (моћи). Њихов заједнички хори- шки посматрано, уопште може бити си- зонт представља социјални конструкци- туирано само унутар двије парадигме. онизам (Callero, 2003: 115-133). Унутар Прву парадигму представља искуство- традиције симболичког интеракцио- вање идентитета као онтолошког стања низма, нарочито унутар савременије а другу парадигму искуствовање иде- парадигме тзв. “структуралног симбо- нтитета као социјално-дискурзивне кон- личког интеракционизма” идентитет се струкције (Шијаковић, 2013: 64). Иде- разумијева као сопство – као израз дру- нтитет као онтолошко стање заснован је штвене структуре који, иако је сам про- на присуству трансценденције (апсолу- изведен и обликован друштвеном стру- тни, апстрактни или конкретни други). ктуром, накнадно својом структуром Он је резултат благодати, насљеђа, тра- производи и обликује социјално пона- диције. Идентитет као социјално-дис- шање (Стрyкер, Бурке, 2000: 284-297). курзивна конструкција заснован је на Разлика идентитета и сопства, те сље- забораву трансценденције. Он је резу- дствено томе, и разлика социологије лтат самоеротизма самоконституишуће сопства и социологије идентитета по- интенционалне свијести. У првом слу- чива и томе што идентитет представља чају, идентитет је уроњен у логосни искуство властитости (моје искуство поредак заједнице – вишег, ширег и ду- мене) опосредовано другим, док сопс- бљег нивоа стварности, због чега он тво, које се опет може одредити и као представља саборни (καθολική) израз јастство, самство те најпосље и као прединтенционалне умности - полис сопство, представља искуство власти- као (античку) парадигму свијета. У тости (моје искуство мене) из кога је другом случају идентитет представља искључен други, то јест моје искуство сопство - израз интенционалности која мене које не посредује други. Дакле, себе самоеротично опредмећује као оно је самоискуство или како то Калеро почетак (архе), као позитивну датост у духу симболичког интеракционизма ега-цогита, због чега он фигурира као наглашава: „У својој суштини сопство израз самоконституишуће свијести која је дефинисано као рефлексиван процес, негира сваки облик искуства другости као универзлано људско искуство вла- који претходи чину њене самоконсти- стите самообјективизације.“ (Callero, туције. Превођење идентитета као он- 2003: 115-133). Ова разлика идентитета толошког стања у простор социјално- и сопства од изузетног је значаја јер се дискурзивне конструкције, што и јесте идентитет може мислити искључиво основно својство модерне концептуа- етички (унутар дистанце од своје вла- лизације идентитета, представља део- ститости унутар које се догађа отварање нтологизацију или колонизацију иде- искуства другог и страног), док се со- нтитета, јер се актом политичке конс- пство мисли интенционално (унутар трукције идентитета, сам хабитус иден- реификације своје властитости). Отуда, титета делокализује из поља онтологије дискурс о сопству представља један у поље политике, због чега сам иден- ужи, редукованији, ограниченији те титет постаје стратегија (политика иде- стога и вриједносно нгативан облик нтитета) која као дискурс (структура и упитаности о идентитету, чија ускост, функција моћи) из самог идентитета редукованост и вриједносна негати- радикално брише трансцеденцију као вност расту упоредом са захтјевом за сам телос идентитета. његовим универзалним важењем. Социолошко поимање идентите- На другој страни, могућност со- та ситуирано је унутар двије теоријске циолошког тематизовања идентитета

директно зависи од изазова који је било дерном и постмодерном дискурсу о каквом покушају да се мисли иденти- идентитету, с обзиром на њихову пара- тет, испостављен унутар француског дигматску разлику? Одговор је једнос- филозофског тренутка (Фуко, Алтисер, таван. Модерни и постмодерни присту- Лакан, Сосир, Дерида, Бодријар, Вили- пи идентитету (сопству) нису паради- рио, Бадју, Турен). Његови домети на гматски различити а још мање паради- битан начин одредили су метатеоријски гматски супростављени. У разјашњењу хоризонт епохе. Значај француског овог проблема потребно је поћи од ана- (пост)структурализма произилази отуда лизе појма универзалности. Појам уни- што је питање аутоцентричне конце- верзалног има се схватити двојако. пције идентитета испостављено у ос- Прво, универзално означава временску нови као питање десубјективизације и просторну универзалност у смислу субјекта (деконструкције модерног иде- повијесно културне универзалности. нтитета). Према Фукоу модерни иде- Тако нпр. језик представља универ- нтитет (идентитет самоконститутивног залну појаву јер је чињеница сваке субјекта) није ванвременски принцип повијесне епохе и сваке културе. Та- самоевиденције него представља исто- кође, и идентитет представља универ- ријски производ нарочитог поретка ди- залну појаву јер је карактеристичан за скурса. Алтисер насупрот Хегелу сма- сваки повијесни период и за сваки ку- тра да повијест није процес развоја ап- лтурни облик. Дакле, нема повијесног солутног духа – то није долазак и откр- периода нити пак културног облика а да ивање субјекта-супстанце већ рацио- не познаје неки облик језика и иден- налан, регулисан процес без субјекта. титета. Међутим, у другом смислу, уни- Идентитет субјекта настаје као резултат верзалност означава и нешто друго. идеолошког интерполирања које прои- Наиме, то што језик и идентитет предс- зводи субјектност. Лакан је показао да тављају универзалне повијесно-култу- субјект није супстанцијалан, да нема рне појаве, не имплицира да постоји, да природу, да је његов идентитет контин- може постојати или да треба да постоји гентна функција језика која је увијек један језик или један идентитет. Ако појединачни историјски објекат жеље први облик универзалности означимо (Бадиу, 2001: 5-6.). Идентитет у смислу као дијахронијски а други као синхро- контигентне функције језика мисле и нијски, онда просвјетитељство, испос- Сосир и Дерида. Сосир сматра да језик тављајући захтјев да се питање иденти- конституише стварност те да отуда ра- тета мисли као питање универзалног злике између значења структуришу иде- грађанства свијета (Кант, Хабермас) нтитет. Према Дериди идентитет је не- заправо врши идеолошко интерполи- стабилна језичка ексцецивност. И Бо- рање у коме се чињеничност дијахро- дријар и Вилирио проблем десубјект- нијске универзалности узима као основ визације субјекта изводе из вишка си- за изградњу и легитимацију синхрони- мболичког. Према Турену ми се нала- јске универзалности. А то значи да се зимо у крајњој тачки постмодерне деко- дијахронијска универзалност идентите- мпозиције социјалног изазваној десубје- та (као идентитета) узима као основ за ктивизацијом субјекта. Дакле, у основи, изградњу и легитимацију дијахрониј- десубјективизација субјекта представља ског идентитета (као сопства). Овај акт кризу миметичке концепције идентифи- идеолошког интерполирања обезбјеђу- кације. је тзв. „универзалност модерног иден- Шта представља повезујуће мје- титета“ – есенцијалност, супстанци- сто ова два приступа (симболичког ин- јалност и аутономност његове природе теракционизма и постструктурализма)? чиме пак модерни пројекат легитимише Како је могућ заједнички хоризонт мо- захтјев за својим универзално-нормати-

вним важењем. Ако је постмодернизам али као повијесног кретања према освијестио ово идеолошко интерполи- есхатону као ванповијесном циљу и рање, те тиме показао како је природа смислу повијести којим је уосталом модерног идентитета социјално-констр- и само вријеме постало повијест тј. уктивистичка, како је онда сам окри- добило смисао, циљ и сврху (Тау- вљен за социјални конструктивизам (ре- бес, 2009; Бердyаев, 1952). лативизам)? Врло просто. Наиме, пост- 2. Појам улоге. Идеја улоге предс- модерно довођење у питање модерног тавља аутоцентрични облик присва- идентитета (сопства) и само се креће јања простора јер она имплицира унутар модерног дискурзивног просто- социо-економски детерминизам као ра (сопства) а не у простору пред- хоризонт идентификације. У тим модерног самоискуства (идентитета). И околностима долази до редукције то је управо онај социјално-констру- интернализације на социјализацију ктивистички хоризонт који обезбјеђује те сљедствено томе и до редукције инклузивност симболичког интеракци- личности на идентитет и идентитета онизма и постмодернизма. на сопство. Уколико се идентитет Дакле и модернистичко и пост- редукује на улогу онда се он може модернистичко поимање идентитета (у сесуктивно извести само из предпо- том смислу већ наведеним ауторима стављености система свијету жи- сувисло би било додати и ауторе као вота, то јест из претпостављености што су Гелнер, Андерсон, Балибар, друштвене структуре као јединог ег- Хобсбом, Хол, Бауман, Џенкинс) изгра- зистенцијалног оквира што не само ђено је унутар позитивистичке паради- да је нетачно (јер заједница нема гме и то на концепцији аутоцентричног структуру засновану на моћи него присвајања (времена, простора и егзис- као јерархија представља уређеност тенције). Темељне индикаторе овог ау- на принципу жртве), него тако тоцентричног присвајања представљају редукован идентитет постаје ствар следећи појмови. експресивности друштвене структу- ре а не питање смисла, одакле опет 1. Појам развоја. Секуларна идеја ра- слиједи да је човјеку предпостав- звоја представља аутоцентрични љена друштвена структура, због облик присвајања времена. Позити- чега сада сам појам хуманитета по- вистичко искуствовање времена стаје мислив само у равни функци- предпоставља секуларну идеју вре- оналитета јер је редукован и деду- менске телеологије која завршава у кован из предпостављености моћи тријумфу савремене западне циви- (система) у односу на свијет живота лизације, која је најсавременија, и (смисла). Тако (пост)модернисти- највиша у хијерархији универзалног чки теоретичари идентитета, тврде- дијахронијског повијесног развоја те ћи како идентитет зависи од моћи стога и универзалан норматив у та- (или улоге у друшвеној структури), ксономији свих облика друштвено- допадају у лажно-марксистичку по- сти (Хобсон, 2012). Појам развоја, зицију која им онемогућава да ра- иначе омиљени аргумент секуларног зумију уопштену могућност предмо- искуства времена, отуда је погрешно дерног идентитета а нарочито дос- мишљен јер он предпоставља опови- пјевају у нерјешив проблем – наиме, јешћеност времена (повијест) као сада им се трансгресивност моћи услов свога важења. А догађаји који појављује као нестабилност иденти- оповијешћују вријеме јесу „месија- тета. нски тренуци“ – апокалиптички до- 3. Појам непријатељства. Унутар руко- гађаји који утемељују идеју развоја хватне слике свијета идентитет се је-

дино и може појавити као економи- идентитет представља производ моћи). чни облик овладавања/присвајања За Фукоа, сопство је директан производ страним које обећава да ће сачувати моћи и може се схватити само у смислу страно уколико се оно преради и ап- производа историјски специфичног си- сорбује. Отуда је из позиције моћи, стема дискурса. Ако је идентитет (со- из позиције властитог самоодржања пство) производ моћи (дискурса) да ли странац увијек непријатељ (Шмит, то онда нужно значи да је он по са- 2001). Из позиције моћи, из интер- држају дискурзиван те да то нужно им- еса властитог самоодржања, неприј- плицира да се идентитет (сопство) као атељство је категорички интерес такав, нужно мора налазити положен у егзистенције, јер је за грађанина дискурс? Такозвани режими моћи, дис- (сопство) суштина његове егзисте- курзивно производе идентитет (сопс- нције одбрана властите егзистенци- тво) тако што помоћу дисциплинујућих је. Од кога? Од непријатељске про- пракси тијела контролишу границе ис- тивегзистенције. Грађанска егзисте- куства рационалног субјекта (границе нција (сопство) отуда увијек јесте рационалног искуства). Моћ ствара иде- деонтологизација екстазе као сушти- нтитет у смислу „довођења или пола- не саме егзистенције. То је како гања сопства у постојање“ односно „до- вели Валденфелс „тубитак коме није ношењем сопства у егзистенцију“. потребно страно бивствовање да би Овдје се имплицира дисциплинујућа задовољило властите интересе.“ Јер пракса као предискуствени оквир који грађанска концепција свијета се и унапријед одређује границе унутар састоји у деонтологизацији свијета којих се уопште може догађати само- посредством центричног овладавања конституција свијести. У том смислу свијетом. Било кроз наметање инди- моћ производи идентитет, јер се конкр- видуалне властитости (егоцентри- етно самоискуство (сопство) догађа или зам), било кроз наметање колекти- се пак једино и може догађати унутар вне властитости (етноцентризам) претходног и предпостављеног хоризо- или кроз наметање општег које ану- нта моћи. Дакле, моћ производи иде- лира и властито и страно (логоцен- нтитет тако што унапријед одређује ди- тризам). У прва два случаја страно сциплинску праксу као хоризонт и на- се присваја свођењем на властито а чин успостављања самоискуства. Иден- у посљедњем случају страно се титет стога није слободан, јер му је уна- присваја уврштавањем у општост пријед одређено сопство (начин вла- (Валденфелс, 2005: 51). Отуда је за ститог самоискуства) - начин на који грађанску властитост, страност би- може искуствовати самог себе и пос- так непријатељства. То је негација тати свјестан самога себе. Отуда, ди- властите егзистенције, јер страност сциплинујуће праксе или још шире ре- (која се показује само уколико нам жими моћи, стављајући тијело у прет- измиче) не проширује сферу власт- ходно одређен оквир саморазумјевања ићтости. заправо управљају самоперцепцијом и самоискуством. Важно је нагласити да Зато се питање идентитета (сопс- то не значи да је самоискуство редуко- тва), како у модерном тако и у постмо- вано само на у развојно-психолошком дерном кључу, не може појавити друга- смислу почетно искуство свога вла- чије него као питање идеологије. Пре- ститог тијела, него је начин на који у познатљивост (парадигматичност) пост- развојно-психолошком смислу постаје- модерног приступа идентитету (сопс- мо свјесни свога тијела заправо одре- тву) садржана је у (Фукоовом) ставу да ђујући начин на који касније (п)оста- моћ производи идентитет (односно да јемо свјесни властитог присуства. Сто-

га, овдје није толико ријеч о тијелу као мена умјесто искуствовања свијета као биолошком ентитету него о тијелу као простора) јер се само унутар есхатоло- полазној основи у односу на коју сви- шке реконструкције присуства може от- јест гради, доиста почетно али одређу- ворити хоризонт другог (Таубес, 2009: јуће искуство не само властитог при- 3-10). суства него и присутности уопште. То На овоме мјесту ексцесивно ис- значи, заправо, да се моћ ин-терполира крсава драматичан хоризонт повијести у присуство и реификује као присуство. запада као питања семитско-аријевске Тако моћ, унутар хоризонта рациона- (временско-просторне) констелације лног (само)искуства постаје прису- (дијалектике). Отуда произилази не тност сама. У режиму моћи зачето (са- само да су оно уистину важно само мо)искуство (само)присуства, само пос- Библија и Грци а све остало је игра, тојање (егзистенцију) те отуда и вла- како то вели Левинас, него су Библија и стито постојање али и постојање дру- Грци оно што је уистину једино и мо- гих, може доживљавати једино као моћ. гуће, с обзиром да се хришћанство до- Тиме заправо, моћ у коначном смислу гађа унутар слике свијета старог Изра- онемогућава властиту тренсгресивност, иља а (пост)модерна унутар слике сви- јер је редукцијом идентитета на сопство јета старих Грка. укинута сама могућност постојања не- Отуда, искуствовање другог а то чега што већ није укључено у моћ, од- значи искуствовање идентитета, може носно у њену властитост – искључена је бити само етичко. Етика је ново име ми- могућност заузимања рационалне по- шљења које се догађа изван и изнад зиције из које би се могло супроста- ограничења логике у којој установљен вљати моћи и сама моћ могла прева- миметички принцип идентитета нужно зићи, осим наравно уколико та позиција концептуализује другог као властити већ није цинично укључена у дијале- алтерего. Зато се идентитет мора мис- ктички повратак моћи на саму себе лити у радикалном метатеоријском зао- (сопство). крету од (социјалне) онтологије а не Али, како је то показао Левинас, унутар радикализације њених позиција од старогрчке слике свијета онтологија како то чине и модернисти И постмо- као метафизика истог представља хори- дернисти. Социјална онтологија као дио зонт у коме се догађа концептуализа- филозофске онтологије не може да га- ција идентитета као самоидентитета рантује искуство дистанце или је пак (сопства), због чега унутар тог хоризо- мисли просторно. А просторно конце- нта није могуће искуствовање другог птуализовање дистанце већ јесте ауто- (познање другог, дијалектика која ук- центрично присвајање које индукује ључује другог и етика другог). Зато се суверенитет (лебенсраум као аутоце- идентитет мора искуствовати радикално нтрично присвајање простора) и неп- не-грчки а то значи ван старогрчке ријатељство (против-егзистенцију као слике свијета (Бадиу, 2001: 19). Старо- аутоцентрично присвајање егзистенци- грчка слика свијета је космоцентрична, је). То је сусптанцијализација простор- статичка концепција свијета као просто- но-политичке идентификације (Δῆμος) ра. Слика свијета Израиља је антропо- над повијесно-генеричком (ἔθνος) или центрична, динамичка концепција сви- есхатолошком (Λάος) идентификаци- јета као оповијешћеног времена (Бердy- јом. аев, 1952: 197). Стога се радикално не- Због тога основни проблем соци- грчко искуствовање идентитета, према ологије идентитета представља проблем Левинасу, може догађати само унутар моћи - то што је социолошко искуство јеврејске традиције (унутар искуство- идентитета реификовано. Сама социо- вања свијета као оповијешћеног вре- логија представља утемељујући проје-

кат Модерне у коме је преко политичке у којој се наново поставља питање дес- идеје друштва требала бити социјално тубјективизације субјекта (Турен, опредмећена утемељујућа функција би- 2011), питање идентитета појављује се тка као средишњег појма филозофске као питање моћи (још прецизније – онтологије. Отуда социологија и није њене трансгресије) и као питање ме- могла бити нешто више до модерна со- дијске слике свијета. Моћ по својој при- цијална онтологија а појам друштва роди успоставља властиту трансгресију нешто друго до метафизичко исходи- трајно подстичући на сопствено преко- ште Модерне. Друштво као социјално- рачење (Бадиоу, 2003: 79). Отуда моћ дарвинистички колективизам, предста- контролише оно што је унутар њене вља антрополошку редукцију друштве- властитости али и оно што је изван ње, ности јер се личност пројављује само јер њено ограничење зависи од њене као дијалектичка експресија социјал- способности да контролише управо оно ности као политичког односа. Отворено што није она сама, то јест оно што није друштво као социјално отварање реду- њена властитост како би онемогућила коване друштвености заправо јесте за- властиту трансгресију. Покушај субве- тварање (секуларизација) друштвено- рзије моћи на тај начин што ће се самој сти. Испражњено од евхаристије (су- моћи супроставити оно што је ван ње, срета личности као екстатичког дога- већ се као дистанца цинично налази ђаја заједнице), оно представља цивили- урачунато у саму моћ, помоћу чега уп- зацијски пројекат повијесног затварања раво моћ контролише сопствене транс- Модерне од суштине друштвености – гресије (Фуко, 1997: 295) Због тога моћ петрификацију демократско-либера- мора да се шири. лних претпоставки аријевске супрема- Ако моћ схватимо као диспо- ције. Ако социологија, преко појма дру- зитив(ност) и предуслов(ност), као оно штва подједнако као и филозофска он- што одређује перцепцију у којој се до- тологија преко појма битка, врши мета- гађа конституисање самог предмета ис- физичко насиље редукцијом Друштве- куства, онда структуру свијести неке ности на Друштво, односно Другог епохе (њену епистему), њену слику (Аутре) на Истог (Мêме), онда Заје- свијета као израз колективне перцеп- дница (искуство лица) као литургијски ције, одређује доминантни облик мо- сусрет са другим (Левинас) постаје из- ћи.18 У предмодерној слици свијета вјесно мјесто њене деконструкције. Ли- (Антици и Средњем вијеку) домина- тургијско искуство заједнице (евхарис- нтни облик моћи и искуствовања ег- тија) показује да има друштвености која зистенције опредмећен (топификован) никада и није била заражена битком је у идеји трансценденције (Митологија, метафизике - друштвености у којој Дру- Бог). Због тога је колективна структура гог има ван начела друштва као соција- свијести ове епохе, њена епистема и лне метафизике истог. Само есхатоло- перцепција затворена. У модерној сли- шка (ванповијесна те отуда и метади- ци свијета (западном грађанском дру- скурзивна) сабраност одузима тотали- штву) доминантни облик моћи и иску- таризму моћ његовог отпора јер њего- ствовања егзистенције опредмећен је у ви извори пребивају у епохалној антро- полошкој дискурзивизацији Модерног 18 сопства као онтологије ничега. Диспозитивност у стратешком смислу представља метафизичку предусловност која обезбјеђује орга- низованост и кохерентност дискурса – то је цјелина 2. МОЋ нејезичких и из њих исходећих језичких поступака који као контекст претходно и прије конституције властитог (само)искуства одређује шта се унутар Налазећи се у крајњој тачки дискурзивности уопште може појавити као предмет постмодерне декомпозиције социјалног искуства. Отуда је диспозитив питање моћи и гра- ница сазнања (Agabmen, 2012: 60-61).

идеји утопије (а топос). Због тога је Побуна против модерног облика моћи, колективна структура свијести ове епо- због отвореног система перцепције и хе, њена епистема и перцепција отво- отворене слике свијета, има облик од- рена. Парадигма предмодерне моћи носа негације универзалности (угрожа- отуда је херој а парадигма модерне вање интернационалног, слободе, тр- моћи трговац (Сомбарт, 1915). Из истог жишта, размјене, комуникације, еколо- разлога, предмодерна моћ је у геопо- гије – дакле елемената трговца, мора и литичком смислу копнена а мо-дерна живота на којима логика аутоцентр- морска (Мацкиндер, 1904: 421-437). ичног присвајања изграђује општост). Опет из истог разлога али у полити- У постмодерној слици свијета чком смислу, предмодерна моћ је тери- (информатичком глобалном друштву) торијална (Schmitt, 1985; Анидјар, 2004: доминантни облик моћи и искуство- 35-69) а модерна биополитичка (Ага- вања егзистенције опредмећен је у иде- мбен, 1998; Фуко, 2005). Ово је могуће ји вишемјестности (хетеро топос) те отуда што је питање моћи дедуковано истовремености (онлине). Парадигма из предискуственог симболичког прос- постмодерне моћи отуда је дискурс. У тора који је у предмодерном случају дискурзивној слици свијета моћ једино рефлектован ка унутра а у модерном ка може да се саморефлектује па је могу- споља. У предмодерној слици свијета ћност њеног одређења једино и могла тај предискуствени симболички прос- да носи аутоцентрична обиљежја лого- тор структурисан је на идеји трансце- центризма (Валденфелс, 2005:51), то нденције а у модерној слици свијета јест да се испољава у категоријама спе- предискуствени симболички простор ктакла (умјесто хероја и трговца) – структурисан је на идеји утопије. Отуда глобалног (умјесто копна и мора) и вје- је моћ у слици свијета заснованој на штачке интелигенције (умјесто терито- идеји трансценденције могла једино да рије и биополитике). Због тога је коле- се рефлектује ка унутра па је могућност ктивна структура свијести ове епохе, њеног одређења једино и могла да носи њена епистема и перцепција фрагменти- аутоцентрична обиљежја етноцентри- рана, неповезана, дифузна и имплодира- зма (Валденфелс, 2005:51), то јест да се јућа. Побуна против постмодерног об- испољава у категоријама херој – народ; лика моћи има облик негације трансху- копно – света земља; територија – краљ. манистичких аспеката стварности. У слици свијета заснованој на идеји утопије моћ може једино да се 2.1. Дискурс рефлектује ка споља због чега могу- ћност њеног одређења једино и може да Оно што се намеће као општева- посједује аутоцентрично обиљежје его- жеће искуство савремене стварности за- центризма (Валденфелс, 2005:51), то право јесте привид стварности односно јест да се испољава у категоријама тр- искуство слике стварности. А разлика говац – интернационализам; море – сло- стварности и слике стварности јесте ра- бода, размјена, комуникација, повези- злика презентације и репрезентације. вање; биополитика – екологија. Отуда, Док презентација означава представља- сасвим конзистентно, у предмодерној ње неког објекта (нпр. показивање оло- слици свијета (затвореном систему пе- вке), репрезентација означава кориго- рцепције) побуна против поретка моћи вање тог објекта у рефлексији (кази- има облик негације ауторитета (издаја вање, говор о оловци). Отуда искуство краља, херојске традиције и свете зе- презентације јесте искуство објекта који мље – дакле елемената херојства, копна је представљен (оловка) а искуство ре- и територије на којима логика аутоцен- презентације јесте искуство симболи- тричног присвајања изграђује егоизам). чког поретка којим је предочено при-

суство предметног објекта (говора о објекта темељи у дискурсу (Фуко, оловци). Дакле, у случају презентације 1998:38). Овом идентификацијом обје- усваја се искуство стварности а у слу- кта о коме се говори и говора о објекту чају репрезентације усваја се искуство извршена је онтологизација слике (го- слике стварности (симболичка досту- вора). Она (идентификација и онтоло- пност стварности, тј. говор, дискурс, гизација) могућа је отуда зато што ре- дакле начин помоћу кога је неки об- презентација представља процес симбо- јекат представљен). личког конструисања, који је заснован Након довољног броја репрезен- на високоемотивним и високоестетским товања, ствара се условљени рефлекс, садржајима, који се, стога, догађа на због чега показивање објекта праћено субаналитичком нивоу свијести (Голе- го-вором о њему више није потребно, ман, 2007: 26-67). А објекат (стварност) јер је систем перцепције већ кодиран те о коме се говори постаје сувишан. Об- се при-ликом самог говора о објекту, јекат (стварност) који је био предмет сам говор идентификује са објектом на говорења испада из процеса разумије- који се номинално односи, због чега се вања јер је вишак конструисане симбо- приликом самог чина говорења о обје- личке стварности, произведен репрезе- кту (репрезентовања) „већ зна на шта се нтовањем, довео до ентропије саме говор односи“ због чега се сам говор о стварности. Стварности нема јер је кон- објекту идентификује са објектом о тинуитет прекинут у времену (Вилирио, коме се говори. Пермутација предме- 1997: 8-11; Вилирио, 2000: 123). А ко- тности (интернализација искуства слике нтинуитета нема јер дискурс нема ни- стварности које супституира искуство какве везе са објектом (текстом), него стварности), трансформише саму перце- са самим собом (логиком репрезен- пцију јер се унутар система перцепције тације као контекстом) – аутоцен- сада сам говор о неком објекту (ди- тричним односом између репрезента- скурс) појављује као предметност о ко- ција у коме се сам дискурс самозаснива јој се говори умјесто објекта на који се као субјект. тај говор (дискурс) номинално одно- Дискурс се односи на други дис- сио. курс па је овај однос слободан од свога Дискурс организује опажајно по- контекста и он егзистира као систем не- ље (перцептивно поље или поље перце- повезаних порука који је изгубио своје пције) на тај начин што према себи значењско залеђе и постао инструмент организује референцијалну стварност разарања смисла и редукције свих зна- (стварности на коју се дискурс односи и чења на плитки једнодимензионални у којој важи) кроз претходно регулиса- хиперпростор (Келнер, 2004: 391). Вр- ње и редуковање „сирове стварности“ шећи програмирање (кодирање) перце- на „стварност дискурса“ филтрирајућом пције, репрезентација као метатехно- функцијом појма. На тај начин дискурс лошко уп-рављење симболичком досту- ствара перцептивно поље као услов пношћу стварности истовремено и ује- свога важења тако што интенционално дно врши и радикално реструктурирање и аутоцентрично врши организацију свијести јер се сада свијест структурира опажајног поља у складу са корпусом симболички а не стварносно – соци- сазнања који предпоставља један те јализација заснована на репрезентацији исти поглед на ствари (епистеме). Због у саму свијест личности интернализује тога образовање објеката постаје потпу- специфичан (а данас мјеродаван) обра- но неодвојиво од поља у којима се они зац разумијевања чији је координатни појављују (Фуко, 1998: 222), то јесте систем заснован на искуству представе сам дискурс се не темељи више на егзи- а не на искуству догађаја (тј. слици стенцији објекта већ се егзистенција стварности а не на стварности самој).

На тај начин, кодирана перцепција и номска а вриједности културна кате- реструктурисана свијест, дискурс као горија. Отуда, и само отуда постаје ра- услов симболичке доступности стварно- зумљиво све могуће врсте дјеловања сти доживљава као онтолошки преду- (активности), према њиховом садржају, слов стварности саме, јер се техничко класификовати на понашање (које је средство као такво или техничка конс- према карактеру биолошки и психо- титуција односа разумијевања, уметну- лошки реактивно), дјелање (које је пре- ла као опосредујући фактор аутогнозе, ма карактеру интенционално) и дру- етике и политике. штвени однос (који је према карактеру

2.2. Информација интерсубјективан). Отуда, сасвим логи- чки конзистентно слиједи да понашање Постмодерна моћ не испољава се (реактивност) припада домену потреба ни политички (као способност успо- (биологије), дјелање (интенционалност) стављања поретка искључиве контроле домену интереса (политичко-економс- над територијом) ни биополитички (као ком) а друштвени однос (интерсубј- контрола репродукције, наталитета, бо- ективност) домену вриједности (култу- лести, осигурања, групне штедње, без- ре). Такође, конзистентно произилази бједности и екологије), већ информа- да је понашање у онтолошком смислу тички – као способност утврђивања интеракција („однос“ између објеката), правила повезивања симбола и њиховог да је дјелање акција („однос“ субјекта значења, то јест у контроли симбо- према објекту) и реакција („однос“ личког успостављања хоризонта. Уп- објекта према субјекту) те напосљетку раво фактичка (позитивна) евиден- да је друштвени однос однос субјеката тност (фрагментираност) јесте све оно (литургијски, месијански, интерсубје- што постмодерни а то значи логоцентр- ктивни Ми-однос другости/личности ични систем перцепције може да ко- као носилаца смисла). нстатује унутар веома брзих и неп- Деонтологизација разлике изме- рекидних промјена перспектива. Као ђу потреба, интереса и вриједности то што знамо, постмодерно (дискурзивно) јест разлике између понашања, дјелања знање је перспективистичко. Али шта и одношења (реактивности, интенцио- успоставља перспективу. Шта успоста- налности и интерсубјективности), про- вља хоризонт. Шта је диспозитив - цес је трансформисања субјектности у услов који одређује перцепцију у којој чисту објектност јер се логоцентрична се догађа конституисање самог искус- аутореферентност (одношење општег тва? Шта је диспозитив у условима према самом себи) успоставља као нови веома брзих и не-прекидних промјена критериј присутности (извјесности). У перспектива? овој тачки довршена је десубјекти- Омогућавајући дигиталном поре- визација субјекта (Алтхуссер, 1976). тку неограничену „слободу“ симбо- Десубјективизација субјекта оспора- личке интерактивности, информација вање је модерне субјектности и њено успоставља хоризонт. Деонтологизују- свођење на феноменалност објектности, ћи разлику између потреба, интереса и то је деформација (деформатио) субје- вриједности, информација сљедствено ктности, разрјешење субјектности од томе деонтологизује и разлику између властите субјективности, то је импло- понашања, дјелања и одношења (реа- зија самог принципа идентификације ктивности, интенционалности и инте- која субјектност сада уобличује (ин- рсубјективности). Ови појмови просто форматио) као чисту објектност. немају истовјетан онтолошки статус Предмет информације више није (Хабермас, 1984: 11-34). Потребе су питање дискурзивног садржаја субјект- биолошка, интереси политичко-еко- ности, већ спољашњи услов његове

производње. Отуда је информација ло- Медијска слика свијета отуда је гоцентрични израз моћи – присвајање у парадигма техничке (ауто)референтно- име општег које се више не састоји у сти. Адорновски говорећи, то је лого- узимању/давању или негацији живота центрична декомпозиција модерног (за суверена, свету земљу или тради- социјалног субјекта која се онтолошки цију) као у предмодерној слици свијета стилизује у апсолутно. Универзалност или пак те-хнонаучној производ- информатичког општења као чисто од- њи/контроли живота као у модерној суство реалног значењског залеђа, про- слици свијета, већ у самој могућно- изводи нови облик друштвености у ко- сти/способности испозитивирања (при- јој субјектност заправо фигурира диги- сутности/стварности). Могућност од- тално као понављајући одраз ауторе- ређивања присутности начело је апсо- ферентности саме симулације. Модел лутне моћи која нема утемељења у ства- технички опосредоване комуникације рности као нечему што је изван ње (у нема никакве везе са интерсубјекти- трансцедентном или утопијском сми- вношћу, јер док је за модел интерсу- слу) већ у стварности/присуству која је бјективности референцијалан други попримила облик одсуства поједина- субјект (отуда интерсубјективност и чног и посебног (дакле свега што није јесте субјектсубјект однос који се за- опште). Њен врхунац више није поли- снива у оном заједничком између дру- тичка економија или биологија већ ин- гог и мене); у „умреженој друштве- форматика – симболичко диспозити- ности“ референцијалност је сама умре- вирање присутности као такве. Ин- женост. Медијска комуникација отуда формисати се, слати или примати ин- јесте епистемолошки процес семиозе – формације значи учествовати у ме- то је комуникација која нема везе са тафицизи општег (глобалног) као чи- властитим предметом (оним о чему се стој деконтекстуализацији на начин говори) већ са осамостаљеним интер- који захтјева претходно укинуће вла- претацијама предмета на који се оне стите субјектности. Отуда бити или (интерпретације) номинално односе. присуствовати у дискурзивној слици Отуда, технички опосредовано прису- свијета значи бити без контекста – без ство субјекта у медијској слици свијета значењског рално-искуственог и соци- разграђује самог субјекта лишавајући јално-процесног залеђа. његов дигитални израз његовог вла- ститог присуства (Bataille, 2007: 217).

Литература

Agamben, Đorđio. 2012. Dispozitiv i drugi eseji. Adresa. Novi Sad. Agamben, Gorgio. 1998. Homo sacer. Sovereign Power and Bare Life. Stanford University Press. Stanford California. Althusser, Luis. 1976. Essays in Self-Criticism. New Left Books. London. Anidjar, Gil. 2004. Terror Right. The New Centennial Review, (4), 3: 35-69. Badiou, Alain. 2001. Ethics. An Essay on the Understanding of Evil. Verso. London/New York, 2001. Badiou, Alain. 2003. Saint Paul. The Foundation of Universalism. Stanford University Press. Stanford, CA. Bataille, Georges. 2007. Informe. Gallimard. Paris. Berdyaev, Nikolai. 1952. The beginning and the end. Essay on Eschatological Metaphysics, YMCA-Press Printed. Valdenfels, Bernard. 2005. Topografija stranog. Stilos. Novi Sad.

Vilirio, Pol. 1997. Kritični prostor. Gradac. Čačak. Vilirio, Pol. 2000. Informatička bomba. Svetovi. Novi Sad. Goleman, Danijel. 2007. Socijalna inteligencija. Nova nauka o lјudskim odnosima. Geopoetika. Beograd. Kelner, Daglas. 2004. Medijska kultura. Klio. Beograd. Schmitt, Carl. 1985. Political Theology. Four Chapters on the Concept of Sovereignty. The MIT Press. Cambridge, Massachusetts, and London, England. Mackinder, Halford J. 1904. The Geographical Pivot of History. The Geographical Journal, (4), 23: 421-437. Peter L. Callero, The Sociology of the Self, Annual Review of Sociology, Vol. 29 (2003), pp. 115-133. Sombart, Werner. 1915. Händler und Helden. Patriotische Besinnungen. Duncker und Humblot. Leipzig. Šmit, Karl. 2001. Norma i odluka. Filip Višnjić. Beograd. Sheldon Stryker and Peter J. Burke, The Past, Present, and Future of an Identity Theory, Social Psychology Quarterly, Vol. 63, No. 4, 2000,, pp. 284-297 Šijaković, Bogolјub. 2013. Prisutnost transcedencije. Službeni glasnik. Beograd. Taubes, Jacob. 2009. Occidental Eschatology. Stanford University Press. Stanford. Turen, Alan. 2011. Nova paradigma – za bolјe razumevanje savremenog društva. Službeni Glasnik. Beograd. Fuko, Mišel. 1998. Arheologija znanja. Plato. Beograd. Fuko, Mišel. 1982. Volјa za znanjem. Prosveta. Beograd. Fuko, Mišel. 1988. Treba braniti društvo. Svetovi. Novi Sad. Fuko, Mišel. 2005. Rođenje biopolitike. Svetovi. Novi Sad. Fuko, Mišel. 1997. Nadzirati i kažnjavati. Rođenje zatvora. Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Sremski Karlovci. Foucault, Michel. 1983. The Subject and Power, u: Dreyfus, H i Rabinow, P (ur): Michel Foucault: Beyond Structuralism and Hermeneutics. University of Chicago Press. Chicago. Habermas, Jürgen. 1984. Vorstudien und Ergänzungen zur Theorie des kommunikativen Handelns. Suhrkamp. Frankfurt. Hobson, John. 2012. The Eurocentric Conception of World Politics. Western International Theory 1760-2010. University Press. Cambridge.

УДК Оригинални научни рад

Хадзымат Георгиевич Дзанайты* Институт национального развития Владикавказ, Россия

АЛАНОФОБИЯ – СОСТАВНАЯ ЧАСТЬ ЭТНОФОБИИ

Сажетак Хадзимат Георгијевич Дзанајти АЛАНОФОБИЈА – САСТАВНИ ДЕО ЕТНОФОБИЈЕ

У раду је дат научно-теоријска основа новог политиколошко-психосоцијалног појма – аланофобија. Пројављени историјски и политички узроци овог смера у етно- фобији, показују основне механизме њеног деловања на социјално-политичке, етно- националне заједнице.

Кључне речи Eтносоцијална заједница, етнофобија, ксенофобија, религиозна нетрпељивост, традиционална култура, националне особенсоти, аланофобија, ариофобија, ириофобија

Аннотация. В работе дано научно-теоретическое обоснование нового политологического, психосоциального понятия – аланофобия. Выявлены исторические и политические истоки данного направления в этнофобии, показаны основные механизмы ее воздействия на социально-политические, этнонациональные общности.

Ключевые слова: этносоциальная общность, этнофобия, ксенофобия, религиозная нетерпимость, традиционная культура, нациообразующие признаки, аланофобия, ариофобия, ириофобия.

* Доктор политичких и економских наука. Редовни професор. Директор Института националног развоја, Владикавказ

В конце XX – начале XXI сто- бессознательным инстинктам, страстям, летий определяющее значение приобре- порокам, приобретенным им на ранней тает воздействие процессов глобализа- стадии своего эволюционного развития. ции на этнические, этнонациональные Поэтому поиск качественно новой па- общности. Проблема заключается в радигмы развития человеческого том, что глобализация, провозглашая сообщества стал знаковой тенденцией в тезис о самоценности личности, современном мире. Во многом по этой подспудно ведет как к нивелированию причине на рубеже XX-го и XXI-го вв. национальных особенностей, так и к стали появляться идеологемы, полити- разрушению национального госуда- ческие теории, концепции и даже рства. Поэтому вопрос сохранения религиозные доктрины [1], [2], высту- этнической, национальной идентично- пающие, по мнению их авторов, в сти вышел на первый план даже, каза- качестве спасительной альтернативы. лось бы, в благополучной Европе. Объективный характер описыва- Поскольку в настоящее время борьба за емого процесса обусловил разработку в аланское (осетинское) историко- рамках негосударственного учреждения культурное наследие является одной из Института национального развития самых острых на всем постсоветском «Национальной доктрины Алании». В пространстве и за его пределами, в доктрине предпринята попытка не представленной работе предпринята по- только сформулировать теоретико- пытка дать научно-теоретическое обос- методологические и практические нование этому негативному явлению. основы развития государственности ир- Необходимо пояснить, что аланы (осе- ас-аланского («осетинского») народа, тины) являются «последним осколком» но и дать достаточно полное предста- ираноязычного суперэтноса, который вление об основополагающих миро- под различными именами, в частности, воззренческих устоях общества «алан», «роксолан», «скиф», «ир», «са- будущего. Ключом к пониманию рмат», «ас», «яс» и др., на протяжении существа поставленной проблемы яви- тысячелетий господствовал на всем лась история и традиционная культура евразийском пространстве. Поэтому народа ир (алан) во всем ее много- сегодня на политической карте мира образии. трудно найти народ, который бы не Однако, несмотря на то, что «На- контактировал в своей истории с ала- циональная доктрина Алании» прошла нами. Содержащиеся в представленной научную апробацию в ведущих инте- работе подходы, выводы и рекоменда- ллектуальных центрах России, выдер- ции могут быть полезны и другим жала три издания (2000 г., 2005 г., 2015 этнонациона-льным, социально-полити- г.) [3], [4], [5] она по сей день остается ческим общностям в отстаивании невостребованной на государственном своего права быть самими собой. уровне. Более того, происходит гига- Абсолютная уязвимость человече- нтское противодействие продвижению ской цивилизации в условиях все ра- в общественной, политической среде ее сползающегося по странам и регионам основных положений. Описываемая си- мира оружия массового поражения, туация является яркой иллюстрацией усиливающейся с каждым годом этни- процесса по последовательной фрагме- ческой и религиозной нетерпимости нтации этнонационального самосозна- стала более чем очевидна. При этом ния ир-ас-аланского народа. То есть, на- человек, его сознание, мозг не прете- рочитое отторжение «Национальной до- рпели за тысячи лет эволюции, сколько ктрины Алании», отнюдь не является нибудь существенных изменений. Ин- частным, из ряда вон выходящим дивидуум остался верен своим случаем, оно живописует губительный

для ир-ас-аланского народа устойчивый Общепризнанный научным сооб- процесс. Познание глубинных причин ществом реверсивный переход ar – ir – происходящего естественным образом all (ariy, arion – iriy, iron – alan, allon) привело к необходимости дать обобща- позволяет вывести ряд тождественных ющее определение данному негатив- «аланофобии» категорий. В данном ка- ному явлению, которое препятствует честве выступают следующие синони- полноценному развитию Алании. мичные понятия: ириофобия; арио- Последнее привело к формулированию фобия. Аланофобия, как процесс, пре- нового для политической науки дполагает наличие объекта и субъекта понятию – аланофобия. аланофобских проявлений. В качестве Здесь необходимо сделать сле- объекта здесь выступает ир-ас-ала- дующую оговорку, данное понятие нский («осетинский») народ, а в ка- (аланофобия) является новым приме- честве основного субъекта непосредс- нительно к современной гуманитарной твенно аланофоб. науке, но отнюдь не к историческому Странное дело, сменяются обще- процессу. Временные рамки его во- ственно-экономические формации, зникновения уходят далеко за черту исторические эпохи, но аланофобия и нового летоисчисления. Вся много- аланофобы продолжают существовать, тысячелетняя история алан, и, соотве- принимая самые разнообразные формы тственно, человечества в целом и очертания. В этом отношении перед буквально усеяна целыми «россыпями» ними меркнет даже образ двуликого аланофобских проявлений. Януса. Аланофоб в своем конкретном Впервые данный термин был проявлении выступает и в облике использован Ю.С. Гаглойти в 2006 г. [6] беспощадного инквизитора, выжига- для обозначения основной напра- ющего каленым железом вольнодум- вленности ряда публикаций. Вместе с ство и свободомыслие, и в облике тем, ученый не ставил перед собой «добропорядочного» профессора в по- задачу по детальной разработке его тертом пиджаке, выдвигающего абсур- содержательной части. Поэтому, введе- дные, с научной точки зрения, гипотезы ние в политическое поле и интеллектуа- происхождения ир-ас-аланского народа, льный оборот многоуровнего понятия и даже в образе «застенчивой девицы» с аланофобия требует выявления его потупленным взором, торгующей специфических (характерных) особе- женским, а значит национальным нностей. Последнее облегчит иденти- достоинством. Особняком стоит эпоха фикацию ее основных носителей и воинствующего атеизма, где основной позволит эффективно противостоять их фигурой, представляющей аланофоба, разрушительным действиям. стал партийный функционер. В этот Сказанное предопределило нео- период только за одно упоминание об бходимость формулирования ряда индоевропейских исторических корнях ключевых определений. Новое в «осетинского» народа следовали научно-теоретическом и практическом жесточайшие репрессии. Вся аланская плане понятие аланофобия предста- тематика находилась под государстве- вляет собой явление в общественно- нным запретом. Здесь аланофобия, как политической среде, предполагающее явление приобрела, государственные заведомо неверную, извращенную масштабы и стала, олицетворяться с трактовку основополагающих вех в государственной политикой. нациостроительстве ир-ас-аланского Таким образом, на каждом новом народа и препятствующее развитию витке этносоциальной истории ала- его национального самосознания. нского народа происходила и проис- ходит мимикрия, мутация аланофобии в

новые формы и одеяния. В этом зуют внешний контур аланофобских смысле, можно говорить о вечном проявлений. То есть, здесь мы имеем аланофобе, как олицетворении темных дело с аланофобами, принадлежащими хтонических сил и о солнечном алане, к инокультурным сообществам. Самый т.е. ире, арии, как носителя Божес- верхний глобальный уровень предста- твенного света, знаний. Дуальность влен рядом наднациональных структур. выявленных противоположностей более Четвертый уровень (местный) чем очевидна. Приведенные дефиниции соотносится с внутренним контуром. В позволяют говорить об аланофобии как отличие от внешнего контура здесь о достаточно устойчивой системе. главным субъектом аланофобии, как В развернутой против алан и Ала- правило, выступают носители осети- нии психоисторической войне аланофо- нских фамильных имен. Они рядятся в бами используется ряд стратегий. Пе- национальные одежды, прикрываются рвая стратегия предполагает не только национальной, патриотической ритори- физическое истребление алан, но и уни- кой. Последнее делает задачу по их чижительную трактовку их этносоциа- различению и нейтрализации крайне льной истории. Здесь аланы предста- сложной. Пользуясь ненормативной вляются обывателю полудикими племе- терминологией спецслужб их можно нами, несущими в себе, исключительно соотнести с «кротами», окопавшимися в деструктивное начало. национальном теле аланского народа и Вторая стратегия базируется на выгрызающими его корневую систему. известном положении, согласно кото- Динамичное усиление межциви- рому, если не можешь контролировать лизационных противоречий привело к процесс, то его следует возглавить. На комплексному воздействию аланофо- основе этой стратегии был открыт ши- бии как единой системы взглядов по рокий фронт по скрытому и явному всем двум контурам. В результате к присвоению главных вех героической концу XX-го началу XXI-го столетия истории алан, их культурного наследия. аланы подошли с рядом устоявшихся Поэтому на сегодняшний день усили- догм, которые абсолютно неадекватно ями литературных рабов оказались трактуют их этносоциальную историю, завалены полки книжных магазинов ориентиры социально-политического, аланофобскими работами, формиру- экономического развития Алании в ющих этноцентристкие теории целом. Согласно данным мифологемам, происхождения народов, проживающих «осетины», первое, не имеют единого по всему периметру Алании («Осе- самоназвания; второе, не имеют еди- тии»). При этом главный упор ими ного общенародного языка; третье, не делается на обезличивание аланской имеют своего вероучения (духовного нации. В зависимости от складыва- мировоззрения); четвертое, возникли в ющихся конкретных обстоятельств на результате смешения равнинных алан с первый план выходит либо первая, либо «местным кавказским субстратом» при вторая стратегия. превалирующей роли последнего, т. е., Выявленные стратегии позволили их этносоциальная история начинается конкретизировать структурную иера- не ранее ХV – ХVI вв. н. э.; пятое, не рхию аланофобии, как социально-поли- заинтересованы в воссоединении юга и тического явления. Данная иерархия севера Алании и создании на этой состоит из следующих взаимосвяза- основе единой в экономическом и по- нных уровней: глобальный; субрегиона- литическом смысле территории нации – льный; региональный; местный. Республики Алания в рамках Росси- Первые три уровня (глобальный, йской Федерации; шестое, не способны субрегиональный, региональный) обра- сформировать самодостаточную модель

социально-эконо-мического, культур- минимум, озадачиться решением, ного развития, базирующуюся на выявленных в «НДА» общенациона- использовании местного ресурсного льных проблем. Однако, начиная с потенциала. Более того, считается середины 90-х годов ХХ столетия, нецелесообразным реальное воссозда- никакие здравые аргументы ими ние традиционных институтов само- попросту не воспринимаются! На- управления народа и на этой основе против, они мобилизуют подконтро- реформирование всей системы поли- льные им средства массовой информа- тиковластных отношений в Алании. ции, научно-исследовательские учре- Отсюда становится очевидно, что ждения, общественные организации и аланофобы направили острие своего пр. для дискредитации содержательной смертельного удара на всю совоку- части «НДА». Таким образом, «Наци- пность основополагающих нациообра- ональная доктрина Алании», выступая в зующих признаков ир-ас-аланского своей аксеологической (оценочной) народа. При этом на официальном функции подспудно решает крайне уровне их деструктивные действия, важную общественно-политическую за- подрывающие сами основы госуда- дачу по выявлению сущностных хара- рственности аланского народа, его ктеристик как правящей политической национальное самосознание никем не элиты, так и обс-луживающих ее ин- пресекаются. Надо полагать, во многом тересы институтов. Максимум нега- по этой причине Алания (Республика тивных последствий от аланофобских Южная Осетия, Республика Северная проявлений происходит при наложении Осетия – Алания) сегодня находится в друг на друга низовой и элитной ала- эпицентре системного культурологи- нофобии. ческого, социально-политического и По мере того, как усилиями про- экономического кризиса. грессивно мыслящих людей последова- Согласуясь с общепринятыми тельно воссоздается национальная ка- подходами, в аланофобии следует выде- ртина мира ир-ас-аланского народа, лить низовое и элитное направление. возрастает противодействие этому Низовое или, иначе говоря, массовое объективно протекающему процессу со направление формируется преимущес- стороны аланофобов. Здесь они про- твенно в широких слоях населения. являют потрясающую смекалку и Проявляясь на бытовом уровне, оно, проворство, беря на вооружение деструктивно воздействуя на межли- достижения научно-технического про- чностные отношения, расщепляет ир- гресса. Характерный тому пример ас-аланский народ по ущельским, использование последними нового языковым и религиозным особе- перспективного научного направления нностям. Элитное, напротив, присуще – ДНК генеалогии. Анализируя политическим, научным и национа- сомнительные выборки, недостоверный льным элитам и выстраивается на сравнительный полевой материал при уровне государственных институтов полном отсутствии необходимого вне- или наднациональных элитных стру- шнего контроля они с легкостью ктур. экстраполируют (распространяют) Достаточно отчетливо элитная результаты отдельных ДНК тестов на аланофобия проявляется в открытом не- всю этнонациональную общность. приятии основных положений «Наци- Идя по данному пути, аланофобы ональной доктрины Алании» («НДА») уже осчастливили человечество беза- со стороны ее политического руко- пеляционным выводом, согласно кото- водства. Казалосьбы, именно они, в рому: «…осетины генетически не первую очередь, должны были, как имеют ничего общего с аланами,

проживавшими в средних веках на ющийся особым стереотипом пове- Дону» и т.д. Подобными заявлениями дения. сегодня переполнен Internet и другие Удивительно, но факт, пращуры средства массовой информации. Как тут народа ир (ир-ас-аланы) еще задолго до не вспомнить классика, постулирова- начала античной (древнегреческой) вшего: «Не важно, кто как голосовал, эпохи определили свое отношение к важно, кто как считал голоса». самим себе как к этносоциальной Используя не апробированные до- общности: «Ирон æгъдауыл хæст чи у, лжным образом на практике методики Уастырджийы ном чи ары, уый махæн они, пытаются решить в рамках ДНК нæхи у!» [7]. Другими словами, кто генеалогии, в общем-то, не решаемую способен подняться над бытом, мерка- задачу. Насколько далека современная нтильными интересами и, тем самым, наука от получения достоверных резу- приобщиться к духовным истокам льтатов исследований в области ДНК человеческой цивилизации – ирон генеалогии, можно судить по генети- æгъдау – под водительством Божьего ческой экспертизе останков царской Вестника Златокрылого Уастырджи, семьи Романовых. В условиях, когда только того можно считать своим – были задействованы самые передовые ироном. Здесь даже официальная запись технологии и лучшие специалисты, в графе национальность, по большому получить однозначного ответа, так и не счету, ничего не решает. Поэтому удалось. Мнение экспертного сообще- аланофобы всех мастей и оттенков, ства по данному вопросу разделилось могут, не суетиться по поводу тестов примерно на две равные части. Так, что ДНК генеалогии применительно к ир- же говорить о широте возможных тра- ас-аланскому («осетинскому») народу. ктовок, интерпретаций тестов ДНК Только при достижении ДНК генеалогии применительно к целому генеалогией соответствующего уровня народу. развития, от которого она еще очень да- Более того, сама постановка во- лека, она сможет реально выступать в проса относительно того, кто есть кто, в качестве подспорья в определении этно- историографии на основе исключите- генетической преемственности народов льно ДНК генеалогии является с на- и этнических групп. То есть, ДНК учной точки зрения некорректной, генеалогия это лишь одно из исследова- поскольку «нация» это не только и не тельских направлений по выявлению столько «кровь и почва». Общность специфических особенностей этноге- этнонациональных черт вырабатыва- неза. ется на протяжении столетий и Все вышеизложенное свидетельс- тысячелетий. Она базируется, прежде твует о необходимости введения в ши- всего, на социокультурных, языковых рокий научный и общественный оборот особенностях. То есть, этногенез это не политологического, психосоциального механический процесс смешения ра- понятия – аланофобия. Практическое зных этнических групп, как сегодня, к использование приведенных сведений о сожалению, продолжают думать мно- генезисе аланофобских проявлений по- гие. Этногенез в большей степени зволят, первое, ввести данное понятие социокультурный, психофизический (аланофобия) в этнофобию, как одно из процесс. Только в результате длите- ключевых направлений ксенофобии [8], льного влияния этой широкой гаммы [9] наравне с русофобией, синофобией воздействий на человека, которую и др.; второе, расширить круг можно определить как внутреннюю экспертного сообщества, специализиру- алхимию, рождается соответствующий ющегося на изучении аланофобских национальный архетип, характеризу- проявлений и тем самым, поставить на

системную основу вопросы эффе- Республики Северная Осетия – Алания ктивного нациос-троительства в Ала- выстроить более выверенную как нии; третье, политическому руководс- внутреннюю, так и внешнюю политику. тву Республики Южная Осетия,

Литература 1. Дугин А.Г. Четвертый Путь. - М., 2014. 2. ВП СССР. Основы социологии. Санкт-Петербург. 2010. 3. Дзанайты Х.Г. Национальная доктрина Алании. - Владикавказ: ИПП им. Гасиева, 2000. 4. Дзанайты Х.Г. Национальная доктрина Алании.- М.: Наука, 2005. 5. Дзанайты Х.Г. Национальная доктрина Алании (Краткий курс). -Владикавказ: ИПК «Литера», 2015. 6. Гаглойти Ю.С. Аланофобия – мифы и реальность // газета Южная Осетия. – Цхинвал, №64, 25 мая 2006. 7. Нарты кадджытæ. Дзæуджыхъæу,1946. 8. Ксенофобия // БРЭ. Т.16. М.,2010. 9. Гавреев Сергей Алексеевич. Социально-психологические характеристики этнофобии: диссертация ... кандидата психологических наук: 19.00.05 / Гавреев Сергей Алексеевич; [Место защиты: Гос. ун-т упр.]. - Москва, 2008.

УДК Прегледни рад

Питер Л. Калеро* Катедра за социологију, Западни универзитет у Орегону Орегон, САД

СОЦИОЛОГИЈА СОПСТВА**

Сажетак

Тек настајући социолошки приступ сопству, на нов начин темазизује проблеме моћи, рефлексивности и социјалног конструктивизма. Улога моћи у процесу обликовања сопства представља централно мјесто у новим правцима мишљења повезаним са Фукоом. Управо ово мјесто нуди важну корекцију традиционалним социолошким оријентацијама повезаним са Мидом и симболичким интеракционизмом. Принцип рефлексивности представља језгро мидијанске традиције и он даје прагматичну основу за разумевање дјелања и политичке акције која у толикој мјери недостаје новим правцима мишљења. Принцип социјалне конструкције заједнички је и за нови и за традиционални социолошки приступа сопству и он истовремено представља руководеће начело најрецентнијих емпиријских анализа.У раду настојимо истражити социолошки контекст конструкције сопства, социјалне ресурсе неопходне у процесу конструкције те растући значај не- људских објеката за конструкцију сопства. Такође испитујемо ограничење нових праваца мишљења која пренаглашавају значај психолошке димензије у конструкцији сопства.

Кључне ријечи: идентитет, социјална конструција, моћ, рефлексивност.

Peter L. Callero The Sociology of the Self Abstract: An emerging sociological approach to the self reflects new emphases on power, reflexivity, and social constructionism. The significance of power in shaping the self is central to a new scholarship associated with Foucault. This body of work offers an important corrective to traditional sociological orientations associated with Mead and symbolic interactionism. The principle of reflexivity is at the core of the Meadian tradition and provides a pragmatic foundation for understanding agency and political action missing from much of the new scholarship. The principle of social construction is common to both new and traditional sociological approaches to the self and guides most recent empirical analyses. Promising avenues of research are evident in work that explores the sociological context of self- construction, the social resources employed in the construction process, and the growing importance of non-human objects in self-construction. The limitation of scholarship that overemphasizes the psychological products of self-construction is also examined.

Key Words: identity, social construction, power, reflexivity.

* Peter L. Callero Department of Sociology, Western Oregon University, Monmouth, Oregon 97361; email: [email protected] ** Назив изворника: Peter L. Callero, The Sociology of the Self, Annual Review of Sociology, Vol. 29 (2003), pp. 115-133.

УВОД ниченост због чудног одбијања да учествује у дебати око постмодерног стања. Симболички Смјер развоја савремене друштвене интеракционизам, са својим одлучујућим ин- теорије можда нигдје није очигледније изра- тересом за језик и прагматизам, са својим жен него у забринутости за природу сопс- дубоким структуралним обавезаношћу да тва, самоидентитета и индивидуалне субје- знања увијек доводи у најближу везу са ктивности. функционисањем свијета, чинили су се нај- Anthony Elliot (2001) природним и најсроднијим средствима за било коју постмодерну теорију. Међутим, ис- поставило се другачије.“ Charles Lemert (1992, p. ix) Посљедње двије деценије двадесетог Лемерт је у праву када примјећује по- вијека, концептњ сопства и идентитета помје- вршинску сличност између прагматизма и риле су у центар интелектуалних дебата у постмодерне теорије. Овдје заиста постоји друштвеним и хуманистичким наукама. Ова заједничко уважавање цен-тралности језика и ерупција пажње била је подстакнута поја- комуникација, заједничко проблематизовање чаним развојем у постструктурализму, студи- симбола и објективности и препознавање јама културе, феминизму и квир теорији. Та- социјално контингентне природе идентитета. кође, и ванакадемска социологија дала је У времену када је Лемерт дао ову процјену, значајан подстицај растућој забринутости са заиста је дошло до неких интелектуалних зре- питања сопства. Вишеструка криза сопства ња (Denzin 1992), нарочито у вези са конце- (самоискуства) наступила је као посљедица птом идентитета (Howard 2000, Cerulo 1997). процеса глобализације у касном капитализму Ипак, тачно је, да генерално посматрано, у који су наставили да дестабилизују традици- америчкој социологији већина истраживања оналне праксе и културне претпоставке. Тако сопства и даљепредстављају релативно лока- на примјер, можемо уочити све већу инди- лизовано дисциплинско бригање оних који видуализацију друштвеног живота (Beck & раде у традицији симболичког интеракци- Beck-Gernsheim 2002), све веће умножавање онизма (e.g, Gecas & Burke 1995, Gubrium & друштвених улога (Frank & Meyer 2002) те Holstein 2000, Burke et al. 2003). појаву "пројектованих идентитета" (Giddens Извјесно је да постоје институци- 1991), гдје лично самоодређење и социјални онални и дисциплинарни разлози за овај јаз. положај постају ствар труда и свјесног из- Постмодернизам, на крају крајева, има своје бора. Овако широко распрострањена забрину- корјене изван социологије и то унутар поља тост за проблеме сопства водила је ка новим умјетности, филозофије и књижевне критике. правцима мишљења, мултирдисциплинар- Ипак, јаз између симболичког интеракцио- ности, методолошкој еклектичности и генера- низма и постмодернизма рефлектује више од лно постмодерним оријентацијама. Тако на непомирљивости академских граница. Њи- примјер у антропологији, историјској науци, хове епистемолошке разлике и независни политичким наукама, наукама о комуника- концептуални системи такође представљају цији и наукама о књижевности постоје велики основну препреку за међусобну сарадњу. помаци у истраживању сопства значајни за Мишљено из позиције постмодер- обе теорије (и симболички интеракци-онизам низма, симболички интеракционизам и пра- и за нова постмодерна усмје-рења). Примје- гматичка традиција мора бити одбачена као тно је, међутим, да већина нових постмоде- заостатак модернистичког мишљења. Симбо- рних усмјерења није под утицајем симбо- лички интеракционизам је проистекао из личког интеракционизма, који важи за со- идеја просвјетитељства те је отуда и посвећен циолошки најдоминантнији теоријски прис- његовим вриједностима у којима привиле- туп сопству. Лемерт је овај став форму- говано мјесто заузимају разум и рациона- лисао1992. године, када је приметио сљедеће: лност, што је у потпуној супротности са „Симболички интеракционизам као и постмодерним раскидом са научним диску- прагматизам уопште, данас увиђа своју огра- рсом. Заправо, велики дио постмодерних

теорија одриче супстанцијалност сопству и МОЋ И СОПСТВО одбацује могућност филозофског утемељења концепта самоискуства. Појединац није насупрот моћи; он је, С друге стране, из перспективе симбо- вјерујем, један од њених примарних произ- личког интеракционизма, постмодернизам не вода. доноси ништа ново бар не оно што у ос- Michael Foucault (1994) новним цртама већ није речено унутар пој- мовног дискурса симболичког интеракциони- зма. Ово је позиција истакнута од стране Више од двије деценије, шира плејада Мејнса (Maines 1996) који тврди да постмоде- постмодерниста и постструктуралиста про- рна представља једноставно слабу апрокси- гласила је смрт сопства. За тео-ретичаре као мацију прагматизму због чега је уосталом и што су Дерида, Лаклау и Бодријар, идеја да небитна. Штавише, Мејнс (1996, p. 335) сма- појединци посједују властиту супстанција- тра да је било какав облик теоријске конвер- лност, рационално и јединствено сопство, да генције постмодернизма и симболичког ин- су обдарени самосталном природом и не- теракционизма мало вјероватан а и неодржив зависном свијешћу, једноставно представља јер би постмодернизам „деконструисао само- политички артефакт европског просвјети- га себе уколико би на себи примјенио вла- тељства. Међутим, ниједан теоретичар није стите епистемолошке аргументе.“ имао шири утицај у овом (постмодерном и Иако је строга конвергенција постмо- постструктуралистичком) схватању со-пства дернизма и симболичког интеракционизма него Фуко (Foucault 1979, 1980, 1988, 1994). мало вјероватна, ипак постоје нови елемен- За Фукоа, сопство је дире-ктан производ моћи тикоји могу побољшати традиционално ин- и може се схватити само у смислу производа теракционистичко разумијевање сопства. историјски специфичног система дискурса. Слично, озбиљно ангажовање прагматизма Такозвани режими моћи, не само да ко- може помоћи да се разјасне неки проблеми у нтролишу границе рационалног субјекта, него основи постмодерних теорија. У овом пре- стварају идентитет помоћу дисциплинујућих гледу, настајање социологије сопства ин- пракси тијела. тегрише и интеракционизам и постмодер- Кроз "технологије" надзора, мјерење, низам. Социологија сопства, као перспектива процјену и класификацију тијела, технократи, синергичног развоја и инклузије интера- специјалисти, терапеути, љекари, наставници кционизма и постмодернизма састоји се од и службеници одржавају моћ у различитим три организована концепта: (а) моћ, (б) ре- институционалним оквирима (затвори, школе, флексивност, и (ц) социјални конструкци- болнице, социјалне службе). На овај начин, онизам. праксе које се нормативно представљају као Улога моћи у обликовању сопства од хумане интервенције у подршци здравља за- средишњег је значаја и она представља важан једнице, безбједности и образовања, заправо коректив традиционалним социолошким ори- служе као механизми доминације. Тако, ра- јентацијама повезаним са Мидом, Гофманом ционалност, разум и научно знање бивају и симболичким интеракционизмом уопште. оспорени као прогресивни извор еманципа- Принцип рефлексивности налази се у самом ције. Умјесто тога, ове вриједности пројекта језгру интеракционистичке традиције и он просветитељства разумијевају се као дискур- пре-дставља прагматичан темељ за разуми- зивни темељ контроле и доминације у са- јевање политичког обликовања идентитета временом друштву. Из Фукоове перспективе, које толико недостаје новим пост-модернис- сопство је самим постојањем принуђено да тичким теоријама. Коначно, принцип со- постане механизам контроле помоћу кога цијалне конструкције је заједнички за оба системи дискурса изнутра стварају саморе- социолошка приступа сопству (и стари, гулишућег субјекта. интеракционистички и нови постмодерни- Слиједећи Фукоа, Стјуарт Хол (1996) стички). Поврх тога он представља водич истиче да се сопство не крије унутар или иза најрецентнијих емпиријских анализа. дискурса, јер су идентитет и сопство констру-

исани помоћу дискурса али не и унутар ди- Међутим, овдје постоји одлучујуће ог- скурса. Отуда, анализа сопства није откри- раничење фукоовске традиције. Наиме, ради- вање сопства већ његова деконструкција. калан прекид са идеалима просвјетитељства Деконструкција сопства је оспоравање пре- растворио је темеље универзалног идентитета тпоставке о супстанцијалној (самосталној и и елиминисао претпоставке сопства као је- независној) природи идентитета јер она динственог агенса (Elliot 2001). Ово је про- разоткрива потпуну зависност сопства од блематично стога што постаје тешко, ако не и дискурса. За Хола, то значи да се анализа потпуно немогуће, тематизовати могућност сопства треба усмјерити на откривање спе- еманципације кроз организовање отпора и цифичних историјских и институционалних политичких интервенција будући да су актери ситуираности дискурзивних формација. редуковани на предмет дискурса. Према Роуз (1996) се такође бави алтерна- Бисту (Best 1994, p. 46) Фуко је редуковао тивнин методолошким стратегијама израс- свијест и формирање идентитета на присилну лим из фукоовске традиције. Он примјећује социјализацију и неуспјех досезања лично- да деконструкција сопства није приступ који сних могућности креираних модернитетом. води истраживању међуодноса друштвене Овај радикални антихуманизам испоставио је структуре и личности, тј. начина на који очигледан проблем тражећи друштвене про- друштвена структура производи људе са мјене без слободних и активних актера. Иако различитим психолошким карактеристикама, Фуко није одбацио све захтјве за истином и различитим емоцијама, вјеровањима, патоло- могућност отпора, његов се рад налази на гијама. То је зато што такве анализе претпо- клизавом терену па критике присиљавају стављају начин размишљања који је и сам Фукоа и остале постмодернисте да одбра-не један историјски производ који се појављује субјекта од оптужби за морални релативизам само у деветнаестом вијеку. (Levine 1992), неоконзервативизма (Habermas Као алтернативу, Роуз заговара ге- 1983) и политичку неактивност (Gitlin 1995). неологију субјективације која би се бавила Према неким ауторима (Nicholson & анализом ситуационих (локалних или конкре- Seidman, 1995, p. 35), рјешење ове политичке тних) покушаја да се произведе смисао, дилеме може бити пронађено у социјалном будући да се производња сопства догађа кроз постмодернизму гдје је критика допуњена категоријалан апарат, технологију и праксу позитивном могућношћу акције и гдје про- науке, медицине, политичкох режима и ра- блематизовање супстанцијалистичког иденти- дних улога. Слична стратегија је очигледна у тета, децентрирање субјекта и друштва, по- нпр. Кашменовој историјској анализи психо- новно центрирање социјалног око анализе терапије у САД. Иако обезбјеђује фасци- режима моћи/знања, представљају главне ре- нантан опис институционалног, политичког, и сурсе за критичку анализу и демократску по- економске утицаја на обликовање нашег литику. У складу са овом стратегијом, Муф културног саморазумијевања, његов рад се (Mouffe 1995) не верује, на примјер, да де- заснова на темељној претпоставци да не пос- конструкција рода као карактеристике сопс- тоји универзално и трансисторијско сопство тва нужно мора одузети феминизму иденти- већ само конкретно сопство; нема универза- тетску кохеренцију. Напротив, деконстру- лне теорије сопства само ситауационе (ко- кција рода представља политику којој је циљ нкретне, локалне) теорије. Примарни допри- да се изгради радикално заједништво демо- нос овог новог усмјерења састоји се у томе кратскигх грађана и гдје су политички по- што је оно повезано са студијама у којима је крети повезани са категоријом идентитета на сопство разумљено као облик историјског оп- такав начин да политичка акција постаје мо- редмећења моћи. Оно је показало да се со- гућа упркос дискурзивној природи иденти- пство конституише у односима контроле и да тета. Ипак, да би се ово постигло неопходна је дубоко укорјењено у системе знања и дис- је реформулација захтјева за концептуали- курса. Ово је важан допринос новим истражи- зацијом сопства као отјеловљеног актера, чо- вањима идентитета повезаним са полом и вјека који посједује знање и рјешава проблеме сексуалношћу. а не сопства као аморфног позиционог субје-

кта модерне. Другим речима, то је заслуга Као што прихватање језика као култу- рефлексивности социјалног сопства, дакле рно-историјске универзалности не подразумј- оног што недостаје новим (постмодерним) ева нити обавезује на постојање заједничког теоријама сопства али оног што је добро људског језика, тако ни контингентна при- утемељено у филозофској традицији аме- рода идентитета не почива на универзалности ричког прагматизма. рефлексивних процеса. Такође би требало имати у виду да је прихватање сопства уни- СОПСТВО КАО РЕФЛЕКСИВАН верзални процес који не подразумијева да ПРОЦЕС сопство једноставно може бити редуковано на језик. То је отуда што интеракционисти на- Погрешно је рећи да су идентите-ти глашавају првенство социјалне акције. трансисторијски и универзални, али је тако- Дун (Dunn 1997, pp. 695-96) на Вили- ђе грешка рећи да личносност и сопства јевом неопрагматизму гради критику постру- нису. ктурализма тврдећи да пос-тструктуралисти Norbert Wiley (1994) као што је Батлер (Butler 1990) нуде огра- ничену концептуализацију агенса зато што не успјевају адекватно процијенити преддиску- Већина теоретичара који су критико- рзивни потенцијал дјелања, што иначе пре- вали есенцијалистичке претпоставке модер- дставља централно мјесто Мидове теорије ног сопства, то су чинили без позивања на сопства. У Мидовој теорији „ја“ је далеко од Мидову социјалну психологију. Као посље- тога да је само ријеч – „ја“ представља уну- дица, нови постмодерни дискурси о сопству трашње искуство рефлексије која пре-тходи бивају заробљени у „појмовној грешки“ то осјећају језичке рефлексивности саопштене јест у неуспјеху разликовања генеричког со- значењем. Дун показује како су позиције пства од партикуларних ентитета (Wiley прагматизма отворене за разумијевање со- 1994). За симболичке интеракционисте, со- пства - како је структурисано у и кроз ди- пство је првенствено рефлексивни процес скурс али без свођења на њега. социјалне интеракције. Рефлексивни процес Користећи донекле сличну дистин- полази од јединствености људских капа- кцију, Швалб (Schwalbe 1993, p. 334) брани цитета садржаних у могућности да човјек сопство од постмодернизма, тврдећи да се постане објект самог себе, то јест да исто- сопство појављује (утјеловљује) у облику времено буде и субјект и објект. Рефле- тијела појединаца. То је психички процес у ксивност није биолошки дата, већ произилази коме знаци и други симболички облици пре- из социјалног искуства. Према Миду (1934, p. дстављају одговоре на биолошки укорјењене 134), значење рефлексивности састоји се у импулсе. Ово питање је такође добро раз- „окрећућем повратку“ самих појединаца на вијено од стране Џоаса (Joas 1983, 1996). Дру- њихово властито искуство – то је довођење гим ријечима, сопство на свом најосновнијем цјелокупности друштвених процеса у иску- нивоу представља рефлексиван процес ре- ство појединаца који су укључени у њих. гулације „активног организма“. За разлику од Вилијев неопрагматизам проширује ове те- већине других „активних организама“ људи мељне принципе и подударања Мидових и имају софистициран систем знакова и покрета Пирсових виђења сопства, одређујући их који омогућавају и ограничавају перцепцију, темељно семиотички као процес интерпре- размишљање и дјеловање (Perinbanayagam тирања који представља битну одлику људске 1991). За Шварбла, Дуна, Вилија, Џоаса Пе- природе те је стога и трансисторијски и рибанагам и већину других симболичких ин- универзалан квалитет који се не односи на теракциониста, пуно разумјевања сопства идентитет већ прије представља социјални почиње са Мидовим појмом рефлексивности. производ сопства као процеса (саморефле- Сопство, конципирано на овај начин, допушта ктовања). То је кључна разлика која је изне- самостално креативно дјеловање, као и могу- нађујуће одсутна у аргументима који пробле- ћност еманципаторских политичких покрета. матизују сопство.1 То не искључује реалну могућност да само-

регулишући процеси рефлексивности постану обећавајуће правце. Постмодерни аргументи колонизовани од стране моћи, доминације и су заиста значајни, али они не служе као крај контроле, али управо то показује како је већ као почетак. отпор увијек у хоризонту могућности. Важно Kenneth J. Gergen (1999) је истаћи да ова конфигурација није у супро- тности са новим, постмодерним приступом сопству и моћи. У ствари, Антонио и Келнер У социолошким анализама сопства (Antonio & Kellner 1994, p. 136) показују да постало је уобичајено тврдити да сопство Мид и други прагматисти у својим конце- представља друштвени производ и друштвену пцијама већ садрже многе елементе касније моћ (Rosenberg 1981). У првом случају, сопс- постмодерне кририке просвјетитељске конце- тво је истраживано као ограничен, структур- пције сопства јер су оспоравали тенденцију да исан објект – то је оно Мидово „мене“. У се рационални капацитети сопства третирају другом случају сопство је истраживано као као одређујуће границе људских активности и флуидан, активан и креативан одговор – то је искустава. Тако на примјер они сматрају да оно Мидово „ја“. Разлика између „мене“ и мишљење сопства као саморефлексивног „ја“ представља основни принцип социјалног процеса на претходан начин већ јесте пракса. конструисања сопства, наиме да је сопство А она није преимућство когнитивних капаци- потпуно детерминисано друштвеном околи- тета над чулношћу, емоцијама, симпатети- ном а не преддато или предпостављено самим чком идентификацијом и другим осјећајима. чином рођења. Ипак, упркос раним политичким про- На трагу Кулија и Мида, већина истра- блемима који су мотивисани Мидом и другим живања унутар традиције симболичког инте- прагматистима „прогресивне ере“ (Shalin ракционизма, била је фокусирана на разу- 1988), традиција симболичког интеракцио- мијевање сопства, његовог значења и његове низма, у највећем дијелу, није успјела да концептуализације као друштвеног производа развије софистицирано концептуално разуми- насталог као посљедица интереса. Другим јевање сопства чије би конституисање пре- ријечима, наглашавана је социјална произво- тходило односима моћи. Скорије теоријско дња личног сопства. Ипак, социјална констр- помјерање у том правцу може се наћи у раду укција сопства тиче се такође и значења и (Callero 2003), који спаја елементе критичке разумијевања повезаног са јавним сопством, теорије и симболичког интеракционизма у сопством које је видљиво и познато другима, концепт политичког сопства. сопством које је обухваћено оним што се у Иако ће оштре разлике између прагма- оквиру културе разумијева као категорија тичара и постмодерниста без сумње остати а личности. Кејхил (Cahill 1998) признаје ову онтолошки статус и суштинске поријекло пристрасност у литератури и убједљиво пле- сопства наставити да се разматра, данас пос- дира за једну "социологију личности." Он тоји дисциплинарни консензус о томе да је прави концептуалну разлику између личности сопство на неком нивоу друштвена констру- (person), сопства (self) и поједница (indivi- кција. Без обзира да ли је феноменално или dual), која је корисна али недовољна да пре- дискурзивно, фрагментарно или цјеловито, вазиђе етаблирано значење ових појмова. У стабилно или нестабилно, емоционално или том смислу а према значењу, појам јавног рационално, језичко или отјеловљено, пред- сопства одговара Кејхиловом појму личности. поставља се да је сопство производ социјалне Ослањајући се на рад Диркема, Гофмана, и интеракције. То је фундаментални принцип Фукоа он предлаже оквир за разумијевање који уоквирује већину савремених социоло- концепција колективног представљања јавног шких истраживања сопства. сопства, начина на које се производе ове кон- цепције и процеса, техника и облика дисци- СОПСТВО КАО СОЦИЈАЛНА плиновања. Кејхилов рад нуди важну коре- КОНСТРУКЦИЈА кцију социјално-конструктивистичких прис- За многе конструкционисте нада да се тупа који интендирају да психологизују субје- изграде постојеће рушевине има нове и бројне кта. Како он примјећује „личност није одраз

самоидентичности; прије ће бити да је само- који је повезан са већим бројем монографија идентичност одраз личности.“ (Cahill 1998, p. које тематизују промјене у карактеру општег 131). заједничког сопства. Најзначајније социоло- Ово сугерише да потпуно разумије- шке извјештаје у том смислу представљају: вање значења сопства, израза сопства, и ко- The Lonely Crowd (Riesman 1950), The Orga- нцепата сопства захтјева широку концепту- nization Man (Whyte 1956), One Dimensional ализацију која премашује непосредно дефи- Man (Marcuse1964), The Pursuit of Loneliness нисане ситуације и укључује историјске и (Slater 1970), The Fall of Public Man (Sennet културне условљености у којима неартикули- 1977), The Culture of Narcissism (Lasch 1979), сане претпоставке природе личности имају Habits of the Heart (Bellah et al. 1985), and The своје поријекло. Saturated Self (Gergen 1991). Taviss Thomson (2000) и McClay (1994) пружају одличне кри- Социјални контекст конструкције сопства тичке процјене ове литературе. Вриједност ових напора, сатоји се у У анбициозном и важном дјелу нови- томе што они пружају перспективу дистанце јих тероја о сопству Тејлор (Taylor 1989) нуди која усмјерава нашу пажњу на способност ништа мање него повијест модерног сопства. обједињавања различитих начина социоло- Иако он настоји првенствено да докаже везу шког утврђивања и одређења процеса конс- између промјене у доживљају сопства и про- труисања сопства. У најбољем случају ови мјене у моралном свјетоназору, његов рад напори могу понудити увид у промјенљивост такође испитује друштвени контекст у којем одређења и значења појма личности. Ипак, су се појавиле претпоставке модерног сопства постоји опасност у томе да широка генерали- и идентитета. За Тејлора (1989, p. 111), подје- зација ових анализа може премашити мулти- ла искуствовања свијета на унутрашњу сферу димензионално, препличуће и промјењиво приватног искуства и спољашњу сферу јавног културно значење сопства. А знамо да кри- искуства није културно универзална. Ова тичне особине самоконструкције варирају подјела, сама по себи, већ се налази у фукцији током животног циклуса (Demo 1992) и пре- повијесно ограниченог начина самоискуство- вазилазе расне, етничке, класне и родне вања (разумијевања сопства) и то оног начина категорије (Owens 2000, Frable 1997). Због који је постао доминантан у модерном За- ових разлога, најтрајније и најинформа- паду. Међутим, овај начин самоискуство- тивније анализе често су оне које повезују вања свој почетак има у времену и простору историјске промјене у политичкој економији, те стога има и свој крај. Тејлору (p. 206) је промјене у појединачним социјалним околно- посве јасно да се модерни (социјално-конс- стима и најкритичнија помјерања у самоис- труктивистички) приступ идентитету јавља куству. Допринос Хачшилдове нарочито је зато што широк спектар пракси - вјерских, значајан у том погледу (Hochschild 1983, политичких, економских, породичних, инте- 1989, 1997). Ослањајући се на макроеконо- лектуалних, умјетничких – конвергирају једна мске индикаторе, структурисане упитнике и ка другој и то на такав начин да долази до дубинске интервјуе, она је направила прони- појачавајућег њиховог међусобног утицаја у цљиве описе радника који се боре са новим и смислу узајамне производње. двосмисленим начином саморазумијевања и Насупрот Тејлору, социолози генера- самоидентификације, начином који је настао лно заузимају доста ограниченији приступ ко- као одговор на тектонске промјене у капита- нтексту који условљава социјалну констру- листичком процесу производње. Сличан по- кцију сопства. Доминантне тенденције ове зитиван допринос може се пронаћи и у не- врсте (фокусирање на конкретне ситуације) давном раду Сенета (Sennett 1998). евидентне су у Гофмановом раду као и Сличан истраживачки приступ пове- покушаји да се испитају савремене промјене у зао је проблеме глобализације и сопства. култури или друштвеној структури. Ова дру- Процес глобализације је веома спорна тема у га перспектива је често категорисана као социологији у вези које се воде важне расп- друштвено-структурални приступ личности аве о његовом поријеклу, димензијама и до-

метима (Guillen 2001). Генерално, ове рас- равају од различитих политичких групација праве се односе на повећање протока ка- (Elkins 1992, Russell 2003). питала, људи, информација, превладавање граница појединачних култура, дакле на про- Инструменти конструкције сопства цес чије је убрзање посљедица развоја сао- браћаја и комуникативних технологија (Held Значајан дио истраживања сопства & McGrew 2000). представља упитаност о улози симбола и ко- Утицај глобализације на сопство (са- муникативних стратегија у конструкцији ин- моискуствовање) првенствено је видљив у дивидуалних представа о себи. Ови инстру- поремећају и колонизацији локалних култура. менти конструкције сопства концептуално су Према Арнету (Arnett 2002) већина ових разноврсни и обухватају приповједање, кул- промјена у самоискуству евидентна је у по- турне наративе, поли-тичке идеологије, улоге, већању идентитетске конфузије код адолесце- идентитете и тјелесне карактеристике. Иако ната и младих. Идентитетска конфузија (кри- се ови инструменти често доводе у везу са за сопства) настаје усљед ерозије традиције, питањима личног разликовања и индивидуа- јер распад традиционалних образаца само- лности, они не би требало да буду мишљени искуства доводи до губитка смисла (Tomli- као приватни ресурс, нити их пак треба сма- nson 1999). Стивенсон (Stevenson & Zusho трати универзалним квалитетима сопства. 2002), на примјер, извјештава о томе да је пад Умјесто тога, они постоје као дио културног колективних вриједности и колективних пра- „алата“ (Swidler 1986) који се интерсубје- кси у Јапану и Кини посљедица Западног ктивно одржава у разним културним сферама утицаја. значења и који је присутан као контекст Глобална медијска култура и пове- околности постизања друштвених циљева. ћана стопа миграција такође излажу актере Ово је дјелимично видљиво у случају при- широј лепези значења у процесу конститу- повједања и културних наратива. исања идентитета То је резулто-вало форми- Мејнс (2001, p. 177), бавећи се разво- рањем бикултурних идентитета у којима се јем „наративне социологије“ нуди корисну сопство (самоискуство) дефинисано локалним разлику између приповједања и наратива. Док значењима и традиционалним праксама одр- приповједање представља отворену конвер- жава упоредо са сопством (самоискуством) зацијску активност која може да варира у дефинисаним од стране глобалне културе зависности од бројних фактора, укључујући (Arnett 2002). Други аутори виде овај процес факторе ситуације, публике и стручности; на- као много сложенији и они користе појам ративи су структурисани културним оквиром хибридног идентитета у коме локално и гло- и идеолошким преформулисањем неке приче. бално значење нису одвојени већ постоје у У складу са овом разликом, самонаративе мо- вишеструком, динамичном, и конфликтои жемо мислити као културно уобличене ауто- односу (Hermens & Kempen 1998). Важно биографске приче. истраживање у овој области почиње да увиђа Иако докази указују да се употреба начин на који се глобална културна значења и наратива у процесу конструисања сопства нови начини живота склапају са локалним јавља рано у животу (Bruner& Lucariello1989), иденти-тетом (Derne 2002). ипак наративи не представљају природан об- Ипак, нису све културе интегрисане у лик сазнања. Истраживања Нелсона (Nelson глобални идентитет. Отпор глобализацији 1997) подржавају идеју да наративи предста- манифестован је у изградњи широког спектра вљају културно структурисане производе је- опозиционих идентитета. Ово се може при- зика употребљиве за образовање у релативно мјетити, на примјер, у порасту вјерског фун- раном процесу ссоцијализације. даментализама (Marty & Appleby 1993, Swatos Бруннер (Brunner 1997) поставља још 2001), у препороду националистичких иде- веће питање: зашто смо приморани да развој нтитетских пројеката (Barber 1996) и појави проширене аутобиографије (самонаратива) глобалних протестних покрета у којима се стављамо на прво мјесто? Његов одговор про- експлоататорски ефекти капитализма оспо- налази посматрање самонаративне функције.

Његов одговор се састоји у запажању да је (Crane 2000, Guy & Banim 2000), тијело може фун-кција самонаратива одржавање осјећаја бити обликовано на различите начине у по- стабилности и предвидљивог разумијевања кушају да се произведу различита значења со- свијета. Јер када наступи прекид искуства, тај пства. Опет ваља истаћи да ове појаве нису прекид мора бити објашњен а наративи обе- просто производи појединаца. Гејн и Тев- збјеђују оквир за то. Наративи су тако дизај- ксбури (Gagne& Tewksbury 1999) на случају нирани да могу одговорити на проблеме које трансексуалности показују да значења која су ствара одступање од легитимитета, што ука- тражена или оспорена кроз измјене тијела зује на њихову повећану употребу у време- представљају изразе утицаја доминантног со- нима динамичних друштвених промјена или у цијалног дискурса и политичких идеологија. условима социјалне различитости (Hart& Ова тема успјешно је развијена у Дензиновом Fegley1997). приступу симболичком интеракционизму као Класична студија Сноува и Андерсона студији културе (Denzin1992). (Snow& Anderson's 1993) о бескућницима, Дензин наглашава политичку природу такође потврђује коришћење наратива као приповједања и текстова као културних про- средства у одбрани од нестабилног соција- извода те показује како производња, дистри- лног окружења. Како за конвеционалне иде- буција, конзумација и размјена знакова у си- нтитете изазове представљају економска и стемима дискурса представљају кључ за разу- социјална искљученост, поменути аутори мијевање начина на који приповијести које проналазе да субјекти у њиховим студијама казујемо обликују наше сопство. У свом прибјегавају „фиктивним приповједањима“ у истраживању самоискуства алкохоличара он настојању да одрже афирмативно саморазу- даје илустрацију овог процеса показујући мијевање. Разлика између фиктивног приповј- како су приповијести изговорене у групама едања и културних наратива је од кључног као што су Анонимни алкохоличари засно- значаја. Будући да фиктивно приповједање ване на културним схаватањима која често није одрживо у оквиру шире заједнице, други потичу од медијског представљања алкохо- углавном не прихватају оваква објашњења личара те које стога могу али не морају нужно као оправдана. Као посљедица тога, актер да рефлектују стварно искуство. Дензинов који користи фиктивно приповједање може у допринос важан је због тога што нам он поја- приватном смислу остварити успјех али ће шњава везу између инструмената сопства и јавно бити искључен или исмијан. На овај значајнијих облика институционалне моћи, начин координирана колективна акција пред- политичких идеологија, економских ин-терса ставља суштинску моћ наратива, принцип и такозваних текућих проблема у друштвеном који је емпиријски показан у Масон-Шеро- животу (Gubrium & Holstein 2000). Овдје је ковој студији о трансексуалцијма (Mason- моћ често скривена у оном подразумијева- Schrock 1996). Упркос недостатку успостав- јућем – у оним елементима традиције, по- љеног културног наратива, субјекти његове пуларне културе и међуљудских односа који студије успјевају избјећи изолацију фикти- се узимају здраво за готово. вног приповједања кроз сарадњу на прозво- Релативно стабилан систем соција- дњи заједничке приче. Једном успостављена, лних значења и друштвених односа у фокусу групно афирмишућа прича „цементира тума- је такозване структуралне традиције симбо- чење родне неусаглашености“ (стр. 186). Сли- личког интеракционизма Истраживачи у овој чна потврда ових теза може се пронаћи и код традицији понудили су импресиван број ем- Лоска и Кавендиша (Loseke & Cavendish пиријских радова који подржавају огранича- 2001) те Холштајна и Габрима (Holstein & вање скупа хипотеза и односа концентри- Gubrium 2000). саних на употребу друштвене улоге (Callero Такође и искуство тјелесности предс- 1995, Collier 2001) и идентитета (Stets & тавља средство за изградњу сопства. Преко Burke 2003) као основних средства за констр- гениталне хирургије (Preves 2001), естетске укцију сопства. Страјкерова теорија иденти- хирургије (Davis 1995), умјетничког украша- тета (Stryker 1980) била је најутицајнија за вања тијела (Phelan & Hunt 1998) и моде успостављање оквира за овај пројекат. За

Страјкера, идентитети представљају разли- Нељудски објекти као инструменти чите дијелове сопства дефинисане значењима конструкције сопства и очекивањима повезаним са друштвеним позицијама и друштвеним улогама. Позиције У провокативном есеју, Кнор Сејтин су дефинисане као елементи друштвене стру- (Knorr Cetina (2001) испитује социолошке ктуре који су повезани са очекивањем да се импликације постсоцијалног окружења, у понашања појављују унутар образаца интера- коме су модернистички процеси индивудуа- кције и остану релативно стабилна током лизације испражњени од традиционалних времена. Када се значење друштвене улоге форми друштвености и успостављени као интернализује, она постаје дио сопства. Соци- простор нељудских социјалних ресурса. Она јална интеракција на тај начин производи тврди да је модерно осамостаљивање иденти- идентитетске улоге као инструменте констру- тета праћено експанзијом објектно-центрира- кције сопства, које руководе и образују пона- них окружења која ситуирају и стабилизују шања у складу са друштвеном структуром. сопство, одређујући индивидуални иден- Иако структурални приступ симбо- титет на исти начин као што су то раније личкој интеракцији препознаје динамику и чиниле породица и заједница (p. 525). Иако отворену природу представа о себи, мало па- постоји мање емпиријско истраживање по- жње је посвећено културној конструкцији везано са овом тврдњом, неке студије по- идентитета или историјском контексту самог казују супротно испитујући начин на који об- процеса конструисања. Умјесто тога, у току јекти почињу служити као ресурс идентитету су два различита али комплементарна емпи- (Sliver 1996) док се у све ширем пољу истра- ријска пројекта (Stryker & Burke 2000). Први живања пропитује утицај нових комуника- пројекат истражује како друштвена стру- ционих технологија на конструкцију сопства. ктура утиче на структуру сопства те како Церуло (Cerulo 1997) тврди да су нове структура сопства утиче на понашање комуникационе технологије прошириле при- (Stryker). У овом истраживању, докази пока- ступ широком спектру „уопштених других“ зују да је посвећеност односима она облику- мијењајући на тај начин „позадину против јућа снага идентитета која утиче на когни- које је идентитет конструисан“ (p. 397). Ову тивне карактеристике идентитета, које опет је тачку потпуније развио Алдејд (Altheide одређују понашање (Stryker & Serpe 1982, 2000), који напомиње да се утицај техно- Owens & Serpe 2003). Други пројекат истра- лошких средстава види у успостављању "ме- жује унутрашњу динамику сопства, са нагла- дијске заједнице" које дају нову димензију ском на когнитивне и бихејвиоралне процесе физичком и симболичком окружењу наших који усклађују значења идентитета са сопс- свакодневних живота. твом и друштвеном акцијом. Бурк и колеге Наки аргументи упућују на то да ме- развили су модел кибернетске контроле који дијска средства доприносе конструкцији со- показује значајну моћ (Stets & Burke 1994, пства јер су по својој природи мање везана за Cast et al. 1999) а кориштен је да би се обја- мјесто а самим тим и мање зависна од „де- снило како и зашто се значења личних иде- финиције ситуације“ (Meyrowitz 1997). Он нтитета мијењају (Burke & Cast 1997). такође показује како нова медијска техно- Заједничка истраживачка традиција, логија може одвојити тијело од сопства и коју су установили Страјкер и Бурк, имала је сакрити га (у случају интернета) или створити и има широк утицај на истраживање емоција засебну перспективу која наглашава тијело у (Smith-Lovin 1995), друштвених покрета случају видеа (Waskul 2002). У оба случаја (Stryker et al. 2000), групних конфликата видљиве су значајне посљедице за констру- (Trew & Benson 1996), образовања (Collier кцију сопства. За неке ауторе, појачан утицај 2000) и алтруизма (Piliavin & Callero 1991). медија и комуникативне технологије на кон- струкцију сопства може добити облик „па- ралелног живота“ као у случају корисника интернета чије је дјеловање проширено њи- ховом улогом играча у онлајн игрицама

(Turkle 1996), која им омогућава да се осјећају оно обухвата 60 страна и садржи преко 300 ослобођени и да изразе другачије „аспекте референци. Постаје јасно да се ерупција ин- сопства.“ Такодје, у случају неких телевизиј- тереса о сопству тако евидентна у хуманис- ских емисија, учесници могу произвести из- тичким и друштвеним наукама такође шири и ненађујућа осећања оснаживања и самопо- у психологију. Иако се психолози, истичући штовања јер откривају интимне детаље из биолошки засноване претпоставке сопства својих живота милионима гледалаца и постепено удаљавају од социјалног модела добијају јединствени облик репутације (Priest појединца (Walsh & Banaji 1997), они се још 1996). увијек и то релативно често фокусирају на ин- Међутим, употреба нових комуни- дивидуалне „производе конструкције сопс- кационих технологија за већину људи далеко тва.“ Под овим мислим на квалитете сопства је од позитивног значаја. Од посебног ин- посматраног на нивоу субјекта и концептуа- тереса за социологију представља истражи- лизованог као варијаблу у објашњавању ин- вање начина на које нове технологије до- дивидуалног понашања. На примјер, Бау- приносе унапређењу контроле сопства. Ово је меистеров (Baumeister's (1998) осврт на поља случај са ширењем технологија надзора која садрже расправе о самоунапређењу, (видео-надзора, детектора лажи, тестова дроге самообмани, самоанализи, самоефикасности, итд) као механизмима за индуковање само- саморегулацији, самохендикепирању, само- регулације (Staples 2000). Такође је видљиво представљању, самооријентацији, самопо- када масовни медији, нарочито посредством тврђивању, самоспознаји, самоконтроли и комерцијалног оглашавања, стварају и пре- самоизгледу. Како су ови производи процеса обликују представе о себи у функцији оства- конструисања сопства почели да се користе рења профита у потрошашкој економији као предиктори понашања, постоји тенден- (Ewen & Ewen 1992) и служења интересима ција фокусирања на стабилност, јединстве- изразито конзервативних политичких програ- ност и конформизам и друге не тако на- ма (Giroux 1997). Међутим, истраживања глашене социолошке принципе друштвене према Милку (Milkie 1999) показују да иако конструкције. Друштвено конструисање сопс- медијске представе утичу на саморазуми- тва тако се структурира око релативно ста- јевање кроз социјална поређења и рефлекто- билног скупа културних значења, али ова вањем процјена, неки актери ипак пронађу значења никада не могу бити трајна или не- начине да се одупру њиховом утицају. По- промјенљива. Слично томе, сопство које је требно је више истраживања да би се обја- друштвено конструисано можда ће бити са- снило да ли и у којој мјери могућност таквог брано, цјеловито, и јединствено али ће његова отпора постоји и на колективном нивоу. симболичка структура бити мултидимензи- У сваком случају, наше кретање према онална и разноврсна као и друштвени односи култури која у дигиталним (онлајн) односима који га окружују. и телевизијским садржајима у све већој мјери Напосљетку, сопство као социјални опредмећује ауторитет као истину, како је то конструкт никада није целовит квалитет ин- тврдио Бодријар (Baudrillard 1983) али и дру- дивидуалитета или просте експресивности ги постмодернисти, је неизвјесно. Ипак, јасно психолошких карактеристика; оно је фунда- је да се разумијевање улоге нељудских фа- ментални друштвени феномен у коме су ко- ктора у изградњи сопстваје важна тема сту- нцепти, представе и разумијевања дубоко од- дије у настајању. ређена односима моћи. Гдје су ови прин- ципиигнорисани или одбијени, сопство се Производи конструисања сопства често конципира као посуде за складиштење свих појединачних особина личности. У четвртом издању двотомног дјела Узмимо на примјер, случај самопоу- Приручник социјалне психологије (Handbook здања. Када је концепт самопоуздања ушао у of Social Psychology, Gilbert et al. 1998) пос- популарну културу, он је изгубио социоло- тоји, по први пут, посебно поглавље (Baum- шку и научну уравнотеженост и постао пре- eister 1998) посвећено искључиво сопству – дузетнички предмет едукатора, разних ста-

ратеља, стручњака, поп психолога, менаџера, Patricia A. Adler and Peter Adler (1999, телевизијских проповједника и трговачких p. 54) путника. Хјуивитова, (Hewitt 1998) пригодно названа књига „Мит о самопоуздању“ (The Myth of Self-Esteem), служи као социолошки Овај навод односи се на истраживање подсјетник да производи конструкције сопс- радника без сталног пребивалишта који живе тва, као што су самопоуздања често служе као на неконвенционалан и фрагментиран начин концептуални ресурси за цјелокупну културу. успостављајући привремене и површне одно- На начин који је у складу са Гиденсовим се али који су још увијек задржали спосо- (Giddens (1991) појмом „двоструке херме- бност разумијевања сржи свога властитога неутике“ у самопоуздању можемо да видимо сопства. Такође, овај навод и његов контекст, концепт који почиње да обликује понашање могао би подједнако добро послужити за про- које је заправо требао да објасни. цјену сопства као социолошког појма. У ври- Препознавање самопоуздања као кул- јеме када су многи постструктуралисти и турне чињенице не подразумјева нужно и постмодернисти прогласили крај сопства као његову ирелевантност за социолошке ана- политичког, филозофског и научног конце- лизе. Слажем се са Хјуитом да сопство, де- пта, сопство наставља да расте у академским финисано у условима рефлексивности (спо- расправама а нарочито је живо у социологији. собност да се рефлектује нечије дјелање, ми- Признајући конструктивистичку при- сли, осјећаји) представља феноменалну базу роду сопства, препознајући његове историјске универзалног људског искуства. Производи и културне коријене и прихватајући сопство друштвене конструкције изграђени су на врху као производ односа моћи не постаје нужно психичког и физичког искуства рефлекси- проглађавати смрт сопства као објекта и дру- вности. Самопоуздање је отуда најбоље схва- штвеног фактора. У својој суштини сопство је тити у том контексту, као именовану емоцију дефинисано као рефлексиван процес, као или расположење које може бити разуми- универзлано људско искуство властите само- јевано и употребљавано у различитим кул- објективизације. Ипак, чак и на нивоу зна- турним значењима. Разумијевање историј- чења сопства, представа о сопству и конце- ског, политичког и културног развоја процеса птуализовања сопства, на коме су историјске, именовања представља важан социолошки културне и политичке нарочитости иденти- задатак, који треба да се прошири на друге тета најизложеније, сопство наставља да се производе сопства. Недавни покушаји да се развија као важан концептуални инструмент. студије самопоуздања помјере у више соци- На исти начин на који је концепт олошком правцу могу се наћи у истражи- идентитета постао централно мјесто широког вањима односа између самопоштовања и иде- распона материјалних проблема (Howard нтитета (Ervin & Stryker 2001, Cast & Burke 2000, Cerulo 1997), исто тако и концепт сопс- 2002), у истраживању употребе културних тва је проширен изван традиционалних гра- наратива (Statham & Rhoades 2001) те у ис- ница симболичког интеракционизма. И заи- траживању социјалне неједнакости (Hunt ста, у много чему појам сопства је оживљен. 2001). У његовом новом облику налазимо дубље уважавање историјског, политичког и со- ЗАКЉУЧАК циолошког утемељивања сопства и софисти- цираније разумијевање везе између сопства и Најекстремнији постмодернистички со-цијалне акције. став о смрти сопства није настао и процвј- етао изван, него у језгру сопства прилагође- Превео ног савременим условима. Немања Ђукић

S T U D I J E

Muharem Selimović, UPRAVLJANJE PROMJENAMA U PRAVOSUDNIM INSTITUCIJAMA BOSNE I HERCEGOVINE I OSVRT NA UPOREDNO PRAVO

Jovan Stojanović, ZALOŽNO PRAVO SUI GENERIS GRAĐANSKOG PRAVA

Enid Pašalić, HISTORIJSKI RAZVOJ SAVREMENOG INSTITUTA PRAVA GRAĐENJA U EVROPSKO-KONTINENTALNOM PRAVNOM SISTEMU

Вадим Иванович Павлов, ВИЗАНТИЙСКОЕ КАНОНИЧЕСКОЕ ПРАВО В КОНТЕКСТЕ ПРОБЛЕМЫ ОПРЕДЕЛЕНИЯ ПУТЕЙ РЕЦЕПЦИИ РИМСКОГО ПРАВА НА РУСИ

Miroslav Baljak, Miro Maksimović, BOSNA I HERCEGOVINA NA PUTU KA EVROPSKOJ UNIJI

Izet Z. Banda, NEOPHODNOST PROMJENA U REVIZIJI U ZEMLJAMA U TRANZICIJI

Damir Ahmić, Branimir Mikić, Adem Prljević, KARAKTERISTIKE VODSTVENE USPJEŠNOSTI KAO ELEMANAT EFEKTIVNOG UPRAVLJANJA U SPORTSKIM KLUBOVIMA

UDK Pregledni rad

Muharem Selimović* Ured Gradonačelnika Brčko distrikta BiH Brčko, BiH

UPRAVLJANJE PROMJENAMA U PRAVOSUDNIM INSTITUCIJAMA BOSNE I HERCEGOVINE I OSVRT NA UPOREDNO PRAVO

Sažetak

Koristeći znanje radom u sudstvu , upravnim službama, organizacijama i tijelima te koristeći pri- tom metode istraživanja autor želi dati odgovor na jedno od osnovnih pitanja današnjeg vremana a to je koliko je pravna informatika prisutna u pravu te na analizi zasnovanoj u uporednom pravu dati odgovor kako i na koji način upravljati promjenama u pravosudnim tijelima odnosno institucijama. Nema sumnje da ova tema nije još dovoljno izučena kako kod nas tako u zemljama Evrope pa i šire te se zbog toga ukazuje potrebnim sagledati stanje iz informatičke tehnologije u pravosuđu Bosne i Hercegovine. Sve ovo ima cilj pronalaska načina podrške efikasnom upravljanjiu promjenama te pomoći odgovornima u sudovima, tužilaštvima kao i pravobranilaštvima da svate pojam i način ” upravljanja promjenama” kako bi ga u praksi nezaobilazno koristili. Analizom kroz aktuelnost promjena u Bosni i Hercegovini te info- rmnacione sisteme nekih evropskih zemanlja autor daje sliku i odgovor na pojedina pitanja trenda razvoja informacione tehnologije te na koji način ista utiče na promjene.

Ključne riječi: sudska uprava, efikasnost, organizacijske promjene, procesna organizacija.

Muharem Selimovic CHANGE MANAGEMENT IN JUDICIAL INSTITUTIONS IN BOSNIA AND HERZEGOVINA AND REVIEW OF COMPARATIVE LAW

Abstract Using the knowledge gained working in the judiciary, administration, organizations and bodies and using their methods of research, the author wants to give an answer to one of the fundamental questions of today and that is how the legal informatics is present in the law and the analysis based in comparative law to give an answer to, in what way and how to manage changes in the judicial bodies and institutions. There is no doubt that this issue is not yet sufficiently taught both at home and in the European countries and around the world. Therefore, it is purposeful to indicate the state of information technology in the judiciary of Bosnia and Herzegovina. All this is aimed at finding ways to support efficient management changes and help those who are responsible in the courts, prosecutors and attorney's offices to better understand concept of the term "change management" in order to be able to use it in practice. The analysis is made in two parts, the actual changes in Bosnia and Herzegovina and the information systems of some European countries. The author gives a picture and answer to certain trend development questions of information technology and the way it affects the changes.

Key words: court administration, efficiency, organizational change, process organization.

* Redovni profesor

1. Uvod institucijama na portalu pravosuđa. Poziti- vne aktivnosti digle su pravosudni sistem Promjene uopšte a posebno u pra- „u visine“ čime su građaninu kao čovjeku vosuđu manje više naišle su na otpor za- 21. vijeka isti približili. Naime sada gra- poslenih u tim organima a kao rezultanta đani komuniciraju sa odgovornim u su- istih jesu loši međuljudski odnosi, nerea- dstvu, tužilaštvu i pravobranilaštvu te na lnosti, loš publicitet, loša radna atmosfere taj način dobivaju informaciju o statusu ,slab rad itd. Ostvareni rezultati u razvoju predmeta. Ako se procesom promjena ne informacionih sistema u pravosuđu omo- upravlja na pravi način, može doći do po- gućavaju nam da saberemo pozitivna is- teškoća u vrijeme provođenja i može kao kustva i izbjegnemo greške. Znamo da posljedicu imati kašnjenje, gubitak ener- uvođenjem informacionih sistema u pra- gije i negativne emocije. Brze i korjenite vosuđe dolazi do poboljšanja efikasnosti promjene koje se dešavaju u pravosuđu u rada, ažurnost i kvalitet rada pravosuđa se Bosni i Hercegovini znače da je ključno za unapređuje kao i razvoj pravosudnog si- nosioce u istima da svoju ulogu stave u taj stema s čime dolazi do ojačanja pravne kontekst. Stoga, promjena uvijek nosi neki sigurnosti i podizanja veće javnosti rada. rizik. npr., u pokušaju da se nosi sa pro- Razvoj pravosudnih informacionih sistema mjenama, institucija može riskirati svoje u oblasti pravosuđa u zemljama Evropske ljudske, fizičke i tehnološke resurse, kao i Unije pa i Evrope uopšete tekao je na ra- kolektivno znanje. Većina osoba ima razli- zličiti način. Naša zemlja sa dva entiteta čite stavove prema promjenama. Ono što Federacijom Bosne i Hercegovine, Repu- određuje koliko je institucija efikasna u blikom Srpskom i Brčko distriktom Bosne provedbi promjena, jeste koliko ima ka- i Hercegovine se svrstava u zemlje u ko- paciteta koji mogu podržati sam proces jima su se progresivne reforme odvijale u promjena. Upravljanje promjenama se skladu sa tehnološkim otkrićima i promje- odnosi na način na koji se promjena de- nama koje datiraju uglavnom počev od šava, a ne na sam sadržaj promjene. U 2004. godine do danas. U takvim okolno- pravosuđu Bosne i Hercegovine kapaci- stima Bosanskohercegovački pravosudni tet koji bi omogućio promjene su prije sis-tem ulazi u „novo vrijeme”, rada koji u svih predsjednici sudova, glavni tužioci, radu koristi najsavremenija Informacijsko pravobranioci i naravno ostali službenici tehnološka rješenja na tlu Evrope. Sa ovim sa svim kapacitetom i vještinama koje je više nego jasno da proces Informacisko daju odliku procesih promjena. komunikacijske tehnologije ide ka novim dostignućima.Treba istaći da je prije poče- 2. Određenost ili odredivost pojma tka informatizacije u pravosuđu vladala Upravljanje promjenama neuvezanost kompjutera u sistem gdje su sve pravne radnje vršene odvojeno tako da Upravljanje promjenama mogli su sudije, tužioci, pravobranioci kao i bismo definisati na više načina. Jedna od osoblje uposleno u njima snalazilo se u uobičajnih definicija jeste da je Upravljanje skladu sa svojim sposobnostima sa rele- promjena (tranzicija) ustvari završetak vantnim priručnicima koji nisu bili dobra staroga načina ponašanja i usvajanje no- “poluga“ za efikasan rad. Dakle nije bilo vog19. To je ništa drugo nego proaktivno potrebno mnogo vremena da današnje su- upravlajnje stranom promjena kako bi se dije, tužioci, pravobranioci i ostalo osoblje postigao željeni poslovni rezultat.U vezi zaposleno u ovim institucijama imaju ko- stim potrebno je napraviti plan promjena mpjutere koji su uvezani u sistem za up- istražiti alternative te očekivati bolje sutra a ravljanje zaduženim premetima, zatim si- ne odugovlačiti. Treba se pokazati drugi- stem elektronske pošte te pristupnu tačku za sve prisutne informacije o pravosudnim 19 Oslić I., Upravljanje promjenama, Forum Croaticum, Zagreb (2008)

ma i povezati se sa drugima i biti iskreni, Ustrojstvo i razvoj pravosudnih in- pošteni sa zadržavanjem istraživačkog stitucija u informacijsko naučnoj sferi u duha i spremni na promjene. Treba to zemljama Evrope ima potencijal da se tra- naime koristiti i u pravosuđu. U tom smislu nsformira u sistem utemeljen na infor- posebno koristiti otvorene i zatvorene maciono komunikacijskim tehnologijama. sisteme upravljanja20. Evropski standardi „pozivaju“ sve zemlje Dakako i za promjene.U duhu pro- Evrope da investiraju u Informacijsku te- mjena pisali su i Geore Bernard Shaw i lekomunikacijsku tehnologiju kako bi os- Charles Darwin u svojim naučnim radovi- tvarivanje pravde učinili što efikasnijim i ma21. transparentnijim. Nadležni organi u pravo- sudnim institucijama trebali bi promovirati 3. Nužnost uvođenja informatizacije u upotrebu elektronskih sistema za upravlja- pravni sistem naše države nje predmetima i informacijsko-komuni- kacijskih tehnologija, i na sličan način Bez informacijske i komunikacijske poticati njihovu primjenu u sudovima. "Ko- tehnologije nemoguće je pružiti visoko- rištenje informacijsko komunikacijske tehno- kvalitetne sudske usluge. Iako je kod nas logije22 smatra se jednim od osnovnih eleme- proces informatizacije pravosuđ a bio dosta nata za značajnije unaprjeđenje pravosuđa. dug danas spravom možemo reči da naša Brzi razvoj tehnologija otvara nove mo- država ima jedan od sveobuhvatnijih i guć nosti koje su, samo nekoliko godina modernijih pravosudnih informacijskih si- ranije, bile nezamislive". 23 Naša zemlja tra- stem u regiji, koji u velikoj mjeri dopri- sira put kojim idu zemlje Evrope u po- nosi boljem ostvarivanju pravde. Done- gledu evropskih standarda u kontekstu svog davno su pravosudne instutucije Bosne i pridruživanja evropskim integracijama. Hercegovine funkcionisale na način da Pravosuđe, za koje je poštivanje evropskih nisu imale razvijen softver ili ga nisu standarda odlučujući faktor za ulazak u EU, uopšte imale. Zato nije čudo da su evi- ponosno je što u ovom smislu prednjači u dencije u predmetima vođene ručno, tako odnosu na druge segmente druš tva. Osim da bi se dobila neka informacija moralo se što je dostigla zadovoljavajući stepen po- pregledati mnoga predmeta. Sudski sistem štivanja evropskih standarda, naša zemlja Bosne i Hercegovine imao je „gro“ veoma je nametnula veoma visok standard in- složenih predmeta iz ratnih godina a sama formatizacije pravosuđ a drugim zemljama praksa koja je bila neujednačena usložnja- u regiji. vala je veliki broj zaostalih predmeta. Iz 5. Tehnološki napredak toga je bilo neophodno izvršiti velike pro- informatizacije mjene tako u sudovima tako i tužilaštvu i pravobranilaštvu a upravo informacijsko Uvođenje Informacionih tehnologija komunikacijske tehnologije su donijele tu u pravosudni sistem Bodne i Hercegovine vrstu promjena. nesporno donosi sa sobom velike prednosti prije svega za sudije, tužioce tako i pra- 4. Ključ Uspjeha - Informacijsko vobranioce a u vezi s tim i za građane. komunikacijska tehnologija Produktivnost rada u ovim tijelima je zna- tno unaprijeđena od pisarnice do izrade izvještaja. Pravosudna tijela su na ovaj 20 Sotirović V., Egić B., Pravna informatika Novi Sad način integrirana u sistem koji uvezuje sve ,2008 pojedinačne procese. Ovo stoga što se sve 21 Charles Darwin ,O promjenama, ”Preživjeti neće naj- snažniji niti najpametniji, već promjenama najprilago- dljiviji”. George bernard Shaw” O promjenama: ”Ra- zuman se čovjek prilagođava svijetu; nerazuman pak 22 U daljem tekstu IKT-a se upotrebljava kao skraćenica ustrojno pokušava svijet prilagoditi sebi, a to sav na- za Informacijsko komunikacijsku tehnologiju predak ovisi o nerazumnom čovjeku. 23 Evropska komisija za Studiju o efikasnosti pravosuđa br. 7

radnje obavljaju putem kompjutera koji iz- cjena je napravljena na temelju podataka bacuju stari način primjene. Stoji da se koji nesumnjivo ukazuju da je, procentualno prije uvođenja informatizacije moglo dne- gledano, pravosuđe napravilo najveći iskorak vno obraditi npr. 30 spisa dokumenata u pogledu korištenja IKT-a i realizacije dnevno a danas je moguće to povećati i do projekata iz Strategije. Prema rezultatima 60 do 70 takvih spisa. istraživanja, ukupno 93.21% zaposlenih u Napredak informatizacije može se sudovima Bosne i Hercegovine radi na kom- vidjeti na primjeru tako da danas npr su- pjuterima."26 dija ili drugi službenik nadležnog tijela mogu vidjeti sve dostavljene dokumente u 6. Pogled na Unapređenje Infrastrukture spisu na svojim kompjuterima istog trenu- tka kada su elektronski uneseni u spis. Prije Shodno podacima nadležnog Odje- informatizacije, građani su morali telefo- la Za IKT VSiTV za upravljanje mrežom i nom zvati službenike pisarnice, zakazati sistemima Pravosudni informacioni sistem termin i tek onda doći da naprave uvid u tokom 2011. godine je imao preko 5.300 spis, što je značilo da je nekoliko ljudi u kompjutera, gotovo 300 servera i preko tom momentu moralo ostaviti sav posao 2,300 pisača27. Svi kompjuteri su lice- da bi osigurali stranci informaciju koju ncirani - operativni sistem Microsoft Win- traži. Danas je za dobijanje takvih infor- dows XP i Microsoft Office 2003. Sof- macija potrebno nekoliko sekundi, u bilo tverske konfiguracije su standardizirane koje vrijeme i sa bilo kojeg kompjutera radi lakšeg i jeftinijeg upravljanja i veće uvezanog na internet. Stranke u postupku te sigurnosti. Svi kompjuteri i serveri u pra- njihovi branitelji sada ne moraju fizički do- vosudnom sistemu sastavni su dio Identity laziti u sud, osim u vrijeme suđenja. Kva- Management sistema, odnosno Active Dire- litet rada je podignut na viši nivo zahva- ctory domene. Kreiranje Active Directory- ljujući dostupnosti velikog broja sudskih ja doprinijelo je definiranju efikasnijeg i odluka.Prije informatizacije, sud se gušio u mjerljivijeg modela upravljanja ključnim hrpama neupisanih dokumenata. Informa- elementima IKT infrastrukture. Danas IKT tizacija je pomogla u ažuriranju svih spisa. infrastrukturu čini hardver i softver koji je Stanje u tužiteljstu i pravobranitljstvu je isto- neophodan za uspješnu provedbu i pri- vjetno. Naime uvođenjem informatizacije mjenu CMS-a i drugih softverskih apli- može se vidjeti da se pritvori mogu vidjeti kacija. Ovo je kontinuirani proces koji je na početnoj stranici tužilačkog CMS-a 24 sada u fazi obnove zastarjelog hardvera i čim ih sud potvrdi kao i činjenicu da svi tu- nadogradnje postojećeg softvera. Nesporno žioci imaju raspored svojih ročišta. Tuži- Lokalna mreža je dizajnirana i usposta- lački CMS je doprinio i unaprjeđenju inte- vljena na temelju međunarodno priznatih rne komunikacije među tužilaštvima. Tu- standarda za strukturno umrežavanje. Sve žilački postupci se sada obavljaju na jedi- lokalne mreže su uzajamno povezane i kao nstven način u svim tužilaštvima pomoću takve čine jedinstvenu mrežu širokog CMS-a.CMS je u sudove donio mnoge područja (WAN) za čitavo pravosuđe u prednosti i služi kao osnova za una- Bosni i Hercegovini. Mreža širokog po- prjeđenje upravljanja i organizacije dručja povezuje sve sudove i tužilaštva, te rada i veće transparentnosti. Nadalje, osigurava njihovu povezanost sa VSTV- sistem može ponuditi veliku količinu om. Temelji se na radio-relejnom SDH statističkih informacija lokalnim i ce- telekomunikacijskom sistemu velike brzi- ntralnim nivoima odlučivanja."25. "Pro- cijske tehnologije i sistem za automatsko upravljanje predmetima za sudove i tužilaštva u BiH" iz 2009. 24 Skraćena oznaka za sistem za upravljanje predmetima godine." (sudskim, tužilačkim i sl.) 26 UNDP Izvještaj o e-Spremnosti BiH iz 2009. godine. 25 - Švedska agencija za međunarodni razvoj (SIDA) 27 Podaci iz brošure Informatizacija pravosuđa Bosne i Izvještaj o procjeni projekta "informaciono-komunika- Hercegovine u periodu 2004 do 2011.godine .

ne, koji je finansirala EU, a koji je usposta- đunarodnih organizacija, međunarodnih vljen 2007. godine. Ovom telekomunika- strukovnih udruženja i mnogim drugim cijskom mrežom upravlja Agencija za ide- izvorima informacija relevantnih za njihov ntifikacijske dokumente, evidencije i ra- rad. zmjenu podataka BiH (IDDEEA). Svi sudovi i tužilaštva imaju rezervni internet vezu sa 8. Sistem Upravljanja predmetima podacima u centru smještenom u VSTV-u, koji se koristi u slučaju pada primarne SDH Sistem upravljanja predmetima30 u telekomunikacijske veze. Mreža širokog pravosudne instutucije je omogućio potpu- područja je omogućila uspostavu centrali- no automatizovane radne procese. Prije ziranog servera i infrastrukture baze po- uvođenja navedenog u pravosuđe, predme- dataka u VSTV-u sa ključnim zajedničkim tima je upravljano ručno, korištenjem sta- aplikacijama koje koriste sudovi i tužila- rih upisnika i rukom pisanih naloga. Mali štva širom BiH - primarni centar za obradu broj kompjutera koji je postojao u su- i pohranjivanje podataka. Primarni centri za dovima i tužilaštvima korišten je kao pi- obradu i pohranjivanje podataka: aplika- saća mašina. Naime nije postojao ni naj- tivni serveri i serveri baze podataka za jednostavniji izvještaj o broju otvorenih CMS i druge softverske aplikacije koje se predmeta. Uvođenjem CMS-a čitav radni koriste u pravosuđu BiH;profesionalni si- proces se automatizirao od evidentiranja do stem za pohranu podataka iz CMS-a i dru- pohranjivanja. CMS omogućava elektro- gih važnih aplikativnih sistema;web serveri nski prenos podataka od tužilaštva do za web portal pravosuđa; serveri za ele- suda, čime se eliminira potreba za dvos- ktronsku poštu (e-mail); serveri za dato- trukim unosom iste informacije i smanjuje teke; Active Directory server i DNS server; mogućnost pogreške prilikom unosa poda- serveri za obnavljanje antivirusnih pro- taka. Ova usluga omogućava strankama u grama i ažuriranje Windows-a; serveri za postupku da odmah dobiju informaciju o upravljanje i nadzor nad resursima mreže i broju predmeta i osobi kojem je predmet sistema; i glavni ruteri i prenosna oprema dodijeljen u rad, što je proces koji je u za WAN okosnicu. manualnom sistemu rada mogao trajati i do više sedmica. Otklanjanjem ljudskog 7. Rasprostranjenost interneta faktora iz procesa dodjeljivanja predmeta u rad sudiji, zagarantovana je nepris- Poznato je da svaki računar na trasnost u ovom procesu, obzirom da internetu28 ima svoju adresu. U vezi stim sistem dodjeljuje predmete sudijama po standardizerani oblik adresa29 za sve ko- osnovu specijalizacija u pravnim obla- risnike učinio je pravosudni adresar pre- stima i vodeći računa o opterećenosti su- poznatljivim i prihvatljivijim za vanjske dija. Vođenje elektronskih evidencija osi- korisnike. Svi korisnici pravosudnog sis- gurava brz uvid u stanje predmeta i svim tema mogu pristupiti svojoj pošti sa bilo radnjama poduzetim u pojedinačnim pre- kojeg kompjutera povezanog na internet sa dmetima. Svi predmeti su upisani u ele- bilo kojeg mjesta, svi korisnici u pravo- ktronski upisnik i sve ključne aktivnosti su- suđu moći će pristupiti internetu sa svojih dija i pomoćnog osoblja zabilježene su u radnih mjesta. Na ovaj način, korisnici će sistemu. Također, sistem korisnicima osigu- imati pristup sudskoj praksi susjednih ze- rava podsjetnike za aktivnosti koje trebaju malja i EU, on-line stručnoj literaturi, web poduzeti i za rokove do kojih te aktivnosti stranicama drugih državnih tijela, me- moraju biti završene a najveće koristi za sudije i sudsko osoblje od sudske verzije

28 Protokol koji obezbedjuje prenošenje teksta od po- šiljaoca do primaoca zove se internet. 30 Poznat kao CMS predstavlja srž pravosudnog informa- 29 To su osnovni podaci i to prije svega: (ime. pre- cionog sistema koji omogućava potpuno automatizirane [email protected]) radne procese u čitavom pravosuđu.

CMS-a ogledaju se u evidentiranju dostave dentirane kazne upisane u bazu podataka i prijema dokumenata u svakom pojedina- dolaze sa više od 500 tačaka za unos u su- čnom predmetu; predmeti se mogu ele- dovima i drugim nadležnim institucijama.31 ktronski spajati i razdvajati; automatska razmjena dokumenata između sudova i tuži- 10. Uvođenje Web stranice i kreiranje laštava; dostavljeni dokumenti mogu se pravnog foruma registrirati po kodu; omogućeno je eviden- tiranje pritvora, sankcija i kazni; omogu- Kao sastavni dio u okviru razvojne ćeno je praćenje izvršenja pritvora, sankcija strategije, svaka institucija razvila je svoju i kazni; omogućeno je direktno generiranje web stranicu, kojoj se može pristupiti pre- tačnih izvještaja o radu sudova. Slično ko zajedničkog web portala pravosuđa ili tome najveće koristi za korisnike tužila- direktno putem web adresa "pravosu- čke verzije CMS-a su nesporno sljedeće: dje.ba". U razdoblju od 2008. do 2011. obrazac za evidentiranje dokumenata i godine broj web stranica povećan je sa otvaranje predmeta; različite vrste za- početnih 7 na 74.32 Nesporno da se vidjeti dataka mogu se dodijeliti elektronski razli- da Jedinice za web portal u okviru nezavi- čitom osoblju u tužilaštvu; rasprave se snog tijela aktivno prate održavanje web mogu prijaviti elektronski; automatsko stranica pravosudnih institucija, kako bi obavještenje o povezanim predmetima u osigurali stalno dodavanje relevantnih sa- sudu i tužilaštvu; automatska razmjena držaja za posjetitelje istih. Da bi portal dokumenata između suda i tužilaštva i učinili što pristupačnijim korisnicima, slično tome. sudovi i tužilaštva pokrenuli su web stra- nice na osnovu standarda za raspored i 9. Uvođenje registra u sistem IKT-a izgled stranica objavljenih pod jedinstve- nom domenom "pravosudje.ba". U cilju Registar novčnah kazni je novo the- osiguravanja informacija i usluga za pra- nološko otkriće u informacionom sistemu vosuđe i javnost, uporedo sa rastom porta- koji je napavio „bum“ u pravosudnom la pravosuđa razvijani su novi moduli i sistemu i time dao bolje uslove za rad dopunjavane su postojeće funkcionalno- pravosodnih i ostalih tijela kako u opštinama sti. Nakon formiranja prvih web stranica tako i u ka-ntonima, entitetima i državi kao sudova i tužilaštava, u junu 2008. godine cjelini. U ra-nijem periodu nije bilo boljeg kreiran je online forum, koji je dostupan sistema za naplatu kazni i ista se vodila na adresi: http://forum. pravosudje.ba. Fo- uglavnom vo-đenjem priručne kartoteke bez rum je zamišljen kao mjesto na kojem posebne baze unutar sistema. Naravno pravnici mogu razmjenjivati mišljenja o smjelo kažemo da je to ručni način vođenja pravnim i drugim pitanjima, ali i kao kanal prekršitelja po odre-đenim oblastima. U putem kojeg javnost može komunicirati s današnjem vremenu to je sasvim novi način pravosuđem. Sve sudije, tužioci i sudski kada se u informatičkom smislu u svako saradnici, kao i web administratori regi- vrijeme vidi stanje blagajne i naplate strirani su kao članovi ovog foruma. Neki novčanih kazni od počinilaca. U junu tematski pod forumi namejenjeni su is- mjesecu 2011 godine registar novčanih ključivo za diskusije temama iz oblasti su- kazni sadržavao je podatke blizu 3.5 dova i tužilaštava povodom razmjene infor- miliona odlu-ka, od čega je bilo oko macija i iskustava među pravnicima, komu- 350.000 sudskih od-luka. Ukupna nikacija između web administratora i web vrijednost izrečenih kazni iz-nosi blizu 450 miliona KM, dok je ukupna 31 Ovi podaci daju prikaz stanja sredinom 2011.godine vrijednost evidentiranih plaćenih kazni go- koji su kao trakvi prikazani u registru novčanih kazni sa adekvatnim podacima odluka odnosno sudskih odluka te tovo 220 miliona KM, što predstavlja zna- ukupnu vrijednost evidentiranih kazni. čajan porast u odnosu na ranije stanje. Evi- 32 Podaci preuzeti sa portala i Web stranice Visokog su- dskog i tužiteljskog vijeća

urednika u ovim institucijama, kao i na- educirano je za izdavanje šifri za pristup čina "Kako uraditi" vodič za nosioce zna- predmetima zainteresiranim strankama. nja u sudstvu i tužilaštvu. Dakle slijedom Ova usluga omogućava korisnicima os- navedenog, pravni forum nudi priliku ja- tvarivanje on-line pristupa jednom ili više vnosti za izražavanje različitih mišljenja predmeta na usmeni zahtjev u pisarnici su- ovim putem, traženje savjeta i razmatranje da, gdje se vrši provjera identiteta građana različitih tema vezanih za pravosuđe, bez uvidom u lične isprave. Nakon provjere posebne cenzure. Forum nebi bio u domenu identiteta, službenik u pisarni suda stranci svoje opstojnosti ako bi ostao tome i zato izdaje dokument koji sadrži broj sud-skog on svoju zadaću stavlja u kontekst namjene predmeta (BSP) i jedinstveni pristupni kod za prikupljanje povratnih informacija o (JPK). Pomoću odgovarajuće kombinacije sadržajima objavljenim na web stranicama korisnici mogu pristupiti informacijama o pravosudnih institucija. Razmatrane teme datom sudskom sporu, te kreirati korisni- na pravnom forumu doprinose transpare- čki web-račun. Kreiranje web-računa ntnom uvidu u poslove pravosudnog sis- korisnicima omogućava pristup informa- tema koji ranije nisu bili dostupni javnosti. cijama o većem broju sudskih predmeta Štaviše, povećan protok informacija o zbi- jednostavnim unosom korisničkog imena i vanjima u pravosudnom sistemu usmjeren lozinke. prema javnosti povećanju odgovornosti Ovaj komunikacijski kanal omogu- zaposlenika unutar sistema. Većina evrops- ćava direktno dostavljanje ideja za dalji kih zemalja nudi on-line pristup bazama razvoj ovog web servisa i njegovog su- podataka najvažnijih sudskih odluka. čeljenja. VSTV, kao nezavisno tijelo prepoznalo je prednosti takve zbirke. Kao rezultat toga, 12. Odgovornost izvršilaca u sistemu uspostavljen je on-line Centar za sudsku dokumentaciju (CSD)33, koji službenicima Informatizacija Bosansko-hercego- u pravosuđu i drugim licima zainteresi- vačkog sudstva i tužilaštva i uvođenje ranim za vladavinu prava nudi brz i jedno- CMS-a, usmjereni su na promoviranje uči- stavan on-line pristup, putem web stranice nkovitosti i automatozaciju postojećih ra- www.pravosudje.ba/csd, širokom rasponu dnih postupaka u svrhu postizanja višeg pravnih informacija koje im mogu pomoći nivoa kvalitativnih sudskih usluga. CMS u obavljanju svakodnevnih poslovaBaza se razvio u informacijski sistem kojeg ko- podataka sadrži odluke Suda BiH, Ustavnog riste svi sudovi i tužilaštva širom zemlje. suda BiH, entitetskih vrhovnih sudova i Na praktičnoj razini, CMS uveliko pomaže Apelacionog suda Brčko Distrikta. Pored poboljšanju procedura rada u sudovima i toga, ona obuhvata i sve odluke sudova ni- tužilaštvima. CMS osigurava pohranu i do- žih instanci koje su prethodile odlukama stupnost informacija i dokumenata, stva- viših sudskih instanci, pravna mišljenja za rajući time pretpostavku za odgovarajuće i određene presude, itd. brzo djelovanje u skladu sa dinamikom rada u ovom sistemu. Time se poboljšava 11. Transparentnost upisanih predmeta efikasnost svih službenika suda i tužilaštava u odnosu na način rada prije uvođenja Glavna prednost za korisnike suds- CMS-a. Centar za sudsku dokumentaciju kih usluga došla je 2009. godine sa ra- jedan je od dobrih primjera IKT inici- zvojem web usluge, koja je omogućila jative, koja promovira učinkovitost i dje- građanima i pravnoj zajednici uvid u info- lotvornost u pravosuđu. Osnivanjem ovog rmacije o predmetima upisanim u CMS. centra ubrzan je pristup pravnim informa- Uvođenjem ove usluge, sudsko osoblje cijama, čime je omogućena ujednačenija primjena zakona. Upotreba ovog sistema biće od posebne koristi u budućim nastoja- 33 Centar za sudsku dokumentaciju (CSD)

njima da se smanji broj neriješenih pre- registra i u okviru katastra 1981. go- dmeta koji je akumuliran tokom godina. dine su objedinjeni u bazu podataka Ovim će se omogućiti praćenje zaostataka, koju koristi 200 okružnih sudova i još utvrđivanje ukupnog broja neriješenih pre- preko 1300 spoljnih korisnika. Obradu dmeta, kao i starosne strukture tih pred- podataka vrši Savezni kompjuterski meta. U suštini, bez podrške IKT-a bilo bi centar i 1988. godine baza je sadržala gotovo nemoguće izmjeriti milione pro- preko 2,6 miliona podataka. mjena koje dnevno nastaju u radu na su- U Švedskoj35 počev od 1978. dskim predmetima i analizirati učinke godine razvija se baza podataka o provedenih politika usmjerenih na sma- zemljištu i koristi je 32 suda. Vrhovni njenje broja zaostalih, odnosno neriješe- administrativni sud ima svoj informa- nih predmeta. Uspostavljen sistem redovno cioni sistem od 1979. godine i on informira uposlenike u pravosuđu o doga- omogućuje registraciju slučajeva, sta- đanjima u vezi sa konkretnim predmetima. tističke izveštaje i pronalaženje infor- Zahvaljujući istom, predsjednicima sudova macija. svakodnevno su na raspolaganju rezultati Švajcarski36 sistem korisnicima rada sudija, a VSTV dobija redovne izvje- pruža mogućnost korišćenja programa štaje o radu sudova. To omogućava bolju za obradu teksta, program za statisti- transparentnost i postavlja temelje za po- ku, grafiku i računanje, program za zivanje na odgovornost onih zaposlenika rukovanje i pretraživanje fajlova i pro- koji ostvaruju slabije rezultate. Sistem stra- gram za slanje i primanje elektronske nkama u postupku osigurava pravovre- pošte. Sistem čini kompjuterska mreža mene informacije, čime direktno dopri- u kojoj funkcioniše 50 PC kompjutera nosi povećanju transparentnosti. Web por- i 20 terminala. Pravnicima u pravosu- tal pravosuđa je jedan primjer inicijative đu dostupne su i baze podataka: koja je povećala transparentnost rada pra- LEXSTAT - baza podataka o stranci- vosudnih institucija za javnost u cjelini. ma u Švajcarskoj, ABIM/SWISSBA- SE - baza podataka za parlamentarna 13. Kompjuterizacija pravosudsnih pitanja i odnose među ministarstvima, sistema u zemljama Evrope PERIBU - baza podataka o osoblju sa- vezne švajcarske vlade, SWISSLEX - U Austriji34 je počev od 1983. pravna banka podataka sadrži pun godine počelo se sa razvijanjem pra- tekst odluka saveznog suda, slučajeve vosudnog informacionog sistema na- pred kantonalnim sudovima i glavne mjenjenog prije svega okružnim sudo- pravne časopise. Švajcarsko savezno vima. Tako je je 1988. godine isti obu- ministarstvo za pravosuđe razvilo je hvatao 652 kompjutera i 250 termi- specijalizovanu aplikaciju CORES za nala. rukovanje fajlovima i njihovo pretra- U okviru ovog informacionog živanje. sistema izgrađene su baze podataka: U Engleskoj37 su kompjuterizovani Elektronski zemljišni registar i Baza pojedinačni sudovi od polovine 70-tih podataka o novčanim zahtevima kao i do polovine 80-tih godina, a nakon softverski paket JUTEXT namenjen toga su izgrađivani širi i uži informa- boljem pisanju teksta u građanskoj i cioni sistemi za pojedine vrste sudova krivičnoj parnici. Baza podataka Ele- ili pojedine sudske funkcije. ktronskih zemljišnih registara koja je planirana 1970. godine, a podaci koji 35 Vidi: Pravna informatika, predavanja Pravni fakultet, su prikupljani i u okviru zemljišnjeg Beograd, 29. marta 2002. godine 36 Vidi: Pravna informatika, predavanja Pravni fakultet, Beograd, 29. marta 2002. godine 34Vidi: Pravna informatika, predavanja Pravni fakultet, 37 Vidi: Pravna informatika, predavanja Pravni fakultet, Beograd, 29. marta 2002. godine Beograd, 29. marta 2002. godine

U Francuskoj38 razvoj kompju- celarijskim sistemima GAST i ASTA; terizacije pravnog sistema se sastoji iz i dr. Baza podataka zemljišnog registra dva dijela. Prvi deo obuhvata mena- fnkcioniše i u Nemačkoj u pokraji- džment u sudovima i razvija ga Mi- nama Vestfaliji i Bavarskoj. Udru- nistarstvo pravosuđa od 1975. godine. ženje profesionalnih poreskih konsul- U okviru sistema za menadžment obu- tanata u Nemačkoj (DATEV) proi- hvaćena je registracija slučajeva, pra- zvelo je bazu podataka LEXINFORM ćenje faza sudskog postupka, izvođe- o porezima koja sadrži 80.000 doku- nje saslušanja, donošenje presuda, stu- menata (presuda, literature, uredbi) i panje kazni na snagu, istraga, eksper- 1988. godine je ova baza imala 5.000 tna mišljenja, izrada sudske statistike, korisnika. BGH-DAT - komercijalnu štampanje materijala i sl. Drugi deo relacionu bazu podataka je razvila je- koji obuhvata dokumentacione poslo- dna izdavačka kuća u Nemačkoj i ve razvija Nacionalni centar za ob- sadrži kao primer odluke saveznog radu pravnih podataka (CENIJ) od suda u građanskim sporovima (2.000 1984. godine. U okviru pravosudnog odluka 1986.-1987). informacionog sistema u Francuskoj u U Italiji40 egzistira veliki broj upotrebi je 1988. godine bilo 1000 PC informacionih sistema u oblasti prava. kompjutera Tri informaciona sistema su najznača- Statistički pravosudni informacioni jnija. Informacioni sistem Elektrons- sistem u Nemačkoj39 od 1984. do kog dokumentacionog centra (C.E.D.) 1986. godine razvilo je Savezno mi- Vrhovnog apelacionog suda namenjen nistarstvo pravosuđa u saradnji sa Uni- je obradi pravnih dokumenata: legis- verzitetom u Bonu pod nazivom lacije, sudskih odluka i precedenata, JUSTIS. Ovaj informacioni sistem doktrine/bible-ografije i specijalizo- sadrži podatke o raznim pravnim akti- vanih pravnih podataka. vnostima: strankama u sudskom sporu, Ovaj informacioni sistem imao je saobraćajnim udesima, advokatima, 1986. godine 1.100 korisnika. Drugi pra- personalnim podacima sudija i sl. Sis- vni informacioni sistem u italijanskom tem obezbeđuje i prenošenje statis- pravosuđu namenjen je evidenciji kri- tičkih podataka u formi pogodnoj za vičnih rekorda pojedinaca. Treći veći in- obradu uz pomoć softverskog paketa formacioni sistem Opšte uprave zatvora SPSS. U Nemačkoj pored dva velika namenjen je registraciji populacije zatvo- informaciona sistema funkcioniše i niz renika i obradi niza statističkih podataka a manjih informacionih sistema kao što od značaja za zatvorsku administraciju. U su: informacioni sistem suda u Visba- Italiji egzistira pravni informacioni sistem denu od 1978. godine sa 50 terminala i ITALGUIRE FIND. Nastao je još 1970. funkcijama registracije novih sluča- godine i obrađivao je pun tekst odluka Ka- jeva, ažuriranje starih slučajeva, ka- sacionog suda. Danas ovaj sistem pokriva lendara, računanja, pisanje odluka, legislativu, precedentno pravo, pravnu izračunavanje troškova suđenja, suds- literaturu i neke predmetno obrađene ob- ke statistike, informisanja o slučaje- lasti kao što su radno pravo, ekologija, vima, a od 1987. sistem funkcioniše i međunarodni ugovori i sl. Baza podataka sa PC kompjuterima pod nazivom ovog sistema sadrži sve propise donete ARGUS; informacioni sistem javnog posle 1861. godine (ujedinjenje Italije), tužilaštva sa posebno razvijenim kan- sudske precedente odnosno sentence (ma- ksime) odluke Ustavnog suda, Krivičnog i Građanskog odeljenja Vrhovnog suda, 38 Vidi: Pravna informatika, predavanja Pravni fakultet, Beograd, 29.marta 2002. godine 39 Vidi: Pravna informatika, predavanja Pravni fakultet, 40 Vidi: Pravna informatika, predavanja Pravni fakultet, Beograd, 29.marta 2002. godine Beograd, 29.marta 2002. godine

Državnog saveta (najviši upravni sud), U Turskoj 42je 1981. godine počela lokalnih sudova, vojnih sudova, poreskih i izgradnja informacionog sistema u pravo- nekih drugih organa, pravne propise cen- suđu. Tursko ministarstvo pravosuđa raz- tralnog i regionnalnog zakonodavstva, vija: ASBIS informacioni sistem o suds- pravnu bibliografiju, posebne pravne in- kim odlukama; SABIS registar prethodnih formacije – kolektivne radne ugovore, lo- istraga i izvršenja presuda; MABIS bazu kalne propise i dr. Ovaj sistem aktom podataka odluka svih sudova; MEVBIS Predsednika republike (1981) postao je ot- informacioni sistem o zakonodavstvu i vorenog tipa tako da je omogućeno ko- literaturi. rišćenje podataka kako domaćim tako i Umjesto zaključka inostranim licima. Izgrađena je posebna mreža za prenos podataka sa 323 termi- Za velike promjene koje se i da- nala u sudovima, tužilaštvima i drugim nas dešavaju u pravosudnim instituci- državnim organima centralne uprave, koji jama (sudstvu i tužilaštvu) te pravobrani- besplatno koriste usluge sistema; i 201 laštvu Bosne i Herecgovine na svim ni- terminalom u regionalnim organima upra- voima vlasti najbitnije je da su odgo- ve, univerzitetima i institutima i ova grupa vorni predsjednici sudova odnosno gla- korisnika plaća naknadu za korišćenje. vni tužioci, te pravobranioci jer oni jesu Holandsko41 pravosuđe je počelo glavni akteri za ostvarivanje dobrih re- sa kompjuterizacijom još od 1974. godine. zultata u procesu upravljanja promjena- Prvo su kompjuteri korišteni za obradu ma. Kapaciteti koje pravosudne institucije teksta i 1986. ih je bilo 400 namenjenih posjeduju kao i efikasnost opstojnosti od- toj svrsi. Uvođenjem kompjutera u sudove nosno provedba procesa promjena zasi- u smislu njihovog korišćenja za obradu gurno je ključ za uspjeh u budućnosti. teksta postigla se standardizacija presuda, Glavni nosioci u pravosudnim insti- smanjivanje duplih tekstova i povećanje tucijama moraju biti ti koji planiraju pro- kvaliteta tekstova. Informacioni sistem za mjene. Za glavne nosioce promjena je okružna javna tužilaštva izgrađen je od važno da imaju takav pristup pomoću 1977. do 1983. godine (IBIS). Informa- kojeg će osigurati odgovarajuću komu- cioni sistem za okružna i regionalna javna nikaciju, konsultacije i učestvovanje tužilaštva (COMPAS) izgrađen je 1986. zaposlenih čime nosioci promjena u do- godine i obezbedio je rukovanje slučaje- menu upravljanja istima svojim kole- vima, protok fajlova, administrativnu pro- gama sudijama, tužiocima, pravobrani- ceduru, nadgledanje i kontrolu, i dnevnu ocima, saradnicima i pomoćnom oso- ažurnost. Od 1984. godine otpočela je ko- blju pokazuje da su poštovani, cijenjeni mpjuterizacija računovodstvenih poslova i da u njih ima puno povjerenje. Oni sudova, a od 1985. godine otpočelo se sa moraju osigurati da osoblje u pravo- kompjuterizacijom krivične i građanske sudnim institucijama osoblje bude svjesno procedure pred sudovima. Udruženje ho- da mora doći do promjena; te da shvati landskih sudija iniciralo je izradu baze da imaju mogućnost i sposobnost da podataka za praćenje politike kažnjavanja, utiču na promjene, i da se mnoge pro- a Ministarstvo pravosuđa Holandije je mjene mogu desiti sa malo napora i mi- 1986. g. eksperimentalno instaliralo sof- nimalnim resursima. Kada je promjena tver na PC kompjuteru u okružnom sudu nositelju stavljena do znanja, važno je da Zwolle se isti ponaša kao prijenosnik za povra- tne informacije od strane onih na koje pro- mjena utiče. Buduće aktivnosti moraju odgovoriti na potrebe građana BiH, pos-

41 Vidi: Pravna informatika, predavanja Pravni fakultet, 42 Vidi: Pravna informatika, predavanja Pravni fakultet, Beograd, 29.marta 2002. godine Beograd, 29.marta 2002. godine

lovne zajednice i pravnika glede pristupa informacijama, omogućavajući im ostva- rivanje njihovih prava i obavljanje nji- hovih dužnosti. Naravano uz sve to po- trebno je proširiti funkcionalnosti pra- vosudnog informacijskog sistema kako bi se osigurala sigurnija razmjena podataka iz-među pravosudnih elektronskih evi- dencija i elektronskih registara u drugim državnim institucijama, posebno u age- ncijama za provodjenje zakona. To se može postići kroz daljnji razvoj novih modula informacijskog sistema kao i kroz uspostavu dvosmjerne elektronske komu- nikacije između pravosudsnih tijela i ko- risnika njihovih usluga. Buduće aktivnosti će također uključivati podršku pravosu- dnim institucijima u osiguranju tehničkih uslova za učinkovitija suđenja, uključu- jući i opremanje sudnica s audio i video opremom, koja će omogućiti provedbu zakona o zaštiti svjedoka pod prijetnjom i ugroženih svjedoka, uvođenje video ko- nferencije za sudske rasprave i opremanje tužilaca dodatnom audio i video opre- mom. Uvođenje u sistem elektronskog potpisa u informacijski sistem Bosansko- hercegovačkih pravosudsnih organa nes- porno je jedna od najznačajnijih pro- mjena planiranih u budućnosti obzirom da će potpis ubrzati određene postupke u poslovanju ovih tijela olakšavajući dosta- vu podnesaka sudu u elektronskom obli- ku.I napokon uspostava informacijskog sistema za upravljanje ljudskim resursima u pravosudnim institucija jeste spona koja povezuje sve uz jedan snažan informacioni sistem.

LITERATURA

1. Buble, M.: “Metodika projektiranja organizacije”, Ekonomski fakultet Split, Split,1995. 2. Buble, M. (urednik): “Strategijski management”, Ekonomski fakultet Split, Split, 1997. 3. Cash, J. I.; Konsynski, B.R.: “IS Redraws Competitive Boundaries”, Harvard Business Review, March- April, 1985., str. 134-141. 4. Cash, J. I.; McFarlan, F. W.; McKenney, J. L.: “Corporate Information Systems Management”, Irwin, Homewood (IL), 1997. 5. Cedeno,.(1996):Internet i njegovi alati.eograd:Mikroknjiga 6. Galetić, L.; Tipurić, D.: “Konkurentnost velikih hrvatskih poduzeća s obzirom na učestalost organizacijskih promjena” , Zbornik savjetovanja “Redizajniranje velikih hrvatskih poduzeća u funkciji gospodarskog razvoja”, str. 119-134., Ekonomski fakultet Split, Split, 1998. 7. Grubišić, D.: “Fleksibilnost i konkurentnost malih poduzeća”, (Doktorska disertacija), Ekonomski fakultet Split, Split, 1998. 8.Krstajić,(2003):Operativni sistemi.Podgorica:Elektrotehnički fakultet 9. Kotter, J. P.: “Leading Change”, Harvard Business School Press, Boston (MA), 1996 10.Mihajlović D.,Metodologija naučnih istraživanja,Beograd ,1999 11. Kotter, J. P.: “Leading Change”, Harvard Business School Press, Boston (MA), 1996. 12.Oslić I.,Upravljanje promjenama(Tranzicijom),HGK,ISO FORUM CROAICUM,Zagreb,2008. 13. Porter, M. E.; Milla, V. E.: “How Information Gives You Competitive Advantage”, Harvard Business Review, reprint 85415, Harvard Business School Press, Boston,1985. 14. Robbins, S.: “Bitni elementi organizacijskog ponašanja”, Mate, Zagreb, 1997. 15.Sotirović, V. I Adamović Ž.(2002):Metodologija naučno-istraživačkog rada.renjanin:ehnički fakultet Mihajlo Pupin 16.Sotirović.V.,Egić.B.,Tasić I.,Metodologija naučnih istraživanja,Internacionalni univerzitet u ovom Pazaru,ovi Pazar,2008. 17. Sotirović.V.,Egić.B.,Pravna informatika,Novi Sad,2008. 18. Vaskevitch, D.: “Klijent-server strategije”, Znak, Zagreb, 1995. 19. Zelenika, R.: “Metodologija i tehnologija izrade znanstvenog i stručnog djela”, Ekonomski fakultet Rijeka, Rijeka, 1998.

UDK Originalni naučni rad

Jovan Stojanović* Pravni fakultet Evropski univerzitet Brčko distrikt Brčko, BiH

ZALOŽNO PRAVO SUI GENERIS GRAĐANSKOG PRAVA

Sažetak

U ovom radu se pokušava dati odgovor kako pojačati izvijesnost naplate nekog potra- živanja, koje ne gubi od svoje aktuelnosti. Osim toga, bitno je naglasiti, da društvene norme ipak nisu sve jednake, već postoje različite norme i to sljedeće vrste: običajne norme, norme morala, konvencionalne norme i pravne norme. Dakle za ovu temu su najvažnije norme o onome što bi trebalo da bude, a to su pravne nosrme, pod kojima podrazumijevamo-pravila ljudskog ponašanja prinudnog karaktera, na koja se nadovezuju sankcije predviđene i primjenjivane od za to posebnih Državnih organa. Nadalje bitno je konstatovati da poslovna praksa sve intezivnije vodi iznalaženju novih i prilagođavanju postojećih načina obezbjeđenja.

Ključne riječi: dužnik, povjerilac, zaloga kao cjelina, pravo, građansko pravo

Conclusion

When it comes to improving the lien, not only in Bosnia and Herzegovina but also in the former Yugoslav republics, positive changes are evident. When it comes to Bosnia and Herzegovina, the legislator has introduced the Office of the Pledge Register as a novelty in our legal system which began in 2004 under the name of the USAID project for secure funding - a project pledge registry. Better use of the creditworthiness of the movable property is important, but it is not the only step on the way. The legal system is a complex system that operates successfully and exclusively as a harmonious whole. If we want a more rational behavior of subjects in legal transactions, it is necessary to have a successful continuation of the process of privatization and denationalization, harmonization of regulations on the pledge of immovable property with the respective comparative legal experience. Changing the Law on Enforcement and Bankruptcy Act are just some of the goals that lie ahead. The success of the reform efforts in the field of pledges on movable property depends on their realization

* Doktor pravnih nauka

U V O D pošto je Država klasnog karaktera (bič u rukama vladajuće klase) i pravo mora da Pravo kao društvena tvorevina sas- ima taj klasni karakter. toji se iz niza društvenih normi, to jest iz Govoreći o predmetu založnog pra- niza pravila ponašanja koje određuje ono va kao grani građanskog prava, vrlo bitno što bi trebalo da bude, dok prirodni zakoni je analizirati pitanje kako pojačati izvijes- kon-ventiraju ono što jeste, što se u prirodi nost naplate nekog potraživanja koje ne stva-rno događa. gubi od svoje aktuelnosti. Sa sigurnošću se Za prirodne zakone se slobodno može konstatovati da poslovna praksa sve može reći da su oni apsolutni i neimeno- intenzivnije radi u iznalaženju novih i vani, jer ne zavise od volje i svijesti ljudi, prilagođavanju postojećih načina obezbje- dok su društvene norme relativnog, uslo- đenja. Iz ovoga proizilazi da sva sredstva vnog karaktera i mogu ali ne moraju po- potraživanja se, po pravilu, dijele na stva- zitivno uticati na svijest i volju ljudi u rna i lična, a u okviru stvarnopravnih sre- određenom pravcu ponašanja. Objašnjenja dstava se obično razlikuju ona koja za svoj radi „umrijeti se mora, ali se ukrasti objekat imaju pokretnu stvar, od onih gdje može“, iako je to protivno postojećoj dru- se objekat obezbjeđenja postiže pomoću štvenoj normi. nepokretnosti43. Takođe je bitno naglasiti Bitno je napomenuti da društvene da obezbjeđenje nastaje kao rezultat ugo- norme ipak nisu sve jednake, već postoje vora ili na osnovu zakona44. različite norme i to sljedeće vrste: običajne Predmet našeg interesovanja u norme, norme morala, konvencionalne no- ovom radu uglavnom ćemo ograničiti na rme i pravne norme. pokretne stvari i to na objekte ugovornih Obzirom da su za nas najvažnije sredstava obezbjeđenja, prevashodno za- norme o onome što bi trebalo da bude, a to loge. Dakle, ovdje je najbitnije sa aspekta su pravne norme, pod kojima podrazu- dužnika da on želi i može da založi, a sa mijevamo – pravila ljudskog ponašanja aspekta povjerioca da su kao takve stvari prinudnog karaktera, na koja se nado- za njega prihvatljive. vezuju sankcije predviđene i primjenjivane Posmatrajući uporedno pravo uo- od za to posebnih Državnih organa, na čljivo je da se iz dana u dan i te kako širi primjer ko oduzme drugom tuđu pokretnu krug dobara podobnih za zasnivanje za- stvar u namjeri da njenim prisvajanjem ložnih prava.45 pribavi sebi ili drugome protivpravnu imo- Evidentno je da ni naš zakonoda- vinsku korist – kaznit će se zatvorom naj- vac nije ostao imun na takve tendencije. manje tri mjeseca i ili zatvorom do pet Zakon o založnom pravu na pokretnim godina. stvarima u Registar usvojen u Bosni i Dakle, iz ove pravne norme proizi- lazi obavezna naredba da se tuđa pokretna 43 stvar ne smije drugom protupravno oduzeti Vidjeti: M. Wolf, Sachemrecht, Munchen 1996, str. 270 i str. 337; H. Koziol, R Welser, Grund riss des u radi pribavljanja neke imovinske koristi, Burger-lichen Rechts, Sachen recht, Familienrecht, jer će u protivnom slučaju učinioca tog Erberecht, Band II, Wien 1985, str. 108-110; Ph. Simler, djela stići kazna, sankcija u vidu zatvora. Ph. Dele-becque, Droit civil, Les suretes La publicite fonciere, 3 edition, Paris 2000, str. 17-19. Za samo postojanje pravnih normi 44 Vidjeti: R. Goode, Commercial Law, Second edition, osnovna pretpostavka je egzistencija Dr- London 1995, str. 636. 45 žave i državne vlasti koja raspolaže najefi- Vidjeti: Poljski Zakon o registrovanoj zalozi i registru zaloga iz 1996 godine (čl. 7); Češki Građanski zakonik, kasnijim prinudnim mjerama za pravilnu izmijenjen 2002 godine (čl. 153); Makedonski Zakon o primjenu tih normi, onda shodno tome pro- ugovornom zalogu iz 2003. godine (čl. 4); Zakon o regi- izilazi: prvo – da su Država i pravo u naj- strovanim zalogama na pokretnim stvarima i članskim ud-jelima (čl. 4) „Službeni glasnik Republike Srpske“, tješnjoj povezanosti koja omogućuje nji- br. 16/2000 i 52/2001; Zakon o zalozi kao sredstvu hovo međusobno obstojanje, i drugo – obezbjeđenja potaživanja (čl. 3) „Službeni list Republike Crne gore“ br. 38/2002.

Hercegovini donosi čitav niz novina u ovu pojedinačno određen, služi ljudima a nije oblast. čovjek.48 Založiti se mogu samo stvari u pro- O STVARIMA PODOBNIM ZA metu, in commercio49. Ipak je neophodno ZALAGANJE naglasiti da pravni poredak može stvari koje po svojim faktičkim osobinama to i Osnovne odredbe: pojam i pre- jesu, staviti izvan prometa, proglasiti ih za dmet stvari podobnim za zalaganje. res extra commercium, što je vrlo čest slu- Pravo zaloge (založno pravo) u su- čaj npr. kod sredstava za rad Državnih štini je stvarno pravo na tuđoj stvari na os- organa50. Osim toga neke su stvari opet ta- novu koga (založni) povjerilac može, u kve da su po samoj prirodi podobne samo slu-čaju kada dužnik ne ispuni obavezu, da za opšte korištenje i prisvajanje kao što su na-plati svoje potraživanje iz vrijednosti dobra u opštoj upotrebi i prirodna boga- zalo-žene stvari prije ostalih povjerilaca, tstva bez ob-zira na to kod koga se stvar nalazi. Dakle, ona ne mogu biti objekat za- Zapravo, ovdje se radi o pravnom odnosu ložnog prava, ovdje se otvara jedna dile- između dužnika i povjerioca. Založno pra- ma, da li koncesija kao pravo korištenja vo se ne može konstituisati samo po sebi ovih dobara ustupljeno koncesionaru na jer mu uvijek mora predhoditi neki obli- određeno vrijeme može biti predmet zala- gacioni odnos. ganja51. Kad govorimo o mineralima i siro- Dakle, to je obezbjeđenje jednog vinama kao i pravima na njihovu eksplo- obligacionog46 prava stvarnim pravom. ataciju onda sa sigurnošću možemo kons- Ugovorom o zalozi obavezuje se dužnik ili tatovati da oni mogu biti predmet zaloge neko treće lice (zalogodavac) prema povje- ako to nije u suprotnosti sa zakonom52. riocu da mu preda neku pokretnu stvar na Samo se pokretne stvari zalažu i to isklju- kojoj postoji pravo svojine da bi se prije čivo one koje je moguće premiještati sa ostalih povjerioca mogao naplatiti iz njene mjesta na mjesto ali pod uslovom da se ne vrijednosti, a istovremeno se povjerilac naruši njihova sredina. Bitno je naglasiti obavezuje da primljenu stvar čuva i po da to ipak Zakon o obligacionim odnosima prestanku svog potraživanja vrati neo- to ne naglašava, osim toga predmet zaloge štećenu zalogodavcu.47 može biti samo individualno određena Posmatrajući založno pravo sa as- stvar. Zaloga nastaje isključivo predajom pekta zakona o obligacionim odnosima pokretne stvari zalogoprimcu ili nekom može se zaključiti da ono široko postavlja krug mogućih objekata zaloge. To su sve 48 one pokretne stvari na kojima postoji pra- Npr. nepokretnosti nemogu biti opterećene ručnom zalogom, ili pokretne stvari stvarnim službenostima. N. vo svojine. Odredbe ovog značaja zahtije- Gavella, Stvarno pravo, str. 51. va i odgovarajuću teorijsku razradu. Stvar 49 Vidjeti: Živojin Perić, stvarno pravo, Specijalni dio kao objekat subjektivnog prava je mate- građanskog prava, štampano kao rukopis po preda- vanjima Ž Perića, Beograd, 1937, str. 192, kao i M. rijalni dio prirode koji se nalazi u ljudskoj Orlić, Komentar Zakona o obligacionim odnosima. vlasti, odnosno takav dio prirode koji je 50 Pokretne i nepokretne stvari koje služe za obavljanje djelatnosti suda, tužilaštva, upravnih organa, te vojnih organa i bezbijednosti. Leksikon građanskog prava, od- rednice Sredstava državnih organa, Beograd, 1996. str. 678. 46 Zakon o obligacionim odnosima (čl. 966). Potraživanja 51 U zakonu o koncesijama („Sl. glasnik RS“ br. i druga prava se takođe mogu založiti (čl. 989. i čl. 995. 55/2003) se kaže da koncesionar može dobijenu kon- ZOO). Odredbe o davanju o zalogu stvari primjenjuju se cesiju prenijeti drugom licu, uz saglasnost koncedenta na i na zaloge potraživanja i drugih prava, ukoliko za njih način i pod uslovima predviđenim ugovorom o koncesiji nije propisano šta drugo (čl. 996. ZOO). (čl. 30). Na osnovu toga bi se dalo zaključiti da konce- 47 To nipošto neznači da objekat stvarnih prava nebi sionar pod istim uslovima može založiti ustupljeno pravo mogla biti stvar koja pripada nekom rodu, nego znači da korištenja. ta stvar mora biti određena toliko da se može razlikovati 52 Crnogorski Zakon o zalozi kao sredstvu obezbjeđenja od stvari istog roda. potraživanja (čl. st. 2 ).

trećem licu, a samo stvar koja je adekva- U svakom slučaju opterećeno do- tno određena može biti objekat predaje. bro mora imati imovinsku vrijednost. Ta- Dakle, predaja uslovljava individu- kođe je kod zaloge neophodna58 tržišna alizaciju. procjenjivost. Stvari koje za zalogodavca Takođe je vrijedno naglasiti da je imaju isključivo praetium effectionis59 ne po pravilu predmet zaloge nepotrošna mogu se založiti. Polazeći od principa au- stvar. Osim toga zalogoprimac nema pravo tonomije volje i prihvatili se ova opcija, da upotrebljava založenu stvar niti da je onda bi takva zaloga bila samo sredstvo eventualno da drugome na upotrebu. 53 pritiska na dužnika da ispoštuje svoje ugo- Nesporno je da ugovorne strane vorene obaveze.60 mogu predvidjeti da založena stvar pređe u Bitno je naglasiti i to da neki autori vlasništvo zalogoprimca, te da je on može smatraju da bi ovom poslu nedostajala ka- potrošiti tzv. pignus i rregulare.54 Gleda- uza.61 Pomalo smatramo da zalog obvezi- jući sa aspekta definicije pravnog posla vanja kod ugovora o zalozi nije prinudno neophodno je naglasiti da pravni posao namirenje nego kao takvo ono je samo ovakve sadržine teško možemo zasnivati supsidijarna mogućnost te sa jedne strane zalogom, pa čak i ako u pojedinačnom slu- pruža povjeriocu osjećaj sigurnosti, a s čaju nema uzroka ništavosti.55 druge strane je svojevrstan pritisak na du- Kada govorimo o zalanju novca žnika i to da dobrovoljno izvrši obavezu, neophodno je naglasiti da tada postoji i pod prijetnjom prinudnog izvršenja.62 regularno založno pravo i to u obliku ka- Već ranije smo napomenuli da ucije. Novac može biti predmet zaloge i to predmet zaloge mogu biti samo stvari po- tako da se određena suma novca posebno dobne za unovčenje, međutim u našem izdvoji. 56 pravu postoje one stvari koje su izuzete Vrlo bitno je naglasiti da objekat čak i od prinudnog izvršenja a to sve u zaloge može biti zamjenjiva stvar. Primje- cilju zaštite minimuma egzistencije dužni- ra radi ukoliko se pokaže da založena stvar ka. Ovdje se rađa jedna dilema vezano za ima neki materijalni ili pravni nedostatak, samo izvršenje, ta dilema je da li i kod sre- te ne predstavlja dovoljno obezbjeđenje dstava obezbjeđenja dobrovoljnog naplate potraživanja, tada založni povjeri- lac ima pravo zahtijevati od zalogodavca pravno posmatrano moglo bi se govoriti o novom drugu odgovarajuću zalogu.57 ugovoru o zalozi. 58 Međutim, ako založena stvar ima berzansku ili tržišnu cijenu dolazi do primjene posebnih pravila u pogledu pri- 53 Pravilo je dispozitivnog karaktera, te zalogoprimac i nudnog izvršenja. Povjerilac čije potraživanje nije nami- zalogodavac mogu ugovoriti i suprotno (antihreza). reno po dospjelosti, može zahtijevati od suda da se stvar „Dužitelj se nije vlastan služiti založnenom stvari, ako proda, ali ne na javnoj prodaji kao kod ostalih stvari, već mu to nije naročito dopušteno, osim ako su založene po berzanskoj ili tržišnoj cijeni, a ako je potraživanje kakve stvari za koje se takvo služenje i onako razumije, nastalo iz ugovora u privredi, povjerilac može založenu dok izričito zabranjeno nije“. Opšti imovinski zakonik za stvar predati po ovoj cijeni bez obraćanja sudu, po isteku Crnu Goru član 177. osam dana od upozorenja učinjenog dužniku odnosno 54 O mogućnosti zasnivanja „irregularen Pfandrecht“ u zalogodavcu (čl. 980 str. 1 i čl. 981. str. 3. ZOO). Vidjeti: Njemačkom pravu. Vidjeti: F. Baur, J. Baur, R. Sturner, S. Perović, D. Stojanović, Komentar Zakona o obli- Sachenrecht, 17, neubea rbeitete Auflage, Munchen gacionim odnosima, knjiga II, 1980. str. 958-961. 1999, str. 673. 59 Vidjeti: LJ. Đurović, Ugovor o ručnoj zalozi, Pravni 55 A. Gams, Osnovi stvarnog prava, Treće prerađeno i život br. 9-10/1993, str. 1127. do-punjeno izdanje, Beograd 1961, str. 155. 60 O odnosu dva principa na kojima počiva cjelokupno 56 O. Stanković, M. Orlić, Stvarno pravo, str. 248. građansko pravo, autonomije volje, s jedne i načela 57 Vidjeti: čl. 979. ZOO. Takođe u situaciji kada se za- savjesnosti i poštenja, s druge strane. Vidjeti: D. Stoja- ložena stvar kvari ili gubi vrijednost, te postoji opasnost nović, O. Antić, Uvod u građansko pravo, Beograd 2001, da postane nedovoljna za obezbjeđenje potraživanja, sud str. 284. tada može odbiti zahtjev za prodaju od strane zalogo- 61 D. Medić, Založno pravo, Banja, Luka, 2002, str. 70. primca, ako zalogodavac ponudi da zalogoprimcu preda 62 U prilog mogućeg ugovornog zalaganja stvari izuzetih umjesto založene stvari neku drugu stvar iste vrijednosti, od prinudnog izvršenja. Vidjeti: Vrhovni sud Hrvatske, čije čuvanje ne zahtijeva veći trud i brigu od čuvanja Rev. 125/85 od 6.2.1985, B. Starović, Komentar zakona prvobitno založene stvari (čl. 982. ZOO). U ekono- o izvršnom postupku (zakonodavstvo, teorija, praksa) mskom smislu ovdje je svakako riječ o istom odnosu, Novi sad 1991, str. 628.

karaktera dozvoliti pozivanje na pravila o prostorije povjerioca. Nadalje, opšte nepo- izuzimanju od izvršenja? Ovdje uglavnom vjerenje i te kako smanjuje ponudu povo- preovladava mišljenje da je neophodno vo- ljnih kredita na tržištu, a samim tim i ka- diti računa o osnovama solidarnosti i uza- matna stopa biva uvećana izvan razumnih jamnog poštovanja, bez kojih naravno ne- okvira.65 ma života u zajednici. Primjera radi, uko- Pojavom Zakona o založnom pravu liko su individualnom licu neophodna po- na pokretnim stvarima upisan u Registar magala za obavljanje njegovih životnih fu- donose se značajne promjene, a najzna- nkcija ta ista pomagala ni u kom slučaju čajnija promjena je ta što predmet zalo- nebi smjela biti predmet unovčenja. žnog prava može biti individualno odre- I ako je sve usmjereno da se stvori đena stvar kojom zalogodavac može slo- što sigurnija garancija da dužnik ispoštuje bodno raspolagati.66 svoje ugovorne obaveze, preovladava miš- Nesporno je da je najstariji a i naj- ljenje da se negdje ipak mora povući gra- sigurniji način obezbjeđenja predaja opte- nica, jer bi se u jednom trenutku moglo rećenog dobra zalogoprimcu. Publicitet doći čak i do te mjere, zašto ne prihvatiti koji predaja omogućava vrlo je pouzdan, kao zalog ljudsko srce, bubreg ili drugi or- ali paralelno ima i svoje negativne strane. gan? Dakle, bila bi to priličko sigurna ga- Opterećeno dobro u rukama povje- rancija da će dužnik ispoštovati svoju ugo- rioca nije produktivno.67 Troškovi čuvanja vorenu obavezu.63 založene stvari sa pažnjom dobrog doma- Sam sistem zaloge ustanovljen je ćina, odnosno dobrog privrednika nisu ni Zakonom o obligacionim odnosima, s je- slučajno zanemarljivi. Takođe što se tiče dne strane to se može i gledati kao rezultat banaka, kao najčešćih povjerilaca treba na- istinske i naučne spoznaje, s druge strane glasiti da one ni slučajno u državinu ne to je preširoko rasprostranjeno mišljenje a žele mašine, plodove niti druge stvari koje koje ne odgovara u potunosti savremenim pripadaju klijentima. Ovo upravo iz ra- tržišnim kretanjima. zloga što briga o takvim dobrima ne ulazi Posmatrajući sa aspekta poslovne u okvire njihove djelatnosti.68 prakse preovladava mišljenje da istoj nije Sa sigurnošću možemo konstatova- više dovoljna samo klasična zaloga (pi- ti da ono što je najbitnije kod zaloge, to je gnus).64 Mišljenja smo da je obaveza pre- da ona založnom povjeriocu pribavi pravo daje stvari povjeriocu kao jedini način na- prvenstvene naplate, a taj cilj se može po- stanka založnog prava, postala tačka spo- stići kako predajom, tako isto i bez predaje ticanja. Evidentno je da dužnik koji pruži povjeriocu. Kada govorimo o Registru takvo obezbjeđenje ostaje bez osnovnih zaloge, sasvim je jasno da založno pravo sredstava, neophodnih za nastanak svojih nastaje upisom u Registar zaloga, a taj Re- privrednih aktivnosti. Ni povjerilac nije gistar je po svojoj prirodi javan, jedins- baš zadovoljan takvom vrstom predaje, tvena elektronska baza podataka, samom upravo iz razloga što se dodatno optere- tom situacijom publicitet je svakako ostva- ćuje adekvatnim skladištenjem i čuvanjem ren. predmeta zaloge. Osim toga povećavaju se troškovi zajma iz razloga što se opterećeno 65 Kamatna stopa je uvijek manja kod obezbijeđenih kre- dobro premiješta iz prostorija dužnika u dita. Ulrich Drobnig, Secured Credit in International Insolvency Proceedings, 33 Texas Int Law Journal, 1998, str. 54. 63 Uporediti: E. Waren, Making Policy With Imperfect 66 Vidjeti: čl. 9. str. 1. ZOZP. Odredbe ovog zakona pri- Information: the Art. deret Full Priority Debates, 82 mjenjuju se i na zalogu prava intelektualne svojine, stim Comell L. Rev. 1997, str. 1386. da se zaloga na tim pravima upisuje u Registar zavoda 64 Klasično poimanje zaloge je jasno izraženo u čl. 173. nadle-žnom za intelektualnu svojinu. Opšteg imovinskog zakonika za Crnu goru „ali kad bi se 67 U. Drobding, Secured Credit in International uglavilo da će pokretna zaloga ostati pri samome du- Insolvency Proceedings, str. 54. žniku, pogodba nebi vrijedila: tj. prosti bi dug ostao tvrd, 68 E. P. Elinger – E, Lomnicka and R. Hooley, Modern ali to nebi nikako bio dug pod zalogu.“ Banking Law, Third edition, New york 2002, str. 272.

Neozbiljno bi bilo ne neglasiti, da čenju i to kao realna podloga za odobrenje ni ovaj način obznanjivanja založnog pra- kredita, znači, da se od tada mogu zalagati va nije bez nedostataka. Ovdje se sada i pokretne stvari određene po vrsti70, ako je pojavljuju novi troškovi, kao što su troško- ugovorom o zalozi određena količina ili vi upisa i izmjene podataka u Registru.69 broj i način na koji se mogu razlikovati od Gledajući sa aspekta sigurnosti dužnika u drugih stvari iste vrste. I kod zaloga gene- pogledu ograničenja mogućnosti dužnika rično određenih stvari na-čelo specijalnosti raspolaže zalogom je daleko manja. Ovdje je očuvano71 (povjerilac ima pravo prvens- nastaje jedna nova situacija gdje zahtjevi tvenog namirenja). za odgovarajućom zaštitom savjesnih tre- Takođe predmet založnog prava ćih lica izbijaju u prvi plan. Takođe imamo mo-že biti i zbir pokretnih stvari kao što su situaciju da se posredna korist ogleda u ja- roba u određenom skladištu, ili prodavnici, čanju spremnosti dužnika da dobrovoljno inventar koji služi za obavljanje privredne izvrši preuzetu obavezu. Dakle, dužnik će djelatnosti i sve drugo u skladu sa ugo- u takvoj situaciji sa daleko više volje i vorom o zalozi. Postoje mišljenja da je elana pristupiti vraćanju kredita, pogotovo zalaganje zbira stvari bilo moguće prema ako može računati na brzo i efikasno pri- ZOO, ali je to bilo moguće samo uz odgo- nudno namirenje. varajuću predaju.72 Posmatrajući doslednu primjenu načela oficijelnosti koja je prihvaćena u Zaloga buduće stvari Zakonu o obligacionim odnosima, kao sre- dstvo zaštite jednakosti ugovornih strana, Opštepoznato je da načelo određe- „izrodila“ se u svoju suprotnost. Gledajući nosti opterećenog dobra je jedno od os- dugogodišnje trajanje kako parničnog, tako novnih principa u založnom pravu.73 Me- i izvršnog postupka, te pritajena nada za- đutim, takođe je individualizacija pred- logodavca da do unovčenja ipak neće doći, meta obezbjeđenja u smislu preciznosti sigurno nisu dobar podsticaj za njegovo čsto ne praktična, tako da je načelo pre- kako racionalno tako i domaćinsko poslo- ciznosti odnosno specijalnosti u mnogim vanje. S druge strane, adekvatan sistem sistemima skoro neprimjenjivo a u nekim obezbjeđenja posmatran u širem kontekstu je gotovo pa potpuno napušteno.74 podstiče ekonomski razvoj, samim tim podsticanjem analogno i društvo kao cje- lina napreduje. 70 Član 9. stav 2. ZOZP. ZALOGA GENERIČNO ODREĐENIH 71 O ograničenoj primjeni načela specijalnosti kod bezdr- STVARI žavinske zaloge. Sinifis, K., Das besitzlose Pfandrecht, strana 112. 72 Vidjeti: D. Stojanović, Stvarno pravo, str. 210. „isto Već smo naprijed napomenuli šta tako predmetom ručnog zaloga može biti i neka skupna objekat zalaganja mora imati (vrijednosti i stvar (universitatis rerum), uzeta kao jedna cjelina, kao što je određeno stado stoke, određena biblioteka i sli- za povjerioca i za dužnika, vrijednosti za čno“. M. Vizner, Komentar Zakona o osnovnim vla- treća lica i to iz razloga da u slučaju potre- sničkopravnim odnosima, Zagreb 1980, str. 381. 73 be može biti unovčen). Tek kada se napu- Optepoznato je da kao zaloge služe pojedinačni pred- meti, nije dopuštena generalna zaloga na ukupnoj po- stio princip obaveze predaje opterećenog kretnoj imovini dužnika, niti založno pravo na zbiru dobra zalogoprimcu, omogućeno je zala- stvari. Baur, F. – Baur. – Šturner, R. Sachenvecht, ganje stvari određenih po rodu. Kada ge- Strong, 673. O zabrani generalnog zalaganja u Fra- ncuskom pravu Simler, Ph. – Delebeque, Ph., Droid civil, nerične stvari počinju da dobijaju na zna- Les, Suretes La publicite fonciere, strana 312. 74 Wood, Ph., Comparative Law of Security and guarant ees, strana 6., „Englesko pravo ne poznaje načelo speci- 69 Moglo bi se reći da je nivo ovih troškova prilično jalnosti kao Njemačko pravo, tako da se opterećeno nizak, u odnosu na koristi koji se time postižu. G. Mc dobro može definisati prilično visoko“. Gode, R., Se- Cormack. A Pririty of Secured Credit: an Anglo – cured Credit and insolvents under English Law, Rabels, American Pespective, str. 403. 1980., strana 686.

Vrlo često se dešava da zalog neke Kod registrovane zaloge, dužnik stvari obuhvata njene dijelove i pripatke.75 ostaje u posjedu stvari. Takođe je situacija U ovom slučaju bi važilo pravilo accesso- potpuno drugačija kada predmet založene rium sekuitur principali. Ali, može desiti i stvari daje plodove. U toj situaciji je tako- to da je odnos pripadaka i glavne stvari đe zalogodavac ovlašten da ubire plodove, ustanovljen kasnije po nastanku založnog mada se ugovorom može predvidjeti i dru- prava. Prihvatiti ovu vezu kao da je ona gačije.78 Ovo se misli na plodove do tre- nastala u momentu konstituisanja gara- nutka odvajanja, ali se može ugovoriti i ncije, nebi bilo korektno. Bila bi to neo- posebno založno pravo na plodovima. drživa fikcija. Savremeno založno pravo zasni- Smatramo da bi bilo pogrešno pret- vano na bezdržavinskoj zalozi po pravilu, postavljati da je zalogodavac od samog po- dopušta dužniku da raspolaže predmetom četka htio da založi sve kasnije pripatke. zalologe. Pravo obezbjeđenja se sve više i Nesporno je da se ovom pitanju više razvijalo, tako da je predmet zaloge može pristupiti na drugi način. Ako bi mogla biti samo stvar koja postoji u tre- usvojili definiciju po kojoj pripadak obu- nutku zaključenja ugovora.79 Međutim, na- hvata nepotpuno inkorporisane dijelove puštanje koncepcije realnih ugovora u koji se mogu odvojiti bez oštećenja, kao i ZOO otklonjene su smetnje da ugovor o one koji su fizički samostalne, ali fun- zalogu bude zaključen u pogledu buduće kcionalno povezani sa glavnom stvari i po- stvari, stim da založno pravo kao pravo tom, tako pojmovno određene pripatka erga omnes nastaje tek kada stvar bude staviti u kontekst registrovane zaloge, predata povjeriocu. onda nam ukazuje na to da izrečena izjava U Engleskom pravu je omogućemo volje nije neophodna, novi pripadak pot- priznanje buduće imovine onog trenutka pada pod isti pravni režim samim dovo- kada je priznata klauzula naknadno steče- đenjem u funkcionalnu vezu sa glavnom noj imovini „after aqired propertun clause“ stvari. (u odluci Holroudu, Marshall), ali dužnik Ugradnja novog akumulatora umje- ni dalje nije imao pravo otuđiti predmet sto starog povlači primjenu pravila o rea- zaloga bez dozvole povjerioca. lnoj subrogaciji (subrogatu sapit naturam ZOZP je regulisalo, odnosno usvo- subrogati). Čini se da je posebna izjava jilo rješenje po kojem se upisom u Registar volje sasvim dovoljna. Naravno da bi du- mogu založiti stvari koje će zalogodavac žnik prije prinudnog namirenja mogao od- pribaviti u budućnosti, stim što u tom slu- vojiti učinjena poboljšanja (osim ako u čaju, založno pravo nastaje tek kada zalo- ugovoru nije isključena ova mogućnost).76 godavac stekne pravo svojine na predmetu Ukoliko bi se raskinula funkcio- zaloge.80 nalna veza sa glavnom stvari prestalo bi i založno pravo. Kod klasične zaloge, opte- Zalaganje imovine kao cjeline rećeno dobro je u rukama povjerioca. Po- vjerilac ima pravo da ubire plodove sa za- Rimsko pravo je poznavalo genera- ložene stvari, ali ima i obavezu da njenu lnu hipoteku koja je obuhvatala buduću 77 vrijednost uračuna u otplatu duga. 78 Član 21. ZOZP. 79 Član 866. OIZ. „ali dok god zaloga u tvoje ruke ne dođe, dug ti još nije zalogom zajamčen“. 75 Profesor Baur smatra da, za razliku od hipoteke, zalog 80 Član 13. ZOZP. Prema MZOB, zaloga može obu- pokretne stvari ne obuhvata i njene pripatke. Baur, F. – hvatiti stvari i prava koje još ne pripadaju zalogodavcu, Baur, J. – Sturner, R. Sochen – Recht, strana 676. bilo zbog toga što nisu ni nastale, bilo zbog toga što 76 Zalogodavac će nekad zalog male vrijednosti ili nekih imaju nekog drugog za titulara. U takvoj situaciji, zaloga specifičnih osobina pripatka, biti potpuno nezaintere- kao stvarno pravo ne postoji dok opterećeno dobro ne sovan za njegovo odvajanje, osobito ako su prateći pripadne zalogodavcu, ali ako se to desi smatra se da je troškovi, veći od moguće koristi. zaloga postojala od samog početka (član 5. 8. i 5. 9. 77 Član 178. OIZ. MZOP).

imovinu dužnika. 81 Međutim, u modernim vrednog društva kao takvog ili imovine pravima ustanova generalne hipoteke je kao cjeline. Međutim, poslovne banke sva- sve više napuštana prihvatajući princip kodnevno nastoje da u okviru usvojenih specijalnosti jer su njene koristi očigledne zakonskih rješenja iznađu načine lakšeg i višestruke. Kod generalnog zalaganja su kreditiranja ugovaranjem obezbjeđenja na ugroženi interesi i dužnika i povjerioca u što širem krugu stvari i prava koja ulaze u smislu opasnosti od skrivenih zaloga.82 imovinu dužnika. Imovina kao cjelina ne može biti predmet Sve više izgleda da naš zakono- zaloge ovo iz razloga što bi kod prinudnog davac, u ovom pogledu ostaje vjeran a namirenja obezbijeđeni povjerilac mogao načelo specijalnosti i u skladu sa našom zahtijevati namirenje ne samo iz založene tradicijom ne ostavlja mogućnost zalaga- stvario već iz ostalih stvari i prava koje nja preduzeća kao takvog odnosno imovi- pripadaju dužniku. U današnje vrijeme sve ne kao cjeline. više se sredstava obezbjeđenja oblikuju potrebama prakse. Pojam i sastav opte- ZAKLJUČAK rećenog dobra se mijenja iz dana u dan, a sve kako bi zadovoljilo redovno poslo- Evidente su pozitivne promjene, vanje, ali takođe i nastupanjem okolnosti kada je u pitanju unapređenje založnog predviđenih ugovorom ili zakonom dolazi prava i to ne samo u Bosni i Hercegovini do kristalizacije. Založno pravo se sve više nego i u bivšim republikama Jugoslavije. uspostavlja na svim stvarima i pravima Kada je u pitanju Bosna i Hercego- koje su se u tom trenutku našle u imovini vine, ne samo da je rađeno na unapređenju zalogodavca. založnog prava, nego je zakonodavac uveo Kada je u pitanju naše zakonodavs- Ured za Registar zaloga, kao novinu u na- tvo, u pogledu zalaganja imovine kao cje- šem pravnom sistemu, koji je počeo sa ra- line, 83 onda je tu do izražaja došlo načelo dom 2004 godine, pod nazivom USAID- specijalnosti i to u skladu sa našom tradici- ov projekat za osigurano finansiranje – jom, ne ostavlja mogućnost zalaganja pri- projekat Registra zaloga. Bolje korištenje kreditne sposobnosti pokretnih stvari je važan, ali tako to nije i jedini korak na tom 81 Keinan, Y., Evolution of Secured trans actionis, strana 39. putu. 82 Potencijalni novi kreditori ne znaju koji je stvarni Pravni poredak je složen sistem obim dužnikove imovine, te bi se ugrožavali od novih koji djeluje uspješno i to isključivo kao kredita. Rašović Z., Stvarno pravo, strana 357-358. 83 MZOP predviđa zalaganje preduzeća sa svim pravima, skladna cjelina. Ukoliko želimo raciona- što omogućava zalogoprimcu da u slučaju prinudnog lnije ponašanje subjekata u pravnom izvršenja proda preduzeće kao tako „as a going concern“ prometu, neophodan je uspješan nastanak (član 5.6 MZOP). Mogućnost zalaganja preduzeća kao cjeline dopušta i Mađarski Građanski zakonik član (153 procesa privatizacije i denecionalizacije, stav 1.). usaglašavanje propisa o zalaganju nepo- kretnosti sa odgovarajućim uporedno pra-

vnim iskustvima, izmjena zakona o izvr- šnom postupku i Zakona o stečaju samo su neki od ciljeva koji nam predstoje, te od

samog njihovog ostvarenja i te kako zavisi i sam uspjeh reformi na polju zalaganja pokretnih stvari.

LITERATURA

Aranđelović D. Zakonsko založno pravo davalaca pod kiriju i zakup, sveske za maj, juni, juli Beograd 1903. Aranđelović D. O zadržavanju prava svojine od strane prodavca na prodatoj stvari arhiv za pravne i društvene nauke, IV, Beograd 1908. Aranđelović D. Obligaciono (tražbeno) pravo, Beograd, 1934. Babić I., Leksikon obligacionog prava, Beograd, 1997. Bartoš M., Tabaci Stvarnog prava, Beograd, 1932. Biscardi A., La dotrina dell obligatio rei, Milano, 1991. Blagojević B i Krulj V., Komentar zakona o obligacionim odnosima – knjiga Beograd, 1983. Bokšan B., Fiducijarni poslovi iz zaloga, sudska praksa privrednih sudova (tematsko izdanje), bilten br. 3., Beograd, 1996. Boras M., Rimsko pravo, Zagreb, 1980. Borković-Stojanović D., Svojina radi obezbjeđenja potraživanja-fiducijarna svojina, pravni život 10/1998. Beograd. Gans A., Uvod u građansko pravo, opšti dio Beograd, 1963. Horvat M., Rimsko pravo, Zagreb, 2002. Klepić D., Zasnivanje založnog prava na pokretnim i nepokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka Izbor sudske prakse, br. 6, Beograd, 1993. Konstatinović M., obligacije i ugovori, Beograd, 1969. Lazić M., praktikum za stvarno pravo, Niš, 2003. Lorenc R., O pribavljanju pokretne zaloge a non domino, Jugoslovenska advokatura br. 3- 4/57. Loza B., Obligaciono pravo, posebni dio, Sarajevo, 1971. Loza B., Obligaciono pravo, opšti dio, Beograd, 2000. Loza B., Obligaciono pravi, opšti dio, posebni dio, Sarajevo, 2000. Marković L., Građansko pravo, Narodna samouprava, Beograd 1927. Medić D., Zakon o registrovanim zalogama na pokretnim stvarima i članskim udjelima- pravni savjetnik, br. 3/2001. Medić D., Odnos klasičnog prava (ručne zaloge) i bezdržavinske zaloge, Pravni informator br. 1/2002. Orlić M., Stvarno pravo, Beograd, 1981. Rašović Z., Založno pravo na pokretnim stvarima, Podgorica, 1997. Simoneti P., Hipoteka (objekt, obujam, sticanje), Zakonitost 9-10/1990. Stanković O., Stvarno pravo, Beograd 1981. Stojanović D., Stvarno pravo, Beograd 1977.

UDK Pregledni rad

Enid Pašalić* Evropski univerzitet Brčko distrikta Brčko, BiH

HISTORIJSKI RAZVOJ SAVREMENOG INSTITUTA PRAVA GRAĐENJA U EVROPSKO-KONTINENTALNOM PRAVNOM SISTEMU

Sažetak U radu se razmatra historijski razvoj savremenog instituta prava građenja u evropsko- kontinentalnom pravnom sistemu, a u okvirima načela superficies solo cedit i pravne proble- matike imanja vlastite zgrade na zemljištu u tuđem vlasništvu. Prva faza linije razvoja savre- menog prava građenja počinje od instituta superficiesa u rimskom pravu i njegovom transfor- macijom iz obligacionopravnog u stvarnopravni institut. Druga faza razvoja nastaje u srednjem vijeku, recepcijom rimskog prava i nastankom ius commune, kada se institut rimskog superficiesa zajedno sa sličnim institutima barbarskog i lokalnog običajnog prava, prilagođava pravnim shvatanjima tog perioda i uklapa u feudalni pravni poredak. Treća faza nastaje u doba modernih građanskih kodifikacija XIX i XX vijeka, gdje se uočava geneza dva različita instituta na osnovama superficiesa, lokalnog, običajnog superficijarnog prava i pravne nauke u evropsko-kontinentalnom pravnom sistemu: superficijarnog prava u Fra- ncuskoj i Italiji, gdje je derogirano načelo superficies solo cedit i prava građenja u Austriji i Njemačkoj, gdje je načelo superficies solo cedit opstalo na specifičan način. Naposlijetku se predočava historijski razvoj superfi-cijarnog prava i prava građenja u Bosni i Hercegovini.

Ključne riječi Historijski razvoj prava građenja, pravo građenja, superficies, superficies solo cedit, superficijarno pravo.

Abstract Historical development of building lease in Continental legal system

The subject of this paper is historical development of contemporary legal institute of building lease in the continental legal system, in the scope of „superficies solo cedit“ principle and legal problem question of owning a building on a land which is owned by another person. First evolutionary phase of the conteporary building lease institute, starts with the institute of Roman law: „superficies“, and it's transformation from legal institute in the system of law of obligations to legal institute in the system of property law. The second phase starts in the middle ages, by reception of the Roman law and creation of „ius commune“. Roman institute of „superficies“, together with similar institutes of barbarian and local customary law was adapted to the legal understanding of that period, and incorporated into feudal legal order. The third phase begins in the period of modern civil codes, in XIX and XX century. There were two different legal institutes which evolved from roman superficies, local superficiary legal customs and legal science in this period: right of superficies in France and Italy, where superficies solo cedit principle was derogated, and legal institute of building lease in Germany and Austria, where superficies solo cedit principle remained in a specific

* Magistar prava

way. In the end, the historical development of the law of superficies and legal institute of building lease in Bosnia and Herzegovina is considered.

KEY WORDS: historical development of building lease, building lease, superficies, superficies solo cedit, law of superficies.

Uvodna razmatranja Sadržaj ovog rada ima za cilj predo- čavanje historijskog razvoja savremenog Pravo građenja je u XXI vijeku uve- prava građenja u evropsko-kontitnenta- deno u pravni sistem Bosne i Hercegovine lnom pravnom sistemu, počevši od rims- kao u potpunosti novi pravni institut re- kog prava do pravne regulacije kakvu ima- gulisan zakonima o vlasništvu i drugim mo danas u zakonodavstvu Bosne i Herce- stvarnim pravima. Zakonima entiteta BiH i govine. Navedeno činimo na način da kroz Brčko distrikta Bosne i Hercegovine, ovo prikaz geneze savremenog instituta prava pravo određeno je kao ograničeno stvarno građenja tretiramo i jedno historijsko-pra- pravo na nečijem zemljištu, koje daje ov- vno problemsko pitanje, usljed koga je in- laštenje nosiocu tog prava da na površini stitut savremenog prava građenja, kao i zemljišta ili ispod nje ima vlastitu zgradu, druga slična historijska pravna rješenja, što je vlasnik zemljišta dužan da trpi.84 zapravo i nastao: kako uspostaviti pravo Neki pravni sistemi evropsko-konti- vlasništva na zgradi koja je sagrađena na nentalnog pravnog poretka, razvili su ovaj zemljištu u tuđem vlasništvu i na koji na- pravni institut još u XX vijeku, dok je u čin se eventualna uspostava ovakvog prava drugim pravnim sistemima ostao prisutan odnosi prema načelu superficies solo cedit. suštinski sličan, ali po pravnoj prirodi ra- Rad započinjemo sa objašnjavanjem zličit institut, poznat kao superficijarno pojma, pravne prirode i funkcija prava gra- pravo. Kako pravo građenja, tako i supe- đenja, kako bismo bliže odredili suštinu i rficijarno pravo i druga srodna prava, svoje praktičnu svrhu predmeta našeg istra- historijsko porijeklo vuku iz rimskog pra- živanja. Potom pratimo korijene savreme- va, od rimskog stvarno-pravnog instituta nog prava građenja i superficijarnog prava superficies85 i modifikacije, odnosno kori- u rimskom pravu i pravnom institutu su- govanja rimskog pravnog načela super- perficiesa, sve do vremena pandektnog i ficies solo cedit.86 feudalnog prava. Iz ovog vremenskog pe- rioda, pratimo liniju razvoja superficiesa i 84 Zakon o stvarnim pravima Federacije Bosne i Herce- sličnih srednjovjekovnih običajnih prava, govine („Službene novine Federacije BiH“, brojevi: kroz najpoznatije moderne pravne kodifi- 66/2013, 100/13), član 298., st. (1) – u daljem tekstu: ZSP FBiH; Zakon o stvarnim pravima Republike Srpske kacije XIX i XX vijeka, gdje se primjećuju („Slu-žbeni glasnik Republike Srpske“, brojevi: 124/08, dvije završne faze razvoja. Prva, razvoj 58/09, 95/11), član 286., st. (1) – u daljem tekstu: ZSP superficijarnog prava u Francuskoj i Italiji RS; Zakon o vlasništvu i drugim stvarnim pravima Brčko distrikta BiH („Službeni glasnik Brčko distrikta BiH“, sa derogacijom načela superficies solo brojevi: 1/01, 8/03, 40/04, 19/07), član 74., st. (1) – u daljem tekstu: ZV BD BiH. 85 Etimološki, naziv superficies vodi porijeklo od pravo, sedmo izdanje, Zagreb, Školska knjiga, 1973., str. latinskih riječi „super” – iznad i „faciēs” – forma, figura, 166. lice, ozna-čavajući tako sve forme koje se nalaze spojene U bosansko-hercegovačkom pravnom sistemu usposta- na površini zemljišta. Vidi: „Merriam-Webster Dicti- vljeno je načelo superficies solo cedit i to u okviru onary“, Dostupno na: www.merriam- instituta građenja na tuđem zemljištu u entitetskim webster.com/dictionary/superficies (21.8.2016.). zakonima: Član 59., -st. (1) ZSP FBiH; član 59., st. (1), 86 Načelo rimskog prava, koje proizilazi iz prirodno-pra- ZSP RS. ZV BD BiH, uopšte ne reguliše pravni institut vnog karaktera koga su rimski pravnici pridavali ri- građenja na tuđem zemljištu, ali načelo superficies solo mskom pravu, a prema kome sve ono što se sagradi na cedit proizilazi iz Zak-ona o registru zemljišta i prava na tuđoj zemlji postaje vlasništvo vlasnika zemlje, jer se zemljištu Brčko distrikta Bosne i Hercegovine („Službeni vlasništvo zemlje proteže i na prostor pod zemljom i na glasnik Brčko distrikta BiH“, brojevi: 11/01, 01/03, zračni prostor nad zemljom. Vidi: M. Horvat, Rimsko 14/03, 19/07, 02/08): član 3., st. (2).

cedit, na način da je pravno omogućeno zemljištu, koje daje ovlaštenje nosiocu tog superficijarno pravo vlasništva na zgradi, prava da na površini zemljišta ili ispod nje odvojeno od prava vlasništva na zemljištu ima vlastitu zgradu, što je vlasnik zemljišta na kome je ta zgrada izgrađena. Sa druge dužan da trpi.87 Ako riječi: imati vlastitu strane, u Njemačkoj i Austriji, razvio se zgradu, protumačimo kao: imati pravo koncept prava građenja, gdje načelo supe- vlasništva nad zgradom, iz zakonskog od- rficies solo cedit na specifičan način ops- ređenja proizilazi da su vlasnik zemljišta i taje i to tako da pravo građenja u pravnom vlasnik zgrade na tom zemljištu različiti, te pogledu igra ulogu nekretnine (zemljišta) da je vlasnik zemljišta dužan trpiti tuđe na kome je sagrađena zgrada, te tako op- pravo vlasništva na zgradi, a na zemljištu staje jedinstvo vlasništva zgrade i zemljišta koje je u njegovom vlasništvu. No, ako je na kome je sagrađena (prava građenja). u bosanskohercegovačkom pravnom siste- Naposlijetku, pravo građenja smještamo u mu zastupljeno načelo superficies solo ce- okvire jugoslavenskog prava, sve do savre- dit,88 u tom kontekstu postavlja se pitanje, mene regulacije ovog pravnog instituta u kako je kod prava građenja pravno izvo- pravnom sistemu Bosne i Hercegovine divo da vlasnik zgrade, trajno spojene na XXI vijeka. neko zemljište, bude različit od osobe koja Dva temeljna metoda koja koristimo je vlasnik zemljišta? Da li se ovdje radi o prilikom našeg istraživanja su metod ana- odstupanju od načela superficies solo cedit lize sadržaja (pravna egzegeza) i metod ili je posrijedi nešto drugo? Kako bismo deskripcije. Metod analize sadržaja kori- odgovorili na ovo pitanje i odredili pravnu stimo u historijsko-pravnom i historijsko- prirodu prava građenja, potrebno je razmo- sociološkom kontekstu, analizirajući razli- triti dalju zakonsku razradu ovog pravnog čite pravne sadržaje od rimskog prava pa instituta. do danas i njihov uticaj na društvo unutar U zakonima entiteta i Brčko distrikta koga su važili, a u potrazi za korijenima i BiH nalazi se odredba u kojoj se navodi da historijskom evolucijom prava građenja. je pravo građenja u pravnom pogledu iz- Metodom deskripcije predočavamo sadr-- jednačeno sa nekretninom, odnosno da se žaj, funkcije i pojam prava građenja u zgrada izgrađena na zemljištu optereće- njegovoj savremenoj i različitim histori- nom pravom građenja, smatra priraštajem jskim formama. prava građenja, kao da je pravo građenja Osnovni cilj ovog seminarskog rada je zemljište.89 Ovakvo izjednačavanje preds- da čitaocima pruži uvid u jedan, za bosa- tavlja pravnu fikciju, dakle pravnu činje- nsko – hercegovačko pravo novi pravni nicu koja u stvarnosti ne postoji, ali se institut, preciznije, u njegovu historijsku uzima kao da postoji, kako bi mogao, u evoluciju, a kako bi se potpunije razumjela ovom slučaju, nastati određeni pravni od- njegova svrha i uputilo na adekvatan način nos.90 Pravna fikcija, u kontekstu prava njegove primjene u savremenosti. građenja, proizilazi iz zakonskih odredbi zakonodavstva u BiH, po kojima se stva- 2. Pojam, pravna priroda i funkcije rima smatraju i prava zakonski izjednačena sa stvarima, kao i da netjelesne stvari i prava građenja prava mogu zakonski biti smatrane stva-

2.1. Zakonsko određenje i osnovne karakteristike prava građenja 87 Vidi: fn. 1. 88 Vidi: fn. 3. 89 Član 74., st. (2), ZV BD BiH; Član 286., stav (2) i (3) Kako je već navedeno u uvodnom dije- ZSP RS i član 298., stav (2) i (3), ZSP FBiH. lu rada, pravo građenja pozitivno bosans- 90 Pravna fikcija može se upotrijebiti i za promjenu, ko-hercegovačko zakonodavstvo definira odno-sno prestanak nekog pravnog odnosa. Vidi: M. Vedriš i P. Klarić, Građansko pravo, drugo izmijenjeno i kao og-raničeno stvarno pravo na nečijem dopunjeno izdan-je, Zagreb, Narodne novine, 1996., str. 27.

rima, a nekretninama ukoliko su spojene sa stavljeno ima status plodouživatelja, te za nekretninama, ili su njihov teret, ili ih je to plaća periodičnu naknadu.96 zakon proglasio nekretninama.91 Pravo Možemo na osnovu navedenog reći da građenja kao nekretninu/zemljište, može- je pravom građenja u našem zakonoda- mo vizualizirati na način da zamislimo da vstvu, tj. fikcijom da pravo građenja pre- je zemljište X u vlasništvu subjekta A, us- dstavlja zemljište i njegovom zakonskom postavom prava građenja, fiktivno „prevu- izjednačenošću sa nekretninom, na speci- čeno“ zemljištem Y (pravom građenja) u fičan način opstalo načelo superficies solo vlasništvu subjekta B,92 čije je ovlaštenje cedit, jedinstvo vlasnika zemljišta i vlas- da na tom fiktivnom zemljištu (na pravu nika zgrade izgrađene na zemljištu, jer građenja) uspostavi pravo vlasništva na zgrada izgrađena na pravu građenja, pos- zgradi. Takva zgrada smatra se pripadno- taje vlasništvom onoga ko je nosilac prava šću prava građenja, ukoliko je pravo gra- građenja kao fiktivnog zemljišta na koje je đenja osnovano na zemljištu gdje već trajno spojena izgrađena zgrada. Pravom postoji zgrada, a priraštajem93 prava gra- građenja, odnosno pravnom fikcijom da je đenja smatra se zgrada naknadno izgra- ono zemljište, tako se neutrališe atrakci- đena na temelju prava građenja.94 U oba jska snaga između zemljišta (zemlji-šta na slučaja zgrada postaje dio prava građenja kome je uspostavljeno pravo građe-nja) i (fiktivnog zemljišta), te se pravno smatra zgrade koja faktički jeste sagrađena na tom da je izgrađena na pravu građenja. Sa zemljištu, ali pravnom fikcijom, mjesto ze- druge strane, pravo građenja neodvojivo je mljišta u pravnom pogledu preuzima pra- od zemljišta na kome je uspostavljeno.95 vo građenja.97 Nosilac prava građenja prema vlasniku ze- mljišta na kome je pravo građenja uspo- 2.2. Pravna priroda prava građenja

Pravo građenja ima dvostruku (dualnu) pravnu prirodu. Ova dualnost nalazi se u 91 Član 5., st. (2) i član 6., st.(5) ZSP FBiH; Član 5., st. či-njenici da pravo građenja predstavlja (2) i član 6., st. (5) ZSP RS; Član 6., st. (2) ZV BD BiH. Kako piše Simonetti, kod prava građenja radi se o istovremeno i ograničeno stvarno pravo na „pojmovnoj konstrukciji netjelesne stvari (pravo koje se zemljištu u tuđem vlasništvu, a sa druge otjelovljuje)“. Bez ove pojmovne konstrukcije netjelesne strane pravo građenja je u pravnom pogle- stvari, prava kao stvari, bilo bi nemoguće zamisliti da pravo građenja preu-zima ulogu zemljišta. Vidi: P. du po sili zakona i samostalna nekretnina Simonetti, „Priroda prava na građevinskom zemljištu“, (sa zgradom ili bez nje), čiji je vlasnik onaj Forum za građansko pravo za jugoistočnu Evropu – ko je nositelj prava građenja.98 Dvostruka izbor radova i analiza, Druga regi-onalna konferencija, Knjiga II, 2012, str. 15. pravna priroda prava građenja u praksi se 92 Zakon omogućava da pravo građenja može uspostaviti manifestuje njegovim dvostrukim upisom i vlasnik zemljišta na vlastitom zemljištu. Vidi: Član u zemljišnu knjigu prilikom osnivanja.99 302., stav (2) ZSP FBiH; Član 290., stav (2), ZSP RS i član 78., stav (2) ZV BD BiH. 93 Više o piraštaju uopšte i priraštaju kod nekretnina, 96 Članovi 299. – 304. ZSP FBiH; čl. 287. – 291. ZSP RS vidi: V. Spaić, Osnovi građanskog prava II – Stvarno i čl. 75. – 79. ZV BD BiH. pravo, treće, dopunjeno i izmijenjeno izdanje, Sarajevo, 97 Slično: P. Simonetti, „Nekretnine kao objekti prava Zavod za izdavanje udžbenika, 1962., str. 247-248 i vlasništva i prava građenja“, Zbornik Pravnog fakulteta N.Gavella, T. Josipović, et al., N. Gavella (ured.), Sveučilišta u Rijeci, v. 30, br.1, 2009, str. 40-42. Stvarno pravo, Zagreb, Informator, 1998, str. 68-69. 98 P. Simonetti „Pravo građenja – trajanje i prestanak“, 94 Gavella, Stvarno pravo, 697. Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci, v.32, 95 Ukoliko bi recimo vlasnik zemljišta na kome je uspos- br.1, 2011, str. 7. tavljeno pravo građenja prodao zemljište, prodao bi ga sa 99 Zakonska regulativa upisa prava građenja u zakono- teretom prava građenja. Isto tako, ukoliko bi nositelj davstvu Bosne i Hercegovine, određena je: prava građenja prodao ili opteretio hipotekom svoje U FBIH: Član 29., Zakona o zemljišnim knjigama Fede- pravo građenja, sve navedeno bi se odnosilo i na zgradu racije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije koja je izgrađena na temelju prava građenja. Razlog tome BiH“, brojevi: 19/03, 54/04), gdje je pravni institut koji je, kako smo rekli, što se zgrada smatra priraštajem prava po svemu odgovara pravu građenja iz ZSP FBiH, nazvan građenja, a priraštaj u stvarnom pravu uvijek prati pravom korištenja; zanimljivo je da i član 97. Nacrta sudbinu glavne stvari (u našem slučaju prava građenja). Zakona o premjeru i registraciji nekretnina Federacije

Kao ograničeno stvarno pravo na tuđem toji zgrada je pripadnost (priraštaj) prava zemljištu, pravo građenja upisat će se u građenja i nema prava koje bi moglo raz- teretni list (C list – teretovnica) onog ze- dvojiti zgradu od prava građenja.102 Pravna mljišnoknjižnog uloška u kome se nalazi svrha osnivanja prava građenja nalazi se u upisano zemljište na kome je pravo građe- pravnom omogućavanju da se postojeća nja osnovano. Osim toga, osniva se pose- trajna zgrada, spojena za neko zemljište, ban zemljišnoknjižni uložak za pravo gra- odvoji pravom građenja od njega ili da se đenja, povezan sa zemljišnoknjižnim ulo- omogući izgradnja zgrade, ali na pravu škom zemljišta na kome je pravo građenja građenja, a ne na samom građevinskom osnovano, pri čemu se pravo građenja kao zemljištu (u pravnom smislu).103 Osim zemljište u pravnom pogledu, upisuje u toga, pravno je moguće da se pravo gra- popisni list (A list – posjedovnica), a đenja osnuje na površini ili ispod površine nositelj prava građenja upisuje se u vla- zemljišta.104 Stoga je u praksi izvodivo da snički list (B list – vlastovnica). Nakon jedna osoba ima pravo građenja na povr- izgradnje zgrade ona se upisuje u popisni i šini zemljišta, druga ispod površine zemlji- vlasnički list zemljišnoknjižnog uloška šta, a da je treća osoba vlasnik samog ze- prava građenja, čime se potvrđuje pravo mljišta.105 građenja kao zemljište čiji je izgrađena Socijalna funkcija prava građenja os- zgrada priraštaj.100 tvaruje se na način da se njime omogućava jeftinija izgradnja zgrada, bez plaćanja 2.3. Funkcije prava građenja visokih kupoprodajnih cijena građevinskog zemljišta. Bosna i Hercegovina kao pot- Pravo građenja ostvaruje tri bitne svrhe psnica Evropske konvencije o ljudskim po svojoj funkciji: pravnu, socijalnu i eko- pravima i njenih protokola, preuzela je nomsku svrhu, a koje ćemo tim redosli- obavezu iz čla-na 1. Protokola 1, uz Konvenciju, kojom se garantuju vlasništvo jedom sada izložiti. 106 Anulirajući atrakcijsku snagu prava i imovinska prava, ali u opštem interesu. vlasništva na zemljištu na kome je osno- Kroz ovaj propisani opšti interes, provlači vano, pravo građenja preuzima ulogu ze- se i socijalna komponenta imovinskih pra- mljišta.101 Zakon predviđa da je pravo gra- va, pa tako i prava građenja. Posebno su đenja drugo zemljište, a dok god ono pos- jedinice lokalne samouprave te koje imaju obavezu na zaštitu socijalne komponente kod prava građenja, jer su one ovlaštene Bosne i Hercegovine, februar, 2014. godine, takođe pravo građenja naziva pravom korištenja, dok je članom upravljati i raspolagati građevinskim zem- 306. ZSP FBiH regulisan upis prava građenja; ljištem u državnom vlasništvu.107 Uspo- U RS: Član 29. Zakona o zemljišnim knjigama Republike stavom prava građenja, otvorena je mogu- Srpske („Službeni glasnik Republike Srpske“, brojevi: 67/03, 46/04, 109/05, 119/08), potpuno isto kao i odgo- ćnost za njegovog nosioca da na pravu gra- varajući zakon FBiH, ovaj zakon pravo građenja naziva pravom korištenja, dok član 294. ZSP RS, određuje upis prava građenja. 102 Vidi fn. 8. U BD BiH: Član 21., st. (4), član 34., Zakona o registru 103 Simonetti, „Odlike prava građenja“, 12-13. ze-mljišta i prava na zemljištu Brčko distrikta Bosne i 104 Vidi fn 1. Her-cegovine („Službeni glasnik Brčko distrikta BiH“, 105 Simonetti, „Odlike prava građenja“, 13. brojevi: 11/01, 01/03, 14/03, 19/07, 02/08), gdje se za 106 Član 1., Protokola 1 uz Europsku konvenciju o razliku od entitetskih zakona, koji pravo građenja na- ljudskim pravima. zivaju pravom korištenja, govori o upisu prava građenja; Dostupno na: http://www.echr.coe.int/Documents/ član 83. ZV BD BiH, takođe govori o upisu prava Convention_ENG.pdf (službena verzija na engleskom građenja. jeziku). 100 T.Josipović, „Uloga zemljišnih knjiga u pravnom pro- 107 Član 6. Zakona o građevinskom zemljištu Federacije metu nekretnina“, H G K – Sektor za trgovinu, Šesti BiH („Službene novine FBiH“, brojevi: 25/03 i 67/05) i forum hrvatskih posrednika u prometu nekretninama, član 7. Zakona o građevinskom zemljištu Republike 2004, str. 35-36. Srpske („Službeni glasnik RS“, broj: 112/06), Član 1. i 101 P.Simonetti „Odlike prava građenja i superficijarnog član 7. Zakona o javnoj imovini Brčko distrikta BiH prava“, Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci („Službeni glasnik Brčko distrikta BiH“, brojevi: 28/06 i (1991), v.34, br.1, 2013., str., 12. 19/07).

đenja uspostavi hipoteku, a koja se poče- 3. Historijski razvoj savremenog prava tkom izgradnje zgrade na pravu građenja građenja proširuje i na nju (in statu nascendi).

Dobijeni hipotekarni kredit poslužio bi za izgradnju zgrade, te bi tako bila omogu- 3.1 Superficies rimskog prava ćena jeftinija i praktičnija izgradnja. U skladu sa time, u velikoj mjeri snizile bi se U kontekstu problematike imanja vla- cijene stambenih i poslovnih prostora, te bi stite zgrade na tuđem zemljištu, pravo gra- se otvorila mogućnost, već u toku izgra- đenja historijsko porijeklo vodi od rims- dnje, za prodaju istih sa obročnim otplata- kog pravnog instituta superficiesa, koga je ma cijene. Navedeno i jeste osnovna so- Justinijanovo (postklasično) pravo odredi- cijalna svrha prava građenja, da se izgrade lo kao nasljedivo i otuđivo pravo iskorišta- porodične socijalne zgrade ili socijalni sta- vanja zgrade podignute na tuđem ze- novi, koji se povoljno prodaju ili iznaj- mljištu, uz plaćanje godišnje naknade (so- 110 mljuju socijalno ugroženim kategorijama larium). U ovom dijelu rada predočit lica. Po pravilu pravo građenja osnivaju ćemo historijski razvoj rimskog pravnog vlasnici velikih površina građevinskog ze- instituta superficiesa. mljišta: opštine i gradovi, te na taj način Načelo superficies solo cedit, o kome postižu pozitivne socijalne učinke unutar smo ranije govorili, predstavlja načelo ri- zajednice.108 mskog prava prema kome: „...sve ono što Često se u praksi dešava da opštine i se sagradi na tuđoj zemlji postaje vlasni- gradovi, kao vlasnici građevinskog zemlji- štvom vlasnika zemlje, jer se vlasništvo šta, nemaju dovoljno sredstava da bi izgra- zemlje proteže i na prostor pod zemljom i 111 dili stambene zgrade, odnosno stanove, za na zračni prostor nad zemljom.“ Ovdje socijalno ugrožena lica, te im osnivanje bi trebalo dodati, da dijelom zemljišta ne prava građenja pomaže da takve ciljeve os- postaje samo ono što se sagradi na njemu, tvare, novčanim sredstvima drugih osoba. nego da se ovaj princip primjenjuje i na Istovremeno, kako pravo vlasništva na ze- sve ono što se na zemljištu posije (satio), 112 mljištu ostaje vlasniku zemljišta, onaj ko je odnosno posadi (implantatio). Pravo uspostavio pravo građenja na istome, du- vlasništva nad zemljištem po rimskom žan je da vlasniku zemljišta plaća peri- pravu se protezalo u dubinu, sve do pakla i odičnu naknadu (u pravilu mjesečni iznos u visinu sve do zvijezda (usque ad inferos 113 prosječne zakupnine za takvo zemljište). et usque ad sidera). Načelo da sve što se Tako opštine i gradovi, kao potencijalni nalazi na zemljištu postaje dijelom zem- vlasnici zemljišta, ubiru stalnu i relativno ljišta i da prati njegovu pravnu sudbinu, sigurnu naknadu. Ukoliko je pravo građe- jasno je bilo izraženo i u mislima rimskih nja osnovano na određeni rok, po njego- pravnika. Venuleius prilikom razlikovanja vom isteku oživljava izvorno načelo super- onoga što je za zemljište trajno spojeno i ficies solo cedit, te se zgrada ili zgrade, onoga što se može sa zemljišta odnijeti, izgrađene na pravu građenja, spajaju sa kaže da su upravo zbog te trajne spoje- zemljištem i postaju vlasništvom vlasnika nosti za zemljište, zgrade njegov sastavni 114 zemljišta. Ekonomska svrha prava gra- dio. Gaj smatra da sve što se na zem- đenja tako se uspostavlja i održava kruže- njem gradske rente, ulaganjem kapitala u 110 Horvat, Rimsko pravo, 166. 111 gradsko zemljište, te se na taj način proši- Ibid. 112 A. Maršavelski, „Građenje na tuđem zemljištu kao ruje gradska infrastruktura i jača lokalna temelj za stjecanje prava vlasništva“, Pravnik, 41, 1 (84), ekonomija.109 2007, str. 175. 113 P. Simonetti, „Evolucija ustanove superficijarnog prava i usporedba s pravom građenja“, Zbornik Pravnog fakulteta Sveučiliša u Rijeci (1991), v.33, br. 1, 2012, str. 108 Simonetti, „Odlike prava građenja“, 13-14. 6. 109 „Ibid.“ 14. 114 The Latin Library, Iustiniani, Digesta, D. 43,24,10.

ljištu posadi, zasadi, kao i sav materijal od čito ne pominje. U jednom od dokumenata koga je zgrada na nekom zemljištu gra- (iz 193. godine pos. Kr.), navedena je mo- đena ili dograđena, predstavlja sastavni dio gućnost građenja na tuđem zemljištu, uz zemljišta, baš kao što je svako slovo na plaćanje naknade, a u prilog da se radi o nekom papiru, bilo čime napisano, sastavni superficiesu, govori nasljedivost ovog spo- dio papira.115 Paul, u skladu sa time, tvrdi menutog prava. Drugi dokument odnosi se da kada neko kupi kuću sa dvorištem, sa- na jednu odluku grada Puteola, u kojoj je mom kupovinom kuće kupio je i dvorište, osoba doživotno oslobođena plaćanja na- a isto tako, pravo na neko zemljište pro- knade za uživanje zgrade, ali uz obavezu teže se na zgrade koje su na tom zem- da nakon smrti osobe zgrada pređe u vla- ljištu.116 Iavolenus, slično tome, razmatra- sništvo grada.119 jući uzukapiju (dosjelost) na složenim Najizvjesnija pravna preteča superfici- stvarima, smatra da zemljište i kuća iz- esa bio je dugoročni zakup radi građenja građena na zemljištu predstavljaju jedins- na privatnom zemljištu, tačnije koncesija tvo.117 za građenje na javnom zemljištu (conce- Rimski institut superficiesa, nastao je iz ssio ad aedificandum in solo publico), koja potrebe da se ublaži djelovanje načela su- je prethodila uspostavljanju dugoročnog perficies solo cedit, odnosno da se omo- zakupa. Ovim institutom javne opštinske gući uživanje zgrada podignutih na zem- vlasti su privatnom graditelju (koncesi- ljištu u tuđem vlasništvu. Jako je malo pre- onar) davale koncesiju kao mogućnost za ciznih pisanih izvora koji bi nam rekli izgradnju na javnom zemljištu. Koncesi- kako je došlo do geneze ovog instituta. onar je izgradnjom zgrade na njoj sticao za Prema jednom viđenju, začeci superficiesa duži vremenski period ovlaštenje uživanja mogu se pronaći za vrijeme Rimske repu- i raspolaganja (fruendi et abutendi), uz blike, u onome što Tit Livije pominje kao obavezu plaćanja naknade vlasniku ze- tabernae u djelu Ab urbe condita. Taber- mljišta. To je značilo da je koncesionar nae su bile poslovni prostori, sagrađeni uz imao ovlaštenje raspolagati sa zgradom, dopuštenje države na javnom dobru koje otuđiti je pravnim poslom inter vivos ili se nije moglo prodavati, locirani u okolini mortis causa. Savremeni romanisti smatra- rimskog Foruma, a čijom bi izgradnjom ju da nije postojao ugovorni odnos između država pod dugoročni zakup ove prostore organa vlasti (koncedenta) i konce-sionara, ustupila privatnicima – velikim trgovcima dakle da između njih nije zaključivan i bankarima, uz obavezu plaćanja godišnje ugovor o zakupu javnog zemljišta. Kon- naknade – solariuma. Radilo se o obliga- cesionar je prema ovom viđenju koncesiju cionom odnosu najma/zakupa.118 Iz klasi- dobijao kao vlast, ovlaštenje da na ja- čnog perioda rimskog prava, postoje dva vnom zemljištu izgradi zgradu. dokumenta koja svjedoče o postojanju su- Ugovornim odnosom (ugovor o zakupu perficiesa, iako se ovaj naziv u njima izri- zgrade ili ugovor o zakupu zemljišta radi građenja) između privatnika, mogao se ko- 120 Dostupno na: nstituirati obligacionopravni odnos. Ta- http://www.thelatinlibrary.com/justinian/digest43.shtml kav odnos mogao je po ius civile biti us- (21.8.2016.). postavljen na dva različita načina.121 Mo- 115 D.41,1,9pr i D.41,1,9,1. Dostupno na: http://www.thelatinlibrary.com/justinian/digest41.shtml gla se zakupiti zgrada (pravo korištenja (21.8.2016.). zgrade), pri čemu se ovo pravo protezalo i 116 D.13,7,21. Dostupno na: http://www.thelatinlibrary.com/justinian/digest13.shtml (21.8.2016.). 119 „Ibid“. 117 D., 41,3,23pr. Dostupno na: 120 Simonetti, „Evolucija ustanove superficijarnog http://www.thelatinlibrary.com/justinian/digest41.shtml prava“, 8-9. (21.8.2016.). 121 Razlikovanje dvije vrste prava na zemljištu datom pod 118 I. Belaj, „Od rimskoga superficiesa do prava zakup, radi građenja , odnosno prava na zemljište koje se građenja“, Pravni vjesnik, god.29, br.1, 2013., str. 124; proteže na osnovu zakupa zgrade na zemljištu, vidljivo je Slično, Horvat, Rimsko pravo, 167. u Edictum perpetuum, Ulpianus, D.43,18,1,pr.

na zemljište potrebno za njenu ugovorenu superficijarnog prava se pojavom ove dis- uobičajenu upotrebu. Ovdje se radilo o tinkcije približio pojmu netjelesne stvari, običnom zakupu: locatio conductio sim- te je uveden koncept pravnog posla o os- plex/locatio contuctio vulgaris. Pored ove nivanju superficijarnog prava – dare supe- vrste običnog zakupa, postojala je i po- rficiem. Kao konstitutivni akt uspostave sebna vrsta zakupa. Radilo se o zakupu superficiesa, kupoprodaja (kupovina prava zemljišta radi građenja (izgradnje zgrade), uživanja zgrade) u ovom periodu počinje locatio conductio plenior/locatio condu- zamjenjivati ugovor o zakupu. Na ovaj na- ctio ad modum irregularis. Ova vrsta za- čin nastupa druga faza razvoja superfi- kupa predstavljala je superficijarnu vrstu cijarnog prava, pri čemu se ono izdvaja dugoročnog zakupa (najčešće na 99. go- kao samostalno pravo koje se može steći dina), koju su vremenom i privatnici, pomenutim ugovorom o kupoprodaji, da- nakon države i opština, počeli koristiti u rovanjem ili legatom – izjavom posljednje praksi. Za razliku od običnog zakupa, koji volje (legatum per vindicationem – legat je davao zakupcu ovlaštenje da koristi sa stvarnopravnim učinkom).125 zgradu (plod zemljišta – frui), locatio con- Ovakav postepeni razvoj superficiesa ductio plenior zakupcu je davao ovlaštenje kao stvarnog prava, bio je uslovljen eko- da koristi zemljište u tačno određenu svrhu nomskim i socijalnim potrebama Rimske – izgradnja zgrade i njena upotreba u države. Naime, vlasništvo nad zemljom skladu sa ugovorom i namjenom. Izgra- vremenom se koncentrisalo u ruke Rimske dnjom zgrade, ona umjesto zemljišta pos- države, gradskih opština i malog broja taje objekt super-ficijarnog zakupa.122 Na velikih rimskih zemljoposjednika. Visoka taj način postepeno započinje odvajanje cijena i velika potražnja zemljišta u Ri- superficiesa kao posebnog prava na zgra- mskoj državi, ukazala je na potrebu da se du. Kako se radilo o pravnom odnosu za- pravno koncipira i omogući stanovanje u snovanom na ugovoru i dalje se radilo o vlastitoj kući, ali na tuđem zemljištu.126 institutu obligacionog, a ne stvarnog prava. Posebno početkom zadnjeg stoljeća Ri- Rimsko ius civile dopuštalo je uživanje su- mske republike, kako se počeo povećavati perficiesa, zgrade na zemljištu, isključivo broj stanovnika u gradovima, dolazi do sve na osnovu navedenih ugovora o zakupu. veće potrebe za građenjem na tuđem Klasično rimsko pravo stoga i ne poznaje zmljištu. U doba principata, broj stanovni- stvarnopravni oblik zaštite supe-rficijarnog štva u gradu Rimu postaje zastrašujuće ve- prava na zemljištu. Graditelj zgrade imao lik, dosežući brojku od oko 1,500,000 sta- je pravo podići samo obavezni zahtjev pre- novnika. Koncentracija stanovništva i os- ma zakupodavcu – actio conducti ili actio kudica građevinskog zemljišta dovela je do empti, ili samo actio conducti prema ra- razvoja koncepcije građenja na tuđem ze- nijem vlasniku, ukoliko je došlo do prom- mljištu u privatnom vlasništvu i u izgradnji jene vlasnika, bez ikakve stvarnopravne višestambenih zgrada sa većim brojem zaštite prema trećima, odnosno zaštite spratova. Time se došlo u sukob sa na- stvarnog prava na samoj zgradi.123 čelima rimskog prava, gdje su po ius civile Vremenom, u prelaznoj fazi rimske hi- graditelji mogli podijeliti korištenje zgrade storije, između republike i carstva, pod uti- samo po obaveznopravnoj osnovi, a teme- cajem grčke filozofske dijalektike, dolazi ljem ugovora moglo se omogućiti uživanje do razvoja vrlo značajne pravne distinkcije na hori-zontalnom dijelu zgrade (stan kao između tjelesnih (res corporales) i netje- predmet ugovora o zakupu).127 Usljed ne- lesnih stvari (res incorporales).124 Pojam

125 Simonetti, „Evolucija ustanove superficijarnog 122 „Ibid“, 9; Horvat, Rimsko pravo, 167. prava“, 10. 123 Ibid.; Simonetti, „Evolucija ustanove superficijarnog 126 Horvat, Rimsko pravo, 167. prava“, 11. 127 A. Romac, „Stambene prilike u starom Rimu“, Godi- 124 Ibid. 97-98. šnjak Pravnog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, XXIII,

mogućnosti starog ius civile da obuhvati čelo superficies solo cedit, te je na taj na- nove društveno-ekonomske odnose, dolazi čin klasično rimsko pravo „kontami- do razvoja pretorskog ili honorarnog prava nirano“ barbarskim pravom.129 Tako je na (ius honorarium), kojim se nastojalo iste kraju svog razvoja u postklasičnom rim- regulisati. Upravo će honorarno pravo skom pravu, institut superficiesa imao omogućiti da se institut superficiesa izdvo- obilježje nasljedivog i otuđivog stvarnog ji iz ius civile u samostalno superficijarno prava na tuđoj stvari (iura in re aliena), pravo. Prvi korak omogućavanja šire za- koje se može steći kako pravnim poslom štite superficiesa načinio je pretor, kada je (derivativno), tako i originarno (dosje- superficijaru, pretorskim interdiktom (in- lošću), te opteretiti založnim pravom i dru- terdictum de superficiebus), omogućio za- gim stvarnim pravima (služnostima). Oba- štitu prema svakom trećem licu koji bi mu veza plaćanja naknade nije bila kons- smetao ili oduzeo posjed nad objektom tituivni element instituta superficiesa u za- superficiesa. U pojedinim slučajevima, vršnoj fazi njegovog razvitka iz Justini- pretor je omogućavao superficijaru i za- janove kodifikacije. Najzanimljivija debata štitu putem petitorne tužbe (tužbe kojom među romanistima, aktualna i danas, sas- se traži povrat izgubljenog posjeda na toji se u pitanju da li je rimski superficies stvari), actio in rem, a u svrhu zaštite od predstavljao samo stvarno pravo na tuđoj vlasnika i trećih lica. Razvitkom ovog po- stvari ili se na zgradi na tuđem zemljištu sebnog oblika pravne zaštite u klasičnom sticalo i pravo superficijarnog vlasništva, periodu, te legata i ugovora o kupoprodaji čime bi načelo superficies solo cedit bilo u kao mogućih metoda njegovog osnivanja, potpunosti derogirano. Neki autori tako superficies, ranije institut obligacionopra- smatraju da kada se osnivanjem super- vne prirode, postepeno se razvio u institut ficiesa odvoji postojeća zgrada na zem- stvarnopravne prirode.128 ljištu, odnosno kada se na neizgrađenom Istinsko prepoznavanje superficiesa kao zemljištu sagradi zgrada, nastaje superfici- stvarnog prava, došlo je u postklasičnom jarno vlasništvo na zgradi, čiji je nosilac periodu, za vrijeme justinijanovog prava, superficijar. Drugi autori pak odbacuju preciznije Justinijanove kodifikacije (Cor- ovu tezu, smatrajući da je superficies samo pus iuris civilis). Pravac preobražaja su- stvarno pravo na tuđoj stvari. Postoji i perficiesa iz obaveznog u stvarno pravo umjerena struja autora, koji ove dvije teze bio je uslovljen djelovanjem dva faktora. smatraju preekstremnimm. Po njihovom Kako se kod obaveznopravnog osnova mišljenju superficies nije superficijaru da- (ugovor o zakupu) superficiesa, usljed nje- vao pravo vlsništva na zgradu, ali da jeste gove dugotrajnosti, vremenom počela g- izražavao takvu namjeru pravnog poretka, ubiti svijest o ugovoru kao izvoru prava i drugim riječima težio je pravu vlasništva. konstitutivnom aktu osnivanja prava, Iako nije postojala praktična, zakonodavna superficies se sve više u praktičnom smislu potvrda superficiesa kao prava vlasništva počeo tretirati kao stvarno pravo. Sa druge na zgradi, rimska sudska praksa smatrala strane, došlo je do uticaja prava iz grčkih je da zgrada predstavlja samostalni objekt provincija, prava koje nije poznavalo na- prava vlasništva, superficiesom odvojen od 130 zemljišta na kome je izgrađena. 1975, str.144.; Simonetti, „Evolucija ustanove superfi- cijarnog prava“, 11. 128 Naime, tužba in rem za zaštitu superficiesa, analogna je tužbama in rem koje je imao vlasnik prilikom zaštite 129 V. Arangio-Ruiz, Instituzioni di dritto roma- svog prava vlasništva (stvarnog prava) – rei vindicatio, no,Jovene, Napoli, 1934, str. 251-252, u Simonetti, actio negatoria i actio confessoria. Legat i ugovor o „Evolucija usta-nove superficijarnog prava“, 12. kupoprodaji kao mogući načini osnivanja superficiesa, 130 Vidi: F. Pastori, La superficie nel dritto romano, Giu- takođe su išli u prilog njegovom formiranju kao stvarnog ffre, Milano, 1962., str. 204, 220 u Simonetti, „Evolucija prava, jer su oni uobičajeno bili pravna sredstva za ustanove superficijarnog prava“, 13. Justinijanovo pravo prenos stvarnog prava vlasništva. Vidi: Simonetti, priznalo je superficijaru i utiles sve tužbe koje pripadaju „Evolucija ustanove superfici-jarnog prava“, 11. vlasniku (utilis rei vindicatio, negatoria i confessoria).

Može se zaključiti, u skladu sa savre- bilo karakteristično za barbarska prava menom romanističkom naukom, da je rim- koja su bila pod uticajem koncepcije pra- ski superficies predstavljao stvarno pravo va na rezultate rada, dakle, suprotno na- na tuđoj stvari, sa tendencijom ili idejnom čelu koje je davalo prednost prava vlas- smjernicom, uspostave prava superficija- ništva na zemljište (iure accessionis) u rnog vlasništva na zgradi, a koja u kodi- odnosu na princip škole prirodnog prava, fikaciji prava u ovom periodu nije ostva- po kome rezultat rada pripada njegovom rena. Formalno je tako nastavilo postojati tvorcu, a zapravo poduzetniku, tj. vlasniku načelo superficies solo cedit. Orijentira- kapitala, kojem je u procesu proizvodnje njem na izvorne pravne tekstove, u po- iznajmljena tuđa radna snaga.“134 gledu instituta superficiesa, romanistička Justinijanovo pravo detaljnije se po- nauka je uočila da institut superficiesa čelo proučavati tek u periodu između 11. i svoje prave korijene ima u rimskoj sudskoj 13. vijeka, kada je interes za njega oživjela praksi i uticaju koji su na rimsko pravo Škola glosatora.135 Nakon škole glosatora, izvršili pravni običaji barbarskih naroda.131 u periodu od 13. do 16. stoljeća, naslijedila ju je škola postglosatora ili komentatora, 3.2 Superficies pandektnog prava na univerzitetima u sjevernoj Italiji. Preko postglosatora, odnosno njihove adaptacije

rimskog prava praktičnim potrebama raz- Kada je Istočno rimsko carstvo 554. go- voja buržoaskih odnosa, te procvata trgo- dine. potisnulo Gote, Justinijanova kodifi- vine i ekonomskih odnosa, stvoreni su te- kacija počela se primjenjivati u Italiji. Na- melji za recepciju rimskog prava u obliku kon što su Langobardi zauzeli sjevernu Ita- srednjovjekovnog „opšteg prava“ – ius liju od 568. godine na tom području pri- commune ili kako se još naziva pandektno mjenjivalo se langobardsko pravo, a pri- pravo, po grčkom nazivu – Pandekte (Pa- mjena Justinijanove kodifikacije protezala ndectae) za Digeste Justinijanovog prava. se isključivo na južni dio Italije i to bez Taj novi oblik rimskog prava, ius co- primjene Digesta.132 Pravila o institutu mmune, kombinacija recipiranog rimskog superficiesa i načelu superficies solo cedit, prava, običaja i kanonskog prava, postaje u u najvećoj mjeri bila su sadržana upravo 15. i 16. stoljeću pozitivnim pravom mno- unutar Digesta, te njihova primjena, osim gih država u srednjoj i zapadnoj Evropi. Istočnog rimskog carstva, nije zahvatila Primjena Pandekta širila se putem glo- ostatak evropskog kontinenta. Međutim, satora i komentatora, te je proširena i izvan čak je i langobardsko pravo poznavalo na- granica Italije, na zapadnu i srednju Ev- čelo superficies solo cedit, ali je za razliku ropu. Primjena recipiranog rimskog prava od rimskog prava graditelj mogao pod derogirana je tek građanskim zakonicima određenim pretpostavkama steći pravo 19. i 20. stoljeća. Ius commune bilo je su- vlasništva na zgradi građenjem na tuđem psidijarni izvor prava, a primat je imalo zemljištu, čime bi se načelo superficies lokalno običajno pravo. Superficies rims- solo cedit pretvorilo u načelo solum super- kog prava, tako je u lokalnim zajednicama ficei cedit.133 Kako piše Simonetti: „Ovo je zapadne i srednje Europe u ovom periodu zamjenjivan sličnim pravnim institutima. 131 Simonetti, „Evolucija ustanove superficijarnog prava“, 13-14. Zasadi i građevine, koji bi na tuđem ze- 132 Horvat, Rimsko pravo, 37. mljištu bili u vlasništvu drugog, predsta- 133 Ili solum cedit superficei, ili solum cedit superficies, vljali su pravni problem, nepomirljivu ko- koje bi označavalo upravo da zgrada izgrađena na zemljištu ima odvojen vlasnički režim od zemljišta. Vidi: liziju rimskog načela superficies solo cedit N. Gavella ,,Stjecanje prava vlasništva izgradnjom zgra- de na tuđem zemljištu“, Privreda i pravo, br.2/81, str. 48 (fn 46.); D. Stojanović, D.Pop – Georgiev, Komentar 134 Simonetti, „Evolucija ustanove superficijarnog pra- Zakona o osnovnuim svojinsko-pravnim odno-sima – va“, 15, pozivajući se na Barca/Marvasi, La superficie, treće prošireno izdanje, Beograd, Službeni list SFRJ, Giuffre, Milano, 2004, str. 18-26. 1986, str. 79-83. 135 Horvat, Rimsko pravo, 37.

i srednjovjekovnog načela da plodovi rada pandektnom pravu superficies je mogao pripadaju onome ko je rad izvršio. Tako se postojati i bez obaveze plaćanja naknade, recimo u Francuskoj, pod uticajem revolu- dok je u klasičnom rimskom pravu plaća- cije, superficies pretvarao u pravo vlasni- nje ove naknade bilo obavezno.139 Osim štva.136 U nekim italijanskim gradovima- toga, rimsko pravo, za razliku od pande- državama, rimsko načelo pretvoreno je u ktnog, nije poznavalo mogućnost da se već pomenuto obrnuto načelo – solum superficies osniva na već postojećoj zgradi superficei cedit. Na taj način sve više se ili na jednom dijelu zgrade (spratu, podr- udaljavalo od klasičnog rimskog prava, umu) ili na zasadima i stablima. Kao vrsta proces koji je počeo još od postklasičnog koristovnog, kolektivnog feudalnog vlasni- rimskog prava, a kulminirao kada se rims- štva, superficies se uklapao u feudalnu ko pravo pomiješalo sa lokalnim pravnim ekonomsku strukturu. Zapadnoevropski fe- običajima evropskih naroda. U pande- udalni vlasnički sistem bio je zasnovan na ktnom pravu, institut superficiesa pre- principu da su autoritet i moć gospodara dstavljao je pravo imati trajnu zgradu na direktno povezani sa vlasništvom nad ze- tuđem zemljištu, uz obavezu za imaoca mljom. Golo pravo vlasništva nad zem- prava da plaća zemljarinu (podninu), pri ljom (nuda proprietas) počivalo je u ru- čemu ova obaveza nije nužan elemenat kama vrhovnog vlasnika, autoriteta koji sperficiesa. Međutim, ukoliko bi bila nije bio ničiji vazal. Direktni vazali gospo- osnovana, obaveza plaćanja prelazila je na dara dobijali bi, većinom kao naknadu za sljednika prava superficiesa, poput stva- vojnu službu u gospodarevoj vojsci, dije- rnog tereta. Sadržaj prava superficiesa bio love zemljišta sa koristovnim pravom vla- je izgradnja zgrade na tuđem zemljištu, ali sništva (dominium utilis), iako bi pravo je postojala mogućnost njegovog osniva- raspolaganja zemljištem i dalje ostajalo u nja i u slučaju kada zgrada već postoji na rukama vrhovnog gospodara (mogao ga je zemljištu. Osnivanje superficiesa moglo se otuđiti od vazala). Neposredni vazal mo- odnositi i na jedan od spratova zgrade ili gao je dalje prenositi dijelove zemljišta na biti osnovano na nasade i stabla na tuđem svoje vazale, jer je koristovno vlasništvo zemljištu. Osnivao se pravnim poslom, tra- nad zemljom bilo prenosivo, te se tako dicijom, zapisom, te uzukapijom. Nosilac redom korištenje moglo prenijeti sve do prava superficiesa, superficijar, uživao je kmetske zemljišne jedinice – kmetskog posjedovnu (posesornu) i petitornu zaštitu selišta (sessio colonicalis). Feudalno podi- svog prava. Na našem području nije došlo jeljeno vlasništvo upravo je i predstavljalo do recepcije rimskog prava u ovom peri- načelo da nijedan dio zemljišta nije bez odu, te je i primjena instituta superficiesa svog zemljišnog gospodara (nulle terre bila ograničena nekim domaćim pravnim sans seigneur).140 Za razliku od osobnih modifikacijama koje nisu osavremenjene, služnosti, superficies se u feudalnoj vlas- te kao takve nisu predmet razmatranja u ovom seminarskom radu.137 Marx on the transition from Feudalism to Capitalism“, Suštinski, superficies je u pandektnom Theory and Society 22, 1993, 363-389. pravu zadržao obilježje stvarnog prava na 139 Tako Ulpinijan i Paul u Digestama: (Ulpinijan), tuđoj stvari, ali je istovremeno imao širu D.6,1,73, 1: „Superficiario” – „Superficijaru“, na što se nadovezuje (Paul), D.6,1,74: „Id est qui in alieno solo primjenu pod uticajem feudalne ustanove superficiem ita habeat, ut certam pensionem praestet,” – podijeljenog vlasništva.138 Međutim, u „onome koji ima pravo na zemlju koja pripada drugome, pod uslovom da za to plaća naknadu,“. Dostupno na: http://www.thelatinlibrary.com/justinian/digest6.shtml 136 G. Marty, P. Raynaud, Droit civil, Sirey, Paris, 1965, 140 Simonetti, „Evolucija ustanove superficijarnog str. 165, 193. prava“, 17; Detaljno o socio-ekonomskim odnosima u 137 Simonetti, „Evolucija ustanove superficijarnog feudalizmu i vlasničkoj strukturi vidi i: I. Wallerstein, prava“, 16-17. „From Feudalism to Capitalism: Transition or 138 Šire o feudalnim vrstama vlasništva, te prelasku ka Transitions?“, Social Forces, vol. 55, izd. 2, 1976, 273- ka-pitalističkom privređivanju, vidi: C.J. Katz, „Karl 283.

ničkoj strukturi mogao transformirati u temeljnih ideja francuske revolucije – koristovno vlasništvo, ali ukidanjem insti- unifikaciji privatnog prava, a koga je sam tuta feudalnog podijeljenog prava vlasni- Napoleon smatrao svojim najvećim dosti- štva u jedinstvenom sistemu privatnog gnućem;143 austrijski Opšti građanski za- prava vlasništva, ono se vraća svom izvo- konik, Allgemeines Bürgerliches Gese- rnom obliku, ograničenom stvarnom pravu tzbuch, iz 1811. godine, italijanski Gra- na tuđoj stvari. Razlika između superfi- đanski zakonik, Codice Civile iz 1865. ciesa, feudalno preobraženog, te opšte godine i njemački Građanski zakonik, vrste koristovnog vlasništva, bila je u tome Bürgerliches Gesetzbuch, iz 1900. godine što se kod superficiesa zemljište moglo kada je stupio na snagu.144 Mi se u ovom koristiti samo za tačno određenu svrhu. radu nećemo detaljno baviti historijskom Objekat feudalnog superficiesa, moglo je pozadinom i cjelokupnim sadržajem nave- dakle biti samo zemljište – površina ze- denih građanskih zakonika. Ono što je mljišta, kao predmet strogo ograničenog, predmet našeg interesovanja je kako su ovi superficijarnog – koristovnog vlasni- građanski zakonici, nastali na ruševinama štva.141 feudalnog sistema i temeljima modernog poretka, u svom početku i kasnijem pra- 3.3 Superficijarno pravo i pravo građenja u vnom razvoju regulisali superficijarno pravo, odnosno pravo građenja. Važno je najznačajnijim evropsko-kontinentalnim reći da su sve navedene moderne kodifi- pravnim sistemima 19. i 20. stoljeća kacije, prilikom njihovog stvaranja, bile pod uticajem rimskog prava, te su mnogi 3.3.1 Uvodne napomene pravni instituti inkorporirani u kodifikacije u rimskom obliku.145 Intelektualna revolucija u Evropi u 17. i 18. stoljeću, filozofske doktrine prirodnog 3.3.2 Superficijarno pravo u Francuskoj i prava, nacionalizma, sekularne države, Italiji prosvjetiteljstva i racionalizma, a ponaj- više impuls Francuske buržoaske revo- Francuski građanski zakonik nije reguli- lucije iz 1789. godine, uzrokovale su je- sao ustanovu superficijarnog prava kao dinstven društveno-historijski fenomen, stvarnog prava koga ovlaštenik ima na tu- kodifikacije privatnog, građanskog prava. đem zemljištu. Takođe, ne postoji ni po- Nastale kodifikacije drastično su se raz- seban zakon kojim bi bio uređen navedeni likovale od kompilacija rimskog i kano- nskog prava srednjeg vijeka. Došlo je do potpune promjene pogleda na socijalne, 143 J. H. Merryman, et al., The Civil Law Tradition: ekonomske i kulturne aspekte svakodne- Europe, Latin America and East Asia, Michie Company, vnog života. Kodifikacije nisu za svrhu Virginia, 1994, str. 453; J.G. Apple i R.P. Deyling, A Primer on the Civil Law System, Washington, Federal imale puku kompilaciju dotadašnjeg prava, Judicial Center of USA, 1995, str. 14. nego „planiranje boljeg društva sredstvima 144 Za opšti pregled kodifikacija 19. i 20. stoljeća, vidi: novog, sistematskog i kreativnog pra- V. Lachner, J.Roškar, „Građanske kodifikacije u Europi 142 s posebnim osvrtom na 19. i 20. stoljeće“, Austrijski gra- va.“ Tako će u 19. stoljeću evropsko- đanski zakonik (1811-2011) – zbornik radova, E. kontinentalni sistem iznjedriti neke od naj- Mutapčić (ured.), 2014., str. 33-53. većih pravnih kodifikacija kontinentalnog 145 Vidi: Dž. Drino, A.Šabani, „Rimsko pravni temelji Aus-trijskog građanskog zakonika“, Austrijski građanski prava: francuski Građanski zakonik, Code za-konik (1811-2011) – zbornik radova, E. Mutapčić Civil iz 1800. godine, nastao na jednoj od (ured.), 2014., str. 9-15; G. Mousorakis, Roman Law and the Origins of Civil Law Tradition, New York, Springer, str. 296 – 302; E. Stanković, „The Influence of Roman 141 Simonetti, ibid. Law on Napoleon’s Code Civil”, Fundamina, 2005, str. 142 F. Wieacker, A History of Private law in Europe: 310-315; J.E. Alexander, „Codification and preservation With particular reference to Germany, (T. Geir, prev.), of the Roman law“ (diplomski rad), New York, Ithaca, Oxford, Clarendon press, 1995, str. 292. 1896.

institut. Međutim, Code Civil je predvidio ljišta mogao je dati pisano ovlaštenje tre- mogućnost pravnog razdvajanja zgrade i ćem licu da na njegovom zemljištu izgradi zemljišta i to kako postojeće zgrade, tako i zgradu na kojoj bi zasnovao superficijarno buduće zgrade koju tek treba izgraditi. vlasništvo. Tako je 1964. godine donesen poseban zakon koji je uređivao ovaj pravni Član 553. Code Civilea: „Za sve gra- institut: Code de la construction et l'habi- đevine, zasade i radove na ili unutar dijela tation, (Zakon o izgranji i stanovanju), mi- zemljišta, presumira se da su sačinjeni od jenjan i dopunjavan 1979. i 1983. godine. strane vlasnika zemljišta, o njegovom tro- Institut je nazvan bail a constrution, čiji bi šku i da njemu pripadaju, osim ako se su- najpribližniji prevod bio: ugovor o zakupu protno ne dokaže; ne dovodeći u pitanje radi gradnje. Zasnivao se ugovorom o imovinu koju je treće lice steklo ili može dugoročnom zakupu na minimalno 18, a steći uz odobrenje vlasnika zemljišta ili na maksimalno 99 godina. Zakupac je mogao drugi propisan način, bilo da se radi o opteretiti zgradu hipotekom, a morao je podzemnom ili bilo kom drugom dijelu zakupcu plaćati zakupninu do izgradnje zgrade.“146 zgrade. Svojom odredbom iz člana 553. Code civil je omogućio dalju ugovornu Jasno je da je ovom odredbom, riječima: razradu (bail emphyteotique) i mogućnost „ne dovodeći u pitanje imovinu koju je za pravno razdvajanje stabala, nasada i treće lice steklo ili može steći uz odobrenje rastlinja na zemljištu, čime bi nosilac pra- vlasnika zemljišta ili na drugi propisan va stekao superficijarno pravo vlasništva način“ načelno dopušteno da se naprimjer na stablima nasadima i zgradama. Na ovaj ugovorom, kao pisanim pravnim poslom, način u Francuskoj se razvio specifičan, pravno razdvoje zemljište i zgrada. Pre- dvojni vlasničko-pravni režim na zemljištu ciznije, radilo se o omogućavanju prava i stvarima trajno spoje-nim sa njim.147 superficijarnog vlasništva na zgradu, oba- Slično francuskom Code Civileu, Gra- ranjem presumpcije da sve ono što je tra- đanski zakonik Kraljevine Italije (Codice jno spojeno sa zemljištem pripada vlasniku Civile) iz 1865. godine, dozvoljavao je zemljišta. Oboriva pravna presumpcija pravno razdvajanje zemljišta i građevine (praesumptio iuris tantum), bila je da je na površini ili ispod površine zemljišta. vlasnik zemljišta ujedno i vlasnik svih gra- Tako član 448. Codice Civile propisuje: đevina, zasada i radova na zemljištu. Pre- „Presumira se da je svaka građevina, za- tpostavka se mogla oboriti dokazom o sad ili rad, iznad ili ispod površine zemlji- postojanju pisanog ugovora između vla- šta, vlasništvo vlasnika zemljišta nastalo o snika zemljišta i vlasnika građevine ili vla- njegovom trošku i da pripada njemu, sve snika zasada, stabala i rastlinja na ze- dok se ne dokaže suprotno, da je bez pvre- mljištu, čime bi se dokazalo da je vlas- de prava, legitimno i po pravu stečeno od ništvo zgrada ili zasada na zemljištu razli- strane trećeg lica.“148 čito od vlasničkog režima na samom ze- mljištu. Po citiranoj odredbi Code Civilea, Evidentna je sličnost između odredbe nije postojala prepreka da se uspostavi italijanskog i francuskog zakonika. Štavi- superficijarno pravo vlasništva ni na še, odredba o mogućnosti superficijarnog buduću zgradu. Naprimjer, vlasnik zem- vlasništva na zgradi, zasadu ili stablu, još jasnije je određena u italijanskom zako- niku. Baš kao i u francuskom sistemu, pra- 146 Član 553., Code Civilea, u odsjeku naslova: O priraštajima nekretnini (Du droit d'accession rela- tivement aux choses immobilières). Dostupno na: 147 Simonetti, „Evolucija ustanove superficijarnog http://www.legifrance.gouv.fr/affichCode.do;jsessionid= prava“, 20-21. 4E6CB33E665F0368F50576B658D65046.tpdila16v_3?i 148 Član 448. Codice Civile. Dostupno na: dSectionTA=LEGISCTA000006150114&cidTexte=LEG https://books.google.ba/books?id=QBgVAAAAQAAJ& ITEXT000006070721&dateTexte=20130701 pg=PA108&source=gbs_toc_r&cad=3#v=onepage&q&f (22.8.2016.) =false (22.8.2016.)

vni posao bio je osnov za uspostavu prava režima na zasadima i stablima, a u odnosu na građevinu na tuđem zemljištu, te se na vlasništvo zemljišta. jedino dokazom o pravnom poslu moglo pouzdano uspostaviti da građevina, zasad i Čl. 956: „Ne može se uspostaviti, ni pre- slično, koji se nalaze na zemljištu, ne pri- nijeti, vlasništvo nad zasadima – biljkama padaju vlasniku zemljišta. Bilo je dopu- (u vezi sa članom 821) bez vlasništva nad šteno svako zakonito sredstvo da se doka- zemljištem.“150 že da zgradu na zemljištu nije podigao vlasnik, a samo pisanim prav-nim poslom Ukoliko analiziramo pravne odredbe moglo se dokazati da zgrada ne pripada kojima je italijanski zakonik regulisao su- vlasniku zemljišta. Tako je pisani pravni perficijarno pravo, vidljivo je da se radi o posao mogao dvojako poslužiti u svrhu dvostrukom vlasničkom režimu: mogu- dokazivanja: da je vlasnik drugome otu- ćnosti uspostave odvojenog vlasničkog đio zgradu na svom zemljištu, zadrža- prava, ali samo na građevini, sa posebnim vajući pravo vlasništva na zemljištu (bez pravom vlasništva na zemljištu. Zgrada je tereta na samom zemljištu) ili da je vlasnik u italijanskom pravu u potpunosti samo- drugome dopustio da na njegovom zem- stalna nekretnina, odvojena od zemljišta, ljištu izgradi zgradu.149 pri čemu je neutralisana atrakcijska pravna Danas je u Italiji na snazi Građanski za- snaga između zemljišta i njegovih pri- konik iz 1942. godine, koji u titulu broj III, raštaja. Italijansko superficijarno pravo se naslova superficijarno pravo (Il super- upravo po tome razlikuje od prava gra- ficie), članom 952. naslova: „Uspostava đenja kako smo ga odredili u prvom dijelu superficijarnog prava“ propisuje: ovog rada. Naime, za razliku od prava gra- đenja, kod superficijarnog prava u Italiji ne Čl. 952: „Vlasnik može uspostaviti pravo postoji „fiktivno“ zemljište, pravo gra- izgradnje i vlasništva građevine iznad po- đenja, na kome se uspostavlja vlasništvo vršine zemljišta, što se proteže u korist nad zgradom, nego postoji u potpunosti svakog ko građevinu stekne nakon toga. (u odvojen vlasničko-pravni režim na dva ob- vezi sa članovima 934, 1350 i 2643). Isto jekta trajno sjedinjena, usljed čega je ova tako može otuđiti vlasništvo već postojeće zakonska regulacija u italijanskoj pravnoj zgrade, nezavisno od vlasničkog režima nauci i danas predmet žestoke rasprave.151 zemljišta.“ Razvoj superficijarnog prava u Italiji i Francuskoj zapravo predstavlja završni Članom 953. propisano je da ukoliko je su- stepen pravne evolucije rimskog superfi- perficijarno pravo na građevini usposta- ciesa, te praktični izraz tendencije Justini- vljeno na određen rok, pa taj rok protekne, janovog postklasičnog prava o superfici- vlasništvo zgrade postaje vlasništvo vlas- jarnom vlasničkom režimu na zgradi koja nika zemljišta. Načini prestanka superfici- se nalazi na zemljištu u tuđem vlasništvu. jarnog prava (istekom roka, nevršenjem prava) propisani su članom 954. Mogu- 3.3.3 Pravo građenja u Njemačkoj i Austriji ćnost zasnivanja superficijarnog prava is- pod površine zemljišta propisana je čla- Historijski, uspostavi koncepta prava nom 955., a članom 956. propisana je građenja u Njemačkoj, prethodila je upo- nemogućnost posebnog vlasničko-pravnog

150 Član 952., 953. i 956. Codice Civilea. Dostupno na: http://www.jus.unitn.it/cardozo/obiter_dictum/codciv/Lib 149 Pescatore – Albano – Greco, Commentario del Codice 3.htm (22.8.2016.). Civile, Libro III, Tomo primo, Torino, 1958, str. 446. i 151 O tome više: P. Simonetti, Pravo Građenja, Unive- A. Barca, C. Marvasi, La superficie, Giuffre, Milano, rzitetska Biblioteka, Sarajevo-Beograd, 1986, str. 86-90 i 2004, 35-137 u Simonetti, „Evolucija ustanove supe- Simonetti ,„Evolucija ustanove superficijarnog prava“, rficijarnog prava“, 18. str. 19-20.

treba pandektnog superficiesa i raznolikih građenja, zastupljeni u njemačkom loka- sličnih pravnih instituta lokalnog običa- lnom i regionalnom običajnom pravu, kao jnog prava, a koji su ponekada važili na i upotreba recipiranog superficiesa rims- području samo jedne lokalne zajednice. kog prava. Njemačka je kroz svoju historiju, kao dio Svetog rimskog carstva, bila rascjepkana Tako, Član 1012. BGB-a: „Na zemljištu se na veliki broj autonomnih političkih jedi- može uspostaviti teret na takav način, da nica, sa decentralizovanim običajnim pra- onome u čiju je korist teret osnovan, pri- vom. Neke njemačke pokrajine poznavale pada otuđivo i nasljedno pravo imanja su jednu posebnu vrstu nasljednog zakupa, građevine iznad ili ispod površine zem- pri čemu je nasljedni zakupnik imao pravo ljišta (nasljedno pravo građenja).“153 vlasništva nad građevinom na tuđem ze- mljištu. Postojali su i intituti vrste rentnog Članom 1014. zabranjena je uspostava prava ili prava korištenja tuđeg zemljišta s nasljednog prava građenja na dio zgrade pravom nazadkupa. Međutim, najraspro- (stan) ili sprat zgrade: „Ograničavanje stranjeniji je bio pravni institut posudbe nasljednog prava građenja na dio zgrade, građevinskog zemljišta, feudalno pravo, posebno na sprat, nije dopušteno.“154 prema kome je nosilac ovlaštenja mogao bez roka i nasljedno uživati neko zemljište, Smatramo da je ovim određeno da se što se odlično uklapalo u feudalni institut pravo građenja može uspostaviti i na već podijeljenog vlasništva, te se ovaj institut postojeću zgradu, s obzirom da se ovim shvaćao kao dominium utilis. Kako se na- članom zabranjuje uspostava prava gra- sljednošću ovog pravnog instituta stekla đenja na dijelu zgrade. Primjenom tumače- svijest o vječnom pravu na zemljište, pri- nja prava putem argumentum a contrario, likom ukidanja ovog instituta, dopušteno dopuštena je uspostava prava građenja na je otkupljivanje zemljišta od strane onih cjelokupnu zgradu. Unitaristički koncept kojima je u feudalnom sistemu ono bilo pravnog jedinstva zemljišta i zgrada nije posuđeno. Savigny je bio mišljenja da su- dozvoljavao zasnivanje prava na dijelu ština ovog prava zapravo nije u njegovom zgrade, što je derogirano tek Zakonom o feudalnom karakteru, odnosno da ga se ne vlasništvu na stanovima (Wohnungseigen- može smatrati podvrstom prava vlasništva, tumgesetzt) 1953. godine.155 Navedeni čla- nego da se radi o ograničenom stvarnom novi BGB-a ubrzo su derogirani posebnom pravu na tuđem zemljištu (iura in re ali- Uredbom o nasljednom pravu građenja sa ena). Vremenom, u njemačke oblike prava zakonskom snagom od 15. 1. 1919. godine građenja, recipirano je i rimsko pravo u (Erbbaurechtordnung). Član 1. Uredbe, drugoj polovini 19. stoljeća, te su njemački slično BGB-u definira nasljedno pravo lokalni instituti pomiješani sa rimskim su- građenja, kao ograničeno stvarno pravo na perficiesom, ishodili superficijarnim, po- tuđoj stvari. Uredba propisuje načine odr- drumskim pravom.152 Kako je rimski insti- žavanja građevine, plaćanja naknade za tut superficiesa u 19. stoljeću u Njemačkoj zemljište i druge modalitete plaćanja i op- jako malo primjenjivan, to je najvjerova- terećenja prava građenja, a pravni posao, tnije bio jedan od razloga usljed kojih je ugovor zaključen između graditelja i vla- Građanski zakonik Njemačke (BGB) u snika zemljišta, je osnov za uspostavu na- samo šest paragrafa regulisao nasljedno sljednog prava građenja (§2 - §9a, Ure- pravo građenja (Erbbaurecht). Usposta- dbe). Članom 10. propisano je da na- vom ovog prava prestali su postojati raniji raznoliki pravni instituti slični pravu 153 § 1012., BGB-a. Dostupno na: http://justitia- deutschland.org/B/Buergerliches-Gesetzbuch-1900- 3Buch.htm (22.8.2016.) 152 L. Margetić, Rimsko pravo kao europski fenomen i 154 § 1014., BGB-a. Dostupno na: Ibid, (22.8.2016.) hrvatska pravna povijest, Rijeka, Sektor, 1997, str. 16- 155 Simonetti, „Evolucija ustanove superficijarnog 19. prava“, 23.

sljedno pravo građenja po rangu predsta- mljišnu knjigu prava građenja kao samos- vlja prvorangirano stvarno pravo na tuđoj talna nekretnina. Predmet §18 - §21 su stvari (u odnosu na ostala stvarna prava tereti koji se mogu osnivati na pravu gra- koja se mogu uspostaviti). Odnos zgrade i đenja (npr. hipoteka) i kasniji odnos (pre- prava građenja, određen je članovima 12. i kidom prava građenja) sa zemljištem na 13. Uredbe i to: kome je pravo građenja osnovano. Napo- slijetku, §22 - §39, propisuju razne vrste §12 (1) : „Izgrađena zgrada smatra se osiguranja na pravu građenja, prestanak, ključnim sastavnim dijelom nasljednog obnovu i slučajeve konfiskacije zemljišta prava građenja. Isto važi i za zgradu opterećenog pravom građenja, te prelazne izgrađenu nakon osnivanja prava gra- i završne odredbe.158 đenja.“156 Njemačka Uredba o nasljednom pravu građenja, zasigurno predstavlja primjer Ovime je jasno naznačeno da se nasljedno pravnog akta kojim je najpotpunije ovaj pravo građenja smatra nekretninom (ze- institut uređen. Norme kojima je pravo mljištem) u pravnom pogledu, te da je građenja bilo određeno u BGB-u, bile su zgrada sastavni dio nasljednog prava gra- nedostatne, nedovoljno razrađene, te se đenja (kao da je ono zemljište). Time je ovom posebnom uredbom (lex specialis jasno da njemački institut prava građenja prava građenja), detaljno regulisao i ra- odstupa od tendecije kasnijeg razvoja su- zradio institut prava građenja. perficiesa rimskog prava u stvaranju od- Međutim, još je ranije, 26. aprila 1912. vojenih vlasničkih režima na zgradi i ze- godine, austrijski pravni sistem uredio sa- mljištu (superficijarnog prava). Iz ove se vremeno pravo građenja, Zakonom o pra- odredbe takođe zaključuje da se pravo vu građenja (Gesetzt vom 26.4.1912., be- građenja može uspostavljati kako na ze- treffend das Baurecht – Baurechtsgesetzt – mljištu gdje postoji zgrada, tako i na ze- Bau RG), čime je postao prvi kontinentalni mljištu radi izgradnje buduće zgrade. pravni sistem koji je pravo građenja u potpunosti uredio. Značaj prava građenja §13: „Propašću zgrade, ne prestaje pravo (Baurecht) u austrijskom pravnom siste- građenja.“157 mu, a ujedno i razlog usljed koga smo nje- gov pregled sačuvali za kraj, nalazi se u

činjenici da je upravo austrijski institut Iz navedene odredbe proizilazi da je objekt prava građenja onaj u kome je uzor svog nasljednog prava građena zemljište na savremenog instituta prava građenja pro- kome je ono uspostavljeno, te da je trajno našlo bosanko-hercego-vačko pravo.159 vezano za zemljište, a ne postojeću ili iz- Historijski razvoj austrijskog savreme- građenu zgradu, koja je opet sastavni dio nog prava građenja započinje sa austrijs- prava građenja (pripadak, priraštaj), bez kim Opštim građanskim zakonikom čijeg postojanja nasljedno pravo građenja i (OGZ), donesenim 1812. godine, a koji je dalje opstaje. poznavao i feudalnu ustanovu podijeljenog koristovnog vlasništva (§357 - §360). Iz- §14 - §17, Uredbe, propisuju zemljišno- vorno je OGZ sadržavao i nasljednodaćnu knjižni upis nasljednog prava građenja, pravnu ustanovu, prema kojoj je vrhovni preciznije dvostruki upis kao i u savreme- vlasnik plaćao koristovnom vlasniku na- nom bosansko-hercegovačkom pravu i to: knadu za zemljište, potom preobraženu ri- kao teret na nečijem zemljištu, a u ze- msku emfiteuzu u vidu nasljednog zakupa, te ustanovu podnine (Bodenzis, §1125 - 156§12 (1) Uredbe o nasljednom pravu građenja. Dostupno na: http://www.gesetze-im- internet.de/bundesrecht/erbbauv/gesamt.pdf 158 Ibid. 157 §13 Uredbe o nasljednom pravu građenja. Dostupno 159 Simonetti, „Evolucija ustanove superficijarnog na: Ibid. prava“, 22.

§1150, OGZ-a), kao preobraženi rimski Vremensko ograničenje prava građenja, superficies, po kome je korisnik mogao određeno je u §3: uživati kao nasljedno pravo samo gornju §3(1) „Pravo građenja ne može se uspo- površinu tuđeg zemljišta, sa obavezom staviti na period kraći od deset, a duži od plaćanja naknade vrhovnom vlasniku sto godina.“162 zemljišta.160 Svi navedeni instituti danas predstavljaju relikte feudalnog prava. OGZ U bosansko-hercegovačkom pravu gra- je međutim uveo i neke nove koncepte, đenja, vremenski period uspostave prava kao naprimjer da su sastavni dio nekre- građenja, nije zakonski preciziran. tnine (zemljišta) sve pokretne stvari ugra- Načini ograničenja prava građenja, đene u zemljište sa namjerom da tu trajno te posebne odredbe vezane za plaćanje na- ostanu, pri čemu se ova koncepcija proteže knade (Bauzins), određeni su u §4, dok je i na zračni stub iznad stvari (§297 OGZ). pravno izjednačavanje prava građenja sa Primjenjivana je i ustanova etažnog vlasni- nekretninom određeno u §6(1): štva koja nije bila u sukobu sa feudalnim podijeljenim vlasništvom, a dokinuta je §6(1): „Pravo građenja smatra se nekre- zakonom od 30.2.1879. godine, sa pravom tninom“163 zadržanja do tada stečenog etažnog vla- sništva. Jedinstvo zgrade i zemljišta nije §5(2), propisuje način upisa prava građe- moglo ni u sistemu privatnog vlasništva nja u zemljišnu knjigu, što se čini na je- opstati bez izuzetaka, te su već 1832. go- dnak način kao u njemačkoj Uredbi, te sa- dine posebnim dekretom uvedene podru- vremenom bosansko-hercegovačkom pra- mske knjige, gdje su se upisivali podrumi vu: dvostrukim upisom prava građenja. kao posebne nekretnine ispod površine Propisana je i mogućnost uspostave tuđeg zemljišta. Drugi izuzetak preds- založnog prava (hipoteke) na pravu građe- tavljali su rudnici i naprave podignute na nja, te je regulisana pravna sudbina hi- osnovu rudarskog prava.161 poteke nakon gašenja prava građenja prije Austrijski zakon o pravu građenja, sli- proteka roka na koje je osnovano, u §7, §8, čno njemačkoj Uredbi, dokinuo je sve fe- a prirastanje građevine zemljištu na kome udalne prilagodbe superficijarnog prava u je pravo građenja osnovano, nakon isteka Austriji i uspostavio koncept prava gra- prava građenja, propisano je u §9. đenja u svrhu mogućnosti osnivanja prava Od §13 do §18, opisani su različiti vlasništva na zgradi na tuđem zemljištu. U modaliteti plaćanja naknade kod prava §1 (1-3), određuje se pravo građenja kao građenja, dopušteni i nedopušteni uglavci ograničeno stvarno pravo na tuđoj stvari, kod ugovaranja prava građenja, načini pro- imanja zgrade na ili ispod površine ze- cjene vrijednosti uspostavljenog prava gra- mljišta, koje može biti protegnuto i na di- đenja, dok je §19 propisao osnivanje prava jelove zemljišta „korisne“ za upotrebu pra- građenja koncesijom organa javnih vlasti. va građenja (ne samo neophodne), uz za- Prelazne i završne odredbe Zakona pro- branu osnivanja prava građenja na dijelu pisane su u §20 i §21.164 građevine (stanu, ili spratu).

162 § 3 (1) Austrijskog zakona o pravu građenja, Izvorni tekst: „Das Baurecht kann nicht auf weniger als zehn und nicht mehr als hundert Jahre bestellt werden.“ 160 Ibid, 23. 163 § 6 (1) Austrijskog zakona o pravu građenja, Izvorni 161 Ibid. 23-24; M. Vuković, Opći dio građanskog prava, tekst: „Das Baurecht gilt als unbewegliche Sache...“ knjiga II, Školska knjiga, Zagreb, str. 19-20; OGZ na Dostupno na: Ibid. srpskom jeziku: D. Aranđelović (prev.), Austrijski građa- 164 Austrijski zakon o pravu građenja, noveliran 1990. nski zakonik, Beograd, Nova štamparija – Davidović, godine, dostupan je na: 1906. Prečišćena verzija teksta dostupna na: http://www.ris.bka.gv.at/Ergebnis.wxe?Abfrage=Bundes https://advokat- normen&Kundmachungsnummer=86%2F1912&Fassung prnjavorac.com/zakoni/AUSTRIJSKI_GRAĐANSKI_ Vom=22.12.2014 ; O karakteristikama prava građenja u ZAKONIK austrijskom i njemačkom pravu pisao je i Simonetti,

Pravo građenja kako je ono koncipirano štu.167 Često se dešavalo i da Vakuf ustupi u pravnom sistemu Njemačke i Austrije, zemljišta koja mu pripadaju pravnim lici- odstupilo je od rimske tendencije u razvo- ma i to na način da su ona faktički preds- ju instituta superficiesa – superficijarnog tavljala gradilišta, na kojima su pravna lica vlasništva na zgradi koja je doživjela svoj gradila zgrade različitih vrsta i namjena. završni stepen u pravu Francuske i Italije, Vlasnicima građevina postajali bi sami te je sa druge strane očuvalo načelo klasi- graditelji, sa pravom raspolaganja inter vi- čnog rimskog prava superficies solo cedit, vos i mortis causa, uz obavezu plaćanja jedinstveni vlasnički režim zgrade i ze- Vakufu mukatee, zemljišne takse osnovane mljišta, na način da je ulogu zemljišta pre- kao realni teret u korist Vakufa. Kasnijim uzelo pravo građenja koje se osniva kao uvođenjem zemljišnih knjiga, pravo vlas- fiktivno zemljište na zeljištu u tuđem vla- ništva na samo zemljište knjižilo se na sništvu, i na kome je, u pravnom pogledu, graditelje i bez zabilježbe da se radi o ze- sagrađena zgrada. mljištima vakufske prirode, osim što je u

teretnom listu upisivala zemljišna taksa u 4. Razvoj superficijarnog prava i prava korist Vakufa. Tako se pravo vlasništva građenja u Bosni i Hercegovini u 19. i pro-tezalo sa građevine na zemljište (na- 20. stoljeću čelo: solum superficei cedit). Osim toga, graditelj je mogao graditi na državnom Do Austrougarske okupacije Bosne i (mirijskom) zemljištu ili zasaditi voćnjak, Hercegovine 1878. godine, bosansko-he- te tako postati vlasnik tih zgrada i vo- rcegovački pravni sistem pod osmanskom ćnjaka, ukoliko je postojalo prethodno upravom bio je obilježen činjenicom da odobrenje organa vlasti, a bez odobrenja, nije postojalo kodificirano privatno pravo. ukoliko je posjed bio nesmetan u periodu u Tek za vrijeme reformi (tanzimata) u Os- tri godine. Radilo se o takozvanim „mulk manskom carstvu, dolazi do kodifikacije objektima“.168 osmanskog prava zasnovanog na šerija- Dolaskom Austrougarske vlasti na po- tskom pravu. Kodifikacija, po uzoru na dručje Bosne i Hercegovine, recipirani su druge europske zemlje XIX vijeka, bila je 165 određeni osmanski zakoni koji su se od- jedan od ciljeva Osmanske države. Tako nosili na aspekte agrarnog prava: Saferska je Osmanski građanski zakonik – Medžela naredba iz 1859. godine, Ramazanski za- (1869 – 1877), primjenjiv i u osmanskoj kon iz 1858. godine, osmanski zakon o ze- Bosni i Hercegovini, u svom članu 1020. mljišnom posjedu, zakon o tapijama i dva propisivao da vlasnik zemljišta može otu- zakona o vakufima iz 1863. i 1870. go- điti posebnim ugovorom zgrade ili drveća dine. Naredbom austrougarskih vlasti pri- koji se nalaze na njegovom zemljištu, za- mjenjivali su se svi dotadašnji osmanski državajući pravo vlasništva na samom ze- 166 važeći zakoni, dok god nisu bili u su- mljištu. protnosti sa austrijskim pravnim sistemom, Postojao je i raniji pravni običaj razd- a kao pomoćni izvor prava, primjenjivao vajanja vlasništva voćnih stabala od vlas- se Austrijski građanski zakonik.169 Tako ništva nad zemljištem, a što se činilo kale- su odredbe superficijarnog prava Austri- mljenjem divljake na državnom zemlji- jskog građanskog zakonika (one koje nisu bile derogirane u odnosu na izvornu ve- rziju zakonika) mogle biti primjenjivane „Odlike prava građenja“, 15-26; Kratak pregled aus- na području BiH, kao supsidijarni pravni trijskog prava građenja sadržan je i u: Landhaus Bregenz, Kurzinformation Baurecht und Raumplanung, Bregenz, 1990. 165 E.Mutapčić, „Austrijski građanski zakonik i njegova 167 M. Filipović, „Svojina voćaka po narodnim pravnim pri-mjena u Bosni i Hercegovini poslije 1918. godine“, običajima“, Istorijski Pravni zbornik Pravnog fakulteta u Aus-trijski građanski zakonik (1811-2011) – zbornik Sarajevu, sv.2, 1949. radova, E. Mutapčić (ured.), 2014., str.153-155. 168 Spaić, Stvarno pravo, 296. 166 Spaić, Stvarno pravo, 296. 169 Mutapčić, „Austrijski građanski zakonik“, 156-157.

izvor. Kasnijim djelovanjem austrijskih zapo-četih stambenih zgrada NRBiH, iz vlasti sve više je potiskivana upotreba Me- 1946. godine, obavezivao je njihove vla- džele, dok se sve više prostora davalo re- snike da oštećene zgrade oprave. Ukoliko cepciji Austrijskog građanskog zakonika. oni to ne bi učinili, državni organ je sam Međutim, novele austrijskog zakonika nisu mogao izvesti potrebne radove, podići se primjenjivale na području Bosne i Her- zajam i odobriti uknjižbu hipoteke umjesto cegovine. Važan je bio direktno primje- vlasnika. Vlasnik je ugovorom mogao pre- njivi Gruntovnički zakon iz 1884. godine, pustiti opravku trećem licu, koji bi imao kojim je regulisan način upisa stvarnih pravo nakon opravke, useliti u zgradu i prava u zemljišne knjige. Ovaj zakon od- uživati prostorije bez iseljenja godinu dana vojeno je evidentirao zgrade, voćke i na- poslije amortizacije troškova opravke.173 sade na mirijskoj zemlji, kao samostalne Ovime se približilo institutu prava građe- objekte (član 6.), u skladu sa Ramaza- nja, iako na obligaciono-pravnoj, a ne nskim zakonom iz 1857. godine, te pra- stvarnopravnoj osnovi. Uredbom o izgra- tećim zakonima iz 1867. i 1876. godine, dnji stambenih zgrada radnika i službenika koji su ove objekte evidentirali kao sa- Federativne Narodne Republike Jugo- mostalne mulk objekte na mirijskom ili slavije iz 1951. godine, uvedeno je pravo vakufskom zemljištu.170 Austrijska vlada- korištenja neizgrađenog građevinskog ze- vina u Bosni i Hercegovini bila je provi- mljišta u društvenom vlasništvu, a u svrhu zornog karaktera, te iako je izvršen pravni podizanja stambenih zgrada. Prema mišlje- uticaj na Bosnu i Hercegovinu, sam pravni nju većine teoretičara stvarnog prava, ovo sistem ipak je ostao nejedinstven do kraja pravo korištenja predstavlja po svojoj su- austrougarske vladavine u Bosni i Herce- štini pravo građenja.174 Navedeno pravo govini.171 korištenja prošireno je Zakonom o pro- Okončanjem Prvog svjetskog rata, Bo- metu zemljišta i zgrada iz 1954. godine sna i Hercegovina ulazi u sastav Kralje- (prečišćen tekst 1965. godine), koji je vine Srba Hrvata i Slovenaca (Kraljevina proširio krug prava titularu prava kori- SHS), a cjelokupan pravni karakter novo- štenja, te je izričito naveo pravni osnov za nastale države ogledao se u izrazitom pra- pravno razdvajanje zgrade od zemljišta u vnom partikularizmu. Nastojalo se uni- članu 6., stav 1: ficirati pravo na području nove države, a područje Bosne i Hercegovine bilo je u „Otuđenjem zemljišta na koje postoji pra- pravnoj nadležnosti Vrhovnog suda u Sa- vo svojine prenosi se i pravo svojine na rajevu, gdje su važili imovinsko-pravni zgradu koja se nalazi na tom zemljištu, propisi iz vremena austro-ugarske uprave. ako ugovorom nije drukčije određeno.“175 Time su nastavili postojati superficijarni instituti iz austrijskog građanskog zako- Dakle ugovor postaje pravni osnov za nika, sa primjenom lokalnog partikulari- razdvajanje zgrade i zemljišta na kome se zma iz doba osmanske vladavine u vidu zgrada nalazi. Isti član propisuje u stavu 2 različitih praktičnih primjena superficija- da se otuđenjem zgrade u društvenom vla- rnog prava.172 Poslije Drugog svjetskog sništvu ne stiče i vlasničko pravo na ze- rata, republička zakonodavstva, pa tako i mljištu, nego samo pravo korištenja za vri- ono Bosne i Hercegovine, samo povre- jeme postojanja zgrade. meno su govorila o pravu građenja. Zakon o obaveznoj opravci oštećenih i dovršenju 173 Spaić, Stvarno pravo, 297. 174 Tako: Spaić, Stvarno pravo, 297; Vedriš, Klarić, 170 Simonetti, „Nekretnine kao objekti prava vlasništva“, Građansko pravo, 264; Č. Rajačić, Stvarno pravo str. 46-47, fn 43. (skripta), Zagreb, str. 378; Simonetti, Pravo građenja, 171 Ibid. 156-159. 114. 172 M. Imamović, Historija države i prava Bosne i 175 Član 6., st 1, Zakona o prometu zemljišta i zgrada, Herce-govine, treće dopunjeno i redigirano izdanje, pre-čišćeni tekst iz 1965. godine. Dostupan na: Sarajevo, Magistrat, 2003, str. 301-302. www.projuris.org.

Zakon o uređenju imovinskih odnosa skladu sa Zakonom o prostornom uređenju nastalih uzurpacijom zemljišta u opštena- („Službeni list SR BiH“, br. 13/74, 21/81 i rodnoj imovini Narodne Republike Bosne 34/86).“179 i Hercegovine, iz 1955. godine, u članu 11. stav 2, govori o pravu korištenja na uzu- Stav 2 istog člana ipak definira modalitete rpiranom zemljištu, ovlašćujući korisnika prava korištenja koji ga razlikuju od savre- prava kome je zemljište uzurpirano da od menog prava građenja, a to su neprenosi- narodnog odbora sreza besplatno dobije vost, neotuđivost, te posebni uslovi naslje- drugo zemljište u društvenoj svojini na đivanja prava. korištenje, sa sredstvima, a radi podizanja kuće.176 Nacionalizacijom izgrađenih i Član 18., stav 2: „Pravo korišćenja ze- neizgrađenih zemljišta, a donošenjem Za- mljišta radi građenja ne može se prenijeti, kona o nacionalizaciji najamnih zgrada i otuđiti i opteretiti, a nasljeđuju ga pod op- građevinskog zemljišta od 28.12.1958. štim uslovima zakonski nasljednici koji su godine, vlasnici porodičnih stambenih članovi porodičnog domaćinstva nosioca zgrada i etažni vlasnici imali su pravo be- prava korišćenja zemljišta radi gra- splatnog korištenja građevinskog zemlji- đenja.“180 šta.177 Zakon o građevinskom zemljištu So- Jugoslavenski Zakon o osnovnim svoji- cijalističke Republike Bosne i Herce- nsko – pravnim odnosima iz 1980. godine, govine, iz 1986. godine, takođe je predvi- takođe prepoznaje pravo korištenja nei- đao pravo korištenja radi izgradnje, re- zgrađenog građevinskog zemljišta. Član gulišući ga u članovima 17. i 18. 12., ovog Zakona navodi:

Član 17., stav 1: „Skupština opštine može „Kada je zgrada na kojoj postoji pravo neizgrađeno gradsko građevinsko zemlji- svojine izgrađena, u skladu sa zakonom, šte dodjeljivati fizičkim i pravnim licima na zemljištu u društvenoj svojini, vlasnik na korišćenje radi izgradnje trajnih gra- zgrade ima pravo korišćenja zemljišta na đevina (u daljem tekstu: pravo korišćenja kome je zgrada izgrađena i zemljišta koje zemljišta radi građenja) ili zakup radi služi za redovnu upotrebu te zgrade dok izgradnje privremenih građevina.“178 ona postoji. Vidljiva je sličnost sa pravom građenja, Pravo svojine iz stava 1. ovog člana može s obzirom da se radi o upotrebi zemljišta se prenositi samo sa prenosom prava radi izgradnje zgrade, ali je razlika u tome svojine na zgradi.“181 što se radi isključivo o neizgrađenom ze- mljištu, dakle ne može se uspostaviti na Postoje dva uslova za ostvarenje ovog već postojećoj zgradi na zemljištu. prava. Prvi uslov je da se zgrada izgradi na zemljištu, na zakonom predviđen način, Sadržaj prava korištenja propisan je čla- bilo da je graditelj ranije imao pravo nom 18. vlasništva na zemljištu koje je prenijeto u društveno vlasništvo, pa da na osnovu Član 18., stav 1: „Pravo korišćenja zemlji- njega gradi, ili da je odlukom državnog šta radi građenja ovlašćuje njegovog no- organa graditelju dodijeljeno zemljište na sioca da na gradskom građevinskom ze- korištenje radi izgrdnje odgovarajuće zgra- mljištu izgradi građevinu prema uslovima de ili bilo koji zakonom predviđen način, određenim u odobrenju za građenje u uz dobijanje građevinske dozvole. Drugi

176 Spaić, Stvarno pravo, 297. 179 Član 18., Ibid. 177 Ibid., 298. 180 Ibid. 178 Član 17., Zakona o građevinskom zemljištu SR BiH, 181 Član 12. Zakona o osnovnim svojinsko – pravnim („Službeni list SR BiH“, broj: 34/86). odno-sima, od 1.9.1980. godine.

uslov je da na zgradi izgrađenoj na druš- ma i nivou Brčko distrikta Bosne i Herce- tvenom zemljištu postoji pravo vlasništva. govine. Samo u tom slučaju mogu postojati dva vlasničko-pravna režima, pravo vlasništva 5. Zaključak graditelja na zgradi i društveno vlasništvo koje ostaje na zemljištu, sa prenosom pra- Rad na temu historijskog razvoja prava va korištenja na graditelja. U svakom dru- građenja u evropsko-kontinentalnom prav- gom slučaju je pravni režim jednoobrazan, nom sistemu, za svoj osnovni cilj je imao bilo da je privatno vlasništvo na zemljištu i prikaz evolucije jednog savremenog i za zgradi ili društveno vlasništvo na zemljištu po-dručje Bosne i Hercegovine, potpuno i zgradi. Međutim, ovo pravo prestaje pre- novog pravnog instituta. Osim toga, radom stankom postojanja zgrade, a dok god se nastojalo prikazati i način na koji je zgrada postoji ovo pravo je trajno. Pravo historijski, od rimskog superficiesa do pra- korištenja prenosivo je samo sa pravom va građenja, rješavana pravna problema- vlasništva na zgradi, jedno od drugog su tika uspostave prava vlasništva nad zgra- neodvojivi.182 dom sagrađenom na zemljištu u tuđem Na osnovu svega iznesenog, priklonit vlasništvu, te odnos pravnih rješenja ove ćemo se većinskom mišljenju da je nave- problematike sa načelom superficies solo deno pravo korištenja, u ranijem sistemu, cedit. zaista po svojoj suštini predstavljalo pravo Historijski razvoj savremenog prava građenja sa elementima superficijarnog građenja započeo je sa rimskim superfici- prava. Osnovno ovlaštenje bilo je izgraditi esom, a preko pandektnog i feudalnog pra- zgradu na tuđem zemljištu i steći pravo va, usljed ekonomskih i socijalnih potreba, vlasništva na predmetnoj zgradi. Međutim, razvio se vremenom u specifično pande- osnovna razlika nalazila se u tome što je ktno superficijarno pravo. U nekim konti- pravo korištenja izgradnjom zgrade ostalo nentalnim pravnim sistemima, nikada nije trajno vezano za građevinu, dok je savre- dosegao stepen evolucije prava građenja, meno pravo građenja, kao fiktivna nekre- nego se sadržao na nivou superficijarnog tnina, vezano za zemljište na kome je us- prava (Italija), kao pravo unutar dvojnog, postavljeno. Osim toga, savremeno pravo razdvojenog vlasničko-pravnog režima građenja ne poznaje dihotomiju vlasničkih (odvojenih prava na zemljištu i prava na režima, kao superficijarno pravo, nego sa- zgradi). Na taj način ovi pravni sistemi vremeno pravo građenja i služi kao fikti- odstupili su od starog rimskog načela su- vna nekretnina, kako bi izgradnjom zgrade perficies solo cedit, poništavajući atra- na njoj, bio uspostavljen jedinstven vla- kcijsku pravnu snagu između zemljišta i sničko-pravni režim fiktivnog zemljišta i svega što je trajno spojeno sa njim. zgrade i formalno ostalo neokrnjeno na- Sa druge strane, njemački i austrijski čelo superficies solo cedit. Pravo kori- pravni sistem (germanski), razvili su pravo štenja nije kao pravo građenja poznavalo građenja kao posebno ograničeno stvarno univerzalnu nasljedivost, otuđivost i pre- pravo na tuđem zemljištu, fikciju nekre- nosivost i nije moglo biti, poput savre- tnine, ili netjelesni pojam stvari koji pre- menog prava građenja, uspostavljeno na uzima ulogu nekretnine, pri čemu se zgra- zemljištu koje je već izgrađeno, odnosno da, u stvarnosti izgrađena na zemljištu, na kome već postoji zgrada. pravno smatra zgradom izgrađenom na Pravo građenja u Bosni i Hercegovini pravu građenja koje je na tom zemljištu osavremenjeno je tek u XXI vijeku, po uz- osnovano, što dovodi do očuvanja načela oru na germanski institut prava građenja superficies solo cedit. (Njemačka, Austrija), na entitetskim nivoi- Savremeno bosansko-hercegovačko pravo prihvatilo je austrijski i njemački 182 Stojanović, Pop – Georgiev, Komentar Zakona o osno-vnim svojinsko-pravnim odnosima, 65-66. institut prava građenja, iako smo u ovom

radu prikazali da je pravo građenja u pro- dinstvenog i ujednačenog zakona o pravu šlosti Bosne i Hercegovine imalo odlike i građenja na nivou Bosne i Hercegovine. superficijarnog prava, razdvojenosti vla- Osim toga, kako je ovaj ekonomski i so- sničkih pravnih režima na zgradi i ze- cijalno važan pravni institut, suštinski jako mljištu na kome je sagrađena, a sve do malo poznat i često u praksi zamjenjivan inkorporacije rješenja u vidu koncepta pra- za građenje na tuđem zemljištu kao oblik va građenja iz austrijskog i njemačkog sticanja vlasništva na ne-kretnini, imalo bi prava. vrijednost šire aktualizirati već postojeće Savremeno pravo građenja u Bosni i priručnike i objaviti nove priručnike u Hercegovini trebalo bi i dalje razvijati u kojima bi ovo pravo jasnije bilo predsta- zakonodavnom i praktičnom smislu, te bi vljeno široj javnosti. svrsishodno bilo uspostavljanje je-

УДК Прегледни рад

Вадим Иванович Павлов* заведующий кафедрой теории и истории государства и права учреждения образования «Академия Министерства внутренних дел Республики Беларусь»,

ВИЗАНТИЙСКОЕ КАНОНИЧЕСКОЕ ПРАВО В КОНТЕКСТЕ ПРОБЛЕМЫ ОПРЕДЕЛЕНИЯ ПУТЕЙ РЕЦЕПЦИИ РИМСКОГО ПРАВА НА РУСИ

АННОТАЦИЯ: В статье исследуется вопрос о формировании специфического светско-церковного правового синтеза в Византии, который выразился в создании уникального источника права – номоканона. Прослеживается процесс создания первых номоканонов, их содержание, регулятивные особенности. Выделяются важнейшие специфические особенности византийского права, повлиявшие на процесс его рецепции в Древней Руси, а именно: его светско-церковный характер и практико ориентированная направленность.

SUMMARY: The article examines the question of the formation of a specific secular and ecclesiastical legal synthesis in Byzantium, which was expressed in the creation of a unique source of law - Nomocanon. It traced the process of creating the first Nomocanon, content, regulatory features. Highlights important specific features of Byzantine law, influenced the process of its reception in Ancient Rus, namely its secular and ecclesiastical character and practice-oriented focus.

Введение. В современной юриди- дискурса в Древней Руси обнаруживают ческой науке является распространенным первоначальное базовое влияние на дре- мнение относительно путей формиро- внерусскую правовую традицию, во-пер- вания восточнославянских правовых вых, права Византийской империи IX- систем, которые определяются в основном XII вв., во-вторых – установлений двумя характеристиками: 1) прина- Восточно-христианской церкви, которые длежностью к романо-германской право- следует признать принципиальными вой семье и 2) рецепцией римского права, моментами формиро-вания древнерусской под которой понимается западный путь правовой традиции. проникновения римского права через пра- В современной учебной литера- вовую доктрину XIX века. Вместе с тем туре, в частности, по истории госу-дарства данные характеристики являются доста- и права Беларуси [1, с. 35–42; 2, с. 16–19], точно широкими обобщениями, требу- вопросы влияния византий-ского права ющими существенных уточнений. Кон- хотя и упоминаются, однако подробно не кретно-исторический анализ и рассмо- анализируются, в основном учеными трение формирования юридиче ского делается акцент на обычном

* доцент, [email protected]

местном праве и языческой религии, «κανωνες». «Νομοι» – это гражданские сразу после которых, как правило, ра- законы в широком смысле этого слова, ссматривается право более позднего т.е. вся совокупность различных исто- периода – эпохи Великого княжества чников права, исходивших от гражда- Литовского. Нередко не упоминаются и нской власти и иных форм правоу- вопросы формирования Кормчей книги становления – в основном нормативные как важнейшего источника древнеру- правовые акты, изданные или утвер- сского права, составляющих его виза- жденные императором, прежде всего, нтийских источников светского права, Corpus iuris civilis Юстиниана (далее – почти ничего не говорится и о таких CIC) и любые нормы, входящие в него важнейших источниках администрати- (в том числе и положения классической вного, уголовного, процессуального юридической доктрины через Дигесты, права, как «Мерило праведное» и а также нормы, регулирующие цер- «Книги законные», которые одновреме- ковные правоотношения), иные гра- нно выступали и юридическими руко- жданские кодификации, утвержденные водствами для княжеского суда, а также светской властью (например, виза- источниками правовой доктрины. Впро- нтийский кодекс конца IX века «Ва- чем, следует отметить, что в отдельных силики», τὰ Βασιλικά), а также новеллы отечественных исследованиях эти во- императоров. «Κανωνες» – это каноны, просы находят свое отражение, на- т.е. правила церкви, – нормативные пра- пример, в части формирования дре- вовые акты, изданные или одобренные внерусского брачно-семейного [3, правотворческими органами церковной с. 247–253], гражданского права [4], и, власти – соборами епископов, Помес- безусловно, эти положения требуют тными или Вселенскими соборами. закрепления в учебной литературе. Номоканон представляет собой В связи с вышеуказанным, пола- инкорпорированный сборник, включа- гаем актуальным исследовать процесс ющий в себя, прежде всего, нормы формирования отечественного древнего церковного права, касающиеся пра- права как через исследование пути вовых отношений, одной стороной ко- рецепции византийского права, так и торых выступала церковь, ее члены, через рассмотрение особенностей фор- имущественные обязательства и т.д. [9]. мирования последнего, чему и посвя- Однако, как мы сказали, это и правовые щена настоящая статья. нормы, устанавливаемые гражданской, Основная часть. Важнейший императорской властью, охватывающие источник древнерусского права – правоотношения с религиозным элеме- Кормчая книга – является реципиро- нтом и не только. ванным из Византии правовым актом, В понимании развития и при- включавшим в себя разнообразные роды действия классического римского пласты правовых норм. Само наиме- права в Византии следует учитывать нование источника – «Кормчая книга» некоторые особенности. Если сра- (с древнеславянского «кормчий», внивать действие римского права в «кръмьчии» – рулевой) [см.: 5–8] – Византии по отношению к тому, как выступало славянским языковым ана- оно развивалось на Западе, то следует логом греческого слова Номоканон иметь ввиду цивилизационно-культу- («Nομοκανών»), которым в Византии рную специфику каждого из этих двух именовался специфический светско- регионов [см. 10]. На Западе после ва- церковный источник права. Сам термин рварского завоевания, несмотря на то, «номоканон» («νομοκανών») происхо- что Юстиниану в VI веке кратко- дит от греческих слов «νομοι» и временно удалось восстановить боль-

шинство утраченных территорий, а pontifex maximus, а христианского царя, также на то, что в этой бывшей части васи-левса [см.: 14]. Императорская империи достаточно поздно сохра- власть, продолжающий функциониро- нялись островки императорской власти вать и совершенствоваться римский (на-пример, византийские экзархаты государственный аппарат, предста- Равенна и Карфаген [11, с. 125]), тем не влявший, прежде всего, публично-пра- менее, постепенно именно Западная вовой элемент в византийском праве, церковь и ее нормы фактически ста- сама логика развития Византии выну- новятся единственным хранилищем ждала, с одной стороны церковь, а с римской правовой традиции, соседс- другой – государство на правотво- твующей с «варварскими правдами» на рческом уровне сообра-зовывать за- фоне постепенно угасающей с конца V– коны и каноны, тем самым синте- начала VI вв. практики применения зировать правовое регулирование и римского права. Как отмечал Д. нормы веры как важнейшие основания И. Азаревич, «на Западе церковь стала цивилизационно-культурной традиции государством, тогда как на Востоке [в и типичных для Византии антропологи- Византии – В.П.] мы замечаем сове- ческих практик. ршенно обратное явление, а именно: Первая попытка систематизации двор и государство светские прио- церковно-правовых норм на уровне бретают характер духовный» [12, правотворческой деятельности госуда- с. 177]. В связи с этим В.А. Томсинов рства была осуществлена уже в коди- отмечает, что хотя западноевропейские фикации Юстиниана. Как отмечает «варварские правды» были написаны на А.Г. Бондач, «по мере христианизации латыни («Lex Burgundionum», «Lex Vi- государства появлялось все больше sigothorum», «Lex Salica», «Lex Sa- императорских конституций, посвяще- xonum»), «язык правоведов в запа- нных тем или иным вопросам деяте- дноевропейских странах был непонятен льности Церкви» [15, с. 77]. Вместе с для простого населения, поэтому ла- тем, для гармоничного развития хри- тинизированная западноевропейская стианской империи систематизации юриспруденция развивалась в отрыве одних только государственных актов, от народной духовной культуры» [13]. регламентирующих церковные право- В Византии же, а равно и у славян отношения, было недостаточно – госу- посредством реципированных виза- дарственно-церковный синтез требова- нтийских источников права, юриспру- лся не только в сфере нравственности и денция и правовая система развивались политики, но и в области правового в аутентичном общекультурном ко- регулирования. С неизбежностью нтексте, основой которого выступали возникала и проблема конкуренции язык и христианская вера – правовое норм светского и канонического права, регулирование, таким образом, было которая, как правило, решалась в глубоко погружено в христианский пользу последнего. И. С. Бердников контекст. отмечал, что «с появлением христиа- С самого начала христианизации нства должен был потерпеть ограни- Римской империи объективно назрела чение принцип всемогущего и всепо- необходимость соотнесения канониче- глощающего государства, что предо- ского права с нормами продолжающего ставленное императору полномочие действовать римского права. После- издавать законы – quod principi placiut, днее, правда, начиная уже с Конста- legis habet vigorem – не простиралось на нтина Великого, все более проявлялось сферу церковных отношений, – на из- через правотворческие полномочия ложение догматов веры, учреждения императора, причем не языческого богослужения и богопочтения, на уста-

новления церковных правил» [16, совершенно определенные собственные с. 120]. регулятивные основания. Известный Еще до реформ Юстиниана знаток канонического права А. императоры Валентиниан и Маркиан в С. Павлов отмечал, что воззрение 451 году под влиянием решений состо- средневековых канонистов о делении явшегося IV Вселенского, Халкидо- права на jus civile (здесь – все светское нского Собора издали конституцию, право) и jus canonicum (право цер- согласно которой все законы, изданные ковное) остается в силе [6, с. 15]. Для в нарушение церковных канонов, исследования правовой системы Виза- признавались недействительными (C. нтии и права славянских народов такое 1.2.12). В 545 году в 131 Новелле деление действительно актуально и, Юстиниана был сформулирован при- видимо, единственно верно. Однако оно нцип соотношения законов и канонов: проблематично для секулярного обще- «Предписываем, чтобы священные ства и светского государства, по кра- церковные каноны, изданные или йней мере, с точки зрения реального подтвержденные четырьмя святыми действия права. соборами …имели ранг законов; ибо Несмотря на все случающиеся до-гматы… мы признаем наподобие перипетии в истории империи, в Ви- святых писаний, а их каноны храним, зантии закон всегда оставался законом, как законы» (Nov. Just. 131.1) [17, с. 80– а канон каноном, причем самостояте- 81]. С изданием в Византии Василик льность и независимость, равно как и действие данной новеллы было рас- сила действия канона хотя и могли пространено вплоть до II Никейского основываться на законе, быть юри- собора (787 г.). Назначение законов и дическими, подтверждением чему и канонов в общем правовом простра- служат, например, многочисленные нстве Византии было выражено в 137 Новеллы Юстиниана по церковным Новелле: «светские законы имеют вопросам, однако своим источником ввиду оградить общественную безопа- канон имел не закон, не природу права, сность, церковные же каноны уста- а природу самой христианской веры, новлены ради спасения души. Власть т.е. не юридическую, а богооткро- над законами вверена от Бога им- венную, духоносную сущность. ператору; наблюдение за соблюдением И. Мейендорф в связи с этим отмечал, канонов и установлением их вверена что в Византии «власть императоров епископам» [16, с. 107]. никогда не была выше догматов либо Очевидно, что в Византии фо- канонов Церкви» [18, с. 118]. Нельзя не рмировалась специфическая система отметить при этом, что византийская правового регулирования, характери- диархия, или, симфония («империя–це- зующаяся синтезом светского и це- рковь») представляла собой не только рковного элементов при их одновре- соработничество светского и духовного, менном различении на уровне право- но и своеобразный механизм ограни- творчества. При этом, хотя церковное чения императорской власти, который, право для империи было традиционным конечно, действовал лишь в условиях способом регулирования, на наш христианского общества и государства. взгляд, оно относится к особому спе- Д. И. Азаревич, характеризуя цифическому типу права и не подходит проблему соотношения законов и ка- под традиционное римское деление нонов, отмечал, что «уже со времен права на частное и публичное. По своей Юстиниана светскими законами предо- регулятивной сущности церковное ставлена каноническим предписаниям право обладает уникальной природой, полная сила даже и в светских судах», равно как и светское право имеет причем «...κανωνες должны пользова-

ться преимуществом перед νομοι в каноны в Византии рассматривались и случаях коллизий между ними» [12, понимались как имеющие по своей с. 178]. Знаменитый византийский ка- природе не юридическую, а бого- нонист XII века Феодор Вальсамон, откровенную, духоносную сущность, осуществляя официальное толкование что подтверждается нередко случав- Номоканона патриарха Фотия, через шимися в истории Византии фактами 600 лет (!) после формули-рования 131 жесткого сопротивления подвижников Новеллы Юстиниана, подтве-рдил ее христианского благочестия неканони- юридический смысл («τοὺς κανόνας ческим, либо даже противопра-вным ἰσχύειν πλέον τῶν νόμων» [15, с. 83]). действиям государственной власти (не- Комментируя положение, изложенное в канонические браки императоров, по- Титуле 1 Главы 2 Кормчей Фотия (V пытки государственной защиты ересей, книга Василик) («Какие правила до- тирания государственной власти и т.д.) лжны иметь силу»), «…Догматы вы- таким действиям оказывали сопро- шеупомянутых святых соборов мы тивление свт. Амвросий Медиоланский, принимаем, как Св. Писание, и правила прп. Иоанн Дамаскин, прп. Феодор соблюдаем, как законы государстве- Студит и др. [17, с. 75–80]. нные» [19, с. 46–47], под «правилами» После кодификации Юстиниана канонист понимает фактически все в Византии стала очевидной необходи- источники церковного права [19, с. 49]. мость систематизации государственных Вместе с тем, современный законов, так или иначе пересекающихся греческий правовед Спирос Троянос с церковно-правовыми отношениями, и обосновывает позицию, согласно ко- их согласования с канонами. Для этого торой соотношение законов и канонов в следовало объединить, синтезировать в Византии основывалось не на новом, а одном акте сборники канонов и сбо- на традиционном принципе римского рники законов. права «lex posterior derogat priori» Еще в доюстинианову эпоху пра- (D. 1.4.4) [ср.: 20, с. 117], в соотве- ктически сразу после Миланского эди- тствии с которым законы и каноны кта в первой половине IV века в По- имели одинаковую юридическую силу нтийском диоцезе был создан первый и их конкуренция разрешалась при- канонический сборник, включавший в нципом юридическим приоритета по- себя сначала каноны Анкирского и зднейшего правового акта [21; 22]. Бе- Кесарийского (314 г.), а также Нео- зусловно, данный принцип использо- кесарийского (315/319 гг.) Соборов, вался византийскими юристами и ка- затем – правила Никейского, I Все- нонистами (например, тем же Вальса- ленского Собора 325 г. и в дальнейшем моном), для Византии это была тради- на протяжении IV-V вв. правила других ционная практика правового и церко- вселенских и поместных соборов. В на- вного регулирования. Не только ка- чале VI века также был создан не со- нонисты, но и светские юристы в Виза- хранившийся систематический сбор- нтии признавали авторитет канониче- ник церковного права в 60 титулов, по ского права, часто использовали толко- образцу которого патриарх Иоанн вания канонов известными византийс- Схоластик составил аналогично деле- кими канонистами (в частности, их нию Дигест на 50 книг Сборник (Συνα- использовали автор Пространного Про- γωγη) канонов в L (50) титулов (в него хирона, автор «Алфавитной Синтагмы» вошли 85 апостольских правил, каноны Матфей Властарь [23], Константин Ар- первых 4-х Вселенских и 6-ти Поме- менопул в своей «Εξάβιβλος» [24, стных Соборов, два канонических по- с. 269]). Однако, как мы уже отметили, слания свт. Василия Великого, разде- не должно быть сомнений в том, что ленных на 68 правил [6, с. 66–67; 8, с.

184–185]). После Иоанна Схоластика, Необходимо отметить, что в до Трулльского Собора 691 года, т.е. в Византии оригинальный, в основном конце VI-начале VII вв. был создан еще латинский текст CIC к концу VI века один сборник с дополнительно включе- ввиду его громоздкости и доминиро- нными в него правилами Поместных вания в общеупотребительной речи гре- Соборов и святых отцов – Канониче- ческого языка, в том числе и в правовой ская синтагма (Σύνταγμα κανόνικον), сфере, был вытеснен греческими вспо- построенная по систематически-хро- мога-тельными пособиями и руководс- нологическому принципу и разделенная твами – парафразами, индексами, на 2 соответствующие части. комментариями византийских юристов. Помимо сборников канонов для Так, уже в 30-х гг. VI века появляется церкви было необходимо система- греческий парафраз к Институциям, тизировать и светские законы, в осно- написанный юристом константинопо- вном – императорские акты, но не льской правовой школы, участником только. Тот же патриарх Иоанн Схо- законодательной комиссии Трибониана, ластик в 60-х-70-х гг. VI века наряду со антецессором Феофилом; вспомогате- своей Синагогой канонов в 50 титулов льные пособия к Дигестам, индекс к составил к ней и Сборник из 87 глав Кодексу (сохранился во фрагментах к (Collectio LXXXVII capitulorum), в кот- Василикам) также были составлены рый вошли извлечения из Кодекса, Инс- Феофилом и другими юристами – титуций, Новелл, Дигест Свода Юсти- Федором, Исидором, Дорофеем и ниана [25, с. 98–101]. На рубеже VI- Фалелеем из Бейрутской правовой VII вв. был составлен еще один сборник школы [27, c. 19]. Византийские из 25 глав (Collectio XXV capitulorum) юристы конца VI века также составляли [25, с. 101], включавший в себя поло- комментарии – Сумма Дигест Анонима жения из Кодекса и Новелл Юстиниана. и Кирилла, Сумма Кодекса Стефана Наиболее содержательным же оказался Анатолия, Сумма Новелл Афанасия из третий сборник светского законода- Эмесы, «О мнимых противоречиях в тельства – Сборник церковных поста- Дигестах» Анонима Энантиофана. новлений (Collectio constitutionum eccle- Следует отметить, что все эти работы, siasticarum, еще называемый Collectio принадлежащие к толкованию и пра- tripartite, т.е. «Трехчастный сборник») вовой доктрине одновременно, высту- [15, с. 77; 26], созданный при импера- пали основой для применения поло- торе Ираклии в VII веке. В Трехчастном жений Свода Юсти-ниана так, как сборнике извлечения из Свода Юсти- выступили гораздо позже сборники ниана (13 титулов из Кодекса Юсти- глоссаторов на Западе. ниана с паратитлами других правовых Составление в Византии отде- норм Кодекса, 6 титулов из Дигест и льно сборников канонов и отдельно Институций, извлечения из Новелл сборников законов первоначально име- Юстиниана с четырьмя Новеллами ви- ло цель по-дчеркнуть самостоятельно- зантийского императора Ираклия) даны сть и независимость церковного и по текстам сборников, реально приме- государственного законодательства, нявшихся в византийской правопри- причем именно каноны составляли менительной пра-ктике на греческом источники права Церкви, в то время как языке, а именно – Кодекс в переработке законы должны были их дополнять. В византийского юриста Анатолия, Но- противоположность такой позиции, «в веллы – юриста Афанасия, Дигесты и Западной церкви, поставленной сра- Институции – анонимного юриста [6, с. внительно независимо от светской вла- 72; 8, с. 187]. сти во всех государствах, возникших на развалинах западной римской империи,

навсегда осталось в силе то воззрение, В. Н. Бенешевич же обосновывал, что в что каноны стоят неизмеримо выше самой первой редакции Номоканона в законов и никак не могут быть сме- XIV титулов законы брались не из шиваемы с этими последними» [6, c. вышеуказанных сборников светского 73]. Впоследствии данный факт спо- права, составленных духовными лица- собствовал усилению римо-католичес- ми (Сборники в 87 и 25 глав, и Тре- кой церкви и ее претензии на сугубо хчастный сборник), а напрямую из государственно-властные полномочия обработок свода Юстиниана извес- на Западе. В Византии же в связи, во- тными византийскими юристами [5, с. первых, с сохранением империи и ее 215–227]. институтов, во-вторых, в связи с ее Относительно номоканона как христианизацией и, как следствие, источника права следует сказать, что он влиянием государства на религиозную представляет собой творение исключи- жизнь общества, была выработана фо- тельно византийской правовой тра- рма актов светско-церковного содержа- диции, на знавшее аналогов [29]. ния, которые и стали впоследствии Официально статус номоканона как именоваться номо-канонами. Юридико- источника права был определен во 2-м технически это было сделано посредс- правиле VI Вселенского, Трулльского твом атрибуции законов к соответс- Собора (691-692 гг.). На соборе были твующим титулам канонов, распола- сформулированы важнейшие принципы гавшихся в систематическом порядке. действия церковного права не только по В начале VII века появился пер- территориальному признаку (т.е. на вый Номоканон в L (50) титулов, в ко- территории Византии), но приме- торый вошла Синагога Иоанна Схола- нительно ко всей Вселенской церкви, стика и его Сборник из 87 глав, а также т.е. по субъектно-территориальному некоторые дополнения из работ виза- принципу – принципу существования нтийских юристов – из Дигест (па- верующих и их общины в любых све- рафраз Дорофея), Кодекса (Исидора) и стких юрисдикциях, в любых госуда- Новелл (Афанасия). рствах. 2-е Правило предписывало, что Наиболее же устоявшимся и канонические нормы являются обяза- авторитетным для Византии стал Но- тельными и не подлежат принципиа- моканон в XIV титулов, составленный в льной отмене [30, с. 437]. Сербский первой половине VII века. Именно этот канонист Никодим Милош, толкуя да- номоканон уже в обработке конста- нное правило, отмечал, что «общеобяза- нтино-польского патриарха Фотия тельную силу, для каждого члена це- 883 года получил широкое распростра- ркви, имеют все без исключения пра- нение в славянских странах, в том вила, входящие в общий канонический числе и на Руси [19; 25, c. 112; 28]. кодекс. Такое значение правил обусло- Помимо извлечений из Свода Юсти- вливается не источником их проис- ниана в него вошли и нормы сборников хождения, а тем, что приняты и утве- светского права (Эклога, Прохирон и рждены голосом вселенской церкви» др.). [30, с. 439]. Светские правовые нормы, во- Таким образом, номоканон как шедшие в Номоканон XIV титулов, источник права вошел в правовую были представлены объединенными в систему Византии. сборники выборками из Кодекса, Ин- Ввиду специфики номоканона ституций, Новелл, Дигест Свода Юсти- как акта светско-церковного характера, ниана – это указанные выше Сборники в нем, как отмечает А.Г. Бондач, «была в 87 и 25 глав, а также Трехчастный сконцентрирована весьма значительная сборник. Дорево-люционный канонист часть норм византийской правовой сис-

темы. Номоканон объединял в себе ковного права – ему, в частности, пос- почти все внутрицерковные нормати- вящены первые книги Свода [33]. вно-правовые акты (не только каноны) В связи с этим важно понимать, и многие государственные, даже те, что византийская правовая реальность которые не касались непосредственно основывалась на религиозном фунда- деятельности Церкви (например, Земле- менте, а византийское общество предс- дельческий и Морской законы, вхо- тавляло собой религиозный мир, в кото- дившие в Appendix Eclogae [«Прило- ром юридические правила поведения не жение к Эклоге» – В.П.])» [15, с. 86]. дифференцировались, не разделялись Специфика номоканона прослежива- на светские и церковные, а воспринима- ется в официальном комментарии лись населением как единое простра- Номоканона в XIV титулов Фотия, нство правовой регламентации. По который в XII веке осуществлял Феодор этому поводу И.П. Медведев отмечает, Вальсамон по поручению импе-ратора что в Византии «все государственные Мануила I Комнина. Вальсамон ко- чиновники, да и сам император – члены мментировал только те Главы, в ко- церкви и, наоборот, все верующие, торых содержались эксцерпты (выде- включая патриарха, – граждане госу- ржки) из законов [23, с. 85–86], каноны дарства, а органы церкви – носители же комментарию не подвергались. Как публичной власти…» [17, с. 74]. отмечается в литературе [15, с. 85], это Например, брачно-семейное, насле- объясняется тем, что задачей Вальса- дственное право практически полно- мона было приведение Номоканона в стью находились в области церковного соответствие с актуальными, действу- права, включая имущественные и ющими в XII веке светскими исто- связанные с ними иные правоотно- чниками права – в частности, с Ва- шения, и в общественном правосо- силиками и императорскими новелла- знании византийцев данный факт ми, а также со сложившейся правопри- воспринимался в контексте единой менительной практикой. Вместе с тем, системы правового регулирования. Ис- здесь нельзя упускать и специфику точники права создавались византийс- византийского светского права – упо- кими юристами, которые, как правило, мянутый кодекс Василики представлял были одновременно и прекрасными собой не какой-то новый для империи канонистами, нередко канонисты выхо- источник права – а, традиционный, дили из среды юристов, адвокатов эволюционировавший за 300 лет и (пример – бывший юрист и адвокат, переработанный в соответствии с по- константи-нопольский патриарх VI века требностями юридической практики тот Иоанн Схоластик). Поэтому в связи во же свод Юстиниана с дополнением его многом с синтетическим характером положениями Прохирона (60 книга, правовой реальности в Византии нево- посвященная уголовному праву) и Иса- зможно было заниматься правотво- гоги [14, с. 145; 32]. рческой деятельностью без знания по- Помимо принципа традиционно- ложений канонического права, глубоко сти и преемственности при составлении взаимосвязанного с правом светским. Василик византийскими законода- Кроме того, в отличие от глоссаторов телями использовался и такой принцип на Западе, которые свою деятельность право-творческой деятельности, как первоначально организовывали в каче- ориентация на синкретичность в виза- стве сугубо университетского теорети- нтийском правовом сознании закона и ческого занятия по абстрактному изу- канона, светского и духовного, госу- чению Дигест, «изучение канонов в дарства и церкви, что выразилось во Византии носило по преимуществу включении в Василики норм цер- практический, а не теоретический и

исследовательский характер» [8, с. 86]. Заключение. Таким образом, Более того, на Западе jus civile, изу- вышеприведенное понимание специ- чаемое в университетах, нередко про- фики реципированного на Руси виза- тивопоставлялось jus canonici, это про- нтийского канонического права опре- тивостояние, как уже было отмечено деляет и особенность формирования выше, выражало конфликт пап и коро- древнерусской правовой традиции, лей, борьбу сугубо за светскую юрис- выражающуюся, во-первых, в специ- дикцию, поэтому западная традиция фике формы подачи норм римского права хотя и использовала схоласти- права – через номоканоны, во-вторых, в ческий метод, однако формировалась на реципировании римского права не тео- секулярной почве. В Византии же, на- ретическим путем, а в контексте син- против, применение норм церковного кретичной византийской системы права, в том числе и гражданского светско-церковной правопримените- законодательства, их толкование и ра- льной практики. Эти факторы оказали звитие осуществлялось из жизни синте- сильне-йшее воздействие на форми- зированной виза-нтийской церковно- рование древнерусской правовой тра- правовой и светской правоприме- диции и, на наш взгляд, продолжали нительной практики. быть определяющими вплоть до XIX века.

Список цитированных источников:

1. Доўнар Т.І. Гістрыя дзяржавы і права Беларусі : падручнік / Т.І. Доўнар. – Мінск : Адукацыя і выхаванне, 2014. – 416 с. 2. Вішнеўскі А.Ф. Гісторыя дзяржавы і права Беларусі : вучэб. да-пам. / А.Ф. Вішнеўскі, І.У. Вішнеўская. Мінск : Тетра-Системс, 2005. – 192 с. 3. Сліж Н. Шлюбныя і пазашлюбныя стасункі шляхты ў звычаевым праве і заканадаўчых актах ВКЛ / Н. Сліж // Соцiум. Альманах социальної iсторiї. Вип. 10. Київ: Інститут iсторiї України НАН України, 2013. – С. 246–288. 4. Ермолович В.И. Влияние римского права на развитие гражданского законодательства средневековых славянских стран // Право и демократия : сб. науч. тр. / редкол. : В.Н. Бибило (гл. ред.) [и др.]. Минск : БГУ, 2009. Вып. 20. С. 127-149. 5. Бенешевич В.Н. Канонический сборник XIV титулов со второй четверти VII в. до 883 г. К древнейшей истории источников права греко-восточной церкви. СПб, 1905. – 334 с. 6. Павлов А.С. Курс церковного права. Свято-Троицкая Сергиева Лавра, 1902. – 539 с. 7. Суворов Н.С. Курс церковного права. Т. 1. Ярославль, 1889. – 369 с. 8. Цыпин В. (протоиерей) Каноническое право. М.: Изд-во Сретенского монастыря, 2009. – 864 с. 9. Заозерский Н.А. К истории номоканона в Византии и древней Руси // Прибавления к Творениям св. Отцов. 1886. Ч. 37. Кн. 1. – С. 412–427. 10. Gallagher C., S. J. Church Law and Church Order in Rome and Byzantium: A Comparative Study. Aldershot: Ashgate, 2002. XII. – 279 p. 11. Острогорский Г.А. История Византийского государства / Пер. с нем.: М.В. Грацианский; ред. П.В. Кузенков. – М.: Сибирская Благозвоница, 2011. – 895 с. 12. Азаревич Д.И. История византийского права: Том 1. Часть 2. Ярославль, 1877. – 351 с. 13. Томсинов В.А. Юриспруденция Древней Руси и правовая культура Византии // Вестник МГУ. Сер. 11. Право. 2009. №4. – С. 3–26.

14. Сильвестрова Е.В. Lex generalis. Императорская конституция в системе источников греко-римского права V-X вв. н.э. М.: Индрик, 2007. – 248 с. 15. Бондач А.Г. Νόμοι καὶ κανόνες в византийском церковном праве // Власть, общество и церковь в Византии: Сб. науч. ст. / Армавир. гос. пед. ун-т; Волгогр. гос. ун-т; Ред. кол.: С. Н. Малахов (отв. ред.) и др. Армавир: Б.и., 2007. – С. 74–88. 16. Бердников И.С. Основные начала церковного права православной церкви. Казань : Типо-литография Императорского Университета. 1902. – 398 с. 17. Медведев И.П. Правовая культура Византийской империи. СПб. : Алетейя, 2001. – 576 с. 18. Мейендорф И. (протоиерей) Византийское богословие. Исторические тенденции и доктринальные темы / Пер. с англ. В. Марутика. Минск : Лучи Софии, 2001. – 336 с. 19. Нарбеков В. (пер.). Номоканон константинопольского патриарха Фотия с толкованием Вальсамона. Часть 2. Казань: Типо-литография императорского университета, 1899. – 620 с. 20. Дигесты Юстиниана. Том I. Книги I-IV / Перевод с латинского; Отв. ред. Л.Л. Кофанов. М.: Статут, 2002. – 584 с. 21. Troianos S. Nomos und Kanon in Byzanz. // Kanon. Kirche und Staat im christlichen Osten. Bd. 10. 1991. S. 37-51; 22. Троянос С. Закон и канон във Византия // Интернет-портал «Живо Предание: образци на съвременното православно богословие» (Болгария). Режим доступа : http://dveri.bg/component/com_content/Itemid,100522/catid,281/id,16604/view,article. Дата доступа : 22.02.2016. 23. Бондач А.Г. Номоканон в XIV титулов и синтагма Матфея Властаря: к истории систематизации византийского церковного права // Проблемы теологии: вып. 3: Материалы Третьей международной богословской научно-практической конференции, посвященной 80-летию со дня рождения протопресвитера Иоанна Мейендорфа (2-3 марта 2006 г.): в 2 ч. / Рос. гос. проф.-пед ун-т. Екатеринбург, 2006. Ч. 1. – С. 83-88. 24. Красножен М.Е. Толкователи канонического кодекса восточной церкви: Аристин, Зонара и Вальсамон: Исследование / Красножен М., проф. – 2-е изд., испр. и доп. – Юрьев: Тип. К. Маттисена, 1911. – 304 с. 25. Азаревич Д.И. История византийского права: Том 1. Часть 1. Ярославль, 1876. – 118 с. 26. Ecclesiasticarum constitutionum collectio // PG. Vol. 138. Col. 1077-1334. 27. Эклога. Византийский законодательный свод VIII в. / Вступ. статья, перевод, комментарий Е.Э. Липшиц. — М. : Наука, 1965. – 224 с. 28. Щапов Я.Н. Византийское и южнославянское правовое наследие на Руси в XI–XIII веках / Я.Н. Щапов. – М. : Наука, 1978. – 289 с. 29. Stolte B.H. Balancing byzantine law // XXe Congres international des etudes byzantines: Pre-actes: [En 3 vol.]. [Vol.] I: Seances plenieres. P., 2001. – P. 165–166. 30. Милош Никодим. Правила Православной Церкви с толкованиями Никодима, епископа Далматинско-Истрийского. Том. 1. Пер. с серб. СПб. : Тип. М. Меркушева, 1911. – 640 с. 31. Dagron G. Lawful Society and Legitimate Power: Εννομος πολιτεία, εννομος α ρχή // Law and Society in Byzantium: Ninth – Twelfth Centuries» / edit. by Angeliki Laiou and Dieter Simon. Washington, D.C.: Dumbarton Oaks Research Library and Collection, 1994. P. 27–51. 32. Сильвестрова Е.В. Василики // Интернет-ресурс «Православная энциклопедия» (Электронная версия) Режим доступа : http://www.pravenc.ru/text/149783.html. Дата доступа : 22.02.2016.

UDK Pregledni rad

Miroslav Baljak* Fakultet političkih nauka Evropski univerzitet „Kallos“ Tuzla Tuzla, BiH Miro Maksimović** Evropski univerzitet Brčko distrikt Brčko, BiH

BOSNA I HERCEGOVINA NA PUTU KA EVROPSKOJ UNIJI

Sažetak

Bosna i Hercegovina se na svom putu u EU suočava sa nizom specifičnih problema, naj-većim dijelom usljed postojanja kompleksne institucionalne strukture, podjeli odgovor- nosti između državnog i entitetskog nivoa u skladu sa Ustavom, te uloge Visokog pred- stavnika međunarodne zajednice i EU u BiH. Bosna i Hercegovina uglavnom zahvaljujući političkim problemima i nedostatkom institucionalnih kapaciteta, još uvijek nije u stanju da prevlada početne korake ka procesu integracije u EU. Evropsko partnerstvo za BiH utemeljeno je na stanju koje trenutno vlada u procesu pri-prema i prilagođeno je specifičnim potrebama BiH. Od zemlje se očekuje da odgovori na Evro-psko partnerstvo tako što će pripremiti plan sa rokovima i detaljima kako namjerava da ispuni principe Partnerstva.

Ključne reči: Evropska unija, integracije, sporazum, regionalizam

Abstract: Bosnia and Herzegovina is on its way to the EU faces a number of specific problems, mainly due to the existence of a complex institutional structure, the division of responsibilities between the state and entity levels in accordance with the Constitution and the role of the High Representative of the international community and the EU in BiH. Bosnia and Herzegovina mainly due to political problems and a lack of institutional capacity is still not able to overcome the initial steps toward EU integration process. The European Partnership for BiH is based on the condition that the government is currently in the process of preparation and is tailored to the specific needs of BiH. The country is expected to respond to the European Partnership by preparing a plan with deadlines and details how it intends to comply with the principles of the Partnership.

Key words: European Union, integration, agreement, regionalism

* Doktor pravnih nauka, docent. E-mail: [email protected] ** Docent, E-mail: [email protected]

Uvod ulaganjima neki vidniji ekonomski napre- dak u BiH nije se osjetio. Bosna i Hercegovina je najsloženiji slučaj tranzicije u Evropi, jer prolazi više- 1. Politički faktori struke promjene. Neke karakteristike tog procesa slične su sa ostalim republikama Pitanje uspjeha BiH u pregovorima bivše Jugoslavije: tranzicija ekonomskog o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sistema, izgradnja novog političkog siste- nije pitanje spremnosti na organizacionom, ma i tranzicija suverenosti sa ranije fe- ekspertnom ili normativnom nivou, nije deralne na jednu veoma složenu zajednicu. čak ni pitanje tehnike ili vještine pregova- Razlika je u tome što je ovaj proces bio ranja, nego prije svega unutrašnje, politi- zaustavljen ratom, a nakon toga se odvijao čko pitanje. Ovaj uspjeh zavisi od toga da u uslovima međunarodnog protektorata sa li će BiH vlasti i državne institucije moći neograničenim ovlašćenjima Visokog pre- pratiti tempo procesa pregovora i ispuniti dstavnika. Danas, BiH prolazi kroz dvo- obaveze i uslove na koje će se u tim stepenu tranziciju prenosa ovlašćenja i pregovorima obavezati. autoriteta sa međunarodne zajednice na Kada su u pitanju politički kri- domaće organe. Prvi stepen je prepuštanje terijumi, napredak BiH je usporen. Složena autoriteta Kancelarije visokog predsta- ustavna riješenja i nepoštivanje Dejto- vnika predstavnicima Evropske unije, sa nskog mirovnog sporazuma ugrožavaju osnovnim zadatkom da se sa snažne ad- reformski proces ove zemlje. Ostaju da se ministracije pređe više na političko usmje- riješe ključni prioriteti evropskog partne- ravanje. Druga faza je potpuno preuzima- rstva, a to se posebno odnosi na reformu nje odgovornosti vlasti u BiH za fu- policijskih struktura i ustavnu reformu. nkcionisanje i razvoj zemlje. Postignut je ograničen napredak u Bosna i Hercegovina se mora što području demokratije vladavine prava, dok prije riješiti uticaja Međunarodne zajedni- je u sistem upravljanja u BiH i dalje znača- ce, koji se ogleda u velikom uticaju Vi- jno uključena međunarodna zajednica. Ka- sokog predstavnika BiH i vlasti moraju ncelarija visokog predstavnika/specijalnog preuzeti odgovornost na sebe. To podra- predstavnika EU usko sarađuje sa Evrop- zumijeva i njenu specifičnu strukuturu i skom komisijom kako bi BiH približila puno uvažavanje postojanja entiteta. Bosna kancelariji EU. Međutim, vlasti BiH nisu i Hercegovina ima budućnost samo ako pokazale sposobnost da preduzmu dalju vlasti Republike Srpske i Federacije BiH političku odgovornost, te su potrebne hitne imaju punu saglasnost u važnim odlukama. mjere kako bi se obezbjedilo efikasno U suprotnom, BiH neće imati perspektivu funkcionisanje državnih institucija. kako u regionu tako i u Evropskoj uniji. Iako je razlika u stavovima politi- Zbog toga se na tome mora stalno insisti- čara Republike Srpske i Federacije BiH rati i kod Međunarodne zajednice, kako bi dijametralna u pogledu funkcionisanja to blagovremeno shvatila. OHR-a u sadašnjem obliku, očigledno da Ekonomska situacija u BiH je veo- će Kancelarija visokog predstavnika u BiH ma loša, jer su nove tehnologije, oživlja- još dugo biti otvorena, a ova zemlja i dalje vanje privrede i sve drugo, bili potpuno će biti poluprotektorat. zanemareni, nije bilo razvojnih planova. Postavlja se pitanje, da li vlasti u Dosadašnja privatizacija i transformacija BiH uopšte žele da prihvate punu političku državnog i društvenog kapitala sprovedeni odgovornost i konačno urede BiH po mjeri su u interesu pojedinih pljačkaških gru- sva tri konstitutivna naroda, ili BiH čeka pa.183 Uprkos inostranim i donatorskim

183 „Bosna i Hercegovina i evroatlantske integracije“, grupa autora, Biblioteka BiH, Sarajevo, 2001, str. 45

situacija slična onoj na Kosovu i u Srbiji, da se ovo bolesno tkivo uopšte podvrgne os-taje da se vidi.184 odstranjivanju. Malo napretka je postignu- Izbori koji su održani u oktobru to u području ljudskih prava i zaštite ma- 2010. godine, pa i u oktobru 2014. godine njina. Treba poboljšati sveobuhvatnu pri- održani su u skladu sa međunarodnim sta- mjenu međunarodnih konvencija o ljuds- ndardima. Postignut je određen napredak u kim pravima, te postići potpunu usagla- unapređenju tehničkih i ljudskih resursa na šenost zakonodavstva sa Evropskom kon- državnom nivou, ali nije zabilježen napre- vencijom o ljudskim pravima. Vjerska ne- dak u poboljšanju koordinacije između trpeljivost i dalje predstavlja problem, iako države i entiteta. Ukupno funkcionisanje je stanje malo bolje nego ranijih godina. izvršnih i zakonodavnih institucija je ne- Kolika je sloboda izražavanja i me-dija u dosljedno, a posebno je to izraženo u BiH veoma je diskutabilno pitanje, ako u funkcionisanju Savjeta ministara i Pre- obzir uzmemo činjenicu da dolaskom no- dsjedništva BiH. vih političkih garnitura i pojedini mediji Ostvaren je određen napredak u po- moraju da se povinuju njihovoj političkoj dručju državne uprave, ojačana je Kance- volji. Određen napredak postignut je u po- larija koordinatora i preduzeti su koraci za gledu podrške vlasti razvoju civilnog dru- sprovođenje Strategije reforme javne up- štva, iako je, ukupno gledajući, ovaj sektor rave koja je jedan od ključnih prioriteta i dalje nerazvijen.185 Evropskog partnerstva. Poboljšana je Bosna i Hercegovina je napredo- efikasnost agencija za državnu službu, te vala u saradnji sa Međunarodnim krivi- su preduzeti dalji koraci za opremanje čnim sudom za bivšu Jugoslaviju ali je državnih ministarstava i institucija, pose- potrebno ostvariti punu saradnju u skladu bno u pogledu kadrova i kancelarijskog sa Sporazumom o stabilizaciji i pridru- prostora. U segmentu javne uprave pose- živanju. Iako je BiH ispunila većinu post- bno prednjači Republika Srpska. prijemnih obaveza prema Savjetu Evrope, Kada je u pitanju pravosudni sis- sa njihovom primjenom i dalje se kasni. tem, BiH je postigla napredak u smanjenju Osim međunarodnih obaveza, BiH je zavisnosti od međunarodne zajednice, jer ostvarila i napredak u vezi sa regionalnim su domaće sudije i tužioci zamijenili stra- pitanjima. Ostalo je još i neriješenih trgo- ne. Međutim, pravosudni sistem je i dalje vinskih i graničnih pitanja sa susjedima. rascjepkan i neefikasan, iako je međuna- rodna zajednica insistirala da se pravo- 2. Ekonomski faktori suđe, formiranjem Visokog sudskog i tužilačkog savjeta BiH, odvoji od uplitanja Ekonomija BiH se nastavila širiti, politike. Državno odjelenje za ratne zlo- održana je ukupna makroekonomska stabi- čine pri Sudu BiH funkcioniše, ali istrage lnost, ali i dalje su prisutne prijetnje po fis- o pojedinim predmetima teku veoma spo- kalnu stabilnost. Visoka stopa nezaposle- ro, pa bi se moglo protumačiti da je to nosti i dalje ostaje jedan od ključnih razlo- zataškavanje činjenica, kako se pojedinci ga za zabrinutost, pogoršanje ukupnog ne bi skoro procesuirali. političkog okruženja odrazilo se na eko- Bosna i Hercegovina nije ostvarila nomske reforme i na poslovno okruženje. skoro nikakav napredak u borbi protiv Kada su u pitanju ekonomski krite- korupcije koja je i dalje veoma rasprostra- rijumi, BiH je ostvarila mali napredak u njena i predstavlja ozbiljan problem. Vrlo uspostavljanju funkcionalne tržišne ekono- često se u javnosti ističe da i dalje ovom mije, pa je neophodno sprovesti ključne problemu podsticaj daju pojedini predsta- reforme u ovoj oblasti, kako bi se mogli vnici vlasti u BiH te da im nije u interesu nositi sa pritiskom konkurencije i tržišnih

184 „Strategija integrisanja BiH u Evropskoj uniji“, Dire- kcija za Evropske integracije, Sarajevo, 2005, str. 56 185 Ibidem, str. 67

snaga unutar Evropske unije.186 Uvođenje Kada je riječ o konkurenciji, BiH Poreza na dodatnu vrijednost (PDV) zna- polako napreduje u oblasti kontrole mo- tno je povećalo fiskalne prihode. Međutim, nopola. Nije postignut nikakav napredak u još je diskutabilan način raspodjele priku- pogledu kretanja socijalnih politika po pljenih sredstava od ovog poreza. Re- uzoru na Evropske standarde, a stanje je publika Srpska i Brčko Distrikt vrlo često nešto bolje u kreiranju politike zapošlja- su bili oštećeni u proteklom periodu, ali u vanja. Određeni napredak, u skladu sa Ev- Upravi za indirektno oporezivanje uspjeli ropskim standardima, postignut je u oblasti su razriješiti ovaj problem. Još postoji obrazovanja posebno usvajanjem Zakona o dilema da li u ovoj siromašnoj zemlji može visokom obrazovanju koji podstiče učešće da se održi jedna stopa PDV-a, ili je potre- u Bolonjskom procesu. bno razmišljati o uvođenju nulte stope za neophodne životne namirnice, ili uvesti 3. Doprinos priključenja Bosne i više stopa, kao što su to uradile poje-dine Hercegovine Evropskoj uniji zemlje regiona. Proces privatizacije u Re- publici Srpskoj je napredovao, zahvalju- Prednosti članstva u EU su politi- jući prodaji velikih preduzeća u naftnom čke, ekonomske i socijalne prirode. Čla- sektoru i oblasti telekomunikacija. Finansi- nstvo znači širenje zone mira, stabilnosti i jski sektor se brzo razvija, dok je konkure- bezbjednosti, doprinosi bržem ekonoms- ntnost cijena u velikoj mjeri zadržana. kom rastu, razvoju trgovine i otvaranju Kada je riječ o razvoju u Federaciji novih radnih mjesta, uz mogućnost kori- BiH, proces privatizacije i restrukturisanje šćenja pomoći iz fondova Unije, kao i bo- javnih preduzeća su usporeni, a stopa ljem kvalitetu života. Posebno je važno nezaposlenosti je i dalje visoka. Javna jačanje ugleda na međunarodnoj sceni.187 potrošnja, a posebno socijalna, značajno su Budući da je BiH integralni dio porasle i na taj način oslabile kvalitet fis- evropskog kontinenta, njeno članstvo bi kalnih prilagođavanja i povećali fiskalni doprinijelo da se zaokruži velika cjelina rizik. zajednice evropskih zemalja. Osim toga, Potreban je razvoj oba entiteta, ali članstvo BiH značajno je i za proširenje nikako se ne bi smjelo dozvoliti da se to tržišta EU, ne toliko zbog veličine i bro- radi na uštrb jednih ili drugih. Takođe, jnosti, koliko zbog kompaktnosti cjeline strani kapital je veoma bitan, ali u vidu unutrašnjeg tržišta EU. Bosna i Herce- ekonomskog interesa stranih investitora, a govina unosi u jedinstveni prostor EU pri- ne zaduživanja. U tom smislu, oba entiteta rodne resurse, od kojih je po-sebno važan i BiH u cjelini moraju raditi na stvaranju hidroenergetski. Korišćenje teritorije BiH ekonomskih zona, koje su u ekonomski je veoma značajno radi skraćivanja komu- bogatim zemljama poluga razvoja. nikacija od centralne Evrope do Jadra- U pogledu unutrašnjeg tržišta, na- nskog mora. Svojom specifičnom stru- predak je postignut u oblasti slobodnog kturom različitih kultura i religija BiH će kretanja robe, ali i dalje izvozne kapacitete obogatiti mozaik kultura u EU. Zajedno sa koči nepostojanje tijela i postupaka za ostalim zemljama u Procesu stabilizacije i ocjenjivanje usklađenosti propisa sa Evro- pridruživanja, BiH će pomoći da se stvore pskom unijom i to u oblasti standardi- uslovi za dugoročnu stabilnost u ovom zacije, sertifikacije i kontrole tržišta. Do- regionu. BiH može ponuditi Uniji sljedeće bijanje licence i registracija preduzeća i pojedinačne elemente: tržište, prirodne dalje su opterećeni administrativnom pro- cedurom.

186 „Bosna i Hercegovina na putu ka Evropskoj uniji“, Zbo-rnik radova, Sarajevo, 2007, str. 98 187 „Europuls“, Bilten DEI, broj 7, Sarajevo, 2007, str. 69

resurse, komunikacije i infrastrukturu i bo- Aziji. Bosna i Hercegovina je već članica gatstvo kultura.188 Eurocontrola, Evropske organizacije za Bosna i Hercegovina otvoriće svoje bezbjednost vazdušne navigacije, koja će tržište prema EU, čime će se povećati unu- imati esencijalnu ulogu u izgradnji Jedi- trašnje tržište Unije. Članstvo BiH u EU nstvenog evropskog vazdušnog prostora neće nanijeti štetu radnicima u zemljama (Single European Sky). Razvojem tržišta članicama, jer cjelokupno stanovništvo regionalne električne mreže u Jugoistočnoj BiH iznosi samo oko 0,8% stanovništva Evropi, čiji je dio i BiH, i njegovim po- Unije. Kao veoma kvalifikovana radna vezivanjem s Evropskim sistemom ele- snaga s razvijenim radnim sposobnostima, ktrične energije, integrisaće se i grčko trži- radnici u BiH predstavljaju prednost za po- šte u eunutrašnj tržište električne energije slodavce iz EU zemalja. Njihovi proizvodi EU. bi se iz BiH mogli plasirati prema regionu Balkana i dalje na svjetska tržišta. Nova 4. Sporazum o stabilizaciji i radna mjesta biće otvorena ne samo u BiH, pridruživanju već i u zemljama članicama EU, zbog us- postavljanja novih trgovinskih veza i dru- Proces stabilizacije i pridruživanja gih vidova saradnje s BiH. inicirala je Evropska komisija u maju Od prirodnih resursa kojima BiH 1999. godine. Cilj procesa je da se po- raspolaže najvažniji je hidropotencijal, čije mogne, da pet zemalja jugoistočne Evrope iskorišćavanje omogućava BiH da izvozi ispune odgovarajuće kriterije i da na kraju električnu energiju. Bosna i Hercegovina budu prihvaćene kao zvanični kandidati za takođe raspolaže prostranim šumskim ob- članstvo. Ovaj program sastoji se iz mo- lastima s visokokvalitetnim drvetom. Zna- difikovanih kao i novih ponuda zemljama čajna su i nalazišta uglja i željezne rude. jugoistočne Evrope, uključujući povećanu Obzirom da je BiH smještena na liberalizaciju trgovine, poboljšanu finansi- najkraćem putu između država članica EU jsku i ekonomsku pomoć, redovan politi- ona svojim položajem povezuje evropske čki dijalog, saradnju u oblasti pravosuđa i komunikacione linije. Svojim potpunim unutrašnjih poslova, a posebno novu, pri- uključenjem u EU BiH će se integrisati u lagođenu kategoriju ugovornih odnosa, evropski prostor, na kojem su integrisane Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju energetske i infrastrukturne mreže. Već se kojim se određenoj zemlji daje status pote- sada radi na izgradnji brzih puteva i dije- ncijalnog kandidata. 189 lova autoputa na Koridoru 5c Transevro- Sporazum o stabilizaciji i pridruži- pske mreže puteva. Ovim će se uz uki- vanju (SSP) je nova, treća generacija evro- danje granica, olakšati komunikacija izme- pskih sporazuma ponuđena isključivo ze- đu zemalja u centralnoj Evropi s Jadra- mljama Zapadnog Balkana, u sklopu Pro- nskim morem, a time će se olakšati i ra- cesa stabilizacije i pridruživanja. Spora- zvoj trgovinskih relacija između pojedinih zum se potpisuje na neodređeno vrijeme s zemalja članica. Na ovoj relaciji dobro se ciljem doprinosa ekonomskoj i političkoj može iskoristiti i željeznički saobraćaj u stabilnosti BiH. Države koje su postale BiH za transport i isporuku svih vrsta robe članice petim proširenjem Evropske unije od Jadranskog mora ka centralnoj Evropi i su potpisale Sporazume o pridruživanju obratno. Prostor BiH važan je za avionske tzv. Evropske sporazume. Osnovna razlika prelete na rutama ka jugoistočnim dijelo- između dva pomenuta sporazuma je u vima Evrope i dalje ka Bliskom Istoku i sadržaju „evolutivne klauzule“ u SSP-u i naglašavanju regionalne saradnje na Za- padnom Balkanu. Sklapanjem Sporazuma, 188 „Strategija integrisanja BiH u EU”, Dokument Sa- vjeta Ministara BiH, Direkcija za Evropske integracije, 2005, 189 „Bosna i Hercegovina i evroatlantske integracije“, str. 15 grupa autora, Biblioteka BiH, Sarajevo, 2001, str. 92

BiH će zahvaljujući „evolutivnoj klauzuli“ Na osnovu uspjeha više od pola potvrditi status zemlje potencijalne kandi- vijeka duge regionalne i političke saradnje, datkinje. To je mnogo više nego što su EU aktivno pomaže zemljama Zapadnog zemlje potpisnice Evropskog sporazuma Balkana da promovišu demokratiju i bližu dobile u pogledu daljeg pridru-živanja Ev- saradnju, dok, u isto vrijeme, vrše promo- ropskoj uniji. Druga razlika se ogleda u re- ciju održivog ekonomskog razvoja u ci- gionalnoj saradnji, gdje se zemlja potpi- jeloj regiji. Albanija, BiH, Hrvatska, Bivša snica obavezuje da će potpisati bilateralne Jugoslovenska Republika Makedonija, Sr- Sporazume sa zemljama Procesa stabili- bija i Crna Gora su posvećene konceptu zacije i pridruživanja i zemljama kandida- trajne ekonomske, socijalne i političke sta- tkinjama. bilnosti, koja je zagarantovana usposta- Sporazum o stabilizaciji i pridruži- vljanjem bližih veza sa Evropom.191 Po- vanju je „mješovitog“ karaktera, što znači štujući ovu posvećenost, Evropska unija je da su za područja saradnje dijelom odgo- u maju 1999. godine otpočela PSP, u kjem vorne zemlje članice, a dijelom Evropska su naznačeni principi po kojima se ove unija. SSP na odgovarajući način uređuje zemlje i građani regije moraju kretati pre- odnose BiH s Evropskom unijom u sva tri ma integraciji i budućem članstvu u Uniji. stepena Unije (Evropska zajednica, ekono- Prioriteti uključuju: mske politike i zajedničko tržište, Zaje- - uspostavljanje demokratije zasno- dnička vanjska i bezbjednosna politika i vane na vladavini zakona; pravosuđe i unutrašnji poslovi). - razvoj tržišne ekonomije i Sporazum o stabilizaciji i pridruži- - borbu protiv organizovanog kri- vanju sastoji se od 10 poglavlja: minala. - Opšta načela, - Politički dijalog, Ovaj proces ima cilj da pruži zem- - Regionalna saradnja, ljama Zapadnog Balkana instrumente ko- - Slobodno kretanje roba, jima će održavati stabilne demokratske - Kretanje radnika, poslovni planovi, institucije, obezbjediti da vladavina zakona pružanje usluga, kapital, prevlada i pomoći otvorenu i prosperitetnu - Usklađivanje prava, provođenje ekonomiju zasnovanu na evropskoj praksi prava i pravila tržišnog takmičenja, i standardima. Takođe se podstiče bliža - Pravosuđe i unutrašnji poslovi, saradnja između zemalja u regiji, posebno - Oblici saradnje, kroz zaključivanje ugovora o slobodnoj - Finansijska saradnja, trgovini i jačoj saradnji na carinskim pi- - Institucionalne, opšte i završne tanjima i pitanjima povratka izbjeglica. odredbe. Jake veze su formirane između svake od zemalja i EU-a putem tri glavna meha- Evropsko partnerstvo za BiH za- izma: snovano je na stanju koje trenutno vlada u - trgovina; procesu priprema i prilagođeno je speci- - finansijska podrška i fičnim potrebama BiH.190 Od zemlje se - odnosi zasnovani na ugovorima. očekuje da odgovori na Evropsko partners- 5. Značaj potpisivanja Sporazuma o tvo tako što će pripremiti plan sa rokovima stabilizaciji i pridruživanju i dataljima kako namjerava da ispuni pri- ncipe Partnerstva. Potpisivanjem Sporazuma o stabi- lizaciji i pridruživanju znači otvaranje

190 više o Partnerstvu na : 191 „BiH na putu ka evropskoj uniji“, Zbornik radova, http://www.integracije.cg.yu/index.php?akcija=rubrika& Svjetlana Derajić, Dženana Hodžić, Zara Halilović, rubrika =18&sort =1&idv = Publikacija Direkcije za Evropske integracije, Sarajevo, 103 2007, str.177-178

brojnih mogućnosti za BiH. Potpisivanjem Sporazuma, sljedeći korak je sticanje SSP BiH i službeno postaje potencijalni statusa zemlje kandidatkinje. kandidat sa ugovorenim odnosima sa EU. Do tada, BiH će pripremiti i plan Na privrednom planu BiH se otvara veliko provođenja Sporazuma o stabilizaciji i pri- tržište oslobođeno carina, pružaju se mo- druživanju, koji će zajedno sa prioritetima gućnosti za korišćenje fondova Evropske iz Evropskog partnerstva u okviru Stra- unije koji potiču ne samo privredni nego i tegije integrisanja BiH u Evropsku uniju sveopšti razvoj. SSP donosi i brojne po- činiti Program integrisanja BiH u EU. godnosti na političkom putu kako mu i Naredni period će biti ispunjen velikim sam naziv kaže – to je sporazum sa ze- reformskim procesima kako bi se BiH mljom koja je stabilizovana i koja je u prilagodila i što bolje ispunjavala kriterije procesu pridruživanja Evropskoj uniji. za članstvo u Evropsku uniju, dok će u isto Bosna i Hercegovina počinje da ot- vrijeme i raditi na im-plementaciji SSP-a. vara svoje tržište, odnosno da smanjuje i ukida carine na dogovorene grupe proizvo- Zaključak da. Prije svega, ukidanje carina u najbržem vremenskom roku je predviđeno za sirovi- Veoma često se čuje u javnosti ne iz Evropske unije za kojim postoji po- kako većina građana BiH želi u Evropu. treba u BiH i drugim proizvodima gdje Postavlja se pitanje da li građani uopšte BiH nema mogućnost daljeg razvoja. Naj- znaju šta je Evropska unija, kako funkci- veći stepen zaštite će zadržati određeni po- oniše, koji su njeni principi i koliko još ljoprivredni proizvodi, a neki će čak biti otvorenih pitanja i dilema stoji pred tim zaštićeni i nakon isteka prelaznog perioda istim građanima. S druge strane, građani od šest godina. S obzirom da je Sporazum su u veoma lošoj ekonomskoj situaciji. mješovitog karaktera, da bi stupio na sna- Ako se vratimo u devedesete go- gu u potpunosti mora biti potvrđen u svim dine i sjetimo kako se preko noći raspala parlamentima zemalja članica, Evropskom bivša Jugoslavija, na koju EU sve više parlamentu i Parlamentu BiH. Potpisi- podsjeća, možemo se upitati da li je uje- vanjem Sporazuma, privremeni Sporazum dinjena Evropa čista utopija. Da li će (Interim Agreement) stupa na snagu, a ekonomija biti taj korektivni faktor koji će uključuje trgovinske odredbe. sve ostale različitosti kod evropskih naroda Pored toga treba naglastiti da potpi- pomiriti ili ne, na neki način je otvoreno sivanje sporazuma podiže ugled BiH u pitanje, o kojem će se naučnici baviti u svijetu, međunarodnoj politici, međuna- budućnosti. Savremene promjene izazvane rodnim organizacijama i institucijama. Po- procesom globalizacije stvaraju nove pra- red toga jača se i regionalna saradnja sa vne poretke i sisteme, demokratska ure- ostalim zemljama koje su već potpisale đenja u svijetu, ali isto tako i nova krizna Sporazum što, u stvari predstavlja jedan od žarišta u svijetu, s ogromnim posljedicama osnovnih pretpostavki stabilizacije i pri- za čovječanstvo. druživanja.192 Bosna i Hercegovina može opstati Potpisivanjem Sporazuma o stabili- samo ukoliko se ispoštuje Dejtonski mi- zaciji i pridruživanju BiH će stupiti u prvi rovni sporazum i shvati da je Republika ugovorni odnos sa Evropskom unijom. Za- Srpska neupitna, kao i Federacija BiH. U datak BiH je da sprovede dogovorene suprotnom, nema šanse da napreduje pre- odredbe iz Sporazuma i da nastavi sa svo- ma EU, jer bi suprotstavljeni stavovi u jim aktivnostima i ispunjavanju kriterija za zemlji usporili njen napredak. Zbog toga punopravno članstvo. Nakon potpisivanja se već sada mora ozbiljno pristupiti ispu- njavanju evropskih standarada u okviru postojećeg stanja u BiH, a ne zamajava- 192 „Strategija integrisanja BiH u Evropskoj uniji“, Dire- njem o nekim novim podjelama u BiH. kcija za Evropske integracije, Sarajevo, 2005, str. 56

Pitanje uspjeha BiH u Evropskoj je Republika Srpska, u okviru BiH, neupi- uniji nije, dakle, pitanje spremnosti na tna i da je njena uloga u ovim procesima organizacijskom, ekspertnom ili norma- veoma važna za dalje napredovanju pre- tivnom nivou, nije čak ni pitanje tehnike ili ma EU. vještine pregovaranja, nego prije svega Bosni i Hercegovini je potrebna unutrašnje, političko pitanje. Taj uspjeh klima razuma i kompromisa. Samo je u zavisi od toga da li će vlasti BiH i državne njoj moguće pripremiti zemlju za demo- institucije moći pratiti tempo procesa i kratsku modernizaciju i evropski put. U ispuniti obaveze prema standardima Evro- takvoj klimi će se osloboditi snage spo- pske unije. Došli smo do zaključka da je to sobne da izgrade bosanskohercegovački do sada išlo veoma sporo, a jedan od ra- prostor, kao ambijent u kojem se radi i zloga je što politički dijalog u BiH nije stvara, koji ljude zadržava i privlači. Istina, adekvatan i što pojedinci iz političke elite takva klima već dolazi, ali previše sporo. Federacije BiH ne prihvataju činjenicu da

LITERATURA:

1. „Bosna i Hercegovina na putu ka Evropskoj uniji“, Zbornik radova, Sarajevo, 2007. 2. „Bosna i Hercegovina i evroatlantske integracije“, grupa autora, Biblioteka BiH, Sarajevo, 2001. 3. Vukadinović, R, „Politika evropskih integracija“, Zagreb, 2005. 4. „Europuls“, Bilten DEI, broj 7,Sarajevo, 2007. 5. Kapetanović, A, Latinović, Đ, „Bosna i Hercegovina od regionalnih integracija do Evropske unije“, Sarajevo, 2005. 6. Misita, N, „Osnovi prava evropske unije“, Magistrat, Sarajevo, 2002. 7. „Priručnik za usklađivanje propisa BiH sa propisima EU“, Sarajevo, 2005. 8. Prokopijević, M, „Evropska unija“, Beograd, 2005. 9. „Strategija integrisanja BiH u Evropskoj uniji“, Direkcija za Evropske integracije, Sarajevo, 2005. 10. http://www.integracije.cg.yu/index.php?akcija=rubrika&rubrika=18&sort=1&idv=103

UDK Pregledni rad

Izet Z. Banda* Evropski Univerzitet „Kallos” Tuzla BiH

NEOPHODNOST PROMJENA U REVIZIJI U ZEMLJAMA U TRANZICIJI

Apstrakt: Razvijena i kompetentna računovodstvena i revizijska profesija jedan su od esencijalnih uslova za izgradnju usavršenog i modernog sistema finansijkog izvještavanja, koji treba da rezultira većim stepenom upoređivanja i razumjevanja ekonomskih prikaza privrednih entiteta. Preduzeća sa lošim korporativnim upravljanjem i niskom korporativnom kulturom, tipičnom za ekonomije tranzicionih zemalja, više su izložena korišćenju fina- nsijskih izvještaja za izvršenje računovodstvenih prevara. Upravo iz navedenog razloga, računovodstvena i revizijska profesija u ekonomijama tranzicionih zemalja treba da postanu problematika od prvorazrednog značaja.

Ključne riječi : finansijski izvještaji, mišljenje revizora, forenzičko računovodstvo, revizijska profesija, korupcija ...

Izet Z. Banda NECESSITY CHANGES IN THE AUDITING IN TRANSITION COUNTRIES

ABSTRACT : Developed and competent accouting profession are among essential conditions for developed and modern financial reporting, that should result ina higher level of comparasion and understanding of economic presentations of business entities. Companies with bad corporate management and low corporate culture, typical for transition countries economies, are more exposed to use of financial reporting in accouting frauds.That is whu accouting and auditing professions in transition countries economies should become highest priorities.

Key words : financial reporting, audit opinion, forensic accouting, auditing profession, corruption...

* Doktor ekonomskih nauka, docent. E-mail: [email protected]

UVOD Wall Street-a, odnosno “veliki investitori“ sa najuspješnijim profitnim performa- Reafirmacija preduzeništva i predu- nsama, čija se “razbijačka praksa“ realize- zeća, kao i realizacija ideje restruktuiranja vana vođenjem “tajnog knjigovodstva“, uvela je tranzicione zemlje u jednu potpu- čime su ohrabrivali, ali i zavođeni svi no novu situaciju, koja podrazumjeva novu ostali investitori, po najprije i oni sami. terminologiju, nove kategorije, drugačije Uvodni dio referata ćemo završiti, poslovno ponašanje i drugačiji mentalitet, takođe, riječima Benka Kotruljića, kome odnosno prihvatanje za njih, nove filozo- pripada pionirsko počasno mjesto među fije tržišne ekonomije. prvim ekonomistima u istoriji ekonomske Još je Benko Kotruljić ( Benedetto misli, koji je dvojno knjigovodstvo prika- Cotrugli Raugeo, 1400-1468), čuveni du- zao kao jedan od niza elemenata koji čine brovački diplomata, trgovac, političar i savršenog poslovnog čovjeka. Prema to- jedan od prvih merkantelističkih pisaca u me, spominjem i savjetujem svakog tr- svjetskoj ekonomskoj literaturi, u svom govca: da sam nađe zadovoljstvo u tome čuvenom djelu "o trgovini i savršenom da zna dobro i uredno voditi svoje knjige, trgovcu", pisao o značaju knjigo-vodstva. a koji ne umije neka se u tome da poučiti "Trgovac ni u kom slučaju ne smije da se ili uzeti sposobnog i izvježbanog mladića osloni na svoje pamćenje, već mora bilje- knjigovođu. Bez toga u tvojoj će trgovini žiti i o svemu mora voditi računa i kako vladati haos i babilonska pometnja, od svako nije obdaren izvanrednim pamće- čega treba da se čuvaš ako su ti dragi tvoja njem, pribjegava se knjigovodstvu, pomo- čast i tvoje imanje. ću koga ne smo da se očuvaju i održe u sjećanju obavljeni poslovi, već se zahva- 1. RAČUNOVODSTVO I REVIZIJA ljujući njemu izbjegnu mnogi sporovi, U USLOVIMA TRANZICIJE sumnje i sramote"193 Da na aktuelnosti nije izgubila ni po- Da bi se osjećaj o riziku od strane ruka čuvenog berlinskog bankara Carl-a međunarodne financijske zajednice sveo Fursten-berga-a (1850-1933, akcionari su na prihvatljiv nivo (u pogledu investiranja glupi i drski; glupi jer svoj novac slijepo vlasničkog kapitala ili kreditiranja, pose- povjeravaju jednom preduzeću, a da ne- bno onih tranzicionih ekonomija u kojima maju, pri tome, adekvatnu kontrolu o upo- se do sada nije razvijala menadžment ku- trebi novčanih sredstava; drski, jer za ltura i tržišno privređivanje), tranzicionim svoju glupost očekuju još i nagradu u ekonomijama je neophodna međunarodna obliku dividende), najbolji svjedok je priznata računovodstvena profesija. aktuelna globalna financijska kriza, kod Međutim, brojni su i vidljivi dokazi krize, čije pogubne posljedice danas trpe i koji indiciraju da je u ekonomijama tran- najrazvijenije zemlje. Jedan od zaključaka zicionih zemalja kvalitet financijskog iz- sa ekonomskog samita održanog u Tokiju vještavanja na vrlo niskom nivou. Pođe li (9. i 10 februara, 2008 godine) posvećenog se od činjenice da su računovodstvo i re- aktuelnim dešavanjima na globalnim fina- vizija produkt ekonomskog i ukupnog ncijskim berzama, ukazao je, takođe, na društvenog sistema, ali istovremeno i de- aktuelnost Bendetto – vih riječi. terminanta razvoja sistema, onda je oči- Naime, zaključak je glasio: U sa- gledno da krivca za pomenuto stanje treba mom “jezgru osumnjičenih“ za financijsku tražiti na više strana. krizu na berzama, nalaze se najveće banke Naime, i na strani profesije, kao i u njenom okruženju, imamo veći broj učes- nika, među kojima i onih koji imaju ulogu 193 M. Benedetto Cotrugli Raugeo, "Della mercatura et del mercante perfetto"Libri quatro, sertiti gia pui di annt kreiranja na obje strane, odnosno utiču i na CX, et hoza dati in Luce Utilissime ad ogni Mercante oblikovanje javnog interesa i na kvalitet com privilegio,in Vinegia all elefanta M.D.DLXXIII

ra-čunovodstveno-informacionog odgovo- planiranja i upravljanja ovo stanje održava. ra na izazove iz okruženja. Podsjetimo li Od računovođa treba zahtjevati čitav niz se elementarnih zahtjeva računovodstvene vještina vezanih za finansijski mena- profesije, sasvim je jasno zašto zemlje džment, menadžersko računovodstvo, ko- primitivne nerazvijene ekonomije, kao to- rporativno finansijsko upravljanje, poreski talitarne i semitotalitarne države nemaju sistemi, internu reviziju, strategijsko pla- potrebe za istinitim, objektivnim i pošte- niranje i marketing. Ključnu komponentu nim finansijskim izvještavnjem194 u minimiziranju investicionog rizika pre- U pomenutim zemljama, naime, ne dstavlja kvalitet financijskog izvještavanja, postoji ničiji interes da, se posredstvom kao i kvalitet revizorske profesije u po- računovodstvene profesije utvrdi realno gledu Međunarodnih standarda revizije. stanje i rezultat poslovanja pojedinih osiro- Naravno, ispunjenje pomenutih zahtjeva mašenih preduzeća. Kao istina se nameće traži od računovodstvene profesije veći samo i isključivo ono što putem“ slobo- broj eksperata u primjeni međunarodnih dnih medija“, partijsko državni vrh plasira računovodstvenih standarda, međunaro- široj javnosti.U takvim okolnostima se, po dnih standarda finansijskog izvještavanja i prirodi stvari, ni od računovodstvene pro- međunarodnih standarda revizije prilikom fesije ne može očekivati da se putem nje pripreme i revizije finasijskih izvještaja. sagleda istinito i pošteno stanje i rezultat Da bi računovodstvena profesija u poslovanja, posebno, od strane države, po- tranzicionim zemljama (kojoj i dalje oz- vlaštenih preduzeća i banaka. biljno nedostaje nivo naprednih računovo- Obzirom na činjenicu, da je u ekono- dstvenih struktura i finansijskih instrume- mijama tranzicionih zemalja još uvjek nata tipičnih za razvijene ekonimije), do- mnogo veći broj onih koji su istinski za- bila pozitivnu ocjenu od strane međuna- interesovani za računovodstvenim informi- rodne finansijske zajednice (u smislu us- sanjem tipa “ lakirovke“, sasvim je logično pješnog prelaska računovođa na znanja i što u tim zemljama (izuzev deklarativno) vještine koje će se od njih zahtjevati u tr- ne postoji kvalitetna računovodstvena pro- žišnoj privredi), neophodno je obezbjediti fesija, korak sa savremenim uslovima pri- da Udruženje računovođa i revizora sve vređivannja, objektivno rečeno, ekonomija potencijalne članove podvrgne procesu is- u tranzicionim zemljama će moći uhvatiti pita za resertifikaciju koji je nezavistan od samo ukoliko se pokaže realna volja i želja ispita u nacionalnim obrazovnim instituci- da se raskine sa praksom nezainteresova- jama. U početnoj fazi tranzicije u očima nosti za istinitim i poštenim finansijskim međunarodne finansijske zajednice je sa- izvještavanjem svih zainteresovanih kori- svim prihvatljiva politika skraćene profe- snika. sionalne edukacije računovođe i revizora, Računovodstvena profesija, među- posebno pođe da se od činjenice da su tim, ima ključnu ulogu u procesu upra- ekonomija u tranzicionim zemljama near- vljanja u ekonomijama razvijenih tržišnih zvijene i ruinirane, te da im ozbiljno ne- zemalja u kojima je glavni cilj mnena- dostaje nivo naprednih računovodstvenih džmenta preduzeća da se zaštiti i maksi- struktura i finansijskih instrumenata (tipi- malno uveća vrijednost kapitalnog učešća čnih za razvijene privrede). investitora u preduzeću. Računovođa, u Naravno, u narednim fazama tranzi- navedenim uslovima, mora poznavati vari- cije, stepen razvijenosti struktura u okviru jable koje imaju uticaj na tržišnu vrijed- privrede će se povećati, tako da se pred nost preduzeća, te obezbjediti da proces Udruženja računovođa i revizora u tranzi- donošenja odluka u oblasti strategijskog cionim zemljama postavlja zadatak da izvrše temeljnu reviziju svoje politike u 194 Vidaković S. Finansijsko izvještavanje – osnova up- pogledu broja predmeta u skladu sa mnogo ravljanja biznisom, Fakultet za uslužni biznis, Novi Sad, 2005.

napred-nijim međunarodno priznatih nas- vještaje ( prije svega po opstanak i razvoj tavnih planova i programa. finansijskih tržišta ali i nacionalne i glo- Obzirom na izuzetno visok nivo zas- balne privrede u cjelini), u prvi plan su tupljenosti računovodstvenih prevara i ma- izbili problemi vezani za pouzdanost fina- nipulacija, korupcije, privredne nerazvije- nsijskog izvještavanja. Brojni finansijski nosti i skoro neregularnosti u finansijskom skandali sa početka XXI vijeka kao i ne- izvještavanju, za tranzicione zemlje bi od davna bankarstva u SAD-u u 2008. godini velike koristi bila potreba forenzičkog ra- ( Lehman Brothers, American Internati- čunovodstva, koji se ponekad označava i onal Group, Merill Lynch, Fanne Mae, kao istražiteljsko računovodstvo, uklju- Freddie Mac, Goldman Sachs) naglasili su, čujući i primjenu računovodstvenih konce- po ko zna koji put, da je revizija jedna od pata i tehnika na pravne probleme. Radi se, najvžnijih faktora u obezbjeđivanju kvali- dakle, o specijalnostima koji zahtjevaju in- teta i pouzdanosti finansijskih izvješta- tegraciju istražiteljskih računovodstvenih i ja.196 revizorskih vještina. Prema udruženju Važnom determinantom procesa ovlašćenih istražitelja prevara (Association koji treba da obezbjedi kredibilitet i po- of Certified Fraud Examiners - ACFE) uzdanost finansijskim izvještajima, čini forenzičko računovodstvo predstavlja ko- okolnost da revizija u sadejstvu sa fore- rišćenje računovodstvenih vještina u po- nzičkim računovodstvom vrši retrospe- tencijalnim ili stvarnim civilnim ili kri- tktivu, provjeru finansijskih izvještaja sa vičnim sporovima, uključujući opšte pri- ciljem otkrivanja da li postoje greške i/ili hvaćene računovodstvene i revizijske pri- prevare. Zadatak revizije, u tranzicionim ncipe; utvrđujući gubitke profita, prihoda, uslovima, jeste da otkrije da li postoje ne- imovine ili štete; internih kontrola, pre- tačni materijalno značajni navodi u fina- vara, i sve drugo što zahtjeva uključivanje nsijskim izvještajima. Prije nego što fina- računovodstvenih ekspertiza u pravni sis- nsijski izvještaji postanu dostupni računo- tem.195 vodstvenoj javnosti, revizor je dužan na-

2. NEOPHODNI KORACI ZA vesti menadžment klijenta da otkloni ot- krivene netačnosti iz finansijskih izvje- IZLAZ IZ KRIZE POVJERENJA U REVIZIJU FINANSIJSKIH štaja. S druge strane, objavljivanje revi- IZVJEŠTAJA zorskog izvještaja s rezervom ili, pak, ne- tačnog mišljenja, revizori jasno stavljaju Pružanje razumljivih, relevantnih, investitorima na znanje da se ne trebaju uporedivih i pozdanih finansijskih izvjštaja oslanjati na informacije iz navedenih fina- može se označiti opšteprihvaćenim ciljem nsijskih izvještaja. finansijskog izvještavanja. Međutim, po- Poslovna aktivnost savremenog trži- grešnu predstvu o prinosnom i/ili fina- šnog preduzeća, koja ocjenjuje kvalitet nsijskom položaju preduzeća pružaju ne- svog finansiranja i moguću profitabilnost tačni i obmanjivi finansijski izvještaji, na na osnovu stepena efikasnosti upotrebe osnovu kojih investitori, kao i ostali kori- angažovanih sredstava u svim oblicima u snici finansijakih izvještaja donose pogre- procesu poslovanja je organizovana i si- šne poslovne odluke koje u značajnoj mje- nhronizovana kompozicija funkcija i svih ri ugrožavaju njihove interese. interakacija na putu do ekonomskih efe- Nakon što su investitori, zbog veli- kata. Međutim, u svakoj funkciji i inte- kih neregularnosti u finansijskim izvješta- rakciji se može doprinjeti povećanju efe- jima izgubili enormno visoke sume novca, kata, s jedne strane, ali se finansijski rezu- kao i zbog opravdanog straha od poslje- ltat može i upropastiti, s druge strane. dica gubitka povjerenja u finansijske iz- 196 Vidaković S. Revizija osnova kompetentnosti, kredi- 195 Mc Kittrick, C. (2009). Forensic Accouting, dostupno biliteta, povjerenja, Fakultet za uslužni biznis, novi sad, na www.forensicaccouting.com, Prismun: 20-30-2010 2009.

Iz navedenog razloga korisno je, s revizije ( Interna-tional Auditing Pracitices vremena na vrijeme, i u najboljem poslo- Committetee – IAPC ). vanju osvrnuti se unazad (lai. revidere - Veliki izazaov za revizijsku profesiju ponovo vidjeti, pogledati unazad) i retro- u budućnosti, jesu zahtjevi korisnika fina- aktivnim postupcima uočiti eventualne nsijskih izvještaja da revizori nađu način propuste u realizovanim poslovnim akti- da provjere i izvještavaju u vezi sa budu- vnostim.197 Ima li ubjedljivijeg razloga od ćim informacijama, što bi predstavljalo pomenutog za striktno respektovanje revi- značajnu korist za društvo. Naime, danas zijske profesije u tranzicionim zemljama. korisnici finansijskih izvještaja izražavaju Naime, poduzetnik se ne smije uspa- sve veće nezadovoljstvo sa istorijskim fi- vati lovorikama trenutne uspješnosti i, tom nansijskim izvještajima, tako da postoje prilikom, zaboraviti da nasuprot svakom izražena očekivanja ne samo da kompanije uspjehu stoje potencijalni propusti, koje će treba korisnicima da nude projekcije koje revizor uočiti i podučiti preduzetnika o na- se odnose na budućnost, već i to da re- činu djelovanja u sljedećem poslovnom vizori po tome izražavaju svoje mišljenje. periodu, bez ponavljanja grešaka iz pre- Ovo poboljšanje bi se, po našem mi- dhodnog poslovnog perioda. šljenju, moglo uraditi sa drugačijom for- Glavna ciljna grupa čije potrebe mom izvještaja o reviziji, odnosno to bi rvizijaska profesija mora da zadovolji da- zahtjevalo izvještaj o reviziji u drugačijoj nas, na početku XXI vijeka, jeste najšira formi (Long Form Report), u kome će pri- javnost. Izazovi sa kojima se suočava re- govori i vjerovatnoća, koji se odnose na vizijska profesija danas nikad nisu bili veći takve projekcije, biti jasno izraženi. Od i mišljenja smo da je sada povoljan mo- revizijske profesije se očekuje u budu- menat za sve one koji se bave istraži- ćnosti i čitav niz neophodnih poboljšanja, vanjima u reviziji da posebnu pažnju ob- odnosno ona mora svojim korisnicima da rate na području javnih očekivanja, koja će pokaže da će im pružiti adekvatniju spo- i u tranzicionim zemljama u bliskoj bu- znaju finansijskih izvještaja i omo-gućiti dućnosti primarno biti naglašena. im da procjene rizike, koji su neizbježan Specifičan zahtjev u reviziji javnog pratilac svakog biznisa. Sa navedenim je sektora tranzicionih zemalja, sve više, jeste povezano i pitanje značajnosti, odnosno razmatranje zakonitosti i ispravnosti bu- granice značajnosti uvedene su s ciljem džetskih transakcija. smanjena neophodnog obima revizorskih Pored navedene, u tranzicionim zem- provjera. ljama do izražaja posebno dolaze sljedeće Negativni trndovi u tranzicionim ze- uloge revizije, i to: u korporativnom upra- mljama, ispoljeni su u svim oblastima ži- vljanju; u procesu vlasničke transformacije vota odrazili su se, po prirodi stvari, i na preduzeća; u otkrivanju pravara, obmana i sistem finansijskog izvještavanja, uključi- nepravilnosti; u otklanjanju postojećeg vši i reviziju finansijskih izvještaja. Ne konflikta ciljeva između bilansne teorije i treba gajiti iluzije da se stanje u oblasti re- politike bilansa. vizije i kvaliteta finansijskog izvještavanja Upotreba savremene informacione može bitnije popraviti u kratkom vreme- tehnologije i Interneta za objavljivanje neskom periodu. Ipak, konzistentno rije- informacija i zahtjevi da te informacije šenje sljedećih pitanja predstavljalo bi ne- budu ažurne, nameće, danas, u XXI vijeku, ophodne korake u pravcu strpljivog izlaska nove probleme revizorima, u poslovima iz krize kredibiliteta revizije finansijskih kontinuirane revizije u realnom vremenu. izvještaja: Za takvu kontinuiranu reviziju uputstva priprema komitet za međunarodnu praksu a) perspektivu razvoja revizije u tra- nzicionom i posttranzicionim ze- 197 Vidaković S. Eksterna revizija finansijskih izvještaja, mljama razmatrati sa tri među- Fakultet za uslužni biznis Novi Sad,

sobno uslovljena i povezana stuba revizije finansijekih izvještaja), zdrave ekonomije (korporaciono svesti u ralne okvire transparentnim upravljanje, interna kontrola i fina- uvidom u njihove finansijke izvje- nsijsko izvještavanje), bez kojih štaje. nije moguće riješavati probleme oličene u pomenutim finansijskim ZAKLJUČAK skandalima; b) tranzicionim i posttranzicionim ze- Dosadašnji sistem privređivanja u mljama omogućiti ravnopravno tranzicionim zemljama zasnivao se, u učešće u kreiranju i donošenju glavnom, na subjektivnim voluntarističkim adekvatne zakonske regulative, uz kriterijumima diagnosticiranja položaja respektovanje njihovih specifi- preduzeća, dok se upravljanje kriznim s- čnosti dostignutog stepena privre- tacijama u privredi svodi na formalne sa- dnog razvoja; nacije, privremene mjere, štampanje no- c) reviziju finansijskih izvještaja (um- vca, i sl. U kojoj će se mjeri, međutim, jesto po konceptu samoregulacije), preduzeća u tranzicionim privredama os- obavljati uz neophodan uticaj dr- posobiti da uhvate korak u savremenim us- žavnih regulatornih organa (na na- lovima privređivana, zavisitće i od sposo- čin na koji je to na nacionalnom bnosti top menagmenta da upravlja pre- nivou učinjeno u SAD-u, Saraba- duzećem posebno u uslovima krize. nes Oxley zakonom, ili na region- Iskustva iz prakse tranzionih zemalja nalnom nivou, kako su to učinile i indiciraju da upravljački vrh njihovih pre- institucije EU, doneseći 2006 godi- duzeća računovodstvo i reviziju, po sta- ne novu Osmu direktivu, kao od- ndardima i zahtjevima tržišne privrede, govor na krizu revizije i izazove smatra neugodnom i nametnutom obave- novog milenijuma); zom, a ne jednostvnom prilikom, što ona d) na polju pružanja usluga revizije doista i jeste, za pribavljanje informacija, finansijkih izvještaja na naciona- zaista širokog spektra, neophodnih za pri- lnom nivou napraviti i primjenjivati mjereno upravljanje i rukovođenje savre- specijalan antimonoposlski zakon ( menim preduzećem. brojne su negativne kosekvencije Otuda, upravo, i potiče odsustvo svi- koje proističu iz monopola koje jeti o tome da informacije koje pružaju četiri globalne revizorske organi- računovodstvo i revizija mogu biti kori- zacije trenutno imaju na područu štene u kreiranju poslovne politike, usmje- revizije finansijskih izvještaja); rene ka jednoj vrsti ekstravertnog predu- e) podržati član Sarabanes Oxley za- zetništva ( okrenutog ka okruženju ), kao i, kona koji preduzećima za reviziju simulantno, intrapreduzetništvu (koje je finansijskih izvještaja zabranjuje okrenuto ka samom preduzeću). simulantno pružanje drugih usluga Prevazilaženje konstatovanog stanja iz oblasti računovodstva i revizije; zahtjeva da upravljački vrh tranzicionih f) želju moćnih korporacija za ostva- preduzeća spozna mogućnost koju pružaju rivanje profita (koja se trenutno računovodstvo i revizija, kao i da zna da realizuje po svaku cijenu i bez ika- na adekvatan način koristi informacije kvih ograničena, a ujedno je i os- dobijene iz računovodstva i revizije. novni generator krize kredibiliteta

LITERATURA

1. S. Clayton, M., & T. Skalak: A Guide to forensic Accouting Investigation, John Wily & Sons,Inc, Now York,2006. 2. M. Benedetto Cotrugli Raugeo,“ Della mercatura et del mercante perfetto“,Libry quatro, sertitti gia di annt CX, et hoza dati in Luce Utilissime ad ogni Mercante con privilegio, In Vinegia all elefanta M:D:LXXIII. 3. Mc Kittrick, C. (2009). Forensic Accouting, Dostupno na :www forensicaaccouting.com, Pristup :20-03-2010 4. Vidaković S. Finansijsko izvještavanje- osnova upravljanja biznisom, Fakultet za uslužni biznis, Novi Sad, 2005. 5. Vidaković S. Eksterna revizija finansijskih izvještaja, Fakultet za uslužni biznis, Novi Sad, 2007. 6. Vidaković S. Revizija osnova kompetentnosti, kredibiliteta, povjerenja, Novi Sad ,2009. 7. Wests Encyclopedia of American low, Dostupno na : www. ansvers.com/topic/forensic-accouting, Pristup: 19-08-2009.

UDK Originalni naučni rad

Damir Ahmić, Branimir Mikić, Adem Prljević

Edukacijski fakultet Univerziteta u Travniku, Pedagoški fakultet, Evropski Univerzitet „Kallos“ Tuzla, Studijski program „Sport i fizičko vaspitanje“, državni Univerzitet u Novom Pazaru, Srbija

KARAKTERISTIKE VODSTVENE USPJEŠNOSTI KAO ELEMANAT EFEKTIVNOG UPRAVLJANJA U SPORTSKIM KLUBOVIMA

Sažetak

U ovom istraživanju su učestvovali klubovi iz Bosne i Hercegovine, i to košarkaški klubovi prve i druge lige Bosne i Hercegovine. Korišteni su upitnici koji pokazuju elemanat vodstvene efikasnosti. S obzirom na dobijene rezultate, gdje su analizirana 24 faktora koja predstavljaju uspješnost u vodstvu, uvidjelo se da postoji razlika u faktorima u zavisnosti od ranga takmičenja. Može se reći da je veliki broj odgovora bio na zavidnom nivou kada su u pitanju klubovi prve lige, dok se ne može reći za klubove koji se takmiče u drugoj ligi. Komparacija ovih rezultata pokazuje da postoji razlika u određenim faktorima u odnosu na ligu u kojem se klubovi takmiče. Faktori gdje postoji razlika su: mišljenje, spretnost govora, privlačnost drugih, strogoća, poštovanje autoriteta, korištenje moći, logičnost na odluke, donošenje teških odluka, pozitivan stav, stvaranje ponosa, povezivanje, prenos pozitivine energije, držanje stava, inspiracija.Ti rezutlati idu u korist klubova prve lige, što je i logično s obzirom na rang takmičenja. Ključne reči: vodstvo, faktor, uspješnost, klub.

CHARACTERISTICS OF LEADERSHIP SUCCESS AS ELEMENTS OF EFFECTIVE MANAGEMENT IN SPORT CLUBS

Damir Ahmić, Branimir Mikić, Adem Prljević Summary In this study participated clubs from Bosnia and Herzegovina, and basketball clubs first and second division of Bosnia and Herzegovina. Questionnaires were used to show elements of managerial efficiency. Due to the results, which are analyzed 24 factors that represent success in leadership, it has been noticed that there is a difference in factors depending on the rank of the competition. It can be said that a large number of responses was at a high level when it comes to major league clubs, and can not be said for clubs competing in the second division. Comparison of these results shows that there is a difference in certain factors in relation to the league in which teams compete. Factors where there are differences: thinking, dexterity speech, the attraction of other, rigor, respect authority, use of power, logic decisions, tough decisions, a positive attitude, creating pride, connect, transfer pozitivine energy holding position, results of the open inspiracija.Ti go in favor of the clubs first league, which is logical given the rank of competition.

Keywords: leadership, factor, the success of the club.

UVOD analizu sadržaja nastavnih programa; od- govornosti i specifikacije; ekonomsku pro- Kao bitan segment uspješnosti kluba, blematiku; planiranje kapaciteta; finansij- jako je bitno odrediti elemente koji utiču ska i budžetska razmatranja; liderstvo; na efekat sistema vodstva u sportskim klu- pravne aspekte; organizacione faktore; te bovim. Zbot toga je segment upravljanja u na filozofske aspekte. (Parkhouse, B., sportu jedan od najbitnih faktora. Zbog Ulrich, D., Soucie, D. 1982). toga se menadžment kao nauka smatra kao Na osnovu spoznajnih činjenica, ja- vodilja prema ostvarivanju pozitivnog ci- ko je bitno odrediti uspješnost vođenja je- lja. dne sportske organizacije ili kluba. Mnogi Teorija menadžmenta nastaje 1903. faktori utiču na određivanje uspješnosti g. kada je F. W. Taylor objavio svoje djelo vodstva u sportskom poslovanje. S toga Shop Management čime je rođen Scientific ovo istraživanje predstavlja odnos sistema Management. U našem jeziku je gotovo vođenja u odnosu na nivo takmičenja i nemoguće naći adekvatan izraz kojim bi se komparaciju faktora, gdje se može uvidjeti prevela riječ management. Management se koji faktori predstavljaju prekretinu usspj- često prevodi s upravljanje što nije ade- ešnog poslovanja. kvatno budući da upravljanje ima šire METODE RADA značenje. Etimološki gledano najbliža riječ bi bila rukovođenje (glagol manage od lat. Osnovna metoda koja se koristila u riječi manus – ruka). istraživanju je bibliografsko – deskriptivna Sama riječ menadžment se preklapa metoda. sa riječima kao što su nadziranje, vođenje, organiziranje, administriranje, kontrola i a) Uzorak ispitanika, deset košarkaških usmjeravanje. Ti pojmovi se često poisto- klubova prve lige Bosne i Hercegovine vjećuju u literaturi, no potrebno ih je ra- i deset košarkaških klubova druge lige zgraničiti. Bosne i Hercegovine Studije na Državnom univerzitetu u Ohiu (SAD) su se posvetile analizama ka- b) Varijable istraživanje putem anketira- ko se pojedinci ponašaju kada vode grupu nja u formi upitnika u kojem su dati ili organizaciju, koje su bile popraćene faktori vodstvene uspješnosti popunjavanjem upitnika od strane podre- đenih. Rezultati ovih istraživanja se oči- Metode obrade podataka: tuju u identifikaciji dva osnovna tipa po- našanja rukovodilaca (Fleishman, 1953 Metod rada statističkih parametara prema Petz, 1987): iniciranje strukture tj. koji nam daje relavantne podatke je pre- strukturiranje (Initiating structure) te drugi dstavljen obradom podataka u SPSS pro- tip koji je nazvan uvažavanje (Consi- gramu i za dobijene podatke se koristila deration). deskriptivna statistika. Urađeni su deskri- Strukturiranje podrazumijeva da je to ptivni parametri za analizu činjeničnog sta- ponašanje usmjereno na zadatke, a obu- nja u klubovima. Kada je u pitanju srednja hvata aktivnosti kao što su organizacija vrijednost, korišten je Median test. U sklo- posla, strukturiranje radnih sadržaja, ra- pu ovih deskriptivnih parametara s obzi- spodjela odgovornosti i definisanje rokova rom da se radi o podacima koji su dobijeni za radne zadatke (Northouse, 2008). sa ordinalnih skala dobijene su i frekve- Prema izvještaju Dissertation Abs- ncije odgovora na postavljenja pitanja tracts International-a, istraživanja u oblasti unutar upitnika. Sistem odgovora je bio menadžmenta u sportu, u periodu od 1950. sljedeći: 4-potpuno se slažem, 3-djeli- do 1980. godine, su bila fokusirana: na mično se slažem, 2-djelimično se ne sla- poslovnu politiku, postupke i primjene; žem, 1-uopće se ne slažem.

REZULTATI I DISKUSIJA Hercegovine. Rezultati nam govore da je Analiza vodstvene uspješnosti u nivo uspješnosti na djelimično visokom košarkaškim klubovima prve lige nivou, što pokazuje najčešći rezultat od- Bosne i Hercegovine govora - Median 3.0 u analiziaranju osam faktora, dok je u dva faktora Median 3.5 i

u jednom faktoru Median 2.5. U tabeli 1 prikazano je stanje vodstvene uspješnosti u klubovima prve lige Bosne i

Tabela 1

Dojam Pretv u Info.sljedben Mišljenje Spret.gov Slušać o šef sljed Pruž.nagr Nastoj.pobj N Valid 10 10 10 10 10 10 10 10

Missing 0 0 0 0 0 0 0 0

Median 3 3 3 3 3,5 3,5 3 2,5

Minimum 2 2 2 2 2 2 1 2

Maximum 4 4 4 4 4 4 4 4

U tabeli 2 prikazano je stanje u sljedećih djelimično visokom nivou, što pokazuje osam faktora vodstvene u klubovima prve najčešći rezultat odgovora - Median 3.0, u lige Bosne i Hercegovine. Rezultati nam dva faktora je Median 3.5. govore da je nivo uspješnosti takođe na

Tabela 2

Privl.drugi Potpor Pruž.stru Uspos.autor Strogoć Pošt.autor Koriš.mo Logič.pra h a kt it a it ći v N Valid 10 10 10 10 10 10 10 10

Missin 0 0 0 0 0 0 0 0 g Median 3 3 3 3 3,5 3,5 3 3

Minimum 1 2 2 3 2 2 2 1

Maximum 4 4 4 4 4 4 4 4

U tabeli 3 prikazano je stanje vodstvene šnosti na srednjem nivou, što pokazuje uspješnosti u sljedečih osam faktora u najčešći rezultat odgovora - Median 3.0, u klubovima prve lige Bosne i Hercegovine. dva faktora je Median-2.5 i u jednom Rezultati nam govore da je nivo uspje- faktoru Median je 2.0.

Tabela 3

Prizn.pog Donoš.odl Stav.po Stvaranj.pono Poveziv Pren.poz.e Drž.stav Inspiraci rš uk z sa a nr a ja N Valid 10 10 10 10 10 10 10 10

Missin 0 0 0 0 0 0 0 0 g Median 2 3,5 3 3 3 3 2,5 3

Minimum 1 2 2 2 2 2 2 2

Maximum 4 4 4 4 4 4 4 4

S obzirom na dobijene rezultate, mo- Analiza vodstvene uspješnosti u žemo reći da su rezultati u 24 faktora koja košarkaškim klubovima druge lige su analizirana i koja predstavljaju sistem Bosne i Hercegovine uspješnosti rukovođenja, na zavidnom ni- vou. Većina njih je odgovorila sa odgo- U tabeli 4 prikazano je stanje vods- vorom djelimično se slažem, što nam po- tvene uspješnosti u klubovima druge lige tvrđuje da su rezutlti na zavidnom nivou Bosne i Hercegovine. Rezultati nam govo- kada je u pitanju prva liga Bosne i Herce- re da rezultat nije na zavidnom nivou. Re- govine. zultat pokazuje da je u četiti faktora Median 3.0, da je u dva faktora Median 2.5, i da je takođe u dva faktora Median 2.0.

Tabela 4

Dojam o Pretv u Info.sljedben Mišljenje Spret.gov Slušać šef sljed Pruž.nagr Nastoj.pobj N Valid 10 10 10 10 10 10 10 10

Missing 0 0 0 0 0 0 0 0

Median 2,5 3 3 2,5 3 2 2 3

Minimum 2 3 2 2 2 2 2 2

Maximum 4 4 4 4 4 3 4 4

U tabeli 5 prikazano je stanje vo- zuje rezultat srednje vrijednosti: u jednom dstvene uspješnosti u sljedećih osam fako- fakotru je Median 4.0, u četiri faktora je tra u klubovima druge lige Bosne i He- Median 3.o, u dva faktora je Median 2.5 i rcegovine. Rezultati nam govore da nivo u jednom faktoru je Median 2.0. uspješnosti na visokom nivou, što poka-

Tabela 5

Privl.drugi Potpor Pruž.stru Uspos.autor Strogoć Pošt.autor Koriš.mo Logič.pra h a kt it a it ći v N Valid 10 10 10 10 10 10 10 10

Missin 0 0 0 0 0 0 0 0 g Median 2,5 3 3 3 4 3 2 2,5

Minimum 1 2 1 2 2 1 2 2

Maximum 4 4 3 4 4 4 4 4

U tabeli 6 prikazano je stanje vods- zavidnom nivou. Rezultat snam govori da tvene uspješnosti u sljedečih osam faktora je u pet faktora Median 2.5, u jednom u klubovima druge lige Bosne i Hercego- faktoru je Median 2.0, i u dva faktora je vine, gdje vidimo da rezultat nije na Median 3.0.

Tabela 6

Prizn.pog Donoš.odl Stav.po Stvaranj.pono Poveziv Pren.poz.e Drž.stav Inspiraci rš uk z sa a nr a ja N Valid 10 10 10 10 10 10 10 10

Missin 0 0 0 0 0 0 0 0 g

Median 2 3 2,5 2,5 2,5 2,5 3 2,5

Minimum 1 2 2 2 2 1 1 1

Maximum 3 4 4 4 4 4 4 4

vljaju sistem uspješnosti rukovođenja, ZAKLJUČAK možemo reći da je veliki broj odgovora bio na zavidnom nivou kada je u pitanju U radu je urađena analiza uspješnosti prva liga Bosne i Hercegovine, a da većina u košarkaškim klubovima prve i druge lige njih nije odgovorila sa rezultatom koji su Bosne i Hercegovine. Na osnovu istraživa- na zavidnom nivou kada je u pitanju dru- nja koje je činilo 20 klubova dobili smo ga liga Bosne i Hercegovine. S toga mo- rezultate, gdje se vidi da postojia razlika u žemo napraviti komparaciju ovih rezultata vodstvu kada je u pitanju rang takmičenja. gdje vidimo da postoji razilika u određe- S obzirom na dobivene rezultate u 24 fa- nim faktorima kada je u pitanju liga u ktora koja su analizirana i koja predsta- kojem se klubovi takmiče. Faktori gdje

postoji razlika su: mišljenje, spretnost go- tskim klubovima, a to da je upravljačka vora, privlačnost drugih, strogoća, pošto- struktura i njeni faktori koji su uticajnog vanje autoriteta, korištenje moći, logičnost karaktera najbitniji elemenat za uspjeh na odluke, donošenje teških odluka, stav jednog sportkog kluba. Mora se naglasiti pozitivan, stvaranje ponosa, povezivanje, da je sistem vodstva najbitniji faktor u do- prenos pozitivine energije, držanje stava, menu sporta, pogotovo u njegovom razvi- inspiracija. Ti rezultati idu u korist klu- janju S toga isto mora se obratiti pažnja na bova prve lige, što je i logično s obzirom određene faktora koji su dali lošije rezu- na rang takmičenja. Na osnovu ovih po- ltate, da se uradi segment za njegovo po- dataka može se dati kompletan zaključak boljšanje. kada je u pitanju sistem vodstva u spor-

LITERATURA

1. Brooke M.Z., (1986.), International Management, Century Hutchinson, London 2. Clegg, S. (Ed.) (1999). Studying Organization. Thousand Oaks: Sage. 3. Flynn G., (2008.), Leadership and Business Ethics, Issues in Business Ethics, VOLUME 25, Springer 4. Haslam S. A., Reicher S.D., Platow M.J., (2011.), The New Psychology of Leadership - Identity, Influence, and Power, Psychology Press 5. Masteralexis L, Barr C, Hums M. (1998), Principles and Practice of Sport Management, Aspen Publishers, Inc, Grithersburg, MaryLand. 6. Maxwell J.C., (1993.), Developing the leader within you, Thomas Nelson, Inc., Nashville 7. Northouse, P.G. (2008). Liderstvo: teorija i praksa. Beograd. Data status. 8. Parkhouse, B. L. (1991): «The Management of Sport – Its Foundation and Application»; Mosby-Year Book, Inc., St. Louis, United States.

OGLEDI, PRIKAZI, RECENZIJE

А. Н. Стацкевич, ИНТЕРНЕТ И ДЕГРАДАЦИЈА МОЗГА

Зоран Милошевић, НАЦИОНАЛНО ПИТАЊЕ У ДРУШТВУ ПРИВИЛЕГОВАНИХ

УДК Осврт

А. Н. Стацкевич Москва, Русија

ИНТЕРНЕТ И ДЕГРАДАЦИЈА МОЗГА*

 Већина људи осећа велике тешкоће при читању великих текстова, а о књигама већ да не говоримо.  Чак и људи с раније добрим навикама читања кажу да после целог дана на интернету и балансирања међу десетинама и стотинама електронских писама физички не могу да почну с читањем веома занимљиве књиге, будући да се читање само прве странице претвара у право мучење. Читање једноставно „не иде“  Још је 2008. године било познато да просечан корисник интернета не чита више од 20% текста на страници и на све начине избегава велике пасусе! Осим тога, посебна истраживања су утврдила да човек, који је стално прикључен на интернет, и не чита текст, већ га скенира као робот – хвата у њему расцепкане комадиће података, стално прескаче с места на место, а информације оцењује искључиво с тачке гледишта дељења, тј. да ли је могуће то „откриће“ некоме проследити.  Уређаји који обезбеђују сталну изложеност информацијама, паметни телефони, ајпеди и остало, без којих се сад не може отићи ни у тоалет, чине вас практично дебилом с увелим и апатичним мозгом, који једва схвата и који није способан да мисли и анализира. Али, као и сваки наркоман, ви сте, наравно, убеђени у супротно: да ваши мезимци чине живот испуњеним и удобним, а вас лично „веома напредном личношћу“ која је увек у току.  Захваљујући тим уређајима у ваш мозак непрекидном бујицом стално долази свакакво ђубре, које толико загађује ваш „рачунар“ да можете да извршавате само најпримитивнији и нискоквалификовани посао. Нисте у стању ни да повезано говорите, ни да пишете ни да читате. Ваш говор је мањкав и пун поштапалица. Када некоме причате о нечему, тешко налазите потребне речи, а кад слушате неког, брзо губите нит разговора и почињете да се досађујете и зевате. Не можете да пишете јер у свакој речи чините грешке, а не знате чак ни приближно како се користе интерпункцијски знаци.  И на крају, потребно је да поново учите да читате књиге. Праве папирне књиге, а не да сатима зурите у екран свог мезимца, разумете?

* Деградация мозга, «Академия Тринитаризма», Москва, Эл № 77-6567, 07.03.2016.

Сваки дан се све више људи података, стално прескаче с места на жали на проблеме с можданом акти- место, а информације оцењује искљу- вношћу, на све већу расејаност (тј. чиво с тачке гледишта дељења, тј. да ли немогућност да се усмери пажња, да се је могуће то „откриће“ некоме про- саберу мисли ради решавања одређених следити. Али ни то се не чини у циљу задатака), на проблеме око памћења дискусије, већ најчешће с циљем да информација, на физичку немогућност се изазове емоција у виду кратких читања великих текстова, а да не го- одговора и емотикона. воримо о књигама. И траже нешто за У току истраживања дошло се до побољшање мождане активности уоп- закључка да се странице на интернету ште и конкретно – памћења. Притом, не читају, као што је већ речено, већ се колико год то било парадоксално, дати насумично прегледају по шаблону проблем није карактеристичан толико који личи на латинично слово F. Ко- за старије људе, „за чији је узраст“ и рисник у почетку чита првих неко- уобичајено да слаби мождана активн- лико редова садржаја стране (некад ост, колико за људе средњег узраста и чак у целости од почетка до краја), а млађе. Уз то, многи се чак и не ин- затим прелази на средину странице тересују зашто се то дешава. Аутома- где чита још неколико редова (по тски то приписују стресу, умору, правилу, само делимично, не заврша- нездравој екологији, истом том узрасту вајући читање редова до краја), а за- итд, иако све то ни издалека није узрок. тим се брзо спушта на сам крај стра- Међу мојим пацијентима има и оних нице да види „како се ствар завр- који имају много више од седамдесет шила“. година, али који уопште немају никквих Зато најефикаснији начин пред- проблема ни с памћењем ни с мжданом стављања информације обичном ко- активношћу. риснику интернета представља изла- гање информације у виду преврнуте Па шта је онда узрок? пирамиде (тј. по принципу „што ниже, то мање“) с обавезним издва- Он лежи у томе што нико не жели јањем кључних речи (како би кори- да се одрекне такозване сталне и цело- сници схватали шта је важно, а шта дневне „изложености информацијама“ не) и развијањем не више од једне без обзира на све разлоге. Другим речи- мисли у пасусу. Само се тако може ма, убрзани губитак ваших можданих задржати пажња на страници макси- функција започео је оног чувеног мално дуго. Ако се обим информације дана када сте решили да будете не смањује паралелно са спуштањем стално „на вези“. И нема никакве странице, или још горе, ако се повећава разлике да ли вас је на то натерао посао, (као што је то случај с овим чланком), досада или елементарни страх да нисте на таквим страницама се задржавају „на нивоу“, тј. да не испаднете црна само појединци. овца и чудак у својој средини. Мој лични став је да интернет Још је 2008. године било познато представља прави наркотик. А шта је да просечан корисник интернета не наркотик? То је потпуно некорисна чита више од 20% текста на стра- ствар без које сваки човек може да ници и на све начине избегава велике живи све док га не проба. А кад га пасусе! Осим тога, посебна истра- проба, настаје доживотна зависност, јер живања су утврдила да човек, који је се наркоманија не лечи. стално прикључен на интернет, и не На проблеме са схватањем ин- чита текст, већ га скенира као робот формације жале се људи свих струка – хвата у њему расцепкане комадиће – од висококвалификованих уни-

верзитетских професора до сервисера погоршавају и такве навике попут веш-машина. Такве жалбе могу се враћања на већ осмишљену инфор- посебно често чути у академској среди- мацију, анализирање прочитаног и ни, тј. од оних који су по природи свог укључивање имагинације. Још горе посла приморани да дубоко и свако- је то да у 80% случајева људи на ин- дневно комуницирају с људима (држе тернету траже сумњиву забаву или предавања, испите и сл.). Они кажу да одатле ваде информације које поред већ низак ниво схватања информације и нулте информативне вредности имају ниво читалачких навика код оних с и негативну културну вредност. којима раде пада из године у годину. Притом је већина људи (посебно Већина људи осећа велике те- оних млађих) толико везана за свој уре- шкоће при читању великих текстова, ђај да при претњи да остану без инте- а о књигама већ да не говоримо. Чак рнета само на један дан осећају не само се и постови на блоговима, који су већи психички притисак који се гра-ничи с од три или четири пасуса. већини чине паником, већ и физичке реакци-је које пре-више тешким за схватање, а самим подсећају на наркотичке. Не верујете? тим и досадним, те не заслужују чак ни Искључите свог љубимца и покушајте елеме-нтарну пажњу. Тешко да ће се да проведете без њега барем два или наћи човек који није чуо популарну три дана. изреку с интернета – Превише је сло- Постоји мишљење да ће спосо- ва, нисам могао. Тако се добија зача- бност ефикасног схватања сложених те- рани круг: нема смисла писати много, кстова ускоро постати привилегија ели- јер то скоро нико неће читати, а сма- та, доступна само посебној касти људи. њивање обима мисли која се преноси У потпуности се слажем с тим. Та идеја доводи до још већег сиромашења ума није нова јер је још Умберто Еко у свом не само читалаца, већ и писаца. Ус- роману Име руже предложио да се у лед тога имамо то што имамо – ма- библиотеку пуштају само они који знају совно заглупљивање. и који су спремни да усвајају сложена Чак и људи с раније добрим на- знања. А сви остали ће бити у стању да викама читања кажу да после целог читају само огласе и интернет. дана на интернету и балансирања међу Укратко говорећи, никаве табле- десетинама и стотинама електронских те, додаци уз исхрану и дијете не могу писама физички не могу да почну с да зауставе деградацију мозга. Она се читањем веома занимљиве књиге, бу- може зауставити само прекидом ула- дући да се читање само прве странице ска у систем обраде свемогућег инфо- претвара у право мучење. Читање је- рмационог отпада и свакодневно дноставно „не иде“ зато што: оптерећивање мозга такозваним „ко- а) не успевамо да се натерамо да рисним информацијама“. Тај процес престанемо са скенирањем текст тра- је веома сложен, а за многе чак и жећи у њему кључне речи; неизводљив. Што би се рекло, за многе б) не усваја се сложена синтакса, је воз већ прошао. својствена већини класичних и научних Још једанпут укратко: уређаји дела који уопште нема у размени СМС- који обезбеђују сталну изложеност порука. информацијама, паметни телефони, Услед тога се једна реченица мора ајпеди и остало, без којих се сад не читати и по неколико пута! Најотвор- може отићи ни у тоалет, чине вас енији људи тако и кажу: Згражавам се практично дебилом с увелим и апа- самом себи. тичним мозгом, који једва схвата и Али то још није све. Због сталне који није способан да мисли и ана- прикључености на интернет нагло се лизира. Али, као и сваки наркоман, ви

сте, наравно, убеђени у су-протно: да налних и пословних информација које ваши мезимци чине живот ис-пуњеним су вам потребне. А остатак времена и удобним, а вас лично „веома напре- ваш уређај треба да буде искључен. дном личношћу“ која је увек у току. Уосталом, замишљам колико вам је Захваљујући тим уређајима у ваш мозак неудобна и сама помисао на то. непрекидном бујицом стално долази Треба бити спреман на то да вас свакакво ђубре, које толико загађује околина, благо речено, неће разумети. ваш „рачунар“ да можете да извршавате Рећи ће вам да сте сасвим скренули. само најпримитивнији и нискоквали- Игноришите и не обраћајте пажњу. За- фиковани посао. Нисте у стању ни да памтите да сте ви мета информационог повезано говорите, ни да пишете ни да напада и да је потребно да се зашти- читате. Ваш говор је мањкав и пун тите. Као што је рекао Ричард Селант, поштапалица. Када некоме причате о директор CBS News, „Наш посао није нечему, тешко налазите потребне речи, да људима продајемо оно што они хоће, а кад слушате неког, брзо губите нит већ оно што је нама потребно.“ разговора и почињете да се досађујете и И на крају, потребно је да поново зевате. Не можете да пишете јер у учите да читате књиге. Праве папирне свакој речи чините грешке, а не знате књиге, а не да сатима зурите у екран чак ни приближно како се користе свог мезимца, разумете? Биће тешко, интерпункцијски знаци. Али зато Ви али ви ћете покушати. Не треба терати одлично сликате себе и куцате некоме себе. Првог дана прочитајте пола стра- на Viber или Whatsapp. нице, следећег дана целу, а оног тамо Укратко, чујте лоше вести: моби- страницу и по. Узмите у обзир да ће се лну везу треба користити само и ис- организам томе на све могуће начине кључиво у ванредним околностима. успротивити – биће и тешко и болеће и На пример: ако сте дошли у непознати вући ће вас на све друге активности, град и не можете да нађете особу која само да се не напреже. вас чека, стварно је потребно да је Не желим вам срећу, јер вам она позовете. Или ако касните на важан уопше није потребна. састанак, стварно је потребно да се јавите, тј. ваш уређај треба подесити (Са руског превео Стефан Милошевић) само за пријем и преношење професио-

СНИМАК СКЕНИРАЊА МОЗГА ПРИ ЧИТАЊУ

Црвено — зона, где се пажња читалаца задржава дуже него другде. Жуто — зона брзог прегледавања. Плаве и сиве области се не читају уопште

УДК Приказ

Зоран Милошевић Факултет политичких наука Европски унвиерзитет Брчко дистрикта Брчко, БиХ

НАЦИОНАЛНО ПИТАЊЕ У ДРУШТВУ ПРИВИЛЕГОВАНИХ

Рустем Вахитов, Национальный вопрос в сословном обществе, Страна Оз, Москва, 2016, стр. 224.

Рустем Вахитов је филозоф млађе католички зборник евроазијаца“, у збо- генерације, а који ради у Уфи, Републи- рнику Небеска геополитика, „Балка- ци Башкортостан, Руске Федерације. нско место развоја у учењу евроази- Иако је етнички Татарин, Вахитов у јаца“ и „Хитлеровска 'Европска унија' својим научним промишљањима ује- против Русије - СССР", у зборнику дињује евроазијство, словенофилство и Србија и Евроазијски савез теорију Симона Гдаљевича Кордонског, Нова књига Вахитова објављена је што даје оригиналан и интересантан као део истраживања у оквиру пројекта поглед на на научне и друштвене про- бр. 2014007, који је финасирао Фонд блеме, али и на руску и европску ства- „Хо-мовники“. рност. Аутор полази од од чињенице да у Вахитов није непознат балканској Русији нема друштава, већ нација. Ме- јавности. До сада му је преведено пет ђутим, суштински стварност је обрнута научних радова на српски језик, и то: – нема нација, већ различитих дру- „Пројекат државе – цивилизације као штава, у том смислу и етничких дру- алтернатива грађанском и етничком штава. Појам етничка друштва је за национализму“, затим „Национална др- западну науку доста непознат, јер је жава или држава – цивилизација“ у изграђен током историје и представља зборнику Где ти је држава, Каине?, механизам стабилизације полиетничког следи чланак „Русија и латинство: анти- руског друштва, тј. представља алте-

рнативу губитничкој паради нацио- кључак да је Русија, за разлику од За- нализама. пада, некласно друштво, друштво Проблем нашег друштва закљу- које је усторојено на одређеним при- чује се у томе што је овај механизам вилегијама које додељује (и одузима) скоро у потпуности ван оптике са- држава. времених истраживача или се, чак, Управо ово је важано сазнање које посматра као аномалија, те стога његова даје (и) одговор на питање зашто су у рекоснтрукција и није била тема ди- Русији, а богами и код нас, неприме- јалога, иако се, очигледно, истрошио... њиве западне политичке и политико- Национално питање једно је од лошке парадигме. нај-актуелнијих у савременој Русији. Књига „Национално питање у дру- Трену-тно много се ради на покушајима штву привилегованих“, Рустема Вахитова, давања смисла етничким заједницама у садржи две главе и један прилог. У првој Русији, проучавају се проблеми међу- глави, аутор је обрадио девет питања, и то: етничког разумевања и активност на- Национална политика у класном друштву, Да ли је у СССР-у постојала изградња на- ционалних политичких елита. Међутим, ција (Бенедикт Андерсон против руских већина истраживача и учесника у овој конструктивиста), СССР: ненационали- расправи на руску стварност калеми стичка модернизација, Империја и нација у идеологију, парадигме и вредности ос- руској историји, Укидање националних мишљене на Западу, а које, пре свега, република у саставу Русије: анализа по- одражавају реалност живота западних следица, Да ли су уједињавале националне народа, али не и оних на евроазијском републике СССР-а Русију?, Шта говоре простору. Зато се и говори у западно- руски национал-демократи о руском народу европским категоријама: нације (наро- и Империја као алтернатива етничком и ди) Русије, национализам, националне грађанском национализму. државе, федерализам или унитаризам Друга глава посвећена је проуча- руске државе, итд., које нису аутен- вању „Етнодруштава у Републици Ба- тично евроазијске. шкортостан“ преко шест питања: Етно- Све је то, сматра Рустем Вахитов, друштва у совјетском друштву (на при- погрешно, те полазећи од чињенице да меру етнодруштва Башкира у Башки- те реалности (увезена са Запада у рској ССР), Идеологија башкирског Русији нема), а ако и има то је у по- националног покрета и особенсоти рус- четној или имитационој фази. ког друштва, Губернизатор и ифедера- Да би се, дакле, схватило шта се листи: самоидентификација и реа- до-гађа у Русији потребна је нова тео- лност, Структура постсовјетских етно- рија, а Вахитов сматра да се она садржи друштава (на примеру етнодруштва Ба- у делу Симона Гдаљевича Кордонског шкира у Републици Башкортостан), Ет- (рођеног 1944. године у Томску). Упра- нодруштва и његове друштвене корпо- во ослањајући се на теоријско наслеђе рације и етнодруштва Руса у национа- словенофила и евроазијаца, те теорију лним републикама Руске Федерације. Кордонског, посебно његову „верну ма- Књигу Рустема Вахитова препору- трицу“ (Веерная матрица), која предста- чујемо за читање свакоме ко може да вља тип таблица са одговарајућом ме- дође до ње и ко зна руски језик, при тодом класификација, која се користи у чему треба размислити и о њеном пре- методологији, теорији класификација воду, јер, како се чини, балканска ства- итд., а ради описа набројаног и онто- рност је ближа руској него западно- лошког. европској ,те би заиста могла да буде од Вахитов, ослањајући се, дакле, користи, не само научницима и теоре- на све напред набројано изводи за- тичарима, већ и политичарима.

UPUTSTVO/UPUTA AUTORIMA

Ovom uputom utvrđuju se način i uslovi publikovanja naučnih publikacija i utvrđuju se kriterijumi, način i postupak izbora naučnih publikacija za objavu u „Evropskoj reviji“.

Struktura Članak u časopisu mora biti uređen na standardan način, sa navedenim osnovnim ele- mentima članka kao što su: naslov, imena autora, naziv ustanove, adresa. Naslov treba da što vjernije opiše sadržaj članka, prikladnim riječima za indeksiranje i pretraživanje, a ukoliko takvih riječi nema u naslovu, tada se naslovu pridoda podnaslov. Pored naslova na jeziku kojim je članak napisan, naslov se daje i na lokalnom i engles-kom, odnosno nekom drugom svetskom jeziku, a ovi naslovi ispisuju se ispred sažetka na od-govarajućem jeziku. Tekući naslov članka se ispisuje u zaglavlju svake stranice članka radi lakše identifikacije, a sadrži prezime i inicijal imena autora (ako je autora više, preostali se označavaju sa "et al." ili "i dr"), naslove rada i časopisa i kolaciju (godina, volumen, sveska, početna i završna stranica). Navodi se puno prezime i ime (svih) autora članka, ako ih ima, i srednji inicijali imena autora. Prezimena i imena domaćih autora uvijek se ispisuju u originalnom obliku (sa dijakri- tičkim znakovima), nezavisno od jezika na kojem je članak napisan. Naziv institucije autora (afilijacija) - navodi se pun naziv i sjedište institucije u kojoj je autor zaposlen, a eventualno i naziv institucije u kojoj je autor obavio istraživanje. U složenim institucijama navodi se ukupna hijerarhija institucije. Ako je članak napisalo više autora, a neki od njih su angažovani u različitim institucijama, mora se, posebnim oznakama ili na drugi način, naznačiti koju od navedenih institucija pre-dstavlja svaki od navedenih autora (moguće navesti i više institucija). Afilijacija se ispisuje neposredno nakon imena autora, dok se funkcija i zvanje autora ne navode. Kontakt podaci, adresa ili e-adresa autora daju se u napomeni pri dnu prve stranice čla-nka, a ako je autora više, daje se samo adresa jednog autora. Sažetak (apstrakt) članka je kratak informativan prikaz sadržaja članka koji čitaocu omo-gućava da brzo i tačno ocijeni njegovu relevantnost i koji sadrži termine koji se često koriste za indeksiranje i pretragu članaka. Sastavni dijelovi sažetka su: cilj istraživanja, metodi, rezultati i zaključak. Sažetak može da bude strukturisan, tj. da ima standardne i istaknute nazive pojedinih odjeljaka. Sažetak ima od 100 do 250 riječi i stoji između zaglavlja, koje čini naslov, imena autora i dr., i ključnih riječi, nakon kojih slijedi tekst članka. Osim sažetka na maternjem jeziku članak mora imati sažetak i na engleskom jeziku, a samo izuzetno, umjesto na englsskom, sažetak može biti napisan na nekom drugom jeziku ra-širene upotrebe u datoj naučnoj disciplini. Za sažetke na stranim jezicima mora se obezbijediti kvalifikovana lektura, odnosno gramatička i pravopisna ispravnost. Rezime. Ukoliko je članak napisan na maternjem jeziku, sažetak na stranom jeziku daje se u proširenom obliku kao tzv. rezime. Rezime treba da bude u strukturisanom obliku, a njegova dužina može biti do maksima-lno 1/10 dužine članka. Rezime se daje na kraju članka nakon odjeljka koji se odnosi na lite-raturu, a precizne instrukcije za izradu rezimea daju se u uputstvu autorima.

Ključne riječi su termini ili fraze kojih ne može biti više od deset, koje se daju neposre-dno nakon sažetaka, odnosno rezimea, pisane na svim jezicima na kojima postoje sažeci i koje najbolje opisuju sadržaj članka za potrebe indeksiranja i pretraživanja i koje se dodjeljuju s os-loncem na neki međunarodni izvor, kao što je popis, rječnik ili tezaurus, koji je najšire prihvaćen unutar date naučne oblasti. Tabelarni i grafički prikazi treba da budu dati na jednoobrazan način, u skladu s APA ili drugim odabranim standardom uređivanja i opremanja članaka. Bibliografija. Citirana literatura obuhvata bibliografske izvore, kao što su članci, mono-grafije i slično, i daje se isključivo u zasebnom odjeljku članka u vidu liste referenci. Reference se navode na dosljedan način, redoslijedom koji zavisi od standarda navođenja u tekstu, a koji je preciziran uputstvom autorima. Reference se ne prevode na jezik kojim je članak napisan, a sastavni dijelovi referenci, kao što su autorska imena, naslov rada, izvor itd., navode se u svim člancima objavljenim u ča-sopisu na isti način, u skladu sa usvojenim standardom navođenja. Prilikom navođenja referenci, preporučuje se upotreba punih formata referenci koje po-državaju vodeće međunarodne baze namijenjene vrednovanju, kao i Srpski citatni indeks (SCIndeks), a koji su propisani uputstvima: a) Publication Manual of the American Psychological Association (APA), b) Council of Biology Editors Manual, Scientific Style and Format (CBE), v) The Chicago Manual of Style (Chicago), g) Harvard Style Manual (Harvard), d) Harvard Style Manual - British Standard (Harvard-BS, đ) Modern Language Association Handbook for Writers of Research Papars (MLA) i e) The National Library of Medicine Style Guide for Authors, Editors, and Publishers (NLM). Pored uputstava iz stava 4. ovog člana, preporučuje se upotreba i užestručnih formata datih u uputstvima: a) American Chemical Society (ACS) Style Guide i b) American Institute of Physics (AIP) Style Manual. Format ispisa referenci detaljno se opisuje u uputstvu autorima. Postupak citiranja dokumenata preuzetih s interneta posebno se opisuje. Napomene autora se daju pri dnu strane u kojoj se nalazi komentarisani dio teksta i mogu da sadrže manje važne detalje, dopunska objašnjenja, naznake o korišćenim izvorima, ali ne mogu biti zamjena za citiranu literaturu.

Kategorizacija Kategorizacija članaka je obaveza i odgovornost uredništva, a mogu je predlagati rece-nzenti i članovi uredništva, odnosno urednici rubrika. Članci u časopisima se, po COBISS ili nekom drugom oficijelno priznatom sistemu, ra-zvrstavaju u naučne radove i stručne članke. Originalan naučni rad je rad koji je organizovan po shemi IMRAD (Indtroduction, Me-thods, Results And Discussion), u kome se prvi put publikuje tekst o rezultatima sopstvenog istraživanja ostvarenog primjenom naučnih metoda, koje su tekstualno opisane i koje omogu-ćavaju da se istraživanje po potrebi ponovi, a utvrđene činjenice provjere. Pregledni rad je rad koji donosi nove sinteze nastale na osnovu pregleda najnovijih djela o određenom predmetnom području, a koje su izvedene sažimanjem, analizom, sintezom i eva-luacijom s ciljem da se prikaže zakonomjernost, pravilo, trend ili uzročno- posljedični odnos u vezi sa istraživanim fenomenima, tj. rad koji sadrži originalan, detaljan i kritički prikaz istra-živačkog problema ili područja u kome je autor ostvario određeni doprinos.

Kratko ili prethodno saopštenje je originalni naučni rad, ali manjeg obima ili prelimi- narnog karaktera gdje neki elementi IMRAD-a mogu biti ispušteni, a radi se o sažetom iznošenju rezultata završenog izvornog istraživačkog djela ili djela koje je još u izradi. Naučna kritika, odnosno polemika ili osvrt je rasprava na određenu naučnu temu, zasno-vana isključivo na naučnoj argumentaciji, gdje autor dokazuje ispravnost određenog kriterijuma svoga mišljenja, odnosno potvrđuje ili pobija nalaze drugih autora. Radovi klasifikovan kao naučni moraju imati bar dvije pozitivne recenzije. Stručni rad je prilog u kome se nude iskustva korisna za unapređenje profesionalne pra-kse, ali koja nisu nužno zasnovana na naučnom metodu, odnosno naglasak je na upotrebljivosti rezultata izvornih istraživanja i na širenju znanja, a tekst mora biti prilagođen stručnom i na-učnom nivou stručne javnosti kojoj je rad namijenjen. Informativni prilog je uvodnik, komentar i slično. Prikaz knjige, instrumenta, računarskog programa, slučaja, naučnog događaja i slično je prilog u kome autor ocjenjuje i dokazuje pravilnost / nepravilnost nekog naučnog ili stručnog rada, kriterijuma, postavke ili polazišta, uz poseban naglasak na kvalitet ocjenjivanog rada.

Napomene Ako je članak u prethodnoj verziji bio izložen na skupu u vidu usmenog saopštenja, pod istim ili sličnim naslovom, podatak o tome treba da bude naveden u posebnoj napomeni, po pravilu pri dnu prve strane članka. Rad koji je već objavljen u jednom časopisu ne može se objaviti u drugom tj. preštampati niti se može objaviti pod sličnim naslovom i u izmijenjenom obliku.

ISSN 2303-8020

9 772303 802001