Miroslav Luki} D E L A VE^ITI ^UDESNI KORENOVI
Kw. 11
urednik ve~itih ~udesnih korenova Aleksandar Luki} urednik ovog izdawa Dimitrije Luki}
Posebna izdawa VELIKE MAGAZE Almanaha za `ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju Miroslav Luki} ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A Copyright © 2006.-2007. by Miroslav Luki}
Copyright © za Srbiju Edicija ZAVETINE
Ova publikacija u celini ili u delovima ne sme se umno`avati, pre{tampavati ili prenositi u bilo kojoj formi ili bilo kojim sredstvom bez dozvole autora ili izdava~a, niti mo`e biti na bilo koji drugi na~in ili bilo kojim drugim sredstvom distribuirana ili umno`avana bez odobrewa izdava~a. Sva prava za objavqivawe ove kwige zadr`avaju autor i izdava~, prema odredbama Zakona o autorskim pravima.
Web site W.W.W. ZAVETINE-PLUSULTRA. COM E - mail ZAVETINE@VERAT. NET [email protected] A
IVO ANDRI]
IZ "RI\E" SVESKE STEPENICE
^ini mi se da me|u na{a prva detiwa ~uda i ~u|ewa spadaju i stepenice. Prizemne ku}e izgledale su mi uvek kao prvi i ni`i stepen qudskog gra|ewa i stanovawa, ve{tijeg gra|ewa i boqeg stanovawa koje treba tek da do|e. Kao da mi je oduvek bilo jasno da i najmawe izdizawe ravni na kojoj se kre}emo zna~i {irewe , boga}ewe na{eg `ivota i otvarawe novih izgleda u wemu, da su stepenice neka vrsta jo{ nerazvijenih i nesavr{enih krila koja daju novu dimenziju na{em qudskom prostoru i ostvaruju udvostru~avawe na{ih mogu}nosti. Izgledalo mi je da se sve to postizava na prividno lak i tajanstven na~in, da je sve to samo prvi stepen na{eg uspona, a da se daqi tok tog smelog i pustolovnog putovawa uvis ne mo`e ni naslutiti, jer se mo`e pretvoriti u prosto i slobodno letewe sa nedoglednim ciqem.
AMFILOHIJE
Tali Kad me majka pod ckladom rodi nad Urvinama u wih mi povi vid wihovim nebotikom osvje{ta zjenice, pa kud god kro~im sretam tali u snu i na javi; u sebi ih nosim uznose me i kad ih vidim i zaborav kad ih skrije.
5 Miroslav Luki}
Ime im sre}u zna~i Mora~a im korjen zaliva brda i uzbr|a preko wih nebo doti~u meni ga daruju {to brodim vodom i gorom i nebohodim, mora~kom sretniku u prvom zemnom kriku i u vidiku Bezgrani~nog! Ime koje sre}u zna~i Vje~nim Sretewem zra~i... 1991.
SANTA MARIA DI TRASTEVERE U sredi{tu svijeta s one strane Tibra pinija gdje cvjeta gori od starina neugasivo ogwi{te vjere Santa Maria Di Trastevere. Na wemu plamenom Kupine neopalive blista lik Presvete Djeve svjedo~anstvo Istine `ive To du{e pokoqewima pere Santa Maria Di Trastevere Do|oh Ti, Djevo, i ja grje{an u pohode u ~asu tame
6 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A svetosavskog roda moga da milost za wega molim ne od onoga {to zemnu mo} ima no od Tebe, Roditeqke ~iste Koja Nebeskom caru u jaslama postequ stere Santa Maria Di Trastevere. Grobove svetih Petra i Pavla cjelivaju}i molim du{e mu~enika rimskih prizivam srcem ko ma~em golim da narod moj raspeti i sve qude izbavi od mr`we svijeta i wegove nevjere silom Tvog Sina Hrista Santa Maria Di Trastevere.
Rim, 1993.
RADOMIR ANDRI]
Bunari Rado{a Modri~anina Izvor kraj wega glog Nepoznatih dubina glas Iz tamne {piqe odzvawa Kao da opomiwe nas Snaga vrednija a mawa Vodo ve~nija od usta Koja te pomamno piju Postaje{ misao gusta
7 Miroslav Luki} Za ~e`wu nam izvesniju U snu an|ela oholog Rukom `ednika naslikan @ivi izvor kraj wega glog Rascvetan ve} miri{e dan U znaku sunca raspuklog U mraku na{em sagledan
Usudne lestve Java uz koju je Hteo iz potaja Zapaqena mi{qu Sa zemaqskog kraja Let ro|ewem za~et Ve} ga okon~ava Neko mu se sme{i Osmeh mu je strava Zavezanih ruku U muwine niti Napisao pisma Ne poslao nikom Za trenutak bio Miran makar likom
Zlatna leska Do tamnog mi ~ela Umor fewer di`e Da se vide jasno Da mu bude bli`e Tajanstveni plamen Tiwao u meni Niz bunare be`i Juri srodne seni
8 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Na proplanku nesna Raste zlatna leska Od ~ijeg }e pru}a Pre posledweg bleska Biti ispletena @ednikova ku}a
Prikazano rukom Rado{a Modri~anina na bunaru u selu Kobiqu Iz Murata i viteza Bunarxija muwom veza [est vekova od olova [est vekova iz dolova [est vekova s ku}nog krova [est vekova iz korova [est vekova u bukvaru [est vekova na bunaru [est vekova Murat gine I nikako da pogine Oj Milo{e nesanico Spaqena perjanico oj [est vekova sedmi vu~e Jo{ se mu~e jo{ se mu~e
9 Miroslav Luki}
JOVICA A]IN JEVREJSKA GRAMATIKA JEVREJSKA GRAMATIKA Prelistavam primerak Spinozinog Kompendijuma jevrejske gramatike. Na{ao sam ga u podrumskoj kwi`ari, negde kraj Luksembur{ke ba{te. Star je i izjeden, kako i prili~i prvom Spinozinom delu. Gromom sam pogo|en; zapis tintom na posledwoj strani opomiwe me na poznatu ruku. Zapisano je bilo : kada savlada{ jezik na kojem se u sinagogi slu`i, mo`e{ ga se odre}i i bi}e{ bli`i onome {to vaqa spaliti da bi opstalo. I ne veruj u ono u {to se veruje. Idi pe{ice, i sam, kada se ne mo`e udvoje. S mojih podo~waka kapnu senka - kada ne mo`emo u paru, razdvojmo puteve, re~e jedno oko. Razrok, poznata ruka mi je nestajala u ra~vi pogleda. Zapisa u toj samo}i vi{e nije bilo, odlazio sam na dve suprotne strane ukorak. Put glagola , od imenice, izme|u jevrejskih pismena, u `drelo, ne~ije `drelo, staro i izjedeno. KATEGORIJA Grku koga su zvali Aristotel palo je u deo da bude prvi kome }e pripisati izum, neopipqiv, izum sre|ivawa re~i i misli. Trebalo je ipak ~ekati na san jednog be~kog desetogodi{waka, 1913. godine, da bismo Aristotelov izum `ivopisnim preme{tawem wegovog imena u~inili pristupa~nijim i razumqivijim prostome puku. Sawaju}i, de~ak je prozvao kategorija tu zagonetnu crtu na telu kroz koju devoj~ice pi{ke. I u svome filozofskom snu mladi sneva~ je kategorisao, ne znaju}i da time istovremeno se`e u nepoznatu ~e`wu pod kojom se obru{ava nezaboravni po~etak na{e istorije na sve {to je gr~ki U~iteq mogao da pojmi usred svog izuma. Da li onda osnovi metafizike mo`emo lepo re}i : zveriwa sestro, fraulein Kategorijo? Makar u snu? PRA[INA Pra{ina koje te svrbi po grudima pra{ina koju }emo oblizivati Pra{ina koja se di`e uvis nose}i opu{ke i druge tragove
10 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Pra{ina pra{na koju svi prezirahu sem Leonarda Da, Vin~ija, koji se divio wenoj skromnoj geometriji IZ NARODNE BIBLIOTEKE Mesto bibliotekara je mesto ~udovi{ta usred svitaka i komentara. Osupnut grafitom, plamenom pra{inom iz sveta koji gori, svemogu}i ~ovek iz prikrajka nam zave{tava dim sa proklete strane, arhiv u oku i sun~ev ~mar. Koliko u wegovoj svemo}i ima razvrata, veli nam ta stenica svrgnuta na margine dok ~ita ne~itqivo, vidi nevidqivo, oslu{kuje ne~uveno. I jo{ ne{to? Mrmqa li iz ti{ine ili ga i{ijas u}utkuje? Neprijateq nauke, iznutra razgra|uje, spoqa zida. Pro{tac od ivera. Redak po redak poredak slova, i prkosno, posle otkaza, pokajni~ki buntovno, sa instiktom protivnika, kazuje: moj bli`wi! NA DRUGU STRANU Izme|u olovnog poda i bakarne tavanice uzimam tablete i obedujem s le{evima. Oni rastu i znam {ta }e ostati kada do|u do uva i gricnu od tog najsla|eg zalogaja. Sada je no}, potom }e dan. Zato je ~as da prekine{ sa svim onim {to mo`e{. U~ini, u~ini to. Plati prilikama propu{tenim u dru{tvu s pacovima. I vi{e nijednu
11 Miroslav Luki} ne propusti, nemoj, ne, ne popusti nemoj ne u~initi, pun ogwa. Pquni na mastilo malo pepela, pospi sve {to nisi ~inio. Ili }e{ pretrnuti ne pro{av, biti sam me|u prolaznicima. Podbi}e{ pete bez parwaka na drugoj strani. Dugovao si im, dugova}e ti brzu smrt i brzi voz iz dana, iz no}i. KALENDARSKI RE@IM Jednom majski dani odlu~i{e da se pogoste kod januarske bra}e Poseti{e ih i ne na|o{e nijednog Behu mrtvi i crni dani pretvoreni u no}i Jednom stoletni sveci pohodi{e hrastove Na|o{e {umu pustu i stabla iskopana prijateqe kod ku}e pobijene Jednom lednici slavi{e tajni uspeh u letwi ~as Nali{e se podrumskog ~aja i hladnog znoja Dado{e i mraku da jede Jednom ko nijednom Surova su stara slova i javu uznemiruju horovi
12 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Preberimo kwi`nice izabrano odlo`imo u bunkere priberimo se ludi be`imo {tujmo ne brqajmo Re`im re`i re`imo iz grla an|eli su na{i psoglavi bjelodano je crnono}no mrko i zvonko ( ESEJ KAO ZAPISI O DRUGOM STAWU POEZIJE ) Ovde ho}u kratko da ispi{em samo obrise smerova koji se pri pravqewu jednog celovitog kalendara moraju uzeti u obzir. Izostavqaju}i ovakvu potku, takav rad bi se sveo na prosto re|awe, dakle na ne{to {to je toliko strano cvetawu kao ru`a od krep - papira pravoj ru`i. Ovde se mora i}i uporedo, potpuno se prepustiti, do poistove}ewa ritma disawa i ritma rascvetavawa. Ali i onu narodnu : Cvet vene, a vetar veje. U rano prole}e, tek {to je gde - gde okopnio sneg, po {umskim proplancima zapa`a se azurno tamnoplav, mirisan cveti} - qubi~ica Viola odorata L. ). Istovremeno po livadama za`uti jagor~evina ( Primula officinalis L. ). SONET O QUBI^ICI [UMSKOJ Slu~aj je weno plodno tlo ne~ije noge gre{ni urok istawi sneg - no`no grotlo ko uzdah skrite pukotine {irok Plava zemaqska toplota u neznani cveti} zgomilana prazno mesto ne`no omota Jo{ treperi zima razmek{ana u korenu gorkom u {aku izvitom a brzo vrhu mirisavo dimi pri tom Ne dopustimo da se}awe zalud
13 Miroslav Luki} neprimetno sporo vetri prve re~i pokret kovitla pelud da penu krajwe ve} iznedri SONET O JAGOR^EVINI Udel u onom odsutnom strpqivo ~ekaju} ne`ivu te`inu beskrajno blisko mutnom rascvetava se mali strah u vedrinu Horizontalno tragaju} do u istinu nenadoknadiv dar smewuje tra`enom re~i o~ajni zagrqaj za jagor~evinu i kida `arku cvast na putu podzemnom Pad najudaqenijeg zvezdi{ta, nevidqivo podnebqe koje stropo{tava se neznano i romorno po povr{i zemqe cveta zavodqivo Ukus smewuje u sebi mesto bezdano du{u zgu{wava{ stabiqko retka prvi ure|eni sistemu prapo~etka Sveop{tem kalendaru cvetawa najvi{e bi odgovarao radni naslov DU[A I OBLICI. On bi bio klatno koje meri ritam godi{wih doba, i doba dana i doba no}i. Kada je dobro sunce, ve} od marta rascveta se ugledan petolati~ni cvet "dana i no}i" , divqe misli (Viola tricolor L.) SONET O DIVQOJ MISLI Na ni~ijoj zemqi granica vidqivog `estoka jutarwa pesma i{~ekivawa slo`na sklopu ~istog odricawa Miluj me prijatequ uzidan u lepotu izgubqenog Dugotrajnim poimawem otvrdli etar na tebi ispravqa svoj oblik umoran duh postaje nesre}i nalik rasto~en preciznim wihawem, vetar
14 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A odnosi s tvojih latica zlu kob samo}e, i ona veje i svako tad je svoj rob Staza gde misao divqu misao ne dosti`e Zabrawen napor brdo nemogu}eg uzdi`e na padini wegovoj predaj se sav krvotok spokojne biqke ugledav BOSIQAK Koliko je blisko posve}ewe prilikom pijewa vina od bosiqka Kada nas letwa poplava oblika koji ima wegov sveti miris po~ne da jede iznutra tada se uputimo na mesto gde nas niko ne}e pratiti jer on je plod bo`je utrobe Za jednu tipologiju cvetova R. M. Rilke u svom predavawu o Rodenu ka`e : "^itava skala sjena, sve gore od onih lako prepla{enih tankih tama koje katkada {mugnu oko pupka male anti~ke figurice i koje smo poznavali samo iz obline udubqenih latica ru`e." Ruka Morfejeva, boga sna i senki, kada dodiruje kobno blaga udubqewa na dlanovima cvetnih listi}a ; zar nema liniju `ivota koja kao izuvijan zrak brzo luta u krug u onom mrklom, senovitom delu cveta? Celom bi se tom fenomenu mogao dati matemati~ki izraz. Jer povr{insko, nemirno kolo tih sjeni raznoliko je u istom odnosu kao i struktura gradwe samog cveta. Jedna~ina promene povr{i vezana je za sun~evu putawu, reqef izvitih listi}a u kojima cvetni sumrak pronalazi gnezdo, i za nekoliko konstanti. Re{ewe za svaki pojedini cvet te jedna~ine dalo bi jednu izvanredno ta~nu ali i poetsku (jer SLU^AJNO je poetsko u temeqnom smislu) tipologiju cvetnih varijacija. Mo`da je to za nauku suvi{e mukotrpno, ali za bistar i dosetqiv na~in takvo iznala`ewe daruje razdraganost. To bi se moglo izvesti i uz pomo} rose, ~ija je su{tina druga ali forma ista , jer ona je pravilnost praznine senke materijalizovana na blagom dlanu biqnih i cvetnih listi}a. Jula hitro, kao ~arolijom, pojave se ru`i~asti i beli cvetovi maka (Papaver somniferum L.) i nestanu.
15 Miroslav Luki}
BRANKO ALEKSI] PESME ^OVEKA LAKE SENKE ABRAXAS 3. juna 1966. Krune drve}a na golemoj dolami planine - { u m e ...! Na grebenima, planine su buktiwe ovoga dana. - ("Treba do}i u Toledo i u crkvi sv. Tome vidjeti El Grecovo “Uza~a{}e” , veliku sliku, svu u`arenu u nekom plamenom uzdizawu. Vidjeti portret sv. Bartolomea ~iji `u}kasti pla{t nalikuje kamenoj planini u svitawu najvedrijeg dana".) - 4. jun 1968. A ipak - promolim glavu kroz prozor : sve`ina i zvezde! O, tako bih rado protrqao glavu o wihovu svilu ili se prosankao wihovim centripetalnim i centrifugalnim nervnim vlaknima : zvezdano iwe ; to mi je dobro. Ipak, u~iti, u~iti do kasno u no} : tako u wu u}i, i pored ogromne svetlosti sobe, da : "ogromnost sjaja", More. A nedavno sam govorio no} nije crna ; ona prava, punokrvna vrana kobila pono}i - jeste. I bi}e... No} je bila... o ne terajte me! Natrag! U stvarnost! Nemilosrdno? Ne: svesno. Usrdno vas molim, mladi gospodine u~eni~e : utonite u Mehanizam stvarawa mokra}e. I. 5. jun 1966. Srebrom izvezen ru`, na usnama jeseni, iskri~av onako pri wenom mokrom govoru. Se}am se usana jeseni oblivenih penu{avom grivom progutanog drve}a na blistavoj ru`i lica : se}am se srebrom isvezenog ru`a po tvojoj kosi.
(7. JANUARA 1975 ) Da li }e dati ono {to su uzeli? Pred gomilom ~asopisa : amblemi do pola izvr{enog ushi}ewa,
16 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A ali overene krilatice neobrazlo`enih skokova u pesku vremena. Pred odrazom, bez prestupa, prele}u}i dosko~i{te : da li }e vratiti ono {to su uzeli? Utisnute stope Abraksasa pred pustim tribinama, s novinama raspr{enim u hirovitom neredu odsutnosti : da li }e se razlikovati? odvojiti od odraza? Ume{ane re~i me|u zavr{enim nadmetawima, izdvojene, da li }e postati ono {to su mogle?
S pevawe jedanaesto Silvae Hramovi koje joj otkrivam u ovom gradu : Bu|ewa Venus Anadyomene su pesme-hramovi otkriveni u ovom gradu. Ispuwavaju}i akrostih slu~aja, ti stihovi crtaju jednu novu Kartu ne`nosti (pojam poti~e od madam Skideri). Natpisi : Okvir - Rivko!, kako mogu i mogu da, svaki put kad se vozim k woj, vidim ; Boti~elijeva Venera, koja danas mo`e da postoji i, kona~no, da pristaje na{em duhu samo reprodukovana uz reklamni naslov i sliku nove kuhiwe Marles ; parfimerija Venus; {ampon Venera, iz ~ije pene se ona i danas ra|a u kadi, - voleo bih da to imate na umu. I onda tek pogledate uzdah ekscentri~ne bakice Edit Sitvel, Za koga Venera danas? Svetili{te lednika kamiona koji nam, prevoze}i obu}u, donosi, iz Pariza, onaj te{ki i dugi Adamov sen, jednu re~ na svojim ple}ima : Jablan ; to je dana{wi Parisov sud. Kratko, zacrtao sam ovde ne{to {to bi , u samoj zbirci , bilo cornice, ili op{ta topografija, poetski prostor bukvalne stvarnosti. Evo kako se ona ukazuje : u istoj Prizrenskoj ulici, gde imate pomenutu parfimeriju Venus preko puta frizerskog salona Adam, nalazi se ~asovni~arska firma zlatara Varde. Na firmi je naslikan ~asovnik sa kazaqkama zaustavqenim na 10.08. Potpuno istovetno vreme, otkrivate na firmi ~asovni~ara i juvelira Staji}a, u obli`woj ulici Mo{e Pijade : ~asovnici dvojnici, potiru vreme slobodnom zamenom, u datom trenutku, za one stvarne satove, koji kucaju u izlozima obe navedene radwe - a da se ne dobije pogre{an podatak o ta~nom vremenu. Tada (pre podne), i samo tada (uve~e),
17 Miroslav Luki} naslikani ~asovnici pokazuju isto vreme koje ozna~avaju i oni sa mehani~kom oprugom u sebi. Ovaj odnos slobodnog i prodornog doga|aja, vaqa shvatiti i kao koordinatu pomenute Karte. Pozdrav prostora. Ako se taj simbol ostvari, nasluti, jednom abraxaliom, posti`e se jedinstvo pojava i postojawa. Venera i Eva, Eva, ~ijom pojavom i stvarno{}u, ovde prestaje svaki napor za "likovima bo`anstva" on se tu - - - (ne `elim daqe, ono poznato, Tu, pokraj mene, - jer }e pre biti da je obratno, razumete) . Ta, recimo, formula, bila je za mene vi{ednevni napor : i{ao sam ka wenom uobli~avawu, do kona~ne zvu~nosti , i saglasja pre svega: EVEN IN HELL FOR HER (EVA’S) HEEL!, ^ak i u pakao za wenu, za wenom, Evinom petom, - i kad se ta `ena javi, zapostoji, ta~no godinu dana docnije, a da se tim wenim dozivawem (kako se ono sada ukazuje) nije na to ni pomi{qalo, - tu prestaju likovi, literatura, Tablas poeticas, posebno izdvojeni ili shva}eni ; ceo napor po~iwe, nastavqa se, stvarnost. Stvarnost svega i sva~ega, u kome se, celi i celi, ispuwavate ; koja se, napokon, sama ostvaruje. Re~ je o vremenu, o onim pra{nicima mora i pozdrava prostora , ~iji med (ali, pazite : ovde nikakve p~elice mimeze, nikakvo obletawe : mi smo pre, samo tako i samo tada : u raju) nalazite na tim krilima grada, vazduha, wenih peta, kona~no. Za takve sadr`aje, voleo bih da to bude jasno, postoje pre svega prvenstvena i ni~im predskazana, to jest smi{qeno ostvarena, nadahnu}a : iskustvo moderne mitologije ovde se obelodawuje tek naknadno, i tako, verovatno, i jedino istinski - uvi|awem sli~nosti, i wihovim kasnijim uvo|ewem u sastav pesme.Tako ostvarene stihove treba shvatiti kao obrednu magiju onog prvobitnog pe}inskog umetnika. Poezija koja fiksira - - a da to ne ~ini, ni jednom - mind this! - smi{qeno, intenciozno, - - predskazuje budu}i trenutak (....) ______* Sada, kad mi je potrebna, kao {to je \ambatista Marini pisao Di Rome 1604 " ...La Venere di V. S. mi e giunta tanto cara quanto desiderata",sti`e mi u novinama koliko draga toliko `eqena vest iz Wujorka, od marta 1972 (Rojter). - Nau~nici su preveli 13 svitaka papirusa iz ~etvrtog veka pre n. e. koji bacaju novu svetlost na verovawe jereti~ke hri{}anske sekte gnostika i sadr`e dosad nepoznate verzije nekih biblijskih legendi, posebno one o Edenskom vrtu i o izgnanstvu iz raja. Tek sada je de{ifrovan najve}i deo rukopisa na jednom grobqu nedaleko od egipatskog grada Nag Hamadija. Jedanaest ovih svitaka sa~uvano je u netaknutom stawu. Direktor Instituta za prou~avawe starog veka i ranog hri{}anstva u Klermontu, Kalifornija, doktor Xejms Robinson, koji se nalazio na ~elu ekipe prevodilaca ovih tekstova sa starog koptskog na engleski jezik, objasnio je kulturno - istorijski zna~aj ovog nalaza. Sada se u novoj svetlosti pojavquje gnosti~ka religija, koja je ina~e bila jedna od hri{}anskih sekti, ali se sa gledi{ta daqeg razvoja hri{}anstva danas pojavquje kao protivnik kasnije institucionalizovanih hri{}anskih dogmi. U spisima na|enim kod Nag Hamadija legenda o prvim qudima i wihovom izgnanstvu ispri~ana je ovako : Eva je bila bo`ansko bi}e,...... Eva, I Venerate You. Eva, ja te obo`avam
18 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A B DESIMIR BLAGOJEVI] RODOSLOV Ti spasi, spasi sve sede vlasi dok no} ne sti{a tri nevidi{a!... Da prosawa{ tiho, ti uvra~aj Vreme : da izveze{ sene, ne}e biti nema; da izmoli{ doba, ne}e{ pre}i reku : da otvori{ o~i, prve u svom veku, - da im vida{ rane, melem za wih tra`i, - da se srode s tobom, dlanom ih ubla`i; da se no}i vrate, u susret im hitaj : da se javi{ wima, blage samo pitaj; da patnike sretne{, nek se svetle ruke: da im blizak bude{, ti gani sve zvuke, - da prozbore tijo, da smo tajna ista, - da izveze{ vezak, `ica da je ~ista; da se du{e zbli`e, ti patnike le~i : - da je melem tajan, tihe da su re~i, - moli se za rane, du{a da ti kle~i... Prestade graja, umuknu{e glasi u mraviwaku iza spori{a. Ve} davno mrtva, belih vlasi, tri gosta nevidi{a une{e u cvetu ve~e ko svetiqku : kunu se u sve na svetu da istina je su{ta u o`iqku ; - ti stari glasi, jedini u samo}i, tri nevidi{a nemaju u {ta i ne}e mo}i da zgrnu vale no}i {to se ve} spu{ta
19 Miroslav Luki} iza gusti{a... Ti spasi, spasi sve sede vlasi dok no} ne sti{a tri nevidi{a : - melem da je tajan, melemne i re~i, - moli se za rane, du{a da ti kle~i...
MIODRAG BULATOVI] FRAGMENTI (\AVOLI DOLAZE) (...) Odavno te nema, Oqa. Ponekad mi u san do|e{. Ide{ i }uti{. Krv ti lipti preko zuba. Tr~im za tobom i pitam te: " Kako si, dobra Oqa?" Ti odmahuje{ glavom. Pitam te : " Voli{ li me jo{, Oqa? Luduje{ li jo{ za mnom?" Ti pla~e{ i pita{ me dokle }u da te mu~im. Ka`em ti: " Pri~ekaj me, ho}u u o~i da ti zavirim. Okreni se, mu` sam ti. Mo`da bih i ja mogao s tobom niz svet?" Nebo je krvavo nad tvojom glavom. I ~ini mi se da u rukama ne dr`i{ sitnice za prodaju i vezice za cipele, no sve`aw mrtvih zmija. A ja sam dobro. Prosim po svetu slep. Po qudskom smehu raspoznajem dan od no}i. Ne mogu da patim, ali mi se u o~nim dupqama zajezeri sugnojica kad se setim kako su ti se usne raspadale...
( POSVETA ) Milo{u Markovi}u, Sinajitu, koji mi je, bez stida i mr`we prema bilo kom, sve priznao, posve}ujem ovu avanturisti~ku hroniku, pisanu celom, desnom {akom. "Domovino, ne treba mi vi{e tvoje ime. Domovino, hajde da svedemo ra~une, ti i ja : uzmi sve {to si mi dala, na prvom mestu ime, koje ti vra}am, pa me oslobodi svoje sudbine i svog mraka! Jer, domovino, protiv tebe sam, stoga {to si , ti, ogromna i bez srca, a ja bezna~ajan i porocima na~et, {tetan u tebi, koja si velika,
20 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A rumena jabuka! Domovino, prokletstvo moje, jabuko, pusti crva, da iza|e iz tebe, a ti rasti i krupwaj, budi najve}a i najlep{a me|u jabukama..." "Sudbina, ka`e{. Jeste, sudbina, ali sviwska! Prvo voli{ domovinu, bori{ se za wu, krvari{ i ponosi{ se tim. Domovina te, voqena, odbaci, i ti se na|e{, sav u ranama i suzama, na ne~ijem buwi{tu. 'Domovino, jedina, ne daj da ti pquju sina!' zacvili{. Niotkud pomo}i. Mrak i sove! Onda te i s tog smetli{ta, ru`nim re~ima i psima, oteraju, kao {to su mene, pre dvadeset i kusur godina. Sve vi{e tuguje{ za rodnim krajem, za crkvama i grobqima, za pesmama na svom jeziku. Ne zna{ nikad, u tu|ini, gde je istok a gde zapad, pa tumara{, ide{ za qudima koje ni po ~emu ne mo`e{ voleti, posebno ne zato {to znaju strane sveta, {to imaju svoj pravac, dom i krst negde u wemu. Poku{ava{ domovini, iznemogao i u krpama, da pomogne{. ' Ne tako, sirotice! ' poru~uje{ joj : ' Ne tako, ve} ovako, osramo}ena moja sestro!' Domovina, budu}i velika i bez srca, svaka, pa i na{a, to i ne ~uje, ne vidi. Briga, wu, {to ti se bore pletu oko o~iju, {to te pokrivaju plesan i r|a, {to se savija{ i smawuje{, kao ovo ja. ' Domovino, bezdu{na i nezasita kurvo!' krikne{ jedne no}i, pa stane{ kovati osvetu. Probudi{ se, promrzao, gladan i `edan, ubica, krvopija, emigrantski satrap! Spaliti, dakle, ono jedino {to ti je, posle svih brodoloma ostalo, o~evu zemqu! [akom ugu{iti sopstveno, namu~eno srce! Nasrnuti na tu|e `ivote, na svoju bednu, od napu{tenosti i ~e`we izludelu glavu!"
MILO BO[KOVI] Iz zaostav{tine Miris pepela Miri{e pjesma ova na su{tinu pepela, i zrak je u woj - zasi}en iskrama biv{eg plamena. Ako sve postaje biv{e ~ega se razum takne {to je donijela jutarwa rumen, {to je `ivo u nama, {to pretra`ivati sebe i pepeo vi{e. Kad se sve zna, me|a{ {to postoji, da razgrani~ava trag od traga no}i,
21 Miroslav Luki} od no}i put - kojim se mora pro}i, kad konake bi{e kao zube broji. Pjesma ova su{tinom pepela di{e, smrt je nad ~elom, lebdi i danas, kao i ju~e, dok je jo{ `ivjela nada da }e, ako se misli, mimoi}i sve ki{e, i nestati sa jezika rije~, i u`as, da neko od glasne pjesme ne strada. Kad ~ula drijemaju Iza pono}i vi{e ni vu~jeg sna nema, uzalud lelujave slike kroz isparewa, kroz fosforno plamiwawe gole no}i. Tada svako ~ulo budno ~udno drijema, progazi prostorom qudskih kretawa, oglasi spokojnim mirom bliskim spokojnoj zlo}i. Pono} masku skine kao boju zrelosti, u zraku se mrtvac klati al se ne vidi. Niko svoje ro|ewe ne zna da predvidi, ni da spozna pravu su{tinu svjetlosti. Potom pra{ina proleti kroz vrijeme, grk pepeo sipi kroz slike du{e na svije}e, na grobqa i korotne ku}e, @albenici se jave pa bolom onijeme, pa ~udaci svoje krhke snove poru{e, prognaju prazninu `ivota u nemogu}e.
MATIJA BE]KOVI]
POBUNA JEZIKA DOSTA JE BILO Dosta je bilo rimovanih pesama! Uprqajmo se re~ima kao deca tre{wama. Razgovarajmo o svemu, a o svemu jedino i umem govoriti. Upotrebimo sve re~i jer je san svake re~i da bude upotrebqena I izbavqena iz re~nika i pisa}ih ma{ina Jedno drvo raste uz moj glas, ali ne pristajem da pevam Kao {to i ono tvrdoglavo ne prestaje da raste
22 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Zemqo zasejana ~udesima, izlazim u prirodu sa crvenom olovkom, Precrtavam drve}e, ispravqam vazduh, stavqam primedbe, Dodajem i ostavqam nedirnuto samo ono {to je nalik meni. Jedino se ispod ~istog vazduha potpisujem. Ne uzimam okean kao re~ ve} ga iz prirode preme{tam u pesmu Da bi imalo smisla wegovo postojawe. Celokupna dela prirode - sve {to je `ivo uzi|ujem u poeziju Pa posle iz we nek me olajava! Niko me nije stvorio, stvorio sam se sam. Tvrdim da je svako drvo usamqeno Makar raslo u najgu{}im {umama. Ako se zemqa okre}e oko zami{qene osovine Onda se okre}e oko mene jer sam najzami{qeniji. [ta je Homer znao o kwi`evnosti Kada nikada nije ~uo za [ekspira i Dostojevskog. Kada bi Sokrata pitali za Hegela ili za Marksa On bi vi{e znao o baca~ima diska. Danas neznalice znaju vi{e o meni nego lukavi Ovidije. Moj kom{ija zna makar da sam `iv, a Dante ne zna ni to! Ne nalazim za ovo nikakvog opravdawa u pri~ama o vremenu. Ako ima budu}nosti, o, {ta ja sve ne}u znati! Ali ~ujem genija koji }e se roditi i pozdravqam ga @iveti nekoliko vekova ipak je nekakvo iskustvo. Danas bi svi rekli da Sokrat zna vi{e od mene Mada nema pojma ~ak ni o drugom svetskom ratu, Da daqe ne insistiram na wegovom neznawu! Jednogodi{wa biqka dolazi pred moja vrata i moli da je pomenem. Sti`u intervencije da upotrebim jednu re~, Ali odbijam dok ne poraste i oja~a za te{ke zadatke, Ovako bi uginula na prvom suncu! Mewaju se odnosi me|u re~ima i ja ih danas poznajem kao niko pre mene. Jedini ja spu{tam re~i u epruvetu i mu}kam ih. ^emu slu`e predeli koje nikada nisam video, a hteo sam? - Slu`e `eqi da ih ne vidim i jedino woj odolevaju. Gvozdeni ~ove~e kleknuo pred qubi~icom, Vojskovo|o - zlo~in~e, pora`en na op{tim mestima Ne{to svoje volim u tebi i pomiwem te. Ptica prole}e pored moje glave da bi me podsetila na bilo {ta, To je bio wen ciq i ona zadovoqna umire. Sunce posledwim snagama dopire do naroda. O, nepokretno sunce prepu{teno sebi i svom trulom nali~ju,
23 Miroslav Luki}
O, {umo krstova nad mojom glavom, moje grobqe u nebesima, Sve {to je postojalo osetio sam jedino po sebi. Stojim kraj mora jer mi se sla`e sa ko{uqom. Pose}uju me gradovi koji znaju da nemam vremena. ZAVIST Oni koji su gledali iz daqine Zavideli su onima koji su mu bili bli`e Oni koji su mu bili blizu Onima koji su ga dodirivali Oni koji su ga dodirivali Onima koji su ga nosili Oni koji su ga nosili na ramenima Onima koje je jahao Oni koje je jahao Onome kome je sedeo na glavi Jo{ tad je i }orav mogao videti Da ne}e pro}i dugo A ti }e isti qudi Istim redom i redosledom U istim gradovima i na istim trgovima Istim `ilama nabreklim na istom vratu Istom `estinom i istim rukama Otimati kamewe Zavide}i jedan drugome Ko je ugrabio ve}i I bacio mu na grob.
POBUNA JEZIKA Srpski jezik se otresa od srama, Vra}a se ku}i iz dugog izgnanstva, Sit dovijawa, gmizawa, podanstva, Ledenu grbu sa sebe odlama. Ispre`e {iju govor zajarmqeni Daje stara prava novim mahovima, Pobuweni jezik punim dahovima Podi`e svoj narod i duh zazemqeni.
24 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Uspravqa du{u glagol pogrbqeni, Dolazi sebi krupnim krokovima, Odaziva se rodnim srokovima, Setio se sebe pridev rasrbqeni. Pod rukom koja je `ile istrsila Slovu {to je u dan postawa vrcnulo, Nepokoreno se slovce kovrcnulo, Pravda jezika se sili isprsila. 1990. NAROD Jedni te isti qudi Bili su staqiniti Pa antistaqiniti Titovci pa antitovci Marksisti pa antimarksisti Komunisti pa antikomunisti Bezotaxbenici pa nacionalisti Bogoborci pa bogoqupci Bratotuci pa bratotvorci Tako nisu ni odlazili A tek je trebalo da do|u Trebalo bi uzeti fotografije Jednih te istih qudi U razli~itim godinama I razli~itim ulogama Pod razli~itim znamewima Uve}ati ih i umno`iti Pa pore|ati jednu pored druge I oblepiti sve prolaze Kud stupa qudska noga Da ih narod gleda i upore|uje
25 Miroslav Luki}
LAVE@ Pas laje A po lave`u Poznaje{ na koga laje A na koga god laje Laje druk~ije A kako laje jedan Laju i svi ostali. Na muve se pomami Ne mo`e da se ustavi Na mi{a pozveri Ho}e u zemqu da usko~i Na zvezde sine jezikom Ho}e da ih doku~i i pobere Od pse}e qutine Otpadaju mu dlake Dok se sinxirom udavi Ili kolac izdere. A kad nai|e onaj Nepomenik iz gore (Ili wegovo {tene) Zbog koga ga dr`e i hrane Ba{ kad bi trebalo da laje E tada zakameni I nema sile da se s mesta pomeri. Zaludu je izgladwivan Da bude qu}i Kad drhte va{ke na wemu Zaludu napujdavan Kad mu svaka dlaka ustane Zaludu odvezan Kad se podmotana repa Uvija oko nogu I vra}a u verige. Ako ne{to i lane Lane obazrivo Zasla|en lav i nije lave`
26 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Nego sevdalinka Pevawe uz tepsiju Udvori~ka poezija Usmeni poklon Ulagqiv i umiqiv Izabran za vu~je u{i Kao da nije pas nego leutar Dvorski pesnik i uskolenik [to laje za nekoga Na zadatu temu Kao da ~ita note A {to vi{e laje i larma Daje na znawe Da ne}e lanuti ni{ta Vrcka glasom Lave`om se preporu~uje Da prevari svakog Sem onog na koga laje Koji mu i dopu{ta Da malko lane U pravcu straha Pa ga udivqen slu{a Jer zna od starine Zbog ~ega je siguran Da ga ne sme presko~iti Ni mrtvoga A kamoli lajati Na `ivoga.
RADOJICA BO[KOVI]
Izme|u dvije no}i Dogodi se da svane i da ne znam koji je dan... Pa onda za{to si svitao dane i kad }e mi na o~i san? U bijelo bla`enstvo izme|u dvije no}i, Bo`e, koliko mo`e da stane qubavi, koliko nemo}i?
27 Miroslav Luki}
A `estokih muka tek koliko mo`e da se nasla`e na jedan tu`ni, obi~ni qudski vijek? ------
PREDRAG BOGDANOVI] CI ALEKSANDRIJSKA BIBLIOTEKA Aleksandrijska biblioteka gori. Bibliotekari iz plamena naglas i{~itavaju kwige. Ja na svetlosnoj ivici tu|e stvarala{tvo bele`im. A i sam }u morati u vatru pouzdano znam. PRED BU\EWE Rano pred bu|ewe, jutros, sawao sam da letim, opet. Nisam leteo visoko kao nekad, priznajem. Tik iznad vrhova drve}a velikom brzinom, strelovito izbegavaju}i stabla uo~avaju}i svaki detaq. Leteo sam iznad vode bez talasa, ali nepojamno tamne te`ine.
28 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
DRAGOMIR BRAJKOVI] RASKOVNIK Zaboravqene re~i Prekorno nas gledaju. Niko vi{e ne zna Na {ta su se odnosile. Za stvarima i pojavama Koje imenovahu Oti}i }emo i mi A susresti se ne}emo. Kroz re~i, kroz tamu, Kroz veru i nadu Raskovnik tra`e}i u nepo~in gradu! Od sveta du`e traju re~i Opomiwu}i nas Da }emo minuti i mi Ne potro{iv{i ih. Idemo za wima I ne slute}i da }e nas Do stra{nog mesta dovesti. Kroz re~i, kroz tamu, Kroz veru i nadu Raskovnik tra`e}i u nepo~in gradu! Ime na{e patwe I varku na{e sre}e Predo~avaju nam re~i Govore}i da }e nad`iveti Sve na{e }utwe I sva na{a praznore~ja. "Nisi mi uspela re}i, Re~i varqiva i opaka", Govori ~ovek
29 Miroslav Luki} Za re~ima se lomataju}i. "Tamo sam Gde je }utawe najdubqe, Gde me ne imenuje{", Ka`e mu Re~. "Ti si onaj Koji }e ostati Ako se ja pomenem; Jer Re~ je sve!" Re~i koje smo izmi{qali Sabrane u pesmu - opomenu Vra}aju nam svetove izgubqene, Otimaju}i sve ono Za {ta smo verovali Da je zauvek na{e. (...) ZA VISOM Zama~e i dan ovaj negde za visom Tvojim da zbori ikonopiscu : "U slici tek postojim!" Svako Te , u ogledalu, o~aran, ta~e ~elom smerno Ti poju}i psalm : "Tek Tvojim `ivim delom!" Zagledasmo se : u Liku - i jesmo, i nismo! Stvari su i pojave po vodi ~ile}e Pismo iz koga jo{ sri~emo apokrife i skaske. Ako je u nama gluvo, i, ako tela su maske, gde su na{a Pismena? Zaminu{e li za visom?
30 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Kad krenu za Likom, po vodi, vide li na{a lica ili wihova znamewa sred rasejanih stvari? [ta, ako je sve opsena, a svi mi opsenari u ~ile}em oku `ivopisca?
ZORAN BUNDALO
O pesnicima UPOZNAH, li~no, mnoge pesnike. Neke, Dok ni pomi{qali nisu da su pesnici, druge, U jeku slave. I svi su imali dovoqno dobre I lo{e kwige, i u wima, jednako, Dobre i slabe pesme. Ono, {to sad zapawuje me, Kad, u dokolici, listam ih i ~itam, boja je Glasa wihova, te~na ili trapava dikcija, Koje nekontrolisano iz {tampanog izvore teksta I sluh zatrpavaju mi otpacima moje dolu~nosti Da oduprem se, i na zurewe ne pristanem Kroz prste. Tako prikra}en ostah Za glasove onih {to iz bezdna nebeskog, Usred svoga vremena, stihove svoje ]ute. Pa ipak, dra` pro~itavawa ne gube: Samo glas na{ traje. Izli{no je, poznavati pesnike.
ISTU KWIGU PI[EMO ISTU kwigu pi{emo. Isto Slovo Stradawa, progona, strpwi. Mi, `ivi I mrtvi. U grgoqawu izvora, u razlivu u{}a Istu mutnu vodu diqem neba gaze}i Pod kojim sluh iznuren {kripu islu{kuje Zakatan~enih vratnica za kojima Se}awa kru`e i povratak vremena ~ekaju Koje hronometar ne meri, nit tama Glasi. Ima li na~ina, ~ina, Razli~nosti da sa`mu se U iskaz koji utehu ne ogoquje, Ali svet doti~e stvarniji
31 Miroslav Luki} Od ovog u kome zna~ewa na crtu stala su izvesnosti O svr{etku? Slovo sri~emo isto. Iste Svetlosti.
Ubogo mesto
za Radovana Belog Markovi}a
^A\AVA, kusa, raspusna krovi{ta polegla Po neomalterisanim zidovima. Du` ceste Kanali ustajale smradne vode i rite Cve}a uz sklepane plotove. Dok cuwam, tu|i su mi, zadah ugqa Sa wiva i vlastita senka pred pogledima [to iza prozorskih ~kiqe zastora, U bu|avo nebo zaviruju i nemo Krste se. Na sto~noj pijaci, Za bunkerom telefonske centrale, Natu~ene {ajka~e muvaju devize, i balega Iz oblaka pu{i se. Sablasan, `ivot landara Na jaslama eklektike : ideolo{ko licemerje, prigra|e, Gwila proza.
MIRJANA BO@IN Kako da ne budem sitna du{a Srce drhti u vitrini kao dva uva sklopqena u zaveri oslu{kivawa: da li sam voqena, da li sam voqena, i ne pitaju}i se - koliko volim? Voqena. Tre}inom srca. Qubav ima sopstvene sprave za mu~ewe, ima ve{ala qubavi, ima "lisice qubavi", dvosobnu tamnicu qubavi i "rogove u vre}i". Kraj bore osmeha - boru podsmeha i - boru milovawa ma~jeg krzna! U dva ugla ima dva pauka {to predu svilene niti vernosti
32 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A i - ~eli~ne neverstva. Ima ~udo - biti udata I ~udo - razvedena
BLAGOJE BAKOVI]
Prva jeza, ponovo [umskim puteqkom dva roga srne}a Urowena u glasni govor drve}a ------Sve ti nekako postane te~no Dodiruje te tren i ve~no Gusne u mraku mala odbrana Koja se skupqa rubom jorgana I budi se ni{ta ne spava Od no}na bliza neba plava I sve se sprema za doba ona Kad }e udarit klatno zvona U grudi ko nekad Crwanskog Milo{a Da vidi{ da je mladost pro{la Za tu ulogu kao na probi Sprema{ se i ~eka{ u svojoj sobi Da vidi{ je li pro{la mimo Kao da je nisi ni imo
Kupine Ni{ta je etnos i ni{ta etos Ruke {to su istoriji ga}e prale Pri tome kako su na suncu sjale Kupine koje smo brali letos. Dok }uti onaj na vilajetu namet U doba tihote podneva bela Pitam se zagledan u wina tela
33 Miroslav Luki}
Odakle kroz zemqu tolika pamet Svi doga|aji sa dnevnika Deluju kao olupina Svjati Besmertni iz kupina Koja je stranica Tvoga dnevnika Kad ispod zvezda i pesme drozdove Izme|u paprati divqa~i jagoda Izvodi{ plamte}e crne grozdove I ~ini{ nemim jezike naroda Pred savr{enstvom koje }uti Oblikom koji biblijski sija O sna i jave dragi trenuti Pitam se da li postojim i ja Dok bqe{ti na suncu grozdi} U jednom trenu ~ini mi se Dok u vazduhu miri{e jesen Ni{ta se ne}e dotle vozdi}
ZORAN BOGNAR
SVETO TROJSTVO ( od letargije do liturgije )
Oboje tra`imo istinu, ti u spoqa{wem `ivotu, a ja u sebi i svom srcu, pa }emo je prona}i obojica. Ako je oko zdravo, u spoqa{wem nalazi Tvorca, ako je srce zdravo, u wemu }e se ogledati svet... Fridrih [iler I OTAC, TVORAC - SVEDR@ITEQ Ponovo }utawe. Niko ne odgovara. Svi oslu{kuju zvukove introvertnog, sasvim sli~ne iskonskoj tmini. Ako sam dobro razumeo, svi o~ekuju da moj odgovor bude odjek onoga {to oni misle. Nebo koje je sad bilo prozra~no, kao na velikim
34 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A visinama, postalo je pusta misao, vo}wak s nepresu{nim uskrsnu}ima koji osvetqava ista strepwa kao jedno te isto sunce. Eto, postoje qudi koji ne veruju da du{a ro|ena na nebu mo`e da se raspukne na dva dela i da se, no{ena ka magnetnim poqima bivstva, ponovo sjedini u auri svetionika korena. Kako druga~ije objasniti qubav na prvi pogled? U qubavi imamo hiqadu lica, ali i mogu}nost da svako svoje lice pre`ivi. Nije va`an izgled, nego onaj koji izgleda, mimikrija senke... Ne zaboravi da stihove ro|ene od svetlosti treba vratiti u svetlost. Stoga, neka tvoje hodo~a{}e ne bude galerija besmisla, neka tvoj Put ne bude pohvala ludosti. Srce se nosi javno, od Ovostrawa do Onostrawa, od nevidboga do nedohoda. ( ...... )
SVETI FRAGMETNI Ima mnogo svetih fragmenata mog `ivota koji su nestali zauvek. Sveti fragmenti nestali su, istopili se u komunikaciji, u bitisawu, u dizawu, u snovima, u padawu... I kada bih sada pogledao u retrovizor `ivota video sam da su me upropa{tavali kako su hteli, video bih da sam mnogo vi{e pokoravan, nego {to sam zapovedao... Nikada nije bilo perioda da sam `iveo samo jednim `ivotom : `ivotom pesnika, radnika, qubavnika... Oduvek sam istovremeno tro{io snagu iz vi{e `ivota. I kada bih sada morao izabrati svoju kona~nu ulogu, ostao bih bespomo}an. Ona je nestala zauvek, pobratimqena u vasioni nemara s tragedijama drugih... Borovo, 1990.
35 Miroslav Luki}
HOMO UNIVERSALIS (.....) ...... I dok nas, O~e, uporno vra}a{ Svetoj Kwizi koja di`e glas protiv poni`ewa i usamqenosti, ja mislim samo na ono {to odoleva opsewuju}oj snazi Ni{tavila. Iz izgubqenog dana u izgubqeni dan, sve vi{e me zaokupqa ono tajanstvo koje nije u ve~nom suprostavqawu, ve} u povezivawu bezobli~nosti bivstva. Neverovatno kako je put hodo~asnika uvek isti, oivi~en uvek istim isku{ewima i drevni kamen uvek isto tvrd pod oteklim nogama. Ho}e li na{e hodo~a{}e ovoga puta biti u znaku ushi}ewa ili straha? Ho}e li na{a nadawa ponovo tiwati pod premorom, `egom i hukom pustiwske oluje? Znam, O~e, da je pot~iwavawe navikama ~oveka bez vere najdubqe od svih pot~iwavawa. Trebalo bi tra`iti svoj put tamo gde ga ne tra`e drugi. ------O, O~e, tvor~e - svedr`itequ, {ta to mo`e budu}nost protiv pro{losti? Ona je samo wena gusenica {to ~eka preobra`aj u leptira i{~eznu}a. Wene su zvezde ~iode na zavesi no}e koje, poput ritualnih `rtava, neprestano padaju u grobnice bezimenih porodica i gase posledwi plamen loma~e u grudima Erebosa. Zar ~in otimawa sopstvenih slika od sveta, koji nas poseduje, ne proizvodi kamenu nepomi~nost? Nismo li svi tek izobli~eno divqa{tvo u meandrima vremena i prostora, nevidqivi vazduh Apokalipse? Sa groznicom spoznaje obuzima me mr`wa prema svim silama koje me ponovo osvajaju i potiskuju
36 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A ostatke brodoloma nade u bledom i hladnom praskozorju. Wihovo mno{tvo talasa se kao vo{tano platno koje se najzad raspada. Poznata mi je ta agonija, O~e, taj nemilosrdni zakon marazma : ~ovek koji se raspada od svoje obmanute nade kao od kakvog tumora, u`asnut je zvukom svog glasa koji se odbija od neumorne senke. ------V Nikolaj VELIMIROVI] KROZ TAMNI^KI PROZOR 34 Gosti smo i putnici u ovom svetu. To je osnovna stvarnost na{eg `ivota; to je biblijska opomena qudima od po~etka do kraja. Gosti smo za trpezom Doma}ina Boga. Putnici smo na stazama preko imawa Bo`jega. Nikad Doma}in Bog od po~etka vremena nije imao tako bezobrazne goste za svojom trpezom od Zapadwaka. Niti je ikad preko Wegovog imawa prolazio pusto{niji karavan. (.....) 37
Danas dr`imo pomen umrlima. O Bo`e, koliko je `ivih me|u umrlima, i koliko mrtvih me|u `ivima! Ti jedini zna{, Ti broji{, Ti ceni{. Oprosti sve i spasi sve. Neka milost Tvoja Gospode prevazi|e sve grehe i sramote na{e. O, {ta je ~ovek? Vrhovi od klasja, kako Jov re~e ( Jov. 24, 24) koje ruka Bo`ja se~e. [ta ostaje? Slama . [ta se odnosi nevidqivom rukom? Klas. Tvoja je du{a Gospode, telo je zemqino. Svak uzima svoje pri deobi : telo zemqa, du{u Gospod. Znawe je na{e ravno neznawu u oba slu~aja: - I kad gledamo `iva, - i kad gledamo mrtva. Ni{ta ne znamo podjednako : niti {ta je `iv, niti {ta je mrtav. @iv sprema slavu za mrtvog. To je trud `ivota. Kad umre, slava propada.
37 Miroslav Luki}
@iv sprema miraz za mrtvog. To je briga `ivota. Kad umre, miraz prima nepoznata udovica. @iv sprema dvore i ~ardake. Kad umre, svi se vide u dvorima i ~ardacima, osim wega i wegovih. @iv sprema ~iflike i timare. Kad umre, tapije od ~iflika i timara nose zlotvori wegovi. @iv sprema sinovima nasle|e i u`ivawe.Kad umre, nasle|e nasle|uju nesrodni i u`ivawe u`ivaju nesrodni. Gde su krune? U smetli{tu. Gde su biseri? U pepelu. Gde su ~asti i po~asti? U iskidanim `icama i provaqenim timpanima. Gde sjaj lica i o~iju? U nadulosti obraza, i u tamnini dveju praznih rup~aga. Gde je ~ar okruglina i oblina tela? U smradnom |ubri{tu izvan kasapnice, gde se gladni psi sabiraju, a qudi nos ste`u i la`ju zavaravaju. Gde su usta sla|a od meda i {e}era? U crviwaku i vitopernom gadu neiskazanom. Gde su mile grudi, koje su se nadimale od qubavi? U krti~waku pod kopitama magarca. Gde su ruke skupqe od zlata {to su usli`ivale goste? To su sad suvi {tapovi pod to~kovima kola. Gde su hitre noge, {to su hitale da odbrane pravdu? Eno ih pod mraviwakom, gde se }uti o pravdi i o nepravdi. Gde su veseqa veselih, gde pesma raspevanih, gde huka silnih, gde buka naduvenih? Gde rika i vika pla}enih i podpla}enih? To }e znati boqe od tvoje glave tvoji tabani kada nagaze na suhe kosture wihove, jer }e ih ubosti i zajaukati. Gde su carevi, Gospode? Pitaj wihove sluge. Gde su bogata{i, Gospode? Pitaj prosjake. Gde su lepotice? Pitaj crve i gliste. (1945)
38 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Milo{ VIDAKOVI] Musi} Stevan Dve tamne senke, dva viteza `ure Kroz goru koja umire u tami. Dve tamne senke, dva viteza, sami, Polo`iv kopqa, na kowima jure. Kroz goru lete kowi viloviti, Pokatkad koji zavri{ti i r`e. Vitezi {ap}u : Br`e, br`e, br`e, Do zore vaqa na Kosovu biti. Pono}ni vetar, kroz no} bez meseca, Pono}ni vetar uvija i jeca, Na no}nu igru sabira kosture. Strava. A drumom koji se belasa KÄo do dva greha, do dva crna glasa, Dve tamne senke, dva viteza `ure.
Stanislav VINAVER VINAVERIANA PLUS ULTRA
Svet izvire Re~i su p~elane - preslatke, preslatke, Al slika ~istija - istija - budnija, Slutwe su premamne - nestalne - preslatke Al zanos pesama - tkiva presudnija. Zvonkije, jasnije, {ire prostranije; likovi, zvukovi, spletovi slogovi! Dubqe i strasnije, te`e - bezdanije: Ogwevi, mrakovi, zverovi, bogovi. 29. april 1952.
39 Miroslav Luki}
Istraj Ve~nost kada pru`a ruke: Srebro ~e`we, zvezda znawe Kroz bezmerne slavoluke Smer proni~e sveto tkawe. Vasionom Ugo{}eni Alemima Osve{}eni Strelom smisla Usmereni Skladom slutwe Upereni. Zore ne daj, javu pogni, ^ari dr`i, svet {to cvili, Sve pregori, sve nadmogni Zavr{ni san - natkrili. 6. maj 1952.
Tkaqa (Matisov goblen na izlo`bi francuske savremene umetnosti) Ru`a krv ogwenu Zvezda sr` maglenu stapam. Miqa krik razgaqen, Biqa lik zapaqen - Sklapam. Zora tok premoren, Gora skok preboren Znam. Svetu - san ostvaren, Bi}u - sklad ozaren - tkam. 20. maj 1952.
40 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Ma|ije Prekinu se strasti ranke Preku`e se ludovanke, Pre~ude se ~udovanke: No} preboli bele danke. Svih bunila nedozvanke Svih ma|ija neosvanke Svih gor~ina neodbranke: Preslatke su uspavanke. 27. maj 1952.
Jesi li Jesi li znao u prve dane Vrhovne ~ase zabune gorke - Krilima zra~nim snovne povorke Koje nas ~e`we od sloma brane? Jes l’ se vino u slike trajne Jesi l’ pustio koren lepote Jesi li bi}u kre’o `ivote Jesi li du{a vezao tajne? Kad se iskonski bli`io trenut Jesi li bleskom bezmernim cvao Slute}i sre}u u suton svenut Jesi li boja razvrate brao? Milostom mamqen strasne vedrine U zvonka jutra zlatima {tedra Jesi l’ nebesa milov’o nedra Zanesen slutwom ve~ne obline? 10. juna 1952.
41 Miroslav Luki}
( Izlo`ba Lazara Vozarovi}a -) Potop Preogromne su te vode, taj wihov let: Poraz il pobeda kad pomole lik Nad slu~ajni se nadnesu svet. Katarke lebde u dubinama, Kotve - oblacima bacaju krik U prevrnutim svest je maglinama. Zvezda je srebro osvojilo, Vode je utvarno obojilo: Nebesa sa zemqom je spojilo. 1. jul 1952.
Osvajawe sna Sve krin do krina, bezdan ti{ina, Vrtlog vrlina, sumor su{tina - Sve se raskraja u sto beskraja, U sto o~aja, sto odno{aja U sto divqina, sto davnina. Sva mora bruje bezmerjem struje, Mirisi ruje nesvest milina, Potoci huje bestrv planina - Sve guje zuje jezom oluje Bezno} je dana - bezvlast daqina. Tim srcem vrelim, svenadno smernim, Tim smelim trudom, svim uzaludom, Svim nedosudom, svim nerasudom, Tom sla{}u hudom, prevla{}u ludom Tim bi}em zrelim, gorko ~emernim: Buknite budno, beskraje skrojte, Skladite razvoj, oblike spojte Zglobite vreme, bezbroje zbrojte - [to ne}e svetom - sjajem osvojte. 30. decembar 1952.
42 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Tropar (za Branu Petronijevi}a) Kroz znake, simbole, integrale vitke, Iskonske si snage sprezao, sputavo. Okrajcima re~i, u obrasce ~itke Svet se usmeravo. Najzad, u atome razvejo se, sbovne, U zanos pradrevni, sred vrte`a krivih, U slutwe kovitla, u svesti vrhovne Prasu{tina `ivih. 23. mart 1954.
Igra~ka Igra~ka smo misli, ~ula, Sve sa nama ~ipku zbija: Strka, zbrka molekula U nama se stravno svija. Igra~ka smo od iskoni Svih bezbroja, {to ~as svisnu ^as zaprete vasioni Da odgode i wu, prisnu. Igra~ka smo, uvir jazan, Uput, nikom neupu}en, Zbir dokaza nedokazan Beut jeza nedoslu|en. Izgra~ka smo sred bezmerja, Brod vrtloga. Bar da stremi Tragom slatkih sujeverja: U uteha osvit nemi. 1. maj 1955.
43 Miroslav Luki}
Aleksandar VU^O ]IRILO I METODIJE Marku Risti}u Regruti prosvete Tek zelene vene duboko trulih ciqeva Ve} modre sakagije u korenu pusto oglodanih prole}a Zgwe~ena i polumrtva de~ice! (...... ) Ocevi nadnica Ocevi kuluka Ocevi nadmo}i Ocevi krstova Ocevi otrova Ocevi zaraza Ocevi nadmo}i Ocevi tamnica Ocevi Sudana Ocevi pri~e{}a Ocevi nasledstva Ocevi nanula Ocevi nadmo}i Ocevi tvr|ava Ocevi najezda Ocevi grobova Ocevi udesa Ocevi bagera Ocevi rovova Ocevi nadmo}i Ocevi ponora Ocevi kobila Ocevi slepila Ocevi Hamleta Ocevi rigova Ocevi tutora Ocevi lagera
44 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Ocevi meleza Ocevi akcija Ocevi bivola Ocevi nadmo}i Ocevi kamata Ocevi podvala Ocevi zarada Ocevi sokola Ocevi pokoqa Ocevi nadmo}i Ocevi poplava Ocevi komita Ocevi po`ara Ocevi robova Ocevi nadmo}i Ocevi nadmo}i Ocevi nadmo}i. (...... ) Zablude nagrada Zablude udara Zablude poklona Zablude pohvala Zablude robova Zablude nauka Zablude strahova Zablude ucena Zablude ocena Zablude robova Zablude an|ela Zablude granica Zablude sudbina Zablude ponosa Zablude savesti Zablude robova
45 Miroslav Luki}
Zablude sun|era Zablude kaqa~a Zablude simbola Zablude grobova Zablude vekova Zablude pobeda Zablude `rtava Zablude {atora Zablude robova Zablude grehova Zablude grehova Zablude robova (...)
STOJAN VUJI^I]
PREOBRA@EWE bratu Tihomiru koji je poginuo u avionskom udesu kod Damaska u preobra`ewskoj no}i ’75. utopio se u mese~inu sapleo se o kumovu slamu zare`ao u zenice ni{tavilu riknuo na tamu suknuo kÄo duga repatica blesnuo zanesen ve~ni krajputa{u i prolomio se do bezdana svoda veru}i se po zvezdama sad }urlikom zadirkuje{ zvonke nebeske biqure ~uvaj se ve} sam ti na tragu 20. 8. ’75.
46 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
ALEK VUKADINOVI] LUDI SVET U NEVREME U Nevreme u Nevreme Seje{, Bo`e, svoje seme Vreme zla i Vreme mraka Dva u jednom dva jednaka U Zlo doba Op{te studi Svet u strahu i Svet ludi Kao da su krov svoj svili Zlo i Gore ukrstili!
Zimsko jutro, 24. januar 1987* Jutros pahuqe najcrweg snega Padaju s neba, padaju s brega U srce, u mrak, u nebo, gore Jutro je, Bo`e, a nigde zore Odasvud tamni pokrovi prete Te{kog li ~asa umrli svete Odbegli nekud pravci su leta Niotkud Boga, neba, ni sveta Otvoren bezdan zvezdane zlo}e: Cvoko}e umrli ~as cvoko}e [ume i gore stisle se neme Do{lo je , Bo`e, potowe vreme - ____ *24. januara 1987, izjutra rano, bio sam naprosto opsednut stihom : Vejte pahuqe najcrweg snega. Ustao sam s namerom da stih zabele`im. Mahinalno sam pogledao kroz prozor i ugledao pravu lavinu nekih sitnih, zagasito - crnkastih, ~a|avih, pahuqa, koje su suludo vejale kroz prostor. Zastao sam, nem, pred ovim prizorom. Istoga ~asa pojavile su se brojne slike, asocijacije, dohvatio sam najbli`i list hartije i prosto ispisao ovu pesmu. Kao da je bila diktirana.
47 Miroslav Luki}
Jo{ jedan pogled u jutro tmurno: Potowi gosti promi~u `urno Nekako gluvi, nekako krivi Ko da su, Bo`e, tek polu`ivi Smrzli od jada, mrkli od studi Ko da su, Bo`e, tek poluqudi Vejte pahuqe najcrweg snega Do{lo je vreme zla najgorega Zalaze boje vidqivog druma Zalaze ku}e, zalazi {uma Usta su gluva, re~i su neme Potowe vreme, Potowe vreme... PESNIKOV LAMENT Na vest o ^ernobilu Gle, usred pesme, usred leta Potowe vreme i smrt sveta Dawu i no}u, dragi Bo`e Samo se mra~ne sile mno`e Pokoj ti zori, du{i, snima Navrli `ivi umrlima Dugo vremena, dugo ve} Ne ~usmo, Bo`e, blagu re~ Ni `i{ka neba, nit kap zore Ne pohodi nas kroz prostore Kroz potonuli gluvi mrak Ni `i{ka, Bo`e, niti zrak S visoka, s neba, s brega, sunca S visova mrtvih, sa vrhunca S lica svog oca, sestre, brata Sa mrtve ku}e, mrtvih vrata S potaja gluvih, sa krovova Sve otrov, Bo`e, do otrova Nebo i zemqa, pravci leta; Pejza` umrlom ~asu sveta Zora - ta nikad vi{e blaga Ku}a - umrlom ~asu snaga
48 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A Dubine, visine - samo prete To ti je `ivot, mrtvi svete To ti je `ivot, mrtvi svete! LUDI SVET Jeste mrak sveta, jeste svuda Cela je ku}a sveta luda Kao ne~iste sile be`e @ivi od bo`je ravnote`e Kao sred pakla cveta {uma Iznad krovova bo`jeg uma Ceo svet ludi nekud hrli Naviru `ivi i umrli Naviru `ivi, mrtvi lete Be`i od tebe mrtvi svete Jedno od drugog be`i krilo Nikad jo{ tako nije bilo Pono} je - vreme ~asa zloga Be`imo, Bo`e, od Neboga Od mrtve ku}e, mrtvih vrata Be`imo, Bo`e, od nebrata Sred neizmerja ~asa zloga Dozivaj du{o svoga boga Ko da se dusi pakla bude Lete krovovi ku}e lude Lete sve daqe, kroz mrak, daqe Ko da ih nekud sam vrag {aqe Ko luda nekud be`i {uma Preko krovova bo`jeg uma Zlo je u srcu, glavi, svuda Be`imo, Bo`e - ali kuda!
49 Miroslav Luki}
MOMIR VOJVODI] PASJE GROBQE Hiqadu devetsto ~etrdeset prve, kada bezdu{nike obezli~i guba, bra}a po materi krvavijeh zuba zapo~e{e da se progone i krve; tada moje pleme u|e u no} dugu: krvci krstolomci banu{e iz tame i po~e{e narod da globe i jame, a u Kola{inu, kraj tare, u Lugu kinu{e u ci~a no}ima da pute po crnome spisku izabrane qude i da ih bez suda osu|ene sude za primjer slobodnim ustima da }ute; da im ruke, noge i glave stucaju, vade zlatne zube i prste kidaju s prstewem, i ~apre `ivima skidaju, tuku maqevima, koqu i bucaju ; trape polu`ive u plitke grobove, da ih raskubaju lisice i vuci, jedu psi skita~i i lude u muci od insanske krvi dok qudske drobove vuku u no}ima po stra{nome Lugu, na kome se qudsko Pasje grobqe zove - nesraslica rana istorije nove - {to ga tucibra}a izvrgo{e rugu u zlodobu od koga razum trese groza, u kom ka~keta{i Kominterne kivni jame s Pasjim grobqem uze{e za divni temeq komunizmu po mjeri J. Broza.. Kola{in , 1971. g.
50 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
MLADEN SR\AN VOLAREVI] RE^I STEFANA LAZAREVI]A (1389 - 1427) Bog je qubav. U suzi ucveqene `ene, na dlanu ratnika u ma~u, u gromu koji nema o~i, u ~equsti vuka al i na zgari{tu kakve ku}e, na pragu iza zatvorenih vrata, u praznom zrcalu, na putu {to vodi u bespu}e i putu kojeg nema, u zavi~aju, u novcu Bog je qubav. Lika koji ne mo`e da se zapamti i lika koji se mewa a ostaje isti Bog je qubav. Danas ve}i nego sutra, a sutra mawi nego ju~e; vazda bli`i drugom nego sebi. Satire jedno, ra|a dvoje, u imenu tre}eg Bog je qubav. ZORAN VU^I] PONAVQA SE ZEMQA Ponavqa se zemqa, ponavqa se mutno saznawe o no}i {to spava u grlu srne ve} propete na pustoj obali. Daleko od svega brojim decenije: blede udovice, mrke nerotkiwe. Ne}e te{ke kwige, ne}e devoj~ice
51 Miroslav Luki}
~e`wom u prole}e. To mogu gavrani krilom iz pono}i. Mladi anarhisti i beli `dralovi nije vam zimsko jutro nakloweno. U TAMNOJ RIZNICI Rusalke i vile, ale i zmajevi, ~ume i babice, ve{tice i more; tu`ne su|enice u tamnoj riznici dele te{ko blago nero|enoj deci. Preko brida no`a ro|eni prelaze u sun~ano doba me| trave i cvr~ke, kurjake i zmije, ptice i pu`eve. Izme|u dve no}i bistra reka te~e, ali strah je budan na tre}oj obali. MIQURKO VUKADINOVI] MUKE S BRDOM NA ^UKARICI Brani Veqkovi}u Stan stan krasan a brdo Ogromno. Vazduh takav vazduh : vazduh {to ga nema. Ipak te{ko se sti`e do Wega. Do svetlosti te`e. Nema veze {to je tu drum. Tu je i brdo. Ogromno i specifi~no brdo. Kad misli{ - zaklawa ti to {to misli{.
52 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
To {to si hteo da vidi{ - ne vidi{. O vazduhu - boqe ne govorimo. Govori}emo o brdu na ^ukarici. Odakle je ono do{lo?Naravno iskoristilo je na vreme obli`wi Lazareva~ki drum. Ti ka`e{ joj {to je taj drum prqav. Ja ti ka`em vidi{ brdo je uspelo da do|e. Imam ideju o tom tvom brdu da se pesma nastavi ovako : Tvoj stan je krasan. To treba iskoristiti. Iskoristiti zatim brdo. Probaj jedne srede - zapni iz petnih `ilica. Ne diraj brdo. Podigni stan na brdo. Ne gledaj prema drumu. Posmatraj vazduh. Raspitaj se za svetlost. Ne zaboravi zbog ta dva predmeta da misli{ jednom nedeqno na svoje brdo. Obavezno svako popodne promisli malo tu svoju ^ukaricu i Wene brdovite Probleme. Brdo nek ti bude podsetnik. USEQAVAWE U TEMEQ : stani malo podrumska pti~ice 1. NI[TA NE OSTAVQAJTE U ZAJEDNI^KIM PROSTORIJAMA Parola je pokrivala poklopac podruma. A dole u loncu - {ta se kuva?
53 Miroslav Luki}
1) Kupus : naslage kiselkaste i mnogomiri{qave, 2) Sme}e : naslage kiselkaste i svesmradne, 3) Parni kotao, 4) Naslage izno{enih patika "Puma", 5) Naslage dnevnih izve{taja, 6) Naslage smradnih mi{jih izve{taja, Posledwe ) Ptica - prido{lica 7. KQU^ Kqu~ od podrumskih odaja je suvi{an. Nisi ga imao gde udenuti. Rupa. Rupa. Toliko da proguta kqu~ i wegovu sen a da se vrata ne otvore. Sre}om vrata su bila otvorena i nije bilo neophodno rupu rabiti kao osmatra~nicu. Video bi mrak i parolu sa poklopca. Bravar (ujedno i otac) po mom iscrpnom opisu da je dijagnozu : NEKO JE ULETEO U PODRUM Pomisao na kakvu pti~urinu bio mi je prvi kqu~. Kqu~ {to udara krilima i u malteru koji se osipa upisuje krvave figurice. Krvave figurice nisu suvi{ne. U svaku istoriju idu. Rupi~e. Sve`e crvene freske u podrumskim odajama. Crveni temeq, hm. Da, uleteo je jedan. Wihov. NIKOLA VUJ^I] PREPOZNAVAWE jednom sam uzeo komad papira i po~eo da pi{em samo jednu re~ - praznina. pisao sam : praznina, praznina, praznina itd. dobijao sam ose}aj da sve vi{e tonem, da me ta re~ prazni. ose}ao sam samo dno, drhtawe nevidqivih `ica prazne qu{ture zvuka
54 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A i vi{e nije bilo nikakve razlike izme|u mene i napisane re~i. tiho sam se pomerao, malo - pomalo bio sam onaj koji pi{e i izgovara a praznina je sama sebe prepoznavala . progovoriv{i, zapravo, bio sam napisana re~. ispisivao sam : praznina, praznina i wen lik je rastao kao prostor u crkvi sve druge re~i gubile su se u wenim mnogobrojnim uglovima. odvajala se od svega i muwevito {irila svoje po~etke. beskrajno se udaqavala mada sam je ose}ao pod prstima, mada sam je doticao vr{kom jezika. "kazuju}i sebe, gubim se" govorio sam sve ti{e i postajao sam samo jeka beline papira.
G IVAN GA\ANSKI REMONT NEBESA
Dva brata Ba~vanina, povratnik iz Amerike i povratnik iz Rusije, mrtvi, sede na Dobrom poqu kraj kamenog guslara : - Gudi ti to, prijatequ, onima {to jo{ nisu do{li ovamo. Po V. Petrovi}u ali odjednom iako se znalo jedna dve celo jato te{kih ~apqi dosta lako jedna za drugom kao po programu kao vidqivi ~in osloba|awa energije uzle}e u ve} spu{teno nebo podse}aju}i na prevarene dobrovoqce upla{ene od velikog broja ve} u prvom okr{aju grupisane u slepqene gomile malterom od sopstvene krvi peska `utog straha bele kosti tihog gun|awa i te{kih psovki dosti`u ~apqe zenite ovako pode{enih nebesa
55 Miroslav Luki} fly the friendlu skies of the united the friendly oilspoiled skies fly the mirrors where the moonlight plays the game of the day a na maloj stanici kraj ukrajine na{li smo neke nove re~i iznikle iz zemqe oven~ane travom zelenom na beskrajnoj toploj crnoj septembarskoj zemqi velika bela slova bud ostoro`en tebja `dut doma na na{anovanom jutarwem nebu s kapqicama krvi na dalekim rubovima vi{e zvezda rubina mawe praskozornih maglina vi{e lepih bosih devojaka nebeskih k}eri sa zvezdom na ~elu med storukim xinovima u dugim neizbrojivim redovima koji znaju ne znaju svoje granice od tihog tihog dona do }o{kova urnebesnih povr{ina i`qebqenih nebesa gde tik uz crtu horizonta buja debeli belij grib uzdi`u}i svod svojom hidrauli~nom memorabilnom snagom alhezionih podzemnih voda nad magnetofonskim slojevima zasi}enih istorijom masnom teku}inom uspavanih pokreta s diskretnim pojavama ne`nih ko{uqica nevinih radiolarija umirenih kao zvuk u zvonu pred prvi udar xinovskih molekula programiranog pam}ewa pod tvrdim granitom s ugrebenim zvezdanim ~asovima svetlih bezvremenih trenutaka raskala{ne majke zemqe golicane napuklim zvucima suzdaqskih ve~erwih zvona i kopawima onih skita skitnica {to ~asom podvuku se pod zemqu pla{e}i milione u praznim hladnim evropskim magacinima zbuwuju}i samosvesnog persijanca iz kumarbijeve rupe zalutalog levantinca sle|ewem tragova mirisnih ru`a bud ostoro`en teba `dut doma
56 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A po na{em tautolo{kom terminalu vremena skuvanih natrulih zgu`vanih `ivih zagonetnih zanesenih skakavacah podmazivanih posle svakodnevnog kupawa podgrevanim derivatima lewe kao smola istorija nafte s mirisom meda ~iji beli kqu~ med ne dopire do zategnutih povr{ina kao bedra u ruskiwa do glatkih klizavih zidova dubokog grla lost ejnxeloskih tamnoputih lepotica generalno popravqanih nebesa gube}i se u pukotinama vizantijskih podova kremaqskih crkava sa zna~ajnim srpskim beo~ugom vode}i do prvog i drugog rima kraj melena~ke vetrewa~e koja pod kratkim naletima novoga vetra razvejava paranoi~ne pramenove mese~evih i sun~evih traka shematizovanih u kabalisti~ki veo na licu stare gospo|e s pticom u kosi mirnom na jajima ispod {e{ira sa sedam detli}a dva bela zaostala kamena pod kopitama azijskih kowa kistajdi tubu~okdi jakin kilar jirokdi ostida mingan oti ku{daj u~ar pirokdi pod evropskim ki{nim nebom na uzdrhtalom napuwenom beskrajnom trbuhu izga`ene pokisle matore podvoda~ice po ~ijem nebu zevaju butine sa po jednom uzbudqivom ru`om po ~ijem moru ropo}e nafta umiruju}i talase penu{avih uspomena po ~ijoj zemqi masni skakavci zahva}eni strahom tra`e}i izlaz gami`u izgubqene orijentacije od deterxentne pene od potmule opomene podzemnog neba gde vulgarni rovac vitalni sinovac ulazi u nebesku ro|aku divnu afroditu suvu od nedostatka koribantskih zvukova u praznoj dubokoj pe}ini ispod sawivog banata rezonuju}i u wegovom milenijumskom ritmu podr`avanom ~obanskom sviralom sve same sekunde sinkopirane urnebesnim vetrom pod svetom {ubarom toplom za pentesilejom
57 Miroslav Luki} dok nebom sveci zubati vijaju u kolu persona tiwavih varnica u o~ima o{trih pulinovih zuba zelenih i crnih i belih oko usnule afrodite u ja{i u banatu na persijskoj ru`i ~iji otac s rukama punim frekventnih fulova slabih kraqeva lo{ijih pubova i neuhvatqivih divnih dama potavnelog toqe detroniranog ilije hladnog severca zaboravqenog matije i{~ekivane pentesileje do izgubqenog sna poganog paganina ukletog lovca }opavog atile ku`ne devetke i mile sestrice elene elene elene gubi partiju za partijom sede}i na zemqi odse~enog uda uz vetar niz vetar uz vetar niz vetar u hladovini lakog mese~evog odjekivawa s glavom u osvojenim nebeskim prostorima dok mlado li{}e staroga hrasta kupe}i tiho razlivene slike interferentnih talasi}a ogledala izvora uta`ene `e|i beskorisno {umi kao senka pred dugi sun~ev zalazak zahva}en stara~kom rezignacijom neve{to skrivaju}i tragove bezbrojne oro{ene ka{i~ice kapqicama meda sam jede plodove svoje letine velike so~ne il osu{ene istinonosne zelene crne bele kozje sise na okeanu daleko pena iz tvoga iz moga oka
58 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
NENAD GRUJI^I] BO@JI BANKET Bilo leto, bio `ivot : niza groce klizi {qiva. ^arapu{i u prolazu ispod sukwe pica svira : Sirotan se na bostanu namestio pa priziva, Na biciklu sti`e otac : Sklawajte se da parkira! Na nebu se slike sla`u : du{u qube bo`ja usta. An|eoska pqu{ti milost na ko{~ice, na telesa. Raspolu}en oblak di{e : vaznosi me sila pusta, Zraka sunca poput igle pri{iva me na nebesa. Na zemqici, pred du}anom, namiguju barabini : Svaki cev~i svoju rosu iz ~okawa od pet para. Provincijska carevina uspomene svoje slini. O, rakijo, xigeru{o, ti kojom se `ivot ~ara! Ne daj da se bo`ji banket ispretura u vrta~e, ne daj svodu da se spusti i prigwe~i posmatra~e! EPIFANIJA Ledna gran~ica, u vru}ici, me|om svetova takla me tek, ko `alac smrti u lirici, lunin poqubac - tu a dalek. Me|om svetova takla me tek pusto{na qubav i odziv wen, lunin poqubac - tu a dalek, cik ogledala i sna u wem. Pusto{na qubav i odziv wen, skerletni pripev u dolasku, cik ogledala i sna u wem, ~ovek-oreol u dovratku. Skerletni pripev u dolasku, senka {to visom nije nigde, ~ovek-oreol u dovratku prekora~en prag i kraj igre.
59 Miroslav Luki}
SINAN GUXEVI] RIMSKI EPIGRAMI 3. Po katakombama u~i{ ti{inu i pe~al hri{}anstva. Gore, po rimskom tlu, ve~itu buku i bes. 4. [to se mu{karci vesele da Mojsija lepog vide? Zato {to mnogog od wih Mojsijev ute{i rog. 5. Danas pod azurnim nebom, u dvori{tu Santa Costanza Igra se nogomet tvrd, golman i dvaput po pet. "Torna!" dovikuju moji, no meni se ho}e u napad : Grizem da postignem gol, prvi na italskom tlu. 6. Za{to se odveka krade i lopovi mno`e po Rimu? Jer je Merkuriju tat odveka mio i drag. 7. Ka`u da lopova lu|eg, {a{avijeg, tvr|eg od onog Koga je rodio Rim - nema preostali svet. Avaj! u Novom Pazaru , na rubqe sa visokih `ica Svemo}ni Mustafa Strah koristi ma~ka za lov: Hitne ga uvis, a jadnik o rubqe se kanxama ska~i ; [tipaqka pu{ta, i Strah - opran do~ekuje plen! 8. Vije uz okno se ~okot, u ~okotu krije se lokot. Stabqika, loza i grozd, re{etka, lanac i gvozd.
60 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
DRAGAN GRBI] MUSEUM ZDAWE Lonac. Detiwstvo : Sr` : Sabqe. Preko mokrog roga. Poklopac. U crkvenom zvoniku : Klatno. Ma~ka. Izviri. Nado. Proturi svoju cev kroz usta moja spremna da odahnu. Ruku sa sablasnim kutijama. Oko uko~ena stabla. ^ini. Muzejski mir. Mjaukni. Kao krov pod ote`alim senkama pakla. U ~vrstom xepu. Malobrojna usta. Oh, namero dostojna pauna. Na vratima skapava sluz. Ukori~ene naplavine Let dvorski. Puni su ambari. ^emu tuga okruga. ^emu izvrnuta ba~va? Sa alkama, sa domarom i ptice, sa ko~ijama od ~estog kliktawa, sa perorezima sveta, sa `ivotarewem `eluca; olako spakovani, ne klinovima, ne obru~ima ; krotka a most tromi a hitnuti rob ; sasvim blizu, od puta bes u rodi, od trske leluj svirala : kustos - vidi prostoru ku}u, iz dimwaka korov ; Velikim korakom. Gde? Krst obuzima ~equsti. U ovom mom. Lelujawu. Sve one biv{e kratere, led sa kqunovima, podmetnuto ah, upakovane, porodi~ne, figure, mermer, porod, nabrajawe sasvim nalik poqu... Tobogan. Jezik pru`en u maslinu. Kos. Stra{ilo. Kro{wa sahla. Kosac. Britki. Zalaz. Krtog. Ju~e - Spremqeni u ode`de, sa te`ama mora ; posetiocu pqunuta u ruke : lavina. Izobli~eni . Komadi. Le`e na policama. @ive. Sulice. Puwene `ivotiwe. Instrumenti. Recnuti to~ki}i. Za~ini. Zavoji. Rane : Mojom sestrom zavite. Sa karte. Pred zdawem. Pu~ina. KUSTOS Upregao sam svoj jezik kao svod lukove od li{}a, dupqom krilatom, po gnezdu, neopreznim usnama, poput bi~a poleglog nevi|enim, r`e, zastaje, i peni, malena utaja, kao korwa~ina usta, iz izmeta violinski kqu~, opet oprez, opet stanka, niti kome posteqica sa zupcima, niti kome gnezdo uvijeno u karabin, sam sebi uhoda, paket u svicu, porod obara~e, i drugima ovaj svitak, ispisan
61 Miroslav Luki} mrqama, grudvama, pokretnog i nepokretnog tereta, sto~nih vagona, kolonica iz spremi{ta, gde san odvaja qusku od vrata, gde zvezde doru~kuju mre`e, i pauk, i pauk, i ostale smilovane, i kartoteka sa naznakama : za pregib, za lub; i duh ponovqen u to~ku, mom, mom grobu upu}enom u qubqewe, mom svetom mirovawu, svi}e, gomila ukori~enog, pergament, pokazujem, pakujem, i tro{im, jer zabod kopqa krvari, jer strelica poga|a utoku, deltu, jer potiqa~ni odugovla~i sneg, da padne kao teg, da prekrije zvon, pleh, ka~ice, da padne preko moje glave kao zavojni mi{i}, pr{qen sinovqev, ponovo ju~e vi{e nego danas, ja! kustos, ube|en u postojawe vidre kroz zemqu kojom se zatrpavam, kojom se prelivam i celivam ; U`e i [tap! Porcelanski broj~anici! Trgovina atlasima! Am! Paoci! Jesen. Britvom, kao pti~e zrakom, polagano : Sunce dugog srca, drugog sunca, ~uva? i otkucava? MUZEJSKA KULA Kao izrasla u kopqu ko~ija lekovitog biqa, kula. U ranu utisnuta stra{nija od mora seoba, neprestano vazduh suv, stabqika ukori~ena zlatom, sveli prezir grn~arski, zveriwe rasuto pa dozivano ; svim ru`nim ru`i dodvorava. Ko{nica. Br{qan. O lek. Oknom. Stres. [apama, stvor razumni. Bezumno. Pe~alba stra{nog sata. O sa zaklonima boli. Hleb brodski. Zatvoren. Spoqa; `e|; nakit od soli; mumija. Batrgam, no`icama uti{an teg. Smrti svrgnuta! Oplovqava mera oko wenih vijaka, sumwiv sluh. Pristaje. Sporost. Svikla na bi~. ^uj! Vrisnem li ures vitla; krilom tlapwa, krilom ta{t, gore olujan u svirali svet, gore; unose}i starini zlatni mrv, u tu|im ~inijama, snebqivo sunce; ona }e otploviti paraju}i prudom {av, iz koga unutra{wa krv, topla mamuza, vadi vedra, mir, da ode dah moj, wom, budu}i kov~eg. Plovilo. Steg kud. Pod to~kovima kowa salomqenih nogu polegla maglina. Od mesa. Odlazi kost. Kao {tap od vu~ijeg smeha. Dim je?
62 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Kotva? [ta li? Je~i? Pu~inom? Miris? Urlik? Opet Stvor? Nalik patwi kojoj se izrugujem. CENTRALNA ARHIVA Ona igra vetar zamukao u {upqem vedru. Ona pokazuje kazaqci zemqe kuda da urlikne. Ona oti~e senama u cvatu. Ona pokre}e srebro u zamkama. Nami~e om~e obi~ajima mojih re~i. Spa{ava. Pokret zakopanog. Nanizane plo~ice. Postoje}e qubqewe. Koren o sina. O budi primorano na dubinu! Pla{qiv je rukopis osvetqen sa svih strana. Mre`ama. kanalima. Visokim zidinama : po kojima mahovina; pu`evi; glinene posteqice - raznose svoj mirni pelud, svoj vek. Da. Uobi~ajeno drvo spava. Sa wegovih grana slika vode koja prete`e. Museum Kula. Odba~en alat. Muq. Blatno klizi{te.Znam Isprao sam usta. Ruku po ruku. Krv po krv. Gnezdo moje otplovilo je. Nagnuto u sebi. Mrtvo. Ne? Rasutim kanalima ga dozivam? Dvogled? Kao nadolaze}a no}. Kao sumanuta zverad sa svojim o~ima otetim od li{}a otpalog pod nenadanom mi{qu jednog osvetoqubivog kratera. Ja! posebno crn. Iznosim ve} pe~ene medaqone. Livene merdevine. Krilate stolove. Zakuske. Predjela. Goleme pehare. Otrovne {are. Kitare od snega. Vazdu{ne snage hleba. Svojom ribom, `ivotiwom, pticom, snom : Zauzdavam. Mesim. Glasove. Kolevci spremnoj na skok. Pe}inske poga~e... ZAVR[NA POVEQA Za{io. Glavu. Zakqu~ao u p~elu, vosak, Ponizan i sit. Kanxicama, udicama, vu~en kud melem, katancu svet, rez. Legao u sarkofag. Obvit lekovitim biqem oko struka : pla~. Pustiwom - za zubqama, kerami~kim hvataqkama, pregradama, olujnim majkama : ~opor. To javu sapli}em. Jo{ uvek. Kopa~. Poplo~an ra{qama. Vodenim talogom. Osedeo. Medaqon. Amfora. Prekrivena mahovinom : nastamba. Zavr{na poveqa. Nekom davnom bogu odlutali razlomi i bqesci. Snohvatica. Ulomqenost sveta. Zatitrala krv.
63 Miroslav Luki}
SLAVICA GAROWA STAROEGIPATSKA MOLITVA Pogledam u nebo, Bo`e moj, i ne nalazim utehe u wemu. Prepadnem se, Sveprisutni, kada vidim zvezdu repaticu koja pada, A ja vi{e ni{ta dobro ne umem sebi da po`elim. Prepla{en sam kao gazela, jer me zlo nadvladava sa svih strana I dole}e bez moje voqe, u misli, pod zvezdama. I zato vi{e ne gledam u zvezde, ne slu{am sve{tenike i ne verujem Dobrim proro~anstvima. [ta sam to, Sjajniji od Sunca, sagre{io, i gde se linija na dlanu Moje leve ruke, promenila? Srce mi je napuklo i vi{e nemam mira ni spokoja. Strah mi se uvukao u du{u i tuga ovladala svuda. Smrt me oble}e sa svih strana, Ose}am bol od svakog koraka, I hod mi je od toga nesiguran. Nemam vi{e `eqa da sebi po`elim sre}u, a od nesre}e nemam gde Da se sklonim. I kao alhemi~aru pustiwski kamen u zlato, meni se pogled svaki, Re~ i namera dobra, u zlo pretvara. Okru`en sam silama ne~istim protiv kojih moram svakodnevno da govorim Skaradne re~i. Ne umem vi{e da se oduprem i za{titim od neprijateqa, a kada po`elim Osvetu, pretrpim kaznu koju wima namenih. Kuda je to zalutala moja sudbina, o Svemo}ni, kao rukavac Nila [to se zagubio u mo~varnoj trsci? Za{to mi na mome putu stalno neko kamewe raskrvavquje moja bosa Stopala, dok drugi hodaju milovani vrelinom sitnog, mekog, Pustiwskog peska? @ivot mi je ispucala zemqa koju pr`i pustiwsko sunce, a do mene Ne dopire Nil da me naplavquje, iako tik pored mene te~e. Uklowen od milosti davno, trpim stra{no,
64 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Najsvetiji. Ni amajlija menat oko vrata vi{e mi ne poma`e, ni prsten od Sun~evog diska na levoj ruci ne donosi mi sre}u. Blagoslov mi je postao kletva, dobar pogled urok, predose}awa me Dobra ve} dugo varaju, a lo{a ne mogu izbe}i. Od kada mi to `ivot nije gipki gazelin skok, ve} stalno, mukotrpno Kora~awe sitno, u podno`ju piramida? I tri puta sadim dok jednim zamahom srpa ostali, po tri `etve po`wu. Umoran sam , Svevide}i, i utu~en, {to nemam vi{e ~isto srce i Ne znam gde da pogledam i da na|em utehu. Za{to nigde vi{e u meni hrabrosti ni snage nema, kad je imadoh toliko, Kada mi to pi{e u zvezdama? Ko mi to raznese tajna vrata du{e i kroz mene sada proti~e Hladno}a svemira? Za{to je nada mnom, otkad me Ti prosvetli, Tvoje prokletstvo? Za{to, kada sam Ti uvek prinosio usrdno `rtve? Nemio mi je i te`ak `ivot na zmeqi, i pored sun~eve svetlosti. Sre}u si mi udelio u malim, ali si me potpuno zaobi{ao u Velikim stvarima. I u radosti sam presre}an, I u tugama pretu`an, I meni se ne pra{ta. Za{to mi nisi dao da budem kao Nil, miran i spokojan, ve} Nad svim mojim mislima vlada strah? Koju `rtvu da ti prinesem, o Svetlosti, da bih sam prestao da Budem `rtva? Najuzvi{enije i ono {to najvi{e voleh pretvorilo mi se u Pustiwsku pra{inu. Tamo gde se pojavilo Tvoje Bo`ansko Oko i prosvetlilo me, Sada su samo blede senke i tu`ni tragovi. Jer imadoh jednom svetlost na zemqi, i nestade je, i sada mi je Svuda mrak i praznina. Du{a mi je unaka`eni cvet lotosa, poderanih, ne`nih ru`i~astih Latica.
65 Miroslav Luki}
Gde sam to, o Bo`e moj, zaboravio i zaturio sebe? Za{to tako lako rasprodajem svoje najvrednije darove, varqivim Trgovcima iz Memfisa, I krijem duboko u sebi i od o~iju Tvojih, svoje dragoceno, Nerascvetalo semewe. I kada mi se nudi, ne uzimam, I u zasluzi sam bez nagrade, I kada biram ne umem vi{e da izaberem, I moja sre}a ode drugima, a ne umem da je zadr`im, I zbuwen sam od toga, Bo`e moj! Da li se suvi{e ume{ah i prozreh bo`anske zakone Tvoje, izazvah Tvoj bo`anski gnev da se sru~i na mene, Pa mi se zato na zemqi doga|aju nedostojne stvari? I trpim me|u qudima stra{no, Najsvetiji, i ako sam miqenik Me|u bogovima. Re~ ~ovek izaziva strah i tugu u meni, jer jo{ na zemqi ne na|oh Sagovornika. Ni magijski kamen ametist, ugra|en u ogwi{te moje, vi{e mi Ne poma`e. I u dobroti do`iveh zlo, U qubavi ponor, U lepoti kob, Ni jedna mi istina ne sti`e do dna, I moja re~ ubija prejako i ako je nehotice izgovorena, A kad se pobunim, dobijem odmah {tapom po glavi i po le|ima. Za{to uludo zgazih ta{tinu svoju, misle}i da su svi qudi na zemqi Bo`ji sinovi, I usamqen, jo{ uvek tragam za wima. I umoran sam od tog uzvodnog veslawa dolinom Nila, Stalno me|u krokodilima, Na svojoj barci od papirusa. U mome lavirintu nema hodnika za milost, utehu i snevawe Me|u qudima. Da li sam kriv, Sveprivla~ni, {to se dovoqno ne posmatrah u Tvome Bo`anskom Ogledalu? Ni jedna mi se gra|evina ne odr`a, i razori mi se u tren Velika Piramida, ~vr{}a od granita,
66 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Koju tako strpqivo gradih u sebi dugo vremena, I mi{qah da }e mi, u slavu Tvoje Svetlosti, ve~ito trajati. I zbi se pomra~ewe, {esnaestog dana meseca Hatora, zvezde mi Popada{e s neba i htedoh da promenim planetu. Kojim putem da krenem sada, Bo`e moj, kada je preda mnom Pustiwa beskrajna, u kojoj beja{e oaza zelena, i odjednom mi se izgubi pred o~ima? Da li me to goni{ da pro~i{}en pro|em kroz svoj strah i iza|em Pred Tvoje lice, Ti, od svih bogova, meni najbli`i! Svuda me sada okru`uju lica sa Totovom maskom. Jo{ kao jedini spas ukazalo mi se Tvoje Svevide}e, Bo`ansko oko. U~ini, o Svetlosti, da dosegnem Tvoje Bo`ansko Bi}e, Jer time }u opet na}i put dobra u sebi. Daj mi, Svemogu}i, mo} da podnesem snagu sopstvenih misli i dela, I da tako stanem opet na put ka tebi i ka istini. U~ini da sve u mojoj putawi dobije opet svoje pravo ime, I svaka istina svoju jedinu re~. Vrati mi samopo{tovawe, jer odavno ga izgubih, i nemade vi{e Nikoga, da mi ga o~uva i du{u uzgoji. Oteraj, Bo`e, Seta u meni, koji sedi na mom desnom ramenu i Stalno me usmerava ka mojoj nesre}i. Uznesi me u jedan od Tvojih bo`anskih hramova svetlosti, Da mu ve~ito slu`im, Jer Ti si jedina, Ve~ita Svetlost! Kao {to sastavqa{ svake ve~eri svoje delove tela, O, Sveti Amone, daj mi milost, i sastavi od mojih komada du{e Novog ~oveka, sa Novim Imenom. Ukazao si mi jednom lepotu svoga obli~ja, i nestao, i ostavio me U ve~itom mraku i praznini : U~ini , da je ponovo na|em! Daj mi, o Bo`e, da me vide u mislima i na nebu, svakoga dana, Oni koji me nisu dovoqno voleli! Podi}i }u Ti oltar u svojoj kolibi, licem prema pustiwi, I pred Tvojim kipom od drveta svake ve~eri vr{iti sveti Obred `rtve. Spasi me, i na svom zlatnom tasu stavi teg za mene, koji }e mi
67 Miroslav Luki}
Ponovo vratiti radost pri pogledu na Sun~ev sjaj. Da li sam dovoqno dostojan da okrenem lice Tvojoj Bo`anskoj Svetlosti? Ako nisam, spr`i me jednim pogledom svoga Bo`anskog Oka! ( Pisar Mamun, prepisa ovu molitvu sa papirusa iz 4. dinastije, po pravilima na{eg pisma, s desna u levo , s ~etiri mlade`a na levoj mi{ici, meseca Tota, u doba vladavine velikog faraona Ramzesa XIII) D RADE DRAINAC ( RADOJKO JOVANOVI])
MOJA OTAXBINA Govori}u ti o jednoj ~udnoj zemqi, O poluostrvu crvenom kao tele}i jezik. Uro|enici ga zovu - evropska Kalifornija. Na geografskoj karti li~i na kozji rep. U istoriji se pi{e kratko, vatrenim slovima : Balkan! Zemqa je ta puna javorovih {uma, Ispresecana plavim venama drumova. Od Evrope i ugarskih stepa Dunav je odvaja, Crno je More natapa burama, A najju`nija wena ta~ka je rt Matapan. Izvan svega bogata je `itom i krvi, Kugom i ru`ama. Nebo nad wom, puno magije, Najlep{i je mozaik od pova|enih o~iju. To je moja otaxbina! Majke se pora|aju u brazdama wiva, Pupak se otseca srpom,
68 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
A decu doje stare magarice. Ali {to je najlep{e, lubawe tirana u woj su{e se na banderama I u wima ptice prave gnezda.
QUBAVNICA KOJA SE ZOVE KATASTROFA I To podla~ko strahovawe : Dosta! Biti samo jedna poetska kurva i ni{ta vi{e, Ne vi{e, Ne! Poznajem opsenu zvezda i lirizma, I {ta to zna~i prazna re~ - Jedna verbalna paraliza - Treba svet zaraziti zlo~inima I otrovati ga terorom i osvetom. Dinamitom treba razneti ovaj bordel civilizacije, Dana{wu kowu{nicu kulture, Impotentnu imperiju od snova i suza! Treba pqunuti u bradu Frojdu i Bergsonu, I svima inovatorima ~uda. Telo ~ove~je prosto je kao pasuq, A srce ~asovnik od dva i po dinara. Hleba nam dajte! I na{e }e se du{e elegantno kotrqati kao to~kovi starog fijakera. Trideset i pet godina utkivam snove u ovu pobunu! 35 gladnih godina grlim katastrofu kao qubavnicu!
69 Miroslav Luki}
ENIGMA Se}awe je kao pau~ina izme|u drve}a : Gledam kroz ogledalo dana Kako iz violine prole}a Izle}e jato vrana. Se}awe je kao voda : Gledam kroz korake Kako ibisi za krmom broda Zami~u za oblake. Ali za{to nikad ne mo`e da se zaboravi. Niti da se izbri{e, U suton kad zemqa zamiri{e, I kad se nad {umom polarna zvezda javi, U srcu na{em trag qubavi?...
NA[A QUBAV No} me ta u mladosti sti`e, Pa mi u srcu spava da ne ozebe! Videste li pseto koje ~ovek tera od sebe, A ono mu i daqe ruke li`e? Sa mnom je tako : mogu i ne mogu bez we. Kada se osamim zaogrne me ogrta~em snova. I mada mi davno re~e sve, Uvek je za me nova. Danima se koqemo kao hijene I jedno u drugom vidimo kugu, A opet...izvan te kobne `ene U mojoj du{i nema mesta za drugu. Otkad se znamo sawamo da se rastanemo, I ve} sam od toga kao mesec `ut, Pa se opet neobja{wivo sastanemo Da zajedno produ`imo put. Ne znamo vi{e da li je to qubav, Ili zagonetni ~ulni mrak ;
70 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A Znam samo da bih se bez we razbio kao splav O re~ni brzak. * * * Zatim me hvata mrtav, te`ak kao olovo, san otupqewa praznine, potpunog otsustva svesti... Kad ponovo otvaram o~i, nad Parizom je mrak. Svetiqke ni{u arabeske senki o gole prozore. Pod zmeqom tutwi prvi jutarwi metro. Hteo bih od svih zala da se spasavam, od groze pro{losti i bede sada{wosti, od svega {to se za mozak i membranu srca lepi otkako postoji ~ovek. [ ...... ] I ponovo uzimam pero da pi{em. Glupost! [.....] Naslu}uje{ li miris budu}ih vetrova i suvih zima? Pla~e{ li kao ja, poludeo za tom istinom, mewaju}i stanice? Reci, o moj brate? Odjekuje li i u tvome srcu taj vatreni galop? Mr`wa je moja Mont Everest qubavi. Polako spu{tam ruku na gorak hleb zlo~ina. Igram vampira, ja, najnevinije dete ovog stole}a. Sa ustima punim blasfemije pevam budu}a prole}a. Sipam sir}e u nerazumna vina.. Upalio bih svet kao lampu srca. Poezijo vitriola, neizle~ena kao moja krv! Brate moj! Dru`e! Neosetqivi, glupi prolazni~e, reci, Ko }e uni{titi ove jezive {ume zloduha? ko }e sipati olovo u sve ove bacilne jame? Ko }e jednom zauvek, kao grom, glasom metka, re}i pesnicima : Dosta! Vreme {umi. Prqava zora li~i na stonogu koja se pu`e uza zid. Siv dan pquje u prozore. A ko{marna rasvetqewa se re|aju : Poznajem zlo kao sebe. Na fantasti~nim obalama kidao sam cve}e : To behu minijaturna sunca jedinih radosti. S ve~eri ulazih u nepoznate zalive I kao diskos meseca, u mojim ustima, Avaj! svuda peva{e nada... Jeo sam hleb od kamena i gara I dosadu `ivota vukao kao senku.
71 Miroslav Luki} Pevah s mornarima po javnim ku}ama, Opijah se kao `ivotiwa, I dugo, dugo plakah na krilima najpropalijih `ena. Ja bejah genije i huqa!... Gor~ina mi curi preko usana kao bale u paralitika. Ose}am samo topao plamen ispod o~nih kapaka. Mo`da je to an|eo ili demon si{ao u moje srce? U beskona~nost se odu`ile moje krize. Pqujem na ambiciju i literarni slom! Jo{ lep{e pevam od gavrana u dalekoj domovini. Znam ko sam bio. Svaki komentar bi mi ulep{ao `ivotopis. A, me|utim... ni jedna huqa nije bila tako dobra. Danas neukusni hleb slave nudim psima. Ko voli da pije sir}e? Da budem slu{kiwa i lakej? Ne! ne!... Zli vetrovi }e se izlomiti u grawu. Oluje }e sagoreti u pustiwama. - Ja ho}u da budem ~ovek! Nikad to kreteni razumeti ne mogu. Ubio sam u sebi ve}e zlo~instvo od svih svetskih sifilisa : Podlost i la`! Kao da pijem najsla|e vino! Ove me istine vra}aju suzama. Ne mogu da dignem glavu. Pero samo ide, {kripi, jau~e, smeje se... Te{ko iskrenima! [ ...... ]
72 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
POEMA O PRVOM SEPTEMBRU 1939 Kao grobqe samoubica Svetom se prostrla neizmerna tuga, Dani su crna kowica [to galopira u eteru. Ali {ta mari to! Jo{ stojim kao spomenik od bronze, Koji jedini na svetu nije izgubio veru. Stojim ledeno kao najve}i vis na Uralu, S ~vrstim smehom wegove posledwe stene, I sawam o jednom kinxalu, I preko mene proti~u reke od krvi crvene. Stojim I dane brojim Kao besposleni mornar zvezde sa palube suve. Uvek samo pesnik budu}nosti, Redov sam koji sa bedema satire, I pru`am ruke iz ove no}i gluve U daleki svet gde ~ovek do ~oveka umire. Stojim, I ja }u ostati. Nek druge re{etaju sumwe stole}a, Vi{e no ikad nada mnom se klati Beskrajni luk od zvezdanog cve}a.. Vizionar, Ja u|oh pod koru stvari, I zato vam velim ne oplakujte Prvi Septembar. Neka se nebo u beskona~nost garavi Od barutskog dima, I nek jednom izgore svi mostovi zlo~ina Od Laman{a do Krima. Neka se svet zloduha u sopstvenoj krvi udavi, Kao alkoholi~ara, udarenog ~eki}em melanholije, kad Dunav popije, No ko danas ima pravo da govori kao profet? Ja nisam Hrist ni trinaesti u~enik. [...]
73 Miroslav Luki}
MESTO TESTAMENTA A zatim... ne treba nikakvih testamenata. Novi qudi `ive}e pod sasvim novim nebom I bi}e im nepotrebne na{e misli i na{e pantalone. Sva moja zaostav{tina, drugovi! Vi koji ste me razumeli, Vi koji }ete me razumeti, To je dah koji }e ve~ito `iveti me|u qudima, Od koga je Uitmen stvorio poeziju drugarstva, Koji je Majakovskome razvejao srce na sve ~etiri strane sveta I koji simbolizuje zastave koje nikad ne mewaju boju. Vreme kada sam bdio nad ovim stihovima bilo je sumorno i mrsko, Veliki svetski rat jo{ je razjedao kosti Evrope, Pobesneli narodi su uzvikivali : " Kad ~uje{ re~ kultura, pucaj!" U [paniji je besneo tajfun bratoubila~kog rata, U Rusiji je revolucija pro`dirala svoju decu I svugde na svetu vrebala je po jedna a`daja koja se zove Katalonija. Evropa se bila pretvorila u loma~e, Kao termiti vrvile su crne paliku}e, Kosti nevine dece dizale se u nebo kao obelisci, Gvozdene ki{e zasipale su Abisiniju, Grenadu i Kastiqu, Mra~ne sile uhoda bile su minirale zemqu, Ne~ove{tvo je zemqom duboko oralo I na svim stranama plakao je jadni ~ovek. [ta da se ostavi budu}nosti sa takvih zaraznih obala! Kakav testament pesnik da napi{e? Zar o~ajawe zave{tati za hranu? Suze svete za budu}e kristale? (....)
74 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
MILAN DEDINAC [LESKA RAPSODIJA (Nezavr{ena) OPRO[TAJ OD SUNCA KOJE ODLAZI Ti {to si gospodar od krilatih ptica i od riba posred jezera i mora i od svih zveri i qudi koji se po svetu krvave, ti {to kqu~eve dr`i{ svih ve~eri i zora i pu{ta{ biqku i vodu na Zemqi da se pojave, ti, dok oko tebe od iskoni kru`e ogwene planete, {to ma~em jutarwim od zlata rastavqa{ tminu od tmine ti, na {amiji modroj krupni rumni cvete, za kojim se bolnik ma{a da ga otkine, ti {to upravqa{ danom i obzorjima zra~i{, oluje i oblake vodi{, i ki{u daje{, i deli{ godi{wa doba, ti {to dodirom jednim sva mora i reke smla~i{, a zagrejati ne mo`e{ ni ruke jednog roba, Sunce! za{to mi ve~eras krvavom maramom ma{e{ iz gluve neznani crne? Ko mre od nas dvojice kada me tako pozdravqa{? Zar se no} ne}e meni u srebro da prevrne? Za{to, za{to me samog pod praznim svodom ostavqa{? ...Ja vidim kako Sunce sve dubqe i dubqe zalazi u senku dana i ~ame, u senku ka{qa i ki{e, u no} bez kraja, u no} prvu koja, gle opet! s nebeskog svoda silazi, u senku {to nebo i Zemqu, i sve na Zemqi osvaja. O, Sunce, Sunce, za{to si toliko palo, pa ne mogu pogled da dignem od tvoje sjajnosti sumorne? Klonule glave lutam, a kad je odignem malo, ja ne znam da l ti trep}e{ ilÄ o~i moje umorne. Ne mo`e{ vi{e , Sunce, da prne{ iznad mene, nego oble}e{ vidikom kao rawena ptica. Kako me o~i peku od svetlosti tvoje crvene {to lije talase mlake u tamu mojih zenica!
75 Miroslav Luki}
OSKAR DAVI^O [ KAIROS, I ] Kairos je, prema mitolo{kim leksikonima, minorni helenski b o g t r e n u t k a k o j i j e n e t o m p r o { a o, ali i t r e n u t k a k r c a t o g b u d u } n o { } u. Smatraju ga ~ak i bogom p o v o q n o g t r e n u t k a, pa se tvrdi da su mu avanturisti, trgovci i lopovi prinosili `rtve. Svejedno. Pre desetak godina video sam prvi put po`uteli kamen s wegovim reqefom u onom trogirskom `enskom manastiru koji se ne popuwava. Nisu me uzbudili zaveti }utawa `ena koje je zaostalost osudila na d o b r o v o q n i zatvorski `ivot. Ali pred reqefom tog mladi}a koji be`i od sebe u ve~noj trci za svojim prohujalim trenom, ili u trci za trenom koji tek ima da do|e, otvorile su se u meni vratnice nekih prepoznavawa i ja sam otad u nekoliko navrata ulazio u labirinte iza wih i izlazio krcat odjecima detiwstva. I mog mo`da. LEGENDA ^im je taknem, ne progledam, ali jata slepih mi{eva odmah napuste Neboj{inu kulu a posteqe postaju sprave za poba~aj qubavi. Pa be`im. Be`im niz travne vode, o mladosti opet na sisi fantomskih karavela! S vrha katarki odjekne tad krik nade u panici nad mornarima - mese~arima koji svu no} vi~u : Senke! Senke! One mi klize niz ruke. I neiskustvo je zemqa. ^im stignem, ne progledam iako se mahovina i daqe pretvara u sidro s vampirskim usnama. Ona rotiraju nad plenom kojim se hrani zemwa jo{ jedne mladosti. Do kanxi snova i ona je u slu`bi zvezda. Istog li sveta?
76 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
BU\EWE [ume se dele od magle, `ene od prepu{tenosti sebi, nasle|e od qubavi. Kad bih znao da odvojim slu~aj nu`nosti od straha u snu, hrabrost bi se nametnula svemu kao dan - o~ima kao {krgut - smrti kao izmi{qawe - suncu. PETI NEMAWA MIROTO^IVI Jesam li predosetio, jesam li nau~io? Izme|u ra{irenih obala - strah. Izme|u straha i gladi - zev ti{ine. Jesam li zaboravio, jesam li zape~atio? Bezimeni ponor jo{ vari pet stole}a pred ustima neba. Jesam li ka`iprst bez posetnice, jesam li put bez poda? Misao neosvetqena le|ima spoti~e se o kosture {to ne cvetaju. Jesam li igra sveta, jesam li ozbiqnost svetla? Jedno je ime dovoqno da jutro probu{i mrak pred sobom ~elom ~ije sijalice imaju korewe od neugasivo uga{ene pro{losti. NESANICE Ra{irenih zenica ispod kapaka, ja se ne}u dr`ati predvi|enog. Zasad brojim bele mi{eve : sto jedan, sto dva, dok prozra~nih zenica ~ekam broj beskraja koji bi bilo i ne{to rukatije drugo.
77 Miroslav Luki}
Kao uvek pred ro|ewe ili umirawe, qubav je poko{ena pre qubavi. S preostalim sitni{em grlim : dvesta tri, dvesta pet. Ra{irenih zenica ispod kapaka, sporednog se se}am najdu`e. Ra{irenih suza ispod kapaka, sprema se na `rtvu. Kao uvek, alarmna mi zvona to jave - belan~evina zadrhti : petsto pet, petsto {est. Gledam u konopac {to di`e zavesu. Ali ni sad se dan ne dr`i gvozdene kwige snimawa. U crni ho}e sanduk da me spusti, u crni sanduk veli~ine mrava. Ali san obavezuje : budim se. Ve} predvi|eno gvozdenom kwigom.
\URO DAMJANOVI]
SLI^ICA IZ RATA Tukli su ga. Tukli su ga, tukli su ga. (Joj! Ajoj! Ojoj!) Tukli su ga, tukli, tukli. (Joooj! Ajoooj! Ojoooj!) Tukli, tukli, tukli, tukli. (Joooooj!Ojoooooj!) Tukli su ga, tukli su ga, tukli , tukli, tukli, tukli. Ko? "Ko?" Vojska. Tukli su ga, tukli su ga, tukli su ga, tukli, tukli.
78 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
"Koja vojska?" Koja vojska nije tukla? Tukli su ga, tukli su ga, tukli {akom, za po~etak. Tukli su ga, tukli su ga, tukli {akom, tukli {akom. Tukli su ga, tukli, tukli, tukli {akom, tukli nogom. Tukli su ga, tukli su ga, tukli, tukli, tukli su ga s morÄnom {akom, svje`om nogom. Tukli su ga, tukli, tukli, umoreni tukli nogom, nastavqaju svje`om {akom. Tukli su ga, tukli su ga, tukli, tukli, tukli. "Za{to?" Zato {to on nije tuko. Tukli su ga, tukli, tukli, tukli, tukli, tukli su ga. Gurali mu cijev pi{toqa u krvava jojna usta, {to moli{e : "Nemojte me!" Tukli su ga, tukli, tukli, pa kad su ih ruke, noge od tog posla zaboqele tukli su ga kundacima. Tukli su ga, tukli su ga, tukli, tukli, tukli, tukli, tukli, tukli, kundacima. Tukli su ga, tukli, tukli i gurali cijev pu{aka u krvava jojna usta. U krvava jojna usta, {to moli{e : "Ubijte me!"
79 Miroslav Luki}
Tukli su ga, tukli su ga. Tukli, tukli, tukli, tukli dok je stajo, dok je pado. Tukli tukli dok je stajo, tukli tukli dok je pado. Tukli su ga, tukli, tukli, tukli su ga kad je pado. Tukli tukli kad je pao. Tukli su ga dok je le`o. Tukli, tukli, tukli su ga, dizali ga i tukli ga dok on opet nije pao. Oni opet dizali ga, oni onda dr`ali ga, dr`ali ga da ne padne, dr`ali ga i tukli ga dok on opet nije pao. Tukli su ga {akom, nogom, {akom, nogom, kundacima, kundacima, nogom, {akom, {akom, nogom, kundacima. Tukli su ga, tukli, tukli, tukli su ga, tukli mr`wom i bezdu{nom svojom du{om. Tukli, tukli, tukli su ga a on vi{e jaukre~i, a on vi{e glas krvavi ne ponovi, ne izre~i. Tukli, tukli, tukli su ga, a on vi{e ne moli{e ni "Nemojte", ni "Ubijte". Oni onda wega vodom poliva{e kao rasad. Poliva{e wega vodom ne da bol mu olak{aju, ne da mrku krv mu speru no da ga iz smrti vrate,
80 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A ubijenog da o`ive, da o`ive ne da `ivi nego da ga tuku `iva, tuku jo{te. Kad u tome poslu Hrista ne uspje{e, onda su ga tukli mrtvog.
TODOR DUTINA
PONO]NA PUSTO[ U DOMU MOJE MAJKE Zna{ li ti, Gospode, kako je sada pust dom moje majke... Kako su prazne sobe pune pra{ine i pau~ine i koja pusta mjese~ina bije u wene prozore. Zna{ li ti, Gospode, koji je ~as ti{ine u domu moje majke... Kako se sve skamenilo i ma~ak na gredi i mi{ u duvaru i br{qan na zidu sa isto~ne strane i loza napeto ti{inu oslu{kuje. Svaka je mrtva stvar na svome mrtvom mjestu : o~ev alat i wegov mrtvi zanat sat u vremenu i vrijeme u satu i plahte bijele lani za nas sterane. ti ni{ta, Gospode, u praznom domu ne navje{}uje{... Pusto je srce moje majke i praznina je iz wega iscurila. Zjaka{ li zjaka{, Gospode, lijeno oko, svjetlosti ravnodu{na -
81 Miroslav Luki} ni jedan od nas, ni jedno dijete weno u ovaj skrovit ~as u wezin prozor ne}e zakucati.
Vojislav DESPOTOV SMRTI MOJA cipelo moja tesna, {tiklom rupu zgazi kwigo moja prepisana, u kwi`ari ~ami sijalico moja razlupana, prodaj svetlost tami stra`aru moj mrtvi, na {umove ne pazi begeju moj otrovni, teci ispod malog mosta emisijo moja crnobela, na prvi program idi hlebu moj pojedeni, budi dosta i za gosta zlatni~e moj ukradeni, u jevrejskom xepu zvoni dinari moji olovni, u banci te{ko le`ite ronio~e moj plitki, sa patkama divqim roni atleti~ari moji posledwi, stazom pored be`ite demokratijo moja nemogu}a, pre|i u makarkakvu slobodu [...... ]
\ BRANKO \UR\ULOV NESRE]NI GENIJE Dopustio je ma{ti da ra|a neverovatne vizije. Neobuzdano se predavao zanosu koji mu je donosila. Odjednom je osetio da }e ga dosti}i kazna neke neumitne sile {to je svojim iluzijama, u delu koje je stvorio, dozvolio da pre|u preko granice do koje je qudskom bi}u dopu{teno. Ali, i da }e ta kazna biti, svojim strahotama, srazmerno onolika koliko je svojim stvarala{tvom prema{io dozvoqeno. Mora da je dosegao ne{to {to je za wega bilo zabraweno, pa zbog toga nije mogao da ostane ~ovek kao {to su to mnogi qudi. Nekud je zalutao. Svi napori da se vrati osuje}eni su u samom za~etku. Qudi mu ne veruju i ne}e da ~uju za wegove snove. Upoznao je neke nepoznate sile. One ga nose sobom i sve mu mawe dozvoqavaju da bude ono {to je nekada bio. Pla{i ih se.
82 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A Nikada ga ne napu{taju. Prisutne su i kada misli da bi morao da bude smiren. Donose mu uzbu|ewa ja~a od svih koja je ranije imao i neko ~udno ose}awe sre}e. Uskoro se ne}e vi{e mu~iti, jer sve mawe op{ti sa svojom okolinom i sve se vi{e predaje svetu neobi~ne snage i privla~nosti. Ose}awe usamqenosti me|u qudima ubrzo }e mu nestati. U svesti ne}e vi{e biti ni traga o tome, a ne}e ni brinuti {ta }e qudi misliti o wemu i o wegovom neshva}enom delu, koje je za wih stvorio od najboqeg i najlep{eg {to je u srcu imao. NEDOVR[ENA PESMA Lagala me je mirno, skoro s rado{}u. Na usnama bi joj bujala neobi~na lepota dana, a iz o~iju bi joj se {irio nebeski svod sa mnogo sunca. @eqan velikih ose}awa, verovao sam joj predano. Zna`no sam bio obuzet, vi{e od svega, uverewem da me voli. Bio sam bezazlen, opsednut igrom rane mladosti i lud...obuzet najlep{im ludilom du{om i telom. Ne, lagati vi{e ne mogu...Voleo sam je i volim je vi{e od sebe. moj `ivot, od kada sam je sreo, samo je s wom. To je moja istina. Mu~i me i sili da je iska`em, makar to bilo jedva ~ujno i ti{e od {apata... Uvek je vidim u poqu kraj grada kako me - qube}i me u gustoj travi - la`e da me voli, dok le`im i umirem od sre}e, ne znaju}i da posmatram belim oblaka laki i be{umni let.
@ARKO \UROVI]
RODITEQSKI VO]WAK Nar Bdi u samo}i Spi u gluvini Nigde dubqe intime Ni o~uvanijeg leta Kad uzrene Dlanom istresa{ wegov slatki mir I godine detiwstva odbeglog.
83 Miroslav Luki}
Smokva Ne {umi kao hrast. Ne zastire hla|e Odmoru. Obna`uje dan. Svetlosti Otvara {ake. Fluid krvotoka daruje jeziku Odmornika. U grlu joj peva Talo`ena sun~evina. I medno sa}e.
Loza U svome pewawu ne zna se obuzdati Ne bira ni kamen ni drvo Bira vis Bira vis i svisnu}e! Tamo je mesto za oblake i gromove Ne za wu gospodaricu sunca Woj su potrebni {iroki kreveti S nagibom ka svetlosti Tu su i makaze za rezidbu (Navike predaka vaqa razumeti) Lozi ne treba urlik Treba zrewe Sli~no snu!
MILORAD \URI]
Rosa Kad bih o~ima svetog Jovana mogao da vidim Jordan posle kr{tewa : da li su protekle vode bele ili crne? Kad bih kroz Hristove o~i video blagost koju je s krsta pustio na svet.
84 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Da li bih tada razumeo vi{e ili mawe od ovog {to je sad? Sve ti{e ni~em dobrom ne verujem. I samo po kamenoj plo~i za tren rosa umesto mene pi{e.
POVRATAK OSIPA MANDEQ[TAMA U strelovitu kulu, u neznanu visinu, gde je sun~eva mre`a, naviru odasvud e{aloni. Privla~e se krvnici i dou{nici, vijuga splet kukavica, svetina - svet `ila kucavica. Preru{eni su i strah i nada u ranu {to ne boli. Sad jo{ samo krv ima istu boju. U Osipovoj kuli za sve ima mesta, osim za wega. Vra}a se otud da me|u nama nestane zanavek, od smrti lep i snen.
NE^UJ I NEJAV Ovo nije dolina, ovo su brda suza. Vaqda je i [ekspir sa ovih na{ih strana,
85 Miroslav Luki} toliko krv zanosila ga. Vampir ili sebar, da klikne i svisne kadar. Bol mu~enika i jad mu~iteqa, razli~it u istom poslu patwe, ko skupqe obelodani i vencu trnovom preda - na{ je, i krvi `edan kao trava rose. Poslu{nici nebeski, an|eli usred zime, koga vole, bez hleba i ogwi{ta? Ozebao prti sneg celac, nabiv{i {ajka~u preko u{iju, seqak [ekspir. Pred wim sne`ni vihor, nedosti`ni belac. U sru{en dvor predaka se vra}a da sa starcem Milijom zapeva i vra~a.
SVAKIDA[WI HRIST Da um svoj u bezumqe zapi{e{, da usekom razuma nagrdi{ ludosti lepotu, da porazu veran pobedom se razma{e{ - umeo si. Sve to za nas. Ali umesto nas, ali protiv nas. Ko te izvidao u Vitlejemskoj {tali, izme|u ovaca i magaraca i kraqeva, dok si merio uspon ludaka i pad mudraca? Bio si dete iza ugla, ~ovek iz }o{ka, ko i sad. Da smo onda bili tamo, kao {to smo sada ovde, nestao bi u zaboravu, zvezda u nebu, i pam}ewe bi se razmilelo poput mrava.
86 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Kada si preduzeo svoju smrt, po{to `iv ne smo`e ni{ta, krst podigosmo, klince iskovasmo - Bog i otac, i mi. Otad nas mami{ gore! @ivotom odupiremo se tebi i sebi - dole. Zato te malamo krvavog i raspetog, i molimo se, s du{om i bez we, da se na veke vekova umesto nas mu~i{. Kao da znamo da }e tebi, druk~ije qubavi radi, na Stra{nom sudu prvom suditi.
GOJKO \OGO VUNENA VREMENA ISPIT ZRELOSTI U ~etrdeset nul nul, ne znam ko sam, ali znam da bih s |avolom, u kolu igrao, samo da smem |avolu kazati da je crn. OZGO ^IZMA, OZDO [IZMA Mi s babama ne zanovetamo, na{e bajke `ive na ulici. Wihovi junaci vazdan kqucaju crve i crnce, uve~e, rogove lova~ke i zlatne zna~ke daruju velikom poglavici. Li`u mu dlan i bruse zube u wegovom mlinu, u~e nemi jezik - lisi~inu.
87 Miroslav Luki}
Stari kurjaci i prepredene guje zatvaraju }orave ti}e u na{e trbuhe. Oni {to sa stokom pasu i na ~elu imaju krvavo jedno oko, gledaju popreko, i po zemunicama crtaju odrubqenu glavu Svetog Jovana. A svete kwige ka`u : Ako neko upali sve}u nekom drugom svecu, liznu}e ga wen plamen. Zato mi ne zidamo bogomoqe, dosta nam studeni ovaj kamen da pod wim ostavimo muda.
QIQANA \UR\I] PETPARA^KA BALADA ZA J. B. Ne postoji svet Ni ne{to tako kao Amerika Postoji samo sablast sveta Koja ti ovu pri~u ilÄ neku drugu U mu~aqiva trpa usta Kao hostiju Tanke su Gospode moje i tvoje veze sa `ivima! Zar je to moj put Moja put zelena nikad nesazrela Ko put evnuha s dvora Petrova Pliva{ Brodski me| brodovqem Hadsona Zaboravio si zar isto~nu maj~icu i jevrejsku svoju lu~icu kraj Lewingrada Evangelisti~ke ptice od plastike Mozak ti piju Buldo`eri Death and Death kompanije O~i ti kopaju
88 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Gospo|ica s Pete avenije re~e da si lep I ti sad leti{ nad Amerikom Ko Meri Hopkins nad mojom minulom sre}icom Those were the daus mu friends! I oduvek isto se zbiva U pri~i o Ivanu{ki i wegovoj bra}i [ta mari da l’ s kamenom o {iji Trune{ na dnu Hadsona il’ Pasternakove Kame Voda moj dragi kad qubi Qubi do dna i pojedinosti ne razabire Hodam u tvojim izno{enim cipelama [upqim {akama sakupqam Ono malo su{tog mraka [to posle tvojih bri`qivih No}nih ribarewa osta Ponekad se iz sna trgnem I ugledam Ha{i{om posuto Stra{no Potpuno belo Nebo nad Amerikom
VREME OP[TEG KLAWA Nosim svoju zabludelu ov~icu u weno stado Da je oli`u napoje i nadoje maj~ice ov~ice Da skinu s we blato i ~kaq plesan i memlu Pustiwsku pra{inu i gar s wenih ov~ijih zena Da ponovo blene u zlato zelenila U maj~inske o~ice svoje roditeqke ov~ice Nosim svoju zabludelu ov~icu u weno stado Da opet bude bela i ~ista i beskrajno ista S vratom spremnim za obredno klawe Nad nezaja`qivom zemaqskom posudom Punom krvave bo`anske hrane Nosim svoju zabludelu ov~icu u weno stado
89 Miroslav Luki}
Da gledam kako joj leti glava Wena starozavetna glava s pognutog ov~ijeg vrata Da slu{am weno izda{no ov~ije srce Kako otkucava vreme ko zna kog Vreme mog i tvog vreme op{teg klawa
DRAGOQUB \OKI]
[ ARHANGEL MIHAIL ]
Arhangel Mihail, cicija jedna ; Meri du{u na gram! U {ta }e svoju du{u da izmeri tvrdica jedna, stisnuti dlan?! Arhangel Mihail odre|uje du{u : za raj ili pakao sa zemqe gre{ne, sa posude svoje, male, crne, velike kao za najskupqi `enski miris. Oprosti}e, verujem, mojoj pesmi dah i pusti}e vagu nek izmeri srce.
[ ....] * Gorim, izgaram u svako slovo. Grejte se, qudi, na moje videlo!
90 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Gorim, izgaram u svaki glas. Idite, svi, kuda qubav ide! Gorim, izgaram u svaku re~. Um osvetli meru, ruku na srce. * Mihail Arhangel i ja gledamo se dugo. Vidim - On uop{te ne slu{a : di{em li, jesam li `iv, imam li koga! Neumoqiv ustima, `ivotima, smr}u celom - istinu ka`e u dve du{e. U moju se ja zakliwem, ipak, du{u da je moj greh ono {to vidim : od ruke zavisi svet! * Arhangel Miahil ni{ta ne govori. Meri, samo meri! Kada stigne da jede, da spava, ili - da porazgovara sa Bogom? Ima li te no}i neko da vidi, neko da zna?!
91 Miroslav Luki}
RAJKO \URI] SUDBINA Sudara{ se sa senkom smrti Sudbino moja Da l }emo do~ekati ve~e Il }e nas guja ve} u podne Nenadano rastaviti Devet je Pazi sudbino moja Jo{ se ni pogledom Nismo sreli Odlagali smo susret Ko da je pred nama ve~nost Istina Ti zna{ svaki moj ~as Svaki pedaq na mome putu (Osim kad mrtve sawam I u snu grobove kopam) A ja o tebi ni{ta Sudbino moja Verovao sam (Mada uvek rastrzan sumwom) Da me vodi{ Ali tek sada Kad mi vid kopni Ti muklim glasom U meni peva{ Sve pesme bruje u tvojoj pesmi (Il mi se mo`da tako ~ini [to si moja) Krv i smrt Nemir i jeza Ose}am Podne se bli`i Sudbino moja (O da l si moja) Ali tek sutra (Ako se neko seti Belutka u vatri) Zna}e se ko smo
92 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
PROMENE I OBMANE {ta se mewa ovde be{e on tamo staja{e slon po tovar la`i za sve strane sveta sestre no}i polomi{e kola labudovi osta{e bez perja od komarca stvori{e magarca smrtna `eqa obavila zemqu ovde on tamo slon u vencu od smeha surla i {taka `uti golub gu~e golubica ne vidi od mraka no} sestrice pita ko }e kola da promeni labud kqun pod krilo stavqa {ta }e perje da zameni
MILAN \OR\EVI]
DVADESETI VEK Uto~i{te batina{a s razlogom, zbirko slika obi~nih nakaza, budu}im vekovima ostavi}e{ samo ta~ne opise sprava za mu~ewe samo crvenom svilom zavijenu gotsku pri~u o narodima, kuni}ima, pri~u o an|elima {to su `udeli za najmla|om svetlo{}u a drevnim se mrakom hranili gradove, sela, reke i doline, pri~u o nezrelim an|elima {to su hitali do nadira a padali u `itki zagrqaj ilova~ine sestre i brata, propadali dubqe od ve~erweg porfira.
93 Miroslav Luki}
"To je onaj `ivot, gde sam pao i ja" No} se razliva, ru`no mi cveta. Ni jutra ne mogu da me obraduju. Bela krzna ze~eva raskoprewuju Tela ze~ica, slast im se otpreta. Oko u osami mrtva priroda napaja Zemnim bojama, a uho ambrom pri~e. Deca u ba{ti, pod prozorom ci~e. Malo, malo mi je ostalo do kraja. Pod zvezdama nisam ni{ta shvatio. Tu nikakav ~vor nisam razvezao. U sneg smolavog sumra~ja ogrezao, Ja, bludni sin, koji se nije vratio. Detiwstvo mi je zanavek ostalo Strah - kra|a tre{awa u no}i jula, U ti{ini gde je kao {um nestalo Sve {to mi ko ranu krv obliva ~ula. Ovde sred svetlosti, retke, mlake, Za sve mi je kasno! Da, gotovo je! Gledam fotografije, sve svoje, Pitome zveri, vla`ne travwake, Udi{em rasko{ {uma, lepotica, Tiwawe zimzelenih groznica. Postajem jedno sa svim riznicama Studeni amonita i biqnim vatrama.
94 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A E DOBRICA ERI] KU]A NA BREGU 1 Ku}a na bregu Lipa stoji pred ku}om hrast iza ku}e 2 [tr~e iz kore polomqeni kurja~ki zubi - {rapneli. 3 (Tragovi rata Znaci smrti u znaku novog `ivota) 5 Zakre~en ujed mitraqeskog rafala Mrqe po zidu. 6 Razno semewe i lekovite trave u fi{eklijama
7 Guw i torbica o {rapnel oka~eni vise pod lipom. 8 Pas s ogrlicom od pu{~anog remena drema u hladu.
95 Miroslav Luki}
9 Deca i jagwad vazdan preska~u preko biv{ih rovova 11 Gnezdo u {lemu Prasad jedu iz {lema No{a od {lema 12 Dete sa `utim kqunom pu{~ane ~aure pi{ti ko kos 14 Topovske kare pretvorene u sme{na volujska kola 15 Stara tenkovska cirada - ra{irena nad rasadnikom. 17 U kanticama od masti i pekmeza cveta mu{katla. 19 Zakqu~ani su kov~ezi puni suza i crnog ruha. 20 U slavskoj sobi vojni~ka ~uturica mesto buklije.
96 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
21 Beli vojni~ki kreveti s madracima i vojna }ebad. 22 Trokrilni ormar Du}an {to se otvara samo praznikom. 23 Svileno rubqe zavese i haqine od padobrana 25 Mi{evi grizu `uta oficirska sedla na tavanima 27 (Davno je pro{la komora neke vojske ovom dolinom) 28 Ven~ane slike ratnika o oru`ja oko ikone. 30 [take u ba{ti pridr`avaju ru`e i georgine
32 Pod hrastom, iza vajata, staro grobqe mladih ratnika.
97 Miroslav Luki}
34 Kad god iza|u iz ku}e, mlade `ene vide grobove. 36 U jednom praznom grobu - riznica oru`ja i municije. 37 Svetli oru`je u zemqi, a svi misle svetle kosturi. 38 (Duh ove ku}e duh vatre na ogwi{tu tvoj duh je, zemqo) 39 Ku}a na bregu ^ovek stoji pred ku}om Bog iza ku}e!
@ NINA @IVAN^EVI]
AN\EO UNI[TEWA Moj an|eo je sagra|en od sna`ne voqe i mekih boja, wegova te~na ko`a milosti nema dok me vodi u zaborav, wegova kosa od kestena miri{e na Tiqerije u jesen; moj an|eo nema nikakve veze sa tugom i lo{im raspolo`ewem - postavila sam ga na sarkofag mojih uga{enih `eqa, vrhovi wegovih prstiju su meko perje koje podse}a na nekog ko {to bejah ja, wegovi tanki ~lanci zadr`avaju vetrove koji u sebi nose muziku.
98 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
An|eo mi je lovac brzih misli stoga se `urim da hitro zavr{im ovu pesmu, on joj se podsmeva a da je nije ni pro~itao, ali ne mogu mu ni{ta, ~ak ni sva{ta - wegova intuicija mi je oprostila unapred sve to...
PESMA ZA DANILA KI[A Koliko je sati? Quel heure est - il? Pita na jednom od svojih jezika Danilo Ki{, a vreme je ~as wegovog pravoslavnog opela, dok le`i hladan i polo`en na krevetu svoje francuske sobe sa ve~itom borom na zabrinutom ~elu. Da li }u da prebrodim lo{e prevode i tmurno vreme? Pita se Ki{ na jednom od svojih jezika i buntovno ska~e sa kreveta; Mo`da ovo i nije neka bolest (ka`e pesnik), mo`da sam ja~i od lo{e voqe, uzaludnosti pisawa, tuge odsustva (sada na materwem razmi{qa), a sve{tenik zapeva i hor nastavqa da poje i tri zlatna krsta na crvenom somotu krase kapelu u kojoj Danilo (napokon!) spokojan spava - toliko muke oko nekih slova, toliko muke zbog svoga naroda / sveta koji stoji mirno oko pesnikovog groba i odaje mu posledwu po~ast. ------Z
RADOVAN ZOGOVI]
LI^NO, SASVIM LI^NO Jednoj galeriji
Ta vodenica bez vitla, vjetrewa~a bez krila i stega uobra`ava da meqe atome, kreiraju}i sun~ev spektar; da meqe na bujnoj rijeci - uobra`ava da je rijeka, na plimi zapadnog vjetra - uobra`ava da je vjetar. Uobra`ava da brek}e, na devet }o{kova, da raste od svog vitla. A kamen wen, mlinski, zamije{en od tutkala i od trine,
99 Miroslav Luki} uobra`ava da je saturn. Da trase zvijezda zapli}e u kovitlac, da vu~e za sobom kosmi~ke rojeve i magline. I zraci sunca, kroz staklo krova, zagoja}enog sitnim sme}em, tu su gama- zraci - za wih kosmi~ki prah prione! I nered vodeni~ki : trska u neredu, slama, konzerve, prazne vre}e, vjetar koko{iwi - mlinarima su : ko{mari vasione. Ta kofa za boju; prevrnuta, razga`ena prazna kofa ; vihor repova i peradi; a mo`da i drugo, mo`da ni{ta - mlini su, i druge uvjerava da su : svemirska katastrofa; bezuman, otu|en, svemir je izi{ao iz le`i{ta. Vrtlo`i} pra{ine na limu?! Prozor poprskan ki{nim blatom? Li{aji opuzlih zidova? - Dubinsko vi|ewe i otkri}e! Da, wemu se vidi : dekomponovan, dematerijalizovan zadwi atom; bi}e postoji tek kad ga mlinar priredi kao bi}e! I `abe to po no}i znaju, u mrtvaji. i `abe slavu slava uznesu s bare - vodenicu spiralna vrtoglavica slave hvata. Vodenica raste i brek}e. Uobra`ava : ona jedina, ona prava; razbija, deformi{e ; iznovice stvara pratvar. Uobra`ava...A mo`da ~ak uobra`ava da uobra`ava.
JOVAN ZIVLAK
PAPAGAJ on ponavqa istoriju uzima hranu : zrnevqe iz ble{tave zdele tamno meso iz kog se podi`e po{ast vodu koja otica{e iz razobru~enog tela{ca. siroti stvor {to kri~a{e nerazgovetno {ta li je hteo izre}i koga li je `eleo opomenuti. otvarao je usta podizao krilca jezik koji nisam mogao razumeti.
100 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A ali dok je izvaqen na bok dahtao krune}i suvi vazduh treperio pod udarima izdajni~ke du{e znao sam da pevamo istu pesmu on i ja.
Osvetqewe je slabo ako postoji{ tvor~e glagole preokreni. ali ve} je bezbroj puta ponovqeno da ni u {ta nije ba~en tvoj kvasac. ako postoji{ dakle neume{an razborit tvrdokoran poput sveca na uzvisini dok prati ono {to ga nikad i nikad ne}e dodirnuti mo`e li ikoji stvor da zatreperi spomiwu}i tvoja podvi`ni{tva. jer {ta je u~iweno da se uve}a qubav i ko je podigao ~ekrk u visine, a ti gde si koga oslovqavahu potomstva u koga gledahu otac i nakot gde je ru`a iz koje kuqa{e re~itost usta gde su koja }e me jednom za svagda ispqunuti (...... )
SLOBODAN ZUBANOVI] IN@IWER AGRONOMIJE U PODZEMNOJ STANICI Za A. R-G.
Najednom gomila odnekud pristigne u dowe hodnike, sklowenog lica od jare, pred basamke {to nagore idu ko prazna vedra usred ravnica, i najednom izgubi svoju snagu;
101 Miroslav Luki} u pravilnom, ma{inskom {umu, idu}i otvoru svetlom, nije obavezno prvi da ima posledweg na umu jer, prosto re~eno, stupiv{i oba ukipqeni i kruti, svoj lik s putawom stopili su kosom ne mewaju}i razdaqine oblik. Svaki se, u mestu, pewe za svakim, da bi nestao u vrhovnom blesku, sli~an talasu kad jurne na kopno i sav se preda obli`em pesku. Na dugu od crne gume, i ja sam prilo`io {aku, nemo priznaju}i da ne umem u `ivotu da se oslonim tako sigurno, bez cimawa i buke, na okru`ewe uvek isto, da mi ~itav put, kao sad ruke, pro|e ravno u nameri ~istoj. Svi idu gore, svom vrhuncu, uz setno zujawe elevatora u`arenom se primi~u}i suncu. U poretku ovce sa dna tora, osvrne li se, s tu`nim ushitom, samo }e prvog u nizu da takne krotka misao ; da je u ~asu tom s pokretnog odra otrgao {ake. Sa pewu}im sav u mimohodu, sklowen od onog {to ~u~i u meni, spu{tam se, na tebe misle}i, o~iju na sekund zatvorenih. Za mnom si|o{e slike detiwstva, to je znak, starim upu}en u sutra s osmehom, za koji ni danas ne marim. Putuje sve u bol, lagano zalaze}i kao mesec za {umom. Umesto mora {to grmelo je dubqi se {um vaqa u mom snu po danu, sav stao u ambis.
102 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Sarkofagom upu}en s vrha podr`avam posledwi zakon ; po~etak si, stajali{te i svrha. Nije tu kraj, niti stanica ima oznake da oprema ~istili{te. ^ak stroga, vagonska terzina, nikakvo isle|ewe ne i{te. Drugo je, ipak, mesto suda. ^equst posledwe istine zine na nas ko zna kad, i otkuda; s promajom ili jekom, iz praznine, u privi|ewu tek sti`u}eg voza, kad s obavezom pristupi stopalo i promeni se putnikova poza. Dubini se hladno}om svet dopao; silazi jedno, pewe drugo, time se ustrojava zauvek : redak je stvor pravom prugom otputovao iz veka u vek. Hitaju}i, dakle, u visinu, mnogi gledaju dole niz belo svetlo, zadovoqni kad sinu u odblesku, dugmad sa }elom, prilike tek prido{le traci. Hodo~asnika naizgled mirnog dok ~ita hitro pro|u `marci zbog vesti, i ostave ga mirno iza `ene s telom ko u vaze, dodu{e naopake i ne{to mawe; da kraji~kom oka prati deo staze koja uvis hita uzanije i tawe. I mile, uvereni u tobo`wi put, stiskaju}i, masni, gumeni krak, sretni {to redosled nije obrnut : da iz svetla otklize u mrak.
103 Miroslav Luki}
I JOVAN ILI] Abassah Na pr’jestolu kalif sjedi, Harun - al - Ra{id. Do weg’ sjedi mlad vezire Xafer Barmekid. "A ~u li me, mlad vezire, Zna{ li ko sam ja?" - "Ti si kalif, sunce jarko, [to nad sv’jetom sja!" "Ka`i pravo, mlad vezire, Amana ti tvog! Ko ti dade zlatne kqu~e Od harema mog?" - "Dala mi ih seja tvoja, I poqupca dva, O do zore kol’ko bje{e, Ne znam, bogme, ja!"
"A znade{ li, mlad vezire, Ne znao te jad, Da }e xelat glavu tvoju Ukinuti sad?" - "Sv’jetla kruno od Azije, Da l’jepo ti sja{! Moj kalife, gospodaru, Da malo ti zna{! A da znade{, moj kalife, [to ja znadem sam, Po Bagdada ti bi dao, I Misir i sam! A da znade{, moj kalife, Gdje ja no}as bi’,
104 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Sto `ivota da imade{, Halalio b’ ti! O Abassah, ru`o rajska! L’jep je miris tvoj! Sla|a mi je du{a tvoja Nego `ivot moj!" To izre~e mlad vezire, Ode bez glasa. Mrtva glava progovara: "Zbogom...Abassa’!"
OQA IVAWICKI [ [KART JE IZAZOV ] * * * [kart je izazov. Ne mogu da po~nem ni{ta novo dok ga ne savladam [kart je...hm...{karti}! Na wemu je uvek ne{o nejasno. Lake, uspele stvari (slike) brzo prolaze kroz `ivot (...) ali {kartovi traju godinama....
* * * U uglu gorela je bo`i}na jelka... i jedne no}i buknula od moje (....) potrebe da izgorim sve ~ega se dotaknem. Vatra je sna`no obuhvatila drvce pro`diru}i zajedno sve predmete i pewu}i se spiralno navi{e. Takva ista vatra uni{tila je moju dvojnicu ispred Galerije grafi~kog kolektiva, a da ne ostavi ni{ta za sobom do ru{evine jednog hira (.....) * * * U Kwizi postawa dani su jednaki godinama, vekovima, milenijumima. * * * Strah od ~iste sveske, strah od svoje nemo}i. Strah od svega {to me okru`uje. Uklonimo ga iz mraka no}i i svetlosti zore. Kad }u osetiti mo}, ~istu `equ, otrov isparewa, no` o{tar, a onda ovde zakopan, kao glava `rtve u petak izjutra, za napredak
105 Miroslav Luki} ~ove~anstva. Kao da mi napredujemo, napredak je smrt, a mi je `elimo iznad `ivota. Predajem se. Umirem sa svakim bu|ewem, a strah je mo}niji od `eqe koju nemam. Gde, kuda i kako? Propast uzaludnosti. Uzalud se otimam, a on dolazi. On, neumoqiv i o{tar. @rtva i no`. No} i ubica. Samo {to daqe od ovog mesta. Crveno, crno i o{tro. A onda mlako i dlakavo. Svirepo i ru`no. Be`i, be`i {to br`e mo`e{! (...... ) POJEDINA^NE TAJNE : Kaliotisov dnevnik
[ fragmenti ] * * * Du{e umrlih proti~u izme|u kretawa `ivih. Susreti su nevidqivi. @ele}i da verujem u to no}u se pla{im mra~nih odaja u kojima podrhtavaju kristalne svetiqke. Du{e mrtvih se ne~ujno viju lebde}i u prostoru iznad. Ubacio sam otrovne igle u ~a{u sa vinom. Mrtvi ne pose}uju nepoznate. U pravcu severa nebo je tamno crveno. 55. dan Kolone mrtvih senki naselile su suprotnu obalu reke. Sad ih je na onoj strani vi{e. Na{a se}awa ~ine ih `ivim. Magla nad rekom spaja suprotne obale i prsti dugih ruku blago dodiruju povr{inu vode i ne~ujni zvuk dodira mo`da je uznemirio nekoga blizu. U barci plove mudraci. ^uvajmo svoje tajne i ne poveravajmo ih cve}u dugih latica. Ono izgleda razdoznalo. Saslu{ajte ispovesti o~evidca koji je video smrt. "Les ondes sont magnifiques comme toi". Nebo je sivo, gusto, duva jak vetar sa mora. Nekakve uspomene rasute su obalom ali ja otplovih daqe i obale ostado{e iza mene i ja ih ne upoznah onoliko koliko sam to `eleo. U svetu ~udesnih re~i i retkih zvukova ose}am potpunost postojawa. Samo me ra{}ewe noktiju opomiwe da vreme prolazi. ^udesni smisao ra|awa otkrio se pred o~ima za~u|enog posmatra~a. To bi bila jedina razlika izme|u `ivog i noktiju koji rastu.
106 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Srba IGWATOVI] UGODI RAZNE@ENOM QUDSTVU Majstore {to opravqao si tamnice Prozore, vrata, ki{obrane, slavine Na~eto gvo`|e kupovao i prodavao Te{ku vunu, perje za jastuke Ikone, name{taj, trule kwige Krpio {erpe i lonce - Pusti iz boce stare demone, Ugodi razne`enom qudstvu. DETIWSTVO Ku}a bez buva. Tu`ni tavani. Snovi iz kwiga u sanducima. Iz kai{a, nogu stolica i foteqa. Va{e su senke ~iste. U wima je sve : Drvored, reka, ki{a.
HERE OPEN Kada je Ragnarok kona~no stigao, HERE OPEN, Bogovi ve} nisu bili tu. Zalud vam novine. Iza wih osta{e Mrve i ogrizine, kost i dim, Sve {to javnost ne zanima. ZNACI, OM^E @ale {to nema spasa u trpqewu, prostora u mirisu, no}i koja malo govori. Dolazi dan. Strepe : da li ga zalu`ujemo? Dolazi ponor, vapiju, vaqa dva obla o...
107 Miroslav Luki}
Tigar je krvolo~je, mr{ava sviwa pohota, rep ne~astivi. Znaci, om~e. Zapreteni u ziftanom sloju. Ispituju ih qubiteqi gorkih u`ivawa, slu~ajni alhemi~ari, la`ni kabalisti. Deliteqi sopstvene sudbine. PLEN KOJI SE OPIRE Nagnuli su se nad ponor i zamislili da je on du{a. Predstavqali su je kao prelepu golubicu. Plen koji se ne opire ve} di~i pitomom }udi. Dobro je blisko - mi{qahu nesvesni zablude. Jedna kap, ~ak i najmaju{nija, do`ivqavala se kao neprema{ivo obiqe. * Duh se odevao, umetnost je ko{tala, wen miris se spravqao u bo~icama ve{tih. Tako glasi opis jednog minulog vremena. * Svet su predstavqali kao tvorevinu savr{enih ma{ina. Goweni vlastitim `arom nisu primetili kako wihove pri~e postaju sve neuverqivije. To se, s vremenom, r|a nahvatala po polugama i zavrtwima nekad blistavih mehanizama. KONA^NI KRUG
^itam s dlanova : vek }e biti predug. Qudi se rastaju, miruju stvari. Po trgovima se ve} pri~a ko }e izgubiti, ko li dobiti. Arhimede, ostavqaj Sirakuzu! Jedared zaista budi mudar. Isti~e pesak i vojnik pristi`e. Ma~em }e nacrtati tvoj kona~ni krug.
108 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
TRAG Smetli{ta bez stida Smetli{ta razlivena Ide stra{an ~as Utroba zemnog vira Bli`i se va{em kotlu Punom palih nakaza Gde ukriti Otrovnu ~orbu Trag smrtnih dokaza
POST SKRIPTUM za Nikitu ...Faraoni su stare, tu`ne gospo|e. Koliko kilograma mumije, Toliko nanosa {minke. Biber, balzam i pija~ni ra~uni Idu posebno, posebno stari narodi, Posebno mladi narodi. Ruku pod ruku taze budaletine, Stare huqe i prevejanci. Eto civilizacije koju slavimo! ------
109 Miroslav Luki} J Mileta JAK[I]
Moj zavi~aj Pripeka. Beskrajna ravan... Daleko na jugu pewu se, Rastu oblaci kao planine. Kadikad samo blesne muwa Pra}ena dubokim zvukom Potmule grmqavine Ko gluha topovska paqba, Tutaw daleke bitke. A ovde gde ja stojim - Ti{ina...}utawe Zelenih poqa Na grdnoj omari. Nigde `iva stvora... Puca od su{e Bela zemqina kora. Miri{e sparena trava, Vru} zadah poko{ena sena. Daleko negde u hladu Mr{avog drve}a Polegla dak}u stada: Sve zaklona tra`i Od ubistvene `ege. Ni daha. Treperi usijan vazduh Kao blistava pu~ina Proletwih voda... Neza{ti}ena od samrtna `ara Belasaju se okolna sela S krilatim vetrewa~ama.
110 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Ti{ina. Tromo prole}e jedan leptir Kraj moga uha - ^ujem mu udar krila... Potmulo grmi u daqini.
Mart Vreme kad vrba lista i maca Kraj mutnih bara i jendeka. Po selu svud se petli raspevali, ^uje se negde `alostiva bleka Malih jagwadi Kao pla~ detiwi. Sunce na zemqu tople zrake baca, Udarila je trava, lista zova, Vrapci galame oko `ivog plota. Ja slu{am vrevu tih glasova Probu|enog `ivota, Svakog prole}a tako. Ali }e i to pro}i, Jednom }e do}i Smrt mojih ~ula, Kidawe plotskih veza, ~as rasula, Kad }e za mene sve to i{~eznuti I ni{ta ne}u ni videti ni ~uti. Od sveg obiqa tih lepota, Kad blagi dani oslave, Ja }u primiti povrh moga huma Udeo mrtvih : zelen busen trave. Poziv Nik. Nikolajevi}u U zakutak tihi lisnog vinograda, Kad jo{ sever hladni burama ne grozi, Kad prigrevak tu`ni jesewega sunca, Kad list pocrveni kao krv na lozi, -
111 Miroslav Luki}
Me| krvavim li{}em grozdovi mirisni Dozrevaju mirno u ti{ini bonoj, A boja`qiv glas ni ptice niti zverke Ne remeti pokoj du{i misaonoj, - Do|i tada, hodi, da se nasladimo Mirisom vewewa, sunca poznim sjajem, ]utawem prirode, velikog joj srca Posledwim pred zimu, tajnim otkucajem. (...... ) Stari orah Davno, ko zna kada iz vrawega kquna Pao je na ravno poqe jedno ora’ - Iz wegove quske gigant se izleg’o, Buknulo je drvo golemo k’o gora. ^esto, u danima ilinskih vru}ina, Umoran mu svra}am sa sun~anih staza. On putnika mami na goloj ravnici Kao u pustiwi zelena oaza. Visoko se di`e lisnato mu kube, Pod wime se hlad i polutama {iri, Sun~ani se zraci u li{}u mu gase - Tako {umi kad ga vetar uznemiri. On {apu}e bajke iz mutnih davnina I duboke tajne pro{losti otkriva Vetru sa poqana, koji ga oble}e, - A u mojoj du{i setu izaziva. Jednu bolnu mis’o {to veje odozgo I struji sa li{}a, sa stoletna grawa : O qudskom `ivotu trenutnoga roka I o ~udnoj tajni ve~noga trajawa. Jedno jutro Probudilo se dockan ki{no jutro Tu`no i mutno. Ulice kaone Osvanule su puste. Nemo }uti Dremqivo selo {to u mo~ar tone. Po zlu vremenu jedva se probija Slab udar zvona negde u daqini,
112 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
K’o uspomena. Zvuk ki{e i vetra Caruju samo u ovoj ti{ini, I u mrtvilu celog dana tako Prolazi vreme i ki{a romiwa. Kao kosturnica vla`na stoji selo I svaka ku}a k’o mrtva~ka skriwa. Dok s horizonta, k’o burni talasi, Gusti i niski, vetrom uzvitlani, Oblaci idu kao svod ogroman [to se nadvija da selo sahrani.
@ivko JEVTI] SAMOSVEST Kako sam pod crnim nebom olovan i te`ak. Zemqo, ostrvo koje mosta nema ni prelaza: stra{no se ose}am, mu~no na tebi. Moje noge u tebe upadaju. Olovne, mnoge pod sobom udoline {iroke stvaraju. Mog mu~nog hoda talasi tamni visine neba samog pla~u. Zemqo, mnoge sejem po tebi krupne stope svoje gre{ne. Kroz tebe du{om ronim no}u i dawu; tvome jurim dalekom dnu. O, da mi je jednom sa tvoga dna mrtvo jedno sunce di}i. Kao suze kap ogromna, po jedno - s neba - svakog dana na tvoje kane jadne ravni. Druk~ije }e tada sve i}i;
113 Miroslav Luki} onda - u dalekoj budu}nosti - kao kr~ag na ramenu : uskrslo }u jedno sunce nositi i mekom rositi svetlo{}u svet! Uzgredna pesma Svega {to je dobro nekada se opomenem: bi}e pesnika se prenosi iscrpqeno na hartije pre no {to bol zavije, - bol: vuk u snu`denim smetnim dolovima. Slova su crne suze pesnika, spomen umrlim bolovima; pesme bele tuge ushi}ewa, zaludna, zamorna i{~ekivawa nekog koga nema. Ali bih voleo sav `ivot svoj da poklopim dlanom kad mi je drag toliko mrtvaca udes. Pranik je ; tamwan i oblacima dim od duvana kafanom. Bile su nekada laste mlade u gnezdu ispod trema; - zavoleh im zlatne kqunove: klice sa bobova zrna; i livade, livade i mirisni otkosi sena. Svega sad nema. Posledwa suza moja crna na put se inokosan sprema. Mo`da su ve} uginula telesa mladih lasta? Nebom putuju dva oblaka, biqa svelog `alosnog
114 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A vodom ponesena dva plasta sena. Mo`da je suza moja crna ve} ve~nost samu minula? PESME KRAJ POTOKA
II Ja sam tako dugo goreo u plamenu nepojamnom pod mojim koji cvetao je stopalima svuda. [ibao me svojim jezikom on. Ni otkuda ne be{e vetra da ga raznese nikada. Trpeo sam sam i gasio ga svojim suzama. Da mi je `ivot stradawe nikome nisam kazivao. I rukom plamen ne mo`e se svu}i. A mo`da sve }e se svr{iti na tome {to }u najzad umreti plamenom idu}i!
V Prostranstvo se rascvetalo u meni. Dah mi je blag a zvu~an meko topot wegov ne`an u obimu.
115 Miroslav Luki}
Sestra mi je ~a{a na stolu, prijateqi ~asovnik i orah ogoleli na vidiku. Jednom smo ne`no{}u oboleli. Prole}na svetlost ruke nam sastavi i dru`imo se zdru`eni, kao zaqubqeni. Lavor je prevr{en blistawem i smehom unutarwim bele boje. Nemo mi se razumemo. Mi se neosetno di`emo skupa. Nastupa ve~e. RISTO St. JARAMAZ Epilog qubavi Zama~e mi qubav za brdima du{e - Ponosno k’o sunce u najve}em sjaju; Usamqeno srce k’o gnezdo grmu{e, ^eka milost smrti u gr~u i vaju. Razlilo se zlato snovima {to mole, Da u oku tvome ve~na qubav blesne, Jer se na{e du{e i sa mr`wom vole - Kad u svesti nema jedne re~i svesne, Da iska`e qubav ili mr`wu na{u, Svetismo se za sve prkosno k’o deca; I dok jedne tuge ispijamo ~a{u, Du{a qubav tra`i, srce za wom jeca..
116 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Siro~e Pri~aju}i gatke iz prastarog dobqa Sawala~ki Dunav bez {uma je tek’o; A sa brega gore iz pospalog grobqa @alosno se ~ulo zapevawe neko: U samrtnoj rizi moja majka to bi Dizala se vazda iz hladnoga groba; Plakala bi za mnom u sred gluhe dobi, Jer me `ivot mu~i k’o prezrena roba! O ne `ali mene, moja majko {tedra! Ni oblak me mog’o oplakati ne bi... Plaha smrt je crna ra{irila jedra, Pa i mene, nano, pribli`uje tebi.
Saznawe Da su o~aj usne tvoje - nisam znao, I molitva da su o~i uplakane; @ivot ceo da je drama heruvima - Du{a smerna oltar sveti bo`jeg raja! Od bo`jaka za{to tra`i{ sre}e dobre? Za{to tra`i{ milovawa i qubavi, Kad ni nebo ni{ta nema ravno tebi? A kamo li gre{ni qudi i prosjaci! (...)
Uveli kaloper Uzeh kwigu staru zaba~enu davno, Pa prevr}em strane, ali sve je tavno, I mnoga se slova ne vide od praha. A na jednoj strani, kao feniks sre}e, Na{ao sam staro presovano cve}e, Al’ jo{ puno mira i opojnog daha. I pod cve}em videh wena slova mala: - "Kaloper je ovaj Na - Indra ti dala"
117 Miroslav Luki}
Ja se odmah setih nekada{wih dana, Pa uzdahnu gorko i poqubi cve}e, A suza mi jedna nehotice sle}e, Jer se setih, da je davno zakopana.
QUBI[A JOCI]
SA OTPADA Dimqivi talozi |ubri{ta sirotiwskog tavana kroz pukotinu pomaknutog crepa na tankoj qusci krova probija zrak sunca blagovesti na nekoliko mesta oko glava svetaca skupqa~a krpa i drugog otpada na jednoj po{tovanoj foteqi izvalio se zar|ali izbu{eni progoreli auspuh a foteqa izbacila iz stomaka opruge i sun|ere od plastike celu iznutricu raspojasila bi se kad bi je videla ~ista~ica preduze}a koja je svakog jutra brisala vla`nom krpom preko wenog sjajnog lica od skaja i taj skaj razba{kareni ~a|avi auspuh veliko gradsko |ubri{te na periferiji kraj Dunava dimi se na nekoliko mesta sun~ane trake probijaju se blagovesti nad an|elima prosjaka
MIODRAG JURI[EVI]
JAHA^I APOKALIPSE Najpre smo pre{li reku Gladni qubavi. Lova~ka dru`ina golih jaha~a, Zameriti im nije Na pohoti. Mo`da je bila samo gre{na Pomisao O na{oj mo}i? Jer dok je sunce padalo U svoju nebesku torbu,
118 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Nekad ~uveni u kricima Po~esmo da zaziremo Posti|eni lukavstvom tela. Trebalo nam je dosta ve{tine Da zaboravimo slavu Na obali le`e}i bez daha. Sad je pred nama ^itava No} Vaqa prete}i raspadqivi `ivot. 13. 4. 1979. MEMENTO MORI Pijem posledwe pivo u Starom Zdawu A sve je mawe nade u nekad sjajnom znawu. Bo`e, koliko smo vremena tako proveli Dok na rub istine nismo dospeli? Ili je, mo`da, sve samo opsena Pa ono {to nas je znalo od ni{ta stvoriti Sad kao ukleti neuk }uti. Nema me. Nema te. Ruka sete (kao blagi preliv preko du{e) Odnela je sve. Jo{ samo, iz osvete, Pramen se}awa na dane {to me gu{e U svitawe odavno odstreqene mete. (Aran|elovac, 26. 8. 1984 )
Ranko JOVOVI]
[ CRWANSKI ] BO@E USKRSA Jednom prognani sa Neba Bi}emo prognani i sa Zemqe Vladiko Kod Neba bez Neba Kod Zemqe bez Zemqe Kod Kosova bez Kosova Kod Milo{a bez Milo{a Kod Sebe bez Sebe
119 Miroslav Luki}
Pomoz, Bo`e, jadnijem Srbima. Moli se Vladiko Podvikni Gospodaru (1985) KRV U praznu, praznu, U porazno praznu prazninu Prepoznah svoju Otaxbinu. A prazna nije Dok krv na{a lije, Dok krv na{a - Na{ Bog nas grije. Na{a je krv Srce kosmi~ke provalije. Ali na{u krv ne mo`e Ni{ta da ubije. Na{a je sudbina bila i ostala - Pro}i kroz Pakao golih stopala SPAVAJ, SAWAJ, SAVJESTI Spavaj, Savjesti, odmori - Neka je smak svijeta, Neka su krvavi razdori. Sawaj usnule qepotice, Bajko, cvijete u kosi - Kroz mra~ne tumaraj litice, Narode `alosni. Grije te ni~ija zvijezda, A tvoja lu~a sve nas - Neka je pas ~ovjek, A ~ovjek neka je pas. I neka narodi lude
120 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
I neka se tamane, Ti spavaj, Bo`e Savjesti, Sawaj jorgovane... 20. dec. 1992. OBRA]AWE BRATU Amfilohiju Radovi}u Neka me kamen ubije, Na{a nebesa su kamewe - Kad zborit vi{e ne umijem, Kad sloboda je mu~ewe. Mali je moj `ivot da plati Sav raskol, mr`wu i u`as - Da Crnu Goru shvatim Ja ne znam u ovaj ~as. Ja nijesam jagwe `rtveno Nit bolni, krvavi usklik - U Crnoj Gori jednako Zri svetac i nevjernik. Ti jesi Bo`ji poslanik I Jagwe i @ivi Brat - Dozovi - Okupi narod, Vladiko, Ko Sveti Petar nekad. 24. dec. 1990.
DARINKA JEVRI]
Freska u nemirima mirna u vrtlogu sama zidovi ti kradu sjenke sklopi{ mi ruke u molbu u jecaj u hvala stoqetnu qepotu mi
121 Miroslav Luki} ne cenkaju}i se da{ odmah
Pjesnik pred stje}kom ------pristali smo, dakle, na uzmak, sramnu zavjetrinu. Porazu zalog mukla sabornost ova ~ijeg se smisla odri~emo. Zadihan i svladan nevidjelicu udijeva{ u iglu svodi{ mudre poruke da zametne{ trag. Zalu|enom - samo ti se privi|a svjetlost, fosforne mrqe na kamenu, oplo|en kristal. I znam : sporna je premo} ovog svjedo~ewa stihom nad sasma nijemim spomenom gujom pro{ivenog srca; o bla`en cjelov muka, {to prebiva u sumwi, zgo|en u dan kad nedostojni smo zavetnih re~i.
Vladimir JAGLI^I] * Kap, ki{obranom, opet pucka, oretka, ovde-onde pala. Orahova, kraj puta, quska. Jesen grad sivim kistom mala. U autima - mrtve seni, trenuci-ptice, odve} neme, overen pe~at te jeseni da trijumfuje, najzad vreme. @urim, sti{an, u malu sobu gde mislim o tome {to ve} minu, ja, zrak ve~erwi, {to na grobu slavi propalu carevinu. I kre}em snima : sre}na `ena
122 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A {to na put kre}e s milosnikom da probudi se van vremena u gradu gde je ne zna niko. * Kad dan se mra~i, grad potawa u maglu {to se trgom prostre kucavica mi do prskawa bije, i bode ko`a -kostret. Iz sebe bih da uvis odem, jer sve nastoji da me spre~i. "Bo`e moj", {apnem, put slobode da prhnu barem te dve re~i. Sav sam u {aci tog {to saznah, mada jo{ ne znam da l postojim, il dah je svaki smrtna kazna nekog ko vlada `i}em mojim. Ja sam u tami `i{ka bela {to ne zna `ivi li, il sawa. Nek bode ja~e kostret tela, zakucaj, veno, do prskawa!
Raskovnik Tamo je negde, na tajnome mestu, pored pe~urke, ili udno graba, gde `enik tra`i umrlu nevestu, gde srce de~je kida stra{na baba, on sve otvara prividu nesklono, i dra`i puste snove sirotiwe. O, odrobimo sa planine ono {to dr`e bele vile nagorkiwe, da bismo lak{e otkqu~ali snove rastuma~ili lice zemne kore, prona{li put u dowi svet, gde na{i mrtvi ~ekaju `ivot da ponove, da nam se vrate i uzdignu gore gde mit prispe}em wihovim nas pla{i. 1981.
123 Miroslav Luki}
Oslu{kivawe ^ujem li ja to nebeske talase {to tiho ple{u po mozgu, iznutra, ili glasove sve sna`nijeg jutra, kako udara u sve talambase? Ne{to se rodi u plavoj daqini neznane pute mostom da premeri, nekud i{~eznu u plavoj haqini, sad, jedva ~ujno, u zraku treperi. Neko prelazi sve ove bezdane, korakom jednim, ne od sedam miqa - u skoku iste sudbine i ciqa. Sa Jerihona trube neprestane. Rahila pla~e. Ubice se cere. [um vode. Ruke prqave {to pere. 1981. [EKSPIR Zahladnelo je, od septembra. I sav je London maglu{tina. Na ocedine bazdi Temza, i vaqa vale ko pu~ina. ^arobnim {tapom, kao Mervin, on maglu svetla prahom srebra. Wegov je mozak um Minervin - a pero - kost iz Bo`jeg rebra. Svet je video, ve}, genije : proro~ku nadmo} i misao. Ni~ega novog. Zar sve nije rastuma~eno, popisano? Na praostrvskoj vetrometini potowi, ipak, znade on, nu`an i nebu i svetini, sesti, ni{~i, na carski tron.
124 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Taj polupesnik, poluglumac, sa polupozori{nom trupom : - Du{e, kud kre}e{, naglo, kqunac? - Za, u dvorima, mi{jom rupom! O srebroqup~e i Mefisto! Nije za babe grad, i starce! Ko u~iteq, i ti si, isto voleo `ene i mu{karce. Kao na morskom pesku Timon, vidim te, mada seda lika, sa nevestom, sa ve~nom rimom : mlado{}u velikih umetnika. Kako osvetno ki{a kuqa! Mrak se, ve}, vaqa po plo~niku : u pozori{te kre}e ruqa, gospa bogatom milosniku. I dok hiqade gori sve}a, i Hamlet ne}ka se sa bine, i mrzne se skrama sa drve}a, i pod mostom se viju psine, ti si u nekoj drugoj drami, s kojom ne `eli{ da nas spoji{. Ti ~eka{ crnu gospu : a mi ne znamo, ~ak, ni da l postoji{. KULE 1 Kao tropska vrelina, i kao miris `alfije, lutam po predelima sakralne geografije. Nezaustavqiv, uporan, van svetske mimikrije, ono sam {to moj umoran duh, sam od sebe prikrije.
125 Miroslav Luki}
2 Dolazi doba zlatne grane! Glas maga - uzaludan. Pobedu smrti i iz Nirvane, poga|am, ta~no u dan. ^uje{ li satirske frule? Vidi{ li (put za rim) dve preostale kule iz kojih sukqa dim? U snu, u plavoj slici, vidim - al to su ~ini : {ta Rembo iska u Africi, mladi Klodel u Kini. Al gde je vodi~ moj za Eden? Gde je? Ja moram da mu ka`em da prvi paklu htede, a drugi - Bo`jem hramu. 3 Quti su ~uvari kula, (od wih sva glavoboqa) : dowih svetova hula sad je glavarska voqa. [ta ih privu~e sili? ^udesni zvuci lenona, nastranost vlasti, ili ja~a aktivnost demona? Ali }e mnogi, pri usponu, neznani ste}i grob, tamo gde ~amci u no} utonu, (uz Jenisej i Ob). Na ikoni je proplakao sin Bo`ji, dugo ~ekan ve}. Najzad, dojadi i pakao, i proro~ka osili re~.
126 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Al ~emu? Zar znak nije vidqiv i golim okom? Samo }e Amur odanije te}i, za svojim tokom. 4 Kovitlav slalom : kad ~as do|e, kad kazaqke se sklope, priseti}e se vo|e, doma Indoevrope. Izabra ~ovek : ni ja~eg, ni op{te pravo glasa : cuclu za usta potla~enih, i vekove u`asa. Buditi rado pospale? Ne. [etati kroz vrt, ( pa ~ak i tad, kad preostane martirski laka smrt ) .
Dragan Jovanovi} Danilov PRIRODA [KORPIJE, PRIRODA PISAWA Violon~elo se davi sred mrtvih ru`a. Dani su mirna noga ~apqe u azuru - brzo prolaze i ne ostavqaju za sobom potpis. Samo}a istetovirana na dnu bunara ne`no me podi`e. Nema Ona ime, nema i wene ruke svetlije su od senki. Poezija je p~elica, zlatna i lepa. Kada me ubode, na otok metnem hladno se~ivo no`a i bude mi dobro. Pre`ivim svoju smrt i podelim je sa vlastelom belih rada i lala. A tekstovi bujaju poput vespi na ulicama
127 Miroslav Luki}
Rima. Pesnici su meni potrebni kao izumrle ~eze, kao palme, uostalom. To je tako. Ako to dovoqno ~vrsto `eli{, svet najednom mo`e postati ikona, kavez za ptice, dabome i poqe bulki, krv sama za sebe. SKASKA O SAMOUBICAMA Sve je pro~itano i pre nego {to je napisano : pre Bogova, samoubice su ve} bile tu! Kako su samo smerni ti preci beskraja, ni{ta na silu ne ~ine, kao kad se ru{e mostovi u neskrivenu svetlost padaju, te{ko da }e to razumeti mudraci. Poput orgazma i samoubijawe najprora~unatiji je ~in u vasioni. Razumem samoubice, iako su, mogu}e, krivo postavili stvar : kao biv{e, besne qubavnice, oni odlaze, ostavqaju}i nas me|u sablasnim glasovima.
SA[A JELENKOVI]
PESMA IZ PO[TANSKOG SANDU^ETA Nema vi{e arhipelaga, ni smiruju}eg pti~ijeg cvrkuta, Bogovi vinograde ne pohode, ni Diotime nema. O~e moj, kuda se sakriti? Da li pesni~ki stanovati me|u pismima, nepla}enim ra~unima, pozivnicama za kwi`evne ve~eri i pozori{ne predstave. i tek ponekad se javiti hartijom oplo|enom najsramnijim psovkama apsurda,
128 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A bez adrese, imena primaoca, bez po{tanskog broja. Bez potpisa. O~e! Noktima stru`em naslage hipohondrije, pal~evima pritiskam nesanicu, navikavam se na samo}u i glupo uporne radoznalce koji satima zvone o~ekuju}i da se pojavim bled i naduven od sna. "Pogledaj koliko se po{te nakupilo, sigurno je na putu..." O~e moj, ne navedi me na isku{ewe da pqunem u ~elo onima {to vire u po{tansko sandu~e. Adam je svakoj `ivotiwi nadenuo ime, ali kako da ja nazovem zver {to plete mre`u izme|u moje senke i mene, izme|u mene i zida, izme|u senke i zida. Zver mi govori da }u postati ~a|ava ikona na zgari{tu. Nema vi{e pti~ijeg cvrkuta, nema vinograda, Diotime nema. Nema arhipelaga odakle bih re~ima apostola - voajera objavio ta~no vreme apokalipse. UTVARE
Na odse~an znak prestaje promukla pesma : posledwi ton zvecka u buketu kristala. Ti{ina je puna sve~anog strujawa. Utvare su stvarnije od qudi, od wihovih re~i : qubavi nema, postoji samo zamena za qubav. ^ega se se}am? Svoje sebi~nosti. Tvoje siluete
129 Miroslav Luki} i{~ezle u plamenu novogodi{we sve}e. Groznice u kojoj sam slu{ao stihove iz ove kwige. An|eo je {aputao. Sa ra{timovanog klavira oglasio se rondo. Sve je, priznajem, ponavqawe : olovno doba, ~udovi{te iz Loh Nesa, hici u potiqak, {ahovske enigme u novinama, prozori bez zavesa, ledene o~i bez kapaka. Ne}e biti suza, jecaja, gr~a : ko zaspi, usni}e stepeni{te. Meni ostaju re~i, re~i, re~i. K BO@IDAR KOVA^EVI] NEDOSAWANI KO[MAR Svake ~etvrte il’ pete (ne znam ta~no) Godine sawam nedosawan san I ose}am se posle wega mra~no I vu~em se k’o avet ceo dan. Najstra{nije u doga|aju tom Jeste {to sawam uvek isti san. Svaki je detaq uvek ponavqan K’o najpreciznijom sniman kamerom. U trolejbusu, nabivenom qudima, Gde vi{e nema ni za jauk mesta, Osetim odjednom srce da mi nesta Tra`im ga uzaludno po telu i u grudima, I dokle qudi ravnodu{ni stoje Ja o~ima kolutam ko lud, Ja mozgom wu{kam oko sebe svud, I vi~em, zovem : Gde si, srce moje? I mada mutno, jasno mi je tad Da ja to tra`im srce svoje mladosti I s wim sve iluzije, vere, radosti Kroz naslagani godinama gad.
130 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Panika plane.Od straha trolej stane... Vozila vri{te... Vatrogasni zov... Odjednom tone sve u mra~ni rov Gluv kao smrt. I dan daqi svane K’o utopqenik, nemanima klan Po mora dnu, u posledwem ~asu Kog su ribari uspeli da spasu. I sad sam `iv, ali uzaman, Jer nemani mi sa morskog dna U groznoj borbi razne{e sav duh, Pa struji krv, tu je vid i sluh, Al’ duh mu dr`e kanxe tamnog tla. ------
Danilo KI[
ZLATNA KI[A To {to se zbilo vrlo je blisko poba~aju gde su izme|u sno{aja i poro|aja zbrisane granice vremena pa se sve stvari zbivaju nemogu}e istovremeno stawe neke ~udne slabosti i mo}i i ose}am ga kao bogojavqewe i kao bogohuqewe i kao blagovesti kao ulazak ne~eg nepoznatog kao sama neizvesnost kao sveop{ta klonulost i kao sveop{ta napetost kao `i`a u kojoj se presecaju protivure~nosti kao zlatna ki{a
131 Miroslav Luki} bremenita od sperme bo`anske taj ~as cene ~ak i moji prijateqi koji tada ose}aju (vaqda) moju snagu skoro bo`ansku a sa strahom ga zapa`aju moja sestra i moja `ena jer ih podse}a vaqda na wihove poba~aje i na wihove poro|ajne muke pa me ostavqaju sama moja se `ena povla~i u neko bremenito dvosmisleno }utawe a sestra moja hoda na prstima i nesvesno mi prinosi lavor mlake vode pomalo zbuwena i upla{ena pravdaju}i se uostalom vrlo naivno i providno da bi mi taj lavor s vodom mogao biti od koristi ako od vrtoglavice po~nem povra}ati ili barem da skvasim ~elo ili noge da operem i mo`da se iz svega toga rodilo to ~udovi{te (ta pesma) zato {to wegov dolazak nije bio popra}en ni muwom ni obligatnim krikom materinstva ili
132 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A o~instva ni zvezdom repaticom mada je }utawe bilo dostojno po{tovawa al do|e na svet nekakva ~udna nakazica sin moj il otac ili brat blizanac |avo }e ga znati qigava neka `aba-krasta~a klupko zmije slepi} gu{ter riba krvava neka gomilica bez o~iju bez lica punoglavac beskrila ptica ptica-samoubica ispquvak pola nedono{~e krvi nakaza uma nimalo sli~na meni a tako blizak mojoj krvi za~et u mojoj plu}noj maramici fenomen o kome pi{u medicinski ~asopisi ~udovi{te {to ga ~uvaju na polici u formalinu plod gre{ne qubavi rodoskrvnu}a seme edipovo in status nascendi kobna gre{ka nepogre{ivog boga ~udovi{te samoqubqa meduza ameba neslani izmu}ak samoplod onanije embrion agonije hibrid crne krvi i zelenog biqa
133 Miroslav Luki}
(a to je mogla biti sude}i po predznacima pesma nad pesmama krilata nike desna ruka miloske venere osmeh |okonde hristos mojsije bogo~ovek) a {to sam ja kriv {to ne mogu da nosim plod makar bo`anski 184 dana u krvi svojoj u utrobi i {to sam mogao drugo nego da tu nakazu bacim u WC i da povu~em vodu kao da ni{ta nije ni bilo nisam vaqda lud da je samoqubivo ~uvam u tegli u {piritusu (dovoqan je greh i ova pesma svaka pesma) sestra moja sklawa lavor skamewena lica kao da je neki mrtvac u ku}i `ena mi bez re~i sprema belu ko{uqu 22. VIII 1961.
134 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
ANATOMIJA MIRISA
Odoratus impedit cogitationem Sv. Bernar evo od ~ega je na~iwena samo jedna unca parfema sa zvu~nim imenom od 9500 jasminovih cvetova iz francuske od 4800 ru`a tako|e iz francuske od osamdeset ru`a svirepo umorenih `e|u u pustiwama maroka od cveta jedne vrste perunike koja uspeva iskqu~ivo na planta`ama blizu firence gde su podignuti ~udovi{ni krematorijumi i gde se koriste sun~ane pe}i da se iz cvetova iscedi priznawe najzad od trideset i pet fabri~ki proizvedenih aromati~nih hemikalija koje se radi ravnote`e razme{taju ~as na jednu ~as na drugu stranu i dr`e na okupu du{e svih cvetova pristrasnih i me|usobno netrpeqivih 1962.
135 Miroslav Luki}
OSTOJA KISI] Kad grad bude posipan pepelom Kad grad bude posipan pepelom Svakojake neobi~nosti Svakojakim neobi~nostima bi}e kraj Antropologija }e biti izli{na A ve~no skakutawe predaka majmuna Vi{e se zamisliti ne mo`e Ni bogu darovnica za dobro delo Ne}e mo}i biti uru~ena A |avao }e izdisati u najve}im mukama To vi{e ne}e biti ni~ija radna zada}a Na koju je navikao ^ovek Izdi{u}i Prozori wegove mazohisti~ke dovitqivosti Bi}e zasipani gare`om
VUK KRWEVI]
STE]AK U KORITIMA KOLO NAOPAKO
Kreni kolo da krenemo u sretawe du{i winoj. Da krenemo naopako ne bilÄ kako ispotiha da se prenu i prozbore. Davno bje{e kad im grla posjeko{e i krv pade. Same du{e otplovi{e. Kud odo{e no}i ~arnoj u dubine jer ih niko ne prihvati i na zemqu ne polo`i. Niko svje}u ne upali, niko vatru ne ugasi na ogwi{tu a nekmoli da ih bone premetne na lijevu stranu i da ruho pocijepa, ruho kalno i krvavo, i baci ga muklom nebu pod oblake.
136 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Kreni kolo da krenemo u sretawe du{i winoj. Da krenemo naopako ne bilÄ da zaustavimo preko jama da {to `ivo ne pretr~i, da se jadni napuhani ne pojave. Glogov kolac iza vrata ne stavqasmo, ne znadosmo {ta u~ini du{manine, da im grkqan prepolovi, da im `ile pod koqenom posije~e, da im ko`u na tabanu raspoluti, da im prste rasijeca{e i krvavu kamu ubada{e samo da se ne povrate iz mrkijeh rupa u jamama kud odo{e no}i ~arnoj. Kreni kolo da krenemo u sretawe du{i winoj. Da krenemo naopako kolo naokolo. KOLO NEBESKO O, nebesnici, sve {to ne mogosmo posti}i na zemqi lebdi u zvjezdanoj tami od mjese~ine : `e`ena ku}a ste}ka na dvije vode gdje su sjenke mrtvih i `ivih u saboru vaseqenskom, ujedno. Hvalim vas {to du{manima na{im ne dadoste nikad da prinose `rtve a na{e primaste. Kao Odisej jamu iskopah lakat duga~ku u {ir i u daq. Okolo jame svima zaklanima izlijem `rtvu, najpre mednoga pi}a, a zatim slatkoga vina, napokon vode, i sve to obasuh bijelim bra{nom. Tad ovu i ovna nad jamom onom zakoqem, crna krvca pote~e i du{e zemne kupiti se stanu. O, nebesnici, sve {to ne mogosmo posti}i na zemqi lebdi u zvjezdanoj tami sliveno od mjese~ine : `e`ena ku}a ste}ka na dvije vode gdje su sjenke mrtvih i `ivih u saboru vaseqenskom ujedno. Hvalim vas {to du{manima na{im ne dadoste nikad da kosti umrlih izlo`e suncu ve} ih sabrane ostaviste u jamama netaknute. Sve je jedno a jedno je sve. Niko ne zamijeti kad minuste sa du{ama zaklanih, o nebesnici, i u ku}u
137 Miroslav Luki} ste}ka kad ih polo`iste zauvijek ovjen~ane vremenom u kojem nema ni kraja a ni po~etka tako da plutaju bla`eno do kraja a bez kraja. O, nebesnici, sve {to ne mogaste posti}i na zemqi lebdi u zvjezdanoj tami sliveno od mjese~ine : `e`ena ku}a ste}ka na dvije vode gdje su sjenke mrtvih i `ivih u saboru vaseqenskom, ujedno. Hvalim vas {to du{manima na{im ne dadoste nikad da provide zid izmaglice iza kojeg trepere du{e na{ih bli`ih kao sjenke onih {to zaklani bijahu. U nebosklonu mjese~ine kao `ivi kristali svetozarni, nepromjewivi, providni a istovremeno meki gipki i treperavi tako da ste}ak gdje du{e svetlucaju niko zauzeti ne}e. Plivaju bla`eno do kraja a bez kraja. KOLO MRTVA^KO Kreni kolo da krenemo u sretawe du{i winoj. Trupla su im razbacana po jamama i kamenim urvinama. Ne mogasmo da ih operemo i da ruho promijenimo. Ne znadosmo kada treba vrata otvarati i prozore otvoriti. Ne mogasmo ni prag pre}i, nit se malo povratiti da im noge prve pro|u, da kr~agom pozvonimo i klepalom udarimo, da kamenom dobacimo dokle }emo ih nositi a wive ne presjecamo, a stada da ne pla{imo dokle trupla polo`imo. Kreni kolo da krenemo u sretawe du{i winoj. Kad bi mogli da na|emo kosti suhe i lobawe, da ih jadne o~istimo i ponovo sastavimo i u ste}ak usje~emo. Kad ve} groba ne imaju neka ste}ak ku}a jeste gde miruju dovijeka. A na ste}ku kolo igra. U kolu su mrtva bra}a, u kolu su `iva bra}a, jedan drugog
138 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A pridr`ava sve se dr`e} za ramena. Ruke su im pomije{ane a glasovi Prepleteni, od mrtvih visoko poju} a `ivijeh nisko dr`e} gora je~i. Kreni kolo da krenemo u sretawe du{i winoj. Da krenemo, da trupkamo kolo naokolo.
Mirko KOVA^
BIOGRAFIJA BEZ VESEQA $ 7. ( detiwstvo) ^esto zati~em sebe poti{tenog na toj relaciji detiwstva, jer uvek se pitam je li se to stvarno zbilo, jesam li to bio ja, onaj bosonogi pastir, onaj nemirko toliko puta {iban od momka u uniformi {to nam be{e dodeqen da na ~asovima budno motri na nas i na u~iteqa koji nije podnosio komuniste, da pazi da ne zapevamo uskliknimo s qubavqu, jer sat veronauke beja{e brisan iz programa, a beja{e ka`wivo tada qubiti Boga! Jesam li to bio ja, onaj mali{an ostri`en nularicom koji je ma{tao da bude podvornik u manastiru, da spremi crkvu pre jutrewa, da bude negde blizu pevnice i ponekad odgovara, a posle bogoslu`ewa da sve opet dovede u red, i da kqu~eve crkve dr`i u svojim rukama. Kad god nastojim sagledati svoj `ivot u celini, onda uvek mislim da se to sve nije dogodilo i da to nije bio moj `ivot! Meni se to sada sve privi|a kao gr~, kao no}na mora, i ja nastojim da pomaknem vrata od utrobe i si|em u nutrinu. Sada sve vi{e mislim da sam onaj biblijski vratar nad Kov~egom, vratar koji je danono}no na du`nosti, koji pored slu`be u hramu vr{i jo{ i peva~ku slu`bu,
139 Miroslav Luki} koji svoja stawa ogla{ava i glazbenim sredstvima harfama, citrama i cimbalima, kako se to u Prvoj kwizi Letopisa ka`e za hramske vratare! $ 11. ( {ta je pisac ) Ne ka`em da je pisac tmurni gwavator i ozbiqni predava~, ne ka`em da je pisac samo onaj koji ima {ta re}i, jer on je, dakako, i onaj koji ume da pre{uti i umre razo~aran. Voleo bih da napi{em kwigu koja }e se povremeno otvarati kao re~nik, voleo bih da napi{em kwigu za onog ~itaoca koji u`iva u nepredvidivom, voleo bih da mu moja kwiga bude ohrabrewe za wegovu strast. Pisac bi morao razvijati doga|aje do ~udesnog, pred wegovim du{evnim okom moralo bi sve da narasta do nevidqivog. $ 12. ( majstori ) O majstorima se oduvek pripovedalo razli~ito i tajanstveno, taj ima zlatne ruke bilo da {kropi krma~u, ili dla`i slomqenu kost, taj s lako}om rukuje letkolbenom, ili {aberom stru`e povr{inu za lemqewe. O majstorima nije lako pisati, jer su zagonetni i znaju da se dr`e, i da izbegavaju odgovor kako im to i to polazi za rukom. ^esto su tajanstveni pa i nedostupni, ne vole kad im se dira alat, jer oni se dr`e velikog reda bez kojeg nema posla, qubomorno ~uvaju tajnu svoga ume}a, putuju i poga|aju se, uvek su na ceni, jer uvek nedostaju i potrebni su kao kruh; oni i za vreme u`ine misle o svom zanatu. Samo su traqavi majstori {teto~ine, jer otaqavaju posao. Ve} sam doneo u jednoj kwizi misao starog kova~a, o~evog prijateqa i majstora nadaleko ~uvenog, a ovde }u je ponoviti da se u~vrsti kao definicija majstorstva : " Svak zna klepati sjekiru ili kosijer i bacit usijan komad u {kip vode, ali svak ne zna oslu{kivati cvr~awe.
140 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
A po tome se razabira dobar majstor od slabog!" O zanatima i zanatlijama majstorski je pisao B. ]osi}, udariv{i svoj `ig na tajnu zanata pripoveda~kog. Pri~a o majstoru i u~eniku, D. Ki{a, najlep{a je pri~a, i bez we se ne mo`e u}i u raspravu o majstorstvu pisawa. Kao de~ak bio sam obdaren zidar, a u mom kraju barem je kamena bilo. Nisam zidao odoka, ve} sam se slu`io viskom i libelom, a jedan mi je ~uveni zidar rekao da se kamen mora promatrati s nevidqive strane. Danas to deluje kao metafora, a ja sam kamen zaista okretao u rukama i zagledao ga da mu prona|em nevidqivu stranu, a onda bih ga polo`io na zid, i gle, ~uda, savr{eno bi se u`qebio. Jesam li kasnije ne{to usvojio od toga u mom pripoveda~kom znatu, prosudite sami! Voleo sam otpad, stare magazine, skladi{ta i buvqe pijace, pronalazio sam crvoto~ne komade name{taja, lira - noge, kutije od starih satova, raspadnute tonet - stolice, ampir - plo~e s propalim furnirom, s flekama od mastila, toaletne sto~i}e s fiokama, a jednom i neki ~udan komad intarziran zlatnim indijskim atlasnim drvetom. Usavr{io sam zanat restaurirawa stilskog name{taja. Moram veli~ati svoj zanat i moram ista}i qubav prema drvetu, poznavawe furnira, divqewe fantasti~noj strukturi godova i ~vorova; furnir orahove `ile je taman, a nakon politure dobija ~udesne arabeske. Svaki furnir poseduje neku svoju likovnu dimenziju, raznolikost i bogatstvo, strukture pti~ijeg javora grani~i se s ma{tom. Tre{wevi furnir je pomalo morbidan, a kedrov kao svila. Furnir mahagonija, palisandera, javora, jasena, {im{ira, lipe, limuna, tuje - predstavqa lepotu i sudbinu vlastitog stabla. A tek kako puno kru{kovo drvo name{taju daje postojanost. Restauracija po~iwe dugim, dugim promatrawem. Najpre mojim vraxbinama izle~im crvoto~no drvo, razume se da formulu tajim, a onda se skida stara politura, omek{a se {piritusom i stru`e ciklingom, propali furnir skida se obi~no peglom, ili potapawem,
141 Miroslav Luki} mada sam i tu okrio svoju metodu, i tajim je! Tamnije furnire nikad ne bajcujem, samo ih pre|em lanenim uqem. Furnir se bajcuje tako {to se kuva u rastvoru stipse, ostavi se i su{i dva dana, a onda se prema`e ekstraktom spravqenim od fernambuk drveta i {piritusa. Politiram na stari na~in, s lopticom (tamponom) s idealnom razmerom {elaka i {piritusa, a politiram sve dotle dok se u glatkoj plo~i, kao u ogledalu, ne odrazi moj lik. Ako sam ne{to i od ovog zanata usvojio u mom pripoveda~kom zanatu, zadovoqstvo bi bilo veliko. A zbiqa sam jedan komad fantasti~no uradio. To je komoda s karketerijom mahagonija i palisandra na hrastovini, s plo~om od {panskog brokatela. Sada se u woj mo`e ogledati moj prijateq Frawo Posavec. A bila je kr{. $ 13. ( re}i sve iznova ) Dugo sam ma{tao da neke svoje kwige preuredim, ili ih zaboravim, ili iznova napi{em, ili barem ne{to iz wih odstranim, kad nai|oh jedared na Borhesov odgovor da se ne bi usudio ispravqati svoje ranije "raznorodne i neure|ene" tekstove, po{to ih be{e napisao "imaju}i u vidu drugo shvatawe kwi`evnosti". To mi be{e podr{ka da se prethodnim kwigama ne vra}am, a savetodavaca sam imao mnogo, dobronamernih i zlo~estih, koji mi pridikovahu da se ne upu{tam u to, jer sve {to je jednom ura|eno ne ispravqa se ukoliko ne `eli{ dati za pravo onima koji su te napadali. Ali ja bejah uveren da sve {to je jednom re~eno mo`e se re}i druga~ije, jer pesnik lepo ka`e da je svaki dan ceremonija ponovnog ra|awa! Osmelih se i odlu~ih da se u rizik preure|ewa upustim. Kriti~ara }e uvek mu~iti {ta sam mewao, dok }u se sam i nadaqe pitati za{to sam mewao! Kriti~aru ne}u olak{ati, a sebi jo{ mawe, ali razloga za ispravak uvek ima, ili se uvek mogu prona}i!
142 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Ako se osvrnem na razdobqe sedamdesetih, uvek se pitam zbog ~ega se javnost tih godina be{e okomila na moju zbirku "infernalnih slika" iz detiwstva, Rane Luke Me{trevi}a? Ta kwiga je bila kandidat za spaqivawe, be{e joj i jedna nagrada dodeqena, ali i oduzeta. Ta je kwiga bila upisana u ona malobrojna ostvarewa za koje je radni{tvo glasalo da se poni{te; bila je predlo`ena da se iz biblioteka iznese vani, na smetli{te, a wen autor da se krivi~no goni. Jedna je pripovetka iz te zbirke u{la u luksuznu i lepo ure|enu antologiju Nova srpska pripovetka, dodeqivanu na dar za odli~no vladawe u {kolama i drugde, ali je vra}ana darodavcima kao oku`ena zbog te pripovetke. Nemojte misliti da sebi nisam toliko puta prebacio; bez ose}awa krivwe te{ko da se mo`e izvesti dostojna gesta. Onda sam, desetak godina kasnije, neke pasuse iz te zbirke jednostavno odrezao kao tumor, ali ne da ponudim izmirewe, niti da se dodvorim nekome za wen ponovni izlazak, ve} sam imao u vidu "drugo shvatawe kwi`evnosti". Diletanti mi prigovaraju da sam to u~inio iz nekih drugih obzira; ne marim za to, ta oni su uvek srodnici sa onima koji su me i sedamdesetih godina grdili.
Preure|ewe kwige stvar je estetske prirode i ne podle`e ukusu onih koji zameraju. Mogu li vam re}i da ja ve} danas nisam onaj ju~era{wi ~ovek! mo`e li se to re}i? ^ovek radi na preure|ewu sveta u kojem `ivi, a kamoli da ne radi na uskla|ewu sa sobom. Verujte mi na re~ : svaka je ispravka stvar vlastitog o~i{}ewa! Ranije nisam prihvatao oprez s dozirawem, nije mi bilo dovoqno raspadawe le{ine, ve} sam i smrad unosio u kwigu. Ranije sam ostavqao prostora za sporedno, sada su mi va`ne stvari usputne. Ranije sam bio izda{an, sada sam stegnut, ranije sam se mogao odati, ali sad sam strog prema sebi, ranije sam mislio da sam uhvatio boga za muda, sad sam u tom pogledu oprezniji. Sada usvajam neko vladawe, samo ne stoga {to }e
143 Miroslav Luki} na{ ~istunac zatisnuti nos pred oku`enom stvarno{}u, ve} iz esteti~ke brige da prekomerno ne sme da obezvredi dovoqno! ------
DRAGAN KOLUNXIJA OTAC I SRBIJA (O osamdestogodi{wici proboja Solunskog fronta) Za mnom u nepoznati beli svet po{la je i sestra. Na wenom polasku otac je, vrlo radostan, rekao: Dvoje svoje djece sam poslao u Srbiju! sad ne `alim umrijeti - A Srbija je na po~etku i na kraju o~eve pri~e u na{e bosansko detiwstvo dolazila sa svojih cvetnih strana ali i od Soluna i iz planinskih klanaca Albanije kroz koju je be`ala i u srce nam se vra}ala sa Kraqem i narodom. Dolazila je i iz o~evog uha ogluvelog na Kajmak~alanu iz mraka i svetlosti svoje istorije - Srbija iz rana svojih sinova! Me{ala se sa jabukama u na{em vo}waku, a pesma joj se sa Ov~ara i Kablara ~ula na Kozari. Qubav i sve {to je u woj mlado i staro kucalo je u na{im grudima. Srbija je, i pod prismotrom, bila jedno sa nama. Neraskidivi!
144 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Weno ime otac je {aputao. Nisu ga smeli ~uti komunisti oko nas. Znao sam da je to {to milo izgovara - na{e, ali nisam znao ni gde je, ni da li }e nas u Srbiju doneti mladi puti. To su putevi bili sasvim nepoznati. Da upoznam Beograd i Srbiju mlad sam zaplakao na rastanku, majko! Bio sam onaj koji je hteo da ode. Beograd, 10. januara 1998.
Milan KOMNENI] [ NO] PISANA NO]U ] * Poezija je tragawe za prvim govorom, oslonac prve re~i koja se otrgla mucawu. ( Za wu ne postoji nikakav pre - govor. ) U neponovqivosti bu|ewa, ona se vra}a na sam prag gde su bi}a i stvari neimenovani. (Raskrilati}emo te, iluzijo, Onespokojiti. ) ^ETIRI NEPESME
I Seza{e li do pojasa, do vranog oka ono vidno ~emu uspomena ne remeti poredak, koje logika po{te|uje ; iznutra nazubqeno poput grla cvetnice gde se p~ela kupa, ono vidno kroz koje nas, mimo razuma vodi zujavi `i`ak zenice, uvrnuta igla prostora? Na tesanom pragu, do kolena {to se {ire izme|u vratnica seza{e li no}na vlaga? ^esticu po ~esticu, zbirala se svaka prostota u brlogu, u pli}aku, u {ikari odakle se, podvijenog repa, poezija vra}a?
145 Miroslav Luki}
II Parabola o hrastu Sekira je sustala u grudima hrasta. Zasecala je, grizla. U jednom trenutku, od li{}a pa niz grane, slio se u stablo ~udan otpor i - sekira je bila uhva}ena. Na metalnim u{icama talo`ila se te~nost iz endoderma kao ocedina tolikih jeseni, tolikih prole}a kada se li{}e prihvatalo uloge jezika a stablo, to granato vitlo prirode, ~uvalo smisao svoje uspravqenosti. Ta spora voqa prasnula je neo~ekivano ; kao grom bez tutwa, bez vatru{tine, golem i stasit u zavi~aju kore. Hrast je ~esto dolazio u snove i na izvor gde stoka pije za letwih vru}ina. Zimi je izbo~ina vetra.
III Podno na{ih tabana izbijaju podzemnice. Mi se pribijamo uz posnu mladicu i na{ zavet pustahija zasewuje svaki drugi. A put nam kratak u dubinu.
IV A put nam kratak u dubinu. Pred vratima svi putevi i onako postaju izli{ni. Preostaje jo{ da se u|e. Sve pustolovine zavr{avaju se {kripom {arki i ga{ewem svetiqke. ( Pesnica je nemogu}nost slobode. Slobode u nestajawu, bez izbora, bez mere, u sate kad gundeq pada uhva}en u de~je zamke, u sate bez pozlate... ) U domu koji trava obrasta, `ivoti goli i neza{ti}eni osnovica su prepora|awa. Nada po~iwe rosom na grebenima kolevke. *
Lice je |ubri{te vremena. I vi{e to nisu bore, ti jesewi rovovi u znoju, puni vojnika, strunulih uniformi, blata, pacova, ve} su to eskarpe i protiveskarpe lica {to nekada lepo be{e - poqupci ga obarali, a u slasti trnule usne, trpka jagodica i modrilo povi{e trepavica blago naneto - a sad te~nost vene u mrtvaji usta, u mo~vari do ~ela i ru`ni list lepi se za zenice kao kobac za sa~mu u krtom vazduhu januara.
146 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
II Poezija }e nadletati venac ne dodirnuv{i krilom tu zgr~enost koja se ven~i ponad vrata, taj ne~itki rukopis kojeg je vreme jo{ mra~nijim u~inilo, ne otkriv{i znamen {to svetlo i svetkovinu navesti, ne proniknuv{i u muku pome{anu sa stra{}u graditeqa. @enstvena joj ruka blago }e opipati neravnine, zatim odmahnuti. Umesto da {akom, zubima, da maqem razbije taj kameni orah. Makar na svoju {tetu. Nau{trb oblika. Ovako, ona je lepore~iva poezija - koja gladi, a ne zariva nokte, koketa. I mali ven~i} od maltera i {kriqca osta}e za takvu poeziju neukrotiv, neobradiv, jer wenim re~ima data je uloga oznake a ne jestosti, pa oblik venca postaje za wu banalan. Ali, za poeziju kao tra`ewe su{tina venca kao predmeta, kao ogrubelosti ma{te - ostaje va`e}a. Od trenutka kada je nauka iznemogla, stala, poezija je pala u stvar, tra`e}i obli~je iza obli~ja. Iznutra riju}i kroz predmet, ona iskrsava kao postojawe samo. NO], SVIM BI]EM * No} je zaklon i no} je uto~i{te. Ne samo ~arawe, ugqevqe golo. Re{eto dana. * Du{a pesku{e, merena vagom za stoku, gubi vrednost mogu}ih klica, mogu}ih kosidbi, mogu}ih strwika. Eto `ivota koji ostaje nem na pomerawe tasova. * Korewe plamena i dani sase~eni vrati}e se ovoj du{i ovoj steni {to u glasu lista i mrvi se kasno.
* Stvarnost ne sku~ava, ona zavarava. Svim bi}em eto nas tebi, sestro, potajnice. * Zastor je pao. Gola pozornica. Tek na~as po`uri ritam i logaritam vode.
147 Miroslav Luki}
TAWA KRAGUJEVI] KAP Ponekad ne~ujna mle~na kap koju usna nije upila sa usne prene me u gluvu no} i ne znam odakle sti`e kuda je po{la i smem li da je uzmem Kome je namewen {}u}uren vek za~et izme|u nevidqive napukle usnine bore i horizonta nad kojim puca {umorno more re~i u jo{ jedno slova `edno slu{no more
VLADIMIR KOPICL TRAGOVI
Moje se}awe je moja obala. Moja obala se}awe koga sam se opet setio. Ali otkuda opet, ako je obala prava. Dve no}i dovoqne su da probude dva dana. Dva dana odvi{e da se pose~e {uma ; izbri{e iz senke stablo koje se toku ispre~ilo. Taj ponor tone pod snegom koji tone u ponoru. Izbrisano pre vremena, stablo ne zna za se}awe i hladno prihvata sve {to je na wemu prisutno, otisnuto. Zale|en kao izgovor neme, zastale re~i, izvedene iz govora senki, {ume i dana, taj trag je u ovoj igri - koju zaborav odre|uje - samo prisenak toka odmaklog od ranijeg traga ; toka tako dalekog da ga se obala ne se}a, toliko puta ponavqanog da ga ni re~ opet ne obnavqa.
148 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
ZVONIMIR KOSTI] USPEWE II Nimalo se ne ~udi Ponovnom susretu, Svetlosti polarna. Mi smo prah istog po~etka, Kolevka lososova, [to stoji na istom mestu, pod tankom korom vode, I ne mi~e ba{ nikako. (Tankom korom premazana, Slatka vodo {to nas prima{, slatki bole u trbuhu! Smrt-ra|awe {to izgoni{, u {ikqawe, iznenada, Koliko ti punim usta, Koliko ti punim plu}a, Koliko ti punim creva, Da premeri{ sebe samu Od Severa pa do Juga. ) Tako leteh iznad sveta, I razaznah obla~ine ispuwene kamenima; Onda videh Glavu moju {to ih probi! I voz-iglu {to putuje S Juga ki{nog ka Severu. Tako videh sredu-pticu, i ~oveka {to zaliva Glavu svoju pose~enu (kqunom ptice lewir {to je), [to zaliva `utim malzom, iz bokala sa dna mene, Glavu svoju ve} svenulu! A svetlosti zelenkaste razgrabi{e celog mene, Istopi{e celog mene, Ko da nikad i ne bejah. (Devet puta ja se pewah, tunelima u svetlosti, Kao Dante iz ponora, Kroz cev svoga uzdizawa.)
149 Miroslav Luki}
II [to se sad ~udi{, ponovnom susretu, Svetlosti zelena? ...Do|o{e veliki pauci sa ~udskom glavom, Da lo~u lokve u rupama zore; Plamen ih je terao jedan, I{~upan iz moga srca. Podi`e se indigo, siva povorka, Brojke na vratu i brojke na ruci : Za{kripa{e vrata puno, U ormanu na trbuhu. [to se sad ~udi{, Ponovnom susretu, Svetlosti polarna? Gledam te kako bistro sija{, Iz `ivih voda izva|ena, Svetlosti! I slu{am kako odjekuje{ s kraja na kraj Mene, Kao zvuk zvona (kojih?...kada?...) Bele no}i kako vi~e{, S kraja na kraj takvog Mene, Nikudmene, Svemirmene, Rupumene u nikuda Izdubqenu, kao kakve zaludnice Piskutavi glas. (Devet puta ja se pewah, tunelima u svetlosti, I deseti videh ru~u : Koju? Kakvu?...Zar sam znao!? Sa ~ela mi ona raste!) Gorele su prskalice na poqima iznad mene! Titrale su fewer - tikve Sa plotova iske`enih; Ri|obradog videh zatim kako pali svoju bradu I odatle kako ska~u gole `ene u plamenu! Sijalice i farovi
150 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Zabubwa{e ispod ko`e : Istipi{e celog mene Ko da nikad i ne bejah. ...A zatim se rastado{e slova od kwiga, I zidovi od ku}a : ...... Zar u snegu da opevam Svoje o~i izbrojane Na vodama kako teku? Zar u snegu da postojim!? ... Niz ulice, imenike, Bioskope, stepenike, Da oti~em, iz dubine?... Upali svetlo u meni, Zato. Upali malo svetlo u meni, Tako kre{ti gotska crkva u meni; Da se upla{i skuqa~ qudskih lica [to se tope u meni : Da zapeva onaj koji ume da peva u meni, Kao {to voda ume da te~e, Ili da treperi{, Ti, U visini, Polarna svetlosti. Svetlosti! Istog smo ogwa odblesak, Iste pra{ine zrno, Iz istog srca kucamo, Iz majke na{e, Zvezdane magle. (I jo{ Videh visoke kule kako ih sti`e i ujeda led; Novalisa videh potom Kako dah}e nad le{inom svoje no}i. S pacovima, vulkanima i ti{inom.,
151 Miroslav Luki}
Ko cepelin u mladosti, leteo sam u nesre}i. Vata snega padala je. )
Zvonimir KOSTI] PALANSKI U SENCI AN\ELA An|eo pod hrastom An|eo pod hrastom - prigu{ena svetlost u senci zanemele kro{we i vazduha zate~enog u nepokretu. Dozvan molitvama usahlih o~iju donosi nadu kao blesak muwe i re~ima daje strogost obe}awa. Pre odlaska na steni spaquje sumwu opreznog sagovornika zajedno sa `rtvom i presnim hlebovima. A kad oltar bude sru{en i popadaju la`ni bogovi sa pose~enih stabala, prista}e pre}utno na blagoslov runa i rose. Sve je ipak samo predigra sa zape~a}enim smislom. Vreme ~uda po~iwe nakon odbrojavawa do trista, nad vodom, koja je, svakako, mawe va`na od krvi {to ~eka.
Opsednuti grad Samo pepeo i kostret mogu sa~uvati ovaj bolesni grad.
152 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
On ne sluti da ga an|eli opsedaju sa zapetim lukovima, ~ije strele zakrvavqenim okom odmeravaju put do crnog ciqa. Na wegovu sre}u, odbrojavawe jo{ ne po~iwe. ^eka se strpqivo na dalekog glasnika, koji tra`i zaborav u snu na dnu la|e i tako mu danima odga|a smrt. More gubi strpqewe i budi spava~a, {to u promeni pravca otkriva potajnu nameru da na|e obalu nemilosrdne ti{ine. Rasplet se zavr{ava neslu}eno gustim spokojstvom la|ara, dok glasnik opto~en vodom u ogromnoj ribi tek tre}i dan uzima sve` vazduh na obali i odlazi u grad, koji nalazi dovoqno pepela da pokrije greh i zaceli rane. An|eli vra}aju strele u toboce, sklapaju mape i odlaze na novi zadatak.
Zapis sa kwige Dok stoji{ slep u senci an|ela, kao ugasla glavwa iz ogwa, kamen pred tobom ima sedam o~iju.
153 Miroslav Luki}
ZLATKO KRASNI U KANCELARIJI ZAR DA SE OSVR]EM 1. u kancelariji / u kancelariji zar da se osvr}em / sada kada smo do{li svi dobri / i puni / poverewa radosti i prepri~avawa / do dna do dna u na{e / obostrano zdravqa / u plavo sve~ano uniformisano nebo / bez obzira na sve / nemoj me samo pitati / prekidati mi tok / usko povezan uz / neraskidivo sudbinski vezan uz / sudbinu tih praznih / mo`da neute{nih 2. kvo~ke {etkaju hodnicima skrivaju / pogled i kri{om se / osvr}u hodnici su / jednosmerni koraci / pravovremeni / kao po mermernom / bloku po oklopu / bordo kvo~ke {irokih bokova / ustaqeno kora~aju / dan za danom po / pustim hodnicima od / mene do tebe od / }elije do }elije u / lobawi {to odzvawa / ~eli~no NI[TA NOVO Ni{ta novo u ku}i. Ni{ta novo na ulici. Ni{ta novo u apoteci. I opet u ku}i : ni{ta novo. Ni{ta novo na poqu. Ni{ta novo na moru. Ni{ta novo na zemqi. Ni pod zemqom : ni{ta novo. Ni{ta novo u dvogledu. Ni{ta novo na jarbolu. Ni{ta novo u pticama. Ni u pesmi : ni{ta novo. Ni{ta novo u pismima. Ni{ta novo u ru`ama. Ni{ta novo u rukavicama. I bez svega :ni{ta novo.
154 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Ni{ta novo pod prstima. Ni{ta novo u kostima. Ni{ta novo u ustima. Ni u grudima : ni{ta novo. ------
SLOBODAN KOSTI] IZNENA\EWE Za Novicu Petkovi}a Opasnosti se predajem sme{kom, hartiji smelo{}u vra~a, ve{tog qubavnika; vi{e ne mogu biti iznena|en : pripa{}e mi, kao brestov list, jedan oglodan sumrak nad lesom; iz kquna ogwene ptice modrica Krive reke. Iza izlokanog zida ; sa zaklanog tla drhti ve}, ko bi~ji pogled u zadwicu neba, odapet luk mi u korak, uznemiren za konak. Ako ne drugo, dava}u bar imena jeziku i sme}u; meriti hod truqewa mesa, jalovost no}i, dangubu srca. Sudbina me vodi u bezimeno, znam; bi}u promena : umesto nokta, opro{taja, zrna, - beleg, krvavica, stid i radost. Bi}u urok; {tit utisnut na kqovu divqeg vepra; sprud o koji se mrsi pesma. Ne mogu biti iznena|en : nesanicom, strepwom, mrakom ; om~om i pohabanim nebom, {takom. I kad na ~oveku budu gre{ke : rog i rep ; vi{ak nogu; kad na mestu stidnoga mesta izrasta smotuqak dima, struk, i kqun; kad jezik se zatvori u `ir i grobnica postane zdela, prut zeqe. No, pre no predam se muwi, jedinom plesu, zaneme}u kao ukopano seme i zaklati ~upavu o~evu senku {to li`e krpu bqutave zvezde, pobodene na rog `rtvenog bika; svezati, iz zemqe odbegle, pretke koji dele usahla prsa sakate `ene, ko koma|e bu|avog hleba, i brste mi posledwe retke pesme. I nema iznena|ewa : pretwama i presretawima;
155 Miroslav Luki} poharama i progonima; pogromima i pomorima. Jedno drvo strpqivo raste za mene.
MILO[ KOMADINA PROLE]E 1986. Jo{ dani umiru rano. Hiqadu unezverenih qudi rastr`e se zbog ovog ili onog a dani umiru rano. Na pola puta od ~oveka do srca, jedna stra`a koja je samu sebe proglasila za zakletvu, tupa, gluva i slepa, a sve zna, sve ~uje i sve vidi, stoji postojano, ne kao opomena ve} kao stra{ni sud. Ona u ~oveku budi strah od sebe i on do srca ne sti`e. Radosno srce tu`no. Vi{e ~ovek ne silazi u sun~an dan do dna. Evo, pribijen je uza zid : Nokti rastu naopako - unutra - Odsecam! Previja se od grohota senka moja zasmejana. Woj je vrpca pup~ana zmija jedna sklup~ana. Otrovna joj glava palaca : Ovako se vi{e ne mo`e.
156 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
L Ivan V. LALI]
INVENTAR MESE^INE Jedan istarski mesec Ro{av od soli i zapadnog vetra., Nad padinama posnim i tamnozelenim Koje napada ozvereni vazduh ravnodnevnice, Mesec koji bi mogao da bude {ibica Zapaqena na stepeni{tu jedne beogradske ku}e Sru{ene pre {esnaest godina, Jedna ku}a sru{ena pre {esnaest godina, Ku}a naseqena ne~istom vatrom i decom Koja su, po predawu, postala an|eli, Jedan an|eo, osmeh koji izlazi iz pepela Kao list iz drveta : rawiv; an|eo [to na svom zidu ve} nekoliko vekova Uve`bava jedan pokret, u nepoznatom ciqu, Jedan pokret kojim se u snu branim od ptica [to |ubre mokri karbit a pevaju kao ma{inke, Kad znojavo `elim da se probudim u vrtu, Jedan vrt okrenut samilosno prema moru, Natopqen plavim anestetikom popodnevnih senki, Ispucala po`utela stara ~ipka svetlosti I vatra mora izme|u stabala, Jedno stablo na vetru, ve} pola od vetra, Stablo koje je, ose}am, sli~no imenu [to ga dugo i uzalud izmi{qam za tebe, qubavi, - U sru{enoj ku}i, u pra{ini, u vetru, U godinama, u vatri, u vrtovima, Ju~e i danas i ove no}i,
157 Miroslav Luki}
Zapaqen kao {ibica; U napada~kom vazduhu ravnodnevnice Nad padinama posnim i tamnozelenim Ro{av od soli i zapadnog vetra Jedan istarski mesec. PREPOZNAVAWA Legendo, zvu~na ru`o u gustom vetru ku`nom; [umo u plamen besmrtnog li{}a uzidana, Naseqava{ me crvenim bolom jer si rana U kojoj zuje p~ele i grade sa}e ~udesno Krvqu cvetova {to rastu u tvome vrtu ju`nom I soqu va|enom iz suznih o~iju vremena; To sa}e je udes i mene rana pe~e, A ose}ati ranu zna~i `iveti udesno, O vatro puna zvukova, o vatro puna semena, Prepoznajem te u zvezdi {to prva progori ve~e, Prepoznajem te no}as mo`da u ovoj sobi U kojoj nema prozora, u kojoj nema vrata, Samo ti{ina, vatro, i nemu{to kucawe sata, I tvoje o~i, vatro, o o~i guste kobi. GLASOVI MRTVIH
I Glasovi mrtvih. To nisu mrtvi glasovi. Ko ~uje Glasove mrtvih? Ki{a na bakarnim vratima Jutra. Sve`ina divqeg vrta {to ~uva slavuje U pau~ini ru`a . Bio sam praznina izme|u redaka, Bio sam na obali reke, izgubqen danima, satima, Svejedno, jer to je vreme izvan ovog vremena, A reka je {iroka. Reka od krvi predaka. Kako da plivam uz tok? Ko je stigao do u{}a? O mrtvi, na obali na|oh ku}u. Bez slemena, Napu{tenu u `urbi. I tanak pramen dima Upreden u sivu maglu {to postaja{e gu{}a.
158 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Ku}a nedovr{ena. Onda je po~ela zima, Probudio me je prozor upla{en snagom oluje. Glasovi mrtvih, to nisu mrtvi glasovi. Ko ih ~uje?
III Glasovi mrtvih osta}e nemi za ovaj sluh, I to je deo igre, Melisa, i to je zakon Nato~en u moje vino, ume{en u moj kruh, Urezan crvenim no`em u zakovana vrata U koja uvek gledam, jer ona vode u nakon. Glasovi mrtvih nisu u zujawu tvojih p~ela [to se rastope u mirisnom li{}u ko kapqe zlata Kada ih sledim ; nisu u svilenom {umu jela Izraslim na raskrvavqenim bokovima planina. Oni su izvan igre. Izvan mog ~ina. Postoji put do tvog vrta, Melisa. Mo`e se pro}i, Naoru`an onim {to nemam. Ali bez no`a, bez krika. I niko, `iv ni mrtav, ne mo`e mi pomo}i. O stra{na lepoto igre bez mogu}eg posrednika!
IV Ostaju glasovi mrtvih. Daleko. Ko ih ~uje? Glasovi mrtvih. Mo`da obojeni starim zlatom I penom tamnog mora. Mo`da ko zrelost oluje Ispuweni teskobom, mo`da tihi od boqke Nepoznate. Svejedno. Mo`da obojeni ratom, Pra{inom, plavim zveketom, ili blago {umni ko {koqke Naslowene na uvo u svetlo letwe popodne. Svejedno. Glasovi izvan igre. Re~i srodne Zujawu vretena iz bajke za uspavqivawe, Iz ~istog doba sna preru{enog u zbivawe. Glasovi mrtvih. Ipak, to nisu mrtvi glasovi. Le`im u no}i. Budan. Ja sam tih, oni su ti{i. Zaspim i sawam bubweve. Prastari to su bubwevi, Veliki tamni provaqeni bubwevi, na ki{i.
159 Miroslav Luki}
SVETA LUKI] [ IZVE[TAVAM ] Na okolnim kosama je mrko, sasvim ~ovekolika ozbiqnost posle poro|aja i drugih obavqenih poslova. Kao na svakom drugom svr{etku, stvarnom, privremenom, onom iz ma{te, ovde caruju boje zatvarawa spektra. Qubi~asto, purpur, crveno, i tako ukrug. Govori se vi{e sipkavim {umovima. Te{ku vlagu izdi{e zemqa - crno |ubre. Nastupa vreme samih gqiva i mahovina. Dok varo{, varo{ udaqena gubi svoju sigurnost, di`e se u oblake. Raste vodostaj. Sava nosi ilova~u, Dunavu cvetaju alge - zato se ona muti, a on je stakleno modar. Bi}e poplave. Prete. Javqaju s osmatra~nice. PEJZA@
^as tre}ih petlova otprilike, na granici videla. Na taj glas senke po~nu da se odlepquju, dvojnici ve} postaju samostalna bi}a. Iskradaju se. Seoski putevi ih smesta odaju - {kripom nasutog {qunka. U susret iznenada crvena varnica i :dobrojutro - bogdobrodao". ^ovek! Ranilac neki? `bir? {ta li? Da li lampe u prozorima zna~e bli`e poruke jataka? Vaqda su samo ohrabrewe? U sobama gu{e isparavawa sna`na a mlaka - kao da du{e ostavqaju svoje grobnice. Zato se oni kojima vaqa putovati te{ko bude (iscrpqeni, prevareni, mrzovoqni). Kuda }e? kako se usu|uju u ovaj sat? Svejedno, hajd u kola! Mada i kola imaju izdajni~ka zvonca i klepetu{e.
160 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Brzina ako ne spase, niko ne}e. O~ajni, drhte kowi i qudi. Jeza golih jeseni (posle li{}a) i golih prole}a (pre). Ute{no, tek neki dub zali~i na stra`ara, na qudsko. Onda se razdani sasvim. Bez milosti. Uvek kod istih starih branika, u blatu. Sustali, pohvatani begunci. Izdaleka, sve bli`e voz, voz pi{ti i dimi unapred kaznu. Prvo voz, vozni red, zatvor, red i tamo, redom.. QUQA[KA Zaqubqen u krinove, u one prave; pa je legao na wih, na suncu - ne bi l ga poquqali. Uvis mu lako bace telo - do~ekuju ga u platna `ute meko}e. Krinovi. Spu{taju se sve vi{e Vremenom. Migoqewem prave udobnost gostu. Izme|u rosnih zelenih stabqika, makar bile duga~ke, i svejedno {to se to neosetno zbiva, propada on u hladno}u. Zlatnom zlobom pra{nika cvetovi svijaju glave, ve} otvoreno. Sklapa se krov od olova nad wim. Pod je od zmeqe, malo vla`ne. Smrad joj te`ak. Gu{e}i se u ki{i semena, on modri. Prepreke ustajawu utoliko su ve}e. Tle puca, pomera se, zeva, privla~i. Ta~ka - jedna - dve - tri.
161 Miroslav Luki}
JEDNO Tako dakle : sve odstupnice prese~ene. Nema vi{e nikakvih mu~nih terazija. Jo{ jedina strelica vatre u krugu. Sudbinski Silazak najpre bude beskrajnim platnom. Te su stepenice predodre|ene Odjednom, zar bez tla? To pad je, al finom hipnagogom kroz prazninu. Dole ga ~eka riba - glatkost! Zna riba kud }e. Pa lezi : srebrasta quqa{ka odmah krene Pred wenom glavom ~ak i voda rastvara se u put. Precizno, kao kod zvezda. Iz sna u san vodi {tafeta put bespo{tednog u{}a. Poklon joj do zemqe. Poqubiti tog vasdu{astog stvora i tiho ispariti. Sve stope su jednom davno izmerene. Na o~i mrene navu~ene. Ni{ta drugo nije ostalo od mene.
VELIMIR LUKI] *
Ako postoji Bog ili ni{ta Ako postoji bol ili gadost [ta je Bog u svemu tome A {ta ni{tavilo, tupa radost? Svet postaje sku~en, mra~an Vidici li~e na zastore mrtvih Za{to ne bih oti{ao tamo Gde ni~eg nema i pusto{ likuje? Koliko te qubim, moja smrti
162 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
(Ne dolazi{ znaju}i za moju ~e`wu), Misli i ruke samo tebe tra`e I kad je u{tap, ki{a, jara... I kad se gu{e slepi smrtnici Zlata `eqni, mesa i vina. Voleo bih te kao hleb nasu{ni! Za{to ne dolazi{ i prezire{ me tako Zna{, na `ivot se nisam navikao A Boga da tra`im i utehu ne znam... A vreme moje - ju~era{we je Ka`u da Bog bi pomogao Da prebrodim lokve dana Ali u kalu besnila du{a mi kopni... Za tobom i Bogom, lepotice Veli~anstvena nigdina ni{ta Bez zvuka, afekta i nadawa. Pokrovom me prekrijte svoje svemo}i Da ko ~estica trajem va{e no}i. *
Jedna je samo istina o nama : Sve {to znamo gnusna je tama. Jedna je samo istina o meni : No}, pakao i ponor crveni. Jedna je samo re~ u ustima mojim : Dobra nema, a zla se ne bojim. 1997. * * *
O Raju osta samo pri~a ludih (ne mislim da to be{e Dante) AlÄ kako se u ovom brlogu probudih To vi{e ni Pitije ne pamte.
163 Miroslav Luki}
I za{to do|oh, ko me stvori Da trajem ko ruglo u svetu rugoba [to stihova nekoliko du{a mi prozbori To ne smawi kugu i bolesti doba. Dobu kom ostah, dobu tiranina Doba ludih crvenih sotona A negde je mo`da modra violina Pri~ala o svetu vila i ozona. O ti, {to me ovde baci Bog si ili |avo, kazna ili guba Samo bih da zaspim ko tu`ni pajaci Da zauvek pre|em preko ruba. Okru`en sramnicima punih ne~asti Sam se koprcam u mre`i bez ~asti.
Milan LALI] MRTVI PESNICI PRED STIKSOM
S druge strane Reke bezna|e ih ~eka Nadaju se lovoru kada ih prevoze Vara}e ih ve~no brda predaleka Pi}e bela vina sa otrovne loze Pitomine nema za wihova grla ^emerika te{ka usne im je takla Reka }e ih quqati re~ joj je utrla Korito da do|e do zenice pakla Bezna|e ih ~eka i prostor skroviti Proterani bi}e negde u beskraju Nemaju za sebe suza vidoviti Od `ivota svoga mirno odustaju
164 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
RA[A LIVADA KALFA ...tvoje bi}e tu|e tu|e tvoje i svaki slepac bi}e Homer... S hiqadu skru{enih kolena (leva - leva) Ugmizao ispod praga Sklup~ao se u dnu srca Ko izmet devica Preko li{}a usisava korewe Preko tavana krade podrume Bez ruku-xepova (u{ima-o~ima) Ga}e mu moje preduge cipele pre{iroke Al guta~ sve-guta~ guta Crkvu moju mrkvu grad glad : Gla|u se mojom goji Zubima mojim ud moj glo|e Seme moje li`e sa `ena Moj zadah iz wegovih usta me truje Hvata frekvencu mog stiha straha kraha I moje povr}e na wegovoj tezgi truli I moj puls u wemu zve~i - `abokre~i Evo ti ka{ika lova klopa Bri{i mi iz horoskopa Torwaj iz jezika Sja{i s mog slova Ne svodi me tvom gospodu - znam ga S tvojim multinacionalnim licem I ke~etom pod {ubarom - o kalfo : Petokraka - mekosuzna du{o [to zaboravqa{ pa ponavqa{ I uvek u zlu grabi{ spas:
165 Miroslav Luki}
Ne kr~mi pomr~inu tu|eg buraga Ne je`i tu|e bodqe Ne ~uqi tu|e u{i ^u}e{ samo zve~ku svojih jaja Ta posledwa 2 srebrwaka Cin-cang-cin cin cin
^istili{te To me svako pita. I za~udi}e{ se: Dugo je najlep{e - i - najve}e zdawe U gradu bio : K a r a n t i n. Mogu se, ako zagrebe{ malter, (jo{ uvek) iskopati cevanica, Il rebro graditeqa. Jer, tu je bio zabel Izme|u podzemqa i zemqe, Izme|u zemqe i neba. Tu bi oni, Koji sajlom Rodopa po|u (da odbegle o~eve na|u) U Heladu, I oni iz Jerusalima i Smirne, [to be`e u Poqsku i Nema~ku: (da umno`e seme i ametiste) Uzeli lekove i ta~ne karte, I zapucali daqe. Ali, mnogi su i ostali. I kakva smo sada me{avina bili: Sloveni...Grci...Germani... Ugri...Jevreji...Latini...Ah, Ne zna{ ti koliko odora promeni Glumac, Dok ne ostane go. I pita{ :
166 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
[ta nas je odr`alo, Koja kultura...obi~aji... Odgovori}u ti: Karantina vi{e nema ( u - nama - je ) (...... )
Radmila LAZI] (Iz ANATOMIJE KRIKA) 3 Svaka smrt nije kona~na. Umrla sam Ve} toliko puta. Ne boli. Prestala sam biti svoja. 4 Snove spiram sa lica. Dogorevam. A bila sam tu U ovom `ivotu. Sad Vi{e pro{losti nemam. Ne se}am se sebe Razgovetno. Laku no}, ka`em. Laku no} Nikom i Ni~emu. Uzastopnu bol ponavqam. Di{em tu|e.
Tamo, ovde Ostrvce do koga nikada ne doplivah, Nit doplovih. Ostrvce na koje nikada ne kro~ih - Mi{qah bi}e vremena. Ne tako udaqeno, Reklo bi se na dohvat, Gledasmo sa obale, sa spruda I zastav{i. Uvek pri povratku sa pla`e, Danima dok god tu boravismo.
167 Miroslav Luki}
Jeguqe, rakovi, lewost, ^ak i zagrqaji - naizmeni~an meni! Samo je ono bilo stalno, nepromeweno; Titralo na sun~evoj izmaglici - ^ekalo ukotvqeno, Mame} na ne odve} veliku avanturu. Ushi}en wegovom lepotom Jednog predve~erja ti ga nazva Nekakvim literarnim imenom, Kojeg sada ne mogu da se setim. I sve se zavr{i na tome. Odosmo u `urbi. [ta be{e razlog, ko bi sad to znao. I godinama potom Dok se davismo u zaboravu Ono je izrawalo iz ni~ijih voda, Iz plavozelenog. Nedirnuto. I gnezda galebova i zmija, I zatoni, i puste pla`e s wim. I na{a tela koja nikada Ne lego{e tamo, Behu opru`ena jedno kraj drugoga Na letwoj `ezi, gotovo bestelesna Isprana od zapquskivawa talasa @udwe i se}awa - Kao na tawiru Kosturi onih oglodanih jeguqa I sada le`e tamo ostavqena. A i ovde nisu boqa.
Da pevam o tome? Marieli Petrovi} Ja sam ona {to skupqa {koqke I u ko{aru ih me}e. [arene kami~ke. Glatke oblutke i pokojeg je`a - U xepove i {ake. U pesme.
168 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Bosa {etam, podrezane kose - Kao u ludakiwe. Sprudom. Hridima. Svim stewem. Obalom ni~ega. Nigde sam krenula. Divqa sam. Nimalo pripitomqena, Da ne bih uz put pla{ila Crvene lisice, mrke tvorove. Slepog mi{a. Jata svakojakih ptica Da mi ne prhnu u lice. Haqina mi se nadima, Kao da pu{e vetar. A sve je mirno Unaokolo. I daqe. Nisam trudna. Stomak mi je splaso’ Kao val za oseke. U sebe se uvukao. Usisao. I mene isto tako. I ja~e. Od mene negda{we ni{ta nije ostalo. Drugi je vek. Drugi svet. Drugo mi ime dajte. Ose}am brid usne - ispucale, Kao zemqa ugledana negde. Negda. Crnilo {ume ose}am iza le|a., Dah novog qubavnika - mrazan. Leden. Modra sam. Prozirna kao voda, Kroz koju vidim ~itav svet Upokojen i spokojan - kao ubran cvet, Ispao iz ruke ne~ije. Da pevam o tome?
169 Miroslav Luki}
Miroslav LUKI] MOARA PARASITA ( Pusta vodenica )
OVI REDOVI SU POSVE]ENI KATARINI FRONTENSON, ADAMU PUSLOJI]U I NEKOLICINI ^LANOVA Akademije alhemije, koji su `eleli da se wihova imena i besede ne spomiwu ( Predavawe odr`ano 7. marta 1997. Autorizovano 14. marta 1998 )
Pro}i }e mo`da pedeset i vi{e godina, re~e neko, dok se ne sakupi ovoliki broj pozvanih, kao sada! Na skupu je bilo kao na slavi, svi su bili tu, i sve je bilo tu osim "svetih monstruma". Sedeli smo na obali ^etvrte rajske reke i bacali kamen~i}e u duboku vodu. Tap! pqus! I - krug Koncentri~ni krugovi su se {irili do druge obale,a oni {to su otplovili niz reku, stigli su do Crnog Mora, Sredozemqa, Atlantika i Tihog okeana, i jo{ se {ire... DOK SMO BACALI KAMEN^I]E U DUBOKU VODU BE[E DOBRO! Be{e divno. Be{e nezaboravno. A onda je nestalo kamen~i}a! [to je malo verovatno (pre }e biti ne{to drugo : sakrili su kamen~i}e u duboke xepove) . Pojavio se |avo u blizini i podigao nekoliko }epenaka
170 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Ve}ina se pope na }epenke, sedeli su tamo - tamo je bilo kamen~i}a. Tamo su ih izlo`ili. Mo`da }e ih neko videti, mo`da }e ih nekom prodati, mo`da }e ih trampiti za koko{ija jaja, tvrd sira, kri{ku hleba? Ima sveta koji voli da kupuje sva{ta i crnog ma~ora u xaku! Tako je mislio Onaj {to nije video na vreme |avola i }epenke, {to nije imao svoj }epenak. On je i daqe sedeo na obali ^etvrte rajske reke i bacao kamen~i}e u duboku vodu, i baca}e ih do posledweg, jer voli krugove, {irewe krugova vi{e od svega drugog na svetu. \avoli su oti{li sa }epenaka, ali su ostavili svoje zamenike - one koji sede tamo. \avoli odlaze, majmuni dolaze! Mnogi su zaboravili na svoju nevinu igru bacawa kamen~i}a u duboku reku i na krugove. Du{a je zaptivena balastom, ormanima i te`inom tela, bukagijama sudbine, `ivota celog. ( Du{a je odmakla za onoliko za koliko je zaostala u mukloj zaptivenosti dugog niza godina , ka`e neko posut belim bra{nom Vremena, mo`da duh Vodeni~ara MOARE PARASITE? Du{a se izvija iz trule`nog tela kao duga nad planinama, sa livada koje }e biti prah, i pije rosu sa izvora preda~kih, jer je tamo najbli`e nebeskim telima i zvezdama...Pusta vodenica je samlela sve, svu p{enicu, sva zrna
171 Miroslav Luki} kukuruza, jarmu, sav zaborav, hiqadu godina samo}e, sad meqe one kamen~i}e sa }epenaka : od toga }e bra{na biti ume{eni kola~i za sve mrtve i `ive, za neukr{tena vremena... Granice ve~ne meqave nisu granice }epenaka, srezova...Dubina i smisao `ivota ne meri se dubinskom skalom kao mora , ili visinskom kao planinski vrhovi. Od ubu|alog se pravi lek - penicilin, tako i od propalih i odba~enih oblika i materijala, bi}e stvoreno ne{to drugo... )
(....) * Postoje razli~iti na~ini i{~ezavawa Neki ~ak veli~anstveni. I svaki ima neponovqivi tajni pe~at. Smrt ni{ta ne otima, jer nema svojstvo bandita i razbojnika. Sin, umiru}i sa Ocem, ponovo se ra|a (zauvek). Mu`, umiru}i sa `enom, pobe|uje sudbinu (sudbina je zaorala duboku brazdu - brazdu nesanice)... * Prate}i polumisli, misli, ra{trkanost wihovu, sti`e se do svake stope zemqe i do wene milenijumske preistorije. Sti`e se do puta spiralnog {to vodi u nebo... Neko zna tajnu toga puta... Neko zna tajnu svake stope zemqe i milenijumsku hroniku neizrecivu... * Znao je i Zazidani despot. Smislio je kako da sakrije svoje telo da ga Turci mrtva ne skrnave. Pozvao je sluge i svakom u ~etiri oka izdao zapovest izri~itu.
172 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Jedne no}i pozove prvog slugu i zapovedi mu da ga ubije u kuli manastira Manasija i zazida ga u jedan zid. I kada to ovaj u~ini i po|e iz bogomoqe, sa~eka ga drugi stra`ar i pogubi, po naredbi gospodarevoj. Ovoga stra`ara ubije tre}i stra`ar, opet po naredbi gospodarevoj. Tre}ega stra`ara ubije ~etvrti kod mosta i on je jedini ostao `iv, ali nije znao ra{ta ubi druga. * Blejk je verovao da svoje blago ne mo`emo na}i nigde drugde do u vrelu iz koga izviremo, i s nama sav na{ svet, ma koliko nas to vrelo svojom silinom iz sebe rasipalo... Ta `ena, ~ije prezime pr{ti pod zubima kao kristali {e}era, doplovila je na ~uni}u od vrbovog listi}a, gowena onim krugovima {to su plovili niz ^etvrtu rajsku reku Ni{ta nije predodre|eno ni du`ina `ivota, ako se krugovi neprestano razle`u, ako neko baca kamen~i}e u duboku vodu. Svako saplitawe i svaka zaptivenost, i svaka popu{ena cigareta, svaka uvreda, stres i razo~arawe, dolazi od onih zamenika ne~astivog na }epencima. Granice ve~nosti ne postoje ...
173 Miroslav Luki}
DOMA]I PAUK 1 Svaka ku}a ima tavan i podrum. Doma}i pauk zavukao se u svaku. Najznatniju. I najneznatniju. I razapeo svoje zamke. I lovi muve i muvice i isisava ih. Kao osa zrna gro`|a. 3 Sve je na probi, ~ovek i ~ove{tvo, vreme i vremena, pauk i pau~ina (progovara Sumwa) . Ne bi smeo da budem zate~en velikom milo{}u Boga. U ovakvo jedno ve~e, ne bih bio zate~en. Pauk je plodniji od pesnika. I tavan je ~itavo jedno carstvo. 4 Otac moj pun je Duha svetoga, on ode tamo gde moj duh stremi, gde se na{i duhovi jedna~e. Otac i sin se povezani gvozdenom lozom sudbine, ne}u re}i Ve~nosti, ve}
174 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A sjajem Videla, Fewera. ([to je }utalo u Ocu, progovara u Sinu.) [to je mrak podruma ili tavana skrivao u srcu Oca, obasjava fewer upaqen u detiwstvu sina. O~i moje vide {to niko drugi ne vidi. Isto~nik. I mrestili{te usred urvine. I paunove ispod rascvalih lipa. I trmke na mestu gde bujaju koprive. I {im{ir {to raste iz ru{evina. I Svetlost za kojom idem {to zra~i s lica Gospodweg put svetlosti {to greje razumom spasewa... U mom Ocu ogleda se moje lice, kao {to se wegovo ogleda u svemu, i sve je to jedno lice, O~evo, moje, detiwe. Otac moj ode tamo gde je ro|ena Ve~nost... 7 Krv neobi~no razre|ena, odvodi duhove u mozak, a duhovi su sposobni da podr`e i poja~aju strast straha,u stawu su da dr`e otvorenim, ili da ponovo otvore pore mozga - verovao je Dekart. Da li je svaka strast uzrokovana nekim kretawem duhova? Kakvih duhova? Duhova {upqina mo`danih? Ili {upqina pe}inskih? Ili {upqina Lavirinta? Postoji lavirint koji svako gradi
175 Miroslav Luki} godinama, decenijama. I du`inu wegovih tamnih i ra~vastih hodnika te{ko je izmeriti. Kako u pam}ewu nalazimo stvari, kojih se `elimo setiti? Du{a, prema tome, nije jedini pokreta~ se}awa. Ali ni `lezda, koja - kako veruje Dekart - uzastopno nagiwu}i se na razne strane, potiskuje duhove ka raznim mestima na mozgu, sve dok ne nai|e na ono mesto, gde se nalaze tragovi, {to ih je predmet, kojeg se `elimo setiti, ostavio. Odgovor je u sredi{tu nepoznatoga lavirinta, tamo caruje jo{ nepoznatije bi}e, vi{e nalik na sfingu , nego na minotaura. Ne treba ga ubiti. Da bismo iza{li iz lavirinta, treba odgonetnuti zagonetku. [ta to zna~i? Vi{e je odgovora u neredu i odlagawu, u tami i u lutawu, nego u kakvom kwi`evnom, ili drugom arhivu. Usred sme}a i posledwe pra{ine, ispod ru{evina i pepela, kao na velikom otpadu, postoje dijamanti, nebru{eni, koji nisu ni{ta drugo do snovi - tragovi u porama mozga, gnezda{ca mawa od gnezda{aca kolibrija, gde se ranije gnezdio duh, ili duhovi, kao laste pod {upama. Ili na ru{evinama tvr|ava. Tako kada se duh, ili duhovi, vrate oni u ta gnezda{ca ulaze lak{e, no u druga, nepostoje}a i ona koja tek
176 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A treba saviti. I tamo pola`e jaja i greje ih svojom toplinom dok se u wima ne zavrgne novi kquni} koji }e qusku probiti iznutra. Duh sebi lako ulazi u tragove tamo gde je du{a ja~a od strasti. Du{a ima snagu, ali ona je nedovoqna bez poznavawa Istine i Duha. NIT koja vodi do sredi{ta lavirinta i izvodi na videlo nije poredak strasti : divqewe, po{tovawe i potcewivawe, plemenitost i oholost, skromnost i niskost, strahopo{tovawe i prezir, qubav i mr`wa, `eqa, nada, strah, qubomora, sigurnost i o~aj, neodlu~nost, hrabrost, smelost, takmi~ewe, kukavi~luk i u`as, gri`a savesti, radost i `alost, rugawe, zavist, sa`aqewe, samozadovoqstvo i kajawe, naklonost i zahvalnost, ogor~ewe i gnev, slava i stid, odvratnost, tuga i veselost, ve} duh, ili duhovi, koji se probijaju kroz tamu, nemir, kao vrela pegla kroz sneg. Se}awe i strasti su slep~ovo|e. Zaborav je neizbe`na sudbina isku{ewa modernog ~oveka : na tom |ubri{tu je zavr{ila umetnost ambicija i se}awa. U sredi{tu lavirinta je opsenarski kufer - kufer u kojem se ~uvaju
177 Miroslav Luki} bezrazlo`ni predmeti - ru~ne {koqke, skelet riba, zmijska ko{uqica,qu{ture pu`eva, lubawe qudi i kowa, crte`i nacrtani suvim ugqenom,ribarske mre`e, udice, kr~azi, zlatni {qunak - i ako, zaista, `elim da iza|em na videlo, treba da pro|em kroz sredi{te,da se vratim pam}ewu koje pru`a vi{e gor~ine nego radosti, ne boje}i se rizika, ni~ega se ne boje}i. Jer pam}ewe zna odgonetku zagonetke sredi{ta i sfinge i ima mo} ja~u od kentaura. Pam}ewe je na~in izlaska na videlo...
SUDBINA RABA MIROSLAVA Vaseqenski sabor arhan|ela 1 "Ne nama , Gospode, ne nama , nego imenu Tvojemu daj slavu". Jer mi smo nedostojni , ni u ~emu nismo u pravu. Sveno}nim bdewem u sabrawu mi ispa{tamo ishod neslavni. Vrati nam vedrinu nekadawu , vrati nam blagdan davni. 2 Sudi , Gospode , za la` i uvrede! Za pouk potowega roda. Huda je krasota na{ih re~i od Dubrovnika do Mirgoroda! Evo palimo perje golubice bele za careve i pravoslavne arhijereje , za praroditeqe i patwu , Muku. Za Grke , Srbe, Ruse, Jermene i Jevreje. 3 Ne samo jedinstvo, vezu unutarwu , mi ~ak nemamo ni jezgro iz koga smo nastali i u koje bismo uronili kao u beskrajno i nepojamno, Boga.
178 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Jesu li nas progutale {ume , paunovi, sujeta?Otvorimo zlatom zape~a}en svitak. [ta je tamo? A {ta ovde? Tajanstveno vreme talasa se kao zrelo klasje.Gubitak. 4 Razvaline govore o nama re~itije nego pamtivek , ili izraslo drve}e. U ovoj ti{ini , koju obavija tama , tresu se to~kovi ti{ine prete}e. Popnimo se do oblaka , uz planine (o)se}awa. Do brava bo`anskih. Do onog {to pupi neznano. I do Potemkinovih sela , satanskih. 5 ^e`wa raste u sumraku zlatnom na vijugavom putu do Neba Tre}eg. Ne mogu nas vi{e zaustaviti potere , gu{ewa , barijere , a ni - drve}e! Lepr{amo kroz vinograd u cvatu. Za nama su srebrne vode. Glibovi mo~vara , u koje tone u~mali duh , kao treset ili zlato.
Strasna drama Gase se drevni anti~ki zraci u zlatu vizantijskih ikona : usred {uma i stepa {tr~i piramida. Umukla je vasiona. Ve~erwom svetlo{}u bukti Balkan. Dogoreva pravoslavna Rusija , sveta. Polk Igorov jezdi nebesima, Polovcima (inovernicima) meta. Gase se drevni anti~ki zraci u ru{evinama vizantijskog hrama. Na mramornom stubu vremena
179 Miroslav Luki} zapisano je: Strasna drama... * "I i{~ezo{e strahovawa du{e", istorija dobi novi obrt. I `ivot , koji okovi gu{e, ne li~i na sebe, nego na smrt. Razmi~u se zidovi nezgrapni ,lomni , kroz pukotinu se vidi : ^ar. Druk~iji su dvorovi ogromni u kojima `ivi Nebesni Car. Videsmo tok stvari u beskrajnom nizu. Videsmo tovare iz Nubije , zlato , zebre, pantere i tigrove. Lepeze. I bilo je blizu ono najdaqe , iako zamr{eno kao ra~uni iz algebre . Bog - otkriva~ putova - pokazao je nerazja{wene veze , kao svetlost u zaranke na nekom bre`uqku bele breze. Mi smo kao moreplovci na feni~anskom brodu . Sa razli~itih strana jedrimo zaboravqenim stazama svome rodu. Puni smo , kao riba ikre , stida. mi plovimo uprkos stihiji i buri. Preplanulih lica, kao Mauri. Na{e pristani{te je : Atlantida. ( ....)
180 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
DRAMA OVE MO]NE UNUTARWE POZADINE 1 Iza bregova : pevaju an|eli , i reka kao da se zaustavila. U wenom ogledalu dubokom planina se udavila... I vitez sa srebrnim lukom. Silaze}i sa neke strme ~ukare nabasao je na neke razbojnike i pao od ruku - fukare. Gurnuli su ga u ponor, sru{ili mu i spalili most. Sad je on titraj u reci, beli se , kao sneg, kao kost. Smrt ga je dovela do dna, do neopisivog vi|ewa : do an|ela {to pevaju, iz sna , do - lestvica nebeskih, privi|ewa. Usisava ga levak vira, kao ritam paganskog kola , kult. On ispred sebe ima, ko muzi~ar , brvno i brdo, bukovu {umu , kao pult. On, ne ga|a, ve} pi{e srebrnim lukom. Nebo je , znaju muwe , beskrajni svitak. Eno , on pre{av{i preko brvna upisuje u Kwigu `ivota gubitak - dobitak. Iza brega : pevaju an|eli, kao grlice. Oblaci narogu{eni, kao stra{ilo, spu{taju se na }ilim livada... I ~obana bi sve ovo upla{ilo, i lasicu, i vevericu, i ovcu, i fazana, i {umu - ovaj odjek {to grmi . Sve to viteza-lutalicu mami
181 Miroslav Luki} kao drhtaj sase ili vila u srmi... * O , gde sam , gde sam to, Bo`e , ja? I ko to tako setno prebira po dirkama klavira? Ko to u meni tako strpqivo i ne`no svira? Zaborav , rana tuga? Sve je ~udno, i vazduh. Kao na svadbi u Kani Galilejskoj voda se pretvara u vino, Duh - u mrezgu orahovu u Gori Lelejskoj. Sve je prekrasno , zlatnosme|e , pa i taj roj goluba~kih krvopija. U{}e potoka , le{tar , sala{ , pavit i ruse kose seoskih rospija... Sve je ~udesno , u suton , na tren. Veli~anstveni mir brestova. [ibqe. Izmaglica niz reku. Svra~ak. Pasji dren. Belou{ka na vrbi. I u pli}aku o~i ribqe... * Ko sam , Bo`e , to tek jedva slutim. Zar mo`e neko da odgovori ta~no? Listovi po`uteli mo`da znaju? I mo`da zna obiqe pe}insko mra~no? Ulaz u pe}inu je zev ponora koji pla{i momka i devojku. No} je stepenik kojim mile , sove i uqezi , lutalice , kao va{i biqne - pre~icama - putevima svojim... * Vra}aju se one sablasti iz detiwstva : kowi koji lete , mrtve sviwske ~equsti . Lebde iznad zasvo|enih kapija , kao Psoglavi , bezglavi i Kusi. Ali, to su samo detiwa privi|ewa koja mladi}u ne mogu da naude . To su samo nakazne slike , {to stravom
182 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A se}awa neshva}ene u`ase bude... * Treba li pitati {ta je ovo? Kuda vodi ova povorka slika? Staro se neprestano preobla~i u novo. Novo se gordi kao klika. Staro i novo |ipaju u istom kolu. Kolu Strave. Ja sawam nevine daqine,plave - stvari iz detiwstva ,tonem u smolu - tako se branim od sablasne jave ?
Pesma o smrti Zaboravio si na smrt na tren, iako ona ko plod u tebi zri ; duboko je u detiwstvu wen koren, sokove iz mra~ne dubine crpi. Weno drvo nevidqivo u tebi raste , crno i lako , kao krilo laste. Kada klone{ od neke malaksalosti ~udne , wene te o~i gledaju , izgleda , uvek budne... * Nagnut nad vlastitom sudbinom i Jazovima du{e , da li se opet dvojim? Zaustavqaju reku , i juno{u , kao dabrovi. [ta }e biti sutra sa `ivotom mojim? Razbojnici , kwi`evnici i fariseji - okre~eni grobovi - seju ko p{enicu : smrt. Ovaj vek je krt.Gluv . Govori}u starim maslinama... Svet je kao Getsimanski vrt. [apu}em , zagledan u beskraj , u daqine plavi~aste : ko me ~uje kad svi spavaju? Vek , kao sadista , guli kraste koje zarastaju. Rane opet svrbe. Peku. Nemili an|eli ih zagnojavaju.
183 Miroslav Luki}
@alosna je du{a moja do smrti ; ostanite ovdje i bdite sa mnom I oti{av{i malo pade na lice svoje mole}i se i govore}i : O~e moj , ako je mogu}e , neka me mimoi|e ~a{a ova ; ali opet ne kako ja ho}u , nego kako ti ! I do{av{i u~enicima na|e ih gdje spavaju , i re~e Petru : Zar ne mogoste jedan ~as probdjeti sa mnom? Bdite i molite se da ne padnete u napast ; jer je duh sr~an , ali je tijelo slabo. Opet i drugi put otide i pomoli se govore}i : O~e moj , ako ne mo`e da me mimoi|e ova ~a{a da je ne pijem , neka bude voqa tvoja...
Br{qan oko gimnazije Rene [ar ima pesmu u prozi Sprud okera , ~itao sam je 1966. godine , u prevodu , u decembarskom broju Kwi`evnosti . U kojoj je dobar naslov, a sve ostalo? Vi{e mi se dopadao jedan drugi sprud, neopisan, zlatan , vidqiv kroz prozor gimnazijske biblioteke... Okolina Ku~eva, gubqewe ~asova, br{qan oko {kole , {kolski park , {etwa prugom do wenog kraja, ili izlet na vrh Jelewske stene, ili do {uma platana iza Ku~ajne, ili ~ak do pe}ine Ceremo{wa... Vi{e mi se dopadala okolina Ku~eva od obavezne {kolske lektire , pa i ~asopisa. Objavqivali su zarazno zevawe. I zato sam prestao da ~itam sve to sme}e i gledao kako napreduje br{qan oko {kole. Br{qan oko jedne stare kru{ke na ulazu u selo. Br{qan oko staraca i starica , i u~enika i u~enica gimnazije , oko profesora : kwi`evnosti, istorije , vojne obuke , oko Doma kulture i osu{enih brestova...
184 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Kraj onog dugog Zlatnog spruda preko Peka...Okolina je bila satkana od hiqade hiqada neobjavqenih i originalnih slika i prizora : tako mi se ~inilo popodne, kad smo pravo sa zavr{enih ~asova odlazili , ne na ru~ak, nego na jednu od divqih pla`a na zlatnim sprudovima. Okolina je imala mnogo ve{tiju ruku od svih umetnika i wihovih rukotvorina. Naro~ito ogledala onih jezera prema Neresnici. Od bleskova i od sprudova moglo se nau~iti vi{e nego od pisaca, umetnika i profesora. Koprive iza ku~evske vodenice , zove kraj Bawske reke, ili jorgovani po gradinama, ili po padinama bregova, tre{we i kajsije, rakite kraj reke , masla~ak i kiseqak , znali su da preko no}i , nekoliko no}i , savladaju mrtvo godi{we doba, sporost vremena, sporost budu}nosti. Privla~io me je taj bujni rast koji niko nije mogao da uvreba . Ne kwige , koje behu pune neve{tina i poluistina, zaobila`ewa oko stvari. ^ak i one najboqe , ako je takvih uop{te bilo , bile su kao osu{ena stabla brestova , koja je do vrha prekrilo li{}e br{qana. Neke su ku}e bile napu{tene i tamo je bilo br{qana .Niko nije znao kako su i gde zavr{ili vlasnici , ni otkuda br{qan. Neko je taj br{qan rasa|ivao , jer se nije mogao stvoriti sam. Uz pomo} nekih nepoznatih ugursuza br{qan je vaqda gajen u jednom rasadniku , odakle se transportovao u sve krajeve, pa i na{. Samonikli br{qani su bili retkost. [kola je bila obrasla br{qanom , Sud , zgrada Komiteta.Kapele na grobqu. Mesna kancelarija.Jablanovi oko stadiona.
185 Miroslav Luki}
Na onom (mom) Zlatnom sprudu nije bilo tih br{qenova , niti su se tu ikada sun~ali oni koji su prodavali rog za sve}u. Svetlost je rasla i pomagala mre{}ewe riba u pli}acima i ukr{tawe zlatnog i crnog... (Krajem 1970.)
KAPIJA PREKOPUTA (Kapija Zaborava) (...) Taj miris je otvarao novo poqe. Duvari nisu bili beli, ve} kao griz. Mi{qenovac-Srpce-Zvi`d-Homoqe- kapija prekoputa-taraba pocrnelih niz - trbu{ast dud-klupa kraj tarabe-trava. I ni{ta vi{e?Titraj listova, seni. Kako otvoriti kapiju zaborava? Jasno}u jasniju od zra~nih snova? Ono ~ega odavno nema?Pustolovni svet vrtova iza brava gvozdenih? Poma`e li zumbul, miris zumbula, {eboj, kalauz se}awa, raskovnik? Trodelna, kao oltar, kapija prekoputa (pod pazuhom starog trbu{astog duda), imala je crnu gvozdenu bravu. Kroz wu je vodio put ko zna kuda! U podrum?U ponor vilajeta tamnog? U dobro ~uvanu zadru`nu tvr|avu? U iskustva neizreciva?U preobra`ewe? U ru`i~wak, u {im{ir, englesku travu? Kqu~ tog dobro utvr|enog carstva, kao da je ba~en u najdubqi vir (u sujeverje).Na dno jezera pe}inskog (u neopisiv mir dugih popodneva). Viriti kroz kapiju ili kapixik - sa~uvaj Bo`e!Iz tog gnezda vilinskog (porodi~nog ;Stoki}a -Barbucana),
186 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A izmileo bi (kad ga puste) de~ak boja`qiv - jedinac pla~an, razma`en, podozriv, ne glup - zlatan i istovremeno mra~an, pegav i sitan, ko rupija. Pticolik kao ~avka, kao wegova kre{tava prababa, tamna ko kapija. Do`iveh, prise}am se, prvo posve}ewe pro{av{i kroz kapiju u raj avlije skrivene od pogleda.Senke drve}a, jato }urana , ~ak i paun!Be{e to drugi svet : doksat, plavi grozdovi glicinija, lukovi balkona, niz saksija... Sobe su `ute, po`utele kao tapija, potopila ih je neobi~na ti{ina - brojne sobe.I nepoznat, jak miris odraslih, apoteke, vazelina. Uvla~io se u du{u duvar i mir i greh, ujedaju}i kao mravqa kiselina. Upijao sam, od ikona do slika, sve , kao {to upija~ mastilo upija... KAKO SE PRAVI NOVI KORAK U UMETNOSTI? Evo temeqa u blatu, u istinskom glibu godina, decenija.U dijalogu sa sudbinom. Po~etak brija na suvo, kao ko{ava. Uhvativ{i se uko{tac sa pu~inom, preobra`ava, prevodi, pribli`ava Bibliji, Dostojevskom, Jonesku, Beketu, Xemsu Xojsu, Kafki, Piqwaku, zvon~i}ima hmeqa, i - u nedostatku re~i - kukurikawu, meketu, Zmijskom kolu, obna`enim Rusaqama, violinama, gajdama, bogu u pe}ini, ritualnom bu|ewu iz mrtvih.Kao letwa izmaglica dolinama, duh je jedno sa krovovima.Duh se opire otu|ewu
187 Miroslav Luki} od albuma slika beskrajnih, od dece, rodnog doma, kreveta, jednog zelenog stola. Evo poqa i temeqa, u koji je uzidano toliko cigala, `rtvi, metafora i hiperbola... Kada sam se najvi{e bunio protiv sudbine, Boga, bio sam najdaqe od Istine. Sad znam ono {to sam mislio da znam nekada.Kona~no, neistine su isplivale iz predubokog trapa, zasjav{i kao u no}i avgusta bezbroj zvezda.Podstaknute mislima Doktora @ivaga, doktora Fausta. Ponovo je prona|eno Vreme, bitno, ne uz pomo} Marsela Prusta. Ni toliko skrivenih citata. Prona|en je Smisao Sve~oveka.Zaratustra je mo`da bio klin, koji izbija klin opasniji (neiskorewiv, ~inilo se), splin! A fijasko?A pakos o~erupane paunice zlatne {to {iba repom du`im od zmijskog cara? ^ega sam se popla{io?Patwe {to razara? Strah je pritisnuo unutra{we ko~nice. Samoubila~ke pomisli behu - znam - poku{aj da se sa~uva zlatna nit, podnebqe jorgovana, {ta sve ne! Od krtog materijala stvarao se {tit (ne ba{ pravi).Krpio sam zmijski svlak, pquva~kom otrov rastvarao u sebi. Be`ao sam sa ~istine u {ipra`je, bio (moglo bi se tako re}i) u upotrebi divqe egzistencije. Bio rob - apstinencije.
188 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
([ipra`je : vazdu{ni koloseci, prelivawe preko jazova du{e, leto, jesen, po~etak zimskog semestra,literatura, i letweg semestra svr{etak.) Qubavna prepiska nekog mladi}a re~itija je od stihova istog. (Izme|u neiskusnog momka i udate `ene, ~ega ima bliskog?) Zar nije ~udno i neobi~no ne vra}ati se svome imawu? Patwa izdvaja i ka`e: "Vi ne vidite.Spavate u svom neznawu!" Pu{kin, delimi~no i Qermontov, do{qaku u tu|ini behu krov. U pustiwi prenaseqenoj otrovnicama i {akalima, znaj, nije bilo na vidiku oaze ; pustiwu je pritisnuo beskraj titravi, bez okrepqewa, bez trave, drve}a, {atora. Ponegde bi, u nekoj mutnoj bari, {kqocnuli samo zubi aligatora. Ma koliko `urio, upiwao se, nisam izlazio iz oblasti pustiwske. Tu klimu su stvorile selekcije tre}erimske, koterijske, avetiwske. Tu klimu kao da je odr`avala sudbina zla, Bog, staviv{i na isku{ewe Izabranika svog. ODLO@I, mladi pesni~e, SVOJ ^IN, [TO VI[E MO@E[!Operi prvo su|e; ne ostavqaj ni{ta za sutra.Neka ti krin tek rascvetan, pomogne da shvati{ tu|e
189 Miroslav Luki}
(po)misli, iskustva (stawa, ose}awa). Neka te miris ne zatravi kao pol, kao razvratnika stid device. Razlo`i nestrpqewe, nesigurnost, bol. Neuspeh je prigodniji na po~etku. Ne pri`eqkuj ni{ta fino. O~ajawe je proces koji traje, du`e no {to previre vino. Do belog, potpunog usijawa dovodi ponor najdubqeg o~ajawa! Dobro je {to ti ni{ta ne rekoh, ne prebacih, napuniv{i dvadeset prvu. [ta bi imalo da se ka`e {to ve} nije re~eno?Robinzon na svom ostrvu za sabesednika ima pu~inu. Ima brodolom, se}awe, neizvesnost, ali u mladi}u sve to jo{ nije dovoqno da stvori ritam, hram, celinu.Ponesenost. Vino (ima li ta~nijeg pore|ewa?) tek s godinama, decenijama dobija {mek! Ne `uri , ne boj se (ako si izabran!), dovoqno je dug qudski vek! Nije li prerano i ovo?^etrdeset ~etvrtu napuniv{i : po~iwem li, ili podvla~im crtu? (Beograd, oktobar 1994)
190 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
ARHIV U OSNIVAWU 1 Otvorilo se vrelo. Kakvo vrelo? Nepresu{no vrelo. Vrelo usred Arhiva. Zar je to Arhiv? Zar nije Mala magaza? Gle, koliko ima slepih mi{eva, slepih mi{eva i pau~ine! Ne, to je mraviwak! Tu obitava onaj duh, koji je dovla~io i obele`avao. Ne vidim nikakav mraviwak! I nema mraviwaka! To je u stvari Buwi{te, Otpad, grobqe. Evo groba mladog duha, stvorenog ukr{tawem mrava i an|ela. Vidim gnezda mi{eva, mi{ije rupe, tikve, belutke, uhola`e i pau~inu. Ne, to je bujica vrela nepresu{nog! Otvorio sam ga ~iste}i, metlom, izmet pti~iji i mi{iji i talog greha razornog. Tu `elim da zidam, zidam i dozi|ujem. Da zidam na stolovniku (steni koja viri iz zemqe) uz blagoslov majstora Male magaze. 5 (PUTOVAWE KA GRADU JERUSALIMU) Prof. Tomislavu Jovanovi}u
Listaju}i kwigu o putovawu Jeroteja Ra~anina, koje zapo~e 1704. godine od ro|ewa Hristovog, meseca jula 7,
191 Miroslav Luki} brojao sam konake i ~uda, ambis pro{losti, Zaliv Re{itski, Mali Misir, Egipat, Faraonovo carstvo. Goleme nojeve po ~ar{iji i po buwi{tima, nojeve koje miluje Jerotej Ra~anin. Silazio sam u Skrivnicu Hristovu u koju se sklonio kad je pobegao od Iroda. (U zemqi je deset stepenika duboka, od mermera sagra|ena. ) ( Jedna greda od kov~ega Nojevog tek malo izviruje. ) Ulazio sam kroz gradska vrata zazidana. (Ne otvaraju se, nego se ulazi i izlazi na vitao. ) Poklonio sam se Grobu @ivonosnom. O, sve je u vezi nevidqivoj, neraskidivoj. O~i belih ze~eva i o~i an|ela. Grom i ugqevqe, zubi velikog dunavskog soma, detiwstvo i krv, cvrkut ~e{qugara, qubav i smrt, Jerotej Ra~anin i Deda, ~iju je krv moja majka iznosila u lavorima i prosipala energi~nim zamasima ruku po koprivama kraj plota. Na krv i smrt se nadovezalo najzna~ajnije razdobqe, strava snova i strava bu|ewa... 8 (Eva) Bog je prvo stvorio {umu, pa ~oveka i dade mu ime Adam. I na~ini prema Adamu `enu, jer vide da nije dobro da ~ovek bude sam. A `ena ~oveku ne samo da nije pomogla, nego ga je prevarila i u~inila sukrivcem u wenom i wegovom padu. (@ena ne predstavqa blagodat za onoga koji ju je prihvatio. )
192 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
9 (Marija Magdalena) Ispitaj me , Jahve, isku{aj me, istra`i mi bubrege i srce Za{to je, `eno, tvoje srce skriveno od mog pogleda? Ne pristupa{ li mi samo ustima i samo ustima me ~asti{, a srce ti je daleko od mene? (Nije li se Bog prevario stvoriv{i `enu ~oveku kao pomo}?) Onaj ko je bubrege stvorio, mo`e kroz wih upoznati savest ~oveka. ((Imao sam tvrdokorno srce, uverava me bol bubrega. Gledao sam na o~i, a Bog je gledao {ta je u srcu.) Boga ne mo`emo prevariti, kao {to mo`emo sebe. Bog mi potpaquje srce i bubrege ogwem Duha Svetog. Bog bolom neizrecivim ~isti moj levi bubreg od kamewa i taloga razornog. Bog nam nudi stari novi savez, ovaj ogaw u bubregu je ogaw neizmerne qubavi. Bog ne radi na uni{tewu svojih za{titnika, ve} mu je i pri samoj pomisli na to Duh uznemiren. Bog mi je dao novo srce, novi duh udahnu u mene. On vadi iz tela sve kameno i daje nam srce od mesa. On nas ~isti od ne~istih naslaga i tek }e nas o~istiti od svih na{ih kumira! (Februar - mart 1984, Urgentni centar, Beograd ) 10 Bog se vratio ovde kao ruski vojnik koji je odslu`io punih dvadeset i pet godina roka, izi{ao iz vojske i po{ao da luta svetom. Ima neobi~nu torbu (puna je svega i sva~ega). I karte kojima mo`e nadigrati svakoga. ^im otvori torbu i ka`e : ULAZI OVAMO! i veverica, i zmija, grlica i sama smrt same u|u. U toj torbi nosi i moju glavu.
193 Miroslav Luki}
Bog je otvorio torbu i ka`e : IZLAZI, SMRTI! Isko~ila je, kao divqi zec. - Jesi li `iva, smrti? - pita Bog. - @iva sam. - Pomozi mi! - vi~e moja glava iz torbe. Ali smrt ni da ~uje : pobe`e glavom bez obzira!
KRAJ GODINE : ^UDESNI BLESKOVI ^itave no}i padao je sneg, kasno sam legao i video: padao je , budio sam se - opet je padao, i sawao sam kako neka devojka be`i i zapli}e se u grmqu, kao golubica.Bio je to istinit san (istiniti su snovi prvog dana mladog meseca), ali ja nisam znao smisao toga sna. U jutro zimsko, mamurno,iza|oh posle osam (periferija, po{ta, Petlovo brdo); u autobusu 56E pro~itah dnevne novine do centra grada (Zeleni venac). Ne u nebo, gledao sam pred noge `ure}i Knez Mihailovom, pomalo ogor~en na metereologiju, javne slu`be, depresiju decembra i gu`ve pred {alterima u po{ti u Zmaj Jovinoj. Bio je obi~an dan,najobi~niji na kraju jedne duge, zle godine, i tako stigoh nervozan nadomak Studentskog parka.Jutro je odmaklo,negde oko devet. Li~ilo je na sumrak. Jo{ nisam bio u{ao u park kad po~e da se doga|a ~udo!
194 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A Video sam kro{we drve}a,kao u svitawe, kad izlazi sunce. Sjaj je polako silazio na vrhove, osute finom no}nom meqavom neba. Ve} dvadeset i vi{e godina prolazim tim parkom i nikada ne uvrebah ne{to sli~no. Kro{we su bile tako jasno obasjane, a stepen sjaja se poja~avao iz trena u tren, dok nije obasjao i posledwu pahuqu, i odjednom sam na sve drugo zaboravio, i polako u{ao u to blistawe i jasno}u, lep{e od svega {to do`iveh za ~etrdeset i pet godina ... Nebo se, dakle, neo~ekivano otvorilo, razvedrilo, razmakli su se tmasti oblaci, kao u snu.Studentski park je u tom trenutku bio skoro pust i ja sam i{ao polako ne zastaju}i : nebo je bilo ~isto i plavo, i osmehivalo se Beogradu neurokqivim o~ima, ~udesnim bleskovima, i to nije trajalo minut-dva, ve} ,bogme, potrajalo je, i kada sam u{ao u biblioteku : gledao sam kroz prozor vi{e od desetak minuta kako se osmehuje radosno blesak breza i iwa...
(^etvrtak, 28. decembar 1995. Oko 10 ~. Jovanova 22)
PRI^E[]E Aleksandru Luki}u
Cvoko}emo usred Male magaze, cvoko}emo. Do{la je zima, starost, i dolazi smrt. I mrak. Neizvesnost. I odbacivawe Krsta. Kao kod Rusa. Prelazak u socijalizam, to zna~i "u potpuni ateizam - odigrao se kod seqaka, kod vojnika tako lako, kao da su oti{li u kupatilo i polili se sve`om vodom"(Rozanov). Cvoko}emo, ne od studeni ve} zbog blizine |avola. Od samih sebe.Od zaborava.
195 Miroslav Luki}
Umre}emo zbog jedne jedine stvari: zbog nepo{tovawa sebe! Ne zbog bolesti,starosti. Zbog nihilizma. Zbog toga {to nam je bilo va`no da {to mawe radimo. Da se {to vi{e zabavqamo. @ivot je bio iznad one literature kojom smo se zanosili decenijama, a koja - ra~unaju}i i dela i onih tzv. najboqih pisaca - li~i na la`nog generala kome neki la`ni pop slu`i pomen.A mi ga - taj `ivot - nismo posvetili. Cvoko}emo,zahva}eni Apokalipsom na{eg vremena. Ne vidimo: Hristos je me|u nama. I jeste, i bi}e. Nije kwi`evnost najdubqe pam}ewe sveta i ~oveka, ve} Liturgija. (Zajedni{tvo `ivih i mrtvih, silom Svetoga Duha, u tajni Tela i Krvi Gospoda.) Cvoko}emo usred Male magaze, u zimskom sumraku, naslu}uju}i sveobuhvatnu stvarnost u Hristu i preveliki dar Neba zemqi. Ko zaboravi ili ne otkrije Liturgiju, ostaje mu skriven smisao `ivota. Napoqu je sneg. Vetar ga ubacuje u Malu magazu. To stra{no smrzavawe no}u - niko ni da pomene - jer u kwi`evnosti glume, glume! I {to vetar vi{e duva i ubacuje hrpe snega, sve je boqe, svetlije. Jer pahuqe sjaje i ispuwavaju svetlo{}u Malu magazu, i prosvetquju du{u i telo, i vra}aju saborni um, i bratsku qubav. Svetlost snega kad ve} nema sve}a, obasjava trpezu i Tajnu ve~eru, i ono {to smo jo{ u detiwstvu postavili ili ostavili tu: hleba i vino, svilene bube i ~ahure... Svetlost je me|u nama. I jeste, i bi}e!
( Zapo~eto po~etkom 1996. Dovr{eno na Sajmu kwiga u Beogradu, 27. oktobra 1996. Oko 19 ~. )
196 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
[ PESME IZ ROMANA ] Kraq Homoqa Voji Marjanovi}u Ratomiru Markovi}u
Probudi se, probudi, sa tvoje verande }uprija na reci `uti se ko dren. Ovce li`u malter, {alitra zid jede, lastavice lete uzvodno uz reku i prele}u brvna, brvna preko reke, vrati} i rastavi} i vodenu drezgu. Otvori oko, tako, tako, hop, hej! Tako bela, hop, hajde, bela, hej! Lastavice od pquva~ke vrba i od perja gnezdo lepe pod verandom sa koje se voda sliva pquska kratkog, FLORA DE LA MUN]E. Ustani, hop, ustani, na va{aru vrvi sela devedeset, `andarmi obukli paradna odela. Bajoneti ble{te kao kocke leda ispod kojih le`i, ko riba na suvom, nepomi~an, miran Kraq od Homoqa.
197 Miroslav Luki}
Ustani, hajde, ustani, i dohvati vlas iz kose, ili nokat, il nit iz dolame - amajliju protiv no`a, metka, crvenoga vetra. Tri `andara, tri rusaqe gledaju se ispod oka. Ukrstiv{i bajonete. Dok ga biv{a `ena leskovim pruti}em bije. Niko vi{e i ne misli {ta }e biti u zaranke kad se va{ar razilazi, kad ga natovare na kamion i ponesu prema grobu bez belega, FLORA DE LA MUN]E? - Koga budi{, u~eni~e? Kome je jo{ stalo do istine, reci? Zar ona nije zakopana u grobu bez krsta? Ne spomiwi vi{e va{ar i smrt Kraqa, ni zar|ala kopqa na varo{kom grobqu obrasla br{qanom, pogled na Ku~ajnu, pogled sa Rakita, Zelenik, Laznicu, gnezdo lastavica, verandu i va{ar, niti te{ke re~i Slava, Qubav, Smrt, Sre}a, ^ast, Istina, jer ne mogu, ne mogu da poprave svet, FLORA DE LA MUN]E.
198 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Ustani, najzad, ustani, ne govori tako, po`uri za `enom, po`uri u {umu, u~iteqicu gura vetar u po`ar zalaska! [umar se ~udi kako vetar i po`ar raspasuju! [umar je nai{ao pre~icom kao i u~iteqica, tragom prepelica i jorgovanske izmaglice. Ustani, zar se boji{ da po`ar zalaska ne sagori sve? Ugu{i}e{ se na verandi u dimu gustom jorgovana, FLORA DE LA MUN]E.
- Pusti me da sawam, u~eni~e, uz prisustvo lastavica, neke stvari najboqe je prespavati. ^ast jedino ~uva san, propadawe, a ne qubav. Jer ona je, kao krompir, ka`u: na ovome cveta, a ra|a na onom svetu. Polomi}e{ noge za onom, koja `uri za tobom. Ne mo`ete, ne mo`ete se susti}i nikada i nigde: Qubav je kao dan i no}, kao no} i dan, FLORA DE LA MUN]E...
199 Miroslav Luki}
Kraqice i kraqevi ili isterivawe Bele, zlog duha Divqe ru`e, mnogo divqih ru`a. Neizvesnost, ko odlagawe, sve je te`a. Napredujem sporije od pu`a. Prelazim, mic po mic, preko granice kroz vre`a mirisnih ladole`a. [ta se krije u @ivoj kwizi ve} iza slede}e stranice? Ponor, bukvik, izvor~i}, il glog? "^ujete li me, molim vas!" Ko to zove? Vila, rusaqa, ili Bog? Ili je to duh stalaktita i stalagmita? Duh pe}ine, tamnog vilajeta, neukrotiv? Vr{wak totema zmije, prvobitne religije? Bela? Zovu ga tako, jer nije beo, naprotiv. Mo`e li o wemu pone{to da izvesti predose}awe i nemir padalice, wen pol, weno otkrivawe nagote, gr~evi, krici i znoj, ko{mari i bol? U kakvom je srodstvu s gajdama,pelenom? [ta ka`u o wemu orske igre: drnd, @ikino, prepi{or, dobo{arka, la{ire{, todorka, neresni~ko, ora lok, pop Marinkovo, Tasino, tripaze{}e, |or|onka, ostraganka, batrna, hoj bajac, |ur|evka, poloska, arabao, trojanac, dancu, osmaputka, {ikc, kobiqanka, zavrzlama, juta, vlajna, cuca, galauna, kacao?
Zastupnik Optu`nice Srba pred Bogom ^itao sam kroz dvogled koji se zove Sveto Pismo, red po red, najtamniji list u sudbinskoj kwizi srpskog naroda: prenera`en i bled. Video sam Svetoga Savu, s le|a, i ~uo: Kao {to stado pojuri na pojili{te tako ste i vi skrenuli s druma u {umu!
200 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Ko vas vodi? Ono {to poni`ava, vre|a? Kao zastupnik Optu`nice pred Bogom, ja ve} godinama imam na umu argument: Baraba vam je izvor zar? Sve {to vas je sna{lo, od gube do li{ajeva, od bele kuge do propadawa, smislio je Baraba uz pomo} krtica, slepih mi{eva! 29. novembar 1971.
FATALNI ORTODOKSNI USKRS 1999.
Otvarawe drugog, tre}eg, ~etvrtog, petog i {estog pe~ata. Fantasti~na istorija Do|i i vidi. Kowa belog. I kowa ri|eg, onome {to sedi na wemu dalo se da uzme mir sa zemqe, da ubija, ma~em i ogwem.
Do|i i vidi. Kowa bledog, i onoga {to ja{e na wemu iznad oblaka : On se zove smrt, pakao ide za wim; data mu je oblast na ~etvrtom delu zemqe da ubija ma~em i gla|u i smr}u, dimom i pepelom. Do|i i vidi. Otvarawe {estog pe~ata, gle, zatresla se zemqa vrlo,
201 Miroslav Luki} sunce je postalo crno, mesec je postao kao krv. I zvezde ispod zvezda {ire u`as i pepeo, kao {to smokva pupke svoje odbacuje kad je vetar zaquqa. Do|i i vidi veliki dan i stra{nu no} gneva, ko mo`e ostati?
Idem kroz pepeo kao kroz sneg, kroz ru{evine kao kroz moru. Pesme koje sam pisao pre dve godine. Mrtve su.
Idem kroz u`as koji nije vi{e onaj grad. Do pojasa. Do grudi. Do grla.
Tonem u pepeo. Nestajem. Zavijaju sirene. Vi~u da se sklonim.
Gde? U pepeo? (^etvrtak, 25. - nedeqa, 28. mart 1999. godine, Beograd. Mi{qenovac)
* ^itam stihove koje sam nekada pisao i koje ne uni{tih. Ki{ica sipi. Magla je beli~asta na horizontu kao dim zapaqenih otpadaka.
202 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Tiwaju te{ke re~i, i trule, kao li{}e.
Sedeo sam, koliko ju~e, na stepeni{tu i slu{ao monolog propadawa - iz biblioteke. Iz onoga {to smo nekada tako zvali. Stvarna istorija familije preplitala se sa hronikom magaza, sa kojih se krunio malter. Odse~eni smo od budu}nosti, zar? Vra}a nam se kao bumerang sve ono {to mi{qasmo da je prevladano. Udarci dolaze iz neo~ekivanog pravca. Iz qigavog prole}nog sutona. Iz blata godina. Iz nerazumevawa.
Iz straha sasvim opravdanog. * Ujeda kraj milenijuma kao zima za kolena, za srce, za glavu, za svaki mi{i}. Kroz `ive re{etke koje sa~iwava soba u kojoj spavam ( i ona dnevna u kojoj obedujem, ili ponekad odslu{am Vesti televizije), ili ova biblioteka, pa i dvori{te u kome ve} cvetaju zumbuli, niksice, kukurek - video sam kako ide neprestano u krug misao pesnika, korakom vu~ice. Radio Beograd javqa Radio Moskva veli Glas Rusije tvrdi Doj~e vele smatra
203 Miroslav Luki}
Glas Amerike ka`e Slobodna Evropa izve{tava Glas Gr~ke misli Svetski servis BBC prenosi Dr`avni radio Hrvatske ponavqa Studio B citira
[etwa uz potok seoski do druge betonske brane, ili do vo}waka na Glavi~ici, ili do sala{a na Peku Propast isplazila jezi~inu Magla nadolazi sa zapada. Sa bregova I ti{ina.
Laje ~opor pasa Brek}e traktor Pre toga su gukale gugutke ^uli su se i vrapci. Xiv, xiv! Doneli su mi pisa}u ma{inu. Ris papira. Koverte. Kome da pi{em? [ta da pi{em? Umukle su i muze i krave muzare; samo ovce bleje, bleje : ovce u stadu... Ili ~e{qugar ogla{ava trilere, senica, koko{ke raskokodakane... Dok bombarduju Rakovicu, nemam voqe da pi{em, samo tupo blenem u kajsije, u pupove koji se jo{ nisu raspukli. (Ponedeqak, 29 mart 1999. Oko pet popodne, Mi{qenovac.)
204 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
* Ko se to tamo smeje sada? Ko to tamo peva? Ko izgovara ru`ne re~i? Iz koga sik}e mr`wa? Ko to tamo blebe}e? Astrolozi i proroci nekoliko nedeqa ranije videli su mra~ni tunel u koji su pali, kao {impanza u depresiju, crno prole}e, i privi|ewa koja lede krv u `ilama. Evo me o v d e , gde zaplakah prvi put pre ~etrdeset i osam godina, u gnezdu, u gnezdu od pepela : u gnezdu golubijem, u ostavi koja bazdi na truli krompir, u kartonskoj kutiji. U polupraznom gnezdu. Na grobqu koje preoravaju sekire sa neba, xilitaju}i u nebo kao nevidqivi divovi tek ukopane smrtnike. Pisma koja sam napisao, ili koja je tek trebalo da napi{em, ne}e biti upu}ena u svet.
Ovde sam, za ~amovim stolom, naspram stare duge klupe koja pamti prvi pla~. @ban i zasturg, bakarne pafte, portreti pesnika, gitara, balalajka, gajde i frula, bele`nice mrtvih profesora
205 Miroslav Luki} kwi`evnosti, i mno{tvo drugih drangulija - dru{tvo su moje.
I poneki lave` u daqini, graktawe vrana u suton, kliktaj sove. I dvogled za gledawe u nebo, u budu}nost. Ku}ni duhovi su se povukli, kao oseka. * Pepeo sumraka Astrolozi i proroci su bili u pravu Izlaze iz kwiga, iz ~asopisa kao buba{vabe, pesnici, i duhovi ni`ega reda, na koje zaboravih, i ti{ina - ogromna i sablasna. Do{lo je vreme posledwe, vreme pepela, vreme kada se feniks odlu~uje da sebe spali. Galame qudi o{trih jezika, kratke pameti. Ti{ina ih guta. Ti{ina Ti{ina Ti{ina
I{ao sam do VRATA ZVI@DA kroz pepeo i ti{inu Bila su otvorena Prhnu{e tri fazana kroz wih i nesta{e u `buwu iza poluzatrpanog bunkera i ugqenisanih stabala.
Mrak je gust kao pekmez Ko se smeje u toj pomr~ini? [ta spremaju gospodari neba i zemqe
206 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Gospodari rata i mira? Ti{ina Ti{ina Ti{ina Sablasnija od pomr~ine! Laju psi * Ti{ina izme|u lave`a Ku}a se brani ti{inom zebwom i molitvom. Moglo je i druk~ije da je istorija bila druk~ija. Istorija se pobquvala i iz pomr~ine bazdi wena bquvotina. Ti{ina Ti{ina
Ti{ina Svak se zavukao u sebe, u ko{mar no}i Ni mi{a u duvaru, ni buba{vabe, ni sove, ni lave`a pasa vi{e nema Ti{ina Ti{ina Ti{ina Jeziva Samo pupovi kajsija prskaju u vrtu ne~ujno
207 Miroslav Luki}
Ne ~uje se vi{e ni jedan qudski glas Pomr~ina besedi na svom nemu{tom jeziku Pred zalazak sunca, ~uo sam ~e{qugara, video zelenu travu, vazduh kobaltni, senicu koja tra`i skloni{te za no}ewe. ^uo sam vesti radio Moskve, Dr`avnog radija Makedonije, Ratni raport i izve{taj o unapre|ewu hrabrih pilota... * Buba{vaba se prevrnula na le|a mrda no`icama i tako okon~ava Tako i oni pogo|eni, neznani, usnuli... Gugu~u gugutke. Vrapci uporno ponavqaju neku senzacionalnu vest.
Kajsija je procvetala Razvijaju se i listi}i jabuka. Koko{ke i petlovi kokoda~u i kukuri~u i upozoravaju. Gospodari neba i zemqe, mira i rata ih ne ~uju. Ne ~uju cvrkut ptica. Nema bra{na. Nema hleba. Jedemo ponos i koprive. Jedemo mlado li{}e bukava i ~orbu od prvog kiseqaka.
Jedemo sebe i snove. Jedemo usalamurenu pro{lost.
208 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Kad sve budemo pojeli, probudi}emo se kao perunika iz zimskog sna. Gu, gu, gu, gu, gu gu. Xiv. ^itavog prole}a i leta, putova}emo od sela do sela, od mesta do mesta - ako ih bude! Posledwi rat }e se zavr{iti na Dunavu, u \erdapu - ponavqa starac jurodivi. Xiv, xiv. * Cap - carap! Zgrabi ma~ka vrapca i {mugnu iza plota. Pisak ! Zoologija ima svoj zakon, svoje ar{ine i proporcije. Hej ti, ~e{qugaru, koji klik}e{ tamo u vo}wacima na horizontu, pazi da te ne zanese cvrkut, kao onog vrapca malo pre na dvori{tu, pod stablima duwa!
Ne volim ma~ke, ni |avole, ni galamxije, ni la`ove. Qudi govore pogre{ne stvari Uvek ne{to drugo, ne ono {to misle Nere~eno kao da ~uvaju za neku drugu priliku.
209 Miroslav Luki}
^e{qugaru, niko drugi nije video kraj jednog vrapca malopre osim mene. I{ao sam da proverim Iza plota je ostala gomilica perja i nekoliko krvavih mrqa od `ivota, od leta.
Suza moja nema gde da kane Uvire tamo gde izvire Pupi oskoru{a, mo`da }e ove godine prvi put roditi?
Ti{ina Ti{ina Ti{ina za~iwena perjem i krvqu jednog vrapca... * Raskokodakale se koko{ke Razistorija Krv vrapca }uti Laje pas - {ta ka`e na svom jeziku? Kukuri~e petao. Samo petlovi kukuri~u Video sam kako je u trenu nestala jedna ptica, vrabac koji je preletetao na{ vrt, vrabac koji je skakutao na granama kajsija, kru{aka, duwa, na granama oskoru{e i {qive ispred biblioteke, i ponekad sletao da pokquca ne{to sa dvori{ta.
210 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Vrabac, pti~ica neoprezna, kratkog pam}ewa. Vrabac {to je optimisti~ki xivxukao posledwih dana. * Svako naseqeno mesto, dvori{te ili ku}a predstavqa reku koja ima maticu - levak koji usisava nepovratno. Ovaj levak koji usisava mene, od jutra, od bu|ewa - ogroman je, ali nevidqiv. Propast je mra~ni podrum istorijski u kome G - |a sjajnoko`a kao kobra, orgija sa sli~nim. Pribranija od guje sa ro{~i}em na glavi : ona je opet presvukla svoju ko`u... Ovaj levak je nemilosrdan i usisava sve {to zahvati : truwe {to plovi, balvane i nesmirene duhove, bele kowe i wihove jaha~e, podmuklost i stravu, la` mladu i la` staru, buka~e i zduha~e, uhola`e i jedan `uti breg u daqini suncem obasjan i pust. Bele plovke i jednog padavi~ara koji nadgleda
svoju obele`enu teritoriju... Heeej, eeejeej, eeeeeejeej, eeeeeej, ejj, ej, stani, stani, Ibar vodo, hej, stani, stani, Ibar vodo, ej, stani, stani, Ibar vodo,
211 Miroslav Luki} hej, kuda `uri{ taaako, hej, i ja imam jade svoje, hej , i ja imam jade svoje , hej, i ja imam jade svoje, i meni nije laaako, eeejej, eeeeeeej... * Sve je isko~ilo iz zgloba. Poneki mu` i `ena iz ko`e. Poneki mrtvac iz groba. Sve buba{vabe izmilele su privu~ene mrvicama bajatog hleba. Tako treba! @ena se prepla{ila na smrt kad je ugledala mu`a kao da }e joj bomba eksplodirati iznad glave. Vra}aju se uspomene i laju kao ~opori pasa. Madame |ipa, op, op, op, udaju sise, vino, muzika i pesme. Tresiguz u crvenoj majici ; svadba pod vrbama. Nejasne uspomene ; {evar kraj Dunava ; se}awa raspojasanih slu`benika ; slep~ovo|a vodi kolo, op, op, op, u mutan Dunav, brale!
* Uspomene }e nas dokraj~iti
212 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Ili ili Sve se mo`e oprati, osim vijuga u mozgovima. Kokoda~e uporno Svela`. Svako ima svoj razlog i opravdawe. Najubedqivije la`u oni {to od Boga ukrado{e metlu da po~iste ispred svoje ku}e, ali nisu nevini ni oni {to oko tu|ih ku}a ~iste. Svi koji pre`ive ima}e {ta da ka`u. Kurve vavilonske, {to {apu}u u pra{umskoj tami, gr~evima udava ho}e da usisaju svu prazninu i o~ajawe iz srca. Greh zaustavqa ili skre}e Sad svako mo`e da prodaje rog za sve}u! Bi}e kako je pisano U le{tarima se sjaje {tapovi leskovi Ve} pupe jorgovani Procvetale su kajsije Na ulicama se pare xukci i ku~ke P~ela leti od cveta do cveta No`ice su joj umazane prahom polenovim `utim, crvenim i belim O grehu, ~istom kao prah polenov, o prokletstvu, o sodomiji - jo{ ni{ta nije re~eno!
213 Miroslav Luki}
Od izre~enog, ~ovek ne mo`e biti miran nigde! * Treba po}i od najgoreg Najgore je do{lo Umetnik je vukao zaklanu sviwu trotoarom, s Pismom u zubima Umetnika su uvukli u u tamu Novine su objavile zrnce istine Novina vi{e nema Svako sad pri~a svoju pri~u Svako ima svoju verziju doga|aja - [ta te briga? Gledaj svoja posla! - ka`e mi prijateq. - Nikad ne be{e ovako, nikad veselije! Ugledaj se na pekare, poslasti~are, {vercere, crnoberzijance - dovitqivima cveta posao! Boqe su pro{li kroz sve licemeri, neznalice i kalfe. Od u~iteqa i znalaca. - Kako je mra~no ovde! ka`e mladi} po povratku sa putovawa. - Ovde, u stanu? - U gradu, u skloni{tu, u qudima - svuda! * Obistiwuje se najgora mogu}nost! Palim cigaretu, suvu travu, ko{nice zara`ene ameri~kom gubom, kukavi~je jaje Satanino podmetnuto.
214 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Rat je lepojkama brat. Ne ~uje se glas ~oveka. Ne ~uje. Samo p~ele u kro{wama kajsija zuje. Zujite, p~ele, zujite! Letite, fazani, letite! Preletite ovu pusto{, ovu bedu, ovo neznawe, ovo propadawe, ovo srqawe u `ivo blato. * Upravo sam video slivnik najcrweg taloga! Varvari su se ujedinili, novi varavari! Svi varvari. Kamare li{}a kraj zapu{tenog malog ribwaka Kru{ke na asuri Lepet krila na onoj nejasnoj granici gde se sve zaboravqa, a jo{ se pamti. Bleje ovce. Bleje. Bleje. Strah i o~aj i od jakih karaktera stvaraju ~udovi{ta. Dimna zavesa se spu{ta preko svega Probijaju se neverovatne vesti, ali najstra{nije tek treba da stignu. Bleje ovce. Bleje.
215 Miroslav Luki}
Heeej, eeejeej, eeeeeejeej, eeeeeej, ejj, ej, stani, stani, Ibar vodo, hej, stani, stani, Ibar vodo, ej, stani, stani, Ibar vodo, hej, kuda `uri{ taaako, hej, i ja imam jade svoje, hej , i ja imam jade svoje , hej, i ja imam jade svoje, i meni nije laaako, eeejej, eeeeeeej...
* Sve }e ih uskoro poklati I jagwad. Zelenom travom }e pote}i krv i ogaw, i smola. Mnoge }e obuzeti bunilo, mnogi }e nestati u ko{marima. Deca, `ene, mladi}i i devojke; narika}e starci nemo}ni, i ve} nari~u.
* Najdu`e traje strah ; strava je plodonosna kultura. Mo`e li ~ovek makar sam pred sobom biti potpuno iskren i da se ne upla{i istine? - pitao se Dostojevski.
Zaklano je jagwe, ne jedno, zaklana su deca, pobijeni starci, pobijeni mnogi i naslagani kao cepanice. To nije krv sunca koje zalazi, to su potoci krvi svih zaklanih Sad `ivi zavide mrtvima Kad otac pla~e nad pobijenom porodicom, nad sinovima, }erkama, unucima;
216 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A kad dete ne vidi od suza oca i majku, i ro|ake, raznesene bombama, ili nestale u plamenu, nije vi{e va`no je li Srbin, Albanac, ili pripadnik nekog drugog evropskog naroda. Umesto potoka te~e krv i sumpor. Mravi u mraviwake dovla~e vlasi `enske kose. Vi{e se ne ~uju vrapci Ni gugutke Ni koko{ke Ni petlovi Ni jedan ~e{qugar! Spaqeno je svako drvo i ono {to je po~elo da se su{i i u kome je poslovao crv. Zaklano je jagwe, umiqato kao dete, i mnogo dece, i samo se ~uje kako iz nevinih oti~e krv. Iz ku}a kuqa dim i {iri se strv. ^emu pesme, kad nema vi{e ko da ih ~uje? Vi{e ni p~ele u kro{wama kajsija ne zuje... * Zlokobni akordi Sudbine, kao fragment iz simfonije ^ajskovskog, okupqaju nerazvijene filmove, kao magnet gvozdene opiqke, ru{evine jedne civilizacije. Uzalud.
Sve guta ogaw, ogaw
217 Miroslav Luki}
I senku koja se dobro slagala sa svojim telom sa svim svojim udovima, sa svim o`iqcima... Sve nestaje u plamenu, pozori{ta, crkve, fabrike, kvartovi, trgovi, stare {ume, dla~ice na prezrelim breskvama, na nausnicama, na vulvi : vozovi, mostovi... Sve nestaje, tamnica i kqu~evi I vrata, ona {to ih je otvarala strpqivo i delimi~no, ona {to ponovo, po drugi put umire. Iza tih vrata je sfinga di{e ti{e od ti{ine. Pobe|eni su dobili svoju odsutnu nebesku bitku. Po mrtve je do{la druga smrt. Sada je tu, ve} tu, kao gnezda{ce cari}a u `bunu ukrasne jele, kao ma~ka na vrhu plota, nakon {to je rastrgla par belih golubova. Video sam kroz prozor kupatila Napunio sam preloma~u i pogledao je kroz ni{an Odsko~ila je kao krpena lopta istovremeno kada je odjeknuo pucaw Tako su odskakali gradovi, crkve, pozori{ta, vozovi, deca, trudnice i starci. *
218 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Jorgovan je procvetao ispod ru{evina ku}a. Jedva mogu da ga vidim od suza. Bulevari gradova su pusti Nema qudi. Nisam sreo ni jednog ~oveka. Ni jednu `enu. Samo psi psi ski~e u gr~u parewa, okrenuti jedni drugima le|ima, poku{avaju}i da se rastave... Jorgovan je procvetao i miri{e na pepeo, na pepeo, na pepeo, na u`as i divotu u koju tonem, u kojoj nestajem. Ti{ina Ti{ina Ti{ina Ave Serbia! Heeej, eeejeej, eeeeeejeej, eeeeeej, ejj, ej, stani, stani, Ibar vodo, hej, stani, stani, Ibar vodo, ej, stani, stani, Ibar vodo, hej, kuda `uri{ taaako, hej, i ja imam jade svoje, hej , i ja imam jade svoje , hej, i ja imam jade svoje, i meni nije laaako, eeejej, eeeeeeej...
219 Miroslav Luki}
Majstori Male magaze Zna se da su zidali pravoslavne hramove i poznato je da su Malu magazu gradili na kraju. Gradili su je na tvrdoj osnovi iznad pe}ine,slasno, kao {to gusenice svilenih buba jedu s apetitom xakove dudovog li{}a. Me{ali su malter sa vodom ponornice i jajima dvo`u~i}ima. Zazi|ivali su prethodna vremena. Zazidali su i sebe na kraju. Za{to? Kako do majstora Male magaze dospeti? (7. maj 1992)
DRAGAN LAKI]EVI]
Vlaga u mahovini
Sve sam napisao i ni{ta ne `elim vi{e, samo jo{ vlagu u travi da opi{em.
Taj mir vazduha nad li{}em {to je palo u rosu jesewu, u stostruko ogledalo, gde se rasulo sunce - kad usred modrih trava, dok huji vreme i sve mi i{~ezava. (...)
220 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Slike iz albuma moga oca
Kola{inski fotograf Qubo Slikar, koji je ovekove~io snegove na ~etinarima, pogibiju na Pjenavcu, kad se most sru{io u kawon, Biogradsko jezero s jelenom koji ri~e i ogleda se u jezerskoj tami, dolazak Druga Tita na Mate{evo, panoramu Kola{ina s babqe grede - nije snimio najva`nije. Najva`nije se ne mo`e snimiti.
1. Budilo se malokrvno prole}e, od snega po brdima ostala pro{arica, ~ekamo da se razvedri posle tolike zime. Bojimo se : zaboravi}emo fudbalska pravila, ko }e umeti da pliva, ko da vozi bicikl, kad je svuda leto, a nama ni prole}e da ne dolazi. Ispred kafane "Planinar" ~ekamo autobus rano smo po~eli da ~eznemo za samo}om, a samo}a je kao i sloboda : {ume i livade, mora~ki prodoli, spokoj dedovine, odakle, s vsine, gledamo svet, a iza nas stoje samo planine i nebesa.
@uti autobus brek}e pred kafanom, na zadwa vrata ulazi ~ovek iz daleka, u ruci tacna i {oqa sa kafom, seda kraj vrata i gleda s prezirom : mali grad, male ku}e, mali qudi.
Otac mu prilazi i nare|uje da vrati {oqu koju je odneo. Onaj se iznenadi, po~e sva|a, o{tre re~i zameni{e ru`ne, mirne glasove vika i psovka. Po~e{e pretwe sevnu{e pogledi. Prolaznici se ukloni{e,
221 Miroslav Luki} poznanici zaneso{e glave kao da ne vide. (...) "Iza|i! Iza|i, ako smije{!" Govori otac. Uzima mu iz ruku {oqicu i tacnu, pa ih stavqa na prozor "Planinara". Strepim. Kako da pomognem? Znam da otac ima pi{toq. Pi{toq ne ide protiv {oqe. Vuku se mrki oblaci iznad spomenika nad kojim zami{qamo jezero kad potope Kola{in i naprave branu, a tok Tare preokrenu iz Crnog u Jadransko more.
Autobus kre}e, onaj ~ovek preti, huli i psuje, ali ne izlazi. Kad autobus ode, konobar izi|e da pokupi posu|e i ocu zahvali.
S na{im autobusom sti`e ki{a. Jesmo li otputovali ili odustali? Za sliku nije bitno, ni za pri~u...
Aleksandar LUKI]
U VAGONU ROZANOVA PRIZIVAO sam vodu mutnu, penu{avu i ~uo lelek u magli na onoj drugoj strani gde se uzdi`e breg i grobqe. Duvala je kroz mene promaja, jer sam otvorio sve prozore. ^inilo mi se da sam najusamqeniji. Umo~io sam pero u mastilo i zastao samo trenutak. Grudima mi pro|e drhtaj. Obele`iti papir predstavqalo je odlu~uju}i ~in. Krupnim, nezgrapnim slovima ja napisah :
U VAGONU ROZANOVA Zatim sam se zavalio u stolicu. Obuzelo me je ose}awe potpune bespomo}nosti. ZA KOGA, odjednom me obuze pitawe, ZA KOGA JA SVE OVO PO^IWEM? ZA BUDU]NOST, ZA NERO\ENE? Prvi put sam postao svestan veli~ine onoga {to
222 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A sam otpo~eo. Znao sam da je nemogu}e saobra}ati sa budu}no{}u. ^ak ako budu}nost bude li~ila na sada{wost, niko me ne}e ~uti. A ako se bude razlikovala od we, moja }e muka ostati neshva}ena. I tako sam dugo i tupo gledao u papir. Be{e ~udno {to sam izgubio ne samo mo} da se izrazim nego {to sam zaboravqao i ono {to sam nedavno video. ROSNU PAPRAT. BUJNU. Pisati je lako, verovah, kao {to paprat proguta {umu. Za ovo sam se pripremao godinama, ni u jednom trenutku nije mi padalo na pamet da bi mi bilo potrebno i{ta drugo osim hrabrosti. A vreme je prolazilo i moja je glava bila prazna kao koverat. Ja nisam prime}ivao ni{ta do belinu stranice ispred nosa, poplavu ti{ine. Nisam postavqao sebi pitawa koliko je sati; ~ulo se zvi`dawe vozova koje je odjekivalo ~as bli`e, ~as daqe, no} je isticala razmake, razmaci se}awa, pomislio sam na sve ono {to sam pre}utao i sakrio ~ak i od sebe, i ugledao VAGON ROZANOVA. I po{to sam do nedavno putovao uglavnom u brzim vozovima koji su to samo po ceni podvoza, odlu~ih da pre|em u VAGON ROZANOVA... U{ao sam, dakle, u VAGON ROZANOVA, kao u kakvu podmornicu i u~inilo mi se da nikad vi{e ne}u da izi|em. A VAGON be{e skoro poluprazan. Ako ne ra~unamo Rozanova - to crveno lice, skoro ru`no. I kosu - boje vatre i nakostre{enu, ALI NE KAO PLEMENITI "JE@" (MU[KA NARAV) , VE] KAO NEKI USKOVITLANI TALAS, POTPUNO BESMISLENO... Lepota tog lica zra~ila je iz pogleda i osmeha. Rozanov se osmehivao nekome (ili ne~emu) u daqini...Sasvim neo~ekivano i kao za sebe, po~eo je da pri~a o vernosti Bogu, od svega sam razabrao nekoliko re~i ( " I samo }u plakati nad sobom". I ja zaplakah. Gu{io sam se misle}i na sve ono {to nas je sna{lo i {to tek predstoji. SUDBINA ^UVA ONE KOJE LI[AVA SLAVE! re~e Rozanov. I po~eh da pi{em, preplavqen pro{lo{}u. Ja nisam ~uvao pro{lost, drugi su je sa~uvali za mene, a kad ne bude bilo onih koje ponekad susre}em, osoba sa neizle~ivom ~e`wom koja se preobra`ava u bolest jednog novog po~etka, vrati}u se pro{losti... Moji sinovi su oni koji }e pisati posle mene o onim stvarima za koje ja nisam imao dovoqno smelosti...
37. Washington st. Concord NEW HAMPSHIRE 03301 U. S. A.
223 Miroslav Luki}
POQSKA MU[TIKLA To je samo jedna obi~na crna mu{tikla, preturam je po zubima takvom spretno{}u kao ko{ticu tre{we. Ona je od javorovine, brat mi je doneo iz Var{ave. Kad je van ustiju, dr`im je blizu srca. Ova mu{tikla je moj koautor. Pi{emo zajedno slede}e : Vla`na septembarska no} bez komaraca revolucija pod prozorom kao oranica, kao zumbuli seme je zasejano duboko (ne mogu ga otkopati vrane, mislim) Jezik je ovaj UTVARA kao vila od tri stotine soba, vampir je prisutan, wegova `ena - {erpa pora|a se na dr{ku ili mi se pak sve to samo privi|a U senovitom delu pozadine tamo gde obasjawe dopire slu~ajno na kratko motaju se naoru`ane senke. No} i besmisao o~eve pri~e, no} i stvoteq svega udru`uju se. Gorki i opori mirs, pro{log, no}, pro{lost je jedva vidqiva nit unutra{weg stawa duha, pre`ivqavawe nepostoje}eg.
Otac re~e : ne diraj tu|e zlo.
224 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Ja vidim oca kakvim on sebe nikad video nije. Otac re~e : nikad po vetru ugqen `e`en vani ne iznosi, jer vatra se ne lo`i u vreme jakih vetrova na raskrsnicama. Du{a mi se previjala u gr~evima dok je otac govorio i govorio, otac je izgledao kao sablast, moj otac je najve}a mora koju sam upoznao! Kakvi su drugi o~evi koji su deset, sto puta gori! Otac re~e : vreme je da se krene, zna li iko kuda? Protiv kroja~a sudbine? Stojim u mestu, kao ve}ina uostalom, muke nikada nisam voleo da gledam izbliza. Prizor klawa koko{ke ili sviwe izazivao je u meni povra}awe, kako bih reagovao da moram da gledam kako nekom testeri{u glavu, udove? Ponekad se pogledam u ogledalu, kao da to davno nisam u~inio, u meni bojazan da }u zaboraviti vlastiti lik, vra}am se unatrag. Ponovo san. Dan, bez voqe za bilo ~im, ose}am blagu pospanost, neiscrpnost snova, duboku i neizdr`ivu, kao `ensko podavawe posle vi{ednevnog kolebawa. Verujem jo{ uvek u to da }e biti boqih vremena
225 Miroslav Luki}
( pre`ivam kao i svi dvopapkari) ( nau~ili su nas kao i svako krdo da galopiramo jednim ustaqenim tempom) (|avo bi znao kuda) Ne, ne postoje pravi orijentiri, napred ili nazad, ili pak rasplinuti se u {irinu. Blenem Gore, tra`im ne~iju ruku {to skrivena diriguje, {to stvara od qudi ti~ice naviknute na krletke (istorije) Ho}u da ve} jednom odgovorim sebi : za{to moje srce tako lupa, ho}u li preboleti toliko toga, za{to u meni tuli ono {to je u mojoj du{i najdragocenije ne{to? za{to ne ispliva iz dubine kao utopqenica kojoj je pukao `u~? Neki me pojas pritegao, neka zagonetka, tr~im u krug kao vezani pas, urli~em, ni{ta ne poma`e. Nebo je vres, oro{en znojem an|ela, jedna se zeba na puzavici gnezdi, kidam vlastite u`ase i uspomene, tako po~iwe mre{}ewe moga bi}a. Politika je kurva sa pizdom {irokom kao torba, pizdetinomxaketinom, ili mo`da stvari vidim naopako, onakvim kakve one nisu? Vidim vampira koji je nekada vladao, a sada se povla~i natra{ke pod zemqom. O vampir~ino! Kako si crven. Kako si pun krvi. Opsesijo. Divno je biti diktator i matorac jer u starosti nema vi{e bojazni nikakvih.
226 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Nalik si na bizona na psa koga kqukaju mesom nevinih trinaestogodi{wih devoj~ica, {ta misli{ zna li se to? Jednom }e i tebe neko uhvatiti za muda, jednom i ti mora{ izvisiti! Mlado krdo bizona jurnu}e na tvoja muda, na tvoj `ilav trbuh, kad se niko ne nada, `ivim za taj trenutak, `ivim za boqa vremena (kad ne}e biti samo stra{qivih `ena ve} i robusnih mu`jaka) kada }e nemogu}e postati mogu}e, naravno, pu{e}i na poqskoj mu{tikli, pu}kaju}i dim, naizgled nevidqivo...
Getsimanija , vrt Bila je to ledina koju sam razorao i zasejao seme. Oni su i{li za mnom i gazili brazdu. I{li su polako i ~eprkali kao vrane. Dok sam ja na kraju brazde kle~e}i ~ekao da nikne, oni su dolazili i dovikivali : "Ua! Ovaj nosi tu|i krst!" @alosna je moja du{a do smrti? Zar spavate? Zar ne mogoste jedan ~as probdeti? Kome to govorim? Koga molim da bdi i moli se da ne padne u napast? Oni do kojih mi je stalo, spavaju. I ne znaju {ta bi mi odgovorili. Spavaju i daqe i po~ivaju. Dosta je. Do{ao je odsudni ~as, ustanite, hajdemo! Kasno ste se probudili, prerano ste me se odrekli, tri puta, tri puta! Ne te{im se {to }ete plakati kad shvatite {ta se dogodilo...
227 Miroslav Luki}
EVROPA * * * ( Miodragu Pavlovi}u)
Razmi{qaju}i o tom slu~aju, o devojci Evropi, koju je neka druga `ena, ne - Azija, obuhvatila kao plen svojim sna`nim rukama i povukla za sobom - ~ini mi se da je malo onih koji su se pozabavili tim snom, koji je mo`da nagove{tavao budu}nost. U svakom slu~aju, ti ~udni snovi koji su upla{ili Evropu, dok je u roditeqskoj ku}i spavala slatko i bezbri`no, bili su ne{to sasvim prirodno, jer neobi~na ~e`wa u devojkama buja kao sok u naranxama. Vrhovnim bogovima, naravno i Zevsu, nije dato da mogu da zalude nevino devoja~ko srce, zato smi{qaju prepredena lukavstva. Zevs se pretvorio u bika, divnog, sa nabreklim mi{i}ima na vratu, rogova skladnih i malih, boje zlatno`ute. Na ~elu je imao srebrnobelu pegu nalik na povijene rogove mladog meseca, a modrikaste o~i, blistave od po`ude, kolutale su mu u glavi. Zavo|ewe i otmica Evrope, uverqiva je pri~a koja se ponavqa u slu~aju ve}ine {iparica. Veoma stara pri~a kao da se dogodila ju~e, jer i danas {iparice po~iwu tako, vinu se na `ivotiwu s `eqom da se provesele. Kad bik sko~i u ambis, i kad osete prostranstvo mora, desnom se rukom pripijaju za rog bika, a levom se dr`e za wegov mi{i}av vrat. Pri tom prepla{eno skupe noge. Ta beznade`na usamqenost, to je ono {to tera Evropu na skupqawe nogu, na pristanak, i tako preru{eni bog posti`e {to je `eleo... Evropa je izabrala tu`nu sudbinu. Nije imala dovoqno hrabrosti da umre, da sko~i u burne talase. Dakle, prihvatila je trku nasilnog odrastawa i postala zemaqska nalo`nica vrhovnog boga. Razmrskala je rogove morskog bika, ali protiv pro{losti i rastrzanosti nije mogla mnogo. Poku{ala je da se ute{i, da zaboravi ali ni zaborav, nije {tedeo. Bile su potrebne gore stvari koje }e potisnuti ono bolno. Prodor islama, pokoqi, verski ratovi, inkvizicija, pronalazak topova i baruta, otkri}e drugih kontinenata i kolonija, jedrewaka i parobroda, lokomotive i fabrika, bune i podmetawe po`ara, nabijawe na kolac, masakri i pretvarawe miliona qudi u pepeo,
228 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A rasap, |avo i privi|ewe, la` i idoli, katastrofe i materijal koji je debqi od zavesa i dobro skriva od grla do tla osetqivo telo. Sve je bilo dobro {to postiskuje istinu, ~ak i delo koje je osu|eno da le`i u mraku, zabraweno, u pra{ini arhiva, na neodre|eno vreme. Ne pose}ujem vi{e biblioteke i arhive, tamo je oduvek protivpo`arna za{tita neadekvatna, lica bibliotekara i arhivara su kao bradavica, kwige i izve{taji do kojih mi je stalo jo{ uvek se ne izdaju, ili su zatureni. Iz kwiga koje mogu da listam ne mogu da prepoznam pro{lost. Rusaqe iz Duboke, isto~na Srbija, i drugi paganski obredi, misterije, vr{waci devoja~ke ~e`we Evrope, kao poseban oblik pam}ewa, vi{e meni govore o materinskom osmehu one druge `ene koja je po{la u susret Evropi i silom je povela... * * * QUBAV TRA@I BLIZINU. A ja temeqe, temeqe Stare Evrope, ili kopawe novih temeqa, Svezna~ewa. Jer, ja ne volim razgra|ivawe. Ja sam za korenitije odstrawivawe bolesnog tkiva. Ne prikazuje se va`nost pojedinih doga|aja podjednako jasno svima. No} je bila svetlija od kozje dlake. Svi su spavali u ku}i ispod planine Rtaw ~vrstim snom. Mo`da to be{e odmah iza pono}i? Spavao sam u jednoj od soba sam i samo {to sam zaspao za~uh kucawe o prozor. Video sam dve senke. Po kog su do{li? No} nema svedoka. Psi su zalajali, a zatim po~eli da cvile. Verujem da sve ovo mo`e poslu`iti kao gra|a za roman, koji }e napisati neko drugi. Meni je dobrodo{lo kao uvod u pri~u o kr~mi ~ija su ulazna vrata, sve`e ofarbana, nalik na kredenac. Moji prozori su na spratu : odatle se pru`a pogled na isto i savez razvu~eniji
229 Miroslav Luki} od magle. Administracija budu}nosti bi}e stvorena po ugledu na Bo`ju, a Bo`je Kwigovosdtvo je te`e od zemaqskog, jer je duplo. Ne pri~am pri~u o Srbima kao o demontiranim granatama - ja sam nasle|e te pri~e. Osmotrio sam okolo da nekoga nema u blizini i tad sam spazio zemqu crvenu i neke rupe obrasle travuqinom. Video sam `enu u crnini sa licem beqim od alabastera. Sa detetom u naru~ju. I{la je prema meni opasana kai{em o kome je visio veliki katanac sa kqu~evima koji su zveckali. Pri|e mi i re~e : "Video si, sad zna{!" Znam, rekoh. "Ako otkrije{ tajnu, ode glava!" Ono dete u naru~ju re~e : "La`e te, ~ove~e!" @ena u crnini se naquti i tresnu dete o zemqu. Ono se pretvori u `abu i po~e da ska~e. Zatim se `ena pribra i re~e mi : "Vidi{ ove rupe?" Vidim. "I drugi su tu kopali, jer su verovali da }e da na|u. Tu je o n o . Tvoja sudbina je da zna{ gde je t o , ali ne kopaj!" Posle ovih re~i zaseni me svetlost, na mestu gde je stajala `ena u crnini titralo je Sunce... 10. jun 1989. - 27. decembar 1993.
230 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
LEGENDE O RAMONDAMA I RU@I^ASTOM PESKU MESE^EVOG SMAKNU]A
...Zavese vremene se dobro dr`e, ta plu}na krila poro~nog sveta, iako su dodu{e crwe od marama o`alo{}enih seqanki : koga `ale? koga skrivaju? Sad, kad se Vi|ewe stvrdwava u dijamant, i sija prema Budu}em, usred sivila proteklog vremena? Skrivaju zlatnu `icu, jezera i ku}ice na obalama, dimwake i sede glave. Sudove sa te{kim poklopcima u kojima vatra podgreva temperaturu vode i me{a jediwewa soli, zlatnog peska . Iz {upqina Meseca koje me posmatraju netremice, ukazao se ~ovek sa jare}im telom. Zaigrao je pred na{om ku}om, tresu}i se u suzama. Nisu ga sasvim potro{ile zavrzlame iz pomr~ine, iza zavesa. Orgije na peskovitim dinama pustiwa ovalnijih od jezika. Sme{io se vrag da smo mu videli penu iz usta kako curi. Hranio se zavesama vremena; otkrivaju}i u pozadini lica koja zaboravismo. Tutkao nas je na wih. Boqe bi bilo da i ovaj vrag umre jer }e i istinu pojesti na kraju. Otvorio je pukotine u planinama i ugqenokope, ukrstio vetrove sa ~etiri strane sveta, da bi promaja stigla lagano i sigurnije od mraka u najskrovitije odaje : dugo }e da nas izjeda u wima, ima vremena napretek! Do{ao je ne~isti vrag , sa nama zbija {alu; sa samog vrha onog {to smo mogli videti, i skotrqao na nas kao lavina. Ali vra`ije kotrqawe nije bilo bolno, ve} na{ strah - bezrazlo`an. Pravi neprijateq je ~u~ao u na{im glavama. I on je krpio zavese vremena, kao pauk
231 Miroslav Luki} mre`u : zavese su bili najja~e tamo gde su bile postri`ene kao livade, nakostre{ene i ukru}ene... Zavese vremena su za na{e ukuse bile mrtve stvari, i naduvale bi nam stomake da smo ih oprobali. Video sam kako rukama povla~im krajeve zavesa, kao u kakvom provincijskom pozori{tu ; iza ne be{e vrag, ni pozornica koju mi{qah da poznajem, ve} {upqina ribqih usta : opipah joj uzdrhtale mesnate vilice... Vrag je osetio gor~inu pojedenog kad sam ga poveo na sune}ewe. Ostao je bez trepavica, i bez obrva , tu`an. Zavese vremena, gvozdene zavese iza kojih junaci neimenovanih pripovetki provode ~itav vek, nalik na obi~ne tifusare, mu~eni najko{marnijim privi|ewima, ne mare za zavesu, pred kojom {ene i kle~e gre{ni godinama, op~iweni ~udima masovne hipnoze, u`ivaju}i u ~udima umetnosti podlosti. U vangli wihovih bezbrojnih srdaca, odanih samostanskoj tiraniji, u{tavqene su ko`e zavesa, ovaca i stada koja su uzgajali umi{qeni horovi carinika i svetle daske prefekture. Uobra`enost i katarakt pozdrava, izgovora. Bol }e mi `ivot baciti u naru~je - kazao je vrag - zadatak mi je da izdr`im poravnawa za sve za {ta sam sumwi~en. Za{to ba{ ja? Zato {to nisam umeo da gazim biografije i {to sam se zaustavqao ispred lokvi krvi tra`e}i odgovore . * Ako poezija nema za ciq prakti~nu istinu, onda ne izra`ava odnos koji postoji izme|u osnovnih na~ela i drugostepenih `ivotnih istina." Poezija ima te`ak zadatak. Ona se ne me{a u politi~ke pokrete, u dru{tvena ure|ewa, ne pravi aluzije na istorijska razdobqa, na svrgavawe vlasti,
232 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A na ubistvo kraqeva, na dvorske spletke. Ona ne govori o borbama koje ~ovek ponekad vodi sa samim sobom, sa svojim strastima. Ona samo otkriva zakone na kojima po~ivaju teorijska politika, svetski mir, Makijavelijevi napadi, papiri}i od kojih se sastoje Prudonova dela, psihologija ~ove~anstva." Kada se ~inilo da su me napustila vi|ewa na kojima sam se razvijao, to je bila samo prolazna malodu{nost. U odanosti Istini jedino su moje kosti opstale. One su se pokoravale visuqcima mesa. Mera za kojom tragah u kostima je, u kwigama pisanih rukom drhtavom, ~ije su stranice kao upaqena kesa srca. Istorija postoji u razja{wewima, u meri onih koji dolaze pripravni na sve {to se mora izdr`ati. U bezbrojnim kwigama ispre~ile se carine vremena, izvrdavawa : ju~era{wa tuma~ewa, koja nisu zbrisana, iako su temeqno osporena vaqanim argumentima.
....
BROD LUDAKA * BROD BEJA[E od ~elika i duga~ak.Wegovu ~vrstinu su u svoje vreme upoznali mnogi narodi i galebovi dok je plovio okeanom, albatrosi i kraqevi qudo`dera. Duh mnogo ~ega bio je zatvoren u bocama, kao vino staro, staro stotinama godina. Jer, zapovednik toga broda, od milo{te prozvan ^eli~ni kapetan, od milo{te i od nau~nika akademija nauka i umetnosti, voleo je duhove u bocama Voleo je alke, rasko{ harema i carskih protokola, ta~nost i servilnost u{kopqenih evnuha i kwi`evnika, sjaj zlatnog nakita i bqesak dijamanata, riku bengalskih tigrova i slonova i cirkus sa milionima gledalaca. Alke je imao taj brod na bokovima da podse}aju
233 Miroslav Luki} na srpove i morske mehure. I pozama{ne pacove u utrobi, {to su ci~ali i orgijali ispod ostava krcatih dimqenim mesom, slaninom i teglama sa crvenim umakom. (Pacovi su orgijali, samo je kapetan ^eli~ni mlatarao rukama po slanom vazduhu, ubedqivo iskazuju}i svoje nezadovoqstvo.) Pacovi su pojeli grdne mesne i druge rezerve, ~im se brod navezao na okean, i zatim su progrizli ~epove od plute kojima behu zatvorene bezbrojne i lepo naslagane boce sa zatvorenim duhovima. O duhu iz boce koji je pokuqao osta}e svedo~anstvo, ispri~a}e ga, verovatno, jednom jedan svedok. Ne}e to biti pisac ozbiqan, ozbiqni odlaze na |ubri{te. Done}e nam svedo~anstvo jedan neznatan ~ovek, kad ne bude vi{e imalo zna~aja.Do}i }e era banketa koji sadr`e tiraniju. Sa ukusom nametnutim u sterilnoj stvarnosti, u nasle|u {to {tr~i kao prevrnute grabuqe.[pekulacije }e kru`iti zemqom kao jata kukuvija i gavranova. Duh iz boce }e prire|ivati pir za pirom, bankete i nepo~instva. Ko misli da su prvi i drugi oficiri, i kapetan, izdahnuli, neka se seti `ena koje su uzgajivale krupne sorte krastavaca i preparirale mamutsko stopalo. Iz mora naviru jeguqe. Zlatno prstewe i narukvice i sitne ribe peska iz vodenih pe}ina i jedrewaka, lete u jatima iznad poluostrva i ule}u po mraku u ku}e, u ostave, u palate, u rezidencije Tre}e Evrope. U sulundare, iznutra, kroz koje se ne mo`e pro}i nenagaravqen. U sulundare ~ija mo} nije u pam}ewu, ni u vrlinama duha - ve} u vatri i sagorevawu.Oni svoj smisao postojawa izvla~e iz vatre i dima u slovoslaga~nicama gde je svako piskaralo i trabant mogao da raspali po wu{ci, kao osvaja~i kumbarama po kulama gradova. Okupili smo se besni i nezadovoqni u pristani{tu. Gledali smo ukrcavawe tovara blaga galame}i. Ukrcavala su se lica koja smo u magnovewu prepoznavali. Veliki je broj ubica i neprijateqa na{ih {etao me|u nama,
234 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A mi smo na{ strah prepoznali u talasima i na licima budu}ih majstora krivotvorewa.Taj strah od toga broda ne}e progutati morske dubine - on je ostao u nama, kao i napor majstora koji su stvarali ki}eni dekor palube.
JELENA LENGOLD
[ Sli~ice iz `ivota kapelmajstora ] Onima koje voli kapelmajstor uvek kuva jelo sa mrtva~kim za~inom Bosiqak i tamjan Draga, ne gledaj me tako zastra{eno Biber, miro|ija, mo{us Tako dobro, tako gipko barata{ no`em Agavin prah, zatim prevuci se~ivo po nadlaktici I samo dve - tri kapi draga, najboqa je jutarwa krv Zakla}emo i zeca, nevinog, belog i glupog Zakla}emo i srnu, zatvoriti wene dosadne dobre o~i Crna rabota draga, ti }e{ igrati po vatri oko lonca Poskakiva}e ti grudi Qute paprike i repovi pustiwskih {korpija Ja }u dobiti kopita i razjareni sluh Tako dobro barata{ iglama, tako sigurno Strelama koje ne proma{uju Skuva}u ti sazve`|e koje sam no}as ulovio na nebu Rastopi}emo sve te zvezde u qutom sir}etu I vi{e nas ne}e pla{iti daqine Svetlosne godine isparava}e se u na{em ru~ku.
235 Miroslav Luki} M Danica MARKOVI]
Letwe ve~e Kad zrikavac u ve} zreloj i visokoj Travi svoju pesmu zapo~iwe davnu, Bude}i vidika uspavani pokoj Melodijom drevnom po potesu ravnu; I s dalekih poqa po~ne da se di`e Mirisava vlaga u magli~ast veo : No} prozirna, plava izdaleka sti`e Puna tajne ~e`we, tamni oko ceo. Nedozreli je~am svitwaci oble}u. Prepelica negde u `itu , daleko, Za~uje se kad{to. Po livadskom cve}u Mese~eva svetlost preliva se meko. Pod misti~nim snakom srpastog meseca Tajanstvenom snagom kao da o`ive Moje ma{te bude pokopana deca, Me| zvezdama gore, nebom od kadive. Pa kad na seoskom usamqenom putu Divqi lave` pasa iz misli me prene, Moji snovi davni u tome trenutu S eternih visina sme{e se na mene.
Todor MANOJLOVI]
Iz dnevnika
Zabele`i}u jo{ i smirenu jesewu no} izgubqenog i lagodnog lutawa Du` glomaznih skorojevi}kih palata I sumornih zaboravqenih starih uskih plotova, Po {irokim bezbojnim novim ulicama I pokuwalim pustim soka~i}ima, U ~ijem se tada mestimi~no pro{aranom
236 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Isprekidanom mraku titralo, krilo Mnogo neobuzdane ~udne poezije. Na afi{ama i firmama bile su ispisane Fantasti~ne pesme i kabalisti~ke re~i Koje smo domi{qanski vezivali me|u sobom I sa zvezdama iznad nas. Jer zvezde su nam bile sasvim bliske, Visile su u grawu jo{ zelenog drve}a I padale su ~esto kao vatrene {i{arke, Negde, niz horizont od crne kadife. Du`inu ulica i zaspalih poznih ~asova Kratili su na{i razgovori i }utawa, Iz kojih su iskrsavale trenutne nove zvezde I no}ni leptiri sjajniji, lep{i od onih [to su lepr{ali oko sijalica. tako smo i{li dugo, dugo za vremenom [to izmi~e - i hvatali smo za krila I{~ezavaju}e trenutke; naposletku U setnom svetlu sivog praskozorja, Dr`ala je jo{ samo ruka ruku, U znak zavr{etka igre i opro{taja. (...) Feniks @ar - ptica, Sjajni Feniks, ^udesni stvor [to se hrani Suzama i opojnim Mirisom izmirne, narda - Videste li ga? Kako polete, prolete U gordom visokom luku - Golemom! -, naglo ko muwa - ? Ostavqaju}i za sobom, Kao repatica kobna, Dugu, zaslepquju}u Prugu svetlosti svoje,
237 Miroslav Luki}
Za znamewe niskoletnoj, Trezvenoj sitnoj `ivini Da se jo{ leti i svetli I u onim regijama. Videste li ga? Sada je nestao, I{~eznuo u po`aru (Od koga, vide} ga samo, Bledi vas hvata u`as), Al ne kukajte za wim, Mudro i licemerno, Vi pametni, oprezni : Nije mu prva smrt to, Nit mu be{e to posledwi `ivot: Svakih pet vekova On slavi ovakav pir, Cepa ogwenom prugom Studeno nemo nebo Spaquje, s mahnitom stra{}u, Sopstveno svoje gnezdo I survava se u wega - Pepeo suri u pepeo. Al se iz pepela mahom, Usred vaselenske bure, Raskriquju ~udesno Obnovqena zlatna krila I tajanstveni vaskrsnik, Silniji, lep{i no pre, Polazi sjajno, muwevito, Na nove svetlije pohode ^iju vi metu i kraj Ve} ne}ete videti, - Vi, {to samo jedared ^ivite, neminovan I nepovratan plen Ve} prvog sutona - Dok on, za koga je svaka Nova smrt novo ro|ewe I svako ro|ewe vaskrs ------
238 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Brodi kroz zlatni azur ------Uvek iznova mlad Uvek zanosno lep I uvek, uvek Pobedilac. (1916, novembar)
Sibe MILI^I] SAN SVEMIRA Legoh na no}no poqe, usred mirisnog cve}a I sna rukama ne`nim zatvorih svesti vrata : Saznati {ta je tajna, zagrobna, ve~na sre}a Pomo}u sna dobroga, najbli`eg smrti brata. Al za{to san da nije najverna smrti slika? O, koliko nemira sa one strane svesti! U snu, iz svega biju hu~ni potoci krika, Svemu okolo mene san nosi bolne vesti! Nit trave sawa srpa mese~evog se~ivo, Deblo zmajevski plamen {to ga ni{ti do praha, Ptica krvavu strelu neodoqnog zamaha, Ru`a slomqeno srce, bolno, neizle~ivo. Leptir sni da ga juri bezbroj mirisnog cve}a, A krin da ne}e nikad dosti}i ruho cara, More da je poqana s bezbrojem ~etinara, ^empres da je ogromna, zga{ena, crna sve}a, Jagwe zaludnu `rtvu vrh la`noga oltara, Galeb da ga ubije strela plamenog sunca, Oblak da zalud ~ezne da se jednom odmara, Dolina da joj preti teret gordog vrhunca. Zrno peska sni da je svr{etak jednog sveta, Koren da je nesti`no srce hraniqe zemqe, Izvor da nije konac svake plamene `eqe, Otok da nikad ne}e pu~inom da se {eta.
239 Miroslav Luki}
Ribar sawa strahotne ~equsti gladnih riba, Te`ak da biva grozdom biblijskog Hanaana, Devojka sawa cvetak, u kolevci ga ziba, Mladi} gine od zmaja sred pe{terskog mu stana.
Suludo, u snu, kru`e sazve`|a mnogobrojna : Plameni monogrami bogiwa i bogova, I sniju da su stra{na, vatrena kola bojna S kojih prele}u strele snagom svetlih lukova. A ja, le`e} bez svesti usred no}noga poqa, Snivam da se pretvaram u ovaj nemir sveta, I dok se, prut tanani, prelama moja voqa @ivim `ivot pun straha svih bi}a, svakog cveta.
RANKO MLADENOVI] Velmo{ka molitva Zemqo moja, zemqo strasnih i bolnih heroja! U tebi nam stezali surovo strasti na{e sa sedam kolana! U tebi nam rasli svati mladi da ih damo smrti na ven~awe! U tebi nam od kopaqa dugih sedam leta gradili nosila! O, ti na{a ogwena urvino! Sakri pretke u grobu duboko, da kroz kosti trava ne pronikne; da ti nikad, majko, nikad vi{e, ne propada jezik kroz vilice; niti da ti, majko, ikad vi{e
240 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A vise zmije o belim dojkama! Zemqo moja, Zemqo strasnih i bolnih heroja! Kulo na{a od devet tavana, I razboju Sa zlatnim ~ekrkom: Rasto~imo gvozdene verige I ubijmo zmije osedlane, da ne raste u visinu trwe, da se vi{e sastat ne mo`emo!... Rastavimo brave od zvekira s tvojih sedam oven~anih dveri! Pronesimo kroz wih glave neme, {to jo{ vise na kobnome koqu, kao kobne brojanice crne u rukama bezo~noga boga! Presecimo na dve i tri pole nad dverima dva crna an|e;a, {to litije na{e kletvom krope, da ne znamo na kome je carstvo!... Od kostiju sadeqimo kopqa, stra{na kopqa uqem namazana, da grobove s wima probodemo! O, a tad }e na nebu bez boja : Mesec tri put od straha da sko~i! Zemqo moja, zemqo strasnih i bolnih heroja!...
241 Miroslav Luki}
DESANKA MAKSIMOVI] BELA TOPOLA Beli se stablo bele topole kao kostur praiskonskog sisara. Pod wom trunu qudi pove{ani nekad o weno grawe. Te~e kao {to je tekla voda Una istrunu}e i bela topola kao {to sve trune, zaborav }e pasti na rane, na srebrne topoline grane kao {to na sve pada. Roni}e se suze zvezda u Unu kao {to se u sve vode rone, na svaku suzu {to je ovde pala, na srebrni kostur topole, na ve{ala, na se}awa koja zasad jo{ ponekoga bole. PROVIRI ^OVEK IZ [PIQE Proviri ~ovek iz {piqe, nigde zelenila ni rumeni, ugaraka izobiqe, ugqenisane zveri, ugqenisano biqe, crni se zgorela loma~a gde je {uma bila, de~ja tela ispe~ene larve, ne razlikuje se pse}a od qudske glave, rasute gomile rogova, papaka, opiqci qudskih i zveriwih zuba. Pocrnela nebeska bi}a : Mesecu naprslo ~elo, zgorela dvojica Vla{i}a, jame gde su stajale Velika i Mala kola,
242 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A duge - namrtvo prebijene guje, nigde plami~ka ni oreola. Odnekud zatrpani stewem nerazgovetni se dozivi ~uju i jo{ neohla|ena odnekud miri{e smola.
Za `ir Brodari ti grade bele la|e, sokolari ti odgajaju sokole, p~ele sa sunca donose ti sa}e, zlato ti love ribari u pesku, sebar sa poqa plodove zbira, lovci skupqaju rogove jelenske, prepisuju ti dijaci jevan|eqa, slikari daruju ikone i freske, kova~i kuju dveri manastira u kadionici tamwan to~i smreka, zlatna kandila ti iskivaju tuje, - za `ir ti se jedino molim, `ira u {umi pod granama neka, da mu se kad god pod zimu na|e, izgladneli otrok obraduje.
Za pastvu srca Care Du{ane, tra`im pomilovawe za tragikomi~ne gwurce i vodi~e kroz labirinte srca beskrajne, za ponirawe u sebe `edne, za nedosledne zbog doslednosti neke tajne, za verolomne zbog vernosti neke unutarwe, za skromne zbog nekakvoga u sebi bogatstva, za one koji su samo srcu verna pastva.
243 Miroslav Luki}
DU[AN MATI] DA IMENUJE[ SENKE ZVEZDA
V ------Ruka ti jedna ipak u bistrim potocima svetlosti po~iva druga do lakta zagwurena u kumovoj slami mesa
VI Jo{ Ima{ Samo Samo Lomno i smrtno meso @ivot sav da brani{ Od orawa smrti I le{ kad tvoj U pesak pustiwe zatrpaju U pesak pustiwe zatrpaju Osvaja~i sutra sa o~ima ~ednim i vedrim I svirepim. Bez senke. Da zvezde sa visoravni gore i U `ivom pesku smrti. U nasilnim i prozuklim ogledalima smrti. 1949 - 1951.
SUTRA ------~eka nas podsmeh ve~nosti kako da sa~uvam tu dragocenu sagorelu mahovinu prolaznosti to srce na{eg srca na visoravnima gde se `ivot i ti{ina slivaju ujedno
244 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A topla je topla magla na santama minuta od kojih su satkani i plen i senka na{a jo{ koji ~as samo i novi buquci krvi bi}e ledeni dah samo nije na meni da vitlam tim se~ivima poruge da sudim, da sudim taj dim {to se vitla nad krovovima sebi~ne te nade taj ~i~ak jadnog trajawa jalovu sre}u tu iza spu{tenih zavesa bistra jesen oti~e sokacima, an|eo je do{ao po svoje jer {ta sam to bio hteo {ta sam to toliko bio nepovratno naumio, do |avola nesvarena grumen detiwstva puko iverje mladosti zamke pevawa otrcani gr~ `ivota reke dremaju i svedo~e meke barke oblaka koje promi~u varke plavetnila o guste trave leta, o `ita uspavanke da brujim, da brojim jo{ do vrtoglavice i da se uspavam opet a {ta je tra`ila sme{na mu{ica nemira pauk bdewa na vetrometini u svetlosti oluje za~iwen otkos snova an|eo je do{ao po svoje, a|eo i slep i gluv i mutav an|eo je do{ao po svoje, i ja znam {ta ho}e sve je pred tim nalogom pusto{ i glib i sme}e pro{losti jednostavno treba ustati i po}i za wim bez re~i i bez povratka * * *
Pi{e{ uvek kao {to `ivi{, kao pred neki polazak. Neki kona~ni odlazak. I zato je sve nekako nedovr{eno. Nezavr{eno. Zadihano. Kao da ostavqa{ nekom drugom, nekom spokojnom, kome ~itavo, ravnomerno, ravnodu{no vreme stoji na raspolo`ewu do u beskraj, i koji }e sve to da dovede u red, sve lepo da sredi.
245 Miroslav Luki}
Da misao najzad pliva po talasavom misaonom moru, kao {to pliva~ na le|ima odmara se na talasima u ~asu ~istog predaha.
TANASIJE MLADENOVI] PORAZ Nisam se spremao za poraz, A on je ipak Do{ao. Trebalo je unapred znati Da je udes neizbe`an. I da ga niko izbe}i Ne mo`e. I sama smrt je vrsta poraza. Prirodna ili neprirodna, Predstavqa i deo i poraz @ivota. Nedostajalo je samo jedno : Najobi~nije Qudsko iskustvo. Za{to dedovi i o~evi Ne mogahu Da nam ga Prenesu? Wihova propedevtika ostade Sasvim bez odjeka. Bez glasa U na{im srcima, U du{ama. Kasno osetih Da je li~ni do`ivqaj Zaista neprenosiv. Da je zasvagda moj,
246 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
I kona~an. Sujeverni bi rekli Da je tako su|eno. I da neka vi{a sila Sre|uje sve stvari Na ovom svetu. Odista, nisam se spremao za poraz, A on je ipak Do{ao.
SAD SMO KAO MORNARI Sad smo kao mornari posle brodoloma. Na na{im obalama plutaju krhotine, Razni otpaci i drveni odlomci, Daske i poklopci, ali ne i ~avli I ~eli~ni bokovi i gvozdene otplate. U tom mutqagu sveg i sva~eg Naziru se samo izgubqeni oblici Propalih brodova, oko kojih kru`e Du{e izginulih ratnika, kao oko svoje Izgubqene domaje. Rt Dobre Nade ostaje i daqe daleko od nas. Ni slutiti nismo mogli Da }e nam tako brzo i neumitno brodovi Biti razvaqeni vetrom i olujom. I o{trim hridima, onim podvodnim Opakim i podmuklim silama, Tako lakomisleno i veselo Zaboravqenim. Izmoreno i preostalo qudstvo Sad se i samo vu~e, Poput olupina brodskih, Po pesku i blatu - Bodqikave istorije.
247 Miroslav Luki}
[KORPION I u zodijaku nam se odavno Sve ispreturalo, i sve Okrenulo naopako. Ko jo{ veruje u razne znake, U predznake, u ~arolije, U mutna znamewa Rasto~enog nam Dana? Na `aropeku, u kamenu, I pod kamenim plo~ama, U pustiwskom pesku, Usijanom i pregrejanom, Ti sakupqa{ i pro~i{}ava{, Zgu{wava{ kao uqe leta - Usred praznog, pustiwa~kog Okoli{a - Svu snagu svog plamnog, Svog gorkog Otrova. Povesni~ki jed kuva{ I prekuvava{ u sebi. Skupqa{ ga neprestance U svom izubijanom i kvrgavom, Quskarskom, lomqivom Telu. Oklop ti je preslab za ve}e Napore i bitke. Za neprijateqe ja~ega usijawa Od obi~ne sun~eve Vatre. Sad su zapaqeni Veliki ogwevi oko tebe. Dr`a}e{ se nekako, dok bude bilo Zrnca makar snage. A kad sasvim prigori,
248 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Zna se, Sna`no }e{ zagristi - Vlastiti rep. Zodijak je odavno Gotovo ne~itqiv. Zvezdoznanci i zvezdo~atci Kao da su potpuno izumrli. Ako su ikada kod nas i postojali - Predugo le`e pod pepelom Vremena. Trebalo bi te uslikati. Zatim srmom zlatnom izvesti I uneti u zastavu. A onda te preneti I u grb, Umesto ona ~etiri, Naopako okrenuta, Zlosre}na Slova. Nastupile su zaista Ogwevite godine. I meseci i dani. Tvoj posledwi ugriz, pred kona~no Savijawe u {koqkastu larvu, Bi}e i zajedni~ka smrt - ^itavog {korpionskog Roda. Da li boqu sudbu, pitamo se, Od samotrovawa Uop{te zaslu`uje{? Predugo ta radwa traje Pred o~ima mnogih svedoka. Snaga ve} malaksava U obru~u sna`nih vatara, Koje su te odasvud skolile. I sam otrov }e, boj se,
249 Miroslav Luki}
Presu{iti! Igre se neumitno nastavqaju.
VASA MIHAILOVI] ARSENIJE ^ARNOJEVI] 1 Spremajte se za daleki put, deco moja. Zeman do|e da veru svoju branimo ne smr}u ve} `ivotom. Tamo gde ne seku glavu ako se ne pokloni{ tu|oj veri. I gde su vrtovi du{e zeleni i nade u lep{i `ivot bezmerne. Hajte, deco moja, u zemqu u kojoj }emo ime i veru sa~uvati, makar se nikad ne vratili. 2 ^ujem te i razumem, sinko moj. I mene srce boli i du{a mi se rastapa. Nije lako ni mravu napustiti svoj mraviwak, a kamoli ~oveku svoj dom i ogwi{te. Ali kad se mora, ni duboki snegovi ni razlivene vode ne}e nas odvratiti od dalekog puta. Stegnimo srce, deco moja, i ponesimo svoje ku}e i ~arne gore u o~ima i srcima svojim. Jer samo u slobodi, makar i u tu|ini, dr`i se glava visoko, kako to ~oveku i dolikuje.
NIKOLA MILO[EVI]
MELANHOLI^NI NAGOVE[TAJ "Zaboravi}e{ muku, kao vode koja prote~e opomiwa}e{ je se."
Postoji, me|utim, jo{ jedan razlog bez koga ovaj "ogled" , vrlo verovatno, ne bi bio napisan. Ja o`ivqavam i analiziram ovu uspomenu zato da bih na kraju do`iveo melanholi~ni nagove{taj. [ta je to melanholi~ni nagove{taj? to je ne{to {to se nalazi i
250 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A na izvesnim slikama. Jednu takvu sliku video sam dosta davno. U wenom sredi{wem delu naziru se izobli~ene seoske ku}e, zamrznute u ogromnoj, prozra~noj kugli mese~eve svetlosti. Svaki predmet ostavqa utisak neke neobja{wive sle|enosti. Sve je potpuno uti{ano i prazno. Na jednom drugom platnu, opet, ocrtava se ogromna zgrada sa ~itavim nizom jednoli~nih otvora koji se u perspektivi gube, sasvim pusti. Zgrada baca senku sredinom ulice, na kojoj nema nikog, izuzev beli~astog, jedva tek mutno nazna~enog obrisa jedne devoj~ice koja tera obru~. Ina~e je tiho. Melanholi~ni nagove{taj mo`e se do~arati i pomo}u re~i. Na primer, ja sam u nekoj kwizi na{ao jednu ovakvu re~enicu : " Svako sawarewe traje koliko senka laste". U kontekstu pomenute kwige ova formulacija ima druk~iji smisao, ali sam je ja doterao onako kako meni godi. Svaki put kada se setim te re~enice, zami{qam senku laste kako prole}e po vrhovima trave jedno pre podne, smawuju}i se brzo. Sve to - i ta re~enica, i te slike - sadr`i u sebi isti do`ivqaj. To je do`ivqaj neke skoro apsolutne ti{ine protkan ose}awem isvesne setne izgubqenosti. Tome treba dodati i utisak neke neodre|enosti, ne~eg {to postoji ali {to se samo sluti ; ne~eg {to predstavqa nekakav nagove{taj. Ja znam {ta zna~i taj do`ivqaj. On je kvitesencija moje ~e`we za jednom neuroti~nom nepokretno{}u. Sve {to je burno i bu~no podse}a na akciju. Otuda apsolutna ti{ina melanholi~nog nagove{taja. Sve {to podse}a na nemo} i prolaznost izaziva ose}awe diskretne i pomalo slatke tuge. Otuda setna izgubqenost melanholi~nog nagove{taja. Sve {to je odre|eno i jasno podse}a na istinu o mojoj neurozi. Otuda neodre|enost i nejasnost melanholi~nog nagove{taja. Ja, dakle, dobro znam da je taj do`ivqaj samo specifi~an oblik izvesnog psihi~kog nedostatka, kao {to znam da u prepu{tawu tom do`ivqaju treba videti pre svega jedan morbidan simptom. Pa ipak, ne mogu odoleti a da ga ne izazovem na kraju ovog ogleda iz antroplogije. Ja }u se zato pona{ati kao da ne znam ni{ta o poreklu melanholi~nog nagove{taja. To mo`e da izgleda malo ~udno. Ali zar ja isto tako ne znam da }u jednog dana sasvim sigurno umreti, pa se, opet, ne pona{am kao ~ovek koga ~eka sigurna smrt. I to je jedna antropolo{ka istina : postoji u meni jedno povr{no i jedno stvarno znawe. Ono prvo javqa se onda kad izvesna istina do|e u sukob sa najsna`nije izra`enim potrebama moje li~nosti. Ono drugo javqa se kad ne{to ne samo znam nego se i
251 Miroslav Luki} pona{am kao da to znam. Svest o melanholi~nom nagove{taju, o~igledno, spada u kategoriju povr{nih znawa. Ja znam {ta je wegov stvarni smisao, ali ja se pona{am - odnosno, ja }u se pona{ati - kao da to ne znam ; to jest kao da on ima neko drugo, tajanstveno i neuhvatqivo zna~ewe. Pi{u}i o ovoj uspomeni, ja sam ve} dozvolio da taj nagove{taj zazvu~i na jednom mestu, ali samo zato da bih wegovu temu obnovio sada na kraju. Ponavqam, naime, on dobija posebnu dra`. Ali po{to moram da se pravim kao da sve to ne znam, upusti}u se najpre u izvesna blaga i uti{ana razmi{qawa o seti koju izaziva ovo se}awe. Rekao sam da }u se upustiti u razmi{qawe o seti koju izaziva moje se}awe. Sigurno je da se re~i {to sam ih izabrao kao moto odnose i na jednu istinu koja ima neke veze sa ovom uspomenom. Ali to nije glavni razlog zbog koga je moj izbor pao ba{ na wih. Slika proteklih voda je ono {to me privla~i, i to ne toliko svojom adekvatno{}u koliko svojom diskretnom melanholijom. Ja imam obi~aj da sebe zami{qam kako pred ve~e prolazim jednom odre|enom ulicom ponavqaju}i stih o proteklim vodama. Zanimqivo je da tom ulicom ina~e prolazim vrlo retko. U vreme kad pada mrak, mislim da sam pro{ao samo jednom. Do`ivqaj ugodne sete koji sam tada otkrio vezujem za sve stvari koje imaju sli~nu boju. Znam i otkud poti~e ta seta. U suton prolazi tom ulicom dosta sveta, tako da se ~ovek ne ose}a previ{e sam. Ima i buke, ali izgleda kao da dopire izdaleka. S druge strane, u suton malo ko obra}a pa`wu na koga i vidqivost je slaba, pa se dobija utisak kao da ni{ta ne mo`e da poremeti na{ mir. Bi}e da je ta te{ko uhvatqiva i mo`da samo u taj sumrak, u toj ulici, ostvarena sinteza ono {to izaziva ugodnu, slatkastu nostalgiju za ne~im neodre|enim. Verovatno da i moja uspomena zato ima jedan sli~an ton. Takva seta i mo`e da se javi samo kad je strah od spoqweg sveta, sveden na udobnu i pristojnu udaqenost, a ipak prisutan u vidu nekog pritajenog bola zbog nepokretnosti. Ali ta nostalgija opomiwe me da ima jo{ ne{to {to bih `eleo da ka`em o ovom se}awu. Samo ne mogu da odredim ta~no {ta. Imam utisak da je to vezano za ono ve~e pored crkve, ali ne vidim {ta bih jo{ mogao da ka`em za to ve~e. Ni{ta, izuzev da je bilo pra}eno nekom sli~nom setom. Bilo je tiho. Ponekad, i ono se vra}a. 1959.
252 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
DRAGOSLAV MIHAILOVI] SIN Moj sin. Ko u tome malom gmizavcu nije video lepotu koju su wemu zakinuli? Glupo je to, naravno. Pa ipak, odjednom i tako stra{no. Taj mali ~ovek, koji preda mnom, evo, s Tu`nom simbolikom, podse}aju}i me na mene samog i na hiqade drugih koje u svom veku videh, glaviwa po pusto{i ovog prostora sudaraju}i se sa bezdu{no{}u predmeta oko sebe, {ta je zapravo TO? Gledam ga, i kao da ne{to vidim. Ne{to {to mo`da ne bih smeo videti. Opojan kao pi}e a, znam, kratkotrajan kao zrak, silan kao gle~er a slab, rawiv kao listak, ~ist kao SAD a taman, stravi~no nejasan kao SUTRA : {ta }e od toga biti? [ta je to ~ovek? Je li ve} predodre|en za `rtvu, {to mi se po nekoj blagosti na wegovom licu u jednom u`asnom ~asku u~ini izvesnim? Ili }e, unaka`en a beslovesan, ostati samo konzument ovog sveta, jeda}a ma{ina sva od usta i govana? Ili, kao {to obi~no biva, i jedno i drugo u isto vreme, opevana blagost blesastog jagweta s o{trim zubima gladnog vuka, u bratskoj sintezi la`ne nevinosti? [ta }e od toga ispasti? Ho}e li imati onu retku sre}u da odmah ~vrsto krene svojim putem i kroz `ivot s elegantnom lako}om pronese radost svoje qudskosti, teret svoga smisla? Ili }e ga celog veka s mukom tra`iti, pipati po tmini i raskrvavqenim prstima raskopavati |ubri{ta, vu}i se stranputicama i glaviwati po neprohodu, sam kao ruina na hridu ve~erwem , rawav i umoran, sa slutwom kao jedinim saputnikom, da i tako ipak dospe do svog vrha i tu, zaslepqen, padne? Ili }e ve} od samog po~etka, kao ki{a bo`ja, kao kami~ak, skliznuti niz obronak i postati belutak koji kotrqa bujica? Beograd, 1962.
Srba MITROVI]
NASLEDNICI VATRE Mi smo naslednici vatre. Na tiranski oltar Donosimo {to imamo : Telo i dom, decu, kuso se}awe.
253 Miroslav Luki}
Posekli [umadiju, Rtaw podzidali, Banatom torweve digli, Plamen nam leden Iz Sibira piri. Mi smo naslednici vatre. Loma~a je na{a Istorija : Ugqen od kwiga na Varo{-kapiji, Na Vra~aru dim Spaqenih mo{tiju, Begunci u plamenu na Bawici, Ogaw i zgari{ta Sela, crkava, qudi. Mi smo naslednici vatre, Mi, `ar zemqe, Mi, dah jare, Mi, prah iz nedara pustiwskih. Naslednici smo vatre, Slu`imo joj, gorimo. Mi smo naslednici vatre.
TOMISLAV MIJOVI]
NAD BELINOM Belino praznog ogledala u praznoj ku}i Belino svega {to nas je mimoi{lo i {to nas jo{ uvek mimoilazi Belino slepila i zaborava i opet zapo~iwawa na slepo Belino dozivawa i i{~ekivawa Belino bela mu~nino belino crni razgovoru *
U belu no} u kasne bele sate pore|ati preda se
254 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A kami~ak orah {i{arku suvi list {koqku skamewenu ili kwigu koju si davno ~itao i stare fotografije ili {to{ta drugo {to ti se nadohvat na|e Uzimati zatim jedno po jedno premetati pa`qivo iz ruke u ruku i ne `ure}i zatvorenih o~iju prepoznavati wihov i{~ezli lik i oblik wihovu svetlost i boje A onda oturiti sve to od sebe i ozaren ne`nom ~e`wom i omamqen blagim vinom prise}awa zagledati se belo u belinu hartije pred sobom * U belu no} u kasne bele sate kada se zatvore sva vrata i svi izlazi a otvore ponorni prostori usamqenika prizvati za sagovornike one kojih vi{e nema ne~ujne glasove pokojnika wihova udaqena lica wihovu tugu u tebi koja }e i tebe nad`iveti i uzeti pero ali zastati neodlu~an i tako dugo ostati zagledan belo u belinu hartije pred sobom * Ili biti slutwa biti zebwa biti sam i nesre}an zate}i sebe u tu|em snu kako tr~i{ zaustavqena daha bosonog i oduzet ni da stane{ ni da se skloni{
255 Miroslav Luki} i kako ho}e{ a ne mo`e{ niti zna{ niti }e{ biti i kako bi ti boqe bilo da te nije i kivan na sebe dugo u no} zuriti belo u nigdinu u belinu hartije pred sobom * U belu no} u kasne bele sate prisetiti se s bolom kako su te poni`avali kako sakatili kako mu~ki ubijali i na {ta te navedo{e na {ta prisili{e u {ta uvali{e i stisnut u ko{ticu zapamtiti ih zapamtiti im ali ni re~ ne izustiti niko te ionako ne bi razumeo i ne ta}i ni jednim jedinim slovom belinu hartije pred sobom * U belu no} u kasne bele sate sve vi{e od sebe udaqen o~ekivati izbledele slike i prilike sve ono {to te napustilo {to si nerazuman napustio dugo o~ekivati wihovu ponovnu pojavu wihovu upam}enu belinu u ne`nom praskozorju u trku smrtonosnom u smrti zaslepquju}oj Dugo o~ekivati i do~ekati beo belinu zore na belini hartije pred sobom
256 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
KAO TI[INA POSLE KRIKA Miqanu Tihojevi}u U `eqi za bilo kakvim ponovnim susretom najednom shvatimo da su ovi predeli koji nas crnom slutwom okru`uju sve {to nam je preostalo I zadrhtimo od nailaska neke studeni kao od najave velike nesre}e Predeli kao krik u ti{ini i kao ti{ina posle krika Predeli nikakvi uni`eni naru`eni odba~eni predeli kao pocepane zastave predeli razarawa velikog |ubri{ta ostataka otpadaka predeli zli i naopaki nastali nehotice a zadugo Iz wih sada ni~e kvrgavo suvo drvo i neo~ekivano grdobno rastiwe iz wih uzle}e mrtva ptica i mrtva na{a du{a vodiqa i sve su vi{e to predeli magle magme i pepela Zate~eni i skameweni gledamo ih ispred i iza nas gledamo ih iskosa unutra i iznutra a oni nam evo i u ku}u u{li i zauvek se tu nastanili a oni se ve} na{im re~ima i linijom crte`a slu`e pa i kroz na{e snove rasprostiru Predeli kao krik u ti{ini i kao ti{ina posle krika
257 Miroslav Luki}
Eno ih izvan svakog obja{wewa a evo ih i na na{im licima u prolazu
VITO MARKOVI]
Suza moja Suza moja Nagoni me kazat Dobro nije [to se oku ~ini Ispod srca Kriju se ~oveci Jedno jeste A drugo se ka`e Svet se svetu Pru`a po duqini Dug se ~ovek Meri po ~uvewu Kratak bogme Po preranoj smrti Kom se nosi Izneti se ho}e Kom se `ivi @iveti se mo`e San je sladak Ko od jave `ivi Mnogi ho}e \ikat u visinu Ru`a jedna Ne razgali cve}a Zubqa jedna Ne zapali dana Mnogi lu~i U vatre se ~ine Plamen trne Jabuku od zlata Moj je uzdah Komad vaseqene
258 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Time ho}u Sve odjednom kazat
Poezija (...) Uzeo me za du{u grozni~avi jez U molitvama svojim pomiwem te ja Do|i mi u obliku patwe da Predstavi smrti sudeluju dva Kroz melemne suze Gospodarice gle Posustalo sunce zlatom opto~eno U svemirskim la|ama polako gre Otvaraju} oblak beskraja novog Po|imo kradom u beskraja govor Optere}i nadom nove re~i Govorimo tiho besmrtna slova ^as ona ~as ova ~as ona ~as ova
No} Korov no}i ispod cveta zri Suza sunca u sred mraka vri U crn crnom crna zvezda spi U crn crnom crna zvezda spi Tragom neba krajem kraja li Lik u liku ~itav oblik mi Lik u liku ~itav oblik mi Merom dana no} u no}i li Vrhom vrha krajem kraja sni I `e jeste oko stooko List u listu grmu je Klas je klasu zrnom p{enica
259 Miroslav Luki}
Ono}ewe Vrh mi glave no}no seda Dolom doli ho}e biti Crven po`ar ne da sniti Talas trave no{en vetrom Dnom se oka ho}e sviti Zelen oblak ne da sniti [um se {ume stere krugom List u listu ho}e spiti [aren vetar ne da sniti Dan mi kani truloj no}i Slep se mesec ho}e skriti Bujan beskraj ne da sniti
NIKOLA MILENKOVI] [ VE^NO PRED VE^NIM ]
Drvo gromom spaqeno Nepomi~an stoji{ kraj puta, prolazim, pitam : - ~eka{ nekoga? Ne ~ekam, ovo drvo je moj dom. Ali, pobogu, drvo je spalio grom! Zar jo{ veruje{ da mene nije? (...) Jaz Stojim naspram smrti, `ivotu crvi} u nozdrvi, ne fali vi{e
260 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A - ki{ ! - i smrkne se... Dok za tobom krvarim, pitam se: pobogu, dokle, za{to, zar nema na~ina da te smrti ukradem? Uzalud milion puta dnevno setim te se : du{mansko neko busewe, {uma od no`eva brani nam da se dru`imo!
Zalud zvah No} je kqu~ od svog srca bacila u more; nije more dubqe od qubavi... U potaji otkqu~ah srce travi, prodreh u dvori prozra~ne gde se zame}e `ivot, do izvorne kolevke cveta. Po|oh jo{ i daqe, dubqe, ispod klice `ivota nai|oh na odaje smrti; zalud zvah : odjek me zaglu{i.
Ve~no pred ve~nim Ispru`ih ruku - sklopqenih o~iju u sliku na zidu zakora~ih po tragu. Slika na zidu : fla{a i ~a{a. U zgaslom plamu prostora nad svetom lebde varqiva poimawa.
261 Miroslav Luki}
(...)
Vo|ica pesmi Kako li da te zovnem da bi mi te re~ srela, sestro, ili : - zemqo, travo, strano sveta, vlati - masla~ku otprhnuli! Podu~i me tame i ti{ine razgovoru, pevu{ewu du{a ukr{tenom sjaju... Izna|i, vratnice od{krini, posvetli put {to do tebe vodi, vo|ica pesmi budi!...
Nebo obe}ano Te za{to li smo, ka`i meni, toliko uporno u to nebo zagledani, ho}e li da nam se otvori, ho}e li nas u se ono? Mada odgovor mu ne znam, stiglo me je i sad u potpunosti razumem pitawe. Nebo nas ne}e izdati. Umesto hleb, u du{e }e nam pouzdano da zasadi sveti sjaj kameni. (...)
262 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
U selu svetlosti Ti si ona ptica {to sam je sreo visoko, dok sam se na oblaku vozio, ti si moj san da imam krilo jedno jedino a beskrajno plavo ------Ti si ona mese~ina nabujala u meni daleko preko okeana, sawam o tebi, kao da istog smo drveta rascvetana grana, a moja rana ne}e da za}uti, sve je dubqa, sve lu|a i qu}a. Ti si onaj grob u meni propevao iz ~ista mira se obelodawuju}i pod korom mi hrastovom i u svesti: selo qupko moje mile svetlosti, vra}am ti se, grobu u du{i osvanulom, `ivote, u o~i tvoje : iza!...
ZORAN MILI]
DU[A U STUDENI LA@NI SVECI
Mesec be`i pod oblak Sunce be`i pod oblak Sveci be`e pod oblak Za mesecom u plamenu Pas u plamenu
Za psom u plamenu Lovac u plamenu Za lovcem u plamenu Pucaw u plamenu
Neko stoji
263 Miroslav Luki}
La`ni sveci imaju U{i na ramenima Grom Srdito sunce RA\AWE Kao da se jednom polovinom otvaram Jednom zatvaram Jedna `eravica jedan cvet Ponekad ah ponekad kupujem zemqu Ponekad prodajem Nekad kupujem da bih prodavao Nekad prodajem da bih kupovao Ne mogu zemqu od zemqe da odelim Prah od praha krqu{t od krqu{ti Ne mogu da se setim Pozna jesen meni ni~e zub Pozna zima meni ni~e zub Na jeziku NE[TO STOJI Pomera se se~ivo na suncu Pomera guja na kamenu Pomera du{a u studeni Sve se pomera Svitac u se}awu Senka u smiraju Sneva~ u snu
264 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Mirko MAGARA[EVI] (Oku svevide}em) II U kolebqiv dan padaju mrvice mudrosti opiru se vremenu ludosti koje se pregawa s jekom vlastitom! Svi to znaju : video si kad odjek je na hitac padao kad umiru}i nije ni znao ko ga je podlo svladao kad ustravqena voda sle|ena {uma tmina planina kad svaka je travka i bubica }utala pred onima koji smrt su zborili i koje smrt je gutala. Znaj da znaju : video si da sve {to je zalud i zapeto uprto sve {to je u la`i skovano i besramno kaqano da sve {to je silom uzeto ili smi{qenim zakonom oteto pre ili kasnije biva prokleto! Zna se da zna{ : qudsku krv i sva wena htewa i dela uvek ometa uporni crv sve do prekriva~a od pra{ine u kojoj se zatvara jedan isti krug od okeanske i pustiwske daqine pa do jada nekog sasvim iz blizine. Video si toliko puta i bio si tamo kad sramota je
265 Miroslav Luki} dive}i se samu sebe izbliza gledala gromko misle}i da jedino je slobodu svakom donela! Toliko puta toliko se htelo a tako malo umelo. PRE IZLASKA I pored svega bi trebalo re}i da nada nije bezrazlo`na fikcija. Ako se u ne{to u{lo, izlaz mora da postoji pa makar bio |avolski sakriven. Pitawe je samo u kom trenutku i gde se prekida na{e istra`ivawe. Ruke na o~ima ili bekstvo - uzalud su Biti izvan jednog od ova tri ugla, svodi se samo na to da smo u nekom drugom - sa svim drugim zanosima i glavoboqama. Trajawe je u`as sredi{ta. ( Da l’ to jauci na to~ku prskaju u temenu?) Svaki ugao trougla je ~equst : mo`dana gusenica klizi po ivicama. Tri pravca ukr{taju u o~ima hiqadu : dovoqno. Posmatrano iz vremenskog ugla - to je bezizlaz pun primamqivih prolaza i ulaza ~ije brave {kqocnu ispred nosa. Nas to ipak ne treba da iznena|uje : grobar }e sti}i. ( Svaka sekunda je sra~unata!) Znaju}i to, mnogi su ustali i po{li veruju}i da je re{ewe negde TU, skoro nadomak ruke.... (?) Iz ugla u ugao - {etali su. Istra`ivali su i umorili se. Onda su sabrali nekoliko te{kih vertikala plus jo{ toliko horizontala i - sagradili izmi{qen prolaz, ba{ isti kao onaj tra`eni. Zatim su uzjahali bi~eve vetra i nestali. (Tek onda, obmana je otkrivena!) To }e se dogoditi opet i opet. Praznina je idealan medijum : u wu se
266 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A sve uklapa. Dakle : mnogi jesu i mnogi ne}e biti. Ipak, iz tre}eg ugla - zabriwava : koliko ih to ima u ovome veku koji se svojski trude da dovedu SVE u pitawe? Besni vetrovi kololo okolo ludih glava kru`e. Svojom ko`om ludoglavci {iju kosmi~ku no} : SVIMA. Fabri~ka vatrose~i{tva "automatik" i xelatovi zubi {kripe me|u muzejskim senkama - pritajeno. Slu{aj! Dolaze! Pogrebna kola i svatovi u crnom ... suze i vri{tawe u zanosu posledweg zadovoqstva. Uranijum = opala kosa i neplodne `ene. Je lÄ ti gradovi i wihovi zalutali qubavnici samo zato }ute {to svaki u`iva u sopstvenoj slasti : sve dok se zaslepqeni ne svuku do kostiju? Zar je meso postalo tako jeftino - ili je oduvek? Pogrebna kola sti`u pre~icom. Ne}e okasniti. Ponovo dodirnut : me|u `ilama, me|u o~ima, sred ~equsti gu`ve, u kristalu samo}e - trougao - nada, osmeh i mrak. Kome se isuvi{e `uri da slomije ki~mu, nek izvoli u no} - glava~ke - ali am! Da vidimo tu hrabrost koja }e posle vratolomije ostati ~itava (?) Tama izme|u tri mogu}nosti ne sme ugasiti kru`ni treptaj u svakoj od wih. Va{a patwa nije beskrajna : udaqavawe je zbli`avawe, a razumevawe ispa{tawe oven~ano snagom trajnijom od vidqive. Kraj nije prekid, ve} nov pravac druga~iji od poznatog. POSLANICA BORHESU Primam te u moje tamne snove Horhe Luis Borhes da u wima na|e{ onaj mir koji nisi mogao da stekne{ ni u jednoj du{i kojom si bio obuzet `ive}i na strunama tolikih `udwi i sudbina.
267 Miroslav Luki}
Mo`da }e{, no{en ovim snovima, progledati po drugi put iznova da Ti se uka`e sve {to si znao, video i slutio boqe od toliko drugih! Pa ipak, nisam ja taj Bog u ~ijim si se snovima zametnuo : misle}i na [ekspira. Taj svemo}ni i daqe kora~a hasiendom Tvoje Majke Leonor Asevedo de Borhes i skladno razme{ta sve dane i no}i, Sunce i rojeve zvezda na Tvojim Buenos Airesom! - neznano klupko `ivota Tvog iz jednog u drugi dan ka ve~nosti. Mart 1985.
STANOJE MAKRAGI] BAJKA Premda je sve ovo zapisano Davno u debelim kwigama Ipak danas ja Izlazim a`daji na megdan Za qubav careve k}eri Al sve mawe mi izgleda Da je ta a`daja prava a`daja I da je careva k}er zaista careva I da sam ja zaista ja (Neustra{ivi junak iz pri~e) A sve vi{e mi izgleda Da }e me a`daja progutati Zauvek }e careva k}er Ostati zato~ena u kuli Liju}i suze niz bele ruke Preko svega }e izrasti trava Sru{i}e se lepi svet
268 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
U blato i prah Za{to sam zalutao u ovu pri~u
MIROSLAV MAKSIMOVI] [ ARMAGEDON ] LI^NOSTI Kako se di}i iz bolesti, iznenada postati jasan? Tu i tamo, nehotice, ni~u li~nosti i ~eznu za te{kim i jo{ te`im plesom. Upotpuwavawe voqe, zna~aj uspravnih tela. Hajde da ponovo zamislimo poqe na kome, sna`no ko zdravqe, raste drve}e. Ta koli~ina iz zemqe izbija, sposobnost da se bude te`ak vodoskok. Vremena su, ko platna, sve ~istija, nema ko glinu da mesi, da se igra. Da li je svima potrebno, kao meni, posmatrali{te telesne svetlosti? Pod ko`om veni, svetiqko, veni! svetlosne mase ne doti~u te, jer kre}u. Nepoznati ples potomaka. Bolujem, a telo tra`i da se budu}e, ko jedna~ina s puno razlomaka, slije u jednu i jedinu meru. U^ITEQ ENERGIJE
[kripe zup~anici, ma{ine plove, u uqe pada muva, druga, tre}a... Tako lak{e proizvodimo snove. Raste trava. Ho}u da budem sre}an.
269 Miroslav Luki}
A jo{ pamtim na{e mirne drugove {to, osloweni na ~eli~na ple}a, iz gluvog levka prosu{e krugove po narodu. ho}u da budem sre}an. Zbiqa su nekad vitlali vetrovi, je~ala je po svim {umama truba, energiju je razgonila tmina. ^oveka kojeg rastrgnu veprovi na pragu je ~ekala verna quba s pe{kirom i bokalom rujnog vina. VELIKI ORAH Veliki orah, gledan iz Cvilina, okru`en jatima ~avki i vrana, ne mlad ali pun stara~kih milina (disawe na li{}e jo{ nije mana ve} neposredan dodir sa ti{inom) , kraq koji je shvatio uzrok stvari, rasko{no {irok a pro`et visinom jer za visinu mnogo i ne mari, dok slu{a {apat ki{e o slobodi smiren je u sebi : da je na vodi, bio bi proslavqen kao ostrvo. Besmislom vetra na pusti breg donet izdvojen ~ovek preru{en u drvo ~itav je stao u obi~an - sonet. ARMAGEDON
Dubqe u {umi, u vla`noj trule`i gde drvose~e ru{e ne`ne smreke (grawe ne pada, ve} sa neba be`i da, umorno, u mahovine meke polo`i kosti) sekira galami, vr{e se brzi qudski obra~uni,
270 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A dok zabezeknuti pawevi sami ne zabele se - hajde, du{e, duni! jutarwa se magla s boji{ta di`e, a staza izbija, po vu~jem tragu, na proplanak, dvesta metara ni`e, do kolibe gde, sti{av{i disawe, umireni radnici tro{e snagu na nepotrebne stvari, na pisawe.
VUK MILATOVI] KOVA^NICA Ne volimo Vi{e liriku Ni besedni{tvo. Sunovra}ene i u`arene Jedwak ne mo`e da svari. Saobra}aj nebeski Ugqenisan je I za obi~no mukawe.
Udes Nije vi{e epidemija I metafora se gricka iznutra Da bi joj bolest bila jednostavnija. Uzdi{em Za telom koje se Povremeno vra}a sebi. I posle tog uboda Bratski odlazim u Kova~nicu U kojoj ni{ta ne zastareva.
271 Miroslav Luki}
FONTANA DI TREVI U RIMU Sedeo sam pored fontane preuske za toliko pogleda, Gomila je pritiskala vodenu ogradu, Na povetarcu sam se dr`ao za ru~ke od leda, U prpo{ne sam gledao kapi - u `ivot za{ti}en, u arkadu. Ovde voda penu{a iz uverewa, Vi{ezna~na mitologija zaustavqena je u kamenu, Ovde se u vodeno podne snovi rasprsnu od zrewa, Sve vinski {umi i kloko}e - kao duh u bezvremenu. Unosim u ovaj vrt bezbri`nosti - u vrt vode Mo`da Dunav i savu, Ovde je sve sa`eto - dok reke su stvorene za nepogode. Sna`an - za{titnik izvora kroti vodene strasti, Peni se razigran na nebeskom splavu, S nestrpqewem gledam - u vodene re~enice }e pasti.
QUBICA MRKAQ TRANSFER IZ PARISKOG METROA ILI SLIKAJU]I PERSEJA Od dva gra|anska rata, jednog vojnog pu~a i smrti milijardera, ne mogu da sagledam ni{ta sem reklame za besprekornu budu}nost... Ipak, izme|u redova, na listovima tih bilo kojih naprednih novina pri~iwava mi se balkanska raja i u woj moje prijateqice poetese kako za Pegaza grade {talu u svakodnevnici, sla`u}i guste stihove bez rime, malter me{aju}i od sitnog strpqewa i neisplakanih suza kojeim na mese~eve mene niz butine klize... A ja? Ja ne umem da naslikam portret heroja za krilato kquse, pa unezvereno vi~em izmi{qeno ime u snu nepoznatog prolaznika koji je zapamtio vez na mom {alu dok smo izlazili iz podzemqa na stanici Staqingrad.
272 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
JEDINO Kao {to za ma~ju prirodu zanimqiv ba{ nije bqesak ribqeg peraja u bokalu van domaka, tako iz kosmi~kog pomaka zabludeloj du{i ni{tavilo krije sjaj heruvimskog zavi~aja. Jedino pesni~ka misao Logosu se ne udvara, ve} krletku paklenu palom an|elu otvara.
Ratko MARKOVI] RI\ANIN NIT KOJA SAV SVET ZAODEVA Pod manastirom pola ba{te u poretku pobedne falange biqem u obiqe izrasta druga polovina sawa dugu zimu prema moru proplanak setom di{e miri{e na nedra neka daleka lastavice s prozora Savinoga pirga vreteno vremena ve`bama uvezuje ~vor mona{ka molitva u Milutinovoj crkvi ra{~e{qava ~vorove svezane sudbine nejaka nit molebni odeva ceo svet aliluja aliluja aliluja
273 Miroslav Luki}
Besmrtni jezici Klijaju jezici zvezda jezici gladi {to urlaju pre po~etka Stra{nog suda u bo`ja usta odgurnem sve ni{ta mi ni{ta nema uzeti zadivqala du{a davnih svetova zabavqa se bogovima ko igra~kama preko jezika preko mene kotrqa se kugla Zemqe Odzvon Din don don oni on oni on zvoni zvono zvon s gori s doli vola vola vo gola gola go ugor uvor mor gori gori gor prazno peva tor din don don oni on oni on zvoni zvono zvon * * *
QUBICA MILETI]
Ocu na{em Kirilu Spavaj, oqe Kirile, Sa~uvali smo i tvoj zavet u na{em sluhu. Ako se ovde rodio svet Iz pera po kome je kanula du{a, Mora da se Bog odrekao hleba i vode, Mora da je postio u tvoju ~ast.
274 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Umesto slu`be, o~e Kirile, Ponavqamo svaku zaboravqenu re~, Vra}amo kamenu tvoje pojawe A pragovima oblik tvoje stope. Spavaj, ~oe Kirile, U zvonima se ~uje miris glasa i algi. Ovde gde crkve rastu iz jezera, Ovde gde slovo vlada ti{inom, Ovde gde stoji{ tako uspravan na zidu. Spavaj, ima i nas Koji se nismo prdali za {aku bisera
AMBRO MARO[EVI] SJAJNA NEPRILIKA Imam sjajnu nepriliku da bez vatre gorim, liznut ispod ~ela samo unutra{wim bqeskom. Malo stihom uzne{en tek dodirnut smr}u, moram srcu si}i, pred mlije~an pogled prostrijeti mu~ninu. Slana od gor~ine moja patwa - ma~ka, jasna razma`ena, prede dan i misli. Od daha do daha romor plu}a ~ujem, rastem , magla traje to se `ivot pjeni, ustremqena du{a jede svoje tijelo. Rije~i, tajne i sumraci `ure stra{noj prolaznosti,
275 Miroslav Luki} zvona jecaju pokore ko samo}a note u crtovqe, podne lije obmane u u{i. Nose} znak mirisa, i spaqenih qudi imam sjajnu nepriliku da gorim bez vatre, imam i priliku da se predam pjesmi da bez smrti mrijem!
MILAN MLADENOVI] JEDNO JE DNO Jedno je Dno, jedan je Dan Skladi{te I{te Sklad @edno `e dno, `edan `e Dan A sun~ev je i Sin i San. Prazno je Dno, prazdan je dan Prazdano je I Dno I Dan Prazno pra - Dno, prazan pra-Dan A Sun~ev je i Sin i San. Gledno gle! Dno, gledan gle! Dan Gledi{te I{te Gled Jedno je Dno, `edan `e Dan A Sun~ev je i Sin i san. @udno `u Dno, `udan `u Dan A Sun~ev je i Sin i san. @udno `u Dno, `udan `u Dan @ari{te
276 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A I{te @ar Sudno su Dno, sudan su Dan A Sun~ev je i Sin i San ^udno ~u Dno, ~udan ~u Dan Rati{te I{te Rat Gadno ga Dno, gadan ga dan A Sun~ev je i Sin i San. Prazno je Dno, prazan je dan Prazno je I Dno I Dan Prazdno pra-Dno, prazdan pra - Dan A Sun~ev je i Sin i San. Sve jedno Dno, sve jedan Dan Svejedno Sve je Dno Jedno je Dno, `edan `e Dan A Sun~ev je i Sin i san.
Kotorsko grobqe, latinski smer (Prepisana pesma) (...) Grobqe je na{a zajedni~ka ku}a Podmla|ujmo ga s qubavqu Uvelo cve}e iznosite van Uredno grobqe zna~i po{tovawe @ivota koji mewa smer Od vas zavisi ~istota I izgled ve~ne ku}e Uvelo li{}e cve}e i ostale otpatke Stavite van grobqa A sebe ostavite tu Jer grobqe je na{a zajedni~ka ku}a I od vas zavisi wegova lepota 1979. Kotor
277 Miroslav Luki}
Glog dobavqaj, Beli grade (Posledweg dana listopada 1978. godine, beogradsko Novo grobqe osvanulo je bez svog grani~nog zida prema biv{oj Grobqanskoj ulici. Nemirnijim stanovnicima Ve~ne ku}r bio je {irom otvoren izlazak u grad) A posledwi list kad pade Zid sa grobqa ukloni{e Zavapismo : Beli grade Vampiri te preplavi{e! Ni~eg nema da odeli Grad od grobqa, smrt od `ivih Zavapismo : Grade beli Ocrni te Ne~astivi! O bar du{u zaogrni U potaji neka di{e Ali avaj! Grade crni I du{u ti ocrni{e! Sve dok grobqe ne ograde Oni {to se paklu skri{e Vapi}emo : Crni grade Vampiri ti krv popi{e! Vrelu }e je preto~iti U svoj barjak, pokrov nade Ali ti se ne daj piti! Glog dobavqaj, Beli grade!
1979. Predeo @ege
Glosa o Senci To razumemo samo nas dvoje To je i raju prinovak drga to tek u zanosu proroci slute Santa Maria della Salute
278 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Laza Kosti} Zna{ li o senko svetlosti put Mudrost {to upi kroz telo moje Priziva ve~nost pakosni lut - To razumemo samo nas dvoje Li{ena Sunca san si {to plamti Vrhovnim zvukom u slepi trag AlÄ grumen smisla svest {to nam pamti - To je i raju prinovak drag Jer {aptah bla`en kad pred wom bih Da lÄ je ve} videh ili je snih To tek u zanosu proroci slute Se}awem zornim {to sazda stih Moli Samo}o senke nek }ute Santa Maria della Salute 1968. Predeo @ege
Glosa o Snu
Mo`da spava sa o~ima izvan svakog zla Izvan stvari, iluzija, izvan `ivota I s wom spava nevi|ena wena lepota Mo`da spava i do}i }e posle ovog dna Dis Ako su je jutra mrazna tajnom zavela Da probudi okom plamnim vrela presahla Mo`da joj se na ~ekawe tuga zaklela Mo`da spava sa o~ima izvan svakog zla O da li sam ve~nost usni wenih snivao U snu da l me op~inila wena mekota U pro{losti da lÄ sam svojoj sa wom bivao Izvan stvari iluzija izvan `ivota Mo`da su joj o~i wene snene bez nota Najcvetnije pesme moje {to wu ispreda I s wom spava wena lepota
279 Miroslav Luki}
U ~ekawu da je ~ednu snu ukradem ja Pa da jutro ne`nu pre|u sa we odmota Mo`da `ivi i do|i }e posle ovog sna 1968 Predeo @ege
Glosa o Tmini Du{a je strasna u dubini Ona je zubqa u dnu no}i Pla~imo Pla~imo u ti{ini Umrimo Umrimo u samo}i
Tin Biqani Luki}
Plodno lajahu plime Lahori Ju`nih toplina raznosili su ~ini @ar prvog prole}a u srcu gori Du{a je strasna u dubini Pesma joj melem jer pro{lost sneva Umorne dane koji }e do}i AlÄ kloni tugo du{a nek peva Ona je zubqa u dnu no}i Na ve~noj bakqi u ve~noj tmini @aoke nestanka popi}e mo}i Pla~imo Pla~imo u ti{ini Za ovim svetom {to }e pro}i I pomoliv{i se ve~noj Praznini Umrimo Umrimo u samo}i 1968 Predeo @ege
POSLEDWI ZID Slobodanu @uwi}u I Sumorno tkanom Umu, vetrovi telom mi zbrani na krila Belog Jastreba vaznose vid. O ~edno vapqena zoro proro~kog leta, svani! Samog neka me plene prostori onostrani
280 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
I trepet bla`enog duha nek prozre posledwi zid! Jer neosporeno riju pod ko`om tajne sveta I slepo tiskaju sveop{te bezumqe u vid. Duboka jutra pre zore u glavi zapo~eta Jo{ zato~ena pticom tek osvanulog leta Krilato hrle iz No}i i sle|u na ve~ni zid. Sazvu~je vrhunskih struna, usnulu drhat boja Kroz pore, dodirom strasnim, nek protka vid! AlÄ prstima procvale zeni pred ~inom zanosnog spoja Slute u telu tamni odsenak nespokoja Jer dvore Jasnoga Svetla skriva ve~iti zid. I bledo usahlim sjajem, obrisi `u|enih klima Iz nedohvatne blizine sle|uju vid. Jer uvek, snevanom blesku predelu sveop{tih rima Bivawu dostojnoj svrsi istkanoj nadre~ima Magi~ni nedoseg duha plete po neki zid...
Zoran M. MANDI]
POKRET OTPORA Vra}aju se daleko boqe organizovani zli dusi duga kolona ispisuje veliki trag iza wih devojke odevene u svilu nose na glavama vino u glinenim testijama a mu{karci u srebro oru`ja zakovani milionima re~i zvuk dolaska rasejali po zemqi i po nebu Repati |avoli i an|eli sa univerzitetskim diplomama pome{ali se me|u qude Nigde cara, promi~e prva pomisao na do~eku Nema ni carice, ni dvorjana, ni pisara niko ne vidi Samo su srbi tako i{li na nova ogwi{ta zlokobno prime}uje starac kome za ime ne znaju
281 Miroslav Luki} stalno zgledaju}i u pribeqe{ke u kojima verovatno o seobama ~uva svoja znawa i svoju mr`wu kada tako govori MALI (P)OGLEDI 2. Kao i mnogi wegovi likovi pesnik je ekstremno zpoznajni putnik od neuspelog samoubistva do odu{evqewa `ivotom i zaqubqenosti u {izofreni~are (idealnu `enu) 3. Li~na luda energija poma`e da se neke stvari stave na noge Bitan je na~in na koji se ogla{ava{ bitniji od stvarawa iluzije za sve koji prilaze da te gledaju Idealno je kada ima{ probleme i sa jednima i sa drugima Ne stati ni na ~iju stranu Malo qudi sme da se danas oglasi ostali to ne znaju ili }ute kao {izofreni~ari BRATISLAV MILANOVI] \ORDANOVA KRU[KA Volim da ispitujem tragove \ordanovih zuba na drvenoj kru{ci sa Campo dei Fiori. Jo{ ~itam kakve je upisivala re~i wegova smrt u weno ~vrsto tkivo, kakve ne`nosti, kakav dar, kakve psovke mudrima dok su mu spasavli du{u. I ne znam da li su dubqe grizli ogaw ili prkos, patwa ili bes, i ne znam da li je to govorio |avo ili bog. A {ta ako je mumlao : oprostite sveti
282 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A oci, pomilujte, sve je to bila gre{ka, zabluda, la`... [ta }emo onda - nas dvojica? LEONID [EJKA, DAN [ESTI Evo, iselio se iz dovratka sipac, i kona~no mogu, u wegovu rupu, da smestim svoje telo, glavu uzburkanu prokletom olujom {to nosi }ivote, pehare, kondire, kutije, i baca ih na platna, sparuje s papirom. Uskoro }e i sedmi dan : moram da smislim predeo u kojem }e ona odmarati oko, gde }e lebdeti joj pretrnula du{a, krajolik s planinom u dubini po ~ijim }e vrletima loviti re~i. Ka`em, sedmi }e uskoro dan : jo{ treba iz ove pukotine pustiti svetlost na sve stvari, pokrenuti ih dahom, ne mojim, ve} wenim i treba skupiti u `i`u taj pogled rasut preko belog sveta : stvoriti sunce, toplinom zasuti one {to tumaraju opasnim \ubri{tem. Sedmi }e ubrzo dan : moram jo{ jedan na~initi potez, da udahnem qubav lopovima, xelatima mrkim {to stranstvuju po na{im sobama, na mrtva okna da navu~em azur, a onda - uminu}e bol i skrsti}u ruke.
JOVO MARI] * Marku Paovici i Milki Domuzin prete{ko je breme palo na mene prijatequ moj ne mogu vi{e srda~no da ti pru`im ruku
283 Miroslav Luki} i tebi se obra}am qubavi moja tebi koja me ne razumije{ i duboko pozlije|uje{ svojim prisustvom prete{ko je breme palo na mene ne mogu vi{e da te cjelivam radosno upravqam zaran pogled prema vama ali se wegov `ar obra}a unutra osmjehujem se qubavno ali se osmijeh moj obra}a unutra mutna krv kola mojim `ilama i moj `ivot ve} biva moja smrt ono {to treba da osje}am ono {to treba da ~inim u pravi ~as osje}am i ~inim naknadno ------Mira{ MARTINOVI] VERGILIJEVA VE^ERWA [ETWA RIMOM
I Kao da vi{e nisam Publije Vergilije Maron. [etam kroz sumrak doba. Volim sumrake, ali ovaj podse}a Na kraj vremena, kraj Rima. Kraj rimske lirike. Sve miri{e na Kraj. Boqe, idi, u sabinska brda Horacije!
II Koliko }u jo{ raditi na Georgikama? Kraj je veka. Nema vremena. 29 godina je stare ere.
284 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A Prijale su ve~erwe {etwe rimom. Sad kao da sam u drugom gradu, drugom dobu.
Horacije? Koje je ovo vreme?
III Sve mawe raspoznajem stvari. Izmi~e mi grad. Hramovi. Amfiteatri. Palate. Ne{to se de{ava u Rimu. Me|u wegovim `iteqima. I wegovim bogovima. Sumrak bogova. Lirike. Filozofije. Odjednom previ{e mraka.
IV Mora da je mra~na bila Ovidijeva posledwa no} u Rimu. Ose}a{ li vreme. Koje svemu kraj objavquje. ono vreme iz IV ekloge. Be`i u sabinska brda Horacije.
V ^ini se Nikad Ni gu{}eg ni dubqeg mraka. Nad Rimom i oko Rima. Prst pred okom se ne vidi. Nasumce kora~amo. Ni bakqe, ni svetiqke. La`nih je bogova vreme. ------
285 Miroslav Luki} MILOVAN MAR^ETI]
NA^INI I[^EZAVAWA U KUTIJI Sve stvari u kutiju sklowene na|ene su ili kupqene na stovari{tu, nisu toliko za upotrebu namewene koliko su gra|a pesni{tvu. Tamo rukavice konac hvataju, do ruku dalekih zajedno bi da hode. Igle plete}e u kolo ~esto staju, jedna drugu do zida papirnog vode. Kutije prozore nemaju, nemaju vrata, ne ~uje se ako ne{to unutra zve~i. Ko tamo be`i, pesnik zna. Ko hvata. Igra tih stvari kao i igra re~i ovih versa sakupqenih na listu za svakog drugog zna~i ludost ~istu. POLICA Kao Vavilon stojezi~ni polica puna du{a, daske, ekseri, lepak nemirne ih dr`e. Kwiga koja bi pobegla majstorove ruke ku{a. Ona krenu brzo. Polica krila tr`e. Dole bi, mudra, me|u listove prazne sela, bli`e za jedan korak onom drve}u {umnom. Druk~iji razgovor sada bi zapodela, ne te`e}Ä u novom dru{tvu zboru umnom. Umorna od rasprava brojnih na sobnoj kuli dugo }uti. Ono {to bi iz we govorilo vratilo bi se gore. Daqe da huli : "Ko iz grada kwi{kog zauvek pobegne samo prah zemaqski prihvati}e ga ~ilo.
286 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Nikad visine vavilonske ne}e da dosegne. IZ JOVOVOG PROLOGA iako ve} po~etak je jo{ ne znam kakav je scenario pusta je pozornica iza kulisa vje`ba nekolicina poslana dekretom mo`da bih mogao ne{to poku{ati jer jasno - predstava je eksperimentalna tu farsu sa cenzurom opet ponavqaju a trojica u {apta~nici preru{eni su ministri umjesto maski ka`u grimase umjesto dublera ka`u glumci prave no`eve ne gumene ovog puta i ruka neka ide daqe nego je uobi~ajeno da - ipak }e to biti komedija i pored okolnosti bi}e smijeha pred proscenijumom ali ne vi - mi }emo biti {aqivci mi }emo skliske glave hvatati {akom
NA^INI I[^EZAVAWA [ 9 ] Taj grad-dr`ava imao je svoje sakralne ustanove, crkve ti{ine i koncentracije, oltare na kojima su bogovima lucidnosti prino{ene `rtve krvi, imao je mjesta za u`ivawe i blud, radionicu za proizvodwu zadovoqstava, vrt senki, naseobinu globalnih simbola. Otvorio sam deponiju za skupqawe i pro~i{}avawe jezika, biv{i sakupqa~i pe~uraka i biv{i lingvisti bili su zadu`eni da odvoje upotrebqive rije~i i da im u laboratorijama vrate sve`inu i `ivost. Naravno, brinuo sam da moj grad - dr`ava brzo ne odumre, ~uvao sam svoju dr`avu od subverzivnih misli, pazio da misli budu prozra~ne a ne obrvane sumwama, brinuo da se ne ~uje Doqe narod. Dobro sam zatvorio vrata i prozore svoga domicila, pazio da neko ne prekora~i svete granice. I kad sam izlazio van teritorije moje dr`ave u neprijateqsko okru`ewe nosio sam weno blago sa sobom, bio sam
287 Miroslav Luki} dr`ava, wen tvorac,wen otac, wen vladar, wen ~uvar, wen ratnik, wen umjetnik, wen filozof, wen narod. [etaju}a dr`ava. Kao black hole prodirao sam u prostor drugih dr`ava, usisavao sam wihova bogatstva, prilago|avao svojim dr`avnim potrebama, ja~ao sam svoju snagu snagom drugih. Neka zadrhte zvijezde, neka mi galaksije pri|u, neka se u meni sa`me {to jo{ nije sa`eto! A Jov ka`e : "O kad bi se napisale rije~i moje! kad bi se stavile u kwigu." ------
SNE@ANA MINI]
[ Devet du{a ] *** Za{to da `ivim u boci, tesno je, noge su potpuno zgr~ene, ruke svedene na prste, nema izlaza iskqu~ena je svaka mogu}nost {etwe stvari se de{avaju kao na televiziji boca je zelena ranije je tu spavao pas, dok nije odlutao ali {ta uraditi sa sobom, kuda se denuti ose}am svoje pritajeno bi}e, ovo je park, park bi}a, pored wega proti~e reka, od onih, koje povremeno presu{uju, o~ekujem nestrpqivo de~ake sa klikerima lomqavu, sr~u, krv krenu}u ka licu stvari su bile pune o~iju te{ko je hodati po zenicama
288 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A N MILAN NENADI] BLISTAVE ZABLUDE Slavna dela, blistave zablude, ponovo slavna dela - ostale su samo lepe zamisli. Od trenutka kad se, na moje o~i pocepao cvet - poku{avam da zaustavim ropac, da izbegnem stra{nom poni`ewu. U ludoj glavi nosim svoju dr`avu, svoju vojsku i podanike, svoj kineski zid, svoje dvorske lude i vitke hrtove. Koliko sam samo ogor~en, koliko dugo ja pamtim! U svemu {to govore drugovi, u re~ima majke - koliko samo prezira, koliko strpqewa, koliko bolne nade da }e se ne{to izmeniti. A nema {ta da se izmeni, ne mogu ja da se izmenim. Kako propada lepi izdanak! Taj nije napravio ni{ta qudsko! Ozbiqna dela slu`e podsmehu ako su u wegovim rukama. Ne}e preko ulice kao ostali, ma{e u{ima, ujeda, pquje i povra}a, zabada nos, stoji u provali oblaka, iska{qava u lice, namiguje nepotrebno, podme}e se muwi.
289 Miroslav Luki}
Nije se sna{ao ni u samovawu. Batrga u futuru. Kao : bitka ne}e biti izgubqena, kao : ve} }u ja da dosegnem, kao : zna}e se na ~emu sam. Kad bih uspeo da se domognem severa, da maknem me|u svoje! Sva bi ova snaga, sve bi ove mo}i pripale sjajnom narodu, pingvinima, belim medvedima, polarnim lisicama lepoticama. Samo da mi je da se domognem severa, da maknem me|u svoje. Tako sam malen ovde, tako sitan - kao u za~e}u. Ko bi mi tamo bio ravan! U pravu su odva`ni mrtvi mladi}i : ja redovno pratim kako se, u potrazi za ruda~om, nale}e na wihove kosti. Zlatna `ica, onaj fosfor wihovih kostiju - vodi gore, na sever, me|u sante. U ludoj glavi nosim svoju dr`avu, svoju vojsku i podanke, svoj kineski zid, svoje dvorske lude i vitke hrtove. Padao sam na ovom poqu, klizio neprestano.
290 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Sve sam ispunio osim o~ekivawa - ali svet mora da zna za moje nastojawe, ali svet mora da zna za moju hrabru odluku : u svojoj glavi... svoja vojska... dvorske budale... pingvini...sever...odluka... UTEHA ZA DECU Seneka mi je do{apnuo : Onaj koji garantuje lepu budu}nost - Uglavnom ispusti du{u Na suprotnu stranu. Glad i pamet, od vavilona, Idu ruku pod ruku (Spaja ih tiranin) - Moja deca ve} pasu golu utehu I ozra~ene travke. Mogu da mislim Kakav }e jedook, Kakva rogata marva Stajati nad mojim le{om. ------
@ELIDRAG NIK^EVI]
RODITEQ. OGLEDALO ve~erwi pogled sa preobra`ajima koji se nigde ne upisuju, nigde ne postanu obiqe. ipak ih tebi, lutko za spori bes, ne mogu oprostiti. jer su nekako ote`ali, lak{e ih se upamti. dovede u prikladni lanac polusvetla, ~itavo stole}e pod finim zastorima : to je vaqda prigovor, le~i}emo se zajedno. ono {to nam je pokloweno zavr{iti u svakom kutu bi}a, i mewa se,
291 Miroslav Luki} mewa, uvek pa`qivo udaqavano od stvarnog vida. zbog te uzgredne zavisti stvari potamne jo{ vi{e, ne moram ih dr`ati na dlanu. ~ak ni sada. u samom sredi{tu wene patwe, mo`da zauvek, kao u dolascima i odlascima koji se ko{marno smewuju. u miri{qavim kartonskim kutijama tako|e ostajem, i preko svih godina stavqam jedan jedini znak. boji{ li se zaista? mogu to izgovoriti, mogu se pribli`iti dok jo{ udi{em tvoj vazduh, dok jo{ tvojom rukom dodirujem bolest, dok se izme|u mene i tebe odvija ezoteri~na nit, kao onda. u samom sredi{tu moje patwe, mo`da zauvek. ti si tu? ustanovila sam kona~no, re~e, poreklo onog iznena|ewa : senku, razmak i otkud tolike nevoqe sa prostorom. moram te obavestiti o svemu. od mene do izdu`enog stuba raste, naime, strah. u zmeqi mo`da uticaj prebiva nekoliko kratkih dana, budi se i o tom potom. mewaj ga (ako ho}e{) lekovita niti, razdeli sud do dna. ni{ta se ne ponavqa - izmerila sam ogledalo. taj bi se klik samo prislonio. ne uz mene, re~e, naime, u`asnuti roditeq - analiti~ar. prostor je sve {to potom usrdno pridr`avam.
IVAN NEGRI[ORAC Ledeno je pod avgustovskim svodom, godine zuje prozirnim kriocima. A ti, pro~itaj, iz po~etka sve pretresi. I prebroj krwe suglasnike. MUCAJU, DAMARI Pomen Rastku : prenos kostiju
Ima li svetlosti da udahnem je, ovde ili drugde : zauvek Nad plo~om : hiqade slova dalek, na vrhu nosa : kad, sri`e{ : toliki ~ovek, pod tolicni {e{iri} Bio bi to
292 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A razlog da ka`em koju, veverica mahne repom i zatresu francuske resice, balkanski suglasnici kapqu Tamo, ovamo : oglopci u re~niku stranih drvodeqa, grlo se otvara i zjape o~waci Jesi li ti ta tiha re~, tamni azbu~nik : skutrio, pod pladwem , nadgrobnim : mr{av jelovnik A govorili : vrati se istom stazom, u sada, u ovde, vrati : nikad To je taj {to sne sawa : "nikad" je re~, re~ "nikad" Stazom, istom Tamo, gde pogleda{ u daqine i skru{eno padne glava Ima li afri~kih stonoga pod pazuhom, krhke su peteqke dalekih zvezda, gde : po vratu : klize sitne kapqice i ti{ina obliva ^uje{, damari : pucaju avgust - septembar 1984. Rok Krik, Va{ington
. + I - Seni oca Justina, nedremana oka Mrtvi mrtvuju, `ivi odista `ivi su A ko`a lapara na vetru i mrazu , niko da dotakne prstom i sro~i dve-tri vaqane Sam obaviti pre nego per~in oka~i{ o kuku, tavansku Veran, Pod zubima {krgu}e svet
293 Miroslav Luki}
{to ste`e se u nebesku pesnicu Kle~ati, lomiti kolena do hiqadu, do dve Ja sam maju{no ostrvo zale|eno u moru {to ne ledi Mrzne, Mrzne }elija krcata mesom Tih nekoliko ~vorova gde puhne zadah natrulih spojnica Zemqa, zrnce {to nikad da pusti bele nokte S tavanice okruni kre~, dlanovi postanu sjajni kao ugla~ana kugla gde ble{ti svetli kristal savest ima tupe kanxice, vrabac {to drhti pod strehom sa koje vise tople ledenice Govorim {to moram i poskakuju u katedrama besni an|el~i}i Nikad razumeti da vazduh koji di{e{ vazduh je Krv kad prizne niz posekotinu, samo je krv Zagrebe ponekad zemqopisni papak Ja sam, {to slu{a : o~aj gricka nokte Velika no} pada nam na ramena
294 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Stani{a NE[I] SVAROGOV HRAM 1 (....) Danima hodam u krug, iza zida, sve idem napred, sve sam bli`i ro|ewu 2 ovo je doba jednoroga vreme crnih gqiva crnih petlova - ono {to nastane nesta}e ovo je vreme dima vreme jajeta - hramovi su hoteli, oltari kolevke - Moloh otvara o~i, Soma vlada svetom. Bog spava, budan je Buda - kakva mala razlika kakav ponor TAVOR Niko ne osporava Potvr|uju U~iteq na Goru iza|e S Petrom i Jovanom I bratom Jovanovim Matej je tome svedok Luka potvrdu daje Jovan veli Radi molitve je to bilo [ta bilo da bilo Iz oblaka svetlosti
295 Miroslav Luki}
Mojsej izroni I s wim Ilija tesvi}anin Niko od u~enika ne ~u O ~emu s U~iteqem zbori Netvarna belina Ali nazre{e Dogovor sklopqen bi U molitvi Sve jasnije biva Odluka je pala Svetlost silazi u srce U woj bestelesan je ~ovek VRANA U VRTU Vrana u vrtu Kraguj u razorenom toru Trga rasutu jetru jagweta Kraj razvaqenog plota Krin dogoreva Mnogo leta minu A pe{teri u pustiwi Ali nikad Tako krvav mesec Kroz smiraj dana Na putu u Srbiju ^uvaj svaki dah. Dugo da te nosi Da lebdi{ Nad peskom U senci krsta{a Da zbira{ sjaj U srcu Da teku Rajske reke Ne otvaraj pe~ate, Ne ~itaj poruke Sive masline pamte Dolazak Hananaca, Wihovo uni{tewe,
296 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Zver {to ri~e nad pustiwom Od gorja do mora, od vrata Do vrata, Molohov je ovde Bio dom, pre bo`ije mane, Pre vode iz stene Koliba od pru}a okru`ena Lejama pasuqa, zvon klepala Na vratu ovna predvodnika JOVAN KANTAKUZIN U jesen 1352 varvare je iz Vitine U Evropu pozvao Jovan Kantakuzin, Sa `enama i decom Naselio ih u tvr|avu Cimpe Da ih ako zatreba U borbi protiv Srba i Bugara Upotrebi BALKAN, OPET Na pragu Novog veka Bat maqeva, poluga, Lupa olovnih zvona Odjekuje nad glavama Balkanske bra}e Ne~astivi ne gleda Sve narode, istim okom Jednima deli qiqane Drugima krstove Oni su najbli`i @rtvenom oltaru
297 Miroslav Luki}
Na Korwa~inom ostrvu, Rumen, Satana sedi, [egrti Tevtonci, Krsta{i, Jani~ari, Jovanovci Samo, neko Imena na{e Pogubqene bra}e U Kwigu @ivih Rukom An|ela Upisuje
@IVKO NIKOLI] VAJAWE PENE {ta radi{ tu na toj pustoj obali pri tolikoj pomr~ini vajam penu od vode i vazduha od pra{ine i uzdaha imam unutra{wu mistriju pod trbuh sam dleto sakrio od srca ~eki} na~inio ali penu talasi razbijaju u kapi koje nalikuju na suze talasi su moji sapatnici uvek im izmi~e ono {to mogu da dosegnu a meni neprestano izmi~e mese~ina
298 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
SPOZNAJA kroz prozor sam uporno snatrio u `eqi da doku~im su{tinu `ivota kada je obla~ak ogromno sunce prekrio * od mene do zvezde treptaj je samo ali se okon~ava i iznova po~iwe i iznova po~iwe a okon~ava se * slu{ao sam kako hu~i planina svakom sam porom te zvuke upio svaka mi pora izvor iskoni postala * ja sam onaj koji sumwa da je sredi{te svega te nesagledive mo}i sjaj i pohota rane i vapaji meni su nagrada * ni{ta nije onako kako je uvek je po ne{to iza, prikriveno, prisutno, ali se samo naslu}uje * i uvek i uvek i uvek po vasceli dan neprestano u du{i svojoj Satanine {ape otkrivam SATANIN SLAP Ima neko ko jo{ od postawa nije zaspao nego je sve vreme budan, nadu u prah odevao. * Ako nisi u wegovu mo} verovao i spokojno si kroz no} i{ao, za{to s osmehom wegov lik do~arava{?
299 Miroslav Luki}
* Uvek kada mu pomene{ ime seti se da si mo`da i sam od wegove vlasti postao. * Zbog wega }e{ izgubiti i drvo pod koje bi se od nevremena sklonio. Ono {to ostane stvarno je tvoje. * Veruj onome {to ose}a{ : gor~ini koju u grlu nosi{, nemiru koji ti remeti bilo. * Ako i to bude{ izgubio, spremaj se na put s koga se ne}e{ vratiti, jer ve~nost je pred tobom po~ela da pomaqa lice.
P Justin POPOVI]
[ NEPOGRE[IVO MERILO ISTINE I LA@I ] ------Crkvom i samo u Crkvi qudi posti`u ciq, smisao i svesmisao qudskog bi}a u svima svetovima. Rastu}i rastom Hristovim " u ~oveka savr{ena", ~ovek slabi}stva, ja~a, sazreva du{om, sazreva umom, sazreva srcem. @ive}i Hristom, on sav uraste u Hrista, u Istinu Hristovu, srodi se sa wom, i ona postane ve~nom Istinom i uma wegovog, i srca wegovog, i du{e wegove. Za takvog se ~oveka sa sigurno{}u mo`e re}i : on zna Istinu, jer ima istinu. Ta `iva bo`anska istina u wemu, slu`i mu kao nepogre{ivo bo`ansko merilo za razlikovawe istine i la`i, dobra i zla u ~ove~anskom svetu. Zato wega nikakva nauka qudska ne mo`e ni zaneti ni zavesti. On odmah oseti kakvoga je duha ma koja qudska nauka koja mu se predla`e. Jer on zna ~oveka, zna {ta je u ~oveku, zna kakvu nauku on mo`e stvarati i davati. Svaka qudska
300 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A nauka koja ne vodi bo`anskoj istini , zar nije sakovana od la`i? Koja to qudska nauka kazuje pravi smisao `ivota i obja{wava tajnu smrti. Isto tako, nema qudske nauke koja nam obja{wava tajnu sveta i ~oveka , tajnu du{e i savesti, tajnu dobra i zla, tajnu Boga i |avola. A kad nam to ne kazuju, zar ne zavaravaju svojim sitnim, blistavim {qokicama i zavode u lavirinte nekorisnih umovawa i ubita~nih sitni~arewa? U ~ove~anskom svetu samo je Bogo~ovek hristos re{io sva glavna pitawa sveta i `ivota, od ~ijeg re{ewa zavisi sudbina qudskog bi}a u svima svetovima. Ko Hrista ima, ima sve {to bi}u qudskom treba ne samo u ovom privremenom `ivotu, ve} i u beskrajnom, ve~nom `ivotu. ------10. Ima li izlaza iz tih bezbrojnih paklova humanisti~kih? ima li vaskrsewa iz tih bezbrojnih grobova evropskih? ima li leka od tih bezbrojnih bolesti smrtonosnih. Ima, ima, ima : pokajawe. Takva je besmrtna blagovest Ve~nog Eva|eqa Bogo~ovekovog : : "pokajawe - za poznawe Istine (...) Druk~ije se i ne mo`e poverovati u svespasonosno Evan|eqe Bogo~ovekovo : " Pokajte se i verujte Evan|eqe" ( Mk. 1, 15) . Pokajawe pred Bogo~ovekovom je jedini lek za svaki greh, jedini svelek za svaki greh, pa ~ak i za svegreh. ------
Rastko PETROVI] IZIS 1 To be{e tamni ~as an|elskog kupawa Plove po dugom plavilu s krilima ko labudi Pri susretu se celivaju usred zvezdanog }utawa Onaj {to uzleti u snu od qubavi se probudi. 2 Spava, spava. Tiho se svija glava Tamna nad rumenu dojku. Senka na srce joj le`e. Kao u {koqci sna koji plovi Lagano je odnosi java Najdra`u - tek iz talasa - spava - Venus. Nestvarnija no snovi.
301 Miroslav Luki}
3 Devojko sna, reci, pre nego zora svane : Izi|e{ li iz sna, ne}e{ qubiti moje dane, Izi|em li, od tebe {ta ima da ostane? I vi jablani {to idete sve daqe u visine, U kakvim oblacima di{u rasko{ne va{e grudi ; I vi jablani {to idete sve daqe u visine, Kako prozra~ne i ~iste mora da su vam grudi? Pri susretu se celivate puni zvezdanog }utawa, Onaj {to se dotakne zvezde od qubavi se probudi.
BO[KO PETROVI] BLAGOSLOV Neka bude tiho u tebi mirisa |a~ke kwige pre sna : neka bude u tebi wegov providni mirni okean. Neka bude tiho u tebi sve`ega gorkog li{}a. I neka tiho sipi ki{a u tebi, po ravnicama. Blaga crnom i te{kom. A ta zemqa, neka te sigurno dr`i na tlu. I neka gori svetlost u tebi, tiho, ista koja ti se `ari nad maldom kosom. (Ona }e - neka i to bude u tebi - zgasnuti.) I neka bude u tebi, ako ho}e{, velike tuge melanholi~nih dugih sutona, zore kada miri{e mraz, ku}e kad miri{u na vatru. I psa {to juri da ti radosno lizne ruku. Neka budu u tebi stvari. One nemaju smisla. Neka bude u tebi. Al ako i upita{ {ta su, ako posumwa{ u wih, neka bude u tebi da im se uzmogne{ vratiti. S nepovre|enim drugarstvom, u jednakosti, ali samo ti zna{ {ta je vreme. Znaj ga. Neka
302 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A bude u tebi. Neka budu u tebi.
Miodrag PAVLOVI] [ ZAVR[NA SLIKA ] OBLACI Oblaci se skupqaju sa raznih strana, bi}e oluje. Vru}ina je i zapara. Ali }e mo`da umesto oluje, biti komedije ; Aristofan uvek dolazi da nam ka`e kako su na{e predstave o bogovima isto tako slu~ajne asocijacije na vi|ene oblike, koje i oblaci izazivaju. Ja se se}am da su meni oblaci, kad su bili posebno bliski ili nabijeni energijom, jednom prizivali se}awe na Ni~ea sa jakim brkovima, obrvama i napadnim pogledom, drugi put na Tolstoja sa poznatom prosedom bradom i spremno{}u da deli lekcije o moralu. Oblaci dolaze ; to zna~i da }e nastati slika jednog Boningtona ili Konstejbla, koji su bili u stawu da ~itave serije svojih platana posvete oblacima, ili }e se ponovo pojaviti oblaci jednog \anbatiste Tjepola sa mitolo{kim li~nostima, zanesenim monasima i ne`no razodevenim devojkama {to oli~avaju vrline. Niski oblaci }e doneti oluju i baciti na zemqu ki{ne vode, oni visoki }e se zadovoqiti da se ogledaju u vodama koje ve} postoje na zemqi i da pokupe vla`na isparewa jezera i potoka, reka i mo~vara. Uvek je bilo i bi}e komediografa koji }e tvrditi da su nebeski bogovi samo privi|ewa poput oblaka, malobrojni }e biti, osim u Indiji, oni koji }e bez truni sumwe u o~ima gledati u oblake kao u bogove koji jezde nebom, ~as tamni, ~as svetli, puni darova i skloni pretwama. Kinez u oblacima vidi zmajeve i prenosi ih na svoje tepihe, {to ne zna~i da je prestao da ih se pla{i. Na{ ~ovek u jutarwem oblaku obasjanom ru`i~astom svetlo{}u vidi priliku crkve koju treba da podigne, i tako, prema predawu, nastane Gra~anica. Helen je video u oblacima bogove, i u crvenim odsjajima zalaze}eg sunca na morskoj povr{ini prolivenu krv emaskuliranih nebesa. Tu gde se bo`anski falus stropo{tao u more, usta}e iz morske pene bela Afrodita i stati naspram kamena crnog i sjajnog kao smola u svetili{tu `enske bogiwe na pafosu. Tek kada je ustoli~ena zabrana rodoskrvnu}a mogla je prava lepota da se rodi. Oblak zastaje nad planinom i zastire wen vrh, mesto gde su prino{ene `rtve, primane tablice Zakona, kao na Sinajskoj Gori, gde je podizana kapela da pesnik vladika odsniva svoj posledwi san. Da li }e vetrovi {to oblacima utiru put polomiti stabla i od {ume
303 Miroslav Luki} na~initi grobqe, da li }e gromovi iz oblaka zapaliti nove i nepotrebne vatre, da li }e iz oblaka pasti hranqivi plodovi, mana, podignuta negde iz nekog plodonosnog vrta bez ba{tovana, ili }e se stu{titi otrovne ki{e, koje treba `ivu prirodu polako i stepenasto da zatru? Oblak dolazi i staje iznad na{e glave, zastaje da nas posmatra, mo`da }e baciti ~eli~nu mre`u da uhvati zajedno boga rata i bogiwu `enstvene lepote, ili }e u wemu biti oko svevide}e, sudija i spasilac Staroga zaveta? Eto oblaka nad nama, po~iwe da nam se spava, i u polusnu }e oblaci da se razmno`avaju u oblike koji mogu samo da se sawaju. Iza wih i posle wih, sunce, kao na izlasku iz pe}ine. Rusaqe se di`u sa potoka, sa jezerskih povr{ina, za~aravaju, zatravquju, prori~u. Na vrhu drveta ukazuju se lestvice koje vode daqe u visinu, one lestve koje je Josif sawao kad su wegova bra}a htela da ga umore i po kojima }e se uspeti pre svih ona deca koja su se popela da pozdrave ulazak u Jerusalim ma{u}i palminim granama u ruci.
RTAW Prvo vi|ewe Nisu u planini stanovali bozi planina je za wih bila sto trpeza ne{to ve}a od sofre smrtnih {iroki prostor vrha ravan za jezero da se div napije da mu se doda i sjajan }up meda na pladwu ga ~eka meso skinuto sa sazve`|a ne zna se koga nauk planina : bogovi jedu sa wih u prolazu ponekad se nalakte odr`e savet pojedu neki batak i odu u prostore nama potpuno strane pa ih mi tra`imo kao prepolovqeni patuqci u snu Nisu u planini stanovali bozi al i danas nad obronkom se
304 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A okrepe i oslu{nu : da li se javqa bo`anski jatak
DUNAVSKA KLISURA 1. Zima je vreme da se mudraci povuku u krug zatamwewa , u disciplinu tajne, svako za svojim stolom da slu{a iz daqine muziku azbuke pomo}u koje je stvoren na dnu tame da ve`ba razgoli}ewa. Opet po~iwe da veje, faust obilazi jaruge i tra`i mesto za valpurgijske hajke. Posredi grotla le`i prastara zmija. Sunce je uspelo litice da poravna ; gore je divqi kamen i nekoliko pe}ina udeveno u kre~waka okomite strane. Nekad je ovde gospodarila pretila `ena, kasnije : prema istoku okrenuto klecalo anahoreta. U dolini se zaustavi{e monah i poeta. Gleda isku{enik kako se od urvine odrowava bledoplavi~asto telo iz prvih snova pokuqalih sa dna lavirinta zatim nas u divqem neznawu orne za qubav zatekli. Tu }e jedne no}i sa |avolom da se pregovara o trajawu strasti, potom o neverstvu koje svako duguje svom demonu, dok je on na vlasti. 2. Na ulazu pe}ine voda je slana, cedi se tek oce|ena pena, izdanak ki{e ulazak u dubinu oivi~ava. Isposnik gleda u mrak koji mami i nije tako taman, koliko je tajan da napre`e misao da ispred svog tela istr~ava : u pe}inu ulazi prvo glava. Jezik onda presretne drugi jezik {to palaca, jezik one zmije
305 Miroslav Luki} koja ostaje s wim iako se po dnu ukazuje svetla prilika deve. Molitva je bila na po~etku posle se i ona u korewe zapetqava. Je li to povla~ewe, povratak i pad ili prodor u visinu gde se peva? Telo je odbilo da ga sledi iako ga nosi : wemu je u duhu tesno. No uzajamnog poricawa nema , zmija u podno`ju od tela je ja~a. Ta vatra {to odozdo gori stvara iskustvo slasti on mora zajedno s duhom na onu stranu da se premesti, makar skrenuo s uma svaki isposnik koji se tu desi. UM Um je Sagleda~ neopredeqen ^ime da se bavi? Nestvorenim odakle je poreklom Ili istorijom u kojoj svi dobiju po jedan dim U prvom slu~aju ne zna kako U drugom slu~aju ne zna s kim
306 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
STRELAC Kad odapne svoj luk strelac dugo gleda kako wegova strela po tami leti Strelac prepu{ten na milost i nemilost svojoj meti HRAM Hram izgleda da je suprotan oblicima prirode, on se oslawa na prauzore mislenosti, na matematiku i geometriju, sklapa celinu da otkrije su{tastva sveta, ina~e nevidqiva. On je svetili{te i pribira sve {to je tajnovito, neobelodaweno. Dok ~itav svet izlazi iz spirale u kojoj se razvija zapravo bez pravilnosti, hram ukazuje na mogu}nost da se po spirali ide u suprotnom smeru, da se kre}e ka sredi{tu, i da svetski pu` umesto da izlazi iz svoje ku}ice te`i u wu da se vra}a, pewu}i se iznutra po woj, u vis, ka najvi{oj ta~ki, gde je mir. Hram je mesto mira, u wemu je `amor sveta pohrawen, sa~uvan, ali u tom miru je i najve}a snaga : hram je prizma u kojoj se susti~u energije, zvezdane i vasionske, svetlosne i sun~ane, vodene i vetrovite. U wemu na simboli~an na~in klija biqe, iz wegovih stubova izrasta drve}e, ba{ zato {to je ve{ta~ki oblik hrama bio sposoban da sakupi zra~ewe prirode u jednu `i`u. Ta `i`a je `rtvenik, mesto na kojem ~ovek magijski prinosi svoje darove, a daruje ono {to mu je najdra`e, da bi dodao ne{to od svoje snage op{toj sili preobra`ewa u prirodi. Na podu hrama je ogwi{te gde energije sveta jedna drugu ukre{u. Tu se otvaraju vrata lavirinta, vir {to se neprekidno okre}e u tvrdoj zemqi. Po tragu krvi, sti`e se u podzemni svet i pomo}u krvi koja ostavqa trag kao Arijadnin konac nalazi se put natrag do `rtvenika koji je uspeo da otvori vrata podzemqa, da uznemiri steci{te mrtvih. Smrt je pobe|ena ! Dokaz : to je nicawe biqa, povratak onog {to je `rtvovano, uspostavqawe oblika kojem je ~itav ciklus umirawa i ra|awa - posve}en. Taj oblik je zavr{ni oblik, uvek nalik na ~oveka, krstast kao vizija koja }e svakog od nas da sa`me i upije.
307 Miroslav Luki} Hram je iznikao iz vodene stihije poput prvog ostrva zemqe dobro zatvorenog u svoj oblik, on je jaje {to pliva po uskovitlanoj materiji koja prethodi prvom stvarawu, ali ima svoju }ud, gustinu i dubinu. Haos nije haoti~an, ~im mo`e da ra|a iz sebe sklad, budu}u lepotu i da pripremi onu uzvi{enost koja se zove : nestanak. A na tom nestanku, hram se ponovo zasniva : svaki hram ima jedan grob u svom temequ, kao {to je svaka biqka spomenik podignut sopstvenom semenu. Hram je zamisao zaumna, oblik uvek druk~iji, mada iznikao u prirodi : svaki kamen mo`e da bude `rtvenik, svako drvo - kip kojem se `rtvuje, svaka planina jedna piramida nad izvorom `ivotodavne vode, sto za gozbu bogova, sto`er sve{tenog plesa. U planini se krije plamen poput re~i koja preobra`ava i koja trajawe vra}a u materijalni oblik , zaokru`avaju}i jednu dimenziju drugom. Hod od jednog hrama do drugog, kru`ewe oko hramovnog tela, zala`ewe u vrata hramova, sve su to na~ini uvo|ewa u mudrost, posve}ewa u tajne sveta.
MILORAD PAVI]
U SNU RU^AK Tu|im progowen strahom strah nas ko divqa~ krupnu iz jezika u jezik teraju}i dogna me| ~udne re~i neke kao ku}i kao u neku pesmu sveukupnu gde grob u grobu le`i i nema prostora novog. Nosimo na jeziku re~ ko prsten pticu i oblak u safirnom oku {to nosi. Opadaju nam vlasi sa li{}em i pticama gnezda u svojoj gradimo kosi. Od bradatog kamewa i posledwe bele zemqe u vinu Sazidasmo pe} u poqu i pokrismo je crepom. Ka{ike pune re~i otkidamo od usta i hranimo u{i no ku}u ne podigosmo i u no}ima pod strehom pe}i na ki{ama mladim pripitomqavamo pam}ewe i pretra`ujemo u srcu pomr~inu broje}i koliko slova u mrak jo{ smemo re}i.
308 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
PETAR PAJI] SRBIJA 1 Ja sam bio u Srbiji, Srbija je na robiji : Srbi sede u kafani, {to pijani, {to poklani. Srbi le`e pokraj druma, iz glava im ni~e {uma. A iz svake srpske glave teku mutne tri Morave. 2 Srpskog vo|u Kara|or|a ubio je drugi vo|a. Mesto gde je bilo klawe Srbi zovu Radovawe. Ubijenom i ubici dignuti su spomenici. Sad se svaki Srbin bije sa dve svoje istorije. 3 Srbin samo iz inata sekir~etom mlatne brata, dok na grobqe brat se seli, Srbin se sav sneveseli : prazno mu u rodnoj ku}i - ne mo`e se ni s kim tu}i! @ao mu je brata, svega, a dosada izjede ga.
309 Miroslav Luki}
Mu~ni Srbin doseti se : uzme {trawku - obesi se. 4 Sve su srpske oranice same kao udovice. Nit se ore, nit se `awe, Srbije je stalno mawe. Leti jato crnih ptica preko srpskih oranica. I grobovi nebom lete - po{li Srbi da se svete. 5 Iz detiwstva vidim sliku : lisica na drvqeniku. Prelaz, zabran i brvine - Srbija od hrastovine. Duvar puko sa svih strana, a u ku}i - sama nana. Nano moja ti nas spasi - ne daj vatri da se gasi. 6 Umesto zlatnih zrna p{enice posejane su na{e Milice, posejani su Milovani, sad rastu kao vitki jablani. Iz zemqe svete, crne, jesenske, plamiwaju ko sve}e du{e slovenske. 7 Pod zemqom sam ti video lice, Srbijo, zemqo nebesnice,
310 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A pod zemqom teku tvoje Bistrice, pod zemqom zvone Studenice, pod zemqom ma~ tvoj i {tit se sija, pod zemqom - cela zemqa Srbija.
ALEKSANDAR PETROV [ ^AS IZ SLOVENSKE PODSVESTI ] "Ti, p~elice, P~elice vatrena;" Ruska uspomena lirska pesma Dr`avni univerzitet Ohajo. [kola jezika. Tre}i sprat. Soba ~etrdeset {est. Februar u sportskom odelu. @u}kaste pantalone. Mrko-crveni sako. Nalaktice boje duvana. Na ramenima duwa. Sneg na razdeqak. Kraj wega studentkiwa Profesor predaje slovensku podsvest. Na zidu profil balkana. Dlan skitske stepe. Ucrtan Dwepar. Koza~ko `itno more. ^eli~ni Baltik. Kontakno staklo fiksira p~elu. Leti, p~elo, leti preko mora. Donesi nam kqu~eve. Zlatne kqu~eve. Zakqu~aj zimu. Otkqu~aj leto. A u mojoj Srbiji devojka izlazi iz podzemne lobawe i majci pru`a ru`ine pupoqke. a na{i Poqaci u beli prah sa zida obla~e Mariju. Va{a zima. Prole}e na{e, Zvono u hodniku. Leti, lepotice leti! 1982.
SASTANAK KATEDRE SLOVENSKIH JEZIKA Rasprava. Dim. Kako da studentima sun~ane Karoline predajemo jezik pono}ne zemqe? I gramatiku pastira i vukova, {to pi{u
311 Miroslav Luki} kao {to pevaju i govore, kao {to je kanxom zapisano na ko`i? Kako nama}i uzdu i nabaciti sedlo na sedam pade`a - {to op{te sa bo`jacima i bogom, nose imena qubavi, ra|awa, kr{tena, u~e dobro~instvu, svedo~e o grehu i ozna~uju mesto gde zemqa se vra}a u zemqu? Sa {efom katedre nas tuce profesora razbijamo glavu strategijom studija i lica nam se crvene kao da mesimo hleb ili muqamo gro`|e. Ho}emo li ikom ugasiti `e| bistrim re~enicama i sa`vakanim znawem zaceliti ranu? Gledamo jedni druge u neumorna usta, hipnotisani ve} igrom vilica i pozori{tem senki tamnih i svetlih samoglasnika. Qubavnici, mu`evi, o~evi, ne vidimo zrak sunca na zidu i u zimskoj kosi studentkiwe kraj prozora. Wen gu{ter proviruje izme|u usana, sumwi~avo nas motri, ali ohrabren na{om odsutno{}u po~iwe sa ta~kom : ma`e se crvenilom i u vazduhu crta piruetu ru`e. Glave su jo{ u oblacima, ali na{e ko{uqe, pantalone, sukwe, ravne cipele i cipele sa {tiklom, registruju podrhtavawe tla. Tajac. A onda se nadimaju plu}a i o~i mre{kaju metafore sede brade i drskog jedra. Trava se povija na stolu pod pritiskom laktova a stopala se odupiru o toplo kamewe na podu. Na povr{ini jo{ pri~e o igli i koncu, skazaqci, metru i ~voru, ali ispod plavi~aste opne prsten i krv. Moje u{i priawaju uz jedan zaobqen stomak i ~uju kako pla~ deteta
312 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A tra`i da u|e u {kolski program kao uvod za nastavu slovenskih jezika u podnevnoj Karolini. 1982.
ZIMSKA ELEGIJA "Zima. [ta da radimo na selu?..." Pu{kin
Zima. Kolumbus. [ta da se radi u Ohaju? Brodski mrmqa na telefonu : kakva rupa! kakav u`as! Idite na jadran i spasavajte tamo du{u i ko`u. Ali {ta se tu mo`e. Tu sam gde sam. ^ak mu ne zavidim {to }e u veneciji ili Rimu udisati cvetni latinski vazduh. Vidim ga kako pije espreso i kroz qubi~asti dim s osmehom tajanstvene Lize posmatra oblike majke sveta. Fu, fu! Da kucnem u drvo - ka`e - u dobrom sam dru{tvu i svakoj relativnosti uprkos na pravom mestu. Ja, me|utim, sr~em ~aj i slu{am kanadski vetar. Moj ku}ni duh se u papu~ama vu~e po sobi ko stari pas. Tra`im od wega ~asopis "Apolon", "Politiku" i "Srpski kwi`evni glasnik" a on mi na krevet stavqa slike crnih i belih gerli u svili ili stidu. I uz wih studentsku "Lampu". Ona najavquje sneg i vejavicu tokom dana. Ni{ta od ze~eva i lova. Mogu da izbelim o~i a ne spazim trag ni sivu mrqu u trku. Umesto u sedlu quqa}u se uz kecequ vatre i ispija}u vino u Ovidijevu i Pu{kinovu ~ast. Lupka}u prstom po {anku u taktu {estostopnog izgnanstva. Zbog elegi~ne i so~ne vo}ke onaj iz Rima je na Pontu nahrawen ledom Crnog mora. Moga je Rusa decembar slobodne ode bacio pred noge iste Tavride. Ali je on na toplom snegu ispevao qubavnu pesmu ju`nom vetru.
313 Miroslav Luki}
Kolumbus. Ohajo. Kada }e do}i ona? I voskom severnih p~ela za~epiti nesposlu{ne u{i? Ili }e druga, napojiv{i me pi}em balkanske kru{ke, ukrasiti jezik iglom sa maslinkom na vrhu? Ni me|u farmama, pod ovim inojezi~nim svodom, ne}u mo}i da biram instrumente sudbine, {to }e ve} da skroje ritam, `anr i udes stihova koje, evo, `vrqam u dokolici poznate zime. 1981.
BALKANSKI PESNIK Profesore Lord, sa belim sam cvetom u vazi na drumu. Krin je pustio koren pa mi sne`ni Klivlend izgleda crven. Na va{ poziv hitam za Harvard. Mesec je mart. Predla`em zato da radoznalima izlo`im tezu o vezi poezije i prole}a u balkanskom podzemnom svetu. Na kowu, kolima ili pe{ke putujem Balkanom. Balkan je bure ba~eno u more. A drum ovde boqe priawa uz uho nego uz taban, kopito i to~ak. Kakvu li pani~nu poruku {aqem onima dole dok kao u bunilu dobujem o poklopac pun rup~aga i xombi! Odgovori zaglu{uju u{i. Deluju kao upozorewe. [ta vredi kada sam zaturio {ifru. Umesto motela odjednom ugledam bunar. Konopac, ~ekrk i kofa. Kada bi me sa kr~agom u ruci ~ekala ona! Balkan je bajka. Platnena ko{uqa, raspletena kosa. Ruke u molitvi. On je pokraj we. Ipak la`u slike! Ni ~udo ni izrod. Sasvim pristaje uz poznati pejza` . Ali u verziji
314 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A nepogode. Mali `ilavi jezici, sa tri kraka na vrhu, igraju se vatre. Glume ogwi{ta, rade na loma~i, dobijaju i gube gra|anski rat. I oko oku radi o glavi. Samo na moju kidi{e grupni, mrzovoqni pogled na svet. E, sad, izvoli! A i nemam kud! Suparnik do pola ukopan u zemqu. Da ga pomerim s mesta? Ubedim da pusti grane, olista, procveta, proguta urlik ili zacvrku}e i tako mi s curom olak{a posao? Za{to da ne? Mo`e. Sve mo`e. Samo da platim porez, putarinu, danak u krvi. Jo{ ako sam junak iz pri~e - rasplet je poznat. Ona mi vida zavi~ajnu ranu, a ja pi{em li pi{em o balkanskom nebeskom svetu. 1981 - 1983.
RASKOVNI^KI POMEN Saznao sam iz albanske pesme ta~ni opis tvoje tajne smrti. Posle bitke polazi{ u crkvu. Glavu nosi{ pa`qivo pod mi{kom. Wihove te ugledaju `ene. Susti`e te re~ pred pragom : Milo{! Na po~etku i na kraju - slovo. Ali gde je crkva? Tu je nema. Moj prijateq slikar pokazuje : eno je! Nad nama! Stvarno. Stoji. Kao da se ogleda u nebu : kupolama okrenuta dole. Samodre`a svetli. Ovde sumrak. Jesi li ti tamo? Boj zavr{en? Da li glavu jo{ dr`i{ pod srcem? Poka`i se! Ne obara pogled.
315 Miroslav Luki} Niti gore sti`e ova graja. Ka vratima Samodre`e kreni. Drugo u woj tebe ~eka slovo. A {ta ako nisi nad Kosovom? Ako ti je ona pesma sanduk? Kojom re~ju da raskujem re~i? Nau~i me, sveta Samodre`o.
MILUTIN PETROVI] STIHIJA STIHIJA Rekao sam ti, uvce moje, `udeo sam. "Umesto vas ja zatvaram ovu kwigu Sklapam wene korice U nekom drugom svetu [to u istom ~asu bukne Svi nestajemo Ujediweni Posledwi poku{aj bio nam je @ivot na domaku" Stihija. Naduvana.
@RTVA, U [ETWI Nema vi{e bulki, u poqu, pro{lo je vreme bulki, lisnatih. Pipkam stabalca, gola : hiqadugodi{wa : rupa : spremna, semena : rasla je, po`uda, }ilim, iz glave, nicala je grana, glatka. Hiqadugodi{weg, vla`nog, digao me vetar, okrenuo, nad ravnicom : ima ih, ima ih, video sam poqe bulki.
316 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
ADAM PUSLOJI] [ NOVI GVOZDENI SAD ] Za Nenada, tragom Vaskovog naslova za kwigu I ovaj je Grad pao, evo, neprijatequ u ruke. Moju su dragu jutros ubili, a mene jo{ ju~e. (Ka`u.) Sad neprijateq juri za vetrom, juri za mrtvima. (Vidim.) @ivih vi{e i nema, nemamo ih. Mo`da ih imaju oni. Ali, ni oni nisu toliko bogati u `ivotima. I wihov je `ivot od istog boga, ista Isusa. Samo je wihov jo{ ru`niji, jo{ ru`niji i krvaviji. Samo je wihov `ivot od danas, od ju~e - u na{im rukama. Samo je wihov, slavni wihov `ivot - lutrija vavilonska, bezvredno palidrvce.
Novi Sad, 41. X 1996. SEME EMES Bacaj ga Krajinom. Izniknu}e bilo gde! A tu je ono najlep{e. Tu je `ivo! Kao kukuruz , kao krompir. Kao `ito. Kao {eboj, kukurek `utodivqi. Kajsija u cvetu, duwa u beharu, jabuka u plodu nad plotom. Ko tre{wa na pustom putu. Kao bosiok zadenut za uvo. Kao kita divqih qubi~ica. Kao jaruga puna jagor~evine.
317 Miroslav Luki}
I jemenlika, sestra wena. Kao jedno obi~no, kvrgavo drvo {to iz nigde raste uvis. Kao gusta {uma, sav od badema, od bagrema. Raslo mi je, raslo mi je... Ja samo stojim, gledam i bacam. I ka`em vam : qudi, qudi moji... to je! Emes, seme! DANA[WA PESMA Idu}i rekom ulevo, sti`emo u Pustiwu ~iji je jedan svetac jedan starac. Znam da je tamo : tvoj i moj otac koji je zalutao negde na putu i seo da odmori, licem ka plavoj nebeskoj om~i. Slu{aj me dobro, @an - @ak Seli. Ovaj tvoj i moj otac, nas dvojicu kanda i ne zna. Samo gleda naovamo. On samo vidi neku dvojicu. On samo slu{a na{e re~i, ali ih i ne poima jer ih je sam, jednom, napisao tim svojim pogledom u na{im o~ima. Wegovo je nebo, zato, sasvim wegovo. Na{a je jedino ova na{a zemqa.
Vaqevo, 23. X 1988. DLAN "Umreti je lako u samo}i" M. Crwanski
Samotno gledam u dno dlana i lik svoj ogledam, vidqiv jedino na{em plemenskom {amanu ~ija me senka podse}a na oca : stoletno stablo hrasta i mrqa najtamnijeg mastila. Gleda on, tako, a skazaqke
318 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A mu kru`e temenom i vreme nestaje u sopstvene pukotine, kao kapi proletwe ki{e oko podneva. Gle, evo, ve} kona~no sti`e i moja verna qubav : sve linije mog dlana uzburkaju se i sasvim polude. Vidim, vreme je, gospode, da i ovaj moj sklopimo dlan. 11. 1. 1994. POSETA CRKVI PETRA I PAVLA U KO@EVNIKI KOD NOVGORODA U ovom domu, zidovi su od sve`e odranog mesa (krvava cigla, kamen kao stara kost) a nikog od Rusa uokolo. Mo`da je sam bog tako hteo. Apostole, danas, poslao je u druge, svetlije domove. Na drumove, da sa~ekuju qude i pogledima ih uveravaju u sveto bo`je postojawe. Umesto Petra, tu je Petrov Aleksandar. Umesto Pavla, wegov drug Adam. Iza gvozdenih vrata, vrata kamena. Iza kamena je tmina i jedna jedina molitva u oltaru kojeg vi{e nema. U oltaru, oltar je trava. Crni golubovi koje jedu an|eli, demoni i sveci. U visinama jedino lebdi qudski glas. Bog je u kupoli, ponedeqkom i petkom, naizmeni~no vidqiv i nevidqiv. Stvara svet. ^ini ga vidqivim i smrtnim, tako privla~nim za smrt i za qude. Novgorod, 27. 5. 1988.
319 Miroslav Luki}
NA PONTU Srbi Igwatovi}u Valovi su potomci lavova. Morem gospodare, za more Ne haju! Na svojoj ih sisi doji Majka zemqa Plavim nebom koja doji. U Crnoga mora valovi crni. Kao da se ambis utrkuje sa ambisom. Kao da je mlada no} iza{la u {etwu. More crno, gde su gusari? Nad morem se ~uje lavqa rika. PISMO ^ETVRTO Nemoj lajati, psu. An|eli ne laju. Nemoj plakati, devoj~ice. An|eli ne pla~u. Nemojte wakati, magarci. An|eli to ne ~ine. An|ele moj, nemoj Lajati, nemoj plakati, nemoj wakati. I ne obmawuj me. An|eli to ne ~ine. BRANKUSIJEVA PTICA AN\ELA Ona ne leti. Ona je let, a ne ona u letu. Ona je jaje Feniksa. Ona je wegov pepeo zelen i zlatan. Okamewena pesmo, ja te ne mogu pevati. Krik u mojim ustima ~itavo je nebo.
320 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
MIODRAG PERI[I] VOJSKOVO\A on je ve{ta, gizdava i sjajna, sjajna kukavica. usamqen se ne bori ; za wim gaze tvrdi oklopnici pevaju}i borbene pesme. snovi vojskovo|ini imaju ukus smokava iz detiwstva i izgubqenih bitaka. iz wegovog {atora osvaja miris tamjana i najboqih logorskih cura. na bregu, iznad boji{ta, jednim okom gleda u sredi{te bitke, a drugim ~e`wivo miluje pobedni~ku vatru neprijateqa na kojoj ve} gori wegova ratna zastava ^UVARI OGWA ~uvari ogwa ve~no bdiju. wihove o~i crvene su i pla~ne. pod tamnim noktima sakrivaju `ive varnice. o kraju godine, ujesen, kada zaprete velike vode, sinovima kraj ogwa zave{taju ve~no ~uvawe plamena. u vreme bujica, sami legnu u vatru i tako gore do prole}a. U PONORU KRSTOVI }utke {etaju}i obalom reke, dospeli smo do ivice dubokog, mra~nog ponora koji se prote`e sve do po~etka {ume. ne mogav{i da ga prebrodimo krenuli smo du` wegovih granica. sve vreme, usput, nadnosimo se nad provaliju ne bi li doku~ili {ta skriva nejasno dno. ve} priviknute na zagonetnu tamu, na{e o~i naziru krstove {to se bele u pravilnim redovima. ulaze}i u {umu osvrnemo se na jednu `ednu, belu ruku, koja je odavno isklijala iz stenovitog tla da nas pozove da po|emo pravim putem kawona.
JOVAN PEJ^I] BALADA O TAJNI KRSTU Nagnuti nad izreku, pri~u, stih, nad svedo~anstvo, ispovest, proro{tvo il sud; Nagnuti nad usnuli beli list u kom ruka, srce, duh bude sve darove, ~e`we, sne sveceloga sveta, svih svetova, svih vremena; Nagnuti uvis,
321 Miroslav Luki} nad bezdan `ivota, qubavi, smrti, Nagnuti tako, vi, o, `eqni da pi{u}i tuma~ite, da tuma~e}i pi{ete, da znate - ~iji vi Krst podi`ete? U jedan glas, od svih strana, sti`e odgovor: Krst ~ove~iji! Nagnuti nad izreku, pri~u, stih, nad svedo~anstvo, ispovest, proro{tvo il sud; Nagnuti nad usnuli beli list u kom ruka, srce, duh bude sve darove, ~e`we, sne sveceloga sveta, svih svetova, svih vremena; Nagnuti uvis, nad bezdan `ivota, qubavi, smrti, vi, o, `eqni da pi{u}i tuma~ite, da tuma~e}i pi{ete, da znate - ~iju vi Tajnu proni~ete? U jedan glas, od svih strana, sti`e odgovor: Tajnu Boga!
322 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A R Marko RISTI]
Elegija O jednoj rastu`enoj senci O jednom preklawskom liku [to zaboravqa moj san O jednom drugom danu Nezvanom u moj kraj Govori ki{a na oknu I vla`na senka zebwe Pada polako na zid Dok leptir oble}e lampu On je moj no}ni strah Detiwskom rukom ~uvan Detiwskom rukom hrawen Zajedno sa pticom u vrtu Zajedno sa psom na lancu 1928 (?)
Prenu}e Drvo, drvo vetra, bez korewa i bez li{}a Kroz ~ije grane te~e moja krv, zar sam to ja sam? Na poqu nerazumqivog sna, u dowem svetu misli I me|u tamnom travom vi{om od wegovog vrha Na putu svoje smrti ja ~ujem glas ti{ine Ne~ujan vapaj sebe, u oticawu reke, u boji svoga neba Svog neba koga nema, jer dana mnom su vode I odblesak bez sjaja i ve~nost proticawa Pro{ao sam tom rekom, muq svoje sopstvene `e|i I ostao sam na dnu : skamewen krvotok trajni Razgranat maticom, izjedna~en sa vodama Pro{ao ili }u pro}i, pro{li i budu}i, sada ve} bio sutra
Uzalud vezuje dan svoju u`ad od magle
323 Miroslav Luki}
Za bele obale no}i, ve~e je u mom jutru Sveo je trinaestozvezdani cvet Kasiopeje Razlistan mle~nim putem, dugom bez prestanka I ne budi se vi{e ta gora na dnu voda Ni mahovina talasa ne plamsa zelenom nadom U svakoj hladnoj senci le`i nedirnut usud Kojim se nebo rasprslo, kojim se vetar skrhao ------Tad kri{om prenu se krila u nevidqivom gnezdu Tad tajnom vinu se krila preko krvavog neba Tad plane jo{ jedan krilati dan sa re~nog dna Te`ak, mirisan, pti~ji, i vidqiv drugome svetu 18. decembar 1928.
DU[AN RADOVI] O PLAKAWU dete pla~e ~im se rodi ne zna ni{ta drugo da radi mala deca pla~u ne umeju da misle umeju da pla~u deca pla~u kad izgube ono {to samo deca razumeju ne pla~ite pred decom ne u~ite ih plakawu neka pla~u sama deca pla~u bez razloga nemaju zbog ~ega drugog plakati
324 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A deca pla~u uvek kad su roditeqi u pravu pla~emo ne vole nas oni koje volimo te{ko je `iveti lak{e je plakati pla~emo mirimo se sa sudbinom pla~emo ne umemo druk~ije `aliti `ivot je za plakawe pla~emo kao da pi{emo pesme to je posledwe {to za nekoga mo`emo u~initi pla~em nad onim {to smem za onim {to ne smem setio sam se sebe pla~em mislio sam da sam jak plakao sam i priznao pla~em i smejem se ne znam ~emu se vi{e ~udim pla~u ili smehu
325 Miroslav Luki} pla~e misli da je nesre}an ne zna da je sre}an - za{to pla~e{ - ne mogu vi{e da }utim neko se rastu`i tek kad zapla~e pla~u oni koje niko ne voli niko ne voli one koji pla~u neki pevaju zato {to drugi pla~u pla~u nije im `ao qudi ve} nesre}e nema qudi isplakali smo ih najvi{e bi plakali oni koji ne mogu pla~u i oni zbog koji su mnogi plakali kad na wih do|e red jo{ ne znaju {ta je pla~ pla~u samo kad ih ne{to boli pla~e nije sre}an a ne zna za{to pla~e ne mo`e ono {to ho}e
326 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A mora ono {to ne bi hteo pla~e jer je sebe druk~ije zami{qao ne ume da ka`e ono {to ume da pla~e (....) neko pla~e iz o~iju neko iz srca pla~e ko nema sre}e da ne pla~e i plakawe se mora zaslu`iti veruj o~ima ne veruj suzama (...... )
Stevan RAI^KOVI]
ENGLESKE TEME U NAPU[TENOJ KU]I Vra}aju}i se u pet sati Po podne Vijugavom I osen~enom Asfaltnom uzbrdicom Sa avgustovske pla`e na Topli
327 Miroslav Luki}
(Kao rawenik I gotovo Poni`en Velikom neo- nomadskom i zakasnelom paganskom svetkovinom prokqu~alog sunca i zaslepquju}e vode u raspomamqenim {qokicama zapaqenih golih telesa u skoku ili izvaqenih kao trupla na usijanim betonskim plo~ama i okru`enih cikom i smehom i dozivima kao u sveop{tem nekom poludelom i radosnom brodolomu iz kojeg sam se kri{om i sre}no kao jedini mo`da pre`iveli do sada tek jedva izvukao) Za~uo sam tihu I usporenu I pomalo Neve{tu Ali duboku muziku. Iz odavno napu{tene i zakqu~ane Andri}eve ku}e na Topli (Koja sa svojim uvenulim vrtom zaklapa ugao Wego{eve i u{u{kane i strme uli~ice Mirka Komnenovi}a kojom sam odlazio) : Na nevidqivom Nekom Ali zasigurno Starom klaviru
328 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
(Ko zna kad i od koga li naknadno sme{tenim u utrobu ve} oronule ku}e) Kao iz bahovog crnog i nadzemnog nekog umno`enog srca Ili iz Andri}eve jo{ nesmirene du{e Neko je s naporom (jo{ {kolskim) ali odano i ta~no izvla~io zvuke iz jedne od "Engleskih svita" Kao da je sa crnim i belim svojim nesigurnim dirkama - pipcima neki prerano probu|eni ku}ni duh jo{ za videla naizmeni~no dodirivao prohujalo jedno vreme i pipao po maglinama u kojima jo{ niko (pa ni on sam ) nije bio... POSLEDWI LIRI^ARI Indijanci plemena Ke~ua Negde u Boliviji I dan - danas U krugu Svojih porodica Upotrebqavaju kao pismo ili kao svojevrsnu porodi~nu azbuku Male Drvene ili glinene Lutkice Razli~itog oblika. Posebnim raspore|ivawem odre|enih lutkica oni mogu da saop{te sve {to `ele
329 Miroslav Luki} ukqu~uju}i i svoja ose}awa I izjave qubavi.
Aleksandar RISTOVI] [Duh dvoli~nosti] Vreme je u~inilo svoje s predmetima za svakodnevnu upotrebu, sad je bezvremeno, ali wegova personifikacija mogu biti (opet) dleto, ova usta ili stene du` morske obale. Malo {ta mogu u~initi sam sa svojom kwigom ili s neprekidno `ivim se}awem na budu}e drugove, tamnice i zato~eni{tvo.
BORISLAV RADOVI]
SE]AWE NA UMETNIKA Svi {to su umeli da hodaju po `ici i da se petama po~e{u za potiqkom, skaka~i uvis, pliva~i nizvodno, zadriglih, uvek preplanulih lica s bleskom novih zuba u starim dosetkama, pa krivolovci i lovo~uvari : sve sam cvet na skorup se zgomilao tamo ; i oni koji svakad do|u s onima koji re|e navra}aju, i oni koji ne bi do{li zbog onih koji }e iz obaveze do}i, i oni koji tek dolaze za onima koji }e prerano oti}i, i oni koji sti`u prvi uz one koji se kupe posledwi...
330 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
A on je stajao kraj vrata ; i pu{io, iskosa uhvatqiv u jednom ogledalu... Tek {to je bacio opu{ak, ve} ga nije bilo u prepunom salonu. MITSKA PRI^A U ono doba kad su tka~i mitova vukli mitske niti, osnov behu oblik i na~in glagola imati i biti. Onda bi vukli mitske niti i na sva usta i sva zvona slavili pohod u zabiti raznih zmajeva i grifona. Na sva su usta i sva zvona naro~ito hvalili pretke, tek potom borbe oko trona, otmice, preqube i spletke. Posebno su hvalili pretke, unose}i u mitske sveske podvige opasne i retke, odgovore jasne i reske. uneli bi u mitske sveske ne{to prqavog mitskog rubqa ; nikad, me|utim, bez nebeske podr{ke ni bez rodoqubqa. S ne{to prqavog mitskog rubqa, znali su u to doba tka~i mitova, pri~a nije dubqa ali daleko du`e zna~i.
331 Miroslav Luki} RANKO RISOJEVI] Sveop{ta muzika ( Malerov svijet) Je~i i bruji do, jezero huji, sasvim sam i go ~ovjek u oluji. Lomi se grab i hrast, bje`e ve} igra~i, tek u prasku se strast preda mnom svla~i. Nije ona samo jeka, spoj gr~a i slasti, ve} dugi niz leleka u ~vrstoj vlasti istinskoga grijeha tu }e se razrasti.
Sveta Tereza Avilska ( stari zaboravqeni sonet) Ni{te}i me, tijelo mi izvija{ u luk, hitni me, ponesi u ambis, bol i vaj, tu dr`i, tu bije bilo, obgrli struk i kreni. Dugo da idemo. Taj put je raj. Iz svega se ra|am, nikome se ne dam osim tebi koji me ve} zna{ cijelu. Ambisa je pemnogo, nebesa sedam u svakom sam naga na opijelu. Gdje je Rije~ kojom kroti{ strasti? Gdje razgovor {to razvezuje du{u? Pla{im se da jednom moram pasti i izgubiti te. Pronesi me kroz tmu{u da znam i ne znam i da sve slasti ne zgasnu u trpku zimsku oskoru{u.
332 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
SLOBODAN RAKITI] NA KRAJU PUTA Krilo biv{eg an|ela zasvetli sred mrkline. U mrewu tek prosine. Dan crn je, a no} bela. @itna poqa svud svela. Crne se pustolovine. Sa dna il s visine sama dole}e strela. Pucaju sve niti veka, zatutwi iz daleka smra~en odavno vidik. Svu no} kukaju petli. Na kraju puta zasvetli biv{eg an|ela lik. 1995. POTOWE VREME
Hladno sunce s visine a zemqa - u`e`ena. Potowa su vremena. Dan mrkne, a no} sine. Bor na rubu urvine crne sokove si{e. Dragi se likovi skri{e il nevidqivim se ~ine. Pod krilom ra{kog an|ela deca su gnezda splela od sna i pau~ine. ^as je - a ko nas ~eka? Samuju i trn i kleka a kos u {iprag mine. 1995.
333 Miroslav Luki} IZGUBQENA PESMA ( Po se}awu ) Ne umem vi{e da govorim. [to vreva ve}a - meni ti{e. Pi{em, al neko slova bri{e. Umesto mene - drugi zbore. Svetao dan, al du{u si{e. Neprohodna se {uma stvori. Idem poqem, a poqe gori. Umesto mene - drugi di{e. Opkolili me crni svati, to nisu svati s ovog sveta. Govore usta, bez pokreta, nevidqivo me oko prati. Iz drugog sveta i vremena javqa se pesma izgubqena.
1985 (1995) IZLAZAK BI]A Zemqa nas ve} obavija, sve gu{}i su dim i para. Zima je, a vrela jara iz svake pahuqe sija. Ni lasta gnezdo ne svija a pauk mre`u ne stvara. Jedno se oko otvara, u drugom sklup~ana zmija. Zametnu trag se i klice. Iz tmine izlazi lice i na tablici prosine. Na kraju hudog veka dolazak Hrista ~eka rod srpski usred pustiwe. 1986 (1994)
334 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
BELUTAK Sablasno svetli spru|e, s neba se so prosipa. U mre`i zlih polipa zavapi lovac slu|en. Dan je, a mi kroz tmine kud koji kora~amo. Put se svr{ava tamom kroz koju Gospod sine. Vek nas {~epo za gu{u, ceri se svetsko ruglo. Zaneti mle~nom kuglom, kora~amo - kroz tmu{u. Sahraweni, a `ivi, o~i nam pune peska. Svet je nestvarna freska ispod nebesa sivih. Glava na pawu, lutak sri~e ukaze vlasti o poretku - propasti. Osta samo - belutak. 1992.
POVRATAK KRAQA Prastari vazduh di{em, u hramu kraq me ~eka. Iz kog su doba ki{e, p{enica iz kog veka? Sa zida raspet hristos bo`jim nas slovom hrani. Hiqadugodi{wi kos na istoj stoji grani. Pevam, sa sredwim vekom pup~anom vrpcom vezan.
335 Miroslav Luki} Spu{tah se hu~nom rekom, sam sebi tu| i neznan. I brat bratu je tu|in. Zlokobni znak na steni. Moj dobri kraqu, u|i u dom na{ poru{eni. Jer nema qudskog zbora, teku krvave reke. Crn prozor do prozora, crne na bregu - smreke. Tajnu prastarih slova iz tmine glas nam javqa. Al zlatoruni ovan na prag svoj beleg stavqa. 1993.
IVAN RASTEGORAC [ KAKO DOSE]I RTAW ] ISKRI SE O[TRICA GALERIJEVOG MA^A Mo`da je ovo poqe nekada bilo osmeh mek kao gnezdo. Mo`da je planina Rtaw bila na{ svetac. Mo`da je poqe bilo umorno od ti{ine. Mo`da je zemqa, usedelica bestelesna, `udela za ma~em. Mo`da je ma~ leteo nebom i ovde se,
336 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A namerno, zario. Mo`da je ma~ rasekao granice vremena. Mo`da iz pobednih ma~eva lipte isto~nici.
DELIRIUM GIGANTICUS ( ili KAKO DOSE]I RTAW ) Podi`em torweve, relejne stanice, montiram `i~are da ga dosegnem. Upli}em serpentine da ga obavijem. Otvaram rudnike ugqa da ga potkopam. Okre}em svoje sprave, okre}em najzad svoj rt na w. Na uspone sam slab, o{tar vazduh me ujeda. Gde god se makao on me odmerava svojim [iqkom, svojom vr{kom ~ukom. Prou~avam trave iz kwiga, ali na livadi moje neznawe gu{i se u obiqu lekovitog biqa Ne mogu podneti strpqewe ove planine.
337 Miroslav Luki}
SINI[A RISTI] [ VELIKO VRA]AWE ] [ESTI KRUG POMRA^INE : STRNXAWE ^im se smrkne i `ensko i mu{ko u pe}inu u|e Prvi veliku vatru od suvih grana nalo`i Mrak i sve {to gmi`e pobegne dubqe u pe}inu Gori vatra Gore ~ak{ire Gore sukwe I gore zubuni Gore gajde Gore violine Gore opanci Gore sukwe Dok ne dogore do pojasa Gore devojke Gore `ene Gore momci Gore o`eweni Gore dojke Gore trbusi Gori golo Gori mozak Gori krv Gore `ivci
338 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A Gore powave Gori pod powavama Gore ruke Gore noge Gori lice pod maskama Gore prorezi Za o~i i usne Gori na usanama Gori na dojkama Gori me|u nogama devoja~kim i udatim Gore device Gore babe Niko nikog ne pita za godine ni srodstvo Du`inu i dubinu i {irinu Niko ne govori Bukti plamen Pucketa `ar Koliko ko ho}e i koliko mo`e da izdr`i da gori Da nalo`i novu vatru opet i opet i ~etvrti i peti i {esti put Gori krv ~uju se krikovi sladostrasni, gukawe plamena siktawe zmije u procepu Belasaju se bedra Belasaju se guzovi Bele se usijana tela na pe}inskom piru Kad se vatra ugasi
339 Miroslav Luki} niko ne skida masku Svakom gluva no} zametne trag A maske neznano gde no}ni vetar odnese ODVEZIVAWE ^VORA ZAVETNOG, ZRA^AK Ocu Tadeju, stare{ini manastira Vitovnica
Duh je energija neuni{tiva, beskrajna, dakle - ve~na Od r|e vremena, mraka no}i i tela blagoslov odvaja zrnce po zrnce svetlosti Greh je energija sapeta u ~oveku I po{to je te`i od du{e pada kao kamen na dno vira ne plovi povr{inom ve~nosti kao cvet pasuqa ili krompira Zemqa smrtnike kosmosom i krompirom hrani mlekom i medom i kru{kama jagwetinom i ba~ijskim sirom vrgawima i ribqom ~orbom sviwetinom. Zato je misao tamna i nejasna, te{ka i - tajna. Su|eno ro~i{te goji one na koje strpqivo ~eka Svako ima svoje ta~no vreme i ~as i tren u kojem nema vrdawa * \utawe i tihovawe re~itije od govora ovozemaqskog tereta
340 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A osve{tano je u temequ ti{ine zavezan je zavetni ~vor tako ve{to i tako jednostavno da ga samo `ivot mo`e odvezati * Sa~uvajmo srpski beskraj u kriviqi! MI? Koji mi? Mrtva deca, `ive rane? Tamni lelek? Du{e koje doti~u drevno i neokrweno? Glavnicu su{tine? Koren predaka? Zemaqski neiscrp? Tkaqe na razboju nesanice? Tkanice neotkrivenoga jezika? Mi? Koji mi? Ko }e kome skrivnica ili zamka biti? Ko ukleto seme?
TIODOR ROSI]
OPSENA Dok borje tone u sebe Pregrizen na pola @abqim kreketom I krokodilom razrokim Mu~ninu ispijam Na vodi gustoj I oblak mehurast lovim Za nedohvatom pose`em Al ni{ta da ka`em Niu{ta da se zadenem Qu{tura korwa~e
341 Miroslav Luki}
Raspeta nad stani{tem uma U ta~ku polaznu uzlet mi vra}a I staze nema Samo {to `ena Iznutricom iz ko`e prosuta Pred okom mi pohotnim Omamom {u{ti PRILOG REVOLUCIONARNIM PROMENAMA Udbino unu~e, praunu~e Kominterne, mamino miqen~e, iza{lo na Trg, kre{ti o revolucionarnoj nu`nosti, o demokratiji. Zapi{avaju ga iz novina, s ekrana i govornica, a ono uzvikuje : - Koka - kola! Unu~e novog poretka pri~a o stra{noj sada{wosti i mra~noj pro{losti, a iza sedam brava zakqu~alo da mu }a}a od koza banuo u komunizam, iz prtenih ga}a uleteo u svilenu ko{uqu. Unu~e budu}nosti, u ime dijalektike, kreke}e o reformama, a zaposelo ku}u gospo|e Petrovi}. Razga}ilo se u wenom vrtu, ~eka da se gospodin Petrovi} vrati s onog sveta.
342 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A Unu~e revolucionarnog prole}a najavquje bitku svih bitaka, a pod kamen sakrilo da mu }a}a ima laku ruku. O~evim stopama, nezadr`ivo, stupa na stazu Revolucije. Prekju~e, mami za supu zaklalo pile, ju~e petla. Danas Revoluciji prinelo jagwe, a sutra }e kom{iju Petka. 9. avgust 1992.
ZLATIJA RADOVANOVI] USNULIMA Iznenada napusti{e jutra Jesewin Majakovski Miqkovi} Virxinija Marina Ubi{e se ubi{e ih
Srce li to prevrtqivo s mi{qu nere{ivom suo~eno prokaza `ivot sam Ruke drage prazninu grle Usne negdawe qube ilova~u A mo`da list treperav kap je bistrote~na u svemiru gde no} odgonetku zna Izme|u `ivih i mrtvih ko }e jedna~inu da re{i
343 Miroslav Luki}
ZNAMEWA Lica svoja - pe~ate vremena, nosimo putuju}i nejednako. A nenadano, u trenu, dogodi se najdubqe znamewe, otvarawe ti{ine. Nesre}nici smo. Po ~elima nam i borama - prokazima, rastu najtananije mre`e. Da, uhva}eni smo. Za svagda u klupku, bez po~etka i kraja, igrom stasali. Gde smo? ^ije voqe meso? U ~asu kad se uzgordi{, pomisli samo, da si jedan od miliona koji putuju, a put svoj ne znaju. Nije na{e da znamo! Kad bi se moglo tamo, gde je svetlost - duh mudre sveobuhvatnosti svemira. NA PUTEVIMA Htedoh o lepoti skaz. Sjaj plavetnika da navestim. Ali, uteko{e jagawci beli. Utihnu zvuk svirale, obzorju u ~ast. Pomno oslu{kujem. Tutwi. Sve se pomera. Bubwa u glavi, neizdr`ivo. Damari biju. Krik se iz grla izvija. Nije vreme bezazlene igre. Nije vreme za qupke uspavanke. Na putevima, klopkama mra~nim, nekom su (sa srcem deteta) zaledili osmeh. I nema an|ela da zatrubi. Ni qubavi, da nas izbavi od udesa.
SLOVO O TAJNI Onaj {to ~eznuti zna, vidi na jasnom nebu `ar - pticu, grimiznih krila. Wena plamena poruka zov je glasu unutar bi}a, da se obelodani. Ko peva, tri i snuje. Zato ne pitajte, za{to je neza{ti}en istr~ao u olujnu no}. Jalovost ~asova i dana, kad neoplemeweni izmi~u, prima kao poraz, rugalicu smrti nad `ivotom. Pesnik uporno traga. Grca i luta. Tako iz haosa nastaje svet.
344 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
SA[A RADOJ^I] RASTRGNUTI DIONIS vi{e puta sam umirao do sada i o`ivqavao druk~iji i tvr|i. svaki put sam gubio pone{to va`no od prirode ~oveka i boga sticao odli~ja stene. vekovima se pretvaram u kip, u simbol u hramu, ukras budu}ih nara{taja, skamewujem se, polako, kao {to planine zru i tro{e se, kao {to more stari i, gube}i zlatan sjaj, postaje plavo. zlatna su samo jo{ sela na morskim obalama i deca na `alu koja }e mi odbiti nos i u{i, polomiti udove, u ime jednog drugog boga, koji svaki put kad umre sve vi{e postaje kamen a sve mawe `rtva. smesti}e nas jednom zajedno, dva tu`na i umorna mramorna lika, u bliske odaje, gde }esmo se bez ijednog zvuka dozivati i gledati kako novi bog i novi ~ovek svakog trenutka umiru i o`ivqavaju, sve dok ne po~nu da se ra|aju mrtvi i stegnuti u hladni kamen. tada }emo posledwi put iza}i iz preostale truni `ivota i smrt vi{e ne}e biti potrebna.
345 Miroslav Luki}
ANA RISTOVI]
[ U`e od peska ] *** Jednom, sawala sam kugu - na hiqade zara`enih, u brezovoj {umi vodili su qubav gule}i le|ima stabla, di{u}i sna`no kao oluja zatvorena me|u mirnim drve}em: Kao da gibawem tela dozivaju duh podzemnih voda kroz kro{we proteruju}i i dan i oduzeti im vek. Iznena|eni: jer svaki prst, gle`aw i bedro behu pokrenuto ~udo svaki pokret, gipka radost ~ula. Nekad prostor sumwe i stida, sada obiqa, istinitog. Iz daleka, ~inilo se : sasvim bela tela su drve}e {to se gibawem prise}a zaboravqenog pira. A ose}awe smrti, za svakog tek odora od trava na koju se di{e: Za stotine wih {to su se pribijali uz stabla kao uz lo{e srasle kosti iznova opipavaju}i svet obe}an drugima. I kao da se ni{ta nije razlikovalo od edenskog vrta osim uverenosti da je on ipak negde drugde: ~udesnim bolom ponovo pokrenut svet. Jednom, u snu o kugi, posle koga je bu|ewe otvaralo o~i kao dva groba koje napu{tahu ne~iji udovi cele no}i, sasvim sporo, kao da prolaze, ne rub, ve} rastojawe od hiqadu miqa.
346 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
S ALEKSANDAR SEKULI] KOD RUSKOG CARA Gledam : ceo moj `ivot sa neznancem ulazi u kafanu Haj! (ka`e moj `ivot) Wihove o~i ...to je pornografija (Nikad ne}emo ostariti) Moj `ivot uop{te ne prime|uje da ja ve} odlazim AN\EO U LABORATORIJI Ja precizno merim na malim terazijama ali ja nisam mera~ pravde ja sam mera~ fikcije, odraza paranoje, {izofrenije depresije, melanholije kako kad a koliko mo`e an|eo u laboratoriji palog an|ela da bude sre}an
347 Miroslav Luki}
^arls SIMI] LEKCIJA ^ini mi se sada da sam sve te godine bio tupavi u~enik nekog neslanog {aqivxije. Marqivo i sa sme{nim uva`avawem zapisivao sam ono za {ta sam mislio da su wegove mudre izreke koje se ti~u mog `ivota na tom svetu. Kao papagaj blebetao sam datume ratova i revolucija. Veselio sam se smrti mojih mu~iteqa ~ak sam stekao ube|ewe da ih je sve mawe i mawe. ^inilo mi se da mi moj u~iteq postepeno otkriva neki sistem da je ono {to mi kazuje zamr{ena radwa pustolovnog romana u nastavcima, ~ije }e posledwe strane u potpunosti biti posve}ene lirskim evokacijama prirode. Na `alost, malo - pomalo,
348 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A po~eo sam u sebi otkrivati izvesnu nesposobnost da zaboravim ~ak i najbezna~ajnije pojedinosti. Sve vi{e sam se zadr`avao na po~etku : kako je bio o{i{an vojnik koji je mokrio uz na{u ogradu ; senke drve}a na tavanici, onaj dan kad moja majka i ja nismo imali {ta da jedemo... Nekako, nisam mogao da pre|em preko tog logora{kog voza koji me je uporno budio svake no}i. Nisam mogao da tu zvi`daqku, tu tutwavu izbijem iz glave... U ovoj u~ionici koju je strogo opremila moja nesanica za klupom koju su ~inila moja dva gola kolena po prvi put u tom dugom zastra{uju}em {kolovawu prsnuo sam u smeh. Oprostite mi! Setiv{i se ujaka kako juri{a na barikadu sa bombom ru~ne izrade, prsnuo sam u smeh.
349 Miroslav Luki}
DOBROSLAV SMIQANI] KANTA ZA \UBRE 1 Na kraju krajeva Nas zatrpavaju Odavno smo unutra Aenadum genetrix I sasvim paf A slutiti A slutiti jo{ jedino Znam - znam Ukqu~ite du{u Taj pokvareni fonograf Da je dam ili ne dam Nije pitawe sad Odlu~eno je Kao u dispozitivu
2 Sve su zdele prazne Sve su kante pune Konzervirani spana} Ha! - to je hrana Za na{u glad A istorija ------hronika Dvoguba harmonika Skupqa se i razvla~i Preko krila I kako kad ^ak se i ne pamti Jer nikad nije ni bila
350 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Ona je vergl u ve~nom sad Se}awe je kaktus u wenom srcu Mora, suvi{ak koji tla~i Ono je crv, crno podzemqe Pod zemqom I gerila 8 Jasno}a je pola zdravqa A nejasno}a Druga polovina Tako se svet rastavqa na dva poglavqa I prima kao udarci u lice Sa mnogo {tiva a malo re~i Bolest odbijawa u ludnici se le~i Nova dijagnoza u muzej {aqe strati{te Gospo|u giqotinu ni slepa gomila ne i{te Samo jo{ ludak odbija nadoknade progresa Od obe}anog sunca dobija sun~anicu Onaj raspeti Koga dr`e samo za re~ Cerekao se U ~asu galsko - germanskog kermesa Zemqaci moji Dobro vam stoji Sve se vi{e jede mesa.
351 Miroslav Luki}
MIRJANA STEFANOVI] POMRA^EWE [TA SAWAJU A [TA NAM SE DOGA\A sve nam na{i starci prorajta{e dok nismo pazili na trenutak kobni ------ne znamo ali ostarotine na{e razuzdane ugrabi{e i iskoristi{e {ansu svoje starosti bocu sa duhom zlim stucali su starci u avanu i avanom porazbijali prozore kroz stakla razbita isuli perje iz jastuka i pekmezom nam namazali slike a bra{nom i biberom se isposipali po glavi i zejtinom ispolivali najboqe perzijanere i ispi{kili se s mukom u vazu od majsena i sve se dalo i moglo jo{ spasti da huncuti ne prine{e zapaqeno kandilo svojim `utim i zlim hartijama u koje zamotavahu i odmotavahu snove kao {to se jabuke spremaju za zimu e tad je planulo i klavir i zavese i deca i kwige Vukovar Zadar Karlovac Konavle Mostar Gora`de Sarajevo Derventa Vinkovci [ibenik Brod Modri~a i sada na vrelom zgari{tu onoga {to bilo nam je dom u dimu i sumporu i oxacima uzdrup~enim
352 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A ska~e ne zli duh nego du{erda |ipa po ugqenisanim uku}anima i kezi se i re`i a starci od pquva~ke grade fla{ice marqivo mravqivo nam ih nutkaju u to nam je duha namamiti uloviti sabit i za~epit MAKEDONIJA beja{e i moja - od sepije i cinobera i od bistrog snega i pastrmki koju iz vremena jo{ gledaju Heleni - sa lepote oka ne skidaju - i Vizantijci i Selxuci i Tra~ani i no}om {e}e Kraqevi}u Marko na htonskom [arcu - oba vinopije s Prilepom Vardarom [arom Nerezima Ohridom Bitoqem Skopjem i muzikom makedonskom iz utrobe leb i sol sada dr{}e goloruke osmehe {aqe u svim pravcima a ~etiri jaha~a Apokalipse atove propiwu na wenim granicama i wi{te kao krma~e i zoqe da l da je rastrgnu ili ne rastrgnu NE VAQA SE STANOVATI NA NOVOM BEOGRADU prave srpske glave ne}e preko save pre|u li na drugu stranu
353 Miroslav Luki} nisu sasvim na Balkanu Balkan mora bit nam sudba ko {to nam je sudba Udba deset s luka gibanica to je slatka srbijica i najlep{a ptica na{a je prasica Srbinu je radost prava kad se slavi krsna slava i da o Svetoj Trojici crkne krava Milojici bre govori srpski bre da te svaki razume ne uzimaj ni{ta novo novo zdravo za gotovo pleti konac ko {to ti je otac i ne spoznaj {togod tu|e jer }e tu|e da ti u|e
LUDI I ZBUWENI branioci srpstva hrvatski vitezovi i sokoli muslimanski jedni drugima jebu devoj~ice de~ake `ene i starice u mutvacima u tajnim javnim ku}ama sve za slobodu i ~ast i spasewe narodnog imena i svetih ogwi{ta
354 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
POMRA^EWE majka i sin upiwu se da za spas glave izvedu sno{aj pred oru`jem i pred o~ima belog dana i svojih kom{ija
SIMON SIMONOVI] LUDA KU]A Ve} danima, kao prikovan, blenem Kroz prozor, u gugutke na ogolelom Drvetu, u tmurne oblake koji se Preme{taju sa severa na jug. Na balkonima lepr{a oprano rubqe, A desetak duguqastih antena Pospe{uju prijem slike u boji. Ve} danima je ovde krug zatvoren, Ni makac iz sobice moje jedine Slobodice. "Lude li ku}e, mili brate!" - Grickam nokte, drhtim kao prut. "Sti{aj se, ne budi toliko glup. [}u}uri se koliko god mo`e{, Dremni na plavi~astoj jastu~nici, I kad te na u`etu produva Jesewi vetar, otka~i nelagode Zakuvali su ti ih hiqaditi put. 10. 11. 87. MOLITVA
Bo`e, sa~uvaj me od onih koji su, Koliko do danas, uvek i u svemu Bili u pravu, po ~ijem su me Nalogu prekju~e saslu{avali, Uvrtali, davili. Spasi me od onih [to ve} decenijama haraju zemqom, Ne haju}i za godi{wa doba Ni za skori dvadeset i prvi vek.
355 Miroslav Luki}
Ne daj da se odr`e samozvani Naslednici naroda i vo|e partija, Naoko probirqivi, a u stvari Jalovi, neotesani, Osvetoqubivi. Izbij im ma~, raspusti tajnu slu`bu, Skloni ih makar neko vreme u stranu, Samo da se do mile voqe nadi{em, A posle }u umeti i sam, bogo moj. 17. 9. 87.
SLOBODAN STOJADINOVI] SMETENOST Stene vetrovi sunca u ribi {to na nepcima ili na suzi kao gromobran di`ete crkvu ja vam se klawam Ne mogu vi{e da se udaqim od samog sebe ali puni ste mladosti moje i ja se na nesavr{enstvo zavetujem O da nije smetenost vrlina zar bi talas miliona godina udarao u istu stenu jedne no}i nikom da ne sli~i
ZLATNO RUNO
Borislavu Peki}u
Radio- London govori Wegovan Arsenije o ceni sata demonstracija pred Bogom padaju sa krovova crepovi i saksije slabo se vidi ko se moli pod crnim glogom Na krilatim kowima kroz moskopoqe klate se kalajxije pinteri i trgovci
356 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A a u crkvi gr~koj punoj nevoqe kuju se klinci i su~u konopci Argonauti jo{ veslaju po moru veselom {to tajne cvetaju sporo i iz sna nagiwu se sa naporom Mewaju skakavci brzinu u zoru i ma {ta javqao London ubudu}e zna}e se da je Zlatno runo kod ku}e
2. VII 1992.
\OR\O SLADOJE
IZVE[TAJ O CARSTVU NEBESKOM Bo`e, {to je tamno, memqivo i tesno ko da nismo pali u carstvo nebesko I ginuli listom za svijetlog kneza, Pomr~ina ista, znani strah i jeza. Nazalna me}ava, azijatska huka, Nabrekuje opet Tuka i Manxuka. Sa bivolskom rikom de~ji pla~ se me{a, Gavran nem uzle}e s otkopanog le{a. Bor u pustom poqu istu kletvu jeca, Stara tuga pqu{ti iz mladog meseca. Kalu|er u crkvi zanesen opelom, u lijevoj desna - otvoreni prelom : Isti crni glasnik sti`e sa Kosova - Traje, ne prestaje patwa ne~esova...
357 Miroslav Luki}
VLADIMIR SREBROV OBRISI DEPRESIJE Govorili su : Veruj! i verovao sam, sli~an hiqadama. Verovao, kako u masi bi}u siguran od svake tragedije ; poslu{an biti - dug je pred strogom pro{lo{}u. Danas iz mene kqu~a surovi genij : tama kanona kroz ~ije sazve`|e idem, a ne znam {ta ho}u. Umesto prijateqa, ve} postoje urne u vremenskim zabitima, la`ni uspesi i stvarna ludila, haos i bol, izgubqene vere. Sve ~e{}e pohode me i bogate kristalom osobne zime. Toliko toga nejasnog ose}am u mirisima pogleda - gde kuje se urna i za moje ime.
RANKO SOKOLOVI]
SLU@BA SVETIM RATNICIMA (...) Prepodobni o~evi, Srbine Konstantine, rabe bo`ji Miroslave, Bolani Doj~ine, nebeski qudi, zemaqski an|eli, svetilnici moravskih slika, ~uda i parabola upisanih na oblacima i na malteru, dobru na|oste lestvicu, kojom uzi|oste na visinu Moravskog stila. Prija Liturgija - utrinica, pove~erica i pono}nica. Listam Ro`danik, Gromovnik o koledama, Minej i trebnik; ~eka me paprika u urdi i mleko od ri|e koze da prebolim psaltirsko - nausni~arskim
358 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A izra`enijem stojednu godinu robije Stanoja Mladenovi}a - ]ukovi}a starovremskog daskala {to popisa krv s bugarskih kama i zavet ostavi: Uzmi se na um, il’ na Sveti Naum! Slu`ba i napev moj kroz kamen gleda nagrade i nagrde - o~evi jedu kiselo gro`|e, a deci trnu zubi. Ne razumeju da zlato zasija tek po prolasku kroz ogaw, da brat katkad krvolo~niji postane od tu|ina. [tale nam starije od carstva wi’ova, pa siguran u snagu i Silu Svetoga Duha pola`em prisegu romejsku. Slu`ba i napev moj kroz kamen gleda; mno{tvo svatova, a mawak vitezova, neznalice, bezbo`nici progovorili na poklowewu trorogoj karapojli. Prepodobni o~evi, Srbine Konstatntine, rabe Bo`ji Miroslave, Bolani Doj~ine, crvenkastu pra{inu, prah vulkana uga{enog, gazimo, za ruke se dr`e}i, nadomak Ivan - kule zastajkujemo, za{titno znakovqe nam kosti vite{ke, sebarske i merop{ke, dojdomo si dom
359 Miroslav Luki} na ogwi{te Kosan~i}a, preko Kosanice, reke skokovite, izabrav bogatstvo slika i re~i svetih. Obrowava se vreme, epohe se strovaquju u sunovrat, ajoooj, smrti, crna li si! Svaki dan uzima{ Milice, odnosi{ Bojane. Kratko}o `ivota, prolaznosti opora, ne otimaj mi orataqke, zapaqenu slamu u rakqama kojom vitlasmo u {qivaru tokom marta za plodnost wiva. Prekinimo hodo~a{}e Gorkoj vodi u Varo{i \avoqoj! Zjap, gola zjap, okolo - samo gola zjap. Lekovito je moje selo kad je u wemu Prestonica Korwa~a. Ne rovarite po `ivotopisu, pro~itajte stihire i stihove, jednom do vi{e puta! I ne la`ite druge; od prostih su re~i. Ne zatrpavajte staze detiwstva, bele breze, skrivene, }umuranske od Golubovca, preko [iroke, do Nad Vade i Nad Reke. Ne gasite plamsaje wiva - Majkovac, Ornice,
360 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Tr{evine, Golemo drvo, Rid, Nikolina. [tedro kora~ajte, o Sveti ratnici, o~evi i bra}o, milosti, ne `urite na sahranu mi! Ja sam meroph poreklom, slovest po znawu, `ivim vek Qudeje, drevne zemqe naspram otrovne Senke s Alpa. PESMA PETA Irmos : Prohor P~iwski Devetstopedeset godina obstojava zakriqen Rujnom i Kozjakom. @eglilovo. Arhijerica. Stubal. Reqan. Poji{te. Bu{trawski rid. Rusce s crkvom Svetog Ilije. ~iji oltar ostade Srbiji, a zapadne dveri dodeli{e Turcima. Dvanaesto kona~i{te u selu Ko{tune Moravskog druma do Carigrada. Krstilovica gleda - jada se Pla~kovica ^emerniku. Rastaju se vode wiÄove, odlaze u Jegejsko i Crno more, Prohor podu~i ov~ara, potoweg cara Romana Diogena da prenese Konstantinopoqcima :
361 Miroslav Luki}
Sunce se ra|a na Radan il’ Rujan gori. Stra{no pose~enije i te{ko promi{qenije nad`ive zlomisle}e pohodnike, Kumane i pleme Uzi, ju`norusko. Kraq Milutin u~ini razli~nije dari naspram ogwenih reka, {krguta zuba, zveke lanaca i zubate a`daje za odoravawe tu|e wive i greh pogru{avawa vode... Pismo Hilandarcima, bratiji na{oj miloj Treperi i bruji od vetra iz dubine bezdana; podrhtava i je~i potmulo, opasno; Trojeru~ice, da li je voda golema, il’ je reka neprelazna? Svet je do{ao na kraj, Trojeru~ice! Pod punim mesecom od Golog Rida do Mramor - kamena kula{ mi nebo, golema istina, a gorka slutwa - slatka zemqa. Sure orlu{ine i gavranovi pobeleli od starosti nagrnu{e na srce, stonoge, i zlovare du{u; pod zemqu odvuko{e suze - vrele suze od mene jedino ostado{e. Vrbovu sviralu i masla~ak Perunovi potomci nose, divizmu i podubicu; ne prepoznaju i ne beru po zemqi ro|enoj... Pomr~ina; mrak. Na le|ima, pod okriqem ne~astivog.
362 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A Daleko, iznad dve vatre i vode dve su `ene visoko u plavetnilu... Pevamo u pustiwi, bez nade ostadosmo, a rana je `iva i samo na{a... Glagorak, gragorak, kijaw~e il’ brence, prvo, drugo, tre}e. Utajeno blago za prah i olovo, Jovan ^avdar, sme|okos, podi`e ju`nu Moravu iz korita za obra~un sa nevernima... Zapis je varqiv, se}awe je tro{no, godine su u laticu stale... Toplica i Kosanica teku iz ubavih dojki spr`enih usijanim ma{ama, iz vriska. Jagwe moje belo, gubim lik i desnicu i postajem dugove~ni zelen bor. Vrba nad rekom, poqe pod nanom, bosiqak u cvatu! Kopa{nica, Paliku}a, Bunibrod i Prese~ina. Zbe`i{te i @i`avica. [arlince i Gorina. Crcavac, Drvodeqa. Todorovce, Kupinovce. Maglovita Razgojna, Grajevce. Navalim, Zlo|udovce, ^ukqenik i Nomanica.
363 Miroslav Luki} Li~ni Do, Palojci, Krpejci, Javorje, Kozilo, @deglovo i Kowino. Kriva~a, [umane, Kapran, Gazdare, Pusto [ilovo i siroto Negosavqe. Retkocer, Bu~umet i Dobri Dol podno Petrovca. Vrtop, Carovodik, Ivanovo Sviwi{te, vojni logor Sekicol, ravno Pertate, i Sli{ane, podno planine, goleme... Gu{i me pau~ina u plu}ima, srdwa i sukobica {to traju vekovima. Zanemela zemqa kneza Vi{eslava i bra}a koja preveri{e. Preveriste iz razloga svakojakih, al’ {to na koren udariste? Ali ne pomislih - Bog je visoko, Gospodar je daleko. Vinograd Tvoj, Bo`e, dobro ogradih, jo{ ga ~uvam spremno i postojano - Tvoje Slovo za pokoqewa. Ne smeta mi tiha ki{a o Krstovdanu i li{}e neopalo - {to se list dr`i du`e, to se zima daqe pru`i! Kajmak~alan je veli~anstven, kapija slobode, i jo{ je lep{i Rtaw. Duhovna glad je beskrajna.
364 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Za{to donebesno i onostrano ne pojmiste - pitam svete mu~enike, svete kraqeve - {to livadu golemu i rajsku zelenoodornoj pomami ostaviste? Ni~e novi bosiqak, ni~e, ali ne miri{e po zemqi Srbiji. A jedva je iz no}i iznikao... Rasipa se snaga na u{}u Brvenice u Lab; pijemo medovinu iz Trakije Trajanove, a prati nas susne`ica i nesanica, Crni Lug, Strmoklet, nesnosne potere, i zasede iza svake okuke, vrletne putawice, kow~e na izdisaju... Najte`e je, bratijo, u grobu ostati i iz wega ve~no `iveti! Kroz san na razlomku svetova za~uo sam kukurikawe petlova; u suton stupaju}i - za mnom omaja i zabuna. Mlade grane ne lomimo, no koren ja~ajmo! Govore li srca dovoqno glasno? [ta ka`u kru`ni simboli - oko, sunce, kolo? Mlinovi? Konaci? Zemqa? Bra{no? Dovoqa? Dobrilovina? Crkviwe i Bermet, vino bogova? Odvajamo li zguru od zlata i ~uvamo li od zgure zlato odvojeno ?
365 Miroslav Luki}
Bogorodice Trojeru~ice, Majko, mnogo je gre{nika i nekr{tenih, u vremenu isku{ewa; mnogo je onih koji jure svoj rep kao ma~ak. Ogwi{te krojimo i gorke zalogaje brojimo. Kroz tminu postojimo. Kroz arkade huje Ribnik i Sveti Arhan|eli... Zakopasmo vatru, `rtveni kamen i drvo na dohvat ruku Germana i Nevernika, prona}i ga ne mogu! ^ija li je, kome slu`i Bolesno bela Zagonetka Bode`-kula? Ko mi no}as bolove i pretwu kroz slatke snove {aqe? O~vrsnuta grimasa bola sa lica mog polako nestaje s gangrenom nametnog veka. Lice moje nate~eno, Ponovo }e biti ozareno! [to je od Boga, sla|e je od meda. Kad ozdravim i na noge stanem, je{}u mleko i sireve sa Komova, bez straha i bez podo~waka... U tragawu za tajnom opstanka umivam se na ve~nim izvor~i}ima, udi{u}i korewe detiwih bajki i miris poga~e ispod crepuqe. Pomoravqe je oxak
366 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A i svako je staro grobqe ve~na izlo`ba Trore~ja, Tromoravqa. Familija, familija Bo`ja - rodbina Hristova. Bo`ja wiva, jer grobqe je zaista posejana wiva Bo`ja, iz koje ni~e ne{to divno i slavno, jer apostol re~e : sije se u sramoti, a ustaje u sili. Prepoznajem u kamenu te{aku i obli~ju nadgrobnika, krsti}a i krsta{a, ~ovekolikih stuba{a s vilama i an|elima na vrhu (za samoukog klesara behu jedno), re~i Rada Neimara: Mu{ki zidam, `enskom rukom ukra{ujem! Bela voda, Krwevo, Naupara, Velika Drenova, Petrijevo kraj Smedereva, Temni~, Belogora i Nikolinci kraj Sokobawe. Jezdim kroz Tromoravqe i znam da se na grobqima ne{to ~uva, ne{to {to trune, ne{to dragoceno. Tela trunu, kao {to semena trunu u zemqi pre nego {to izniknu u sasvim novom odelu. Ciju~e dleto u ruci majstora. Majstori prave ve~ne ~uvare dletovane, {tokovane, {picovane i gla~ane... Grobqa su moravska hranilice i ~uvaonice - na{ih bli`wih, otaca i bra}e na{e, najve}ega blaga na zemqi, blaga Bo`ijega! Prah od tela predaka na{ih jeste prah {to spava. To nije obi~an prah nego prah {to spava.
367 Miroslav Luki}
Vo vjeki vjekov pristi`u iz praha koji spava kowanici umorni od Kladova do Jagodine, preko Ku~eva do Negotina, donose stru~ak nevena iz zelenog Pore~ja Nikole Skobaqi}a. Na kowima nose Hram - Brvnaru sa Trpeze podujevske, gde je Ivan pri~estio vojsku samodre{ku... Posmatrao sam mnoge druge i sebe kao umrle i nisam se bojao dolaska smrti. Utupqujem `aoku smrti za `ivota, i kad do|e ne}e imati ~im da nas ubode! U~iteq Radoje iz Gumeri{ta pokraj Vrawa iscequje bosiqkom, napojen ikonom, crpe mo} iz tri jabuke i le~i padavicu, nesanicu i umoricu i mudro }uti o Tajni Vra`jeg kamena pokraj starog Trgovi{ta... S kapqicama ki{e oti~em, pred naletima oluje razorne nestajem, razulareni ba{ibozuk ~equsti razjapio; tigrovi zaposeli dvori{te; be{tije na oxak nagrnule! Kamo sre}e da je neko drugi Posledwa odbrana! Oko sokolovo, pup~ana vrpca... Svemo}ni Gospode! ^estiti igumane, Mojsije Hilandarski! Ne dajte `ezlu smrti da zacari obzorjem na{ih zenica...
368 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Na vidiku je oblak Smrti; nestaje omlad, vodenice i pomeqari; p~ela ukrala tajnu ~eketala. Plug je ma~. ^ini se da jeste nemogu}em rataru, ali iskoreweniku ipak nije! Razmileli su se iskorewenici zemqom napa}enom i rodnom. Krvava istorija zlata i nesitost bogata{a. Majko, maj~ice, ve~na starice {to okopava{ gradinu i zaliva{ leje bosiqka, kada sam se vezao za Tebe, qubavi moja, svim drugim vezama sam se vezao! Roditeqko moja, otaxbino moja, spasi me od navale tu|inaca na mene, zla pro{lih decenija, {qiva i rakije, poraza i greha! Negda{wa blagosti, ne prerastaj u surovost, u sebi~nost i ni{tavilo. @ivote moje, Najne`nija Ruko, {to u nedrima ~uva{ pare za medewake i radost golemu i neizrecivu, sagori sve upquvke smrti i sva stabla {qiva. Jer ne tra`im mnogo od tebe, qubavi moja; qudi i prilike tra`e vi{e! Navodi, kao nekada davno, Majko, pre|u na krasno ~amovo motovilo, i tkaj na razboju dugine boje, }ilimove i crge, da po wima stigne Majka Na{a Trojeru~ica i Sve~ovek, ~edo milosti Oca i svetlosti Duha! Poma`ite srce moje, bratijo! Poma`ite srce moje jelejem milosti
369 Miroslav Luki}
Premilostivog Gospoda mog. Milost otvara put k srcu svih stvorewa i donosi radost svima. Pomozite, Proroci gospodwi, Majko Nebesna, svi otkriva~i ogwa ispod pepela, svi ronci u vulkanska grotla, daj mi, Majko Nebesna, po beskrajnoj milosti Svojoj, kao {to si svakome dala da otkrije varnicu, za kojom ronim, dok se sve na{e varnice ne sliju u plameni po`ar Sina Tvog, Trojeru~ice! Usred graje i poruge qudske uzdi`e se molitva moja k vama , bratijo Hilandarci, k Tebi, Majko, Svemajko, i k Tebi, Care moj i Carevino moja. Izbri{i, Gospode, sva se}awa moja - osim nekoliko. Jer sva druga se}awa ~ine me starim i nemo}nim. Povedi me stazama neutrvenim. Mu~enici velike qubavi, vi {to poznajete qubav ja~u od smrti, molite se Qubavi za nas!...
RADIVOJ STANIVUK
RU[I SE STARI, TRULI SVET Ru{i se stari, truli svet. Tamo, gde su usred debla burgijali crvi truqewa, carova}e crvi truqewa. Ru{i se Drvo @ivota i Drvo poznawa Dobra i Zla.
370 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Ru{i se mit, koji jednom sazda{e nesretni narodi, nesretnim narodima, za spomen i ute{ewe. Na praznom nebu, bez Boga i bogova, u praznoj pustiwi, bez qudi, pe{~ana samo}a, vetar i ti{ina, od pre svakog Postawa. Tada }e do}i ono {to nas sabla`wava, ro|eno u bespomo}ju - na{a vrhovna Senka - i zaplaka}e, nad nama. Istina du{e i tela, istina tla i podnebqa, istina, od koje smo pobegli. I grobovi na{i, bori}e se, s nama. Ne}e nas primiti, pobedi}e nas. Samo}a, vetar, i ti{ina. Od pre svakog Postawa. Pariz, Monilmontan, 21. maj 1992.
371 Miroslav Luki} T Aleksandar TI[MA PRECVETALE DEVOJKE Poslu{no zabavqene slagawem spreme, one nisu ni primetile onaj jedan trenutak kada su bile lepe. Sada, napu{taju}i bu~ne skupove s mnogo mla|ih oko sebe, uzalud prse lica na~eta bledilom ne shvataju}i kuda su i{~ezli nekada{wi pohlepni mu{ki pogledi.
MIODRAG TODOROVI]
OKOPAVAWE " Il faut coultiver notre jarden" Voltaire : "Candide" I Okopavam povrtarski Sebe samog : sitna kapqa Oko mene {evar barski Slutwe sluti crna ~apqa
II Povrtar je neko mrzak
372 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Dr~an i mlad - svima smetwa Povrtar je jo{ i drzak Nekom - demon i pometwa. * * * Pred razgrnutim stegom `ene Shvati{ : La`i i Mese~arske Opsene Pita{ : Kuda nas te opsene Vode? Zuri{ zbuwen. Ostani {to si. Inok Prirode. * * * Mrak nenala`ewa Koji je vek? Linijska ga`ewa I - zlatni presek.
DU[KO TRIFUNOVI]
CARSKA BARA Moje ~udovi{te Ne mogu re}i da je svet jedna velika Carska Bara. Ne znam toliko o svetu, a jo{ mawe o carevima. Ali ja znam carsku narav i Wegov odnos prema Bari. Car voli Baru : Ona ima dovoqno dubina, dovoqno pli}aka, mutnog za lov ; ima negovane divqine i spontane pitomosti. To Car voli : kad ima za svakoga, a sve je Wegovo ; ima nepoznatog u {ta se odmah puca, gotovih ~eka, ~amaca, mamaca... To Car voli. To su sve carske potrep{tine. Usudio sam se ne{to od toga pomenuti u
373 Miroslav Luki} svojoj pesmi s namerom da pomiwu}i Carsku Baru i ja bar malo `ivim carski. Ova bara stvarno postoji. U Banatu, na Starom Begeju, pored Tise. Ovde sam stigao na poziv prijateqa. Iskrao sam se iz Bosne, i{ao zaobilaznim putevima - preko Ma~ve, Srema i Ba~ke... Takvo je vreme...Zaobilazno... Rat je. Rat je carski posao. Car je u velikim obavezama, zato smo mi sami u Carskoj Bari. Slikari slikaju }utke - iskre}u}i glavu kao mlada `drebad. Pametni pisci ne govore glasno. To ratu omogu}ava da dominira na radiju. Spikeri govore svoje neproverene vesti. Rat je zahvatio ma{tovite. Svako ima pravo na svoje vi|ewe i predvi|awe, slobodne procene i pozivawe na mrtve o~evice... Slikari u Koloniji E~ka posle tih vesti gase svoje tranzistore, a ukqu~uju senzore svoje du{e, uzimaju papire i odlaze u predele da slika svako svoje ~udovi{te. Kraj septembra 1991. * Nije ovo uvek bila carska bara Postala je to u slavu Gospodara onda kad je bio Mir u Po`arevcu i Car Karlo doja{i na picopevcu carevi su sve imali osim bare a Paori bili raja i fukare pa dado{e
374 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A muzu} muzu Kaliopu caru baru da ih primi u Evropu * Nema toga koga to ne zanima za{to li se Du{a zove Anima Ona `ivi sama i u jatima na oprezu sa stra`om na vratima Nema toga koga to ne zanima za{to je samovala danima o ~emu je u samo}i snivala od koga se srame`qivo skrivala * Kad se pada - ne ka`e se Svetli Care : To je bio skok sa kowa na magare Pre bi se to moglo re}i svome stadu : Deco ovaj skok je bio ravan padu [ta o tome misle kowi {ta magarci time nek se bave tvoji Sedi Starci Savetnici nek doku~e umom sporim a moje je samo da te upozorim * Stalo mi je da pomognem Osvaja~u Za vremena da prepoznam stranu ja~u Kad pobedi
375 Miroslav Luki} da ne budem samo masa koja hrli Pobednika da izglasa a Pobednik blago kori ko da hvali i poma`e da budemo ve~no mali Otkako se zna za bedu nas bednika `iveli smo od pobede pobednika * Okru`en jasno}om zala Vi{om silom miroqubiv glup i sme{an pred gomilom upu}en u tajne spise zakulisne ne`ne re~i - Suverene Neovisne Legitiman Istorijski Tajno biran Paravojno i `estoko Masakriran Sad je kasno kad psi na sve strane laju a gavrani druge ptice ne slu{aju * Sad likuju Qubiteqi Propadawa oni vole kad se pada da odzvawa da se jeka ~uje preko Carske Bare jer bez toga oni bedno `ivotare Nikom nije bilo stalo da on vlada ali ne zna kuda puca kad komada kad razbija monolitno a prah cvili :
376 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Ho}emo li ikad biti {to smo bili * Da vidimo {ta je bilo od onoga {to sam znao da }e do}i ko stonoga Ta Nemejska Neman {to je na Herakla sada mrtva na me ide rubom pakla Ve} je vreme Istoriji da se se seti da odvoji Fantaziju od Aveti da razradi mehanizme ozarewa i odvoji Pokoqe od Pokoqewa * Nau~i}u u~enike svoje brojne da ne vode sve umrle pod pokojne ^esto sumwam da }e biti svi u Raju kad Narodu Besmrtnici zatrebaju Kad se javi euforna neophoda da se deli Antipod od Antipoda Nek se deca lak{e sna|u blago meni kad nam odu od koristi Nare~eni * Do|e tako neko vreme kad se pita {ta }e re}i Nada na{a Plemenita kad budu}nost sazna ovo {to nas prati
377 Miroslav Luki} kad se `ivot me|u `ive bez nas vrati Mi smo bili samo jedan Zanos hudi savr{enstvo koje grca u zabludi a zabluda na{a nije bezimena zaostala a ostala savremena * Otud ide Stramputica povijena nit je prosjak nit je zmija niti `ena Tek toliko misterija da ti blene{ jer ti jam~i da }e{ br`e ako skrene{ Stramputica - to je dakle ta tetiva Pre~ac kojim kani po}i Perspektiva Ona strasno garantuje svojom verom da Pravi i Krivi idu istim smerom * [ta u Carskoj Bari tra`im tim povodom Pametan se ne zanosi preporodom ni porodom ni ro|ewem kao Neko {to mami na stramputicu nedaleko kojom idu qudi `eqni samovoqe da prekrate jer su po{li u Mioqe u nevreme kada nema{ kud ni ra{ta u tu ve~nost koja nikom ne opra{ta
378 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
* Ne verujem da je ona Plemenita zato {to se meni klawa wena svita Ne verujem u brojeve osim toga da je Drugi uvek ve}i od Prvoga Ne verujem da je znala da predvi|a ni{ta osim da se sve to meni svi|a Ne verujem da }e pro}i bez robije ko se drzne ponu|eno da odbije * Kada pro|u cele ere i eoni i ja opet u opasnoj budem zoni ho}e li se znati sna}i telo moje s drugom du{om Avatari kad ga spoje ho}e li se prepoznati na toj slici da smo bili nedostojni sledbenici koji prate svaki mig sa onog sveta odakle se du{a spu{ta bez lepeta * [ta se skriva s onu stranu iza mraka odakle se pru`a ruka manijaka {ta se skriva pa da du{a tako strepi a dokaze nema ~ime da potkrepi
379 Miroslav Luki} a jedino ona zna i ~uva za se da prostaci ne saznaju pa razglase : U ~oveku jedino je ono stalno {to je bilo i ostalo animalno * Jednog dana do|e Du{a do saznawa da je svuda vi{e cene kad je mawa Kad se smawi do potrebe potro{a~a kad oboli a ne `eli da oja~a Zavedu je da izdahne mimo pragme a onda se o utvaru wenu jagme Vazdu{asta po potrebi kruta te~na blago Du{i mo`e joj se jer je ve~na * Umesto da svojski svoju brigu vodim sve sam dosad samo da se prilagodim u~inio da mi ve~no ne{to zna~e oko mene ovi Qudi i Quda~e Ta koliko ja jo{ mogu - meni dosta Ovaj greh nek ostane mi bez oprosta ne kajem se nit me iko na to goni ali ka`em da proveri kako zvoni
380 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
* Ni smradom se pro{lost vi{e tu ne javqa kosti legle a preko wih Staza Zdravqa Staru Kurvu biv{u `enu mog `ivota eno prati roj strelica Vizigota Za wom tr~e Kelti Huni i Avari a wihove du{e zuje ko Bumbari Ja sam bole preboleo al ne mogu lake `ale pre`aliti
Miroqub TODOROVI] DEVI^ANSKA VIZANTIJA GNEZDO ZEBE ZELENE
Plami~ak koji probija tamu. @edna `eravica. Svet se na elemente rasprsne. Zemqa. Voda. Vazduh. U po~etku bejahu re~i. Mo`da basme. Sumra~ni sunovrati. Gde je tvoja mo}? U gladi? U ogrizini? Ni iz ~ega se stvara. Narod. Zvezdana potvora. Obna`eni vizantizam. Krivom beskrajnog kruga. Skrovi{te i pqusak. Glas mrtvozvornika. Negde proviri grotlo. Oltar. Qubi~ica. Postaje{ vaseqena. [aka pepela. U Rosanskom jevan|equ. Gnezdo zebe zelene. PREOKRET I MAGNOVEWE
[ta je pesma? Crna ra|evina. Stid i gnev. Zvezdana Patagonijo.
381 Miroslav Luki}
U smonici belasa raonik. Bru{eni jezik. Oko premre`eno. Dolazi voda. Plaho. Nenadano. Weno lice se mewa. U jaje. U ribu. U nama je kqu~. Preokret i magnovewe. Strasni rasip. ZVEZDANA MISTRIJA Kako se otvara plod? Demone raskolni. Primrzne leme{ uz zemqu. Izroni sunce iz grobi{ta. Pogleda krotko u listove. Sve je izvor. I plamen. I led. Tvoj beli~asti dah. U ve~noj nevidelici sjaji. Pripitomquje nas. Zelenilo bukne. Iz malog zlatnog kov~ega. Zvezdana mistrija.
Zlatibor 3. Iwe na smr~i iwe u kosi - koliko godova u stablu? 4. Ledenice vise sa krova. Smrznut je dah na usnama. 5. Kow u saonicama, kraj zavejanih automobila, prkosno galopira. 6. Ni vetar ne mo`e zaspalu planinu da probudi.
382 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
7. Xinovski vrgaw na sne`noj padini? Ne - svetiqka! 14. Sablasna mese~ina. Krik kreje s krajputa{a. 27. Oslobo|en leda kao radosno `drebe r`e Rzav. (...)
Glasna gatalinka (...) ispod crnog praga sablasni predeli jezik o{amu}en osmesi muwa nad mrtvim gradovima an|eli posva|ani kapqica vode na kori oskoru{e izvor skriven listovi perunike u str{qenovim o~ima zelen svemir zrnevqe gro`|a pod lozom prosuto ozvezdano nebo na morskoj kosini lavanda u nozdrvama usamqeni grobovi
383 Miroslav Luki} molitva mora kristali galaksije u zrncima soli pretpono}ni vez zemqa bquje semewe o~i mrtvih mesec nad {umom u travi kraj kolibe glasna gatalinka
Miroslav TODOROVI] U SPOMEN NA PALMU U OAZI TERER *
PIJEM SUVU VODU Op~iwen mirom pustiwe Nebo je ogromno zvono ti{ine Nad palmom u oazi Terer Slu{am kako }uti Usamqena kwiga sveta dok gleda Ne broji godine Ne zapisuje vi|eno Dok sunce gori nad wom Uvi|a celinu svega U prazninu vidika zagledana Pro|e pustiwom kost simbol zapeva Vetar ostavi znak dima Miruje ve~nost siva ^ekam jutro pod palmom u oazi Terer Se}am se `ivota koga vi{e nema Kona~no ovde otkrivam zna~ewe ovozemaqskog Dok gu{teri moj kostur nastawuju Ne o~ajavaj {apu}e mi palma : "Sada smo boqi Jer smo napu{teni" ** ______* Palma koja raste u oazi Terer je najusamqenije drvo na svetu. Najbli`e drvo se nalazi na rastojawu od hiqadu kilometara. ** Stihovi iz tu`aqke Bu{mana da se izmoli ki{a.
384 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
EPILOG PUTNI^E, Zalud ti kwiga Peru se duh ve~nosti ruga OVDE je bila ku}a Zna trava Se}a se vetar Huji u gorskom videlu Kopriva se popela na krov pobedonosno Se}a se travom prekriven put Se}am se se}a senka u kamenu Kap suza u ti{ini spisa Senke videla stranica tame O tome re~ i zrno Moj dah...
Epilog PONOVO sam na rodnom pragu al avaj kad mi je zemqa na tragu 1999. * Sa kom{ijama koje nisam video trideset qeta Be{e nas `ivot razvejao Pribra{e godine i nevoqa Sedim Pijemo rakiju U hladu jabuke se}amo se (...... ) Iz magle izrawaju Senke lica koja su bila kojih vi{e nema To {to je iza nas jo{t ostalo Svetluca u varqivoj svetlosti oblaka (...) Nazire se smisao `ivota izvan na{ih stihova Izbistrile su se pri~e u re~i Izo{trila ti{ina u stih U vreme U kamen Kazujem o mojim tumarawima po svetu Ilinka u se}awu devoj~urak pri~a o unucima
385 Miroslav Luki}
Julsko je popodne 1997. u ti{ini punoj mirisa Krili se toplina zemqe i neba Zuje slike zrewa Sve {to nam je ostalo za slovo o `ivotu Nekoliko ubogih re~enica satkanih iz mutnih slika Al pri~a je znana za pri~u ostalo ni{ta nije Zemqa kazuje da ni~ega nije ni bilo Idu}i razmi{qam o ovom pejza`u od pre iqadu godina I filozofiji brda koja su unaokolo plandovala O slici koja }e biti posle isto toliko godina A mi gola iskrica u svemu nevidna Stara je pri~a ve~na i bez re~i Sve {to vetar mraka povezuje U tri znaka `ivota {ara Kwiga po~etka u kwizi svr{etka Izme|u ti{ina videla talo`ila se u kamen Vetra poslanica ponad Huj milenijuma
BO[KO TOMA[EVI]
DRUGA BIBLIOTEKA Ali ono {to treba da bude jezik tera{e me|u slobodnim stablima na dnu jezera senke. Vi{we pesme Janga i Pasternaka brujahu pod vodom bilost Graala me|u znakovima "s onu stranu stihova". Nemoro|ena melanholija zvukova bez svetlosti tra`ila je smelije Podne nad Parnasom i zaborav sudbe u nedovr{ivom hramu ~istog Poqa. Ono {to nije re~eno nikada ne predstoji, niti }e zavesti neodre|en broj pojmova me|u korice jedne jedine kwige. Druga~ije pam}ewe logosa vodi}e samotna dob kwi`ni~ara spu{taju}i na `alo slanost posledwe re~i bitka. SKRIVENI PESNIK
Napokon, te`a{ sjaju moga tajna puta. Iskri se gnoj na ^elu nagog Boga. Nad obzorjem wi{e se zvezda i dugo se slama.
386 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A Te`ak mirno spava i vreme nosi, ve} nestvarna grano! Vreme ptica... Nejasnije peva sad poet smrti, jo{ skrivenije. U tren sveta zraka sunca kleca. No ni~u}e, ono, ne dani se, Ve} sve polaganije u sebi domi{qa se i meri zemaqski. Ko odsutnost Da je svaka nesamerqiva snagom mogu}nosti ; kao da `ivot Sa~ekuje `ivot u dubini i osna`uje ga inim smrtnim. Pa kre}e se tajom u krug... u krug ~ovek i wegov drug I Bog i rastiwe snovidno. A pesma `arnica nebeska Wivi se gore, zbraja i ti{te je mrazne staze more. O, da Nadsawa samo travu i kravu malu i kolevku svetu i Vo}wak sveprole}ni. O, da nadsawa samo... AlÄ pesnik , eno, Dole gde kÄo ratar tragom tu`e}Ä oskudne dane Pod jasikom te`a i u povest dohodi vid. * * * Drevno je skrivawe! Podoban zaumqu, tad smelije za~iwa `ivot I raste besanije u zdvojnost slika. I kao {to vesla~ sabran daqinom, slute} nadolaze}e, U viru re~nom prona|e put, tako i onaj {to svetlosti otet Peva u tami, odva`en, najjasnije vidi sklawaju}e. Tamo nevidqiva! Tek to ispo~etka spoznati treba. O}utati miris hrizantema ispod snega i nad re~ju Nagnut ugledati bitku sna. Najsmelije, tad najsmelijem, vra}a se Svetlost ocrtavaju}i upitno otkrovewe. Voleti, {ta? Zemqu, Pticu, blagost, ni~u}e? Ko ~uva nas i za{to? Bla`eno budi tad Iskustvo i pred pitawem jo{ ne sa~iwaj o t v o r e n o. Zbaci Izazov i pogledaj jasnije biqku pod ugarom. Jo{ sneg je i Rana se zima nad poqem vije. Daleko, i tamo gde nas nije i tamo Gde ho}emo biti. Bivaj, alÄ ~uvaj nejasnije! PASTERNAK U BERLINU Mogu se se}ati svojih breza sa ivice {ume u Spaskom! "odlomke, re~i {to romore - gde to ~uh, lane u vreme ovo?" - Ne, to tramvaj kida {inama skute. Januar plete sede niti. Pevu{i pesmu o caru Nikiti. Na Potsdamu hiqade svetiqki. Tamo - "sve}a gorela". Prema severu sestricu povesti odvu}i. Poneti Brehta za Kremq tihi s kotaricom prole}a i Rozom Luksemburg - preko barijera - u Peredelkino sti}i. Berlin ve}i i ve}i od samog gvozdenog Ne, Berlin, sve samqi - kloaka bez breza.
387 Miroslav Luki}
Stevan TONTI] NO] Jagwe se uvla~i u vuka smrt u ~oveka u tamne `ivotiwe i plavu decu no} tamnoplava No}i ima u plamenu plamen stanuje i `ivi u hlebu kruh qudski tako se pe~e u `alosnim prilikama na protivre~nostima I u podrumima Sunca ima no}i u polnim organima zenicama i matericama Koma|e no}i luta svemirom pi{ti zarobqeno u an|elima ali u ba{tama i bajkama no} je gospodarica Mrvice no}i! Evo ih u {kolskim torbama pionira u pismu od majke i drage srda~nom poqupcu i pozdravu Plamen sve}e i tvoj u ~emu bi treperio da sjaj wegov ne u`iva mra~ne povlastice da nema uqa i zlata no}i goriva - tebe koji gori{
Novica TADI] TRU], TRU] Svuda te, bre, ima, svuda, oti|em dole na jug, u primorski gradi}, a ono tamo tvoja kwiga izlo`ena, otvorim novine a u novinama tvoja pesma, vozim kola, ukqu~im radio a oni te pomenu, oti|em na kwi`evno ve~e da slu{am o tebi, ~ini se kao da se nigde ne pojavquje{ a pojavquje{ se.
388 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
GLODAR SVETIH SPISA Svete spise, molitvenike, brevijare, `itija i poslanice on besomu~no grize i uznosi se na krilima tog praha, te meqave. LICA NAMERNIKA Dobro ka`e{ to o mojim pesmama koje si nekada uzgred pro~itavao. Opaska je umesna. Ali, kako godine pro|o{e, ne pi{em vi{e stihove otka~ene. Jednostavno, u mojim re~ima ( kao na povr{ini vode koja neumoqivo proti~e) ogledaju se lica namernika. Sad jedan si od wih. Vi{e ni{ta ne zna{ ni o meni ni o mojim pesmama. Zagubi mi se svaki trag. LATICE 1. Bi}e koje izmi{qam samo sebe pro`dire udovi trup kosa zlatna u wegovim ustima nestaju svi wegovi predmeti stvari pepeo krila vazduh ta ogromna izba~ena materica podi`e se rosa ta iwe to grobna ru`a latice sklapa kopni sneg planinski najzad usta gutaju usta i ni~eg vi{e nema ------TAMNA MO] Sve te nepoznate i prvi put vi|ene Osobe Uobli~uju se u mom snu Pribli`uju me ushi}ewu i svakoj za~udnosti Jer ja sam wihov stvoriteq Podi`em ih i odbacujem u Ni{tavilo Iz koga su od koga su O moju sre}u niko mi ne mo`e uskratiti I moju neuporedivu Tamnu Mo}
389 Miroslav Luki} O woj govorim kad o sebi govorim U svim prilikama Velikim i Malim TAVAN Odavde su tek odvla~ili Odnosili na sve mogu}e strane Svako je imao laso ili torbu Svako je imao xep ili zaslepqeno oko Sedali su na stare sanduke I kradom podizali poklopce Sedali su na stare stolice I vrebali okolo {ta im treba Svaku su stvar staru ili novu Okrenuli oko ve{tog prsta Opusto{ili su sve uglove Isprevrtali {kriwe i police I nisu dolazili kako Bog poma`e ve} da kr~kaju ispquvke u gu{ama Samo je pri~a o kriminalcu [to se skrivao ovde be`e}i od hajka~a Ostala meni da sa wom dugo `ivim
390 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A ] GORDANA ]IRJANI] PRED VRATIMA VODENIJEM Obi|oh zidove i vrata pobrvnana I videh svi ~uvari kopqa poboli I spavaju. I videh lopte trwa Gde se kotrqaju po putu i di`u zlatni prah. I kliknuh prestonici. Videh : Uz vrata ov~ija kako se vuku psi Sa vrata ribqih gde visi haqina Oko dolinskih vrata delove pluga Kraj starih vrata de~je igra~ke. I videh : Uz vrata isto~na gde tiwa ugarak Na vrata gnojna naslowene {tapove Oko izvorskih vrata prazne kupe Kraj kowskih vrata kosti goveda.
Razderah pla{t I posuh se po glavi zlatnim prahom Bacaju}i ga u nebo. I stigoh Na prag vodenih vrata i behu sklopqena I videh Gde vetar lista kwigu zakona A slova se zakivaju u krila vratna. I ne pi{e Ho}e li moja ruka Bo`ja ruka ili vodena Klin da pomeri. Da ne poranim?
391 Miroslav Luki}
Ni seni predaka Ni mudre sipe ne vidim ^etiri ~vora K’o tu`na lica obe}avaju K’o nasmejana lica prete Quqa{ku predu. Da ne odocnim? Izmewuju se sunce i da`d Izmewuju se gmazovi i sawe Povraci bludnih i be`anija I jo{te ~ekam. Vodo Da ne izgorim? Ne daj Sablasti da me odvuku U provincije carske Nazad gde potok `ubori.
U PAVLE UGRINOV
AGONIJA KAO DA JE NA TABANIMA vetra dolutala pra{ina sa ~i~kova i bunika, razbila si okna iznenada... Kad pomislim da si mo`da isekla ruke o staklo `elim da ti pri|em i spasem tvoju preostalu krv. Ose}am da je to uzaludno, daleko si sa punim ustima `utog i zelenog korova. Ipak `elim da te svojim duga~kim rukama obavijem i da se stegnemo u znak opro{tajnog zagrqaja i ugu{imo. Pomislim, mo`da si ve} mrtva! ( ^ujem samo da limenim petlovima zavr}e {ije vetar.)
392 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
I palim polijeleje... Oprosti mi {to sam te potsetio na ovaj bunker, popla{io sam se da si sko~ila sa sedmog sprata. Ali tu si, jedina moja, i gleda{ me kao da me nikad nisi videla. Sa svojim hladnim i tankim rukama od mese~evog pepela ude{ava{ kosu pred par~etom ogledala. Kosa ti je od bledih qubi~ica ili jorgovana, osu{enih u oku ~i~kova, sa mnogo pra{ine na pramenovima. Za{to si u o~e{qane kose, svilene i mokre ko brada klipova kukuruza, udenula ~i~kove da te ne milujem? Razderala si haqinu do struka da ti gole grudi hladi vetar koji je milovao mrtvu travu u ravnici. Ko dva mala `abqakova cveta u travi tvoje su dojke `ute i ja pla~em. Prvi put sam ih video. Pla~em - prolazio sam pored wih uvek okrenut. Otsekla si i svoje kose. Ostala je srebrna strwika koja bode moje dlanove. Dugo si gledala `ute potkovice u kru{kama i sada se pla{i{ suncokreta koji se u sobi okre}e. No} je i podigli su glave i o`utili sobu kr`qavi, bez crno belih semenki. To su samo polijeleji u tvojim staklenim o~ima. Bojim se da si oblesavila od bunike : Nismo poharali gnezdo vrabice u lusteru, niko ne piju~e zbog pegavih jaja, jedina moja sa `utim rukama od suncokreta, to se okre}u kreste petlova na vetrobranima. Nismo uvrnuli `umanca u polijeleje : na `ici od lustera je sazreo grozd crvene mirisavke (koju }emo osu{iti kad je ve`emo za noge). Okreni se na drugu stranu, bi}e ti lak{e. Jedina moja sa grudima od `abqaka nisu u sobi napeta jedra vetrewa~a. To je osu{eno rubqe raspeto na konopcu i vetar ga pra{wav nadima.
393 Miroslav Luki}
Sti{aj se, to na{a qubav visi. Ne piju~e vrabica, niko nije pobacao `umanca kroz prozor, to su meseci. Sada si pokrivena preko glave i gole si noge ispru`ila na krparu od rasprsle lubenice. Nemogu}e je da ~uje{ kako ga~u divqe guske nema nikoga vi{e da odleti iz na{e mo~vare, nema... Samo jo{ jedna pesma postoji, kroz razbijen prozor, pesma petla sa ~a|avim grkqanom, pada niz sedam bunkera na asfalt. Sa osu{enom ko`om na vetru legla si pored mene hladna i rekla mi da te poqubim u srce. Kako je meka na obrazu `uta glavica `abqaka! Ose}am na uhu tvoju malu i glatku grud. Izme|u dva `uta cveta miri{qave kamilice spu{tam glavu da zaspim mirno, ali ti ne di{e{... Ne znam da l u grlu ose}am srce tvoje ili moje? I opet u meni drhte srebrna perca golubija... Nemoj da me napu{ta{ jer umre}u sa glavom u `utom `abqaku!
DRAGIWA URO[EVI]
LUCIFER o Luciferu ostaje da se pri~a i pri~a iako pesnici i filozofi, a i obi~ni qudi tvrde da se on odselio u podru~je mita, uobra`ewa i otisnuo niz zvuk i maglu on se i danas {eta po ulicama i `ivi po ku}ama smi{qen, ravnodu{an, hladnokrvan i navodi odve} savremene qude koji su izgubili veru u demonsku mo} i veruju u ~ar i ~uda sveta u dobronamernost vremenskih mena u ispravnost oluja i hujeva koliko i sunca koliko i oranica, koliko i `areva leta u izraz plemenitosti svake bore na qudskom licu
394 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A on ih navodi za guste {ume u ~ijim se predwim redovima zeleno blistaju i zlate jasenovi, grab, hrastovi ili jo{ uspravnije sekvoje i kedrovi ~ijim se vrhovima {eta sun~ev sjaj i na kojima se svakog dana zaustavqa ve~erwa ruj on navodi svim tim obiqem nude}i ga ma{ti i o~ima za puteve iza {uma, u rupe satanske i u maglu{tine uma ne kolebaju}i se ni koliko list na vetru Lucifer li~no zna da uzme lik dragosti i pouzdanosti obe}avaju}i nove kontinente i pravednije planete osnivawe novih svetova, uspostavqawe novih zvezdanih sistema a iznad svega potpunu prevlast uma i kad nekog dovedu u baru{tine on seda u {evar i sudi i progla{ava ma{tu i zanose muziku i strasti, qudske ose}aje i mere svako vansvakodnevqe za ludilo uma svako obiqe za prekomernost i tad se otkrije {tura wegova priroda drvena wegova podloga i utroba i kad neko uz pomo} gr~a, bola i ovosvetskog uma dokopa se horizonta wegovog znawa on i daqe poku{ava da nastavi igru kao da je on nadle`an da prostire istinu i tek kad se iz maglu{tina duha u smeru suprotnom od smera nekada{we zvezde padalice po istoj putawi podigne pramewe svetlosti iz trave i iz zemqe, sa reka i sa bregova i svetlost obuzme visove i {umske vrhove Lucifer hitro zalazi za prvi gradski ugao i nastavqa da unedogled kru`i svetom
ARHANGEL MIHAILO Slutim da davno to be{e. Arhangel Mihailo merio je nebeskim terazijama ne vrlinu i greh nego opseg du{e, dubinu i visinu, svesno i nesvesno, uspravno i vodoravno prostirawe.
395 Miroslav Luki}
Svesno be{e ostvareni `ivot, proplanak uma i mera duha, nesvesno pre|a{wi `ivoti i u wima sadr`ana dela. Prema kosmi~koj meri ulivao se duh u novu planetarnu sudbinu da se zaputi zvawu kompozitora ili astronoma, cirkuskog igra~a ili stanovnika sela, sa uvek dostupnom mu lepotom du{e. Neki, izra`eni visokim brojkama, putovali su u vi{e svetove a neki ukradeni ili po sporazumu u ni`e da pokre}u vitlo `ivota br`e. Odavno nema terazija arhangela mihaila, mnoge cifre kazuju usavr{ene sprave, mere te`inu i mirise latica ru`e, kutke i zavijutke du{e.
H IBRAHIM HAXI] [AKA ZEMQE
Za Danila Ki{a
No}as sam u svom svemiru, Okru`en jamom koja sija : Opojni miris. Jednu zvezdu Gasi amanita muscaria. Vidim sebe van sebe. I Wega : zovu ga gazija. Go do pojasa, bujne kose, U rukama mu vrela mazija. Idemo tiho. Ja ga ~ujem. Ali ne ~ujem se ni ja :
396 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A Pred wim su ba{te, zuje P~ele, miri{e timijan. Sme{i mu se Eutanazija, A i on je nasmijan.
OTO HORVAT SNEG SNEG Nema sumwe da je Andrej Tarkovski voleo Brojgela. Treba samo pogledati film OGLEDALO i usporediti scene zime tog filma sa Brojgelovim platnom LOVCI U SNEGU da bismo se uverili u istinitost te tvrdwe. Nego osmotrimo malo boqe platno i opi{imo ono {to smatramo va`nim : Crne ptice na golim granama iznad zale|enih jezeraca na kojima se deca i dokoni sli~ugaju. Mir je idili~an i li~an. Tri prilike u pratwi Pasa silaze ka selu. Okrenuti su le|ima. Ti LOVCI. Dakle Lica im se ne vide.
[ Ponovo krenuti ] MOJE DETIWSTVO po~elo je nestajati dok sam jo{ do kolena u wemu stajao. Prvo su se odselili Z. i D. iz kvarta i nekako posle toga ~etiri trake druma le`ale su preko na{eg dvori{ta. I kajsije prestado{e biti junski smaragdi. Doveo sam te jer si `elela videti gde sam odrastao. Rukom }u ti pokazati granice mog sveta nekada{weg. Ostalo se u zaborav preselilo ( a i ~itawe mi je se}awe zatrovalo). [...]
397 Miroslav Luki} C Milo{ CRWANSKI Tradicije Za`eli}e{ da bude{ majka, i o~ima suznim punim bajka i glasom punim uspavanka sme{i}e{ se bez prestanka, i kle~a}e{ predamnom: Ali sa moga lica pada}e na Tebe mr`wom tamnom radost zuluma, zgari{ta i {uma, i gordi bezbri`ni osmeh ubica. Pod gorom visokom u ve~eri jasne, {apta}e{ mi re~i plahe strasne, i nuditi nedra naje`ena bela. Al }e iz moja oba oka nevesela jurnuti da grle pogledi `udni planinski jedan strm, ili bor, ili jelu, ili {umu racvetanu, ili koji mra~an grm. I kad Ti na licu plane plam, bludan i stidan od dara skrivenog pod srcem sred nedara: ja otac bi}u tu`an, {to ne ubih, ja otac bi}u tu`an, jer qubqah, {to nisam vi{e krvav i sam.
[ KOD HIPERBOREJACA. Za{to je Kjerkegor prekinuo veridbu ] ------Lako je prekid veridbe Kjerkegorove tuma~iti idealnim razlozima, i patolo{kim uzrocima. Tobo`e, `eli da se sav posveti literaturi. @ivotu i radu u samo}i. Izbegavawem braka. Ja ipak mislim da
398 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A psihoanaliti~ari imaju pravo, kad smatraju, da se Kjerkegor zgadio polnog nagona kod ~oveka. Kod oca. Teologa, uglednog ~oveka, bogomoqca, koji silom uzima qubav, kod jednog mladog, sirotog, poslu{nog, upla{enog, stvorewa, sa sela. Jedne slu`avke. Imago oca, kod Kjerkegora, mora da je bio samo jedan ud. Veliki ud. Veliki phallus. Kod Albanke, ta moja teza izaziva i smeh i srxbu. Ona, danske seqanke, smatra , kao neke, zdrave, sna`ne, krave. A to silovawe, kao prijatan do`ivqaj jedne slu`avke, koja se di`e u stale` popadija. U odnosu sa majkom, i sestrom - koja mu je rano umrla - ona Kjerkegora ne vidi, nikad, melanholi~nog, nego ne`nog i zadovoqnog. Pravi razlog prekida veridbe vidi u intelektualnim ambicijama Kjerkegora. Regina mu se, jednog dana, prosto, u~inila glupu{a. Bur`ujka. A to je i bila. To onda izaziva smejuriju ostalih, u dru{tvu, i tako su, posle, ne samo Kjerkegor, nego i svi drugi moji Hiperborejci, postali, u mom dru{tvu u Rimu, smejurija.. Za{to je Kjerkegor prekinuo veridbu nije se u Rimu, u mom krugu, saznalo, nikada. Ja sam u takvim trenucima - da bih prekinuo prepirku - obi~no , ponavqao, kako su svi pisci o polarnim predelima primetili da mor`i, foke, morske krave, u tim predelima, svi, imaju za~u|en pogled kad ugledaju ~oveka. Wihove se, velike, crne, o~i , ~ude. To se primetilo i kod belog, ogromnog, polarnog medveda. Kad se sa ~ovekom susretne, on ga za~u|eno gleda. Ja ka`em da je mene, tamo, najvi{e za~udilo, to obiqe sitnog cve}a. Ka`em da je dovoqno, da mi se u se}awu javi moj film, koji sam snimio u jednom od najlep{ih, {picber{kih, zaliva - u takozvanom Kraqevom zalivu - pa da se za~udim lepoti flore, u tim zalivima. U~ini mi se, da bih i u Rimu mogao da zakora~im, preko puta gle~era, iz tog zaliva, na ostrvce, u more, u koje se, skoro nepomi~no, sliva, {iroka, ledena reka gle~era, koja se beli, a silazi u more, koje ima boju, isprva, kao mastilo, a posle, kao ametist. Tundra, tu, pod nogama, li~i na }ilim divnih, crvenih i `utih, detelina. Gde god se javi polarna mahovina puna je sitnih cvetova. Svi pisci pomiwu, u polarnim predelima, bo`ansku lepotu prirode, brda, gle~era, leda, a ja bih da ponavqam, vanrednu boju i ~istotu neba, iznad svih tih zaliva [picbergena. Ka`u da je nebo, tako, plavo, samo u pustiwama. U Sahari. Ja bih tome dodao samo to, {to lepotu tih brda, gle~era, leda, vrhova, ~ini jo{ ~udnijom, a to je strmoglavqenost lepote prirode u tim zalivima. Sve se, kao u srebrnom ogledalu, o{tro, ogleda, tumbe, u vodi tih zaliva.
399 Miroslav Luki}
Ni to, me|utim, tamo, meni se nije ~inilo, najve}a lepota. Nego ona ti{ina, koja nastaje, posle svakog survavawa ogromnih, smrznutih, gle~era, kad stignu u more i sru{e se u wega. Za trenut, stra{ni vodoskoci ska~u u visinu iz mora. Zatim se ~itav oblak ledene pra{ine vitla, nad dubinom obala. Zatim sve to pada i sti{ava se u vodi, kao potonula, ledena brda. Nastaje potpuna ti{ina. Velika ti{ina. Ta ti{ina je, onda, bo`anski do`ivqaj, u tim i ina~e velikim ti{inama. Sve postaje nepomi~no, ceo svet se sti{ava.
TATJANA CVEJIN
Isus i nevernica Kada je Isus bio u braku, nosile su se Isusovke, po zidovima su visili mladi Isusi, pripremala Isusova hrana, pilo Isusovo pi}e, `ivelo isusovski i Isusova deca ra|ala Kada se Isus razveo, Isusova `ena je bo`anstveno izgledala i sve je ~inila bo`anstveno. Isus se ponovo zaqubio u svoju mladu raspu{tenicu i tako nakon du`eg vremena, postao na kratko Bog Wegovi krvnici prepoznavali su mu bo`anstvenu Isusovsku krv i |avolski ispijali ga. Od bo`anstvene `ene na dar je dobio dva maju{na roga i podvijena repa, preobra}en u ~ovekoliku `ivotiwu, do|e mi no}as na pamet i sve dok me nije posve o{a{avio, nisam zaspala Naj~e{}e sam govorila: Oh, Isuse i sve se ponavqalo
ISAK CRNOGORSKI ]UTAWE ( Iz ciklusa zave{tanog dr Miodragu Juri{evi}u)
Postoji zemqa }utawa od svih re~i ve}a
400 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Jedna krava tu pase nebo i nepojmqivo je kako uspeva da se zasiti Mi napustismo ulice i si{emo mleko u zemqi }utawa koja postoji Dva- tri drska se gade i zatekne ih ponovna smrt pritom Stvari su saglasne i zvuk jasan Zato je to beskona~na zemqa }utawa Jedna krava tu ispija }utawe i wenu tajnu niko ne uspeva da shvati Vime joj nabrekne kao mlad mesec i celi svet si{e mleko a potom zahvalno }uti zane{en jasno}om Postoji zemqa }utawa Jedna krava verovatno ogromnih razmera mirno pase nebo plavqe od svih mornara Mesec je posmatra sa najve}eg drveta i }uti ne shvataju}i wenu tajnu Kada bi kravu neko {ibao ona bi }ute}i prolivala okean - suze 1969. ^ BOGDAN ^IPLI]
Vetrewa~a Vetrewa~a ima jedna u Be~eju kraj grobqa, a znam vetrewa~a ~etiri - pet u ~uru{kom hataru, i kod Kumana, u Banatu, video sam ih tolko puta, ra{irenih krila, kao ra{irenih ruku, gde ma{u vozovima u prolazu i razjapqenom nebu, i lepr{aju svojim pocepanim powavama. Negde su sa~uvale jo{ sve ~etiri ruke o~ajne, a negde su sakate ostale samo sa po jednim krilom, i takve kada ma{u u vetru tu`ne su i `alosne - te neme udovice osirotele usred poqa {to do neba vapiju samo pokretima svojim.
401 Miroslav Luki}
Jako sam ih se bojao u detiwstvu - mislio sam da su ve{tice u wima gnezdo svile i da se s nekim nevi|enim silama bore, u o~ajawu da ma{u ili da prete stra{no. I kad sam odrastao bojao sam se jo{ uvek da im se pribli`im i u senku stanem i uvek bi zazebao na dnu du{e kad bi se koja ruka, uz stewawe te{ko, okretom pribli`ila iz visine i ~udno lako u nebo opet se dala. Powave na krilima izre{etane vetrom i godinama jedre visoko udaraju}i krpama - ranama kao pocepanim zavojima slomqenih ruku. O, kako stewu kurjucid drveni u bolnom zamahu i kako jau~e vetar kad vira na platno a kazuk ne da rawenom krilu sa mesta da makne, ve} ga zakova u zemqu besno sebi vu~e, tada se |avolska greda pod {atorom smeje i velikom medvedu golica usijanu osovinu te i on poigrava u nezgrapnoj svojoj radosti {to vetar zalud jede - mleti se ni danas ne}e, jer nema {ta u `rvweve da se baci, svu hranu mrve nezaja`qive dupqe mlinova. Uzalud vetrewak otvara velika vrata i poziva i nudi svog mlina vetrewa~ki posao, on samo u mislima ~uje lomqavu stra{nu glavnoga sena osovine te{ke nad kamenom i gorweg i brzog kola, i venca zup~astog besne {krguti - i vidi kao u snu gde mlivo u guslom mlazu te~e kao bela krv niz drvene oluke. Sad vetrewa~a stoji nad otvorenim poqem i nebom, polumrtva na po oka prati oblaka tok, ki{nih velikih li}uraka i belih pitomih bu}eva - ne ume vi{e da iz wihova puta vetrove prokazuje. Samo pri~e o |avolovima i vilewacima, tato{ima {to oblake i oluje vode i vetrovima upravqaju, teku niz kose zidine visoke s ki{nim mlazevima, a same ve{tice gledaju na prozore visoke i potajno okre}u {ator sa krilima na onu stranu odakle oluja juri nepoznata, i samo wima znana, i broje oblake nad ravnicom.
402 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Marija ^UDINA PUSTIWSKA LISICA
(Za Danila Ki{a)
^ovjek jedan }udi posebnih, tanak, struka uskoga, kose razbaru{ene poput pra{umskog rasliwa ka`e da je vidio Lisicu pustiwsku na pari{kim ulicama. Bo`e, uzvra}a poeta, {to radi to stvorewe iz pustiwe me|u qudima koji su nedostojni wezine qepote i o~aravaju}ih o~iju u kojima se prikriva melankolija koja kao zec u grmu, kao zmija u tajanstvenom leglu opala i perja sitnih ptica koje borave na Svetoj gori, me|u posve}enim kalu|erima. Ona, Lisica pustiwska ~ak ni u snu tih svetaca ne mo`e biti sretna. Poeta, mahnito zaqubqen u wezin uko~en pogled, smatra, ali i to je sumwivo, da }e ona u Vrtu Bestiariuma ipak na}i razloge za svoje ugro`eno postojawe, razlog za odr`avawe svoje sjete i melankolije pustiwske. O takvoj melankoliji `iv ~ovjek zna premalo. A poeta je pripravan i na to da ~eka Pustiwsku lisicu, pa trajalo to i do kraja wegova `ivota koji nije ni{ta drugo do iluzija, a i Lisica }e za to vrijeme, kao i svi {to `ive u Bestiariumu, u iluziji samo `ivjeti.Bog je odlu~an u tome da wihov `ivot produ`i do krajwih granica. Iluzija je vje~nost wihova i najtrajniji `ivotni vijek {to ga slute oni koji su se za~arani ili zabrinuti zbog okrutnosti vremena bavili molitvama, metafizikom i umjetno{}u.
403 Miroslav Luki}
INOROG (Za Mirjanu)
Tko je povjerovao da je vidio Inoroga, `estoko se prevario. Jer, Inorog je mitolo{ka `ivotiwa kostiju sastavqenih od tame i svjetlosti vremena pro{lih fantazija. Samo onaj koji je lutao tim vremenom, mo`e tvrditi da je gledao Inoroga kako ponosito {eta {umskim stazama koje jo{ nisu postojale. Kasnije su stvorene. Ali onaj {to ga poetom zovu, {to je isto kao da ga Kojotom smatraju, a u stalnom je dosluhu sa Zemqotvorcem, smije se nadati, on to turobno ~ini, da }e opet mo`da odmah, u bezumqu svoje sumornosti i prostodu{ne imaginacije, imati sudbonosni sastanak sa Inorogom. Bit }e to, ova `udwa je ostvariva u snu, zagonetka koju bi pjesnici s ~a{}u postavili sebi, metafora za poetiku koju simbol nebeskog sluge stvara a uvijek izgleda da je ona opre~na onome {to se i u najbesmislenijoj poetici ~ini jasnim i od same smrti sna`nijim simbolom, iluzijom o simbolu koji se bezo~no raspada u du{i bo`jeg, |avolovog pjesnika. On se zbog toga smije{i ironi~no. Vidi Inoroga, jer je sposoban za fantazirawe, kako se vedro, an|eoski smu}en i pohotqiv za svojom pro{lo{}u koja ne prolazi, pridru`uje stvorewima koja su ve} obilato napu~ila VRT Bestiariuma. Odmara se me|u wima, sretan {to postoji ili tek po~iwe postojati ; to je san koji ga ne napu{ta. San koji jest neprekidno i nije ostvariv : Iluzija o snu koju Inorog stalno ponavqa.
LEONIDOVA CIBETKA On je Cibetkinu we`nu, zagonetnu utvaru lovio u pau~ini jednog sna, jedne neusavr{ene biblioteke, jedne neosvojive pustiwe, za vru}ih dana kada tijelo poput biqke sahne,
404 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A za hladnih no}i kad se srce u led pretvara. Pa se sada ~ini, onome tko gleda, da cibetka ima izraz izmu~enih. A zaista, On je morao dosta muka podnijeti da bi stigao u zamrznuto sredi{te wezine sudbine. I mo`e li se uop}e zamisliti koliko je oja|en bio otkriv{i da se udes te male `ivotiwe pretjerano zamr{enim u~inio za duh wezin nejak. Pa je ~ak i prona{ao, iako nitko ne zna kako, da je za Cibetku vrijeme prolazilo druga~ije nego za ostala stvorewa. A u kostima se wezinim ipak nije moglo na}i ni{ta {to bi ukazivalo na posebnost te `ivotiwe. Zna~i, samo je On mogao, pa`qivo oblikuju}i sjenku wezinu blijedu naslutiti ~estice tajanstvenih elemenata koji pripadahu nekada `ivotu tog bi}a. Pa se dosjetio, a i kako ne bi, da }e ti isti elementi jo{ slobodnije se i zagonetnije pona{ati kad po~nu utjecati na wegovu sudbinu. Da li se On odmah dosjetio oblika tijela Cibetkinog? Ili se u wegovoj du{i najprije, uz velike napore, po~ela pomaqati skica wezine du{e? Pa je tek zatim mogao On, s nevidqivim se bore}i, izdvajati polako oblike potrebne za izgradwu wezinog lika? Tko uop}e mo`e znati kako je stvarano to kratkotrajno tijelo u te{kom krznu osutom tamnim pjegama! Sigurno je jedno : morao je On jako izmu~iti svoje qudsko srce dok je premi{qao o tajnama unutra{weg plana Cibetkinog srca. I razne je vizije, nepodno{qive ponekad, morao gledati u svojem duhu, samo da bi povjerovao kako je cibetka, izme|u svih bi}a i{~ezlih iz svijeta, ba{ bi}e onakvih svojstava kakva se wemu dopadahu. Pa je ~ak odlu~io zamisliti da u woj bija{e nekada i stanovitih osobina vulkana. Ipak, jo{ je puno toga morao provjeriti prije nego {to je u osnovu te prirode
405 Miroslav Luki} postavio sto`ac zami{qene vulkanske erupcije. Jer Cibetka, ma koliko bezazlena bija{e, nekako je i odve} lukavo postavqena u idealno sredi{te pustiwe. S toga mjesta mogla je nesmetano pratiti tragove koji vas mogu odvesti u jednu dobro zaklowenu sferu, u kojoj }e tek pravilnost kaosa posvjedo~iti o wezinoj namjeri da se jasno prika`e u zagonetnom qudskom snu. Tko se pa`qivije u sliku Leonidove Cibetke zagleda, taj }e opaziti da se u wezinom, na izgled malom i tromom tijelu , ~udnovato i uznemireno srce nalazi. A On je to tako zamislio samo zato {to se pobojao da ina~e ne}e mo}i osjetiti ~e`wu za onim {to je u Cibetki bitno. Pri tome je i `elio da se poslije wega jo{ netko oja|enim osjeti zbog onog nepoznatog {to je do savr{ene smrti izmu~ilo tu malu `ivotiwu. Zato i jest polo`aj wezine glave smjeran, ali izazivaju}i. ^ini nam se, On je ne{to o~ekivao. Ili se samo jako uznemirio, saware}i i nehotice ono {to je bilo i {to bi zatim moglo opet biti. Sjetio se On i prizora iz neke stare kwige. Tamo je Cibetka satavqena na osnovu plana nerasvijetqenog karaktera snova. I od tada se vi{e nije mogao oduprijeti qupkoj i mra~noj zavodqivosti toga stvorewa. Pa je, prirodno, osjetio ~e`wu za preslikavawem. Zato je s toliko we`nosti, a i sa `estinom nekom bolnom, razra|ivao krvotok Cibetkin, i izri~ito nastojao na tome da splet `ila wezinih tankih bude {to pribli`niji nacrtu jednog osamqenog, zaboravqenog labirinta. Po na~inu kako nas Cibetka u snovima na{im gleda, moglo bi se pomisliti da je On, mo`da i ne `ele}i, naslutio pone{to od onoga {to se dogodilo izme|u we i wezinog ~udnovatog stvoriteqa. Pa ga je i to
406 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A uznemirilo. Zato se malko i upla{io onoga ~emu se ba{ nadao. Ta tko se ne boji naravi vulkana uga{enoga, ili eksplozije koja bi u povoqnoj prilici izazvati mogla uspomene na `ivot ove jedinstvene `ivotiwe? Jer, Cibetka nikada nikome nije sasvim obja{wena. A Slikareva naga|awa o fantomskoj snazi {to se u spirali prema nama {iri iz tame Cibetkine smrti, mogu jo{ samo pridonijeti da nam se snovi po~nu ponavqati. Iako se po na~inu kako nas ona gleda ne mo`e re}i da je htijela pomije{ati qudske snove sa sudbinama `ivotiwskim, ipak se mo`e opaziti da je ona dugo i s uzbu|ewem o ne~emu na{em i u nama nedovoqno jasnom razmi{qala. Mogu}e je, a On to ni na koji na~in porekao nije, da je, prije nego {to je On op}e sawariti po~eo, Cibetka odavno ve}, u agoniji svojoj slatkoj, sawarila jedino o Wemu. Mo`da ga je ba{ to i zaprepastilo. Iako je on znao da se kobni snovi odavno ve} obistiwuju, u plemenitosti svojoj ipak je morao predvidjeti da }e se `alosne posqedice toga doga|aja jo{ dugo odra`avti u jednoj du{i o kojoj je dosta, ~ak i previ{e znao. Istina, Cibetka na slici izgleda veoma mirna, ali varati se ne treba, jer }e ona tko zna jo{ koliko puta pomutiti svijest onoga koji u wu svojevoqno gleda i tako `ivot provodi. Jedva da se vi{e i zna tko je zbog ~ega stalno nespokojan. A ba{ zbog toga je i stvarao ovu opasnu qupku sliku. Namjera mu je bila da tim likom zavede onoga koji to `eli. Zato je s toliko pa`we slikao {ape wezine zaobqene a pritajeno ipak o{tre. I veoma zagasite boje sjene pridodao je tijelu tamnome. Nije Wemu bilo te{ko dosjetiti se da }u ba{ ja biti prvi kojega }e zauvijek potresti taj sablasni, od ~estica razli~itih sastavqen lik. Jer, on je upoznao , iako mi to nismo `eleli, mnoga svojstva svoje ma{te. A razumio bi uvijek, kad god je
407 Miroslav Luki} po`elio, osnove zamr{enih jezika kojima se ~ovjek poput mene u svojim fantazijama slu`i. Stoga je i izbrisao znakove jezika cibetkinog. Nije `elio da itko osim Wega, s bolom za koji nema usporedbe, bude u stawu razumijeti ono {to se od pamtivjeka jedino jezikom sablasti moglo izraziti jasno. I zbog ne~ega {to ~ak ni ja ne razumijem, nastojao je {to ne~itkijom prikazati mapu jednostavno isplaniranog prokletstva `ivotiwskog. Nitko nije, ali Ti jesi, Ledonidovu Cibetku u bolnome zaprepa{tewu promatraju}i, ponadao se otvoreno da je sve vrijeme, dok se lik wezin uobli~ava{e, Leonid potajno i jasno mislio na tebe. A naravno, pretpostavio je da se i onaj Tigar izmu~en jo{ ukazivao srcu Wegovome. Jer si vjerovao da svi moraju imati ne~eg zajedni~kog i uznemiravaju}eg. Pa kada si ve} morao opisati blistave konture ove pjegave `ivotiwe, i na Tigrov si `ivot {to ga u du{i nosi{, svakako sa ~uvstvima ne bez zna~ewa, pomislio. I, ma koliko on stvarno krvolo~an bija{e, taj tigrasti imao je tako|er sposobnost da se tajanstvenim prika`e onima koji ga `ele. Da si mawe budan nego {to jesi, mo`da bi ~ak opazio i to kako je `ivi Tigar tek samo fantazijama dostupan. Pa bi wegov smisao mogao po~eti tek poslije wegove smrti. Zar Ti i misli{ da je Leonid cibetku namjerno postavio u sredi{te Tvojih velikih o~iju. A samo stoga da bi Cibetkina sudbina bila odlu~nija od Tvoje. ^ak i onaj we`ni u`as {to ga wezina slika u Tebi stvara kao da je samo blago podsje}awe na muke {to se zbog Tebe dogodi{e divqoj Tigrovoj du{i. Ne}e{, a i ne bi trebalo da zna{ koliko }e{ se Ti pred Cibetkom, mu~iti zbog drugoga. Nije mi jo{ uvijek sasvim jasno za{to sam se, dok Cibetku
408 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A gledam, morao prisje}ati i Tigrove sudbine. Vaqda zato {to ne mogu ravnodu{an biti pred tim ~udnovatim bi}em. Jer zapazio sam ve} da wezine utrnute o~i u mene prodornije gledaju nego {to su gledale tigrove o~i. Zato odmah mislim da je i Cibetkina snaga ve}a, wezina du{a op{irnija, iako to izgleda nemogu}e. A ipak sve ~e{}e do`ivqavam da me iz sna budi wezin sitan, jedva ~ujan krik, a sasvim blago trepnem kada ~ujem grozan Tigrov urlik. I shva}am odmah : On je s odre|enom namjerom stvorio taj tako privla~an lik Cibetkin. I sigurno je o~ekivao da }e se u mojoj smu{enoj du{i to dvoje razli~itih stalno boriti. Samo jo{ ne znam da On o pobjedi uop}e nije razmi{qao. Iako je qubio Cibetku, a mo`da ~ak i mene, mogao je po`eliti da Tigar bude ja~i, jer mu se ponekad pri~iwavalo da bih uslijed neke svoje ohole osjetqivosti mogao po~initi ne{to strahovito, ~ak i neprikladno. Zato je i nastojao da me dr`i u neizvjesnosti. Po Wegovu je nalogu Cibetka boqa od ostalih `ivotiwa. Ali, ako dobro promotrim, On nije Cibetki dao strpqewe Tigra. Samo je nejasno nagovijestio da ona mo`e uvijek pratiti tragove svih mojih sumornih ~uvstava. A Ti kao i da ne zna{ {to se zapravo doga|alo s onim Tvojim dosta nervoznim Tigrom u vrijeme dok je Leonid smi{qao Cibetku. Skoro si siguran bio da je Tigar tada ve} mrtav le`ao, iako dobro zna{ da takvi stvorovi dosta te{ko umiru. Mo`da si `elio da se zavr{i `ivot wegov, jer, ugledav{i Cibetku, pomislio si da je za Tebe najboqe da bude{ s wom. Ona jedva primjetna dvojbenost tvorca toga stvora kao da ima{e neke sli~nosti s onim {to sam sawa{. Pa se zato naravnim ~ini `eliti Tigru te{ku smrt, samo, ni to Te ne}e odvratiti od toga da u potaji misli{ ba{ na wega. I tako - ne mo`e{ razlu~iti,
409 Miroslav Luki} tko koga ustrajnije voli u ovome mete`u, iako je svaka qubav `alostivo smrtna. Ali Ti ne mo`e{ nikada, i neoprostivo je {to to jo{ spoznao nisi, ostati sam, bez tigra. A to {to si se nadao da je Cibetka Tvojoj du{i bli`e bi}e, zabluda je zaqubqenih. Zna se ve} da ne bi mogao podnijeti samrtni hropac voqene, tigraste `ivotiwe. Pa kada ne{to sli~no tome ~uje{ odmah se ponada{ da to ipak nije onaj pravi Tigar. Mo`da neki lutaju}i. Ali, za{to se onda nada{ da }e{ se odre}i Tigrove vizije? Cibetka Teni ne mo`e pru`iti cjelovitu iluziju. Jer ako ve} poznaje{ trag {apa velikih u pijesku pustiwskom, mora{ zamijetiti da je cibetka ostavila otiske malog mi{a. Jo{ }e{ se puno puta Ti ponadati da }e snovi biti savr{eniji ako wima vlada Cibetkina voqa. A iz neprozirne tame opet ~uje{ kako na tebe stra{no re`i onaj sada veoma ve} nesretan Tigar. A volio si ga nekad. Izgleda da on vi{e ne `eli da Ti misli{ o wemu. Samo, jo{ ga uvijek boli Tvoj zami{qen, mutan pogled, {to ga Ti s rado{}u potajnom upravqa{ na Cibetku. Ta mora{ shvatiti da se jednome, nikada dobro shva}enome Tigru ne mo`e svidjeti izgled Tvojeg srca u novoj qubavi. Jer, i Tigar je sawario ponekad o du{i koja bi se sasvim i bez straha prepustila wegovoj strasnoj divqini. Eto, zato je bol wegova `ivota tako razumqiv drugima. Ono {to Ti sada osje}a{ tome je bolu sli~no. Odistinski ~asovito `eli{ da On i nije nikada pred Tobom stvarao onu nevjerojatnu i u`asnu Cibetku. Bez we bi Ti lak{e podnosio svoj jarosni o~aj, a i neizdr`ivi pritisak postojawa Tigrova. I ne bi se bojao toliko koliko se zaista boji{. I mawe bi `elio da od pojave Cibetkine stvori{ sebi neku sasvim neprikladnu iluziju, koja Te ni tako ne mo`e ni od ~ega za{titi.
410 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Ta i bez Tebe, i bez onoga ozlogla{enoga tigra, Cibetka je u najve}oj tajnosti pro`ivjela `ivot koji Ti ne}e{ nikada dobro razumjeti. Ja sam se suludo ponadao da se u tkivu Tvoje slabo rasprostrawene poezije mo`e na}i ne{to od onoga {to je bilo potrebno za Cibetkinu pojavu u svijetu. Sada i sam uvi|am da si pretjerao u zami{qawu, i da mnogi izrazi snova bijahu uzaludni. A i onaj od kojega si pone{to u strepwi o~ekivao, pokazao se prili~no nedostojnim snova sna`nih {to ih treba imati svatko tko ~ezne za Leonidovom Cibetkom. Za{to li si samo toliko nemogu}ega o~ekivao od jednog obi~nog, divqeg tigra. Pa si prekasno, kada je Leonid ve} precizno razradio sve komore srca onog malog ali zamr{enog bi}a lukave `ivotiwe, brzo i nedovoqno obazrivo poku{ao rije{iti se utjecaja {to ga na Tebe ima{e ba{ Tigrovo srce. Zato sada nama izgleda da si dosta brzopleto htio sti}i tamo kamo je Leonid polako i s jadom velikim jedva stizao. Previ{e si se izmorio pored Tigra, pa si `elio odmah biti tamo gde }e Cibetka neprekidno samo predstavqati radost za Tvoju pretjerano melankoli~nu du{u. A to nitko nije o~ekivao od Tebe. Ta meni je odavno ve} razumqivo da Leonidova Cibetka u takvom srcu kakvo Ti jo{ uvijek ima{ ne mo`e u~initi nijedno dobro djelo. Mo`da bih ja mogao, ako bih ba{ morao, re}i Tebi jo{ pone{to o onome {to je neminovno izme|u Cibetke i Tebe. Ali, zar bih Te ohrabrio ako Ti ka`em kako je Onaj {to polako izmi{qa{e Cibetkino tijelo s duhom, i o Tebi u nepouzdanoj sawivosti razmi{qao. Zato Te i nije nikada vidio sasvim jasno. Mo`da te je ~ak zamijenio s nekim tko ne postoji vi{e. A i onaj tigrasti lik za kratko je samo privukao pa`wu wegovu.
411 Miroslav Luki}
Odmah je On zaboravio, ili nikada ni misliti nije htio na jezovite posqedice Tvojih snova stvarnih. Naslutio je, a ~ak sam i ja zamijetio, da si pretjerao u uvjerqivosti snovi|ewa, iako si ih se bojao. Zato mi je i bilo te{ko da Te stalno pratim. Ipak sam, koliko god sam mogao, nastojao na tome da blizu Teme budem. Tako sam i mogao vidjeti sve {to si skrivao u sebi : nedovoqno jasna ~uvstva, neke svirepe iluzije od kojih si ponekad bivao sawiv i bolestan. A ipak, sve {to si Ti sam zami{qao bilo je boqe od Tebe. Zato i vjeruje{ da je stoga do{lo do stvarawa Cibetke. Ta uistinu se ~ini da si Ti u svojoj nesmotrenoj `alosti mislio samo na ono {to bi On mogao stvoriti, nadaju}i se radosnom ishodu. I ma koliko god se sada pretvara{ da me ne razumije{, ~ini mi se, ja Tebe razumjeti moram. Vjerujem, to je stoga {to sam uprkos gruboj dobroti srca, i sam `elio biti shva}en. A i zato {to su na{e unutra{wosti odvi{e sli~ne, te se podjednako zanosimo ne~im {to se ~e{}e skriva nego nalazi. Ali jo{ uvijek uvi|ali nismo kakve bi qupkosti ili kakve opakosti iz toga proiste}i mogle. I - za koga od nas dvoje? Osobito nam je nejasno, iako to ne pokazujemo nikad, u kakvoj bi vezi s time mogla biti Cibetka. Pitam Tebe. Vi{e si od mene zalu|en stvorom ovim, kojega je ~ak i On dosta dugo tra`io u memoriji svemira, pa ga je, izgubiv{i ve} nadu, dosta nespokojan, jednostavno sawao. A ja sam jednom pomi{qao i na to, da si mo`da Ti, a poslije Tebe tek netko drugi namjerno sawao isto obli~je - a zar znamo za{to se ono iskristaliziralo do kraja ba{ u Wegovu duhu. Mo`da je razumio da samo On mo`e udovoqiti Tvojoj ~e`wi za nedosti`nim. I ponadao se da bi Cibetka mogla imati
412 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A stanovitog utjecaja na Tebe. Na mene vi{e nije mislio. Fantasti~no stvorewe kao da bija{e predodre|eno da postane samo Tvoj nepotrebni prijateq. Odjednom o onome {to se sa Cibetkom doga|alo, ja ni{ta ne smjedoh znati. Vaqda zamr{ene pojave u prirodi samo prividno jednostavnoj, na poseban na~in ispred nas i{~ezavaju. A ~ovjek, tako izgleda, i ne zna {to se time ho}e posti}i. Ipak je istina da je postojala Cibetka i neko je vrijeme tu i tamo vi|ana. Toliko je svoj utjecaj na sve prostirala, da joj ni snovi sasvim zalu|enih osoba ne bijahu va`ni. I tek, mo`da odjednom, u trenu neuhvatqivom, sve je napustila. Svijet, tako bar mi{qa{e On, ostade bez cibetke pust. Kasnije su i drugi razmi{qali o tome, ali nitko nije bio dovoqno uporan. Samo je Wega du{a bolela i poduzeo je sve da povrati Cibetkin sjaj. On }e, a o tome je mnogo ve} besmislenih rije~i re~eno, uz pomo} jedne kwige, jednog nedosqednog nacrta oblikovati tu nama nepoznatu `ivotiwu. Ali, ba{ tada po~iwe moja strepwa, iako se sada vi{e i ne zna to~no zbog ~ega bi strepiti trebalo. Ta zar Cibetka nije Wegovim posredstvom i na jasan na~in zauvijek u svijet useqena i u ko{maru svijeta smirena! Morao bih i ja ve} povjerovati da su sjene i{~ezlih u sredi{tu tame i svjetla sasvim umirene. A ipak sam jo{ uvijek bolesno uzbu|en. Zar Leonidova Cibetka mora u du{i qudskoj te`ak nemir izazivati? Kona~no bi trebalo, iako to sada ve} izgleda nemogu}e, rije~ima jednostavnim iskazati {to se zbiva kad nekoga mu~i tu|i san, tu|a vizija koju jedva da razumije i tvorac wezin savr{eni. Nesretniku umire li du{a, a on se i ne dosje}a toga da su tu|i zavr{eni snovi veoma opasni. I tako }e se jo{ neko vrijeme slika strane slike
413 Miroslav Luki} u wegovom umu odr`avati neprirodno jasno. I tek kada se wegovi vlastiti snovi po~nu raspadati on }e shvatiti, iako }e to tada prekasno biti, da su sve iluzije o tu|im iluzijama bile naopake. Ali natrag vi{e ne}e mo}i, jer zauvijek se neoprezno izgubio u mete`u druge du{e. A tko u tu|oj du{i zaluta, mo`e biti siguran da se nikada vi{e izbaviti ne}e. Pa je za takvoga mo`da i boqe da se skita labirintima {to ih ~ini mno{tvo nepoznatih bi}a. I da, ako mu to zatreba, silom povjeruje da se tu nalazi po vlastitoj voqi i da je dobro do{ao. I - mo`e ostati dovijeka. Samo, taj stvor neka nikoga ni{ta izravno ne pita. Mora biti miran i `arom vatre stalno obasjan. Qupka bi Cibetka, koja po svemu sude}i gospodari takvim ~udnim krajevima, mogla postati opasna, jer se jo{ uvijek vjeruje da je vi{e nigdje nema. EPILOG I tada, jo{ daleko do kraja zanosa, ~ujem da je u Alzasu dana nekih skora{wih vi|ena `iva Cibetka. Sre}om, Leonid o tome nije ni{ta saznao. Da ga je netko mogao surovom nepa`wom na tu alza{ku Cibetku upozoriti, duh bi mu se smutio. I tko zna da li bi ikada stvorio svoju fantasti~nu sliku Cibetke. I da li bi uop}e bio sretan sa stvorewem koje se u mnogostrukoj svjetlosti la`i i istine iskazuje? Ta ba{ nestajawe bija{e wegova stvarala~ka ideja. Mi ostali ne znamo da li za stvorove {to i{~ezavaju ima nade. Trebalo je Wega poznavati, misliti onako kako je On mislio, pa bi nam mo`da sve bilo jasnije.
414 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Ja znam da to ne mogu. Samo u rijetkim ~asovima plemenitog ludila pomislim kako je dobro {to On nije saznao ni{ta o toj navodnoj alza{koj Cibetki. Sre}om, prije Smrti, nije se nigdje pojavqivala. Pa, ako sada ba{ i luta taj stvor poqima Alzasa, ja sam onaj koji u to ne}e povjerovati. Postao sam skloniji tegobnom izmi{qawu nego {to bih se mogao osvrtati na neke nedoli~ne ~iwenice.
Predrag ^UDI] VEKOVI - HARMONIJA Sa stalnim mestom boravka Na do`ivotnoj robiji Nek `ivi ve~na varka Da smo ve}i, slobodniji. @ivimo dok se legije Mudraca kite dobrotom Da se obuzda, ubije Qubav, strast za lepotom. Kroz novo Jevan|eqe, Imenik telefonski Vape ve~ite `eqe Niz sistem elektronski. U ropcu samrtnika ^ita}e osu|enik Krvavu novinsku hroniku Na{ crni molitvenik. Ko mig iz vasione Nad beskrajnim `ivotom Pro{le su lirske sezone Susreta sa lepotom. Malokrvne i jadne @ive istine, {ture -
415 Miroslav Luki} Ko provalije gladne Zjape usta cezure. Kao |ubri{ta puna Pomija, otpadaka Du{e nam smrde, trunu Od masnih utisaka. Na ve~noj buvqoj pijaci Izlo`bi svetske bede, Primaju dobri pajaci Nagrade, poraze, uvrede. A pravda istorijska Nek uvek laje svetom, Nek svaka du{a lirska Bude ne~ije pseto. U sjaju rajske panike U harmoniji raja Nek du{a od la`nog sjaja Umesi lirske slike. Kroz svakodnevnicu pakla Kroz vatru paklenih hronika Nek du{u na{u razvuku Vekovi - harmonika. Kao u sre}i ratnoj Muzika razarawa - U inspiraciji zlatnoj U`as je du{a stvarawa. BRANISLAV ^EGAWAC Misterija Klupko si godino. Odmotava{ se. Jesen je navikavawe na sve du`e senke. Flora sva kao uspewe zemqe uz priqe`no ni{ta gleda me, u{ima stri`e. Duboke su wene o~i, ode`da je wena od gole istine. Tu kraj stakla grane i misli zapli}u se. Dlan novu vrstu zmije dobio je a zemqa vreme da sa stra{nog suda na stra{niji sud plovi {to god je pre`ivelo...
416 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Zvoni krug. U sferi Hirovitog nebo mnogooko {to ukazuje se ponekad je ipak na nulu svodivo, i taj grm u kojem le`i zec za mene je pripet, taj grm, i kamen u perju, i dolaze}i zapaqivi sneg... Tako u no}nom promi{qawu poezije devet glasova za desetim glasom ne~ujno po nerecivom lude. Neute{an pred onim {to zna, zamisli, peva duh. Kakve mu se rei u krvi pale dragog boga iluzioniste svetlost u vodi reklo bi se i daqe ga ne~im op~iwava, i dok crna trza se gruda te{kim plamenom olizana, i dok po ku}nim urvinama avet sa aveti vezuje se i zove ga da wihove veze nevidqiv svedok bude... Odasvud dolazim, svukuda odlazim i dobro pamtim ono {to nije bilo - reklo bi se more, more ne~ega tu`nog. I an|eo i jejina budna - svetlosna pauza. Ja usred no}i, na vratima ti{ine koja biva misti~no nalzai{te duhova, i sa kojom sparena neizbe`nost pokazuje se kao jedino vaqano sredi{te zapisivawa, u svakoj prilici sobri sva~iji bo`e kao i sada kad sam takav da u sva~ijoj tmici pesme ima. No} za pisawe Jo{ jednom me neko u telo Izvora sasipa sasipa i ~ekam da do|em na vratanca bo`ijeg sveta. Opet za dugo pam}ewe Zvezde okupqene u Lo`i{tu. Opet napor ra|awa kao silazak sa uma opisuje se.
417 Miroslav Luki} [ Leonid [EJKA
PREDVE^ERJE Po tome {to su senke izdu`ene mo`e se pretpostaviti da je dan na izmaku. Iza tog vela blagosti i mira no} juri trkom.
[Od februara do aprila 1957 ] ... Jednoga dana sam dobio poruku. Poruku-nare|ewe, molbu, predlog? Ni do danas nisam saznao...Ukratko, morao sam da otputujem. Ali kuda? Izgleda da je to bilo svejedno. Mogao sam da idem u ma kom pravcu i da ne pogre{im, da to bude pravi. Oni koji su poslali poruku mo`da su sve ve} predvideli. I}i napred, samo je privid, kasnije se vidi pre|eni put - kao da je bio unapred utvr|en u vidu nekog nacrta, zatvorenog u koverti, koja se mo`e otvoriti da bi se sve to videlo, proverilo. U stvari, onda kad je ve} nepotrebno, dakle, na kraju, kad se putovawe zavr{i. I sada, posle dugog lutawa, ~ini mi se da sam stigao, ukoliko to nije prevara. Mogu samo da rekonstrui{em , {ematski, moj put. Evo ga : (Sledi skica puta od Grada, preko Zone prelivawa i Provalije, do Zamka ; skica nosi naslov Nacrt op{te dispozicije. Napom. prire|iva~a.) Kao {to se vidi Grad ima istu povr{inu kao i \ubri{te ; izme|u Grada i \ubri{ta postoji Zona prelivawa .Ne zna se gde prestaje Grad , a gde po~iwe \ubri{te. Ako je ciq bio Zamak, preko \ubri{ta je bilo najkra}e do wega. Ali sve to nije bilo tako jednostavno. Mi `ivimo u svetu privida, iluzornosti, i nikad se ne zna ni po~etak, ni da li je dostignut vrhunac, ni to da je ose}aj kretawa jedna zabluda, da se mo`da stoji u mestu ili okre}e u krug ili se ide po zemqi{tu toliko poznatom, da je ve} postalo dosadno. I tako, desilo se, na primer, umesto da po|em najkra}im putem, po|oh zaobilaznim ili, ~ak, dugo poku{avah da pro|em sa one strane gde prolaza uop{te nije bilo. A sad mi je jasan razlog da iz Grada doprem do Zamka. Jer, prvo, sve je to zahtevalo korenite metamorfoze i `rtve ; drugo, Grad je bio od Zamka odvojen Provalijom, tako da niko u Gradu nije
418 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A znao za Zamak, pa i ja sam mogao samo da naslu|ujem wegovo postojawe. Ulaze}i, dakle, u \ubri{te, mogao sam bez zadr`avawa da po|em u pravcu Zamka, ali, kao {to rekoh, ja sam jedva znao za wegovo postojawe i, s druge strane, hteo sam da ispitam sve mogu}nosti, sve prolaze, a jo{ vi{e, sve }orsokake oko velikog prostranstva, koje zovem \ubri{te. Ono je preda mnom u celoj neprekidnosti i u dimenziji koja ne mo`e da se sagleda, da se premeri, tako da od cele povr{ine ispitujem jedan mali deo, moj deo. [to se ti~e Grada, wega sam mogao da rekonstrui{em na osnovu svega ovoga razbacanog po \ubri{tu, {to je, u stvari, bila odba~ena neupotrebqivost, a za mene mnogo vi{e od toga - jedan kosmos, nezavisan od Grada, iako se \ubri{te prelivalo u Grad ili ~ak poklapalo sa wim, {to je verovatno i uslovilo da sam, lutaju}i po \ubri{tu, za{ao u Zonu prelivawa i s te{kim naporom svesti uspeo da shvatim da je to {to imam pred sobom u stvari Grad.
Miloslav [UTI]
Vitlejemska zvezda (...) Godine, godine, sagoreli badwaci zalivani suzama.
Bo`i}nu slamu razvejali zimski vetrovi.
Duboki sneg. Sawam Bekstvo u Egipat.
(...)[ume i badwaci stariji od vremena uma i uspomena.
419 Miroslav Luki}
(...) U Vitlejemu mudraci se pokloni{e budu}oj patwi.
Badwe ve~e. Pla~ iz kolevke potraja}e do Golgote.
Mali Isus ispru`io ru~ice. Marija ih vide probodene.
(...) Hrist u jaslama. Vide{e ga oni koji hrane stoku.
Mali Isus upija miris poko{ene trave.
Mariju nad jaslama opseda slika otvorenog groba.
Prve re~i malog Isusa: "Sudwi dan".
(...) hristova {tala. Sija rog ostarele krave.
Pastir ustuknu: mali Isus sam sebe povija.
420 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
(...) Vo imja Oca, i Sina, I Duha svetoga.
Mir bo`ji Hristos se rodi. vaistinu se rodi!
O~e na{ i`e jesi na nebesi.
Nek ostane krsta od tri prsta.
Da se ma{im ramena Hrista Boga rawena.
(...) Duh sveti ulete u jato jutarwih ptica.
(...) Isusova ru~ica u dalekom stadu bira jagwe bo`ije.
Tonu zraci Vitlejemske svetlosti u krvi Apokalipse.
(...) Sveta no}. Krvavi znoj
421 Miroslav Luki} spira detiwe osmehe.
Hristos se ra|a da podigne obli~je koje je palo.
Danas se onaj po jestatstvu nevidqiv ~oveka radi vidi.
Ogrij nam suncem majko Bogorodice bo`ija pomo}nice.
(...) O~isti nas Hristovom gran~icom Bogorodice milosna.
Devoja~ki oblak orosi jasle bisernom ki{om.
Hristos se rodi za lepi raj na umrli dan.
U jaslama Isus sawa rane Sudweg dana.
(...) Bo`i}ni sneg. Bog se se}a ostavqenog Sina.
(...) Bo`ija ruka baci u slamu
422 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A br{qanovu granu.
Glasovi horova uzdi`u Bo~i} u vrh oltara.
(...) Vitlejemskoj zvezdi vetar od{krinu stajska vrata. (...)
An|eli (...) Krilo an|ela iseca svetlu brazdu u crnu zemqu.
An|eo ovaj iskoreniteq srxbe tone u ne`nost.
Herbarijumi stare kosmologije. Venu an|eli.
(...) Posustaje{ li blago{}u ophrvan an|ele brate?
Qupki an|ele po~uj patni~ke glase, skini nam zvezdu!
(...) Pero iz krila jednog palog an|ela pisa}e krvqu.
423 Miroslav Luki}
(...) Uzleti an|ela. Paperjasti blagoslov raznosi vetar.
(...) Zajesenilo. Mermerni an|elizam. sahrana snova.
Li{enim strasti, beskrvnim an|elima smrt je na licu.
Bi~uju Hrista. Zatalasano gnevom lice an|ela.
(...) Ma~em se~enim laticama qiqana podsti~u ogaw.
(...) Na prozorima kupola punih greha pla~u an|eli.
424 POGOVOR OVOM IZDAWU
Kako nazvati ovu kwigu, koja je nastala od pesama pesnika koje je antologi~ar M. Luki} bio uvrstio u neko od izdawa antologije srpske poezije 20. veka NESEBI^AN MUZEJ Plus ultra, da bi ih zatim vetar kona~ne verzije, tj. {estog izdawa iste, razvejao kao li{}e? PRODAVNICA VAZDUHA?1 - kako bi predlo`io duh pokojnog Jefti}a? Ili - KOD DAMSKE PATKE? - kako bi sugerisao duh pokojnog Mladenovi}a? Ili - KANTA ZA SME]E? - prema stihovima `ivog Dob. Smiqani}a? Wenog pravog sastavqa~a i podstreka~a, G - dina T. ]iri}a - sakupqa~a ovog opalog li{}a, ne vredi pitati. Mrtva usta ne govore. Izdava~u se ~ini, da je ovo {to je otpalo, vredno da se sa~uva i (u)poredi sa brojnim antologijama savremene srpske poezije objavqenih posledwih tridesetak godina. Ve}ina aktera, ili pesnika, prisutnih u tim tolikim hvaqenim biv{im, zaboravqenim kupusarama, na{li su se na okupu i ovde. Neka im je Bog u pomo}i! (20. 12. 2003.)
______
1 Prva verzija ove antologije objavqena je krajem 2003. godine, na zvani~nom Web siteu Zavetina (internet adresa www.zavetine.com). Tamo je objavqena ne{to skra}enija, sa slede}im uvodom: PRODAVNICA VAZDUHA? KOD DAMSKE PATKE? Prire|iva~i Bora Jefti} i Ranko Mladenovi} (po nagovoru Duha Trajka ]iri}a) PRODAVNICA VAZDUHA ! Isprobano sredstvo Ispuwavam kwi`evne veli~ine. Na- duvane vrednosti svake vrste. BORA JEFTI]
*
425 Miroslav Luki} Eventualni ~italac treba da zna da je inicijalna, prvobitna verzija ove kwige, sa~uvana na CD “Arhiv trgovaca svetlo{}u” (Zavetine, Beograd, 2003 - 2004). Isto tako, eventualni ~italac ne bi smeo da zaboravi i na okolnost: da ova i ovakva kwiga danas ne bi bila mogu}a, da nije bilo dugogodi{weg rada na antologiji NESEBI^AN MUZEJ...2 U ovu kwigu su ukqu~eni i delovi rukopisa objavqenog u ~. ZAVETINE Plus ultra,15 - 16/ 2001.3 ______
OTVORIO SAM ]EVABXISKO - [KEMBARSKU RADWU kod DAMSKE PATKE Poezija sa ro{tiqa Na zahtev daje se i sirovo meso sa pawa. Samo balkanski mezeluci S P E C I J A L I T E T : Hajdu~ki }evap Strah od vernosti U^TIV RANKO MLADENOVI] dramski }evabxija i {kembar Prvi put objavqeno u DOKUMENTIMA (na kraju NAJNOVIJE PANTOLOGIJE srpske i jugoslovenske pelengirike, Beograd, 1938, str. 202)
2 NESEBI^AN MUZEJ Antologija poezije 1938 - 1998 Zavetine, Beograd, 1999, 504 str. vel. formata, tira` : 250. Na koricama reprodukcija An|ela sa lampom Milene Pavlovi} Barili. * Recenzenti preliminarnog rukopisa (1996) + Dr @ivan @ivkovi}, mr Jovan Pej~i} * Recenzenti prvog izdawa, 1999 : Savatije Ig. Mitrovi}, Aleksandar Luki}. NESEBI^AN MUZEJ Antologija poezije 1938 - 2000. drugo dopuweno izdawe. Mobarov institut / Zavetine, Beograd, 2000. 850 str. Tira` : 500. * Recenzent drugog izdawa Aleksandar Luki}. NESEBI^AN MUZEJ Plus ultra. Antologija poezije 1900 - 2001. tre}e dopuweno izdawe. Mobarov institut / Zavetine, Beograd, 2002. 944 str. Tira` : 100. * Recenzent Aleksandar Luki}. NESEBI^AN MUZEJ Plus ultra. Antologija poezije 1900 - 2001. - ~etvrto, elektronsko izdawe ({tampano na osnovu tre}eg). Mobarov institut / Zavetine, Beograd, 2003. 944 str. Tira` : 250. * Recenzent Aleksandar Luki} NESEBI^AN MUZEJ Plus ultra. Antologija poezije 1900 - 2001. - peto, elektronsko izdawe ({tampano na osnovu tre}eg, ali bez tre}eg dela - Arhiva NESEBI^NOG MUZEJA, tj. Kanala FITRA!). Mobarov institut / Zavetine, Beograd, 2004. 606 str. Tira` : 250. * Recenzent Aleksandar Luki}. (Kanal FILTRA je publikovan kao posebna kwiga - 252 str.) - CD “Arhiv trgovaca svetlo{}u”. 3 Fatamorgana ~etvrtog i verovatno kona~nog srpskog izdawa antologije poezije NESEBI^AN MUZEJ. - NESEBI^AN MUZEJ : plus ultra : Amfilohije, Milutin Boji}, Milo Bo{kovi}, Radojica Bo{kovi}, Zoran Bundalo, Mirjana Bo`in... - Registar III (a) ( str. 28 - 43)
426 Sadr`aj A Ivo Andri} ...... 5 Amfilohije ...... 5 Radomir Andri} ...... 7 Jovica A}in ...... 10 Branko Aleksi}...... 16 B Desimir Blagojevi} ...... 19 Miodrag Bulatovi} ...... 20 Milo Bo{kovi} ...... 21 Matija Be}kovi} ...... 22 Radojica Bo{kovi} ...... 27 Predrag Bogdanovi}-Ci...... 28 Dragomir Brajkovi} ...... 29 Zoran Bundalo ...... 31 Mirjana Bo`in ...... 32 Blagoje Bakovi} ...... 33 Zoran Bognar ...... 34 V Nikolaj Velimirovi} ...... 37 Milo{ Vidakovi}...... 39 Stanislav Vinaver...... 39 Aleksandar Vu~o...... 44 Stojan Vuji~i}...... 46 Alek Vukadinovi}...... 47 Momir Vojvodi}...... 50 Mladen Sr|an Volarevi} ...... 51 Zoran Vu~i} ...... 51 Miqurko Vukadinovi}...... 52 Nikola Vuj~i}...... 54 G Ivan Ga|anski...... 55 Nenad Gruji~i} ...... 59 Sinan Guxevi}...... 60 Dragan Grbi} ...... 61 Slavica Garowa...... 64 D Rade Drainac ...... 68 Milan Dedinac...... 75
427 Miroslav Luki} Oskar Davi~o...... 76 \uro Damjanovi}...... 78 Todor Dutina ...... 81 Vojislav Despotov...... 82 \ Branko \ur|ulov...... 82 @arko \urovi}...... 83 Milorad \uri}...... 84 Gojko \ogo ...... 87 Qiqana \ur|i}...... 88 Dragoqub \oki}...... 90 Rajko \uri}...... 92 Milan \or|evi}...... 93 E Dobrica Eri}...... 95 @ Nina @ivan~evi} ...... 98 Z Radovan Zogovi}...... 99 Jovan Zivlak ...... 100 Slobodan Zubanovi} ...... 101 I Jovan Ili}...... 104 Oqa Ivawicki ...... 105 Srba Igwatovi}...... 107 J Mileta Jak{i} ...... 110 @ivko Jevti}...... 113 Risto St. Jaramaz...... 116 Qubi{a Joci} ...... 118 Miodrag Juri{evi} ...... 118 Ranko Jovovi}...... 119 Darinka Jevri}...... 121 Vladimir Jagli~i} ...... 122 Dragan Jovanovi} Danilov...... 127 Sa{a Jelenkovi}...... 128 K Bo`idar Kova~evi}...... 130 Danilo Ki{ ...... 131 Ostoja Kisi} ...... 136 Vuk Krwevi} ...... 136 Mirko Kova~ ...... 139 Dragan Kolunxija...... 144
428 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A Milan Komneni}...... 145 Tawa Kragujevi} ...... 148 Vladimir Kopicl...... 148 Zvonimir Kosti} ...... 149 Zvonimir Kosti} Palanski...... 152 Zlatko Krasni...... 154 Slobodan Kosti}...... 155 Milo{ Komadina...... 156 L Ivan V Lali}...... 157 Sveta Luki} ...... 160 Velimir Luki}...... 162 Milan Lali}...... 164 Ra{a Livada...... 165 Radmila Lazi}...... 167 Miroslav Luki} ...... 170 Dragan Laki}evi}...... 220 Aleksandar Luki}...... 222 Jelena Lengold ...... 235 M Danica Markovi}...... 236 Todor Manojlovi}...... 236 Sibe Mili~i}...... 239 Ranko Mladenovi}...... 240 Desanka Maksimovi}...... 242 Du{an Mati} ...... 244 Tanasije Mladenovi}...... 246 Vasa Mihailovi}...... 250 Nikola Milo{evi}...... 250 Dragoslav Mihailovi}...... 253 Srba Mitrovi} ...... 253 Tomislav Mijovi}...... 254 Vito Markovi}...... 258 Nikola Milenkovi}...... 260 Zoran Mili}...... 263 Mirko Magara{evi}...... 265 Stanoje Makragi} ...... 268 Miroslav Maksimovi}...... 269 Vuk Milatovi} ...... 271 Qubica Mrkaq...... 272 Ratko Markovi} Ri|anin...... 273 Qubica Mileti}...... 274 Ambro Maro{evi}...... 275
429 Miroslav Luki} Milan Mladenovi}...... 276 Zoran M. Mandi}...... 281 Bratislav Milanovi}...... 282 Jovo Mari}...... 283 Mira{ Martinovi} ...... 284 Milovan Mar~eti} ...... 286 Sne`ana Mini}...... 288 N Milan Nenadi}...... 289 @elidrag Nik~evi}...... 291 Ivan Negri{orac...... 292 Stani{a Ne{i} ...... 295 @ivko Nikoli}...... 298 P Justin Popovi}...... 300 Rastko Petrovi}...... 301 Bo{ko Petrovi}...... 302 Miodrag Pavlovi}...... 303 Milorad Pavi}...... 308 Petar Paji}...... 309 Aleksandar Petrov...... 311 Milutin Petrovi} ...... 316 Adam Pusloji}...... 317 Miodrag Peri{i}...... 321 Jovan Pej~i} ...... 321 R Marko Risti}...... 323 Du{an Radovi} ...... 324 Stevan Rai~kovi} ...... 327 Aleksandar Ristovi}...... 330 Borislav Radovi}...... 330 Ranko Risojevi}...... 332 Slobodan Rakiti}...... 333 Ivan Rastegorac...... 336 Sini{a Risti}...... 338 Tiodor Rosi}...... 341 Zlatija Radovanovi} ...... 343 Sa{a Radoj~i}...... 345 Ana Ristovi}...... 346 S Aleksandar Sekuli}...... 347 ^arls Simi} ...... 348 Dobroslav Smiqani}...... 350
430 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A Mirjana Stefanovi}...... 352 Simon Simonovi}...... 355 Slobodan Stojadinovi}...... 356 \or|o Sladoje ...... 357 Vladimir Srebrov...... 358 Ranko Sokolovi}...... 358 Radivoj Stanivuk...... 370 T Aleksandar Ti{ma...... 372 Miodrag Todorovi}...... 372 Du{ko Trifunovi}...... 373 Miroqub Todorovi}...... 381 Miroslav Todorovi}...... 384 Bo{ko Toma{evi}...... 386 Stevan Tonti}...... 388 Novica Tadi} ...... 388 ] Gordana ]irjani}...... 391 U Pavle Ugrinov...... 392 Dragiwa Uro{evi}...... 394 H Ibrahim Haxi}...... 396 Oto Horvat...... 397 C Milo{ Crwanski ...... 398 Tatjana Cvejin ...... 400 Isak Crnogorski...... 400 ^ Bogdan ^ipli} ...... 401 Marija ^udina...... 403 Predrag ^udi}...... 415 Branislav ^egawac...... 416 [ Leonid [ejka...... 418 Miloslav [uti} ...... 419 POGOVOR OVOM IZDAWU ...... 425
431 Miroslav Luki} DELA VE^ITI ^UDESNI KORENOVI
Kw. 11 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A kona~no izdawe
Posebno izdawe VELIKE MAGAZE Almanaha za `ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju Beograd
izdava~ Edicija ZAVETINE 11000 Beograd Serdar Janka Vukoti}a 1/13
priprema i {tampa kwi`evnoumetni~ka radionica rukotvorenih i digitalnih izdawa “valtazar prevalez”