Miroslav Luki} D E L A VE^ITI ^UDESNI KORENOVI Kw. 11 urednik ve~itih ~udesnih korenova Aleksandar Luki} urednik ovog izdawa Dimitrije Luki} Posebna izdawa VELIKE MAGAZE Almanaha za `ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju Miroslav Luki} ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A Copyright © 2006.-2007. by Miroslav Luki} Copyright © za Srbiju Edicija ZAVETINE Ova publikacija u celini ili u delovima ne sme se umno`avati, pre{tampavati ili prenositi u bilo kojoj formi ili bilo kojim sredstvom bez dozvole autora ili izdava~a, niti mo`e biti na bilo koji drugi na~in ili bilo kojim drugim sredstvom distribuirana ili umno`avana bez odobrewa izdava~a. Sva prava za objavqivawe ove kwige zadr`avaju autor i izdava~, prema odredbama Zakona o autorskim pravima. Web site W.W.W. ZAVETINE-PLUSULTRA. COM E - mail ZAVETINE@VERAT. NET [email protected] A IVO ANDRI] IZ "RI\E" SVESKE STEPENICE ^ini mi se da me|u na{a prva detiwa ~uda i ~u|ewa spadaju i stepenice. Prizemne ku}e izgledale su mi uvek kao prvi i ni`i stepen qudskog gra|ewa i stanovawa, ve{tijeg gra|ewa i boqeg stanovawa koje treba tek da do|e. Kao da mi je oduvek bilo jasno da i najmawe izdizawe ravni na kojoj se kre}emo zna~i {irewe , boga}ewe na{eg `ivota i otvarawe novih izgleda u wemu, da su stepenice neka vrsta jo{ nerazvijenih i nesavr{enih krila koja daju novu dimenziju na{em qudskom prostoru i ostvaruju udvostru~avawe na{ih mogu}nosti. Izgledalo mi je da se sve to postizava na prividno lak i tajanstven na~in, da je sve to samo prvi stepen na{eg uspona, a da se daqi tok tog smelog i pustolovnog putovawa uvis ne mo`e ni naslutiti, jer se mo`e pretvoriti u prosto i slobodno letewe sa nedoglednim ciqem. AMFILOHIJE Tali Kad me majka pod ckladom rodi nad Urvinama u wih mi povi vid wihovim nebotikom osvje{ta zjenice, pa kud god kro~im sretam tali u snu i na javi; u sebi ih nosim uznose me i kad ih vidim i zaborav kad ih skrije. 5 Miroslav Luki} Ime im sre}u zna~i Mora~a im korjen zaliva brda i uzbr|a preko wih nebo doti~u meni ga daruju {to brodim vodom i gorom i nebohodim, mora~kom sretniku u prvom zemnom kriku i u vidiku Bezgrani~nog! Ime koje sre}u zna~i Vje~nim Sretewem zra~i... 1991. SANTA MARIA DI TRASTEVERE U sredi{tu svijeta s one strane Tibra pinija gdje cvjeta gori od starina neugasivo ogwi{te vjere Santa Maria Di Trastevere. Na wemu plamenom Kupine neopalive blista lik Presvete Djeve svjedo~anstvo Istine `ive To du{e pokoqewima pere Santa Maria Di Trastevere Do|oh Ti, Djevo, i ja grje{an u pohode u ~asu tame 6 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A svetosavskog roda moga da milost za wega molim ne od onoga {to zemnu mo} ima no od Tebe, Roditeqke ~iste Koja Nebeskom caru u jaslama postequ stere Santa Maria Di Trastevere. Grobove svetih Petra i Pavla cjelivaju}i molim du{e mu~enika rimskih prizivam srcem ko ma~em golim da narod moj raspeti i sve qude izbavi od mr`we svijeta i wegove nevjere silom Tvog Sina Hrista Santa Maria Di Trastevere. Rim, 1993. RADOMIR ANDRI] Bunari Rado{a Modri~anina Izvor kraj wega glog Nepoznatih dubina glas Iz tamne {piqe odzvawa Kao da opomiwe nas Snaga vrednija a mawa Vodo ve~nija od usta Koja te pomamno piju Postaje{ misao gusta 7 Miroslav Luki} Za ~e`wu nam izvesniju U snu an|ela oholog Rukom `ednika naslikan @ivi izvor kraj wega glog Rascvetan ve} miri{e dan U znaku sunca raspuklog U mraku na{em sagledan Usudne lestve Java uz koju je Hteo iz potaja Zapaqena mi{qu Sa zemaqskog kraja Let ro|ewem za~et Ve} ga okon~ava Neko mu se sme{i Osmeh mu je strava Zavezanih ruku U muwine niti Napisao pisma Ne poslao nikom Za trenutak bio Miran makar likom Zlatna leska Do tamnog mi ~ela Umor fewer di`e Da se vide jasno Da mu bude bli`e Tajanstveni plamen Tiwao u meni Niz bunare be`i Juri srodne seni 8 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A Na proplanku nesna Raste zlatna leska Od ~ijeg }e pru}a Pre posledweg bleska Biti ispletena @ednikova ku}a Prikazano rukom Rado{a Modri~anina na bunaru u selu Kobiqu Iz Murata i viteza Bunarxija muwom veza [est vekova od olova [est vekova iz dolova [est vekova s ku}nog krova [est vekova iz korova [est vekova u bukvaru [est vekova na bunaru [est vekova Murat gine I nikako da pogine Oj Milo{e nesanico Spaqena perjanico oj [est vekova sedmi vu~e Jo{ se mu~e jo{ se mu~e 9 Miroslav Luki} JOVICA A]IN JEVREJSKA GRAMATIKA JEVREJSKA GRAMATIKA Prelistavam primerak Spinozinog Kompendijuma jevrejske gramatike. Na{ao sam ga u podrumskoj kwi`ari, negde kraj Luksembur{ke ba{te. Star je i izjeden, kako i prili~i prvom Spinozinom delu. Gromom sam pogo|en; zapis tintom na posledwoj strani opomiwe me na poznatu ruku. Zapisano je bilo : kada savlada{ jezik na kojem se u sinagogi slu`i, mo`e{ ga se odre}i i bi}e{ bli`i onome {to vaqa spaliti da bi opstalo. I ne veruj u ono u {to se veruje. Idi pe{ice, i sam, kada se ne mo`e udvoje. S mojih podo~waka kapnu senka - kada ne mo`emo u paru, razdvojmo puteve, re~e jedno oko. Razrok, poznata ruka mi je nestajala u ra~vi pogleda. Zapisa u toj samo}i vi{e nije bilo, odlazio sam na dve suprotne strane ukorak. Put glagola , od imenice, izme|u jevrejskih pismena, u `drelo, ne~ije `drelo, staro i izjedeno. KATEGORIJA Grku koga su zvali Aristotel palo je u deo da bude prvi kome }e pripisati izum, neopipqiv, izum sre|ivawa re~i i misli. Trebalo je ipak ~ekati na san jednog be~kog desetogodi{waka, 1913. godine, da bismo Aristotelov izum `ivopisnim preme{tawem wegovog imena u~inili pristupa~nijim i razumqivijim prostome puku. Sawaju}i, de~ak je prozvao kategorija tu zagonetnu crtu na telu kroz koju devoj~ice pi{ke. I u svome filozofskom snu mladi sneva~ je kategorisao, ne znaju}i da time istovremeno se`e u nepoznatu ~e`wu pod kojom se obru{ava nezaboravni po~etak na{e istorije na sve {to je gr~ki U~iteq mogao da pojmi usred svog izuma. Da li onda osnovi metafizike mo`emo lepo re}i : zveriwa sestro, fraulein Kategorijo? Makar u snu? PRA[INA Pra{ina koje te svrbi po grudima pra{ina koju }emo oblizivati Pra{ina koja se di`e uvis nose}i opu{ke i druge tragove 10 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A Pra{ina pra{na koju svi prezirahu sem Leonarda Da, Vin~ija, koji se divio wenoj skromnoj geometriji IZ NARODNE BIBLIOTEKE Mesto bibliotekara je mesto ~udovi{ta usred svitaka i komentara. Osupnut grafitom, plamenom pra{inom iz sveta koji gori, svemogu}i ~ovek iz prikrajka nam zave{tava dim sa proklete strane, arhiv u oku i sun~ev ~mar. Koliko u wegovoj svemo}i ima razvrata, veli nam ta stenica svrgnuta na margine dok ~ita ne~itqivo, vidi nevidqivo, oslu{kuje ne~uveno. I jo{ ne{to? Mrmqa li iz ti{ine ili ga i{ijas u}utkuje? Neprijateq nauke, iznutra razgra|uje, spoqa zida. Pro{tac od ivera. Redak po redak poredak slova, i prkosno, posle otkaza, pokajni~ki buntovno, sa instiktom protivnika, kazuje: moj bli`wi! NA DRUGU STRANU Izme|u olovnog poda i bakarne tavanice uzimam tablete i obedujem s le{evima. Oni rastu i znam {ta }e ostati kada do|u do uva i gricnu od tog najsla|eg zalogaja. Sada je no}, potom }e dan. Zato je ~as da prekine{ sa svim onim {to mo`e{. U~ini, u~ini to. Plati prilikama propu{tenim u dru{tvu s pacovima. I vi{e nijednu 11 Miroslav Luki} ne propusti, nemoj, ne, ne popusti nemoj ne u~initi, pun ogwa. Pquni na mastilo malo pepela, pospi sve {to nisi ~inio. Ili }e{ pretrnuti ne pro{av, biti sam me|u prolaznicima. Podbi}e{ pete bez parwaka na drugoj strani. Dugovao si im, dugova}e ti brzu smrt i brzi voz iz dana, iz no}i. KALENDARSKI RE@IM Jednom majski dani odlu~i{e da se pogoste kod januarske bra}e Poseti{e ih i ne na|o{e nijednog Behu mrtvi i crni dani pretvoreni u no}i Jednom stoletni sveci pohodi{e hrastove Na|o{e {umu pustu i stabla iskopana prijateqe kod ku}e pobijene Jednom lednici slavi{e tajni uspeh u letwi ~as Nali{e se podrumskog ~aja i hladnog znoja Dado{e i mraku da jede Jednom ko nijednom Surova su stara slova i javu uznemiruju horovi 12 ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A Preberimo kwi`nice izabrano odlo`imo u bunkere priberimo se ludi be`imo {tujmo ne brqajmo Re`im re`i re`imo iz grla an|eli su na{i psoglavi bjelodano je crnono}no mrko i zvonko ( ESEJ KAO ZAPISI O DRUGOM STAWU POEZIJE ) Ovde ho}u kratko da ispi{em samo obrise smerova koji se pri pravqewu jednog celovitog kalendara moraju uzeti u obzir. Izostavqaju}i ovakvu potku, takav rad bi se sveo na prosto re|awe, dakle na ne{to {to je toliko strano cvetawu kao ru`a od krep - papira pravoj ru`i. Ovde se mora i}i uporedo, potpuno se prepustiti, do poistove}ewa ritma disawa i ritma rascvetavawa.