Intervju ĐOLE Operacija Trijumf

IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, decembar 2008.

doME SLATki doME

HoLLYWood vS. iSTinA INTErVjU ĐOLE oPERACiJA TRiJUMF

/ GODINA XII - BROJ 59 / www.monopollist.org

Uvodnik Vreme protiče neumoljivo. Završava se poslednji mesec 2008. godine. zulatat urođenog nacionalnog optimizma ili kolektivnog neznanja i Ali to je kraj samo u kalendarskom smislu, jer svoje će prste 2008. gluposti? Probudiće nas realnost, kao i mnogo puta do sada. Dok je uplesti u ko zna koliko narednih godina. Događaji i ličnosti suštinski čekamo, sanjaćemo novogodišnji san u kom svemogući Deda Mraz, značajni sada ne prestaju to da budu u ponoć 31.12., ma koliko mi stanovnik sveta, a ne Severnog pola, sa ogromnim teoretskim znanjem to jako poželeli. iz ekonomije, ima savršenu ideju kako da otkloni ekonomsku krizu, Kinezi imaju poslovicu: „Ne dao Bog da živite u zanimljivim vre- da izgleda kao da je nikad nije ni bilo. Pravi plan, vraća vreme, ot- menima!”. Mi se, hteli- ne hteli, iz godine u godinu, baš u takvim kriva i otklanja sve sumnjive uzroke krize, na kraju, umoran shvata nalazimo. I ko će ih bolje razumeti od nas samih. Stalno se nameće da nema snage da deli poklone, pa nas euforično tera u novogodišnju nekakva istorijska distanca posmatranja i razumevanja bitnih okol- kupovinu gde nema mesta štednji ni odricanju. Pusti snovi! nosti i događaja, a tadašnje objašnjenje ovoga sada podleže žestokoj mogućnosti manipulacije. Opravdanje takve vremenske distance je Hvala svim članovima redakcije na sardnji i zalaganju u proteklih veća doza objektivnosti, ali ko je kompetentniji da govori o vremenu dvanaest meseci. od onih koji su zatočeni u njemu, koji su svedoci, žrtve i učesnici okol- Hvala upravi Ekonomskog fakulteta na finansijskoj podršci bez koje nosti koje nanosi. ovog časopisa ne bi bilo. Ja sam sklonija da verujem u determinizam nego u slučajnost. Ako Hvala svim čitaocima i poštovaocima MonopolLista. treba sebi išta da objasnim, tražiću vezu uzrok-posledica, jer čini se Srećna Nova 2009. godina! da svakoj, na prvi pogled, slučajnosti, čovek mora da pripomogne. U našoj zemlji, međutim, svi teško prihvataju činjenicu da postoji Bojana Džepina opasnost. Reakcije i mere su uvek zakasnele. Da li je uspavanost re- Glavni i odgovorni urednik

Sadržaj

4. MINI VOdIČ KrOZ STUdENTSKE dOMOVE 22. KOLIKO MUZIKE TOLIKO Para doME SLATki doME 24. in TERvJU 8. SaOPŠTENjE Za MEdIjE ĐOrĐE GOGOV inSTiTUT EkonoMSkiH nAUkA PRoSLAvLJA 50 27. SRPSkA kUHinJA U vRHU EvRoPE GodinA PoSToJAnJA PrVI NaSTUP ČETVrTO MESTO 9. nAJAvLJUJEMo 28. BarSKa I KOKTEL KULTUra U SrBIjI VI rEKLaMIjada U OrGaNIZaCIjI MarKETING KULTUra dOBrE KaPLjICE WoRkSHoP-A 34. ILIja MILOSaVLjEVIĆ KOLaraC 10. in TERvJU 36. CiRiH NEMaNja STaNIŠIĆ 38. ŠTA SE STvARno doGodiLo? 13. UdrUžENja Za ZaŠTITU POTrOŠaČa U SVETU I SrBa FiLMovi – FikCiJA iLi STvARnoST NE TrOŠITE POTrOŠaČa 41. U VEZI Sa jEZIKOM 16. NajVEĆE SVETSKE rEVIZOrSKE KUĆE 42.in TERvJU U KrUGU ČETVOrKE BOjaNa džEPINa 18. SVETSKa EKONOMSKa KrIZa POTrESa AUTo-indUSTRiJU PrOIZVOĐaČI aUTOMOBILa VOZE NIZBrdO... member of:

TekSTovi Su auTorSki, niSu CenZuriSani i ne PredSTavljaju ZvaniČan STav STudenTSke unije ekonoMSkoG FakulTeTa. ZahvaljujeMo Se rukovodSTvu ekonoMSkoG FakulTeTa na PoMoći u realiZaCiji ovoG Broja

Glavni i odGovorni urednik: lekTuRa: jelena Pavlović „Monopollist” Bojana dŽePina MenadŽer: jelena vuKAjlović časopis Studentske unije ekonomskog fakulteta MarkeTinG: uroš Živaljević iluSTRaCije: Zoran jovanović FakulTeT: Bojana dŽePina naSlovna: Pavle Mihajlović kamenička 6, 11000 Beograd, Srbija ekonoMija: Milica BoŽanić Telefon: + 381 11 30 21 165 CiP - KATaloGiZaCija u PuBliKACiji druŠTvo: Maja Radak Članovi redakCije: [email protected] narodna biblioteka Srbije, Beograd MoZaik: davor Mihailović Slobodan Britvec, vladimir Gojković, Branko adresa sajta: www.monopollist.org 378 krstić, Marko Trifković, Brankok ubat, anđela MonoPolliST/Glavni urednik Goran diZajn & PrePress: dukovski, Mile Bijelić, Marija Starčević, jovana Glavni i odgovorni urednik: Bojana dŽePina javorac.-199?, br. 1- . - Beograd Branislav ninković Martinović, davor Mihailović, Maja radak, Telefon: + 381 63 17 07 002 (kamenička 6): Studentska unija dejan Cvetković Matea rakić, Maja Šukara, Tatjana janković, [email protected] ekonomskog fakulteta u Beogradu, trid studio, Beograd nikola Škondrić, dragiša otašević, ivana Menadžer: jelena vuKAjlović 199? -. - 28cm www.studiotrid.com Bojanović, jelena ljubišić, nikola ćirković, Pavle Telefon: + 381 64 32 868 20 iSSn 182-3450=MonoPolliST Mihajlović, uroš Živaljević, rastko radenković, [email protected] CoBiSS.Sr-id 117255180 Sanja Mitić, Sonja jakovljević i Marija Tešić. FAkULTET

Mini vodic kroz studentske domove Beograda SLATki doME doME STUdEnTSki GRAd prizemlju blokova. u krugu doma nalazi je jedini dom koji ima fiskulturnu salu sa se i dom kulture „Studentski grad“ koji teretanom i stolovima za stoni tenis pored Studentski Grad je najveći studentski svakog meseca organizuje mnoga kultur- kampus na Balkanu. dom ima četiri bloka no-umetnička dešavanja, pozorišne pred- od kojih svaki blok ima dva krila, G kri- stave i projekcije filmova, a preko puta 4. APRiL la sa šest i F krila sa sedam spratova. Sve Studenjaka nalazi se i SkC novi Beograd. sobe su prve kategorije što podrazumeva kulturnu ponudu upotpunjuju aktivno- adresa: Vojvode Stepe 320 zasebno kupatilo, čajnu kuhinju i direktnu sti društvenih klubova - akud Španac, Telefon: 3955-760 telefonsku liniju. književni klub Branko Miljković, društvo Upravnik: dušan Vojinović Smeštaj: 854 mesta - dvokrevetne i Stanari u 1. i 2. bloku imaju dodatnu uslu- guslara „Student“, Foto klub i Svetosavska trokrevetne sobe. gu (i trošak) u vidu spremačice koja tri omladinska zajednica. u neposrednoj Sadržaji: sportski tereni, fiskulturna blizini doma nalaze se Sportski centri 11. sala, čitaonica, ambulanta Studentske april i Bežanijska kosa koji pružaju razno- poliklinike, TV sala (diskoteka), STUdEnTSki GRAd vrsne mogućnosti za bavljenje sportom perionica, restoran, kafić. individualno ili u okviru Sportskog druš- Studentske organizacije: adresa: Tošin bunar 143 - 151 tva „Studentski grad“. Savez studenata prizemlje a bloka, tel: Telefon: 3102-181 okolina Studenjaka obiluje kafićima, fast 3955-860 web: www.sssg.org.yu food lokalima i prodavnicama, što je još Prevoz: Smeštaj: 4.400 mesta - dvokrevetne, Tramvaj: 9, 10 i 14 trokrevetne sobe i apratmani jedna pogodnost u odnosu na ostale stu- autobus: 33, 47,48 i 50 Prevoz: autobusi 18, 45, 65, 71, 72, 73, 75, dentske domove. Za mesta u domu kon- Studentski dom 4. april 77, 83 i 88. kurišu studenti svih fakulteta, a udaljenost Sadržaji: restoran, čitaonice, biblioteka, od centra grada ili blizina auto-puta ne ambulanta Studentske poliklinike, predstavljaju im nikakav problem jer se koje se nalaze otvoreni tereni za fudbal, pošta, disktoteka, prodavnice, dani provedeni u Studenjaku prepričavaju rukomet, košarku i odbojku. fotokopirnica i knjižara, Internet centar, čitavog života na zadovoljstvo stanara naklonjenih re- TV sale, perionice veša, sportski tereni kreaciji, u blizini doma se nalazi Banjička u blizini... Studentske organizacije: 4. APRiL šuma, sportski centar Banjica sa otvore- Savez studenata - II F blok, tel: 3102-195, nim i zatvorenim bazenim, SrC voždo- Studentska unija - II blok, tel: 3102-298 Studentski dom „4. april” nalazi se na vac, kao i stadioni Crvene zvezde i Parti- voždovcu u bilzini Fon-a, FPn-a, više zana. elektrotehničke škole i Saobraćajnog i puta nedeljno dolazi da sredi sobu. ova Farmacetskog fakulteta. dom je izgrađen PaTrIS LUMUMBa dva bloka tokom leta dobijaju status ho- 1965. godine i sačinjavaju ga dva paviljona stela i studenti tada napuštaju sobe. sa ukupno 854 ležaja. Šest blokova sagrađenih 1961. godine čini Studenti imaju mogućnost i za korišćenje u bloku a (ženskom) nalaze se sobe prve Studentski dom „Patris lumumba”. uslo- interneta pod veoma povoljnim uslovima, kategorije koje imaju zasebna kupatila, vi života u domu razlikuju se od bloka do a sve sobe imaju i internu kablovsku tele- dok su kupatila u bloku B (muškom) za- bloka, pri čemu se smeštaj u i bloku daleko viziju. najbolje mesto za učenje je u Cen- jednička. Sve sobe imaju direktnu telefon- izdvaja po kvalitetu. Zgrada doskoro „bru- tralnoj čitaonici sa 500 mesta, ali i manjim sku liniju. coškog“ iv bloka je nedavno renovirana, čitaonicma i crtaonicama koje se nalaze u dom 4. april je jedinstven po tome što a to se očekuje i sa iii blokom. i i iii blok 4 FAkULTET su predviđeni za muške stanare, a u iv, v i pruža stanarima brojne mogućnosti, jer sa 17, odnosno 14 spratova. vi žive studentkinje. ii blok je godinama je na svega nekoliko minuta udaljenosti u većoj a kuli nalaze se ženske sobe, dok izvan funkcije, zbog očajnog stanja u kojoj od Sportskog centra olimp, stadiona Fk je B kula određena za smeštaj muškaraca. hajduk, Bulevara kralja aleksandra i Zve- Telefoni u sobama su povezani na zajed- zdara teatra. ničku centralu, a zajednička su i kupatila PaTrIS LUMUMBa za sve stanare/stanarke jednog sprata. adresa: dragice Pravice 1 kRALJ ALEkSAndAR i Život u domu, uprkos lošim uslovima, je Telefon: 751-977 prihvatljiv i zanimljiv za većinu stanara Upravnik: dragan Minić Studentski dom „kralj aleksandar i” je uglavnom brucoša. dom je nalazi u blizini Smeštaj: 1.026 mesta - jednokrevetne, najstariji studentski dom na Balkanu, iz- centra grada i većine fakulteta. dvokrevetne i trokrevetne sobe građen davne 1927. godine na inicijativu Pored toga u neposrednoj okolini kara- Sadržaji: čitaonica, restoran, TV sala, kralja aleksandra i karađorđevića. ne- sportski tereni. kadašnja „lola“ nalazi se u centru grada, Studentske organizacije: u blizini vukovog spomenika, zbog čega KaraBUrMa Savez studenata II blok, tel: 2076-067 najveći broj studenata priželjkuje mesto Prevoz: autobus: 65. baš u njemu. adresa: Mije Kovačevića 7b Telefon: 2750-962 Zbog toga su stanari kralja aleksandra i Upravnik: Miodrag Popović se zgrada nalazi. Svi blokovi izuzev i imaju najčešće studenti sa visokim prosekom, Smeštaj: 1.170 mesta - jednokrevetne i spratna kupatila, a zahvaljujući novoj tele- bez obzira ne fakultet koji studiraju. unu- dvokrevetne sobe fonskoj centrali sve sobe imaju direktnu trašnjost doma je potpuno renovirana i na Sadržaji: košarkaški teren, tereni za liniju. nivou hotelskog smeštaja. Svaka soba ima mali fudbal, teretana, sala za aerobik, dom se nalazi u blizini novog groblja, ambulanta Studentske poliklinike, fudbalskih terena Fk „Zvezdara“ i Fk fotokopirnica, diskoteka, pošta, „Trudbenik“ i Zvezdarske šume odakle se kRALJ ALEkSAndAR i prodavnica, TV sala, Internet kafe, pruža najlepši pogled na Beograd. biblioteka, klimatizovana čitaonica i adresa: Bulevar Kralja aleksandra 75 crtaonica, vajarski atelje, perionica. Studentske organizacije: rIFaT BUrdžEVIĆ Telefon: 2401-536 Upravnik: rade Mitrić Savez studenata (kod čitaonice), tel: Smeštaj: 526 mesta - jednokrevetna, 2079-758 dom „rifat Burdžević” (1948.) je prvi dvokrevetne, trokrevetne i Prevoz: studentski dom koji je izgrađen posle četvorokrevetne sobe Tramvaj: 12 drugog svetskog rata. dom čini jedna Sadržaji: čitaonica, restoran autobus: 25, 27 i 32 Studentske organizacije: Savez studenata (kod čitaonice), rIFaT BUrdžEVIĆ tel:3400-445 burme nalaze se dvorana Pionir (sa le- Prevoz: denom halom), stadion oFk Beograd i adresa: Milana rakića 77 Tramvaj: 2, 5, 6, 7, 12 i 14 teniski tereni Tk Crvena zvezda. većinu Telefon: 2423-029 autobus: 25, 26, 27, 32, 65 Upravnik: Mladen Čukanović nabavki stanari karaburme obavljaju u Smeštaj: 367 mesta - jednokrevetne i brojnim lokalima oko doma, a za veće ku- dvokrevetne sobe kupatilo i direktnu telefonsku liniju. povine odlaze u Tempo centar. Sadržaji: čitaonica, TV sala, kafe klub, Tokom leta „kralj aleksandar i“ se kori- jedna od zanimljivosti je i postojanje lifta restoran, diskoteka sti u komercijalne svrhe kao hostel, zbog za smeće, koji se nalazi u kupatilima. Studentske organizacije: čega stanari moraju da se isele nakon jun- Savez studenata prizemlje (kod skog ispitnog roka. VEra BLaGOjEVIĆ portirnice), tel: 3806-555 lok.1290 restoran doma je u vreme ručka mesto Prevoz: gde možete naći najviše studenata u Beo- vera Blagojević je prvi devojački student- Tramvaji: 5,6,7 i 14 Trolejbusi 28 i 40 gradu, jer se u neposrednoj blizini nalaze ski dom u Srbiji. izgrađen je 1936. godine autobus: 77 najveći tehnički fakulteti, Pravni fakultet i kada je nosio ime „kraljica Marija”. danas Beogradska poslovna škola, a obrok u naj- ovaj dom čine dva objekta koji se nalaze u boljem studentskom restoranu ne propu- neposrednoj blizini, a koji se po uslovima dvospratna zgrada u okviru koje se na pr- šta niko ko se nađe u centru grada. života i kvalitetu smeštaja dosta razlikuju. vom spratu nalaze muške sobe, a na dru- vera i nalazi se u ulici kraljice Marije 48 gom ženske. kupatila su zajednička za sve KaraBUrMa i predstavlja jedan od najboljih domova u sobe na jednom spratu, a telefonska veza sastavu Studentskog centra Beograd. kase uspostavlja preko centrale. karaburma je najmlađi beogradski dom, pacitet je 138 mesta u sobama prve kate- u posebnom krilu rifata smešteni su stra- izgrađen 1978, iako izlged i uslovi života u gorije sa zasebnim kupatilom i telefonom ni studenti koji se redovno školuju na na- njemu ne govore u prilog tome. Popular- preko zajedničke centrale. šim fakultetima ili su došli na kraći period ne „dve kule“ su drugi po veličini dom u vera i je poznata po tzv. roditeljskoj sobi preko razmene studenata. iako mali, dom Beogradu koga čine dva povezana solitera u kojoj je moguće organizovati smeštaj za 5 FAkULTET posetioce stanarki (članove uže porodi- vršinama, a u neposrednoj okolini nalaze preko zajedničke centrale. u sklopu doma ce). u ovoj zgradi se nalazi i uprava doma, se brojne prodavnice i lokali. uslovi za nalazi se i ambulanta Zavoda za zdrav- a posebnu pažnju posetioca privlači dom- bavljenje sportom su odlični, jer pored stvenu zaštitu studenata. Svi sadržaji su ski vrt. prilagođeni studentima sa posebnim po- vera ii se nalazi nedaleko, u ulici dalma- trebama. SLOBOdaN PENEZIĆ tinska br 37. objekat je međutim u daleko Stanari doma i njihovi pratioci organizu- lošijem stanju i potrebno mu je renovira- adresa: Bana Ivaniša bb ju bogat društveni život, naročito u vidu nje. u domu živi 175 stanarki u sobama Telefon: 3400-399 sportskih takmičenja, žurki, takmičenja u web: www.penezic.org video-igrama... Upravnik: Borko janković VEra BLaGOjEVIĆ Smeštaj: 759 mesta - jednokrevetne, koŠUTnJAk dvokrevetne i trokrevetne sobe aresa: Kraljice Marije 48 Sadržaji: čitaonica, TV sala, kafe klub, dva paviljona doma košutnjak smeštena Telefon: 3246-663 perionica veša, teretana, sportski tereni su na jednoj od najlepših beogradskih lo- Studentske organizacije: kacija. iako dislociran u odnosu na centar Savez studenata III blok, tel: 3400-493 Studentski dom Vera II Prevoz: grada, blizina park šume košutnjak - naj- Tramvaji: 5,6,7 i 14 popularnijeg izletišta i mesta za rekreaciju aresa: dalmatinska 37 Trolejbusi 28 i 40 sa otvorenim bazenima, veštačkom ski Telefon: 1759-926 autobus: 77 stazom i drugim sadržajima nadoknađuje Upravnik: dragan dondur taj gubitak. Smeštaj: 313 mesta - dvokrevetne, trokrevetne i četvorokrevetne sobe u blizini doma nalaze se Fakultet za sport i Sadržaji: čitaonica, TV sala, kafe sportskih terena osvetljenih reflektorima fizičko vaspitanje, Šumarski fakulteti i viša klub, aerobik sala, „roditeljska soba“, u blizini doma je Sportski centar „olimp“ hotelijerska škola. Smeštaj u domu je kva- perionica, sala za šivenje. kao i Zvezdarska šuma. Prevoz: Tramvaji: 2, 5 i 10 MIKa MITrOVIĆ koŠUTnJAk autobus: 48, 65 i 77 Stanari Studentskog doma „Mika Mitro- adresa: Blagoja Parovića 156 Telefon: 2544-450 vić” su studenti rekonvalescenti oboljenja Upravnik: Mikica Grbić koje nemaju zasebna već spratna kupatila koja su privremeno ili trajno ozbiljno na- Smeštaj: 333 mesta - jednokrevetne, sa toplom vodom tokom čitavog dana. dvokrevetne, trokrevetne i vera ii ima dve čitaonice i Tv salu. četvorokrevetne sobe Stanarke obe zgrade doma vera Blagojević MIKa MITrOVIĆ Sadržaji: tereni za košarku i odbojku, hrane se u restoranu u Đušinoj ulici. Pošto sala za stoni tenis, diskoteka, TV sala, se nalazi u centru grada studentkinjama je adresa: Kralja Vladimira 33 čitaonice, perionica. Telefon: 2469-502 u blizini najveći broj faklteta i viših škola. Studentske organizacije: web: mikamitrovic.org.yu Savez studenata, B paviljon Upravnik: Zlatomir Matić SLOBOdaN PENEZIĆ Prevoz: Smeštaj: 162 mesta - jednokrevetne, autobus: 23 i 53 dvokrevetne i trokrevetne sobe Penezić čine tri paviljon akoja se nalaze na Sadržaji: čitaonica, restoran, Internet Zvezdari, u blizini trolejbuske okretnice. centar, klub, sportski tereni litetan, tako da svaka soba ima sopstvenu dom je skoro renoviran, tako da sve sobe Studentske organizacije: čajnu kuhinju i kupatilo, a telefonske lini- imaju direktne telefonske linije, ali kupa- Savez studenata tel: 3970-283 lok.143, je su povezane preko zajedničke centrale tila su ostala zajednička za sve stanare na Studentska unija (3545-595). Prevoz: spratu. Tramvaj: 9, 10 i 14. većina sadržaja za društvene aktivnosti u prvom paviljonu smeštene su student- autobus: 18, 25, 33 i 39. (klub i Tv sala, diskoteka, 2 čitaonice) kinje, dok preostala dva paviljona pripada- nalazi se u a paviljonu, dok je u B paviljon ju muškim stanarima. smeštena administracija doma i velika či- dom nema svoj restoran, pa njegovi stana- rušila njihovo zdravstveno stanje i studen- taonica u potkrovlju. ri pravo na ishranu ostvaruju u restoranu ti sa invaliditetom. Mesta se dodeljuju na susednog doma „rifat Burdžović” udalje- osnovu mišljenja lekarske komisije Stu- žarKO MarINOVIĆ nog oko 200 metara. Penezić je smešten u dentske poliklinike. mirnom kraju Beograda, a odlične uslove uprkos posebnim potrebama stanara, Studentski dom „Žarko Marinović” nalazi za učenje u domu upotpunjavaju klimati- uslovi života u domu nisu na dovoljno se u Zemunu i sa 155 mesta predstavlja zovane čitaonice koje se nalaze u svakom dobrom nivou. Sobe nemaju posebna ku- najmanji objekat ustanove Studentski paviljonu. patila, već su ona zajednička za sve stanare centar Beograd. Zgrada doma nalazi se u dom je okružen uređenim zelenim pona spratu. Telefonska veza se uspostavlja lošem stanju, koje je donekle poboljšano 6 FAkULTET

ugradnjom novih prozora. Studentski grad najveći broj stanara doma su brucoši fakulteta i viših škola. Telefonska veza se uspostavlja preko zajedničke centrale, a sobe nemaju zasebna kupatila. na prvom, ženskom, spratu postoji jedno zajedničko

žarKO MarINOVIĆ

adresa: Cara dušana 254, Zemun Telefon: 3160-003 Upravnik: aleksandra Mitrović-riznić Smeštaj: 155 mesta - jednokrevetne, dvokrevetne, trokrevetne i četvorokrevetne sobe Sadržaji: čitaonica, TV sala, restoran, sportski tereni Studentske organizacije: Savez studenata Prevoz: autobus: 17, 45, 73, 83, 84, 704 i 706 kupatilo, dok se na drugom (muškom) i trećem (mešovitom) spratu nalaze po dva. Lola restoran Žarka Marinovića je jedna od najboljih studentskih menzi u Beogradu. dom deli deo zgrade sa višom medicin- skom školom, a u blizini je i Policijska akademija. 

Izvor StudentskiSvet.com

Karaburma

žarko Marinković 7 FAkULTET

inSTiTUT EkonoMSkiH nAUkA PrOSLaVLja jUBILEj

GodinA PoSToJAnJA SaOPŠTENjE Za MEdIjE 50 - prof. dr hasan hanić. Međunarodna dvodnevna konferencija na koju su se odazvali brojni gosti iz italije, Francuske, Slovačke, Mađarske, Portugala, novog Zelanda, velike Bri- tanije, nemačke, nigerije, Madagaskara, Slovenije, hrvatske, Crne Gore, Bosne i hercegovine i Makedonije je posvećena problematici modela tržišne ekonomije za zemlje u tranziciji, integraciji finansijskih sistema balkanskih zemalja u evrop- ski finansijski sistem, ekonomiji znanja i informatičkom društvu, preduzetništvu i poslovanju malih i srednjih preduzeća, kao i društvenom i građanskom dijalogu i njihovom uticaju na privredni razvoj. na kraju prvog dana konferencije održana je Svečana akademija u narodnom pozorištu na kojoj su dodeljene počasne nagrade za životno delo post- Beograd, 04. decembar 2008. phia antipolis), univerzitetom u Torinu humno prof. dr Branku horvatu, prof. (Scuola di amministrazione aziendale) i dr Tomislavu Popoviću i za doprinos nstitut ekonomskih nauka iz Beogra- Beogradskom bankarskom akademijom. razvoju instituta, poznatim ekonomis- da je, povodom pedesetogodišnjice ovaj skup otvorio je direktor insti- tima među kojima su: prof. dr ljubiša uspešnog rada i delovanja, organi- tuta prof. dr dejan erić, nakon čega su adamović, prof. dr oskar kovač, prof. zovao 4. i 5. decembra, međunarodnu se skupu obratili i dekan Fakulteta za dr ljubomir Madžar, prof. dr Mlađen kionferenciju izazovi ekonomske nauke menadžment univerziteta u Torinu - kovačević, prof. dr hasan hanić i dru- u 21. veku. prof. dr valter Cantino, dekan Fakulteta gima. nakon dodele nagrada i prika- konferencija je organizovana pod pok- za pravo, političke nauke, ekonomiju i zivanja kratkog filma o razvoju instituta, roviteljstvom Ministarstva za nauke i menadžment univerziteta u nici Sophia prikazana je i baletska predstava „ko to tehnološki razvoj republike Srbije, a u antipolis - prof. dr Stephane ngomai i tamo peva“, nakon čega je bio organizo- saradnji sa univerzitetom u nici (So- dekan Beogradske bankarske akademije van koktel. 

o inSTiTUTU EkonoMSkiH nAUkA

Institut ekonomskih nauka osnovan je 1958. godine kao Odeljenje za ekonomska istraživanja i metodologiju planiranja Saveznog zavoda za privredno planiranje. Pod tim imenom delovao je do 1963. godine, kada je uredbom tadašnjeg SIV-a formiran kao jugoslovenski institut za ekonomska istraživanja. U 1969. godini IEN dobija svoj sadašnji naziv. Kao naučnoistraživačka institucija, IEN se bavi istraživanjima iz oblasti makroekonomije, mikroekonomije, regionalnog privrednog razvoja, studijama razvoja domaćeg i svetskog tržišta, kao i aktivnostima konsaltinga, usavršavanja i obrazovanja vezanim za savremenu poslovnu ekonomiju, menadžment, marketing, preduzetništvo, finansije, bankarstvo i dr. duga tradicija uspešnog poslovanja, kao i visoka profesionalnost zaposlenih u izradi istraživačkih projekata, doprinele su da je IEN angažovan od strane mnogih domaćih i međunarodnih organizacija i institucija. 8 FAkULTET vi REkLAMiJAdA NajaVa dOGaĐajaNajaVa U OrGaNIZaCIjI MarKETING WOrKSHOP-a

«ePP», «Propagandni program», ovom manifestacijom, važno je napo- po ceni od 100 dinara od 18.Xii - 26.Xii «Marketing»...koliko ste puta čuli baš menuti da sa dolaskom decembra dolazi na međuspratu ekonomskog fakulteta ove reči za vreme trajanja vašeg omiljenog na red i tradicionalna «reklamijada». i u periodu od 11-15h, predstavljaće filma, serije, prvenstvene utakmice ili bilo ove godine, kao i pet prethodnih, Mar- doprinos pomoći koju ćemo pružiti kog drugog televizijskog programa? Sig- keting radionica - studentska nevladina mališanima iz «Specijalne osnovne urna sam da je to u vama izazivalo osećaj organizacija sa ekonomskog fakulteta, škole - novi Beograd». besa, ljutnje i nestrpljenja. ako se pronala- organizovala je dve večeri reklama viP kao generalni sponzor, kreativni tim zite u gore navedenim rečenicama onda 25.Xii i 26.Xii i pruža vam mogućnost organizatora, vaš dolazak i dobra volja, na- čitate pravi članak. da vidite najveća dostignuća iz domaćeg jinteresantniji i najoriginalniji načini pred- kao i uvek do sada, za vas je tu Marketing i svetskog advertajzinga. To nije samo stavljanja proizvoda i usluga, dovoljan radionica. usmerila je svu svoju energi- dvočasovni program u kojem ste pasivni su razlog, ali i garant da će i ovogodišnja ju, znanje i kreativnost da vam pokaže da posmatrač, to je celokupan događaj koji manifestacija proći u znaku dobre zabave. mnoge reklame mogu biti izvor osećaja na jednom mestu spaja naša znanja, up- Zato nam se pridružite 25.Xii i 26.Xii sreće, radosti, smeha do suza i humanos- ornost, vaš smeh, zadovoljstvo i osećaj od 20.00h u amfiteatru a1 i poklonite ti. i sve to pružićemo vam za svega dva ispunjenosti zbog humanog dela koje osmeh onima kojima je on zaista potre- sata programa. Mnogi od vas naslućuju, ste učinili vašim dolaskom. ove godine ban. Čekamo vas....  ali za one koji se po prvi put susreću sa vaša kupljena karta, koja će se prodavati Jelena UZELAC

9 FAkULTET

Nemanja Stanišić, student Ekonomskog fakulteta u Beogradu EkonoMiJA i UMETnoST IdU ZajEdNO “Stanišić uspeva da čitavu stvarnost razotkrije pred nama kao iluziju ega. Ili, bluz jednog običnog dana. U startu,on polazi od poznatog, ali zato da bi nas usmerio ka nepoznatom, onome ‘što i ne sanjamo o samima sebi’”, piše u recenziji na početku knjige.

ve je počelo pisanjem tekstova za lokalni bend, čiji je član bio još kao srednjoškolac. Postepeno je preraslo u slobodno pisanje Spoezije,da bi posle jednog slučajnog susreta na književnoj večeri i nekoliko ponuđenih pesama usledio poziv za objavljivanje istih. nemanja Stanišić je rođen 1986. u kosovskoj Mitrovici. jedno vreme je živeo u Prištini, a zatim 1999. dolazi u Beograd. Za bulevar u kom živi kaže da je nešto najbliže što bi mogao nazvati zavičajem, ali se još ne usuđuje da ga nazove svojim.uspešan je student marketinga na četvrtoj godini ekonomskog fakulteta. iza sebe ima učešće u zborniku radova “autoportreti”, kao i u književnom digitalnom albumu “urbis”, objavljenu samostalnu zbirku “kuvar je naš čovek”, ali i iskustvo ured- nika i glavnog autora andergraund fan- zina “Warth”.

izašla je tvoja prva samostalna zbirka pesama. Koliko si zadovoljan promocijom održanoj na skorašnjem Sajmu knjiga? iako dobro prihvaćena, promocija na Sajmu bila je nezvanična, dok je u planu velika promocija koja će se održati do kraja decembra pod pokroviteljstvom Pr agencije „Passive aggressive” u izdanju BiGZ-a. Pomenuta izdavačka kuća je u stvari književna zadruga koja okuplja 10 FAkULTET ekipu umetnika, entuzijasta i zanesen- previše korišćen i pomirljiv pristup, a eto, jaka, pod vođstvom olivera kneževića, danas je veliki deo mog pisanja posvećen kome i dugujem najveću zahvalnost za nAŠA JUTRA ljubavi u najrazličitijim oblicima. ne tre- objavljivanje zbirke. ba bežati od ljubavi. Svako želi da bude Jednom voljen, pa su svaki naš pokret i uzdah Koje značenje u sebi krije naziv zbirke se probudiš načinjeni ka ostvarenju tog cilja. “Kuvar je naš čovek”? u ranu zoru onako iznenada naslov zbirke ima dvostruko značenje. bez zujanja sata Student si četvrte godine na market- Prvo proizlazi iz ličnog iskustva, dok ko- bez brundanja kamiona ingu. Da li i u kojoj meri tvoje pisanje reni opšteg značenja leže u identifikaciji bez vike nervoznih ljudi utiče na uspeh na fakultetu? Boga sa „kuvarem” koji je „zamesio” sve Samo otvoriš oči Fakultet ne trpi, trpi stvaralaštvo. eko- što nam se dešava. akcenat je stavljen na i postaneš svestan nomija mi se nametnula kao prihvatljiv potiranje razlike u relaciji dobro - loše, kao Odjednom izbor. Po prirodi sam konformista, tako i na jednostavnom prihvatanju stvarnosti s leđa da mi slika gladnog pesnika nikad nije od- onakve kakva ona jeste. između ostalog, bez najave govarala. identitet „seksi biznismena” je često me je zaokupljalo pitanje “Šta rade vidiš da je to mnogo primamljiviji. ekonomski fakultet jutro drugačije naši?”,tj. ko su „naši” i ko su „njihovi” ako da sunce sija baš za tebe je ozbiljan i zahtevan, ali utoliko primam- već imamo etiketirane „naše”? a onda je da su zveri negde daleko ljiviji i lakši za studiranje ukoliko se u ok- nekako sve išlo svojim tokom… da beton čeka na tvoje korake viru njega napravi pravi izbor. opredelio sam se za marketing jer je dinamičan i iza- Reci nam nešto više o samom sadržaju Vazduh postane vrcav i beo zovan, okuplja interesantne ljude i nudi zbirke? ulice meke, a grad jedan fleksibilniji pogled na ekonomiju. Zbirka nije podeljena na celine. Postoji peva samo tvoje pesme jedva primetan rez koji pruža hronološki Kako provodiš slobodno vreme koje uvid u strukturu. Prvi deo je rezervisan Ustaneš ostane iza obaveza? umiješ se za pesme o gradu, pesme o magičnim lju- zapevaš ogledalu uz dobru organizaciju, vremena uvek ima dima koje sam imao sreće da upoznam, o pomaziš kriške i za učenje, i za pisanje, za bavljenje sobom putovanjima i sećanjima koje sam iz njih bajatog hleba i drugima. volim da istražujem. odmara poneo. drugi deo je posvećen ženama, poljubiš devojku sa me dunav, njemu se uvek vraćam. u stal- kao večitoj inspiraciji i motivu. Središnji jutarnjeg programa noj sam potrazi za emocijom i nalazim deo čine pesme u kojima su prepoznatlji- je na najrazličitijim mestima, od birtija, vi ironija i cinizam, a poslednji deo sadrži Čarape patike tramvaj preko splavova, do lounge klubova. pesme koje se oslanjaju na staru školu, koje pevaju o danima boljim za umetnost Pucneš nogama Kakvi su ti planovi za budućnost? onako mangupski i za druge prostore, bilo stvarne ili imagi- za nas ne razmišljam previše. Privodim fakultet narne. jezik u zbirci jeste jezik ulice, u kraju, posle toga ću suziti svoje izbore. pozitivnoj konotaciji, zbog čega je može Izađeš u svet vidim sebe prvenstveno u sadašnjosti i čitati i polupismen čovek.Tematika je i jebo te dajem joj svoj maksimum. Prošlost delu- prilagođena ljudima u Srbiji, posebno on- je lepše nego što jeste, a budućnost neiz- ima koji žive u Beogradu, i peva o onome Smeješ se vesnije i strašnije, zbog čega je potrebno što svaki istraživački nastrojen um može a legao si kao i uvek sagledati je objektivno i racionalno. da doživi u svom danu. uplašen. Recept za srećan život? Nemanja Stanišić ovo nije tvoje prvo pojavljivanje u upoznati najpre sebe, a onda pomoći javnosti. Koliko su se od tog prvog sebi i svojim prijateljima. Tako se formira učešća tvoja stremljenja i stil prome- došlo je do izvesnih promena. Pišem mikrosvet, u okviru koga mala dela i reči nili? opreznije i rigorozniji sam kada je reč o iz- dobijaju veliko značenje. To znači i nos- Moje prvo pojavljivanje bilo je 2006. u boru pesama. nekada je sve što napišem iti se sa svojim problemima, uobličavati okviru zbornika radova “autoportreti”, bilo ne toliko dobro koliko prihvatljivo. ličnost i uvek stremiti znanju i iskustvu. u izdanju Centra za stvaralaštvo mladih. danas razmišljam drugačije. Bitno je stalno mentalno kretanje, kako okupilo se šest autora, pod vođstvom kaže džonatan letem: ”ispričaj svoju draška Miletića.učestvovao sam sa određen broj pesama posvetio si ženi, priču u hodu, nema vremena”. sedam kratkih priča i osam pesama, koje kao objektu ljubavi, žudnje, ali i gu- su pretežno bile autobiografskog kara- bitka. Koliko je čista, iskonska ljubav Našim čitaocima za kraj… ktera. Pisao sam o Beogradu, o svojoj prisutna u savremenoj literaturi? ne čekajte velike prilike. generaciji doživljenoj na jedan drugačiji kada sam počinjao, verovao sam da je Svaki dan je presudan.  način, i od tada, bar u tehničkom smislu, pisanje o ljubavi slabiji oblik pisanja, da je Marija TIMOTIć 11 FAkULTET

Crna maska Fond za Mlade talente nije ispoštovao rok za isplatu stipendija. Suština misije vladinog Fonda za mlade talente FAKULTETSKE VESTI bila je da stipendiranjem studenata osnovnih i po- slediplomskih studija u zemljama Evropske unije, Fond pokaže strateško opredeljenje da obezbedi vest 1 stipendije za najkvalitetnije studente na studijama Naučno društvo ekonomista sa akademijom ekonomskih nauka i eko- u Evropskoj uniji... i da na taj način podrži napore nomski fakultet u Beogradu, organizuju 20. decembra 2008. (subota), Srbije u priključivanju porodici evropskih naroda. sa početkom u 9,30 časova, tradicionalno decembarsko savetovanje Međutim, dobitnici takozvane „Stipendije 500” na temu ekonomska politika Srbije u 2009. godini i izazovi svetske novac još nisu videli, a Vlada je predvidela da se ekonomske krize. do 500 naših najboljih akademaca na evropskim univerzitetima stipendira sa po 1,250.000 dinara! Ugovore o stipendiranju korisnici stipendije (ili Poziv za učešće na savetovanju upućen je predsedniku vlade Republike njihovi punomoćnici) potpisali su s predsednicom Srbije dr Mirku Cvetkoviću, ministru fi nansija dr Diani Dragutinović i Fonda Snežanom Samardžić-Marković, mini- guverneru Narodne banke Srbije Radovanu jelašiću, uz očekivanje da starkom omladine i sporta, 12. novembra, a rok za se u otvorenom dijalogu na stručnom forumu naznače mogući pravci isplatu stipendije je 20 dana od dana zaključenja održive makroekonomske politike Srbije u 2009. i narednim godinama. ugovora. Savetovanje će pored plenarnih sednica uključiti i rad u tri sekcije: Možda nekome ovo „sitno” probijanje roka ne Restrukturiranje javnog sektora, Položaj preduzeća u promenljivom izgleda strašno, ali stipendistima koji su uveliko okruženju i ekonomska politika u svetlu globalnih promena na studijama u inostranstvu, za šta su se njihovi roditelji uglavnom zadužili kod banaka, rodbine, vest 2 prijatelja, nije svejedno. Na ekonomskom fakultetu u Beogradu otpočeo je zajdenički program «licence» sa Univerzitetom u Nici, a u okviru TeMPUS projekta CD- jeP-41116-2006 .

Studenti ekonomskog fakulteta imaju mogućnost da steknu diplomu Univerziteta u Nici, kao i da učestvuju u razmenama studenata, upozna- Bela maska ju se sa francuskom kulturom i jezikom, kao i da nastave svoje master ili doktorske studije na nekom od evropskih univerziteta. Studenti će imati USAID svojim Projektom za razvoj konku- povlastice prilikom dobijanja francuske (Šengen) vize, a mogu dobiti i rentnosti, daje nadu studentima da se u budućnosti, stipendiju za boravak u Francuskoj (na Univerzitetu u Nici, tokom jula- pri zapošljavanju neće više kao najveći problem na- avgusta 2009.). voditi nedostatak praktičnog rada. Analiza najnovijeg izveštaja Svetskog ekonomskog Ukoliko ste student prve godine studija na ekonomskom fakultetu, a foruma o konkurentnosti Srbije iz novembra 2008. znate francuski jezik (od osnovnog do srednjeg nivo) možete se prijaviti godine pokazuje da je povezivanje prosvete i privatnog sektora jedna od ključnih oblasti kojoj bi Srbija na zajednički program na e-mail: [email protected], ili na telefon: trebalo da se posveti kako bi unapredila svoju eko- 011/3021-169 (kontakt osoba: iva Dimitrijević). nomsku konkurentnost. -Jedan od najpraktičnijih načina da se premosti vest 3 postojeći jaz između onoga što „proizvodi” naša Novi student prorektor Univezriteta u Beogradu je Sonja Nektarijević, prosveta i potreba privatnog sektora jeste da se ra- student Farmaceutskog fakulteta. Funkciju je od bivšeg studenta pro- zviju programi studentske prakse u ﬁ rmama i una- rektora Marka Milutinovića zvanično preuzela na sednici veća studena- predi zapošljavanje studenata - kaže se u saopštenju ta prodekana 8.12.2008. i tu dužnost će obavljati narednih godinu dana. USAID. Nektarijevićeva je najavila da će njen prioritet u narednih godinu dana Sa tim ciljem, USAID Projekat za razvoj konkuren- biti otvaranje pitanja korupcije na beogradskim fakultetima. tnosti sarađuje sa osam univerzitetskih centara za razvoj karijere, uključujući univerzitete u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, univerzitet Singi- dunum, Fakultet za ekonomiju, ﬁ nansije i admini- straciju i Beogradsku otvorenu školu. 12 FAkULTET

UdrUžENja Za ZaŠTITU POTrOŠaČa U SVETU I U SrBa TRoŠiTE POTrOŠaČa Hiljade reklama obasipa nas svakodnevno putem medija, noćno nebo skoro da je nečitljivo od nEsilnih bilborda i neonskih reklama, i svi nas oni pozivaju samo na jedno - da trošimo! Gde se ovakvo društvo nalazi na skali između dobrog i lošeg odavno je postalo kako ekonomsko, tako i političko i fi lozofsko pitanje. Povodom ove teme na internetu se odvija pravi mali rat između pristalica i protivnika ovakvog sistema vrednosti. U svakom slučaju, bilo da ste zagovornik ili protivnik ovakvog društva, jedno se mora priznati - svi smo mi potrošači, u manjoj ili većoj meri.

enomen potrošačkog društva predstavlja značajan problem - tržište utakmice. u razvijenim zemljama, nastao je kao produkt zapad- je toliko pretrpano da je na ivici da posebno u Sad i zemljama eu, pi- nog kapitalizma. Za veoma eksplodira. kao imperativ opstanka tanje prava potrošača posmatra se kao kratko vreme potrošački način ponuđačima se nameće bespoštedna jedno od osnovnih građanskih prava. životaF uspeo je da se nametne lju- borba na planu osvajanja tržišta. je- u Srbiji, koja nastoji da se uključi u dima u većem delu sveta. Moderna dan od najozbiljnijih problema danas savremene tokove razvijenih društava, tehnologija dozvoljava proizvodnju je i kako postaviti pravila igre i sis- pitanje prava i zaštite potrošača mora velikih količina najrazličitijih proizvo- teme zaštite da potrošači ne postanu da dobije adekvatnu pažnju. da, a prostorna transformacija više ne kolateralna šteta ove surove tržišne Pre nego što se krene u analizu zaštite i 13 FAkULTET položaja potrošača u Srbiji, potrebno je i organizacija potrošača. Primera radi, Prema rečima ljiljane Stanković, aktuel- najpre predočiti osnovna prava potroša- predstavnici potrošača nisu uključeni u ne pomoćnice ministra trgovine i usluga, ča na čijem ostvarivanju treba raditi. ova konsultacije sa odgovarajućim skupštin- ministarstvo je već pokrenulo niz akcija prava su prvi put zvanično ustanovljena skim odborom, a njihovo prisustvo, kao kojima će unaprediti položaj potrošača 9. aprila 1985. godine, od strane Gene- nesporno zainteresovane strane, nije i omogućiti lakše ostvarivanje njihovih ralne skupštine ujedinjenih nacija kroz predviđeno ni u agencijama koje se bave prava. Te aktivnosti usmerene su na po- rezoluciju 39/248 - uputstvo za zaštitu utvrđivanjem cena. Predstavnici potro- boljšanje zakonske osnove, odnosno do- potrošača. ova rezolucija doneta je sa šača prisutni su u savetu ministara, ali je nošenje novog zakona koji se odnosi na namerom da posluži kao putokaz vlada- i tu njihova pozicija bez adekvatne teži- potrošače, administrativnu reorganizaci- ma u kreiranju politike i zakonskih akata ne. Prema mišljenju jednog dela stručne ju, gde se planira unapređenje odseka za vezanih za pomenutu problematiku. u javnosti, primarni problem postojećeg zaštitu potrošača na viši formacijski nivo, zakona nije čak ni u njegovoj sadržini, odnosno prerastanje odseka u odeljenje, već u činjenici da se on adekvatno ne pri- dok će bitni koraci biti preduzeti i na „Potrošački reporter“ menjuje. Bilo je predviđeno da se novi jačanju vladinog i posebno nevladinog zakon, koji je trebalo da ispravi nedostat- sektora u ovoj oblasti. Značajna pažnja asocijacija potrošača Srbije jednom ke starog, nađe u skupštinskoj proceduri biće posvećena poboljšanju procedura mesečno izdaje časopis „Potrošački još početkom 2008. godine. Međutim, komunikacija unutar ovako institucijali- reporter“, koji izlazi kao dodatak lista tada su se njegovom donošenju isprečili zovane infrastrukture i konačno, ono što „danas“. U ovom časopisu mogu se naći uporedni testovi kvaliteta proizvoda, novi izbori i regulisanje ovih pitanja je je najvažnije, intenziviranje komunikcije kao i druga bitne informacije za prolongirano. sa samim potrošačima. potrošače u Srbiji. Za prosečnog potrošača u Srbiji najzna- čajnije je da bude informisan o načinima, STO BaBICa... odnosno institucionalnim putevima kojima može da ostvari svoja prava. Mo- nevladin sektor u oblasti zaštite potroša- žemo da ukratko naznačimo osnovne ča u Srbiji danas čini oko 66 organizacija nosioce sistema zaštite potrošača u Sr- potrošača. od tog broja, 29 je združeno tom dokumentu prokalmovano je osam biji. Primarnu ulogu u zaštiti potrošača u okviru nacionalne organizacije po- osnovnih prava potrošača koja predstav- ima Ministarstvo trgovine i usluga i ova trošača Srbije (noPS), dok asocijacija ljaju obavezu za sve zemlje članice un. problematika spada u njegovu neposred- potrošača Srbije (aPoS) broji sedam nu nadležnost. naravno, o potrošačima članova. dvanaest organizacija deluje ZaKONI Na SrPSKI NaČIN nezavisno, a 16 drugih organizacija nije dostavilo izveštaj o radu za 2007. godinu, u zemljama eu pitanje prava potrošača noPS i APoS čime su udaljene iz evidencije Ministar- je u žiži javnosti i politike već skoro 50 stva trgovine. uloga ovih organizacija godina. u Srbiji, koja je za tih pedesetak Centralna borba vodi se između trebalo bi da bude višestruka: edukativ- godina prošla kroz promene kako poli- NOPS-a i aPOS-a, dve asocijacije koje na, informativna i posrednička - između tičkog sistema tako i državnog statusa, okupljaju najveći broj organizacija i potrošača, vladinih institucija i ponuđa- pretenduju na ulogu reprezentativnog pitanje konzumerstva ostalo je po strani. predstavnika potrošača. Snaga ovog ča. ovakve organizacije kroz efikasnije Prvi zakon po ovom pitanju donet je tek rivalstva dodatno je pojačana od 2007. organizovanje i čvršće povezivanje po- 2002. godine. ovaj zakon bio je neopho- godine, kada se nadležno ministarstvo trošača stvaraju snažan društveni instru- dan kao uslov na putu ka pridruživanju obavezalo da će izdvajati 250.000 evra ment kojim se može izvršiti koordinisani eu, ali i kao preduslov za pristup naše godišnje. pritisak na ponuđače i državu u slučaju privrede zapadnim tržištima. od tada je narušavanja prava potrošača. ovaj zakon prošao kroz određene izmene organizacije potrošača u Srbiji do sada i dopune, te je kao takav overen 2005. go- brinu i druga resorna ministarstva koja su već preduzimale određene korake na dine i još je na snazi. načelno, ovaj zakon obavljaju nadzornu funkciju u svom spe- polju edukacije, informisanja i zaštite pokriva sva prava potrošača koja su zaga- cifičnom području delovanja. Takođe, tu potrošača. Pre svega, na sajtovima ovih rantovana i u svim razvijenim zemljama, je još i Savet ministara za zaštitu potroša- udruženja mogu se naći informacije o ne- ali se ipak u njemu nalaze i određeni pro- ča i organizacije potrošača, kao i njihove regularnosti određenih proizvoda, saveti pusti koji se opravdano nalaze na meti asocijacije. Ministarstvo trgovine u svom za kupovinu, obaveštenja o standardima kritike stručne javnosti. najčešće zamer- sastavu ima odsek za zaštitu potrošača koje propisuje eu za određene proizvo- ke, pored onih koje se odnose na potrebu i Sektor tržišne inspekcije. ostala mini- de itd. Takođe, u organizaciji potrošačkih poboljšanja zakona u smislu efikasnije starstva imaju svoje inspekcije, koje ne- udruženja održavaju se seminari i tribine zaštite potrošača, obuhvataju i primed- posredno na terenu sprovode zakonske čiji je cilj edukacija kadrova i razmena be povodom nedovoljno definisanog propise i vrše kontrolu, dok narodna iskustava domaćih i stranih stručnjaka iz odnosa, kao i nedostatka komunikacije banka Srbije ima centar za zaštitu kori- ove oblasti. i saradnje između državnih institucija snika finansijskih usluga. Potrošačka udruženja su do sada više 14 FAkULTET puta intervenisala i sugerisala postojanje na polju sređivanja tih odnosa. do ovog ku priliku da razmene optužbe i ukažu nekorektnog odnosa pojedinih kompa- trenutka nije uspostavljena kvalitetna na nedostatke konkurencije. na kraju, nija prema potrošačima, ali su u većini komunikacija između potrošačkih or- potrošači su ti koji su najviše pogođeni slučajeva ovi apeli ostajali bez odgovora ganizacija i nadležnih institucija vlade. ovim sukobom. vlade. nacionalana organizacija potro- udruženja potrošača suočavaju se i sa kada se podvuče crta, i paušalnim pre- problemom pronalaženja izvora finan- gledom stanja može se konstatovati da siranja i skromnim finansijskim sredstvi- je trenutni položaj potrošača u Srbiji ma kojima raspolažu, što otežava sprovo- nepovoljan. Savremena ideja zaštite po- rezolucija 39/248 đenje akcija većih razmera. Pored toga, trošača je kod nas još prisutna kroz ne- potrošačke organizacije su po modelu povezane segmente, a institucijalizova- 9. aprila 1985. godine Generalna političkih partija organizovane u bloko- na borba za prava potrošača tek treba da skupština Ujedinjenih nacija usvojila je ve, koji se međusobno prepoznaju kao dostigne stvarnu emancipaciju. još smo rezoluciju 39/248 - Uputstva za zaštitu konkurencija, i koji su međusobno su- daleko od stepena zaštite potrošača ka- potrošača, koja predstavljaju obavezu za sve zemlje članice UN. Ona glase: protstavljeni. Centralna „borba“ vodi se kav uživaju građani eu, a ne treba ni go- 1. pravo na zadovoljenje osnovnih između noPS-a i aPoS-a, dve asocija- voriti o zaštiti potrošača u Sad, gde je potreba cije koje okupljaju najveći broj organiza- to već ozbiljan biznis (slobodno ga mo- 2. pravo na sigurnost/bezbednost cija i pretenduju na ulogu reprezentativ- žemo nazvati tako), kako za potrošačke 3. pravo na informisanost nog predstavnika potrošača. Snaga ovog organizacije, tako i za specijalizovane 4. pravo na izbor rivalstva dodatno je pojačana od 2007. advokatske kancelarije koje od multi- 5. pravo da se čuje glas potrošača godine, kada se nadležno ministarstvo nacionalnih kompanija svake godine 6. pravo na obeštećenje obavezalo da će izdvajati 250.000 evra uzimaju milione na ime obeštećenja 7. pravo na edukaciju godišnje (ova suma će rasti svake godi- zbog neadekvatnih proizvoda i usluga. 8. pravo na zdravu životnu sredinu ne) za projekte zaštite potrošača. Tako- Potrošači u Srbiji moraće da se još neko đe, međunarodna organizacija potroša- vreme sami snalaze na „brisanom pro- šača je u martu ove godine pokušala sa ča, kojoj naravno težimo da pristupimo, storu“ srpskog tržišta roba i usluga, dok jednom, za naše prilike, ambicioznom zahteva samo jednog nacionalnog pred- država ne prihvati pun značaj potrošača kampanjom, u okviru koje je pozvala stavnika. dakle, ona asocijacija koja bude kao institucije, a ponuđači ne budu pri- potrošače da se suzdržavaju od kupo- okupila dve trećine udruženja potrošača morani da prihvate činjenicu da su povine artikala određenih proizvođača u dobiće status nacionalne organizacije. trošači suštinski investitiori. trajanju od 10 dana. Povod je bio neiz ovoga sledi da borba za liderstvo nije još je 60-ih dŽ. kenedi, predsednik kontrolisani rast cena robe datih proi- samo stvar prestiža. država je praktično Sad, u ujedinjenim nacijama govorio o zvođača u prethodnom periodu, što je već raspisala nagradu i označila početak potrošaču kao o „njegovom veličanstvu procenjeno kao značajno ugrožavanje igre, a da prethodno nije valjano utvrdila potrošaču“. da li se pronalazite u ovoj kupovne moći građana. Sama kampanja pravila takmičenja. Za to vreme, i jedna izjavi?  sprovedena je uz saglasnost Ministarstva i druga asocijacija pedantno koriste sva- Bojan ČALIJA trgovine. navedena akcija nije dala neke značajnije rezultate, što je dokazao i do- datni rast cena datih proizvoda, koji je usledio u narednom periodu. kako bilo, ova akcija ipak pokazuje mogućnost snažnijeg organizovanja potrošača i jača- nja njihovog odbrambenog reagovanja, koje bi u budućnosti trebalo da postane znatno efikasnije na domaćem planu. u zemljama eu i pojedinim zemljama u okruženju već je bilo više uspešnih poziva na bojkot različitih proizvoda i usluga, što je za rezultat imalo vraćanje njihovih cena na nivo na kom su bile pre spornih poskupljenja. na tim tržištima ponuđači i država prihvatili su potrošače kao real- nu snagu i često se izmene cena vrše uz njihovu prethodnu konsultaciju. Što se tiče srpskog tržišta, trenutnu si- tuaciju karakteriše veliki broj potrošač- kih organizacija, neuređenost njihovih odnosa i nedostatak inicijative države 15 FAkULTET

NajVEĆE SVETSKE rEVIZOrSKE KUĆE

Pružajući profesionalne usluge u različitim domenima poslovanja, četiri globalne organizacije nastoje da reše probleme svojih klijenata, nudeći relevantne informacije i transparentne U kRUGU izveštaje, uz poštovanje pravila i vrednosnih kodeksa koji im omogućavaju zbližavanje sa svim interesnim grupama. ČETVOrKE sursa, poreskim transakcijama, poboljšanju „deloitte” je prezentovao podatke tržišne poslovanja preduzeća i upravljanju rizicima vrednosti celokupnog kapitala niS-a, za koje poslovanje nosi. Temelj uspeha leži šta je država izdvojila 480.000 evra. u stručnim i visokokvalifikovanim kadro- vima, održavanju veza sa međunarodnim PRiCEWATERHoUSE CooPERS konsultantima, kao i odgovornom pristu- pu čiji je garant već potvrđena tradicija. PWC zapošljava više od 146.000 ljudi u svojim kancelarijama koje se nalaze u 776 grado- dELoiTTE&ToUCH va i 150 zemalja širom sveta. od 2001. godine takva kancelarija postoji i u Beogradu. „deloitte” je osnovan 1990. godine. da- Poslovanje PWC usmereno je ka pru- nas zapošljava više od 3.500 ljudi, prisutan žanju finansijskih usluga, usluga sektora je u 17 zemalja, a godišnji prihodi prema- javnih službi, tehnologije i komunikaci- šuju 180 miliona evra. Članice „deloitte” ja, usluga usmerenih ka oblastima robe grupe usredsređene su na rast, globalno široke potrošnje, metala, građevine i prisustvo i dobijanje etikete prepoznatlji- inženjeringa. industrija robe široke po- vosti najveće svetske kompanije. da su na trošnje (Fast Moving Consumer Goods) ekada poznata kao velika osmor- dobrom putu potvrđuje prisutnost atrak- porazumeva postojanje tima stručnjaka ka, ova grupa organizacija svela tivnih klijenata, sveobuhvatnost pristupa koji, pored uvođenja inostranih firmi na se na veliku petorku (The Big 5) rešavanju problema, poslovna kultura i srpsko tržište, omogućava lokalnim i re- i, nakon što je zbog umešanosti u dugoročna pozitivna tradicija. gionalnim proizvođačima da rašire svoje nenron aferu otpala kuća „arthur ander- u okviru usluga poreskog savetovanja poslovanje van granica matične zemlje. sen”, danas broji svega četiri imena. bave se indirektnim oporezivanjem akcize, o ozbiljnosti pristupa sektora revizija i ra- veliku četvorku (The Big 4), kako poreza na dodate vrednosti i carine, me- čunovodstvo govori lokalno angažovanje je nazivaju, čine revizorske kuće: đunarodnim oporezivanjem, porezom na kadrova da steknu međunarodno priznate „deloitte&Touch”, „Pricewaterhouse Coo- dobit, poreskim savetovanjem. Finansijsko profesionalne računovodstvene kvalifi- pers”, „ernst&Young” i kPMG. ove četiri savetovanje podrazumeva javno privat- kacije (uk aCCa), i da se usko specija- globalne organizacije, koje danas imamo no partnerstvo (jPP), procenu vrednosti lizuju u pogledu primene međunarodnih i kod nas, javile su se kao odgovor na eko- imovine i kapitala, strategije privatizacije, računovodstvenih standarda (iaS) i me- nomske reforme i liberalizaciju tržišta. poslovanje sa nekretninama. đunarodnih standarda finansijskog izve- Suštinu njihovog poslovanja teško je sagle- na osnovu prijavljenih 150 tehnoloških štavanja (iFrS). Snažne veze sa državnim dati upravo zbog domena poslovanja u koji kompanija „deloitte” je predstavio listu 50 institucijama i ministarstvima omogućuju zalaze i raznolikosti problema kojima se u najboljih, rangiranih prema rastu prihoda u da PWC pruži brže i efikasnije odgovore okviru njih bave. ipak, složićemo se u jed- poslednjih pet godina. na prvom mestu je na pitanja sa kojima se preduzeća suoča- nom - njihova uloga je dominantna kada poljska softverska kompanija „Blue Media”, vaju. To su poslovi spajanja, pripajanja i govorimo o uslugama revizije, poreskim dok je srpska kompanija „algotech d.o.o.” preuzimanja preduzeća, izrade finansijske uslugama, uslugama iz domena ljudskih re- zauzela 28. mesto. Septembra ove godine, i poslovne analize, pristupa tržištu hov, 16 FAkULTET procene vrednosti kapitala, privatizacije, je vezane za informacione sisteme, plano- gubitaka. danas ih neretko optužuju da se itd.. PWC pomaže klijentima da unaprede ve i strukture informacionih tehnologija, velike investicije u zaposlene mere stoti- poslovanje smanjujući troškove, uspostav- upravljanje finansijama, korporativno i nama hiljada evra, što opterećuje ne samo ljajući kontrolu upravljanja i razotkrivanja poslovno planiranje, poboljšanje procesa planove i realizaciju, već i državni budžet. rizika, ali i usluga iz domena restruktuira- poslovanja, upravljanje troškovima, pre- nja preduzeća, analize sudskih sporova i poznavanje poslovnog rizika, primenu nA kRAJU… vestačenja. kontrole i praćenje okruženja. kjuč uspeha leži u korišćenju međuna- Treba napomenuti da je Srbija zauzela tre- ERnST&YoUnG rodne stručnosti i iskustva za razumevanje će mesto u ovogodišnjem istraživanju “eM lokalnih problema. njihova kampanja 20 index” revizorske kuće PWC, kojim se istorija „ernest&Young” počinje u XiX “ujedinimo svet - podelimo odgovornost” rangira atraktivnost investiranja u proi- veku i vezuje se za imena artura janga identifikuje se sa četiri osnovna prirodna zvodnju zemalja u razvoju. To je izuzetan (arthur Young) i alvina ernsta (alvin C. elementa - vazduhom, vodom, zemljom i napredak u poređenju sa 2004, kad je bila ernst). Prvi je imao zvanje pravnika, ali vatrom. oni se opet vezuju za četiri godišnja na 25. mestu. Svaka od ove četiri globalne su njegova interesovanja ubrzo krenula u doba u kojima je planirana podela donacija kompanije na svoj način okupira trziste i pravcu bankarstva i investiranja. ernst je za četiri ciljne grupe. na spisku za donacije započeo biznis sa svojim bratom, formi- su: Crveni krst Srbije (2006), obnova Zin- rajući „ernst&ernst” privatnu revizorsku dan kapije na kalemegdanu i Gerontološki PRoCEnTi firmu.k onačan „ernst&Young Southeast centar na Bežanijskoj kosi, najveći dom za europe” pojavljuje se 1997. godine, uje- zbrinjavanje starih na Balkanu. u navede- U Srbiji 28 odsto preduzeća koriste usluge dinjujući prakse nekoliko zemalja u regi- nim akcijama učestvuju i zaposleni. jedne od četiri najveće svetske revizorske onu. Zanimljivo je da se njegovi osnivači kuće, dok ostatak koristi usluge lokalnih revizora. Najviše se koriste usluge revizije, nikada nisu sreli. To nije omelo organiza- kLiJEnTi a najmanje usluge upravljanja rizicima. ciju da ubrzo zauzme vodeću poziciju i da počne da se razvija na novim tehnološkim kada govorimo o klijentima na svetskom ZaNIMLjIVO i globalnim osnovama. nivou, nailazimo na zvučna imena poput danas je 130.000 ljudi u sedam različitih „exxon Mobile”, „Ford”, iBM, „Toyota Zanimljivo je da je jedan od začetnika geografskih regiona zaduženo za uspeh Motor”, „volkswagen”, „Peugeot”, „l’oreal”, kuće „deloitte”, William Welch deloitte, ove organizacije. uvek prisutno usavr- „nike”, „Yahoo”… Globalne revizorske svoju karijeru započeo već sa 15 godina kao asistent sudskog upravnika i da su se šavanje omogućava im da idu u korak sa kuće u prethodnoj godini angažovalo je 28 prve revizorske usluge, njegove kasnije vremenom, kao i da što bolje iskoriste odsto kompanija na teritoriji Srbije, poka- formirane kompanije, odnosile na idustrije svoje potencijale. e&Y pruža listu usluga zuje istraživanje jedne od njih - „deloitte”, sapuna i sveća. koja uključuje: osiguranje, poslovni rizik, koje je sprovela agencija za istraživanje tehnološki i bezbednosni rizik, poslovne „Strategic puls”. ostale kompanije sa liste ULTiMATivno? finansije, trnsakcije, itd. nude se odgovori top 500 u Srbiji koristile su usluge lokalnih na probleme iz sektora bankarstva, ulja i revizora. najviše se koriste usluge revizije, a Postoje mišljenja po kojima se Velika gasa, farmacije, ali i medija i telekomuni- najmanje usluge upravljanja rizicima. četvorka naziva i Ultimativna četvorka jer kacija. akcenat je stavljen na pomoći kli- Prošlost revizorskog poslovanja nije uvek ne postoji trenutno nijedna revizorska kompanija koja se može nositi sa njihovom jentima da zauzmu što efikasniju i konku- bila tako sjajna. javljale su se izvesne teš- snagom, a istovremeno se i spekuliše sa rentniju poziciju na tržištu. koće, kao i skandalozne privatizacije. protekcionističkim stavovima američke Posle enron afere 2001. godine i gašenja vlade prema revizorskom gigantskom kPMG pete revizorske kuće „artur andersen”, četvercu. zbog uništavanja dokumenata i ometanja kPMG je osnovan 1996. u svetu broji istrage u vezi sa ovim slučajem, usledile su 94.000 ljudi u 717 gradova raspoređenih nove afere. Poznati proizvođač kopir apa- daje mu svoj lični pečat. uz potpunu po- u 148 zemalja. Članovi ovog organizaci- rata „kseroks” je 2003. godine zajedno sa svećenost poslu i prihvatanje najkrupnijih onog tima obučeni su za pružanje usluga svojim revizorom kPMG-om bio optu- izazova, pristajući pritom na uvek prisutan klijentima u pojedinim industrijskim se- žen za štimovanja izveštaja, zbog čega je rizik, njihovi zaposleni moraju neprestano gmentima, kao i za približavanje samog dve godine kasnije morao da plati kaznu da pospešuju razvoj svojih kapaciteta rade- pojma industrije - razumevanje njenih od 22 miliona dolara. Zatim američko ći na obuci, pohađanju seminara, lokalnih specifičnih problema i trendova. kPMG preduzeće za telekomunikacije „vorl- i međunarodnih konferencija, polaganju obuhvata prostor Centralne i istočne dkom” (WorldCom), koga je grupa neza- međunarodno priznatih ispita. Sve ukazuje evrope i igra veliku ulogu u formiranju visnih revizora razotkrila da je godinama na to da impozantne stvari, posle dovoljno “sveta bez granica”. uspešno poslovanje štimovao knjige prikazujući nerealni rast uloženog truda i volje, mogu postati pristu- omogućeno je efikasnim korišćenjem i imovinu kompanije, a potom „Parma- pačne. neka to ovaj put bude radno mesto kapitala - kako finansijskih i tehnoloških, lat”, italijanski proizvođač hrane i mlečnih ovog nivoa.  tako i ljudskih resursa. Pružaju se strategi- proizvoda dovele su takođe do enormnih Marija TIMOTIć 17 FAkULTET

Svetska finansijska kriza potresa auto-industriju PrOIZVOĐaČI aUTOMOBILa VOZE NIZBrdO POKVarENIH KOČNICa

Pad prodaje i proizvodnje, zatvaranje jeste finansijska kriza koja je dovela u evropi. vodeći ljudi auto-industrije fabrika i otpuštanje radnika samo su do smanjenja kreditiranja i samim tim upozoravaju da su izgledi loši, a nade za neke od posledica koje ekonomska do pada kupovine novih automobila, brz oporavak veoma male. kriza nanosi auto-industriji širom prvenstveno u Sad, a zatim i u ev- sveta. Najveći proizvođači beleže ropi. PrEKO BarE – KOLaPS enormne gubitke, dok kupci ekonomisti se spore oko uzroka nastan- neodlučno posmatraju dramatičnu ka kreditne krize u americi. jedni tvrde najveći udar, očekivano, pretrpelo je utakmicu kojoj se ne nazire ishod. da je do kolapsa došlo zbog preter- američko tržište, na kome je prodaja američka auto-industrija, čini se, ane regulacije finansijskih tržišta, dok opala za četvrtinu, a najveće kompani- neumitno propada, evropska snažno drugi smatraju da je upravo odsustvo je, kao što su ”Ford”, GM i ”Chrysler”, posrće, a šta se za to vreme dešava u kontrole i regulacije glavni krivac krize zabeležile su pad prodaje od 33 odsto. Srbiji? koja je zahvatila taj segment industrije. analitičari procenjuju da će broj pro- kao i obično kada su u pitanju tako di- datih vozila u americi ove godine jametralne ocene, istina je verovatno biti najslabiji rezultat još od 1995. ednu od prvih ”kolateralnih šteta“ negde između. Bilo kako bilo, gubici Međutim, nije kriza zagrizla tek posled- svetske finansijske krize predstav- velikih proizvođača koji su primorani njih meseci. u poslednje dve godine, lja automobilska industrija. Za- na višesedmična zatvaranja fabrika i američka automobilska industrija ot- pravo, kriza je počela da se nazire otpuštanja radnika mere se desetinama pustila je čak 150.000 radnika i zatvo- Jjoš u prvoj polovini godine zbog rasta milijardi dolara i predstavljaju pravi rila 36 pogona! vodeći ljudi nadaju se cena nafte.a nalitičari su tada smatrali udar na stabilnost celokupne privrede. da će federalna vlada i federalne rezerve da potrošači ne kupuju nove automo- Tama koju je aktuelna ekonomska izaći u susret ovom sektoru, kao što je bile zbog previsoke cene goriva, te da kriza u svetu bacila na proizvođače nedavno učinjeno sa bankama. auto- se sve više okreću drugim rešenjima i automobila preti da za sobom povuče mobilska industrija predstavlja prvi da stoga, čekajući nova dostignuća, ne i srodne industrijske grane, kao što ekonomski sektor Sad, sa 350.000 menjaju vozni park u meri u kojoj su je proizvodnja čelika. najveći svetski zaposlenih i 600.000 penzionera, što to činili prethodnih godina. Međutim, proizvođač čelika, ”arcelor“, objavio je znači da bi njenim propadanjem direkt- drugi, po mnogima pravi uzrok oseke, privremeno zatvaranje čak šest čeličana no bilo pogođeno oko milion ameri- 18 EkonoMiJA

kanaca. Stoga je demokratska većina itiranje kompanije i, ako se situacija ”General Motors“, koji priprema ponu- u Senatu zatražila je od republikanaca ne izmeni, GM će za šest meseci doći du ”Chrysleru“ kako bi zajedno prebro- da ne opstruiraju glasanje za novi za- u stanje bankrota. iako je finansijska dili krizu i udruženi uspeli da izađu iz jam proizvođačima automobila od 25 kriza u žižu javnosti dospela tek ne- ove teške situacije, najavio je otpuštanje milijardi dolara. Međutim, još je neiz- davno, njeni negativni uticaji prisutni radnika, ne precizirajući njihov broj, uz vesno da li će republikanci,koji, iako su od znatno ranije. Tako je GM još objašnjenje da je kompaniji potrebna su manjina u Senatu, imaju mogućnost u avgustu objavio gubitke od 15,5 likvidnost, kako je naveo predsed- blokiranja takve odluke, dozvoliti novu milijardi dolara. Zbog svega toga su u nik rik vagner (rick Wagner). inače, pomoć automobilskoj industriji. To kompaniji „General Motors” najavili GM je od 2005. godine otpustio oko predstavlja jedan od većih sukoba u smanjenje broja radne snage za oko 15 34.000 radnika i nalazi se među najteže odnosima dve partije ovih dana. Po- odsto. kompanija prodaje efektivu i pogođenima trenutnom svetskom eko- menuti vodeći proizvođači u americi stavlja radnike kao tehnički višak kako nomskom krizom. snažno lobiraju za usvajanje paketa bi smanjila gubitke, ali inicijalni ”okto- kompanija čiji je ekonomski položaj pomoći koji bi mogao da ih spase i po- barski plan”, težak 15 milijardi dolara izazvao verovatno najveće polemike u mogne u održavanju proizvodnje. rekapitalizacije, kojim se GM nadao da javnosti i za koju se jedino smatra da ”General Motors”, jedna od najvećih će prebroditi krizu, u međuvremenu je je u situaciji teškoj uz rame GM-u jeste kompanija na svetu, objavio je gubitak postao zastareo i nedovoljan. ”Chrys- „Ford”. razlozi za to leže u činjenici da od 57,5 milijardi dolara, dok akumula- ler“ predviđa otpuštanje 5.000 radnika. je drugi po veličini američki proizvođač tivni gubici svakog meseca iznose po Prva mera jeste zatvaranje fabrike u jedan od poslednjih koji su objavili milijardu dolara više! Problem je kred- delaveru (delawar) sa 1.800 radnika. gubitke. Postojala su čak i nagađanja 19 EkonoMiJA da će ”Ford” proglasiti bankrot, ali su do početka sledeće godine smanjiti za Menadžment nemačkog proizvođača ona ipak daleko od verovatnih, kao 20 do 30 odsto. „renault” je odlučio da ne planira otpuštanje radnika, ali će što je rekao alan Mulali, izvršni direk- zatvori sve svoje fabrike u Francuskoj plate zaposlenih tokom tronedeljnog tor kompanije. ipak, „Ford” je objavio od jedne do dve nedelje, dok će u fab- odsustva biti smanjene. Takođe, „opel” negativne rezultate, čak i u zemljama u rikama u inostranstvu (Turska, rusija i je zatražio od nemačkih vlasti finansi- razvoju, gde je velika jagma za automo- Slovenija) obustava rada trajati od jed- jske garancije kako bi mogao da nastavi bilima niže srednje klase, kao na prim- nog do četiri dana. Slična tendencija je proizvodnju. er u kini, koja predstavlja jedno od i u kompanijama „Peugeot” i „Citroen” jedan od retkih proizvođača koji je ja- najvećih tržišta na svetu, a gde se jasno – sve fabrike u Francuskoj i u inostrans- vno saopštio planove o otpuštanju rad- vidi pad prodaje. Pored toga, „Ford” tvu će do kraja godine povremeno nika jeste „volvo”. Švedski proizvođač zatvara i jedno od svojih postrojenja obustavljati proizvodnju, sa idejom je obelodanio da će zbog slabije pro- za proizvodnju menjača u Francus- da se tako smanje i zalihe automobila daje na evropskom i američkom tržištu koj, a to je samo jedan od mnogobro- koje su dostigle broj veći od 100.000 otpustiti oko 6.000 radnika, od čega jnih primera zatvaranja i fabrika koje komada u odnosu na prethodne godine će skoro polovina biti radnici u fabri- proizvode rezervne delove, ne samo u istom periodu. Za vreme obustave kama, dok će ostatak činiti zaposleni kompletna vozila. Minus od oko 8,7 proizvodnje radnici neće primati platu, u administraciji, kao i razni savetnici i milijardi dolara u „Fordovim” knjigama tj. vodiće se kao “privremeni tehnički spoljni saradnici. Proizvođač koji je u naterao je kompaniju da razmotri svoje višak”, što je već izazvalo glasna nego- vlasništvu „Forda” ukinuo je i noćnu mogućnosti, pa su se u javnosti pojavile dovanja. smenu u fabrici u Geteborgu, čime će i informacije o nameri da proda između nisu samo francuski proizvođači proizvodnja biti smanjena za pet odsto. 20% i 33% učešća u japanskoj ”Mazdi”, pogođeni. Čak i oni koji važe za u Španiji je japanski „nissan” obznanio kako bi se došlo do svežeg novca. najbolje na svetu, nemački industrijal- otpuštanje 1.700 zaposlenih u fabrici i japanski proizvođači na američkom ci, beleže ozbiljan pad prodaje. ”daim- pored Barselone. Takođe, švedski tržištu pogođeni su stanjem u auto-in- ler”, najveći proizvođač luksuznih auto- proizvođači kamiona koji su među dustriji. „Tojota” je najavila pad prodaje mobila na svetu, najavljuje zatvaranje najboljima na svetu, beleže smanjenu od četiri odsto (96.000 automobila) svojih pogona od 11. decembra do 12. prodaju – „volvo” za čak 55, dok „Sca- – prvi put posle sedam godina izvrsnih januara 2009. godine. diter Ceče (di- nia” za 41 odsto. direktor kompanije rezultata. iako je proizvodnjom hi- eter Zetsche), predsednik kompanije, „volvo” lejf johanson (leif johansson) bridnih i vozila sa malom potrošnjom za negativan bilans u prethodnom rekao je : ”konstatovali smo jasno us- „Tojota” uspela da smanji svoje gubitke tromesečju optužio je svetsku finansi- poravanje tržišta – stvarno i brutalno prilikom skoka cena nafte i održi najviši jsku krizu, koja je “i dovela ceo svet u zaustavljanje, koje do sada nismo videli nivo prodaje u odnosu na druge kon- stanje duboke recesije”. i kome se nismo tako brzo nadali“. struktore, pad prodaje je ipak usledio. Slične planove objavili su i „volkswa- Peti proizvođač automobila na svetu, Prema predviđanjima, najveći japanski gen” i BMW. „volkswagen” je zabeležio južnokorejski „hyundai”, za posled- proizvođač trebalo bi da objavi gubitak najveći pad u poslednjih 20 godina nja tri meseca registrovao je pad neto od nekoliko stotina miliona dolara u – njegove akcije posedovala je banka profita od čak 38 odsto, a očekivanja za Severnoj americi – prvi put od 80-ih lehman brothers, koja je bankroti- 2009. godinu su još sumornija. Broj reg- godina prošlog veka, kada je i krenuo u rala. Ferdinand Pih (Ferdinand Piech), istrovanih novih automobila u eu pada osvajanje ovog tržišta. predsednik „volkswagena” i suvlasnik već šesti mesec zaredom. u Zapadnoj „Porschea”, kaže da će ovaj period biti evropi najgore rezultate zabeležile S OVE STraNE BarE... ”prelazak pustinje“. Španska filijala su irska, sa padom registracije novih „volkswagena”, „Seat”, odlučila je da vozila od 54,6 odsto, kao i Španija sa koliko je manji odnos u veličini tržišta, smanji proizvodnju u novembru, dok 40 procenata. na najvećem evrop- kao i kreditiranju kupovine novih će BMW smanjiti broj proizvedenih skom tržištu automobila, u nemačkoj, vozila, toliko je manji odnos i krize vozila za 25.000, što predstavlja skoro prodaja je samo u oktobru pala za 8,2 koja je zadesila evropske proizvođače 15 odsto. Takođe, zbog nepovoljne odsto. evropska komisija podržala je u odnosu na američke kolege. naravno, tržišne situacije, bavarski proizvođač predlog da se automobilskoj industriji sve zavisi od kompanije do kompanije, odustao je od planova za lansiranje dodeli 40 milijardi evra kroz povoljne ali je situacija ipak slična kod većine : modela „X7”, koji bi bio najveći Suv u kredite kako bi lakše prebrodili prelaz „volvo”, „renault”, „Peugeot”, „volk- njegovoj gami. na ekološke tehnologije i smanjenje swagen”, „Citroen” i mnogi drugi beleže „opel”, inače deo „General Motorsa”, plasmana bankarskih kredita. ekonom- pad prodaje od početka godine. Paralel- zbog slabe tražnje novih automobila pot- ska kriza i kreditni deficit koji je zahva- no s tim dolazi do otpuštanja radnika. puno je obustavio proizvodnju u svim tio kupce automobila naterali su i os- korporacije PSa (Peugeot-Citroen) i svojim fabrikama od 13. novembra u tale proizvođače da smanje produkciju, „renault-nissan zatvorile su više svo- trajanju od tri nedelje. Tronedeljni “od- tako da je većina fabrika u npr. velikoj jih fabrika za vreme jesenjih praznika. mori” skoro 7.000 zaposlenih smanjiće Britaniji prešla na režim rada od dva ili ukratko, proizvodnja automobila će se planirano broj novih vozila za 40.000. tri dana nedeljno. rezultati istraživanja 20 EkonoMiJA o stanju na britanskom tržištu pokazu- izjava predsednika Serđa Markionea ju da kupci novih automobila uživaju (Sergio Marchione) da se protivi selek- PRoCEnTi rekordne popuste u maloprodaji, jer tivnoj pomoći auto-industriji (”treba su trgovci u proseku smanjili cene za pomoći svima ili nikome, jer selektiv- Bez zajma nema novog automobila jer oko 3.000 funti. ulaskom Britanije u no spasavanje teško narušava tržišnu se u americi skoro 80 odsto kupovine recesiju i padom prodaje automobila utakmicu”), ukazuje da FiaT i nema novih vozila odvija na razne vrste na najniži nivo u proteklih 40 godina baš sigurne osnove za poslovanje u na- kreditiranja, dok u Evropi ta cifra premašuje 30 odsto. novi modeli automobila prodaju se rednom periodu, kako žele da prikažu i do 45 odsto ispod prvobitne cene! u italijanskoj kompaniji prikrivanjem Čak se i luksuzni „Bentley” muči sa rezultata poslovanja. NajVEĆI Udar viškom vozila na lageru i namerava da inače, za razliku od velike većine tržišta smanji proizvodnju za 15 odsto. „land širom sveta, u Srbiji se kupovina novih Najveći udar pretrpelo je američko rover” i „jaguar” takođe su najavili automobila čini nikad povoljnijom. tržište, na kom je prodaja opala za 25 ekonomičnije poslovanje. „jaguar” će Standardni popusti povodom nove go- odsto, a najveće kompanije, kao što su fabriku u hejlvudu (halewood) zat- dine koje svi proizvođači uvode zbog ”Ford”, GM i ”Chrysler”, zabeležile su pad prodaje za trećinu vrednosti. voriti na minimum sedam dana – po prelaska u novi poslovni period su potrebi. počeli. Popusti koje nezavisno daju dis- italijanski FiaT predviđa pad dobiti u tributeri radi sopstvenih bonusa koje GUBITaK Od 57,5 MILIjardI dOLara 2008. godini za 40 odsto, a možda i više! primaju od proizvođača na osnovu bro- njegova fabrika ”Mirafiori“ u Torinu ja prodatih vozila ili pukog oslobađanja ”General Motors”, jedna od najvećih zatvorena je dve nedelje umesto prvo- lagera za pomenuti novi period takođe kompanija na svetu, objavio je bitno najavljenih sedam dana. Predviđa smanjuju cene. kriza koja potresa gubitak od 57,5 milijardi dolara, dok se da će sledeće godine profit FiaT-a tržišta i dovodi do povećanja lagera do- akumulativni gubici svakog meseca iznose po milijardu dolara više! ako pasti za čak 80 odsto! To je mnoge u datno umanjuje vrednost novih vozila. se situacija ne izmeni, GM će za šest Srbiji nateralo da se zapitaju šta će biti ipak, prodaja u Srbiji je poslednjih ne- meseci doći u stanje bankrota. sa svežim planovima o kragujevačkoj delja opala, a većina prodavaca taj po- „Zastavi”. datak vezuje za najavljeno smanjenje carina od sledeće godine, kao i nestabi- ZaPadNa EVrOPa Za TO VrEME, U SrBIjI... lan kurs dinara. jedan od retkih proizvođača koji ne Broj registrovanih novih automobila automobilska tržišta istočnih i cen- beleži pad prodaje na domaćem tržištu u EU opada već šesti mesec zaredom. tralnoevropskih zemalja u razvoju, ali upravo je „Zastava”. Međutim, šta će biti U Zapadnoj Evropi najgore rezultate i pojedinih ”svežih” članica eu, još ne sa domaćim konstruktorom, kao i sa zabeležile su Irska, sa padom od 54,6 odsto, i Španija, sa padom od 42 osećaju značajne posledice finansijskih zaposlenima u istom nećemo znati do odsto. Na najvećem evropskom tržištu potresa. Tako proizvođači iz pome- sledeće godine. Prvobitne najave FiaT- automobila, u Nemačkoj, prodaja je nutih zemalja koji snabdevaju samo a da će svi zaposleni biti zadržani već su samo u oktobru pala za 8,2 procenta. domaća i eventualno susedna tržišta u odbačene. Međutim, odloženo je i na- regionu, kao što su „dacia” ili „Zastava”, javljeno anketiranje radnika „Zastave” beleže i dalje dobre rezultate „tržišta, o dobrovoljnom odlasku iz fabrike, uz a ZaSTaVa? kao što je npr. češka „Škoda”, koja je objašnjenje da su trenutno to preveliki deo nemačkog giganta „volkswagen”, troškovi za italijansku kompaniju. Taj Predviđa se da će sledeće godine profit u velikoj meri osećaju trenutnu krizu. podatak dodatno govori o stanju u to- kompanije FIaT pasti za čak 80 odsto! upravo takve planove, kao što je „volk- rinskoj fabrici. To je mnoge u Srbiji nateralo da se swagen” učinio sa „Škodom”, ima FiaT Bilo kako bilo, svetlo zvano FiaT, zapitaju šta će biti sa kragujevačkom ”Zastavom”. sa fabrikom u kragujevcu – načiniti je koje je „Zastava” ugledala na kraju osnovom izvoza na veća tržišta uz jef- dugogodišnjeg mračnog tunela, ne- tinije troškove proizvodnje. Zbog toga sigurno treperi, ne pružajući blještav, pada prodaje novih vozila ubrzo proći, javnost u Srbiji najviše interesuje situ- spasonosni sjaj, a slaganja u oceni eko- jer su se države već ozbiljno angažovale acija u FiaT-u. iako se na prvi pogled nomista da će kriza potrajati ulivaju do- na smanjenju posledica finansijske čini da razloga za zabrinutost nema datnu nesigurnost u bilo kakve najave. krize. ipak, efekti na poslovanje biće jer italijanska kompanija nije objavila kriza je, kažu stručnjaci, tek počela, a dugoročni. Povratak na stare prodajne značajnije gubitke (mada to može biti pravi potresi očekuju se sledeće godine, rezultate ne bi trebalo očekivati do kraja ”mač sa dve oštrice”), niti se u svom kada će padati cene svih vrsta automo- 2009. godine. do tada, auto-industriju poslovanju previše oslanjala na banke bila, najviše onih luksuznih. recesija će čeka najteži period u njenoj istoriji. Šta koje su imale veze sa američkim kapita- obuhvatiti sve sektore, a po nekima će će biti sa projektom ”kragujevac”, nije lom, predviđanja poslovanja ove kom- ovo stanje trajati bar do kraja 2009. go- nimalo izvesnije...  panije nisu nimalo svetla. uostalom, dine. retki, pak, procenjuju da će trend Uroš ŽIVALJEVIć 21 dRUŠTvo

Cena, kvalitet, reklama… možda će vas time prodavci ubediti da kupite KOLIKO MUZIKE, ono što vam nude. a možda će vas ubediti i nečim novim – prijatnom muzikom ToLiko PARA

Efekti muzike na količinu koji ste spremni da kupite, vina upadljivo je porasla. u sledećem iznos koji ste spremni da platite, čak i periodu je kupcima puštana francuska Sledeći put kada uđete u prodavnicu i na to da li ćete kupiti nešto ili nećete. muzika, što je dovelo do značajnog ra- čujete neku pesmu na radiju, setite se i to nije sve. Muzika može da utiče i na sta prodaje francuskih vina. Pojedini ovoga: to šta ćete kupiti. kada je u nekoliko kupci koji su izlazili iz prodavnice bili Muzika može da utiče na to koliko ćete prodavnica pića na severu Sad, koje su anketirani o svojoj kupovini. Četr- se dugo zadržati u prodavnici, kojom prodaju francuska i nemačka vina, svira- naest odsto je otvoreno navelo muziku brzinom ćete prolaziti između rafova, la nemačka muzika, prodaja nemačkih kao jedan od faktora odluke.

22 dRUŠTvo

Muzika različito deluje na različite sta- naslova iz ogromne knjižare. prinese. jer, svaki izbor ima i prednosti rosne grupe. najveći uticaj ostvaruje se - „nike Town” – Brza, energična, sa i mane. ako se, recimo, u prodavnici kod populacije ispod dvadeset pet go- ciljem da se dopadne mlađim potro- sportske opreme pušta energična mu- dina. Prema jednom istraživanju, kada šačima zika sa brzim tempom, to doprinosi je u prodavnici svirala muzika, prihod - Prodavnica igračaka „Fao Schwar- atmosferi. a, da li će se zbog toga lju- od kupaca iz ove grupe povećao se za tz”– na svakom od tri sprata na koji- di brže kretati kroz radnju? i zbog toga čak 53 odsto. Sledili su ih stariji od pe- ma se prodaju pojedine vrste igračaka manje kupovati? deset godina, a najmanji uticaj muzika trebalo bi puštati muziku iz filmova za dalje, u pomenutim istraživanjima, je imala na ljude između dvadeset pet i kada je puštana muzika, ništa drugo pedeset godina. nije promenjeno. Međutim, možda bi korist od muzike nije ograničena samo kLASikA se efekat povećao ako bi se drugi ele- na prodaju. kod uslužnih delatnosti, menti prilagodili. kada je u prodavnici muzika može doprineti atmosferi, i U prodavnicama pića je utvrđeno da se pića svirala nemačka muzika, prodaja time percepciji kvaliteta pružene uslu- prihod od prodaje vina može značajno nemačkog vina je porasla. ali, šta je ge. ukoliko im se sviđa muzika u re- povećati ako se u objektu pušta bilo sa francuskim vinom? da li se uop- storanu, ljudi će ostajati duže, a imaće klasična muzika. šte isplati držati ga u prodavnicama, utisak da su bili mnogo kraće. Pojedini ako podstičemo prodaju nemačkog, psiholozi preporučuju poseban obra- zac muzike koji pojačava masažu (spo- decu, povezanu sa igračkama koje se ra, ambijentalna – veoma spora – me- prodaju. lodična, bržeg ritma). Zatim, klijenti i - radnja „victoria’s Secret” – prema re- SPoRi RiTAM zaposleni u bankama pohvalili su muzi- zultatima, najbolje se pokazala klasič- ku koja je svirala i pozadini i izolovala na muzika, jer se njom postiže osećaj rezultati istraživanja iz 1982. godine u ostale zvuke, što je doprinosilo osećaju elegancije i stila. jednom supermarketu pokazali su da privatnosti. Sličnih primera bilo je i na Možda zvuči jednostavno i logično. i je prodaja porasla za 28 odsto kada drugim mestima. pre nego što ste pročitali ovo, znali ste je u objektu svirala muzika umerenog tempa, jer su se ljudi sporije kretali kroz nije loše za investiciju od nekoliko al- koju muziku će pustiti u nekoj „nike” prodavnicu. buma i par zvučnika! radnji. ali, nije uvek tako. da treba ek- sperimentisati pokazuje sledeće istraži- PRAvi REPERToAR vanje. i obratno? kako bi trebalo da izgleda Telefonski centar za prijavljivanje i za- asortiman? ovo su neka od pitanja na naravno, nema svaka muzika isti efekat. štitu zlostavljanih lica u jednoj američ- koje bi trebalo obratiti pažnju i uzeti ih Psiholozi u većini slučajeva preporuču- koj državi sproveo je eksperiment: koje u računicu. ju vesele numere laganog tempa. To je melodije bi trebalo pustiti osobama muzika koja opušta i usporava, a cilj dok čekaju da ih povežu sa psiholo- ZaKLjUČaK prodavaca je uglavnom da vas što duže gom. konkretno, uz koju će muziku lju- zadrže u radnji i da obratite pažnju na di najduže čekati, pre nego što prekinu. Svima nam se desilo da ponekad pro- što više proizvoda. varijacije postoje, od pet tipova muzike, ljudi su ostajali đemo pored restorana ili prodavnice i zavisno od delatnosti i osobina kupaca. najduže dok je puštana džez muzika, čujemo pesmu koja nam se dopada, i Studija koja je obuhvatila četiri velika koju su predložili psiholozi. a relaksi- nastavimo da je pevušimo dok šetamo maloprodajna lanca tražila je vezu iz- rajuće melodije i zvuci prirode koji su ulicom. Možda će tome doći kraj. Mož- među delatnosti i vrste muzike u objek- originalno planirani proizveli su najviše da će ekspertski izabrane i matematički tu. Sprovedena je sredinom ove godine prekida! programirane numere postati sastavni u četiri velika grada u Sad - detroitu, deo nekih novih prodavnica budućno- dalasu, las vegasu i los anđelesu. evo KaKO TO NajBOLjE ISKOrISTITI? sti. Možda. Poslovnim ljudima se ideja njihovih preporuka: sugurno sviđa jer im može doneti pro- - knjižara „Borders Books” – spora, Potencijal koji ima muzika je ogroman. fit. a, da li će se to svideti nama?  opuštajuća muzika kako bi se posetio- ali nije lako odlučiti koja muzika je od- ci što duže zadržali i pregledali što više govarajuća i koja najviše može da do- Rastko RaDENKOVIć

23 dRUŠTvo

Đorđe Gogov, bivši student akademije Operacije trijumf NaSTIžE NOVa GEnERACiJA

Operacija trijumf je projekat produkcijske mreže Emotion, koji je okupio učesnike iz svih bivših jugoslovenskih republika, izuzev Slovenije. Cilj je naizgled jednostavan – napraviti nove muzičke zvezde. Iza mladih talenata, stala je veoma organizovana i velikim novcem ”podmazana” produkcija, a sve u cilju da se napravi ozbiljna konkurencija GraNdioznom projektu sa rTV Pink. rijaliti šou, kao svojevrstan miks Velikog brata i Idola, postao je jedna od najgledanijih emisija poslednjih mesec-dva dana u celoj bivšoj jugi, tržištu sa preko 20 miliona stanovnika. MonopolList vam predstavlja jednog od najpopularnijih studenata akademije, sa koje je nedavno izbačen, Đorđa Gogova. Na popodnevnoj kafi, u popularnom beogradskom rock klubu danguba, u koje i sam voli da izađe, Đole nam je pričao o sebi, Operaciji trijumf, boravku na akademiji i planovima za budućnost.

24 dRUŠTvo

Kako si došao na ideju da se prijaviš za Kako si se ti osećao kada je Maca na Ko je tebi najviše nedostajao kada si operaciju trijumf (oT)? prvoj Gali prozvao šest studenata pa ih izašao, kada si shvatio da nećeš svaki Sve je počelo tako što je moj cimer došao prilično surovo vratio? dan viđati tu osobu? jednog dana i rekao mi da je video rekla- Pa dobro, Maca je otkačen lik, sve je to navikao sam se na ispijanje kafe u dvori- mu za oT. Mene je oduševila ideja da deo šoua, meni je lično to bilo zanimlji- štu, tako da mi je nedostajala ta ekipa – So- postoji takav jedan projekat u kome može vo (smeh). u principu, slutili smo ko će nja, nina, Sajko. da se napravi muzička karijera, ali i da se da uđe, ali sam taj događaj je definitivno pomogne da se uspostavi nova muzička bio šok . Da li sada gledaš live stream, pratiš scena u Srbiji. dnevne preglede? Kako ti se čini sa Kada si konačno ušao u kuću – šta ti je druge strane ekrana? Kako je izgledao ceo proces selekcije? najviše smetalo? Čim ukradem malo vremena, pratim. do- kada sam se prijavio, prvi kasting je bio u Što se tiče tih tehničkih detalja poput bu- sta mi je čudno, nekako su mi daleki kada Pirotu, a kada sam prošao dva kruga kre- bica, nekako sam ja bio taj koji je najmanje ih gledam sa ove strane. Pratim malo ko- nuli su promotivni koncerti po Srbiji. Tra- grešio. opominjali su me malo, ali mora mentare na netu i sviđa mi se kako je oT jalo je 4-5 meseci i bilo je užasno naporno, da su me zavoleli iz režije jer sam pravilno prihvaćena od strane ljudi i kako joj raste svakog jutra sam se budio sa mišlju da li nameštao bubicu i menjao redovno bate- gledanost. ću ući ili ne. Čak sam morao da napustim i rije (smeh). frizersku akademiju zbog toga, ali mi se na Da li si pratio komentare o sebi na foru- kraju upornost isplatila. Predstavljen si definitivno kao jedan mima ili po grupama na Facebook-u? od najpozitivnijih studenata u kući, da kada sam izašao napolje prvo što sam Da li si imao podršku svog okruženja - li si imao neke momente kada ti je bilo saznao je da su mi fanovi iz dimitrovgra- porodice, prijatelja...? teško? da napravili sajt, ali i da je jedan dečko iz kada sam prvi put rekao roditeljima usle- ja iskreno nisam ni znao kako sam pred- Zrenjanina, potpuno sam i na svoju ruku, dila je takva rasprava da se par dana nismo stavljen dok nisam izašao i tada sam se takođe napravio sajt. Zbog toga mi je bilo uopšte čuli, međutim kako je vreme od- jako prijatno iznenadio. Što se tiče loših vrlo drago. na jednom forumu koji sam micalo menjali su mišljenje... Sada su odu- momenata, imao sam par sitnica zbog otvorio, a gde su moji fanovi, video sam ševljeni, ispalo je da sam mnogo fin dečko, kojih sam padao u neraspoloženje, kao na da prva tema o meni ima 80 i kusur stra- u šta sam ih ja ubeđivao 20 godina. Tako primer kada su nam prvo rekli da samo na i onda mi je tek bilo jasno gde sam, šta da operacija trijumf ima mnogo dobrih dva studenta idu na koncert Queen-a. To sam.... Mada, onda sam video da postoji i strana (smeh). mi je verovatno bio najgori dan na akade- tema na kojoj raspravljaju da li meni smr- miji u tom smislu. de noge (smeh). Kada si ušao u kuću, kako si se osećao znajući da su kamere svuda oko tebe i Šta ti je najviše nedostajalo u kući? i kakav je osećaj kada ti se sada posve- da beleže sve 24 sata? Pljeskavice (smeh). Ti neki dnevni rituali, ćuje toliko pažnje? ne znam, nekako sam se opustio pred da pojedem pljeskavicu, popijem pivo sa Pa dobro je što i dalje mogu da sednem kamerama i nisam bio u grču. ostali su ortacima... sa ortacima ispred prodavnice i popijem bili malo zbunjeni, a ja sam se osećao pivo, samo što me sada više ljudi zna i ja kao da sam u svojoj kući. Poslednje noći verovatno si gledao dnevne preglede i sam srećan zbog toga. Svima se javljam na pred izlazak nisam mogao da spavam, ostale emisije oT kada si izašao. Da li ti ulici, uvek dam autogram, slikam se... Čak šetao sam se po dvorištu i kući i bilo mi se čini da su studenti realno prikazani mislim da mi je popularnost jako skočila je užasno krivo što idem. Možda sam bio i da li misliš da se režijom tih dnevnih kada sam izašao iz kuće. Tog dana sam u grču prvih desetak dana zato što nisam pregleda može uticati kako je neko pri- imao 3000 poziva za prijateljstvo na Fa- znao ljude pa nisam mogao da se opu- kazan? cebook-u, posle par dana još par hiljada... stim i zezam, ali kako je vreme prolazilo ja mislim da smo svi realno prikazani, a i Sada čekam pola sata da mi se otvori stra- sve je bilo super. samoj produkciji ide u prilog da nas prika- nica (smeh). že u što boljem svetlu. nelogično je da nas vi se niste poznavali pre ulaska u namerno prikazuju loše a mi ćemo sutra Da li si zadovoljan kako se stvari odvi- kuću? biti ljudi koji će ih predstavljati. jaju posle oT? ekipa iz Srbije se znala zbog promotivnih da, jesam, sasvim je ok. već sam ušao u koncerata, dok su ljudi iz drugih država Kakav je bio osećaj kada si ispao iz ta- studio da snimam pesme za kompilacije. došli samo par dana ranije. u drugim dr- kmičenja? Moguće je da ću, sa jednom pesmom koju žavama ti koncerti nisu postojali. kada su se sledeći dan delile pesme ose- sam snimio, ići i na Beoviziju. ćao sam se kao „trinaesto prase” i bilo mi Znači definitivno ste tek na prvoj Gali je jako krivo što ispadam. Posle su i dru- Ne smeta ti da nastupaš na festivalu ta- saznali ko ulazi u kuću? gi bili tužni ali dobro je, sad su se sredili. kvog muzičkog žanra? imali smo mi među sobom svoje favorite, vidim da im je sve teže i teže i da počinju ne, ako nastupam sa pesmom koja se ali do te Gale nismo znali ko će stvarno ući. polako da pucaju. meni sviđa. iako sam ja veliki protivnik 25 dRUŠTvo evrovizije, jer smatram da je to jedan ve- ranije i svirali smo sve od džimija hen- njim gradovima. Da li je stvarno neop- liki cirkus, svake godine ima i kvalitetnih driksa, pa do džejmsa Brauna. hodno da se ode u veći grad radi nekog pesama. uspeha? Poznato je da dolaziš iz Dimitrovgrada konkretno u dimitrovgradu je jako teško U kom fazonu je pesma koju si snimio? koji se nalazi na granici sa Bugarskom, da se uspe, i mora se otići u veći grad. ja Prvo sam probao nekoliko pesama sa sam, na primer, bio sportista i imao sam Sajkom, a producentima se svidelo kako jako loše uslove za treniranje. Posle sam izvodim jednu pesmu u nekom, recimo, se malo povukao iz toga jer sam bio razo- elektro rok fazonu, sa gitarama. komerci- čaran i rešio sam da dođem u Beograd po jalno je, ali je dobra pesma. svaku cenu, da dođem do nekog rok ben- da i uspem. Kako si se osećao kada si se vratio u kuću da snimaš te pesme? Reci nam onda nešto i o svojoj sport- imao sam neverovatnu tremu i bio sam skoj karijeri? nekako zbunjen, ali mi je bilo neizmerno Sa 14-15 godina sam preskočio pionirski drago što sam opet tamo. državni rekord u skoku u vis. ubrzo je krenula prva pa druga godina u kojoj sam Da li misliš da oT ima mogućnost i fotografije preuzete sa http://www.operacijatrijumf.rs/ ja, kao “vunderkind“, trenirao bez uslova. kapacitete da promeni muzičku scenu imao sam i povredu kolena koju je trebalo Srbije ili regiona? ipak se smatra da na- da operišem, pa sam jedno vreme trenirao rodna muzika ima primat u ovim kra- i u kragujevcu, što mi je bilo jako teško da jevima. uskladim sa školom, tako da sam na kraju Sve ima svoje početke, uspone i padove četvrte godine srednje škole odlučio da se tako da se nadam da je došlo vreme da se i vratim u dimitrovgrad. to završi i da neka malo drugačija muzika dođe na scenu. Kada sada pogledaš, šta ti je bilo teže – da preskočiš Topićev rekord ili da u ĐOrĐE GOGOV Da li se i tebi desi da slušaš tu vrstu oT stigneš dokle si stigao? muzike, kada si sa ekipom u kafani, na Situacije su različite, ali je ipak mnogo datum rođenja: primer? 5. iX 1988. toga isto. Tada sam trenirao svaki dan, bio Pa mogu da podnesem tamburaše kada rodni grad na stadionu dva puta dnevno, po nekoliko sam sa društvom u kafani, oni prave po- dimitrovgrad sati. Slično je i sada, mnogo obaveza, pri- sebnu vrstu pozitivne atmosfere, ali da Omiljeni muzički pravci: tisaka... naučio sam da izađem na kraj sa se razumemo, privatno to nikada ne bih pop, rock, funk, r’n’b, metal tim, pa mi nije teško. pustio. recept za uspeh volja i upornost i pri kraju jedno neformalnije pitanje - ali čak su i na oT gostovali izvođači za Šta smatra za svoj najveći kvalitet: ljubitelj si dobre hrane, da li imaš neka koje se ne bi baš moglo reći da pripada- harizmatičan i ima sve što treba da omiljena jela ili recept koji spremaš? poseduje jedna zvezda. ju nekoj kvalitetnijoj muzičkoj struji. Pesma koja ga opisuje: ja sam najveći gurman na svetu. Što se nije sve crno belo, jer kada se podigne „Eye of the tiger”, jer se do kraja bori za mene tiče, sve sa roštilja može da se jede, gledanost i kad ljudi počnu da veruju u uspeh. od morskih plodova volim lignje, na pri- ceo taj projekat, moguće je promeniti mer... a što se tiče recepata, jedino što neke stvari. Za sada mora tako. naravno, mogu da podelim sa vama jeste – sipate bilo je tamo grupa koje se ni meni ne svi- interesantno je da se vodila polemika ulje, stavite jaja i ispržite u tiganju (smeh). đaju, ali moraš to da progutaš...zbog ne- na internetu na kom si to dijalektu ili kog višeg cilja. jeziku pričao sa roditeljima preko tele- Da li imaš nešto da dodaš za kraj? fona? imam samo jedno priznanje – pošto nas Da li misliš da će biti novi ciklus opera- To je šopski jezik o kome se jako malo je Mića, profesor pevanja, zaduživao da cije trijumf? zna. koliko ja znam to je bilo pleme koje pravimo palačinke, ja sam tri puta bio na ja mislim da hoće. Mislim da su svi zado- se doselilo u te krajeve i očuvalo svoj je- redu, ali dva puta sam se izvukao, a jed- voljni i da će se skupljati novi mladi ljudi, zik. jedni ga nazivaju bugarskim, jedni nom sam terao Sonju da pravi u moje ime. nova vojska za nove muzičke pohode. srpskim dijalektom, a to je u principu dan pre mene, kada je zvanično bio red da neka mešavina dva jezika koja se vreme- ona pravi, profesor ju je nahvalio kako je Koje pesme privatno voliš da pevaš? nom menjala. prava domaćica, a za „moje” palačinke sle- najviše muziku iz sedamdesetih, osamde- deći dan ništa nije rekao (smeh).  setih godina - deep Purple, Whitesnake Želeli smo da te pitamo i kakve su mo- Ivana BOJANOVIć pa sve do Guns’n’roses. imao sam i bend gućnosti danas za mlade ljude u ma- Nikola ćIRKOVIć 26 dRUŠTvo Srpska kuhinja u vrhu Evrope PRvi nASTUP

ČETVulinarska olimpijada u erfurturTO MESTOnaši reprezentativci su radili tri dana u nemačkoj održana je od 18. Iako su domaći kulinari 1984. i dve noći. nadmetali su se u izložbe- do 23. oktobra 2008. godine. godine poslednji put nastupili noj kategoriji, a tema našeg stola bio ova manifestacija održava se na Kulinarskoj olimpijadi kao je nikola Tesla. neobičan izgled stola ksvake četvrte godine još od 1920. godi- i hrana koja se na njemu nalazila pri- SFr jugoslavija, velika pauza ne, i sa dugom tradicijom ne propušta ih nije sprečila da daju sve od vukli su veliku pažnju kako posetilaca, da vrhunskim kvalitetom rada oduzme tako i šefova drugih kuhinja. ni sudije dah! erfurt je četiri dana bio praznik sebe i pokažu da mogu da se nisu propustile da rad naših kuvara po- kuvara i nadmetanja nacionalnih, re- mere sa nekim od najboljih hvale i okarakterišu ga kao vrlo kreati- gionalnih i juniorskih ekipa društvene kuvara u svetu. van i vrlo originalan. od mogućih 100 ishrane, kao i individualnih takmičara. poena, srpska ekipa osvojila je 69.158 Za samo četiri dana takmičenje je po- poena. Bronzana medalja izmakla im setilo više od 25.000 ljudi. je za 0.842 poena. ipak, kući su otišli sa i pored velike želje i truda uloženog u diplomama koje su potpisala najcenje- takmičenje, naši kulinari su imali velikih nija i najpoznatija imena iz sveta kuli- problema. kakvih drugih nego – mate- narstva. rijalnih! Pored malobrojnih sponzora Cilj svake olimpijade jeste da postavi ( Privredna komora Beograda i hotel standard za sledeće četiri godine. Sve “Palisad” ), članovi naše ekipe morali što se prikaže na ovom takmičenju po- su da između sebe prikupljaju novac za staje trend u restoranima i hotelima ši- namirnice. Spretnosti, znanja i inova- rom sveta. obraća se pažnja na slaganje tivnih ideja nije manjkalo, ali ih je ne- boja, začina, podjednaku zastupljenost dostatak materijalnih sredstava stavio namirnica. Sve to treba uklopiti i sa te- u neravnopravan položaj u odnosu na mom stola, imajući u vidu da su kriteri- njihove kolege. verovatno da se nijed- jumi svaki put sve strožiji. To je prilika na od 53 zemlje učesnice ne bi pojavila da se vide neke nove i aktuelne stvari, na takmičenju da je bila na mestu naše dekoracije, načini pripreme hrane, i ekipe. Zamislimo tek šta bi bilo da su šansa za članove svake ekipe da poku- okolnosti išle nama na ruku? pe “fazone” koje mogu da primene i u Takmičenje je bilo kao kraljevstvo ku- svom radu. vara. Pripremala su se tradicionalna Činjenica da nam je za nijansu izmakla jela na futuristički način koji je izgle- bronzana medalja i raduje i razočarava. dao apsolutno savršeno. izrađivali su ipak, i pored svih poteškoća, naši kuli- se eksponati od šećera, putera, sira, nari su postigli veliki uspeh i pokazali voća, povrća, leda, čokolade i marci- da mogu da stanu rame uz rame sa naj- pana. od hrane su se kreirale potpuno boljima u tom poslu. realne figure - uglavnom junaka bajki, nama jedino ostaje da verujemo da životinja ili objekata. Možda je najveće će ubuduće našim kulinarima biti oduševljenje svih prisutnih izazvao tim pružena odgovarajuća institucionalna nemačke, koji je na mišolovci servirao podrška, sa ciljem da im se obezbede zalogaj kačkavalja. Sve je bila samo optimalni uslovi za rad. i pored kvali- prelepa hrana za oči, jer je svaki od ek- teta i stručnog znanja, teško je boriti se sponata u sebi i na sebi imao aspik (že- sam za napredak i promociju srpskog latin), koji jeste jestiv, ali koji u velikim kulinarstva.  količinama postaje bljutav. Sanja MITIć 27 dRUŠTvo

Barska i koktel kultura u Srbiji – gde smo u odnosu na svet? dOBrE kAPLJiCE kULTURA Od davnih vremena su u ljudskom društvu postojala mesta na kojima se moglo uživati u dobrim ukusima. danas, kao, nažalost, i na ostalim planovima, Srbija kaska za svetskim standardima u barskoj kulturi. Ipak, jedna grupa ljudi pokušava to da ispravi...

d davnina su unutar razvijenih barmeni su počeli da mešaju pića i služe ljudskih zajednica postojala me- ih u drugačijim, različitim čašama. To je sta na kojima su se okupljali ljudi period u kom nastaju neki od najpozna- iz različitih slojeva, sa različitim tijih klasika među koktelima, koji su po- osobinamao i interesima. Svima njima pularni i dan-danas. Barmeni su smatrani jedno je zajedničko – žele da uživaju – da pripadnicima ekonomske elite, a barovi, posvete pažnju svojim čulima. istorija koji su uglavnom bili u rukama mafije, bara je veoma duga. vlasnici davnašnjih mestima za strogo odabrane. nakon za- lokala uglavnom su i sami proizvodili vršetka prohibicije, kokteli su nastavili pića koja su prodavali. u Xviii veku, svoju ekspanziju, a barmeni su i dalje lokali počinju da predstavljaju centre uživali veliki ugled u društvu, kako je i društvenog i kulturnog života u moder- dan-danas. noj evropi. u njima je bar bio običan pult na kome se prodavalo piće. To je A kod nAS? ujedno bila i jedina barijera koja je odvajala goste od prodavaca pića (neke vrste u Srbiji, pak, do pre desetak godina bilo preteče današnjeg barmena). u donjem je prosto nezamislivo naručiti koktel. delu šanka nalazila se šipka za noge. Po Pila su se uglavnom standardna pića kao njoj je bar i dobio ime (na engleskom što su pivo, neko žestoko piće (vinjak, „bar” znači šipka). u Zapadnoj evropi, vodka) i poneki miks. ljudi koji su radili posebno u Francuskoj, barovi su bili me- u lokalima bili su prosti točioci pića, svo- sta gde se okupljao krem društva – naro- jevrstan servis konobarima (šankeri). čito u doba moderne. ”Zlatnim dobom“ Bar je bio prostor na kome se izdavalo bara, kao i koktel kulture, smatra se pe- piće, a ne prostor za goste, gde borave i riod prohibicije u americi. Prohibicija je razgovaraju sa barmenom. Zahvaljujući, trajala od 1919. do 1933. godine i u tom pre svega, ljudima iz udruženja barme- periodu barovi i barmeni beleže svoj naj- na, kao i ostalima koji su se obučavali veći uspon tj. interakciju sa potrošačima. u inostranstvu i svoje znanje donosili u Pošto je tokom prohibicije bila zabra- Srbiju, danas postoji jedna druga slika. njena proizvodnja i prodaja alkohola, Posao barmena je sve atraktivniji, gosti barovi su ilegalno točili alkoholna pića. sve češće naručuju koktele umesto proda bi se prikrilo alkoholno piće (koje stih pića, a sve je veći i broj lokala koji u se služilo uglavnom u prepoznatljivim standardnoj ponudi imaju bar neki kok- čašama), kao i loš kvalitet alkohola (koji tel. iako slika i dalje nije onakva kakvu se proizvodio u ilegalnim destilerijama), bi želeli da vide svi poznavaoci mikso- 28 dRUŠTvo logije, napredak je više nego očigledan. Za to su zaslužne brojne aktivnosti koje u delo sprovodi upravo udruženje barmena Srbije. udruženje barmena osnovano je 29. aprila 1997. godine u Beogradu. Predstavlja strukovnu organizaciju osnovanu sa ciljem da afirmiše i konstantno razvija za- nimanje barmena. Taj cilj ostvaruje se na više načina: nastojanjem da se i kod nas ukaže na prilično zapostavljenu ulogu i značaj barmena u komunikaciji gosta i lokala, zatim edukacijom članova i njihovim pravovremenim upoznavanjem sa najno- Goran Ilisić – dvostruki uzastopni šampion Srbije u klasičnoj pripremi koktela vijim svetskim trendovima kako bi se po- digao nivo usluge i barmeni afirmisali u da predstavljaju Srbiju na Svetskom pr- u gradu ako želite da popijete koktel zemlji i inostranstvu, radom na afirmaciji venstvu 2009. u Berlinu. osim takmi- – “BarCentral-a”. Godine 2003. novak kulture pripremanja i konzumiranja pića čenja, važan deo aktivnosti udruženja je postao profesionalni barmen i za sve- među ugostiteljima i gostima lokala, kao predstavlja i obuka za barmene, koja nije ga pet godina uspostavio ime kao jedan i organizacijom raznih takmičenja, od lo- samo puka obuka za barmenski posao, od najboljih u poslu, ali i jedan od naj- kalnog do državnog karaktera i obuka za već svojevrsna edukacija o celokupnoj većih zagovornika širenja barske kulture barmene. Potvrda da se nalazi na pravom barskoj kulturi. Prethodnih godina se putu, i da se i u Srbiji ipak neguju kvalitet udruženje barmena aktivno bavilo i i visoki standardi, stigla je 2002. godine, promocijom barske i koktel kulture ši- kada je, nakon petogodišnjeg statusa po- rom Srbije. Članovi udruženja obilazili SvETSki A nAŠi smatrača, udruženje barmena Srbije postalo punopravan član internacionalnog alfa i omega širokog spektra udruženja barmena (iBa). iBa postoji aktivnosti Udruženja barmena Srbije, već 52 godine i za to vreme uspostavila je sa plemenitim ciljem uspostavljanja standarde u ovoj oblasti koji se poštuju u barske i koktel kulture u Srbiji u skladu sa svetskim standardima, jeste Novak celom svetu. danas ima više od 50 čla- Nenezić, a sa njim rame uz rame je i nica, a internacionalna takmičenja održa- živko Buđelan – dvojica proslavljenih vaju se svake godine. na njima takmičari srpskih barmena. imaju priliku da se nadmeću u dve oblasti: “classic cocktails” (klasična priprema koktela) i “flairtending” (atraktivna pri- u Srbiji (i šire). između ostalog, bio je prema koktela). šampion Srbije i predstavnik iste na Svet- već petu godinu zaredom, organizuje se skom takmičenju u las vegasu. rame uz i nacionalno prvenstvo barmena Srbije rame sa njim je Živko Buđelan, još jedan u pripremanju klasičnih koktela, a po- proslavljeni barmen, koji je predstavljao bednik predstavlja zemlju na Svetskom Srbiju na svetskom prvenstvu 2007. u takmičenju barmena. ove godine, ipak, Tajvanu. novak i Živko, “poznatiji” kao takmičenje je prošireno, te je održano i nole i Žile, danas su organizatori brojnih prvo nacionalno takmičenje u “flairten- obuka za barmene, promocija i takmiče- dingu”, čiji pobednik takođe predstavlja nja u Srbiji i inostranstvu, kao i mnogih našu zemlju na međunarodnom takmi- Živko Buđelan - majstor na delu drugih edukativnih događaja vezanih za čenju. Tu nije kraj planovima udruženja barsku i koktel kulturu u Srbiji i regionu. barmena, pošto se za sledeću godinu pla- su gradove i njihove lokale u kojima su S obzirom na to da je nemoguće pobro- nira svojevrsna Balkan tura u “flairten- predstavljali sezonske koktele, najpopu- jati sve funkcije, aktivnosti, nagrade i za- dingu”, koja će proći kroz najveće centre larnije napitke i slično. sluge ova dva čoveka u malom prostoru barske kulture na Balkanu, kao što su Za- alfa i omega ovog širokog spektra aktiv- jednog studentskog časopisa kao što je greb, Pula, Beograd, Sofija, Budimpešta nosti udruženja barmena, sa plemeni- naš, prosto im stoga poručujemo – sva- itd. inače, drugu godinu zaredom prvak tim ciljem uspostavljanja visokog nivoa ka čast i samo tako nastavite. a vi, dragi Srbije u klasičnoj pripremi koktela je Go- barske i koktel kulture u Srbiji, u skladu čitaoci, dalje na stranice “Monopollista” ran ilisić, dok je prvi šampion Srbije u sa svetskim standardima, jeste novak i uđite u svet miksologije na pravi način. “flairtendingu” ove godine postao Goran nenezić – proslavljeni barmen i glavni uživajte u kulturi dobre kapljice...  rajović. i jedan i drugi će dobiti šansu menadžer verovatno najboljeg mesta Uroš ŽIVALJEVIć 29 FiLTERRRRRRR

o PoREdAk EH

lasnik «omen korporacije» stavlja najveći izvor njihove moći. a nije moglo izbrisati čovekovu želju sedeo je u velikoj kancelariji kada je razmišljao o tome, nikako da uvek sam krči svoj put. on je to sa svojim saradnicima. Mali nije mogao da sakrije taj smešak na zvao «slobodom» i ona je stvarala smešak igrao mu je oko usa- svojim usnama. neslućene štete, haos koji nije imao vna, dok je ispijao svoju treću čašu Čovečanstvo je dugo bilo zaroblje- svrhu niti kraj. Nešto se moralo viskija. nik haosa. Bio mu je potreban red, učiniti. Spas je nakon dugo vremena imao je mnogo razloga da bude pravi poredak koji bi bio stalan i ne- došao u liku neverovatne ideje: ako srećan. prikosnoven, a ne prolazno rešenje. se ne može sprečiti da uvek traži on i njegovi saradnici posedovali Da bi se takav poredak mogao us- svoj put, onda se moraju kontroli- su apsolutnu i neprikosnovenu moć postaviti, moralo se proniknuti u srž sati putevi kojim bi čovek mogao nad svakim živim stvorom i svakom glavnog čovekovog problema, onog ići. i time je vekovni haos čovekovog stvari na ovoj planeti. Nije posto- koji ga je često dovodio na ivicu op- postojanja počeo da poprima obrise jalo ništa što bi zamislili, a da nije stanka. reda i poretka. moglo da se uradi, i to ga je činilo Ne postoji nijedan snažniji motiv u Nije nikad bilo bitno kako bi se taj zaista srećnim. Stoga je na ovakvim čovekovom životu od želje da uvek poredak mogao ostvariti. ono što sastancima uvek razmišljao koliko radi po svome. Ta želja je uništavala je bilo važno jeste da je za to bila dugo im je trebalo da se dokopaju i njega i sve oko njega, ali ništa više potrebna moć, velika, neporeciva prestola i šta su sve morali da učine od ispunjenja te želje on nije ni- moć. Takva moć morala je poslužiti da bi do njega došli. kad poželeo. Svi sistemi, sva pravi- kao sredstvo, nikako kao cilj. ona Ucene, izrabljivanje, ubistva, pod- la, principi i zakoni bili su samo bi bila samo alatka u postizanju metanja... Sve su to sitnice u odnosu ograničavajući faktori za njega, i to savršenog poretka. na ono što je zaista smatrao da pred- takvi da nisu mogli potrajati. Ništa Niko ne može da shvati koliko je ovaj

30 proces zahtevao strpljenja, novca i spremni da brane svoje vrednosti, ma koliko on pružao otpor, uvek bi moći. Bilo je izuzetno važno dopreti da se bore za njih, da ulaze u suko- se povinovao. Ma koliko se ne slagao u sve pore društva, u politiku, sport, be zbog njih, ne videći uzaludnost sa svojim ropstvom, dobro je znao umetnost, biti svuda i stalno prisu- svega toga, ne videći nas kako ih koda ništa ne može da učini. Čak iako tan. haos njihove takozvane «slo- ristimo kao marionete. i zaista, kad je znao da je rob, to ga nije činilo bode» učinio ih je izuzetno ranjivim pogledate, moda, knjige, muzika, manje robom od njegovih prijatelja i željnim zaštite. Bili su spremni da film, sve ono što je trebalo ljude da koje je krasilo blaženstvo neznanja. prihvate svačiju navodnu plemeni- spoji, nepovratno ih je razdvojilo. Njemu je sa tim saznanjem bilo tost samo ako bi im davala sigurnost, U svojoj razdvojenosti i neslozi oni mnogo teže nego njegovim pri- a cena takve sigurnosti nije nikad jateljima, pa su stoga mnogi prestali smela biti vidljiva , jer se nije znalo da misle, znajući koliko su strašne da li bi oni bili spremni da je plate. Ne postoji nijedan posledice. Njihovi večiti strahovi i nedoumice snažniji motiv u Učinili smo sebe nezamenljivim u su od nas napravili njihove gospo- njihovim očima. Njihovi strahovi i dare, jer su željni zaštite prihvatili čovekovom životu nesigurnosti iznova i iznova ih teraju naše nevidljive okove. od želje da uvek radi pravo u naše naručje, gde smatraju Kada su se konačno prepustili da će uvek biti najsigurniji. Uvek će nama, bilo je važno uspostaviti po svome. imati strahove i uvek će hteti zaštitu, potpunu kontrolu nad njima. ljud- ali je neće tražiti u sebi, neće uvideti sko ponašanje moralo je postati na- su pronašli sreću, jer su smatrali da kakvu snagu bi mogli da poseduju, dasve predvidlivo, sa minimalnim dokle god imaju naše vrednosti, koje samo kada bi se potrudili. Tražiće mogućnostima za grešku. jedini su smatrali svojim, mislili su da imaju uvek našu zaštitu, jer neće biti ni- način da to uradimo bilo je da unapred stvorimo ponašanje koje bi oni odmah prihvatili kao svoje, a koje bismo lako kontrolisali. Sve vrednosti koje su ljudi cenili uspešno smo pretvorili u robu. Pošto svaka roba ima svoju cenu, to se odnosilo i na vrednosti, a sa cenom, učinili smo ih teško dostižnim. a kao takve, postale su prijemčive. Kažite čoveku da nešto ne može da uradi i posma- trajte koliko dugo će se posvetiti tome da pokaže koliko niste u pravu. EH Kažite mu da nešto ne može da ima, sve što im treba. Mi naprotiv nismo jedne druge, i nijedna neće biti tako ili bar da će jako teško to dobiti, i stajali skršenih ruku i neprekidno dobra kao naša. Stoga, oni nikad pogledajte kako će se posvetiti da to smo stvarali nove vrednosti, nove iz- neće prihvatiti život bez nas, zato što o upravo i dobije. vore sukoba, nove strahove od kojih bez nas ni ne znaju šta je život i kako Nismo se zaustavili samo na nji- im treba zaštita. Naša jedna ruka je da ga žive. hovim vrednostima, stalno smo davala, druga uvek uzimala, a oni su, a to je naša najveća pobeda, pomisli dodavali i svoje. one su postale u svojoj ograničenosti, ljubili obe. vlasnik «omen korporacije» i ispi

isključive, i suprotstavljene jedna onaj ko bi uhvatio obrise naše do kraja svoju treću čašu viskija. 

drugoj, ali to ne znači da su ostale veličanstvene piramide nije nam bio bez sledbenika. ljudi su postali pretnja. Ma koliko ga ona plašila i Nikola ŠKONDRIć R R R R R R LTER Fi

31 FiLTERRRRRRR Urbana sauna o

EH i promrzli čekić odišnja doba su prešla sa mi- stva se prekida slavnim metodama. je- žični je nekako uvek na punjaču ili u veš sterije na mizeriju. ja sa leda u dan od najčešćih i najverovatnijih – te- mašini. kad ti stvarno zatreba, onda je u čaši vode na led u časi viskija, lefon. aleksandar Bel je nekad davno cipeli – 9 od 10 slučajeva. ostaje činje- škotskog. Sad se opasno pribli- rešio da olakša čoveku muke i pojedno- nica da više nema onolikog kabla o koji žavamG čaju. Postao sam ugrožena vrsta, stavi komunikaciju, i unakazio mi ter- bismo se saplitali i koji bismo lomili i ki- jurim sam sebe po stanu da se prebijem malni oporavak. nije greška Belova što dali zatvaranjem vrata ili bacanjam kera što sam tako mekan. Stisni zube, šta je sam ja rođen kao gušter iako sam izašao na njega kako bi glodao njega a ne na- to malo ledenog talasa, ledene bukti- iz materice jednog sisara ženskog roda. meštaj, zato što nam se ne baca loptica u nje, oholog vetra i tupkajuće kiše koja Zato ne mogu da ga mrzim. a pojedinac parku. S druge strane, o šta se obesiti kad škripi po prozorima kao nokti po tabli?! koji se usudio da omete moju fizikalnu ustreba? Meni je svejedno. Činjenica da Pokaži da nisi od svile, nego potomak terapiju je bezbedan u svom brlogu, ina- još uvek postoji slušalica koja će mi svaki opake gromade neke stenčuge iz nekog če bi mi se lično obraćao sa nebezbedne put spasti sa ramena i upasti u sudoperu paleolita ili neolita!! i stavljam med u razdaljine, a ne gnjavio na pištavu sluša- mi predstavlja glavnu manu dizajna. ko šolju svog vrelog čaja od šumskog voća. licu. Zato ću mrzeti nešto priručno, uo- mi je kriv što perem sudove dok telefo- i uvijam se u ćebe. Braon je. Sa druge bičajeno. Penzionere. komšije. komšije niram? Telefonske kompanije! i dosad- strane sivo. ja imam samo jednu stranu, penzionere! da, uloviću jednog dana je- ni ljudi koji me teraju da ne gubim vre- i ona je zaleđena. Palim klimu i brojim dan primerak i on će odgovarati za ovaj me uzalud slušajući o vremenu i cenama minute dok se ne zagreje i krene da is- poziv! neminovno je. na pijaci, položenim ispitima i izgublje- pušta svoj smežurani vazduh koji daje Pokrećem svoje krckave zglobove. kuk, nim skriptama, nego da perem suđe dok ukus u ustima kao da žvaćem stiropor. davno iščašen, pulsira. kolena, davno me ubijaju, polako mi glođući svaku nit Topla mešavina kreće da se spušta na rastrošena i izmučena, gnjave menisku- koncentracije koju tako sebično čuvam sobu. volim tu šklopociju koja me okru- se i čašice kao da se šamaraju. rame, za dane kad će mi zaista zatrebati. Sad ne žuje sa peščano-krckavim vazduhom zveknuto o nešto, davno naravno, žiga. mogu da ih mrzim uz punu koncentra- čija mutnina magli sobu. a ja se topim Glava se naduvava do neprikosnove- ciju, uništili su me. Treba mi telefon koji u toploti. dižem noge sa poda, sklanjam nih razmera. rogovima bodem plafon. lebdi pored mog uveta. do tad, pisma će se od hladnog vazduha koji se lepi po Sinusima stružem koru mozga. oči se biti zadovoljavajuća. ne poruke na mo- tepihu, mulj u močvari. uvijam ćebe u naduvavaju dok se pritisak u njima ne bilnom telefonu, već pisma! inače ću mali vigvam zadržavajući šolju unutar izjednači sa pritiskom vazduha u cilin- poštom dobijati samo račune do kraja mog malog skrovišta. napravio sam dru dizel motora. Pomišljam – kako li je života. koji i neće biti toliko dugačak su- indijansku saunu. eto! nije na otvore- tek hipohondričnima? deći po količini ljudi koji nalaze utehu u nom, nema osušenih koža divljih životi- Glođe me to što smo toliko srećni i za- abnormalno dugačkim telefonskim raz- nja, nema konstrukcije, nema prerija ni dovoljni praktičnošću ljudskog roda. govorima koji ionako neće rešiti njihove šuma, i nije me briga. Provirim napolje uspeo je da nam stvori bežični telefon probleme, nego samo stvoriti drugima na koji sekund i dobijam isti efekat kao kako bismo bili pokretni u našim bespo- blaže ili teže nervne poremećaje. Psihi- da sam iz saune uskočio u hladan potok trebnim razglabanjima sa svim tim lju- jatrima će biznis cvetati. dok se ne ubi- ili rečicu. eto! Sauna! Tačka! dima koji nam troše kratko vreme koje ju. Stomatolozi i psihijatri drže rekord sa Sa tim momentom olakšanja i blažen- provodimo na ovoj planeti, a ipak, taj be- najvećom stopom samoubistava.

32 To mi je sve nekako prošlo kroz glavu u tu korpu. Sve šake na planeti na mom gled da vidi poraženog. raščupana kosa tih 5 metara koje sam prelebdeo do tele- jeziku! i tako u svakoj radnji u ovom i jutarnji pogled u očima. Baba je videla fonske baze za punjenje. Preleteo opre- gradu! Tako se jača imunitet, da se zna! đavola, demona, proždrljivca svoje unu- zno i virtuozno, veštinom cirkuskog C-vitamin je mit. imunitet se jača doma- čadi i protivnika njenog udruženja sta- akrobate na trapezu kome je naočigled ćom vakcinom, narodnom preventivom nara. Svi strahovi su joj se otelotvorili u zapanjene publike uklonjena zaštitna – lizanjem šaka. liku jednog mene. Smrznutog. Gladnog. meža i postavljen kavez sa tigrovima. Biranje kase je nauka. ovaj put bila je to iziritiranog. ni krivog, ni dužnog, ali deda, meni su tigrovi ekvivalent tog hlad- prosta matematika. osnovna. ona koja žurnog. Bacila je upitan pogled kasirki nog agregatnog stanja koje nazivamo se uči sa šibicama. jedno prazno mesto sa molećivim pogledom u očima koji vazduh, koje mi se migolji i mrsko šu- = jedan ja. jedan bezbrižan hod do cilja- je pitao da li ispod kase spava pandur nja po podu sobe, pohotno gledajući ne destinacije, nevolje nema na vidiku, sa sačmarom. ili tenkom. ja sam brojao moja stopala koja želi za svoj obrok. vitez je na čistini. Pet koraka...četiri, tri, ukupno sedamnaest dlaka na njenom veni, vidi, vici; dok me je telefon, kao i dva, kliZeći STarT!!! Sudija odma- temenu i razmišljao o krivičnom pravu. obično, porazio bez po muke, ni grašku huje glavom, start na loptu, sve je čisto, okrenula se da potraži “Politiku”. na- znoja nije pustio. odjekivao je po stanu kon toga naravno i “Blic”, “Glas javno- akusticnom kao grčki amfiteatar, a nije sti”, “dnevni Telegraf” i možda i “new bio na mestu. Pao sam kao junak u baj- Beton je slivao York Times”. Sem “Politike”, sve ostalo kama, zvučno i teatralno, ali spreman zlokobne produkte je imalo toliko smisla koliko i bizon u da učinim nešto drugo kako bih uspeo tegli, pošto je baba znala samo ćirili- da se dokažem životu. obukao sam se, masivnih oblaka cu, dok sam ja sebi izazvao inflamaci- spreman na polarni šok, i izašao. Misija među promrzlu ju okularnog nerva kolutajući očima „hleb“. pokušavajući da zdrobim sebi mozak. Beton je slivao zlokobne produkte ma- travu. decembar. unezverenim pogledom pratio sam sivnih oblaka među promrzlu travu. de- brojanje “the sitniša”, čuvene kategorije cembar. Bez objašnjenja. Bez izgovora. i Bez objašnjenja. Bez koju poznaju samo dobro obučeni akti- nije ga briga. nije ga briga što sam ja mo- izgovora. I nije ga visti udruženja “nadživimo ih sve”. dok rao da grebem zemlju i stene na skijanju je sumanuto usporena bakuta odvajala prošle godine. i sad ga nije briga što no- briga. novčiće od po pet, deset i pedeset para sim martinke kako ne bih potonuo u iz perioda jure, a usplahirena kasirka okeane pune santi leda. vetar me ošine nema prekršaja. Poluusnuli babac iz od- pokušavala da diplomatski približi fa- s namerom glavu da mi skine, i prikuca seka za kiselo mleko i majonez uleteo je moznoj pojavi da su ti novčići izašli iz mi facu za obližnji prozor…dok se stru- hrabrošću koju smo čitali u legendama upotrebe, iz mene, i kroz supermarket žem sa tuđeg okvira, prevrnuše se nebo i o gladijatorima. kažu da adrenalin daje okupan iskrama zaslepljujuće bele sve- zemlja. a mene baš nije briga ni za šta. ja čoveku snagu da uradi neke stvari koje tlosti neonki, razlegao se potmuli jauk sam na misiji. hleb je moj zmaj. hrabri nikad ne bi mogao da uradi u normal- iskreno izmučene duše na ivici da zada- vitez, zajahao...pa, ništa nisam zajahao, nim uslovima. naučnik u meni bi želeo vi sebe, svoj hleb, i bilo šta što bi mu se ali sam trčao kao da jašem noja. Sto na da vidi šta bi se desilo kada bi joj neko našlo na dohvat ruke a da se može svr- sat, pa oštra krivina, i pravo kroz pokret- prislonio pištolj uz slepoočnicu. hleb stati u kategoriju “stvor”. na vrata koja se prvi put ikada otvaraju se prepao. kasirka ostala neiznenađena. Starija gospođa preneražena, balansira EH dovoljno brzo. hleb je bio pomalo gnje- duševno i fizički nedodirljiva. kao elek- između poziva hitnoj pomoći ili vatro- cav, pomalo vlažan jer ga vrelog stavljaju tričar kad vidi žicu. viđao sam muve gascima. kasirka, razrogačenih očiju, ali u kesu pa isparava. Bio je pomalo i tužan. koje pokažu više entuzijazma kad vide sa suzama razumevanja. dežurni krivac o ovaj hleb sam usrećio. on se smešio svoj najčešći obrok. Svi nalaze svoj mir. maše plenom i prolazi pored pulta ba- svom bliskobudućem komadanju dok a ja još uvek kupujem hleb sa potpu- cajući usput pedeset dinara. se korpa klatila, crvena i prljava, kakva i nom pripremljenošću izviđačke jedi- Trofej se ponosno popeo na pult u kuhi- treba da bude da bi se u nju stavila hrana. nice za preživljavanje u džungli nakon nji. vitez je dobio svoju nagradu nakon

Što prljavija, i nikad obrisana. da sa hra- pada njihovog aviona. što je podgrejao svoj ručak. vigvam je

nom poližem svaku šaku koja je držala Bakuta je imala pobedonosni izraz na čekao na društvo.  tu korpu. Sve šake koje su ikada držale licu. narodni heroj. onda je podigla po- By Rubber haMMeR R R R R R R LTER Fi

33 MOZaIK Ilija Milosavljević Kolarac vELiki PoSLovni ČOVEK I POKrOVITELj OBraZOVaNja

stanovništvo je smatralo da ih jedino Njegova zaostavština danas prelazak preko Save i dunava u austriju može spasti. isto se dogodilo i sa iliji- izaziva veliko poštovanje, a nom porodicom. Prelazak preko Save njegova zadužbina se smatra bio je ključni trenutak u ilijinom životu. jednom od najvažnijih Skela koja je trebalo da ih preveze na kulturnih ustanova naše sigurno bila je prepuna i na njoj se nije moglo naći mesta ni za jedno ždrebe, zemlje. Ove godine se koje su oni tom prilikom poveli za so- navršava 130 godina od smrti bom. Međutim, ilija je bio vrlo uporan našeg velikog dobrotvora u nameri da i ždrebe pođe sa njima, pa su na kraju njegovi rdoitelji morali na – Ilije Milosavljevića Kolarca. to da pristanu. Ždrebe je bilo priveza- Strastveno je igrao karte. no za skelu, i plivalo je pored nje celim Omiljena igra bila mu je njihovim putem. Porodoca se smestila nadomak otadžbine, u Crepaji. Ždrebe preferans, i upravo je tu koje je poveo za sobom iliji je pomo- njegova teška narav dolazila glo u prvom poslovnom poduhvatu. na do izražaja. Umeo je da malim taljigama prevozio je ribu koju je bude vrlo žustar i da se brzo kupovao od ribara i prodavao je srpskim dETinJSTvo izbeglicama. posvađa, ali je jednog svog kartaškog kolegu vrlo cenio: rođen je 1800. godine, u selu kolari, kod TRGovAC tadašnjeg ministra finansija Smedereva. Zbog svog rodnog mesta je i dobio nadimak kolarac. njegov otac je Po proglašenju amnestije vraća se u Kostu Cukića. po zanimanju bio abadžija, tj. bavio se Srbiju, u svoje rodno mesto kolare, ali Čak i na samrtnoj postelji nije krojenjem narodnih nošnji od grubog se tamo ne zadržava dugo. odlazi u Beo- gubio svoju intelektualnu sukna, tzv. abe, pa je bio poznat kao aba- grad, sa svega 30 pari u džepu, a potom Milosav. učestvovao je u Prvom srp- prelazi u Pančevo, kod rođaka Đorđa oštrinu, niti duhovitost. Kada skom ustanku, i to u jurišu na Beograd jovanovića Servijanca. rođak ga šalje u su mu dali vina, iz želje da 1806. godine. Za vreme njegovog odsus- vršac, da se uči trgovini, ali postoji priča se malo okrepi, on je svojim tva o svoj njihovoj deci brinula se ilijina da je Servijanac to uradio jer je smatrao prijateljima prebacio da majka jovanka. da ilija ima mnogo tešku narav da bi oni ilijino pohađanje osnovne škole u svom radili zajedno u Pančevu. ilija je ponovo u hoće da ga upropaste jer rodnom mestu prekinuo je slom Prvog Beogradu 1817. da bi radio u trgovačkoj toče vino, a nije praznik. srpskog ustanka 1813. godine. Turci su radnji Milutina radovanovića. Ženi se nezaustavljivo napredovali ka Srbiji, a ćerkom svog poslodavca, Sinđelijom, 34 MOZaIK devet godina mlađom od sebe, a ubrzo prinos srpskoj književnosti. nagrada se poništen. apelacioni sud potvrdio je otvara samostalnu trgovačku radnju. isplaćivala u gotovini ili u vidu plaćanja ovu presudu, ali je testament konačno Tada je pozvao svoju braću u Beograd troškova izdavanja nagrađenih knjiga. priznat pred kasacionim sudom 1881. i poslao ih da završavaju zanate, ali ih u od osnivanja ovih fondova jača njego- godine. Tom presudom osnovana je svoju radnju nije primio. va uloga u društvenim pitanjima. nije kolarčeva zadužbina. vraća se u Pančevo 1828. godine. Tamo se slagao sa načinom vladavine kneza trguje hranom i svinjama, i to preko Miloša, ali je sa njegovim naslednikom, Siska, Đere i Pešte, sve do Beča. Trgov- knezom Mihajlom, imao veoma dobar PREFERAnS inu je najpre vodio sa svojim rođakom odnos. Posle Mihailove smrti 1868. jovanovićem, a uskoro je usledila i godine, kolarčeva kuća postaje mesto Strastveno je igrao karte. Omiljena saradnja sa Đorđem vajfertom, dedom okupljanja svih kritičara tadašnje vlasti. igra bila mu je preferans, i upravo je tu čuvenog pivara i guvernera narodne odatle se čulo mnogo zamerki na račun njegova teška narav dolazila do izražaja. banke. o ilijinim uspesima vrlo brzo tadašnje neefikasne birokratije, neost- Umeo je da bude vrlo žustar i da se brzo posvađa, ali je jednog svog kartaškog se pročulo po austrijskim trgovačkim varenih prava naroda, a posebno na kolegu vrlo cenio - tadašnjeg ministra mestima. Postao je državljanin austrije račun osionih ministara u vladi, za koje finansija Kostu Cukića. 1842. godine. je smatrano da u svom radu ne polažu imao je, za ono doba, vrlo neobičan odgovornost ni Skupštini ni narodu. odnos sa svojom ženom. Zajedno su kolarac je sa ovim oštrim opoziciona- upravljali njegovom radnjom, a on je rima pre svega voleo da igra karte, ali bio izuzetno pažljiv i dobar prema njoj. nije isključeno da je i sam učestvovao njena bolest mu je vrlo teško pala, i u političkim raspravama. Smatra se da trudio se da nađe što bolje lekare kako je to najviše doprinelo da 1877. godine bi joj pomogli. umrla je 1855. godine, bude jedan od glavnih osumnjičenih za na lečenju u Pešti, a ilija se nikad više učestvovanje u pobuni srpskih oficira nije ženio. Prestao je sa poslovima u tokom tzv. Topolske bune. kolarac je Pančevu, a ženu je sahranio u Beogradu, bio optužen za veleizdaju, a iako nije bio gde se vraća 1856. godine. oficir, suđeno mu je u vojnom sudu. on je tamo izjavio da nije izdajnik, ali ga je FiLAnTRoP sud ipak osudio i to na kaznu od pet godina zatvora. već sledeće godine, Srbija u Beogradu počinje da se interesuje za na Berlinskom kongresu stiče nezavis- nekretnine. u kupovini različitih iman- nost, i on biva pomilovan. Međutim, za- ja, na vrlo važnim mestima u gradu, bio tvor mu je narušio zdravlje i on umire 6. Pored ovih glavnih odredbi, koje su je izuzetno uspešan, čak toliko da se vre- oktobra 1878. godine. naišle na snažan otpor, kolarac je menom sve manje bavio trgovačkim po- testamentom, na godišnjem nivou, slovima, a sve više je zarađivao na renti. NaSLEĐE obezbedio 200 dukata za školu u ko- Za sebe je sazidao kuću u dobričinoj larima, 1.000 dukata za svoju rodbinu u ulici, (danas Makedonskoj), ali te kuće još za svog života, kolarac se brinuo šta Bavaništu i 200 dukata, u vidu rente, za danas više nema. će biti sa njegovim bogatstvom ako ne aćima Čumića, koji je zajedno sa kolar- kolarac je 1854. postao član Matice bude imao dece, a smatrao je da njegovu cem bio osuđen na zatvorsku kaznu. ko- srpske, kojoj je pomogao u prikupljanju rodbinu ništa ne zanima osim velikog larac ovim nije prvi put pokazao brigu sredstava za Pravnu akademiju u novom nasledstva. niko od te rodbine nije ni za svoje rodno mesto, jer je još pre smrti Sadu, do čijeg osnivanja na kraju nije slutio da će svoju celokupnu imovinu kupio crkveno zvono za lokalnu crkvu. ni došlo. Zajedno sa Tomom vučićem u vrednosti od milion dinara u zlatu, jednom prilikom kolarac je, govoreći o Perišićem, 1857. osniva dobrotvorni 12,000 dukata u gotovini, srebrni pribor svom životu, rekao: „ja nisam znao ni fond za očuvanje sećanja na one koji za dvanaest osoba i sablju Tome vučića za glad, ni za žeđ, ni za san, kad je tre- su poginuli za otadžbinu. književni Perišića zaveštati u prosvetne svrhe! balo raditi i zaraditi”. ipak, znao je šta fond kolarac je osnovao 1861. go- naime, celokupnu svoju imovinu post- treba da uradi sa svojom zaradom i gde dine, sa ciljem potpomaganja razvoja humno je uložio u dva fonda: jedan za bi bilo najbolje da je uloži. kolarčeva književnosti kod nas. Sredstvima iz razvitak srpskog univerziteta, a drugi za zadužbina danas se pominje sa velikim ovog fonda finansiralo se izdavanje dela pomaganje književnosti. velika imena poštovanjem, u njoj se održavaju kon- domaćih pisaca i prevodi stranih knjiga, toga vremena, kao što su bili ministri fi- certi, predavanja i nastava škole stra- pa je tako preko ovog fonda preveden nasija kosta Cukić i Čeda Mijatović, na- nih jezika. u isticanju njenog značaja roman „Grof Monte kristo”, aleksandra vedeni su kao suizvršioci testamenta, no ne bismo smeli da zaboravimo važan i dime oca. Putem ovog fonda, kolarac je to ipak nije sprečilo pokušaj njegovog nesebičan rad njenog osnivača.  nagrađivao srpske književnike za njiho- obaranja. dve kolarčeve rođake pokren- va pojedinačna dela, ali i za ukupan do- ule su sudski postupak i testament je Nikola ŠKONDRIć 35 MOZaIK Putovanja GRAd koJi CiRiH SE PAMTi

Cirih (nem. Zürich) je najveći grad u Švajcarskoj i glavni grad istoimenog kantona. Takođe je ekonomski i saobraćajni centar zemlje. Opština Cirih ima oko 400.000 stanovnika, dok šira aglomeracija Ciriha sa susednim opštinama broji 1.08 miliona građana. Osnovali su ga stari Kelti pod imenom Taurus, a u drugom veku podpada pod rimsku upravu pod imenom Turicum. danas je to savremen grad sa prelepim ambijentima, bajkovitom arhitekturom, savršenom organizacijom i posebnim, njemu svojstvenim šarmom koji duguje mešavini različitih kultura i nacija.

irih je glavni finansijski, kul- Cirih se nalazi na donjem kraju Ciriš- tika i futurizam, Cirih ostavlja veoma turni, saobraćajni i ekonomski kog jezera, na izvoru reke limat. Sme- upečatljiv vizuelni efekat. centar Švajcarske. Grupa iMd šten je u dolini između tri brda; na obilazak jezera predstavlja poseban Competitiveness Yearbook severo-istoku se nalazi Zürichberg, na doživljaj. obale sa kojih se vide alpi 2008C proglasila je švajcarsku ekonom- severo-zapadu altberg, a na jugu grada prekriveni snegom, krase privezani iju za najuspešniju u evropi. Ciriška uetliberg. Teritorija grada se širi i pre- gliseri i jahte, dok su svuda duž obale regija sedmi put je zauzela prvu pozic- ko Zürichberg-a na severu, dok se stari borovi, palme i cvetne leje. jezerom iju, zadržavši status vodeće lokacije za grad prostire na obe strane reke limat. plivaju labudovi, a leti nije retkost sre- biznis i najpoželjnije za strana ulaganja. Zbog arhitekture na koju su uticali gosti bitne, poslovne ljude koji u skupim, 36 MOZaIK firmiranim odelima sede na savršeno riji možete sedeti sa crncem, irancem, ših nogu podzemni sefovi najmoćnijih podšišanoj travi i dele svoj sendvič sa avganistancem, amerikancem, kine- svetskih banaka. patkama na pauzi za ručak. zom, albancem i mnogim drugima. vikendom imaju praksu da idu van grada, SLATki ŠoPinG SkUPo AL' STAndARd na pešačenje u planine ili na skijanje. Žive veoma kvalitetno i ispunjeno. Glavna ulica u Cirihu je Banhovštrase Cirih je prilično skup. na primer, hleb (Bahnhofstrasse) i u njoj je većim delom košta 2,5 chf u proseku, to je oko 125 UMETnoST zabranjen saobraćaj, osim za tramvaje. dinara, mleko isto, dok je voće 3 do 4 Pored toga što je poznata po bankama, puta skuplje nego kod nas i uglavnom izaberite između opere, baleta, pozoriš- prepuna je prodavnica i robnih kuća. Sve se prodaje na komad. jedna karta za nih predstava, mjuzikla, izložbi u preko su poznate svetske firme kao npr.: Carti- prevoz koja traje 24 h košta 7 chf, to 50 muzeja i 100 galerija i vreme će vam er, Chanel, Tomy hilfilger,dkn Y, Bata, je 350 dinara. Plaća se dosta nekih, po začas poleteti u ovom predivnom gradu. meni, potpuno nepotrebnih taksi i po- obavezno treba posetiti muzej “kun- reza, ali Švajcarska ne bi bila ono što sthaus” u kojem možete videti jednu ČINjENICE jeste da nema toga. od najvećih zbirki edvarda Munka, dela Prevoz je tako organizovan da na svakom Monea, Šagala, Pikasa, Manea kao i ču- Na rang listi gradova s obzirom na tramvaju, troli ili autobusu piše koje su venu rodenovu “kapiju pakla”. Tokom bezbednost i kvalitet života u njima, sve stanice na maršuti, u prevozu je nacr- boravka u Cirihu, takođe svakako treba koje je uradila konsultantska agencija tana karta sa nazivima stanica (koje vo- videti: Grosminstersku crkvu, Bogoro- u oblasti investiranja “Merser”, Cirih je zač najavljuje unapred) i sa svim ostalim dičinu crkvu sa najvećim časovnikom zauzeo prvo mesto. linijama koje mogu da se uhvate na sva- u evropi, nacionalni muzej, srednjo- Cirih je bio domaćin evropskog koj stanici. Metro je izuzetno popularan vekovni zamak linderhof, Parade Plac, prvenstva u fudbalu ove godine. i najčešće korišćen vid prevoza. vozovi Botaničke vrtove, kineske vrtove, kvart su toliko tačni da po njima možete naviti oerlikon, sela oberglat i Bar koja su ne- Svake godine, u oktobru ovde se sat, a udobnost i brzina prevoza su njihove daleko od grada, kao i jedno od omilje- okupljaju najbolje teniserke sveta na glavne prednosti. Ciriški internacionalni nih izletišta - vinterhur. Zurich Open-u. aerodromom Cirih-kloten najveći je švaj- jedna od turističkih atrakcija u Cirihu carski aerodrom. je i zoološki vrt. Za njegov kompletni Od 9. do 19. oktobra održava se festival obilazak potrebno je izdvojiti pola dana. piva “Züri-Wiesn”. RELiGiJA Projektovan je gotovo savršeno, maksimalno bezbedan za decu, a autentična Cirih je jedan od centara protestantiz- staništa različitih životinja su potpuno h&M, C&a, esprit, dior, lui vitton, ma u evropi još od njegovog nastanka. dočarana. u tropskoj hali nalaze se ret- Prada, Gucci itd. odmah iza privrženosti Bogu, kod pro- ke biljke i životinje do kojih se došlo u ono što svakako ne smete propustiti testanata dolazi privrženost radu. Cirih saradnji sa nacionalnim parkom Masa- ako odete u Cirih jesu čuvene švajcarske je grad u kojem je manjak radne snage ola na Madagaskaru. reč je o jednoj od čokolade! Pored izuzetno širokog izbora hroničan, pa u njemu živi mnogo stra- najvećih staklenih bašti u evropi. kada onih u foliji, poseban doživljaj predstav- naca. ukupno 30 odsto stanovnika su uđete unutra, potpuno zaboravite gde se ljaju one ručno rađene. ukusi su razni stranci. najviše ih je iz nemačke. drugi nalazite i ne možete ostati ravnodušni. - sa biberom, marcipanom, orahom, po brojnosti su albanci, treći italijani, cimetom, đumbirom, narandžom, mali- pa slede hrvati, Srbi, Španci, Portugal- Grad BaNaKa nom itd. pa ko voli - nek’ izvoli. ci i nešto malo engleza. jedina zamerka koju imam ne odnosi Cirih je ipak, pre svega, grad banaka. se na grad, već na njegove stanovnike. TUrIZaM Snaga mu leži u novcu i zlatu pohranje- Cirižani su prilično hladni, rezervisani, nom u podzemnim bankarskim trezo- čak malo i arogantni. retka je prilika vi- iako nije glavni grad veoma je važan rima. veliki deo zlata bogatih zemalja deti ih nasmejane i raspričane na ulici. za biznis i finansije ove zemlje, a i turi- pohranjen je u podzemnim trezorima u svakom slučaju, Cirih bi trebalo da stički je veoma značajan. Cirih je pravo švajcarskih banaka i nikada se ne miče stavite na listu destinacija koje obave- mesto za one koji vole da se opuste na iz njih. Skupoća, luksuz i miris novca se zno treba posetiti, a svaki centimetar odmoru - brda oko grada, šume, čista osećaju svuda oko vas, na svakom kora- ovog grada će vam pomoći da shvatite jezera, reke, živopisne doline. ovde se ku. Gde god da pogledate, vidite raskoš. i zašto. Postoji verovanje da svako ko mladi ali i stari jako dobro provode, i to a sav taj sjaj nije karakterističan samo za provede duži period u Cirihu, ne želi ne samo vikendom, već i radnim dani- Cirih i okolinu, već za celu Švajcarsku. više da ode iz njega. Pa, usudite se – ako ma. imaju novca i mogu dosta toga sebi nigde u svetu ne postoji tolika koncen- želite i smete!  da priušte. Cirih je poznat kao stecište tracija novca na tako malom prostoru. svih kultura i rasa tako da u istoj prosto- hodate ulicom, a znate da su ispod va- Sonja JAKOVLJEVIć 37 MOZaIK Šta se stvarno dogodilo?

FiLMoviFikCiJA i STvARnoST

da li ste ikada pogledali neki film zasnovan na istinitom događaju i pomislili da nema šanse da se tako nešto stvarno dogodilo? Neki od najuspešnijih filmova svih vremena zasnovani su na istorijskim događajima, a istina je često „malčice“ promenjena.

38 MOZaIK

pored njih njihov dečko. ri koji su se dobro borili bili pošteđeni. „300” kod Termopila Persijance nije dočekalo konačnu odluku donosio je imperator. samo 300 Spartanaca i šačica saveznika. interesantno je to da smrtna presuda nije Film Zeka Snajdera „Trista”, iz 2006. go- Persijance je dočekalo nekoliko hiljada značila palac okrenut nadole – već suprot- dine, zasnovan je na istorijskog bici kod Grka koji su danima ubijali Persijance u no – podignut na gore! ridliju Skotu su Termopila, koja se dogodila 380. godine uskom prolazu. interesantno je to da je istoričari rekli za ovu čestu zabludu, ali je pre nove ere, i na grafičkom romanu Fren- bilo više Grka u persijskoj nego u grčkoj on odlučio da je ostavi u filmu kako ne bi ka Milera. Film je svojim scenama borbe vojsci. atinska flota sprečila je Persijance zbunjivao publiku. oduševio milione ljudi, zaradio je 465 da se iskrcaju Grcima iza leđa, a ne oluja. Maksimus nije postojao, ali su Marko miliona dolara širom sveta i blago rečeno kada su Persijanci zahvaljujući izdajniku aurelije i njegov sin komodus istorijske razbesneo irance, čiji su preci predstav- (kao na filmu) prešli planine i ipak prišli ličnosti. Marko aurelije je umro u Beču, ljeni kao varvari koji vode vojsku robova, Grcima iza leđa, oni su odlučili da se po- čudovišta i zombija. Sam režiser je izjavio vuku. Svi osim kralja leonide i 300 Spar- da su istorijski događaji u filmu 90 odsto tanaca koji su čuvali odstupnicu. njihova rOBIN HUd tačni, samo da je vizuelizacija „ludačka“. junačka smrt nije sprečila napredovanje Scenografija u filmu zaista nije imala neprijatelja. Persijanci su spasli atinu i robin Hud je verovatno jedan od mnogo veze sa stvarnošću. Persijska voj- kada je izgledalo da Grčkoj nema spasa, najčešće korišćenih (ne)istorijskih ska nije imala nosoroge i divove, ali jeste atinska flota je kod Salamine nanela ka- likova. O njemu je snimljeno mnogo imala specijalne jedinice koje su se zvali tastrofalan poraz persijskoj. Bez pomoći filmova, iako uopšte nije postojao. Ono što je veoma interesantno jeste priča „besmrtni“. Za razliku od filma, „besmrt- flote, Persijanci su se povukli i sledeće go- o dobrom kralju ričardu i njegovom ni“ nisu bili ukleti zombiji već carska gar- dine kod Plateje odigrala se bitka kojom bratu džonu, koja uvek prati robina da kojih je bilo tačno 10 hiljada. kad god se završava film.u ovoj bici su Grci odneli Huda. ričard Lavlje Srce je zaista bio bi neko od njih poginuo zamenjivao ga je odlučujuću pobedu. Žrtva leonide i nje- zarobljen posle Krstaškog rata i njegov drugi kako bi im broj ostao isti. Spartanci govih Spartanaca bi verovatno bila uza- brat je vladao umesto njega. Kada je se nisu borili samo kopljem i malim okru- ludna da nije bilo atinske flote, ali njihovo 1194. godine oslobođen, on se vratio u glim štitom. Bili su u punom oklopu i lako junačko delo ostavilo je takav trag da ih i Englesku i pomirio se sa bratom. Pet naoružani persijski pešaci bili su im uglav- dan-danas slave kao prave pobednike u godina kasnije poginuo je kada ga je nom laka meta. ovom ratu. pogodila strela dok je opsedao jedan zamak. dobri kralj ričard je od deset kralj leonida je imao 60 godina u vreme godina, koliko je bio kralj, proveo bitke i sigurno nije ličio na leonidu iz fil- „GLadIjaTOr” samo jednu u Engleskoj. Nasledio ga je ma. Persijski kralj kserks nije bio visok tri njegov brat džon, koji je vladao punih metra i okićen raznim minđušama i ukra- holivudu je bilo potrebno skoro četrde- sedamnaest godina posle ričardove sima. imao je veliku crnu bradu i pomalo set godina da napravi istorijski spektakl, smrti. Istorija je zapamtila ričarda kao je ličio na arapske šeike. Sami Spartanci su a onda je 2000. godine ridli Skot snimio hrabrog viteza, a džona nije zapamtila u filmu prikazani kao „dobri momci“ ali „Gladijatora”. Film je od rasela kroua kao tiranina, već kao nesposobnog Sparta je po današnjim standardima najvi- napravio svetsku zvezdu i dobio je pet vladara koji je izgubio mnogo zemlje u še podsećala na hitlerovu nemačku. Film oskara, uključujući i onaj za najbolji film. Engleskoj i koga su baroni 1215. godine primorali da potpiše Magna kartu, je verno prikazao odrastanje malih Spar- u Filmu rasel krou glumi generala Mak- dokument koji se smatra pretečom tanaca – bolesne bebe su zaista ubijane, a simusa, kome je ostareli imperator Marko modernog ustava. dečaci su već sa sedam godina odlazili u aurelije poverio da vodi carstvo. Carev sin škole gde su neprekidno trenirali i trpe- komodus ubija Marka aurelija i Maksi- li glad, hladnoću i žeđ. na kraju, dečaci musovu porodicu, a Maksimus završava najverovatnije od kuge za vreme rata sa nisu morali da ubiju vuka kao na filmu, kao gladijator. Germanima. istorija ga je zapamtila kao već roba. ukoliko bi bili uhvaćeni, bili su ridli Skot je veoma pazio na detalje. rim- jednog od najboljih rimskih careva. neki kažnjavani strašnim mučenjima – ne zbog ske uniforme, odeća senatora i običnih istoričari ne isključuju mogućnost da je ubistva roba, već zbog toga što su dozvolili rimljana, stari rim i koloseum, prikazani komodus zaista ubio svog oca, kao na fil- da ih uhvate. su bez greške. kod samih gladijatorskih mu, ali se svi slažu u jednom. komodus je u Sparti robovi su činili većinu stanovniš- borbi režiser je sebi dozvolio malo slobo- već sa pet godina proglašen za naslednika tva i nisu imali nikakva prava, a Spartanci de. obuka gladijatora bila je dugotrajna i svog oca i bio je očev savladar tri godine su često na njima „vežbali“ ratovanje i ubi- veoma skupa i nisu se nemilosrdno ubijali kada je on umro. upravo zbog toga ideju jali ih bez razloga. u filmul eonida naziva kao u filmu. Gladijatori su učeni kako da Marka aurelija o obnavljanju republike atinjane „ljubiteljima dečaka“. Filmadžije povrede i ne ubiju protivnika. Borili su se smatraju fikcijom. nisu preterale – kod starih Grka bilo je nekoliko puta godišnje i zaista su postaja- istorijski komodus je bio još interesantni- uobičajeno da muškarci imaju odnose sa li zvezde kao rasel krou u filmu. Borbe ji i luđi od onog u filmu. u stvarnosti ko- dečacima, a ovo je važilo i za Spartance. najpoznatijih gladijatorare klamirane su modus je vladao punih 12 godina i voleli Prema nekim istoričarima, Spartanci su nedeljama unapred. kada bi se poraženi su ga običan narod i vojska. njihovu na- čak ohrabravali homoseksualne odnose u gladijator predao, rulja je obično klicala klonost osvojio je gladijatorskim igrama vojsci jer bi se onda oni bolje borili ako je i vikala presudu. uglavnom su gladijato- koje je redovno priređivao. od početka 39 MOZaIK nije imao podršku senata i već u drugoj kao u filmu. volas je uskoro poveo otpor mosta, a njegova utroba i telo razbacani su godini vladavine njegova starija sestra lu- protiv engleza, koji su poslali vojsku da po engleskoj i Škotskoj. sila pokušala je da ga ubije. Za razliku od smiri pobunu. kod Stirlinškog mosta, robert Brus, koji je u filmu više puta izdao sestre na filmu, ona nije nadživela brata i 11. septembra 1297. godine, malobroj- volasa, na kraju je poveo vojsku u boj pro- komodus ju je pogubio. komodus je bio veoma zgodan i snažan i zaista se borio kao gladijator. na svom privatnom ima- nju je stalno priređivao borbe u kojima je ubijao protivnike, a borio se i u rimskom koloseumu, gde je obično bio mnogo milostiviji. Stalno je pobeđivao, a često se pojavljivao u areni obučen kao herkul. voleo je da pokazuje svoje lovačke spo- sobnosti. navodno je jednom ubio sto lavova u areni. ubijao je i slonove, žirafe i leoparde. omiljena tačka bila mu je ubi- janje noja u punom trku. on bi pogodio noja posebnom strelom u glavu, strela bi noju odsekla glavu, a noj bi bez glave na- stavio da trči. Pored gladijatorskih borbi, komodus je uživao u razvratnom životu i optuživali su ga da spava sa muškarcima, kao i sa svojim sestrama. na škotska vojska, koja skoro uopšte nije tiv engleza. robert je zaista za vreme rata Preterao je 191. godine, posle požara u imala konjicu, sukobila se sa englezima, često prelazio na englesku stranu, a ko- rimu. odlučio je da ponovo izgradi grad, kojih je po nekim procenama bilo tri puta načno se iskupio kada je 1314. godine kod smatrajući sebe novim romulom. Grad više. u filmu su engleski vitezovi na konji- Benokbokena porazio engleze i izvojevao je nazvao Colonia lucia annia Commo- ma krenuli u juriš i Škoti su ih zaustavili škotsku nezavisnost. interesantno je to da diana, legije je prozvao Commodianae, a sa kopljima. istina je bila malo drugačija. je za Škote robert Brus nacionalni junak senat Commodian senat. Čak je i obične englezi su žurili da pređu reku i umesto da i mnogo je poznatiji od viljema volasa. rimljane prozvao Commodianus. na no- izgrade skele prelazili su preko uskog Stir- neki detalji iz filma posebno su interesan- vogodišnju noć, 31. decembra 192. godi- linškog mosta. volas je sačekao da trećina tni. volas nije imao nadimak hrabro Srce. ne, udavio ga je rvač narcisus u kadi. ko- engleske vojske pređe reku, a onda je nare- engleski kralj edvard je nadživeo volasa modus ipak nije ubijen u areni kao što je dio juriš. Pošto je most bio uzak, englezi sa za dve godine, njegov sin je zaista bio po- ridli Skot to prikazao, a rimska republika druge starne reke nisu mogli da pomognu znat po svojoj „darežljivosti“ prema muš- nikad nije obnovljena. i volasovi kopljanici su iskasapili englesku karcima i njegova žena izabela je stvarno konjicu. englezi su i dalje imali više vojske, bila francuska princeza. volas ipak nikako „HraBrO SrCE” ali su se razbežali u panici. Mel Gibson je nije mogao da joj napravi dete jer se udala izjavio da je most izostavio iz filma jer je za princa tri godine posle volasove smrti. „hrabro srce” je verovatno jedan od naj- bitka na otvorenom polju izgledala lepše, boljih istorijskih filmova ikada snimljenih. a neki skeptici pretpostavili su da je to ura- kod nAS Takođe je i jedan od filmova u kom je isto- dio jer bi izgradnja mosta bila preskupa, a rija najviše promenjena. Priča o viljemu film je već probio budžet. Menjanje istorije često pomaže da filmo- volasu, malom škotskom plemiću koji se Posle bitke volas je proglašen vitezom i vi budu uzbudljiviji ili da se jednostavno usprotivio vladavini engleza, donela je zaštitnikom Škotske, ali ga je sledeće go- smanje troškovi. u srpskoj kinematografiji Melu Gibsonu oskara za režiju. Snimanje dine engleski kralj pobedio u bici kod Fal- snimljeno je mnogo filmova koji su se pre bitke kod Stirlinga je sigurno doprinelo da kirka. Za poraz su u filmu okrivljeni škot- svega bavili drugim svetskim ratom. Tu je Mel Gibson osvoji oskara jer je ta bitka ski plemići koji su izdali volasa, a škotske istina menjana (a možda i nije – zavisi ko jedna od najvećih ikada snimljenih. jedini hronike su takođe optužile plemiće za iz- piše istoriju) iz čisto ideoloških razloga. naš problem jeste to što je Mel Gibson u pot- daju. volas je bitku najverovatnije izgubio najveći istorijski film je verovatno „Boj na punosti promenio način na koji su Škoti jer je engleza bilo mnogo više. Posle ovog kosovu”, Zdravka Šotre, iz 1989. godine. pobedili engleze. poraza volas nije krenuo u osvetnički rat u snimanju filma, naši ljudi su našli kom- istorijski vilijem volas bio je mali škotski protiv izdajničkih velikaša, već je otišao u promisno rešenje i pored istorijskih spisa plemić za koga se prvi put čulo kada je Francusku da traži pomoć. u Škotsku se koristili su narodnu poeziju. Gledanjem fil- maja 1297. godine ubio engleskog šerifa vratio tek 1303. godine. osam godina po- mova zaista možemo ponešto da naučimo vilijem hensinringa. ne zna se tačan ra- sle pobede kod Stirlinga volas je uhvaćen o istoriji, ali ne bi trebalo da sve što vidimo u zlog zašto je ubio šerifa, ali nije isključeno i posle strašnog mučenja pogubljen. Glava njima uzimamo zdravo za gotovo.  je da ga je ubio kako bi osvetio svoju ženu, mu je nabijena na koplje kod londonskog Branko KUBAT 40 MOZaIK Bla, bla... U VEZI Sa jEZIKOM... vakom od nas se desi da nije siguran kako se nešto kaže, piše. i sve je to u redu ako se, kad pogrešimo, raspitamo, is- pravimo i to zapamtimo, ako smo svesni da postoje pravila, da ona nisu tu radi njih samih, da imamo taj književni, stan- Sdardizovani jezik čiji je cilj da omogući sporazumevanje baba i žaba (ako ćemo logikom profesora koji je objasnio da je cilj standard- izacije u statistici sabiranje baba i žaba). : ) ali nije u redu kad u svakoj prilici ignorišemo, zaobilazimo ta pravila, govorimo i pišemo kako nam se prohte ( po, kako je to vuk nazivao, pravilima babe Smiljane). nepravedni smo prema tom našem jeziku. on je raznovrstan i bogat, a mi ga svodimo na mini- malu. on nam je koristan i potreban, a mi ga uporno stavljamo u drugi, treći, peti plan. Svima nama će biti problem to što ne umemo da izračunamo to i to u toj i toj tačci, ili što ne znamo da rasčlanimo bilans. a to što se tu kaže tačci i rasčlaniti toliko nam grebe uši, toliko nam je nelogično i toliko bitno da smo spremni svu priču o glasovnim promenama okačiti mačci o rep. Često sumljamo, mnogo češće nego što sumnjamo. izgleda da nam je lj iz nekog razloga simpatičnije od nj. ali ničija nije do zore gore- la, pa neće ni lj-ova! upotrebićemo mi umesto njega l u odeljenju, oboljenju (iako u Pravopisu srpskoga jezika piše: „Potpuno van književnog jezika i znak nedovoljnog vladanja njime ostaju oblici obolenje, zapalenje, odelenje…“). a od slova j ja lično zazirem! Znate ono kad ste u srednjoj školi i iznervira vas reklama na kojoj piše galeriska roba , dopišete j, ali vas vlasnik dohvati po glavi i za- preti izbacivanjem iz škole? Malo ironije nikad nije na odmet... ne favorizujemo samo slova, radimo to i sa čitavim rečima, pa nam je uzročna rečca jer toliko draža od upitne je li da je i koristimo umesto nje, a ekstra nam zameni čitavu paletu prideva i priloga ( zavisi od potrebe). ima, opet, situacija kad nam se jezik razveže, pa nam nije teško reći SMS poruka, iako smo se umeli nasmejati ( dok i nama i vrapcima nije dosadilo ) kolor televizoru u boji. Padeži? njih je definitivno previše, mi to smanjimo na pristojan broj od dva, tri, tako da možemo ići kući i biti kući. a ako neki od preživelih ima dva značenja, na primer društvo i sredstvo, nećemo ih razlikovati, pa ćemo toj istoj kući ići sa bratom i sa autobusom. i kad na ovo i još mnogo sličnih ispada primenimo svima nam drago, jedinstveno, naš ponos i diku, načelo PiŠi KAo ŠTo Go- voriŠ ( pa se tu umešaju i spojeno i odvojeno pisanje reči, in- terpunkcija, skraćenice, veliko i malo slovo), ostavljamo poprilične brljotine nekom drugom za deo ČiTaj KAo ŠTo je naPiSa- no. Taj drugi doda ponešto svoje, zapiše, napravi brljotinu, treći pročita i tako možemo dok se boje ne rastope…ili da samo malo više pažnje obratimo na to šta i kako govorimo i pišemo… 

Motj CVETJA 41 MOZaIK Bojana džepina Prebivalište mi je PLAnETA LjUBaVI Naša cenjena glavna & odgovorna urednica, Bojana džepina, nakon ovog broja, napušta čelnu poziciju u našem časopisu. Ova vest je, samo u jednom danu, povećala globalno zagrevanje, izazvala skok cena nafte i krah mnogih berzi širom sveta, a nekoliko članova redakcije našeg lista uzelo je bolovanje na neodređeno vreme. O svemu tome, ali i o drugim važnim temama, vaš novinar razgovorao je sa glavnom i odgovornom urednicom, i to u bašti kafića «Bella Noche» u dubaiju, gde se naša cenjena urednica odmara proteklih nekoliko dana.

Kako ocenjujete svoj minuli rad? na različite načine, od tradicionalnih metoda čak i za nju. Takođe, bila je svesna da njena ne volim da dajem ocene, ni sebi, ni drugima. (brojanje ovčica) do najdelotvornojih (table- prošlost prepuna poznanstava sa osobama ne ocenjujem ni profesore u redovnim go- tica). Zatim je sledila faza grickanja noktiju sumnjivog porekla i morala može ugroziti ča- dišnjim anketama, ni knjige koje su napisali, dan-dva pre dedlajna, pisanja na desetine re- sopis sa finansijskog aspekta, jer bie konomski ni filmove na festivalima dokumentarnog ili zervnih tekstova, apelovanje na sve članove fakultet bio, na neki način, iskompromitovan. autorskog filma... Čini se da bi svako svakoga redakcije da «imaju srca» i ispune obećanje mogao da oceni uz izgovore o različitim ukusi- dato na redakciji. nakon toga, pre par dana, Kako reagujete na ponudu NaSa-e da buma i stavovima. oceniti znači znati i poznavati, nastupila je faza «sve mi je ravno» koja ima dete prvi glavni & odgovorni urednik koji a oni najvatreniji ocenjivači uglavnom nemaju ubedljivo najbolje rezultate, ali, nažalost ,neću će putovati u svemir? svesti koliko ne znaju o onome čemu daju svoj imati dovoljno vremena da je dugoročnije u okviru plana za budućnost u radu naSa-e sud. Svaki rad, uspešan ili ne, ima svoje dve iskoristim. za naredni petogodišnji period planirano je da strane. jednu stranu mog minulog rada mogu neke misije, koje su trenutno, bez ljudske po- videti samo ja i njome sam zadovoljna, pa bi Da li je posao glavnog i odgovornog ured- sade, budu preimenovane u one sa ljudskom ocena bila pozitivna, bez veće konkretizacije. nika uticao na vaše prijateljstvo sa Modesti posadom. ja sam konkretno dobila ponudu druga strana je ona svima vidljiva i nju neka Blejz, koja je takođe konkurisala za ovo vezanu za istraživanje venere, pretpostav- drugi i ocenjuju. radno mesto? ljem zbog zvezdanih, odnosno astroloških, nikako, naši životi su povezani mnogo du- uticaj na moj horoskopski znak. iako sam Kako ste se borili sa pritiskom velike odgo- bljim vezama i njih međusobna konkurencija bila sigurna da sam na «planeti ljubavi» već vornosti? ne može da pokida, već samo da ojača. iako obitavala, stručnjaci iz naSa-e su me ubedili Moj odnos prema odgovornosti je sazrevao i avanturističkog duha, Modesti je sama pri- da ljudska noga tamo još nije kročila i da je to svakog meseca menjao svoj oblik. Prvi oblik znala da bi mesto i uloga glavne & odgovorne svet u kome jedan dan traje četiri zemaljska se manifestovao kroz nesanicu koju sam lečila urednice Monopollista bilo prevelik zalogaj meseca, gde Sunce izlazi na zapadu, a zalazi 42 na istoku, u kome nema godišnjih doba nego kim modelom rukovođenja i naređivanja, pa tru palim vodom, ringla električnog šporeta vlada večita paklena vrelina od 500 stepeni mi je vudi alen, jer on se prosto mora pojaviti često deluje kao kamin, a kolači i torte imaju, Celzijusovih, gde uraganski vetrovima dosti- u svojim filmovima, lični psihijatar. neverovatno, agregatno stanje koje dozvoljava žu brzinu od 400 kilometara na sat, a u njenoj isključivo konzumaciju kašikom. utrobi vri, jer je preko 80 odsto površine vene- Da li ste upoznati sa tim da vam je Zdravko re vulkanskog porekla. Tako da jedva čekam Čolić posvetio svoj novi album? vini Pu ili Paja Patak? tu avanturu, ovaj dubai sada izgleda prilično ne, to nisam znala. ali razloge mogu da naslu- vini Pu je simpatičniji, Paja Patak je bolji šme- neinteresantno. tim i da ih povežem sa njegovom zavodnič- ker; vini Pu je dobrodušniji, Paja Patak je zani- kom muškom prirodom. on je kao Politikin mljiviji; vini Pu je romantičniji, Paja Patak du- Morate otkriti našim čitaocima kako ste se zabavnik, za sve «od 7 do 107». učinio je hovitiji... ili se ženama ne može udovoljiti ili su osećali nakon što je istaknuta vaša kandi- da zaigra srce moje majke, tetke, komšinice, potrebni i vini Pu i Paja Patak, i još par likova. datura za Nobelovu nagradu za mir. drugarice iz obdaništa, a za malo nas imunih Sama vest me je oborila u nesvest i držala u na njegove stihove tek predstoji borba. Svi ti vaš životni moto. nesvestici dvadesetak minuta. nakon toga se stihovi prijaju mom egu, ali se pitam kako su danas svi imaju svoj životni moto, e ja ne- umešava surova realnost i ja sam iz moralnih mu uvek neosvojene žene inspiracija. kao i mam. Život je suviše kompleksan da bih moju razloga morala da obavestim izborni komitet mnogima, inače. «zvezdu vodilju» opisala jednom rečenicom. da ne želim da moja kandidatura bude dalje To je, prema mom mišljenju, veliko licemerje. procesuirana i javno objavljena. Mir znači Kako se borite sa narastajućim brojem po- Čovekova priroda ne podeleže univerzalnom sklad, sklad znači da su sve strane, koliko god nuda za brak? vodiču kroz život. isti čovek može na svom da ih ima zadovoljne, to bi bila pravda. alfred ako bi se na grafikonu, na kome y-osa označa- radnom mestu biti strog i beskompromisan, a nobel je definisao kriterijume u svom zavetu: va vremenski period, a x-osa broj bracnih po- u privatnom životu svoj konformizam naziva doprinos prijateljstvu u svetu, smanjenje voj- nuda, ucrtala kriva, jasno bi se videlo kako je fleksibilnošću.l judi ohrabruju sebe, pa u mi- ski i stvaranje mirovnih konfererencija. broj tih ponuda naglo opao i sada kriva sece x- lion situacija gotovo uzviknu: «napred kroz Poslednji dobitnik nagrade, da ga ne imenu- osu. Pre samo mesec dana broj ponuda se kre- život!», a znaju da je prošlost uvek uzrok sa- jem, ne ispunjava nijedan kriterijum. ja sam, u tao ka beskonačnosti, a onda je organizovano dašnjosti i budućnosti, i da često vuče nazad, svom mikrokosmosu, doprinela miru, očuva- mačevanje na kalemegdanu, viteško nadme- što ne mora da znači nazadovanje. Mnogi ljudi la duševni sklad, i mada mi za to nobela niko tanje za moju ruku. Prijavljenih kandidata nije kažu da opravdaju sebe: «Cilj opravdava sred- neće ponuditi, verujem da takvih šest milijardi bilo, svi silni prosioci su shvatili da im je draže stvo!», a niko se ne pita šta opravdava cilj. mikrokosmosa jedino i zaista znači mir. njihovo od mog srca i, odustali. Puškini su danas na planeti česti koliko i dinosaurusi. Šta biste poručili našim čitaocima? Novine vas dovode u vezu sa mnogim njima poručujem da nastave da čitaju Mono- slavnim ličnostima. Kakav je vaš odnos sa Kako napreduje vaša autobiografija pollist ili bar da ga listaju i čitkaju. niko izvan Džordž Klunijem? «Glavna & odgovorna»? redakcije ni ne sluti koliko truda stoji iza svake da li to znači da me je neko video sa njim? da. Taj roman je počeo sam da se piše od mog stranice svakog broja, niti koliko druženja i Pa, moram reći da su, na moju a i džordžovu prvog uređivačkog posla u Monopollistu, smeha začini dobrodošlicu novog, tek oštam- žalost, nekoga oči prevarile. iako se najveći i već skoro godinu dana njegove stranice se panog Monopollista u kancelariju SueF-a. broj informacija dobija opažanjem, u određe- popunjavaju same od sebe. kako se bliži kraj njihovo je samo da uzmu svoj primerak, nim uslovima naše savršene oči prestaju to da poslednje, šeste glave, roman postaje sve za- iskoriste ga, kako god žele, pročitaju, pogle- budu. umesto realne fizičke slike u mozgu se nimljiviji i uzbudljiviji. Prosto mi je žao da ga daju slike, postave na hladan beton pre nego registruje iluzija. da, da... S obzirom na godine završim. ali, kako je počeo sam da se piše, tako što sednu, naprave fišek ili avion od njegovih i šarm dotičnog gospodina, biće da ga je neko će se sam i zatvoriti sredinom meseca decem- strana... pomešao sa mojim tatom. bra. Štampala ga je, u kontinuitetu, broj po broj, štamparija mojih misli, publikovala izda- a šta želite da poručite vašem nasledniku Da li je istina da je pravi razlog vašeg borav- vačka kuća mojih reči, a odlomak po odlomak ili naslednici? ka u Dubaiju u stvari dogovor oko snima- čitali moji najbliži prijatelji. Mislim da je toliko Svom nasledniku, za koga ne sumnjam da će nja filma o vama? vudi alen je najavio da izdanja sasvim dovoljno. biti najbolji glodur koga je svet ikada video, po- bi rado bio producent i režiser. ručujem na čuva zdravlje, pre svega mentalno, Pregovori su još u toku. vudi alen voli kontra- Čujem da pravite sjajne kolače i torte. je li ali i fizičko, naročito kardio-vaskularni sistem verznost, a ja se tu samo delimično uklapam. to hobi ili vrlo ozbiljna zanimacija? sa kojim je moj predhodnik imao problema. Film bi bio psihološka drama sa primesama da, u kuhinji sam pravi mađioničar. Moja jela neka kupi novi planer, stari izgleda istrošeno, horora, a taj horor deo bi se zapravo odno- uvek imaju boju i miris drugačiju od onih koje a i odnosi se samo na privatne obaveze, i olov- sio na stanje u mojoj glavi pre izlaska broja iz prave drugi «kuvari» po istom receptu. da ke u bar pet različitih boja. Sve ostalo će mu se štampe. Pri tom bih sve vreme tragala za ti- biste shvatili moje kulinarske čarolije zamislite samo kasti. pom ličnosti koji je savršen vođa, a onda sve samo jednu laboratoriju u kojoj srednjoško- varijante pokušavala da primenim u praksi, i lac, ispodprosečnog znanja hemije, svojom hvala vam na saradnji. svaka bi doživela krah. naravno, idealni vođa pogrešnom smešom, u jednoj sekundi, može hvala i vama.  ne postoji, a moja ličnost se sukobljava sa sva- da izazove eksploziju, požar, poplavu... ja va- Nikola ŠKONDRIć 43 MOZaIK ”MonopolList” vas uvodi u svet i kulturu alkoholnih i bezalkoholnih pića Sve što ste hteli da znate, a niste smeli da

Kako su nastala najpopularnija pića na svetu, kako se služe, uživaju i PiJETEšta treba da znate o njima...

Tekila – egzotika na eks! proizvodnju tekile. nakon toga, otvo- Uz limun i so, naravno... ren je veliki broj destilerija. u počet- ku, tržište je bilo ograničeno samo na korene tekile treba tražiti još u X veku, Meksiko, a kasnije, sredinom XiX veka, u vreme kada su centralnim oblastima počinje izvoz u Sad. danas se tekila Meksika vladali tzv. tolpeji. Prema le- prodajem širom sveta. Tekila naziv nosi gendi, pripadnik vladajuće porodice po gradu Tekila (Tequila), koji se nalazi otkrio je „aqua miel“ (na španskom u oblasti halisko (jalisco). inače, pot- “medna voda“) – slatki biljni sok koji puno se poistovećuje sa oblašću iz koje se dobija od biljke agave. ovaj sok je potiče – halisko se nalazi u centralnom dalje prolazio kroz proces fermentacije, Meksiku i najbolji je kutak na planeti čime se dobijalo osvežavajuće, blago Zemlji za uzgoj plave agave, zbog čega alkoholno piće koje Meksikanci zovu u svetskoj proizvodnji tekile učestvuje „pulque“ (pulke). ovako dobijeno piće sa masivnih 95 odsto. Preostalih pet koristilo se prilikom verskih i ritualnih odsto tekile proizvodi se na granicama obreda. dolaskom Španaca u južnu haliska sa okolnim pokrajinama – Gu- ameriku došla je i tehnika destilacije, a anahuanto (Guanajuanto), Mićoakan destilacijom je od pulkea dobijen me- (Michoacan), najarit (nayarit) i Ta- skal (“mezcal“). Godine 1758, Španac maulipas (Tamaulipas). hose kuervo (jose Cuervo) prvi do- Tekila je proizvod fermentacije i desti- bija pravo da kultiviše biljku agave na lacije šećera biljke plave agave. u ori- teritoriji pokrajne viljoslada (villosla- ginalu, tekila se dobija fermentacijom da), a godinu dana kasnije započinje i 100 odsto šećera plave agave. Među- 44 MOZaIK tim, s obzirom na to da je ovoj biljci i fruktozne šećere. da bi prozvođači zvodi tekilu od 100% agave, jer je ona potrebno minimum osam godina da bi mogli da proizvode „100% agava” teki- najskuplja za proizvodnju. bila spremna za žetvu, došlo je do veli- lu, moraju da dobiju pisano odobrenje Tekila se flašira u pet kategorija : “blan- ke nestašice plave agave. Zbog toga su od posebnog vladinog tela za kontrolu co” („white” ili bela) ili “plata” („silver” u Meksiku uvedeni zakoni koji regulišu proizvodnje. Zatim počinje proces pro- ili srebrna) – bezbojna, neodležana, proizvodnju tekile, a koji dozvoljavaju izvodnje, ali pod budnim okom inspek- flaširana neposredno nakon destilaci- mešavinu šećera. Prema tim propisima, tora. veoma mali broj destilerija proi- je, tj. odmah po stabilizaciji alkoholne tekilom se može zvati samo proizvod koji mešavine (naziv “bela“ ili “srebrna“ za- u mešavini sadrži najmanje 51% plave GOdINE 1758, ŠPaNaC HOSE KUErVO (jOSE visi od proizvođača i ne određuje ništa agave. ukoliko ovaj uslov nije ispunjen, CUErVO) PrVI dOBIja PraVO da KULTIVIŠE BILjKU u vezi sa samim pićem). “oro” („gold” dobijeno piće naziva se meskal. Takođe, AGAvE nA TERiToRiJi PokRAJnE viLJoSLAdA – zlatna) – „blanco” tekila mešana sa tekila je geografski zaštićen naziv. Samo (VILLOSLada), a GOdINU daNa KaSNIjE ZaPOČINjE “reposado” ili “añejo” tekilom, često uz proizvod koji dolazi iz pokrajne halisko i I PrOIZVOdNjU TEKILE. dodatak karamel-boje, šećernog sirupa, pomenutih graničnih delova može da se TEKILa SE PrOSLaVILa NaČINOM ISPIjaNja – U glicerina i/ili ekstrakta hrasta, kako bi nazove tekilom. Čak i da je piće naprav- MaLIM ŠOT ČaŠaMa, UZ SO I LIMUN (ZBOG OPIjaTa ličila na dugo odležalu tekilu. “reposa- ljeno 100% od plave agave, ako ne dolazi I SLIČNE KONZUMaCIjE – “Na CrTU“). IaKO jE U do” („rested” – odležala) – tekila koja je PITaNjU IZUZETaN MarKETINŠKI TrIK, KOjI jE iz haliska, nazivaće se meskal. PrOSLaVIO TEKILU POČETKOM 70-IH GOdINa XX odležala minimum dva meseca, a mak- Postoje dva tipa proizvodnje tekile VEKa, OVaj “rITUaL“ IMa SVOjU POZadINU. simum godinu dana u hrastovim bačva- – tradicionalni ili klasični i savremeni. ma. “añejo” („aged” ili „vintage” – sta- klasični način proizvodnje započinje MESKaL (“MEZCaL“) ILI “PIĆE Sa CrVOM“ jE ra) – tekila koja je odležala minimum PrEPOZNaTLjIV PO CrVU Na dNU BOCE. IaKO jE minimum osam godina od zasada aga- NaSTaO KaO MarKETINŠKI POTEZ PrOIZVOĐaČa godinu dana, a maksimalno tri godine ve, kada postaje spremna za tradicional- (da BI SE raZLIKOVaO Od drUGIH Na TržIŠTU), u hrastovim bačvama. “extra añejo” nu žetvu mačetom. Žeteoci se nazivaju daNaS jE Taj OBIČaj IZraSTaO U PraVI ZOO-VrT, („extra aged” ili „ultra aged” – super sta- himadori (“jimadores”). Sveže ubranoj TE SE Na dNU BOCE MESKaLa MOžE NaĆI I MaLa ra) – tekila koja je odležala minimum agavi vadi se srce, zatim se seče na če- ŠKOrPIja, GUŠTErČIĆ Pa ČaK I OMaNja ZMIja. tri godine u hrastovim bačvama – pred- tvrtke i utovara u posebne rerne u koji- stavlja najmlađu kategoriju, uvedenu ma se kuva na otvorenom plamenu oko marta 2006. godine. Takođe, još jedna 48 sati, stvarajući obojenu, slatku kara- mlada kategorija je “joven abocado“ melizovanu masu. Sledi proces mleve- (hoven abokado) – tekila koja ne leži u nja tako što se komadi agave ubacuju bačvama, ali dobija boju i aromu putem u zemljane rupe gde rotirajući kamen raznih aromatičnih dodataka. obavlja svoj deo posla. nakon toga, Tekila se proslavila načinom ispijanja mlazevima vode sa skuvanog ploda spi- – u malim šot čašama, uz so i limun ra se šećer. kroz ovaj proces stvara se (zbog opijata i slične konzumacije „medna voda”, koja predstavlja osnovu – “na crtu“). iako je u pitanju izuzetan tekile. u nju se dodaje kvasac radi fer- marketinški trik, koji je proslavio tekilu mentacije, nakon čega sledi dupla de- početkom 70-ih godina XX veka, ovaj stilacija u specijalnim kazanima. Tekili “ritual“ ima svoju pozadinu. naime, u se dodaje i destilovana voda, kako bi oblasti gde je nastala tekila, centralnom postigla propisanu alkoholnu jačinu. u Meksiku, vrućine su veoma izražene. savremenom načinu proizvodnje sveži na vrućini čovek dehidrira i opada mu sok agave meša se sa već fermentisanim nivo soli u organizmu. kada pije alko- sokom – pulkeom, što izaziva brzu i hol na toj vrućini, proces je još izraženi- snažnu fermentaciju koja traje dva do ji. Zbog toga ljudi u Meksiku uz tekilu tri dana. Zatim se dobijena tečnost dva konzumiraju so. limun je tu radi boljit- puta destiluje i tako nastaje bistra svetla ka ukusa. tekila. ovaj metod uveden je radi po- Pomenućemo još i meskal, iliti – piće sa stizanja masovne proizvodnje za velika crvom. Meskal je svaki proizvod koji ne tržišta kao što su Sad i evropa. ispunjava sve uslove da se zove tekilom. Tekila se deli na dve vrste - “mixtos” Prepoznatljiv je po crvu na dnu boce. (mešane) i “100% agave”. Prva pred- iako je nastao kao marketinški potez pro- stavlja mešavinu šećera u kojoj šećer izvođača (da bi se razlikovao od drugih agave mora uzimati minimum 51% u na tržištu), danas je taj običaj izrastao u procesu fermentacije, dok druga pred- pravi zoo-vrt, te se na dnu boce meskala stavlja u potpunosti fermentisan šećer može naći i mala škorpija, gušterčić pa agave. Šećer agave je fruktozan i lakše je čak i omanja zmija. Meskal je obično jači svarljiv za ljudski organizam. “Mixtos” od tekile po količini alkohola.  tekile u fermentaciji koriste i glukozne Uroš ŽIVALJEVIć 45 MOZaIK

internet biro Zašto je pile prešlo put?

UČITELjICa MACCHiAvELLi da pređe na drugu stranu. Bitno je da je pile prešlo put i to opravdava svaki motiv PLATon koji je ono moglo imati. Za više dobro. JERRY SEinFELd ARiSToTEL Zašto iko prelazi put? Zašto u prirodi je pileta da pređe se netko ne zapita, na kraju put. krajeva, zašto se pile uopšte vrzmalo tuda? kARL MARkS To je istorijska nužnost. SiGMUnd FREUd Sama činjenica da vas uopšte SAddAM HUSSEin zanima zašto je pile prešlo To je bio isprovocirani čin put otkriva vašu seksualnu CHARLES dARWin kAPETAn kiRk pobune i sasvim smo oprav- nesigurnost. To je bio logičan korak na- Putevi... krajnje granice... dano ispustili 50 tona ner- kon silaska s drveta. ovo su putnici uSS jajagera. vnog gasa na njega. CARLoS vESTEndoRP njihova petogodišnja misija To je jedini put koje pile aLBErT EINSTEIN je otkrivanje novih civiliza- HiPokRAT moze preći uzimajući u obzir da li je pile prešlo put ili se cija i hrabri odlazak tamo Zbog viška ravnodušnosti u dejtonski sporazum. put pomerao ispod pileta, gde nijedno pile nije otišlo. pankreasu. zavisi od vašeg položaja u re- BILL GaTES ferentnom sistemu. STALJin MARTin LUTHER kinG upravo smo izdali novi Pile- ne zanima me, samo ga imam viziju sveta u kojem office 2008, koji ne samo da BUddHa uhvatite! Trebaju mi jaja za će svi pilići biti slobodni da će prelaziti puteve, nego će Postavljanje tog pitanja ne- omlet... prelaze puteve, a da se pri i ležati na vašim podacima i gira našu vlastitu pileću pritom njihovi motivi ne dovo- čuvati ih. rodu. SALvAdoR dALi de u pitanje. riba. oLivER STonE ERnEST HEMinGWAY MoJSiJE Pitanje nije zašto je pile da umre... na kiši... Samo... REnnE dESCARTES Bog siđe s neba i reče piletu: prešlo put, nego ko ga je još Mislim, dakle pile postoji! „Ti ćeš prelaziti puteve”. prešao dok smo mi bili zao- BILL CLINTON kupljeni piletom. ja nisam imao nikakvu ne- GRoUCHo MARX FoX MULdER moralnu vezu s tim piletom. Pile? koja je poenta priče? videli ste pile vlastitim oči- Pa, ja sam imao ujaka koji ma kako prelazi put. koliko iSAAC nEWTon je mislio da je pile. ujna se još pilića mora preći put da Pile koje se nalazi u stanju umalo razvela od njega, ali biste poverovali? mirovanja ostaće na jednom ipak, trebala su nam jaja. mestu. Pile koje se kreće u RiCHARd niXon nekom referentnom sistemu CEZar Pile nije prešlo put. Ponav- prelaziće puteve. da dođe, vidi i pobedi. ljam: pile nije prešlo put. dARTH vAdER AdoLF HiTLER Pile nije moglo odoleti moći htelo je pobeći od gasne ko- tamne strane. more. 46 ?