POZORIŠNE NOVINE ■ BROJ 38 ■ 15» JUN 1996» ■ GODINA V ■ CENA 5- DINARA
ЦЈЖЈ5 SiratMo. I C:-5u $i ttsti V ls.. i pitanje koje se često postavlja: na, dok ih je tri već malo. I onda sledi sta igrati i nadoknaditi ono sto je pro- Nevolja svačemu da li je njihov broj prevelik za ovu i kompromis, a kompromis nikada ni pušteno tokom zime. ovakvu produkciju? Mnogi koji su je bio zahvalan pratilac umetnosti, Planiramo da postavimo nove teksto- u Beoqradu u knjižarama; ve Slobodana Šnajdera i Dušana Jo- čoveka nauči pratili ovogodišnje Susrete u Leskov baš kao ni isključivost. Očekuju nas Antikuarijat Matice srpske Gardoš, Festival monodrame i panto vanovića i da organizujemo razmenu cu primećuju da su oni jedni od loši- (Knez Mihailova 40), jih u poslednje tri decenije. Festivali, mime, Barski ljetopis, Budva grad te sa Kamernim teatrom 55 iz Sarajeva. ma koliko ih bilo, lep su povod da se atar, Kotor, na jesen paraćinski Festi Najpre mi idemo u Sarajevo sa Skla- Matica srpska (Studenrski tre razbije učmalost, posebno u tzv. pro- val praizvedbi... I tako dalje. I da dištem i Magbetom, a zatim oni dola- 5), Plato (Akademski plato 1), vinciji. U prilog zagovornika njihovog lje. ■ Željko Hubač ze u Beograd da nam u drugoj polovi- Kulturni centar Beograda (Trg većeg broja ide činjenica da, pored ni avgusta predstave ono što su radili Republike 5), Tačka svih mogućih povoda (festivali klasi tokom tri ratne godine. Mislim da za- (Makedonska 22), »Pavle ista možemo da nacrtamo ono sto ke, glumaca, komedije, praizvedbi, Bihali« (Srpskih uladara23), monodrama...) i dalje nemamo festi smo planirali, da istrajemo u dekon- val najboljih pozorišnih predstava. Sa taminaciji kultume sredine koja je u Orbis Bata (Srpskih druge strane, ima i mišljenja da tako postdejtonovskoj fazi čini se ugrože- vladara 50), »Geca Kon« (Knez veliki broj festivala devalvira njihov nija nego ikada..." Mihailova 12), »Skoligrica« značaj. I tu se na delu pokaže ona na- Paviljon Veljković nije samo mesto (Gospodar Jeuremova 33); ša o broju pripadnika jednog pleme- svojevrsnog „teatarskog pročišćenja" u Novom Sadu: na koji je uvek manji od broja njiho- publike: on je lekovit i inspirativan »Miloš Cmjanski« (Sutjeska2), vih mišljenja. pre svega za glumce. 0 tome govori Slobodan Beštić: „Kombinujući tek- Most (Zmaj Jovina), Muzički a li možemo, za početak, stove iz Biblije, Hrvatskog Fausta, instrumentarijum oko jedne stvari naći zajed- Ruže lutanja, Zaratustre, Fausta sa (Pozorišni trg 1); Лж nički jezik — o broju nagra specificnim izrazajnim „etidama" ko nUИ da?Leskovcu Samo dodeljenona Susretima ih jeu u Prištini: je — od prvog boravka u Odin teatru Pokrajinski kulturni centar avgustu u Pauiljonu — koristim već četiri godine, nudim (Kosovskih brigada 16b) dvadeset pet, od toga glu- svoju glumačku ispovest. Junak le- mačkih vise od deset. Pro- Veljković u kojem se, gende — čovek star 2.000 godina, koji v stim sabiranjem glmačkih ne .može da umre, u ovoj predstavi angrada na jnnogim festiva- posle Kišovog dolazi u Beograd. To je, u suštini, mo- koju je postavila Ana Miljanić. Slaga- lima, doći ćemo do brojke ja intimna glumacka i lična ispovest: od skoro dve stotine. Ako je glumaca ,,Skladišta", priprema njem mozaika od Kišovih tekstova in- u Srbiji oko šest stotina, izilazi da, u tu sam ja kao neko ko pokušava a ne spirisanih sudbinom nastala je efek koreografska verzija može da se do kraja iskaže kroz po- tna predstava u kojoj, uz muziku sa proseku, svaki treći može da se nada zorište". nekoj nagradi. Oslonimo li se na teo- „Magbeta" starih magnetofonskih traka iz pišče rije verovatnoće i „ključa", te neke voju, dramaturški pojednos- ve zaostavštine, i u scenografiji pred- vanestetske „kvalitete" pojedinaca, re otprilike godinu dana, pre- tavljenu i svedenu, all koreog vorja, dvorišta i enterijera starog Pa doći ćemo do zapanjujućih rezultata, j Ж mijerom predstave ZU dusi u raf ski i izražajno obogaćenu viljona, Šušljik sugestivno ide iz tran- pa će nam za desetak godina biti izu HnMrežiji Ane Miljanić i tumače- verziju Magbeta za kraj juna sformacije u transformaciju. „To je zetno teško ’da pronađemo glumca I !( Hnju sjajne glumačke ekipe priprema Sonja Vukićević. predstava koja govori o srži onoga bez nagrade dok će ih pojedini imati [^^■(Mensur, Mesić, Trifunović, „Igrajući sebe, Beštić i ja ćemo, što je odredene inteiektualne krugo- toliko da plaketama i diplomama I BrSušljik, Beštić), predstavljena u ulogama Magbeta i Lejdi ve odjednom transformisala u poli- krenu u renoviranje stana, koristeći je pozorišna produkcija Cen- Magbet, pokušati da objasni- tičke. Ovim podsećamo da smo imali ih kao tapete. Prosečna novčana ; tra za kulturnu dekontamina- mo delo i govorimo o dosadaš- velikog pisca i veliku misao koja je Povodom Susreta vrednost nagrade na Susretima Joa ciju. Ovog juna, u prostoru njoj istoriji čovečanstva. Sce- davno ukazala na to sa kojom se vat- kim Vujić" u Leskovcu bila je oko ■ bivšeg umetničkog paviljona, nografija, svetlo, kostimi i muzika rom ovde igra i šta može da se dogo „Joakim Vujić", a 1.000 dinara, fond nagrada približan smeštenog u mirnom, zapuštenom imaju važnu ulogu: jedna od atrakcija di", naglašava na kraju Borka Paviće pred pitanjem: čeka li svoti od 30.000. Da je dodeljeno, na dvorištu na Slaviji, igraju se tri nove biće „muzičke krinoline" koje kon- vić. ■ T.P. primer, pet nagrada i to samo u on predstave: Nistar lutalica, Skladište struiše Papa Nik, a koje će omogućiti svakog našeg glumca kategorijama u kojima se dogodi kva- Danila Kiša i Magbet ciji su autori i da na instrumentima sa kostima, mu- litetno umetničko delo, pa bila to glu protagonisti glumci Slobodan Beštić i ziciramo i sami. Koreografski, uopšte jedna nagrada? macka, rediteljska, scenografska, kos- Goran Šušljik, balerina i koreograf nisam koristila elemente klasičnog timografska ili druga ostvarenja, i Sonja Vukićević, reditelj Ana Milja- baleta, već su osnov obogaćeni, sva- I »deset drugi susreti profesio- novčana vrednost priznanja bila bi nić. kodnevni pokreti i mimika". Sponta- I nalnih pozorišta Srbije Joakim vredna poštovanja. Ovako, svakom „Nase tri nove predstave povezuju j^TVujić" održani su od 10 — 21. nost u izrazu, naglašen pokret ali i po mrvica, a svi zadovoljni? Jedan pre svega ljudi koji su ovde pronašli bogatstvo inventivno odabranog tek- Kišovo „Skiadiste" Goran ■ maja u Leskovcu, u zgradi Na- pozorišni kritičar reče da je na festi- sebe" — objašnjava Borka Pavićević. sta karakteristike su Skladišta Danila Suslik u Paviljonu Ve^kovk ■ rodnog pozorišta koja je za tu valu jedna glumacka nagrada dovolj- — „Nadam se da ćemo ovog leta do- Kiša, monodrame Gorana Šušljika I I priliku, a povodom stogodišnji- (Snimila Vesna Pavtovk) ' I ce pozorišnog života u ovom ■ gradu, uslovno rečeno, renovi- ■ rana. „Uslovno" zbog toga što ■ se renoviranje sastojalo od kre- čenja enterijera, tapaciranja sedišta i zamene podnih materijala, pod na pozomici je prekriven daskom nešto lošijeg kvaliteta pa i dalje nije idealno ravan, muzička kutija je upotpunjena sa dva zvučnika, pozorište još nema tonsku kabinu, dok izuzetno loš svet- losni park nije doživeo nikakve izme- ne. To je pre bilo ukrašavanje eneteri- jera, koje je uistinu bilo preko potreb- no i sa ukusom je izvedeno, neog oz- biljna rekonstrukcija koja bi u većoj meri poboljšala tehničke uslove i re- šila probleme magacinskog prostora. Susreti su u takmičarskom delu oku- pili pozorišta iz Pristine (Srpska i Al- banska drama), Leskovca, Niša (Na- rodno pozorište Niš i Teatar klasike), Pirota, Zaječara, Užica, Kruševca, Kragujevca i Šapca, a gosti van kon- kurencije, bili su teatri iz Vranja, Va- ljeva i Zrenjanina. Nagrade su osvoji- li Kragujevčani, Užičani, Leskovčani, Piroćanci i Šapčani čija je predstava Mandragola Nikola Makijavelija, u režiji Nikite Milivojevića, i apsolutni pobednik jer su je za najbolju progla- sili stručni žiri (Aleksandar Đorđević, predsednik, Dušan Č. Jovanovic i Mi- lutin Mišić), žiri grada domaćina i ži- ri okruglog stola kritike. Bilo je to, treba reći, dobro organizovano i izu zetno posećeno pozorišno susretanje — još jedno u nizu. Festivali, festiva Najbolja predstava 41. Sterijinog pozorja: Anita Mančić i Nebojša Glogovac u predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta „ U potpalublju" (Snimila Vesna Pavlović) HI lit Dok se lane na Pozorju vise poneo ovogodišnju nagradu za najbo- raspravljalo o lju domaću dramu — Izvanjac. Ostaje selektoru nego o nam da se nadamo da će taj signal bi ti pravilno shvać^n i protumačen. predstavama, ove No, ako o tome nije bilo reči za Ok godine težište je ruglim stolovima kritike, o čemu se onda razgovaralo? Mahom o drugim prebačeno na očiglednim stvarima u vezi sa vide- nim predstavama koje nisu izazivale predstave koje svu žestinu polemičkog duha, čak ni podržavaju selekciju kod ovejanih svadalica ciji su nastupi bili tek sa pola snage i ispod nivoa aradoksalno, apsurdno, no u očekivanja. U ne vise od dva slučaja nas duboko uvreženo kao polarizovana su mišljenja po ključu bičaj, 41. Sterijino pozorje, „sjajno — očajno", a čak i tamo gde ako završeno, pred sobom su stavljene primedbe da je tekst oča- ma dugačak i naporan put jan, kao u slučaju predstave Konte na kome treba da se, po kulo- Zanović, sa njima su se složili svi, pa i arima, tribinama i novinama, autori kojima je stoga bilo pola op- ponovo potvrdi, ponovo sta- rošteno, te su pobrali pohvale u svim ne iza selektora Aleksandra disciplinama zakljucno sa scenskim radnicima. Milosavljevića, isto onoliko ke određene pozorišne kuće pa do ga koji odabira, već ponajpre do onih Čini se da je, konačno aktuelni, duh koliko će on morati (ponovo) da sta- problema scenografije, preko umiri- mira zahvatio i tradicionalno rato- ne iza 41. Pozorja. Bar je tako bilo koji nude. vanja i stišavanja nezaobilaznih i ve- Izdvajaju se (u svim pozorišnim seg- bornu sredinu kakav je okrugli sto, posle 40. Pozorja. Najednom, protek- čitih poziva na, ako ne line, a ono ba- što je za posledicu imalo neočekiva- la pozorišna sezona je, po istupima mentima) Simovićevo Putujuće pozo- rem surovo kaštigovanje selektora. rište Šopaloviću režiji Egona Savina, nu eskalaciju ljubaznosti i benevolen- mnogih sterijanaca, bila pravo izvo- Šta je, onda, bio razlog ovogodišnjem tnosti, čak i gde bi pre bilo mesta kri- rište (!) kvalitetnih predstava koje ne- Carev zatočenik Miodraga Stanisav- padu intenziteta diskusija ili, u naj- ljevića (režija Milana Karadžića) i ■■ tičkoj raspravi. Tamo gde su se do zasluženo nisu došle na Pozorje. I go- manju ruku, njihove inspirativnosti? pre godinu rečima sekle glave od se tovo da niko ne uvida da ovakvo po- predstava U potpalublju — dramati- Da li su „okruglom stolu onemoćali zacija romana Vladimira Arsenijevića lektora naniže, sada su se u pravom sthumno reanimiranje protekle sezo- vitezovi?" — da napravim varijaeiju gransenjerskom maniru delile reci ne vise odmaže nego što pomaže. Za- (Nikita Milivojević). Izvanjac Igora na poetizovani prosede koji je netom Bojovića, odličan dramski tekst, po- pohvale, a retke, često načelne poku- magljuje vizuru ili pogled na sezonu ponovo oživeo na Pozorju prisus- de, iskazivane su sa zavidnom me- koja je bila izuzetno slaba, bez obzira najbolji od onih koje smo u poslednje tvom (i pored lanjskog snažnog zala- vreme videli, nije „zazvonio" najdub- rom dobrog ukusa, u zavisnosti od na to što svako od nas ima možda ganja za njegovo ukidanje) doajena ličnosti diskutanta. Takav, jedinstve- jednu ili dve predstave koje je želeo ljom rezonancom zbog, čini se, suviše Neočekivani prekid Milosava Buce Mirkovića. ilustrativne režije Jovice Pavića. Po- ni profit, razgovora o predstavama videti na Pozorju, a nije. Pa, kako se vatre za okruglim Verujem da, izmedu nekoliko fakto- 41. Sterijinog pozorja u najvećoj meri na 40. Sterijinom pozorju mnogo vise najviše je, izgleda, razočarala pred ra, koji su doveli do pomanjkanja vatr stava Dah teatra, prikazujući herme- stolom 41. Pozorja duguje zahvalnost zajedničkoj svesti raspravljalo o selektoru Milosavljevi- renih ili dramaticnih diskusija, kao o onome sto je videno, kao i o spoz- ću nego o umetničkom kvalitetu po- ticnu i, uz kompletan instrumentarij prvi može biti navedena selekcija. Či- za desifrovanje neverbalnog teatra poštovan je čak i na naji da je bilo teško videti nešto bolje, nuđenih predstava, na 41. težište je ni se da je i time plaćen danak sezoni ako je nečega boljega bilo. Ostaje hitro prebačeno na kvalitet prčdstava prilično idejno uopštenu parateatar- terenu koji je dušu koja je unisono ocenjena kao ispod- sku igru, naročito u poredenju sa pro- nam da se nadamo zivljim razgovori- što podrzavaju selekciju, dok o sa- prosečna. Bez želje da se procenjuje ma dogodine, ako sezona bude bolja, mom konceptu gotovo da nije bilo ni šlogodišnjim projektom Ister teatra. dao za surove načelne ovogodišnja selekcija, treba skrenuti Ambiciozan projekat Kruševačkog ili, ako ništa drugo, upravnici naših reči. Znači li to da su pozorištnici po- obračune pažnju na paradoks — tokom osam pozorišta smognu hrabrosti da se čeli da zastupaju ono što su prošle pozorišta (dramatizacija i režija Ne- sesija okruglog stola prigovori na se bojše Bradića Selimovićevog romana upuste u rizik.da postave nove doma- godine pokušavali da opovrgnu i kao osle završetka 41. Sterijinog lekciju stavljeni su samo jedanput, i će dramske tekstove. ■ Boško Milin Derviš i smrt) nije ispunio očekiva- to usput, za razliku od nekadašnjih zamisao? nja. Epizodično smenjivanje slika od- pozorja mogu nam ostati u uspomeni nekoliko dobrih svakodnevnih poziva na rezignirane Ш zostajanje umetnički kvalitetnih nosa čoveka i vlasti proteklo je rav- proteste ili u najmanju ruku nezado- nolinijski, ne izvlačeći neku posebnu redstava, ali ne i naročito 'Ж predstava u pojedinim festival- animljive rasprave na okrug voljstvo kada je isti selektor, tokom Ж skim danima može se tumačiti i ili čak novu misao iz dela. Basta slje bolje sezone, doveo i veći broj boljih zove boje, pak, dokazala je kreativnu lim stolovima. Šta je razlog $$ kao selektorovo objektivno „sni- tome? predstava. Ovaj neočekivani prekid » manje" pozorišne situacije. Ali, vitalnost dramatizacije kao roda, vatre poštovan je čak i na terenu koji ovog puta iz pera Stevana Koprivice. Prošle godine su, na razgovo- Ж kako god, u selekciji se i ove go- rima posle predstava, postav- je dušu dao za surove načelne obra- ® dine našlo dovoljno manje ili vi- Nostalgija i seta, te „atmosferske pri- čune, kao sto je bilo prisustvo umet- Ise reprezentativnih uzoraka na like" (neko reče), Ćopićevog dela, ljeni novi parametri za proce- nu valjanosti okruglih stolova kritike. nika iz beogradskog Dah teatra, za Ju poljima koja su bila obeležena precizno su uokvirile zadati odnos: ju se neverbalnost oponenti ove godi kao svojevrsna selektorska poe- prestanak jednog detinjstva i jedne Koliko su bila podeljena mišljenja o ne nisu mogli uhvatiti, pošto je Le tika prošle godine. starosti. Sa druge strane, Konte Zano- prikazanim predstavama, o kojima se genda o kraju sveta mogla svojom Novo rediteljsko iščitavanje klasika vić Vladimira Sekulića, u adaptaciji i diskutovalo i sa mnogo žara i uz raspričanošću da pruži povoda samo (Putujuće pozorište Šopalović), dra- režiji Radmile Vojvodić i izvodenju upotrebu krupnih reči, toliko je bilo primedbama o odsustvu odlomaka iz matizacija domaćeg klasika (Derviš i ansambla Grada teatra Budve, poka- nepodeljeno priznanje stalnim akteri- domaćih tekstova u njihovoj predsta- smrtf Basta sljezove boje), scenski zao je da probleme koji leže u drama- ma svakodnevnih sesija — moderato- vi. turškoj plošnosti i jednoznačnosti ne ru Dobrivoju Iliću i njegovim asisten- spektakl koji nadilazi potencijale »«eza, ili bolje rečeno, dijagnoza dramskog teksta (Konte Zanović), može razresiti, koliko god maštovit, tima Miomiru Petroviću i Ivanu Me- scenski spektakl, jedna estetizovana denici kogaje, na tom mestu, ove go ^Жо odsustvu savremenih doma- potraga za novim centrima pozorisne dramskih tekstova bila je umetnosti (Izvanjac), inostrano čita- razglednica* dine nasledio Zeljko Hubač. U čemu Veliko je pitanje da li nas očekuje bo- je bila tajna prošlogodišnjeg „корег- ж prihvaćena skoro bez rasprave, nje domaće drame (Profesionalac iz « a kad bi do nje pokatkad i do- Bukurešta), reprezentativna predsta lja pozorišna sezona ili je kriza teatra nikanskog obrta"? Jednostavno, troji- sve dublja. Dok smo prošle godine vi ca pomenutih stalnih učesnika svo- ж slo, nije ukazivano na anamne- va za decu (Carev zatočenik), never- » zu koja bi nas, u ovom slučaju, balni teatar (Legenda o kraju sveta) i deli problem u nedostatku savreme- jim su primedbama kvalifikovanih nog dramskog teatra, ove godine uvi- gledalaca (a rec je o piscima i kritica- Ж dovela do nedostatka kuraži refleksija naše turobne stvarnosti (U upravnika naših pozorišta, ne- potpalublju) - sva ta polja zajedno, damo da je problem u oseci opšte te- rima), podigli „donji prag" nivoa dis- atarske čarolije. Sterijino pozorje je kusije, te se ni o cernu nije govorilo w spremnih da na repertoar po- učinila su da se za koncept pronade stave drame mladih autora. Jasno je pokriće čak i u tako oskudnoj sezoni preživelo, podmiadilo se i potvrdilo na novinski panegiričan način, nego prošlogodišnju zamisao selekcije, sto se, umesto pretežno o „dobroti" i ,,le- da je to uslov bez koga se ne mogu kao što je prošla. Ostaje, naravno, ci- očekivati njihova dela na Sterijinom Nije iao na male, već njenica da smo na 40. Pozorju gledali se za pozorište uopšte (cast izuzeci- poti" predstave, govorilo o pozorišnoj ma) teško može reći. ■ problematici uz korišćenje pozorišne pozorju. Doduše, dobar je signal sto kvalitetnije pozorište, ali ne treba za- je upravo jedan od njih, Igor Bojović, na zaboravUeno 3 boraviti da krivica nije samo do ono- Miomir Petrovic terminologije, od repertoarske politi- ihUHMK weaxto Ммшсгаго XnwtMTWMW Wg ti, a akterima je pružena mogućnost Izmenjeni redosled: Faksimil' SI JI A. da se izražavaju i korpusom. Ako znas šta ti je plakata iz 1900. godine bilo, ne znaš sta ce ti Il 6 c Д t Д111 li JI₽ Koreograf je autor i režiser baleta i nimljiv i podatak da su u toku sto go 1900 koreodrama, a koreografise i igracke biti dina izvodenja Galeba predstave ug- Bb k pcec h be 23 : i pk 01 scene i posebne igre u operama, ope- lavnom propadale. Dve beogradske retama, mjuziklima, dramskim pred- predstave sam i sama videla. Galeb ИСПОЛНОНО бУА^ТЋ: stavama, koncertima i na televiziji. je, valjda, jedan od retkih Čehovljevih Osim obaveznog talenta i kreativnos- komada koji publika često nije mno ti, pravilo je da korz praksu i iskustvo go volela. koreograf viada igracko-interpreta- №№ mala sam sreću da igram po gra- torskim umećem i da je profesional- dovima Srbije u predstavi koja je no upoznat sa svim vidovima scen- svuda plenila, izmamljivala i su- Ч А И KA skih, narodnih, istorijskih igara i na- ze i smeh gledalaca. Ali, da se činima kretanja na sceni. vratim na onaj stari plakat. Re- A, II. Ч^он*. Shodno specifičnosti svoje umetnosti, Дрт.а in. 4 дШтв. $$ dosled uloga je takođe drugaeiji. > koreograf u kontekstu datog sadrza- Da li ga je Čehov sam menjao? Д**ству»®1в: * ja, žanra i epohe oslikava stvarnost Kako bih sad volela da sam teat- 0 . pomoću koreografskih formi potreb- rolog pa da potražim i druge pla- io 11ueaА|Жа1_ИИИ. Л nih za stvaranje predstave. Oslanjaju- Ж kate, druga izdanja, da vidim či se n a koliziju literarnog predloška kad se ta promena desila. A promena 1(<п>1. Нимл»свм<г|. coi-tm, в. В. (scenario — libreto), na razvijanje te je zaista začuđujuća. Te 1900. godine ftoarv ApK*A*HHft • . . • • \\ CnHUUAniuKut rne, strukturu i formu muzike, na pri- ц Гп».1.1ГГрПГТ1» i;. Nina Zarečna je šesta uloga u podeli, Л.и мП.и'П. Tpltropnin Д. ncipe živopisno-dekorativnog uobli- a danas (prema prevodu Kirila Tara- л. N. čavanja predstave, koreograf sačinja- novskog) četvrta! Na starom plakatu va koreografsku kompozieiju seen- Trigorin je četvrti. Kako to da objas- И"";' '\“Гћ,"М^нич’1 skog dejstva igre i njen koreografski nim? Kako je Trigorin u početku bio Л. 1». 1 ,vt ДјЛ .irt«’'** С”РП"Л ’ м. tekst, koristeći igru i pokrete tela kao na vrhu, i zašto ga je Čehov spustio E. izražajna sredstva. niže? Pa Dorn... Zašto je njihovo mes- |llMlllu Ahaihhiih. ere «••••» • M il. 'W to Čehov ustupio Polini i Masi? j. A. U interesu potpunog umetničkog do- Poznato je da je kod Čehova redosled M. П. 1!ви*!олвспа- življaja koreograf u procesu rada ak- Д if. Аданик*. tivno saraduje sa rediteljem, kompo- uloga po važnosti, a ne kao kod Šek- Гирлнчпла . spira po nekoj hijerarhiji kraljevskoj. 0 H. M. zitorom, scenografom i kostimogra- Zbog čega je Cehov promenio redos Ицопг - • ’ • • • 0 fom, kako bi se svi elementi precizno led? Pada mi na pamet da mu se nije UnnrtPV. • • B. A. Cw*o»«- uklopili te tako dobila skladna celi- na. dopalo kako Stanislavski igra Trigori- Л,.|;1.рац1и I V rrsltMCJ,aBCKi^ na, možda ga je zbog toga spustio Praktično otelotvorenje zamisli kore- niže na rang-listi važnosti uloga. J вЛ; i И®тиро8*^“АЈмч®**^1И^11е1< ografa neposredno je povezano sa ak Možda. Ali, fakat je da su na plakatu terima čija se stvaralačka individual- Trigorin i Dorn ispred Nine, a u da- Ти •. nost odražava u predstavi kao kraj- našnjim izdanjima su čak iza Poline i |.м,и1ло|И.-1.ппНфИЛ>П',л'- Вд- "• njem produktu u lancu koji se zove: Maše. stvaranje jedne pozorišne predsta ve. □ Sonja Lapatanov egde sedamdesetih čitala vih čudesa sigurno ima kad radite Trepljev, Nina i Maša pate, a Trigorin N/G: NN- sam jedan esej Džona Ap- tekst velikog pisca. Ja sam, inače, glu- i Polina se došaptavaju, smeju, na Po Šta je Čehov napisao: dajka o Galebu. Bila sam mica ovca koja nikada nije proučava- linin mali radosni trzaj tela publika veoma iznenadena, jer je la pisce, već samo svoju ulogu. Ali, odreaguje. Male stvari koje ispune dramu ili komediju? Apdajk esej zasnivao na to Čehov je oduvek bio moj omiljeni pi- gledalište. I tako dalje... Ako vam je Na tragu odgovora, me da bi Galeb mogao biti sac, to je razlog što o njemu uopšte iš- zanimljivo, nastaviću, a možda ću na- uspešan, zanimljiv komad ta znam. staviti za sebe, jer je Čehov pisac ko tragom „Galeba" u kada bi se scenski razradio, Vava Hristić takođe pridaje važnost ga se svakog dana setim i koga smo KPGT-u i moje Poline a da se Čehovljev tekst ne Polini Andrejevnoj. Ali, Jug Radivoje- na turneji i igrali i citirali po ceo dan. Vladimir menja, ljubavni odnos Do vić je odstupio i od njegove teze: da Svi mi. a Eva Ras Andrejeune rna i Poline Andrejevne. To me je ja Maša zapravo ponovi život svoje maj- Milosavljević ko začudilo, jer u mom iščitavanju ke Poline. Jug je zastupao tezu da je e zanosim se da sam otkrila Galeba uopšte nisam smatrala važ- Maša nasela i da Maša odistinski (1921—1996) nešto epohalno o obožava- nim ni Polinu ni Dorna. Zato sam i odživi to što Polina verbalno prokla- nom Čehovu, nešto što dru- upamtia taj esej Apdajkov. Pročitala muje. Tako se dobio i komični ele eka je glumacka umetnost gi već nisu, ali za mene to je sam ga u nekom mađarskom časopi- ment za Polinu. Izgovorila sam Če- prolazna, neka pozorisni ipak bilo jako zanimljivo. su, i zaista sam bila iznenadena kada hovljeve reči, ali ne iskreno, već kao dogadaj nestane kada pad- Ko zna odakle, kada i od je Jug Radivojević povukao neke slič- opravdanje. Polina zna kakva bi tre- ne zavesa, ipak... rede jedan koga, tek u kući mi se nalazi ne poteze iako nije ni čuo za taj esej, balo da bude, ali ona ne želi da bude kolega: „Ako si u duši ma- odavno jedan plakat Gale niti sam mu ja govorila o tome. Tak- paćenica, ona uživa u tome što dobi-’ kar jednog gledaoca ostavio ba. Kopija plakata iz 1900. ja; ne pati što je ostavljena, pretvara nešto, ma i najmanje, ostao godine. se da je muž muči, ne muči je, jer ga si za uvek". Ruski nikada nisam učio, tako da su ne voli. Njegove reči i udarci je ne po- Vladimir Milosavljević, zva- moja razmišljanja možda potpuno gađaju. Kako se publika smejala, ka ni Butkica, nije igrao mno- besmislena. Nisam se ni potrudila da ko ju je razumevala, odobravala nje- go velikih uloga, ali je, svakako, u du- proverim da li se na ruskom i kome- no snalaženje, njenu životnu radost, Prvi put је па šamaN mnogih gledalaca ostavio neiz- dija zove dramom. Prosto mi se do- DUNAV njenu težnju da, mimo svega tragic- Sterijinom pozorju brisiv trag. palo da razmišljam o tom starom pla- PAPIR nog i mučnog, bude srećna! Da nalazi Počeo je u Kruševcu gde je i rođen, katu i da ga uporedujem sa radom Ju- pukotine kroz koje probija svetlost, dodeljena 1921. Neko vreme igra u Dubrovni- ga Radivojevića na Galebu, u KPGT- makar i nakratko. Neke Mašine rep nagrada za a 1956. odlazi u Mostar, u pozo- ■u. Na pvom sastanku prva rečenica ® Ш №lf MJI № like je Jug dao Polini, što je takođe rište koje je u usponu. U Mostaru os- koju nam je Jug izgovorio glasila je izazvalo smeh u gledalištu. „Očajnič- scenski pokret. tvaruje najvažnije svoje uloge, tu se Jgraćemo komediju, kao sto je Ce- ka ljubav postoji samo .u romani- odomaćuje, živi i radi sve do penzije, hov napisao ispod naslova: Galeb, ma..." Izgleda da nije 1986. Igra mnogo: Osip u Revizoru, komedija u četiri čina". Na plakatu iz Polina ljubi svakog muškarca. Trep- sasvim jasno šta je Jovica Jez u Nikoletini Bursaću, Pjero 1900: drama u 4 čin'a! ljeva takođe obasipa svojom Ijubav- u Don Zuanu, glavna uloga (zabora- U svim knjigama o Čehovu može se Beli list papira i olovka, to jc sve Iju. Ona je žena koja u svakom muš- šta u koreografiji vih kako se zove) u Kategoričkom za- pročitati da je prvo izvodenje Galeba što vam treba, ako znate adresu. kom biću vidi mogućeg ljubavnika. btevu, u Krmećem kasu... Igra u fil- . doživelo neuspeh jer je publika očeki- Pismo ćete, naravno, staviti u ko Čehovljevim rečima ništa nismo ni movima (Neretva), na televiziji (Ko- vala komediju. Zašto? Kako je publi verat od belog papira. oduzeli ni dodavali, samo smo ga tu- d na kast listi ispred imena ze, Porobdzije). ka mogla očekivati komediju? Dodu- Varaju vas kada kažu da papir mačili tako. Polina jedino ne podnosi stoji kao zvanje kerreograf, to Bio je Butkica u svakom slučaju, ka še ovaj plakat je o predstavi četiri go trpl sve. Papir, trpi, ali voli lepe Medvedenka. Kratke Čehovljeve rep podrazumeva i obavezuje do- ko imamo običaj da kažemo, jedan dine kasnije, već sa Kniperovom u reči. like smo još skraćivali, tako se dobio tičnog da u predstavi „pokri- od stubova kuće, i to u zlatnom peri- ulozi Arkadine. Da li je moguće da se Lepe reči Ludusa čitate na leponi dodatni komični efekat. „Idi" — jed- va" sve ono sto spada u po odu mostarskog pozorišta, uvek na sam Ćehov kolebao: da li je to kome papiru Dunav papira. na jedina reč bila je jasnija i ubojitija, kret, a tu su: igre, scenski po raspolaganju, vredan i preduzimljiv. dija ili drama? Zna se, da se na praiz- Ludusje pismo koje vam šalje Du jer je kazivala da Polina mrzi Medve kret, mizanscen, scenske bor- Nažalost, ubrzo posle odlaska u pen- vedbi publika smejala, ali je taj uspeh nav papir. denka zato što nije uspeo da spase be, pantomima, akrobatika. ziju teško oboleva. Tako dočekuje ne upropastio predstavu — publika je is- Adresu znate: Mašu. Medvedenkova čistota je Poli d siroke lepeze govdra tela sreću u Mostaru iz kojeg, kao Srbm, mejavala komad. A pošto je Galeb DP DUNAV PAPIR ni mrska, jer ona smatra da u životu ao izražajnog sredstva kore mora da beži aprila 1992. Nepokret- autobiografska drama, Čehov je taj 11010 Beograd treba težiti radosti. Po rijenom poi- ograf bira i koristi, prema potrebi, nog, vojska ga avionom prebacuje u neifspeh smatrao za licnu uvredu i Voždovački kružni put 6 manju sveta, Medvedenko jc mogao i ono sto je najfunkcionalnije za pred Beograd. Teško živi, jer Bosna izbeg- ■ pobegao je. Danas, sto godina posle, Tel/Faks 011/473-016 morao Mašu otrgnuti od nesrećne stavu. Pravilno upotrebijena sredstva licarna ne šalje penzije. Umro je 31. Д Galeb je komedija. Isto mi je jako za- Ijubavi prema Trepljevu. doprinose da predstava dobije na maja. Sahranjen je u rodnom Krušev- ■ tempu, lepoti, dinamici i atraktivnos- cu. n Bora Stojanovic je Potpalublje nešto preciznija slika Para lei no sa životima koji nestaju, u zorište, ili bilo koje drugo. Nažalost, predstavi, zavisi od toga s koje strane mog osećanja stvari. Već nekoliko go- planu je novi čovek — Anđela čeka poslednjih godina baš to strašno „vre platna sedite. Naizgled, rec je o teat- dina imam potrebu da uradim ovak- bebu. Za Vas, to je udvojeno oseća- me", pogubljenosti na sve strane, ne ru izbora, no to je privid jer za vas u vu predstavu, predstavu o tome kako nje, utrojeno, jer $amo što niste po- dozvoljavaju da sebi ozbebedimo tih stvari „bira" razvodnik koji nema ve- OD SEtE je čitava jedna stvarnost nestala, a sa stali otac. Koliko je ta lićna titula do- dva-tri meseca za jednu predstavu. ze sa „eksperimentom". njom jos jedna generacija. Naravno, dirivala predstavu? To je, u stvari, postalo strašna, goto- Nihilističko-pesimistička poetika, da u takvoj prilici mora biti strašno To je sigurno najvažniji plan naše vo nemoguća žrtva. Mislim da mi je sem ove hermeticne ima i šokantnu puno ličnog; prijatelja, Strahova, že- predstave, to dete koje se očekuje. sada, pre svega, potrebno nešto od liniju. Na toj liniji su se istakle pred lja, dilema... U svakom slučaju, mis Jer, sve prolazi kroz njega, cela pred tog posvećenog vremena, da bi odlu- stave Koraci Akademskog pozorišta lim da sam dosegnuo nekakvu unut- stava, sve što se dogodi već je, u stva ka šta, s kirn i gde, bila što sigurni- „Branko Krsmanovic" i Cekajući Go rašnju ravnotezu, a to mi je važno da ri, život tog deteta. Svi strahovi, svi ja. ■ Вгапка Krilović doa „Spone" iz Loznice. Koraci su es- S! NIEEI bih mogao mirnije da krenem u nešto sukobi, sva emocija predstave, iz vi- tetski šok, Predstava se odvijala u to- sasvim drugacije. zure Andelinog stomaka tek dobijaju talnom mraku. Dvema baterijama su Šta su Vam, ako se rnozete setiti, go- onu pravu snagu, pravu dubinu. Za- osvetljene noge glumice koja tapka vorili te noći, posle premijere? mislite samo tu istu priču bez Andeli- tamo-amo po brasnom posutoj stazi. Uglavnom slične stvari, uglavnom ne trudnoće? I da se u romanu i pred Pančevačka publika je bila iznenade- smo komunicirali na nivou povišenih stavi dogodi sve sto se dogodi (sve na, a pomalo i uvredena — oni koji NE М0П emocija i uzbuđenja. Čuo sam u ne smrti, strahovi, sukobi), predstava su insistirali da „vide" jednostavno su koliko navrata poredenja sa jednom jednostavno vise ne postoji na isti na- izašli iz sale na videlo dana. Predsta „Ako mi je nešto od naših najznačajnijih posleratnih čin, ona ne može da postoji bez trud- va Čekajući Godoa je sok za moral i predstava — Kad su cvetale tikve re- ne Anđele. Možda i nisam bio dovolj- stomak gledalaca — prepuna je fizič- zaista važno, verujem ditelja Bore Draškovića, mog profe- no svestan koliko je moj privatni ži- kog nasilja totalno realistično prika- sora. Opet lepa slučajnost, ako je slu- vot dodirivao preds*jvu (i obratno), zanog. Predstava je bila fatalna za da mora naći čajnost, i ako je zaista tako. Naravno a znam da jeste, i to mnogo. Možda jednu kokošku kojoj je, za potrebe istomišljenike." Priča da može da mi bude samo drago bih tek sada mogao reći da je pred ovog pozorišnog eksperimenta, na zbog toga. stava, na neki način, posveta tom lie- pozornici otkinuta glava. Predstava o Nikita Milivojević, otpalublje je predstava u ko- nom. U toku rada činilo mi se pate- I dramski amateri ratnim traumama ženskog Vladimira pouodom predstave joj je gusto od emocija, ona se tićnim da o tome govorim. Možda i Srbije eksperimentišu. i Estragona postigla je (ne)očekivan 7 sa njima drzi A mogle su zato što je bilo očigledno da mnoga ef^t — pretvorila se u pozorišnu „U potpalublju" “ Vam se te emocije i izmaći. rešenja „kradem" od Danijele, moje Eksperimente trWmu većeg dela publike. v • Jeste li o tome razmišljali? supruge, i jedne male Nade koja bi povezuju zajednički okantnost s jedne i hermetič- vonilo je, zvonilo je tih dana J Uglavnom imam suludu veru krajem juna trebalo da ima premije- nost s druge strane, česte su uzalud na adresi Milivojević da mi se može izmaći ono do ru. osećaj beznađa, tuge i pojave u svetskim okvirima — Ugrenović. Danijela je, ve- čega mi je jako stalo, u stvari — Kako dozirate uspeh? Posle premi Ж ; pozorišnog eksperimenta. No, rovatno, izvan svake frke, os- imam strašno poverenje u tu jere, nestali ste sa mesta dogadaja. siromaštva glavni rezultat uspešnog ek- luškivala kako se izvesna do- Ж razmenu emocije sa gledao- Nisam siguran da imam bilo kakav '^11 sperimenta oduvek je bilo ot- lazeća gospodica iz njenog cem. Verujem da, ako mi je nešto za pomak u životu vezan za „uspeh". Bi ešto pre Sterijinog pozorja, ■•^krivanje novih pozorišnih di- golemog stomaka praćaka, a ista važno, ako je uzbudljivo mora la je premijera i nešto vise uzbudenja a na putu ka Bitefu, srnes- l^menzija. Festival u Pančevu ten je Festival eksperimen- trenutno najuspešniji budući naći još istomišljenika, onih koji će nego obično. Već posle nekoliko da ' ove godine nije imao ni jednu tata, Nikita, već je bio zbri- na sličan način reagovati. Ne mora ih na, kad produ prvi neleti telefonskih talnih scena dramskih ama- tera Srbije. Kako sam na- W predstavu koja bi imala f taj sao u pastoralnu ilegalu, me- biti mnogo, najčešće ih nema mnogo, poziva, susreti sa prijateljima, pozna- kvalitet. Sve predstave su uspešne ili đu ortake iz detinjstva, u Indiju, da ali moja očekivanja su se pokazala is nicima, novinarima, nastavljate da ži- slov kaže, predstave imaju manje uspešne, običnije ili neobičnije podele Milivojevićev novi beogradski pravnim. Znam da i drugi slično raz- vite kao i obično. Već je sve tako ude- istraživačke pretenzije. U varijaeije na kod nas već viđeno. Svi- uspeh, srećni završetak „teškog" rada misljaju, jedino sto je sve to jako teš- šeno da ne morate da razmisljatc o pančevačkim salama je od 13. do 15. maja prikazan iz- ma kao da su i dalje uzori Grotovski i na predstavi Potpalublje. Pa ipak, ne- ko. Teško je biti iskren a nov, ne po* trošenju uspeha. Hteli-ne hteli, može- prva faza u radu Eudenija Barbe — koga ko toliko i tako uspešno privre- navljati se. Kiš kaže da uvek pise knji- te lepo, odmah na miru, da razmislja- bor pozorišnog kritičara Zo- rana Popovića „Put u nemoguće". Od siromašno (u domaćoj varijanti siro- duje po scenama diljem Srbije, teško gu koju bi sam želeo da pročita a Ber te o novoj predsatavi. tinjsko) pozorište. Eksperiment nad je ne uhvatiti, kad-tad. Ako nije u te- gman veli da uvek snima jedan isti Šta sad? Ostajete li jos pri Jugoslo- sedam predstava tri su radene po Be- ketovim dramama (Koraci, Ah Sem i eksperiment u našim pozorisnim ok lefonu, eno ga na televiziji. Dobija još film. Jednostavno, ne možete pobeći venskom dramskom („Roman o Lon virima bio bi napraviti predstavu sa jednu od .nagrada, zatim je u Novom od sebe. Režirate, glumite, pišete sa don u“) ili menjate temu, namere? Čekajući Godoa), dve po savreme- novim pristupom svetu, predstavu Sadu, pa progovara sa stanica Politi- mo onako kako možete. Nikada ne Za bilo koju ozbiljnu predstavu treba nim, ovdašnjim tekstovima (Lavirint koja se rnozda ne bi svima dopala i ke, pa opet Novi Sad, Sterija, inter- razmišljam o kraju, o reakciji, već o vam vreme. Za mene je pozorište up- fuge i Gnev bozijij Predstave pove koju ne bi svi „razumeli", ali koja bi vjui o konkretnom i nekonkretnom, delovanju na svog gledaoca, o ispu- ravo — vreme, da neke stvari sazru. zuju zajednički osećaj beznada, tuge i nas sve zabljesnula lepotom, šareni- te nikako da se raspitamo u detalje njenju istina u koje verujem. Svejedno da li je to JDP, Narodno po- siromaštva. Sudeći po selekciji, ek- lom i fascinantnim glumačkim i redi- kako mu se, one večeri u Jugosloven- , speriment je u našim krajevima teš- teljskim izražajnim mogućnostima. skom dramskom, činio njegov možda ka, hermetična i cemerna stvar. Od Tu dolazimo do novog i verovatno najbitniji uspeh. Sa vriskom i rukama predstve do predstave razlikuje se sa najvažnijeg problema: naša pozorišta uzdignutim u znak zahvalnosti, put- mo pristup sličnom osećanju sveta, a nemaju to iskustvo i ta izražajna nika je prihvatila Potpalublje. Gde je pristupa ima onoliko koliko i defini- sredstva koja bi učinila mogućim reditelj tada bio, šta je osećao i šta cija eksperimenta. stvaranje predstave tipa Milion Odin mu se dogadalo? Za dramsku radionicu „Centar" (La- teatra. Po svoj prilici, pred nama je „Uvek imam isti problem kod premi- virint fuge) i reditelja Dragana Joviči- dugačak put do putovanja Marka Po- jernog gledanja svoje predstave, jer ća (Ah Sem — pozorište „Branko la. Nekom se, može učiniti nedopus- godinama već ne uspevam da prona- Krsmanovic") stvarati eksperiment tivim poredenje amatera iz Loznice, dem pravo mesto odakle bih gledao. znači pomerati sopstvene granice. Zrenjanina, Kraljeva sa Barbinim po- Ono nije medu gledaocima, u parte- Eksperiment kao vid samousavršava- zoristem, ali zar nije san svakog ru, sa kartom, mada bih želeo da ču- nja ili samopreispitivanja je sjajna umetničkog eksperimenta da nada- jem i osetim kako reaguju. Nije ni sa stvar pod uslovom da se zna sa kak- vangardi avangardu? ■ glumcima na pozornici, oko scene, vim se željama, snagama i znanjem Marina Milivojević kod inspicijenta, u tonskoj ili svetlo- raspolaže. Treba odgovoriti i na pita- -kabini. Strašno paradoksalna situa- nje:šta „čačkanje po sopstvenom cija... Sve bih da kontrolišem još jed- mozgu i utrobi predstavlja za nekog nom, istovremeno pazeći da ipak mo- drugog, trećeg... za publiku? U sluča- je prisustvo ne remeti koncentraciju ju da predstava padne na pitanju ko- svih ostalih. Sve u svemu, čudno ose- munikaeije, publici ne preostaje ništa ćanje. Ovoga puta sam, u toku pred drugo nego da tumara kroz lavirinte stave, bio i^razvodnik; nisam dozvo- fuge, tuge... Nešto slično se upravo Ijavao da se ulazi u salu, da se snima dogodilo pomenutom Lavirintu fuge. u toku scene, pošto je bila gužva, a i Predstava ima čitav niz interesantnih inače imam otpor prema toj vrsti tv- aluzija na Bibliju, ratove, drugarstvo, -nasilja. Uglavnom, ne znam ni sam samoću, ali ne i putokaz kroz lavirint gde ću biti na svojoj premijeri. Što se slobodnih asoeijaeija. Ako svako mo- lice odusevljenja publike, predstavu i že da tumači predstavu kako mu je radite da bi ste izazvali nekakvu volja, da li to znači da su stvaraoci emociju, da bi se nešto desilo u gleda- predstave hteli da kažu bilo šta? Dra lištu. Ali, moram priznati da zaista gan Jovičić, reditelj predstave Ah, nikada nisam doživeo ovakve ovacije Sem, izbegao je nesporazume tako publike, bilo mi je to prilično uzne- sto je napravio efektne i intrigantne „putokaze" za gledanje. Prostor za ig- mirujuće." Potpalublje" je adresirano mladici- ru podeljen je platnom na dva pod- "ma gubitnicima nasih nemilih godi- prostora, te se i publika deli u dve na' Verovatno je to pozdrav i Vasirn podgrupe. Kakav ćete dojam steći o ličnim prijateljima, obraćanje sebi? Uvek je predstava, pre svega, vaša Teško je biti iskren a nov: Ako je muka trolieti, unutrašnja slika jednog odredenog Nikita Milivojević (Snimila trenutka. U tom smislu, naravno da Vesna Pavlovic) nije pamtiti Alfreda Baldučija, Centrifugalniigrac nu biće izveden i samostalni diplom- Šdnt, Wit poioriste Todora Manojlovića (Zoran Ako te mufflo davati, ski rad Evgenije Stanković, Ljubavnik vie) i Arsenik i stare cipke Dzozefa nije iskati Margerite Diras. Keserlinga (Milovan Novčić). Molitva za Emiliju — po knjizi „Me- Kta, Horodw poioriste Lagarija što ne prija Zlatice Popović sečev balkon", scenario Vučine Šćeki- (Ivan Tomašević) Ženidba N. V. Go- HdjeM ća (Dragan Jović), Artur Ui Bertolda Srpska drama: Vlasnik bivše srece golja (Slobodan Suljagić), Rodoljupci Brehta (Radoslav Doric). U pripremi Danila Nikolića (Borislav Grigoro- Iiu, poplava! Gorice Popovic (Gorica J. S. Popovića (Dušan Petrović). Popovic), Policajci Slavomira Mroze- je Adam i berberin, prvi ljudi]^^ vić), A/vava teta Novice Savića (Lji- Ignjatovića, u režiji Dušana Torbice. ljana Ivanovic), Sumnjivo lice Bratis ka (Darijan Mihajlović) i Ovde Maj- lava Nušića (Velimir Mitrović) i Ćela- kla Frejna (Alisa Stojanović). va pevadica E. Joneska (Ivan Kle- UpMtffikMW menc). U pripremi je predstava Ludi Vilovnjak od zapadnih strana Džona od ljubavi Sema Šeparda u adaptaciji Milingtona Singa (Milutin Karadžić), tafflih drantsko poioriste Devojčica sa šibicama u adaptaciji i i režiji Juga Radivojevića. Feniks suviše cest Kristofera Fraja režiji Tatjane Stanković, Novogodis- Albanska drama: GarderoberR. Har- (Miloš Jagodić), Zoološka pridaEd- Nikad se ne zna Bernarda Šoa (Mi nja festivalijada Stevana Koprivice vuda (Seljami Taraku), Bikovii torea- varda Olbija (Dušan Petrović) i Ždra- roslav Belović), Pre doručka Judžina (Sonja Lapatanov), Zeka naduvenko dori Spire Čomore (Aslam Husaj), lovo perje Miroslava Belovića (Mi 0 Nila - Kratke i najkraće price Sergeja Mihalkova (Predrag Todoro- EmigrantiS. Mrožeka (Dževad Ćoraj) roslav Belović). (Miroslav Belović), Upoverenju Pite- vić) i Mi čekamo bebuSievana Kopri i Kako se rodila partija Miljazima ra Šefera (Darijan Mihajlovic), Pod vice (Milan Karadžić). Krasnićija (Ljuan Daka). okriljem zvezda Manuela Puiga- (Ali SMo( Horodno poioriste sa Stojanović), Čovekje coveA’Bertol- da Brehta (Irena Ristić) i Smrtonosna Hike, Narodno poioriste - Nepsrinb« klopka Ajre Levine (Đorđe Marjano- tain vić). Budibogsnama Svetislava Basare Despot Stefan Zvonimira Kostića Drama na srpskom jeziku: Ljubavno (Dejan Mijač) i Vrag ne spava Petra (Branko Popovic), Savonarola i nje- pismo Koste Trifkovića u adaptaciji i Ie«|4 Itraditt poioriste Petrovića Pecija, u adaptaciji i režiji govi prijatelji Jovana Hristića (Bran režiji Dejana Krstovića, Reket Bertol- Branka Pleše. ko Popovic), Suma Nikolaja Ostrov- da Brehta (Petar M. Teslić) i Ženski Velika scena: Don Žuan Molijera (Pe skog (Kiril Pančenko), Talicni Tom i orkestariana Anuja (Pavle Lazić). tar Zee), Idiot F. M. Dostojevskog Daltoni Stevana Koprivice (Miodrag (dramatizacija i rezija Stevo Zigon) i IM Mr Milanović) i Nasi dolaze Slobodana Trojanke Euripida (Irini Konidari). Žikića (Borislav Grigorović). Murlin Mulro: Jasna Sludaj Hinkeman Ernsta Tolera u Duridid-Jankov i Boris Mala scena: Dugo putovanje u nod adaptaciji i režiji Gordina Stojanovi- Isakovic u bit predstavi Judzina 0 Nila (Velimir Mitrović) i ća, Balkanska rapsodija Pavlosa Ma- № ■ Srpskog narodnog pozorišta u Poslednja bitka Slobodana Žikića Zojeiw, Poioriste ,Zoran tesisa (Branislav Lečić) i Lolita Bilja- Novom Sadu (Gradimir Mirković). ne Maksić i Tatjane Mandić Rigonat, hfcita? po romanu Vladimira Nabokova i is- toimenoj drami Edvarda Olbija (Tat Terra inkognito Nebojše Romčevića jana Mandić Rigonat). (Miodrag Milanović), Nedozvani Ж Momčila Nastasijevića (Zoran Risto- vić), Cirkus (autor i reditelj Veselin K^bumtehtii Jugoslovenska Anev) i Kidaj od svoje žene Reja Ku- pozorišta u sezoni nija (Milorad Beric). Bila jednom Ijubav jedna Timošenka Milosavljevića (Zoran Lozančić) i Šu- 1995/96. ma sniva Dragoljuba Bokonjića, pre ma bajci „Ivica i Marica“ (Milorad Berić). U pripremi je Mi-si-ko i Mi-si- Имц Norodnt ptioriih -san Ksenije Stojanović u režiji Živo- mira Jokovića. Musicа Andela Beolko Rucantea u Putujude pozorište Šopalović Ljubo- režiji Radiše Grujića, Bliži vatri Želj- mira Simovića (Egon Savin), Murlin ka Hubača (David Putnik) i Džan- Murlo Nikolaja Koijade (Radoslav ' drljivi muž Jovana Sterija' Popovića Milenković) i Maratonci tree pocasni (Zoran Rangelov). krug Dušana Kovačevića (Jagoš Mar- Bio jednom jedan lav Dušana Rado- ković). vića (Mima Janković), Mocarti kom- fell Wa f »ft panija Stevana Pešića (Milan Kara Kori Ц Ujrideki siinhai dzic), Četiri princeze ijedan zmajMi- San letnje nodi (Piram i Tizba) Vilje- Drama na madarskom jeziku: Neobi- lade Matašove (Živomir Joković) i ma Šekspira (Mlađa Nedeljković), Ko can par Nile Simona u režiji Đerđa Novela od ljubavi Stevana Koprivice je docekao Deda Mraza Zora Ivanova - tassish pwle Hernjaka, Sanjah jedan grad Irene (Milan Karadzic). (Zoro Ivanov), Velika potraga za No- Pokondirena tikva Jovana Sterije Po- Kiš (Zoltan Šeregi), Lampa Geze Gar- vomgodinom (Zoran Zivković), Vilin Mir po Aristofanu (Kokan Mladeno- povića (Laslo Gergelj), Čovek sudbi- donji (Kakolj Šinka) i Pazi kad naide vić) i Pucnjina Terazijama Petra Gru- HI hnriihlMi vez Nevene Simin (Natalija Galeban) ne Bernarda Šoa (Tibor Vajda) i Fizi- kontrabas Lasla Kopeckog (Zoltan i Uspavanka Marine Bjelić-Đurić jičića, po motivima filmskog scenari- ca/7 Didena Mata (Đerđ Hernjak). U Šeregi). ja Vudija Alena (Jug Radivojević). (Vladimir Lazić). pripremi je Dugo putovanje u nodJu- H džina 0 Nila u režiji Milana Belegiša- Имк ponieli nina. hiorišie .Boškc W Razmazena lutka Mime Janković (Mima Janković), Minijature (Alek je li bilo kneževe vedere? Vide Ognje- Teatar cudesa (Ljubomorne meduig- Pepeljuga Živojina Vukadinovića u sandar Tkačov), Velimir i Bosiljka nović (Ljuboslav Mojera), Radovan režiji Milana Karadžića re) Miguela de Servantesa (Milan Ka III Dušana Kovačevića (Miroslav Stevana Pešića (Srboljub Stanković) i radzic), Derviš i smrt Meše Selimovi- Uspavana lepotica Emilije Madkovid Benka) i Sredina, podi napred po Papagaj Paj Jordana Todorova (Jor ća (dramatizacija i režija Nebojša i Tanje Mihajlove u režiji Emilije Rejmonu Kenou (Dragan Ostojić). dan Todorov). Bradić), Tajni plamen Atile Faraga Mackovic, Lepotica i zrerlgora Bojo- IndonMgf (adaptacija i režija Nebojša Bradić), vića (Zoran Ristović), Ženski orkestar Naši sinoviNojislava Jovanovića Ma- Profesionalci (Nemi kelner) Harolda Zana Anuja u adaptaciji i režiji Voje Podjori«, Croojorsko wrote Pintera (Nebojša Bradić), Audijencija ramboa (Jagoš Markovic) i Poljubac Soldatovića, Mali Prine Antoana De žene pauka Manuela Puiga, u režiji Vaclava Havela (Vojin Paunovic),/a- Sent-Egziperija (autorska predstava je Felisjena Marsoa (Ljubomir Draš- jieitft Egona Savina (produkeija Saveza -lymteaib Ferida Karajice), Ulica tra-la-la Emi dramskih umetnika Srbije). kić) i Začarano magarence E. Vosa lije Mačković, po motivima Pitera Guska na mesecu Stevana Pesića (Sr (adaptacija i režija Nebojša Bradić). Izvanjac Igora Bojovića (Jovica Pa- Grousa (Emilija Mačković). vic), Tigar Mjuriela Šizgala (Boško boljub Stanković), U cara Trojana Đurović) i Laku nod, majko Marše kozje uši (Srboljub Stanković), Palčić Norman (Slobodan Šćepanović). Lacika (predstava na madarskom je 81Horote poioriste ziku i dvojezična predstava), po tek Dama s kamelijama Aleksandra Di- pntffile stu i u režiji Zoltana Baraciusa. me-sina (Dejan Krstović), Kralj i nje- Ш Нк ptniKle Cincano za Smirnovu Ljudmile Pet- gov komediograf Milovana Vitezovi- ruševske (Vitalij Dvorcin), Gospoda ća (Slobodan Ž. Jovanovic) i Druga Fiju, fiju, mijau, mijau po tekstu i u „Sterije* ministarka Branislava Nušića (Dejan smrt Jovanke Orleanke Stefana Ca- režiji Voje Soldatovića, Limunacija Mijač), Knez Mihailo Svetlane Vel- Klovn Bane Branislava Milićevića . neva (Sava Dimitrov). U pripremi je Dušana Kovačevića, po pripoveci Ste Vesele žene vindzorske Viljema Šek- mar Janković (Dimitrije Jovanovic) i spira (Vladimir Lazić), Gospođa Olga (Slobodanka Aleksić), Nevaljali Sues- Život provincijalskih plejboja posle vana Sremca (Jovan Gligorijević), Ru- U potpalublju Vladimira Arsenijevi- ko B. Milićevića (S. Aleksić), Pinokio Drugog svetskog rata Hi Tude hode židnjak Aleksandra Popovića (Dragan Milutina Bojića (Irena Ristić), Voz za ća, u dramatizaeiji Damira Vijuka i zemlju tfzDragana Džankića (Tomis B. Milićevića (S. Aleksć). U pripremi mo — svoje ne damo Dušana Jovano- Jakovljević) i Osmeh andela Gordana Nikite Milivojeviča (Nikita Milivoje- je Kockica Momčila Kovačevića, u re- vića it režiji Velimira Mitrovica. U ju- Mihića (Jovica Pavić). lav Pejčić), Glumacka družina Rikoti vić). žiji Slobodanke Aleksić. ■ Priželjkujem neki novi sora i studenata. Ja prodem. Sava ok- domaći tekst: Bogdan Diklic reće mašinu. „Savo, hoćeš da mi od- kao Molina u predstavi štampaš nešto u nekoliko primera- „Poljubac žene pauka" ka?" „Hoću, Čedo, što da neću". Ja (snimila Vesna Paviovic) mu pružim papir. Na njemu pise: Braćo četnici. Kucnuo je čas. Sava razrogačio oči. „Ti si lud! Sklanjaj ovo! Uhapsiće i tebe i mene". Zatvara vrata. Smejemo se. Ispred svojih vra dost i meni, i ansamblu, i publici. Ne ta uvek je ostavljao cipele. Neko kuca mam ideju šta bi to moglo da bude, na vrata. Prekida čas. Profesor Mari- mada prizeljkujem neki novi domaći čić ljut. Ne voli da mu neko prekida tekst". Na komentar da je Poljubac čas. Vrata se polako otvaraju. Sava žene pauka mogao biti igran i na sce proviruje stidljivo. „Izvinite profeso- ni Teatra „Bojan Stupica", Diklic od- re, ali Ceda mi uzeo jednu cipelu, a ja govara da to nije projekat koji bi iz- moram u grad". Profesor se smeje. Ja držao zamke i krize institucionalnog vraćam Savi cipelu. Sava odlazi u pozorista; „Mi smo ovu predstavu grad. uradili sa entuzijazmom, a toga vise nema u velikim pozOristima. Meni je Ij^^avrsavam studije. Ne vidam najvažnije da verujem u ljude sa koji- Savu godinama. Moja Jovana ma radim, a da li će se raditi komad raste. Odlazi na Akademiju. Beketa, Nušića, Kovačevića, ili Puiga, Ш Primaju je iz drugog puta. svejedno je. Ja se 21 godinu nisam op- Л Srećem Savu. Grlimo se k'o terećivao onim šta bih voleo". Nešto braća. „Е, šta sam doživeo — će se već formirati u podsvesti i nava- tda tvoja ćerka dode na glu- liti da krene napolje. A kada dobro . mu!" Savine ruke kao ka- uradite jednu ulogu, sama po sebi sti- : men. Snažan. Smeje se. Istin- že i cledeca. Tako to ide"/ ■ ■Oeski. Od srea. I od uveta do Tanja Petrović uveta... Zovem Akademiju. Javlja se neko’. Pitam: kada je sahrana? Kaže ženski glas s druge Strane: „Bila juče. U Barajevu. A ko pita?" „Ceda Petro vic ovde". „Ružica ovde". „Ti si Ruži- ce". Ružica radila i na staroj Akade miji. Sada zamenjuje neku ženu na centrali. Jedem se što nisam išao na sahranu Savi. Kaže: „Bilo dosta auto- Kad se smejao, mobila. Isli smo organizovano". „Pa sme propustiti. Ubrzo je za komad kim televizijskim pnlozima insistira od čega? — pitam. „Imao visok priti- zainteresovao i Dragana Nikolića, re- na izdvojenom snimku upr^vo te sce smejalo mu se celo sak. A ti znaš da je voleo da pojede i ditelja Egona Savina, producenta Va- ne koja, izvadena iz konteksta, zaista lice. Ruke kao od popije..." Voleo je sve profesore i stu- nju Janketića i glumca Cigu Jerinića, i može delovati degutantno. Srećom, dente. I mi smo svi njega obožavali. predstava je — pre svega zahvaljujući kako vreme odmiče, predstava je sve kamena. Bio je Šalio se. Pričao sa nama, ali uvek dragocenoj pomoći brojnih sponzora bolja i bolja umnogome zahvaljujući znao sa kirn i koliko. Otišlo je posled — počela svoj život na sceni Zvezda- publici". katedra dobrote i nje vreme mnogo velikih ljudi sa ra teatra (u produkeiji Saveza dram- poštenja Akademije. Prof. Brana Đorđević, obar kontakt sa najsirom prof. Duško Stojanović, prof. Selenić. skih umetnika Srbije). publikom ustvaren je odav- „Mesecima sam tražio nešto što bih Otišao je i Sava. I on je bio profesor i no, pre svega ulogama u TV naš da je umro Sava? — reče imao svoju katedru. Bio je profesor iz želeo da igram, i onda sam u Londo- .. seriji Grlom u jagode i u fil-- mi Jovana pre neko veče. Ko nu slučajno naleteo na Puiga. Uloge dobrote i poštenja. Znao je Sava, i movima Maratonci tree po- ji Sava? — pitam, očajno oče- bez polaganja kod njega, ko je polo- V homoseksualaca jesu izazov za sva- časni krug i Nation alna kla- kujući odgovor da je to neki kog glumca, ali je mene tekst zainte- žio a ko nije. Ostala je upražnjena ka ; sa: „Ne volim popularnost drugi Sava, a ne onaj na koga tedra za dobrotu i poštenje koju je resovao pre svega zbog ljudske priče, koju su mi ti filmovi i serije sam odmah pomislio. Pa tvoj zbog prilike da se pokazc kakav se Sava držao tridesetak godina. ОШ doneli. Ne prija mi kada me Sava sa Akademije! Pokuša- Proći će mnoge godine. Doći će novi odnos mozr razviti izinedu dva razli- na ulici prepoznaju i doba- vam da delujem mirno. Toli- čita bića, osudena da dele skučcni ži studenti i profesori, ali ostaće sećanje cuju. Ali se snimanja sećam. Brusio ko se desilo tragedija i toliko na jednog Savu koji, kad se smejao, votni prostor. Tek kad na površinu sam zanat i formirao stav o glumi i je smrti bilo u poslednje vre izartu prave emoeije, otkriva sc prili smejalo mu se celo lice. Kada vas za- profesiji. 7a Maralonee sam znao da me da sam oguglao. Jovana odlazi u grli, čujete mu sree kako kuca. Kada U prcdstaoi „Poljubac ka /
slučajno Srbin, a mogla je biti i neka' sjećanju i u mojim emocijama, u Zatim sam radila predstavu po Strin- mijemo vise ili manje, koje bolujemo druga kombinacija; kad je ostala u mom intelektu, u svemu onome što je dbergovoj Gospođici Juliji, zvala se vise ili manje, ona je mogla tako ne- prostoru u kojem nije mogla ostati, moje bice, a živim sada ovdje, možda Julie. Radila sam sa jednom baleri- što učiniti. Kad bismo bill u nekom ubila je i sebe i svoju djecu. To je sa- jednom negdje drugdje. Sa druge nom, solisticom iz Diseldorfa, sa glu- drugom vremenu ili prostoru, onda mo jedna od hiljadu priča koje nasta- strane, meni je važno da mogu raditi micom iz Berlina i Nedom Osma bih se možda pitala: mogu li oprav- njuju taj naš prostor, price koje u ono sto je moj posao, to znači ono sto nom. Mala predstava, mala po broju dati sve što je učinila ta žena? Pitala ovom trenutku još nemaju pravo da je moj život a to je teatar, na prvom ljudi, ali vrlo zanimljiva po konceptu. sam i svoje glumce u Konstanci, po- postoje. U ovom trenutku su neki mjestu, i umjetnost uopće. Ovdje sam Ove godine, u februaru, radila sam što oni tu našu priču balkansku, bo- drugi ciljevi u prvom planu, sudbina našla prostor gdje to mogu svakod- Medeju u Konstanci, po tekstovima sansku, mnogo manje razumiju 1 nema pravo da postoji, i da se o njoj nevno da prakticiram. Možda se tako Hajnera Milera, Euripida i još nekih mnogo ih se manje tiče. Ja sam im govori, i da se o njoj brinemo, i da u slučajno desilo. Čovjek sa kojim ži- glumaca. jednostavno nametnula cinjemcu da njom tužimo. vim u zadnjih desetak godina radi u za mene ta priča može jedino tamo Njemačkoj, odnosno bio je clan teat- Medejaihntis da se dešava. Mi tamo imamo rat, ra „Pralipe" koji je Roberto Čuli po- imamo i nekih drugih ratova po Ev- zvao u Theater an der Ruhr, 1991 go- Medeja danas — to je za mene žena ropi, mene zanimaju svi ratovi, all dine — Nedo Osman, glumac. Da ni iz Bosne. Medeja bi u jednom dru- ovaj posebno, jer je naš, jer je moj. Ne mogu red da sam veliki stručnjak. je on bio ovdje, rnozda bih negdje gom trenutku bila nešto drugo. U svakom slučaju, to je žena koja nosi Zato sam smjestila predstavu u ovaj ali mi se čini da sam u ovih nekolikc drugde, u neku drugu zemlju. Pošto, prostor. Ispričala sam glumcima pri- godina nešto shvatila i razumjela Ja sam sebi izabrala nažalost, ni Jugoslavia, kao sto zna- sav bol ovog svijeta i koja ubija sebe i svoju djecu. Iz svih mogućih razloga ću o jednoj mojoj poznanici koja je Jedna od vrlo važnih stvari jeste to da prostor, a moj prostor mo, nije trajala vječno, ni moj bora- slučajno muslimanka, a muž joj je svako pozorište promjenom inten- vak ovdje neće trajati vječno. U ovom koje znamo vise ili manje, koje razu- je tamo gdje ja jesam, trenutku je njemački teatarski pro stor najsiri, najozbiljniji i najbogatiji, i onda je p'otpuno i to je jedan od razloga da se ovdje ■ svejedno gdje je to. rnoze raditi moj posao na način na koji sam ga radila u Jugoslaviji. Za Imam svoje ideale i ove četiri godine probala sam da se ne može mi ih nitko izborim za svoje mjesto i da se nado- vežem na ono sto sam radila prije i oduzeti, niti dam da gdje sam stala prije. mi ih oduzme ili da mi ih neko falsificira feta Saradivala sam na koreografiji Kar — niti moi život, niti men u Tanzforumu u Kelnu sa Joha- moju prošlost nom Ulrihom Qochan Ulrich). Radila sam koreografiju u operi Zenderovoj Don Kihot od la Mance u Stutgartu. Nada Kokotović Bila je to moderna opera. Pisala sam koreografi reditelj scenario za operu Putovanje u Rim, Rosinija. Trebalo je to biti veliki pro- jekat sa Berlinskom filharmonijom i Sagovornik Željka Klaudijom Abadom. Trebala sam ra- Bašić — Savić diti predstavu u filharmoniji, a zatim bi se to snimilo. Medutim, to je ne- Fotografije Enesa Midžića slavno propalo. Iza toga sam u Berli- nu za vrijeme pozorišnih susreta naj- boljih njemačkih pozorista vodila Г a li nekoga zanima šta kurs za mlade glumce, reditelje, ple- | \ radi i kako je Nada Ko- sače, dramaturge iz cijele Evrope. Bi \ kotović? Odlično je. Ista lo je to 1993, u maju. Zatim sam radi i MTwjjft Је- Nepromenljiva. Gura la u Konstanci svoju prvu režiju, sa- I I \ I * dalje u istom pravcu, mostalnu Blaubard. Tu sam predsta I Uovori 0 umetnosti i vu radila 1987. u Subotici, ali je ona i 1 svom umetnikovanju. ovdje, pošto su drugi ljudi i drugi pro I I I I Ceo svet i sve oko sebe stor, doživjela potpunu promjenu. I I posmatra kroz tu pri- imala sam veliki uspjeh, predstava je ; H i zmu. Ne dopušta da je uzburkala i kritiku i pozorišne ljude, ; / bilo ko, ili bilo šta, ome- i publiku. To je bilo 1994. Zatim sam / te, skrene ili, ne daj bo- radila Hamlet-mašinu od Hajnera I Hr že, pokuša zaustaviti. Milera za „Theatrale", to je bio prvi Tako je i naš razgovor festival mladih evropskih umjetnika. bio one man show. Uostalom, uverite Imala sam dvanaest ljudi iz cijele Ev se i sami rope: glumaca, pjevača, plesača i dra- maturga. To sam radila u Uni u jed- nom podrumu, u 24 prostora. Zanim- ljiva predstava je bila. To je tekst koji Ja sam iz bivše Jugoslavije otišla up- sam htjela godinama da radim. Milei ravo zato što je bivša. Otišla sam jer ga je na neki način poklonio meni. nisam imala gdje da ostanem. Nisam Ristiću, 1978, kad je bio na Bitefu sa mogla ostati u Srbiji, nisam htjela os- svojom predstavom Cement. Onda tati u Srbiji, nisam htjela da ostanem sam radila Molloys Schwester, pred u Sloveniji, nisam htjela da ostanem stavu po tekstovima Beketa u L.O.T. nigdje, nisam htjela, jer to nije vise teatru u Braunšvajgu. Imala sam jed- moja zemlja, jer se ona raspala, jer ja nu glumicu i jednog perfomera, od tužim za njom, jer sam u procjepu, ne nosno modernog muzicara koji tije- na onaj romantičan način, odnosno u lom i‘ instrumentima, koje je sam iz- dijaspori, kako to vole da kažu nasi mislio, ozvučava prostor i vrijeme. političari, nego nisam ni na nebu ni Zatim sam sa dramaturginjom Kriste na zemlji u smislu nekog pripadanja. Liorgis i Nedom Osmanom u Uni os- Pripadam nekome i nečemu u mom- novala Teatar koreodrame Exit-Una. to znači da moram od početka objaš- njavati neke stvari za koje mi se čini da su same po sebi razumljive. Ovdje se ništa samo po sebi ne podrazumi- jeva, sve ide iz početka. I, što je vrlo zanimljivo, na osnovu mog iskustva, i posmatranja, mogu reći da je ogrom- na razlika između glumaca iz istočne Njemačke i zapadne Njemačke. Oni iz istočne su imali isti sistem školova- nja, pa su nam daleko vise slični, ma- da su Nijemci. Ja sam bilo koju temu koja mene zanima,koja može nešto da provocira, nekoga navede na raz- t mišljanje o tome gdje smo, zašto smo danta mijenja kompeltnu strukturu to što rade pojedini teatri smatra se ima sjajnih ljudi koji rade neke sjajne mene zanima. Zašto je tako, ne i ko smo, mogla načeti sa ljudima iz 5— glumačku, tehničkuZA i usputne POMIE najboljim mogućim. Glumci jedni stvari. Ali, opšti dojam je vrlo siv i znam. Uvijek govorim neke stare i istočne Njemačke. Oni su se, doduše, službe — osim ljudi koji su tu 15-20 druge uopće ne poznaju. Vrlo su rijet- tmuran. Od mnogo predstava, koje banalne stvari. Ljudi koji nemaju ne- krili kad su bili u krugovima ljudi iz godina pa ih ne mogu istjerati. Znači, ki ljudi koje drugi zanimaju, koji pu sam vidjela u ove četiri godine, mogla ki bitan problem, nemaju nešto raz- zapadne Njemačke, ali kad su u mom svake četiri godine, kad se mijenja in tuju, koji gledaju, koji čitaju, jedino bih izdvojiti tri ili cetiri za koje stvar- log da se bave pozoristem ili uopće krugu, oni kažu: htjeli smo doći ov tendant, sve se potpuno promijeni. ako se pojavi nešto u Deutshe Buhne no mogu reći da su sjajne, na primer umetnošću. Možda je to pojednostav- dje, na Zapad, htjeli smo sebe proba- Ljudi uzmu kofere pod ruku i putuju ili Theater Heute, ili na festivalu u Hamlet u režiji Hajnera Milera. ljeno, ali mislim da ljudi ovdje pred ti, dati sebi prostora, izgraditi se. Ali, u neke druge krajeve, porodice se Berlinu, to je jedini nivo komunikaci- E sad, pozitivno je da postoji toliko obro žive i teatrom se bave tek tako. toga ti je dosta nakon tri ili pet godi razbijaju, ako ih uopšte ima, a vrlo je, to je onda to, nešto fantastično i novca koji omogućava da toliko tea Bili su, na primjer, nekoć profesori na. Šta dalje, zašto, kako, šta mi uop- često ih nema. 0 djeci i da ne govori jako važno. Ta svakodnevna potreba tara rnoze slobodno da radi. To bih pa im se moglo da se malo bave teat će radimo, zašto mi uopće radimo taj mo, ona gotovo i ne postoje. Ali, to je za potvrđivanjem jeste nešto toliko uporedila sa brigom koju je socijalis- rom. Ima jako mnogo ljudi koji su do- posao — to su terne koje izostaju. već druga priča njemačkog društva, o bitno da vjerovatno od silnog truda tičko đruštvo imalo prema umjetnos- šli iz nekih općih zanimanja. U teatru Svak se brine isključivo za sebe. tome bi se moglo razgovarati. Kad je ljudi nemaju vremena da vide gdje ži- ti, odnosno prema teatru. Možemo su eventualno obrazovani dramatur- Najvažnija riječ koju cujern kad pi- teatar u pitanju, intendant svoju vlast ve, cirne se zapravo bave i ko im je da govorimo o Jugoslaviji. U toj maloj zi, jer su završili literaturu ili filozofi- tam glumce zašto su glumci, čega se i moć isprobava ne samo na ljudima preko puta. Tako da su, za moj po- zemlji od 25 miliona stanovnika bilo ju ili nešto od toga. ljudi su prosto boje ili šta im je problem, to je — nego i na prostoru djelovanja svog te jam, predstave vrlo hladne, iskon- je stotinu dotiranih gradskih teatara. neobrazovani. Čovjek nema partnera konkurencija. Mislim da to nije kon- atra, u jednom gradu. Znači, taj tea struisane, bez emocija, intelektualizi- U Njemackoj od 80 miliona stanovni za razgovor na jedan ozbiljan način. kurencija u pozitivnom smislu, mo- tar se bori sam sa sobom, sa svojim rane i gdje treba i gdje ne treba. Na- ka ima 182 dotirana teatra. Prema to Glumci imaju nekakve male škole od gućnost učenja, takmicenja, napredo- problemima i nije okrenut niti prema ravno, to ne znači da nema sjajnih me, mi smo ih imali vise... Ne mogu cetiri godine, to nije nešto na šta smo vanja. Ne, taj drugi mene ugrožava! drugima, niti prema svijetu, prema predstava, sigurno da u 182 gradska reći da te predstave nisu solidne, ali mi navikli. Mi smo pedesetak godina Oni se permanentno osjećaju ugrože- nekim novim idejama. Jednostavno, teatra i hiljade malih teatara mora da nemaju sjaja i nemaju ništa drugo sto bili navikli na jedno ozbiljno školova- nim. Kad bih morala napraviti meta- nje kad je umjetnost u pitanju, dakle, foru, sad ću se ograditi, vjerovatno je nešto što se rnoze do izvesne mjere tako i na drugim prostorima, kao me- vrednovati. Postoje neki reperi i neki taforu bih navela laktove. Za moj po- sistemi vrijednosti po kojima kažeš: jam metafora Njemačke su laktovi, u ovo je dobro, ovo nije dobro, ovo mo- svim prostorima i svim slojevima ži- že, ovo ne rnoze. vota, pa tako i u teatru. To je strašno. Ovde sve rnoze ako imaš mod ili se Ovdje nije samo po sebi razumljivo desi da se nekome svidi to što radiš. da ti nekome kažeš neku ideju, pa da Možda sam ja staromodna, ali mi o toj ideji sa nekim polemiziraš, jer ti smo navikli da čovjek ipak treba ne- ovdje niko neće reci nikakvu ideju. sto da zna. Ja vjerujem u talenat uz Stalno misliš da on misli da ćeš ti to rad i znanje, to treba da ide zajedno. njemu ukrasti, pa postaješ pažljiv sa Upoznala sam jednog mladog policaj- stvarima sa kojima stvarno nisi mis- ca kojem je, valjda, bilo dosta jednog lio da ćeš morati da budeš pažljiv. To burnog života pa ga je zamijenio dru- je vrlo porazno i, ako me pitas šta mi gim burnim životom, on bi sad da bu- nedostaje, sve drugo čovjek rnoze ra- de malo reditelj. Pa je bio jedno dvije cionalizirati i savladati ali intelektu- godine asistent, pa je, bogami, počeo alna komunikacija koja je kod nas u režirati, pa je sad režiser. To ovdje KPGT-u bila vrlo važna, to mi nedos rnoze. Ne postoje škole, ne postoje fa- taje. Kod nas su ljudi različitih pod- kulteti. Nivo obrazovnja koji mi ima- neblja i krajeva, zapravo na sličnom mo ovdje sasvim sigurno ne postoji. nivou razmišljali. Razmjena ideja je bila nešto najbitnije. Ta permanentna Mislim da je naš teatar življi, da je vi komunikacija i to permanentno stru- se od krvi i mesa. Ima to veze i sa na- janje ideja je nešto što mi izuzetno šim temperamentom: naš teatar je nedostaje, a ovdje je to gotovo parali- puno emocionalniji, ekspresivniji, in- zirajuće. Jedini mogući oblik saradnje tenzivniji. I kod nas je bilo svakakvih jest da okrećem telefone i razgova- ljudi i svakakvog teatra, ali je bilo pu ram sa prijateljima i poznanicima na no dobrog teatra koji je stajao uz bok razlicitim meridijanima. e^> svim svetskim teatrima. Možda smo čak bili najbolji osamdesetih godina. Mislim na način kojim smo se bavili teatrom, temama, kojim temama, u kojoj formi, s kojim glumcima. To je bilo nešto izuzetno. Da li je sada ta ko, ne znam, nemam informacije, ali teško da je onako kako je bilo.
Kao sto sam rekla, razlika je u obra- zovanju. Oni nemaju akademiju. Ne- ko rnoze da kaže: pa šta sad? Kod nas se nikad nije postavilo takvo pitanje, jer je bilo normalno da glumac ima akademiju. A ovde te gledaju u čudu, oni imaju nekakvu praksu, ali sve ono drugo što čini jednog glumca, znači ne samo konkretno bavljenje govornim aparatom, o tijelu da i ne govorimo, time se ne bave kao ni kod nas, sve ono drugo uopće ne rade. To nije dovoljno da se bude glumac. Na- še kolege ipak čitaju neke knjige, imaju neke ispite, pored njih i kroz Onaki mu je iiuot te© njih prolaze neke informacije koje os- tavljaju traga. Ovdje naprosto, kažem mjesec casom pun, a ti, nernas s kirn razgovarati. Stalno imam osjecaj da sam u pučkoj školi, tasom prazan Jugoslaviji doživjela. Možda sam sada Siromaštm i kaialj ne mnogo radikalnija. dadu se sakriti fcjelAi iMlei Ja sam istovremeno dio Evrope, Nje- mačke i sire od Evrope. Naprosto su mi terne i interesovanja u krugu tema zapadnog svjeta. Jedino kad je u pita- nju religija operisana sam od’pitanja emotivno i mogu samo racionalno da pristupim toj temi. Hoću da kažem da su terne zapadnog svijeta nešto što i nas interesuje, ne bih mogla reci da je to nešto balkansko. Moja tema je u svakom slučaju žena, komadi u koji- ma žena možda nije glavni lik, ali na- čin na koji ja uvrnem stvar jeste taj da žena dode u prvi plan. To me je zanimalo u Jugoslaivji, to me zanma i ovdje I svoje terne sam radikalizova- la zato što je ovdje još leže biti žena. Kod nas je samo po sećbi razumijeva- juće da žena radi poslove koje ovdje smatraju isključivo muškim. Znači, radikalizujem terne, a to sto sam od tamo, to je samo prednost. Imam ra- cionalizam srednjoevropski, alfimam Mjeoifl i cmocionalnost i intenzitet Slavena, odnosno čovjeka sa Balkana. Mislim Kad kažeš- istomisljenici, onda se to da je to fantastična kombinacija, i ne odmah svrstava pod liniju neke sek- bih je mijenjala ni za kirn. te. Mi smo u KPGT-u bili istomisljeni Možda je to stvarno ozbiljan problem ci na neki prirodan način, ne racio kojim bi se čovjek morao pozabaviti, nalno. Sa mojim glumcima u Suboti ali mislim da sam ja ovdje, u Jugosla- ci, isto tako, nisam nešto naročito viji, na Marsu — uvijek ja. Ono što razmjenjivala misli. Ili nismo imali sam, ono što sam naučila, što jesam vremena ili nismo imali potrebe. Sve kako postojim — to se nije promijeni- svoje ideale i ne može mi ih nitko nacionalni komadi. U Zagrebu izvla- tamo, kao što je Ljubiši Ristiću bilo je po sebi bilo razumljivo u jednom lo. Okolnosti su se promijenile, ulica oduzeti, niti sam da mi ih oduzme ili če iz ladica pisce koji uopće ne posto normalno da živi u Zagrebu ili Slove- širem smislu. Ovdje ću ja glumce, bez se promijenila, zrak se promijenio, da mi ih neko falsificira — niti moj je, mislim repertoarski, to je potpuno niji. Čini mi se da se on u tom smisiu obzira na to odakle dolaze, bez obzi- klima se promijenila, dućan se pro život, niti moju prošlost. Zato i nisam smiješno. Ima jedna mlada spisatelji- nije promijenio. Meni ipak nije jasno ra na nivo obrazovanja, talenta, uvi mijenio, ali ja se nisam promijenila. tamo, jer tamo na svakom koraku po- ca, Lada Kaštelan, koja je napisala da je sve to moguće. jek dovesti na terne koje mene zani- Mislim da je to bitno. Čovjek se mije- kušavaju da mi falsificiraju život. vrlo fini komad o tri generaeije žena Čuj, da ti dodam nešto što sam zabo- maju, ili ću ih isprovocirati da razgo- nja onda kad mora. U ovom pokušaju - Prvi svjetski rat, 1971. i danas — ravila, a vrlo je važno. U decembru varamo o temama koje mene zani- nisam se morala promijeniti. Moj na to je vrlo fini tekst koji se igra u ,,Ga- sam radila u Tanz Forumu u Kelnu maju. Isprovociraću ih da kažu ono din, moj stil se nije promijenio, nisam lol veli", sa velikim uspjehom. Inace sa Johanom Ulrihom projekat Goja, o sto ne bi htjeli ih ne znaju da mogu ili morala da se mijenjam da bih ovdje strašno. No, da ne pričamo o tome. španjolskom slikaru. Ja sam radila je- umiju. Ne znam drukčije raditi. Me- radila. Ja ne mogu režirati onako ka Sebe branim tako sto nisam tamo. Ne Nije ni nama onda bilo lako. Mi smo nc /.inima ko je ćovjek preko puta i dan dio predstave, a on drugi dio ko Njmeci režiraju, ili je to upravo znam doduše gdje bih tamo trebala naprosto radili, pravili se ludi i po- predstave. Potpuno paralelno postoje šta mi imamo zajednićko, i šta je naš car ili zanimljivost moja. U svim kri- biti. Po ubjedenju, po odgoju, po fa- stojali petnaestak godina na tim pro- cilj, o čemu radimo predstavu i ako ta dva načina izrazaja i dva svijeta, tikama mojih predstava ljudi najprije miliji, po obrazovanju trebala bih biti storima na osnovu nekih ideja koje • što mi se čini lijepim uspjehom. Radi njih ne zanima ono što mene zanima. kažu da je to fascinantno i izuzetno u Zagrebu. Tamo rata nema. Da sam smo imali. Medutim, bilo je dosta lju M'oje predstave nisu njemačke, one la sam taj koreografski dio, pa su me a tek onda krenu sa zamjerkama tipa ostala u Subotici, tamo rata isto ne di koji su nas bijelo gledali: zašto mi već počeli zvati koreodramatičarka. su doživjele neku vrstu promjena, jer nije li to suviše drastično, suviše emo- ma. Nema ga ni u Beogradu. Nisam to uopšte? Da li to sve ima smisla? I sam ja sazrela u nekom drugom smis cionalno ili nije li možda prelijepo za živila tamo gdje je rat. Naravno da je to od Hrvatske preko Srbije, manje lu, i vrijeme je takvo da smo svi saz- takvu krvavu temu, itd. To su, sad, ovo ovdje lakše u tom smislu, ali ima možda u Sloveniji, kod njih smo u reli. Ja radim kompliciranije, preciz- nekakve nijanse. Ali, nema predstave nešto drugo što je jako, jako teško. tim našim putešestvijima bili uvijek nije, dublje predstave, predstave koje M1 koja nije izazvala burne reakcije I Možda ću biti sentimentalna, ali sad dobro došli, ali smo bili previse egzo- Imati moje godine isto tako je nor su upregnutije u tu dijagonalu o kojoj kažem ti, možda je to moja sreća, ja sam u predstavi Tetovirane dušeteat- tični za njih. Ali, nikad to nije bila sa sam uvijek govorila izniedu ljcpo malno kao što sija sunce a sutra će sam jedna od rijetkih ljudi iz bivše Ju ra „Pralipe" u Milhajmu čula pet re- ma po sebi razumijevajuća, odnosno padat kisa. Sada biti ovdje normalno te i ružnoće koja ima veze sa Ijud goslavijc koja radi u gradskim tealri čcnica na srpskohrvatskom, ili hrvat priznajuća ideja. Jeste bio zavidan skim, sa životom. Mo/.da me na to je i prirodno kao sto sam ranije bila ma Njemačke. Ne znam ko drugi skosrpskom, i krennlc su mi suze, sa- broj ljudi, ali ipak u manjini. Uvijek tamo, i to je moj osnovni razlog za tjera ova situaeija ovdje, a tjera me i osim Paola Madelija. Dobro, Marina mo zato sto sam čula četiri rečenice vrijeme i sve skupa. su bile nekakve rasprave šta je to za- postojanje. Ja imam svoj razlog za po- Ćuturilo, ali ona nije režiser. Ja ne na mom jeziku. To je nešto što je jače pravo, da li je to zapravo, koja je stojanje, shvaćeš. I nisam u tom smis znam ni za koga, možda ima. od mene, i to je nešto sto mi niko ne vrednost toga, što mi zapravo hoće- lu nostalgičar. Ja jesam užasno ne- Nwipoiehik može zamijeniti. Ja mogu govoriti sve mo, itd. Ali, da ti se vratim na ono sretna, jesam nepopravljivo, i ne mo moguće jezike, ali nažalost neću modi malo prije. Ne znam da li bi se nešto gu se sasvim sigurno oporaviti od Ne postoji ništa, irnas samo bijeli pa- Uspjel nijedan tako dobro da govorim kao sa mnom desilo da sam kojim sluča- svega toga sto nam se desilo. Sigurno svoj. jem ostala na nekom od tih prostora pir. Ja sam, jednostavno, prvih mjese- Ne bih rekla da je ovo što sam uradi- sam čovjek bez domovine, čovjek bez ci napisala dvije varijante pisama. ne znam. U Zagrebu nema mjesta u jezika, bez svog prostora pnrodnog, la uspjeh. Imala sam toliko uspjeha u Beogradu mi nema mjesta. Ali mož- Jedno je imalo veze sa rezijom, a dru svojoj zemlji, uspjeha kakav se samo ali sa druge strane mislim da je Nje- go je vise išlo u pravcu koreografije. INI da bi se nešto desilo, jer nema'čovje- macka isto toliko moj prirodni pro poželjeti može. Nastaviti na tom ni- ka sa kojim se nešto nije desilo. Mož- Naštancovala sam ta pisma na en- vou je teško. Za sve treba vrijeme, ta Moj odnos prema tim vremenima je stor Kao što je i svakoga Nijemca, i tu gleskom, jer nisam znala njemački, da se samo sa nama koji smo vani ni- uopce nemam nikakve dileme, niti mo nisam imala četiri godine, nego najljepši. Danas bih mogla reći da je, šta nije desilo, možda smo mi neki pa sam uzela godišnju knjigu svih tea mnogo vise, prema tome ne mogu ni naravno, to sve skupa nemoguće, ali probleme, niti strahove. tara i poslala na 300-400 adresa. Do- fosili neki primjerci za neki muzej ovdje očekivati vise. Ali sam na osno- to je tad bilo jedino moguće i mislila za cudan muzej. Cini mi se da upravo bila sam pedesetak odgovora. Jedni vu četiri predstave imala dva teksta u sam da će to biti u neko doglednov vri- su odgovorili da im je vrlo drago što zato što nisam tamo, zato što nisam u Deutsche Buhne, dva teksta u Thea- ■ jeme jedino moguće, jer svf ti snovi o masim 24 sata dnevno, možda smo radim to sto radim, da je to vrlo za- ter Heute, i tekst u Theater der Zeit. vezanosti Slovenije uz Austriju ili Ita- nimljivo i oni meni žele puno sreće. zato ostali nedirnuti u tom smislu To je nešto što nemački režiseri ne liju ili ne znam koga, pa to je smiješ- mozemo o tome racionalizirati, ili tu- Jako je lijepo što me se sjećaju, misli- Ili su tražili da im posaljem video do maju ni nakon dvadeset godina po- no! To je iluzorno. Mi, kao pojedinci, one varijante da stvarno nešto i ra žiti ili zaliti, ali nije nam nitko zaga- Д sam da su me zaboravili, pošto su stojanju I intervju u Frankfurter možemo i moramo da postojimo svu- dio svakodnevicu. Vjerovatno je ta a 1 neke mn°S° važn'je Stvari, dim. Mene je jedna druga sumnja i Rundschau, to nema svaki njemački da, ali u nekom konkretnom smislu, samokritičnost, još dok sam 'pisala, mo mnogo teže biti, jer su ljudi tako nni Л mi uopće živjeli u jed- režiser. Ne znam da li to da nazovem intelektualnom ili užem smislu pozo- brzo obukli nove haljine i nova odije- smn Је bila ta zemlja, i šta mučila. uspjehom. Uspjeh je što uopšte mogu risnom, to je potpuno smijesno i ilu Ne to da li ja to mogu i da li umijem, la da je meni to potpuno neobjasnji- sieraii/ b''' T° prV0' A da se mene raditi. Radim otprilike tri projekta zorno. Ako je neko prirodno na neko- VO, nerazumljivo i nezamislivo a jer sam potpuno uvjerena da mogu i godišnje. Ako ću četiri, to će biti fan- ga vezan, onda smo to mi koji smo to činipni’ Vr °na,m razniezena nad tom umijem, nego zašto bi te neko htio. sam potpuno u čudu i ne mogu uod- nieknq0?’ 3 mno8° yiše raz tastično. i bili pedeset godina. Gledam reper- ste shvatiti da se to desilo, i kako ie stvari al? SC SjeĆaju nekih dru§ih Svojim predotavama izazivam ljude, toar po zagrcbačkim teatrima, pa to .vucnn ih za rukav, skidam neke ob- bilo moguće da se desilo. Stalnoti ne je smiješno! Možda jedino ITD. Uos- ko govori „Pa, to je bilo jasno" ne nuta^P*^ zaborav>la, nijedan tre- razine, postavljam pitanja koja nisu talom, to je uvijek bio elitistički tea ugodna 1 normalna. Na mojim pred- iliii Ш znam, mem nije bilo jasno, a došla vriiednr>V