No.87, Year 2013
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ИСТОРИЈУ 87 MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES PROCEEDINGS IN HISTORY Покренут 1970. године До 28. свеске (1983) носио назив Зборник за историју Главни уредници Академик Славко Гавриловић (1970–2004) Академик Милош Благојевић (2005–2012) Проф. др Војин Дабић (2013–) Уредништво Др Ђорђе БУБАЛО Др Војин ДАБИЋ Др Петар КРЕСТИЋ Др Ненад ЛЕМАЈИЋ Др Мира РАДОЈЕВИЋ Др Александар ФОТИЋ Др Андреј Леонидович ШЕМЈАКИН Др Биљана ШИМУНОВИЋ БЕШЛИН Главни и одговорни уредник Проф. др Војин ДАБИЋ Copyright © Матица српска, Нови Сад, 2013 ISSN 0352-5716 | UDC 93/99(05) ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ИСТОРИЈУ 87 НОВИ САД 2013 САДРЖАЈ / CONTENTS ЧЛАНЦИ и РАСПРАВЕ ARTICLES and TREATISES Војин Дабић Vojin Dabić ВОЈВОДСТВО (ВЛАСТЕЛИНСТВО) THE VOIVODESHIP OF PODBORJE: ПОДБОРЈЕ: ПРИВРЕДНЕ ПРИЛИКЕ ECONOMIC CIRCUMSTANCES (1702–1750) (1702–1750) 7–34 Тамара Станисављевић Tamara Stanisavljević КОЛАРЧЕВ НАРОДНИ УНИВЕРЗИТЕТ KOLARAC PEOPLE'S UNIVERSITY (1932–1941) (1932–1941) 35–65 Дмитар Тасић Dmitar Tasić ОСНИВАЊЕ И РАД ЈЕДИНИЦА ESTABLISHMENT AND OPERATION OF НАРОДНЕ ОДБРАНЕ У СРБИЈИ THE NATIONAL DEFENSE UNITS IN (ЈЕСЕН 1944–лето 1945) SERBIA (FALL 1944 – SUMMER 1945) 67–85 ГРАЂА и ПРИЛОЗИ MATERIALS and CONTRIBUTION Исидора Точанац Радовић Isidora Točanac Radović БАЧКА ЕПАРХИЈА У ДРУГОЈ THE EPARCHY OF BAČKA IN THE ПОЛОВИНИ XVIII ВЕКА: SOCOND HALF OF 18TH CENTURY: Реформисање МРЕЖЕ парохија THE REFORM OF PARISHES 87–108 Нино Делић Nino Delić ПРАВОСЛАВНО СТАНОВНИШТВО THE ORTHODOX POPULATION ДАЛМАЦИЈЕ ПРЕМА ПОПИСИМА OF DALMATIA DUE TO SERBIAN СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ORTHODOX CHURCH CENSUSES (1835–1850) (1835–1850) 109–128 Петар В. Крестић Petar V. Krestić ТЕСТАМЕНТ МИЛАНА Ђ. TESTAMENT OF MILAN Đ. МИЛИЋЕВИЋА MILIĆEVIĆ 129–135 ИСТОРИОГРАФИЈА и МЕТОДОЛОГИЈА HISTORIOGRAPHY and METHODOLOGY Михаел Антоловић Mihael Antolović НЕМАЧКА НАЦИОНАЛНА GERMAN MINORITY IN МАЊИНА У ЈУГОСЛАВИЈИ YUGOSLAVIA AS A SUBJECT OF КАО ПРЕДМЕТ НЕМАЧКЕ GERMAN HISTORIOGRAPHY ИСТОРИОГРАФИЈЕ (1945–2010) (1945–2010) 137–151 ПРИКАЗИ и БЕЛЕШКЕ REVIEWS and NOTES Мирослав Павловић Political Initiatives „From the Bottom Up” in the Ottoman Empire. (Политичке иницијативе „одоздо нагоре” у Османском царству) Halycon Days in Crete VII, A Symposium Held in Rethymno 9–11 January 2009, Antonis Anastasopoulos, ed, Crete University Press, Rethymno 2012. 153–156 Стефан Радојковић Европа дугог 20. ВЕКА – случај Југославије Мари Жанин-Чалић, „Историја Југославије у 20. веку”, Клио, Београд, 2013. 156–158 АУТОРИ У ОВОМ БРОЈУ AUTHORS IN THIS ISSUE 157–159 РЕЦЕНЗЕНТИ ЗМСИ У 2013. години 163 ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ ARTICLES AND TREATISES UDC 94(497.5)"1702/1750" UDC 338(497.5)"1702/1750" Оригинални научни рад Војин С. Дабић ВОЈВОДСТВО (ВЛАСТЕЛИНСТВО) ПОДБОРЈЕ: ПРИВРЕДНЕ ПРИЛИКЕ (1702–1750) САЖЕТАК: На основу пореских пописа, пописа десетине и других извора приказане су привредне прилике у Подборском војводству, које је од 1702. до 1750. било под управом Дворске коморе у Бечу. Посебна пажња посвећена је фискалном систему и његовом утицају на величину сељачких поседа, процени величине урода житарица и сточарству. КЉУЧНЕ РЕЧИ: Подборско војводство, Дворска комора, сељачки посе- ди, земљорадња, сточарство Подборско војводство било је смештено на северозападним, шумо- витим обронцима планине Папук и, према нашим прорачунима, имало је површину од око 312 квадратних километара. На том простору било је 1750. године укупно 17 насеља. Већина њих (Подборје, Батињани, Ври је- ска, Добра Кућа, Бастаји Доњи, Бастаји Горњи, Kореничани, Цјепидлаке, Пуклица, Пакрани, Врбовац, Бијела и Борки) основана је насељавањем Срба за време турске власти у Славонији у XVI и XVII веку, а само су че ти ри села (Брестовац, Ђуричка, Кончаница и Ремовац) насељена после изгона Турака и укључивања Славоније у Хабзбуршку монархију за вре ме Бечког рата (1683–1699). Међу насељеним местима помиње се у по пису из 1702. године село Поточани, али је оно касније пописивано као део села Кореничани. Сва поменута села била су до половине XVIII века насе љена искључиво православним, српским становништвом, које је у духовном погледу било подређено православном епископу у Пакрацу.1 Први католици насељавају се на овом поседу после његове продаје Анту- ну Јанковићу, који је на делу атара Подборја утемељио у седмој деценији 1 В. С. Дабић, Мала Влашка у Славонији. Насеља и становништво од краја XVII до половине XVIII века, Српске студије, 1, 2010, 18, 26. 8 XVIII века трговиште, које је назвао Дарувар. Ту је подигао свој дворац и римокатоличку цркву2. Становници Подборског војводства били су до почетка Бечког рата турски крајишници, а после хабзбуршког запоседања Славоније наставили су да врше војну службу у корист Хабзбуршке монархије као слободни сељаци – војници. После мира у Сремским Карловцима 1699. године, када су хабзбуршке државне власти створиле Посавску крајину на својој новој граници према Отоманском царству, пет војводстава Мале Влашке (Подборско, Забрдско, Сирачко, Пакрачко и Субоцко) изгубило је свој дотадашњи крајишки статус и претворено је у феудалне поседе, чији је земљишни господар (dominus terrestris) била држава, односно Дворска комора у Бечу. Њихови становници престали су 1702. године да буду сло- бодни сељаци – војници и постали су зависни сељаци, оптерећени феудал- ним обавезама. Ова промена, као и покушај предаје Сирачког војводства у посед приватном лицу крајем 1702. године, изазвали су немире у Малој Влашкој, који су се смирили тек 1708. године. Упркос томе што државне власти нису прихватиле основни захтев незадовољног становништва – да њихова војводства буду укључена у Војну крајину, побуна није била сасвим узалудна јер је Дворска комора, ради смиривања становништва, поново преузела у свој посед Сирачко војводство, али и одложила продају осталих војводстава приватним лицима.3 Подборско војводство, које је предмет наших интересовања у овом раду, остало је коморски посед све до 1751. године, када је продано Михаљу Шандору од Славнице (Mihál Sandor de Szlavnicza).4 Назив војводство, који је подсећао на ранији крајишки статус становништва, задржан је у службеној употреби само неколико првих деценија XVIII века, али то није имало никакав практичан значај – Подборје је било коморско властелинство, а његови поданици зависни сељаци. Од зависних сељака у другим областима Угарске разликовали су се само по томе што им није оспоравано право да се селе и што су им обавезе биле унеколико подношљивије. Дворска комора је, у име владара, била земљишни господар у Под- борском војводству. Истовремено је на његовом простору вршила управ- ну и судску власт до 1745. године, када су у провинцијалним делови- ма Славоније створене жупаније и они интегрисани у угарски управни 2 Ф. В. фон Таубе, Историјски и географски опис Краљевине Славоније и Војводства Срема, Нови Сад 1998, 179–181. 3 В. С. Дабић, нав. дело, 13–18. 4 E. Laszowski, Imanja požeške županije od vremena oslobođenja Slavonije do godine 1766, Vjestnik kr. hrvatsko-slavonsko-dalmatinskog zemaljskog arkiva, V, 1903, 183–187. 9 систем.5 Поданици на коморским поседима, исто као и на славонским властелинствима у поседу црквених установа и приватних лица, имали су пореске и радне обавезе према држави (контрибуција, рад на изградњи тврђава, њихово снабдевање дрвима за огрев и грађу и уконачивање регу- ларне војске), земљишном господару (плаћање земљарине и откупа од работе) и црквеним установама (десетина од урода житарица и винограда). Међутим, црквену десетину убирала је Дворска комора са образложењем да јој је она неопходна за снабдевање војске и да је држава изгубљене приходе компензовала црквеним установама на други начин (доделом феу- далних поседа, исплатом уговореног новчаног еквивалента). Због наплате пореза било је неопходно да се повремено спроводе пописи становниш- тва, његових земљишних поседа и стоке. Ови пописи, а у извесној мери и регистри прикупљене десетине, пружају обиље података о демографским и привредним прилика у војводству за време коморске управе. Како су демографске прилике у Подборском војводству већ обрађене у склопу нашег рада о насељима и становништву Мале Влашке од краја XVII до половине XVIII века, овом приликом већа пажња биће посвећена при- вредним приликама.6 ПОРЕСКЕ СЕСИЈЕ И обрадиве ПОВРШИНЕ У поседу сељачких домаћинстава Према одлуци коморско – војне комисије, која је под председништвом Ј. Ф. К. Карафе (Johan Ferdinand Carl Caraffa di Stigliano) довршила 1702. године разграничење насеља под војном (Војна крајина) и такозваног Провинцијала под цивилном (коморском) јурисдикцијом, висина пореских обавеза коморских поданика према земљишном господару, али и висина дажбина држави, зависила је од величине сељачких поседа (површине ораница, винограда и ливада) и сељачких могућности да обраде своје поседе (број грла теглеће стоке). Као пореска основица узет је замишљени сељачки посед – сесија, коју су чинила 24 јутра ораницe, два косца ливаде и осам волова. Појединачни сељачки поседи, зависно од њихове величине, прерачунавани су на идеалне делове пореске сесије до закључно са једном осмином (1/8). Од јесени 1702. године свака сесија била је оптерећена са 24 форинте фискалних обавеза – давала је земљишном господару три форинте земљарине и осам форинти на име откупа од работе, као и 13 форинти контрибуције држави. Новчане обавезе по сесији повећане су 1. новембра 5 С. Гавриловић, Обнова славонских жупанија и њихово разграничење са Војном границом (1745–1749), Зборник за друштвене науке, Матица српска, 25, 1960, 58–60, 62, 88. 6 В. С. Дабић, нав. дело, 15–16, 25–33. 10 1716. увођењем посебне дажбине – хибернала