ЗАДУЖБИНАР /1/ THE ENDOWER

Задужбинар THE ENDOWER Издавач Publisher Универзитет у Београду The University of Студентски трг 1, Београд 1, Belgrade www.bg.ac.rs www.bg.ac.rs

За издавача For the publisher Владимир Бумбаширевић, Vladimir Bumbaširević, ректор Универзитета у Београду Rector of the

Главни и одговорни уредник Editor-in-chief Живан Лазовић, Živan Lazović, проректор Универзитета у Београду Vice rector of the University of Belgrade

Заменик главног уредника Deputy Chief Editor Маја Маринковић, Maja Marinković, руководилац Сектора за инвестиције Head of the Investment Sector и управљање имовином Универзитета for the Management of University Property и универзитетских задужбина и фондација and University Foundations and Funds

Аутори текстова Authors of the texts Владимир Бумбаширевић Vladimir Bumbaširević Марица Шупут Marica Šuput Мира Софронијевић Mira Sofronijević Лепосава Шелмић Leposava Šelmić Татјана С. Брзуловић Станисављевић Tatjana S. Brzulović Stanisavljević

Превод Translator Grainne Boyle Orlić Grainne Boyle Orlić

Лектура и коректура Editor and proofreader Биљана Ђорђевић Biljana Djordjević

Фотографије Photographs Милан Симић Milan Simić Веселин Милуновић Veselin Milunović Душан Петровић Dušan Petrović Народни музеј у Београду National Museum in Belgrade Универзитетска библиотека University Library „Светозар Марковић“ “Svetozar Marković”

Дизајн Design Драгана Лацмановић Dragana Lacmanović

Тираж 600 Circulation 600

Излази двогодишње Published biennially

Штампа Print Alta Nova Alta Nova

Захваљујемо се на помоћи и сарадњи Народном музеју We would like to thank the National Museum in Begrade у Београду и Галерији Матице српске у Новом Саду and The Matica Srpska Gallery in for their help and collaboration 6 Универзитет у Београду // The University of Belgrade

Задужбинар THE ENDOWER

6 Београд 2018 // Belgrade 2018 ЗАДУЖБИНАР /4/ THE BENEFACTOR САДРЖАЈ / CONTENTS

Свечаност поводом постављања The Ceremony on the occasion of портрета Луке Ћеловића the hanging of the portrait of Luka Требињца у Свечану салу Ćelović Trebinjac in the Ceremonial Универзитета у Београду hall of the University of Belgrade /6/

Обраћање ректора Владимира A word from the rector Vladimir Бумбаширевића Bumbaširević /7/

Марица Шупут, Повратак Marica Šuput, Portrait of Luka портрета Луке Ћеловића Ćelović Trebinjac back at the Требињца на Универзитет у University of Belgrade Београду /11/

Мира Софронијевић, Лука Ћеловић Mira Sofronijević, Luka Ćelović Требињац. Највећи добротвор Trebinjac. The Greatest Benefactor Универзитета у Београду of the University of Belgrade /17/

Лепосава Шелмић, Збирка Leposava Šelmić, The Joca Vujić Јоце Вујића Collection /45/

Татјана С. Брзуловић Tatjana S. Brzulović Stanisavljević, Станисављевић, Јоца Joca Vujić, a Great Benefactor of the Вујић, велики добротвор University of Belgrade Универзитета у Београду /79/

Дан задужбинара и Плакета Benefactors’ Day and The Luka Лука Ћеловић Требињац Ćelović Trebinjac plaquette /109/

Фондација Нови добротвори The Foundation New Benefactors of Универзитета у Београду the University of Belgrade /111/

Мапа задужбина Map of the legacies /113/ // СВЕЧАНОСТ ПОВОДОМ ПОСТАВЉАЊА ПОРТРЕТА ЛУКЕ ЋЕЛОВИЋА ТРЕБИЊЦА У СВЕЧАНУ САЛУ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ, 26. ФЕБРУАРА 2016. // THE CEREMONY ON THE OCCASION OF THE HANGING OF THE PORTRAIT OF LUKA ĆELOVIĆ TREBINJAC IN THE CEREMONIAL HALL OF THE UNIVERSITY OF BELGRADE ON 26TH FEBRUARY 2016 ЗАДУЖБИНАР /7/ THE ENDOWER

Обраћање ректора A word from the rector Владимира Vladimir Бумбаширевића Bumbaširević

Поштоване колегинице и колеге, уважени Dear Colleagues, Distinguished Guests, гости, драги пријатељи, даме и господо, Friends, Ladies and Gentlemen,

Изузетно ми је задовољство и посебна It is my great pleasure and a special priv- привилегија што могу вечерас да вам се ilege to address you this evening and to обратим и захвалим што сте дошли на thank you for attending this modest cer- ову скромну свечаност, да заједно обе- emony to mark together the return of the лежимо повратак портрета Луке Ћело- portrait of Luka Ćelović to the ceremonial вића у Свечану салу Ректората. hall in the Rectorate.

Ово је и прилика да се подсетимо да је This is also an opportunity to remember захваљујући великом броју задужби- that thanks to a large number of benefac- нара, од којих је Лука Ћеловић један од tors, of which Luka Ćelović was among one највећих, Универзитет у Београду уочи of the most generous, prior to the Second Другог светског рата био један од нај- World War the University of Belgrade was богатијих у Европи. one of the richest in Europe.

Ово је истовремено и обавеза да ове за- It is also our obligation to respect these дужбине поштујемо и да се трудимо да legacies and to try to ensure that those still оне које то нису буду враћене Универзи- not in the possession of the University of тету у Београду. Belgrade be returned.

Враћање портрета Луке Ћеловића на Above all, the return of the portrait of Универзитет у Београду, иако се не- Luka Ćelović to the University of Belgrade, оспорно ради о вредном уметничко although undoubtedly a valuable work of делу познате српске сликарке Бете Ву- the famous Serbian painter Beta Vukano- кановић, има пре свега моралну димен- vić, was our moral duty. As I have already зију. Као што сам већ поменуо, реч је о mentioned, this is about the greatest ben- највећем дародавцу Универзитета у Бе- efactor of the University of Belgrade, who ограду, који је тестаментом оставио left all of his property to our university, ЗАДУЖБИНАР /8/ THE ENDOWER

сву своју имовину нашем универзитету, amounting to over 50 million dinars at што је износило преко 50 милиона он- that time. дашњих динара. Luka Ćelović Trebinjac was one of the rich- Лука Ћеловић Требињац био је међу нај- est and most influential people in at богатијим и најутицајнијим људима у Ср- the end of the 19th and the beginning of the бији крајeм 19. и почетком 20. века. Један 20th century. He was one of the founders of је од оснивача Београдске задруге и њен the and remained its председник до своје смрти. Иако је имао president until his death. Although he had завршену само основну школу у Требињу, only completed primary school in Trebinje, добро је разумео значај образовања за he had a deep understanding of the impor- развој једног народа, што је и потврдио tance of education for the development of својим тестаментом оставаљајући сву the nation, which he confirmed by leaving своју покретну и непокретну имовину all his movable and immovable property ЗАДУЖБИНАР /9/ THE ENDOWER

Универзитету у Београду за научне по- to the University of Belgrade for scientific требе и циљеве Универзитета. needs and achievements.

Нажалост, после Другог светског рата Unfortunately, after the Second World War al- готово сва дарована имовина била је на- most all of the donated property was nation- ционализована, тако да данас Универзи- alised, and so today the University of Belgrade тет у Београду покушава да врати оду- is trying to return the seized property and re- зету имовину и обнови рад задужбина уз store the work of the legacies in accordance поштовање воље својих задужбинара. with the wishes of their benefactors.

Универзитет у Београду 1931. године на- In 1931, the University of Belgrade commis- ручује портрет Луке Ћеловића који је из- sioned a portrait of Luka Ćelović, which was радила Бета Вукановић и који је стајао done by Beta Vukanović and hung in the у Свечаној сали Ректората до 1944. го- Ceremonial hall of the Rectorate until 1944, дине, када му се губи траг. Захваљујући, when all track was lost of its whereabouts. пре свега др Марици Шупут, професору Thanks first of all to Dr Marica Šuput, a pro- Филозофског факултета, портрету се fessor at the Faculty of Philosophy, who, on ушло у траг када се појавио у једној бе- the trail of the painting, located it when it оградског аукцијској кући. Због компли- appeared at a Belgrade auction house. Due кованих административних процедура, to complicated administrative procedures, Универзитет није био у могућности да the university was unable to respond in a благовремено реагује и откупи портрет timely manner and buy the portrait of Luka Луке Ћеловића. Како би спречили да пор- Ćelović. In order to prevent the portrait from трет буде продат непознатом купцу, being sold to an unknown customer, twelve дванаесторо грађана, од којих су десет people, ten of whom are professors at the професори Универзитета у Београду, University of Belgrade, decided to buy the доноси одлуку да откупе портрет и да portrait and donate it to the University. га поклоне Универзитету. By returning the portrait of Luka Ćelović to Повратак портрета Луке Ћеловића у the Ceremonial hall of the Rectorate, due Свечану салу Ректората омогућио је да respect can once again be paid to the per- се очува дужно поштовање према чове- son who the University of Belgrade is truly ку који је свакако значајно задужио Уни- indebted to. верзитет у Београду. ЗАДУЖБИНАР /10/ THE ENDOWER

// // Бета Вукановић, Портрет Луке Ћеловића Beta Vukanović, Portrait of Luka Ćelović Требињца, 1931. Trebinjac, 1931 ЗАДУЖБИНАР /11/ THE ENDOWER

Повратак портрета Луке Portrait of Luka Ćelović Ћеловића Требињца на Trebinjac back at the Универзитет у Београду University of Belgrade Марица Шупут Marica Šuput

Недавно се навршило осамдесет пет годи- It was only recently that the eighty-fifth на од када је сликарка Бета Вукановић, по anniversary was marked since the artist, избору Комисије Одбора Задужбине Луке Beta Vukanović, having been selected by Ћеловића Требињца, окончала сликање the Committee Board of the Luka Ćelović његовог портрета, а председник Одбора, Trebinjac Foundation, completed his portrait. ректор Универзитета, Владимир Митровић The committee chairman, the rector of the обавестио Одбор да ће портрет бити по- University, Vladimir Mitrović, informed the стављен у Свечаној сали. У њој је био из- board that the portrait would be hung in ложен до 1944. године, када су Немци, по- the Ceremonial hall. It remained there until влачећи се из Београда, запалили Капетан 1944 when the Germans, retreating from Мишино здање, седиште Београдског уни- Belgrade, set fire to Captain Miša’s edifice, верзитета. У пожару су до последње књиге the seat of the University of Belgrade. In изгореле неке од његових факултетских the fire, some of its faculty and seminar и семинарских библиотека. Уништена су, libraries were burnt down to the last book. или била тешко оштећена небројена зна- Countless works of precious artistic and чајна дела његове драгоцене уметничке cultural-historical treasures were destroyed и културно-историјске ризнице. Многа су or severely damaged. Thankfully, a large срећом и преживела, па су током после- number survived and so during the post-war ратних деценија, у великој, али не и пуној years, many, but not all, were collected, put мери, прикупљена, заштићена, музеолош- in safekeeping, museologically processed, ки обрађена, конзервирана или рестаури- preserved or restored, studied and exhibited рана, проучавана и излагана на многим at many exhibitions in both Serbia and изложбама у земљи и свету. around the world.

Дуго се претпостављало да је и овај пор- It has long been assumed that this трет Луке Ћеловића однео пламен по- portrait of Luka Ćelović was destroyed in следњег ратног разарања Капетан Миши- the destruction of Captain Miša’s edifice, ног здања, следећи тако судбину његовог following the fate of his first portrait, првог портрета, толико страдалог у Првом which was destroyed in the First World светском рату да га ни каснији покушај War so badly, that even later attempts ЗАДУЖБИНАР /12/ THE ENDOWER

// // Дародавци портрета Луке Ћеловића Требињца The donors of the portrait of Luka Ćelović Trebinjac

рестаурације, додуше нестручне, није мо- to restore it, admittedly unskilled, were гао спасти. Извесна спорадична сазнања unsuccessful. In 2005, during preparations и нешто мало оскудних података до којих for the exhibition entitled The Benefactors се дошло током припремања изложбе До- of Belgrade University, marking the бротвори Београдском универзитету, hundredth anniversary of the adoption of организоване 2005. године поводом обе- the first university law, certain sporadic лежавања стоте годишњице од доношења information and data was found, which првог Закона о Универзитету, указивали pointed to the possibility that the portrait су на могућност да портрет пред којим се may not have been destroyed after all налазимо можда није био уништен и да ће and would be found at some point. An ЗАДУЖБИНАР /13/ THE ENDOWER

се у неком тренутку негде наћи. Уследио agreement was reached between three art је договор троје историчара уметности, historians, Marica Šuput, Tatjana Bošnjak од којих двоје искусних музеалаца, Мари- and Petar Petrović, two of them experienced це Шупут, Татјане Бошњак и Петра Петро- museologists that they should persistently вића, да треба истрајно трагати за портре- look for the portrait. Almost ten years том. Скоро десет година после одржавања after the abovementioned exhibition поменуте изложбе, слика се појавила на was held, the painting appeared at an једној аукцији. Ректорат Универзитета био auction. The Rectorate of the University је обавештен да би је требало што пре от- was informed that it should be purchased купити. На жалост, због компликованих as soon as possible. Unfortunately, due административних процедура и Закона to complicated administrative procedures о јавним набавкама, Ректорат није могао and the law on public procurement, it was благовремено то да учини. not done on time.

Помисао да би Универзитет због тога The thought that the University would поново могао остати без овог портрета, once again be left without this portrait, for вероватно још наредних ко зна колико probably who knows how many decades деценија, определила је дванаесторо to come, prompted twelve prominent угледних грађана, већином професора citizens, mostly professors of the Belgrade Београдског универзитета,1 да га купе и University1 to purchase it and donate it дарују Универзитету, незаборављајући to the University, bearing in mind Luka завештање Луке Ћеловића које треба све Ćelović’s legacy, which was supposed to да нас подсећа, не само на корист коју remind us, not only of the past and present су имали и имају студенти и професори, benefits to students and professors, but већ првенствено на алтруистичке вред- primarily of the altruistic values of charity, ности добротворења као важне подршке which greatly support all of society and its читавом друштву и његовом развитку. development.

Најзад, не могу да не кажем реч о томе Finally, I cannot finish without saying some зашто се Лука Ћеловић међу толиким за- words as to why Luka Ćelović always stands служним донаторима, штедрим задужби- out as one of the most important among нарима, не само Београдског универзите- so many deserving donators and unselfish та, увек издваја као највећи. Рекла бих да benefactors, and not only of the University

// // 1 Владимир Бумбаширевић, Бојан Бугарчић, 1 Vladimir Bumbaširević, Bojan Bugarčić, Slobodan Слободан Грубачић, Леон Којен, Александар Grubačić, Leon Kojen, Aleksandar Kostić, Vladimir S. Костић, Владимир С. Костић, Живан Лазовић, Kostić, Živan Lazović, Ljubomir Maksimović, Љубомир Максимовић, Предраг Пешко, Дејан Predrag Peško, Dejan B. Popović, Gojko Subotić, Б. Поповић, Гојко Суботић, Марица Шупут. Marica Šuput. ЗАДУЖБИНАР /14/ THE ENDOWER

// // Глумац Небојша Дугалић чита тестамент Actor Nebojša Dugalić reading Луке Ћеловића Требињца Luka Ćelović Trebinjacs’ testament ЗАДУЖБИНАР /15/ THE ENDOWER

// // Са свечаности на Универзитету у Београду From the ceremony at the University of Belgrade

је то зато што је био јединствена личност. of Belgrade. In my opinion, it is because he У њему су се, сасвим неочекивано, споји- was a unique individual. Being of the low- ли најнижа образованост – готово само- est education – he was almost self-taught укост – и визионарско схватање значаја – and at the same time, an unexpected vi- образовања и науке за цивилизацијски sionary who understood the importance of напредак и благостање народа, са сти- education and science for the progression цањем великих материјалних средстава of civilization and the prosperity of people, усмераваних једино и искључиво на ши- as well as one who acquired large material рење и остваривање тих идеја. resources, which were used solely and exclu- sively for the dissemination and realization Завештање Луке Ћеловића Требињца of these ideas. Београдском универзитету је визионар- ска порука уобличена у тестамент. The legacy of Luka Ćelović Trebinjac to the University of Belgrade is a visionary message written in the form of a testament. ЗАДУЖБИНАР /16/ THE ENDOWER

// // Задужбина Луке Ћеловића Требињца, угао The legacy of Luka Ćelović Trebinjac аt the corner of Карађорђеве и Загребачке, данас Коче Karađorđeva Street and Zagrebačka Street, today Koče Поповића, 1928-1932, арх. Богдан Несторовић Popovića Street, 1928-1932, architect Bogdan Nestorović ЗАДУЖБИНАР /17/ THE ENDOWER

Лука Ћеловић Требињац Luka Ćelović Trebinjac Највећи добротвор The greatest benefactor of Универзитета у Београду the University of Belgrade Мира Софронијевић Mira Sofronijević

Лука Ћеловић Требињац, филантроп, Luka Ćelović Trebinjac, a Herzegovinian by патриота, поштовалац науке и љубитељ birth, but a citizen of Belgrade by choice, културе, рентијер, индустријалац, тр- was a philanthropist, patriot, admirer of говац, рођењем Херцеговац, а по опре- science, a lover of culture, landlord, in- дељењу Београђанин, у време писања dustrialist and trader, and certainly one of свог тестамента свакако један од најбо- the richest people in the then Kingdom of гатијих људи у тадашњој Краљевини, сву Serbia when he wrote his testament be- своју покретну и непокретну имовину за- queathing all of his movable and immova- вештао је Универзитету у Београду. Тиме ble property to the University of Belgrade. је постао несумњиво највећи добротвор He undoubtedly became the greatest ben- ове престижне високошколске установе efactor of this prestigious higher education која је у својој историји, и пре и након institution, which throughout its history, овог завештања, примила велики број both before and after this bequest, re- легата, задужбина и поклона, од којих су ceived a large number of legacies, endow- многи специфични и важни, али који се ments and gifts, many of which are specific по материјалној вредности и по заокру- and important. However, in terms of ma- жености давања свега створеног у јед- terial value and the comprehensiveness of ном богатом животу и изузетно успешној the legacy, which included everything he пословној каријери, не могу мерити са created in his rich life and in his extreme- оним што је Лука Ћеловић даривао Уни- ly successful business career, nothing can верзитету у Београду. compare with the legacy that Luka Ćelović made to the University of Belgrade. Дошавши у Београд као сиромашни из- беглица без формалног образовања, Arriving in Belgrade at the end of the nine- Лука Ћеловић је крајем деветнае- teenth century as a poor refugee without a стог века делио судбину многих својих formal education, Luka Ćelović shared the fate земљака који су из родне Херцеговине of many of his countrymen who had left their одлазили у богатије и слободније краје- native Herzegovina and had gone to richer ве, у Србију, Црну Гору и далеке прекоо- and more liberal regions of Serbia, Montene- кеанске земље. gro, as well as faraway lands overseas. ЗАДУЖБИНАР /18/ THE ENDOWER

// // Тестамент Луке Ћеловића Требињца The testament of Luka Ćelović Trebinjac ЗАДУЖБИНАР /19/ THE ENDOWER ЗАДУЖБИНАР /20/ THE ENDOWER ЗАДУЖБИНАР /21/ THE ENDOWER ЗАДУЖБИНАР /22/ THE ENDOWER

Луку Ћеловића одликовали су интели- Luka Ćelović was intelligent, diligent and генција, марљивост и урођени дар за had an innate gift for trading. He was a трговину. Био је вредан мајстор, успе- hardworking artisan, a successful trader шан трговац, умешан индустријалац. and an adept industrialist. Thrifty, meticu- Штедљив, марљив и умерен, личним осо- lous and moderate, such personal charac- бинама давао је пример другима како teristics were an example to others of how се успешно послује и скромно живи, а to work successfully and lead a modest life, урођеним способностима и интуитивним and with his innate abilities and intuitive знањима у организацији и управљању knowledge of organization and manage- створио је пословну империју и изузет- ment, he created a business empire and но лично богатство. Као велики партиота extraordinary personal wealth. As a great помагао је науку, образовање и културу patriot, he contributed to science, educa- јер је веровао да се само њиховим уна- tion and culture because he believed that пређењем може дугорочно и на најбољи only by their development could one help начин помоћи свом народу. one’s own people in the long term and in the best possible way. Рођен је на дан Светог Луке, 31. октобра 1854. године, у селу Придворици код Тре- He was born on St. Luke’s day on 31st Oc- биња. О породици Ћеловић нема много tober 1854, in the village of Pridvorica near података. Претпоставља се да вероват- Trebinje. There is not much information но потиче из Рисна или околине, на шта about the Ćelović family. It is assumed that указују писани документи из 1689. годи- the family came from Risan or nearby, as in- не. У њима се помиње пет синова капе- dicated by written documents dated 1689. тана Луке Ћеловића и њихово учешће They mention the five sons of Captain Luka у „Морејском рату“ на страни Млетачке Ćelović and their participation in the “Morean републике. War” on the side of the Venetian Republic.

О првим годинама живота у Придворици Luka never spoke about the first few years Лука никада није причао, а не постоје ни of his life in Pridvorica, and there are no писана сведочанства из тог периода. Био written testimonies from that period. He је изузетно ћутљив, повучен и усамљен was an extremely quiet, withdrawn and човек који је више волео да слуша него lonely person who loved to listen rather да сам прича, те тако о његовој породи- than talk, and so there is not much infor- ци нема много података. mation about his family.

Родитељи Луку врло рано шаљу у Босну His parents sent him to Bosnia to work as да служи у трговини. Босна је тада била a trader when he was very young. At that прва станица за све оне Херцеговце који time, Bosnia was the first choice for all су се отискивали у свет, а нису хтели да Herzegovinians who wanted to go abroad ЗАДУЖБИНАР /23/ THE ENDOWER

крену преко мора. Лука ће у Бања Луци but who did not want to go overseas. Luka остати као шегрт у трговачкој радњи оче- stayed in Banja Luka until 1871 as an ap- вог пријатеља Јована Пишталића све до prentice in the trading shop of his father’s 1871. године. Касније прелази у Брчко код friend, Jovan Pištalić. Later he went to стрица Јована Ћеловића, где ради као Brčko to work for his uncle, Jovan Ćelović, шегрт у његовој трговачкој магази. Није as an apprentice in his trading warehouse. познато да ли се и када школовао. Ако је It is not known if and when he gained an и учио, то је могла да буде само основна education. If he did so, it could have only школа и то највише један до два разреда. been primary school, and at the most, one Тако се у Брчком завршило сво учење и to two grades. And so, Luka Ćelović finished евентуално школовање Луке Ћеловића. his whole education and training in Brčko.

У Београд долази 1872. године као осам- He came to Belgrade in 1872 when he was наестогодишњак, и то без игде ичега. За 18 years old, with nothing to his name. He помоћ се обраћа архимандриту Нићифо- asked the , Nićifor Dučić, ру Дучићу, који је такође родом из Херце- who was also a native of Herzegovina, for говине. Нићифор Дучић је Луку сместио help. Dučić found Luka a job as an appren- као шегрта у галантеријску радњу Петра tice in the haberdashery shop of Petar Ra- Радосављевића и Мите Игњатовића. dosavljević and Mita Ignjatović.

Иако је још као дете отишао од куће, Although he left home as a child, he nev- никада није прекидао везе са родним er broke his ties with his birth place, vigi- крајем. Будно је пратио сва тамошња до- lantly following all the events there. When гађања. Када је у лето 1875. године избио the Bosnian-Herzegovinian uprising, more Босанско-херцеговачки устанак, позна- commonly known as the “The Gun of Ne- тији под именом „Невесињска пушка“, vesinje”, broke out in the summer of 1875, Лука напушта трговину и одлази у Хер- Luka left his job and went to Herzegovina цеговину као добровољац, где се, према as a volunteer, where, according to his own сопственом казивању, укључио у одред words, he joined the detachment of Colo- пуковника Ђоке Влајковића. nel Djoka Vlajković.

Као добровољац учествовао је у оба As a volunteer he participated in both Ser- српско-турска рата (1876–1878). Када се bian-Turkish wars (1876–1878). When the рат завршио, Лука је, као већ зрео чо- war ended, Luka, already a mature man, век, у јесен 1878, започео самостално да began to work as an independent trader in се бави трговином у Београду. У првим Belgrade in the autumn of 1878. His fellow трговачким корацима помоћ су му не- Herzegovinians, the famous Belgrade mer- себично пружили земљаци, чувени бео- chants, Paranos and Krsmanović, unselfish- градски трговци Паранос и Крсмановић. ly helped him to stand on his own two feet. ЗАДУЖБИНАР /24/ THE ENDOWER

// Породична кућа Луке Ћеловића Требињца, Краљевића Марка 1, 1903, инж. Милош Савчић

// The family home of Luka Ćelović Trebinjac at 1 Kraljevića Marka Street, 1903, engineer Miloš Savčić ЗАДУЖБИНАР /25/ THE ENDOWER

Без искуства и школског образовања, Without experience and a school edu- Лука својом природном бистрином и cation, Luka, with his innate intelligence упорношћу врло брзо постиже успехе. and perseverance, quickly achieved suc- Године 1882, Лука Ћеловић, већ угледан cess. In 1882, Ćelović, already a respected трговац, учествује у оснивању Београд- trader, participated in the establishment ске задруге. Основана као Завод за уде- of the Belgrade Cooperative. Founded as онице, Задруга је почела веома скромно. the Bonds Bureau, the co-op began very Министар финансија Краљевине Србије modestly. On 1st June of the same year, the потврдио је Правила о раду Београдске Minister of Finance of the Kingdom of Ser- задруге 1. јуна исте године, па је на ос- bia confirmed theRules of Procedure of the нову тога она отпочела са радом. Многи Belgrade Cooperative, and on this basis, it проблеми нису обесхрабрили осниваче started working. The many problems en- и чланове да опстану и истрају у раду. Ре- countered did not discourage the founders зултати нису изостали. Међу првим ула- and members, and they persisted in their гачима био је Лука Ћеловић, а од 1883. work to survive. They did not fail. Luka биран је за члана Управног одбора, да Ćelović was among the first investors, and би од 1887. године, све до смрти био њен in 1883 he was elected a member of the председник. За ту функцију није примао Board of Directors, and from 1887 until his хонорар, већ га је улагао на штедну књи- death he was its president. He did not ac- жицу код Државне хипотекарне банке. cept a fee for this function, but instead de- Осим тога, Указом Њ. В. Краља Петра I, posited the money into a savings account Лука Ћеловић је постављен, 7. фебруара at the State Mortgage Bank. In addition, on 1912. године, за члана Задужбинског са- 7th February 1912, by the command of HRH вета при Министарству просвете. Члан King Petar I, Luka Ćelović was appointed a тог савета остаје све до смрти. member of the Endowment Council at the Ministry of Education. He remained a mem- Поред многих друштвених, хуманитарних, ber of the council until his death. трговачких и патриотских активности Луке Ћеловића, не сме се заборавити његов до- In addition to his many social, humanitari- принос уређењу Београда. Несумњива је an, commercial and patriotic activities, Luka његова заслуга што је део Савамале тада Ćelović must not be forgotten for his con- уређиван по узору на велике европске tribution to the planning of Belgrade. It is градове. У запуштеној и плавној Савамали, without doubt to his credit that part of Sa- 1903. године најпре подиже своју породич- vamala was modelled on large European cit- ну кућу у улици Краљевића Марка бр. 1. За ies. In 1903, in the abandoned and flooded њену изградњу ангажована је Инжењер- , he first built his family home at ско-техничка канцеларија Милоша Сав- no. 1 Kraljevića Marka Street, engaging the чића. Након тога Лука Ћеловић учествује Engineering and Technical Office of Miloš у изградњи палате Београдске задруге и Savčić. After that Luka Ćelović participated ЗАДУЖБИНАР /26/ THE ENDOWER

велелепног здања хотела „Бристол“, као и in the construction of the Belgrade Cooper- зграде Берзе. Уз велико лично залагање ative mansion and the magnificent building, добио је од Београдске општине дозволу да The Bristol Hotel, as well as the Stock Ex- на свом имању, у данашњој Карађорђевој change building. With great personal effort, улици наспрам Железничке станице, по- he received permission from the Municipal- дигне парк по угледу на европске паркове. ity of Belgrade to build a park, modelled on Споменик победе у облику великог крста European parks, on his grounds, in today's од црвеног мрамора, првобитно подигнут Karadjordjeva Street, opposite the railway на Малој пијаци, био је пренет у тај парк station. The victory monument in the form приликом његовог уређења. То је један од of a large cross made from red marble, првих споменика незнаном јунаку из вре- which was originally erected in the Small мена бомбардовања вароши, подигнут у Market, was moved to the park during its јесен 1862. године. construction. Erected in the autumn of 1862, it is one of the first monuments dedicated Почетком 20. века српска великошколска to an unknown hero dated from the period омладина била је не само „узданица на- when the town was bombed. рода“ него и врло утицајан и незаобила- зан фактор који учествује у политичком At the beginning of the 20th century, the и националном животу. У то време, Лука secondary school youth of Serbia were not Ћеловић остварује тешње контакте са only the “hope of the people”, but also a великошколском омладином, а од 1905. very influential and indispensable social године и са студентима Београдског уни- group that participated in political and na- верзитета. Чврсто је веровао да је наука tional events. At the time, Ćelović was in основа будућег развоја наше нације. Зато close contact with the secondary school већ 1911. године, у свом првом тестаменту, pupils, and from 1905 with the students оставља сву своју имовину Београдском of Belgrade University. He firmly believed универзитету. Ово завештање тада је из- that science was the basis for the future носило преко 50 милиона динара. development of the Serbian nation. Conse- quently, in his first testament dated 1911, Већ по окончању Првог светског рата, he left all of his property to Belgrade Uni- Светосавска прослава на Унивезитету versity. This bequest was then worth more подразумевала је и доделу награда Луке than 50 million dinars. Ћеловића за најбоље темате, и то првих година само из техничких наука, а касније Already after the end of the First World и из свих других области које се проуча- War, the St. celebration at the Univer- вају на Универзитету. О Светом Сави 1927. sity also included the Luka Ćelović award године Лука Ћеловић оснива „Фонд Луке for the best theses, in the first few years Ћеловића Требињца“ у корист Академ- only in technical sciences, and later in all ског певачког друштва „Обилић“. other fields studied at the University. On ЗАДУЖБИНАР /27/ THE ENDOWER

Сведочанства о задужбинарској делат- St. Sava’s day in 1927, he founded “The Luka ности Луке Ћеловића налазимо у днев- Ćelović Trebinjac Foundation” for the ben- ној штампи. Лист „Време“ од 28. јануара efit of the Academic Choral Society “Obilić”. 1920. доноси: The testimonies regarding the endowment Јучерашња свечаност на Београдском Уни- activities of Luka Ćelović can be found in верзитету – Поред осталих саопштења the daily newspaper “Vreme”, dated 28th г. Павле Поповић, ректор Универзитета, January 1920: саопштио је – тј. прочитао Завештање г. Луке Ћеловића – Требињца, трговца бео- Yesterday's ceremony at the University of градског, у коме он наглашава да је целог Belgrade – In addition to other announce- свог живота жудео за науком и да је вољан ments, Pavle Popović, rector of the Univer- под крај живота, све своје имање завеш- sity read the testament of Mr. Luka Ćelović тати Београдском Универзитету. Г. Лука – Trebinjac, a Belgrade trader, in which he Ћеловић приложиће у свој Фонд Универзи- emphasizes that during his entire life he тету око 50 милиона динара. Овог пута он has hungered for science and at the end је одмах дао у обвезницама ратне штете of his life he wishes to donate his proper- на руковање Универзитету 1 (један) мили- ty to Belgrade University. Mr. Luka Ćelović он динара уз спроводно писмо. После апла- will contribute about 50 million dinars to уза и овација, Певачко друштво „Обилић“ his foundation. On this occasion, together запевало је Мокрањчеве руковети. with the letter of establishment, he imme- diately donated war damage bonds worth 1 У „Правди“ од 28. јануара 1928. године (one) million dinars. After the applause and објављен је текст под насловом „Про- ovations, the choral society “Obilić” sang слава Св. Саве на Универзитету – Г. Лука Mokranjac’ Garlands. Ћеловић – „Обилићу“: In “Pravda”, dated 28th January 1928, a text Познати просветни добротвор г. Лука entitled “A Celebration of St. Sava at the Ћеловић упутио је следеће писмо рек- University – Mr. Luka Ćelović – to ‘Obilić’”: тору Универзитета г. М. Митровићу: The famous educational benefactor, Mr. Господине Ректоре: Luka Ćelović sent the following letter to the rector of the University, Mr. M. Mitrović: Част ми је саопштити Вам да сам одлу- чио да оснујем задужбину у корист Ака- Mr. Rector: демског Певачког Друштва „Обилић“. Ова ће задужбина носити име Задужби- I am honoured to announce to you that I на Луке Ћеловића-Требињца у корист have decided to establish a foundation for Академског певачког друштва „Обилић“. the benefit of the Academic Choral Society ЗАДУЖБИНАР /28/ THE ENDOWER

У ту сврху шаљем Вам као свој први “Obilić”. It will be called the Luka Ćelović – прилог 100.000 (сто хиљада) динара у Trebinjac Foundation for the benefit of the обвезницама државног зајма 7%, с мол- Academic Choral Society “Obilić”. бом да овим фондом рукује Универзи- тетска Управа, а да чист приход ужива For this purpose, I am sending you 100,000 Друштво „Обилић“. (one hundred thousand) dinars in state bonds at 7% interest for my first contribu- Као стари пријатељ Универзитета и tion, requesting that the fund be managed његове омладине желим да овог пута by the University Board, and that the net in- одликујем једно од најстаријих и нај- come be given to the “Obilić” society. бољих студентских удружења и да му помогнем колико могу у испуњавању As an old friend of the University and its његове велике мисије. Младост је – нека students, I would like to honour one of the пева! oldest and best student associations, and to help it as much as I can to fulfil its great Али је песма „Обилића“ оно што му даје mission. The youth – let them sing! полета у његовим племенитим напо- рима и улива утеху у часовима беде But it is the songs of “Obilić” that give them и страдања. „Обилић“ је пронео лепу the elan in their noble efforts and provide српску песму широм целе наше земље од comfort in times of misery and suffering. Београда до Кајмакчалана, до Загреба и “Obilić” has spread beautiful Serbian songs Љубљане, кроз све словенске земље; он across our country, from Belgrade to Kaj- је представљао нас и на страни, нашу makčalan, Zagreb to Ljubljana, to all Slavic уметност и културу – он је свуда слу- countries; it also has represented us and жио на част омладини, Универзитету, our art and culture abroad – it has served Српству, целом нашем народу; он је the honour of our youth, the University, тиме учинио једно велико културно и everything Serbian, all of our people; it has национално дело које ја високо ценим. thus contributed greatly, both culturally and nationally, which I deeply respect. Нека би Бог дао да „Обилић“ врши исту службу просветну и националну и даље, May God let “Obilić” perform in the service дуго и дуго деценијама и вековима. of education and the whole nation for many decades and centuries to come.

С одличним поштовањем Yours faithfully, Лука Ћеловић – Требињац. Luka Ćelović – Trebinjac. ЗАДУЖБИНАР /29/ THE ENDOWER

„Време“ у скоро сваком свом броју из During this period, in nearly every issue овог периода доноси по неку вест о до- of “Vreme” there is some news about the бротворном раду Луке Ћеловића. Тако у charity work of Luka Ćelović. And in the is- броју од 28. јануара 1929. године налази- sue dated 28th January 1929, there is a text мо текст под насловом „Нови поклони entitled “New Gifts to the University”: универзитету“: After being greeted by everyone in the hall Пошто је био поздрављен од целе сале (all present), the rector, Mr. Mitrović, read, (свих присутних) ректор г. Митровић in addition to other letters, a letter from Mr. прочитао је поред осталих писама и Luka Ćelović addressed to the rector: писмо г. Луке Ћеловића које је упутио ректору: To my foundation, which was established by order on 29th August 1929 for the ben- Мојој задужбини која је основана ука- efit of the Academic Choral Society “Obilić”, зом од 29. августа 1929. године у корист and is managed by the University Board, in Академског Певачког Друштва „Обилић“ addition to earlier donations, today I have а којом рукује Универзитетска Управа, added 100,000 dinars in state bonds at 1% поред ранијих шаљем Вам данас у при- interest, and in doing so I am increasing логу још 100.000 динара у обвезницама my fund. Let “Obilić” develop and grow, државног зајма од 1% и тиме увећа- and through our youth, who are nurturing вам своју задужбину. Нека се „Обилић“ our music, enrich the hearts of , while развија и снажи и преко омладине која strengthening our will for everything that is песму гаји нека оплемењује срце Србино- good and glorious. во и док челичи вољу за све што је добро и узвишено. Luka Ćelović did not only help the youth of choral societies. In the daily newspa- Лука Ћеловић није помагао само омла- per, “Pravda”, dated 28th January 1928, in дину певачких друштава. У листу „Прав- the official part, page 153, the Universi- да“ од 28. јануара 1928. године, у Службе- ty Board announced: “This year, Mr. Luka ном делу, стр. 153, Универзитетска упра- Ćelović donated 2,000 dinars to the Tech- ва је објавила: „И ове године поклонио nical Faculty, to use for their own goals”. је г. Лука Ћеловић, Техничком факултету Then, in the personal announcements it 2.000 динара, с тим, да их употреби за was cited that Luka Ćelović, a trader from своје циљеве“. Потом се у Личним вести- Belgrade, was decorated with a grade I Or- ма наводи да је Лука Ћеловић, трговац der of St. Sava (under the no. 9328/I, on из Београда, одликован Орденом Светог 27th January 1926). Саве I степена (под бр. 9328/I од 27. јану- ара 1926. године). ЗАДУЖБИНАР /30/ THE ENDOWER

У Београду је 15. августа 1929. године, In Belgrade on 15th August 1929, Luka у својој кући у улици Краљевића Мар- Ćelović Trebinjac died in his house at no. 1 ка број 1, умро Лука Ћеловић Требињац. Kraljevića Marka Street. Belgrade Universi- Сахрану је на најсвечанији начин орга- ty, which was the only inheritor of his will, низовао Београдски универзитет, према organized the funeral in a most honoura- тестаменту једини покојников наследник. ble way. At the funeral, in addition to the На сахрани, поред многобројних говор- many speakers, on behalf of the Municipal- ника, у име Београдске општине, беседио ity of Belgrade, its vice-president, Vojislav је њен потпредседник Војислав Зађина. Zadjina, made a speech.

После смрти Луке Ћеловића, пронађени After the death of Luka Ćelović, the testa- су тестамент из 1911. године и Основно ment from 1911, and the letter of establish- писмо о оснивању „Задужбине Луке Ће- ment of the “Foundation of Luka Ćelović ловића Требињца – београдског тргов- Trebinjac – a Belgrade trader”, dated 23rd ца“, од 23. децембра 1925. године. Њу је December 1925, were found. The Foundation указом од 30. марта 1926. године одобрио was approved by decree of King Aleksan- Краљ Александра I. Овим је Лука Ћело- dar I, dated 30th March 1926. Consequently, вић, постао један од највећих просвет- Luka Ćelović became one of the greatest ed- них добротвора и највећи задужбинар ucational benefactors and the greatest ben- Универитета у Београду. efactor of the University of Belgrade.

У Основном писму Лука Ћеловић за- In the letter of establishment, Luka Ćelović хваљује „Богу и свим добрим прија- thanked “God and all my good friends who тељима који ми помогоше да стекнем helped me to acquire my property in Serbia, своје имање у Србији која ме је прими- which accepted me as a citizen, and I am ла за свог грађанина, уверен да наука convinced that science and the economy, as и привредни рад уз неговање младог well as the nurturing of young generations, нараштаја најбоље обезбеђује култур- best ensures the cultural and political fu- ну и политичку будућност народа.“ Он ture of the people”. He also states: “Only the даље наводи: „Само чист приход Задуж- net income of the Foundation can be used бине може се користити, трошити и упо- and spent for scientific purposes and goals требљавати за научне потребе и циљеве of the University, and the principal capital Универзитета, а основни капитал не сме should not in any way be reduced.” ни у ком случају да се смањи.“ According to the wishes of the testator, Према жељи оставиоца, предвиђено је it was envisaged that the Foundation be било да Задужбином руководи Одбор managed by the Board, which was made up кога чине ректор, који је уједно и пред- of the rector, who was a member and presi- седник Одбора, проректор, декани и dent of the Board at the same time, the vice ЗАДУЖБИНАР /31/ THE ENDOWER

// // Основно писмо Луке Ћеловића Требињца Luka Ćelović Trebinjac’s letter concerning the о оснивању „Задужбине Луке Ћеловића - establishment of the “Foundation of Требињца, београдског трговца“ Luka Ćelović-Trebinjac, a Belgrade trader” ЗАДУЖБИНАР /32/ THE ENDOWER

// Указ краља Александра I Карађорђевића о оснивању „Задужбине Луке Ћеловића - Требињца, београдског трговца“

// The Decree of king Aleksandar I Karađorđević concerning the establishment of the “Foundation of Luka Ćelović-Trebinjac, a Belgrade trader” ЗАДУЖБИНАР /33/ THE ENDOWER

продекани свих факултета Београдског rector, and deans and vice deans of all of универзитета. Лука Ћеловић је Задуж- the faculties of the University of Belgrade. бини одмах предао своје имање у Јавор- Luka Ćelović immediately handed over his ској улици бр. 7 и 9, по тапији бр. 19431, properties in Javorska Street, nos. 7 and 9, а предвидео је да остало имање буде deed no. 19431, with the intention that his прикључено фонду Задужбине после remaining properties would be added to његове смрти. the Foundation after his death.

Правила о руковању Задужбином и о The rules governing the management of распоређивању чистог прихода изра- the Foundation and the allocation of net дио је Универзитетски савет Београдског income were made by the University Coun- универзитета. Она су се могла мењати cil of Belgrade University. They could only само сваке десете године. Предвиђено је be changed every ten years. It was intend- било да се на све Задужбинске зграде, на ed that a visible sign, “The Legacy of Luka сву опрему, као и на научна достигнућа Ćelović – Trebinjac”, be placed on all the штампана из фондова Задужбине стави endowment buildings, all equipment, as видна ознака „Задужбина Луке Ћело- well as the scientific achievements pub- вића – Требињца“. lished using funds from the Foundation.

Непокретна имовина Задужбине обух- The immovable property of the Founda- ватала је: плац са кућом у Јаворској бр. tion included: land with the houses at nos. 7. и 9, двоспратну кућу у Краљевића 7 and 9 Javorska Street, a two-storey house Марка бр. 1, која има четири стана и че- at no. 1 Kraljevića Marka Street, which had тири дућана у партеру; палату на углу four apartments as well as four shops on the Карађорђеве бр. 65 и Загребачке бр. 1, ground floor; the mansion on the corner of данас Коче Поповића, која има 24 стана Karadjordjeva Street no. 65 and Zagrebačka и шест дућана са пет теретних лифтова; Street no. 1, today Koče Popovića, which had четири палате дуж целе Загребачке ули- 24 apartments and six shops with five freight це, под бројевима 3, 5, 7 и 9, као и бр. 16 elevators; four mansions along the entire Za- у Босанској улици, данас Гаврила Прин- grebačka Street, nos. 3, 5, 7 and 9, as well as ципа. Ове зграде имају 31 стан и седам no. 16 in Bosanska Street, today Gavrila Prin- дућана са четири теретна лифтa. cipa. These buildings have 31 apartments and seven shops with four freight elevators. Палате су постале власништво Задужби- не почетком 1930. године, која је од тада The mansions became the property of the примала велике суме новца од изда- Foundation at the beginning of 1930, and вања некретнина. Сав приход управник since then, large sums of money from rent- Задужбине је сваког месеца предавао ing the real estate has been earned. Every Управи Београдског универзитета. Он је year the manager of the Foundation hand- ЗАДУЖБИНАР /34/ THE ENDOWER

// // Задужбина Луке Ћеловића Требињца у Јаворској The legacy of Luka Ćelović Trebinjac at Javorska улици, данас Светозара Радића 7, 1931–1932, арх. Street, today 7 Svetozara Radića Street, 1931–1932, Бранко Таназевић architect Branko Tanazević ЗАДУЖБИНАР /35/ THE ENDOWER

1930. месечно износио просечно 260.000 ed over all the income to the Administra- ондашњих динара, што је у време тешке tion Board of Belgrade University. In 1930, економске кризе била и те како значајна the monthly sum amounted to an average сума новца за Универзитет, ако се има у of 260,000 dinars, which, during a time of виду да је тада плата редовног професо- severe economic crisis, was a significant ра, министра или генерала износила око sum of money for the University, given that 5.000 динара. the salary of a regular professor, minister or general was about 5,000 dinars at the time. Вредност имовине коју је Лука Ћело- вића завештао Универзитету у Београ- The value of property which Luka Ćelović be- ду процењена је на 13.500.000 динара. queathed to the University of Belgrade was Кућа у Краљевића Марка бр. 1, у којој је estimated at 13,500,000 dinars. The house Лука Ћеловић живео, процењена је на at no. 1 Kraljevića Marka Street, where he 1.200.000 динара. Хартије од вредности lived, was estimated at 1,200,000 dinars. The које се налазе код Београдске задруге bonds at the Belgrade Cooperative reached достигле су вредност од 511.500 динара. a value of 511,500 dinars. In his safe, a sav- У његовој каси нађена је штедна књижи- ings book with 1,077,128 dinars, 60 National ца на 1.077.128 динара, 60 акција Народне Bank shares valued at 480,000 dinars and банке у вредности од 480.000 динара и other valuables, were found. An assessment друге драгоцености. Извршена је и про- was made of the entire furniture that was in цена целокупног намештаја који се на- the house, which Luka almost did not use at лазио у кући, а који Лука готово уопште all. Everything that was found and record- није користио. Све што је у кући пронађе- ed in the house became the property of the но и пописано припало је Универзитету, University, i.e. the Foundation. An inventory односно Задужбини. Попис је извршио was carried out by the head of the Probate шеф Оставинског одељења Београдске Department of the Municipality of Belgrade, општине М. Благојевић у присуству рек- M. Blagojević, in the presence of the rector, Č. тора Ч. Митровића, декана Филозофског Mitrović, the dean of the Faculty of Philoso- факултета П. Поповића, економа Уни- phy, P. Popović, the accountant of the Univer- верзитета М. Стојанчевића и секретара sity, M. Stojančević, and the University secre- Универзитета В. Матића. Попису су при- tary, V. Matić. The inventory was attended by суствовали и рођаци Луке Ћеловића, си- Luka Ćelović’s cousins, Manojlo Ćelović and новац Манојло Ћеловић, сестрић Владо Vlado Vuković and brother-in-law, Mihailo Вуковић и зет Михаило Поповић. После Popović. After the inventory, the rector of the извршеног пописа ректор Универзитета University, Č. Mitrović said: “As it was estab- Ч. Митровић изјавио је: „Како је за живо- lished during the lifetime of the late Ćelović, та пок. Ћеловића утврђен постанак За- the legacy is in the form of an endowment дужбине у виду задужбинског поклона, gift, and not an inheritance. I ask the court а не наследном вољом, то молим Суд: да to confirm these facts and transfer all the ЗАДУЖБИНАР /36/ THE ENDOWER

// Задужбина Луке Ћеловића Требињца, угао Гаврила Принципа и Загребачке, данас Коче Поповића, 1928-1932, арх. Богдан Несторовић

// The legacy of Luka Ćelović Trebinjac аt the corner of Gavrila Principa Street and Zagrebačka Street, today Koče Popovića Street, 1928-1932, architect Bogdan Nestorović ЗАДУЖБИНАР /37/ THE ENDOWER

ова факта утврди и преда сву имовину property for safekeeping and management на чување и руковање Одбору назначе- to the board mentioned in the letter of es- ном у Основном писму.“ На основу овога tablishment.” Based on this, the head of the шеф Оставинског одељења М. Благоје- Probate Department, M. Blagojević, referred вић упућује Акт о попису Варошком суду, the act of inventory to the probate judge at старатељском судији, који је донео одлу- the Town Court, who made the decision to ку о предаји целокупне заоставштине hand over the entire legacy to the University Универзитетском одбору Задужбине. Board of the Foundation.

О раду Задужбине подношен је сваке го- Concerning the work of the Foundation, дине Извештај који је био доступан јав- an annual report was made available to ности. Из делимично сачуваних извеш- the public. From the partially preserved таја сазнаје се да су потпором „Задужби- reports, it has been learned that many of не Луке Ћеловића – Требињца, трговца the scientific studies of our distinguished из Београда“ штампане многе научне scientists have been published with the студије наших уважених научника. На- support of “The Foundation of Luka Ćelović ставни кадар Београдског универзитета – Trebinjac, a trader from Belgrade”. The користио је стипендије Задужбине за teaching staff of Belgrade University used многобројне међународне сусрете, сим- scholarship funding from the Foundation позијуме и конгресе, као и за вишеме- for numerous international meetings, sym- сечни рад у архивама и библиотекама posiums and congresses, as well as for најпознатијих светских универзитетских many months of work in the archives and центара. Осим редовних активности, libraries of the world's most famous uni- Задужбина је спроводила и многе ван- versity centres. In addition to regular ac- редне које су имале изузетно позитиван tivities, the Foundation has also organised утицај на научни и образовни рад Уни- many ad hoc events that have had a very верзитета у Београду. positive impact on the scientific and edu- cational work of the University of Belgrade. У Правилима о руковању средствима За- дужбине, у члану 4, наведено је шта ће In the regulations for handling the funds of се сматрати научним радом, тј. потребом the Foundation, article 4 states what is con- Универзитета: „...ту ће спадати: разрађи- sidered to be scientific work, i.e. necessary вање научних питања у виду писмених to the University: “... this will include: the састава, научне екскурзије, испитивања elaboration of scientific questions in writ- у лабараторијама, истраживање у би- ten form, scientific excursions, laboratory блиотекама, архивама, на терену и на- tests, research in libraries, archives, on the учним центрима, штампање научних и ground and in scientific centres, the pub- стручних радова, уџбеника и часописа, lication of scholarly works, textbooks and као и све што испуњава циљеве и потре- magazines, as well as everything necessary ЗАДУЖБИНАР /38/ THE ENDOWER

бе Универзитета према оцени Универзи- to fulfil the achievements and needs of the тетског савета“. University according to the assessment of the University Council.” По решењу Задужбинског одбора, по- четком 1930. године, цела приватна би- In accordance with the decision of the блиотека Луке Ћеловића са три његова Endowment Committee, at the beginning ормана и две кинеске вазе, предата је of 1930, the entire private library of Luka Универзитетској библиотеци у Београду. Ćelović, three cabinets and two Chinese Библиотека Луке Ћеловића има 580 ин- vases, were handed over to the Univer- вентарских бројева са преко 1.100 књига. sity Library in Belgrade. His library con- Поред оних на француском и немачком tained 580 inventory numbers with over језику најбројнија су дела домаћих писа- 1,100 books. In addition to those in French ца, затим свеске разноврсних правила, and German, the most numerous were do- статута, споменица и извештаја који са- mestic writers, then notebooks of various држе и статистичке податке многих др- rules, statutes, notes and reports contain- жавних и приватних предузећа, банака, ing statistical data of many state and pri- акционарских, хуманитарних и патриот- vate companies, banks, shareholders’ and ских друштава. У њеном саставу се нала- patriotic associations, as well as charitable зи и око 80 књига штампаних у Францу- organisations. It also contained about 80 ској и Швајцарској за време Првог свет- books printed in France and Switzerland ског рата. Сваке године Задужбина је during the First World War. Each year, the донирала Универзитетској библиотеци Foundation donated a certain amount of извесну суму новца за куповину нових money to the University Library for the књига и периодике, као и за откуп по- purchase of new books and periodicals, as себних издања. well as for the purchase of special issues.

Током 1931. године обележене су пригод- During 1931, all of Luka Ćelović’s houses ним натписом све куће Луке Ћеловића which were part of the legacy, were marked које су ушле у састав Задужбине. with a suitable inscription.

Према извештају Задужбинског одбора за According to the report of the Endowment 1934. годину издата је новчана помоћ за Committee, dated 1934, money was provid- сређивање и проучавање велике и вред- ed for the arrangement and research of a не збирке у Геолошком институту Универ- large and valuable collection at the univer- зитета. Из прихода Задужбине одређено sity’s Geological Institute. From the income је да се награди, сем редовне Светосав- of the Foundation, it was decided to reward, ске награде, са по 1.000 динара, по један apart from the traditional St. Sava prize, one студент сваког факултета који је од једне student from each faculty, who had gradu- до друге прославе најуспешније поло- ated with the highest marks between two ЗАДУЖБИНАР /39/ THE ENDOWER

// // Задужбина Луке Ћеловића Требињца, Загребачка The legacy of Luka Ćelović Trebinjac, Zagrebačka 3–9, данас Коче Поповића, 1928–1932, арх. Богдан Street 3–9, today Koče Popovića Street, 1928–1932, Несторовић architect Bogdan Nestorović

жио дипломски испит. Минеролошком St. Sava’s Day celebrations with 1,000 di- петрографском заводу додељена је сума nars. The Mineralogical Petrographic Insti- од 10.000 динара за набавку специјал- tute was allocated the sum of 10,000 dinars ног микроскопа за рад у лабораторији, а for the purchase of a special microscope Зоотехничком институту Пољопривред- for laboratory work, and the Zootechnical но-шумарског факултета 4.000 динара Institute of the Faculty of Agriculture and за набавку фотокамере за фотомикро- Forestry, 4,000 dinars for the purchase of a скопска снимања. Исте године издвојено camera for photo-microscopic recordings. је 40.000 динара као помоћ Универзитет- In the same year, 40,000 dinars was allocat- ској библиотеци за претплату на листове ed as aid to the University Library for publi- и часописе. За издавачку делатност Уни- cations and magazines. The sum of 268,050 верзитета у Београду издвојена су сред- dinars was assigned to Belgrade University ства у износу од 268.050 динара. for publishing purposes. ЗАДУЖБИНАР /40/ THE ENDOWER

// // Задужбина Миливоја Јовановића и Луке The legacy of Milivoje Jovanović and Luka Ćelović Ћеловића, угао Андрићевог венца и Кнеза at the corner of Andrićev venac and Kneza Miloša Милоша, 1938–1939, арх. Григорије Самојлов Street, 1938–1939, architect Grigorije Samojlov ЗАДУЖБИНАР /41/ THE ENDOWER

Из извештаја Задужбинског одбора за As stated in the report of the Endowment 1940. годину издвајамо да је на углу ули- Committee, dated 1940, at the corner of Kralj ца Краља Фердинанда и Крунске бр. 4, Ferdinand and no. 4 Krunska St., today the данас угао Кнеза Милоша и Андрићевог corner of Knez Miloš St. and Andrićev venac, венца, завршена задужбинска зграда the endowment building of Luka Ćelović Луке Ћеловића и Миливоја Јовановића, and Milivoje Jovanović was reconstructed према пројекту Григорија Самојлова. in accordance with the plans by Grigorije Изградња је завршена свесрдним ста- Samojlov. The building was completed with рањем и заузимањем ректора Београд- the genuine care and efforts of the rector of ског универзитета, Петра Мицића. Belgrade University, Petar Micić.

На основу одлуке Универзитетског сена- Based on the decision of the University та, а у сагласности са завештањем Луке Senate, and in accordance with the testa- Ћеловића, основан је почетком школ- ment of Luka Ćelović, at the beginning of ске 1939/40. године самосталан фонд за the school year 1939/40, an autonomous издавање универзитетских уџбеника и fund was set up for the publication of оригиналних научних дела. Задужбина је university textbooks and original scientif- и до тада материјално помагала писце и ic papers. Up until then, the Foundation научне раднике да своје радове заврше had provided aid for writers and scientists или да штампају уџбенике. Многи науч- to complete their papers or publish text- ни радови који су написани захваљујући books. Many scholarly works were written средствима Задужбине објављени су у thanks to funds from the Foundation and различитим часописима или као део из- published in various journals or as part of дања других издавача, а у предговорима other publications. In the preface of the уџбеника наведено је да је рад помогнут textbooks it was stated that the work was средствима Задужбине. aided by resources from the Foundation.

По оснивању Фонда формирани су After the establishment of the Fund, the Управни и Уређивачки одбор, а израђе- Administrative and Managing Board was ни су и Правилник и Пословник о раду. formed, and the rules and regulations of Током 1940/41. године штампано је првих procedure were drafted. During 1940/41, the једанаест уџбеника, а започета је штам- first eleven textbooks were printed, and two па још два. Ратне прилике успориле су more were ready for press. The war slowed даљи рад Фонда, а главни проблем је био down the work of the Fund, with the main недостатак хартије. Уџбеници чије штам- problem being the lack of paper. The pub- пање је финансирао Фонд продавали су lication of textbooks financed by the Fund се студентима по цени која је покривала were sold to students at a price that cov- само трошкове штампе. Била је могућа и ered the cost of printing only. It was also куповина на отплату, али су у слободној possible to buy on credit, but the books ЗАДУЖБИНАР /42/ THE ENDOWER

продаји уџбеници били нешто скупљи. were somewhat more expensive on the Неповољне прилике за школски рад, на- open market. The Fund was unable to reach стале већ крајем прве године постојања its full potential for the benefit of the Uni- Фонда, услед ратних дејстава, нису до- versity due to the adverse conditions of war зволиле да се искаже његов прави по- that occurred at the end of the first year of тенцијал за развој Универзитета. Према its existence, and circumstances were not извештају од 31. децембра 1941. године, conducive for school activities. According to Фонд је из Задужбине добио на име до- a report dated 31st December 1941, a grant тације – обртног капитала 1.050.000 ди- from the Foundation – revolving capital to нара, од чега је за штампање готових и the value of 1,050,000 dinars, was allocated за припремне радове нових уџбеника to the Fund, out of which 670,784.60 dinars издато 670.784,60 динара. По правилнику were issued for the publication of textbooks Фонд се дотирао из задужбинских сред- and the preparation of new ones. According става, док његов обртни капитал не би to the rules and regulations, the amount достигао суму од 2.000.000 динара. was deducted from the Foundation’s re- sources, as long as the revolving capital did Све активности Задужбине Луке Ћело- not reach the sum of 2,000,000 dinars. вића готово је немогуће набројати, али је важно нагластити да се рад Задужбине It is almost impossible to list all the activ- до избијања Другог светског рата одвијао ities of the Luka Ćelović Foundation, but it у складу са Оставинским писмом којим је is important to emphasize that the work of Задужбина основана. Кроз све те годи- the Foundation, up until the outbreak of the не њена имовина се стално увећавала. Second World War, was in accordance with Након завршетка Другог светског рата the letter of probate, on which the Founda- зграде у Загребачкој улици претворене tion was established. During all those years, су у Студентски дом „Милован Ђилас“, its assets were constantly on the increase. који касније добија назив „14. децембар“. After the end of the Second World War, the buildings on Zagrebačka Street were turned О постојању „Задужбине Луке Ћеловића into the Student Dormitory “Milovan Djilas”, – Требињца“ чуло се нешто више после which was later called “14th December”. рата још само једном приликом, али не кроз извештаје о раду и научним достиг- Regarding the existence of The Luka Ćelović нућима Универзитета, већ посредством – Trebinjac Foundation, it was mentioned београдске штампе. Наиме, током 1969. only once after the war, but not in reports године почели су преговори са преду- on the work and scientific achievements of зећем „Металсервис“ о куповини обе the University, but in the Belgrade press. палате, које су биле власништво Универ- Namely, in 1969, negotiations began with зитета у Београду, под изговором да су the company “Metalservis” on the purchase неподесне за студентски дом. И поред of both mansions, which were owned by the ЗАДУЖБИНАР /43/ THE ENDOWER

// // Задужбина Миливоја Јовановића и Луке The legacy of Milivoje Jovanović and Luka Ćelović, Ћеловића, портрети задужбинара на порталу the benefactors profiles on the portal

општег противљења тадашњег јавног University of Belgrade, on the pretext that мњења, Универзитет у Београду је заме- they were unfit for student accommodation. нио ове непокретности за станове про- Despite the general opposition of the then фесора Универзитета. На овај догађај public, the University of Belgrade replaced београдски факултети тада нису реаго- these properties for apartments for profes- вали. Ипак, Лука Ћеловић Требињац није sors of the University. The Belgrade facul- заборављен, а успомена на њега и њего- ties did not react to this development. Nev- во име и данас живи на Универзитету у ertheless, Luka Ćelović Trebinjac has not Београду. been forgotten, and his memory and name still live on at the University of Belgrade. ЗАДУЖБИНАР /44/ THE ENDOWER

// // Урош Предић, Портрет Јоце Вујића, 1926, Uroš Predić, Portrait of Joca Vujić, 1926, in the власништво породице Вујић possession of the Vujić family ЗАДУЖБИНАР /45/ THE ENDOWER

Збирка Јоце Вујића* The Joca Vujić Collection* Лепосава Шелмић Leposava Šelmić

Велики поседник, економ, народни по- Jovan Vujić, who was a great owner, econ- сланик и јавни радник Јован Вујић је као omist, member of Parliament and socially страствени књигољубац и узорни са- engaged intellectual, as well as a passion- купљач историјских и уметничких стари- ate bookbinder and an exemplary collec- на био свакако најзначајнији колекци- tor of historical and artistic antiquities, онар код Срба крајем XIX века. За своје was certainly the most important Serbian пожртвовано и одано родољубље и ви- collector at the end of the 19th century. шеструки допринос националном и кул- For his sacrifice, sincere patriotism, his турном напретку Срба у Војводини, као numerous contributions to the national и за свој рационалан и добро организо- and cultural progress of Serbs in Vojvodi- ван рад у вођењу породичне економије, na, as well as for his rational and well-or- обделавање земље, развој сточарства, ganized management of the family estate, подизање и уређење салаша, воћња- cultivation of the land, development of ка итд., чиме се иначе бавио као својом livestock, the establishment and arrange- примарном професијом, Вујић је за жи- ment of farms, orchards, etc., which was вота примио низ државних одликовања his primary profession, Vujić was awarded (Споменица Балканских ратова, Одличје a number of state decorations during his Црвеног крста, ордени Светог Саве IV, III lifetime (the Balkan War Medal, the Red и II степена, Југословенске круне и Белог Cross Medal, IV, III and II grades of the Or-

// // * Из студије Л. Шелмић Збирка Јоце Вујића, * This paper presents selected parts from the study: објављене у каталогу истоимене изложбе одржане L. Šelmić, Collection of Joca Vujić, published in the у Народном музеју у Београду 1989. године, овде catalogue of the eponymous exhibition held at се презентују њени поједини делови. Избор је National Museum in Belgrade (1989). The selection сачињен тако што је, из обимног ауторкиног was made by putting together into a short coherent рада посвећеног добротвору и свим његовим text those parts from the authorities extensive work доброчинствима, издвојено и повезано у краћи devoted to the benefactors activities, his person- целовит текст оно што се односи на његову ality, his work as a collector and especially to the личност, на његов колекционарски рад, а посебно collection of work of art which he donated to the на Збирку уметничких дела коју је поклонио University of Belgrade. Универзитету у Београду. ЗАДУЖБИНАР /46/ THE ENDOWER

орла) и признања наших најугледнијих der of St. Sava, the orders of the Yugoslav културних, просветних и научних инсти- crown and White Eagle) and the recogni- туција.1 Београдски универзитет, чији је tion of our most prestigious cultural, ed- био велики добротвор, одао му је при- ucational and scientific institutions.1 The знање на тај начин што је његов пор- University of Belgrade, of which he was a трет, рад сликара Боривоја К. Раденко- great benefactor, paid tribute to him by вића, постављен 1933. године у свечаној hanging his portrait, the work of artist сали Ректората, поред осталих портрета Borivoje K. Radenković, in the ceremonial угледних добротвора.2 hall of the rectorate, alongside portraits of other prominent benefactors.2 Рођен 1/13. јула 1863. године у Сенти, у породици чијих је угледних чланова Born on 1st July 1863 (according to the Ju- било још у XVIII веку, Вујић је љубав пре- lian calendar) in Senta to a family with dis- ма старим временима, историји и сми-

// // 1 М. Кнежевић, Јоца Вујић, Сента, Зборник 1 M. Knežević, Joca Vujić. Senta, Zbornik priloga za прилога за историју града, Сента 1935, 126; Исти, istoriju grada Sente, 1935, 126; Ibid, 126 – Diploma of нав. дело, 126. – Диплома Друштва за Српско the Society of , made ac- народно позориште, израђена по нацрту Уроша cording to the draft by Uroš Predić, 1899, presented Предића 1899, издана 17. јануара 1905. Јовану on 17th January 1905 to Jovan Vujić, in the safekeep- Вујићу, чува се у породици пок. Јоце Вујића у ing of the family of the late Joca Vujić in Senta and Сенти и носи инвентарску ознаку Музеја III 794; bears the inventory mark III 794 of the Museum; P. П. Малетин, Почасни чланови Матице српске Maletin, Počasni članovi Matice srpske 1893–1983, Rad 1893–1983, Рад Матице српске 20, Нови Сад 1983, Matice srpske 20, Novi Sad 1983, 97; cf.: Joca Vujić, 97; уп.: Јоца Вујић, Глас Матице српске, Год. I бр. 7, Glas Matice srpske, Year I, no. 7, Novi Sad 15th May Нови Сад, 15. мај 1934, 10–11; Изводи из записника 1934, 10–11; Excerpts from the meeting minutes of the седнице управе Историског друштва у Новом managing board of the Historical Society of Novi Sad, Саду (двадесет пета седница, држана 2. јула 1931), Glasnik Istorijskog društva u Novom Sadu, knj. IV, sv. Гласник Историског друштва у Новом Саду, књ. 3, 1931, 507 – Diploma of the Histor- IV, св. 3, Сремски Карловци 1931, 507. – Диплома ical Society of Novi Sad, issued on 12th May 1931 to Историског друштва у Новом Саду, издана 12. маја Joca Vujić, in the safekeeping of the late Joca Vujić’s 1931. Јоци Вујићу, чува се у породици пок. Јоце family in Senta; The Museum Society of the Вујића у Сенти; Музејско друштво за Дунавску Region, Glasnik Istorijskog društva u Novom Sadu, Бановину, Гласник Историског друштва у Новом knj. VI, sv. 3, Sremski Karlovci 1933, 421. Саду, књ. VI, св. 3, Сремски Карловци 1933, 421. 2 The letter of Uroš Džonić to Joca Vujić dated 2 Писмо Уроша Џонића Јоци Вујићу од 5. априла 5th April 1933, in the safekeeping of the late Joca 1933. чува се у породици пок. Јоце Вујића у Сенти. Vujić’s family in Senta. The letter states: “There is У писму се наводи следеће: „У ректорату већ one portrait of you already in the Rectorate. It was постоји Ваш портрет. Израдио га је у боји, према copied from a photograph and painted in colour фотографији Боривоје К. Раденковић, учитељ by Borivoje K. Radenković, a teacher of skills at the вештина Тех. факултета. У соби где је ваша Technical Faculty. I hope that later we will be able библиотека, доћи ће, бар се надам, доцније, који to hang some other portrait in the room where your други портрет…“ library is.” ЗАДУЖБИНАР /47/ THE ENDOWER

сао за лепо, стекао од својих родитеља, tinguished members of society, even in the посебно од оца Саве, адвоката, еконо- 18th century, Vujić’s love for the past, his- ма и трговца, а једно време и начелни- tory and beauty was inherited from his par- ка Сенте, који му је поклањао посебну ents, especially his father Sava, who was a пажњу као најмлађем, шестом, детету, lawyer, economist, trader, and at one time и који је у њега улио вредноћу, штедљи- the commissioner of Senta, who was espe- вост, реално схватање, осећај дужности cially attentive to his youngest, sixth child, и коректност у односима са светом. Слу- teaching him a sense of value, frugality, шајући очева сећања о старој Сенти, која true understanding, as well as a sense of је бележио на хартију, Вујић је оставио у duty and fairness in relation to the world. рукопису драгоцено сведочанство о жи- Vujić recorded in writing his father's mem- воту у родној Сенти и другим војвођан- ories of old Senta, and this diary is a valu- ским градовима, али и о својој породици able testimonial to life in his native Senta и себи, као и о неким значајнијим исто- and other towns of , as well as of ријским догађајима. Мањи одломци из his family and himself and other important овог рукописа касније су публиковани.3 historical events. Smaller extracts from his diary were later published.3 У овом рукопису Вујић је изнео низ за- нимљивих појединости из свог живота, In this manuscript, Vujić mentioned a о детињству у Сенти, које је било доста number of interesting details about his „суморно“ јер му је мати умрла млада од life, his childhood in Senta, which was туберкулозе 1870, а отац био стално за- quite “gloomy” because his mother died узет својим пословима, о школовању у of tuberculosis in 1870 and his father was Сенти, Сегедину, Пожуну, Бечу и Мађаро- constantly busy with his work, his edu- вару као и потоњој неоствареној жељи cation in Senta, Szeged, Pozsony, Vien- да студије заврши докторатом филозо- na and Magyarovar, as well as his unful- фије у Хајделбергу и оде на двогодишње filled desire to do his doctoral studies in усавршавање у Француску, Енглеску, па philosophy in Heidelberg, and to go to чак и у Америку. После завршене ос- France, England, and even America, for новне школе у Сенти и гимназије, коју a further two years of specialisation. Af- је похађао у Сегедину и Пожуну, Вујић је ter finishing primary school in Senta and ступио на Филозофски факултет у Бечу secondary school in Szeged and Pozso- почетком октобра 1881. године. Његов ny, Vujić enrolled at the Faculty of Phi-

// // 3 Глас Матице српске, Год. III, бр. 42, Нови Сад, 3 Glas Matice srpske, year III, no. 42, Novi Sad, 15. 15. јануар 1936, 9–10; исто, бр. 43, 1. фебруар 1936, January 1936; Ibid, no. 43, 1st February 1936, 17–19; 17–19; Сента, Зборник прилога за историју града, Senta, Zbornik priloga za istoriju grada, Senta 1935, Сента 1935, 134–136; Глас Матице српске, Год. III, 134–136; Glas Matice srpske, year. III, no. 44, 15th бр. 44, 15. фебруар 1936, 25–26. February 1936, 25–26. ЗАДУЖБИНАР /48/ THE ENDOWER

биограф Урош Џонић наводи да је био losophy in in early October 1881. један од најбољих ђака чувеног слави- His biographer, Uroš Džonić, says that he сте Фрање Миклошића који га је наро- was one of the best pupils of the famous чито заинтересовао за старословенску Slavic scholar Franjo Miklošić, who in- палеографију и старословенске стари- fluenced him to become particularly in- не. Међутим, због домаћих прилика и terested in ancient Slavic palaeography нежног здравља, Вујић је по лекарском and ancient Slavic antiquities. However, савету напустио студије у Бечу, тако да due to personal circumstances and poor се већ школске 1882-3. године уписао на health, Vujić abandoned his studies in Vi- Пољопривредну академију у Мађарова- enna on medical advice, and already dur- ру (Алтенбург) на којој је дипломирао ing the school year 1882–3, he enrolled at 1885. године. Здравствено опорављен и the Agricultural Academy in Magyarovar са добрим стручним знањем из пољо- (Altenburg) where he graduated in 1885. привреде и економије, Вујић се после He recovered well, and after graduating дипломирања вратио у Сенту и преузео with a good knowledge of agriculture вођење имања од оца Саве. and economics, he returned to Senta and took over the management of his father’s У току студија доста је путовао по јуж- estate. нословенским земљама, а тада је посе- тио први пут и Србију са жељом да се During his studies, he travelled a lot in упозна са њеном прошлошћу и да обиђе the South Slavic countries, and it was then значајније српске манастире. Из њего- that he visited Serbia for the first time вих дневничких бележака се сазнаје да with the desire to get to know its past and је, путујући пешице и колима, посетио to visit the more important Serbian mon- Жичу, Студеницу, Каленић, Манасију, Ра- asteries. From his diary notes we learn ваницу и друге манастире и знаменита that he travelled on foot and by car, visit- места, а са Таковског грма, који је тада ing Žiča, Studenica, Kalenić, , Ra- био оронуо и почео се распадати, по- vanica and other and famous нео је са собом један комад који је чувао places, and he took a piece of the Takovo до смрти као драгу успомену и реткост.4 oak bush, which was in decay, and which Обишао је у младости и новоослобође- he kept until his death as a fond memento не крајеве које је Србија добила после and rarity.4 In his youth, he visited newly српско-турских ратова под кнезом Мила- liberated areas that Serbia was given after ном, а посетио је и Црну Гору, Далмацију и the Serbian-Turkish wars under Prince Mi-

// // 4 У. Џонић, Јоца Вујић (читуља) Гласник 4 U. Džonić, Joca Vujić (obituary), Bulletin of the историјског друштва у Новом Саду, књ. VII, св. 1-3, Historical Society in Novi Sad, Sremski Karlovci, Сремски Карловци 1934, 420. 1934, 420. ЗАДУЖБИНАР /49/ THE ENDOWER

Босну и Херцеговину, обузет надом да ће lan, as well as , Dalmatia and ускоро доћи час коначног ослобођења и Bosnia and Herzegovina, with the hope уједињења свих Јужних Словена.5 Још од that the final liberation and unification of доба путовања по Србији, Вујић је почео all South Slavs would soon come.5 During да прикупља предмете који ће касније his travels in Serbia, Vujić began to col- сачињавати део његовог домаћег музеја. lect items that would later form part of his Тада је, такође, открио у себи и наклоност home museum. At that time, he also dis- према уметности, коју ће доцније разви- covered an affinity for art, which he would ти обилазећи музеје у Будимпешти, Бечу, later develop by visiting museums in Bu- Венецији, Риму, Фиренци, Болоњи, Ми- dapest, Vienna, Venice, , Florence, лану, Пизи, Дрездену, Берлину, Минхену, Bologna, Milan, Pisa, Dresden, Berlin, Mu- Паризу и Прагу. За време својих многих nich, and . During his many путовања, по већим европским градови- trips to major European cities, he always ма, увек је обилазио библиотеке, јавне visited libraries, public collections, large колекције, велике књижаре, антиквар- bookstores, antique shops and merchant нице и трговачке куће специјализоване houses specializing in the marketing of за промет уметнинама. У новијој литера- artwork. In recent literature on Vujić, it тури о Јоци Вујићу је примећено да је он has been noted that he, like other major попут великих европских колекционара European collectors, regularly received редовно примао каталоге са значајнијих catalogues from significant auction hous- аукција, што, између осталог, потврђују и es, which, among other things, confirms печати разних антикваријата на старим the seals on various antique engravings гравирама и другим предметима из ње- and other objects from his museum col- гове музејске збирке.6 lection.6

Вујићев домаћи музеј, према казивању According to Uroš Džonić, Vujić’s home Уроша Џонића, није настао ни из как- museum did not originate from any kind ве пасије или сујете, него из чистог ро- of passion or vanity, but from pure patri- дољубља, што му, дакако, даје романти- otism, which, of course, gives it a sense чарски карактер, а као време његовог of romanticism, and the period of his рађања могу се узети године Вујићевог student days in Pozsony can be consid- ђаковања у Пожуну, где је, по сопственом ered the time of its establishment, be- признању, почео да се занима за стари- cause, according to Vujić himself, that

// // 5 М. Кнежевић, нав. дело, 122. 5 M. Knežević, op. cit., 122.

6 В. Јовановић, Судбина уметнина 6 V. Jovanović, Sudbina umetnina (collections, collectors (Збирке, сакупљачи и дародавци у Војводини), and donors in Vojvodina), Novi Sad 1927, 157. Нови Сад 1927, 157. ЗАДУЖБИНАР /50/ THE ENDOWER

// // Део ентеријера Музеја Јоце Вујића у Сенти A part of the interior of the Joca Vujić Museum in Senta

не, да купује старе књиге и новац, да се was the time when he became interest- диви лепотама старих зграда и цркава. ed in antiques, started buying books and „Пожун је ударио жиг на мој будући жи- coins, and appreciated the beauty of old вот“, бележи Јоца Вујић у својим непу- buildings and churches. “Pozsony influ- бликованим успоменама да би доцније enced my future life”, comments Vujić in у писму Матици српској од 18. новембра his unpublished memoires, and he later 1925. године, исповедно образложио ин- explained his success as a collector in ЗАДУЖБИНАР /51/ THE ENDOWER

тенције свог сакупљачког успеха: „Радио a private letter that he wrote to Matica сам без великих претензија из чисте љу- srpska on 18th November 1925: “My in- бави према мојој раси и нацији, сакупљао tentions were genuine, I worked out of сам културне споменике наше прошлости pure love for my race and nation, I have једино из душевне потребе и с намером collected cultural monuments of our past да тиме подстрекнем и млађи нараштај solely because of my spiritual needs and на љубав и интересовање према исто- with the intention of encouraging young- рији и култури српског народа. Нарочи- er generations to love and take an inter- то сам пак обраћао пажњу на прошлост est in the history and culture of the Ser- наше Војводине, доказујући тиме да ми bian people. I paid special attention to Срби Војвођани можемо бити поносни на the past of our Vojvodina, proving that своју прошлост и на своје претке, који су Serbs of Vojvodina can be proud of their поштено и савесно вршили своје дужно- past and ancestors, performing duties for сти према себи, према породици и пре- their families and fellow citizens, both ма народу своме и тиме положили чврст honestly and conscientiously, thus laying темељ данашњој нашој духовној и мате- the foundations of today’s religious and ријалној култури и нашем националном material culture, as well as national lib- ослобођењу и уједињењу.“7 eration and unification.”7

Љубав према српској историји Вујић је Vujić showed his love for Serbian histo- доказао на тај начин што је деценијама, ry by collecting Serbian antiques, mon- скоро пола века, сакупљао српске стари- ey, weapons, books, archive material, не, новац, оружје, књиге, архивалије и, and in particular, artistic paintings, for нарочито, уметничке слике, а резултати almost half a century, and the results of његовог преданог рада приказани су први his devoted work were first presented to пут у широј јавности у Летопису Матице the general public in the Chronicles of српске за 1914–1921. Износећи шта је све Matica srpska from 1914 to 1921. With re- Вујић сакупио, писац чланка, млађи исто- gard Vujić’s collections, the author of the ричар Мита Костић је већ тада запазио article, the young historian, Mita Kostić, као највреднију уметничку збирку у којој had already noticed that the most valua- су заступљени радови старијих српских ble was his art collection, which included сликара и графичара, почевши од Христо- the works of older Serbian painters and фора Жефаровића, Захарије Орфелина, graphic artists, from Hristofor Žefarović, преко Теодора Илића Чешљара и Констан- Zaharija Orfelin, Teodor Ilić Češljar and

// // 7 Писмо Ј. Вујића Матици српској, Сента, 18. 7 J. Vujić’s letter to Matica srpska, Senta, 18th No- новембар 1925, Грађа за историју Библиотеке vember 1925, Gradja za istoriju Biblioteke Matice Матице српске, IV/1, 257. srpske, IV/1, 257. ЗАДУЖБИНАР /52/ THE ENDOWER

тина Данила до Стеве Тодоровића, Адама Konstantin Danil, to Steva Todorović, Стефановића и Ђорђа Крстића.8 Adam Stefanović and Djordje Krstić.8

Вујићеве збирке биле су сакупљане а по- Vujić’s collections were collected and then том и обрађиване на компетентан начин, processed in a competent way, as evi- о чему данас сведоче детаљно урађени denced by today's detailed catalogues of каталози библиотечке, архивске, га- the library, archives, gallery and other mu- леријске и остале музеалне грађе. Сви seum materials. All items in Vujić’s home предмети у Вујићевом домаћем музеју museum were precisely listed and prop- били су прецизно пописани и уредно erly recorded in a special booklet entitled заведени у посебну свеску са насловом The Joca Vujić Museum Catalogue.9 In the Каталог Музеја Јоце Вујића.9 У првом first section, entitledI. Gallery of Paintings, одељку, са насловом I. Галерија слика, there is an inventory of 375 items. An in- инвентарисано је 375 предмета. Увидом sight into this neatly arranged catalogue, у овај уредно вођени Каталог са укупно with a total of 1,405 inventory units, con- 1405 инвентарских јединица потврђује firms Veljko Petrović's opinion that Vujić се мишљење Вељка Петровића да је was the greatest collector in Serbian so- Вујић био највећи колекционар у нашој ciety, and that his activities were of the средини, те да је његов сабирачки рад highest museological level in the modern био на највишем музеолошком нивоу у sense of the word.10 модерном смислу тог појма.10 According to Uroš Džonić, it was paintings Према казивању Уроша Џонића, сликар- that Vujić liked most. Because he read ство је било највећа Вујићева симпатија. books on art and visited museums and Читајући књиге о уметности, посећујући galleries, already as a young man he want- музеје и галерије, Вујић је већ у раној ed to decorate his home with paintings. младости желео да свој дом украси сли- The various albums and small watercol-

// // 8 8 М. Костић, Збирка (Јоце Вујића у Сенти) књига M. Kostić, Zbirka (Joce Vujića u Senti) knjiga i и старина о Војводини, Летопис Матице српске, starina o Vojvodini, Letopis Matice srpske, Novi Sad, Нови Сад, 1914–21, књ. 300, 149–150. 1914–21, knj. 300, 149–150.

9 9 Каталог Архива Јоце Вујића у Сенти и Каталог The Catalogue of the Joca Vujić Archive in Senta Музеја Јоце Вујића у Сенти чувају се у породици and The Catalogue of the Museum of Joca Vujić in пок. Јоце Вујића у Сенти. Уп.: В. Јовановић, нав. Senta are in the possession of the Vujić family in дело, 158. Senta. Cf: V. Jovanović, op. cit., 158.

10 10 В. Петровић, Вујић Јован, сакупљач историјских V. Petrović, Vujić Jovan, sakupljač istorijskih старина, велики поседник-економ, народни starina, veliki posednik-ekonom, narodni poslanik, посланик, Енциклопедија СХС, књ. I, Загреб 1927, Encyclopedia SHS, vol. I, Zagreb 1927, 432. 432. ЗАДУЖБИНАР /53/ THE ENDOWER

// // Насловна страна Каталога Музеја Јоце Вујића The cover page of The Catalogue of the Joca Vujić у Сенти Museum in Senta

карским делима. Разни албуми и мали ours from Venice, the artistic centre that акварели из Венеције, уметничког цен- he loved the most and visited five times, тра који је највише волео и који је пет were, according to Džonić, his friend and пута походио, значили су, према тврђењу biographer, the beginning of his gallery of поменутог Вујићевог пријатеља и био- paintings. “When he could not buy first- графа, почетак стварања потоње гале- class paintings by foreign masters, he рије слика. „Када није могао имати пр- then strove to collect as many paintings вокласне слике страних мајстора, старао as possible from our Serbian painters” – се да прикупи што више слика од наших, writes Uroš Džonić in 1934 and adds: “He српских сликара“ – пише Урош Џонић collected biographical data about every 1934. и додаје: „Прикупљао је биограф- painter, he sought information wherever ске податке о сваком сликару, обавешта- possible, searched, travelled, found paint- вао се свуда, трагао путовао, проналазио ings himself or sent people to find them сам или слао људе да пронађу по коју for him. He read books on art, visited for- ЗАДУЖБИНАР /54/ THE ENDOWER

слику. Читао је књиге о сликарству, по- eign galleries and by observing he devel- сећивао стране галерије и посматрањем oped his own taste. Thus, he became not развијао свој укус. Тако је постао не само only a lover but also a professional con- љубитељ него и стручни познавалац сли- noisseur of art.”11 In Džonić’s memoires карске уметности.11 У сећањима Уроша on Vujić’s collections, another important Џонића на Вујићев колекционарски рад detail is revealed which shows Vujić’s ex- има још један важан моменат који нам pertise regarding museum matters and re- открива Вујића као познаваоца музејске lates to his tendency to judge works of art проблематике, а односи се на Вујићеву on their historical value and testimony to склоност да уметничка дела просуђује the cultural heritage of the national past као историјске вредности и као сведо- of Serbs in Vojvodina. Džonić writes: “As чанства о културним тековинама наци- a nationalist, he loved Serbian painters, оналне прошлости Срба у Војводини. О considered their works to be of histori- томе Урош Џонић пише: „Српске сликаре cal significance and tried to collect their волео је као националист, њиховим ра- paintings for his offspring. As a result, he довима придавао је историјску вредност collected several hundred different paint- и трудио се да њихова платна што више ings ...”12 прикупи за потомство. Тако је прикупио неколико стотина различитих слика…“12 By studying the original Catalogue of the Joca Vujić Gallery of Paintings, in which Проучавањем оригиналног Каталога the artworks are recorded in the sim- Галерије слика Јоце Вујића, у којем су у plest way, compared with standard mu- најосновнијем обрађени уметнички ра- seological principles (the name of the дови према стандардним музеолошким author, the name of the work, the tech- принципима (име аутора, назив дела, nique, the dimensions, the signature and техника, димензије, потпис и датум на- date of the work, the manner and year станка, начин и година набавке и от- of purchase, and the purchase price), it купна цена), долази се до сазнања да је is revealed that Vujić’s paintings were Вујић слике набављао у Бечу, Будимпеш- bought in Vienna, Budapest, Székesfe- ти, Стоном Београду, Темишвару, Гра- hérvár, Timisoara, Graz, Zagreb, Daru- цу, Загребу, Дарувару, Београду, Новом var, Belgrade, Novi Sad, Veliki Bečkerek, Саду, Великом Бечкереку, Вршцу, Кикин- Vršac, Kikinda, Pančevo, Ečka, , ди, Панчеву, Ечки, Суботици, Ади, Пив- Ada, Pivnice, Sombor, in his hometown of ницама, Сомбору, као и у родној Сенти, Senta, as well as Sarajevo and ,

// // 11 У. Џонић, нав. дело, 422. 11 U. Džonić, op. cit., 422.

12 Исто. 12 Ibid. ЗАДУЖБИНАР /55/ THE ENDOWER

те у Сарајеву и Дубровнику, да је у саби- and that he had trustworthy associates, рачком послу имао поверенике од којих including Petar Krstonošić, who worked треба поменути Петра Крстоношића, по- in theatre and was a retailer of artwork, зоришног човека и препродавца умет- and with whom he worked intensely from нина, с којим је интензивно сарађивао 1912 to 1931, a period of great activity од 1912. до 1931. године, дакле у периоду during the formation of his gallery of пуне активности у формирању своје га- paintings. лерије слика. The first painting in the Vujić Gallery was Прва слика у Вујићевој галерији, Портрет the Portrait of the Montenegrin Prince црногорског кнеза Николе, рад Ферде Nikola, the work of Ferdinand Quiquerez Кикереца, откупљена је 1896. године у and purchased in 1896 in Zagreb, and Загребу, те се та година може сматрати that year can be considered the year he годином оснивања његове уметничке established his art collection, although a збирке, мада ће протећи још доста вре- lot more time would pass before the idea мена до сазревања идеје о формирању of forming a collection of works of our fa- колекције радова наших познатих сли- mous painters of the 18th and 19th centu- кара XVIII и XIX века.13 ries would evolve.13

Ношен властитим родољубљем и све- Spurred on by his own patriotism and the присутном идејом југословенског зајед- omnipresent idea of Yugoslav unity, Vu- ништва, Вујић 1912. године борави у jić travelled to Belgrade in 1912, where he Београду, где добија признање од та- received recognition from the then Ser- дашње српске владе за указану помоћ bian government for assisting the Ser- српској војсци за време Балканског рата bian army during the Balkan War to the у износу од двадесет хиљада тадашњих amount of twenty thousand gold crowns. златних круна, те са Четврте југословен- During his stay in Belgrade, he visited ске уметничке изложбе односи у Сенту The Fourth Yugoslav Art Exhibition and запажене радове Милана Миловано- brought back to Senta some remarkable вића, Марка Мурата, Тодора Швракића works of Milan Milovanović, Marko Murat, и Томе Росандића.14 Највећи број радова Todor Švrakić and Toma Rosandić.14 He тада је откупио од Милана Миловано- purchased the largest number of works вића, једног од најзначајнијих уметни- from Milan Milovanović, one of the most

// // 13 М. Коларић, Класицизам код Срба, књ. I, 13 M. Kolarić, Klasicizam kod Srba, book I, Belgrade Београд 1965, 126. 1965, 126.

14 О овој изложби уп.: Д. Тошић, Југословенске 14 About this exhibition cf.: D. Tošić, Jugoslovenske уметничке изложбе, Београд 1983, 96–121. umetničke izložbe, Belgrade 1983, 96–121. ЗАДУЖБИНАР /56/ THE ENDOWER

// Милан Миловановић, На обали Хиландара, 1907.

// Milan Milovanović, On the Coast of , 1907

// Стеван Тодоровић, Портрет Јована Бошковића, 1857-1858.

// Stevan Todorović, Portrait of Jovan Bošković, 1857-1858 ЗАДУЖБИНАР /57/ THE ENDOWER

ка српског импресионизма, на којима је important Serbian impressionists, on ba- попут Надежде Петровић, а можда и под sis of which, like Nadežda Petrović, and импресијом њене писане речи, увидео perhaps influenced by her written words, сликареву намеру да „своју уметност he realized the artist’s intention to “na- националише преко студија пејзажа и tionalise his art through landscape stud- видова наших неослобођених крајева“.15 ies and scenes of our not freed regions”.15 Утисци о откупљеним сликама Милана Impressions of the purchased paintings Миловановића (Манастир Грачаница, by Milan Milovanović (The Gračanica Mon- Црква Св. Василија, Хиландарска ћелија, astery, The Church of St. Vasilije, A Hilan- На обали Хиландара) за које је у науци dar Cell, On the Coast of Hilandar), which касније утврђено да припадају другој were later found to belong to the second фази сликаревог развоја ка импреси- phase of the artist’s development towards онистичкој зрелости,16 оснажили су не- impressionistic maturity,16 undoubted- сумњиво Вујића и у намери да формира ly strengthened Vujić’s intention to form једну малену збирку модерних аутора, a small collection of modern authors, in у којој је места нашао и за радове бо- which he also included the works of the санског сликара Тодора Швракића који Bosnian artist, Todor Švrakić, who had се на овој изложби представио слика- shown his paintings at the exhibition, ма о којима је Надежда Петровић тада which Nadežda Petrović had praised, em- похвално писала, истичући пријатност phasizing the pleasantness of their colour њиховог колорита и ширину и лакоћу and size, and the ease of movement which потеза за којим је и сама трагала у she herself had sought in practice.17 A year пракси.17 Овој маленој колекцији наших later, Vujić added to this small collection модерниста Вујић је годину дана кас- of modernists a painting by Mališa Glišić није прикључио и једну слику Малише from a series of landscapes from the sur- Глишића из серије пејзажа из околине rounding area of Edirne, exhibited in 1913 Једрена, излагану 1913. на изложби на at an exhibition featuring the works of the којој је први пут широј јавности прика- then little-known artist and soldier-paint-

// // 15 Н. Петровић, Четврта југословенска изложба, 15 N. Petrović, Četvrta jugoslovenska izložba, Štampa, Штампа, 19. VI 1912. 19th June 1912.

16 Л. Трифуновић, Српско сликарство 1900–1950, 16 L. Trifunović, Srpsko slikarstvo 1900-1950. Београд 1973, 70; В. Ристић, Милан Миловановић, Belgrade 1973, 70; V. Ristić, Milan Milovanović, Београд 1986, 15; уп.: Каталог изложених Belgrade 1986, 15; cf.: Katalog izloženih umetničkih уметничких дела на IV Југословенској уметничкој dela na IV Jugoslovenskoj umetničkoj izložbi, изложби, Београд 1912, 29, бр. 384, 386, 388, 389. Belgrade, 1912, 29, No. 384, 386, 388, 389.

17 Н. Петровић, нав. дело; уп.: Каталог изложених 17 N. Petrović, op. cit.; cf.: Katalog izloženih уметничких дела…, 29, бр. 425, 426. umetničkih dela…). ЗАДУЖБИНАР /58/ THE ENDOWER

зано стваралаштво овог тада недовољ- er who had participated in the siege of но познатог уметника и сликара-ратни- Edirne.18 ка који је учествовао у опсади Једрена.18 Vujić began, probably in 1912, to collect the Радове старијих српских сликара, поре- works of older Serbian painters from Vojvodi- клом из Војводине, Вујић је почео да ко- na, having been persuaded by Stevan Todor- лекционира највероватније 1912. по наго- ović, whose studio he had visited in June in вору Стевана Тодоровића, чији је атеље order to buy the historical composition The посетио јуна месеца да би од њега отку- Crowning of Stefan Prvovenčani, dated 1894, пио историјску композицију Крунисање which had been previously exhibited at the Стефана Првовенчаног из 1894. године, aforementioned international exhibition in претходно излагану на поменутој интер- Rome.19 The meeting with Todorović influ- националној изложби у Риму.19 Сусрет са enced Vujić and his subsequent activities, Тодоровићем је по свој прилици утицао because Todorović himself was attracted to на Вујића и на његов потоњи сабирачки antiquities in his youth and collected the рад јер је и сам Тодоровић у младости data of the works of Serbian painters of the показивао наклоност према старина- modern era, as confirmed in a paper pub- ма и прикупљању података о радовима lished in 1867 in the Serbian Learned Soci- српских сликара новијег доба, што је и ety Gazette entitled The Number and Types потврдио списом објављеним 1867. под of Picturesque Paintings in Belgrade’s Public насловом Колико и каквих живописних Collections. Todorović’s experience, maturity, слика има у београдским јавним збирка- knowledge of the history of and ма у Гласнику Српског ученог друштва. effort regarding the establishment of a gal- Тодоровићево искуство, зрелост, позна- lery for foreign and Serbian art in Belgrade, вање историје српске уметности и зала- strongly influenced Vujić, who was famil- гање за оснивање галерије за страну и iar with the life and work of this prominent српску уметност у Београду оставили су painter, singer, actor, gymnast and respecta- снажан утисак на Вујића који је добро ble political and social activist, whose career познавао живот и рад овог истакнутог was already coming to an end. сликара, певача, глумца, гимнастичара и угледног политичког и друштвеног рад- ника чија је каријера већ била на заласку.

// // 18 О овој Глишићевој изложби у просторијама II 18 About Glišić’s exhibition on the premises of the мушке гимназије у Београду 1913. године уп.: В. Second Male Secondary School in Belgrade in Ристић, Малиша Глишић, Зборник за ликовне 1913, cf.: V. Ristić, Mališa Glišić, Zbornik za likovne уметности 3, Београд 1967, 309. umetnosti 3, Belgrade 1967, 309.

19 Esposizione di Roma 1911, 132, са сл. 19 Esposizione di Roma 1911, 132, with picture. ЗАДУЖБИНАР /59/ THE ENDOWER

После краткотрајног одушевљења за Vujić’s enthusiasm for the paintings of our сликарство наших модерниста Вујић се modernists was brief, after which he com- у потпуности бацио на изучавање ства- pletely focused on researching the works ралаштва старијих српских сликара и of older Serbian painters and systemati- систематско трагање за њиховим дели- cally searched for their works, and he even ма, тако да већ у доратним и ратним го- managed to form the basis of his collec- динама успева да формира језгро своје tion in the pre-war and war years, gradu- колекције коју ће поступно развијати ally developing and enriching it up to 1932. и богатити све до 1932. године. Наиме, According to his records, the most intense најинтензивнију активност у сакупљач- period of his collecting activities was from ком раду он је забележио у времену од 1912 to 1924, and he later added the occa- 1912. до 1924. године, да би касније своју sional purchase or gift, which he received збирку допуњавао повременим откупи- as a reputable collector. ма или поклонима, који су му као углед- ном колекционару такође пристизали. Credit should be given in particular to Vu- jić for collecting the works of Konstantin Посебно треба истаћи Вујићеве заслуге за Danil, a painter whose personality, to put сакупљање радова Константина Данила, it mildly, he was obsessed with, and whose сликара чијом је личношћу, благо рече- paintings he considered to be the best of но, био опчињен и чије је радове држао Serbian bourgeois art. In the years be- за врхунац могућности нашег сликарства fore the First World War, Danil was practi- грађанске епохе. У годинама пред Први cally forgotten. Although he was regarded светски рат Данил је био доста пао у забо- as a great artist and was celebrated and рав. Иако је сматран великим уметником appreciated, after his death, many of his и иако га је пратио ореол славе и ува- works were mislaid, lost, forgotten and жавања, Данил је после смрти доживео even ruined. Bearing this in mind, in 1913 судбину да се многи његови радови зату- Vujić began to search intensely for Danil’s ре, загубе, забораве или, пак, упропасте. paintings and to research his life, which at Имајући у виду ту чињеницу, Вујић је 1913. that time was shrouded in “mystery and интензивно почео да трага за Даниловим imagination”, and so in 1924, he organized, сликама, да проучава његову биографију, with Veljko Petrović, the first exhibition у то доба обавијену велом „тајанства и of Danil’s paintings at the National Muse- маште“, тако да је већ 1924. године органи- um.20 It can be said that Vujić once again зовао са Вељком Петровићем у Народном brought Danil to the attention of the pub- музеју прву изложбу Данилових слика.20 lic, as well as to scholars of art history, a

// // 20 В. Петровић, Данилове слике, Политика, 20 V. Petrović, Danil’s Paintings, Politika, Belgrade, Београд, 27. I 1924; Изложба Данилових слика, 27th January 1924); An Exhibition of Danil’s Политика, Београд, 11. II 1924. Paintings, Politika, Belgrade, 11th February 1924. ЗАДУЖБИНАР /60/ THE ENDOWER

// Константин Данил, Уметникова супруга Софија Дели, око 1840.

// Konstantin Danil, the artist’s wife, Sofija Deli, circa 1840

// Константин Данил, Портрет младе жене са крстом, 1836.

// Konstantin Danil, Portrait of a Young Woman with a Cross, 1836 ЗАДУЖБИНАР /61/ THE ENDOWER

Може се рећи да је Вујић поново открио discipline which was in its early stages. On Данила нашој публици и историјско-у- the basis of Danil’s collected works, mostly метничкој науци, која се тада тек рађала. portraits dating from 1835 to 1870, not only На основу сабраних Данилових радова, was interest in him renewed, but also in махом портрета који припадају времену the works of his students and associates, уметникове пуне афирмације од 1835. до whose paintings Vujić also collected. 1870. године, обновљено је интересовање не само за Данила него и за стваралаштво In cooperation with Petar Krstonošić, Vu- његових ученика и сарадника, чије је сли- jić collected 28 of Danil’s paintings from ке Вујић такође колекционирао. all his periods of work. Of particular sig- nificance is the fact that Vujić kept two У сарадњи са Петром Крстоношићем Вујић outstanding portraits of the artist’s wife, је прикупио 28 Данилових слика из свих Sofija Deli, and one of Štanci Deli, as well периода уметникове делатности. Од по- as a number of other portraits, such as себног значаја је чињеница да је Вујић са- the portraits of Prevendar, Hany Horvath, чувао за потомство два изванредна пор- Mrs. Gutmann and The Young Woman трета уметникове супруге Софије Дели и with a Cross.21 Apart from these valuable портрет Штанци Делија, као и низ дру- Serbian biedermeier-style works of art, гих портрета, као што су портрет Пре- which are distinguished by their success- вендара, Хани Хорват, Госпођа Гутман и ful treatment of the subject matter and Млада жена са крстом.21 Сем ових драго- very fine attention to detail, Vujić also in- цених дела српског бидермајера, која се cluded in his collection Danil’s works with одликују успелим третирањем материје и pronounced realistic stylistic elements веома финим портретским запажањима, (Johann Baumbach, A Citizen from Bečk- Вујић је у своју колекцију укључио и Да- erek, Mayor Nikolić),22 as well as paintings нилове радове са наглашеним реалистич- with various other motifs which Danil was ким стилским елементима (Бечкеречки working on. грађанин Јохан Баумбах, Градоначелник Николић),22 али и слике са разним другим A love for Danil’s legacy most probably en- мотивима које је Данил обрађивао. couraged Vujić to search for the works of his students, followers, epigones and friends. Љубав према Даниловој сликарској оста- As a result, a large number of works of our вини навела је по свој прилици Вујића artists, who contemporary historiography да трага и за делима његових ученика, classify as Danil’s circle, became part of his

// // 21 П. Васић, Д. Медаковић, В. Поповић, нав. дело. 21 P. Vasić, D. Medaković, V. Popović, op. cit. cat. no. кат. бр. 41, 34, 35, 37, 38, 40, 41, 43, 44, 45, 46, 48, 49, 41, 34, 35, 37, 38, 40, 41, 43, 44, 45, 46, 48, 49, 51, 52, 51, 52, 53, 54, 79, 81, 85, 88, 95, 337, 349, 350, 351, 352. 53, 54, 79, 81, 85, 88, 95, 337, 349, 350, 351, 352.

22 Исти, нав. дело, 27. 22 Ibid., 27. ЗАДУЖБИНАР /62/ THE ENDOWER

следбеника, епигона и пријатеља. На тај collection, from Uroš Knežević, Konstantin начин су се у његовој колeкцији стекли Pantelić, the abovementioned Jovan Pop- радови већег броја наших сликара које ović, Ljubomir Aleksandrović, Živko, Sava савремена историографија сврстава у and Pavel Petrović, Marko Zavišić, Petar Данилов круг, почевши од Уроша Кне- Dragić, to the most important student of жевића, Константина Пантелића, већ Danil, Djura Jakšić. помињаног Јована Поповића, Љубомира Александровића, Живка, Саве и Павела With a remarkable intuition for genuine ar- Петровића, Марка Завишића, Петра Дра- tistic value, Vujić collected ten of Jakšić’s гића, све до најзначајнијег Даниловог works of art23 during the war and post-war ученика Ђуре Јакшића. years, including the famous portrait of Girl in a Blue Dress, which is believed to be Mila Са тачним осећањем за праве уметничке Popović, daughter of a Kikinda café owner вредности Вујић је у ратним и поратним and wife of the handsome apprentice and годинама сакупио десетак Јакшићевих actor, Djurka Rajković, the theatre actress радова,23 а међу њима и данас чувени who influenced Jakšić’s intimate life and портрет Девојка у плавој хаљини за коју literary work.24 се верује да представља позоришну глу- мицу Милу Поповић, кћерку кикиндског In the series of significant works concern- кафеџије и супругу лепог калфе и глумца ing the history of 19th century Serbian art, Ђурке Рајковића, која је утицала на Јак- the paintings of Nikola Aleksić and Novak шићев интимни живот и књижевни рад.24 Radonić are of particular value, although the quality of some works of Pavel Djurk- У низу значајних радова за историју ović and Arsenije Teodorović cannot be ig- српског сликарства XIX века посебно ис- nored. In the group of Aleksić’s paintings, такнуто место заузимају слике Николе a romantic composition in colour, with a Алексића и Новака Радонића, мада се не theme from the Serbian epic poem The може занемарити ни квалитет појединих Battle of Baja Pivljanin with Bey Ljubović,25 радова Павела Ђурковића и Арсенија Те- should be mentioned, as well as several одоровића. У блоку Алексићевих слика subtly painted portraits with a strong re- треба поменути романтичарски обојену композицију са тематиком из народне поезије Бој Баје Пивљанина са бегом Љу- // 23 Cf.: М. Јоvanović, N. Kusovac, op. cit., cat. 2, 4, 7, 32, // 33, 39, 41, 42, 83. 23 Уп: М. Јовановић, Н. Кусовац, нав. дело, кат. 2, 4, 7, 32, 33, 39, 41, 42, 83. 24 Ibid., 53; D. Medaković, Djura Jakšić (Serbian painters), Novi Sad 1968, 192. 24 Исти, нав. дело, 53; Д. Медаковић, Ђура Јакшић (Српски сликари), Нови Сад 1968, 192 25 O. Mikić, Nikola Aleksić, Novi Sad 1974, 19; Ibid., cat. 50. ЗАДУЖБИНАР /63/ THE ENDOWER

// // Јован Поповић, Аутопортрет, 1843. Jovan Popović, Self-portrait, 1843 ЗАДУЖБИНАР /64/ THE ENDOWER

// Ђура Јакшић, Девојка у плавој хаљини, 1856.

// Đura Jakšić, Girl in a Blue Dress, 1856

// Арсеније Теодоровић, Портрет Доситеја Обрадовића, 1812.

// Arsenije Teodorović, Portrait of Dositej Obradović, 1812 ЗАДУЖБИНАР /65/ THE ENDOWER

бовићем,25 као и неколико суптилно сли- alistic note, such as the portraits of the каних портрета са снажном реалистич- married couple Vlahović (today severely ком цртом, као што су портрети брачног damaged), and the portraits Women with пара Влаховић (данас тешко оштећени), gloves and Grandmother with her Grand- те портрети Жена са рукавицама и Ста- child.26 Moreover, some art experts express рица са унуком.26 Штавише, овом сликару their readiness to ascribe to this artist, who врло наглашене индивидуалности скло- had a highly accentuated individuality, the ни смо да припишемо и портрет Стефа- portrait of Stefan Stratimirović, previously на Стратимировића, раније вођен као listed as the work of an unknown Serbian рад непознатог српског сликара, а исти painter, dated 1834, when, according to the датујемо у 1834. годину, када је према ар- archive material, Aleksić copied the portrait хивској грађи, Алексић копирао портрет of this important ecclesiastical dignitary in овог високог црквеног великодостојни- Sremski Karlovci.27 Aleksić's first teacher, ка у Сремским Карловцима.27 Знатно сла- Arsenije Teodorović, is considerably less бије је у Вујићевој колекцији заступљен represented in Vujić’s collection, since in a Алексићев први учитељ Арсеније Теодо- series of controversial and misrepresented ровић, јер се у низу спорних и погрешно works, this most prominent Serbian clas- приписаних радова овом најистакнутијем sicist stands out because of the genuine српском класицисти издваја по истинским artistic value of only one painting, a por- сликарским вредностима једино портрет trait of a woman with a handkerchief in her жене са марамицом у руци познатији под hand, better known as Woman with a Blue називом Жена са плавим брошем.28 Brooch.28

Од укупно девет Радонићевих слика, ко- Out of a total of nine of Radonić’s paintings лико их је поседовао у својој колекцији, in his collection, Vujić, apart from the early Вујић је сем раних портретских радова portrait works, obtained several paintings набавио и неколико слика из зреле фазе from the mature stage of Radonić’s work, Радонићевог стваралаштва као што су such as the portraits of the married cou-

// // 25 О. Микић, Никола Алексић, Нови Сад 1974, 19; 26 Ibid., catal. 33; N. Kusovac and a group of authors, Исти, нав. дело, кат. 50. Srpsko slikarstvo XIX veka, Beograd 1982, cat. 172, 174.

26 Исти, нав. дело, кат. 33; Н. Кусовац и група 27 О. Mikić , op. cit., 13. аутора, Српско сликарство XIX века, Београд 1982, кат. 172, 174. 28 L. Šelmić, O. Mikić, Delo Arsenija Teodorovića, Novi Sad 1978, 47, 53–54, cat. 11, 12, 34, 56. 27 О. Микић, нав. дело, 13.

28 Л. Шелмић, О. Микић, Дело Арсенија Теодоровића, Нови Сад 1978, 47, 53–54, кат. 11, 12, 34, 56. ЗАДУЖБИНАР /66/ THE ENDOWER

портрети брачног пара Бокмаз29 и мала ple, Bokmaz29 and the small allegorical алегорична жанр-сцена Виле Крунишу genre-scene of Fairies Crowning Branko Бранка Радичевића на којој се мешају Radičević, with a mix of realistic and imag- реални и надреални елементи примере- inary elements in accordance with the tra- но романтичарској традицији.30 dition of romanticism.30

Осим наведеног, треба истаћи да је In addition to these, it should be noted that Вујић у својој колекцији поседовао и Vujić had two interesting compositions in две занимљиве композиције за које је his collection, which were only confirmed тек новијим историјско-уметничким ис- not long ago by recent historical and artis- траживањима утврђено да припадају Ра- tic research to belong to Radonić’s opus. донићевом сликарском опусу. У питању су They are the paintings: Abraham’s Sacrifice слике: Жртва Аврамова и Смрт Краље- and The Death of Kraljević Marko. The for- вића Марка, од којих је првопоменута из- mer was made during the time when Ra- рађена још у време Радонићевог учења donić was a student of the painter from код сенћанског сликара Петра Пилића, Senta, Petar Pilić, an icon painter and por- иконописца и портретисте сасвим скром- traitist of very modest knowledge.31 ног знања.31 In his own search for the works of older Самостално трагајући за делима старијих Serbian painters, in 1927, Vujić found and српских сликара Вујић је 1927. пронашао bought for his collection three extremely и за своју колекцију откупио три изузет- important portraits by Pavel Djurković from но значајна портретска остварења Паве- the early stage of the artist’s work, featuring ла Ђурковића, из ране фазе уметниковог members of the reputable family Demetrović стваралаштва, на којима су приказани from Sombor, Nikola and Sima Demetrović. It чланови угледне сомборске породице is worth mentioning his purchase of an ex- Деметровић, Никола и Сима Деметровић. tremely important work by the Karlovac art- Вредан је помена и случај набавке јед- ist, Georgije Bakalović, as it testifies to Vujić’s ног изузетно значајног дела карловачког research spirit and collector’s intuition. While сликара Георгија Бакаловића јер сведочи researching this follower of Pavel Djurković, о Вујићевом истраживачком духу и колек- who spent a great part of his adventurous ционарској интуицији. Истражујући био- life in the Principality of Serbia, Vujić, in 1925, графију овог следбеника Павела Ђурко- bought from the painter’s grandson, actor

// // 29 М. Јовановић, Новак Радонић, Ада 1979, кат. 9, 29 M. Jovanović, Novak Radonić, Ada, 1979, cat. 9, 10, 10, 20, 83, 84, 101, 109, 110. 20, 83, 84, 101, 109, 110.

30 Исти, нав. дело, 58, кат. 110. 30 Ibid., 58, cаt. 110.

31 М. Јовановић, нав. дело, 30, кат. 20. 31 М. Јоvanović, op. cit., 30, cаt. 20. ЗАДУЖБИНАР /67/ THE ENDOWER

// // Новак Радонић, Виле крунишу Бранка Novak Radonić, Fairies Crowning Branko Radičević, Радичевића, око 1860. circa 1860

вића, који је добар део свог пустоловног Djura Bakalović , for the staggering sum, back живота провео у Кнежевини Србији, Вујић then, of 2,000 dinars, Bakalović’s portrait, је 1925. од сликаревог унука глумца Ђуре Woman with a White Veil, which was paint- Бакаловића откупио за позамашну своту ed in 1837 in a consistent classical style and од 2.000 ондашњих динара Бакаловићев later classified as one the most important портрет Жена с белим велом, остварен works of Serbian bourgeois art from the first 1837. у доследном класицистичком трет- half of the 19th century.32 ману, тако да је исти касније сврстан међу најзначајније радове српског грађанског сликарства из прве половине XIX века.32 // // 32 М. Коларић, Класицизам код Срба, књ. VII, 32 M. Kolarić, Klasicizam kod Srba, book VII, Belgrade Београд 1967, 116. 1967, 116. ЗАДУЖБИНАР /68/ THE ENDOWER

// Теодор Крачун, Преображење, 1775–1780.

// Teodor Kračun, The Transfiguration, 1775–1780 ЗАДУЖБИНАР /69/ THE ENDOWER

До које је мере Вујић уживао углед као To what extent Vujić enjoyed his reputa- колекционар види се и из следећег: при- tion as a collector, is also evident from the ликом откупа заоставштине Јована Сте- following: when buying the legacy of Jovan рије Поповића 1924. године, Вујић је од Sterija Popović in 1924, Vujić received from Стеријиног нећака др Бранислава Пе- Dr. Branislav Petrović, Sterija’s nephew, a тровића добио на поклон Аутопортрет self-portrait of the painter Nikola Nešković, сликара Николе Нешковића, Стерији- Sterija’s grandfather on his mother’s side, ног деде по мајци, који се у савременој which in modern historiography can be историографији сврстава у антологијска ranked as an anthological painting of the дела српског сликарства барокне епо- Baroque epoch of Serbian art.33 By collecting хе.33 Откупљујући Стеријину заоставшти- Sterija’s legacy, Vujić enriched his collection ну, Вујић је своју колекцију обогатио и with the portraits of this comedy writer and портретима овог нашег комедиографа his brother Djura, works of art which were и његовог брата Ђуре, дакле, сликар- later discovered to belong to the opus of ским радовима за које је касније утврђе- the Vršac biedermeier-style painter, Jovan но да припадају опусу вршачког бидер- Popović. 34 мајеровца Јована Поповића.34 Among the collection of 18th century Ser- У оквиру колекције српског сликарства bian art, in addition to the aforementioned XVIII века, поред поменутог Нешковиће- self-portrait of Nešković, painted around вог аутопортрета сликаног око 1760. годи- 1760, of significance are the iconograph- не, истичу се по значају иконописни ра- ic works of Teodor Kračun and Teodor Ilić дови Теодора Крачуна и Теодора Илића Češljar, the most important painters of Ser- Чешљара, најзначајнијих сликара српског bian baroque and rococo epoch. The above барока и рококоа, који припадају сликар- mentioned works of these authors belong ским ансамблима ових аутора у Сремским to groups of paintings in Sremski Karlovci Карловцима и манастиру Ковиљу.35 and the .35

// // 33 33 Д. Медаковић, Српска уметност у XVIII веку, D. Medaković, Srpska umetnost u XVIII veku, Belgrade Београд 1980; Л. Шелмић, О. Микић, Мајстори 1980; L. Šelmić, O. Mikić, Majstori prelaznog perioda прелазног периода српског сликарства XVIII srpskog slikarstva XVIII veka, Novi Sad 1981, 43. века, Нови Сад 1981, 43. 34 N. Kusovac, Jovan Popović, Opovo, 1971, 153, cat. 14, 17,

154. 34 Н. Кусовац, Јован Поповић, Опово 1971, 153, кат. 14, 17, 154. 35 M. Kašanin, op. cit., picture 7; O. Mikić, Teodor Kračun, Novi Sad 1972, 7–15; V. Matić, Kapela na horu Karlovačke 35 М. Кашанин, нав. дело, сл. 7; О. Микић, Теодор saborne crkve, Zbornik za likovne umetnosti 13, Novi Sad Крачун, Нови Сад 1972, 7–15; В. Матић, Капела на хору 1977, 149–173; M. Timotijević, Teodor Ilić Češljar, Novi Sad Карловачке саборне цркве, Зборник за ликовне 1989, cat. 5. уметности 13, Нови Сад 1977, 149–173; М. Тимотијевић, Теодор Илић Чешљар, Нови Сад 1989, кат. 5. ЗАДУЖБИНАР /70/ THE ENDOWER

// Јов Василијевић, Цар Душан на коњу као римски император, око 1750

// Jov Vasilijević, Tsar Dušan on horseback like a Roman Emperor, circa 1750. ЗАДУЖБИНАР /71/ THE ENDOWER

Међу последњим значајним Вујићевим Among the last of Vujić’s significant -ac аквизицијама истичу се, напред већ по- quisitions are the previously mentioned менути, Данилови портрети: Госпођа portraits by Danil: Mrs. Gutmann, Hany Гутман, Хани Хорват и Јохан Баумбах. Horvath and Johann Baumbach. It is in- Интересантно је нагласити да је ове teresting to note that these masterfully мајсторски израђене портрете Вујић от- made portraits were purchased by Vujić купио 1926. и тако заокружио своју им- in 1926, thus rounding off his impressive позантну колекцију радова овог нашег collection of works of this first and un- првог и непревазиђеног родоначелника rivalled initiator of biedermeier-style art бидермајерског сликарства. in Serbia.

Сам Јоца Вујић је често пута истицао да је Joca Vujić himself often pointed out that радове наших старијих уметника буквал- he literally rescued the works of our old- но спасавао од сигурне пропасти и забо- er artists from certain ruin and oblivion, рава, такорећи од физичког уништења. i.e. physical destruction. One of his busi- Један од његових сарадника на том по- ness associates was also the painter and слу био је и сликар и рестауратор Кутнер restorer, Kutner Géza, from Budapest. He, Геза из Будимпеште. Он је, на Вујићев on Vujić‘s request, made copies, for ex- захтев, примера ради наводимо, радио ample, of the portraits of Dositej Obra- копије портрета Доситеја Обрадовића и dović and Branko Radičević, according to Бранка Радичевића према оригиналима the originals by Arsenije Teodorović and Арсенија Теодоровића и Јована Попо- Jovan Popović, and from time to time he вића, а повремено се прихватао и ре- did restoration work. To his merit is the стаураторских послова. Његовом заслу- preserved and restored large composi- гом је сачувана и рестаурирана велика tion of Tsar Dušan on horseback with the композиција Цар Душан на коњу са гр- coats of arms of South Slavic countries, бовима јужнословенских земаља, коју је which Vujić bought in 1916 from Petar Вујић откупио 1916. године од Петра Кр- Krstonošić as the possible work of Hrist- стоношића као могући рад Христофора ofor Žefarović. This attribute, which was Жефаровића. Ова атрибуција, заснована based on its similarity with Žefarović’s на сличности са истоименом Жефаро- illustration of the same name in Stem- вићевом илустрацијом у Стематогра- atografija, dated 1741, was later refuted. фији из 1741. године, касније је у науци However, this does not essentially re- оповргнута, али тиме није у суштини duce the value of this artistic and histor- умањена вредност те ликовно и историј- ically significant composition, whose au- ски значајне композиције чијег аутора thor should be included in the circle of треба тражити у кругу сликара форми- formed painters in the workshop of the раних у радионици одомаћеног украјин- voluntarily assimilated Ukrainian painter, ског живописца Јова Василијевића. Jov Vasilijević. ЗАДУЖБИНАР /72/ THE ENDOWER

Изгледа да је при крају своје колеционар- It appears that near the end of his collect- ске активности Вујић поново почео да от- ing activities, Vujić began to purchase once купљује радове савремених сликара и то again the works of contemporary painters, махом оних који су током треће деценије mostly of those who exhibited in Senta in излагали у Сенти и по пријатељској линији the 1930s, and through friends who came навраћали у његову кућу и његов Музеј. to his house and Museum.

Према интересовању предратне јавности According to the interests of the pre-war и значајних културних радника могао би public and prominent employees in the се стећи утисак да је уметничка збирка field of culture, the art collection repre- представљала највреднији део Вујићевог sented the most valuable part of Vujić’s домаћег музеја. Тако је, примера ради на- home museum. Thus, for example, in 1930, водимо, 1930. угледни историчар Алекса the prominent historian, Aleksa Ivić, em- Ивић истакао значај Вујићеве уметничке phasized the importance of Vujić’s art col- збирке за проучавање српске уметности lection for the study of Serbian art in Vo- у Војводини, нагласивши да је сам Вујић jvodina, stressing that Vujić himself was био изврсни познавалац живота и ства- an expert in the life and works of Serbian ралаштва српских сликара, те да су се painters, and that his written remarks and његовим исписима и белешкама у вели- notes were to a great extent used by Veljko кој мери користили Вељко Петровић и Petrović and Milan Kašanin for the monu- Милан Кашанин приређујући за штампу mental work, Serbian Art in Vojvodina from монументално дело Српска уметност the Time of Despotism to Unification, pub- у Војводини од доба деспота до ује- lished in Novi Sad in 1927 for the centenary дињења, издато у Новом Саду 1927. по- celebration of Matica srpska.36 водом прославе стогодишњице Матице српске.36 Years later, Milan Kašanin relied on the works from Vujić’s collection while prepar- Знатно касније, на дела из Вујићеве збир- ing his review of Serbian art from 1700 to ке се ослањао и Милан Кашанин припре- 1900, in his book entitled Two Centuries of мајући свој преглед српског сликарства Serbian Art. In order to portray an artistic од 1700. до 1900. године у књизи која носи era that begins with baroque and ends with наслов Два века српског сликарства. Да impressionism, around twenty masterpiec- би приказао уметничку епоху која почиње es from Vujić’s collection were included

// // 36 А. Ивић, Архивски прилози за биографије 36 A. Ivić, Arhivski prilozi za biografije jugoslovenskih југословенских сликара, Летопис Матице српске, slikara, Letopis Matice srpske, book 324, vol. књ. 324, св. 2-3, Нови Сад 1930, 222; В. Петровић, М. 2-3, Novi Sad 1930, 222; V. Petrović, M. Kašanin, Кашанин, Српска уметност у Војводини од доба Srpska umetnost u Vojvodini od doba despota do деспота до уједињења, Нови Сад 1927, 132, 133. ujedinjenja, Novi Sad 1927, 132, 133. ЗАДУЖБИНАР /73/ THE ENDOWER

с бароком а завршава с импресиониз- by Kašanin in the 120 reproductions, with мом, Кашанин је од укупно 120 репродук- one oversight – the illustration of The Holy ција, колико их има у овој књизи, дваде- Family by Dimitrije Popović.37 сетак оставио за аутентична ремек-дела из Вујићеве колекције, учинивши притом Based on the preserved archive materi- само један пропуст – са илустрацијом Све- al concerning the fate of this rich and di- те породице од Димитрија Поповића.37 verse museum collection, most of which has been already used in literature, it is a На основу сачуване и у литератури већим well-known fact that Vujić had the desire делом већ искоришћене архивске грађе о to move his museum to Novi Sad and place судбини овог богатог и разноврсног му- it as an independent institution under the зејског фонда, поуздано се зна да је Вујић auspices of Matica srpska. However, his no- имао жељу да свој Музеј пренесе у Нови ble and patriotic desire to make, at his own Сад и да га као самосталну установу ста- expense, his museum collection accessible ви под окриље Матице српске. Та његова to the public, was not fulfilled due to a se- племенита и родољубива жеља да о соп- ries of misunderstandings and difficulties ственом трошку отвори за јавност своје encountered at that time by Matica srps- музејске збирке није, међутим, остваре- ka, and even more because of the lack of на због низа неспоразума и објективних understanding of the then city authorities тешкоћа са којима се тада сусретала Мати- of Novi Sad. With regard to the many diffi- ца српска и још више због неразумевања culties he encountered during his negoti- представника ондашње новосадске град- ations with Novi Sad and previously with ске управе. О многобројним тешкоћама Belgrade, where he seriously intended to које су пратиле његове преговоре са Но- move to before the First World War, Vujić вим Садом, а претходно и са Београдом, himself left authentic testimony in a let- где је још пре Првог светског рата озбиљ- ter he sent in 1927 to Radivoje Vrhovac, the но намеравао да се пресели, сам Вујић је then president of Matica srpska.38 оставио аутентично сведочанство у писму које је 1927. упутио Радивоју Врховцу, та- However, although he did not fulfil his wish дашњем председнику Матице српске.38 to make all of the Museum accessible to the

// // 37 М. Кашанин, Два века српског сликарства, 37 М. Kašanin, Dva veka srpskog slikarstva, Beograd Београд 1942. 1942.

38 Писмо је публиковано по први пут тек 1969. 38 The letter was published for the first time in 1969, године, иако је Р. Врховац желео да га објави у although it was R. Vrhovac who wanted to publish Летопису још 1927, али то није учинио на молбу it in its Chronicle in 1927, but did not do so at the самог Јоце Вујића. О томе уп.: Грађа за историју request of Joca Vujić himself. Cf.: Građa za istoriju Библиотеке Матице српске, књ. IV/1, Нови Сад Biblioteke Matice srpske, Vol. IV/1, Novi Sad 1969, 1969, 372–376; В. Јовановић, нав. дело, 158–159. 372–376; V. Jovanović, op. cit., 158–159. ЗАДУЖБИНАР /74/ THE ENDOWER

Међутим, иако није остварио намеру да public and ensure a separate repository for свој Музеј у целости учини приступач- its survival and works, the most valuable as- ним јавности и да му опстанак и рад оси- set of his half-century effort was given for гура засебним фондом, ипак су највред- the common good of the Serbian people. By нији плодови његовог полувековног donating old and valuable books and man- труда постали опште добро српског на- uscripts to the University Library, as well as рода којем су и подарени. Поклањањем bequeathing his art collection to the Univer- старих и драгоцених књига и рукописа sity of Belgrade and Matica srpska, Joca Vujić Универзитетској библиотеци, као и за- became one of the most meritorious people вештањем уметничких слика Београд- for Serbian science and culture during his ском универзитету и Матици српској, lifetime.39 He died on 31st August 1934 in Bel- Јоца Вујић је још за живота постао један grade, where he had been treated, and was од најзаслужнијих људи за нашу науку и buried in his native Senta on 3rd September, културу.39 Умро је 31. августа 1934. у Бео- where a large number of citizens, admirers граду, где је био на лечењу, а сахрањен and friends, not only from Senta, but also у родној Сенти 3. септембра, уз учешће from other towns, attended his funeral. огромног броја грађана, пријатеља и поштовалаца не само из Сенте него и из According to the above mentioned invento- других вароши. ry, whose original was luckily saved and is in the possession of Joca Vujić’s family in Senta, Галерија Јоце Вујића, према споменутом his gallery had a total of 375 paintings, out of инвентару, чији је оригинал срећом са- which 250 were bequeathed to the Universi- чуван у породици пок. Јоце Вујића у Сен- ty of Belgrade. Following his death, his son, ти, садржавала је укупно 375 уметничких Jovan Vujić Jr, fulfilled his father’s wishes un- слика. Од тога броја Вујић је Београдском der the following conditions: “the collection универзитету опоруком оставио 250 сли- is to be established at the University of Bel- ка. Ово завештање испунио је син покој- grade under the name The Joca Vujić Gallery, ног Јоце Вујића, Јован Вујић Млађи, под a Landowner from Senta; to be housed in the овим главним условима: „да се збирка ос- ceremonial hall of the Technical Faculty at 73 нује на Универзитету у Београду под име- Aleksandar Street and in the adjacent premis- ном Галерије Јоце Вујића, велепоседника es until the University Museum is built, where из Сенте; да се смести у свечаној сали Тех- the gallery will then be transferred as a sep- ничког факултета, у Александровој улици arate entity; under no circumstances is it to бр. 73 и у суседним просторијама, док се be divided, sold or given away; it is to be ar-

// // 39 Н. Лазаревић, Јоца Вујић, велики добротвор 39 N. Lazarević, Joca Vujić, veliki dobrotvor Београдског универзитета и Универзитетске Beogradskog univerziteta i Univerzitetske biblioteke, библиотеке, Библиотекар, Београд 1976, бр. 6, Bibliotekar, Beograd 1976, No. 6, 848–874. 848–874. ЗАДУЖБИНАР /75/ THE ENDOWER

не сагради Музеј Универзитета, у који ће ranged and handed over to the public as soon тада бити галерија пренесена као засеб- as possible; a catalogue of the works contain- на целина; да се ни у ком случају не сме ing the history of the collection, critical and раздељивати или отуђивати, да се што historical proof and details of the artists are пре уреди и преда јавности, да се изради to be included; the essence of the legacy and каталог слика у који би се унела историја set conditions cannot be altered.”40 постанка збирке, критички и историјски приказ и све појединости о сликарима In 1940, the successors of the late Joca Vujić, и њиховим делима; да се завештање у his son Jovan and daughter Darinka, following својој битности и с обзиром на поставље- the completion of the legal formalities, hand- не услове не може мењати.”40 ed over the bequeathed paintings, together with the minutes signed by Uroš Džonić and Наследници пок. Јоце Вујића, син Јован Branko Popović, to the University of Belgrade. и кћерка Даринка, после завршених за- Together with the setting up of the gallery at конских формалности, предали су Бе- the Faculty of Technology, according to the оградском универзитету 1940. године conditions of his will, the University took it завештане слике и о томе саставили за- upon itself to publish the original catalogue писник који су потписали Урош Џонић of the late Vujić, featuring an extensive history и Бранко Поповић. Упоредо са уређи- of each painting, accurate information about вањем Галерије на Техничком факулте- each painter, as well as information about the ту, које је било условљено завештањем, whereabouts of the paintings that were not in Универзитет је узео на себе обавезу да this gallery, under what number, and so on.41 публикује оригинални Каталог покојног Вујића у којем је забележен опширан On behalf of the University of Belgrade, the историјат сваке слике, тачни подаци о bequeathed paintings were, according to сваком сликару, као и где се слике, које the decision of the rector, Petar Micić, hand- нису ушле у ову галерију, налазе, под ed over to the dean of the Technical Faculty, којим бројем и тако даље.41 Milan Nešić, Prof. Branko Popović and the University Library administrator, Uroš Džonić У име Београдског универзитета завешта- in July 1940, in Senta. According to reports in не слике су, према одлуци ректора Петра the daily newspapers, they stayed in Senta Мицића, примили у Сенти јула 1940. годи- for seven days with the necessary number of не декан Техничког факултета Милан Не- professional experts to pack and transport

// // 40 С. Пауновић, Галерија слика покојног Јована 40 S. Paunović, The Gallery of Paintings of the late Вујића, велепоседника из Сенте, Политика, Jovan Vujić, a Landowner from Senta, Politika, Београд, 14. VI 1940, 22. Belgrade, 14th June 1940, 22.

41 Исто, 22. 41 Ibid., 22. ЗАДУЖБИНАР /76/ THE ENDOWER

шић, професор Бранко Поповић и управ- the paintings, which had been hung with great ник Универзитетске библиотеке Урош taste and understanding in several rooms in Џонић. Они су, како се сазнаје из оно- Vujić’s home. In a letter on the handing over of времене дневне штампе, остали у Сенти the paintings, the son of the late Joca Vujić, as седам дана са потребним бројем струч- the executor of his father’s will, stated: “Aware них мајстора који су извршили паковање of the great value of this collection, inspired и експедицију слика, које су у Вујићевој by love and respect for my father, as well as a кући биле размештене са много укуса и deep respect for our highest educational in- разумевања у више одаја. У свом писму stitution – the university, I am convinced that приликом предаје слика, син покојног the University of Belgrade will complete this Јоце Вујића, као извршилац очевог за- task in a manner corresponding with the high вештања, изјавио је следеће: „Свестан cultural and moral significance of the institu- велике вредности ове збирке, инспири- tion we create.”42 сан љубављу и поштовањем према свом родитељу, као и дубоком оданошћу пре- On 15th July 1940, the rector of the Univer- ма нашој највишој просветној установи sity of Belgrade, Petar Micić, expressed his – Универзитету, уверен сам да ће Универ- profound gratitude in writing to Jovan Vu- зитет у Београду извршити до краја ово jić Jr. upon carrying out his father’s wish- завештање на начин који ће одговарати es, promising that their names would be високом културном и моралном значају permanently recorded in the history of the установе коју стварамо.”42 University. The rector wrote: “And now, as before, you have proved to be a worthy son Београдски универзитет је путем писма of your great father, you have handed over свог ректора Петра Мицића 15. јула 1940. his holy memory and many are indebted изјавио дубоку захвалност Јовану Вујићу to you also, especially our university. You Млађем што је извршио очеву последњу have fulfilled your father’s wishes to the вољу, обећавши да ће њихова имена бити end, and for this you are honoured. In the трајно убележена у историји Универзи- annals of our school, beside the name of тета. Тада је Ректор писао: „И сада као и the great benefactor, the late Joca Vujić, раније, показали сте се достојним сином your name will be recorded as a reminder свог великог оца, одужили сте се његовој of everything that you did personally.”43 светој успомени и задужили сте много и ви лично наш Универзитет. Ви сте ама- нет свога оца испунили до краја и то вам // служи на част. У Аналима наше школе, по- 42 Ibid. ред имена великог добротвора пок. Јоце 43 Lj. Durković-Jakšić, O srpskom knjigoljupcu Joci Вујића, забележиће се и ваше име за спо- Vujiću, Bibliotekar, Belgrade 1975. vol. 1-2, 127. A letter from Petar Micić to Jovan Vujić Jr. dated 15th July 1940. // It is in the safekeeping of the family of the late Joca 42 Исто, нав. дело. Vujić in Senta. ЗАДУЖБИНАР /77/ THE ENDOWER

мен свега што сте и ви лично учинили”.43 However, the idea of opening to the public “The Gallery of Joca Vujić, a Landowner from Идеја о отварању за јавност „Галерије Јоце Senta” in the Technical Faculty in Belgrade was Вујића, велепоседника из Сенте” у згради not realized, because soon after the transfer Техничког факултета у Београду није, међу- of the paintings from Senta to Belgrade, the тим, остварена јер је убрзо после преноса Second World War broke out, which put a halt слика из Сенте у Београд избио Други свет- to the necessary work to fulfil this task, and in ски рат, који је прекинуо започете послове particular should be men- на реализацији овог значајног задатка, од tioned because of his efforts to photograph којих посебно треба поменути акцију си- the paintings systematically.44 стематског фотографског снимања слика, вођену од стране Александра Дерока.44 This unfinished task is of the utmost impor- tance for the future history of Vujić’s collec- Ова недовршена акција има изузетан tion, since the precise part of the Technical значај за потоњи историјат Вујићеве ко- Faculty building which contained the paint- лекције, будући да је зграда Техничког ings for safekeeping was bombed in 1944, and факултета, и то баш онај њен део у коме many of the paintings were badly damaged су се налазиле склоњене слике, бомбар- and some completely destroyed. In order for дована 1944. године, када су многе слике the remaining paintings to be preserved and тешко оштећене, а неке од њих и сасвим utilized, after the war the remaining paintings уништене. Да би се преостали део ове were listed, and at the beginning of 1949 they збирке сачувао и искористио, затечене were handed over for safekeeping to the Na- слике су после рата пописане и почетком tional Museum in Belgrade to be restored, ex- 1949. године предате на конзервацију, ре- hibited and preserved, where they are today.45 стаурацију, излагање и чување Народном музеју у Београду, где се сада налазе.45 Edited by Marica Šuput

Приредила Марица Шупут // // 43 Љ. Дурковић-Јакшић, О српском књигољупцу Јоци 44 V. Jovanović, Sudbina umetnina (collections, collectors and Вујићу, Библиотекар, Београд 1975. св. 1–2, 127. Писмо benefactors in Vojvodina), Novi Sad 1987, 160. The negatives Петра Мицића Јовану Вујићу Млађем од 15. јула 1940. on glass plates were presented to the Matica spska Gallery чува се у породици пок. Јоце Вујића у Сенти. by Aleksandar Deroko. In this catalogue, the photographs from these plates are reproduced for the first time as a 44 В. Јовановић, Судбина уметника (збирке, сакупљачи и testimony of the destroyed or damaged paintings. дародавци у Војводини), Нови Сад 1987, 160. Негативе на стакленим плочама поклонио је Галерији Матице српске 45 Zbirka Joce Vujića, Belgrade 1989: Lj. Miljković, Radovi iz Александар Дероко. У овом каталогу се фотографије Zbirke Joce Vujića u Narodnom muzeju, 35-37; Cataloque, са тих плоча први пут репродукују, као сведочанство о 41–104. уништеним или оштећеним сликама.

45 Збирка Јоце Вујића, Београд 1989: Љ. Миљковић, Радови из Збирке Јоце Вујића у Народном музеју, 35–37; Каталог, 41–104. ЗАДУЖБИНАР /78/ THE ENDOWER

// // Јоца Вујић као студент у Алтенбургу 1884. године Joca Vujić as a student in Altenburg, 1884 ЗАДУЖБИНАР /79/ THE ENDOWER

Јоца Вујић, велики Joca Vujić, a great добротвор Универзитета benefactor of the у Београду University of Belgrade Татјана С. Брзуловић Станисављевић Tatjana S. Brzulović Stanisavljević

Највреднија збирка Универзитетске би- The most valuable collection of the Uni- блиотеке, не само по богатству грађе, versity Library is undoubtedly the Аrchive разнородности докумената, по значају Collection of Joca Vujić, and not only for личности чија се преписка чува, већ и по the richness of its contents, the diversi- изузетном научном и културолошком по- ty of documents, the significance of those тенцијалу за будућа истраживања јесте whose correspondence is in safekeeping, несумњиво Архивска збирка Јоце Вујића. but also for its exceptional scientific and Збирка архивских докумената тестамен- cultural potential for future research. In тарно је завештана Универзитетској би- 1931, the collection of archive documents блиотеци заједно са Вујићевом личном was bequeathed to the University Library библиотеком 1931. године, а наредне го- together with Vujić’s personal library, and дине пренета је у Библиотеку. Министар- the following year it was transferred there. ство културе је препознало вредност The Ministry of Culture recognized the value ове заоставштине, те су почетком 2014. of this legacy, and at the beginning of 2014, године Посебна библиотека Јоце Вујића the Special Library of Joca Vujić and the Col- и Збирка архивске грађе проглашене lection of Archive Material was proclaimed a културним добром од великог значаја. cultural heritage of great significance.

Пре него што се детаљније упознамо са Before learning more about the content of садржајем Збирке архивске грађе Јоце The Joca Vujić Collection, we should recall Вујића, подсетимо се биографије овог the biography of this noble benefactor. племенитог дародавца. Joca Vujić, bibliophile, landowner and a Јоца Вујић, библиофил, велепоседник и great benefactor of Belgrade University, велики добротвор Београдског универ- was the sixth child born to the renowned зитета, рођен је као шесто дете у углед- family of Sava Vujić, a lawyer from Senta, ној сенћанској породици адвоката Саве in 1863. “I came into this world unwanted Вујића 1863. године. „Не жељен сам до- on 1st July 1863 (according to the Julian cal- шао на свет 1 (п.с) јула 1863 г. у Сенти као endar) in Senta, the sixth child of my par- шесто дете моји родитеља Саве Вујића и ents Sava Vujić and Tereska, née Mudrić. ЗАДУЖБИНАР /80/ THE ENDOWER

Тереске рођ. Мудрић. Нежељен, јер је оцу Unwanted, because my father already had већ доста било петоро деце, а и бојао се five children, and he was worried about my за матер, пошто су јој и лечници савето- mother as the doctors had advised her that вали да због слабости и наклоњености due to her weakness and propensity for tu- за туберкулозу не би требало више да berculosis, she should not have any more рађа.“1 Од малена је Вујић имао склоност children.”1 From an early age, Vujić had a ка учењу, те је у школи био и најистакну- fondness for learning, and in school he was тији ђак. Основну школу похађао је у an outstanding pupil. He attended primary родној Сенти код учитеља Тоше Бра- school in his native Senta where his teach- новачког и Душана Стојшића. Од самог ers were Toša Branovački and Dušan Sto- почетка био је вредан и марљив ђак, а jšić. From the very beginning, he was an ex- нарочито се истицао у математици. Прво tremely diligent student and he especially је завршио четири разреда српске ос- excelled at mathematics. He completed новне школе. Потом је наставио обра- the first four grades in a Serbian primary зовање у мађарској основној школи, school, and in 1872 he continued his edu- 1872. године. Наредне године уписао је cation in a Hungarian primary school. The средњу грађанску школу у родној Сенти following year he enrolled in the Higher и успешно завршио три разреда с од- Civic School in his native Senta and suc- личним успехом, да би четврти разред cessfully completed three grades with ex- гимназије завршио у Сегедину. cellent marks, finishing fourth grade at the secondary school in Szeged. У септембру 1877. године Јоца Вујић је упи- сао гимназију у Пожуну (данашња Братис- In September 1877, Joca Vujić enrolled in лава). Према сопственим речима, Пожун the secondary school in Pozsony (today's је знатно утицао на његов будући живот Bratislava). According to him, Pozsony in- и у много чему га формирао на специфи- fluenced his future life significantly and in чан начин. Лепота древног града, преле- many aspects formed it in a specific way. пе старе куће, цркве и грађански начин The beauty of the ancient city, the mag- живота утицали су на Вујића да почне да nificent old houses and churches, as well се занима за старине, да прикупља стари as town life, influenced Vujić to become новац и књиге. Били су то почеци њего- interested in antiques and to begin col- вог колекционарства и настајање њего- lecting old money and books. This was ве потоње, велике колекције уметничких the beginning of his collections, which

// // 1 Из дневничких бележака Јоце Вујића Мој 1 From Joca Vujić’s diary My Life, written from the end живот, писаних од краја 1931. до 21. новембра of 1931 to 21st November 1933. The typed text was in 1933. године. Прекуцани текст налази се у легату the possession of Tanja Kragujević Vujić, a poet from Тање Крагујевић Вујић, песникиње из Београда, Belgrade, married to Vujić’s grandson, Vasilije Vince удате за Вујићевог унука, Василија Винце Вујића. Vujić. Her legacy is kept in the Historical Archives in Легат се чува у Историјском архиву Београда. Belgrade. ЗАДУЖБИНАР /81/ THE ENDOWER

предмета. Током гимназијских дана ста- he continued to accumulate and includ- новао је у немачкој грађанској породици ed a large number of art objects. During код професора историје и немачке књи- his secondary school days, he lived with жевности, Августа Химлера, где је стекао the bourgeois family of August Himmler, солидно грађанско образовање, али и a professor of history and German litera- знање и љубав према науци, нарочито ture, where he gained a solid civic educa- према историји. О томе какав је и коли- tion, as well as a knowledge of and a love ки утицај Пожун оставио на његов даљи for science, especially history. With regard пут оставио је забелешке у свом дневни- to Pozsony and how much influence it ку: „Пожун! Пожун! Пожун је ударио жиг had on his future, he wrote in his diary: на мој будући живот. Тамо сам се научио “Pozsony! Pozsony! Pozsony left a mark on на културан, трезвен грађански живот, my future life. There I learned about how ту сам видео како се живи у немачким to live a refined, sensible civilian life. It грађанским породицама, код наше куће was there that I saw what life was like in a у Сенти није уопште било фамилиарног German bourgeois family. In our house in живота. У Пожуну сам добио вољу за са- Senta there was no such family life at all. купљање старина и љубав за старине и за In Pozsony, I learned to love the past and прошлост, та Пожун је сам по себи један antiques and I started collecting them. музеј старина.“2 Pozsony itself is a museum of antiques.”2

Филозофски факултет у Бечу уписао је He enrolled at the Faculty of Philosophy 1881. године и ту је упознао многе знаме- in Vienna in 1881 and met many famous ните Србе: Гавру Манојловића, председни- Serbs there: Gavro Manojlović, President ка Југословенске Академије, Пају Адамова, of the Yugoslav Academy, Paja Adamov, председника Српског кола, Ђуру Гонцића, President of “Serbian Kolo”, Djuro Goncić, министра краља Александра Обреновића, a minister of King Alexander Obrenović, каснијег организатора завере против later the organizer of the plot against the краља. Слушао је славистику код Фрање king. He studied Slavicism under Franjo Миклошића, а општу историју код про- Miklošić, and general history under Pro- фесора Лоренца. Вредан, радан и жељан fessor Lorenzo. Hardworking and eager науке, савесно је похађао предавања и to learn science, he conscientiously at- марљиво водио белешке, што је резулти- tended lectures and diligently took notes, рало успешно положеним колоквијумима achieving successful results at the end of на крају првог семестра. Са старијим бра- the first semester. He attended the- sec том Уроша Предића, Стеваном, похађао је ond semester of university with Stefan, други семестар на факултету. Заједно су the older brother of Uroš Predić, a famous слушали предавања професора Микло- Serbian academic painter. Together they

// // 2 Исто. 2 Ibid. ЗАДУЖБИНАР /82/ THE ENDOWER

// Писмо Јоце Вујића ректору Универзитета у Београду из 1931.

// The letter from Joca Vujić to the rector of the University of Belgrade, dated 1931 ЗАДУЖБИНАР /83/ THE ENDOWER

шића о старословенским старинама и сло- attended Professor Miklošić’s lectures on венској палеографији. На крају другог се- ancient Slavic antiquities and Slovenian местра Вујић је бриљирао и одбранио све palaeography. At the end of the second колоквијуме са одличном оценом. semester, Vujić excelled and defended all his exams with excellent marks. Студентске дане у Бечу Вујић је користио и за посећивање бечких музеја и гале- During his student days in Vienna, Vujić vis- рија, као и изложби и других културних ited museums and galleries, as well as ex- манифестација. На једној изложби упо- hibitions and other cultural events. At one знао је нашег чувеног академског слика- particular exhibition he met Uroš Predić ра Уроша Предића и спријатељио се са and they became loyal friends, remaining њим. Остали су верни и одани пријатељи so until the end of Vujić’s life. до краја Вујићевог живота. After the second semester of studying После другог семестра студија филозо- philosophy in Vienna, tragedy struck фије у Бечу, када је Вујић отишао кући на when Vujić went home for a summer hol- летњи распуст, десио се трагични случај у iday. His sister Ida died. This family trag- породици. Умрла му је сестра Ида. Поро- edy influenced Vujić to give up studying дична трагедија утицала је на Вујића да philosophy, and he devotedly studied одустане од студија филозофије и пре- economics in order to take over his fa- дано се посвети економским наукама да ther’s estate. He enrolled at the Agro- би могао да преузме велики посед свога nomic high school in Altenburg in 1882. оца. Одлучио је да се упише на Високу The school director, Dr. Mosh, was very агрономску школу у Алтенбургу, што је и surprised when he saw Vujić’s diplomas, учинио 1882. године. Директор школе, др especially the one from the University Мош био је веома изненађен када је ви- of Vienna, since only weak students and део Вујићева сведочанства, нарочито са children of wealthy landlords enrolled in Бечког универзитета, чудећи се зашто је the school. Вујић уписао Агрономску школу будући да су се у њу махом уписивали лоши While studying agronomy he lived with Pro- ђаци и деца богатих велепоседника. fessor Leman, an old Saxon, from whom he learned a great deal. Lectures at the school За време студија агрономије становао је were in two languages, German and Hun- код професора Лемана, старог Саксон- garian. In his diary, Vujić recorded those ца од кога је много научио. Предавања у student days as follows: “Lectures were in Агрономској школи била су двојезична, на German and Hungarian. I attended them немачком и мађарском језику. У дневнику in both languages and I always listened to је Вујић те студентске дане забележио на better lecturers. At the end of the semes- следећи начин: „Предавања су била на не- ter I got the best marks. Life in the small ЗАДУЖБИНАР /84/ THE ENDOWER

// // Насловна страна Каталога Архиве Јоце Вујића3 The cover page of The Joca Vujić Archive Catalogue3

мачком и на мађарском језику. Ја сам слу- town was very interesting, a kind of mix- шао на оба језика, слушао сам увек боље ture of German school life and a Hungarian професоре. Крајем семестра сам добио bachelor lifestyle.”4 He graduated in March најбоље оцене. Живот у малој варошици 1885 and wrote about this in his diary: “By је био врло интересантан, нека мешави- the month of March, I had passed all three на немачког ђачког живота и мађарског rigorous exams in Altenburg, three strictly бећаризма.“4Дипломирао је у марту 1885. monitored written exams, and three oral године. О томе је забележио у дневнику: exams before a complete board of profes- „До марта месеца сам положио сва три ри- sors and a hall full of students. I passed

// // 3 Каталог Архиве Јоце Вујића чува се у породици 3 The Joca Vujić Archive Catalogue is in the Вујић у Сенти. safekeeping of the Vujić family in Senta.

4 Јоца Вујић, Мој живот. 4 Joca Vujić, Moj život. ЗАДУЖБИНАР /85/ THE ENDOWER

гороза у Мађар-Овару, три писмена у кла- all of my exams in Hungarian successfully, I узури и три усмена пред целом професор- may say even excellently. After the last rig- ском колегијом и пред пуном салом слу- orous one, the director, Balah Arpad con- шалаца академије. Испите сам све полаго gratulated me and said that if I wanted, на мађарском језику и то врло добро, могу he would recommend the ministry to ap- казати сјајно. После последњег ригороза point me as the manager of the agronomic ми је директор Балах Арпад честито и реко school in Veliki Semikluš or in Ada.”5 ако желим препоручиће ме министарству да ме именује за управитеља земљодел- After his graduation he returned to Senta ске школе у Вел. Семиклушу или у Ади.“5 where his father gave him 160 chains land, the necessary tools for running the estate Након дипломирања, по повратку у Сенту, and 1,400 forints in cash for various smaller отац му је поклонио 160 ланаца земље, све investments. On his estate he worked hard, потребне алате за економију и 1.400 фо- quickly achieving excellent results and be- ринти у готовини за разне мање инвести- coming a famous and respected landlord, ције. Вредно и марљиво радећи на имању, not only in Senta, but also throughout the убрзо је достигао сјајне резултате, постао Potisje region. He used a large part of the је познат и уважени велепоседник, не само income from the estate to purchase paint- у Сенти, већ и у целом Потисју. Велики део ings, books, and various cultural and his- прихода од имања Вујић је користио за ку- torical items which he bought from various повину слика, књига и разних културних и antique shops, individuals and respected историјских предмета, које је проналазио families in Szeged, Timisoara, Vienna, Pest, по разним антикварницама, код поједи- Florence, Venice and Leipzig. He tirelessly наца и виђенијих породица у Сегедину, Те- collected and enlarged his library and mu- мишвару, Бечу, Пешти, Фиренци, Венецији seum, and he was the first Serb to open и Лајпцигу. Вредно и неуморно је сакупљао a private museum in the early 20th centu- и увећавао своју библиотеку и музеј. У ry, which was in his house in Senta.6 His својој кући у Сенти6 Вујић је отворио први collection consisted of approximately 400

// // 5 Исто. 5 Ibid; Veliki Semikluš = Nagyszentmiklós = Sânnicolau Mare = Großsanktnikolaus. Today in Romania. 6 Кућа-музеј Јоце Вујића и данас постоји и једна је од најстаријих кућа у Сенти. Саграђена је 1831– 6 The house museum of Joca Vujić still exists and is one 32. године у стилу класицизма, са елементима of the oldest houses in Senta. It was built in 1831-32 романтичарског стила. Зидана је за сенатора in a style of classicism with elements of romanticism. среза Ожђањи Иштвана. Након 1890. у њој је It was built for the senator of the district, Ozsgyányi живео главни тужилац Сарич Берталан. У поседу István. After 1890, the district attorney, Szárits Bertalan, породице Вујић је од краја Првог светског рата. lived there. It has been in the possession of the Vujić Трг мира, где се налази кућа на броју 2, одлуком family since the end of the First World War. Trg mira Скупштине града Сенте, преименован је 2005. no. 2 [Peace Square], where the house is located, was године у Трг Јоце Вујића. renamed Trg Joce Vujića [Joca Vujić Square] by the decision of the Town Assembly of Senta. ЗАДУЖБИНАР /86/ THE ENDOWER

// Страница из Каталога Архиве Јоце Вујића

// A page from The Joca Vujić Archive Catalogue ЗАДУЖБИНАР /87/ THE ENDOWER

приватни музеј код Срба, почетком 20. века. paintings from the 18th to the first half of У његовој колекцији било је око 400 слика the 20th century, about 20,000 books, 3,000 од 18. до прве половине 20. века, око 20.000 documents, weapons, national costumes, књига, 3.000 докумената, оружје, народна copper etchings and numismatics. одела, бакрорези, нумизматика. During his lifetime, he actively participated Током живота, активно је учествовао у in Matica srpska, a cultural and scientific раду Матице српске и Друштва за српско institution, and The Society for Serbian позориште. Несебично их је помагао, Theatre, where he selflessly helped both морално и финансијски. Годинама је био morally and financially. For years, he was члан Управног одбора Матице српске, а a member of the Matica srpska Governing бригу за будућност те установе најбоље Board, and he expressed his concern for its је изразио тиме што јој је још за живота future in the best possible way, by donat- поклонио педесет значајних уметничких ing fifty significant works of art to the mu- дела за музеј. seum during his lifetime.

Велики родољуб, патриота и пре свега Being a great patriot, and above all a great велики човек, Јоца Вујић је помагао и у man, Joca Vujić helped during the First Bal- време Првог балканског рата 1912. годи- kan War in 1912. He donated goods and не. Српској војсци и Црвеном крсту по- food to the Serbian army and the Red Cross клонио је робе и хране у вредности од to the value of 20,000 gold crowns. For this 20.000 златних круна. За овај пожртво- gesture, he was awarded with a high Serbi- вани гест одликован је високим српским an decoration. одличјем. As a result of his great knowledge, experi- Богатим знањем, искуством и правед- ence and righteousness, his hometown of ношћу читавог живота доприносио је Senta prospered during his lifetime. He was просперитету свог града, Сенте. Изабран elected a member of Parliament in 1923, је за народног посланика 1923. године и and he carried out his duties conscien- ту дужност је савесно обављао залажући tiously in the interests of the people and се за народне интересе и бољитак целе for the welfare of the whole country. His земље. Своју велику љубав према умет- great love of art and books, which began ности и књигама, још од времена када је during his studies in Vienna, can be seen студирао у Бечу, показивао је скупљајући in his collections of antiques, paintings старине, слике и књиге. Још за живота and books. During his lifetime, he handed своју личну библиотеку предао је Уни- over his personal library to the University верзитетској библиотеци у Београду, као Library in Belgrade, as well as a large num- и велики број рукописа и архивске грађе ber of manuscripts and archive material за проучавање српске историје и српске for the study of Serbian history and the ЗАДУЖБИНАР /88/ THE ENDOWER

прошлости. У тој архивској збирци нала- past. In this archive collection, there are зе се рукописи знаменитих Срба 19. века. the manuscripts of famous Serbs from the Посебан значај у овој збирци има пре- 19th century. Of special significance in this писка кнеза Милоша и кнеза Михаила, collection is the correspondence of Prince коју је Јоца Вујић пронашао у Темишвару Miloš and Prince Mihailo, which Vujić found и сачувао од пропасти. Овим својим по- in Timisoara and preserved from ruination. клоном Јоца Вујић је постао велики до- With this gift, he became a great benefac- бротвор Београдског универзитета. tor of Belgrade University.

За свој заслужни, национални рад Јоца For his meritorious national work, he was Вујић је био одликован више пута: Рат- decorated several times with: The Balkan ном споменицом из балканских рато- War Medal, the Red Cross Medal, IV, III and II ва, одличјем Црвеног Крста, орденима grades of the Order of St. Sava, and the Or- Светог Саве IV, III и II реда, те орденима ders of the Yugoslav Crown and the White Ea- Југословенске Круне и Белог Орла. У Ар- gle. In the Archives of , in the Re- хиву Југославије, у Фонду Министарства pository of the Ministry of Education of the просвете Краљевине Југославије, налазе , there are documents се документа која сведоче о предлогу за that testify to the proposal for the decora- одликовање Јоце Вујића орденом Светог tion of Joca Vujić with the II grade Order of Саве II степена због његовог изузетног St. Sava for his exceptional contribution. The доприноса, имајући у виду да су и ње- proposal was made considering the fact that гова библиотека и његов архив нацио- his library and archive were of a national налног карактера, а да је поклон учинио character, and were presented to the Univer- Универзитету као највишој просветној sity, the highest educational institution. In установи. У Архиву Југославије налази се the Archives of Yugoslavia, there is a copy of и копија краљевског указа о одликовању the Royal Decree concerning the decoration Јоце Вујића од 26. октобра 1932. године: of Joca Vujić, dated 26th October 1932:

Ми Александар I по милости Божјој и We, Aleksandar the First, King of Yugoslavia вољи народној Краљ Југославије на пред- by the grace of God and the will of the people, лог нашег Министра просвете одликује- on the proposal of our Minister of Education, мо Нашим Орденом Светог Саве II реда decorate Joca Vujić, landowner from Senta, Вујића Јоцу, велепоседника из Сенте.7 with the II grade Order of St. Sava.7

// // 7 Архив Југославије, Фонд Министарства просвете 7 The Archives of Yugoslavia, the Repository of the Краљевине Југославије (АЈ 66 -160-435). Ministry of Education of the Kingdom of Yugoslavia (AJ 66 -160-435). ЗАДУЖБИНАР /89/ THE ENDOWER

И Београдски универзитет је на свој на- Belgrade University in its own way gave cred- чин одао признање свом великом до- it to this great philanthropist by hanging his бротвору. Његов уметнички израђен portrait in the grand hall of the old Universi- портрет био је изложен у свечаној сали ty, together with its other benefactors. старог Универзитета, поред осталих до- бротвора Београдског универзитета. At the end of August 1934, he came to Bel- grade for treatment at the clinic of Profes- Крајем августа 1934. дошао је на лечење sor Arnovljević, where he soon died. His re- у Београд, на Клинику професора Ар- mains were transferred to Senta and bur- новљевића, где је убрзо и преминуо. Ње- ied on 3rd September 1934, where a large гови посмртни остаци пренети су у Сенту, number of citizens, admirers and friends, где су сахрањени 3. септембра 1934. го- not only from Senta, but also from other дине, уз учешће великог броја грађана, towns, attended his funeral. It was a mag- поштовалаца и пријатеља, не само из nificent funeral, and many of the speakers Сенте него и из других градова. Био је то paid their last respects by honouring his величанствен погреб, а многи говорници life. Uroš Džonić, director of the Universi- одали су му пошту и дубоко признање. У ty Library in Belgrade, spoke on behalf of име Београдског универзитета говорио Belgrade University. In his speech he high- је Урош Џонић, управник Универзитетске lighted the immense importance of Joca библиотеке у Београду. У говору је иста- Vujić to Serbian science, especially his gift као велике заслуге Јоце Вујића за српску of the great and significant collection of науку, нарочито поклон велике и зна- books and archive material to the Univer- чајне збирке његових књига и архивске sity in Belgrade.8 грађе Универзитету у Београду.8 Vujić had the noble desire to donate the Вујић је имао племениту жељу да велико great treasure he collected during his life- благо које је сaкупљао током живота по- time to the Serbian people as museum ar- дари српском народу као музејску вред- tefacts so that they could be uninterrupt- ност, непрекидно доступну јавности. Пр- edly accessible to the public. He originally вобитно је намеравао да свој музеј пре- intended to transfer his museum to Novi несе у Нови Сад и стави га под окриље Sad and place it under the auspices of Mat- Матице српске. Желео је да о сопственом ica srpska, and he planned to build or buy трошку изгради зграду или купи кућу у a house at his own expense in Novi Sad Новом Саду у којој би се чувала та му- where the museum collection would be зејска збирка. Размишљао је и о томе kept. He also thought of leaving an endow- да остави задужбину из које би се об- ment from which the museum would be re-

// // 8 Лазаревић, Небојша, „Јоца Вујић“, Библиотекар, 8 Lazarević, Nebojša, “Joca Vujić”, Bibliotekar, God. 28, br. Год. 28, бр. 6 (1976), 866. 6 (1976), 866. ЗАДУЖБИНАР /90/ THE ENDOWER

нављао и одржавао његов музеј. Нарав- stored and maintained. Of course, Vujić set но, Вујић је поставио одређене услове down certain conditions for the safekeep- под којима би предао збирку на чување ing and maintenance of the collection and и одржавање. Желео је пре свега да она he primarily wanted it to be independent, буде самостална, да остане целовита и to remain complete and to bear his name. да носи његово име. Unfortunately, Vujić’s noble intention was Нажалост, Вујићева племенита намера not realized due to a series of misunder- није била остварена услед низа неспо- standings and difficulties encountered by разума и потешкоћа са којима се сусре- Matica srpska, as well as a lack of under- тала Матица српска, као и због неразу- standing of the then city authorities of мевања тадашњих градских власти Но- Novi Sad. Requests and explanations did вога Сада. Ни молбе и образложење нису not help. It is incredible and inconceivable помогли. Невероватно је и непојмљиво that neither the board of patronage of the како ни Патронат гимназије која је осно- secondary school, nor the learned polyglot, вана задужбински, ни учени полиглота Ćirić, were unaware of the importance of Ћирић нису имали слуха за једно такво the cultural property that Vujić wanted to културно добро које је Вујић желео да donate to Novi Sad. The question remains поклони Новом Саду. Остаје питање да as to whether the Matica srpska Literary ли су се Књижевни и Управни одбор Ма- and Governing Board of tried hard enough тице српске довољно заложили и јесу ли and exhausted all the possibilities. исцрпли све могућности? Years passed in fruitless correspondence Прошле су године у дописивању. Јоца and Vujić was disappointed and insulted. Вујић се разочарао и увредио. По речима According to his son, Matica srpska ac- његовог сина, Матица српска је прихва- cepted to take over the collection provid- тала да преузме збирку, под условом да ed they received a house and 100 acres of уз њу добије и кућу и 100 јутара земље за land for the maintenance of the museum. издржавање Музеја. Истовремено, Вујић At the same time, Vujić received various је добијао и разне понуде из Београда. offers from Belgrade. He was offered a lot Нуђено му је доста новца за откуп збир- of money for the collection, even the posi- ке, чак и министарска фотеља и положај tion of minister or ambassador. However, амбасадора. Међутим, Јоцу Вујића ништа he was not interested in any of the offers. од понуђеног није занимало. Сматрао је He believed that his collection was big- да је његова збирка већа и значајнија од ger and more important than Belgrade’s, београдских, да треба да буде самостал- that it should remain independent and на, а не да се утопи у неку другу збирку, not be part of another collection, should да никако не треба да мења назив јер not change its name, since he considered је Вујић себе доживљавао као аутора himself to be the author of the collection, ЗАДУЖБИНАР /91/ THE ENDOWER

збирке, и на крају, пошто је већим де- and finally, as a large part comprised of re- лом обухватала духовну делатност Срба ligious and intellectual activities of Serbs у Војводини, сматрао је да јој је место у in Vojvodina, he was of the opinion that its Новом Саду. place was in Novi Sad.

Последњих година живота одлучује да In the last years of his life, he decided to do- своју личну библиотеку и збирку архив- nate his personal library and collection of ских докумената поклони Универзитет- archive documents to the University Library ској библиотеци у Београду. О својој на- in Belgrade. He informed the rector of Bel- мери обавештава ректора Београдског grade University about his intention, and in универзитета и у писму образлаже своју writing he explained his decision. Vujić ex- одлуку. Вујић је из своје збирке изузео cluded from his collection everything that све оно што је сматрао неважним за нау- he considered irrelevant for science and ку и културу, оно што се тицало његовог culture, and everything related to his home- родног града Сенте и све што је било ве- town of Senta and his family. зано за његову фамилију. The Archive Collection of Joca Vujić is the Архивска збирка Јоце Вујића најзначај- most important collection of archive ma- нија је збирка архивске грађе Универ- terials of the University Library. Its value is зитетске библиотеке. Њену вредност further enhanced by the fact that the doc- додатно увећава чињеница да су доку- uments in this collection are little or not мента из ове збирке мало или нимало used in Serbian science. The collection, искоришћена у нашој науци. Збирка се containing 2,002 inventory numbers with налази у Одељењу реткости Универзи- 2,965 documents, can be found in the sec- тетске библиотеке и садржи 2.002 ин- tion of rare items in the University Library, вентарна броја са 2.965 докумената, а and as some documents are on several pag- пошто су документи на више листова, es, the collection has a total of 4,751 pages. збирка укупно има 4.751 лист. Докумен- The documents cover the period from 1581 та обухватају период од 1581. до 1915. to 1915 and are arranged thematically. The године и сређена су по тематским цели- oldest document, dating 1581, is a scroll нама. Најстарији документ је свитак на in German, illustrating Christ’s genealogy. немачком језику, илустрована Христова The documents are written in three alpha- генеaлогија из 1581. године. Документа bets and thirteen languages: Serbian and су писана на три писма и тринаест јези- Russian (Cyrillic and Latin), French, German ка: српском и руском језику (ћирилицом (Gothic), Vlach, Greek, Turkish, Latin, Ital- и латиницом), француском, немачком ian (Latin), Bulgarian, Serbo-Slavic, Rus- (готицом), влашком, грчком, турском, sian and Old Slavic (Cyrillic). It is very rich латинском, италијанском (латиницом), and diverse, and contains: letters, person- бугарском, српскословенском, руском al correspondence, court documents, con- ЗАДУЖБИНАР /92/ THE ENDOWER

// Писмо кнеза Милоша ћерки Петрији, Хитзинг, 1846.

// A letter from Prince Miloš to his daughter, Petrija, Hitzing, 1846 ЗАДУЖБИНАР /93/ THE ENDOWER

и старословенском језику (ћирилицом). tracts, notes of quittance, receipts, literary Фонд је веома богат и разноврстан и compositions, scrolls and telegrams. садржи писма, личну преписку, судска документа, уговоре, квите, признанице, Vujić’s archive documents were diligently књижевне саставе, свитке, телеграме. collected and kept in safety over the years. He bought the largest part of his collection Архивска документа Вујић је марљиво from the old priest and historian, Dimitrije прикупљао годинама и брижно се ста- Ruvarac. In the rich archive collection, there рао о њима. Највећи део колекције ку- are several original manuscripts written by пио је од старог проте и историчара, Jovan Jovanović Zmaj, a famous Serbian Димитрија Руварца. У богатој архивској poet. There are three poems of two, three збирци Јоце Вујића налази се неколико and four verses, each containing four lines оригиналних Змајевих рукописа. Ту су and illustrated and signed “Č.Zm”. There три песме од две, три и четири строфе is the sign Garmond on all of the poems, са по четири стиха илустроване и потпи- which suggests that they were prepared for сане са Ч.Зм. На свим песмама је ознака publication and most likely published in Гармонд, што указује на чињеницу да су a children’s magazine, for example Neven. биле припремљене за објављивање и There are comments written by Zmaj on да су највероватније објављене у неком all of the poems: “Poem with a picture” or дечјем часопису попут Невена. Уз песме “A picture in the middle of the column”. су исписани и Змајеви коментари: „Песма The poems are: A Comedy for a Shilling, са сликом” или „Слика на средини ко- On Life’s Path and A Convenient Place. The лумне”. Песме су: Комендија за грош, На collection also contains four prose texts, путу живота и Згодно место. Осим тога, which are short illustrated stories: The Fox у збирци се налазе и четири прозна тек- in the Chicken Coop, Cloud, Moustachios ста. То су краће илустроване приче, Лија and Dauv the Tiger-horse. у кокошињаку, Облак, Бркајлије и Даув, тигрокоњ. The collection also contains the poem Nightingale by Franjo Miklošić,9 dated 1840, Збирка садржи и песму Фрање Микло- as well as a poem by Lukijan Mušicki, dated шића9 Славуј из 1840. године, као и песму 1829, and written in honour of Лукијана Мушицког из 1829. године, у Stratimirović. част митрополита Стратимировића.

// // 9 Право име аутора је Франц Миклошич, међутим 9 The real name of the author is Franc Miklošič, документ о коме се у тексту говори потписан је са however, the document that is mentioned in the Фрањо Миклошић. Видети више о варијантним text is signed Franjo Miklošić. See more about the облицима имена на: http://katalog.nsk.hr/F/UK7H variation of names at: http://katalog.nsk.hr/F/UK7H UXM9E74I226N1CHNPYCKUPY9CUNL8KDIAGT9EMFDU4 UXM9E74I226N1CHNPYCKUPY9CUNL8KDIAGT9EMFDU4 RKU5-20537?func=accref&acc_sequence=000150636; RKU5-20537?func=accref&acc_sequence=000150636 ЗАДУЖБИНАР /94/ THE ENDOWER

// Писмо кнеза Милоша сину Михаилу, Хитзинг, 1846.

// A letter from Prince Miloš to his son, Mihailo, Hitzing, 1846 ЗАДУЖБИНАР /95/ THE ENDOWER

Једна од специфичности ове богате збир- One of the specificities of this rich collec- ке је и Бујурулдија (наредба, указ) из 1791. tion is Bujuruldija (order, decree), dated 1791, године. Писана је руком на турском језику hand-written in the Turkish language and и писму. Врло оштећена и у распадајућем alphabet. It is extremely damaged and in a је стању. На Бујурулдији је сачуван и печат deteriorating state; the black wax seal is pre- у црном воску. Уз њу је и текст превода. served and there is a translation of the text Иначе, то је наредба Бећир-паше, новог attached. It is an order by Bechir Pasha, the београдског валије упућено кнезовима new Belgrade governor, which he sent to the Ибрахим-паши и Курд-Мехмед-паши, за- princes, Ibrahim Pasha and Kurd Mehmed поведницима и осталим људима од звања Pasha, commanders and other important по завршетку аустријско-турског рата. people, following the end of the Austro-Turk- Успостављањем мира између ове две др- ish war. By establishing peace between the жаве султан је помиловао и амнестирао two countries, the sultan pardoned the raya рају која је нагињала Аустрији: „Сви се (peasants) who were supporters of : могу вратити у своје куће у Турској без “Everyone can return to their homes in Tur- икаквих последица”. key without any consequences”.

Архивска збирка Јоце Вујића садржи и The Archive Collection of Joca Vujić also con- службене акте краља Милана Обрено- tains the official acts of King Milan Obrenović, вића, кнеза Александра Карађорђевића, Prince Aleksandar Karadjordjević, Prince Mi- кнеза Милоша Обреновића и кнеза Ми- loš Obrenović and Prince Mihailo Obrenović. хаила Обреновића. Vujić’s collection, which mostly represents Вујићева збирка, која већим делом пред- correspondence from the end of the 17th ставља преписку од краја 17. до почетка century to the beginning of the 20th centu- 20. века, може се поделити у четиригрупе: ry, can be divided into four groups:

1. Преписка из 17. и 18. века 1. Correspondence from the 17th and 18th 2. Преписка кнеза Милоша10 centuries 3. Преписка Косте Анастасијевића, 2. The correspondence of Prince Miloš српског агента у Букурешту Obrenović10 3 . The correspondence of Kosta Anastasi- jević, a Serbian agent in Bucharest

// // 10 Брзуловић Станисављевић, Татјана, Породична 10 Brzulović Stanisavljević, Tatjana, The Family преписка кнеза Милоша Обреновића из Архивске Correspondence of Prince Miloš Obrenović from the збирке Јоце Вујића у Универзитетској библиотеци Archive Collection of Joca Vujić at the University Library „СветозарМарковић“, Универзитетска библиотека “Svetozar Marković”, Univerzitetska biblioteka “Svetozar „Светозар Марковић“, 2015, 2016. Marković“, 2015, 2016. ЗАДУЖБИНАР /96/ THE ENDOWER

// Писмо кнеза Милоша Ани Рафелсбергер, Петербург, 1848.

// A letter from Prince Miloš to Anna Raffelsberger, St. Petersburg, 1848. ЗАДУЖБИНАР /97/ THE ENDOWER

4. Преписка културних посленика друге 4. The correspondence of people involved половине 19. века и прве половине in cultural activities in the second half of 20. века11 the 19th century and the first half of the 20th century11 Документа прве групе садрже око 300 писама, од којих је најстарије писмо је- The first group contains about 300 letters, ромонаха Димитрија из Сентандреје with the oldest one dated 15th April 1696, упућено архиђакону Викентију у Беч, written by Hieromonk Dimitrije from Szen- 15. априла 1696. године. Он пише, у име tendre and sent to the Archdeacon Vikenti- братства, о његовом дару цркви и о на- je in Vienna. He writes, in the name of the бавци неких ствари за црквене потребе; brotherhood, of his gift to the church and интересује се за егзарха Софронија и од the acquisition of some items for ecclesias- њега очекује дар за Врднички манастир; tical purposes; he asks about Egzar Sophro- поздравља га и „грешни” брат Михаило, ni and he expects a gift from him for the Vrd- који се распитује за пут у Москву. У овој nik Monastery; “sinful” Brother Mihailo also групи докумената доминира преписка sends his regards and enquires about the Димитрија и Илариона Руварца са та- journey to Moscow. Most of the documents дашњим црквеним великодостојници- in this group deal with correspondence be- ма и митрополитима. У њој се налазе и tween Dimitrije and Ilarion Ruvarac and the писма Христoфора Жефаровића, Јова- then church dignitaries and . на Мушкатировића, Алексија Везилића, It also contains the letters of Hristofor Že- митрополита Мојсија Петровића, Ви- farović, Jovan Muškatirović, Aleksije Vezilić, кентија Поповића и Павла Ненадовића. Archbishops Mojsije Petrović, Vikentije Pop- Ова документа су значајна и изузетно ović and Pavle Nenadović. These documents занимљива истраживачима који проуча- are significant and extremely interesting to вају историју Карловачке митрополије. researchers who are studying the history of the Metropolitanate of Karlovci. Другу групу чине писма кнеза Милоша Обреновића и документа која су некада The second group consists of letters written припадала његовој архиви, тј. кнеже- by Prince Miloš Obrenović and documents вој канцеларији. Aрхива je пронађена у that once belonged to his archive, i.e., to the Румунији на једном кнежевском добру. prince’s office. The archive was found in Ro- Наиме, пoродица Бајић, у коју је кнежева

// // 11 Брзуловић Станисављевић, Татјана и Василије 11 Brzulović Stanisavljević, Tatjana and Vasilije Милновић, Изабрана писма књижевника Архивске Milnović, Selected Letters of Writers from the Archive збирке Јоце Вујића у Универзитетској библиотеци collection of Joca Vujić at the University Library „Светозар Марковић”, Универзитетска библиотека “Svetozar Marković”, Univerzitetska biblioteka „Светозар Марковић“, 2016. “Svetozar Marković“, 2016. ЗАДУЖБИНАР /98/ THE ENDOWER

ћерка била удата, наследила је ту архиву mania on the prince’s estate. The Bajić family, заједно са кућом и имањем и пренела је into which the prince’s daughter was married, у свој дом у близини Темишвара. Касније inherited the archive together with the house је породица продала имање, а архиву је and estate, and transferred it to their home купио Јоца Вујић 1925. године. Кнежева near Timisoara. Later the family sold the es- Архива12 је садржала 1.071 документ из tate and the archive was purchased by Vujić времена када је кнез Милош живео у из- in 1925. The prince’s archive12 contained 1,071 гнанству. Куповином ове вредне архиве documents from the time when Prince Miloš сачувана је кнежева кореспонденција, lived in exile. With the purchase of this valua- драгоцена за проучавање живота кнеза ble archive, the prince’s correspondence was Милоша и његове породице. preserved and is valuable for the study of the life of Prince Miloš and his family. Кнежева архива може се разврстати у пет скупина које чине: породична пре- The prince’s archive can be divided into писка, лична преписка, пословна препи- five groups: family correspondence,- per ска, судски акти, документа из спорова и sonal correspondence, business corre- предмети и документа из оставине кнеза spondence, court documents, documents Милоша. from disputes, and items and documents concerning Prince Miloš’s legacy. Породична преписка Обреновића садр- жи већим делом писма кнеза Милоша и A large part of the correspondence of the његове деце, сина Михаила и ћерке Пе- Obrenović family are letters written by Prince трије, удате Бајић13 (неколико Петријиних Miloš and his children, his son Mihailo and писама је већ објављено). Укупно је сачу- daughter Petrija, married name Bajić13 (sever- вано 179 писама из породичне преписке al of Petrija’s letters have already been pub- Обреновића. Највећи број припада пре- писци кнеза Милоша и кнеза Михаила и то 71 писмо кнеза Милоша упућено сину

// // 12 Brzulović Stanisavljević, Tatjana, „Kneževa arhiva 12 Brzulović Stanisavljević, Tatjana, “The Prince’s – iz arhivske zbirke Joce Vujića u Univerzitetskoj Archive - from the archive collection of Joca Vujić at biblioteci „Svetozar Marković“ u Beogradu“, Kulturni the University Library “Svetozar Marković”, Kulturni heroj, objavljeno 2. 2. 2015. http://kulturniheroj. heroj, objavljeno 2.2.2015.http://kulturniheroj. com/?p=2979 com/?p=2979).

13 Брзуловић Станисављевић, Татјана, „Писма 13 Brzulović Stanisavljević, Tatjana, “Princess Petrija’s кнегиње Петрије своме оцу књазу Милошу letters to her father, Prince Miloš Obrenović – from Обреновићу – из архивске грађе Јоце Вујића the archive collection of Joca Vujić in the University у Универзитетској библиотеци „Светозар Librery “Svetozar Marković” in Belgrade“, Prilozi za Марковић“ у Београду“. Прилози за књижевност, književnost, jezik, istoriju i folklor, knj. 72 (2011), 133- језик, историју и фолклор, књ. 72 (2011), 133–149. 149. ЗАДУЖБИНАР /99/ THE ENDOWER

Михаилу (1846–1854) и 60 оригиналних lished). A total of 179 letters were preserved. писама кнеза Михаила упућених кнезу The largest number was written by Prince Милошу (1845–1858). Из преписке са ћер- Miloš and Prince Mihailo, 71 letters by Prince ком Петријом сачувано је 38 писама, од Miloš to his son Mihailo (1846–1854) and 60 којих 19 писама кнеза Милоша упућених original letters from Prince Mihailo to Prince ћерки Петрији Бајић (1845–1858), као и 19 Miloš (1845–1858). From his correspondence Петријиних писама упућених оцу (1846– with his daughter Petrija, 38 letters were pre- 1860). Ту су затим и писма осталих чла- served, of which 19 were from Prince Miloš to нова породице Обреновић. Сачувана су his daughter Petrija Bajić (1845–1858), and 19 четири писма Анке Ј. Обреновић14 (1851– of Petrija’s letters to her father (1846-1860). 1854), једно писмо Јеврема Обреновића,15 There are also letters from other members of из 1848. године, два писма Јована Обре- the Obrenović family. Four letters were writ- новића16 из 1845. године, као и три писма ten by Anka J. Obrenović14 (1851–1854), one кнегиње Јулије17 из 1854–1858. letter by Jevrem Obrenović,15 dated 1848, two letters by Jovan Obrenović,16 dated 1845, and Писма која је кнез Милош писао сину и three letters from Princess Julia17 from 1854 ћерки представљају кнеза у једном пот- to 1858.

// // 14 Анка Обреновић (1821–1868), ћерка Јеврема и 14 Anka Obrenović (1821–1868), daughter of Jevrem Томаније Обреновић, била је прва жена писац и and Tomanija Obrenović, was the first woman writer преводилац у пост-отоманској Србији. Позната је and translator in post-Ottoman Serbia. She was по надимку „Анка Помодарка”. known by the nickname “Anka the Fashion Victim”

15 Јеврем Обреновић (1790–1856), најмлађи брат 15 Jevrem Obrenović (1790–1856), the youngest brother кнеза Милоша, рођен је у Горњој Дубици. Године of Prince Miloš, was born in Gornja Dubica. In 1816, he 1816. постављен је за управника Шабачке нахије. was appointed governor of the district of Šabac. His Савременици га описују као наочитог, ученог и contemporaries described him as a knowledgeable, просвећеног човека који се први у Србији почео learned and dedicated man who was the first to ослобађати источњачког духа и навика. У Шапцу liberate Serbia of the eastern way of life and habits. се оженио Томанијом, ћерком Анте Богићевића и In Šabac he married Tomanija, the daughter of Anta са њом изродио осморо деце. Његов син Милош Bogićević, and raised eight children with her. His son, био је отац краља Милана. Miloš, was the father of King Milan.

16 Јован Обреновић (1787–1850), млађи брaт кнеза 16 Jovan Obrenović (1787–1850), the younger brother Милоша, био је управник Рудничке и Пожешке of Prince Miloš, was the governor of the Rudnik and нахије, познат под именом Господар Јован. Požega districts and was known as Master Jovan.

17 Јулија Обреновић (1831–1919) удала се за кнеза 17 Julija Obrenović (1831–1919) married Prince Mihailo Михаила Обреновића 1853. године у руској Obrenović in 1853 in the Russian chapel in Vienna. капели у Бечу. До повратка у Србију, 1858. Up until their return to Serbia in 1858, they lived године, живели су на свом имању „Иванка” у on their property “Ivanka” in Austro-. Djura Аустроугарској. Учила је српски језик код Ђуре Daničić taught her Serbian. They divorced in 1865 Даничића. Растали су се 1865. године („растали су (“they parted from bed and table”). се од постеље и стола”). ЗАДУЖБИНАР /100/ THE ENDOWER

пуно новом светлу, као брижног и неж- The letters that Prince Miloš wrote to his ног оца. Из тих писама видимо приватно son and daughter present the prince in a лице једног владара које се не показује completely new light, as a caring and gen- сваком, већ само најближим чланови- tle father. From these letters we see the ма породице. Читајући писма остајемо private side of a ruler that is not shown потпуно зачуђени и прилично затече- to everyone, but only to the closest mem- ни чињеницом да су то писма строгог bers of his family. Upon reading these let- и преког човека, владара апсолутисте. ters, one is completely amazed and quite Кнез Милош у свим писмима деци ис- overwhelmed by the fact that they are the казује велику родитељску љубав, бри- letters of a strict and short-tempered man, гу као и тежњу да их заштити и сачува an absolute ruler. In all of his letters to his породицу на окупу у тешким данима children, Prince Miloš expresses great pa- емиграције, када је била расута по све- rental love, care, as well as the desire to ту. Сину Михаилу саветује да живи уред- protect them and keep the family togeth- но, да не расипа новац и да не шенлучи er in the difficult days of emigration, when превише јашући коње, а ћерки Петрији they were scattered around the world. He упућује савете у вези са здрављем, а advises his son Mihailo to be tidy, not to нарочито подизањем и васпитавањем waste money and not to be too reckless деце. Петријина писма оцу су углавном when riding horses, while he gives his честитке за празнике: Ускрс, Божић и daughter Petrija advice on her health and Нову годину. У неким писмима га оба- especially on how to raise and bring up her вештава о здрављу, а кроз нека писма children. Petrija’s letters to her father are се провлачи прича о ергелама коња и mostly greetings for the holidays: Easter, њиховом пресељењу у Влашку. Нека од Christmas and the New Year. In some let- Петријиних писама су важна за историју ters, she informs him about her health, and јер се спомиње буна из 1848. године, in others there are stories about the stud док се у другима виде наговештаји Ми- farm and their relocation to the Principal- лошевог повратка у Србију.18 ity of Vlach. Some of Petrija’s letters are of historical importance because they men- Лична преписка садржи писма кнеза Ми- tion the 1848 rebellion, while others hint at лоша и кућепазитељке Ане Рафелсбер- Miloš’s return to Serbia.18 гер, и то 19 писама кнеза Милоша упуће-

// // 18 Брзуловић Станисављевић, Татјана, Породична 18 Brzulović Stanisavljević, Tatjana, The Family преписка кнеза Милоша Обреновића из Архивске Correspondence of Prince Miloš Obrenović from збирке Јоце Вујића у Универзитетској библиотеци the Archive Collection of Joca Vujić at the University „Светозар Марковић“, Универзитетска библиотека Library “Svetozar Marković”, University Library „Светозар Марковић“, 2015, 2016. “Svetozar Marković” 2015, 2016. ЗАДУЖБИНАР /101/ THE ENDOWER

них Ани (1848–1851) и девет Аниних писа- The personal correspondence contains letters ма кнезу Милошу, из 1849. и 1850. године. written by Prince Miloš and his housekeeper, Анина писма кнезу углавном су топла и Anna Raffelsberger, 19 are from Prince Miloš to емотивна. У њима она изражава своју Anna (1848–1851), and nine are her letters to љубав и приврженост кнезу, тугује што Prince Miloš, from 1849 to 1850. Anna’s letters су растављени и пише како једва чека to the prince are mostly warm and emotional. његов повратак. Нека од Аниних пи- In them she expresses her love and attach- сама написао је Ђура Даничић, који је ment to the prince, mourns that they are sep- Ану учио српски језик. Ана га уверава у arated, and writes that she can hardly wait for своју оданост и пише да неће бити као his return. Some of Anna’s letters were writ- „оне”. Ословљава га са „Драги мој и до- ten by Djura Daničić, who taught her Serbian. бри Господару”. У неким писмима га из- She assures him of her loyalty and writes that вештава о свом раду и о томе да добро she will not be like “the other women”. She одржава кућу у Бечу која јој је поверена addresses him with “My dear and Good Mas- на чување. Убеђује кнеза у своју љубав ter”. In some letters, she reports on her work и тврди да њој није стало до његовог and about how she is maintaining the house богатства и да оно није разлог њене на- in Vienna that is entrusted to her for safe- клоности. Милошева писма Ани из Пе- keeping. She assures the prince of her love трограда (десет) пуна су топлих речи и and claims that she does not care about his уверавања у његову наклоност према wealth and that it is not the reason for her af- њој. У писмима је саветује како да води fection. Miloš’s letters to Anna from Peterburg кућу у Бечу, шаље јој новац и „мали знак (ten), are full of warm words and assurances њихове љубави и живота”. Радује се што of his affection for her. In his letters he ad- учи српски језик и захваљује јој се на vises her about how to run the house in Vi- портрету који му је послала. Извештава enna, he sends her money and a “little sign је о свом здрављу и нада се да ће уско- of their love and life”. He is delighted to learn ро бити заједно. У писмима која је слао that she is learning Serbian and thanks her из Букурешта његов тон се битно проме- for the portrait that she sent him. He reports нио, није више био благонаклон, већ ср- on his health and hopes that they will soon дит. Чуди се што му не одговара на писма be together. In the letters he sends from Bu- и пита се да ли се „у њеној глави штогод charest, his tone changes significantly and he комбинира”. Прекорева је и говори јој is no longer kind, but angry. He wonders why да је неискрена и да је злоупотребила she did not answer his letters and wonders његово поверење, те се недолично по- if “there is something going on in her head”. нашала у његовом одсуству. Наређује јој He is rude and tells her that she is insincere да се хитно и без поговора исели из куће and that she has misused his trust and has и да га остави на миру. Такође јој пише behaved inadequately in his absence. He or- да не мора да долази у Букурешт и да му ders her to leave the house without delay and више не пише. Издао је налог Цинеру да leave him in peace. He also writes that she is ЗАДУЖБИНАР /102/ THE ENDOWER

попише ствари у кући у Бечу и да их са- not to come to Bucharest and is not to write чува од пропасти, и строго јој поручује to him anymore. He issues an order to Dimitri- „Ја сам господар својих ствари”. je Ciner, his procurator, to make an inventory of all the items in the house in Vienna and to Такође, међу личним писмима прона- save them from ruin, and strictly tells her, “I лазимо и четрнаест сачуваних писама am the master of my own things”. Фани Хипенбергер упућених кнезу Ми- лошу, из 1849. и 1850. године. Ова препи- Also, among his personal letters, there are ска углавном се односила на Фаникино fourteen preserved letters from Francisz- потраживање новца за њено издржа- ka Huttenberger to Prince Miloš, from 1849 вање и издржавање њиховог ванбрач- and 1850. This correspondence mainly con- ног сина Александра.19 cerns Franciszka’s claim to money for her support and that of their son, Alexander,19 Пословна преписка кнеза Милоша садр- who was born out of wedlock. жи углавном преписку са управницима кнежевих многобројних имања по Ср- The business correspondence of Prince Miloš бији и Влашкој, лекарима, адвокатима, is mainly with the managers of his numerous банкарима, трговцима, арендаторима, estates both in Serbia and the Principality дужницима и другим важним личности- of Vlach, doctors, lawyers, bankers, traders, ма тога периода. Сачувано је 130 Мило- leaseholders, debtors and other dignitaries шевих писама Димитрију Мити Вучићу, of that period. There are: 130 letters from управнику кнежевих добара (1845–1858). Miloš to Dimitrije Mita Vučić, the manager of Сачувана су и 33 Милошева писма из his property, (1845–1858); 33 to Kosta Anasta- 1860. године упућена Кости Анастасије- sijević, a Serbian agent in Bucharest, dated вићу, српском агенту у Букурешту. Затим, 1860; correspondence between Prince Miloš преписка кнеза Милоша и банкара Си- and his banker, Baron Simon Georg Freicher мона Синe из Беча, 41 Милошево писмо von Sina, from Vienna, 41 letters from Miloš из 1848–1851. и 20 писама Симона Синe to Simon (1848–1851), 20 from Simon to Miloš кнезу Милошу из 1845–1853. године. Сле- (1845–1853); 17 to Djordje Stojaković, a lawyer ди 17 писама из 1845–1852. кнеза Милоша (1845–1852) and 15 letters from Miloš to Raša Ђорђу Стојаковићу, адвокату. Сачувано је Zdravković, the superintendent of his estate и 15 писама кнеза Милоша Раши Здрав- in Serbia (1846–1850). ковићу, настојнику његових добара у Ср- бији (1846–1850). The letters between Prince Miloš and his su- perintendent, Raša Zdravković, are mainly

// // 19 Према подацима из писама са њом је имао 19 According to the information from the ванбрачног сина Александра коме је плаћао correspondence, they had a son, Alexander, born алиментацију. out of wedlock, to whom he paid alimony. ЗАДУЖБИНАР /103/ THE ENDOWER

Преписка кнеза Милоша и настојника related to the running of the estate in Ser- Раше Здравковића односи се претежно bia, the renting of houses, the collecting of на вођење економије у Србији, на изда- rents and the sending of money to Vienna for вање кућа под кирију, наплату кирија и the repair of the house in which the Austrian на слање новца у Беч за оправку куће consul lived. The correspondence between у којој живи аустријски конзул. Препи- Prince Miloš and Baron von Sina, deals with ска кнеза Милоша и барона Синe, бан- the monetary transactions that the prince кара, тиче се новчане трансакције коју had with the Baron’s banking house in Vi- је кнез имао са банкарском кућом Си- enna (the issuing and payment of obligation мона Синe у Бечу (издавање и исплата bonds to Prince Miloš and persons author- облигација кнезу Милошу и лицима која ized by him, calculations, sales, etc.). They је овластио, обрачуни, продаје и др.). У also mention various personalities such as писмима се помињу и разне личности Dimitrije Ciner, Dimitrije Kurt, the German попут Димитрија Цинера, Димитрија brothers, Konstantin Suc, and others. The ex- Курта, браће Герман, Константина Суце change of letters between him and Dimitrije и др. Преписка кнеза Милоша и Дими- Kurt, a banker, refer to financial as well as трија Курта, банкара, односи се на фи- various other commercial transactions. They нансијско пословање и разне трговачке also mention Anna Raffelsberger, Francisz- трансакције. У писмима се спомињу и ka Huttenberger, Dimitrije Ciner, Konstantin Ана Рафелсбергер, Фани Хипенбергер, Hadija, secretary, and others. The letters Димитрије Цинер, секретар Хадија и between Miloš and Dr. Milfeld, lawyer, relate други. Преписка кнеза Милоша и Мил- mainly to various financial and judicial mat- фелда, адвоката, углавом се односи на ters in which Milfeld represented the prince разне финансијске и судско-правне in the courts in Vienna. Those between him послове у којима је Милфелд заступао and his procurator, Dimitrije Ciner, relate кнеза пред судовима у Бечу. Преписка mainly to various tasks of a financial nature, кнеза Милоша и његовог помоћника, as well as legal and judicial affairs which Cin- Димитрија Цинера, односи се претежно er performed as proxy. The largest part of the на разне послове финансијске приро- correspondence contains documents on the де, као и правно-судске послове које judicial process between Prince Miloš and је Цинер обављао као кнежев пуно- Anna Raffelsberger, as well as the one with моћник. Највећи део преписке садржи Franciszka Huttenberger and the support of документа о судским процесима кнеза their son, Alexander, born out of wedlock. Милоша и Ане Рафелсбергер, као и о Vuk Karadžić, Dr. Milfeld, Dobran and Djordje судском процесу кнеза Милоша и Фани Stojaković are also mentioned in the letters. Хипенбергер и издржавање њиховог ванбрачног сина Александра. У препис- A special group of documents from the prince’s ци се помињу и Вук Караџић, Милфелд, archive are court documents from five court Добран и Ђорђе Стојаковић. proceedings conducted before the courts in ЗАДУЖБИНАР /104/ THE ENDOWER

Посебну групу документа из кнежеве ар- Vienna. They consist of court decisions, law- хиве чине судски акти из пет судских suits, defendants’ answers, various state- процеса вођених пред судовима у Бечу. ments, hearings and testimonies in German. Грађу чине судски акти: пресуде, тужбе, From the first judicial process with Johann одговори туженога, разне изјаве, саслу- Sebastian Schamberger, 1850–1851, ten docu- шања и сведочења на немачком језику. Из ments have been preserved. From the second првог судског процеса кнеза Милоша са judicial process with Ana Ananić, 1851, two Јоханом Себастијаном Шамбергером, из court documents and documents related to 1850–1851. године, сачувано је десет доку- the case have been preserved. From the third мената. Из другог судског процеса кнеза court case with Anna Raffelsberger, 1849–1852, Милоша са Аном Ананић, из 1851. године, 35 documents have been preserved, consist- сачувана су два судска акта и документа ing of court documents, a decision, a contract везана за процес. Из трећег судског про- dated 1848, a lawsuit, defendants’ answers, цеса кнеза Милоша и Ане Рафелсбергер, various statements, hearings and testimonies вођеног 1849–1852. године, сачувано је 35 from the abovementioned case. Anna Raffels- докумената које чине судска акта, пресу- berger, Prince Miloš’s housekeeper in Vienna, да, уговор из 1848. године, тужба, одгово- sued the prince because she was fired from ри туженога, разне изјаве, саслушања и service, demanding compensation of 30,000 сведочења из поменутог судског процеса. forints, as stated in a contract dated 12th Ана Рафелсбергер, кућепазитељка куће February 1848. There are also another forty кнеза Милоша у Бечу тужила је кнеза што court decisions from the judicial process with је отпустио из службе и тражила накнаду Franciszka Huttenberger, 1846–1849. Based on штете од 30.000 форинти, као обезбеђење these letters, it can be concluded that Fran- предвиђено уговором од 12. фебруара ciszka and the prince had a son, Alexander, 1848. године. Затим, следи још четрдесет born out of wedlock. The court dispute relates судских аката из процеса кнеза Милоша са to her claim for alimony. Фаником Хипенбергер из 1846–1849. годи- не. На основу писама може се закључити Finally, 76 court decisions from the court case да су Фани и кнез имали ванбрачног сина between Prince Miloš and Marko Djordjević Александра. Судски спор се односи на Фа- (1845–1850) have been preserved. Marko никино потраживање алиментације. Djordjević, a former employee of the prince, sued him for the sum of 3,814 forints, with Напослетку, сачувано је још и 76 суд- interest. According to him, this amount was ских аката из процеса кнеза Милоша са spent on the approval of the prince for the Марком Ђорђевићем (1845–1850). Марко support of Danica Petrović and the prince’s Ђорђевић, бивши кнежев службеник, son, Teodor, born out of wedlock. тужио је кнеза за накнаду суме од 3.814 форинти са каматом за неколико годи- The last group of documents from Prince Mi- на. По његовим тврдњама, ову суму је loš’s archive are made up of correspondence ЗАДУЖБИНАР /105/ THE ENDOWER

потрошио по одобрењу кнеза Милоша за and papers regarding his legacy. In this group издржавање Данице Петровић и њеног и of documents there are numerous contracts Милошевог ванбрачног сина Теодора. with the prince, notes of quittance belong- ing to various personalities for money re- Последњу групу докумената из архиве ceived and bills concerning the running of кнеза Милоша чине предмети и списи из the Obrenović’s estates in Bucharest and the његове оставине. У овој групи докумена- Principality of Vlach, from 1836 to 1864. Among та налазе се многобројни уговори закљу- the documents there are many concerning чени са кнезом, квите разних личности notes of quittance, obligation bonds, decla- за примљени новац, рачуни који се тичу rations and other monetary documents with вођења економије дома Обреновића у various personalities that were in financial Букурешту и Влашкој, у периоду 1836– and business relations with Prince Miloš and 1864. Међу документима преовлађују Prince Mihailo from 1838 to 1864. For example, квите, облигације, декларације и друга the receipt to Jelena (Karadjordje’s wife) on новчана документа разних личности које the money received for “my grief”, from Pavle су биле у новчано-пословним односима Stanišić, the treasurer, and signed “Elena Čer- са кнезом Милошем и кнезом Михаилом na”, Krajova, 30th May 1839 (Ibr. 2035/2). у периоду 1838–1864. године. На пример, Квита Јелене (Карађорђеве жене) на но- The third group of documents relate to Kosta вац примљен за „мое жаловање“ од кне- Anastasijević, a Serbian agent in Bucharest. жевог казначеја Павла Станишића, пот- The correspondence contains 540 letters of писано са „Елена Черна“, из Крајове, 30. which 428 are original and 112 are copies of маја 1839. године (Ибр. 2035/2). letters and telegrams contained in The book of copies and are mostly between Prince Mi- Трећу групу докумената чини преписка loš and Prince Mihailo referring to the running Косте Анастасијевића, агента у Букурешту. of the estate in the Principality of Vlach. The Преписка садржи 540 писма, од којих 428 book of copies (Kopierbuch) of Anastasije- оригинала и 112 копија писама и телегра- vić’s correspondence, from 1st January 1860 to ма повезаних у Књигу копија. Кореспон- 21st February 1861, contains 112 copies of let- денција, углавном између кнеза Мило- ters and telegrams to Prince Miloš and other ша и кнеза Михаила. Писма се односе на personalities in Serbian, French and German. вођење економије кнеза Милоша у Влаш- There are 78 copies of letters and 30 tele- кој. Књига копије писама (Kopierbuch), Ко- grams: 37 letters and 13 telegrams to Prince сте Анастасијевића, српског агента у Буку- Miloš, ten letters and five telegrams to Prince решту, од 1. јануара 1860. до 21. фебруара Mihailo, seven letters and one telegram to Dr. 1861. године, садржи 112 копија писама и Karl Pacek, supervisor of the estate in the Prin- телеграма кнезу Милошу и другим лично- cipality of Vlach, four letters to Major Milenko стима на српском, француском и немач- Teodosić, the prince’s adjutant, two letters to ком језику. Књига садржи 78 копија писама Filip Hristić, minister and the prince’s repre- ЗАДУЖБИНАР /106/ THE ENDOWER

и 30 депеша, и то: кнезу Милошу 37 писама sentative, one letter to Kosta Cukić, minister, и 13 депеша, кнезу Михаилу десет писама one telegram to Archbishop Mihailo, one let- и пет депеша, др Карлу Пацеку, надзорни- ter to Baron Turk, and another eight telegrams ку имања у Влашкој, седам писама и јед- to private individuals. на депеша, Миленку Теодосићу, мајору и кнежевом ађутанту, четири писма, Филипу The letters and telegrams are of a private, po- Христићу, министру и кнежевом представ- litical and official nature. The main topic of нику, два писма, Кости Цукићу, министру, the documentation is the prince’s estate in једно писмо, митрополиту Михаилу једна the Principality of Vlach, leaseholds and sales, депеша, барону Турки једно писмо, и још as well as various disputes regarding the run- осам депеша приватним лицима. ning of the estate. Official reports speak about the situation in Principalities of Vlach and Писма и депеше су приватног, политич- Moldova, the election of Prince Cuza and the ког и службеног карактера. Главна тема opening of the National Assembly. There are писања су кнежеве мошије у Влашкој, из- also condolences on the death of Prince Miloš давање „под аренду“ и продаја, као и раз- (three letters on pages 139–145); a report on ни спорови у вези са вођењем економије. the rebellion against the authorities in Kra- Званични извештаји говоре о прилика- jova and the surrounding area (two letters); ма у Влашкој и Молдавији, избору кнеза a report on ships on the Danube smuggling Кузе и отварању Народне скупштине. Ту weapons to Hungary and Serbia (two letters); су и изјаве саучешћа поводом смрти кне- reports regarding dissatisfaction with Prince за Милоша (три писма на стр. 139–145); Cuza, the rebellion of the people of Bessara- затим извештај о побуни у Крајови и око- bia against the prince and his rule. лини против власти (два писма); извештај о бродовима на Дунаву са кријумчаре- The documents in the fourth group contain ним оружјем за Мађарску и Србију (два the correspondence and literary composi- писма); извештај о незадовољству против tions of those involved in culture in the 19th кнеза Кузе, о побуни народа у Бесарабији and 20th centuries. Among them are: Joakim против кнеза и његовог Правитељства. Vujić, Djordje Magarašević, , Ra- doje Domanović, Janko Veselinović, Manojlo Документа четврте групе садрже преписку Grbić, Vladan Djordjević, Jovan Žujović, Luka и књижевне саставе културних посленика Zima, Simo Matavulj, Joksim Nović Otočanin, 19. и 20. века. Међу њима су: Јоаким Вујић, Tihomir Ostojić, Milan Rešetar, Milica Stojad- Ђорђе Магарашевић, Матија Бан, Радоје inović Srpkinja, Milorad Šapčanin and Jovan Домановић, Јанко Веселиновић, Манојло Jovanović Zmaj, with his literary composi- Грбић, Владан Ђорђевић, Јован Жујовић, tions and accompanying illustrations that Лука Зима, Симо Матавуљ, Јоксим Новић he himself drew. The correspondence pre- Оточанин, Тихомир Остојић, Милан Реше- dominantly contains material that provides тар, Милица Стојадиновић Српкиња, Ми- information about the lives of these people ЗАДУЖБИНАР /107/ THE ENDOWER

лорад Шапчанин и Јован Јовановић Змај, and helps to put them and the events into са књижевним саставима и пратећим илу- a historical framework of the time in which страцијама које је сам радио. Преписка they lived and created. претежно садржи материјал који говори о животу тих личности и помаже да се лич- There is a particular group of documents in ности и догађаји сместе у историјски оквир Joca Vujić’s collection, exceeding one hun- времена у коме су живели и стварали. dred in number, which contains military and political reports, as well as open and encrypt- Посебну групу докумената у збирци Јоце ed telegrams from the Serbian-Turkish War of Вујића, чији број прелази стотину, пред- 1875–1878 and the wars from 1912 to 1918. стављају војни и политички извештаји и отворени и шифровани телеграми из Thanks to the projects funded by the Min- Српско-турског рата 1875–1878. године и istry of Culture, the archive material of Joca ратова од 1912. до 1918. године. Vujić has been systematized, explored in certain segments, a summarized inventory Захваљујући пројектима које је финан- has been made and two monographs20 have сирало Министарство културе, Архивска been published. The publication of this ma- грађа Јоце Вујића је систематизована, ис- terial has opened many doors for future re- тражена у одређеним сегментима, урађен searchers, and this rich collection has be- је сумарни инвентар и објављене су две come available to the public. In addition, монографије.20 Објављивањем ове грађе the publication of the monographs, which отворена су многа врата за будуће истра- contain up to now some unpublished ma- живаче, а ова богата збирка је постала terial, represent an original contribution to доступна јавности. Осим тога, објављи- the history and cultural history of Serbia. It вање монографија које доносе и досад не- also honours and preserves the memory of објављену грађу представља оригиналан this noble man, who collected this material допринос историји и културној историји diligently for over half a century and donat- Србије. Истовремено, тако се чува и сећање ed it to the University of Belgrade.

на племенитост Јоце Вујића који је ову // грађу марљиво прикупљао више од пола 20 Брзуловић Станисављевић, Татјана, Породична века и даровао је Универзитету у Београду. преписка кнеза Милоша Обреновића из Архивске збирке Јоце Вујића у Универзитетској библиотеци // „Светозар Марковић“,Универзитетска библиотека 20 Брзуловић Станисављевић, Татјана, Породична „Светозар Марковић“, 2015, 2016. (The Family преписка кнеза Милоша Обреновића из Архивске Correspondence of Prince Miloš Obrenović from the збирке Јоце Вујића у Универзитетској библиотеци Archive Collection of Joca Vujić at the University Library „Светозар Марковић“, Универзитетска библиотека “Svetozar Marković”); Брзуловић Станисављевић, Татјана „Светозар Марковић“, 2015, 2016; Брзуловић и Василије Милновић, Изабрана писма књижевника Станисављевић, Татјана и Василије Милновић, Архивске збирке Јоце Вујића у Универзитетској Изабрана писма књижевника Архивске збирке Јоце библиотеци „Светозар Марковић”,Универзитетска Вујића у Универзитетској библиотеци „Светозар библиотека „Светозар Марковић“, 2016. (Selected Letters Марковић”, Универзитетска библиотека „Светозар of Writers from the Archive Collection of Joca Vujić at the Марковић“, 2016. University Library “Svetozar Marković”). ЗАДУЖБИНАР /108/ THE ENDOWER ЗАДУЖБИНАР /109/ THE ENDOWER

Дан задужбинара Benefactors’ day and the и Плакета Luka Ćelović Trebinjac Лука Ћеловић Требињац Plaquette

Савет Универзитета у Београду установио Benefactors’ Day was established on 28th је Oдлуком од 28. фебруара 2018. године February 2018 according to the decision of Дан задужбинара Универзитета у Београ- the Council of the University of Belgrade ду, са циљем да се изрази захвалност и with the aim of expressing gratitude to поштовање доброчинитељима који су Уни- and respect for the benefactors who be- верзитету завештали своју имовину или queathed their property to the University or даровали значајну донацију. Дан задужби- donated a signifi cant gift. Benefactors’ Day нара обележава се 11. септембра, када је is celebrated on 11th September, when the највећи добротвор Универзитета у Београ- greatest benefactor of the University of Bel- ду, Лука Ћеловић Требињац, написао свој grade, Luka Ćelović Trebinjac, wrote his tes- тестамент, којим је сву своју непокретну и tament in which he gave all his immovable покретну имовину даровао Универзитету. and movable property to the University.

Истом одлуком установљено је и додељи- Under the same decision, The Luka Ćelović вање Плакете Лука Ћеловић Требињац са Trebinjac plaquette and diploma was estab- повељом. Плакета се додељује појединцу lished. This award is given to an individual или правном лицу за посебан допринос or a legal entity for their special contribu- неговању и развоју задужбинарства. Го- tion to nurturing and increasing bequests. дишње се додељује једна Плакета коју One award is given annually and presented уручује ректор Универзитета на свечано- by the rector of the University at the cere- сти Дана задужбинара. mony on Benefactors’ Day.

Аутори плакете и повељe су Мирољуб The authors of the plaquette and the diplo- Стаменковић, скулптор и Вељко Михајло- ma are Miroljub Stamenković, sculptor and вић, сликар. Veljko Mihajlović, painter. ЗАДУЖБИНАР /110/ THE ENDOWER

// // Уколико желите да постанете Добротвор If you would like to become a benefactor of Универзитета у Београду, контакт можете the University of Belgrade, please call the остварити телефоном на бројеве: (011) 32 07 following numbers: (011) 3207 401 or 3207 402, 401 и 32 07 402 или електронском поштом на: or contact us at: [email protected] [email protected] ЗАДУЖБИНАР /111/ THE ENDOWER

Фондација The Foundation Нови добротвори New Benefactors of the Универзитета у Београду University of Belgrade

Универзитет у Београду основао је 2005. In 2005, The University of Belgrade found- године Фондацију Нови добротвори ed the Foundation New Benefactors of the Универзитета у Београду. University of Belgrade. Циљеви Фондације су: The goals of the foundation are to: • обнова духа задужбинарства • renew the spirit of bequeathing • финансијско помагање обнове рада • financially support the restoration of the других задужбина и фондација work of other legacies and foundations • стипендирање студената • provide scholarships for students • покриће материјалних трошкова за на- • cover the material costs for the procure- бавку опреме ment of equipment • помоћ студентима са посебним потребама • provide aid to students with special needs • финансирање усавршавања научних • finance the specialisation of scientific радника Универзитета у Београду staff at the University of Belgrade

ЗАДУЖБИНАР /112/ THE ENDOWER

Задужбина Светозара Видаковића и жене Магдалене 1 Legacy of Svetozar Vidaković and spouse Magdalena / Господар Јевремовa 55 / 55, Gospodar Jevremova St. /

Задужбина Миливоја Јовановића и Луке Ћеловића 2 Legacy of Milivoje Jovanović and Luka Ćelović / Андрићев венaц 12 / 12, Andrićev Venac /

Задужбина Веселина Лучића 3 Legacy of Veselin Lučić / Ђорђа Јовановића 5 и Гундулићев венaц 39 / 5, Djordje Jovanović St. and 39, Gundulićev Venac /

Задужбина Ђоке Влајковића 4 Legacy of Djoka Vlajković / Влајковићевa 5 / 5, Vlajkovićeva St. /

Задужбина Влајка Каленића 5 Legacy of Vlajko Kalenić / Светогорскaј 12 / 12, Svetogorska St. /

Задужбина Луке Ћеловића Требињца 6 Legacy of Luka Ćelović Trebinjac / Марка Краљевића 1, Гаврила Принципа 14 и 16, Карађорђева 65 , Коче Поповића 1 и 3-9 / 1, Marka Kraljevića St., 14 & 16 Gavrila Principa St., 65, Karadjordjeva St., 1 & 3-9, Koče Popovića St. /

Задужбина др Живана Гашића 7 Legacy of Živan Gašić / Краља Милана 56 / 56, Kralja Milana St. /

Задужбина Глише и Марије Ракић 8 Legacy of Gliša and Marija Rakić / Бежанијска 58 и Орачка 53 у Земуну / 58, Bežanijska St. and 53, Oračka St. Zemun/

Задужбина Љубице М. Здравковић 9 Legacy of Ljubica M. Zdravković / Синђелићева26 / 26, Sindjelićeva St. /

Задужбина Раде и Милана Вукићевића 10 Legacy of Rada and Milan Vukićević / Ресавска 9 и Рузвелтова 20 / 9, Resavska St. and 20, Ruzveltova St. /

Фондација Милана Стефановића Смедеревца и супруге Даринке 11 Legacy of Milan Stefanović Smederevac and spouse Darinka / Теразије 39 / 39, Terazije St. /

Фондација Олге и Миодрага Л. Панића 12 Legacy of Olga and Miodrag L. Panić / Далматинска 95 / 95, Dalmatinska St. /

Фондација Косте Мигрића 13 Legacy of Kosta Migrić Обилићев венац 26, стан бр. 10 / 26, Obilićev Venac, apartment no. 10 ЗАДУЖБИНАР /113/ THE ENDOWER

МАПА ЗАДУЖБИНА MAP OF THE LEGACIES

03 13 01

05 06 11 06 06 04

02 12

10 10 07

09 ЗАДУЖБИНАР /114/ THE ENDOWER

// // Биста Луке Ћеловића Требињца на The bust of Luka Ćelović Trebinjac at New Новом гробљу у Београду, рад вајара cemetery in Belgrade, work of sculptor Живојина Лукића Živojin Lukić ЗАДУЖБИНАР /115/ THE ENDOWER CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

061.27(497.11)

ЗАДУЖБИНАР = The Endower / главни и одговорни уредник Живан Лазовић. - 2011, бр. 1 (сеп.)- . - Београд : Универзитет у Београду, 2011- ([Београд] : Alta Nova). - 23 cm

Двогодишње. - Teкст упоредо на срп. и енгл. језику. ISSN 2217-6586 = Задужбинар COBISS.SR-ID 185933580

ЗАДУЖБИНАР /118/ THE ENDOWER