sign in sign up
<<
Home , Obedska bara, Okanj, Podrinje, Podunavlje, Radujevac, Rajac (Negotin)

UREDBA O EKOLOŠKOJ MREŽI

("Sl. glasnik RS", br. 102/2010)

I UVODNA ODREDBA

Član 1

Ovom uredbom se utvr đuje ekološka mreža (u daljem tekstu: ekološka mreža), kao i bliži na čin upravljanja i finansiranja ekološke mreže, radi o čuvanja biološke i predeone raznovrsnosti, odnosno tipova staništa od posebnog zna čaja za o čuvanje, obnavljanja i/ili unapre đivanja narušenih staništa i o čuvanje odre đenih vrsta.

II SASTAV EKOLOŠKE MREŽE

Član 2

Ekološku mrežu čine:

1) ekološki zna čajna podru čja;

2) ekološki koridori koji povezuju ekološki zna čajna podru čja na prostoru Republike Srbije, kao koridori od nacionalnog zna čaja i ekološki koridori koji omogu ćuju povezivanje sa ekološkim mrežama susednih zemalja, u skladu sa me đunarodnim propisima kao ekološki koridori od me đunarodnog zna čaja;

3) zaštitna zona tamo gde je potrebna da štiti ekološki zna čajna podru čja i ekološke koridore od mogu ćih štetnih spoljnih uticaja.

Član 3

Ekološki zna čajna podru čja iz člana 2. ove uredbe obuhvataju prostorne celine na kojima se nalaze:

1) odre đena zašti ćena podru čja proglašena na osnovu zakona kojim se ure đuje zaštita prirode sa prioritetnim ciljem o čuvanja biodiverziteta, uklju čuju ći podru čja u postupku proglašenja zaštite i podru čja koja su odgovaraju ćim strateškim dokumentima planirana za zaštitu;

2) podru čja od posebnog interesa za o čuvanje, odnosno Emerlad mreža, koja su identifikovana na osnovu Konvencije o o čuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa (Bernske konvencije); 3) odre đena podru čja definisana na osnovu me đunarodnih programa za identifikaciju zna čajnih podru čja za ptice (IBA), biljke (IPA) i dnevne leptire (PBA);

4) podru čja koja se nalaze na listi Konvencije o vlažnim staništima od me đunarodnog zna čaja (Ramsarska podru čja) ili su planirana za upis u tu listu;

5) odre đeni speleološki objekti;

6) pograni čna ekološki zna čajna podru čja koja omogu ćuju povezivanje sa ekološkim mrežama susednih zemalja u skladu sa me đunarodnim propisima;

7) odre đena podru čja tipova staništa od posebnog zna čaja za o čuvanje identifikovana u skladu sa Pravilnikom o kriterijumima za izdvajanje tipova staništa, o tipovima staništa, osetljivim, ugroženim, retkim i za zaštitu prioritetnim tipovima staništa i o merama zaštite za njihovo o čuvanje ("Službeni glasnik RS", broj 35/10);

8) odre đena staništa divljih vrsta utvr đenih u skladu sa Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zašti ćenih i zašti ćenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva ("Službeni glasnik RS ", broj 5/10);

9) ostala ekološki zna čajna podru čja koja nisu obuhva ćena ovim podru čjima koja su kao ekološki zna čajna utvr đena prostornim planovima.

Član 4

Ekološka mreža se grafi čki dokumentuje preglednom kartom ekološke mreže i referalnom kartom u razmeri 1:300.000 koja se dopunjuje i čuva u ministarstvu nadležnom za poslove životne sredine i Zavodu za zaštitu prirode Srbije (u daljem tekstu: Zavod).

Spisak ekološki zna čajnih podru čja dat je u Prilogu - Ekološki zna čajna podru čja Republike Srbije, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Ekološki koridori od me đunarodnog zna čaja navedeni su u Prilogu 2 - Ekološki koridori od me đunarodnog zna čaja u Republici Srbiji, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Osim ekoloških koridora iz stava 3. ovog člana, ekološki koridori mogu biti vodotoci u prirodnom i poluprirodnom stanju i kanali sa poluprirodnom vegetacijom, kao i drugi predeoni elementi (me đe, živice, poljozaštitni pojasevi, pašnjaci, livade i drugi vešta čki koridori) koji stvaraju vezu izme đu ekološki zna čajnih podru čja i koji su identifikovani u bazi podataka Zavoda i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode (u daljem tekstu: Pokrajinski zavod).

Zavod i Pokrajinski zavod u saradnji sa drugim stručnim i nau čnim institucijama pripremaju dokumentaciju i vrše poslove identifikacije i kartiranja tipova staništa iz člana 3. ta č. 7) i 8) ove uredbe. Baze podataka o staništima iz stava 5. ovog člana dopunjuju se saglasno izvršenju poslova na identifikaciji i kartiranju i vode se u Zavodu i Pokrajinskom zavodu, ne objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i dostupne su javnosti u skladu sa zakonom.

III UPRAVLJANJE EKOLOŠKOM MREŽOM

Član 5

Ekološkom mrežom upravlja se na na čin koji obezbe đuje o čuvanje povoljnog stanja osetljivih, retkih, ugroženih i tipova staništa od posebnog zna čaja za o čuvanje i populacija strogo zašti ćenih i zašti ćenih divljih vrsta, od nacionalnog i me đunarodnog zna čaja, kao i održanje i unapre đenje funkcionalne i prostorne povezanosti njenih delova.

Pod upravljanjem ekološkom mrežom podrazumeva se upravljanje pojedina čnim ekološki zna čajnim podru čjima i ekološkim koridorima, radi održavanja i unapre đivanja funkcionalne celovitosti ekološke mreže.

Član 6

Zaštita ekološke mreže obezbe đuje se sprovo đenjem propisanih mera zaštite radi očuvanja biološke i predeone raznovrsnosti, održivog koriš ćenja i obnavljanja prirodnih resursa i dobara i unapre đenja zašti ćenih podru čja, tipova staništa i staništa divljih vrsta u skladu sa zakonom kojim se ure đuje zaštita prirode, i drugim propisima, kao i aktima o proglašenju zašti ćenih podru čja i me đunarodnim ugovorima.

Mere zaštite ekološke mreže odnose se na pravna i fizi čka lica koja koriste prirodne vrednosti i obavljaju aktivnosti i radove, u skladu sa zakonom kojim se ure đuje zaštita prirode.

Na podru čju ekološke mreže primenjuju se mere, metode i tehni čko-tehnološka rešenja sa ciljem o čuvanja povoljnog stanja ekološki zna čajnih podru čja i unapre đivanja narušenog stanja delova ekološke mreže.

Pored mera zaštite iz stava 1. ovog člana, mere zaštite date su i u Prilogu 3. - Mere zaštite ekološke mreže, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Član 7

Podru čjem ekološke mreže koje je istovremeno i zašti ćeno podru čje, u skladu sa zakonom upravlja upravlja č tog zašti ćenog podru čja.

Ekološki značajnim podru čjem koje nije stavljeno pod zaštitu kao zašti ćeno podru čje upravlja pravno lice koje osniva ili odredi Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine, odnosno organ nadležan za poslove zaštite životne sredine autonomne pokrajine, odnosno organ nadležan za poslove zaštite životne sredine jedinice lokalne samouprave, na čijoj se teritoriji nalazi podru čje ekološke mreže. Ekološkim koridorima koji se nalaze izvan zašti ćenog podru čja upravlja pravno lice koje osniva ili odredi organ nadležan za poslove zaštite životne sredine jedinice lokalne samouprave, na čijem se podru čju nalazi podru čje ekološke mreže.

Ekološki zna čajnim podru čjem i/ili ekološkim koridorom koje nije stavljeno pod zaštitu kao zašti ćeno podru čje, a nalazi se na teritoriji dve ili više jedinica lokalne samouprave, sporazumno upravljaju jedinice tih lokalnih samouprava.

Član 8

Upravljanje delovima ekološke mreže sprovodi se na osnovu planova upravljanja.

Plan upravljanja iz stava 1. ovog člana donosi pravno lice kome je povereno upravljanje delom ekološke mreže.

Za deo ekološke mreže koji je istovremeno i zašti ćeno podru čje donosi se plan upravljanja tog podru čja koji sadrži sve elemente upravljanja ovog dela ekološke mreže.

Član 9

Prostorni i urbanisti čki planovi, programi i osnove koriš ćenja prirodnih resursa moraju biti usaglašeni sa planovima upravljanja delova ekološke mreže i ovom uredbom.

IV FINANSIRANJE

Član 10

Finansiranje ekološke mreže obezbe đuje se iz:

1) sredstava budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave;

2) sredstva Fonda za zaštitu životne sredine;

3) naknada za koriš ćenje zašti ćenog podru čja;

4) sredstva za o čuvanje prioritetnih tipova staništa i ugroženih vrsta obezbe đuju se na osnovu projekata iz doma ćih i me đunarodnih fondova i kreditiranjem;

5) donacija, poklona i pomo ći;

6) drugih izvora u skladu sa zakonom.

Vlada će obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije za realizaciju projekata identifikacije i kartiranja staništa na teritoriji Republike Srbije i izradu karte staništa iz člana 4. stav 5. ove uredbe.

V PRA ĆENJE STANJA EKOLOŠKE MREŽE Član 11

Na podru čju ekološke mreže obezbe đuje se pra ćenje stanja:

1) staništa populacija divljih vrsta;

2) tipova staništa od posebnog zna čaja o čuvanje;

3) efektivnosti sprovedenih mera zaštite i unapre đenja, kao i stepena ostvarenja utvr đenih ciljeva o čuvanja i unapre đivanja funkcionalnosti i integriteta ekološke mreže.

Pra ćenje stanja ekološke mreže vrše Zavod i Pokrajinski zavod u saradnji sa drugim stru čnim i nau čnim institucijama i upravlja čima, u skladu sa zakonom.

VI NADZOR

Član 12

Nadzor nad sprovo đenjem ove uredbe vrši ministarstvo nadležno za poslove životne sredine.

VIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 13

Zavod i Pokrajinski zavod u saradnji sa Republi čkim geodetskim zavodom identifikuju granice delova ekološke mreže, iz referalne karte iz člana 4. stav 1. i Priloga 1. i 2. ove uredbe, na državnoj karti u razmeri 1: 5000 u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ove uredbe tako što na ortofoto podlozi državne karte preko koje su preklopljene granice katastarskih parcela nanose granice delova ekološke mreže.

Do završetka poslova iz stava 1. ovog člana, pri izradi planova upravljanja delova ekološke mreže, prostornih i urbanisti čkih planova, razvojnih programa i projekata koriste se kartografski prikaz iz člana 4. stav 1. ove uredbe i podaci Zavoda koje te institucije predo čavaju nosiocima izrade navedenih dokumenata u postupku izdavanja uslova zaštite prirode.

Plan upravljanja iz člana 8. st. 2. i 3. ove uredbe bi će doneti u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ove uredbe.

Član 14

Ekološki zna čajna podru čja Evropske Unije NATURA 2000 bi će identifikovana i postaju deo evropske ekološke mreže NATURA 2000 danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Član 15 Vlada, odnosno organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave, osnova će odnosno odrediti pravno lice za upravljanje delom ekološke mreže, u skladu sa članom 7. ove uredbe u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ove uredbe.

Postoje ći prostorni i urbanisti čki planovi, projektna dokumentacija, osnove (šumske, lovne, poljoprivredne, vodoprivredne, ribolovne i dr.) programi i strategije u svim delatnostima koje uti ču na delove ekološke mreže usaglasi će se sa planom upravljanja i ovom uredbom.

Član 16

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Prilog 1

EKOLOŠKI ZNA ČAJNA PODRU ČJA REPUBLIKE SRBIJE br. Podru čje 1 2 3 4 5 6 1. Suboti čka jezera 1. SRP Kapetanski rit 1. Suboti čka 1. Suboti čka Suboti čka i pustare Ludaško (deo) peš čara peš čara, jezera i jezero, RS0000016 2. Pali ć pustare 2. SRP 2. Pali ć 3. Ludaš (deo) Selevenjske RS0000029 4. Selevenjske (RS002IBA) pustare, 3. Ludaško pustare 3. PIO jezero 5. Severna Suboti čka RS0000013 Ba čka II peš čara, 4. Selevenjske 4. PP Pali ć pustare RS0000023 2. Pašnjaci velike SRP Pašnjaci Pašnjaci velike 1. Severni Pašnjaci droplje velike droplje droplje 2. Slatinsko velike RS0000022 podru čje Čoka- droplje Ostoji ćevo RS008IBA 3. Pašnjaci velike droplje 3. Gornje SRP Gornje Gornje Gornje Gornje Podunavlje Podunavlje Podunavlje Podunavlje RS0000001 RS001IBA 4. Slatine Severne Slatine Ba čke Severna Ba čka I Ba čke (deo) 5. Slatinska Slatinska podru čja oko podru čja oko Doroslova Doroslova 6. Lesne doline 1. RP PIO Lesne 1. Tele čka I; Krivaje "Kompleks doline 2. Tele čka II; PTK Panonija" Krivaje 3. Tele čka III (deo); 2. RP "Zobnatica" 3. SP "Park u Ba čkoj Topoli" 4. SP "Park na PD Krivaja" 7. Be čejski ribnjak Be čejski ribnjak (deo) RS003IBA 8. Slano kopovo SRP Slano Slano kopovo Slano kopovo, Slano kopovo RS0000010 Srednji Banat I kopovo (deo: Ostrovo) RS009IBA 9. i Rusanda SRP Okanj PP Rusanda Srednji Banat I Okanj i bara (deo: Okanj, Rusanda Rusanda) RS010IBA 10. Jegrička PP Jegri čka 1. Rimski šanac Jegri čka 2. Žabaljska RS004IBA humka sa slatinom 11. SRP Titelski breg Titelski breg Titelski RS006IBA breg 12. SRP Stari Stari Begej- 1. Carska bara Carska bara Begej-Carska Carska bara 2. Slatinsko RS011IBA bara RS0000024 podru čje Mužlja- Aradac

13. Kara đor đevo 1. SRP Šarengradska Kara đor đevo Kara đor đ Kara đor đevo ada i Hagla RS0000038 RS005IBA 2. PP Tikvara 14. Fruška i 1. NP Fruška 1. Fruška Gora Fruška Gora i 1. Fruška Koviljski rit Gora RS0000007 Koviljsko- Gora 2. SRP 2. Koviljsko- petrovaradinski RS 019IBA Koviljsko- petrovaradinski rit 2. Koviljski petrovaradinski rit RS0000021 rit rit RS007IBA 3. Dunavski lesni odsek (RS018IBA), 15. Potamišje Potamišje Srednji Banat II 1. Gornje Potamišje RS012IBA 2. Srednje Potamišje RS013IBA 16. Vrša čke planine i PIO Vrša čke PP Mali Slatine Vrša čke Vrša čke planine, Vrša čke livade planine vrša čki rit Srednjeg planine deo: (Vrša čke planine Banata (deo: RS0000017 planine; Mali rit; RS014IBA uz reku Margita, Moravicu od Plandište, Vatina do Jasenovo) Margite) 17. Bosutske šume 1. StRP Bosutske Bosutske "Ra đenovci" šume šume 2. StRP RS021IBA "Raškovica" 3. StRP "Varoš" 4. StRP "Majzecova bašta" 5. StRP "Vini čna", 6. StRP "Stara Vrati čna", 7. SP "Sastojina starih slavonskih hrastova Smogva" 18. SRP Zasavica Zasavica Zasavica Zasavica RS0000014 RS022IBA 19. SRP Obedska Obedska bara Obedska bara Obedska bara RS0000003 bara RS020IBA 20. Deliblatska 1. SRP Podru čja oko Deliblatska Deliblatska 1. peš čara Deliblatska Nere i peš čara peš čara Deliblatska peš čara, Karaša RS0000005 peš čara 2. SRP RS015IBA Kraljevac, 2. Labudovo 3. SP Straža okno RS016IBA 21. Donje Donje Podrinje RS023IBA 22. Uš će Save u PIO Veliko ZS Pan čeva čke Uš će Save u Dunav ratno ostrvo Zimovalište ade Dunav malog RS017IBA vranca 23. Košutnjak 1. StPR Šuma SP srebrne lipe Košutnjak 2. StPR Šuma hr asta lužnjaka i graba kod Hajdu čke česme 24. PIO Avala Avala RS0000058 25. PIO Kosmaj Kosmaj RS0000059 26. Šalina čki lug SP Šalina čki Šalina čki lug lug RS0000045 27. Prugovo PnPL Prugovo 28. Đerdap NP Đerdap 1. Đerdap Đerdap Đerdap RS0000012 RS041IBA 29. Mala vrbica RS042IBA 30. - Kladovo Radujevac 31. Cer Cer RS024IBA 32. Danilova kosa ORP Danilova kosa 33. Valjevske 1. SRP Klisura Valjevske 1. Suvobor Valjevske planine reke Trešnjice planine RS0000036 planine 2. PIO Klisura 2. Klisura reke RS025IBA reke 3. Trešnjice 3. StPR RS0000039 Čala čki potok 4. Klisura reke 4. StPR Crna Gradac reka RS0000054 5. StPR Velika ple ć - Vražji vir 6. StPr Zabalac 7. PnPL 34. Veliki Šturac StPR Veliki RP Veliki Šturac Šturac 35. Br đanska klisura Br đanska klisura 36. Akumulacija Akumulacija Gruža Gruža 37 Ov čarsko- PIO Ov čarsko- Ov čarsko- Ov čarsko Kablarska klisura Kablarska Kablarska Kablarska klisura klisura klisura RS0000033 RS031IBA 38. Brzansko SRP Moravište Brzanasko Moravište 39. Klisura Osani čke SP Klisura Klisura reke Osani čke reke Osani čke reke RS0000050 40. Mustafa StPR Mustafa RP Mustafa Felješana RS0000042 41. Felješana StPR RP Felješana Felješana Felješana RS0000041 42. Mali Krš 43. Stol - Veliki Krš Veliki Krš i Stol

44. Deli Jovan

45. Bukovo ORP Bukovo 46. Ku čajske planine 1. StPR Klisura Ku čajske 1. Lazarev Klisura Lazareve 1. Resavska reke Resave, planine kanjon reke klisura 2. StPR RS0000043 2. Zlotska Busovata, 2. Vinatova ča klisura 3. StPR Klisura RS0000047 reke Suvaje, 3. Ku čajske 4. PnPL Deo planine podru čja u RS0000055 slivu reka 4. Busovata Resave, RS0000043 Suvaje, Čemernice, Jalovog potoka i Beljani čke reke 47. Rtanj StPR Rtanj SRP Rtanj Rtanj Rtanj Rtanj RS0000027 48. Mala Jasenova StPR SRP Mala Mala Jasenova glava Jasenova Jasenova glava glava glava RS0000051 49. Gornje Gornje Pomoravlje Pomoravlje RS030IBA 50. Ozren i Devica 1. PnPL PIO Ozrenske Ozrenske Ozrenske livade livade, livade RS0000052 2. PIO Lepterija Sokograd 51. Mojsinjske PIO planine i Mojsinjske Stala ćka klisura planine i Stala ćka klisura Južne Morave 52. Osredak SRP Osredak 53. Kaleni ć StPr Kaleni ć 54. Vrh Željina - StPR Vrh Plo čka čuka Željina - Plo čka čuka 55. Go č StPR Brezna SRP Go č- Gvozdac

56. Klisura Ibra Klisura Ibra 57. Iznad Tatalije StPR Iznad SRP Iznad Tatalije Tatalije 58. Tesne Jaruge StPR Tesne SRP Tesne Tesne Jaruge Jaruge Jaruge RS0000046 59. Zelenika StPR Zelenika SRP Zelenika Zelenika RS0000049 60. Klisura Đetinje PIO Klisura Đetinje 61. 1. NP Tara PIO 1. Tara 1. Tara Tara 2. PP Šargan - Zaovine RS0000009 2. i RS026IBA Mokra Gora 2. Šargan- Šargan Mokra Gora RS0000018 3. Zaovine RS0000057 62. PP Zlatibor Zlatibor Zlatibor RS0000034 63. Park šuma kod StPR Park Ribnice šuma 64. Dolina Malog PIO Dolina Rzava Malog Rzava 65. Mu čanj Mu čanj 66. i Mileševka 1. SRP Uvac, SRP 1. Uvac Kanjon Uvac i 2. RPP Klisura Klisura reke RS0000025 Mileševke Mileševka reke Mileševke 2. Klisura reke RS027IBA Mileševke, Mileševke 3. PnPL Park RS0000026 šuma Ivlje 4. StPR Ravništa 67. Paljevine StPR Paljevine SRP Paljevine 68. PIO Kamena gora 69. Ozren - Jadovnik PIO Ozren- Ozren Jadovnik 70. Pešter Pešter Pešter 1. Pešter Pešter RS0000037 2. Štavalj RS028IBA

71. Gutavica StPR Gutavica SRP Gutavica 72. PP Golija Golija Golija Golija RS0000030 RS029IBA 73. Ras - Sopo ćani PIO Ras - Sopo ćani 74. Rogozna Rogozna 75. NP Kopaonik Kopaonik Kopaonik Kopaonik RS0000002 RS032IBA

76. Ćelije PIO Ćelije 77. Prokop RP Prokop Prokop RS0000044 78. Lalina čka Lalina čka slatina 79. Kameni čki vis PŠ Kameni čki vis 80. Stara planina PP Stara Stara planina Stara planina Stara planina RS0000011 planina RS040IBA

81. Si ćeva čka 1. PP Si ćeva čka Si ćeva čka Si ćeva č klisura Si ćeva čka klisura klisura klisura klisura RS0000031 RS039IBA 2. SRP Jelašni čka klisura 82. SRP Suva Suva planina Suva planina Suva planina RS0000019 planina RS038IBA 83. Šljivovi čki vis Šljivovi čki vis 84. Krupa čko blato SRP Krupa čko blato 85. SRP Venerina SRP Jerma Jerma Klisura Jerme Jerma padina RS0000035 86. Zeleni čje StPR Zeleni čje SRP Zeleni čje Zeleni čje RS0000048 87. Kukavica StPR Kukavica ORP Kukavica 88. PIO Vlasina Vlasina Vlasinska Vlasina RS0000006 visoravan RS037IBA 89. PIO Radan Radan RS0000060 90. Aleksandrova čka Aleksandrova čka slatina slatina 91. Rujan Rujan 92. Pčinja PIO Dolina Dolina P činje Dolina P činje Pčinja Pčinje RS0000015 RS036IBA 93. Jarešnik StPR Jarešnik SRP Jarešnik 94. Rudina Rudina

95. Golemi vrh

96. Grmija PP Grmija Grmija Grmija RS0000028 97. Gazimestan StPR SRP Gazimestan Gazimestan 98. Sitnica Sitnica RS033IBA 99. Miruša PIO Miruša Miruša Klisura Miruše RS0000032 sa Koznikom 100. Prokletije 1. StPR NP Prokletije Prokletije Prokletije Kaljavica, Prokletije RS0000004 RS034IBA 2. StPR Maja Rops, 3. StPR Kožnjar, 4. StPR Pogled, 5. StPR Beleg 101. Šar planina NP Šar planina Šar planina 1. Koritnik Šar planina RS0000008 2. Šar planina RS035IBA

Legenda:

1. zašti ćeno podru čje:

1) SRP - specijalni rezervat prirode;

2) PIO - predeo izuzetnih odlika;

3) PP - park prirode;

4) SP - spomenik prirode;

5) NP - nacionalni park;

6) RP - regionalni park; 7) StPR - strogi prirodni rezervat;

8) PnPL - predeo naro čitih prirodnih lepota;

9) ORP - opšti rezervat prirode;

10) PŠ - park šuma;

2. podru čje u postupku zaštite;

3. podru čja koja su planirana za zaštitu i na kojima se vrše preliminarna istraživanja;

4. Emerald podru čje sa klasifikacionim kodom;

5. me đunarodno zna čajno podru čje za biljke (IPA / Important Plant Area );

6. me đunarodno i nacionalno zna čajno podru čje za ptice (IBA / Important Bird Area ) sa klasifikacionim kodom;

7. odabrano podru čje za dnevne leptire (PBA / Prime Butterfly Area );

8. Ramsarsko podru čje sa klasifikacionim kodom.

Prilog 2

EKOLOŠKI KORIDORI OD ME ĐUNARODNOG ZNA ČAJA U REPUBLICI SRBIJI

Ekološki koridori od me đunarodnog zna čaja su slede ći vodotoci i njihov obalski pojas:

1) Dunav, uklju čuju ći zašti ćena podru čja SRP "Bagremara", PP "Bege čka jama", SP "Kameni čki park", SP "Ivanova čka ada", SP "Ritske šume na Ma čkovom sprudu", SP "Ribarsko ostrvo" u Novom Sadu (u postupku zaštite), kao i podru čja predvi đena za zaštitu: Bogojeva čki rit, Rit izme đu Plavne i Ba čkog Novog Sela, Ritovi Podunavlja.

2) Tisa, uklju čuju ći zašti ćena podru čja PP "Kamaraš, PP "Stara Tisa kod Bisernog ostrva", kao i podru čja predvi đena/rezervisana za zaštitu: Gornja Tisa i Donja Tisa.

3) , , Južna i Velika Morava, Tamiš, Kereš, Zlatica, Karaš, Nera, Brzava, Moravica, Bosut i Studva.

Prilog 3

MERE ZAŠTITE EKOLOŠKE MREŽE 1) zabranjeno je uništavanje i narušavanje staništa kao i uništavanje i uznemiravanje divljih vrsta;

2) zabranjena je promena namena površina pod prirodnom i poluprirodnom vegetacijom (livade, pašnjaci, trš ćaci itd.)

3) zabranjena je promena morfoloških i hidroloških osobina podru čja od kojih zavisi funkcionalnost koridora;

4) planiranjem namene površina, kao i aktivnim merama zaštite o čuvati i unaprediti prirodne i poluprirodne elemente koridora u skladu sa predeonim i vegetacijskim karakteristikama podru čja;

5) stimulisati tradicionalne vidove koriš ćenja prostora koji doprinose o čuvanju i unapre đivanju biodiverziteta;

6) preduzeti mere kojima se obezbe đuju spre čavanje, odnosno smanjenje, kontrola i sanacija svih oblika zaga đivanja;

7) unaprediti ekološke koridore unutar gra đevinskih podru čja uspostavljanjem kontinuiteta zelenih površina čija struktura i namena podržava funkcije koridora;

8) na mestima ukrštanja ekoloških koridora sa elementima infrastrukturnih sistema koji formiraju barijere za migraciju vrsta, obezbediti tehni čko-tehnološka rešenja za neometano kretanje divljih vrsta;

9) izvan zone stanovanja naselja zabranjena je izgradnja objekata čija namena nije direktno vezana za vodu na rastojanju manjem od 50 m od obale staja ćih voda, odnosno linije srednjeg vodostaja vodotoka.

MERE ZAŠTITE ZA ZAŠTITNU ZONU

1) zonalnim rasporedom urbano-ruralnih sadržaja, primenom odgovaraju ćih tehni čko- tenholoških i drugih rešenja eliminisati ili ublažiti negativne uticaje na živi svet;

2) zabranjeno je obavljanje aktivnosti koje mogu dovesti do prodiranja i širenja invazivnih vrsta iz okruženja;

3) prilikom koriš ćenja prirodnih resursa potrebno je obezbediti o čuvanje hidrološkog režima neophodnog za funkcionalnost ekološki zna čajnog podru čja i/ili ekološkog koridora;

4) stimulisati podizanje zaštitnog zelenila duž granica ekološkog koridora u skladu sa potrebama vrsta i stanišnih tipova podru čja.