KNOWLEDGE – International Journal Vol. 45.5 TOURIST POTENTIAL OF THE VLASINA LAKE

Miodrag Šmelcerović Academy Of Professional Studies South Serbia, Department of Technology and Art - Leskovac, Republic of Serbia, [email protected]

Abstract: Lakes, as important hydrographic objects, have been attracted the attention of researchers from different disciplines. The lakes are a natural evolution and created objects, important for a variety of activities. Therefore, their valorization complex job, especially because it is difficult to coordinate research and application works and the interests of a large number of users with the same lake. Natural and artificial lakes are characterized by low power of self-purification and the preservation of the purity of their water is a primary task. Only when lakes have enough clean water, they can be subject to the process of tourist valorization. This is especially true for lakes in mountainous areas (Vlasina Lake), some of which have the status of national park areas, with specific features or other forms of protection. Serbia has a large number of artificial lakes and several natural lakes. Almost all of our lakes have tourist importance, namely Vlasina lake is located mainly in the municipality of Surdulica, to a lesser extent in the municipality of Crna Trava. Natural resource limits within the first municipalities are covered by parts of the following cadastral municipalities: Vlasina Rid, Vlasina Okruglica, Vlasina Stojkovićeva, Bozica, Drajinci and Groznatovci but in another municipality was affected part of the cadastral municipality of Crna Trava. Keywords: mountain lakes, Vlasina lake, national park in Serbia, area of exceptional importance.

TURISTIČKI POTENCIJAL VLASINSKOG JEZERA

Miodrag Šmelcerović Akademija strukovnih studija Južna srbija odsek za tehnološko umetničke studije– Leskovac, Republika Srbija, [email protected]

Abstrakt: Jezera, kao važni hidrografski objekti, odavno su privukla pažnju istraživača različitih struka. Jezera su evolutivni prirodni i stvoreni objekti, značajni za niz delatnosti. Zbog toga je njihova valorizacija složen posao, tim pre što je teško uskladiti istraživačke i aplikativne radove i interese većeg broja korisnika sa jednim istim jezerom. Prirodna i veštačka jezera odlikuju se malom moći samoprečišćavanja, pa je očuvanje čistoće njihove vode prvostepeni zadatak. Samo u slučaju kada jezera imaju dovoljno čistu vodu, podležu procesu turističke valorizacije. To posebno važi za jezera u planinskim prostorima( npr. Vlasinsko jezero), od kojih neka imaju status nacionalnog parka, predela izuzetnih odlika ili drugi oblik zaštite. Srbija ima veliki broj veštačkih jezera i nekoliko planinskih jezera. Gotovo sva naša jezera imaju turistički značaj, a konkretno Vlasinsko jezero se nalazi najvećim delom na teritoriji opštine Surdulica, a manjim delom na teritoriji opštine Crna Trava. Granicama prirodnog dobra u okviru prve opštine obuhvaćeni su delovi sledećih katastarskih opština: Vlasina Rid, Vlasina Okruglica, Vlasina Stojkovićeva, Božica, Klisura, Drajinci i Groznatovci, a u drugoj opštini je zahvaćen deo katastarske opštine Crna Trava. Ključne reči: planinska jezera, Vlasinsko jezero, naconalni parkovi, predeo izuzetnih odlika

1. UVOD Među hidrografskim objektima u R.Srbiji i svetu, nizom osobenosti ističu se prirodna i veštačka jezera. Proučava ih limnologija. Prirodna i veštačka jezera sastavni su deo geografskog prostora, sa brojnim i raznovrsnim elementima spajanja i prožimanja, direktnih i indirektnih uticaja. Pojedinim regijama jezera daju posebno obeležje i u kontinentalnim prostranstvima imaju veliki značaj za niz delatnosti u koje ubrajamo i turizam. Za sadašnja i buduća istraživanja jezera potrebno je uvažavati činjenicu da ona nisu samo delovi Zemljine površine, već delovi životnog prostora, skup životnih uslova, sa brojnim uzajamnim odnosima i procesima. U mnoge od njih čovek je dopro svojim delatnostima. Brojni su primeri stvaralačkih i konstruktivnih odnosa čoveka i društva prema jezerima, ali ima i primera degradacije istih. U takvim relacijama povećavaju se ili se smanjuju mogućnosti valorizacije jezera i njihovih priobalnih prostora, na korist ili štetu lokalne i regionalne zajednice. Od posebnog interesa su valorizacija prirodnih jezera i akumulacija, preventivna zaštita, analiza promene pejzaža pod uticajem novih veštačkih jezera, uticaj jezera na klimu i mikroklimu, razvoj turizma, rekreacije, sporta i sl. Poseban značaj geografskih istraživanja jezera odnosi se na njihovu klasifikaciju po različitim pokazateljima za potrebe privrede, prostornog planiranja i zaštite životne sredine. Savremenost proučavanja najbolje se iskazuje kroz regionalnu

1061 KNOWLEDGE – International Journal Vol. 45.5 limnologiju, jer ona naglašava komparativni pregled više objekata na određenom prostoru. Na primeru Srbije to bi značilo više akumulacija na jednoj reci ili u jednom rečnom slivu . Ukupna površina jezera na našoj planeti procenjena je na 2.680.000 km². To je akvatorija dvadeset devet puta veća od površine Srbije . Među zemljama sa velikim brojem jezera ističu se bivši Sovjetski Savez, koji je po evidenciji iz 1971. godine imao 2.854.160 jezera, među kojima 26 sa površinom iznad 1.000 km², ali i sa takvim koja su prostrana kao Balkansko poluostrvo (Kaspijsko) i dublja od Jadranskog mora (Bajkalsko). Po velikom broju jezera ističu se još i Švedska (200.000), Finska (187.870), SAD, Kanada i Poljska (9.296). Za razliku od ovih u prostranoj Australiji ima ih samo 763, a u našoj zemlji oko 300, među kojima površinu veću od 200 km² imaju samo Skadarsko jezero i Đerdapsko jezero. Tabela 1. Najpoznatija jezera Srbije jezero površina (km²) visina (m) dubina (m) zapremina (mil. m³) Skadarsko 396,7 6 60 1.586 Đerdapsko 253 69,5 92 5.000 Piva – 675 187,5 800 Vlasinsko 16 1.213 22 165 Perućačko (na Drini) 12,4 290 70 340 Gazivode 11,9 692 105 370 Slano 8,9 621 12 94 Zvorničko (na Drini) 8,1 140 28 42 Zlatarsko (na Uvcu) 7,25 880 75 250 Potpećko (na Limu) 7,0 437 40 43 Palić 5,6 101 3,5 11 Krupac 5,2 620 8 32

Na savremenom stepenu razvoja društva veoma jasno se ispoljava potreba svrsishodnog pristupa brojnim i raznovrsnim pojavama i problemima zaštite životne sredine. Kako su prirodna i veštačka jezera neraskidivi deo iste, moraju se uvažavati u svoj svojoj složenosti. Na to podsećaju sledeći stavovi: „Slatke i uopšte kontinentalne vode nisu samo delovi Zemljine površine pokrivene vodom. One su u isto vreme i delovi životnog prostora ispunjeni živim svetom koji takođe njima pripada. U ispitivanju vodenih organizama, njihovih uzajamnih odnosa i odnosa prema uslovima vodene sredine. Zaštita prirode ne sme se svoditi samo na zaštitu pojedinih prirodnih kompleksa i prirodnih retkosti, već se priroda mora štititi u celini. Zaštitom moraju biti obuhvaćena sva jezera, bez obzira na veličinu, način postanka, sadašnji značaj i mogućnosti privređivanja na njima. Zaštita prirodnih i veštačkih jezera Srbije ne znači njihovo izolovano posmatranje u odnosu na priobalni prostor, sliv kojem pripadaju i prirodu u celini. Zaštita jezera naše zemlje mora biti sastavni deo akcija zaštite prirode kao celine u kojoj poremećaj jedne karike izaziva promene u gotovo svim ostalim u dugačkom ekološkom lancu. Međusobni odnosi jezera, njihove bliže i dalje okoline, površine neposrednog i posrednog sliva, brojni su, složeni, sinhroni, asinhroni, uređeni, stohastički, trenutni, trajni, predvidivi, nepredvidivi, kolizioni i komplementarni. Određeni su mestom, vremenom, odnosima žive i nežive prirode i stepenom evolucije. Zaštita jezera poistovećuje se sa zaštitom prirode i obrnuto; štititi prirodu znači štititi jezera u njoj. Stiče se utisak stalne suprotnosti između prirodne, ruralne i urbane sredine. Urbana se širi na račun prirodne, međutim, u interesu je naše zajednice njihovo celovito razmatranje. Pored nekih naših jezera postoje i razvijaju se gradska i seoska naselja. U nekima od njih izgrađen je veći broj turističko- ugostiteljskih objekata. Na nekadašnjim slobodnim prostorima izrasli su turistički kompleksi. Kao po pravilu svi su neposredno uz obalu. U naseljima pored jezera, kao i u njihovim slivovima, razvija se industrija, što potencira potrebu preduzimanja odgovarajućih mera zaštite. Tu nastaju problemi zaštite jezera, čiji su priobalni prostori i slivovi manje ili više urbanizovani, pa se moraju se tretirati saglasno postojećim planovima daljeg razvoja naselja. Naravno, pravilna valorizacija i čuvanje čistoće jezerske vode zahtevaju i obrnuto posmatranje problema. Razvoj naselja mora se planirati zavisno od potrebe očuvanja jezera i neurbanizovanih priobalnih prostora. Međudržavna granica ne sme predstavljati smetnju očuvanju čistoće jezerske vode, naprotiv, ona mora služiti kao zona spajanja i prožimanja. Zaštita jezera ne sme biti cilj sam za sebe. Zaštititi prirodna i veštačka jezera Srbije ne znači stvoriti takve limnološke objekte koji će podsećati na slike u ukrašenim ramovima. Zaštita mora biti takva da omogući racionalno korišćenje jezera, bez štetnih posledica u odnosu na ekosisteme i bez favorizovanja jednih korisnika vode na račun drugih. Zaštita jezera ne znači njihovo preinačavanje do te mere da se prvobitno stanje izgleda, morfometrijskih odlika, termičkih odnosa i ekoloških procesa ne mogu prepoznati. Zaštita jezera je najcelishodnija ako se ostvari uz najmanje poremećaja prirodne ravnoteže. Ovo se može postići

1062 KNOWLEDGE – International Journal Vol. 45.5 samo posle detaljnih naučnih istraživanja, koja treba da predstavljaju osnovu za praktične radove na terenu (Krstić B. 1982). Zaštita životne sredine mora da se planira i da prethodi razvoju privrede i društva. Sigurno je da je sprečavanje degradacije jezera, kao preventiva, mnogo bolja i efikasnija od saniranja posledica već narušene ekološke ravnoteže. Planiranje koje prethodi razvoju može se kanalisati ka jasno željenim ciljevima korisnika jezerske vode i realizovati do unapred predviđenih detalja. Za razliku od toga, čišćenje već ugroženih jezera, njihova revitalizacija i uspostavljanje prvobitnih prirodnih odnosa, skup je i mukotrpan posao, koji zavisi od niza nepoznatih pojava i procesa. Baseni nekih naših veštačkih jezera su gotovo u potpunosti zasuti muljem. Takva jezera su izgubila nekadašnji značaj i funkcije. Preventivno sprečavanje erozije u slivovima zasutih jezera nije izvršeno. Problem „uzvodnog i nizvodnog sliva” ovde dolazi do pravog izražaja i potvrđuje postulat o slivu kao osnovnoj, nedeljivoj celini. Erozija i akumulacija, kao dva geomorfološka procesa oblikovanja reljefa, dobar su pokazatelj očuvanosti prirode. Više erodiranog materijala znači kraći vek postojanja jezera, odnosno, njihovo brzo menjanje do konačnog unistenja. Polazi se od činjenice da bez vode nema života, da je ona dragoceno dobro i kao takva neophodna svakoj ljudskoj delatnosti. Prirodna i veštačka jezera to uvek i svuda potvrđuju. Konstatuje se da rezerve pijaće vode nisu neiscrpne. Zbog toga ih je potrebno sačuvati, kontrolisati i svuda gde je to moguće povećavati. Primeri naših akumulacija za vodosnabdevanje brojnih naselja očiti su pokazatelji uvećavanja količine vode namenjene piću, domaćim i komunalnim potrebama, ali ih je potrebno više i bolje štititi. Kvalitet vode mora se svuda i uvek čuvati do nivoa potrebnog brojnim korisnicima. Pri tome je potrebno uvek i svuda zadovoljiti opšte i posebne potrebe stanovništva. Turizam možemo ubrojati i u opštu i u posebnu potrebu stanovništva, te je za realizaciju turističkih kretanja ka jezerima potreban visok kvalitet njihove vode. Ako se voda posle upotrebe vraća u reke, jezera i more, potrebno je da bude takvog kvaliteta da je istu moguće koristiti drugi i treći put. Upuštanje otpadnih voda u jezera mora biti strogo kontrolisano, jer su ona uglavnom malih zapremina i slabe moći samoprečišćavanja. Održavanje biljnog sveta, posebno šumskih kompleksa, od neprocenjive je važnosti za čistoću jezerske vode i sprečavanje zasipanja njihovih basena erodiranim materijalom. Jasno je iskazano da je voda opšte nasledstvo čovečanstva. Zbog toga njenu vrednost moraju svi dobro poznavati. Zadatak društva i pojedinaca je da vodom ekonomišu i brižljivo je koriste za svoje potrebe. Voda ne zna za granice, te je saradnja nadležnih institucija u odgovarajućim slivovima preko potrebna, jer jezera, kao i ljudi imaju svoje lice i svoju sudbinu.

2. UTICAJ TURIZMA NA KVALITET VODE JEZERA Zaštita jezera za potrebe turizma se mora izučavati kao sastavni deo geografskog prostora u kojem se istovremeno stiče niz činilaca. Ovo je važno za valorizaciju hidrografskih objekata, koji su evolutivni i lako podložni degradaciji kvaliteta vode. Za razliku od reka, jezera imaju manju moć samoprečišćavanja, pa se jednom ugrožena teško mogu dovesti u prvobitno stanje. Očuvanje čistoće životne sredine, znači istovremeno očuvanje izvornosti jezerske vode. Obimna urbanizacija i intenzivan razvoj industrije, uslovljavaju povećanu potrošnju vode za različite potrebe. Istovremeno, javlja se sve veća količina otpadnih kanalizacionih i industrijskih voda. Da bi se realizovala pravilna zaštita jezera, moraju se uvažavati načela koncepcije aktivne zaštite životne sredine. Samo tako moguće je trajno očuvanje izvorne čistoće jezerske vode, priobalnih prostora i jezerskih slivova, što je osnova valorizacije postojećih resursa za različite potrebe savremenog društva. Zaštita prirodnih i veštačkih jezera ne znači njihovo izolovano posmatranje u odnosu na priobalni prostor i sliv kome pripadaju. Zaštita jezera, komplementarna valorizaciji, mora predstavljati sastavni deo akcija zaštita životne sredine u celini. Međusobni odnosi jezera i okruženja su brojni i raznovrsni. Oni su određeni mestom, vremenom, odnosima žive i nežive prirode i stepenom evolucije. Zaštita jezera se poistovećuje sa zaštitom životne sredine. Zaštita i unapređenje jezera moraju biti takve da ona maksimalno služe osnovnim potrebama čoveka i društva. Zaštititi jezera znači stvoriti takve limnološke objekte koji sveobuhvatnim korišćenjem mogu davati značajne ekonomske i van ekonomske efekte. Pri tome ne sme doći do štetnih posledica u razvoju ekosistema, niti je opravdano favorizovanje jednog korisnika vode na račun drugog, jedne delatnosti i jednog lokaliteta nad drugim. Zaštita i turistička valorizacija jezera su najsvrsishodnije ako se sa najmanje poremećaja prirodne ravnoteže, postigne maksimum očuvanosti postojećih odnosa. Problemi zaštite i valorizacije jezera, čiji su priobalni prostori gušće naseljeni, moraju se tretirati saglasno postojećim planovima razvoja naselja, baziranim na realnim kapacitetima prostora. Savremena zaštita jezera ne sme posledično da prati razvoj privrede i društva, već mora da predstavlja planiranje koje prethodi razvoju. Sigurno je da je sprečavanje degradiranja jezera bolje i efikasnije od saniranja posledica. Planiranje koje prethodi razvoju turizma i drugih delatnosti na jezerima, može se kanalisati ka jasno željenim ciljevima. Za razliku od toga, saniranje posledica prekomerno zagađenih jezera nikada ne daje prave rezultate. Zaštitom moraju biti obuhvaćena sva jezera bez obzira na veličinu, način postanka, sadašnji značaj i mogućnosti ekonomske, posebno turističke eksploatacije u budućnosti.

1063 KNOWLEDGE – International Journal Vol. 45.5 Prirodna i veštačka jezera, kao turistička vrednost, omogućuju razvoj više vrsta turizma, sa prednostima rekreativnog, izletničkog, sportsko-manifestacionog, nautičkog, ribolovnog, stacionarnog i sl. Više pogoduju letnjem nego zimskom prometu turista, a vrednost im potiče iz rekreativne funkcije, lepote pejzaža, kuriozitetnih pojava na vodi i u okruženju, prepoznatljivosti na turističkom tržištu i uređenosti turističko-ugostiteljskih i infrastrukturnih objekata. Pri tome metodom komparacije jasno se ističu prioriteti od značaja za niz operativnih zahvata na terenu. Turistička valorizacija predstavlja kompleksno vrednovanje prirodnih i antropogenih svojstava od značaja za razvoj turizma. Nameće se kao jedno od najznačajnijih pitanja teoretsko-metodoloških osnova turizma, ali i prakse razvoja ove delatnosti. Višestruko je povezana sa zaštitom i unapređenjem životne sredine, jer turizam traži izvorne i dobro očuvane predeone celine, u našem slučaju prirodna i veštačka jezera. Od značaja je za planiranje turizma na jezerima i u njihovom priobalju, akcije zaštite i unapređenja životne sredine, osmišljavanje propagande i ponude, sadržaja boravka turista i lokacije smeštajnih i ugostiteljskih kapaciteta. U postupku izučavanja prirodnih i veštačkih jezera iz aspekta savremene ekologije potrebno je uvažavati njihove brojne i raznovrsne namene. Ističemo neke od njih: vodosnabdevanje naselja, vodosnabdevanje industrije, navodnavanje, proizvodnja električne energije, zaustavljanje poplavnih talasa, plovidba, nautički turizam, sport i rekreacija, ribolov, oplemenjivanje malih voda, zaustavljanje nanosa i oplemenjivanje pejzaža. Uz sve to, moraju se uzimati u obzir geografski položaj, turistički položaj, saobraćajna povezanost, genetski tip jezera, morfometrijske karakteristike, termički režim vode, vodni bilans jezera, protočnost, hemijski sastav vode, boja, providnost, elektroprovodljivost, bogatstvo jezera organskom masom, sastav organske mase, retke biljne i životinjske vrste, naseljenost priobalja, stanje životne sredine u slivu i sl.

3. UTICAJ TURIZMA NA ZAGAĐENJE VODE VLASINSKOG JEZERA Akumulucija Vlasinsko jezero pripada slivu Južne Morave. Površina vodenog ogledala jezera iznosi 1411 ha [8]. U Tabeli 1 date su vrednosti nitrata (NO3-N), ortofosfata (PO4-P), biohemijske potrošnje kiseonika u toku 5 dana (BPK5), hemijske potrošnje kiseonika (HPK), gvožđa, hroma i mangana na različitim lokacijama (A, B i C) za 2008., 2010. i 2011. godinu.

Tabela 1. Vrednosti parameatri kvaliteta vode akumulacije Vlasinsko jezero za 2008., 2010. i 2011. godinu Lokacija Godina Parametar A-1 A-2 A-3 B-1 B-2 B-3 C-1 C-2 C-3

3 NO3-N (mg/dm ) 0,2 0,3 0,3 0,1 0,3 0,2 0,1 0,1 0,1

3 PO4-P (mg/dm ) <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01

3 BPK5 (mg/dm ) / / / / / / / / / 2008. HPK (mg/dm3) 2,8 2,7 2,6 4,1 3,9 3,8 3,8 3,8 3,7 Fe (mg/dm3) 0,28 0,31 0,30 0,12 0,12 0,11 0,11 0,08 0,13 Mn (mg/dm3) 0,29 0,30 0,28 0,01 <0,01 <0,01 <0,01 0,01 <0,01 Cr (μg/dm3) <1 1 <1 <1 <1 1 <1 1 <1

3 NO3-N (mg/dm ) 0,1 0,1 0,2 0,2 0,2 0,2 0,1 0,1 0,1

3 PO4-P (mg/dm ) <0,005 <0,005 <0,005 <0,005 <0,005 0,018 0,005 <0,005 <0,005

3 BPK5 (mg/dm ) 1,1 1,0 0,9 1,5 1,2 1,2 1,0 1,4 1,2 2010. HPK (mg/dm3) 3,0 4,1 2,8 2,8 2,0 2,6 2,4 2,9 2,9 Fe (mg/dm3) <0,02 <0,02 0,23 <0,02 <0,02 0,07 0,02 <0,02 0,02 Mn (mg/dm3) <0,01 0,08 0,62 <0,01 0,05 0,39 0,01 0,02 0,03 Cr (μg/dm3) / / <1 <1 <1 <1 <1 1 <1

3 2011. NO3-N (mg/dm ) 0,1 0,1 0,2 0,2 0,3 0,3 0,1 0,1 0,2

1064 KNOWLEDGE – International Journal Vol. 45.5

3 PO4-P (mg/dm ) 0,012 0,010 0,014 0,007 0,011 0,025 0,027 0,027 0,026

3 BPK5 (mg/dm ) 0,8 0,9 1,0 0,8 0,8 1,0 0,7 1,2 1,0 HPK (mg/dm3) 1,4 1,5 1,8 1,5 1,5 1,6 1,5 2,0 1,6 Fe (mg/dm3) 0,02 0,02 0,07 0,02 0,03 0,10 0,03 0,04 0,07 Mn (mg/dm3) <0,01 0,09 0,40 0,03 0,03 0,33 0,03 0,02 0,03 Cr (μg/dm3) <0,5 <0,5 <0,5 <0,5 <0,5 <0,5 <0,5 <0,5 <0,5

Uzorkovanje vode akumulacije Vlasinsko jezero izvršeno je 31.07.2008., 16.07.2010 i 24. i 25.06.2019. godine. 2008. godina: A-1 – kod brane na 0,5 m dubine, A-2 - kod brane na 11 m dubine, A-3 - kod brane na 22 m dubine, B-1 - sredina jezera na 0,5 m dubine, B-2 - sredina jezera na 4 m dubine, B-3 - sredina jezera na 8 m dubine, C-1 - na početku jezera na dubini 0,5 m, C-2 - na početku jezera na dubini 2 m, C-3 - na početku jezera na dubini 4 m. 2010. godina: A-1 - kod brane na 0,5 m dubine, A-2 - kod brane na 8 m dubine, A-3 - kod brane na 16 m dubine, B- 1 - sredina jezera na 0,5 m dubine, B-2 - sredina jezera na 14 m dubine, B-3 - sredina jezera na 27 m dubine, C-1 – na početku jezera na dubini 0,5 m, C-2 - na početku jezera na dubini 2 m, C-3 - na početku jezera na dubini 4 m. 2011. godine: A-1 - kod brane na 0,5 m dubine, A-2 - kod brane na 10 m dubine, A-3 - kod brane na 20 m dubine, B-1 - sredina jezera na 0,5 m dubine, B-2 - sredina jezera na 6 m dubine, B-3 - sredina jezera na 12 m dubine, C-1 – na početku jezera na dubini 0,5 m, C-2 - na početku jezera na dubini 3 m, C-3 - na početku jezera na dubini 6 m. Vrednosti nutrijenata, količine organske materije i teških metala uzorkovane vode sa Vlasinskog jezera u 2018 godini prikazane su u Tabeli 2.

Tabela 2. Vrednosti parametri kvaliteta vode akumulacije Vlasinsko jezero za 2020. godinu

Lokacija Godina Parametar A-1 (kod brane na dubini 0,5 m)

3 NO3-N (mg/dm ) <1

3 PO4-P (mg/dm ) <1

3 BPK5 (mg/dm ) 2,85 2020. HPK* (mg/dm3) 4,96 Fe (mg/dm3) 0,49 Mn (mg/dm3) 0,82 Cr (mg/dm3) <0,02

Hemijska potrošnja kiseonika je određena metodom sa K2Cr2O7, dok je ovaj parametar određen preko KMnO4 u 208., 2010. i 2011. godini

BPK5 i HPK vrednosti za uzorak vode iz 2020. godine (Tabela 2) su više u poređenju sa vrednostima dobijenim u uzorcima sa različitih lokacija (A, B i C) iz 2008. 2010., 2011. godine (Tabela 1). U 2020. godini voda Vlasinskog jezera je opterećenija organskim materija. Uzrok povećanja koncentracije organskih materija je verovatno ulivanje komunalnih otpadnih voda tj. voda iz septičkih jama koje mogu dospeti do vodotoka površinskim i podzemnim putem. Ovakav efekat je i posledica urbanizacije obale jezera. Ne može se isključiti da je izvor zagađenja organskim materijama i erozija obale samog jezera. U prilog činjenici da su izvori povećanog organskog zagađenja komunalne otpadne vode i erozija obale ide i povećana koncentracija gvožđa i mangana u 2018. godini.

4. ZAKLJUČAK Srbija ima manje prirodnih jezera od veštačkih, koja su uglavnom pravljena kako bi se obezbedilo snabdevanje vodom, posebno u krajevima koji nisu pored velikih reka. Voda iz akumulacije se može koristiti za piće uz upotrebu

1065 KNOWLEDGE – International Journal Vol. 45.5 savremenih tehnologija, i uz daleko manje troškove. „Svakako bi nam se više isplatilo da bolje zaštitimo jezera od ulivanja otpadnih voda, nego da ulažemo veliki novac u njihovo prečišćavanje. Do odumiranja jezera, najjednostavnije rečeno, dolazi usled gomilanja organskih ostataka koji razgrađuju bakterije i troše kiseonik neophodan za život u jezeru. Osim fekalne i kišne kanalizacije, jezera u Srbiji prljaju i zagađene pritoke, a nešto ređe industrijski otpad i ribnjaci. Manje učešće industrije u zagađivanju nije rezulat visoke ekološke svesti, već činjenice da je prestanak rada velikog broja fabrika „ozdravio“ mnoge reke. Treba srediti zaštitni pojas oko jezera i korišćenjem prirodnih tehnologija prečišćavati potok i ostale povremene tokove koji u njega donose fekalne vode i otpad. Veliki turistički potencijal R. Srbije bi mogla da imaju Drinska jezera, Vlasinsko jezero, Gružansko jezero kod Kragujevca, Ćelije kod Kruševca, Srebrno jezero… No, ne treba zaboraviti da je najvažnija funkcija akumulacija obezbeđivanje pijaće vode ili snabdevanje hidroelektrana,pa voda postaje sve ređi resurs. Toga su mnogi u svetu svesni, dok se mi i dalje ponašamo kao da će pijaće vode uvek biti u izobilju.Vlada Srbije nalazi se usred zahuktale kampanje za podsticanje domaćeg turizma, a u zemlji bez mora, ali sa više od 110 jezera logično je pretpostaviti da ona budu jedan od oslonaca željenog turističkog rasta. Kvalitet vode Vlasinskog jezera je razmatran u pogledu pojedinih parametara kvaliteta. Rezultati analize ukazuju na sledeće zaključke: Sumarni ekološki potencijal Vlasinskog jezera određen u funkciji nitrata, ortofosfata i biološke potrošnje kiseonika u toku 5 dana, se označava kao "dobar i bolji" za 2008., 2010, 2011 i 2020. godinu. Vlasinsko jezero se zato smatra izuzetnim potencijalom po pitanju čiste vode, a i država je 2006. godine dodatno zaštitila Vlasinu kao područje izuzetno kvaliteta. Veću opterećenost organskim materija pokazuje voda u 2020 godini u poređenju sa ostalim godinama ispitivanja. Izvor većeg zagađenja vode Vlasinskog jezera organskim materijama u 2020. godini je verovatno posledica urbanizacije obale jezera, što uzrokuje veću količinu otpadnih voda koje se prelivaju iz septičkih jama i površinskim i podzemnim putem dospevaju do recipijenta, jezera. Ne isključuje se mogućnost erozije obala i spiranje terena kao izvor zagađenja akumulacije. Biorazgradivost organske materije u vodi Vlasinskog jezera je najveća u 2020. godini. Najveća koncentracija gvožđa i mangana je identifikovana u 2020. godini. Teški metali takođe mogu zagaditi vodu jezera preko otpadnih voda i erozije obale. Na osnovu svih rezultata se zaključuje da je voda Vlasinskog jezera izuzetno čista, ali da bi se jezero zaštitilo od izvora zagađanja, prvenstveno izlivanja septičkih jama, potrebno je izgraditi kanalizacioni sistem ili nekim drugim pristupom ukloniti uticaj ovog zagađivača. Na ovaj način bi se sprečila bilo kakva promena kvaliteta vode ovakvog bisera na Jugu Srbije.

LITERATURA Čomić, Lj., Šmelcerović, M., & Ćurčić, S. (2006). KVALITET AKVATIČNIH EKOSISTEMA NA TERITORIJI GRADA KRAGUJEVCA, FESTIVAL KVALITETA 2006, 1 Nacionalna konferencija o kvalitetu života, Kragujevac Karadžić, V., Natić, D., Knežević, T., & Perišić, M. (2016). Problematika kvaliteta voda akumulacija i vodosnabdevanja Aranđelovca, 35. Konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda „Voda 2006”, Jugoslovensko društvo za zaštitu voda, Zlatibor Ranđelović, V. N., & Šmelcerović, M. (2014). Flora i vegetacija Vlasinske visoravni, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu, Niš Savić, A. (2010). Priručnik za hidrobiološka istraživanja, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu, Niš, Šmelcerović, M., & Laušević, R. (1997). Vlasinsko jezero. In: Vlasinsko jezero – hidrobiološka studija. (J. Blaženčić, ed.), Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 1-24. Šmelcerović, M. (2012). ODRŽIVI RAZ VOJ TURIZMA NA PRIMERU VLASINSKE POVRŠI, Škola biznisa, 1 38-50. Veselinović, D., Gržetić, I., Đarmati, Š., Marković, D. (1995). Stanja i procesi u životnoj sredini, I knjiga, Fakultet za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu, Beograd https://www.blic.rs/vesti/srbija/ulje-iz-trafoa-zavrsilo-u-vlasinskom-jezeru/m5zgpr5 pristupljeno 28 oktobra 2018. https://geografijazasve.me/2017/11/12/tipovi-jezera/ pristupljeno 28 oktobra 2018. https://www.bio.bg.ac.rs/materijali_predmeta/13-tekuce-vode-1718.pdf. pristupljeno 28 oktobra 2018.

1066