3 Scena, YU ISSN 0036‐5734 Časopis za pozorišnu umetnost NOVI SAD 2011. Broj 3 Godina XLVII Jul–septembar Festivali TAMARA BARAČKOV 56. Sterijino pozorje IZVAN GRANICA – 6 VANJA NIKOLIĆ REDITELJSKO POZORJE – 14 LUKA KURJAČKI TRANSFER OD FRLJIĆA DO METAMORFOZA – 20 NIKOLA STEPIĆ RADOST IGRE – 40 45. Bitef LUKA KURJAČKI KAKO JE FRANK KASTORF SPOJIO ČEHOVA, VODVILJ I BEKETA – 45 TAMARA BARAČKOV IZMEĐU TEATRA I STVARNOSTI – 56 VANJA NIKOLIĆ NA ELIJAHOVOJ STOLICI – 61 Prenošenje plamena ANA TASIĆ – DIJANA MILOŠEVIĆ – 20 godina DAH teatra MI ŽIVIMO SVOJU UTOPIJU – 68 38. Infant NATAŠA PEJČIĆ OD INTRIGANTNE JAVNE (PSIHO) ANALIZE DO GOVORA U PLESU – 78 Wiener Festwochen ANA TASIĆ KRAJ SVETA SA RAZLIČITIH KRAJEVA SVETA – 86 12. praški kvadrijenale ANA TASIĆ TEATAR I (SAMO)ANALIZA – 95 10. Šumes PREDSTAVA TRAJE 120 SATI – 100 > 2 Beleške o pozorišnoj SVETISLAV JOVANOV sezoni 1900 – 2000 (V) OPSADA I POSLEDNJI DANI – 103 Refresh JOVAN HRISTIĆ ČEMU TRAGEDIJA? – 111 Sinteze SVETISLAV JOVANOV EGMONT: OD DEMONA DO UTOPIJE – 119 Diskursi DRAGAN KLAIĆ RESETOVANJE SCENE – 130 IN MEMORIAM – 134 OLIVERA MARKOVIĆ (1925–2011) DRAGAN KLAIĆ (1950–2011) STEVAN GARDINOVAČKI (1936–2011) MUHAREM PERVIĆ (1934–2011) MILUTIN MIŠIĆ (1936–2011) KNJIGE – 153 VESTI – 161 Drama MATJAŽ ZUPANČIČ SHOCKING SHOPPING – 165 VLADIMIR ĐURĐEVIĆ DNEVNA ZAPOVEST – 191 3> Festivali Stevan–Baja Gardinovački otvara 56. Sterijino pozorje 56. Sterijino pozorje TAMARA BARAČKOV IZVAN GRANICA Nakon prošlogodišnje, raznolike i haotične selekcije, od 56. zuje da je ove godine na Pozorju dominiralo drugačije pozo‐ Sterijinog pozorja dosta se očekivalo. Pogotovo što su dolazak rište koje se direktno obračunava s političkim pitanjima i isto‐ novog selektora i najavljene promene u koncepciji nagovesti‐ rijskim nasleđem. li konačno rešavanje pitanja značaja domaćeg dramskog tek‐ Dvadeset godina nakon raspada Jugoslavije, reditelj Dino Mu‐ sta za sam festival. Odluka da najmanje tri predstave budu stafić i glumci Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u pred‐ praizvedbe domaće drame značila je, nesumnjivo, povratak stavi Rođeni u Ju, uz pomoć dramaturškog tima (Krečković, Ko‐ Pozorja domaćem tekstu, ali kada je selekcija nacionalne dra‐ privica, Pelević, Bogavac, Vujošević) istražuju i otkrivaju, kroz me i pozorišta objavljena, bilo je jasno da se pozorište u Srbi‐ intimne ispovesti, šta je njima značila zemlja koje više nema, ji danas okreće teatarskom obliku koji se ne temelji nužno na šta je sve doneo rat i kako njihov život izgleda danas. dramskom tekstu, već se bavi preispitivanjem sopstvenih, Iako koncept nagoveštava određenu političku i društvenu an‐ drugačijih mogućnosti i eventualnim pomeranjem granica tea‐ gažovanost, predstava mnogo više insistira na emocijama i tra. na nostalgiji, nego na ozbiljnijem preispitivanju fenomena ko‐ U zvaničnoj selekciji našle su se tri predstave rađene po do‐ jim se bavi, pa, neretko, priče glumaca odlaze u sentimental‐ maćem dramskom tekstu (Barbelo, o psima i deci B. Srblja‐ nost i patetiku dok slušamo o ljubavima na Cavtatu i mirisu nović, Pazarni dan A. Popovića i Život u tesnim cipelama D. Ko‐ mora. Nedostatak bilo kakvog kritičkog stava prema temi ko‐ vačevića, kao jedina praizvedba), dramatizacije poeme Ota jom se Rođeni u Ju bave, najveći je problem predstave. A kri‐ Tolnaija Kišinjevska ruža u režiji Andraša Urbana i Ovidijevih tički stav i preispitivanje jugoslovenskog mita neophodni su Metamorfoza u režiji A. Popovskog, dok su Kukavičluk i Rođeni ako se danas pokreće ova tema, pogotovo ako se uopšte istra‐ u Ju nastali prema dokumentarnoj građi. U poslednju grupu žuju uzroci današnjih problema života u Srbiji. Umesto toga, mogle bi se uvrstiti i dve predstave iz selekcije Krugovi (Pro‐ predstava Rođeni u Ju latentno sugeriše da je ipak bilo bolje klet bio izdajica svoje domovine i Transfer), što vrlo jasno uka‐ u Jugoslaviji, dok se ona odjednom nije raspala, a svi mi (za‐ > 6 jedno s glumcima) postali žrtve raspada. Žrtve, nikako krivci. više banalno gledište. Uopšte, većina priča ostavlja utisak ba‐ Ispovesti glumaca lišene su bilo kakvog otklona i ozbiljnijeg kri‐ nalnosti i ispraznosti, a kritičko poentiranje nestaje u površnim tičkog bavljenja, ne samo političkim odlukama već i ličnim iz‐ ispovestima. Izuzetak je prisećanje Predraga Ejdusa na sukob borima, pa je tako Titova zemlja za njih ona u kojoj se vozom s drugom iz vojske, o momentu kada je, kako sam glumac putuje na more, pamte masline i tinejdžerske ljubavi, a ne to‐ kaže, u sebi prepoznao nacionalistu, kao i direktna, zastrašu‐ talitarna država. juća aluzija na estradne pevačice iz devedesetih. Potencijalni ironični stav prema jugonostalgiji nalazi se u liku Na kraju se postavlja pitanje zbog čega se, nakon ratova i ge‐ Radovana Vujovića, koji je, kao najmlađi učesnik predstave, nocida, izolacije i diktature, uopšte vredi vraćati temi Jugo‐ svakako najudaljeniji od jugoslovenskog zanosa, ali ta linija slavije ako će ona biti tretirana samo sa sentimentalnog i no‐ ostaje nedovoljno iskorišćena, pa umesto malo oštrije i pro‐ stalgičnog aspekta, kao što je to u predstavi Rođeni u Ju, koja vokativnije strane, nasuprot pristrasnih i zanesenih koji opla‐ nije iskoristila priliku da s određenim vremenskim otklonom kuju Jugoslaviju „kao žena sahranjenog muža”, dobijamo isu‐ otvori pitanja postojanja i raspada države. Kukavičluk. Režija Oliver Frljić, Narodno pozorište/kazalište/Népszinház, Subotica Najveću pažnju ovogodišnjeg Pozorja privukao je jedan od govornosti i krivice, i dalje podržavajući jugoslovenski mit, trenutno najtraženijih reditelja regiona Oliver Frljić, koji je druga predstava Olivera Frljića prikazana na Pozorju, Proklet potpuno očekivano i zasluženo trijumfovao predstavom Ku‐ bio izdajica svoje domovine (Slovensko mladinsko gledališče, kavičluk (nagrada za najbolju predstavu, najbolju režiju i na‐ Ljubljana) u rediteljevoj prepoznatljivoj poetici, teži direkt‐ grada kritike). nom i mučnom obračunu i suočavanju sa svim uzrocima i po‐ Kukavičluk, kao prva predstava Olivera Frljića rađena u Srbiji, sledicama raspada države, pre svega kroz lične priče glumaca, izazvala je veliko interesovanje. Nije slučajno što je Frljić gradeći, kao i u Kukavičluku, ozbiljan kritički stav prema ulozi odabrao da se problemima srpske politike i teatra bavi baš teatra u vreme najmračnijeg političkog doba. Ovo se u najve‐ u subotičkom (Narodnom) pozorištu. Provokativno govore‐ ćoj meri odnosi na uznemirujuće priče glumaca na kraju pred‐ ći o Kosovu, mađarsko‐srpskim odnosima i Srebrenici, Frljić stave, posebno Drage Potočnjak. se neprestano poigrava onim što je iluzija pozorišta i stvar‐ Smelu demistifikaciju Jugoslavije Frljić vrši gotovo ismeva‐ nošću, suprotstavljanjem politike i teatra, ali najviše ulogom njem svih simbola jugoslovenstva: od groteskne modne revi‐ glumca u procesu stvaranja predstave, prihvatanjem odgo‐ je glumaca obučenih u toge napravljene od zastava, do nai‐ vornosti i glumaca i publike za ono što se na sceni odigrava. zmeničnog smenjivanja himne „Hej Sloveni” i turbofolk hita S obzirom da je reč o glumcima Narodnog pozorišta iz Su‐ „Jugoslovenka”. A onda sledi zastrašujući kontrapunkt, onakav botice, važan segment Kukavičluka čini osvrt na rad i stva‐ kakav se od ovog reditelja može i očekivati: publika je svedok ralaštvo Ljubiše Ristića u KPGT‐u, čime se dodatno pojačava mučnih scena silovanja, nasilja i ubijanja koje se iznova po‐ pitanje odgovornosti umetnika/glumca ali i granice između navljaju, dok kroz odnose glumaca koji u predstavi učestvuju, umetnosti i politike. Frljić otkriva stravičnu stranu čoveka – nacionalnu netrpelji‐ Frljićev pristup dobro je poznat: direktno, gotovo pamfletsko vost, nasilje, agresiju i mržnju. obračunavanje sa zločinom i nasiljem, bez distance i suptil‐ Frljićevo ogoljavanje pojma teatra, glumaca i stvarnosti u Pro‐ nosti, što stvara hrabro angažovano pozorište s kritičkim od‐ klet bio izdajica svoje domovine, kao i u Kavičluku, aktivira nosom prema društveno‐političkim problemima. Njegov tea‐ gledaoca; on nije samo puki posmatrač prizora na sceni; sve tar, koliko god delovao ilustrativno, jeste šamar i neizmerno što se dešava i te kako tera ga da emotivno i intelektualno uče‐ potrebna provokacija, za koju je takođe važno imati mere – da stvuje, duboko potresa i provocira. u jednom trenutku ilustrativnost i pamflet ne postanu sami Značaj predstava Kukavičluk i Proklet bio izdajica svoje do‐ sebi svrha, odlutaju u banalno i izgube traženu kritičku liniju. movine nalazi se u smelom, pamfletskom suočavanju s našim Katarzični kraj predstave, kada glumci izgovaraju petsto pet nasleđem, jer se izgleda samo direktnim, agresivnim pristu‐ imena srebreničkih žrtava, ostavlja gledaoca potpuno nemog pom, u današnjem pozorištu može govoriti o savremenim i duboko uznemirenog. Glumci se ne vraćaju da se poklone, problemima. već posle izgovorenih imena odlaze sa scene u tišini. Aplauz je Dokumentarna građa bila je polazište za većinu predstava suvišan, publika salu napušta duboko uzdrmana, verovatno i ovogodišnjeg Pozorja, ali ne samo kada su u pitanju domaće pomalo zbunjena. Frljićev gledalac nema gde, primoran je da predstave i one iz regiona. U okviru selekcije Krugovi našla se se suoči i, bez obzira na privatne stavove, ovakva scena mu‐ i poljska predstava Transfer! Jana Klate, utoliko zanimljivija čna je za svakog ko joj prisustvuje. zbog činjenice da priče o progonu tokom rata u Šleziji/Vroc‐ Za razliku od Rođeni u Ju, koja ne insistira toliko na pitanju od‐ lavu, pričaju njegovi svedoci. > 8 B. Srbljanović, Barbelo, o psima i deci,