Стаза Православља THE PATH OF ORTHODOXY THE OFFICIAL PUBLICATION OF THE SERBIAN ORTHODOX CHURCH IN NORTH AND SOUTH AMERICA

VOLUME 45 JULY-AUGUST 2010 NO. 7-8

NORTH AMERICAN HIERARCHS MEET IN NY New York, May 28—Hi- We honor and express erarchs representing all the gratitude to the Primates canonical Orthodox jurisdic- and Representatives of the tions present in North America Orthodox Autocephalous met together here May 26-28. Churches who assembled at The meeting was one of a the Ecumenical Patriarchate series of regional meetings from October 10-12, 2008 bringing together Orthodox to affi rm their “unswerving hierarchs in various areas the position and obligation to world for consultation on ways safeguard the unity of the to foster greater unity and co- Orthodox Church” (Cham- operation and to study ways bésy Rules of Operation, to overcome the jurisdictional Article 5.1a) and empha- confusion sometimes found in sized their will and “desire the Orthodox Church outside for the swift healing of ev- of traditionally Orthodox ery canonical anomaly that countries. Similar events are has arisen from historical being held in western Europe, circumstances and pastoral South America and Australia. requirements” (Message of These regional Episcopal the Primates 13.1-2) Assemblies are the result of We call to mind those decisions reached last year by who envisioned this unity a consultation of representa- in this region and strove tives of all the autocephalous to transcend the canonical sister Orthodox Churches. irregularities resulting for A total of 55 of the 66 Orthodox hierarchs present in to the decisions of the Fourth Pre-Conciliar Pan-Orthodox many reasons, including geographically overlapping jurisdic- North America participated in the New York Episcopal As- Conference held at the Orthodox Center of the Ecumenical tions. For, just as the Lord in the Divine Eucharist is “broken sembly. Present at this Assembly from the Serbian Orthodox Patriarchate in Chambésy, Switzerland, from June 6-12, and distributed, but not divided” (Divine Liturgy of St. John Church were His Eminence Metropolitan Christopher and 2009, at the invitation of His All Holiness Ecumenical Pa- Chrysostom), so also His Body comprises many members, His Grace Bishop Dr. Maxim. At the conclusion of the As- triarch Bartholomew. while constituting His One Church. sembly the hierarchs issued the following message: Gathered together in the joy of the Feast of Pentecost, We are grateful for the gift of the doctrinal and liturgical we humbly recognize our calling, in our unworthiness, to unity that we already share, and we are inspired by our lead- glorify the name of the Triune God for gather- serve as instruments and disciples of the Paraclete, who continued on p. 4 We ing us at this fi rst Episcopal Assembly of this “holds together the whole institution of the Church” (Hymn region in New York City on May 26-28, 2010 in response of Vespers of Pentecost). His Grace Bishop Maxim's Commentary is featured on p. 4

Consecration of St. Basil of Ostrog Serbian Church in North Carolina The first Sunday after Pentecost is All Saints Sunday, and the coinciding Gospel reading is from St. Matthew chapter 10, where Jesus called His fi rst disciples. His disciples would witness to His teaching and continue to spread the faith after His resurrection; and on Sunday, May 30, 2010 this same faith and teaching continued in Kernersville North Carolina with the SHADELAND CHURCH consecration of St. Basil of ONSECRATION TO IGHLIGHT Ostrog Serbian Orthodox C H Church. Our community’s EASTERN DIOCESAN DAY faith in the face of continuous struggles has culminated AUG. 8 in this wonderful event for many Orthodox faithful in The consecration of the newly-completed temple the surrounding area of North at St. Sava Camp and the Most Holy Mother of God Carolina. Monastery at Shadeland, PA will be the centerpiece The celebration began of the 2010 Eastern Diocese Day to be held there on in typical Orthodox tradition Hierarchs at the consecration of St. Basil of Ostrog Church in Kernersville, NC on May Sunday, August 8. on Saturday evening, the 30 (l-r): His Grace Bishop Dr. Mitrophan of Eastern America, His Grace Bishop Vasilije of Srem, His Eminence Metropolitan Christopher of Libertyville-Chicago, and His Grace Complete article is featured on p.3 beginning of our liturgical day, with the celebration of Bishop Dr. Maxim of Western America. Vespers and the service of Pennsylvania; Fr. Savo Majstorovic, Banat, Serbia; Fr. Artoklasia, followed by Matins. We were blessed to have Ljubisa Brnjos, Orlando, Florida; Fr Stanislav Kravljaca, leading our services His Eminence Metropolitan Christopher Jackonsville, Florida; Fr. Christopher Foley, OCA High Point, IN THIS ISSUE of Libertyville – Chicago, their Graces Bishop Vasilije of North Carolina; Fr. Thomas Newland, Greensboro, North Srem, our diocesan bishop Bishop Mitrophan, and Bishop Carolina; Fr. Thomas Guerry, GOA Winston-Salem, North Maxim of Western America. Fr. Dragan Zaric, our parish Carolina, Deacon Dragoslav Kosic, the Diocesan Secretary DEANERY EDUCATION MEETING, P. 3 priest, was joined by visiting clergy, V. Rev. Stavrophor and Deacon Gavrilo Milkovic, Raleigh, North Carolina. LIFE OF VENERABLE FATHER SIMEON, P. 3 Jovan Todorovic, Clearwater, Florida; V. Rev. Stavrophor After services a banquet was held at the Holy Dormition THE INWARD MISSION OF OUR CHURCH, P. 7 Dragan Filipovic, Canton Ohio; V. Rev. Dr. Rodney Torbic, Greek Orthodox Church in Greensboro. All those attending OUR VIEW, PP. 8-9 Carmichaels, Pennsylvania; V. Rev. Alexander Vlajkovic, also enjoyed a cultural and spiritual program, prepared by SERBIAN SECTION, PP. 11-16 Boston Massachusetts; V. Rev. Djokan Matstorovic, the parishioners. New York; Protonamesnik Milovan Katanic, Hermitage continued on p. 5 PAGE TWO THE PATH OF ORTHODOXY JULY-AUGUST 2010

THE PATH OF ORTHODOXY THE OFFICIAL PUBLICATION OF THE SERBIAN ORTHODOX CHURCH IN NORTH AND SOUTH AMERICA

EDITORIAL STAFF EDITORIAL STAFF English Section Editors Serbian Editor V. Rev. Rade Merick, Senior Editor V. Rev. Nedeljko Lunich 530 North Fourth Street 300 Stryker Ave Young Adult Rally In Erie, PA Aug. 7 Steubenville, OH 43952 Joliet, IL 60437 On Saturday, August 7, the Young Adult Ministry Committee of the Serbian email:[email protected] Fax: 815-741-1883 Orthodox Church in North and South America will be hosting its Young Adult Rally email: [email protected] in the Eastern Diocese. This rally is a magnificent opportunity for young adults, ages Rev. Milovan Katanic 65 South Keel Ridge Road Contributing Editor 18-30, to gather together in Christ’s Fellowship. All young adults are welcome to Hermitage, PA 16148 V. Rev. Thomas Kazich join us at Presque Isle State Park in Erie, PA at 1:00 PM. Phone:724-342-1198 P.O. Box 371, There will be fun beach activities, a barbecue dinner, and an evening bonfire email: [email protected] Grayslake, IL 60030-0371 discussion. On Sunday morning, all will have the opportunity to join in the Church Phone: (847) 223-4300 consecration at the Shadeland Monastery site. Please contact Dn. Christopher Rock- V. Rev. Dr. Bratislav Krsic email: [email protected] nage for more information and a registration form [email protected]. We 3025 Denver Street can’t wait to praise God with all of you! San Diego, CA 92117 Technical Editor Phone: 619-276-5827 Vesna R. Meinert email: [email protected] email: [email protected]

Business and Circulation Address The Path of Orthodoxy P. O. Box 883 Bridgeport, WV 26330

The Path of Orthodoxy is a monthly publication with a double issue printed for the months of July and August. Subscriptions are $12.50 per year for U.S. residents and $15.00 Vidovdan Remembrance per year (U.S. funds only) for Canadian subsribers. in Carmichaels Letters to the editor are welcomed and encouraged. All letters and manuscripts sub- mitted for publication must be signed and contain the author's name and address. Please For twelve consecutive years the St. of Kosovo peonies, peonies were planted in send materials through email or MS Word format. George Serbian Orthodox Church com- the St. George Cemetery and near St. George munity has held a dinner and program in Church in remembrance of the martyrs of remembrance of Vidovdan. The martyrdom Kosovo. Financial contributions from the St. and Christian witness dating to the Battle of George Church have been forwarded to help EDITORIAL Kosovo and continuing to the present has alleviate suffering in Kosovo. remained a focus each year. This year was the Christians cannot be complacent when most intense in inspirational readings as pa- churches are being vandalized and destroyed. rishioners and friends of the parish gathered Christians cannot be inattentive when believ- IN LOVING SUBMISSION in the church hall on Sunday June 27, 2010 ers are attacked and suffer because of their following the Divine Liturgy. Classic writ- ethnic and Christian identity. The martyrs of The Serbian word for Sunday, nedelja, means, quite appropriately, to not work ings and poetry from Kosovo Revisited were Kosovo past and present have a place in the (ne delati = to not act). This is one of Sunday’s characteristics, something which read, as were selections from Proto Stavrofor Church’s liturgical life and have a place in the differentiates it from the other days of the week. It’s a day of rest. Etymology does Dr. Mateja Matejic’s Hilandar Manuscript. hearts and minds of serious believers. not give it this distinction; scripture, more specifically, God does. It was by His holy Other sources were also The annual Vidov- order that this day become a day of rest (Gen. 2:2). used. dan dinner and program Nowadays, unfortunately, if there is something which separates Sundays from Reading from their at St. George Church the other days of the week, it isn’t necessarily being a day off. Stores and other hearts and souls, the is held in addition to businesses that used to be closed are now open. Even in my tender age I can recall ten participants cap- and in conjunction with stores closing at five on those lazy and quiet Sunday afternoons and before that, I tured the attention of the liturgical services hear, they would not open on Sundays at all. Business is business I suppose. Perhaps all present and changed for June 15/28. Vidov- we should have seen the longer hours coming. But there is more to it now. We the atmosphere in the dan is not only a day have schools not only playing ball on Sundays, but in many cases our children are church hall to reflect the of remembrance but already on the field at the first peal of the church bell. It’s something which has been significance of the day’s is also a day to inspire bemoaned by Christians of all denominations in this country. remembrance. The St. continued vigilance in Then again, pastorally speaking, this poses quite a problem. What are we to George Kolo prepared the Christian life. The do with parishioners who are at times faced with the dilemma of having to work the dinner. forces of evil that would on these days? Roman Catholics recognized this problem long ago and allowed The St. George bring death, destruc- Saturday evening masses to be served as an indult, an exception to the rule, if such Church is located far tion and suffering to a need were to arise in the parish. Unfortuantely, this changed in the 80s when from Kosovo, and 1389 was many centuries Christians are not relegated to centuries in John Paul II allowed Saturday evening services to be offered not as an indult, but ago. We do not live in an isolated world. As the past. Christians need to be clear about as a matter of law. In other words, attending the Saturday evening service is now Christians we benefit from the witness, the the life in Christ and the direction to take considered a Sunday Mass which means attending it fulfills one’s Sunday obligation. example and the intercession of saints and in daily life. Learning from the saints and All of this, in turn, has gradually made Sunday morning youth sports possible for martyrs. Here in Greene County, Pennsylva- martyrs and their experiences in facing Roman Catholics and for the ever-increasing number of secularized Americans: our nia it was not long ago that military person- adversity is greatly instructional for current current rue. nel from the area were deployed to Kosovo. and future living. Individuals choose how Exceptions to the rules are quite notorious for this. Very casually they transform Here in St. George Church, as in Orthodox they will invest the time of life given them into rules themselves. And it’s not only Roman Catholics who seek such excuses. We churches in many places, the bells were rung each day. Parishioners of St. George Church deal with them ourselves. We just completed a longer than usual Apostolic Fast, for each day when bombing was taking place in chose to invest a significant portion of time instance, which probably found no place in the calendar of many of our parishioners. Kosovo. Prayers for the suffering in Kosovo on June 27, 2010 in addition to liturgical If the length of it was the reason one wonders what the excuse will be for not fasting and Metohija have been offered in the St. remembrances on June 28 for the martyrs of the two week Dormition fast. For, you see, the problem with excuses is that there are George Church continuously for many years. Kosovo, past and present. so many of them. Or, as Syrus the ancient writer said, Every vice has its excuse ready. When parishioners learned of the destruction Father Rodney Torbic Sundays, however, are not the problem. For that matter, neither is fasting or almsgiving or any other thing which we in our weaknesses are unable to fulfill. The Church knows and prays for our shortcomings as much as it praises our good deeds. There is a petition, for instance, used by some clergy at the Great Entrance “For all Brotherhood and Unity’ Monument those here and those absent with good reason....”. The issue, it would seem, is with to be demolished in Pristina our submission to the church’s rules. To these we must adhere, not out of necessity but out of our love for God. When the Apostle Paul wrote to the Thessalonians about Pristina, June 21—Experts are divided on symbolizing a member of the brotherhood of submitting to their bishops he didn’t force it upon them. Rather, he called on them to the latest monument to join Pristina Muncipal- Yugoslavia within Kosovo - Albanians, Serbs, have a loving submission. “Be at peace among yourselves,” he says (1. Thess. 5:12- ity’s ‘demolition list’. and Montenegrins. 13). Pristina’s strange monument to ‘Broth- Sali Shoshi, head of Cultural Heritage erhood and Unity’ is to make way for the Without Borders, told Balkan Insight: “I think In submitting to those who have been given the responsibility to safeguard redesign of the area into a new ‘Adem Jashari this is an aggressive campaign against monu- the canons and the conduct of our holy Faith, we are ultimately preserving our Square’. The new piazza, which will include a ments in Pristina. “From the list of cultural faith unassailed. True, some might argue that it is not rules but faith which saves statue of the KLA hero and the entrance to a heritage monuments, around 25 per cent do not us. Indeed, St. Paul suggests the same when he writes, “a man is justified by faith new underground car park, will mean that the exist anymore, and 40 per cent of the buildings apart from the deeds of the law” (Rom. 3:28). However, at the end of that very same monument to Brotherhood and Unity will be with the potential of being declared monuments chapter to the Romans he concludes, “Do we then make void the law through faith? knocked down. have been knocked down. Certainly not! On the contrary, we establish the law” (v. 31). Which is to say, there is The decision by Pristina Municipality fol- But Haxhi Mehmetja, head of the Institute no part of God’s law which has been abolished and is no longer necessary. Alas, it is lows its ruling on the Union Hotel on Mother for the Protection of Monuments in Pristina, our attitude, and not our adherence, which needs to be changed, since if we have the Teresa, which will be torn down to make way said that no one wants the symbol of ‘Broth- proper attitude our proper conduct will naturally follow. For surely, if the opposite for the Ibrahim Rugova Square. erhood and Unity’ anymore. According to were the case Sunday would not only cease being the day of rest, it would no longer The Brotherhood and Unity monument Mehmetaj this object has never been declared be the Lord’s Day either. was inaugurated in 1961, while Josep Broz a cultural heritage and doesn’t have any historic Fr. Milovan Katanic Tito was the leader of the still intact Socialist value whatsoever. “It’s only a political monu- Federal Republic of Yugoslavia. Rooted in the ment, of the time of Brotherhood and Unity, in centre of the square are the three sky-high pil- socialism,” he told the Express newspaper. lars, which join together at the peak, each pillar JULY-AUGUST 2010 THE PATH OF ORTHODOXY PAGE THREE Shadeland Church Consecration on Aug. 8 continued from p. 1 Following the consecration and the including a lake, located The consecration will mark the culmina- Hierarchal Divine Liturgy, the traditional on Pennsylvania Route tion of many years of striving to complete the Diocesan Day Serbian picnic will begin with 18 between Albion and church building, which was begun but left great food and live music. Barbequed lamb Springboro in northwest- unfinished in the mid-1970’s, another unfor- and pig and other Serbian favorites will be ern Pennsylvania. The tunate consequence of the now-healed church featured. The kitchen will be staffed by the property has been greatly schism. In the past year or so a tremendous women of the Eastern Diocese Kolo Federa- improved in recent years amount of work has been done in and around tion with a wide assortment of homemade by the building of two the church: the interior has been dry-walled, foods and treats. Volunteers from a number of new cabins for campers the roof replaced and the dome re-clad and diocesan parishes will be staffing other areas and counselors, a new repaired, a new floor with radiant heat was of responsibility to make sure everyone has residence for women installed, rest rooms and handicapped access a pleasant day. helping at camp, a new provided in accordance with law, parking picnic shelter and other provided, drainage improved and landscap- improvements. The shel- ing completed. The iconostasis and a chan- ter and extra tents will delier have also been installed, making the ensure room for everyone to enjoy the picnic church a worthy place to glorify God. and spend time with people from throughout A vespers service will be held at the the Diocese and beyond. Those who have church on Saturday, August 7 at 7:00 pm. not seen Shadeland in recent years will be The church consecration service will begin at amazed at the progress. 9:00 am the next morning. In addition to His All the Serbian Orthodox Churches in Grace Bishop Mitrophan, His Eminence Met- travel distance of the Camp will be closed ropolitan Christopher and His Grace Bishop that day to allow clergy and faithful to par- Longin have confirmed their attendance. The ticipate in this manifestation. It is hoped that service of consecrating a church building to many parishes will sponsor buses for their the glory and service of God is rarely seen faithful to attend. but is very meaningful. The altar is washed, Save the date and plan now to attend. anointed with Holy Chrism and vested after Look for full information on the diocesan a procession with the Holy Relics of a saint web site: www.easterndiocese.org. around the church. The relics are sealed into the altar, making it a symbolic tomb Hotel Information for Shadeland of a saint. This reminds us Diocesan Day that early Christians would often serve the Liturgy on Two area hotels have rooms available the graves of the martyrs. at special rates for those wishing to stay The entire church is then As this day is the final day overnight for the Eastern Diocesan Day at blessed and anointed with of the church camp season at Shadeland. Holy Chrism. In this way, Shadeland, the campers of Folk- The American Best Value Inn in Mead- the consecration of the al- lore week will present a polished ville, PA has rooms for August 6 & 7 at tar and church is patterned program of Serbian song and $71.99 per night. Call 814-724-6366 for after the Baptism and Chris- dance. This is always a crown reservations by July 6 and mention “Serbian mation of every Orthodox pleaser. The picnic will continue Orthodox” for the special rate. Christian. The building is with Serbian food and music into Comfort Suites in Edinboro, PA will set apart—made holy to the the evening. also hold rooms for August 6 & 7, at $119 Lord—for the worship of All this will take place at per night. Call 814-969-7000 by July 6 and the Consubstantial Trinity the beautiful Shadeland property, mention “Serbian Orthodox.” in the liturgy of the Church composed of nearly 1400 acres Both hotels are near the Meadville and of God. of rolling fields and woodland Edinboro exits off I-79.

The Life of St. Simeon of Dajbabe On April 29th, 2010, the Holy Assembly of Bishops of tion was put off as he was called to take part in the wars of ern European sects. In both these places he worshipped the Serbian Orthodox Church unanimously adopted the Montenegrin liberation against the Turks in 1875-78. at the Russian churches, where he met other young men recommendations of the responsible diocesan bishops and Following the war, Savo’s uncle was able to make from Russia, Bulgaria, and Greece. He would later say that added to the diptychs of the saints of the Orthodox Church arrangements for Savo to study in Kiev with the help of “Orthodoxy connects all nations into one brotherhood.” the names of Archimandrite Justin Popovic spiritual Again returning to Cetinje, Savo decided to become father of the Chelije Monastery near Valjevo of blessed a monk. This decision greatly saddened his grandfather, memory (1894-1979), hereafter known as our Venerable who had hoped his grandson would inherit and work his Father Justin of Chelije, and Simeon Popovic, abbot of the farm. With the blessing of his local bishop Metropolitan Dajbabe Monastery near Podgorica (1854-1941), hereaf- Mitrophan, he again traveled to Kiev and went to the ter known as our Venerable Father Simeon of Dajbabe. famous Great Lavra of the Kiev Caves, where he received The liturgical commemoration of our Venerable Father the monastic tonsure and the monastic name Simeon on Simeon will be celebrated on March 19 on the old calen- the feast of the Three Hierarchs, 1888. Within a few days dar (April 1 of the new calendar). he was ordained as a hierodeacon and then a hieromonk by The festal glorification of these newly-canonized God- the dean of the Theological Acadamy, Bishop Sylvester. pleasing ones took place at the Holy Hierarchical Liturgy Father Simeon soon returned to Montenegro, where he of the Holy Assembly of Bishops on May 2nd, at St. Sava was assigned to the monastery of St. Nicholas at Vranjina. Church on Vracar in Belgrade. In the fall of 1889 he was transferred to Monastery Ostrog, where he began teaching at the first monastic school in Montenegro. He was to stay in Ostrog for six years. In St. Simeon of Dajbabe was born in Cetinje, Monte- 1891 he visited the monasteries of Mount Athos, spending negro on December 19, 1854, the only child of Vaso and considerable time at Hilendar. He also had the opportunity Stana (nee Martinovic) Popovic. His baptismal name was to visit the Holy Land on pilgrimage. Savo. Soon after his birth his parents separated, and his In response to a miraculous dream given to one of his father soon died. His mother left Sava with his paternal students, in which Fr. Simeon was seen in an underground grandparents, moved away and remarried. church near the village of Dajbabe, Fr. Simeon received He completed his four years of primary education at permission to go to Dajbabe in the summer of 1896. He the school in Cetinje, where he was known as a good stu- was to remain there for the rest of his life. dent, but lively and somewhat mischievous. He did all the In Dajbabe he found an underground cavern in the hard peasant work of a farm boy at home, but he also took form of a cross which, in accordance with the miraculous joy in hearing the church bells ring and in attending the vision, he began to form into a church. He often called this services, especially in the monastery. Much later he would church the “underground palace of the Queen of Heaven.” say that he finally came to understand that people have a the Russian Orthodox Church. He spent time at the Great The church follows the natural contours of the cave, with natural ability and desire to draw near to God and take joy Lavra in Kiev and enrolled in the Seminary there. Follow- only the exterior entrance portico with two bell towers a in His presence. ing his seminary studies he enrolled in the Kiev Theologi- regular building. It is dedicated to the Falling Asleep of the So he grew into a strapping young man. Savo had a cal Academy, one of the Russian Church’s most advanced Theotokos (Velika Gospojina). great desire to continue his education, but his grandfather schools. Here Fr. Simeon began to live his ascetic monastic wanted him to remain on the farm and marry. Some of his Following his graduation he visited Moscow and St. life. He trained many monastic novices and imparted educated relatives helped him study Russian and French, Petersburg before returning home in 1886. He soon trav- to them the true monastic spirit of piety, ascetic effort, and he obtained a Bible and a handbook of dogmatics in eled to Paris where he audited lectures in philosophy at the humility and love for God and man. He and the monastery Russian. His faith and interest in the Church grew through Sorbonne, and then to Geneva where he briefly attended also became a spiritual haven and wellspring of spiritual his study of the Bible. But his desire to continue his educa- classes at a Protestant school and learned more about west- continued from p. 6 PAGE FOUR THE PATH OF ORTHODOXY JULY-AUGUST 2010

was not discussed, but it has become clear On the Work of the First Episcopal Assembly that its “autocephaly” (given by a unilateral decree of the Moscow Patriarchate in 1970) is understood only as autonomy. Even though of Orthodox Bishops of North America the OCA’s autocephaly is not recognized by most Orthodox local Churches (including Recently a historic event took place Along with this the participants em- During this gathering, and in confor- the Serbian Patriarchate), the fact is that in New York: a pan-Orthodox Assembly of phatically called to mind the contributions mity with the rules for regional Episcopal her hierarchs at the Assembly enjoyed the the Fullness of God’s Church on the North of the Primates and representatives of the Assemblies brought forth during the Fourth same rights and honor as others. The order American continent, represented by the Orthodox autocephalous Churches gathered Pan-Orthodox pre-conciliar conference, the of seating at the Assembly followed the Hierarchs of the local Orthodox dioceses. at the Ecumenical Patriarchate from October following were established: A registry of Diptychs (the established order of prece- The most important goal of this body is to 10 to 12, 2008 to confirm their “unswerv- canonical bishops (Article 6.1); a committee dence of the ancient and newer Patriarchates witness Orthodox unity in a “new world” ing position and obligation to safeguard the to decide the canonical status of local com- and autocephalous Churches), so that the and to secure a more effective organization unity of the Orthodox Church” (Chambésy munities in a region which cannot be con- bishops of the OCA came after the Serbian of mission, witness and cooperation of the Rules of Operation, Article 5.1a). A slightly nected with (have no reference to) any of the and Romanian delegations (a representative local Orthodox Churches in diaspora. different view was presented by Antiochian Holy autocephalous Churches (Article 6.2); of Georgian church was not present at this Metropolitan Philip, who questioned the a registry of canonical clergy (Article 6.3); gathering). In accordance with the decision of the necessity of jurisdictional connections with committees that will take on the work of the Upon formal petition of the Hierarchs Fourth Pre-conciliar pan-Orthodox confer- autocephalous Churches which are, as he Assembly in addressing liturgical, pastoral, who have jurisdiction in Canada, the Assem- ence held June 6-12, 2009 in the Orthodox stated, over seven thousand miles away and financial, educational, ecumenical and legal bly will send to the Ecumenical Patriarchate, center of the Ecumenical Patriarchate in do not have any ties with the “new world”. questions (Articles 11 and 12); a committee in accordance with the rules of procedure Chambésy, Switzerland, and at the invita- This was an isolated opinion. If there was an to plan the organization of the Orthodox in (Article 13), a petition that the current region tion of Archbishop Demetrios of the Greek of North and Central America be divided into Orthodox Archdiocese of America, the first two separate regions, of the United States Assembly of canonical Orthodox Hierarchs and of Canada. In addition, upon petition of North and Central America was held in of the Hierarchs who have jurisdiction in New York May 26-28, 2010. Of sixty-six Mexico and Central America, the Assembly hierarchs of this region, fifty-five were pres- will similarly recommend that Mexico and ent at this historic gathering. Central America join the regional Assembly His Eminence Archbishop Demetrios for South America. For example, Serbian presided over this Episcopal Assembly, Bishop Mitrophan, who has jurisdiction in having Metropolitan Philip (Antiochian both those regions, would become a member Orthodox Church) and Russian Archbishop of both those Episcopal Assemblies. Cana- Justinian (Moscow Patriarchate) as co-chairs. dian Bishop Georgije, on the other hand, Bishop Basil of Wichita (Antiochian self- will be a member of the Canadian Episcopal ruling Archdiocese) was elected secretary. Assembly, given that he has no jurisdiction His Eminence Metropolitan Christopher of outside Canada. Libertyville/Chicago and His Grace Bishop In open discussions, one could hear Maxim of the Western American diocese opinions on various questions of importance represented the Serbian Orthodox Church. for Orthodoxy: questions of liturgical prac- (The other three Serbian hierarchs here did tice, pastoral challenges, financial aspects, not attend this historic event because of prior the future of educational schools and pro- commitments). grams, ecumenical dialogues, as well as some It needs to be said that the entire gather- other legal issues. ing was held in a spirit and atmosphere of It was clearly established that the Epis- brotherly love, in the joy of the Pentecost copal Assembly does not have jurisdictional Feast Day: Greeks, Serbs, Romanians, Bul- power; rather it is of a consultative character, garians, Russians, Syrians, Arabs, Ameri- opinion that it is only necessary to follow the this region on a canonical basis (Article 5.1). although in some questions it naturally has cans, and Latin Americans, all together spoke Primates of the autocephalous churches, or In addition to the above, it was agreed upon authority (as in establishing and maintain- with one mouth and one heart. Discussions so called “Mother Churches”, in spirit rather that the Assembly establish and maintain a ing the previously mentioned registries of about various questions and problems of the than in letter, Archbishop Demetrios gave a directory of all canonical congregations in canonical bishops, clergy and parishes). “diaspora” went on in a spirit of understand- witty answer: “This would test the distinct our region. His Eminence Job, Greek Metropolitan ing, while Archbishop Demetrios wisely and American sentiment for independence and A decision was also reached regarding of Chicago, strongly emphasized that we capably led the gathering. democracy.” Through this exchange of opin- the question of SCOBA. This Episcopal As- Orthodox have a gift of dogmatic and litur- One of the topics which was repeated ions the participants came to the conclusion sembly understands itself as the heir of the gical unity that we already share, and that many times as a refrain during this three- that the relatively “young” American Ortho- Standing Conference of Canonical Orthodox incidental differences: (customs, liturgical day Assembly was the will and the wish doxy has a need for guidance and help from Bishops in the Americas (SCOBA), and it has practices, language and similar things) need of all participants “for the swift healing the “mother Churches” of the Old World, taken over all SCOBA agencies, dialogues to be secondary. The fact that this assem- of all canonical anomalies which resulted Middle East, Bosporus and Balkan. There is and other services. Interestingly, the ques- bly-conference, as every church assembly from historical circumstances and pastoral the need for both dependence and a certain tion of the OCA (the Orthodox Church in from apostolic times to this day, has its own necessity.” independence in making decisions. America, formerly the Russian Metropolia) controversial points need not discourage us; on the contrary, it should inspire participa- tion and motivation. The use of the English language in services was also discussed, especially the focused on the variations in usage of the personal pronoun when directly NORTH AMERICAN HIERARCHS MEET referring to God. toral, financial, educational, The question of the boundaries and limits continued from p. 1 and adopt the regulations proposed by the of participation in theological dialogue with ers, the Heads of all the Orthodox Churches ecumenical, and legal issues Pan-Orthodox Conferences and approved by (Articles 11 and 12) heterodox and non-Christians was raised, and throughout the world, who proposed that the Autocephalous Orthodox Churches, and in the discussion which followed the answer which we painfully yearn for in this region, 5. A committee to plan for the to do everything in our power by the grace of organization of the Orthodox of was crystallized: the Orthodox Church, not i.e., the “swift healing of every canonical God to advance actions that facilitate canoni- being afraid of dialogue because it has Truth, anomaly” (Message of the Primates 13.2). the region on a canonical basis cal order in our region. (Article 5.1). enters into such discussions with the deepest We are also grateful that they established We confess our fidelity to the Apostolic conviction that faithfulness to her Orthodox a fundamental process toward a canonical In addition to the above, we agreed that Orthodox faith and pledge to promote “com- Tradition and active ecumenical engagement direction and resolution. a directory would be created and maintained mon action to address the pastoral needs of are not incompatible with each other, but We are thankful to almighty God for the by the Assembly of all canonical congrega- Orthodox living in our region” (Chambésy, rather one demands the other. growth of Orthodoxy, for the preservation of tions in our region. Decision 2c). We call upon our clergy and The Serbian Orthodox Church views our traditions, and for the influence of our We as Episcopal Assembly understand faithful to join us in these efforts “to safe- this regional Episcopal Assembly as some- communities in this region. This is indeed a ourselves as being the successors of the guard and contribute to the unity of the thing positive, as is reflected in the Com- miracle and a mystery. Standing Conference of Canonical Ortho- Orthodox Church of the region in its theo- muniqué from the regular Holy Assembly During our gathering, and in accordance dox Bishops in the Americas (SCOBA), logical, ecclesiological, canonical, spiritual, of Bishops of the Serbian Orthodox Church with the rules of operation of Episcopal assuming its agencies, dialogues, and other philanthropic, educational and missionary held in Belgrade from April 26 to May 5, Assemblies promulgated by the Fourth Pan- ministries. obligations” (Article 5.1) as we eagerly an- 2010: Orthodox Pre-Conciliar Conference, we Moreover, at the formal request of the ticipate the Holy and Great Council. “The Assembly of Bishops established: Hierarchs who have jurisdiction in Canada, The Assembly concluded with the cel- heard and approved the following 1. A registry of canonical bishops the Assembly will submit to the Ecumenical ebration of the Divine Liturgy on Friday, May reports regarding the life of the (Article 6.1) Patriarch, in accordance with the rules of op- 28, 2010 at the Holy Trinity Greek Orthodox Church over the past year period 2. A committee to determine the eration (Article 13), a request to partition the Archdiocesan Cathedral in New York City. since last year’s meeting: … on canonical status of local com- present region of North and Central America During the Liturgy prayers were offered for the decisions of the Fourth pan- munities in the region that have into two distinct regions of the United States the repose of the eleven victims of the current Orthodox Pre-conciliar confer- no reference to the Most Holy and Canada. Additionally, at the request ecological disaster in the Gulf Coast, for the ence in Chambesy near Geneva Autocephalous Churches (Ar- of the Hierarchs who have jurisdiction in consolation of their families, for all those in June 2009 on the theme of ticle 6.2) Mexico and Central America, the Assembly adversely affected by this catastrophe, as well a more efficient and organized 3. A registry of canonical clergy will likewise request to merge Mexico and as for all people living under conditions of mission, witness and cooperation (Article 6.3) Central America with the Assembly of South war, persecution, violence, and oppression. of the local Orthodox Churches 4. Committees to undertake the America. Of the 66 Hierarchs in the region, 55 in the Diaspora and on the stand work of the Assembly, among As Orthodox Hierarchs in this blessed were present at this Assembly. of the pan-Orthodox preparatory others including liturgical, pas- region, we express our resolve to adhere to continued on p. 6 JULY-AUGUST 2010 THE PATH OF ORTHODOXY PAGE FIVE

Deanery Education Meetings held in East As has been the practice for many years in the Eastern begins with early childhood and is to continue without ceas- dition.” Father Katanic gave a historical perspective which American Diocese, clergy and church school-teachers met on ing including always bringing the child to church. included drawing from several different sources including a deanery basis over a period of weeks to review educational Parish reports were presented and provided an overview the writing of Very Reverend Dr. Milan Popovic, a former programs and work in each parish, to exchange information, of the Christian education throughout the Deanery. The An- priest of the St. Sava Church in which the meeting was be- and to be edified with a presentation on a related subject. The nual Deanery meetings provide clergy and church school- ing held. In his presentation, Father Katanic made it clear: meetings are held each year with the blessing, encouragement teachers an opportunity to “It is the Church and the divine and active participation of His Grace Bishop Dr. Mitrophan gather with the presence of services of the Church, of which of Eastern America, and are organized by Diocesan Christian the Diocesan Bishop and fo- the Divine Liturgy is the crown- Education Director V. Rev. Dr. Rodney Torbic. cus exclusively on Christian ing point, from which we receive The meeting for the St. Petersburg Deanery was covered education interests. our salvation. Subsequently, in a previous issue of the Path. Following are brief synopses Pittsburgh Deanery in educating both children and of the recently held meetings: The Twenty-Third Annu- adults our main concern is teach- Cleveland Deanery al Pittsburgh Deanery Meeting ing them that which is of a benefit The Twenty-Third Annual Cleveland Deanery Meeting was held at St. Sava Serbian for their salvation.” on Christian Education was held at St. Archangel Michael Orthodox Church in McKees- Participants in the meeting Serbian Orthodox Church in Akron, Ohio on June 5, 2010. port, Pennsylvania on June 12. in addition to the aforementioned The Holy Priest was Protopresbyter Dragomir Tuba. The The designated speaker for the include: Episcopal Deputy Very designated speaker was Protopresbyter Mioljub Matic of St. meeting was Protonamesnik Reverend Stavrophor Dragoljub Sava Serbian Orthodox Church, Broadview Heights, Ohio. Milovan Katanic. Malich, Very Reverend Stavro- The Cleveland Deanery consists of the Ohio parishes in The Pittsburgh Dean- phor Rade Merick, Very Rev- Akron (St. Archangel Michael and St. Demtrious), Canton, ery consists of parishes in erend Lt. Col. Adam Yonitch Cincinnati, Cleveland (St.Sava–Parma, St. Sava–Broadview Aliquippa, Carmichaels, John- Jr, Very Reverend Rajko Kosic, Heights), Columbus, Lorain, Norton, Warren and Youngstown stown, McKeesport, Midland, Reverend Father Miladin Blago- (Holy Trinity–Laird Street, Holy Trinity–Raccoon Road), to- Monroeville, Pittsburgh, and jevich, Reverend Father Milos gether with St. George Church in Hermitage, Pennsylvania Youngwood Pennslyvania, to- Markovic, Nikola Klipa, Janet and St. Stephen Church in Lacka- His Grace Bishop Dr. Mitrophan Tumbas, Rosemarie Marinkov- wanna, New York. presented an icon to Reader Nicholas ich, Mitzie Hunchuck, Nicole Host priest Father Dragomir Govelovich in recognition of his 34 Belich, Violet Petrovich, Janice Tuba warmly welcomed the par- years of service to the St. Nicholas Pcnolinski, and Joyce Yovetich. ticipants and Dean Father Janko parish church school in Steelton- Protinica Joann Rocknage and Raljich addressed the group with Oberlin, PA as a teacher and direc- KSS Federation Vice-President his thoughts on Christian education. tor, as parish priest Prota Srboljub DeeDee Baskot worked hard for Also participating in the meeting Jockovic looks on. The award was the benefit of the meeting. The were Archimandrite Leontije (Ala- made at the Washington Deanery meeting participants were grateful vanja), Very Reverend Stavrophor Education meeting held in Steelton for the hospitality provided by the Rastko and Protinica Victoria June 19. host parish. Trbuhovich, Very Reverend Djorde During the ensuing discussion Milesunic, Very Reverend Zivojin Fr. Milovan Katanic, Episcopal of Father Katanic’s presentation Jakovljevic, Protonamesnik Milo- Deputy Prota D.C. Malich, His and the review of parish reports van Katanic, Reverend Father Isak Grace Bishop Dr. Mitrophan and Di- presented, the meeting participants Kisin, Reverend Father Dragan ocesan Education Director Prota Dr. expressed a clear interest in having Goronjic, Stephen Djurich and Mile Rodney Torbic listen to the discussion a Diocesan teachers’ conference Andjekovich. Protinica Kristina following Fr. Katanic’s presentation with anticipation that more teach- Tuba and St. Archangel Michael at the Pittsburgh Deanery Education ers would be in attendance and Parish Executive Board and Kolo Meeting held in McKeesport, PA on involved. President Anita Ondreyka worked June 12. Washington Deanery hard for the benefit of the meeting. On Saturday June 19, 2010 The hospitality of the parish was greatly appreciated. gether with Holy Resurrection Church in Steubenville, Ohio the final meeting of the series was held at St. Nicholas Serbian Father Milojub Matic spoke on the theme: “Raising Chil- and Holy Trinity Mission Parish in Fairmont, West. Orthodox Church in Steetlon-Oberlin, Pennsylvania. Dean dren in the Orthodox Faith.” Father Mioljub emphasized the Host Priest Father Stevo Rocknage warmly welcomed Very Reverend Stavrophor Srboljub Jockovich was the host importance of parents, teachers and clergy being examples in the meeting participants. Father Milovan Katanic spoke on priest. Father Jockovich has been a significant participant word, thought and deed. He also stressed parental instruction the topic: “Church School and Its Place in the Orthodox Tra- continued on p. 10

Consecration in North Carolina

continued from p. 1 The following morning began with the welcoming of hierarchs and the Great Consecration of the Temple followed by the Holy Hierarchical Liturgy, when many faithful approached to receive Holy Communion. It was also during the holy service, at the Small Entrance, that parish priest Protonamesnik Dragan Zaric was elevated to the rank of Protopresbyter. Axios! The liturgy was spiritually enhanced by the angelic voices of our guest choirs: the Eastern Diocese Youth Choir (ROCOR), from Boston Massachusetts and the Choir from the Holy Cross Orthodox Church (OCA), Greensboro. Following the liturgy the faithful were treated to the hospitality of our St Basil parishioners, who worked very hard to prepare the festive meal in our church pavilion. Our Kum and Kuma for the event were Miodrag Dragic and his lovely wife Mirjana along with their beautiful daughter Tamara. Metropolitan Christopher observed how wonderful it was to find a gem of our Orthodox faith in what many might think as a highly unlikely place, but that this shows what can happen when we work for God’s will and not our Finishing touches were being made to the new St. Basil of Ostrog Church in Kernersville, NC just before the own. Other speakers included our Vladika Mitrophan who church’s consecration on May 30. had originally blessed this holy endeavor when he came to Mitrophan and Professor George. He conducted what was How appropriate for all of this to begin and end with this area many years ago to the house of the late Professor probably the most important and moving Divine Liturgy that example. St. Basil of Ostrog Serbian Orthodox church George Cvijanovic to hold Divine Liturgy for that first in 1999, on Vidovdan, in Raleigh, North Carolina. It was is nothing less than our realizing, to the fullest extent, our handful of Serbian faithful. at that liturgy when over 250 people surprised us by their acceptance of the Heavenly Kingdom of Our Lord over Fr. Dragan Filipovic explained how it was now up to attendance and made us realize what was taking place. the earthly kingdom. us and our children to continue what those first disciples Another very moving moment took place on May We thank our Lord and Savior Jesus Christ for all were called to do — to spread Orthodoxy throughout this 30 at the consecration of our temple, when we found out we have been blessed with; we thank our Vladika Biahop land we now live in and in all the world. Fr. Dragan was that His Grace Bishop Vasilije of Srem had brought us the Mitrophan for his continuous blessings and guidance, we our first visiting priest who kept coming for several years, relics of our martyred St. Lazar of Kosovo, who gave up thank all of the clergy and most importantly we thank all gathering together more and more faithful, household by the earthly kingdom for the heavenly one at the Battle of of our faithful, whose Orthodox belief never faltered. household, and extending the work that began with Vladika Kosovo over six centuries ago. St. Basil, pray for us! Amen. P AGE SIX THE PATH OF ORTHODOXY JULY-AUGUST 2010

this was Fr. Simeon and he lived nearby. The King sent for him, but he felt himself unworthy of being in such exalted The Life of St. Simeon of Dajbabe company. Nonetheless, Fr. Simeon was persuaded to come to meet the King, who decorated him with the medal of continued from p. 3 Lovchen. While there he asked Metropolitan Gavrilo to be St. Sava. When he again protested his unworthiness, the understanding and enlightenment for the simple people introduced to the greatest spiritual elder in Montenegro. King told him that it was for service to the Kingdom, since of the surrounding area. He saw the need for a Metropolitan Gavrilo answered that it would be through his prayers that the new state would spiritual revival among the people, and through this could be easily arranged since advance. his sermons, teaching and above all by the Elder Simeon’s fame grew. St. Nikolaj of Zica example of his personal life he, with God’s greatly respected Fr. Simeon, and Fr. Simeon returned grace and help, brought many to a deeper Our Venerable Father Simeon this respect. St. Nikolaj said that in the holy Elder experience of Christ. Through deep prayer and of Dajbabe in 1918. He was Simeon he had met a truly holy monk from whose face strict ascetic effort he was given the grace of glorified as a saint by the Serbian shone the gift of the Holy Spirit. In 1937, as Fr. Simeon the Holy Spirit to be able to be a true pastor to th Orthodox Church on May 2. was being honored on his 50 anniversary of service to the people. Monastery Dajbabe in Mon- the church and people, St. Justin of Chelije visited him As a true pastor, he saw the people’s phys- tenegro, which was founded by St. for the first time. In the visitor’s book St. Justin wrote, ical as well as spiritual needs. He showed great Simeon and where he spent much “Today I was accounted worthy of the sweet personal concern for the poorest families and gave them of his life. This façade is the en- maturity of a great Serbian Father — Father Simeon, what help he could. He was very strict with trance into the cave which the saint and my soul was enriched by his wise godly conversa- himself, but gave freely to others. He wanted fashioned into a church. tion.” According to the sermon given by Metropolitan no thanks, since he considered this simply his Amphilohije at the service glorifying both Fr. Simeon moral obligation. and Fr. Justin, Fr. Justin considered Fr. Simeon the con- By the grace of God many people reported science of Montenegro, from whose face shone forth being healed of disease and infirmity through the grace of the Holy Spirit. the prayers of the holy elder. Indeed, many of Elder Simeon prophesied that great trials and trag- his contemporaries already considered him a edy would envelope the people, and that brother would saint in his own lifetime. He greeted everyone turn against brother and father against son, and that much who came, and there were many from all walks blood would be shed. He also prayed that God would take of life, with a heartfelt word, wise counsel, and sincere him before he would witness this horror. God heard his hospitality. Through all this he maintained inner peace prayer, and the holy elder fell asleep in the Lord at the age and deep humility through constant communion with of 86 on April 1, 1941, on the eve of the German invasion God in prayer, strict fasting and vigils. by which he of Yugoslavia and the horrors of World War II and the received the gift of tears. Yugoslav civil war. A deep humility was one of his great gifts from Through his long life, Elder Simeon shone forth as God. In 1921 he was unanimously elected to be a a zealous doer of God’s work and will, an accomplished bishop by the Holy Assembly. On receiving the news spiritual father and elder to monks and common people, he expressed his sincere thanks and his obedience to and as a living testimony to God’s love before the world. the will of the Church, but asked that he be left instead Stories of his life, his works and his wisdom have been at his simple monastery. The bishops agreed and the lovingly passed down to the present day. And so the holy Elder was allowed to remain in his place. In 1925 Church has ratified the popular veneration of his memory King Alexander Karageorgevic came to Montenegro by entering him into the diptychs of the saints, the holy with the entire Court and the bishops for the entomb- ones of God. Venerable Father Simeon of Dajbabe, pray to ment of the great Montenegrin prince, bishop and God for us! poet Njegos in the newly-built memorial chapel on

The Serbian Orthodox Diocese On the Work of the First Episcopal Assembly of Eastern America continued from p. 4 her future ecclesiological formation on the American Ecclesiastical Court, Mars, PA commission for the Holy and Great Council continent. With this, above all, we must be mindful of of the Orthodox Church, held in December of the pan-Orthodox consensus expressed in Chambésy. In the Ecclesiastical Court of this Diocese, divorce last year also in Chambesy, on the manner of Participation in the Episcopal Assembly is equally proceedings have been initiated by David W. Markoff from proclaiming church autocephaly and autonomy. faithfulness to the Pneumatological catholic (saborna) Wilmerding, PA, against his estranged wife Joanne Lynn In this context, the Assembly especially ana- institution of the Holy Spirit who “gathers all into the Andrejco, whose current address is unknown. lyzed the status and problems of the life of the bosom of the Church ” (hymn for Vespers on Pente- Whereas the wife’s whereabouts are unknown, and unless Serbian Orthodox Church in the Diaspora and cost). In this way we show faithfulness to the Apostolic she responds to this public notice within 14 days from the date made appropriate decisions.” Orthodox Faith, which obliges us to contribute “to this of publication of this notice, the Court hereby appoints V. Rev. Moreover, on the eve of the convening of this common work of addressing the pastoral needs of the Stavrophor Rastko Trbuhovich, parish priest of St. Stephen First Episcopal Conference of Orthodox Churches in Orthodox who live in our region.” By working together Serbian Orthodox Church in Lackawanna, NY, as proxy for North America, in the spirit of Pentecost, His Holiness through this forum our Serbian Church also has the op- the defendant, in accordance with Article 56 of the Statutes for Ecclesiastical Courts, whereby this case shall proceed Serbian Patriarch Irinej sent the Serbian hierarchs in portunity to witness to its specific and particular place and be concluded, the decision of which shall be binding upon North America his Patriarchal greeting for its successful in the Orthodox family of America. both parties. work and for rich spiritual fruits of the descent of the Regarding the equal dignity and particular gifts From the Office of the Ecclesiastical Court of the Serbian Holy Spirit the Comforter to come upon all Orthodox in which each nation brings the Church, Archbishop Orthodox Diocese of Eastern America in Mars, Pennsylvania. North America, calling them to take a part in this new Demetrios wisely said: “In Pentecost, we celebrate the (Ecc. 17/10). Pentecostal work of historical significance. In the hum- call to unity for all human beings through faith and ble opinion of the author of this article, this conference obedience to the one Gospel of our Lord Jesus Christ. is an excellent opportunity to clearly define a vision and At the same time, however, in Pentecost, we celebrate In the Ecclesiastical Court of this Diocese, divorce establish a platform for the future of the Diaspora on a the refreshing reality of the diversity, wonderfully proceedings have been initiated by Lisa D. Cherish from healthy theological and ecclesiastical foundation. manifested in the extraordinary fact of the proclama- Pittsburgh, PA, against her estranged husband Thomas R. Matthews, whose current address is unknown. Here it is worthwhile to remember the visionary tion of the one Gospel in many languages as a result of Whereas the husband’s whereabouts are unknown, and Saint Nicholai of Zicha and Ochrid, one of the first the advent of the Holy Spirit.” Alluding to the reality of unless he responds to this public notice within 14 days from the Serbian Orthodox laborers on the American continent. Orthodoxy in America, he added: date of publication of this notice, the Court hereby appoints V. The most eloquent example of Nicholai’s openness and “As we behold the event of Pentecost, we observe Rev. Stavrophor Rastko Trbuhovich, parish priest of St. Stephen pan-Orthodoxy is his readiness to view the Serbian Or- that the multiplicity of languages used by the Holy Serbian Orthodox Church in Lackawanna, NY, as proxy for thodox Church in America in the context of the ancient Apostle in proclaiming the single Gospel is not a cause the defendant, in accordance with Article 56 of the Statutes orthodox canonical tradition and the wider, contempo- of confusion or conflict, but a reason for thanksgiving for Ecclesiastical Courts, whereby this case shall proceed rary Orthodox context, as most eloquently witnessed by and celebration. The one Gospel does not obliterate and be concluded, the decision of which shall be binding upon his words: “When, by God’s providence, the time comes linguistic, ethnic, or cultural differences and particu- both parties. for the realization of unity, it will be a joy for many. larities. The Gospel is clearly a call to unity, but as our From the Office of the Ecclesiastical Court of the Serbian Orthodox Diocese of Eastern America in Mars, Pennsylvania. Undoubtedly, the primates and hierarchs of all of our history of 2000 years demonstrates, it does not cause (Ecc. 3/10). Orthodox Churches, in Europe, Asia, Africa, guided an eclipse of the diversity within the Church. And this by the wisdom of the Holy Spirit, will show love and speaks directly to our case today”. understanding, and give their consent and blessing for The hierarchs have called the clergy and faithful to In the Ecclesiastical Court of this Diocese, divorce the establishment of one new sister church in America” join them in these efforts “to safeguard and contribute proceedings have been initiated by Mary Jo Bodrog from St. (Bishop Nicholai, Collected Works XIII, page 565-572, to the unity of the Orthodox Church in this region and Petersburg, FL, against her estranged husband Robert Fetter, Serbian text page 573-579). her theological, ecclesiological, canonical, spiritual, whose current address is unknown. The appearing of Episcopal Assemblies throughout philanthropic, educational and missionary responsibil- Whereas the husband’s whereabouts are unknown, and the world (these gatherings have already started work ity.” unless he responds to this public notice within 14 days from the in Europe) should not be understood pretentiously, nor The Assembly concluded its work by serving the date of publication of this notice, the Court hereby appoints V. Rev. Stavrophor Rastko Trbuhovich, parish priest of St. Stephen should they be presented one-sidedly, but rather it is Divine Liturgy on Friday, May 28, 2010 in the Greek Serbian Orthodox Church in Lackawanna, NY, as proxy for necessary to take into consideration the reality and need Orthodox Cathedral of the Holy Trinity in New York. the defendant, in accordance with Article 56 of the Statutes for ecclesiastical unity on a pan-Orthodox level in its During Liturgy prayers were offered for the eleven for Ecclesiastical Courts, whereby this case shall proceed totality. A correct interpretation of this ecclesiologically reposed victims of the ecological accident in the Gulf of and be concluded, the decision of which shall be binding upon and theologically important attempt from Chambésy to Mexico, for the consolation of their families, and for all both parties. accomplish a fuller unity, cooperation and catholicity those who are afflicted by this catastrophe. From the Office of the Ecclesiastical Court of the Serbian (sabornost) on the territory of the diaspora only con- † Maxim Orthodox Diocese of Eastern America in Mars, Pennsylvania. tributes to a stronger position of the Serbian Orthodox Serbian Orthodox Bishop of Western America (Ecc. 2/10). Church and to the avoidance of her marginalization in

JULY-AUGUST 2010 THE PATH OF ORTHODOXY PAGE SEVEN

THE INWARD MISSION OF OUR CHURCH by St. Justin of Celije

t is very, very difficult indeed for infinite lies in how we might rekindle that extinguished and eternal life to make its way into the feeling, how we might revive the wasted-away humanI soul—so narrow—and even into the awareness. Human beings are not in a position narrower human body. Held behind bars, the to do this; nor, indeed, are the “transcendent inhabitants of this earth suspiciously stand their gods” of philosophy. It is something to be done ground against anything coming from without. by God, who incarnated His immortal Self Cast into this prison of time and space they inside man’s sense of himself and incarnated are unable—from atavism or perhaps from His eternal Self within man’s self-awareness. inertia—to bear being penetrated by something Christ did precisely this when He was made outlasting time, outlying space, something man and became God-human. Only in Christ, which surpasses these, and is eternal. Such an in Him alone, did man feel himself immortal invasion is considered to be aggression towards and know himself eternal. Christ God-human, them and they respond with war. A man, given in His Person, bridged that chasm between time the fact that he is being corrupted by the “moth” and eternity and restored relations between of time, does not like the intrusion of eternity them. For this reason only he who is organically into his life and is not easily able to adapt him- made one with Christ God-human, one with His self to it. He often considers this intrusion to be Body, the Church, can be the one to feel himself sheer unforgivable insolence. At certain times really immortal and know himself in truth to he might become a hardened rebel against be eternal. Whereby, for man and humanity, eternity because in the face of it he perceives Christ composes the one and only passage and his own minuteness; at others he even experi- transition from time to eternity. This is why The European Court of Human Rights has ruled that Turkey must return the former ences fierce hatred towards it because he views in the Church, the Orthodox Church, Christ Greek Orphanage in the Princes’ Islands to the Ecumenical Patriarchate of Constantinople. it through such a human prism, one that is became and remained the one and only way Turkey confiscated the building without compensation decades ago. all too earthbound, and the single guide all too worldly. from the former Plunged bodily into to the latter, from Court: Turkey must return matter, bound by the sense of one’s the force of gravity he mission of the Church own mortality to orphanage to Ecumenical Patriarchate to time and space, is to make every one of the sense of one’s and having his spirit T immortality, from Istanbul, June 16 (AsiaNews) – In a ing is the explicit recognition of the legal quite divorced from her faithful, organically and in self-awareness of unanimous decision, the European Court status of the Patriarchate. The Turkish state eternity, the world- person, one with the Person of what is transient of Human Rights in Strasbourg ruled that has never recognized the Ecumenical Patri- weary man takes no Christ. to self-awareness Turkey must return the former Greek Or- archate despite improved relations between pleasure in those ar- of what is eternal phanage on Büyükada Island, the largest of Ankara and the Phanar (the Istanbul neigh- duous expeditions and without dimen- the Princes’ Islands, to the Greek Orthodox borhood where the Patriarchate is located), towards the eternal, sion. Ecumanical Patriarchate. This concludes especially since Prime Minister Erdogan’s toward what lies The ever-liv- the long legal case between the Ecumenical Justice and Development Party (AKP) came beyond. The chasm existing between time and ing personality of God-human Christ is Patriarchate of Constantinople and Turkish to power. eternity is quite unbridgeable for him because precisely the Church. The Church is always authorities. The case began in 1997 when Since the Ecumenical Patriarchate is he lacks the strength and ability needed to get personality, God-human body and spirit. The Turkey tried to use various legal means to not legally recognized by the Turkish state, across it. Thoroughly besieged by death, he definition of the Church, Her life, Her purpose, take the building away from the Patriarch- it cannot own property in Turkey. It is only covers with scorn all those who say to him, Her spirit, Her plan, Her ways, all these are ate in order to upgrade the area without allowed to meet the religious needs of the “Man is immortal; he is eternal.” Immortal given in the wondrous Person of God-human compensation. Orthodox community of Istanbul. Even its in just what respect? In his mortal body? Christ. Hence, the mission of the Church is The orphanage is a large, wooden build- headquarters in the Phanar belong to a sepa- In what respect eternal? With respect to his to make every one of her faithful, organically feeble spirit? ing—an architectural jewel built in 1898 by rate foundation. The same is true for other and in person, one with the Person of Christ; In order for a person to be immortal he to turn their sense of self into a sense of Christ, a French company and bought in 1903 by religious minorities in Turkey. must, at the very core of his sense of self, and their self-knowledge (self-awareness) into Eleni Zarifi, the member of a rich Istanbul Political and diplomatic circles in Stras- feel himself immortal. For him to be eternal, Christ-knowledge (Christ-awareness); for their Greek family who donated it to the Ecumeni- bourg point out that the ruling now opens in his center of consciousness of self he must life to become the life in Christ and for Christ; cal Patriarchate for Christian orphans. The new perspectives for religious minorities know himself eternal. Without doing this, for their personality to become personality in orphanage was closed down in 1964 and the recognized by Turkey, most notably Jews him both immortality and eternity alike will Christ and for Christ; that within them might building left to decay. and Armenians, based on the Treaty of Lau- be conditions imposed from the outside. And live not they themselves but Christ in them The ruling is very important because for sanne (1923). if at one time man did have this sense of im- (Gal. 2:10). The mission of the Church is still the first time the European Court requires The ecumenical patriarch has expressed mortality and awareness of eternity, he had it to bring about in her members the conviction the Turkish state to return the property in the intention to turn one section of the so long ago that it has since wasted away under that the proper state of human personhood is its entirety, without any alternative such as property into an international center for the the weight of death. And waste away it really composed of immortality and eternity and not offering compensation in lieu of the property environment, and the other into a center for has; we learn this from the whole mysterious of the realm of time and mortality...and the itself. Another important feature of the rul- inter-faith dialogue. makeup of human beings. Our whole problem conviction that man is a wayfarer who is wend- ing his way in the sway of time and mortality towards immortality and all eternity. The Church is God-human, eternity in- carnated within the boundaries of time and space. She is here in this world but she is not of this world (John 18:36). She is in the world NBA’s Radmanović to support Serbians with disabilities in order to raise it on high where she herself has her origin. The Church is ecumenical, catholic, motor skills and improve the quality Baltimore, MD, June 4 God-human, ageless, and it is therefore a blas- (IOCC)— Golden State Warriors of life. The project will also establish phemy—an unpardonable blasphemy against forward Vladimir Radmanović, a and equip “My First Working Place” Christ and against the Holy Spirit—to turn the long time supporter of IOCC, will to provide training and occupational Church into a national institution, to narrow her fund a new project to improve therapy in tailoring, printing, carpentry down to petty, transient, time-bound aspirations therapeutic and skills training for and other trades in a facility that serves and ways of doing things. Her purpose is be- more than 1,600 disabled children over 900 residents. Many of the project yond nationality, œcumenical, all-embracing: and adults in Serbia. The aim of the activities will provide income that will to unite all men in Christ, all without excep- project is to assist Serbian institu- allow the activities to be self-sustained. tion to nation or race or social strata. “There tions to expand the occupational and In addition, IOCC will also support is neither Greek nor Jew, there is neither slave physical therapy services available the program by providing $100,000 in nor free, there is neither male nor female: for to people with disabilities. material assistance for the disabled and you are all one in Christ Jesus” (Gal. 3:28), Radmanović, born in Trebinje, orphanages, including quilts, dispos- because “Christ is all, and in all.” The means Yugoslavia (now Bosnia-Herze- able diapers and linen sets. and methods of this all-human God-human govina), has supported other IOCC Following decades of challenges union of all in Christ have been provided by initiatives including a project that caused by armed conflicts, economic the Church, through the holy sacraments and in provided culinary and other job isolation and transition, there remains her God-human works (ascetic exertions, vir- training for at-risk youth in Serbia. a continued need to support youth and tues). And so it is: in the sacrament of the Holy The new project, valued at over childcare systems in Serbia. Existing Eucharist the ways of Christ and the means of $220,000 and focused mainly on social welfare institutions are engaged uniting all people are composed and defined NBA star and longtime IOCC supporter Vladimir and integrated. Through this mystery, man is institutions in rural areas south of in efforts to reform and update their Radmanović tours a greenhouse that was used to provide made organically one with Christ and with all systems, however, this remains a the capital Belgrade, is being funded occupational therapy and vocational training to disabled the virtues: faith, prayer, fasting, love, meek- major challenge due to the lack of with a $110,000 grant from the people in a project implemented with IOCC in 2008. In a new ness, through compassion and giving alms, a available resources. Vladimir Radmanović Children’s partnership with IOCC, the Vladimir Radmanović Children’s man consolidates in this union and preserves IOCC is the official humanitarian Foundation. Foundation will expand the occupational and physical therapy himself in its sanctity, personally experiencing aid agency of the Standing Conference The mission of the Vladimir services available for more than 1,600 people with disabilities Christ both as the unity of his personality and Radmanović Children’s Foundation of Canonical Orthodox Bishops in the in Serbia. (photo: IOCC Baltimore) as the essence of his union with other members is to assist organizations that aid Americas (SCOBA) and a member of the body of Christ, the Church. children who have been abandoned of the ACT Alliance, a global coali- The Church is the personhood of the by their families or removed from their of a specially adapted “Children’s World” tion of churches and agencies engaged in God-human Christ, a God-human organism homes for their own protection. recreational area at one facility that will development, humanitarian assistance and and not a human organization. The Church is The project includes the construction enable over 430 disabled children develop advocacy. continued on p. 10 PAGE EIGHT THE PATH OF ORTHODOXY JULY-AUGUST 2010

OURUR VIEWIEW OUR VIEW OUR VIEW O V THE YOUTH PAGES OF THE PATH OF ORTHODOXY, JULY-AUGUST 2010

The Feast Day of the Dormition (The Falling Asleep) of the Most-Holy Birth-Giver of God

Celebrated on August 28 (August 15 according to the

The Lord Who, on Mt. possible. bore it to the Garden of Gethsemane to the sep- Sinai, commanded by His Finally, the Archangel Ga- ulcher of [her parents], Saints Joachim and Anna. Fifth Commandment: “Honor briel appeared to her and re- Anthony, a Jewish priest, grabbed the coffin with his your father and your mother” vealed to her that within three hands with the intention of overturning it but, at that (Exodus 20:12), showed by days she would find repose. moment, an angel of God severed both his hands. His own example how one The angel gave her a palm- He then cried out to the apostles for help and was should respect one’s par- branch to be carried at the healed, declaring his faith in the Lord Jesus Christ. ents. Hanging on the Cross time of her funeral procession. The Apostle Thomas was absent, again accord- in agony, He remembered She returned to her home with ing to God’s Providence, in order that a new and His mother and indicating great joy, desiring in her heart all-glorious mystery of the Holy Theotokos would to the Apostle John, said to once more to see in this life again be revealed. On the third day Thomas arrived her: “Woman behold your all of the apostles of Christ. and desired to venerate [kiss] the body of the Holy son” (St. John 19:26). After The Lord fulfilled her wish and All-pure one. But when the apostles opened the that, He said to John: “Be- all of the apostles, borne by sepulcher, they found only the winding sheet and the hold your mother” (St. John angels in the clouds, gathered body was not in the tomb. That evening the Theoto- 19:27). And so providing for at the same time at the home kos appeared to the apostles surrounded by a myriad His mother, He breathed of angels and said to them: “Rejoice, His last. John had a home I will be with you always”. It is not ex- on Zion in Jerusalem in actly known how old the Theotokos which the Theotokos settled was at the time of her Falling Asleep and remained there to live but the overwhelming opinion is that out the end of her days on she was over sixty years of age. earth. Reflection By her prayers, gentle counsels, meekness and of John on Zion. Each one of the faithful can learn patience, she greatly assisted the apostles of her With great rejoicing, much, indeed very much, from the Son. Primarily, she spent her entire time in Jerusalem she saw the holy life of the Virgin Theotokos. How- often visiting those places which reminded her of apostles, encouraged ever, I would like to mention here the great events and of the great works of her Son. them, counseled only two things. First, she had the She especially visited Golgotha, Bethlehem and the them and comforted habit to frequently on Golgotha, on Mount of Olives. Of her distant journeys, her visit to them. Following that, the Mount of Olives, in the Garden St. Ignatius the Theophorus [God-bearer] in Antioch she peacefully gave of Gethsemane, to go to Bethlehem is mentioned, as well as her visit to Lazarus (whom up her soul to God and to other places famous because our Lord resurrected on the fourth day), the Bishop of without any pain or of her Son. At all of these places, Cyprus, her visit to the Holy Mountain [Athos] which physical illness. The especially Golgotha, she prayed on she blessed and her stay in Ephesus with St. John apostles took the cof- bended knees. By this, she gave the the Evangelist [The Theologian] during the time of fin with her body from first example and incentive to the the great persecution of Christians in Jerusalem. In which an aromatic faithful to visit the holy places out of her old age, she often prayed to the Lord and her fragrance emitted love toward Him Who, by His pres- God on the Mount of Olives, the site of His Ascen- and, in the company ence and by His passion and glory, sion, that He take her from this world as soon as of many Christians, continued on the next page

A Dictionary of Orthodox Terminology

priest or bishop is the witness who allegorical. The majority of Church type of baptism, which brings the bears testimony to the repentance; Fathers combined both elements in believer from death to life (1 Pet. only God forgives sins (see article, interpreting the Bible. See Luke 15:4- 3:18-22). “Confession,” at 1 John 1). 7; Gal. 4:21-26. See also TYPE. llegory. A story filled with symbol- ype. A historical event that has a RESOURCES Aism illustrating a spiritual reality Tdeeper meaning, pointing to our beyond the actual historical event salvation in Christ. For example, the Orthodox Christian Infor- bsolution. The prayer offered being described. In the ancient three days that Jonah spent in the mation Center (http://www.ortho- Aby a bishop or presbyter for Church, scholars of the School of belly of the fish is a type of the three doxinfo.com); Orthodox Family the forgiveness of sins. Following Alexandria tended to consider many days that Christ would spend in the Life: http://www.theologic.com/ofl- His glorious Resurrection, Christ incidents in the Bible as allegorical, tomb (Matt. 12:40). The serpent that web/archive.htm breathed on His Apostles and whereas the School of Antioch prac- Moses lifted up on the staff said, “Receive the Holy Spirit. If ticed a more historical approach is a type of the lifting up of you forgive the sins of any, they to Scripture. Although Scripture Christ on the Cross (John are forgiven them; if you retain the contains some pure allegory (some 3:14-16). The burning bush, sins of any, they are retained” John parables of Christ, portions of Rev- aflame but not consumed, is 20:22, 23). This gift of proclaiming elation), overemphasis on allegory a type of the Virgin Mary, who God’s forgiveness of sins remains may tend to de-emphasize or even carried the incarnate God in forever in the Church. It is exer- deny the historicity of Holy Scrip- her womb but was not con- cised in the sacraments of baptism ture. On the other hand, a denial sumed by His presence (Luke and confession—the reconciliation of allegory robs the Scriptures of 1:2638). Noah’s ark, which to the Church of Christian believers their deeper meaning. It is possible saved Noah and his family who have sinned and repented. The for a story to be both historical and from death in the flood, is a JULY-AUGUST 2010 THE PATH OF ORTHODOXY PAGE NINE

Answers: 1-d; 2-b; 3-c; 4-c; 5-c; 6-b; 7-a; 8-b; 9-b; 10-c

The Sanctity of Life Scriptural Quotations for This Month

“My son, do not forget my laws, but let your heart keep my words; for length of days, and years of life and peace Proverbs 3:1-4 they will add to you. Do not let almsgiving and faithful- ness forsake you, but hang them upon your neck; and your will find grace and provide good things before the Lord and men.”

From the Holy Fathers

When works of faith are lacking, the name of a Christian does not benefit us…hasten, oh Christian, with repentance and conversion Saint John Chrysostom the exit of the soul because on earth repentance has its power.

He who has no love cannot be called a Christian…The whole Gospel St. Justin of Celije is summarized in compassion. And this secures immortality and The Youth Ministry Committee is Pleased to eternal life to man. Announce the 5th Annual High School Youth Retreat Of the Serbian Orthodox Church in North & South America Reflections August 11·15, 2010 in Milwaukee, WI Read comments from last year's retreat participants!! Katie Potkonjak St. Sava Serbian Orthodox Cathedral A great opportunity to meet your peers from throughout Milwaukee, WI the country, learn the Faith, grow in Christ, and to have “At the Serbian Orthodox Youth Conference I learned so much about my faith and was re- Orthodox Christian fellowship. minded of much that I had forgotten. I learned how to talk about God with people who are not Christian, how to react to everyday challenges, and how to act in a monastery. I had a great time meeting other people of my faith and participating in meaningful activities, such To register and to get more information please go to as volunteering at a food warehouse that helped those in need. I can’t wait to attend the www.serborth.org or contact the Youth Ministry Committee at conference next year and suggest that any other eligible youth come too!” [email protected] Rachel Lytkowski St. Sava Serbian Orthodox Cathedral Parma, OH “This year’s youth conference was a truly great experience. The presenters spoke on topics ***VOLUNTEERS NEEDED*** that we relate to in everyday encounters, ranging from keeping Christ with you in your life as you work in the business world, to the medical field, and even into the sports world. A The editors of “Our View” are looking for volunteers to assist in contributing and editing articles and other materials for publication. Are you interested in assisting in our efforts? Please send an email with your name, service project was also included, which may have been a lot of hard work, but it was well address, telephone number, and email address to [email protected] or via regular mail to The worth it. I would encourage all to come without hesitation. I look forward to attending next Serbian Orthodox Youth Ministry Committee, 260 Sue Drive, Hummelstown, PA 17036. A member of the staff year’s conference and hope it will continue to grow in numbers.” will contact you with more information. Help us continue to offer this very important service to the youth of the Serbian Orthodox Church! Maia Stoicovici St. George Serbian Orthodox Church Elizabeth, NJ “At this year’s youth conference I sincerely felt closer to God and closer to who God has made Put Your Thinking me. I learned so much about my faith that I wish I knew many years ago. What I learned at the conference will stay with me for years to come. I will be teaching and spreading the Caps On! knowledge that I gained with many more people.” Nikola Lojanica St. Luke Serbian Orthodox Church 1) The word Orthodox means 6) The word “martyr” means? Washington, DC A. Christian A. One who died B. Correct action B. Witness “’Know God – No Fear; No God – Know Fear’: This year’s youth conference to me confronts C. People of God C. One who is anointed real issues teens experience every day. Everything from being afraid that you won’t be ac- D. True belief D. Faithful cepted by peers to the pressure of being in relationships. I never expected to learn and have as much fun as I did, while simultaneously discovering lessons and ideas that will stay with 2) The word “Eucharist” means 7) The initials “IC XC” mean me forever. In a way I regret not attending the youth conference program earlier. I highly A. Liturgy A. Jesus Christ recommend it to everyone.” B. Thanksgiving B. By this conquer C. Sacrifice C. Victory D. Communion D. Christians 3) Which of the following is frequently a 8) The Greek word “Theotokos” means symbol of the Holy Spirit? A. Mother of Christ A. Shepherd B. Birth-giver of God The Feast Day of the Dormition B. Lamb C. Virgin C. Dove D. Woman of God continued from the previous page stroyer of Hades and, who herself has D. Eagle 9) The word “disciple” means made these places holy and significant. frightening power over demons prayed 4) The word Gospel means A. Witness Second, we learn how she, in her thusly, what then is left for us? Out of A. Life of Christ B. One who follows prayer, prayed for a quick departure very great humility, she commended B. God’s revelation C. Fighter from this life that her soul, at the time herself to God and did not trust in her C. Good news D. Confessor of her separation from the body, not own deeds. So much less should we D. God’s words 10) The fish is used as a symbol of see the prince of darkness and his hor- trust in our deeds and even more we 5) “Amen” means A. The Church rors, and hidden from the dark regions should commend ourselves into the A. Glory to God B. The Trinity not encounter the power of Satan. Do hands of God, crying out for His mercy, C. Christ B. Praise the Lord you see how terrible it is for the soul to especially for mercy at the time of the C. So be it D. Christians pass through the toll-gates [mitarstva]! D. We are done departure of the soul from the body. Answers found on this page When she, who gave birth to the De- OOURUR V VIEWIEW OUR VIEW OUR VIEW Our View is the official publication of The Serbian Orthodox Youth Ministry Committee and is a regular feature of The Path of Orthodoxy. Comments can be directed to the committee via e-mail at: [email protected], or via regular mail at: The Serbian Orthodox Youth Ministry Committee, 260 Sue Drive, Hummelstown, PA 17036. P AGE TEN THE PATH OF ORTHODOXY JULY-AUGUST 2010

ness and humility. Only he who is meek at heart can appease The Inward Mission of Our Church fierce hearts that are in uproar: only he who is lowly in heart can humble proud and haughty souls. To be “showing all meekness continued from p. 7 in our people the sense that the faith of Christ is a virtue beyond unto all men” (Tit. 3:2). But a person becomes truly meek and indivisible, as is the person of the God-human, as is the body nationhood, being œcumenical and catholic, trinitarian; and that humble when he turns his heart of hearts into the Lord Jesus, of the God-human. For this reason it is a fundamental error to for someone to believe in Christ entails their waiting on Christ, humble and meek, He being the only true “meek and lowly in have the God-human organism of the Church divided into little and only on Christ, with every event of their lives. heart” (Matt. 11:29). The soul of the person must be rendered national organizations. In the course of their procession down The second ascetic virtue is the God-human virtue of meek by Christ’s meekness. Every person must learn to pray: through history many local Churches have limited themselves prayer and fasting: This being a virtue which must become the Meek, gentle Lord, assuage my fierce soul! The Lord humbled to nationalism, to national methods and aspirations, ours being way of life of our Orthodox people, becoming the souls of their himself with the greatest humility—he was incarnate and be- among them. The Church has adapted herself to the people souls, because prayer and fasting are the all-powerful, Christ- came a man. Should you be of Christ, then humble yourself as when it should properly be just the reverse: the people adapting given means of purging not only the human personhood but a worm: embed your flesh in the pain of all who are in pain, of themselves to the Church. This mistake has been made many also society, the people, and the human race at large, of every everyone sorrowing and in grief; in the trial of everyone who, times by our Church here. But we very well know that these defilement. It is prayer and fasting which are able to cleanse our impassioned, is thus tormented; and in the trauma of every were the “tares” of our Church life, tares which the Lord will people’s souls from our defilements and sinning (Mt. 17:19-21; animal and bird. Humble yourself lower than them all: be all not uproot, leaving them rather to grow with the wheat until the Lk. 9:17-29). The souls of our people must fall in step with things to all men, but be of Christ and according to Christ. time of harvest (Matt. 13, 29-30). We also well know (the Lord the orthodox life of prayer. Prayer and fasting are not to be When you are by yourself, then pray: O humble Lord, by your so taught us) that these tares have their origin in our primeval performed merely for the individual, or for one people, but for humility, humble me! enemy and enemy of Christ: the devil (Matt. 13, 25-28). But we everyone and everything (“in all and for all”), for friends and The fifth ascetic virtue is the God-human virtue of patience wield this knowledge in vain if it is not transformed into prayer, enemies, for those who persecute us and those who put us to and humility: Which is to say, to endure ill-use, not to render evil the prayer that in time to come Christ will safeguard us from death, because that is how Christians are to be distinguished for evil, to forgive in total compassion all assault, slander and becoming the sowers and cultivators of such tares ourselves. from the Gentiles (Mt. 5: 44-45). hurt. This is what it is to be of Christ: to feel yourself perpetually It is now high time—the twelfth hour—time for crucified to the world, persecuted by it, violated and our Church representatives to cease being nothing but spat upon. The world will not tolerate Christ-bearing the servants of nationalism and for them to become men just as it would not tolerate Christ. Martyrdom bishops and priests of the One, Holy Catholic, and is the state in which a Christian brings forth fruit. Apostolic Church. The mission of the Church, given This must be imparted to our people. For the Ortho- by Christ and put into practice by the Holy Fathers, he souls of our people must fall in step with the dox, martyrdom is purification. Being Christian does is this: that in the soul of our people be planted and orthodox life of prayer. Prayer and fasting are not simply mean to bear suffering cheerfully, but to cultivated a sense and awareness that every member T pardon in compassion those who cause it, to pray of the Orthodox Church is a Catholic Person, a person not to be performed merely for the individual, or for to God for them as did Christ and the archdeacon who is for ever and ever, and is God-human; that each one people, but for everyone and everything (“in all Stephen. And so, pray: Long-suffering Lord, give me person is Christ’s, and is therefore a brother to every and for all”), for friends and enemies, for those who forbearance, make me magnanimous and meek! human being, a ministering servant to all men and all Our Church’s mission is to infuse these God- created things. This is the Christ-given objective of persecute us and those who put us to death, because human virtues and ascetic exertions into the people’s the Church. Any other is not an objective of Christ that is how Christians are to be distinguished from way of living; to have their life and soul knit firm but of the Antichrist. For our local Church to be the the Gentiles (Mt. 5: 44-45). with the Christ-like God-human virtues. For therein Church of Christ, the Church Catholic, this objec- lies salvation from the world and from all those soul- tive must be brought about continuously among our destroying, death-dealing, and Godless organizations people. And yet what are the means of accomplishing of the world. In response to the “erudite” atheism and this God-human objective? Once again, the means refined cannibalism of contemporary civilization we are themselves God-human because a God-human must give place to those Christ-bearing personalities, objective can only be brought about exclusively by God-hu- The third God-human virtue is that of love: That love which who with the meekness of sheep will put down the roused lust man means, never by human ones or by any others. It is on this knows no bounds, which does not question who is worthy and of wolves, and with the harmlessness of doves will save the soul point that the Church differs radically from anything which is who is not, but loves them all; loving friends and enemies, loving of the people from cultural and political putrefaction. We must human or of this earth. sinners and evildoers, without however loving their sins and their execute ascetic effort in Christ’s name in response to the cultural These means are none other than the God-human ascetic crimes. It blesses the accursed, as the sun does, it shines both exercising which is performed in the name of the decayed and exertions and virtues. And these can be successfully practiced on the evil and the good (Matt. 5: 44-46). This God-human love disfigured European being, in the name of atheism, civilization, only by God-human, Christ-bearing ascetics. God-human virtues must be cultivated in our people because its catholic character is or the Antichrist. Which is why the major task of our Church exist in an organic kinship. Each has its source in the other and what sets it apart from other self-proclaimed and relative loves: is the creation of such Christ-bearing ascetics. The watchword they bring one another to completion. from that of the pharisaic sort, the humanist, the altruistic, the which should be heard within our Church today is: Let us return First among the ascetic virtues is the effort of faith: The nationalist, and likewise from animal love. The love of Christ to the Christ-bearing ascetics and to the Holy Fathers! To resume souls of our people must pass through, and constantly be pass- is all-embracing love, always. By prayer it is acquired because the virtues of Saint Anthony, Saint Athanasios, Saint Basil, and ing through, this exertion; meaning that these souls may then be it is a gift of Christ. Now the Orthodox heart prays with inten- Saint Gregory, of Saints Sergios and Seraphim of the Russians, given up to Christ as having no reservations and being without sity: Lord of love, this love of Thine for everyone and for all of Saints Savva, Prochorus, and Gabriel of the Serbs, and oth- compromises; having extended down to the God-human depths things—give it to me! ers like them because it was these God-human virtues which and ascended to the God-human heights. It is essential to create The fourth ascetic virtue is the God-human virtue of meek- brought about Saint Anthony, Saint Gregory and Saint Sava. And today only Orthodox ascetic efforts and virtues can bring about sanctity in every soul, in the soul of all our people—seeing that the God-human objective of the Church is unalterable and its means are likewise so, since Christ is the same yesterday, today and unto all ages (Heb. 13:8). Herein lies the difference between the world of men and the one in Christ: the human world is transient and time-bound, whilst that of Christ is ever whole, Deanery Education Meetings for evermore. Orthodoxy, as the single vessel and guardian of continued on p. 5 Radanovic, Arlene Barber, Cathy Bucharew and Andrea the perfect and radiant Person of God-human Christ, is brought each of the twenty-three Washington Deanery meetings held Gunther from Steelton. Miroslav Pantelich and Joseph Ra- about exclusively by this extension of virtues by grace, through entirely God-human Orthodox means, not through borrowings since 1987. halewich were present representing the Holy Resurrection from Roman Catholicism or Protestantism, because the latter His Grace Bishop Dr. Mitrophan designated Very Rev- parish in Lebanon. are forms of Christianity after the pattern of the proud European erend Father Aleksandar Vlajkovic as the featured speaker The Washington Deanery stretches from Maine to being, and not of the humble God-human being. for the Washington Deanery meeting. Father Aleksandar Washington D.C. and includes parishes in Portland, Maine; This mission of the Church is facilitated by God Himself spoke on the topic: “Saints as Role Models for Our Kids.” He Boston; New York City; and Paterson and Elizabeth (two because among our people there exists an ascetic spirit as cre- said that our homes need to have icons of the Lord Jesus parishes), New Jersey. Pennsylvania parishes in the Deanery ated by Orthodoxy through the centuries. The Orthodox soul Christ, the Mother of God and the family patron saint. In his are in Philadelphia, Lebanon and Steelton. The parish of of our people leans towards the Holy Fathers and the Orthodox presentation, Father Aleksandar said Christ completes each Washington D.C. completes the Deanery. Oral and written ascetics. Ascetic exertion, at the personal, family, and parish person. He spoke of the influence of contemporary saints reports were prepared and submitted from the participating level, particularly of prayer and fasting, is the characteristic of the Serbian Orthodox Church including St. Nikolai Veli- parishes. The reports will be published in a booklet for dis- of Orthodoxy. Our people is a people of Christ, an Orthodox mirovic, St. Justin Popovich, and St. Varnava the Confessor. semination. people, because—as Christ did—it sums up the Gospel in these Christ lives through the saints and our church schools need During this meeting Nicholas Govelovich was recog- two virtues: prayer and fasting. And it is a people convinced that to take time during the year to teach about the saints. Father nized for his thirty four years of services to the church school all defilement, all foul thoughts, can be driven out of man by Aleksandar spoke about monks taking the name of a saint in Steelton where he has served as teacher and Director. Mr. these alone (Matt. 17:21). In its heart of hearts our people know and then modeling their lives after the saint after whom they Govelovich is a tonsured reader and a former high school Christ and Orthodoxy, they know just what it is that makes an have been named. principal. His Grace Bishop Dr. Mitrophan presented Mr. Orthodox person Orthodox. Orthodoxy will always generate Father Aleksandar said the saints were humans that Govelovich with an icon in recognition of and appreciation ascetic rebirth. She recognizes no other. God glorified. The Kingdom of God is most important in the for his service in Christian education. Jevgenija Radanovic The ascetics are Orthodoxy’s only missionaries. Asceticism lives of the saints as lived out in their earthly lives. Father succeeds Mr. Govelovich as the parish church school Direc- is her only missionary school. Orthodoxy is ascetic effort and Aleksandar emphasized the importance of the centrality of tor. it is life, and it is thus by effort and by life that her mission is Christ for each life. Saints serve as models and intercessors. Proto Stavrophor Srboljub Jockovich and the St. Nicho- broadcast and brought about. The development of asceticism... this ought to be the inward mission of our Church amongst our We can communicate with the saints through prayer. las parish were gracious hosts for this Deanery meeting held people. The parish must become an ascetic focal point. But this The discussion of Father Aleksandar Vlajkovic’s talk in the newly renovated parish hall complex. can only be achieved by an ascetic priest. Prayer and fasting, the included references to books about the lives of saints that are Church-oriented life of the parish, a life of liturgy: Orthodoxy available as well as discussion of the spiritual renewal in- The Annual Deanery meetings provide clergy and church holds these as the primary ways of effecting rebirth in its people. spired by St. Nikolai Velimirovic. Father Aleksandar Micich, school-teachers an opportunity to gather together with their The parish, the parish community, must be regenerated and in a participant in this meeting, wrote his Master’s thesis on this Diocesan Bishop and focus exclusively on Christian educa- Christ-like and brotherly love must minister humbly to Him spiritual movement entitled: Bishop Nikolai Velimirovic and tion interests. Christian education has an important place in and to all people, meek and lowly and in a spirit of sacrifice and the Bogomoljacki Pokret. each parish of the Diocese. Continuing efforts are necessary self-denial. And such service must be imbued and nourished by Diocesan clergy participating in the meeting in addi- to address the learning needs of church school-teachers, pa- prayers and the liturgical life. This much is groundwork and tion to those mentioned were: Very Reverend Stavrophor rishioners and individuals attracted to the Christian life in the indispensible. But to this end there exists one prerequisite: that Predgrag Micic, Very Reverend Ivan Marjanovic, Proton- Holy Orthodox Church. At the various meetings His Grace our bishops, priests, and our monks become ascetics themselves. amesnik Zoran Radovic, Reverend Father Milorad Orlic, Bishop Dr. Mitrophan encouraged working with youth and That this might be, then: Let us beseech the Lord. and Reverend Father Vladislav Radukovic. Church school cited the fine example of a youth choir singing at the recent From Orthodox Faith and Life in Christ,(Institute for Byzan- teachers in attendance included Popadija Milena Orlic church consecration in North Carolina. His Grace also em- tine and Modern Greek Studies, 1994), pp. 21-31. from Philadelphia and Nicholas Govelovich, Jevgenija phasized the importance of reading the Holy Scriptures. JULY-AUGUST 2010 THE PATH OF ORTHODOXY PAGE ELEVEN Српска Секција Стаза Православља

РАД И ЗАСЕДАЊЕ ПРВОГ ЕПИСКОПСКОГ САБРАЊА КАНОНСКИХ ПРАВОСЛАВНИХ ЕПИСКОПА СЕВЕРНЕ И ЦЕНТРАЛНЕ АМЕРИКЕ

У Њујорку је недавно Стога ће Епископско сабрање у одржан историјски догађај будућности свакако имати задатак свеправославног сабрања да покаже дубље, интуитивније Пуноће Цркве Божије на разумевање сложених историјско- северноамеричком континенту друштвених ткања унутар сваке у лицима Епископа помесних јурисдикције. Готово је сигурно православних митрополија и да ће Сабрање манифестовати епархија. Превасходни циљ потребно осећање за квалитете овог тела је да посведочи и захтеве и нашег и сваког православно јединство у ”новом другог народа који проистичу свету”, да осигура делотворније из еклисиологије, етнологије и организовање мисије, сведочења културалне антропологије. и сарадње помесних Православних Уз то су учесници наглашено Цркава у расејању. подсећали на допринос Photos: http://photos.goarch. Првостојатеља и представника org/main.php?g2_itemId=3009 Православних аутокефалних Према одлуци Четврте Цркава који су се сабрали у пред-саборске свеправославне Васељенској патријаршији од 10. конференције одржане у до 12. октобра 2008. године како Православном центру Васељенске би потврдили свој “непоколебив патријаршије у Шамбезију, став и обавезу да чувају јединство Швајцарска, од 6. до 12. јуна Православне Цркве” (Chambésy 2009. године, а на позив Грчког Rules of Operation, Article 5.1a). архиепископа Димитрија, у Мало другачије интониран став Њујорку је, од 26. до 28. маја 2010. изнео је антиохијски митрополит године, одржано Прво Епископско Филип који је довео под знак сабрање канонских Православних питања потребу јурисдикционе Епископа Северне и Централне повезаности са аутокефалним Америке. Од шездесет шесторице Црквама које су, како је он рекао, јерараха у овој области, педесет удаљене на седам и више хиљада петорица су били присутни на овом историјском Сабрању. и једним срцем”. Дискусије о различитим питањима и проблемима миља, те према томе немају везе са ”новим светом”. Ово је ипак Епископском сабрању је председавао Архиепископ Димитрије са ”дијаспоре” протекле су у знаку разумевања, a Архиепископ Димитрије било издвојено мишљење. Ако је и било мишљења да Поглаваре двојицом копредседавајућих, Митрополитом Филипом (Антиохијска је мудро и зналачки водио сва заседања. аутокафалних цркава, тзв. ”мајки Цркава”, не треба следовати у православна Црква) и руским архиепископом Јустинијаном (Московска Једна од тема која се као рефрен понављала на овом тродневном слову него у духу, на њих је Архиепископ Димитрије дао духовит патријаршија). За секретара сабрања изабран је Епископ Василије скупу била је воља и жеља свих учесника ”за скорим излечењем одговор: ”Овим се тестира изражени амерички осећај за независност из Вичите (Антиохијска аутономна црква). Од српских епископа сваке канонске аномалије која је проистекла из историјских и демократију”. Сви учесници су кроз ову размену мишљења дошли учествовали су Митрополит Либертивилско-чикашки Христофор и околности и пастирских потреба”. Констатовано је ипак да историја до закључка да релативно ”младо” Америчко Православље итекако Епископ Западноамерички Максим. и садашњост православне дијаспоре, упркос тим неправилностима, потребује руковођење и помоћ ”мајки Цркава” са из Старог света, Скуп је протекао у братској љубави и атмосфери. У радости садржи значајне еклисијално-друштвене домете који осликавају са Блиског Истока, Босфора и Балкана. Потребно је и једно и друго: Празника Педесетнице – Јелини, Срби, Румуни, Бугари, Руси, Сиријци, не само укупно Православље него и допринос и ”другост” сваке и зависност и извесна самосталност у одлучивању. Арапи, Американци, Латиноамериканци – говораху ”једним устима помесне Цркве у контексту шире америчке православне породице. continued on p. 15

СТЕФАН НЕМАЊА И СВЕТИ САВА У ЖИВОТУ И ИСТОРИЈИ СРПСКЕ ЦРКВЕ И СРПСКОГ НАРОДА

О значају Светог Саве и оца Стефана Немање у историји права су слика Свете небесне Тројице у јединству, слика Бога Сва тајна деловања и присутности Светог Саве и Светог Српске цркве и Српског народа доста је познато, а и писано. Тројичнног на почетку другог периода Српске историје. Свети Симеона током осамстотина година и више у Српском народу, Међутим, за нас Србе, православне вере, деци Светог Саве, и за Симеон као отац био је сав испуњен својим сином Савом, а Сава може се схватити кроз њихово светитељство и њихову све оне чији су корени српски, у чијим генима струји српска крв и са своје стране сав испуњен својим оцем Симеоном. Отац је прослављеност као сасуда Божије милости. Извор светости и искра светосавља која је душу Србинову учинила Христоликом, био заједно са својим сином , а син са оцем, све у Духу Светом. за Оца и за Сина, био је Господ Исус Христос кога су открили увек и стално треба да се потсећамо на њега као узора, Њихова узајамна брига о спасењу душе, њихова међусобна у Јеванђељу, Света Гора Атоска где су обојица подвргли своје наставника, учитеља и вође пута у живот вечни, како се каже у љубав описана је у њиховом животопису, који на српском језику личности духу Христовог Јеванђеља и служба Цркви и Српском његовом тропару. предтсвља најдирљивију књигу после Јеванђеља Божијег...И народу. Свака интепретација ова два света човека кроз њихово Историја Српске цркве и Српског народа као и историја један и други жртвовали су највише што су могли, све из љубави државништво, дипломатију, а за Светог Саву још и кроз књижевно рода људског уопште, пројављује се као најмноговрснија изложба према Богу и своме Српском роду. Стари отац жртвовао је своју и уметничко стваралаштво, јесте важно за разумевање њихових њених стваралаца и утемељача који су обележили епохе и векове. власт, господство и удобност, а млади син жртвовао је своју личности, али оно из чега све извире био је Христос. Господ Исус Међу многобројним ствараоцима, опет, посебан значај имају младост Христу Спаситељу. Тешко је рећи које жртвовао више. Христос је био пут и покретач њихових стремљења. Одузмемо ли они који почињу испочетка, који оснивају и стварају, који и сами Подједнако. Тако се царство небеско уселило у њих. И они су Христа једном и другом, и Немањи и Сави не би остало ништа. постају узор, путоказ, идеал, не само својим савременицима већ постали најузвишенији пример благословеног царства Оца и Сина Стефан Немања, самодржац и владар ради виших духовних и генерацијама које долазе после њих. Управо, такве личности и Светога Духа у Српском народу.” циљева, оставља српски народ кога је неизмерно волео, коме у Српском народу су отац и син, Стефан Немања, у монаштву Овде се подразумева да ова два света човека нису били је суверену државу створио и коју је увео у Европу, монаши преподобни Симеон Мироточиви и Растко, у монаштву Сава, сами на мисији у Србији. Али, та околност не умањује њихов значај се и одлази у Свету Гору где се Свето Јеванђеље практикује Свети Сава. Њих двојица су основали и утемељили Српску већ само указује на њихове велике заслуге на том послу. Наћи и у свакодневном животу и тиме даје снажан пример својим цркву и Српску државу, две најзначајније установе, два плућна оспособити сараднике за једну тако значајну мисију као што је рад наследницима. Свети Сава, пре тога, као принц оставља Србију и крила јединственог српског организма како каже Владимир на оснивању државе и у њој самосталне цркве, могу само људи сву удобност коју му је нудио положај, да би после очеве смрти, Ћоровић, професор и ректор Београдског Универзитета, један од дубоке и снажне вере, просвећеног духа, моралног интегритета, због Српског народа са “сузним очима” напустио Свету Гору, како најгласовитијих српских историчара . великог духовног ауторитета и надасве безграничне и жртвене каже његов биограф, и предаје му се целим својим бићем у жељи За време нешто више од двеста година, колико је трајала љубави која је основ и мерило свега у Христу Господу. да га на прави Христов пут изведе. епоха светородне династије Немањића у Србији, остварена је Христова заповест, а и вековно искуство је да будемо Када је дошао у Србију на просторе Немањине државе, таква синфонија односа између Српске цркве и Српске државе пример другима. Ништа тако не одушевљава као пример, а без прозелитистичких тенденција према народима другог и дата таква замајна снага њиховом узрастању, којом се и данас нарочито пример оних који предводе. Али, овде морамо бити вероисповедања, Свети Сава разноси жижак Христове још увек крећемо. Свети владика жички Николај који је својим егзактни. Не сваки пример, већ пример који прима на себе науке до најудаљенијих места. Антипрозелитизам је једна од светим умом најдубље продро у тајне стваралачке моћи светих најтеже и најодговорније, онај који је спреман на максимално карактеристика, метода и рада Светог Саве, што је у основи и Симеона и Саве, на најбољи и на најразумљивији начин подвукао давање, одушевљен и увек спреман на личну жртву. На то нас данас у мисионарском раду Српске цркве. Да је то заиста било је улогу и значај њихову у оснивању и утемељењу Српске цркве упућује биограф Светог Саве, Теодосије Хилендарац указујући на тако, зар би архибискуп барски у држави свога брата краља у Српске државе нагласивши: “Српску државу основали су свеци, моменат, кад монах Сава прима на себе подвизавање за свога Стефана Прововенчаног могао носити титулу примас српски? а не пирати и разбојници...Ова два Божија човека, отац и син, изнемоглог оца. Он му се обраћа: “Не тугуј господару и оче, ја сам Његов антипрозелитизам препознали су и други у новије време. задојени духом Божијим, творци су једног благословеног царства твој пост и покајање и клањање. Ја сам твој труд...и мени је грех Др Нико Калођера, поглавар Старокатоличке црке у свом чланку код Срба...Свети Симеон и Свети Сава испуњени Духом Светим твој ако га има.” continued on p. 16 PAGE TWELVE THE PATH OF ORTHODOXY JULY-AUGUST 2010

Освећење Времена Освећен нови храм Св. Василија Острошког у Гринсбору, Северна Каролина

Када се у родитељском дому зачује плач новорођене бебе, природа, сунце, птице, то је знак да је једно биће ушло у свет, а тиме и у време. дрвеће, травке, велике и мале Када се новорођенче крсти, то је догађај његовог уласка у животиње, јер је и њих капка есхатон – будуће време и његова припрема за царство Божије. Божије освећене росе дотакла. Педесетница, или силазак Духа Светога на апостоле јесте Радовали се и радују се улазак Цркве у есхотон. Тада кажемо да се Црква родила и тај преци наши у отаџбини нашој, дан славимо као рођендан Цркве. Рођенданом Цркве освећено који помреше у благочестивој је време и у њему сва видљива и невидљива твар. вери. У малон северно-каролинском граду Гринсборо, у недељу Радовали се и радује се 30. маја, молитвама и свештенослужењем архијереја наших: сродници и пријатељи наши митрополита чикашко-либертвилског Христофора, сремског који осташе у отаџбини, као епископа Василија, источноамеричког епископа Митрофана, чувари светиња и гробова и западноамеричког епископа Максима, и споменика и њива и шљивика саслуживањем мноштвом свештеника Right: Освећење наших. и ђакона и свенародним литургијским храма врше Радовали се и радују се Амин, у престолу где ће се бескрвна архијереји и они који су уснули у Господу, жртва приносити, положене беху свете Below: Свечани овде у новој земљи, који леже Мошти, кнеза нам и мученика косовског пријем поводом ту поред зидине новог храма Лазара, а тиме беше освећен и крштен освећења и чекају васкрсење мртвих и новоподигнути храм на славу Бога живот вечни. у Тројици Оца, Сина и Светога Радовали се и радује Духа, а на част Светога острошког се потомство наше, чији смо и херцеговачког владике нам детињи плач по први пут баш у Василија. овоме граду и крају зачули, и чија смо чела Крштен је храм – освећено је и груди и очи и уши и уста и руке и ноге време, а тиме крштена је и освећена Светим миром помазали и на пут новога не само ова српска парохија него и вечнога и освећеног времена Светом свака травка и стаза по којој ходимо тајном крштења упутили. и газимо. Радовала се и радује се васцела Оно што је освећено то је и васељена, јер је и она недељном литургијом свето. уденута у освећено време у Царство Свет, свет, свет је Господ Бог Божије. наш и испуњено је небо и земља Радовали смо се великом недељом славе Његове. Божијем дару и радујемо се обећаном А оно што је освећено то је и нам од Њега, извора живота и славе и радосно. светлости и радости, Царству вечном. Радовали смо се освећењу У радости освећеног времена остали времена, ми потомци светога Саве и сада, свагда и увек и у све векове векова. дечица Оца Небескога. Амин Радовала се и радује се Свештеник Драган Љ. Зарић

Србска Православна Црква или Православна прихватимо Христа. Црква прожимајући човјека и његову културу у тоталитету, потом презентујући се јавности она се изражава изразима и језиком својственим баштини на којој је одгојен и у којој Црква у Србији? почива тај појединац. У том случају она у сваком народу постаје властита а не увозна. Христијанизација онда није и не смије бити Црква је одговорна за судбину и недореченог космополитизма измишљотина модерног европског духовна колонизација, него прихваћање и раст сјемена вјере на човјека послије Француске револуције. Овим догађајем, силаском сасвим одређеном национално-народном тлу. Тако се и током народа – вјечно Духа Светог на апостоле, Хришћанство се јасно показује као вјера свог вишестољетног историјског хода Србска црква сродила и Св. Владика Николај Србски која истиче истовјетну важност и равноправно достојанство свих идентификовала са Србским народом. Непроцјењива је заслуга народа. Тиме се јасно потврђује старозавјетно Божије обећање Србске Цркве и њеног духовништва у историји Србског народа.1 Смисао оваквог питања сусрећемо данас скоро код свих Авраму да ће бити отац многим народима (Пост. 12,3), а не само „Православље је уздигло душу нашег народа до племенитости православних народа, што би се могло закључити да је смисао уједно једном народу. Овдје се показује права мјера и истински смисао народа Божијег“.2 Овдје првенствено мислимо на утемељеност Свете и одговор - теолошке природе. Зато смо настојали да у овом кратком изабраног народа (из народа), тако што ће избор бити као позив на вјере православне у Србском народу и његово свједочење Христа излагању дамо једну библијску слику зашто морамо да чувамо нашу служење, а не као повластица господарења. То је она посебност Спаситеља у свим историјским околностима. Кад један народ сазри у Србску Православну Цркву. или разлика – служење (служење; ближњем, породици, проширеној динамици Христове љубави, онда непрестано служи спасењу другог 1. Бог није створио људе као мноштво безимених појединаца, породици – своме народу; апсорбује све разлике нас као појединца), народа, (духовно) порађајући друге народе3. Тако у својој зрелости него ствара сваког човјека као непоновљиву личност са јединственим које нас издваја од других. То је та хришћанска величина којом се свједочећи Христа, такав народ не посрће у бесмисао колонизације и смислом и логиком његова постојања. Сваки човјек је јединка са све разлике осмишљавају и постају вриједносне нити које се управо експлотације других. Јер, смисао свједочења је охристовљење сваког сопственом свијешћу, сопственом логиком двига, са сопственим у различитостима надопуњују. народа, а не обезличење и обесправљење било кога. То је увођење именом и са, замислите, сопстевеним генетским кодом непоновљивим 3. Метаноите, каже Претеча, што значи, преумите се, крените у Цркву, а не привођење и покоравање читавих народа под било нигдје и никад, прије или послије у свијету?! другим путем у животу. То не значи будите посебни по сваку чију диктатуру. Нажалост историја нам неумитно говори и свједочи Човјек је, дакле, сасвим одређени појединац, али и као битно цијену. Него, посебност извире из сопственог пута којег бирамо као о трагичним чињеницама одсуства љубави у неким случајевима друштвено биће члан своје породице, свога народа (проширене непоновљиве личности. На љубави других не можемо се учити. Сваки мисионарских покушаја обесправљивања и обезвређивања читавих породице) и члан велике (васцијеле) породице, човјечанства; пут који није сопствен није оригиналан. Сваки сурогат је прије или народа4. То је нецрквени акт и атак како на историју тако и на свијестан (освијешћен) себе и другог. Освијешћени човјек је просто касније осуђен на пропаст, јер је блиједа копија оригинала. Оригинал посебност појединца тиме и читавих народа, које се одражава на човјек који је свијестан да је словесно биће и да своју заједницу је вриједан управо зато што је оригинал. стварност будућег вијека, јер се овим актом, одсуства љубави, и заједништво са другим постиже не негирањем разлика, него Према томе, као што сваки човјек има право на, рецимо, своју што се изражава кроз људску самовољу, заклања Богочовјечанска словесним рјешењем, прелажењем и превазилажењем разних ограда властиту физиномију и властити стил, тако и сваки народ има право стварност. То је покренуло све револуције и протесте у историји, и предрасуда. Дакле, човјек као логосно-словесно биће свијестан на свој властити идентитет. Нигдје не постоји човјек уопштено, него је што је пореметило односе међу народима. То није оно, што смо је разлика, али својим логосним односом са другим човјеком те сваки човјек човјек на свој начин. Тако и народ. Можемо ли негирати рекли на почетку, логосно превазилажење разлика, него, напротив, разлике не постају препрека него могућност и повод за дијалог и нечије посебности које чине његов идентитет. Наравно не. У случају продубљивање. Према томе, без Богочовјека – Христа и Његове заједницу. Према томе, негирањем и брисањем разлика, које нас да не признајемио и не поштујемо нечију посебност, тада повређујемо љубави, и спремности да служимо и будемо слуге ближњима, нема чине различитим једне од других, био би директни атак на саму његову посебност, која га чини препознатљивим да је он баш то а не разумијевања и прихватања другог са његовим посебностима. Због Божију творевину. Зато разлике морају да се акцептирају и поштују, неко други. Бити Србин значи бити човјек који свој идентитет гради тога, ми хришћани увијек истичемо да се то може исправити само јер брисањем и негирањем разлика човјек се лишава свога сопства и открива нам га на србски начин. преумљењем и преображајем, на шта нас је наприје позвао, како својих вриједности и тада постаје безвриједна ствар у низу ствари. 4. На основу реченог, Христове ријечи да је дошао свим смо већ рекли, Јован Претеча.. Јер, мијењањем себе и свог односа Обезвријеђен човјек губи своју вриједносну нит која га повезује са народима, постају лако схватљиве. Односно, Богочовјечанска са другим, у благодатном љубавном односу са другим, покрећемо другим. стварност (то јест стварност унижења до потпуног служења и остале на промјену. Отуд наша првост и првенство у свијету. 2. Као што због јединства народа у националној заједници ближњем), разрешава све наше дилеме и нејасноће, јер свему даје Међутим, никад не смијемо заборавити да је наше првенство у не укидамо покрајинске обичаје, фолклор, пјесме, специфична личносну динамику односа, смислено сбирање свега у заједницу свијету увијек првенство служења, и то тако да будемои стално јела или слично, тако ни због јединства људског рода не укидамо гдје „нема Грка ни Јеврејина, обрезања ни необрезања, дивљака ни „со земљи и свијетлост свијету“ (Мт. 5, 13;14). Кроз ово служење су богаство разлика које обиљежавају различите народе. То би било Скита, роба ни слободњака, него је све у свему Христос“ (Кол. 3,11). нам онда јасне ријечи апостола Павла: „Не саображавајте се овоме нецивилизацијски на крају и нехумано. Свети Сава је то добро знао и На овај начин се, иако је личносни акт, не потискује народност у свијету, него се преображавајте познањем ума свога, да знате није укинуо ни Славу ни Бадњак. Већ им је само дао другу конотацију, други план, него се истиче Богоусиновљење као најсмисленија мјера шта је света и савршена воља Божија“ (Рим. 12,2). Овдје се ради што уједно и јесте смисао Хришћанства. Христово послање апостола успостављања доброг односа између народа. Дакле, изнад свега о нашем пребивању и истрајавању и сигурном стајању у животу са у свијет да „крсте све народе„ (Уп. Мт, 28,20), јасно нам илуструје стоји Црква, као Богочовјечанско Тијело, која је „стуб и тврђава Богом, а не о одустајању од историјских догађаја. Јер, нажалост, разлике међу народима али уједно даје и право ријешење питања истине“ (Мт. 16,8), и у којој су заиста себи стекли име сви народи данас видимо жалосну слику потиснутог памћења не само код нашег народности у црквеној пуноћи. Јер овај догађај није само једнократно и непрекидно га примају и добијају. У Цркви се све заснива на народа него код многих других, уз изговор да прошлост оптерећује, послање, него има своје дубље утемељење. Ради се о догађају саборности и сабрању, уз јасно одређење разлика које се превазилазе па је најбоље да се све заборави.. Ова заборавност није ништа друго силаска Духа Светог на апостоле, када је „сваки народ чуо ријеч кроз служење као мјера свих односа. него бјегство од историјске одговорости, а на тај начин и од истинске Божију на свом језику“ (Дап. 2,8). Овај догађај представља коначну 5. Црква, као Тијело Христово обухвата и прожима сваку људску слободе. Ово одустајање од историјске стварности зауставља наше и праву црквену мјеру народности, изнад ускогрудог национализма дјелатност, ако заиста желимо да по љубави и сопственој слободи continued on p. 14 JULY-AUGUST 2010 THE PATH OF ORTHODOXY PAGE THIRTEEN

Србима у дијаспори, манастирима у Србији, а такође ће Поклоничка путовања манастирима у Србији допринети јачању економске структуре Српске Цркве. С благословом Уредништво ‘’Стазе Православља’’ примило је следећи force” што је било не само пријатно чути већ и видети да је врх ПАТРИЈАРХ СРПСКИ допис од госп. др Миодрага Радувалачког, професора на колеџу СПЦ у дијаспори достојан своје водеће улоге....’’ +ИРИНЕЈ, ср. фармације Илиноиског универзитета у Чикагу и члана Српске У обраћању Њ. Св. Патријарху Иренеју проф. академије наука и уметности. Радуловачки моли за благослов и пријем, наводећи разлог за У интервју листу ‘’Огледало’’ проф. Радуловачки верује исто: да ће поклоничка агенција СПЦ ‘’Доброчинство’’ наћи начина Поштовани свештеници, уредници ‘’Стазе Православља’’, ‘’... У консултацији са протојерејем-ставрофором др да се идеја поклоничких путовања манастирима у Србији не ‘’Пишем вам да вас упознам са иницијативом Поклоничких Милошем Весиним из Чикага и генералним секретаром само реализује, већ и омасови. обилажења манастирима у Србији коју смо протојереј- САНУ, академиком Димитријем Стефановићем, одлучили смо У последњим достављеним информацијама ставрофор др Милош Весин и ја покренули а за коју смо добили да затражимо аудијенцију код Вас. Као што смо Вам били проф. Радуловачки је саопштио да је разговарао са о. благослов Његове Светости Патријарха Иринеја. изложили, парохијани српских православних цркава и потомци Драганом Вукићем, директором Поклоничке агенције СПЦ Из приложене кореспонденције ће те сазнати детаље нашег народа у Америци желели би да упознају Србију и њене ‘’Доброчинство’’. О. Драган Вукић је одушевљен идејом нашег подухвата. Видећете шта нас је мотивисало да кренемо духовне вредности. Њихова организована посета манастирима ходочашћа српским манастирима, те ће и сам да даје упутства у такву акцију а такође и разлоге за њену масовност. Ми знамо у Србији би допринела пре свега њиховом духовном богатству, и промовише исто. Проф. Радуловачки је такође разговарао да је то до сада наша Црква спорадично чинила (нпр. о. Милош економској бази СПЦ и економији Србије. СПЦ у Србији са надлежнима у Патријаршији који су обећали да ће редовно Весин је водио своје парохијане да виде манастире у Србији већ има савршену инфраструктуру у виду организације обавештавати Његову Светост Патријарха Иринеја о овом осам пута), али сада је време да се та појава омасови из нама ‘Доброчинство’....’’ подухвату. свима добро позвнатих разлога. Његова Светост Патријарх Иринеј потврдио је пријем За даље информације можете се обратити на др. Верујем да ће се ‘’Стаза Православља’’ придружити нашој писма г. Радуловачког и благословио подухват ходочашћа Миодрага Радуловачког на телефон 312 996-3539 или на акцији...’’ српским светињама, следећим актом: адресу: Госп. Радуловачки је приложио овом допису ПАТРИЈАРХ СРПСКИ Miodrag Radulovacki, M.D., Ph.D. кореспонденцију са о. Драганом Вукићем, директором Господину Member of the Serbian Academy and Sciences and Arts Поклоничке агенције СПЦ ‘’Доброчинство’’ у Београду, Проф. др Миодрагу Радуловачком Professor обраћање Њ. Св. Патријарху Иринеју и одговор Патријарха Иностраном члану САНУ, Department of Pharmacology, M/C 868 Иринеја, као и интервју српском листу ‘’Огледало’’. Објављујемо 901 S. Wolcott Ave. College of Medicine изводе из корепонденције г. Радуловачког са горе поменутим Chicago, Illinois 60612 University of Chicago лицима и установама. USA 835 S. Wolcott Avenue У писму о. Драгану Вукићу проф. Радуловачки износи: Chicago, IL 60612 19. мај 2010.г. ‘’...Сада Вам се обраћам поводом идеје да српско Ова објава је информативног карактера. Међутим, моле Београд свештенство у дијаспори организује редовне туре поклоничких се српски свештеници да се заинтересују за овај подухват Поводом молбе проф. др Миодрага Радуловачког, обилажења манастира у Србији. То зато, што сматрам да би и да се ангажују на том послу. Сви заинтересовани за редовног професора Универзитета у Чикагу, држава таква путовања допринела духовном богатству наших верника поклоничка путовања нека се обрате свом свештенику јер Илиноис – САД, и иностраног члана Српске академије у дијаспори, моралној и финансијској потпори манастирима, као ће свака парохија, према својој могућности, организовати наука и уметности, подржавамо његово настојање да и уливању подстрека нашем живљу на КиМ, да истраје у својој индивидуално поклоничко путовање. ‘’Стаза Православља’’ српски свештеници у дијаспори организују поклоничка животној борби за опстанак... ће стајати на услузи поклоничкој агенцији ‘’Доброчинство’’ и путовања манастирима у Србији преко Поклоничке Ја сам недавно о тој идеји разговарао са једним од високих свима заинтересованим за ходочашће српским манастирима Агенције Српске Православне Цркве -Доброчинство. представника СПЦ у дијаспори који ме је са пуно разумевања у Србији. Ова иницијатива ће у духовном смислу значити много саслушао. Такође је рекао да ће по том питању оформити ‘’task

Освећен нови храм Св. Николе у Брукфилду, Илиноис Прота Миодраг Антић одликован напрсним крстом

Парохија Св. Николе, основана 1970 -тих година, до недавно Лунић, архијерејски намесник чикашки, прота Живко Кајевић, крстом. Владика је доделио захвалнице црквеној управи, колу налазила се у западном делу Чикага, северно од хајвеја 55 и парох храма Св. Стевана Дечанског у Ворену-Детроит, Мичиган сестара и фолклорној групи. Прота Миодраг будући узбуђен 26-ој улици, односно на 2754 S. Central Park Avenue. С временом и ранији парох цркве Св. Николе, прота Милан Стојановић, није успео да пропрати овај значајни моменат речима хвале околина храма и црквених просторија, услед демографских пензионисани свештеник при манастиру Новој Грачаници, прота и захвалности, и ако је те речи био написао и имао спремне. промена постала је безбедносна, а уз то није било паркинга за Лазар Костур, пензионисани парох Саборног храма Св. Илије у Доставио је те речи и овде их доносимо. кола; једва да се неколико аутомобила могло паркирати, јер су Мерилвилу, протонамесник Марко Матић, парох храма Св. Саве ‘’Ваше Преосвештенство, високопречасни оци, браћо се црквене просторије и храм налазили у густом насељу. Већ у Мерилвилу, Индијана, протођакон Милован Гогић, епархијски свештеници, пречасни протођакони и ђакони, драга браћо и неколико година парох прота Миодраг Антић и црквена управа, ђакон, протођакон Павле Старчевић, епархијски ђакон, ђакон сестре: на челу са председником Мирољубом Милетићем и парохијани Александар Петровић, при храму Св. Стевана Дечанског у Чикагу, Милошћу Божјом, благодаћу Духа Светога и благословеном планирали су да нађу излаз из ове доста тешке ситуације. Није ђакон Николај Костур, лични ђакон Њ. Пр. епископа Лонгина и руком нашег епископа Г. Лонгина освети се овај храм Светог оца било могуће проширити простор око цркве, те су се одлучили управник епархијске библиотеке. Касније је при крају богослужења Николе и предаде благочестивим верницима ове парохије да се у да потраже прикладнију средину са више простора и осталим стигао и прота Лука Лукић, парох храма Св. Симеона Мироточивог њему Богу моле и траже спасење за своје душе. потребним црквеним просторијама укључујући и парохијски дом у Саут Чикагу. На богослужењу био је присутан и прота Стојиљко Радост је наша велика што смо дочекали и постали учесници за свештеника. Били су одлучни и нису посуставали у потражњи Кајевић, ранији парох цркве Св. Николе. у овом историјском догађају парохије Светог Николе. Прошли препоручујући се разним локалним фирмама које се баве смо кроз тешка времена за ових последњих четрдесетак купопродајом. Њихов труд и чврста воља уродили су година, али чврста вера нас је одржала, дала снаге и моћи плодом када су нашли просторије бившег протестантског да кренемо напред, да унапредимо црквени живот и да се (Назарени) храма са црквеном двораном, учионицама и учврстимо овде, у овој новој погоднијој средини. парохијском кућом, све у једном комплексу, у Брукфилду, Даће Бог да се сви усрдно заложимо да довршимо ово на адреси: 4301 S. Prairie Avenue, Brookfiled, Illinois. Преко дело, које ћемо оставити млађим новим генерацијама, као дом пута храма и црквених просторија је школа. Црква поседује молитве, где ће се окупљати, Богу молити, а уједно и чувати паркинг за 50 аутомобила, а поред паркинга је и додатни наше светосавско наслеђе, име, језик, обичаје и традиције. простор од једног eкера, који се може користити за У име парохије захваљујем се Његовом пикнике. Преосвештенству нашем епископу Лонгину на његовим Са благословом епископа Лонгина озбиљно су молитвама, саветима и помоћи указаној нам у току припрема приступили послу и почели да разговарају са странком за овај благословен дан. која је била задужена за продају храма. Успели су да се Хвала, Ваше Преосвештенство, на части указаној ми договоре за цену, а онда је црквена управа предузела данас од Вас и свете нам Цркве, одликујући мене грешног и потребне мере да се добију све дозволе и отпочне са недостојног највишим одликовањем које се додељује мирском реновирањем нових просторија. У међувремену су успели свештенику, напрсним крстом. да се нагоде са странком која је преузела њихов храм. Хвала браћи свештеницима на учешћу на освећењу и Када су оспособили нови храм пренели су свети престо са светој Литургији. Хвала управи и парохијанима цркве Св. моштима, иконостас и друге црквене утвари у нови храм. Николе на пожртвованом раду и прегалаштву у остварењу Морали су обуставити богослужење неколико недеља овог дивног Божјег дела. док су се сређивали, а свештеник је редовно долазио и Благословите и Долгоденствуј Преосвећени Владико!’’ упућивао парохијане да посећују околне српске храмове. Треба поменути да су парохију Светог Николе пре проте Треба одати признање протођакону Миловану Гогићу, Миодрага опслуживали прота др Стојиљко Кајевић, а после који је заједно са месним свештеником протом Миодрагом њега прота Живко Кајевић. Обојица су били присутни на овом Антићем настојао да све буде спремно, како то црквени освећењу. закони и пракса захтевају. Епископ је стигао у 9 сати ујутро. После дочека епископа и Свечани банкет Коначно, после малог свештеничког освећења прво облачења Његово Пресовештенство, уз саслужење свештеника и Банкет је одржан на црквеном имању под шатором. Програм богослужење је одржано на Велики Петак, да би се редовно ђакона, осветио је храм Светог оца Николаја, да би се наставило је зналачки водио Стеван Вујић. Сестре су лепо припремиле разна наставило са богослужењима. Свештеник и црквена управа су се са светом архијерејском Литургијом. На Литургији је проповедао јела, а људи су били задужени за печење. И овог пута на програму договорили са епископом Г. Лонгином за освећење и одредили да Преосвећени епископ Лонгин и указао на плодан рад верника овог је говорио надлежни епископ Г. Лонгин и похвалио црквену управу то буде на дан црквене славе, Пренос моштију Св. оца Николаја, светог храма. Владика је указао и на наше обавезе и дужности и свештеника за њихов рад и оданост Српској православној 22. маја 2010. године. према Богу, Цркви и роду нашем српском православном. цркви. Такође, ова парохија са својим свештеником активна је у Освећење храма и храмовска слава За певницом су одговарали богослов Радош Стевлић и ..., уз епархијским пословима, рече епископ Лонгин. Освануо је и 22. мај 2010. године, празник Преноса моштију помоћ протођакона Милована Гогића. Председник црквене управе брат Мирољуб Милетић се Св. оца Николаја, дан ујутро магловит, али касније сунчан и топло По завршетку свете Литургије одржан је помен за умрле захвалио радницима и мајсторима, и свима који помогоше да се пријатан. Месни парох прота Миодраг и председник црквене чланове и освећено славско жито и пресечен славски колач уреди нови храм и просторије. Позвао је да се не стане, већ да се управе Мирољуб Милетић дочекивали су свештенике и госте и Затим је епископ Г. Лонгин позвао надлежног свештеника настави са радом док се радови на обнови и уређењу не заврше. примали честитке на овом великом остварењу. проту Миодрага Антића и обзнанио његовим парохијанима и Поздраве су упутили и г. Деско Никитовић, генерални конзул Поред месног свештеника проте Миодрага Антића узели су гостима да га је одликовао највећим одликовањем за мирског Србије у Чикаго и Маринко Аврамовић, конзул БиХ у Чикагу. учешће у освећењу следећи свештенослужитељи: прота Недељко свештеника, достојанством протојереја-ставрофора, тј. напрсним continued on p. 14 PAGE FOURTEEN THE PATH OF ORTHODOXY JULY-AUGUST 2010 Србска Православна Црква или .... continued from p. 12 препрека, али ни привилегија, него је чињеница нама и да планира с нама. Не с нама као Србима, идење ка есхатолошком остварењу, које нам је коју треба уважавати без уопштавања свега и зато што смо баш Срби, али свакако с нама као Бог намјенио као појединцима које у историјском омаловажавања било кога. Јер, „Бог не гледа ко Србином, човјеком, бићем заједнице које нам ходу препознајемо по њиховим посебностима је ко. Него у сваком народу ко се боји Њега и твори се представља и пројављује на свој сопствени и које пројављују својим личним идентитетом и правду Његову мио му је“ (Дап. 10. 34’35). Тако се јединствени србски начин. кроз заједништво са другим које се огледа кроз показује да је добродјелатељ (служење) једина Да је Хришћанство дубоко укорјењено народност којој припада тај појединац. У нашем права мјера за све, тако што све покреће изнад у Србском народу и данас можемо чути, код случају кроз Србску народност. Дакле, човјек је статизма поријекла и припадности. просјечног Србина али и код интелектуалаца да су биће које почива на два идентитета: личном и 7. Крајње заједништво цијелог човјечанства, Светосавље, Православље, Србство, Хришћанство народном, који се међусобно прожимају и никако се које се изражава као глобализација, не смије синоними. Па чак и када пита за неке непознате не могу раздвајати. У случају да дође до раздвајања се постизати асимилацијом (брисањем разлика) народе, а не зна које су вјере, сумњајући да би човјек постаје хендикепирана личност која сво него интеграцијом (уважавањем разлика). могли бити православни, он ће просто рећи: вријеме тражи своју другу изгубљену половину. Различитост дрвећа у шуми не разбија једниство „Јесу ли и они Срби“. Овдје се не ради о грубом Тражити идентитет није ништа друго него тражити које зовемо лијепа шума, него обогаћује дату шуму нацинализму, измишљотини модерног вијека, сопствену логику или логос свог постојања. и осмишљава је. Тако је и Србска Православна већ о дубокој идентификацији припадности Логос мог постојања је идентификација мога Ја Црква обогатила и осмислила србски етос. истој вјери. То је тај степен поистовјећивања и идентификација и признавање и распознавање Аутокефална Србска Црква створила је у Србском националног са Вјером. Зато слободно можемо другог са којим градим словесну заједницу у којој народу осјећање достојанства и самопоштовања. говорити о националним, народним православним испољавам и кроз коју пројављујем своје Ја. Док је у историјским сеобама и расејањима чувала културама, што је јединственост Православља: спој Протонамјесник Др Бранислав Кончаревић 6. Брисати ознаке сопстеног националног његов понос, достојанство и свијест о његовој хришћанско литиргијско-светотајинског предања са идентитета значи припремати народ да буде не аутохтоности. Својом самосталношћу „Србска душом народа којег Црква крштава. То је тај идеал Србска Црква удјенута у наше народно предање и само политички него и духовно колонизиран, Црква остаје саборни и сабирни организам за све народног битисања укорјењен у Цркви, који није колико га осмишљава и даје му јасан путоказ. Из подрјамљен од оних који су не можда јачи, Србе свуда. Она је патриотска, а не партијска. ни државни, ни идеолошко-политички већ „душа“ овог јасно закључујемо да србство- светосавље већ сналажљивији у датом времену. Мада, У исти мах, она је у заједници вјере и љубави са народа коме припада. Зато, не чупајмо му душу. има своју дубљу онтолошку подлогу, када је у не заборавимо, у послиједњем времену биће свим црквама Божијим у свијету, као органски Завршимо ово наше скромно размишљање питању људско биће. Тиме се оно не може свести онако како је Бог-Света Тројица по својој дио Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве“5. цитатом Св. Аве Јустина Ћелијског: “Светосавско на просту, рекли бисмо, психолошку основу једног замисли “предвидио”. Према томе, борба Србске Као црква Србског народа у општи хришћански свештенство не сме се повести за ниским народа, у овом случају нашег србског. Напротив, Православне Цркве за очување националног календар уврстила је у ред светих и Србе које је Бог нагонима, него високо држати заставу светосавског Светосавље има дубљу онтолошку димензију која идентитета, није ништа друго него њена борба за прославио и на које нас је упутио, и преко којих нас идеализма, ако чак и многи свештеници, и многи превазилази и апсорбује просту народност и зато човјека, Православца утемељеног у Једној Светој је уздигла и учврстила међу „благословене народе“. епископи изневере Светосавље, па ти останеш се расцвијетава у космополитским димензијама. Саборној и Апостолској Цркви, у овом случају Такође, Србска Црква се показала и доказала да сам на светосавском путу, и онда се не бој, него Зато су горе наведени великани могли говорити о препознатљивог кроз србску етичност и обичајност, је највиталнија и уједно и најутицајнина установа чврсто држи Светосавску заставу до краја и свом космополитизму који почива на светосавском пројављеног кроз све сегменте његовог живљења Србског народа. Држава је умирала, нестајала непоколебљиво веруј; Светосавска застава ће предању. Зато као поука из свега реченог могли и његове посебности. и обнављала се, али Србска црква не. Србска у српском народу увек наћи свог неустрашивог би рећи и свести на неколико реченица. Сматрамо Историјски пут Србског народа до хришћанске Црква је надживјела све установе и институције, заставника можда у неком простом сељаку или да миграције, које су веома честе у наше вријеме, вјере и хришћанске културе био је дуг и скопчан све покрете, ратове и устанке, политичке системе одушевљеном монаху’’ за које би могли рећи да су чак плод новог доба, са великим тешкоћама. Што је народ мањи та и облике владавине који су настојали за њено донекле, постају и нешто добро. Јер, ако смо борба и улога Цркве је потребнија. Овдје, у Цркви, вријеме и тиме се показала да је она заиста Како се конкретно речено одражава на нас Србе добро укорјењени у свом етносу, свом народном мањи и већи народ нема оно значење које има Божанска установа. у Америци и Американце Србског поријекла, идентитету добијањем новог идентитета не губи ван Цркве у обичном свијету. Овдје то не значи Према томе, са поносом можемо рећи и односно у суштини на све Србе ван матичних се онај стари. Напротив од новог сви могу имати непромостиву одвојенсот између „благословених“ прихватити нашу Србску Православну Цркву, јер србских крајева? користи. Они који емигрирају добијају прилику да и „проклетих“, између „варвара“ и „јелина“, овдје она на посебан начин изражава и чува како лични Сматрамо да је све речено само добра започну један нови живот, а они који их дочекују се указује на несупростављену различитост у тако и наш национални (народни) идентитет, подлога да са поносом истичемо којем етносу могућност да упознају неку нову културу и неке остварењу и усавршавању у љубави Божијој. који нам није препрека, него, напротив подстрек, припадамо, за овдашње прилике, боље речено нове, можда и продуктивније погледе на свијет Јер је историјска добродјелатна остваривост и да се у нама расцвијетају универзални људски на којему етосу почивамо. Зар не можемо са и живот уопште, што је свакако Светосавље и усавршавање у љубави Божијој изнад свођења потенцијали достојни словесног бића. Зато појам поносом рећи, а да то уједно и буде путоказ из показало кроз своје великане, рођене у другим свега на мање и веће и на истицање заслужених и назив Православна Црква у Србији био би стран којег етноса и у којем етосу су одгојени великани културама и другим државама али одгојеним на и успјешних, изнад оних малих и неуспјешних. Зато из два разлога: не би испољавао, а тиме и чувао америчког друштва, без којих се не би могла вјечном светосавском предању. немају народи своје кумове, своје заступнике, нашу народну посебност и друго, непризнавао би замислити радио о теле- комуникација и пионирска Примједбе: на крштењу . . Самосталност, независност, и умањивао нашу народну државу, која је кроз истраживања космоса. Са поносом кажемо да 1. О овоме више, дубље и шире види у чланку суверенитет и интегритет не зависе од неког или историју увијек била отворена за све народе који су то осмислили американци србскога поријекла: профеора Ст. Спасовића, Значај Србске неких него једино од љубави Божије. Имамо ли су знали открити и прихватити њене космолошке Никола Тесла, Михаило Пупин и група NASA-их Православне Цркве и њеног духовништва у животу, љубави према Богу или немамо Бог увијек има дубине и ширине. Такође, Православна Црква у инжињера који су градили Аполо којим се стигло на историји и култури Србског народа, Источник, 78; љубави према нама. То је однос на којему почива Србији подразумијевала би једну од многих, са Мјесец. Сви су они били Срби, односно, боље рећи Спасовдан бр.14 сва творевина па и сваки суверенитет тиме и административним центром ван Србије. У том космополити чијем космополитизму није сметао 2.Блаженопочивши Патријарх Србски Павле. Из црквена аутокефалност. А не да ли нам ти и ти случају и из свега реченог остаје наше отворено њихов национални понос којега су радо истицали Уводног предавања поводом почетка прославе закони па у крајњој мјери и канони дозвољавају питање зашто нас је Бог родио баш као Србе. као животни путоказ и основ на којему је почивала два миленијума Христове вјере, Новембра 18, 1996. то и то. ... Нема тих људских односа, било добрих Зашто нас није родио као јапанце, кинезе или тајна њиховог бића. Чак што више основ без којега, године у Коларчевој задужбини у Београду. или лоших, који могу да заклоне и раслабе љубав неке друге, а могао је. Не, напротив, рађа нас баш како су волили да истичу, не би били оно што 3. Срби су небески народ не зато што често Божију, тако да припадност одређеном народу није као Србе. То је јасна порука да Бог размишља о јесу. Према томе, сами закључимо колико је наша говоре и истичу Небеса као животни мото, него зато што рађају друге народе. Шта би данас били неки нови народи на Балкану да није србства – вишевјековне континуиране србске Освећен нови храм Св. Николе у Брукфилду државности и културе. Овом констатацијом, не желимо да умањимо, или Боже сачувај негирамо continued from p. 13 Дакле, једино са Господом можемо градити а у првом реду да родитељи доводе редовно новонастале народе на Балкану. Напротив, драго Честитали су свештенику и парохијанима и чврсте темеље светињи, односно храму у којем своју децу у парохијску школу на веронауку. нам је што смо непосредни посматрачи настанка пожелели још много успеха. ће Он, Господ Животодавац обитавати. Сугурносна ситуација је много повољнија, тих нових, братски нам народа, јер сматрамо да је Присутне је поздравио и брат Славко Данас је моменат да се, у својству паркинг простор је осигуран. Доста нашег то по Божијем допуштењу, можда и ради србске Пановић, председник Српске народне одбране парохијског свештеника захвалим и укажем на српског народа живи у овој околини. Добро би националне индиферентности.. у Америци. Брат Славко је присутан на свим велики труд и жртву коју ови честити парохијани, било да се окупљамо око овог светог храма, 4. Vinsent De Valverde, фратар у служби шпанске нашим верским и националним скуповима и предвођени председником Мирољубом поред богослужења и на братским састанцима армаде коју је предводио генерал Пизаро изашао манифестацијама, и на један упечатљив сопствен Милетићем и црквеном управом, учинише да и разговорима. Надам се да ће наши вредни је пред владара Инка са крстом у једној руци и начин подгрева национални дух и слогу, толико би овај дан био могућ, да би осветили наш нови управници имати то у виду, јер су показали да Библијом у другој. Изложио је владару учење потребну српском народу. храм и предали Богу на службу, а на спас душа знају и умеју, а наш добри и многопоштовани римокатоличке цркве због чега су наводно шпанци На крају је месни парох протојереј- које се у њему буду Богу молиле. Јака вера ових епископ Г. Лонгин ће нам помоћи својим и дошли из своје далеке земље, нагласивши успут ставрофор Миодраг Антић поздравио Његово добрих људи и сестара, парохијана цркве Светог очинским саветима. У суседству су и наши да је Папа додијелио њихову земљу шпанском Преосвештенство епископа Лонгина, присутно Николе, дала им је снагу да истрају у ономе искусни свештеници, са нашим архијерејским краљу, као најмоћнијем владару свијета. Владар свештенство, црквену управу и парохијане и што је недавно изгледало немогуће. Љубав намесником, који ће братски, по потреби, бити Инка је одбио услуге римокатоличке мисије уз све госте. Следи поздрав проте-ставрофора према Богу, Цркви и роду нашем српском била на услузи, на чему ћемо им бити неизмерно образложење: „Што се тиче вашег папе, он мора Миодрага Антића: је покретачка снага за ова велика остварења. захвални. да је малоуман када распоређује земљу која њему ‘’Ваше Преосвештенство, високопречасна Ето, то је право старатељство, јер су се ти људи Ја сам, Ваше Преосвештенство, драги оци не припада“ и додао „ваш Бог осуђен је и погубљен браћо свештеници, брате председниче, драги бринули за дом Божији. Даће Бог па ће тако свештеници, браћо и сестре, данас пун радости, од човјека кога је он створиуо... А мој Бог сједи у парохијани и гости, браћо и сестре: наставити и у будуће, јер су нам трудбеници и јер смо учинили једно велико дело. свој својој величини тамо иза брда. Мој Бог живи Благодат Светога Духа нас је сабрала неимари потребни у свим временима, и кад се А ви парохијани Светог Николе, радујте се на небесима, и гледа доље на своје људе .. ваши данас на овом значајном дану, историјском дану гради и кад се Богу моли. и веселите се, јер ће бити велика ваша плата на људи мораће да ми положе рачуне о томе шта раде ове црквеношколске општине, храмовне славе Ја сам, ето, колико толико, настојао да небесима. у мојој земљи“. Види: Смиља Аврамов, Геноцид парохије и освећења новог храма, а све у славу са своје стране подржим, помогнем и да дам Нека Господ Бог излије своју милост на све у Југославији 1941-1945, 1991 .. ,Академија за Божију и у част Светог Николаја мирликијског подстрека да не станемо на путу. Све је то било нас и нека нас води путем истине и правде. дипломатију и безбиједност, Београд, 2008, стр. 25. чудотворца. маленкост у односу на оно што су ови људи Живели, браћи и сестре!’’ Шта се даље десило знамо из историје. Култура Свети Никола, наш покровитељ и урадили и створили. Предстоје радови на другим И тако је окончан овај дан, дан пун радости Инка пресјечена је мачем на врхунцу свога развоја, заштитник, крсна слава свеукупног српског просторијама: дворани, учионицама за црквену и захвалности Богу за Његову милост коју а народ је данас безначајна маса која се сјећа народа, данас нас светоотачки благосиља школу, парохијском дому, пикник земљишту, итд. излива на нас, грешни род људски. своје цивилизацијске величине и трага за својим и улива снагу за нова прегнућа, довршење Све ће то узети времена, али с помоћу Божијом и Нека је Господу слава и хвала у све векове. будућим идентитетом. започетог богоугодног дела. Нека би Господ дао вредним радом дивних људи и то ће се завршити, Амин. 5. Блаженопочивши Патријарх Србски Павле, да не посустанемо чинећи добро једни другима, и, надам се, црквени живот обновити, а број Протојереј Недељко Лунић, Политика, Бгд., 1-2. новембар 1991. а нарочито чинећи добро Господу нашем који парохијана удвостручити. Архијерејски намесник чикашки Протонамјесник Др Бранислав Кончаревић нас штити и чува. У Светом Писму речено је ‘’ако Заиста је моменат да се одмах почне са П.С. Честитамо проти- ставрофору Миодрагу Парох при храму Св. Вознесенија Господњег Господ не сагради дом овај, узалуд се трудимо’’. много чим што се није могло на старој локацији, Антићу на високом одликовању. У Рокфорду, Илиној JULY-AUGUST 2010 THE PATH OF ORTHODOXY PAGE FIFTEEN

РАД И ЗАСЕДАЊЕ ПРВОГ ЕПИСКОПСКОГ САБРАЊА ... continued from p. 11 Цркава) па су епископи OCA били после српске и црквени, од Апостолског до свих досадашњих, Шта више, уочи заседања ове Прве Током овог сабрања, а и складу са правилима румунске делегације (представник Грузинске цркве може да има спорних тачака, не треба да нас Епископске Конференције Православних Цркава рада Епископских сабрања донесених на Четвртој није присуствовао скупу). поколеба, него напротив, подстакне на учешће и у Северној Америци, у духу педесетничком, Свеправославној предсаборској конференцији, На формални захтев Јерараха који имају подстицај... Дискутовало се и по питању енглеског Свјатјеши Патријарх Српски послао је српским установљено је следеће: регистар канонских јурисдикције у Канади, Сабрање ће доставити богослужбеног језика, посебно око начина и епископима свој патријарашки благослов за епископа (Article 6.1); једна комисија која ће Васељенском патријарху, сходно правилима рада варијанте употребе личне заменице код директног успешан ток рада и за богате духовне плодове одредити канонски статус локалних заједница у (Article 13), један захтев да се садашња регија обраћања Богу. силаска Духа Утешитеља на све православне у регији које се не могу довести у везу (no reference) Северне и Централне Америке подели на две По питању богословског дијалога са Северној Америци, позвавши их да узму учешћа ни са једном од Најсветијих аутокефалних Цркава раздвојене области Сједињених држава и Канаде. хетеродокснима и инославнима, постављено у овом новом педесетничком делу од историјског (Article 6.2); регистар канонског клира (Article Додатно, на захтев јерараха који имају јурисдикцију је питање граница и мере учешћа у истима, а значаја. По скромном мишљењу долепотписанога, 6.3); комисије које ће преузети рад Сабрања на у Мексику и Ценралној Америци, Сабрање ће слично у дискусији која је уследила искристалисао се ова конференција ја одлична прилика да се јасно решавању литургијских, пастирских, финансијских, захтевати да се Мексико и Централна Америка и одговор: Православна Црква, не бојећи се дефинише визија и постави платформа будућности образовних, екуменских и правних питања (Articles придруже Сабрању Јужне Америке. На пример, дијалога јер има Истину, улази у њега са најдубљим дијаспоре на здравим богословским и црквеним 11 and 12); једна комисија која ће планирати српски епископ Митрофан који има јурисдикцију уверењем да верност властитој православној темељима. организовање Православних ове области на и у тим областима биће члан и тог Епископског традицији и активни екуменски ангажман нису у На овом месту се вреди сетити далековидог канонској основи (Article 5.1). Као допуну горњег, сабрања. Канадски епископ Георгије, с друге супротности, него да једно захтева друго. Светога Николаја Жичког и Охридског, једног сложили смо се да Сабрање образује и одржава стране, биће члан само Канадског епископског Српска Православна Црква на ово Епископско од првих српских православних делатника на у функцији један директоријум свих канонских сабрања, с обзиром да нема јурисдикцију изван сабрање гледа позитивно, што се огледа и у америчком тлу. Најречитији пример Николајеве конгрегација у нашој области. Канаде. Саопштењу за јавност Светог Архијерејског Сабора отворености и свеправославности јесте његова Донета је и одлука и по питању СКОБА. У отвореним дискусијама могла су се чути Српске Православне Цркве са његовог редовног спремност да Српску Цркву у Америци сагледа Наиме, ово Епископско сабрање схвата себе мишљења по разним питањима од значаја заседања одржаног у Београду од 26. априла до у контексту древног православног канонског као наследнике Сталне конференције Канонских за Православље: питање литургијске праксе, 5. маја 2010. године: предања и ширег, актуелног, православног православних епископа у Америкама (SCOBA), пастирских изазова, финансијских аспеката, ”Сабор је саслушао и са одобрењем примио контекста, о чему најречитије сведоче његове речи: при чему је посебном одлуком преузело све њене будућности образовних школа и програма, на знање извештаје о животу Цркве у периоду од ”Када, Божијим промислом, дође и сазри време агенције, дијалоге и друге службе. Интересантно да екуменског дијалога, као и нека легална питања. прошлогодишњег до овог редовног заседања… о за остварење јединства, биће то радост многих. питање статуса OCA (Православне Цркве у Америци, Јасно је констатовано да Епископско одлукама Четврте свеправославне предсаборске Не сумњам да ће великодостојници и поглавари бивша Руска митрополија) није расправљано, али сабрање нема јурисдикциону власт, него да је конференције у Шамбезију крај Женеве из јуна 2009. свих наших православних цркава, Европе, Азије је постало јасно да се њена ”аутокефалија” (дата оно саветодавног карактера, премда у одређеним на тему што делотворнијег организовања мисије, и Африке, руковођени мудрошћу Светога Духа, једностраним актом Московске патријаршије питањима, природно, има ауторитет (као што је сведочења и сарадње помесних Православних показати љубав и разумевање, дајући сагласност и седамдесетих година прошлога века) разумева наведени регистар канонских епископа, свештеника Цркава у расејању и о ставовима Свеправославне благослов за успостављање једне нове сестринске само као аутономија. Иако њена аутокефалија није и парохија). припремне комисије за Свети и Велики Сабор цркве у Америци” (Владика Николај, Сабрана дела призната од већег броја православних помесних Грчки Митрополит из Чикага Јаков је снажно Православне Цркве, из децембра прошле године, XIII, стр. 565-572, на српском стр. 573-579). Цркава (укључујући и српску), чињеница је да нагласио да ми православни имамо дар догматског такође у Шамбезију, на тему начина проглашавања Појаву Епископских сабрања по целоме свету су њени епископи на скупу уживали иста права и литургијског јединства које већ делимо, а црквене аутокефалије и аутономије. У овом (таква сабрања су већ увелико почела са радом у и поштовање као и остали. Распоред седења је да остале разлике (обичајне, богослужбене, контексту, посебно су анализирани стање и Европи) не треба разумети претенциозно, нити иста следовао Диптихе (вековни устаљени поредак језичке и сл. треба да буду секундарне). То што проблеми у животу саме Српске Православне треба приказивати једнострано, него ваља узимати древних и новијих патријаршија као и аутокефалних овај сабор-конференција, као и сваки сабор Цркве у дијаспори и донете одговарајуће одлуке”. у обзир стварност и потребе еклисијалног јединства на свеправославном новоу по свој васељени. Правилно тумачење једног еклисиолошки и теолошки значајног покушаја из Шамбезија да се оствари пуније јединство, деловање и саборност Порука Епископског сабрања канонских на територији дијаспоре, само доприноси чвршћој позицији Српске Православне Цркве и избегавање Православних Епископа њеног маргинализовања у будућим еклисијалним заквашењима на америчком тлу. При томе пре свега треба имати у виду свеправославни Северне и Централне Америке концензус испољен у Шамбезију. Учествовање у Епископском сабрању једнако 26-28. мај 2010. године је веровању у Светодуховску саборну институцију Духа Светога који ”саставља сву установу Цркве” лавимо име Троједнога Бога што нас је сабрао на овом првом Епископском сабрању ове области у Њујорку Граду, од 26. до 28. маја (стихира на вечерњу Педесетнице). Тиме се С2010. године, као одговор на одлуке Четврте пред-саборске свеправославне конференције одржане у Православном центру Васељенске пројављује и верност Апостолској православној патријаршије у Шамбезију, Швајцарска, од 6. до 12. јуна 2009. године, на позив Његове Светости Васељенског патријарха Вартоломеја. вери кроз обавезу да се поспешује “заједничко Сабрани скупа у радости Празника Педесетнице, ми смерно препознајемо наше призвање, и поред наше недостојности, да служимо као деловање ради суочавања пастирских потреба оруђе и ученици Утешитева, Који ”саставља сву установу Цркве” (химна вечерња на Педесетницу). Православних који живе у нашем региону”. Ми указујемо част и изражавамо благодарност Првостојатељима и представницима Православних аутокефалних Цркава који се сабраше Заједничким деловањем кроз овај форум и наша у Васељенској патријаршији од 10. до 12. октобра 2008. године како би потврдили свој “непоколебив став и обавезу да чувају јединство Српска Црква има прилику да посведочи своју Православне Цркве” (Chambésy Rules of Operation, Article 5.1a) и нагласили своју вољу и “жељу за скорим излечењем сваке канонске аномалије специфичност и посебно место у православној која је проистекла из историјских околности и пастирских потреба” (Message of the Primates 13.1-2). породици Америке. Сећамо се свих оних који су предвидели ово јединство у овој области и борили се да надиђу канонске неправилности које су резултирале Поводом разноврсности и посебних дарова из мноштва разлога, укључујући и географско преклапање јурисдикција. Јер, као што се Господ у Божанског Евхаристији “ломи и и дели, али које сваки народ уноси у Цркву, Архиепископ не раздељује” (Божанска Литургија Светога Јована Златоустог), тако се и Његово Тело састоји од мноштва удова, који сачињавају Његову Димитрије је мудро рекао: ”На Педесетницу Једну Цркву. славимо позив на јединство свих људских бића И док смо благодарни за дар догматског и литургијског јединства које већ делимо, ми смо надахнути нашим вођама, Поглаварима свих кроз веру и послушност једном Јеванђељу нашег Православних Цркава по свету, који су предложили оно за чиме ми с болом жудимо у овој области, а то је “скоро излечење свих канонских Господа Исуса Христа. У исто време, међутим, аномалија” (Message of the Primates 13.2). Ми смо такође благодарни што су они установили један основни развојни ток који успоставља један на Педесетницу славимо и освежујућу стварност канонски правац кретања и принцип канонског разрешења свих проблема. различитости, тако чудесно пројављену у изузетном Ми смо захвални свемогућем Богу за раст Православља, за очување наших предања, за утицај наших заједница у овој регији. Ово је догађају оглашавања једног Јеванђеља на уистину чудо и тајна. многим језицима као плод силаска Светога Духа.” Током овог сабрања, а у складу са правилима рада Епископских сабрања које је објавила Четврта пред-саборска свеправославна Алудирајући на православну стварност Америке, конференција, установили смо: он је додао: Регистар канонских епископа (Article 6.1) ”Гледајући догађај Педесетнице, ми запажамо 1. Комисију која ће утврдити канонски статус локалних заједница у регији које се не могу довести у везу ни са једном од Најсветијих да мноштво језика које су Свети Апостоли аутокефалних Цркава (Article 6.2) користили при објављивању једног Јеванђеља није 2. Регистар канонског клира (Article 6.3) проузроковало пометњу или сукоб него нови разлог 3. Комисије које ће преузети рад Сабрања на решавању литургијских, пастирских, финансијских, образовних, екуменских и правних за благодарност и светковину. Једно Јеванђеље питања (Articles 11 и 12) не потире језичке, етничке или културне разлике 4. Комисију која ће планирати организовање Православних ове области на канонској основи (Article 5.1). и посебности. Јеванђеље је, извесно је, један 5. Као допуну горњег, сложили смо се да Сабрање образује и одржава у функцији један директоријум свих канонских конгрегација у позив на јединство, али као што наша историја од нашој области. 2000 година потврђује, оно не изазива помрачење Ми, као Епископско сабрање, схватамо себе као наследнике Сталне конференције Канонских православних епископа у Америкама разноликости у Цркви. И то се јасно примењује и (SCOBA), примајући њене агенције, дијалоге и друге службе. на нас данас”. Шта више, на формални захтев Јерараха који имају јурисдикције у Канади, Сабрање ће доставити Васељенском патријарху, сходно Епископи су позвали свештенство и верне да правилима рада (Article 13), један захтев да се садашња регија Северне и Централне Америке подели на две раздвојене области Сједињених им се придруже у овим настојањима “да очувају држава и Канаде. Додатно, на захтев јерараха који имају јурисдикцију у Мексику и Централној Америци, Сабрање ће слично захтевати да се и допринесу јединству Православне Цркве у Мексико и Централна Америка придруже Сабрању Јужне Америке. регији у њеним теолошким, еклисиолошким, Као Православни јерарси у овој благословеној области, ми изражавамо нашу решеност да се придржавамо и усвајамо правила које је канонским, духовним, филантропским, образовним предложила Свеправославна конференција и које су потврдиле Аутокефалне православе Цркве, и да чинимо све у нашој моћи благодаћу и мисионарским обавезама”. Божијом за “поспешивање делатности које ће олакшати канонски поредак” у нашој регији. Сабрање је закључило свој рад служењем Ми исповедамо нашу верност Апостолској православној вери и обавезујемо се да ћемо поспешивати “заједничко деловање ради суочавања Божанствене Литургије у петак, 28. маја 2010. са пастирским потребама Православних који живе у нашем региону” (Chambésy, Decision 2c). Позивамо наше свештенство и верне да нам се године у Грчкој православној катедрали Свете придруже у овим настојањима “да очувају и допринесу јединству Православне Цркве у регији у њеним теолошким, еклисиолошким, канонским, Тројице у Њујорку. На Литургији су узнесене духовним, филантропским, образовним и мисионарским обавезама” (Article 5.1) док усрдно ишчекујемо Свети и велики сабор. молитве за покој једанаест жртава актуелне Сабрање је закључило свој рад служењем Божанствене Литургије у петак, 28. маја 2010. године у Грчкој православној катедрали Свете еколошке несреће у Мексичком заливу, за утеху Тројице у Њујорку. На Литургији су узнесене молитве за покој једанаест жртава актуелне еколошке несреће у Мексичком заливу, за утеху њиховим породицама, и за све оне који су погођени њиховим породицама, и за све оне који су погођени овом катастрофом. овом катастрофом. Од шездесет шесторице јерараха у овој области, педесет петорица су били присутни на овом Сабрању. †МАКСИМ Епископ Западноамерички P AGE SIXTEEN THE PATH OF ORTHODOXY JULY-AUGUST 2010

СТЕФАН НЕМАЊА И СВЕТИ САВА ..... continued from p. 11 отелотворила је на стотине и хиљаде цркава и то је најбоље изразио: “Умримо да свагда живи и благословом високих римских прелата, Др. Бауер и Штросмајер каже.”Сава је један манастира које су подизали српски владари и будемо”. Овим је Патријарх на наjбољи начин најстрашнијом мученичком смрћу уморени велики хришћански светац јер је хришћанску српски народ, а који су расути широм земаљског изразио есхатолошки смисао жртве. A у даљем су епископи горњокарловачки Сава Трлајић, веру и морал уцепио у душу свога народа, јер је шара почевши од Хилaндара, Јерусалима, тексту слова, истакао је и један други смисао, митрополит дабробосански Петар Зимоњић, свој народ хришћански препородио и учврстио. Студенице, Жиче, Милешеве, Крке, Гомирја, историјски: “Да живописан пример после овога епископ бањалучки Платон Јовановић, а А Старокатоличка црква је хришћанска црква, Манџурије, Аљаске, Лос Анђелеса, Чикага, другима будемо” од последица мучења умрли су митрополит па стога јој је света дужност да слави сваког Њујорка, Вашингтона, Мелбурна, Сиднеја, Ове компоненте стално су присутне загребачки Доситеј Васић, епископ бачки Иринеј хришћанског свеца било којој цркви да припада... Јоханесбурга, Лондона, Бирмигама, Трста, Беча, у косовском циклусу који се није завршио Ћирић, митрополит црногорско-приморски Али ко је светац хришћанства тај припада свим Париза, Лондона, Берлина и многих других, на погибијом и престао да траје после трагедије. Јоаникије Липовац стрељан од стране комуниста, црквама подједнако јер је он светац Бога, Христа свих пет континената. Оне трају и до данашњег дана. На то нас скоро хиљаду српских свештеника, богослова правде и истине. Ако је тај светац истог народа, Сваки манастир српски и храм у свом неодољиво подсећа пример страдања и голгота и теолога као и на стотине хиљада српског језика и крви, онда је још дражи и значајнији.” времену и простору сведочили су, а и данас краљевачких жртва из октобра 1941. године. православног верујућег народа по разним У књизи Latine Sancti Dalmatia (Далмација сведоче у одређеној мери о вери, животу, О томе Свети Владика Николај као њихов логорима смрти, почевши од Јадовна, Јасеновца схваћена у Римском смислу која се простирала традицији и култури српског народа и најбољи је архипастир саопштава: “када су официри издали и многих других. до Дрине и Колубаре у Србији), нашле су се показатељ његовог идентитета. Тако Хилaндар команду за паљбу, један Србин, а то је био После Другог светског рата у Југославији молитве и за Светог Саву као и приказ његове на Светој Гори, како каже наш умни научник, црквењак у Саборном храму Свете Тројице у је званично био успостављен комунистички биографије коју је одобрио задарски архибискуп професор Милан Кашанин, “према замисли Краљеву, у строју, узвикнуо је: Христос Васкрсе, режим коме су савезници поклонили пуно Маупас. Фрањо Рачки, првак хрватске његових ктитора, Светог Саве и Светог Симеона браћо! Из 2000 и више грла проломио се одговор: поверење. Нашим свезницима изгледа католичке мисли 30. октобра 1903. године у имао је да буде српски храм на светом простору Ваистину Васкрсе!, А на то свети Владика више је одговарала глобална Југославија часопису “Самоуправа” бр. 11 под насловом светогорском и сведок о духовном уздигнућу додаје”камо да сам и ја са њима погинуо.” са интернационалистичком комунистичком “Различитости”, на страни 3-ћој подстакнут српског народа, прво училиште учитеља народа Косовска генерација која је изабрала пут идеологијом као најбољим средством за огромним утицајем и присутношћу Светог Саве и његових заветника и да постане мера српске националне голготе, није пошла стихијски, поништавања свих српских вредности које је у Српском народу пише: “Дајте ми Светог Саву историје показујући колико смо њеном вољом спонтано, не знајући зашто се жртвује, због Српски народ вековима изграђивао и уграђивао вашег,( мисли на Србе), па да вам дам за њега били миљеници и страдалници.” Из перспективе кога и због чега. Та генерација била је одгајена у себе и културну баштину Европе и света. сав календар.” настанка наших храмова и манстира подигнутих и васпитана неуморним пастирским радом За време педесетогодишње комунистичке У даљем раду на унапређењу и учвршћењу у време разних сеоба, почевши од Арсенија Светог Саве, као и генерација краљевачких владавине, нажалост, Срби комунисти одрекли вере православне и Српске цркве у Српском Чарнојевића до данашњих дана, широм српске жртава које је Свети Владика васпитавао. Како су се Светог Саве и не знајући да су се одрекли народу Свети Сава, између осталих установа, дијаспоре, наставља даље професор Кашанин, су их васпитавали? Васпитавали су их личним назначајнијег блага без кога нема будућности утемељио је српско монаштво, донео познате “можемо се уверити о његовом доприносу примером, јасним поукама и разговетном Србину. У посткомунистичком времену, још увек монашке Уставе-Типике, Хилендарски, Карејски светској баштини добара и културе и уверити се теологијом. На то нам скрећу пажњу биографи под снажним утицајем безбожне комунистичке и Студенички на оснву којих се и данас живи у да Српски народ на овоземаљским просторима Савини. Теодосије Хилендарац у служби Светом идеологије, почео се тражити кривац за српским манастирима на простору свих српских није сејао само смрт и остављао кости, Сави пева: “да је он темељ вере неподвижан, безнађе у који је запао Срски народ, не само земаља, Србији, Хилендару и Кареји на Светој остављао је и дела своје мисли и свога генија благочашћа лествица непоколебан”. У основи на економском плану, већ и много важнијем, Гори. транспонованог кроз цркву, науку и културу” ових речи језика српског, језика Светог духовном и моралном. Кривац је био у нама Његов отац Стефан Немања, ношен Значај светих Стефана Немање и Светог Саве изражена је права вера, не само њено Србима јер се дозволило да замењујемо своје снажном вером у Бога и Божије угоднике, Саве за Српски народ је и у њиховој педагогији вероисповедање већ и живот по науци освештано писмо ћирилицу латиницом, српску поставља пример задужбинарства и ктиторства личног примера жртвовања за вечне идеале Христовој по Светом Јеванђељу. Имајући ово народну мелодију муслиманским и источњачким пре свега у свом потомству, у Немањића која се најпре одразила на њихове наследнике- у виду, императивно нам се намеће обавеза мелосом, православну веру увезеним династији, и у Српском народу уопште. Каква владаре, краљеве и цареве из лозе Немањића, да не смемо заборавити језик Светог Саве секташтвом, свесно поништавање домаћинског је вера била родоначелника светородне лозе те су попут њих двојице , скоро сви завршавали којим је он исписао најсјајније странице српске понашања, разарање породичног живота као Немањића, Стефана Немање, преподобног свој живот не као моћни владари, већ као велики теологије. Ако заборавимо језик српски и писмо основе духовне заједнице-Цркве и државе. монаха Симеона, најречитије нам саопштава подвижници и преподобни монаси. Такав је ћирилицу идемо наруку онима који би хтели На све ово, крајем двадесетог и почетком његов син Стефан Немањић, Првовенчани краљ Стефан Првовенчани, у монаштву Свети да име Србин постане географски појам, а двадесетпрвог века Српски народ заједно са краљ Српски. “Верујте ми о господо и браћо Симон, велико светило Српске Цркве. Поред не становник земље светаца, како каже свети својом Светом црквом поново страда. Нажалост, да сам видео како је ум уперио на висине као њега Бог прославља и придружује плејади владика Николај. Ако то дозволимо онда ћемо то страдање дошло је од својих дојучерашњих неки небопарни орао, држан на земљи везом светих: краља Уроша у монаштву Симона, краља поништити себе, своју историју, своју културу савезника и пријатеља који су се још од оног железних уза па се истргао и узлетео у вис да Драгутина у монаштву Теоктиста, моћног краља и своје памћење. Не треба крити, то су нам светог уторника 1389. године дивили моралу дође до оног бесмртног и светог извора и да Милутина, Стефана Дечанског, цара Уроша, радили стварајући две Југославије, то и данас и етици коју је пројавио честити Кнез Лазар види храм божественог вишњега Јерусалима мајку светих синова Саве и Стефана, Ану у очекују и томе се радују глобалисти разних и цела косовска генерација, па и у следећим чији грађанин заиста постаде”...За светог монаштву Анастасију, свету Јелену Анжујску, у врста и боја и на том послу веома се труде и у вековима у сукобу са Отоманском империјом Симеона све је ташто и пролазно у овом монаштву Јелисавету, царицу Јелену, супругу нашој пасивности, али и у активности појединаца штитећи границе Запада од надирања ислама. земаљском свету ...”кратак је пут којим ходимо, моћног цара Душана, у монаштву Јелисавету, налазе велику помоћ. Може се слободно рећи да је тада Србија, дим је живот наш, пара, земља и прах. За мало кнегињу Милицу, у монаштву Јевгенију, супругу Да не би од те болести оболели, свети српски народ, српски војник био штит и у правом се јавља па брзо пропада. Зато у истину све је великомученика косовског кнеза Лазара и многе Владика Николај жички, још у време педесетих смислу ANTЕMURALE CHRISTIANITATIS. А шта таштина”...закључује Свети Симеон. друге цареве, краљеве, деспоте, кнежеве, година прошлог века поручује и саветује Србе у тек рећи за савезништво и оданост у одбрани Овакво схватање пролазности царице, кнeгиње и деспотице и на стотине наших Аустралији: “Поручити на српском језику Свето идеала слободе, равноправности и демократије у овоземаљског живота допринело је Светом мајки и сестара који су само Богу знани и Божјом Писмо преко Библијског друштва у Сиднеју и периоду два светска рата. Изгледа да је то било Симеону Немањи те је српску државу у милошћу обрадовани и светитељским венцем читати, међу собом говорити српски и писати све заборављено. Земље НАТО алијансе у коју настајању украсио црквама и манстирима и награђени. Ове чињенице говоре о Србима ћирилицом и ако ма шта штампате, опет су укључене најмоћније земље Западне Европе тиме јасно ставио до знања да је своју духовну као народу, побожном и страдалном за веру, ћирилицом, јер је то освештано писмо наше “ и Америке, обрушили су се најмоћнијим оружјем оријентацију и оријентацију свога Српског народа и зато се с правом говори и пише да је наша, Српски народ је, захваљујући духовној не искључујући ни атомско са осиромашеним определио према Небу. Упућеност ка Небу Српска црква многострадална. Зар бисмо данас припремљености кроз педагогију Светог Саве, уранијумом бомбардујући Србе на просторима имали оволико цркава и мастира на свих пет могао много пута да искаже своје судбинско српских земаља, укључујући и свету Косовску континената да није било вере и побожности у опредељење за тежу ствар, чак и онда када српску земљу која је натопљена крвљу српском Српском народу и да није било задужбинарског историјске и политичке прилике нису пружале где је на хиљаде светилишта, манастира и порива усађеног од Стефана Немање и његових изгледа на успех. цркава. Када се о свему томе чита из извештаја наследника.? Зато не можемо пристати на једну, Захваљујући томе није се Српски народ и докумената тога времена, а и посматра нама Србима подметнуту синтагму која се често изгубио ни крајем шестнаестог века, тачније 27. садашња реалност у којој живи Српски народ чује али се на њу правовремено не реагује: априла по старом, а 10 маја по новом календару на Косову и Метохији под протекторатом разних “Срби су побожан народ али није црквен, или 1594. године када је безумни Синан паша узео мировних мисија Уједињених Нација и Европе, још трагичније, Срби су слабо побожан народ.” мошти Светог Саве из манастира Милешеве, оставља суморан утисак у души Србиновој. Намеће се питање како може бити народ пронео их кроз Србију и спалио у Београду на Но, и овде, ако желимо да се усправимо и да непобожан, а подигао толике цркве и манастире. Врачару. Мислио је безумни паша да ће овим идемо напред морамо имати дубоко и снажно Како може бити непобожан, а толико светитеља сломити слободарски дух Српског народа. поверење пре свега у Бога, а затим у све

и угодника Божијих изнедрио и милионе жртава Преварио се као што су се варали и многи пре и оно чему нас је научио Свети Сава и Свети

Permit No. 12 No. Permit

Indiana, PA 15701 PA Indiana, U.S. Postage Paid Postage U.S. Non-Profit Organization Non-Profit дао сведочећи Христа. Није Српски народ после Синан паше. Симеон Немања. А о томе умни и свети владика градио цркве и манастире за изложбе, музеје и И у двадесетом веку, веку цивилизације, Николај жички ево како расуђује:“На Косову је концертне дворане, већ да би у њих долазио и када је свет ушао у најстрашнији рат, који је пропало српско земаљско цварство. Али није Богу се молио. Неко то вешто манипулише са однео милионе жртава, Српски народ био је пропало Симеоново и Савино царство. Пропало верским осећањима Србиновим. Не пристајмо на стављен на своје највеће страдање и искушење. је царство несложних, царство синова који такве квалификације о своме народу ма од кога Ношен традицијом и историјским нису поштовали родитеље, царство завађене долазиле. памћењем, поновио је лазаревско опредељење браће, царство земље необасјано светлошћу Значајна заслуга Светог Саве и његовог кроз уста патријарха Српског Гаврила Дожића, царства небесног. Пропало је не царство светог оца Стефана Немање је и у томе, што су на марта 1941. године када је Патријарх између оца и сина него оно супротно томе. А царство најбољи начин припремили Српски народ за осталог проговорио: “Приволели смо се царству светог оца и сина остало је у Српском народу будућа страдања, искушења и голготе које су небеском, тј. царству Божије истине и правде, и кроз сва покосовска времена и поколења до га у многовековној историји сналазиле. Те своје народне слоге и слободе. То је вечни идел ношен данашњих дана, некад са државом некад без

Bridgeport, WV 26330 квалитете Српски народ испољио је на великом у срцима Срба и Српкиња, чуван и разгореван у државе, онда у слободи онда без слободе све до националном испиту, на Видовдан 1389. године. светилиштима наших задужбина.” његове дезинтеграције...до данашњег дана. Јер Косовска генерација жртвовала се и отишла у Хитлер је због оваквог става патријарха је царство небеснио царство истине и доброте. смрт ради вскрсења и живота вечног. Имајући Гаврила, лично тражио од немачке команде Зато је оно божанско, бесмртно и благословено. на уму стално моралну одговорност пред Богом у Београду да Патријарха и Епископа жичког Пре или после оно се васпоставља, диже

The Path of Orthodoxy и потомцима, могао се Косовски мученик Кнез Николаја Велимировића ухапсе, и пошаљу у из рушевина, васкрсава у живот. И пре или Address Service Requested Лазар определити за Царство небеско, јер је логор Дахао у Немачкој, што је и удовољено после, но неизбежно, пред тим царством пада

Official Publication of the Serbian то била цена зашто је било вредно жртвовати Хитлеровој жељи. Њихова браћа архијереји и пропада свако царство лажи и насиља, као Orthodox Church in the and USA Canada се. Савременик косовских догађања, патријарх Српске цркве и свештенство које је остало проклетство.” српски Данило Трећи у слову посвећеном у земљи, поделили су судбину свог народа. Протођакон, професор др Станимир Спасовић

O. Box 883 P. светом Кнезу Лазару у очи саме Косовске битке Од суровог и безумног усташког злочина