Pèrva Slovnicka Citanka Za Drugi Razred Katolickih Ucionah
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
£""* '*. i^> % a? < <$Ra|». ^&j*&& - m..j.M UNITED STATES 6F AMEEICA. 3* Perva Slovnicka citanka drugi razred k&tolickili ucionah. Stoji vezana 31 nov&c. U Been. U c. kr. nakladi skolskih knjigah, 1869. c Knjigah za skole, izdatih u c. kr. nakladi skol skih knjigah, nije slobodno prodavati skuplje nego u cene, naznacene na nasloynom listu. H Pervi odsek**) 1. Bog i roditelji. Mali Vladko sede u vkrtu uz svoju majku i metnuvsi svoje sklopljene rucice u njezino krilOj slusase pazljivo , sto mu je niajka pri- povedala. Ona govorase o Bogu. Sve sto vidis, rece inajka, stvorio je dragi Bog. Ono krasuo ckrveno, niodro i zuto evetje aciaio je da raste , one velike vocke , koje rode sladkimi kruskaini i jabukarai, stonp ih f i iako rado jedes, — sve nam je to darovao dcbri Bog. A vidis nebo nad nami, nakitjeno suncern, mesecom i sjajnimi zvezdaini, i to je Ijabezni Bog stvorio. On ti je dao i otca i majku, a n egovi angjeli b diju nodju i danju nad toDom. da ti nista nenalrudi. Hoces li i ti dra- goga Boga zato ljubiti ? *) Zajedno s per vim elankom jezikoslovnoga vezbanja. 1* 4 Hocu mamice , ja cu ga iz svega sferdca ljubiti, i molit cu mu se svaku veSer i svako jutro. Nekoliko danah zatim isao je Vladko sa svojiin otcem i s nekoliko svojih drugovah u sumu, Detca po germlju skakahu, veseljahu se i igrahu. Vladko se popfe na neku stenu , i zacfe iz svega glasa vikati , kad svoga otca i svoje drugove daleko izpod sebe ugleda. Otac se prestrasi i viknu. da mahom dole silazi. Vladko je htio poslusati. ali mu se iznenada omace noga. i on dole upad& s najstferrmje stene. Tuzni otac vec misljase , da je Vladko mfertav. Xu kad blize dodje, vidi ga medju granjem. na kojem se je zaustavio , te tako si zivot spasio. Otac mu pomozfe dole sici, otidjfe s njim kuci . i oni pripovedahu majci, Sto se je sbilo. Vidis. rece majka, dobri te je Bog sacuvao. jer mu se svaki dan molis. Ali budi drugi put pozorniji; jer tko je ne- smotren. cesto strada. Dobri moji roditelji Skerbe za me danak svaki; Ja sam vazda sred veselja, Nit me muci jad ikaki, Oni mene ljubit, stovat Xaucise veenog Boga, Kao blagog daritelja Sveg uzitka, dobra moga. : 2 Brat i sestra. Mirko i Janja biahu jednom sami kod kuce. Tad Mirko rec& sestri : Hajde da idemo stogod traziti, da se dobro najedemo. Janja mu odgovori: Ako me odvede^, gde nas nitko videti nece, onda cu ici s tobom. Mirko, Hajdemo dakle u jestbinicu , rece tamo cemo naci sladkoga v&rhnja. Janja. Tamo ce nas sused videti, koj na dvoristu d&rva cepa. Mirko. A mi hajdemo u kuhinju; u ormaru je pun lonac meda, u njeg cemo nas kruh umakati. Janja. Tamo nas videti moze suseda koja eno kod prozora sedi i prede. Mirko. Hajdemo dakle u pivnicu jabu- kah jesti , tamo je tavno kao u rogu , tamo nas doista nitko videti nece. dragi Mirko ! zar ti moj rece Janja , zbilja mislis , da nas u pivnici nitko nevidi ? Neznas li ti nista o onom oku nad nami, koje sve i svagde vldi, i u najveeoj tmini ? Mirko se promisli i prestraseno rece Pravo velis sestrice. To mi odmah nije na um palo. Bog nas i onde vidi, kamo coveeje oko nedopire. Necemo zato nigde nista zla ciniti, 3. Jutreisja pesma. 1. Bog sunasce nebu gori I bijeli danak stvori; Mnoge daje men' radosti, Kad izpunim sve duznosti. Hitro noc je izceznila, Snom je niene okrepila; A Bog brani k men' doc bedi ? Da me ona neozledi. Zato njem cu zivot celi Posvetiti s dobrim' deli; I tad ce mi jutro krasno Vek svanjivat lepo jasno. 4. Zitni klasi. Neki seljak isao je sa svojiin sinom Mi- ll vojem na polje, da vidi, hoce li zito skoro sazreti. Dosavsi na polje vide , kako nekoje lati sasvim upravo stajahu, a druge se opet sasvim k zemlji prigibahu. Milivoj rece: To je velika leze. steta , sto toliki strucci gotovo na zemlji Valjda oni nista nevaljaju? Otac odt&rgne dva klasa i rekne: Vidis, ovaj klas, koj se je sa- svim cedno k zemlji prigibao, pun je lepa zfernja; a ovaj, koj se je ponosito u vis dizao, sasvim je prazan. Tko svoj dizenos odvise, U torn mudar duh nedise. 5 Uljudnost. U nekom talijanskom selu zivljase neki seljak, koj je imao sina imenom Sreeka. To je dete doista dobru glavu imalo, ali je ipak moralo svinje cuvati jer niu je otae siromasan bio. , Sreeka su roditelji uvek ucili, da praina svako- mu bude uljudan i prijazan. Pa to je on i bio. Druga pako detca u selu prezirahu njega i biahu neotesana. Kad je jednoc Srecko s drugom detcom svinje cuvao, dodje neki redovnik, i zamoli da mu put pokazu. Nu buduc da je zlo vreme bilo, odgovorise detca neuljudno : sta nas briga ; mi nedemo. Na to priskoci Srecko i pozdravi redovnika ljubezno i ponudi se da ce mu put pokazati. Redovnik je putem iz razgovora opazio, da Srecko bistru i ostru pamet imade, zato ga povede sa sobom u samostan i s do- pustjenjem njegovih roditeljah s vremenom primi ga u svoj red. ! Srecko se je sad niarljivo ucio. Nu prem- da je na skoro najuceniji medju redovnici po stao, to se ipak nije nimalo pernio i , nego je nadalje ostao ponizan, uljudan i prijazan. Toga radi svim je omilio, te se je penjao od jedne casti do druge, dok biskuporn, a posle i kardi- nalom nepostade. Napokon, kad je papa umro, bijase on u Rimo jednodusno 24> travnja 1585. godine za papu izabran, te je pod imenom Siksta V. slavno vladao. 6. Vecernja pesma. Kad se detca sdoiii pokoje, Tad na strazi zvezde stoje, A angjeli iz visine Dodju zemne na nizine, Te na detcu cudi blage Paze cele noei drage. 7. Sesir. Mati rece Ljubiei i Dragutinu: Detco sutra cerno rano s dostavnikom k staroj majci u Karlovac, zato morate rano ustati, jer dostavnik neceka nikoga, i tko na vreme ne- dodje, mora kod kuce ostati. Detca su se radovala. kad su to cula ; k staroj bo su inajci rado isla. Ona im bijase vkrlo dobra, i uvek im dava*e voea i kolacah. Taj : dan nisu o nicern drugom govorila, nego kako ce sutra putovati, i u napred su se vec radovala, sto ce sve dobra i lepa kod stare majke uzivat. Dragutin je vkrlo neredno dete bio. Svoje igracke, svoje knjige, svoje odelo, on je obi- 2avao po svih kutovih razbacati, mesto da je svaku stvar metao na svoje mesto. Kad je u skolu imao i6i, morao je najprie traziti svoju ra^unsku dascicu i pisanku, a tim je vec vise putah u skolu zakasnio, pa je zato od ucitelja i kaznjen bio. Ako bi se kada s otcem setati imao, to je doisto uvek na njem stogod ne- rednoga bilo ; sad mu bijase haljina poderana r sad p^rsluk izmazan. Toga radi morao ga je otac vise putah kod kuce ostaviti i sdm ici. Ljubica je dobro poznavala njegov nered, zato ga je zapitala na vecer u oci putovanja Dragutine! jesi li ti sve svoje stvari u red spravio, da ih sutra mahom nadi mozes? Da- kako, dakako, odgovori on, i legne spavati. — Sutra dan u jutro trebalo je putovati. Kadje vec skoro pet satih bilo, podju mati i Ljubica u gostionicu k ckrnomu orlu , odkuda je do- stavnik polazio. Dragutin htiase s njimi ici, ai mati vidi da Dragutin neima sesira. Bkrzo trazl ga, vikne ona njemu. Dragutin odleti u. sobu v potrazi ga malo, nu nemogase ga naci. Neima ga, vikne on, mogu i bez njega ici. 10 AH to mati nije dopustila. Ne , rekne ona : ako neimas sesira , moras kod knee ostati. Neredno dete nesmijem ja dovesti k staroj mamici ; a dulje cekati nemozemo. Tim otidju oni, sednu u kola, i odvezu se; a Dragutin ostane plaSuc i kajuc se za svoju nerednost. 8. Odziy. Mali Franjo nije joS nista znao o odzivu, Jednoc vikao je na livadi: Oj! oj! i mahom je bio n bliljoj htmici takodjer : Oj! oj! On sada sav n bidu zavikne: Tko si ti? Glas takodjer vikne: Ti! Onvikne: Ti si nevaljanac. Neva- Ijanac, odzovne se u Sumici. Franjo se na to razljuti, te stane svakojako ruziti i gerditi. Nit sve te pogerde dobije natrag. — On poSme sada to dete iraziti, da rnu se osveti , nu nemogmse ga nigde naci. Zatim otidje Franjo kuci, i potuzi se majci, Kako se je u sumi sakrilo nekoje zlocesto dete, te njega svakojako naruzilo i nag^rdilo. Mati mn odgovori: Ovaj par neima$ pravo i sdm sebe izdajeS. CujeS, ti nisi cuo niSta drugo, nego vlastite svoje reci. Jer kao sto si vi§e putah 11 vidio svoje lice u vodi, isto tako si sada duo i svoj glas iz $ume. Da si poviknuo kqju Ijubeznu red. to bi bio i Ijubeznu red natrag dobio. 9. Orah. Anka i Milica igrale su se u v&rtu. Izne- nada opaze obadve jedan orah, koj je s dkr- veta spao bio, i zacmu se sada svadjati. ciji da bude taj orah. Ja sam ga prie smotrila, rekne Anka, moj je. Ne, odgovori Milica, moj je, ja sam ga jos prie smotrila, nego ti. Kad se tako ove dve devojcice pogodit neniogose, ciji da bude orah , rece Ljudevit, njihov najstariji brat: Idite tamo na kraj v&rta, pa kad ja nabrojim tri . zaletite se obadve zajedno, i koja p&rva do oraha dodje, njezin neka je orah. Nu nemojte odved jako letiti, da se nepotepete i neupadnete; jer tko bferz hoce da bude, nije dosta samo da tkrci.