Primena Pre-Em Orah, Voćka Čudnovata Vesnik Proleća
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
stručna revija Mart 2019. broj: 97 besplatan primerak ISSN 1820-0257 Vesnik proleća Primena pre-em šumska zavodnica i prirodni lek herbicida Orah, voćka čudnovata 03 04 07 Reč urednika Sa Agro Suzbijanje meridijana korova u strnim SADRŽAJ žitima 10 12 16 22 Original Srbija- Primena pre-em Grašak, prva Ekološke crtice Homoljski med herbicida setva u polju u novoj godini 24 26 28 32 Značaj pravilne Agrostatistika Sumpor i njegov Polemika rezidbe lešnika značaj u ishrani biljaka 40 42 44 48 Pčelarenje Villager Stočarski kutak Orah, voćka Team servis čudnovata trening 51 62 66 70 Reč struke Organo Agro IT svet Vesnik proleća - šumska zavodnica i prirodni lek 73 75 79 U proleće Vesna Šumarenje Reč čitaoca doleće 2 AGROSVET 97 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs Logistički centar Inđija: 022/801-160 Distributivni centri: Kragujevac: 034/300-435 Beograd: 011/404-82-83 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET BIH: Bijeljina: +387 55/355-230 Laktaši: +387 51/535-705 Sarajevo: +387 33/407 480 AGROMARKET CRNA GORA Danilovgrad: +382 20/818-801 AGROMARKET KS Priština +386 49/733 814 Glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj. Grafički urednik: Kuća Čuvarkuća Redakcija: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Miloš Stojanović Momčilo Pejović Goran Radovanović Duško Simić Mladen Đorđević Agneš Balog Ivan Valent Bojana Stanković Olivera Gavrilović Bojana Karaklajić Sekretar redakcije: Dušica Bec Štampa: Color Print, Novi Sad Tiraž 7000 primeraka Red je da se na početku nove sezone predstave kako novi saradnici u pozabavimo malo i nama samima. stručnim Agro i Garden službama, tako Povoda je mnogo, recimo od gotovo tri i noviteti za sezonu 2019. U okviru Agro decenije uspešnog rada, preko novih divizije predstavljeni su novi pesticidi, akvizicija tokom protekle godine kao herbicidi Max51 i Kletox Extra, fungicidi što su Logistički centar Inđija, „Villager Zenby i Fosco, a u delu brenda Fitofert Rumunija“ kao novi punkt za osvajanje formulacije Fitofert Magni-Cal, Fitofert tržišta EU i ostatka evro-azijskog K-Complex 20, Fitofert Quatro… Garden prostora, petnaest godina izlaženja sektor predstavio je novi brend u delu stručne revije Agrosvet i uskoro 100-ti profesionalnih uređaja, japanski ECHO, broj... U svaku sezonu se ulazi nakon kao i liniju akumulatorskih uređaja dobro obavljenih zimskih priprema Villager Fuse. Noviteta je bilo i u delu u kojima generalnu proveru pred Agrorepromaterijal, Sezona, AGM… domaćom i stranom publikom imamo Tradicionalno, poslednjeg dana kućnog na našem kućnom sajmu. sajma izvlačeni su i dobitnici nagradne igre, a kako su to naši verni prijatelji i Dana 20. februara spuštena je zavesa saradnici, red je da ih pomenemo: Rade na 12. EXPO kućni sajam kompanije Stevanović iz Valjeva, zatim Dalibor Agromarket. Tokom ova tri dana Šćekić iz Berana (Crna Gora), pa Radovan manifestaciju koja predstavlja Petronijević iz Uba, Desimir Milinković nezvanični početak trgovanja u iz Divaca kod Valjeva, Ljubinko agro biznisu ne samo u Srbiji, već Smiljanić iz Belotića, Šapčanka Snežana i u zemljama u okruženju posetilo Veselinović i Violeta Veličković iz Vršca, je preko 2100 poslovnih prijatelja- Uroš Desančić iz Gradiška (Republika partnera iz Srbije, Republike Srpske Srpska), zatim Pančevac Jovo Delić, te – Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Snežana Vukmanović iz Zemuna. Slovenije, Kosova, Hrvatske, Grčke, Japana, Bugarske, Rusije, Finske, Kine, Poslovni prijatelji su se rastali sa Izraela, Jermenije, Republike Severne željom da ova godina protekne u što Makedonije, Libana… korektnijim uslovima u agraru, a da se novo druženje, EXPO13 naredne godine, Ovogodišnji EXPO12 je bio prilika da dočeka u poljoprivredi na „zdravim se u svakom od segmenata kompanije nogama“. REČ UREDNIKA Dragan Đorđević dipl. ing. polj. Dragan Dordevic 4 ra takvog zemljišta. Cilj je da se do štačku kišu u istoriji. Projekat uk- Sa Agro 2020. godine razvije 53,3 miliona ljučuje desetine hiljada komora za hektara poljoprivrednog zemljišta sagorevanje goriva koje su postav- meridijana visokog standarda, a do 2022. go- ljene preko tibetskih planina kako Priredio: dine 60 milijardi hektara. Površi- bi se povećala količina padavina u Dragan Đorđević na poljoprivrednog zemljišta biće regionu do 10 milijardi kubnih me- dipl. inž. poljoprivrede veća od površine Španije. tara godišnje. Plan, koji je produže- tak projekta zvanog Tianhe (Nebe- Izgradnja polja sa većim proizvod- ska reka), koji su istraživači razvili nim kapacitetima, zajedno sa višim 2016. godine na kineskom univerzi- Kina razvija nivoima poljoprivredne mehaniza- tetu Tsinghua, trebalo bi da proiz- poljoprivredno zemljište cije i poboljšanim vrstama useva, vede dodatnu kišu na nekih 1,6 mi- otporno na sušu i pomoći će da Kina ima povoljnu liona kvadratnih kilometara, što je poplavu poziciju na globalnom tržištu žita, područje koje je približno tri puta rekao je Zhang Ksiaoshan, akade- veće od Španije. mik sa Kineske akademije društve- Izvor: b92, 19. februar 2019 nih nauka. Kinesko ministarstvo poljoprivre- Više od 40 odsto obradive zemlje de objavilo je planove o stvaranju u Kini pati od degradacije, prema 53,3 miliona hektara povezanih statistici ministarstva. Trenut- poljoprivrednih površina kako bi no, dve trećine obradive zemlje u se osigurala zalihe hrane. U ovoj Kini se sastoji od polja srednjeg i godini biće razvijeno više od pet niskog prinosa. Polovini obradive miliona hektara poljoprivrednog zemlje nedostaju objekti za navod- zemljišta. Zemlja koja mora da njavanje. Od 2013. godine zemlja nahrani skoro 1,4 milijarde ljudi proizvodi 55 milijardi tona veštač- gradila je poljoprivredno zemlji- ke kiše godišnje. U pokušaju da šte otporno na sušu i poplavu od izazove dodatne padavine preko Zeleno svjetlo za GMO 2011. godine. Do kraja 2018. godine, Tibetanske visoravni, Kina se upu- soju u RS Kina je razvila 42,6 miliona hekta- stila u najveći eksperiment za ve- Izvor: Capital, 22. januar U Republici Srpskoj u planu su iz- mjene Zakona o genetski modifi- kovanim organizmima kojima se dozvoljava promet genetski modi- fikovane soje i njenih proizvoda za životinjsku ishranu. Kako se navodi u obrazloženju Nacrta zakona, koji će se pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srpske naći na narednoj sjednici, promet će se odvijati u strogo kontrolisanim uslovima uz prethodno pribavljeno odobrenje resornog ministarstva. Tako je onaj koji stavlja u promet 5 GMO soju dužan da uspostavi si- stem sljedivosti i postupke na osnovu kojih se mogu identifiko- vati subjekti od kojih nabavlja, od- nosno kojima je isporučio genetski modifikovanu soju i proizvode od genetski modifikovane soje. Pet godina mora voditi evidenciju koja omogućava praćenje i identi- fikaciju onih od kojih je nabavljena ili kojima je isporučena genetski modifikovana soja i proizvodi od genetski modifikovane soje. “Su- bjekat koji stavlja u promet genet- ski modifikovanu soju i proizvode od genetski modifikovane soje od- govoran je za štetu nanesenu ljudi- ma, imovini i životnoj sredini, koja nastane njenim stavljanjem u pro- met”, stoji u Nacrtu zakona. Postupak za stavljanje u promet soje se pokreće podnošenjem za- htjeva Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, a ako su ispunjeni svi uslovi, ministar do- nosi odobrenje. Ministarstvo vodi registar izdatih odobrenja za stav- ljanje u promet genetski modifiko- puju hranu za životinje koja sadrži u zaštiti GMO soje protiv korova, vane soje i proizvoda od genetski genetski modifikovane organizme”, izvor kancerogenih oboljenja za modifikovane soje. navodi se u obrazloženju zakona. konzumenta”, kaže Marinković. Prema njegovim riječima, u ishrani ,,Primjena ovog zakona će omo- Stojan Marinković, poljoprivrednik životinja se godinama koriste ge- gućiti potrošačima da izvrše izbor i predsjednik Saveza udruženja po- netski modifikovani organizmi te u vezi s hranom za životinje koju ljoprivrednih proizvođača Republi- da je to gotovo nemoguće kontro- upotrebljavaju za njihovu ishranu, ke Srpske, mišljenja je da je rela- lisati. a to se posebno odnosi na genetski tivno kratak period upotrebe GMO modifikovanu hranu, koja će, ukoli- usjeva i kultura da bi se moglo doći ,,Dobar dio GMO soje iz uvoza do- ko prođe veoma složenu procedu- do zaključka kakve su posljedice lazi do naših životinja kroz smjese i ru procjene rizika i odobravanja u po konačnog konzumenta i čovje- druge proizvode, a mi na to ne mo- Evropskoj uniji, prema odredbama ka. Kaže kako su pojedini herbicidi žemo uticati. Ono što je apsurdno ovog zakona morati biti jasno obi- koji se koriste kod uzgoja GMO kul- je da je dozvoljen promet soje, a da lježena, tako da će potrošači moći ture opasniji od samog proizvoda. nije dozvoljena njena proizvodnja”, da zaštite svoje osnovno pravo na zaključio je Marinković. izbor, tj. moći će da sami donose ,,Na primjer poznato je da su ostaci odluku da li žele ili ne žele da ku- glifosata, herbicida koji se koristi 6 7 Suzbijanje korova u strnim žitima Danijela Radujkov, dipl. inž. poljoprivrede Kada je suzbijanje korova u pitanju, svakako da je jedan sa herbicidima na bazi fluroksipir-meptila, kao što je od prvih tretmana u proleće tretman protiv korova u Lodin. Herbicid Lodin pokazuje izuzetnu efikasnost na strnim žitima. Korovi imaju negativan uticaj na gajene prilepaču (Galium aparine). Registrovan je u dozi od biljke koji se najpre ogleda u tome