Primena Pre-Em Orah, Voćka Čudnovata Vesnik Proleća

stručna revija Mart 2019. broj: 97 besplatan primerak

ISSN 1820-0257

Vesnik proleća Primena pre-em šumska zavodnica i prirodni lek herbicida Orah, voćka čudnovata

03 04 07 Reč urednika Sa Agro Suzbijanje meridijana korova u strnim SADRŽAJ žitima

10 12 16 22 Original Srbija- Primena pre-em Grašak, prva Ekološke crtice Homoljski med herbicida setva u polju u novoj godini

24 26 28 32 Značaj pravilne Agrostatistika Sumpor i njegov Polemika rezidbe lešnika značaj u ishrani biljaka

40 42 44 48 Pčelarenje Villager Stočarski kutak Orah, voćka Team servis čudnovata trening

51 62 66 70 Reč struke Organo Agro IT svet Vesnik proleća - šumska zavodnica i prirodni lek

73 75 79 U proleće Vesna Šumarenje Reč čitaoca doleće 2

AGROSVET 97 Stručna revija ISSN 1820-0257

Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs

Logistički centar Inđija: 022/801-160

Distributivni centri: Kragujevac: 034/300-435 Beograd: 011/404-82-83 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013

AGROMARKET BIH: Bijeljina: +387 55/355-230 Laktaši: +387 51/535-705 Sarajevo: +387 33/407 480

AGROMARKET CRNA GORA Danilovgrad: +382 20/818-801

AGROMARKET KS Priština +386 49/733 814

Glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj. Grafički urednik: Kuća Čuvarkuća

Redakcija: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Miloš Stojanović Momčilo Pejović Goran Radovanović Duško Simić Mladen Đorđević Agneš Balog Ivan Valent Bojana Stanković Olivera Gavrilović Bojana Karaklajić

Sekretar redakcije: Dušica Bec

Štampa: Color Print, Novi Sad Tiraž 7000 primeraka REČ UREDNIKA se u svakomu se segmenataod kompanije da prilika bio je EXPO12 Ovogodišnji Makedonije, Libana… Severne Republike Jermenije, Izraela, Kine, Finske,Rusije, Bugarske, Japana, Grčke, Hrvatske, Kosova, Slovenije, Gore, Crne Hercegovine, i Bosne – Srpske Republike Srbije, iz partnera prijatelja- poslovnih 2100 preko je posetilo okruženju u zemljama u i već Srbiji, u samo ne biznisu agro u trgovanja početak nezvanični predstavlja koja manifestaciju dana tri ova Tokom Agromarket. kompanije sajam kućni EXPO 12. na zavesa je spuštena februara 20. Dana na našem kućnom sajmu. imamo publikom stranom i domaćom pred proveru generalnu kojima u priprema zimskih obavljenih dobro nakon ulazi se sezonu svaku U broj... 100-ti uskoro Agrosveti revije stručne izlaženja godina petnaest prostora, evro-azijskog ostatka i EU tržišta Rumunija“ kao novi punkt za osvajanje što su Logistički centar Inđija, „Villager kao godine protekle tokom akvizicija novih preko rada, uspešnog decenije Povoda je mnogo, recimo od gotovo tri samima. nama i malo pozabavimo sezone nove početku na se da je Red nogama“. „zdravim na poljoprivredi u dočeka novo druženje, EXPO13 naredne godine, korektnijimuslovimaagraru, u se da a što u protekne godina ova da željom sa rastali se su prijatelji Poslovni Snežana Vukmanović izZemuna. te Delić, PančevacJovo zatim Srpska), (Republika Gradiška iz Desančić Uroš Veselinović i Violeta Veličković iz Vršca, Ljubinko Smiljanić iz Belotića, Šapčanka Snežana Valjeva, kod Divaca iz Milinković Desimir Uba,Petronijević iz Šćekić iz Berana (Crna Gora), pa Radovan Dalibor zatim Valjeva, iz Stevanović saradnici, red je da ih pomenemo: Rade i prijatelji verni naši to su kako a igre, sajma izvlačeni su i dobitnici nagradne Tradicionalno, poslednjeg dana kućnog AGM… Sezona, Agrorepromaterijal, delu u i bilo je NovitetaFuse. Villager uređaja akumulatorskih liniju i kao profesionalnih uređaja, japanski ECHO, sektorpredstavio novibrendje delu u K-Complex 20, Fitofert Quatro… Garden Fitofertformulacije Magni-Cal,Fitofert ZenbyFosco,i brendadelu u a Fitofert herbicidi Max51 i Kletox Extra, fungicidi divizije predstavljeni su novi pesticidi, i noviteti za sezonu 2019. U okviru Agro stručnim Agro ui Garden službama, tako saradnici novi kako predstave Dragan Đorđević ing.polj. dipl. Dragan Dordevic 4

ra takvog zemljišta. Cilj je da se do štačku kišu u istoriji. Projekat uk- Sa Agro 2020. godine razvije 53,3 miliona ljučuje desetine hiljada komora za hektara poljoprivrednog zemljišta sagorevanje goriva koje su postav- meridijana visokog standarda, a do 2022. go- ljene preko tibetskih planina kako Priredio: dine 60 milijardi hektara. Površi- bi se povecala količina padavina u Dragan Đorđević na poljoprivrednog zemljišta biće regionu do 10 milijardi kubnih me- dipl. inž. poljoprivrede veca od površine Španije. tara godišnje. Plan, koji je produže- tak projekta zvanog Tianhe (Nebe- Izgradnja polja sa vecim proizvod- ska reka), koji su istraživači razvili nim kapacitetima, zajedno sa višim 2016. godine na kineskom univerzi- Kina razvija nivoima poljoprivredne mehaniza- tetu Tsinghua, trebalo bi da proiz- poljoprivredno zemljište cije i poboljšanim vrstama useva, vede dodatnu kišu na nekih 1,6 mi- otporno na sušu i pomoci ce da Kina ima povoljnu liona kvadratnih kilometara, što je poplavu poziciju na globalnom tržištu žita, područje koje je približno tri puta rekao je Zhang Ksiaoshan, akade- vece od Španije. mik sa Kineske akademije društve- Izvor: b92, 19. februar 2019 nih nauka.

. Kinesko ministarstvo poljoprivre- Više od 40 odsto obradive zemlje de objavilo je planove o stvaranju u Kini pati od degradacije, prema 53,3 miliona hektara povezanih statistici ministarstva. Trenut- poljoprivrednih površina kako bi no, dve trecine obradive zemlje u se osigurala zalihe hrane. U ovoj Kini se sastoji od polja srednjeg i godini bice razvijeno više od pet niskog prinosa. Polovini obradive miliona hektara poljoprivrednog zemlje nedostaju objekti za navod- zemljišta. Zemlja koja mora da njavanje. Od 2013. godine zemlja nahrani skoro 1,4 milijarde ljudi proizvodi 55 milijardi tona veštač- gradila je poljoprivredno zemlji- ke kiše godišnje. U pokušaju da šte otporno na sušu i poplavu od izazove dodatne padavine preko Zeleno svjetlo za GMO 2011. godine. Do kraja 2018. godine, Tibetanske visoravni, Kina se upu- soju u RS Kina je razvila 42,6 miliona hekta- stila u najveci eksperiment za ve- Izvor: Capital, 22. januar

U Republici Srpskoj u planu su iz- mjene Zakona o genetski modifi- kovanim organizmima kojima se dozvoljava promet genetski modifikovane soje i njenih proizvoda za životinjsku ishranu. Kako se navodi u obrazloženju Nacrta zakona, koji će se pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srpske naći na narednoj sjednici, promet će se odvijati u strogo kontrolisanim uslovima uz prethodno pribavljeno odobrenje resornog ministarstva. Tako je onaj koji stavlja u promet 5

GMO soju dužan da uspostavi sistem sljedivosti i postupke na osnovu kojih se mogu identifiko- vati subjekti od kojih nabavlja, odnosno kojima je isporučio genetski modifikovanu soju i proizvode od genetski modifikovane soje.

Pet godina mora voditi evidenciju koja omogućava praćenje i identi- fikaciju onih od kojih je nabavljena ili kojima je isporučena genetski modifikovana soja i proizvodi od genetski modifikovane soje. “Su- bjekat koji stavlja u promet genetski modifikovanu soju i proizvode od genetski modifikovane soje od- govoran je za štetu nanesenu ljudima, imovini i životnoj sredini, koja nastane njenim stavljanjem u promet”, stoji u Nacrtu zakona.

Postupak za stavljanje u promet soje se pokreće podnošenjem zahtjeva Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, a ako su ispunjeni svi uslovi, ministar donosi odobrenje. Ministarstvo vodi registar izdatih odobrenja za stavljanje u promet genetski modifiko- puju hranu za životinje koja sadrži u zaštiti GMO soje protiv korova, vane soje i proizvoda od genetski genetski modifikovane organizme”, izvor kancerogenih oboljenja za modifikovane soje. navodi se u obrazloženju zakona. konzumenta”, kaže Marinković. Prema njegovim riječima, u ishrani ,,Primjena ovog zakona će omo- Stojan Marinković, poljoprivrednik životinja se godinama koriste ge- gućiti potrošačima da izvrše izbor i predsjednik Saveza udruženja po- netski modifikovani organizmi te u vezi s hranom za životinje koju ljoprivrednih proizvođača Republi- da je to gotovo nemoguće kontro- upotrebljavaju za njihovu ishranu, ke Srpske, mišljenja je da je rela- lisati. a to se posebno odnosi na genetski tivno kratak period upotrebe GMO modifikovanu hranu, koja će, ukoli- usjeva i kultura da bi se moglo doći ,,Dobar dio GMO soje iz uvoza do- ko prođe veoma složenu procedu- do zaključka kakve su posljedice lazi do naših životinja kroz smjese i ru procjene rizika i odobravanja u po konačnog konzumenta i čovje- druge proizvode, a mi na to ne mo- Evropskoj uniji, prema odredbama ka. Kaže kako su pojedini herbicidi žemo uticati. Ono što je apsurdno ovog zakona morati biti jasno obi- koji se koriste kod uzgoja GMO kul- je da je dozvoljen promet soje, a da lježena, tako da će potrošači moći ture opasniji od samog proizvoda. nije dozvoljena njena proizvodnja”, da zaštite svoje osnovno pravo na zaključio je Marinković. izbor, tj. moći će da sami donose ,,Na primjer poznato je da su ostaci odluku da li žele ili ne žele da ku- glifosata, herbicida koji se koristi 6 7

Suzbijanje korova u strnim žitima

Danijela Radujkov, dipl. inž. poljoprivrede

Kada je suzbijanje korova u pitanju, svakako da je jedan sa herbicidima na bazi fluroksipir-meptila, kao što je od prvih tretmana u proleće tretman protiv korova u Lodin. Herbicid Lodin pokazuje izuzetnu efikasnost na strnim žitima. Korovi imaju negativan uticaj na gajene prilepaču (Galium aparine). Registrovan je u dozi od biljke koji se najpre ogleda u tome da oduzimaju ili 0,4 do 1,2l/ha. Takođe, izdvaja se kao preparat koji ima „kradu“ biljkama vodu i mineralne materije, zbog čega dobro delovanje na divlju kupinu (Rubus spp.). Radi onemogućavaju njihov normalan rast i razvoj. Izos- postizanja maksimalne efikasnosti na sve korovske tanak suzbijanja korova dovodi do brojnih problema – vrste u strnim žitima, naša stručna služba preporučuje smanjenje ili izostanak prinosa, otežana žetva, velika kombinovanje herbicida Lodin (0,4 l/ha) + Metmark WG brojnost korova u narednom usevu... Izbor herbicida (10 g/ha) do faze zastavičara. zavisi isključivo od dva faktora: prvi, fenofaza razvića gajene biljke i drugi, korovska vrsta, odnosno njen ste- Kada govorimo o primeni preparata za suzbijanje pen stalnosti i pokrovnosti. korova u usevima strnih žita, ono što uglavnom izdvaja vrhunske od prosečnih herbicida jeste delovanje na dve Kompanija Agromarket u svojoj paleti ima nekoliko korovske vrste - prilepaču (Galium aparine) i palamidu preparata koji su registrovani za suzbijanje korova u (Cirsium arvense). Pored toga što koristi hranljive strninama i koji mogu da isprate i jedan i drugi zahtev materije i vodu namenjene gajenom usevu, prilepača koji se postavlja pred herbicide u strnim žitima. Jedan može da otežava žetvu usled otežanog rada kombajna. od vrlo često primenjenih preparata registrovanih u Palamida je biljka sa izuzetno jakim korenom i dugim strnim žitima je Metmark WG, koji se koristi u količi- puzećim rizomima, pojavljuje se oazno, jak je kompetitor ni od 10 g/ha sa dodatkom okvašivača Imox (0,1%) i i može u potpunosti da uguši gajeni usev. Veliki broj to do pojave lista zastavičara. Radi proširenja spek- herbicida registrovanih u raznim kulturama ne deluje tra delovanja, preparat Metmark WG se može mešati na palamidu ili ima slabo i polovično delovanje. Kao 8

internodija, dok potpuno sušenje korova nastupa 2-3 nedelje posle primene herbicida. Preporučena doza primene ovog preparata je 33 grama po hektaru. Poželjno je da se prilikom primene doda i okvašivač kao što je Imox (0,1%) ili Trend (0,1%) radi boljeg kvašenja lisne površine i distribucije preparata po tretiranoj površini. U rezervoar prskalice, okvašivač se dodaje poslednji. Preparat Lancelot 450 WG se pakuje u hektarskoj dozi (33 g) i postoji pakovanje od 500g. Preparat se može primeniti od početka bokorenja do pojave drugog kolenca pšenice i ječma. Prednost primene preparata do faze drugog kolenca je u tome što su korovi dobro vidljivi i u gušćim usevima strnih žita i što deo preparata dospe na površinu zemlje što kasnije omogućava preparatu da pokaže i svoje dobro zemljišno delovanje. Ovaj preparat se, takođe, od drugih izdvaja po tome što poseduje vrlo dobru aktivnost i pri nižim temperaturama, čak i do 5̊C,

herbicid koji besprekorno rešava palamidu, prilepaču, kao i gorušicu, mišjakinju, štavelj, ambroziju, kamilicu, poponac i druge korove u strnim žitima, izdvojio se Lancelot 450 WG. Odlikuje ga velika pokretljivost, zbog čega odlično deluje na korove koji imaju duboko razvijene podzemne organe kao što je palamida, jer se preparat spušta u rizome i potpuno ih uništava, što se može najbolje uočiti sledeće vegetacione sezone kada se primeti da palamida nije više prisutna u narednom usevu. Preparat Lancelot 450 WG sadrži dve aktivne materije, Aminopiralid i Florasulam. Za razliku od većine drugih herbicida registrovanih za primenu u usevima strnih žita, Lancelot 450 WG se osim delovanja preko lista, odlikuje i vrlo dobrim delovanjem preko zemljišta (1-3 nedelje nakon primene), čime je omogućeno delovanje na korove koji kasnije niču ili na one koji imaju produžen period nicanja. Korovi vrlo brzo usvajaju ovaj preparat, tako da padavine 1 sat nakon primene ne mogu umanjiti njegov efekat. Što se tiče simptoma delovanja ovog preparata, bitno je istaći da rast i razvoj korova prestaju već u roku od jednog dana nakon tretmana. Nakon 3-4 dana, simptomi se ispoljavaju u vidu gubitka boje i uvijanja listova koje je praćeno skraćivanjem tako da možemo da očekujemo odličnu efikasnost i u slučaju hladnijeg perioda u vreme primene preparata. Kada govorimo o plodoredu, iste jeseni se mogu sejati ozima žita i uljana repica; sledećeg proleća kukuruz, suncokret, šećerna repa, krompir, mrkva, luk, lucerka, dok se nakon 14 meseci mogu sejati soja i grašak. Preparat Lancelot 450 WG je dobro rešenje kada se pšenica kombinuje u plodoredu sa uljanom repicom, jer nema ograničenja, odnosno ne smeta narednom usevu uljane repice za razliku od nekih drugih preparata koji u pojedinim godinama mogu loše delovati na uljanu repicu. 9

Kompanija u svojoj paleti ima registrovan herbicid Pallas 75 WG, namenjen za suzbijanje uskolisnih korova, pre svega divljeg ovsa-zobi (Avena fatua) u strnim žitima koji je na bazi aktivne materije pirok- sulam. Ovaj preparat je registrovan za pšenicu, raž i tritikale, a NE SME se primenjivati u usevima ječma i tvrdim durum pšenicama (Triticum durum). Odlikuje se dobrim delovanjem na mnoge uskolisne korovske vrste i neke širokolisne korove. Proširen spektar delovanja na širokolisne korovske vrste se dobija pri- menom u kombinaciji sa preparatom Metmark WG. Herbicid Pallas 75 WG koristi se u dozi od 0,25 kg/ha uz dodatak 0,5l/ha okvašivača Pallas adjuvant, koji obezbeđuje odlično mešanje preparata u prskalici. Osim herbicida Metmark WG, preparat Pallas 75 WG se meša sa većinom herbicida, fungicida, insekticida i tečnih azotnih đubriva, a ne sme se mešati sa regulatorima rasta i insekticidima na bazi organofosfata. Jedan sat nakon primene je otporan na spiranje padavinama. Preporuka struke je da se prilikom aplikacije izabra- Jedini preparat koji istovremeno ima odlično delovanje nog herbicida primeni i folijarno đubrivo kao što je na Galium aparine i Matricaria spp. od nicanja do FITOFERT Speed G (3,0 l/ha) koji pomaže u prevenci- porasta korova do 25 cm, je preparat Mustang. Ovaj ji stresnih situacija - „herbicidni šok“, niske i visoke preparat se vrlo brzo usvaja lišćem i već za nekoliko temperature vazduha, a istovremeno podstiče gajenu sati zaustavlja dalji razvoj korova. Sadrži dve aktivne biljku da aktivira svoje unutrašnje resurse u pravcu materije, florasulam i 2,4-D. Primenjuje se u količini kvalitetnog kondicionog stanja. od 0,4 do 0,6 l/ha, do faze drugog kolenca, a osim S obzirom na to da usevi strnina izlaze iz zime prilično registracije u pšenici i ječmu, registrovan je i u kukuruzu. devastirani vremenskim (ne)prilikama koje su ih pra- Što se tiče plodoreda, nema nikakvih ograničenja. tilli od same setve, to se očekuje jaka konkurentska Kompanija Agromarket u ponudi ima i Velox, prepa- reakcija korovskih biljaka. Na nama je da pomognemo rat na bazi 2,4-D za primenu u strnim žitima. Količina gajenoj biljci, a gore ponuđeni herbicidi su upravo ta primene je 0,8-1,0 l/ha, a registrovan je od sredine pomoć. bokorenja do pojave drugog kolenca pšenice. 10

Med dostojan Kleopatre

Homoljski med Ivana Tanurdžić, novinar

U Homoljskom kraju postoje brojne legende i verova- di prohodne staze koje omogućavaju plodonosno menja o pčeli. Tako se veruje da u pčelinjak nikada ne sme dobranje. da uđe stoka, a naročito psi i da niko ne sme neumiven ući kako pčele ne bi dobile metilj. Po starom predanju Homoljski med je poliflorni med koji se vrca jednom, kraljici Kleopatri su dopremali nadaleko čuveni Ho- maksimalno dvaput u toku godine i dobija se od do- moljski med koji je ona koristila kao eliksir za negu maće medonosne pčele Apis mellifera carnica u od- kože . nosu 50% bagremovog i više od 50% livadskog meda. Boja Homoljskog meda je intenzivna i varira od svetle Homolje je geografsko područje u Istočnoj Srbiji okru- do tamne, a nijanse boja se kreću od oker žute preko ženo planinskim vencima sa svih strana. Na severu je narandžaste do tamno ćilibar. Miris mu je neodoljiv, od Zvižđa odvajaju mistične Homoljske planine, na cvetni i i specifičan za biljni pokrivač Homolja. A kad jugu od Resavice planinski venac Beljanice, od crno- ga probate, ne možete mu odoleti. Ukus je prijatno rečkog basena na istoku masiv Crnog vrha, a od donje arhaičan, zaokruženih i punih aroma sa jasno nagla- Mlave na zapadu Gornjačke planine. Ovo celo područje šenim karakteristikama Homoljskog meda. Gustina ga administrativno pripada teritoriji opštine Žagubica. čini idealnim za namotavanje na kašiku i mazanje, a Homolje krase nesvakidašnje prirodne lepote, eko- ima i prirodnu osobinu kristalizacije. Homoljski med loški očuvane sredine što ih i čini idealnim područjem mora imati sledeće karakteristike prilikom puštanja za proizvodnju čistih i specifičnih pčelinjih proizvoda. na tržište i to da je: dobijen isključivo od domaće me- Brojne šume, livade i pašnjaci bogati su medonosnim donosne pčele Apis mellifera carnica, u uslovima mo- biljkama, a stanovništvo se od davnina trudi da izgra- difikovanog, stacioniranog pčelarenja, da mu je boja 11 potpuno ujednačena i jednolična i kreće se od oker žute do tamno ćilibar, da mu je miris cvetan i svoj- stven biljnom pokrivaču Homolja, ukus prijatno arha- ičan, gustina takva da može lako da se namotava na kašiku.

Na današnji dan udruženje koje se najviše bavi zašti- tom i proizvodnjom Homoljskog meda je pčelarska zadruga ,,Homolje med’’ sa sedištem u Žagubici, koju je osnovalo 84 pčelara iz opštine. Cilj zadruge je bio da se obezbedi repromaterijal i plasman pčelarskih proizvoda na tržište pod jednim imenom sa istim kvalitetom i po što povoljnijoj ceni. Godine 2008. zadruga Homolje med je zahvaljujući Rešenju o Ustanovljenju imena porekla Homoljskog meda kreirala ambalažu i etiketu sa kojom je debitovala na tržištu, a tokom 2009. godine na Beogradskom sajmu etno hrane Ho- moljski med je dobio priznanje ,,Robna marka Srbije’’. Članovi zadruge stalno rade na angažovanju novih članova i redovno organizuju skupove i edukacije na temu proizvodnje meda, a 2010. godine Homoljski med je postao prvi srpski proizvod sa međunarodnom za- štitom geografske oznake porekla. 12

Primena pre-em herbicida Momčilo Pejović, dipl. inž. poljoprivrede

Kod planiranja strategije za borbu protiv korova nika- - kod nekih useva predstavljaju jedino rešenje za neke ko ne treba isključiti herbicide za primenu posle setve korove ili jedini moguć izbor preparata, a pre nicanja, pogotovo ako su parcele zaražene velikom populacijom korova koji mogu dovesti u pitanje Naravno, pre izbora strategije suzbijanja korova u poje- razvoj mladih biljaka useva kada su one i najosetljivije dinim usevima mora se voditi računa o: na prisustvo korova. Takođe oslanjanje samo na ove herbicide je rizično jer njihovo delovanje zavisi od - poznavanju parcele, tj. koji su korovi prisutni i u kojoj mnogo faktora pa pojedinih godina može biti slabije brojnosti, od očekivanog. - dubini obrade, ako je moguće proceniti dubinu na ko- Dugogodišnja ispitivanja, ali i praksa pokazale su niz joj su korovi, prednosti primene tzv. zemljišne hemije, odnosno pre- em herbicida kao što su: - poznavanju herbicida koji se primenjuju, tj. rastvorljivost, isparljivost … - drugačiji mehanizam delovanja od post-em herbicida (posle nicanja), - poznavanju osobina zemljišta, fizičkih osobina, hemijskih osobina, organske materije… - nema pritiska korova na mlade biljke gajenog useva, tj. kompeticije gajenog useva i korovske biljke, - poznavanju perzistentnosti herbicida.

- oslobađaju mehanizaciju u periodu kada se primenjuje u drugim usevima, 13

Faktori koji utiču na efikasnost pre-em herbicida su - rastvorljivost jer većina pre-em herbicida deluje brojni, najvažniji su: preko korena. Da bi ih biljka usvojila moraju biti u zemljišnom rastvoru što zavisi od njihove rastvorljivo- - interakcija između rastvorljivosti herbicida i vezivanja sti u vodi, koja ako je jako velika dovodi do ispiranja na čestice gline i organske materije u zemljištu, preparata u dublje slojeve što može dovesti do problema jer jake kiše mogu da ih speru u zonu korena - količina padavina i gajene biljke i dovedu do fitotoksije.

- primenjena doza. Ako je rastvorljivost slaba, preparat ostaje na površini i tu spadaju uglavnom herbicidi koji deluju na ponike Takođe, na efikasnost primenjenih zemljišnih herbicida i primarno se usvajaju listom i izdankom, a slabije se mogu uticati činioci koji mogu delovati na razgradnju usvajaju korenom (npr. Pendimetalin). Slaba rastvorl- herbicida, kao što su: jivost je ispod 49 mg/l, srednje rastvorljivi herbicidi 50-500 mg/l, jako rastvorljivi preparati preko 501 mg/l. - fotodegradacija koja nastaje hemijskom reakcijom pod uticajem sunčeve svetlosti pri čemu dolazi do Tabela 2. Uporedni prikaz vrednosti rastvorljivosti kod razgradnje herbicida. Česta je u godinama sa sušnim najčešće primenjivanih pre-em herbicida prolećem, a razgradnja nastaje usled delovanja UV zračenja. Rastvorljivost Aktivna materija/preparat - isparavanje jer neki herbicidi imaju izraženo ispara- (mg/l na 200C) vanje nakon primene, pri čemu se njihova efikasnost smanjuje ukoliko ubrzo nakon primene ne padne kiša Trifluralin (Treflan...) 0,22 i ti herbicidi bi trebali biti uneti u zemljište inkorpo- racijom. Isparljivost zavisi od pritiska pare preparata i što je ona veća i isparljivost je veća. Ako su vrednosti Pendimetalin (Stomp, Pendistop...) 0,33 pritiska pare preko 1 mPa preparat se smatra isparljivim i trebalo bi raditi inkorporaciju pogotovo ako skoro nakon primene neće pasti kiša. Flumiksazin (Max 51) 0,786

Tabela 1. Uporedni prikaz vrednosti pritiska pare kod najčešće primenjivanih pre-em herbicida Isoksaflutol (Merlin) 6

Terbutilazin (Terbis...) 7 Pritisak pare Aktivna materija/preparat (mPa na 250C) Flurohloridon (Racer, Girasolin...) 21,9 Trifluralin (Treflan...) 12

S-metolahlor (Mont 960 EC) 480 S-metolahlor (Mont 960 EC) 3,7

Metribuzin (Sencor plus) 1165 Dimetanamid (Frontier) 2,5

Dimetanamid (Frontier) 1450 Pendimetalin (Stomp, Pendistop...) 1,94

- adsorpcija zavisi od osobina samog zemljišta i her- Flumioksazin (Max 51) 0,32 bicida. Veći sadržaj gline i organske materije dovodi do većeg vezivanja i slabog ispiranja herbicida. Reakcija Ph zemljišta takođe može imati snažan uticaj na ad- Flurohloridon (Racer, Girasolin...) 0,27 sorpciju herbicida, npr. na nižim pH imidazolinoni se znatno jače vežu nego u neutralnim ili alkalnim zem- Metribuzin (Sencor plus) 0,121 ljištima. Koeficijent adsorpcije (koc) vrednosti preko 4000 Terbutilazin (Terbis...) 0,12 označavaju herbicide nepokretne u zemljištu, 500 do 4000 slabo pokretne, 75 do 500 srednje pokretne, 15 do 75 pokretne i ispod 15 jako pokretne u zemljištu. 14

Tabela 3. Uporedni prikaz vrednosti koeficijenta -ad - razgradnja jer kada dospeju u zemljište, herbicidi se sorpcije kod najčešće primenjivanih pre-em herbicida razgrađuju ili mikrobiološki ili hemijskim procesima (hidrolizom). Kod velikog broja zemljišnih herbicida mikrobiološka razgradnja je glavni način razgradnje. Koeficijent Zavisno od temperature, vlage i sadržaja kiseonika za- Aktivna materija/preparat adsorpcije (koc) visi razvoj mikroorganizama tako da u sušnim uslovima herbicidi mogu biti znatno perzistentniji nego u vlažnim godinama. Hemijski način razgradnje je zas- Pendimetalin (Stomp, Pendistop...) 17581 tupljen kod sulfonilurea i triazina i takođe zavisi od vlage, temperature i pH zemljišta. Kako se herbicid u Trifluralin (Treflan...) 15800 rastvoru razgrađuje vezani deo za zemljišne čestice prelazi u rastvor i njegova razgradnja počinje. Za većinu zemljišnih herbicida važi da ne gube u efikasnosti na Flumioksazin (Max 51) 889 površini zemljišta 7 – 10 dana bez kiše, neki preparati duže, a neki kraće.

Flurohloridon (Racer, Girasolin...) 490 Perzistentnost herbicida se označava sa vrednosti- ma DT50 i označava period u danima potrebnim da se razgradi 50% herbicida u zemljištu. Vrednost preko 100 Terbutilazin (Terbis...) 230 DT50 označava veliku perzistentnost, 30-100 srednju, a DT50 0-30 neperzistentni preparati. Dimetanamid (Frontier) 218 Tabela 4. Uporedni prikaz vrednosti perzistentnosti kod najčešće primenjivanih pre-em herbicida S-metolahlor (Mont 960 EC) 200 Aktivna materija/preparat DT50 Izoksaflutol (Merlin) 145 Dimetanamid (Frontier) 7 (2-16) Metribuzin (Sencor plus) 60 S-metolahlor (Mont 960 EC) 15 (11-31)

Metribuzin (Sencor plus) 14-28

Terbutilazin (Terbis...) 20 (10-36)

Flumioksazin (Max51) 21

Flurohloridon (Racer, Girasolin...) 53

Pendimetalin (Stomp, Pendistop...) 90 (27-186)

Trifluralin (Treflan...) 170 (35-375)

Teško je uklopiti sve faktore koji utiču na primenu zemljišne hemije da budu idealni, kao što se i pojedini preparati različito ponašaju na različitim zemljištima i različitim vremenskim uslovima. Poznavanje osobina samih preparata i njihovih aktivnih materija nam može pomoći u odabiru odgovarajućih herbicida za naše potrebe u konkretnim slučajevima na našoj parceli. 15 Grašak, prva setva u polju u novoj godini Mladen Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Grašak (Pisum satiuvum L.) je jednogodišnja povrtarska od 6.000 godina pre Nove ere pronađena su zrna ove kultura iz familije Fabacaea sa dugom tradicijom gajen- kulture, kao i u arheološkim iskopavinama starim 5.000 ja širom sveta pa tako i na našim prostorima. Svoje- godina. U srednjem veku bio je jedan od najvažnijih vremeno je ova kultura gajena na preko 13.000 ha na poljoprivrednih kultura. U to vreme uglavnom su ko- prostorima Jugoslavije, sa glavnim centrima gajenja u rišćene populacije ljubičastog cveta koji se danas sma- Hrvatskoj i Srbiji, i to u Vojvodini i na području Cen- tra divljom populacijom nepoželjnom u proizvodnji za tralne Srbije. Ovako razvijena proizvodnja pre svega je ishranu ljudi. bila organizovana u centrima sa jakim prerađivačkim kapacitetima. U Persiji i Indiji, a kasnije i u Evropi, sušena zrna graška su se cenila kao zrno kukuruza i pšenice i čuvala su se Danas je slika dosta drugačija. Promene su dramatične kao rezerva hrane za eventualna doba gladi. U Evro- kako sa stanovišta površina pod ovom kulturom, jer pu su nomadska plemena prenela i vrlo brzo se raširio su u mnogome manje, tako i sa stanovišta tehnologije po celom kontinentu i zauzeo bitno mesto u jelovni- proizvodnje, prisutnog sortimenta, ali i smanjenih ku Nemaca, Švajcaraca, Austrijanaca i Italijana. Glavni kapaciteta prerade. Takođe, na gajenje ove kulture centri proizvodnje u 20. veku su SAD, Evropa i Azija. Ova značajno utiču i klimatske promene, ali ne nužno kultura se pre svega gaji zbog zelenih i zrelih zrna, dok negativno ako govorimo o trenutku setve koja može se u manjem obimu proizvodi zbog mladih mahuna. biti jesenja, ali i prolećna. Pored sezonske upotrebe svežeg zrna, velike količine se konzerviraju sterilisanjem i smrzavanjem. Nauka smatra da je grašak poreklom iz Južnog dela Azije (Indija) i Etiopije. Grašak su konzumirali najstariji Mlad, zelen, grašak je vrlo hranljivo povrće. Po hranlji- narodi Evrope i Azije. U starogrčkim grobovima, starijih vosti stoji ispred sveg ostalog povrća. Ova povrtarska 17 kultura se posebno ističe sadržajem suve materije Posle cvetanja i oprašivanja dolazi do pojave mahune, 18 – 22%, 4 – 9 % šećera, 3 – 5 % skroba, 5 – 6 % be- koja predstavlja plod ove kulture. Mahune su zelena lančevina i značajne količine vitamina A, B i C. Ove boje, dužine 6 – 10 cm u kojoj se nalazi 2 – 10 zrna. Zrna vrednosti se pre svega odnose na mlado zrno, dok su ili seme graška, u zavisnosti od sorte, može biti od ble- kod zrelog zrna one mnogo puta veće. Pored ovih ma- do do tamno zelene boje a ima slučajeva i da je bele terija u svom sastavu grašak poseduje i značajne ko- ili žućkaste boje. Veličina varira i zavisi od više faktora. ličine lecitina. Lecitin je jako bitan za ljudski organizam Sam oblik zrna je sortna karakteristika i može biti okru- i čini 33% težine mozga i 73% jetre. Upravo zato se i glo, naborano, glatko ili uglasto. naziva hranom za mozak. Veća količina lecitina se nalazi se u sortama sa naboranim zrnima, a u njima se Agroekološki uslovi gajenja. Grašak je biljka umerenog hlorofil duže čuva i zbog njegove dužine trajanja ta zrna klimatskog pojasa i najbolje uspeva u uslovima su tamnije zelene boje. prohladnog i vlažnijeg klimata. Seme graška niče već na 2˚C, što je karakteristično za sorte okruglog zrna Morfologija. Grašak ima dobro razvijen korenov sistem dok je kod sorti sa naboranim zrnom temperatura ni- sa centralnim korenom koji prodire u dubinu i do 1m. canja 4 - 6˚C. Glavna prednost ove kulture je ta što se Jedna od glavnih osobina ove kulture je da na ko- zbog niskih temperatura nicanja, kao i zbog odličnog renovim žilicama obrazuju kvržice u kojima se nalaze podnošenja niskih temperatura može gajiti i u jesen bakterije azotofiksatori. Ovo je još jedna agrotehnička i u proleće. Grašak odlično podnosi i temperature is- prednost ove kulture jer obogaćuje zemljište azotom. pod 0˚C, mlade biljke čak i temperature do -8˚C, dok Ono što je interesantno reći vezano za funkcionisanje starije do - 3˚C. Ova tolerancija na niske temperature je azotofiksatora je da povećana kiselost zemljišta utiče posebno izražena za sorte sa okruglim zrnom. Napro- na smanjenje asimilacije azota od strane ovih bakteri- tiv ovoj toleranciji niskih temperatura visoke tempera- ja. Još jedan od mnogobrojnih razloga za popravljanje ture, a posebno ako su praćene deficitom padavina u pH vrednosti zemljišta. mnogome negativno utiču kako na smanjenje prinosa, koji može da bude i potpuno ugrožen, tako i na kvalitet Stablo je tanko, šuplje i razgranato i zavisno od sorte samih zrna. i načina gajenja, može biti od 30 cm ili pak i do 2 m. U zavisnosti i od tipa berbe može da zavisi koju sortu ga- jimo. Tako niske ili srednje visoke sorte (60 – 90 cm) se gaje za mehanizovanu berbu. Ono što je jako važno na- pomenuti je da klimatski uslovi u mnogome mogu da utiču na porast stabla kod graška, pa imamo slučajeve da sorte kojima je karakteristika da imaju visinu 60 cm u uslovima suše imaju smanjen porast i da ne pređu 30cm. U drugom slučaju sorte koje su visine oko 80 cm izrastu i do 120 cm ukoliko se gaje u uslovima velikih padavina i nižih temperatura.

Glavni nedostatak i najveća mana ove kulture je upravo vezana za čvrstoću stabla. Vrlo često dolazi do poleganja biljaka i kod gajenja za zrelo zrno to predstavlja glavni problem jer cela površina može da polegne i da se „zalepi“ za zemlju što dosta otežava žetvu ove kulture, s jedne strane, ali i povećava gubitke zrna, s druge strane. Grašak ima velike potrebe za vlagom, kako zemljišnom tako i vazdušnom. Najbolje uspeva u rejonima sa Listove ima parno – peraste sa jednim ili dva para liski većom vlažnošću zemljišta i vazduha. Ima velike potre- koji se završavaju viticom. Kod nekih sorti listovi su pot- be u svetlosti i spada u grupu biljaka dugog dana. puno transformisani u vitice i takve sorte se u gušćim sklopovima lako vezuju jedna za drugu i ne dolazi do Traži zemljište dobre strukture bogato organskom ma- većeg poleganja biljaka. terijom. Ne bi trebalo da se seje na zemljištima jako teškim zemljištima koja nisu ocedna. Najbolje uspeva Cvetovi su leptirasti i mogu biti bele boje ili ljubičaste. na zemljištima pH vrednosti u rasponu 6 – 8. Gajene sorte graška za ljudsku ishranu se karakterišu cvetovima bele boje i prilikom semenske proizvodn- Grašak je vrsta koja ne podnosi monokulturu. Na je ukoliko se primete biljke sa ljubičastim cvetovima istoj parceli bi trebalo da dođe tek posle 5 godina. U sprovodi se mera negativne selekcije koja podrazume- plodosmenu treba uvrstiti bilo koju kulturu koja nije va uklanjanje takvih biljaka. Cvetanje kreće odozdo na leguminoza. Ono što treba istaći je da je sam grašak gore i traje od 10 do 20 dana. odličan predusev za sve kulture. Takođe, zbog kratke 18 vegetacije a posebno kad se seje s jeseni, posle graška Na zemljište umerene plodnosti unosi se 30 kg N, može da se seje postrna kultura povrća, kao što je 60 kg P i 80 kg K po hektaru. Ako bismo ovaj podatak iz- cvekla ili kupus, ili druge ratarske kulture posebno u razili kroz formulaciju kompleksnih đubriva optimalan sistemu navodnjavanja. odnos elemenata NPK bi bio 1 : 2 : 2. Neki tehnolozi proizvodnje preporučuju upotrebu 500 kg/ha formu- Đubrenje. Za razliku od ostalih povrtarskih kultura lacije 8 : 16 : 24 na srednje bogatim zemljištima. U liter- potrebe graška za hranivima su drugačije i smanjene. aturi su velika odstupanja u preporuci primeni miner- Budući da je reč o kulturi koja je azotofiksator ima alnim đubrivima ali i to odstupanje je uslovljeno tipom smanjene potrebe za azotom tokom vegetacije. Ono i kvalitetom zemljišta, stanju u istom ali i sortimentom kao i gustinom setve.

Vreme optimalne primene ovih đubriva je jesen kada se zaorava polovina planiranih količina a druga polovina uz koju se eventualno dodaje azot dodaje se u predsetvenu pripremu. Ukoliko se radi o jesenjoj setvi graška ili ukoliko radimo unošenje đubriva pred samu setvu u proleće, onda se unosi cela količina kompleksnog đubriva u zemljišta u predsetvenu obradu stim da treba voditi računa da đubrivo mora da bude pozicionira- no malo dublje, najmanje 6 – 7 cm daleko od semena u dubinu. Kada biljke dođu u porastu na visinu oko 5 cm treba dodati planiranu količinu azota kao dodatnu prihranu. Treba u tom trenutku birati azotna đubriva sa brže pristupačnim azotom.

Setva. Grašak se seje rano u proleće čim to vreme dozvoli. Od polovine februara prvi trenutak koji nam dozvoli da uđemo u parcelu da je pripremamo i spro- što treba znati da biljkama graška, azot treba u počet- vedemo setvu je pravi trenutak za setvu. Ovako rano nim fazama porasta i tada ga mora imati u dovoljnim posejan grašak iskoristi period povišene vlage i stigne količinama, dok kasnije kada biljke ojačaju i kada se da cveta u periodu kada temperature još uvek ne idu formiraju kvržice sa azotofiksatorima treba biti jako visoko. Niske temperature koje mogu da se jave u ovom obazriv sa dodavanjem azota. Veće količine azota stim- periodu, njemu generalno ne smetaju jer je biljka kojoj ulišu ubrzan rast i dolazi do prevelike bujnosti biljaka odgovaraju niže temperature. koja je najčešće obrnuto proporcionalna rodnosti, tj. ukoliko dođe do preterane bujnosti dolazi do smanjen- Takođe, jesenja setva grašaka je dobra opcija. Za ove ja cvetanja, a samim tim i do pada prinosa ove kulture. namene treba izabrati pravi sortiment koji bolje podnosi niske zimske temperature, mada sve sorte mogu U naučnim radovima analizom ostataka semena graška da prezime uspešno ukoliko tokom zimskih meseci dokumentovano je da sadrži najviše kalijuma i to 45%, bude snežni pokrivač kada su jako niske temperature, dok je fosfor drugi po zastupljenosti 35%. Pored ove te ne dođe do pojave golomrazice. Važi pravilo da sorte činjenice, takođe je utvrđeno i da su bakterije azoto- sa glatkim semenom bolje podnose niske temperature fiksatori koje koloniziraju kvržice na korenu graška ta- te ovakve sorte treba i birati. Setva se sprovodi proiz- kođe veliki potrošači upravo kalijuma i fosfora. Iz ovoga voljno u trenutku kada se proceni da će biljke ući u proističe da su ova dva elementa najvažnija za prinos zimski period u visini stabla oko 10-ak cm. Uzimajući ove kulture. Osim fosfora i kalijuma treba voditi računa u obzir da se klima drastično menja i da je teško pro- i o prisustvu kalcijuma (Ca) u zemljištu, ali i jako važnih ceniti kakva će zima biti, tj. kada će krenuti sa niskim mikroelemenata kao što su bor (B) i molibden (Mo). temperaturama teško je proceniti optimalan trenutak setve. Proizvodna sezona koja je počela u jesen 2018. Ono što treba da prethodi unošenju kompleksnih karakterisala se dugim periodom toplog vremena, bez đubriva u zemlju jeste analiza zemljišta kako bi se biljke padavina, do polovine decembra gde se temperatura adekvatno opskrbile potrebnim količinama hraniva. kretala najčešće oko 16˚C. U ovim uslovima biljke koje Pored unošenja mineralnih kompleksnih đubriva su bile sejane krajem sredinom i krajem oktobra zbog preporučuje se i obogaćenje zemljišta organskom tih uslova suše morale su da budu zalivene da bi nikle, materijom unošenjem stajnjaka. Ova mera je bolje da a visoke temperature su dovele do prevelikog porasta se uradi u prethodnoj proizvodnoj sezoni kako bi se pa su i biljke ušle prevelike u zimu. Ako se na dalje nas- stajnjak razgradio. tave temperature koje ne idu u duboki minus bez snega neće biti bojazni da će biljke graška izmrznuti. 18 19

Kasna jesenja setva je dobra sa stanovišta plasmana Razmak u biljaka u redu nije veliki i reguliše se ko- svežeg graška jer dolazi na rod u rano proleće kada ličinom semena za setvu i iznosi oko 5 – 7 cm. Količina setva obavljena u februaru još uvek nije blizu berbe. U semena za setvu ukoliko sejemo na razmak od 15cm je tom trenutku plasman je siguran, a cena izuzetno viso- okvirno 300kg u zavisnosti od krupnoće semena i ap- ka i omogućuje dobru zaradu proizvođačima. solutne mase semena pri prosečnoj klijavosti semena preko 90% i dobroj energiji klijanja. Za setvu s proleća važi pravilo da što se kasnije sprovede prinosi su sve manji upravo zbog toga što biljke Seme mora da bude zaprašeno fungicidima kako bi se graška u vreme cvetanja ne vole visoke temperature jer sprečile štete usled delovanja zemljišnih patogena, se smanjuje procenat zametnutih mahuna. zbog kojih može doći do propadanja klijanaca graška (Fusarium oxysporum f.sp. pisi, Pythium sp., Rhizocto- Zbog praktičnosti i vremena berbe kako bi se izbeglo da nia sp.) i gubitka željenog sklopa useva. celokupna površina zasejana ovom kulturom jednovre- meno stigne na berbu treba sprovoditi sukcesivnu set- Berba i prinosi. Kada je reč o berbi graška vrlo je važ- vu. Ovakav način setve omogućiće nam da berba bude no odrediti tačan trenutak početka berbe. Kao što smo u više navrata, kako bi dobili na vremenu za kvalitetnu već napomenuli grašak cveta sukcesivno od donjih berbu i plasman. grančica prema gore i isto tako i zameće. Ovo znači da je mahuna u dnu stable i najstarija i svaka sledeća mahuna je za dva dana mlađa od prethodne, te je zato mehanizovana berba komplikovana jer nije ujednače- na zrelost zrna po mahunama. Razlikuju se pristupi i načini berbe. Mehanizovana berba zelenog graška se radi na jako malim površinama vezanim za pojedine kombinate, te ćemo o ovom načinu berbe samo gratko reći par reči. U koliko bi berba graška počela ranije tj od trenutka ispunjenosti mahuna prvog ili eventualno drugog plodnog nodija postigao bi se najbolji kvalitet zrna ali bi se izgubio prinos. U suprotnom ako bi berba počela kada se sve mahune ispune zrnom onda bi dobili pun potencijal rodnosti, ali bi izgubili kvalitet. Negde je sredina i po ovom pitanju najbolje rešenje. Tako se kao najoptimalniji trenutak početka berbe kad se mahune trećeg plodnog nodija ispune zrnom.

Kod ručne berbe kažemo da je grašak u tehnološkoj zrelosti, tj. optimalnom vremenu za berbu kada zrna Sama setva može da se sprovede na više načina različi- dobro ispune mahune, a još su mekana. Ovo je vrlo tim sejalicama. Može da se seje klasičnim sejalicama važan trenutak koji traje svega par dana jer se dešava za kukuruz na razmaku od 30 – 60cm između redova ali da zrna vrlo brzo prođu tu tehnološku zrelost pogoto- i žitnim sejalicama na 15cm razmaka. Sejanjem kuku- vo kada su vremenske prilike takve da su temperature ruznim sejalicama postiže se bolja dubina ulaganja malo više, te se ubrzava i metabolizam graška. semena koja bi trebalo da bude 3 – 5 cm jer je reč o krupnom semenu. Naravno ukoliko je vreme setve u Taj najoptimalniji trenutak za početak berbe može da februaru, onda dubina ne bi trebalo da pređe 3 cm se izrazi i u danima od precvetavanja a oni su pre svega zbog temperature zemljišta. Žitnim sejalicama nije mo- u direktnoj zavisti od sortne genetike. Tako, sorte sa guće spustiti seme na te dubine, te može doći do po- glatkim zrnom stižu za berbu za oko 15 – 17 dana od jave da seme bude plitko posejano što s jedne strane precvetavanja dok je kod sorti sa naboranim zrnom taj može da bude problem zbog golubova i vrana koje trenutak tek posle perioda 18 – 25 dana. mogu da ga vade, a s druge strane zbog plitkog položa- ja ukorenjavanje nije čvrsto, te može doći do dodatnog Grašak za svežu potrošnju koji se bere ručno u 2 – 3 gubitka čvrstine stabla. Nakon setve žitnim sejalicama navrata uzimajući u obzir da mahune sazrevaju sukce- preporučuje se agrotehnička mera drljanja, kako bi se sivno odozdo na gore. Prva berba treba da se sprovodi seme još malo spustilo u zemlju. što pažljivije kako bi se izbeglo preveliko povređivanje biljaka i njihovo kidanje jer će to smanjiti prinos. Setvom na razmak od 15 cm postiže gust sklop i veliki broj biljaka po jedinici površine što bi trebalo da rezu- Okvirna norma koju jedan radnik može da ubere je od ltira manjim poleganjem, ali i višim prinosom, ali opet 60 – 100kg na dan, u zavisnosti od iskustva i visprenosti treba naglasiti da to dosta zavisi i od sortimenta, uslo- radnika. va gajenja i pravilne agrotehnike. 20

Ubrane mahune se odmah plasiraju na tržište i prodaju Nakon nicanja useva graška treba se spremati za jer se proces zrenja zrna u njima nastavlja i posle berbe još jedan tretman herbicidima za talas korova koji te šećeri brzo prelaze u skrob, što pogoršava kvalitet dolazi posle prvog kojeg smo uspešno uništili prvim zrna. Isto se dešava i sa okrunjenim zrnima tj. zrnima tretmanom na „crno“. U fazi prve troliske do druge lisne očišćenim iz mahuna. Ovako izvađena zrna mogu se ču- grane ili približno kada su biljke graška visine oko 10cm vati i do 15 dana, ali u rashladnim uređajima na tem- ukoliko na parceli primetimo novi talas širokolisnih peraturi 2 - 3˚C. korova treba upotrebiti herbicid Bentamark (2,5 l/ha). Velika prednost ovog preparata je da ima Sam prinos može mnogo da varira, a mnogo je faktora izuzetno veliku efikasnost prema širokom spektru koji mogu da utiču na njega od sortnog potencijala, preko širokolisnih korova pa čak i na palamidu, čičak, divlju kvaliteta zemljišta i agrotehničkih mera do klimatskih papriku i mnoge druge. faktora i uslova proizvodnje. Ako bi ignorisali ostale faktore i držali se genetičkog potencijala pojedinih U tom trenutku najčešće ne dolazi do pojave uskolisnih sorti, prosečan prinos bi se kretao u rasponu 4 – 6 t/ha korova (sirak, muhar) jer oni traže nešto više tempera- mladog zrna ili 8 – 12 t/ha mahuna, što je zaista dosta. ture za nicanje. Mogu da se pojave samonikle biljke Međutim, u uslovima trenutnog ambijenta gajenja ove pšenice ili ječma ako je to bio predusev ili biljke divl- kulture gde su često primenjene agrotehničke mere jeg ovsa. Ukoliko se pojave ove biljke u ovom trenutku neadekvatne ili nepotpuno sprovedene, gde je zemljište ili kasnije uskolisni korovi kao što su to sirak ili mu- često previše kisele pH reakcije i sa teškim blokadama har proizvođači imaju na raspolaganju herbicide Floyd hranljivih materija usled toga, često je ostvaren (1,3l/ha), Kletox Extra (1,0l/ha) ili Kletox (2,0l/ha). prosečan prinos u granicama 2 – 3 t/ha zrna. Nažalost, kao i kod proizvodnje drugih kultura kako povrtarskih Druga najveća opasnost po proizvodnju ove kulture tako i ratarskih i voćarskih, proizvođači često zasnivaju jeste pojava graškovog žiška. Ovo je štetočina koja ovu povrtarsku kulturu napamet bez prethodne analize u vreme pojave prvih mahuna polaže jaja u mahunu zemljišta i saniranja nepovoljne situacije u istom kao i ubadanjem, iz jajeta se pili larva koja se ubušuje u ma- u primeni mineralnih hraniva često sa prenaglašenim hunu i kasnije u seme gde se hrani, prolazi faze svog sadržajem azota, što se sve negativno odrazi na prinos. razvoja i formira se odrasla jedinka. Tako oštećena zrna nemaju upotrebni kvalitet ni za ljudsku ishranu ni za Tehnologija zaštite graška od štetnih korova, insekata setvu. i bolesti. Kao i kod drugih povrtarskih kultura tako i u proizvodnji graška postoje mnogi ograničavajući Upravo je trenutak za suzbijanje ove štetočine kada se faktori u vidu korova, štetočina pa i bolesti. Kompanija prve mahune dostignu dužinu oko 1 cm. U tom trenutku Agromarket i u ovom slučaju nudi kompletnu tretmanom insekticida Despot ili Nurelle D (2,0 l/ha) tehnologiju proizvodnje i zaštite ove kulture. ili Reldan 22 EC (1,5 l/ha), ne dozvoljavamo da dođe do poleganja jaja u mahunu i jednim tretmanom očis- Specifičnost kasnije jesenje setve nam omogućava da tićemo sve jedinke spremne da to urade. Poželjno je zbog nepovoljnih klimatskih uslova za razvoj korova ali koristiti okvašivač Imox (0,1%) ili Vin-Film (0,3 l/ha) koji i štetočina i bolesti praktično možemo da prođemo bez će omogućiti bolju perzistentnost insekticida. bilo kakvih tretmana. Dok kod rane prolećne setve to nije slučaj. U ovom trenutku kada se radi tretman insekticidom treba dodati i neki od sledećih preventivnih fungicida Ono o čemu moramo razmišljati odmah po setvi ove Dithane DG Neo Tech ili Penncozeb WG (2,5 kg/ha) ili kulture jesu korovi koji predstavljaju i jednu od dve lokalsistemičnih fungicida Balear 720 SC (1,5 l/ha) ili najveće opasnosti po prinos ove kulture. Tehnologija Queen (0,75 l/ha), kako bi zaštitili biljke graška od po- zaštite ove kulture podrazumeva da se odmah posle jave bolesti koje mogu takođe da ugroze proizvodnju. setve, a pre nicanja uradi tretman herbicidima kako bi uništili prvi talas korova koji mogu da se jave istovre- Na ovaj način zaštitićemo biljke i od graškovog žiška meno sa nicanjem biljaka graška. Ova mera je jako važ- i od pojave pegavosti i plamenjače graška i dati kom- na jer omogućuje tek klijalim biljčicama nesmetan rast pletnu zaštitu. i uzimanje mineralnih i organskih hraniva iz zemljišta bez kompeticije, tj. otimanja za hranu sa korovima. Grašak je kultura koja svim svojim kvalitetima zaslužuje veće površine. Od herbicida može se upotrebiti Mont 960 EC (1,2 – 1,5l/ha) ili Pendistop (4 - 5,0 l/ha). Doza primene zavisi od tipa zemljišta. 20 21 To dokazuje da se nastavlja ubrza- ji u skladu sa potražnjom tržišta”, Ekološke no potiskivanje uglja u produkciji najavio je Jilmaz dalje planove za struje u većini evropskih zemalja, komercijalizaciju Biolive plastike. crtice ocenjuju autori izveštaja. Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. poljoprivrede Bioplastika od semena maslina

Izvor: Energetski portal, februar 2019.

Turski inovatori osmislili su način za pretvaranje semena maslina u održivu bioplastiku. Tvrde da od pet tona nusprodukta proizvodnje maslinovog ulja - semena, mogu da naprave oko tri tone zelene plastike. Pretpostavlja se da bi svaki proizvedeni kilogram bioplastike Insekti u svetu nestaju od maslina, umesto tradicional- alarmantnom brzinom ne, značio oko šest kilograma CO2 za atmosferu manje. Dujgu Jilmaz, Izvor: Politika, 18, februar glavni fnansijski službenik kompa- Obnovljivi izvori energije nije Biolive, kaže da njihove granule mogu da se upotrebljavaju u indu- uspešno potiskuju ugalj Gotovo polovina svih vrsta in- striji ali i u elektronskim uređajima. sekata u svetu, ključnih kako za ,,Uspostavićemo proizvodni pogon i ekosisteme tako i za poljoprivre- Izvor: EurActiv, februar 2019. prodavaćemo bioplastiku industri- du, nestaje alarmantnom brzinom,

Nove elektrane na vetar, solar- nu energiju i biomasu potisnule su u Evropskoj uniji učešće uglja u ukupnoj proizvodnji električne energije, i to pre svega u Nemačkoj i Francuskoj. To pokazuje najnovi- ja analiza statističkih podataka o proizvodnji električne energije u EU u 2018. godini. Obnovljiva energija je prema tim podacima u 2018. dostigla 32,3% u ukupnoj proizvodnji struje. To je za dva procentna poena više nego godinu dana ranije. Proizvodnja električne energije od uglja širom EU opala je za dodatnih šest odsto i sada je 30% niža od one iz 2012. 23

jer će posledice biti katastrofalne” tvrde naučnici. Insekti su od vitalnog značaja kada je posredi proces oprašivanja, a smanjenje njihovog broja utiče na čitav prehrambeni lanac. U Francuskoj je, na primer, tokom 2018. evidenti- ran pad broja ptica. ,,Nema više toliko insekata,to nam je najveći problem – objasnio je jedan od au- tora francuske studije, dodajući da i ptice koje se hrane se menkama u jednom trenutku u godini trebaju insekte kako bi prehranile svoje mlade. Po rezultatima istraživanja objavljenim krajem 2017. na temelju podataka nemačkih naučnika, Evropa je za manje od 30 godina izgubila gotovo 80 odsto ”svojih” pokazuju rezultati naučnih studija o 41 odsto, dvostruko je veći nego insekata, a posledica je nestanak koje upozoravaju na ”katastrofa- kičmenjaka, a stopa izumiranja lo- više od 400 miliona ptica. Ali od lan kolaps” prirodnog okruženja na kalnih vrsta koja iznosi 10 odsto, insekata kao izvora hrane osim planeti. Ekosistemi ne mogu funk- osam je puta veća” kažu stručnjaci. ptica zavise, ježevi, gušteri, ribe, cionisati bez miliona insekata koji Kada govorimo o nestanku biora- vodozemci... Među najugroženijim čine osnov lanca ishrane, a rezulta- znovrsnosti, našu pažnju najčešće vrstama insekata su leptiri, pčele, ti najnovijih istraživanja objavljeni privlači sudbina velikih životinja. ose, stršljeni – koji žive na svim u časopisu o biološkoj očuvanosti Olako se zaboravlja da su insekti kontinentima osim Antartika i tvr- (Biological Conservation) upućuju od ključnog značaja za eko siste- dokrilci poput bubamara ili svita- na to da na njihov nestanak najviše me. ,,Treba brzo delovati i pokušati ca. utiče ljudska aktivnost i klimatske sprečiti kolaps važnih ekosistema promene. ,,Zaključak je jasan: ako ne promenimo način proizvodnje hrane, jer se zbog savremenog na- čina poljoprivrede uništava previ- še korisne flore i faune, neki insekti će za nekoliko decenija izumreti” kažu autori 73 objedinjene studije. Danas je trećina vrsta pred istre- bljenjem, a svake godine popis se povećava za dodatnih jedan odsto kažu naučnici sa univerziteta u Sidneju i Kvinslendu (Francisco Sanchez-Bayo i Kris Wyckhuys), napominjući da je brojka ekviva- lent najvećoj epizodi izumiranja” od nestanka dinosaura. ,,Proce- nat insekata koji nestaju, a reč je 24

Značaj pravilne rezidbe lešnika Izvor: AgroKlub, 27. januar

Kada se pogledaju statistički podaci, da gotovo osam Redovna zimska rezidba lešnika. Lešnik može da miliona stanovnika u Turskoj, direktno zavisi od se uzgaja kao stablo na podlozi mečija leska, ali je proizvodnje, prerade ili reklame lešnika i njegovih većinom u zasadima prisutan uzgoj u žbunastoj formi, prerađevina, a uz relativno povoljne agroekološke koja mora imati oblik pravilne (grmolike) vaze sa uslove za njegov uzgoj na području Balkana, sve veći 3-5 (najčešće četiri) u prostoru dobro raspoređenih trend postaje plantažiranje ove voćne vrste i na našim osnovnih grana. Osnovni cilj rezidbe je održavanje prostorima. pravilnog uzgojnog oblika, da bi se uspostavio dobar odnos između nadzemnog i podzemnog dela biljke, Prilikom zasnivanja zasada, voćari često traže ostavila dovoljna količina lisne mase, obezbedilo informacije o bitnim parametrima za uspešnu dobro osvetljenje rodnih grana, a najvažnije ostvario proizvodnju, kako u sredstvima javnog informisanja visok prinos kvalitetnog ploda. Sve se to može postići tako i kod stručnih lica iz oblasti poljoprivrede u delu redovnom zimskom rezidbom, koja u zavisnosti od nadmorske visine do koje uspeva lešnik, klimatskih stanja biljke i rodnosti može biti duža ili kraća. uslova, neophodnih karakteristika zemljišta, Prilikom rezidbe, osnova je održati formu grmolike sortimentu, uzgojnom obliku, razmaku sadnje. vaze sa 3-5 glavnih grana, tako da je potrebno odmah ukloniti sve mlade izbojke koje zagušuju žbun i koji su Praksa puno puta pokaže da nekada i iskusniji voćari, konkurencija glavnim granama. Oni se ne prikraćuju, nakon odlično odrađenih početnih koraka, prave već se uklanjaju do osnove. Ukoliko se ne uklone, oni veliku grešku kod rezidbe lešnika. Greške nastaju u postaju sve jači i remete odnos rodnih grana u krošnji, najvećem broju slučajeva zbog, u narodu, ustaljenog zagušuju krošnju i kvare uzgojni oblik. mišljenja da se lešnik ne reže ili da se reže na svakih Sledeći korak bi trebalo biti uklanjanje svih slomljenih, nekoliko godina “jer to je biljka koja raste i rađa i po oštećenih ili eventualno obolelih grana. šumama bez rezidbe”. Upravo je rezidba ključ rane i stabilne rodnosti sa plodovima visokog kvaliteta, Pomlađivanje krošnje. Shodno s taros ti treba razmisliti redovne obnove rodnog drveta i dužeg zivotnog veka o podmlađivanju biljke, te stoga ukoliko je potrebno biljke. može se odabrati jedna od grana koja se skraćuje 24 25

Prošlogodišnje priraste ne treba nikada prekraćivati. Najbitniji momenat kod rezidbe lešnika je pravilan odabir rodnih grančica i njihov raspored. Lešnik formira cvetne pupoljke na vrhovima prošlogodišnjih prirasta, te stoga te priraste ne treba nikad prekraćivati. Oni mogu da se režu, ali samo uklanjanjem do osnove i to u slučaju da ih je jako veliki broj, pa je potrebno prorediti ili su jako loši. do svoje polovine, prevođenjem na mladu granu, kako bi se podmladila krošnja i na taj način produžio Loša rodna grančica kod lešnika je ona iz prošle životni vek biljke i obezbedilo stabilnije plodonošenje. vegetacije, čija je dužina do 10 cm, jer se na takvim Voditi računa da se podmlađivanje obavlja redovno i granama u predstojećoj vegetaciji formiraju loši, šturi postepeno, shodno potrebi, kako se ne bi poremetila plodovi koji često i otpadaju u toku same vegetacije. rodnost i izazvao prekomeran vegetativni porast. Ovi prirasti nastaju kao posledica izostanka rezidbe. Prirasti preko 40 cm nastaju kao posledica jače rezidbe, Uklanjanje bujnih vrhova. Sledeći korak je uklanjanje koja nije dobra, ili kao rezultat prekomernog đubrenja bujnih vrhova na taj način što se bujna grana uklanja, azotnim đubrivima. Ovi prirasti takođe potpadaju pod do slabo bujne. Na taj način se prevodi rast na slabo kategoriju loših, kada je u pitanju prinos. bujnu granu, jer ona u vegetaciji koja sledi treba da Najbolje rodne grančice su one čija je dužina od bude vršna grana ili produžnica tog dela krošnje. Da 15-35 cm, jer se na njima u tom rasponu dužine formira bi se sa sigurnošću isforsirao njen porast, kako bi najveći broj glomerula. Rezidbom i prihranom je preuzela ulogu vršne, potrebno je ukloniti jednu ili potrebno potruditi se da se u toku vegetacije formira dve njoj konkurentne grane, koje se obično nalaze što veći broj upravo ovih grana. To su grane koje se u ispod nje. toku zimske rezidbe ostavljaju kao nosioci rodnosti i Sa svih grana je potrebno ukloniti mladare koji se ne orezuju se, osim ukoliko ih nema jako veliki broj ukrštaju u unutrašnjosti krošnje, vodopije kako bi se i to samo u cilju njihovog proređivanja radi bolje otvorila sama krošnja i obezbedilo dovoljno svetlosti. osunčanosti krošnje. Bez dobre osvetljenosti nema kvalitetnog prinosa. 26

AgroStatistika

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Poljoprivredni rast čak 16% Izvor: Mondo, 24. januar

Ekonomija Srbije ostvarila je u 2018. godini realni rast od 4,4 procenta, što je veoma dobro za srpske prilike. Solidan rast BDP-a je veoma dobra vest iz srpske ekonomije. Nije to kineskih desetak odsto, nije ni 5 do 6 odsto koliko su u vreme svoje trancizije postizale neke istočnoevropske privrede a koliko bi trebalo da ima i Srbija, ali je daleko više od onoga na šta smo navikli u prethodnim decenijama. Konačni podaci o rastu BDP-a biće poznati krajem januara iduće godine, rekao je direktor Republičkog zavoda za statistiku, Miladin Kovačević, na konferenciji za novinare na kojoj je predstavio procenu ekonomskih kretanja u 2018. godini i aktuelne statističke pokazatelje. ,,U odnosu na 2010, koja je za Zavod aktuelna bazna godina, taj rast je 15 odsto”, rekao je Kovačević. Bruto investicije u osnovna sredstva su u poređenju sa 2017. godinom realno porasle za 9,1 odsto, dok je industrijska proizvodnja imala rast fizičkog obima od dva posto u odnosu na godinu ranije, pokazuju procene ekonomskih kretanja u 2018. godini. Poljoprivredna proizvodnja je u 2018. u odnosu na godinu ranije ostvarila rast fizičkog obima od 16,3 procenta. Kovačević je rekao da poljoprivredna proizvodnja u 2018. beleži veoma visok rast koji je sada, nakon sušne 2017. godine, 16,3 odsto, dok su u junu prognoze bile da će iznositi 10 odsto. Procenjeno je da vrednost izvedenih radova u građevinarstvu na godišnjem nivou beleži realni rast od 10,9 odsto. Promet u trgovini je realno povećan za 4,5 a promet u trgovini na veliko za 9,1 procenat. Promet hrane, pića i duvana beleži rast od 3,5 odsto, promet prehrambenih proizvoda raste za 6,4 odsto, dok je promet motornih goriva veći za 3,4 odsto. Kovačević je dodao i da potrošnja raste, a da je u porastu kupovina trajne robe, odnosno predmeta za domaćinstva. U sektoru Usluge smeštaja i ishrane u 2018. godini je zabeležen realni rast od 10,1 odsto, dok je broj noćenja tur- ista povećan za 12,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Procenjeni rast fizičkog obima u sektoru Saobraćaj i skladištenje iznosi 4,9 procenata, a oblast telekomunikacija rast od 1,0 odsto. Spoljnotrgovinska robna razmena u evrima pokazuje rast izvoza od 9,0 odsto i rast uvoza za 13,5 procenata u tekućoj godini u odnosu na prethodnu. Prema rezultatima Ankete o radnoj snazi, došlo je do povećanja zaposlenosti i smanjenja nezaposlenosti. Stopa zaposlenosti u trećem kvartalu iznosi 49,2 odsto, a stopa nezaposlenosti 11,3 procenta. Procenjeno je takođe da su zarade bez poreza i doprinosa u 2018. godini nominalno veće za 5,9 odsto, a realno za 3,8 posto nego lani. Godišnja stopa inflacije, prema proceni statistike, iznosi 2,1 odsto.

Ovčarstvo u Srbiji beleži konstantan rast, ukupan broj goveda opada

Izvor: eKapija, 18. februar

Ovčarstvo u Srbiji jedina je oblast stočarstva koja ima konstantan uspon, o čemu svedoče najnoviji podaci Repub- ličkog zavoda za statistiku (RZS) za decembar prošle godine, a koji pokazuju da je broj ovaca u Srbiji veći za 5,6% u odnosu na desetogodišnji prosek. S druge strane, u odnosu na desetogodišnji prosek (2008-2017), podaci RZS-a pokazuju da se beleži ukupan negativan trend u stočarstvu. Tako je ukupan broj goveda manji za 6,5%, svinja za 14,7%, koza za 14,2 i živine za 11,1%. Goveda se najviše gaje u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (46,7 procenata u odnosu na ukupan broj goveda na teritoriji Srbije), a svinje u Regionu Vojvodine (44,3 odsto). Konačni podaci o broju stoke po vrstama i kategorijama, ukazuju u RZS, kao i podaci o bilansu stoke i stočnoj proizvodnji, biće objavljeni u aprilu. 26 27 28 Sumpor i njegov značaj u ishrani biljaka

Bojana Stanković, dipl. inž. poljoprivrede

Poslednjih desetak godina, srećemo se, kako u liter- aturnim podacima, tako i u formulisanim osnovnim i vodotopivim đubrivima, sve više sa pojavom da pored osnovnih makroelemenata, azota, fosfora i kalijuma, ona sadrže još neke elemente. Jedan od takvih je i sumpor. dosperma žitarica, koji ima značajan uticaj na prinos i Sumpor je našim proizvođačima više poznat po svom kvalitet roda, kako i sadržaj ulja u uljnim kulturama. S fungicidnom i delimično insekticidnom dejstvu (deluje druge strane, u proizvodnji povrća najviše zahteva pre- svojim parama na grinje i neke insekte), ali bi trebalo ma sumporu imaju kupus, karfiol i luk. da znamo da je takođe veoma važan u ishrani biljaka. Za prelazak sumpora u oblik koji biljke lako usvajaju - Naučnim ispitivanjima je utvrđeno da je za život viših SO4, veliku ulogu imaju mikroorganizmi. Mikrobiološka biijaka neophodno 17 hemijskih elemenata. Zbog toga biomasa zemljišta je ključna pokretačka sila u miner- su označeni jednostavno kao neophodni, hranljivi el- alizaciji i oslobađanju sumpora iz organske materije. ementi u ishrani biljaka. Kako sve biljke ne koriste iste Uloga hemolitotrofnih bakterija iz roda Thiobacillus u količine hranljivih elemenata nastala je podela na: procesu oksidacije i redukcije sumpora je velika. Oksi- - makrolemente (C, O, H, N, P, K, S, Ca, Mg i Fe), dacija sumpora ili sulfurifikacija bitno utiče napo - mikrolemente (B, Mn, Zn, Cu, Mo, Cl i Ni), boljšanje plodnosti zemljišta, formiranje sulfata, koji - i ostale, korisne i toksične elemente. biljke mogu iskoristiti, a kiselost iz te reakcije pomaže topivosti drugih biljnih hranjiva. Taloženjem iz atmos-

Sumpor (S) je veoma rasprostranjen element u priro- fere gde se sumpor nalazi u obliku SO2 ili H2S se spušta di. Nalazi se u zemljištu, u organskom i neorganskom u zemište. obliku ali i u atmosferi. U zemljištu se sadržaj sumpora kreće od 0,01-0,025%, a od te količine oko 80% čini or- Đubrenje mineralnim đubrivima i primena sredstva ganski sumpor dok 20% neorganski sumpor. za zaštitu bilja koja sadrže sumpor takođe obogaćuju zemljište sumporom. Biljke usvajaju sumpor iz zemljišta u vidu sulfatnog SO4

(2-jona), sulfidnog SO3 (2-jona) i u vidu sumpor dioksi- Upotrebom visoko koncentrovanih, kompleksnih da (SO2) iz atmosfere. Pre ugradnje u organsku materi- ju, u biljkama se vrši redukcija sumpora... đubriva, sumpor se sve manje unosi u zemljište, pa se u intenzivnoj proizvodnji može desiti da ga nema u po- Uloga sumpora u metabolizmu biljaka je višestruka. trebnim količinama za postizanje visokih prinosa. Povezan je s lancem prenosa elektrona, učestvuje u Stroža primena ekoloških propisa i smanjenje emito- održavanju ravnoteže oksido-redukcionih procesa. vanja SO2 u atmosferu, kao i primena koncentrovanih Sastavni je deo aminokiselina kao što su: cistin, cis- đubriva sa manjim sadržajem sumpora, doveli su do teina i metionin, koje učestvuju u izgradnji mnogih toga da u zemljište dospeva znatno manje sumpora, enzima kao što su proteaze, urease. Sastavni je deo do 20- tak kilograma godišnje. Sulfatni jon u zemljištu sastav sekundarnih biljnih jedinjenja kao što su senfna je veoma pokretljiv, tako da se u regionima sa velikim ulja, neki glukozidi i u sastav vitamina kao što su biotin količinama padavina godišnje iz zemljišta može isprati (vitamin H) i tiamin (vitamin B1), zatim različiti antibi- i do 100 kg sumpora. otici i slična jedinjenja. Za sada u našoj zemlji nisu primećeni znaci akutnog Smatra se da sumpor ima važnu ulogu u građenju ot- nedostatka sumpora, ali je ispitivanjima koja su spro- pornosti biljaka prema niskim i visokim temperatura- vedena 1995. godine, utvrđeno da je sadržaj sumpora u ma i suši. Sumpor je izuzetno važan u formiranju en- zemljištu u najznačajnijim poljoprivrednim regionima 28 29

Srbije, u Vojvodini, Šumadiji i u severnom Pomoravlju u 57% ispitivanih zemljišta nizak, 10% zemljišta beleži nedostatak sumpora, a svega 3% je dobro obezbeđeno ovim elementom.

Nedostatak sumpora se može javiti na zemljištima siromašnim humusom. Simptomi nedostatka sumpora slični su manjku azota, hloroza se može primetiti prvo na mladom lišću (za razliku od azota gde se nedostatak primećuje prvo na starijem lišću), stabljika je kraća, listovi su deblji, uži i kraći, dolazi do uvijanja lišća. Kod uljane repice i šećerne repe lišće može dobiti ljubičastu nijansu zbog povećane sinteze antocijanina. Kod ostalih biljaka, manifestuje se po obodu lista i u međunervnom prostoru, kao tamni rub ili tamne pege, a Na tržištu se mogu naći mineralna đubriva sa većim plodovi sazrevaju ranije. Nedostatak sumpora smanjuje sadržajem sumpora, kao što su „amonijumsulfat“ koji sadržaj hlorofila, smanjuje sadržaj aromatičnih materija sadrži 20,5% azota i 24% sumpora, „jednostruki super- (npr. kod lukova Allium spp.). fosfat“ koji sadrži 18,5% fosfora i 12% sumpora i druga, Kod žitarica smanjuje sadržaj proteina, povećava ni- dvo i trokomponentna kompleksna đubriva koja sadrže trate, a time se smanjuje kvalitet termičke obrade u manji ili veći % sumpora (od 5 do 14 %). pekarskoj industriji (što je vidljivo kod pečenja u inten- Međutim prilikom izbora mora se voditi računa i o zivno smeđoj boji hleba i peciva, sniženom elastiticetu tome da npr. treba istaći da amonijum sulfat izrazito brašna, smanjenom volumenu pečenog proizvoda). „kiselo đubrivo”. Primena većih količina ovog đubriva jednokratno može izazvati naglo smanjenje pH vrednosti u kraćem vremenskom periodu što se može negativno odraziti na usvajanje drugh hranljivih elemenata od strane biljaka.

Ono što struka savetuje proizvođačima je da redovno rade hemijsku analizu zemljišta, na bazi iste vode raču- na o sadržaju humusa i pH reakciji, optimizuju nivoe primene mineralnih đubriva u zavisosti od potrebe gajene biljke i planiranog prinosa i uvek vode računa o tome da smo „zemljište pozajmili od generacija koja dolaze“.

31 32

Polemika

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Zašto je voće i povrće iz celog sveta jeftinije od domaćeg?

Izvor: Blic, 14. januar 2019.

Pasulj iz Kirgistana, krompir iz Ho- karakter, s obzirom na to da povrće poljoprivredom bave mahom mali landije i Izraela, mađarski grašak, stiže u određeno doba godine, da proizvođači koji ne mogu da budu beli luk iz Kine, crni luk sa Novog zavisi od klimatskih uslova i da ga konkurentni ceni koju daju pro- Zelanda, šargarepa iz Južne Afrike, nema tokom cele sezone, ali i to što izvođači u zemljama u kojima je jabuke i kruške iz Poljske, lešnik iz naši proizvođači ne mogu da budu proizvodnja u startu jeftinija jer Turske… konkurentni i da isporuče dovoljne ih država regresira” kaže za „Blic“ količine. Zbog toga trgovinski lanci agroekonomista Milan Prostran. Godinama voće i povrće koje može- umesto da nabavljaju povrće i voće mo da uzgajamo u svakom dvorištu od većeg broja malih proizvođača Pasulj – cena: od 250 do 300 uvozimo iz najudaljenijih zemalja u zemlji, uvoze gotovo sve kulture dinara, poreklo: Kirgistan, Kina, jer je, verovali ili ne, uz sve carine ujednačenog kvaliteta i standar- Etiopija, Egipat. Domaćeg pasulja i troškove prevoza – jeftinije od dnog pakovanja. Takođe, kako na- u radnjama i na pijacama skoro domaćeg. Zbog toga za proizvode vode u Ministarstvu poljoprivrede, da nema i gotovo da nije čudno koje možemo i sami da uzgajamo razlog je i novi sortiment određe- što srpski prebranac pripremamo godišnje dajemo po nekoliko stoti- nih voćnih vrsta i povrtarskih kul- od pasulja iz Azije. Nestali su na miliona dolara. tura koje još nisu počele masovno veliki potrošači poput vojske, da se proizvode u našoj zemlji. ali i društvene kuhinje u velikim Stručnjaci kažu da postoje dva ra- ,,Naši proizvodi su skuplji jer je kompanijama u kojima se dva puta zloga za ovakav trend – sezonski skupa proizvodnja i zato što se nedeljno spremao pasulj. Tako 33 je od trenutka kada je prestala tobra, krompir je moguće kupiti za što se Srbija može pohvaliti znat- masovna potrošnja pasulja u 50 dinara, dok veća cena dolazi sa nim izvozom ovog voća, i to najče- Srbiji postalo isplativije uvoziti dubljim ulaskom u zimu. šće u Rusiju. ga iz Etiopije, Kirgistana, Kine, Egipta. Na uvoz pasulja potrošimo Beli i crni luk – cena: 350 dinara Kupus – cena: od 25 dinara do 50 godišnje oko 9,5 miliona evra. Cena (beli luk), 80 do 100 dinara (crni dinara, poreklo: Srbija, Makedoni- po kilogramu je između 250 i 300 luk), poreklo: Kina (beli luk), Peru ja, Albanija, Grčka. dinara i gotovo da se nije menjala (crni luk) Domaći beli luk retko se Iako je Srbija (prvenstveno Vojvo- u prethodne dve godine. Srpski može naći u prodavnicama. Ima ga dina) područje kupusa, Srbija go- pasulj je, s druge strane, znatno na pijacama, a cena je duplo veća dišnje ovog povrća uveze za oko 30 skuplji od azijskog. Proizvodnja je od belog luka koji najviše uvozimo miliona evra. Toliko platimo oko 12 skupa – pasulj je vrsta koja reaguje iz Kine. Najčešće ga prodaju trgov- hiljada tona kupusa koji najčešće na loše vremenske uslove, tako da ci u velikim lancima po ceni do 350 dopremamo iz Makedonije, Alba- se uz svu primenjenu agrotehniku dinara za kg, a ima ga i na pijaca- nije i Grčke. Tražnja za kupusom u ne može garantovati da će prinos ma. Srbi tradicionalno dosta kori- Srbiji više nego duplo prevazilazi biti u optimalnim granicama. U ste luk, što potvrđuje i činjenica da domaće proizvođačke kapacitete. dobroj godini on može biti tri tone godišnje uvezemo i pojedemo čak Najviše proizvođača je u Vojvodini, po hektaru, a u lošoj godini 500 do 400 tona. Uvozimo i crni luk (čak u Futogu, gde u poslednje vreme kilograma po hektaru, što je razlog 10.000 tona godišnje), koji u Srbiji sve više poljoprivrednika odustaje da se proizvođači ne usuđuju za može da nikne na svakom ćošku, i od proizvodnje ove kulture. Razlog ozbiljniju proizvodnju. to iz Južne Amerike, odnosno Pe- je visoka proizvođačka cena i mala rua. Razlog su male količine koje tržišna cena. Krompir – cena: od 50 do 300 di- mogu da proizvedu naši poljopri- nara, poreklo: Nemačka, Grčka, vrednici. Limun i pomorandža - cena: od 70 Holandija, Italija, Izrael. Ako ste do 100 dinara (limun), pomorandža mislili da je krompir koji kupujete Kruške i jabuke – cena: od 100 do (80 do 160 dinara), poreklo: Turska, u prodavnici ili na pijaci isključivo 150 dinara (kruške), od 30 do 70 Grčka, Italija, Španija i Argentina srpski, jer imamo pogodno zemlji- dinara (jabuke), poreklo: Poljska Srbija godišnje uveze limuna za šte za njegovo gajanje, varate se. (kruške), Srbija (jabuke). Proizvod- oko 20 miliona dolara, a pomoran- Iako gotovo svaki prodavac na pi- nja krušaka u Srbiji opada iz godi- dže za 25 miliona dolara, potvrdili jaci tvrdi da je „ivanjički“, domaće ne u godinu, a stručnjaci upozora- su u Privrednoj komori za “Blic”. pijace, a posebno trgovinski lanci vaju da će, ako se uzgoj ovog voća Glavne zemlje uvoznice su Turska, preplavljeni su uvoznim krompi- ne osavremeni i marketinški podu- Grčka, Italija, Španija i Argentina. rom koji dopremamo iz mnogih pre, naša zemlja morati i dalje da Ove zime građane Srbije prilično su zemalja, najviše iz Nemačke, Grč- ih uvozi. Kruške najčešće uvozimo iznenadile niske cene ovog južnog ke, Francuske, Holandije i Italije. iz Poljske. Potrošnja ovog voća u voća – limun je danas moguće ku- Neki kontigenti stižu čak i iz Egip- Srbiji inače je mala – iznosi oko je- piti po ceni od svega 70 do 90 dina- ta i Amerike, a ukupne količine dan kilogram po glavi stanovnika, ra, koliko u trgovinskim centrima koje uvezemo dostižu i 40 miliona za razliku od Evrope, gde iznosi oko košta i kilogram mandarina, dok je tona godišnje, što vredi i više od pet kilograma po glavi stanovnika. pomorandža skuplja za 20 do 30 di- sedam miliona evra. Razlog je ve- Jabuke su voće koje Srbi najviše nara. Niska cene je rezultat isklju- lika tražnja, a mala površina pod jedu – čak oko sedam kilograma čivo velike ponude ovih kultura u zasadima. Poznato je i da cena va- godišnje po glavi stanovnika. Po- Turskoj i Grčkoj, što zbog pogodne rira, kilogram mladog krompira na red cene koja je najčešće najniža klime i tople 2018. godine, što zbog početku sezone često košta kao i od cene ostalog voća koje prodavci povećanih površina pod zasadima kilogram svinjskog mesa. U sezoni, nude, razlog je i to što Srbija ima ovih agruma. krajem septembra i početkom ok- dosta svoje jabuke. To je i razlog Šargarepa - cena: od 60 do 80 dinara, poreklo: Rusija, Velika Brita- nija, Amerika

I šargarepa, koja takođe ima sve uslove za uzgajanje u Srbiji, dolazi iz Rusije, Velike Britanije i Amerike. Za samo šest meseci prošle godine uvezli smo blizu 200 tona ovog po- vrća, što godišnje dostiže i do 1,2 miliona evra. Ipak, stručnjaci tvrde da domaći proizvođači sve više šire proizvodnju šargarepe, a da je pored relativno jeftine i ne toliko za- htevne proizvodnje razlog i dobra zarada. Kilogram šargarepe u Srbiji u proseku košta oko 60 dinara, a u zimskim mesecima cena ide i više od 80 dinara.

Kako se prehraniti bez sredstava za zaštitu bilja? Izvor: Glas Slavonije, februar 19, 2019.

Neka novija istraživanja pokazuju roinspekt Croatiakontrola), Gorda- ostataka pesticida u hrani, politi- da bi se bez pesticida proizvodilio na Jurak (Nastavni zavod za javno kantsko donošenje populističkih i 70 posto hrane manje nego danas. zdravstvo “Dr. Andrija Štampar”), znanstveno neutemeljenih odluka, Jasno je da je planet sve napučeniji Rajka Turk (Institut za medicinska negativna percepcija javnosti o i da su resursi ograničeni, pa kako istraživanja i medicinu rada), Bar- pesticidima i mnogi drugi. I ovaj je se onda prehraniti bez pomoći tol Vukić (rasadnik Karolina), Siniša put istaknuto da je Hrvatska glede naprednih tehnologija, kao što je, Jelovčan (Syngenta, Crocpa) i Mar- ostataka pesticida u hrani u okviru među ostalima, i primjena sredsta- tina Borić (Bioinput), koji su s osta- europskog prosjeka, štoviše, s 1 po- va za zaštitu bilja. Pitanje je to o lim sudionicima u panel-raspravi sto neregularnih namirnica i bolja kojem se, između ostalog, rasprav- pokušali odgovoriti na intrigantno je od EU prosjeka (koji je 3 posto). ljalo na nedavno održanom 63. Se- pitanje, truju li nas pesticidi ili nam Novaković je podsjetio kako mini- minaru biljne zaštite u Opatiji. Na pomažu prehraniti se. malna dopuštena količina aktivne panel-raspravi koju je vodio Vlatko tvari u namirnici nije toksikološka, Grgurić sudjelovali su Vlado Nova- Otvorena su brojna pitanja i do- nego administrativna kategorija. ković (Ministarstvo poljoprivrede), taknuti postojeći problemi, među Za velik broj zabrana pesticida, od- Zdravka Sever (Hrvatska agencija kojima niska obrazovanost poljo- nosno neproduženih dozvola, kriva za poljoprivredu i hranu), Mario privrednika, upitna pravilna prije možda i sama struka, jer se nije Lešnik (Poljoprivredni fakultet Uni- mjena sredstava za zaštitu bilja, uvijek na vrijeme pripremila, pa je verze u Ljubljani), Iva Sabljak (Eu- funkcioniranje sustava kontrole regulatorna toksikologija tapkala 35 iza zahtjeva javnosti, a koji put je lja, ali je u pitanju viša cijena. “Tre- od prodaje magle. U Sloveniji pokriva i agrokemijska industrija, jer bamo se udružiti, mi ekolozi i kemi- sljednjih godina jako puno rade na možda nije napravila sve zahtjevne čari, mislim da ćemo tada zapravo stimulatorima rasta i prof. Lešnik testove. Budući da EFSA ne dopu- dobiti najbolje rezulatate”, kaže misli da je to dobar smjer. ,,Ovdje šta naknadno dostavljanje testo- Borić, no za to treba puno znanja! ne govorimo o genetskim modi- va, izgubljeno je možda i previše Kompleksno je pitanje što će se fikacijama, nego o preparatima, aktivnih tvari. No prva rečenica događati s poljoprivredom u bu- recimo, iz algi i sl., koji promijene Uredbe 1107 glasi da se ona donosi dućnosti, ali sigurno je da će poljo- fiziološki sustav biljke da biljka zato da zaštiti ljude i okoliš, a nig- privredni proizvođači morati biti sasvim drukčije reagira na pato- dje nikakve poljoprivrede ili agro- adekvatno educirani. Edukacija je gen ili na insekta. To će biti inte- kemijske industrije. „Morali smo jedno od rješenja i sve će instituci- gralna proizvodnja, kombinacija se na to prirediti, s više ili manje je morati intenzivno raditi na tome, svega. Imat ćemo limitiranu kemi- uspjeha”, rekla je Rajka Turk. čulo se na panel-raspravi. ju, uzimat ćemo viruse, bakterije Jedan od načina kako odgovoriti na Poljoprivreda u Europi patit će bez iz biljaka. Samo takvom strategi- izazove koji dolaze Jelovčan vidi u primjene pesticida. ,,Sa smanje- jom doći ćemo na kraj povećanom istraživanjima i inovacijama. Puno njem količina aktivnih tvari koje broju štetnih organizama, od kojih bi više novca trebalo usmjeriti u imamo sada, i mehanizma djelova- su neki zbilja teški” kaže Lešnik, znanost i struku, čak bi i poticaje nja, imat ćemo više problema s re- dodajući da u Sloveniji rade na i subvencije poljoprivrednim pro- zistentnošću, urodi će biti manji”, “hibridizaciji” između integralne i izvođačima trebalo preusmjeriti kaže Jelovčan. Sa zabranom nekih ekološke proizvodnje. Rezultati su u znanstvena istraživanja. Dobra pesticida tržište će preplaviti bio- dobri, problem je u marketingu – kombinacija kemije i ekologije, loški preparati koji će se prodavati kako objasniti potrošaču kakva je prema Martini Borić, mogla bi biti bez pravih studija efikasnosti. to proizvodnja “nešto između” or- rješenje. I u ekološkoj proizvodnji Sudionici panela pitali su može li ganske i integralne. ima puno sredstava za zaštitu bi- Ministarstvo zaštititi proizvođače Može li mineralna ishrana uticati na biljne bolesti? Белаш Ольга, KOROLEV-AGRO GROUP

Может ли минеральное питание «Человек то, что он ест» (Der Svi znaju da je preventiva bolja od влиять на болезни растений? Mensch ist, was er isst), сказал borbe sa infekcijom. Biljne bolesti когда-то немецкий философ su jedan od najozbiljnijihh fakto- Людвиг Андреас Фейербах Rезюме ra ograničavanja prinosa. Vecina (1804 – 1872). Тоже самое можно сказать и о растениях. Чем ближе poljoprivrednika koriste tone he- Все мы стараемся заботиться о растение к раскрытию своего mikalija za kontrolu bolesti svojih своем здоровье, и количество биологического потенциала, useva, a ne znaju da pravi način аптек в наших городах тем сильнее оно. Поиск золотой đubrenja igra ključnu ulogu u kon- свидетельствует о спросе на середины – это нахождения troli zdravlja biljaka. Upotreba pe- данный вид услуг. Однако, точки равновесия, когда редко кто задумывается о том, при минимальных затратах sticida vodi ka većim troškovima, что чаще всего мы пытаемся процесс протекает наиболее a pored toga predstavlja problem воздействовать на симптомы, эффективно. Это ли ни цель i za životnu sredinu i bezbednost а не на причины заболевания, каждого производителя? naše hrane. которые прежде всего лежат Olga Belaš, [email protected] в нарушении баланса – усталость, снижение иммунитета, Svi osnovni hranljivi elementi недостаток витаминов и др. utiču na zdravlje bilja i njihovu 36 osetljivost na bolesti. Biljke rane, s insektima koji sišu bilj- i na pH vrednost i, stoga, na razvoj sa siromašnom ishranom biće ni sok, kao i kroz stomine otvore, bolesti. Na primer, bolesti kao što predisponirane za infekcije, dok a zatim se šire u međucelijskom su verticilioza (Verticillium spp.) prava-izbalansirana ishrana čini prostoru. Bakterije produkuju en- na povrcu, trulež korena Phimato- biljke otpornjiim na bolesti. zime koji rastvaraju biljno tkivo, a trichum spp. na pamuku, trulež ko- Uglavnom, otpornost zavisi od kalcijum je poznat po svojoj spo- rena Tielaviopsis spp. na duvanu, gena, ali mogućnost da se izazove sobnosti da inhibira takve enzime. povezani sa baznom reakcijom ze- ova otpornost gena na određenu Sposobnost bakterije da se širi na mljišta. Smanjenjem pH vrednosti bolest povezana je sa mineralnom biljno tkivo zavisi od jačine unu- zemlišta smanjuje se i pojava ver- ishranom. Neki elementi imaju veći trašnjih celija, na koje utiče mine- ticilioza...Sumpor i amonijum NH4+ uticaj na otpornost biljke u pore- ralna ishrana. Kalcijum je poznat se koriste za snižavanje pH vred- đenju sa drugim elementima. Me- po svojoj sposobnosti da inhibira nosti i smanjuju bolest, dok Ca, K i

đutim specifičan nutrijent može enzime koji rastvaraju biljno tkivo, NO3- povecavaju pH vrednost. imati suprotan efekat na različite ali i da pobuđuje sposobnost bilj- bolesti u različitim uslovima: isti ke da razvije jače zidove celijskog Isti element - različiti efekat. Ra- nutrijent može smanjiti pojavu jed- tkiva. zličiti oksidovani oblici istog ele- ne bolesti, ali i pogoršavanje dru- menta često imaju suprotan efekat gih. Još jedan mehanizam u kojem se na bolest biljke. To se odnosi pre Za kontrolu bolesti važni faktori su bakterija širi unutar biljke nalazi svega na azot, sumpor, mangan pH vrednost, oblik azota i dostu- se u ksilemu. Bakterije formiraju i gvožđe. Na primer, azotni obli- pnost hranljivih materija. Korišce- sluz unutar sudova i blokiraju ih. ci nitrata (NO3-) i amonijum (NH4+) nje odgovarajucih đubriva direk- Kao rezultat, stabljika i lisna masa imaju različite metaboličke puteve tno kontroliše hranljive materije, odumiru. Neke biljne hranljive ma- i stoga ispoljavaju različite efekte ali na ovaj proces utiču i indirektni terije inhibiraju ovu mogučnost na biljku. Za otpornost biljaka na faktori, kao što su regulacija pH bakterija da formiraju ovu sluz. bolesti potrebna je odgovarajuca zemljišta, navodnjavanje, primena količina primene azota. Međutim, organskog đubriva, obrada zemli- Virusi se prenose na biljke insek- višak azota može podržavati u po- šta itd. tima. Međutim, silicijum, iako nije voljnim uslovima razvoj bolesti. Mineralni elementi utiču na dva bitan biljni nutrient, formira deblji Razlozi za to su sledeci: važna mehanizma zaštite kod bi- sloj epidermisa i tim ograničava ši- - prekomerna količina azota sti- ljaka: renje određenih štetočina koje se muliše stvaranje tanjih i slabijih - formiranje mehaničke ba- hrane sisanjem biljnih sokova (vaši celijskih zidova, rijere (debljina celijskog zida) i grinje). Kao rezultat prisustva si- - višak azota usporava sazrevanje - sintezu prirodnih zaštitnih licijuma, virusna infekcija se sma- biljnog tkiva i stoga povecava rizik supstanci (antioksidanti, fitoalok- njuje. od infekcije i razvoja bolesti, sini, flavonoidi) - neuravnoteženi odnos N : K utiče Svaka bolest se sastoji od 3-5 ci- Kultivacija i uslovi zemlišta. Mnoge na prinos i otpornost na bolesti. klusa i može se sprečiti ili zau- biljne bolesti se mogu ubrojati u staviti ako se neki ciklus prekine. bolesti koje se intenzivnije javljaju Nedostatak kalcijuma. Kalcijum Različiti patogeni imaju različite u uslovima visokog ili niskog pH ze- reguliše integritet celijskih mem- mehanizme infekcije. Gljivice pro- mljišta, visokim sadržajem amoni- brana. Važan je za funkcionisanje diru u celije i prolaze kroz celije ili jaka ili nitrata, visokom ili niskom mehanizma apsorpcije hranljivih između njih. Ćelijski zidovi pružaju vlažnošcu zemljišta , odnosno sup- materija, kao i za sprečavanje nji- fizički otpor gljivama, tako da jače strata itd. hovog gubitka iz celija. Kalcijum ćelije mogu biti otpornije i bolje pomaže biljci da identifikuje i od- sprečavaju infekciju. Način gajenja i primena azotnih govori na stresne uslove okoline. Bakterije ulaze u biljno tkivo kroz đubriva raznih oblika takođe utiču Obe uloge, kako za zaštitu biljaka, 37 tako i za tvrdocu tkiva, važne su za dića veoma bitna su najmanje 3-4 nih hidrata u bijlci. Kalijum igra otpornost na patogene organizme folijarna tretmana sa kalcijumom važnu ulogu u povećanju otpora i tokom skladištenja. Kalcijum je u pogodnim oblicima sa interva- biljke na niskim temperaturama, slabo pokretan element i u biljci lom od 7-10 dana (FITOFERT Calci- visokim solima, suši i bolestima. se ne kreće. Zbog toga vrlo lako um Organo 30, FITOFERT Cal-Amino Međutim višak kalijuma i visoki dolazi do deficita u plodovima, na- 15…). odnos K: Ca (antaganizam) može ročito tokom perioda brzog rasta, dovesti do nedostatka kalcijuma i što dovodi do različitih fizioloških Kalijum i odnos K:Ca. Kalijum je ka- smanjenje otpornosti na bolesti. deformacija. Primer je svakako, tjon koji je uključen u održavanje trulež vrha plodova na paradajzu i osmotskog potencijala biljaka (ce- Zaključak. Mineralna ishrana igra paprici. lijski turgor) i odgovara za kretanje veoma važnu ulogu u prevenci- stoma kroz biljke razmenjuju gaso- ji biljnih bolesti i razvoju njihove ve i vodu sa atmosferom. Kalijum otpornosti. Uravnotežena ishrana poboljšava prenos i skladištenje bilja može pomoci proizvođačima elemenata za proces fotosinte- da minimiziraju upotrebu pesti- ze od lišca do plodova. Kalijum je cida, povecaju prinos i proizvedu veoma bitan nutrijent u prevenci- bezbedne proizvode. Zbog toga je ji biljnih bolesti, jer je uključen u veoma važno koristiti tačne pro- mnoge celijske procese koji utiču porcije đubriva za biljaka, kako se

Trulež vrha ploda na paradajzu. na težinu bolesti: ne bi preteralo sa nekim hranjivim - kod biljaka dobro snabdevenih materijama na štetu drugih. Ovaj Trulež vrha plodova se javlja u uslo- kalijumom smanjuje se štetnost problem pomaže da se reši upotre- vima visokih temperature vazduha, bakterioza npr. Pseudomonas la- ba savremenih kompleksnih proi- visokog osvetljenja i nedostatka chrymans. zvoda, koji uzimaju u obzir potrebe vode. Plodovi počinju da osećaju - u staklenicima ,e smanjuje za i karakteristike bilja kroz faze nji- nedostatak kalcijuma u ranoj fazi 27-33% pojava sive truleži (Botrytis hovog razvoja kao što su đubriva razvoja (10-15 dana nakon formi- cinerea) na partenokarpnim hibri- brenda FITOFERT. ranja plodića). Razlog leži u vecoj dima krastavca zbog upotrebe do- brzini rasta biljaka u poređenju sa datnog kalijuma, Iako nijedna agronomska praksa unosom kalcijuma. Ovo utiče na - folijarni tretmani sa kaliju- i ishrana (određeni element) ne uništenje određenih tkiva plodova, mom pomažu u kontroli prouzro- može da isključi ozbiljnost napa- koji se nalaze na vrhu plodova. k o v a č a p e p e l n i c e ( S p h a e r o t h e c a da bolesti, korisčenje odgovaraju- Nedostatak kalcijuma takođe utiče fuliigiena). Ogledi su pokazali da cih programa koji su zasnovani na na takve fiziološke poremecaje kao prskanje kalijumom pomaže biljci analizi zemlišta, vode i biljnih tkiva što su pukotine plodova (ulazna da razvija individualnu otpornost uz stalno pracenje bolesti mogu da tačka za viruse, bakterije i štetoči- na ovu bolest. smanje snagu infekcije. A sa sma- ne) i ožegotine od sunca. Pogodna količana kalijuma pove- njenim intenzitetom oboljenja pro- ćava proizvodnju i tranpsort uglje- izvođač se može lakše izboriti. Optimalno je dodati osnovnu dozu đubriva sa naglašenim kalcijumom zajedno sa organskom materijom (kreč ili kreda/ gips - u zavisnosti od kiselosti zemlišta – pH PLUS) u jesen ili prolece i blagovremeno ga isporučiti u obliku vodopijnog đu- briva kao kalcijum-nitrat (FITOFERT List biljke koja je dodatno tretirana Ca-NIT) kroz fertigaciju. Na kraju List krastavca sa simptomima pepelnice kalijumom cvjetanja i nakon formiranja plo- 38 39 40

Pčelarenje

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Francuska uvodi zabranu pet pesticida koji škode pčelama Izvor: Energetski portal, februar 2019.

Francuska je prva zemlja koja se vrstu pesticida – neonikotinoide. unija zabranila tri vrste pesticida. odvažila na zabranu pet pestici- Oni podjednako štete i pčelama Ova odluka je stupila na snagu u da štetnih za pčele. Kolonije ovih samicama i medonosnim pčelama, decembru i obuhvata klotianidin, insekata umiru u ekološki i eko- a njihovi tragovi su pronađeni i u imidakloprid i tiametoksam. Fran- nomski neprihvatljivom procentu, uzorcima meda. Prvi koraci zaštite cuska je listi zabranjenih pesticida a naučnici, kao na glavnog krivca populacije pčela preduzeti su još pridružila i tiakloprid i acetami- za njihov pomor, upiru prstom na prošle godine i to kada je Evropska prid. 40 41 Pokrenuta kampanja za očuvanje pčela u Srbiji

Izvor: eKapija, mart 2019.

Nepravilna upotreba pesticida “Izumiranje pčela za našu zemlju gućava rešavanje pitanja trovanja dovela je proteklih godina do zna- bi značilo direktan ekonomski gu- s obzirom na to da je za pomera- čajnog pada populacije pčela koje bitak od 148 miliona evra godišnje. nje košnica iz zone zaprašivanja su veoma važne za građane jer Ono što je još važnije jeste da su potrebno pribaviti niz odobrenja. oprašuju više od 80% biljaka koje pčele najbolji pokazatelj bezbedne Takođe, problem je i manjak ka- koristimo u ishrani. Savez pčelar- životne sredine za čoveka jer mogu paciteta u inspekcijama, a kada skih organizacija Srbije, u saradnji da žive samo u zdravom i čistom do trovanja dođe trošak dokazi- sa NALED-om, pokreće kampanju okruženju. Bez njih sa naše trpeze vanja putem analiza pada na pče- Mesec zaštite pčela u cilju pri- nestala bi kvalitetna i zdrava hra- lare zbog čega većina odustaje od kupljanja ideja i predloga za njiho- na i zato čuvanjem pčela čuvamo daljeg postupka. Cilj je da kroz vo očuvanje. Tokom marta, svi koji život” izjavio je predsednik SPOS-a, unapređenje regulatornog okvira, se bave pčelarstvom i poljoprivre- Rodoljub Živadinović povodom po- jačanje kapaciteta inspekcija, ali dom, zaštitom životne sredine ili četka kampanje. Do trovanja pčela pre svega putem edukacije poljo- su na drugi način zainteresovani najčešće dolazi usled prakse za- privrednika, privrede i lokalnih za temu mogu da se uključe u jav- prašivanja krpelja i komaraca iz samouprava o opasnostima ko- no-privatni dijalog i putem druš- vazduha ili neodgovorne upotrebe rišćenja pesticida do prinesemo tvenih mreža i sajta www.jpd.rs, pesticida u poljoprivredi, od kojih očuvanju pčelinjih zajednica” kaže kao i na okruglim stolovima u Be- su mnogi nedozvoljeni i nabavljeni izvršna direktorka NALED-a Violeta ogradu (5. marta), Novom Sadu (14. na crnom tržištu. Ugroženost pčela Jovanović. Kampanja “Mesec zašti- marta) i Čačku (26. marta) ponude je globalni problem, te su u delo- te pčela” deo je četvorogodišnjeg rešenja. O značaju ovog sektora vima SAD proglašene za ugroženu Projekta javno-privatnog dijaloga govori podatak da u Srbiji posluje vrstu dok se u Kini zbog manjka za razvoj koji finansira USAID, a oko 20.000 pčelara i uzgajaju 1,3 pčela oprašivanje često radi ručno. sprovodi NALED u saradnji sa Re- miliona pčela koje godišnje proi- ,,Pčelarstvo je opterećeno i zna- publičkim sekretarijatom za javne zvedu 7.000 tona meda. čajnom birokratijom koja onemo- politike. 42

Villager Team Servis trening

Duško Simić, dipl. Inž. šumarstva

Brend Villager nastoji da iz godine ket. Treningu su prisustvovali ser- ECHO je poznati japanski brend i u godinu unosi različite inovacije viseri iz Srbije, Bosne i Hercegovi- nudi savremenu paletu visokokva- na naše tržište, širi prodajni pro- ne, Crne Gore, Kosova i Slovenije, litetnih proizvoda za potrebe šu- gram i unapređuje kvalitet svojih te se može reći da je trening imao marstva i negu zelenih površina. proizvoda. Sve ovo je neophod- karakter regionalnog seminara. Predstavlja sam tehnički vrh in- no jer je tržište sve zahtevnije, a Predstavljene su sve inovacije i dustrije poslednjih 70 godina. Od klijenti očekuju maksimalne per- noviteti što se tiče Villager uređaja skromnih početaka u Japanu sa formanse i fleksibilnost u radu sa i po prvi put serviseri su imali pri- jednostavnim ručnim zaprašiva- našim mašinama. Zato je potrebno liku da se upoznaju sa ECHO proi- čem, do kreiranja prvog leđnog du- organizovati tehničke seminare i zvodima. vača 1975. godine, ECHO je postao serviserske obuke, kako bi Villager serviseri na vreme stekli iskustva i znanja neophodna za kvalitetnu uslugu u delu postprodajnih aktivnosti. Pored edukacije zaposlenih Villager Team vrši obuke svojih saradnika, uslužnih servisera kako u zemlji, tako i u drugim zemljama regiona gde se proizvodi prodaju. Krajem januara meseca u Vrnjačkoj Banji organizovan je servis trening za servisere iz kompanije Agromar- 43 tehnološki lider i globalno pošto- stavlja nešto novo na našem trži- teške uslove košenja. Pojednostav- van brend. Danas se ECHO nalazi štu, ekološki prihvatljiv sa znatno ljen sistem za napajanje gorivom, u vlasništvu kompanije Yamabi- nižim stepenom buke. Izuzetno savremena tehnologija karbura- ko Corporation iz Tokija. U svom pogodan za rad u urbanim sredi- tora garantuju smanjenu potroš- asortimanu ECHO ima proizvode nama i u uslovima gde se očekuje nju goriva I dosta manje izduvnih različitih namena: motorne teste- rad bez izduvnih gasova. Pogoni ga gasova. Ono što je veoma važno re, motorne trimere i kose, duvače lišća i druge uređaje. Ipak se izdvaja najlakša (1,5 kg) motorna testera idealna za rad u krošnjama drveća. Što se tiče proizvoda Brenda Villa- ger, ove godine predstavljena je nova grupa proizvoda popularno nazvana FUSE. Ono što karakteriše FUSE koncept, jeste čitava serija uređaja okupljena oko jedne baterije i punjača. FUSE baterije napo- na 18V su najsavremenije baterije bazirane na Li-ion tehnologiji sa aktivnim sistemom upravljanja ba- terijom. Ove baterije imaju do tri puta duži životni vek od Ni-Cd baterije sličnih karakteristika. Dostu- pne su baterije od 1.5, 2.0, 4.0 Ah u zavisnosti od uređaja i nivoa po- trošnje električne energije. Jedna baterija je dovoljna za pokretanje indukcioni motor 1600 w, energija jeste i visokokvalitetna transmi- svih FUSE uređaja: akumulatorska se obezbeđuje pomoću baterija od sija koja je opremljena metalnim bušilica, udarni zavijači, brusilica, 48 V. Autonomija Li-ion baterije od zupčanicima i metalnim kućištem, usisivač, duvač, ubodna testera, 20Ah je od 80-100 min. Za pokreta- omogućena je brza i lagana prome- trimer i akumulatorska testera. nje noževa koriste se dva brushle- na brzine u nekoliko stepeni. Pre- Uređaj koji je privukao dosta pa- ss elektro motora najsavremenije nos snage od motora do menjača žnje jeste Villager akumulatorski tehnologije sa smanjenim stepe- omogućen je uz pomoć kardanskog rajder VTR 690 B. Ovaj rajder pred- nom potrošnje električne energije. vratila. Transmisija je testirana na Poverenje Villager kupaca zasniva 1500 radnih sati uz zadržavanje se na pouzdanosti i efikasnosti na- maksimalnih performansi prenosa ših proizvoda, pa će nova kosačica snage. Motor kosačice je montiran Villager 5500 ispuniti očekivanja na jakom čeličnom kućištu debljine svih zahtevnih korisnika. 1,8 mm. Profesionalna kosačica, izuzetno Uvođenjem novih proizvoda svake robusna sa mnoštvom inovacija godine trudimo se da ljudima olak- u tehničko tehnološkom smislu. šamo život i učinimo ga bogatijim. Na kosačici je implementiran novi Villager nastoji da postane lider u Villager motor koji je znatno izdr- jugoistočnoj Evropi i da omogući žljiviji i snažniji zahvaljujući OHV dostupnost kvalitetnih proizvoda tehnologiji, 3,3 kw pri 2800 obrtaja velikom broju potrošača od hobi- sasvim je dovoljan raspon snage za sta do zanatlija i farmera… 44

Stočarski kutak Priredio: Dragan Đorđević , dipl. inž. poljoprivrede

Stočni fond obnavljan pogrešnom pasminom Izvor: glas-slavonije.hr, 21. januar

S nekadašnjih 900.000 grla u Hr- više od 17.000 tona. Uz to, izvoz ka, holštajn-frizijsku pasminu, čija vatskoj se stočni fond prepolovio nam je triput manji od uvoza. Na- se telad ne može iskoristiti za tov, na njih 450.000. U Udruzi za tov i žalost, u RH su ljudi sve siromaš- umjesto da se poticala kombinira- uzgoj junadi Baby Beef (BB) ocje- niji, a junetina je najskuplje meso. na proizvodnja mlijeko/meso pre- njuju da se on u nas i količinski i Naša potrošnja je 8-9 kg/stanov- ko simentalske pasmine goveda ili genetski uništava više od 20 godi- niku godišnje, dok je u drugim ze- da se više ulagalo u tovne pasmina. mljama i do 20 kg. Kroz prošlost se ne koje imaju perspektivu. Dakle, Primjer krava i junica govori da su pokazalo kako su najveće pogreške stočni fond smo, zbog nečijih in- brojke triput manje nego prije rata; odluka da se usmjerimo u mliječ- teresa, obnavljali preko pogrešne 1990. imali smo ih 470.000, a sada no govedarstvo te izostanak pra- pasmine i to se činilo 20 godina. ih je 170.000. Brojke BB-a kažu da ve, dugoročne strategije za uzgoj Posljedica toga je da danas Udru- smo 1990. proizvodili 117.000 tona sve stoke, ne samo goveda. No mi ga Baby Beef najveći dio teladi za mesa, već 1998. samo 54.000, a znamo propuste u govedarstvu iz uzgoj mora uvoziti, što je uvijek 2017. – 45.000 tona. Osim što ocje- prve ruke – sve se davalo za mli- veliki rizik i neizvjesnost. Naime, njuju da je stočni fond devastiran, ječno govedarstvo, a ono je palo ako se zatvori neko od tržišta na u Baby Beefu katastrofalnom drže na koljena. Poljoprivredne službe kojemu udruga sada kupuje telad, i uvozno-izvoznu bilancu. savjetovale su stočare da se gra- proizvodnja će biti ugrožena. Samo ,,Prije ulaska u EU, 2012., uvezli smo de farme za mliječna goveda, da 20 % teladi udruga uspije skupi- 9077 tona goveđeg mesa, a 2015. kupuju junice za proizvodnju mlije- ti i kupiti u RH, dok se preostala 44 45

telad kupuje iz susjednih zemalja nazivaju gašenjem malih požara. potencijal je velik i želim vidje- EU-a koje su davno prepoznale ,,Time se neće ništa riješiti. Valja ti da naša proizvodnja sa 120.000 vrijednost tovnih pasmina. Stoga, pogledati samo činjenicu da sva- naraste na 250.000 junadi godiš- stočar koji prodaje tele holšta- ke godine broj krava pada za 5000 nje. Mnogi mljekari već su prešli jn-frizijske pasmine za njega može grla. Rješenje je dobra poljopri- u našu udrugu, a poslovne prilike dobiti najviše 1000 kuna, dok za vredna strategija u kojoj naglasak svakim danom izgledaju sve bolje kombiniranu ili tovnu telad i više mora biti na stočarstvu, na pro- jer stalno otvaramo nova izvozna od 3500 kuna”, ističe predsjednik fitabilnom tovnom govedarstvu. tržišta” ističe Celovec. Tradicio- Baby Beefa Darko Celovec. A drža- Prave mesne pasmine, poput bel- nalno najviše izvoze u Toskanu – va je, Ministarstvo poljoprivrede, gijskog plavog goveda, charolais i najzahtjevnije svjetsko tržište po upravo kroz Program potpore pro- limousin goveda, smjer je u kojemu kvaliteti junetine, Libanon, a odne- izvođačima radi obnove narušenog bi trebalo ići hrvatsko stočarstvo. davna su otvorili i tržišta Kosova, proizvodnog potencijala u sektoru Iz godine u godinu potrošnja ju- Srbije i Iraka. “Ove godine nadamo govedarstva, krenula s isplatama netine raste. Sve susjedne zemlje se otvaranju turskog tržišta za što potpora koje po korisniku iznose prepoznale su tu činjenicu i sto- smo morali čekati da se RH progla- maksimalno 30.000 kuna za sufi- čarsku su proizvodnju usmjerile u si zemljom slobodnom od kvrgave nanciranje troška kupnje minimal- tovno govedarstvo. Nažalost, RH kože. Kolika je to prilika pokazuje no tri grla steonih junica. Na to će se još bori s duhovima prošlosti, a primjer Srbije koja je prije nekoliko ime u tri godine biti isplaćeno 195 stočarstvo i poljoprivreda svaki su godina počela izvoziti za Tursku te milijuna kuna nepovratnih sred- nam dan sve jadniji. A stočarstvo je joj se iz tog razloga iz godine u go- stava. Pred stočare, proizvođače vrh poljoprivredne proizvodnje jer dinu kroz bolju profitabilnost po- mlijeka, ističu u ministarstvu, izaš- multiplicira dodatnu vrijednost. diže i stočni fond, na bazi tovnog lo se i s nikad nižim kamatama da Ja, recimo, kupujem kukuruz, si- govedarstva” najavljuje Celovec. bi se kapital učinio što dostupnijim jeno, slamu i silažu od 400-tinjak A koliko je tursko tržište jako, po- pa su one za sektor mlijeka već od malih proizvođača. Za mene rade kazuje podatak da proizvodnju od 0,1 odnosno 0,5 %. transportne kompanije, građevin- oko 100.000 junadi Istanbul pojede U Baby Beffu potporu od 30.000 ske tvrtke, tu su servisi, klaonice, tjedno. kuna za nabavu rasplodnih junica veterinari, distributivni lanci… Naš

Do 2030. svetska proizvodnja mleka će porasti za trećinu

Izvor: agronews, 15. januar

Očekuje se da će svetska proizvod- će se popeti na vrh u ovom perio- nja mleka porasti za oko 35% na du. Prema nemačkoj istraživačkoj međunarodnom tržištu do 2030. mreži, IFCN, Južna Azija ima najveći godine, kako bi se do tada zado- potencijal za rast i povećaće pro- voljila potražnja od oko 8,7 mili- izvodnju za 64 procenata između jardi ljudi. Stručnjaci iz mlekarstva 2017. i 2030. godine. Sledeća na li- sugerišu da će sadašnja tri najve- sti je Afrika sa mogućnošću rasta ća izvozna regiona mleka u svetu od 36%, zatim Latinska Amerika sa - EU, Novi Zeland i SAD- ostati na 33%, Bliski i Srednji Istok sa 27 pro- “pol-poziciji”, ali bi moglo doći i do cenata. nekih iznenađenja u vezi s tim ko 46

Koje je najzdravije, a koje najjeftinije svinjsko meso?

Izvor: Telegraf, 15. januar 2019.

uzgaja moravke. Kada mi je rekao Mast mangulice po kvalitetu može bela svinja, a upola manje od ju- da izvozi kulen od njihovog mesa da se poredi i sa maslinovim netine i piletine. Izuzetnog je uku- za 25 evra po kilogramu, odlučio uljem. Nikada pre nije bila ovako sa, mirisnije je i topi se u ustima. sam se za ove svinje. Jedva sam ga raznovrsna ponuda u izboru svinj- Mesa mangulice nema u većini ubedio da mi proda dve krmače, a skog mesa jer se moravka i man- mesara, ali ga proizvođači proda- onda sam po celoj Srbiji tragao da gulica, skoro zaboravljene sorte, ju “na kućnom pragu” na mnogo bih kupio još nekoliko primeraka. sve više uzgajaju. Ipak, nisu u po- registrovanih domaćinstava u ce- Ovih svinja em nema, em ko ima nudi većine mesara. Moravka je loj Srbiji. Oni se oglašavaju putem dobre neće da ih proda“ objašnja- “najslađa”, mangulica najzdravija, interneta. Prodaju i mast, šunke va Živanović. a bela svinja jeftinija od prve dve. i kobasice, ali je najbitnije prvo Kaže da kod nas malo stočara Telegraf istražuje i proba – koje proveriti da li su registrovani za gaji ovu rasu jer su mnogi pod- svinjsko meso je najukusnije, koje ovakvu prodaju zbog zdravstvene legli neproverenim pričama da najzdravije i gde se može pazariti. ispravnosti proizvoda. moravka sporo raste i da je ma- Mangulice. Oni koji uzgajaju man- Moravke. Reč je o skoro zaborav- sna. Kada odsečete parče mesa gulice kažu da ove svinje jedu ljenoj, autohtonoj sorti. Tri puta i ispržite ga, ono se u šerpi ne samo zdravu hranu, a prase se po su isplativije od drugih i tri puta smanjuje, već ostaje iste veličine šljivarima i šumama. Kukuruz pr- brže napreduju u odnosu na man- jer ove svinje jedu travu, detelinu, skan protiv buba neće ni da omi- gulice i takozvane bele svinje, tvr- kukuruz, bundeve. Koncentrat i da rišu. ,,Prase koje tek što je izašlo di kragujevački proizvođač Milutin im date, neće ga jesti. „Zbog toga iz majke, staje odmah na noge i Živanović iz sela Sabanta. „Čovek im je meso neverovatnog ukusa, počinje da rije zemlju, traži neku je ogradio 40 hektara zemlje i tu hranu. Ove svinje obožavaju da riju, traže korenje, gliste, puževe i od takve hrane im je valjda i meso tako lepo. Tovim ih do 100 kila, jer su ovo svinje koje su sa 50 kila masne” rekao je penzioner Zoran Tomić iz okoline Kragujevca. Meso mangulica sadrži visok procenat stearinske kiseline, koja utiče na povećanje HDL, “dobrog” holesterola. Izuzetan je izvor vitamina B, posebno tiamina, vitamina B6 i B12. Meso ove svinje ima 75 odsto manje štetnog holesterola nego 47 to mora da se proba“ priča Živa- kupujemo, a meso drugih se može njava Marković. Radosav Savić iz nović. Meso moravke je “slatko” naći u malim lokalnim mesarama šumadijskog sela Bare kaže da svi- i miriše onako kako se svinjskog ili direktno od poljoprivrednika. nje hrani koncetratom, ali i duleci- mesa sećaju oni stariji od 40, koji ma, svežom travom, i voćem. su nešto ovakvo poslednji put jeli Uzgajivač Slobodan Marković sma- ,,Koncetrat daje masu, a duleci i sa 10 godina. Živanović kaže da je tra da nema svinje dok prase život trava meso čine ukusnijim. Takvo zadovoljan prodajom svinja, a kup- ne počne u šljivaru. meso ne može da se poredi sa ci dolaze po preporukama “od usta ,,Krmača se tamo oprasi i prasad onim iz prodavnice. Kada sve sabe- do usta”. U ponudi mesara nema počne da živi u voćnjaku. Tamo rem što sam kupio dok sam hranio moravke, a može se pazariti skoro sama rije zemlju, nalazi minerale, svinju i uporedim sa cenom mesa isključivo od poljoprivrednika na pase, jede lišće, unosi u organizam u prodavnici, oko 50.000 dinara je selu. Oni najčešće prodaju prasad vitamine. U šljivaru je tle svakako ušteda. Imamo oko 80 kilograma i svinje, ređe meso i mast. toplije od izbetoniranog obora. Ta- mesa, plus mast” kaže ovaj doma- Bele svinje su mesnatije nego kva prasad imaju i jači imunitet ka- ćin. Meso takozvane bele svinje ne mangulice i moravke. Jeftinije su, snije, pa vam veterinar i ne treba, spada u zdrava mesa, ali i ona se jer mangulici treba do dve godine nema lekova, hemikalija. Posle oko može hraniti zdravo i nezdravo, od dok ne stasa za klanje, a belim svi- 50 dana od rođenja, prasad prelazi čega zavisi i ukus i to kako utiče na njama tek šest meseci. I bele svi- u obor i tada ih hranimo koncen- zdravlje čoveka. Jedan od najču- nje se mogu svakojako čuvati, na tratom i to našim, domaćim. On se venijih kragujevačkih vlasnika pe- koncentratu i da ne vide nebo van sastoji od kukuruza, ječma, pše- čenjara kaže da toliku posetu ima hala gde žive ili čuvati uz prirod- nice, soje…Većinu toga sami smo jer meso kupuje samo od onih koji nu ishranu. Meso prvih najčešće uzgajali na našim njivama” objaš- prasad gaje kao za sebe. 48

Orah, voćka čudnovata

Marija Bujagić, dipl. inž. poljoprivrede

Poznato nam je da u selima širom tačaka sa poljoprivredom. nije slučaj sa drugim sortama ora- Srbije kako godine prolaze sve više Na ideju vezanu za orahe došla je ha koje su zastupljene kod nas. mladih ljudi odlazi, neko u obližnje prvenstveno zbog cene koja je uvek Kompanija sa kojom saradjuje i gradove, a neko svoju sreću potra- bila visoka za ovu vrstu proizvoda vrši nabavku sadnica u Bandirmi ži van granica naše zemlje. Razlog i to što nije zahtevna biljka, samim (Turska) je najveći proizvođač u tome im je jedna jedina rečenica tim manje i radne snage, ušteda na tom regionu i proizvode godišnje „od poljoprivrede se ne može žive- prihrani i zaštiti. Aleksandra dolazi 400000 sadnica. Nakon posete nji- ti“. Da ipak nije sve tako crno poka- iz IT industrije. Sedenje u kancela- hovoj plantaži i informacija koje su zuje nam ona druga grupa mladih riji, monotonost i užurbanost grad- dobili od njih kao i opšteg utiska, ljudi koji kažu da im je dosta grad- skog života navelo ju je da potraži „...od početka su odavali poverenje ske gužve, stresa, “maltretiranja” nešto što će je vratiti prirodi, do- i maksimalnu podršku savetima, od strane nadređenih, i uz sve to neti nova iskustva, izazove i biti čak su došli da pomognu u sadnji jako male plate. Biti sam svoj gaz- isplativo. Više godina se raspitiva- i kasnije u orezivanju“, kaže Alek- da je nešto što vide kao spas na la i istraživala vrste oraha i došla sandra. Stalno su u kontaktu sa selu. do zaključka da je Chandler naj- Interesantna prica dolazi nam iz isplativija sorta i najzastupljenija u sela Mali Zam, koje se nalazi svega svetu, čiji je plod berzanska roba. nekoliko kilomerata od Vršca. Jed- Jedna od prednosti ove sorte je što na mlada žena, Aleksandra Vida- donosi rod već nakon pete godine, ković, zajedno uz pomoć porodice a pun rod posle osme. Sadi se gu- rešila je da podigne zasad oraha, sto i stepen iskorišćenosti parcele iako njena profesija nema dodirnih je maksimalna (300 kom/ha) što 49 firmom iz Turske koji su vrlo pro- Od kolega koji su im pružali struč- fesionalni i na svako pitanje ili dinu pomoć, su dobili preporuku da lemu odgovaraju u najkraćem roku. nakon sadnje koriste FITOFERT Proizvodnjom ove sorte oraha se Humistart, koji je jako bogat fo- bave više od 20 godina i za to vre- sforom, huminskim, fulvinskim i me su stekli velika iskustva i zna- amino kiselinama, kao i algama, te nja. Aleksandra i njena porodica su mikroelementima, kako bi se po- bili prvi veći kupci iz Srbije koji su spešilo ukorenjavanje i razvijanje posetili njihove plantaže i nakon korenovih dlačica. Već nakon 15- nekoliko meseci se povećalo inte- tak dana od zalivanja rastvorom resovanje poljoprivrednika iz Sr- (0,3%) ovog preparata primetili su bije za Chandler orahe, tako da su da je biljka oživela (bujanje pupo- Aleksandru kontaktirali i ponudili ljaka). Preparat su koristili i za fo- joj distribuciju sadnica na srpsko lijarnu prihranu u toku letnjeg pe- tržište. rioda, uvek nakon stresnih uslova Novoosnovano preduzeće Chand- (velike količine padavina, zahlađe- ler Waltree doo, (https://sadnice- nje, visoke temperature vazduha). Mlada poljoprivrednica-preduzet- orah.com/) bavi se uvozom i dis- Dobri rezultati su nagnali Aleksan- nica još kaže ,,…da nije jednostav- tribucijom sertifikovanih sadnica. dru da svim novim, ali i starim vo- no pričati o tome kako zamišljam Prilikom posete turskih stručnjaka ćarima preporuči da prilikom podi- proizvodnju za desetak godina, za za vreme sadnje plantaže u Malom zanja novih zasada obave zalivanje početak želim sa porodicom da Zamu, angažovali su prevodioca i rastvorom preparata FITOFERT uživam u svakoj godini i promeni Humistarta. S obzirom da je bila koju donose ove biljke”. U svakom kasna prolećna sadnja kod nas, slučaju u interesu joj je da na decu turski agronomi smatraju da je ovo prenese ljubav prema prirodi, po- organomineralno i biostimulativno sebno prema orahu. Primetila je da hranivo u velikoj meri zaslužno za često deca postavljaju razna pita- visok procenat primanja mladica. nja, da uživaju da budu na njivi i da Vlasnica plantaže Aleksandra kaže pomažu u svakodnevnim obave- i to da se njihova prva zamisao o zama. Nada se da će neko od njih bavljenju i proizvodnji oraha, pr- poželeti usavršavanje i posveti se venstveno se bazirala na čistom proizvodnji oraha i posle nje. I mi pozvali sve do tada zainteresova- plodu. Međutim, na poljoprivred- Aleksandri želimo puno sreće u ne kupce da ih posete i da direktno nim sajmovima u inostranstvu su daljoj proizvodnji, a naša stručna isprate sadnju i postave pitanja videli velike prerađivačke pogone služba će i dalje biti uz nju, kao što turskim agronomima. koji su adekvatni za kompletnu smo to učinili od samog početka. No, to nije kraj novotarijama. Kako obradu koja podrazumeva odvaja- je poljoprivredno gazdinstvo Vida- nje zelene mase, ljuske i odvajanje ković udaljeno od sela i priključka jezgra, sušare i vakumsko pakova- električne energije, okrenuli su se nje kalibrisanog ploda u zavisnosti majci prirodi i kao najisplativije re- od veličine i boje. Ovakav industrij- šenje se pokazalo ugradnja solar- ski pogon je ogromna investicija, nih panela i elektrana. Ekonomska tako da prve dve do tri godine orah opravdanost investicije je rok od će plasirati sa ljuskom, a kasnije pet godina. Dobijenu energiju kori- ukoliko postoje uslovi i adekvat- ste za navodnjavanje, osvetljenje i no tržište, pokušaće da obezbede i video nadzor. kompletiran industrijski pogon. BIOLOŠKI 50 INSEKTICID

Biološki insekticid za zaštitu od larvi jabukinog smotavca Cydia pomonella u jabukama, kruškama, dunjama, nashi (azijskim kruškama) i orasima.

I sti nivo zaštite kao i kod konvencionalnih sredstava za zaštitu bilja Ne ostavlja rezidue, vrlo kratke karence Bez mogućnosti pojave rezistencije Ne šteti korisnim insektima, siguran za korisnika i okolinu Odlično rešenje za proizvođače koji prate trendove „od polja do stola“

www.arystalifescience.eu

3/23/18 12:34 PM 51

Reč struke

Priredio: Dragan Đorđević , dipl. inž. poljoprivrede

Kako registrovati poljoprivredno gazdinstvo?

Izvor: Telegraf, 15. januar 2019.

U Registar poljoprivrednih gaz- izvodnju. U Registar može da se promene podnosi fizičko lice na dinstava mogu da se upišu fizička upiše i poljoprivredno gazdinstvo obrascu br.1. Pored popunjenog lica: poljoprivrednici, preduzetnici sa manje od 0,5 ha poljoprivrednog obrasca potrebno je da se dostavi: i pravna lica. Upis u Registar je prvi zemljišta, odnosno, drugo zemlji- a) podaci o članovi poljoprivred- korak u ostvarivanju prava na pod- šte ili građevinska celina gde se nog porodičnog gazdinstva; sticaje iz budžeta Republike Srbije. obavlja stočarska, vinogradarska b) izjava članova domaćinstva da Upis je dobrovoljan, besplatan i ili povrtarska proizvodnja (stakle- su članovi poljoprivrednog gazdin- može da se izvrši u toku cele go- nici i plastenici), ili obavljaju drugi stva (u slučaju da je član maloletno dine. oblici poljoprivredne proizvodnje, lice, izjavu potpisuje roditelj ili za- Registruju se domaćinstva sa naj- kao što su uzgoj ribe, gajenje pe- konski staratelj); manje 0,5 ha poljoprivrednog ze- čuraka, puževa, pčela i drugo, pre- c) podaci o zemljišnom fondu i bilj- mljišta na teritoriji Srbije, na kojem rada poljoprivrednih proizvoda ili nim kulturama; privredno društvo, zemljoradnička druge aktivnosti kao što su seoski d) podaci o vrsti životinja i broju zadruga, drugo pravno ili fizičko turizam ili stari zanati. gazdinstva (HID) na kojima se drže lice, obavljaju poljoprivrednu pro- Zahtev za upis, obnovu i prijavu ili uzgajaju; 52 e) izjava vlasnika i zakupca kojom isteka roka za obnovu registracije utvrđivanja prijavljenih površina određuje člana domaćinstva koji dođe do promene poljoprivredne za narednu kalendarsku godinu, će biti upisan u Registar kao no- kulture na zemljištu, nosilac poljo- vrši se u periodu od 1.7.-30.9. te- silac poljoprivrednog gazdinstva, privrednog gazdinstva dužan je da kuće godine. Upravi se dostavljaju a davalac izjave biće član porodič- izvrši ispravku ovih podataka do podaci koji predstavljaju promenu nog poljoprivrednog gazdinstva; 31. maja tekuće godine. Ako nosilac u odnosu na stanje u Registru 30. f) izjava člana porodičnog poljopri- poljoprivrednog gazdinstva, posle aprila tekuće godine. Poljoprivred- vrednog gazdinstva da prihvata da isteka roka za obnovu registracije, no gazdinstvo u Registru se vodi bude upisan u Registar kao nosilac a najkasnije do 30. septembra za u aktivnom statusu, osim, ako se porodičnog poljoprivrednog gaz- tekuću godinu, dostavi ugovor o steknu uslovi za pasivni status i to: dinstva; zakupu poljoprivrednog zemljišta u ako se ne izvrši obnova, ako pre- g) ovlašćenje za zastupanje, ako se državnoj svojini, to zemljište će biti stane neki od uslova za obnovu, u ovlašćuje drugo lice za zastupanje slučaju neotplaćivanja kratkoroč- poljoprivrednog gazdinstva; nih kredita ili kašnjenja sa otpla- h) izjava nosioca porodičnog poljo- tom najmanje 90 dana, ne vrati vi- privrednog gazdinstva i podaci o šak sredstava dobijenih na osnovu dokumentaciji koja je priložena uz podsticaja, ako nisu upisane sve zahtev. katastarske parcele zemljišta na kojima obavlja poljoprivrednu pro- Potrebno je još da se priloži lična izvodnju, u slučaju nepridržavanja karta na uvid (fotokopija i original), propisa, dostavljanja netačnih i izvod iz katastra, overen ugovor o neistinitih podataka, falsifikova- zakupu ili ustupanju poljoprivred- nje dokaza, otuđivanje predmeta nog zemljišta na korišćenje, reše- podsticaja pre roka, nečuvanje donje- izvod o raspodeli komasa- kumentacije u propisanom roku, cione mase (u slučaju korišćenja ostvarivanje prava na podsticaje poljoprivrednog zemljišta po pra- za druga lica, spaljivanje organskih vu iz postupka komasacije), lične ostataka posle žetve useva, kori- karte članova domaćinstva, koji su šćenje poljoprivrednog zemljišta u prijavljeni na istom prebivalištu i državnoj svojini bez pravnog osno- koji su dali izjave da su članovi po- va, podnošenje zahteva za ostva- rodičnog poljoprivrednog gazdin- rivanje prava na podsticaje za istu stva, dokaz o otvorenom namen- svrhu po više propisa u toku kalen- skom računu kod banke, na koji će darske godine itd. se usmeravati sredstva podstica- Pasivni status različito traje, u za- ja, kredita i slično. Prilikom prve visnosti od težine prestupa i to: do registracije, poljoprivrednik se upisano u Registar. Promena poda- obnove registracije do ponovnog izjašnjava da li je njegovo poljopri- taka upisanih u Registar vrši se u sticanja uslova za upis u Registar, vredno gazdinstvo komercijalno ili roku od 30 dana od dana nastanka do otklanjanja razloga od 3 do 5 nekomercijalno porodično poljo- promene i to za porodično poljo- godina. Po isteku polovine trajanja privredno gazdinstvo. Dokumenta- privredno gazdinstvo, promena se pasivnog statusa, poljoprivredno cija za pravno lice, koje se upisuje odnosi na nosioca, broj članova i gazdinstvo može da podnese za- u registar, razlikuje. Obnova regi- prebivalište nosioca, broj poseb- htev za prevremeni prestanak pa- stracije vrši se svake godine, od 1. nog namenskog računa, odnosno, sivnog statusa i obnovu aktivnog 3. do 30.4., uz dostavljanje svih po- ime poslovne banke, gazdinstva statusa u kome navodi opravdane dataka koji su promenjeni u odno- (HID) koje drže ili uzgajaju životinje. razloge za prevremeni prestanak su na stanje u Registru. Ako posle Promena podataka u Registru radi pasivnog statusa. 52 53 Izbacivanje oranja - vreme je za odlaganje pluga?

Izvor: Agroklub, 11. novembar 2018.

Na našim prostorima oranje se unutar granica država, odnosno ljoprivrednom zemljištu. Stoga se uvažava kao osnovna operacija za Unije. Otvaranjem granica, prihva- danas pažnja zemljištu daje više profitabilnu poljoprivrednu proi- tanjem novih članica, izlaskom na nego ikad pre. Istraživanja mno- zvodnju. U mnogim zemljama ora- globalno tržište, urbanizacijom gih uvaženih naučnika širom sveta nje postaje nužno zlo, odnosno stanovništva, tražnja za hranom pokazuju da su zemljišta komerci- pretnja stabilnosti proizvodnje se povećavala. Sve češće se koristi jalizacijom intenzivne poljoprivre- hrane za buduće generacije. termin “agrobiznis“ koji obuhvata de sistemski degradirana. Gubi- Godinama se zemljište eksploati- ceo lanac, od dobavljača poljopri- tak plodnosti zemljišta je gubitak salo radi povećanja proizvodnje vrednih inputa, preko primarnih mogućnosti stvaranja novih vred- hrane. Zelenom revolucijom količi- proizvođača, prerađivača, trgo- nosti. Ono na šta su stručnjaci, ne proizvedene hrane su premašile vaca, zakonskih regulativa, pa do već duži niz godina upozoravali, tražnju za hranom, pa se u zapad- krajnjeg potrošača. Agrobiznisom Evropska unija danas zakonskim noj Evropi pojavio problem “pla- se tržište prehrambenih proizvoda regulativama pokušava da približi nina hrane”. Zelenom revolucijom stabilisalo u većini zemlja. Danas je poljoprivrednicima. Redukovanom smatra se upotreba mineralnih hrana dostupnija svima. Uz osnov- obradom postižu se bolji rezultati đubriva, selekcionisanog semena, ni zadatak stručnjaci iz agrobiznisa u očuvanju bioloških, hemijskih i pesticida i moderne mehanizacije. imaju obavezu očuvanja održive i fizičkih osobina zemljišta. Ono se Nepotrebne količine hrane dovele stabilne proizvodnje hrane za bu- čuva za buduće generacije što je su do predstavljanja kvota za ra- duće generacije. ujedno i imperativ nove poljopri- zličite poljoprivredne proizvode s Održiva proizvodnja hrane se u vredne prakse u Uniji. ciljem kontrolisanja proizvodnje najviše slučajeva zasniva na po- 54

Ratarenje - apokalipsa poljopri- okruženi ciklus je bio tu. Uzimalo zemljišta dovedena do jalovosti i vrednog zemljišta. Intenzivnom se iz zemljišta, ali se i vraćalo uz značajnog zakiseljenja. Iako je teš- obradom zemljišta gubi se njego- đubrenje organskim đubrivima. ko o tome govoriti među poljopri- va plodnost, što posredno utiče Bilo je proizvodnje raznih krmnih vrednicima, upotreba pluga se sva- na povećanu potrošnji mineral- kultura koje su zemljišta oboga- kako mora dovoditi u pitanje. nih đubriva za istu količinu prino- ćivala aktivnim životom biora- sa. Opšte je poznato da zemljišta znolikosti. Danas toga više nema. Kombinovati nove načine obra- na našim prostorima nisu dobro Britanski stručnjak, Džoel Viljiams de. Gubitak plodnosti zemljišta održavana, pa se sadržaj humusa (Joel Williams) “golo” ratarenje na- je činjenica. Izgubljen život u ze- značajno izgubio za samo nekoliko ziva apokalipsom poljoprivrednog mljištu je teško vratiti. Ono malo decenija. A plug se i dalje uporno zemljišta. Poljoprivredni analitičar bioraznolikosti u zemljištu tre- koristi. Gotovo da i ne postoji ima- iz susedne Hrvatske, Darko Znaor ba sačuvati. Promenom pristupa nje gde nema barem jednog pluga. u mnogim javnim nastupima upo- obradi zemljišta poljoprivrednici Stoke je sve manje i već se danas zorava na to, da ako nastavimo sa će poboljšati njegovo zdravlje. Po- u mnogim selima ne mogu pronaći trenutnom praksom, ostaje nam slednjih nekoliko godina javljaju se domaće životinje. Čak ni kokošaka svega šezdesetak žetvenih godina. ekstremni uslovi proizvodnje. Dugi nema više. Pre desetak godina za- Već danas su mnoga najplodnija sušni period, ove jeseni, zadaje ve- 55 like probleme u gotovo svim poljo- danas se često može čuti ,,bez do- znovrsnosti, smanjenje proizvod- privrednim regionima. Ekstremi će brog orača nema hleba, ni kolača”. nih troškova i povećanje dohotka u se i dalje nastavljati. Zato, ne mo- Dalje, prema nekim istraživanjima, poljoprivredi. žemo ostati pri jednoj tehnologiji oranjem se prinos podiže do 8%. U Velikoj Britaniji je postalo vrlo već je treba kombinovati i istraži- Takođe, jedan od glavnih razloga popularno korišćenje tehnologije vati nove načine obrade. oranja je kontrolisanje neželjenih direktne setve u pokrovnim usevi- korova i “čuvanje” vlage u zemlji- ma. Osnovni preduslov tome je du- Četiri načela prirodne poljoprivre- štu. Istovremeno, upotreba pluga goročno planiranje. Poljoprivred- de. Nedostatak znanja i neprihva- ima daleko više štetnih posledi- nik Endru Hauard (Andrew Howard) tanje promena je i te kako veliki ca, dugoročno posmatrano. Glavni koristi sistem direktne setve bez uzrok problema koji se događaju u uzrok erozije zemljišta je upravo obrade zemljišta na svojih 350 poljoprivredi. Agrobiznis na ovim oranje. Vlaga se oranjem ne čuva, hektara već šest godina. Proizvod- prostorima skoro da i ne postoji. ona se gubi. U područjima, gde ne nja traži više znanja i saradnje, a Razumevanje stvaranja dodatne postoji mogućnost navodnjava- takođe, zahteva i specijalizovane vrednosti u lancu prehrambenih nja, iz geografskih ili ekonomskih sejalice (koje su često korišćenje proizvoda tek se poslednjih neko- razloga, zadržavanje vlage mora kod više poljoprivrednika). Endru liko godina ozbiljnije shvata. Svaka biti prioritet u odnosu na druge navodi da oni žele da naprave ne- uspešna proizvodnja zasniva se na operacije proizvodnje. Oranje nije što novo i u tome zasad uspevaju. konkurentnosti, a to zavisi od svih pogodno za svaki tip zemljišta. Ko- Smanjili su upotrebu fosilnih re- činilaca unutar lanca. Ako se ora- rišćenje fosilnih goriva i radne sna- sursa, povećali profit poslovanja, a nje smatra osnovom merom proi- ge u oranju uglavnom čine najveći uz sve navedeno doprineli su oču- zvodnje, a s druge strane nanosi utrošak ukupne proizvodnje. Du- vanju životne sredine i sačuvali ze- toliko štete, neophodno je početi goročno gledano oranjem se gubi mljište za buduće generacije. s pitanjima. Današnji poljoprivred- zdravstvena ispravnost zemljišta. Preciznom poljoprivredom, anali- nici imaju mogućnost korišćenja tikom, upotrebom novih modela besplatnih i lako dostupnih infor- Nove prakse i istraživanja. Nove upravljanja, korišćenjem robotike macija. Mogućnost razmene znanja prakse pokazuju pozitivne pro- pristup proizvodnji hrane se me- i iskustava s domaćim i stranim mene u zemljištu. Nekoliko godi- nja. On se već promenio na mno- stručnjacima i poljoprivrednicima. na unazad, u zemljama zapadne gim gazdinstvima. Praksa pokrov- Iako nove generacije nasleđuju, Evrope, počela se ozbiljno shvatati nih useva je odgovor na smanjenje odnosno otvaraju nova gazdinstva, redukovana obrada zemljišta uz stočnog fonda u mnogim regioni- specifičnog stručnog znanja im ne- primenu različitih tehnologija. Dok ma širom Evrope. dostaje. To se može videti kada se se više od pola veka, u Americi i Poznati zagovornici redukovane štetnost oranja dovodi u pitanje jer Australiji, koristi praksa minimalne obrade na konferenciji “Ground- se ono odbacuje bez većeg promi- obrade zemljišta. Američki sistem swell” u Velikoj Britaniji, koja ima šljanja. Debata - “Oranje, da ili ne?” se dovodi u pitanje, jer je baziran zadatak prenošenja praktičnih je kao tematika upotrebe “GMO-a”. na upotrebi totalnih herbicida i ge- primera redukovne prakse u Evro- netski modifikovanih useva. Evrop- pi, preneli su glavnu poruku po- Štetnost oranja. Tradicionalom ska unija želi drugačiji pristup. setiocima konferencije “Pomozite obradom zemljišta, to jest plugom Novom praksom se želi postići zemljištu da bi ono radilo za vas”. zemljište se uništava, što je i doka- smanjenje potrebe za pesticidima Zemljište je živi medijum koji se zano. Ali zašto se onda i dalje ore? i mineralnim đubrivima, a u isto neprestano revolucionarno menja. Postoji nekoliko razloga za to. Prvi vreme se želi povećati osvešće- Plug treba da se koristi samo u slu- razlog je tradicija i nedostatak že- nost o značaju interakcije zemljišta čajevima proizvodnje nekih kultura lje za promenama. Od konja do mo- i proizvodnje hrane. Glavni cilj je (npr. šećerna repa, krompir). dernih, GPS-om navođenih trakto- održavanje zdravlja poljoprivred- ra, oranje je uvek bilo najvažnije. I nog zemljišta, poboljšanje biora- 56

Francusko-ukrajinski primer. Fran- no-till i min-till obrade. Na 7.000 Žan-Pol tvrdi da ako se zemljištu cuski agronomom sa višegodišnjim hektara on je počeo proizvodnju pomogne i ono će pomoći vama. iskustvom u redukovanoj obra- pšenice, soje, uljane repice, piv- Prosečni prinosi pšenice bez upo- di, Žan-Pol Pruidom (Jean-Paul skog ječma, graška, suncokreta, trebe pluga, u Ukrajini, dostižu 9 Prud’h) radio je u Francuskoj, zatim kukuruza i heljde bez upotrebe tona pšenice, ječma 7 tona, ulja- u Poljskoj i Ukrajini. Svojim prime- pluga. Zemljište ukrajinskih orani- ne repice 4,5 tona, soje 3,7 tona, rom je pokazao da se minimalnom, ca varira, od duboko plodnih crni- bez potrebe dosušivanja. S tim odnosno direktnom setvom, po- ca, preko siromašnih peskovitih do da su ulazni troškovi daleko ma- stižu bolji rezultati u zavisnosti od jalovih zemljišta koja su već unište- nji u poređenju s tradicionalnom onoga šta se želi ostvariti. U Fran- na upotrebom masivne proizvod- proizvodnjom. Brojke govore za cuskoj Žan-Pol poseduje gazdin- nje hrane u vremenima Sovjetskog sebe. Dug je proces od početka do stvo veličine 120 hektara koje je u saveza. Uništena su zbog preko- uspešne prakse potpunog izbaci- no-till sistemu preko trideset godi- mernog unosa mineralnih đubriva, vanja pluga. U redukovanoj obradi, na. Zemljište je peskovito-ilovaste ubijanja žive prirode pesticidima poljoprivrednici moraju da shvate strukture sa vrlo aktivnim životom i oranjem (erozija). Na lošijim ze- da zemljišnim glistama i mikroor- u njemu. Na gazdinstvu se prime- mljištima uzgaja se soja, heljda i ganizmima u njemu treba vremena njuje tehnologija stalnih tragova, pokrovni usevi prvih tri godine da za gradnju kvalitetnog zemljišta, čime se smanjuje problem zbija- bi se vratila plodnost zemljišta. pa se u slučaju zbijanja mogu kori- nja zemljišta. Setvena struktura No-till se koristi za pšenicu, pivski stiti dodatne biološke ili precizno se sastoji od pšenice, uljane repi- ječam, soju, heljdu, grašak, dok se planirane mehaničke mere. Podri- ce, pivskog ječma, soje i kukuruza. min-till obrada koristi u proizvod- vači zemljišta su pokazali njegovu Na 120 hektara on koristi sejalicu nji kukuruza, suncokreta i uljane minimalnu uznemirenost čime se marke John Deere, serije 1590, za- repice. Min-till podrazumeva obra- ne narušava aktivni život unutar hvata 4,5 metara. Gazdinstvo ko- du teškom tanjiračom ili podriva- zemljišta. risti samo jedan traktor snage 120 čem. Setva se obavlja sejalicama U poljoprivredno razvijenim ze- kW. Isti traktor i sejalica se koriste Horsch Sprinter 9 i Horsch Pronto mljama postoji izreka ,,Kad nešto i na obližnjim gazdinstvima. On na- 9. Sejalice su vučene traktorima naučiš, ne misli da je to sve jer se pominje da eksploatacija mašina John-Deere 8400 i Fendt 936. Naro- već sutra sve može promeniti”. Mr igra veliku ulogu u profitabilnosti čito se pazi na aktivnost zemljišta. Vladimir Miloš poljoprivrednih gazdinstava jer je upravo mehanizacija najskuplja karika u poslovanju. Taj agronom se oprobao u proizvodnji ratarskih kultura i u re- publikama bivšeg istočnog bloka. Nakon završetka rada u Poljskoj 2008. godine, došao da radi u trening centar u Ukrajini za mlade agronome. Pošto je društvo tada bilo vrlo skeptično prema zapad- nim tehnologijama, odlučio je da pronađe investitore i počene da sprovodi praksu redukovane obrade na velikim površinama. Fran- cusko-britanski investitori su po- držali projekt i Žan-Pol je krenuo da primenjuje zapadne tehnologije 57 Generacija Ja - nova radna snaga u poljoprivredi

Izvor: Agroklub, februar 2019.

Socijalno osetljivi, ekološki svesni, giju, relativno brzo se adaptiraju, je raditi na novim pravcima razvo- globalno orijentisani, informatički implementiraju i koriste nova do- ja prikladnog života na selima uz pismeni - karakteristike su pripad- stignuća. pomoć novih znanja i tehnologija, nika generacije “milenijalaca“. Oni Moderna poljoprivreda i uloge kako bi mladima selo bilo privlač- su otvoreniji, pomeraju granice, et- proizvođača hrane se menjaju brže no za rad i zasnivanje porodice. nički različiti, manje skloni politici nego ikad do sada. Kako se prela- Klimatske promene su drugi veliki i razlikama među narodima. Mladi zak sa tradicionalnih vrednosti na izazov sa kojim se suočavaju mladi. su skloni čestim promenama, traže modernije načine rada nastavlja, Osvešteni globalnim problemom izazove, teže avanturama. Žive na sektoru je potrebno osigurati kva- klimatskih promena, obrazova- ivici uspostavljenih okvira i defi- litetnu radnu snagu. Novi naraštaji niji mladi drastično menjaju stil nisanih zakona. Stavljaju sebe na se teško opredeljuju za karijere u života. Za razliku od prethodnika, prvo mesto. ,,Ja sam na vrhu i svi poljoprivredi, globalno gledaju- nove generacije traže više ličnog drugi gledaju mene“ je rečenica ći. Ipak, mnogi mladi preuzimaju zadovoljstva kroz rad na sebi, ula- koja karakteriše pojedinca rođe- poslove vođenja gazdinstava od ganjem u obrazovanje i iskustva. nog u digitalnom dobu. Dalje, so- svojih roditelja. Potrebno je pružiti Posedovanje materijalnih stva- cijalne veštine su im daleko manje razne podsticaje kako bi se mla- ri kod mladih je u proseku manje od prethodnika, te ne pokazuju di uključili dugoročno u primarnu važno. Sve popularniji pokret mi- značajniju želju za društvenom in- delatnost. Nebrojeni izazovi su nimalista, izbacivanje plastike, terakcijom. Milenijalci imaju sna- pred novom generacijom, sa koji- cirkularna ekonomija, su rešenja žan osećaj preduzetničkog duha, ma će biti suočeni. Prošle nedelje, koje mladi uvažavaju u borbi pro- što znači da traže napredak u ka- na svetski poznatoj konferenciji tiv klimatskih promena. U poljopri- rijeri, žele brze i kvalitetne prome- Globalni ekonomski forum (Global vredi se koriste novi principi poput ne. Mladi imaju nepokorivu želju Economic Forum) u Davosu, tri pro- precizne poljoprivrede, smanjenje da rade gde “iskopaju” sopstvenu blema sa kojima će se suočiti nove unošenja pesticida i veštačkih đu- strast i interes. generacije su posebno istaknuta. briva, ekološka proizvodnja, kon- Dolazeća generacija će biti inova- zervirajuća obrada zemljišta, kom- tivnija i tehnološki pametnija, što Prvi problem koji stručnjaci sma- binovani usevi i sl. Ujedno, razvoj će privredi omogućiti postojanje traju gorućim je smanjena druš- mehanizacije za svrhu proizvodnje poslovanja uz upotrebu, dosad ne- tvena aktivnost mladih. Mladi sve i prerade hrane ide u smeru sma- viđenih tehnologija, veština i zna- manje ulaze u zajedničke živote, njenja uticaja štetnosti na životnu nja. Takođe, rad u polju se menja kako u gradovima, tako i u selima. sredinu. i može se videti da mladi poljopri- Pristup internetu po mogao je lju- Jaz između bogatih zemalja i onih vrednici već profesionalno koriste dima da otkriju nove horizonte, ali u razvoju, ekonomska razlika među principe pametne poljoprivrede. sa druge strane to je glavni uzrok različitim društvenim slojevima Korišćenje bespilotnih letelica, otuđenosti. Na selima slika nije kontinuirano se povećava i to pred raznih softvera, automatizacije, drugačija. Odlaskom u škole koje stavlja treći veliki problem za Mi- novih menadžerskih principa mla- se nalaze u većim gradovima, po- lenijalce. Ekonomski analitičari dima je svakodnevica u mnogim rodična uverenja se menjaju, a u Davosu su govorili kako jedino zemljama. Traženjem novih izazova tradicionalne vrednosti manje se tela poput izvršne vlasti pojedine iniciraju se novi pogledi i stavovi poštuju. Objektivno govoreći, selo države, te globalna politika, mogu na tradicionalne uloge u poljopri- nije prikladno mesto za život pri- ukrotiti treći gorući problem. Poljo- vredi. Kako su odrasli uz tehnolo- padnika “Ja” generacije. Potrebno privredni sektor je itekako zahva- 58

ćen industrijalizacijom. Jeste li se neposrednom kontrolom svega njihovom radu. ikad zapitali kako je hrana izgubila nekoliko svetskih kompanija. Mno- “Ja” generacija će morati da spo- miris i ukus, tekstura je drugačija, gi nekadašnji vlasnici gazdinstava i zna važnost sopstvenog znanja i da nekadašnjeg uživanja u hrani goto- njihova deca koja su izgubila bitku doprinese prepoznavanju važnosti vo nema? Više od 85% proizvedene u globalizaciji, prisiljeni su da rade poljoprivrede u društvu. hrane je pod direktnom odnosno za korporacije koje se bogate na

Europski parlament usvojio stroge preporuke za ispitivanje i autorizaciju pesticida u EU

Izvor: Agrobiz, 18. januar 2019.

Postupak odobravanja pesticida od nastanka raka, poručuju za- sigurnost hrane, Davor Škrlec ko- treba se temeljito reformirati, a stupnici u Europskom parlamen- mentira: ,,Postupak odobravanja studije naručene od strane agro- tu koji su danas velikom većinom pesticida treba se temeljito refor- industrije ne smiju završiti sakri- usvojili izvješće Posebnog odbora mirati, a studije naručene od stra- vene u ladicama. Posebni odbor za postupak Unije za odobravanje ne agroindustrije ne smiju završiti nije mogao riješiti kontroverzu oko pesticida Europskog parlamenta sakrivene u ladicama. Posebni od- kancerogenosti glifosata i zbog (PEST). Usvojeno izvješće poziva na bor nije mogao riješiti kontrover- toga je zatražio sustavni pregled javni pristup cjelovitim studijama zu oko kancerogenosti glifosata i svih relevantnih studija. Sljedeći agrokemijske industrije kako bi se zbog toga je zatražio sustavni pre- krug odluka o tome hoće li se za- omogućilo pravodobno nezavisno gled svih relevantnih studija. Slje- braniti glifosat s naših polja bit će ispitivanje i zaustavljanje sukoba deći krug odluka o tome hoće li se 2022. godine. interesa u postupku odobravanja zabraniti glifosat s naših polja bit Nacionalne vlade država članica i potencijalno štetnih kemikalija. će 2022. godine. Svaka buduća od- Europska komisija trebaju učini- Posebni odbor uspostavljen u luka o glifosatu treba u potpunosti ti proces autorizacije pesticida u ožujku prošle godine trebao je razmotriti nezavisne znanstvene Europskoj uniji transparentnijim, istražiti postupak koji je doveo studije, te osigurati objektivno i donositi odluke na temelju neza- do produljenja dozvole za glifosat transparentno donošenje odluka o visnih studija, ojačati okolišne i u Europskoj uniji na još pet godi- rizicima od nastanka raka i prijet- zdravstvene procjene pesticida te na. Zastupnik Zelenih/ESS-a i član njama bioraznolikosti koje takvo ponovno ispitati glifosat na rizike Odbora za okoliš, javno zdravlje i korištenje uzrokuje.“ 59 Nova otkrića: Obnova glifosata dogodila se pod utjecajem agrokemijske industrije.

Izvor: Agrobiz, 18. januar 2019.

Zastupnici Zelenih/ESS-a pred- zetno je zabrinjavajuće vidjeti da – potpuna transparentnost svih stavili su nove dokaze o uključe- je do 50% nekih poglavlja procje- studija nosti kemijske industrije u postu- ne njemačkog regulatora napisao – procjena bez sukoba interesa pak autorizacije opasnih tvari kao Monsanto. Kroz ovu neprihvatljivu – bolje financiranje EFSA-e za pro- što je glifosat. Na zahtjev zastu- praksu BfR-a nezavisna znanstve- vedbu neovisnih istraživanja o pe- pnika u Europskom parlamentu, na istraživanja pokazuju kako su sticidima stručnjaci Stefan Weber i Helmut kancerogeni učinci uklonjeni i nisu – zaštita javnosti i ranjivih skupi- Burtscher-Schaden detaljno su uzeti u obzir te nedostaju procjene na zabranom korištenja pesticida opisali opseg plagiranja od strane koje upozoravaju na opasnosti od u područjima kao što su javni par- njemačkog Federalnog instituta za glifosata.” kovi i vrtovi, sportsko-rekreacijska procjenu rizika (BfR) u vezi procje- Neki od zahtjeva iz usvojenog iz- područja, škole i dječja igrališta, te ne zahtjeva za obnovu dozvole za vješća Europskog parlamenta: u neposrednoj blizini zdravstvenih glifosat koji su podnijeli proizvo- – stroži kriteriji za testiranje utje- ustanova đači, uključujući Monsanto. Nje- caja na okoliš i zdravlje aktivnih – zaštita okoliša zabranom upora- mačka, koja je prije sedam godina tvari koje se nalaze u pesticidima be pesticida za sušenje prije žetve imenovana državom izvjestitelji- i samih pesticida (“isušivanje”) com EU-a za procjenu, putem BfR-a – strogo testiranje ne samo aktiv- – veća podrška neovisnim istra- kršila je pravo EU-a koje zahtijeva nih supstanci, već i samih pestici- živanjima ostataka u površinskim neovisnost i objektivnost takvih da te mješavina i ostataka vodama, tlu i prašini, te potpora procjena. – zabrana plagiranja za potpunu procjenu kumulativnih ,,Javno zdravlje ne smije biti ugro- – jača primjena načela predostrož- učinaka sredstava za zaštitu bilja. ženo samo da bi kemijska indu- nosti, jasne mjere za smanjenje ri- strija mogla ostvariti dobit. Izu- zika

Utjecaj zimskih temperatura na populaciju štetnika poljoprivrednih kultura

Izvor: Agrobiz, 25. januar 2019.

Temperatura je jedan od najvažni- debeli minusi ponekad mogu biti prezimljenja. Mnogi kukci iz južnih i jih abiotskih čimbenika koji utječe i korisni. Niske temperature mogu toplijih krajeva ne mogu preživjeti na kukce i to u prvom redu zato što utjecati na mortalitet prezimljuju- kontinentalnu zimu. No, što je sa su oni promjenjive tjelesne tempe- ćih stadija štetnika poljoprivred- štetnim kukcima koji su već duže rature. Niske zimske temperature nih kultura, no pitanje je u kolikoj vrijeme prisutni na našem područ- mogu biti ograničavajući faktor mjeri. ju? geografske rasprostranjenosti po- Danas u vrijeme globalizacije razli- Dakako da niske temperature mogu jedinih kukaca Mnogi od nas već čiti štetnici mogu biti (i jesu) une- biti uzrok većem mortalitetu prezi- jedva čekaju toplije dane bojeći seni u nove krajeve, no hoće li se mljujućih stadija, no treba znati da se visokih računa za grijanje, no tu moći održati ovisi o mogućnosti su oni razvili mehanizme pomoću 60 koji mogu preživjeti i, za nas, ek- ličinka na vratu korijena, debljem nižu od -4°C, no treba znati da je stremne minuse. Kukci koji prezi- korijenju te u pukotinama debla i španjolski puž golać (Arion lusi- mljuju kao odrasli oblici krajem rak ranama i može preživjeti tem- tanicus) i pri temperaturi od -3°C jeseni traže skrovita toplija mjesta perature do -27°C. Poznato je da aktivan i može se spustiti u niže i npr. skladišne prostore, pukotine jajašca kukaca pokazuju otpornost toplije slojeve zemlje. Kad uzmemo na stablu, plitki sloj tla, ispod fo- na vrlo niske temperature, pa tako u obzir da je temperatura tla pre- lija za malčiranje i slično. Pojedini jajašca mnogih vrsta lisnih i šti- krivenog snijegom znatno viša od štetnici prezimljuju kao gusjenice tasti ušiju mogu preživjeti tempe- temperature zraka, a na dubini od u zapredcima koji djeluju kao ter- raturu nižu od -30°C, a neka čak i 10 cm je tijekom ovogodišnje zime mo izolator i štite ih od hladnoće. -40°C. Uz to, kada se kukci poste- uglavnom bila između 0°C i 1°C, ne Tako u zapredcima borova četinja- peno izlažu niskim temperaturama treba očekivati preveliku smrtnost ka temperatura tijekom zime može mnogo bolje podnose ekstremne prezimljujućih stadija puževa. biti od 6 do 18 stupnjeva viša od minuse, a s druge strane smrtnost Većina štetnika osjetljivija je na vanjske temperature. je to veća što niske temperature iznenadne niske proljetne tempe- Jabučni savijač, najvažniji tehno- duže potraju. rature, no tada, nažalost, stradaju loški štetnik jabuka, koji prezimlju- Nakon vrlo kišovite 2014. godine i poljoprivredne kulture. je kao odrasla gusjenica u kokonu značajno je porasla populacija pu- Ove zime u još uvijek nismo zabilje- u pukotinama kore grana i debla ževa golaća koji od tada predstav- žili minuse koji bi mogli značajnije jabuke može preživjeti temperatu- ljaju problem u uzgoju povrća, ali smanjiti populaciju štetnika poru nižu od -20°C, a kupusni bijelac i nekih ratarskih kultura. Borba ljoprivrednih kultura, a s obzirom u stadiju kukuljice može preživje- protiv puževa nije jednostavna pa na trend globalnog zatopljenja u ti temperaturu od -25°C. Jabučna bi povećani zimski mortalitet pre- budućnosti možemo očekivati sve krvava uš, koja posljednjih godina zimljujućih stadija dobro došao više problema u zaštiti poljopri- postaje sve veći problem u pro- poljoprivrednicima. Većina puževa vrednih kultura od štetnika. izvodnji jabuka, prezimljuje kao ne može preživjeti temperaturu 61

Organo

Priredio: Dragan Đorđević , dipl. inž. poljoprivrede

Bacačem plamena protiv korova u organskoj

proizvodnji Izvor: Poljomagazin, februar 2019.

Smanjenje pesticida i hemije uop- više ne mogu obavljati fotosintezu Osim ovakvog nastavka za traktor, šte, sve je veći trend u poljopri- i rasti. ta američka kompanija proizvodi vrednoj proizvodnji. Kako bi tome ,,Paljenje korova je nešto što vo- i manje bacače plamena kojim se doskočili, pojedini poljoprivrednici limo nazivati “sporim ubijanjem”. može uništiti korov na manjim po- u organskoj proizvodnji pronašli Ovako uništavate staničnu struk- vršinama. Njihova cena nije ista- su, navodno delotvorno rešenje za turu u listu biljke, čime sprečava- knuta na stranicama te kompanije smanjenje upotrebe pesticida - pa- te fotosintezu, a tako uništavate nego se može dobiti na upit. ljenjem korova. Ipak, ne radi se o i korenski sastav. Da, plamen će Ipak, treba podsetiti da pravi or- klasičnom paljenju strništa o čemu uništiti i korenje, čak i na velikim ganski proizvođači i oni koji poštu- smo već pisali i za kog se zna da je, korovima. Uočićete efekt zaostaja- ju prirodu, neće uništavati korov i em opasan za ljude i imovinu, em nja u rastu, a korov će biti uništen štetočine paljenjem jer se na ovaj loš za sam kvalitet zemljišta. u roku od nekoliko dana, zavisno način gubi potencijalna organska U američkoj kompaniji Fjelm Inže- od toga koliko je korenski sistem masa. Tu su i živi organizmi tla koji njering (Flame Engineering) koja je već uspostavljen i koliko dugo je su itekako potrebni za razgradnju specijalizovana za uklanjanje koro- biljka bila izložena plamenu”, kažu materije, fiskiranje azota, iz vazdu- va plamenom, objašnjavaju kako u kompaniji Flejm Inženjering gde ha i druge procese koje tlo čini ži- se ovde radi o uništavanju struk- ističu kako plamen uništava i sta- vim. ture u samom listu biljaka, tako da ništa insekata. 62

Da li je neizbežna GMO kontaminacija? Izvor: Tanjug, 14. januar 2019.

U svetu je do sada registrovano barijere u prehrambenom sistemu. pronašla u američkim izveštajima oko 500 genetski modifikovanih Najveći broj tih prerađenih proi- jeste da je prošle godine u Srbiji in- organizama koji se koriste direk- zvoda sadrži najverovatnije GMO spektovano 90 hektara pod sojom, tno u ishrani ili kao aditivi, a svega ispod 0,9 odsto, a ta brojka se u EU od čega je 50 ha bilo GMO”, ukazuje dva odsto registrovanih GMO je u prihvata kao limit i neizbežan nivo Brankov. Upitali smo Ministarstvo vlasništvu javnih institucija. Sve tehnološke kontaminacije”, objaš- poljoprivrede da nam dostave po- ostalo drže privatne kompanije, njava Brankov. U Srbiji je po Zakonu datke koliko je testiranih uzoraka što znači da privatne kompanije o GMO iz 2009. godine proizvodnja i u prošloj godini bilo pozitivno na vladaju sistemom hrane. To je za promet GMO hrane zvanično zabra- GMO, a oni su nam odgovorili da je Tanjug izjavila docent Ekonomskog njena. Međutim, Brankov smatra tokom 2018. testirano oko 4.500 ha fakulteta u Subotici Tatjana Bran- da ni Srbija nije ostala imuna na od čega je sedam hektara bilo pod kov, koja je navela da se GMO može proizvode koji sadrže GMO ispod GMO sojom. Testiranja su, kažu, vr- pronaći u bilo kojoj prerađenoj 0,9 odsto, naročito kada je reč o šena na području Zapadnobačkog, hrani - mesnim prerađevinama, pa uvozu takvih proizvoda, te da sada, Južnobačkog, Sremskog, Mačvan- i mesu indirektno ako se životinja kada se govori o GMO, govori se, skog i Kolubarskog okruga. hranila GMO sojinom sačmom ili zapravo, o onoj hrani koja prelazi Kada je reč o uvozu, Brankov kaže kukuruzom, u slanim i slatkim kon- taj limit. ,,Kod nas se mnogo govori da se prema podacima koje je do- ditorskim proizvodima, majonezu, o GMO-u, imamo natpise u mediji- bila od urednika portala “Prvi prvi kornfleksu, supama iz kese, mor- ma i javne nastupe koji kažu da u na skali” Dejana Miloševića, a koje skim plodovima delimično pripre- Srbiji postoje na hiljade hektara je njemu ranije dostavilo Ministar- mljenim za jelo, dodacima za ishra- pod GMO sojom, kao i da naši uvo- stvo poljoprivrede o uzorkovanju nu sportista, pa i u vitaminima. “U znici koriste GMO soju. Međutim, to hrane i hrane za životinje od 2013. nekoj meri danas je neizbežna kon- su sve nepouzdani podaci. S druge do 2017. može zaključiti da se 90% taminacija GMO, zato što je GMO strane, država ne govori transpa- uvezene hrane ne kontroliše. putem prerađene hrane probio sve rentno o GMO-u, a ono što sam 63 Zašto je organska hrana u Srbiji toliko skupa? Izvor: RTV 19. februar

izdatak na kraju iznosi 2.500 evra. Tako je pola litre organskog sun- Na kraju dolazimo do toga da su cokretovog ulja 299, a litar običnog moje šljive skuplje za 50 evrocenti staje do 140 dinara. Organsko sir- do jednog evra u odnosu na uvo- će (pola litra) se prodaje za 369, a zne. Mi kod Ministarstva konkuri- obično (litar) maksimalno staje do šemo za subvencije za proizvodnju 70 dinara. tek kada dobijemo sertifikat i kad Tegla od 360 grama organskog dže- isplatimo kontrolnu kuću, i to od ma od jabuka je 200, a tegla od 750 para koje objektivno mali proizvo- grama konvencionalnog 210 dina- đači nemaju” priča Čedomir Đurđe- ra. Za 100 grama organskog kakaoa vić, tehnolog sa 35 godina iskustva, u zrnu treba izdvojiti 400, dok je koji već pet godina gaji organsku cena 200 grama običnog kakaoa Domaći organski proizvodi skoro šljivu i to pet autohtonih sorti. Če- tek 55 dinara. Tegla organskog ba- pet puta su skuplji nego uvozni, a domir plodove prerađuje u rakiju i gremovog meda od 250 grama ko- trgovci su spremni da kupe organ- organski namaz bez šećera i adi- šta 659, dok se kilogram običnog sku hranu tek ako ih podrži država. tiva. Sve njegove proizvode dobro bagremovog meda, na primer na Proizvođačima su problem i cene je ocenila struka. Oni su nagrađeni pijaci, može pazariti za 600 dinara. sertifikata. Tako izgleda vrzino kolo medaljama i diplomama, ali mu to „Uzorke svojih proizvoda slao sam u kojem su trenutno domaći proi- nije dovoljno za stabilan plasman. u Češku, Slovačku, Nemačku, Au- zvođači organske hrane, država i Litar njegove rakije prodaje se u tr- striju, Sloveniju… ali i pored Spo- trgovci. Iako se svi slažu da Srbija govinama po ceni od 2.000 dinara, razuma o stabilizaciji i pridruživa- ima idealne uslove za razvoj ove dok se cene šljivovica, koje nisu or- nju mi nailazimo na barijere koje proizvodnje, od ukupno korišćenog ganski proizvedene, kreću od 400 su van tog sporazuma i koje ne obradivog zemljišta, u sistemu or- do 1.600. I ostali organski proizvo- možemo da prevaziđemo. Povrće ganske proizvodnje nalazi se samo di, kojih najčešće ima na rafovima, koje je do skoro bilo jeftino sada 0,4 odsto oranica. skuplji su od konvencionalnih. je skuplje od egzotičnog voća. Dok Proizvođači kažu da je i sa tih 0,4 odsto zemljišta problem plasirati organsku hranu i na domaće, a ka- moli na strano tržište. ,,Naša proizvodnja je u odnosu na zemlje u okruženju znatno skuplja, uvozni prerađeni organski proizvodi neuporedivo su jeftiniji i trgovci nemaju motiv da prodaju naše. Nama su konkurencija proizvođači iz Bugarske jer oni imaju veće subvencije i ne plaćaju sertifikaciju, pošto država izdaje sertifikate. Ja sertifikaciju plaćam dvostruko – za biljnu proizvodnju i preradu – a 64

sam pre šest godina imao 50.000 model kontrole i sertifikacije takav svakako domaću organsku hra- litara organske rakije, ove godine da troškovi proizvođača refundira- nu ponudili potrošačima, ali da nisam preradio nijedan kilogram ju u iznosu od 50 ili 60 procenata. moraju biti ispunjena tri uslova: šljive kao organske, sva je proda- Po njenim rečima, Ministarstvo bi “količina, kvalitet i kontinuitet”. ta kao konvencionalna, jer smo moglo da razmotri predlog pro- „Ukoliko nas lokalna samouprava jednostavno preskupi u odnosu izvođača da im bude odobrena i ministarstvo prepoznaju i podrže, organske proizvode iz uvoza“ kaže subvencija na osnovu ugovora mi smo kao lokalna trgovina spre- Đurđević, dodajući da je dodatni kontrolne kuće, ali pod uslovom da mni da sve proizvode otkupimo, ali problem proizvođačima to što ni- odobreni novac vrate ako ne dobi- moramo doći do određene cene kada ne znaju tačan termin isplate ju sertifikat. jer, iako je taj proizvod skuplji, on subvencija Ministarstva poljopri- ipak ne može biti od konvencional- vrede. Što se tiče trgovaca, u domaćem nog skuplji pet puta“ kaže Desimir S druge strane, Jelena Milić iz Mini- trgovinskom lancu koji ima 650 Tadić, suvlasnik trgovinskog lanca. starstva objašnjava da je sadašnji objekata širom Srbije, kažu da bi

Kako će se nova pravila EU odraziti na proizvođače u Srbiji?

Izvor: RTV 19. februar

Izvoz organskih proizvoda iz Srbije te najavljuju usvajanje izmena i menama Pravilnika, koje su urađe- u zemlje EU premašio je 23 milio- dopuna Pravilnika o kontroli i ser- ne sa ekspertima u okviru tvining na evra godišnje, a s ozbirom na tifikaciji u organskoj proizvodnji i projekta koji je odobrila Evropska promene i rast organskog sektora metodama organske proizvodnje. komisija, detaljnije će se propisati Unija je nedavno, posle više od dve Srbija organske proizvode najviše način kontrole organskih proizvo- decenije organske poljoprivredne izvozi u Nemačku, Holandiju, Italiju đača, kao i mere koje se preduzi- proizvodnje, donela novu Uredbu i Francusku, i to smrznute organske maju u slučaju utvrđenih nepravil- o organskoj proizvodnji i obeleža- maline i kupine, koncentrat jabuke nosti. Urediće, kažu u Ministarstvu, vanju organskih proizvoda. i suvu šljivu, a primetan je rast po- jednu potpuno novu oblast veza- U naredne dve godine očekuje se vršina pod organskom proizvod- nu za organsku proizvodnju vina donošenje niza uredbi u EU koje će njom od 2011. do 2015. godine, kada i propisati tehnološke postupke detaljnije definisati organsku pro- su one povećane gotovo dva i po prerade i proizvode i supstance izvodnju, kontrolu i sertifikaciju, puta, sa 6.335 na 15.298 hektara. koji se koriste u organskoj proi- kao i obeležavanje organskih pro- Radi intenzivnijeg razvoja organske zvodnji vina. Takođe, izmenama i izvoda, a novi propisi EU će, inače, proizvodnje država daje podsticaje dopunama Pravilnika revidiraće se početi da se primenjuju od 1. janu- koji su u 2019. višestruko uvećani spisak aktivnih supstanci koje se ara 2021. godine. Na pitanje šta će u odnosu na 2018. godinu, a u Mi- nalaze u sredstvima za zaštitu bi- nova uredba EU značiti za proizvo- nistarstvu kažu da se ove godine lja koja su dozvoljena za upotrebu đače organskih proizvoda u Srbiji, očekuje i usvajanje izmena i dopu- u organskoj proizvodnji. To će, na- u Ministarstvu za Tanjug navode na Pravilnika o kontroli i sertifika- vode u Ministarstvu, doprineti da da harmonizacija propisa iz oblasti ciji u organskoj proizvodnji i meto- se lista sredstava za zaštitu bilja organske proizvodnje sa propisi- dama organske proizvodnje, koje za organsku proizvodnju proširi, a ma Unije treba da olakša srpskim u velikoj meri treba da unaprede proizvođačima olakša sama proi- proizvođačima pristup tržištu EU, organsku proizvodnju u Srbiji. Iz- zvodnja, s obzirom na činjenicu da 65 je na našem tržištu evidentan mali prodaju svoje proizvode samo pre- odsto dobijena od limuna. Takođe, broj ovih sredstava. U Ministarstvu ko grupnog sertifikata i posebnih detaljno će biti propisana pravila objašnjavaju da će novi propisi EU kriterijuma za definisanje kategori- za dobijanje organskih aroma. No- omogućiti da sistem kontrole bude ja poljoprivrednika koji joj se mogu vom regulativom EU biće propisa- ojačan zahvaljujući strožim me- pridružiti, druga novina je da go- na i ograničena lista proizvoda za rama predostrožnosti i detaljnim dišnja inspekcijska kontrola na te- čišćenje i dezinfekciju tehnoloških proverama zasnovanim na proce- renu neće biti obavezna za sve, već linija. Jedna od novina se odnosi i ni rizika u celom lancu snabdeva- će se bazirati na analizi rizika. Tako na proizvod identifikovan kao pro- nja. Cilj je da se jačanjem sistema će niskorizične farme ili objekti izvod iz “poljoprivrede EU”, tako da kontrole poveća poverenje potro- biti kontrolisani i pregledani sva- će minimalni procenat sastojaka šača i spreče prevare, na način da kih 24 meseca, a ne svake godine. koji su poreklom iz EU biti 95 odse jasnije definišu kontrolne mere U skladu sa novim propisima EU sto, umesto 98 odsto sastojaka, i uloge, kao i odgovornosti razli- upotreba prirodnih aroma u pre- kako je sada propisano, s tim da čitih kontrolnih subjekata. Nova radi organskih proizvoda biće jako je data mogućnost da se pomene uredba EU uvodi detaljnije zahte- ograničena. Danas su dozvoljeni i region u kome se sastojak uzga- ve za kontrolu organskih proizvo- svi prirodni ukusi, dok će od 2021. ja. U skladu sa novim propisima da, a specificne kontrole organske godine u preradi organskih proi- Unije, subjekti u maloprodaji koji proizvodnje biće dopunjene novim zvoda moći da se koriste samo pri- prodaju prethodno upakovane or- pravilima o zvaničnim kontrolama rodni ukusi koji potiču iz navedenih ganske proizvode neće morati da duž poljoprivredno-prehrambenog sastojaka. Na primer, dozvoljena se sertifikuju, ali će biti podvrgnuti lanca. Pored grupne sertifikacije je samo “prirodna aroma limuna”, proverama u skladu sa zakonom o za poljoprivrednike koji će moći da što znači da je aroma najmanje 95 opštim službenim kontrolama. On navodi da je interesovanje za pijaću vodu, jer se hlade i podma- solarne pumpe značajno skočilo u zuju vodom pa ne postoji nikakva poslednje 3-4 godine, a kao razloge mogućnost od zagađenja izvora u za ubrzani prelazak na obnovljive slučaju bilo kakve havarije“ navodi Agro IT Svet izvore energije u poljoprivredi vidi naš sagovornik.

Priredio: konstantna poskupljenja energe- Dragan Đorđević, nata, električne energije i dizel dipl. inž. poljoprivrede goriva. „Sunčeva energija je be- Izvor: www.ekapija.com splatna, pa je tako i ovaj način navodnjavanja postao najisplativiji, a uštede na solarnim sistemima su Mobilne solarne veoma velike i s godinama su sve veće, jer, praktično ne zahtevaju elektrane - rešenje za održavanje i ne troše energente“. Prema njegovim rečima, najveća navodnjavanje Zelenović ističe da je ulaganje u prednost mobilnih sistema navod- solarni sistem navodnjavanja da- njavanja, čije su optimalne snage nas opravdano i ekonomski i eko- od 2-4 kWp, pa sve do maksimalno Izvor: eKapija, 22. januar loški. 10 kWp u specijalnim slučajevima, jeste mogućnost korišćenja siste- „Solarne pumpe rade u savršenoj ma na više parcela. „Takođe, svaki Solarno navodnjavanje poljopri- simbiozi sa prirodom i zahtevima sistem se, uz određenu dodatnu vrednih i voćarskih kultura sve je biljaka, odnosno, pumpaju više opremu, može koristiti i za sma- popularnije u Srbiji, kaže za eKa- vode kada je to biljkama potrebni- njenje samopotrošnje na objektu piju Lazar Zelenović, direktor fir- je. One se mogu koristiti za navod- vezanom na mrežu, u periodima me Turn Key Project d.o.o (TKP), njavanje svih vrsta kultura siste- kada mobilna solarna elektrana koja u svojoj ponudi ima mobilne mima “kap po kap”, subirigacijom, nije angažovana na terenu i po- solarne elektrane – sisteme koji uz rasprskivačima kao i potapanjem stavljena je kod najbližeg priključ- pomoć solarnih panela pretvaraju celih parcela. Takođe se koriste i za ka na mrežu (na primer pored hale, sunčevu energiju u naizmeničnu punjenje akumulacija, dopunjava- skladišta, kuće…)“ ističe Zelenović električnu energiju i predstavlja- nje i cirkulaciju vode u ribnjacima, i dodaje da je još jedna od pred- ju efikasnu zamenu za manje dizel cirkulaciju vode u bazenima, ali i za nosti bezbednost korišćenja u generatore. 67 zabačenim krajevima, u kojima po- uzme u obzir da je moguće dobiti Bez toga ćemo jako teško pričati o stoji opasnost od krađe. Objašnja- i finansijske podsticaje države za pametnim selima i mladi će i da- vajući sistem rada solarne pumpe, njihovu nabavku. lje odlaziti sa sela“ ističe Bogovič. on kaže da se pumpa samo spusti u On smatra da nema “recepta” koji bunar i pritisne taster “ON”, a pret- „Cene se kreću od 3.000 EUR pa bi mogao neko napisati za svako hodno definisani i podešeni para- naviše, u zavisnosti od modela, a selo, nego bi svako područje na metri omogućavaju veliki komfor svaki pumpni sistem se projektu- različitim nivoima trebalo da traži u korišćenju solarnog sistema, koji je posebno. Konstrukcija sistema najbolje rešenje za sebe - oglaša- je usput je i potpuno bešuman. Ta- zavisi najviše od nivoa vode u bu- vanje turističkih potencijala putem kođe, sistemi mogu da funkcionišu naru, željenog pritiska u sistemu interneta, povezivanje malih proi- hibridno i sa mrežom, baterijama, i potrebne dnevne količine vode“ zvođača sa kvalitetnim proizvodi ili dizel agregatima, ukoliko postoji navodi Zelenović i napominje da je ma u udruženjima, a osim toga bit- potreba za noćnim navodnjava- vreme povrata investicije između na je i kreativnost, ljudi koji shva- njem. tri i četiri godine. taju ovaj koncept i ljudi na vlasti koji imaju razumevanja za to. „U Prema njegovim rečima, mobilna Kako zaustaviti odlazak Sloveniji smo 70-ih imali jako zna- solarna elektrana se može monti- ljudi iz ruralnih čajnog predsednika Vlade, koji je rati na bilo koje vozilo, traktorsku područja? pokrenuo policentrični razvoj Slo- ili kamionsku prikolicu, kombi, venije. Pored Ljubljane i Maribora, ili automobil, jedino je važno da kao dva najveća grada, imamo šest na vozilu postoji gabaritna mo- Izvor: Agroklub, 24. januar regionalnih centara, a onda još 35 gućnost montaže potrebnog bro- gradića koji imaju neku gravitaci- ja panela za datu aplikaciju. TKP Pametna sela (Smart Villages) je onu masu da privuku ljude u ove je uvoznik i distributer solarnih koncept koji traži odgovore na pi- centre. Zbog toga mislim da u Slo- pumpi nemačke kompanije Loren- tanja kako digitalizovati selo, kako veniji već imamo neku prednost od tz za Srbiju i BiH. „Lorentz solarne kreirati radna mesta i zaustaviti pre. Takođe, unutar mera EU dosta pumpe karakteriše dug radni vek, odlazak ljudi iz ruralnih prostora, smo radili na osnovnoj infrastruk- pouzdanost i jednostavnost upo- odnosno platforma koja bi trebalo turi u selu, od puteva, voda, zbri- trebe. Funkcionišu i pri veoma mada osigura dobre uslove za život na njavanja otpada te, u poslednjih lom osvetljenju (npr. po kiši, ili kad selu. Kreator i ambasador EU kon- 10-ak godina i na širokopojasnim je oblačno) i mogu se kontrolisati cepta Pametnih sela je Franc Bogo- mrežama. Ali nije sve u novcu, i podešavati daljinski, preko Blu- vič, slovenački evroparlamentarac već i u volji, politici, pa i u znanju. etooth Android aplikacije. Takođe, iz redova Evropske narodne par Sada ima mnogo jeftinijih , koja su sistem dolazi sa oznakom SMART tije (EPP) i Slovenačke narodne možda bolja nego što su bila na što znači da se lako integriše sa stranke (Slovenska ljudska stran- početku digitalizacije. Ali najbitni- drugim sistemima“ navodi Zele- ka - SLS), po struci agronom. Na je je da pored pametnih sela i pa- nović dodajući da TKP kombinuje okruglom stolu pod nazivom Pa- metnih gradova, imate i pametne različite SMART sisteme u jedan metna sela u Gorskom kotaru ljude, a naročito pametne ljude u energetski sistem prema željama i koji je održan nedavno u Prezidu, vladi“ ističe Bogovič. On smatra potrebama korisnika. malom mestu na granici sa Slove- da će evropsko društvo biti puno nijom, Bogovič je istakao da bez zdravije ako uspe da ima naseljena Kada je reč o cenama, sagovornik kvalitetnih širokopojasnih veza sela. „Danas, na primer u Nemač- eKapije ističe da TKP radi promoci- nema kvalitetnog života i razvoja koj, ima regiona gde je veći kvalitet je solarnih sistema već dugo i nudi na selu. „To je koncepcija koja bi u života na selu, a gde je BDP isti kao niske cene sistema, pa je nabavka, različitim fondovima trebalo da, uz i u gradu. I u mnogim programima kaže, postala vrlo prihvatljiva za pomoć države, županija, opština, EU za sledeće budžetsko razdoblje poljoprivrednike, naročito ako se osigura brz i siguran internet. 2021-2027., već postoje fondovi za ruralni razvoj“ zaključuje Bogovič. 68 Roboti će nas spasiti od u svim oblastima. gladi “Bez precizne privrede neće biti ni obnovljene mađarske poljoprivrede, a digitalizacija agrara će Izvor: Agroklub, 12. februar doprineti stabilnosti i proračun- ljivosti proizvodnje hrane, pove- ćati efikasnost i zaradu”, dodao je Proizvodnja hrane predstavlja sve ministar na otvaranju dvodnevne veći izazov u celom svetu. Negde tra. “Tehnologije automatizacije stručne konferencije “PREGA 2019” je problem manjak obradivih po- i robotike postavljene su kako bi (Precizno privređivanje i agrarna vršina, negde manjak radne snage. transformisale globalnu industriju informatika), koja se održava u bu- Tu su i klimatske promene koje od - samo će u Veilkoj Britaniji u sle- dimpeštanskom hotelu “Akvaveld”. današnje poljoprivrede u najširem dećoj deceniji ekonomskog razvo- Prema rečima Nađa u Mađarskoj mogućem kontekstu zahtevaju do- ja doneti 183 milijarde funti. Agro postoje naučna osnova i logistika bro planiranje, traže pridržavanje prehrambena industrija je najveći za prelazak na viši stepen proi- novih pravila, redukciju pesticida, proizvodni sektor u Velikoj Britani- zvodnje sve dragocenije hrane, a vode i druga ograničenja. Čini se ji, dvostruko veći od automobilske ovogodišnje savetovanje će dati kako je rešenje svim ovim izazo- i vazduhoplovne industrije te po- novi podstrek uvođenju inovativ- vima - robotika. Prvi svetski Cen- država prehrambeni lanac, od far- nih tehnologija i doprineti da one tar za doktorske studije (CDT) za me do tanjira, a generiše globalnu budu dostupne svima. agro-prehrambenu robotiku osni- dodatnu vrednost (BDV) u iznosu “U veoma bliskoj budućnosti dro- va se na Univerzitetu Linkoln u Ve- od 108 milijardi funti, sa 3,9 miliona novima ćemo iz nekoliko centara likoj Britaniji, u saradnji sa Univer- zaposlenih u zaista međunarodnoj pratiti rast biljaka na njivama”, zitetom u Kembridžu i Univerzitetu industriji”, rekao je Duket pojasniv- naglasio je Nađ. Na skupu, koji je u East Anglia. Istraživačko veće za ši kako je globalni prehrambeni la- saradnji sa Nacionalnom agrarnom inženjerstvo i fizičke nauke dodeli- nac pod pritiskom rasta stanovniš- komorom i Agrarno-marketinš- lo je 6,6 miliona funti ovom Centru, tva, klimatskih promena, političkih kim centrom organizovala firma koji očekuje ogroman priliv visokih pritisaka. “Rešavanje tih izazova Agroinform, učestvuje više od sto stručnjaka za robotiku, u vreme zahteva novu generaciju visoko- stručnjaka iz zemlje i inostranstva, koje je vitalno za agro-prehram- obrazovanih iskusnih naučnika, a a sem plenarnih sednica predviđe- benu industriju, navodi Freshpla- naš će novi centar biti posvećen na su brojna tematska predavanja, za. CDT će osigurati finansiranje i pružanju tih stručnosti. Biće to rad po sekcijama, okrugli stolovi i obuku za najmanje 50 studenata prava žarišna tačka za inovacije u stručne radionice. Posebna pažnja doktorskih studija, a koje će po- robotici u Velikoj Britaniji“, najavio je data praktičnom predstavljanju držati glavni industrijski partne- je Duket. novina u oblasti poljoprivrede, a ri poput Džon Dira, Sindžente i otvoreno je i oko 40 izložbi najno- drugih, te će biti specijalizovani u vijih dostignuća, za koja je rečeno područjima kao što je autonomna Dronovi će upravljati da su odmah primenljiva. mobilnost u izazovnim okruženji- agrarom ma, berba poljoprivrednih kultura, lagana robotika za rukovanje oset- Izvor: RTV, 20. februar ljivim prehrambenim proizvodima i “ko-botovi” za održavanje sigurne Mađarski ministar poljoprivrede saradnje između ljudi i robota te Ištvan Nađ je izjavio da će upotre- interakcije na farmama i fabrika- ba savremene tehnologije omogu- ma. Tom Duket, profesor robotike ćiti znatno brži razvoj seoskih po- i autonomnih sistema na Univerzi- dručja u unutrašnjosti zemlje, a i tetu Linkoln, novi je direktor Cen- cilj vlade je da smanji nejednakost 69 70

Vesnik proleća – šumska zavodnica i prirodni lek

Priredio: Olivera Gavrilović, dipl. inž. poljoprivrede

Nakon duge zime prvo što nam Napoleon ju je posebno obožavao. su lekoviti ne samo cvetovi, već i privuče pažnju je taj mali cvet koji U hrišćanstvu predstavlja simbol listovi, ali i ostali delovi. Raste na svojim mirisom opija još prohladno vladavine i autoriteta, pa se na- čistinama, između grmlja, po se- jutro i nagoveštava proleće. Divlja lazi na svešteničkim i kraljevskim novitim mestima uz rubove šuma. ljubičica - Viola odorata L., pripra- odorama. Plava ljubičica simbo- Ne gaji se plantažno već se koristi da familiji Violaceae i obuhvata lizuje Isusa Hrista, a bela Devicu samonikla. oko 500 vrsta od kojih se mnoge Mariju. Po narodnom verovanju Mladi listovi, pupoljci i cvetovi lju- uzgajaju kao ukrasne. Potiče iz treba da pojedete prvi cvet ljubi- bičice mogu se dodati salatama, Evrope, ali se proširila i u druge čice koji pronađete u šumi da biste a koriste se i za ukrašavanje jela i krajeve sveta. bili zdravi. Kao lek se upotrebljava deserta. U nekim starim poslasti- Prema legendi ljubičica toliko samo divlja, poljska vrsta. Kod nje čarnicama u Francuskoj još uvek se osvaja svojim mirisom i lepotom mogu pronaći ušećereni cvetići lju- da je i ružni Hefest pridobio naklo- bičice. Ovaj skupoceni slatkiš za- nost Afrodite pomoću njih. Sama ljubljeni momci poklanjaju svojim legenda o nastanku ljubičice je izabranicama za Dan zaljubljenih. priča o tragičnoj ljubavi. Prve ljubi- Ljubičica je uglavnom višegodišnja čice, prema toj legendi, su nastale zeljasta biljka visoka do 10 cm., sa iz krvi Atisa, kojeg je ubila moćna cvetovima zanimljive arhitekture boginja Kibela. Grci su je odabrali i boja, usled čega se mnoge vrste za simbol plodnosti, stari Rimljani uzgajaju kao ukrasne. Ime roda su uživali u njenom slatkom vinu. ukazuje na najčešću boju krunič- 71 nih listića cveta — ljubičastu preko čuje se i kod grčeva, ali i nesanice i budu oprašeni. Zbog širenja među raznih tonova plave, žute, pa čak i glavobolje. Kod upaljene sluzokože biljkama treba ostaviti razmak od bele boje. usta savetuje se ispiranje čajem od 20 do 30 centimetara. Redovno je Kao lek se koristi list, cvet, koren ljubičice, a umivanje njime pomaže treba zalivati, dva do tri puta u i seme, pa i cela biljka u cvetu sa kod upale očiju i kapaka. Od dav- toku nedelje, tako da ne ostane ni- korenom. Glavni sastojci su flavo- nine se upotrebljava kao “sredstvo kada potpuno suva. noidi, derivati salicilne kiseline, za pročišćavanje krvi”. Etarsko ulje Prikuplja se u martu i aprilu, osim sluzi i tanini. U korenu se nalazi ljubičice dobija se izuzetno sku- korena koji se vadi od 15. oktobra karakterističan violin, sastojak koji pom starom tehnikom “enflerage”. do polovine novembra. Cvet i listo- nadražuje želudac, ali i saponini za Za minimalnu količinu esencije povi se suše na prozračnom mestu omekšavanje sluzi i lakše iskašlja- trebne su hiljade svežih cvetova. U kako bi se sačuvala njihova boja., vanje. Zbog karakterističnog sasta- parfemima delikatna nota ljubičice a koren se naniže u obliku venca i va koren se preporučuje za lečenje dobro se kombinuje sa vanilom, suši na vazduhu. vena, reumatizma, slabe cirkulaci- sandalovinom, breskvom i mimo- Stara poruka “One nam daju na je. Pogodan je i za tretiranje suve zom, stvarajući neprevaziđene mi- znanje da je zima završena i da to- i osetljive kože, kao i protiv bora. risne kompozicije, nežne i krhke, ali pliji, sunčani dani kucaju na naša Ima umirujuće dejstvo pa ublažava istovremeno moćne i uzbuđujuće. vrata. Buketići mirisnih cvetova histeriju, hipohondriju, nervozu, Razmnožava se deobom odraslih ljubičice unose vedrinu u dom. Ili lupanje srca praćenog osećajem biljki. Klijanje iz semena je nepra- što bi pesnici rekli, “Ljubičica ma- straha i teškim disanjem. Preporu- vilno, jer mnogi rani cvetovi ne len cvet, al’ je voli čitav svet”. 72 73

U PROLEĆE VESNA DOLEĆE

Duga bela haljina, kose bujne raspletene, cvetnim ven- kitile venčićima od cveća kako bi ostale mlade i bile što cem ukrašene, na krilima povetarca ona stiže - Vesna lepše. Na Vrbice, odnosno u vreme cvetanja vrba deca joj je ime. su se kitila vrbinim resama i stavljali su im se zvončići Etimologija imena Vesna dovodi ovo ime u vezu sa oko vrata, dok su mladići i devojke odlazili pokraj reke staroindijskom rečju vas-, što znači svetlost, jasnoća, da beru grančice vrbe kojima su se kitili i govorili sti- vedrina, a može se pronaći i u drugim jezicima poput hove: ,,Da si zdrav/zdrava kao dren, da si brz/brza kao latinskog vesere (proleće), staropersijkog vahara, grč- jelen, da se ugojiš kao svinja i da rasteš kao vrba’’. Pra- kog iar. znik koji se danas slavi na 23. mart, odnosno Mladenci, nekad je bio posvećen boginji Vesni i njime se slavio Vesna, vesnik proleća, boginja koja donosi sunce i to- brak između mladih ljudi - za proslavu su se spremali plinu, odnosno buđenje života. Među slovenskim na- kolači od meda, a ritualna kupanja pre sunca obavljana rodima, Vesna je bila omiljeno božanstvo čiji su dola- su u blizini vrba, koje su se smatrale simbolom napret- zak željno iščekivali i slavili. Prema predanjima, Vesna ka i rasta. se pojavljuje u pratnji Gerovita i Striboga, boga vetra i vazduha, a njen dolazak označava pobedu nad Mora- Obrede i rituale posvećene Vesni izvodile su i Dodole, nom, boginjom smrti i zime i donosi smenu godišnjih mlade devojke koje su plesale okićene cvetnim venci- doba (zima- proleće). ma i lišćem, a koje se najčešće vezuju za prizivanje kiše. Ptica koja simboliše dolazak Vesne je lasta, pa su zato Iz tog razloga, Vesna se ujedno smatrala i boginjom laste nikad nisu lovljene, a smatralo se velikom srećom mladosti i lepote, koja stvara harmoniju u prirodi i ako naprave gnezdo pod krovom kuće. samim tim obnavlja mentalno i fizičko zdravlje ljudi. Zbog njene lepote i energije, stari Sloveni su imali više Koliko su Sloveni obožavali Vesnu pokazuje to što su praznika posvećenih ovoj boginji. Brojni od njih su se tokom ritualnih šetnji njenu lutku nosili visoko na gra- zadržali do dana današnjeg, ali pod drugim imenom- ni, dok su lutku Morane spaljivali. Vesna je među slo- Cveti, Mladenci i Vrbice. venskim narodima doživljavana kao lepa, nasmejana devojka puna radosti pa su zato ženskoj deci davali Cveti su cvetni praznik u slavu Vesne, koji se obeleža- njeno ime, kako bi nasledila karakteristike koje su kra- vao tako što su se devojke umivale cvetnom vodom i sile Vesnu.

Jelena Maravić, novinar 74

www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet www.agrosvet.rs 75

Šumarenje

Priredili: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljopirvrede

Duško Simić, dipl. inž. šumarstva 76 ”Vertikalne šume“ na visini od preko 100 metara

Izvor: RTV 19. februar

”Vertikalna šuma“ predstavlja par terasa. Reč je o projektu Stefana se da do 2017. godine ”vertikalna solitera u Porta Nuovi, u Milanu, Boerija, Đanandree Bareke i Đo- šuma“ nikne i u švajcarskom gradu visokih 110 metara i 76 metara, na vanija La Vare, koji je u novembru Lozana, a cilj ovog projekta je sma- kojima se nalazi ukupno 900 staba- 2014. osvojilo prestižnu međuna- njenje procenta i povećanje nivoa la čak pedeset različitih vrsta. Po- rodnu nagradu za dizajn zgrada kiseonika u vazduhu. Uz to, ovaj red toga, ove zgrade zajedno imaju visokih najmanje 100 metara Inter- kompleks ublažava efekte zvučnog ukupno 8.900 kvadratnih metara national Highrise Award. Očekuje zagađenja.

Šumarski fakultet odbija da da u zakup zemljište na Goču Izvor: RTS, 25. januar 25, 2019.

Šumarski fakultet Univerziteta u pažnju ukazao da na Goču ima više regulišu postupak restitucije, od- Beogradu odbio je da da u zakup od 130 izvora, više od 1.500 vrsta nosno povraćaj svih onih zadužbi- zemljište na Goču jednoj privatnoj pečurki, 129 vrsta ptica, 20 vrsta na i fondacija koje je komunistička kompaniji za izgradnju mini-hi- vodozemaca, 27 vrsta sisara. vlast otela Univerzitetu u Beogra- droelektrane, a za tu svoju odluku Kako bi sprečili izgradnju mini-hi- du u svojinu Univerziteta u Beogra- dobili su i podršku Saveta Univer- drocentrale u Specijalnom rezer- du”, dodao je Popović. ziteta u Beogradu. Dekan Šumar- vatu prirode “Goč-Gvozdac”, dekan A kako je zapravo Šumarski fakul- skog fakulteta Ratko Ristić kaže da Šumarskog fakulteta kaže da će se tet dobio na upravljanje imovinu je privatna kompanija, na osnovu obratiti premijerki Srbije Ani Brna- od 3.700 hektara na Goču? zaključka Vlade Srbije iz 2016. go- bić, predsedniku Aleksandru Vučić, Kraljica Natalija Obrenović je 1903. dine, kupila od Republičke direkci- svim nadležnim ministarstvima, ali godine poklonila studentima UB je za imovinu 161 metar kvadratni i lokalnoj samoupravi – gradu Kra- 7.000 hektara zemlje u okolini zemljišta na toku Gvozdačke reke, ljevu. Majdanpeka, ali pošto studenti kako bi napravili postrojenje za vo- nisu pravno lice imovina je preneta dozahvat. Predsednik Saveta Univerzite- na UB. ta u Beogradu Aleksandar Popo- Taj prostor im, kako kaže, ne zna- vić ističe da je Savet dao podršku Posle Drugog svetskog rata nove či ništa ukoliko ne dobiju u zakup Šumarskom fakultetu da zaštiti vlasti su oduzele 5.000 hektara tog od Šumarskog fakulteta zemljište svoju, ali i imovinu Univerziteta u prostora UB, a kao kompenzaciju za izgradnju koridora za cevi kroz Beogradu od “brutalne zloupotre- su dale 3.700 hektara na prostoru koje bi voda od vodozahvata dola- be” i gradnje mini-hidroelektrane planine Goč, između Vrnjačke Ba- zila do zgrade sa turbinama. “Savet na Goču. ,,Danas problem ima Šu- nje i Kraljeva. Šumarskog fakulteta odbio je da marski fakultet, ali imaće i svaka im izda u zakup zemljište na kome druga članica UB koja pokušava da Univerzitet u Beogradu je tu imovi- su oni hteli da naprave derivacioni od tajkuna zaštiti svoju imovinu”, nu dao na upravljanje Šumarskom cevovod, jer bi izgradnja mini-hi- istakao je Popović. fakultetu koji prostor koristi kao drocerntrale ugrozila biljni i živo- ,,U vrlo skorom periodu Savet Uni- nastavnu bazu. tinjski svet na Goču”, rekao je Ristić verziteta će predložiti Vladi Repu- na sednici Saveta. On je skrenuo blike Srbije i izmene Zakona koje 77

Izvor: RTV 19. februar

Izvor: RTS, 25. januar 25, 2019.

Za 12 sati posadili 66 miliona stabala - nov Ginisov rekord Izvor: Agroklub, 7. februar

Središnja indijska država Mađa za izgradnju uništila ogromne o planu nacije “učinimo zeleno po- Pradeš (Madhya Pradesh) posta- travnjake i šume. Tako je od 2013. novno zelenim”. Na konferenciji o vila je novi Ginisov rekord nakon godine u državi Mađa Pradeš uni- klimatskim promenama u Parizu, što je 1,5 miliona dobrovoljaca, uz šteno više od 2.500 kilometara Indija je obećala povećati šumski reku Narmadu, posadilo više od 66 kvadratnih guste i srednje guste pokrivač na 95 miliona hektara do miliona stabala za samo 12 sati. šume. 2030. godine u što će uložiti 6,2 Taj je napor nadmašio dosadašnji milijarde dolara, piše India.com. rekord postavljen u susednoj dr- Shivraj Singh Chouhan, glavni mi- ,,Jako sam zahvalan svima koji su žavi Utar Pradeš (Uttar Pradesh), nistar Mađa Pardeša, pohvalio je sadili drveće. Značajno su dopri- kada je 800.000 učesnika u julu ovo postignuće: ,,Izuzetno sam neli u očuvanju prirode. Učestvu- 2016. godine posadilo 50 miliona ponosan što su ljudi iz Mađa Pra- jući u sadnji, značajno doprinosi- stabala. deša uspešno posadili 66 miliona mo očuvanju prirode. Klimatske stabala danas.” promene od nas traže spašavanje U Indiji je potražnja za ogrevnim Prema saopštenju za javnost, cilj okoline”, zaključio je Chouhan. drvetom, pašnjacima i zemljištem masovne sadnje bio je podići svest PRIJAVA ZA ČASOPIS 78

Želim da se registrujem za besplatno dobijanje:

(zaokružiti) 1. SMS poruka iz sledećih oblasti

a) Ratarstvo b) Voćarstvo c) Povrtarstvo d) Vinogradarstvo

2. Stručnog časopisa AgroSvet

Dajem saglasnost sa dole navedenim pravilima:

Ime i prezime:

------

Firma:

------

Adresa:

------

Mobilni telefon:

------

E-mail:

------

Datum:

------

Potpis:

------Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri. Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis AgroSvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično. Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika. Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka. Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis AgroSvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket. 79 REČ ČITAOCA

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljopirvrede

Poštovani, pišem Vam ovo u ime proizvođača kupina opštine Ražanj, a možda i šire. U našoj opštini kupina se uzgaja na preko 120 hektara, pretežno je to domaća sorta čačanska bestrna, a ima pomalo o sorte loh nes i torn fri. Ja lično sa mojom porodicom kupinu uzgajam preko 30 godina, još od osamdesetih godina prošlog veka. Isprva smo počeli sa sortom torn fri, a od 2000. godine smo krenuli sa uzgojem čačanske bestrne na površini od 30 ari. Podignut je moderan zasad sa sistemom za polivanje kap po kap, sa mrežom protiv sunca, a u zasadu su se primenjivale savremene agrotehničke mere, pa ni rezultati nisu izostajali. Bilo je i rekordnih prinosa zdravog i kvalitetnog ploda, čak i više od 36 tona po hektaru. Naravno nisu sve godine bile iste, bilo je i znatno nižih prinosa u zavisnosti od klimatskih uslova, ali generalno u proseku, za 18 godina, bilo je tu dvadesetak tona po hektaru. Nije ni uvek finansijska dobit bila ista. Od godine do godine prihodi su varirali, nekada je bilo odlično, nekada dobro, nekada loše. Uglavnom podnosilo se, moglo je da se ispliva sa troškovima, a i da se zaradi. Svi mi koji proizvodimo kupinu znamo da nije svaka godina ista, da varijacije u prinosima i cenama postoje, ali izdržavalo se i kupina je bila rentabilna. Ali na žalost, poslednje tri godine su katastrofalne. Ne samo da nije bilo nikakve zarade, već nismo mogli ni uložena sredstva da vratimo. Tako, 2016. godine, cena 20 – 25 dinara po kilogramu, samo berba nas košta 20 dinara po kilogramu. A 2017., cena 30-40 dinara, plus prolećni mraz, tako da smo opet otišli u debeli minus. A prošla 2018. je bila za pamćenje. Rod kupina izvanredan, iznad proseka, kvalitet dobar, a otkupa nema. Na području opštine Ražanj nije uopšte bilo otkupa kupina, a i u najvećem delu teritorije Srbije. To se do sada za ovih trideset godina nikada nije desilo. Кupinu niko nije hteo. Ostali su neobrani zasadi, ubuđali se, osećaju se na vrenje, da je prosto čoveku neprijatno i da pogleda, a kamo li da uđe u zasad. Tužno je pogledati kako 8-10 tona kupina propada, buđa se, truli, niko ih ne želi. Кome da se požalimo? Nema nikoga da čuje i vidi ovu propast koja je ove godine doživela kulminaciju. A koliko je samo znoja, truda i rada i novca uloženo u proizvodnju. Možda je ovo kraj kupinarstva u Srbiji. Za mene i moju porodicu sigurno jeste. Nema više novca za novi ciklus proizvodnje, nema volje, nema nade. Ne smemo više sebi da dozvolimo gubitke. Najgore od svega je što ni državu izgleda a ni celo društvo ovaj problem ne zanima. Кao da niko ne želi da vidi ili kao da namerno zataškavaju probleme, do sada se niko od zvaničnika ili medija nije oglasio povodom ovog problema. U opštini Ražanj imamo i dan posvećen kupinama. 30. jula svake godine održava se manifestacija „Dani kupina“ pod pokroviteljstvom opštine Ražanj i udruženja voćara i vinogradara opštine. Da li će je biti i narednih godina?

S poštovanjem, Gradimir Stojanović, selo Vitoševac, opština Ražanj Mladen Tatić STRUČNA SLUŽBA: direktor sektora Seme AGROMARKET BIH: 063/651-990 DC Bijeljina Dr Ivan Krošlak Sanja Petro-Gajić Milenko Krsmanović, +387 65/643-466 direktor marketinga sektor Seme Zoran Hamzić, +387 65/823-046 063/106-63-55 063/86-30-809 Mladen Bijelić, +387 66/365-978 Dragan Lazarević Marko Minić Jovo Vujević, + 387 65/189 104 rukovodilac stručne službe sektor Seme 063/580-958 Perica Sailović, +387 65/841-388 069/511-06-44 Danijela Radujkov DC Sombor 069/51-06-121 DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65/713-435 Dragan Đorđević DC Niš SLUŽBA PRODAJE: 063/102-23-45 Maja Mirković, +387 65/146-875 Dragan Ćurković, +387 65/983-150 Momčilo Pejović DC Subotica DC Kragujevac 063/693-147 Goran Petrović, 063/105-83-20 Aleksandar Lukić +387 66/900-778 Goran Jakovljević DC Sremska Mitrovica Vladimir Milovanović, 063/415-924 Kristijan Veber, +387 66/001-352 063/625-531 Željko Ilić, 063/590-296 Miloš Todorović, +387 65/843-244 Mladen Đorđević DC Kragujevac Tomislav Mićić, 063/112-44-01 063/105-81-94 Nataša Radovanović, 065/882-65-10 DC Sarajevo Bojana Karaklajić DC Beograd Mirza Babić, +387 65/623-413 069/50-70-997 DC Niš Danijela Đurđić, +387 33/407-481 Miloš Stojanović Goran Petrović, 063/105-83-20 Samira Smajlović, +387 33/407-483 direktor sektora ishrane bilja Bojan Đokić, 063/668-165 Samir Čobo, +387 66/286-792 063/414-722 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995 Mario Rajič, +387 66/289-439 Goran Radovanović DC Niš 069/50-70-979 DC Zrenjanin AGROMARKET CRNA GORA: Milan Raković DC Sremska Mitrovica Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 DC Danilovgrad 062/213-078 Srđan Protić, 069/507-09-78 Spaso Popović, + 382 67/207-104 Bojana Stanković DC Kragujevac Ivan Valent, 063/628-175 Miroslav Jokić, + 382 69/300-845 063/861-86-33 Milica Pavićević, +382 69/388-778 Dragiša Vuković DC Kragujevac DC Sombor Vesko Jovanović, +382 69 370 180 062/608-661 Zoran Radanović 063/438-583 Milan Kusalo DC Zrenjanin Slovenka Nikšić, 063/112-01-38 AGROMARKET KS: 069/508-65-55 Irena Simonović, 063/106-66-06 DC Priština Marija Bujagić DC Kragujevac Biljana Leković, 063/11-20-767 Naser Spahiu, +377 45/334-465 063/590-034 Milenko Abadžin, 069/507-53-92 Nexhat Maxhuni, +386 49/733-872 Miloš Pavlović DC Beograd Eljmaz Orana, +377 44/311-930 063/590-139 DC Valjevo Nerdian Ahmedi +386 49/869-333 Miloš Bubnjević DC Sombor Dragutin Arsenijević, 063/657-929 063/590-225 Nataša Petrović, 063/105-82-76 Zahvaljujemo se autorima tekstova i Živka Ilić, 069/50-913-31 fotografija koji su preuzeti sa sajtova: pixabay.com DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 www.agromarket.rs CIP - Каталогизација у публикацији Dragan Dimitrić, 063/10-58-002 Народна библиотека Србије, Београд www.facebook.com/Agrosvet Nikola Petrović, 063/626-953 www.agrosvet.rs 63 DC Subotica AGROSVET : stručna revija / glavni i odgovorni Dejan Milinčević, 063/106-74-79 urednik Dragan Đorđević. - 2004, br. 1- . - Kragujevac Miloš Tomašev, 063/635-495 : Agromarket, 2004- (Novi Sad : Color print). - 27 cm Senka Romić, 069/50-70-827

Dostupno i na: www.agromarket.rs DC Sremska Mitrovica ISSN 1820-0257 = Agrosvet Saša Gladović, 063/105-80-41 Anđelka Kovač, 063/625-974 www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet www.agrosvet.rs