Izmena I Dopuna GP 2/2006) Sa Programom 34/06), Shodno ~Lanu 215, Stav 6

ISSN 0350-4727 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

Godina LIII Broj 63 31. decembar 2009. godine Cena 200 dinara

Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 13. no- áá. PREDMET IZMENA vembra 2009. godine, na osnovu ~l. 36. i 54. Zakona o plani- Odluka o izradi Izmena i dopuna Generalnog plana Be- rawu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, br. 47/03 i ograda 2021. (Izmena i dopuna GP 2/2006) sa Programom 34/06), shodno ~lanu 215, stav 6. Zakona o planirawu i iz- izmena GP Beograda 2021. (Izmene GP 2006/2), („Slu`beni gradwi („Slu`beni glasnik RS”, br. 72/09 i 81/09) i ~lana list grada Beograda”, broj 24/06), doneta je novembra 2006. 31. Statuta grada Beograda („Slu`beni list grada Beogra- godine, a pregled hitnih izmena za Fazu 2. inicirala je da”, broj 39/08) donela je Direkcija za gra|evinsko zemqi{te i izgradwu Beograda. Pregled izmena za fazu 2. dat je u aktu Urbanisti~kog za- IZMENE I DOPUNE* voda: „Intenzivirawe dono{ewa izmena i dopuna GP 2021. Faza 2. iz decembra 2007. godine). GENERALNOG PLANA BEOGRADA 2021. Faza 2 Slede}e grupe tema su predmet izmena: (Izmena i dopuna GP 2/2006) – uskla|ivawe organizacije prostora prema Prostor- nom planu autoputa „Ju`ni Jadran”, radi wegove realiza- á. POVOD I CIQ IZMENA I DOPUNA cije u skladu sa ste~enim obavezama republike ali i oda- Izmene i dopune Generalnog plana Beograda 2021. bira najkvalitetnijeg prostornog re{ewa u skladu sa po- („Slu`beni list grada Beograda”, br. 25/05 i 34/07) su deo sebnom analizom ura|enom, za tu temu osnovane radne gru- postupka odràvawa i obnavqawa urbanisti~kih planova pe od strane Skup{tine grada Beograda i kabineta grado- u Beogradu propisanih Zakonom o planirawu i izgradwi na~elnika 2006. godine; („Slu`beni glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06), predvi|enih – uskla|ivawe lokacije TS „Mirijevo” prema uslovi- samim Generalnim planom Beograda (kao postupak konti- ma JP EMS i nadle`nih ministarstva; nualnog unapre|ewa donetih planova, posebno General- – konsolidacija nekih prostora i funkcija èlezni~- nog) i uslovqenih aktuelnim potrebama republike, grada, kog ~vora, povodom razvoja privrednih i pristani- aktivnih subjekata privrednog razvoja i gradskih op{tina. {nih funkcija na banatskoj strani i promeni name- Posle dono{ewa Generalnog plana Beograda 2021. done prostora u zoni Ade Huje iz saobra}aja u komerci- nete su Izmene Generalnog plana iz 2005. godine („Slu- jalnu i stambenu; `beni list grada Beograda”, broj 25/05) i Odluka o izradi – nove planirane trase saobra}ajnica: Prvomajska uli- Izmena i dopuna Generalnog plana Beograda 2021. (Izme- ca, Patrijarha Dimitrija, SMT, put Novi Beograd – na i dopuna GP 2/2006) sa Programom izmena GP Beograda Obrenovac kroz Sur~insko poqe i koridori: deonice 2021. (Izmene GP 2006/2), („Slu`beni list grada Beogra- autoputa E 70 (Bubaw potok – Vin~a, Avalski put i da”, broj 24/06), koji je sastavni deo Odluke, i koji predvi- Banatska obilaznica (severna tangenta): |a da se promene mogu donositi fazno. – uvo|ewe „privrednih parkova” kao nove ponude veli- Prva usvojena faza Izmena i dopuna GP 2/2006. („Slu- kih kompleksa na izvodnim saobra}ajnim pravcima; `beni list grada Beograda”, broj 34/07) je izvr{ena 2007. – transformacija privrednih zona unutar urbanog tki- godine, za formirawe nove lokacije ambasade SAD. va centralne i sredwe zone u komercijalne, stambene U drugoj fazi Izmena i dopuna je istraìvano prila- i javne sadràje; go|avawe krupnih strukturalnih promena u prostoru kao – reorganizacija sportsko-rekreativnih kompleksa – {to su: unapre|ewe kori{}ewa Maki{a, Sur~inskog poqa, radi unapre|ewa turizma i rekreacije gra|ana; priobaqa, Ada Huje, vojnih lokacija, zatim izmene tipolo- – dopuna ili korekcija najnu`nijih parametara i tabe- gije namena, parametara za izgradwu i kori{}ewe prosto- la u razli~itim namenama, i revizija komercijalnih ra, uskla|ivawe sa prostornim planovima i uredbama done- zona, radi preciznijeg sprovo|ewa plana; tim od strane Vlade Republike Srbije. Tako|e su razmatra- – promene odredbi o sprovo|ewu plana radi kvalitetni i re{avani brojni pojedina~ni zahtevi za precizno nijeg ukupnog i pouzdanog neposrednog sprovo|ewa prilago|avawe namena i uslova na zemqi{tu pojedina~nih planiranih re{ewa, u karti i tekstu; korisnika i institucija, {to je obaveza prema Zakonu o – promene u kartama i tekstu infrastrukturnih siste- planirawu i izgradwi za Generalni plan iz 2003. godine. ma u skladu sa uslovima nadle`nih javnih komunalnih Radi obezbe|ewa obrade, stru~ne kontrole i odlu~iva- preduze}a; wa, izdvojeno je dvanaest grupa izmena i dopuna, od kojih – za pet infrastrukturnih sistema defini{u se pravi- deset ~ine predlog faze ozna~ene kao Faza 2. Posle dono- la ure|ewa i gra|ewa i smernice za realizaciju in- {ewa ove faze, predvi|en je nastavak rada, stru~na kontro- frastrukturnih objekata; la i dono{ewe za preostale Programom predvi|ene izme- – dopuna dokumentacije Generalnog plana Beograda 2021. ne, kroz slede}u radnu fazu izmene GP. korigovanim spiskom kulturnih dobara, i novom kar- ––––––––––––– tom „Kulturna dobra” u skladu sa zahtevom i uslovima * Ministarstvo ìvotne sredine i prostornog planirawa dalo je saglas- Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda i nost na ovaj akt 24. decembra 2009. godine pod brojem 350-01-01438/2009-07. – tehni~ke korekcije plana. Broj 63 – 2 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2009.

Ciq je, tako|e, da se izaberu i obrade samo onakve pro- nasip, nu`ni koridor pruge, puta, piste, raspoloìvim mene koje se mogu prihvatiti bez dodatnih novih studija u kompleksom javnog zemqi{ta i sl.), u skladu sa tehni~kim 2009. godini, a koje }e pove}ati preciznost, konstatovati podacima iz dokumenata sa ve}im nivoom detaqnosti.¨ u me|uvremenu izvedene radove po planovima regulacije i olak{ati sprovo|ewe plana. 004 ááá. PRAVNI I PLANSKI OSNOV U delu 3.7. stav 2, izostavqa se tekst u zagradi koji gla- Pravni osnov za izradu Izmena i dopuna Generalnog si: „(i po potrebi urbanisti~kog projekta)”, a ostali tekst plana Beograda 2021, Faza 2, su: Zakon o planirawu i iz- ostaje bez izmena. gradwi („Slu`beni glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06); Zakon o prostornom planu Republike Srbije („Slu`beni glasnik RS”, broj 13/96); Pravilnik o sadrìni, na~inu izrade, na- 005 ~inu stru~ne kontrole urbanisti~kog plana kao i uslovi- U delu 3.7. stav 3. posle re~i: ... propisima i zakonom, ma i na~inu stavqawa plana na javni uvid („Slu`beni gla- re~enica se nastavqa dodatim re~ima: „i izradom urbani- snik RS”, broj 12/04); Zakon o strate{koj proceni uticaja sti~kog plana”. na ìvotnu sredinu („Slu`beni glasnik RS”, broj 135/04), Odluka o izradi Izmena i dopuna Generalnog plana Beo- grada 2021. (Izmene i dopune GP 2/2006.) sa Programom iz- 006 mena GP Beograda 2021. (Izmene GP 2006/2), („Slu`beni Stav 4. istog odeqka, bri{e se. list grada Beograda”, br. 24/06), kojom je definisano da se izmene Generalnog plana mogu doneti fazno. Planski osnov za izradu Izmena i dopuna Generalnog 007 plana su: Prostorni plan Republike Srbije („Slu`beni gla- U poglavqu 4, deo 4.1. „Planirane namene i povr{ine snik RS”, broj 13/96); Prostorni plan podru~ja posebne name- zemqi{ta u 2001. i 2021. godini, stavovi 2, 3, i tabela 7 i ne infrastrukturnog koridora Beograd–Ju`ni Jadran, deo- stav 3. mewaju se u celini i glase: nica Beograd–Poèga („Slu`beni glasnik RS”, broj 37/06) i Regionalni prostorni plan administrativno podru~ja grada Tabela 7: Planirane namene i povr{ine zemqi{ta Beograda („Slu`beni list grada Beograda”, broj 10/04). u 2001. i 2021. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– áâ. IZMENE U TEKSTU GENERALNOG PLANA Postoje}e Planirani Ukupno Planirani Ukupno 2001 prirast planirano prirast planirano U tekstualnom delu Generalnog plana Beograda 2021. (GP 2003) (GP 2003) (Izmene (Izmene („Slu`beni list grada Beograda”, broj 27/03 i 25/05) unose 2021-2001 GP 2006/2) GP 2006/2) 2021-2001 se slede}e izmene: ( )() ( ) ( ) ( ) ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––ha ha ha ha ha 001 Stanovawe i stambeno tkivo 12571,65 1570,25 14141,90 318,10 14460 U poglavqu 3, deo 3.3; u odeqku 3.3.1. „Gra|evinski re- Privredne delatnosti joni”, stav 1. posle re~i: „ukupno”, brojka 53.940 , mewa i privredne zone 1595,22 1929,35 3524,57 1226,43 4751 ha Komercijalne zone i se i glasi: 55.560 ha. gradski centri 667,98 1147,60 1815,58 188,42 2004 Javne slu`be, javni objekti i kompleksi 1123,10 275,04 1398,14 47,86 1446 002 Sport, sportski objekti i kompleksi 685,87 502,01 1187,88 -90.88 1097 U delu 3.4. „Prostorne zone”, stav 1. prva ta~ka posle Zelene povr{ine 11365,27 9044,64 20409,91 -357,91 20052 re~i: „centralna zona” broj u zagradi (3.206 ha) mewa se i Poqoprivredne glasi: 3.706 ha. povr{ine i objekti 39657,32 -15904,12 23753,20 -2173,20 21580 Vodne povr{ine 4071,05 101,16 4172,21 4172 Grobqa 344,69 144,51 489,20 489 Saobra}aj i 003 saobra}ajne povr{ine 4424,15 1503,56 5927,71 765,29 6693 U delu 3.6. „Javno gra|evinsko zemqi{te”, posle stava Komunalne delatn. i infrastruk. povr{. 345,30 436,40 781,70 76,30 858 2, dodaju se dva nova stava koji glase: Neizgra|eno zemqi{te 750,39 -750,39 0,00 0,00 „Oznake u legendi na kartama Generalnog plana koje se –––––––––––––––––––––––––––––––––––––– odnose na planirano javno gra|evinsko zemqi{te predsta- UKUPNO 77602,00 77602,00 77602,00 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– vqaju informaciju o tome gde se u prostoru nalaze oni ti- povi kori{}ewa zemqi{ta koji su podobni da, posle pro- Tabela 7a: Struktura planirane namene i povr{ina pisanog postupka, mogu da budu progla{eni za javno gra|e- zemqi{ta u procentima vinsko zemqi{te, odnosno za koje se moè primeniti po- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– stupak pribavqawa zemqi{ta eksproprijacijom, na osnovu Procenat Procenat Procenat vaè}eg zakona i posebne urbanisti~ke razrade. U planu zastupqenosti zastupqenosti zastupqenosti u postoje}im u planiranim u planiranim generalne ili detaqne regulacije u kojima se razra|uje po- namenama namenama namenama (Iz- 2001 (GP 2003) mene GP 2006/2) trebe za konkretnom vrstom javnog zemqi{ta, moè se pro- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– meniti veli~ina, poloàj i oblik u ovom planu prikaza- Stanovawe i stambeno tkivo 16,20 18,22 18,64 nog a ne progla{enog javnog gra|evinskog zemqi{ta, ako Privredne delatnosti i privredne zone 2,06 4,54 6,12 za wim ne postoji potreba ili je potreba re{ena na drugi Komercijalne zone i gradski centri 0,86 2,34 2,58 Javne slu`be, javni objekti i kompleksi 1,45 1,80 1,86 zadovoqavaju}i na~in i prema zakonskoj proceduri. Sport, sportski objekti i kompleksi 0,88 1,53 1,42 U urbanisti~kim dokumentima koji nemaju karakter i Zelene povr{ine 14,65 26,30 25,85 postupak dono{ewa kao urbanisti~ki plan (izvod iz plana, Poqoprivredne povr{ine i objekti 51,10 30,61 27,82 urbanisti~ki projekt) a kroz koje se prema propisanoj pro- Vodne povr{ine 5,25 5,38 5,38 Grobqa 0,44 0,63 0,63 ceduri sprovodi ovaj generalni plan, pozicije, veli~ine i Saobra}aj i saobra}ajne povr{ine 5,70 7,64 8,62 oblik prikazanih potreba za javnim gra|evinskim zemqi- Komunalne delatn. {tem se moraju zadràti uz korekcije u meri prilago|avawa i infrastrukturne povr{. 0,44 1,01 1,08 kartografskim nepreciznostima razmere Generalnog plana Neizgra|eno zemqi{te 0,97 0,00 0,00 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––– od 1:20000 i prilago|avawa o~iglednim topografskim i ka- UKUPNO 100,00 100,00 100,00 tastarskim detaqima na terenu (obala, potok, strmina, –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 31. decembar 2009. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 63 – 3

Iz prethodne tabele se vidi da }e najve}i prira{taj po- rekonstrukcija u blokovima u centralnoj zoni Beograda mora vr{ina od oko 8.600 ha biti u sektoru zelenilo. Stanova- biti kontrolisana preispitivawem kapaciteta prostora, in- we }e imati prirast od oko 1.900 ha, a privreda od oko frastrukture, mogu}nosti parkirawa, formirawem zelenih 3.150 ha. Tabela tako|e pokazuje da je najve}e smawewe ze- povr{ina na parceli i drvoreda du` saobra}ajnica, kako bi mqi{ta od oko 18.200 ha u poqoprivredi. Transformacija se postigli visoki standardi kvaliteta ìvota u gradu ovih poqoprivrednih povr{ina planira se du` magi- Kategorija „socijalnog stanovawa” odnosi se na povr- stralnih i prilaznih saobra}ajnica i namewuje izgradwi {ine namewene izgradwi objekata ili stanova za socijal- privrednih parkova. Na ostalom delu transformisanih ne grupe u nepovoqnom socijalnom i ekonomskom poloà- poqoprivrednih povr{ina planira se organizovawe zele- ju. Mogu se graditi u svim tipovima stanovawa i prema nila u funkciji za{tite ili drugih namena kada su u urba- svim modelima u skladu sa pozitivnim propisima. nom podru~ju. U daqem tekstu su prikazane pojedina~ne na- Tako|e, za Beograd je zna~ajno pitawe odràvawa po- mene koje se javqaju na podru~ju GP Beograda. stoje}ih vi{eporodi~nih stambenih zgrada, kao i uslovi odràvawa zgrada koje investitori grade za trì{te. Odràvawe postoje}ih a posebno novih zgrada mora se re- 008 gulisati kroz posebne ugovore i propise. U delu 4.2. „Definicije pokazateqa...” u stavu ~etiri, posle re~i: „...namenama ovog GP,” dodaje se re~enica: ,,za postupak neposrednog sprovo|ewa prikazani para- 010 metri obavezni su prema datim vrednostima bez prekora~e- U odeqku 4.3.6. „Stanovawe u kompaktnim gradskim blo- wa u okviru parcele.’’ kovima”, prvi stav se nastavqa novom re~enicom koja glasi: ,,Zbog ovih nedostataka se kompaktni blokovi pojavquju kao istorijska kategorija i formiraju kao takvi samo 009 ukoliko kontekst odràwa ambijenta i samog bloka to zah- U odeqku 4.3.3. „Koncepcija razvoja” kompletan tekst teva. Novi vi{espratni objekti treba da se formiraju sa stavova 1–8 zamewuje se stavovima sa aùriranim tekstom elementima otvorenog bloka kad god je to mogu}e.’’ i brojevima koji glase: Posle Tabele 9. i posle re~i „neizgra|ene slobodne po- „Osnova planirawa razvoja stanovawa do 2021. godine, vr{ine” Tabele 10. i 11. zamewuju se tabelama koje glase: bazira se na procewenom u~e{}u stambenih investicija u dru{tvenom proizvodu grada od 2%, {to daje kumulativni ,,Tabela 10: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele iznos stambenih investicija oko 2,1 milijardi €. Do 2021. i objekte u kompaktnim gradskim blokovima godine, predvi|ena je finalizacija poluzavr{enih i iz- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– gradwa oko 75.000 novih stanova sa oko 6.000.000 m2 novog Maksimalni indeks blokovi u centralnoj zoni 3.5 prostora. Do 2006. godine bilo je predvi|eno oko 10.700 izgra|enosti parcele blokovi van centralne zone 3 stanova, sa oko 857.000 m2 korisne povr{ine, {to je godi- Maksimalni indeks izgra|enosti ugaonih objekata „i” h 1,15 {wa proizvodwa od oko 2.500 stanova. Maksimalni stepen blokovi u centralnoj zoni 60% zauzetosti parcele blokovi van centralne zone 50 % Programske prose~ne veli~ine za 2021: Maksimalni stepen zauzetosti ugaonih objekata „z” h 1,15 – veli~ina doma}instva 2,9 2 Minimalni procenat postoje}i blokovi u cent. zoni 15% – NRGP po ~lanu doma}instva 22 m /~lanu ozelewenih povr{ina postoje}i blokovi van cen. zone 25% – odnos NRGP i BRGP 1,25 na parceli novi blokovi 30% 2 2 – prose~an stan NRGP (sa 22 m /~lanu) ≈ 63,8 m Maksimalna visina u izgra|enom tkivu 1.5 {ir. ulice – prose~an stan BRGP ≈ 80,0 m2 novih objekata (u od- u novim blokovima 1.0 {ir. ulice nosu na {irinu ulice) Pra}ewem trendova u prve ~etiri godine sprovo|ewa Minimalni broj parking mesta za stanovawe 0,7 –1,1 PM/ 1 stan Generalnog plana ispostavilo se da je tra`wa za stambe- Minimalni broj parking mesta za poslovawe 1 PM/ 80 m2 BGP nim lokacijama ve}a od procewenih vrednosti, odnosno da –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– se zahteva za izgradwu ~esto na slobodnim i opremqenim lokacijama, dok su u rekonstrukciji izgra|enih zona zahte- Tabela 11: Rastojawa objekta od regulacione linije, vi prete`no za pove}awe urbanisti~kih parametara. Iako granica parcela i susednih objekata se stanovni{tvo Beograda ne}e zna~ajnije uve}avati, trend u kompaktnim gradskim blokovima izgradwe i uspe{ne prodaje stanova uslovqava mawu revi- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ziju planiranih kapaciteta, urbanisti~kih parametara i Rastojawa gra|evinske linije U zavisnosti od planirane tipologije planiranih stambenih zona. Zbog toga je po- objekta od regulacione linije regulacije saobra}ajnice trebno pove}ati planiranu proizvodwu novih stanova, uz Rastojawa objekta od u neprekinutom nizu 0.0 m sanaciju neformalnih naseqa na oko 75.000 stanova sa oko bo~nih granica parcele u prekinutom nizu merodavno je rastojawe (novi i postoje}i) izme|u objekata ali ne 6.000.000 m2 na teritoriji GP do 2021. godine. mawe od 1.5 m, i to izme|u U tom smislu, ovom veli~inom se omogu}ava pove}ana re- fasada bez prozora* konstrukcija du` najva`nijih gradskih ulica i u podru~ji- u prekinutom nizu 1/5 h vi{eg objekta, ali ne ma koja ulaze u sastav Centralne zone, predvi|a se tran- novih objekata mawe od 2,5 m, i to izme|u sfromacija blokova niìh gustina i sa slabijim fondom u fasada bez prozora* blokove nove izgradwe ve}ih gustina. Novina na trì{tu Rastojawe objekta od u neprekinutom nizu 0,0 m nekretnina su revitalizacije ranijih privrednih, radnih i bo~nog susednog objekta u prekinutom nizu 1/3 h vi{eg objekta, ali ne (novi i postoje}i) mawe od 4 m, bez prozora* skladi{nih zona, (tzv. „brownfields”). Ovi projekti tako|e, zbog velikog interesovawa investitora proizvode nove u prekinutom nizu 2/5 h, ali ne mawe od 5 m* prvi i posledwi – stambene kapacitete i pove}avaju ukupnu planiranu koli~i- novoplanirani nu stanova i stambenih povr{ina na nivou grada. Rastojawe objekta od izgradwa u okviru min. 2/3 h, ali ne Daqa izgradwa stanova u formiranim blokovima novih zadwe granice parcele** postoje}ih blokova mawe od 8 m* naseqa mora biti oblikovno i funkcionalno kontrolisana, Za objekte u novim min. 1 h, ali ne mawe preispitivawem kapaciteta prostora, infrastrukture, par- blokovima od 8 m* kirawa, zelenila ali i estetike eventualne dogradwe, kako Rastojawe objekta od izgradwa unutar min.2/3 h, ali ne mawe naspramnog objekta*** postoje}ih blokova od 10 * se ne bi naru{ili prethodno postignuti standardi ili ugro- m za objekte u novim min.1 , ali ne mawe zile sada ve} evidentirani pojedina~ni objekti ili sklopo- h blokovima od 12 m* vi sa arhitektonskim vrednostima. Intervencije i urbana –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj 63 – 4 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2009.

* Kao minimalno rastojawe primewuje se vrednost koja zavisi od visine Maksimalna visina objekta. Samo u slu~ajevima kada je vrednost koja zavisi od visine objek- objekta u Centralnoj ta mawa od navedenog minimalno dozvoqenog rastojawa u metrima mora zoni, na magistralama se primeniti dato rastojawe u metrima. i ulicama prvog reda* mah 11.5 m (do kote venca) 15.0 m (od kote ** Za ugaone objekte primewuju se rastojawa od bo~nih granica parcele i slemena) rastojawa od bo~nih susednih objekata. Visina pomo}nih objekata maks 5.0 m *** Naspramni objekat je zgrada u istom bloku, iza zadwe granice parcele i (do kote venca) postoje}i, zaseban dvori{ni objekat na istoj parceli.’’ Broj parking mesta za stanovawe 1 PM/ 1 stan Broj parking mesta za poslovawe 1 PM/ 80 2 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––m 011 * Pravila va`e za individualno stanovawe u Centralnoj zoni. Van Ce- U odeqku 4.3.7. „Stanovawe u otvorenim gradskim blo- tralne zone ovi parametri primewuju se za gra|evinske parcele koje se nalaze na magistralnim saobra}ajnicama i saobra}ajnicama prvog reda. kovima” posle stava 6. i Tabele 13, Tabele 14, 15 i tekst do kraja odeqka mewaju se i glase: Tabela 19: Rastojawa objekta od regulacione linije, granica parcela i susednih objekata ,,Tabela 14: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– i objekte u otvorenim gradskim blokovima Rastojawa gra|evinske U zavisnosti od regula- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– linije objekta od regu- cije ulice i tipa objekata lacione linije (preporuka Maksimalni indeks izgra|enosti u centralnoj zoni do 2.2 za nove objekte) Maksimalni indeks izgra|enosti van centralne zone do 2.0 Rastojawe objekta od slobodnostoje}i objekti min. 1.5 sa jedne i 2.5 Maks. stepen zauzetosti blokova ni`e izgradwe, m m bo~nih granica parcele sa druge strane do P+4+Pk 35% u prekinutom nizu Maks. stepen zauzetosti u blokovima vi{e prvi i posledwi min. 3.5 izgradwe do P+12+Pk 30% m poluatrijumski (u okviru Procenat zelenih povr{ina na parceli min 30% grupe-prema drugoj grupi) 0.0-3.5 m De~ija igrali{ta (3-11 godina) 1 2/stan (min. 100 2) m m Rastojawe objekta od slobodnostoje}i min 4.0 Visina objekta za nove stambene objekte P+6+(Ps) m bo~nog susednog objekta u prekinutom nizu min 4.0 m bez prozora Visina objekta za nove poslovne objekte prvi i posledwi na bo~noj fasadi u stambenim blokovima P+12+Ps (mah43m) Rastojawe objekta od predba{ta 5 m min. 1 h, ali ne mawe Broj parking mesta za stanovawe 0,7 – 1,1 PM/ 1 stan zadwe granice parcele** od 8 m* Broj parking mesta za poslovawe 1 PM/ 80 m2 predba{ta ve}a od 5 m min. 1/2 h, ali ne mawe –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– od 4 m* Visina novih objekata zavisi od {irine saobra}ajnice poluatrijumski (u okviru grupe-prema u skladu sa op{tim pravilima GP-a. Visina i spratnost su drugoj grupi) 0.0-3.5 m limitirani za slu~aj neposrednog sprovo|ewa. Kroz plan Rastojawe objekta od min. 1.5 h, ali ne mawe detaqne regulacije mogu se odrediti prostorni akcenti i naspramnog objekta*** od 8 m* vi{a spratnost. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– * Kao minimalno rastojawe primewuje se vrednost koja zavisi od visine objekta. Samo u slu~ajevima kada je vrednost koja zavisi od visine Tabela 15: Rastojawa objekta od susednog objekta objekta mawa od navedenog minimalno dozvoqenog rastojawa u metrima u otvorenim gradskim blokovima mora se primeniti dato rastojawe u metrima. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ** Za ugaone objekte primewuju se rastojawa od bo~nih granica parcele i rastojawa od bo~nih susednih objekata. U odnosu na fasadu sa stambenim prostorijama 1 h vi{eg objekta *** Naspramni objekat je zgrada u istom bloku, iza zadwe granice parcele U odnosu na fasadu sa pomo}nim prostorijama i postoje}i, zaseban dvori{ni objekat na istoj parceli. i bez prozora 1/2 h vi{eg objekta –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Tabela 20: Veli~ina parcela za nove objekte –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Min. {irina Min. povr{ina parcele parcele 012 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– U odeqku 4.3.8. „Individualno stanovawe” u stavu 6 u Za slobodnostoje}i objekat 12 m 300 m2 Za dvojne objekte (jedna polovina) 10 m 200 m2 posledwoj re~enici bri{e se „i ulicama drugog reda”. Po- Za objekte u nizu i poluatrijumske ku}e* 6 m 150 m2* sle tabele 17, tabele 18, 19 i 20. mewaju se i glase: –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– * Objekti u nizu imaju dve slobodne i dve prislowene strane (osim u prekinutom nizu, prvi i posledwi) i mora ih biti najmawe tri u okviru jednog ,,Tabela 18: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte niza. Poluatrijumska ku}a dodiruje tri linije gra|evinske parcele.’’ u blokovima individualnog stanovawa –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Maksimalna dozvoqena Slobodnostoje}i i u nizu P+1+Pk 013 spratnost Poluatrijumski P+Pk U odeqku 4.3.10. „Stanovawe u prigradskim naseqima”, U Centralnoj zoni, na magistralama i ulicama prvog reda* P+2+PK Tabele 23, 24 i 25 mewaju se i glase: Indeks izgra|enosti do 600 m2 Do 1.2 ,,Tabela 23: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i na parceli preko 600 m2 do 0.9 objekte za stanovawe u prigradskim naseqima U Centralnoj zoni, na magistralama i ulicama prvog reda* Do 1,6 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Indeks izgra|enosti Indeks izgra|enosti do 400 m2 0.6 ( 0.8 za niz) na parceli do 500 2 0.5 ugaonih objekata i h 1,15 m do 600 m2 0.4 Stepen zauzetosti do 600 2 50% m preko 600 m2 0.35 parcele preko 600 2 40% m preko 1000 m2 0.3 poluatrijumski i niz 65% preko 1000 m2 Stepen zauzetosti u (sa posl. obj.) 0.5 centralnoj zoni, na Indeks izgra|enosti magistralama i ugaonih objekata i 1,15 ulicama prvog reda* 50% h Stepen zauzetosti do 400 2 40% Stepen zauzetosti m parcele do 500 m2 35% ugaonih objekata z h 1,15 do 600 m2 30% Procenat ure|enih do 600 m2 30% preko 600 m2 30% zelenih povr{ina na preko 600 m2 40% preko 1000 m2 25% parceli, u direktnom u Centralnoj zoni, na magistralama preko 1000 m2 kontaktu sa tlom: i ulicama prvog reda 30% (sa posl. obj.) 40% 31. decembar 2009. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 63 – 5

Stepen zauzetosti ugaonih objekata z h 1,15 Tabela 36: Dozvoqeni radovi za stambena tkiva Procenat ozelewenih povr{ina na parceli, u spontano nastalim naseqima u direktnom kontaktu sa tlom 40% –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Visina stambenih objekta maks. 8.5 m (do kote venca) maks. 12.0 m (od kote slemena) Visina objekta uslu`nog zanatstva na maks. 8.5 m (do kote venca) parcelama ve}im od 1000 m2 maks. 12 m (od kote slemena) Visina pomo}nih objekata maks. 4 m (do kote venca) maks. 6 m (od kote slemena) Broj parking mesta za stanovawe* 1 PM/1 stan Broj parking mesta za poslovawe 1 PM/80 2 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––m * Na parceli se moraju parkirati i ostala vozila i neophodna poqopri- kompaktni blokovi otvoreni blokovi individualno stanovawe prigradsko i seosko stanovawe me{oviti blokovi spontano nastala naseqa vredna mehanizacija. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Tabela 24: Rastojawa objekta od regulacione linije, Nadgradwa novih etaà/ granica parcela i susednih objekata krova do visine suseda u skladu sa ambijentom u prigradskim naseqima bloka ili ulice h - h h - h –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Rastojawa gra|evinske linije objekta Nadgradwa novih etaà/ krova preko visine suseda h - - - h - od regulacione linije (preporuka za nove objekte) 0.0 m, 5.0 m ili 10 m Dodavawe krova na zgra- Rastojawa gra|evinske slobodnostoje}i objekti 1.5 – 2.5 m di sa ravnim krovom bez linije objekta od bo~- dvojni objekti 4.0 m ne granice parcele u prekinutom nizu prvi potkrovqa h h h o h o i posledwi 1.5 – 4.0 m Dodavawe krova na zgradi sa ravnim krovom sa Rastojawe objekta od slobodnostoje}i objekti 4.0 m korisnim potkrovqem h + h h + h bo~nog susednog objekta dvojni 5.5 m u prekinutom nizu prvi Zamena postoje}eg krova i posledwi 4.0 m novim radi dodavawa Rastojawe objekta od predba{ta do 5 m 1 viisina potkrovqa - - h h h h zadwe granice parcele predba{ta ve}a od 5 1/2 visine m Energetska sanacija Rastojawe objekta od naspramnog objekta 1.0 – 2.0 visine, ali fasade i/ili krova h h h h h h ne mawe od 8 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––m Zatvarawa prizemqa koja imaju stubove - - h h + h Tabela 25: Dimenzija parcele za nove objekte na parceli Zatvarawe kolonada - - h h + h u prigradskim naseqima Pregra|ivawe pasaà –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– javnih prolaza u Min. {irina Min. povr{ina unutra{wost bloka ------parcele parcele –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Otvarawe podruma sa prilazom na sopstvenoj Za slobodnostoje}i objekat 12 400 2 m m parceli h o h h h - Za dvojne objekte jedna polovina 10 m 200 m2 Za objekte u nizu i poluatrijumske ku}e 6 m 150 m2 Dogradwa novog dela –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– zgrade h + h h h h Dogradwa vertikalnih komunikacija 014 (stepeni{ta, liftovi) h h h h h h U odeqku 4.3.12. „Socijalno i pristupa~no stanovawe” Dogradwa na otvorenim posle posledweg stava dodaje se novi stav koji glasi: terasama - - - o - o „U zonama individualnog stanovawa, za socijalno i Nadgradwa i dogradwa pristupa~no stanovawe mogu se primeniti urbanisti~ki novih prostorija + + h h + h pokazateqi i pravila odre|ena za individualno stanovawe Zatvarawe balkona, u Centralnoj zoni, na magistralama i saobra}ajnicama pr- lo|a, terasa - h h h h o vog reda (maksimalna dozvoqena spratnost P+2+Pk, in- Ru{ewa starog i izgradwa planiranog objekta h o h h h h deks izgra|enosti do 1,6 i stepen zauzetosti parcele do –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 50%). Nove zone socijalno podràne stambene izgradwe u O prakti~no nepostoje}e ili nemogu}e danas neizgra|enim i rubnim podru~jima i uz magistralne h prihvatqiva mera gradske saobra}ajnice obavezno opremiti tehni~kom, soci- – neprihvatqiva mera jalnom infrastrukturom i sadràjima koji }e obezbediti + uslovno prihvatqiva mera (kad ne uti~e na kvalitet objekta ili okruèwa) osnovno snabdevawe, usluge i nova radna mesta za stanov- nike. Ove lokacije predvideti na banatskoj strani i pod- 017 ru~jima uz severnu saobra}ajnu tangentu.” U delu 4.4. naslov „Privredne delatnosti i privredne zone” se mewa i glasi: 015 ,,Privredne delatnosti, privredne zone i privredni U odeqku 4.3.13. „Stanovawe u blokovima sa partajama” parkovi’’. posle stava 2. dodaje se novi stav koji glasi: ,,U me{ovitim blokovima koje sadrè i deo sa gusto izgra|enim partajama, transformacija delova bloka se moè 018 usmeriti i na tip individualne izgradwe visine do U stavu 1. istog dela posle re~i: „Privredne zone”, do- P+2+Pk predvi|en za individualno stanovawe u central- daju se re~i: i privredni parkovi. noj zoni sa pravilima i parametrima koji su odre|ene za taj podtip stanovawa.’’ 019 U stavu 2. posle re~i „... ne predvi|a se obavqawe slede}ih 016 privrednih aktivnosti”: ostali deo stava mewa se i glasi: U odeqku 4.3.16. „Dozvoqeni radovi” tabela i napomene ,,elektroprivreda (osim distribucije i decentralizo- iza tabele bri{u se i zamewuju slede}om tabelom i tekstom: vanih jedinica za kori{}ewe obnovqivih izvora energije Broj 63 – 6 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2009.

– termalne vode, energija vetra, solarna energija), proiz- 024 vodwa hidroelektri~ne energije, proizvodwa termoelek- U istom odeqku, posle stava 12. dodaje se novi pod ode- tri~ne energije iz ugqa, proizvodwa nuklearne elektri~- qak i stav koji glasi: ne energije, proizvodwa ugqa, prerada ugqa, proizvodwa ,,Op{ta pravila za{tite ìvotne sredine nafte i zemnog gasa, proizvodwa rude gvo`|a, crna meta- Navedena za{titna odstojawa koja se moraju po{tovati lurgija, proizvodwa ruda obojenih metala, proizvodwa obo- ne osloba|aju privredna preduze}a od obaveze doslednog jenih metala, proizvodwa nemetalnih minerala, proizvod- sprovo|ewa svih zakonom predvi|enih tehni~ko - tehnolo- wa baznih hemijskih proizvoda a naro~ito proizvodwa i {kih mera. Ukoliko se utvrdi da se u okviru redovnih teh- prerada materija kancerogenih, mutagenih i teratogenih.’’ nolo{kih postupaka odre|enih delatnosti nije mogu}e upravqati rizicima po ìvotnu sredinu ili su oni veliki takve delatnosti se moraju transformisati u ekolo{ki 020 prihvatqive.’’ Posle stava 3. dodaje se novi stav koji glasi: ,,Posebna grupa privrednih zona sa naro~ito visokim stepenom organizovanosti i ekolo{kog kvaliteta su pri- 025 vredni parkovi.’’ Posle tabele 39., u fusnoti**, posle re~i: „...stambenih naseqa”, re~i: „Po pravilu za{titno odstojawe”, bri{u se, a ostatak re~enice se zadràva do kraja. 021 U delu 4.4. odeqak 4.4.3. ,,Koncepcija razvoja’’ prva ~e- tiri stava (do re~i „za o~ekivani razvoj”) bri{u se i za- 026 mewuju stavovima i re~ima: U odeqku 4.4.4. „Planirane povr{ine privrednih zona” ,,Povr{ine namewene privredno-proizvodnim delatno- stav 1. i tabela 40. bri{u se i zamewuju teksom koji glasi: stima planirane su u ve}em obimu nego {to su verovatne ,,U narednoj tabeli je prikazano stawe povr{ina pri- mogu}nosti za wihovu realizaciju do 2021. godine. Ove po- vrednih zona i pojedina~nih lokacija u 2001. godini i pla- vr{ine su svesno uve}ane i ~ine raznovrsnu ponudu loka- nirane povr{ine privrednih zona, privrednih parkova i cija na razli~itim saobra}ajnim pravcima, posebno u kon- pojedina~nih lokacija u 2021. godini. Iako su neke pri- tekstu razvoja robnih terminala i robno-transportnih vredne zone uga{ene ili smawene planira se prirast sa centara za koje postoje pretpostavke da imaju perspektivu u 1595 ha u 2001. godini na planiranih 4751 ha u 2021. godi- narednom periodu. Verovatno}a izgradwe maksimalno do- ni, od ~ega se, kao kao sasvim novi oblik organizacije pri- zvoqenih kapaciteta prema urbanisti~kim parametrima vrednih delatnosti prvi put planiraju privredni parkovi ocewuje se kao 0,3 za ~itav sistem, sa prostornom rezervom sa povr{inom od oko 1199 ha. Ovakav prirast treba da omo- za budu}e popuwavawe i transformacije. gu}i veliki izbor ponude lokacija, ali u isto vreme, zahva- Realizacija projektovanog privrednog razvoja Beograda quju}i o~ekivanoj koncentraciji privrednih preduze}a, i odvija}e se revitalizacijom privrede na postoje}im loka- sna`nu podr{ku za{titi sredine. Ostale lokacije, rasute cijama, transformacijom ranijih privrednih kompleksa u po ~itavom gradu su relativno male, imaju sasvim skroman izgra|enom tkivu grada u druge namene i otvarawem novih prirast od 436 ha u 2001. godini na 458 ha u 2021. godini i privrednih zona. o~ekuje se wihova transformacija u druge namene. [irewe postoje}ih i formirawe novih privrednih zona rezultat je potrebe doma}ih i stranih investitora da na lo- Tabela 40: Pregled povr{ina privrednih zona i drugih kacijama koje nisu optere}ene nedefinisanim vlasni~kim privrednih lokacija u 2001. i 2021. u ha –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– odnosima, starim zgradama i dotrajalom infrastrukturom, 2001. 2021. naziv zone ––––––––––––––––––––– –––––––––––––––––––––– zapo~nu nove privredne cikluse. Ure|ewe podru~ja autoputa Pk/ BRGP/ % broj zap/ Pk/ BRGP/ % broj zap/ izme|u aerodroma i Beànije, poteza izme|u Gorweg Zemuna 2 izg. zap. 2 izg. zap. ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––ha m ha ha m ha i Batajnice, zatim, na banatskoj strani izme|u Krwa~e i Re- 1 GORWI ve du` Pan~eva~kog puta, kao i otvarawe niza mawih zona ZEMUN 283 337385 11,9 7789 28 475 1182000 30,0 11075 23 oko novog zaobilaznog autoputa i na ulaznim pravcima gra- 2 AUTOPUT 138 361275 26,2 4923 36 830 1323000 30,0 19536 24 da (Ibarska magistrala, Autoput ka Ni{u) ~ini ponudu pri- 3 SURÎN - DO- BANOVCI 102 345000 33,8 2437 24 272 816000 30,0 8614 32 vrednih lokacija nove generacije. U ovom GP su obuhva}ene 4 BATAJNICA 58 174000 30,0 3076 53 sve privredne zone koje su kao potencijali prou~avane kroz 5 SURÎN-RTC 70 450000 25,0 3692 53 razli~ite studije i planove. Nove privredne zone odre|ene 6 NOVI kao „Privredni parkovi” nameweni su kompleksima tehno- BEOGRAD 77 269708 35,0 5420 70 35 7 BRODOGRA- lo{ki najsavremenijih grupa delatnosti.’’ DILI[TE 65 117000 18,0 3899 60 30 8 REVA 133 512420 38,5 4260 32 629 875000 35,0 17894 28 9 VELIKOSEL- 022 SKI RIT 203 5000 25,0 1046 32 10 VRÎN 11 4000 3,6 487 44 139 405000 30,0 4307 32 U istom odeqku 4.4.3. u stavu 12. u ta~ki: Kategorija A, 11 BOLE^ 19 57000 30,0 907 48 129 336000 30,0 1477 12 posle re~i: „stanovni{tvu”, re~i do kraja re~enice bri{u 12 @ELEZNIK 39 113202 29,0 4192 107 35 97500 25,0 3938 112 se i zamewuju re~ima: ,,(ni bukom, ni mirisima,) ne generi- 13 LUKA BEOGRAD 104 199821 19,2 12546 121 22 50000 20,0 200 10 {u opasan otpad i nemaju rizik od hemijskog udesa;’’ 14 KUMODRA@ 54 103478 19,2 5410 100 48 105000 30,0 3846 80 15 RAKOVICA 76 584931 77,0 9268 122 72 500000 30,0 10460 145 16 ADA HUJA 58 140000 24,1 2681 46 023 17 STOJÎNO BRDO 29 80000 30,0 2461 77 U istom odeqku, u istom stavu u ta~ki Kategorija B, po- ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ukupno zone: 1159 3005310 25,9 64220 55 3076 6398500 31,3 91622 29 sle re~i: „...kao {to su”, re~i do kraja re~enice bri{u se –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– i zamewuju re~ima: ,,servisne delatnosti i proizvodni 25 POJEDINA- pogoni ukoliko se za iste u ciqu svo|ewa uticaja u ^NE LOKAC. 436 2113587 52,4 84380 209 458 1144920 40,0 48320 112 granice prihvatqivosti ne zahteva izgradwa specijalnih 26 PRIVREDNI PARKOVI 1199 2419000 14,0 35000 29 ure|aja za predtretman tehnolo{kih otpadnih voda, ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– pre~i{}avawe otpadnih gasova, posebne mere za{tite od UKUPNO 1595 5118897 32,8 148600 95 4733 9962420 174942 37 hemijskih udesa i koje ne generi{u opasan otpad.’’ –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 31. decembar 2009. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 63 – 7

027 dodatnih ograni~ewa. Te namene su: trgovina na malo i ve- U odeqku 4.4.5. „Vrste privrednih lokacija” u stavu 1. liko, ugostiteqstvo i hotelijerstvo, sport, kultura i dru- posle ta~ke 4. i re~i „privredne zone” dodaje se nova ta~- ge javne slu`be, nauka, razvojni, istraìva~ki, obrazovni ka koja glasi: ,,privredni parkovi.’’ i drugi sadràji iz okvira javnih slu`bi. Izgradwa stanovawa nije dozvoqena, a dozvoqava se samo stanovawe vremenski ograni~enog karaktera u okviru 028 slu`benog stanovawa jedinice privrednog parka, koje ne U odeqku 4.4.6. „Mali proizvodni pogoni” posle stava prelazi 10% povr{ina radnog karaktera dok studentski i nastavni~ki domovi za obrazovne i istraìva~ke jedinice 4. u Tabeli 41. u redu 4. u koloni brojeva, brojka „9 m” bri- {e se i zamewuje brojkom 12 . ne treba da prelaze 30% povr{ina istraìva~kih i na- m stavni~kih prostora. Razvoj nezavisnih stambenih jedinica i grupa za trì{te nije dozvoqen u privrednom parku 029 (zbog otsustva javnih jedinica i slu`bi u okolini). Izu- zetno je mogu}a izgradwa socijalnog i neprofitnog stano- U odeqku 4.4.7. „Proizvodni pogoni” posle stava 4. u vawa pod posebnim uslovima, prema Zakonu o socijalnom tabeli 43. u redu 6. posle re~i: „visina objekta” dodaju se stanovawu, uz obezbe|ewe svih prate}ih i javnih slu`bi re~i: ,,osim tehnolo{kih elemenata’’, *a u koloni brojeva, prema standardima iskqu~ivo kroz poseban plan detaqne brojka „12 ” bri{e se i zamewuje brojkom 16 . m m regulacije. Ispod tabele 43. dodaje se tekst: Da bi se prethodni ciqevi obezbedili prostornim *Tehnolo{ki elementi su gra|evine ili oprema u kojima sredstvima, pri realizaciji ure|ewa prostora su obavezni se odvija neki radni proces bez boravka qudi u wima (dim- slede}i uslovi i parametri: waci, torwevi, silosi i drugi elementi tehnologije koji imaju pove}anu visinu u odnosu na osnovne prostore za rad). Tabela 48a: Urbanisti~ki pokazateqi za privredne parkove –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 030 1. Minimalna veli~ina kompleksa u jedinstvenoj U odeqku 4.4.8. „Industrijske zone”, u tabeli 45. u redu organizaciji 10 ha 6., posle re~i: „Visina objekta m”, dodaju se re~i: ,,(osim 2. Maksimalni indeks izgra|enosti u pojedina~nom tehnolo{kih elemenata)’’ a u koloni brojeva, brojka „12 m” kompleksu 0,75 bri{e se i zamewuje brojem 16 m. 3. Minimalna povr{ina pod za{titnim zelenilom, vodenim, parkovskim i sportsko-rekreativnim povr{inama 40% 031 4. Maksimalna zauzetost zemqi{ta objektima 30% U odeqku „4.4.9. Privredne zone” u posledwem stavu 5. Maksimalna pokrivenost vodonepropusnim, bri{u se posledwa zapeta i re~i: ,,Ada Huja’’. saobra}ajnim i manipulativnim povr{inama do 10% U istom odeqku, u tabeli 47. u redu 6, posle re~i: „Vi- 6. Maksimalna pokrivenost zemqi{ta parkinzima sina objekta m” dodaju se re~i: ,,(osim tehnolo{kih ele- i saobra}ajnim povr{inama sa vodopropusnim menata)’’ a u koloni brojeva, brojka „12 m” bri{e se i za- zastorom i visokim zelenilom koje pokriva mewuje brojem 16 m. kro{wama najmawe ½ ove povr{ine 20% U redu 10. posle re~i „a prose~no” bri{e se „ 1 parking 7. Parkirawe u ovoj zoni odre|uje se prema mesto na m2”, a u koloni brojeva, tekst „100 (1/3 zaposle- op{tim pravilima za parkirawe u skladu nih)” se bri{e i zamewuje tekstom „1PM/ 3 zaposlena” sa planiranim namenama –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno 100% –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 032 U delu 4.4. „Privredne delatnosti i privredne zone” Prethodno tabelarno dati parametri odnose se na kom- posle odeqka 4.4.9. dodaje se novi odeqak sa naslovom pleks koji ne moè biti mawi od 10 ha. Kompleks moè da 4.4.10. Privredni parkovi koji glasi: sadrì vi{e gra|evinskih parcela. Izuzetno, za speci- ,,4.4.10. Privredni parkovi fi~ne delatnosti koje zahtevaju velike parking prostor i Privredni park je savremeni oblik organizovawa prosto- veliku zauzetost parcele (hipermarketi, veleprodaje, rob- ra za tehnolo{ki, ekonomski i ekolo{ki napredne grane i no-distributivni centri, filmski studiji i sli~no), pro- jedinice privrede, poslovawa i primewene nauke, koga razvi- cenat ukupnih zelenih povr{ina (kategorija 3 u tabeli) se ja i odràva jedinstveni organizator, na kompleksu odre|ene moè smawiti u korist parkinga i saobra}ajnih povr{i- veli~ine. Sadrì pogodnu me{avinu privrednih, aktivno- na sa vodopropusnim zastorom i visokim zelenilom koje sti, izrazito kvalitetan ekolo{ki i estetski ambijent. Ova pokriva kro{wama najmawe ½ ove povr{ine. Ovo smawewe namena podrazumeva dugoro~ni kvalitetni razvoj, odrìvost se utvr|uje kroz obaveznu izradu plana detaqne odnosno ge- i pozitivan uticaj na ìvotnu sredinu i {iru dru{tvenu za- neralne regulacije i uz posebne uslove JKP ,,Zelenilo jednicu. Industrijski park je odre|eni kompleks zemqi{ta, Beograd’’. urbanisti~ki predvi|en (u smislu industrijskih zona) za Visina objekata u privrednim parkovima je ograni~ena proizvodne i prate}e delatnosti i ima odgovaraju}u infra- na 16 m za objekte u proizvodnim, nau~nim i istraìva~- strukturu. Tehnolo{ki park je industrijski park u kome se kim centrima (osim tehnolo{kih elemenata) ili P+6 za nalazi i fakultet, nau~ni institut ili privredni subjekt poslovne objekte, odnosno prema pravilima za adekvatnu koji se bavi istraìvawem i inovacionom delatno{}u. namenu i posebnim uslovima lokacije. Dozvoqene aktivnosti iz klasifikacije privrednih Nijedan objekt (osim tehnolo{ki neophodnih ili oze- preduze}a (prema ekolo{kom optere}ewu datom u ovom Ge- lewenih kao {to su ograde, trafo stanice, merno regula- neralnom planu) mogu biti izabrane iz kategorija A, B i cione stanice, portirnice, parkinzi, igrali{ta i sl.) ne V, s tim da nikakva emisija i imisija polutanata vazduha, moè da se gradi bliè od 40 metara od ivice kompleksa vode i zemqi{ta ne sme da se pojavi kod privrednih obje- privrednog parka. kata i u kompleksu privrednog parka, izvan propisima do- Privredni parkovi moraju da budu kompetitivna ponuda zvoqenih vrednosti koje se primewuju za stambene zone. lokacijama u regionu. To se postiè kvalitetnim infra- Za sadràje iz grupe drugih aktivnosti koje u 49% strukturama (fizi~ke i informati~ke, kanalizacija, gas i BRGP dopuwavaju spektar sadràja privrednog parka nema kvalitena elektri~na mreà, mreà opti~kih kablova). Broj 63 – 8 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2009.

Obavezno je odvajawe ki{ne kanalizacije od fekalne i si- – pove}awe atraktivnosti i pristupa~nosti starih je- stema za tehni~ku vodu. Zgrade privrednog parka treba da zgara Beograda i Zemuna poboq{awem dostupnosti koriste zna~ajno mawe neobnovqive energije za grejawe, javnim gradskim saobra}ajem, politikom parkirawa i klimatizaciju i osvetqewe. Zelene povr{ine moraju da za- merama za smawewe motornog saobra}aja u wima; uzimaju ve}inski deo kompleksa i u funkciji su podizawa – ograni~ewe individualnog motornog saobra}aja i zna- kvaliteta ìvotne sredine u kompleksu i van wega. ~ajno poboq{awe uslova odvijawa javnog, pe{a~kog i bi- Osnovno grejawe i kori{}ewe energije je na prirodni ciklisti~kog saobra}aja pre svega u gradskim jezgrima; gas u energetski efikasnim i ekolo{ki optimalnim po- – formirawe instrumenata, projekata i institucija za strojewima koja se mogu dopuwavati kori{}ewem toplote uvo|ewe i razvoj ekolo{ko-turisti~kih zona, punkto- podzemqa u meri koja ne mewa prirodnu ravnoteù u lokal- va, plaà, jezera, marina i re~nog turisti~kog sao- nom prostoru. bra}aja u beogradskom priobaqu.” Ravni krovovi treba da budu sistemski pripremqeni za postavqawe fotonaponskih ili kombinovanih prijemnika solarne energije. 035 U zonama gde su privredni parkovi u kontaktu sa za{ti- U odeqku 4.5.3. „Koncepcija razvoja” posle stava 1. do- }enom uòm zonom Beogradskog vodoizvori{ta, nisu dodaje se novi stav koji glasi: zvoqeni radovi koji mogu biti penetracija gra|evinskih i ,,Jedan od najva`nijih je formirawe novih komplek- tehnolo{kih elemenata kroz za{titne slojeve izvori{ta. snih poslovno komercijalnih zona u Savskom amfiteatru, U detaqnoj razradi obavezno je uspostaviti koridore na desnoj obali Dunava u zoni od Marine Dor}ol do Ada neizgra|enog i zelenog prostora izme|u novih kompleksa. Huje. Va`no je wihovo povezivawe sa centrom na grebenu, Grafi~ka predstava u nameni povr{ina je okvirna grani- preko Terazijske terase i Dor}ola, zatim formirawe cen- ca zone privrednih parkova. Kompleksi se mogu formira- tra Novog Beograda u osi devet blokova i podr{ka formi- ti i druga~ije, wihova dubina se moè prilago|avati tere- rawu velikih turisti~kih motiva i podru~ja (jezgra Zemuna nu i parcelaciji, {to se utvr|uje planom detaqne regula- i Beograda, U{}e, priobaqe, sportsko-rekreativne zone).’’ cije koji je obavezan korak u realizaciji. Privredni park se mora planirati kao celina (od najmawe 10 hektara) planom detaqne regulacije.’’ 036 U odeqku 4.5.5 „Planirani sistem centara Beograda” u 033 stavu 2 u {estoj alineji re~i „centri u novim naseqima” bri{u se i zamewuju re~ima: ,,novi centri u naseqima’’, na U delu 4.5. „Komercijalne zone i gradski centri”, u kraju sedme alineje posle re~i „centri samostalnih nase- odeqku 4.5.2. „Ciqevi” ispred stava 1. dodaje se stav koji qa” bri{e se slovo: i, a osma alineja „pojedina~ni sadr- glasi: àji u tkivu” bri{e se u celini. ,,Deo identiteta Beograda ~ine dve reke, zelenilo oko wih, U{}e, Kalemegdan, i atraktivni splavovi – restorani. To prirodno jezgro urbane prestonice je nosilac iden- 037 titeta i turisti~ki resurs, specifi~nost grada koju treba U odeqku 4.5.6. „Centralna zona i glavni gradski cen- bri`qivo o~uvati i razvijati kroz savremene funkcio- tar” tabela 49. sa napomenama mewa se i glasi: nalne i estetike zahteve.’’ ,,Tabela 49: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele 034 i objekte u posebnim poslovnim kompleksima u jezgrima glavnog gradskog centra U odeqku 4.5.2. „Ciqevi” u prvoj re~enici u stavu 1. po- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– sle re~i: „Slede}im ciqevima” tekst do kraja odeqka bri- Zona centra Zona centra Zona centra Beograda Zemuna Novog Beograda {e se i zamewuje tekstom koji glasi: –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ,,a) afirmacija komercijalnog sektora u tri urbana je- Maksimalni indeks zgra: zone centra Beograda, zone centra Zemuna i zone cen- izgra|enosti (I) 3.5 (izuzetno 4.5) 2 (izuzetno 2.5) 3.5 (izuzetno 5) tra Novog Beograda, Maksimalni stepen zauzetosti (Z) 75% 65% 60% b) privla~ewe investicija kroz revitalizacije prioba- Maksimalna visina venca qa i posebno ranije industrijskih saobra}ajnih i skladi- i spratnost 26 m, P+6+Pk 12 m 32 m (P+8+Pk) {nih kompleksa u {irem centru grada (Savski amfitea- (Izuzetno 32 m tar, Savamala, Dunav stanica i Ada Huja), promocija urba- P+8+Pk) Na~in parkirawa Na parceli odnosno Na parceli odnosno parkinzi i ne reciklaè zastarelih industrijskih kompleksa u sredi- garaè na obodu garaè na obodu garaè u bloku {nim zonama i jezgra i u jezgru jezgra i u jezgru c) promocija i turisti~ka afirmacija zona o~uvane Zelenilo drvoredi, parkovi i Drvoredi i zele- drvoredi, parko- dr. forme zelenila nilo na parceli vi i blokovsko prirode u sredi{tu prostora grada i priobaqu (u{}e reka, zelenilo Veliko ratno ostrvo, „âpqa” i forland uz obalu Dunava, –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– leva obala Save u zoni Sur~inskog poqa, itd.). Da bi se ova tri ciqa realizovala neophodno je ispu- Izuzetni urbanisti~ki pokazateqi mogu se posti}i i wewe slede}ih operativnih uslova: iskoristiti u dva slu~aja: uz argumentaciju u Planu detaq- – sa pove}awem ekonomske mo}i grada komercijalne dene regulacije (1) i u blokovima koji su prete`no realizo- latnosti i turizam }e imati pokreta~ku ulogu u pro- vani kroz prethodne postupke (aktove, odobrewa i urbani- meni privredne strukture i pribliàvawu stepenu sti~ke projekte) (2). razvoja adekvatnog evropskom; Broj i drugi uslovi za parking mesta za poslovawe odre- – formirawe adekvatne prostorne organizacije za di- |uju se prema pravilima za parkirawe (poglavqe 11.2.4.2 i nami~an razvoj komercijalnog sektora, policentri- poglavqe 4.5.14) Generalnog plana, i podzakonskim aktima i ~an sistem i uravnoteèn razvoj }e omogu}iti potpu- posebnim propisima koje donese Skup{tina grada Beograda. ni spektar aktivnosti na ~itavom prostoru grada; – uravnoteèn razvoj na ~itavom prostoru grada podr- àvawem procesa decentralizacije poslovnog prosto- 038 ra razvojem centara u sredwoj zoni grada i ja~awem U odeqku 4.5.8. „Poslovno-trgova~ke ulice”, bri{e se lokalnih centara u okolnim samostalnim naseqima; stav 3, i zamewuje stavom koji glasi: 31. decembar 2009. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 63 – 9

,,Poslovno-trgova~ke ulice su: –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1. Ugrinova~ka od Novogradske do Banatske, zatim U centralnoj zoni van jezgara U sredwoj (van zona centara Beograda, Zemuna i Novog Beograda) zoni pravcem novog Novosadskog puta do Vojnog puta 1; –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 2. Cara Du{ana od Novogradske do Filipa Vi{wi}a; Maksimalna visina Za regulaciju 32 m 26 m 3. Prvomajska od Novogradske do Pazova~kog puta venca i spratnost ulice P+8+Pk P+6+Pk 4. Pazova~ki put od Prvomajske do Vojnog puta 1; ≥24 m 5. Ivi}eva od Vrtlarske do To{inog bunara, Za regulaciju 26 m 18 m 6. To{in bunar; ulice < 24 m P+6+Pk P+4+Pk 7. Zemunska; Na~in parkirawa Na parceli od- na svojoj 8. Vojvo|anska od Zemunske do Sur~inske; nosno garaè parceli na obodu jezgra 9. Jurija Gagarina od Bulevara Arsenija ârnojevi}a Zelenilo min. 1 drvored min. 1 drvored do Dr Ivana Ribara; u profilu u profilu –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 10. Tre}i bulevar od Jurija Gagarina do To{inog bunara; 11. Milentija Popovi}a od Arsenija ârnojevi}a do Izuzetni urbanisti~ki pokazateqi mogu se posti}i i Tre}eg bulevara; iskoristiti u dva slu~aja: uz argumentaciju u Planu detaq- 12. Omladinskih brigada od Arsenija ârnojevi}a do ne regulacije (1) i u blokovima koji su prete`no realizo- Jurija Gagarina; vani kroz prethodne postupke (aktove, odobrewa i urbani- 13. Bulevar umetnosti od Arsenija ârnojevi}a do pruge i od Bulevara Mihajla Pupina do Bulevara Nikole Tesle; sti~ke projekte) (2). 14. [panskih boraca od Bulevara Arsenija ârnojevi- Poslovno trova~ke ulice ozna~ene su u grafi~kom pri- }a do Milutina Milankovi}a logu broj 2: ,,Planirano kori{}ewe zemqi{ta 2021’’ sim- 15. Milutina Milankovi}a od [panskih boraca do bolom koji vaì za parcele uz obe strane ulice sa namenom pruge; „komercijalne zone i gradski centri” i kompatibilne na- 16. Narodnih heroja od Tre}eg bulevara do Pariske ko- mene: stambeno tkivo i privredne zone. mune; Uticaj poslovno trgova~ke ulice i pripadaju}i parame- 17. Pariske komune od Bulevara Mihajla Pupina do To- tri koriste se za izra~unavawe kapaciteta i primewuju se {inog bunara; samo na prvi red parcela uz ulicu. U slu~ajevima kada je 18. Bulevar Nikole Tesle od Bulevara umetnosti do Ka- parcela dubqa od 40 m parametri za poslovno trgova~ku petana Radi~a Petrovi}a; ulicu primewuju se za podru~je dubine do 40 m od regulaci- 19. Bulevar Mihajla Pupina od Pariske komune do Xo- je saobra}ajnice, a za preostali deo parcele primewuju se na Kenedija; parametri za namene prikazane u grafi~kom prilogu broj 20. Bulevar Zorana \in|i}a od Omladinskih brigada 2: ,,Planirano kori{}ewe zemqi{ta 2021’’. do Studentske; U slu~aju direktnog sprovo|ewa Generalnog plana oba- 21. Studentska od Omladinskih brigada do To{inog bu- vezan je prikaz uskla|ivawa sa okruèwem kroz urbani- nara; sti~ko re{ewe dela poslovno trgova~ke ulice najmawe u 22. Trgova~ka od Vodovodske do pumpe @arkovo 1; pripadaju}em bloku i dokazivawe ispuwewa kriterijuma 23. Poè{ka od Milana Ku~e do Trebevi}ke; navedenih u poglavqu „Sprovo|ewe Generalnog plana”, 24. Bulevar vojvode Mi{i}a od Jovana Risti}a (Koste Podru~ja za koja su potrebni planovi detaqne regulacije. Glavini}a) do pravca Vukovarske; Maksimalna visina venca i maksimalna spratnost 25. Savska od Nemawine do Drinske; zgrada na konkretnim lokacijama koriguje se u kontekstu 26. Sarajevska od Drinske do Hajduk Veqkovog venca; ambijenta i tipologije okolnog tkiva i Op{tih pravila 27. Hajduk Veqkov venac od Sarajevske do Nemawine; (poglavqe 11.6.4 Odre|ivawe visine zgrada za nove objekte 28. Kneza Milo{a od Nemawine do Drinske; i nadgradwu postoje}ih objekata). 29. Ju`ni bulevar od Ustani~ke do Maksima Gorkog; U planiranim zonama i blokovima individualnog sta- 30. Vojvode Stepe od Tri{e Kaclerovi}a do Beranske; novawa neposredno uz poslovno trgova~ke ulice maksimal- 31. Makenzijeva; na spratnost je P+3+Pk(Ps), stepen zauzetosti je 60% i 32. Cara Nikolaja II; indeks izgra|enosti je 2.5 (na primer u Zemunu, ulice 33. Mile{evska; Ugrinova~ka i Cara Du{ana i na Vo`dovcu ulica Vojvode 34. @i~ka; Stepe posle Tro{arine). 35. Vojislava Ili}a od @i~ke do Gospodara Vu~i}a; Broj i drugi uslovi za parking mesta za poslovawe od- 36. Bulevar kraqa Aleksandra od Ruzveltove do Bajdine; re|uju se prema pravilima za parkirawe (poglavqe 11.2.4.2 37. Ruzveltova od 27. marta do Dimitrija Tucovi}a; i poglavqe 4.5.14) Generalnog plana, i podzakonskim akti- 38. Cviji}eva od \ure \akovi}a do Dimitrija Tucovi}a; ma i posebnim propisima koje donese Skup{tina grada Be- 39. Dimitrija Tucovi}a od Cviji}eva do Gradi{tanske; ograda. 40. Bulevar despota Stefana od Xorxa Va{ingtona do Kada se poslovno trgova~ka ulica poklapa sa granicom Vi{wi~ke; centralne zone primewuju se obostrano pokazateqi koji 41. Vi{wi~ka.’’ vaè za poslovne trgova~ke ulice u Centralnoj zoni. Za ulice koje se nalaze u podno`ju lesnog odseka, urbanisti~ki pokazateqi se utvr|uju prema posebnoj proceduri 039 (Studija lesnog odseka, plan detaqne regulacije, urbani- U istom odeqku, posle stava 6, tabela 50. sa napomena- sti~ki projekat). ma mewa se i glasi:

,,Tabela 50: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele 040 i objekte u poslovno-trgova~kim ulicama Posledwi stav odeqka 4.5.8. „Poslovno-trgova~ke –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ulice” koji se zavr{ava re~ima: „gradskim vrednostima”, U centralnoj zoni van jezgara U sredwoj bri{e se. (van zona centara Beograda, Zemuna i Novog Beograda) zoni –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Maksimalan indeks izgra|enosti parcele (I) 4 (izuzetno 5) 3,5 (izuzetno 4.5) 041 Maksimalan stepen U odeqku 4.5.9. „Zone ulaznih pravaca u grad”, u stavu 6. zauzetosti parcele (Z) 70% 60% –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– bri{u se re~i: ,,nove luke u zoni i’’. Broj 63 – 10 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2009.

042 te`no komercijalne sadràje (napu{teni industrijski, U istom odeqku, posle stava 6. bri{e se tabela 51. i za- komunalni, vojni i drugi objekti) i poslovni kompleksi uz mewuje novom sa napomenama i glasi: autoput koji treba da budu razra|eni planovima detaqne regulacije. ,,Tabela 51: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele Poslovni kompleksi i objekte u zonama ulaznih pravaca u grad u sredwoj zoni –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Maksimalni indeks izgra|enosti (I) 1.5 U sredwoj zoni naj~e{}e u velikim poslovnim koplek- sima, na ukr{tawu ili uz primarne saobra}ajnice, za koje Maksimalni stepen zauzetosti (Z) 50% je potrebno izraditi planove detaqne regulacije, mogu}a Maksimalna visina venca i spratnost 16 m, P+3+Pk je izgradwa objekata u funkciji: Na~in parkirawa Na svojoj parceli – trgovine na malo (hipermarketi, {oping centri i Zelenilo min. 20% i {oping molovi, robne ku}e, pijace, otvoreni tr`ni ozelewen parking centri, pijace starih stvari); –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – izlo`benih prostora (sajmovi); – ugostiteqstva (hoteli, pansioni, restorani, agen- Zone ulaznih pravaca u grad ozna~ene su u grafi~kom cije...); prilogu broj 19: ,,Prikaz izmena Generalnog plana u pla- – poslovawa, nau~no-istraìvakog rada (predstavni- niranom kori{}ewu zemqi{ta 2021’’ linijom u osovini {tva, administracija, poslovni parkovi); ulice koja vaì obostrano i odnosi se na namenu „komer- – kulture i zabave (zabavni parkovi, planetarijumi, ve- cijalne zone i gradski centri”. liki akvarijumi, kuglane, bu~ni drugi rekreacioni i Broj i drugi uslovi za parking mesta za poslovawe od- sportski sadràji). re|uju se prema pravilima za parkirawe (poglavqe 11.2.4.2 Poslovni kompleksi koji se nalaze uz poslovne trgo- i poglavqe 4.5.14) Generalnog plana.’’ va~ke ulice sredwe zone zajedno formiraju centre u sredwoj zoni odnosno centre gradskih potcelina.

043 Poslovni kompleksi U odeqku 4.5.10. „Posebni poslovni kompleksi”, na- u spoqnoj zoni slov i kompletan tekst sa tabelama do slede}eg odeqka se U spoqnoj zoni, u velikim poslovnim kompleksima, na bri{e i zamewuje tekstom: primarnim saobra}ajnicama, mogu}a je izgradwa objekata u ,,4.5.10. Posebni poslovni kompleksi funkciji: Posebni poslovni kompleksi su komercijalne zone u – trgovine na veliko (veletr`nice, skladi{ta, kvanta- planu ozna~ene povr{inom crvene boje. Kao vi{efunkci- {ke pijace); onalni kompleksi sa dominantnom komercijalnom name- – turizma i ugostiteqstva (turisti~ki centri, hoteli, nom (preko 50 %) nalaze se u svim zonama, od centralne do moteli, kampovi..); rubne, i formiraju sve tipove centara u skladu sa svojim – distibucije (distributivni centri); poloàjem u gradskom tkivu. – saobra}aja (prate}i sadràji autoputa: pumpe, parki- Za poslovne komplekse planirane u blokovima gde je po rawe kamiona), i sl. GP-u preovla|uju}a namena stanovawe ili javne slu`be, Poslovni kompleksi u spoqnoj zoni koji se nalaze u sa- javni objekti i kompleksi, uskla|uju se urbanisti~ki poka- mostalnim naseqima na ulaznim pravcima grada ili na zateqi i pravila za gra|ewe tako da wihov maksimalni in- primarnoj saobra}ajnoj mreì su centri samostalnih – deks izgra|enosti ne prelazi maksimalni indeks za domi- prigradskih naseqa u spoqnoj zoni. nantnu namenu bloka uve}an za 30%, a maksimalni stepen zauzetosti ne prelazi maksimalni stepen zauzetosti za do- minantnu namenu bloka uve}an za 10%. Tabela 52: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte Poslovni kompleksi posebno navedeni u centralnoj, u poslovnim kompleksima izvan gradskih sredwoj i spoqnoj zoni, obavezno se razra|uju planom de- jezgara i izvan poslovno-trgova~kih ulica –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– taqne regulacije. Propisani urbanisti~ki pokazateqi za Poslovni kompleksi Poslovni kompleksi Poslovni kompleksi posebne poslovne komplekse definisani su prema poloà- u centralnoj zoni u sredwoj zoni u spoqnoj zoni ju odnosno prema zoni u kojoj se nalaze (centralnoj, sred- ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––i rubnoj zoni woj, spoqnoj ili rubnoj zoni). Indeks izgra|enosti (I) maks. 3,5 (izuzetno 4,5) 2,0 (izuzetno 3.0) 1,0 (izuzetno 1.5) Stepen zauzetosti (Z) maks. 70% 50% 50% Minimalna povr{ina Poslovni kompleksi gra|evinskih parcela 300 500 500 u centralnoj zoni Maksimalna visina venca 32 m 18 m 16 m i spratnost P+8+Pk P+4+Pk Namena i veli~ina zgrada odgovara centralnom gusto Na~in parkirawa na svojoj parceli na svojoj parceli na svojoj parceli izgra|enom tkivu sa objektima u funkciji opsluìvawa Zelenilo min. 10% i ozelewen 15% i ozelewen 20% i ozelewen parking parking parking upravnih dràvnih i regionalnih institucija, trgovine, –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– poslovnih pretsavni{tava, banaka i finansiskih institucija, velikih hotela, me{ovitih zgrada sa stanovawem Izuzetni urbanisti~ki pokazateqi mogu se posti}i i iznad komercijalnih etaà i velikih garaà na obodu sta- iskoristiti u dva slu~aja: uz argumentaciju u Planu detaq- rih gradskih jezgara i garaà za potrebe centralne zone. ne regulacije (1) i u blokovima koji su prete`no realizo- Namene poslovnih kompleksa u starim gradskim jezgri- vani kroz prethodne postupke (aktove, odobrewa i potvr|e- ma su u skladu sa uslovima o~uvawa, unapre|ewa i prezen- ne urbanisti~ke projekte) (2). tacije kulturno istorijskog nasle|a i tradicionalnih i Visina novih objekata zavisi od {irine saobra}ajnice savremenih urbanih vrednosti i potrebom turisti~ke po- u skladu sa op{tim pravilima GP-a. Visina venca i sprat- nude sme{taja i ishrane. Veli~ina poslovnih jedinica i nost su limitirani za slu~aj neposrednog sprovo|ewa. zgrada primerena je formiranom gradskom tkivu sa obave- Kroz plan detaqne regulacije mogu se odrediti prostorni znim kontinuitetom poslovnih sadràja u prizemqima i akcenti i vi{a spratnost. na prvom spratu u pe{a~kim i ulicama sa umirenim saobra- Broj i drugi uslovi za parking mesta za poslovawe odre- }ajem. |uju se prema pravilima za parkirawe (poglavqe 11.2.4.2 i po- Poseban tretman treba da dobiju poslovni kompleksi glavqe 4.5.14) Generalnog plana, i podzakonskim aktima i pored reke, privredni kompleksi u transformaciji u pre- posebnim propisima koje donese Skup{tina grada Beograda.’’ 31. decembar 2009. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 63 – 11

044 druge potrebne saglasnosti, mogu}e je pristupiti izgrad- U odeqku 4.5.11. „Centri u novim naseqima”, naslov se wi na predmetnoj lokaciji iskqu~ivo u ciqu za{tite ili bri{e i zamewuje re~ima: ,,Novi centri naseqa’’. Tekst rekonstrukcije objekata lokaliteta.’’ ostaje bez promena.

053 045 U delu 4.7. „Sport i sportski objekti i kompleksi”, U istom odeqku u Tabeli 53. u naslovu tabele, posle re- odeqak 4.7.2. „Ciqevi” u stavu 2. „Zna~ajni zadaci”, posle ~i: „... za parcele i objekte”, re~i do kraja naslova se bri- ta~ke 5. i re~i... rekreaciju na vodi”, dodaju se jo{ ~etiri {u i zamewuju re~ima: ,,u novim centrima naseqa’’. nove ta~ke koje glase: – ,,rekonstrukcija i pro{irewe postoje}ih i izgradwa 046 novih sportskih terena (posebno bazena) u okviru postoje}ih ili novih prostora, prilago|enih specifi~- U odeqku 4.5.12. „Centri prigradskih naseqa i pojedi- nim potrebama osoba sa invaliditetom, na~ni sadràji u tkivu” bri{u se u naslovu re~i „i poje- – obezbe|ewe ravnomerno raspore|ene mreè javnih dina~ni sadràji u tkivu” i bri{u se posledwa tri pasu- sportskih prostora i terena lako i pod jednakim sa ukqu~uju}i i Tabelu 55. „Urbanisti~ki pokazateqi za uslovima dostupnih svim gra|anima bez obzira na parcele i objekte koji postoje kao pojedina~ni sadràji pol, starosnu i socijalnu strukturu, u tkivu” . – aktivirawem i ure|ewem prirodnih resursa ({ume, obale reka, jezera i potoka) u ciqu omasovqavawa 047 zdravstveno-rekreativnog i turisti~kog sporta, – podr{ka razvoju turizma kao perspektivne privredne U odeqku 4.5.13. „Turizam”, u ~etvrtom stavu, posle ta~- grane kombinacijom sadràja u velikim komercijal- ke 6. koja se zavr{ava re~ima: „... turisti~kog centra Ava- nim i sportsko-rekreativnim kompleksima.’’ la”, dodaje se nova ta~ka koja glasi: – ,,organizacija i izgradwa novog turisti~kog kompleksa Bawa Ov~a, severno od istoimenog naseqa, sa svim ele- 054 mentima savremenog bawskog turisti~kog mesta.’’ U istom delu u odeqku 4.7.6. „Takmi~arski sportski objekti” u stavu „Predvi|eni novi specijalizovani objek- 048 ti i kompleksi su: od ta~ke „Veledrom” postoje}a ta~ka U delu 4.6. „Javne slu`be, javni objekti i kompleksi”, u Kartodrom mewa se i glasi: odeqku 4.6.3. „Koncepcija razvoja”, u stavu 8., posle re~i: Kartodrom – Jedna od lokacija je u okviru specijalizo- „Postoje}i objekti, dràvne republi~ke i gradske admini- vanih centara kod Aerodroma „Beograd”. Lokaciju drugog stracije” dodaju se re~i: ,,i javnih slu`bi’’, a re~enica se centra mogu}e je realizovati u okviru povr{ina planira- nastavqa re~ima: „mogu promeniti namenu”, posle kojih se nih za sport i rekreaciju. dodaju re~i: ,,uz postupak propisan zakonom.’’ Ostatak teksta do kraja stava zadràva se. 055

049 U istom stavu, postoje}a ta~ka „Centar za kowi~ki sport i trke” se mewa i glasi: U odeqku 4.6.3. ,,Koncepcije razvoja’’, u posledwem sta- ,,Centar za kowi~ki sport i trke – Zadràva se posto- vu, u prvoj re~enici posle re~i: „... u okviru grupe javnih je}i hipodrom kod Careve }uprije. Lokaciju drugog centra slu`bi” dodaje se nova re~enica koja glasi: ,,Promena u za kowi~ki sport i trke mogu}e je realizovati u okviru po- druge namene mogu se izvr{iti, kroz dono{ewe ili izme- vr{ina planiranih za sport i rekreaciju u okviru novo- nu planova detaqne regulacije.’’ planiranog sportskorekreativnog kompleksa Vidikovac – Savska terasa u okviru koga je mogu}e realizovati i druge 050 sportsko-rekreativne sadràje.’’ U ustom stavu, dodaje se na kraju teksta jo{ jedna ta~ke U odeqku 4.6.5. „De~je ustanove” , u tabeli 57 „Rekapi- koja glasi: tulacija potrebnih kapaciteta” u petom redu bri{e se ,,Nacionalni centar za odbojku – Specijalizovani cen- tekst „Parking mesto na m2 objekta ili zap.” I zamewuje tekstim „jedno parking mesto na”. U koloni brojeva posle tar za razvoj vrhunskog sporta i takmi~ewa sadrì: multi- funkcionalnu sportsku dvoranu za rad na ve}em broju tere- cifre „100” dodaje se „ 2” m na sa prostorom za oko 1000 gledalaca, zatim teretanu, me- dicinski centar, sme{tajni prostor i restoran za sport- 051 sku ishranu kao i druge prate}e sadràje u funkciji sporta. U okviru ovog centra planiran je i centar za treninge U odeqku 4.6.11. „Specijalnizovani centri” u pododeq- i takmi~awa u odbojci na pesku. Objekat sadrì jedan glav- ku 3. „Visoko{kolski vaspitno-obrazovni centri” u ta~- ni takmi~arski teren sa 4–6 pomo}nih terena, fiksnog de- ki 4. re~i: „Blok 67 na Novom Beogradu”, bri{u se i zame- la gledali{ta kapaciteta 2.000 sedi{ta i monta`nih tri- wuju re~ima: ,,Blok iza naseqa Dr Ivan Ribar na Novom bina u skladu sa zahtevima svetske i evropske federacije Beogradu’’. i sve potrebne prate}e prostorije u funkciji sporta.’’

052 056 U odeqku 4.6.13 ,,Verski objekti i wihovi centri’’ kao posledwi stav dodaje se re~enica koja glasi: U odeqku 4.7.7. Tabela 71: „Rekapitulacija povr{ina ,,Ukoliko u okviru zelenih i poqoprivrednih povr{i- planiranih sportsko-rekreativnih centri u celini se na postoje arheolo{ki i drugi materijalni ostaci kultur- bri{e i zamewuje novom tabelom sa istim brojem, nazivom nih dobara, uz saglasnost odgovaraju}ih institucija i uz i sadr`ajem koja glasi: Broj 63 – 12 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2009.

Tabela 71: Rekapitulacija povr{ina planiranih * Radi lak{eg procewivawa potrebnih kapaciteta za sahrawivawe u gravi- sportsko-rekreativnih centara tacionoj zoni, u tabeli 72 prikazane su prose~ne bruto dimenzije pojedi- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– nih vrsta grobnih mesta. Kroz izradu odgovaraju}eg plana detaqnije raz- Red Naziv lokacije SRC Namena Povr{. Napomena rade preciznije }e se definisati dimenzije grobnih mesta. Imaju}i u vidu da se u praksi realizuje pet vrsta grobnica (od grobnica á reda - kapa- br. ha –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– citeta 12 mesta za sahrawivawe, BRGP oko 16 m2 do grobnica â reda - ka- 1 Kamendin – lesni odsek polivalentni sadràj 25,1 naseqski SRC paciteta 2 mesta za sahrawivawe, BRGP oko 5,5 m2) u tabeli 72 je data pro- 2 Belarica – lesni odsek polivalentni sadràj 2.9 naseqski SRC se~na vrednost BRGP za dvojne grobnice. 3 Blok 44 polivalentni sadràj 7 naseqski SRC 4 Zapadno od Ulice dr Ivana Ribara polivalentni sadràj 18,5 gradski SRC 5 Dunav sportovi na vodi, 059 marina 2,65 gradski SRC U odeqku 4.8.13. „Posebni zeleni kompleksi” stavovi 3, 6 Pregrevica polivalentni sadràj 3,8 naseqski SRC 4 i 5 se bri{u i zamewuju slede}im stavovima i tekstom do 7 @eleznik polivalentni sadràj 33 gradski SRC 8 Srema~ki rt polivalentni sadràj 28 gradskiT SRC kraja odeqka: 9 Cerak polivalentni sadràj 6,3 naseqski SRC ,,Generalnim planom su predvi|ene tri lokacije za no- 10 Vidikovac – Savska terasa polivalentni sadràj 19 gradski SRC ve botani~ke ba{te: tematski park u Sur~inskom poqu, Ka- 11 Miqakovac polivalentni sadràj 15 naseqski SRC 12 Srem~ica polivalentni sadràj 8 naseqski SRC menolom Straèvica (kao rekultivacija) i Top~ider. Ve- 13 Kumodra` -Torlak polivalentni sadràj 7,7 }ina rasadnika se zadràva sa mogu}no{}u podizawa no- 14 Resnik -akumulacija polivalentni sadràj 10 vih na lokacijama koje su namewene zelenim povr{inama. 15 Ada Huja motonauti~ki centar, Izlo`be cve}a (lokalne i me|unarodne) je mogu}e organi- marina i sl. 10 specijaliz. SC 16 Mili}evo brdo polivalentni sadràj 46,4 gradski SRC zovati na nekoj od lokacija novih parkova ili u sklopu po- 17 Rakovica polivalentni sadràj 3,5 saseqski SRC stoje}ih (npr. park na U{}u ili park Kej izme|u dva mosta 18 Ostru`nica polivalentni sadràj 4 saseqski SRC na Savi). 19 Umka polivalentni sadràj 5 saseqski SRC Kao nove lokacije za novi zoolo{ki vrt predlaù se 20 Ru{aw - Resnik golf teren, polivalentni sadràj 170 specijaliz. SC dve lokacije: Veliko blato i Jelezovac. 21 Pe}ani - Umka golf teren 116 specijaliz.SC U botani~kim ba{tama, zoolo{kim vrtovima i arbore- 22 Kote` - Bor~a golf teren 103 specijaliz.SC 23 Kote` polivalentni sadràj 12 naseqski SRC tumima su dozvoqeni slede}i radovi: 24 Streli{te Srema~ki rt sportsko streli{te 28 specijaliz. SC – ure|ewe saglasno predvi|enoj nameni i opremawe 25 Radmilovac polivalentni sadràj 1,4 turist.-rekr. objektima iskqu~ivo u funkciji odràvawa, istra- cen. ìvawa i edukacije, 26 Ov~a bawa polivalentni sadràj 27 bawa i rekrea- tivni centar – rekonstrukcija i obnova postoje}ih staza i objekata, 27 Ov~a polivalentni sadràj 16 gradski SRC – sanitarna se~a stabala, 28 Bor~a polivalentni sadràj 20 naseqski SRC – rekonstrukcija i podizawe novih vrtno-arhitekton- 29 Veliko blato rekreacija 346 ekolo{ko-re- skih elemenata i opreme i kreativ. centar 30 Ostrvo âpqa rekreacija, eko-turizam 582 ekolo{ko tu- – ogra|ivawe. rist. i rekrea- U rasadnicima je dozvoqeno podizawe objekata koji su tiv. centar 31 Ul. Marije Bursa} polivalentni sadràj 3,4 u funkciji rasadni~ke proizvodwe. Posebne zelene kom- 32 Be~menski kqu~ polivalentni sadràji 315 gradski SRC plekse treba opremiti standardnom infrastrukturom i –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– sistemom za navodwavawe. Za podizawe novih specijalnih zelenih kompleksa vaè 057 slede}i uslovi: U delu 4.8. „Sistem zelenih povr{ina”, u odeqku 4.8.5. Botani~ke ba{te: „Re~na ostrva ili ade” u prvom stavu u alineji 4, Ada Huja is- – obezbediti dobru spoqnu pristupa~nost botani~koj pred re~i:,,pod autohtonom vegetcijom’’ dodaje se re~: ,,ranije’’ ba{ti; U istom odeqku, u stavu 3. u ta~ki 4. „Novo ostrvo „âpqa”, – {irine staza prilagoditi mehnizovanoj nezi sad- posle re~i: od 60:40 % dodaju se nove re~enice koje glase: nica; ,,Ovo novo ostrvo proèto ure|enom mreòm re~nih ka- – mogu}e su slede}e namene: izlo`beni deo, parcele za nala i jezera, sa za{ti}enim bazenima re~no-mo~varnog eksperimente, rasadnik, oranèrija i ekonomski deo; sistema nastalih izgradwom nasipa („kubici”), osta}e na – ba{tu planirati tako da je mogu}a etapna realizaci- prirodnom nivou sa predvi|enim plavqewem, osim ograni- ja i pro{irewe prema postoje}im objektima; ~enih turisti~kih punktova na kotama bez plavqewa i pla- toa za otvorene sportske terene koji su na polunivoima sa U kompleksu Botani~ke ba{te „Jevremovac” dozvoqeno povremenim plavqewem. Saobra}ajne veze su velikim de- je ure|ewe saglasno predvi|enoj nameni kao i opremawe i lom na konstrukcijama koje omogu}avaju protok velike vo- izgradwa objekata iskqu~ivo u funkciji odràvawa, is- de izme|u isturenih punktova i zale|a. Plovni kanali ve- traìvawa i edukacije, a u skladu sa kategorijom wihove like {irine za velike objekte se ne predvi|aju.’’ za{tite. Botani~ka ba{ta „Jevremovac”: – obezbediti dobru spoqnu pristupa~nost Botani~koj 058 ba{ti; U odeqku 4.8.12. „Grobqa” Tabela 72. „Osnovni elemen- – {irine staza prilagoditi mehanizovanoj nezi sad- ti za dimenzionisawe povr{ina za sahrawivawe” bri{e nica; se i zamewuje tabelom koja glasi: – u kompleksu je mogu}e urediti i izgraditi objekte za Tabela 72: Osnovni elementi za dimenzionisawe slede}e namene: izlo`beni deo, parcele za eksperi- povr{ina za sahrawivawe* mente, rasadnik, oranèrija i ekonomski deo i obje- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– kat za izvo|ewe nastave Biolo{kog fakulteta.’’ Vrste grobnih mesta Bruto povr{ina (m2) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 060 Grobnice – dvojne oko 12 Grobovi u nizu oko 5 U odeqku 4.8.15. „Tretman komunalnog ~vrstog otpada Grobovi za urne rozarijumi oko 1,20 sa posebnim obavezama rekultivacije” u stavu 11 posle re- kolumbarijumi oko 0,40 ~i „upravqawe KÔ neophodno je” bri{e se deo teksta ko- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ji glasi „do 2006. godine”. 31. decembar 2009. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 63 – 13

061 obilaznicu na levoj obali Save (re{ewe po GP iz 2003) ni- U delu 5.5. „Za{tita vizura”, u stavu 2, posle ta~ke 2 je prihva}en s obzirom da nije u skladu sa vaè}om plan- „Zemun – Gardo{” i re~i: „... u pozadini”. Dodaju se tri no- skom i tehni~kom dokumentacijom, zapravo nije u skladu sa ve ta~ke koje glase: Prostornim planom infrastrukturnog koridora autoputa ,,3. Terazijska terasa: Pogled ka Novom Beogradu i ka Beograd – Ju`ni Jadran. mostovima uz reku Savu, na Adu Ciganliju i daqe. Me|utim, zbog vrlo sloènih terenskih uslovqenosti 4. Vra~arski plato: Uski pogled u pravcu vrha Avale i vo|ewa trase, kao i urbo-morfolo{kih i ekolo{kih pro- Avalske kupe od ju`nog krila crkve preko Vo`dovca. blema na trasi autoputa Ju`ni Jadran desnom obalom Save, 5. Beogradski mostovi: Pogled sa beogradskih mostova potrebno je u narednim fazama, kroz izradu tehni~ke i na U{}e, na Beogradski greben od Kalemegdana do „Beo- planske dokumentacije, utvrditi trasu ovog autoputa na le- gra|anke”, sa Savske i Dunavske strane.’’ voj obali Save i kroz istovremeno vrednovawe obe varijan- Ostatak stava ostaje bez izmena, osim rednih brojeva te po istim kriterijumima izabrati boqe re{ewe. Veza koji se mewaju u skladu sa pove}awem broja ta~aka. autoputa Ju`ni Jadran po levoj obali Save sa obilaznim autoputem i gradskom uli~nom mreòm mogla bi biti ostvarena na mestu gde nova Vojvo|anske ulice prelazi obilazni autoput. Ukoliko rezultat vrednovawa pokaè da 062 je trasa autoputa Ju`ni Jadran povoqnija levom obalom U delu 5.8. „Ograni~ewa urbanog razvoja u odnosu na vo- Save potrebno je pristupiti Izmeni i dopuni Prostornog dozahvatna podru~ja i wihove za{titne zone”: plana infrastrukturnog koridora autoputa Beograd – Ju- U stavu 3. posle re~i: „Zakon o vodama” bri{e se zagra- `ni Jadran („Slu`beni glasnik RS”, broj 37/06). da sa navedenim brojem Slu`benog lista, i re~i: „u ~lanu Zna~ajno pove}awe broja teretnih vozila, koja prolaze 9” stava koji sledi. kroz naseqa Sur~in i Dobanovci, prouzrokuje ekolo{ke U stavu 6. bri{e se „Pravilnik o na~inu odre|ivawa i probleme, a zbog nemogu}nosti povezivawa sa obilazni- odràvawa zona i pojaseva sanitarne za{tite objekata com, i vrlo neracionalne duìne putovawa ka gradu i za snabdevawe vodom za pi}e („Slu`beni glasnik RS”, broj uvodnim putnim pravcima. Stoga se u podru~ju naseqa Sur- 33/78) i zamewuje se sa „Pravilnik o na~inu odre|ivawa i ~in predlaè povezivawe regionalnog puta R-267 sa obi- odràvawu zona sanitarne za{tite izvori{ta vodosnabde- laznim autoputem formirawem prikqu~ka, po sistemu jed- vawa”. nosmernih uliva – izliva. Na~in povezivawa i odnos pre- U stavu 6. posle re~i: „Zakon o vodama” bri{e se zagra- ma okolnim namenama potrebno je utvrditi kroz odgovara- da sa navedenim brojem „Slu`benog glasnika”, i re~i: „u ju}u tehni~ku i plansku dokumentaciju i uz saglasnost Jav- ~lanovima 1, 2, 5 i 6”. nog preduze}a „Putevi Srbije”.’’ U stavu 11. posle re~i: „Re{ewem o odre|ivawu ... grada Beograda’’, bri{e se zagrada sa navedenim brojem Slu- `benog lista. 066 U stavu 12. posle re~i: „Re{ewem o na~inu .... beograd- U poglavqu 6.1.3 „Putna i uli~na mreà” mewa se Tabe- skog vodovoda”, bri{e se zagrada sa navedenim brojem la 74 i glasi: „Slu`benog lista”. ,,Tabela 74: Primarna putna i uli~na mreà na podru~ju Generalnog plana 063 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– U stavu 18. posle re~i: „Re{ewe o ...Beogradskog vodo- Rang Duìna Planirano Planirano Ukupno za saobra}ajnica (km) za izgradwu za rekonst- izgradwu/ voda’’, bri{e se zagrada sa navedenim brojem „Slu`benog (km) rukciju (km) rekonst- lista”. rukciju (km) Posle stava 19. koji se zavr{ava re~ima: „... zonom nad- ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– zora”, dodaje se novi stav koji glasi: Gradski autoput 42.0 - - - S obzirom na to da se u periodu va`nosti ovog General- Obilazni autoput 48.0 22.4 - 22.4 Autoput Ju`ni Jadran 12.0 12.0 - 12.0 nog plana moè o~ekivati i promena naziva i sadràja na- Magistrale 278.0 108.5 93.8 202.3 vedenih propisa, oni su navedeni bez poziva na broj slu- Ulice á reda 209.5 42.9 72.7 115.6 `benog glasnika u kome su objavqeni i koristi}e se u Ge- Ulice áá reda 329.6 83.8 19.4 103.2 neralnom planu a shodno vaè}im odredbama propisa koji Koridori 20.6 20.6 - 20.6 ih budu zamenili. UKUPNO: 940.0 290.2 185.9 476.1 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

064 U istom delu, u tabeli 75: „Izgra|eni objekti u uòj zo- 067 ni sanitarne za{tite izvori{ta” dodaju se re~i: ,,ili u U istom poglavqu u drugom pasusu posle prve re~enice neposrednom kontaktu sa zonom.’’ koja se zavr{ava re~ju „...za Rumuniju.” dodaju se nove re~e- nice koje glase: „Na osnovu detaqnih sagledavawa trasa autoputa i è- 065 lezni~ke pruge, na pravcu Bubaw potok – Vin~a, kroz izra- U poglavqu 6. „Saobra}aj i infrastruktura” u delu 6.1. du Prethodne studije opravdanosti i Generalnog projekta „Saobra}ajni sistem”, odeqak 6.1.3. „Putna i uli~na mre- autoputa E-70 predloèna je varijanta koridora koja odstu- à”, posle stava 2. koji se zavr{ava re~ima: „...distribuci- pa od re{ewa osnovnog plana. Kona~ni situacioni polo- ju izvorno-ciqnog saobra}aja, dodaju se novi stavovi koji àj koridora bi}e utvr|en izradom planova detaqne regu- glase: lacije.” ,,Ova saobra}ajnica je ujedno i integralni deo autoputske mreè na Evropskom koridoru H. Prema usvojenom Prostornom planu infrastrukturnog 068 koridora Beograd – Ju`ni Jadran („Slu`beni glasnik RS”, U istom poglavqu i pasusu u posledwoj re~enici bri{e broj 37/06), on se sa obilaznim autoputem povezuje u petqi se re~ „Ova” i zamewuje re~ima „Obilazni autoput je”, a Ostru`nica, na desnoj obali Save. Wegov prikqu~ak na posle re~i „saobra}ajnica” dodaje se re~ „koja”. Broj 63 – 14 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2009.

069 ,,Na ovom podru~ju planiraju se i potezi kao {to su: U odeqku 6.1.3. „Putna i uli~na mreà”, u stavu 5. koji produètak ulice Jurija Gagarina i weno povezivawe sa po~iwe re~ima „Na ju`nom podru~ju grada...” dodaje se no- saobra}ajnim pravcem ~ija trasa ide kroz podru~je aero- vi stav koji glasi: droma, produètak Vojvo|anske ulice prema obilaznom ,,Ranijim planovima predvi|eno je da trasa nove ulice autoputu kao i sistem servisnih saobra}ajnica du` auto- Patrijarha Dimitrija ide po trasi biv{e „poàreva~ke putske obilaznice sve do postoje}e petqe za vezu sa aero- pruge” na delu od èlezni~ke stanice Top~ider do Borske dromom Nikola Tesla. Ove saobra}ajnice uspostavqaju ve- ulice. Novim re{ewem Rakovi~ki put se zadràva na po- zu izme|u delova op{tine Sur~in i povezuju novoplanira- stoje}oj trasi kome se uz tramvajsku prugu dodaje jo{ jedna ne zone u gradski sistem.’’ kolovozna traka za drugi smer ~itavom duìnom od Top~i- U istom odeqku, posle stava 18. dodaju se re~enice: derskog parka do Kru`nog puta. Profili i druge karakte- ,,Obezbediti da se postoje}i ~vor kod aerodroma, uz re- ristike nove magistralne saobra}ajnice Patrijarha Dimi- konstrukciju i dodavawe severnog kraka, zadrì u funkci- trija u zoni za{ti}ene celine „Top~ider – Ko{utwak”, u ji do realizacije novog.’’ zoni manastira Rakovica prilago|avaju se ciqevima za- {tite ovih celina, kroz izradu odgovaraju}ih planova de- 074 taqne regulacije.’’ U odeqku 6.1.6. „Pe{a~ki i biciklisti~ki saobra}aj”, posle stava 3. dodaje se re~enica: 070 ,,Pri izradi tehni~ke i planske dokumentacije za bici- U odeqku 6.1.3. „Putna i uli~na mreà”, posle stava 5. klisti~ke staze, kod utvr|ivawa tehni~ko-konstruktivnih dodaje se novi stav koji glasi: elemenata, imati u vidu i mogu}nost kori{}ewa staze za ,,Nova trasa avalskog puta predloèna u Generalnom rolere.’’ planu Beograda 2021. ne moè biti realizovana zbog veoma sloènih ste~enih uslovqenosti, {to iziskuje ru{ewe ve- 075 likog broja stambenih objekata koji su u proteklih 20 go- U odeqku 6.1.8 „@elezni~ki saobra}aj” u stavu 3. ta~ka dina izgra|eni u koridoru planirane trase. Novi koridor 5. posle re~i: „Batajnica”, re~i „Ada Huja” se bri{u i za- za pravac Avalskog puta, koji je u rangu magistrale, pred- mewuju re~ju: ,,Ov~a’’, a posle re~i: „kompleksa ranìrne laè se ne{to isto~nije u odnosu na prethodni i to od po- stanice” re~i do kraja zagrade se bri{u. stoje}eg kru`nog puta do izgra|ene Kumodra{ke ulice preko koje se vezuje sa primarnom uli~nom mreòm grada. Spa- jawe sa Kumodr{kom ulicom ovaj pravac sve do petqe „[u- 076 mice” prerasta sa ulice prvog reda u magistralnu saobra- }ajnicu. U Izmeni Generalnog plana u grafi~kom delu U odeqku 6.1.8 „@elezni~ki saobra}aj” u stavu 3. ta~ka 6. posle re~i: „ – prigradske èleznice” stavqa se ta~ka, eleborata prikazuje se koridor ovog poteza. Ta~an situaci- a ta~ka 6 nastavqa novom re~enicom koja glasi: oni i nivelacioni poloàj trase }e se utvrditi kroz izra- ,,Postoje}a pruga od Pan~eva~kog mosta do Luke Beo- du tehni~ke i planske dokumentacija. grad i potrebna èlezni~ka postrojewa uz luku se zadrà- Realizacijom ovog magistralnog pravaca postoje}i vaju i unapre|uju u skladu sa razvojem ovog robnotransport- avalski put, na delu od Crnotravske ulice do kru`nog pu- nog centra i luke na levoj obali Dunava. Krak pruge od ta, gubi magistralni rang i postaje saobra}ajnica u rangu Pan~eva~kog mosta kroz Ada Huju gubi teretne funkcije i ulice á (prvog) reda.’’ razvija se kao deo gradsko-prigradske èleznice.’’

071 077 U odeqku 6.1.3. „Putna i uli~na mreà”, u stavu 8. po- 6.1.8. „@elezni~ki saobra}aj” u stavu 3. u ta~ki 9. posle sle dela re~enice „...saobra}ajnica prvog reda” tekst do re~i: „... iz stanice Sur~in”, dodaju se re~i: ,,i stanice Ba- kraja re~enice zamewuje se sa: „od Bulevara kneza Aleksan- tajnica.’’ dra Kara|or|evi}a trasom Gu~evske ulice preko autoputa novom vezom do Bulevara oslobo|ewa.’’ Ostali deo teksta ovog stava se bri{e. 078 U odeqku 6.1.10. „Vazdu{ni saobra}aj”, posle stava 2. koji se zavr{ava re~ima”... dokumentacije”, dodaje se novi 072 stav koji glasi: U odeqku 6.1.3. „Putna i uli~na mreà”, posle stava 10. ,,Zadràti postoje}u lokaciju predajnog centra radio posle re~i: „... putem (saobra}ajnicom T6), re~i do kraja veza aerodromske kontrole leta sa primarnom i sekundar- stava bri{u se i zamewuju re~ima: nom za{titnom zonom radio i predajnog centra u skladu sa ,,Detaqne analize alternativnih trasa (Prvomajske i uslovima Agencije za kontrolu leta Srbije i Crne Gore Ugrinova~ke ulice) koje povezuju Bulevar Mihajla Pupina koji su sastavni deo dokumentacionog dela plana.’’ sa saobra}ajnicom T-6 pokazuju da je najprihvatqivije ono re{ewe koje ovu vezu ostvaruje preko Ugrinova~ke ulice u rangu magistralnog poteza. 079 Prvomajska ulica se sa ulicom To{in bunar povezuje U odeqku 6.1.11. „Robno-transportni centri i logisti- preko ulice Prilaz (Jakuba Kuburovi}a) u rangu ulica pr- ka”, posle drugog pasusa bri{u se 4 alineje i zamewuju novim: vog reda ~ime se tunelska veza, koja povezuje Bulevar Mi- – robno-transportnih centara (Dobanovci i Vr~in), hajla Pupina sa Prvomajskom ulicom, predvi|ena osnovnim – robnih terminala na podru~ju postoje}e luke „Beo- Generalnim planom Beograda 2021. izostavqa.’’ grad”, koji je u funkciji wene transformacije, na novoj lokacije luke na levoj obali Dunava i u privred- noj zoni „Gorwi Zemun”, 073 – robno-distributivnog centra na lokaciji postoje}e lu- U odeqku 6.1.3. „Putna i uli~na mreà”, u stavu 15. ko- ke, uz maksimalnu redukciju i osavremewavawe logisti~- ji po~iwe re~ima: „U zoni Sur~ina...” a zavr{ava se re~i- kih sistema, do realizacije luke na levoj obali Dunava, ma „drugog reda...” dodaju se re~enice: – distributivnih centara (zone „Autoput” i Batajnica). 31. decembar 2009. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 63 – 15

080 stupnom saobra}ajnicom i razvodnim postrojewem 110 kV u U delu 6.2. „Integralno upravqawe vodama” u pododeqku kompleksu TS 110/35 kV „Beograd 1”.’’ 6.2.1.3. „Izvori{ta”, u ta~ki a) „Podzemne vode”, posle tabele 77., u stavu 2. posle re~i: „potencijalna izvori{ta na levoj obali Dunava”, dodaju se re~i: ,,i desnoj obali Tami{a 085 (Jabu~ki Rit)’’, a ostatak stava se zadràva bez izmena. U pododeqku 6.3.1.2. „Koncepcija razvoja” posle petog stava dodaje se novi stav koji glasi: „Za postoje}e TS 400/220, 220/110/35 i 110/35 kV planira se mogu}nost rekon- 081 strukcije, adaptacije i sanacije u okviru postoje}eg kom- U delu 6.2. „Integralno upravqawe vodama”, u pododeq- pleksa. ku 6.2.2.2. „Koncepcija razvoja”, u ta~ki: „Batajni~ki sistem”, u prvom stavu, na kraju prve re~enice, posle re~i: „Sur~in”, dodaju se re~i: ,,kao i nove delove privredne zo- 086 ne „Autoput” i nove privredne parkove na teritoriji op- U pododeqku 6.3.1.2. ,,Koncepcija razvoja elektroener- {tina Sur~in i Zemun’’. getskog sistema” u pododeqku sa podnaslovom „Sremsko podru~je” kao 4. stav dodaje se: ,,Tako|e, planirati izgradwu TS 110/10 kV sa vodom 110 082 kV u okviru naseqa „Altina 2” ili u bliòj okolini i TS U odeqku 6.2.2. „Kanalisawe atmosferskih i upotre- 110/10 kV za potrebe privredne zone „Autoput” sa elektro- bqenih voda”, u stavu 2. Posle re~i „mnoga neplanski iz- energetskim vodovima 110 kV.’’ gra|ena naseqa” dodaje se tekst koji glasi: „( Grmovac, Bu- U pododeqku sa podnaslovom „Banatsko podru~je” kao sije, Pretok, Mali Zbeg, Suvi Sebe{, Jelezovac) za koja 2.stav dodaje se: nije generalno re{en na~in prihvatawa otpadnih voda i ,,Planirati pove}awe snage TS 110/35 kV „Beograd 7” za wih }e se dati koncept kanalizacionog re{ewa za koje na 2h40 MVA sa odgovaraju}om rekonstrukcijom i pove}a- treba pribaviti saglasnost JKP BVK” wa TS 35/10 kV „Krwa~a”.’’ U istom odeqku, u stavu 5, „Kanalisawe atmisferskih U pododeqku sa podnaslovom „[umadijsko podru~je” voda” posle re~i: „(Mokrolu{ki, Kumodra{ki,” dodaje se kao 3.stav dodaje se: re~ „Mirijevski” ,,Predvideti pove}awe snage TS 110/10 kV „Beograd 1” i TS 110/10 kV „Beograd 40” na 2h40 MâA . Planirati nove TS 110/10 kV „Ada Huja” i „Podstanica” sa vodovima 110 kV. 083 Planirati nove vodove 110 kV: od planirane TS 110/10 U pododeqku 6.2.2.2. „Koncepcija razvoja” u stavu 4. kV „M. M. Lug” do postoje}eg nadzemnog voda 110 kV, od po- „Centralni kanalizacioni sistem” posle re~i: „uz novi stoje}e TS 110/10 kV „Beograd 1” do „Beograd 7” i nove vo- put Beograd – Obrenovac.” Dodaju se re~i koje glase: „Ki- dove 110 kV planirati od TS 220/110 kV „Beograd 17” do {ne vode koje, preko ki{ne kanalizacije, gravitiraju ka planiranih TS 110/10 kV „Autokomanda” i „Savski amfi- izvori{tu na desnoj obali Save, neophodno je predvideti teatar” kao i TS 110/35 kV „Toplana”. Planirati nove TS sa pre~i{}avawem zbog za{tite izvori{ta „Maki{”, vo- 110/10 kV „Jajinci”, TS 110/10 kV „Vi{wi~ko poqe” sa dozahvata „Maki{” i samog Maki{kog poqa.” elektroenergetskim vodovima 110 kV.’’ U istom pododeqku, u stavu 5. „Centralni kanalizacioni sistem” posle re~i :” tunela Hitna pomo} – \ure \a- 087 kovi}a” dodaju se re~i koje glase: „na osnovu Idejnog projekta, ~ija je izrada u zavr{noj fazi.” U odeqku 6.3.2. „Sistem snabdevawa toplotnom energi- U istom odeqku, u stavu 7 „Batajni~ki sistem” posle re- jom” dodaju se novi stavovi: ~i „na desnoj obali Dunava” dodaje se tekst koji glasi: ,,O~ekuje se zna~ajno pove}awe toplotnog konzuma na ~e- ,,Zna~ajne izmene namena povr{ina u ovom delu Batajni~- tiri najve}a grejna sistema: toplana „Novi Beograd”, „Du- kog sistema i nacrt Prostornog plana op{tine Sur~in, nav”, „Vo`dovac” i „Kowarnik”. Ovo pove}awe je pre sve- proizve{}e koncepciske dopune i promene u sistemu kana- ga uzrokovano ga{ewem malih kotlarnica, wihovim pre- lisawa u odnosu na usvojeni Generalni plan Beograda do tvarawem u toplotne podstanice i prikqu~ewem na daqin- 2021. godine. Ovo iziskuje pove}awe kapaciteta postoje}ih ski sistem grejawa, ~ime je ekolo{ki i tehno-ekonomski crpnih stanica, izgradwu novih crpnih stanica kao i iz- zna~aj ovih prikqu~ewa izuzetan. gradwu novih odvodnika ki{nih i upotrebqenih voda i re- Ve} od 2009. godine o~ekuje se slede}a slika na ovim tenzija. Za sremska naseqa koja su van granica GP, kao i za grejnim podru~jima: planirane privredne parkove u zoni autoputske obilazni- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ce, neophodno je dati koncept re{ewa odvo|ewa upotre- GREJNO PODRU^JE 2006/2007. 2010. 2021. bqenih i atmosferskih voda kroz odgovaraju}i Generalni MJ/s MJ/s MJ/s projekat, ~ija }e verifikovana re{ewa biti sadràna u –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– okviru Generalnog re{ewa Beogradske kanalizacije’’. Novi Beograd 1.105 1.280 1.420 U istom odeqku stavu 8 „Ostru`ni~ki sistem” posle Dunav 470 500 750 re~i „i druge vodotoke.” Dodaju se re~i koje glase: ,,Ki{ne Kowarnik 340 380 420 vode koje gravitiraju ka izvori{tu na desnoj obali Save , Vo`dovac 192 275 371 neophodno je predvideti sa pre~i{}avawem zbog za{tite –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– izvori{ta „Maki{”, vodozahvata „Maki{”.’’ Odnos instalisane snage potro{a~a i izvora na ovim podru~jima iznosi: –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 084 GREJNO PODRU^JE 2006/2007. 2010. 2021. Kotlovska snaga KJ/s QK/Q QK/Q QK/Q U delu 6.3. „Energetika” u odeqku 6.3.1. „Elektroener- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– getika” u pododeqku 6.3.1.2. „Koncepcija razvoja” u stavu 4. Novi Beograd (640 MJ/s) 0,57 0,5 0,45 prva re~enica se mewa i glasi: Dunav (330 MJ/s) 0,7 0,66 0,6 ,,Planiranu TS 400/110 kV „Beograd 20” locirati na Kowarnik (220 MJ/s) 0,64 0,57 0,52 novoj pomerenoj lokaciji severno uz spoqwu magistralnu Vo`dovac (110 MJ/s) 0,57 0,4 0,29 tangentu sa pripadaju}im dalekovodima 110 i 400 kV, pri- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj 63 – 16 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2009.

Ovaj pregled ukazuje da je neophodno pove}ati kotlovsku vrednog i energetskog razvoja Srbije do 2015. godine”, u snagu na TO „Novi Beograd”, TO „Vo`dovac” i TO „Ko- kojoj je istaknuta neophodnost izgradwe produktovoda, ura- warnik”. Prihvatqiv odnos QK/Q je 0,75. |ena je Prethodna studija opravdanosti za sistem produk- U kratkoro~ne ciqeve razvoja sistema daqinskog greja- tovoda Srbije kojim bi se sve vrste motornih goriva tran- wa treba uvrstiti: sportovali po Srbiji. A) Termi~ko pro{irewe i poboq{awe rada toplotnih S tim u vezi ovim Izmenama i dopunama Generalnog izvora planaplanirati deonice produktovoda Pan~evo–Beograd Proizvodwu toplote u izvorima (toplanama) treba u na- na {iroj lokaciji Velikoselskog rita u okviru granice redne 3 godine dovesti na efikasan i pouzdan nivo. Pre generalnog plana. Trase produktovoda bi}e odre|ene dru- svega ugradwom kotlova sa ekonomajzerima u toplanama: gom planskom dokumentacijom.’’ TO „Novi Beograd”,TO „Vo`dovac” , TO „Kowarnik” i TO „Dunav”. Tako|e, predvi|a se modernizacija toplana TO „Dunav”, 088 TO „Cerak”, TO „Banovo brdo”, TO „Miqakovac”, TO U odeqku 6.3.3. „Sistem snabdevawa prirodnim gasom” „Bor~a”, TO „Mladenovac”, TO „Batajnica” ,TO „Srem~i- dodaju se novi stavovi: ca” i TO „Barajevo” izgradwom ekonomajzera, frekventnih ,,U narednom periodu o~ekuje se stabilna, ~ak ne{to i modulatora i dr. opreme. pove}ana, potro{wa prirodnog gasa u toplanama i lagani B) Izgradwa predpumpnih stanica u delovima mreà oporavak industrijske potro{we prevashodno od mawih bez dovoqno pritiska, u uga{enim kotlarnicama, postoje- korisnika koji se pojavquju, kao i da }e se veoma zna~ajno }im toplovodnim komorama ili nadzemno kao slobodnosto- pove}ati potro{wa prirodnog gasa u sektoru {iroke poje}i objekti. U grafi~kom prilogu date su orijentacione tro{we. lokacije predpumpnih stanica (PPS1÷PPS15) ~ija je rea- Ovo omogu}ava dobro koncipirana gasovodna mreà u lizacija i pu{tawe u eksploataciju imperativ. prostornom smislu i postoje}i rezervni kapaciteti u mre- ì i glavnim merno regulacionim stanicama (GMRS). Sa- V) Izgradwa novih toplotnih izvora glasno opredeqewima iz GP Beograda 2021. god. kao i Pro- – izgradwa toplane TO „Vi{wi~ka bawa” sa pro{ire- grama za izradu Plana generalne gasifikacije Beograda wem kompleksa toplane, defini{u se u narednom periodu slede}i ciqevi razvoja – izgradwa toplane TO „Gorwi Zemun”, koja treba da gasovodnog sistema Beograda: preuzme na sebe isporuku toplotne energije i sani- – nastavak izgradwe gradskog gasovodnog sistema sred- tarne tople vode za naseqe Galenika, weg pritiska (r=6-12 bara), kako bi se formirao ga- – rekonstrukcija kotlarnice KO „Zemun” u ulici Save sovodni prsten Beograda (od GMRS „Krwa~a” do pla- Kova~evi}a za isporuku tople vode u letwem reìmu, nirane GMRS „Zuce”), – izgradwa energane kod toplane TO „Cerak” za kombi- – izgradwa gradskih gasovoda koji bi snabdeli prirod- novanu proizvodwu elektri~ne i toplotne energije nim gasom novoplanirani privredni parkovi i kom- koja bi koristila gasne generatore (kogenerativni pleksne zone; proces preko prirodnog gasa) uz kori{}ewe solarnih – izgradwa glavnih merno-regulacionih stanica kolektora sa pro{irewem kompleksa toplane, (GMRS) „Soko Sala{”, „Zuce”, „Resnik” i „Dobanov- – ispitivawe mogu}nosti izgradwe novog toplotnog iz- ci” za razvodnim gasovodima pritiska r=50 bar do vora toplane TO „Ada Huja” nizvodno od Pan~eva~kog istih; mosta. – za eliminisawe jutarweg vrha potro{we, izgradwa G) Izgradwa novih toplovodnih magistrala i ujedno skladi{ta prirodnog gasa kapaciteta 60.000–400.000 nastavak povezivawa grejnih sistema odnosno pravqewe m³, ~ije lokacije moraju biti definisane kroz plano- reverzibilnih sistema rada beogradskih toplana. ve nièg reda; D) Modernizacija ili uvo|ewe prirodnog gasa u sl. ko- – izgradwa deonica gradskih gasovoda za privredne i tlarnice: KO”Novi Banovci”, KO „Bor~a”, KO „Srem~i- komercijalne delatnosti (privr.zone du` Pan~eva~- ca”, KO „Banovo brdo”, KO „Cerak”. kog puta prema planiranoj GMRS „Krwa~a 2”, autoputa Beograd–[id, Ibarske magistrale, autoputa Beo- E) Razbijawe centralnih podstanica, modernizacija to- grad–Ni{, privr. zona Gorweg Zemuna); plotnih podstanica – nastavak uvo|ewa gasa u sektor op{te potro{we iz- @) Pretvarawe direktnih u indirektne toplotne pod- gradwom niskopritisne gasovodne mreè; stanice na grejnom podru~ju TO „Novi Beograd”. – izgradwa razvodnog gasovoda pritiska r=30÷50 bara Dugoro~ni ciqevi razvoja sistema daqinskog grejawa : od postoje}eg magistralnog gasovoda MG05/I do GRS Daqi razvoj i unapre|ewe sistema grejawa Beograda bazira „Beànija” i od GRS „Beànija” do TO” Novi Beo- se na izgradwi daqinskog sistema grejawa iz spregnute grad”, za rad gasnih turbina i kombinovanu proizvod- proizvodwe elektri~ne i toplotne energije na bazi doma- wu elektri~ne i toplotne energije. }ih resursa koji postoje u neposrednoj blizini grada. Ta- Moè se oceniti da i pored zna~ajnih rezervi u gaso- kvim sistemom èli se posti}i pouzdano i ekonomi~no vodnoj mreì i sistemu postoji potreba za plasman dodat- grejawe, supstitucija uvoznih goriva doma}im, ve}i stepen nih 143.500 ³/~as prirodnog gasa za {iroku potro{wu i iskori{}ewa primarnog goriva i smawewe stepena zaga|i- m 101.600 m³/~as gasa u zonama privredne delatnosti, {to za vawa ìvotne sredine. Opredeqivawe za kombinovanu pro- posledicu moè imati i pojedina~na pro{irewa kapaci- izvodwu elektri~ne i toplotne energije na gas na lokaciji teta na gasovodnom sistemu.’’ TO „ Novi Beograd” ili uz naseqe Dr Ivan Ribar na No- vom Beogradu i daqe nije izgubilo na svojoj aktuelnosti. Planira se uvo|ewe sistema daqinskog upravqawa po 089 velikim toplotnim izvorima, mreàma i podstanicama, zatim {tedwa toplotne energije kroz uvo|ewe mera~a toplo- U odeqki 7.1.5. ,,Centar Novog Beograda (2)’’ stav koji se te i poboq{awe toplotne izolacije postoje}ih objekata. odnosi na Blok 26 se bri{e i zamewuje stavom koji glasi: Produktovodi: Pove}awe potro{we naftnih derivata ,,Blok 26 u Srbiji zahteva nalaèwe i primenu tehni~ki jednostav- Planskim re{ewem stimuli}e se izgradwa i stvarawe nijeg i ekonomi~nijeg na~ina dopremawa do potro{a~a u novog identiteta Centralnog jezgra Novog Beograda kao odnosu na dosad zastupqen na~in dopremawa goriva auto- poslovnog centra, prvenstveno u blokovima 26 i 18. To su cisternama. Prema usvojenoj „Nacionalnoj strategiji pri- zone koncentracije komercijalnih aktivnosti, ali i dru- 31. decembar 2009. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 63 – 17 gih, pre svega javnih sadràja i prostora. U Bloku 26 plano uz reku. nirani su sredi{na pe{a~ka zona i park, sa pravoslavnim U ovom trenutku nije mogu}e precizirati vreme izgrad- hramom i prate}im sadràjima uz park.’’ we, aktivirawa i infrastrukturnog opremawa nove luke na Dunavu, na znatno ve}oj povr{ini. Tako|e se ostavqa i mogu}nost da tu ulogu preuzme neka od postoje}ih luka u re- 090 gionu Beograda. Do dono{ewa tako va`nih odluka i wiho- U poglavqu 7. „Prostorne zone i urbanisti~ke celine vog utvr|ivawa kroz druge pravne i planske instrumente, Beograda”, u odeqku 7.1.8. Luka „Beograd” (5), u drugom sta- podru~je zadràne dana{we luke moè biti razmatrano, vu, bri{e se prva re~enica, a tekst do kraja stava se zadr- analizirano i projektovano u susret novim namenama, ali àva. se sama delatnost ne moè ugasiti niti namena izmeniti u ovoj fazi izmena GP. Urbanisti~ka i tehni~ka re{ewa treba raditi u skladu sa funkcionalnim, pravnim, tehni~- 091 kim, saobra}ajnim, arhitektonskim i finansijskim anali- U istom odeqku, tekst pod naslovom „Luka kao modalni zama i projetima koji budu izra|eni i revidovani od refe- centar i transformacija dela privredne zone”, prvi stav rentnih institucija, u susret kona~noj transformaciji ~i- se koriguje u delu i glasi: tavog danas privrednog podru~ja na dunavskoj obali.’’ ,,Luka Beograd je privredni lokalitet od veoma velikog zna~aja za grad. Zbog svoje lokacije u najuèm centru Beo- grada ova zona je u konfliktu sa ostalim gradskim funk- 092 cijama i ovaj problem do sada nije adekvatno re{en. Zona U istom odeqku, tekst pod naslovom „Izme{tawe Du- je dobro opremqena infrastrukturom. U okviru ovog pod- nav stanice i dela koloseka’’ u stavu 1, posle re~i: „loko- ru~ja, pored privrednih i skladi{nih kapaciteta, vreme- teretne stanice u”, re~ ,,susednoj’’ se bri{e, a posle re~i: nom je svoje mesto na{lo niz proizvodnih preduze}a koji- „prostornoj celini”, re~i: „Karaburma, Ada Huja (10)” se ma tu nije mesto. Planirano je da se u ovoj zoni u budu}no- bri{u i zamewuju re~ima: ,,privredna zona Krwa~a (23) i sti zadrè pre svega saobra}ajne i robno-transportne ak- Ov~a (40).’’ tivnosti u meri potreba funkcije Luke „Beograd”. Deo oslobo|enog prostora, povr{ine oko 70 ha, sada zauzet proizvodnim, skladi{nim i saobra}ajnim aktivnostima, tre- 093 ba da preraste u komercijalne, profitabilnije centralne U istom odeqku, tekst pod naslovom „Ure|ewe kon- sadràje. Povr{ina zone se redukuje tako {to se deo povr- taktnog podru~ja Luke”, u prvoj re~enici posle re~i ,,Du- {ine prepu{ta centralnim i tercijarnim sadràjima.’’ navskog keja prema’’ dodaju se re~i „komercijalnom i’’. U istom delu teksta, posle prvog stava dodaju se {est U posledwoj re~enici bri{u se re~i „kompatibilnim novih stavova koji glase: sa parkom i rekreativnim aktivnostima.” ,,Po{tuju}i opredeqewa generalnog plana, namere vlasnika i korisnika prostora u zoni ali tako|e i strate{ke odluke republike i grada usvojene kroz Prostorni plan 094 Srbije („Slu`beni glasnik RS”, broj 13/96) i Regionalni U odeqku 7.2.1. „Karaburma, Ada Huja (10)”, u ta~ki: prostorni plan administrativnog podru~ja grada Beograda „Sportsko-rekreacioni centar Ada Huja” prvi stav se me- („Slu`beni list grada Beograda”, broj 10/04) da na svojoj wa i glasi: teritoriji zadrì lu~ku delatnost na evropskom Korido- ,,Zelenilo po{umqene Ade Huje i rukavca je bilo u ru 7, delovi teritorije dana{we privredne zone koji nisu osnovnom GP definisano kao fiksni elemenat zelenila funkcionalno vezani za delatnost luke mogu biti tran- i trajno dobro Beograda. Za{ti}eno zelenilo bilo je pred- sformisani u prete`no komercijalne i kompatibilne na- vi|eno da bude dominantan sadràj ovog prostora kojem mene, adekvatne lokaciji u centru grada. treba da se prilagode svi drugi sadràji. Planirani su Ovo se odnosi na blokove u kontaktnoj zoni urbanog de- pasivni oblici rekreacije i odgovaraju}e ure|ewe prosto- la Dor}ola, na podru~je koje ima utvr|enu regulaciju uli- ra. Prostor je planiran za sportsko-rekreacioni centar ca, izvedenu komunalnu infrastrukturu i nema identifi- Ada Huja na oko 10 ha za motonauti~ke sportove i karto- kovane ekolo{ke probleme koji mogu predstavqati smetwu drom, uz mogu}nost formirawa mawe marine. za odlu~ivawe o budu}im namenama i prethodnim radovima Proverom stawa vegetacije i tla na terenu 2008. i 2009. za uvo|ewe tih namena (1). godine, utvr|eno je da je poluostrvo Ada Huja a posebno ta- Za drugi deo podru~ja izme|u Dunavske ulice i podru~ja kozvani „{pic” potpuno ogoqen, bez vegetacije a delom za- luke nazna~i}e se prete`na namena „komercijalne zone i pu{ten i zaga|en. Rukavac Dunava zatrpava se i nanosima gradski centri” i woj kompatibilne namene (2) kao plani- Mirijevskog potoka. Na lokaciji se osim fabrike papira, rana za naredni period. U ovoj zoni mogu se na}i samo oni karting kluba i teniskih terena nalaze velike deponije delovi teritorije koji nemaju nikakvu funkcionalnu vezu {uta i ~vrstog otpada, pozajmi{ta {qunka i peska, a delo- sa delatno{}u Luke Beograd i mogu se povezati sa urbanim vi su nasuti tako da je geometrija poluostrva promewena. podru~jem zale|a, opremiti saobra}ajnicama i infra- Prenamenom ovog podru~ja uz regulaciju obale Dunava strukturom bez izmena gradskih i dràvnih sistema tran- omogu}ava se sanacija i stabilizacija tla kao i rehabili- sporta. Granica zone i ispuwewe uslovqenosti dokazuje se tacija rukavca sa ciqem da se revitalizuje, uredi i u~ini kroz prethodne studije i izradu plana detaqne regulacije. atraktivnom ~itava zona Ade Huje. Podru~je organizovati Deo prostora Luke Beograd i delovi teritorije funk- i planirati tako da bude funkcionalno vezano za urbani- cionalno vezani za tu delatnost ostaju u nameni „privred- zovani prostor u zale|u, sa komunikacijama koje slede wene zone” i planiraju se za transformaciju u kasnijim fa- govu urbanu matricu. Javni prostor planirati kontinual- zama sprovo|ewa, u skladu sa strategijama, planovima, pro- no du` obala i kroz podru~je Ade, a kroz planove propisa- stornim i finansijskim projekcijama i odlukama grada i ti da bude projektovan i izveden za stalno javno kori{}e- republike (3). we, pristupa~an, atraktivan i prijatan za boravak. Zone Grafi~ki prikaz planirane transformacije zone je sporta planirati kao novu rekreativnu zonu Beograda, u ilustrativan i predstavqa sugestiju da se u budu}oj regula- tipu Ade Ciganlije sa izgradwom u funkciji osnovne na- cionoj razradi primene me{ovite komercijalne, javne i mene. Ure|ewe i opremu javnog prostora, komunikacija, stambene namene. Kroz plansku razradu treba obezbediti obala i parkova, kao i mobilijara i objekata u funkciji nova kvalitetna, atraktivna i urbana susedstva sa javnim javnog kori{}ewa na otvorenom propisivati kroz planove prostorima pristupa~nim stanovnicima Beograda, poseb- Broj 63 – 18 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2009. regulacije i urbanisti~ke projekte. Rukavac planirati za 101 sanaciju, ure|ewe obaloutvrde, organizovati za sportove U odeqku 7.3.10. Dr Ivan Ribar (34) i Leva obala Save na vodi i marinu za mawa plovila. (54) u stavu jedan, druga re~enica koja po~iwe: „Wihova po- Novim namenama i propisanim ure|ewem javnog prosto- vr{ina...” se bri{e i zamewuje se re~enicom: ,,Povr{ina ra stvaraju se uslovi da se velika ulagawa u sanaciju i ure- ovih celina pripada ili se naslawa na uù zonu za{tite |ewe danas potpuno devastiranog podru~ja Ada Huje makar vodoizvori{ta pa se moraju uvaìti ograni~ewa i postup- delom u~ine ekonomski odrìvim. ci odre|eni za ovu teritoriju.’’ Ostatak teksta ostaje bez Grafi~ki prikaz planirane transformacije zone je izmena. ilustrativan i predstavqa sugestiju da se u budu}oj regula- cionoj razradi primene me{ovite komercijalne, rekreativne i javne namene. Kroz plansku razradu treba obezbedi- 102 ti nova kvalitetna, atraktivna i urbana susedstva sa zna- U istom odeqku u ta~ki „Zelenilo”, na kraju stava do- ~ajnim javnim i zelenim prostorima pristupa~nim stanov- daju se nove re~enice koje glase: ,,U prostoru prema novo- nicima Beograda, posebno uz reku.’’ beogradskim naseqima zna~ajan deo Sur~inskog poqa bi}e iskori{}en za nove tematske parkove (od sportsko-rekreativnih do edukativnih). U priobalnom pojasu, ispred i iza 095 nasipa, planira se ure|ewe velikog gradskog priobalnog U odeqku 7.2.1. „Karaburma, Ada Huja (10)”, u ta~ki: parka reke Save.’’ „Novi centar Ada Huja”, u stavu 1. prve dve re~enice, za- kqu~no sa re~ju: ,,lokoteretne stanice’’ bri{u se. U slede- }oj re~enici, posle re~i: „izme|u”, re~i: „lokoteretne sta- 103 nice” se bri{u i zamewuju re~ima: ,,Vi{wi~ke ulice, pru- U istom odeqku, posle ta~ke „Atletski sportski kom- ge za gradsko-prigradski saobra}aj’’, a ostatak teksta i pleks” dodaje se nova ta~ka koja glasi: stav se zadràva. ,,Ostale funkcije i zone U prostoru Sur~inskog poqa, treba organizovati niz novih aktivnosti, ali uvek kompatibilno sa funkcijom vo- 096 doizvori{ta. U zoni iza naseqa Dr Ivan Ribar predvi|a U odeqku 7.2.1. „Karaburma, Ada Huja (10)”, u ta~ki: se novi visoko{kolsko-nau~ni centar, Zona stanovawa „Lokoteretna stanica”, mewa se naslov i glasi: ,,Nova prema Vinogradskoj ulici se pro{iruje kao kvalitetna pruga i stajali{ta za gradsko-prigradski èlezni~ki sao- grupa tipa otvorenog bloka. bra}aj’’. Saobra}ajnice Jurija Gagarina i Vojvo|anska ulica se U prvom stavu, posle tre}e re~enice koja se zavr{ava produàvaju u pravcu jugozapada. re~ima: „nisu realizovani”, dodaje se nova re~enica koja Potez ulice Jurija Gagarina se iz Sur~inskog poqa glasi: ,,Zbog toga se planira realizacija teretnih funkci- usmerava ka kompleksu Aerodroma i predstavqa}e jednu od ja na novoj lokaciji (Ov~a–Krwa~a–Maki{), a u zoni Ada alternativnih veza Aerodroma sa gradom (u fazi detaqne Huja se planira deo putni~ke pruge sa dve stanice.’’ razrade ovog poteza treba rezervisati prostor za razvoj U slede}oj re~enici istog stava, posle re~i: „kapacite- LRT sistema u budu}nosti). Pravac Vojvo|anske ulice se te”, bri{u se re~i: „lokoteretne stanice”, a ostatak teksta usmerava ka obilaznom autoputu, spoqnom prostoru op{ti- do kraja stava se zadràva. ne Sur~in, ka Obrenovcu.’’

097 104 U odeqku 7.2.1. „Karaburma, Ada Huja (10)”, bri{e se U odeqku 7.3.11. „Aerodrom, zona Autoput (35)” u ta~ki ta~ka „Privredna zona Ada Huja”. ,,Aerodrom Beograd’’ u prvom stavu, u petoj re~enici, posle re~i: „u prostoru minimalne {irine po”, brojka 450 se zamewuje brojkom: 600. 098 U odeqku 7.2.1. „Karaburma, Ada Huja (10)”, ta~ka „Sao- 105 bra}aj”, posle re~i: „Dunava i’’ bri{u se re~i „lokoteretne stanice”, i zamewuju re~ima: ,,Vi{wi~ke ulice’’. U istom odeqku u ta~ki „Saobra}aj”, na kraju stava 1. dodaje se nova re~enica koja glasi: ,,Uz autoput i novu autoputsku obilaznicu potrebno je realizovati servisne saobra}ajnice koje me|usobno povezuju zone sa obe strane 099 autoputa i sa autoputskim ~vorovima u okviru zone.’’ U odeqku „7.2.6. Rakovica (17)” u ta~ki „Saobra}aj”, u prvom stavu, posle re~i: „... Patrijarha Dimitrija”, re~i: „...po trasi napu{tene Poàreva~ke pruge”, i daqe do kra- 106 ja re~enice, bri{u se i zamewuju re~ima: ,,koja je pro{ire- U delu 7.4. „Rubna zona”, u odeqku 7.4.1. „Krwa~a (23), ni profil Rakovi~kog puta do nivoa magistralne saobra- Privredna zona Krwa~a (24).... u ta~ki 1. „Privredna zo- }ajnice, ali prilago|en ciqevima za{tite prostorne kul- na”, u sedmoj re~enici, posle re~i: „U okviru ove zone pla- turno-istorijske celine Top~ider’’. nirana je ve}a povr{ina”, dodaju se re~i: ,,za novu luku i multimodalni ~vor’’. Ostatak re~enice i stava zadràva se bez izmena. 100 U delu 7.3. „Spoqna zona” u odeqku 7.3.8. „Uà zona beogradskog vodoizvori{ta...” u ta~ki „Infrastruktura”, 107 prva re~enica prvog stava bri{e se. i zamewuje re~enicom: U istom delu i odeqku u ta~ki 7. „Stambeno tkivo”, na ,,Uà zona Beogradskog izvori{ta koristi se pod poseb- kraju stava i posle re~i: „i Ov~a (oko 65 ha)” dodaju se nim reìmom za{tite definisanim posebnim aktima nad- nove re~enice koje glase: ,,Posle izgradwe novog mosta i le`nih organa i uslovima kori{}ewa. Druga re~enica se nove luke na Dunavu, kao i spoqne magistralne tangente do kraja stava zadràva.’’ (SMT), potencijali za razvoj zone izme|u dva mosta 31. decembar 2009. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 63 – 19 i Zrewaninskog puta }e se bitno promeniti. Zbog toga je 113 predvi|ena i promena budu}e strukture kori{}ewa, sa pro- U odeqku 10.1.2. „Javne stru~ne provere”, ta~ki 2. „kon- menom niskog intenziteta kori{}ewa u visoki, a u pozadi- kursi”, posle prve re~enice stava 1. koja se zavr{ava re~i- ni se predvi|a zona sa mogu}no{}u potpune rekonstrukci- ma: „me|unarodne asocijacije.’’ dodaje se nova re~enica koje i izgradwom novih poslovnih ili poslovno-stambenih ja glasi: ,,Za odre|ena pitawa za koja takmi~arska forma i objekata.’’ autorski karakter konkursa nisu pogodni, potrebno je organizovawe konceptualnih i programskih anketa – konkursa u kojima se dodequje vi{e ravnopravnih otkupa, koje mo- 108 gu biti grupisane tematski ili prema nivou re{avawa pi- U odeqku 7.4.3. „Podunavske celine Vin~a, Ritopek tawa u vi{e posebnih skupova. Objavqivawe anketa – kon- (43)...” u ta~ki 4. „Obilazni autoput, most Vin~a”, u prvom kursa i wihovih radova i rezultata su bitan deo ovog tipa stavu, posle kraja re~enice, odnosno re~i: „..., ali i {ire stru~ne provere.’’ gradske zone” dodaje se nova re~enica koja glasi: ,,Prostor Stavovi 2. i 3. istog odeqka bri{u se i zamewuju tek- izme|u tkiva naseqa Vin~a i novog koridora autoputske i stom koji glasi: èlezni~ke obilaznice se koristi za organizaciju novog „Zna~ajne gradske celine za koje se propisuje obaveza privrednog parka.’’ javne stru~ne provere i konkursa navedene su u odeqku U iste svrhe i sa uslovima za privredni park, mo}i }e 12.2.2.” da se koristi i prostor u okolini Instituta za nuklearne nauke u Vin~i, ali po posebnom postupku i dinamici odlu- ~ivawa i formirawa uslova. 114 Odeqak 10.2.2. „Kontinualno unapre|ivawe Pravila ure|ewa i gra|ewa”, mewa se i glasi: 109 „Za sprovo|ewe Generalnog plana, kroz izradu planova U odeqku 7.4.15. naseqe Sur~in (55) i Sur~in, Dobanov- detaqne regulacije izra|uju se detaqna pravila za ure|ewe ci (56), u ta~ki: „Privredna zona Sur~in–Dobanovci”, na i gra|ewe objekata, parcelaciju, regulaciju i sl., kao i od- kraju stava dodaje se nova re~enica koja glasi: ,,Na strani govaraju}a pravila za razli~ite namene. Pravila su ugra|e- prema Sur~inu razvija}e se Privredni parkovi i komerci- na u Izmenu Generalnog plana i unapre|uju se po istom po- jalne zone uz obilaznicu obostrano. Nova magistralna stupku kao GP. Unapre|ewe mora biti izvr{eno uz po{to- gradska saobra}ajnica Novi Beograd – Sur~in – Obreno- vawe rezultata prakse prethodnih pravila, uz odràvawe vac koja se vodi obodom Sur~inskog poqa, a denivelisano sigurnosti i kontinuiteta u {irem sistemu i u skladu sa prolazi i ne povezuje se direktno sa obilaznicom, ve} podzakonskim aktima i posebnim propisima u ovoj oblasti preko novih servisnih ili prate}ih saobra}ajnica pre- koje donese Skup{tina grada Beograda prema Zakonu o ko ili ispod obilaznice, spajaju}i nove privredne i grad- glavnom gradu.” ske zone.’’

115 110 U ~lanu 10.3.1. „Prioritetne gradske zone” u stavu 1. U istom odeqku u ta~ki: „Saobra}aj” posle prve re~eni- posle re~i: „koje ih povezuju,” dodaju se re~i: ,, dunavsko ce koja se zavr{ava sa: „kolovoznog profila”, bri{e se re- priobaqe na potezu Luka „Beograd” – Ada Huja’’ a ostatak ~enica i zamewuje slede}om re~enicom: ,,Nova gradska ma- stava do kraja zadràva se. gistralna saobra}ajnica koja prolazi ovim podru~jem na U istom ~lanu, u drugom stavu posle re~i: ,,Autoko- pravcu, Novi Beograd – Sur~in – Obrenovac (nova Vojvo- manda,’’ dodaju se re~i: ,,Savski amfiteatar, Dunavsko |anska ulica), denivelisano se mimoilazi sa obilaznim priobaqe,’’ autoputem, povezuju}i se sa servisnim saobra}ajnicama koje prate autoput i obezbe|uju saobra}ajnu i infrastruktur- nu povezanost naseqa Sur~in, Dobanovci, Batajnica i wi- 116 hovih novih privrednih parkova.” I slede}a re~enica se U istom stavu re~i na kraju stava: Luka ,,Beograd’’’ se mewa i glasi: ,,Prema predlogu iz novog prostornog plana, bri{u i zamewuju re~ima: ,,Luke Beograd’’. planirana je èlezni~ka pruga za vezu sa podru~jem Obre- novca.’’ Ostali deo teksta iz ove ta~ke se zadràva. 117 111 U odeqku 10.3.2. „Saobra}ajni sistem”, u drugom stavu, U poglavqu 7.5. „Rekapitulacija povr{ina po urbani- ta~ka 1., posle re~i: „od ulice Gandijeve do T-6”, dodaju se sti~kim celinama” u tabeli 83. posle naslova „Planirane re~i: ,,i od T-6 do veze sa saobra}ajnicom koja prolazi kroz namene povr{ina po urbanisti~kim celinama” dodaje se komplrks aerodroma i do granice Generalnog plana (pre- tekst koji glasi: ma Obrenovcu).’’ ,,Vrednosti odnosa izme|u razli~itih novoplaniranih namena povr{ina za svaku urbanisti~ku celinu ponaosob 118 se ne prikazuju zbog mogu}nosti gre{aka svojstvenih raz- meri Generalnog plana.’’ U odeqku 10.3.3. Snabdevawe grada vodom za pi}e u ta- Tabela do kraja poglavqa bri{e se. beli 85: Glavni dovodi dodaju se novi redovi na kraju tabele koji glase: –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 112 „Produètak postoje}ih cevovoda U delu 9.1. u odeqku 9.1.1. „Mere za{tite” dodaje se na u ul. Jurija Gagarina do postoje}ih kraju teksta re~enica koja glasi: cevovoda u Sur~inskom putu 150 i 300 „Obaveza je svakog investitora izgradwe visokih obje- Produètak postoje}ih cevovoda Ø350 od kata ili nadgradwe postroje}ih objekata u radio koridoru Sur~inskog puta i Aerodroma „Nikola Tesla” MUP RS (sa za{titnom zonom) da prethodno pribavi sa- do autoputa Beograd–Zagreb 350 glasnosti MUP RS na lokaciju i projekat.’’ –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj 63 – 20 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2009.

119 „Tabela 89: Kompatibilnost namena ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– U odeqku 10.3.4 „Kanalisawe atmosferskih i otpadnih OVA NAMENA JE KOMPATIBILNA .. voda”, u stavu 2 posle re~i: „Centralni kanalizacioni sistem:” bri{u se prva i druga alineja: „nastavak izgradwe mokrolu{kog kolektora (Pre{ernova–Du{anova~ka), novi kolektor „Duboki potok””. U istom stavu posle re~i: „PPOV „Krwa~a” – prva faza” bri{e se alineja koja glasi: ,,zavr{etak fekalnog kolektora u Pan~eva~kom putu” Stambeno tkivo Privredne zone Gradski centri Javni objekti i kompleksi Sportski objekti i kompleksi Zelene povr{ine Poqoprivredne povr{ine Komunalne i infrastrukturne povr{ine Saobra}ajne povr{ine i terminali U istom stavu posle re~i: „KCS „Krwa~a 2” bri{u se ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– alineja koja glasi: ,,fekalni kolektor du` Zrewaninskog Stambeno tkivo o h1 hhh puta–prva faza” Privredne zone h2 ohh3 hh hh U istom stavu posle re~i: „sa potisnim vodom do Duna- Privredni parkovi h4 h3 hh hh va” re~i: „prva faza” zamewuju se sa re~ima koje glase: ,,re- Gradski centri h h9 ohhh h konstrukcija i zamena opreme”. Javni objekti i U istom odeqku, u stavu 3. „Ostru`ni~ki kanalizacio- kompleksi o h Sportski objekti ni sistem” posle re~i: ,,fekalni kolektor od Ostru`nice i kompleksi h4 h5 oh do postrojewa sa crpnom stanicom „Ostru`nica” dodaju se Zelene povr{ine h6 h10 o re~i koje glase: ,,fekalni kolektor od Srem~ice i Velike Poqoprivredne Mo{tanice do postrojewa „Ostru`nica”.’’ povr{ine h o Komunalne i infrastrukturne povr{ine h o 120 Saobra}ajne povr- 7 8 U odeqku 10.3.4. „Kanalisawe atmosferskih i otpadnih .. SA OVOM DOMINANTNOM NAMENOM {ine i terminali h h ho voda”, u stavu 3. „Batajni~ki kanalizacioni sistem”, doda- ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– je se nova ~etvrta ta~ka koja glasi: Obja{wewe napomena nazna~enih u tabeli 89: ,,kolektori od nove industrijske zone „Autoput” koji 1. Stanovawe je kompatibilno iskqu~ivo sa mawim, po sluè kao poja~awe kapaciteta za Aerodrom i deo naseqa ìvotnu sredinu neagresivnim proizvodnim pogonima, ka- Sur~in – prva faza.’’ ko je to dato u Pravilima za stanovawe, odnosno privredne delatnosti. 2. U okviru privrednih zona moè se na}i poslovno 121 stanovawe kao povremeno i privremeno, koje ne podrazumeva odgovaraju}u socijalnu infrastrukturu, ali sa najvi{e U odeqku 10.3.7. „Elektroenergetika”, u stavu 1. ta~ka 1. do 5% BRGP (i=0,05). prva re~enica, posle re~i: „Prve faze TS 400/110 kV „Be- 3. U okviru privrednih zona mogu se na}i nau~ni insti- ograd 20”, dodaju se re~i: ,,na novoj lokaciji isto~no od tuti. SMT,’’ a ostatak stava se ne mewa. 4. U okviru namena „privredni parkovi” mogu se na}i komercijalni sadràji, hotelski kapaciteti i poslovno stanovawe. 122 5. U okviru sportskih kompleksa, ukoliko to uslovi do- zvoqavaju, mogu se na}i specijalizovane {kole (sportske, U poglavqu 11. „Pravila za gra|ewe i obnovu”, u stavu trenerske) ili sportski kampusi, koji koriste sadràje 1. posle re~i: „koja se primewuju” dodaju se re~i: ,,kao sportskog centra, sportski klubovi, sportski servisi i planska osnova za pripremu urbanisti~kih planova detaq- hangari za opremu i turisti~ki kapaciteti svih vrsta i nije razrade a u potpunosti prilikom neposrednog sprovo- stanovawe povezano sa konkretnim sportskim aktivnosti- |ewa Generalnog plana’’, a ostatak re~enice se bri{e. ma i doga|ajima, ali sa najvi{e do 5% BRGP (i=0,05). 6. Izuzetno je dozvoqena izgradwa pojedina~nih javnih objekata kulture najve}eg republi~kog i gradskog zna~aja u ze- 123 lenim povr{inama pod uslovom da ti objekti ne remete osnov- U poglavqu 11. „Pravila za gra|ewe i obnovu”, posle ni karakter te povr{ine, wenu ekolo{ku ravnoteù i da ne stava 1. dodaje se stav koji glasi: budu nièg zna~aja od prostora zelenila u kome se planiraju. ,,Za podru~ja za{ti}enih prostornih kulturno-istorij- 7. U okviru saobra}ajnih povr{ina mogu se na}i magaci- skih celina nije dozvoqeno direktno sprovo|ewe General- ni i skladi{ta, pod uslovom da su zadovoqeni kriterijumi nog plana ve} je obavezna razrada izmenom vaè}eg plana Op{tih ekolo{kih uslova (prema Op{tim pravilima za{ti- ili izradom novog plana detaqne regulacije.’’ te ìvotne sredine) vezani za wihovu namenu i lokaciju. 8. U okviru saobra}ajnih povr{ina mogu se na}i sadr- àji centara, kao {to su hoteli, i komercijalni sadràji, ali bez stanovawa, osim poslovnog stanovawa. 124 9. Komercijalne zone i gradski centri su kompatibil- U istom poglavqu, u stavu 4., posle re~i: „specifi~na ni sa mawim proizvodnim pogonima i komunalnim i in- pravila i uslovi” stavqa se ta~ka, a ostatak re~enice bri- frastrukturnim povr{inama kako je to dato u pravilima {e se. za komercijalne zone i gradske centre, odnosno privredne delatnosti. 10. U okviru gradskih i prigradskih {uma moè da se 125 organizuje zona pasivne rekreacije, zona aktivnog odmora, kao i zone sa sportskim objektima, otvoreni i zatvoreni U istom poglavqu, u odeqku 11.1.1. „Dominantna name- bazeni, zone kupali{ta, restorani, hoteli, marine, sport na prostora” tabela 89. „Kompatibilnost namena” sa obja- na vodi i dr., u skladu sa uslovima datim u ta~ki 4.8.11 – {wewem i 10 napomena bri{e se, i zamewuje novom tabe- funkcionalno ra{~lawewe.’’ lom i 12 napomena kako sledi: Ostatak stava ostaje bez izmene. 31. decembar 2009. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 63 – 21

126 132 U istom poglavqu i odeqku, u tabeli 90 i napomenama, U istom odeqku, u stavu 8. tekst koji po~iwe re~ima: brojka 85. posle re~i: „obja{wewe napomena ozna~enih u „ugaona zgrada moè da bude vi{a od susednih zgrada,”, na- tabeli” bri{e se i zamewuje brojkom ,,90’’. stavqa se re~ima: u zoni ugla, ali ne vi{e od jedne dodatne etaè. Ostatak stava koji po~iwe re~ima: „ali ne vi{a od 127 28 m...” do kraja se bri{e. U odeqku 11.2.3. „Minimalni elementi popre~nog profila”, u tabeli 91: „Uli~ni profili” u desetom redu po- 133 sle re~i „Pe{a~ke staze” cifra u koloni 2 „min. 0,8” se U odeqku 11.6.5. „Odre|ivawe kote prizemqa”, stav 5. bri{e i zamewuje cifrom „min. 1,5 m”, tekst u koloni „samo na kratkim rastojawima...” se bri{e i zamewuje tekstom mewa se u celini i glasi: „Ako parcela na strmom terenu „za dvosmerno kretawe pe{aka”. Ispod tabele dodaje se izlazi na dva mogu}a prilaza (gorwi i dowi), odre|uju se i fusnota koja glasi: „Mogu}e je primeniti {irinu trotoa- dve kote prizemqa od kojih se utvr|uje dozvoqena spratnost posebno za delove zgrade orijenisane na gorwu i dowu prira od 0,8 m kao revizione (servisne) staze i kao jednostra- ne pe{a~ke staze na lokalnoj mreì za jednosmerni laznu zonu. Druga pravila gra|ewa vaè u potpunosti i za ovaj slu~aj.’’ saobra}aj, kad je regulacija ulica ve}a od 3,5 m a mawa od 4,5 m” 134 128 U pododeqku 11.7.2.2. „Nadgradwa novih etaà ili kro- U odeqku 11.5.5. „Odnos gra|evinske linije prema su- va preko visine suseda” u prvom stavu, posle re~i: „... u ci- sednim bo~nim parcelama”, stav 9. U celosti mewa se i qu akcentovawa”, nastavak re~enice se bri{e i dodaju se glasi: ,,U slu~aju kada je kod prekinutog niza postoje}i re~i koje glase: ,,ugaonog prostora, ali uskla|eno sa sused- nim i naspramnim zgradama i wihovim ugaonim motivima.’’ objekat bliì granici parcele od 3,0 m, rastojawe gra|e- vinske linije novog objekta od bo~ne granice parcele mora biti ve}e od ¼ visine novog objekta, ali ne mawe od 4,0 135 m. Kada je ukupno rastojawe izme|u objekata mawe od 6,0 m dozvoqeno je samo otvarawe prozora pomo}nih prostorija U pododeqku 11.7.2.4. „Dodavawe krova na zgradi sa rav- prema me|uprostoru.’’ nim krovom - sa potkrovqem” posle stava 1. dodaje se novi stav koji glasi: ,,Postupak nadgradwe kosim krovom sa potkrovqem mo- 129 è se koristiti samo za objekte male i sredwe visine, (tj. za zgrade P do P+4+Ps), dok je za vi{e objekte u slu~aju U odeqku 11.5.6. „Odnos gra|evinske linije prema zad- nadgradwe potrebno primewivati povla~ewe spratova sa woj liniji parcele” u stavu 1. bri{e se deo teksta „iznosi krovovima ili terasama malog nagiba.’’ 0,5 do 1,5 visine objekta, sem za atrijumske i poluatrijumske objekte, kada minimalno rastojawe moè biti i nula.” i zamewuje se tekstom koji glasi: „odre|en je u tabelama 11, 136 15, 19 i 24 ovog generalnog plana”. U istom odeqku tre}i stav koji po~iwe re~ima: „treba U pododeqku 11.7.2.5., u stavu 5, posle re~i: „maksimal- izbegavati atrijumske i poluatrijumske objekte...” se bri- na visina nadzitka potkrovne etaè kod izgradwe klasi~- {e i zamewuje stavom: nog krova je”, brojka: „1,2 m” se bri{e i zamewuje brojkom ,,Objekti individualnog stanovawa u nizu do P+1+Pk ,,1,6 m’’. a ostatak re~enice do kraja stava ostaje bez izmene. kao i objekti spratnosti do P+2+Pk u centralnoj zoni i na magistralama i saobra}ajnicama prvog reda mogu for- 137 mirati nizove zgrada koje se dodiruju bo~nim stranama. Poluatrijumske ku}e ne mogu biti vi{e od P+Pk.’’ U pododeqku 11.7.2.10. „Otvarawe podruma” u prvom stavu , posle re~i: „... novi koristan prostor” re~i u zagradi do kraja re~enice bri{u se. Skica ispod prvog stava koja prikazuje pristup sa javne povr{ine, tako|e se bri{e. 130 U odeqku 11.5.7. „Odnos delova objekta prema gra|evinskoj liniji” ispred stava 7. bri{e se skica koja prikazuje 138 stepeni{te za prilaz suterenu ispred regulacione i gra- U pododeqku 11.7.2.16. „Ru{ewe starog i izgradwa pla- |evinske linije zgrade. Stav 7. koji po~iwe: „Izuzetno, niranog objekta”, u stavu 6., posle re~i: „... dozvoqenim ukoliko se gra|evinska poklapa sa...” bri{e se u celosti i nadzidkom” re~ i broj „od 1,2” se bri{u i zamewuje re~ju i zamewuje tekstom: brojem „do 1,6”. „Ispred regulacione linije zgrade, u prostoru javne saobra}ajnice, ne mogu se naknadno graditi stepeni{ta i ulazi a za rekonstrukciju za{ti}enog objekta – spomenik 139 kulture, moè se primeniti i druga~ije re{ewe sa ciqem U poglavqu 11. „PRAVILA ZA GRA\EWE I OBNO- vra}awa autenti~nog izgleda zgrade u skladu sa uslovima VU” dodaje se novi deo 11.16. „Pravila gra|ewa za infra- Zavoda za za{titu spomenika kulture.’’ strukturne sisteme” koja u pet odeqaka odre|uju pravila ure|ewa i gra|ewa. Tekst novog poglavqa glasi: ,,11.16.1. Pravila gra|ewa transformatorskih stanica 131 10/0,4 kV i elektroenergetskih vodova 1 kV i10 kV U odeqku 11.6.4. „Odre|ivawe visine zgrade za nove Ova pravila utvr|uju uslove gra|ewa, rekonstrukcije i objekte i nadgra|ene postoje}e objekte”, Bri{u se stavovi pove}awa kapaciteta postoje}ih i novih transformator- 7. i 8. koji ograni~avaju visinu stambenih zgrada i stano- skih stanica 10/0,4 kV (u daqem tekstu: TS 10/0,4 kV) i vawa na 22m. elektroenergetskih vodova 1 kV i 10 kV. Broj 63 – 22 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2009.

Pravila gra|ewa TS 10/0,4 kV i elektroenergetskih vo- izuzetno ispod kolovoza saobra}ajnica, ispod slobodnih dova 1 kV i 10 kV definisana su za sve namene prostora povr{ina, ispod zelenih povr{ina, du` pe{a~kih staza, koje se prikqu~uju na elektroenergetsku mreù. ispod parking prostora itd.) i gra|evinskih parcela, uz U kompaktnim gradskim blokovima TS 10/0,4 kV mogu se saglasnost vlasnika, odnosno korisnika. Podzemni elek- postaviti: u okviru objekata i na slobodnom prostoru u troenergetski vodovi 1 kV i 10 kV postavqaju se u rov mi- okviru bloka. U okviru bloka TS 10/0,4 kV V moè da se gra- nimalne dubine 0,8 metara, {irine u zavisnosti od broja di kao podzemni ili nadzemni objekat. Nadzemni objekat za kablova (za jedan kabl {irine 0,4 metra, a za pet kablova sme{taj TS 10/0,4 kV moè biti monta`ni ili zidani. {irine 0,95 metara). Kablovi se polaù blago vijugavo U otvorenim gradskim blokovima TS 10/0,4 kV mogu se zbog kompenzacije slegawa tla i temeprature. Kablovi se postaviti: u okviru objekta,u zelenim povr{inama i na po- polaù u sloju posteqice od peska ili sitno zrnaste ze- vr{inama za parkirawe. Objekti se grade kao podzemni mqe debqine 0,20 metara. ili nadzemni objekti. Nadzemni objekti mogu biti monta- Na svim onim mestima gde se mogu o~ekivati ve}a meha- `ni ili zidani. ni~ka naprezawa tla ili postoji eventualna mogu}nost me- U blokovima individualnog stanovawa TS 10/0,4 kV hani~kog o{te}ewa kablovskih vodova, elektroenergetski mogu da se grade: u okviru objekta, na gra|evinskoj parceli vodovi 1 kV i 10 kV polaù se iskqu~ivo kroz kablovsku i na javnoj povr{ini. TS 10/0,4 kV moè biti prizeman kanalizaciju ili kroz za{titne cevi. Kablovska kanaliza- objekat ili stubna TS 10/0,4 kV. Prizemna TS 10/0,4 kV mo- cija se primewuje na prelazima ispod kolovoza ulica, pu- è biti zidani ili monta`ni objekat. teva, tramvajskih {ina, èlezni~kih pruga, kolskih prola- U prigradskim naseqima TS 10/0,4 kV grade se: u okvi- za i dr. ru objekta, na gra|evinskoj parceli i na javnoj povr{ini. Nadzemni elektroenergetski vodovi postavqaju se na TS 10/0,4 kV moè biti prizeman objekat ili stubna TS stubove. Stubovi se postavqaju na javnim povr{inama ili 10/0,4 kV. Prizemna TS 10/0,4 kV moè biti zidani ili na gra|evinskim parcelama, uz saglasnost vlasnika (kori- monta`ni objekat. snika) parcela. U zonama privredne delatnosti TS 10/0,4 kV mogu se po- Kod projektovawa i izgradwe transformatorskih sta- staviti: u objektu u okviru kompleksa pojedina~nih kori- nica TS 10/0,4 kV i elektroenergetskih objekata 1 kV i 10 snika, na slobodnom prostoru u okviru kompleksa pojedi- kV obavezni su po{tovawe i primena svih vaè}ih tehni~- na~nih korisnika i na javnim povr{inama. TS 10/0,4 kV kih propisa, standarda, zakona i normativa iz ove oblasti. mogu biti prizemni objekat ili stubne TS 10/0,4 kV. Pri- Tipske objekte pozicionirati tako da se na najboqi zemni TS 10/0,4 kV mogu se graditi kao monta`ni ili zi- na~in uklope u okolni ambijent. Kod zidanih objekata iz- dani objekti. borom fasadnih materijala, tekstura i boja maksimalno se U gradskim zonama koje predstavqaju prostorno-kultur- uklopiti u okolni ambijent. no-istorijsku celinu TS 10/0,4 kV se postavqaju u saradwi 11.16.2. Pravila gra|ewa kotlarnica (KO), prepumpnih sa Zavodom za za{titu spomenika kulture grada Beograda. stanica (PPS), toplovoda (TO) I predajnih stanica (PS) Saradwa sa Zavodom za za{titu spomenika kulture grada Ovim pravilima razra|uju se uslovi gra|ewa kotlarni- Beograda je obavezna i kada TS 10/0,4 kV postavqa u posto- ca (KO), predpumpnih stanica (PPS), toplovoda (TO) i je}i objekat koji je pod tretmanom za{tite. predajnih stanica (PS). U zonama zelenih javnih povr{ina TS 10/0,4 kV grade Pod pojmom kotlarnice podrazumeva se toplovodno se uz saglasnost JKP „Zelenilo-Beograd” i to: kao podzem- energetsko postrojewe-kotlarnica izvedena kao samostal- ne, u izuzetnim slu~ajevima kao prizemni objekat. ni objekat, kontejner kotlarnica i kotlarnica u objektu Zidani ili monta`ni objekat TS 10/0,4 kV se ne ogra- korisnika. Sluè za proizvodwu toplotne energije – tople |uje i nema za{titnu zonu. vode do 1100S ili pare nadpritiska do 0,5 bara. Nivo buke koji emituje TS 10/0,4 kV mora se ograni~i- Instalisani topotni kapacitet kotlarnica iznosi: ti ugradwom odgovaraju}ih izolacionih materijala u zido- – za kontejner kotlarnice do 1,16 ve objekata kako bi nivo buke bio ispod 40 db dawu i 35 db MW – za kotlarnicu izvedenu kao samostalni objekat do 4 MW no}u. Da bi se spre~io negativni uticaj na ìvotnu sredi- – za kotlarnicu u objektu korisnika do 2,32 nu u slu~aju havarija zbog izlivawa trafo-uqa, potrebno je MW ispod transformatora izgraditi kade ili jame za skupqa- Kao gorivo za potrebe kotlarnice predvi|a se: we transformatorskog uqa. – gasovito gorivo – (prirodni zemni gas i te~ni naft- ni gas), Do svake TS 10/0,4 kV mora se obezbediti pristupni put – te~no gorivo (lako lo`no uqe), do najbliè javne saobra}ajnice, minimalne {irine 2,5 m. – ~vrsto gorivo. Ukoliko se objekat TS 10/0,4 kV postavqa u postoje}i objekat, mora se pribaviti saglasnost vlasnika (korisni- Kod projektovawa i izgradwe objekata kotlarnice oba- ka) stanova ili poslovnog prostora. vezno je po{tovawe i primena svih vaè}ih tehni~kih pro- Ukoliko se objekat TS 10/0,4 kV prislawa uz postoje}i pisa, standarda, zakona i normativa iz predmetne oblasti. objekat mora se pribaviti saglasnost vlasnika (korisni- Objekti KO-a, mogu biti zidanog ili monta`nog tipa ka) stanova ili poslovnog prostora ~iji se prozorski ili kontejner kotlarnica. otvori nalaze na strani zgrade uz koju se postavqa TS U blokovima individualnog stanovawa KO-a se moè 10/0,4 kV. postaviti: na gra|evinskoj parceli i na javnoj povr{ini. Ukoliko se TS 10/0,4 kV gradi na javnoj povr{ini u zo- U prigradskim naseqima objekti KO-a se mogu postavi- ni raskrsnice, wen poloàj mora biti takav da ne ugroà- ti: na gra|evinskoj parceli, na javnoj povr{ini i na poqo- va preglednost, bezbednost i komfor kretawa svih u~esni- privrednim povr{inama. ka u saobra}aju. U zonama vi{eporodi~nog stanovawa, objekti KO-a se Do TS 10/0,4 kV, odnosno izme|u postoje}ih TS 10/0,4 mogu graditi: na slobodnom prostoru, u zelenim povr{ina- kV mogu}e je izgraditi prikqu~ne elektroenergetske vodo- ma i u okviru objekta. ve 1 kV i 10 kV. Za TS 10/0,4 kV koje se grade ili su izve- U zonama privredne delatnosti i privrednih parkova dene na prostoru elektroenergetska mreà 1 kV i 10 kV objekti KO-a i PPS-a, mogu se postaviti: na slobodnom gradi se iskqu~ivo podzemnim vodovima. Elektroenerget- prostoru u okviru kompleksa pojedina~nih korisnika, na ska mreà moè da se gradi podzemnim i nadzemnim vodo- javnim povr{inama i u okviru objekta. vima u individualnom i prigradskom stanovawu i u pri- U zelenim povr{inama objekti KO-a i PPS-a radi}e vrednim zonama. se uz uslove JKP „Zelenilo-Beograd”. Podzemni elektroenergetski vodovi 1 kV i 10 kV pola- Poloàj i veli~ina objekta kotlarnice, definisana je ù se ispod javnih povr{ina (ispod trotoarskog prostora, instalisanim toplotnim kapacitetom i vrstom goriva ko- 31. decembar 2009. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 63 – 23 je se koristi u kotlarnicama. Kotlarnica mora da zadovo- PPS mogu biti izgra|ene kao samostalni objekti, u qi sve vaè}e zakone i propise u pogledu za{tite ~oveko- podzemnim {ahtovima i komorama, i mogu se smestiti u ve okoline. prostorima biv{ih kotlarnica pretvorenih u predajne Prostor na kome se gradi KO-a mora biti sagra|en. stanice. Ogra|ivawe kompleksa kotlarnice u sredwoj zoni izvesti Predajna stanica (PS) je deo toplovodnog sistema, od- transparentnom ogradom od cevi ili kutijastih profila. nosno sistema daqinskog grejawa. Namena predajnih sta- Ograda mora da ispuwava slede}e uslove: nica (PS) je predaja-prenos toplotne energije sa primar- – izme|u ograde i spoqnih zidova KO mora postojati ne toplovodne mreè (primarna strana) toplovodnoj mre- za{titna zona od najmawe 2m; ì potro{a~a, odnosno ku}noj grejnoj instalaciji (sekun- – ograda ne sme biti nià od 2m; darna strana toplotne podstanice). Pored prenosa toplot- – ulaz u KO, odnosno u ogra|eni prostor mora biti ne energije sa primarne na sekundarnu stranu potro{a~a u obezbe|en vratima koja se otvaraju na spoqnu stranu, PS se ostvaruje: ~ije su dimenzije najmawe 3h2 m; – merewe utro{ene toplotne energije, – do svakog objekta KO, mora se obezbediti pristupni – regulacija temperature polazne vode ku}ne grejne in- put do najbliè javne saobra}ajnice, minimalne {i- stalacije u funkciji spoqne temperature vazduha, rine 3m. – regulacija pritiska, protoka primarnog fluida, Prepumpna stanica (PPS) je deo toplovodnog sistema, – isporuka potro{ne tople vode. odnosno sistema daqinskog grejawa. Namena prepumpnih Objekti PS mogu biti zidanog ili monta`nog tipa stanica (PPS) je dizawe potencijala nosiocu toplotne (kontejnerske PS). Zidani objekti se predvi|aju za ve}e po- energije toploj vodi odnosno weno dodatno pumpawe da bi tro{a~e i sme{taju se u objekte korisnika – u podrumskom se zadovoqili osnovni zahtevi daqinskog grejawa – dobro ili prizemnom delu objekta. i kvalitetno snabdevawe svih potro{a~a toplotnom ener- Monta`ni objekti PS se predvi|aju za mawe objekte, gijom. objekte individualnog stanovawa ili mawe gra|evinske Objekti PPS se mogu graditi zavisno od potreba na ma- objekte zajedni~kog stanovawa koji nemaju uslove za sme- gistralnim toplovodima, toplovodima, blokovskim toplo- {taj PS u objektu korisnika. vodima i toplovodnim prikqu~cima. PS mogu biti izvedene nadzemno kao samostalni objek- PPS mogu biti izvedene nadzemno kao samostalni ti, podzemni u okviru objekta i mogu se smestiti u prosto- objekti, podzemne u {ahtovima i komorama, i mogu se sme- rijama biv{ih kotlarnica pretvorenih u predajne stanice. stiti u prostorima biv{ih kotlarnica pretvorenih u pre- Pored toga predajne stanice (PS) se mogu smestiti na spo- dajne i prepumpne stanice. qa{wem zidu samog objekta u okviru kontejner PS. U kompaktnim gradskim blokovima PPS mogu se posta- U kompaktnim gradskim blokovima PS mogu se postavi- viti: u okviru objekata i na slobodnom prostoru u okiru ti: u okviru objekta i na slobodnom prostoru u okviru kom- kompaktnog bloka. U okviru bloka PPS moè da se gradi paktnog bloka (u legalnim objektima biv{ih kotlarnica kao podzemni ili nadzemni objekat. Nadzemni objekat za ili drugih pomo}nih prostorija). U okviru bloka PS mo- sme{taj PPS je zidani objekat. è da se gradi kao podzemni ili nadzemni objekat. Nadzem- U otvorenim gradskim blokovima PPS mogu se posta- ni objekat za sme{taj PS je zidani objekat. viti: u okviru objekta i na slobodnom prostoru u okviru U otvorenim gradskim blokovima PPS mogu se posta- bloka. Objekti na slobodnom prostoru u okviru bloka gra- viti: u okviru objekta i na slobodnom prostoru u okviru de se kao podzemni ili nadzemni objekti. Nadzemni objek- bloka. Objekti slobodnom prostoru u okviru bloka grade se ti su zidani. kao podzemni ili nadzemni objekti. Nadzemni objekti su U blokovima individualnog stanovawa PPS mogu da se zidani. grade: u okviru objekta, na gra|evinskoj parceli i na javnoj U blokovima inividualnog stanovawa PS mogu da se povr{ini. PPS je zidani objekat. grade: u okviru objekta, na gra|evinskoj parceli i na jav- U prigradskim naseqima PPS gradi se: u okviru objek- noj povr{ini. PS je zidani objekat, ili objekat kontej- ta, na gra|evinskoj parceli i na javnoj povr{ini. PPS je ner tipa. zidani objekat. U prigradskim naseqima PS grade se: u okviru objeka- U vi{eporodi~nom stanovawu PPS se mogu postaviti: ta, na gra|evinskoj parceli i na javnoj povr{ini. PS je zi- u okviru objekta i na slobodnom prostoru. dani objekat, ili objekat kontejner tipa. Saradwa sa Zavodom za za{titu spomenika kulture gra- U zonama vi{eporodi~nog stanovawa, PS je zidani da Beograda je obavezna i kada se PPS postavqa u postoje- objekat ili objekat kontejner tipa, a moè se postavqati: }i objekat koji je pod tretmanom za{tite. u okviru objekta i na slobodnom prostoru u okviru zone vi- Zidani objekat PPS se ne ogra|uje i nema za{titnu zonu. {eporodi~nog stanovawa. Nivo buke koji emituje PPS mora se ograni~iti ugrad- Saradwa sa Zavodom za za{titu spomenika kulture gra- wom odgovaraju}ih izolacionih materijala u zidove objek- da Beograda je obavezna i kada se PS postavqa u postoje}i ta i ugradwom odgovaraju}ih prigu{iva~a buke, kako bi objekat koji je pod tretmanom za{tite. nivo buke bio ispod 40 db dawu i 35 db no}u. Nivo buke koji emituje PS mora se ograni~iti ugrad- Do svake PPS mora se obezbediti pristup, odgovaraju- wom odgovaraju}ih izolacionih materijala u zidove objek- }e {irine radi sme{taja ure|aja i opreme sa armaturom. ta i ugradwom odgovaraju}ih prigu{iva~a buke, kako bi Ona mora posedovati prikqu~ke za vodovod, elektri~nu nivo buke bio ispod 40 db dawu i 35 db no}u. energiju i kanalizaciju. PPS mora biti ventilisana i Ukoliko se objekat PS prislawa uz postoje}i objekat opremqena protiv-poàrnim aparatima u smislu za{tite mora se pribaviti saglasnost vlasnika (korisnika) stano- od poàra. va ili poslovnog prostora ~iji se prozorski otvori nala- Ukoliko se objekat PPS prislawa uz postoje}i objekat ze na strani zgrade uz koju se postavqa podstanica. mora se pribaviti saglasnost vlasnika (korisnika) stano- PS mogu biti gra|ene kao samostalni objekti, u podzem- va ili poslovnog prostora ~iji se prozorski otvori nala- nim {ahtovima i komorama, i mogu se smestiti u prostori- ze na strani zgrade uz koju se postavqa prepumpna stanica. ma biv{ih kotlarnica pretvorenih u predajne stanice. Ukoliko se PPS gradi na javnoj povr{ini u zoni ras- Toplovodna mreà moè da se postavi podzemno (ka- krsnice, wen poloàj mora biti takav da ne ugroàva pre- nalski, predizolovani i cevi zalivene izolacionom ma- glednost, bezbednost i komfor kretawa svih u~esnika u sa- som) i nadzemno. Trasu toplovoda treba odabrati tako da obra}aju. ona ispuwava optimalne tehni~ke i ekonomske uslove. To- Od PPS do postoje}e toplovodne mreè mogu}e je iz- plovodna mreà se vodi do potro{a~a i zavr{ava se u pre- graditi pripadaju}e toplovode i toplovodne prikqu~ke. dajnim stanicama. Broj 63 – 24 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2009.

Trasa toplovodne mreè (TO) se postavqa u regulacio- U me{ovitim gradskim blokovima, objekti GMRS/MRS nom pojasu saobra}ajnice i to u zelenom (ivi~nom ili i MRS mogu da se grade: na slobodnom prostoru u okviru sredwem pojasu) ili u trotoaru iste. bloka i u zelenim povr{inama. Ukoliko ovi prostori ne postoje ili su fizi~ki popu- U zonama privredne delatnosti i privrednim parkovi- weni drugim infrastrukturnim vodovima ili wihovim zama objekti GMRS/MRS i MRS se mogu postaviti: na slo- {titnim zonama TO se postavqa ispod kolovoza. bodnom prostoru u okviru kompleksa pojedina~nih kori- TO je mogu}e postaviti van regulacionog pojasa saobra- snika i na javnim povr{inama. }ajnice i to u za{titnom zelenilu du` saobra}ajnice i iz- U zelenim povr{inama objekti GMRS/MRS i MRS ra- uzetno kroz privatne parcele ukoliko postoji saglasnost di}e se na osnovu uslova JKP „Zelenilo-Beograd”. vlasnika iste. Prostor na kome se gradi GMRS/MRS i MRS mora bi- Rastojawa trase distributivnog TO-a do temeqa objekti ogra|en. Ogra|ivawe kompleksa GMRS/MRS i MRS iz- ta mora biti najmawe 2,0 m ili 1,0 m od prikqu~ne mreè vesti transparentnom ogradom visine 2,5 m. (mereno od bliè cevi), kako bi se izbeglo slegawe delo- Preporu~uje se primena vertikalnih zelenih zastora va objekta pored koga prolazi toplovod. (ìva ograda, puzavice ...). Za{titni sloj zemqe iznad cevi iznosi min. 0,6m. Izu- Ograda mora da ispuwava slede}e uslove: zetno nadsloj moè biti i 0,4m pod uslovom da se preduzmu – izme|u ograde i spoqnih zidova GMRS/MRS i MRS dodatne mere za{tite. mora postojati za{titna zona od najmawe 2 m; ograda Minimalna dubina ukopavawa pri ukr{tawu TO-a sa: ne sme biti nià od 2,5 m; – èlezni~kim i tramvajskim prugama iznosi 1,5m ra- – ulaz u GMRS/MRS i MRS, odnosno u ogra|en prostor ~unaju}i od gorwe ivice za{titne cevi do gorwe ivi- mora biti obezbe|en vratima koja se otvaraju na spoq- ce praga, nu stranu, ~ije su dimenzije najmawe 0,8 h 2 m. putevima i ulicama iznosi 0,6 iznad gorwe za{tit- – m Do svakog objekta GMRS/MRS i MRS mora se obezbedi- ne plo~e ili gorwe povr{ine za{titnog sloja peska ti pristupni put do najbliè javne saobra}ajnice, mini- bezkanalno postavqenog toplovoda, malne {irine 3 . kablovima GSP-a – osa toplovodnih cevi na 0,6 od m – m Ukoliko se objekat GMRS/MRS i MRS gradi na javnoj kabla, povr{ini u zoni raskrsnice, wen poloàj mora biti takav energetskim kablovima 110 – rastojawe dowe kote – kV da ne ugroàva preglednost, bezbednost i komfor kretawa kabla i gorwe kote cevi toplovoda treba da iznosi svih u~esnika u saobra}aju, u skladu sa tehni~kim normati- 0,9 i to prema uslovima „Elektrodistribucije Beo- m vima propisanim za ovu oblast. grad”. Kod izbora boja i finalne obrade materijala, voditi Kod popre~nog postavqawa toplovodnih cevi ispod sa- ra~una o neposrednom okruèwu i izvr{iti maksimalno obra}ajnica, vaè slede}a pravila: uklapawe objekta u okolni prostor. – saobra}ajnica i toplovodna instalacija ukr{tajaju se Distributivnim gasovodom (DG), smatra se cevovod za pod pravim uglom, odnosno u rasponu od 80÷1000; razvod gasa, koji se polaè ispod zemqe, radnog pritiska – na mestima prolaska toplovodne mreè ispod autopu- do ~etiri bara, a koji po~iwe od GMRS/MRS i MRS a za- ta, gradskih magistrala, èlezni~kih pruga i na me- vr{ava se u objektu potro{a~a. stima gde posebni uslovi zahtevaju, cevi poloìti u DG se postavqa u regulacionom pojasu saobra}ajnice, armirano betonske prohodne kanale ili ih provu}i i to u zelenom (ivi~nom ili sredwem) pojasu ili u trotoa- kroz ~eli~ne za{titne cevi sa revizinim oknima na ru iste. oba kraja. Na cevovodu ugraditi pregradne organe, sa Ukoliko ovi prostori ne postoje ili su fizi~ki popu- obe strane. weni drugim infrastrukturnim vodovima ili wihovim za- – dubina polagawa preizolovanog cevovoda ispod sao- {titnim zonama, DG se moè postaviti ispod kolovoza uz bra}ajnice je u zavisnosti od odgovaraju}eg saobra}aj- obaveznu primenu posebnih za{titnih mera koje su defi- nog optere}ewa i dozvoqenog pritiska na gorwu po- nisane propisima za postavqawe ove vrste gasovoda. vr{inu plasti~nog omota~a cevovoda. Ako su naponi DG se moè postaviti i van regulacionog pojasa sao- prekora~eni mora se vr{iti odgovaraju}a za{tita. bra}ajnice, i to i za{titnom zelenilu du` saobra}ajnice Deonice prikqu~nog toplovoda od primarne toplovodne i izuzetno kroz ostalo zemqi{te ukoliko postoji sagla- mreè do korisni~ke toplotne podstanice sprovodi}e se di- snost wenog vlasnika ili korisnika. rektno izradom tehni~ke dokumentacije i prijavom radova. Rastojawe trase DG-a do temeqa objekta mora biti naj- Kod projektovawa i izgradwe KO, PPS, TO i PS oba- mawe 1 m, kako bi se izbeglo slegawe delova objekta pored vezno je po{tovawe i primena svih vaè}ih propisa, stan- kojeg prolazi gasovod. darda, zakona i normativa iz predmetne oblasti. Paralelno vo|ewe i ukr{tawe DG sa drugim infra- 11.16.3. Pravila gra|ewa glavnih merno-regulacionih strukturnim vodovima mora se izvr{iti u skladu sa propi- stanica/merno-regulacionih stanica (GMRS/MRS), mer- sima koji to reguli{u. no-regulacionih stanica (MRS) i distributivnog gasovo- Dubina ukopavawa DG-a iznosi od 0,6 do 1 m (u zavisno- da (DG) za radni pritisak do ~etiri bara sti od uslova terena). Pravila gra|ewa GMRS/MRS, MRS i DG defini{u se Izuzetno, dubina ukopavawa DG-a moè biti i 0,5 m, za namene prostora koje }e se snabdevati prirodnim gasom. pod uslovom da se preduzmu dodatne mere za{tite. Pod GMRS/MRS I MRS podrazumevaju se objekti u ko- Minimalna dubina ukopavawa pri ukr{tawu DG-a sa: jima se vr{i priprema, regulacija i snièwe pritiska sa – èlezni~kim prugama iznosi 1,5 m ra~unaju}i od gor- vrednosti pritiska koji vlada u gasovodu , na èqenu vred- we ivice za{titne cevi do gorwe ivice praga; nost, tj. na vrednost koja omogu}ava wegovo kori{}ewe u – tramvajskim prugama i industrijskim kolosecima iz- cevima DG-a (do 4 bara). nosi 1 m; Objekti GMRS/MRS i MRS-a mogu biti zidanog ili – putevima i ulicama iznosi 1 m. monta`nog tipa. Ukr{tawe DG-a sa saobra}ajnicama vr{i se polagawem U blokovima individualnog stanovawa GMRS/MRS i gasovoda u za{titnu cev, odnosno kanal. Ukr{tawe se vr- MRS se mogu postaviti: na gra|evinskoj parceli i na jav- {i bez za{titne cevi, odnosno kanala, ako se prethodnom noj povr{ini. prora~unskom proverom utvrdi da je to mogu}e. U prigradskim naseqima objekti GMRS/MRS i MRS se Prilikom ukr{tawa DG-a sa saobra}ajnicama, vodoto- mogu postaviti: na gra|evinskoj parceli, na javnoj povr{i- cima i kanalima, ugao izme|u ose prepreke i ose gasovoda ni i na poqoprivrednim povr{inama. mora biti od 600 do 900. 31. decembar 2009. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 63 – 25

Deonica ku}nog gasovodnog prikqu~ka od DG mreè do Do objekta za sme{taj telekomunikacione opreme mora krajweg korisnika sprovodi}e se direktno izradom teh- se obezbediti pristupna pe{a~ka staza do najbliè javne ni~ke dokumentacije i prijavom radova. saobra}ajnice, minimalne {irine 1,5 m. Kod projektovawa i izgradwe GMRS/MRS, MRS i DG-a Objekat za sme{taj telekomunikacione opreme moè obavezno je po{tovawe i primena svih vaè}ih tehni~kih biti prislowen uz postoje}i objekat ako postoji sagla- propisa, standarda, zakona i normativa iz predmetne oblasti. snost svih vlasnika (korisnika) stanova ili poslovnog prostora ~iji se prozorski otvori nalaze na strani zgrade 11.16.4. Pravila gra|ewa fiksne telekomunikacione uz koju se postavqa telekomunikacioni objekat. mreè Ukoliko se objekat postavqa u postoje}i objekat, mora Ovim pravilima utvr|uju se uslovi gra|ewa i pove}awa se pribaviti saglasnost vlasnika (korisnika) stanova ili kapaciteta fiksne telekomunikacione mreè, i to: istu- poslovnog prostora. renih pretplatni~kih jedinica, transportne mreè, pri- Ukoliko se objekat za sme{taj telekomunikacione stupne mreè, automatskih telefonskih centrala (u daqem opreme postavqa na javnu povr{inu u zoni raskrsnice, wen tekstu: ATC), kablovskih distributivnih sistema (u daqem poloàj mora biti takav da ne ugroàva preglednost, bez- tekstu: KDS). bednost i komfor kretawa svih u~esnika u saobra}aju. Ova pravila defini{u uslove postavqawa predmetnih Transportne, pristupne i KDS mreè grade se podzem- objekata , odnosno radio-relejnih sistema (u daqem tekstu: nim vodovima na celoj teritoriji grada Beograda osim u RR sistemi), izgradwu pristupne mreè (telekomunikaci- individualnom stanovawu, na kojima ove mreè mogu da se one kanalizacije, bakarnih, opti~kih kablova, opreme u grade podzemnim ili nadzemnim vodovima. pristupnoj mreì (u daqem tekstu: ), opreme za be- ACCESS Telekomunikaciona kanalizacija gradi se gde je ve}a ì~no povezivawe pretplatnika na fiksnu telekomunika- koncentracija telekomunikacionih vodova (za dva i vi{e cionu mreù (u daqem tekstu: ) i KDS . WLL telekomunikacionih kablova). U okviru postoje}eg gabarita i volumena objekta ATC- Telekomunikacioni vodovi mogu se postavqati i kroz a mogu}e je zameniti postoje}u telekomunikacionu opremu podzemne objekte drugih infrastrukturnih sistema, uz sa- i kablove novom telekomunikacionom opremom i kablovi- glasnost vlasnika (korisnika). ma ve}eg kapaciteta i ugradwom KDS opreme. Podzemni telekomunikacioni vodovi transportne, U kompaktnim gradskim blokovima objekti za sme{taj pristupne, KDS mreè i telekomunikacione kanalizacije udaqenih pretplatni~kih jedinica opreme, kon- ACCESS postavqaju se ispod javnih povr{ina (trotoarskog prosto- centracije pristupne mreè, opreme, ATC i KDS WLL ra, ispod slobodnih povr{ina, ispod zelenih povr{ina, opreme (u daqem tekstu: objekti za sme{taj telekomunika- du` pe{a~kih staza, ispod parking prostora itd) i ispod cione opreme) mogu se postaviti: u okviru objekata, na slo- gra|evinskih parcela, uz saglasnost vlasnika (korisnika) bodnom prostoru u okviru bloka i ispod javnih povr{ina. parcela. Nadzemni objekat moè biti monta`ni ili zidani. Nadzemni telekomunikacioni vodovi postavqaju se na U otvorenim gradskim blokovima objekti za sme{taj te- stubove. lekomunikacione opreme mogu se postaviti: u okviru Stubovi se postavqaju na javnim povr{inama ili na objekta, u zelenim povr{inama i na povr{inama za parki- gra|evinskim parcelama, uz saglasnost vlasnika (korisni- rawe. Objekti u zelenim povr{inama i na povr{inama za ka) parcela. parkirawe grade se kao podzemni ili nadzemni objekti. Nadzemni telekomunikacioni vodovi mogu se postavqa- Nadzemni objekti mogu biti monta`ni ili zidani. ti i na stubove elektroenergetske mreè, uz saglasnost U blokovima individualnog stanovawa objekti za sme- vlasnika. {taj telekomunikacione opreme mogu da se grade: u okviru Kod projektovawa i izgradwe telekomunikacionih objekta, na gra|evinskoj parceli i na javnoj povr{ini. objekata i vodova obavezni su po{tovawe i primena svih Objekti mogu biti prizemni ili objekti na stubu. Prizem- vaè}ih tehni~kih standarda,zakona, propisa i normativa ni objekat moè biti zidani ili monta`ni. iz ove oblasti. U prigradskim naseqima objekti za sme{taj telekomun- Kod tipskih objekata, zbog ograni~ene mogu}nosti ob- kacione opreme grade se: u okviru objekta, na gra|evinskoj likovawa i estetskog izgleda, objekte pozicionirati tako parceli i na javnoj povr{ini. Objekti za sme{taj teleko- da se na najboqi na~in uklope u okolni ambijent. munikacione opreme mogu biti prizemni ili sme{teni na Kod zidanih objekata izborom fasadnih materijala, stubu. Prizemni objekti mogu biti zidani ili monta`ni. tekstura i boja maksimalno se uklopiti u okolni ambijent. U zonama privredne delatnosti telekomunikacioni objekti mogu se postaviti: u objektu u okviru kompleksa po- 11.16.5. Pravila gra|ewa mobilne telekomunikacione jedina~nih korisnika, u okviru kompleksa pojedina~nih mreè korisnika i na javnim povr{inama. Ovim pravilima utvr|uju se uslovi gra|ewa i pove}awa Telekomunikacioni objekat moè biti prizemni obje- kapaciteta mobilne telekomunikacione mreè, i to: mo- kat ili sme{ten na stubu. bilnih centrala, kontrolora baznih radio-stanica, baznih Prizemni telekomunikacioni objekat moè se graditi radio-stanica, radio-relejnih stanica, antena, antenskih kao monta`ni ili zidani objekat. stubova i antenskih nosa~a. U gradskim zonama koje predstavqaju prostorno-kultur- U okviru postoje}eg gabarita i volumena predmetnih no-istorijsku celinu telekomunikacioni objekti se posta- objekata mogu}e je zameniti postoje}u telekomunikacionu vqaju u saradwi sa Zavodom za za{titu spomenika kulture opremu novom telekomunikacionom opremom ve}eg kapaci- grada Beograda. teta. Saradwa sa Zavodom za za{titu spomenika kulture gra- U kompaktnim gradskim blokovima objekti za sme{taj da Beograda je obavezna i kada se radi o sme{taju teleko- mobilnih centrala, kontrolora baznih radio-stanica, ba- munikacione opreme u postoje}i objekat koji je pod tretma- znih radio-stanica, radio-relejnih stanica (u daqem tek- nom za{tite. stu: objekti za sme{taj telekomunikacione opreme) kao i U zonama zelenih javnih povr{ina telekomunikacioni antene, antenski stubovi, antenski nosa~i mogu se posta- objekti grade se uz uslove JKP „Zelenilo – Beograd” i to: viti:u okviru objekata, na slobodnom prostoru u okviru kao podzemni i u izuzetnim slu~ajevima kao prizemni bloka i ispod javnih povr{ina. Nadzemni objekat moè objekti. biti monta`ni ili zidani. Prizemni objekat za sme{taj telekomunikacione opreme U otvorenim gradskim blokovima objekti za sme{taj te- moè biti ogra|en ukoliko je monta`ni. Zidani objekti ne lekomunikacione opreme, antene, antenski stubovi i moraju biti ogra|eni. Oko objekata nema za{titne zone. antenski nosa~i mogu se postaviti: u okviru objekta, u Broj 63 – 26 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2009. zelenim povr{inama i na povr{inama za parkirawe. povr{ina, du` pe{a~kih staza, ispod parking prostora Objekti u okviru objekta i ma povr{inama za parkirawe itd.) i ispod gra|evinskih parcela, uz saglasnost vlasni- grade se kao podzemni ili nadzemni objekti. Nadzemni ka (korisnika) parcela. objekti mogu biti monta`ni ili zidani. Nadzemni pristupni vodovi postavqaju se na stubove. U blokovima individualnog stanovawa objekti za sme- Stubovi se postavqaju na javnim povr{inama ili na gra|e- {taj telekomunikacione opreme, antene, antenski stubovi vinskim parcelama, uz saglasnost vlasnika (korisnika) i antenski nosa~i mogu da se grade: u okviru objekta, na parcela. gra|evinskoj parceli i na javnoj povr{ini. Objekti mogu Nadzemni telekomunikacioni vodovi mogu se postavqa- biti prizemni ili objekti na stubu. Prizemni objekat mo- ti i na stubove elektroenergetske mreè, uz saglasnost è biti zidani ili monta`ni. vlasnika. U prigradskim naseqima objekti za sme{taj telekomun- Kod tipskih objekata, zbog ograni~ene mogu}nosti ob- kacione opreme, antene, antenski stubovi i antenski nosa- likovawa i estetskog izgleda, objekte pozicionirati tako ~i grade se: u okviru objekta, na gra|evinskoj parceli, na da se na najboqi na~in uklope u okolni ambijent. javnoj povr{ini. Objekti za sme{taj telekomunikacione Kod zidanih objekata izborom fasadnih materijala, opreme mogu biti prizemni ili sme{teni na stubu. Pri- tekstura i boja maksimalno se uklopiti u okolni ambijent. zemni objekti mogu biti zidani ili monta`ni. Kod projektovawa i izgradwe predmetnih objekata oba- U zonama privredne delatnosti objekti za sme{taj te- vezno je po{tovawe svih vaè}ih tehni~kih normativa, lekomunikacione opreme, antene, antenski stubovi i an- standarda, zakona i normativa iz ove oblasti. tenski nosa~i mogu se postaviti: u objektu u okviru kompleksa pojedina~nih korisnika, u okviru kompleksa pojedina~nih korisnika i na javnim povr{inama. Telekomuni- 140 kacioni objekat moè biti prizemni objekat ili sme{ten U poglavqu 12. ,,Prelazne i zavr{ne odredbe’’ u delu na stubu. Prizemni telekomunikacioni objekat moè se 12.1. ,,Uslovi sprovo|ewa Generalnog plana’’ posle stava 6. graditi kao monta`ni ili zidani objekat. dodaje se novi stav koji glasi: U gradskim zonama koje predstavqaju prostorno-kultur- ,,Dva osnovna postupka sprovo|ewa no-istorijsku celinu telekomunikacioni objekti se posta- Ovaj generalni plan je osnov za dva bitno razli~ita po- vqaju u saradwi sa Zavodom za za{titu spomenika kulture stupka sprovo|ewa: grada Beograda. – postupak razrade Generalnog plana izradom planova Saradwa sa Zavodom za za{titu spomenika kulture gra- generalne i detaqne regulacije; da Beograda je obavezna i kada se radi o sme{taju teleko- – postupak neposrednog sprovo|ewa izdavawem izvoda munikacione opreme u postoje}i objekat koji je pod tretma- iz Generalnog plana ili potvr|ivawem urbanisti~- nom za{tite. kog projekta na osnovu Generalnog plana. U zonama zelenih javnih povr{ina telekomunikacioni objekti grade se uz uslove JKP „Zelenilo-Beograd” i to: kao U postupku neposrednog sprovo|ewa, u potpunosti se podzemni i u izuzetnim slu~ajevima kao prizemni objekti. primewuju namene i parametri ovog plana. Objekat za sme{taj mobilne telekomunikacione opreme Pokazateqi za odre|ivawe kapaciteta izgradwe, ~ije moè biti prislowen uz postoje}i objekat ako postoji sa- vrednosti su date u osnovnim namenama prostora ovog Ge- glasnost svih vlasnika (korisnika) stanova ili poslovnog neralnog plana su slede}i: prostora ~iji se prozorski otvori nalaze na strani zgrade – stepen zauzetosti (Z), uz koju se postavqa mobilni telekomunikacioni objekat. – indeks izgra|enosti (I). Ovi pokazateqi se primewuju zajedno sa drugim pravi- Nadzemni objekat za sme{taj mobilne telekomunikaci- lima iz „Pravila gra|ewa”. Ta pravila se odnose na regu- one opreme i antenskih stubova sa antenama postavqa se na lacije ulice, bloka, parcele, gra|evinske linije, visinu i odgovaraju}i kompleks. Kompleks mora biti ogra|en i u poloàj objekta na parceli i u bloku, kapacitete za parki- okviru wega se planiraju sve za{titne zone. U kompleks se rawe, zelene povr{ine. Wihovom primenom se kapacitet postavqaju antenski stubovi sa antenama, a na tlu se posta- dobijen na osnovu pokazateqa definitivno odre|uje na vqaju kontejneri baznih stanica. Kontejneri baznih stani- stvarni iznos za odre|enu lokaciju. ca ne mogu da pre|u 50% povr{ine kompleksa. Napajawe Kod izrade planova detaqne regulacije ovi pokazateqi elektri~nom energijom vr{i}e se iz postoje}e niskona- su za parcele orijentacioni i usmeravaju}i, pa se pokaza- ponske mreè 1 KV. teqi na nivou pojedina~ne parcele odnosno celine mogu Do kompleksa sa objektom za sme{taj mobilne telekomu- pove}ati ili smawiti tako da na nivou bloka, odnosno nikacione opreme i antenskih stubova sa antenama mora se skupa blokova, prose~ne vrednosti ostanu bliske vredno- izgraditi pristupni put minimalne {irine 3 m, do naj- stima datim za osnovne namene ovog generalnog plana.’’ bliè javne saobra}ajnice. Slobodne povr{ine kompleksa moraju se ozeleniti. Antene koje se postavqaju na fasade postoje}ih objeka- 141 ta moraju biti u skladu sa bojom i arhitektonskim izgle- U poglavqu 12. „Prelazne i zavr{ne odredbe”, deo 12.2. dom fasade. „Pravila gra|ewa” se u potpunosti bri{e i zamewuje tekstom: Pristupni telekomunikacioni vodovi (u daqem tekstu: pristupni vodovi) za povezivawe mobilnih centrala i ba- ,,12.2. Sprovo|ewe Generalnog plana znih radio-stanica grade se podzemno na celoj teritoriji Ovaj generalni plan, planovi generalne regulacije i grada Beograda osim za prostore iz ~lana 5. ta~ke 3. i 4, na planovi detaqne regulacije doneseni u skladu sa urbani- kojima ove mreè mogu da se grade podzemnim ili nadzem- sti~kim planovima {irih celina defini{u na~in spro- nim vodovima. vo|ewa za teritoriju koju obuhvataju. Pristupna kanalizacija gradi se gde je ve}a koncentra- Na grafi~kom prilogu 17.2. prikazani su elementi cija telekomunikacionih vodova (za dva i vi{e telekom sprovo|ewa Generalnog plana i ozna~eni u prostoru odgo- kablova). varaju}om legendom. Propisani postupci sprovo|ewa su: Pristupni vodovi mogu se postavqati i kroz podzemne – podru~ja koja se sprovode na osnovu usvojenih planova, objekte drugih infrastrukturnih sistema, uz wihovu sagla- – podru~ja za koja su potrebni planovi detaqnije razra- snost. de i delovi teritorije za koje je mogu}a neposredna Podzemni pristupni vodovi i telekomunikaciona ka- primena pravila Generalnog plana, nalizacija postavqaju se ispod javnih povr{ina (trotoar- – podru~ja za obaveznu primenu posebnih instrumenata skog prostora, ispod slobodnih povr{ina, ispod zelenih razrade i sprovo|ewa Generalnog plana, 31. decembar 2009. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 63 – 27

– podru~ja poqoprivrednog zemqi{ta sa propisanim sornoj institucionalizovanoj saradwi i kroz planove de- uslovima sprovo|ewa. taqne regulacije: 12.2.1. Podru~ja koja se sprovode na osnovu usvojenih – zone za{tite vodoizvori{ta; planova – zona za{tite aerodroma; Podru~ja planova donetih prema Zakonu o planirawu i – zona za{tite Instituta za nuklearne nauke u Vin~i; izgradwi sprovode se izvodom iz plana. – zona nove luke na levoj obali Dunava; Planovi koji su uskla|eni sa Zakonom, a usvojeni pre – nepovoqni tereni za izgradwu (klizi{ta, nestabilne dono{ewa ovog zakona primewuju se u skladu sa re{ewima padine, lesni odseci, plavni tereni); datim u Odluci o odre|ivawu urbanisti~kih planova koji u – zone za{tite radio koridora, celini ili delovima nisu u suprotnosti sa Zakonom o pla- – zona trase autoputa i èlezni~ke pruge, na pravcu Bu- nirawu i izgradwi („Slu`beni list grada Beograda”, br. baw potok – Vin~a, 30/03, 33/03, 23/04) i Katalogu koji je sastavni deo odluke. – dunavsko priobaqe u zonama transformacije Luka Podru~ja za koja su potrebni planovi detaqnije razra- ,,Beograd’’ i Ada Huja. de i delovi teritorije za koje je mogu}a neposredna prime- Na podru~jima predvi|enim za obaveznu primenu posebna pravila Generalnog plana nih instrumenata razrade i sprovo|ewa, potrebno je obez- Podru~ja u kojima nije definisana regulacija i u koji- bediti (ili primeniti ako postoji) odgovaraju}u studiju, ma se predvi|aju zna~ajne promene kao i potreba opremawa ekspertizu, ili druge posebne instrumente u skladu sa ka- zemqi{ta infrastrukturom i javnim funkcijama treba da rakterom problema zbog koga su predvi|eni. se pripreme dono{ewem planova detaqne regulacije, {to Na podru~jma za obaveznu primenu ovih posebnih instru- vaì i za podru~ja za koja se priprema program za izradu menata za ~ije je objekte i funcije prema zakonu nadle`na plana detaqne regulacije. Republika Srbija (vodoizvori{ta, aerodromi, pristani{ta Zakonom o planirawu i izgradwi propisane su vrste i drugo) obavezna je me|uresorna instuticionalna saradwa planova kojima se moè sprovoditi Generalni plan, ali se kroz pripremu plana generalne ili detaqne regulacije. ne propisuju tehni~ke metode kojima se dolazi do odluke o Podru~ja za izradu konkursa i javne stru~ne provere primeni odre|ene vrste plana ili neposredne primene Ge- obeleèna su u Generalnom planu uslovnim znakom (kontu- neralnog plana. Zakonom je mogu}nost neposrednog sprovo- ra zone), a definitivna granica podru~ja za izradu konkur- |ewa planova kakav je generalni dopu{tena samo na delo- sa i javne stru~ne provere odre|uje se u pripremi konkursa, vima teritorije „koji imaju ista pravila gra|ewa”, odno- odnosno javne stru~ne provere. Iniciraju ih gradske, stru- sno na kojima je mogu}e prepoznati i utvrditi regulaciju. kovne organizacije i stru~ne institucije. Takvi su: Ovim izmenama je predloèna mogu}nost direktne pri- – javni urbanisti~ko-arhitektonski konkursi sa me|u- mene pravila Generalnog plana u zonama za koje je potrebno narodnim u~e{}em, i doneti planove regulacije. Investitoru, odnosno sa wegove strane angaòvanoj licenciranoj ku}i ili pojedincu, moè – javne ankete, radionice i provere, javni konkursi sa se izuzetno odobriti direktno sprovo|ewe i primena pra- posebno definisanim zadacima i pravilima. vila Generalnog plana kroz akt o urbanisti~kim uslovima Ovde date povr{ine su orijentaciona podru~ja dok se ili izvod iz plana, ukoliko potvrdi postojawe regulacije granice odre|uju prilikom raspisivawa za svaki konkurs. prema propisanim kriterijumima. Imaju}i u vidu veliki Podru~ja konkursa obeleèna su brojevima od 1 do 44 u gra- obuhvat i potpunu raznolikost izgra|enog podru~ja grada fi~kom prilogu. Beograda, direktno sprovo|ewe se ne moè precizno gra- – Za podru~je 1 i 2 (Savski amfiteatar) potreban je jav- fi~ki odrediti, ali se moè potvrditi i dokazati takva ni me|unarodni urbanisti~ki konkurs sa teì{tem na mogu}nost, ukoliko lokacija ispuwava slede}e kriterijume: re{avawu odnosa novih izgra|enih elemenata grada sa – da je na lokaciji formirana ili je mogu}e formira- rekom, okolinom i povezivawem naspramnih obala. ti gra|evinske parcele na katastarskoj parceli (ili – Za podru~ja 3 i 4 (veliko Ratno ostrvo i nova Ada na parcelama) bez izmena granica javnog i ostalog ze- levoj obali Dunava) potreban je javni urbanisti~ki mqi{ta; konkurs sa me|unarodnim u~e{}em sa teì{tem na – da lokacija ima pristup na javni put; re{avawu odnosa prirodnih elemenata, vizuelnog – da postoji mogu}nost prikqu~ewa na mreù komunal- sklada u slici u{}a i rekreativnog kori{}ewa pro- ne infrastrukture, i da postoje rezerve u kapaciteti- stora i objekata. ma koje mogu da podmire novu izgradwu; – Za podru~ja 5, 6, 7, 8, 9, 11, 15, 16, 31, 32, i 44 (kao {to – da je mogu}e na osnovu urbanisti~kih karakteristika je Terazijska terasa, staro Sajmi{te, Park na U{}u, prete`ne postoje}e izgradwe u okruèwu formirati centralna zona Novog Beograda, itd.) potreban je an- pravila nove izgradwe, tako da se budu}a izgradwa ketni urbanisti~ki konkurs pre pripreme planova harmoni~no uklapa u okolni izgra|eni prostor (gra- detaqne regulacije; |evinska linija, visine slemena i venca, tip izgrad- – Za podru~ja 17, 18 (novi stambeni kompleksi) potreb- we, posebni uslovi kojima se obezbe|uje ~uvawe ambi- na je anketa najmawe pet pozvanih stru~nih timova jenta, karaktera ili tipa izgradwe, postoje}eg ili (ukqu~uju}i timove obra|iva~a plana) u fazi izrade planiranog u okruèwu, itd.); programa za regulacioni plan, uz obavezu izlagawa – da se novom izgradwom ne}e ugroziti postoje}e stawe javnosti rezultata ovih stru~nih provera. Moè se i/ili planirani kapaciteti javnih sadràja i funk- primeniti i forma konkursa iz prethodne alineje. cija (optere}ewe infrastrukture, javnog prostora, – Za podru~ja 10, 21, 22, 23, 24, 25, 42 i 43 (kao {to je Trg kapaciteti de~jih ustanova, osnovnih {kola, itd.); Republike ili Kosan~i}ev venac) potrebna je organiza- – da je nova izgradwa u skladu sa Generalnim planom cija javnih arhitektonsko-urbanisti~kih konkursa za propisanim parametrima kako bi u budu}im planovi- pojedina~ne objekte sa javnom namenom, a konkursa po ma detaqne regulacije bila tretirana kao ste~ena pozivu (ili me{ovitih, odnosno javnih konkursa) sa 3 - obaveza u skladu sa okruèwem. 5 pozvanih u~esnika za objekte pojedinih investitora. Potvrdu ispuwenosti navedenih kriterijuma utvr|uje – Podru~ja 26, 27, 28 i 29 (Bulevar Jurija Gagarina – ju- nadle`ni organ lokalne samouprave i predlaè za veri- `na strana) sprovode se na osnovu vaè}ih planova fikaciju Komisiji za planove. detaqne regulacije. Ukoliko se èli aktivirati po- 12.2.3. Podru~ja za obaveznu primenu posebnih instru- jas uz ulicu Jurija Gagarina kroz koju prolaze vodovi menata razrade i sprovo|ewa Generalnog plana infrastrukture, potrebna je tehni~ko-ekonomska ana- Prostori sa posebnim uslovima za{tite u kojima se liza racionalizacije i organizacije pojasa tehni~- konkretna namena i uslovi kori{}ewa odre|uju u me|ure- kih infrastruktura i saobra}ajnica na toj strani Broj 63 – 28 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2009.

bulevara. Ukoliko ova analiza pokaè opravdanost Uneti stavove u tekstualnom i grafi~kom delu plana izme{tawa infrastrukture i izgradwu potrebna je koji se odnose na strategiju i lokacije neprofitnog i so- organizacija arhitektonsko – urbanisti~kih konkur- cijalnog stanovawa, korekciju u nameni kori{}ewa ze- sa kao u prethodnoj alineji. mqi{ta na banatskom delu centralne zone grada, predvi|e- – Za podru~ja 30, 33, 34, 35 i 36 (kao {to su blok 68 i se- ne ovim izmenama i dopunama Generalnog plana, kao i na verna strana du` ulice Jurija Gagarina) javne stru~- ~itavom podru~ju grada Beograda na lokacijama za koje po- ne provere treba da obezbede najmawe pripremu i pri- stoje uslovi za razvoj ovakvih namena.’’ kazivawe idejnog re{ewa Komisiji za planove sa javnim izlagawem idejnog re{ewa na na~in koji odredi Sekretarijat za urbanizam i gra|evinske poslove. 142 Iz podru~ja konkursa navedenih brojevima od 1 do 44 u U poglavqu 12.5. „Regulacioni planovi ~ije se sprovo- prethodnom stavu mogu}e je izuzeti komplekse javnih komu- |ewe obustavqa” dodaje se: nalnih slu`bi i mreè socijalne infrastrukture ({kol- Op{tina ûkarica stvo, zdravstvo, kultura i dr.) koji su od op{teg interesa. Deo DUP ûkari~ke padine („Slu`beni list grada Be- Podru~ja poqoprivrednog zemqi{ta sa propisanim ograda”, br. 29/86, 3/92, 16/92, 25/92), delovi: uslovima sprovo|ewa. a) blok izme|u ulica Karpo{eve i Lazara Kujunxi}a, Postoje}e i nove zelene povr{ine u gra|evinskom reo- b) blok izme|u ulica ûkari~ka, Mirka Po{ti}a i nu, ukoliko se ve} nalaze na javnom zemqi{tu mogu da se âmxijine. sprovode i rekonstrui{u na osnovu Generalnog plana. Planirana namena je individualno stanovawe. Zelene povr{ine koje pripadaju kategoriji ostalog ze- Metod sprovo|ewa: „potrebni planovi”. mqi{ta (osim skupa datog u ta~ki 3.6. stav 4 ta~ka 2. Gene- 9.2. Deo DUP-a naseqa Cerak II („Sl. list grada Be- ralnog plana) se ure|uju na osnovu Generalnog plana Beo- ograda” br. 25/81, 18/82, 27/86) i deo Urbanisti~kog proje- grada 2021. kata naseqa Cerak 2 („Sl. list grada Beograda” br. 18/82 i Zemqi{te sa poqoprivrednom namenom u gra|evinskom 24/95) izme|u izgra|enih ulica Jablani~ke, naseqske (Za- podru~ju se ure|uje na osnovu Generalnog plana, za izgrad- padne ulice), kolsko pe{a~ke ulice, i parcela sredwe wu objekata koji su u funkciji te namene. {kole i de~je ustanove. U postupku pripreme potrebno je: Za predmetnu lokaciju namena se mewa iz sporta i zele- – uraditi urbanisti~ki projekat parcelacije zbog for- nila u Komercijalne zone i gradske centre. mirawa gra|evinske parcele za namensku izgradwu; Metod sprovo|ewa: „potrebni planovi” – Parametri se odre|uju u zavisnosti od tehnologije, Op{tina Zvezdara namene, vrste proizvodwe, i veli~ine parcele name- 16.1. Deo DUP-a naseqa Veliki Mokri Lug („Slu`be- wene za poqoprivredu ali ne preko vrednosti indek- ni list grada Beograda”, broj 20/88), u delu koji se odnosi sa izgra|enosti od 0,1 i stepena zauzetosti parcele od na blok izme|u ulica Vladimira Dvornikovi}a, Teodori- 10%, za postoje}e parcele do 0,5 ha; ne, Vladimira ]orovi}a i Jovijanove. – nove parcele za ovu namenu ne mogu biti mawe od 0,5 ha. Planirana namena po Generalnom planu je individual- – Za ve}e parcele i proizvodne komplekse, indeksi se no stanovawe uz primenu parametara za socijalno i pristu- utvr|uju prema potrebama tehnolo{kog projekta, u ko- pa~no stanovawe. me se prikazuje opravdanost izgradwe na parceli pre- Metod sprovo|ewa: „potrebni planovi’’. te`no namewenoj poqoprivredi. Verifikacija para- 16.2. Deo PDR Bulevara kraqa Aleksandra za blokove metara uslovqenih tehnolo{kim procesom vr{i se na izme|u ulica: Starca Vujadina i Stanislava Srem~evi}a Komisiji za planove uz uslove svih nadle`nih insti- (B15, B16, B21-B23, C18, C22-C26), („Slu`beni list gra- tucija u oblastima privrede, ìvotne sredine i jav- da Beograda’’, broj 34/03) za koji je predvi|ena razrada dru- nih komunalnih preduze}a, kao i uz pozitivno mi{qe- gim planom zbog nepostoje}e regulacije @i~ke ulice i we Ministarstva poqoprivrede. UMP-a. Nove stambene, privredne i komercijalne objekte u Usvajawem plana za @i~ku ul. (PDR za podru~je izme|u ovim prostorima nije mogu}e graditi. ulica: Vojvode [upqikca, Radivoja Kora}a, Mile{evske, Mate Vidakovi}a, Dani~areve, Jovana Raji}a, Todora od 12.3. Odnos prema Regionalnom prostornom planu ad- Stala}a i @i~ke, („Slu`beni list grada Beograda’’, broj ministrativnog podru~ja grada Beograda 1/06) mogu se blokovi uz wu nesmetano sprovoditi do regu- U odnosu na Regionalni prostorni plan administra- lacije UMP. Tipologija i parametri se preuzimaju iz tivnog podru~ja grada Beograda („Slu`beni list grada Be- prethodno definisanog ostalog dela bloka usvojenog PDR ograda”, broj 10/04), ovim izmenama GP unapre|ena je i do- Bulevara Kraqa Aleksandra. Deo blokova prema koridoru puwena namena „privredne zone i gradski centri” novom UMP ne moè se direktno sprovoditi do utvr|ivawa ta~- namenom „privredni parkovi”. U prvoj narednoj izmeni ne regulacije te saobra}ajnice. Prostornog plana ovu namenu uvesti na ~itavom podru~ju grada, gde za to postoje profesionalno utemeqena argu- Op{tina Zemun mentacija i uslovi. U grafi~kom delu predmetnog pro- 21.1. DUP kompleksa uskladi{tewa i distributivnog stornog plana uskladiti lokacije za razvoj privrednih sistema naftnih derivata na podru~ju Gorweg Zemuna parkova sa lokacijama predvi|enim ovim izmenama. („Slu`beni list grada Beograda”, broj 20/81) Uskladiti stavove u tekstualnom i grafi~kom delu Zadràva se trasa distributivnog sistema naftnih de- Prostornog plana koji se odnose na revitalizaciju i tran- rivata odre|ena Generalnim planom. sformciju ranijih proizvodnih zona u izgra|enim podru~- Metod sprovo|ewa: „potrebni planovi’’. jima grada Beograda, a posebno onih koje se nalaze u cen- 21.2. Deo Izmena i dopuna DUP-a stambenog kompleksa tralnoj zoni grada. Osim toga, povr{ine namewene proiz- „Kamendin” u Zemunu, („Slu`beni list grada Beograda”, vodnim zonama u prostornom planu uskladiti sa povr{ina- broj 6/89), lokacija 1.17. ma GP Beograda 2021. i ovim izmenama plana, do nivoa ko- Planirana namena po Generalnom planu je individual- ji je prihvatqiv za prostorne planove prema zakonu. no stanovawe uz primenu parametara za socijalno i pristu- Uneti korekciju koja se odnosi na potencijalne loka- pa~no stanovawe. cije za razvoj svih vidova lu~ke delatnosti na teritoriji Metod sprovo|ewa: „potrebni planovi’’. Grada Beograda uskla|ivawem namena povr{ina, kapacite- Op{tina Novi Beograd ta i simbola sa re{ewima GP Beograda 2021 iz 2003. godi- 22.3. DUP Bloka 40 izme|u èlezni~ke pruge, Ulice ne i predvi|enih ovim izmenama GP.” To{in bunar i ááá bulevara, lokacija prema To{inom 31. decembar 2009. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 63 – 29 bunaru („Slu`beni list grada Beograda”, broj 1/89) u delu Grafi~ki prilozi ostalog gra|evinskog zemqi{ta. 2. Planirano kori{}ewe zemqi{ta 2021. R 1:20.000 Javne namene i saobra}ajno re{ewe ostaju na snazi. Za ostalo gra|evinsko zemqi{te primewuju se parametri Ge- 3. Planirani saobra}aj (2021) R 1:50.000 neralnog plana za poslovno-trgova~ke ulice. 13. Planirane komercijalne zone Metod sprovo|ewa: za javne namene: na osnovu Detaqnog i gradski centri 2021. R 1:50.000 urbanisti~kog plana, za ostale namene: „potrebni planovi’’. 17.2. Urbanisti~ki instrumenti Op{tina Vo`dovac sprovo|ewa plana R 1:20.000 26.1. DUP industrijske zone u Kumodraù („Slu`beni 19. Prikaz izmena Generalnog plana u list grada Beograda”, broj 14/80) planiranom kori{}ewu zemqi{ta 2021. R 1:50.000 Stavqa se van snage. Metod sprovo|ewa: „potrebni pla- 21. Prikaz izmena u kompleksima i novi’’. trasama infrastrukturnih sistema R 1:50.000

Dokumentacija 143 1. Odluka o izradi Izmena i dopuna Generalnog plana U delu 12.8. ,,Posebni instrumenti sprovo|ewa plana’’, Beograda 2021. (izmena i dopuna GP 2/2006) stav 4., koji po~iwe re~ima: ,,U okviru gra|evinskog rejo- 2. Program Izmena i dopuna Generalnog plana Beogra- na, u roku” bri{e se i zamewuje stavom koji glasi: ,,U pre- da 2021. (izmena i dopuna GP 2/2006) laznom periodu do dono{ewa planova detaqnije razrade 3. Spisak institucija, javnih komunalnih preduze}a i odredbe ovog generalnog plana upotrebqava}e se za spro- ostalih organa i organizacija kojima je pregled poslat na vo|ewe i pripremu izvoda iz plana u svemu u skladu sa mi{qewe ili dopunu uslova koje su dali u fazi pripreme odredbama datim u poglavqu 12.2. „Sprovo|ewe Generalnog Programa za izmene GP 2/2006 – faza 2 i kopije pisama sa plana”.” Ostatak teksta do kraja odeqka se bri{e (stavovi 5, 6, zahtevom 7 i 8). 4. Rezime i obrazloèwe izmena i dopuna kao materi- jal za radni sastanak 11.06.07. godine i spisak prisutnih predstavnika 144 5. Odgovori i uslovi institucija primqeni do 15.12.2008. godine U delu 12.11. ,,Tretman povr{ina za novu kompleksnu 6. Dopisi Direkcije za gra|evinsko zemqi{te u vezi sa stambenu izgradwu u periodu do dono{ewa planova general- izborom izmena za drugu fazu ne i detaqne regulacije’’, u naslovu se posle re~i: „izgrad- 7. Dopis Urbanisti~kog zavoda Beograda o koncepciji wu” dodaje: ,,ili transformaciju zastarelih privrednih izbora izmena za drugu fazu lokacija’’ a ostatak naslova se zadràva. 8. Analiza kriterijuma za stavqawe van snage predloè- U prvoj re~enici, posle re~i: „stambene izgradwe” do- nih 11 planova u Izmenama i dopunama GP 2021 – Faza 2. daju se re~i: ,,ili zonama transformacije privrede u sta- 9. Pregled i obrazloèwe numerisanih izmena prika- novawe’’. zanih na grafi~kom prilogu br. 19. „Prikaz izmena Gene- ralnog plana u planiranom kori{}ewu zemqi{ta 2021.” â. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE 10. Ostala dokumenta na osnovu kojih je izvr{ena izmena Generalnog plana Beograda 2021, faza 2 Postupci sprovo|ewa Generalnog plana Beograda 2021. 11. Primedbe u okviru razmatrawa Nacrta Izmena i do- („Slu`beni list grada Beograda”, br. 27/03, 25/05 i 34/07), puna GP Beograda 2021, izmene GP 2/2006, faza 2 otpo~eti pre stupawa na snagu ovih izmena i dopuna Gene- 12. Grafi~ki prilog: Trajna dobra Beograda R 1:50.000 ralnog plana Beograda 2021 – Faza 2, mogu se nastaviti u 13. Spisak nepokretnih kulturnih dobara skladu sa odredbama tog plana i Zakona o planirawu i iz- 14. Izve{taj o strate{koj proceni uticaja na ìvotnu gradwi („Slu`beni glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06) shodno sredinu Izmena i dopuna Generalnog plana Beograda 2021. ~lanu 215, stav 6 Zakona o planirawu i izgradwi („Slu- 15. Spisak institucija, javnih komunalnih preduze}a i `beni glasnik RS”, broj 72/09). ostalih organa i organizacija koje su u fazi javnog uvida U postupcima sprovo|ewa Izmena i dopuna Generalnog dostavile svoje primedbe, mi{qewe ili dopunu prethodno plana Beograda 2021 – faza 2 koriste se termini i odred- izdatih uslova i kopije pisama sa zahtevom be u skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi („Slu`be- 16. Izve{taj o javnom uvidu Nacrta izmena i dopuna GP ni glasnik RS”, broj 72/09), kao {to su: Beograda 2021. (faza 2) sa izve{tajem o strate{koj proce- – umesto: ,,stepen zauzetosti parcele’’ koristi se ,,in- ni uticaja predmetnog plana na ìvotnu sredinu deks zauzetosti parcele’’; 17. Obrazloèwe Sekretarijata za urbanizam i gra|e- – umesto: ,,akt o urbanisti~kim uslovima’’ i ,,izvod iz vinske posle plana’’ koristi se ,,lokacijska dozvola’’ i „informa- 18. Amandmani cija o lokaciji”; – umesto: ,,ostalo gra|evinsko zemqi{te’’ koristi se: Ove izmene i dopune Generalnog plana Beograda 2021 – ,,gra|evinsko zemqi{te’’; Faza 2 stupaju na snagu osmog dana od dana objavqivawa u – umesto: ,,javno gra|evinsko zemqi{te’’ i ,,javne povr- „Slu`benom listu grada Beograda”. {ine’’ koristi se: ,,povr{ina javne namene”; – i sli~no. Skup{tina grada Beograda Broj 350-947/09-S, 13. novembra 2009. godine âá. Sastavni deo Izmena i dopuna Generalnog plana Beo- Predsednik grada (2021) – Faza 2 su: Aleksandar Anti}, s. r. Broj 63 – 30 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2009.

Са новим визуелним идентитетом правно-економски магазин „ЗИП – Закони и пракса“ у броју 120 за јануар 2010. објављује: ТЕМА БРОЈА Почела примена Законa о Агенцији за борбу против корупције ДЕЖУРНЕ ОЧИ ЗА СТРАНКЕ И ФУНКЦИОНЕРЕ Зорана Марковић: Када утврдимо да постоји намера да се прикрије имовина и да има елемената кри- вичног дела, подносићемо кривичну пријаву против функционера, са предлогом да се за то кривично дело изрекне одговарајућа санкција, која се креће у распону од шест месеци до пет година затвора

ЗА ЗИП ГОВОРЕ:

Слободан Хомен, државни секретар Министарства правде о ПРАВНО-ЕКОНОМСКИ МАГАЗИН

новинама у Закону о промету непокретности Година VI | Број 120 www.slglasnik.com Jануар 2010. Цена 120 динара Одзвонило преварантима који исти стан продају више пута Годишња претплата: 980 динара ISSN 0000-000

Направљен је одговарајући софтвер који ће омогућити да се ТЕМА БРОЈА

сваки покушај вишеструке продаје станова евидентира и о Зорана Марковић о примени томе обавести јавни тужилац Закона о Агенцији за борбу против корупције Дежурне очи Предраг Петровић, начелник Одељења за послове у области за странке популационе политике и финансијске подршке породици са и функционере децом Министарства рада и социјалне политике Стране 8 и 9 Ревизија накнада зарада за време породиљског одсуства

Жељко Митровић из Управе за јавни дуг Министарства финансија о емитовању државних записа у прошлој години Банке највећи купци државних записа

У РЕДОВНИМ РУБРИКАМА МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ: СЛОБОДАН ХОМЕН ПРЕДРАГ ПЕТРОВИЋ државни секретар начелник у Министарству рада Министарства правде и социјалне политике Одзвонило преварантима Ревизија накнада у продаји станова за породиље • Одговоре на ваша питања у вези са недоумицама у примени Стране 18 и 19 Страна 7 прописа • Које су новине у Закону о равноправности полова • Како остварити права на старосну пензију у 2010. НОВЕ РУБРИКЕ У ЗИП-у: • Шта урадити са бесплатним акцијама • Какво дејство ће имати на домаћу привреду одлука ЕУ да • Службена мишљења одмрзне Прелазни трговински споразум са Србијом • Рачуноводство и ревизија • Шта се мења у Закону о рачуноводству и ревизији • Које ће измене и допуне претрпети Закон о порезу на добит предузећа и Закон о порезу на доходак грађана ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА: 980,00 РСД • Зашто је Народна банка Србије променила услове за ЦЕНА БРОЈА: 120,00 РСД управљање кредитним ризиком • Како се стиже до грађевинске дозволе • Како да уштедите средства у јавним набавкама

Додатне информације на тел.: 011/ 30 60 359, факс: 011/ 30 60 571, e-mail: [email protected], www.slglasnik.com 31. decembar 2009. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 63 – 31

У свим књижарама и пословним центрима ЈП Службени гласник комплетна понуда канцеларијског материјала, трговачке робе и образаца ПОСЕБНА ПОНУДА – ЗАВРШНИ РАЧУН

Продајна мрежа

БЕОГРАД – Бранкова 16, 011/30-31-415 Булевар деспота Стефана 1а, 011/30-31-903 Кнеза Милоша 16, 011/26-42-872 Краља Милутина 27, 011/36-44-430 Војводе Степе 68, 011/30-95-174 Булевар краља Александра 85, 011/30-88-174 Немањина 22–26, 011/36-31-049 Булевар Михајла Пупина 14, 011/30-17-878 Цара Душана 7, 011/30-31-410 Јове Илића 165, 011/30-92-907 Макензијева 26, 011/30-85-355 НОВИ САД – Јеврејска 13, 021/66-22-609 Пословни центар, 021/66-16-950 КРАГУЈЕВАЦ – Јована Цвијића 1, 034/30-00-10 Бранка Радичевића 20б, 034/50-17-41 УЖИЦЕ – Димитрија Туцовића 167, 031/50-03-07 ЧАЧАК – Жупана Страцимира б. б., 032/34-66-79 Пословни центар, Коњевићи б. б., 032/45-91-26 ЛЕСКОВАЦ – Булевар ослобођења 101, 016/21-42-98 Ускоро: КРУШЕВАЦ – Мирка Томића 39

WWW.SLGLASNIK.COM

НАРУЏБЕНИЦА

Име и презиме, ЈМБГ (назив фирме)

Адреса, телефон, e-mail

Текући рачун, ПИБ

Количина Наруџбеницу послати на адресу: ЈП Службени гласник, 11000 Београд, Јована Ристића 1, или на факс: 011/ 30-60-391. Тел.: 011/30-60-536, e-mail: [email protected]. Поштарина и ПДВ урачунати у цену. Broj 63 – 32 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2009.

SADR@AJ

Strana Izmene i dopune Generalnog plana Beograda 2021. faza 2 (Izmena i dopuna GP 2/2006) – – – – – – – – – – – – 1

„SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA” prodaje se u zgradi Skup{tine grada Beograda, Trg Nikole Pa{i}a 6, prizemqe – BIBLIOTEKA, 3229-678, lok. 259 Pretplata: telefon 3061-706, faks: 3061-688

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ Izdava~ Grad Beograd – Slu`ba za informisawe, Beograd, Trg Nikole Pa{i}a br. 6. Faks 3233-909. Teku}i ra~un 840-742341843-24. Odgovorni urednik ГРАДА БЕОГРАДА RADMILA JOSIPOVI]. Telefoni: 3244-325, 3229-678, lok. 6242, 6247. [tampa: JP „Slu`beni glasnik”, [tamparija „Glasnik”, Beograd, Lazareva~ki drum 15