Multikulturalizam I Etnicitet
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
• Multikulturalizam i etnicitet Jedan od razloga zbog kojeg su politike multikul- Dr Goran Bašić Goran Bašić turalizma uglavnom neuspešne jeste to što su one Direktor Instituta društvenih nauka najčešće osmišljavane u krugu monokulturalista koji u Beogradu na svet uvek gledaju „preko plota“, iz svog dvorišta. • Social culture: Reevaluating the paradigm Multikulturalista, vaspitan na liberalnoj tradiciji, ne Ljubomir Hristić bi pristao na toleranciju kao okosnicu međuetničkih o autoru Goran Bašić se problemima multikulturalno- odnosa jer on u poverenju i društvenoj solidarnosti sti i etniciteta bavi od 1989. godine. Napisao monografije • Sudskomedicinska veštačenja u teoriji traži uporišta stabilne društvenosti. Između multi- je sedam knjiga i oko sto naučnih radova i praksi medicinskog prava kulturalista i monokulturalista postoji dijalog, ali ne posvećenih ovim društvenim pojavama. Radio Hajrija Mujović i suštinsko razumevanje i poverenje koje omoguća- je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Insti- va rešenja na osnovu kojih se ljudi različitih etničkih tutu za filozofiju i društvenu teoriju, Fakultetu edicija i kulturnih grupa ne osećaju međusobno nelagodno monografije Goran Bašić za evropske pravne i političke studije, a od ili ugroženo. 2015. godine direktor je Instituta društvenih Izazovi su očigledni, prepoznajemo ih svakodnevno nauka. Osnivač je Centra za istraživanje u licima jedni drugih, a prevazići ih možemo vero- etniciteta i Akademske mreže za istraživanja u vatno samo na jedan način – uspostavljanjem pov- Jugoistočnoj Evropi. Bio je zamenik Zaštit- erenja i vraćanjem vere u snagu demokratije koja u MULTIKULTURAlizam nika građana zadužen za prava nacionalnih ljudima ceni ličnosti, dostojanstvo i etiku. Ljudi se manjina, a učestvovao je u pisanju strategija, plaše različitosti koje su drugim ljudima suštinski propisa i drugih akata koji se odnose na multi- važne. Izvor tog straha jeste neznanje i nepoveren- i etnicitet kulturalne politike u Srbiji. je. Valjana politika multikulturalnosti je ona koja razgrađuje ta dva bastiona etnocentrizma. KULTURALizam i etnicitet KULTURALizam Ideal neotuđivog „traganja za srećom“, koji je insti- tucionalizovala liberalna teorija, ljudska je potreba i univerzalno pravo. Ovaj ideal je ukorenjen u srž liberalne demokratije i kroz istoriju je bio pokretač MULTI promena svake vrste, zato je teško poverovati da se on može uskratiti ljudima koji u potragu za srećom dolaze iz društava koja nam nisu kulturno bliska. Odustajanje od jednakosti šansi za liberalizam bi bilo isto što i odustajanje od koncepta zaštite ašić privatne svojine. Ili skoro isto. B www.idn.org.rs oran G MULTIKULTURALIZAM I ETNICITET Izdavač Institut društvenih nauka Beograd, 2018 Za izdavača Dr Goran Bašić Recenzenti Akademik Tibor Varadi Prof. dr Silvo Devetak Prof. dr Čedomir Čupić Dr Vladimir Milisavljević Lektura i korektura Anka Jakšić Grafičko oblikovanje Milorad Mitić Štampa FineGraf, Beograd Knjiga je napisana u Institutu društvenih nauka u okviru projekta „Društvene transformacije u procesu evropskih integracija − multidisciplinarni pristup“, br. III 47010, koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Goran Bašić MULTIKULTURALIZAM I ETNICITET edicija monografije Institut društvenih nauka Beograd, 2018 Sadržaj Sadržaj 7 Predgovor 11 Multikulturalnost, etnicitet i individualni identitet 33 Iskušenja multikulturalnosti: koreni i savremeni aspekti 43 Vrste multikulturalnosti 54 Liberalni multikulturalizam 98 Politike multikulturalnosti 141 Zaštita manjina 183 Multietničnost i politika multikulturalizma u Srbiji 223 Perspektive multikulturalizma 229 Literatura 240 Imenski registar 244 Predmetni registar Predgovor Osnovna ideja ove knjige jeste da ukaže na to da nema loših teorija multikulturalnosti, već da politike multikulturalizma mogu biti veoma loše. Teorije i njihovi kritičari, različitih naučnih i ideoloških provenijencija, raščlanjuju, objašnjavaju i dovode u međusobnu vezu fenomene unutar multikulturalne celine. Etni citetu većina teoretičara pridaje supstancijalnu snagu u multikul turalnoj košari. Snaga etniciteta počiva na činjenici da svako pri pada nekoj etničkoj grupi. Veze koje ljudi grade u odnosu na pri marnu etničku grupu mogu oslabiti i mogu im postati nevažne, ali se ne mogu poništiti. U odnosu na rod, pol, kulturu, životno doba, socijalne uloge − etnicitet zauzima prožimajuću, bazičnu poziciju. S druge strane multikulturalizam malo ko vidi kao glavni tok uz koji se gradi politički poredak. Jedan od razloga za takav pristup je i neuspešno traganje za odgovorom na pitanje na koji način se u političkom sistemu može ukrotiti razbarušena, ne predvidljiva, katkad eruptivna snaga etniciteta. Različiti načini upravljanja etnicitetom uspevali su da stišaju njegovu razarajuću prirodu i da koriste stvaralačke i razvojne mogućnosti koje su takođe deo te prirode, ali ne i to da ga utkaju kao stabilan ele menat političke organizacije društva. Federalizam, konsocijacija, različiti oblici decentralizacije, autonomija i samouprava − istorij ski nisu bili rešenja za izazove s kojima su se multikulturalna društva suočavala. Mnogi su smatrali da će država blagostanja ili politike, bilo građanske, bilo voluntarističke radničke jednakosti podriti snagu etniciteta i da će na taj način ona izgubiti značaj. Jedan od razloga zbog kojeg do toga nije došlo i zbog ko jeg su politike multikulturalizma uglavnom neuspešne jeste to što su one najčešće osmišljavane u krugu monokulturalista koji 8 Goran Bašić | Multikulturalizam i etnicitet na svet uvek gledaju „preko plota“, iz svog dvorišta. Multikultu ralista, vaspitan na liberalnoj tradiciji, ne bi pristao na toleranciju kao okosnicu međuetničkih odnosa − on u poverenju i društvenoj solidarnosti traži uporišta stabilne društvenosti. Između multi kulturalista i monokulturalista postoji dijalog − ali ne i suštinsko razumevanje i poverenje koje omogućava rešenja na osnovu ko jih se ljudi različitih etničkih i kulturnih grupa ne osećaju među sobno nelagodno ili ugroženo. Njihovom dijalogu nedostaje esencija koju je jasno formulisala Džudit Batler ukazujući na to da zadatak nije da se pronađe jedinstven sintetički okvir, već da se pronađe način kako da određene stvari promišljamo zajedno. U javnim politikama višeetničkih država priznavanje etičkih i kulturnih identiteta je preduslov politike multikulturalnosti, a njena suština je u načinu kojim se uspostavlja dugoročna, održiva ravnoteža između politike društvene integracije manjinskih kul tura i antiasimilacionih mera. Uspostavljanje ove ravnoteže je najveći izazov u politikama multikulturalizma jer priznavanje kul turnih prava i različitih oblika autonomije pogoduje socijalnoj segregaciji. Osim toga, ne bi trebalo da zanemarimo ili nipoda štavamo činjenicu da je pripadništvo etničkoj grupi i osećaj sigur nosti pod njenim okriljem ljudima važno. Način ishrane, odeva nja, posvećeno ili povremeno poklonjenje ritualima i običajima nisu samo stil života, već i način na koji se kulture brane u nedru željubivom okruženju. Sećanje i solidarnost su snažna osećanja koja povezuju ljude u oblikovanju ličnog i grupnog odnosa prema etničkom identitetu. Savremena društva su etnocentrična bez obzira na to što su tehnološke blagodeti i dostupnost obrazovanja omogućili saznanja ili barem uvid u način života, kulturu, običaje, istoriju najrazličitijih etničkih i kulturnih zajednica u kojima se manje ili više lako mogu identifikovati zajedničke i limitrofne pozicije. Humanistički pristup društvenosti gotovo da nema izgleda pred naletima sofisticiranog i još češće grubog nacionalizma i popu lizma. Upravo populizam, kao pošast savremene demokratije, u etnicitetu nalazi nepresušno izvorište ideja za svoje zavodljive i maglovite političke koncepte čijem ostvarivanju je uvek prepre ka neko drugi. 9 Predgovor Izazovi su očigledni, prepoznajemo ih svakodnevno u lici ma jedni drugih, a prevazići ih možemo verovatno samo na je dan način – uspostavljanjem poverenja i vraćanjem vere u snagu demokratije koja u ljudima ceni ličnosti, dostojanstvo i etiku. Ljudi se plaše različitosti koje su drugim ljudima suštinski važne. Izvor tog straha jeste neznanje i nepoverenje. Valjana politika multikulturalnosti je ona koja razgrađuje ta dva bastiona etno centrizma. Multikulturalnost, etnicitet i individualni identitet U većini naučnih i stručnih radova pojmovi etniciteta i multi kulturalnosti se često podudaraju, a pojedini autori ih smatraju si nonimima. Ovom, ne samo metodološkom problemu, prethodilo je takođe teorijsko prožimanje pojma etniciteta s pojmom nacionaliz ma. Za Miltona Gordona (Milton Gordon) etnicitet je pojam pomoću kojeg objašnjava osećanje ljudi da čine jedan narod1, a Volker Konor (Walker Connor) ispoljavanje istih osećanja povezuje s fenomenom nacionalizma2. U knjizi The Politics of Nationalism and Ethnicity, Kils (James G. Kellas) jasno razdvaja fenomen nacionalizma i etniciteta. Po ovom autoru u osnovi etničnosti je osećanje pripadnosti primar noj, etničkoj grupi koja se od nacije razlikuje, jer je „po pravilu manja i čvršće vezana za kult predaka. Tako definisana, etnička grupa je ekskluzivna u smislu prisvajanja svake individualnosti, odnosno os poravanja pripadništva grupi svima koji ne dele urođene osobine“ 3. Vremenom su metodološke i teorijske nedoumice u vezi sa značenjem etniciteta manje-više razgraničene, tako da možemo govoriti o dva glavna toka mišljenja. Prvi se oslanja na primordijalne koncepcije koje etnos poima ju kao društvenu grupu koja se formira na