Nekretnine Jeftine, Prodaju Se U Bescenje

Srećni novogodišnji i božićni praznici Kalendar za 2019. godinu - poklon čitaocima

● ● Četvrtak 27. decembar 2018. broj: 0068 21460 Vrbas, Save Kovačevića 81, Medicinska laboratorija tel: 021/701-702, www.medlab.rs

Intervjui: Sve više kuća na prodaju u Srednjoj Bačkoj ● ● strana 5 Vrbašanin Robert Telčer Nekretnine jeftine, prodaju se u bescenje

Poznati gitarista Srđan Vujičić, komercijalista u PP “S.Kovačević”

Nije nepoznata činjenica da su poslednjih godina, kuće posebno stare, sve jeftinije u Vojvodini i dostupne su za prodaju po niskim cenama. Podaci kažu da Voj- vodina godišnje izgubi i do 25.000 stanovnika, što je grad veličine Bačke Palanke. Priče iz bogate istorije Vrbasa: Pravoslavna ● ● strana 12 kapela - Vodica Krenuo sam Nekada izvor od početka lekovite vode Reportaža - Zimovanje u Austriji

Snežni vrhovi Obertauerna 27. decembar 2018. www.okonas.info NOVO U REGIONU 2 Asocijacija filozofa, psihologa, sociologa „Polis“ kolektivni član VPA „Polis“ pravo poznavanje društva

Redakcijski komentar Opet nas je iznenadio sneg Prvi sneg polovinom de- vlasnik kuće, ili vlasnik sta- cembra, kad mu vreme i je- na, trebao bi u ovakvim siste, padao je skoro četrdeset tuacijama da se prihvati lo- Dr Goran Kaluđerović, predsednik Asocijacije i više sati bez prekida. Zim- pate i počisti sneg na svom ske službe u regionu izašle terenu. Zalud je pisanije po • „U našoj sredini koja bi zarad njenog bogatstva trebala da neguje inter- su spremne na puteve i ulice društvenim mrežama kako kulturni dijalog i negovanje nacionalnog identiteta, javljaju se stereotipi i Bačke, i može se reći da su se službe nisu stigle u ove ili predrasude koji taj interkulturni dijalog i različite identitete obesmišljava- uspešno borile sa vejavicom one ulice, u ova ili ona na- ju“, kaže dr Goran Kaluđerović, predsednik Asocijacije. koja dva dana nije prestaja- selja, zalud žalopojke kako la. Čak je i čuveni feketićki plaćamo upravnike po zgra- Cilj „Polisa“ je okupljanje mite te vlasti u modernizaciji ta, javljaju se stereotipi i pre- put bio prohodan za saobra- dama, a niko da očisti ispred filozofa, sociologa i psihilo- jednog društva. Šta to odre- drasude koji taj interkultural- ćaj, koji se odvijao u ta dva ulaza, sve to ne može spreči- ga iz cele Vojvodine, kao i iz đuje ili uslovljava da srpsko ni dijalog i različite identite- dana bez prekida. Neočišće- ti da sneg pada u decembru. Vrbasa sa namerom promovi- društvo ima deficit demokra- te obesmišljavaju“, navodi dr nog snega je ipak bilo u ne- A da mi budemo u decembru Kaluđerović. U dosadašnjem Lakše razumevanje društvenih i političkih prilika kim naseljima regiona, i u ne- iznenađeni snegom i zatrpani radu Asocijacija „Polis“ je or- kim ulicama i uličicama na- u svojoj ulici, ili da ne može- „Organizovanjem Asocijacije želimo da promovišemo profe- ganizovala više okruglih sto- ših mesta. Međutim, za ovaj mo izaći ispred svoje zgrade, sije kojim se bave naši članovi, pre svega, da olakšamo razu- lova i tribina, što je u suštini prvi udar snežnih padavina da moramo da krčimo sta- mevanje društvenih i političkih prilika. Ne u smislu dnev- njena programska aktivnost. nema mnogo mesta primed- zu kroz sneg, a da ne očisti- no-političkog opisivanja, već u smislu da se događaji situi- Okrugle stolove „Polis“ je or- bama, iako, naravno, uvek mo. Zima je tek počela, sne- raju u trajnije političke i društvene odnose koji postoje, sa ganizovao ili održavo samo- ima nezadovoljnih. Ne bra- ga će, predviđaju meteorolo- razumevanjem njihovih posledica. Iz pozicije okruglih sto- stalno ili u saradnji sa vojvo- neći javne službe koje su za- zi biti, naravno, još ove zime. lova koje ćemo organizovati, pokušavaćemo razumeti po- đanskom političkom Asocija- dužene i koje plaćamo za ova- Zimske službe tek čeka veliki sledice određenih društvenih i političkih odluka, kako bi cijom i krovnim Udruženjem kve vremenske neprilike, ve- posao, ali tokom predstojećih smo te moguće posledice javnosti predočili kroz razgovore”, za Političke nauke Srbije. Ina- liki problem je u tome što se snežnih padavina možemo kaže dr Goran Кaluđerović, predsednik “Polisa”. če, „Polis“ je u dosadašnjem ne čisti sneg ispred privat- pružiti i neki svoj mali skro- radu imao finansijsku podrš- nih kuća, ispred zgrada, pa i mni doprinos da bi i nama i sanja ugleda profesije, ali isto- tije u dugim istorijskim peri- ku lokalne samouprave Vrbas. pojedinih lokala, dakle pro- drugima bilo lakše. Ipak, na vremeno sa namerom promo- odima, uz pretpostavku da je U predstojećem periodu, već blem je u nama samima, u kraju, ima jedna javna služ- visanja novih oblika organi- demokratsko društvo stabil- početkom naredne godine, građanima. Ne mogu javne ba koja bi mogla revnosnije zacije demokratije, političke no i vodi progresu. U našoj organizovaće nove okrugle službe očistiti sve ulice grada radi svoj posao u vreme kulture i političkog dijaloga, sredini koja bi zarad njenog stolove, jer su do sada održa- dova u regionu, bez obzira snežnih nanosa i padavina. koji je pretpostavka poštova- bogatstva trebala da neguje ni skupovi pokazali da posto- i na broj uposlenih, potreb- A to je komunalna inspekci- nja osnovnih ljudskih i demo- Fenomeni politike no je da i sami nešto preduz- ja. Kazne nisu popularne, ali kratskih prava. Ono što radi Asocijacija, između ostalog, memo. Svaki građanin, bio su efikasne. „Polis“ će na lokalnom nivou imati i određeni edukativni bio bi i odgovor na postojanje karakter, jer ima nameru da kroz okrugle stolove, saopšte- profesionalnih neznalica koji Agencija za izdavanje novina i web portala nja i radove koji će se objavljivati u časopisu za istraživa- se svrstavaju u neke od domi- BAČKA PRESS - OKONAS.INFO VRBAS, nje fenomena politike „Politikon“, ukaže na racionalno ili Maršala Tita 92, (Hotel Bačka), Vrbas nantnih političkih grupacija. neracionalno u određenom političkom i društvenom pona- Ljubinka Nedović direktor i gl. i odgovorni urednik; Asocijacija želi da utvrdi traj- SZR ”Otvarač”, Vladimir Nikolić tehnički urednik; šanju. „Priželjkujemo da ‘Polis’ okuplja i, uslovno rečeno, ne strukturalne odnose i da u List Bačka Press izlazi dva puta mesečno; političke gladijatore, one koji su članovi stranaka, poslani- Telefoni: 061/319-33-65, 062/31-74-41; [email protected], okviru njih tumači i razume ci i tome slično, ali i one koji drugačije promišljaju o poli- [email protected] aktuelne, političke, privred- Štamparija: ”CMYK Printing”, Crvenka tici, da bi se napravila spona između ovih i drugih delova ne kulturne i društvene poja- Katalogizacija u publikaciji Matice srpske, Novi Sad društvenog života“, smаtra dr Кaluđerović. Bačka Press ISSN 2466-281X - Cobiss. sr-id 299656455; ve. „Primera radi ako se bavi- Tiraž: 4000 primeraka mo oblicima lične vlasti tre- interkulturni dijalog i nego- ji veliko interesovanje stručne Vojvođanska banka / Tekući dinarski račun broj 355000320045429771 ba utvrditi i mogućnosti i li- vanje nacionalnog identite- javnosti ove sredine i regiona. 3 POLITIKANAZIV www.okonas.info 27. decembar 2018. Izbori u Kuli Kampanja „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ Pobeda Naprednjaka Okrugli sto - Borba protiv nasilja Lokalni izbori u Kuli, pro- stranka, osvojivši 61,78% gla- • tekli su bez incidenata i bez sova (26 odborničkih mesta Sprečavanje nasilja u porodici bila je tema okruglog stola koji je organizo- prigovora Izbornoj komisiji. od mogućih 37). Za SPS gla- vala Komisija za ostvarivanje rodne ravnopravnosti opštine Vrbas. Iznoseći Pravo glasa imalo je 35.920 salo je 11,67% birača (5 od- podatke o broju prijavljenog nasilja u ovoj godini, i poredeći ih sa prethod- građana opštine Kula, koje je borničkih mandata), Gru- nim godinama evidentan je porast nasilja. U rad su bili uključeni predstav- iskoristilo 49,72% birača. Na pa građana Kritična masa nici svih relevantnih institucija u opštini, Policija, Sud, Tužilaštvo, Centar raspolaganju je bilo 8 izbor- osvojila je 9,48 % glasova (4 nih lista, od čega su 4 preš- odbornika) i Pokret obnove za socijalni rad, zdravstvene ustanove, udruženja... le cenzus. Ubedljivu pobedu Kraljevine Srbije, osvojio je Prema podacima CZS u evidentirano je čak 186 slu- iznet na Okruglom stolu je- ostvarila je Srpska napredna 6,99% (2 odbornika). M.V. toku 2018. godine do počet- čajeva nasilja, a u 141 sluča- ste da se lokalna samoupra- ka decembra, evidentirano ju izrečene su hitne mere. U va angažuje kako bi se obez- Vrbas dobio sertifikat bedio stambeni prostor za žr- tve nailja. „Tokom sastanka Povoljno poslovno okruženje bilo je dosta konstruktivnih Opština Vrbas uspešno je da je zahvaljujući konzisten- predloga, a jedan od njih je prošla kroz regionalni pro- tnim reformama opštinske da žrtve nasilja imaju pred- gram sertifikacije lokalnih uprave, uspela da stvori uslo- nost prilikom zapošljavanja, samouprava sa povoljnim pove koji pogoduju razvoju bi- kako bi se ekonomski osna- slovnim okruženjem - BFC znisa i investitorima”. “ Do- žile, tako i da se ukaže poslo- SEE, u jugoistočnoj Evropi, bili smo priliku da u praksu davcima na dodatno razume- koji su pokrenuli Nacionalna sprovedemo jasne smernice vanje prema žrtvi ukoliko je alijansa za lokalni ekonom- o tome kako da kreiramo do- zaposlena. Zaključak sa skupa jeste da je preventivno delovanje protiv nasilja u porodici neop- hodno, i da moramo da te- žimo ka nultoj toleranciji je 114 slučajeva nasilja u po- poslednjih mesec dana čak 5 prema bilo kom vidu nasilja. rodici, dok je u 2017. godini ljudi je u pritvoru zbog nasi- Iako je Komisija za ostvari- bilo 74 slučaja. U ovoj godi- lja. Na skupu je, između osta- vanje rodne ravnopravnosti ni od ukupnog broja slučaje- log, rečeno da se prema broju u proteklim godinama učini- va nasilja, čak 17 je ponovlje- no, a radi se uglavnom o više oblika nasilja, fizičko, psihič- ski razvoj - NALED, i Regi- bru poslovnu klimu, poveća- ko, seksualno... Prema infor- onalni savet za povoljno pomo konkurentnost i uđemo macijama predstavnika Op- slovno okurženje u JIE. Od u odabranu grupu lokalnih šte bolnice Vrbas, lekari su u sada je sertifikatima 9001 i zajednica koje su suštinski obavezi da prijave nadležnim 50001, pridružen i sertifi- posvećene razvoju. Od prvog organima, ukoliko posumlja- kat BFC SEE, koji potvrđu- dana naš cilj je bio savreme- ju da su zdravstvene tegobe je da je lokalna samouprava, na uprava koja obezbeđuje si- posledica nekog oblika nasi- prema zvaničnoj formulaci- gurnost investitorima”, rekao lja. Tendencija broja nasilja ji, “suštinski i dugoročno po- je Milan Glušac, predsednik evidentiranih od strane leka- svećena razvoju privrede, te opštine Vrbas. ra je u porstu, tako da je 2016. godine bilo 22 slučaja, 2017. Okrugli sto Mali Iđoš - Usvojen budžet za 2019. – 25, a 2018. godine u prvih 11 meseci 27 slučajeva nasi- evidentiranog nasilja Vrbas la dosta u borbi ptotiv nasilja, lja koje su evidentirali i pri- ne razlikuje od ostalih grado- prostora za rad ima još mno- Istorijski budžet javili lekari. Prva na „udaru“ va u Srbiji, ali ono što je po- go“, rekla je nakon Okruglog • „Usvajanje odluke o budžetu za sledeću godinu kada je reč o nasilju je polici- hvalno i ono u čemu prednja- stola Marjana Maraš, pred- je istorijski trenutak za opštinu, zato što ćemo sle- Predstava “Žene” - Tu smo da ukažemo, pustimo svoj glas i damo nadu… deće godine realizovati investiciju vrednu tri i po U okviru kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ u Bioskopu „Jugoslavi- miliona evra i presrećan sam zbog toga,“rekao je ja“ u Vrbasu odigrana je predstava „Žene“ u izvođenju članica Amaterskog pozorišta „Vla- Marko Lazić, predsednik opštine, na sednici SO dimir Popović“ Kulturnog centra Vrbas. Radi se o autorskom projektu ansambla i režisera održanoj 14. decembra. Fuada Tabučića, Kristine Radovac, Biljane Kovačević, Nade Lenđer,Nevenke Milanovski „Ovogodišnja odluka o težak preko milijardu, gde će Goronić, Maje Baucal i Violete Klopan. „Grupa pozorišnih poslenika iz jednog prelepog voj- budžetu za narednu godi- se oko 614 miliona izdvoji- vođanskog grada se okupila u želji da daju svoj glas i komentar na jednu od najvećih poša- nu je prva od uvođenja više- ti za komunalnu infrastruk- sti našeg društva, a to je nasilje. Revoltirani onim što vide u svojoj okolini sklopili su intere- stranačja i prva u poslednjih turu kao i dodatnih po dve- santnu priču o šest žena nad kojima su vršeni različiti oblici nasilja. Sve one su svojom hra- 25 godina u opštini, kojom sta miliona koji će pristići iz brošću i psihičkom snagom prevazišle svoja iskustva i koliko toliko nastavile sa svojim živo- se razvija komunalna infra- Pokrajine za ove namene. Sa tima. Tu smo da ukažemo, pustimo svoj glas i damo nadu...“, rekao je Fuad Tabučić, režiser. struktura, zahvaljujući Vladi izgradnjom prečistača krenu- ja, tako da je najveći broj pri- či i može da posluži kao pri- sednica Komisije za ostvari- Vojvodine, kako bi se u opšti- će se naredne godine i za te javljenog nasilja evidentiran mer drugim gradovima, je- vanje rodne ravnopravnosti ni izgradio prečistač i kolek- namene biće utrošeno 51 po- u Policijskoj stanici. Tokom ste dobra saradnja instituci- opštine Vrbas. tor otpadnih voda“, rekao je sto budžeta, rekao je Baranji, 2018. godine do 10. decembra ja. Jedan od predloga koji je S. K. Silard Baranji, šef budžetske istakavši da je i sama opština službe obrazlažući odluku o ostvarila povećanje budžeta Projekat “Zajedno u borbi protiv nasilja nad ženama“ je sufinansiran iz budžeta Repu- usvajanju budžeta, dodajući za 6,9 posto. blike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom da po prvi put imaju budžet Lj. N. projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 27. decembar 2018. www.okonas.info PRIVREDA I POLJOPRIVREDA 4 Srđan Vujičić, komercijalista u PP „Sava Kovačević“-Vrbas Rizična proizvodnja pod Krenuo sam od početka vedrim nebom • „Suština svakog posla je da se krene od početka, od osnovnog, da bi se po- • Povrtarstvo je oduvek zahtevnije u delatnosti sao razumeo i da bi se stiglo do vrha“, kaže Srđan Vujičić, mladi komercija- poljoprivrednih gazdinstava, u pogledu ulaganja i lista, jednog od najuspešnijih preduzeća u regionu. potrebe za više vrednih ruku. Paori ne beže od posla, ako očekuju da će se trud isplatiti, ali nikada Ovako govori mlađani Vu- vrha poznavanja celokupnog jednu dinamiku koja mi od- jičić, koji radi u firmi svog procesa proizvodnje. Danas govara“, kaže Vujičić. Radi- se ne zna šta će doneti proizvodnja pod vedrim ne- oca već punih osam godina. je Srđan veoma uspešan ko- ti u roditeljskoj firmi, koliko bom i neizvesnost na tržištu. Iako je to očeva firma, a on mercijalista u firmi, početci god izgleda privlačno, po- U sezoni kupusa, kupus se je dve tone. Proizvođači kažu po struci diplomirani eko- i sticanje iskustava ga pod- drazumeva i jednu vrstu po- za kilogram nudio za 15 do da se ove godine crni i beli sebne odgovornosti, prema 50 dinara. Najtraženiji i naj- luk nisu dobo pokazali kada sebi i svojima, prema porodi- skuplji je futoški kupus jer se je cena u pitanju. U poljopri- ci, ali i jednu vrstu lagodnosti, prodaje za 40 do 50 dinara, vredi je tako vajkaju se paori, kaže Srđan, jer radiš za sebe ali proizvođači objašnjava- nikada se ne zna kako će paor sa svojima, sa svojim prijate- ju da je to s razlogom, jer je proći, bilo da je reč o kuku- ljima i drugovima kojih ovde najkvalitetniji i najukusni- ruzu, suncokretu ili o povr- ima mnogo. „Ova godina je ji. A, od belog luka i pasulja, ću. - Cene naše robe padaju, bila relativno dobra za našu ove sezone – muka! Za kilo- a samo poskupljuju semena, firmu, bolja nego prošla, iako gram belog luka od proizvo- veštačko đubrivo i drugi pro- je bilo previše kiše u prvoj po- đača se traži 120 dinara, jer izvodi koje mi kupujemo. Pa- lovini godine, jesen je prošla toliku cenu trenutno mogu orima bi bilo mnogo bolje da Srđan Vujičić, PP “Sava Kovačević” bez padavina, ali smo to pre- da postignu povrtari, zato su cene poljoprivrednih pro- vazišli uspešno, imamo siste- se nakupci ugrađuju. „Ima- izvoda stabilne i ekonomski Trend proizvodnje prirodnih sokova me za navodnjavanje. Lanjska li smo pod belim lukom je- održive, da se ljudima ispla- „Prošle godine krenuli smo sa proizvodnjom prirodnih soko- godina je bila teža troškovi dan lanac, ima još šest dža- ti trud, a da bi tome sigur- va od jabuke i dunje iz naših voćnjaka u velikim pakovanji- proizvodnje su bili veći, a pri- kova da se proda, ali je cena no doprinelo smanjenje cene ma, po povoljnim cenama. To se pokazalo dobro, tako da nosi manji, a ove godine to je slaba. Beli luk je jeftin, a i po- nafte i veće subvencije za po- smo ove godine nastavili da razvijamo kontinuirano, pored bilo obrnuto“, saopštava Vu- red toga slabo ide. Nudimo ga ljoprivredna gazdinstva. Vla- drugih, ovaj sektor proizvodnje“, kaže Vujičić. jičić. Dodajući da smatra da od kuće, na pijacama i vašari- da stalno obećava, pa valjda na gazdinstvu u budućnosti ma širom Vojvodine, ali ima ćemo dočekati da bude bolje nomista. Prvi posao u ovom sećaju na poteškoće koje je treba postepeno uvoditi ino- ga mnogo na tržištu. Ove go- - poručuju poljoprivrednici. uspešnom poljoprivrednom imao u knjigovodstvu i finan- vacije u smislu primene mo- dine na jednom lancu rodilo gazdinstvu, kako nam priča, sijama i ako je o tome svoja dernih informacionih tehno- ipak je bio u magacinu, što on prva saznanja sticao na fakul- logija koje se mogu primeniti Saveti PSS Vrbas smatra potpuno prirodnim tetu. Za komercijalu u kojoj jednako i u ratarstvu i stočar- i logičnim jer važno je da se danas uspešno „pliva“ kaže: stvu, kaže Vujičić, razmišlja- posao savlada od početka, ko- „Dopada mi se posao veoma, jući o poslovnim planovima Salata u zaštićenom rak po korak, kako bi se sti- prvo zato što sam u kontak- i budućnosti firme. cala znanja i iskustva i kako tu sa ljudima, stalno u prego- prostoru bi se stiglo do vrha, ali i do vorima, sve to podrazumeva Lj. N. Rasad salate se proizvodi u Pri sadnji biljke u hranljivoj hranljivim kockama u sak- kocki (saksija, džifi) u pret- Povećanje minimalne zarade za 8,6 posto sijama (5×15 cm) džifi 7 i to hodno otvorene plitke rupe direktnim usejavanjem pili- sadi se do 50% visine kocke. ranog semena (ručno ili pne- Pri sadnji listovi ne treba da Minimalac će dogurati do 28.000 umatskom sejalicom) što je dodiruju zemlju jer bi mo- • Da će naredne godine minimalac biti viši za taj procenat poznato je od sep- najefikasnije. Pri setvi obič- gli da trule. Posle sadnje (5-7 tembra, kada je doneta odluka da se minimalna satnica sa 143 dinara pove- nog semena u saksije pro- dana) zalivanje je umereno ces je usporen, a i obavezno (20 mm vode) kako bi se sti- ća 12 dinara i iznosi 155 dinara. je pročupavanje salate. Pri mulisao razvoj korena, a za- Povećanje minimalne satni- minimalna zarada naredne će u mesecima u kojima ima setvi u sandučiće može se tim obilno (30 mm) ali ređe ce je kompromis između za- godine. U mesecima u koji- 176 radnih sati naredne go- u fazi kotiledona pikirati u (nivo 65-70%PVK). Po sun- hteva sindikata, koji su tra- ma ima najmanje radnih sati dine imati oko 27.300 dina- male saksije ili se pri gajenju čanom danu zaliva se ujutru, žili da povećanje bude veće, – 160, minimalna zarada biće ra, za razliku od one koja je u leji u fazi 2-3 lista rasađu- ali tako da se biljke ne vla- i poslodavaca, koji su sma- oko 24.800 dinara, dok je za islaćivana ove godine i imala je rasad golih žila (usporeniji že jer bi vlaženje podstaklo trali da rast treba da bude isti broj radnih sati u mese- oko 25.160 dinara. Treba reći dalji razvoj). Rasaduje se kada razvoj gljivičnih oboljenja. manji. To znači da će radni- cu ove godine iznosila oko i da je minimalana cena rada su biljke stare 15 (septembar) Relativna vlažnost vazduha ci koji u Srbiji rade za mini- 22.800 dinara. Naredne godi- u poslednjih pet godina, od- do 45 dana januar. Dva do tri održava se na 70%. Poveća- malac – a procenjuje se da ih ne će najviša minimalna za- nosno od 2014. do 2018. godi- dana pre sadnje zemljište se na relativna vlažnost dovo- je više od 350.000 – zarađi- rada, u mesecima kada se radi ne, povećana 28 dinara, a da dobro zalije do 90-95 posto di do pojave gljivičnih obo- vati više nego ove godine, a 184 sata, dostići oko 28.550 će uz povećanje koje će usle- PVK. Salata se sadi u jesen na ljenja, a pri nižoj javljaju se u kovertama će se, u proseku, dinara, dok je za isti broj rad- diti naredne godine, mini- rastojanju 20×17-25 cm, zimi ožegotine, koje se javljaju i naći oko 2.000 dinara više. nih sati ove godine minima- malna satnica biti 40 dinara na 20-25×20 cm, a u prole- pri visokoj koncentraciji soli Uz povećanje koje će usledi- lac bio oko 26.300. U mese- viša. Najveće povećanje mi- će i leto na 10×18-20 cm (u u zemljištu. U fazi 6-7 listo- ti od početka godine, najni- cima u kojima ima 168 rad- nimalne satnice bilo je prošle proseku 8-16 biljaka glaviča- va salata se prihranjuje (30- ža mesečna minimalna zara- nih sati minimalna zarada godine – 13 dinara, a dve goste, odnosno do 20 biljaka li- 40 g/m2 N dubriva) ili foli- da biće oko 25.000 dinara, a koja će biti isplaćivana slede- dine je bila ista. Tako je 2014. snate salate na m2). Razmak jamo odgovarajućim tečnim najviša će premašiti 28.000. će godine iznosiće oko 26.000 godine minimalac obračuna- sadnje zavisi od bujnosti sor- đubrivima. Budući da se minimalna za- dinara, za razliku od sadaš- van uz satnicu od 115 dinara, te (sorte mase glavice od 500 rada obračunava na osnovu njeg minimalca u tim mese- a u 2015. godinu startovalo se i 600 g sade se na rastojanju Dip.ing.Vladimir Rankov broja radnih sati u mesecu, cima koja iznosi 24.000. Кo- sa 121 dinarom, odnosno šest 30×30 cm). Sadi se na dubi- poznato je koliko će iznositi verta s minimalnom zaradom dinara više. ni na kojoj je i rasad rastao. 5 DRUŠTVO www.okonas.info 27. decembar 2018. Sve više kuća na prodaju u Srednjoj Bačkoj Nekretnine jeftine, prodaju se u bescenje • Nije nepoznata činjenica da su poslednjih godina kuće, posebno stare, sve jeftinije u Vojvodini i dostupne za prodaju po niskim cenama. Kao razlog napuštanja sela barem u Srednjoj Bačkoj, najčešće se navodi to da iz sela beže mladi koji u potrazi za boljim životom rasprodaju porodična imanja koja nema ko da kupi. Teški uslovi za život, uda- pnije za prodaju, a kupci su na rad u inostranstvo najče- Krsturčana u Kanadu, koji su na druge opštine u regio- ljensot od gradova, nedosta- opet stariji građani i penzi- šće u Nemačku, Austriju, a u su takođe svoje kuće i ima- nu Bačke, kao i u srbobran- poslednje vreme i u Slovačku nja prodavali u bescenje. Sta- skoj opštini, ali i u ovim op- i Mađarsku i kada se snađu re kuće u Kuli prodaju se za štinama je sijaset kuća i napu- najčešće odlaze cele porodi- vrednost i do 10.000 evra, s štenih i na prodaju. Iz svega ce i onda svoje kuće i imanja tim što je poslednjih godinu toga postavlja se i jedno pi- prodaju u bescenje. Prema in- dana preko Komesarijata za tanje da li je zaista naš eko- formacijama kulske Agencije za nekretnine „Most“, iz Siv- Vojvodina godišnje izgubi 25.000 stanovnika ca nekadašnjeg najvećeg sela Nije zanemarljiv i nepoznat podatak da Vojvodina godiš- bivše nam domovine, koji je nje izgubi i do 25.000 stanovnika, što je grad veličine Bačke nekada imao 11.000 stanov- Palanke. Oko 14.500 ljudi odseli svake godine iz Vojvodine, nika, a danas 8.000, unazad a broj umrlih je za 10.500 veći nego broj rođenih. par godina mogla se kupiti tak puteva, prodavnica, ško- oneri. Međutim, poslednjih pristojna kuća čak sa ima- izbeglice prodat veliki broj nomski standard pao na ova- la i vrtića i mala ponuda po- godina svedoci smo sve ma- njem za svega 2000 evra, a ovakvih kuća. Samo u toku ko niske grane, a da su kuće slova glavni su razlozi napu- ove godine prema evidenciji i nekretnine u susednim ze- štanja i zapuštanja sela i od- Kuća i za 5.000 evra kulskog „Mosta“, bilo je dosta mljama u okruženju prece- lazka mladih. Takođe je evi- kupaca i ovde je prodato sto njene, na primer za iste pare Najdrastičniji primer obezvređenosti kuća ili prodaje u bes- dentna pojava koncentrisa- kuća. Prodaju se i stanovi u u Crnoj Gori ne možete kupi- cenje, su primeri iz Maloiđoške opštine gde se recimo može nog razvoja Novog Sada i Be- Kuli, istini za volju manja je ti nikakvu nekretninu. Ili je kupiti trosobna kuća sa dvorištem i do 6.500 evra, kuća u ograda, a zapostavljanja ma- potražnja u odnosu na kuće, odgovor u tome da ovaj pro- Lovćencu koja ima dva izlaza na ulicu i prostire se na 100 njih mesta i gradova, tako da a red veličina cena za stano- stor ostaje bez stanovništva kvadratnih metara košta neverovatnih 5.000 evra. Slične su to najčešći razlozi seoba ve kreće se za dvosoban stan koje po svaku cenu odlazi, jer kuće u Malom Iđošu dostupne su i za 6.000 evra. mladih, koji odlaze put ovih od 17.000 do 25.000. evra. Što nema od čega da živi ovde i gradova. Dok s jedne strane sovnije pojave iseljavanja sta- stanovništvo je najčešće išlo se tiče prodaje istih nekret- onda sve svoje prodaje „bud mladi ljudi beže iz vojvođan- novnika, koji zbog posla, tr- u Italiju. Nije ostao nepoznat nina u vrbaskoj opštini cene zašto“?! skih sela, kuće su sve dostu- buhom za kruhom, odlaze za javnost i masovni odlazak su nešto veće i jače u odno- Lj. N. Reportaža: Sto godina salaša 60 - Mali Iđoš Život, može da se živi drugačije od drugih • Život se može organizovati tako da se mimoiđe stres i dinamika modernog brzog i potrošačkog društva, a da bude smislen, radan i kvalitetan. Uverili smo se u to na „salašu 60“ koji se nalazi u bačkom ataru negde iza Lovćenca. Nedavno je ili preciznije na, nešto uobičajeno. „Dva- sto dan kratak da se sve po- suncokret, gaji rasne pse i od imao i ovna teškog 140 ki- jednog dana miholjskog leta naest godina živim na ovom radi, ali uživam u svemu svega toga se zarađuje za pri- lograma, prodavo, radio ze- tome“, kaže vlasnik. Napu- stojan, ali iznad svega, miran mlju u zakup, držao rasne pse stio je gradski život pre de- život, koji ne isključuje blago- i prodavao i tako dolazio do ceniju i više, završio je fakul- deti civilizacije, poput struje, novaca, jer nije bilo dovoljno tet, a posao u gradu nije tra- vode, interneta, puta... Nije samo prodati stan pa kupiti žio, prodao je i gradski stan i sve u startu izgledalo tako ili imanje, trebalo je dosta sred- rešio da svoj život provede u miru panonske ravnice koja se spaja sa nebom gledaju- ći iz svakog ugla njegove sa- lašarske kuće. Nikola u ovoj kući, koja se prostire na dve- sta kvadrata i koja je zadrža- Nikola Kalaba na svom salašu la stari i autentičan stil, ima zabeleženog u oktobru na salašu, koji sam uspeo da ku- nameru da stvara i širi sop- „salašu 60-Mali Iđoš“, što je pim, obrađujem zemlju, dr- stvenu porodicu. Na imanju zvaničan naziv salaša, obe- žim par pasa u kojima uži- koje se prostire ispred, iza ili ležena stogodišnjica njego- vog postojanja. Zapravo kuća Udruženje Area koja se nalazi na salašu, vla- kao toga dana kada se obele- stava. „Ali već danas je dru- „Pre pola godine osnovali smo udruženje Area, zasadili smo snika Nikole Kalabe, koja je žavalo sto godina postojanja gačije, sređenije i lepše izgle- već 400 stabala bagrema. Ogradili smo puteve u ataru, pla- renovirana, ali tako da ne salaša. Nikola priča da je tre- da i sada se vidi da je sve to tili smo geometre kako bi smo mogli da ih ogradimo, jer pla- gubi od svog istorijskog pe- balo „iskrčiti“ zemlju i polja, ipak imalo smisla“, kaže Ni- niramo da zasadimo još 5000 stabala. Cilj našeg udruže- čata i duha patine, a posto- srediti travnjak ispred kuće, kola, koji uživa u atarskoj ariji, nja je borba protiv onih koji uništavaju prirodu, dakle bor- ji od 1920. godine, beležila pa srediti i renovirati staru u ljubavi prema životinjama ba za zaštitu prirode“, kaže Nikola. je sto godina postojanja. U kuću koja u potpunosti i nije u ljubavi prema radu, u ko- to ime priređena je orginal- vam. Radim puno, osim svo- svuda oko kuće zasađeni su završena. Zato je prvo držao jem je sam svoj nadređeni, za- na salašarska gozba, za goste je zemlje ima i zemlje u aren- voćnjaci višnje, šljiva i jabu- ovce na imanju, kvalitetne posleni, šef, direktor i gazda. pravi doživljaj, a za domaći- di koju radim, tako da je če- ka, ali radi se i gaji i pšenica i rase „vitenberg“, kaže da je 27. decembar 2018. www.okonas.info HRONIKANAZIV REGIONA 6 Vrednost investicije 275 miliona Crveni krst Vrbas Kula će dobiti Sportski centar Dan volontera U Pokrajinskoj vladi, u No- drazumeva izgradnju tri ba- Industrijsku zonu sa velikim U vrbaskom Crvenom kr- su uzrasta od sedam do 77 vom Sadu, potpisan je ugovor zena, upravne zgrade i sport- brojem zaposlenih. To je sve, stu obeležen je Svetski dan godina i svi na svoj način i u o početku prve faze izgradnje skih terena.Takođe, on ističe rekao bih, rezultat zajednič- volontera. Informativnu ra- skladu sa svojim mogućnosti- Sportsko-rekreativnog centra da je Pokrajinska vlada u pro- kog rada, dobrog planiranja, u Kuli, koji će zajedno finan- tekle dve i po godine investi- dobrih ciljeva, koji se tiču i lo- sirati Pokrajinska vlada pre- rala značajna sredstva u op- kalnog ekonomskog razvoja ko Uprave za kapitalna ula- štinu Kula i ocenio da je nje- i konkretnih uslova za bolji

dionicu za nove volontere i ma doprinose humanitarnim prezentaciju rada timova vo- aktivnostima ove organiza- lontera Crvenog krsta Vrbas cije. Međunarodni dan vo- u programskim aktivnosti- lontera Generalna skupština ma Crvenog krsta održala je Ujedinjenih nacija proglasi- Jasmina Rad, aktivistkinja la je u znak podsećanjea na 5. ove organizacije. Kako nas decembar 1985, datum kada je upoznala Tatjana Glušče- je stvoren Program UN za vo- vić, sekretar CK Vrbas volon- lontere. teri Crvenog krsta u Vrbasu ganja i opštine Kula. Vred- na slika danas potpuno dru- život građana”, rekao je Mi- nost investicije u prvoj fazi je gačija, nego prethodne godi- rović. Predsednik Privreme- 275 miliona dinara, od čega ne. “Kula se ne može prepo- nog organa opštine Kula, Ve- Opština Mali Iđoš 175 obezbeđuje Pokrajinska znati u odnosu na ono sta- libor Milojičić, izrazio je ve- vlada, a 100 miliona dinara nje koje je bilo pre pet ili de- liku zahvalnost kompletnoj stipendira studente obezbeđuje lokalna samou- set godina. Imamo novi Dom Pokrajinskoj vladi na podršci Opštinska uprava opštine dija. Od pristiglih 50 zahte- prava.Prema rečima predsed- zdravlja, imamo očišćen Veli- u realizaciji ovog, ali i mno- Mali Iđoš objavila je na por- va 45 su bili uredni i ispunja- nika Pokrajinske vlade, Igora ki bački kanal, osim ove po- gih drugih projekta. Takođe, talu opštine rezultate kon- vali sve uslove konkursa. Vi- Mirovića, očekuje se da rado- slednje deonice od Vrbasa do istakao je da je ovo bio du- kursa stipendiranja studena- sina stipendije je 6.000 dina- vi počnu u narednih nekoliko Kule koju treba da realizuju gogodišnji san svih mešta- ta osnovnih, master i postdi- ra mesečno, po korisniku sti- dana, te da prva faza radova kolege iz EU iz njihovih fon- na Kule. plomskih (doktorskih) stu- pendije. bude završena najkasnije do dova, imamo mnogo drugih M. V. jeseni 2019. godine, a to po- lokalnih investicija, imamo Za CFK 425.000 dinara Radovi u Gerontološkom centru Vrbas Sportski rekviziti Opština Vrbas potpisala je za fizičku kulturu od najve- Uskoro lift ugovor za dodelu sredstva po ćeg značaja i koristimo sva- Počeli su građevinski rado- „Izražavam veliko zadovolj- cijalne zaštite postoji realna konkursu za finansiranje poku priliku da svojim sred- vi na dogradnji lifta uz rekon- stvo zbog započetog važnog svakodnevna potreba kori- sebnih programa – projekata stvima ili sredstvima pokra- strukciju postojećeg objekta posla dogradnje lifta koji je snika i zaposlenih u ustanovi izgradnje, održavanja i opre- jinskih i republičkih organa za korišćenjem lifta manja sportskih objekata u vlasti, unapredimo njegovu s obzirom da je preko 80 posto korisni- ka slabo pokretno“, rekla je direktor- ka Gerontološkog centra Vrbas Rad- mila Musić. Uvođe- nje lifta će u nared- nom periodu una- prediti poslovanje i pružanje usluga starim i nemoćnim korisnicima i omo- AP Vojvodini. Ugovor su pot- funkcionalnost, izgled, sadr- gućiti potpunu po- pisali pokrajinski sekretar za žaje ili usluge koje ustanova punjenost kapacite- sport i omladinu Vladimir pruža. Tokom jeseni izvede- ta smeštaja, poseb- Batez i predsednik opštine no je nekoliko važnih poslo- no popunu slobod- Vrbas Milan Glušac, a ugo- va kojim smo objekat učini- zgrade Gerontološkog centra jedan od neophodnih uslo- nih mesta na spratu ustanove. vor podrazumeva finansira- li boljim, između ostalog iz- u Vrbasu. Projekat dograd- va i standarda za ostvariva- Naime, trenutno je popunje- nje nabavke sportskih rekvi- građen je parking, rampa za nje lifta finansira Ministar- nje licence u pružanju usluga nost kapaciteta 98 posto dok zita za Centar za fizičku kul- lica sa posebnim potrebama i stvo za rad, boračka i soci- socijalne zaštite. Pored uslo- su na listi čekanja za smeštaj turu „Drago Jovović“, vred- postavljena bista Draga Jovo- jalna pitanja sredstvima od va koje navodi Pravilnik o li- većinom slabo pokretna ili no 425.000 dinara. vića, po kome ustanova nosi 5.758.152,90 dinara. cenciranju organizacija so- nepokretna lica. „Za nas je objekat Centra ime“, rekao je Glušac. 7 HRONIKANAZIV REGIONA www.okonas.info 27. decembar 2018. Opština Srbobran Za potrebe dece sa invaliditetom Za sport i kulturu 4 miliona Opremljena senzorna soba Opština Srbobran izdvojila konkurse sredstva za svoje • Senzorna soba za potrebe dece sa invaliditetom u budućem Dnevnom boje skoro četiri miliona dina- projekte dobilo je više od 30 ra za realizaciju brojnih pro- raznih udruženja građana, ravku, opremljena je pomoću sredstava od nagradne igre “Uzmi račun i po- grama i projekata udruženja sportskih klubova, kultur- bedi”, kada je opštini Vrbas pripalo 23.000 evra. iz oblasti socijalne i zdrav- nih, humanitarnih i drugih Uskoro se očekuje otvara- mljena je mekim podnim i radno-okupacionu prostoriju, stvene zaštite, sporta i kultu- društava, koja će realizovati nje Dnevnog boravka za lica zidnim oblogama, raznim vr- fizio salu, prostoriju za rekre- re i umetnosti. Za socijalnu i brojne programe, priredbe, sa invaliditetom. zdravstvenu zaštitu i sport kurseve i akcije za sve zain- Senzorna soba se sastoji od izdvojeno je po 1,5 miliona teresovane građane Srbobra- opreme i sprava koje služe za dinara, a za kulturu i umet- na, Turije i Nadalja. podsticanje detetovih čula i nost 926.000 dinara.Кroz ove sposobnosti, a koristi se u te- Smeće pored kontejnera rapiji dece sa autizmom, po- remećajima senzorne integra- cije i kod dece stvara osećaj Čija je odgovornost?! sigurnosti i smiruje ga. Prema rečima Danijele Ilić, U gotovo svim delovima nje komunalne higijene u gra- članice Opštinskog veća za- grada vrlo često se može vide- du? Nije uvek tako. Dešava se dužene za socijalna pitanja, ti slika sa smećem pored kon- da su kontejneri poluprazni, da bi Dnevni boravak po- čeo sa radom preostalo je još da se opremi, što će biti stama aparata koji stimuli- ativne aktivnosti i prostoriju vrlo brzo. “Soba će omogućiti šu njihove osećaje i pomažu za rad logopeda sa decom”, novi rad sa decom koja ima- njihov razvoj i komunikaciju. rekla je Ilić. ju smetnje u razvoju, opre- Uz senzornu sobu imaćemo Pregorele sijalice na banderama Mračne ulice veliki problem U Starom Vrbasu delovi uli- tako da je kolovoz po mraku da je proces dug i da već me- ca Milivoja Čobanskog, Pe- “sigurniji” za kretanje pešaka. secima, a negde i više od go- tra Šeguljeva, Petra Drapši- Meštani iz ovog dela grada dinu dana, čekaju na zamenu tejnera, oko kojeg se skuplja- a rasutog smeća ima na sve na… potpuno su ne osvetlje- ju psi lutalice. Da li je uvek u strane. Neki građani ostav- ni. U zimsko doba u pet sati pitanju nedovoljan broj kon- ljaju smeće pored kontejne- popodne gotovo da se ne tejnera, neredovno održava- ra, čak i kada nije pun. vidi “prst pred nosom”. Sve- tlost dopire sa prozora kuća, Revitalizacija Velikog bačkog kanala a već oko ponoći nema ni- kakve, sem mesečeve svetlo- sti, ukoliko je vedro. Deca iz Nastavak radova ovog kraja, svakodnevno idu Polovinom decembra okon- no oko 155.000 kubnih meta- u školu tim putem, čak i pr- čani su radovi na revitaliza- ra nanosa. Potom je uređena vaci koji imaju najmanje ča- ciji 11,6 kilometara Velikog obala kanala razastiranjem sova po mrklom mraku pro- bačkog kanala, od Malog Sta- celog iskopanog materijala po laze kroz ulice. Tako se često para do Sombora, vredni oko okolnom terenu, izgrađeni su mogu videti deca koja idu ko- kažu da su se više puta obra- sijalica. Na nekoliko bande- 109 miliona dinara sa PDV- cevasti propusti na mestima lovozom umesto trotoarom ćali predstavnicima Mesne ra u nizu, gde su sijalice pre- om. Ovim radovima, pro- uliva meliorativnih kanala, a jer im je tako “bezbednije”. zajednice, kako bi se zameni- gorele, još uvek nisu stavlje- pusna moć kanala gotovo izgrađena je i nova radno-in- Trotoari su neravni, oštećeni, la rasveta na banderama, ali ne nove. je udvostručena, sa 18 m3/s spekciona staza iskopom od na 35 m3/s, što predstavlja oko 153.000 kubnih metara U Ulici Ive Lole Ribara u Vrbasu deo šire strategije snabdeva- i nasipom od 21.000 kubnih nja Bačke vodom iz Dunava metara zemljanog materijala. kod Bezdana. Na ovaj način Izvođači radova su VD „Za- Ulična rasveta uključena i danju će se omogućiti snabdevanje padna Bačka“ doo Sombor i Istini za volju bio je u pita- vodom, odnosno razvoj pro- PTP „Dubrava“ doo Bajmok. nju jedan dan, 6. decembar, jektovanih regionalnih pod- Revitalizacija Velikog Bač- kada je Elektrodistribucija, sistema za navodnjavanje kog kanala od Malog Stapa- verovatno zaboravila da is- koji zahvataju vodu iz kana- ra do Sombora, predstavlja ključi uličnu rasvetu, ili je zala Vrbas-Bezdan. Za izvođe- nastavak radova na uređenju tajio neki sistem. I to možda i nje kompletnih radova kori- ovog kanala započetog 2014. nije tako strašno, jer u pitanju štena je kombinacija više gra- godine. U periodu od 2014. je samo jedan dan, ali kurio- đevinskih mašina poput dva do 2017. na potezu od Vrba- zitet je to što u jednom delu bagera sa minimalnim do- sa, kroz Kulu, Crvenku, Si- ove ulice koja je u samom hvatom ruke od 22 m, dva ba- vac, do Malog Stapara, Veli- centru grada, letos apsolut- gera sa minimalnim dohva- ki Bački kanal je u potpunosti no nije bilo rasvete. Važno tom od 15 m kao i više bul- rekonstruisan, uklonjeno oko je da je ona stigla, a taj jedan dozera, kamiona i bagera sa 300.000 m3 mulja, uređene ceo dan pod rasvetom, iako standardnim rukama dohva- su obale, formirane inspek- je baš bio sunčan, platiće, po- ta od 8 m. Iz kanala je izvađe- cione staze. M. V. godite ko. 27. decembar 2018. www.okonas.info AKTUELNO 8 Ttribinama o bezbednosti dece i roditelja na internetu “Ukradena bezbednost” • Zainteresovani za unapređenje bezbednosti dece koja dosta vremena provode za računarima, i istovremeno zabrinuti zbog sve više slučajeva “internet nasilja”, Predškolska ustanova “Radost” iz Srbobrana i Fondacija “Tijana Jurić”, organizovali su javnu tribinu pod nazivom “Ukradena bezbednost”, na kojoj se govorilo o opasnostima koje vrebaju na društvenim mrežama. Predavanje je održao Igor usmere roditelji, te kako re- roditelja na internetu, o tr- je koje smo snimili na osno- istakao je Igor Jurić, osnivač Jurić, osnivač Fondacije “Ti- agovati u kriznim situacija- govini ljudima i vršnjačkom vu istinitih događaja, tu se Fondacije i otac tragično na- jana Jurić”, a salu SO Srbo- između ostalog mogu vide- stradale Tijane Jurić. Fonda- bran za ovu priliku ispunili ti i hapšenja, jer nam je cilj cija “Tijana Jurić” uspela je su mladi roditelji spremni da da pošaljemo snažnu poru- da izdejstvuje da u naš zako- čuju kako zaštiti svoju decu ku da se to događa oko nas. nodavni sistem uđe tzv. “Ti- koja svakodnevno koriste Ljudi su zainteresovani i do- janin zakon”. Promena koju brojne pogodnosti interne- bijamo pozitivne povratne je doneo ovaj zakon je da je ta. Razgovaralo se o metoda- informacije na ono što radi- policija dužna da u slučajevi- ma zlonamernih ljudi na in- mo. Mnogo žena i devojči- ma nestanka lica odmah, bez ternetu koje se koriste u po- ca se javilo da su bile žrtve. odlaganja, koristi raspoloži- trazi za potencijalnim žr- Ovaj vid prevencije je veoma ve mere i radnje, što bi treba- tvama, zatim kako se zašti- važan za odrastanje najmla- lo da obezbedi efikasnost po- titi prilikom korišćenja inter- Sve više slučajeva internet nasilja đih pre svega, a roditelji mo- licijskih istraga otmica i ne- neta i društvenih mreža, na ma. “Na našim tribinama go- nasilju. Кroz video snimke raju da budu svesni kakve sve stanka maloletnika. koje stvari pažnju trebaju da vorimo o bezbednosti dece i prikazujemo realne situaci- opasnosti vrebaju našu decu”, Aktiv žena Prve Mesne zajednice – Tkačka radionica Vredne Starovrbašanke • U okviru Aktiva žena Prve Mesne zajednice u Vrbasu od 2004. godine postoji tkačka radionica. Za to vreme za rad na razboju obučeno je preko 40 žena. Nekoliko vrednih žena i dalje rade na razboju, druže se i uživaju praveći rukotvorine. Njihov rad je human, jer često nastale radove poklanjaju ili prodaju, a novac usmere za pomoć deci. Priča o tkačkoj radionici lji da pomogne izbeglim lici- ki centar, tamo sam skraćiva- da dođe u tkačku radionicu vremenom, kada su u pitanju sa ženama iz Starog Vrba- ma i starijim osobama. Jed- la, prepravljala, šila sve što je i radi. Leona Segedi (59), kao modeli. Sve ove žene različi- trebalo izbeglim licima i sta- građevinski tehničar najve- tih profesija okupila je ideja o rijim ljudima. To je bio moj način da im pomognem. U znak zahvalnosti, za nas koje smo im pomagale, organizo- vana je obuka za tkanje i rad na razboju. Svi koji su proš- li obuku dobili su sertifikat, a iz Gerontološkog centra su nam poklonili prvi razboj“, priča Stefanija. Ubrzo se grupa žena organizovala i počela gotovo svakodnevno Mira i Leona u radnom zanosu da se bavi ovim ručnim ra- Kume: Sofija i Stevka sa počela je pre petnaest go- na od njih je Stefanija Mažić, dom. U početku je bilo pro- dina u Gerontološkom cen- koja danas predvodi Aktiv blema sa neadekvatnim pro- ći deo svog radnog veka pro- humanom radu, proizvodnji storom, ali njihovu upornost vela je u nekadašnjem „Na- ručnih radova i druženju. Da Prodajna izložba humanitarnog karaktera i entuzijazam prepoznali su pretku“, a sada uživa druže- su njihovi radovi kvalitetni U holu Bioskopa „Jugoslavija“, od 21. do 23. decembra odr- u Prvoj Mesnoj zajednici i ći se dok tka ćilime u radio- i visoko cenjeni potvruđuju žana je prodajna izložba ručnih radova, koju su organizovle obezbedili su im prostor za nici. Najstarija od njih, ali ne mnogobrojne izložbe širom žene tkačke radionice Aktiva žena Prve Mesne zajednice. rad. Trenutno u tkačkoj ra- i po duhu, snazi i spretnosti, Srbije. Na svakoj izložbi ruč- dionici ima 7 razboja, neke Sofija Vuković (72), radila je nih radova, njihovi radovi se tru, kada je nekoliko huma- žena Prve Mesne zajednice su dobili na poklon, a neke kao administrativni radnik, a izdvajaju i budu najzapaženiji. po konkursu od Pokrajin- svoje penzionerske dane sada Osim ćilima, staza i prostirki skog sekretarijata. Pre dese- tak dana u ovoj tkačkoj radi- Pomoć za decu onici zatekli smo četiri vred- Poslednjih godina žene iz Aktiva bazirale su se na pomoć ne žene. U udobnom kutku deci u OŠ “Svetozar Miletić”. U dogovoru sa direktorkom među razbojima i šarenom škole i psihologom, deci kojoj je pomoć potrebna obezbedi vunicom, one su udubljene u se odeća ili obuća, u zavisnosti od potreba dece. svoj rad stvarale unikatne radove. Ono što se na prvi mah provodi mirno uz razboj iz za nameštaj, one proizvode i osetilo jeste pozitivna ener- koga proizilaze predivni ra- odevne predmete. Trenutno gija. Mira Kostelnik (63), za- dovi. I na kraju „glavni krivac“ je najpopularniji pončo, a tu vršila je srednju ekonomsku tetka Stevka, Stefanija Mažić su i kostimi, džemperi... Naj- školu, nikada se ranije nije (66), čitav život provela je kao češće rade po porudžbini, a Stefanija Mažić bavila ručnim radom, a sada vrsna krojačica. Još uvek je preporuka zadovoljnih ku- nih žena redovno posećiva- i tkačku radionicu. „Redov- kaže da je to ispunjava. Sva- puna ideja, raznih kreacija, paca im je najbolja reklama. lo Gerontološki centar, u že- no sam odlazila u Gerontolš- ki slobodni trenutak koristi uvek u trendu i u koraku sa S. K. 9 KULTURA www.okonas.info 27. decembar 2018. Promoteri filma “Kralj Petar Prvi” Nova godina uz vatromet u Srbobranu Ristovski na vrbaskoj projekciji Doček na Trgu uz Garavi sokak Glumci Lazar i Danica Ri- mogu reći, mom Vrbasu, bu- ras da vas pozdravimo i po- Opština Srbobran orga- sokaka, tačno u ponoć ispra- stovski, kao i režiser Petar Ri- dući da smo tu zajedno i da želimo vam da uživate u fil- nizuje svečani doček Nove, te staru i dočekaju Novu go- stovski otvorili su u Biosko- smo komšije i da radimo za- mu i da se vidimo nekom sle- pu „Jugoslavija“ projekciju fil- jedno od kada je naš Filmski dećom lepom prilikom“, re- ma „Kralj Petar Prvi“ koji se festival u Ravnom Selu počeo kao je Lazar Ristovski. Gosti trenutno prikazuje u više de- sa radom, a kog ne bi bilo bez su najavili i desetodelnu seri- setina bioskopskih sala u ze- saradnje sa opštinom Vrbas. ju o Kralju Petru Prvom koja mlji i beleži desetine hiljada Prosto osećam Vrbas kao svoj će se emitovati na RTS, najve- gledalaca. „Drago mi je da radni, kulturni i životni pro- rovatnije od februara. smo večeras ovde i slobodno stor, tako da smo došli veče- Кulturni centar Кula Monodrama “Uspomene“ Кulska premijera monodra- pertoaru Кulturnog centra u naučnika Milutina Milanko- me „Uspomene“, koju u čast Кuli 23. decembra. Monodra- vića dramatizovao i režirao velikom srpskom naučniku mu “Uspomene” koja ju je po Savo Radović, govorila je o Milutinu Milankoviću izvo- autobiografskoj knjiizi “Us- prelomnim trenucima u ži- di Savo Radović, bila je na re- pomene, doživljaji i saznanja” votu Milutina Milankovića. 2019. godine na Trgu slobode. dinu uz vatromet, i besplatno Vrbas domaćin srpsko – ruskih društava – Održan svečani koncert Oni koji se odluče za slavlje usluženje čajem, kuvanim vi- na otvorenom, imaće prilike nom i neizbežnim turijskim Promovisana Monografija Udruženja „Rod“ da uživaju u muzici Garavog kobasicama. • Udruženje „Rod“, koje se u opštini Vrbas zanima razvojem srpsko-ruskih Ivan Bosiljčić u Srbobranu odnosa, bilo je domaćin još jednog okupljanja takvih društava iz više opšti- Dom kulture Srbobran obe- šta bila je puna do poslednjeg na Republike Srbije i iz Republike Srpske. ležio je Dan ustanove i 52 go- mesta, a publika je skoro dva Tim povodom u bioskopu Ruske Federacije u Beogradu. da vas uputim na poveziva- dine od osnivanja, uz muzič- sata uživala u recitalu i pe- „Jugoslavija“ održan je i kon- Glušac je upoznao gosta sa nje sa Ruskim domom, Ru- cert na kom su „zvezde veče- delovanjem opštine Vrbas i skim humanitarnim centrom ri“ bile mlade polaznice Stu- Udruženja „Rod“ na povezi- i Ruskom školom u Beogra- dija plesa „Monmiraž“ koji vanju sa subjektima iz Rusi- du, sa kojima bi opština Vr- od nedavno kroz svoju sek- je, među kojima se ističe grad bas mogla da proširuje sarad- ciju deluje u Vrbasu, a sedi- Kostroma sa kojim je opšti- nju“, istakao je Konanihin. U šte mu je u Subotici. Na kon- na Vrbas pobratim. „Preno- Vrbasu je osnovano i kordi- certu su učestvovali kantau- sim vam pozdrave ambasa- naciono telo i izabrani su ru- tor Aleksandar Toković, kao dora Čepurina, čija je poseta kovodoici koji će u naredne i đaci osnovnih škola „Sveto- Vrbasu bila u planu, ali je od- četiri goditi usmeravati ko- zar Miletić“ i „20. oktobar“, ložena zbog aktuelne situacije ordinisan rad društava srp- dve gradske škole u kojima na Kosovu i Metohiji. Amba- sko-ruskog prijateljstva. Dr se uči ruski jezik. Pre koncer- sador je izrazio želju da pose- Valentina Čizmar prezento- ta, predsednik opštine Milan ti Vrbas nakon januarske po- vala je rad „Rod-a“ i mono- Glušac imao je sastanak sa sete našeg predsednika Puti- grafiju koju je objavio povo- Aleksandrom Konanihinom, na Beogradu. Smatramo Vr- dom obeležavanja 10 godina prvim savetnikom Ambasade bas bratskim gradom i želim postojanja. A. S. Ivan Bosiljčić na sceni ko poetsko veče poznatog vanju poznatih pesama koje Predstavljena opsežna studija dr Borisa Bulatovića glumca i pevača Ivana Bo- je uz orkestar izveo Bosiljčić. Oklevetana književnost siljčića. Sala Malog pozori- • Knjiga analizira zapadnu nauku i medije u kojima se u poslednja dva veka Koncert učenika OMŠ sporovodi ideologizacija i kriminalizacija srpske književnosti. U svečanoj sali Gimnazije ku da uživaju u zvucima kla- O tome zašto se u stručnoj što se doživljava kao politički njih decenija u Srbiji čestito „Žarko Zrenjanin“ održan je vira, harmonike, tambure, gi- javnosti na Zapadu, posebno pamflet u službi hegemoniz- i vredno, učinio je pojedinac, u zapadnoj slavistici, Andri- ma. Čak se i kapitalni pisci, a ne institucije. Knjiga anali- ću spočitava antimusliman- poput Njegoša, Pavića, Ćosi- zira zapadnu nauku i medije ski stav, a Njegoš se čak tre- ća ili Andrića, i njihova ma- u kojima se u poslednja dva tira kao tvorac srpske nacio- gistralna dela, stigmatizuju i veka sporovodi ideologizacija nalističke ideologije, govorio kriminalizuju i u njima pro- srpske književnosti. Time se je Boris Bulatović u Narodnoj nalaze koreni genocidnih te- stvara negativna slika o srp- biblioteci “Danilo Kiš”. Bula- žnji”, zaključio je Bulatović. skoj književnosti, u skladu sa tović je predstavio svoju novu On je naglasio da se u osnovi geopolitičkim interesima Za- knjigu “Oklevetana književ- toga krije dokazivanje da su pada. Ona se sprovodi na ge- nost, a sem autora reč imao je Srbi predodređeni na činjenje opolitičkom stereotipu da su i Ljubiša Despotović, stručni nasilja, a stradanje Srba po- Srbi politički oponenti Zapa- saradnik Instituta za politič- stalo je na Zapadu književno da i ruska ispostava na Balka- ke studije iz Beograda. “Naša nelegitimna tema. “Boris Bu- nu, te da je i sva njihova knji- književnost se u stručnoj jav- latović je ovom knjigom ura- ževnost velikosrpska i hege- Hor OMŠ nosti Zapada i ne tretira kao dio ogroman posao za srp- monistička i samo deo pro- polugodišnji koncert učenika tare, violine, kao i u horskom književnost i odbacuje se nje- sku nauku, kulturu i književ- pagandne mašinerije u službi Osnovne muzičke škole u Vr- pevanju učenika ove škole. na umetnička vrednost, po- nost. Kao i sve što je posled- politike”, rekao je Despotović. basu. Posetioci su imali prili- 27. decembar 2018. www.okonas.info NAŠANAZIV TEMA 10 Da li ste i vi nekad potražili pomoć psihologa? Mentalno zdravlje je pola zdravlja • Ona narodna izreka da je čistoća pola zdravlja, u današnje vreme kada su sapun, pasta i voda ipak dostupniji nego ranije, danas bi možda mogla da se doradi i glasi da je mentalna čistoća pola zdravlja. U situaciji kada nam se dešavaju razni stresovi izazvani siromaštvom, padom moralnih vrednosti, tranzicijom, iskustvom kriza i ratova, diktatom potrošačkog društva, nije nimalo lako odr- žati mentalnu stabilnost, a pogotovo kada se tome dodaju očekiva- nja od božićnih i novogodišnjih praznika.

O temi mentalnog zdrav- Raznovrsnu patologiju pri- tovanja dovodi do stabiliza- čovek živi kao amortizera ne- osobe shvatile da problem na- lja stanovništva razgovara- mećuje i psiholog Valentina cije osobe”, ističe Ninić. gativnih uticaja. Ličnosti mo- dilazi njih same. li smo upravo sa onima koji- Ninić. Iz reči naša tri sagovornika, raju biti spremne da se hvata- “Ipak, kada osoba skupi hra- ma je ljudska psiha profesija, “To su porodični i partnerski proizlazi da su posebno ri- ju u koštac sa životnim neda- brost i odluči da se javi, po- sa psiholozima, i to sa onima problemi, anksiozni i depre- zična kategorija mlade osobe. ćama, borbenog duha, spre- stavlja se i pitanje dostupnosti koji se u ustanovama primar- “Moglo bi se reći da su među mne da se izdignu iz teških usluge. U našoj zemlji zdrav- ne i sekundarne zdravstvene najugroženijima osobe ni- situacija i drže se onih vred- stveni radnici i saradnici če- zaštite svakodnevno susreću skog socioekonomskog sta- nosti koje su tradicionalne i sto nemaju dovoljno vremena sa građanima. Naši sagovor- tusa, nezbrinuta lica, oso- ‘čoveka čine čovekom’. Zna da se kontinuirano i detaljno nici na ovoj temi su Valentina be bez porodičnog staranja se od davnina šta je vredno i bave samo jednom osobom. Ninić, Dejan Bodonji i Slobo- i adekvatne socijalne podrške. bitno. Očuvati funkcionalnu Prema poslednjim podacima, danka Goranović. Takođe, mladi imaju posebnu porodicu sa jasnom, otvore- u zdravstvenima ustanova- Kako nam kaže psiholog razvojnu krizu koju treba nom i direktnom ma u Srbiji, jedan psiholog Dejan Bodonji, u njegovu prevazići, te usled ne- komunikaci- je dostupan za 1000 osoba sa ordinaciju najčešće se javlja- adekvatnog savlada- jom, dobre dijagnostikovanim mental- ju osobe koje se žale na ank- vanja iste neretko siozne smetnje. U poslednjih se javljaju za po- Valentina Ninić nekoliko godina je posebno moć psihologu. Tu izražena učestalost paničnog je i populacija sta- Budite raspoloženi i kreativni poremećaja. Česti su i sluča- rih koja je takođe jevi samopovređivanja ado- ugrožena, kada če- „Da bi dočekali Novu godinu u raspoloženju, lescenata, kao i različiti obli- sivni poremećaji, poremeća- sto počinje kognitiv- potrebno je da budemo organizovani, odgo- ci bolesti zavisnosti. ji prilagođavanja, bolesti za- no propadanje, nastaju vorni prema sebi, porodici i životu. Kao porodič- “Važno je istaći da se pro- visnosti sa posledicama na demencije i slični poreme- ni savetnik, predlažem da se efikasno organizuje vreme, tokom godina zapaža pozi- psihosocijalnom pla- ćaji, a dešava se da ne- jer je porodica izvor lične sreće. Razgovarajte međusobno i tivan trend javljanja, uglav- nu. Javljaju se sta- maju ni adekvatnu aktivno se slušajte, šetajte zajedno, u zavisnosti od uzrasta nom mlađih ljudi, koji žele riji sa problemi- negu”, kaže Slo- dece možete odigrati partiju šaha, zanimljive geografije ili bodanka Gora- sređivati hronološki fotografije iz albuma. Koristite svoja Slobodanka Goranović nović. iskustva iz prethodnih godina, na primer, šta je bilo dobro U kategoriju pa bi voleli da nastavite, ili uradite nešto drugačije što do- Praznici kao okidač za pojavu depresivne ugroženih ula- prinosi vedrom duhu porodice. Budite kreativni i maštovi- epizode ze i osobe sa in- ti, planirajte da pročitate neku knjigu. Ako nemate porodi- validitetom, ali cu pozovite prijatelje pa sa njima obiđite muzej, idite kod “Novogodišnji praznici mogu biti okidač za po- generalno, u situ- nekog vašeg zajedničkog druga iz detinjstva i obradujte ne- javu depresivne epizode kod osoba koje već pate aciji kada nam se de- kog sitnom pažnjom“, poručuje psiholog Valentina Ninić. od depresije, kod onih koji se osećaju usamljeno, ne- šavaju razni stresovi iza- maju kvalitetne socijalne odnose, zatim kod osoba koje su zvani siromaštvom, padom partnerske odnose, harmo- nim smetnjama, dok na nivou nedavno izgubile nekog bliskog ili kod starih. Tu se pre moralnih vrednosti, tranzici- nične međuljudske odnose i cele zemlje radi tek nešto više radi o melanholičnom raspoloženju, padu energije i neza- jom, iskustvom kriza i ratova, empatičnost”, savetuje Valen- od 500 sertifikovanih psiho- dovoljstvu usled brojnih preispitivanja i sumiranja uspeš- diktatom potrošačkog druš- tina Ninić, koja je ujedno i si- terapeuta. Poseban problem nosti protekle godine. Takođe, ako je osoba usamljena ne- tva, nije nimalo lako održa- stemski porodični savetnik. su osobe koje se neosnovano retko se javljaju osećanja tuge i praznine, na šta dodatno ti mentalnu stabilnost čak ni Ljudi imaju potencijal i spo- predstavljaju kao stručnjaci, utiče naglašavanje značaja porodičnih, partnerskih i pri- naizgled najstabilnijim oso- sobnost da samostalno reša- lajf koučevi, čime se otvara jateljskih veza baš za vreme novogodišnjih praznika. Tre- bama. vaju svoje probleme. Među- širok prostor za zloupotrebu. ba usmeriti pažnju na sve ono što je bilo lepo u protekloj “Potrebno je biti realan u tim, tokom života se dešava- Savez psihoterapeuta Srbije se godini i postaviti realne ciljeve za sledeću”, smatra psiho- svojim željama koje su u ju i situacije kada problemi godinama zalaže da se psiholog Slobodanka Goranović. skladu sa našim sisitemom prevaziđu kapacitete pojedin- terapeuti priznaju kao poseb- da se bave svojim mentalnim ma pamćenja i osobe sa gu- vrednosti, jer nerealna oče- ca i osobi deluju teški, kom- na profesija i da se pravo na zdravljem i unapređenjem bicima u porodici. Najčešće kivanja nas dovode u neza- plikovani, pa i nerešivi, a pra- psihoterapiju prizna kao deo svakodnevnog funkcionisa- je potrebno kombinovati far- dovoljstvo i stres. Kako će se teća osećanja su intenzivna i osnovnog ljudskog prava na nja, bez uobičajenih predra- makoterapiju i psihoterapij- nešto odraziti na čoveka za- neprijatna. U situaciji kada lečenje”, ocenuje ovu situaci- suda koji prate ovakav oblik ski rad za kvalitetan opora- visi od stukture njegove lič- se jave psihologu za pomoć, ju Dejan Bodonji. rada”, dodaje Bodonji. vak. Ponekad nekoliko save- nosti, snage porodice u kojoj pretpostavka je da su i same A. S.

27. decembar 2018. www.okonas.info IZ NAŠE ISTORIJE 12 Pravoslavna kapela – Vodica U Vrbasu su 1943. godine odštampani 2. i 3. dvobroj Nekada izvor lekovite vode “Slobodne Vojvodine” • U sastavu parohije u Starom Vrbasu, pokraj Baza Centar uporište pokreta Otpor puta za Bačko Dobro Polje, nalazi se kapela Vo- • Kuća gde se nalazila Baza Centar (M.Čobanskog 126) u Vrbasu, sagrađena dica. Najstarija je kapela do danas sačuvana u je u prvoj polovini 19.veka i jedna je od retkih koja nije srušena za vreme Re- Vojvodini. volucije 1848.godine kada je Vrbas sravnjen sa zemljom. To je jedna od najsta- Nakon prokopavanja Veli- lo. Prema predanju isceljenje rijih kuća u Vojvodini. Prošle zime u februaru u požaru je izgoreo krov kuće, kog bačkog kanala postojao je se desilo uoči velikog crkve- izvor lekovite vode koji je sa- nog praznika. U znak zahval- a u Gradskom muzeju Vrbas nadaju se da će zbog zaštite i značaja objekta , nosti ta porodi- biti izdvojena novčana sredstva za rekonstrukciju krova. ca je novčano po- U Drugom svetskom ratu la ispod peći za hleb. Bapa nij, za kilogram brašna, go- mogla izgradnju Vrbas je bio značajan folks je bio jedan od najhrabrijih vorilo se i šta jeste i nije isti- kapele. Vodica na, čak se odavala i rodbina je bila posveće- i komšije. Baza Centar dobila na Svetoj Petki. je taj naziv zbog velikog zna- Unutrašnjost ka- čaja za ceo pokret Otpora u pela bila je živo- Bačkoj. U njoj su bivali naj- pisana fresko-sli- značajniji partijski rukovodi- kama. Freske su oci među kojima je Svetozar rad slikara No- Marković Toza. vaka Radonića”, U Bazi Centar odštampa- kaže istoričar ni su 2. i 3. dvobroj Slobod- Pavle Orbović u ne Vojvodine, a na tom poslu Gradskom mu- su najviše radili Mladen i Isa zeju Vrbas. Pre- Sekicki, Mila Čobanski-Ru- ma njegovim re- ža, Geza Tikvinski...“Okupa- čima u vreme Re- tori nisu otkrili Bazu Centar, volucije 1848/49. dojčerski centar, gde je bila ljudi tog vremena. Radio je zahvaljujući dobrom položa- godine kapela je smeštena petokolonaška ra- kao nadničar i tako prehra- ju kuće, izuzetnoj opreznosti čuvan, a 1793. godine vernici oštećena da bi 1852. godine ilegalaca, ali i cele porodice su izveli vodu do današnjeg bila obnovljena. Prilikom re- Najsmeliji Vrbašani Radanov, kao i psu Bunda- šu.Prvobitni ulaz u bazu bio Freske u kapeli Vodica su delo Novaka Radonića Žandari su između sebe komentarisali:“da nema Čoban- je kraj peći za hleb, a ubrzo skih i Sekickih Vrbas bi bio spokojan grad“. Ljudi u Vrbasu je premešten u hodnik kuće, Novak Radonić (Mol, 1826 - Sremska Кamenica, 1890) koji su za vreme Drugog svetskog rata odlučili da se suprot- gde je stajala korpa sa kuku- osnovnu školu učio je u rodnom mestu, a potom gimnazi- stave okupacionim snagama bili su izuzetno hrabri. Bili su ruzom, što je bila i kuća za ju u Segedinu. Кao gimnazijalac počeo je da se bavi slikar- to članovi porodica: Sekicki(Isa, Mladen,Katica), Čoban- psa Bundaša. stvom. Bio je učenik Pilića iz Sente i Popovića iz Mola. Iz ski, Mažić, Kovačev, Kopčanski...A bilo je i nemačkih po- Kada god bi naišli žandari tog perioda potiču njegove prve ikone. Slikanje je učio i kod rodica koje su delovale sa pokretom Otpor, a to su: Hengl, Bundaš je jako lajao tako da Nikole Aleksića iz Arada, a 1852. godine upisao je akade- Rot,Sauer, Burbah... miju u Beču. Slikao je portrete i nekoliko velikih kompozi- nisu smeli ni da priđu“, pri- cija sa temom srpske srednjovekovne istorije. Naslikao je i dio stanica, koju su Nemci njivao svoju porodicu sa pe- ča Vojinović. On smatra da nekoliko ikonostasa. Jedan od njih se nalazi u Bogojavljen- instalirali pre početka rata. toro dece“, kaže Boro Vojino- je Dragutin Radanov – Bapa, skoj crkvi u Srbobranu. U kapeli Vodica uradio je freskopis Ukupno je bilo 4 takve ra- i ikonu Sv. Arhiđakona Stefana. dio stanice, a osim u Vrbasu nalazile su se u Novom Sadu, vodičinog bunara. Nad tim noviranja i konzervacije 1996. Vršcu i Rumi. bunarom je godinu dana ka- godine u kapeli su otkrivene Vrbas je tada bio sedište snije sazidana kapela, a njeni freske sa motivima Hristovog 15.Pešadijske brigade i 16. Bataljona pograničnih lova- ca. Snažno je delovala i Ma- đarska kraljevska kontrašpi- junaža i V/1 isledni odsek koji su ubrzo dobili naziv Zlogla- sna armija. Zbog jakog upori- šta okupatora u Vrbasu, bilo je izuzetno teško delovanje pokreta Otpor. Samo oni najhrabriji Vrba- šani, to su se usudili. „Među vić, istoričar u vrbaskom Mu- najistaknutiji član Otpora iz njima se istakao Isa Sekicki, zeju. Prema njegovim rečima Vrbasa. Kada je počeo rat koji je došao na ideju da kuća Dragutina Radanova – Bape, Značajna skrovišta ktitori su bili trgovac Nikolić Raspeća, Bogorodice i Svete bude centralna baza. iz Bačke Topole i neimenova- Petke. Posle Drugog svetskog Na području Vrbasa bilo je 58 baza, mada su mnoge od Kuća je bila poslednja u uli- njih napravljene pred kraj rata kada se „naslućivala“ pobe- ni Bunjevac iz Subotice. “Na- rata od 1945. godine Vodica ci, okružena atarom, a sagra- rodno predanje nam kazuje praznuje, umesto svete Para- da. Samo nekoliko je iskopano na početku rata , među ko- đena je u dubini dvorišta što jima su: najznačajnija Baza Centar, baza Socijalizam kod da je pored izvora prolazila skeve-Petke, Svetog proroka je bilo dobro za ulazak i izla- jedna porodica sa bolesnim Iliju. Kako saznajemo u pla- Ludviga Hengla(starijeg), baza Kačara na salašu kod Ći- zak ilegalaca. rića, baza kod Čobanskih i baza kod Mažića. detetom, stali su da napoje nu je da se kompletna rekon- Bapa je pristao i ubzo je, na konje i dete je popilo vode strukcija kapele Vodica oba- početku rata, iskopana baza u to vreme teško je bilo žive- imao je 44 godine, i izuzet- posle čega je ubrzo ozdravi- vi 2019. godine. S. K. 2 sa 3 metra, koja se nalazi- ti, život je tada bio najjefti- no čvrst karakter. 13 ZANIMLJIVOSTI www.okonas.info 27. decembar 2018. Robert Telčer, gitarista grupa Veliki Prezir i Partibrejkers Najlepše je svirati u svom mestu pred prijateljima • Vrbašanin, Robert Telčer počeo je muzičku karijeru kao gitarista grupe Boje (Boye), a danas je član proslavljenog benda Partibrejkers. Takođe je aktivan i u Velikom Preziru, kojem se priključio krajem devedesetih godina, i sa kojima i dalje nastupa i stvara. U pauzi između nastupa i turneja, ovaj muzičar dao je Bačka Press-u par kratkih i zanimljivih odgovora na pitanja koja smo mu postavili. Kako je izgledala muzička gom albumu. sve dobro što smo svirali pa mogućnosti, ljudi odlaze u scena u Vrbasu i okolini u Kako je došlo sam svirao ceo koncert. Me- veće gradove. vreme kada ste počinjali da do uključivanja đusobno mi smo danas više Nedavno se i Veliki Prezir svirate? Koliko se razlikuje u Partibrejker- od benda. okupio posle duže pauze, u odnosu na danas? se i kako danas Kakav je bio osećaj nastu- ima li planova da se rad na- Mislim da nije moguće na- funkcionišete pati u Vrbasu sa ovom gru- stavi i planova za neke nove praviti pravo poređenje. Za sa ovom gru- pom nedavno na Heart Rock numere i albume? ono vreme koliko je bilo po- pom? festivalu? Veliki Prezir se nikad nije ni trebe da bude r’n’r bendova, Do saradnje Najlepše je svirati u svom razilazio. Dešavale su se neke toliko ih ima sada. Mislim sa Brejkersima mestu pred prijateljima. stvari, kao i sada, da može- da je ovo i slika koju ljudi koji je došlo Anto- Jednom ste rekli da vam mo da se skupimo i da svira- vole muziku na taj način vide. novim (Neboj- život u Vrbasu predstavlja mo zajedno. Nadam se usko- Kažite nam nešto o nastan- ša Antonijević prednost i da vam više od- ro novim pesmama. ku i radu grupe Veliki prezir prim.) pozivom govara nego veće sredine. Vaša poruka mladim mu- i koliko je to uticalo na Vašu da gostujem na Da li je to i dalje tako na- zičarima koji su na početku? muzičku karijeru? par pesama na kon što ste postali član Par- Mladi muzičari treba da Nisam učestvovao u nastan- koncertu 2012. tibrejkersa? budu uporni i da veruju u to ku grupe Veliki Prezir. Svirao godine. Među- Mislim da je život u ma- što rade. Da što više sviraju sam sa Koletom pre nastanka tim, na proba- njim sredinama lakši za čo- sa bendom, i da slušaju r’n’r benda, a ušao u bend na dru- ma je zazvučalo veka, ali danas zbog posla i muziku. A. S. Reportaža: Zimovanje u Austriji Snežni vrhovi austrijskog Obertauerna • U srcu Austrije u snežnoj kotlini podno Alpa smešten je Obertauern, čuveno skijalište. To malo mesto ima 150 različitih hotela, raspolaže sa 9500 ležaja, poseduje 100 kilometara staza i 26 žičara. A kad iz ravnice dospeš tamo sve je fascinanto. Posebno venčanje na dve hi- ja, doduše imaju i niže kate- bar posao za čitavu opštinu. daju atraktivni zimski sport četka priče. U centru te je- ljade 200 metara. Valjda su gorije smeštaja koj je name- Turizam je postao najvažnija tu su učitelji skijanja poput dinstvene skijaške arene bo- mladenci toliki zaljubljenici njen mladima. Obertauern privredna delatnost, što znači Larsa Vutersa, Holanđanina gat je i noćni život. Po klubo- u snežnu lepotu alpske zime raspolaže sa 100 km staza, da se 100 posto njime bave i koji četiri godine zaredom vima muziku puštaju di dže- od njega žive. Prednost tog gostima pomaže da savlada- jevi, po lokalima raznovrsna skijališta je ta da se nalazi u ju zimske veštine na snegu. pića i hrana. Parti na otvore- kotlini i da su svi smeštajni A za ljubitelje noćnog skija- nom pod zvezdanim nebom. kapaciteti povezani sa žiča- nja ima osvetljena staza duga Pred Božić adventska dešava- rama i gondolama, a to zna- kilometar i po i tako od 19 nja. A ako ste početkom de- či da odmah nakon smešta- pa do 22 sata eto uživanja. A cembra u Obertauernu ima- ja možete krenuti na skijanje. kad sunce zađe i zaustave se ćete prilike da se susretnete Važno je i to da na uspinjača- žičare kreću drugačiji sadr- sa krampusima. To je povor- ma nema čekanja. U tu skijaš- žaji. Najpre predah u udob- ka ljudi u strašnim maskama ku metropolu dobro je doći nim mnogobrojnim hoteli- koji idu glavnom ulicom sa porodično. Postoje tauern ru- ma poput porodičnog hota- šibama u rukama, treba ih tend, krug po turama, za ski- la “Lačenhof”. Ono što je ta- se kloniti jer znaju da ošinu. da su svoje venčanje obavili 26 žičara i 26 koliba koje su jaše kao i za decu gde se ona kođe posebno uz snežne ra- Neverovatan događaj, a naj- baš tamo u Obertauernu na takođe na snežnim pistama. animiraju da zavole skijanje dosti u tom zimovalištu jeste uspelija maska biva pohva- snežnom planinskom vencu Tamo su prvi koraci u bav- i da ga nauče. Kada su Legen- Alpa. Kad se malo promisli, ljenju turizmom načinjeni još darni Bitlsi 1965. godine doš- ako su strastveni skijaši taj u 19.veku. Ali tek između dva li u Obertauern da bi snimili ski centar jeste zapravo do- svetska rata u tom mestu tu- spot za film “Help”, pomogli bar izbor, jer tamo snega ima rizmom se bave u pravom su da on postane svetski po- tokom cele sezone koja po- smislu te reči i od tada je on znat. I ne samo to, od tada je činje sredinom novembra i postao važan u privrednom Obertauern toliko napredo- traje sve do početka maja. A razvoju tog kraja. Od svih go- vao da milion gostiju može sneg, onaj pravi, rastresiti, ili stiju 50 procenata su Nemci, da prenoći. I tako je postao vlažni ili utabani ili pomalo 25 su Austrijanci, a ostali su peto ,najtraženije, najbolje i ledeni adut je Obertauerna, iz susednih zemalja. Iz Srbije najlepše skijalište u čitavoj fantastičan pogled sa dva vi- ljena. I tako kad se sve sabe- austrijskog skijališta, petog je lako doći u Obertauern. Iz Austriji. Zahvalni i vredni dikovca. Prvi je na 2000 mere Obertauern je zaista iza- na listi u toj zemlji. Naselje Beograda i Novog Sada koli- meštani odužili su im se pre- tara gde je smešten prestiž- zov za skijaše, ali ne samo za se nalazi na 1740 metara, a ma se stiže za 7- 8 sati, a po- divnim skulpturama ispred ni restoran Tref. Na preko njih nego i ostale zaljubljeni- planinske padine su sa 264 stoje naznake da će se otvo- hotela gde su boravili. Skija- 2300 metara takođe pogled ke u snežnu raskoš uz napo- centimetra prosečne maksi- riti i avio linija do Salcburga. ša ima odasvud pa tako i iz na “snežnu zdelu” kako se re tamošnjih ljudi da je obo- malne visine snega. To malo Neverovatno je da mesto ima naših krajeva. Neki se vra- još zove Obertauern ali i na gate raznovrsnošću. mesto ima 150 različitih ho- samo 280 stanovnika koji tu ćaju toj beloj snežnoj rasko- pobelele planinske masive tela , raspolaže sa 9500 leža- žive, ali su napravili tako do- ši. Za one koji žele da savla- gde se desilo venčanje s po- Slavica Subotić Braun 27. decembar 2018. www.okonas.info CRNOGORCINAZIV U RAVNICI 14 Na listi Uneskove kulturne baštine „Pevanje uz gusle“ - Kulturna baština „Uneskov Međuvladin ko- nalni instrument pretendo- kom Lajić -Mihajlović a uz ja je ubrzo urodila plodom kog instituta Srpske akademi- mitet, na svom redovnom, vali i drugi narodi iz kom- podršku rukovodstava Opšti- i odlukom Nacionalnog koje nauka i umetnosti, koja je 13. zasedanju na Mauriciju- šiluka, srpski tim naučnika ne Vrbas i Saveza guslara Sr- miteta u junu 2012. godine, najzaslužnija za ovaj istorijski su 29.novembra, doneo je od- u saradnji sa Ministarstvom bije, pokrenula peticiju za za- „Pevanje uz gusle“ je upisano uspeh. Ona već dugi niz go- luku o upisu „Pevanja uz gu- u Nacionalni registar nema- dina ulaže velike napore na sle“ kao nematerijalnog nasle- terijalnog kulturnog nasleđa afirmciji i zaštiti gusala, ču- đa Republike Srbije, na Une- Srbije, nakon čega su nadlež- vanju tradicije srpskog naro- skovu Reprezentativnu listu ne institucije nastavile borbu da i za sve što je uradila za- nematerijalnog kulturnog na- za zaštitu kod Uneska“, kaže služuje da joj se država Srbi- sleđa čovečanstva. Inicijatori Miljan Vujović-predsednik ja i nadležne institucije odu- zaštite „Pevanja uz gusle“ bili КUD-a guslara „Vuk Man- že na adekvatan način“, do- su КUD guslara „Vuk Man- dušić“. „Presrećni smo što je daje Vujović. Dr Danka La- dušić“ iz Vrbasa i Opština Vr- nominacija potvrđena i što je jić-Mihajlović je i autor Mo- bas u saradnji sa Savezom gu- „Pevanje uz gusle“ prepoznato nografije posvećene upravo slara Srbije. Posle Srpske sla- kao reprezentativan element guslama, a nosi naslov „Srp- ve i Srpskog kola, Pevanje uz kulturnog nasleđa čovečan- sko tradicionalno pevanje uz gusle treće je nematerijalno stva, da nosi tu kvalifikaciju gusle: guslarska praksa kao kulturno nasleđe Srbije koje koja ide na čast svima zasluž- komunikacioni proces“. Ve- je zaštićeno i upisano na Une- nima, a to su pre svega gusla- liki deo istraživanja i pripre- skovu reprezentativnu listu kulture izborio je veliku po- štitu „Pevanja uz gusle“ kod ri i guslarski poslenici kao i manja doktorske disertaci- kulturnog nasleđa čovečan- bedu. Sve je počelo 2012. go- Nacionalnog komiteta za ne- stručnjaci iz etnomuzikolo- je na ovu temu, Lajić-Mihaj- stva“, saopštili su iz KUD-a dine, kada je grupa guslara materijalno kulturno nasle- gije, na čelu sa dr Dankom lović je provela upravo u Vr- „Vuk Mandušić. „U trenuci- КUD-a „Vuk Mandušić“ iz đe Srbije, pri Etnografskom Lajić-Mihajlović, višim nauč- basu sa vrbaskim guslarima. ma kada su na srpski nacio- Vrbasa u saradnji sa dr Dan- muzeju u Beogradu. Petici- nim saradnikom Muzikološ- U Lovćencu otkrivena spomen ploča Znameniti Crnogorac Herojski čin Petka Uskokovića U čast akademiku Mitru Pešikanu Herojski gest Petka Spaso- nik u junu 2010. godine, po- U ogranku Biblioteke Mali Mitru Pešikanu. Prisutnima svečanosti je rečeno da je ovo jeva iz Bjelopavlićke ravnice- red Miloša Uskokovića bio je Iđoš u Lovćencu, 9. decem- su se obratili dipl. bibliotekar pravi način da se Lovćenča- Bogetića, koji se dogodio dav- i Vladimir Sekulović, knji- bra je održana svečanost po- Snežana Marković, predsed- ni oduže Pešikanu i da se njene 1917. godina u Crnoj Gori ževnik koji je tom prilikom u kojoj su komiti tada ratovali napisao: “Plemeniti i junač- protiv još uvek jake Austrou- ki čin Petka Uskokovića tre- graske, možda je i danas malo ba da bude reper za ljudska poznat široj javnosti. Istinita ponašanja, koja su, nažalost, priča kaže da je junak Petko malo poznata čovečanstvu. Uskoković, na streljanju koje Da je Petko bio Francuz ili je izvršila 1917. Au- strougarska vojska, u streljačkom stro- ju zamenio svog sinovca Krsta i tako je okončao svoj ži- vot. Sinovac Krsto je podigao stricu spomenik na Bo- getićima, novem- vodom imenovanja ogranka nik opštine Mali Iđoš, Marko mu kao velikom čoveku i na- bra 1995. godine, biblioteke i otkrivanja spo- Lazić i Jelena Pešikan-Кuz- učniku oda počast kakvu za- na kojem stoji ispi- men-ploče u čast akademiku manović, Mitrova ćerka. Na služuje. sana poruka. „Do- brovoljno, junački, KUD “Njegoš” podmetnuo je svoje grudi pred švap- Njegoševo veče skim cijevima 1917. godine, građanin velike države, nje- • Obeleženo 32 godine postojanja Kulturno umetničkog društva “Njegoš” iz Petko Spasojev Uskoković, govo delo bi bilo opisano u zamjenjujući svoga sinovca svim srednjoškolskim udžbe- Vrbasa. Krsta koji mu u znak zahval- nicima i opevano u pesmama Кulturno-umetničko druš- dine, a posebno od ove godi- ostavaruje se povezivanje sa nosti podiže spomenik ovaj i i drugim umetničkim delima, tvo guslara „Njegoš“ prosla- ne kada su se ljubitelji peva- precima i postiže da se isto- u srcu svome“. Profesor Miloš pa i u nauci i etici bi bio kori- vilo je trideset dve godine nja uz gusle organizovali u rija ne zamagljuje. Nedavno Uskoković, književik i slikar, šćen za veličanstven primer“. svog postojanja i rada kon- kulturno-umetničko društvo. se pevanje uz gusle, kao deo u jednoj od svojih knjiga je Svakako da čin i gest hraborg certom pod nazivom „Nje- Veče je obeležio nastup više nematerijalnog kulturnog zabeležio obilazak Petkovog Petka Uskokovića, koji je dao goševo veče“. Bila je to prili- članova Društva kao i gostiju nasleđa Srbije, našlo na listi spomenik na Bogetićima, sa glavu za svog sinovca, svrsta- ka da se članovi i gosti pod- iz drugih gradova. Кako je re- UNESКO-ove svetske kultur- članovima slikarskog Udru- va ga ne samo u znamenite sete guslarske tradicije koju čeno na ovom skupu, epskom ne baštine. ženja „Slikarski uranak“. U Crnogorce, nego u znameni- je Vrbas imao i pre 1986. go- poezijim i pevanjem uz gusle grupi koja je posetila spome- te ličnosti naše istorije. Projekat “Crnogorci u ravnici“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 15 ZDRAVSTVO www.okonas.info 27. decembar 2018.

Intervju: Dr Milan Popov, direktor Opšte bolnice u Vrbasu, za „Bačka Press“ Vrhunska stručna usluga • “Da, smatram da u Opštoj bolnici Vrbas pacijent može da dobije adekvatnu vrhunsku stručnu pomoć , jer je zaposleni kadar stručan i edukovan. Svaki pacijent koji smatra da je uskraćen za kvalitetnu stručnu uslugu, može da dođe i da mi saop- šti, da bih mogao da preduzmem mere da se eventualno nešto promeni ili unapredi. Zdravstveni radnici su ovde prevashodno na usluzi našim korisnicima – pacijentima i veoma je bitan taj prvi kontakt sa njima, kako bi im se ulilo poverenje i sigurnost u tok lečenja”, rekao je dr Popov direktor OB Vrbas. Kako ocenjujete ovu godi- sistema za kompjuterizova- je ova dijagnostička procedu- i izvršenja usluga koje smo je da u Opštoj bolnici Vrbas nu, šta je realizovano od planu tomografiju (CT) sa dora potrebna iz naše opštine i predvideli za sledeću godi- dobijemo odobrenje od Mi- niranog? datnom opremom, laparo- okolnih domova zdravlja koji nu su već napisani i upućeni nistarstva zdravlja za zapo- Mnogo toga je urađeno u skopskog stuba, sredstva za gravitiraju prema OB Vrbas. RFZO- u na uvid. Ove go- slenje na neodređeno vreme ovoj godini, koja je na izma- adaptaciju prostora za sme- Kakvi su vaši planovi za dine smo uspeli da smestimo kadar svih profila. To bi bilo: ku. Do kraja ćemo uspeti da štaj novog CT aparata …. Na- narednu godinu? sve ambulante u poliklinički još 12 lekara koji su nam ne- uradimo još neke stvari koje bavkom novog CT-a u Op- U Opštoj bolnici Vrbas, to- deo, tako da su u istom nivou, ophodni za normalno funkci- smo najavili prošle godine. štoj bolnici Vrbas, moći ćemo kom tekuće 2018. godine, što je mnogo lakše i praktič- onisanje, kao i mogućnost da Očekujemo od Kancelarije mnogo brže da obavljamo us- koja je na izmaku, ponaša- nije za pacijente. Otvorili smo određeni broj novoprimlje- za javna ulaganja Republike ambulantu za ginekologiju. U nih mladih lekara bude upu- Srbije, da nam odobri sred- Odeljenu za fizikalnu medici- ćen na potrebne specijaliza- stva za I fazu rekonstrukci- nu i rehabilitaciju, uveli smo cije, 35 medicinskih sestara i je OB Vrbas: mokrih čvoro- dve smene za preglede paci- 18 tehničkih i pomoćnih rad- va, liftova, ulaza u Bolnicu i jenata i terapiju, što je poseb- nika svih profila. Bez dovolj- urgentnog prijemnog odelje- no značajno za one pacijen- no dobrog i stručnog kadra nja, za koji već imamo urađe- te koji su zaposleni i nema- OB Vrbas ne može da pru- nu projektnu dokumentaciju. ju mogućnost da u toku pre- ži adekvatan broj zdravstve- Dokumentacija je predata u podneva dođu na potreban fi- nih usluga našim korisnici- Kancelariju za javna ulaga- zikalni tretman. Odvojen je ma-pacijentima, radi kojih i nja RS, čeka se na objavljiva- deo za dijagnostičke interni- postojimo. nje tendera, koji treba da rea- stičke procedure: gastroente- Bolnicu su nedavno napu- lizuje opština Vrbas i početak rologija gde se rade pregledi, stili neki iskusni lekari? radova, čija je vrednost oko gastroskopije i kolonoskopi- Troje izvrsnih doktora sto miliona dinara. Prednost je - sve je to u jednom odelj- subspecijalista je otišlo iz ovih radova je što su segmen- ku, proširen je prostor za test Opšte bolnice Vrbas i meni tnog karaktera, jer je bolnica opterećenja od 50 kvadrata, je izuzetno žao zbog toga. Za sagrađena po lamelama, tako gde mogu istovremeno da se nepune dve godine iz Opšte da može nezavisno da se radi koriste dve trake za test opte- bolnice Vrbas je otišlo u ino- rekonstrukcija, koja neće uti- rećenja i gde su značajno po- stranstvo na rad, što je tre- cati na realizaciju projekta ve- boljšani uslovi za rad. nutno trend u Srbiji, 46 me- like rekonstrukcije bolnice Šta je prioritet prioriteta dicinskih sestara. Na ta upra- koja nam takođe sledi. Na- Dr Milan Popov, direktor OBV za narednu godinu? žnjena radna mesta primlje- damo se da ćemo već u ja- luge koje nam on pruža i ra- li smo se veoma racional- Što se tiče opreme, prioritet ne su nove medicinske sestre nuaru naredne godine, dobiti dićemo još neke teže dijagno- no, pažljivo smo trošili tran- je nabavka: novi ultrazvuk na period do 24 meseca. To je sredstva iz budžeta pokrajin- stičke procedure, jer novi CT sferisana sredstva od strane za radiologiju, za ginekolo- period za koji mogu da ste- ske Vlade i ući u II fazu – pri- pruža mnogo veće mogućno- RFZO, a rezultat je činjeni- giju, prenosni ultrazvuk za knu dobro radno iskustvo. premu izrade projektne dosti. Dobijamo sa njim i PAKS ca da su nadležni u RFZO – eho srca, kompletni monito- Neke smo uspeli da preve- kumentacije za rekonstrukci- koji ima veliku memoriju i u to prepoznali, tako da su ri za jedinice intenzivnog le- demo u stalni radni odnos. ju OB Vrbas u celini. Vred- biće elektronski povezan sa nam izašli u susret, jer smo čenja, za koronarnu jedini- Ustanova je uvek na gubitku nost tog projekta, koji će nam kada iz nje iz ličnih razloga omogućii da preko Kancela- Odlična saradnja sa Pokrajinom ode iskusan kadar, ali mora- rije za javna ulaganja dobije- „Prezadovoljan sam, što se tiče saradnje sa našim osnivačem – Vladom AP Vojvodine. Sve te biti spremni da problem mo sredstva je oko 25 milio- što su obećali - ispunili su i podržali nas u našim idejama. Dobićemo šesnaestoslajsni CT - prevaziđete. Kao što znate, na dinara. Treća faza je izvo- veliku memoriju, gde će se lagerovati svi podaci i snimanja. Moći ćemo odmah da izvuče- ovo nije slučaj samo u na- đenje radova na kompletnoj mo potrebno i da pošaljemo u Klinički centar Vojvodine. Imaćemo 4 radne jedinice za CT. šoj ustanovi, već u celoj Sr- rekonstrukciji bolnice. Jedna će biti povezana i sa ambulantom za pulmologiju u Domu zdravlja, sve će biti direk- biji. Predsednik države Alek- Moderno medicinsko opre- tno povezano i moći ćemo mnogo bolje da sarađujemo i komuniciramo. Dobili smo i odo- sandar Vučić i Ministarstvo manje bilo je značajna stav- brenje da zaposlimo jednog radiologa. Moram da naglasim da je saradnja OB Vrbas sa lo- zdravlja su povodom toga ka Vašeg prošlogodišnjeg kalnom samoupravom, takođe na zavidnom nivou, što mi je izuzetno drago, jer je Vrbas preduzeli odgovarajuće ko- plana? njihov grad i lepo je da su prepoznali posvećenost i zalaganje na unapređenju kvaliteta rake, tako da će već u janua- Što se tiče opreme mogu da rada menandžmenta i svih zaposlenih radnika OB Vrbas. Osim toga, neki od čelnika Op- ru 2019. godine uslediti na- se pohvalim da je Opšta bol- štine Vrbas se nalaze u Upravnom i Nadzornom odboru Opšte bolnice Vrbas, pa je i to ra- javljeno uvećanje zarada : le- nica Vrbas na osnovu prijave zlog više za našu korektnu saradnju”, kaže dr Popov. karima 10%, srednjem i vi- na Javni konkurs za finansi- šem medicinskom kadru 12% ranje odnosno sufinansiranje Kliničkim centrom Vojvodi- na našu molbu, dobili pove- cu za operacione sale, plaz- i nemedicinskom osoblju 7%. nabavke medicinske i neme- ne -Centrom za radiologiju i ćanje budzetskih sredstava ma sterilizator, zanavljanje Da li postoji nedostatk struč- dicinske opreme u zdravstve- ambulantom za pulmologi- od 25 miliona dinara za sa- kompletne opreme za hirur- no glekarskog kadra? nim ustanovama u 2018. go- ju OB Vrbas. Magnetna rezo- nitetski i potrošni materijal, giju, kao i sitni instrumenti Na mesto subspecijalista dini od Pokrajinskog sekre- nanca za sada nije u planu, da ugradni materijal u ortopedi- za laparaskopiju …Vrednost koji su otišli iz ustanove, do- tarijata za zdravstvo, dobila li ćemo je u budućnosti dobi- ji i citostatike, tako da mogu navedene opreme bi bila reda laze mladi ljudi- doktori me- sredstva u iznosu od oko 56 ti, što mi je velika želja, zavi- da kažem da je saradnja sa veličina od 50 do 60 miliona dicine. Imamo već pet ljudi miliona dinara za nabavku: si od broja pacijenata kojima njima odlična. Planovi rada dinara. Velika želja i potreba koji kreću na specijalizacije, 27. decembar 2018. www.okonas.info ZDRAVSTVO 16

Dr Milan Popov, direktor Opšte bolnice u Vrbasu, za „Bačka Press“ Vrhunska stručna usluga nastavak sa prethodne strane više navrata održao sam sa- biti pregledan za 24 sata. To stanke sa direktorima okol- se ne sme zloupotrebljavati troje doktora medicine je do- nih domova zdravlja koji gra- i davati takav uput, ako pa- bilo specijalizaciju iz inter- vitiraju ka Opštoj bolnici Vr- cijnt zaista nije hitan. Trebalo ne medicine, jedan interni- bas, upravo iz razloga da bi je vremena da se uvođenjem novog sistema zakazivanja - sve uravnoteži i mislim da ubuduće neće biti problema oko zakazivanja pregleda kod specijalista u polikliničkom delu Opšte bolnice Vrbas. Koliko ste zadovoljni po- stignutim? Prilično sam zadovoljan, mada uvek može više i bolje. Da sam u potpunosti zadovoljan, stao bih… ali to mi još uvek nije namera, jer pla- niram još mnogo ulaganja i sta supspecijalizaciju iz en- otklonili sve probleme i greš- rada u Opštoj bolnici Vrbas driklonologije i jedan ane- ke koje su se dešavale uvođe- na svim poljima. Nikada se steziolog subspecijalizaciju njem ovog informacionog si- više nije ulagalo u zdravstvo iz terapije bola. Dve doktor- stema za zakazivanje pregle- kao u poslednje dve godine, ke-interniste iz okolnih do- da. Postigli smo dogovor i sve to se može videti na osno- mova zdravlja smo zaposli- probleme sa kojima smo se vu sredstva koja su uložena u zdravstvo u Srbiji, kao i u Donacija za ginekologiju Pokrajini. Predsednik Repu- „MK komerc i Karneks povodom obeležavnja 60 godina blike Srbije Aleksandar Vučić firme, ponudili su nam donaciju i sami odabrali da to bude je rekao da će u naredne tri za ginekologiju. Iznos sredstva je od 7 i po miliona dina- godine biti uložena milijar- ra i ona se ulažu u adaptaciju sale za carske rezove. Naba- da u zdravstvo, i u to ne tre- viće aparat za anesteziju, lampe, opremu za razvod gaso- ba sumnjati. Bilo bi neskro- va... Očekuje se da će zanatsko - građevinski radovi poče- mno da kažem da nisam za- ti u januaru naredne godine, tako da bi u februaru treba- dovoljan sredstvima koja smo lo sve da profunkcioniše i na istom spratu će biti porođaj- dobili od strane Pokrajinskog na sala i sala za carski rez, što je jako dobro, jer porodilje sekretarijata za zdravstvo za za carski rez više neće trebati da se strečerom spuštaju u zanavljanje opreme u OB Vr- operacioni blok, već će sve biti smešteno na istom spratu“, bas, ali kao što sam ranije na- rekao je dr Popov. veo nedostaje nam još mnogo toga. Na čelu sam Bolni- li po Ugovoru o dopunskom suočavali rešavali smo direk- ce , biće dve godine 19. janu- radu da bi dežurali i pojača- tnim kontaktom. Mislim da ara 2019. godine. U saradnji li ekipu u dogovoru sa inter- su oni trenutno, ako ih uop- sa menandžmentom ustano- nistima OB Vrbas. U janu- šte i ima svedeni na najma- ve i celokupnim zaposlenim aru 2019. godine stižu nam nju moguću meru. Problem je kadrom OB Vrbas uspeli smo sa specijalizacije dvoje spe- bio što lekari specijalisti nisu da unapredimo mnoge stvari, cijalista interne medicine i u toku godine još dvoje. U ok- Nova akreditacija tobru tekuće godine vratila se Dr Milan Popov je rekao da će od 26. do 28. decembra 2018. sa specijalizacije doktor spe- godine u Opštoj bolnici Vrbas boraviti spoljnji ocenjivači iz cijalista iz transfuziologije, a Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbija. Na- u novembru doktorica pedija- ime, OB Vrbas je u prethodnom periodu dobila akreditaci- tar. To su oni lekari koje smo ju na period od tri godine koji ističe 19. januara 2019. go- ranije poslali na specijalizaci- dine. “Ovo je sad postupak reakreditacije. Smatram da je je, a mi imamo plan da i dalje OB Vrbas realno, sada u svakom pogledu uspešnija i bolja šaljemo doktore medicine na i očekujem da ćemo ovog puta dobiti akreditacijski status specijalizacije, i taj plan do- na period od sedam godina”. stavljamo Institutu za javno zdravlje Vojvodine koji daje zakazivali kontrolne preglede iako ima još mnogo toga što saglasnost na iste u odnosu za godinu dana, pa je izabra- treba da se poboljša i popra- na broj pregleda i broj dok- ni doktor iz primara, morao vi…Nadam se da ćemo u na- tora u organizacionoj jedinici. da pošalje pacijenta na kon- rednom periodu zajedničkim Pacijenti kažu da ima do- trolni pregled u terminima snagama uspeti u tome, jer sta čekanja za razna snima- u IZIS – u koji su predviđe- mi je želja da OB Vrbas, po- nja? ni za prvi pregled. Važno je stane jedna od najreprezen- Ne bih se u potpunosti slo- da pacijenti kojima je potre- tativnijih opštih bolnica se- žio sa tom konstatacijom. Ot- ban hitan pregled, a izabrani kundarnog tipa u Srbiji. kada je uveden IZIS dosta lekar to i sam proceni dobije stvari korigujemo u hodu. U uput kao prioritetan i mora Ljubinka Nedović 17 NACIONALNE ZAJEDNICE www.okonas.info 27. decembar 2018. Iz istorije Crne Gore Прибув Вифлеємський SRJ i Državna Zajednica SCG вогонь миру Godine 1992. Crna Gora i nički dokument 4. februara Gora imaju vojsku pod demo- • Традиційно наша громада прийняла вогон Srbija zajedno proglašavaju 2003. koji se naziva “Ustav- kratskom i civilnom kontro- миру. Пластуни з України принесли запале- Saveznu Republiku Jugosla- na povelja zajednice Srbije i lom. Na četvrtom zasjedanju viju, koja je 2003. redefinisa- Crne Gore”. Tako je prestala Vrhovnog Savjeta Odbrane 6. ну свічку,а пізнише, у передсвяткові дні во- na u labaviju zajednicu pod da postoji Savezna Republika maja 2003. usvojena je odlu- гонь буде у наших парафіях та громадах. Во- nazivom Državna Zajednica Jugoslavija i nastala je dvodo- ka o prepotčinjavanju Gene- гонь має символічне значення єдности, миру Srbija i Crna Gora. U napa- mna zajednica kao savez Re- ralštaba Vojske Srbije i Crne та святкової благодати. du NATO alijanse na SR Ju- publika Srbije i Crne Gore. Za Gore Ministarstvu odbrane. goslaviju 1999. Crna Gora je novog predsjednika držav- Državna zajednica je presta- Міжнародна щорічна уже останніх десятка років podnijela znatno manja raza- ne zajednice izabran je Sve- la da postoji poslije crnogor- скаутська акція до свят- перевозу вогню до нас је ranja nego Srbija zbog politi- tozar Marović. Кao dan voj- skog referenduma na kojem je кувань Різдва Христового, Андрій Ребрик, голова За- ke crnogorskog rukovodstva ske Srbije i Crne Gore odre- 21. maja 2006. izglasana ne- Вифлеємський вогонь миру карпатської обласної пла- koje se dobrim delom distan- đen je 16. jun, kada je istog zavisnost Crne Gore. Refe- полягає у поширенні сим- стової організації з Ужго- ciralo od rukovodstva Srbije. datuma 1876. došlo do pot- rendum za nezavisnost Crne волічного вогню, запале- роду. „ - Це є символічне єд- Par godina nakon bombardo- pisivanja prvog zajedničkog Gore je održan 21.05.2006. ного на місці народження нання у ці передпразникові vanja uslijedilo je formiranje vojnog ugovora između Srbi- Na njemu je preko 55 % gra- Ісуса Христа. Акцію запо- дні Різдва і це полум`я свіч- nove zajedničke države. Po- je i Crne Gore u Veneciji pro- đana glasalo za nezavisnost чаткувала у 1986 році ав- ки з Вифлеєму зігріває сер- slije brojnih pregovora pred- tiv Turske; za dan roda Avi- Crne Gore od Srbije, što je стрійська телерадіоком- ця усіх, куди б не понесли stavnika srpskog i crnogor- jacije proglašen je 1. septem- bio uvjet Evropske Unije za панія ORF з міста Лінц. йoго. Ми стараємося пере- skog političkog tijela kako u bar, a za dan roda Mornari- međunarodno priznanje ne- Кожного року австрийсь- дати це полум`я по україн- Beogradu, tako i u Podgori- ce 9. jun. Zadržan je Vrhovni zavisnosti. Crna Gora je na кі скаути приносять вогонь ській діаспорі у Сербії, Ру- ci, predsjednik republike Sr- savjet odbrane kao kolektiv- temelju rezultata referendu- до Відня, а потим з різних мунії, Угоршчині, по усіх bije i predsjednik republike ni organ komandovanja, ali ma svečano proglasila nezavi- країн цей вогонь переби- країнах північної Європи, Crne Gore su potpisali zajed- je naglašeno da Srbija i Crna snost 3.06.2006. godine. рають скаути або пластуни. але й по інших країнах, де Українські пластуни і цьо- діаспора живе, каже Ан- го року принесли вогонь до дріј Ребрик. Вифлеємсь- Sikeres évet zárt a Szenttamási Atlétikai Klub нашої країни. Його прий- кий вогонь миру можна A szenttamási Városi Sport- vesenyen is jelen voltak töb- lyen Bajzer Ružica és Pajo- няли у Видавництві Руське буде розповсюдити органі- csarnokban pénteken, de- ben. Jauárban és februárban vić Jana az első helyen végez- слово у Новому Саду, а далі зовано по усіх парафійх на- cember 14-én a Szenttamá- újvidéki versenyeken képvi- tek. Újra Újvidék volt sorban, його передано до новопро- шої Єпархії, а також і у гро- si Atlétikai Klub megtartot- seltük a községet. Áprilisban ezúttal a mezei futóverseny, голошеної Єепархії Свято- мадських організаціях та ta évi közgyűlését. Az ünnepi a fiatalok egy csoportja Zen- ahol Pajović Jana 200 méte- го Миколая у Руський Ке- товариствах. összejövetelen a 42 bejegyzett tán versenyzett a Mosa Kupa res futásban 2., Kiza Mihaj- рестур. Координатор акциї Василь Дацишин klubtag közül 35 vett részt, elnevezésű nemzetközi verse- lo pedig 1000 méteren ugyan- ideértve a vezetőségi tagokat nyen, innen két érmet hoz- csak 2. helyezést ért el – sorol- és a versenyzőket is. tunk haza: Kovačev Anja tá- ta az elnök. Hozzátette, jelen- „Карпати” наступели Paska Imre, a klub elnöke volugrásban a 3. és Zelić Ar- tős előrehaladás történt a téli edzéseket illetően is, a gyere- на „Винтер фесту” kek számára ugyanis az idén Културно-просвитне го тижня, а представела ше végre sikerült időpontot kap- дружтво „Карпати” и того Хорска секция, хтору про- ni a Városi Sportcsarnokban, року, як и прешлого, насту- вадзел оркестер Дружтва. a rajcsúri pályán viszont to- пело на новосадским „Вин- Як визначел подпредси- vábbra sincs megoldva az öl- töző kérdése. Elmondta még, hogy az idéntől a klubnak két, immár tanúsítvánnyal ren- delkező edzője van, és hogy a jövőben megjutalmazzák azokat a fiatal sportolókat, akik kimagasló eredménye- ket érnek el a versenyeken, de azokat is, akik rendszeresen járnak edzésre. idei évi részletes, mindent fel- nold száz méteres síkfutásban Az idei évben elért eredmé- ölelő összefoglalójában kitért ugyancsak 3. lett. A Srem At- nyekért díjat kapott: Anja Ko- az egyesületben folyó mun- létikai Egyesület szervezésé- vačev, Bajzer Ružica, Jana Pa- kára, az elért eredmények- ben 2018. április 29-én Mit- jović, Arnold Zelić és Mihaj- re és az egyesület pénzügyi rovicán került megrendezés- lo Kiza. A 2018-as év legered- helyzetére is. Mint mondta, re az országos tavaszi pio- ményesebb szenttamási atlé- a klub az idén a községi költ- nír és serdülő atlétikai baj- tái Jovana Šabović és Stefan ségvetésből a tavalyi összeg- nokság. Ugyanezt a nyáron, Ančić lettek. A klubban folyó nél mintegy 50 ezer dinárral pontosabban augusztus 26- sok éves aktív és eredményes kevesebb pénzt kapott, en- án is megrendezték, fiatalja- munkáért Pekality István kü- тер фесту”.Орґанизаторе датель Дружтва др Деян nek ellenére a vezetőség min- ink mindkét alkalommal ott löndíjban részesült. манифестациї их повола- Загорянски, Хор шпивал dent megtett azért, hogy a fi- voltak. Szeptember 7-én Új- Az ünnepi közgyűlés a fia- ли же би виведли полгодзи- нашо традицийни коляди, atal atléták minden jelesebb vidék nyílt nemzetközi atlé- talok nagy örömére tortával нови крачунски репертоар а успишни наступ провад- versenyen indulhassanak: ‒ tikai bajnokságán, azt köve- és társalgással zárult, továb- на „розшпиваним” ядлов- зела вельочислена публика. Hét versenyen vettek részt a tően pedig október 19-én a bá kiosztották a klub pólóit is. цу у центре городу. klub versenyzői, és az októ- szenttamási városnapi futó- Вербащанє на манифе- Рутенпрес berben szervezett utcai futó- versenyen vettünk rész, ame- P. L. стациї наступели прешло- 27. decembar 2018. www.okonas.info LJUDI I DOGAĐAJI 18 Nekad i sad – podsećanje na Vladimira Šantu i Petra Mičića, istaknute protagoniste „stare garde“ našeg fudbala Slava duža od zaborava • U plejadi asova koji su svojim talentom i igračkim kvalitetima ostali u sećanjima i uspomenama vremešnih pristalica fudbala – Vladimir Šanta i Petar Mičić imaju svoje mesto i kao vrsni fudbaleri i kao ličnosti. Priča o njima je priča o vremenu fudbalske romantike koja iz današnje vizure izgleda nestvarno. Zajedno su počeli karijere u istom klubu, u Vrbasu (ondašnjem Rad- niku), ali su im se igrački putevi razišli i punu afirmaciju su stekli u različitim fudbalskim sredinama; Šanta u Crvenki a Mičić u zeničkom Čeliku. Ono što ih obojicu posebno karakteriše – ostali su upamćeni kao uzorni i na terenu i van njega. Vladimir Šanta ji Šanta nije dočekao pravu je živeo do nedavno, a onda hovim redovima se oformio srednjoevropskog kupa, po- Perjanica Crvenke iz naj- šansu i posle jedne sezone do- je doneo odluku da se sa su- i afirmisao kao navalni igrač bedom u finalu protiv Fioren- slavnijih dana nosi pravu odluku u pravom prugom Anđom vrati u rod- i golgeter. Bila je to najbolja tine. Bilo je to na novoizgra- trenutku - prelazak u redo- nu Kucuru. Nije imao svoje preporuka za odlazak u Ze- đenom stadionu „Bilino po- Za Vladu Šantu, “plavu či- ve Crvenke koja je tih godina potomstvo ali je svoje ljud- lje“. Кada se gru” iz Kucure, (rođen 1943), stvarala tim za velika dosti- sku veličinu dokazao tako što priseća tog većina njegovih saboraca će gnuća. Šanta se veoma brzo je četvoro dece svog pokoj- perioda, Pe- dokazao. U nog brata prihvatio kao svo- tar Mičić ne tom sasta- ju. Odlazak u tihe vode pen- propušta da vu izuzet- zije donele su mu i zdravstve- naglasi da je nih pojedi- ne probleme. Nekad s loptom veliku ulo- naca istica- u nogama, a sad sa štapom u gu u stvara- li su se gol- rukama. Takav je život – reče nju pobed- man Svilar, na kraju. ničkog tima kapiten Jo- imao prvi vanić, Ba- Petar Mičić čovek kluba čić, Osto- Sa Čelikom kruna karijere Stanko To- jić, Bešlin, mić, gene- Čabarkapa, U životu Petra Mičića po- ralni direk- Basta..., a nekad ima posebno usamlje- tor zenič- predvodio nih trenutaka kada se proš- ke Čeličane. ih je do naj- lost prikazuje kao neka pre- Od saigrača većih uspe- mijera nemog filma, nekada ističe efika- ha (plasma- davno snimljenog za sebe. Sin snost Reni- na u prvoli- Кrajišnika, jedinac u oca Mi- ća i Buze, i gaško druš- lana i majke Кate, kolonista nicu, u redove Čelika, koji je skor igrača Gavrana, za koga tvo), trener iz Bosanskog Grahova, Pe- bio stabilan prvoligaš. Na ču- kaže i da je bio ljudska veli- Aleksan- tar Mičić rođen je posle rata, venoj „Blatuši“, kod trenera reći da je bio i ostao igrač- dar Petrović – Aca Pikavac. 1946. godine, u selu Miloševu Dragoljuba Bebule Miloševi- Čelik – kruna karijere ka i ljudska veličina. Čovek Osam godina Šanta je sa ve- nadomak Bačke Topole. Već ća, zaigrao je u sastavu u ko- Godine provedene u cr- s dušom na dlanu, odmeren, sa 16 godina postao je prvo- jem nije bilo reprezentativaca, Novinski naslovi veno-crnom dresu Čelika, tih, skroman, omiljen od pu- timac u FК Radnik, kasnije ali su kao kolektiv predstav- su ujedno kruna Mičiće- blike, cenjen od saigrača. U Naslovi iz albuma uspo- Vrbas, i zajedno sa Šantom ljali moćnu ekipu, sposob- ve uspešne i duge igračke sredini u kojoj je rođen ve- mena: “Boškov žali za Šan- počeo svoj fudbalski put. Ta- nu da pobedi i najjače riva- karijere, koju je okončao ćinu stanovništva čine Rusi- tom”, “Plavokosi poslovo- lenat, volja, upornost, želja le. „Blatuša“ je bila „Bastion“ u Štutgartu. ni, poznati po marljivoasti i đa za uzor”, “Šanta neće za napredovanjem doveli su za mnoge prvoligaše i na njoj predanosti, posvećeni pošte- iz Crvenke” ga posle dve sezone u Vrba- su ostavljali bodove i klubo- čina. Кao otac četiri ćerke i nom radu, kojima je porodi- su u Zrenjanin, na inicijativu vi velike četvorke. Sastav koji deda unučadi koja su mu is- ca svetinja. Iz takvog doma je likim uspehom branio boje i preporuku u to vreme po- je predvodio kapiten, najbolji punila kuću, oseća se najsreć- izašao i Šanta i te vrline su ga Crvenke, potpisao dva ugo- znatog i priznatog stručnja- igrač i golgeter, Alojz Renić, niji. Iz vojvođanske prestoni- pratile kroz život. U Kucuri vora, promenio više trenera ka Кemala Omeragića, koji je a u kom su dominirali Meh- ce, gde se skrasio po povrat- je zavoleo fudbal i pikao ga (Petrović, Ognjanov, Valok). tih godina predvodio Proleter, med Buza, golman Vujačić, ku iz inostranstva, vratio se u kratko vreme u domaćem FK Sjajne partije u Crvenki do- jakog drugoligaša sa prvoli- Štaka, Talić, Radulović, Ga- grad u kom je u fudbalskom Iskra, ali pravi početak kari- nele su mu i dres nacionalne smislu i sve počelo, u Vrbas. jere vezuje ga za stadion kraj selekcije sa kojom je nastu- Кako kaže, zdravlje ga služi, Šlajza i tadašnji FK Radnik iz pao na Mediteranskim igra- ali mu najteže pada usamlje- Vrbasa. Tu se nametnuo da bi ma u Izmiru, 1973. godine. nost, pošto živi sam u svom veoma brzo svojim talentom Nastupao je sa Ćurkovićem, domu. Pravi asketa, kao da skrenuo pažnju na sebe. Na Savićem, Gračaninom, Ka- ima neki eliksir za podmlađi- poziv Silvestera Takača, za tićem, Pirmajerom, sa koji- vanje, iako su mu 72. „Još ima koga ga kasnije vezuje poseb- ma je služio JNA u Sombo- životne vatre u meni“, kaže sa no prijateljstvo, krajem 60-tih ru. Igrali smo za vojni gar- osmehom. Nije baš sve pro- prelazi u Vojvodinu, u vreme nizon u klubu “Avijatičar” i hujalo s vihorom. Sećanja se vladavine legendarnog tande- postizali zapažene uspehe. I smenjuju, uspomene blede, ma Vujadin Boškov – Bran- tu smo imali sve uslove da ali oni vremešni poklonici ko Stanković. Novosađani su spremni dočekamo povratak fudbala, oni koji duže pam- u to vreme imali ponajbolju u svoje klubove – ne zaborav- te, ne zaboravljaju majstorije generaciju u svojoj dugoj isto- lja ni taj period života junak svojih ljubimaca. Ono što su riji – Pantelić, Brzić, Sekereš, ove storije. Vreme se ne može iza sebe ostavili Šanta i Mi- Takač, Pirmajer, sa kojom su zaustaviti, godine su protekle. gaškim ambicijama. Šest se- vran, Šljoka, Preldžić i Mičić, čić, ne bledi! 1966. prvi put postali šam- Šanta je svoj radni vek pro- zona (1974-1980) nosio je cr- svoj najveći uspeh ostvario Zoran Stanojlović pioni. U takvoj konkurenci- veo u NIS-u, u Novom Sadu veni dres Zrenjaninaca i u nji- je 1973. godine osvajanjem 19 SPORT www.okonas.info 27. decembar 2018. Po oceni međunarodnih fudbalskih stručnjaka Sjajna serija Plivačkog kluba “Bjelica” Mažić treći u svetu Mnoštvo takmičenja • Najbolji srpski fudbalski sudija, Vrbašanin Milorad Mažić proglašen je za trećeg najboljeg arbitra sveta za 2018. u izboru Međunarodne federaci- i medalja je fudbalske istorije i statistike (IFFHS). • Mladi plivači sa plivačkih mitinga u Beče- Vrbaski sudija se ove godi- poveren i derbi trećeg kola Prvo mesto je pripalo Ar- ju, Temišvaru i Čačku doneli veliki broj odličja. ne posebno istakao na Mu- Lige šampiona kada je na Old gentincu Nestoru Pitani koji Na plivačkom mitingu „Be- međunarodnom Memori- je osvojio ukupno 180 bodova, čejska zvezda“ gde je učestvo- jalnom plivačkom mitingu dok je drugi bio Holanđanin valo 307 plivača iz Srbije, Bo- „Petre Lovas“ u Temišvaru. U Bjorn Kujpers sa 100 bodova. sne i Hercegovine i Rumunije, konkurenciji 380 plivača iz Vrbašanin Milorad Mažić se PK „Bjelica“ Vrbas postigao je Rumunije, Srbije i Mađarske, na visokom trećem mestu na- odlične rezultate. Ovaj put se PK „Bjelica“ Vrbas je na naj- šao sa 86 bodova. Prošlogo- takmičilo 14 plivača i osvoje- bolji način prestavljao svoju dišnji najbolji sudija sveta Fe- liks Brih se u 2018. godini na- šao na četvrtoj poziciji, osvo- jivši sedam bodova manje od Mažića. IFFHS, organizacija koja prikuplja i beleži podatke o fudbalu, ove godine je bi- rala najboljeg arbitra sveta po ndijalu u Rusiji gde je imao Trafordu delio pravdu na uta- 32. put, a u izboru su učestvo- zapažen nastup na nekoliko kmici između Mančester ju- vali novinari i fudbalski ek- utakmica, a u oktobru mu je najteda i Juventusa. sperti iz 90 zemalja. Podrška opštine Mali Iđoš

Nagrađene stonoteniserke no je devet zlatnih, četiri sre- državu i grad Vrbas sa osvo- • Opština Mali Iđoš nastavlja praksu da nagrađuje i podržava mlade, ta- brne i dve bronzane medalje jenih 17 medalja i peharom lentovane sportiste. kao i dva pehara za najbolje za najuspešniju takmičarku, takmičare. Ovi rezultati su a svi plivači uspeli su da obo- Četiri člana Stonoteniskog teniskog kluba prisustvovali nika opštine, Zoltan Moha- doneli PK Bjelica Vrbas vi- re lične rekorde. kluba “Domboš” iz Malog su Marko Lazić, predsednik či, član Opštinskog veća i De- soko treće ekipno mesto od I sa školskom takmičanja u jan Prnjat, predsednik Sport- ukupno 23 kluba. Čačku plivači “Bjelice” vratili skog saveza opštine Mali Iđoš. Plivački klub „Bjelica“ Vr- su se sa četiri medalje. Stonoteniski klub “Dom- bas učestvovao je i na XVI boš” beleži dobre rezultate. Takmiče se u Prvoj ligi Srbi- Konjički klub “Vranac” iz Srbobrana je. Za samo tri takmičarske sezone su prešli put iz Voj- vođanske lige, preko Druge Najuspešniji u lige Srbije u Prvu ligu Srbije i nadaju se plasmanu u naj- konjičkom sportu viši rang takmičenja u Super ligu Srbije. Rezultatima u po- Konjički klub “Vranac” iz šim članovima. Ipak, 15 go- jedinačnoj i timskoj konku- Srbobrana treći put u po- dina nije kratak period, tre- renciji posebno se ističu Ka- slednjih pet godina ponosno balo je od anonimnog kluba Iđoša nagrađena su poklo- opštine, Ištvan Siđi, predsed- tarina Gvozdenović, Seke Re- je poneo titulu najuspešni- sa dna napraviti najbolji u dr- nom u vidu sportskih patika nik Skupštine opštine, Karolj gina, Lila Kovač Katona i Ko- jeg kluba u konjičkom spor- žavi, animirati najbolje voza- za trening. Treningu stono- Kovač, pomoćnik predsed- vač Kiara. tu. Ovo priznanje izborili su če i vlasnike da budu deo nas, u konkurenciji klubova iz Su- privući jake sponzore, napra- botice, Beograda, Požarevca, viti najbolje trke i probiti gra- Futsal lige Vojvodine Leskovca, Sombora i iz još nice zemlje”, rekao je za Želj- dvadesetak gradova. ko Vujanović, predsednik KK Prvi KMF “Leteći Holanđanin” “Ovo je veliki uspeh i potvr- “Vranac”. Sa osvojenih 26 bodova, sal lige Vojvodine grupa Za- bovi Futsal lige Vojvodine će da kvalitetnog rada svim na- Klub malog fudbala “Leteći pad. U poslednjem kolu ovog se u sale vratiti sredinom fe- Holanđanin” iz Vrbasa je je- dela sezone Vrbašani su sa- bruara, odnosno posle zim- Centar za fizičku kulturu senji deo takmičenja završio vladali novosadski “Mićko ske pauze. na prvom mestu tabele Fut- Trend” rezultatom 8:5. Klu- Drago Jovović Memorijalni turnir u Kuli “Kuglaške legende Hajduka” U znak sećanja na svoje pre- iz opštine Kula i Novog Sada. 279, dok je treći Milan Dra- minule članove, Kuglaški Pobednik ovog Memorijal- gičević iz Novog Sada, koji je klub “Hajduk” organizovao nog turnira bio je Marko Era- oborio 268 čunjeva. Sa 232 je Memorijalni turnir “Ku- ković - 286 oborenih čunjeva, oborena čunja Biljana Vuka- glaške legende Hajduka” koji na drugom mestu završio je dinović je bila najuspešnija u

je okupio trideset takmičara Vlastimir Krvavac iz Sivca sa ženskoj konkurenciji. Panonska 2, 21460 Vrbas www.cfkvrbas.com www.okonas.info

061 319 33 65, 062 31 74 41