1

POZORIŠNE NOVINE ■ BRO J 11110. NOVEMBAR 1993.1 GODINA II ■ CENA 150.000 DINARA

Viktorijanske maske" Lionela Lamboumea, E.P. Dutton, Njujork, 1987. Maska Mefistofela, iz knjige predstavljanju zala na način morali- teta ili o najbnkvalnijem crtanju pro- dora stranog kapitala u nekad zdravo tkivo" srpske privrede, o poukama Duge ili Dnevnika RTS, o national nom ponosu vica („А naš je bio naj- pametniji...") ili o nemoćnom, gnev- nom traženju odgovornog za vlastitu nevolju, ove drame predstavljaju jauk za koji se verovalo (pogrešno) da će najbolje biti artikulisan u dramsko.

te se političkog aspekta tice, mogu se primetiti i drame koje se — što izokola, što direktno — bave ratom u Bosni i Kraji- nama, pa čak i sukobima bal- kanskih naroda na jednoj me- ta-ravni. Sukobi i krvarenjesu neizbežni, normalni, bez njih se ne može živeti, a, izgleda, ni umirati. Katkad se zanemaruje čak i pitanje eventualne krivice, od- govornosti, ili kazne. Stvara se utisak da nije važno šta bi moglo da postoji umesto pakla — samo da pakao po- traje. Tu je i-značajna celina drama koje se gotovo ni po čemu ne razlikuju, osim možda po imenima junaka. To su drame koje se dešavaju u -redovima 0 Jedan pisac — istorija: vost za široku publiku i načelnu kon- za hleb, mleko, BUS (brašno, ulje, se­ Aleksandar Popovic zistentnost karaktera i htenja. Načel- der) ili u praznim domovima gde od nu — zato što, najčešće, nije ostvare- bede umiru osnovi porodice, a sa- no ono što se nameravalo, a namera- mim tim i društva. Koliko su drame o valo se da se u istorijsko-mitskoj for­ „svetskojazaveri" pune čegrsti i gorči- mi ili nacrtaju paralele sa sadašnjim ne, toliko su ove, „penzionerske", društvenim trenutkom, ili da se na •prožete rezignacijom i žalom ne zbog nivo zakonitosti izvuku suprotstavlja- toga što nije bolje, nego zato sto se, nja tipa mi, vs. onit], našvs. tud, ili ne može ni umreti kao čovek. da se promovišu neke manje tradicio- Jasno je da tematika ne treba sama nalne a vise tradicionalističke vred­ po sebi da se smatra parametrom za nosti. Nisu sve ove drame svoj siže određivanje vrednosti jednog dela. U našle u XIV veku; neke su posegle ovom skromnom prikazu ne vredmi- čak i za nekim doskorašnjim savre- je se tematika, пед? se samo govori o Uglavnom su članovi žirija ukratko menicima, sa istom idejom: da se ar- sličnostima između tema koje su, obrazložili svoj izbor, dok je Muha- hidušman može identifikovati i da bi očigledno, u poslednje tri godine na rem Pervić, predsednik, pročitao trebalo da se uzdamo u preporučene dramskoj formi obrađivane trudom poduži pledoaje za Boru snajdeta, pri nam vrline. Njihova vrednost, pak, ljudi koji veruiu da je pozorište medij Najbolji posleratni čemu je bilo vise reči o celokupnom ne zavisi od njih samih nego od spisa- pogodan za tretman gorućih proble delu Aleksandra Popovića. Odlučio je U tekstovima, teljske veštine, baš kao što i njihova ma. dramski tekst na glas Radomira Putnika koji je, jedini, pristiglim na konkurs ubedljivost. ne zavisi od učestalosti Bez obzira na izbor teme i prosede, do kraja ostavio mogućnost da bira pominjanja vrlina, nego od umetnič- na konkursu je bilo dovoljno drama srpskom jeziku izmedu dva teksta — Bore snajdera i Narodnog pozorišta u ke ubedljivosti karaktera koji iz izno- koje su se visoko izdigle nad prose (1945-1993) napisao je Balkanskog špijuna. se. A karakteri, sa svoje strane, često kom, ostavivši za sobom pojednos- Bez rasprave, članovi žirija prihvatili Beogradu, junaci su nisu načinili izlet van atmosfere škol- tavljenja, lakše puteve, manjc otporc, Aleksandar Popović, su predlog Muharema Pervića da se ili likovi iz narodne ske lektire. predrasude, mržnje, pristrasnosti i po oceni žirija koji je spisku od jedanaest drama, sastavlje- Druga, ne tako brojna ali očigledno besove. Te su drame delom potekie nom na prethodnom zasedanju, pri- epske poezije ili prisutna grupa, bavi se slikanjem, baš iz stanja u kojem se nalazi naše zasedao deset meseci ključi i NebeskiodredV)Mfa Lebovi- znameniti srpski vrednovanjem i preispitivanjem živo- društvo, ali, za razliku od društva, ci- 1 na kraill nn/iplin *ća 1 Aleksandra Obrenovića. Žiri je ta znamenitih srpskih kulturnih po- ni se da će nadživeti i prevazići to ' nu KLUJU, puaeno na taj nacin priznao „greh" sto u an­ poslenici, ali su slenika. I to upravo tim redosledom. stanje. Drame ćemo videti, a šta će bi­ glasove tologiju najboljih drama na srpskom Na prvom mestu je slikanje, znači de- ti sa drustvom — to će, ne sumnjamo. jeziku nije uvrstio onu koja, po svim najčešće teme iz talji i informacije, a na poslednjcm biti tema nekih novih pozorišnih ko- azvojm put Bore Snajdera, kriterijumima, označava njen poče- političkog jada i preispiti vanje, odnosno suočavanje sa mada. @ Boško Milin „scenska karakteristika u če- tak. Podsećamo, u toj antologiji (De- stvarnim i željenim što je odlikovalo - tiri stavke" Aleksandra Popo­ reta će je objaviti na srpskom, a Steri- ekonomske bede u jednu hcnost vrednu pažnje. Upravo va najbolji je dramski tekst jino pozorje na engleskom jeziku) na- kojima živimo ono dime se pažnja zavredila pred- napisan (i prikazan) na laze se, osim Nebeskog odreda, Ba- stavlja slabu tačku komada ove gru- srpskom jeziku' od 1945. do noyic Strahinje Borislava Mihajlovića iše od sedamdeset celovečer- pe, zato što ili nije prikazano, ili mu 1993. Tako je odlučio žiri po- Mihiza, Savonarola i njegovi prijatelji njih drama stiglo je na kon­ nema mesta u dramskoj vrsti. Od sve « suim pozorištima u SR zonšnih kritičara i teatrologa Jovana Hristića, Razvojni put Bore kurs beogradskog Narodnog tn tematske celine ova je bila jedina Jugoslauiji, a u Beogradu u pozorišta. Pet njih će biti iz- na desetom, završnom jav- Snajdera Aleksandra Popovića, Kad koja se ne bavi sadašnjicom i koja po- knjižarama; „Plato" om (televizijskom) zaseda­ su cvetale tikve Dragoslava Mihailo- vedeno tokom 125. jubilarne kusava da ostvari svoja htenja unutar nju, 27. oktobra 1993. na sc?ni Malog vica Kamen za pod glavu Milice sezone. Ostale će na sud pub- svoga hronotopa. Jezik ovih drama je (Akademski plato 1), „Orbis pozorišta „Duško Radović". Glasove Noykovic,_ Joakim Dobrivoja Ilića, like i kritike morati da sače- obično brižljivo konstruisan ili re- Bata" (Jugoslovensko dramsko za Popovića dali su Muharem Pervić, Go/урл/зса jovana Radulovića, Bai- kaju do nekog srećnijeg mo­ konstruisaijj a likovima iz ove grupe pozorište), „Tacka" Milosav Mirković, Radomir Putnik i kanski , špijun Dušana Kovačevića menta, na nekom drugom moze se (mada manje no drugima) (Makedonska 22), Matica Jovan Ćirilov koji je u odsustvu ko- Putujuče pozorište Šopalović Ljubo- konkursu. Ipak, učešče na is­ pozeleti druga ruka. Autori su svojim srpska (Studentski trg 5Knez vertirao" potez. Tri glasa dobilo je mnra Simovića, Ijuženje naroda u dva tom konkursu nije i jedini zajednički junacima listorn pristupali na afirma- sadrzalac ovih drama. Ona.se, ako ne Putujuće pozorište Sopaiovič Ljubo- dela Slobodana Selenića i ЛОга je 2јпаС1П'cemu se> držim< ne treba Mihajlova 40), B1GZ mira Simovića (Aleksandar Milosav- doba Siniše Kovačevića. skoro sve a ono barem natprosečna (Kosouska 37), Bilet seruis (Trg ljević, Milutin Mišić i Feliks Pašić), a Glasali su i čitaoci Večernjih novosti vecma, mogu svrstati u jednu od tri S;naibr?i.a,grupa SV°J materi‘ Republike 5), Kultura BIGZ jedan glas (Dejan Penčić-Poljanski) vehke tematske celine. Prvu bismo Najvise glasova dobio je Zajednički keKP1ZPv Ck°8j'adaiekonom- (Terazije 45), Srpska književno Balkanski špijun Dušana Kovačevića. stan Dragutina Dobričanina. Lista mogli da označimo kao mitsko-isto- ske bede u kojima živimo. Katastro- Deveti član žirija, Boro Draskovic, dramskih tekstova koje su u svoj iz­ njsku, drugu kao biografsku a treću falna situacija toliko dominira sce- zadruga (Srpskih uladara 19), kao ekonomsko-političku. koji je takode bio odsutan, nije dao bor uvrstili čitaoci takva je da dopuš- Ziko'bi1,1 ret.ki^učaievi eskapizma „Kod Koša" (Trg Nikole Pašića (poslao) glas ni za jednu dramu. Po- ta tek naslucivanje njihovih kriteriiu- 1’rva, najjasnije profilisana grupa za 7), „Nolit" (Srpskih Mara ručio je lakonski da se slaže sa odlu- ma. 1 svoje junake uzima likove iz narodne n vm m I,L Njlma nedostaie os- kom većine. epske poezije, posebno iz pretkosov komad h₽raVer?Vatnoće bez k°J'e se 23), Bel tabak" (Francuska 35), lz Narodnog pozorišta obećali su da komad bez imalo truda pretvara u „Školigrica" (Gospodar Većina, to jest osmorica članova žiri- ce najbolju dramu, dakle Razvojni skog kosovskog i pokosovskog ciklu- autoparodiju. Pomenuti nedostatak ■ ja, nije se dvoumila kada je trebalo sa. loznat! jos iz vremena školske XJnin7Udi00nimdrama“ Jevremova 35). U Notion' * put Bore snajdera, postaviti na svoju elctire ucestvujući u zapletima koji odabrati drame medu kojima se bira scenu do kraja godine i da će je reži- Sadu: Srpsko narodno su cinih kicmu srpske drame XIX ve- nnkn ,р1п.С1Р1П1а teoretičara zavere najbolja. To su upravo tri pomenuta. rati Boro Draskovic. ■ M J±a'enda "as uverc u nepobitnost' S. ka, ti likovi poseduju prepoznatlji- pozorište i knjižara ,,M№ II pianetarne konspiracije. Bilo da se o Crnjanski" (Sutjeska Seća se, kako da ne, naročito nekih PS: Iz pisma Sonje Hlebš, upućenog uloga. Voleo je Prisipkina u Stenici. Miji Aleksiću iz Ridena 23. aprila Gledao je Stenicu rusku i, čini mu se, 1993, objavljujemo deo: bugarsku. Prisipkin je u tim predsta- ,Ja i danas često pišem o Tobi — i to yama bio neka vrsta cirkuzana. .Da ljudima koji Te nikad videli nisu. (...) je tako, Majakovski ne bi bio to što ja se onda osećam skoro primorana jcstc. Majakovski je ponudio malog- da ispričam nešto što mi se dogodilo rađanštinu koja je vrlo primamljiva, i baš s Tobom. Davno je to bilo, narav- ja sam branio, ustvari, Prisipkina i no. Sad smo polako u godinama gde njegove stavove". Voleo je Ževakina u je sve bilo negde davno... Potpuno Gogoljevoj Ženidbi. Voleo je Ženidbu neočekivano (bez one lepe atmosfere kao jednu veliku tragikomediju... koja je prisutna u pozorištu, pre no „Sve su to tragične ličnosti. Došlo im što se podigne zavesa) — doživela je vreme da se ženim, sad ili nikad. sam jednog Miju Aleksića na takav Poslednji voz. Kajgana kaže: 'Ja mo- način da mi se i danas koža naježi ram, moram da se ženim!' Gori mu kad o tome govorim. pod nogama. A ozbiljan je, i svi su oz- biljni, a to je užasno smešno. To je Ljubiša i ja sedeli smo kod kuće igle- pravi smeh u kome ima i malo tuge... dali posle večere TV, gde si Ti trebao Možda je to meni usađeno još u Kra- igrati nekoliko odlomaka iz raznih gujevcu, možda to ide od čika Ike Jo- Tvojih uloga. Znam da je to isto po- vanovića, našeg reditelja — da je ži- podne Ljubiša bio na Televiziji i da su II GOW vot uvek na ivici smeha i tuga, suza i mu tamo rekli, odnosno žalili se na ~ cenije oseća se dobro. Subjektivno. Mija Aleksić ka tako dobra. Kažem: Snimam film. „Sto rekao Ljuba Nenadović: Ako pi- smeha, da ništa nije apsolutno smeš- Miju Aleksića kako neće da oblači Kažu: Ako' je tako, prepisaćemo još kostim, neće da se šminka itd, itd. (sedamdeset godina tate za moje zdravlje, ja sam, hvala ' no, niti je sve apsolutno tragično". koji film! Shvatio sam tada da je me­ Naravno, moj se Bajko odmah s nji­ Dogu, bolestan. Ali, dobro sam, ug- Shvatio je odavno jedno: najveća života, pedeset godina ne film, ustvari, podigao na noge". stvar u glumi je braniti i odbraniti lik. ma složio i to mije pred sam početak avnom dobro. Malo problema ima s Ima, nije da nema, raznih ponuda da emisije i isprićao. Kao — pa jestešte- glume) ne veruje da lekovima". Srećan je što ga ni u boles- To, naravno, može da bude opasno, radi, ali se ne usuđuje da ih prihvati. kao što je, u njegovom slučaju, bilo u ta što Mija neće kako je brate dogo- ti nisu zaboravili. Eto, lekove mu ša- Na filmu bi, eventualno, i mogao, pa voreno, nego eto nešto izvodi, ustvari će još jednom stupiti lje Zdravlje iz Leskovca, pa Servo Mi- filmu Covek iz hrastove šume. „Ja i na televiziji. Ali, u povratak u pozo- sam igrao čoveka koji ubija, kolje, ko­ bez veze i na svoju štetu, dabome na na pozorišnu scenu, hajj iz Zrenjanina, pa Galenika, pa rište ne veruje. „Sa pozorištem je, iz­ svoju štetu! (To je otprilike bio Ljubi- Vrsac, pa zemljaci iz Gornjeg Mila- ji je zlikovac. Ali, on postaje zlikovac gleda, gotovo!" Pokušao je proletos u zbog samoće. Samoća vodi u genijal- šin tekst. Čuješliga?) onda je emisija ne žali za novea... Kad ode lekaru, sami boles- Izbiračici, u Narodnom pozorištu. nost, ali vodi; u zločin. I ja sam tra- počela. Neko je nešto govorio o Tebi, nici ga puste da uđe preko reda. U ša- Posle nekoliko proba osetio je.da ne­ o likovima itd, itd, već kako to biva. neodigranim li kaže: bere plodove minulog rada. žio opravdanje za njegove postupke, i ma snage. Mislio je, posle, da akumu- branio ga, tako da je publika počela Onda si se pojavio Ti. U civilu, reklo ulogama ali bi voleo Dane provodi uglavnom u kući gde je lira malo energije za jedan drugi za- da navija za mene. To može da bude bi se. Samo si stajao u nekom praz- glavni lekar njegova odana supruga datak, sa Maričićem. Trebaloje da ra- opasno". nom prostoru i kamera se približila da može novim Beba. „Bez nje nikud ne idem, niti de Joneskove Stolice, Mira Stupica i Tvom lieu. Bela košulja, tamna kra- svetlom osvetliti neke ma šta preduzimam da radim. Ona on. Odustali su. I Mira ima svojih Kako mu izgleda ovo pozorište oko vata, odelo, na štrafte'. Lice — kon- nosi te moje bombonice u raznim bo- problema, pa mi se činilo da bi bilo nas? U njemu gleda, pre svega, glum­ vencionalno ljubazno i malkice drage likove, seća se jama i kljuka me s njima — da mi se opasno za oboje upuštati se u takav ca. „Neverovatna, prava realistička umorno. Gledao si me pravo u oči. Prisipkina i Ževakina nekako produži život". I sam rad je, posao. gluma! Ne možeš da ih uhvatiš kad Par sekundi — onda si polako sklo- zaključio je, neka vrsta uspešne tera- U pozorište odlazi, kad može. I pri- glume, a kad govore istinu. Ne znam pio ruke i zagledao se u njih. Ali, kad i dana kada je u pije. Ušla je već u anegdotu priča o metio je da mu, odjednom, u pozoriš- koje su škole kroz koje su prošli, ali si podigao glavu, kao bid me ošinu tome kako ga je izlečio film Tango ar­ tu svašta smeta. Sve mu se čini da su izvanredni glumci. Izvanredno po- oogledom Gogoljev lik — tanak, žgo- pozorištu, čini mu se, gentine. „Bio sam baš na ivici izdržlji- može i bolje... Baš mu je žao zbog Iz- zorište! Evo, ljudi se već nekoliko go- jav, zao. vosti kad mi je Goran Paskaljević po­ biračice. Mislio je da će ići, ali ne ide. dina žale: nema smeha. Nema zase- bilo i vise oduševljenja danja Skupštine,^a to je najbolja hu- Vidiš, Mijo, tu sad počinju oni žmarci nudio ulogu. Iskreno sam mu rekao Polovično da radi, ne ume. „Nikad i ona koža koja se naježi! A Mija moristička emisija na televiziji... Da i vise raspoloženja da je to vrlo rizično. Bolestan sam, a i nisam umeo da zabušavam na pozor- Aleksić nestao, kao da ga nikad nije nije žalosno, bilo bi smešno. Živimo u dugo pre toga nisam radio... I odmah nici. Uvek sam davao sve od sebe". A bilo! mi Dragana, njegova žena, poturi sada mu se, eto, kriterijumi pooštrili. ružnom vremenu... Otudili su se ljudi jedni od drugih, vise ne znaš šta ko Moj Bajko ćuti. Ćuti i gleda, a odjed­ Aetin, najvise sest cigareta ugovor. Ja kažem: „Ne, ne samo ugo- I ne gleda samo glumce, gleda i reži- nom svom snagom udari sc rukom t misli... Ružnijeg vremena ne može bi- ^■dnevno. Nedeljom, u jedana- vor ne!" Odem na probno snimanje, ju, i scenografiju i kostime.Primećuje po kolenu i zaurla: Veliki je to umet- est, na kaficu u „Metropolu", ceo dan sam bio na probnom snima- nesklade. ti". nik, Sonja! Ve-li-ki!!! Ma koja šmin- ■ sa prijateljima. „Do dva sata nju, vratim se — ništa, meni lepo. ka, kakvi kostimi, boga ti!!! ■ resirno sve svetske probleme, Čak sam se, čini mi se, osvežio, kao itaju ga i danas: ima li uloga :raća se pozorišnim uspome- Mijo moj dragi, ovo sam Ti ispričala H a onda nam zakree creva pa da sam bio na nekom izletu. Sutra­ ■Ж koju je želeo da odigra, a nije :nama koje su, obično, nostal- (a to je samo delić mojih sećanja) is- ■ se razidemo". Ali, i te sastan- dan isto. Posle pet-šest dana počinje ije odigrao? Odgovara: nema. gične. „Cini mi se, ustvari či- pričala sam Ti zato jer je to čudo! Šta ke je proredio: kafa sve skup- da se snima. Ja sve bolje i bolje. i„Zapravo, takvih je uloga toli- ni mi se da mi se ne čini: bilo se to dogodi u takvom trenutku? Ka­ lja, a penzija je ne sustiže. Krvnu sliku kontrolišem. Lekari se iš- jko da bih morao da živim k'o je nekad vise oduševljenja, vi­ ko se to desi? Niko to ne zna, jer je to Na prvom stepeniku osme de- čuđavaju: otkud to da mi je krvna sli orao da bih mogao sve da ih se entuzijazma, raspolože- čudo! Možda ne znaš ni Ti! Ti samo odigram". Sa ovim što je nja... Sećam se proba kod Bo- znaš da praviš ćuda. Kad god hoćeš! odigrao zadovoljan je,i ne vi- jana Stupice. Radimo do ... Čudo moje!" di razloga da ne bude neza- podne, ali ne ide. Onda Bo- dovoljan. Žao mu je što ne- jan kaže: Madona, idemo svi kim ulogama ne može da se vrati. Si- u 'Arilje'! Odemo u 'Arilje', pijucka- guran je da bi ih danas igrao bolje, da mo, a sutradan na probu — tri kora- bi nekim drugim svetlom osvetlio te ka napred. Krene". Drugačija je, bila i likove. Sad, kad su sve uloge, izgleda atmosfera u poslu. „Radili smo San definitivno, smeštene u neke njegove letnje noci. Ja sam igrao jednog od fijočice uspomena, ne vidi u njima majstora, i Ljubiša Jovanovic je igrao mnogo loših stvari. To ga ispunjava jednog od majstora. I na jednoj probi zadovoljstvom. „Igrao sam ja i nešto bio je Ljubiša nešto neraspoložen. A što nije za mene. Ali, nema te uloge on je neraspojožen jedino kad nema koja nije izazov za glumca... A onda, para i kad 'Partizan' izgubi. A to nje- ljudi su me vise voleli u nekim uloga­ govo raspoloženje se lepilo na nas. 1 ma koje su bile, kao, za mene. A ja, sve nas brzo uhvati neka fjaka. I Mi­ kad glumac, voleo sam opet uloge, ra Belović, koji je režirao, podvikne: koje, kao, nisu za mene". 'Vi ste plaćeni da budete raspoloženi, i ja ću da isteram to... Ja sam tvrdog- lav kao magarac, isteraćn to raspolo- ženje iz vas!' A Ljubiša mu se okrene, kaže: 'Miroslavc, ti kažeš da si tvrdoglav kao magarac, a ti ne znaš šta je to slon. Mene ni slon ne može da izvuče iz ovog raspoloženje". Brzo mu prolaze penzionerski dani. „Čini mi se: tek što svane, a vcć To je pravi smeh u koine ima smrkne". Prođoše, tako, i godine. On­ i malo tuge: Kapitalina Eric da se, iznenada, javc neki glasovi iz (Agafja Tihonova) i Mija prošlosti. Eto, pomenuo je Ljubišu. Aleksić (Baltazar Baltazarovič Proletos mu stiže pismo iz Švajcar- Ževakin) u Gogoljevoj ske. Piše Sonja Hlebš. Perica Sloven­ „Ženidbi", u Jugoslovenskom ski joj dao adresu. Sonja! Gde su lanj- dramskom pozorištu 1956. ski snegovi? ■ Selimir Tošić Spomenimo beogradsko izvođenje tekstova Brdža i Jelenko Sav- ršenko u Pozorištancu „Puž" i Bašče- lik u Pozorištu „Duško Radović". Sve u svemu, Bojović je spreman da se prilagođava pozorištu, a to znači da može da pise i za velike i za male, da napiše komad za šest dana i za šest meseci. „Drama u fioci mi пе znači puno. Ako ne budem mogao da pi- šem za pozorište.neću se prihvatiti nekog drugog pozorišnog zanimanja. Okrenuću se nekom profitabilnijem poslu da bar mogu lepo da živim".

■Vladimir Popovic nije tako iz- $$?ričit.^ričit. Sem što studira (drama- I Ifturgiju, iv godina), on je i no- vinar, reporter j voditelj jed- Ж I ne od prepodnevnih emisija 1. na radiju „202". Prihvata raz- Ж-.- ne poslove jer ,,šta znaš šta nas u životu čeka". Njegov ЦЦ put do nagrade Narodnog pozorišta je skokovitiji od Igorovog. Na Akademiju se upisao pravo iz srednje škole. Počelo je lepo, a onda su nastali problemi. Nekoliko godina je proveo u lutanju i traženju svog stila. Pisao je komedije, farse, krimiće... Svaka drama izgledala je kao neizvesni put u nešto novo. Tako je bilo i sa Rapsodijom koja za temu ima ljubav Laze Kostića prema mla-, doj Dunderskoj. Rad je započeo istra- „Tesla" za „Buhu": Milica vic, Ilić... ali mi je žao što se u krugu znanju, ni Rade Radovanović (Origi­ živanjem biografskih podataka o pes- Novković (Snimio Dani Gol) najboljih na kraju nisu našle i drame nal falstfikata). „Опо što bi drugi oče- niku i porodici Dunderski. Zauzeo je Deane Leskovar, Nebojše Romčevića, kivali od mene — da napišem dramu Slobodan stav sa puno divljenja pre­ Đorđa Lebovića, Stevana Korpivice". — to ne radim, jer sam primoran da ma pesniku, ali bez trunke strahopoš- Drama Kamen za podglavu je svojev- igram neku vrstu epizode u životnoj, tovanja. Rezultat je živ i provokati- remeno dosta izvodena. JVIilica Nov- opštoj drami. Mislim da nema potre- van lik glavnog junaka. Laza Kostić je ković se najjasnije seća beogradske be da još i ja pišem neku svoju. Sve verzije kojom je bila veoma zadovolj- Iola i bekrija, Simo Matavulj drugar i me ovo isuviše guši da bih mogao da tabadžija, a Jovan Jovanović Zmaj je na: „Mislim da ta drama svoj uspeh stvaram. Onemogućava me osećaj pomalo zajedljiv ali ne i zlonameran umnogome duguje Milenku Mariči- odvratnosti zbog svog i tuđih života. Milica Novković seća čovek. Dunderski, iako veliki mece- ću. Bez njegovog umeće ne bi ničega Za sada se zadovoljavam 'sjajnim'ide- se „Катепа za pod na kraju ni bilo". jama kojih imam mnogo u glavi i ko- na, ume da se dobro napije, da pone- Šta radi Nebojša Romčević, pisac Sila jima, tako, 'pretim' i sebi i drugima. se kofere, a što se manira tide, nije glavu" i dorađuje u vazduhu i Grobljanske? „Već duže Jednog dana..." ■ Tanja Petrović baš nobl (tancovanje mu baš teško tekst poručen još pre pišem Skaramuća. Nema tekst veze pada). Kroz Rapsodiju možemo i da se nasmejemo i da se rastužimo nad sa našom stvarnošću o kojoj, uosta- ; kada počnete da pišete o ne- due godine, Nebojša lom, neću pisati dok se stvari ne sleg- Brom ko je u povoju, ko tek tre- sudbinom pesnika, ali i da pobegne- mo od jezivog stereotipa koji nam se Romčević hvata nu. Skar^muco ']e u nastajanju i njime da napavi ,,ono glavno", pokušavam da uhvatim trenutak pre­ i I shvatite koliko je lako pisati o nameću kroz medije i u kojima su trenutak prelaska iz pesnici ili ludaci ili smrtno dosadni. laska iz srednjeg veka u renesansu ВЕКИЈА i I nekom već ostvarenom, osve- odnosno prelaska iz vremena koje je Igora Bojovića ne interesuju istorij- srednjeg veka u I dočenom (i, po mogućstvu, po- ske Iičnosti već opšta, nacionalna si- imalo objašnjenje za sve u vreme ved- i I kojnom) piscu. Šta reći o ne- renesansu, Radoslav rine i optimizma koje nema objašnje- | I kom ko tek treba da pokaže šta ’ tuacija. U drami Izvanjac on govori o Pavlović se iz nje ni za šta. Pokušavam da se poig- i I je i kakav je? Ne možete govo- Crnoj Gori i Crnogorcima, o krvnoj ravam formom, dajući tekstu oblik ■ riti o celini njegovog rada, jer osveti, ratovima, potrebi za national- Zvezdare seli u trećerazrednih romana potrage, kom- on tek treba da radi, a da govorite o nim (meduplemenskim) jedinstvom, binujući klasičnu dramaturgiju’sa fa- 1Ш jednom delu, takode ne vredi, jer o potrazi za zakonom i redom i ne- Beogradsko dramsko bulom tretiranom autoironično". vam jedno delo ne može reći kako se mogućnosti osptanka u crnogorskom kao pisac i - reditelj, Romčević ima još jedan novi tekst neko obreo u spisateljskim vodama kršu. Pitanje koje dete Jovan postav- a Rade Radovanović završen pre izvesnog vremena, koji Kako nastaju pisci? lja na početku komada — „Ko sam čeka realizaciju u Zvezdara teatru Igor Bojović i Vladimir Popovic su ja?" — nije samo lično već i i nacio- igra epizodu u ,,To je komedija, moderni vodvilj La­ me svojim dramama Izvanjac i Rap- nalno pitanje koje se provlači već vise ki komadi, jedna krajnje eskapistički Dili vekova kroz svest Crnogoraca. Sta sodija naveli na ovakvo razmišljanje. životnoj drami tekst, kakav je u ovom trenutku ne- Obojica su dobili nagrade na anonim- nosimo od svojih predaka, a šta sami ophodan. Lake komade će režirati Jo- nom konkursu Narodnog pozorišta sebi dugujemo? Ko smo mi? Srbi, vica Pavić, a probe počinjemo krajem Crnogorci, ljudi koji bi isvoremeno ta radi Milica Novković? „Тге- za savremenu domaću neobjavljenu godine". ‘ da krenu u Jevropu i da se obračuna- nutno ne pišem ništa novo, ali Pnh?a: Vladimir drugt a Igor treću. radim na jednom ranije ’do- Novi tekst završio je i Radoslav Pav- Pobeda je na ovom konkursu, nekad vaju sa davnašnjim plemenskim ne- vrsenom tekstu koji bi ц ovoi lovic za kogase možereći daje do sa- JOW davno, otvonla vrata i Branislavu prijateljima. ■ Marina Milivojević sezoni trebalo da se izvede. To da bio pisac jeđnog pozorišta, Zvez­ Nusicu. Drama je bila hvaljena, ali je drama za decu Tesla, pisana dara teatra (Mala, ZivotJovanov, Ča- Igor Bojović je ubrzo zaboravljena. Koje će mesto /z- po porudžbini Pozorišta 'Boš- Wg)- „TO je savremena ljubavna dra­ vanjac 1 Rapsodija imati u životu Bo- ko Buha' još pre dve godine. ma kojase događa na železničkoj sta- napisao „Izvanjca", a jovica 1 Popovića? sada je neznatno menjam i do- aC j> pe naest kilometara udaljenoi Vladimir Popović Put Igora Bojovića do nagrade Na- vršavam". Naslovje _ Moja drj rodnog pozorišta bio je vrlo postu- 0 izboru za najbolju posleratnu dra- ga- U koprodukciji nekoliko privat- „Rapsodiju". Oba pai - Jos pre upisa na Akademiju ob- mu, u čijem se poslcdnjem krugu sa tekst Kf1 Beogradsko8 dramskog avljena mu je zbirka drama, a zatim Kamenom za podglavu i sama našla tekst ce biti premijerno izveden polch teksta vinom decembra Radoslav Pavfović u casopisu Scena komad Vučji okot. Milica Novković nema mnogo da ka- Raspevani obućar igran je u Džep- ga sain rezira, a za tumače četiri rav- nagradena su že: „Nisam pomno pratila čitavu ak- nom cirkusu, ali sve ovo ipak nije bi- ciju koja je nesumnjivo značajna, ali' ш *iraVre U oge odabrao je Dragana na anonimnom B e ogrlica, Nikolu Koju, Branku Ka Dil°VAknH dauprvomPokusaju na- je, nekako, pokrenuta u pogrešno konkursu PUDsaoknr^IJc' Kdda Se' k™a™d vreme. Svi smo neraspoloženi, opte- upsao, nije cekao dugo do prve ore rećeni drugim stvarima, pa akcija nije čklh T: m’S lm đa ĆU neŠt0 PO- beogradskog mijere u beogradskoj pozorišnojPsce- naišla na zasluženi odjek u javnosti c njati u skonje vreme - kaže Pavlo- c’ - Prcopterecen sam obavezama Narodnog pozorišta. ni: Bio ]e to Petar Pan u režiji Ivan₽ Ipak, dobro je da su tekstovi pobroja- Askovic. Predstava je igrana u ма ni i izvučeni iz zaborava. Od drama i, na zalost, nemam vremena. Ovo mi je peseta premijera u nizu, bez pau- Na ista vrata ušao je lorn pozorištu „Duško Radović" lgOr koje su bile u najužem izboru moji fa- Bojovic misli da ]e to prekre nica u voriti su Kovačević, Simović, Popo­ svojevremeno i Ne piše odavno, po sopstvenom pri- njegovom radu. Posle Petra Pana ^ Branislav Nušić Somiz^dTk°)ises^- na domaćim scenama. ković, Srboljub Milin, Vladimir Put- в Ж onte Karlo, septembar nik, Mirjana Karanović, Oliver Vikto- $$ 1965. Otvara se ogromna rović, Zorica Jovanović, Zlata Numa- $5$ $$$ scena opere koju smo nagić, Zorica Sumadinac, Branko МШ raniie v’đe'’ sam°u Cvejić, Slobodan Đurić, Cvijeta Mesić movima. A mi na njoj iz- — samo su deo od vise stotina onih ЖЖШ gubljeni, sićušni, obasja- koji su svoju sudbinu profesionalno Ж Ш Ш n* desetinama reflektora vezali za pozorište. Pa pisci čija su Ш Ж W Prema kojima su naša dela premijerno’ izvodena u Dadovu Ш Ж Ж dadovska svetla pred- — Velimir Lukić, Miodrag llić, Boro Ж Ж Mstavljala obične baterij- Drašković, Dragovan Jovanovic, Mi- ske lampe. Tek kasnije, kad smo se lovan Ilić, Milan Bunjevac, Božidar probili u tamu gledališta, ukazali su Ljumović, Mimi Popovic, Milivoje se parter, galerije, lože. Sve prepuno. Majstorović... Statistika govori i to da I nakon nekoliko dugih sekundi — su na sceni Dadova premijerno u Ju- aplauz. Dobio ga je naš scenograf goslaviji izvođena dela Mrožeka, Žak Kukić koji nas je postavio na lju- Koktoa, Olbija, Andersona, Joneskua, ljaške koje su ritmički plovile u pro- Abramova, Veskea, Dibijara, Šizgala, storu uz zvuke bečkog valcera. Posle Halivela i drugih. Dadov se rede od- toga sve je išlo glatko do bezbrojnih lučivao ža igranje klasičnih dramskih aplauza i poklonjenja publici. Sutra- tekstova, ali je ostvario zanimljive ek- dan, kolokvijum koji specijalno za sperimente zasnovane na tekstovima našu grupu vodi legenda francuskog Gogolja, Dostojevskog, Šekspira pozorišta Žan Vilar. Čovek je napra- Sto pedeset premijera, rastao u svojevrsni pozorišni i kultur- selidbama i drugim posrnućima. Os- (Mnogo vike ni oko ćega kao i rok vio analizu, čudio se što pisac kao što je Trifković nije poznat francuskoj gostovanja i festiuali ni fenomen Beograda. Za tri i po de- novan 27. decembra 1958. dočekuje mjuzikl), Molijera, Trifkovića. Is- cenije rada održao je primat izražen 1994. godinu u svojoj maloj ali fun- trgnuću iz istorije Dadova još jednu, publici, ishvalio Nebojšinu režiju, Zo- - to su stun podaci ne samo u broju i kvalitetu izvedenih kcionalnoj pozorišnoj zgradi u ulici meni dragu, repertoarsku liniju. To ričinu i moju glumu. Nice matin i predstava, već i u pokretačkoj ulozi Đure Salaja. U Dadovu su danas ,,ne- su bili kabarei i tzv. žurnali u kojima France soir objavljuju sjajne kritike.. istorije. Praua istorija koju je odigrao u kulturnom miljeu ki novi klinci", zaljubljeni u pozoriš- smo igrali tekstove domaćih satiriča- Zajedničke fotografije, Vilar nam is-' grada. Ugrađujući u svoje matično nu čaroliju kao što smo i mi bili. Oni ra i humorista a i one koje smo sami pisuje osvetu (u zaglavljd ovog tek- počinje sa onima koji sta). Nagrade — prva za predstavu, pozorišno zračenje razne oblike s uspehom brane formulu koja je Da­ pisali na aktuelne terne. ,,Žurnali"su prva za žensku logu Zorici Jovanovic su je stvarali. umetničkih eksperimenata multidis- dov uvek razlikovala od većine ama- se prikazivali pre svake redovne ciplinarnog karaktera, otvarajući sce- predstave kao u bioskopima, imali su (Malčika), prva za mušku ulogu meni terskih pozorišta, a to je repertoarsko (Tošica), prva za scenografiju Žaku JJadov", to je mali nu za džez i rok muziku i druge at- pozorište. Upravo taj napor da se for- ambiciju da se poigraju s raznim ide- ološkim i kulturnim šablonima koji Kukiću. Pljušte pohvale šarmantnom vek beogradskog raktivne estradne forme, Dadov je mira stalni repertoar i održi kontakt ženskom triju (Ceca Bojković, Slavica bio i ostao središte intelektualnog sa publikom tokom cele sezone u re- su nas okruživali i bili su odlično pri- mani od publike. Srdič, Sonja Rosić), komičarskim bra- pozorista. okupljanja i stvaralačkog druženja dovnim terminima omogućio' je Da­ vuraina Mome Stanišića (Stancika). mladih Beogradana. dovu da izvede 150 premijera i barem Festivali i festivalske nagrade tražili Prijem kod princeze... Zorici i meni Kao jednom od pokretača Dadova, a desetostruko vise repriza u sopstve- bi, takode, mnogo prostora. Dadov\e prilazi neki dasa u fraku, izljubi nas Trupu sa Vraćara krasi red, tu su još reditelji Zoran Ratković, Mi- noj dvorani, na gostovanjima i festi- vise puta branio boje jugoslovenskog onako po srpski, zove nas na njegovu ukus, prefinjenost i talenat. haulo Tošić i Jovan Ristić, teško mi je, valima. Samo u jubilarnim danima. alternativnog teatra u Erlangenu i jahtu, ako sam dobro razumeo pred- Žan Vilar, Monte Karlo 1965. bez obzira na pripadnost novinarskoj prikazaće 5/1/ novih predstava. Zagrebu. Iz. Monte Karla doneo je laže da odmah putujemo s njim u profesiji, da u okviru jednog/prigod- prvu nagradu na Svetskom festivalu Njujork da tamo nastavimo karijeru ozorište Dadov slavi u de- nog/ novinskog članka smestim celo »z jubilarne statistike izdvajam amaterskih pozorišta 1965. godine. na Brodveju. Pusti čoveka, kažemo, cembru 35 godina postojanja. more jubilarnih podataka, vlastitih ЈЦ samo neka imena, svestan da ću Uvek je bio u vrhu srpskog i jugoslo­ mi, mora da je malo vise popio. „Ko iNastao u godinama sumraka rekapitulacija i emotivnog naboja vi­ se ogrešiti o mnoge darovite lju- venskog amaterskog pozorišta na je ovaj?" —. pitam ja posle jednog od socrealističkog pristupa kul- se generacija koje su prošle kroz Da­ Ц de koji su Dadovu poklonili svo- Hvaru, u Trebinju, Kuli, Smederev- naših francuskih domaćina. „Ah - turi i umetničkom amateriz- dov. Prvo i najvažnije je to što je Da­ $$ju stvaralačku energiju. Milos skoj Palanci. Iz Dadova je roden reče on — to je gospodin taj i taj, on mu, pomalo u senci slavnog dov, prošavši sve uobičajene krize ko­ Ц Žutić, Svetlana Bojković, Jelisa- Brams (Beogradska revija amater­ je lični prijatelj princa Renijea i glav- Akademskog pozorišta je prate umetničko pregnuće u dece- «veta Sablić, Predrag Ejdus, Zo- skih malih scena), ugledna pozorišna ni finansijer ovog festivala". I to je manifestacija nastala pre Bitefa koja „Вгапк Krsmanović" i Omla- nijskom kontinuitetu, izdržao udare Ц ran Ratković, Jovan Ristić, Miha­ bio kraj ovog malog pozorišnog sna. izazvane smenama generacija, tradi- is ilo Tošić, Slavenko Saletović, je široko otvarala vrata jugosloven- Da smo Zorica i ja ozbiljno shvatili dinskog pozorišta „Ivo Lola skoj i svetskoj pozorišnoj avangardi. Ribar", Dadov je vrlo brzo iz- cionalnim materijalnim nevoljama, Ш Goran Sultanović, Željko Ores: čoveka, ja bih vam danas pisao sa Brodveja. Ovako, javljam se iz Beog­ Drugi svetski festival rada koji je za ovih trideset pet godi­ amaterskih pozorišta (IATA na umeo da bude bolji i radosniji - AIT A), septembra 1965. u grad, zahvaljujući i Dadovu. P Monte Karlu: S leva na desno I na kraju: svi znaju za Dadov, ali me - Svetlana Bojković, Sonja mnogi pitaju šta to, ustvari znači. Rosić (Lečić), Momčilo DADOV je D(ramski) A(telje) Baljak, Slavica Srdid D(oma) O(mladine) V(raćar). A za (JankGvić), Žan Vilar, Zorica nas koji smo bili njegovi clanovi to je Jovanovic, šifra mladosti, uspeha i prijatelj- Mihailo Tošić, Momcilo stva. ■ Momcilo Baljak Stanišid. Kleče - Milan Kravljanac i Vojislav Andrid (Snimio Robert de Hoe)

Pošto mi je urednik Ludusa dao te- •matski zadatak da u tekst unesem i neko lično sećanje, ja se opredeljujem za Izbiračicu Koste Trifkovića iz sezo­ ne 1965/66. u režiji Nebojše Komadi1 ne. To je, po mom mišljenju, jedna od.. najboljih režija ovog dragog i mašto- vitog čoveka i umetnika s kojim me vezivalo i lično prijateljstvo. Tužna strana ovakvih jubilarnih trenutaka je ta da ljudi poput Nebojše, Miše Žu- tića, Zorice Šumadinac, Slobodana Đurića ncće biti sa nama. Takvi umetnici našem zajedničkom delu i uspomenama daju toplinu i sjaj. Ncbojša je bio jedan od onih ljudi ko­ ji me nagovarao da sc izmedu svoje, dve mladalačke strasti — novinar- stva i glume — opredelim za ovu dru- gu. Nisam ga poslušao i moram pri- znati da mi je ponckad žao. naročito kada zaronim u ovu vrstu sećanja. ic. da je uvrnut, neuobičajen i ovoj ulozi daje žar glumca željnog za h, Nušić! Postoji li glumac koji čvrstih dramskih klišea, nije ni nii(t vi napolju! Vilijama Sarojana (Ivan (konačnim) dokazivanjem. U trenu - vise od prosečnosti. Tojedini g|Ulr,,< nije poželeo da od Sime Soki- ku podsetivši na geste Zorana Radmi- Živković). ća, preko Alekse Žunića, dospe poput Dragan Žikića (ovogodišnit. S ovom poslednjom predstavom lovića, Agatonović istinski sobom od- dobitnika Sterijine nagrade), VeriCf do Spasoja i Agatona? Ili, glu- reduje predstavu. On u njoj uživa, ia- Skordisci je krajem oktobra otvorio mice što je očima Marice i Da- Jovanovic (nesumnjivo najbolja ni$k. svoju beogradsku scenu, u muzičkom ko na momente ovu lepu sliku kvan glumica), Đorđa Vukotića i Stevar,; nice tražila Rinu, pronalazila , utisak da vise uživa u sebi. Ženski klubu „Prostor" u Sarajevskoj 26, gde Ginu, čekala Sarku, sanjala Petrovića (glum'ački doajeni) jos n:- je pre rata (drugog) bilo kamerno po- Ministarku? Ima li reditelja u pandan najboljem u ovoj predstavi je početku projekta vratili su tekst i u|0 zorište. .Sarojanovu priča o ljubavi u cijem opusu nije bar jednom Mirzeta Jakšić u ulozi Sarke. Ne tako ge smatrajući da to delo ne zaslužu čudnoj atmosferi iza zatvorskih reše- zabeleženo delo Nušića? davno beležili smo uspeh ove glumi- da se nađe na repertoaru. Nesporazu taka, o potrazi za ljudskom dobro­ Krajiškom narodnom pozorištu, pre ce u Nušićevoj Viasti. mi su otklonjeni ,,u hodu", i Joviu tom i toplinom izgubljenim negde u 63 godine, prvi dah teatra udahnuo je Pavić se latio ni malo lakog zadafc američkoj žabiti ispričali su Milena Hadži Loja. Bese to srećan znak. 0 aleti Nušićevih boja na Grigo- da beogradski, dorćolski arnbijent.; Pavlović, Bojann Zivković i Nenad tome svedoči i vreme sadašnje, 63. se- W.ricevoj slici doprineli su i metaforićno odslikavanje života : Gvozdenović. Dvadesetog novembra E zona, u kojoj se — uprkos ratu, smrti, ^Gordana Milinović (Simka), na istoj sceni bice beogradska premi- metropoli, prenese u provineiju kej suzama, tragediji, uprkos dušmanima ijDobrica Stefanović (Tanasi- je čak i u našim dušama i u našojsv; jera Ljubavi Pcrlimplina i Betisc. U — s Nušićem istrajava. Glumacki ije), Radenka Ševo (Vida), Bečeju predstava je igrana u grad- kodnevici. Reditelj Pavić opredelio;. onemoćalom pozorištu, voljan da po- ® Dragoslav Medojević (Proka) za grotesku i svakako bi uspeo g. skom parku, vilenjaci (petorica mla- mogne, pridružio se Borislav Grigo- i Boško Đurđević (Mića). Ca- dih Bečejaca) vodili su publiku sve ovo antidramsko delo približi viit rović, reditelj iz Beograda. Ožaiošće- robna plačljivica Gina u tu- gledalištu da se od podizanja zavej do velikog finala u neobično zamiš- nu porodicu sa Iakoćom je režirao. mačenju Koviljke Šipke vise Ijenom ružičnjaku. U Beogradu vile- 8? igra glumaca ka tome odvijala. Nazi njake će zameniti klovnovi, a ceo Mobilnost opservacije, virtuoznost se prenemagala, nego odistin- lost, prave groteske bilo je tek pi prostor kluba biće uključen u igru. pri scenskom portretisanju likova, ski predala Nušićevoj biser-ulozi. kraju predstave kada nesuđeni p« Kah'gula će takođe izaći pred Beogra- kaleidoskopske su artističke vrednos- Da umesto mogućeg vodvilja i videne nik Mladen Sekulović (lik tumači Ra- dane,ali u nekom drugom prostoru. komedije Nušića možemo doživeti i tomir Vasiljević) biva podvrgnut ope U Bečeju, opet na gradskom trgu, to kroz prizmu drame potrudili su se raeiji mozga u ordinaeiji doktora Ke je bio pravi spektakl uz živu svirku Vedrana Jokić (Danica) i Vojislav Sa- lave (Dragan Markoivć). rok grupe „Eva Braun". Ana Miljanić kid (Advokat). Ili je partner uništio Đukićevi junaci, koliko god na pm kaže da je s Kamijevim komadom, partnera, ili su, pak, zajedničkim sna- pogled pripadali redu malogradana koji je u Bečeju videlo dve hiljade lju- gama ovo dvoje glumaca, ne artikuli- zapravo objedinjuju naš duhovno- di, želela da istraži nekoliko mogućih šući glasove ili gutajući cele reči, -mentalni prosek u kome se kreće načina pobune. - afektirajući, urnisali predstavu. Bar sama predstava. Pavić se, za razliku glumci moraju znati (umeti) govoriti, od njegovih prethodnih kolega, oslo- Ambiciozni Skordici do kraja godine Za razliku odjokićke i Šakića, Danilo planira još jednu premijeru: Irena nio na niške glumačke snage i nije Ristić režiraće Paklenu pomorandžu, Popržen (Trifun) iz petnih žila se tru- pogrešio. Svoj glumacki posao Rato po motivina romana Antoni Bardži- dio da svoju „nemoć" savlada i mak- mir Vasiljević, Zivko Vukojević, Dra­ Priča o ljubavi: Bojan simalno se potrudi da doprinese sa. „Ја sam inadžija — kaže mlada re- Živković i Milena Pavlović u gan Markovič, Vesna Josipović, Ivana predstavi. Dovoljno od Popržena. diteljka. — Borim se za pozorište ko­ predstavi „Hej, vi napolju!" Nedović, Mirko Đorđević, Radoman I dovoljno od Krajiškog narodnog. Se- je hoću da radim, a ne koje mo- Vilijama Sarojana Kontić, Miodrag Pavlovic, Miroljub zona je počela! ■ Ljiljana Labović ram." □ M. T. (Snimio: Nebojša Babić) Nedović posve korektno su uradili, uostalom koliko im je tekst dozvolja vao. U bolji deo predstave svakako MO spadaju scenogrfija Borisa Maksimo vića koji je na malom prostoru doča- rao atmosferu velegrada sa muškatla ma u saksijama, kantama za smeće mačkama i psima, sa neizostavnim tramvajem i ludnicom-bolnicom, kao i kostimi Zagorke Stojanović sa prlja- vim pižamama, odrpanim pantalona- ma, suknjama...

ЖЖ °k su 0 Kiseoniku mišljenja protivurečna, o predstavi $e- pardovog dela i gledaoci i Osnovan u junu, ” kritičari su jedinstveni: pun ’ pozorišni pogodak. Mladi dramski studio reditelj Kokan Mladenovic „Skordisci" već izveo koji je svoje prve pozorišne Ms: Posle domaćih ’ korake počeo u rodnom N’. tri premijere, a do šu, okupio je svoje „klasiće' klasika — drama kraja godine . Danijelu StojanovK Miodraga Đukića, o (Mej), Gorana Mileva (Edi), nešto najđvljuje i četvrtu ti Grigorovićevog promišljaja, iskus- starijeg po godinama i glumačkom s pod geslom da nog znalca magija scene, koji, što bi kojoj su utisci tažu Dragišu Veljkovića (Martina) . veliki Žigon kazao, od erne rupe (po- protivurečni, i Šepard njihovog zajedničkog pedagoga i ud- ,otvara tajne Prostora zornice gledane iz partera) osvetljava telja u niškoj Srednjoj glumačkojško- tamu i remeti tišinu. u predstaui o kojoj su li Dragana Marković (Starica) i - za najbolje što je PO napravio sjajnu predstavu, punu lju­ Grigorović je Oža/ošćenu porodicu pozorište do sada približio vodvilju, što je vrlo zanim- svi jednodušni, u bavi, strasti i čežnje. Dugo ,su salom Ijiv pnstup. Da je bilo muzike, bilo bi meduvremenu odjekivali aplauzi, i to mlade publikc stvorilo" vise smelia, bilo bi vise „urnebesa" koja je bila i najbrojnija. Kokan Mla- bilo bi vratolomije, zabavnije, duho- Ristićev KPGT oko denović je sa svojim generaeijskim kordisci']c dramski studio koji kolegama vratio mlade u niški teatar. sc bori protiv prostitucije po- vitije. A i glumci ne bi iz sobe u sobu „Don Kihota" samo u zorišta, protiv tromosti, okoš- trčali nasumice zato što to reditelj za- Lud od ljubavipo,svemu slide talosti i kukavičluka. Skordisci hteva, nego bi ih muzika nosila do tri dana okuplja ći, publiku kao ni jedna skorašnja ni- sc bori za novo pozorišlc stare akeije. Na vodvilj upućuje i scenog- hiljadu i po gledalaca ska predstava. A to samo po sebi do- cstctike. Otvara tajne Prostora rafsko rešenje predstave (bravo Peća- sta kazuje. Dva niška pozorišna doa- riću), jer šareni zidovi, mnoštvo ste jena — scenograf Boris Čerškov i za najbolje što jc pozorište do a samo dvanaest dana niška sada stvorilo/' To su reči iz penica, ulaza, izlaza, vrata i soba, kostimograf Biljana Krstić - upotpu pozorišna publika videla je M LSU ut*sak o dobroj predstavi. proglasa kojim je grupa rnla- svojom dinamičnošću takođe bliže dve premijere u svom teatru: dih beogradskih umetnika ob- Krajiško narodno ovu komediju vodvi’ju. Niska publika je u oktobru videla i javila svoje postojanje. Okupili su sc Tema opšta i univerzalna — Ijndska Acwo/z/A'Miodraga Dukića 6. i-^on Kihota na sceni KPGT i, po ko jimu, na inicijativu rediteljki Ane Mi-pozorište u Banjaluci: polilcpa, licemerstvo, granizivost oktobra, a Šepardovu draniu zna koji put, uverila se u majstorstvo Ludi od ljubavi 18. oktobra. yanic i Irene Ristić i glumca Gorana počclo jc s „Iladži nialograđanština, primitivizam, za- rezije Ljubiše Ristića i igre Miodraga Sušljika, i ceo slcdeći mesec radili u pletom oko (ne)postojcćcg nasledni- Sa Kiseonikom započelo je, Krivokapića, Petra Radovanovića i Bečcju, u okviru Kulturnog Icta „Ago­ Lojom" pre 63 godine, ka, sa nizom komičnih obrta - za- ustvari, čitanje- savremene Ane Kostovske. Tri nastupa u tri da­ J domaće drame, posle uspeš- ra 93". Sprcmili su i prikazali tri hvalna je okosnica price u kojoj će svi na i vise od 1.500 gledalaca. Tražiia se P’cdslavc po tekslovima „koje su nastaolja se, jednakom merom nastojati da učes- nog igranja domaćih klasika karta vise za Don Kihota, ali i za vec 0(hiyek zelcli da radc, a nisu imali tviiju. Glumacki ansambl stoga kidišc (Kodoljupci, Koštana, Sumnjivo lice) odncdavno, sa Sta reci o početku? Prosečna predstaMuenog­ kral/a Ibija. Godišnjicu svoga An MTKantiieV°8 da osvoji srea gledalaca i Nušićevim rada u Nišu subotički pozorišni pre- L Milj.mic), Lorkinu Ljubav Per- „Ožalošćenom smehom okrepi pozornicu. U svemu va koja je za nijansu - dve slabija od l,ntPhn.i I lielisc (Irena Ristić) j Hq, onog što je na niškoj sceni videno u gaoci obeležili su na najbolji način. najuspešniji je, dakako, Agaton u tu Z Niška scena KPGT sija punim sjajem. porodicom" mačenjn Dobrice Agatonovića koji prvoj polovini godine. Dukićev tekst /•a koji i sam reditelj Jovica Pavić ka- ponajviše na zadovoljstvo publi- e‘ e Slobodan Krstic Druga lepa frka: Jelisaveta Sablić i Predrag Ejdus u predsta vi „ Tamna je nod", BIGItM Aleksandra Popovića, na Sceni Kult IPOM JtO

zaštitnog znaka teatra. Posle tolikih godina u Kragujevcu — a ja sam, uz- gred da kažem — Novosadanin — to osećam kao svoj moralni dug.

$$ z kragujevačkog pozorišta izašlo ^je mnogo slavnih glumaca. Je- dan, medu prvima, je Mija Alek- Ц sic. Sedamdeset godina njegovog Ж života i pedeset godina njegove јЦ glume biće obeleženi svečanošću Цјј, 28. novembra. A ko su Kragu- Jelisaueta Seka Sablić jevčani u jugoslovenskoj glumač- iivi od predstave do koj reprezentaeiji? Mija Aleksić, M Olivera i Rade Marković, Ljilja- predstave, vežba za ria Krstić, Vasa Pantelič, Ljuba Tadić, Boba Dinić, Dragomir Bojanić, Bra­ zimu spavajući u nislav Jerinić, Gorica Popović... Izvi- skijaškom prsluku, njavam se onima koje nisam pome- je tom razmišljanju bilo bi gubljenje živeći od predstave do predstave, Jeli­ apunio sam četrdeset godi­ nuo. nalazi sreću u energije, bez ikakvog rezultata. Kao i saveta Sablić u sebi nosi i jednu la- na stalnog rediteljksog rada. Šta planiram? Pa, imam neke name- vedina ovdašnjeg sveta, srecu nalazi u tentnu nostalgiju. Njena majka je be- Počeo sam da obeležavam re. Završili smo, kao Skadar na Boja- običnim stvarima i najobicnijim, egzistencijalnim situaci- ogradska Jevrejka sa Dorćola, a ona jubilej Kraljem Lirom, koji ni, Kralja Lira, počinjemo Kir Janju u nastavlja jama. Sredna je kad ne curi krov, što sama vezana je za jevrejstvo. Pone- je premijerno izveden 9. ok- režiji Dragana Jakovljevića. Steriju joj desma radi, što WC funkcioniše — kad joj se čini da nije sasvim ovde, tobra, a mislim da ga za- dugo nismo imali na repertoaru. U dugogodišnju još i ako je lift u redu, pa to je stvarno već da je kao neki gbst. Pokušava da vršim Karnevalom Joakima traganju smo za komedijom. Kad srecan covek! Jednom mesecno casti štiti svog sedamnaestogodišnjeg sina, Vujića, u februaru iduće go­ smo poslednji put bili na Danima ko- Ijubaonu vezu sa se rezervoarom benzina, a u meduv- razmišlja, možda da ga skloni negde, dine. medije u Jagodini, nismo se baš pro- Ateljeom 212, u koju remenu, ako ne mora poslom, ne ide od ovog ovde što tako tragično deluje Što se upravničkog posla ti­ slavili. Pokušaćemo da popravimo od kude. Ne voli da ide peške. Čovek na mlade ljude. Strašno! A deca su, de, prvi mi je zadatak da dovedem utiasak. Tražimo, naravno, i tekst s se odnedavno uplela pešači kad je zadovoljan i kad je ne- reči če Seka, naš jedini lek. Dodirneš nove, mlade snage u pozorište, glum- kojim bismo se približili Pozorju. što lepo, a naše ulice su pune depresi- dete i ozdraviš. ■ Branka Krilović ce i reditelje. Smena generacija je već Da, festivah! Ove godine Kragujevac „Татпа je noć" je, zato je najsrecnija kad može da se izvršena. Mladi su vredni, disciplino- je domaćin Festivala lutkarskih pozo- preveze do odredišta i vrati natrag, to vani, prilježni... Došli su Dejan Cicmi- rišta i pozorišta Srbije — „Joakima protokolu dodele Oktobar- je kao da se preveze iz pride u pricu. lović i Dragan Stokić iz glumačke Vujića". Želeli bismo da"se Susreti ske nagradeu Skupštini gra- škole u Nišu, došao je Saša Pilipović skrase u našem gradu, da se ne sele. da svi su nešto glumili: ovaj iz Niša, došla je Gordana Lukić, stu­ U drugim mestima vide u tome lošu je bio ovo, onaj — ono, neko lavna njena prica bio je i os- dent Fakulteta dramskih umetnosti, nameru. A mi bismo hteli da „Joa­ je predstavljao organ, neko tao Atelje 212. Čekaju Voju Slavica Radulović, pa neki daroviti kim" bude neka vrsta našeg Šekspira funkciju, pa čak su i pojedini Brajovica da se vrati iz An- kragujevački amateri.. Tu su bivši u Stratfordu. dobitnici dramili nešto dru- tverpena, pa da opet igraju mladi: Aleksandar Milojević, Miod­ Najzad, zna se da svake godine dodc go, samo je ona ostala — Se­ Kola mudrosti — dvoje lu- rag Pejković, Milić Jovanovic, Nada ljujemo Statuetu Joakima Vujića naj- ka Jelisaveta Sablić. Ženstve- dosti u meduvremenu, pred- Jurišić, Mirko Babić, Miodrag Jurišić, boljim pozorištima. Možda baš tada no, na svoj način je zamah- stava Iza kulisa dobija novi Jovan Mišković, Vladan Živković... da Kragujevac organizuje festival, na- nula kosom i damski, nasmejano, pri- zamah i prifil, Što je tradicija Atmosfera je u pozorištu izuzetna. lik na nekadašnj sarajevski MES. Fes­ mila crvenu rolnu sa krasnopisanim Ateljea. U toj zabavi poseb- Svakog dana igramo predstave, po- tival najboljih predstava, po sudu jed- priznanjem. Zagonetna suština na­ no dolaze do izražaja kon- stali smo pravo gradsko pozorište. nog selektora. Osam do deset pred­ gradeU legla je na žiro mnogo kasnije, takt i identifikacija mlade publike sa Kako opstajemo? Prošle godine smo, stava. To bi grad mogao da podnese. u oblicima celih 35 maraka. Ako su mladim glumcima u predstavi: sa povodmo naše Koštane, sarađivali sa Ako uspemo, bilo bi sjajno! ■ uplaćivale žiralno, službenice grada Anitom Mandic i Goncicem, recimo. „Prizmom", sada saradujemo sa ,,Es- Zabeležila Dragana Bošković su, dakle, mogle zaraditi bar isto toli- Da li u ateljeovskom životu još misle kodom". Ono što dobijemo od grada ko, s obzirom da je zvaničan iznos na Miru, Miru Trailović? Kako da ne! dovoljno je, eventualno, za lične do- U raznim okolnostima i svakodnev- nagrade 100 DM. Sitničarim, kažete. Petar Govedarović, hotke i grejanje. Sve ostalo moramo Ali, grad koji ima Seku Sablić i takve no, kroz nagadanje: sad bi Mira ova- da zaradimo. Ako „Eskod" preuzme glumčine morao bi naći način da im ko’ sad bi Mira onako. Zoran Radmi- upravnik Teatra brigu o glavnim troškovima pozoriš- se kavaljerski oduži. Jedna Sekina ko- lovid je,kaže Seka, takode prisutan u ta, za pozorište će biti odlično. „Usit- leginica imala je utešni vic za datu si- ateljeovskom duhu, ona je narocito „Joakim Vujić" (drugi njavanje" sponzora se pokazalo nedo- tuaciju: možda toliko košta oslobode- vezana za njega. Inace, Atelje, k o lotvornim. Liči na prošnju. Ovo je Atelje... od kako postoji u njemu go- put) i reditelj sa kao anegdota: Pred našom zgradom nje Beograda. tovo nema grejanja. Malo se smlaci je statua oca pozorišta, Joakima Vuji- Što se tide nagrade i buke oko nje, Se­ četrdesetogodišnjim kad treba narod da ude, a glumci su ća. Joakim pruža ruku prema gradu, ka se kao i obično sjajno ponela. Nije ved uvežbali život u kaputima i ruka- stažom: Sa to jest traži od knjaza pare za pozo- ju mrzelo da malo obraduje i kamer- vicama. Druga Sekina lepa frka je „Karnevalom rište. Kragujevačka mladež zakazuje mane, izložila im ie frontalno dekol- predstava „Татпа je noč u teatru sastanke „kod prosjaka". * te, osmehnula se svakom fotorepor- Kult". Pedeseto izvodenje te predsta- Joakima Vujića" Ovo je u našem pozorištu sezona ju- teru, pristala dak i na izjave koje nije ve gledali su gotovo svi stranacki li- dala i, kao zaista fino vaspitana da- završću svoj jubilej, bileja i festivala. Nema pouzdanih deri jer je to prosto sada postala (za podataka da li je Joakim počeo da u ma, nikome nije pricala o parama i njihj stvar duhovnog rejtinga. Glum­ slicnim trivijalnostima. Za pijacu ka- februar je mesec Kragujevcu svoje predstave igra 1833. ci naravno, dobro znaju da su politi- ili 1834. Bilo kako bilo, mi ćemo od že ima još uvek, dupa se, nije bas u dari pre svega opsednuti sobom 1 karnevala, pa katastrofi, jedino se pita gde je taj februara 1994. početi da slavimo Jo- mnogo vise im znaci podrska mtelek- odgovara. „Karneval" akmovih 160 godina. Proslavu ćemo prag naše izdržljivosti, pošto se priyi- tualaca, univerzitetskih profesora ko­ kavamo na svaki jad. Nod pre naseg završiti februara 1995. U 1994. slavi­ ji srcem i lidnim iskustvom pnmaju bi trebalo da bude mo i pedesetu godišnjicu kontinuira- telefonskog teksta (jer živimo na dva tu predstavu. Predstava je dobila no­ kraja opustošenog Beograda) Seka je zaštitni znak teatra. nog rada Kragujevačkog pozorišta. vi impuls igranjem van Beograda^ u Tu je i mojih četrdeset godina: sasta- prespavala u skijaškom prsluku. ri- gradovima koji su, pomocu Tamne Posle tolikih godina u cani se, kaže, za svoju dušu, ah ne jemo se Joakim, pozorišle i ja! Smis- noći, dobili pravu informacpu o lio sam za Joakimovu godišnjicu Kar­ plada dugove razgolicenoj ženstve- kirn dogadajima u Beogradu. Za ta Kragujevcu - a ja nosti. Danas covek (a ni glumica) ni mosnju8publiku, za razliku od Beog- neval, kolaž Vujićevih tekstova sklop- sam Novosadanin — Ijenih u puški panoptikum, na ulici i gde ne sme bez kaputa. Kako, mace, radakojisu ipak naviknuti na „vent.- u pozorištu. Februar je mesec karnc- Ipreživ/java našu dramu? Pa, situacija le" p'redstava je jedan drugi pogled to osećam kao svoj 'jeste -strasna, ali ona je racionaina vala, pa nam odgovara. Karneval\lu- na'stvarnost, što kod njih izaziva za- jićev trebalo bi da bude neka vrsta osoba, pa tako rasporeduje i energiju. prepašćenje i zaustavlja dah. I, tako, moralni dug. Bide što de biti, a predavati se strasni 1umac Milenko Zablaćan-л Salče sam sama osmislila: predstavlja se u novoj и|Ог' Verica Jovanovic — kao čovek koji je koncip; rao rad Letnje ski scene, no vog beogradskog pozorišt. ■koje je letos poćelo da ds predstave pod vedrim ц{. bom na padinama Košutnj; ka. Sam zazire od ternm' „umetnički direktor", vei zato što ovo pozorište ne funkcioniC sao sam. Nosio sam odavno, od rođe- po ustaljenim shemama. To je privat nja prvog deteta a i pre, iz svog de- no pozorište bez društvenih dotacija tinjstva, želju da nekako kažem rodi- 6čiji je rad zasnovan isključivo teljima da mnogo muče i gnjave svoju sponzorstvu. decu, iako je vole. Sve, tako, u najbo- 'ljoj nameri, penju se deci na glavu, a „Priznajem — kaže Zablaćanski - deca pate. Zaoštrivši to, uzeo sam na da su naše prvobitne ambicije b: zub d^e krajnosti — tiranisanje s jed- skromne, pa smo se zato vezali sam- ne i maženje s druge strane. Napisao za renesansnu komediju Musics, ш sam komad Prut i čokolada i poku- mišljajući isključivo o Sto jednostav sao da tu smestim sve grehove rodite- nijim kostimima, jeftinoj scenografi lja, od krajnje grubosti do blesavog rešavajući probleme koje namećiK benavljenja. Bio je to celovečernji ko­ voren prostor i uslovi siromašne pre mad sa osam lica — Otac, Mati, Cer- dukeije. Sreća je, medutim, bila u ka i Sin Prut, i isto tako, u porodici me što je iza projekta stao Aleksan­ Čoko. Nije to bio „komad za decu", ni dar Stanimirović, čovek koji je inis samo za odrasle, najpre je bio za de­ dovoljno hrabrosti da svoj nova cu i roditejje zajedno. To! Da bi to umesto u proširenje kafića - što b moglo da živi, napravi sam inverziju: pesma, pa to, na moju sreću, nije pro- nalagala logika uspešnog biznisn?.■ u snu gruboga i ukrućenoga Tata Pru- maklo kritičarima i članovima žirija". — uloži u podizanje letnje pozornict ta deca i roditelji su zamenili uloge, i Nagrade bi ovoj glumici sigurno do- nabavku svetlosnog parka od čehT deca sada cine roditeljima samo ono delila i publika, samo da ih je bilo. hiljade vati i adekvatnog ozvučenja’ sto oni njima redovno i stalno cine — „Ah, ta publika! Prosto da čovek ne ali sada to postaje smešno, ludo, bez- Osim u Rucanteovu Mušicu, sredstva poveruje. Publika nas je nosila, dava- su uložena u predstavu Umrimu'sb umno, ide do apsurda, do paroksiz- la podsticaja. Tako je bilo u Pirotu, ma. Blesavo. Ali i-jezivo... Na kraju u režiji Saše Latinovića. „Vodili smo Novom Sadu, Zemunu... ali ne i u Ni­ računa o tome da gostujući umetnic: jaedni, izmučeni roditelji beže od ku- su. Čudno je ovo naše podneblje, sto- će „и beli svet". budu adekvatno plaćeni, ali je ulazni tinu mana nalaze u Koštani, a ona je ca ipak bila jeftinija od cene ma kc. naše pozorište, posle 32 godine, odve- alkoholnog pića. Pa ipak smo n?. ajjaču udarnu rolu ponudio la na Pozorje". predstave uvodili sve koji su bili zain- sam Milošu Žutiću. Pročitao teresovani da udu". je, poćutao, pa rekao: „Но- ®š®. Ж'' osle svih nagrada koje je do- ću. To je komedija. Baš ho- Verica Jovanović, Letnja ski scena nije bankrotirala, c ću. Biću Tata Prut. A kako ||bila na dosadašnjim Susreti- sada mora da vodi računa i o zim- nagrađena Salče u |^;ma profesionalnih pozorišta Jedna uloga Miloša 11 je igrao? Treba čuti ljude skim uslovima života. Zablaćanski. koji se toga sećaju (jer kriti- niškoj „Koštani": ^Srbije „Joakim Vujić" (i kao g. Stanimirović planiraju da ceiokii- Žutićg nije na spisku ^članica Narodnog pozorišta u SSSSS čari nisu dolazili). „Ра čove- pan projekat „presele" u Centar Sav Ж „Morala sam da ^Leskovcu do 1979. godine), njegouih kreacija, Ж če, padali smo od smeha", ,,U saradnji s nasirn prijateljima, me- Ж Ж vele binski radnici...... Ej,,. ta- pođem od čudnog •" pred Vericom Jovanovic je pi­ du kojima ću s radošću pomenuti I nema pisanog traga da je Miša zaigrao komediju i otada tanje: kuda dalje? ljanu i Nenada Švrakića, koji su p za njega vise nije bilo tajne... Upišava- stanja, iracionalnog, „Situacija, pre svega materi- mogli pri izboru i prevodili pojedir..'; ni o predstavi u kojoj li smo se od smeha", kažu danas jalna, pa i kadrovska, u na- što nije iznenađujuće šem dela, nas plan za naredni period je igrao, nema glumci koji su sa njime igrali, „a bilo pozorištu je dosta teška. Ako’ ljucuje izvodenje drame Posted je sve strašno ozbiljno". A on, veliki ako se zna da je to grad ne pomogne, uzaludni će biti nasi rimski imperator Fridriha Diremr. plakata, nema Miloš, bio je izmučeni, izludeni, ne- PorL sve.?a$e nagrade, sva ta, Joneskovog Magbeta, projekta kc žena koju je Bog priznanja. Pozorište zaslužuje bolji fotografija... srečni, poniženi i zbunjeni Tata Prut, ji je pod naslovom Svetskigrafiti r ali sa iskricama nestašluka u oćima i podario pesmom". status u Nisu, Republici. Ja tek mis­ lim da radim i stvaram i dobijam nana-­ mišljen kao kabare, te Zenidbu Sačuvana je samo u šeretskim licem i pogledom velikog .udadbu Jovana Sterije Popovića". sećanju pisca. maga koji drži pod okom i sebe i sve og joj je podario lepotu, tale- grade. A, kako ću, ako nema para, oko sebe i zaluduje nas lepotom svoje nat za glumu i grlo za pes- ako nema dovoljno glumaca... Jedino igre i nadigravanja. Upamćeno je da mi pieostaje da odem negde, a ja sam astavlja monolog Milen.-. arodno pozorište je 1968. mu. Verica Jovanović, prva su glumci, kolege, dolazili da gledaju dama Narodnog pozorišta u za Niš emotivno vezana. Čujte, bojim Ж Zablaćanski: „Kada misr osnovalo „Pozorišnu komu- i uživaju; da su se oni koji su zajedno se da nasa nagrađena Koštana bude na nastupajuću sezonu nu" koja je živela do 1975. Nišu, deo toga (glumu i pes- sa decom gledali predstavu posle to­ mu) srećno je spojila u liku skinuta sa repertoara, zbog materijal- planove za budućnost,pi-’ Za one koji se toga ne seća- ga žalili autoru: „Sto mi, bre, ne reče mh problema. Umetničkih razloga ■ razmisljam o glumcu i or. ju treba red da je to bio po- Salčeta u Stankovićevoj Koš- šta je to, ubi me dete u pojam, kaže tani. Dobila je za tu ulogu nema i neće ih biti. Ne daj Bože da ma koji stvaraju pozoriv kušaj da se u pozorište do- do toga dode". ■ — vidi tata, kakav si." dve nagrade za epizodu, od pa tek onda o ljudima >■ vede vise „ljudi iz proizvod- Odigrano je oko trideset predstava. nje", da se „kultura približi Večernjih novosti na Steriji- 11 će doći u pozorište - Trebalo je sve smotati za nedelju da­ nom pozorju u.Novom Sadu i na Sus- publici. Pozorište nećesao.. radnom eoveku", a istovre- na uod Nove godine. Igralo se po meno da pozorište poveća retima „Joakim Vujić", u Pirotu. Nje- vati ni gledalac, ni upr.- pet-šest puta dnevno. Sat odmora i no Salče, njena pojava, njena gluma i nik, ni ministar za kulturu. Pozorl prihode, da lakše posluje, i da zapos-cigareta, pa ponovo. Ali svi su uživa- lenima poveća primanja. U „Komu- pesma za tili eas opčine gledalište. će sačuvati glumac, reditelj, : li. Miloš je blistao, a za njim Predrag B Sledi aplauz vise puta na otvorenoj sac,šminker, dekorater i ostali ktif nu su bile učlanjene nakrupnijeEjdus i — Sin Prut, Ljiljana Janković, najbogatije radne organizacije Beog- sceni. Tako je bilo u Pirotu, kasnije u opslužuju. (Pa dobro, hajde, i po rada.N Milka Lukić, pa Ognjenka (kasnije Novom Sadu; kritičar!) Pozorište će sačuvati !j^: Mišina Ogi) Ognjanović, pa Deka — Pre Nove, 1971. godine, postavilo se ,,0d teksta nisam mogla da podem koji će u njega ulagati, ne iz rodo^ Anđelka Ristić, pokojni Bane Zamo- jer ga je malo - priča Verica Jovano­ pitanje novogodišnje predstave za de­ lo. Cure — Radmilo Ćurčić. Režirao bivih razloga, već iz interesa -iiil cu clanova „Komune". Ponudio sam vic. - Morala sam da podem od cud­ je, uživao i srećan bio Dejan Miladi- no& duhovnog, materijalnog. l! P° da napišem „šareni" novogodišnji nog stanja, iracionalnog, što nije izne- nović. Songove a la „апј, panj, čara- zorištu kakvo priželjkujem i kakvoi program. Imao sam već neko iskus- nađujuće ako se zna da je to žena ko­ MM preziveti, u prvim redovima i sveca tvo u tom poslu. Prihvaćeno je, napi­ pan, caraupe izeš...", i druge, pevali ju je Bog podario pesmom". su momci ansambla ,,S vremena na nim ložama, umesto onih kojifl- sao. sam, pa onda sam i režirao, i to u Na čitačkim probama se, kaže, muči- vreme", nauživali se i mi matori i de­ smo u proteklih 50 godina slali bn dve podele. Jedni su igrali u preduze- ca i — sve je zaboravljeno. la. Tek na sceni „uhvatila" je lik. „Sal- platne ulaznice, u nadi da će ipak de dma, drugi u kud. Odigrano je oko Predstava nije beležena u pozoriš- če sam sama osmislila. Pre deset go­ ci i videti našu predstavu, sadacel trideset predstava. Bilo je pesama, dina igrala sam Koštanu i setila se pe­ nom repertoaru, nije registrovana đeti oni koji su zagrejali salu, oni ko!> songova, igre, baleta, šala, vedrine i kao pozorišni posao (bio je to posao sama koje je tada kompozitor Bratis- su Predstavu opremili i kojisu - lepo je prošlo. Za Novu 1972. tekst Pozorispe komune) - nema podata- lav Anastasijević specijalnb pisao i ra­ s i zeleli da se tu, u pozorištu, sa na je dao Laza Lazić. To je bilo prigod- ka o tačnom broju izvodenja, ni o hi- dio za Koštaninu majku Salče. I kre- Milenko Zablačanski, ma nadu. Da li će kulture s njima do no, ali nije bilo mnogo smeha i rados- jadama gledalaca, mališana i rodite- nulo je. Tom, dragom prijatelju, po- ш ni izgubiti, pokazaće vreme A kojnom Bratislavu Anastasijeviću ti. Pred novu 1973. razmišljalo se o lja, nema fotografija, plakata, ničega osnioač Letnje ski Pozonšne sezone 1993/94. ćcsvakak raspisivanju konkursa, ali je „presu- - sem sećanja. Autor, budala, vise dugujem mnogo za svoju glumačku mti. U ime te vere i glumaca koji 1 dio" tada direktor Drame Mirko Mi- mkom nije ponudio da igra Prut ičo- kanjeru. Nagrade koje sam dobila scene u Beogradu, na scenu izlaziti i bez pravog dekoi loradović. Pred svima mi je kresnuo koladu, mislio je da to niko vise neće pnpadaju i njemu, ali i Tanasiju Uzu- ez adekvatnog kostima i rekvizi!’ u lice: „Nemoj da si lenj, sedi i napiši nevicu jer mi je, na uštrb svoje uloge pnprema svoje moci tako uapraviti, jer niko nema Cb du°i pr°StOr da se *^kažem- Ja toj sezoni nazdravljam jer ona P-: | tekst, ti to možeš". Izazvan — napi- Milosa Zutića. ■ Boško Trifunović pozorište za život u Gluma je bila pesma, cela uloga je pada mom vremenu koje nisam o rao, Sarn° da zdravlja bude i da rl- • zimskim uslovima ne bude". « < projektu Irfana Mensura, posle pred­ stave planirano je da sednu malo u klub „Stupica", a u povratku čitanjem poezije Miloša Crnjanskog obeležili su rodendan velikog pisca. Sve to za- činjeno je poslužcnjem koje lično pri­ prema gospođa Velimirović, kulinar i veliki gurman, kako sama priznaje. „Svaki naš dolazak pravi je doživljaj", kaže vlasnica M. B. S. Tursa i ističe da većina njenih mušterija ne dolazi u Beograd sa ovom ageneijom samo Teatar poezije neće jedanput. Navodi primer devojčica iz jedne novosadske osnovne škole, ko­ proslaviti trideseti je su prvi put bile sa roditeljima, a sad ih ovi, uvereni u pouzdanost tođendan: likvidiran ageneije, puštaju same. je po kratkom postupku pre tri ^j^animljivost puta u pozorišta" МЖ svakako je i u tome što se u godine. Na njegovoj MW povratku bira glumac koji je M večeri pobrao najviše sim- pozornici dogorevaju M patija kod putnika. Da bi na poslednja svetla, a M neki način nagradila njenoj M publici najdraže glumce, gos- zabataljena, WMp°da Velimirović je prvog MW1 oktobra organizovala speci- prašnjava pozornica jalni program „Ispred kulisa" darovana je jednom od u motelu „Kasino" u Žablju gde je, uz riblju večeru, trebalo da dodeli Sreb- najvedh srpskih rne pozorišnc maske (izradio spon- zor - Zlatara „Smeško" iz Novog Sa­ pesnika. da) Svetislavu Gonciću, Branimiru Iz jata pesnika i glumaca: re, biografije... 0 tom neponovljivom Brstini, Tanji Bošković, Jelisaveti Sab- stalo je samo sećanjc na Te­ 'Draga Ćirić, Biljana Vujović i pozorištu i istinskom fenomenu Be- lie, Svetlani Bojkovic, Mirjani Kara- atar poezije, mada se može Miodrag Milovanov u „Cveću ograda najčitkije je svojevremeno nović, Lazaru Ristovskom, Uliksu videti zaboravljeni bakarni zla" Šarla Bodlera, pre^stavi rekla njegova prva pesnikinja Desan- Fehmiuu, Vladici Milosavljević, Bra- disk sa njegovim imenom i koju je u Teatru poezije ka Maksimović: „Ono što sam htela u nislavu Lečiću, Oliveri Marković i znakom iznad zamandalje- ill Igoru Perviću. Došji su samo Milan režirao Uroš Glovacki knjizi ovde Se videlo. Našli su pokre- nog glavnog ulaza u zdanje tc koji ovom stanju duše odgovaraju. Mihailović, Dejan Čavić i Katica Želi na uglu ulica Nemanjine i Sve, dakle, teče sasvim prirodnim to- iz Ateljea 212, kao i ansambl Teatra i Kralja Milutina. C boljim ko... I mnogi drugi „mcđu javom kom. Od nečeg što nije pozorište na- Levo koji je zabavljao goste uz doma- međ snom". I za žive ima opravdanja, vremenima su čitavu zgradu pravili su pozorište u najboljem smis- će vino i riblje specijalitete. Za slede- jer u Srbiji „prilike su take". Zlo ne Radničkog univer; teta po- lu reči. „А prva dama Teatra Ksenija ću godinu gospođa Velimirović plani- ide samo, scena Teatra poezije pre- ra i dodelu Zlatne maske i nada se istovećivali sa Teatrom. Kako se sve Jovanovic nadahnuto i najsažetije ob- krštena je u Scenu Crnjanski! Zabata­ boljem odzivu dobitnika. Nedavno, u ljudsko brzo zaboravlja i pretvara u jašnjava stvaralački čin: „Svako odgo- ljena, prašnjava pozornica, na kojoj vara na svoj način, iz svog iskustva i Iz Novog Sada već Bitef teatru, iskoristili su učešće jed­ dim i prah! dogorevaju i poslednja svetla, daro­ nog broja laureata u Prosjačkoj operi Dvadeset0 osmog oktobra ove 1993. vaspitanja, iz svoje etike i svojc esteti- due godine u vana je jednom od najvećih sprskih ke. Tumačeći pesnika — glumac tu- i podelili im Maske. Gospoda Velimi- trebalo je da Teatar poezije navrši tri­ pesnika. (Valjda sc neko dosetio da je beogradska pozorišta rović dodaje da su nagradeni glumci deset godina delovanja. mači i otkiiva sebe. Nema prerušava- sedamdeset sedme godine odigrana nja, skrivanja iza uloge, kopiranja vi- bili prijatno iznenadeni ovom privat- „Poetično" i u mnogo čemu jedinstve- na toj sceni prapremijera „poetične stižu gledaoci nom inieijativom. no pozorište (ne samo beogradsko) đenog i doživljenog. Ovde je glumac komedije" Maska Miloša Crnjanskog. ostavljen sebi samom. Mogućnosti su lako ima velikih problema sa gori- likvidirano je devedesete godine go- posredstvom ageneije Taj dogadaj se zbio u Teatru poezije, velike, akosu moći velike Tako je vom, pa autobuska karta košta vise tovo nećujno, na očigled srpske jav- a meni je kao upravniku Teatra lično svaka predstava novi ispit, nova pro- „М. B. C. Turs", od ulaznice, novosadski M. B. S. Turs nosti. Kao dlanom o dlan: skinuto je Crnjanski drhtavim glasom odobrio vera. Ima li uopšte mladosti za glum- ne odustaje od svog programa. Gos­ sa njegovog repertoara ustaljenih u nagraduju svoje prvo izvodenje). A „srce koje kuca u ca?" poda Velimirović sa nostalgijom se sezoni dvanaest predstava. Sav de- podrumu", nekadašnja Mala scena Teatai poezije nije osnovan aktom, glumce i, uopšte, seća početka rada kada su u Zvezda- kor, kostimi i fundus rashodovani su Teatra poezije, puna je praznine, pa ni odlukom da se zatvori nije do- ponašaju se kao ra teatar, na Malu, dolazili sa pet au- i bačeni na smetlište! Prostori Teatra memljiva i hladna. neta, samim tim nije ni pravovaljana. tobusa. Ali, uprkos svemu, ageneija pretvoreni su u kafane, tobožnje klu- Slutim da će Teatar poezije ponovo neobična publika stalno nudi nova iznenadenja svojim bove. ■. ... otvorili neki novi strašni momci. putnicima: jedno od njih biće i speci- Bilo je i lamenata njihovih privrženi- ж li, želja mi je da prigodom sme jalna nagrada u igri za putnike — go- neostvarcnog tridesetogodiš- Siguran sam da ćc budući hronićar za išta nepredvideno ne ka: publike i glumaca-rapsoda. Raz- da se desi", priča vlasnica dišnja pretplata na Ludus. ■ M.J. ЖЖ njeg jubiticja podsctim ćitao- ovu pauzu u radu napisati na kraju govori na Radio-Beogradu, nekoliko uobičajenu rečenicmU vreme ratnog M. B. S. Tursa iz Novog Sa­ ЖЖ ce ovih novina na plctisanke da, Danka Velimirović, dok napisa u novinama i jedno reagova- ЖЖ jednog jata pesnika i gluma- okruženja Teatar poezije nije ra­ opisuje kako izgleda put u nje u Beogradskom TV programu os- Ж Ж ca sletelih na ostrvo zvano dio. ■ Uroš Glovacki tali su kao glas vapijućeg, koji je ta- pozorište njene Ageneije za M..ffiTeatar poezije. Dvadeset se-' kulturne programe. Gospo- dašnji ministar kulture primio na je MO dam godina smo govorili i no uvo i na drugo pustio. Novokom- đa Velimirović već dve godi­ pevali naglas „bezglasnu pcs ne dovodi novosadsku pub- ponovani direktor Radničkog univer- M Wmu" (zatočenu u koricama ziteta nije ni pokušao da se pret o liku u beogradske teatre i to knjigc) poput aeda i rapsoda, kao na predstave koje ih najviše zanima- no posavctuje sa umetnicima, ugo minstreli i u duhu našeg Homera sle- godišnjim saradnicima Teatra, nit ca ju.Od trenutka kada uplate aran- pog Filipa Višnjića. U tišini, blagosti 1 žman i udu u autobus A. P. „Vojvodi- razgovara sa njegovim poslenicim • nosvećenosti uprizoravanc su stihoig- Teatru poezije najodanip saradmc 'ne" sve je organizovano na gotovo re Tumačeni su i u javu pretvaram domaćinski način. nisu pozvani, ili bar obavesteni oesnički snovi, od nemogućeg tvorili CREDIBEL „Putnici se o svemu obaveste; nije to lozima zašto su njihove p . smo moguće: preskakali smo teskobu BANKA - samo da udu u autobus, vide ko- skinute sa repertoara. A sa njima su nesme, njenu samoću i omedenost... Sd samog početka, od Njegoseve Л- mad i vrate se - kaže gospoda Veli- za života razgovarali 1 Povj;rav Stvari su, zaista, mirović. Oni dobijaju potpunu infor- svoja dela: Andrić, CrnlanJ’’S1 kre u kamenu (premijera 28 oktobra ka, Krleža, Matić, Popa, Davico ST maeiju gdc idu, šta s'1 novo u pozoriš- 1963 ) do, nadarno se, pnvidnog kra- manje zamršene tu priprema, saznaju podatke o isto- Marković, Antić, M^^^S'jMeat ia do pisca planetarnog uspcha Milo- V. Radičević... Povodom gasenja Teat педо što izgledaju. riji knee koju posećuju. Mnogo mi rada Pavića Anđela s naočarima /... pomaže i vaš list - obogaćuje taj ra poezije nisu se oglasih ш peso (27. marta 1993.). , . . . program u pulii". Svaki trenutak je omiljeni u njegovom s^e. Teatar poezije je bio stalni eksptn- o4 Pavlov. . p M)MM osmišljen, materijali pripremljeni ment i tragalašt vo za smislom ztvota unapred, a kao domaćicc pitta najčeš- van Raickwc. Branisia. kroz magično dcjstvo poezije. Bio je će su angažovane devojke sa novo- P“b°Šv4“e ra»mli.vo se uovor uobraziljc, opscdnut neponov- weiiiele» sadskih radio i TV stanica (Radio I Ijivom čarolijom ljudskog glasa, mu- Stotka na primer). Kada smo sc srcle, zike zvukova, ritma, bcskrajnc dugi- MEŠOVITA BANKA D.D. 26. oktobra, gospoda Velimirović tip- nc svctlosti... Teatar je prenosm TERAZIJE 8 11000 Beograd ravo je bila dovcla grtipu u Jugoslo- vrhunske pcsničke sadrzajc. Iinku, vensko dramski' pozorištc na I’lavu narodnu pocziju, klasićnc epove, po- Tel. 688-663, 687-759 Fax: 686 681 /Z//Ć7/.Putnicima jc, tokoin pula, čitan cme poctsku i anticku dramu, kao 1 tek'st iz Ludiisa o Nižinskom, novom gate. sag... pulopis. P™a. LUI/UJ

d bi dramski pisac imao tu moć da svoje junake u jednoin trenutku vrati u život, u realnost, bilobi, recimo, vrlo zanimljivo videti gde su danas sta- novnici „Miličevog zda- nja"sa Kosančićevog ven- ca 7 Hi oni ili njihovi po­ tomci: .. Pa, ja mislim da su se nji­ hovi potomci vratili u Be- grad. Medutim, verovat- o su samo drukčije ras- poredeni. Ima ih u hotelu „Srbija", ima ih po prihvatilištima u banjama, nom u kojoj se živelo relativno sklad- drukčije društvo nego onakvo kakav ali bogami ima ih i u hotelu „Hajat". je on sam. Kada on postane socijalniji Vozaju se i u najluksuznijim automo- no. Ta klasa je pre ovog rata rasla, bi- move u ovoj zemlji? On mi je odgovo- la je socijalno značajna, a mislim da i tolerantniji, onda će proizvesti jed- bilima... Ima ih raznih. Međutim, još no socijalnije i tolerantnije društvo. A rio: Znate šta, što god da zavrsim a uvek to nije proglašeno za smenjiva- je u ovom ratu do kolena potučena, ovoj zemlji, ja neću imati posla, pa bukvalno uništena, ne možda na isti to ide sporo, ni izdaleka onako brzo nje jedne klase i dovodenje druge na kao, na primer, u tehnici i u nekim makar da studiram ono što mi se svi- njeno mesto, nije proglašeno zyanic- način kao četrdeset četvrte godine, drugim saznanjima. da... Sve smo učinili da taj srednji nim. Još su dedinjski stanovnici rela­ kada su bili hapšeni, oduzimani im stanovi, ali prosto je osiromašena do Kakva je, onda, budućnost ove gra- sloj, koji drži jednu zemlju, uništimo, tivno sigurni u svojim vilama i ne iz- i neverovatno je kako smo brzo uspe­ bacuju ih oni koji su došli s neke pla- ponižavajućeg nivoa. . Intelektualne danske klase? navike nešto koštaju, građanske navi- Ja se borim protiv sopstvenog pesi- li da ga uništimo. Kakva je njegova nine. Ali, kako se stvari razvijaju, budućnost? Koliko će trajati njegov mislim da će prisustvo tog novog, ne- ke nešto koštaju. Ljudi sa trideset ma-«■ mizma, ali mislim da on nikada nije raka mesečno prosto nisu kadri da te bio bolje zasnovan nego sada. Ne vi­ oporavak? Vrlo je teško reći. urbanog elementa u našem životu bi- Na prijemnom ispitu kandidati u Slobodan Selenić, vati sve osetnije, i već je osetno. Već navike održavaju. Mislim darje Celom dim nikakvu budućnost ovog druš- se oseća jedno veliko poseljačenje Be- ovom politikom u poslednjih nekoli- tva. Budućnost ovog društva je da u studente dramaturgije obaveznisuda dramski pisac ograda. Ne treba u ovom trenutku tu ko godina najbrižljivije uništena baš sledečih dvadeset ili ne znam koliko prilože neki dramski rad. 0 čemu su reč — poseljačenje — uzeti u pežora- ta srednja klasa na kojoj je, po mom godina pokuša nekako da zagladi sva pisali ove godine? Moje insistiranje da* tivnom smislu. Prosto, dolaze ljudi mišljenju, počivao prosperitet ove uništavanja koja su učinjena... Ne go- Dosta su pisali o odlascima u inos- koji nisu navikli na grad, oni se u nje- zemlje. Pod srednjom klasom podra- vorim samo o ratnim uništavanjima, transtvo. Bilo je, naravno, i ratnih te- nismo rešili ni jedan mu osećaju nesrećnim, a unesrećuju i zumevam sve te silne inženjere, do- nego o potpuno uništenoj privredi, ma. Ali je dominirala ta tema: pobeći od naših nerešenih taj grad. Ta velika pomeranja stanov- ktore, profesore... koji su davali ton apsolutno uništenom moralu, potpu­ ili ostati? Moram priznati da je biloi ništva nikada nisu donosila sreću, ni ovome gradu i činili njegovo- duhov- no poremećenoj hijerarhiji vrednosti. patriotskih tekstova, ali su preovla- problema, da onima koji su pomereni a ni onima no jezgro. Mene je zgrozio onaj dećak na televi- dali oni u kojima se osuduje stafija medu koje su dovedeni. Tako da ne­ ziji: kad su ga pitali šta želi da bude generacija zbog toga što je za taj rat u ponavljamo iste ka paralela izmedu Beograda u kome kad odraste, on je rekao da hoće da kome ne gine ona, nego se od njih, greške ima vise se četrdeset četvrte godine pojavila se 11 svojim dramama bude diler. Nije samo vic taj duhovit mladih, traži da ginu za nešto što nova klasa, ali sa svim prerogativima na neki način baviš ciklič- odgovor deteta. Ja mislim da su zais- uopšte ne razumeju. pedagošku svrhu. Iza pobednika, ulazi u opštu sliku i u ЖЖЖ nošću роја va, nalaziš li da ta lopovi i dileri preuzeli ovo društvo Ko bi bio tragični junak drame u njega ne stoji moje krvotok Beograda, bojim se na jedan ta cikličnost istorijska. i da stvaraju nove hijerarhije koje će ovom tragidnom vremenu? obostrano negativan način. O jj^mcminovnost na našim biti strašno teško uništiti. Vrlo je glu- Nacionalista koji je pošten i pame- uverenje da je has U „Kosančićevom vencu", govorim o ■ jj:?:prostonmay Recimo, u po, krajnje nepametno, misliti da mo- tan. Znao sam ljude koji su u vreme tako u istoriji. Nije drami, postoje dve strane: jedna je ■^jjjjjjslučaju rađanja i uništava- žeš uzeti kriminalce da ti obave jedan kada je to bilo opasno biti bili srpski gradanska klasa u umiranju, usahla nja gradanske klase. deo posla i da ih skloniš kad ti više nacionalisti. Meni je moj prijatelj pe- mi bila namera da već, a druga je taj novi socijalni sloj ЖЖ’ Da... Globalno, postoje nisu potrebni. Oni su kao rak, oni se ■ - - ■ deset devete u Novom Sadu, gde sam otkrijem logički pobednika, vrlo agresivan i vitalan. dve teorije. Jedna je upra- šire, to je jedna pošast koja je prožela bio u vojsci, rekao: „Ja sam velikosrp Ne misliš li da su potomci pobednika ■ vo ta ciklična, kako si je ti celo društvo... Sta će biti s torn gra- ski nationalist". I to mi je izgledalo mehanizam koji prerasli već u ovu gradansku klasu nazvao... Jedna je sinhro- đanskom klasom? Ta građanska kla­ krajnje čudno. Iskreno ti kažem, pro­ koju potiskuju novi došljaci? ■ kreira našu istoriju, nijska, a druga dijahronij- sa beži glavom bez obzira. Beži sve sto nisam razumeo šta govori. Kao da Nismo se razumeli... Ja nisam govo- ■ ska. Po Marksu, sve se što je dovoljno mlado da može da rio uopšte o deci onih mojih junaka, mi je rekao da je travestit, ili tako ne- nego da pokažem kreće, okolnosti nikada nisu iste, iz trči. I teško im je to zameriti. Šta njih što. Posle sam, družeči se s njim godi- već o ovim novim pridošlicama koji jednih izrastaju druge, uslovljene su očekuje ovde? Na prijemnom ispitu nama, utvrdio da zaista u hijerarhiji svetu: ako se ne sa tom decom i sa danas urbanizova- jedne drugima. On, ipak, u krajnjoj li- se ove godine na našoj Akademiji njegovih vrednosti nacionalno jako nim delom stanovništva verovatno niji govori o napretku čovečanstva. I, opametimo, opet pojavio ogroman broj kandidata visoko stoji. I pretpostavljam da nje nemaju veze. Kako da ne. Deca tih ju­ naravno, tome su suprotstavljene, po na svim grupama. Mislio sam da će mu mora biti strašno teško kad vidi napravićemo istu naka su, sigurno, u najvećoj mogućoj mom mišljenju legitimnije, teorije da ih biti manje, s obzirom na ovu tra- meri već građani i već su uspeli, pre se menjaju neke parafernalije, da se šta se od tog njegovog pojma napravi- glupost. Nažalost, gičnu situaciju. Ko može da snima lo. Poslednje barabe unovčavaju svoj ovoga rata, da formirdju jedan gra- menjaju neki spoljni oblici života, ali film? Pozorišta će prestati da rade... I nismo se opametili. danski sloj u Beogradu koji je stekao da se sam čovek, pa prema tome i nacionalizam. Patriotizam je, zapra- neke razvijenije navike, koji je imao razgovarao sam s torn decom. Jedan vo, postao jedna sramotna stvar, po- društvo, vrlo sporo menja. I zbog to­ dečko mi je dao najbolji odgovor. Sagovornik neke potrebe koje ne samo da su Smi­ ga stičemo utisak da se stvari ponav- sto ga rabe u svoje pljačkaške svrhe le njihov život onakvim kakav je bio, Hteo je da upiše filmsku režiju. Pitao ljudi koji o patriotizmu nemaju ni ljaju. Prosto, čovek ostaje neizme- sam ga: Zašto hoćeš to da studiraš Feliks Pašić nego su činile i grad jednom sredi- njen, čovek ne može da proizvede jednu višu ideju. I, naravno, danas, kad znaš da nećeš moći da snimaš fil- kada je nacionalizam postao jedna žem da su one samo kod Srba, ima ih mandanta zatvora koji je Slovenac, i kod Hrvata i kod Muslimana, ali ali on je tu prosto zato da da parti- hrvatski i muslimanski zlodini svaka­ zansku boju tim okolnostima, ni zbog ko ne opravdavaju naše. čega drugog... Na neodmerene reak- cije, dim ude u nacionalnu tematiku, 5Ж očeo si da pišeš dramu o idovek mora da bude spreman. Čudno Bejrutu, o besmislenom li- 1bi bilo da su reakcije bile unisone. '^^.banskom klanju, a napi- Različito su tumačene i tvoje istorij- '' 'jjjjjsao si „Ruženje naroda" ske paralele u komadu: Drugi svetski ^kad si shvatio da ne shva- rat, Miloš, čak Nemanjici... j^taš kojekoutoj drami, Te neke krvave transverzale bi mogle savete o izopštenju iz civilizovane za- odnosno da ti u libanskim da se provuku kroz svadiju istoriju. podelama ništa nije jasno, Ali, ja sam i hteo da kažem da postoji n£ 0П0Цк0 polikO SU jedno civilizacijom nesavladano div- ti jasne naše podele, kao ljaštvo u ponašanju svakog naroda, što nije jasno onom bri- pa i u ponašanju našeg. A kroz Milo- konjunkturna stvar, moj prijatelj vise I tanskom pukovniku ko je ša sam hteo i neke konkretne oblike nije nacionalista. jednice i ucinili sve ono što nam je ■ ko u nasem ratu i ko koga našeg primitivizma da pokažem; da U tom smislu misliš da bi on bio tra- 1 Pf.°80v0P Pratvu reč- Onih koji ч zapredeno■ da nei zbogsmemo čega da ubija... ucinimo pokažem da oni nisu umrli sa nepis- gičkijunak? (de hvaliti narod uvek ima, pošto se to iukoliko hodemo u njoj da ostanemo. Kad sam ditao knjige o Libanu da bih, menim Milošem, nego da se reperku- Mislim da bi bio tragičan junak. Ipak ’uvek isplati. Mi smo to ipak vrlo hladno udinili, se spremio za pisanje te drame, bio tuju kroz nepismenog vojvodu u Dru- je jedan njegov integ₽alni ideal vrlo To zatamnjeno u svom nacionu ti si pre verujem ne zbog politicke glupos­ sam apsolutno u istoj poziciji u kojoj gom svetskom ratu ili kroz neke dru- ozbljno doveden u pitanje. Neko ko označio kao agresivnu srpsku parohi- ti, naravno i zbog nje, nego.zbog tog su bila ona dva Engleza kad su poku- ge ljude, da su u našem mentalitetu nikad nije bio nacionalist, ko je rela- jalnu svest. tradicionalnog neshvatanja uzajam- šavali Ла shvate naše sukobe i kon­ neki izvori naše nemogudnosti da na tivizovao pojam nacije verovatno lak- Pa, verovatno je ona posledica neke nosti sveta, nužnosti da se u svetu ži- troverze. Nije ih teško shvatiti zato ljudski, tolerantan nadin razrešimno f kontroverze koje su prirodne medu še podnosi ovaj nacionalni spektakl vrste parohijalizma koji ide do autiz- vi i da se sa svetom živi... Onda, i po- što su tako komplikovana, nego zato koji se odigrava pred nama. ma. I ranije, dok još ni izdaleka ni- jedinac — a veda zajednica ljudi se tu što su zaista neshvatljive, po stepenu ljudima. Prosto sam hteo da kažem smo bili u ovako tragicnim okolnosti­ ne ponaša drukcije nego pojedinac — svoje iracionalnosti i gluposti. Ko se da ono što se dešavalo u Drugom svetskom ratu ima svoje korene, svoj W ovan Ćirilov je, pišući oogo- ma, plašio sam se tih Srba koji se bo- po pravilu nede nikada za svoje nedo- okoristio ratom u Bejrutu? Niko. Ni­ r'azvoj i svoj kontinuitet, i unazad je sveta. A tih je jako mnogo, dak i badenosti kriviti sebe. Uvek je lakše ko, naravno, nije pobedio u tom ra-- vor tvojim dramama, stavio prema Milošu i Karađorđu, ali boga- u naslov „Ruženje naroda u među vrhunskim našim intelektualci- naci nekog ko je kriv za razne vrste tu... Kad sam napisao Ruženje naro­ da, ispostavilo se vrlo brzo, na moju mi, kao što vidimo, i unapred prema 'jZi.tri drame", parafrazirajući ma, koji doživljavaju sve maltene tvojih neuspeha, a hvala Bogu kod Karadžiću i Mladidir.: Naravno, men­ Л naslov tvoje drame... Taj ko- onako kako ga je doživljavao Njego- nas ih je dosta. Ništa lakše nego iz- veliku žalost, da naš rat detrdeset pe- ' te zapravo nije završen. On se, evo, talitet se menjao, i menja se. Sarno, ja mad su neki ljudi primili za- šev vojvoda Draško. To je nešto cud- misliti Jevreja. Kada dovek živi u iz- ' ne znam nikada koliko je ta civiliza- mešanom društvu kao što mi živimc. nasfavlja, sa istom merom besmisle- » ista kao ruženje svoga naro- no, to je nešto opasno, a pošto je sas- cijska skrama, koja dini da društvo da. To nije bilo tako davno. vim drukcije nego što smo mi, samim još ga je lakše nadi... Ne može se go- nosti i ludosti, dak sa nekom vecom merom pogubnosti... Nema logike. funkcioniše, otporna na agresiju, ko­ jjjjjji Sedam.se da je Mića Popo- tim je pkrenuto protiv nas... Uopšte voriti da su razlike razlog za naše su- liko lako jedan divljacan dovek, do­ mislim da je odmeren odnos prema kobljavanje — pa, možda, slidnosti, i Kakva je logika u bombardovanju Sa- ЦЦ v'ć, koji Је Је^ап divan dovek rajeva? To je apsolutno iznad svake vek sebidan probije tu skramu kada Цв i s kojim sam ja dobar prija- drugima nešto od cega u velikoj meri potreba da svoje nedobacenosti op- je doveden u okolnosti da se ispolje zavisi zdravlje jedne sredine. Naš od­ ravdamo krivicom nekoga ko je po­ logike i iznad svake pameti. To nikad telj, bio direktno ljut na me- i nikome neće biti mogude da se ob- njegova nikad do kraja savladana ne i, da bih ja to lakše pod nos prema svetu je krajnje neodme- red nas. Čak, recimo... ja to ne mogu ■ divljadnost i antropološka surovost.' ren. Ili imamo jedno kolonijalno obo- da tvrdim pošto ne zn'am sasvim do­■ jasni... Samo zamradenjem svesti. To '1У neo, vikao je i na mene i na i je, prosto, jedna bolesna psiha. Ne ra- Urođeno divljaštvo postoji u svim na- žavanje i nekriticko prihvatanje svega bro taj mentalitet, ali Srbi sa Kosova rodima i u svakom pojedincu, ali kri- svoju suprugu, govoredi da mi nema- su nesravnjeno bliži po svom menta-- di se, u ovom slucaju, dak ni o nacio- mo pravo da govorimo pošto smo mi što dolazi sa strane, pošto je, samim vica je do onih koji ga aktiviraju s ne- tim što dolazi sa strane, bolje nego litetu Šiptarima nego, recimo, Srbima nalnoj mržnji, nego o potpunoj jednoj oni koji smo preveženi s onim veslom oslepljenosti, ostrašdenosti koja svodi kim ciljevima koji su krajnje necasni i što je kod nas. Ili imamo, što je ma- iz Vojvodine. I prirodno je to, tako parcijalni... Svakako, mentalitet nije odande i da to sve ne razumemo... Bi­ mora biti, živeli su stotinama godina coveka na nivo najkrvolodnije životi- lo je dosta ljudi koji su se osecali uv- sovnije, potpuni autizam, odbaciva- ništa trajno, a pogotovo nije ratobor-- nje sveta. Za sve ove agresivne Srbe zajdno. Madaru, Nemcu i Srbinu, ko­ nje. - ... I nost jednog naroda nešto urodeno. redenim i koji su smatrali da sam pri- ji su živeli u istom šoru, kuda do ku- Spomenuo si jednu ljutitu reakciju na kazao srpski narod u negativnom taj svet ne postoji. Pogledaj kako se „Ruženje naroda". Pretpostavljam dai To je nešto što se indukuje, pogotovu ponaša onaj stranacki voda. To nije de, posle sto godina isto su im dvoriš- svetlu. Prvo, nije mi padalo na pamet u dobu takve modi kakvu imaju ma- ponašanje normalnog coveka. To je ta izgledala, isto su obradivali zemlju, ih je bilo jos. sovna sredstva komuniciranja. Istina da prikažem ceo srpski narod, nego Bilo je, ali bilo je i onih kojima se to apsolutno autisticko ponašanje. On je jela su im postala ista. To je potpuno je, medutim, da je lakše zavesti pri- sam prikazivao jednu situaciju iz det- dopalo... Ta drama je stigla na Steriji- sebi dovoljan, on sebe sluša, on je za- prirodno kad ljudi žive zajedno. Ideo- mitivan narod nego narod sa vedim rdeset pete godine u zatvoru mitro- loške razlike su dobre kao pretekst no pozorje — pridali su mi Slovenci i dovoljan ako se sa njim slažu samo Hrvati — sa oreolom nacionalistidke brojem osveštenih ljudi, i utoliko je vackom i, naravno, celu stvar aranži- oni koji su u njegovom dvoristu. Iz- za sukob, ali životne razlike se brišu to, možda, bilo lakše uciniti na ovim rao tako da to bude razgovor o na- kroz godine, kroz vreme... Malo je drame. I narogušili su se ved bili pre van tog dvorišta, oko tog dvorišta ne nego što su pogledali komad. U žiriju našim prostorima. Mada... Govorilo šem gradanskom ratu, o tom medu- postoji ništa... Danas, ne biti kompa-■ skladnih zajednica. Naravno, postoji se u osamnaestom veku da su Nemci sobnom ubijanju detvorogodišnjem ; primer Svajcarske, ali postoji i pri­ je bilo dvoje Zagrepcana vrlo osetlji- tibilan sa svetom, ne saradivati s vih na te nacionalne stvari i oni su/to jedan izrazito neratoboran narod. koje niko sa strane nije mogao da. njim, znadi završiti svoju sudbinu, mer Irske. Nismo mi jedinstveni u Hitler, pre toga Bizmark, pretvorili razume i da objasni koje je verovatno tom pogledu. Ali, ja moram priznati pouzdano znam, glasali za nagradu uništiti samog sebe. Primitivna nacio- Ruženju. Verujem da se njima, izme- su ih u jedan izrazito agresivan narod sezalo u neke dublje korene naših po- nalna samodovoljnost je pogubna za da sam apsolutno zapanjen stepenom koji je, uprkos civilizovanosti u raz- i primitivizmom ispoljavanja mržnje du ostalog, dopalo to što Srbi koji su našanja i naših kontrovezi. S druge jedan narod, narocito u modernom nim oblastima svoga postojanja, podi- u ovom ratu. Mislim da šu za to krivi u drami prikazani nisu neke sjajne strane, uvek sam mislio da dužnost svetu i narocito kad se nalazi u cen­ pojave u prirodi... Ja, prosto, na taj nio bestijalnosti koje se teško mogu pisca svakako nije u tome da hvali tra Evrope kao što se mi nalazimo. Ja ljudi koji su taj rat vodili. Oni su pro­ porediti sa bilo dim drugim što je udi-, sto morali znati da ima dak i u ratu momenat medunacionalni, dok sam svoj narod. Ako ikakve dužnosti u mislim da smo mi zbog toga i tako komad pisao, nisam mislio. Uosta- njeno dak i u mnogo divljačnijim vre- tom pogledu ima, onda je njegova stvari koje nisu dozvoljene, i mislim menima nego što je dvadeseti vek. I dudni tom svetu. Svet prosto ne moze da su bili kadri da ih sprece. Ne ka- lom, svi su u njemu Srbi — osim ko- dužnost da ukaže na zatamnjene de­ da veruje da smo mi prenebregli sve love tog nacionalnog spektakla i da o lUI/U? WUVVMM

što ozbiljno da radim. Jedino u sta ko britanski pukovnik, mogudapobegnemtojeknjizevnost. svega, ali i istorijska, davati neke od- četrdeset treće u Kairu, Tmišljaš li na bekstvo u drama? mislim da su ispravni. To je jedno ja- govore. zakljucuje da u objasnje- Upravonato pomišljam. Jos je ntsam ko komotno stanovište... Mene je bito njima njegovog potcmje- sramota što sam se, bez obzira na ka- $$$^eza Pavla"zavrsavaš de- uhvatio za rep, ali sam vec pnhcno nog, majora, nema logd pični predstavnici naše kul- :х& ture u raspadanju. Sve se <■: dešava istovremeno i spolja i iznutra. V- ->' ? ■.” :•$ ' ■> ■ I publika postaje deo ludnice - lud- •> nica je deo nas. Sve je moguće... is- $ prepletano... ka konkretnom i uni- Po zvuku Homerovih ->■• verzalnom. Kako odvojiti ta dva sve- ta — dvorište i ludnicu — a ipak ih stihova stigao je M nečim spojiti? Pomak ću napraviti ta- Aleksandar Gatalica ko što će svi u bolnici figurom biti’ drugačiji: njih ću proširiti u rameni- do Eshila, Sofokla i ma i insistirati na jakoj maski i pre- Kako odvojiti ta dva neglašenoj frizuri. Tako ću postići di- Euripida, a kad je već menziju tiranina, vlasti, mogućeg stigao, preveo je sveta: dvorište i , mučitelja i ludaka istovremeno.Akte- ludnicu? Proširiti ih u ri iz dvorišta će dobiti pižame (što su- njihove tri drame, sve geriše njihovu pripadnost ludnici) i držeći uz original ramenima i insistirati preko toga nekoliko slojeva „normal- na jakoj maski i ne" odeće kroz koju sam (pro)pustila prevode Miloša poneki detalj neočekivano jake boje prenaglašenoj frizuri. Đurića i Kolomana koja doprinosi njihovom neskladu, a „Kiseonik“je vrlo po socijalnoj strukturi im pripada. Raca — pod Sve je u hladnim bojama. Boris Mak- slojevit, surov, simović je izuzetno dobro organizo- rendgenom vao prostor objedinjujući dva ambi- groteskan, jenta uz mogućnost da se, minimal- leksandar Gatalica još nema Komadi za igranje na sceni: kom poezijom. Nema za to utemelje- apokaliptičan komad. nim izmenama, .„pomeša" prostor trideset godina (roden je Aleksandar Gatalica nja u grčkom stihu, smatra Gatalica. ludnice sa dvorištem, što je doprinelo Mladi prevodilac je odabrao tonski ■ 1964). U Beogradu. je, 1989, hladnom neostvarenom delu jedne stih, a da bi bilo jasnije o kakvom je ikovni umetnik, doveden u po- nove planete. Uz velike tehničke us- diplomirao Opštu književ- ziciju dvostrukog tumača, a to nost-sa teorijom književnosti. stihu reč, upućuje na poeziju Rakića i lovnosti, kakve se samo mogu zamis- Dučića. „Тако je, zahvaljujući u je u prilikama kada mora da liti, u ovom vremenu, obavili smo po- Ove jeseni Rad mu je u edici- govori o svom delu koje je i sa­ ji „Znakovi pored puta" prvom redu stihu, Prometej u okovi­ sao. ma postao vrstom pune egzistencija- mo već interpretacija nekog Šetajuči pred veče Nišom na dan pre- štampao kratki roman Linije lističke drame, sa zakovanim titanom njegovog videnja, po pravilu života za koji Miroslav Josie mijere, Jovica Pavić, Boris Maksimo- kome je u udaljenoj skitskoj zemlji govori previse a kaže dosledno vić, i ja došli smo do pozorišta, izašli Višnjić veli da „pripada, grupi sve muka i pogrda; Gospodar Edip alo. Stoga nije iznenađujuće knjiga koje treba vise puta čitatf'. na pozornicu, da još jedanput sve ne samo kraća varijanta, što mu je sada se jednostavnije sagledava kao ad umetnik zaćuti, prepustivši prekontrolišemo kao na kraju našeg Pred Sajam knjiga objavljene su Tn skraćivalo muke versifikovanja na psihološka drama, a Alkesta čak kao va naknadna tumačenja drugi- putovanja. Sve je bilo postavljeno, mi erčke tragedije koje kao prevodilac mnogim mestima, već i melodiozmja vrsta epistemološke drame". ma bolje ili slabije uvežbanim gledao- smo se pogledali i prećutno shvatili potpisuje Aleksandar Gatalica. Pro e- („jer nema onu praskavu deltu"), na- cima. No, šteta je da proces rada time da smo postigli to o čemu smo razgo- sor opšte književnosti prevodi sa nepovratno ostaje samo u jednoj gla- varali. Potpuno hladnu atmosferu iz- pokon i tradicionalnija. leksandar Gatalica jedva da grčkog! Može da bude iznenadenje za Toliko o naslovima. 0 samom pyevo- vi, neprenosiv, prividno nesaopštiv van diktata trenutka. Sad glumci one koji ne znaju da je Gatalica, upo- je stigao da na sceni vidi ne- pa podleže kritičkoj proceni tek kao, imaju reč. ■ Zagorka Stojanović du profesorka Crepajac: Moze se ku grčku tragediju. Možda redo sa predmetima opšte knjizev- slobodno reći da ovaj prevod lspunja- finalni proizvod". Ovo' je napisala nosti, polagao i greki, i.to kao stram ЖШ. baš zato, dok je prevodio, Marina Kralik kada je izvesno vreme va sva tri zahteva u prevodenju; ta- ЦЦ mislio je, pre svega, na pozo- jezik. A sve je počelo od )edn08 Preda čan je, jasan i lep. Ono što mu daje pratila moj rad. Ж Ж rišnu scenu. To i napominje u Zato ću pokušati da ispričam proces avanja na kome je profesor < j j posebnu draž je jezik: svez, cist, ne- Ж-Ж uvodnoj belešci: „Ovo su no- rada na kostimima za predstavu Ki- Crepajac govorila Homera. Posao jI , sputan, ovaj današnji, lako 'maumes- opdn^en.za zvukom Homerovih sty nih arhaizama.” Dok je prevodio Ga­ lievi prevodi najslavnijih grčkih seonik Midoraga Đukića u režiji Jovi- hova i stigao do Eshila, So okla i Eu­ ^^tragedija i, za razliku od veći- ce Pavića u Narodnom pozorištu u talica je, veli, uz originale drzao pre­ Ж Жпе prethodnih, oni nemaju ripida, odnosno do Prometeja u vode Miloša Dunca i Kolomana Ra Nišu. ca i držao ih je „pod renđgenom , pretenziju da čitaocu donesu testo- Postoje tekstovi koji, dok čitam, stva- vima, Gospodara Edipa i a loško ili jezičko istraživanje u obliku ram svoju sliku kostima, najčešče ne Prevodi su završeni pre dve godine a ore svega Racove. Rac pise nekim složeni su u knjigu predusretljivoscu Ldnim starohryaBkim jezikom и prevedene drame, već da tekstove pretrpe velike promene ni posle raz- prvih tragedija predstave u onom ob­ govora sa rediteljem. Ima tekstova izdavača Fineksa. koii upućeni misle da nije bio bas raz liku u kojem to najpre jesu - kao ko- koji daju toliko mogućnosti interpre- P/wWu Xenie umliiv ni ljudima njegovog vremena. SvpreJodse.e^abojosm; made za igranje na sceni." Koji bi ko- tacije da sa nestrpljenjem čckam raz- Okovanog Prometeja. ДХе Ж mad Gatalica najpre gledao? Euripi- govor sa rediteljem i scenografom jer prevodioca je kratko. mis ) 7P čitati ali ne 1 slusati. Kac, menu da, naravno. Zašto? „Zato što je Euri­ su tada razgovori najuzbudljiviji, a gov naslov precizniji. D[u8acl)e ] tim, rasplete taj pid najmoderniji, bezmalo potpuno naše ideje pretrpe mnoge promene. Gospodarom Edipom ко§а ,■ g q velikim naporom, Gatalica zaKiju moderan, izvanredan psiholog, dra- kao W* Edipa ili Cara Edipa. V - ie Rac u odnosu na original Takojovica Pavić i Boris Maksimović cuje da je Rac u уос[ј1ас Goto, matičar vizije, privida, najveci maj- postaju česti gosti u mojoj kući prvih originalu stoji reć tirano; stor zapleta i peripetija. Euripid ima dana septembra. Počinju dragoceni načava svedršca, kakavje kod na najpoetičniji jezik, najmanje kodifi- razgovori — tu se začinje sve što tre- primer, bio Milos Obrenov.c Ljude. kovan. On je dramatičar boja. Boja će naslov možda ma o da zbum, k0m, jednosloznom recj nema kod Sofokla. Sve je mrko-sivo, meni će godine, nadam se, Miloša Durica tice J Jeposto- braunkasto. Osim toga, Euripid je Priložnicima pravo." Zašto, pak, Aleksta a ne »Žai strašno naklonjen ženskim likovinia, „Ludusa" pridružilo * kestida? „Zato što je krac . jh )an . Gatalica one c|eiove dra- razume žensku psihologiju, i to je dir- izuzetno lapidaran jezik. U ) § iZ’toS s”°se njemn čindi lepim. a da ljivo u svim njegovim dramama." Kad se i Ministarstvo za dvanaest slogova kaže se mn0^ mu poraste kćerka, Gatalica se spre- ma -I o Unie ic smatrao nevaznim nego što se može red, na Prim j, ■ ie repilkn manie marno. Jeste prevo- ma da prevodi samo Euripida, one kulturu Srbije. srpskom. Zato se ja tucem z . b- njegove drame koje se „prosto zlos- slog. Zato i Alkesta." Pokonvencpi b^ prevodio ma J . ma[o arhaičn0. I Čitaoci i redakcija dio Poeticn0' p diij su u silabičkom tavljaju u prevodima Kolomana Ra- B trebalo Alkeshda. Ah Д1 ^"“ amo Rac i nunc preyodili su^ ca": Ifigeniju na Aulidi, Medeju, He- zahvaljuju. se, podseca Gatalica n p konven. pS'iSn*"’'MrodnOm'i"nat rakla \ Bahantkinie. u svim slllcfv'mar.?ErosP Alkesta je ciji, bilo bi Erot a ne Eros, a Davni dani:Iz predstave „Dečak s mandarinom" koju je na Bitefu 1982. prikazao tokijski teatar Sanaka 1 Juku

Održan je prvi put u leto ove godint, od 2. do 9. jula. Samostalno se finansira. Direktor: Radenko Raka Jovanovic. Umetnički direktor i selektor: Rado­ mir Putnik. Tročlani žiri dodeljuje ćetiri nagrade: za predstavu, mušku ulogu, žensku ulogu i za režiju.

Osnivači: Centar za kulturu Mlade novae (Dom kulture) i Skupština op- štine Mladenovac. Festival se održava svake godine u oktobru. Finansira Skuština opštine Mladeno­ vac. Direktor Duško Milovanović. Selek­ tor Milutin Mišić. Tročlani žiri dodeljuje nagrade za predstavu, za režiju, mušku i žensku ulogu i specijalnu nagradu.

Osnivač: Skupština grada Novog Sa- da (1956) Održava se svake godine, od 26. maja doj. jula. Pozorišta se dovijaju vojc Ršumović. Predsednik Festival- tarstvo za kulturu Republike Srbije. Finansiraju: grad Novi Sad .1 Republi­ ne, Titovog Užica i Šapca. ka Srbija skog odbora: Vesna Vičević. Direktor: Dusan Duka Jovanovic. Susreti se održavaju svake godine u kako znaju i umeju, i Selektora nema.. Direktor: Mileta Radovanović. Pred­ Predsednik festivalskog odbora: Slo­ maju, u jednom od gradova osnivača uglavnom opstaju, što Žiri kritičara i novinara dodeljuje tri bodan Sclenić. Selektor: Miloš Niko­ sednik Glavnog odbora: Jovan.Hris- ili u gradu koji izrazi želju da bude tić. ravnopravne nagrade za predstavu u lic (dobitnik nagrade za tekst iz pre- domaćin. bi se moglo celini, a dečiji žiri nagradu „Delfin Jo- thodne godine). Festival se finansira tako što organi- Predstave bira selektor, a program ca". Specijalne nagrade daju Unicef i Žiri (laureati prethodnog festivala) usvaja umetničko veće. Za sledeću reći i za žiri grada domaćina. zacione troškove snosi domaćin, a dodeljuje nagrade za najbolji tekst, tri pozorišta koja učestvuju plaćaju pre- godinu selektor jos nije imenovan (u pozorišne festivalc, s ravnopravne glumačke, nagradu za voz i smeštaj za svoje ansamble. dva mandata to je bila Vida Ognjeno- vić). tom razlikom što su režiju i jednu po izboru žirija. Speci- Susreti imaju stalni savet i organiza- jalnu nagradu za tekst daje štampari- cioni odbor koji se menja svake godi­ Petočlani žiri dodeljuje sledeće na­ pozorišta uglavnom Osnivač: Skupštine opštine Budva ja „Vuk Karadzic". ne. grade: za predstavu u celini, za dram­ na istom broju, a (1987) Nema selekcije. Predstave prijavljuiu ski tekst, za režiju, pet glumačkih na­ Održava se svake godine od 1. jula do sama pozorišta. grada, za scenografiju, za kostimog- festivala jc iz godine 20. avgusta. Tročlani žiri dodeljuje dve nagrade za rafiju, za scensku muziku, za drama- u godinu više. Finansiraju: SO Budva - rad Javne najbolje predstave, zatim nagrade za tizaeiju, za adaptaeiju, za savremenu ustanove preko godine; sam festival dramski tekst, za režiju, nagradu „Si­ komediju (nagrada Vršca). „Ludus" predstavlja — ministarstvo za kulturu Republike ma Krstović" za najbolju mušku i Crne Gore (30%) i sponzori. Osnivač: Republika Srbija naše festivale. Vreme i mesto održavanja odreduje „Mila Stojadinović" za najbolju žen- Direktor festivala i selektor: Branis- se svake godine sku ulogu, četiri glumačke nagrade, 8IIEF - M lava Liješević. nagrade za scenografiju, kostim, li- Finansira: Ministarstvo za kulturu Osnivač: Skupština grada Beograda Festival ima multimedijalni karakter. Repubiike Srbije kovnost predstave 'i za negovanje Blokovi su: dramski, Ozbiljne niuzi- (1966) b Predsednik Koordinacionog odbora: scenskog jezika. Žiri grada domaćina ke, plesa, likovne umetnosti. Nema Održava se svake godine u drugoj po- Zivorad Joković. Koordinacioni od- dodeljuje nagrade za predstavu, reži- nagrada. lovini septembra. Osnivač: Skupština opštine Svctoza- bor cine profesionalna lutkarska po- ju i dvoje glumaca. Nagrada Okrug­ ravo (1973) zorišta: • Finansiraju: grad, Republika i spon­ log stola kritike ustanovljena je 1984. zori. Održava se svake godine od 20. do , Toša Jovanović" - Zrenjanin; Kurir i daje se najboljoj predstavi, po oceni 27. marta. Jovica" - Subotica; ucesmka u razgovorima. Direktor: Olivija Mihajlović. Umet- Finansiraju: Ministarstvo za kulturu Osnivač: Skupština opštine Vršac Scena mladih — Novi Sad; Lutkarsko nički direktor: Jovan Ćirilov. (1993) Srbijc i sponzori. pozonšte - Niš; „Pinokio" Ziri dodeljuje Grand prix „Mira Traiio- Predsednik organizacionog odbora: Održava se početkom oktobra. i Malo pozorište „Duško Radović" - №1WH рим vić najboljoj predstavi, ali je moguće Radojica Zirojević. Selektor: Radomir Finansiraju: Ministarstvo za kulturu Beograd. da aa i vise nagrada. Putnik. Republike Srbije i sponzori.Direktor- Selektora nema, pozorišta sama pri- Osnivač: Zajednica profesinalnih po- avle Vlahović. Selektor: Radomir zonsmh organizaeija Vojvodine. Stručni žiri dodeljuje tri statucle ,,Ću- Putnik. javljuju po dve predstave koje nisu ie- ran" za glumačka ostvarenja i jednu rali na festivals Festival se održava svake godine u Nagrada stručnog žirija: povelje В1ШШ01Ш za režiju. Nagrada publikc za nai- Stručni žiri dodeljuje nagrade za naj- apnlu u jednom od gradova učesni- smešniju predstavu: „Jovanča Micić". „Vrsacke pozorišne jeseni" - četiri bolju predstavu, tekst, režiju, dizajn I MllS - ZEM ravnopravne za glumu, jedna za lutaka i pet ravnopravnih za glumce- Finansiraju: đomaćin i učesnici predstavu, nagrada za režiju i nagra- Nema selekcije. Predstave biraju sa­ đa publike. lu k;ire Specijalne nagrade: niško ma pozonšta Petočlana ocenjiiačka Osnivač. Skupština opštine Zemun. Svake godine se bira tenia inanifesta- Mitkarsko pozorište dodeljuje glum- tovlniapSaValie “ drU8“' cu lutkaru - debitantu, a „Radović" komisija dodeljuje nagrade za najbo- ci|a ove godine - domaća i strana 1 u predstaavu, za režiju (vise nagra ^.jnimaciju nagradu „Janko Vr- k’lasika) da), za glumu (vise nagrada), za sce- FiX'oir8rad'Zemun-Re|,ublib Osnivač: Skupština opšlinc Kolor nografije, kostime, scenski govor za (1993) hkovno rešenje, muziku, za koreo^ra fifc “past"” S,efa’e® Seletor нтшЕоп-шт POZORIŠNISUSRETI fiiu i scenski pokret. ’ * Održava šc počclkom jula. kJlaiS'1'1'1' dve. "a8raBelgrade The­ Prins špremaju novi meseca putuje za Bee, gde je za 28. Cankar „jedna od atre" koji je dobio ime otuda što je mjuzikl, „Bulevar novembar najavljena premijera mju­ građa za pozorišnu zgradu kao po- zikla Poljubcžene pauka. Na drugom najznačajnijih ličnosti klon pristigla iz glavnog grada Jugos- sumraka" sell se u kraju sveta, u Torontu, nedavno je premijerno izvedena obnovljena ver- lavije. Svaki pošteni Srbin, medutim, Los Andeles, a Filis čehoslovačkog zna da u ~Beogradu nema šuma, što će zija mjuzikla Show Boat, takođe u re- pozorišta prve reći da u pitanju mora biti velika Frelič izvodi„Vazdusni žiji Harol’da Prinsa, sa oko 100 učes- greška. nika, 500 kostima, u produkeiji vred- polovine XX veka" sou"za gluvoneme noj šest i po miliona američkih dola- ra. Uopste, Toronto zauzima sve važ- .jv ?. ajgore su ipak prošli nesreć- nije mesto na pozorišnoj karti ame- da nestaje ili se menja, svet pozorište) kao tradicionalni -scenski ni Slovcnci. Za „njihovog" etlin Tarner (Kethleen Tur­ to čini uz tresak, ostavljajući ričkog kontinenta. Troškovi rada na oblik u kojem se tretira viševekovna .:<<< Ivana Cankara Englezi su ner), koja je svetsku slavu novim predstavama nisu upola visoki za sobom guste oblake praši- herojska borba bugarskog naroda ne samo napisali da je ,,ce- stekla filmskim ulogama kao u SAD, a prihodi su gotovo iden- ne i sitne krhotine. Poput protiv turskih zavojevača. ОШЖ hoslovački dramski pisac", (Lov na zeleni dijamant, Rat tični — „čistih" 227 miliona dolara za krhotine sveta koji vise ne ЖШЖ ncgo da Je on Jedna od naj- Rouzovih, Dektektiv Varšav- godinu dana, što svrstava Toronto na postoji, deluje i pojedine en- značajnijih ličnosti čehoslo- ski), u SAD uspešno deluje i drugo mesto medu pozorišno najvaž- ciklopedijske jedinice iz Теа- rvatski ljubitelji kazališta će kao pozorišna glumica. Nje- biti neprijatno iznenadeni, Ж 'Ж vačkog pozorišta prve polo­ nijim gradovima Amerike, pre Cika- tarskog rečnika (Dictonary vine XX veka". S druge stra­ na interpretacija Megi u po modelu koji je nedavno ga, Vašingtona i Los Andelesa. of Theatre) koji je, kao jednu ps ne, i njima se dogodilo up- brodvejskoj verziji Mačke na isproban prilikom televizij- Novi hit Endrjp-Lojd Vebera, mjuzikl d edicija slavnog Pinguina ravo ono što je sadražaj najvcćih na- hsijanom limenom krovu skog prenosa nekog nemač- Bulevarsumraka, seli se, posle senza- (Sphere Reference), nama danas da- cionalističkih noćnih košmara na oduševila je kritičare pre nekoliko se- kog teniskog turnira gde se cionalnog uspeha u Engleskoj, u Los leke ali itekako značajne 1988. godi- Balkanu — svi koji pretpostavljaju da zona. Sada Tarnerova želi da na sceniAnđeles. Nove okolnosti znače i novu uz ime Gorana Ivaniševića, ne, objavio Dejvid Pikering (David su enciklopedijske jedinice ustvari „oživi" legendarnu Saru Bernar.podelu: U glavne uloge u američkoj ver­ na malim ekranima, „vijori- šifre iza kojih se kriju Srbi, Hrvati, drami Са/ sa gospođom llernar pisca ziji, koja će imati premijeru 23. no- Pickering) la" jugoslovenska trobojka HenrijaK Denkera (Henry Denker) već U pristojno bogatom džepnom vodi- Slovcnci, Makedonci i drugi, doživeli vembra, tumačiće manje poznati telc- sve sa zvezdom petrokra- su užas zaboravljenih, preskočenih sredovečna Sara Bernar, u Parizu, vizijski glumac Alan Kembel (Cam­ ču kroz pozorišnu umetnost, kakav je kom. U slučaju Pozorišnog rečnika, spasava glumaćku cast sukobljavajući Dictionery of Theatre, enciklopedija izmešanih i pomešanih s nekim dru- pbell) i čuvena glumica Glen Klouz gde crno na belo pise da je „Krleža, sc sa šesnaestogodišnjom pridošli- u kojoj, istini za volju, ne postoji jedi- gim, poništenih, utopljenih u tuđu li- (Glenn Close). ■ T. P. Miroslav (1983-1981) Yugoslavian teraturu, kulturu, istoriju. U torn com, Eleonorom Duze, koja se pred- nica koja bi čitaoce obavestila o stva- playwright, novelist, essayust, and stavlja kao „najbolja glumica na sve- ralaštvu Roberta Vilsona, ovdašnje kontekstu, sa stanovišta „naših" i poet", još se nisu čuli javni prosvjedi, „njihovih", iz, perspektive nacional­ tu". Prisećajući se furiozne interpre- radoznalce privlači svojevrsni ,,lov možd’a i stoga što su tamošnji dušeb- tacije iz Mačke i poznajući vatreni na imena domaćeg teatarskog života, nog prebrojavanja, ispada da su Bo- rižnici digli ruke od pisca Glembaje- sanci i Crnogorci još ponajbolje prošli temperament Ketlin Tarner, kritičari ma šta se pod pojmom „domaći sada vih konačno shvativši da je ovaj bio i najavljuju uzbudljivu predstavu za i ovde podrazumevalo. Ovakav pod- jer i jedne i druge, budući da ih u • ostao „neuhvatljiv". Kada je u pitanju ovoj knjizi, kao ni Makedonaca, uop­ početak devedeset četvrte. uhvat, što iz urođene znatiželje svoj- Marin Držić, nezadovoljni će, po svoj ste nema, niko ne može da pobrka sa U „Kenedi centru" u Vašingtonu je od stvene ljudima našeg podneblja, bilo nrilici, biti i Hrvati i Srbi, buduci da drugima. Oni, dakle, ostaju jedinstve- 6. do 24. oktobra premijerno izvođe- zahvaijujući stečenom osećanju lnre- je pisac Dunda Maroja, bez obzira na ni. A Englezi i gospodin Pikering? E, na predstave Vazdušni son Loli Fos­ riornosti tipično provincijalne priro- to što su godine njegovog rođenja i pa oni će morati još da uče. Makar i ter, jedan od retkih komada na jeziku de, nesumnjivo pogoduje budenju ro- smrti tačno navedene, takode svrstan od nas. ■ Aleksandar Milosavljević za gluvoncmc. Autorka monodrame doljubivih ćuvstava i radanju odgova- u istu kategoriju s Krležom, dakle rajućih asocijacija koje ćitaoca dovo- kao jugoslovenski autor. • de u napast da veličinu i znacaj ■ vila knee. A ta pravila su bila mehamku, scensku rasoetu, tehnološke najstarija pozorišna kuća u Srba opct dinc. Glavnu zensku ulogu igrala jc . jasna i stroga. Douda su 17. s-ssinarta 1863. godine i pred- audio-video sisteme. -TI Г 1 - N >J

Zbogom, pisat cu ti: Ljubinka potpisani kritičar nema ni kurtoaz- Bobić (u sredini, na prvim nih reči hvale: „Da može čovek, ma i dvema fotografijama), u silom, da dvadeset minuta govori na filmu „ U raju lijepih žena" usta jednog dobrog glumca i jedne glumice, kao što je Bobićeva, i da se za sve to vreme ne kaže ništa, ama baš ništa, iole duhovito, vedro, za- nimljivo — to je odista vrlo teško. Da je Bobićeva očitala Oče Naš, a Dujšin deklamovao Čika Jovu, bilo bi i bolje i smešnije." Ljubinka Bobić, koja ruga priča počinje i završava je pre petnaest godina se u Crikvenici, gdc 1933. Sergijc Tagac snima deselo- (8. novembra 1978) minutni nemi propagandno- poslednji put odigrala -turistički film U гаји lijepih žena. Gca Bobićcva to leto svoju Gospođu provodi u Crikvenici i, na molbu Tagacovu, pristaje da • ministarku, imala je već ii rukama ugovor sa 'Paramun- odigra glavnu ulogu u rek- između dva tom'. Sve je to išlo amerikanski, sve lamnoj ljubavnoj storiji u gotovo za pet minuta, priča nam r'az- kojoj se lepote Crikvenice prikazuju rata dve dragano gca Bobićeva." kroz zavodničke dogodovštine jednog filmske price: „Paradu od mladića „željnih razonode". Gca z opširnog Poiitikinog izveštaja Bobićeva je crnka koja ne odoleva ča- Paramunta" u kojoj saznajcmo da će Parada Para­ rima lepog zavodnika koji u istom munta biti neka vrsta kino-revi- danu osvaja i plavušu. „Svojom aktiv- su, osim nje i je, s nizom raznih skećeva. „Sva- nošću — stoji u jednom opisu — mla- Dubravka Dujšina ki od skečeva biće rcproduciran dić željan razonode uspešno se bavi ii četiri jezika: engleski, francus- na plaži, u paru, restoranu, na hotel- nastupile i neke ki, nemački i srpski. Gca Bobiće- skoj terasi, za večernje šetnje uz oba- va imaće za dužnost da ove ske- lu... Priča teče, junak zavodi sve u najpoznatije zvezde čeve prikažc na srpskohrvat- šesnaest, gledalac strepi neće li pla- onog vreme i skom jeziku. Kao i gcu Bobićevu, vuša doznati za crnku ili obrnuto, a g. Blumental je u Zagrcbu angažovao sve završava happyendom, odlaskom propagandno-turistič- i g. Dubravka Dujšina, člana Zagre- broda punog mladića željnih predaha bačkog kazališta, koji će sa gcom Bo- i titlom 'Zbogom, pisat ćti ti...'." Na­ ki film bićevom zajedno igrati u 'Paradi Pa­ vodno se, kao i taj dan, i crikvenička o Crikvenici ramunta'. Sve skečeve lokaliziraće g. avantura gce Bobićeve završila hepi­ Aleksa Binički koji će dati šlagere sa endom, ali o njemu, osim svedočenja koji se, navodno, srpskim tekstovima." Zabeležena je i Sergija Tagaca, nema drugih podata- ka. U jednom intervjuu, mnogo godi­ završio izuanfilmskim prva izjava gce Bobićeve: „Priznajem da sam malo uzbuđena. Nije šala od- na kasnije, izjavio je g. Tagac da se hepiendom mah skočiti u ton film, i to kao star." vcza Stjepana Fageta, zavodnika u Dva meseca kasnije, 17. novembra, filmu, i gce Bobićeve nije okončala sa održana je u Beogradu premijera Pa- „Zbogom, pisat ću ti...", nego da je ne- ečeg decembra 1978, u zoru, u rade Paramunta. Bio je to, javljaju dugo posle snimanja u tajnosti sklop- vom beogradskom stanu u uli- novine već u sutrašnjim izdanjima, ljen brak koji jc, navodno, trajao koli- i Majke Jevrosime, preminula dogadaj za prestonicu. ,,U počasnoj ko i to leto. Gca Bobićeva nije ni po- je Ljubinka Bobić. Sarno dvade­ loži, dekorisanoj tepisima, sedela je tvrdila ni demantovala Tagacovu iz- set pet dana ranije, 8. novem­ sa svojom rodbinom g-dica Ljubinka javu. bra, odigrala je poslednju, op- Bobićeva, članica Narodnog pozoriš- Film U raju lijepih žena čuva se u roštajnu, Gospodu ministarku. ta, za ovo vcče filmska zvezda. Ne- Muzeju kinoteke. Parada Paramunta Živela je sedamdeset devet go­ sumnjivo je da se za ovako veliko in- kod nas, nažalost, nije sačuvana. ■ dina. Sećanje na Ljubinku Bo- teresovanje prestoničke publike za Simeon Micić _ bid obeležava dvema pri- ovaj film najvećim delom ima zahva- čama o njenoj meduratnoj filmskoj liti njoj. Ceo Beograd htco je da vidi karijeri. Bobićevu na filmu." Svetla u sali uga- Prva ppcinje osmog septembra 1930. sila su se tačno u devet sati i dvadeset Toga dana avionom iz Zagreba dopu- minuta. „Odjednom na platnu se po- tovao je u Beograd g. Blumental, je­ javljujc jedan elegantno odeven mla- dić. Mali je broj onih koji ga poznaju. dan od direktora Paramunta, da hi On počinje da govori, i na opšte izne- jednu našu glumicu angazovao za nadenje, govori na našem jeziku. Cu- grandiozni film Parada Paramun a. di se i sam otkud je on tu, a zatim se „1 kao na filmu, sve je išlo neverovat- pretstavlja: Dubravko Dujšin. On ho- riom brzinom", izveštava Anda Bunu- će da kaže kako se zove prva tačka ševac u Politic! Nešto pre deset sati programa, ali kao za pakost nikako g. Kronštajn, sopstvenik nekoliko oe- ne možc da se seti. Na posletku izjav- ogradskih bioskopa, posetio je* gcu Ijuje da će to svakako umeti da nam Bobićevu i izvestio je da je direktor kaže g-đica Bobićeva. Odmah zatim, Paramunta očekuje kod Srpskog Kra pozdravljena burnim aplauzom pub­ lja. Gca Bobićeva nije imala vreme- like, na platnu se pojavljuje i g-dica na da se snade od velike emocije i iz- Bobićcva. Rečima: — Bože mili, ot­ nenadenja, a več jedna l.uksuzna kud sam se ja stvorila ovde! Zasmeja- la je publiku isto kao i g. Dujšin." U filmu, navodi se, nastupaju sve same zvezde Paramunta, mcdii rijima Karl Rodžer, Lilijan Rot, Moris Scvalijc, Evclin Brent, Nansi Karol, Ricard Ar­ len, Džordž Bonkronil, Klara Bov i je ispred direktora ar 0 sv0- mala Mici Grin. Dok u jednom izvcš- Blumentala i pogledala g q taju stoji da je premijera bila veoma jim ernim i vragolastim ођјсе- uspcla, drugi izvcštaj završava sc Blumental posmatrao je g -a0 konstataeijom da „revija vredi ponaj- tAvu jedva nekoliko minuta. zm 1^ više kao kuriozum da čujc.čovck ka­ 10 je znaćajne i zadovoljne f £ -t • ko naš jezik zvuci na ton-filmu". Nc- If svojim pomoćnikom i g- jm„|a ;e If „rnjbezreagcaBobKevaimalaie rečeno je i ovo: „Lepotu majke nije dobila, ali je lepotu dala njenom lieu produhovljenost. Pogled njenih zele- nih krupnih ociju, za koje je jedan UMNO №■ kriličar kazao da su bile kao u veveri- I ce, fascinirao je svakoga". Fascinira takođe da je Uprava Narod­ nog 'pozorišta 1906. godine uočila na- gli razvoj i darovitost ove glumice, kao i to da je sputana slabim reditelj- !UVI 125. RODENDll skim radom. Stoga joj odobrava čet- voromesečno odsustvo radi umetnič- kih studija u Parizu. Uz malu pomoć. Pre 180 godina Pre 3 godirn Kad bismo bar koliko nkovcima, prvi put 19. jula 1864. a Posle vremena uticaja nemackog te­ već 1869. u jednoj molbi Pozorisnom atra, ovo je jos jedan znak da u,Na­ Trinaestog novembra 1813. roden je Petnaestog novembra 1990. pono;.- i nekad uspeli da odboru u Beogradu ona objašnjava rodnom pozorištu razmisljaju i o dru- u Njegušima Petar II Petrović Njegoš, na sceni Radulovićeva Golubnjača. | odškrinemo vrata, da je, učeći i usavršavajući Strane je- gim mogućnostima. Ali, oni ne nude pisac dramske poeme Gorski vijenac režiji Jovice Pavićae ovaj nekatfe zike, postigla da već čita i prevodi po- samo svoje, neproverene ideje, niti i drame Lažni car Šćepan Mali. sporni komad odigrao kragujevafr tek zorišne knjige, te da bi rada bila kud- pak snishodljivo čekaju da im Dunav Teatar „Joakim Vujić". Novosadsh za ponekog koji nam god na stranu otići da dalje uči. donese štogod svojim tokom. Oni su Pre 125 godina predstava, u režiji Dejana Mijaa Gubitak za Novi Sad i odličan korak uočili priliku da na direktan način prvi put prikazana 10. oktobra 1982 znači i kome mlade glumice ka ulozi „najveće osete evropske teatarske vetrove. So- Dvadeset drugog novembra 1868. go­ a poslednja u ovom gradu pre prefe to znači, srpske tragetkinje", kako su je mnogi ’fija Coca Dorđević je u svakom pogle- dine održana je prva predstava staine ka u Beograd na scenu Studentsko; nazivali. Kažu, takode, da su je mno­ du odlična prilika za to. glumačke družine Narodnog pozoriš- kulturnog centra odigrana je na sees: da ode tamo gde gi nazivali. Kažu, takođe, da su njena I, ona u Parizu ostaje šest meseci ta u Beogradu. U očekivanju otvara- Srpskog narodnog pozorišta 12. dt izviru vetrovi, ne studioznost i neprekidna želja za umesto četiri meseca. Svoje utiske nja nove zgrade, prva predstava pri- cembra iste godine. ■ Sastavio]. c usavršavanjem doveli do toga da su je proverava zajedno sa mužem, novi- kazana je u kafani „Kod Engleske bismo ponizno i čak i evropski obrazovani savremeni- narom Milanom Đorđevićem. Pažlji- kraljice". Bio je to komad Karla Ober- ci smatrali „glumicom velikog umet- vo gleda, prati, proverava. Prihvata. njika Durađ Branković. Igrali su, iz- skrušeno ničkog formata i evropske vrednosti". Tih godina Pariz je, kao i inače naj- medu ostalih, Milka Grgurova, Mari- strahovali A bilo je u onim vremenima kada je češće, pun dogadaja: Antoan preuzi- ja i Laza Popović, Toša Jovanović i dominirao prenaglašen glumački na- ma vodstvo u cuvenom „Odeonu" ia- Aleksa Savić. Prva predstava u današ- DUNAV od promaje. čin interpretacije, često deklamator- ko naturalizam vise nije avangarda, njoj zgradi na Trgu Republike izvede- PAPHIP d.ao. ski, bez mnogo razumevanja teksta debituje mladi Saša Gitri, u Francus- na je 30. oktobra 18697 godine. ema nikakve sumnje da je koji na sceni valja izgovoriti. koj komediji na vrhuncu slave je Juli- naša odavno utemeljena i Srpski teatar tragao je za svojim uzo- ja Barte, suparnica još čuvenije Sare ne baš sjajno usmerena sve- rima. Bernar. Sofija želi da joj se približi. Pre 115 godina kolika težnja za originalnoš- Glumački ponajviše. Barte je sva u Dvadeset osmog novembra 1878. go­ ću mnogo puta davala i po- minucioznoj studiji lika koji tumači, ražavajuće rezultate. Stoga i jj^edna druga glumica pojavila se dine umro u Beogradu slikar, pesnik Ц prvi put na sceni u Novom Sa- za razliku od Sare Bernar cija erup- jeste u najmanju ruku za- tivna snaga izbija tek povremeno. i dramski pisac Dura Jakšić. Napisao nimljivo saznanje da je jos u $$ du, kada je zenit Grgurove već drame u stihovima Seoba Srbalja, Je- Ц lagano prestajao da biva rados- Sofija u Beogradu kaže: U Parizu sam prošlom veku Knežcvina Sr- naučila da i na pozornici male stvari lisaveta i Stanoje Glavaš. Roden je u bija, oslanjajući se na proce- $$no iznenadenje. Sofija Miljko- Srpskoj Crnji u Banatu 1832. godine. Beli list papira i olovka, to je sve Ц vie imala je deset godina. U nje- mogu vise impresionirati od velikih. što vam treba, ako znate adresu . umnih ljudi, nastojala da Ona je već nesumnjiva umetnička in- uhvati korak sa svetom finansirajući noj trinaestoj, roditelji, glumci Pismo ćete, naravno, staviti u ko- prelaze iz Novog S?da u Beog- dividualnost. Ona slavi sopstveno Pre 100 godina verat od belog papira. školovanje mladih i perpektivnih u umeće teatarskog doživljaja, javnost evropskim prestonicama. Oni su so- rad, a ona rešava da bude glu- Šestog novembra 1839. umro ruski Varaju vas kada kažu da papi: W mica. Pevala je u horu, a stalni slavi sjajnu glumačku individualnost. trpi sve. Papir, trpi, ali voii lept bom donosili nova i drugacija znanja, Za kratko, nažalost. Umrla je 1908. eograd, Trg Nikole Pašića 7 rom očuvali su svoje pozorište. No, O Nil je roden 1888. ipak i glumci su tragali za svojom ecanstva. Trpeza sveta pozomica je ZEPTEROVIH proizvoda šansom. Medu njima i Milka Grguro- ^m°SnoXu m*šljenja Ministarstva ?2 8%4tRepUblike Srbi)c <413 - va. Ta mlada, ambiciozna žena iz Z^PER°UT TFU ^d^etne Pre 15 godina bačvanskog sela Lalića, o kojoj je Jo- Zepterbanka DD- ^gOsla^^^ 93), pozonšne novine ,,Lu Osmog novembra 1978. godine u se- oslobođene su poreza na vanu Đorđeviću pisao prijatelj iz damdeset devetoj godini odigrala „ . promet Sombora: „Milćika Matić, rodena Zepte^ernatZ^ - ^jestvarnost. svoju poslednju predstavu i poslednju mSCD Minista^stva za infor G'ergurova, ima zdravo volju na binu YuSoslavia, Beograd, Bulevar Lenjina 117. Nusicevu Ministarku Ljubinka Bobić. ie nnk Kep^Bke Srbije „Ludus stupid". I pojavila se na sceni u Vi- mrla za manje od mesec dana 3. ппрРТ f U ReSistar sredstava jav- •’ decembra iste godine. § nformisanja pod brojew 1ЛСП