1 Pozorišne Novine Bro J 11110. Novembar 1993.1
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
1 POZORIŠNE NOVINE ■ BRO J 11110. NOVEMBAR 1993.1 GODINA II ■ CENA 150.000 DINARA Viktorijanske maske" Lionela Lamboumea, E.P. Dutton, Njujork, 1987. Maska Mefistofela, iz knjige predstavljanju zala na način morali- teta ili o najbnkvalnijem crtanju pro- dora stranog kapitala u nekad zdravo tkivo" srpske privrede, o poukama Duge ili Dnevnika RTS, o national nom ponosu vica („А naš je bio naj- pametniji...") ili o nemoćnom, gnev- nom traženju odgovornog za vlastitu nevolju, ove drame predstavljaju jauk za koji se verovalo (pogrešno) da će najbolje biti artikulisan u dramsko. te se političkog aspekta tice, mogu se primetiti i drame koje se — što izokola, što direktno — bave ratom u Bosni i Kraji- nama, pa čak i sukobima bal- kanskih naroda na jednoj me- ta-ravni. Sukobi i krvarenjesu neizbežni, normalni, bez njih se ne može živeti, a, izgleda, ni umirati. Katkad se zanemaruje čak i pitanje eventualne krivice, od- govornosti, ili kazne. Stvara se utisak da nije važno šta bi moglo da postoji umesto pakla — samo da pakao po- traje. Tu je i-značajna celina drama koje se gotovo ni po čemu ne razlikuju, osim možda po imenima junaka. To su drame koje se dešavaju u -redovima 0 Jedan pisac — istorija: vost za široku publiku i načelnu kon- za hleb, mleko, BUS (brašno, ulje, se Aleksandar Popovic zistentnost karaktera i htenja. Načel- der) ili u praznim domovima gde od nu — zato što, najčešće, nije ostvare- bede umiru osnovi porodice, a sa- no ono što se nameravalo, a namera- mim tim i društva. Koliko su drame o valo se da se u istorijsko-mitskoj for „svetskojazaveri" pune čegrsti i gorči- mi ili nacrtaju paralele sa sadašnjim ne, toliko su ove, „penzionerske", društvenim trenutkom, ili da se na •prožete rezignacijom i žalom ne zbog nivo zakonitosti izvuku suprotstavlja- toga što nije bolje, nego zato sto se, nja tipa mi, vs. onit], našvs. tud, ili ne može ni umreti kao čovek. da se promovišu neke manje tradicio- Jasno je da tematika ne treba sama nalne a vise tradicionalističke vred po sebi da se smatra parametrom za nosti. Nisu sve ove drame svoj siže određivanje vrednosti jednog dela. U našle u XIV veku; neke su posegle ovom skromnom prikazu ne vredmi- čak i za nekim doskorašnjim savre- je se tematika, пед? se samo govori o Uglavnom su članovi žirija ukratko menicima, sa istom idejom: da se ar- sličnostima između tema koje su, obrazložili svoj izbor, dok je Muha- hidušman može identifikovati i da bi očigledno, u poslednje tri godine na rem Pervić, predsednik, pročitao trebalo da se uzdamo u preporučene dramskoj formi obrađivane trudom poduži pledoaje za Boru snajdeta, pri nam vrline. Njihova vrednost, pak, ljudi koji veruiu da je pozorište medij čemu je bilo vise reči o celokupnom ne zavisi od njih samih nego od spisa- pogodan za tretman gorućih proble Najbolji posleratni delu Aleksandra Popovića. Odlučio je U tekstovima, teljske veštine, baš kao što i njihova ma. dramski tekst na glas Radomira Putnika koji je, jedini, pristiglim na konkurs ubedljivost. ne zavisi od učestalosti Bez obzira na izbor teme i prosede, do kraja ostavio mogućnost da bira pominjanja vrlina, nego od umetnič- na konkursu je bilo dovoljno drama srpskom jeziku izmedu dva teksta — Bore snajdera i Narodnog pozorišta u ke ubedljivosti karaktera koji iz izno- koje su se visoko izdigle nad prose (1945-1993) napisao je Balkanskog špijuna. se. A karakteri, sa svoje strane, često kom, ostavivši za sobom pojednos- Bez rasprave, članovi žirija prihvatili Beogradu, junaci su nisu načinili izlet van atmosfere škol- tavljenja, lakše puteve, manjc otporc, Aleksandar Popović, su predlog Muharema Pervića da se ili likovi iz narodne ske lektire. predrasude, mržnje, pristrasnosti i po oceni žirija koji je spisku od jedanaest drama, sastavlje- Druga, ne tako brojna ali očigledno besove. Te su drame delom potekie nom na prethodnom zasedanju, pri- epske poezije ili prisutna grupa, bavi se slikanjem, baš iz stanja u kojem se nalazi naše zasedao deset meseci ključi i NebeskiodredV)Mfa Lebovi- vrednovanjem i preispitivanjem živo- društvo, ali, za razliku od društva, ci- znameniti srpski 1 na kraill nn/iplin *ća 1 Aleksandra Obrenovića. Žiri je ta znamenitih srpskih kulturnih po- ni se da će nadživeti i prevazići to ' nu KLUJU, puaeno na taj nacin priznao „greh" sto u an poslenici, ali su slenika. I to upravo tim redosledom. stanje. Drame ćemo videti, a šta će bi glasove tologiju najboljih drama na srpskom Na prvom mestu je slikanje, znači de- ti sa drustvom — to će, ne sumnjamo. jeziku nije uvrstio onu koja, po svim najčešće teme iz talji i informacije, a na poslednjcm biti tema nekih novih pozorišnih ko- azvojm put Bore Snajdera, kriterijumima, označava njen poče- političkog jada i preispiti vanje, odnosno suočavanje sa mada. @ Boško Milin „scenska karakteristika u če- tak. Podsećamo, u toj antologiji (De- stvarnim i željenim što je odlikovalo - tiri stavke" Aleksandra Popo reta će je objaviti na srpskom, a Steri- ekonomske bede u jednu hcnost vrednu pažnje. Upravo va najbolji je dramski tekst jino pozorje na engleskom jeziku) na- kojima živimo ono dime se pažnja zavredila pred- napisan (i prikazan) na laze se, osim Nebeskog odreda, Ba- stavlja slabu tačku komada ove gru- srpskom jeziku' od 1945. do noyic Strahinje Borislava Mihajlovića iše od sedamdeset celovečer- pe, zato što ili nije prikazano, ili mu 1993. Tako je odlučio žiri po- Mihiza, Savonarola i njegovi prijatelji njih drama stiglo je na kon nema mesta u dramskoj vrsti. Od sve « suim pozorištima u SR zonšnih kritičara i teatrologa Jovana Hristića, Razvojni put Bore kurs beogradskog Narodnog tn tematske celine ova je bila jedina Jugoslauiji, a u Beogradu u pozorišta. Pet njih će biti iz- na desetom, završnom jav- Snajdera Aleksandra Popovića, Kad koja se ne bavi sadašnjicom i koja po- knjižarama; „Plato" om (televizijskom) zaseda su cvetale tikve Dragoslava Mihailo- vedeno tokom 125. jubilarne kusava da ostvari svoja htenja unutar nju, 27. oktobra 1993. na sc?ni Malog vica Kamen za pod glavu Milice sezone. Ostale će na sud pub- svoga hronotopa. Jezik ovih drama je (Akademski plato 1), „Orbis pozorišta „Duško Radović". Glasove Noykovic,_ Joakim Dobrivoja Ilića, like i kritike morati da sače- obično brižljivo konstruisan ili re- Bata" (Jugoslovensko dramsko za Popovića dali su Muharem Pervić, Go/урл/зса jovana Radulovića, Bai- kaju do nekog srećnijeg mo konstruisaijj a likovima iz ove grupe pozorište), „Tacka" Milosav Mirković, Radomir Putnik i kanski , špijun Dušana Kovačevića menta, na nekom drugom moze se (mada manje no drugima) (Makedonska 22), Matica Jovan Ćirilov koji je u odsustvu ko- Putujuče pozorište Šopalović Ljubo- konkursu. Ipak, učešče na is pozeleti druga ruka. Autori su svojim srpska (Studentski trg 5Knez vertirao" potez. Tri glasa dobilo je mnra Simovića, Ijuženje naroda u dva tom konkursu nije i jedini zajednički junacima listorn pristupali na afirma- sadrzalac ovih drama. Ona.se, ako ne Putujuće pozorište Sopaiovič Ljubo- dela Slobodana Selenića i ЛОга je 2јпаС1П'cemu se> držim< ne treba Mihajlova 40), B1GZ mira Simovića (Aleksandar Milosav- doba Siniše Kovačevića. skoro sve a ono barem natprosečna (Kosouska 37), Bilet seruis (Trg ljević, Milutin Mišić i Feliks Pašić), a Glasali su i čitaoci Večernjih novosti vecma, mogu svrstati u jednu od tri S;naibr?i.a,grupa SV°J materi‘ Republike 5), Kultura BIGZ jedan glas (Dejan Penčić-Poljanski) vehke tematske celine. Prvu bismo Najvise glasova dobio je Zajednički keKP1ZPv Ck°8j'adaiekonom- (Terazije 45), Srpska književno Balkanski špijun Dušana Kovačevića. stan Dragutina Dobričanina. Lista mogli da označimo kao mitsko-isto- ske bede u kojima živimo. Katastro- Deveti član žirija, Boro Draskovic, dramskih tekstova koje su u svoj iz njsku, drugu kao biografsku a treću falna situacija toliko dominira sce- zadruga (Srpskih uladara 19), kao ekonomsko-političku. koji je takode bio odsutan, nije dao bor uvrstili čitaoci takva je da dopuš- Ziko'bi1,1 ret.ki^učaievi eskapizma „Kod Koša" (Trg Nikole Pašića (poslao) glas ni za jednu dramu. Po- ta tek naslucivanje njihovih kriteriiu- 1’rva, najjasnije profilisana grupa za 7), „Nolit" (Srpskih Mara ručio je lakonski da se slaže sa odlu- ma. 1 svoje junake uzima likove iz narodne n vm m I,L Njlma nedostaie os- kom većine. epske poezije, posebno iz pretkosov komad h₽raVer?Vatnoće bez k°J'e se 23), Bel tabak" (Francuska 35), lz Narodnog pozorišta obećali su da komad bez imalo truda pretvara u „Školigrica" (Gospodar Većina, to jest osmorica članova žiri- ce najbolju dramu, dakle Razvojni skog kosovskog i pokosovskog ciklu- autoparodiju. Pomenuti nedostatak ■ ja, nije se dvoumila kada je trebalo sa. loznat! jos iz vremena školske XJnin7Udi00nimdrama“ Jevremova 35). U Notion' * put Bore snajdera, postaviti na svoju elctire ucestvujući u zapletima koji odabrati drame medu kojima se bira scenu do kraja godine i da će je reži- Sadu: Srpsko narodno su cinih kicmu srpske drame XIX ve- nnkn ,р1п.С1Р1П1а teoretičara zavere najbolja. To su upravo tri pomenuta. rati Boro Draskovic. ■ M J±a'enda "as uverc u nepobitnost' S. ka, ti likovi poseduju prepoznatlji- pozorište i knjižara ,,M№ II pianetarne konspiracije. Bilo da se o Crnjanski" (Sutjeska Seća se, kako da ne, naročito nekih PS: Iz pisma Sonje Hlebš, upućenog uloga. Voleo je Prisipkina u Stenici. Miji Aleksiću iz Ridena 23. aprila Gledao je Stenicu rusku i, čini mu se, 1993, objavljujemo deo: bugarsku. Prisipkin je u tim predsta- ,Ja i danas često pišem o Tobi — i to yama bio neka vrsta cirkuzana. .Da ljudima koji Te nikad videli nisu. (...) je tako, Majakovski ne bi bio to što ja se onda osećam skoro primorana jcstc. Majakovski je ponudio malog- da ispričam nešto što mi se dogodilo rađanštinu koja je vrlo primamljiva, i baš s Tobom. Davno je to bilo, narav- ja sam branio, ustvari, Prisipkina i no. Sad smo polako u godinama gde njegove stavove".