REGIONALNI CENTAR IZ PRIRODNIH I TEHNI ČKIH NAUKA U VRANJU OSLOBOOSLOBO\\\\ENJEENJE VLASOTINA^KOG KRAJA OD TURAKA I PRISAJEDINJENJE SRBIJI Autor: MILICA MITI], u~enica 8. razreda “O[ “Sveti Sava” Glo`ane ~lan Fondacije darovitih “Hristifor Crnilovi} – Kica” Vlasotince Mentor: VELIMIR STAMENKOVI], prof. istorije OSLOBOOSLOBO\\\\ENJEENJE VLASOTINA^KOG KRAJA OD TURAKA I PRISAJEDINJENJE SRBIJI Autor: MILICA MITI]MITI],,,, u~enica 8. razreda ““O[O[ “Sveti Sava” Glo`ane ~lan Fondacije darovitih “Hristifor Crnilovi} – Kica” Vlasotince Mentor: VELIMIR STAMENKOVI], prof. istorije REZIME Sve do 1878. godine Vlasotince je ostalo pod vla{}u Turaka. U vremenu Rusko-turskog rata (1876-78. g.) trajao je i Oslobodila~ki rat Srbije i Crne Gore. U oslobo|enju Vlasotina~kog kraja u~estvovali su i vlasotina~ki ustanici. Glavna bitka je vo|ena na brdu Kosovica. Berlinskim kongresom (jun i jul 1878. godine) Srbija je dobila nezavisnost i pro{irenje od ~etiri okruga. Vlasotince je kona~no postalo slobodno i u{lo u sastav Srpske dr`ave. Na mestu glavne bitke Vlasotin~ana podignut je spomenik 2003. godine. KLJU ČNE RE ČI Vlasotince, Srpsko-turski rat, Oslobodila~ki rat Srbije i Crne Gore, ustanci Vlasotin~ana, bitka na Kosovici, San-Stefanski mirovni ugovor, Berlinski kongres, spomenik na Kosovici. ABSTRACT Until 1878. the Vlasotince remained under Turkish rule. In a time of the Russo-Turkish War (1876-78. the) Took the Liberation War, Serbia and Montenegro. The liberation Vlasotince end deposits and participated vlasotina čki rebels. The main battle was fought on the hill Kosovica. Congress of Berlin (June and July 1878th year) Serbia gained its independence and expansion of the four districts. Vlasotince finally became free and became an integral part of Serbian state. In place of the main battle Vlasotince erected a monument to 2003rd year. KEYWORDS: Vlasotince, Serbo-Turkish War, Liberation War, Serbia and Montenegro, Vlasotince uprisings, battle of Kosovic, San Stefanski peace treaty, Congress of Berlin, a monument to Kosovic. OSLOBOOSLOBO\\\\ENJEENJE VLASOTINA^KOG KRAJA OD TURAKA I PRISAJEDINJENJE SRBIJI KNE@KNE@EVINAEVINA SRBIJA I USTANCI NA JUGU SRBIJE Posle vojnih uspeha u Drugom srpskom ustanku Srbija je 1815. godine dobila samoupravu. Istina, to je bio samo usmeni sporazum izme|u Milo{a i Mara{li-Ali pa{e, koji je bio jedan od dvojice vojskovo|a poslatih da ugu{e ustanak. Daljem ja~anju srpske samouprave pomogle su dosta i spoljnopoliti~ke pogodnosti. Takav jedan povoljan momenat nastao je izbijanjem ustanka u Gr~koj 1821. godine. Ustanak je dobio {iroke razmere i doveo je do me{anja nekih evropskih sila u balkanska pitanja. Nesiguran polo`aj Turske bio je zgoda da se na nju izvr{i diplomatski pritisak. Rusija se u toj akciji zauzimala da Turska zvani~no prizna prava koja je dogovorila sa Srbijom. Zato je Turska konferencijom u Akermanu 1826. godine, predvidela znatno pro{irenje unutra{njih prava Srba. Me|utim, ona je izbegavala sprovo|enje u delo tih odredaba, ali kada je posle poraza kod Navarina 1827. godine, gde je Engleska, Francuska i Ruska flota uni{tila turske brodove a i posle rata sa Rusijom (1828-29. godine) bila primorana da mirom u Jedrenu 1829. godine potvrdi autonomna prava Srbije. Porta je donela Hati{erif kojim su potvr|ena prava Srbije. Hati{erif je pro~itan u Beogradu 1830. godine. Iste godine sultan je posebnom odlukom potvrdio Milo{a za kneza sa pravom nasledsta u porodici. U hati{erifu stoji i da se ukida spahijski sistem i da seljak postaje sopstvenik zemlje koju obra|uje. Porta je obe}ala i da }e vratiti 6 nahija koje je Srbija izgubila 1812. godine. Milo{ nije ~ekao nego ih je odmah zaposeo vojskom a Turska je novim hati{erifom od 1833. godine priznala ovu teritoriju i kona~no se saglasila sa ukidanjem spahijskog sistema u Srbiji. Kne`evina Srbije 1833. godine Na jugu je granica Srpske kne`evine bila ispod Aleksinca. Ostali delovi Srbije, ju`no od toga, ostali su i dalje pod turskom vla{}u. No Milo{ je stalno nastojao da pobuni Srbe u tim oblastima obe}avaju}i im pomo}. Zna se da su se Srbi pobunili 1821. godine u Vidinskom, Ni{kom i Leskova~kom pa{aluku, {to zna~i i u Vlasotincu. U prole}e 1841. godine do{lo je do velikog organozovanog ustanka Srba u Ni{kom i Leskova~kom pa{aluku gde se kao centri javljaju Poni{avlje, Toplica i Vlasina sa glavnim upori{tem u Vlasotincu. Ustanak je zadavao Turcima velike nevolje, ali je na kraju – posle krvavih borbi i juna~kog otpora na u{}u Vlasine u Moravu, u Ni{koj Kamenici i Matejevcu bio ugu{en. Stanko Vlasotin~anin je bio glavni vo|a tog ustanka. Posledice ugu{enih ustanaka bile su stravi~ne – mnogo spaljenih sela i razgrabljena imovina i velika be`anija u Kne`evinu Srbiju. Vlasotin~ani su poku{ali da se oslobode i 1860. godine u~estvuju}i u Sadrzamskoj buni. No Turci su i ovu bunu ugu{ili. Uo~i ove bune pop \or|e je u Vlasotincu formirao zavereni~ku organizaciju koja je pripremala i organizovala ustanak. Ta organizacija se kasnije pro{irila i na druga sela Leskova~ke nahije. Vlasotin~ani su u~estvovali i u Srpskom nacionalnom komitetu koji je formiran u Ni{u 1874. godine. U njemu su vidno anga`ovanje imali bra}a Stojan i Jovan Stojilkovi}. Komitet je imao zadatak da pripremi ustanak kada se bude ukazala zgodna prilika. Ta prilika se ukazala 1876. godine kada je do{lo do Rusko-turskog rata. RUSKORUSKO----TURSKITURSKI RAT 18761876----78.78. GODINE Do rata je do{lo posle ustanka u Hercegovini od 1875. godine i ustanka u Bugarskoj 1876. godine. Turci su odgovorili terorom. ^itava sela su bila uni{tena. Ruski car Aleksandar Drugi je bio spreman da ratuje sa Turskom da bi se oslobodili podjarmljeni Sloveni, ali i da osigura uticaje Rusije u slovenskim olastima Balkanskog poluostrva kako bi se pribli`ili Bosforskom i Dardanelskom moreuzu, za koje su bili posebno zainteresovani. Rusi su u jesen 1876. godine objavili rat Tuskoj, ali je izliv Dunava u toku nekoliko meseci spre~io upad u Tursku. Ruska vojska je tek u leto 1877. godine pre{la Dunav i rasporedila se na njegovoj obali u Bugarskoj. Prednji ruski odredi pod komandom generala Gurka brzo su doprli do planinskih venaca Balkana. Turci su ih do~ekali na prevoju [ipka i tu pru`ili jak otpor. Posle pada ovog utvr|enja Rusi su krenula ka Plevni koju je turski general Osman-pa{a pretvorio u utvr|eni logor. Posle pada Plevne Rusi su krenuli ka Carigradu. Pod pritiskom Austro-ugarske i Engleske, Rusi su pristali da zaklju~e mir sa Turskom. Mir je zaklju~en u mestu San-Stefano marta 1878. godine. SRBIJA I CRNA GORA U RATU PROTIV TURSKE OD 18761876----78.78. GODINE Shvativ{i da se Turska nalazi u te{koj situaciji, Srpska vlada je uputila jedan poverljivi predlog Porti da Bosnu ustupi Srbiji, a Hercegovinu Crnoj Gori. Turska je taj predlog odbila. Pod pritiskom javnog mnjenja Srbija i Crna Gora su u leto 1876. godine sklopile ugovor o zajedni~kim akcijama protiv Turske. Kada je rat otpo~eo, pokazalo se da Srbija nije bila vojni~ki pripremljena. Njena vojska je potisnuta sa Timoka a u odlu~noj bici potu~ena kod \unisa. Pod pritiskom velikih sila, posebno Rusije, Turska je morala da sklopi primirje oktobra 1876. godine, a februara 1877. godine i mir sa Srbijom. Crna Gora je uspe{no ratovala i u 1876. godini potukla Turke na Fundini i Vu~jem Dolu i nastavila sa akcijama sve do zavr{etka rata. Kada su Rusi 1877. godine uspe{no nastupali kroz Bugarsku, Srbija je ponovo stupila u rat decembra iste godine. Srpska vojska je oslobodila veoma brzo: Ni{, Belu Palanku, Pirot, Prokuplje, Kur{umliju, Leskovac, Vranje... Oslobo|eno je i Vlasotince. VLASOTINCE U OSLOBODILA^KOM RATU OD 1876. DO 1878. GODINE Prvi Srpsko-turski rat 1876. godine nije doneo o~ekivane rezultate. Srpska vojska se povukla, a Turci su ugu{ili narodni ustanak, oplja~kali i spalili oko 40 sela a stanovni{tvo je velikim delom pobeglo u kne`evinu Srbiju. Oslobo|enje Vlasotinca je do{lo u Drugom srpsko-turskom ratu 1877/78. godine. U oslobodila~kom pokretu u decembru 1877. godine vlasotina~ku kraj je odigrao veliku ulogu kao i u svim sli~nim pokretima ranijih decenija. ^im je Srpska vojska pre{la granicu, Vlasotin~ani su pobunili svoja sela protiv turske vlasti. Vlasotin~ani su ustali na oru`je i postavili stra`e na putevima prema Ni{u, Pirotu i Vranju. Oslobo|enje Vlasotinca je bilo delo jednog spontanog, ali dobro organizovanog narodnog ustanka. Postojala je i sre}na okolnost da u samom Vlasotincu nije bilo ni turskog civilnog stanovni{tva, ni turske vojske, sem predstavnika turske vlasti koji su bili sme{teni u „Kuli“. Oni su predali vlast 10. (22.) decembra Stojanu Stojilkovi}u. Stojan Stojilkovi} je sin Stojilka i Dimitrije-Mite koje je ro|ena u Sejanici. Bio je ro|en oko 1817. godine. Poginuo je 1877. godine u bici na Kosovici. Bavio se trgovinom. Du}an mu je bio na mestu dana{njeg parka u centru grada. Dana 22. decembra 1877. godine glavni zapovednik u Vlasotincu, suba{a, postavio je pred Stojanovim du}anom, oko 30 zaptija (redovna turska vojska), i Kula, danas Muzej grada Vlasotinca drugih Turaka, na konjima. Bili su prisutni i vi|eniji ljudi iz mesta. Suba{a se oprostio od Stojana i drugih, naglasiv{i da brigu za Vlasotince ostavlja u prvom redu Stojanu, da organizuje rad, a da se turske vlasti vi{e ne}e vratiti. Taj dan je i bio dan ustanka u Vlasotincu.