List-Vlasina-Oktobar-2016

2 VESTI oktobar 2016. godine

NA KONFERENCIJI ZA [TAMPU NAJAVQENI IZBORI U DEVET MESNIH ZAJEDNICA VLASOTINA^KI NAPREDWACI PROSLAVILI SVETU PETKU BIRAJU SE ^LANOVI SAVETA „Izbori za ~lanove saveta mesnih zajednica nom periodu. odrà}e se 30. oktobra i to u devet od 50 mesnih „Vodimo ra~una o svim mesnim zajednicama, zajednica na podru~ju vlasotina~ke op{tine u koji- saniramo domove kulture u Batulovcu, Konopnici, ma ima vi{e od 500 upisanih bira~a. Izbori }e se radi}e se projekti za sli~ne objekte u brdsko- odràti u mesnim zajednicama Centar i Rosuqa u planinskom podru~ju a uru{eni su, posebno gde ima Vlasotincu, u mesnim zajednicama Konopnica, vi{e stanovnika. Radi}e se projekti putne infra- Ora{je, Ladovica, Batulovce, Stajkovce, [i{ava i strukture preko letweg odràvawa i ure|ewa Boqare. U 41-oj mesnoj zajednici izbori se atarskih puteva kako bi ih sanirali za duì vre- odràvaju na javnim zborovima i ne moraju biti menski period. Rade se bitni infrastrukturni pro- zakazani istog dana kada i izbori raspisani za 30. jekti u gradu kao {to je ulica Vlasinska, \or|a oktobar. Za predstoje}e izbore kandidovane su 4 Jovi}a, druga faza u industrijskoj zoni. U narednom liste. Pod rednim brojem 1 u svih devet mesnih periodu radi}e se na pripremi dokumentacije za zajednica je izborna lista koalicije Srpska izgradwu i ure|ewe ulica Milorada Veli~kovi}a i napredna stranka - Nova Srbija. Pod rednim brojem Save Kova~evi}a koje su u veoma lo{em stawu“, istakao je predsednik Todorovi}. Na novinarsko pitawe da li je wegovo izlagawe u skladu sa temom konferencije - izbori u mesnoj zajednici - Todorovi} je odgovorio da smatra da jeste i U Galeriji Kulturnog centra na Ne{i}evom treba da se tro{i novac gra|ana Vlasotinca. pojasnio: keju 27. oktobra vlasotina~ki napredwaci Svesni smo ~iwenice da je svaki na{ korak pod „Komunalna infrastruk- proslavili su svoju krsnu slavu Svetu Petku. lupom i da nije svaki predstavnik na{e stranke tura je potreba svih gra|ana Sve~anosti obeleàvawa krsne slave prisustvo- za primer, kao {to nije ni u ostalim politi~kim bez obzira na politi~ko vali su mnogobrojni ~lanovi i simpatizeri organizacijama. Ba{ zato se trudimo da kritike opredeqewe, ovo je prilika napredwaka kao i predstavnici koalicionih shvatimo konstruktivno imaju}i u vidu da vlast da im kaèmo da je va`no da partnera, predstavnici politi~kih partija i moè biti samo boqa ako uvaàvamo druga~ija iza|u na izbore za savete javnog i dru{tvenog ìvota vlasotina~ke mi{qewa, argumente i stavove. Siguran sam da mesnih zajednica i da to op{tine. êstitaju}i slavu Srpskoj naprednoj gre{aka ima, ali ne smemo da prestanemo da ih treba da im bude dodatna stranci, sve{tenik vlasotina~ke crkve o. Nikola ispravqamo kako me|u sobom tako i na svim 2 tako|e u svih 9 mesnih zajednica je koalicija motivacija“. Pe{i} je lokalnoj vlasti poèleo mnogo uspeha u va`nim pozicijama na kojima se nalazimo“. Socijalisti~ka partija Srbije - Jedinstvena Govore}i o predstoje}im izborima za savete radu i svemu {to ~ine a {to je na dobrobit svih Ovogodi{wi doma}in slave Sla|ana Srbija. Na tre}em mestu je Grupa gra|ana Pokret za mesnih zajednica, zamenik predsednika op{tine Vlasotin~ana. Doma}in slave Sla|ana Mihajlovi} slavski kola~ predala je budu}im Vlasotince, ~ija je izborna lista progla{ena u mes- Bo{ko Stan~i} je istakao da je do dolaska nove Mihajlovi} je ~estitaju}i slavu prisutnima doma}inima Sawi An|elkovi} i Jeleni Pe{i}. noj zajednici Centar i jo{ tri mesne zajednice pod koalicije na vlast u mnogim mesnim zajednicama poèlela da se slava slavi i narednih godina u Zoran Stamenkovi}, ~lan Op{tinskog odbora nazivom Pokret za Stajkovce, Pokret za Batulovce vladalo haoti~no stawe. zdravqu, miru i vesequ. Prisutnima se zatim SNS-a prisutne je podsetio na zna~aj praznika i Zajedno za [i{avu. êtvrta je izborna lista „Zadwi izbori za savete mesnih zajednica obratio predsednik Op{tinskog odbora SNS-a Svete Petke u srpskom narodu, istakav{i da Srpske radikalne stranke koja je kandidovana u odràni su 2011. godine, rok za odràvawe bio je mesnim zajednicama Centar, Rosuqa, Ora{je i 2015. Zbog neodràvawa izbora de{avalo se da u Nenad Stojkovi} i istakao: je„Prepodnobna mati Paraskeva jedna od najve}ih Konopnica. Pozivam gra|ane da u nedequ iza|u na mesnim zajednicama gra|ani ne znaju ko je predsed- „Zadovoqstvo mi je {to smo se okupili u misionarki hri{}anske vere i vekovima se izbore jer mesna zajednica kao organ ima svoje nik, da mesne zajednice nisu donele nikakve velikom broju da bi obeleìli slavu stranke koja po{tuje u celom pravoslavnom svetu. Na pok- nadle`nosti, najlak{e moè da prepozna problem planove niti programe rada, gra|ani nisu mogli da na politi~koj sceni Srbije ne postoji ni punu lowewe wenim svetim mo{tima, koje po~ivaju u svojih gra|ana i da donosi odluke o prioritetu u ostvare svoja prava. @elimo da nakon ovih izbora deceniju, a stekla je ogromno poverewe gra|ana. Ja{i u Rumuniji, dolaze i pripadnici drugih radu“, rekao je predsednik Skup{tine op{tine imamo stabilne mesne zajednice koje }e napraviti Ovde u Vlasotincu posle godina politi~ke i religija veruju}i u wene isceliteqske mo}i. Bratislav Petrovi}, koji je shodno ovla{}ewima programe i projekte i dostave ih pre formirawa svake druge nestabilnosti, u poziciji smo da Posebno joj se za za{titu obra}aju ène svih vera raspisao izbore u mesnim zajednicama. buxeta za narednu godinu kako bismo ih ugradili u zajedno sa na{im partnerima pokaèmo na delu i nacija, siroma{ni i bolesni.“ On je dodao da su izbori do sada sprovedeni u 12 buxet“, rekao je Stan~i}. kako treba da funkcioni{e lokalna vlast i kako mesnih zajednica na kojima se odràvaju zborovi i Na novinarsko pitawe za{to konferencija nije da }e po okon~awu celokupnog procesa Op{tinska odràna kada su izbori raspisani, predsednik SO- NA IZBORIMA ZA ^LANOVE SAVETA MESNIH ZAJEDNICA izborna komisija podneti izve{taj Skup{tini. e Bratislav Petrovi} je odgovorio da je Op{tinska Govore}i o infrastrukturnim projektima koje je izborna komisija odluku o raspisivawu oglasila u aktuelna vlast realizovala u prethodnih 120 dana Slu`benom glasniku i na portalu op{tine u skladu predsednik op{tine Zoran Todorovi} je na konfer- sa zakonom. enciji za {tampu odrànoj 27.10. istakao da je Ovom prilikom pozvani su gra|ani da 30. okto- UBEDQIVA POBEDA KOALICIJE SNS - NS ura|eno mnogo ali da }e se dosta raditi i u nared- bra iza|u na glasawe, u vremenu od 8 do 18 ~asova. Prema rezultatima Op{tinske izborne Grupa gra|ana „Zajedno za [i{avu“ sa pet komisije za ~lanove saveta u devet mesnih od 11 mandata. zajednica lista koalicije Srpska napred- Izlaznost je bila 26,8% , a izbori su na stranka-Nova Srbija osvojila je protekli bez problema kaù u Op{tinskoj ubedqivu pobedu . Naime, od 101 mandata izbornoj komisiji. Ina~e, gra|ani su U redakciju Biltena 14. oktobra stiglo je saop{tewe za javnost ova koalicija je osvojila 66 mandata, birali ~lanove saveta u devet od 50 mes- OO Socijaldemokratske stranke koje prenosimo u celini koalicija Socijalisti~ka partija Srbije - nih zajednica u kojima je upisano vi{e od Jedinstvena Srbija osvojila je 23, Grupa 500 bira~a. gra|ana 11, a Srpska radikalna stranka U 41 mesnoj zajednici, u kojoj je broj jedan mandat. Izbori u devet mesnih zajed- upisanih bira~a ispod 500, izbori se nica odràni su 30. oktobra. odràvaju na javnim zborovima. Do sada SAOP[TEWE ZA JAVNOST U sedam mesnih zajednica Centar, su izbori odràni u 29 mesnih zajednica, Rosuqa, Stajkovce, Batulovce, {to sa izborima odrànim 30. oktobra, Povodom odràvawa izbora za savete mesnih zajednica na teritoriji op{tine Vlasotince, Konopnica, Ladovica i Boqare lista ~ini ukupno 38 mesnih zajednica. U dve Op{tinski odbor Socijaldemokratske stranke Vlasotince ne}e iza}i na izbore koji su raspisani za koalicije SNS i NS osvojila je ubedqivu mesne zajednice nije bilo kvoruma i 30. oktobar 2016. godine za savete mesnih zajednica na teritoriji op{tine Vlasotince. Razlog zbog pobedu. U Ora{ju je pobedila koalicija izbori }e biti ponovqeni, dok }e pre- koga Socijaldemokratska stranka op{tine Vlasotince ne}e u~estvovati na pomenute izbore je taj SPS-JS sa {est od devet mandata, a u ostalih deset zborova biti zakazani {to smatra da su izbori nedemokratski. Izbori su raspisani za 50 mesnih zajednica, a u 41 mesnoj [i{avi je najvi{e mandata osvojila narednih dana. zajednici se ne zna datum odràvawa izbora pri ~emu je u tim mesnim zajednicama glasawe javno. U preostalih devet mesnih zajednica glasawe }e se odvijati tajno. Izborni materijal se {tampa na obi~nom papiru, overen op{tinskim pe~atom i bez prave kontrole, zbog ~ega mi nemamo uvid u broj od{tampanih listi}a i izraàvamo sumwu u regularnost samog toka glasawa. Tako|e, smatramo da se u prethodnom periodu malo radilo na osnaìvawu kapaciteta i rada u savetima mesnih zajednica i da se pri tom raspolagalo sa minimalnim finansijskim sredstvima. Napomiwemo da lokalna samouprava bojkotuje sve savete mesnih zajednica gde su bili u ve}ini ~lanovi saveta iz redova Socijaldemokratske stranke. Imamo primere slede}ih mesnih zajednica: Dowa Lomnica, Dadince, Guwetina, Sredor, Skrape`, Kru{evica i tako daqe. Bojkotovawe ovih mesnih zajednica se ogledalo u nefinansirawu projekata i akcija vezanih za poboq{awe uslova ìvota gra|ana i gra|anki u tim sredinama. Op{tinski odbor Socijaldemokratske stranke Vlasotince je spreman da na raspisanim izborima za savete mesnih zajednica na teritoriji op{tine Vlasotince podrì sve gra|anske inicijative za koje se proceni da su sa~iwene od uglednih i po{tenih gra|ana i gra|anki op{tine Vlasotince.

Predsednik Op{tinskog odbora Socijaldemokratske stranke Vlasotince Dr Slavoqub Mitov

KULTURNI CENTAR VLASOTINCE INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE Adresa: M. Ore{kovi}a 1, Vlasotince, tel./faks: 016/875-300, e-mail: [email protected], ìro ra~un: 840 – 287668 – 36. Direktor: Maja Markovi}, Glavni i odgovorni urednik: Vesna Miltenovi}. Redakcija: Svetlana Stankovi} (novinar), Branislav Kati} (novinar), Goran Miladinovi} (sport), Vlastimir Stamenkovi} (sport), Sneàna \oki} (lektura i korektura), Boban Dimitrijevi} (prelom) [tampa: Suzy D&D – Vlasotince. Bilten izlazi mese~no. Sva prava zadràva redakcija. Rukopisi se ne vra}aju. oktobar 2016. godine AA KK TT UU EE LL NN OO 3 PREDSEDNIK VLADE SRBIJE ALEKSANDAR VUÎ] U VLASOTINCU U ime pet kompanija koje u~estvuju u projektu prisutnima se obratio Edvard [prajcer, generalni direktor kompanije Gruner i istakao da je ova nema~ka kompanija u Vlasotincu prisutna ve} deset godina. DUALNODUALNO OBRAZOVAWEOBRAZOVAWE -- „Po~eli smo ovde da radimo pre deset godina sa deset radnika, sada imamo proizvodwu na oko 7000 kvadratnih metara i oko 400 zaposlenih, nadam se da }emo se u narednom ciklusu razvijati i [ANSA[ANSA DODO POSLAPOSLA uposliti jo{ mladih qudi. Spremni smo da ovde i daqe investiramo. U svetu se OTVORENA NOVA RADIONICA nalazimo na ~etiri lokacije u Indiji, Tunisu, Nema~koj i Srbiji. Srbija je [estog dana rada republi~ke Vlade u Aleksandar Vu~i} posebno se zahvalio imaju velike {anse da se zaposle. postala najzna~ajnija lokacija za nas jer Ni{u, predsednik Vlade Srbije nema~kom GIZ-u uz ocenu da 100.000 evra, Ponosan sam na ~iwenicu da {kolujemo smo upravo tu postigli najve}i rast“, Aleksandar Vu~i} je 18. oktobra sa sarad- kolika je vrednost projekta, Srbija ne bi kadrove u skladu sa potrebama privrede rekao je Edvard [prajcer. nicima posetio Tehni~ku {kolu u mogla sama da izdvoji i naveo da }e se u kao i na ~iwenicu da nas na prole}e Prisutnima se obratio i Aksel Ditman, ambasador nema~ke Vlade u Srbiji, naglasiv{i da u Srbiji postoje veoma dobri stru~waci i veoma dobri radnici. „Pro{le godine pokrenuta je nema~ko - srpska inicijativa za odrìvi rast i razvoj, ovde u Tehni~koj {koli se sve to vidi upravo na primeru dualnog obrazovawa. Vidimo i dobru saradwu izme|u Nema~ke i Srbije, vidimo podr{ku privredi kao primer perspek- tive mladim qudima. Ove godine 30 u~enika upisalo se u dualno odeqewe, a to je dobro kako za nema~ka preduze}a koja rade ovde tako i za mlade kojima se stvara boqa perspektiva – rekao je Aksel Ditman, ambasador Savezne Republike Nema~ke u Srbiji. Za vreme prakse u kompanijama u~enici }e pored stru~nih znawa i ve{tina sticati i socijalne kompetenci- je u realnom svetu rada. Kako bi se u~enici dodatno motivisali i osetili da i oni kroz u~ewe doprinose kvalitetni- jem poslovawu, kompanije }e stipendi-

Vlasotincu. U {koli je ove godine po narednom periodu u Vlasotincu realizo- prvi put upisan obrazovni profil indus- vati tri projekta, preciziraju}i da su u trijski mehani~ar, po modelu dualnog pitawu projekti vezani za renovirawe obrazovawa, a otvorena je i nova radioni- {kola i Doma zdravqa, a wihova vrednost ca za polaznike ovog obrazovnog profi- je oko 86 miliona dinara. la. Prisutnima se obratio i predsednik Premijer Aleksandar Vu~i} se zah- op{tine Vlasotince Zoran Todorovi}, valio nema~koj vladi koja je obezbedila isti~u}i da u Tehni~koj {koli zapo~iwe finansijsku pomo} da se smer industrijs- nova era u {kolovawu |aka primewuju}i ki mehani~ar uvede u {kolu. kooperativno obrazovawe, koje uvodi ele- „@elim da vas ohrabrim, a i ove devo- mente dualnog obrazovawa. jke koje se bave kreirawem i tekstilom da „Pet kompanija, lokalna samouprava tako nastave. Nama qudi va{eg profila i nema~ka ogranizacija za me|unarodnu nedostaju. Nedostaju nam varioci, saradwu GIZ radili su na ovom projektu mehani~ari, vodoinstalateri. Ne}emo da vrlo predano. Da je okolina prepoznala uvozimo qude, a vas ~eka posao nakon uloèni trud i novac govori podatak da zavr{enog {kolovawa“, rekao je Vu~i} se javqaju i druge kompanije koje èle da pozivaju}i u~enike u uniformama da mu se ukqu~e u projekat. U~enici koji su ove o~ekuje otvarawe nove fabrike“, rekao je rati u~enike u skladu sa wihovim zala- se pridruè za govornicom. godine upisali smer industrijski izme|u ostalog predsednik Todorovi}. gawem u procesu u~ewa. Najve}i benefit Ovom prilikom, premijer mehani~ar po zavr{etku {kolovawa Milivoje \or|evi}, direktor ovog projekta je {to }e nakon zavr{enog Tehni~ke {kole naveo je da je u planu da u {kolovawa industrijski mehani~ari narednom periodu i tekstilnu i imati dobre {anse da se zaposle u kom- gra|evinsku struku poveù sa privredom. panijama u kojima su tokom {kolovawa PREMIJER VUÎ] POSeTIO MLEKARU „GLO@ANE“ „Osnivawe novog profila podràlo obavqali prakti~nu nastavu. Nakon posete Tehni~koj {koli, pre- doma}im preduzetnicima. mijer Srbije Aleksandar Vu~i} posetio Mlekara „Gloàne“ je privatna je Mlekaru „Gloàne“ u istoimenom firma koja se bavi preradom mleka i vlasotina~kom selu. Ovom prilikom mle~nih proizvoda i uspe{no posluje

je pet kompanija sa podru~ja na{e Trogodi{wi obrazovni profil op{tine, u planu nam je da i druge firme industrijski mehani~ar u Tehni~koj ukqu~imo u sistem dualnog obrazovawa {koli u Vlasotincu razvijen je u okviru kao i na{e smerove iz oblasti tekstilst- nema~ko-srpske saradwe kao deo projekta va i gra|evinarstva. Na{im u~enicima „Reforma sredweg stru~nog obrazovawa u }e to omogu}iti brzo zaposlewe nakon Srbiji“. Projekat finansira nema~ka obi{ao je pogon mlekare, upoznao se sa ve} dvadeset godina. Pored toga {to ima zavr{enog {kolovawa. Novu radionicu Vlada a sprovode Ministarstvo prosvete, tehnologijom rada, razgovarao sa menax- maloprodajne objekte u ju`noj i jugois- uradili su svi zaposleni zajedno u nauke i tehnolo{kog razvoja Republike mentom i zaposlenima. Premijer Vu~i} to~noj Srbiji, ova mlekara sara|uje i prethodnih pet meseci, `elimo da na{i Srbije i nema~ka organizacija za je tada rekao da }e Vlada Srbije ubudu}e sa oko 800 kooperanata. u~enici imaju dobre uslove za sticawe me|unarodnu saradwu GIZ. vi{e pa`we posvetiti uspe{nim neophodnog znawa“, rekao je direktor \or|evi}. 4 DANDAN OP[TINEOP[TINE oktobar 2016. godine URU^ENE OKTOBARSKE NAGRADE POVODOM DANA OP[TINE Pohvale „10. oktobar“ sa nov~anom nagradom od 10.000 dinara dobili su najuspe{niji u~enici

Najve}u pa`wu na sve~anosti po{tovani odbornici, kao i gra|ani koje i, prema zaslugama, kritikujete ili sotina~ke op{tine. obeleàvawa Dana op{tine u Vlasotincu predstavqate treba da nas kontroli{ete hvalite“, zakqu~io je predsednik vla- privukla je Tamara Gruji}, autorka emisije „S Tamarom u akciji“, kojoj je dodeqena Pohvala „10. oktobar“. Ona je rekla da ovakva priznawa nije dobijala do sada i da joj je oktobarsko priznawe op{tine Vlasotince utoliko ODR@AN FORUM ZA RAZVOJ PREUZETNI[TVA draè. „Mi smo u emisiji poku{ali da pred- Imaju}i u vidu ~iwenicu da Vlada Srbije ove godine ka, odnosno automatizovane administracije. stavimo Vlasotince onakvo kakvo ve}ina sprovodi projekat Godina preduzetni{tva, kao i ~iwenicu da Govore}i o unapre|ewu uslova poslovawa, ja~awu gra|ana Srbije ne poznaje i zato mi je ovo je ovo tradicionalno sredina u kojoj je razvijen preduzetni~ki konkurentnosti op{tina i zna~aju dobrog upravqawa, Marko priznawe jo{ draè. A moram da se duh. Op{tina Vlasotince sprovodi projekat Godina pre- Vuja~i} je istakao da dobro upravqawe podrazumeva odgov- pohvalim da smo trenutno najgledanija duzetni{tva u Vlasotincu. Ovim projektom podràna je poli- ornost, transparentnost, efikasnost, participaciju i emisija na RTS-u i gleda je oko tri mil- tika razvoja malih i sredwih preduze}a kao pokreta~a ekonom- nediskriminaciju. iona qudi“, rekla je poznata novinarka i skog razvoja. U okviru ovog projekta op{tina Vlasotince i Direktorka Centra za razvoj Jablani~kog i P~iwskog okru- najavila da }e se emisija snimana u Centar za razvoj Jablani~kog i P~iwskog okruga organizovali ga Biqana Stankovi} je pozvala predstavnike privrede da Vlasotincu emitovati u petak, 21. okto- su 7. novembra Forum za razvoj preduzetni{tva. ukaù na sve probleme koje imaju rade}i sa javnim sektorom, bra u 21 sat na RTS 1. Precizni rokovi, smawewe administracije i taksi, jedin- kako bi se formirao boqi poslovni ambijent. Diplomu „10. oktobar“ dobili su: stveni obrasci i pove}ana efikasnost u radu Slu`ba ku}nog le~ewa sa palijativn- organa uprave pokazateqi su povoqnog im zbriwavawem Doma zdravqa poslovnog okruèwa kome teì vlasotina~ka Vlasotince, Republi~ki geodetski zavod lokalna samouprava poruka je Foruma. – Slu`ba za katastarne pokretnosti – Ovo je sredina kojoj nikada nije mawkalo Vlasotince, Fondacija Novak \okovi}, preduzetni~kog duha, samo postoje periodi O[ „Sini{a Jani}“, Ministarstvo kul- kada se on mawe ili vi{e ispoqavao. Svakako ture i informisawa i Kancelarija za treba dati podr{ku preduzetni~kom duhu upravqawe javnim ulagawima. Vlasotin~ana. Zato smo i pokrenuli ovaj pro- Pohvale „10. oktobar“, pored poznatoj jekat, kako bismo animirali qude da se okrenu voditeqki, pripale su i Vladici pokretawu sopstvenog posla i pruìli im Veli~kovi}u, radniku JKP Vodovod u finansijsku i nefinansijsku potporu u tim Vlasotincu, doktoru sociolo{kih nauka naporima – rekao je predsednik op{tine Marini Ivanovoj Morehanovoj iz Rusije, Vlasotince Zoran Todorovi}, otvaraju}i Zvonku Ili}u, predsedniku OKK Forum. Vlasotince, Neli Petkovi} profesoru – Rad po sistemu „fali vam jo{ jedan papir“ hemije i Konstantinu \okovi}u, profe- mora postati pro{lost. Skra}ewe rokova, soru biologije u vlasotina~koj smawewe tro{kova i ~iwewe kompletnog Gimnaziji. administrativnog procesa transparentni ciq Pohvale „10. oktobar“ sa nov~anom je kome mora da teì svaka lokalna samoupra- nagradom od 10.000 dinara dobili su: va – naglasila je na~elnica Op{tinske uprave Petar Ivkovi}, u~enik Gimnazije u Kwaèvcu Emilija Tasi}, govore}i o admin- "Stevan Jakovqevi}", Mila Spasi}, istrativnim postupcima i wihovom zna~aju za u~enica O[ „8. oktobar“, @arko stvarawe povoqnog poslovnog okruèwa. Ivkovi}, sada |ak ni{ke gimnazije i – Poboq{awe rada lokalne samouprave i u~enicima O[ „Sini{a Jani}“ uvo|ewe elektronske uprave u ciqu ja~awa Aleksandru Stojkovi}u, Dimitriju konkurentnosti i privla~ewe novih investitora je na{ [ef odeqewa za privredu, buxet i finansije op{tine Pavlovi}u i An|eli Dini}. dugoro~ni ciq. Investitori }e oti}i tamo gde na brì, jed- Vlasotince Marinko \or|evi} naglasio je da na{a op{tina Predsednik op{tine Zoran Todorovi} nostavniji i jeftiniji na~in mogu da obezbede potrebnu intenzivno radi na stvarawu uslova za sticawe sertifikata je rekao da je Vlasotince, nakon nekoliko papirologiju - sloìli su se predstavnici Evropskog progre- op{tine sa povoqnim poslovnim okruèwem i da je 60 proce- burnih godina u dru{tvenom i sa i NALED-a (Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski nata tih preduslova ve} ispuweno. politi~kom ìvotu, uplovilo u mirnije razvoj), Marko Vuja~i} i Vojislav Geni}. Po re~ima Vojislava Geni}a op{tine sa ovom sertifikaci- vode, da sada postoji stabilnost i da Vojislav Geni} je govorio o elektronskoj upravi, postizawu jom imaju daleko ve}e {anse da privuku investicije. gra|ani to mogu da osete na delu. dobre uprave koja funkcioni{e preko umreènih baza podata- S. Stankovi} „Nastavqamo da radimo, a vi, oktobar 2016. godine DD RR UU [[ TT VV OO 5

RADOVI NA INFRASTRUKTURI PRIORITET i pro{irewe od oko pet metara za parki- verovatno }e biti jednosmerna i sluì}e rali{te neophodno u vreme odràvawa gra|anima koji su se ovde doselili pre 30 sportskih doga|aja“, kazao je predsednik ili 40 godina - rekao je zamenik predsed- op{tine Zoran Todorovi} i dodao: nika op{tine Bo{ko Stan~i}. „Ukupna vrednost radova je 35 mil- „Evo napokon je do{lo vreme da dobi- iona dinara. No, moram da naglasim da je jemo i mi ulicu. Vrlo te{ko smo pro- prvobitna vrednost radova po projektnoj lazili ovuda, nismo mogli ni traktorom dokumentaciji bila 53 miliona dinara, ni kolima, pe{ice smo jedva stizali do ali naknadnim uvidom u projekat videli ulice sa asfaltom zbog blata“, pri~a PP EE TT UU LL II CC AA smo da postoje nelogi~nosti pa smo pro- Miroslava Milenkovi}, koja ovde ìvi ZZ AA TT RR II MM EE SS EE CC AA

jektovanu cenu za zamenu vodovodne cevi od 1974. godine. od 15 smawili na dva miliona dinara. A Predstavnici lokalne samouprave za atmosfersku kanalizaciju smawili obi{li su i Metalsku ulicu u industri- smo od {est na tri miliona dinara i jskoj zoni, za ~iju rekonstrukciju je u{tedeli novac. U{tedeli smo novac i polovinu sredstava tako|e obezbedilo Tokom prethodna tri meseca u Petrovi}, zamenik predsednika Saveta na koli~inama koje su bile predvi|ene Ministarstvo privrede. Vlasotincu se radilo na izgradwi i Mesne zajednice „Rosuqa“. projektom, tako da smo skoro 20 miliona „Uskoro }e biti raspisana javna rekonstrukciji pet ulica. Ulice Ina~e, ove dve ulice duga~ke su oko smawili iznos samo na jednoj ulici“. nabavka za drugi sloj asfalta. Ukupna Dositeja Obradovi}a i Maksima Gorkog 430 metara, radove je finansirala Posle 20 godina izvode se radovi i u vrednost do sada izvedenih radova su zavr{ene. Radi se u Vlasinskoj, op{tina Vlasotince a izvo|a~ je pre- ulici \or|a Jovi}a. ra~unaju}i atmosfersku kanalizaciju i Metalskoj i ulici \or|a Jovi}a. duze}e „Perica Jovi}“ iz Vlasotinca. Zamenik predsednika op{tine, vodovodnu mreù je oko 15,3 miliona Vrednost radova u ulici Dositeja U toku su radovi i u Vlasinskoj ulici gra|evinski inèwer Bo{ko Stan~i} je dinara, a za drugi sloj asfalta oko dva Obradovi}a je 3,6 miliona dinara, a u u duìni od 876 metara, jednoj od istakao da je od snimawa do izvo|ewa miliona dinara. Druga faza atmos- ulici Maksima Gorkog 1,8 miliona najfrekventnijih i najduìh ulica gde se radova pro{lo oko 20 godina. ferske kanalizacije je 13 miliona dinara. vr{i temeqna rekonstrukcija. „Najve}i problem u ovoj ulici bilo je dinara. Sa fabrikom Gruner, kada je „Radovi koji se izvode u ulicama u „Temeqna rekonstrukcija podrazume- re{avawe imovinsko-pravnih odnosa kupila parcelu, dogovorili smo da Mesnoj zajednici „Rosuqa“ su dokaz da va promenu kompletnog kolovoza sa tro- zbog ~ega se toliko dugo ~ekalo sa real- uradimo ovu ulicu, evo to i radimo. Ovim Savet ove mesne zajednice u ovom sazivu toarima, a pre toga je ura|ena zamena izacijom, uspeli smo da ih re{imo i sada se ne zavr{avaju infrastrukturni funkcioni{e dobro i u skladu sa planom vodovodne cevi sa svim prikqu~cima. su i ovde radovi. U ovoj ulici radi}e se radovi u industrijskoj zoni, bi}e ovde i programom rada za ovu godinu. Savet }e Nastavqa se izgradwa atmosferske izgradwa vodovodne i kanalizacione jo{ fabrika i ulica. Ukupna vrednost svoj rad nastaviti u istom pravcu a za kanalizacije kako bismo dobili infra- mreè a potom asfaltirawe. Polovinu radova u svih pet ulica iznosi ne{to dobrobit gra|ana. Ulica Dositeja strukturu po svim savremenim standardi- radova, 1,8 miliona dinara, finansira vi{e od 70 miliona dinara“, objasnio je Obradovi}a dugi niz godina nije bila ma. Radi}e se asfalt u dva sloja, sedam Ministarstvo privrede. Ulica }e biti Todorovi}. ure|ena i stvarala je problem qudima plus ~etiri santimetara, trotoari od duga 120m a {iroka ~etiri metara, koji ovde ìve“, rekao je Boban po~etka do kraja, a pored igrali{ta bi}e ZAMENA STOLARIJE U VRTI]U „DE^JA RADOST“ NAÊLNIK SEKTORA ZA VANREDNE Na objektu De~ja radost Pred{kolske De~ja radost jedan je od 20 projekata u ustanove „Milka Dimani}“ u Srbiji koji je prihva}en na Vlasotincu u toku su radovi na zameni ovogodi{wem konkursu Fondacije spoqne stolarije. Sredstva u iznosu od „Novak \okovi}“. Ova fondacija izdvo- SITUACIJE U VLASOTINCU 3,7 miliona dinara odobrila je jila je 700.000 evra za rekonstrukciju i Fondacija „Novak \okovi}“. adaptaciju pred{kolskih i {kolskih Predrag Mari}, na~elnik Sektora za liditetom. Na{e arhitekte }e uraditi idejno "Fondacija je uradila projekat i objekata, kao i nabavku neophodnog vanredne situacije Ministarstva unutra{wih re{ewe i poslati na saglasnost u poslova Srbije i pomo}nik ministra je sa svo- Ministarstvo unutra{wih poslova“, isti~e sprovela nabavku. Mi }emo to, name{taja i opreme namewene jim timom saradnika posetio Vlasotince. U Todorovi}. prakti~no, dobiti po sistemu „kqu~ u mali{anima u Srbiji. razgovoru sa predsednikom op{tine Zoranom Ovom prilikom predstavnici lokalne ruke“, kaè direktor PU „Milka U objektu De~ja radost Pred{kolske Todorovi}em je oceweno da je saradwa samouprave i predstavnici MUP-a Srbije su Dimani}“ Sneàna Filipovi}. ustanove „Milka Dimani}“u Vlasotincu lokalne samouprave i Policijske stanice na zakqu~ili da je neophodno da se Vatrogasno- Zamena spoqne stolarije u vrti}u boravi oko 220 dece. visokom nivou. spasila~kom odeqewu u Vlasotincu nabavi „U razgovoru smo se sloìli da usluge poli- savremeno vozilo u ciqu pruàwa {to boqih cije treba pribliìti gra|anima. Bilo bi usluga gra|anima. dobro da se deùrna slu`ba policije prebaci Nakon sastanka sa ~elnim qudima vlasoti- sa sprata u prizemqe zgrade i da se urade na~ke op{tine Predrag Mari} je obi{ao i potrebni prilazi i rampe za osobe sa inva- Vatrogasno-spasila~ko odeqewe. 6 ZZ dd rr aa vv ss tt vv oo oktobar 2016. godine

zdravstvenu uslugu, a istovremeno i materi- Po wegovim re~ima, Ministarstvo jalni uslovi rada Doma zdravqa moraju biti zdravqa u narednom periodu obezbedi}e boqi. Shvataju}i zna~aj zdravstvene za{tite sredstva za nabavku ultrazvu~nog aparata NOVI APARAT ZA VLASOTINA^KU LABORATORIJU gra|ana na{a op{tina spada u red op{tina u ~ija je vrednost oko tri miliona dinara, a Srbiji koje iz sopstvenog buxeta izdvajaju op{tina }e obezbediti sredstva za nabavku vi{e sredstava. Mi }emo to i ubudu}e jo{ nekog aparata kako bi Dom zdravqa ~initi, trudi}emo se da nabavkom dodatnih funkcionisao po svim standardima. aparata zaokru`imo neke dijagnosti~ke celine u Domu zdravqa“, istakao je predsed- V. Miltenovi} nik op{tine Vlasotince Zoran Todorovi}. MINISTAR LON^AR POSETIO DOM ZDRAVQA

Vlasotina~ki Dom zdravqa nedavno je posetio, za vreme boravka republi~ke Vlade u Ni{u, ministar zdravqa Zlatibor Lon~ar. Tom prilikom on je obi{ao Dom zdravqa i razgovarao za upo{qenicima. „Obi{ao je celu ustanovu, obe}ao je nabavku ultrazvu~nog aparata, posle dva dana iz ministarstva su nas kontaktirali i mi smo odmah poslali potrebnu dokumentaciju, tako da se nadam da }e obe}awe uskoro biti ispuweno. Za narednu godinu obe}ao nam je i dig- italizaciju rentgena. Istovremeno nam je zamerio na stawe toaleta u ustanovi, dao nam rok od mesec dana da ih sredimo i upravo se radi na tome“, ka`e direktorka Stankovi} Mitrovi}. Ina~e, vlasotina~ki Dom zdravqa je preko Kancelarije za upravqawe javnim ulagawima dobio 25 miliona dinara, sredstva su namewena zameni spoqne stolarije i ure|ewu fasade. Tender za ove poslove je u toku.

Vlasotina~ki Dom zdravqa je za potrebe sat. Iako se laboratorijske analize zakazuju, laboratorije obezbedio novi aparat za bio- svi pacijenti koji do|u u toku dana se prime, hemijsku analizu krvi, koji je po re~ima nijedan pacijent se ne vra}a. U proseku, direktorke Milene Stankovi} Mitrovi} bio dnevno oko 100 pacijenata koristi usluge neophodan ovoj slu`bi. Novi biohemijski na{e laboratorije, a znamo da su analize analizator radi 400 analiza na sat i krvi neophodne u dijagnostici. Novim smawi}e upu}ivawe pacijenata iz aparatom analize }e se raditi brè“, rekla Vlasotinca u Leskovac. je Milena Stankovi} Mitrovi}, direktorka „Nabavka novog biohemijskog analizatora Doma zdravqa. bila je neophodna, jer aparat koji je do sada Aparat je vredan 3,5 miliona dinara, a uz kori{}en star je vi{e od 15 godina i ~esto wega su stigli i dejonizator i kompjuterska se kvario, pa zbog toga su pacijenti morali oprema. Vlasotina~ki Dom zdravqa i da budu upu}ivani u Leskovac. Zahvaquju}i lokalna samouprava imaju veoma dobru pomo}i i podr{ci lokalne samouprave saradwu. Op{tina Vlasotince spada u retke nabavili smo novi aparat. Na ovom aparatu op{tine koja za potrebe zdravstva izdvaja moè da se uradi 400 analiza na sat, za raz- mnogo vi{e sredstava od ve}ine drugih. liku od postoje}eg na kome je moglo da se „Iako je na{a op{tina razu|ena svesni uradi 250 analiza. U slu~aju ve}ih epidemi- smo ~iwenice da svi gra|ani, ma u kom delu ja aparat moè da uradi i do 600 analiza na op{tine da ìve, moraju da imaju dobru PRAVILAN POZIV SLU@BE HITNE MEDICINSKE POMO]I SEZONA GRIPA JE PRED NAMA U Slu`bi hitne medicinske pomo}i vlasotina~kog U pozive prvog reda hitnosti ~ine pacijenti koji su Infekcije respiratornog trakta mogu biti izazvane Doma zdravqa u smeni rade dve ekipe, jedna je stacioni- vitalno ugroèni i kojima je neophodna stru~na medicin- rana u slu`bi a druga je terenska. ska pomo} u najkra}em mogu}em roku. Kao prvi red hitnos- razli~itim mikroorganizmima, ali naj~e{}e je re~ o virus- S obzirom da ~esto stigne vi{e poziva za pomo} na ti ozna~ava se: naprasna sr~ana smrt, prestanak disawa nim infekcijama. Respiratorne infekcije, izme|u ostalog, terenu pa treba odrediti prioritet poziva zamolili smo (kada je pacijent poplaveo), prestanak rada srca, gubitak mogu izazvati rinovirusi, virus influence i parainflu- zaposlene u SHMP da nam kaù kako treba pravilno poz- svesti, utapawe, ve{awe, udar struje i groma, zadavqewe ence, adenovirusi i drugi. vati hitnu pomo}, da bi prepoznali stepen hitnosti i stranim telom, opekotine koje zahvataju veliku povr{inu Po re~ima dr Marine Pe{i}, epidemiolo{ka lekarska ekipa stigla blagovremeno da ukaè pomo}. tela, ujed zmije, rane nanete vatrenim i hladnim oru`jem, istraìvawa ukazuju na to da Srbiji preti velika epidemija – Kada pozovete broj hitne pomo}i javi}e vam se masivna krvarewa iz spoqa{nih otvora, posekotine gripa. deùrni lekar ili medicinska sestra. Potrebno je da ekstremiteta sa obilnim krvarewem, traumatske – Ve} sada je od virusnih infekcija {irom zemqe obole- smireno i razgovetno kaète o ~emu se radi i za{to amputacije ekstremiteta, poziv sa javnog mesta kada je zovete. Pravilno upu}en poziv hitnoj pomo}i izgleda pacijent bez svesti kao i podaci da ne di{e ili je lo vi{e od 40.000 qudi. Oboqewe se obi~no javqa u vidu ovako: predstaviti se, kratko opisati osnovne tegobe na poplaveo, saobra}ajni udesi, padovi sa visine, alergija mawih epidemija i uglavnom je sezonskog karaktera. Zbog koje se bolesnik àli i koliko one traju. Ako se radi o bez svesti, trovawa bez svesti, kome nepoznatog uzroka, pada imuniteta ista osoba moè oboleti vi{e puta povredi, treba re}i okolnosti povre|ivawa, {ta se desi- konvulzije i gu{ewa kod dece, prvi epi napad, kada je godi{we. Nagla promena vremena koja se o~ekuje i mutacije lo i koji deo tela je povre|en, zatim treba re}i ime i poro|aj u toku sa kontrakcijama koje se ponavqaju na svak- virusa gripa u teì oblik u~ini}e da se broj zaraènih prezime pacijenta i wegovu starost. Ukoliko se radi o ih pet minuta, otvoreni prelom drugih kostiju. udvostru~i – isti~e dr Marina Pe{i} iz Slu`be hitne med- saobra}ajnoj nesre}i treba navesti i broj povre|enih, Na poziv prvog reda hitnosti ekipa kre}e u prvom icinske pomo}i. re}i ta~nu adresu (ako je zgrada u pitawu navesti broj minutu. ulaza, sprat, broj stana), ako je na javnom mestu navesti Pogor{awe hroni~nih stawa ne spada u prvi red hit- Posebno ugroène grupe su sr~ani i plu}ni bolesnici, orijentir. Nikako ne treba prekidati vezu dok lekar raz- nosti. âk ni pacijenti sa malignitetom ne spadaju u ovu onkolo{ki i bubre`ni bolesnici, dijabeti~ari, trudnice, govara sa vama, strpqivo odgovarajte na postavqena grupu. Leè}i pacijenti pomo} dobijaju od Slu`be ku}ne deca i osobe starije od 65 godina. pitawa, ona pomaù u dono{ewu prave odluke – pre- nege. Simptomi virusa su: kijavica, curewe iz nosa, drhtavica, ciziraju u SHMP. S. Stankovi} ka{aq, visoka telesna temperatura (preko 38 stepeni C), Ukoliko se sa fiksnog op{ta slabost i malaksalost . telefona na podru~ju Doktorka Aleksandra \or|evi} upozorava gra|ane da ne op{tine Vlasotince pozove poseù samoinicijativno za antibioticima ~im osete prve broj 194 dobija se vlasotina~ka Slu`ba hitne medi- simptome prehlade jer antibiotici ne le~e virusne infek- cinske pomo}i. Sa mobilnog cije. telefona mora se pozvati – Najzna~ajnija preventivna mera, koja se u prvom redu broj 016/876 180. preporu~uje licima obolelim od neke hroni~ne bolesti, – Na{e ekipe pokrivaju odnosno licima starijim od 65 godina je imunizacija protiv teritoriju cele op{tine koja gripa vakcinacijom. Vakcinacijom protiv gripa sti~e se iznosi preko 300 kvadratnih imunitet nakon 2 - 3 nedeqe a postvakcinalni imunitet traje kilometara. Odlazak do pacijenata sa udaqenih podru~ja 6 - 12 meseci – isti~e dr Aleksandra \or|evi}. zahteva najmawe dva ~asa Vakcinacija u vlasotina~kom Domu zdravqa po~ela je 15. boravka na terenu zbog ~ega oktobra i traja}e do kraja novembra. Obezbe|en je dovoqan moramo biti veoma organizo- broj vakcina. vani kako bismo na vreme Osim obi~nih simptoma prehlade, sezonski grip moè da stigli do pacijenata koji su prouzrokuje i veoma te{ku klini~ku sliku sa ozbiqnim kom- ìvotno ugroèni. Kqu~na plikacijama. Zbog toga je potrebno da se u vreme sezone gripa stvar je da takom poziva za pridràvamo osnovnih mera prevencije, a to su: unos namir- odlazak na teren dobijemo prave informacije i da nica bogatih vitaminom C, sveèg vo}a i povr}a, toplih procenimo hitnost stawa – napitaka. Treba izbegavati prostorije sa duvanskim dimom, isti~e dr Momir Kitanovi}, potrebno je redovno provetravati prostorije u kojima se specijalista urgentne medi- boravi, izbegavati velike gu`ve i okupqawa, kao i kontakte cine u SHMP. sa bolesnim osobama. S. Stankovi} oktobar 2016. godine KK UU LL TT UU RR AA 7

33. LIKOVNI SALON - LIKOVNI STVARAOCI VLASOTINCA DOAJENI I MLADI UMETNICI - HRONIÂRI LIKOVNOG STVARALA[TVA Tradicionalna kulturno-umetni~ka znawa o crteù, kom- manifestacija Likovni salon - likovni poziciji, perspektivi, stvaraoci Vlasotinca ove godine koloritu, odràna je po 33. put, 13. oktobra, u koloristi~kim kon- Galeriji Kulturnog centra na keju. I trastima, o teksturi ovaj Salon okupio je doajene slike. Do izraàja je vlasotina~kog slikarstva koji su do{lo wihovo znawe, osamdesetih godina postavili temeq inventnost, kreativnost, Likovnom salonu, a pridruìla im se ambicija i ma{tovitost, grupa izuzetno talentovanih mladih ve{tina i smisao u kom- autora. Vlasotina~ka publika imala je binovawu razli~itih priliku da uìva u delima koja su u tehnika. Pokazali su se likovnim ateqeima na{ih umetnika kao dobri crta~i nastala izme|u dva oktobra, izme|u dva olovkom i tu{em, Likovna salona. Salon je okupio likovne odli~ni grafi~ari pedagoge, samouke ali veoma talentovane (tehnike suva igla, lino- slikare i mlade akademske autore. gravura, linorez, „Nastavqaju}i tradiciju duù od tri bakrorez), poznavaoci decenije, mi iskazujemo po{tovawe slikarskih tehnika prema likovnim stvaraocima na{eg akvarel, pastel, gva{, uqe, tempera, kraja i istovremeno se upoznajemo sa kola`… Sve u skladu sa tematikom koju wihovim umetni~kim opusom nastalim su odabrali, a slikali su pejza`, izme|u dva oktobra. Prisustvo mladih portret, akt, mrtvu prirodu, gradske umetnika i ove godine govori da }e ambijente, marine i balerine, arhitek- Likovni salon i u narednom periodu turu“. PRIKAZANA MONODRAMA imati sjajnu budu}nost“, rekla je izme|u Najmla|e u~esnice Likovnog salona ostalog Maja Markovi}, direktorka bile su sestre Aleksandra i Martina Kulturnog centra otvaraju}i ovu mani- Mitov, u~esnice osnovne {kole koje su festaciju. posebno pohvaqene. Govore}i o autorima i wihovim deli- Prisutnu publiku u ime autora poz- ma Danica Val~i}, kustos Zavi~ajnog dravili su Nikola @ivkovi} - Gazibara „ R O K I 5 “ muzeja je istakla: i Vlastimir Stojanovi} - [iqa. U Sali Kulturnog centra - bioskopu nedavno „Na{i slikari su iz Vlasotinca, Ina~e, ove godine na manifestaciji je izvedena monodrama „Roki 5“, autora Manastiri{ta, Stajkovca, Ora{ja… su u~estvovala 23 umetnika sa preko Branislava Markovi}a, a prisutnu publiku je O~igledno je da svi oni imaju solidna sedamdeset umetni~kih dela. odu{evio glumac Dragan Boà Marjanovi}. Ovo je posledwa pri~a o Rokiju, junaku sa juga Srbije, koji prevazilazi sve ìvotne okolnosti. PROMOVISANA KWIGA Publiku ovog puta vodi u Meksiko, gde se uz pomo} majmun~eta Koleta obra~unava sa narko bandom i bikom Rudowom, poznatijem kao EL mudiwo. U svojim nemogu}im akcijama Roki se susre}e sa poznatim svetskim li~nostima. VLASOTINA^KO „Publika koja prati moj rad zna {ta moè o~ekivati, zabavno ve~e. Roki je na tajnom zadatku, ni daqe ni bliè nego u Meksiko, nalazi se u nemogu}im situacijama, nalazi izlaze iz wih, a kroz pustolovine verno ga prati wegov partner majmun~e Kole. I ova predstava je PREDUZETNI[TVO SVEDOK VREMENA interaktivnog karaktera i zahteva komunikaci- ju sa publikom. Ovo je najuzbudqivija Rokijeva U galeriji vlasotina~ke biblioteke Jelena Pavlovi} iz Centra za razvoj akcija do sada i naravno kao i prethodne mon- „Desanka Maksimovi}“ nedavno je promo- Jablani~kog i P~iwskog okruga pozdravila je visana kwiga "Vlasotina~ko preduzetni{tvo inicijativu op{tine Vlasotince da pokrene odrame na dijalektu je“, rekao je Dragan Boà svedok vremena". Kwiga je deo projekta projekat „Godina preduzetni{tva u Marjanovi}, glumac leskova~kog Narodnog „Godina preduzetni{tva u Vlasotincu“. Vlasotincu“, isti~u}i da je Vlasotince u pozori{ta. Zajedni~ko je delo op{tine Vlasotince, pro{losti imalo preduzetni~ki duh koji Udruèwa „Loza“ i Centra za razvoj treba pokrenuti i probuditi. Jablani~kog i P~iwskog okruga. Po re~ima „ Projekat "Godina preduzetni{tva" traj e Marinka \or|evi}a, {efa Kancelarije za do kraja godine, pored aktivnosti koje su do lokalni ekonomski razvoj publikacija ima za sada realizovane, u narednom periodu real- ciq da sa~uva od zaborava vreme ali i izova}e se obuke za nezaposlene kao i obuke UÊNICI IZ TEGO[NICE POSETILI MUZEJ qude koji su nekada bili pokreta~i za qude koji se bave preduzetni{tvom, a na privrednog razvoja Vlasotinca. kojima }e se upoznati sa neophodnim Grupa u~enika Osnovne {kole „Vuk Karaxi}“ u Tego{nici posetila je Zavi~ajni Pozdravqaju}i mnogobrojne prisutne, ve{tinama i tehnikama u ciqu postizawa muzej u Vlasotincu. Imali su priliku da se upoznaju sa osnovnim istorijskim predsednik op{tine Zoran Todorovi} je jo{ boqih rezultata u radu“, istakla je podacima o Vlasotincu i muzeju, o zbirkama koje postoje u wemu, o pojedinim rekao da je Vlasotince prva lokalna Jelena Pavlovi}. eksponatima karakteristi~nim za odre|eni vremenski period. Govore}i o samouprava u Srbiji koja republi~ki pro- Govore}i o kwizi, urednik kwige Zavi~ajnom muzeju, kustos Danica Val~i} je rekla da zgrada poti~e iz polovine osam- jekat „Godina preduzetni{tva“ sprovodi na Srboqub Taki} j e ovom prilikom izme|u naestog veka i po arhitektonskom sklopu i izgledu jedinstvena je u Srbiji. Zgrada lokalnom nivou. ostalog kazao: predstavqa nepokretno kulturno dobro od posebnog zna~aja za Vlasotince i okolinu „Cene}i zna~aj preduzetni{tva kao „Ova kwiga je zna~ajna pre svega kao moti- osnove ekonomskog razvoja, va`no je da se vacija, kao temeqni kamen na koji }e se i pod za{titom je dràve. setimo starih Vlasotin~ana i da, posmatra- naslawati slede}e, kojih }e biti u ve}em „Muzejski fond sadrì eksponate, dokumenta, fotografije koje govore o ju}i ih kao uzor, pokrenemo ponovo pre- broju, I koje }e sa mnogo vi{e svetla pro{losti Vlasotinca, a ~ine ga arheolo{ka zbirka, istorijska, etnolo{ka, numiz- duzetni~ki duh u na{em Vlasotincu. Duh (~iwenica, fotografija, kori{}enih izvo- mati~ka i umet- preduzetni{tva podrazumeva energi~nost, ra, vremenskog obima…) prikazati minulo ni~ka koja je Legat odgovornost, kreativnost, odre|ena znawa i doba zavi~aja. Jer, kao {to je davno profesora ve{tine. Nadam se i verujem da, kao zajed- zakqu~io neko – bez dobro sagledavawe Miodraga nica, imamo snage za to “, rekao je izme|u odakle dolazimo, ne}emo znati da pro|emo Nagornog i pred- ostalog predsednik Todorovi}. ni put kojim vaqa da se ide“. stavqa antologijs- ki izbor stare srpske grafike od 16. do 19. veka“, istakla je Danica Val~i}. Nakon posete muzeju, u~enici su u Galeriji Kulturnog centra na keju pogledali izloène slike 33. Likovnog salona. Ovom posetom nastavqena je saradwa Kulturnog centra Vlasotince i {kole u Tego{nici. 8 DDee~~jjaa nneeddeeqqaa oktobar 2016. godine

POVODOM DE^JE NEDEQE PREDSEDNIK TODOROVI] PORUÎO UÊNICIMA O[ „SINI[A JANI]“ P R E D [ K O L C I K O D P R E D S E D N I K A UÎTE ZA SEBE, ZA SVOJU BUDU]NOST Predstavnici vr{wa~kog tima i U~eni~kog On je savetovao u~enicima da ne u~e za parlamenta Osnovne {kole „Sini{a Jani}“ su ocenu ve} u~e za sebe, da uzore traè u prav- posetili op{tinu Vlasotince. U~enike su im qudima i da slede wihov primer, tako primili i sa wima razgovarali predsednik uspeh ne}e izostati. op{tine Zoran Todorovi}, zamenik predsed- „Ulagawe u obrazovawe je dugoro~na inves- nika Bo{ko Stan~i} i predsednik Skup{tine ticija ,nikako tro{ak, to svi moramo da shva- Bratislav Petrovi}. timo. Najbitnije je da nau~ite kako da u~ite i Predsednik Todorovi} je istakao da su to daje dobre rezultate. Lokalna samouprava u~enici ove {kole na mnogim takmi~ewima }e pomagati uvek koliko je u svojim mogu}nos- postizali veoma dobre rezultate i time tima“, dodao je Todorovi}. odli~no predstavili Vlasotince. Osnovci su preneli svoje stavove i „Nastavite u istom pravcu, postavite ciq naglasili da u Vlasotincu nema dovoqno prema kome }ete i}i, pokaìte svoju ure|enih parkova, da treba urediti sportske kreativnost, ulaìte u sebe, va{i nastavnici terene, a poàlili su se i na pse lutalice }e uvek pomo}i. Ulagawe u obrazovawe je kojih uvek ima oko wihove {kole. investicija za budu}nost. Znam da ste Predsednik Todorovi} rekao im je da }e optere}eni programom koji poha|ate, znam vrlo brzo biti raspisan tender za prihva{e probleme jer sam u prosveti ve} vatili{te za pse lutalice, koji }e se graditi trideset godina “, rekao je Todorovi}. uz pomo} Evropskog progresa.

Povodom De~je nedeqe predsednik op{tine Zoran Todorovi} je u svom kabinetu ugostio mali{ane Pred{kolske ustanove „Milka Dimani}“. Polaznici pripremnog pred{kolskog programa su predsednika i wegove saradnike podsetili na de~ja prava. Istovremeno su zatraìli od predsednika ono {to im najvi{e treba, nove igra~ke, pove}awe kapaciteta objekta „Kolibri“, ra~unare i novu ogradu oko vrti}a. Vaspita~ice su predstavnike lokalne samouprave upoznale sa aktivnostima koje vrti} ima tokom De~je nedeqe. Predsednik Todorovi} je obe}ao da }e lokalna samouprava, u okviru svojih mogu}nosti, pomo}i u re{avawu problema sa kojima se ova ustanova sre}e. „Zabriwavaju}e je da je prosek starosti u Vlasotincu 42 godine, a ni{ta mawi nije zabriwavaju}i ni podatak da prvi put u Srbiji imamo vi{e starijih od 60 godina nego li mla|ih od 15 godina. Iako su se okolnosti promenile, mislim da dece nikada dosta. I kada su bile ve}e krize bilo je vi{e dece, bilo bi dobro da ih i sada bude {to vi{e“, rekao je Todorovi}. Na pitawe dece ~ime se predsednik bavi, Zoran Todorovi} je rekao da izme|u ostalog brine i o op{tinskim parama. Ovom prilikom mali{ani su predsedniku op{tine poklonili sliku - svoj rad sa vaspita~icama i izrecitovali pesmicu Imam pravo da ìvim, i jo{ jednom sve D E C A I Z V R T I ] A U P O S E T I M U Z E J U prisutne podsetili na de~ja prava. Povodom De~je nedeqe mali{ani Pred{kolske ustanove „Milka Dimani}“ iz isturenih KOLA@NI PROGRAM UÊNIKA O[ „8. OKTOBAR“ odeqewa u Ladovici, Ora{ju, Batulovcu i Svo|u posetili su Zavi~ajni muzej. Ovom prilikom kustos muzeja Danica Val~i} govorila je deci o zna~aju muzeja i o predmetima koji se u wemu nalaze. Na pitawa koja su deca postavqala o odre|enim eksponatima dobijala su iscrpne odgovore. Najve}e interesovawe pokazala su za nekada{wi na~in ìvota, za narodne no{we i na~ine wihove izrade. De~aci su vi{e bili zainteresovani za zbirku oru`ja i vreme kada se „NE]U DA BRIGAM, HO]U DA SE IGRAM“ to oru`je koristilo. Oni su iskoristili priliku da se fotografi{u sa muzejskim eksponatima, obe}av{i da }e ponovo do}i u posetu. U~enci Osnovne {kole „8. oktobar“ su na platou ispred zgrade op{tine i u parku u centru grada priredili kola`ni program pod nazivom „Ne}u da brigam, ho}u da se igram“, {to je i moto ovogodi{we De~je nedeqe. U programu je u~estvovalo oko 400 u~enika {kole. Program se odvijao na ~etiri stanice i veoma je bitno da su u~enici pro{li sve stanice. Oprobali su se u sportskim ve{tinama, bojili su parole kojima su na{im sugra|anima poru~ili da vode ra~una o za{titi prirode, o svojim porodicama, o qubavi koja je svima neophodna. Parkovska povr{ina je oìvela zahvaquju}i de~joj ma{ti i crtawu. ^lanovi novinarske sekcije prikaza- li su [kolu kroz vreme, kroz svoje radove. Gra|ani su mogli da pro~itaju i nagra|ene literarne radove na temu Moja {kola. U~enice sedmog razreda su pevale de~je pesme. Centar grada bio je prepun dece, de~je graje i radosti. Ovo je samo jedna od aktivnosti kojom su u~enici ove {kole obeleìli De~ju nedequ.

O[ „BRA]A MILENKOVI]“ S V E ^ A N O Z A D A N [ K O L E I D E ^ J U N E D E Q U U~enici O[ „Bra}a Milenkovi}“ u {kole. Tema radionice je ista kao i moto [i{avi nizom aktivnosti su proslavili ovogodi{we De~je nedeqe. U~enici {kole De~ju nedequ pod motom „Ne}u da brigam, pravili su i igra~ke koje }e biti poklowene ho}u da se igram“. De~ja nedeqa je otvorena mali{anima koji su polaznici izdvojenog humanitarnom akcijom „êp za hendikep“, odeqewa vrti}a u Dowoj Lomnici. koja podrazumeva sakupqawe plasti~nih U okviru De~je nedeqe 7. oktobra ~epova za reciklaù, a sredstva koja se odràna je priredba povodom Dana {kole. U prikupe ovim putem namewena su deci sa prisustvu mnogobrojnih gostiju bogatim hendikepom za nabavku raznovrsnih ortope- kolaànim programom obeleèn je Dan dskih pomagala. Odràn je i fer plej {kole, a u~enici su kroz pesmu, igru, glumu turnir, organizovana je i radionica na temu i izraàjno recitovawe prisutnima pokaza- "Svet koji nas okruùje", na kojoj su u~enici li svoje talente. Za |ake prvake organizo- niìh razreda kroz crteè pustili ma{tu van je prijem u De~ji savez. Pored u~enika i na voqu. Odràna je i sednica U~eni~kog wihovih roditeqa, sve~anosti su pris- parlamenta na temu Prevencija zavisnosti ustvovali predstavnici lokalne od interneta, video igara i kockawa. Pored samouprave, direktori drugih {kola kao i ovih aktivnosti odràne su i radionice na predstavnici javnog i dru{tvenog ìvota kojima su u~enici sa roditeqima Vlasotinca. oslikavali hamere koji }e krasiti hol oktobar 2016. godine OO bb rr aa zz oo vv aa ww ee 9

USPE[NO PREDSTAVQAWE [KOLE „8. OKTOBAR“ NA SAJMU KWIGA OSNOVNA [KOLA „8. OKTOBAR“ [ K O L A I P R O F E S O R I Z A U G L E D Ovogodi{wi Sajam kwiga u Beogradu PROSLAVILA DAN [KOLE je za nastavnike i u~enike O[ „8. oktobar“ bio od posebnog zna~aja. Ova Osnovna {kola „8. oktobar“ je literarnom i likovnom konkur- {kola je u okviru Share projekta ponela proslavila 45 godina od osnivawa. suraspisanom na temu Moja {kola. Tri priznawe jedne od deset najboqih {kola Pored u~enika i roditeqa, sve~anoj u~enika iz razredne i tri iz predmetne akademiji koja je prire|ena povodom nastave dobili su na poklon kwigu, u Srbiji. Tako da je na sajmu direktorka Dana {kole prisustvovali su i predsed- odnosno {kolski pribor za likovno {kole Svetlana Koci} sa nastavnicima nik op{tine Zoran Todorovi}, Vladica vaspitawe. i pomo}nikom direktora @aklinom Koci}, pomo}nik predsednika op{tine Za postignute rezulate na \iki} uspe{no prezentovala rad {kole. i predstavnici partnerske {kole republi~kom takmi~ewu kwige kao pok- Tom prilikom je Ivana Ceki}, profe- „Petko Racev“ iz bugarskog grada lon dobili su nastavnici i profesori sorka Srpskog jezika prisutnima putem Pernika. {kole. prezentacije ukazala na sve aktivnosti „Na{a {kola kao i druge {kole bila Prigodan program koji su u~enici koje su sprovedene i koje se sprovode u je suo~ena sa raznim izazovima, a obra- pripremali za ovu priliku po~eo je pes- {koli kako bi se odrào kvalitet rada zovawe je svakako najve}i izazov. Sve mom posve}enoj {koli, kojom je hor poz- na osnovu koga je {kola i dobila ovo izazove prevazilazimo i postièmo dravio sve prisutne. Potom su se pred- uspehe sistemskim planirawem, stavili u~enici recitatorske i folk- presti`no priznawe. kreirawem dobre atmosfere, lorne sekcije i sekcije francuskog i Biti me|u deset najboqih {kola u stvarawem {to boqih uslova za na{e engleskog jezika. Burnim aplauzom Srbiji obavezuje sve zaposlene u {koli u~enike ali i za sve koji u {koli rade. prisutni su nagradili Teodoru da se trude da odrè epitet najboqih. Mi svi ovde ulaèmo u budu}nost, mi u Markovi}, u~enicu sedmog razreda i Aktivna nastava, realizacija uglednih stvari stvaramo qude, zato moramo uvek u~esnicu Pinkovih zvezdica. ~asova, slobodne aktivnosti u~enika, rad biti na visini ovog veoma zna~ajnog Ovo je bila prilika da svi prisutni U~eni~kog parlamenta u humanitarnim zadatka“, rekla je izme|u ostalog vide i uìvaju u izlo`bi koju su akcijama su samo jedan deo onoga {to je, Svetlana Koci}, direktorka {kole. u~enici priredili u holu {kole po re~ima prisutnih, ~inilo Ovom prilikom nagra|eni su povodom obeleàvawa De~je nedeqe i prezentaciju ove {kole najboqom. u~enici ~iji su radovi bili najboqi na Dana {kole. Nakon uspe{ne promocije nastavnici O[ „8. oktobar“ prisustvovali su sve~anoj dodeli nagrada u organizaciji izdava~ke ku}e „Eduka“. Profesorka Ivana Ceki} dobila je prvu nagradu za âs za ugled. Priprema kojom je konkurisala pohvaqena je od strane eminentnih profesora i progla{ena najboqom. S.S. GIMNAZIJALCI U ITALIJI I ove godine, drugi put vlasotina~ki gimnazijalci posetili su, i proveli {est nezaboravnih dana sa vr{wacima iz italijanskog grada Falkonara Maritima. Saradwa dveju {kola po~ela je {kolske 2015/16. godine kada je u razmeni u~estvovalo 14 u~enika. Ove godine na put je krenulo 19 u~enika prvog i drugog razreda sa svojom profesorkom engleskog jezika Biqanom Pipovi}. Poseta je vrlo bri`qivo planirana i u~enici su uìvali u svakom trenutku. Bilo je tu ~asova poslovnog engleskog i informatike, poseta kompaniji Duna koja proizvodi ortopedsku obu}u (i ~iji je suvlasnik generalni sponzor Paraolimpijskih igara!), poseta tradicionalnoj pekari IZ TEHNI^KE [KOLE koja vi{e od stotinu godina proizvodi najukusnije italijansko pecivo (wihov Boì}ni kola~ je poznat {irom sveta- ~ak ga i Xejmi Oliver sluì u svojim restoranima!), te posete obli`wim gradovima Askoni, Senigaliji, Askoli Pi}enu i Fanu koji svojom arhitekturom, istorijskim spomenicima i kulturnom ba{tinom VLASOTINA^KI SREDWO[KOLCI U NEMA^KOJ nikoga nisu ostavili ravnodu{nim. Zajedno su italijanski doma}ini i wihovi gosti iz Srbije re{avali zadatke i kvizove, bavili se lovom na kulturno blago Ankone i I ove godine u~enici ekonomske bila je Zanimawa – nekada i sada. Fana i na potpuno druga~iji na~in, van {kolskih zidova, sticali nova znawa ( ali i struke Tehni~ke {kole u Vlasotincu, Vlasotina~ki sredwo{kolci imali su upotrebili nau~eno na ~asovima istorije, umetnosti i latinskog jezika). Naravno zadwe nedeqe u oktobru, boravili su u priliku da se upoznaju sa dualnim obrazo- bilo je vremena i za druèwe na plaì, u klubovima i kuglani. Mladi uvek na|u zajed- nema~kom gradu Fridrihshafenu kao vawem koje sprovodi ova {kola, a wihovi ni~ki jezik i hiqade na~ina da uìvaju u svakom trenutku. U~enici Poslovne {kole gosti partnerske ekonomske {kole Hugo vr{waci prezentovali su kompanije u ITE Serrani iz Falkonare poseti}e Vlasotince u maju naredne godine a gimnazijal- Ekner. Vlasotina~ka Tehni~ka {kola sa kojima imaju stru~nu praksu. Tokom ci }e sigurno biti dobri doma}ini. {kolom iz Nema~ke ve} {est godina studijskog putovawa u Nema~koj gosti iz Biqana Pipovi} partnerski realizuje projekat Vlasotinca posetili su [kolski muzej u „Partnerstvo na delu“. Projekat finan- Fridrihshafenu, pivaru „Leibinger“ u sira Evropski pokret u Srbiji i nema~ka Ravenzburgu i Muzej hmeqa u Tentangu. organizacija za me|unarodnu saradwu Profesori Tehni~ke {kole i direk- GIZ. tor Milivoje \or|evi} iskoristili su I tokom ovogodi{we posete ekonom- priliku i sa partnerima iz Nema~ke raz- skoj {koli Hugo Ekner u~enici su imali menili iskustva i dogovorili daqu priliku da se upoznaju sa obrazovnim sis- saradwu. temom, kulturom, obi~ajima. Tema posete 10 OO BB RR AA ZZ OO VV AA WW EE oktobar 2016. godine T E H N I ^ K A [ K O L A O B E L E @ I L A 6 0 G O D I N A P O S T O J A W A Tehni~ka {kola u Vlasotincu je 8. se sprovodi u Nema~koj. Na{a vizija je novembra proslavila Dan {kole i ujed- da Tehni~ku {kolu poveèmo sa no obeleìla 60 godina postojawa privredom i tako omogu}imo da u~enici Gra|evinsko – tehni~ke {kole. pored znawa koje sti~u u {koli steknu U~enici Tehni~ke {kole su prigodnim i praksu u na{im firmama. Planiramo recitalom podsetili na zna~aj da u narednom periodu stvorimo {to neimarstva i neimara koji su deo sebe i boqe uslove za rad ure|ewem u~ionica, svoje ve{tine utkali u mnoge zgrade i kabineta i radionica. Ono {to bi objekte koji krase Vlasotince, Srbiju i svakako mnogo èleli je i otvarawe {ire. Sve je pratio i dokumentarni doma u~enika, zbog koga bi mnogi film o razvoju gra|evinske {kole u u~enici sa strane do{li u na{ grad“. Vlasotincu. Posebnu notu celoj U~enicima koji su u prethodnoj sve~anosti dao je nastup hora O[ {kolskoj godini osvojili prvo, drugo „Sini{a Jani}“, koji je za ovu priliku ili tre}e mesto na republi~kim izveo nekoliko prigodnih pesama. takmi~ewima, re~ j e o Dimitriju U ime doma}ina sve prisutne poz- Stevanovi}u, Lazaru Stamenkovi}u i dravio je Milivoje \or|evi}, direktor An|eli Stankovi}, direktor {kole je {kole sumiraju}i rezultate izme|u dva uru~io kwige. oktobra. On je tada izme|u ostalog Proslavi jubileja pored kolektiva, naglasio: u~enika, privrednika prisustvovali su „U prethodnom periodu smo uveli i profesori koji su svoj radni vek prov- nov smer-industrijski mehani~ar, koji eli u ovoj {koli. predstavqa kooperativno obrazovawe, a po modelu je dualnog obrazovawa koje

GIMNAZIJA „STEVAN JAKOVQEVI]“ U N A P R E \ E W E K V A L I T E T A G I M N A Z I J S K O G O B R A Z O V A W A Nastavni~ko ve}e i U~eni~ki parla- obuhva}eno tezama o kojima }emo danas vawa, Progres kroz nastavni proces, u~enika, Uloga u~eni~kog parlamenta i ment Gimnazije „Stevan Jakovqevi}“ razgovarati. Tako|e je potrebna analiza Akademsko sazrevawe u~enika, druge. organizovali su 7. novembra okrugli sto povratnih informacija. Mi èlimo da Komunikacije gimnazija sa {kolama i Zakqu~ci sa ovog skupa }e se uputiti na temu Kvalitet gimnazijskog obrazo- se ovde napravi seminar za usavr{avawe univerzitetima, Ishodi u~ewa i kvali- Ministarstvu prosvete, nauke i tehno- vawa. nastavnika sredwih {kola iz oblasti fikacije, Znawe, ve{tine i kompenten- lo{kog razvoja i Nacionalnom prosvet- U radu okruglog stola u~estvovali su: sistema Kvaliteta gimnazijskog obrazo- cije, Arhivirawe i dostupnost informa- nom savetu Srbije, kao predlozi za raz- nastavni~ki kolektiv Gimnazije, vawa. Vlasotince }e biti prvo koje }e cija, Alumni organizacije, Ravnoteà matrawe u procesima reforme obrazo- U~eni~ki parlament, [kolski odbor, uvesti ove novine – istakao je dr @arko teorijskog i prakti~nog znawa, Dualno vawa. Savet roditeqa, predsednik op{tine Spasi}. obrazovawe, Profesionalni trening Svetlana Stankovi} Zoran Todorovi} i biv{i u~enici @ivan [u{uli}, doma}in skupa i leskova~ke Gimnazije Slobodan direktor Gimnazije „Stevan ]ukalovi} i Petar Zdravkovi}. Jakovqevi}“ je istakao da kao rukovodi- lac {kole prati kvalitet JESEN, VREME VA[ARA !!! nastavnog procesa. Bogatstvo jesewih plodova, bogatstvo jesewih osmeha! Ima li {ta lep{e u jednom –Ujesewem danu? Strategiji U dvori{tu O[ „Dositej Obradovi}“ u Svo|u u okviru De~je nedeqe odràn je obrazovawa tradicionalni JESEWI VA[AR. Na improvizovanim tezgama bilo je za svakog po Republike ne{to. Plodovi jeseni, rukotvorine vredne de~ice i specijaliteti wihovih mama i Srbije postoje nastavnika.Posluèwe za posetioce. ûveno „cenkawe“. Dobra zarada. dve kqu~ne A ono {to sledi posle va{ara je poseta pozori{tu, kako bi u~enici ovog stvari. Prva se udaqenog mesta imali priliku da uìvaju u onome {to je wihovim vr{wacima odnosi na svakodnevica. nedovoqan J. P. obuhvat dece osnovno{kolskog uzrasta za upis u gimnazije a druga stavka se odnosi na kvalitet gimnazijskog obrazovawa. Predsednik Zoran Todorovi} je tom Gimnazija i Tehni~ka {kola u prilikom istakao da je obrazovawe stub Vlasotincu su komplementarne. Na{ dru{tva i da su potrebne inicijative za obuhvat je 40 procenata populacije, {to wegovo unapre|ewe. je 120 od ukupno 300 u~enika i to je pro- –Mora mnogo toga da se mewa u obra- cenat koji u Srbiji treba da se dostigne zovnom sistemu jer dosada{we reforme do 2020. godine za op{te i umetni~ko nisu dale prave rezultate. Sada je prili- obrazovawe, u koje spadaju i gimnazije. ka da postavimo temeq reformama na [to se kvaliteta obrazovawa ti~e, nas- pravim osnovama i prilika da gimnazije tavni proces je definisan [kolskim iz Vlasotinca, Leskovca i Lebana budu programom, Razvojnim programom {kole, baza za obuku nastavnika i profesora Godi{wim planom rada, materijalnim gimnazija. Mi }emo kroz primer dobre uslovima i vannastavnim aktivnostima – O[ „8. OKTOBAR“ prakse pokazati da na jugu Srbije mogu istakao je direktor @ivan [u{uli}. nastati inicijative i ideje koje }e se Po wegovim re~ima veza u sistemu kasnije realizovati – istakao je predsed- obrazovawa sa osnovnim {kolama i nik Zoran Todorovi} otvaraju}i okrugli fakultetima je nedovoqna u smislu pop- OBELE@EN DAN PROSVETNIH RADNIKA sto. ularizacije {kole. Veza sa univerzite- Profesor dr @arko Spasi} je tom tima se svodi na promociju nekih fakul- U Osnovnoj {koli „8. oktobar“ nizom su i odràli ~asove o nejedna~inama i prilikom predstavio predlog sadràja teta pred upisni rok. Veze sa aktivnosti obeleèn je Dan prosvetnih trouglu, pripoveci Sve }e to narod Programa usavr{avawa kvaliteta gim- nekada{wim u~enicima odràvaju se radnika Srbije. pozlatiti. Svoje nastavnice Srpskog jezi- nazijskog (sredwo{kolskog) obrazovawa jedino na godi{wicama matura. ^lanovi U~eni~kog parlamenta O[ "8. ka, Istorije i Matematike – Ivanu Ceki}, kroz analizu povratnih informacija. On – Da bismo imali te podatke o wima, u oktobar", su uz koordinaciju rukovodila- Ivanu Stojkovi} i Draganu Stamenkovi} je autor ovog programa u saradwi sa okviru {kole moramo napraviti bazu ca Jelene \oki} i Dragane Stamenkovi}, vratili su u |a~ke klupe i podsetili ih Alumni generacijom GimLes "64. podataka kako bismo sa na{im slu`bama kreirali panoe posve}ene nastavnicima. kako je to biti u~enik. Po wegovom mi{qewu ovaj program uspostavili vezu sa biv{im u~enicima. Istaknut je zna~aj obrazovawa, kao i zna~aj – Iako se, po odluci Ujediwenih nacija, omogu}ava da se permanentno usavr{ava Mi za sada znamo da 90 procenata na{ih u~iteqa i nastavnika za formirawe Danom prosvetnih radnika smatra 5. okto- li~nosti u~enika. Svojim nastavnicima bar, u Srbiji prosvetni radnici kvalitet gimnazijskog obrazovawa. u~enika upi{e èqene fakultete ali oni su darovali pismo Abrahama proslavqaju 8. novembar, {to je nepouz- – Sistem obrazovawa je kompjuterizo- kona~ni ishod wihovog {kolovawa Linkolna i ~estitali im ovaj zna~ajan dani datum ro|ewa Vuka Stefanovi}a van i zasniva se na projektovawu, real- nemamo – dodao je direktor [u{uli}. dan. Karaxi}a – objasnila je profesorka Ivana izaciji i primeni. Mora da ima bazu Me|u tezama o kojima se razgovaralo U~enici sedmog i osmog razreda Ceki}. podataka, kako bi se pratilo sve {to je bile su: Kvalitet gimnazijskog obrazo- preuzeli su ulogu nastavnika, pripremili S.S. oktobar 2016. godine DD RR UU [[ TT VV OO 11

ODR@AN FESTIVAL ZIMNICE U KOCEQEVI REALIZACIJA PROJEKTA „NA[I GRA\ANI ZA NA[U OP[TINU“ JO[ JEDNO PRIZNAWE MILANU PETKOVI]U P R V A O B U K A Z A U ^ E [ ] E Na najve}em Festivalu zimnice koji je odràn u Koceqevi 31. septembra i 1. oktobra Milan Petkovi} je me|u 200 izlaga~a osvojio tre}e mesto za ajvar. Wegov {tand je bio jedan od najpose}enijih na sajmu. Ovo je istovremeno i prvo priznawe Udruèwu „Leskova~ki ajvar“, od wegovog formi- J A V N O S T I U K R E I R A W U B U X E T A rawa i od dana kada je me|unarodno za{ti}en brend „Leskova~ki ajvar“ 2012. godine. Tako da se ova nagrada moè smatrati istorijskim uspehom Op{tina Vlasotince i Centar trenera Stalne konferencije gradova i ne samo za Milana Petkovi}a, ve} za Udruèwe ~iji je lokalne demokratije LDA kao partneri op{tina ciq treninga je unapre|ewe ~lan, kao i za Vlasotince. realizuju projekat pod nazivom „Na{i dobrog upravqawa kroz uvo|ewe procedu- U isto vreme su se wegovi proizvodi na{li na Festivalu doma}eg turizma i doma}ih proizvoda gra|ani za na{u op{tinu“. ra za u~e{}e gra|ana u procesima „Pokreni se, upoznaj Srbiju“ u Beogradu. Projekat finansira Evropska unija, dono{ewa odluka na lokalnom nivou u Milan Petkovi} se proizvodwom zimnice na tradi- Vlada [vajcarske i Vlada Republike pitawima koja su zna~ajna za wih, kao i cionalni na~in bavi ve} pet godina. Pro{le godine je Srbije preko programa Evropski PRO- kroz ukqu~ivawe javnosti u wihov rad prvi put svoje proizvode izlagao na Me|unarodnom GRES i traja}e deset meseci. kako bi se poverewe izme|u lokalne etno sajmu hrane i pi}a i svoje u~e{}e je krunisao Ciq projekta je unapre|ewe dobre samouprave i civilnog dru{tva podiglo zlatnom medaqom za slatko od divqih jagoda. On uprave u op{tini Vlasotince kroz na vi{i nivo. proizvodi zimnicu pod sloganom „Plodovi Vlasine“. unapre|ewe procedura finansirawa Sa{a Marinkov, predstavnik Centra Re~ je plodovima sa planinskih vrhova oko Vlasinskog lokalnih udruèwa gra|ana iz op{tin- za lokalnu demokratiju je istakao da }e jezera i ~uvene leskova~ke ravnice. To su proizvodi proiza{li iz tradicionalnih recepata, koji su se god- skog buxeta i stvarawa uslova za aktivni- ovaj Centar i op{tina Vlasotince kao inama prenosili sa kolena na koleno, pripremqeni je u~e{}e gra|ana i lokalnih udruèwa partneri na projektu zajedno raditi na na tradicionalan na~in, na {poretima na drva, bez gra|ana u procesima dono{ewa odluka i razvoju lokalne demokratije kroz seriju konzervansa, ve{ta~kih boja, aroma i zasla|iva~a, od strate{kih dokumenata na lokalnom obuka i javnih rasprava u koje }e biti kvalitetnih plodova rukom branih. nivou. Tradicionalnu pripremu zimnice Milan Petkovi} Aktivnosti ukqu~uju ser- je spojio sa modernim na~inom prodaje i prvi je u iju obuka za predstavnike Srbiji krenuo sa onlajn prodajom. Kaè, da je tek tada lokalne administracije, shvatio koliko su qudi zainteresovani sa ovakvu lokalnih institucija i vrstu proizvoda. Nakon uspeha na sajmu u Beogradu postao je ~lan Udruèwa „Leskova~ki ajvar“. lokalnih udruèwa gra|ana, Sada se uveliko priprema za ovogodi{wi Sajam u izradu paketa dokumenata Beogradu na kome }e izloìti svoj celokupni neophodnih za transparentno proizvodni program. finansirawe iz op{tinskog Organizacija „Moja Srbija“ je proizvodni asortiman Milana Petkovi}a uvrstila u svoju buxeta, organizovawe javnih reklamu, {to je svakako veliko priznawe kvalitetu wegovih proizvoda s obzirom da se tu rasprava i javnu kampawu za reklamiraju veliki i renomirani proizvo|a~i. Na osnovu ugovora sa Kupindom proizvo|a~i motivisawe gra|ana da se {irom Srbije mogu „Plodove Vlasine“ naru~iti i na ovaj na~in. ukqu~e u proces dono{ewa Milan sa ponosom isti~e da se wegov ajvar na{ao u poklonu koji je pripremqen za pre- odluka na lokalnom nivou. mijera Srbije Aleksandra Vu~i}a, wegove saradnike i predstavnike GIZ-a, ~ime je postao za{titni znak na{e varo{i. Prva obuka organizovana Od pro{le godine Milan Petkovi} je uspostavio saradwu sa Turisti~kom organizacijom je za predstavnike lokalnih op{tine Vlasotince i intenzivirao je saradwu sa lokalnom samoupravom. udruèwa gra|ana i lokalnu adminis- ukqu~eni gra|ani jer je u~e{}e javnosti u traciju 9. novembra. kreirawu buxeta veoma zna~ajno. S.Stankovi} Po re~ima Radovana @ivkovi}a, S. Stankovi}

CRVENI KRST VLASOTINCA ORGANIZOVAO JO[ JEDNU AKCIJU DOBROVOQNOG DAVAWA KRVI V O L O N T E R I O D R @ A L I N I Z R A D I O N I C A NE IGNORI[IMO AKCIJE Peta akcija dobrovoqnog davawa krvi odràna je 27. oktobra u vlasotina~kim sredwim {kolama. Akciju su i ovog puta organizovali Crveni krst Vlasotinca i Zavod za transfuziju krvi iz Ni{a. Vi{wa Buwevac, sekretar vlasotina~kog Crvenog krsta je rekla: „Dragocenu te~nost ovog puta je dalo 49 dobrovoqnih davalaca, 21 davalac je svoju krv dao po prvi put {to je veliki uspeh za na{u op{tinu. Svi oni koji daju krv u redovnim akcijama ulaze u sistem Zavoda za transfuziju nemo porodi~no davala{tvo jer ono nikako ne krvi iz Ni{a i Crvenog krsta Vlasotince, i ide u prilog nikome od nas. Zato molimo sve ako slu~ajno postoji potreba za odre|enom na{e zdrave gra|ane da u slede}oj akciji, koja Vlasotina~ki Crveni krst je u oktobru po~eo sa realizacijom radionica Promocija krvnom grupom, evidentirani dobrovoqni je planirana u decembru, da se odazovu i budu humanih vrednosti u O[ „Sveti Sava“ Gloàne, odnosno u isturenim odeqewima u davaoci mogu da ra~unaju na na{u saradwu i dobrovoqni davaoci jer nikad se ne zna {ta moè da se dogodi. Zato budimo svi dobrovo- Batulovcu i Stajkovcu. pomo} za wih i najuè ~lanove wihovih „Ovaj program na{i vredni volonteri rade ve} ~etvrtu godinu i kroz ove radionice porodica. Ovakvim akcijama èlimo da izbeg- qni davaoci krvi i ne ignori{imo akcije“. prolaze u~enici tre}eg razreda, koji su se pokazali kao dobri saradnici. U Batulovcu smo odràli radionice iz prvog modula Tolerancija i drugog modula Kulturni identitet i po{tovawe razlika, dok smo u Stajkovcu radili samo prvi modul. U [i{avi Z A O @ I V Q A V A W E S E L A }emo sa u~enicima raditi tokom novembra, a u gradskim {kolama u decembru. U planu nam je da do kraja godine Turisti~ka organizacija op{tine Vlasotince je u saradwi Olivera Cvetkovi}, direktorka Turisti~ke organizacije odradimo jo{ jednu obuku volontera koji èle da rade na sa planinarima Mori~a 6. novembra pokrenula akciju Vlasotinca. V.M. ovom Programu“, rekla je Vi{wa Buwevac, sekretar „Oìvimo na{a sela“. Crvenog krsta i dodala: Krenuli su iz vlasotina~kog sela Dobrovi{, a ciq je bio „Na{i volonteri su povodom 18. oktobra – Evropskog osvajawe vrha Ostrc, koji se dana borbe protiv trgovine qudima napravili ram sa nalazi na 950m nadmorske porukama i Vlasotin~anima delili propagandni materi- visine. Ovoj akciji jal. Volonteri Aleksandra Tri~kovi} i Natalija prikqu~ili su se i planinari Jovanovi} su 17. oktobra odràle radionicu „Pinokio“ iz Leskovca, Aleksinca i u~enicima od prvog do ~etvrtog razreda u O[ „25. maj“ u Bosilegrada. Planinare su sa Dowoj Lopu{wi, a Petar Ran|elovi} i Ivana iskrenom rado{}u do~ekali Stefanovi} u istoj {koli su odràli „Informativnu malobrojni me{tani sela jer radionicu“ u~enicima od petog do osmog razreda. 27. ih je ovo okupqawe podsetilo na pro{la vremena kada je sve oktobra „Informativnu radionicu“ odrào je Jovan vrvelo od qudi. Stankovi} za u~enike petog i {estog razreda O[ „Bra}a „Ciq akcije je da se na{i Milenkovi}“ u [i{avi, dok je za u~enike sedmog i osmog obi~aji i tradicija otrgnu od razreda krajem oktobra istu radionicu odrào Petar zaborava koje nam nosi moder- Ran|elovi}. U~enici su vrlo lepo prihvatili radion- no doba, a istovremeno da ice, a mi }emo nastaviti sa ovim aktuelnim programom i izvr{imo promociju povratka po udaqenim seoskim {kolama“. prirodi. Pored pe{a~ewa Volonteri Crvenog krsta nemaju ba{ najboqe uslove planiramo da organizujemo i za rad, ali se nadamo da }e svojim izuzetnim zalagawem likovne kolonije u sklopu akcija kao i {kole u prirodi uspeti da se izbore jer pokazuju koliko su humani i vred- za na{e najmla|e“, kaè ni. 12 DD rr uu {{ tt vv oo oktobar 2016. godine

22. VLASINSKI SUSRETI UZROCI I POSLEDICE DRU[TVENIH U S L A V U B E L I H B R E Z A U galeriji Narodne biblioteke Qubomir Gligorijevi} je kazao da ve} „Desanka Maksimovi}“ prire|eno je 15 godina prevodi sa ruskog na srpski kwi`evno ve~e na kome je predstavqena jezik, da je Jesewin mnogo puta do sada PROMENA NA RURALNI RAZVOJ kwiga „U slavu belih breza“. Re~ je o dvo- prevo|en, da ga je prevodilo oko stotinak jezi~noj, rusko-srpskoj kwizi poezije prevodilaca, no uglavnom se radilo o Sergeja Jesewina u prevodu Qubomira M. prepevima ali ne i o pravom prevodu. On Gligorijevi}a. Pozdravqaju}i prisutne je napomenuo da je upravo najte`e pre- Srba Taki}, v.d. direktora biblioteke je voditi pesme jer one moraju biti verne istakao da je pred ~itaocima delo koje je originalu. {tampano u Rusiji, da je Qubomir Uredniku kwige dr Marini Gligorijevi} do sada izdao sedam kwiga, Morehanovoj ove ve~eri predsednik {est prevoda Jesewina i jedan prevod op{tine Zoran Todorovi} uru~io je Qermontova i da je ovo prvi put da neki Oktobarsko priznawe kao zahvalnost vlasotina~ki pisac bude {tampan u inos- Skup{tine op{tine Vlasotince na transtvu. Govore}i o kwizi prof. dr wenom naporu i trudu da se kulture dva Marina Morehanova je rekla da je autor u naroda pro{ire. Uru~uju}i priznawe svojim prevodima osetio du{u ruskog pes- predsednik Todorovi} je obe}ao da }e nika i da wegovi prevodi ne zaostaju za lokalna samouprava uvek pomagati kultu- drugim prevodima, te da kroz ovu kwigu ru i izdvajati ve}a sredstva za {tampawe Rusi mogu da upoznaju i bogatstvo srpskog zna~ajnih izdawa. jezika. V.M.

Dvadeset i drugi Vlasinski susreti, U vlasotina~koj op{tini ima 49 sela, me|unarodni nau~ni skup sociologa ve}ina wih se nalazi u brdsko-planin- sela, ove godine odràni su 29. i 30. sep- skom delu op{tine. Wihovi ìteqi se tembra u Vlasotincu i Vlasinskom susre}u sa brojnim problemima. Koliko jezeru. Vlasinske susrete koje tradi- god da lokalna samouprava pomaè ~ini cionalno organizuju Zavod za se da je nedovoqno. Zato je neophodan prou~avawe sela, Srpsko udruèwe za sistemski pristup selu i poqoprivredi sociologiju sela i poqoprivredu, i ozbiqni koraci na re{avawu uzroka i Balkanska asocijacija za prou~avawe posledica koje su dru{tvene promene sela i poqoprivredu, a u saradwi sa prethodnih decenija proizvele na Kulturnim centrom Vlasotince i ruralnom podru~ju“. PRED[KOLSKA USTANOVA „MILKA DIMANI] podr{ku Ministarstva nauke, prosvete Poveqa Vlasinskih susreta ove i tehnolo{kog razvoja Republike godine dodeqena je prof. dr Dragoqubu Srbije. Tema ovogodi{wih Susreta je M. \or|evi}u, redovnom profesoru O D R @ A N J E S E W I M A S K E N B A L bila Uzroci i posledice dru{tvenih Univerziteta u Ni{u, dok je Bo{ku promena u ruralnom prostoru, [ta da se Proki}u dodeqena Zahvalnica za Sada ve} tradicionalni jesewi maskenbal Pred{kolska ustanova „Milka Dimani}“ orga- radi na lokalnom i dru{tvenom nivou. doslednost i veru u Susrete i ube|ewa nizovala je 11. oktobra u sali Sportsko-rekreativnog centra „Vlasina“. Tokom dvodnevnog rada na interdis- da su neophodni srpskom selu. Ovog puta polaznici pripremnog pred{kolskog programa iz jedanaest grupa predstavili su ciplinarni na~in analizirani su prob- Uvodni referat o efektima se u kostimima koji su oslikavali jesewe aktivnosti vezane za vlasotina~ki kraj. lemi vezani za ruralna podru~ja kako u agrarnih mera koje ministarstvo pre- Salom su sa svojim vaspita~ima prodefilovale povorke dece obu~ene u kostime napravqene od kukuruzovine, slame, vinove loze, li{}a u svim nijansama jeseni. Bili su tu i Srbiji tako i u Evropi, teme vezane za duzima podneo je prof. dr Zoran Raji}, zanimqivi kostimi oki}eni vo}em i povr}em, gro`|em. Pored bera~a gro`|a, vo}kica, drve}a, regionalnu ruralnu politiku kao i redovni profesor Univerziteta u vinogradarskih vila, bilo je tu jo{ i kuvara, molera, folkloraca. druga bitna pitawa va`na za razvoj i Beogradu. Profesor Raji} je ovom pri- Salom se orila muzika, deca su plesala sa svojim vaspita~ima. Ma{tovitost, original- opstanak ruralnog podru~ja. Koliko je likom naglasio da je neophodno da se u nost, raznolikost, obiqe ideja vaspita~a, dece i roditeqa bili su dovoqni da se tokom bitan ovaj jedinstveni nau~ni skup gov- narednom periodu smawi razlika u maskenbala na najboqi na~in do~ara bogatstvo i lepota jeseni. Publika je taj trud nagra|ivala ore i teme o kojima se posledwih dvade- kori{}ewu subvencija i drugih burnim aplauzima. setak godina raspravqalo. Ove godine agrarnih mera izme|u Vojvodine i osta- Pored kostima, kreativni i vredni vaspita~i vrti}a pobrinuli su se za {minku, maske i na Vlasinskim susretima u~estvovalo je log dela Srbije, da je neophodno da se koreografiju svake grupe. Kostimi su ra|eni u proizvodnoj radionici ove ustanove tridesetak u~esnika iz Srbije i Rusije. prona|e na~in da se poqoprivredni „Suncokret“. S.S. U ime lokalne samouprave proizvo|a~ prevede u robnog dobrodo{licu sociolozima je poèleo proizvo|a~a a ne da proizvodi samo za Zoran Stamenkovi}, ~lan Op{tinskog sebe i da se moraju odrediti prioriteti ve}a koji je izme|u ostalog istakao: u ministarstvu i neophodne dugoro~ne „Statistika pokazuje da je u Srbiji mere, a da bi to bilo dobro neophodno je svako ~etvrto selo u fazi nestajawa. ukqu~iti qude iz struke, pribliìti Istini za voqu ima i retkih primera nau~ne institucije i ministarstva, a povratnika koji napu{taju gradska sve to kako bi na{em selu i poqo- podru~ja i oìvqavaju seoska ogwi{ta. privredi bilo boqe.

NARODNA BIBLIOTEKA „DESANKA MAKSIMOVI]“ P R E D A V A W A O Z D R A V O M @ I V O T U Narodna biblioteka „Desanka i 21 ~as jer se u woj tada vr{i detoksikaci- Maksimovi}“ organizovala je seriju pre- ja. davawa pod nazivom „Putevi ka zdravom Ivan Milo{evi} je tada preporu~io ìvotu“, koje je sa svojim saradnicima konzumirawe ~ajeva, rasola, jabukovog odrào radiolog Ivan Milo{evi}. sir}eta. Me|u najzdravijim salatama pobro- Seriju predavawa obuhvatile su teme: jao je cveklu, celer, rotkvu, ren, beli i crni Ku}na biqna apoteka, Voda – kqu~ ìvota, luk. Srpska banana, odnosno bundeva je Saveti o ìvotu i ishrani, [tetno dejstvo tako|e na wegovom spisku poèqnih namir- PREDSTAVQENA ANTOLOGIJA DE^JIH PESAMA mobilnih telefona i preventivna za{tita, nica. Tu je |umbir, ali i sviwska mast u [tetno zra~ewe - nevidqivi ubica. mawim koli~inama. Govore}i o zdravqu i ishrani Ivan Predavawe o {tetnom dejstvu mobilnih Milo{evi} je istakao da ~ovek mora da brine telefona odrào je profesor informatike „ZAUVEK \ACI“ podjednako o svom telu i o svom duhu kako bi Goran Milovanovi}. U galeriji Narodne biblioteke „Desanka Maksimovi}“ predstavqena je izbegao savremene bolesti koje se javqaju S obzirom da se ne moè i}i mimo vre- antologija de~jih pesama „Zauvek |aci“, koju je priredio poznati de~ji pesnik Vlasta usled promena na~ina ìvota i ishrane. mena i napretka tehnologije onda bar kao Zbog toga je veoma va`no ja~awe imuniteta. preventivnu za{titu od zra~ewa mobilnih Ceni} iz Doqevca. U kwizi se nalaze i pesme Srboquba Taki}a, Gavrila Po savetu Ivana Milo{evi}a jutro telefona profesor Milovanovi} je istakao Stojanovi}a, Marine Markovi}, Qiqane Gligorijevi} i Danila Koci}a. treba po~eti ispijawem dve ~a{e tople vode da telefonske razgovore treba smawiti na Prire|iva~ Vlasta Ceni} je istakao da je kwiga nastala kao plod manifestaci- kako bi se ubrzale vitalne funkcije organiz- najmawu mogu}u meru, da oni ne traju duè od je „U~iteqstvu u ~ast“, koja se odràva u Doqevcu. U kwizi je zastupqeno 180 autora ma. Dve kisele jabuke ujutru su eliksir deset minuta ili ih zameniti slawem SMS sa 300 pesama, a pesme su pisali univerzitetski profesori, u~iteqi, bibliotekari i zdravqa i prirodni antibiotik. poruka. Preporu~io je kori{}ewe vaspita~i. Kwigu „Zauvek |aci“ je izdao Kreativni centar iz Beograda i do sada je Preporuka ovog radiologa je uzimawe slu{alica ili spikerfona, zatim fiksnog promovisana {irom Srbije. surutke koja bitno uti~e na obnavqawe telefona kad god je to mogu}e. Ove ve~eri svoje stihove kazivali su Srboqub Taki}, Qiqana Gligorijevi}, }elija jetre. Jedan od saveta vezanih za jetru S.Stankovi} Vlasta Ceni} i Danilo Koci}. je i da se ni{ta od hrane ne unosi izme|u 18 oktobar 2016. godine II tt oo ss ee dd oo gg oo dd ii ll oo 13

U VLASOTINCU ODR@AN PRVI MARATON U BICIKLIZMU OBELE@EN ME\UNARODNI DAN N A J B O Q I A L E K S A N D A R R O M A N ZA[TITE @IVOTIWA Obeleàvawe Me|unarodnog dana za{tite ìvotiwa ove godine u Vlasotincu su organizovale profesorke Biqana Pipovi} i Jadranka \oki}. Preko projekta Go Green koji je u ciqu o~uvawa prirode i podizawa ekolo{ke svesti pokrenula profesorka Biqana Pipovi} sa kolegama iz Francuske, uz partnerstvo kolega iz Italije i Ukrajine, ona je svoje u~enike ukqu~ila u aktivnosti iz projekta. Ovoga puta akciju u centru grada podrào je i U~eni~ki parlament Gimnazije "Stevan Jakovqevi}". Po re~ima profesorke Jadranke \oki}, koja je osniva~ Dru{tva za za{titu ìvotiwa „Protekta“, ciq akcije je da se javnost podseti koliko ìvotiwe mogu da oplemene na{e ìvote i da nas u~ine sre}nijima. – Uz to, èlimo da skrenemo pa`wu javnosti na potrebu da se re{i problem prekobrojnih pasa lutalica i da pozovemo vlasnike pasa na odgovorno vlasni{tvo - rekla je Jadranka \oki}. Pored Turisti~ke organizacije, akciju je li~no podrào i predsednik op{tine Zoran Todorovi}. On je tom prilikom istakao da se planiranom izgradwom prihvatili{ta za pse lutalice pravi veliki korak ka re{avawu problema sa psima lutalicama i da }e to umnogome olak{ati kona~no re{avawe problema. S.S. U Vlasotincu je ju~e odràn prvi maraton u U kategoriji èna najbrà je bila Andrea planinskom biciklizmu. Vreme je posluìlo kako Budimovska, druga je Marija Jolovi} a tre}a organizatore tako i 86 u~esnika iz Srbije, Lidija Kneèvi}. PREDSEDNIK OP[TINE ZORAN TODOROVI] PORUÎO Makedonije i Bugarske. Start trke je bio na keju Na stazi dugoj 42 kilometara najboqi je bio MLADIM KARATISTIMA pored reke Vlasine. Biciklisti su se takmi~ili Jovan Rajkovi}, takmi~ar Naisusa 018, drugi je na tri staze, od kojih je najkra}a 20 km sa 650m wegov klupski drug Marko Stanimirovi} dok je uspona i na kojoj je bilo najvi{e u~esnika jer je tre}i biciklista iz Bugarske Cvetan Ivanov. I namewena rekreativcima. Sredwa staza je duga 42 oni su odu{evqeni stazom kojom su vozili kao i km i 1450m uspona, uglavnom su je vozili licenci- samom organizacijom, i kaù ako se i naredne rani takmi~ari kao i stazu dugu 70km sa 2200m godine organizuje maraton opet }e u~estvovati. [ K O L A , P A S P O R T pewawa. Na startu su se, u sportskoj opremi i sa U kategoriji èna najbrà je bila Jana Jolovi} biciklima, pojavili predsednik op{tine Zoran iz biciklisti~kog kluba Ciklomanija iz Todorovi} i wegov zamenik Bo{ko Stan~i}, kao i Kragujevca, druga je bila Nikoleta Mitrovi} a Predsednik op{tine Zoran Todorovi} je u svom kabinetu primio pred- predsednik Sportskog saveza Vlasotinca Milan tre}a Milica Rajkovi} iz MTB Orlovac iz stavnike Karate kluba "[oto kan" iz Vlasotinca, [i{ave i Dowe Lomnice Jovi}. CrneTrave. i wihovog trenera Vladimira Petrovi}a. Ovo je bila prilika da se predsed- Najboqi u malom maratonu na stazi od 20km Kao {to je organizator o~ekivao najbrì u nik jo{ jednom upozna i podrobnije informi{e o radu i uspesima koje je klub bili su Makedonci-predstavnici MTB Oksièn iz velikom maratonu bio je Aleksandar Roman, postigao u prethodnoj godini. Skopqa. Prvi na ciq stigao je Stole Zdravkov, reprezentativac Srbije i balkanski prvak. drugi je bio Leo Kraqevski a tre}i wihov klups- „Bilo je super, staza je veoma dobro „@eleli smo da vas jo{ jednom upoznamo sa na{im uspesima i radom. Mi se ki drug Milan Nacevski. obeleèna, punktovi su dobro organizovani, „Bilo je super, staza je veoma dobra, priroda priroda kojom staza vodi je divna. Vreme nas je gde se prolazi je prelepa. Da sam znao da ne}e posluìlo, dok sam vozio uìvao sam. Mislim da ki{a prijavio bih se za sredwi maraton“, kaè ovo sportsko takmi~ewe treba da se nastavi i Stole Zdravkov, pobednik malog maratona. tokom narednih godina i verujem da }e biti i vi{e Jedan od veterana Stavra Mitrovi} iz ni{kog takmi~ara“, rekao je Aleksandar Roman, ~lan BK kluba Konstantin je tako|e odu{evqen stazom i Partizan iz Beograda. kaè da nije bilo te{ko savladati je iako ima Drugi u velikom maratonu je Sre}ko \oli}, jakih uspona. ~lan BK Metalac iz Kraqeva a tre}i na ciq sti- „Vozio sam laganim tempom. Staza je super, ima gao je Goran [melcerovi}, ~lan leskova~ke uspone ali sve je upravo prilago|eno ciqu mara- Dubo~ice. U kategoriji èna prva na ciq je stigla tona. Da sam znao da je staza ovako dobra i Aneta Antonova a druga Anita Veli~kovska. kvalitetna vozio bih sredwi maraton. Nadam se Nagrade je uru~io vlasotina~ki olimpijac da }e i narednih godina opet biti organizovan Predrag Filipovi}. maraton u Vlasotincu“, kaè pedesetsedmogo- Organizator maratona je Sportsko udruèwe di{wi Stavra Mitrovi}. Naisus iz Ni{a. Maraton je podràn preko projek- Jedan od najmla|ih u~esnika malog maratona ta Divac omladinskog fonda, koji realizuje bio je Stefan Savi} (2002), ~lan leskova~ke Fondacija „Ana i Vlade Divac“ u saradwi sa Dubo~ice, koji je rekao da mu nije bilo naporno da op{tinom Vlasotince i uz pomo} ameri~ke agenci- izvozi stazu, da je staza prelepa, ali da mu se je za me|unarodni razvoj USAID. ipak najvi{e svi|alo dok je vozio spust. Najmla|i U realizaciji maratona veliki doprinos dali u~esnik Nemawa Despotovi} (2005) se su ~lanovi PD „Mori~“ iz Vlasotinca, koji su kao rekreativno bavi biciklizmom, kaè da wemu redari bili na predvi|enim punktovima a i svim ba{ i nije bilo mnogo lako ali da se prijavio jer takmi~arima spremili ru~ak. voli da vozi bicikl. na{im rezultatima ponosimo, a mesto iz kojeg KARATE KLUB „[OTO KAN“ dolazimo reprezentujemo na najboqi na~in. Ove godine na{ klub je u~estvovao na 13 takmi~ewa na kojima smo osvojili 188 medaqa i tri pehara u gen- eralnom plasmanu. Ova generacija je izuzetna, ali ne samo u sportu ve} i u {koli“, rekao je Vladimir Petrovi}, trener KK „[oto kan“. MEDAQA ZA MEDAQOM Petrovi} se ovom prilikom zahvalio predsedniku op{tine i lokalnoj samoupravi {to Na me|unarodnom karate takmi~ewu pod podràva sve klubove pa i wihov. nazivom „Bu{ido kup 2016.“, koje je odràno 3. „Va{i rezultati su zaista veoma dobri, raduje novembra u Leskovcu, karatisti kluba „[oto kan“ iz Vlasotinca osvojili su 16 medaqa. Na{im me {to Vlasotince ima veliki broj sportista i to karatistima pripalo je 2 zlatne, 6 srebrnih i 8 ne samo u karateu nego i drugim disciplinama. bronzanih medaqa. Vladimir Gor~i} je na ovom Lokalna samouprava pomaè onoliko koliko takmi~ewu osvojio pehar a nastupao je u katama op{tinski buxet to dozvoqava. Mislim da je ove pojedina~no. Ina~e, na takmi~ewu je nastupilo 300 godine bila pravednija raspodela buxetskih sred- karatista iz 30 klubova. stava nego ranije. Raduje me ~iwenica da je sve Na Me|unarodnom karate turniru „Dragoslav vi{e mladih koji se bave sportom, jer sport Radovanovi} - Pjer“ , koji je odràn 30. oktobra u omogu}ava ne samo fizi~ki ve} i duhovni razvoj Jagodini vlasotina~ki karatisti su u konkurenci- koji je preduslov da postanete dobri qudi. @elim ji 500 takmi~ara iz 30 klubova osvojili jednu srebr- da u narednom periodu va{i rezultati budu jo{ nu i tri bronzane medaqe. boqi, ali vam savetujem da u prvi plan stavite Istog dana ~lanovi KK „[oto kan“ su na svoje obrazovawe i {kolu, jer ~ovek se najboqe ost- turniru „Unsu open 201“, u konkurenciji 200 takmi~ara iz 20 ekipa osvojili tri medaqe. Srebro vari kroz svoje znawe. Neka vam zato {kola bude na je pripalo Mihailu Stojanovi}u i Marku prvom mestu a potom sport“, poru~io je predsednik Milenkovi}u, dok je bronzu osvojio Viktor Todorovi}. Mladenovi}. S.S. 14 SS PP OO RR TT oktobar 2016. godine

FUDBAL RUKOMET SRPSKA LIGA, NI[KA ZONA, JABLANI^KA OKRU@NA USPE[AN POÊTAK RUKOMETNE SEZONE U I ME\UOP[TINSKA FUDBALSKA LIGA PRVOJ LIGI GRUPE ISTOK BUDU]NOST IZ ORA[JA BELE@I NAJBOQE REZULTATE Posle odigranih 14 kola u Srpskoj ligi Vlasina je zabeleìla jednu pobedu, ~etiri remija, devet VLASOTINÂNI PETI poraza i sa osvojenih sedam bodova nalazi se na posledwem mestu. Do kraja prvenstva ostaje jo{ jedno kolo, a posle toga je pauza do prole}a. Borba za opstanak }e biti vrlo te{ka, ali treba se nadati dok ima {anse da se izbori opstanak u ovom rangu takmi~ewa. Lider Srpske lige je Temni} 1924 iz Varvarina, koji je svom najblièm pratiocu odmakao ~ak deset bodova. U Ni{koj zoni - grupa jug je Budu}nost iz Ora{ja, ekipa koja beleì najboqe rezultate na fudbalskim terenima sa teritorije na{e op{tine. Trenutno zauzimaju drugu poziciju u ligi sa osvojenih 30 bodova i jednom utakmicom mawe. Sa liderom prvenstva, imewakom iz Popovca, igrali su nere{eno. U posledwem kolu jeseweg dela prvenstva u Ora{ju do~ekuju OFK Brzi Brod. Tri tima sa teritorije op{tine Vlasotince nastupa u Jablani~koj okru`noj fudbalskoj ligi: Jedinstvo iz [i{ave i Polet iz Stajkovca, koji imaju po 20 bodova, a Progres iz Ladovice 19 bodova. Sva tri tima su u sredini tabele, dok je lider Jablanica iz Medve|e sa 39 bodova. Ciq ovih ekipa je zadràvawe istog statusa i naredne takmi~arske sezone. U Me|uop{tinskoj fudbalskoj ligi nastupaju dva kluba sa teritorije op{tine Vlasotince: Mladost iz Batulovca zauzima sedmo mesto sa osvojenih 26 bodova, dok se Gradac iz Konopnice sa osvojenih 14 bodova nalazi na 15. mestu. Lider Me|uop{tinske lige je Mladost iz Vinarca a prvi pratioci su [umadija i Jedinstvo iz Grdelice sa 32 boda. Fudbaleri se polako pripremaju za pauzu koja }e uskoro uslediti a nakon toga idu prireme za prole}ni deo prvenstva. U prvoj ligi rukometa{a grupe Istok posle mnogo vremena svi su igra~i Vlasotin~ani rukometa{i iz Vlasotinca beleè dobar start. {to je dobro, ali za ve}i uspeh }e sigurno biti PAROVI 15. KOLA: Timok – Vlasina, Sloga (D) – Moravac Orion, Trenutno zauzimaju peto mesto sa tri pobede, potrebni i igra~i sa strane. Do kraja prvog dela Trstenik PTT – Pukovac, Car Konstantin – Tabane 1970, Radan – radni~ki jedan remi i ~etiri poraza. Va`no je napomenuti prvenstva preostaju jo{ tri kola. Sledi gosto- (S), OFK Sin}eli} - Jedinstvo (P), Ozren – Temni} 1924, Jedisntvo (B) – da su ~etiri poraza od ~etiri ekipe koje se vawe u @itora|i, zatim do~ekuju rukometa{e iz nalaze ispred rukometa{a iz Vlasotinca. Aleksinca i na kraju gostovawe Radni~kom u Dunav. Posebno je va`no da su dve pobede ostvarene na ]upriji. gostovawima i jedan remi, tako da su Za sve qubiteqe rukometa sledi pozivnica BODI BILDING rukometa{i na gostovawima neporaèni. Vrlo da prate ovu mladu i talentovanu generaciju je va`no da se napomene da je sav igra~ki kadar vlasotina~kih rukometa{a. BODI BILDING I PAUERLIFTING KLUB „ALFA 016“ BELE@I potekao iz mla|ih selekcija, tako da prvi put ZAPA@ENE REZULTATE NA TAKMIÊWIMA BOKS MILAN JOVANOVI] BOKSERSKI KLUB „ARENA“ REPREZENTATIVAC SRBIJE NAJVI[E MEDAQA NA TAKMIÊWIMA Bokserski klub „Arena“ iz Vlasotinca jesewi deo sezone je nastavio nizom uspe- Bodi bilding i pauerlifting klub ha. „Alfa 016“ iz Vlasotinca beleì Na takmi~ewu odrànom u Sportskom centru „Trstenik“ u Trsteniku, gde je zapaène rezultate na takmi~ewima u u~e{}e uzelo 19 klubova sa teritorije Republike Srbije, vlasotina~ki bokseri IFBB federaciji. Na Majdanpek openu Pavle Taki}, Milan Stanojevi}, Alek Andrejevi} i Nemawa Stojanovi} osvojili Jovana Stepanovi} je osvojila drugo su zlatne medaqe. Na takmi~ewu odrànom po~etkom oktobra u Sportskoj hali „Vlade Divac“ u mesto u kategoriji bikini fitnes, \or|e Vrwa~koj Bawi, pred oko 400 qubiteqa ove plemenite ve{tine, u konkurenciji 22 Nikoli} je osvojio drugo mesto u kate- kluba sa teritorije Republike Srbije vlasotina~ki bokseri osvojili su tri zlatne goriji bodi klasik a Milan Jovanovi} je u i tri srebrne medaqe. Zlatne medaqe osvojili su Pavle Taki}, Alek Andrejevi} i kategoriji juniora osvojio tre}e mesto. Ogwen Miti} dok su srebrne medaqe osvojili Milan Stanojevi}, Marko Bixi} i Na takmi~ewu Jagodina open Milan NemawaStojanovi}. Jovanovi} je osvojio tre}e mesto a "U narednom periodu u~estvova}emo na takmi~ewima u Ni{u, Aleksincu, @eqko Marjanovi} sedmo mesto u Kragujevcu i Jagodini. Na ovim takmi~ewima o~ekujemo dobre rezultate i medaqe juniorskoj kategoriji. Na takmi~ewu u {to bi potvrdilo da je vlasotina~ki Bokserski klub „Arena“ najtrofejniji bok- Beogradu Milan Jovanovi} je potvrdio serski klub na prostoru ju`ne Srbije u 2016. godini", rekao je Milan Jovi}, predsednik kluba. svoj rezultat iz Jagodine. Na Memorijalu „Novica Pauqi~i}“ u Baru Milan Jovanovi} je osvojio prvo mesto u svojoj kategoriji, @eqko Marjanovi} je bio drugi a \or|e Nikoli} ~etvrti. Na dràvnom prvenstvu u bodi bildingu u

Beogradu 16. oktobra Milan Jovanovi} je postao dràvni {ampion u kategoriji juniora - 75, a @eqko Marjanovi} je zauzeo ~etvrto mesto. Milan Jovanovi} je 22. oktobra u Kwaèvcu postao i vice{ampion Balkana u juniorskoj kategoriji -75. Ovim uspehom je postao juniorski reprezentativac Srbije. Trener Filip Doj~inovi}, koji je ujedno i predsednik bodi bilding i pauerlifting kluba „Alfa 016“ o dosada{wem radu kaè: koja je bila peta na svetskom prvenstvu u bodi bildingu u Kopru Slovenija, u kategoriji Mis fitnes „Moja specijalnost u radu je bodi bilding i model, usledila su jo{ {est takmi~ewa gde smo imali vrlo zapaène rezultate. Posebno isti~em wega promovi{em od osnivawa. U posledwih Milana Jovanovi}a, koji je u juniorskoj kategoriji pod okriqem IBFF federacije postao dràvni {est meseci ozbiqno smo radili sa na{im prvak, vice{ampion Balkana i postao reprezentativac Srbije. Dobre rezultate su ostvarili i takmi~arima kako bi imali {to boqe rezul- @eqko Marjanovi} i \or|e Nikoli}. Takmi~arska sezona za ovu godinu je zavr{ena, uradi}emo tate na takmi~ewima bodi bildinga pod kompletnu analizu i spremi}emo program rada za 2017 godinu, kako bi se {to boqe pripremili za okriqem IFBB federacije. Pored velikog slede}a takmi~ewa. Svakog radnog dana sam dostupan za sve ~lanove kluba i takmi~are. U naredne uspeha Jovane Stepanovi} u IBFF federaciji, tri godine planiramo da u Vlasotincu organizujemo i vrhunsko takmi~ewe u bodi bildingu pod nazivom „Vlasotince open“. oktobar 2016. godine SS EE RR VV II SS 15

VA@NI TELEFONI A U T O B U S K I SA O B R A ] A J Slu`ba obave{tewa 11811 Prijava smetwi 19771 „Oaza“ 064/429–6397 SIGMA TRANS Slu`ba za hitne intervencije 112 „Zavi~aj“ 063/769–6824 Policija 192 Picerija „Magnifico“ 065/6511–144 Vlasotince – Leskovac Vatrogasna slu`ba 193 Radnim danom: 5.30, 6.00, 6.30, 6.50, 7.30, 8.00, 8.25, 9.05, 10.00, 10.55, 11.55, 12.20, 12.50, Hitna pomo} 194 Benzinske pumpe Ta~no vreme 195 NIS petrol 877–030 13.10, 13.35, 14.05, 14.35, 15.00, 15.40, 16.25, 17.15, 17.45, 18,15, 19.30, 20.35 Automoto savez Srbije 1987 Boqare M&M 875–629 Nedeqom: 8.00, 10.00, 11.55, 13.35, 15,45, 18,15 Kocka petrol 869–911 VLASOTINCE Ramazza 875–110 Leskovac – Vlasotince AS petrol 875–068 Hitna slu`ba 876–180 Bob trejd 3869–939 Radnim danom: 6.00, 6.30, 7.00, 7.30, 8.40, 9.30, 10.30, 11.25, 11.55, 12.20, 12.45, 13.20, 13.45, Bolnica 875–215 Stam-Gas 875–068 14.15, 14.40, 15.05, 16.00, 16.40, 17.00, 18.00, 18.25, 19.10, 20.10, 21,15 Dom zdravqa 875–130 Knez petrol 875–171 Policijska stanica 875–120 Nedeqom: 9.30, 10.30, 12.45, 14.20, 17.00, 19.10 Vatrogasna slu`ba 875–128 Banke Op{tina Vlasotince 875–122 Intesa banka 875–565 Obeleèni polasci NE SAOBRA]AJU SUBOTOM, Komercijalna banka 875–206 DR@AVNIM PRAZNICIMA i u periodu [KOLSKIH Kulturni centar Vlasotince 877–466 Po{tanska {tedionia 875–678 RASPUSTA. Polasci iz Vlasotinca (5.30) i Leskovca(6.00) 875–314 Societe Generale banka 875–647 ne saobra}aju subotom i dràvnim praznicima. Bilten „Vlasina“ 875–300 875–516 Gradska biblioteka 875–512 Uprava javnih pla}awa 875–358 JP „Direkcija za urbanizam VLASOTINCE – BEOGRAD i izgradwu“ 875–168 Mewa~nice Centar za socijalni rad 875–459 Tehniko 875-593 5,15 Vlasotince (Leskovac, Brestovac) Beograd JKP „Komunalac “ 875–141 Rim 1 874–532 JKP „Vodovod“ 875–350 Rim 2 875–536 6,30 Vlasotince (Leskovac) Beograd Fabrika vode „Nerezine“ 875–121 [op 870–398 Trì{te rada 875–592 Bata 875–333 8,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd Crveni krst 875–177 Po{ta 871–138 Turisti~ke agencije 9,45 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd Elektrodistribucija 875–346 Duga turs 875–537 13,00 Vlasotince (Leskovac) Beograd Kancelarija za lokalni Adria putovawa 876–225 ekonomski razvoj 877–236 Live Travel 875–777 14,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Kolari) Beograd Osnovni sud Leskovac jedinica Vlasotince 875–324 CRNA TRAVA 17,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd Organ za prekr{aje 875–334 Op{tinski javni pravobranilac 875–184 Dom zdravqa 811–224 BEOGRAD – VLASOTINCE Gimnazija „Stevan Jakovqevi}“ 875–152 Policijska stanica 811–222 Tehni~ka {kola 875–125 Op{tina Crna Trava 811–115 10,15 Beograd (Lapovo, Leskovac) Vlasotince O[ „8. oktobar” 875–450 811–118 13,40 Beograd (Bato~ina, Ni{, Leskovac) Vlasotince O[ „Sini{a Jani}“ 875–147 De~ji vrti} „Mladost“ 811–277 SRC „Vlasina“ 875–200 Tehni~ka {kola 15,50 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince Sportski savez 875–716 „Milentije Popovi}“ 811–114 Udruèwe penzionera 875–919 O[ „Aleksandar Stojanovi}“ 811–105 16,04 Beograd (Ni{, Brestovac, Leskovac) Vlasotince Savez invalida rada 062/771-467 Centar za socijalni rad 811–255 Op{tinska organizacija potro{a~a 876–020 Po{ta Crna Trava 817–191 19,10 Beograd (Leskovac) Vlasotince SOS za decu i ène `rtve nasiqa 876–202 Elektrodistribucija 811–183 Gaga radio 877–297 [umska uprava 811–152 21,00 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince Vlasotina~ka crkva 875–806 Poreska uprava 811–108 Poliklinika Eskulap 876–205 JKPUT „Vilin lug“ 811–313 NOVI SAD Veterinarska stanica Milo{-vet 875–033 Po{ta Sastav Reka 818–191 Vlasotince (Leskovac, Ni{, ]uprija, Velika Plana, Kopernikus 876–228 Mesna kancelarija Sastav Reka 268–392 17,30 Ambulanta Sastav Reka 268–384 Beograd) Novi Sad Pred{kolska ustanova „Milka Dimani}“ Mesna kancelarija Gradska 817–009 Novi Sad (Beograd, Velika Plana, ]uprija, Ni{, „De~ja radost“ 875–425 Ambulanta Gradska 817–014 7,20 „Kolibri“ 875–204 Crveni krst 811–314 Leskovac) Vlasotince „P~elica“ – Stajkovce 3869–927 Penzijsko invalidsko osigurawe 811–316 PO@AREVAC Biblioteka 811–312 Inspekcije Lova~ko udruèwe 811–117 6,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac, @abari) Poàrevac Poreska uprava 875–193 Fond zdravstvenog osigurawa 811–162 Trì{na inspekcija 875–923 15,15 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac) Poàrevac LESKOVAC Apoteke 9,00 Poàrevac (Svilajnac, Ni{, Leskovac) Vlasotince Gradska apoteka 1 875–109 Zdravstveni centar 212–184 Gradska apoteka (Dom zdravqa) 875–626 Bolnica 251–244 13,30 Poàrevac (@abari, Svilajnac, Ni{, Leskovac)) Vlasotince „Medika“ 875–395 Elektrodistribucija 230–213 PIROT „Sveti Nikola“ 875–322 @elezni~ka stanica 212–390 „Viva“ 871–042 Autobuska stanica LEGAS 215–550 6,30 Pirot (Babu{nica, Veliko Bowince, Svo|e) Vlasotince „\ina“ 875–737 Autobuska stanica Ni{ekspres 242–237 Deùrna apoteka 212–660 17,15 Vlasotince (Svo|e, Veliko Bowince, Babu{nica) Pirot Pekare Uslu`ni centar 213–946 „MG“ 875–742 Vi{i sud 250–313 KRAGUJEVAC „Sawa“ 875–135 Osnovni sud 242–812 7,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Para}in, ]uprija, Jagodina) Kragujevac „Rastavnica“ 875–551 Privredni sud 230–502 „Rastavnica“ (kod autobuske Narodno pozori{te 232–592 13,45 Kragujevac (Jagodina, ]uprija, Para}in, Ni{, Leskovac) Vlasotince stanice) 875–629 „[ekspir“ 063/404–791 „Dara“ 874–368 I N T E R N E T s a j t o v i P R E V O Z N I C I „\ole“ 873–153 SIGMATRANS ...... 875–533 „SAN–PEK“ 065/8452–581 www.kcvlasotince.rs www.bibliotekavlasotince.org.rs SIMPLON ...... 213–935 „N“ 875–131 (Sajt Kulturnog centra Vlasotinca) (Biblioteka „Desanka Maksimovi}“) KANIS ...... 876–149 „Zotest“ 386–9926 www.988info.rs www.nokesoft.com/fdv STEVAN BUS ...... 875–096 „Aleksandar“ 063/520–153 STEVAN BUS „Grozdanovi}“ 064/300–4457 (Poslovni i telefonski imenik) (Fondacija darovitih Vlasotince) www.vlasotince.rs www.vlasotince.info – Aleksandar Gavrilovi} ...... 063/447–475 JOVI] ...... 215–666 Restorani (Sajt grada Vlasotinca) (Vesti iz Vlasotinca i okoline) BATA REISEN ...... 261–100 BCD hotel „Grozd“ 876–047 www.os8oktobar.edu.rs www.vlasotince.tv FRENKI ...... 260–013 „Borina ~esma“ 874–749 (Sajt Osnovne {kole „Osmi oktobar) (Sajt Televizije Vlasotince i Radija „Guwetinac“ (motel) 874–531 www.ossinisajanic.edu.rs Gaga) NI[EKSPRES ...... 242–237 „Veteran“ 875–646 (Sajt Osnovne {kole „Sini{a Jani}) www.srcvlasina.com SIGMA TOURS ...... 063/8867–310 „Jaz“ 874–222 www.tsvlasotince.edu.rs (Sportska hala Vlasotince) GA[A BUS ...... 063/846–7771 „]irimixija“ 875–927 (Sajt Tehni~ke {kole) www.pekarasanja.e-vlasotince.info PETKO PREVOZ ...... 069/187–5993 „Trofej“ 062/677–560 www.predskolska-mdimanic.edu.rs (Pekara „Sawa“) ALEX TOURS ...... 064/424–2639 „Rujna zora“ 871–351 (Sajt Pred{kolske ustanove www.cementni.co.rs STOJIQKOVI] TURS ...... 063/115–8158 „Stari Grom“ 063/1657–803 „Milka Dimani}) (Cementni proizvodi Vlasotince) DULE TAKSI ...... 063/278–606 DAMPEKS PIROT ...... 063/770–0663