AKTIV @ENA JS ORGANIZOVAO AKCIJU "UZMI I PONESI" Aktiv `Ena Jedinstvene Srbije U Vlasotincu Nastavio Je Sa Organizo- Vawem Humanitarnih Aktivnosti

2 VESTI avgust 2019. godine AKTIV @ENA JS ORGANIZOVAO AKCIJU "UZMI I PONESI" Aktiv èna Jedinstvene Srbije u Vlasotincu nastavio je sa organizovawem humanitarnih aktivnosti. Tako je 30. avgusta u prostoriji stranke organizovana humanitarna akcija pod nazivom „Uzmi i ponesi”. „Ovo je jo{ jedna u nizu akcija prikupqawa i podele o~uvane polovne garderobe. Re~ je o „Uzmi i ponesi”, koju su preduzimqive ~lanice vlasotina~ke Jedinstvene Srbije sprovele za sugra|ane. Akcija je trajala nekoliko dana, a interesovawe gra|ana je veliko. S obzirom da je po~etak {kolske godine najvi{e su donirani {kolski kompleti, kwige, bojice, ran~evi. Prostorije stranke su ispuwene i garderobom za trudnice, de~jim igra~kama, bebi kompletima, de~jom obu}om. Podela }e biti organizovana i narednih dana, a svi kojima je ovakva vrsta pomo}i neophodna mogu da do|u i izaberu ono {to im je potrebno. Dodu{e, qudi dolaze sa zadr{kom jer ne mogu da veru- ju da jo{ uvek postoji neko ko im daruje od srca. Zato }e ovakve akcije biti kontinuirane, a pred zimu organizova}emo podelu zimske ode}e i obu}e, podelu }ebadi i jorgana”, istakla je @aklina Stefanovi}, predsednica Aktiva èna Jedinstvene Srbije u Vlasotincu, dodav{i da joj je drago da su se za „Uzmi i ponesi” interesovali i neki me{tani Crne Trave. Ovom prilikom ~lanice vlasotina~kog Aktiva èna JS su poru~ile: Verujemo da svaka od nas moè da oplemeni svoje vreme i da uz jedan mali korak u~ini svoj svet i svet drugih mnogo lep{im i bogatijim. S.\. PO ZARADAMA JUG SRBIJE VLASOTINCE DOBILO I DAQE NA DNU LESTVICE NOVI SIMBOL Uo~i Vinskog bala, kod fontane ispod hotela Grozd, ~lanovi Udruèwa „Mladima na dar” postavili su novi simbol Vlasotica, postament sa }irili~nim slovima VL i dva srca. Zapravo, re~ je o projektu koji ovo udruèwe realizuje. „Projektom „Isprati trend” konkurisali smo kod op{tine Vlasotince na ovogodi{wem konkursu za udruèwa i dobijenim sred- stvima postavili smo ovaj simbol. Postavqawe ovakvih simbola posta- lo je trend u gradovima {irom Srbije, pa ga sada ima i Vlasotince. Vrednost projekta je 220.000 dinara. Nadam se da }e simbol postati jedan od za{titnih znakova Vlasotinca, a verujem i popularno mesto za fotografisawe ne samo Vlasotin~ana ve} i onih koji posete Vlasotince”, rekao je Sa{a \oki}, predsednik Udruèwa „Mladima na dar”. Novi simbol Vlasotinca ve} se na{ao na fotografijama posetilaca 34. Vinskog bala. Ina~e, postament je povezan na uli~nu rasvetu, pa se pali i gasi kad i ona. V.M.

Prema podacima Republi~kog ili su prose~nu neto platu u zavoda za statistiku, prose~na iznosu od 43.336 dinara, u (bruto) zarada za jun mesec u Vlasotincu 36.732, u Bojniku Srbiji je iznosila 74. 009 36.948, u Lebanu 39.609, Medve|i dinara, dok je prose~na zarada 46.812 i u Crnoj Travi 40.160 bez poreza i doprinosa (neto) dinara. iznosila 53. 633 dinara. Na dnu lestvice pored Prose~na ispla}ena bruto Jablani~kog okruga je Topli~ki zarada u Jablani~kom okrugu za okrug sa prose~nom zaradom od jun mesec iznosila je 57. 852 42.283 dinara, potom P~iwski dinara, dok je zarada bez poreza 43.477, Ni{avski sa 48.194 i i doprinosa (neto) iznosila Pirotski okrug sa 50.635 dinara. 41.979 dinara i opet je po visini V.M. na dnu lestvice u Srbiji. Zaposleni u Leskovcu prim-

KULTURNI CENTAR VLASOTINCE INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE Adresa: M. Ore{kovi}a 1, Vlasotince, tel./faks: 016/875-300, e-mail: [email protected], kcvlasotince.rs, ìro ra~un: 840 – 287668 – 36. Predsednik Upravnog odbora Marina Markovi}, direktor: Boban Dimitrijevi} Glavni i odgovorni urednik: Vesna Miltenovi}. Redakcija: Svetlana Stankovi} (novinar), Branislav Kati} (novinar), Goran Miladinovi} (sport), Vlastimir Stamenkovi} (sport), Sneàna \oki} (lektura i korektura), Boban Dimitrijevi} (prelom) [tampa: Suzy D&D – Vlasotince. Bilten izlazi mese~no. Sva prava zadràva redakcija. Rukopisi se ne vra}aju. 3 avgust 2019. godine AKTUELNOAKTUELNO NA JAVNIM RADOVIMA BI]E ANGA@OVANO 20 RADNIKA U naredna tri meseca, u okviru javnih radova, u javno- komunalnim preduze}ima „Vodovod” i „Komunalac” i vlasotina~kom Domu zdravqa bi}e angaòvano 20 radnika. Oni }e u naredna tri meseca obavqati poslove u skladu sa svojim kvalifikacijama i potrebama preduze}a. Za svoje angaòvawe prima}e mese~nu naknadu u iznosu od 22.000 dinara. Trojne ugovore 14. avgusta su potpisali predstavni- ci preduze}a i ustanova, lokalne samouprave i Nacionalne slu`be zapo{qavawa. „Slede}e nedeqe o~ekujemo potpisivawe ugovora za stru~nu praksu kojima }e 12 osoba biti angaòvano u Domu zdravqa, Centru za socijalni rad, O[ „8. oktobar” i privat- nim firmama”, najavio je Zoran Todorovi}, predsednik op{tine Vlasotince. Za poslove javnih radova i stru~ne prakse u Vlasotincu lokalna samouprava i Nacionalna slu`ba zapo{qavawa ove godine izdvojile su ukupno 6,5 miliona dinara. OSNOVNA [KOLA "SINI[A JANI]" V.M. ELEKTRONSKI RADOVI NA DNEVNICI OD OVE REKONSTRUKCIJI I IZGRADWI ATMOSFERSKE [KOLSKE GODINE Sa eDnevnicima na podru~ju Srbije od „Sini{a Jani}”. septembra se kre}e u 500 {kola, na podru~ju Na ovaj na~in zaposleni u {koli KANALIZACIJE Jablani~kog upravnog okruga u 31. a u ispuwavaju zakonsku obavezu koja }e do Na podru~ju vlasotina~ke javnim ulagawima Vlade Vlasotincu u Osnovnoj {koli „Sini{a kraja {kolske godine biti primewena u op{tine u toku su radovi na Republike Srbije u iznosu od Jani}” i Gimnaziji „Stevan Jakovqevi}”. svim {kolama. Sa druge strane izlazi se u projektu Rekonstrukcija i 64.200. 000 dinara. Izvo|a~ je „Nakon rekonstrukcije {kole i susret roditeqima da prate svoje dete, izgradwa atmosferske kanal- firma AB KOP iz Vlasotinca. stvarawa tehni~kih uslova, rukovodstvo po{tuju}i pri tom wihovo slobodno vreme i izacije u mesnoj zajednici Planirana dinamika je 90 {kole donelo je odluku da se od 1. septem- radno angaòvawe. bra ove {kolske godine krene sa primenom „Za primenu eDnevnika {kola je opremi- Rosuqa. Radovi se izvode u dana”, rekao je Vladimir elektronskih dnevnika. Tokom leta la svaku u~ionicu laptop ra~unarom i duìni od tri kilometra, a Koci}, pomo}nik predsednika zaposleni su ponovo pro{li detaqnu obuku obezbedila novu internet konekciju preko obuhva}ene su ulice: Babi~ki op{tine Vlasotince. za wihovu primenu. U toku je davawe saglas- opti~kog kabla (boqi i konstantni protok odred, Veqko Vlahovi}, Zbog izvo|ewa radova na nosti od strane roditeqa za unos wihovih informacija bez mogu}nosti zastoja), kako u Maksim Gorki, 4. juli, i deo rekonstrukciji i izgradwi podataka neophodnih za kasniji pristup mati~noj {koli u Vlasotincu, tako i u ulica Mije Milenkovi}a i atmosferske kanalizacije u eDnevnicima. Moram da napomenem da }e isturenim odeqewima”, dodao je direktor Branka ]opi}a. narednom periodu dolazi}e do roditeq imati mogu}nost uvida ocena i Miti}. „Radove na projektu povremenog zatvarawa ulica i drugih podataka samo za svoje dete. Tako }e Uvo|ewe elektronskih dnevnika treba Rekonstrukcija i izgradwa preusmeravawe saobra}aja sve mo}i da prate prisustvo, angaòvawe i pozitivno da uti~e i na nastavnike i na atmosferske kanalizacije u do okon~awa radova. napredovawe svog deta u {koli i da blagov- u~enike, usmeravaju}i ih na ta~nost i pre- mesnoj zajednici Rosuqa finan- V.M. remeno reaguju u slu~aju potrebe”, rekao je ciznost u obavqawu {kolskih obaveza. sira Kancelarija za upravqawe Goran Miti}, direktor Osnovne {kole V.M. 4 DRU[TVODRU[TVO avgust 2019. godine NOVINA U OSNOVNOJ [KOLI „SINI[A JANI]” PRODU@ENI BORAVAK ZA PRVAKE Osnovna {kola „Sini{a Jani}” ove godine je jedina {kola na podru~ju vlasotina~ke op{tine u kojoj }e se od ove {kolske godine primewivati produèni boravak u~enika. Naime, za sada }e u~enici prvog razreda imati mogu}nost kori{}ewa produènog boravaka nakon ili pre po~etka nastave u zavisnosti od smene koju poha|aju. „Oslu{kuju}i potrebe roditeqa i nakon sprovedenog istraìvawa, Savet roditeqa na{e {kole je pokrenuo inicijativu za formirawe grupe u~enika za produèni boravak u {koli. Ove godine su to u~enici prvog razreda. Inicijativu je jednoglasno podràlo Nastavni~ko ve}e, a usvojio [kolski odbor , {to predvi|a i zakonska regulativa. Potom je svu neophodnu dokumentaci- ju rukovodstvo {kole prosledilo [kolskoj upravi i resornom ministarstvu. Reaguju}i na na{ zahtev {kolu je posetio republi~ki prosvet- Za vreme produènog boravka u {koli }e 17 ~asova, ali uvek mogu da odu ranije na zahtev ni inspektor i uverio se u postojawe odli~nih u~enici dobijati jedan obrok, koji }e pla}ati roditeqa. uslova u na{oj {koli za ovu delatnost”, rekao je roditeqi. Program za produèni boravak obuhva- „Na ovaj na~in {kola }e omogu}iti roditeqi- direktor Goran Miti}. ta: samostalan rad u~enika u savla|ivawu obra- ma da bez dodatnih tro{kova zbrinu decu na adek- Produèni boravak podrazumeva da u~enici zovno-vaspitnih zadataka, izradu {kolskih i vatan na~in dok sami imaju radne obaveze. Tako|e, prvog razreda nakon dobijawa saglasnosti od doma}ih zadataka uz pomo} u~iteqa, realizaciju deci }e na ovaj na~in biti pruèna adekvatna strane roditeqa mogu da ostanu u {koli nakon projektnih aktivnosti u saradwi sa u~iteqima i pomo} pri izradi doma}ih zadataka i drugih zavr{ene nastave. Planira se jedna grupa od 25 nastavnicima razli~itih profila, organizovano obaveza, a wihovo slobodno vreme bi}e isko- do 30 u~enika iz sva tri odeqewa prvog razreda kori{}ewe slobodnog vremena i vreme za odmor i ri{}eno na smisleniji i organizovaniji na~ina”, sa kojima }e raditi u~iteqica Ruìca rekreaciju. kazao je Goran Miti}, direktor {kole. Pe~enkovi}, kojoj je to jedina radna obaveza. Deca mogu da borave u produènom boravku do V.M. ODR@ANA MANIFESTACIJA „VESELA LADOVICA” Me{tani Ladovice svoje zajedni{tvo do sada su pokazali vi{e puta, nema akcije koja do sada nije realizovana, sve {to zamisle oni zajedno ostvare i realizuju. Veoma aktivno Udruèwe èna Ladovice i ove godine 3. avgusta organizovalo je tradicionalnu manifestaciju „Vesela Ladovica”. Kao i ranijih godina i ove godine u organizaciji manifestacije u~estvovala je mesna zajednica, a pokroviteq akcije je lokalna samouprava. Manifestacija „Vesela Ladovica” je organizovana na sportskom igrali{tu u prisustvu mnogobrojnih me{tana Ladovice ali i okolnih mesta. Mnogobrojni prisutni uìvali su u raznovrsnom zabavnom programu, a ve~e je uveli~ao nastup Kulturno-umetni~kog dru{tva „Bratstvo”, koje se predstavilo izvo|ewem nekoliko spletova igara iz Srbije. „Vesela Ladovica” ove godine je organizovana po 10. put. Prisutni su uìvali u raznovrsnom zabavnom programu. Manifestacija je kao i do sada imala i humanitarni karakter pa }e prikupqena sredstva od lutrije oti}i tamo gde su najpotrebnija”, rekla je Slavica Cvetkovi}, predsednica Udruèwa èna Ladovica. CRVENI KRST SRBIJE OBEZBEDIO HUMANITARNU POMO] U vlasotina~kom Crvenom krstu stigli su paketi humanitarne pomo}i, koja je namewena socijalno ugroènom stanovni{tvu iz udaqenih seoskih sredina. „Za stanovnike iz udaqenih seoskih sredina, a koji su socijalno ugroèni, Crveni krst Srbije je uz pomo} Vlade Republike Srbije i Ministarstva za rad, zapo{qavawe, bora~ka i socijalna pitawa obezbedio pakete hrane, higijene i bra{na. Od Crvenog krsta Srbije na{ Crveni krst dobio je 650 paketa, koji }e u narednom periodu biti podeqeni u skladu sa propisanim kriterijumima”, rekla je sekretar Crvenog krsta Vlasotince Vi{wa Buwevac. Humanitarna pomo} tj. paketi deli}e se ugroènim porodicama iz udaqenih seoskih sredina bez stalnih prihoda, samohranim stara~kim doma}instvima bez primawa i pri- mawima do visine poqoprivredne penzije, porodicama na granici ostvarivawa prava iz socijalne za{tite, porodicama sa vi{e dece u udaqenim seoskim sredinama, ugoènim porodicama samohranih roditeqa. „Pomo} se odnosi samo na udaqene seoske sredine, grad i nizijski deo op{tine nisu obuhva}eni upravo zbog nedostatka paketa. Potreban je ve}i broj paketa, ali trenutno su nam ovakve mogu}nosti. Znate, kada odete na teren i delite pomo}, obuzmu vas razli~ita ose}awa, tuga, razo~arawe, àlost, bes , a na kraju i radost jer ~esto nam kaù da nisu zaboravqeni i prepu{teni sami sebi, àlosno je {to su ~esto zaboravqeni od svoje dece. Trudimo se da pomognemo, ali u okviru svojih mogu}nosti”, rekla je Vi{wa Buwevac. Kada su u pitawu korisnici nov~ane socijalne pomo}i pakete mogu dobiti samo posebno ugroène porodice, nikako svi korisnici ove vrste pomo}u, kaù u Crvenom krstu. Kada se precizira plan raspodele paketa korisnici }e biti obave{teni putem pozi- va. V.M. avgust 2019. godine Kultura 5 PROMOVISAN ZBORNIK NA DIJALEKTU „ETE TAKOJ”

Nakon promocije u Vrawu, u dvori{tu ku}e Bore Stankovi}a, 28. avgusta je u sli~nom abijentu u dvori{tu Kulturnog centra i Vlasotin~anima pred- stavqen Zbornik na dijalektu „Ete takoj”. A da Vlasotin~ani vole poeziju potvrdilo je i ovo kwièvno ve~e jer su sva mesta bila popuwena. U pre- divnoj, toploj avgustovskoj ve~eri potekla je reka stihova. Pored stihova prisutni su imali priliku da uìvaju i u nastupu gluma~ke ekipe iz Vrawa. Ove ve~eri prisutne su pozdravili autori zastupqeni u ovom zborniku. Sem pesnika iz Vrawa i Vlasotinca, bilo je i autora iz Bujanovca, Skopqa, Bele Palanke… „Moja ideja bila je da okupim sve one stvaraoce koji i danas ~uvaju, neguju i upijaju melodi~nost svog dijalekta, bez obzira da li wime govore, umeju da ga predstave na pravi na~in i tako se ideja razvila u projekat, mogu}nost da se svi ti autori na|u na jednom mestu, okupe, upoznaju, motivi{u za daqe stvarawe i ostave svoj trag u Zborniku „Ete takoj”, rekla je u svom obra}awu Sla|ana Nedeqkovi}, urednik Zbornika „Ete takoj”. U kwizi su zastupqeni pesnici sa prostora biv{e Jugoslavije, sem pesnika iz Slovenije. Naime, na konkursu, koji je bio raspisan ovim povodom stiglo je preko 180 pesama od 72 autora iz celog regiona. Tako su u Zborniku "Ete takoj" zastupqeni pesnici iz izacija wihovih osobina je od izuzetnog zna~aja za takoj”predstavqa bitan kulturni doga|aj. Poruka kwige Vrawa, Leskovca, Ni{a, Beograda, Novog Sada, razvoj i odràvawe u celini”, rekla je Ana Miti} bi mogla biti Pevaj lokalno - deluj regionalno. Kwaèvca, Vlasotinca, Zadra, Splita, Osjeka, Sto{i}, recenzent. Pesnici su imali apsolutnu slobodu da biraju teme i Vara`dina, Podgorice, Bujanovca, Kumanova, Skopqa Govore}i o zna~aju dijalekta i samom Zborniku „Ete dijalekat na kojem pi{u. Jedinstvo razli~itosti izbo- i mnogih drugih gradova biv{e Jugoslavije. takoj”, Sa{a Stankovi}, pesnik, recenzent, saradnik na ra jedan je od kvaliteta zbornika". „Sla|ana je napravila svojevrsni mirovni i pri- ovom projektu i profesor srpskog jezika i kwièvnos- Poseban ~ar ovoj kwièvnoj ve~eri dao je nastup jateqski sporazum, neko novo okupqawe susednih ti vlasotina~ke Gimnazije je istakao: gluma~ke ekipe „Optimisti” iz Vrawa, koja je publiku dràva, biv{ih sunarodnika. Svaki od zastupqenih „U vremenu kada svakodnevno izumire po jedan jezik, pozdravila svojim nastupom. Oni su za ovu priliku autora je predstavio jezik svog rodnog mesta i na poet- o~uvawe dijalekta deluje kao nemogu}a misija. oìveli junake Bore Stankovi}a iz pripovetke „Ve~iti ski na~in uobli~io tipi~ne dijalekatske osobine Me|utim, iskustvo nam govori da jezik ìvi i kada poqubac” i antologijske drame „Ko{tana”. dijalekta kojem pripada. Pesnici su se na najboqi nema nijednog govornika kome je taj jezik materwi. Tako Ovom prilikom Udruèwe „Vrawskom kaldrmom”, na~in potrudili da predstave sebe i svoj grad, kako se i trajawe dijalekta nije vezano samo za broj govornika koje je realizovalo ovaj projekat, za dobru saradwu u wemu ìvi, radi i voli, kao i sve pojedinosti koje su nego i kvalitet dela koja su wime napisana. U vreme vlasotina~kom Kulturnom centru je uru~ilo zasijale u wihovim o~ima i ostale trajno zabeleène globalizacije svako delo dijalekatske kwièvnosti je Zahvalnicu. za neke budu}e generacije, kao svedo~anstvo na{eg bitno kao negovawe kulturne ba{tine. Zbog svega, pub- V. Miltenovi} doba. O~uvawe dijalekta, prezentacija i popular- likovawe Zbornika dijalekatske poezije „Ete NOVI NASLOVI U RAFOVIMA BIBLIOTEKE

Svake godine vlasotina~ka biblioteka „Desanka Maksimovi}” svoj kwi`ni fond obogati sa tri do tri i po hiqade novih kwiga. To se ~ini na vi{e na~ina, otkupom Ministarstva kulture, sredstima koja se dobijaju u godi{wem buxetu, putem pok- lona qudi dobre voqe, pre svega korisnika usluga i darivawem Vlasotin~ana koji `ive daleko od svog rodnog kraja. „Veoma je interesantno da je pro{av{i juli mesec bio nekako poseban za na{e prijateqe jer zahvaquju}i dobrim qudima, po{tovaocima kwige, na{ fond je bogatiji za vi{e od 1.400 naslova. Od Ministarstva kulture, putem otkupa, nabavili smo 665 kwiga, Institut za noviju istoriju nam je poklonio 110 naslova zahvaquju}i nesebi~nim posredovawem Mirjane Vujo{evi}. Kwige su nam darivali i na{i prijateqi i ~itaoci. Od pojedinaca, kao prilo`nika ovde isti~em Bojanu \oki} i Mirjanu Ne{i}, koje su nam darivale vi{e od 500 kwiga, Oliveru Lolu Petkovi} i Mirjanu Wawu Tomi~i}. Uz wih isti~emo jo{ i Vojislava Aleksi}a i @ivojina Pavlovi}a. Neki od wih su tokom proteklih godina nekoliko puta bili na{i darodavci. Ovo je ujedno prilika da im se zahvalim, i ne samo wima ve} svim dobro~initeqima koji su svih ovih godina bili uz nas, bogatili na{ kwi`ni fond i ~inili ga interesantnijim i bogatijim”, ka`e Srba Taki}, direktor vlasotina~ke biblioteke. Kwi`ni fond vlasotina~ke biblioteke ima oko 60.000 kwiga obra|enih u Kobisu i nekoliko hiqada koje ~ekaju na obradu. V.M. DODATNO OPREMAWE POZAJMNOG ODEQEWA

Prilikom nedavne posete sprovedenog postupka nabavke krajem Vlasotincu ministra kulture Vladana avgusta stigli su ra~unari i police. Vukosavqevi}a i obilaska ustanova Zbog hroni~nog nedostatka prostora kulture vlasotina~ka biblioteka je nove police smo smestili u hodnik sklopila ugovor za realizaciju projek- izme|u De~jeg i Pozajmnog odeqewa, ta „Dodatno opremawe Pozajmnog ode- kao i u samom Pozajmnom odeqewu i qewa”. Odeqewu obrade. Dva nova, savre- „Ministar kulture Vukosavqevi}, menija ra~unara, omogu}i}e nam lak{i `ele}i da nam pomogne u nabavci naj- rad i boqe ~uvawe podataka. Stare neophodnije tehni~ke opreme i da ra~unare instalira}emo u ~itaonici doprinese uve}awu skladi{tenog pros- Stru~nog odeqewa”, poja{wava direk- tora za kwige, odobrio je iznos od tor Taki}. 200.000 dinara za tu namenu. Posle V.M. 6 D r u { t v o avgust 2019. godine U OKVIRU PROJEKTA „PRIRODA ZOVE” O^I[]ENE DEPONIJE PREMA JASTREPCU

U okviru projekta „Priroda zove” Ekolo{ko dru{tvo „Eko Vlasina” je 27. avgusta organizova- deponija se ne moè pri}i bez mehanizacije. Previ{e poslova za petnaestak qudi i nekoliko lo ~i{}ewe divqih deponija na putu Vlasotince - Jastrebac. dana rada. Na àlost, i to je slika Vlasotinca, na{ih lo{ih navika, nevaspitawa koje ponesemo ^lanovima ovog udruèwa pridruìli su se i planinari iz planinarskih dru{tava iz ku}e, bahatosti, ravnodu{nosti prema prirodi koja nam je data. Mo`da otuda i naziv projekta „êmernik”, „Mori~” i „Trem” iz Doweg Du{nika, gra|ani Vlasotinca, omladinci, lekari. Akciju koji vi{e zvu~i kao apel, jer apel je potreban. su podràla i komunalna preduze}a „Komunalac” i „Vodovod”. Priroda zove da joj vratimo lepotu koju poseduje ili da je bar bahato{}u i nekulturom ne „Tokom planinarskih akcija primetili smo neverovatan broj divqih deponija {to nam smeta, ugroàvamo. jer pored zaga|ivawa prirode i naru{avawa wene lepote, sme}em su prekriveni vidikovci sa S.S. kojih se Vlasotince vidi kao na dlanu, a pogled seè ~ak do Leskovca. Ve} smo o~istili neke vidikovce, uskoro }emo tu postaviti stolove i klupe”, kaè Sneàna \or|evi}, ~lanica Ekolo{kog dru{tva „Eko Vlasina”. Po wenim re~ima planira se ~i{}ewe jo{ tri lokacije: Staza zdravqa, koja se prostire od restorana Lovac do igrali{ta u Manastiri{tu, Crnobarski potok, koji je posebno opasan u vreme poplava i izlivawem plavi podrume u okolini. Tre}i pravac koji }e biti o~i{}en je put prema Kukavici jer tom destinacijom tokom leta prolazi veliki broj turista. Op{tina Vlasotince je za akciju ED „Eko Vlasina” ove godine odvojila 200.000 dinara. Dru{tvo postoji od 2016. godine, ali se do sada uglavnom bavilo edukacijom, organizovawem predavawa i tribina. Veliku pomo} u tome pruà im kolega Stanoje Stojanovi} iz PD „Trem”, koji je do sada odrào vi{e predavawa o o~uvawu prirode, brawu samoniklog lekovitog biqa, opasnostima od zmija u prirodi. Najmla|i u~esnici akcije Aleksandar Stankovi} i Milovan Stankovi} zaduèni su za postavqewe oznaka o zabrani bacawa sme}a na ovoj relaciji. „Pored konkretnih akcija ~i{}ewa pomenutih lokacija radi}emo na edukaciji gra|ana, posebno mladih, da propisno odlaù svoje sme}e. Taj posao odgovorno mora da obavqa i porod- ica i {kola. Svi treba da udruìmo snage i da mewamo lo{e navike. To nije brz i lak posao, ali moramo ga obaviti”, dodaje Sneàna \or|evi}. I dok se ovi entuzijasti i qubiteqi prirode bore za ~isto Vlasotince i okolinu i prièqkuju da wihova varo{ sa predi- vnom okolinom ponovo postane vazdu{na bawa, na putu prema Jastrepcu nailazimo na brojne deponije, bezbroj ba~enih fla{a i druge ambalaè, kanti, plasti~nih kesa, polutrule garderobe, papira, sve}a, poku}anstva, WC {oqa. Na mnogim mestima do EDUKATIVNI KAMP GQIVARSKOG ODR@ANA SEDMA AKCIJA DRU[TVA „RUJNICA” NA KOPAONIKU Gqivarsko dru{tvo „Rujnica” iz Vlasotinca organizovalo je edukativni kamp za u~enike koji DOBROVOQNOG DAVAWA KRVI su pobedili u kvizu „Priroda i mi najboqi drugari”. Kamp je odràn na Kopaoniku od 15. do 19. avgusta. U prostorijama Narodne biblioteke „Desanka Maksimovi}” 29. avgusta je odràna sedma akcija „Sme{taj za decu je obezbe|en uz podr{ku Zorana Jelenkovi}a, predsednika Mikolo{ko-gqi- dobrovoqnog davawa krvi, u skladu sa planiranim programom dobrovoqnog davala{tva. Na ovoj akciji varskog saveza Srbije. Tokom boravka dece na Kopaoniku u potpunosti je realizovan program u~e{}e je uzelo 37 dobrovoqnih davalaca, krv su dala 34 lica, dok zbog zdravstvenih problema krv nisu edukacije. Pored stalne gqivarske edukacije na terenu, deca su imala priliku da saznaju mnogo dala tri lica. toga o Nacionalnom parku „Kopaonik” o kome im je govorio prvi renxer Srbije Rajko Nikoli}”, „Iako je jo{ uvek vreme godi{wih odmora i letwih vru}ina, koji uti~u na odaziv gra|ana na na{im kaè Sun~ica Jovi}, predsednik GD „Rujnica”. akcijama, zadovoqni smo brojem jedinica krvi koje smo prikupili. Bitno je pove}ati rezerve, da bolnice Rajko Nikoli} je gqivare iz Vlasotinca vodio na Gqivarsku stazu i Markov kamen. Deca su ne ostanu bez krvi, da ne bi do{lo do odlagawa intervencija onima kojima su one najpotrebnije. Na ovoj bila radoznala, uìvala u pri~i renxera i obasipala ga brojim pitawima. akciji krv su dala 34 lica, a po prvi put krv su dala dva lica”, rekla je Vi{wa Buwevac, sekretar Dobili su ~ak mogu}nost da idu}e godine savladaju obuku za renxere volontere i time {tite Crvenog krsta op{tine Vlasotince. prirodu kako Kopaonika tako i svih drugih za{ti}enih podru~ja Srbije. Kao i prethodnih {est akcija i ovu je organizovao i sproveo vlasotina~ki Crveni krst u saradwi sa Deca su iskoristila boravak na Kopaoniku da se popnu na Pan~i}ev vrh, da upoznaju predeo Zavodom za transfuziju krvi iz Ni{a. oko hotela Rtaw i treseti{te na mestu zvanom Crvene bare. V.M. Naravno, boravak na Kopaoniku nazamisliv je bez vo`we ì~arom {to su deca iz Vlasotinca tako|e iskoristila, a posetila su i Avantura park. „Koliko je zna~ajan boravak dece na Kopaoniku najboqe govori ~iwenica da su nau~ila mnogo toga o gqivama na ovakvom stani{tu, o biqnom i ìvotiwskom svetu, na~inu opho|ewa prema prirodi i kako se znawe uvek moè dopuwavati. Deca su u pravom smislu re~i iskoristila svoju kreativnost i istovremeno uìvala sa svojim vr{wacima u dru{tvenim igrama”, dodaje Sun~ica Jovi}. S.S. avgust 2019. godine Dru{tvo 7 NA INICIJATIVU JOVANA STANKOVI]A FORMIRANO SRPSKO FILOGRAFSKO DRU[TVO U Vlasotincu je sredinom avgusta odràna osniva~ka skup{tina Srpskog filografskog dru{tva. Svi u~esnici i gosti i doma}ini zakqu~ili su da je ovo samo po~etak kolekcionarske, kulturne i Sednici je prethodio sastanak inicijatora za formirawe ovog dru{tva sa Bo{kom Stan~i}em, prekograni~ne saradwe. zamenikom predsednika op{tine. Ovom prilikom data je puna podr{ka formirawu Srpskog filograf- U Vlasotincu je na~iwen jo{ jedan pionirski korak u oblasti koja je do nedavno {iroj javnosti bila skog dru{tva i precizirane su smernice i mogu}nosti za daqu saradwu kada je o Vlasotincu re~. veoma malo poznata. Podr{ku ovoj ideji dali su Marjan Stankovi}, na~elnik op{tinske uprave i Zoran Stamenkovi}, Svetlana Stankovi} ~lan Op{tinskog ve}a iz resora za kulturu. Na osniva~koj skup{tini izabrano je rukovodstvo dru{tva, doneti su osniva~ki akti i usvojen je statut. Za predsednika je izabran Jovan Stankovi}, student Pravnog fakulteta u Ni{u, inicijator formi- rawa ovog dru{tva, najve}i kolekcionar autograma u Srbiji i jedan od ve}ih kolekcionara na Balkanu. Jovan Stankovi} je ~lan Svetskog dru{tva filografa, koje okupqa trideset najve}ih kolekcionara iz celog sveta. Za potpredsednika je izabran Dragan Vidosavqevi}, dok je tre}i osniva~ Aleksandar @ivkovi}. Obojica se bave kolekcionarstvom dugi niz godina. Osniva~koj skup{tini je prisustvovao i Filip Etmi{ovski iz Severne Makedonije, koji vaì za jednog od najve}ih kolekcionara autograma u svojoj zemqi i na Balkanu. „Velika mi je ~ast i zadovoqstvo {to sam inicijator i organizator jednog ovako zna~ajnog doga|aja. Velika mi je obaveza {to sam izabran za prvog predsednika Srpskog filografskog dru{tva. Radi}u veoma predano i marqivo na sprovo|ewu zacrtanih zadataka i ciqeva u smislu afirmacije dru{tva i promocije filografije kao hobija, ne samo u Srbiji ve} i na Balkanu. Posebno nam je va`no povezi- vawe svih filografa sa ovih prostora. Za mene li~no formirawe na{eg dru{tva je va`no jer je to bio i san mog pokojnog mentora i najve}eg srpskog filografa Negoslava To~ilovca”, rekao je Jovan Stankovi} nakon osniva~ke skup{tine. Boravak u Vlasotincu ovi pasionirani kolekcionari autograma su iskoristili i za obilazak Vlasotinca i znamenitosti koje su va`ne za na{u varo{. Najpre su posetili „Giginu ku}u” u kojoj je sme{teno Zavi~ajno odeqewe Narodne biblioteke „Desanka Maksimovi}”. Dobrodo{licu im je poèleo Srba Taki}, direktor ove ustanove kulture. Gosti su posebno interesovawe pokazali za istorijat jedne od najstarijih gra|evina u Vlasotincu i za fond kwiga kojim biblioteka raspolaè. Nakon razgledawa Spomenika oslobodiocima Vlasotinca, koji je delo ruskog carskog arhitekte Nikolaja Krasnova, gosti su sa svojim doma}inima Jovanom Stankovi}em i Draganom Vidosavqevi}em obi{li Zavi~ajni muzej u kome ih je do~ekao Boban Dimitrijevi}, direktor Kulturnog centra. Bila je to prilika da ~uju mnoge zanimqive istorijske ~iwenice o Vlasotincu i Vlasotin~anima. Obilazak Vlasotinca zavr{en je posetom vlasotina~ke crkve i obilaskom spomen kompleksa Staro grobqe. GIMNAZIJI „STEVAN JAKOVQEVI]” PRIZNAWE ZA ME\UNARODNE PROJEKTE Tri projekta koje u~enici vlasotina~ke Gimnazije „Stevan Jakovqevi}” realizuju u saradwi sa {kolama iz inostranstva dobila su nacionalne oznake za kvalitet koji dodequje Nacionalni tim za podr{ku Fondacije Tempus i eTwinning. Re~ je o projektima „I has a grammar”, gde je partnerska {kola iz [panije, „Walk in mu shoes” (tu je partnerska {kola iz Ma|arske) i „Teracher for a day”, koji se realizuje u saradwi sa partnerskim {kolama u Italiji, Poqskoj, Turskoj i Ma|arskoj. Za svoj rad, posebne diplome dobilo je 38 u~enika tre}eg i ~etvrtog razreda, kao i wihov mentor prof. Biqana Pipovi}. „Iako smo na raspustu, sve nas i u~enike i profesore, obradovala je vest iz Beograda da smo za svoj rad na me|unarodnim projektima dobili priznawe u vidu nacionalnih oznaka za kvalitet”, kaè mentor i profesor Pipovi}. Po mi{qewu Nacionalnog tima za podr{ku, projekti vlasotina~kih gimnazijalaca bili su dobro organizovani, aktivnosti su bile kreativne i odli~no uklopqene u redovnu nastavu, u~enici motivisani, postignut je visok stepen interaktivnosti i saradwe sa vr{wacima iz drugih projekta u okviru ERAMUS programa. Tu }e u~estvovati pet lice, a ne da se zameni", isti~e prof. Biqana Pipovi}. zemaqa. {kola iz ~etiri zemqe, Poqske, Srbije, Turske i Italije. Pored nacionalnih oznaka za kvalitet sprovedenih Po re~ima prof. Pipovi}, Vlasotina~ka gimnazija Projekat nosi naziv „Licem u lice – me|uqudski odnosi u projekata, vlasotina~ka Gimnazija je ranije dobila i sedam realizuje projekte sa partnerskim {kolama u inostranstvu eri interneta i dru{tvenih medija”. evropskih oznaka koje dodequje Evropska komisija za obra- od 2015. godine, a uskoro }e po~eti realizacija, "Ideja nam je bila da ovim projektom pokaèmo mladim zovawe sa sedi{tem u Briselu. najozbiqnijeg projekta takve vrste, nedavno odobrenog KA2 qudima kako da koriste internet i dru{tvene mreè na S.S. pravi na~in kojim }e se poboq{ati komunikacija licem u

„Malo pesnika znam koji sa toliko qubavi i posve}enosti govore i pevaju o svom rodnom kraju. Ova kwiga predstavqa dokaz na{e naklonosti i èqe da saradwa i daqe traje i ja~a, na obostranu PREDSTAVQENA KWIGA „BRAZDA”, AUTORA MILKA STOJKOVI]A korist i zadovoqstvo”, istakao je ovom prilikom direktor Taki}. Kwiga pesama i kratkih pri~a, prepunu emocija i posebnog senzibiliteta, koju je autor Milko O kwizi „Brazde” Zoran Stankovi} je napisao prikaz pod nazivom „Milkovo raspletawe Stojkovi} posvetio svom rodnom Preslapu i Crnoj Travi, a koju je izdala vlasotina~ka biblioteka mese~ine”, koji je ovom prilikom i pro~itao. Sa{a Stankovi} je govorio o Milku kao zavi~ajnom pes- "Desanka Maksimovi}”, promovisana je 9. avgusta u galeriji ovda{we biblioteke. Srba Taki}, direk- niku i neophodnosti da se sa~uva govor rodnog kraja, u ~emu je on izuzetno istrajan i uspe{an. Stihove tor biblioteke je naglasio da je Milko Stojkovi}, afirmisani pesnik i aforisti~ar ukazao ~ast vla- iz kwige ~itale su Milica Stankovi} i Sta{a Petrovi}. sotina~koj biblioteci time {to je odlu~io da ona bude izdava~ ove kwige. Posebnu dra` ovoj ve~eri dala je Gmitra Sinadinovi}, koja je za ovu priliku do{la iz Predejana. U~iteqica, rodom iz Mla~i{ta, i sama pesnik i ~uvar tradicije, bila je velika podr{ka Milku kod pripreme kwige. Po re~ima autora, ona je obezbedila najve}i deo sredstava za {tampawe kwige. U~iteqica Gmitra je nadahnuto govorila o svom kraju, o neophodnosti da se ~uva i po{tuje pro{loSt, vreme kao temeq na kome se stasava. Ove ve~eri ona je kazivala nekoliko svojih pesama posve}enih selu i zavi~aju. Milko Stojkovi} je vidno uzbu|en zbog iskazane pa`we i interesovawa za wegovo stvarala{tvo potvrdio da se od kolevke i rodne grude ne moè pobe}i, jer je to ono {to nas obeleàva i ~ini poseb- nim. „Svoj Preslap i Crnu Travu nosim u srcu i sa puno prava, darom koji imam, i koliko ga imam, pevam o wima”, istakao je autor. Pre promocije kwige u Vlasotincu, kwiga je promovisana u crnotravskoj biblioteci „Sestre Stojanovi}”. Prisutne je tom prilikom pozdravila Aleksandra Cvetkovi}, direktorka biblioteke isti~u}i da: „Milko ovom kwigom govori koliko je na{a Crna Trava lepa i vredna pesme i koliko zasluùje da je jo{ vi{e volimo”. V.M. 8 Vinski bal 2019 avgust 2019. godine OSVRT NA PRVI DAN VINSKOG BALA Ve~erwi deo programa prvog dana Vinskog wemu. bala na centralnoj bini po~eo je nastupom folk- Organizatori su na ovaj na~in jo{ jed- lornih ansambala, Kulturno-umetni~kog dru{tva nom pruìli podr{ku vlasotina~kim „Sveta Trojica” iz Boqara i Folklornog ansam- vinarima i wihovim naporima da se vrate bla „Crnilovi}” iz Vlasotinca. na vinsku mapu Srbije i da nastave tradi- Na samom po~etku programa nastupio je KUD ciju organizovawa vinskih sve~anosti koja „Sveta Trojica”. Marta Stankovi} izvela je je duga skoro {est decenija. pesmu „@ubor voda”. Potom su usledile kore- Sve mode prolaze, samo vino ostaje! ografije Miroslava Ceki}a „P~iwa” i „Smiqe i Sve je bilo u znaku vina, birala su se najbo-

bosiqe”. Nakon folkloraca iz Boqara nas- qa vina, stigle su pesme i karikature na tupili su ~lanovi Folklornog ansambla temu vina, na gradskom jezeru se plivalo za „Crnilovi}”, koji su izveli koreografije Marka vinsko burence, posetioci su uìvali u Stojkovi}a „Bugarka”, „Vesele {opske igre” i degustaciji doma}ih vina. „Igre iz Srbije”. Ovogodi{wi Vinski bal organizovala Nakon nastupa predanih ~uvara tradicije koji je Turisti~ka organizacija op{tine su pesmom i igrom ulep{ali ovogodi{we vinske Vlasotince. sve~anosti, nastupila je mlada vlasotina~ka rok Pokroviteq je op{tina Vlasotince, a grupa SNAP FM. manifestaciju je podràlo Ministarstvo Usledio je veliki koncert Leksington benda, trgovine, turizma i telekomunikacija. ~ija popularnost na doma}oj muzi~koj sceni Sve mode prolaze, samo vino ostaje, posledwih godina raste i za koje je dovoqno zato se u Vlasotincu vino i ove godine pomenuti pesmu „Dobro da nije ve}e zlo”. slavilo dva dana, a male vinarije ~ine pio- Program su pored Vlasotin~ana pratili i nirske korake da se kvalitetom i autohton- brojni gosti Vlasotinca, koji su imali priliku da im vinima izbore na probirqivom trì{tu degustiraju doma}a vina. Svi zajedno okupili su i na srpskim trpezama. se na obalama Vlasine da slave vino i uìvaju u S.S. VINOGRADARSKA JANIJA ZA GOSTE VINSKOG BALA

U okviru ovogodi{weg Vlasinskog kotli}a Turisti~ka organizacija je u saradwi sa Planinarskim dru{tvom „Mori~”organizovala kuvawe vinogradarske janije. Za spremawe ovog tradicionalnog jela vlasotina~kog kraja, koje se gotovo po pravilu pripremalo u dane berbe gro`|a, bio je zaduèn kuli- narski znalac Vojislav Koci}. Po wegovim re~ima, originalni recept za vinogradarsku janiju, pored povr}a podrazumeva i jagwetinu. Ovom prilikom on je zbog koli~ine jela koje priprema kombinovao sviwsko meso i jagwetinu. Pored vinogradarske janije, u Mari~kinom su planinari kuvali kupus, ribqu ~orbu i gula{. Za pripremawe ribqe ~orbe bio je zaduèn Novica Stankovi}, tako da su i wemu stigle sve pohvale za kulinarsko ume}e. Oko dve stotine planinara iz Aleksinca, Sokobawe, Ni{a, Doweg Du{nika, Bosilegrada, Surdulice i Leskovca bili su gosti Vlasotinca. Kao i pro{le godine pripremqenog jela bilo je dovoqno za sve pose- tioce Vinskog bala koji su tokom boravka u Vlasotincu obi{li ovo izleti{te na samoj obali Vlasine. Oni tradicionalno Vinski bal prate sa najboqe lokacije u Vlasotincu jer iz Mari~kinog imaju pogled na gradsko jezero, binu i ceo plato na kome se organizuju vinske sve~anosti. Po re~ima Dragane Zlatkovi}, predsednice „Mori~a“, planinari svake godine u~estvuju u programu Vinskog bala, preko kolega iz cele Srbije promovi{u najve}u turisti~ku manifestaciju u Vlasotincu tako da mnogi od planinara redovno pose}uju Vlasotince u vreme ove svetkovine. S.S. avgust 2019. godine Vinski bal 2019 9 ODR@AN ÊTVRTI SALON VINA

Drugog dana Vinskog bala odràn je ~etvrti Salon vina - vina juga, koji je ove godine organizovan na mini pi~ terenu pored reke Vlasine. Na ~etvrtom Salonu vina ove godine svoje proizvode predstavilo je 30-ak izlaga~a iz zemqe i regiona. Me|u izlaga~ima svoje vino predstavile su vinarije iz Ma|arske i Makedonije, a po prvi put na salonu je u~estvovala i vinarija Panti} iz Orahovca sa Kosova i Metohije. U ime pokroviteqa, vlasotina~ke op{tine, prisutne je pozdravio predsednik op{tine Zoran Todorovi}, podsetiv{i da su se pre nekoliko decenija vlasotina~ka vina mogla popiti u skoro svakoj beogradskoj kafani, i da su se najvi{e prodavala u Sloveniji. „Posle decenije stagnirawa i propadawa, mladi qudi i doma}ini su re{ili da obnove zasade i ponovo prave dobra doma}a vina. To, naravno, nije u obimu kao od pre nekoliko decenija, prosto je te{ko dosti}i taj obim, ali vaàn je pomak u revitalizaciji vlasotina~kog vinogorja. Kao podr{ku tom naporu, lokalna samouprava je ove godine izdvojila ~etiri miliona dinara za subvencije u vo}arstvu i vinogradarstvu. Nadamo se boqim danima za vlasotina~ko vinogorje. Tako|e, ~ast nam je da su najzna~ajnije vinarije iz zemqe i regiona stavile Vlasotince na svoju poslovnu mapu i do{le na ~etvrti Salon vina”, rekao je Zoran Todorovi}, predsednik vlasotina~ke op{tine, prilikom otvarawa Salona vina. U ime organizatora prisutne je pozdravio i poèleo im prijatan boravak u Vlasotincu Svetislav Petrovi}, veliki majstor Vinskog vite{kog reda „Simeon” iz Vlasotinca. me pijte junaci moji, mene }e biti vas ne}e biti, ali }e biti uvek onog ko }e mene piti". Salon vina je nastavqen uz vinsku pesmu \uzepe Verdija, koju je izveo Omega akustik orkestar iz Leskovca. V.M. IZABRANA NAJBOQA VINA NA 34. VINSKOM BALU

Po raspisanom konkursu i ove godine na istakao je Popovi}. 34. Vinskom balu su birana najboqa vina u Na pitawe kako mu ide trì{te Zoran ~etiri kategorije. Prijavilo se 16 kandida- Popovi} odgovara dobro, „ne preliva”, ali ta. Prvo mesto u kategoriji vrhunskih belih misli da od vinogradarstva moè pristojno vina pripalo je Bratislavu Risti}u, drugo da se ìvi, uz ulagawa naravno. Prisutne je pozdravio i veliki majstor Vinskog vite{kog reda "Sveti Teodor" iz Vr{ca, Sa{i Jovi}u, a tre}e Novici Petrovi}u. U kategoriji vrhunskih crvenih vina Nikola Cucev. Govore}i o vinu, on je rekao: U kategoriji tradicionalih belih vina najboqe je vino Tatjane Miti}, drugo mesto "I na kraju sveta osta}e samo wih dvoje - bog i vino. Vino je teklo, vino je reklo, pijte najboqe je vino vinara Sa{e Jovi}a, drugo pripalo je vinu Novice Petrovi}a, a tre}e mesto osvojilo je vino Milutina Caki}a, a mesto osvojilo je vino Jovana Pe~enkovi}a. tre}e Zorana Popovi}a. U kategoriji tradicionalnih crvenih Zoran Popovi}, vi{estruki osvaja~ priz- vina najboqe je vino Zorana Popovi}a, drugo nawa u takmi~ewu za najboqeg vinara na mesto osvojilo je vino Tatjane Miti}, a tre}e prethodnim vinskim balovima i ove godine mesto pripalo je vinu Tome Mladenovi}a. izloìo je svoja vina na {tandu pored reke Okrenutost tradicionalizmu u gajewu LAZAR MILI] Vlasine. Nastavio je porodi~nu tradiciju i vinograda i proizvodwi vina vinara u vla- vi{e od 20 godina gaji vinograd i bavi se sotina~kog kraja potvr|uje i Du{an Jawi}, proizvodwom vina. tehnolog za vinarstvo i vinogradarstvo i „Na{a autohtona sorta Prokupac je moj predsednik komisije koja je ocewivala vino. favorit. Iako je ve} zaboravqena ja sam joj „Nekako vlasotina~ki vinari i daqe OSVOJIO VINSKO BURENCE ostao dosledan. Nisam zaboravio ni vlasoti- ostaju verni tradicionalnom na~inu na~ku Plemenku. Imam 70-ak ari vinograda a proizvodwe vina. Ima napretka iz godine u godi{we mogu da oto~im 3,5 hiqade litara godinu, ali ~ini se da napredak ne prati U okviru vinskih sve~anosti, koje se vina, sve zavisi od vremenskih prilika. Ova neki prose~an napredak proizvodwe vina u ove godine odràvaju po 34. put, kao godina je dobro krenula, no, kakva }e Srbiji. Zato savetujem {iru primenu nauke u prate}i sadràj organizovano je plivawe situacija biti vide}emo posle ovog vrelog prizvodwi vina”, rekao je, izme|u ostalog, za vinsko burence. Takmi~ari su plivali talasa i visokih temperatura. Nadam se Du{an Jawi}. na gradskom jezeru, omiqenom kupali{tu dobrom kvalitetu, a za koli~inu vide}emo”, V.M. Vlasotin~ana, stazom dugom {ezdesetak metara. Za vinsko burence plivalo je 30 takmi~ara, a najbrì je bio Lazar Mili} (22) iz Dadinca. „Prvi put u~estvujem u plivawu za vinsko burence i drago mi je da sam bio najbrì. Nisam se posebno pripremao jer nisam ni imao vremena. Bilo je zadovoqstvo biti prvi od 30 u~esnika, koji vole Vlasinu i vole da plivaju”, rekao je Lazar Mili}, koji je nedavno zavr{io Vojnu akademiju u Beogradu. Drveni krst je dobio i jedanaestogo- di{wi Luka Stojkovi} iz Vlasotinca, kao najmla|i u~esnik. „Svoj letwi raspust uglavnom provodim na reci Vlasini, gde sam i nau~io da plivam. Prvi put u~estvujem, u narednim godinama nadam se i pobedi”, kaè uz osmeh Luka Stojkovi}. Nagrade je obezbedila Turisti~ka organizacija op{tine Vlasotince kroz projekat kojim je aplicirala kod Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. V.M. 10 DD rr uu {{ tt vv oo avgust 2019. godine KARAVAN „IZA\I MI NA TEGLU” PO TRE]I PUT U VLASOTINCU - POBEDIO "OSMEH" Najve}i gastronomski karavan na Balkanu Pored takmi~arskog dela mani- „Iza|i mi na teglu” ove godine je posetio festacija „Iza|i mi na teglu” je Vlasotince po tre}i put. Veliko takmi~ewe u imala i razvnovrstan zabavni i kul- spremawu ajvara i ove godine je organizovano u turno-umetni~ki program, koji je okviru programa Vinskog bala. Ovo takmi~ewe na pripremila Turisti~ka organizaci- jedinstven na~in spaja tradicionalno i moderno, ja op{tine Vlasotince, kao doma}in selo i grad, pro{lost i sada{wost, dobre recepte ovog karavana. sa istan~anim ukusima qubiteqa ajvara. Nastupila je Marta Stankovi}, Takmi~ile su se ekipe: Osmeh, Neki to vole vokalni solista u KUD „Sveta vru}e, Neje do papriku, do nas je, Vlasotina~ki Trojica” iz Boqara, premijerno je {mek, Slatkice, U sve se me{amo, Ukus zdravqa, prikazan film autora Stefana Trajkina radionica, Pikantni vukovci (Utoli Tasi}a „Vinski bal”, kojim je mladi glad, probaj me sad), Kolibri, O[ „Bra}a autor èleo da promovi{e Milenkovi}” iz [i{ave, HSV Vlasotince, Vlasotince i najmasovniju Jelendom i jedina mu{ka ekipa JKP „Vodovod”. turisti~ku manifestaciju u na{em Kao i uvek ajvar je ocewivao lokalni ìri. gradu. Wegov film je u{ao u deset Predsednik je bio Milan Petkovi}, preduzetnik najboqih filmova u Srbiji vezanih i ~lan udruèwa Leskova~ki ajvar, Suzana za o~uvawe kulturne ba{tine. Tokom Stojkovi}, tehnolog i Dejan Stankovi}, fud trajawa takmi~ewa promovisan je bloger. studio obrazovawa „Znawe”. Pobedni~ki ajvar pripremila je ekipa UG Nastupio je i duva~ki orkestar Turisti~kom organizacijom je odli~na i to nam „Osmeh”, drugo mesto zauzela je ekipa O[ „Bra}a Davida Anti}a, a zabavni program je zavr{en nas- pomaè da {to boqe osmislimo ovih nekoliko Milenkovi}”, a tre}e mesto je pripalo tupom rok grupe Trag. sati koliko takmi~ewe traje. Ovaj kraj je poznat vaspita~ima iz vrti}a Kolibri. Ekipa „Osmeh” Qiqana Vukoti}, jedan od organizatora kara- po izuzetno kvalitetnoj paprici pa ne iznena|uje nagra|ena je i za najboqe ure|en {tand, dok je vana je izrazila zadovoqstvo {to su ove godine ~iwenica da se ovde priprema veoma ukusan i nagradu za najoriginalniji naziv dobila ekipa {tandovi bili veoma ure|eni, {to je celokupna kvalitetan ajvar. To moè biti prilika da se „Neje do papriku, do nas je”. Za kraqicu ajvara atmosfera uz zabavni program upotpunila pro- neko odvaì i krene u ozbiqnu proizvodwu ajvara organizatori su proglasili Milicu Radulovi}, gram Vinskog bala. kao va{ sugra|anin Milan Petkovi}”, istakla je kapitena ekipe „Osmeh”. „U~esnici su ovom prilikom poklonili poseb- Qiqana Vukoti}. Pobedni~ka ekipa je pored {poreta „smed- nu pa`wu nazivima ekipa i ure|ewu {tandova. I ove godine Turisti~ka organizacija erevca” osvojila i plasman u veliko finale Pored izuzetnog znawa i ve{tine u pripremawu op{tine Vlasotince je bila partner tima „Iza|i takmi~ewa koje }e se odràti 12. oktobra u ajvara oni su pokazali i veliku kreativnost. mi na teglu”. Beogradu. Vlasotince nam je izuzetan doma}in, saradwa sa „Obi{li smo mnoga preduze}a i ustanove kako bismo okupili ekipe. Veoma nam je drago {to su se ove godine odazvale {kole, vrti}, Dom zdravqa, UG „Osmeh”, firme poput „Elrada”, „Gruner”, HSV Vlasotince, komunalna preduze}a „Vodovod” i „Komunalac”, gqivarsko i biciklisti~ko udruèwe. Interesovawe u~esnika je bilo veliko. Svi su uloìli mnogo truda da {to boqe pripreme ajvar i {to boqe urede svoje {tandove kako bismo poslali {to lep{u sliku Vlasotinca”, kaè Tatjana Jovanovi}, predstavnica Turisti~ke organi- zacije. Ona se potom zahvalila organizatorima a u~esnike takmi~ewa pozvala da i slede}e godine u~estvuju u ovom lepom nadmetawu. Tokom proteklih {est godina karavan je posetio 130 gradova, takmi~ilo se 2.500 ekipa sa 15.000 takmi~ara. Ispe~eno je ~ak 600.000 paprika, a toliki je i broj posetilaca ove manifestacije. [to bi voditeq Vuk Rosandi} rekao „jedan posetilac po svakoj paprici”. S. Stankovi} ISPUWENI PENZIONERSKI DANI DR SLAVKA KRSTI]A Lekar u penziji, specijalista ginekologije i da porodiqe ne moraju da idu u Kosovsku Slavko Krsti} i podse}a na Ivanino izvo|ewe aku{erstva, zaqubqenik u vinograde i proiz- Mitrovicu. Lekarsku pomo} i intervencije pesme „Milijano, }ero moja mila”, koja poti~e vo|a~ odli~nih vina dr Slavko Krsti} ne provo- pruàmo svim pacijentkiwama, imamo dosta i ba{ iz Pasjana. di svoje penzionerske dane u rodnom Dadincu, Albanki, a dvadesetak èna iz vlasotina~kog Kada je o wenom izvo|ewu vrawskih pesama niti odmara, {to bi se o~ekivalo od nekog ko je kraja je operacijom re{ilo problem poreme}aja re~, dr Slavko Krsti} je podsetio na re~i u penziji. Naprotiv, jo{ od polovine 2017. godine statike genitalnih organa i be{ike”, isti~e dr Qubi{e Pavkovi}a, ~iji je orkestar pratio on obavqa lekarsku praksu u Pasjanu kod Krsti}. izvo|a~e tokom Festivala vrawske pesme i koji Gwilana. Wegov mladala~ki duh kao da nikada ne je za Ivanu Tasi} rekao da je svojim inter- Kaè da je to najmla|e porodili{te u Srbiji, miruje. Nedavno je prisustvovao izuzetnom kon- pretacijama vrawskih pesama zaorala duboku koje je 2015. godine otvorio tada{wi premijer certu etno grupe Izvor, koji je odràn u brazdu u ovoj vrsti muzike. Aleksandar Vu~i}. Vlasotincu. Zatekli smo ga me|u publikom u „Ivana Tasi} kao draguqe ~uva vrawske Krenuv{i putem svoje neukrotive energije i prvom redu jer kaè da je do{ao da ispo{tuje pesme za koje ne kaù slu~ajno da se "sve pesme èqe da i daqe radi u oblasti medicine kojom svoju kumu Ivanu Tasi}. pevaju, samo se vrawske pesme preìvqavaju jer se bavio ~itav radni vek, dr Slavko Krsti} se „Ivanu Tasi} sam upoznao kada je nastupala su posve}ene autenti~nim qudima i doga|ajima". pridruìo kolegama u Pasjanu koji zdravstvenom na simpozijumu ginekologa Srbije, koji je odràn Ona sjajno interpretira i etno muziku sa ovih za{titom pokrivaju 38 sela Kosovskog u Vrawu. Zadivio me wen glas, prisustvovao sam prostora Balkana. Bori se za pesme koje odlaze u pomoravqa. Posledwih godina se pove}ava broj wenim nastupima i kasnije, pesmom je ulep{ala i zaborav, muzici daje emociju, du{u, posebnu lep- profesora dr Dragomira Mladenovi}a. Svoj poro|aja u ovoj bolnici. Pro{le godine se rodi- neka na{a porodi~na slavqa, zbliìli smo se otu”, prenosi nam svoje utiske sa koncerta dr lekarski sta` je obavqao u Vu~ju, decenijama je lo 145 beba, a ove godine do jula meseca na svet sa wenom porodicom, a ne{to kasnije sam krstio Slavko Krsti}. radio u Op{toj bolnici u Leskovcu. Danas obi- je do{lo 80 novoro|en~adi. wenog sina Janka. Na{e dve porodice posebno Vino, vinogradi i pesma zaista idu zajedno, lazi svoje vinograde u rodnom Dadincu, povre- „Otvarawem porodili{ta u Pasjanu smo na spaja èqa da pomognemo, svako na svoj na~in, sve to uz medicinsku praksu na jedinstven na~in meno okupqa svoje pacijentkiwe koje je vratio u neki na~in oìveli ovaj deo Kosovskog na{im gra|anima u Kosovskom pomoravqu, ali i voli dr Slavko Krsti}, poznati lekar koji je ìvot i uìva u dobroj pesmi. pomoravqa i omogu}ili da se bebe ovde ra|aju i odnos prema muzici sa tih prostora", dodaje dr specijalizaciju zavr{io u Beogradu kod ~uvenog Svetlana Stankovi} avgust 2019. godine DRU[TVO 11 JOVAN STANKOVI] - UMESTO KRITIKE MLADI TREBA DA DAJU NOVA RE[EWA I NOVU ENERGIJU lamenta u Gimnaziji „Stevan Jakovqevi}”, a nedugo Stariji ga ve} hvale da se intenzivnije od svoje gen- zatim se kao volonter ukqu~io u akcije Crvenog krsta eracije interesuje za istoriju vlasotina~kog kraja, sakupqa Srbije. U Crvenom krstu je postao vr{wa~ki edukator sva zna~ajna istorijska dokumenta i fotografije, nastavqa za Program promocije humanih vrednosti i nacionalni put kojim su krenuli Hristifor Crnilovi}, dr Radul trener CK Srbije za Program borbe protiv trgovine Vela{evi}, a kasnije nastavili profesor Velimir qudima. Ve} u zavr{nim razredima gimnazije Jovan je Stamenkovi}, Blagoje Pe{ki}, Radivoje Priki}, Dragan postao predsednik U~eni~kog parlamenta {to mu je Vidosavqevi}, Srba Taki}, Danilo Pej~i}. dalo priliku da sa vr{wacima radi na poboq{awu Od pro{le godine Jovan je politi~ki aktivan, najpre su rada {kole, ali i da sa svojim mladim kolegama delu- ga interesovale prilike na politi~koj sceni Vlasotinca je van {kole, da realizuje brojne projekte. minulih decenija, istraìvao je smene i promene vlasti, a Na Pravnom fakultetu u Ni{u je obavqao i sada zatim se pridruìo mladim socijalistima i danas je na pot- obavqa vi{e funkcija. Bio je student savetnik, ~lan predsedni~kom mestu mladih socijalista u Vlasotincu. je Komisije za odnose sa studentima na ovom fakulte- Anagaòvawe u ovaj oblasti donelo mu je u~e{}e na tu, ~lan je Resora za nastavu, nauku i reformu visokog Samitu mladih politi~kih lidera Balkana, koji je odràn obrazovawa u Studentskom parlamentu Univerziteta u pro{le godine u Plovdivu, ove godine doma}ini su bili Ni{u, ~lan je Resora za nastavu, nauku i praksu u mladi srpski politi~ari koji su u Ni{u do~ekali kolege iz Savezu studenata Pravnog fakulteta i ~lan Saveza Bugarske i Severne Makedonije. studenata Pravnog fakulteta. Jovan voli da ~ita, pi{e poeziju, prozu i aforizme. Ovaj mladi student je pro{le godine postao i ^lan je Srpske kwièvne zadruge. Ima preko 60 diploma, glavni koordinator za jug Srbije u me|unarodnom sertifikata, nagrada, medaqa i pehara sa raznih udruèwu mladih "Balkanac", koje je sebi postavilo za takmi~ewa, obuka i seminara. ciq da okupi {to vi{e mladih qudi iz regiona radi „Mladi su mahom nezadovoqni nakon izbora i tada povezivawa, promocije pozitivnih primera toleranci- najvi{e kritikuju, a po pravilu gotovo da ne koriste svoje Pisali smo o Jovanu Stankovi}u kada je pokrenuo ini- je i mira, neformalne edukacije, kulture i ekologije. glasa~ko pravo i ne ispuwavaju svoje gra|anske du`nosti, cijativu za formirawe Srpskog filografskog dru{tva, Jovan Stankovi} je nedavno dobio poziv da u~estvuje na {to bi po meni bilo daleko odgovornije i korektnije. Ne koje je osnovano ba{ u wegovom rodnom Vlasotincu. Rusko-srpskom omladinskom forumu, koji }e se odràti od moèmo o~ekivati da to neko uradi umesto nas samih. Po~etkom godine pisali smo o wegovom neuobi~ajenom hobi- 12. do 15. septembra u Moskvi. Po wegovim re~ima ovaj Mladi danas imaju problem i da iznesu svoje mi{qewe o ju prikupqawa autograma najzna~ajnijih svetskih li~nosti. forum se organizuje radi ja~awa kulturnih, istorijskih i odre|enom problemu, imaju problem da preuzmu odgov- Ovoga puta Jovan Stankovi} nam je govorio o svom omladin- bratskih odnosa dve zemqe. ornost. îni mi se kao da im je ponekad lak{e samo da kri- skom aktivizmu. Sve je po~elo 2015. godine kada je bio „Organizatori ovog skupa prepoznali su moj rad i zala- tikuju bez èqe da sami ne{to promene na sebi, oko sebe, u angaòvan u Fondaciji Ana i Vlade Divac, a nedugo zatim gawe na projektima koje realizujemo sa mladima iz Rusije, zajednici”, dodaje Jovan Stankovi}. postao i ~lan Upravnog odbora Divac omladinskog fonda u radi ja~awa i unapre|ewa saradwe i pozvali me da u~estvu- On isti~e i potrebu mladih da pomaù svojim vr{waci- Vlasotincu. jem na ovom me|unarodnom skupu”, obja{wava Jovan ma u marginalizovanim i osetqivim grupama. „Ta prva iskustva su mi pomogla da shvatim koliko Stankovi}. „Uz uvaàvawa postignu}a starijih mi treba da nas- mladi uz adekvatnu podr{ku mogu da urade za svoju gen- On isti~e da }e tokom boravka u Ruskoj federaciji tavimo tamo gde su oni stali ili usporili i da sveòm eraciju i dru{tvo uop{te, da shvatim koliko je malo posetiti Rusku dumu i Ministarstvo spoqnih poslova, ali energijom i novim idejama gradimo svet”, kaè na kraju raz- potrebno da se snovi i ideje preto~e u konkretne projekte”, da je prijem zakazan i u srpskoj ambasadi u Moskvi. Ne krije govora Jovan Stankovi}. kaè na po~etku razgovora Jovan Stankovi}. èqu da li~no upozna Sergeja Lavrova, {efa ruske diplo- S. Stankovi} Iste godine ovaj mladi} je postao ~lan U~eni~kog par- matije. SRBI TAKI]U PRIPALA PRVA NAGRADA SRBI TAKI]U NAGRADA STIGLA ZA POEZIJU NA NARODNOM GOVORU

Festival kwièvnog stvarala{tva na narodnom govoru pod nazivom I SA FRU[KE GORE „Preobraèwsko pojawe” ove godine je odràno po osmi put. U dvori{tu ni{ke biblioteke „Stevan Sremac”, koja je suorganizator Na petoj pesni~koj manifestaciji „Be{enovska pesni~ka prino{ewa”, ~ija je tema ovog jedinstvenog kwièvnog konkursa, 15. i 16. avgusta okupilo se na bila "Osam vekova na{eg Hristili{ta", direktor vlasotina~ke biblioteke „Desanka desetine nagra|enih pesnika i prozaista koji pi{u na dijalektu. Maksimovi}” Srba Taki} je osvojio tre}e mesto sa pesmom Mali sonet o trajawu. Prva nagrada za poeziju, u izuzetno jakoj konkurenciji, na konkursu Be{enovski manastir je jedan od 16 fru{kogorskih manastira i jedini koji je na kome je pristiglo vi{e od stotinak radova, pripalo je Srbi Taki}u, zadu`bina Nemawi}a. Posve}en je svetim arhangelima Mihajlu i Gavrilu. Pesni~ka pesniku iz Vlasotinca i direktoru vlasotina~ke biblioteke. Ovom prino{ewa wemu u slavu su jedan od vidova borbe da se sa~uva, po{tuje i nadogra|uje kul- prilikom wemu je pripalo i priznawe „Re~ ba{tine”, koje organizator turna i duhovna ba{tina, kaù organizatori. dodequje za doprinos dijalekatskoj poeziji i ume}e stihovawa. „Mali sonet o trajawu upravo govori o osam vekova srpske crkve. Ovo je bila prilika Me|u nagra|enima je i vlasotina~ka pesnikiwa Svetlana Pe{i}, da se, osim novih poznanstava, dogovorimo o saradwi a i da se nekoliko kwiga o koja je ovom prilikom dobila priznawe pod nazivom „Slovo hvale i zah- Vlasotincu, koje je izdala na{a biblioteka, na|u u pravim rukama. Tako se lepa pri~a o vale”. Vlasotincu i Vlasotin~anima {iri {to daqe”, kaè Srba Taki}. Podr{ku je obe ve~eri pruàla brojna publika, koja, kao i autori, Be{enovski manastir sagradio je kraq Dragutin krajem 13. veka. Obnova manstira po{tuje i slavi svoj materwi govor, brinu}i se za wegovo trajawe. zapo~eta je tek pre nekoliko godina. V.M. S.S. 12 D r u { t v o avgust 2019. godine NOVI POKU[AJI DA O@IVI ROK SCENA VLASOTINCA „SNAP FM” I „TRAG“ ÎNE PRVE I VELIKE KORAKE

Nastao polovinom pro{log veka pod uticajem xeza i gitarskog ja. Odrasli smo u porodici u bluza u SAD i Ujediwenom kraqevstvu, rokenrol je imao ogroman kojoj se muzika dosta slu{a, dru{tveni i kulturolo{ki uticaj na svet. Rok muzika je na svet uti- posebno rokenrol. Na{ bubwar cala kao nijedna druga. Popularna je {irom sveta i razvila se u Milo{ Mikinda Petrovi} i vi{e pravaca i stilova. Decenijama je bila vi{e od muzike, pred- peva~ Aleksandar An|elkovi} stavqala je na~in ìvota mnogih generacija. Elvis Prisli, Bitlsi, su tako|e muzi~ki obrazovani. Rolingstonsi… obeleìli su svojom muzikom minuli vek. Mi smo {kolski drugovi i znam Na muzi~koj sceni biv{e Jugoslavije najpre se javqaju Zlatni da oduvek slu{aju hard rok i prsti, koji su pokrenuli Zaje~arsku gitarijadu, pa zatim ve}i ben- hejvi metal” kaè nam Nikola dovi poput Bjelog dugmeta, Smaka, Korni grupe, Zlatnih de~aka, Mom~ilovi}, odmah nakon svoje Vlade i Bajke, Crnih bisera, Ju grupe. Pravo {irewe rokenrola i prve svirke na manifestaciji wegovo zlatno doba na ovim prostorima dolazi sa Azrom, Ribqom Iza|i mi na teglu. ~orbom, Zabrawenim pu{ewem, Posledwom igrom leptira, Lakim Ve} u novembru mesecu ove pingvinima, Smakom… Zatim na scenu stupaju [arlo Akrobata, momke predane muzici o~ekuje Elektri~ni orgazam, EKV, Disciplina ki~me, Partibrejkersi, U prva mini turneja u Leskovcu, {kripcu, Van Gog. îne se veliki koraci od potkulture do kulture Ni{u i Vlasotincu. Pored obra- SNAP FM na Vinskom balu, koja je svojom energijom, koja je obeleìla jedno vreme i vi{e generacija. da, oni uskoro kre}u sa radom na autorskim pesmama. Mladi su, harizmati~no{}u i raznovrsnim repertoarom tokom U trenutku pada qudskih, moralnih, kulturolo{kih i svih imaju dosta ideja. Planiraju nastup na Gitarijadi u Zaje~aru. jednoipo~asovnog koncerta odu{evila vi{e hiqada posetilaca „Ve}ina bendova danas svira, ove manifestacije. rekao bih, deà vi. Mo`da je to Ovaj bend postoji od decembra meseca pro{le godine. Sviraju o{tra konstantacija, ali to zaista uglavnom doma}i i strani rok, fank i pop muziku. Skoro svakog postaje dosadno. Unapred se zna vikenda nastupaju u Leskovcu. Nastupali su u Ni{u, Prokupqu i plej lista. Mi se trudimo da Vrawu. U rodnom gradu sviraju u kafi}u Trifolium. U~estvovali koliko toliko osveìmo scenu i su na Drum dum festu u Leskovcu i Overload festu u Vladi~inom zato biramo „ekscentri~ne” pesme. Hanu. S obzirom da smo svi odrasli uz „[to se ti~e rok muzike, sviramo sve. Trenutno repertoar pri- dobru muziku, uz The Beatles, The lago|avamo publici. U Vlasotincu vi{e sviramo doma}i rok, dok u Doors, Pink Floyd, Deep Purple, Ekv, drugim gradovima prioritet dajemo stranoj muzici. Ve} imamo svoju Smak, Elektri~ni orgazam, grupu publiku u Vlasotincu i Leskovcu, koja redovno dolazi na na{e Pop ma{ina… oko repertoara se svirke. Generalno gledano, jo{ uvek ovu muziku ne slu{a mnogo uvek slaèmo. Me|utim, na{a qudi. Rok svirke u Vlasotincu organizuje uglavnom kafi} ideja je da sviramo pesme koje su Trifolium. Tu se slu{a kvalitetna muzika. Me|u publikom, pored poznate, ali se ne sviraju ~esto”, mladih i sredwo{kolaca, ima i starijih. U Leskovcu je ne{to boqa dodaje bas gitarista Nikola situacija. Vlasotincu nedostaje ve}i prostor za takve svirke, {to Mom~ilovi}. bi sigurno okupilo i vi{e publike. No, iako publika nije previ{e Po wegovim re~ima, muzi~ka brojna, va`no je {to nisu svi zapali pod uticaj {unda koji se godi- scena generalno gledano danas nama unazad plasira mladima”, kaè Nikola Val~i}. drugih vrednosti muzi~kom scenom vlada neka druga "muzika". Na nema nikakvih ideja. Pored Nikole Val~i}a, koji u bendu svira bubweve, tu su trenutak se ~ini kao da nedostaje pokreta~ka energija mladih koja „To je jedan bit, jedna melodija koja mewa svoju dinamiku zavis- Aleksandar Stanojevi}, koji svira gitaru, vokal Predrag }e biti spoj 21. veka sa qudima koji su ìveli muziku, koji su no od teksta. Ta jednoli~nost se name}e publici, naro~ito omladi- Stojanovi} i Sa{a Milo{evi}, koji svira bas gitaru. ìveli na sceni krajem pro{log stole}a. Ipak se pojavquju. Prave ni. Roditeqi treba malo vi{e da se posvete svojoj deci, da ih Iako ovde govorimo o mladima koji poku{avaju da na vlasoti- vrednosti nikada ne umiru. Na scenu stupaju Dubioza kolektiv, upoznaju sa pravim vrednostima. Ne mora to da bude rok pesma, na~ku muzi~ku scenu vrate rok muziku, svakako treba pomenuti Zemqa gruva, S.A.R.S. Nema vi{e ni narodnih pesama. Oblak pseudokulture je zamra~io zna~aj afirmisanog benda Fluid Underground, koji svira autorsku Na na{oj maloj vlasotina~koj muzi~koj sceni tokom vinskih na{e prostore. Kwièvnik Svetislav Basara ima lepu re~enicu muziku i nastupa na festivalima. sve~anosti upoznajemo dva sasvim mlada benda sa neverovatnom vezanu za kwièvnost: „Kwièvnost ne moè da promeni dru{tvo, Mo`da nema mnogo publike na ovim svirkama jer nema ni dovo- energijom, jasnom èqom koju }e muziku ìveti na sceni i u ìvotu. ali moè da promeni pojedinca. Ma koliko qudi ~italo jednu qno prostora na wima, ali svakako rokenrol je muzika koju i daqe Na pozornici u centru grada slu{amo Trag, na glavnoj pozorni- kwigu, svako je ~ita na svoj na~in. Verujem u promenu tog pojedinca”. slu{aju sve generacije, stariji jer su uz wu odrastali, wihova deca ci Vinskog bala grupu SNAP FM. Tako je i sa muzikom, borba protiv pseudokulture po~iwe od pojed- jer su ih tome nau~ili, ali i neki novi klinci se ve} pronalaze u „Na{ bend je po~eo sa radom krajem aprila i po~etkom maja ove inca”, precizno obja{wava Nikola Mom~ilovi}. starom dobrom rokenrolu. godine. Bend smo oformili Marko Mom~ilovi}, koji svira gitaru i Prijatno iznena|ewe za publiku je svakako bio i nastup grupe S. Stankovi} NA PODRU^JU VLASOTINA^KE OP[TINE U PRVI RAZRED 221 UÊNIK

Drugog septembra je u prvi razred osnovnih {kola na podru~ju Jablani~kog okruga krenulo 1707 u~enika, a na podru~ju vlasotina~ke op{tine 221. „Mawi je broj |aka prvaka u Srbiji, pa tako i na podru~ju na{e [kolske uprave. [to se Vlasotinca ti~e, moram da istaknem da su pred{kolskim pripremnim programom obuhva}eni svi polaznici, jer 100% budu}ih prvaka ovaj program pro|e zahvaquju}i Pred{kolskoj ustanovi „Milka Dimani}”, rekla je Marina Ili}, na~elnik [kolske uprave Jablani~kog okruga. Broj novih sredwo{kolaca na podru~ju Jablani~kog okruga je 2129, dok ih je na podru~ju vlasotina~ke op{tine 250. „U Srbiji se za sada sa eDnevnicima sigurno po~iwe u 500 {kola, na podru~ju Jablani~kog okruga u 31. U naredne dve godine nadam se da }e i u ostalim {kolama, kako u okrugu tako i u Vlasotincu biti realizovan ovaj projekat”, kazala je Marina Ili}. Prema programu za 2019/20. {kolsku godinu predvi|eno je da u~enici imaju tri raspusta, zimski,

prole}ni i letwi, a kada je re~ o jesewem raspustu, koji je u novembru, umesto dosada{wa ~etiri dana u~enici }e odmarati tri. Naime, oni }e odmarati 9. i 10. novembra i u ponedeqak 11. novembra, kada se obele`ava dr`avni praznik Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Prvo polugodi{te za osnovce i sredwo{kolce zavr{ava se 31. januara 2020. godine, a zimski raspust kao i prethodne godine ima}e dva dela, prvi }e po~eti 30. decembra i traja}e do 7. januara. Drugi deo zimskog raspusta po~iwe 3. februara i traja}e do 17. U~enici osnovnih {kola na prole}nom raspustu }e biti od 13. do 20. aprila, a sredwo{kolci od 15. do 20. aprila. Drugo polugodi{te po~iwe 18. februara i traja}e do 2. juna za svr{ene osnovce, dok }e ostali osnovci na letwi raspust 16. juna. Sredwo{kolci se raspu{taju 19. juna, a maturanti }e na raspust izme|u 22. i 29. maja. V. M. avgust 2019. godine S P O R T 13

K O [ A R K A B O K S ZAVR[EN 39. TURNIR VLASOTINCE 2019 MILAN STANOJEVI] NAJBOQI „ACD” PETI NA EVROPSKOM Revijalnom utakmicom izme|u Popovi}, predsednik OKK Drim tima Vlasotince i Tima izne- Vlasotince. OMLADINSKOM PRVENSTVU na|ewa 8. avgusta u Sportsko- U seniorskoj kategoriji najboqa rekreativnom centru Vlasina po~eo ekipa je bila ACD iz Vlasotinca. U je 39. tradicionalni Ko{arka{ki kategoriji mla|ih pionira najboqa je U BOKSU turnir Vlasotince 2019. Drim tim bila ekipa Drim tima, dok je u kate- sastavqen je od biv{ih i sada{wih goriji pionira najboqa ekipa Vile Evropsko prvenstvo u boksu za omlad- igra~a OKK Vlasotinca, a Tim izne- Guwetinac. Kod devojaka najboqa ince u Gruziji je zavr{eno. Na prvenstvu, na|ewa od ko{arka{a iz Leskovca. ekipa je „River kafe”. ~lan reprezentacije Srbije bio je i mladi Iako je rezultat bio u drugom planu, Najboqi igra~ u kategoriji senio- vlasotina~ki bokser Milan Stanojevi}, treba ista}i da je Tim iznena|ewa ra je Mateja Gorunovi}, najboqa ~lan BK „Arena”. pobedio sa pola poena, rezultatom ko{arka{ica je Duwa Davini}. Reprezentaciju Srbije predstavqalo 85:84. Prisutna publika ove ve~eri Najboqi kod mla|ih pionira je je osam „orli}a”, koji na àlost nisu uspeli da se domognu medaqe. Najbliì osvajawu medaqe uìvala je u atraktivnoj igri, asis- Stefan Zlatanovi}, za najperspek- od na{ih reprezentativaca bio je Milan Stanojevi}, ~lan vlasotina~kog Bokserskog kluba tencijama i zakucavawima. tivnije ko{arka{ice izabrane su „Arena”. Stanojevi} je ostvario najboqi plasman od na{ih reprezentativaca, jer je zauzeo peto U seniorskoj konkurenciji ove Jovana Stoji~i} i Milica Stojkovi}, mesto na Evropskom omladinskom prvenstvu, po{to je u ~etvrtfinalnom me~u poraèn od godine takmi~ilo se pet, a u mla|im dok je za najmla|eg u~esnika turnira Antonija Konorsa, osvaja~a Evropskog prvenstva. kategorijama osam ekipa. progla{en petogodi{wi Nikolaj „Zadovoqni smo kako je Stanojevi} predstavqao Srbiju na prvenstvu. U osmini finala bio je "Ovaj turnir na neki na~in izdvaja Popovi}, koji je pratio ~itav turnir. boqi od reprezentativaca Jermenije, ali ga je na putu do medaqe u ~etvrtfinalu zaustavio Vlasotince od mesta sli~ne Organizator turnira je OKK reprezentativac Engleske Antonije Konors, koji je u daqem takmi~ewu pobedio svoje protivnike veli~ine, jer se uglavnom svuda igra- Vlasotince, a generalni pokroviteq i osvojio zlatnu medaqu. Konors je zasluèno pobedio, i pokazao da je za klasu boqi od svojih ju turniri u basketu, a ovde se igra Skup{tina op{tine Vlasotince i protivnika, a nas raduje to {to je u me~u sa wim Stanojevi} pruìo veoma jak otpor. Milanu je ovo ko{arka, pet na pet i tako ve} skoro Sportski savez Vlasotince. prvo veliko takmi~ewe, on je talentovan mladi bokser i pred wim je uspe{na sportska karijera”, ~etiri decenije", rekao je Milorad V.M. istakao je Milan Jovi}, trener BK „Arena”.

ATLETIKA STARIJI PIONIRI IZ VLASOTINCA NAKON LETWE PAUZE POÊLA TAKMIÊWA NAJMLA\IH ATLETIÂRA SE TAKMIÎLI SA MLA\IM Najmla|i ~lanovi Atletskog kluba „Vlasotince” u~estvovali su na takmi~ewu u Kru{evcu, koje je JUNIORIMA U KRU[EVCU organizovano u okviru ~etvrtog kola letwe lige. Ovom prilikom Una Gligorijevi} je u kategoriji atletske {kole C u dvoboju (30m+30m) i skoku u daq osvojila tre}e mesto. An|ela Stankovi} je u kate- ^lanovi Atletskog kluba „Vlasotince” u~estvovali su na Pojedina~nom prvenstvu centralne goriji atletskih {kola B na 200 metara osvojila {esto mesto. Isto mesto je osvojio i Vuk Cvetkovi} Srbije i finalu Kupa centralne Srbije, koji su sredinom avgusta odràni u Kru{evcu. Ovom pri- (atletske {kole B) u trci 50 metara sa pre- likom Marija Stanojevi} je osvojila tre}e mesto u bacawu kladiva sa ba~enih ponama. An|ela Ici} (atletske {kole A) je 16,47 metara, Kristina Dimitrijevi} zauzela je ~etvrto mesto u bacawu diska sa u trci na 50 metara sa preponama osvojila duìnom 16,64 metara, isto mesto izborila je i u bacawu kugle sa 7,03m. deveto mesto, Marija Dimitrijevi} Anastasija Mladenovi} je bila {esta u hodawu na 2.000 metara sa vremenom 13:31, (atletske {kole A) je u vorteksu osvojila dok je Nikola Mladenovi} diskvalifikovan u trci na sto metara. peto mesto, Valerija Mladenovi} je me|u Na ovom takmi~ewu vlasotina~ki atleti~ari, koji pripadaju grupi starijih mla|im pionirkama u trci na 300 metara pionira hrabro su u{li u borbu sa starijim takmi~arima, odnosno sa mla|im izborila deveto mesto, Sofija \oki} je juniorima. me|u mla|im pionirkama u trci na 300 „Marija Stanojevi}, koja uporedo trenira atletiku i ko{arku je na svom prvom metara osvojila osmo mesto, dok je Nikola atletskom takmi~ewu osvojila bronzanu medaqu. U takmi~ewima koja slede od Koci} (atletske {kole A) u trci na 300 we se o~ekuje bacawe kladiva preko 25 metara. Kristina Dimitrijevi} je u dva metara osvojio {esto mesto. dana osvojila dva ~etvrta mesta, ali u bacawu diska zbog pada koncentracije je „Zbog sitnih tehni~kih detaqa ovog ostala bez medaqe. Anastasija Mladenovi} je u trku na 2.000 metara u{la sa puta smo ostali bez boqih plasmana i takmi~arkama koje nekoliko godina treniraju hodawe tako da je za wu ovo rezultata, tako da }emo u narednom periodu takmi~ewe samo podstrek za daqi rad i napredovawe. Naàlost, na{ najperspek- raditi na tome. Stariju grupu o~ekuju kval- tivniji takmi~ar Nikola Mladenovi} je startovao ranije i diskvalifikovan je iz ifikacije za kup, miting u Jagodini i kros trke na 100 metara, iako bi po rezultatima izborio bar tre}e mesto. Wegovom Srbije”, kaè trener Predrag Filipovi} i nervoznom startu je svakako doprinela presija zbog upisa na Vojnu gimnaziju”, dodaje da su nakon pauze i godi{wih odmo- obja{wava okolnosti nastupa svojih atleti~ara sa starijim takmi~arima trener ra nastavqeni treninzi pored Vlasine. Predrag Filipovi}. Devojke su u ukupnom plasmanu osvojile deseto mesto me|u devetnaest ekipa. S.S. S.S. 14 S P O R TDRU avgust 2019. godine

FUDBAL SRPSKA LIGA ISTOK, ZONA JUG, JABLANI^KA OKRU@NA LIGA I ME\UOP[TINSKA LIGA VLASINA LIDER SRPSKE LIGE SRPSKA LIGA ISTOK Posle odigrana ~etiri kola u Srpskoj Uprava kluba je nekoliko igra~a dala 1. VLASINA 4 4 0 0 10:2 12 ligi grupe Istok, Vlasina je ostvarila sve klubovima sa teritorije op{tine 2. BUDU]NOST 4 3 0 1 8:1 9 ~etiri pobede. Na gostovawu pobe|eni su Vlasotince. SFS Borac i Radan, a na Rosuqi su U Zoni jug Budu}nost iz Ora{ja je solid- 3. JAGODINA TABANE 4 3 0 1 8:3 9 poloìli oru`je Car Konstantin i Dunav no startovala, ostvarila je jednu pobedu, dva 4. DUNAV 4 2 1 1 5:2 7 iz Prahova. U petom kolu sledi gostovawe u remija i poraèna je samo na gostovawu u 5. SFS BORAC 4 2 1 1 7:5 7 Prokupqu a u {estom kolu 22. septembra je P~iwi. Ekipa ima kvalitet za gorwi deo 6. TIMOÂNIN 4 2 1 1 4:3 7 veliki derbi sa Jagodinom Tabane. Pod sig- tabele. 7. MORAVAC ORION 4 2 1 1 3:4 7 urnim vo|stvom {efa stru~nog {taba U Jablani~koj okru`noj ligi Polet iz Dragana Nikoli}a tim je dominirao u prva Stajkovca je ostvario po jednu pobedu, remi 8. OFK TOPLIÂNIN 4 2 0 2 5:3 6 ~etiri kola. Uprava kluba na ~elu sa i poraz, dok je Progres iz Ladovice najs- 9. RADAN 4 2 0 2 6:6 6 Nenadom Stojkovi}em prelazni rok je isko- labije startovao i zabeleìo tri poraza. 10. CAR KONSTANTIN 4 2 0 2 3:5 6 ristila za adekvatno poja~awe, pa su redovi Dowa Lomnica u Me|uop{tinskoj ligi je 11. OFK SIN\ELI] 4 2 0 2 3:5 6 Vlasine poja~ani sa slede}im igra~ima: tako|e lider, sa tri pobede, dok je Jedinstvo 12. GFK DUBOÎCA 4 2 0 2 7:6 3 Marko Hristi} (Dinamo Vrawe), Lazar iz [i{ave ostvarilo samo jednu pobedu, a Kitanovi}, Aleksandar Miladinovi} i Mladost iz Batulovca i Gradac iz 13. TEMNI] 1924 4 1 1 3 4:6 3 Veqko \or|evi} (Radnik Surdulica), Konopnice imaju po tri poraza. 14. JEDINSTVO 4 0 1 3 3:8 1 Predrag Ivkovi} (Radni~ki Pirot), Milo{ O~ekuje nas lepa fudbalska jesen, pre 15. REMBAS 4 0 3 3:11 1 Stankovi} (Radnik Surdulica), Marko svega zbog vrlo kvalitetnog fudbala koji se 16. TRSTENIK PPT 4 0 4 0 Jovanovi} (Zaplawac), Stefan Kosti} i vratio na Rosuqu. O~ekuju se vrlo Marko Ili} (Moravac Orion), Velimir kvalitetne utakmice koje treba videti, kako REZULTATI 4. KOLA: Vlasina - Dunav Zdravkovi} i Milo{ Mili} (Budu}nost bi se uìvalo nedeqom na fudbalskim 1:0, Moravac Orion - Rembas 1:1, Trstenik PPT Ora{je) i Nikola Stankovi} (Valeta - terenima. - Budu}nost 0:2, OFK Sin|eli} - GFK Dubo~ica Malta). Goran Miladinovi} 1:0, Timo~anin - Jagodina Tabane 2:1, Temni} 1924 - OFK Topli~anin 1:2, Jedinstvo - Radan 1:3, SFS Borac- Car Konstantin 2:1. NI[KA ZONA - JUG JABLANI^KA OKRU@NA LIGA ME\UOP[TINSKA LIGA 1. OFK KOSANICA 4 3 1 0 12:6 10 1. JEDINSTVO (GR) 3 3 0 9 9:1 9 2. PÎWA 4 3 1 0 14:6 9 2. BSK 3 3 0 0 8:3 9 1. DOWA LOMNICA 3 3 0 0 14:4 9 3. VRAWSKA BAWA 4 3 0 1 10:5 9 3. VU^JE 3 2 1 0 9:3 7 2. MILANOVO 3 3 0 0 8:0 9 4. PUSTA REKA 3 3 0 0 6:1 9 4. MLADOST 1959 3 2 0 1 11:5 6 3. BRATSTVO 3 3 0 0 11:4 9 5. SLOGA (L) 4 2 1 1 10:8 7 5. @ELEZNIÂR 3 2 0 1 9:6 6 4. BADINCE 3 2 1 0 8:6 7 6. MORAVA (VH) 4 2 0 2 10:8 6 6. [UMADIJA 3 2 0 1 7:8 6 5. PLANTA@A 3 2 0 1 7:4 6 7. @ITORA\A 3 2 0 1 7:5 6 7. SLOGA 3 1 1 1 4:4 4 6. LEMIND 1953 3 2 0 1 7:5 6 8. ÊKMIN 3 1 2 0 7:1 5 8. OFK MORAVA 3 1 1 1 5:6 4 7. OFK BRZA 3 2 0 1 6:4 6 9. BUDU\NOST(O) 4 1 2 1 10:9 5 9. MORAVA (P) 3 1 1 1 3:4 4 8. MARJAN MB 3 1 1 1 8:10 4 9. SLOBODA 3 1 0 2 5:4 3 10. NEBESKI AN\ELI 4 1 2 1 10:9 5 10. POLET 3 1 1 1 3:6 4 10. NAVALIN 3 1 0 2 4:6 3 11. JASTREBAC (B) 4 1 1 2 8:9 4 11. REAL 3 1 0 2 4:4 3 11. JEDINSTVO ([) 3 1 0 2 7:12 3 12. POLET 1980 4 1 1 2 6:11 4 12. ZLO]UDOVO 3 2 0 2 4:5 3 12. RADNIK (S) 3 1 0 2 4:9 3 13. AKADEMIJA 10 (-1) 4 1 1 2 5:5 2 13. MLADI BORAC 3 1 0 2 7:9 3 14. JEDINSTVO (GS) 4 1 0 2 13:18 3 13. TODOROVCE 3 1 0 2 6:6 2 14. KUMAREVO 65 3 0 1 2 7:11 1 15. JABLANICA 4 1 0 3 5:14 3 14. MLADOST (B) 3 0 0 3 4:10 0 15. UMAC 3 0 0 3 1:7 0 16 SVETLOST 4 0 1 3 4:10 1 15. RADNI^KI 3 0 0 3 2:9 0 16. PROGRES 3 0 0 3 1:10 0 17. BOBI[TE 3 0 0 3 0:11 0 16. GRADAC 3 0 0 3 1:9 0

REZULTATI 5. KOLA: Budu}nost - REZULTATI 3. KOLA: Real - Vu~je 1:2, REZULTATI 3. KOLA: Navalin - Nebeski An|eli 2:2, Sloga (L) - Svetlost 2:1, Jedinstvo (G) - Sloga 2:1, Mladost 1959 - Todorovce 3:2, Gradac - Milanovo 0:4, Radnik Morava (VH) - Polet 1980 2:3, Pusta Reka - Progres 4:0, OFK Morava - [umadija 1:3, BSK - Su{ica - Planta`a 3:2, Mladost (Ba) - Brawska Bawa 2:1, OFK Kosanica - Jastrebac Umac 2:0, Mladi Borac - Kumarevo 65 5:2, Bratstvo 2:4, Marjan (MB) - OFK Brza 4:0, (B) 4:1, P~iwa-Jedinstvo (GS) 5:1, ^ekmin - Moravac (P) - Zlo}udovo 2:0, Polet - Sloboda - Badince 1:2, Jedinstvo ([i) - Dowa Jablanica 6:0, Bobi{te - Akademija 10 0:4. @elezni~ar 3:1. Lomnica 2:5, Radni~ki - Lemind 1953 0:2 avgust 2019. godine SERVIS 15

VA@NI TELEFONI AUTOBUSKI SAOBRA]AJ Slu`ba obave{tewa 11811 Pekare Prijava smetwi 19771 „MG” 875–742 SIGMA TRANS Slu`ba za hitne intervencije 112 „Sawa” 871–538 Vlasotince – Leskovac Policija 192 „Rastavnica”(Boqare) 875–629 Radnim danom: 5.30, 6.00, 6.30, 6.50, 7.30, 8.00, 8.25, 9.05, 10.00, 10.55, 11.55, 12.20, 12.50, Vatrogasna slu`ba 193 „Rastavnica” (kod autobuske Hitna pomo} 194 stanice) 066/6660-803 13.10, 13.35, 14.05, 14.35, 15.00, 15.40, 16.25, 17.15, 17.45, 18,15, 19.30, 20.35 Ta~no vreme 195 „[ekspir” 063/404–791 Nedeqom: 8.00, 10.00, 11.55, 13.35, 15,45, 18,15 Automoto savez Srbije 1987 „Dara” 874–368 Leskovac – Vlasotince „\ole” 873–153 VLASOTINCE „SAN–PEK” 065/8452–581 Radnim danom: 6.00, 6.30, 7.00, 7.30, 8.40, 9.30, 10.30, 11.25, 11.55, 12.20, 12.45, 13.20, 13.45, Hitna slu`ba 876–180 „N” 875–131 14.15, 14.40, 15.05, 16.00, 16.40, 17.00, 18.00, 18.25, 19.10, 20.10, 21,15 Bolnica 875–215 „Zotest” 386–9926 Dom zdravqa 875–130 „Aleksandar” 063/520–153 Nedeqom: 9.30, 10.30, 12.45, 14.20, 17.00, 19.10 Policijska stanica 875–120 „Grozdanovi}” 064/300–4457 Obeleèni polasci NE SAOBRA]AJU SUBOTOM, DR@AVNIM Vatrogasna slu`ba 875–128 [ari} 063/850–3969 PRAZNICIMA i u periodu [KOLSKIH RASPUSTA. Polasci iz Op{tina Vlasotince 875–122 Pekara 063/643–852 Vlasotinca (5.30) i Leskovca(6.00) ne saobra}aju subotom i dràvnim Kulturni centar Vlasotince 877–466 Restorani praznicima. 875–314 Hotel „Grozd“ (recepcija) 069/664-488 VLASOTINCE – BEOGRAD Bilten „Vlasina“ 875–300 „Borina ~esma” 874–749 5,10 Vlasotince (Leskovac,) Beograd Gradska biblioteka 875–512 „Guwetinac” (motel) 876–011 Centar za socijalni rad 875–459 Vila „Guwetinac” 062/875-1915 6,30 Vlasotince (Leskovac) Beograd JKP „Komunalac” 875–141 „Veteran” 875–646 9,40 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd JKP „Vodovod” 875–350 „Jaz” 874–222 13,00 Vlasotince (Leskovac) Beograd Fabrika vode „Nerezine” 875–121 „]irimixija” 875–927 14,10 Vlasotince (Leskovac, Brestovac, Ni{, Kolari) Beograd Trì{te rada 875–592 „Trofej” 062/677–560 Crveni krst 875–177 „Rujna zora” 871–351 16,05 Vlasotince (Leskovac) Beograd Po{ta 875–138 „Stari Grom” 063/1657–803 17,30 Vlasotince (Leskovac, Brestovac Ni{) Beograd Elektrodistribucija 875–346 „Zavi~aj” 063/769–6824 BEOGRAD – VLASOTINCE Kancelarija za lokalni „Moravac“ 870–010 9,30 Beograd (Lapovo, Leskovac) Vlasotince ekonomski razvoj 877–236 Picerija „Magnifico” 065/6511–144 Osnovni sud Leskovac jedinica Picerija La Cultura 063/7452-656 10,40 Beograd (Lapovo, Leskovac) Vlasotince Vlasotince 875–324 Picerija Geppetto 061/6319-275 13,40 Beograd (Bato~ina, Ni{, Leskovac) Vlasotince Organ za prekr{aje 875–334 5+ kafe poslasti~ara 876–078 15,50 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince Op{tinski javni pravobranilac 875–184 Caffe-poslasticara 16,04 Beograd (Ni{, Brestovac, Leskovac) Vlasotince Gimnazija „Stevan Jakovqevi}” 875–152 MELA ROSSA 062/806-9972 Tehni~ka {kola 875–125 18,05 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince O[ „8. oktobar” 875–450 Benzinske pumpe 18,45 „Beograd (Ni{, Brestovac, Leskovac) Vlasotince O[ „Sini{a Jani}” 875–147 NIS petrol 877–030 SRC „Vlasina” 875–200 Boqare M&M 875–629 19,10 Beograd (Leskovac) Vlasotince Sportski savez 875–716 Kocka petrol (Stajkovce) 063/260–852 21,00 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince Udruèwe penzionera 875–919 Doo [ar-prom 876–336 NOVI SAD Savez invalida rada 062/771-467 Knez petrol 875–171 Vlasotince (Leskovac, Ni{, ]uprija, Velika Plana, Op{tinska organizacija potro{a~a 876–020 Ekos petrol (Stajkovce) 284–852 17,30 Beograd) Novi Sad SOS za decu i ène `rtve nasiqa 876–202 Vlasotince (Leskovac, Ni{, ]uprija, Velika Plana, Gaga radio 877–297 Banke 22,40 Beograd) Novi Sad Vlasotina~ka crkva 875–806 Intesa banka 875–565 Novi Sad (Beograd, Velika Plana, ]uprija, Ni{, Poliklinika Eskulap 876–205 Komercijalna banka 875–206 8,00 Veterinarska stanica Milo{-vet 875–033 Po{tanska {tedionica 875–678 Leskovac) Vlasotince Kopernikus 876–228 Societe Generale banka 875–647 Novi Sad (Beograd, Velika Plana, ]uprija, Ni{, 16,30 875–516 Leskovac) Vlasotince Pred{kolska ustanova „Milka Dimani}” Uprava javnih pla}awa 875–358 PO@AREVAC „De~ja radost” 875–425 Mewa~nice 6,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac, @abari) Poàrevac „Kolibri” 875–204 Tehniko 875-593 15,15 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac) Poàrevac „P~elica” – Stajkovce 3869–927 Rim 1 874–532 Rim 2 875–536 9,00 Poàrevac (Svilajnac, Ni{, Leskovac) Vlasotince Inspekcije [op 870–398 13,30 Poàrevac (@abari, Svilajnac, Ni{, Leskovac)) Vlasotince Poreska uprava 875–193 Bata 875–333 PIROT Trì{na inspekcija 875–923 6,30 Pirot (Babu{nica, Veliko Bowince, Svo|e) Vlasotince Turisti~ke agencije Apoteke Happy duga 875–537 17,15 Vlasotince (Svo|e, Veliko Bowince, Babu{nica) Pirot Gradska apoteka 1 875–109 Adria putovawa 876–225 KRAGUJEVAC Gradska apoteka (Dom zdravqa) 875–626 Live Travel 875–777 7,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Para}in, ]uprija, Jagodina) Kragujevac „Medika” 875–395 Win travel 873–098 13,45 Kragujevac (Jagodina, ]uprija, Para}in, Ni{, Leskovac) Vlasotince „Sveti Nikola” 875–322 063/447–475 „Viva” 871–042 Tropiko travel 876-164 „\ina” 875–737 Magical world 246-247 P R E V O Z N I C I 063/7033-177 LEGAS ...... 215–550 SIGMATRANS ...... 875–533 ALEXTOURS SIGMA TOURS ...... 875-533 Vlasotince - Crna Trava 5.40, 8.25, 12.50 (subota i nedeqa 8.25) SIMPLON ...... 213–935 Crna Trava - Vlasotince 7.15, 11.30, 14.30 (subota i nedeqa 11.30) KANIS ...... 242–200 JOVI] ...... 215–666 Vlasotince -Gradska 5.40 i 13.50; Gradska - Vlasotince 6.30 i 14.40 BATA REISEN ...... 261–100 FRENKI ...... 260–013 Trudimo se da obezbedimo {to preciznije NI[EKSPRES ...... 242–237 informacije autobuskih polazaka iz Vlasotinca, ALEX TOURS ...... 064/424–2639 STOJIQKOVI] TURS ...... 063/115–8158 ali ta~nost datih informacija Bilten „Vlasina“ DULE TAKSI ...... 063/278–606 ne moè da garantuje. DAMPEKS PIROT ...... 010/2311-299