2 VESTI avgust-septembar 2016. godine

JO[ JEDNA AKCIJA OMLADINE OO SNS VLASOTINCA KRITIKOVAN RAD LOKALNE SAMOUPRAVE OFARBANI MOSTI]I U CENTRU GRADA U prostorijama OO Socijaldemokratske par- milion dinara, iako se konkurisalo sa ~etiri tije 29. septembra odr`ana je konferencija za projekta. ^lanovima SDS-a preti se sistemati- {tampu na kojoj su se govornici osvrnuli na rad zacijom novih radnih mesta. Ne `elim da lokalne samouprave i na tre}u sednicu napadam nikog samo `elim da istaknem da Skup{tine op{tine koja je odr`ana 23. septem- op{tinska uprava ne radi dobro, da vlast nije bra. dobra, ali su je gra|ani izabrali i mi to „Lokalna samouprava ne radi dobro, do sada po{tujemo". ni{ta nije ura|eno. Za prethodnu godinu Govore}i o op{tinskom buxetu jer su na sed- asfaltirane su jedna ili dve ulice u gradu, i to nici bile dve ta~ke vezane upravo za buxet one koje su planirane jo{ dok smo mi bili deo predsednik IO SDS-a Vlasotinca Momir vlasti. U op{tinskoj upravi ~ini se da je na Kitanovi} je rekao da planirani buxet do kraja delu i revan{izam upravo prema ~lanovima godine ne mo`e biti ostvaren. na{e stranke. Lokalna poreska administracija "Planirani projekti nisu realizovani, nisu ni po~eti {to govori da ne}e biti ni nas- tavqeni. U pred- lo`enom rebalansu i buxetu se ne vide - kazao je izme|u osta- log Momir Kitanovi}. Razre{ena Nastavqaju}i realizaciju projekta "Zajedno za "Zajedno smo odlu~ili da ovoga puta ofarbamo direktorka Narodne lep{u okolinu" omladina OO Srpske napredne mosti}e koji na neki na~in predstavqaju jedan od biblioteke Miqana stranke Vlasotinca je u subotu, 1. oktobra organi- simbola na{e varo{i. U nameri da uredimo na{e I{qamovi} je istak- zovala {estu po redu akciju ure|ewa grada. Vlasotince, da ga u~inimo lep{im i boqim za la da }e mi{qewe o Ovoga puta vredna omladina Srpske napredne `ivot u wemu, pro{li put smo o~istili zelene zakonitosti wenog stranke ofarbala je tri mosti}a u centru grada. povr{ine u gradu. Pred nama je jo{ mnogo planova razre{ewa dati Preko dvadeset mladih qudi iskoristilo je lep za ure|ewe grada. Ovom prilikom pozivamo sve nadle`ni organi. jesewi dan da ofarba mosti}e kojima su vreme, mlade qude koji `ele da `ive u lep{em i ~isti- "Radila sam korozija i izlepqeni plakati davno uni{tili jem okru`ewu da nam se poridru`e u narednim odgovorno i po{teno prvobitni izgled. Podr{ku mladima ovoga puta akcijama. Veliku podr{ku su nam dali i gra|ani je rasformirana. Prihod koji je ova slu`ba ubi- dok sam obavqala funkciju direktora blib- dali su Vladimir Koci}, pomo}nik predsednika Vlasotinca, koji su pohvalili na{u inicijativu - rala drasti~no je pao, sa 3,5 miliona dinara na lioteke. ^ini se da vi{e nije bitan rezultat u op{tine i Zoran Stamenkovi}, ~lan Op{tinskog isti~e Branislav Kati}, zamenik predsednika oko pet stotina hiqada - rekao je Slavoqub radu nego partijska pripadnost. Dok sam radila ve}a. omladine Srpske napredne stranke. Mitov, predsednik OO SDS-a Vlasotinca i imala sam veliku podr{ku kolega - rekla je S.S. dodao: Miqana I{qamovi}. "U Vlasotincu nema ni~eg novog, ne realizuju Na konferenciji je istaknuto da posle dugog se projekti. Nisu realizovani projekti preko- perioda nije bilo direktnog prenosa skup{tin- NA SEDNICI PREDSEDNI[TVA grani~ne saradwe sa Bugarskom, a neophodno skog zasedawa. SRPSKOG POKRETA DVERI ODLU^ENO prevo|ewe projekata ko{talo je op{tinu blizu ALEKSANDAR RAN\ELOVI], ^UVARI TRADICIJE I ZNA^AJNIH KOORDINATOR ZA JU@NO -MORAVSKU OBLAST Na nedavno odr`anoj sednici predsedni{tva Srpskog pokreta Dveri do{lo je kako do personal- DATUMA SRPSKE ISTORIJE nih tako i do promena u organizacionoj strukturi mre`a teritorijalnih jedinica. Tako je stvorena i Povodom obele`avawa 100 godina preko 2.000 metara. Oko 5.000 boraca, mre`a okru`nih koordinatora koji }e voditi od bitke na Kajmak~alanu i 98 godina uglavnom pripadnike Drinske i ra~una o strana~kim aktivnostima u okruzima koji od proboja Solunskog fronta dele- Dunavske divizije je poginulo. Napad su im dodeqeni. U ovoj raspodeli Srbija je pode- gacije udru`ewa boraca i lokalne na Kajmak~alanu je po~eo 16. septem- qena na {est oblasti. Sremsko-Ba~ku oblast koja samouprave polo`ile su vence na bra 1916. godine, a osvojen je 30. sep- obuhvata teritoriju Sremskog, Ju`no-Ba~kog, Spomenik palim borcima za slobodu tembra. "Vrata Srbije" ili "Kapija Severno-Ba~kog i Zapadno -Ba~kog okruga. i ujediwewe u nacionalnim pokreti- Slobode" kako su srpski vojnici Banatsku oblast, Drinsko-[umadijsko-Pomoravsku ma i ratovima od 1809. do 1918. godine zvali Kajmak~alan, kona~no su oblast, Podunavsko-Timo~ku oblast, Zapadno- u centru grada. Ovo je bila i prilika otvorena - rekao je izme|u ostalog Moravsku oblast i Ju`no- Moravsku oblast u koju da se prisutni podsete na zna~ajne Dragan Vidosavqevi}, predsednik spadaju Ni{avski, Jablani~ki, Topli~ki, P~iwski datume iz srpske istorije. UO Udru`ewa potomaka ratnika 1912 - i Pirotski orkug. "Velika bitka za osvajawe 1920. Za koordinatora Ju`no-Moravske oblasti Kajmak~alana vo|ena je izme|u 12. i Budu}i da je 15. septembar Dan izabran je na{ sugra|anin Aleksandar Ran|elovi}, 30. septembra 1916. godine, bila je to saveza rezervnih vojnih stare{ina ~lan Izvr{nog odbora ove stranke. jedna od najkrvavijih u Prvom svet- bila je prilika da se prisutni sete i Za bilten Vlasina Ran|elovi} je povodom skom ratu. Te`ina je jo{ ve}a jer se na zna~aj ove organizacije. postavqewa na visoku strana~ku funkciju rekao, vodila na nadmorskoj visini od V.M. da }e Srpski pokret Dveri unutar stranke raditi na ja~awu strukture i osna`ivawu ~lanstva, dok }e parlamentarno delovawe, kojim }e, zahvaquju}i direktnim prenosima zasedawa parlamenta, kona~no pobediti medijske blokade koje su delovawe ove stranke pratile od samog osnivawa, poku{ati da uti~u na sam rad Skup{tine i upozoravati na pogubnu politiku koju vladaju}a koalicija trenutno vodi u Srbiji pa i u Vlasotincu, i koja }e imati dalekose`ne negativne posledice za `ivot svih gra|ana, "Mi }emo istrajati u na{oj politi~koj borbi za dobrobit ove zemqe sa nepokolebqivom voqom i nadom u Boga, uvereni da }e na{e parlamentarne aktivnosti probuditi narod, ne}emo dozvoliti da se nastavi sistematsko devastirawe svih na{ih vrednosti, kako materijalnih, tako i duhovnih. [to se Vlasotinca ti~e Dveri }e i daqe ukazivati na nepravilnosti u radu lokalne vlasti koje su sve u~estalije i o~iglednije, a poku{aj kreirawa la`ne medijske slike o savr{enom funkcionisawu na{e op{tine osujeti}emo prenose}i samo istinu o svim de{avawima - dodao je Ran|elovi}.

KULTURNI CENTAR VLASOTINCE INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE Adresa: M. Ore{kovi}a 1, Vlasotince, tel./faks: 016/875-300, e-mail: [email protected], `iro ra~un: 840 – 287668 – 36. Direktor: Maja Markovi}, Glavni i odgovorni urednik: Vesna Miltenovi}. Redakcija: Svetlana Stankovi} (novinar), Branislav Kati} (novinar), Goran Miladinovi} (sport), Vlastimir Stamenkovi} (sport), Sne`ana \oki} (lektura i korektura), Boban Dimitrijevi} (prelom) [tampa: Suzy D&D – Vlasotince. Bilten izlazi mese~no. Sva prava zadr`ava redakcija. Rukopisi se ne vra}aju. avgust-septembar 2016. godine AA KK TT UU EE LL NN OO 3 KLUB ZA TRA@EWE POSLA I U VLASOTINCU POTPISANI UGOVORI O SPROVO\EWU P R V A G R U P A P O L A Z N I K A Z A V R [ I L A O B U K U U okviru nedavno formiranog Kluba za za tra`ewe posla traje pet ili deset radnih tra`ewe posla prva grupa od osam polaznika dana, sa mogu}no{}u kori{}ewa informa- pro{la je obuku za tra`ewe posla. cione sale jo{ dve odnosno ~etiri nedeqe. STRU^NE PRAKSE I JAVNIH RADOVA Nezaposleni u klubu savladavaju tehnike i "Rad je uskla|en sa potrebama korisnika ve{tine aktivnog tra`ewa posla, podi`u}i i u zavisnosti od toga nekada je grupni, a Predstavnici Nacionalne slu`be op{tina Vlasotince prihvatila u~e{}e na taj na~in svoj nivo kompetentnosti i nekada je individualni. Predstavqa kombi- zapo{qavawa, lokalne samouprave, u programu stru~ne prakse jer realizaci- samopouzdawa. U Srbiji je od 2004. godine naciju teoretskog i radiona~arskog rada, a javnih radova i privatnih preduze}a pot- ja ovog programa omogu}ava mladim qudi- otvoreno 25 klubova za tra`ewe pisali su ugovore o sprovo|ewu stru~ne ma da steknu neophodnu praksu kako bi posla, a ve}ina je pokrenuta u prakse i javnih radova na podru~ju vla- mogli samostalno da obavqaju posao ili saradwi sa Evropskom agencijom sotina~ke op{tine. Program stru~ne da polo`e stru~ni ispit. za rekonstrukciju u okviru projek- prakse namewen je stru~nom "Lokalna samouprava je poslove ta "Pove}awe delotvornosti osposobqavawu nezaposlenih lica za stru~ne prakse i javne radove uvrstila u politike zapo{qavawa prema ugro`enim grupama". Iz IPA pro- samostalni rad u struci i sticawe uslova Lokalni akcioni plan zapo{qavawa grama 2012. godine otvoreno je za polagawe stru~nog ispita. Program ~ime smo stekli uslove da Nacionalna jo{ 60 novih klubova za tra`ewe finansira Nacionalna slu`ba slu`ba finansira deo obaveza. Op{tina posla pri Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawa sa milion dinara i Vlasotince ove godine u~estvuje u finan- zapo{qavawe i pri lokalnim op{tina Vlasotince sa 500.000 dinara. sirawu stru~ne prakse i javnih radova sa samoupravama. "Nacionalna slu`ba zapo{qavawa u 1,5 miliona dinara, dok }e Nacionalna "Iskustvo nam govori da su okviru svojih redovnih aktivnosti i mera slu`ba zapo{qavawa finansirati sa 1,9 polaznici Kluba za tra`ewe ima i saradwu sa lokalnim samoupravama miliona dinara. Verujem da }e volonteri, posla nakon zavr{ene obuke, wih i poslodavcima. Sprovo|ewe lokalnog koji su od danas anga`ovani na poslovima oko 30%, nakon {est meseci na{li posao. Tako }e biti nadam akcionog plana zapo{qavawa doprinosi stru~ne prakse, svojom mlado{}u i entuz- se i sa novootvorenim klubovima smawewu broja nezaposlenih lica. ijazmom doneti novu energiju u firme i na podru~ju Jablani~kog okruga. Nacionalna slu`ba zapo{qavawa pot- da }e ostaviti dobar utisak na poslo- Ciq nam je da Nacionalna pisala je sa op{tinom Vlasotince spo- davce. Nadam se da }emo naredne godine slu`ba zapo{qavawa sa razum o finansirawu stru~ne prakse i odvojiti ve}a sredstva za ove mere i lokalnim samoupravama osna`i i omasovi klubove za tra`ewe posla i samim tim efekti ove mere zapo{qavawa }e biti dobri - rekla je Marija Stevanovi}, na~elnik u odeqewu za posredovawe u zapo{qavawu. korisnici apliciraju i za stvarna radna Predsednik op{tine Vlasotince Zoran mesta o kojima informacije dobijaju u klubu. Todorovi} je prilikom obilaska Kluba za Aktivnosti imaju za ciq da nau~e i osposobe tra`ewe posla napomenuo da je klub otvoren korisnika da se {to boqe predstavi na ove godine i da mladima daje mogu}nost da se tr`i{tu rada i navede poslodavca da ga ukqu~e u tra`ewu posla. pozove na razgovor - rekao je Bojan "Op{tina Vlasotince ima oko 4800 neza- Krain~ani}, savetnik za zapo{qavawe. poslenih, {to je visoka brojka i mi Danijela Stanojevi}, hemijski laborant, podr`avamo svaku ideju koja se ti~e jedan od polaznika obuke ka`e: osna`ivawa osoba za samostalno tra`ewe "U Klubu za tra`ewe posla sti~emo posla i pomo}i najrawivijim kategorijama odre|ena znawa i ve{tine koje su neophodne stanovni{tva da se odva`e i pokrenu u tom za tra`ewe posla. Nau~ili smo kako da smeru. Do sada moje iskustvo iz prakse napi{emo svoju radnu biografiju, kako da se pokazuje da roditeqi dolaze da tra`e posao pona{amo na prvom razgovoru sa poslodavci- za decu, a ovo je prava prilika da se ti ma, jednom re~ju kako da budemo {to aktivni- mladi qudi aktiviraju i da shvate zna~aj ji i boqi u tra`ewu posla". tra`ewa posla - rekao je predsednik op{tine V.M. Zoran Todorovi}. Zavisno od kvalifikacije, obuka u Klubu javnih radova. Javni radovi bi}e sprove- ukqu~iti ve}i broj visokoobrazovanih deni kod pet poslodavaca i bi}e mladih qudi - rekao je Zoran Todorovi}, anga`ovano 26 lica. Na javnim radovima predsednik op{tine Vlasotince. bi}e anga`ovana lica koja spadaju u kate- Stru~nu praksu u ciqu sticawa uslo- goriju najte`e zapo{qivih. To su lica va za polagawe stru~nog ispita obavqa}e R A D O V I U K O N O P N I C I koja imaju preko 50 godina, lica koja se dve osobe u javnom sektoru, odnosno jedna nalaze na evidenciji Centra za socijalni u Tehni~koj {koli i jedna u Domu Ovih dana u Konopnici su zavr{eni balskog igrali{ta, vrednost radova je rad, lica romske populacije i lica sa zdravqa. U zavisnosti od stru~ne spreme radovi na asfaltirawu 200 metara puta 380.000 dinara. Teren Fudbalskog kluba invaliditetom - rekao je Dejan sta` }e trajati od 6 do 12 meseci. pored reke Vlasine i ure|ewu atmos- Gradac je izvanredan za odigravawe utak- Stankovi}, direktor filijale U privatnom sektoru stru~nu praksu ferske kanalizacije. Deonica je veoma mica po svim vremenskim uslovima po Nacionalne slu`be zapo{qavawa u obavqa}e 12 osoba kod devet poslodavaca va`na za `iteqe sela zbog ~estih ~emu je poznat u regionu. Wegova jo{ Leskovcu. u trajawu od {est meseci. Volontere }e plavqewa. Ina~e, da }e ovaj problem jedna specifi~nost je i {to se nalazi na Javni radovi }e biti sprovedeni u anga`ovati: Grupo Fiorentino (3), DNN biti re{en najavio je predsednik arheolo{kom lokalitetu Gradac. Op{tinskoj upravi, Direkciji za urban- Kapital gradwa (2), Gra|evinsko pre- op{tine Zoran Todorovi} u predizbor- "Teren se nalazi na plo~i pod kojom je izam i izgradwu, Narodnoj biblioteci duze}e Mehanizacija (1), Ra~unovodstve- noj kampawi aprila meseca, prilikom arheolo{ki lokalitet Gradac, jedan od "Desanka Maksimovi}", Domu zdravqa i na agencija Eklipina (1), Agro-miks obilaska po~etka radova. tri najzna~ajnija lokaliteta na jugu Udru`ewu zanatlija i preduzetnika. Glo`ane (1), Korejac DOO (1) i Digmat "Ulica je problemati~na upravo zato Srbije. Imamo dogovor sa Zavodom za Lica anga`ovana na javnim radovima DOO (1). Za obavqawe stru~ne prakse {to atmosferska voda nije odlazila do za{titu spomenika kulture o kori{}ewu radi}e na projektima u oblasti socijalne predvi|ene su nov~ane naknade od 12.000, za{tite. 14.000 i 16.000 dinara u zavisnosti od Pozdravqaju}i prisutne predsednik nivoa stru~ne spreme. op{tine Zoran Todorovi} je istakao da je V. Miltenovi} URE\EWE KONOPNI^KE CRKVE Za ogradu, kapiju, ure|ewe staza i izdvajaju se zna~ajna sredstva za srpske parohijskog doma u konopni~koj crkvi pravoslavne crkve, tako smo ove godine Uspewa presvete Bogorodice, op{tina odvojili i 100.000 dinara za crkvu u Vlasotince izdvojila je milion i Velikom Bowincu, koja ne pripada 300.000 dinara. Time je dvori{te jedne op{tini Vlasotince ve} Babu{nici - od najpoznatijih svetiwa na jugu Srbije, ka`e izme|u ostalog predsednik a i {ire, dobilo novi, lep{i izgled. op{tine Zoran Todorovi}. "Od 2013. godine krenuli smo sa Ina~e, prvi pisani podaci o konop- velikom obnovom crkve. Ura|ene su pri- ni~koj crkvi datiraju iz 15. veka i lazne staze, ove godine smo zahvaquju}i nalaze se u Leskova~kom zborniku, gde se Skup{tini op{tine Vlasotince dobili ona pomiwe kao manastir. Usmeni reke Vlasine, nego je izazivala plavqe- prostora na ovaj na~in ve} 25 godina. donaciju sa kojom smo uradili komplet- podaci ka`u da je ona jo{ starija. U ovu wa ovog dela Konopnice. Sada je ura|ena Pored toga, dobili smo od wih dozvolu da nu ogradu, postavqene su dve nove kapije, svetiwu dolazi mnogo qudi iz drugih atmosferska kanalizacija, zatim napravimo mali sportski teren pored renoviran je krov na parohijskom domu a krajeva Srbije, posebno na dan crkvene priprema i asfaltirawe u du`ini od 200 velikog, ali to nismo iskoristili u uskoro kre}emo i sa radovima na glavnoj slave, na Veliku Gospojinu 28. avgusta. metara. Ovim radovima smo re{ili predvi|enom roku. Nadamo se da }emo sa ulaznoj kapiji kao i na ure|ewu Stariji me{tani pamte kako su nekada, plavqewe doma}instava koja se nalaze u novom op{tinskom upravom to re{iti unutra{wosti parohijskog doma - rekao na ovaj dan, dolazile i policijske pat- ovom delu sela. Ukupna vrednost radova jer smo jedina mesna zajednica koja nema je sve{tenik konopi~ke crkve Milan role iz Leskovca kako bi regulisale je milion i 320.000 dinara - rekao je adekvatni sportski teren - rekao je Todorovi}, koji je na slu`bu u ovaj hram saobra}aj. predsednik Todorovi}, prilikom obilas- Goran Stojiqkovi}, potpredsednik FK do{ao pre tri godine. V.M. ka ove deonice. Gradac iz Konopnice. "Svake godine iz op{tinskog buxeta U Konopnici se radi i ograda oko fud- V.M. 4 SKUP[TINASKUP[TINA avgust-septembar 2016. godine ODR@ANA TRE]A SEDNICA SKUP[TINE OP[TINE VLASOTINCE je izglasana i Odluka o izgradwi objeka- ta od javnog interesa - Prihvatili{ta za napu{tene `ivotiwe. Evropski Progres PP RR EE RR AA SS PP OO DD EE LL AA BB UU XX EE TT AA }e za izgradwu objekta, opremu i vozilo izdvojiti 11 miliona dinara a lokalna USVOJENA ODLUKA O MAKSIMALNOM BROJU ZAPOSLENIH - [i{avi, pove}awe sredstava za vante- samouprava tri miliona dinara. Odbornici skup{tine usvojili su UVODI SE LED RASVETA U GRADU - UGA[EN FOND SOLIDARNE lesnu oplodwu. Odvojena su sredstva i za u~e{}e u velikim projektima za koje je Informaciju o stawu useva na podru~ju STAMBENE IZGRADWE - GRADI]E SE PRIHVATILI[TE ZA najve}i deo sredstava obezbedila op{tine Vlasotince za 2016. godinu i NAPU[TENE @IVOTIWE - ZA V.D. DIREKTORA DIREKCIJE Kancelarija za javna ulagawa, re~ je o Informaciju o problemima u IMENOVAN IVAN \OKI] - ZA V.D DIREKTORA BIBLIOTEKE rekonstrukciji Doma zdravqa, zgradi vinogradarstvu na teritoriji na{e IMENOVAN SRBOQUB TAKI] Gimnazije, odnosno Tehni~ke {kole i op{tine. isturenog odeqewa O[ „Kara|or|e Na sednici su promeweni osniva~ki Petrovi}“ u Kru{evici – pre- akti JKP „Vodovod“, JKP „Komunalac“ i cizirao je predsednik op{tine JP „^isto}a“ a doneta je i Odluka o Zoran Todorovi}. prikupqawu statisti~kih podataka. Na Na sednici je usvojena i dnevnom redu su bile i Odluka o izmeni i Odluka o izmeni i dopuni odluke dopuni Plana generalne regulacije o maksimalnom broju zaposlenih Vlasotinca, Odluka o izradi Plana na neodre|eno vreme u sistemu detaqne regulacije za radnu zonu lokalne samouprave op{tine „Stajkovce 1“ i „Stajkovce 2“ i predlog Vlasotince za 2015. godinu. Odluke o izradi Plana detaqne regu- S obzirom da od 1. decembra lacije za kompleks „Stara ciglana“, koje Direkciju za urbanizam i izgrad- je vladaju}a ve}ina i usvojila. Odbornici wu ne mo`e vi{e da finansira su izglasali i Odluku o izmeni i dopuni op{tinska uprava i to pitawe je Odluke o mesnim zajednicama na teri- trebalo da se na|e na dnevnom toriji op{tine Vlasotince, kako bi se redu 3. sednice. {to pre izmenile izborne komisije i „Mi smo u razgovoru sa qudima sproveli izbori za savete mesnih zajedni- iz ministarstava do{li do ca. zakqu~ka da je najjednostavnije da Izglasana je i Odluka da se van snage ugasimo Direkciju, da op{tina stavi Odluka o posebnim oblicima preuzme sve wene obaveze i deo podr{ke u oblasti socijalne politike zaposlenih a da drugi deo op{tine Vlasotince, kako bi se ceo pus- zaposlenih pre|e u druga javna tupak sprovodio preko Centra za socijal- preduze}a. Trebalo je da donesemo ni rad, kao specijalizovane ustanove odluku o ga{ewu Direkcije ali se socijalne za{tite. U nastavku sednice jedan broj radnika prijavio za usvojen je Izve{taj o radu PU „Milka sporazumni raskid radnog odnosa Dimani}“, usvojeno je Re{ewe kojim se uz otpremninu. Da bi smo im daje saglasnost na Statut NB „Desanka Tre}a sednica Skup{tine op{tine Odluku o izmeni i dopuni odluke o buxe- iza{li u susret mi smo promenili odluku Maksimovi}“, razre{en je ~lan Op{tin- Vlasotince odr`ana je 24. septembra i na tu po kojoj se prihodna i rashodna strana o maksimalnom broju zaposlenih u skog ve}a Predrag Mitkovi} i usvojen woj je prisustvovalo 40 od ukupno 45 ne mewaju ve} se sredstva samo preras- Direkciji i smawili smo taj broj – rekao Lokalni akcioni plan za rodnu ravno- odbornika. pore|uju. je predsednik Zoran Todorovi}. pravnost za period 2016 – 2020. Sednici su prisustvovali: predsednik Obrazla`u}i stavke u kojima sredstva Odbornici su zbog isteka mandata doneli Zbog isteka mandatnog perioda odbor- op{tine Zoran Todorovi}, zamenik buxeta nisu potro{ena predsednik Re{ewe o prestanku funkcije v.d. direk- nici su izglasali Re{ewe o prestanku predsednika Bo{ko Stan~i}, ~lanovi op{tine Zoran Todorovi} je istakao da je tora direkcije Neboj{i Stojanovi}u a za funkcije v.d. direktora Doma zdravqa dr Op{tinskog ve}a, pomo}nici predsedni- najvi{e novca, 11 miliona dinara ostalo novog v.d. direktora imenovali su Ivana Milene Stankovi} Mitrovi} a nakon ka, na~elnig Op{tinske uprave i direk- od projekata prekograni~ne saradwe za \oki}a. toga je izglasano novo Re{ewe o wenom tori javnih preduze}a i ustanova. koje je op{tina spremila svoj deo Odbornici su doneli Odluku o imenovawu za direktora Doma zdravqa. Na po~etku sednice potvr|en je mandat u~e{}a, ali oni nisu odobreni tako da pokretawu postupka realizacije Na 3. sednici SO Vlasotince doneto je odborniku SO Vlasotince Novici ova sredstva ostaju op{tini za druge Projekta Javnog - privatnog partnerstva Re{ewe o razre{ewu direktora NB Nikoli}u iz Glo`ana, sa Izborne liste namene. u oblasti javne rasvete. „Desanke Maksimovi}“ Miqane "Ivica Da~i} – Socijalisti~ka partija Preko 30 miliona neraspodeqenih „Postoje}u rasvetu pla}amo 1,8 mil- I{qamovi}. Za novog direktora bib- Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS). sredstava, odlukom skup{tinske ve}ine, iona dinara. Uvo|ewem led osvetqewa u lioteke imenovan je Srboqub Taki}. [ef odborni~ke grupe SDS dr izme|u ostalog, }e biti iskori{}eno za javnu rasvetu vr{ila bi se u{teta i do Tako|e je doneto Re{ewe o prestanku Slavoqub Mitov je izneo zamerku {to drugu fazu izgradwe vodovoda u 80%. U sistemu javnog-privatnog part- funkcije v.d. direktora JP „^isto}a nema televizijskog prenosa sednice. Stajkovcu, kanalizacije u Boqaru, Doma nerstva mi u rekonstrukciju ne ula`emo Vlasotince“ Nenadu Dimitrijevi}u a za Odbornici su na ovoj sednici usvojili kulture u Konopnici, bazena za vodu u ni{ta, partner ula`e svoj novac koji mu novog v.d. direktora imenovana je Negica se vra}a iz u{tede elektri~ne energije. Stamenkovi}. Na taj na~in dobi}emo i kvalitetnije Na dnevnom redu sednice na{li su se i osvetqewe i u{tedu u odr`avawu razre{ewe i imenovawe ~lanova rasvete, za {ta je ove godine potro{eno 4 upravnih odbora iz reda predstavnika miliona dinara – pojasnio je predsednik lokalne samouprave u PU „Milka NOVO LICE ZAVI^AJNOG MUZEJA Zoran Todorovi}. Dimani}“ i Centra za socijalni rad, dok Na predlog dr Slavoquba Mitova, su ~lanovi nadzornih odbora iz redova Radovi na rekonstrukciji krova Zavi~ajnog muzeja su zavr{eni. Zgrada muzeja je {efa poslani~ke grupe SDS-a, i pred- lokalne samouprave promeweni u Centru dobila novo lice. Ovim radovima realizovana je prva faza projekta „Rekonstrukcija stavnici opozicije u{li su u tim za spro- za socijalni rad i JKP „Vodovod“ . Na krovne konstrukcije zgrade muzeja, upravne zgrade, kaldrme i izrada instalacije gre- vo|ewe postupka javnog privatnog part- sednici su razre{eni i imenovani jawa“. nerstva u ovoj oblasti. ~lanovi {kolskih odbora Tehni~ke „Ovaj projekat je podr`alo Ministarstvo kulture i informisawa sa tri miliona Odlukom ve}ine odbornika doneta je {kole i Gimnazije i svih osnovnih Odluka o ukidawu Fonda solidarne stam- {kola. dinara. Op{tina Vlasotince izdvojila je 600.000 dinara. Radove je izvelo vlasoti- Svetlana Stankovi} na~ko preduze}e GZZ "Pionir" za 2.676.580,00 dinara, ~ime su u{te|ena sredstva bux- bene izgradwe op{tine Vlasotince i eta. Planirana dinamika radova je ispo{tovana – rekla je Maja Markovi}, direktor- ga{ewe `iro-ra~una Fonda. Na sednici ka Kulturnog centra i dodala: „Zgrada Zavi~ajnog muzeja tzv. Turska kula (Stara op{tina) sagra|ena je u prvoj polovini 18. veka i predstavqa jedinstveni spomenik ove vrste u Srbiji i pod za{titom je dr`ave od 1985. godine“. V.M. POTPISIVAWE UGOVORA S MEDIJIMA

Predstavnici medija ~iji su projekti odobreni na konkursu za ostvarivawe javnog interesa u oblasti javnog informisawa 21. septembra potpisali su ugovore sa op{tinom Vlasotince. Odlukom komisije, sredstva su dobili predstavnici sedam medija i udru`ewa koja su se obavezala da sadr`aje plasiraju putem odre|enih medija: TV Leskovac 320.000 dinara, TV Kopernikus i TV Vlasotince po 200.000, portal Jugmedija 120.000, Udru`ewe Jug film Vlasotince (portal Infodesk) 70.000 dinara, portal Sportska strana juga 55.000, Udru`ewe za zdravqe, lepotu i tradiciju "Med" (por- tal Magazin Sana) 35.000 dinara. Predsednik op{tine Zoran Todorovi} zahvalio se predstavnicima medija {to su izve{tavali sa podru~ja vlasotina~ke op{tine i kada nije bilo ugovora i {to su informisali gra|ane ne samo na temu projekata ve} i o svim bitnim doga|ajima u op{tini Vlasotince. „Na{ je ciq da gra|ane informi{emo na pravi na~in, vi ste spona koja to omogu}uje. Nastoja}emo da nastavimo saradwu i ubudu}e, verujem, sa malo ve}im buxetom za medije {to je od interesa za sve – rekao je predsednik Todorovi}. Ovo je bio drugi konkurs ove godine za medijske projekte u Vlasotincu i na wemu se javilo 10 medija, udru`ewa i organizacija, a aplicirano je za sredstva u ukupnom iznosu od milion dinara. avgust-septembar 2016. godine KK UU LL TT UU RR AA 5

INFORMATIVNI BILTEN VLASINA PROSLAVIO JUBILEJ VLASOTINA^KI DOKUMENTARISTI TT RR AA DD II CC II JJ AA ZABLISTALI U ^ORTANOVCIMA Na Festivalu planinarskog i avanturisti~kog filma, koji je odr`an od 25. do 27. avgusta u ^ortanovcima nagra|ena su dva vlasotina~ka autora. Dalibor Boce Ili} je za svoj KOJA SE ^ITA dokumentarni film "Vra}awe prirode" dobio prvu nagradu u kategoriji kratkog filma do 10 minuta trajawa. Neboj{a Ili} je dobio nagradu publike za film „Nebeska igra“. Re~ je o sport- sko-turisti~kom filmu koji promovi{e Vlasotince kao idealnu turisti~ku destinaci- ju sa odli~nim uslovima za razvoj sportskog turizma. Ina~e, Dalibor Ili} se ve} godinama bavi fotografijom i kamerom bele`i i od zaborava ~uva mnoga va`na de{avawa u na{em kraju. „Vra}awe isti~e Dalibor Ili}. prirode“ je wegov prvi autorski film. Na festivalu su u~estvovali dokumen- – Ovo je filmska pri~a o tome kako je taristi iz Belgije, Poqske, Hrvatske, ~ovek zaboravio prirodu i okrenuo joj BiH i Srbije. Ovaj festival je odr`an u le|a, dok ona uprkos tome i daqe o~ekuje okviru manifestacije „Dunavske ~aroli- wegov povratak. „Nagrada za najboqi je“ u ^ortanovcima. kratki film predstavqa satisfakciju S.S. mom radu i podstrek da nastavim daqe –

Otvarawem izlo`be „Istorija Informativnog biltena Vlasina. Sve lista/biltena Vlasina“ 22. septembra, ovo ne bismo mogli sami. Uz nas su svih VLASOTINCE PREDSTAVQENO U VARVARINU Zavi~ajni muzej je, nakon renovirawa ovih godina, pored Kulturnog centra i „Vlasotince u Varvarinu“ naziv je progra- op{tine Vlasotince Bo{ko Stan~i}, zgrade, ponovo otvoren za posetioce. lokalne samouprave, bili brojni sarad- ma tokom koga su se, u okviru kulturnog leta pomo}nik predsednika op{tine Vladimir „Dva su velika razloga ve~era{weg nici i gra|ani na{e op{tine – istakla „Temni~ki natpis 2016“, predstavili vlasoti- Koci}, ~lan Op{tinskog ve}a Predrag okupqawa, ve~eras obele`avamo 90 god- je Vesna Miltenovi}. na~ki slikari: Nikola @ivkovi}, Neboj{a Mitkovi} i {ef Kancelarije za LER Marinko ina od objavqivawa prvog broja lista „^iwenica da je prvi broj Vlasine Mitrovi}, Vlastimir Stojanovi} i Zvonimir \or|evi}. Doma}ini gostima iz Vlasotinca Vlasina, koji je osnovan 1926. godine. iza{ao 1926. godine govori o tome da su Katlanovi}. Boje vlasotina~kih pesnika u bili su: predsednik op{tine Varvarin Vojkan Od tada je list obnavqan pet puta. Na napredni qudi tog vremena shvatili i Varvarinu branio je pesnik i kulturni radnik Pavi} i direktor Op{tinske biblioteke na{e veliko zadovoqstvo peto razumeli zna~aj informacije kao i to obnovqeno izdawe traje du`e od dve koliko je va`no da informacija stigne decenije. Ponosni smo na ~iwenicu da do {to ve}eg broja stanovnika vlasoti- Vlasina u formi biltena danas izlazi na~kog kraja. Tako|e je za nas va`na i pod okriqem Kulturnog centra. Drugi ~iwenica da smo uspeli da zavr{imo razlog na{eg okupqawa je ~iwenica da radove na zgradi Zavi~ajnog muzeja – je otvarawe ve~era{we izlo`be prvo rekao je Zoran Stamenkovi}, ~lan kulturno de{avawe u Zavi~ajnom muzeju Op{tinskog ve}a zadu`en za kulturu i nakon wegovog renovirawa. informisawe. Rekonstrukcijom krova za{titili smo [ef dopisni{tva Ve~erwih novosti ovo arhitektonski vredno zdawe koje je u Ni{u, Daliborka Miqkovi}, koja je jedinstveni spomenik kulture i pod svoje prve novinarske korake napravila za{titom je dr`ave – istakla je direk- upravo u listu Vlasina pre 20-tak godi- torka Maja Markovi}, direktorka na, istakla je da je upravo u Vlasini Kulturnog centra, koja je zahvaquju}i stekla osnovu za svoj daqi novinarski Srboqub Taki}. Tom prilikom prikazan je „Varvarin“ i poznati karikaturista Goran svom entuzijazmu i timu saradnika izbo- rad i da }e se uvek sa rado{}u se}ati dokumentarni film Neboj{e Ili}a „Mobi Dik ]eli~anin. Kulturno leto „Temni}ki natpis rila da Zavi~ajni muzej zablista novim svoje, kako ona ka`e, „najdra`e redakci- – zemqa koja plovi“. O ovom dokumentarnom 2016“ organizovala je Op{tinska biblioteka sjajem. je“. ostvarewu je govorio saradnik na filmu „Varvarin“, koja je nosilac kulture u ovoj „List Vlasina pojavio se u periodu U poruci kojom je jedan od urednika Zoran Stoji~i}. varo{i. kada nijedan grad na jugu Srbije osim Vlasine i pokreta~ izdava~ke delatnos- Predstavqawu Vlasotinca u Varvarinu S.S. prisustvovali su zamenik predsednika Leskovca nije imao svoje novine. Prvi ti Srboqub Taki} ~estitao redakciji broj pojavio se zahvaquju}i velikim veliki jubilej, izme|u ostalog je entuzijastima onoga vremena Vojislavu istakao da je list Vlasina temeq na OBELE@EN ME\UNARODNI DAN PISMENOSTI Popovi}u i Miloradu Marjanovi}u ali kome je radno i moralno uzrastao i i mnogim drugim mladim i naprednim putokaz koji ga je usmerio ka nekim qudima onoga vremena. Vlasotince vrednim i va`nim delima. dobija ono {to mnoge druge sredine „I jo{ vi{e, taj teret tradicije koju nemaju – novine – istakla je Vesna Vlasina ba{tini ugradio je u sve nas DECI NEDOSTAJE FUNKCIONALNA PISMENOST Miltenovi}, urednica biltena Vlasina. jednu posebnu odgovornost prema Ona je prisutne podsetila na zavi~aju, poslu koji se obavqa, obaveza- Povodom Me|unarodnog dana pismenosti, U 21. veku pod pismeno{}u se podrazumeva pokretawe svih pet izdawa lista, ma koje se imaju. Obnavqaju}i Vlasinu 8. septembra u galeriji Narodne biblioteke mnogo vi{e nego {to je to bilo pre jednog koliko je bilo poku{aja da op{tinsko nismo ni bili svesni da je ona obnovila „Desanka Maksimovi}“ profesorka Ivana veka, tako da se danas govori o vi{e vrsta glasilo za`ivi. nas, izgradila nas i duhovno osna`ila. Ceki} odr`ala je predavawe, kome su prisust- pismenosti kao {to je: osnovna ili elemen- „Vlasina je glasilo mnogih generaci- Da}e Bog da nam na{a Vlasina trajno vali u~enici {estog i osmog razreda O[ „8. tarna pismenost, zatim dru{tvena, ja i hroni~ar vremena tokom minulih opstane, jer ona nije samo glas i obraz oktobar“ i wene kolege, profesori srpskog funkcionalna, informati~ka, informa- decenija. Ona je od zaborava sa~uvala dana{weg Vlasotinca ve} i wegova jezika i kwi`evnosti. ciona, digitilna, vizuelna i medijska pis- mnoge doga|aje, oslikavala je vreme u savest i svest o vrednostima koje ima – Po re~ima profesorke Ivane Ceki} menost. Istra`ivawa pokazuju da na{a deca UNESKO je 8. septembar, kao Me|unarodni nisu dovoqno funkcionalno pismena jer kome je izlazila, uvek je isticala poru~io je Taki}. dan pismenosti proglasio 1967. godine. ~esto svoja znawa ne umeju da primene u prak- zna~ajne pojedince. Kroz godine svog U galeriji Zavi~ajnog muzeja poseti- Prema podacima UNESKO-a u svetu danas si, istakla je profesorka Ivana Ceki}. trajawa Vlasina bele`i doga|aje iz oci su mogli da vide novije primerke ima oko 900 miliona nepismenih, od kojih su Danas {kole predstavqaju mesta gde pis- oblasti politike, dru{tva, kulture, biltena, ali i arhivirana izdawa iz 2/3 `ene. ^ak 113 miliona dece u svetu ne ide menost zapravo tek po~iwe. obrazovawa, zdravstva, poqoprivrede, prethodnih godina i decenija. u {kolu ili je poha|a neredovno. Tome umno- Tokom predavawa profesorka Ivana Ceki} privrede... Ove godine, pored jubileja 90 Posetioci su mogli da vide i deo izda- gome doprinosi siroma{tvo, naj~e{}e u je istakla da u borbi protiv nepismenosti godina od izla`ewa prvog broja lista va~ke delatnosti, kao i fotografije sa zemqama Azije i Afrike. va`nu ulogu ima akcija „Negujmo srpski jezik“, Vlasina, obele`avamo 21-u godi{wicu po~etka 1995. godine. U Srbiji je ~ak 850.000 qudi potpuno zatim karikaturista Bojan Jovanovi} sa svo- od petog obnovqenog izdawa Vlasine i Svetlana Stankovi} nepismeno ili sa nekoliko razreda osnovne jim karikaturama na ovu temu i sajt pod {kole, {to predstavqa 14% od ukupnog broja nazivom „Opismeni se“. 10 godina od izlaska prvog broja stanovni{tva. S. Stankovi} 6 DD rr uu {{ tt vv oo avgust-septembar 2016. godine

S TAMAROM U AKCIJI VI[E^LANA PORODICA SLAVI[E I MARIJE STOJIQKOVI] DOBILA POMO] R E N O V I R A W E K U ] E U [ I [ A V I Z A U S P E [ A N P O ^ E T A K [ K O L S K E G O D I N E VI[E^LANA PORODICA SLAVI[E I tivu Udru`ewa gra|ana Osmeh u Vlasotincu, MARIJE STOJIQKOVI] DOBILA POMO] koje je preuzelo obavezu da kontinuirano ZA USPE[AN PO^ETAK [KOLSKE prikupqa pomo} za ovu porodicu. GODINE „Deca su na{a budu}nost, poma`u}i wima Za uspe{an po~etak {kolske godine, u~imo ih da i oni sutradan poma`u drugima i petoro od ~etvoro dece Slavi{e i Marije shvate koliko je bitno biti human i spreman Stojiqkovi} iz Jakovqeva dobilo je 50.000 da pomogne{ drugima – rekao je Predrag dinara jednokratne nov~ane pomo}i od Radulovi}. lokalne samouprave. Jovan (13 godina), Danijel (11), Darko (10) „Iz buxetskih rezervi od pro{le godine su odli~ni u~enici sa svim peticama, Jela je svakog meseca izdvajamo po 20.000 dinara za sad po{la u {kolu, a najmla|i Sla|an ima ovu porodicu, a sada, s obzirom na po~etak samo 3 godine. Wihov otac Slavi{a je stopro- {kolske godine izdvojili smo 50.000 dinara. centni invalid, ugra|ena mu je sr~ana pumpa U buxetu za socijalne programe ove godine pre godinu i po dana. izdvojili smo oko 30 miliona dinara, {to je „@ivim na baterije. Rekli su mi da je pros- oko 5% buxeta. Sigurno da to nije dovoqno, ek godina `ivota sa pumpom ~etiri – rekao je ali to su na{e maksimalne mogu}nosti kojima Sla|an, zahvaliv{i na pomo}i lokalnoj mo`emo da pomognemo socijalno ugro`enima samoupravi i Udru`ewu Osmeh. kakva je Slavi{ina porodica – rekao je Op{tina Vlaostince je, ina~e, izdvojila predsednik op{tine Zoran Todorovi}. 113.000 dinara iz buxetskih rezervi za lek Pomo} u {kolskom priboru i garderobi koji je neophodan detetu iz Vlasotinca koje stigla je od preduze}a Srbijapromet i ~eka transplataciju organa. Udru`ewa gra|ana Duga iz Ade, na inicija- V.M.

Druga sezona emisije „S Tamarom u akci- smo zakucali na wihova vrata, neka to ji“ po~ela je da se snima krajem avgusta na gledaoci vide u emisiji koja }e se na javnom teritoriji juga Srbije. Jesewi serijal servisu emitovati tokom oktobra meseca." ima}e 16 epizoda, a snima}e se na podru~ju Ina~e, format emisije je malo promewen Jablani~kog, Ni{kog, Topli~kog, P~iwskog i tako da gledaoci sem gradili{ta mogu tokom Pirotskog okruga. serijala da upoznaju mesto, grad i okolinu, „U pitawu je na{a stara humanitarna gde ekipa emisije boravi tokom snimawa. akcija, socijalno ugro`ene porodice koje „Na{ narod nema naviku da putuje, imam `ive u ovim okruzima dobijaju renoviran utisak da ne poznajemo na{u zemqu onako dom. U realizaciji akcija imali smo sarad- kako bi trebalo. Postoje mnogo fascinant- wu sa centrima socijalne za{tite i nih mesta gde smo boravili, a o kojima mogu lokalnim samoupravama, gde se ku}e renovi- da se ispri~aju divne pri~e o kulturi, kul- raju. Za u~e{}e u akcijama mnoge porodice turnoj ba{tini i tradiciji – isti~e Tamara. su se same prijavqivale izme|u serijala Gradili{te u [i{avi je posetilo oko po{tom, netom ili putem dru{tvenih mre`a 30-tak novinara iz cele Srbije i uverili se – rekla je Tamara Gruji}, autorka emisije "S da su radovi u jeku, da se ku}a polako ali Tamarom u akciji". sigurno priprema za useqewe porodice. [to se ti~e ku}e u Vlasotincu, ta~nije u „Radove izvodimo po planiranoj dinami- vlasotina~kom selu [i{ava, koja se trenut- ci, sve ide onako kako treba. I bi}e sve no renovira Tamara Gruji} ka`e: zavr{eno za pet dana – ka`e Ivan „Radi se o renovirawu ku}e u kojoj `ivi Bo`ilovi}, {ef gradili{ta. peto~lana porodica, majka sa dvoje dece, Majstorima su se pridru`ili i poma`u baka i deka. Oni su `iveli u ku}i bez fasaderi iz Vlasotinca, a wihov {ef kupatila, bez fasade, ba{ porodica kojoj je Miodrag Nikoli}, koji je i predsednik Moto neophodna pomo}. Za u~e{}e u serijalu su ih kluba BMW iz Vlasotinca nam je rekao da je prijavile kom{ije. Mi smo do{li, na{i wegova ekipa uvek spremna da pomogne i da arhitekti i {ef gradili{ta su najpre pre- se ukqu~i u humanitarne akcije. O B U K A Z A P O ^ E T N I K E U B I Z N I S U gledali prostor i ku}u koju treba osposo- Nakon obilaska gradili{ta, novinari su O B U K A Z A P O ^ E T N I K E U B I Z N I S U biti za stanovawe na pet dana. Potom su posetili etno doma}instvo porodice do{li majstori i po~eli smo sa renovi- Stoj~i} u Dobrovi{u. Centar za razvoj Jablani~kog i „Preduzetni{tvo u Vlasotincu– organi- rawem ku}e porodice Stan~i}. Da ne govo- V.M. P~iwskog okruga u saradwi sa op{tinom zovao je 26. i 27. septembra dvodnevnu rimo detaqe o iznena|ewu porodice kada Vlasotince a u okviru projekta obuku za po~etnike u biznisu. Obuka je namewena mladima koji su spremni da pokrenu biznis i `enama pre- duzetnicama. MOTOCIKLISTI U VLASOTINCU NA BALKANSKOJ RUTI „Start- up obuka je obuka za potenicijalne preduzetnike koja daje odgovore na bitna pitawa za PUTUJU, DRU@E SE I NE POZNAJU GRANICE pokretawe i razvoj sopstvenog biznisa. Polaznici su u prilici da Motociklisti na BMW motorima , ~lanovi Moto kluba Dalmacija iz Splita, i jo{ neko- saznaju kako se vrednuju ideje za liko drugih klubova iz sedam dr`ava, wih 40-tak, do{li su u Vlasotince. Oni su na prop- pokretawe poslovawa, da se upoznaju utovawu pod nazivom Balkanska ruta , a krenuli su iz Splita, u koji }e se vratiti devetog koji su to neophodni pravni osnovi dana putovawa i nakon pre|enih 3000 km, kroz sedam dr`ava. Putovali su preko Slovenije, poslovawa, da saznaju kako treba Slavonije, Vojvodine, Rumunije i idu put Budve i Sarajeva do Splita. napisati biznis plan – rekla je U Vlasotincu su ih do~ekale kolege, ~lanovi BMW moto kluba, predsednik op{tine Zoran Todorovi} i predstavnici Turisti~ke organizacije. Jelena Pavlovi} iz Centra za razvoj „Ne treba da se delimo ve} da se spajamo i da se ovakve manifestacije ~e{}e de{avaju Jablani~kog i P~iwskog okruga. – rekao je Zoran Todorovi}, po`elev{i gostima dobrodo{licu i prijatan boravak u Obuka obuhvata 20 polaznika, a Vlasotincu. program podr`ava Ministarstvo „Qudi motoristi, avanturisti, qudi putnici ne poznaju granice, nemaju nikakvih privrede i Razvojna Agencija blokada u glavi. Putujemo i volimo da se dru`imo sa qudima. Volimo da upoznajemo nove Srbije. kulture, nove qude, da pro{irimo na{e vidike, da sklopimo nova poznanstva – rekao je predsednik splitskog Moto kluba @eqan Rakela po dolasku u Vlasotince i susretu sa Drugog dana polaznici Start- up predsednikom op{tine Zoranom Todorovi}em koji se slo`io sa wim. obuke imali su priliku da se upozna- Po starom srpskom obi~aju, motociklisti su do~ekani poga~om i soqu. A u galeriji ju sa na~inom pisawa biznis plana, Narodne biblioteke organizovan je prijem . Motociklisti su pogledali film Nebeska igra, kako bi mogli da konkuri{u kod Neboj{e Ili}a Ilketa koji promovi{e turisti~ke potencijale Vlasotinca, razgledali su nadle`nih institucija i fondova za stalnu postavku fotografija starog Vlasotinca i osve`ili se. odre|ena sredstva za razvoj biznisa Na pitawe ~ime se bavi kada nije na Balkanskoj ruti, @eqan Rakela je rekao da je vlas- nik firme koja se bavi obezbe|ewem i ima 50-tak zaposlenih i postoji 18 godina, a da putu- ili realizaciju odre|enih projeka- je kad god mu se uka`e prilika i uhvati slobodno vreme. ta. „Putovawe motorom je moja qubav i ja to `ivim. U posledwih {est godina proputovao Nakon dvodnevne obuke svi sam pet kontinenata, obi{ao 100 dr`ava i pre{ao preko 300.000 kilometara – sabrao je polaznici dobijaju sertifikate o Rakela svoje pute{estvije. zavr{enoj obuci. avgust-septembar 2016. godine KK UU LL TT UU RR AA 7 OPREMA ZA DIGITALIZACIJU KWIGA ILKETU PRIZNAWE ZA RAZVOJ FESTIVALA S T I G L A U V L A S O T I N A ^ K U B I B L I O T E K U wegovi filmovi „Ku~evista ili U okviru projekta Digitalizacija Digitalizovana gra|a }e, putem sajta Du{anov znak„, „Put na Goru“, zavi~ajnog fonda, u vlasotina~ku bib- biblioteke i portala Digitalne bib- „Mobi Dik – zemqa koja plovi“ i lioteku "Desanka Maksimovi}" stigla lioteke Srbije, biti dostupna svima „Nebeska igra“. je oprema za digitalizaciju kwiga. Ovaj koji `ele da prou~avaju Vlasotince i „Ova plaketa za mene je veoma skener sa prate}im aparatima okolinu. Mo}i }e da se pregleda ali ne i va`na jer sam na ovom festivalu od koristi}e se za arhivirawe 2000 jedini- preuzima. wegovog pokretawa. ^ini mi se kao ca bibliote~ke gra|e iz Zavi~ajnog "Digitalizacija je va`an standard u da sam i ja deo te ekipe entuzijasta fonda, po najmodernijim standardima. oblasti arhivirawa. Na{a je obaveza da koji su pokrenuli Jahorina fest. "U prvoj fazi arhivira}e se sa~uvamo bitnu gra|u za budu}a pokole- Drago mi je {to su pro{le godine nekwi`evna gra|a kao {to su razgled- wa, ali i da je prilagodimo modernim pored turisti~kog i ekolo{kog komunikacijama i u~inimo dos- filma, uvedene i takmi~arske kate- tupnijom ~itaocima - rekao je gorije studentskog, animiranog, predsednik op{tine Zoran eksperimentalnog, dokumentarnog Todorovi}. TV filma i kratkog igranog filma. Gra|ni koji poseduju pred- Sve to daje jo{ vi{e na zna~aju fes- mete zna~ajne za istoriju tivala – ka`e Neboj{a Ili}. Ina~e, wegova „Nebeska igra“ Vlasotinca, a nisu voqni da ih Na desetom, jubilarnom Me|unarodnom poklone mogu da ih daju na nedavno je u{la u takmi~arsku selekciju festivalu dokumentarnog i kratkog igra- na Festivalu turisti~kog filma u skenirawe i obi~no istog dana nog filma „Jahorina film festival“, dobiju nazad. Zagrebu. Film „Kristijan“ u{ao je u koji je odr`n od 14. do 18. septembra takmi~arsku selekciju Festivala etno- "Ciq ovog projekta je da Neboj{a Ili} Ilke dobio je plaketu za obezbedimo ~uvawe jedinica lo{kog filma u Beogradu. Ovaj film je razvoj Jahorina film festa jer je jedini do sada, pored Jahorina film festa, Zavi~ajnog fonda na pravi autor u svetu koji je u takmi~arskoj selek- na~in i da poboq{amo usluge uestvovao na Silafestu i festivalu u ciji u~estvovao na svih deset festivala. Ku~evu. biblioteke - rekla je direktor Do sada su na ovom festivalu nagra|eni Narodne biblioteke "Desanka S.Stankovi} Maksimovi}" Miqana I{qamovi}. Projekat Digitalizacija zavi~ajnog fonda realizuje se u saradwi sa Ministarstvom kul- nice, fotografije, rukopisi, plakati, ture i informisawa. Vrednost opreme je leci i sli~no, a kasnije }e se pre}i na milion i 245.150,00 dinara, a ukupna DANI RUSKOG FILMA digitalizaciju retkih kwiga. Ona vrednost projekta je blizu dva miliona Zahvaquju}i saradwi Umetni~kog kluba „Raskovnik“, Srbsko-ruskog bratstva izdawa koja postoje u vi{e primeraka dinara. Prva digitalizovana zbirka Srbija i Ruskom domu iz Beograda, Narodna biblioteka „Desanka Maksimovi}“ od 6. do ne}e se arhivirati na ovaj na~in - ka`e o~ekuje se krajem godine. 8. avgusta je organizovala manifestaciju „Dani ruskog filma“. U galeriji biblioteke bibliotekar Aleksandra Krsti}. V.M. tokom tri dana trajawa manifestacije prikazana su tri filma iz savremene ruske kinematografije. ^AS ISTORIJE Prvog dana prikazan je film „Sve{tenik“, rediteqa Vladimira Hotiwenka. Ovo je zapravo pri~a iz Velikog otaxbinskog rata o sve{tenicima-misionarima iz prib- alti~kih oblasti, koji su obnovili verski rad i crkveni `ivot na okupiranim oblas- tima, koji su nakon dolaska sovjetske vojske poslati u zatvoreni~ke logore. To je zapravo pri~a o duhovnosti predstavqena kroz duhovnost jednog ~oveka. Posebno interesovawe publike izazvao je film „Romanovi“ re`isera Galeba S T O G O D I N A O D B I T K E Panfilova, koji je pri~a o qubavi sa ta~nom istorijskom pozadinom i stvarnim istorijskim doga|ajima u period od februara 1917. do jula 1918. godine i svirepe egzekucijije porodice „Romanov“. Dani ruskog filma" zavr}eni su projekcijom filma „Admiral“, rediteqa Andreja Kravuka, koji je pri~a o tome kako se ~ast, dostojanstvo i moral mogu sa~uvati u bilo kakvim `ivotnim okolnostima. N A K A J M A K ^ A L A N U S.S. U Zavi~ajnom muzeju je 26. septembra Profesorka Ivana Stojkovi}, je odr`an je ~as istorije povodom stogo- izme|u ostalog istakla koliki je strate- di{wice od bitke na Kajmak~alanu. gijski zna~aj imao Kajmak~alan za srpske O ovom va`nom doga|aju iz Prvog svet- vojnike, da je on postao simbol stradawa, skog rata govorili su istori~ari: po`rtvovawa i hrabrosti na{ih vojnika. Veroqub Trajkovi}, Ivana Stojkovi} i Wima je vra}awe u otaxbinu nakon deset Novica Tri~kovi}. meseci izgnanstva bio dodatni motiv za Predava~e, u~enike osnovnih {kola i neustra{ivost koju su pokazali. Iako je gra|ane najpre je pozdravila direktorka bugarska vojska smatrala da je Kulturnog centra Maja Markovi}. Kajmak~alan nedosti`an za srpsku vojsku, Ona je tom prilikom istakla da se iako im vremenske prilike nisu i{le na ovim predavawem Kulturni centar ruku, nakon `estokih borbi, Srbi su 30. Vlasotince pridru`io proslavi velikog septebra zauzeli vrh ove planine, koja se jubileja. smatra kapijom slobode. Veroqub Trajkovi} se tom prilikom Novica Tri~kovi} govorio je o osvrnuo na jug Srbije u Velikom ratu, formirawu i proboju Solunskog fronta. posebno na u~e{}e Moravske divizije u S.S. wemu. PROMOCIJA CENTRA ZA EDUKACIJU "OZZY SCHOOL" OD SEPTEMBRA SE U^E TRI NOVA JEZIKA U galeriji Narodne biblioteke „Desanka istakla da ovim jezikom govori u svetu 12 miliona Maksimovi}“ 5. septembra je odr`ana promocija qudi, ovim jezikom govori se du`e od 3.000 godina Centra za edukaciju „Ozzy school“ tokom koje je {to ga svrstava u najstariji jezik u Evropi. Hiqade najavqeno da }e, pored engleskog i nema~kog jezika, re~i mnogih jezika preuzete su iz gr~kog jezika. od ovog septembra polaznici mo}i da u~e: gr~ki, Gr~ki alfabet je osnova }irilice i mnogih {panski i francuski jezik. dana{wih jezika. Ovu specijalizovanu {kolu za engleski jezik Po re~ima profesorke Ane Ceci}, {panskim predstavila je profesorka Dragana Mrvi}. Ona je jezikom kao materwim govori 329 miliona qudi a tom prilikom istakla da je pro{le godine u Centru koristi ga 500 miliona, {to ga, posle kineskog i „Ozzy school“ uveden kurs nema~kog jezika. Zbog engleskog, svrstava u najrasprostrawenije jezike na interesovawa dece i odraslih za druge jezike od 15. svetu. Tre}i u svetu je i po broju korisnika na inter- septembra polaznici su mogli da se prijave za u~ewe netu. pomenuta tri jezika. Direktorka biblioteke Miqana I{qamovi} je O gr~kom jeziku i gr~koj kulturi govorila je pro- istakla da je ova promocija rezultat saradwe sa fesorka Irena Milenkovi}, dok je {panski jezik i Centrom „Ozzy School“ i da biblioteka uspe{no kulturu predstavila profesorka Ana Ceci}. sara|uje sa vrti}em, osnovnim i sredwim {kolama. Govore}i o gr~kom jeziku Irena Milenkovi} je S. Stankovi} 8 VVIINNSSKKII BBAALL 22001166 avgust-septembar 2016. godine PUBLIKA PEVALA SA NEVERNIM BEBAMA O D R @ A N P R V I S A L O N V I N A Novina ovogodi{weg Vinskog bala je orga- autohtonih sorti gro`|a, proizvodim i nizovawe prvog Salona vina pod nazivom vrhunske sorte kaberne soviwon, {ardone i "Vina juga" uz u~e{}e petnaestak najboqih italijanski rizling - ka`e Branko Bixi}, ovo- vinarija iz zemqe. Me|u izlaga~ima su bili i godi{wi najboqi vinogradar i osvaja~ tre}e najboqi vinari i vinogradari ovogodi{weg nagrade za vrhunsko crno vino. bala, koji su se sa predstavnicima lokalne Sve prisutne pozdravio je veliki majstor samouprave jo{ jednom pokazali kao dobri Vinskog vite{kog reda "Simeon" Sreten doma}ini. Prvi Salon su simboli~nim prese- Milenkovi}, koji je istakao da je inicijativa cawem trake otvorili predsednik op{tine za salon potekla od ~lanova Vinskog vite{kog Zoran Todorovi} i Svetislav Pe{i}, ~lan reda "Simeon" i da se realizovala zahvaqu- Direkcije Vinskog bala i predsednik ju}i razumevawu lokalne samouprave Skup{tine Vinskog vite{kog reda "Simeon". Vlasotinca. "Vlasotince i okolina vinska su desti- U razgovoru sa izlaga~ima smo saznali da nacija od davnina, pre svega zbog dobrog pod- su zadovoqni gostoprimstvom ali i nebqa za gajewe vinove loze, ali i slavu vla- pose}eno{}u Salona, te da su ovakve mani- sotina~kog vina proneli su vredni doma}ini festacije dragocene jer su prilika da se koji su `iveli za vino i od vina. naprave kontakti sa potencijalnim novim Vlasotina~ki vinogradi i na{e vinogorje u kupcima. posledwih petnaestak godina su zapu{teni, a Svetislav Petrovi}, predsednik na{ ciq je da ih obnovimo. Salon vina smo Skup{tine Vinskog vite{kog reda "Simon", organizovali po prvi put ove godine sa koja je odr`ana pre otvarawa Salona, a na namerom da promovi{emo kulturu ispijawa kojoj su pored vitezova iz Vlasotinca pris- vina, da negujemo tradiciju vlasotina~kog ustvovali i vitezovi iz drugih gradova vina, koje se nekad pilo {irom na{e biv{e Srbije, ka`e da se u Vlasotincu gaji vinova zemqe pa i {ire, ali istovremeno da na{i loza na povr{ini od najvi{e 200 hektara, na proizvo|a~i ~uju i iskustva drugih - rekao je usitwenim parcelama, a da se nekad gajila na Kulturna, turisti~ka i privredna manifestacija Vinski bal i ove godine je predsednik op{tine Zoran Todorovi}, povr{ini od oko 1200 hektara. po~ela defileom u~esnika od zgrade op{tine do vinskog stadiona pored reke otvaraju}i prvi Salon vina "Vina juga". Tokom trajawa Salona poznati enolog pro- Vlasine. Mnogobrojni posetioci u`ivali su u programu koji je priredio organiza- Iako je vlasotina~ko vinogorje tokom fesor dr Slobodan Jovi} odr`ao je pre- tor. Prisutnima su se najpre predstavile vinogradarske vile, zatim su se re|ali posledwih decenija desetkovano, tradicija davawe na temu "Proizvodwa vina i gre{ke nastupi folklornih ansambala i ~lanova Plesnog kluba "Fantasy". predaka se ~uva i neguje. koje se naj~e{}e ~ine". Istovremeno je organi- Najinteresantniji je bio nastup najmla|ih u~esnika - polaznika Pred{kolske "Bavqewe vinogradarstvom i proizvod- zovana i ceremonija prijema novih vitezova u wom vina u mojoj porodici zapo~ela je moja Vinski vite{ki red "Simeon". Za prigodnu ustanove "Milka Dimani}", ~iji je nastup nagra|en burnim aplauzom. Na {tandovi- baba Darinka, koja je bila i jedan od osniva~a atmosferu pobrinuo se muzi~ki sastav "Trio ma vlasotina~kih vinara zainteresovani su mogli da degustiraju vino, a vlasoti- onda{we Zadruge u Vlasotincu. Tradiciju je amici". na~ke doma}ice nudile su jela spremqena na tradicionalan na~in. Udru`ewa nastavio moj otac, koji je i sam u~estvovao na Na prvom Salonu "Vina juga" jo{ jednom je ribolovaca, planinara i lovaca organizovala su Vlasinski kotli}, dru`ewe uz konkursima Vinskog bala, bio i pobednik, a od potvr|ena italijanska izreka "Ako `eli{ da zajedni~ko spremawe ribqe ~orbe, divqa~i i gula{a pored reke u Mari~kino. pre sedam godina ja sam sa svojim sinovima upozna{ jedan narod, sedi za wegov sto i pij "Ova kulturna, turisti~ka i privredna manifestacija je veoma zna~ajna za nastavio ono {to je bilo zapo~eto. Pored wegovo vino". razvoj vlasotina~kog vinogradarstva i o`ivqavawa na{eg vinogorja. @elimo time da podstaknemo vinare i vinogradare jer je nekada vinogradarstvo i vinarstvo bilo osnovno zanimawe qudi sa ovog podru~ja i predstavqalo osnovu wihove egzistenci- je. Novina ovogodi{weg 31. Vinskog bala je organizovawe Me|unarodnog salona "Vina juga", na kojem }e u~estvovati 20-ak najpoznatijih vinarija iz zemqe i inos- transtva. Salon vina omogu}i}e na{im proizvo|a~ima da sa wima razmene svoja iskustva - rekao je Zoran Todorovi}, predsednik op{tine. Nekoliko hiqada gledalaca je na Letwoj pozornici u`ivalo na koncertu Nevernih beba. Po re~ima mladih, koncert Nevernih beba dugo }e pamtiti jer je bilo predivno.

IZABRANI NAJBOQI VINOGRADAR I NAJBOQA VINA NAJBOQI VINOGRADAR - BRANISLAV BIXI] Jedan od najzna~ajnijih segmenata Vinskog bala je izbor najboqeg vinogradara i najboqih vinara. Po oceni `irija, najboqi vinogradar je Branislav Bixi} iz MUZIKA, TRADICIONALNA JELA I DEGUSTACIJA VINA Vlasotinca. U kategoriji tradicionalnog belog vina prvo mesto, po oceni `irija, I ove godine program na maloj bini U muzi~kom bloku, koji je posve}en folk- pripalo je Draganu Koci}u iz Boqara, drugo mesto Jovanu Pe~enkovi}u iz Vinskog bala po~eo je nastupom ma`oretkiwa. loru nastupili su: Folklorni ansambl Vlasotinca a tre}e mesto Draganu Pe{i}u iz Glo`ana. U kategoriji vrhunskih Devojke i devoj~ice iz Leskovca nastupale su "Crnilovi}", KUD "Sveta Trojica"iz Boqara i belih vina prvo mesto pripalo je Draganu Pe{i}u iz Glo`ana, drugo mesto pod budnim okom koreografkiwe Verice KUD "Bratstvo" iz Vlasotinca i Stajkovca. Vinariji Filipajac a tre}e mesto Cvetku Jankovi}u iz Kukavice. U kategoriji Jankovi}. Odr`ano je i tradicionalno takmi~ewe u Rade}i na promociji vlasotina~kih vina, brzom ispijawu {pricera u kome je pobedio tradicionalnog crvenog vina prvo mesto pripalo je Jovanu Pe~enkovi}u iz promovi{u}i vinsku kulturu i tradiciju ovog Aleksandar Jovanovi} iz Boqara. Ove Vlasotinca, drugo mesto Aleksandru Jovanovi}u iz Boqara a tre}e mesto Cvetku kraja u programu su u~estvovali predstavnici godine tradicionalna jela ovog kraja Jankovi}u iz Kukavice. U kategoriji vrhunskih crvenih vina prvo mesto pripalo je vinskih vite{kih redova iz Srbije. Wihov pripremale su `ene, ~lanice Udru`ewa `ena Petru Pe{i}u iz Vlasotinca, drugo mesto pripalo je Vinariji Filipajac a tre}e doma}in bio je Vinski vite{ki red "Simeon" Ladovice i Op{te zemqoradni~ke zadruge iz Vlasotinca. Drugog dana Vinskog bala u "Vlasotin~anke". Brojni gosti u`ivali su u mesto Branislavu Bixi}u iz Vlasotinca. varo{i na Vlasini gosti su bili vitezovi etno hrani a potom i u degustaciji najboqih Najboqeg vinogradara i najboqe vinare organizator je nagradio vinskim vina iz Subotice, Baj{e, Vr{ca, Beograda, vlasotina~kih vina. buradima. Kragujevca i Para}ina. Dobrodo{licu gosti- Svoja vina na {tandovima su izlo`ili: ma najpre je po`eleo Sreten Milenkovi}, Predrag Ivanovi}, Novica \oki}, Katarina veliki majstor Vinskog vite{kog reda Marinkovi}, Cvetko Jankovi}, Slobodan "Simeon". Potom su gosti predstavili svoje Jovanovi}, Dragan Pe{i}, Jovan Pe~enkovi}, vinske vite{ke redove, svoje aktivnosti i Tomislav Mladenovi}, Zoran Popovi}, Sa{a gradove iz kojih dolaze. Jovi}, Dragi{a Mili}, Aleksandar Vinogradarske vile plesle su u ~ast vina Jovanovi}, Darko \oki}, Du{ko Caki}, Dragan i vinograda. Za wihovu koreografiju se Koci}, Sr|an @ivkovi} i Bratislav Risti}. pobrinuo Novica \oki} \ole. S. Stankovi} avgust-septembar 2016. godine VV II NN SS KK II BB AA LL 22 00 11 66 9 A L E K S A N D A R S T A J K O V I ] ALEKSANDAR JOVANOVI] P R V I S T I G A O POBEDIO U BRZOM ISPIJAWU [PRICERA Poseban {arm vinskim sve~anosti- ma dalo je takmi~ewe u brzom ispi- jawu vina. U ovom tradicionalnom segmentu Vinskog bala u~estvovali su DO VINSKOG KRSTA qubiteqi vina: Aleksandar Jovanovi} iz Boqara, dvostruki U okviru vinskih sve~anosti na gradskom pobednik ovog takmi~ewa Darko jezeru je 27. avgusta ta~no u podne odr`ano pli- Bogdanovi} iz Bobi{ta i Aleksandar vawe za vinski krst. U ovom vite{kom nad- Ili} iz Bobi{ta. Takmi~ari nisu metawu u~estvovalo je sedam pliva~a a prvi je do imali te`ak zadatak jer su pili krsta stigao Aleksandar Stajkovi} iz pobedni~ko autohtono belo vino Vlasotinca. Aleksandar je profesor fizi~ke kulture i ve} {est godina radi kao spasilac na Jovana Pe~enkovi}a. gradskom jezeru. U~esnik je Bogojavqenskog pli- Pobedio je Aleksandar Jovanovi}, vawa a prvi put je plivao za vinski krst. koji je litar {pricera ispio za 15,02 Nagradu pobedniku je uru~ila direktorka sekunde. Wemu je kao nagrada pripalo Turisti~ke organizacije Nata{a @ivkovi} bure za vino od pedeset litara. \oki}. Ina~e, Aleksandar Jovanovi} je Pored poklon paketa, Aleksandar je kao ove godine osvojio drugo mesto na nagradu dobio i vinski krst. takmi~ewu vinara, u kategoriji Plivawe je odr`ano pod budnim okom spasi- tradicionalnih crvenih vina, ~ime je la~ke ekipe. pokazao da je ve{t u pravqewu ovog „U svakom trenutku bili smo u pripravnosti. U~esnici takmi~ewa plivali su uzvodno na bo`anskog pi}a. stazi dugoj 100 metara i pokazali da su u S.S. odli~noj formi – istakao je spasilac Aleksandar Milo{evi}. S.S. NA KONFERENCIJI ZA [TAMPU SUMIRANA ORGANI- ZACIJA VINSKOG BALA 2016 ANDRIJANA STOJANOVI] – bogiwa vina Ovogodi{wi 31. Vinski bal zavr{en opremu a pre odlaska u Rio i finansijsku UTISCI POZITIVNI, je progla{ewem najboqeg vinogradara, pomo}. najboqeg vina, najboqe pesme i karika- „Mislim da sam dostojno reprezento- ture na temu vina i gro`|a i izborom vao najpre svoj grad a potom i svoju Bogiwe vina. dr`avu, od Atine pa do Rija. @eqa mi je – Vinogradi su nekada bili osnov da neki novi klinci nastave onde gde sam egzistencije mnogih Vlasotin~ana, reko- ja stao – poru~io je Filipovi}. A NAJBOQI DEO SALON VINA rdna proizvodwa vlasotina~kih vinogra- Zvani~ni deo programa zavr{en je da bila je davne 1968. godine, kada je vatrometom, a mnogobrojnu publiku „Manifestacija se uklopila u predvi|eni buxet, utisci su uglavnom pozitivni, ali proizvedeno 1200 vagona gro`|a. Danas, u zabavqao je Marinko Rokvi}. bilo je i propusta koje smo evidentirali kako se ne bi ponovili – istakli su u~esni- privatnom posedu imamo oko 300 hektara ci konferencije za {tampu povodom odr`avawa Vinskog bala, najzna~ajnije, tur- zemqe pod vinovom lozom, hiqadu mawe u isti~ke i kulturne manifestacije u Vlasotincu. odnosu na pre 50 godina. @eqa je svih nas O finansijskom delu Vinskog bala 2016 Zoran Todorovi}, predsednik op{tine je da obnovimo vlasotina~ko vinogorje, da rekao: podstaknemo mlade qude da se bave „Finansirawe manifestacije i{lo je preko dve ustanove , i to Turisti~ke organi- proizvodwom vina. To je mukotrpan zacije i Kulturnog centra. Uklopili smo se u planirana sredstva, utro{eno je 2 mil- posao, ali mislim da je vreme da obnovi- iona i 870.000 dinara. Od toga, donatorska sredstva su 291.000 dinara, a sredstva mo zasade, osavremenimo proizvodwu, lokalne samouprave 2 miliona i 579.000 dinara." prihvatamo savete stru~waka, potpo- Direktor Direkcije Vinskog bala Bo{ko Stan~i} je rekao da su utisci pozitivni. mognemo se marketingom, i da vino opet No, sumirawe rezultata je pokazalo da je boqe da jedna ustanova bude organizator i da pote~e u potocima. Op{tina daje {ansu je koordinacija tada lak{a. kroz subvencije u poqoprivredi – rekao „Dobar je bio Salon vina, a potcenili smo zna~aj volontera jer je bilo potrebno je predsednik op{tine Zoran Todorovi}, anga`ovati ih u ve}em broju. Dobro je i to da se nakon odr`ane manifestacije radi podravqaju}i nekoliko hiqada gra|ana analiza, kako bi se uo~ili i otklonili eventualni nedostaci tokom naredne organi- koji su se okupili na Letwoj pozornici zacije – zakqu~io je Stan~i}. pored reke Vlasine. ^lan Direkcije Vinskog bala, koji je najve}im delom bio zadu`en za Salon vina, Laskava titula Bogiwa vina 2016 pri- Svetislav Petrovi} je rekao da su gosti sa strane dobro ocenili Salon, da je to nov- pala je Andrijani Stojanovi} iz Velike ina u organizovawu a predavawe je odr`ao prof. Slobodan Jovi}, poznati enolog. Grabovnice kod Leskovca, studentkiwi Priliku da iznesu svoja mi{qewa imali su i predstavnici medija koji dugo godina Prirodno-matemati~kog fakulteta u prate ovu manifestaciju. Ni{u, koja se takmi~ila sa jo{ 13 devoja- V.M. ka za titulu. „Konkurencija je bila velika, sve devojke su prelepe a titulu je mogla da ponese bilo koja od nas. Mo`da je moja prednost {to umem da vladam scenom – rekla je Andrijana Stojanovi}, koja je od lokalne samouprave dobila 30.000 dinara i poklone od sponzora. U konkurenciji od 105 pesama, za najboqu pesmu na temu vina i gro`|a progla{ena je pesma "Oda vinu", Milivoja Trnavca iz Prawana. Autor najboqe karikature je Vlasotin~anin Aleksandar Spasi}, a na konkursu je prispelo 29 karikatura. Prvonagra|eni su od op{tine Vlasotince dobili po 30.000 dinara i poklone od sponzora. Mnogobrojni Vlasotin~ani jo{ jednom su se zahvalili svom olimpijcu, brzohoda~u Predragu Filipovi}u, koji je bio ~lan nacionalne reprezentacije na Olimpijskim igrama u Riju. On je od lokalne samouprave dobio sportsku 10 ZZ DD RR AA VV SS TT VV OO avgust-septembar 2016. godine

ZABELE@ENO U SLU@BI HITNE MEDICINSKE POMO]I PP OO BB EE DD II LL II UU BB OO RR BB II ZZ AA @@ II VV OO TT Jedan doga|aj nedavno je privukao pa`wu na rad nagla{ava dr Momir Kitanovi}. Slu`be hitne medicinske pomo}i u vlasotina~kom Nakon transporta do Lade Nive na Domu zdravqa. nosilima, sledi prebacivawe u reanimo- Pri~a o neverovatnom spasavawu pacijenta M.C. iz bil ali i povratak voza~a po lekarsku Boqara po~ela je telefonskim pozivom koji je SHMP ekipu. upu}en 3. septembra u 19.40 sati. Poziv je stigao od „Odahnuli smo tek kada smo stigli do kolege voza~a Sa{e Ili}a iz Boqara, koji je kasnije sanitetskog vozila u kome smo imali pru`io dragocenu pomo} u locirawu mesta nesre}e. znatno boqe uslove za pomo} pacijentu. Stigao je poziv za pomo} te{ko povre|enom mladi}u u Na putu do Leskovca je kroz dve venske planinskom delu Kru{evice. Ekipa koju su ~inili dr linije primio 2,5 litra infuzione Momir Kitanovi}, specijalista urgentne medicine, te~nosti kako bismo nadoknadili Sne`ana Taki}, medicinski tehni~ar i Sini{a gubitak volumena u krvotoku i odgovara- Pavlovi}, voza~ odmah kre}e prema Kru{evici. ju}e ampulirane lekove. U Leskovac smo Sedamnaest kilometara reanimobil prelazi rekordnom stigli u 22 sata. Kolege iz Leskovca brzinom ali preostala dva kilometra visoko u {umi tako|e su reagovale muwevito uprkos nemogu}e je da sanitetsko vozilo pre|e. Ekipa prelazi velikoj gu`vi. Nakon snimawa na u Ladu Nivu u poku{aju da pre|e preostala dva kilome- skeneru, postavqene dijagnostike i tra. Me|utim, ni ovo terensko vozilo ne uspeva da se ukazane pomo}i pacijent je upu}en u da je spa{en qudski `ivot. izbori na te{kom planinskom putu. Put se daqe nas- ni{ki Klini~ki centar. Dijagnostikovana je rupture U Slu`bi hitne medicinske pomo}i isti~u da bi tavqa pe{ice. be{ike i prelom karlice. Iz Ni{a imamo informaci- zna~ajno olak{awe ekipama na terenu bilo da se po „Zatekli smo pacijenta u izuzetno te{kom stawu, u je da je pacijent van `ivotne opasnosti – dodaje dr jedna od ulica prema Domu zdravqa proglase jednos- traumatskom i hipovolemijskom {oku, sa nemerqivim Momir Kitanovi}. mernim kako bi vozila hitne pomo}i lak{e arterijskim pritiskom i sa velikim povredama na levoj U razgovoru sa ~lanovima tima, koji je dobio borbu sa funkcionisala jer ponekad trenutak u{te|en u sao- strani. Pacijent je povremeno gubio svest. I pored vremenom, borbu sa te{kim povredama i krvarewem, u bra}aju mo`e da spasi ne~iji `ivot. ukazane prve pomo}i sledi strah da li }e povre|eni razgovoru sa timom koji je pobedio u borbi za `ivot, S. Stankovi} pacijent izdr`ati transport do sanitetskog vozila – oni skromno ka`u da je to wihov posao a najve}a nagra- SA KONGRESA OFTALMOLOGA U KOPENHAGENU- EURETINA EBERS 016 OMOGU]IO PROVERU [E]ERA U KRVI Novoformirano Udru`ewe osoba sa dijabetesom EBERS 016 je na platou u centru grada sprovelo akciju merewa {e}era u krvi. Svi zainteresovani gra|ani mogli su K O N G R E S I L E K A R A K A O N A ^ I N besplatno da provere nivo {e}era u krvi i krvni pritisak. „Akciju smo organizovali kako bi zainteresovani sugra|ani mogli besplatno da provere nivo {e}era u krvi. To je veoma va`no jer se na taj na~in omogu}ava rano STRU ^NO G U SAVR[AVAW A otkrivawe dijabetesa. Za vi{e od dva sata koliko je trajala akcija na preventivno merewe nivoa {e}era u krvi javilo se preko 100 gra|ana, {to govori o sve ve}oj zain- teresovanosti gra|ana za svoje zdravqe – ka`e Blagica Zlatanovi}, jedan od osniva~a Oftalmolog dr Mirjana Daskalovi} odre|enih vitamina i regulisawem Udru`ewa osoba sa dijabetesom EBERS 016. je od 8. do 11. septembra u~estvovala na {e}era u krvi zna~ajno mogu da se U Vlasotincu ima oko 1200 Evropskom kongresu oftalmologa u odlo`e pomenute promene na oku – doda- registrovanih dijabeti~ara, od Kopenhagenu. Na Kongresu je bilo preko je dr Mirjana Daskalovi}. toga su 200 na insulinskoj terapi- hiqadu u~esnika iz cele Evrope, dok je Mnogi predava~i su govorili o razvo- ji. me|u predava~ima bilo i svetski priz- ju kratkovidosti kod dece koja dugo „Izmerene vrednosti nivoa natih stru~waka iz Amerike. borave ispred ra~unara ili mobilnih {e}era u krvi na dana{woj akci- Po re~ima dr Mirjane Daskalovi}, za telefona. U~esnici Kongresa su se ji kre}u se od 4,8 do 26,9 mmol – wu su posebno bile interesantne sesije o uglavnom slo`ili oko ~iwenice da se rekla j e Blagica Zlatanovi}. dejstvu lekova na retinu (zadwi segment kratkovidost blago poja~ava usled du`eg EBERS 016 je ovu akciju oka), posebno citostatika i preparata boravka pored ekrana. sproveo u saradwi sa kompanijom koji se upotrebqavaju kod hroni~nih i „Druga sesija se odnosila na slabovi- ADOC D.O.O. iz Beograda. sistemskih bolesti. Tom prilikom iznet dost i strabizam. Izneti su novi pris- Ina~e, od formirawa je i veliki broj istra`ivawa o uticaju tupi u le~ewu strabizma i nove opera- udru`ewa ovo je druga akcija. du`eg boravka ispred kompjutera na ret- tivne metode vezane za ovaj poreme}aj. Za Tokom prve akcije ~lanovima inu i makulu, odnosno `utu mrqu kod mene kao oftalmologa veoma je bila udru`ewa podeqeni su aparati za dece u razvoju. interesantna sesija o implementaciji merewe {e}era u krvi. Kako isti~e dr Daskalovi}, iako jo{ so~iva kod operacije katarakte. V.M. Ugradwom mul- tifokalnih so~iva re{ava se problem vida i na daqinu i na JO[ JEDNA USPE[NA AKCIJA blizinu – isti~e dr U akciji dobrovoqnog davawa krvi odr`anoj 26. avgusta u sali Skup{tine op{tine Mirjana u~estvovalo je 20 dobrovoqnih davalaca krvi. Nekoliko lica je vra}eno zbog op{teg Daskalovi}. zdravstvenog stawa. Ona je Ova akcija je druga po redu koju zajedno organizuju BMW Moto klub iz Vlasotinca pro{le godine i Slu`ba za transfuziju krvi Op{te bolnice iz Leskovca. u~estvovala i "U akciji su pored ~lanova na{eg kluba u~estvovali i gra|ani. Mi nastavqamo na Evropskom organizovawe humanitarnih akcija i ova danas predstavqa samo jednu u nizu koju smo kongresu oftal- planirali da uradimo - rekao je Miodrag Nikoli}, predsednik kluba. mologa koji je Maja Danilovi}, PR slu`be zahvalila se Moto klubu i svim u~esnicima akcije. odr`an u Be~u, „Akcija je protekla dobro, hvala svim u~esnicima jer dati krv zna~i spasiti ne~iji koji je izme|u `ivot. Drago mi je da smo sproveli drugu akciju uspe{no jer jo{ uvek je leto, vreme ostaloga bio je godi{wih odmora, a istovremeno vreme kada se oseti nedostatak krvi pa je zna~aj posve}en akcije jo{ i ve}i. Nadam se da }emo dobru dosada{wu saradwu sa BMW Moto klubom glaukomu. iz Vlasotinca nastaviti i u narednom periodu.“ Na Kongresu V.M. u Kopenhagenu uvek nema dovoqno podataka, sa dr Mirjanom Daskalovi} bile su i dr istra`ivawa ukazuju da pacijenti na Sowa Ceki}, asistent na Medicinskom hemioterapiji imaju ve}e probleme sa fakultetu u Ni{u, koja se bavi retinom, retinom, na koju tako|e mogu da uti~u i odnosno zadwim segmentom oka, posebno K R V D A L O 3 0 L I C A kortiko preparati. Veliki problem sa kod dijabeti~ara, dr Milena Vujanovi}, zadwim segmentom oka tako|e mogu da koja se u Klini~kom centru u Ni{u bavi Zadweg dana avgusta je u op{tinskoj uvek vreme godi{wih odmora zadovoqni imaju dijabeti~ari. Ovaj problem je ve}i strabizmom i slabovido{}u dece i sali odr`ana ~etvrta akcija dobrovoqnog smo odazivom gra|ana koji su pomogli da i i zbog ~iwenice da dijabetes zbog na~ina docent dr Gordana Babi}, koja se bavi davawa krvi, koju su ogranizovali Crveni ova akcija bude uspe{na. Prilika je da `ivota i nepravilne ishrane poprima ambliopijom (slabovido{}u) i strabiz- krst Vlasotinca i Zavod za transfuziju pozovemo qude dobre voqe da se odazovu razmere epidemije. mom. Ina~e, one ve} godinama sara|uju sa krvi iz Ni{a. Tokom akcije krv je dalo 30 akcijama koje }emo organizovati u nared- dobrovoqnih davalaca. nom periodu – rekla je Vi{wa Buwevac, Iz tog razloga preventiva je veoma dr Mirjanom Daskalovi}, weni su kon- Dragocenu te~nost po prvi put dalo je sekretar Crvenog krsta Vlasotinca. va`na u prevenciji ove bolesti. Va`no je sultanti i ~esto su anga`ovane na ~etiri lica. U ciqu popularizacije dobrovoqnog da se kod lekara do|e na vreme, dok re{avawu problema kod pacijenata Interesantno je, da je nakon nagrade za davawa krvi volonteri i aktivisti promene na retini jo{ uvek nisu vezanih za promene na retini, strabizam 35 davawa krvi, koju je nedavno dobio, Crvenog krsta su danas na platou ispred uo~qive. Poboq{awem cirkulacije, i slabovidost kod dece. Svetislav Jovi} iz Batulovca jo{ jednom op{tine delili prolaznicima flajere o pravilnom ishranom, uno{ewem S. Stankovi} potvrdio svoju humanost. zna~aju dobrovoqnog davala{tva krvi. „S obzirom da je letwi period, jo{ avgust-septembar 2016. godine DD RR UU [[ TT VV OO 11 IZ BATULOVCA O T V O R E N A P O [ T A U S T A J K O V C U URE\EN PRILAZ SEOSKOM GROBQU U okviru akcije „52 po{te za 52 nede- Predsednik op{tine Vlasotince qe“ 26. avgusta je u vlasotina~kom selu Zoran Todorovi} je istakao da je op{tina Grupa gra|ana sela Batulovca je u nemogu}e pri}i grobqu. Odlu~io sam da Stajkovcu otvorena 35. poslovnica Javnog Vlasotince podr`ala inicijativu prethodnom periodu organizovala akci- pokrenem akciju, jer uslovi za formi- preduze}a Po{ta Srbije. Stajkov~ana za otvarawem po{te. ju formirawa i nasipawa sporednog rawe puta ve} postoje, a najpre sam raz- „Jo{ jedna po{ta na raspolagawu je „Otvarawe po{te u Stajkovcu je puta oko seoskog grobqa. Gra|ani su se govarao sa vlasnicima parcela ~ije dobra vest, kako za privrednike dobar potez jer }e ubudu}e me{tanima samoorganizovali i sproveli akciju, a wive upiru u grobqe. Svi su se slo`ili Jablani~kog okruga tako i za gra|ane ovog podru~ja, a wih je oko 3500, {tedeti razlog je nepristupa~an prilaz seoskom i dali saglasnost da deo parcela ustupe Stajkovca i okolnih sela Glo`ana, i vreme i novac upravo za usluge koje grobqu za formirawe puta. Ubrzo se ukqu~ila i Prilepca, Batulovca i Konopnice koji pru`a ovo preduze}e. Ovaj objekat je prvi „U vreme Zadu{nica kada me{tani ve}ina stanovnika Batulovca. Neki su }e ubudu}e mo}i da usluge koje pru`a ovo u nizu koji }e se ove godine otvoriti u idu da obi|u svoje pokojnike bilo je u~estvovali u radovima a neki su preduze}e zavr{avati u Stajkovcu a da ne Stajkovcu, do kraja godine uradi}emo i nov~ano pomogli – ka`e odlaze u Vlasotince ili Leskovac. Osim magistralni vod tako da }e i me{tani Bratislav Todorovi}, {to ostvaruje profit preduze}e Po{ta Stajkovca dobiti ~istu pija}u vodu. pokreta~ akcije. Srbije isti~e se kao socijalno odgovorna Asfaltira}emo ~etiri ulice u selu, a Novoformirani sporedni kompanija, a to smo upravo dokazali akci- naredne godine radi}emo i na ure|ewu put nasipan je {qunkom, jom „52 po{te za 52 nedeqe“ kojom se kanala i izradi projektne dokumentacije zavr{eni su grubi radovi na seoskim sredinama obezbe|uje kvalitetan za kanalizaciju ovog mesta – rekao je razvla~ewu i poravnavawu servis, a po{ta svuda predstavqa civi- Todorovi}. istog. Akcija je planirana da lizacijsko obele`ewe i olak{ava svakod- U okviru po{te nalazi se i besplatan se nastavi i u narednom peri- nevnicu i gra|anima i privrednicima – internet-kutak, kome }e se posebno odu, kako bi se ovaj put ure- rekao je Goran Stanojkovi}, direktor obradovati u~enici O[ „Sveti Sava“ u dio onako kako treba. Regionalne radne jedinice „Vrawe, ~ijem }e prizemqu poslovati po{ta. „Akcija je sprovedena Leskovac, Prokupqe, Pirot“ u Po{ti Ina~e, za otvarawe po{te Mesna zajedni- uspe{no, a veliki odziv Srbije, predaju}i objekat na kori{}ewe. ca Stajkovce je ustupila prostor, Batulov~ana govori o Po wegovim re~ima u ponudi su tri op{tina Vlasotince odobrila sredstva neophodnosti re{avawa ovog usluge namewene preduzetnicima i proiz- za wegovu adaptaciju a po{tari ga problema. Nadam se da }emo u vo|a~ima po veoma povoqnim cenama. opremili i ra~unarski povezali. narednom periodu zajedno „To je usluga „najjednostavniji izvoz“, Sve po{tanske i platne usluge u uspeti da realizujemo i ~ime je pojednostavqen postupak izvoza po{ti }e biti brze, sigurne i jednos- druge akcije – zakqu~io je robe komercijalnog karaktera vrednosti tavne, najvi{eg kvaliteta a po najni`im Bratislav Todorovi}. do 1000 evra. Zatim, druga usluga je biznis cenama. Ovom prilikom potpisani su i paket namewen preduzetnicima ~ije prvi ugovori o kori{}ewu usluga biznis po{iqke preuzimamo po dogovoru i paketa i kurirskog servisa po promotivn- IZ CRVENOG KRSTA VLASOTINCA uru~ujemo narednog dana primaocu i uslu- im cenama sa lokalnim preduzetnicima ga prevoza robe na paleti. Sve usluge su „Bata plast“ i „Markami“. po veoma povoqnoj ceni – kazao je V. Miltenovi} RASPODELA Stanojkovi}. HUMANITARNE POMO]I poqoprivrednu penziju a ima dva ili vi{e ~lanova. Ovu humanitarnu pomo} obezbedilo je Ministarstvo rada i socijalne politike Republike Srbije u sarad- wi sa Crvenim krstom Srbije. Raspodelu mogu vr{iti samo i iskqu~ivo predstavnici Crvenog krsta, a raspodela se ne sme prepustiti pred- stavnicima saveta mesnih zajednica ili pred- stavnicima udru`ewa – rekla je Vi{wa Buwevac, sekretar Crvenog krsta Vlasotinca. V.M. Vlasotina~ki Crveni krst je krajem septembra meseca nastavio sa raspodelom do{lica septembarskoj klasi vojnika. Oni su sa svojim paketa za socijalno ugro`ene stanovnike na podru~ju vlasotina~ke op{tine. U stare{inama imali priliku da u`ivaju u: „Igrama iz Srbije“, petak, 23. septembra, u dvori{tu „[opskim igrama“, „Igrama iz okoline Leskovca“ i Crvenog krsta pakete su primili K O L O U K A S A R N I „Vrawanskoj sviti“, u koreografiji Brace Stojkovi}a. Na ovaj na~in nastavqena je vi{egodi{wa saradwa izme|u ugro`eni stanovnici iz sela Lipovica, U subotu, 17. septembra Folklorni ansambl „Crnilovi}“ Centra za obuku u Sinkovcu i Kulturnog centra Vlasotince, Skrape`, Crnatovo, Sredor, Komarica. gostovao je u Centru za obuku „Vojvoda Petar Bojovi}“ u Ina~e, raspodeli humanitarne pomo}i koja se razvija u vi{e pravaca. Sinkovcu. prisustvovao je i predsednik op{tine S.S. Koncertom vlasotina~kih folkloraca prire|ena je dobro- Zoran Todorovi}, koji je ovom prilikom i razgovarao sa prisutnima i upoznao se sa wihovim problemima. On je tada istakao da je neophodno pomagati onima kojima je pomo} najneophodnija i da ovakve akcije uvek treba podr`ati i pomo}i. „Sada smo podelili 58 paketa samohranim stara~kim doma}instvima i pet paketa vi{e~lanim porodicama, tako da su pakete dobila 92 na{a korisnika. Paketi sadr`e bra{no, hranu i sredstva za higijenu. Oni su pakovani za ~etvoro~lane porodice ali mogu da se dele i na mawi broj ~lanova ako je potrebno. Moram da napomenem da se pri- mawa odnose na porodicu a ne na ~lanove porodica, recimo dva korisnika poqo- privredne penzije ne ostvaruju pravo na paket iz ovog programa, ve} pravo ost- varuje porodica koja ima samo jednu 12 DRU[TVODRU[TVO avgust-septembar 2016. godine ONI SU MLADI, TALENTOVANI, USPE[NI I PONOS SU NA[EG GRADA USPEH ZA USPEHOM MILICE I MILANA NE[I]A Ro|eni su 13. marta 1991. godine u pala wemu. Studije arihtitektute Leskovcu. Blizanci Milica i Milan zavr{ila je u Novom Sadu. Na Ne{i} od najranijih {kolskih dana master studijama izabrala je novi bili su prepoznatqivi po svom znawu, smer na fakultetu „Digitalne po svojim talentima, ali razli~itim tehnike, dizajn i produkcija u afinitetima i interesovawima. arhitekturi i urbanizmu“. Milan je nadaren za prirodne nauke, Diplomirala je po~etkom ove posvetio se hemiji a uz to bele`i godine kao najboqi master stu- neverovatne rezultate u biciklizmu. dent na ovom smeru. Milica je sva okrenuta umetnosti, Za svoj rad dobila je nagrade od slikarstvu, kreativna je, {to je Fakulteta tehni~kih nauka i verovatno uticalo da zavr{i studije grada Novog Sada. arhitekture. Neki od studentskih radova Da podsetimo, Milan je bio |ak gen- Milice Ne{i} nalaze se u galer- eracije u Gimnaziji „Stevan iji Muzeja savremene arhitek- Jakovqevi}“. Na odseku za hemiju ture, a master rad " Muzej Prirodno-matemati~kog fakulteta u savremene umetnosti u Novom Ni{u diplomirao je sa prose~nom Sadu" ra|en je novim digitalnim ocenom 10,00 i progla{en je za najbo- tehnikama i nalazi se u naju`em qeg studenta osnovnih studija a potom i krugu na me|unarodnom konkursu za najboqeg master studenta PMF-a za u Rumuniji. Rezultati se o~ekuju {kolsku 2015/2016. godinu. ovih dana. Dobitnik je poveqe Fonda za mlade Za Milicu profesori i kolege talente pod nazivom „Dositeja“, ka`u da ume da kroz svoje radove Konstantinove stipendije, dva puta je na pravi na~in bude ~uvar dobio Svetosavsku nagradu grada Ni{a, pro{losti, vizionar, umetnik, podelio je prvu nagradu za najboqi mas- in`ewer. ter rad iz oblasti hemije, koju dodequ- Nakon zavr{enih master studi- je „Fondacija Kosti}“ sa sedi{tem u ja dobila je posao u studiju ^ikagu, dobitnik je i jednokratne „Salt&Water“. Ovaj tim mladih, stipendije Fonda Mihajlo Pupin – stru~nih i ambicioznih qudi ve} Srpske narodne odbrane u Americi, ima zna~ajne me|unarodne nagrade. Sadu, rade ono {to vole, uspe{ni su u zatim Oktobarske nagrade op{tine Od {kolskih dana Milica se bavi svom poslu, i po svemu sude}i pred Vlasotince, Godi{we nagrade Srpskog slikarstvom. U Vlasotincu i Vu~ju wima su izuzetne karijere, te stoga hemijskog dru{tva. Od strane Fonda imala je samostalne izlo`be a u~esnik moramo biti ponosni na ove izuzetne mlade qude. "Ana Bjeleti} i Ivan Markovi}" iz Crne Trave. Osvojio je brojne je i Likovnog salona - likovni stvarao- progla{en je za najboqeg studenta medaqe i nagrade u kategoriji Junior, ci Vlasotinca. S. Stankovi} Departmana za hemiju PMF-a u Ni{u. zatim Under-23 i Elite, u kojoj se i Milan u Ni{u, Milica u Novom Milan Ne{i} upisao je doktorske daqe takmi~i. Neki od zapa`enijih studije na odseku za organsku hemiju i rezultata su mu pobede 2014. i 2015. izabran je za zvawe istra`iva~a- godine u ultra maratonu „24h Kopren“ pripravnika za nau~nu oblast - hemija. i drugo mesto na Fru{kogorskom mara- Do sada je objavio nekoliko radova u tonu ove godine. U Kupu Srbije je ve} presti`nim doma}im i stranim nekoliko godina u samom vrhu, me|u pet ~asopisima. Uskoro ga o~ekuje petod- najboqih. U~esnik je i me|unarodnih nevna me|unarodna konferencija u PROSLAVQENA MALA GOSPOJINA trka na Kritu, u Bawa Luci i Mavrovu. Nici, na kojoj se promovi{u nova Milica Ne{i} je sredwu {kolu Na Malu Gospojinu, praznik ro|ewa Presvete Bogorodice, Udru`ewe dostignu}a iz oblasti hemije. zavr{ila sa prose~nom ocenom 5.00, po{tovalaca Svete gore Atonske proslavilo je svoju slavu. Nakon Svete liturgi- ^lan je Srpskog hemijskog dru{tva, u~estvovala je i postizala sjajne rezul- Kluba mladih hemi~ara Srbije i Mense je u vlasotina~koj crkvi prerezan je slavski kola~. U ve~erwim satima Udru`ewe tate na takmi~ewima iz biologije, srp- je za svoje ~lanove i prijateqe priredilo slavsku trpezu. Ovogodi{wu slavu Srbije. skog i engleskog jezika. Bila je kandi- Jo{ od gimnazijskih dana Milan se uveli~ali su o. Serafim, stare{ina manastira u Divqanu, o. Emilijan, stare{ina dat za |aka generacije ali brat Milan manastira Sveti Georgije u Zavidincu sa o. Kirilom i isku{enikom Nikom. aktivno bavi brdskim biciklizmom. joj je bio konkurencija i nagrada je pri- Posebnu radost prisutnima je priredilo i prisustvo prote ^aslava Marinkovi}a, Od 2006. godine je ~lan PBD „Orlovac“ uglednog sve{tenika i nekada{weg profesora Bogoslovije. Udru`ewe po{tovala- ca Svete gore Atonske je tradicionalno uru~ilo nagradu, a ove godine ona je dode- qena Horu vlasotina~ke crkve. PRED[KOLSKA USTANOVA "MILKA DIMANI]" SPREMNI ZA PO^ETAK [KOLSKE GODINE MAWE PRVAKA NEGO PRO[LE GODINE Tokom ove godine u Pred{kolskoj ustanovi „Milka Dimani}“ izvr{ena su zna~ajna ulagawa u adaptaciju objekata i opremawe vrti}a u ciqu unapre|ewa uslova Prvog septembra {kolska zvona su ozna~ila po~etak nove {kolske godine. Na rada i boravka dece u vrti}u i {to kvalitetnijeg obavqawa delatnosti ove ustanove. podru~ju Jablani~kog okruga upisano je 1.843 mali{ana koji }e prvi put sesti u U objektu „De~ja radost“ izvr{eno je renovirawe hodnika, adaptacija stepeni{ta, {kolske klupe. [to se ti~e vlasotina~ke op{tine ove godine upisano je 240 postavqena je staklena prizma na mestu dotrajalog svetlarnika. Adaptiran je kuhi- prvaka. Ako uporedimo statisti~ke podatke iz prethodne {kolske godine 17 wski blok. Zamewene su zidne plo~ice u prostorijama za pripremu i obradu namirni- prvaka je mawe u odnosu na lane, a u odnosu na 2014/2015. godinu upisano je 11 ca, zamewena je i dotrajala PVC stolarija u kuhiwskom bloku. Renovirana su i dva u~enika mawe. U gradskim {kolama upisano je 155 prvaka. Najvi{e prvaka je u sanitarna ~vora za potrebe sredwe i starije grupe. Zamewen je deo radijatora dok je O[ „8. oktobar“, u ~etiri odeqewa raspore|eno je 94 u~enika, dok }e u O[ u de~jim sobama postavqena LED rasveta. "Sini{a Jani}"prva slova i ra~un ove godine u~iti 61 |ak. Oni }e biti ras- Pored toga, adaptiran je i renoviran prostor za grupu u Ora{ju, koja pripremni pore|eni u tri odeqewa. U ostalim {kolama u |a~ke klupe po prvi put je selo pred{kolski program poha|a pri {koli. 85 prvaka. Prigodan program prire|en je u svim {kolama tokom koga su stariji [to se projektnih ulagawa ti~e, Pred{kolskoj ustanovi „Milka Dimani}“ je drugari prvacima po`eleli dobrodo{licu. odobren projekat od strane Fondacije Novak \okovi}, koji se odnosi na zamenu spo- qne stolarije na objektu „De~ja radost“. Vrednost projekta je oko 30.000 evra a real- Statistika je neumoqiva i weni podaci govore da je sve mawe dece koja polaze izacija se o~ekuje uskoro i obavqa}e se po fazama s obzirom da je po~ela {kolska u prvi razred. Sli~na situacija j e i u ostalim {kolama. godina. Na svima nama je da se zapitamo za{to je svake godine mawe u~enika koji Uz pomo} lokalne samouprave ura|en je projekat za promenu fasade i dela krova na polaze u {kolu, da li to bela kuga uzima uzima svoj danak ili je razlog u migraci- objektu "De~ja radost" kao i fasade i stolarije na objektu „Kolibri“. Ovim projek- ji stanovni{tva, u te{koj ekonomskoj situaciji u dru{tvu ili su u pitawu tom vrti} je konkurisao pri Kancelariji za upravqawe javnim ulagawima. sasvim drugi razlozi. S. Stankovi} avgust-septembar 2016. godine SS aa ss vv ii hh ss tt rr aa nn aa 13

FONDACIJA ANA I VLADE DIVAC OBELE@ENA GODI[WICA BITKE NA KAJMAK^ALANU FINANSIRA]E 14 PROJEKATA I VLASOTIN^ANI U STROJU PONOSNIH POTOMAKA U R U ^ E N I ^ E K O V I U sali Skup{tine op{tine 22. avgusta potpisani su ugovori i podeqeni ~ekovi za realizaciju omladinskih inicijativa (projekata) koje }e finansirati Fondacija Ana i Vlade Divac. Pored predstavnika Divac omladinski fondovi Vlasotince potpisivawu i uru~ivawu grantova prisustvovali su predsednik op{tine Zoran Todorovi} i koordinator Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Marinko \or|evi}. „^iwenica da je ove godine Fondacija Divac podr`ala 14 omladinskih projeka- ta govori o izuzetnoj kreativnosti i inicijativi vlasotina~ke omladine, koja pokazuje da ste boqi od mnogih koji su u~estvovali na raspisanom konkursu. Niste samo prepoznali odre|ene situacije ve} ste na{li i ponudili odre|ena re{ewa za wih {to vas razlikuje od drugih. Svakoj zajednici pa i na{oj takvi mladi qudi su neophodni, jer ste spremni da se uhvatite u ko{tac sa isku{ewima koja su pred vama – rekao je izme|u ostalog Zoran Todorovi}, predsednik op{tine Vlasotince. Op{tina Vlasotince u realizaciji projekta kroz Divac fondaciju u~estvuje sa 670.000 dinara. U ime Divac omladinskih fondova Vlasotince prisutne je pozdravila koordi- nator DOF-a Milica \or|evi} i istakla da je od 2013. godine kroz Fondaciju Divac realizovano oko ~etrdesetak projekata. „Ciq projekta jeste pove}awe u~e{}a mladih u procesima lokalnog razvoja Grupa na{ih sugra|ana, ~lanova Udru`ewa stotina qudi iz Srbije, koji su u grupama ili kroz dodelu bespovratnih nov~anih sredstava koje pokre}u i vode mladi, nefor- po{tovalaca potomaka 1912 – 1920. prisustvo- samostalno do{li da se poklone senima svojih malne omladinske grupe. Sredstva dobijaju samo oni projekti koji zadovoqe vali su obele`avawu stote godi{wice bitke na herojskih predaka. Osim ~lanova pomenutog propisane kriterijume Fondacije - rekla je izme|u ostalog Milica \or|evi}. Kajmak~alanu. Sve~anoj ceremoniji u kapeli Udru`ewa, ne mo`emo da ne pomenemo da su cere- Po re~ima Marinka \or|evi}a, koordinatora za LER, lokalna samouprava i Sveti Ilija na samom vrhu Kajmak~alana u kojoj se moniji prisustvovali i ~lanovi vlasotina~kog Kancelarija za ekonomski razvoj spremne su da uvek pomognu mladima, kako bi se ~uva urna velikog srpskog prijateqa Ar~ibala Planinarskog udru`ewa „Mori~“ koji su u~estvo- Rajsa prisustvovali su i predsednik Republike vali na planinarskom maratonu organizovanom {to vi{e ukqu~ivali u razvoj op{tine. Srbije Tomislav Nikoli} i predsednik povodom ovog zna~ajnog jubilija. „Na mladima je da formiraju i kreiraju dobre inicijative, a uz podr{ku Republike Srpske Milorad Dodik. Poseban zna~aj V.M. lokalne samouprave stvaraju se povoqni uslovi za ukqu~ivawe mladih za razvoj ~itavom doga|aju dalo je prisustvo nekoliko na{e op{tine. Ove godine inicijative sa kojima je aplicirano uglavnom se odnose na ure|ewe prostora gde }e se mladi okupqati i provoditi slobodno vreme, ure|ewe prostora pri {kolama, ure|ewe sportskih terena, letwikovaca na seli- ma i sli~no - zakqu~io je Marinko \or|evi}. Fondacija Divac ove godine odobrila je sredstva u iznosu od oko 1,2 miliona dinara. V.M. URE\IVAWE ZELENIH SA FILMSKOG FESTIVALA U SAN SEBASTIJANU POVR[INA U GRADU \ O R \ E S T O J I Q K O V I ] Radnici JKP „Komunalac“ su tokom septembra meseca po~eli sa jesewim ure|ewem zelenih povr{ina i parkova u Vlasotincu. Desetak radnika do sada je sredilo zelene povr{ine pored reke, ure|en je spomen park na Starom grobqu i park pored Vlasine. Narednih dana radi}e se na sre|ivawu prostora oko zapu{tenih objekata kod Beska, Pozamanterije, Reteksa. Ure|ewe zelenila i parkova doprinosi lep{em izgledu grada. Da bi parkovi bili P O T V R \ U J E S V O J T A L E N A T uredni i bez sme}a neophodno je da i svi mi povedemo ra~una o wihovom o~uvawu. Nakon {to je film SPORTSKI SUSRETI DNEVNIH BORAVAKA „Grad“, mlade rediteqke Ma{e [arovi} u~estvovao na me|unarodnom filmskom ^ETIRI MEDAQE ZA VLASOTIN^ANE festivalu „Kustendorf“ krajem januara ove godine i U Dimitrovgradu su 17. septembra „Na{i korisnici su postigli veliki dobio specijalnu nagradu odr`ani Sportski susreti dnevnih uspeh na Sportskim susretima u boravaka dece sa posebnim potrebama Dimitrovgradu jer su se takmi~ili sa `irija, ovaj studentski ju`ne i jugoisto~ne Srbije. Na stotinak vr{waka. Na{i korisnici su film uvr{}en je u program takmi~ewu su u~estvovale ekipe iz 11 do medaqa do{li upornim radom i 15. Me|unarodnog festi- dnevnih boravaka iz Ni{a, Prokupqa, svakodnevnim trenirawem. Dva puta ned- vala studentskog filma, Pirota, Dimitrovgrada, Lebana, eqno trenirali su u Sportskoj hali a koji je odr`an od 20. do 23. Bojnika, Vlasotinca, Vladi~inog Hana, svakodnevno su ve`bali u Centru za decu septembra u San Vrawa, Leskovca i Pre{eva. i omladinu – rekao je Milan Risti}, Sebastijanu. Kao direktor [estoro korisnika vlasotina~kog prof. fizi~kog vaspitawa. ovog kratkometra`nog stu- Dnevnog boravka za decu i omladinu „Osvojene medaqe su najve}a nagrada dentskog filma, na veliko postiglo je odli~ne rezultate. Sla|ana za na{e korisnike i za trud koji su zadovoqstvo i ponos Tanaskovi} je osvojila zlatnu medaqu u ulo`ili. A u~e{}e na takmi~ewu Vlasotin~ana, potpisuje se stonom tenisu dok je srebro pripalo omogu}ilo je nove kontakte sa decom iz \or|e Stojiqkovi}. Ovaj @aklini Stankovi}. U bacawu pikada drugih dnevnih boravaka, mogli su da se bronzanu medaqu je osvojio Nemawa dru`e i da se jo{ boqe socijalizuju u mladi umetnik studira na Pavlovi}. Bronzano odli~je pripalo je i dru{tvo – istakla je Olivera Akademiji dramskih umet- @aklini Stankovi} u obarawu ~uweva. Stankovi}, pedagog. nosti - na odseku kamere i ve} uveliko potvr|uje svoj talenat zna~ajnim karatko- metr`anim filmski ost- varewima i fotografijom. U studentskom programu Festivala prijavqeno je 229 kratkih filmova sa 112 filmskih {kola iz 38 zemaqa. Krajwi izbor sas- tavqen je od 15 filmova. „Grad“ je jedini srpski predstavnik u ovoj selekci- ji, koji je radila predana ekipa mladih filmskih rad- nika, puna elana, motivaci- je i nesputane ambicije. 14 SS PP OO RR TT avgust-septembar 2016. godine

K A R A T E BICIKLIZAM VLASOTINA^KI KARATISTI POBEDNICI TAKMI^EWA U RESAVICI UZ POMO] DIVAC FONDACIJE NAJBOQI NA PRIJEMU KOD PREDSEDNIKA PRVI BICIKLISTI^KI MARATON Predsednik op{tine Zoran Todorovi} 25. septembra je u svom kabinetu primio ~lanove Karate kluba „[oto-kan“ i wihovog trenera Vladimira Petrovi}a. Prijem je uprili~en nakon odli~nih rezultata na takmi~ewu koje je odr`ano 19. septembra u Resavici. Tom prilikom vlasotina~ki karatisti su osvojili prvo mesto u generalnom plasmanu. Na takmi~ewu je u~estvovalo 200 takmi~ara iz 18 klubova. Na{i karatisti su pored pehara osvojili 16 zlatnih, 3 srebrne i 2 bronzane medaqe. Svoje nastupe u Resavici pozlatili su: Vladimir Gor~i}, Dragana Milo{evi}, Jovana Jankovi} i Tamara Milo{evi}. Oni su se takmi~ili u katama i borbama. Predsednik Zoran Todorovi} ~estitao je mladim karatistima i wihovom tereneru i po`eleo im uspeh na takmi~ewima koja su pred wima. Trener Vladimir Petrovi} je tom prilikom istakao da se radi o novoj generaciji karatista koji treniraju od oktobra 2014. godine i koji su do sada uspe{no u~estvovali na svim takmi~ewima svoga kluba. Ina~e, najuspe{nija takmi~awa za ovu sjajnu ekipu ove godine su bila u Medve|i i Zaje~aru. Na takmi~ewu u Medve|i oni su osvojili dva pehara, za prvo mesto u generalnom plasmanu i kao klub sa najvi{e nastupa. Tom prilikom oni su osvojili i najve}i broj zlatnih medaqa.U Zaje~aru su vlasotina~ki karatisti osvojili tri pehara. Pehare su kao najuspe{niji takmi~ari dobili Vladimir Gor~i} i Jovana Jankovi}. S.S.

U Vlasotincu }e po~etkom oktobra biti Kosti}, dr`avna reprezentativka u planinskom odr`an prvi biciklisti~ki maraton ~iji }e biciklizmu i u~esnik u projektu. start i ciq biti na Ne{i}evom keju pored reke Maraton u planinskom biciklizmu po prvi Vlasine. U~esnici }e mo}i da se oprobaju na tri put }e se organizovati u Vlasotincu. Staze su staze, tako da je staza du`ine od 20kilometara otvorene za trening, svakome ko ja zaintereso- namewena rekreativcima, dok su staze od 42 i van dobije gpx fajl staze za navigaciju. Pored 70 kilometara licencirane za takmi~are. ovoga, po re~ima Ivane Kosti}, jednom nedeqno Ina~e ,„Vlasina MTB maraton“ je projekat ~iju }e ona trenirati i sa drugarima biti na staza- realizaciju podr`ava Divac omladinski fond , ma i svi zainteresovani mogu da im se obrate i Sportski savez Vlasotinca i Sportsko po|u sa wima. udru`ewe „Naisus 018“ iz Ni{a. „Ideja je da ovaj maraton postane tradi- „Za najspremnije i najspretnije u planinskom cionalna manifestacija kroz koju }e se mnogi biciklizmu pripremili smo stazu koja pred- mladi iz Vlasotinca i okoline bli`e upoznati vi|a pewawe na Ostrozub , koji je na nadmorskoj sa ovim sportom, sa qudima iz sveta bicikliz- visini od 1546 metara, a staza je duga 70 kilo- ma, da ~uju vi{e o velikim inostranim metara. Sredwi maraton ~ija je staza duga~ka takmi~ewima. Istovremeno `elimo da bicilis- 42 kilometara, je otvorenog tipa, {to zna~i da tima iz Srbije i drugim zemqama predstavimo mogu da u~estvuju i licencirani i nelicenci- na{ kraj koji je izuzetan za ovaj sport – ka`e rani takmi~ari. A za rekreativce smo Ivana Kosti}. pripremili stazu u du`ini od 20 kilometara Ina~e, vrednost ovog projekta je 66.000 sa oko 650 metara pewawa- rekla je Ivana dinara. V.M.

FUDBAL

KO[ARKA ODR@ANA REDOVNA SKUP[TINA OKK „VLASOTINCE“ SRPSKA LIGA, NI[KA ZONA, JABLANI^KA ZVONKO ILI] OKRU@NA I ME\UOP[TINSKA FUDBALSKA LIGA Posle odigranih osam kola fudbaleri Vlasine imaju dva remija i {est poraza, tako da se sa dva osvojena boda trenutno nalaze na za~equ Srpske lige. Ovakvi rezultati govore da je izvesno da }e se Vlasina vratiti u ni`i rang takmi~ewa, sem ako se ne desi neko ~udo i igra~i po~nu da ostvaruju pobede. Sigurno je na ovakvu situaciju uticao niz faktora, od finansijskih problema i odlaska igra~a iz kluba, ali Vlasina je kadra da prevazi|e te{ke trenutke. U dugoj fudbalskoj istoriji bilo je velikih uspona, ali i padova koji su prevazila`eni upornim IZABRAN ZA PREDSEDNIKA radom. Bez obzira na kom je mestu bila, Vlasina je uvek imala svoje verne zaqubqenike u fudbalsku igru i najboqe navija~e koji su uvek bili uz wu. OKK Vlasotince je u nedequ 25. septembra odr`ao redovnu Skup{tinu kluba. Bilo je prisutno 29 Rukovodstvo kluba poku{ava da sve probleme re{i u hodu, kako bi se sa~uvalo jez- skup{tinara i izabrano je novo rukovodstvo koje }e voditi klub u naredne 4 godine. Posebno je gro i srce tima. Ako Rosuqci `ele da se zadr`e u Srpskoj ligi ve} od narednog napomenuto da je klub od 2006. godine odigrao 580 prvenstvenih utakmica i to 190 sa prvim timom i kola potrebne su pobede kako bi se poboq{ao bodovni konto, jer ako se napravi 390 sa mla|im selekcijama. malo ve}a bodovna razlika od zone ispadawa, to }e na prole}e biti skoro nemogu}a Na sednici Upravnog odbora odr`anoj 27. septembra za predsednika kluba je izabran Zvonko misija. U te{kim trenucima se pokazuje karakter, a trenutno je takva situacija za fudbalere, navija~e i rukovodstvo kluba.Budu}nost iz Ora{ja, ~lan Ni{ke zone Ili}, za wegovog pomo}nika Dalibor Stojanovi} a za sekretara kluba @aklina Stojkovi}. ^lanovi grupe Jug ostvaruje najboqe rezultate od svih ekipa sa teritorije op{tine upravnog odbora kluba su jo{: Slavko Mladenovi}, Bratislav Stojkovi} i Dragan Miti}. Za sportskog Vlasotince. U osam odigranih kola ostvarili su {est pobeda, jedan remi i jedan direktora kluba izabran je profesor Vlastimir Stojanovi}. poraz, i sa osvojenih 19 bodova nalaze se na drugom mestu. Pod vo|stvom trenera Za predsednika Nadzornog odbora izabran je Sa{a [ari}, a ~lanovi su Ivica Petrovi} i Jovica Dragana Nikoli}a ekipa je dobila na sigurnosti, dominiraju na terenu i pobe|uju Jovanovi}. svoje protivnike. U devetom kolu Budu}nost do~ekuje Nebeske an|ele i {ansu za „Upravni odbor OKK Vlasotince je jednoglasno usvojio plan rada kluba do kraja godine, koji nastavak dobrih rezultata, pa ~ak i mogu}nost da postanu lideri prvenstva. podrazumeva u~e{}e 4 mla|e selekcije u sistemu takmi~ewa mla|ih kategorija i prvi tim u prvoj U Jablani~koj okru`noj ligi nastupaju tri tima sa teritorije op{tine Srpskoj ligi. U klubu je registrovano 97 igra~a a primetno je poja~ano interesovawe za trenirawe Vlasotince: Jedinstvo iz [i{ave trenutno zauzima sedmo mesto sa osvojenih 13 ko{arke jer treneri, Vlastimir Stojanovi}, Slavko Mladenovi}, Slobodan Davini}, Aleksandar bodova, Progres iz Ladovice je na devetom mestu sa 12 bodova i Polet iz Stajkovca Trim~i} i Aleksandar Dinki} rade iskqu~ivo po programu osniva~a OKK Vlasotince Sa{e Gruji}a, jedanaesto mesto sa 9 bodova. koji je trenutno pomo}ni trener ruske reprezentacije – ka`e Zvonko Ili}. U Me|uop{tinskoj ligi Leskovac nastupaju dva kluba, Mladost iz Batulovca „Uprava kluba se zahvaquje svim sponzorima i donatorima koji daju neprocewiv doprinos razvo- zauzima osmo mesto sa 14 bodova, ali mora da se spomene da lider ima samo ~etiri boda vi{e, {to je drugi rezultat po uspe{nosti fudbalskih timova sa teritorije ju sporta i ko{arka{ke igre u vlasotina~koj op{tini. Moram da napomenem i da lokalna samouprava op{tine Vlasotince i Gradac iz Konopnice koji ima osvojena samo dva boda. uredno izmiruje finansijske obaveze prema klubu. Sve selekcije reprezentuju vlasotina~ku op{tinu U najavi je vru}a fudbalska jesen u Vlasotincu, koju treba propratiti posetama te pozivamo qubiteqe sporta i ko{arke da do|u u Sportsku halu i prate sve na{e selekcije, da na fudbalskim stadionima {irom op{tine Vlasotince. sportskim navijawem pomognu da ostvarimo {to vi{e pobeda u prvenstvenim utakmicama – rekao je Zvonko Ili}, predsednik OKK Vlasotince. avgust-septembar 2016. godine SS EE RR VV II SS 15

VA@NI TELEFONI A U T O B U S K I SA O B R A ] A J Slu`ba obave{tewa 11811 „Stari Grom“ 063/1657–803 Prijava smetwi 19771 „Oaza“ 064/429–6397 SIGMA TRANS Slu`ba za hitne intervencije 112 „Zavi~aj“ 063/769–6824 Policija 192 Picerija „Magnifico“ 065/6511–144 Vlasotince – Leskovac Vatrogasna slu`ba 193 Radnim danom: 5.30, 6.00, 6.30, 6.50, 7.30, 8.00, 8.25, 9.05, 10.00, 10.55, 11.55, 12.20, 12.50, Hitna pomo} 194 Benzinske pumpe Ta~no vreme 195 NIS petrol 877–030 13.10, 13.35, 14.05, 14.35, 15.00, 15.40, 16.25, 17.15, 17.45, 18,15, 19.30, 20.35 Automoto savez Srbije 1987 Boqare M&M 875–629 Nedeqom: 8.00, 10.00, 11.55, 13.35, 15,45, 18,15 Kocka petrol 869–911 VLASOTINCE Ramazza 875–110 Leskovac – Vlasotince AS petrol 875–068 Hitna slu`ba 876–180 Bob trejd 3869–939 Radnim danom: 6.00, 6.30, 7.00, 7.30, 8.40, 9.30, 10.30, 11.25, 11.55, 12.20, 12.45, 13.20, 13.45, Bolnica 875–215 Stam-Gas 875–068 14.15, 14.40, 15.05, 16.00, 16.40, 17.00, 18.00, 18.25, 19.10, 20.10, 21,15 Dom zdravqa 875–130 Knez petrol 875–171 Policijska stanica 875–120 Nedeqom: 9.30, 10.30, 12.45, 14.20, 17.00, 19.10 Vatrogasna slu`ba 875–128 Banke Op{tina Vlasotince 875–122 Intesa banka 875–565 Obele`eni polasci NE SAOBRA]AJU SUBOTOM, Komercijalna banka 875–206 DR@AVNIM PRAZNICIMA i u periodu [KOLSKIH Kulturni centar Vlasotince 877–466 Po{tanska {tedionia 875–678 RASPUSTA. Polasci iz Vlasotinca (5.30) i Leskovca(6.00) 875–314 Societe Generale banka 875–647 ne saobra}aju subotom i dr`avnim praznicima. Bilten „Vlasina“ 875–300 875–516 Gradska biblioteka 875–512 Uprava javnih pla}awa 875–358 JP „Direkcija za urbanizam VLASOTINCE – BEOGRAD i izgradwu“ 875–168 Mewa~nice Centar za socijalni rad 875–459 Tehniko 875-593 5,15 Vlasotince (Leskovac, Brestovac) Beograd JKP „Komunalac “ 875–141 Rim 1 874–532 JKP „Vodovod“ 875–350 Rim 2 875–536 6,30 Vlasotince (Leskovac) Beograd Fabrika vode „Nerezine“ 875–121 [op 870–398 Tr`i{te rada 875–592 Bata 875–333 8,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd Crveni krst 875–177 Po{ta 871–138 Turisti~ke agencije 9,45 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd Elektrodistribucija 875–346 Duga turs 875–537 13,00 Vlasotince (Leskovac) Beograd Kancelarija za lokalni Adria putovawa 876–225 ekonomski razvoj 877–236 Live Travel 875–777 14,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Kolari) Beograd Osnovni sud Leskovac jedinica Vlasotince 875–324 CRNA TRAVA 17,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd Organ za prekr{aje 875–334 Op{tinski javni pravobranilac 875–184 Dom zdravqa 811–224 BEOGRAD – VLASOTINCE Gimnazija „Stevan Jakovqevi}“ 875–152 Policijska stanica 811–222 Tehni~ka {kola 875–125 Op{tina Crna Trava 811–115 10,15 Beograd (Lapovo, Leskovac) Vlasotince O[ „8. oktobar” 875–450 811–118 13,40 Beograd (Bato~ina, Ni{, Leskovac) Vlasotince O[ „Sini{a Jani}“ 875–147 De~ji vrti} „Mladost“ 811–277 SRC „Vlasina“ 875–200 Tehni~ka {kola 15,50 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince Sportski savez 875–716 „Milentije Popovi}“ 811–114 Udru`ewe penzionera 875–919 O[ „Aleksandar Stojanovi}“ 811–105 16,04 Beograd (Ni{, Brestovac, Leskovac) Vlasotince Savez invalida rada 062/771-467 Centar za socijalni rad 811–255 Op{tinska organizacija potro{a~a 876–020 Po{ta Crna Trava 817–191 19,10 Beograd (Leskovac) Vlasotince SOS za decu i `ene `rtve nasiqa 876–202 Elektrodistribucija 811–183 Gaga radio 877–297 [umska uprava 811–152 21,00 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince Vlasotina~ka crkva 875–806 Poreska uprava 811–108 Poliklinika Eskulap 876–205 JKPUT „Vilin lug“ 811–313 NOVI SAD Veterinarska stanica 875–174 Po{ta Sastav Reka 818–191 Vlasotince (Leskovac, Ni{, ]uprija, Velika Plana, Veterinarska ambulanta Milo{-vet 875–033 Mesna kancelarija Sastav Reka 268–392 17,30 Kopernikus 876–228 Ambulanta Sastav Reka 268–384 Beograd) Novi Sad Mesna kancelarija Gradska 817–009 Novi Sad (Beograd, Velika Plana, ]uprija, Ni{, Pred{kolska ustanova „Milka Dimani}“ Ambulanta Gradska 817–014 7,20 „De~ja radost“ 875–425 Crveni krst 811–314 Leskovac) Vlasotince „Kolibri“ 875–204 Penzijsko invalidsko osigurawe 811–316 PO@AREVAC „P~elica“ – Stajkovce 3869–927 Biblioteka 811–312 Lova~ko udru`ewe 811–117 6,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac, @abari) Po`arevac Inspekcije Fond zdravstvenog osigurawa 811–162 Poreska uprava 875–193 15,15 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac) Po`arevac Tr`i{na inspekcija 875–923 LESKOVAC 9,00 Po`arevac (Svilajnac, Ni{, Leskovac) Vlasotince Apoteke Zdravstveni centar 212–184 Gradska apoteka 1 875–109 Bolnica 251–244 13,30 Po`arevac (@abari, Svilajnac, Ni{, Leskovac)) Vlasotince Gradska apoteka (Dom zdravqa) 875–626 Elektrodistribucija 230–213 PIROT „Medika“ 875–395 @elezni~ka stanica 212–390 „Sveti Nikola“ 875–322 Autobuska stanica 215–550 6,30 Pirot (Babu{nica, Veliko Bowince, Svo|e) Vlasotince „Viva“ 871–042 Autobuska stanica Ni{ekspres 242–237 „\ina“ 875–737 De`urna apoteka 212–660 17,15 Vlasotince (Svo|e, Veliko Bowince, Babu{nica) Pirot Uslu`ni centar 213–946 Pekare Vi{i sud 250–313 KRAGUJEVAC „MG“ 875–742 Osnovni sud 242–812 7,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Para}in, ]uprija, Jagodina) Kragujevac „Sawa“ 875–135 Privredni sud 230–502 „Rastavnica“ 875–551 Narodno pozori{te 232–592 13,45 Kragujevac (Jagodina, ]uprija, Para}in, Ni{, Leskovac) Vlasotince „Rastavnica“ (kod autobuske stanice) 875–629 „[ekspir“ 063/404–791 I N T E R N E T s a j t o v i P R E V O Z N I C I „Dara“ 874–368 www.988info.rs SIGMATRANS ...... 875–533 „\ole“ 873–153 (Poslovni i telefonski imenik) www.nokesoft.com/fdv SIMPLON ...... 213–935 „SAN–PEK“ 065/8452–581 KANIS ...... 876–149 „N“ 875–131 www.vlasotince.rs (Fondacija darovitih Vlasotince) (Sajt grada Vlasotinca) www.vlasotince.info STEVAN BUS ...... 875–096 „Zotest“ 386–9926 STEVAN BUS www.os8oktobar.edu.rs „Aleksandar“ 063/520–153 (Vesti iz Vlasotinca i okoline) – Aleksandar Gavrilovi} ...... 063/447–475 „Grozdanovi}“ 064/300–4457 (Sajt Osnovne {kole „Osmi oktobar) www.vlasotince.tv JOVI] ...... 215–666 www.ossinisajanic.edu.rs (Sajt Televizije Vlasotince i Radija BATA REISEN ...... 261–100 Restorani (Sajt Osnovne {kole „Sini{a Jani}) Gaga) FRENKI ...... 260–013 BCD hotel „Grozd“ 876–047 „Borina ~esma“ 874–749 www.tsvlasotince.edu.rs www.srcvlasina.com NI[EKSPRES ...... 242–237 „Guwetinac“ (motel) 874–531 (Sajt Tehni~ke {kole) (Sportska hala Vlasotince) SIGMA TOURS ...... 063/8867–310 „Veteran“ 875–646 www.predskolska-mdimanic.edu.rs www.pekarasanja.e-vlasotince.info GA[A BUS ...... 063/846–7771 „Jaz“ 874–222 (Sajt Pred{kolske ustanove (Pekara „Sawa“) PETKO PREVOZ ...... 069/187–5993 „]irimixija“ 875–927 „Milka Dimani}) www.cementni.co.rs ALEX TOURS ...... 064/424–2639 „Trofej“ 062/677–560 www.bibliotekavlasotince.org.rs (Cementni proizvodi Vlasotince) STOJIQKOVI] TURS ...... 063/115–8158 „Rujna zora“ 871–351 DULE TAKSI ...... 063/278–606 (Biblioteka „Desanka Maksimovi}“) DAMPEKS PIROT ...... 063/770–0663