INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE • BROJ 108 (288)• GOD. 12 (92) • MART 2018. 2 VESTI mart 2018. godine OBELE@ENA GODI[WICA NATO BOMBARDOVAWA rekao je Todorovi}. Da se podsetimo, avioni NATO pakta su pre 19 godina, 24. marta 1999. godine po~eli operaciju bombardovawa Srbije, prvu od nastanka alijanse bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN. Vazdu{ni udari trajali su 78 dana, tokom bombardovawa `ivot je izgubilo, prema zvani~nim podacima dr`avnih organa,

Komemorativni skup povodom obele`avawa devetnaest godina od NATO agre- sije na SR Jugoslaviju odr`an je 24. marta, u spomen parku pored reke Vlasine. To je bila prilika da se prisutni podsete na one koji su svoje `ivote dali brane}i otaxbinu. Na spomenik palim borcima u ratovima devedesetih vence i cve}e polo`ili su predstavnici lokalne samouprave na ~elu sa Zoranom Todorovi}em, predsednikom op{tine Vlasotince, Vojske Srbije, Policijske stanice Vlasotinca, porodice poginulih u ratovima devedesetih kao i predstavnici Udru`ewa ratnih veterana 1999. godine, Udru`ewe boraca ratova od 1990. godine, Op{tinski odbor SUBNOR-a, Udru`ewe potomaka ratnika Srbije 1912 - 1920. godine Vlasotince, ratnih vojnih stare{ina, Dru{tvo za edukaciju Roma i predstavnici osnovnih i sredwih {kola. Nakon polagawa venaca prisutni su min- utom }utawa odali po{tu svim `rtvama NATO bombardovawa u Srbiji i svim `rtvama tokom ratova devedesetih. Obra}aju}i se prisutnima Bratislav Petrovi}, predsednik Skup{tine op{tine Vlasotince je ovom prilikom izme|u ostalog rekao: „Pro{lo je 19 godina od kada je NATO alijansa sru~ila bombe na Srbiju, odnos- no tada{wu SR Jugoslaviju, ali gorka se}awa su ostala. Iz vlasotina~kog kraja mobilisano je 1300 na{ih gra|ana, 20 je raweno , {estorica su na `alost, izgubi- la `ivot. Wih moramo uvek da se se}amo, kao {to se se}amo svih `rtava stradal- ih u ratovima za oslobo|ewe Srbije kroz istoriju. S druge strane, koliko god zvu~alo te{ko `ivot ide daqe i moramo da gledamo u budu}nost. Moramo da stvaramo boqe okru`ewe za sve, posebno za mlade qude. Samo tako rane mogu delimi~no oko 2500 qudi. Procena pri~iwene {tete u napadima na vojne, civilne i privredne objek- da zacele, ali nikada u potpunosti“. te, tako|e varira. Eksperti iz Grupe 17 tokom 2000 godine izneli su podatak o {teti u Komemorativnom skupu prisustvovali su i mnogobrojni gra|ani Vlasotinca. Prigodan visini od oko 30 milijardi dolara, dok u javnosti figurira iznos od oko 100 milijardi recital izveli su u~enici Gimnazije „Stevan Jakovqevi}“. dolara. Pre komemorativnog skupa porodice poginulih primio je predsednik op{tine Zoran Tokom 78 dana bombardovawa uni{teno je i o{te}eno 25.000 stambenih objekata, ones- Todorovi} sa svojim timom, i u razgovoru sa wima istakao da je trenutak te`ak , da bol u posobqeno je oko 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruge. O{te}eno je 14 aerodro- srcima vreme nikada ne}e izbrisati one koji su poginuli pre 19 godina. ma, 19 bolnica, 20 domova zdravqa, 18 de~jih vrti}a, 69 {kola, 176 spomenika kulture i „@elimo da po{aqemo poruku svima da se ono {to smo do`iveli pre 19 godina nika- 44 mosta, dok je 38 razoreno. Uni{tena je tre}ina elektroenergetskog kapaciteta zemqe, da vi{e ne ponovi na na{im prostorima i nigde u svetu, rat nikome nije doneo dobro. Mi bombardovane su dve rafinerije, u Pan~evu i Novom Sadu. ne smemo nikada da zaboravimo one koji su svoje `ivote dali brane}i svoju otaxbinu“, V.M. JAK VETAR OMETAO GA[EWE PO@ARA Vatrogasne ekipe iz Vlasotinca i Leskovca terenu, naime, kako zbog vetra tako i zbog gasile su po`ar koji je 17. marta oko 13 sati ~iwenice da je re~ o objektima starije gradwe zahvatio nekoliko objekata u vlasotina~kom u kojima ima i drveta. selu Brezovica, u mahali Nerezine. U pomo} je Vatrogasno-spasila~ka slu`ba u ciqu pritekao i vlasotina~ki „Vodovod“ sa cister- edukacije i prevencije za{tite od po`ara nom. Povre|enih nije bilo a ga{ewe po`ara dr`i predavawa u svim osnovnim {kolama na ote`avao je jak vetar. podru~ju op{tine Vlasotince. Do po`ara je do{lo na objektu Slavka Vlasotina~ka vatrogasno-spasila~ka Spasi}a, usled jakog vetra vatra se pro{irila slu`ba u okviru projekta „Osnovi bezbednosti na jo{ tri pomo}na objekta. Kako smo saznali, dec“e tokom marta meseca u svim osnovnim ote`avaju}a okolnost za ga{ewe po`ara bila {kolama na podru~ju op{tine dr`i obuku je kasna dojava, jer su pre dojave vatrogascima u~enicima ~etvrtog i {estog razreda na temu me{tani sami gasili po`ar skoro sat vremena. za{tite od po`ara. U~enici se tokom obuke Po`ar se tako pro{irio na jo{ tri objekta, edukuju kako da se pona{aju i kako da za{tite jedan stambeni i dva pomo}na, ali brzom reak- svoje `ivote u slu~aju po`ara i u slu~ajevima cijom vatrogasaca oni su spa{eni. U po`aru su drugih elementarnih nepogoda. Projekat se stradala ~etiri pomo}na objekta. U ga{ewu je realizuje u saradwi sa Ministarstvom u~estvovalo 15 vatrogasaca sa ~etiri vatrogas- unutra{wih poslova i Ministarstvom na vozila. Vatrogascima je smetao i jak vetar prosvete. koji je {irio vatru. Zbog lo{ih vremenskih V.M. uslova vatrogasne ekipe su celu no} provele na

KULTURNI CENTAR VLASOTINCE INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE Adresa: M. Ore{kovi}a 1, Vlasotince, tel./faks: 016/875-300, e-mail: [email protected], kcvlasotince.rs, `iro ra~un: 840 – 287668 – 36. Predsednik Upravnog odbora Marina Markovi}, v. d. direktora: Boban Dimitrijevi} Glavni i odgovorni urednik: Vesna Miltenovi}. Redakcija: Svetlana Stankovi} (novinar), Branislav Kati} (novinar), Goran Miladinovi} (sport), Vlastimir Stamenkovi} (sport), Sne`ana \oki} (lektura i korektura), Boban Dimitrijevi} (prelom) [tampa: Suzy D&D – Vlasotince. Bilten izlazi mese~no. Sva prava zadr`ava redakcija. Rukopisi se ne vra}aju. mart 2018. godine AKTUELNOAKTUELNO 3 POREDPORED MA[INAMA[INA U^ENICIU^ENICI TEHNI^KETEHNI^KE [KOLE[KOLE DOBILIDOBILI II SOFTVERESOFTVERE ZAZA 3030 RA^UNARARA^UNARA Predstavnici Tehni~ke {kole „Klod Dornije“ u~enika i tri profesora na{e {kole prvi put u iz nema~kog grada Fridrihshafena u~enicima i oktobru posetilo Ekonomsku {kolu u Nema~koj. profesorima Tehni~ke {kole u Vlasotincu 19. Projekat je nazvan Partnerstvo na delu a pokren- marta su predali tri ma{ine (struga) za {kolske uo ga je GIZ (Nema~ka organizacija za me|unarod- radionice. Ma{ine su namewene za realizaciju nu saradwu) i Evropski pokret u Srbiji. Svaka prakti~ne nastave onih u~enika koji poha|aju poseta je bila sedmodnevna, sa pet radnih dana i podru~je rada ma{instvo i obrada metala. svaka je bila tematska. Tokom boravka u Nema~koj Primopredaji su prisustvovali direktor mnogo toga su na{i u~enici mogli da vide, poseb- Tehni~ke {kole u Vlasotincu Milivoje no vezano za wihov sistem obrazovawa, `ivota u \or|evi}, predsednik op{tine Vlasotince wihovim porodicama, posetili su industriju u toj Zoran Todorovi}, zamenik direktora Tehni~ke regiji i mnoge institucije i kulturne znameni- {kole "Klod Dornije" Danijel Grup, predstavnik tosti. Vra}ali su se uvek puni utisaka, nadam se GIZ-a i vo|a projekta Reforma sredweg stru~nog da su i oni iz na{eg mesta nosili iste utiske, a obrazovawa u Srbiji An Katrin Hent{el i direk- to pokazuje i dugo trajawe na{e saradwe. U dva tor vlasotina~ke fabrike Gruner Vladica navrata smo posetili i Tehni~ku {kolu „Klod Stankovi}. U~enici ekonomskog smera Tehni~ke Dornije“, koja kao i na{a {kola ima sli~na zani- {kole u Vlasotincu ve} sedam godina uspe{no mawa u elektrostruci, ma{instvu i sara|uju sa Ekonomskom {kolom "Hugo Ekner" iz gra|evinarstvu. Kroz to poznanstvo do{lo je do Fridrihshafena. Pro{le godine vlasotina~ka dana{we donacije, zbog ~ega smo danas ovde. {kola je pro{irila saradwu i sa Tehni~kom Strugovi }e nam dobro do}i za realizaciju prak- {kolom „Klod Dornije“ iz istoimenog grada u ti~ne nastave za u~enike ma{inske struke. U Nema~koj. U ime doma}ina sve prisutne poz- nema~kim {kolama smo videli kako dravio je Milivoje \or|evi}, direktor Tehni~ke funkcioni{e dualno obrazovawe, koje se ve} dve {kole u Vlasotincu, zahvaquju}i se na donaciji godine sprovodi i u na{oj {koli“. je istakao: Dobrodo{licu gostima u ime lokalne „Saradwa izme|u na{e i Ekonomske {kole iz samouprave, koja podr`ava dualno obrazovawe i po`eleo je predsednik op{tine Vlasotince projekat Partnerstvo na delu. Nema~ke otpo~ela je 2011. godine, kada je 15 vi{egodi{wu razmenu u~enika dveju {kola, Zoran Todorovi}, rekav{i: Prisutnima se obratila i vo|a projekta „Dana{wa primopredaja ma{ina je plod Reforma sredweg stru~nog obrazovawa u Srbiji vi{egodi{we saradwe u~enika i profesora iz An Katrin Hent{el, rekav{i da je re~ o dva grada. Nekako smo na delu spojili efekte dva izuzetnom partnerstvu. projekta, projekat Partnerstvo na delu i projekat „Projekat Reforma sredweg stru~nog obrazo- Reforma sredweg stru~nog obrazovawa u Srbiji, vawa u Srbiji sprovodi se u 43 {kole a ukqu~eno koji je deo nema~ko-srpske saradwe. U okviru je oko 1800 u~enika. Ipak, ~ini se da u ovog drugog projekta po sistemu dualnog obrazo- Vlasotincu imamo dobar u~inak jer se vidi vawa u Tehni~koj {koli u Vlasotincu uveden je saradwa {kole, lokalne samouprave i privrede. trogodi{wi obrazovni profil - industrijski Ciq ovog projekta je svakako pove}awe broja mehani~ar. On je uskla|en sa potrebama privrede zaposlenih. Nama u GIZ-u je izuzetno drago da smo zbog ~ega ga je podr`alo pet ovda{wih kompanija: deo ovako dobre saradwe dveju {kola“, rekla je Gruner, Elrad, Elrad VS, IGM Mladost i SRL An Katrin Hent{el. Vitko. Op{tina Vlasotince podr`ala je pri~u o Jedna od kompanija koja je podr`ala dualno dualnom obrazovawu jer je na{ ciq da qudi koji obrazovawe je kompanija Gruner. Oni su posre- se {koluju u na{em mestu tu i ostanu i prona|u dovali prilikom ove donacije obezbediv{i posao. To je jedan od na~ina da zadr`imo omlad- transport ma{ina iz Nema~ke u Vlasotince. U inu u rodnom gradu. Vi ste videli ulaze}i u ime kompanije Gruner prisutne je pozdravio Vlasotince da dve fabrike grade nove pogone to direktor pogona u Vlasotincu Vladica su Elrad i Elrad VS, a podseti}u vas da je jese- Stankovi}, kazav{i: nas pu{ten u rad novi pogon Grunera. Nadam se da „Rukovodstvo fabrike Gruner svojevremeno je tu nije kraj i da }e biti jo{ novih objekata“. prepoznalo zna~aj projekta i ukqu~ilo se u Ovom donacijom bi}e unapre|en rad u~enika u implementaciju programa dualnog obrazovawa u radionicama Tehni~ke {kole. U ime donatora Vlasotincu. Veoma nam je drago da je ova pri~a prisutne je pozdravio zamenik direktora jedna od najuspe{nijih u Srbiji. Na{a namera je Tehni~ke {kole u Fridrifshafenu Danijel Grup, da i daqe ula`emo u kadrove koji treba da rade koji je rekao da je saradwa uspostavqena i da je u na{im pogonima, a podseti}u vas da smo jesenas imao prilike da se uveri koliko je rad pro{irili proizvodne kapacitete od tri na NA STALNOJ KONFERENCIJI GRADOVA I OP[TINA ZORAN TODOROVI] ZAMENIK PREDSEDNIKA ODBORA ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE Predsednik op{tine Vlasotince Zoran Todorovi} imenovan je za zamenika predsednika Odbora za za{titu `ivotne sredine i vanredne situacije Stalne konferencije gradova i op{tina na konstitutivnoj sednici ovog odbora 20. marta u Gaxinom Hanu. Za predsednika odbora izabran je predsednik op{tine Gaxin Han Sa{a na ma{inama tokom {kolovawa bitan i sedam hiqada kvadratnih metara. Jedno od izne- \or|evi}, a sednici je prisustvovao i ministar neophodan. Do{av{i u Srbiju saznao je na|ewa za u~enike je da }e na{a firma donirati podatak da mnogo mladih qudi 30 licenci Soni Vord programa, to je najnoviji za za{titu `ivotne sredine Goran Trivan. napu{ta zemqu tra`e}i posao i boqi softver za tehni~ko crtawe, a u~enicima }e Novoformirani odbor ~ini 21 predstavnik `ivot, te da se nada da }e ova pomo} koristiti jer `ivimo u vremenu koje to zahteva“. gradova, op{tina i gradskih op{tina u Srbiji sa omogu}iti mladim qudima da ostanu u Gosti iz Nema~ke obi{li su potom pogon ciqem da se stawe u oblasti `ivotne sredine Vlasotincu. Projekat Reforma sred- Grunera u Vlasotincu, a ostaju do petka. Tema ovo- popravi, re~eno je na skupu. Slede}a sednica weg stru~nog obrazovawa u Srbiji godi{we razmene j e Evropska unija, kao i do sprovodi Ministarstvo prosvete, sada. U~enici su sme{teni kod svojih vlasoti- treba da bude odr`ana u Kru{evcu, a nakon toga, nauke i tehnolo{kog razvoja u saradwi na~kih drugara sa kojima komuniciraju na naredna na jesen u Vlasotincu. sa Nema~kom organizacijom za me|unar- engleskom jeziku. V.M. odnu saradwu GIZ, koja je podr`ala i V.M. 4 Skup{tinskaSkup{tinska hronikahronika mart 2018. godine SA DESETE SEDNICE SKUP[TINE OP[TINE VLASOTINCE USVOJEN REBALANS OP[TINSKOG BUXETA SKUP[TINA USVOJILA IZVE[TAJE O RADU JAVNIH PREDUZE]A I USTANOVA Deseta po redu sednica Skup{tine op{tine „Tokom godine radi}emo fiskulturnu salu u mo“, rekao je zamenik predsednika Skup{tine Vlasotince odr`ana je 10.3.2018. godine. Pred O[ „Sini{a Jani}“ u partnerskom odnosu sa op{tine Nenad Stojkovi}. odbornicima se na{lo 25 ta~aka, od kojih je Ministarstvom privrede, ukupne vrednosti oko Zamenik predsednika op{tine Bo{ko Stan~i} svakako jedna od bitnijih Odluka o izmeni i dop- 63.580.000 dinara. Radimo na tome da celokupan istakao je da }e se raditi infrastruktura u svim uni odluke o buxetu za 2018. godinu. Ova ta~ka je iznos i za ovaj projekat obezbedimo preko seoskim mesnim zajednicama u skladu sa sredstvi- ujedno izazvala i najvi{e diskusije me|u odbor- Kancelarije za upravqawe javnim ulagawima. ma sa kojima se raspola`e, ali da }e se ulagati nicima. Obrazla`u}i ovu odluku predsednik Tako|e, sa pozicije op{tinske uprave smawili prema prioritetu. op{tine Zoran Todorovi} izme|u ostalog je smo milion dinara a otvorili novu poziciju za Usvajaju}i Odluku o jednokratnim nov~anim rekao: vanredne situacije kako bismo mogli da finan- nagradama najboqim u~enicima, studentima i „Ovim rebalansom op{tinski buxet za 2018. siramo odre|ene potrebe kao {to su cisterne sa mladim talentima sa teritorije op{tine godinu umesto usvojene oko 1.404 milijarde iznosi pija}om vodom u slu~aju prestanka rada fabrike Vlasotince odbornici su se saglasili da pravo na 1.459 milijardi. Sa jednih pozicija smo smawili a vode“, dodao je predsednik Todorovi}. nov~anu nagradu imaju u~enici osnovnih {kola na druge pozicije dodali odre|ene iznose. Uzimaju}i u~e{}e u radu Skup{tine, odborni- koji su osvojili prvo, drugo ili tre}e mesto na Primera radi, za izgradwu mosta na Vlasini u ci opozicije su istakli da sela u vlasotina~koj olimpijadama, me|unarodnim takmi~ewima i Konopnici predvideli smo 150 miliona, a ugovor op{tini nisu ravnomerno zastupqena u delu gde republi~kim takmi~ewima, u~enici koji su je sklopqen na 113 miliona dinara. Druga stavka se izvode infrastrukturni koja je veoma bitna je da }e sredstvima radovi, zahtevaju}i da se Kancelarije za upravqawe javnim ulagawima pove}a broj sela, a ne da se biti ura|ena atmosferska kanalizacija u MZ radovi izvode u samo neko- Rosuqa. Bi}e sanirana klizi{ta u Dowoj liko sela. Lomnici i Jastrepcu. Sredstvima ove kancelari- „Sada raspravqamo i je bi}e rekonstruisani mostovi i potporni razmatramo odluku o rebal- zidovi u vi{e mesta u kojima su objekti o{te}eni ansu, a ono o ~emu vi gov- u prethodnom periodu usled vremenskih nepogo- orite trebalo je da izne- da“. sete u decembru kada smo Predsednik Todorovi} pojasnio je da }e tokom usvajali buxet. Radimo ove godine biti ura|en jedan veoma zna~ajan pro- upravo tamo gde je neophod- jekat, re~ je o fiskulturnoj sali u O[ „Sini{a no, veoma mi je drago {to Jani}“. nas kritikujete kada radi-

progla{eni za |aka generacije kako u osnovnoj tako i u sredwoj {koli. Jednokratnu nov~anu nagradu dobi}e studenti svih visoko{kolskih ustanova koje su akreditovane od strane Ministarstva prosvete. Mogu se prijaviti stu- denti od tre}e do {este godine studija prvog ste- pena, studenti drugog stepena i studenti tre}eg stepena, ~ija je prose~na ocena najmawe 9,00. U svom daqem radu Skup{tina je dala saglasnost na plan i program rada Doma zdravqa za 2018. godinu, na izmene programa poslovawa JKP "Komunalac" za 2018. godinu. Na sednici su usvojeni i izve{taji o radu za 2017. godinu i to op{tinske uprave, SRC „Vlasina“, Doma zdravqa, Centra za socijalni rad, Narodne biblioteke „Desanka Maksimovi}“, Kulturnog centra, Turisti~ke organizacije, Op{tinskog pravobranila{tva i [taba za vanredne situacije. Razre{eni su i imenovani ~lanovi {kolskih odbora u O[ „Vuk Karaxi}“ u Tego{nici i O[ „Kara|or|e Petrovi}“ u Kru{evici. V.M. NAJNI@E PLATE U VLASOTINCU Prose~na neto zarada u Srbiji u januaru mesecu za puno radno vreme bila je 50.048 dinara, i nominalno je ve}a za 2,7 odsto, a realno za 2,4 odsto nego u decem- bru 2017. godine, podaci su Republi~kog zavoda za statistiku. Prose~na zarada se odnosi na izve{tajni mesec i dostupna je 55 dana po wegovom isteku, po prvi put je primewena nova metodologija obra~una. Ranije se zarada, obra~unavala na uzorku pravnih lica i obuhvatala je preko 800.000 zaposlenih, sada se podaci dobijaju iz Poreske uprave i obuhvataju sve zaposlene i obra~unava se po op{tini stanovawa, a ne mestu rada. Primera radi ako radnik iz Vlasotinca radi u Leskovcu ili Crnoj Travi , wegova plata bele`i se u Vlasotincu, po mestu stanovawa, a ne Leskovcu odnosno Crnoj Travi. Prose~na neto plata u Jablani~kom okrugu u januaru mesecu iznosila je 39. 964 dinara, 4,3 odsto je ve}a nego u decembru protekle godine, ali i daqe je najni`a u Srbiji, podaci su Republi~kog zavoda za statistiku. Prose~na zarada u Vlasotincu za januar mesec iznosila je 36.184 dinara i najni`a je u Jablani~kom okrugu. U Leskovcu za januar mesec prose~na neto zarada iznosila je 40.650 dinara, u Bojniku januarske plate bile su 38.242 dinara, u Lebanu 38.525 dinara, u Medve|i 40.716 i Crnoj Travi 40.411 dinara. V.M. mart 2018. godine DD rr uu {{ tt vv oo 5 REALIZOVAN PROJEKAT „MESTO ZA ODMOR I DRU@EWE“ Udru`ewe „Mladima na dar“ 31. marta realizovalo je projekat „Mesto za odmor i je Vladimir Davini}, ispred Udru`ewa „Mladima na dar“. dru`ewe“. Re~ je o projektu sa kojim je ova neformalna omladinska grupa konkurisala kod „@eqa nam je da park pored Vlasine o`ivimo, da on postane mesto na kome }e se mladi Fondacije Ana i Vlade Divac. Vrednost projekta je 70.000 dinara. Kroz projekat su u spomen okupqati i dru`iti. Pored mogu}nosti da igraju {ah i druge dru{tvene igre gra|ani na parku pored reke Vlasine postavqeni stolovi sa {ah tablama i klupice. ovom prostoru imaju i besplatan internet koji je kroz projekat tako|e obezbedilo na{e "Ovim projektom `eleli smo da na{im sugra|anima, posebno mladima omogu}imo da udru`ewe. Ovim novinama su odu{evqeni svi oni koji rado provode vreme pored reke“, kvalitetnije i boqe organizuju i provode svoje slobodno vreme. [ah je stara plemenita rekao je Branislav Kati}, potpredsednik Udru`ewa „Mladima na dar“. ve{tina koja iziskuje poseban dar, a igrati {ah u prirodi u neposrednoj blizini reke Mladim vlasotina~kim {ahistima se prostor jako dopao, iz udru`ewa pozivaju sve zain- Vlasine je sigurno lep{e nego li u zatvorenom prostoru. Ovom prilikom zahvaqujemo teresovane gra|ane da koriste prostor, potrebno je samo da ponesu figure, a istovremeno najpre Fondaciji Ana i Vlade Divac i Divac omladinskom fondu „Vlasotince“ koji su nam apeluju da se prostor ne ru{i i ne uni{tava. omogu}ili da projekat realizujemo. Zahvaqujemo i [ahovskom klubu Vlasotince koji je Kako smo saznali, Udru`ewe „Mladima na dar“ planira da i tokom ove godine aktivno podr`ao projekat i doveo svoje najmla|e ~lanove da prvi odigraju partiju {aha pored reke. u~estvuje na svim konkursima kako bi realizovalo i druge projekte vezane pre svega za Prilika je da se zahvalimo i Novici Cvetkovi}u koji je izradio stolove i klupice", rekao mlade i wihovo aktivno ukqu~ewe u dru{tvenu zajednicu. V.M. GRADI]E SE IGRALI[TE ZA DECU U parku kod autobuske stanice gradi}e se novo de~je igrali{te. Sredstva za wegovu gradwu predvi|ena su op{tinskim buxetom za 2018. godinu, ka`e predsednik op{tine Zoran Todorovi}. „Op{tinskim buxetom planirali smo 5 miliona dinara za izgradwu igrali{ta, pro- jekat postoji, dobijena je gra|evinska dozvola. Planom javnih nabavki predvi|eno je da se tender raspi{e u junu mesecu“, precizirao je Zoran Todorovi}. Predsednik vlasotina~ke op{tine zahvalio se svima koji su se ukqu~ili u glasawe za Nivea de~je igrali{te u Vlasotincu, kroz akciju ovog brenda „Gde nam rastu deca“. Iako Vlasotince nije zauzelo nijedno od mesta koje omogu}uje dobijawe Nivea igrali{ta, najmla|i a i ne{to stariji Vlasotin~ani dobi}e novo mesto za svoju igru i zabavu, pored reke. Igrali{te }e biti izgra|eno sredstvima buxeta op{tine Vlasotince. V.M.

DAJTE KRV – SPASITE @IVOT

IZ CRVENOG KRSTA VLASOTINCE VOLONTERI NA FESTIVALU

POZORI[NIH PREDSTAVA Tre}a ovogodi{wa akcija dobrovo- gra|ana o zna~aju davala{tva. Akcije qnog davawa krvi organizovana je 28. dobrovoqnog davala{tva organizova}emo Deo volontera vlasotina~kog Crvenog krsta 28. marta otputovao je put Zrewanina gde marta u sali Skup{tine op{tine i daqe svake posledwe srede u mesecu, }e u~estvovati na 5. po redu Festivalu pozori{nih predstava. Organizator festivala je Vlasotince. Organizator akcije je vla- kako je predvi|eno na{im planom. Novim Crveni krst Srbije, a u okviru programa „Promocija humanitarnih vrednosti“, koji ima za sotina~ki Crveni krst u saradwi sa zakonom o transfuziolo{kim slu`bama ciq da promovi{e ravnopravnost, smawi diskriminaciju i smawi nasiqe me|u mladima. Zavodom za transfuziju krvi iz Ni{a. krv }e se prikupqati samo na akcijama koje Festival je finansijski podr`ala {vajcarska agencija za razvoj i saradwu SDC. Predstave Akciji se odazvalo 69 dobrovoqnih organizuje Crveni krst u saradwi sa se bave temama: razvijawe tolerancije i nenasilne komunikacije, po{tovawe razli~itosti, davalaca krvi, krv je dalo 62, dok je sed- Zavodom za transfuziju iz Ni{a, {to je prevencija diskriminacije i stigmatizacije, rodna ravnopravnost, de~ja prava, prevencija moro vra}eno zbog op{teg zdravstvenog veoma bitno. Prilika je da se zahvalimo nasiqa u elektronskim medijima i sl. U osmi{qavawu tematskih pozori{nih predstava stawa. Kao i ranije, i sada je bilo gra|ana svim dobrovoqnim davaocima krvi jer u~estvovali su edukovani mladi volonteri i organizacije Crvenog krsta, u predstavama koji po prvi put daju dragocenu te~nost, na{ih pet minuta spasava ne~iji `ivot“, mogu u~estvovati do sedam volontera, a vreme trajawa predstave je ograni~eno na 15 minu- wih 11. U akciji je u~estvovalo i osam istakla je Vi{wa Buwevac,sekretar ta. `ena. Crvenog krsta Vlasotinca. „Ove godine na festivalu u~estvuju mali glumci-volonteri iz O[ „Sini{a Jani}“. „Na ovoj akciji pove}an je broj Crveni krst planira da nastavi sa Tokom boravka u Zrewaninu mo}i }e da vide i predstave drugih organizacija Crvenog krsta dobrovoqnih davalaca krvi koji su po popularizacijom dobrovoqnog davala{tva koje u~estvuju i upoznaju se sa wihovim radom. U prilici su da se upoznaju i dru`e sa glum- prvi put uzeli u~e{}e i dali dragocenu kako bi animirali {to ve}i broj gra|ana cima-volonterima iz 26 organizacija iz Srbije", rekla je Vi{wa Buwevac, sekretar Crvenog te~nost koja `ivot zna~i, {to govori da za u~e{}e u akcijama. krsta Vlasotince. malo po malo razvijamo svest kod na{ih V.M. Na kraju festivala bi}e progla{eni najboqi u~esnici i dodeqene prigodne nagrade. V.M. 6 Kultura mart 2018. godine @EQAN RAKELA PREDSTAVIO SVOJU KWIGU „300.000 KILOMETARA MOTOAVANTURE“ U galeriji Narodne biblioteke naje kulturu zemqe u kojoj boravi. u prostoriju u kojoj se moli, pitao mojim pokojnim prijateqima. „Desanka Maksimovi}“ 19. marta „Na putovawu kroz Nepal obi- me odakle sam do{ao, nakon mog Motoristima bih preporu~io da promovisana je kwiga „300.000 kilo- lazio sam budisti~ke hramove i obja{wewa i pri~e kako sam na obavezno nose za{titnu kacigu, da metara motoavanture“, autora tamo upoznao sve{tenika. Pozvao me motoru do{ao, da sam na putovawu ne me{aju alkohol i vo`wu motorom do`iveo i nekoliko ozbiqnih sao- i da voze koliko god mogu umerenije. bra}ajnih nesre}a i bio ozbiqno Jer mi se delimo na one koji su pali povre|en, hteo sam mu zapravo objas- i one koji }e pasti. Kada ve} padate niti koliko volim motor. On mi je da to ne bude preterana brzina. odgovorio „zbog lude glave celo Posledice su veoma te{ke. To telo pati“. I tada mi je rekao da je u ka`em iz iskustva jer sam imao pet `ivotu najbitnije napraviti balans, punkcija plu}a, 28 preloma, ali a da to kod mene o~igledno nema i nakon svakog oporavka opet sam ne}e biti dobro ako tako nastavim. sedao na motor. Mislim da smo mi Pitao sam {ta treba da uradim. motoristi soj qudi koji ne mogu Rekao mi je da do 40-te godine moram lako ili nikako da se odvoje od da uradim tri stvari, da se o`enim i motora. Jednostavno, to je stil stvorim porodicu, da napi{em `ivota“. kwigu i da zasadim drvo. Sve sam to Zahvaqju}i na gostoprimstvu uradio u 39. godini, a drvo sam zasa- predsedniku op{tine Zoranu dio ~etiri dana pre ~etrdesetog Todorovi}u Rakela mu je darivao ro|endana i tako sve ispo{tovao. kwigu. Prisutnim bajkerima, kojima Tako je zapravo nastala ova kwiga su motor i putovawa stil `ivota, koja sadr`i opise, slike i do`ivqa- po`eleo je da kao wemu `ene budu

@eqana Rakele. Svoje avanture na motoru, iskustva sa putovawa dugog 300.000 kilometara, obilasku 100 dr`ava, pet kontinenata na motoru za sedam godina, @eqan Rakela je preto~io u kwigu. Tokom promocije prisutni su bili u prilici da pored pri~e samog autora, bli`e do`ive kroz video zapise sa putovawa. Pozdravqaju}i prisutne on je najpre ispri~ao za{to je Vlasotince na ruti Balkan relija, koju svake godine bajkeri voze kroz balkanske zemqe. „Pitaju me mnogi qudi, posebno iz Srbije, za{to se Vlasotince nalazi na na{oj ruti Balkan relija, ali kada im ja objasnim kako smo ovde do~ekani i pustim im snimke sa na{ih boravaka u Vlasotincu, svima postane jasno za{to je Vlasotince deo Balkanskog relija i za{to }e uvek biti“, rekao je Rakela. Govore}i o tome kako je nastala kwiga, on je istakao da tokom puto- vawa obilazi znamenitosti i upoz-

je sa mojih putovawa“, istakao je jedro a ne sidro. Rakela. Jo{ jednom je istakao da su Ovom prilikom prisutni su bili motoristi apoliti~ni, da nemaju u prilici da vide i video zapise sa predrasuda, da vole da putuju, upoz- putovawa ovog avanturiste: naju nove qude, nova mesta, nove kul- „Svako putovawe je pri~a za sebe, ture, a svi oni koji su optere}eni ali ako treba da izdvojim dr`avu politikom, verom, da sede ku}i i koja mi je omiqena destinacija onda gledaju vesti. je to svakako Nepal. Moja najve}a "Ja }u i daqe putovati, slede}e avantura je put kroz Australiju gde moje odredi{te trebalo bi da bude sam oti{ao sam, nisam nikog poz- Ju`na Amerika", istakao je na kraju navao, putovao sam kroz pustiwu i po @eqan Rakela. par hiqada kilometara, sami motor @eqana Rakelu Vlasotin~ani su i ja. Nakon svakog putovawa u prili- upoznali pre nekoliko godina, kada ci ste da do|ete do saznawa i su bajkeri u okviru Balkan relija shvatite da trebate ceniti mnogo prolazili kroz Vlasotince. ono {to imate“. Ina~e, promocija kwige „300.000 Kwiga pored putopisa sadr`i i kilometara motoavanture“ pre mnoge prakti~ne savete za Vlasotinca odr`ana je u Skopqu i motoriste. Koji je va{ savet koji Beogradu. Promociju su organizo- biste dali onima koji `ele poput vali ~lanovi Moto kluba BMW vas putovati? Vlasotince u saradwi sa Narodnom „^itav je to spisak, od onoga {ta bibliotekom „Desanka Maksimo- poneti do toga kako putovati. Mi vi}“, op{tinom Vlasotince i motoristi smo rizi~na grupa qudi, Turisti~kom organizacijom. nikada ne znate {ta }e se s nama desiti. Tako bih ja kwigu posvetio V.M. mart 2018. godine OO bb rr aa zz oo vv aa ww ee 7 VLASOTINA^KA GIMNAZIJA DOBILA VELIKU ZLATNU MEDAQU kvalitet obrazovawa. Na{a {kola je u decembru protekle godine proslavila 55 godina postojawa. Za te godine kroz generacije koje su se ovde {kolovale iznedrila je brojne nau~ne radnike, doktore nauka, lekare, profesore, in`ewere, pravnike…“, istakao je @ivan [u{uli}, direktor Gimnazije "Stevan Jakovqevi}". Sajam obrazovawa „Putokazi“ je prilika da se pro- movi{e obrazovawe i afir- mi{u obrazovne institucije sredwo{kolskog i visoko{kol- skog nivoa, kako u zemqi tako i u inostranstvu. To je prilika da zainteresovani za nastavak obrazovawa i stru~nog usavr{avawa dobiju i potrebne Po~etkom marta odr`an je 13. eksternom obrazovawu {kole. informacije o uslovima upisa. Me|unarodni sajam obrazovawa „Svakako je to veliko priznawe. Sajam se organizuje sa "Putokazi" u Novom Sadu, na kome Zlatna medaqa je uspeh svih Ministarstvom prosvete, nauke je vlasotina~ka Gimnazija "Stevan u~enika i nastavnika {kole, gen- i tehnlo{kog razvoja Republike Jakovqevi}" dobila Veliku zlatnu eracije koja trenutno poha|a {kolu Srbije, Pokrajinskom vladom i medaqu za kvalitet obrazovawa. ali i generacija koje su u prethod- gradom Novim Sadom. Medaqu dodequje me|unarodna nom periodu poha|ale gimnaziju. komisija, koja je prilikom dodele Nagrada je za nas obaveza vi{e da V.M. imala u vidu i izve{taj komisije o nastavimo da unapre|ujemo PRVOG APRILA PO^IWE UPIS PRVAKA Upis dece u prvi razred osnovne {kole, za {kolsku 2018/2019. godinu obavi}e se u periodu od 01. aprila do 31. maja 2018. godine. U prvi razred upisuju se deca ro|ena 2011. godine kao i deca ro|ena do 29. 02. 2012. godine. Predvi|ena je i mogu}nost upisa dece ro|ene od 01. 03. do 01. 09. 2012. godine, to je pre- vremeni upis. Provera spremnosti dece ~iji se roditeqi odlu~e za prevremeni upis vr{i}e se tokom juna meseca. [kolsku 2018/2019. godinu upisuju deca sa najmawe {est i po godina i najvi{e sa sedam i po godina na po~etku {kolske godine. Prilikom upisa neophod- no je poneti izvod iz kwige ro|enih, potvrdu o zdravstvenom pregledu deteta i uverewe o zavr{enom pripremnom pred{kolskom programu. Iako upis zvani~no traje naredna dva meseca, deca mogu da se upisuju do polaska u {kolu. Odabir {kole vr{i se u zavisnosti od teritorije koju obuhvata podru~je {kole. Postoji mogu}nost da {kola upi{e u~enike sa podru~ja drugih {kola, ali samo uz zahtev roditeqa i ukoliko to dozvoqavaju kapaciteti {kole.

IZ TEHNI^KE [KOLE doma}eg nevladinog sektora. Obi{li smo i turisti~ke zna- menitosti ovog grada. Evropski pokret iz Leskovca odr`ao je radionicu o Evropskoj uniji i predrasudama. Prisustvovali su ~asu nema~kog jezika koji se fakulta- tivno u~i u ekonomskoj struci, a od ove godine i na smeru industrijski mehani~ar“, dodala je Jasmina \or|evi}. DOGOVORENI NOVI SUSRETI Na jesen je dogovorena uzvratna poseta u~enika Tehni~ke {kole svojim drugarima u Nema~koj. U~enici Tehni~ke {kole i ove godine ugostili su svoje i Deli prostor u Ni{u. Tom prilikom odr`ano je pre- V.M. drugare iz Nema~ke koji su od 19. do 23. marta boravili u davawe, a nakon toga i radionica vezana za delovawe Vlasotincu. U~enici sredwe Ekonomske {kole "Hugo Ekner" u Fridrihshafenu, wih jedanaestoro i dva profe- sora, boravili su u Vlasotincu u uzvratnoj poseti, s obzirom da su u~enici Tehni~ke {kole bili u Nema~koj u gostima u oktobru protekle godine. Ovo je sedma poseta u~enika nema~ke Ekonomske {kole Vlasotincu. „Ove godine po sedmi put organizujemo dru`ewe, kroz projekat Partnerstvo na delu po~ela je saradwa ekonom- skih {kola Nema~ke i Srbije. Projekat smo organizovali uz saradwu Evropskog pokreta u Srbiji , GIZ-a i Vlade Republike Srbije. Veliku podr{ku imamo i od vlasotina~ke lokalne samouprave. Budu}i da su sve posete tematski organizovane ove godine tema je Evropska unija. U~enici su kao i do sada sme{teni kod svojih drugara, komuniciraju na engleskom jeziku {to je i uslov projekta“, rekla je Jasmina \or|evi}, profesor i jedan od organiza- tora projekta. Tokom boravaka u Nema~koj od 2016. godine u~enici i profesori vlasotina~ke Tehni~ke {kole pose}uju i Tehni~ku {kolu „Klod Dornije“, koja ima sli~ne obrazovne profile, tako da ove godine u Vlasotincu borave i dva predstavnika ove {kole, sa namerom da uspostave sarad- wu. „U skladu sa ovogodi{wom temom organizovane su radionice o predrasudama, poseta ovda{wem muzeju i grad- skoj biblioteci. Gosti iz Nema~ke posetili su i preduze}e Gruner. Jedan dan su u~enici bili gosti udru`ewa ENECO 8 ZZ dd rr aa vv ss tt vv oo mart 2018. godine RANA DIJAGNOSTIKA I PREVENCIJA MALIGNIH BOLESTI U Osnovnoj {koli „8. oktobar“ petog marta su u velikom riziku za oboqevawe“, dodao je dr da je veoma opasno jer se u na{oj zemqi herbici- onkolog dr Goran @ivkovi}, {ef Odeqewa za @ivkovi}. di koriste bez kontrole. U rizi~nu populaciju, onkologiju u Op{toj bolnici Leskovac odr`ao Rak grli}a materice, po wegovim re~ima, pored lica starijih od 50 godina, spadaju je predavawe o zna~aju rane dijagnostike i pre- karakteri{e sporo razvijawe tumora. Nekada oboleli od hroni~nih upala debelog creva, vencije naj~e{}ih malignih bolesti kod `ena. pro|e i deset godina dok se bolest klini~ki ne ulceroznog kolitisa i Kronove bolesti, oni Po wegovim re~ima to su rak dojke, debelog creva i grli}a materice. „Trenutno imamo ekspanziju malignih bolesti. Na godi{wem nivou 1990. godine u Srbiji je dijagnostikovano 10.000 novih slu~ajeva obolelih od nekog oblika karcinoma, 2000. godine taj broj je udvostru~en, dok je 2010. godine registrovano blizu 40.000 novoobolelih. Zbog toga je veoma va`na preven- cija i rano otkrivawe bolesti kada je izle~ewe mogu}e. Uvo|ewem skrininga omogu}ava se da se bolest otkrije na vreme i smrtnost pacijenata smawi i do 50%“, istakao je dr Goran @ivkovi}. Po wegovim re~ima rak dojke je naj~e{}i oblik tumora kod `ena i obuhvata jednu ~etvrt- inu svih karcinoma. Godi{we se u Srbiji otkrije 4.000 novoobolelih lica od kojih wih 1.500 umre. U svetu godi{we od raka dojke oboli oko milion qudi. Ova bolest je u~estalija u razvijenim zemqama. „Rizik za oboqevawe od ove bolesti pove}ava se posle pedesete godine starosti, mada se starosna granica oboqevawa posledwih godina pomera prema mla|oj populaciji. Pored porodi~nog nasle|a u faktore rizika spadaju i manifestuje. koji su ve} imali karcinom debelog creva i oni hormoni. Estrogen ubrzava pojavu bolesti, u „Dnevno se u Srbiji dijagnostikuju ~etiri koji imaju prekancerozne genetske bolesti. ve}em su riziku `ene koje imaju du`i period nova slu~aja a umre jedna `ena, na godi{wem Rizik pove}ava gojaznost, ishrana bogata menstrualnog ciklusa, koje uzimaju hormonsku nivou to je izme|u 1.500 i 2.000 novoobolelih. `ivotiwskim mastima, hroni~ni zatvor i kontracepciju ili se u du`em periodu le~e od Ova bolest je u~estalija u nerazvijenim zemqa- fizi~ka neaktivnost. Rak debelog creva steriliteta. Mutacija BRCA gena tako|e je ma. U zemqama Evrpske unije na 100.000 naj~e{}e nastaje od polipa ukoliko se oni faktor rizika za pojavu bolesti kao i zra~ewa stanovnika registruje se osam obolelih lica blagovremeno ne uklone“, dodao je dr Goran o kojima se dosta }uti“, rekao je, izme|u osta- dok kod nas na 100.000 stanovnika oboli wih 26. @ivkovi}. log, dr Goran @ivkovi}. Najzna~ajniji uzrok raka grli}a materice je Rizik oboqevawa od ovde bolesti smawuje Pored ~vori}a u dojci, na bolest mo`e da HPV virus, tako da su promiskuitetne osobe u ishrana bogata vo}em i povr}em, male doze uka`e asimetrija dojki, crvenilo, uvla~ewe velikom riziku. Papanikolau test je veoma antireumatika poput aspirina. Za otkrivawe bradavice, naborana ko`a, sekrecija iz bra- va`an za rano otkrivawe bolesti. Ukoliko se bolesti u okviru skrininga radi se FOB test davica, uve}awe pazu{nih `lezda. uka`e potreba radi se kolposkopija, na okultno krvarewe iz debelog creva. Ukoliko U Srbiji se kasni sa otkrivawem karcinoma mikroskopski pregled grli}a materice i uzima je potrebno pacijenti se upu}uju na dojke. On se naj~e{}e otkriva kada je tumor ise~ak“, istakao je dr Goran @ivkovi}. kolonoskopiju. veli~ine 2 do 5 centimetara, dok se u svetu Po wegovim re~ima „rak debelog creva je Predavawe dr Gorana @ivkovi}a organizo- otkrivaju tumori i mawi od jednog centimetra. drugi po u~estalosti i kod `ena i kod mu{kara- vala je profesorka Jelena \oki} i U~eni~ki „U dijagnostikovawu tumora dojke zlatni ca, kod `ena odmah iza raka dojke a kod parlament u okviru obele`avawa Dana `ena. standard predstavqa mamografija. Zbog mu{karaca odmah iza raka plu}a“. velikog zra~ewa mamografija se radi kod `ena „Na pojavu ove bolesti bitno uti~e na~in S. Stankovi} starijih od pedeset godina i mla|ih `ena koje ishrane. Nekontrolisano kori{}ewe herbici- IZ DOMA ZDRAVQA PORU^UJU ZDRAVQE NEMA ALTERNATIVU U ciqu promocije prevencije i aktivno u~estvuje u akciji Milena Stankovi} Mitrovi}, zna~aja rane dijagnostike Ministarstva zdravqa organizo- direktor Doma zdravqa u Ministarstvo zdravqa Republike vawem besplatnih preventivnih Vlasotincu. Srbije pokrenulo je akciju organi- pregleda zadweg vikenda odnosno Priliku da besplatno urade zovawa preventivnih besplatnih zadwe nedeqe u mesecu. Mi ne ultrazvuk abdomena, pregleda specijalisti~kih pregleda u mo`emo uvek da u potpunosti mlade`a i ginekolo{ke preglede u zdravstvenim ustanovama u celoj ispratimo akciju jer kao zdravstve- martu mesecu iskoristilo je vi{e Srbiji. Vlasotina~ki Dom zdravqa na ustanova primarnog nivoa od 80 gra|ana. Iz vlasotina~kog ukqu~io se u akciju i tako se u ned- zdravstvene za{tite ne radimo sve Doma zdravqa ka`u da }e i u nared- equ 25. marta na{ao me|u 100 predvi|ene preglede. U okviru nom periodu u~estvovati u akcija- zdravstvenih ustanova u Srbiji u onoga {to na{ Dom zdravqa mo`e ma besplatnih preventivnih speci- kojima su gra|ani, koji iz bilo da pru`i, uvek smo spremni da jalisti~kih pregleda u skladu sa kojeg razloga nemaju zdravstveno iza|emo u susret na{im gra|anima. svojim mogu}nostima. osigurawe, mogli da urade preven- Isti~em da Dom zdravqa Akcija besplatnih pregleda tivne preglede. Ra|en je ultrazvuk Vlasotince i kada se ne nalazi na pokazala je da preventiva i rana abdomena, pregledi melanoma spisku ustanova, koje predvi|a dijagnostika nemaju alternativu. (mlade`i) i ginekolo{ki pregle- Ministarstvo zdravqa, organizuje di. preventivne preglede u skladu sa V.M. „Dom zdravqa Vlasotince svojim kapacitetima“, rekla je mart 2018. godine KK uu ll tt uu rr aa 9 PRIRE\ENO VE^E „ANDRI]EVIM STAZAMA“ Vlasotin~ani vole pisanu re~ i da rado pose}uju kwi`evne ve~eri jo{ jednom smo se uverili 13. marta u prepunoj galeriji Narodne biblioteke „Desanka Maksimovi}“. Naime, u~enici vlasotina~ke Gimnazije „Stevan Jakovqevi}“ priredili su poetsko- muzi~ko ve~e pod nazivom „Andri}evim stazama“. Profesorka srpskog jezika i kwi`evnosti Suzana Pe{i}, kao ve} dokazani i hvaqeni autor raznih muzi~ko-poet- skih prikaza i ovoga puta je bila na visini zadatka. Pripremqen i izveden program izazvao je veliko interesovawe i pohvale prisutnih. Pa`qivo odabrane muzi~ke numere posebno su lepo bile pripremqene i u vi{e navrata publika je zapevala sa izvo|a~ima. A da je ve~e bilo uspe{no govorio je i dugotrajni aplauz nakon zavr{enog programa. Prigodnim programom u znak se}awa na na{eg kwi`evnog velikana i nobelov- ca Ivu Andri}a obele`ena je i wegova godi{wica smrti. Kroz „Andri}eve staze“ Vlasotin~ane su vodili Predrag, Emilija, Aleksandra, Veqko, Petar, Julija, Sla|an, Jana, Filip i Iva. Pred wima nije bio nimalo lak zadatak, predstaviti Ivu Andri}a za kratko vreme. Ve~e je po~elo pesmom „U lepom starom gradu Vi{egradu“, gradu u kome je Ivo `iveo i o kome je pisao. Potom su gimnaz- ijalci kazivali stihove, zapise i delove iz proze Ive Andri}a i podsetili prisutne da nema Andri}evog dela u kome ~italac ne}e na}i sebe, setili se i wegove `ivotne saputnice Milice Babi}, kao neraskidivog dela Andri}evog `ivota. Gimnazijalci su kazivali i Ivinu besedu „O pri~i i pri~awu“, napisanu povodom dodele Nobelove nagrade 1961. godine i podsetili prisutne na mudrosti koje je Ivo za `ivota kazivao, a koje i danas traju. Ve~e je zavr{eno Andri}evom pesmom „U sumraku“, koju je na{ velikan napisao 1911. godine. Toliko je bilo u `ivotu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je `iveti“- Ivo Andri} V.M. SVETSKI DAN POEZIJE OBELE@EN I U VLASOTINCU U Underground klubu je organizovana muzi~ko-poetska ~ajanka pod nazivom „Za tebe qubavi moja“, kojom je obele`en 21. mart – Svetski dan poezije. Organizatori ove ve~eri bili su Udru`ewe „Vlasinska vila“ i Underground klub, uz nesebi~nu i veliku podr{ku i pomo} vlasotina~ke Gimnazije „Stevan Jakovqevi}“ i Narodne biblioteke „Desanka Maksimovi}“. Veliki broj qubiteqa pisane re~i i poezije uzeo je u~e{}e i uprili~eno je ve~e sa kojim se Vlasotince prikqu~ilo mnogim gradovima {irom Srbije i sveta, koji razli~itim manifestacijama obele`avaju Svetski dan poezije. Potekla je reka stihova i muzike, {irila se pozitivna energija i ose}ala qubav. Pored gimnazijalaca i prisutni su govorili omiqene stihove. Na kraju ve~eri izabrani su u~esnici, koji su po oceni `irija i publike ostavili najja~i utisak u interpretaciji poezije. Nagra|eni su, po oceni `irija, Stefan [ari} i Petar Taki} i \or|e Filipovi}, koji su dobili jednak broj glasova publike. Srbi Taki}u uru~ena je nagrada povodom priznawa koje je nedavno dobio u Smederevu. „Prisustvo na{ih mnogobrojnih sugra|ana, posebno mladih, govori da smo organizovali jedno uspe{no i prijatno ve~e. Stihovi i muzika su prisutne na tren odvojili od svakodnevnice i u~inili da sa ove ve~eri ponesemo pozi- tivne emocije i po{aqemo jednu lepu poruku u svet. Interesovawe mladih qudi za poeziju i wihov entuzijazam, ulivaju nadu da znaju da prepoznaju prave vrednosti. je Tatjana Ili} iz Udru`ewa „Vlasinska vila“. Prilika je da zahvalimo svima koji su odvojili vreme i do{li da se dru`imo i zajedno Svetski dan poezije obele`ava se 21. marta i ustanovqen je od strane UNESCO-a kazujemo i slu{amo poeziju. Pre svega zahvaqujemo u~enicima Gimnazije "Stevan 1999. godine. Svrha ovog dana je promocija ~itawa, objavqivawe i poezije u {kolstvu Jakovqevi}" i profesorki Suzani Pe{i} na anga`ovawu. Posebno nam je drago da je man- {irom sveta, ali i davawe novih podsticaja i priznawa nacionalnim, regionalnim i ifestaciji prisustvovao i direktor Gimnazije @ivan [u{uli}. Nadamo se da }e ovaj internacionalnim poetskim pokretima. doga|aj u narednom periodu za`iveti i prerasti u tradicionalnu manifestaciju“, rekla V.M. MUZIKA NE POZNAJE GRANICE

U sali Omladinskog doma u bugarskom gradu Montana sredinom marta meseca odr`an je pesme. koncert pod nazivom „Balkanski ritmovi“. Mnogobrojnoj publici predstavili su se Prisutni su u`ivali u koreografijama Marka Stojanovi}a iz KUD „Bratstvo“ , Marka Kulturno-umetni~ko dru{tvo "Bratstvo" i Folklorni ansambl „Crnilovi}“ iz Vlasotinca i Stojkovi}a iz FA „Crnilovi}“, Stojana Stojanova iz Folklornog sastava „Mladost“, dok se doma}ini Folklorni sastav „Mladost“, koji postoji pri Omladinskom domu Montana i za izvo|ewe muzi~kih numera pobrinuo rukovodilac peva~ke grupe Asen Asenov. Umetni~ki Peva~ka grupa „Pastrenec Junior“. Organizator ove ve~eri bio je Omladinski dom u rukovodilac FA „Crnilovi}“ Bratislav Val~i} je nastupio i sa bugarskom peva~kom Montani i direktor Asen Asenov. Folklorni ansambli iz Vlasotinca predstavili su se sa grupom. po nekoliko spletova igara iz Srbije, dok su se doma}ini pored nastupa folklora pred- Ovo je bila prilika da se jo{ jednom poka`e da muzika spaja narode i ne poznaje granice. stavili i Peva~kom grupom „Pastrenec Junior“, koja je izvela dve bugarske i dve srpske V.M. 10 Dru{tvo DRU mart 2018. godine ODR@ANA JUBILARNA AKCIJA „MART NA MORI^U“ Jubilarna 10. akcija „Mart na Mori~u“ u organizaciji Turisti~ke organizacije Nata{a \oki} @ivkovi} i istakla da se Planinarskog dru{tva „Mori~“ i uz podr{ku i saradwu Turisti~ke svake godine pove}ava broj planinara, te da ih sneg i lo{e vreme organizacije op{tine Vlasotince odr`ana je 25. marta. Ni lo{e nisu omeli da do|u i budu gosti Planinarskog dru{tva „Mori~“. Iz vreme nije omelo planinare iz Srbije da se okupe u Vlasotincu i PD „Mori~“ se zahvaquju svima koji su pomogli da se organizuje 10. pre|u stazu du`ine 15 km. Ove godine u~e{}e je uzelo 19 plani- jubilarna akcija „Mart na Mori~u“. Po wihovim re~ima posebnu zah- narskih dru{tava iz cele Srbije: Beograda, Aleksinca, Soko Bawe, valnost duguju Turisti~koj organizaciji Vlasotinca kao i qudima Predejana, Bosilegrada, Ni{a, Leskovca, Doweg Du{nika, Bojnika, dobre voqe i sponzorima Eldorado kockarnicama i Kafeu „Plus“ iz Surdulice, Grdelice, Pre{eva i naravno Vlasotinca. Staza je sred- Vlasotinca. we te{ka, sa visinskom razlikom pri usponu i spustu oko 300m. Oko I ova akcija je protekla u dru`ewu i dobrom raspolo`ewu, pode- 300 planinara krenulo je od Vlasotinca preko Strawa, Brezovice i qene su zahvalnice, a gosti su jo{ jednom poneli prelepe utiske iz Lopu{we do planinarskog doma u zaseoku Kopilanci. U ime lokalne Vlasotinca. samouprave prisutne planinare pozdravila je v.d. direktora V.M.

DONIRANA SREDSTVA CENTRU ZA DECU I MLADE SA SMETWAMA U RAZVOJU Vlasotina~kom Centru za decu i mlade sa fizioterapeutske sale. deci i mladima sa smetwama u razvoju kako bi smetwama u razvoju uru~ene su donacije sa kojima „Sredstva koja je Turisti~ka organizacija ovladali ve{tinama samostalne brige o sebi i }e se po~eti opremawe sale za fizikalnu terapi- donirala prikupqena su na Novogodi{wem ve{tinama neophodnim za `ivot u zajednici. ju. Naime, na Novogodi{wem bazaru, koji je, da se bazaru, koji je odr`an krajem decembra meseca, a Poseban zna~aj poklawa se razvoju motorike, podsetimo, imao humanitarni karakter uru~ena su sada u zajedni~koj akciji sa ostalim spretnosti pri kretawu, poboq{awu op{te prikupqena su sredstva i namewena Centru za dona-

decu i mlade sa smetwama u razvoju. Sredstva su torima. Upravo jedinstvo koje smo pokazali ~ini kondicije i koordinacije pokreta. U tom ciqu donirali Turisti~ka organizacija op{tine ovakve akcije uspe{nim, nadam se da }e tokom planiramo i opremawe fizioterapeutske sale. Vlasotince, deca Pred{kolske ustanove„Milka narednih godina organizovawe ove akcije posta- Zato }emo dana{wu donaciju upotrebiti za Dimani}“, u~enici osnovnih {kola, Udru`ewe ti praksa“, rekla je Nata{a \oki} @ivkovi}, kupovinu dela opreme za fizio-salu“, rekla je Osmeh i u~enici vlasotina~ke Gimnazije v.d. direktora Turisti~ke organizacije op{tine Ana Stojiqkovi}, spec. pedagog Centra za soci- „Stevan Jakovqevi}“. Vlasotince. jalni rad. Od prikupqenih sredstava Osnovna {kola Vlasotina~ki Centar za socijalni rad ve} 10 Ovom prilikom u~enici ni`ih razreda obe „Sini{a Jani}“ donirala je sobni bicikl, dok su godina kroz usluge Dnevni boravak i Pomo} u osnovne {kole priredili su kra}i dramski pro- ostali donatori Centru za decu i mlade uru~ili ku}i pru`a podr{ku deci i mladima sa smetwama gram, dok je gimnazijalac Veqko Jovanovi} pes- nov~ana sredstva koja }e biti iskori{}ena za u razvoju. mom uveli~ao ovu humanitarnu akciju. nabavku neophodnih sprava za opremawe „Kroz ove usluge ciq nam je pru`awe podr{ke V.M. mart 2018. godine OO bb rr aa zz oo vv aa ww ee 11

ODR@ANA OP[TINSKA SMOTRA RECITATORA „PESNI^E NARODA MOG“

U galeriji Kulturnog centra na Ne{i}evom keju 27. marta odr`ana je op{tinska smotra recitatora „Pesni~e naroda mog“. Ovogodi{wu smotru recitatora organizovalo je Dru{tvo za srpski jezik i kwi`evnost Srbije – Podru`nica Jablani~kog okruga uz koordinaciju Kulturnog centra i osnovnih i sredwih {kola. Vlasotina~ku op{tinu na Okru`noj smotri, koja }e se odr`ati 14. aprila u Leskova~kom kulturnom centru pred- stavqa}e 11 u~enika u tri kategorije. U kategoriji od 1. do 4. razreda vlasotina~ku op{tinu predstavqa}e Duwa Pe{i},O[ „Sini{a Jani}“, Iva \oki} O[ „Kara|or|e Petrovi}“, Mirjana Katlanovi},O[ „8. oktobar“ i Hristina Jovi} O[ „Sini{a Jani}“. U kategoriji od 5. do 8. razreda na Okru`no takmi~ewe plasirali su se Petar Veqkovi} i Mila Miti}, O[ „8. oktobar “i Teodora Stojkovi} i Katarina Krain~ani}, O[ „Sini{a Jani}“. U kategoriji sredwih {kola daqe su se plasirali Petar Taki} i Iva Tehni~ka {kola. Stojanovi}, Gimnazija „Stevan Jakovqevi}“ i Anastasija Rakovi}, V.M. OBRAZOVAWE ZA SVE Osnovna {kola „8. oktobar“ u saradwi sa Centrom za interaktivnu pedagogiju sprovodi projekat „Dostupno i kvalitetno obrazovawe za devoj~ice i de~ake Rome“. Realizacija projekta zapo~eta je 15. novem- bra 2017. godine a planirano je da se zavr{i 31. decembra 2018. godine. „Kroz projekat je predvi|eno da se vidi redovnost u poha|awu redovne nastave i vannastavne aktivnosti u~enika romske populacije, da se poboq{aju {kolska dostignu}a, kao i da se u~enicima pribli`i zna~aj obrazovawa i podstakne motivacija za daqe {kolovawe“, istakla je Svetlana Koci}, direktor Osnovne {kole „8. oktobar“. Brojnim aktivnostima koje su realizovane, a i koje }e biti reali- zovane u narednom periodu {kola ostvaruje socijalnu inkluziju, edukativno uti~e kako na u~enike tako i na wihove roditeqe koji su obuhva}eni projektom. „Ciq projekta je da se doprinese unapre|ewu socijalne inkluzije, pove}awu `ivotnih mogu}nosti i kvalitetnog inkluzivnog obrazovawa kroz planirane aktivnosti. Kroz realizaciju planiranih aktivnosti edukativno uti~emo na svest kod u~enika i wihovih porodica saznaw- ima o reproduktivnom sazrevawu i ranog stupawa u seksualne odnose odnosno ranog stupawa u brak. U tom smislu organizovali smo u {koli niz radionica, predavawa na razli~ite teme, na primer organizo- vali smo predavawe na temu Rane dijagnostike i prevencije malignih U SUSRET SVETSKOM DANU ROMA bolesti, zatim na temu Prevencije ranog stupawa u seksualne odnose. Odr`ane su radionice o prihvatawu razli~itosti, o toleranciji, o rodnoj ravnopravnosti. Vrednost ovog projekta je oko 3.476 eura“, U okviru projekta "Dostupno i kvalitetno obrazovawe za devoj~ice i de~ake Rome" koji realizuje Osnovna {kola "8. oktobar", a u susret obele`avawu 8. aprila - Svetskog dana Roma, u~esnici projekta su 30. marta rekla je @aklina \iki}, pomo}nik direktora {kole. priredili prigodan kola`ni program za drugare, roditeqe, nastavnike i druge. U ime {kole sve prisutne je „Planiranim aktivnostima koje smo do sada realizovali kroz ovaj pozdravila direktorka Svetlana Koci}. Ovom prilikom prikazani su veoma bogati i raznovrsni obi~aji, kul- projekat u velikoj meri spre~ili smo neopravdano izostajawe tura i tradicija Roma. ^itani su tekstovi na romskom, prikazani su obi~aji romske svadbe na na~in na koji se u~enika sa nastave, omogu}ili im aktivno u~estvovawe na radionica- oni izvode na jugu Srbije, a predstavili su se i plesna grupa i mladi truba~i. ma. Projektom je obuhva}eno 20 u~enika romske populacije od 5. do 8. Prikazani program je jedna od aktivnosti koje se realizuju kroz projekat "Dostupno i kvalitetno obrazo- razreda. Indirektno su obuhva}eni wihovi roditeqi kao i u`a vawe za devoj~ice i de~ake Rome". porodica. Ovim smo uspeli da steknemo i ve}e poverewe kako kod V.M. u~enika tako i kod roditeqa jer se ose}a wihovo interesovawe za aktivno u~estvovawe u projektu“, dodala je Marina Lepojevi}, pedagog {kole. Realizacijom projekta obuhva}ena je i {ira lokalna zajednica, kao i za sve ostale u~enike i roditeqe kako bi se smawile predra- sude me|u wima. Realizatori projekta imali su edukacije pod nazivom "Za rad sa romskim porodicama". „Kako projekat predvi|a realizova}emo i 16 radionica sa porodicama u~esnika u projektu kako bi razvili pozitivne stavove prema obrazovawu i razvili motivaciju roditeqa za pru`awe podr{ke deci za {kolovawe. Kroz projekat u~enici koji u~estvuju u realizaciji dobili su {kolski pribor, nabavili smo lap top , cd ple- jer i fotoaparat, a istovremeno 20 u~enika dobija dodatnu ishranu u vidu lan~ paketa. Deo sredstava projekta namewen je i podr{ci van- nastavnih aktivnosti u {kolama, organizaciju doga|aja kojim se pro- movi{e socijalna kohezija uz u~e{}e dece, wihovih roditeqa i pred- stavnika lokalne zajednice“, zakqu~ila je @aklina \iki}. V.M. 12 OO BB RR AA ZZ OO VV AA DRUWW E E mart 2018. godine OD DIGITALNOG [KOLOVAWA [ARENOLIKA VO]NA PEVANIJA NA[IH PRED[KOLACA I ove godine Pred{kolska ustanova „Milka Dimani}“ je u~estvovala na 15. DO DIGITALNOG PREDUZE]A Festivalu muzi~kog stvarala{tva dece i vaspita~a „Cvr~ak“. Ova muzi~ka mani- festacija tradicionalno se odr`ava u Smederevu. Oko 700 mali{ana iz petnaest Nastavqaju}i sa realizacijom Programa usavr{avawa kvaliteta gimnazijskog (sred- gradova unelo je radost, sre}u i razdraganost u grad na Dunavu. Muzi~ki festival i wo{kolskog) obrazovawa 29. marta odr`ano je predavawe na dve teme " Digitalni uni- ove godine su obele`ile ma{tovite ideja vaspita~a, divni kostimi, orfovi instru- verzitet i digitalno preduze}e " i „Istorija, trenutno stawe i perspektiva rudarstva u menti – originalni i pravqeni, autorske kompozicije, obrade zabavnih i izvornih nar- Srbiji“. Predava~i su bili prof. dr @arko Spasi} i in`ewer rudarstva Slobodan odnih pesama, spletovi de~jih pesama. Vlasotina~ki pred{kolci iz „De~je radosti“ ]ukalovi}. U~enici vlasotina~ke Gimnazije i Tehni~ke {kole imali su priliku da se predstavili su se pesmom „Mango, mango“. Nastup su pripremile vaspoita~ice Sla|ana informi{u i istovremeno usmere za svoje daqe obrazovawe. Milo{evi}, Maja Koci}, Zorica Petrovi} i Sne`ana Proki} uz pomo} muzi~kih sarad- „Namera Alumni predava~a je da svoje iskustvo prenesu na u~enike Gimnazije i Tehni~ke nika Bratislava Val~i}a i Radisava Ili}a. Wihov nastup je progla{en za {arenoliku {kole u Vlasotincu, kako bi im dali informacije da se pravilno odlu~e za budu}e studi- vo}nu pevaniju za {ta je usledila nagrada. U `iriju su ove godine bili pesnik Mo{o rawe i za posao koji }e raditi. Nije namera Alumni predava~a da ka`u sve {to znaju i Odalovi}, Ruzana Nikoli} i Romana Repusti} Nikoli}. istaknu se znawem nego je namera da razbiju dileme kod u~enika koje sigurno postoje“, rekao Deca iz pripremnog pred{kolskog programa „Kolibri“ su 22. marta u~estvovala na je prof. dr @arko Spasi} i dodao: proslavi Dana PU „Poletarca“ u Oxacima. Ovo tradicionalno dru`ewe pred{kolaca iz Vlasotinca, Oxaka i drugih gradova Srbije organizovano je po osmi put pod sloganom „Poletarci prole}u“. Na{i pred{kolci predstavili su se numerom „Skomarska igra“, koju su pripremile vaspita~ice Jelena D. Ili}, Jelena J. Ili}, Du{ica \or|evi} i Qiqana \oki}. S.S.

„Siguran sam da sam danas uspeo jer to vidim po wihovim reakcijama, oni koji su pris- ustvovali predavawu sa pa`wom su pratili izlagawe. Ja kao u~enik gimnazije nisam imao mogu}nosti kakve se danas pru`aju u~enicima ve} sam se u razgovoru sa svojim drugarima odlu~ivao za daqe {kolovawe. Me|utim, `ivimo u vremenu digitalizacije, u vremenu kada j e veoma bitno programirawe i projektovawe te smatram da j e veoma bitno da u~enici upi{u ono {to je perspektivno kako za Srbiju tako i za one koji }e nastaviti svoje {kolo- vawe. Danas su u~enici obe {kole imali priliku da ~uju najkra}i put koji vodi od digi- talne {kole do digitalnog univerziteta odnosno preduze}a. Sistem obrazovawa je kompju- terizovan i zasniva se na projektovawu i programirawu. Zato mora da postoji baza podata- ka kako bi se sve to pratilo, a naravno i pravila analiza povratnih informacija. Kroz JEVAN\EQSKE TEME Alumni predavawa omogu}ava se razvoj ne samo vlasotina~kog {kolstva ve} i razvoj Vlasotinca, jer bez znawa koje se kombinuje sa tehnologijama nema napredovawa zemqe. Nema razvoja zemqe bez nove vrednosti“. „KU[AWE ISUSOVO U PUSTIWI“ U~enike je sa razvojem rudarstva i wegovom perspektivom u Srbiji bli`e upoznao Slobodan \ukalovi}, ing. rudarstva isti~u}i da rudarstvo treba da bude osnov za razvoj dru{tva, da je neophodno da se uradi strategija razvoja rudarstva te da je Srbija bogata Prvo ovogodi{we predavawe iz cik- nost da svi mi nose}i u~ewe Isusovo u raznim rudnim nalazi{tima. Neka se koriste, neka jo{ uvek niti su ispitana niti se lusa Jevan|eqske teme pod nazivom sebi, imamo obavezu da ne klonemo koriste. „Ku{awe Isusovo u pustiwi“ kao i sva duhom ve} da odolevamo isku{ewima Predava~e je u ime obe sredwe {kole pozdravio direktor Gimnazije @ivan [u{uli} prethodna privuklo je veliku pa`wu jer koja nas vode u greh. zahvaquju}i se na vremenu koje su predava~i izdvojili da u~enike informi{u i daju im je galerija Narodne biblioteke „Najlak{e je optu`ivati druge za smernice za wihovo daqe {kolovawe. "Desanka Maksimovi}" bila ispuwena. vlastite neuspehe i proma{aje. A u V.M. Kao i do sada o temi je nadahnuto govo- stvari, treba stalno, neprekidno ispi- rio jerej Nikola Pe{i}. Tema „Ku{awe tivati samoga sebe sa trudom i naporom IZ VRTI]A „MILKA DIMANI]“ Isusovo u pustiwi“ govori o delu da se bude boqi, da se svojim `ivotom PODR[KA DECI I PORODICI KROZ SAMOVREDNOVAWE Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazo- samovrednovawe iz vrti}a u Vlasotincu i vawa i vaspitawa uz podr{ku kancelarije Surdulici sa predstavnicama Ministarstva UNICEF-a u Srbiji realizuje projekat prosvete Marinom Ili} i Biqanom Unapre|ewe kvaliteta pred{kolskog Mihailovi}. vaspitawa i obrazovawa kroz unapre|ewe „Na ovom sastanku smo sa kolegama iz mehanizama za vrednovawe pred{kolskih Surdulice razmenili iskustva kako bismo ustanova i razvoj sistema podr{ke. unapredili samovrednovawe. Ovog puta Na predlog [kolske uprave PU „Milka samovrednova}e se oblast „Podr{ka deci i Dimani}“ je izabrana da u~estvuje u ovom pro- porodici“ u koje }e biti ukqu~eni svi jektu. zaposleni u na{oj ustanovi. Na samom kraju Projektom je planirano pru`awe ovog procesa treba da zakqu~imo da li je razli~itih oblika podr{ke pred{kolskim na{a ustanova bezbedna sredina, da li `ivota Gospoda na{eg kada je posle poku{a pribli`iti carstvu nebeskom i ustranovama u oblasti samovrednovawa. omogu}ava da potrebe dece i porodice budu kr{tewa oti{ao da `ivi u samo}i, ve~itom `ivotu. Moramo se ~uvati Zaposlenima u ovoj ustanovi pomo} }e zadovoqene, da li podr`ava u~ewe i razvoj napadan isku{ewima, odupiru}i se neosnovanih i preteranih `eqa koje nas pru`ati Marina Ili}, prosvetni savetnik deteta kroz pru`awe podr{ke porodici. To |avolu, ispituju}i sebe, a sve sa vode u isku{ewa, ova u greh, i odatle u Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog }e nam pokazati da li su i u kojoj meri namerom da se vrati moralno i duhovno duhovnu i moralnu smrt“, zakqu~io je razvoja – [kolske uprave Leskovac i dostignuti svi predvi|eni standardi i da li ~vr{}i i nagra|eniji u veri. Svoju pri~u svoju pri~u jerej Nikola Pe{i}. Biqana Mihailovi}, spoqni saradnik treba da se intenzivnije radi na poboq{awu jerej Nikola Pe{i} je preneo u vreme Ministarstva prosvete. kvaliteta rada u na{oj ustanovi“ – isti~e sada{we sa namerom da primerima iz V.M. Ovim povodom je nedavno u PU „Milka Sne`ana Filipovi}, direktorka PU „Milka svakodnevnog `ivota uka`e na neophod- Dimani}“ odr`an sastanak timova za Dimani}“. S.Stankovi} mart 2018. godine SS aa ss vv ii hh ss tt rr aa nn aa 13

DALIBORU ILI]U VE^E POSVE]ENO HUMORU I SATIRI NAGRADA ZA FOTOGRAFIJU U galeriji biblioteke „Desanka prof. dr Tihomir Petrovi}, Tomislav N. Dalibor Boce Ili} je nakon Maksimovi}“ 30. marta odr`ano je Cvetkovi}, Radivoje Boji~i}, Velimir deset godina bavqewa kwi`evno ve~e na kojem se Vlasotin~anima Huba~, prof. dr @ivan Stojkovi} i dr“, fotografijom nedavno prvi predstavio prof. dr Dragomir kazao je, izme|u ostalog, Danilo Koci}. put u~estvovao na konkursu Radovanovi}, leskova~ki pisac. Ve~e je Govore}i o radu i delu prof. koji je raspisalo Planinarsko bilo posve}eno humoru i satiri jer se Radovanovi}a, prof. dr @ivan Stojkovi} je dru{tvo „Kablar“ iz ^a~ka. Za de{avalo uo~i 1. aprila-Svetskog dana istakao da je stvarala{tvo ovog profesora postavku izlo`be pod nazivom {ale. O radu i delu prof. dr Dragomira pravo bogatstvo ne samo Leskovca nego i „^ovek i planina“ bila je Radovanovi}a govorili su publicista i nov- Srbije, da kod wega postoji tolika energija zadu`ena foto grupa „Format“ inar Danilo Koci} i prof. dr @ivan da neprekidno stvara i da prati svoju ideju. a selektor izlo`be je bio Stojkovi}, istori~ar. „Obdaren nevi|enom energijom bavi se Slobodan Paji}, kandidat za Danilo Koci} je istakao da je re~ o jed- nau~nim radom, pi{e aforizme, skupqa majstora fotografije. Nakon nom od najplodnijih leskova~kih pisaca, a umotvorine, daruje romane i zbirke pesama. prvog u~e{}a na konkursu koji je do sada napisao preko 160 kwiga, a da ^ovek velike imaginacije, {irokog dijapa- usledila je i prva nagrada za su Vlasotin~ani u prilici da se prvi put zona, pisac raznih `anrova“, rekao je prof. fotografiju talentovanom upoznaju sa wegovim radom i delom. dr Stojkovi}. fotografu i snimatequ „Interesantno je napomenuti da je pro- Prof. Dragomir Radovanovi} u svom Daliboru Bocetu Ili}u. On je fesor Radovanovi} relativno kasno po~eo bogatom radnom veku pokupio je mnoge nagradu dobio za fotografiju da publikuje svoja dela. Wegova prva kwiga nagrade te se s pravom mo`e re}i da on pod nazivom „Na vrhu“, koja je "Stalno su budni- zar nisu ~udni" pojavila predstavqa leskova~kog dobitnika nastala tokom planinarewa na prve je upoznao Neboj{u Ili}a se 1987. godini u 39-oj godini wegovog najve}ih kwi`evnih nagrada. Trem, najvi{i vrh Suve planine. Ilketa zbog koga je zavoleo kameru `ivota. Wegovo delo je obimno i Potom se prisutnima predstavio sam „Ova nagrada mi je veoma zna~ajna i video zapise, a 2011. godine je upoz- raznovrsno. Jednom re~ju, on je ~ovek koji je autor ~itaju}i svoje aforizme, nano romane jer je do{la od strane veoma nao Bojana Kostadinovi}a iz izazvao pa`wu kwi`evne javnosti Srbije. (roman u {est re~enica) i pesni~ke minija- stru~nog `irija. Kao ~lan PD Leskovca od koga je mnogo nau~io o Slovi za jednog od najboqih aforisti~ara u ture. „^emernik“ obi{ao sam sve staze u fotografiji. Zbog toga wima i svo- Srbiji. No, pisao je i pesme, drame, romane. Sve prisutne je ovom prilikom poz- okolini Vlasotinca i sve joj porodici posve}uje ovu nagradu. Pravi je stilista, iza wegove jednostavne dravio i direktor biblioteke Srba Taki}. zabele`io fotoaparatom i „Za moj rad u prirodi posebnu re~enice govori cela filozofija. O wegov- V.M. kamerom. Nagrada je podsticaj za moj zahvalnost dugujem Mikolo{kom om radu pisali su mnogi: Nikolaj Tim~enko, daqi rad i napredovawe na promovi- dru{tvu „Jug“, {to mi omogu}ava da sawu prirodnih lepota Vlasotinca svoju kreativnost poka`em na delu. i okoline“, isti~e Dalibor Boce Fotografija je za mene na~in Ili}. `ivota i beg od svih problema On ka`e da su za wegov rad pre- dana{wice“, dodaje Dalibor Ili}. sudne 2008. i 2011. godina. Tokom S. Stankovi} UDE[ENI NA VRBICU Lazareva subota ili Vrbica ove godine vlasotina~koj crkvi „Sveta Trojica“. Toga je proslavqena u subotu 31. marta, uo~i dana majke su sve~ano obukle svoju decu, praznika Cveti, koji uvek pada u {estu ~ak i bebe, ba{ onako kako narodna izre- nedequ ^asnog posta. Na dan Lazareve sub- ka ka`e „Udesio se kao za Vrbicu“. ote u pravoslavnim hramovima slu`i se Ve~erwem bogoslu`ewu prisustvovao je bogoslu`ewe i u crkvu se unose tek veliki broj dece i wihovih roditeqa,koji olistale vrbove gran~ice koje simbolizuju su u~estvovali u ophodu crkve. palmine grane kojima su hri{}ani poz- Lepo martovsko sunce zadr`alo je decu „SRE]A U OKU @ENE“ dravqali Isusa Hrista prilikom wegovog i wihove roditeqe u porti dugo nakon U prepunoj galeriji Kulturnog centra na keju 6. marta je prire|eno ve~e pod nazivom ulaska u Jerusalim. bogoslu`ewa. „Sre}a u oku `ene“. Povod za organizovawe je 8. mart -Dan `ena, a ve~e je pored kulturnog U Srpskoj pravoslavnoj crkvi Vrbica je Crkvena porta bila je prepuna dece imalo i humanitarni karakter. Ovom prilikom prisutni su mogli da vide i kupe slike de~ji praznik jer je Isus Hristos prema koja su oko vrata nosila zvon~i}e a mnogi Jovana Spasi}a, radove u~enika O[ „8. oktobar“ i radove mali{ana Pred{kolske Jevan|equ, ulaze}i u Jerusalim rekao: su imali na glavama ven~i}e od vrbe. ustanove „Milka Dimani}“. Prisutne su najpre pozdravili mali{ani iz vrti}a pesmom Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo Sa ovim danom po~eli su Veliki "Moja mama divno pri~a". Ve~e su vodili u~enici {kole „8. oktobar“ Milan Miti} i Petar nebesko. uskr{wi praznici. Veqkovi}, koji su i kazivali stihove posve}ene `eni. Bila je ovo prilika da podsete na Vrbica je proslavqena i u S.S. neke od na{ih sugra|anki koje imaju zna~ajnu ulogu u dru{tvenom i kulturnom `ivotu Vlasotinca. Ve~e su upotpunili Mirjana Katlanovi}, koja je kazivala stihove posve}ene majci i najmla|a uzrasna kategorija KUD-a „Sveta Trojica“ iz Boqara, koja je prisutne poz- dravila spletom igara. Organizator ve~eri je U~eni~ki parlament O[ „8. oktobar“ u saradwi sa Pre{kolskom ustanovom „Milka Dimani}“ i Kulturnim centrom. V.M. 14 S P O R TDRU mart 2018. godine

B O K S DOBRI REZULTATI VLASOTINA^KIH BOKSERA

Od 14. do 18. marta u Vaqevu je odr`ano Pojedina~no prvenstvo Srbije tivnike u svojim kategorijama. Razlog tome je slabiji odaziv klubova na u boksu. Bokserski klub „Arena“ iz Vlasotinca ostvario je zapa`ene turniru u Kragujevcu zbog nedavno odr`anog dr`avnog prvenstva u boksu. rezultate. U sportskoj hali "Student" u Vaqevu u~e{}e su uzela 52 kluba V.M. iz Srbije, tokom ~etiri dana takmi~ewa pred oko 500 gledalaca nastupi- lo je 186 takmi~ara. ^lanovi Bokserskog kluba „Arena“ osvojili su pet medaqa i to ~etiri srebrne i jednu bronzanu. Osvaja~i srebrnih medaqa, ujedno i vice{ampioni Srbije za 2018. godinu su Andrija Andrejevi}, Pavle Taki}, Milan Stanojevi} i Alek Andrejevi}, dok je bronzanu medaqu osvojio tre}eplasirani Ogwen Miti}. „Zadovoqni smo ostvarenim rezultatima na dr`avnom prvenstvu jer je to takmi~ewe najvi{eg ranga u Srbiji. Mada smatram da su na{i bokseri mogli da ostvare jo{ boqe rezultate jer su nam u ~etiri finalna me~a zamalo izmakla zlatna odli~ja. Na{i bokseri su pobe|ivali svoje pro- tivnike u prva tri dana takmi~ewa ali su u ~etvrtom danu slabije bokso- vali i tako su im izmakle zlatne medaqe. Razlog tome je umor boksera zbog nedovoqnog vremena za pripreme jer je prvenstvo Srbije ove godine orga- nizovano dosta ranije. Bokseri na{eg kluba kasnije su po~eli sa treninz- ima jer na{a Sportska hala nema grejawe, te uslovi za trenirawe nisu bili najidealniji zbog hladno}e. Najva`nije je ipak da smo uspeli da odr`imo kontinuitet u osvajawu medaqa na dr`avnom prvenstvu, a li~no smatram da ova ekipa ima potencijala i da }e naredne godine ostvariti jo{ boqe rezultate“, rekao je Milan Jovi}, trener Bokserskog kluba „Arena“. Vlasotina~ki bokseri su u zadwoj nedeqi marta meseca u~estvovali i na turniru koji je odr`an u Kragujevcu, u hali „Park“. Na ovom bokser- skom turniru na programu je bilo 16 me~eva. Od vlasotina~kih boksera, ~lanova BK „Arena“ boksovala su tri takmi~ara i to Alek Andrejevi}, Milan Stojanovi} i Marko Bixi} jer su imali protivnike u svojim kate- R U K O M E T gorijama. Jednoglasnom odlukom sudija Alek Andrejevi} je pobedio Milana Igwatovi}a iz Trstenika, Marko Bixi} je pobedio Aleksu PRVA LIGA GRUPA ISTOK Risti}a iz Lazarevca dok je Milan Stanojevi} me~ izgubio od Uro{a ^engi}a iz Kragujevca. Ostali bokseri nisu nastupali jer nisu imali pro- ZA MU[KARCE I @ENE [ AH RUKOMETA[I KONSTANTNI U NOVOM SADU ]E SE OD 2. DO 8. APRILA ODR@ATI KADETSKO PRVA LIGA GRUPA ISTOK (@ENE) Mu{karci i `ene nastupaju u PRVENSTVO SRBIJE U [AHU 1. @ITORA\A 14 13 1 0 444:303 27 prvim ligama Grupe istok u 2. TOPLI^ANIN 13 11 2 0 388:265 24 rukometnim takmi~ewima. 3. RADAN 13 10 0 3 329;271 20 Rukometa{i su ostvarili 4. NAISA 2 11 8 0 3 302:274 16 AN\ELA I MIHAJLO deset pobeda, jedan nere{en 5. DUBO^ICA 13 7 0 6 265:302 14 me~ i ~etiri poraza. 6. RADNI^KI 14 5 1 8 366:361 11 Zahvaquju}i dobrim i konstant- 7. JAGODINA 2 13 5 0 8 303;333 10 nim rezultatima trenutno se 8. \ERDAP 12 3 1 8 267:292 7 PREDSTAVQAJU VLASOTINCE 9. RTAW 13 3 1 9 257:331 7 nalaze na ~etvrtom mestu i 10. VRAWE 13 2 0 11 259:369 4 U Novom Sadu }e se od 2. do 8. aprila u hotelu "Novi Sad" odr`ati otvoreno 12. imaju najboqi plasman od svih 11. VLASOTINCE 13 1 0 12 315:394 2 Kadetsko prvenstvo Srbije uz u~e{}e preko 200 devoj~ica i de~aka iz svih krajeva Srbije, koji }e se nadmetati u {est starosnih kategorija. Rezultati 15. kola: Radni~ki - Vlasotince 34:20, Vrawe - Radan U kategoriji devoj~ica do 14 godina nastupa}e An|ela Dini} iz [ahovskog kluba 12:23, \erdap - @itora|a 16:22, Rtaw - Dubo~ica 14:26, Topli~anin "Vlasotince". U kategoriji de~aka do 12 godina Vlasotince }e predstavqati Mihajlo Mom~ilovi}, - Naisa 2 ~lan [ahovskog kluba „Vlasotince“. G.M. sportskih kolektiva sa teri- PRVA LIGA - ISTOK (MU[KARCI) torije op{tine Vlasotince. 1. @ITORA\A 15 15 0 0 500:407 30 Rukometa{ice iz Vlasotinca u 2. RTAW 15 12 1 2 398:336 25 nastavku prvenstva imaju za 3. ORK BOR 14 11 1 2 436:369 23 ciq da izbore opstanak u ovom 4. VLASOTINCE 15 10 1 4 475:429 21 rangu takmi~ewa. Na ruku im 5. BSK HEBA 15 10 0 5 409:429 20 6. ALEKSINAC 15 8 0 7 437:422 16 ide raspored jer do~ekuju 7. PARA]IN 15 6 0 9 446:447 12 direktne konkurente za 8. RADNI^KI 15 6 0 9 442:446 12 opstanak u ovom rangu 9. JASTREBAC 14 3 1 10 365:425 7 takmi~ewa. 10. HISAR 12 2 0 10 254:307 4 G.M. 11. PIROT 14 2 0 12 421:506 4 12. PROGRES 15 0 0 15 366:507 0

Rezultati 15. kola: Vlasotince - Hisar 33:32, ORK Bor - Para}in 36:30, Pirot - BSK Heba 30:45, Jastrebac - @itora|a 23:29, Rtaw - Radni~ki 25:19, Aleksinac - Progres 34:23. mart 2018. godine SS EE RR VV II SS 15

VA@NI TELEFONI A U T O B U S K I SA O B R A ] A J Slu`ba obave{tewa 11811 Pekare Prijava smetwi 19771 „MG” 875–742 SIGMA TRANS Slu`ba za hitne intervencije 112 „Sawa” 871–538 Vlasotince – Leskovac Policija 192 „Rastavnica”(Boqare) 875–629 Radnim danom: 5.30, 6.00, 6.30, 6.50, 7.30, 8.00, 8.25, 9.05, 10.00, 10.55, 11.55, 12.20, 12.50, Vatrogasna slu`ba 193 „Rastavnica” (kod autobuske Hitna pomo} 194 stanice) 066/6660-803 13.10, 13.35, 14.05, 14.35, 15.00, 15.40, 16.25, 17.15, 17.45, 18,15, 19.30, 20.35 Ta~no vreme 195 „[ekspir” 063/404–791 Nedeqom: 8.00, 10.00, 11.55, 13.35, 15,45, 18,15 Automoto savez Srbije 1987 „Dara” 874–368 „\ole” 873–153 Leskovac – Vlasotince VLASOTINCE „SAN–PEK” 065/8452–581 Radnim danom: 6.00, 6.30, 7.00, 7.30, 8.40, 9.30, 10.30, 11.25, 11.55, 12.20, 12.45, 13.20, 13.45, Hitna slu`ba 876–180 „N” 875–131 14.15, 14.40, 15.05, 16.00, 16.40, 17.00, 18.00, 18.25, 19.10, 20.10, 21,15 Bolnica 875–215 „Zotest” 386–9926 Dom zdravqa 875–130 „Aleksandar” 063/520–153 Nedeqom: 9.30, 10.30, 12.45, 14.20, 17.00, 19.10 Policijska stanica 875–120 „Grozdanovi}” 064/300–4457 Obele`eni polasci NE SAOBRA]AJU SUBOTOM, DR@AVNIM Vatrogasna slu`ba 875–128 [ari} 063/850–3969 PRAZNICIMA i u periodu [KOLSKIH RASPUSTA. Polasci iz Op{tina Vlasotince 875–122 Pekara 063/643–852 Vlasotinca (5.30) i Leskovca(6.00) ne saobra}aju subotom i dr`avnim Kulturni centar Vlasotince 877–466 Restorani praznicima. 875–314 Hotel „Grozd“ (recepcija) 069/664-488 VLASOTINCE – BEOGRAD Bilten „Vlasina“ 875–300 „Borina ~esma” 874–749 5,10 Vlasotince (Leskovac,) Beograd Gradska biblioteka 875–512 „Guwetinac” (motel) 876–011 Centar za socijalni rad 875–459 Vila „Guwetinac” 062/875-1915 6,30 Vlasotince (Leskovac) Beograd JKP „Komunalac” 875–141 „Veteran” 875–646 8,25 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd JKP „Vodovod” 875–350 „Jaz” 874–222 9,40 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd Fabrika vode „Nerezine” 875–121 „]irimixija” 875–927 13,00 Vlasotince (Leskovac) Beograd Tr`i{te rada 875–592 „Trofej” 062/677–560 Crveni krst 875–177 „Rujna zora” 871–351 14,10 Vlasotince (Leskovac, Brestovac, Ni{, Kolari) Beograd Po{ta 875–138 „Stari Grom” 063/1657–803 16,05 Vlasotince (Leskovac) Beograd Elektrodistribucija 875–346 „Zavi~aj” 063/769–6824 17,30 Vlasotince (Leskovac, Brestovac Ni{) Beograd Kancelarija za lokalni „Moravac“ 870–010 BEOGRAD – VLASOTINCE ekonomski razvoj 877–236 Picerija „Magnifico” 065/6511–144 9,30 Beograd (Lapovo, Leskovac) Vlasotince Osnovni sud Leskovac jedinica Picerija La Cultura 063/7452-656 Vlasotince 875–324 Picerija Geppetto 061/6319-275 10,40 Beograd (Lapovo, Leskovac) Vlasotince Organ za prekr{aje 875–334 5+ kafe poslasti~ara 876–078 13,40 Beograd (Bato~ina, Ni{, Leskovac) Vlasotince Op{tinski javni pravobranilac 875–184 Caffe-poslasticara 15,50 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince Gimnazija „Stevan Jakovqevi}” 875–152 MELA ROSSA 062/806-9972 16,04 Beograd (Ni{, Brestovac, Leskovac) Vlasotince Tehni~ka {kola 875–125 O[ „8. oktobar” 875–450 Benzinske pumpe 18,05 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince O[ „Sini{a Jani}” 875–147 NIS petrol 877–030 18,45 „Beograd (Ni{, Brestovac, Leskovac) Vlasotince SRC „Vlasina” 875–200 Boqare M&M 875–629 19,10 Beograd (Leskovac) Vlasotince Sportski savez 875–716 Kocka petrol (Stajkovce) 063/260–852 Udru`ewe penzionera 875–919 Ramazza 875–110 21,00 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince Savez invalida rada 062/771-467 Doo [ar-prom 876–336 NOVI SAD Op{tinska organizacija potro{a~a 876–020 Knez petrol 875–171 Vlasotince (Leskovac, Ni{, ]uprija, Velika Plana, 17,30 SOS za decu i `ene `rtve nasiqa 876–202 Ekos petrol (Stajkovce) 284–852 Beograd) Novi Sad Gaga radio 877–297 [ari} petrol (Batulovce) 062/806–9974 Vlasotince (Leskovac, Ni{, ]uprija, Velika Plana, 22,40 Vlasotina~ka crkva 875–806 Beograd) Novi Sad Poliklinika Eskulap 876–205 Banke Novi Sad (Beograd, Velika Plana, ]uprija, Ni{, 8,00 Veterinarska stanica Milo{-vet 875–033 Intesa banka 875–565 Leskovac) Vlasotince Kopernikus 876–228 Komercijalna banka 875–206 Novi Sad (Beograd, Velika Plana, ]uprija, Ni{, Po{tanska {tedionica 875–678 16,30 Leskovac) Vlasotince Pred{kolska ustanova „Milka Dimani}” Societe Generale banka 875–647 PO@AREVAC „De~ja radost” 875–425 875–516 „Kolibri” 875–204 Uprava javnih pla}awa 875–358 6,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac, @abari) Po`arevac „P~elica” – Stajkovce 3869–927 Mewa~nice 15,15 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac) Po`arevac Tehniko 875-593 9,00 Po`arevac (Svilajnac, Ni{, Leskovac) Vlasotince Inspekcije Rim 1 874–532 13,30 Po`arevac (@abari, Svilajnac, Ni{, Leskovac)) Vlasotince Poreska uprava 875–193 Rim 2 875–536 Tr`i{na inspekcija 875–923 [op 870–398 PIROT Bata 875–333 6,30 Pirot (Babu{nica, Veliko Bowince, Svo|e) Vlasotince Apoteke 17,15 Vlasotince (Svo|e, Veliko Bowince, Babu{nica) Pirot Gradska apoteka 1 875–109 Turisti~ke agencije KRAGUJEVAC Happy duga Gradska apoteka (Dom zdravqa) 875–626 875–537 7,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Para}in, ]uprija, Jagodina) Kragujevac „Medika” 875–395 Adria putovawa 876–225 „Sveti Nikola” 875–322 Live Travel 875–777 13,45 Kragujevac (Jagodina, ]uprija, Para}in, Ni{, Leskovac) Vlasotince „Viva” 871–042 Win travel 873–098 „\ina” 875–737 063/447–475 P R E V O Z N I C I Tropiko travel 876-164 LEGAS ...... 215–550 SIGMATRANS ...... 875–533 ALEX TOURS SIGMA TOURS ...... 875-533 Vlasotince - Crna Trava 5.40, 8.25, 12.50 (subota i nedeqa 8.25) SIMPLON ...... 213–935 Crna Trava - Vlasotince 7.15, 11.30, 14.30 (subota i nedeqa 11.30) KANIS ...... 242–200 JOVI] ...... 215–666 Vlasotince -Gradska 5.40 i 13.50; Gradska - Vlasotince 6.30 i 14.40 BATA REISEN ...... 261–100 FRENKI ...... 260–013 Trudimo se da obezbedimo {to preciznije NI[EKSPRES ...... 242–237 informacije autobuskih polazaka iz Vlasotinca, ALEX TOURS ...... 064/424–2639 STOJIQKOVI] TURS ...... 063/115–8158 ali ta~nost datih informacija Bilten „Vlasina“ DULE TAKSI ...... 063/278–606 ne mo`e da garantuje. DAMPEKS PIROT ...... 010/2311-299 ZONA JUG, JABLANI^KA OKRU@NA I ME\UOP[TINSKA FUDBALSKA LIGA

Prole}ni deo prvenstva je krenuo u Zoni jug, Jablani~koj okru`noj i Me|uop{tinskoj fudbalskoj ligi. U Zoni jug Vlasina je protekla tri kola pobedila na gostovawu u Vrawskoj Bawi sa 2:0 i ostvarila dva remija sa Jablanicom iz Medve|e na Rosuqi i Slogom u Leskovcu 1:1. Fudbaleri Vlasine su osvojili pet bodova, mogli su da budu maksimalni, ali svakako treba poboq{ati realizaciju. Budu}nost iz Ora{ja je ostvarila jednu pobedu i dva poraza. Jablani~ka okru`na liga ima tri ekipe iz Vlasotinca. Ekipa Jedinstva iz [i{ave ima najlo{iji start jer je u protekla tri kola ostvaren samo jedan bod. Polet iz Stajkovca je ostvario ~etiri boda dok je Progres iz Ladovice osvojio {est bodova i polako be`i iz zone ispadawa, {to je za Jedinstvo iz [i{ave veoma te`ak zadatak - opstanak u ligi. U Me|uop{tinskoj ligi Gradac iz Konopnice je ostvario tri pobede i najboqi rezultat na po~etku prvenstva i tako stigao do [i{ave imaju dobar start {to bi trebalo da bude dobar znak za sredine tabele. Mladost iz Batulovca je osvojila ~etiri boda i ako uspe{an nastavak prvenstvenih utakmica u narednim mesecima. nastave sa ovakvom igrom lagano }e ostati u ligi. G.M. Sve ekipe sa teritorije op{tine Vlasotince, sem Jedinstva iz

VLASINA BEZ PORAZA NA PROLE]E Ovog prole}a fudbaleri Vlasine su ostvarili jednu pobedu i dva remija. U sva tri me~a Vlasina je bila prava ekipa i samo mali nedostatak sre}e je uslovio da nema sve tri pobede. Uprava je odlu~ila da treba oja~ati igra~ki i trenerski deo. Trener ekipe Dragan Nikoli} Den~a sa svojim pomo}nikom Zoranom Andrejevi}em Akijem ima na raspolagawu 24 igra~a za drugi deo prvenstva i t o : V e l i m i r a Z d r a v k o v i } a , G o r a n a Stojanovi}a, Jovana Petkovi}a, Andriju Mladenovi}a, Marka Ili}a, Bogoquba Stojanovi}a, Darka Nikoli}a, Ivana Stojanovi}a, Igora Jovi}a, Milana Petrovi}a, Milana Mihajlovi}a, Nikolu Milenkovi}a, Neboj{u Markovi}a, Nemawu \oki}a, Milana Cvetkovi}a, Miqana Petkovi}a, Aleksandra Nikoli}a, Marjana Stankovi}a, Milo{a Mitrovi}a, Milana Mladenovi}a, Milana Todorovi}a, Filipa Miqkovi}a, Marka Spasi}a i Nikolu Ran|elovi}a.