Autor Dušan D. Miljković

Recenzent Prof. dr Ranko Končar

Urednik Milijan R. Andrić

Kompjuterska priprema Goran Janjić, dipi. inž.

Likovno rešenje naslovne strane i dizajn Nebojša Kujundžić

Grafički prilozi Dragan Miljković, dipi. inž.

Štampa AMD SISTEM D.O.O. Beograd

Tiraž 1.000 Dušan D. Miljković

STRADANJA U CAZINSKOJ KRAJINI I ANTIFAŠISTIČKA BORBA (1941-1945)

Beograd, 2011. Nevinim žrtvama Drugog svetskog rata među kojima su i moji najmiliji: deda Miladin, baba Anđelija, otac Dragić i sestrica Darinka PREDGOVOR

ušan Miljković je svoju autorsku reč, na početku knjige, naslovio D„Da se ne zaboravi“. I stvarno bi bila sramota i greh od srpskog naro­ da i potomaka iz Cazinske krajine zaboraviti ili ne zabeležiti imena na hiljade ubijenih dece, žena i staraca, pre svih, ali i svih drugih nevinih u najboljem ži­ votnom dobu koji su ubijeni, spaljeni u svojima kućama i crkvama samo zato što su bili Srbi pravoslavci. Takvi zločini, koje je počinila ustaška Nezavina Dr­ žava Hrvatska, nisu zabeleženi ni u svetu. Čak su se i nemački a posebno ita- lijanski oficiri zgražavali nad ustaškim zločinima koje su počinili pripadnici hrvatskog i muslimanskog naroda. Koliko je o tome pisano, da li je namerno ili nenamerno mnogo toga prećutano u vreme socijalizma, ko je za to kriv, mo­ žda u ovom trenutku i nije bitno. Važno je da istinu na videlo, makar i posle 70 godina, u svojoj knjizi saopštava svedok događaja, iznosi ono što je video, saznao od žrtava i godinama zapisivao. I sam autor je, moguće, bio u dilemi, možda zbog svoje vojničke karijere, da li i kada da napiše knjigu u kojoj će poi- menice progovoriti o hiljadama žrtava, pogromu pre svih nad Srbima, ali i imenima bestijalnih ustaških ubica. Danas, nažalost, nema ko da sluša i čita priče o zločinima u Cazinskoj kra­ jini osim Bošnjaka i nekih „istoričara“, jer je preostali srpski živalj posle Dru­ gog svetskog rata, kolonizacijom posle 1945. godine i kasnije drugim političkim i ekonomskim merama i ratnim sukobima (1991-1995) sveden na bezznačajan procenat: u opštinama Bihać i Bosanska Krupa na tri odsto, a u opštinama Cazin, Velika Kladuša i Bužim na manje od jednog procenta No, to su opet druge teme i za neka nova istraživnja i nove knjige. U Drugom svetskom ratu sva srpska sela između Une i granice sa današ­ njom Hrvatskom su spaljena, srpski narod je četri i po godine bio po zbego- vima u Kapeli, Grmeču, Plješevici, Lici i drugim mestima Korduna, Like, Banije i Bosanske krajine. O zločinima ustaša govorili su svedoci koji još ima­ ju potomke negde po Vojvodini ili širom sveta. Možda će neka od ovih knji­ ga biti dostupna i direktnim potomcima žrtava, ali i rođacima onih čiji su životi prekinuti ustaškim nožem ili srbosekom. Kao što je na Kordunu narod ispevao „Na Kordunu grob do groba “ takva ista pesma mogla se ispevati i u Krajini. U tri sreza: Bihać, Cazin i Krupa ubi­ jeno je 20.693 Srbina. Površina ovih opština bila je oko 2.154 kilometra kva­ dratna2 tako daje na svakom kvatratnom kilometru oko 10 srpskih grobova. Ako se srpskim žrtvama dodaju i muslimnske žrtve onda je broj grobova po kvadratnom kilometru u Cazinske krajine i veći.

1 Etnička karata stanovništva Bosne i hercegovine 2006. godine po opštinama . 2 Podaci za površinu su uzeti iz pregleda opština po popisu stanovništva BiH 1991. godine, (Narod­ nosni sasatv po naseljima za opštine Cazin, Bihać, Bosanska Krupa i Velika Kladuša) .Podaci za žrtve ra­ ta preuzeti su iz materijala sa okruglog stola „Garevice 1941“. Tema „Žrtve rata 1941-1945.u NDH na području Velike župe Krbava i Psat prema popisu žrtava rata izl964. godine i do sada izvršenoj reviziji popisa.“ Izlaganje direktora Muzeja genocida u Beogradu dr Jovana Marjanovića u maju 2010. godine . Pored žrtava rata, ima još činjenica koje se ne smeju zaboraviti. Zato ćemo, istine radi i da bi naraštaji saznavali istinu o svom kraju, Bošnjaci pre svih i naj- pre oni čiji su dedovi i očevi ubijani po brdima i jarugama, kućama i crkvama Cazinske krajine, navesti nekoliko podataka o srpskom ali i ostalom stanov­ ništvu Cazinske krajine. Po turskom proračunu i procenama iz 1865. godine u BiH je bilo 593.548 ili 46,60 odsto pravoslavnih, 419.628 ili 32,60 odsto mu­ slimana, 257.920 ili 20,17 odsto katolika i ostalih 7.754 ili 0,63 odsto .3 Po tim procenama u Cazinskoj krajini (delu Bihaćkog sandžaka - Bihać, Cazin i Krupa) bilo je 18.577 ili 51,46 odsto pravosalvnih, 4.626 ili 12,81 od­ sto katolika i 12.890 ili 35,71 odsto muslimana 4. U to vreme u Bihaćkom san­ džaku bilo je 50 odsto pravosalvnih, 10 odsto katolika i 40 odsto muslimana .Tako je bilo u „tursko vreme“. Srpsko stanovništvo je u BiH sve do 1971. go­ dine činilo relativnu većinu u odnosu na ostala dva naroda (Muslimane i Hrv- te). Po popisu stanovništva u Bosni i Hercegovini 1961. godine Srbi su bili većinski narod sa 42,89 odsto, Muslimani (danas Bošnjaci) 25,69 odsto, Hrva­ ti 21,7 odsto i Jugosloveni 8.42 odsto ,5 U periodu od 1961. do 1971. relatvinu većina u odnosu na ostale narode u BiH preuzima muslimanski narod. Tako je prvi put posle sto godina i po po­ pisu 1971. relativnu većinu u odnosu na ostala dva naroda imao muslimanski narod: (Muslimani 39,57 odsto, Srbi 37,19 odsto, Hrvati 20,62 odsto i Jugo­ sloveni 1,17).6 U vreme SFRJ demografska slika se izmenila, srpki narod je posle genocida od 1941. do 1945. i etničkog čišćenja pedeset godina kasnije nestao iz Cazinske krajine. O vremenu najvećih zločina nad srspskim narodom u Cazinskoj krajini svedoči i Miljkovićeva knjiga. U njoj je opisao deo stradanja običnih ljudi i za­ tiranje celih familija u gotovo svim naseljima Cazinske krajine, od Une do Ko­ rane. U opisima zločina na Garavecima, iz dela Dušana Miljkovića sazanli smo ko su bili glavni zločinci, kojem narodu su pripadali i način na koji su vršena zverstva. Na stratištu u Garevicama ubijeno je oko 12.000 Srba i antifašista iz bihaćkog sreza i sela Like, Korduna i Cazinske krajine. Po poslednjem popisu pred Drugi svetski rat, u srezu Bihać 1931.bilo je 39.295 stanovnika od čega pravoslavnih 17.169 ili 43,69 odsto, katolika 7.997 ili 20,35 odsto, muslimana 13.959 ili 35,52 odsto, evangelista pet, ostalih hriš- ćana 15, druge konfesije ili nepoznato 150. U srezu je bilo 6.493 kuće i 6.958 domaćinstava. Srez Bihać je 1931. imao osam opština i nijedna nije bila čisto nacionalana. Većinsko stanovništvo u tri opštine bilo je muslimansko, u tri pravoslavno i u dve katoličko. U srezu Cazin 1931. bilo je 47.283 stanovnika - od toga pravoslavnih 11.072 ili 23,41 odsto, katolika 895 ili 1,89 odsto, muslimana 35.313 ili 74,68 odsto, ostalih tri. Kuća je bilo 8.237 i domaćinstava 8.183. Kotar Cazin imao je 1931.

3 Srpska akademija nauka, posebno izdanje, Odeljenje društvenih nauka, nova serija, knjiga 12, Na­ učna knjiga, Beograd, 1955, autor Đorđe Pejanović, urednik akademik Jovan Radonjić, tabela broj 2. 4 Isti izvor. 5 Popis stanovništva u BiH 1961. ( tabelarni pregled strukture stanovništva) . 6 Popis astnovništva u BiH 1971. (tabelarni pregled stanovništva).

6 sedam opština i u svim opštinama muslimansko stanovništvo je bilo u većini.U cazinskom srezu ustaše su izvršile do tada nezabeležena zverstva nad srpskim narodom. Pokolji su neprekidno trajali tokom 1941. i 1942. sve do oslobođe­ nja Bihaća 1942. godine, kada i većinski muslimanski narod počinje da uviđa propast NDH i pobedu snaga NOR-a.O tim prelomnim trenucima govore i neki delovi knjige u kojima se opisuju stradanja srpskog naroda u Cazinskoj krajini od početka pa do kraja rata. U srezu Bosanska Krupa 1931. bilo je 46.948 stanovnika: pravoslavnih 31.502 ili 67,09 odsto, katolika 347 ili 0,07 odsto, muslimana 15.089 ili 32,13 odsto, ostalih 10 . U srezu je bilo 6.998 kuća i 7.045 domaćinstava.U kotaru Bosanska Krupa bilo je pet opština. Samo je jedna opština bila sa većinskim muslimanskim stanovništvom, dok su ostale četri opštine bile sa pravoslav­ nom većinom. Kao primer stradanja i dodvoravanja Paveliću dela muslimana u Cazinskoj krajini, Miljković je prezentovao i sadražaj pisma podrške i učesnike delega­ cije koju su predvodili Muslimani iz Cazinske krajine. O „doprinosu“ dela mu­ slimanskog stanovništva NDH i pogromu nad srpskim narodm naveden je i podatak da je potpredsednik ustaške vlade bio Musliman, o čemu se govori u ovom faktografsko-dokumentarnom delu. Pre devedeset godina, po podacima Srpske pravoslavne crkve, u Bihaćkom protoprezviteratu (kotari Bihać, Cazin i Bosanska Krupa) bila je 21 pravo­ slavna parohija u kojima je živelo 59.226 pravoslavnih vernika. Sedamnaest godina kasnije, u vreme ustaške države NDH, sve crkve (osim u Vrelu ) su spa­ ljene a mnoge su bile i grobnice srpskog naroda, o čemu govore i svedoci. Cr­ kve između Une i Korane su potpuno uništene, dok je crkva u Velikoj Kladuši bila mesto ubijanja srpskog naroda, pre nego što su žrtve zatrpavane u veliki kanal na Mehinom stanju. Ista sudbina bila je i crkava na Suvoj međi, Sadi- lovčke na Kordunu, Glini i Kolariću. Crkvu u Velikoj Kladuši u ratu od 1992. do 1995. „čuvao“ je Atif Dudaković i nije srušena . Motivi su nepoznati, pose­ bno kad se zna da su ostale crkve u toku završne muslimanske ofanzive etnič­ kog čišćenja srpskog naroda u zapadnoj Bosni, sve uništene i sveštenstvo zajedno sa srpskim življem proterano iz svojih malobrojnih parohija i Eparhi­ je. Da Pavelić nije našao podršku u delu muslimanskog rukovodstva ne bi sa malobrojnim hrvatskim ustašama u Cazinskoj krajini mogao da izvrši tolike pokolje. Na to ga je upozoravao i Hitler govoreći da mu je potrebno 50 godi­ na da bi uništio Srbe u NDH. I stavrno - posle 50 godina Cazinska krajina je ostala bez Srba. Pregled zločina u Cazinskoj krajini, po godinama i mestima stradanja, opi­ sana su u knjizi i stratišata prikazana na topografskoj karti. Zločini istočno od Une u Miljkovićevim tekstovima nisu opisani, ali su prezentovani u pregledu žrtava u Velikoj župi Krbava i Psat, pri čemu su korišćeni podaci pohranjeni u Muzeju žrtava genocida u Beogradu. Autor ukazuje i na značaj Bihaćke operacije 1942. za dalji razvoj ustanka u Cazinskoj krajini, te uticaju Bihaćke republike na muslimansko stanov­ ništvo. Bilo je to kasno za hiljade ubijenih Srba. Srpski narod više nije ni bio

7 u Cazinskoj krajini već po zbegovima istočno od Une i Korduna, Banije i Li­ ke. Slobodna teritorija i sloboda trajale su od oslobođenja Bihaća i Cazinske krajine u novembru 1942 godine pa do početka Četvrete neprijateljske ofan- zive u januaru 1943. U vreme Četvrte neprijateljske ofanzive i Huška Miljković je prešao na stra­ nu ustaša i Nemaca. O kakvoj se ličnosti radi - o kojoj su Muslimani pesme pe- vali - najbolje svedoči Šukrija Bjedić u svojim sećanjima. „Vidi se da se radi o ličnosti koja je sklona verolomstvu i izdaji i dojučerašnjih drugova pa i komu­ nista“. Bilo bi dobro da čitaoci obrate pažlju na taj deo teksta koji je Miljković preneo u celini. Posle Četvrte neprijateljske ofanzive gradovi kao što su Cazin, Bihać i Krupa su postali primer upornosti ustaške odbrane. Osim kratoktraj- nih perioda u kojima su bila oslobađana, ova mesta su oslobođena tek u zavr­ šnim operacijama za oslobođenje Jugoslavije 1945.jgodine. U knjizi su navedena imena 14.525 žrtava rata. Žrtve rata i zločini počinje­ ni istočno od Une i u istočnim delovima sreza Bihać i Bosanska Krupa nisu na­ vedene. Po podacima Muzeja žrtava genocida u Beogradu, u Velikoj župi Krbava i Psat (Bihaćka župa) staradalo je 50.168 stanovnika. Samo je u tri sre­ za - Bihać, Cazin i Bosanska Krupa bilo 23.264 žrtve od čega 20.693 Srbi. Inače, pravoslavno i muslimansko stanovništvo iz Cazinske krajine je više od 50 odsto poreklom iz Like. Iz Like je poreklom i oko 22,18 odsto katoličkih porodica. Šta je bio uzrok tolike mržnje među narodima a posebno prema sr­ pskom narodu nad kojim je izvršen genocid od 194. do 1945. godine od stra­ ne Nezavisne Države Hrvatske, a zatim nastavljeni zločini u ratu od 1991. do 1995. godine i zavrešeno etničkim čišćenjem Cazinske i Bosanske krajine od starne državnih organa (vojske) Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske, ostalo je još uvek nerzjašnjeno. Ovo su samo neke informacije o ratnim zbivanjima u Cazinskoj krajini. Či­ taocima ostaje da se iz izjava svedoka i opisa događaja iz knjige upoznaju sa stradanjima srpskog naroda u Cazinskoj krajini tokom Drugog svetskog rata i, praktično, njegovom nestanku sa tih prostora. Mnogi će u spiskovima žrta­ va naći svoje pretke i svoja prezimena. Ostali podaci mogu biti povod da se mnogi zainteresuju i pronađu arhivska dokumenta i počnu da proučvaju isto- riju Cazinske krajine i stradanja naroda u njoj od turskih vremena do danas. Beograd, februar 2011. Petar Trkulja

8 DA SE NE ZABORAVI

etrdeset i više godina radim na tome da se objavi istina o ustaškim zlo­ Č činima nad srpskim narodom u Drugom svetskom ratu na prostorima Cazinske krajine. Sedamdesetih godina prošlog veka bila je pokrenuta inici­ jativa od Opštinskog odbora SUBNOR-a Cazin da se istraže stradanja i sa- opšti istina o tome, što sam smatrao za pravu stvar, verujući da će se kroz monografiju „Cazinska krajina u NOB-u i revoluciji“ prikazati ratna zbivanja na tim prostorima. Svi borci i na bilo koji način učesnici i svedoci događaja u toku NOB-a po­ zvani su da daju svoje priloge - pisane ili usmene izjave. Borci su ozbiljno prihvatili tu obavezu, a ja sam do tada već imao dosta po­ dataka za moje selo i trudio se da prikupim i podatke koje do tada nisam imao. To su radili i ostali učesnici NOR-a. Nastojali smo da priložimo što tačnije i što potpunije svedočenje kako bi eventualna monografija o cazinskom kraju bila istinito i sveobuhvatno svedočanstvo i, pre svega, pouka za naraštaje da u naj­ većim nesrećama, kakve su svakako ratovi, treba biti i ostati čovek. U nareče- no vreme uzimane su brojne izjave preživelih stradalnika muškaraca, žena i dece koji su uspeli izbeći smrt, ali su preživeli strašne torture i ponižavanja. Prikupljana su imena ubijenih na razne načine, kao i što tačniji i potpuniji po­ daci o palim borcima, tako da je u relativno kratkom vremenu obezbeđen sa­ držajan materijal koji smo predali opštinskom odboru SUBNOR-a u Cazinu. Imenovan je bio i redakcioni odbor za monografiju „Cazinska krajina u NOB-u i revoluciji“. Pregledavši materijal ovaj odbor je upoznao čelne ljude u opštini Cazin, kao i pojedince u vrhu Bosne i Hercegovine i Jugoslavije koji su, pre svih, bili protiv sveobuhvatnog objavljivanja podataka o masovnim po­ koljima i do tada neviđenim zločinima. Po mišljenju tadašnjih rukovodilaca ta­ kvu publikaciju trebalo je izbeći. Tada je traženo da se o zločinima govori kroz cifre, uopšteno i apersonalno, i to tako da se brojke umanje a počinioci zlode- la prikažu kao pojedinci, ustaše i ustaške i okupatorske sluge. Po gledištima tadašnjih rukovodilaca u državi, bilo je štetno prikazati kako je u stvari bilo i kako su prikupljeni podaci potvrđivali, pošto bi to, po njima, mo­ glo da narušiti krvavo stvoreno bratstvo i jedinstvo i da šteti ugledu Cazinske krajine stečenom u oslobodilačkom ratu i revoluciji. Bila su to najčešće mišlje­ nja tada moćnih ljudi iz Cazina i uopšte sa tih prostora. Podaci o počinjenim zločinima i poznatim zločincima bili su minimizirani i skrivani su od šire jav­ nosti. Na stranu visokih političkih dužnosnika stavljali su se i borci neretko i Sr­ bi, pa je takvo mišljenje prihvaćeno kao ispravno. Uprkos teškim optužbama stradalnika koji su u poslednji čas uspeli pobeći sa stratišta. Oni su zahtevali su- đehja mnogim zločincima. Prećutkivanje istorijske istine, medjutim, nije samo karakteristika druge Ju­ goslavije koju sada svi olako i bez dokaza pokušavaju da čereče. To je na ovim prostorima, tako reći, tradicija uslovljena prevagom politike nad pravnom dr­ žavom. Posle Prvog svetskog rata, primera radi, poznati prijatelj srpskog na-

9 roda i kriminolog svetskog glasa dr Arčibald Rajs pripremio je dokaze i tužbu za oko 200 pripadnika austrougarske i bugarske vojske zbog strahovitih zloči­ na na srpskim civilnim stanovništvom. Nažalost, do procesuiranja pred tada­ šnjim međunarodnim sudom nije nikada došlo, jer se tome suprotstavio Nikola Pašić. Zbog toga se Rajs, između ostalog, razišao za sva vremena sa Pa- šićem, tada najmoćnijim političarem Srbije. Navedeni primeri, ali i brojni dru­ gi, pokazuju, otprilike, sledeće: prećutane istine o nekim događajima prate buduća vremena i naraštaje i svete se i to - višestruko. Naravno da je i u nesuđenoj knjizi o ratu i stradanju u Cazinskoj krajini, ko­ ja je bila planirana pre nekoliko decenija, bilo mesta i za pozitivne doprinose na­ roda ovog kraja odbrambenom ratu i revoluciji, kao što su važnost Bihaćke republike, Prvog zasedanja AVNOJ-a, formiranje Osme krajiške brigade, go­ vor druga Tita u Cazinu i u Jasenicama, zatim, formiranje Cazinskog partizan­ skog odreda u leto 1943. i muslimanskih brigada 1944, posle prelaska Huske Miljkovića na stranu partizana. Dakle, mnogo toga je bilo za isticanje. Svakako i činjenica da je veliki broj Muslimana, posle strašnih zločina nad srpskim sta­ novništvom u prve dve godine rata, stao rame uz rame sa svojim komšijama Sr­ bima u stroj borbe za slobodu. Ali, eto, do izdavanja knjige, iz gore pomenutih razloga i u to vreme nije došlo, bez obzira na to što bi to za istoriju ovog dela Bosne i Hercegovine bio značajan dokumenat. Veći broj nas boraca povukli smo (u to vreme) svoje priloge, a ja sam nastavio da prikupljam građu za knji­ gu koja bi bila bar delić svedočanstva o tom ratnom vremenu, o dobrim i lošim postupanjima i zlodelima bez obzira na to kojoj ko naciji pripada. Godine 2006. u knjizi „Piloti sa Klenovca“ objavio sam ponešto i o ratnim događanjima u Cazinskoj krajini, ali sam bio i kritikovan, između ostalog, i zbog toga što nisam objavio i imena žrtava ustaškog terora. Pomenuta knjiga imala je drugu svrhu: ona je prvenstveno hronika moje porodice i rodnog me­ sta, odnosno u njoj su objavljena imena palih boraca i civilnih žrtava iz sela Cr- naja. U stvari, „Piloti sa Klenovca“, pored tematike kojom se bave, i karaktera izdanja, nisu mogli obuhvatiti i spiskove imena na hiljade žrtava ustaškog te­ rora. Otuda sam odlučio da pišem posebnu knjigu o stradanju srpskog stano­ vništva u Cazinskoj krajini sa željom da se kaže sasvim realno, koliko je moguće, istina o Drugom svetskom ratu na tim prostorima, ali i o doprinosu Srba, Muslimana i Hrvata borbi protiv fašizma. Istina, o tome je parcijalno pisano, verovatno i kao revolt na zataškavanje istine od ondašnje vlasti i pojedinaca, ali i zbog ogorčenja povodom najnovi­ jih ratnih događanja na ovim prostorima. Izdato je nekoliko hronika koje su tretirale stradanja srpskog stanovništva u pojedinim selima. Međutim, do sa­ da nisu objavljeni kompletni spiskovi stradalih od ustaškog terora, pa sam se odlučio na pisanje ove knjige kako bih bar delom ispravio nepravdu i veliki greh prema nevinim žrtvama. Proučavanje postojeće literature i ranijia lična saznanja, kao i izjave brojnih svedoka tragičnih ratnih zbivanja, naročito u 1941. i 1942. godini, omogućili su mi da koliko-toliko doprinesem rasvetljavanju istine o surovim događanji­ ma i da ova knjiga, koliko je to više moguće, bude opomena da se takve stra­ hote više nikada nikome ne dogode, a pogotovo trima bliskim narodima na

10 ovim prostorima. Takođe, u toku istraživanja otkrio sam niz slabosti u popisu žrtava rata 1964. Popis je u nekim mestima bio nepotpun a neka mesta nisu ni obuhvaćena, a i tamo gde jesu - važni podaci su često izostavljani, nepotpuni ili neodređeni. Na spiskovima žrtava ustaško-fašističkog terora je više od 11000 na zverski način pobijenih, najviše dece i žena. U knjizi su i izjave desetine mučenika ko­ ji su uspeli izbeči smrt i vratiti se da svedoče o zverstvima počinjenim nad ne­ vinim među kojima su i deca u naručju majki ili još nerođena. O izvršenim masakrima, bez mnogo ustezanja, govorili su i sami zločinci prilikom sasluša­ nja na suđenju, mada je, po mišljenu žrtava, mnogo više onih koji su izbegli su­ očavanje sa zakonom i pravdom. Svakako da nije moguće u jednoj knjizi obuhvatiti sve teme koje bi trebalo. Zato sam odlučio da ova hronika sadrži samo nekoliko osnovnih i, po mome mi­ šljenu, najvažnijih tema: počinjeni zločini nad srpskim narodom u Cazinskoj kra­ jini i sve što ima neposredne veze sa ustaško-fašističkim terorom nad Srbima. Posebno mije važno da objavim što potpunije spiskove žrtava, stradalih ci­ vila. Poznato mi je da su od fašista stradali i drugi narodi. Međutim, nemam potrebnih podataka - od koga, kako i kada su stradali, pa to prepuštam neko- me drugom ko raspolaže sa odgovarjućim saznanjima - da objavi imena onih žrtava koje se nisu našle između korica ove knjige. Sva ostalo o čemu imam određena saznanja zabeležio sam bez ulaženja u ši­ ru analizu i opise događaja pošto se o svemu, osim stradanja srpskog naroda na ovim prostorima, i ranije dosta pisalo. U najkraćem sam u knjizi zabeležio ponešto o pobuni naroda protiv ustaškog terora, o dizanju ustanka koji je u po­ četku bio slabo organizovan i vrlo zavistan i povezan sa ustankom u Bosanskoj krajini, Podgrmeču, Lici, Kordunu i Baniji. Na tim prostorima ustanak je ra­ nije i organizovanije počeo i bio bolje vođen. Bolje organizovan i uspešno vođen otpor ustašama i okupatoru na prostoru Cazinske krajine počeo je krajem 1942. A to znači - posle oslobađanja Bihaća i cele Cazinske krajine, čemu je naročito doprineo tromesečni boravak ruko­ vodilaca NOB na ovim prostorima, uspostavljanje narodne vlasti (NOO) i vrlo aktivan rad članova KPJ, SKOJ-a i AFZ-a. Takva aktivnost znatno je pozitivno delovala i na ovdašnji muslimanski živalj koji je bio zaveden od ustaških vla­ sti. Razni skupovi i brojni mitinzi su bili prilika gde su aktivisti narodu obja­ šnjavali ciljeve narodnooslobodilačkog pokreta, potrebu okupljanja naroda u jedinstveni front za borbu protiv okupatora i njegovih slugu - ustaša i četnika. Krajem decembra 1942. od Trećeg bataljona Seste krajiške brigade formi­ rana je Osma krajiška brigada. Bataljon Hamdije Omanovića postao je jezgro za formiranje Osme krajiške brigade. Novu brigadu popunjavali su borci sa područja Bosanske krajine. Uspostavljena je narodna vlast u srezu, opštinama i selima. Organizovane su masovne organizacije NOF, USAOJ, AFŽ. Narod je osetio pravu slobodu, nažalost, ta sloboda je kratko trajala ,ali je ostavila du­ bok trag u narodu na ovim prostorima. Krajem januara 1943. godine okupator i ustaše krenule su u veliku ofanzi- vu na slobodnu teritoriju i jačim snagama potisli NOV sa ovog prostora. Ta­ ko je kratko vreme zaustavljen razvoj NOP-a na ovim prostorima.

11 Januar - april 1943. godine bio je ponovo vrlo težak za Srbe, ali su i Musli­ mani bili pod udarom ustaša i okupatora zbog saradnje sa partizanima. Povratkom Osme krajiške brigade na prostor Cazinske krajine u aprilu 1943. godine i formiranje Cazinskog partizanskog odreda u leto iste godine, a naročito prelaskom muslimanske milicije Huske Miljkovića pod komandu če­ tvrtog korpusa ponovo je snažno oživala podrška NOP-u. Formirane su nove borbene jedinice, Unska operativna grupa, 1. 2. i 3. muslimanska brigada, a narod se masovno uključio u NOP dajući sve od sebe za pobedu nad faši­ zmom. Na kraju, želeo sam da mlađe i buduće generacije saznaju nešto više o rat­ nim dešavanjima u drugom svetskom ratu na prostorima Cazinske krajine, kako nam se skrivene istine i „politička“ istorija ne bi surovo ponavljale i na­ novo svetile. Dušan Miljković

12 OSNOVA ZA ISTORIOGRAFSKE ANALIZE

njiga D.Miljkovića ima svojstva istorijske hronike i vredan je prilog K potpunijem saznavanju naše prošlosti na prostorima Cazinske krajine tokom Drugog svetskog rata. Pitanje koje razmatra složeno je i politički i isto- rijski, jer se odnosi na vreme Drugog svetskog rata i njegove kontroverzne per­ cepcije u jednoj izrazito pluralnoj nacionalnoj i verskoj sredini (srpskoj, muslimanskoj i hrvatskoj) kakva je tada bila Cazinska krajina. Otuda i poku­ šaji da se istraže problemi stradanja stanovništva na ovim prostorima, i pored svih političkih ograničenja, objektivno ni stručno nisu bili jednostavni. Autor je upravo to učinio i sam svestan složenosti pitanja, nedostataka relevantnih istorijskih izvora, ali i političkih okolnosti u kojima je ono, posle razbijanja ju- goslovenske države, izgubilo opštiju (jugoslovensku ) težinu i značaj. I pored tih okolnosti Miljković je uspeo da prikupi važne podatke o strada­ nju srpskog stanovništva i da ih hronološki i sistematično uobliči u posebnu knjigu, koja će sigurno biti osnova za dublje naučne - istoriografske analize. Učinio je to i u trenutku kada o ovoj temi ne postoje nikakvi radovi niti je na ovakav način istraživana. Koncepcija rada primerena je karakteru teme i njenom naslovu. Knjiga je podeljena u dva dela. U prvom delu „Tragedija srpskog stanovništva pod vla­ šću NDH“ dokumentovano se razmatraju počeci konstituisanja ustaške vlasti i pripreme za represiju i obračun sa srpskim narodom na prostoru Cazinske krajine, ali i reakcije drugih naroda. Ocenjuje da su reakcije muslimanskog stanovništva u početku bile manje arogantne prema srpskom stanovništvu, ali će i muslimanski živalj uveliko prihvatiti saradnju i ući u ustaški sistem vlasti i vojne organizacije. Ustaške zločine prema srpskom narodu razmatra veoma konkretno i siste­ matično od prvih najava i pretnji, pritisaka da prihvati katoličanstvo i moha- medanstvo, do zatvaranja, ubijanja i masovnih stratišta i dr. Posebnu, a istovremeno i istoriografsku vrednost knjige čine spiskovi stradalih - ubije­ nih iz svih mesta Cazinske krajine, kao jedinstvene dokumentarne osnove za ocene o zločinačkom karakteru ustaške vlasti i režima. U prezentaciji ustaških zločina, Miljković se oslonio i na brojna sećanja pre- živelih ili očevidaca, čija su svedočenja doprinela dubljoj spoznaji i vremena i svireposti ustaškog pokreta i njegovih metoda. Pažljivi čitalac će lako uočiti kako su ova sećanja uglavnom faktografska i lišena emocionalnih remini­ scencija, što im je dalo i veću objektivnost. Već i naslovi pojedinih poglavlja u prvom delu knjige govore o njenoj struk­ turi i širini pristupa: na hiljade ubijenih, lokalna mučilišta, Garavica, reke i po­ toci krvi, masovna pogubljenja u Bosankoj Krupi i okolini, ustaše, spontani otpor ustaškom teroru i pripreme za ustanak, povratak srpskih izbeglica na razorena ognjišta, zastoj u ubijanju prekinuo hodža Bećir Borić, masakr srp­ skog stanovništva na Suvoj međi, tragični avgust u Memića Brdu i u Podgra-

13 dini, krvlju natopljena sela Pištaline, Perna, Podgomile, zločini u selima Stije­ na, Mutnik, Marin Most, Rujnica, Krndija, Bugar, Bukovica, Tržačka Raštela, Kordunski Ljeskovac, uloga Talijana u slabljenju i razbijanju NOP-a, formira­ nje ustaničkih gerilskih odreda - jedinica, Bojanska četa i neke njene brorbe- ne aktivnosti, neuspeh Druge čete Trećeg bataljona u Šturliću, napadi na slobodnu teritoriju južnog Korduna, reorganizacija u drugom Kordunaškom partizanskom odredu, samilost i humanost u vreme strašnih zločina i prvi ula­ zak partizana u Cazin. Ovi naslovi u potpunosti odgovaraju nameri autora da se dođe do potpu­ nije predstave o događajima na složenom političkom, nacionalnom i verskom prostoru Cazinske krajine. To je uslovilo da se u svojim zapažanjima distan­ cira od isključivih formulacija i kvalifikacija - da učinjene zločine ne poisto- veti sa narodima u celini. Potvrdilo se to i u iznošenju podataka o ponašanju i nekih uglednih muslimanskih porodica i ljudi u osudi zločina nad srpskim narodom - Nurija Pozderac i dr. Još više se to potvrdilo u informacijama o razvitku otpora ustaškom pokre­ tu, koji je u početku imao spontani i egzistencijalni karakter i zato uveliko ne- uspešan, ali ne i jednonacionalan. U tom smislu dublje istorijske analize utvrdile bi sigurno da motivi otpora nisu bili samo egzistencijalnog već i šireg, antifašističkog karaktera do koga će na ovim prostorima doći posle bihaćke operacije i Prvog zasedanja AVNOJ-a. Drugi deo knjige upravo se više bavi razvojem antifašističkog pokreta, ko­ ji sada dobija i širu nacionalnu i političku osnovu. Ovaj deo teksta baziran je na relevantnoj literaturi i probranim sećanjima i uverljivo pokazuje nove raz- mere pokreta koji ide od formiranja Osme krajiške brigade, prvih organa vla­ sti - narodnooslobodilačkih odbora, njihove političke i kulturne aktivnosti i dr. Knjiga sadrži i brojne fotografije o najvažnijim akterima istorijskih doga­ đaja u Cazinskoj krajini, ali i kratke istorijske portrete najistaknutijih organi­ zatora NOP-a, komandanata partizanskih jedinica i boraca. Ovi portreti upravo i pokazuju nacionalnu i političku širinu vodstva NOP-a u Cazinskoj krajini u kojem su i Srbi i Muslimani i Hrvati intelektualci, radnici i seljaci. Uzimajući u obzir da je reč o prvom pokušaju potpunijeg osvetljavanja pi­ tanja stradanja stanovništva u Cazinskoj krajini i dokumentovanoj zasnova­ nosti knjige i ozbiljnosti pristupa ovom složenom istorijskom problemu, smatram da postoje sve važne pretpostavke da se knjiga publikuje. Iz tih raz­ loga i preporučujem njeno objavljivanje. Novi Sad, 7. juli 2011. Prof. dr Ranko Končar

14 PRVI DEO

Tragedija srpskog stanovništva pod vlašću NDH (1941-1942)

aznanje o potpisivanju Trojnog pakta sa Nemačkom i Italijom, kao i Svojni puč 27. marta 1941. u Beogradu, u selima Cazinske krajine izaz­ vali su ne malo uznemirenje. Vesti su pristizale sa zakašnjenjem pa su pone­ kad jedna drugu potirale. S druge strane, dolazak mladog kralja Petra na vlast obradovao je Srbe, a verovaio se da će nova vlada s generalom Dušanom Simo- vićem na čelu zavesti red, i da će zemlja, ukoliko bude napadnuta, biti uspeš- no branjena. Verovao je narod, takodje, da će naši stari saveznici, Engleska i Amerika, pomoći u odbrani od fašističke Nemačke i Italije. Pojedinci u srpskim selima, bolje obavešteni, znali su o do tada postignu­ tim uspesima Nemaca koji su već uveliko pregazili veliki broj zemalja Evrope. Krajem marta i početkom aprila stizali su pozivi mlađim vojnim obveznicima da se jave u svoje ratne jedinice, što je posebno zabrinulo narod. Osećalo se da stvarno preti rat, a takva strepnja se ubrzo i obistinila. Šestog aprila 1941. godine Nemci su bombardovali Beograd i rat je počeo. Nemačka i Italija, dakle, bez objave rata udarile su na Jugoslaviju. U Bihaću i okolini vidjeni su avioni koji su nadletali i bombardovali vojne objekte i cen­ tre za mobilizaciju. Tih prvih ratnih dana stizale su retke često protivrečne ve­ sti i to uvek sa zakašnjenjem. Ljudi su bili zbunjeni često protivurečnim vestima - čas lošim, čas ohrabrujućim. Vrlo slaba obaveštenost stanovništva, a i retki radio-aparati, kao jedini kakav-takav prozor u svet, bili su ubrzo od­ uzeti. Ljudi su se često iz Bihaća, Cazina, Bosanske Krupe i Kladuše vraćali uplašeni. Bilo je vesti i da je rat završen, te da je naša vojska kapitulirala. Usko­ ro, posle tih zlokobnih vesti o porazu na bojnom polju, pročulo se i da su kralj Petar i Vlada generala Simovića pobegli iz zemlje u inostranstvo. Neki to nisu prihvatili kao tačno, međutim, dan-dva potom tačnost su potvrdili nešto rani­ je mobilisani vojnici koji su uspeli da izbegnu zarobljavanje i vrate se kućama. A neki, opet, čak nisu ni metak ispalili na neprijatelja, dok su se pojedinci vra­ ćali sa kompletnom ratnom opremom, pošto je vojni garnizon i centar za mo­ bilizaciju u Bihaću bio raspušten. Takvi vojnici su neretko delove vojne opreme i oružje prodavali za sitne pare, a uniforme menjali za bilo kakvo civilno ode- lo kako bi izbegli zarobljavanje. Takve prilike, naročito da dodju do oružja, is­ koristili su promućurniji i hrabriji da se naoružaju. Nažalost, više je bilo onih koji su na poziv ustaških vlasti predali oružje. Krajem aprila kroz sela Cazinske krajine prolazile su grupe vojnika, prete­ žno oficiri i podoficiri, Srbi koji su izbegli zarobljavanje i napustili jedinice ko­ je su ustašama ili Nemcima predavali komandanti i komandiri. Ovi mladi ljudi bili su poreklom Srbi iz Srbije i Bosne i nameravali su da se probiju u Srbiju, ubeđeni da će tamo uspešno organizovati otpor okupatoru i domaćim izdaj­

15 nicima. Ovi hrabri mladi oficiri, vatreno govoreći o nastavku rata, bodrili su prisutne seljake, govorili su im da rat nije završen, te da će kralj i vlada od sa­ veznika, Engleza i Amerikanaca, dobiti pomoć za uništenje i proterivanje oku­ patora i njegovih slugu - ustaša. Slušajući te nadahnute govore, ver ovaio se da će uskoro okupator biti proteran i da će se ponovo vratiti sloboda. Ali, ubrzo je bilo jasno da su to bile priče za malu decu, od organizovanog ot­ pora tada nije bilo ništa. A ti mladi oficiri, kako smo nešto kasnije saznali, već po­ sle nekoliko dana bili su razoružani, neki su odvedeni u zarobljeništvo, a neke su ustaše likvidirale. Samo su najhrabriji i najsnalažljiviji stigli svojim kućama. Uprkos svemu, krajem jula 1941. narod se pobunio protiv ustaškog terora, podigao se na ustanak pod rukovodstvom KPJ i krenuo u borbu protiv oku­ patora i domaćih izroda - ustaša i četnika. Polovinom aprila 1941. narod srpskih sela Cazinske krajine, na razne nači­ ne, saznao je o proglašenju Nezavisne države Hrvatske, kao i to da Bosna pa i Cazinska krajina potpadaju pod novoproglašenu ustašku državnu tvorevinu. Nezavisna država Hrvatska proglašena je 10. aprila. Proglasio ju je pukovnik bivše austrijske armije ustaša Slavko Kvaternik. Dakle, pre kapitulacije Jugo- slovenske vojske i Jugoslavije, na tlu te zemlje stvorena je i kvislinška država, buduća grobnica srpskog naroda. Odmah po tom saznanju naglo su se pogoršali odnosi između komšija i do­ tadašnjih prijatelja i kumova. Hrvati su počeli otvoreno da prete Srbima govo­ reći kako je prošlo srpsko vreme, kako je proterana ciganska monarhija Kara- đorđevića. Čim su Nemci stigli u Bihać, Cazin, Krupu i Kladušu počelo je us­ postavljanje ustaške vlasti i sprovođenje novih zakona, naredbi i propisa, Mu­ slimani nisu pokazivali naročito primetnu aroganciju prema Srbima, iako su na prosto­ rima Cazinske krajine bili mnogobrojniji i jači. Ipak se u njihovim istupima videlo da oni očekuju neka nova i veća prava u odno­ su na srpsko stanovništvo. Priče Hrvata o stvaranju nove države NDH, proglašene pre kapitulacije Jugoslavije, ovde su ozva- ničene 17. maja 1941. donošenjem Uredbe o odbrani naroda i države NDH. Ovom uredbom otkrivene su namere da će se iz Hr­ vatske i Bosne ukloniti Srbi, Jevreji i Ciga­ ni. Svi oni a posebno Srbi stavljeni su van za­ kona, što se ubrzo moglo uvideti iz drugih uredbi, naredbi i proglasa kojima se reguli- še prevođenje iz jedne u drugu veroispovest. Zatim, iz nadležnosti prekih sudova za ne­ poćudne, kao i iz raznih zabrana, kao što su udaljavanja iz mesta boravka, zabrana rada

Slavko Kvaternik, bivši austrougarski oficir, zamenik poglavnika Ante Pavelića. Desetog dana Aprila 1941. proglasio je Nezavisnu Državu Hrvatsku

16 srpskih škola i kulturno-umetničkih i sportskih društava, a takođe i zabrana dr­ žanja i nošenja oružja. Otpuštani su Srbi iz državne službe: učitelji, žandarmi, službenici... Nakon govora Ante Pavelića, maja 1941. godine, bilo je jasno da i Musli­ mani postaju priznati u novoj državi. Pavelić je tada, obraćajući se Hrvatima i Muslimanima, rekao: „Ja sam posjekao stablo, a vi krešite grane.“ Ubrzo na­ kon govora Ante Pavelića, govorili su i mnogi ustaški ideolozi, čelnici i srbo- mrsci, kao što su Mile Budak, Milovan Žanić, Viktor Gutić i drugi. Viktor Gutić, banjalučki stožernik, preteći Srbima (maj 1941) u svom go­ voru je, između ostalog, rekao: „Na moje zadovoljstvo i u korist hrvatskog na­ roda, sada ima da pristupim grandioznom djelu, čišćenju Hrvatske i Bosanske krajine od nepoželjnih elemenata“, (profesor dr Mićo Stojanović, „Veliko umi­ ranje“, str. 21. i 22.) Počelo je provođenje etničkog čišćenja Srba, Jevreja i Cigana po formuli 30 odsto proterati, 30 odsto prevesti u katolike i 30 odsto pobiti. Da bi takav plan proveli bilo je potrebno pridobiti Muslimane za čvrstog saveznika i imati po­ dršku Nemaca i Talijana. Uz pomoć okupatora, Nemaca i Italijana, usposta­ vljena je kvislinška vlast u gradovima: Banjaluka, Bihać, Bosanska Krupa, Cazin, Velika Kladuša i u svim dotadašnjim opštinama. Za taj poduhvat tre­ balo je privoleti narod da poštuje novu vlast, bilo je potrebno naći saradnike i pristalice koji će se boriti za ostvarenje planova i ideja ustaških ideologa izre­ čenih i napisanih u odlukama i naredbama ustaških vlasti. Iz javnih istupa, ob­ javljenih uredbi i naredbi, jasno se videlo šta to treba učiniti sa Srbima, Jevrejima i Ciganima, a na prostoru Cazinske krajine, pa i šire, postavljalo se pitanje kako ukloniti Srbe. Postavljeni čelnici u pomenutim gradovima i opštinama imali su svu podr­ šku i pomoć vrhovnih vlasti u Zagrebu i hrvatskih vlasti iz susednih mesta, kao što su Gospić, Slunj, Karlovac, Glina itd. Ova mesta su znatno ranije ste­ kla izvesna iskustva u satiranju Srba koja su bila neophodna ustašama u Bosanskoj krajini. Tokom aprila, maja i juna 1941. godine vršeni su intenzivni pregovori sa muslimanskim lideri­ ma, tražena je njihova podrška za sprovođenje us­ taških planova u delo koji su na Kordunu, Baniji i Lici uveliko bili ostvareni. Tamo je već u aprilu i maju naveliko satirano srpsko stanovništvo. Na početku pregovora sa muslimanskim lide­ rima ustaše nisu nailazile na saglasnost i prihva- tanje ustaških planova, od pojedinih musliman­ skih prvaka su odbijeni a neki su se premišljali, ali su uz velika obećanja i pretnje, ipak, pristajali da sarađuju. Nažalost, vrlo brzo su se našli i oni sr- bomrsci koji su sa oduševljenjem prihvatili sara- dnju u ustaškom zločinačkom poduhvatu. Jedan Viktor Gutić, ustaški stožernik za Bosansku krajinu, jedan od najvećih krvnika i ratnih zločinaca

17 Hodža Aganović u poseti Anti Paveliću od takvih bio je učitelj iz Bosanske Krupe Hu- sejin Muranović koji se prihvatio dužnosti logor­ nika i ustaškog poverenika, i počeo aktivnu propagandu kako treba Srbe uništiti. Ubrzo Osman Kulenović, potom hodža Smajil Mujakić predvodio je dele- potpresednik vlade NDH gaciju kod Ante Pavelića u ime Muslimana Bo- do novembra 1941. godine sanske Krupe i okoline. Pojavili su se i političar i advokat Osman Ku­ lenović , Hasan Miljković, Kadija Mujkić, Džafer Kulenović a Muranović je pri­ kupio hiljadu i petsto potpisa Muslimana iz Bosanske Krupe i okolnih sela i pre­ ko hodža (kao podršku) sa delegacijom, uz pozdrave, preneo Anti Paveliću. Velika smetnja i usporavanje u sprovođenju zločinačkih ustaških planova bili su prvenstveno Nurja Pozderac, bivši posla­ nik u Skupštini Kraljevine Jugoslavije, Abdulah Ibrahimpašic, Sulejman Topić, Mahmut Zulić, Mustafa Dizdarević, Idriz Muratović, Muhamed Bajrić Odžinac, Munib Muranović i mnogi dru­ gi Muslimani antifašisti i protivnici ustaške po­ litike, kao što su, uz ostale, Osman Karabegović, Skender Kulenović, Hamdija Omanović, Huška Miljković, Avdo Ćuk, Rahmija Kadinić, braća Terzić, Ale Galić, Remzija Hercegovac, Mešo Ibrahimović, Esad Redžić, Meho Hadžibegić , Esad Midžić , Izudin Čaušević, Šemso Tabako- vić, Ahmet Šehović, Mahmut Ibrahimpašić, Hajro Kapetanović, Ferid Dedić, Mujo Delić, Sa- bit Daušević, Muharem Bajrić, Zaim Dizdaro- vić, Šefket Maglajić, Idriz Ćejvan, Mustafa Diz­ darević, Mahmut Zulić i drugi antifašisti, protiv-

Džafer Kulenović, potpresednik vlade NDH od novembra 1941. do kraja rata

18 Nurija Pozderac, poslanik u Skupštini Kraljevine Jugoslavije, potpredsednik Izvršnog odbora AVNOJ-a, legenda Cazinske krajine u vreme NOR-a nici ustaške politike koja je od početka bila jasno usmerena na fizičko i duhovno istrebljenje Srba, Jevreja i Roma. Pomenuti i mnogi drugi Muslimani pružili su otpor ustaškoj politici, spremni da se bore pro­ tiv okupatora i njegovih pomagača ustaša i čet­ nika. Bez obzira na otpor mnogih pojedinaca iz redova muslimanskog naroda - upornost, agre­ sivnost, laži, propaganda, očigledne pretnje i ve­ lika obećanja sirotinji da imaju šansu da slobo-

19 dno uzmu sve što im treba od Srba, Banjalučki sto- žernik i ustaški ideolog, a veliki srbomrzac dr Vik­ tor Gutić govorio je: “Uništimo sve Srbe, koljimo ih, ubijmo ih, proterujmo ih. Ako je kome potre­ bna krava, konj ili vo, ima svega u Srba, uzmite, ne bojte se“. Vrhovni čelnici NDH činili su sve da prido­ biju taj nepismeni siromašni narod. Podilazili su Muslimanima govoreći da su oni značajna sna­ ga koja treba da pomogne u stvaranju i učvršće­ nju vlasti u mladoj NDH. Ove tvrdnje su bile sasvim osnovane, jer ustaška vlast sa proklamo- vanom politikom i namerama bez podrške Mu­ slimana u Bosni nije imala nikakve šanse da se održi i sprovede u delo svoje planove o čišćenju NDH od Srba i Jevreja - posebno Srba. S toga su Ante Pavelić, poglavnik NDH, isticali značaj saradnje Muslimana na razne na­ najveći krvnik srpskog naroda i ratni zločinac Drugog svetskog čine, u svim govorima i na mnogim mestima; rata koji je izbegao suđenje slavili su i hvalili njihove aktivnosti i uspehe i i zasluženu kaznu svakom prilikom govorili su da su Muslimani „cveće hrvatskog naroda“, hrvatske glavešine pa i sam Ante Pavelić rado su nosili na glavi fes sa slovom U. Nudili su im značajna mesta u vladi države, odmah su postavili Osmana Kulenovića za mi­ nistra i potpredsednika vlade. Tako su Pavelić i hrvatske ustaše, nešto propagandom, raznim obećanjima, ali i pretnjama, sa izvesnim zakaš­ njenjem u maju prve ratne godine uspostavili ka- kvu-takvu vlast. Nova ustaška vlast je od samog početka vršila progon i satiranje Srba, Jevreja i Roma. U početku su ovde Muslimani imali izda­ šnu pomoć svake vrste od ustaša iz Zagreba, Sa­ rajeva, Banjaluke, Slunja, Gospića, Gline i drugih hrvatskih gradova.Već tada su imali odgovara­ juća iskustva, jer su više od dva meseca ranije po­ čeli sprovoditi u delo ranije donete planove o Andrija Artuković, ministar unutrašnjih poslova u vladi čišćenju navedena tri naroda. Pridošli instrukto­ NDH, i glavni organizator logora ri iz pomenutih gradova počeli su i na terenu Ca­ smrti u Hrvatskoj zinske krajine, i šire, da formiraju logore i sratišta i praktično vrše obuku novih koljača na ovim po­ slovima. Naročito se isticao ministar unutrašnjih poslova Andrija Artuković i njegov pomoćnik Maks Luburić. Na ovim prostorima vlast je najpre uspostavljena u Bihaću, Bosanskoj Kru­ pi, Cazinu i Velikoj Kladuši. Nešto ranije ustaše su formirale vlast u Banjalu­ ci, a zakleti srbomrzac i ustaša dr Viktor Gutić postavljen je za stožernika.

20 Postao je glavni ideolog i planer za uništenje Sr­ ba. Bio je snažna inspiracija, podsticaj i podrška muslimanskim ustašama u Cazinskoj krajini. U Bihać je nešto kasnije stigao i Ljubomir Kvater- nik, brat Slavka Kvaternika. Slavko je bio pukov­ nik u austrijskoj vojsci, a brat mu Ljubomir postavljen je za velikog župana, kako se govori­ lo, velike župe Krbava i Psata. Za njegove zamenike i kotarske predstojnike imenovani su Jakov Džal, ustaški logornik, Petar Šimić, žandamrijski narednik, Stanko Vidović, domobranski satnik, Blagomir Veber i drugi. U štab župana uključeni su i neposredni organiza­ tori, županovi poverljivi ljudii, likvidatori Srba: Enver Kapetanović, ustaški poručnik, Ivica Dev- čić zvani Pivac, Mirko Golubović, Stipe Madžar, Derviš Salihodžić, David Prša, Nikola Ante Vi- Ljubomir Kvaternik, veliki župan cković, Vlado Bokeli, Hasan Bajramović... En­ velike Župe Krbava i Psat, veliki krvnik srpskog naroda ver Kapetanović stizao je da kolje Srbe na ćelom ovom prostoru. U Bosanskoj Krupi za logornika i ustaškog poverenika imenovan je veliki srbomrzac Huse- jin Muratbegović, a za pomoćnika predsednik opštine Muhamed Kadić. U Cazinu za logorni­ ka i ustaškog poverenika bio je postavljen Ale Omanović, a njegov pomoćnik i organizator li­ kvidacije Srba bio je Himzo Hadžić, ustaški po­ ručnik iz Bosanske Krupe. U Velikoj Kladuši bile su ustaše: Vladislav Gregac, Jozo Šućurović, Hasan Sarajlić, Arif Muratović... Hasan Miljko- vić je organizovao krajiški odbor za podršku no­ voj ustaškoj NDH, a u opštinama i većim selima vlast su održavali komandiri žandarmerijskih postaja, u selima starešine sela. Polovinom apri­ la ustaška propoganda uključila je ranije vrbo­ Enver Kapetanović, ustaški vane muslimaske antisrpske političare koji poručnik, verni sluga i poverljivi podržavaju ustašku politiku. Tako Ivan Gutić, čovek župana Ljubomira stožernik u Banjaluci, dolazi u Bihać i drži va­ Kvaternika. Organizator trene govore o potrebi progona i uništenja Srba i izvršilac masovnih pokolja i Jevreja, u Cazinu govori Osman Kulenović ko­ na ćelom prostoru župe ji ubzo postaje potpredsdnik vlade NDH. Poznato je da su već početkom maja svi Srbi bili otpušteni sa dužnosti žan- darma, učitelja i iz svih državnih službi. Za uspostavljanje lokalnih vlasti po opštinama i selima izdata su mnoga uputstva i naredbe, naređenja i proglasi sa ciljem okupljanja što većeg broja mladih Muslimana u ustaške i domobranske jedinice. U ustaše se primaju do-

21 brovoljci i to oni koji su spremni za klanje Srba. Šalju ih u ustaške centre na pri­ premu, obuku i usvajanje tamo stečenih iskustava, pošto su u maju i junu 1941. uveliko vršeni pokolji na Kordunu, Lici i Baniji, pa su i sa ovih prostora prve grupe Srba upućene u logore Gospić, Rab i Jadovno. Tamo su na zverski na­ čin bili mučeni a zatim poubijani, često i živi bacani u jame bezdanice. Zada­ tak regrutovanja ustaša u Cazinskoj krajini u početku nije išao lako, međutim, nakon govora Ante Pavelića, poglavnika, Viktora Gutića, banjalučkog stožer- nika, kao i govora niza muslimanskih političara srbomrzaca i proglasa velikog župana Ljubomira Kvaternika u Bihaću, pridobijanje muslimanskog življa bi­ lo je mnogo uspešnije.

Isticanje u govorima i davanjem velikih ovlašćenja ustašama odziv se naglo povećao. U ustaše su se najpre javljali ranije poznati kriminalci i razbojnici, lopovi i najgori ljudski ološ. Pavelićev zločinački režim odobravao im je slobo­

22 dnu pljačku srpske imovine, kao i mogućnost da raspolažu sa ljudskim živo­ tima, a najčešće sa životima ljudi koji su im doskora bili gospodari i hranioci. U drugom talasu prilazili su im i oni koji u početku nisu bili za takvu politiku prema komšijama i nekadašnjim prijateljima Srbima, nisu bili za takav grub postupak, ali videvši šta se dešava, neki u strahu za sopstveni život jer su bili pod pretnjama, a neki iz pohlepe za pljačkom srpske imovine, priključuju se ustašama i tako postaju zločinci. Oni Muslimani koji nisu prihvatili da priđu ustašama regrutovani su u domobransku vojsku. Kasnije su mnogi iz domo­ brana prelazili u ustaške sastave i činili strašne zločine. Na ovaj ili onaj način, milom ili silom, do kraja 1941. godine većina Muslimana uključila se u ustaš­ ke pokolje, uništenje Srba, pljačku i uništenje njihove imovine. Ponekad su se uključivali i civili, čak i žene i odraslija deca; oni su služili kao psi tragači za Sr­ bima koji su se sklanjali ispred koljača i njihovih pomagača. Nešto kasnije sa ovih prostora regrutovani su muškarci za popunu okupatorskh jedinica kao što je po zlu poznata je Handžar divizija. Okupacijom Jugoslavije od Nemačke i Italije i stvaranjem NDH na terito­ riji Hrvatske i Bosne i Hercegovine - uspostavljena je ustaška vlast i lokalna vlast u Cazinskoj krajini. Kako je ranije rečeno, ustaška vlast je bila u Bihaću, Bosanskoj Krupi, Cazinu i Velikoj Kladuši, kao i u svim opštinama i selima. Početkom maja 1941. godine ustaše su sprovodile ranije donesene naredbe centara ustaške vlasti. Istina, u početku nije bilo brojčano mnogo ustaša, ali oni pojedinci, uz brojne žandarme, civilnu miliciju i Muslimane seljake, uglav­ nom komšije, uspešno su vršili različita maltretiranja, pljačkanja, kao i poje­ dinačna hapšenja i poneko ubistvo. Najpre su tražili naoružanje i vojnu opremu, sumnjali su da nije izvršena naredba o predaji naoružanja. Većina seljaka je izvršila zahtev postavljen ranije da se preda registrovano oružje i voj­ na oprema. Svi koji su imali registrovano oružje odmah su ga predali kako bi izbegli kazne. Oni koji su se vratili iz vojske odmah su vratili oružje i vojnu opremu, a neki su zadržali oružje, nažalost takvih je bio mali broj. Bilo je slu­ čajeva da su pojedinci kupovali ponešto, ali su često bili potkazani od proda­ vača zbog čega su kupci bili maltretirani, a ponekad i ubijani prilikom oduzimanja kupljenog oružja. Nakon grubih pretresa u potrazi za oružjem i ra­ di pljački vrednih predmeta, Srbima su otimana i druga dobra - prehrambe­ ne namirnice, kao što su žito, mast, meso, med, stoka... O pljačkaškim akcijama ustaša i žandarma Srbi su bili često obaveštavani od svojih komšija Muslimana. Srpski živalj, verujući komšijama, pokušavao je da skloni što više dobara na skrovita mesta u trapove, u šumu... Sve je to bilo neuspešno. Dolaskom plja­ čkaša, mahom je sve bilo otkriveno, pokupljeno i odneseno. Ispostavilo se da su komšije pratile rad srpskih domaćina za vreme sklanjanja dobara i o tome obaveštavale ustaške pljačkaše, što im je olakšalo da pokupe sve sakriveno. Gruba maltretiranja prilikom oduzimanja oružja i pljačke dobara, uz premla­ ćivanje; bilo je sve jasnije da nova ustaška vlast počinje istrebljenje Srbe sa ovih prostora. Sve do polovine jula u selima nije bilo brojnijih hapšenja, izuzev nekoliko sela oko Cazina gde su, na primer, u Vrelu, Osredku i Gradini pohapšeni mu­

23 škarci od 16 do 60 godina. Držali su ih neko vreme u zatvoru u Cazinu, a on­ da ih posle odeđenog vremena pustili pošto su primili katoličku ili islamsku ve- roispovest. O zatvaranju a zatim puštanju iz zatvora u Cazinu priča Vico Majkić iz Gra­ dine kod Cazina. „Maja 1941. godine iz sela Vrela, Gradine i Osredka muškarci starosti od 16 do 60 godina bili su zatvoreni u Cazinu. Posle izvesnog vremena u zatvor je do­ šao ustaški logornik Ale Omanovič i rekao: „Braćo Srbi, primičete musliman­ sku ili katoličku vjeru, pa idite kući“. Postavio je dva stola gde smo se upisivali. Za jednim stolom sedeo je ustaša koji je upisivao Muslimane, a za drugim su se upisivali oni koji prelaze u katolike. Mi iz Gradine i Osredka primili smo islamsku veru, odmah smo dobili i novo ime. Ja, Vico, dobio sam ime Vahid, Rajko je postao Ramo, Milan Muharem, itd. Dobili smo sredstva i pušteni smo kući i posećivali smo džamiju u Slatini. Taj Ale Omanović bio je u Cazinu naj­ veći i glavni ustaša. Ljudi iz Vrela primili su katoličku veroispovest“. Vico Majkić tvrdi da je Trivo Smiljanić, prvoborac, posle rata sprečio da se strelja Ale Omanović, „jer je spasio ova tri sela od pokolja i paljenja.“ Ova priča Vice Majkića je samo de- limično tačna, što će se kasnije videti iz događaja u ovim selima“. Slično govori o prevođenju u drugu veroispovest i Branko Vukašinović ko­ ji tvrdi daje taj pokrštaj vršen u avgustu 1941. godine. Evo šta kaže: “Avgusta meseca 1941. godine ustaše su u Vrelu, Gradini i Osredku pokupili ljude i sta­ vili ih u zatvor u Cazinu. Nakon izvesnog boravka, u zatvor je ušao Ale Oma­ nović, ustaški komandant, sa Brankom Vojinovićem iz Osredka koji je ranije prešao u islamsku veru. Sa ustašom Alom i Brankom ušli su još četiri ustaše. Branko je imao fes na glavi. Ale je ustašama naredio da unesu dva astala. Kad su uneli astale, Ale nas je pitao kako nam je u zatvoru. Rekli smo da nam je do­ bro, ali ne znamo kada ćemo kući. Tada Ale kaže: “Draga braćo Srbi, došlo je naređenje od našeg poglavnika Ante Pavelića da vas pustimo kući, ali treba da pređete u muslimansku ili katoličku vjeru, jerbo pravoslavne vjere u NDH ne može biti“. Branko Vojinović nam je rekao: “Braćo Osredčani, pređite u mu­ slimansku vjeru“. Tako smo mi iz Osredka i Gradine prešli u Muslimansku, a Vreljani u katoličku vjeru. Mi, koji smo se upisivali u muslimansku vjeru, od­ mah smo dobili nova imena: Vahid, Derviš, Ramo, Alija i si. Sutradan su nas pustili kući,,. Negde nakon mesec dana došao je katolički hrvatski pop u Vrelo, zvali su ga Marijan. Sa njim je došlo trideset domobrana. Smestili su se u školu. Ovi domo­ brani su nas štitili od ustaša, Muslimana, sve do 1943/1944. godine u maju, kad je došla četa partizana. Partizani su došli kod mene i pitali me ima li u školi do­ mobrana. Rekao sam da ih ima trideset. Komandir čete naredio mi je da odem kod starešine domobrana i da mu kažem da partizani traže da se predaju, ina­ če će svi biti pobijeni. Otišao sam i to rekao starešini domobrana, on je ljuto bacio šapku sa glave, ali mi je ipak rekao da će se predati. Stavio je na prozor be­ li čaršav, izveo i ispred škole postrojio domobrane koje su partizani razoružali i pozvali ih da im se pridruže. Deset domobrana im se priključilo, a dvadeset ih je otišlo u Bihać. Tada sam i ja otišao u partizane“, kaže Vukašinović.

24 Pokrštavanje Srba vršeno je na mnogim mestima. Mnogi pokršteni Srbi kasnije su bili poklani Postoje i sumnje u potpunu istinitost ovih svedočenja. Ustaše su i pokršta­ vanjem pokušale ostvariti zadatak čišćenja prostora od pravoslavnih Srba. Svi postupci ustaša potvrdili su da za Srbe nema mesta u NDH, pa su ljudi videli spas u prelasku u katoličku ili muslimansku veroispovest. Kasnije su ustaše Hrvati imali sukobe sa ustašama Muslimanima oko prevođenja Srba u drugu veru, a najveći broj je bio poklan i posle pokrštavanja. Mesec dana kasnije, nakon masovnog odvo­ đenja muškaraca, počela je velika propaganda o neizbežnosti i jedinom spasu za srpski narod u Cazinskoj krajini da prihvate katoličku ili islamsku veroispovest, jer su u Vrelu, Gradini i Osredku uspeli izbeći pokolje i uništenje sela. Uskoro će se pokazati da je to bila samo ve­ lika prevara, a postupci ustaša u pomenutim selima bili su smišljeni mamac na koji bi se na­ rod odazvao, e, da bi na zborištima za pokršta­ vanje bio poklan. (O masovnim pokoljima nešto kasnije.). Napadom Nemačke na SSSR, pored Srba, Jevreja i Roma, počinje progon i komunista (23. i 24. juna) u gradovima. Najpre je u Biha­ ću izvšena racija, svi osumnjčeni isterani su na

Alojzije Stepinac, hrvatski kardinal, podržavao je ustašku genocidnu politiku prema Srbima. Preko katoličkog klera prevodio je Srbe u katoličku veru

25 fudbalski stadion i u italijanskim kamionima preveženi u Kulen-Vakuf i Bosan- skii Petrovac, a mnogi su usput likvidirani. U selima Cazinske krajine preno­ sile su se razne glasine od rođaka i prijatelja sa Korduna, Banije i Like. Pričalo se da su ustaše već odvele neke ljude. Postoje različite tvrdnje, od onih da su ti ljudi u zatvoru u Gospiću, do onih da su odvedeni na prisilan rad u Nemačku i Italiju, ali su se sve češće čuli i glasovi da ustaše ubijaju odvedene. Saznaje se da je veliki župan Ljubomir Kvaternik izdao naređenje i proglas o potrebi ukla­ njanja nepodobnih. Pojava begunaca sa stratišta potvđuje ove strašne priče - da su ustaše pobili sve odvedene, a pojavom begunaca sa stratišta Đoke Ševi- ća, Peje Smiljanića, Đure Ćujića i drugih ove vesti su i potvrđene; postalo je sve teže mirnim putem dovesti ljude na Idanicu. Da bi se lično uverio Huška Milj­ ković, kao Musliman komunista, išao je iz Gate u Bihać i osmotrio šta ustaše rade odvenim Srbima. Doneo je užasavjuće vesti koje, nažalost, mnogi Srbi ni­ su prihvatili ozbiljno, već su se i dalje odazivali na pozive ustaša koji ih i dalje, nešto milom, nešto silom, odvode na stratišta. Nakon županovog naređenja i objavljenog proglasa, u Bihaću počinje hapšenje uglednih Srba i Jevreja, potom u Bosanskoj Krupi, Cazinu i Velikoj Kladuši, a zatim i po okolnim naseljima. Hapšenja se vrše u velikoj tajnosti. Ljudi se u početku saslušavaju i zatvaraju u bihaćku kulu i u mesni zatvor. U početku neke osude na progone iz NDH, pojedince i oslobađaju, neke zatvaraju, ali je najveći broj uhapšenih u tajnosti iz kule i zatvora odveden na razna mesta, kao što su jame bezdanice na Plješe- vici. I pored pokušaja izvršavanja tih zločina u tajnosti, bilo je već tada sluča­ jeva da ustaše sasvim javno ubijaju ljude. Na primer, 4. juna 1941. godine grupa muslimanskih ustaša sa Muslimanskom milicijom i ustašom Avdijom Avdi- ćem na čelu na zverski način ubilli su Jovu Mudrinića iz sela Zborište, a zatim seljacima naredili da Jovu obese o drvo. Ovaj ustaški postupak izazvao je ve­ liku uznemirenost i strah ovdašnjeg srpskog stanovništva. Prema postojećim dokumentima, od 18. juna do 14. jula 1941. odvedeni su i ubijeni: Milan Vojvodić, Dušan Matavulj, Mihajlo Mandić, Veljko Mandić, Žarko Kozomorić, Jovo Kozomorić, Đorđe Đukić, Ilija Đukić, Đorđe Brekić, Milan Šarak, Đuro Kora, Jovo Trbojević, Jo­ vo Rako, Jovo Brdar, Stevo Tišma, Ilija Jović, Vojislav Brdar, Pero Stupar, Ilija Bilbija, Du­ šan Stupar, Živko Đukić, Mihajilo Žarković, Ljubo Banjeglav, Vaso Cvijić, Strahinja Radić, Nada Berković, Stanoja Čučković, Simo leše- vić, Dimitrije Petrović, Risto Prodanović, Spasoje Pavković i Petar Šević. Bili su to vrlo ugledni, umni i ranije veoma poštovani ljudi u gradu i okolini. Ova prva masovnija ubistva izvršavale su ustaše iz Zagreba, Sarajeva, Gli­ ne i Zenice, Gospića, Slunja i drugih grado­ va, a naredbodavaci i instruktori bili su

Vjekoslav Maks Luburić, ustaški pukovnik i komandant logora smrti u NDH i okrutni ubica. Izbegao suđenje, ali je 1969 godine u Španiji likvidiran

26 Spomenik na Jadovnu na Velebitu gde je ubijeno i u jame bezdanice bačeno oko 40 hiljada pogubljenih i živih Srba Vjekosvav Maks Luburić Ivica Dević Pivac,Mijo Babić, Ante Rožić, Ante Ško- rić i Enver Kapetanović, Jakov Džal, Petar Šimić, Mate Deud, Mijo Vidović, Murat Ibrahimpašić, Ivan Bunić, Ante Vugrin, Josip Golub, David Pršut i Vi- skovići. Tako su već juna i jula 1941. godine nestali Srbi iz Bihaća i neposred­ ne okoline. U isto vreme dok se hapse Srbi u Bihaću vrše se pojedinačna i grupna hap­ šenja ljudi u Bosanskoj Krupi, Cazinu i Velikoj Kladuši i po srpskim selima. Grupno i pojedinačno hapšteni su najobrazovaniji i najugledniji i sve do 23. ju­ la odvođeni u koncetracione logore u Gospiću i Jadovnu. Odatle su ih, posle mučenja i izmrcvarene, odvodili na ostrvo Pag logor Slano, lađama prevozili i ubijali a zatim bacali u more. Najveći broj su iz logora u Gospiću i Jadovnu, posle ponižavanja i mučenja, odvodili po grupama i tako mrtve ili polužive, čak, i žive bacali u jame bezdanice. Na hiljade ubistava nedužnih ljudi Evo nekih sela i imena ljudi koji su na mučenički način završiili svoje mla­ de živote, a odvedeni su iz sela: Perna, Podgomila, Pištaline, Dobro Selo, Baš- tra, Glavica, Ljusina, Ivanjska, Mrazovac, Varoška Rijeka, Bosanska Krupa, Glinica, Bosanska Bojna, Rujnica, Osredak, Mutnik, Gradina, Vrelo, Velika Kladuša i iz dugih mesta Cazinske krajine, Bosanske krajine, Banije i Kordu­ na i Like. Tu su i imena nekih uhapšenih i odvedenih tih julskih dana u kon- catracione logore smrti: Gospić,Jadovno a iz ovih logora odvodili su žrtve i bacali u jame bezdanice na Velebitu. Ili su ih prevozili na stratišta na moru na otok Pag, logor Slano i posle bacali u jame bezdanice na Pagu ili u more.

27 Iz sela Perne odvedeni su: Mirko Bokan, Mile Grmuš, Dmitar Zeljković, Vid Kovačević, Bogdan Rokvić, Dušan Skendžić, Srećko Panoćak. Iz sela Podgomila: Stevan Aničić, Jovo Tišma i Ilija Lukić. Polovinom jula 1941. godine u Gospić su odvedeni meštani sela Stabon- dže: Mihajlo M. Vranješević, Petar M. Banjac, Petar I. Radić, Jovo I. Radić, Dušan R. Dondur, Stevo Đ. Zec, Miloš L. Jeličić, Aćim Pere Zec, Pero Mile Zec, Mile Nikole Zec, Trivo M. Zec, Pero O. Tatić, Ostoja V. Grmuša, Pajo Stevana Grmuša, Stevan V. Vukojević, Stevo P. Škunda, Mile S. Medić, Milan Jove Borić, Mladen S. Obradović, Dušan Miška Tintor, Stojan Jove Tintor, Jo­ vo P. Božičić, Stojan Petra Marjanović, Marko N. Deran, Rade S. Bajić, Đurađ M. Dacijar, Rade M. Dacijar, Trivo L. Dondur, Sava M. Dondur, Trivo P. Mi- linović, Ilija M. Majkić, Nikola M. Majkić, Trivo T. Dražić, Pero T. Dražić, Ra­ de T. Dražić, Gojko M. Vejnović, Milan M. Medić, Mićo Milunović. Tih dana su ustaše u Stabandži i Dobrom Selu uhvatile još trideset ljudi i od­ veli ih u Brodarevac kod Bužima gde su ih mučili i sve poubijali. U Gospić i Ja- dovno su, takođe u julu, odvedeni i stanovnici iz Glinice, Bojne i Velike Kladuše, a iz sela u Baniji odvedeno je tada oko stotinu ljudi. Iz Dobrog Sela u Gospić i Jadovno su odvedeni : Vajagić V. Jovo, Vajagić R. Dušan, Vajagić L. Cvijo, Vajagić L. Risto, Vajagić L. Ilija, Jerković Mile. Jer- ković M. Milan, Jerković M. Dušan, Jerković M. Pero, Gavrilović Mile, Gavri- lović Gojko, Stupar Stojan, Stupar S. Mile, Stupar Stole, Kecman O. Todor, Popović T. Božo, Popović T. Dragoja, Popović P. Spaso, Popović Rade, Bogu- nović S. Đuro, Medić M Rade, Medić S. Miloš, Novaković M. Janko, Novako- vić J. Mihajilo, Progomenja Stevo, Kecman S. Simo, Kecman M. Pero - Pepa, Kecman R. Mišo, Kokić D. Đurađ, Kokić S. Jovo - Joja, Pađan S. Rade, Pađan R. Janko, Krnetić S. Miloš, Krnetić S. Cvijo, Todić R. Nikola, Bjelan Stevan, Ciganović Petar, Suzić M. Pero, Knežević I. Mirko, Knežević Mile, Lovrić S. Mirko, Lovrić Đurađ, Lovrić P. Trivo, Serdar P. Stojan, Ćulibrk T. Mišo, Ću- librk T. Petar, Dražić S. Miloš, Đurić D. Stanko, Ljiljak J. Ilija, Babić Ilija, Mi- lenčić - Ćulibrk, Kosanović Miloš, Popović Rade, Gavrilović Mirko, Latinović Pero, Kosanović Nikola, Knežević Luka, Knežević Obrad. Iz Ljusine: Kosanović B Đuro i Mijić Gliše Rade. Iz Ivanjske: Babić M. Stevan, Bajić R. Stevan, Bajić R. Trivo, Bajić S. Ilija, Be- ronja S. Milovan, Ćulibrk T. Branko, Dakić J. Spase, Dakić M. Nikola, Drlja­ ča M. Luka, Drljača M. Milan, Drljača M. Trivo, Gajić R. Mirko, Gajić P. Dušan, Gerdijan M. Mirko, Grubor S. Rade, Janković J. Branko, Jovičić Đ. La­ zo, Jovičić M. Nikola, Jovičić N. Uroš, Lončar M. Nikola, Lukač J. Milan, Lu- kač L. Bogdan, Oljača D. Branko, Oljača Đ. Simo, Oljača M. Ilija, Oljača M. Mirko, Oljača M. Uroš, Oljača T. Vladan, Perić M. Dragan, Serdar P. Dragan, Stanković M. Lazo, Stanković S. Mirko, Svjetlica O. Marko, Škorić Đ. Božo, Štrbac T. Milan, Vajagić M. Bogdan, Vajagić M. Rajko, Vajagić S. Ilija, Vran- ković Đ. Dragan, Vranković Đ. Ljuban, Vranković M. Bogdan, Vranković P. Mirko. Iz Glinice je odveden Gardijan Đ. Dmitar, a iz Baštre: Lovrić Đ. Milivoj, Rašeta M. Rade, Lovrić N. Jovo, Tatić Đ. Vaso. Iz Perne (Bosanska Krupa): Bokan N. Marinko, Grmuša L. Mile, Zeljković J. Dmitar, Zeljković J. Simo, Kovačević M. Vid, Ponoćka I. Sretko, Rokvić O.

28 Bogdan, Skendžić Dušan. Iz Mrazovca: Progomenja J. Božo, Progomenja M. Grujo, Progomenja N. Mišo, Progomenja N. Stevo. Iz Otoke: Đunić S. Nikola, Đunić V. Stojan. Iz Varoške Rjeke: Čojanović S. Ilija, a Iz Bosanske Krupe Amidžić Đorđa Srđan, Bojić Staniše Rade, Budisavljević Spase Lazo, Mijić Milica Petar. Iz Rujnice Ilija V. Ilić; iz Osredka: Božo Karanović, Petar Majkić, Jovo Opačić; iz Mutnika Vukelić I. Milan; iz Gradine Smiljanić M. Milan; iz Vre­ la: Latinović Rade Jovo; Velika Kladuša: Heror Mićo, Lazić Lazo i Trkulja Jo­ vana Dragan.

Jadovno na Velebitu

Pričala mi jedna sestra Vila, Koliko živi zadadoše rana, Da je skorom na Jadovnom bila, Koliko stada luta bez čobana, I slušala kako jela vita, To ne može da se ne osudi, Nešto surog Velebita pita. Koliko pravih tu pobiše ljudi.

Velebite što li ovo zove, Što ustaše krvave stvoriše, Iz duboke jame šaranove, Koliko Srba ovdje pomoriše Jel mučenik žedan ladne vode, Četrdeset hiljada i više, Ili duh neki prava i slobode. Tako naša istorija piše.

Strahota je to, makar ko zovao, Možda jeka ta njihova zove, Proradilo ponovo Jadovno. II su braća naša žrtve nove, Krv se braćo u žilama ledi, II je doček novijem gostima Istina nam o tome besedi. Opet naše kosti na kostima

Ne može se zaboravu dati, Opet naša muka pored muka, Ovaj zločin ne da se oprosti, II se čuje jeka od jauka. Jer su majke suzama polile, Glas pravde iz dubine zove, Svoju djecu kad su ih povile. O prokleto da si ti Jadovno!

Prije smrti u ustaškoj žici, O dušmani prokleto vam pleme, Pitali su, kažite izdajnici, Neće srpsko zatrti se seme, A zašto su krive ove bebe, Jer korijeni rastu iz dubine, Gledajući u smrt ispred sebe. Čekajući svjetlost da im sine.

Odgovor je glasio za žene Svjetlost duhom, svjetlost pra­ Vrisak djece niz krvave stijene. vice, Koliko seja razdvojiše sa braćom, Braćo moja, evo vam zdravice: Koliko djece sa materom i ćaćom. Da živimo svi za srpsko ime, Bog je s nama i mi smo sa njime!

(Reč Jadovno steže naše grudi, Nikola Korica, narodni guslar)

29 Lokalna mučilišta i stratišta Dolaskom Ljubomira Kvaternika na dužnost velikog župana velike župe Krbava i Psata i njegovim proglasima, naredbama i uputstvima, krajem jula počela je masovna prevara i hajka na Srbe sa namerom da se pohapse i likvi­ diraju svi oni koji bi mogli pružiti bilo kakav otpor. Počinju pripreme za ko­ načno čišćenje Srba (vlaha), kako se kaže u proglasu. Nešto ranije su izvršene pripreme i uvežbavanje ekipa koljača. Hapšenja najviđenijih ljudi iz Bihaća, Bosanske Krupe, Cazina i Velike Kladuše, i njiho­ vo uništenje, omogućilo je ustašama da steknu dobro iskustvo preneto od us­ taša iz Zagreba, Sarajeva, Banjaluke, Gospića, Gline, Slunja i drugih hrvatskih gradova. Oni su mesec-dva ranije počeli ovaj posao i tako stekli potrebna is­ kustva koja su nesebično preneli braći Muslimanima i Hrvatima u Bihaću, Ca­ zinu, Bosanskoj Krupi, Bužimu i Velikoj Kladuši. Jedan od krupnijih zadataka bio je obezbediti prostor gde će se moći pobiti i sahraniti hiljade vlaha - Srba. Stručnjaci su ispitali teren i rešili da glavno stratište za prostor Bihaća i okol­ nih sela, zatim, Like, Bosanske krajine, Korduna i Banije budu bare, široki pro­ stor na levoj i desnoj obali reke Klokot zvani Garavice, a kao pomoćna stratišta koristili su i šumu Osoj - Vučije jame kod Vrste. Prostor oko Klokota (Garavi­ ce) nalazi se na severnoj periferiji Bihaća - sa mestima Žegar, Bihaćka kula i druga naselja u Bihaću i njegovoj okolini. Na nekoliko mesta iskopane su veli­ ke rake duge i po sto metara, duboke i dovoljno široke - da bi se sahranilo što više Srba. Ustaške vlasti u Bosanskoj Krupi su, po uputstvima velikog župana Kvaternika i stožernika Gutića, pronašli Crno jezero na Uni, Sokolski dom u Bo­ sanskoj Krupi, Jezersko i druga pogodna mesta za uklanjanje poklanih Srba. U Cazinu su Ale Omanović i njegov štab pronašli pogodna mesta u Maci­ nim dolovima na Gnjilovcu, kod same bolnice i gimnazije u Cazinu, i dovolj­ no vrtača i rupa na brdu Čongur za sahranu Srba. U Velikoj Kladuši su za početak pripremili velike rake na Mehinom stanju gde su već postojali ranije iskopani široki i dovoljno duboki protivtenkovski rovovi. Na Poljicu kod Vr- nogreča iskopane su velike rake (tako je rešen za početak i ovde problem ukla­ njanja ubijenhi Srba). Rovovi na granici sa Hrvatskom kod sela Maljevac biće obimno korišćeni za klanje Srba iz naselja u Cazinskoj krajini, Korduna i Ba­ nije, a maksimajno je korišćena i pravoslavna crkva za ubijanje Srba. Ovi pro­ stori su pripremani ranije i krajem jula i početkom avgusta su korišćeni punim kapacitetima. Pomenuti mesta za masakre, u toku korišćenja, stalno su proširivana. Za radnu snagu angažovane su žrtve i seljaci Muslimani i Hrvati iz okolnih sela. Kasnije su upotrebljavana i improvizovana stratišta u raznim vododerinama, jarcima, potocima, poljanama, šumama, krečanama, septičke jame, a nije ma­ li broj slučajeva kada su rađeni i priručni krematorijumi gde su mrtve, polu­ mrtve pa i žive Srbe spaljivali. Poznata su stratišta gde su izvršeni masovni pokolji, kao na primer u selu Sta- bandži. Pokolj je istog dana izvršen na 11 mesta i to: Gakov jarak, Pađanov do, Bunčić jarak, Pelin potok, šuma Medveđak, Đordašica, Vranješevića jarak, Šu- kundin do, šuma Rastovača, Trkuljin do i Tadićev do. U selu Zborište pokolj je

30 izvršen na sedam mesta i to u - Davidovića bukviku, Bekutovom dvorištu, Ga- lonjića Rade šumi, Mujkića potoku, proplanaku iznad Glinica, crkvi u Zborištu i rastiku pored crkve. Mnoga su stratišta i mesta gde su deca, žene i starci poh­ vatani u više sela i dovedeni silom ili uz obećanje da idu na pokrštavaanje. Tako su izvšeni pokolji u Lazića dolu, Selištu, Memića brdu, Miostri, Osredku, Buko­ vici, Krndiji, zatim šume Mašvina, Crnaja, Kor. Ljeskovac, Ćoralići, Begov po­ tok, crkva Sadilovac, crkva Budmirić, crkva u Velikoj Kladuši, itd. Korišćene su i trošnije kuće - Janka Maraša, Ilije Medića, Paje Medića, Pa- je Bojića, Rajka Rokvića, Žarka Mandića, Milana Babića, Mile Zorića, Jovana Zeljkovića, Mile Bursaća, Mile Rašete za spaljivanje. Mesta kao što su Perna, Pištalina, Čojluk, Ljusina, Otoka, Ivanjska, Baštra, Podgradina, Stijena, Mio- stra, Gnjlovac, Macini dolovi, Čongur brdo, Cazin, Slatina, Ćoralići, Smrdan, Gradina, Osredak, Vrelo, Brekovica, Zlopoljac, Bihać-kula, Bihać-Žegar, Bi- hać-Garavice postala su stratišta. U stvari, u kasnijem periodu mesta za ubija­ nje Srba nisu se ni tajila ni birala. Ustaški monstrumi, te životinje sa ljudskim likom, klali su pripadnike srpskog naroda na kućnom pragu, crkvenom olta­ ru, svuda gde nađu žrtvu. GARAVICE Garavice su najveće i najkrvavije stratište na ovim prostorima. Veruje se da je krvolok srp­ skog naroda Ljubomir Kvaternik, sa njegovim ustašama koljačima, na Garavicama i stratištima oko Bihaća pobio više od dvadeset hiljada Srba i tako postigao barem treće mesto po broju na zverski način umorenih Srba, posle Jasenovca i Jadovna. Ubijene su hiljade Srba iz Bosne, Like, Korduna i Banije. Takvog srbomrsca i krvnika nije rodila majka. Jasenovac jeste prvi po strada­ nju Srba, ali Kvaternik je postigao rekord u brzi­ ni ili kratkoći akcije, svireposti i efikasnosti ubijanja. Za mesec dana počinio je toliko zla da se ne može rečima opisati. Ljubomir Kvaternik, ideolog i naredbodavac za otvaranje klanice za Srbe na Garavicama, primao je naređenja i uput- stva iz Zagreba od poglavnika Ante Pavelića i Zloglasna Kapetanova kula u Bihaću vlade NDH, trudio se da opravda poverenje po­ Zloglasna Kapetanova kula glavarstva. Da bi ispunio planove i izvršio nare­ u Bihaću gde su zatvarani, đenja, bilo je jasno da se morala stvoriti mučeni i ubijani nedužni atmosfera mržnje prema Srbima i kod Muslima­ pripadnici srpskog naroda na kao većinskog naroda. Trebalo je, zapravo, raspaliti maksimalnu mržnju prema do jučerašnjim komšijama i dobrim susedima. Veliki župan Ljubomir Kvaternik i banjalučki stožernik Viktor Gutić - od dolaska ustaške NDH intenzivno su radili na to­ me. Savetovali su svoje pristalice da učine sve da pripreme Muslimane za ra­ dnje koje predstoje. Nažalost, ustaše su preko svojih slugu, pristalica i ulizica,

31 Spomen-ploča na spomeniku žrtvama ustaškog terora na Garavicama - na levoj obali reke Klokot u Bihaću našle dovoljan broj srbomrzaca koji su bili spremni da na sve načine uništava­ ju Srbe, spremni da tek rođenu decu kolju i čereče. Spomenik žrtvama ustaškog terora Nakon izvršenih priprema i obuča­ na Garavicama, na levoj obali reke Klokot vanja ekipa za likvidiranje Srba izvršen u Bihaću, gdeje sahranjeno oko 12 hiljada žrtava je pokolj u Bihaću, kada su pohapšeni i pobijeni umovi toga grada. Krajem juna i početkom jula u tom gradu pobije­ ni su viđeniji Srbi: sudije, profesori, lekari, učitelji, otpušteni žandarmi, ofici­ ri, trgovci, dakle na brzinu, za nekoliko dana, u tajnosti uništeni su svi koji su u Bihaću i bližoj okolini nešto značili. Prethod­ no su ti ljudi bili hapšeni, zatvarani u Kuli ili u mesnom zatvoru, tamo mučeni, ponižavani, masakrirani i ubijani. Sahranjivani su u mno­ gim grobnicama najčešće na Garavicama. Pošto je veliki župan ocenio da ima dobro uvežbane ekipe koljača krenuo je u širu akciju. Nastavio je da izvršava plan objavljen progla­ som. Naime, smišljenim lažima pokušavao je i dalje da prevari naivne i poštene Srbe govoreći da treba da idu na rad u Nemačku. Sa malim patrolama ustaša i žandarma krenuli su sa po­ zivnicama najpre u naselja oko grada.

Spomen-ploča na spomeniku žrtvama ustaškog terora na Garavicama iza Mandića kuće, na desnoj obali reke Klokot u Bihaću (na ploči je pisalo daje tu sahranjeno 10 hiljada žrtava )

32 Memorijalni spomen-park na Garavicama u Bihaću koji je otkriven 1981.godine U toku borbi za oslobođenje Bihaća od 2 - 4. novembra 1942. godine kod zarobljenog ustaše nađen je izveštaj iz ustaškog logora u Bihaću i naređenje velikog župana iz koga se moglo videti da je do tada na području Bihaća likvi­ dirano 12-15000 grkoistočnjaka. Tim dokmentom se, između ostalog, nare­ đuje vojniku Melkoču da ima sve vlahe, bilo sumljive ili ne, poubijati: „To se ima izvršiti jer sam danas dobio nalog od velikog župana da se pobiju svi vla­ si od 16 do 100 godina i vlahinje koje su sumljive. Koji vam dođu pod ruku ne puštajte“. Među prvima na udaru našla su se naselja: Jasika, Jankovac, Kamenica, Bre- kovica, Zlopoljac, Pitoštan, Izačić, Vrsta, Gata, Bugar, Rujnica, Bukovica, Kr- ndija, Tržačka Raštela, Vrelo, Gradina , Kula, a zatim i sela opština Bosanska Krupa, Cazin, Velika Kladuša. Dovođene su ovde žrtve i iz Like , Bosanske krajine , Korduna i Banije. Evo nekih imena ljudi ubijenih na stratištu Garavice.

IzIz selasela JasikaTasika - -Bihać: Bihać:

Bajić Nikole Milan (19) Boričić Miće Janko (19) Bjelobaba Geno (28) Boričić Jose Stevo (66) Bjelobaba Ilija (36) Boričić Steve Pejo (38) Bjelobaba Milan (32) Boričić Steve Đuro (36) Bjelobaba Đuro (38) Boričić Steve Mirko (23) Boričić Jose Mićo (38) Boričić Steve Branko (21)

33 Boričić Peje Boško (17) Šorak Jove Nikola (24) Žunić Milan (40) Šorak Stojana Pejo (61) Žunić Milana Mile (14) Šorak Peje Rade (22) Studen Nikole Mile (61) Šorak Stojan (81) Studen Nikole Proko (38) Šorak Stojana Nikola (38) Studen Mile Mićo (17) Šorak Iso (38) Čolić Milentije Đuro (53) Šorak Ilija (36) Čolić Đure Dane (24) Sup ut Miloša Rajko (41) Čolić Đure Mićo (22) Šuput Miloša Luka (48) Čolić Milentije Jovo (50) Šuput Rajka Đuro (21) Čanković Nikole Đuro (38) Šuput Rajka Stevo (19) Čanković Nikole Rade (19) Šuput Luke Rade (19) Čanković Nikole Proko (17) Šuput Toje Stojan (38) Čanković Sime Milan (38) Šuput Toje Milovan (41) Čanković Sime Spase (36) Šuput Mića (66) Čanković Đure Dane (66) Šuput Miće Ilija (22) Čanković Dane Ilija (36) Šuput Miće Božo (20) Čanković Dane Milovan (22) Šuput Miće Petar (18) Šorak Jovo (61)

Iz sela Jankovci - Bihać:

Aralica Nikola (45) Drakulić Nikole Ilija (47) Vignjević Rade Đuro (41) Ivančević Save Mile (51) Vignjević Mile Mića 51 Kovačević Stevan (51) Vignjević Miće Gojko (29) Kovačević Stevana Mile (21) Vignjević Miće Bogdan (27) Mimić Jovice Spase (41) Vignjević Miće Dušan (25) Mimić Spase Nikola (23) Vignjević Miće Božo (23) Mimić Jovice Dmitar (41) Vignjević Peje Đuro (41) Mimić Jovice Mile (26) Vignjević Luka (51) Plećaš Đuro (39) Vignjević Luke Steva (22) Počuča Jove Petar (61) Došen Trivo (61) Počuča Save Milan (26) Došen Malete Vujo (31) Prebac Mirko (41) Došen Malete Đuro (26) Stojanović Petra Đuro (29) Drakulić Nikole Vujo (51) Stojanović Dane (61) Drakulić Nikole Đuro (49) Trtica Petra Vid (51)

34 Trtica Vida Ilija (19) Ćulibrk Tode Dušan (31) Ćulibrk Ilije Tode (61) Ćulibrk Tode Mile (28) Ćulibrk Tode Đurađ (37) Cvetićanin Mile Perica (17) Ćulibrk Tode Stevo (34)

Iz sela Zlopoljac - Bihać:

Grbić Stevo (56) Počuč Đurađ (31) Grbić Steve Braca (17) Počuč Mile (33) Klašnja Milan (41) Popović Luka (33) Kajtez Luka (41) Popović Stevo (38) Kajtez Branko (35) Popović Mića (31) Kajtez Ilija (56) Popović Mile (35) Matić Bogdan (21) Popović Gojko (29) Matijević Luka (31) Popović Mile (61) Matijević (41) Radaković Marko (46) Matijević Nikola (49) Radaković Đure Đuro (18) Matijević Nikole Mile (21) Sovilj Đuro (37) Ouka Lazo (41) Starčević Gojko (33) Ouka Laze Nikola (22) Uzelac Pavla Mile (35) Počuč Bože Stevo (34)

Iz naselja Kamenica - Karađorđevo, Bihać:

Jurić Pero (51) Lakić Milan (27) Jurić Pere Sin (21) Šorak Milan (41) Jurić Pere Sin (19) Šorak Nikole Simo (27) Lakić Ilije Đuro (11) Šorak Mile (41)

Iz Brekovice - Bihać:

Zec Mitar (56) Zec Jovan(58)

Iz Pitoštane - Bihać:

Babić Stojan (41) Babić Ilije Mile (21) Babić Jandre Ilija (56) Babić Jandre Đuro (31) Babić Dane Milan (21) Kesić Ilije Stevo (21) Babić Laze Dušan (30) Kesić Ilije Đuro (23) Borčić Nikola (29) Kesić Ilije Dušan (24) Vladetić Stoj an (61) Kesić Stojana Đuro (24) Vladetić Stojana Mića (23) Kljajić Nikola (46) Vladetić Dušana Lazo (43) Miljković Stevo (51) Vladetić Vase Simo (43) Starčević Spase (61) Vladetić Sime Duro (18) Trbulin Jovo (61) Vladetić Milan (56) Trbulin Jove Božo (23) Desnica Jovo (56) Trbulin Jove Mića (16) Desnica Jove Ilija (23) Šorak Dušan (61) Drakulić Bože Mića (56) Šorak Dušana Petar (28) Kesić Ilija (56) Šorak Dušana Milovan (27)

Iz sela Vrsta - Bihać:

Aralica Rade Mile (36) Vlaisavljević Petra Branko (32) Aralica Rade Petar (33) Vlaisavljević Jovo (41) Aralica Arse (41) Vlaisavljević Andrije Stevo (46) Aralica Dane (49) Vlaisavljević Andrije Sava (23) Aralica Rade Mića (19) Vlaisavljević Petar (41) Babić Stojan (71) Vlaisavljević Đure Sava (41) Babić Stojana Perica (36) Vlaisavljević Steve Mile (39) Božičković Sava (66) Vlaisavljević Mile Stevo (21) Božičković Save Đuro (19) Vlaisavljević Laze Jovo (51) Božičković Save Milan (35) Vlaisavljević Laze Mile (29) Božičković Ise Mile (49) Vlaisavljević Đuro (56) Vlaisavljević Lazo (71) Vorkapil Mane (49) Vlaisavljević Laze Đuro (18) Krainović Đukana Božo (26) Vlaisavljević Laze Joco (41) Krainović Đukana Stevan (35) Vlaisavljević Stevan (44) Lovrić Staniša (37) Vlaisavljević Stevana Đuro (22) Lovrić Stojana Mile (34) Vlaisavljević Stevana Mirko (19) Lovrić Bajo (23) Vlaisavljević Mitra Vajan (61) Ljuština Marko (80) Vlaisavljević Vajana Ilija (34) Mikić Đurađ (76) Vlaisavljević Vajana Stevo (27) Mudrić Rade (40) Vlaisavljević Petar (61) Mudrić Mile (35)

36 Mudrić Đuro (33) Potkonjak Damjana Ilija (40) Potkonjak Stevan (51) Cvetićanin Miće Sava (32)

Iz Bugara - Bihać 27.07.1941. godine na Garavice su odvedeni:

Batinić Petra Mileta (44) Kotur Đuro (51) Batinić Petra Mile (41) Kotur Mile (33) Vukelić Luke Mane (34) Kotur Petar (41) Gatalo Miloša Mane (49) Kotur Ilije Rade (38) Graora Mane Rade (33) Lalić Miće Pane (56) Zobenica Petar (46) Lalić Pane Dane (29) Zobenica Mane Lalić Pane Petar (20) Ivančević Miće Radonja (51) Lalić Miće Mile (56) Ivanćević Rade (61) Marković Radovana Milutin (51) Ivančević Stojana Cola (51) Paravina Mile Dušan (29) Ivančević Petra Stoj an (37) Smiljanić Nikole Dragan (31) Kesić Đure Stojan (37) Smiljanić Pejo (30)

Sa stratišta Garavice uspeli su pobeći:

Smiljanić Pejo iz Bugara Ćujić Đuro iz Tržačkih Raštela Šević Duka iz Gate

Jedan od stradalnika i prvih koji je pobe- gao ispod ustaškog noža, danas pokojni Pejo Smiljanić, iz sela Bugara, opština Bihać, ne­ koliko dana posle bega više puta ispričao je sledeću priču: „Onog dana kada su ustaše i žandari doš­ li u selo sa pozivom da ljudi iz Bugara pođu u opštinu, pošao sam i ja. Mislio sam, šta ću, vlast poziva, mora se ići. Ići ću svoje odradi­ ti, pa ću poslije biti miran. Kada smo došli u Bubolove škole našli smo tamo još poveliku grupu ljudi, i oni su kao i mi vjerovali da idu na privremeni rad. Pejo Smiljanić iz Bugara

37 Kod škole smo čekali oko dva sata. Prikupljali su se ljudi iz drugih sela, sa pridošlicama su dolazile ustaše i naoružani civili iz muslimanskih sela. Jedan ustaša, izgleda njihov starješina, naredi pokret. Digli smo se i pošli putem pre­ ma Ilidži. Grupa ustaša išla je ispred nas, a druga grupa sa ostalim Muslima­ nima bila je oko nas. Iza prvog hrašća dočeka nas dvadesetak kola sa konjskim zapregama, a kod njih kočijaši, Muslimani. Naredili su nam da sjednemo u kola, a zatim krenu­ smo putem Ilidže. Kad smo izašli sa seoskog puta na cestu više Ilidže, krenu­ smo desno prema Vrsti. Na putu su nas pratili naoružani sprovodnici, raspo­ ređeni po kolima, a sedeli su napred pored kočijaša. Na ovom dijelu puta su se prema nama dobro odnosili, nije bilo nikakvih drskosti ili grubosti prema na­ ma. Tek kada smo prešli rječicu Klokot i došli ispred Mikojanove kuće, svra­ tili su nas u njegovo dvorište. Kapiju je otvorio ustaša koji je ispred nje stajao. Pri prolasku kroz kapiju primjetio sam da sa svake strane stoji po jedan na­ oružani ustaša. Ovdje su, u stvari, počela mučenja i batinanja. Ove ustaše na kapiji počele su nas tući kundacima. Kako je koji od nas ulazio u dvorište do­ bio je kundakom po leđima. Već tu sam vidio da mi ne idemo na rad nego na pogubljenje, ali tada se već nije imalo kuda. Kada smo ušli u dvorište vidio sam grupu od oko stotinak ljudi u polučučećem stavu. Ovi ljudi su ovdje dovede­ ni prije nas, već su bili povezani dvoje po dvoje žicom za ruke. Kod vezivanja su koristili kliješta, pa se vidilo kako su ljudima natekle ruke a žica se up ila u meso. Slobodnu ruku su morali držati u visu iznad glave. Oko te grupe svezanih ljudi stajali su naoružani seljaci Mađari, Hrvati i Mu­ slimani. Među ovim seljacima nalazila se mala grupa uniformisanih ustaša i žandara. Kada smo mi svi ušli u dvorište, narediše nam da stanemo dvoje po dvoje pored onih svezanih. Dok smo se postrojavali, udarali su nas sa svih stra­ na kundacima. Kada je postrojavanje završeno, narediše nam da čučnemo i to samo u polučučanj. Prišao nam je jedan ustaša sa kolutom žice oko ruke, a u drugoj ruci je držao kliješta. Prišao je još jedan te su nas vezali dvoje po dvo­ je, a druga dvojica su imali jaču žicu na koju su prikopčali svezane, tako da se dobije lanac i da se ne mogu odmicati jedan od drugoga. Očito već uvežbani u tom poslu, za kratko vrijeme bili smo svi povezani u jedan lanac. Kada su završili sa vezivanjem, narediše i nama da dignemo slo­ bodnu ruku uvis, i to smo uradili. Neki, naročito stariji ljudi, ne mogu dugo da u tom stavu čuče, nego se pridignu.Za kaznu ga najbliži ustaša mlatne po gla­ vi ili kud stigne. Tuku i onoga koji sjedne ili se spusti u puni čučanj. Bilo je tu i staraca koji su stalno padali na zemlju, pa su stražari bili stalno zaposleni ba­ tinanjem. Brkatim ljudima čupaju brkove. Jedan brko, kada mu je Musliman povukao brk da ga iščupa, otresao je glavom kao da se htjeo odbraniti, a usta­ ša, koji je to posmatrao i bio blizu tog brke, udario ga je kundakom u lice ta­ ko da mu je rasekao obraz, krv je potekla i brko je pao u nesvijest, a onaj Musliman mu je tako onesviješćenom, nastavio čupati brkove smejući se na sav glas. Više ljudi imaju iznakažena lica, nekima se već skorila krv na licu, pa su vrlo bijedno i žalosno izgledali. Počeli su nas vezati oko šest sati, a oko se­ dam stiže jedna grupa seljaka sa sjekirama u rukama. Čim su ušli u dvorište po­ čeli su nas tući. Udarali su kud je ko stigao. Bili su to seljaci iz obližnjih sela

38 Muslimani, Mađari i Hrvati. Prisutstvovale su i mađarske žene, posmatrale su i smijale se. Naše mučenje trajalo je oko devet sati, a onda se na avliji otvoriše vrata na kojima se pojavi visok čovijek u ustaškoj uniformi. Bio je to onaj Ka- petanović, ustaški komandant u Bihaću. Ulazeći rekao je: - Šta ste Srbi pognuli glave, neće vam ništa biti, idete sad na rad, dobićete dvije banke dnevno, besplatan stan i hranu. Vi niste drugo ni zaslužili. Onda se obratio ustašama i ostalim naoružanim stražarima riječima: - Povedite ih, ohladit će im se večera.Poveli su povezanu kolonu u kojoj sam i ja bio. Izveli su nas sa uperenim puškama i noževima na puškama na gotovs. Za nama su išla kola na kojima je bio teški mitraljez. Kretali smo se cestom od kuće Mikojanove prema Klokotu. Kada smo prešli mostić na Klo- kotu, nastavili smo dalje, prešli smo i drugi mostić preko jedne oveće bare, a onda skrenusmo na desno i sidosmo sa ceste. Prilikom skretanja sa ceste pri- mjetio sam gdje u izvjesnom razmaku stoje trojica ustaša sa puškomitraljezi- ma. Odmah desno vidim iskopanu dugačku grobnicu. Malo smo zastali. Komandant naredi, „naprijed i zaokreni“. Kolona je išla tako da smo se po­ slije zaokreta našli pored same grobnice. Posljednje korake smo napravili po usi- renoj krvi koja je ležala prosuta po travi, ljudi su se klizali po krvi naše braće, ubijenih prije nas. U prolazu sam vidio gomilu donjeg veša, nešto dalje od grob­ nice. Kada smo se okrenuli i stali, iskopana grobnica nam se našla sa lijeve stra­ ne. Krišom sam pogledao grobnicu i vidio da je već do pola natrpana ljudskim leševima, ležali su u neredu ljudi jedan preko drugoga. Pokušavam da naglim zaokretom odvežem svezanu ruku. Žica se prekide, a ja bez okljevanja munjevi­ to krenuh pravo preko njihovih uperenih pušaka u mrak. Čuo sam da pucaju za mnom, ali od prevelikog uzbuđenja, trčanja i straha, nisam osjetio nijedno zrno ni blizu mene. Bježao sam kroz mrak u nepoznatom pravcu i sam ne znam ko­ liko dugo. Odjednom su mi klonule noge, pao sam na zemlju. Ležeći tako na ze­ mlji nekoliko trenutaka, pribravši se, čuo sam mitraljesku paljbu iz pravca odakle sam pobjegao. Rafali su se ponavljali nekoliko puta, a onda su se čuli pojedi­ načni pucnji. Kada sam malo odahnuo, krenuo sam dalje kroz mrak u pravcu Bugara. Idući tako preko njiva i kasnije sam povremeno čuo mitraljesku paljbu u razmaku otprilike po jedan sat. Znao sam da ustaše ubijaju grupu po grupu lju­ di. Sav izgreban i umoran, prije dana stigao sam u Bugar. Nisam smio kući jer sam se bojao da me tamo čekaju ustaše, već sam izbjegavao neko vrijeme susret sa ljudima“, - govorio je o svojoj golgoti pokojni Pejo Smiljanić. Selo Gata, petnaest kilometara severno od Bihaća, sastoji se od tri velika za- seoka, a to su Gornja, Donja i Muslimanska Gata. Bilo je to veliko selo. U Gor­ njoj Gati bili su naseljeni: Blanuše, Basere, Gluvajići, Inđići, Lekići, Koruge, Mandići, Matići, Pilipovići, Radmanovići, Rajaci, Trbojevići i Stepanovići. U Donjoj Gati živeli su: Bajići, Cimeše, Davidovići, Delići (Muslimani), Gluvajići, Grinovci, Jakšići, Karani, Kneževići, Komadine, Kovačevići, Kon- čari, Odžići, Pilipovići, Pozdani, Radišići, Rajaci, Repajići, Rodići, Stanišići, Sučevići, Ševići, Vurdelje, Zec i Zorići. Krajem jula, 1941. godine u Donju Gatu došle su ustaše. Bilo je to uobiča­ jeno. Svratili su kod Spase Gluvajića i od njega zahtevali da spremi konje i ko-

39 la koja su im potrebna za prevoz ljudi. Spasi i njegovim sinovima rekli su da treba da pođu i oni. Tako su tog dana iz Donje Gate odvedeni i na Garavica- ma pobijeni i stanovnici tog sela.

Iz sela Donja Gata - Bihać:

Bajić Vuje Dušan (27) Knežević Jovana Dušan (56) Vurdelja Đure Stevan (42) Knežević Dušana Branko (28) Vurdelja Mile Dušan (32) Knežević Dušana Nikola (21) Gluvajić Save Spaso (53) Knežević Dušana Jovo (19) Gluvajić Spase Milan (30) Knežević Mile Lazo (35) Gluvajić Spase Branko (19) Komadina Nikola Niko (71) Gluvajić Save Đuro (56) Končar Vase Božo (41) Gluvajić Gavre Nikola (39) Lončar Sime Stojan (23) Gluvajić Trivuna Mića (67) Lončar Spase Milan (29) Gluvajić Jove Ilija (51) Rajak Vujo (51) Gluvajić Jove Miloš (49) Rajak Peja (46) Gluvajić Luke Dušan (25) Rajak Jović (46) Gluvajić Mile Mile (33) Rajak Save Petar (31) Gluvajić Mile Mane (31) Rajak Božo - Grbo (49) Gluvajić Mile Gojko (23) Rajak Radić (46) Davidović Mane Petar (24) Rajak Radića Ilija (31) Davidović Vuje Jovan (38) Rajak Radića Vojin (29) Zorić Nikole Milovan (42) Rajak Todora Lazo (51) Zorić Miće Rade (49) Rajak Janka Božo (29) Zorić Rade Stojan (19) Rajak Luke Rade (23) Zorić Miće Bogdan (45) Repajić Sime Pero (41) Zorić Petra Vide (29) Repajić Sime Mile (61) Zorić Petra Marko (19) Repajić Ilija (56) Zorić Trivuna Đuraš (63) Repajić Ilije Pero (25) Jakšić Perice Marko (34) Repajić Ilije Nikola (22) Jakšić Mitra Dragić (29) Rodić Mile Milorad (18) Jakšić Perice Đuro (17) Stanišić Miće Petar (46) Jakšić Vučena Stevo (30) Stanišić Miće Mile (43) Jazić Todora Mile (54) Savić Jove Petar (57) Karan Đuro (61) Maljković Mile (50) Karan Mile (56) Šević Jove Petar (57) Karan Mile Žarko (26) Šević Đoko (30)**** Karan Mile Milan (13)

***Među prvima sa gaaravica je uspeo da pobegne Đoko Šević

40 Iz Gornje Gate - Bihać:

Blanuša Lakon (61 ) Koruga Mitar Branko (31) Blanuša Dane Nikola (61) Mandić Jove Mile (66) Basara Spase (71) Mandić Jove Perica (71) Basara Jove Božo (36) Mandić Perice Dušan (31) Inđić Jove Božo (61) Pilipović Mile Jovo (61) Lekić Mane Dragić (39) Pilipović Jove Mile (19) Lekić Luka (71) Radmanović Nikola (56) Lekić Luke Dušan (38) Radmanović Mihaila Bogdan (41) Lekić Milana Mića (41) Radmanović Tome Mile (52) Lekić Velimir (56) Rajak Rade (24) Koruga Jovana Mitar (76) Stepanović Sava (61)

Iz sela Bukovica - Cazin, odvedeni su na Garavice:

Bigić Davida Miloš (51) Zorić Đure Jovo (28) Bigić Davida Rade (48) Milinković Mile Kojo (26) Bigić Rade Đoko (67) Mudrinić Laze Milan (51) Bigić Đoke Marko (46) Mudrinić Laze Pero (31) Bigić Rade Mile (71) Repija Mile Rade (41) Bigić Todora Milan (30) Repija Mile Trivo (24) Bigić Pere Radoš (29) Repija Ivana Miloš (37) Bigić Mane Dušan (29) Stojanović Ostoje Dušan (30) Bogunović Gavre Tode (42) Šikman Novaka Novak (26) Borić Ostoje Gojko (49) Tankosić Tome Dušan (46) Borić Laze Dušan (41 ) Tankosić Tome Pera (41 ) Dobrović Ivana Božo (49)

Iz sela Rujnica - Cazin, odvedeni su na Garavice:

Banjac Mile Rade (37) Brujić Save Božo (50) Banjac Mile Dušan (31) Brujić Marka Lazo (41) Banjac Mile Mileta (33) Brujić Laze Ranko (19) Banjac Mile Pane (44) Brujić Marko (70) Banjac Pane Milan (19) Brujić Marka Đuro (35) Brkljač Jove Jovo (43) Gajić Milivoja Rade (39) Brkljač Jove Milan (412) Grbić Vajana Mile (40) Brkljač Ivana Ilija (55) Grbić Jove Dušan (59)

41 Grbić Đorđa Bogdan (28) Petrović Ilije Gojko (31) Grbić Đorđa Branko (18) Puđa Gavre Petar (59) Desnica Đuran (56) Puđa Cvije Mile (46) Đukić Mila Milivoje (37) Puđa - Rodić Mike Blažo (59) Đukić Milivoja Mile (19) Puđa - Rodić Malete Đuro (48) Zorić Đukana Ilija (27) Puđa - Rodić Đure Milovan (19) Zorić Miće Milan (55) Puđa - Rodić Đure Milijan (16) Ilić - Babić Jovana Mile (22) Puđa - Rodić Đure Mića (23) Ilić - Babić Pero (51) Puđa - Rodić Đure Dragan (18) Ilić - Babić Steve Slavko (27) Puđa - Rodić Jove Ilija (49) Ilić - Babić Jove Mile (29) Puđa - Rodić Ilije Rade (25) Ilić Jove Mile - Bjeli (60) Puđa - Rodić Đure Ilija (19) Ilić Jove Petar - Japan (47) Puđa - Rodić Ilije Duka (19) Ilić Milovan (61) Puđa - Rodić Ilije Rade (24) Ilić Milovana Ilija (34) Puđa - Rodić Koje Vajan (50) Ivanišević Mića (52) Puđa - Rodić Ljubana Kojo (23) Končar Mile Kojo (46) Radaković Miće Jovo (40) Lukić Mile Jovo (32) Radaković Miće Vajan (31) Lukić Ise Mane (41) Radić Mile Milan (61) Malbaša Dane (46) Radić Mile Božo (40) Malbaša Ilije Peja (45) Radić Mile Bogdan (42) Medić Perica (68) Radić Mile Dragić (43) Medić Perice Nikola (30) Radić Todora Đukan (49) Medić Perice Radonja (39) Savić Stanka Pero (66) Medić Perice Milovan (19) Selak Ilije Jovan (60) Medić Đuro (36) Selak Jovana Vučen (38) Medić Stevana Lazo (31) Selak Jovana Milovan (41) Medić Stevana Nebojša (19) Skular Spase Stanko (26) Medić Jovana Mane (41) SkularRade (55) Mijatović Mile (56) Skular Aleksa (47) Mijatović Pero (53) Skular Đure Mile (22) Mijatović Jove Milan (25) Uzelac Petra Rajko (35) Mijatović Jove Branko (24) Cvijanović Marko (49) Mrda Toše Stojan (43) Čubrilo Marka Rade (54) Mrda Stojana Aleksa (18) Čubrilo Rade Marko (19) Petrović Perice Marko (52) Čubrilo Bože Bogdan (31) Petrović Ilija (53)

42 Iz sela Gradine - kod Cazina odvedeni su na Garavice:

Brkljač Jovica (70) Latinović Jove Miloš (28) Latinović Ivana Pero (49) Latinović Petra Marko (26) Latinović Trive Gavro (46) Mimić Nikole Stojan (38) Latinović Marka Ilija (28) Petković Pere Pero (41) Latinović Gavrana Spaso (41) Petković Lazo (34) Latinović Spase Lazo (19) Rodić Jove Ilija (19) Latinović Đure Milan (46) Rodić Petra Milan (29)

Iz sela Vrelo - Cazin odvedeni su na Garavice:

Babić Stojan (52) Zec Marka Milan (36) Babić Stojana Milan (23) Zec Bogdana Dmitar (21) Babić Stojana Ivan (19) Zec Marka Spaso (29) Babić Jovo (18) Knežević Jovo (56) Vukašinović Bogdana Lazo (18) Knežević Jove Stojan (39) Grmuša Jakova Nikola (33) Knežević Petra Milenko (43) Grmuša Stevana Stevan (38) Latinović Petra Lazo (51) Grmuša Stevana Stanko (35 Latinović Laze Spaso (20) Grmuša Stevana Relja (41) Latinović Vida Sava (56) Grmuša Jovana Miloš (39) Majstorović Bože Vlado (28) Zec Trive Vojin (21) Paravinja Stojana Mile (40) Zec Marka Bogdan (71)

Iz sela Mutnik - Cazin, odveden na Garavice:

Grgić Laze Mile (60)

Iz sela Krndija - Cazin, 31.7.1941. godine odvedeni su na Garavice:

Žiga Mile Novak (41) Končar Petra Milan (32) Žiga Novaka Milorad (18) Končar Petra Mile (56) Zorić Jovana Tomo (76) Končar Stojana Dušan (53) Jazić Nikole Ilija (52) Končar Ilije Trivun (20) Končar Vida Toma (41) Končar Trivuna Marko (53) Končar Tome Slavko (17) Končar Marka Milan (30) Končar Đure Petar (56) Krneta Spase Milan (35)

43 Milosevic Jovo (61) Smiljanić Milutina Milan (32) Milosevic Pero (59) Smiljanić Miladina Dragoje (29) Milosevic Mihajila Jovica (58) Smiljanić Milutina Rade (35) Pucar Marka Đoko (53) Ugrica Luke Rade (39) Pucar Marka Trivun (61) Ugrica Rade Đuro (18) Radić Petra Pero (34) Šikman Stevana Ilija (27) Rastovac Jovo (58) Šikman Đure Milan -Baja (41) Rastovac Stojan (56) Šikman Nikole Vajan (48) Savić Luke Mile (57) Šikman Nikole Rade (46) Savić Rade (55) Šikman Gajana Milan (49) Savić Mile Mihajilo (18)

Iz Tržačkih Raštela - Cazin, 31.7.1941. godine odvedeni su na Garavice:

Bogunović Gavre Božo (49) Lazić Marka Đuro (31) Bogunović Bože Branko (17) Panjević Dušana janko (51) Vukelić Jovana Vasilj (25) Pjevač Miće Dušan (51) Grgić Mile Dragan (46) Pjevač Jove Arsenije (65) Došan Đuro (49) Pjevač Jove Milan (49) Đujić Laze Rade (77) Pjevač Milana Mile (28) Ćujić Đuro (30) **** Pjevač Milana Milorad (24) Kukić Miloša Đuro (35) Pjevač Milana Mirko (17) Kukić Miloša Radonja (33) Pjevač Jovana Nikola (51) Lazić Janka Lazo (61) Radić Bože Vlado (25) Lazić Laze Nikola (25) Risović Dane (19) Lazić Marka Dane (34) Svetićanin Stojan (56)

Krajem jula 1941. godine sa gubilišta na Garavicama, u blizini Bihaća, uspeo je da po- begne i Đuro Ćujić (30) sa Pogledala Tržač­ kih Raštela. I on je prošao golgotu sličnu onoj Peje Smiljanića. Nekoliko dana posle bega pojavio se među ljudima i pričao im strašnu priču o stradanju Srba odvedenih iz Tržačkih Raštela posljednjeg dana jula 1941. godine. Nešto kasnije sam lično saslušao i pribele- žio Đurina prisjećanja na te, za naš narod i njega lično, strašne dane. Evo Ćujićevog kazivanja: “Krajem jula su ustaše i žandari sa nekim civilima, Muslima- Đuro Đujić iz Tržačkih Raštela

44 nima iz ovih okolnih sela, među njima je bio i Muhremović Harno i Husein Nadarević stigli u naše selo. Mene su našli kod kuće Milana Pjevca. Kada su me vidili, odmah su počeli na mene vikati i psovati me. Govorili su da su već dvi­ je patrole slali kući po mene i nikako da me dovedu. Uvrstili su me u stroj sa ocem i ostalim ljudima odavde koje su našli kod ku­ će ili su ih negdje uhvatili. Otjerali su nas u Raštela i zatvorili u kuću Stojana Cvetićanina. Poslije našeg dolaska u Raštela, stigao je i Ahmet Alićajić sa gru­ pom meni nepoznatih Muslimana koji su dotjerali jednu još veću grupu ljudi, mislim da su bili iz Rujnice, Krndije i drugih sela raštelačke opštine. Prije nas su dovedeni neki ljudi iz pomenutih sela. Tog dana, bio je to 31. juli, četvrtak poslije podne, u Raštele stiže poveći ka­ mion i jedna limuzina. Mislim da su stigli iz Bihaća.Čim je kamion stigao, po­ strojili su nas i počeli vezati žicom dvojicu po dvojicu, a kada smo bili povezani, naredili su da se penjemo u kamion. Kamion je bio tako pretrpan da su ljudi le­ žali jedni preko drugih. Među poslednjima je doveden Bogdan Kovačević, dje­ čak koji nije mogao ući u kamion, pa su ga stavili u putnički auto sa još nekima. Tako zgruvani, a vezani žicom, stajali smo i gušili se u kamionu. Da bi bilo još teže naredili su nam da dignemo uvis ruku koja nije bila vezana i da stalno dr­ žimo sagnutu glavu. Kada smo stigli blizu Bihaća, negdje kod rijeke Klokot, ka­ mion je stao. Naredili su izlazak iz kamiona. Čuli su se razgovori iz kojih smo razumjeli da je kamion u kvaru, pa moramo nastaviti put pješice u Bihać. Međutim, oni nas nisu vodili u Bihać cestom, nego smo skrenuli sa ceste de­ sno preko polja u pravcu Plješevice. Kada smo od ceste odmakli oko 150 me­ tara dočekala nas je grupa ljudi sa ašovima i lopatama, a nešto dalje sam vidio veliku, dosta dugačku iskopanu jamu. Odmah sam vidio o čemu se radi, jasno mi je bilo da će nas tu pobiti. Nešto dalje od nas, desno, vidim izrastao kukuruz. Riješio sam da poku­ šam pobijeći. Namjerno sam u hodu napravio da mi padne kapa sa glave, idući sam se sagnuo da je uzmem i u tom pokretu sam uspio da raskinem žicu kojom sam bio vezan. Vidjevši da sam odriješen, iznenada sam skočio iz stroja i potrčao u prav­ cu kukuruza. Sa malim zakašnjenjem i očigledno neprecizno pucali su iz pu­ šaka za mnom, a onda su potrčali da me traže u kukuruzu. Čim sam stigao u kukuruz, nisam dugo trčao kroz njega, sakrio sam se pod jednu lozu misirače. Vikali su i trčali po kukuruzima, ali me nisu našli. Jedan žandar je došao ispred loze u kojoj sam ležao, vikao je kako neću pobjeći, ali me nije dirao, iako mi­ slim da me je on vidio u mome skrovištu. Ni sada ne znam ko je taj žandar bio i da li je namjerno prećutao da me je pronašao, a možda me nije ni vidio. Kada je žandar otišao i potjera se smirila, nastavio sam bježati izbjegavaju­ ći kuće i puteve. Kada sam bježeći odmakao dalje od gubilišta, čuo sam mitra­ ljeski rafal, malo sam zastao i čuo viku i jauke ljudi sa mjesta strijeljanja u vrijeme prekida mitraljeske paljbe. Bježao sam kroz živice, trnjake i šume, sav sam se izgrebao u bjesomučnom bijegu. Stigao sam u Bugar, gdje sam se ne­ koliko dana krio izbjegavajući i naše ljude“ - ispričao je Cujić. Iz napred navedenih kazivanja Peje Smiljanića i Đure Čujića nije teško za­ ključiti da su ustaše raspolagale ranije stečenim velikim iskustvom i precizno

45 razrađenim planom za akciju čišćenja Hrvatske od Srba. Na to ukazuje nastup prema muškarcima srpske nacije, razne prevare u prikupljanju ljudi, kao i svi drugi postupci sa uhvaćenima i privedenima. U prvim akcijama hvatanja, od­ vođenja i ubijanja svestrano su obučavani i proveravani sve brojniji krvnici, ži­ votinje u ljudskom obliku. Međutim, i pored dobre organizacije hvatanja i masovnog ubijanja na Garavicama je došlo je do više uspješnih begova prili­ kom grupnih masovnih pokolja, što je pokazalo izvesne teškoće i slabosti us­ taša u izvršenju zadatka pogotovo gde su (radi likvidacija) na jednom mestu imali veliki broj ljudi. Već početkom avgusta, međutim, ustaše mnoge grupe ljudi usmeravaju i na lokalna gubilišta. Tako se počinje sa masovnim ubijanjem na gubilištu Osoja u Vučjim jamama i na Gnjilavcu kod Cazina, u Macanovim dolovima, a po­ slije toga sve češće se praktikuje ubijanje muškaraca, žena i djece u selima iz ko­ jih potiču ili u zbegovima. Tako su posle oslobođenja Bihaća i Cazinske krajine na nekoliko mesta, po dolinama, šumarcima i pećinama, na teritoriji Cazinske krajine i južnog Korduna, nalaženi brojni kosturi kao svedočanstvo ustaških zverstava. Slušajući priče o begu Đure Mudrića i Duke Petkovića Šamlije može se za­ ključiti da su krajiške ustaše svojski prihvatile do tada stečena iskustva, da su se, čak, u mučenju i zlostavljanju usavršili, te da su sve češće koristili hladno oružije: maljeve, noževe, sekire za ubijanje ljudi, štedeći tako municiju koja će im ubrzo i te kako zatrebati u borbi protiv naroda koji se dizao na ustanak. Reke i potoci krvavi teku (pesma) Klokot panično traži pomoć od Une slavne, na Garavicama ustaše pobiše 15000 glava, srpska krv sliva se u moje obale ravne dolazi i tebi, krvava je voda, zemlja i trava... Una odgovara sa tugom, u svom bolu u Crnom jezeru, ustaše Srbe dave 2.000 duša iz Krupe, čuvam u svom krilu crvena sam od krvi. užasa i strave... Očekujem kr­ vavi talas, imam straha 3 000 ubijenih Sr­ ba, Perne i Miostraha... Čajin potok Mutnicu zove, pomoć traž, u Mihaljevcu ustaše ubile 800 ljudi, dolazi ti krvavi talas, čekaj na straži tečem u srpskoj krvi, oprezna budi... Mutnica u tuzi, brzi odgovor dalje i ja sam u krvi od 150 nevinih glava Selišta, Rajaka i Mutnika, srpske raje Korano, po- mozi, budi sestra prava...

Spomenik na Vučijim jamama, u šumi Osoj kod Vrste gde je sahranjeno oko 800 nevinih žrtava.

46 Toplica panično i u tuzi ječi, krvava sam od 350 Srba, puna rana Korano, sestro, požuri, rane mi liječi od krvi krndijaša, bukovičana i rujničana... Krva­ vi talas očekujem veći 50 ubijenih srba u Maloj Peći... Korana jeziv i strašan odgovor vraća u Sadilovačkoj crkvi spaljena srpska braća 500 ubijenih sadlovčana i bugarčana, tečem krvava, prepuna sam rana... Kladušnica u pomoć zove, a Glinica sluša na „Mehinom stanju” ustaše ubi­ le 5.000 duša, gušim se u nevinoj krvi Srba, u ove dane dođi da zajedio tugu­ jemo i viđamo rane... Na Vučije jame u šumi Osoj kod Vrste odvedeni su i pobijeni i ovi ljudi. Iz sela Mutnik - Cazin:

Grbić Rade Radovan (31) Tintor Vida Rade (51) Keča Dragan (41) Tintor Vida Marko (55) Keča Lazo (51) Tintor Đuran (61) Končar Mile (61 ) Tintor Đure Miloš (31) Lončar Janka Milovan (51) Trbojević Koje Dane (25) Lončar Milovana Dragan (23) Vukelić Miloša Stevo (31) Lončar Milana Duka (19) Vukelić Ilije Dragan (31) Medić Đuro (81) Vukelić Ilije Dušan (23) Medić Milan (61) Vukas Rade Miloš (61 ) Mudrinić Dragića Spase (32) Vukas Rade Đuro (34) Šupica Miloš (71) Vukas Rade Dušan (25) Šupica Miloša Vojkan (41) Zec Simeona Đuro (61) Šupica Miloša Mile (51)

Iz sela Ćoralići - Cazin:

Kosanović Dmitar (71) Mudrić Nikole Dragić (37) Kosanović Dmitra Mile (36) Tepavac Mane (41) Kosanović Dmitra Dušan (25) Trbojević Radovana Mane (23) Ljubičić Ilije Dušan (41) Trbojević Rade Dušan (19) Ljubičić Ilije Milan (35) Trbojević Radovana Petar (26) Ljubičić Lazo (41) Trbojević Radovana Mile (23) Matijević Mićo (61) Trbojević Rade Ilija (38) Mudrić Mane Milan (28)

Iz sela Selište - Cazin:

Brkanović Ilije Buda (51) Grbić Joje Mile (57) Grbić Joje Pero (52) Grbić Dušana Momčilo (16)

47 Grbić Trivuna Mile (51) Karan Božine Rade (23) Jeremić Gavre Bogdan (49) Kesić Vuje Cvijo (26) Jeremić Milovan (27) Kesić Đure Đukan (21) Jeremić Rade Milan (21) Vulin Joje Milan Karan Jovan (71)

Iz sela Rujnica - Cazin:

Knežević Jovana Petar (51) Petković-Šamija Mile Petar (19) Knežević Petra Velimir (21) Petković-Šamija Mile Nikola (17) Kopanić Jovana Vid nem (52) Petković-Šamija Mile Duka (20) Odžić Mane Paja (38) uspeo pobeći Petković-Šamija Ilije Jovan (52)

Iz sela Gradina - Cazin:

Latinović Gavrana Rade (33) Milenović Rade (34) Babić Steve Đuro (49) Milenović Dušan (28) Medić Luka (51) Vojnović Obrada Đuro (51)

Iz sela Jankovac - Bihać:

Aralica Save Dane (16) Aralica Nikole dete (15) Aralica Save Đuro (14) Aralica Nikole dete (14) Cvetićanin Mile Milan (61) Trebac Marko Dušan (15) Aralica Nikole Dane (16)

Iz sela Zlopoljac - Bihać:

Matijević Jove Milan (17) Počuč Luke Dragan (17) Ouka Mika (41) Popović Luke Milan (13) Počuč Đure Trivo (17) Popović Mile Mila (16)

Iz sela Bukovica - Cazin

Bogunović Pere Stevo (66) Bogunović Steve Nedeljko (31)

48 Repija Mile Đurađ (35) Šikman Novaka Ilija (35) Šikman Tome Novak (62)

Iz sela Donja Gata- Bihać:

Gluvajić Save Gojko (35) Zarić Trivuna Petar (61) Gluvajić Đure Rade (39) Zarić Đurđa Nikola (46) Jakšić Vučka Božo (25)

Iz sela Gornja Gata - Bihać:

Mandić Ilija (34) Stepanović Save Mirko (22)

Iz sela Vrsta - Bihać:

Vlaisavljević Mane Milan (17) Potkonjak Petra Aleksa (17) Vlaisavljević Petra Dragan (18) Potkonjak Stevana Mile (20)

Iz sela Bugar - Bihać:

Ivančević Dragan (17)

Sa stratišta u šumi Osoj (Vučje jame) po- begli su Duka Petković-Šamlija i Đuro Mu- drinić. Duka Petković Šamlija pričao je o drami lju­ di sa kojima je odveden na stratište Osoj i o svom begu iz Vučije jame kod Vrste: „Posljed­ njih dana jula ustaše su iz okolnih sela odvele neke ljude, govorilo se da su odvedeni na rad, a neki su opet tvrdili da ustaše odvedene ljude i ubijaju. Sve je to stvaralo kod nas veliku zabunu i unosilo strah. Toga dana smo čuli da ustaše i njihovi pomagači Muslimani dolaze i u naše se­ lo radi sakupljenja ljudi. Ja i moja braća dogo-

Đuka Petković Šamlija je iz rake u Vučijim jamama u šumi Osoj kod Vrste uspeo da pobegne

49 vorili smo se sa ocem da se krijemo dok se ne sazna šta je bilo sa odvedenim lju­ dima. Za skrovište smo odredili sjenik na štali. Dogovor je bio da se nas trojica ni­ gdje ne pojavljujemo napolju. Toga dana ja sa bratom odoh u štalu sa namjerom da se tamo sakrijemo i da tu ostanemo cijeli dan. Otac je ostao da čuva stražu. Iz­ nenada se pred kućom pojavio Musliman jašući na konju. Preko leđa je nosio puš­ ku. Prišao je ocu, sjahao sa konja, skinuo pušku i upro je u oca vičući na njega: ,,Đe su ti sinovi?“ Slušali smo sve sa štale. Otac se izgleda smrtno uplašio i rekao, evo ih u štali. Kada smo to čuli, digli smo se i izišli ispred štale. Ovaj Musliman se nastavio derati na nas. Vikao je: „Šta se skrivate pa ja moram ići specijalno po vas, ništa se nemojte bojati, idete na prisilni rad. Odraditi će te svoje, pa će te se vratiti kući“ - rekao je. Naredio nam je da idemo pred njim pokazujući prstom da idemo u pravcu ceste, a našem ocu da ide za njim i vodi mu konja. Na cesti nas dočeka još pe­ toro ustaša sa još trojicom naših ljudi. Bili su tu Ilija Šikman i njegov otac No­ vak, a treći je bio Stevo Bogunović. Nas priključiše njima i narediše da krenemo prema Ilidži. Dvojica ustaša krenuše ispred nas, a ostali oko nas. Morali smo ići u grupi. Usput smo naišli na još dva čovjeka iz Rujnice. Bili su to gluvoni- jemi Vid Kopanić i Velimir Knežević. Oni su sami stajali pored ceste, ustaše su ih samo priključile našoj grupi i nastavili smo put. Kada smo došli pred Drenovčevu kuću u Ilidži narediše nam da uđemo unutra. Tamo smo našli pedesetak ljudi svezanih ruku žicom. Svezani su bili dvojica po dvojica, jedan za drugoga. Oko svezanih ljudi stajalo je nekoliko Muslimana sa samo jednim uniformisanim ustašom. Vezanim ljudima je stro­ go naređeno da gledaju samo ispred i preda se. Odmah za nama ušao je Musliman iz Bihaćke Gate, Jašar Zolić. U jednoj ru­ ci nosio je kliješta, a u drugoj smotak žice. Naredio nam je da stanemo dvoje po dvoje i jedan uz drugoga, a zatim nas je počeo vezivati. Žicu je pritezao kliješ- tima, a zatim preostali komad odsijecao i onda vezivao sljedeću dvojicu. Kada je završeno vezivanje, priđoše i oni što su nas doveli iz sela i počeše nas tući kundacima pušaka. Tako svezani i često udarani kundacima i drugim predme­ tima, koje su pri ruci imali prisutni Muslimani, tu smo čekali oko dva sata, a on­ da se na vratima opet pojavio Jašar Zolić i naredio nam da izađemo napolje. Na cesti nas je sačekala kolona zaprežnih konjskih kola. Kod svakih kola, pored kočijaša, stajao je po jedan naoružani ustaša. Malo po strani od kolone, stajala je gomila naoružanih Muslimana. Naredili su nam da ulazimo u kola. Neki stariji ljudi, onako svezani, nisu mogli da se popnu u kola preko lotri. Kolima priđoše nekoliko Muslimana i smijući se, uzeše po dvojicu onako sve­ zane za noge, i baciše ih u kola jednog preko drugog. Kada su nas sve strpali u kola, kolona krenu cestom u pravcu Vrste. U Vrstu smo stigli predveče. Tu se kolona zaustavila ispred žandarmerijske kasarne. Izašli smo iz kola, a onda su nas svrstali u kolonu i sproveli u podrum kasarne. Neke, koji nisu mogli stati u podrum odveli su u obližnje kuće. U podrumu nas je bilo mnogo, mogli smo samo stajati jedan uz drugoga. Za nama je ušao jedan ustaša i rekao nam: „Sada ćemo odriješiti dvoje po dvo­ je. Odriješeni će morati sve sa sebe skinuti do donjeg veša i predati sve ostalo što imate kod sebe.“

50 Poslije ovog ustaše, na vratima se pojaviše dvojica Muslimana civila, uđo­ še unutra i kliještima počeše skidati žicu sa ruku. Dvojica odriješenih skidali su odjeću do donjeg veša i sve stvari bacali u jedan budžak na gomilu. Kada su se ovi skinuli i predali sve svoje stvari, Muslimani su ih ponovo ve­ zali, a zatim su skidali žicu sledećoj dvojici. To se ponavljalo sve dok svi nismo bili svučeni do donjeg veša. U toku ovog maltretiranja svaki od nas koji bi se imalo pobunio bio bi že­ stoko isprebijan, a dok je sve to urađeno prošlo je dosta vremena. Među nama je bio i jedan pop koji je došao sa jednom grupom prije nas, njega nisam poz­ navao. Gušeći se u tom malom podrumu, čekali smo vezani još oko jedan sat, dok se nije sasvim smrklo. Vrata se otvoriše, jedan ustaša naredi da izađemo napolje. Jedna grupa je izašla, a za njom se zatvoriše vrata. U podrumu je ostalo još dosta ljudi. Bio sam vezan za starijeg brata, otac i osta­ la braća otišli su naprijed. Noć je bila oblačna, duvao je vjetar, vidilo se da će usko­ ro početi padati kiša, noć hladna, a mi samo u donjem vešu. Ispred kuće nas sačeka špalir miješan ustašama i Muslimanima, civilima. Krenuli smo kroz taj špalir, oko kojeg je bilo mnogo Muslimana iz okolnih sela, neki nas psuju i prije­ te, većina naoružana sjekirama i drugim alatkama. Odjednom navališe kroz špa­ lir i počeše nas tući. Brkatim, starijim ljudima počeše čupati brkove. Neki ljudi kukaju na sav glas. Iz stroja izdvojiše jednog mladića, bio je to Mirko Stjepanović iz Vrste. Odriješili su ga od para, počeše ga udarati sjekirama u leđa, jadni Mirko nekoliko puta kmeknu i pade na zemlju, a oni ga sasjekoše sjekirama. Strašno je to bilo gledati. Njegovog para svezaše na kraju stroja. Pridošli seljaci iz okolnih se­ la idu pored kolone i traže brkate ljude, pa im čupaju brkove. Tako nađoše i ono­ ga popa i napipaše njegovu bradu. Jedan Musliman viče, evo, bolan, popa. Pritrčaše i drugi pa počeše da mu čupaju i pale bradu. Pop se pokušao braniti ma­ šući glavom, ali dobi nekoliko udaraca sjekirom po leđima i pade na zemlju. Nastavili smo kretanje od žandarmerijske kasarne prema jugozapadu, u pravcu šume Osoje. Prošli smo seoskim putem pored grupe muslimanskih ku­ ća. Od tih kuća išli smo još desetak minuta i kolona stade. Odmah sam sa lije­ ve strane vidio iskopanu veliku jamu, ali nisam mogao vidjeti koliko je bila duboka jer je u njoj bio potpuni mrak. Sa druge strane sam vidio veliku gomi­ lu iskopane zemlje, što je govorilo da je jama duboka. Pored izbačene zemlje stajala je veća grupa Muslimana sa ašovima i lopatama u rukama, neki su nas psovali, govoreći pogrdne riječi na račun Srba. Neko vrijeme smo stajali tu po­ red jame, a onda pored nas iza leđa prođe jedan žandarmerijski narednik, Bri- njak Miko. On je od ranije radio kao žandar na službi u Vrsti. Otišao je na čelo kolone i naredio da se zbijemo. Na ovo naređenje naši sprovodnici počeše nas gurati kundacima, kako bi se što bliže svrstali jedan do drugoga. Mirko nam komandova da kleknemo. U tom momentu sam primjetio da jedan ustaša, u društvu jednog Muslimana, žurnim korakom prođe pored kolone. Svaki od njih u ruci nosi puškomitraljez. Dok smo mi klečali, iza leđa nešto dalje od nas čuo sam ženski glas, vrisak i uz naricanje plač. Vikala je ova žena gorko plačući: „Joj, moj Dušane! “Odmah sam prepoznao glas te žene, bila je to žena Du­ šana Blanuše iz Gate Gornje. I on se nalazio sa nama u stroju. Čujem daje ne­

51 ki sprovodnici tjeraju od stroja vičući na nju, ali se ona nikako ne da otjerati, stalno sve žešće, sve žalosnije i ogorčenije kuka, plače i doziva Dušana. Žandar Miko Brinjak komandova da slobodne ruke dignemo uvis i kaže: „Vi, Srbi, dvadeset i jednu godinu ste vladali, sada vam je došao kraj, došlo je vrijeme da vam se osvetimo mi koji do sada nismo vladali“, a zatim koman­ dova - Pali! Iza naših leđa osuše se mitraljeski rafali. Gomila ljudi u smrtnom ropcu sruši se na zemlju. Osjetio sam da me nešto oprži iza vrata. Pao sam i ja u go­ milu pobijenih ljudi. Osjetio sam krv mog starijeg brata za čiju sam ruku bio svezan, krv mu je u mlazevima lila po mojoj ruci i licu. Poslije moga pada, još nekoliko sekundi čujem mitraljeske rafale, a onda se paljba utihnu. Čujem i osjetim kako se ljudi koprcaju, a neki jauču u samrtnom ropcu. Dobro sam, svaki i najmanji pokret i riječ čuo sam onih u mojoj blizini. Naj­ duže se trzaju noge smrtno pogođenih ljudi. Neki u smrtnom ropcu izgovara­ ju i po koju riječ ili se čuje bolni jek ili jauci teško ranjenih. Odmah poslije prestanka mitraljeske paljbe, čujem pojedinačne pucnje pištolja kao odgovor na poneki glas stradalnika, a onda potpuni muk i tišina. Čuje se samo vika i smijeh ubica i još uvek čujem glas one žene koja i dalje nariče i kuka. Oko nas ustaše užurbano hodaju i međusobno razgovaraju, vjerovatno utvrđuju da li su svi mrtvi, a onda čujem glas žandara Mike: „Gotovo je. Brzo ih bacite u rupu da idemo po druge“. Oni sa strane, što su kraj rupe stajali sa ašovima i lopatama, priđoše i poče­ še gurati i u rupu bacati povezani lanac mrtvih ljudi. Gurnuše u rupu i mene vezanog za starijeg brata. Prvo je u rupu pao moj brat, a ja preko njega. Kada sam pao dole, osjetio sam da ispod nas ima još ljudskih leševa. Ostao sam ne­ pokretan i bez glasa. Ležeći tako u jami, pored dovikivanja naših ubica, čuo sam glas i one žene. Stajala je iznad jame, plakala i naricala za svojim mužem Dušanom. Proderala se dva-tri puta, a onda se ču pucanj puške, a njen glas se utiša. Nije se više čula. Čuo sam zatim žandara Miku, viknuo je: „Bacite i nju među njih“. I pošto su je bacili reče: „Evo vam, Srbi, da imate i jednu sa sobom.“ Ležao sam tako oko pola sata i pri tom osjetio da kiša pada. Pomislih, eto i ne­ bo se rastužilo pa plače za nevinim ljudima. Osluškujem da li se neko u blizini ču­ je, podignem glavu, ali ništa ne mogu vidjeti, samo kiša pada i prilično jak vijetar duva. Bio sam vezan za lijevu ruku, desnom odrešim žicu i podignem se na ko­ ljena da bih provirio iz rupe. Sijevnu, zagrmi i munja osvijetli okolinu jame, to mi je pomoglo da se uvjerim kako u blizini jame nema nikoga. Izašao sam iz jame i odmah počeo bježati kroz razno žbunje, trnje i šumu. Neko vrijeme sam trčao koliko sam brže mogao. Kada sam od gubilišta odmakao kilometar-dva, iz tog pravca čuli su se rafali mitraljeza. To su ubijani ljudi iz sljedeće grupe. Eto, ukrat­ ko, tako sam ja, sasvim slučajno, ostao živ na gubilištu Vučije jame i uspio se spa­ siti. Otac i braća, i mnogi drugi Srbi iz ovih sela, zauvijek ostadoše na Osojima“. Tako je svoju potresnu i tužnu priču mnogo puta ponovio drug Duka, a mi koji smo te priče slušali, treba da ih dobro zapamtimo i da se svom snagom i svim umom borimo da se više nikad slični događaji ne ponove.

52 Masovna pogubljenja u Bosanskoj Krupi i okolnim selima Drugom polovinom jula 1941. ustaše su na prevaru a zatim silom, kao i u selima oko Bihaća i u Bosanskoj Krupi i okolnim mestima, pokupili nekoliko grupa, pohapsili ih i deportovali u Gospić. Nastavilii su i dalje da kupe ljude pod tobožnjim objašnjenjem da idu na rad, uz obećanja da će biti dobro pla­ ćeni a posle završenih radova da će biti vraćeni kućama. Verujući u te priče u početku su se pojedinci i bez poziva priključivali u te grupe a, u stvari, vođeni su u smrt. Od 25. jula do 5. avgusta 1941. istovremeno je izvršen pokolj u Bo­ sanskoj Krupi, Cazinu i Velikoj Kladuši. Veliki župan Ljubomir Kvaternik iz­ dao je naređenja i neophodna uputstva, i poslao poverljive ljude koji će izvršavati njegove krvničke zamisli. Enver Kapetanović pokazao se kao čovek od poverenja i autoriteta - pored Bihaća i u Bosanskoj Krupi i u Cazinu i Kla­ duši. Po uputstvima Kvaternika i njegovog štaba objavljeni su pozivi Srbima da se prijave za odlazak na rad. Nažalost, veliki broj ljudi, u najboljim godinama, odazvao se ovom pozivu i, uz simboličnu pratnju od jednog ili dvojice ustaša ili žandarma, odvodili su te mirnne ljude u Sokolski dom u Bosanskoj Krupi. Dvadese osmi dan jula bio je pijačni dan i narod je uobičajeno, iz okolnih sela, došao na pijacu. Ustaše su tog dana blokirale izlaze iz grada i u toj klop­ ci pohvatali stotine ljudi koji su pali u ruke ustaša spremnih na zločin. Kada su se ljudi našli u rukama koljača, nastalo je prvo mučenje, ponižavanje i na kra­ ju ubijanje. U početku najviše ljudi bilo je iz udaljenijih sela. Ustaše su neko vreme uspele da sačuvaju u tajnosti užasne zločine, a kada su u narodu procu- reli saznanje i istina o zločinu, ljudi su se sklanjali, da bi potom nastala potra­ ga za preostalim sposobnim ljudima. U Bosanskoj Krupi i nedaleko od nje organizovana su mesta gde će biti ubijani dovedeni Srbi koji su dobrovoljno došli ili su uhvaćeni i prisilno dovedeni. Ta mesta su bila: Sokolski dom u Bo­ sanskoj Krupi, Crno jezero na Uni nedaleko od Bosanske Krupe, sela Jezersko i Macini Dolovi na Gnjilovcu kod Cazina. Neopisivi su metodi i sredstva upotrebljeni nad ovim naivnim i poštenim ljudima. Pre nego što će ih pobiti bili su opljačkani sa njih je sve skidano. Bili su žicom vezani, pojedincima su odsecali delove tela, vadili oči, odsecali nose- ve, polne organe, a onda su ih ostavljali da u mukama dugo umiru i budu često živi bačeni u Unu ili i u jamu bezdanicu; ponekad su živi i sahranjivani. Tih da­ na su masovna hapšenja i ubistva vršena i u Otoci i Jezerskom, Pištalinama, Perni, Podgomili. Neki ljudi su završili u Bosanskoj Krupi u dvorištu Sokol­ skog doma, a neki su odvedeni u Cazin i Macine dolove i neka druga stratišta na Grmeču - Crno jezero, ,jame bezdanice na Grmeču, Risova greda, itd. I u Bo­ sanskoj Krupi glavni podstrekač i naredbodavac za likvidacije Srba bio je veli­ ki župan a izvšioci Husejin Muratbegović, ustaški logornik sa svojim štabom, i neizbežnim instruktorima - Enverom Kapetanovićem, Himzom Hodžićem i Nikolom Oraškovićem. Ustaški naredbodavac i glavni organizator klanja Srba u Otoci i na Breskovu bio je Avdo Mujagić, a organizator pokolja Srba u Buži- mu i okolnim srpskim selima bio je žandarm iz Ravnica Marin Pilinger. Iz sela na levoj obali Une: Perna, Pištaline, Podgomila, Ljusina, Ivanjska, Baštra, Dobro Selo, Varoška Rjeka, Miostrah, Podgredine-Memić Brdo i sto-

53 tine duša iz Podgrmečkih sela našlo se tih dana u Sokolskom domu u Bosan­ skoj Krupi gde su mučeni i pobijeni mnogi. Među tim, navodimo imena samo nekih od tih mučenika.

Iz sela Perne, Bosanska Krupa:

Bokan Bože Stevan (45) Romić Nikole Lazo (63) Bokan Dane Jovo (56) Romić Nikole Marko (42) Bokan Jove Božo (35) Romić Laze Petar (36) Bokan Jove Ilija (33) Romić Petra Milan (17) Boltić Laze Jovo (52) Rokvić Teše Svetko (41) Boltić Laze Pero (46) Rokvić Jovana Đuro (41) Grbić Markona Dragan (34) Rokvić Đure Miloš (25) Grbić Markona Pero (41) Rokvić Stevana Dušan (32) Grbić Markona Milan (29) Rokvić Davida Marko (38) Grbić Vida Dušan (38) Rokvić Milana Marko (30) Grbić Mile Relja (38) Rokvić Laze Trivun (62) Zeljković Mile Trivo (39) Stojanović Stevana Branko (35) Zeljković Mile Stojan (35) Stojanović Đure Ilija (38) Zeljković Pere Branko (38) Stojanović Petra Buda (61) Kovačević Mijata Rade (61) Stojanović Bude Milan (39) Kovačević Mijata Stojan (591) Skendić Mile Aleksa (42) Kovačević Mijata Pero (67) Skendić Mile Pero (48) Mitrašinović Trive Božo (41) Skendić Rade ilija (34) Mitrašinović Trive Gojko (33) Skendić Rade Miloš (45) Mitrašinović Trive Nikola (35)

Iz sela Podgomile, Bosanska Krupa:

Aničić Vida Dragić (33) Mijić Milića Petar (71) Desnica Mihaila Obrad (61) Mijić Nikole Rade (23) Desnica Obrada Veljko (341) Mijić Marka Mile (29) Desnica Pere Drago (13) Mijić Sime Simeun (71) Zorić Trivuna Mile (61) Mijić Ilije Svetislav (41) Zorić Stevana Aleksa (51) Mijić Staniše Petar (35) Kamenko Bože Mane (69) Mijić Nikole Mile (41) Kamenko Mane Dušan (22) Mijić Lazara Vaso (51) Knežević Nikole Ljupko (23) Mijić Lazara Gojko (46) Kukić Spasoja Ilija (31) Mijić Todora Jovan (51)

54 Mijić Ilije Rade 823) Rodić Đure Rade (31) Mlađenović Dušana Drago (17) Rodić Đure Uroš (20) Novaković Dmitra Đurađ (38) Tišma Miloša Slobodan (21) Novaković Dmitra Luka (36) Šarac Pere Marko (56) Novaković Dmitra Pejo (33) Šarac Mile Branko(36) Rodić Jose Glišo (67) Škrbić loje Svetko (17) Rodić Gliše Drago (20) Škrbić Pere Dane (38) Rodić Jefte Stevan (58) Škrbić Pere Trivo (41) Rodić Stevana Branko (29) Škrbić Mile Dušan (33) Rodić Đurice Đuro (53) Škrbić Mile Mićo (19)

Iz sela Pištaline, Bosanska Krupa:

Baltić Marka Ljuban (21) Karanović Mihajila Milan (15) Baltić Pere Branko (45) Knežević Jovana Ilija (50) Dobrijević Pane Ilija (62) Rabić Rade Marinko (17) Dobrijević Mile (30) Repajić Đukana Đuro (60) Zeljković Miloša Uroš (25) Škorić Vida Srećko (36)

Krajem jula i početkom avgusta 1941. na Crnom jezeru na reci Uni, kod Bosanske Krupe, pobijeni su i u Unu bačeni i ovi ljudi : Iz sela Podgomile Bosanska Krupa

Aničić Vida Mile (51) Aničić Vida Pane (35) Aničić Stevana Mirko (29) Aničić Đurđa Srđan (55) Aničić Đurđa Miladin (36) Aničić Đurđa Dušan (34) Aničić Đurđa Branko (23) Aničić Stevana Marko (19) Aničić Stevana Uroš (27) Bokan Joje Jovo (46) Vejinović Pere Lazo (71) Vejinović Laze Branko (41) Drakulić Rade Spase (71) Diklić Tome Branko (23) Spomenik na Crnom jezeru na Una Maksić Boška Bogdan (17) gde su ustaše 1941. ubile i u reku bacile oko dve hiljade Srba

55 Mandić Ilije Marko (51) Rokvić Pere Mile 833) Mandić Pere Stoj an (61 ) Tišma Vase Miloš (41) Mandić Pere Miloš (56) Tišma Vase Spase (38) Mlađenović Sime Đuro (37) Škrbić Nikole Đorđe (57) Mlađenović Sime Mile (32) Škrbić Đorđa Joja (37) Polovina Miloša Golub (38) Škrbić Đorđa Nikola (26) Polovina Goluba Bogdan (12) Škrbić Đorđa Bogdan (28) Radaković Ilije Mile (67) Škrbić Đorđa Nikola (26) Radaković Mile Drago (32) Škrbić Jove Đuro (55) Radaković Mile Dušan (34) Škrbić Đure Branko (29) Radaković Tome Dmitar (51) Škrbić Ilije Gojko (32) Radić Pere Janko (52) Škrbić Ilije Ivan (40) Rokvić Toše Branko (48) Škrbić Ivana Rade (19)

Iz sela Perna, Bosanska Krupa:

Bokan Ilije Rista (35) Zeljković Dmitra Đorđe (13) Bokan Ilije Nikola (58) Kovačević Pere Perica (62) Vlaisavljević Rade Miloš (55) Kovačević Pere Ilija (58) Vlaisavljević Miloša Uroš (30)

Iz sela Pištaline, Bosanska Krupa:

Lazarević Save Dušan (35) Rokvić Obrada Bogdan (39) Lazarević Save Pero (50) Rokvić Obrada Đuro (37) Lazarević Miloša Nikola (33)

Crno jezero (napisao Svetozar Ćulibrk)/ Nedjelja. Pokupili su na kuluk seljake iz Zalina, Jasenice, Suvaje i Bena- kovca. Ljudi su sjedili pored graba na zalinskoj cesti i tucali kamen. Nisu zna­ li da će biti strijeljani i da više nikad neće ponedjeljkom proći ovom cestom na pijacu u Krupu. Neće proći cestom na seoske zborove jaseničkoj crkvi ispod Kekića glavice. Majke i žene spremale su torbu sa hranom, jer se na kuluku radilo cijeli dan. Do kasno u noć žene su sjedile u kućama čekajući muževe. Če­ kale su ih večere. Žene nisu spavale, a ujutru, budeći se, djeca su zvala oca, ali njega nije bilo. Volovi i konji čekali su u stajama da ih domaćin upregne u ko­ la ili izvede na livadu. Uzalud. Domaćin se nije vratio. Oko 96 seljaka odvede­ no je sa ovog kuluka i zatvoreno u Sokolski dom u Bosanskoj Krupi.

56 Ponedjeljak. Pazarni dan u Bosanskoj Krupi. Seljaci su došli u grad kao nekad ranije. Srbima u gradu bilo je zabranjeno da otvore trgovine, kafa- nice i gostionice. Zatvorene su i velike trgovačke kuće braće Petrovića... Oko 11 sati ustaške straže su postavljene na mostovima preko Krušnice i rijeke Une. Posta­ vljene su i na svim izlazima iz grada, kao i na ce­ stama prema Arapuši, Suvaji, Radiću, Bihaću, Cazinu i Otoci. Druge grupe ustaša sa strojnica­ ma i pištoljima zašle su po stočnoj i žitnoj pijaci i kupile seljake koje su zatim u grupama tjerali u So­ kolski dom. Seljacima su bile vezane ruke žicom. Na pijaci je ostala neprodata stoka, ostale su vre­ Svetozar Ćulibrk, iz Buševića, će sa žitom i kola bez kočijaša. Zidovi Sokolskog borac i nosilac Spomenice doma uskoro postadoše crveni od krvi zaklanih 1941. i autor potresnog zapisa ljudi, a stepenicama je tekla krv i nosila kape po­ Crno jezero klanih seljaka. Koliko je ljudi ubijeno u ovom Do­ mu ne zna se tačno, ali se zna da je bio velik broj onih koji su nestali toga ponedjeljka. Sutradan ujutro Ilija Studen je otvorio svoju malu gostionicu i sa sobom poveo malog sinčića. Pred gostionicom je stajao policajac i dao mu glavom znak da bježi, ali Ilija nije obratio na to pažnju. Dan mu je prošao u jezi, stra­ hu i mučnoj neizvjesnosti. Kad se uveče vratio kući i počeo spremati da legne, došlo je šest ustaša. Grunuli su na vrata sa uperenim puškama. Ustaša ga je udario puškom u stomak. Uzeše mu sat i osam hiljada dinara, govoreći da je to za Nezavisnu Državu Hrvatsku. Zatim su ga otjerali u pravoslavnu crkvu. Tražili su da skine zlatan vjenčani prsten. Nije ga mogao skinuti jer mu je prst bio nabrekao, ali kad ustaša podviknu: „Skidaj, jer ako ga ne skjineš odsjeći ću ti prst“, on ga nekako skide i predade. Crkva je bila puna. Ljudi su stajali ili sjedili na podu. Malo zatim, uđe jedan ustaša i izdvoji deset ljudi, zatim ih sveza i ponovo vrati. Govorilo se da će u Gospić na rad ili u Njemačku. Naveče je uletio u cr­ kvu jedan ustaša sa isukanim bajonetom. Išao je od čovjeka do čovjeka i sva­ kom stavljao bajonet pod grlo, prijetio i psovao. Tako ih je pripremao za pokolj koji je već bio počeo te noći u Sokolskom domu. Za njim je došao drugi usta­ ša i donio kutiju “Ibra“ u kojoj je bilo 500 komada cigareta i svima ih podije­ lio. Stavljajući cigaretu u usta, Ilija je tiho šapnuo svom susjedu: „Ovo je posljednja“. I zaista, mnogima od njih to je bila posljednja cigareta. Malo po­ slije, stiže i kamion. Ustaše odbrojiše 40 ljudi, potrpaše ih u kamion i krenuše cestom prema Bihaću. Noć ljetna, zvjezdana, tiha. Ponekad se jedino čuje pucanj ili jauk iz Sokol­ skog doma. Kod Supančića kuće kamion se zaustavio, tobože zbog defekta. Me- đućim, tu su stajale ustaške straže. Povorka krenu dalje cestom ispod stijena pored Une. Kundaci po leđima i psovke. Ukaza se i mali most preko Crnog je­ zera. Ono je duboko i tamno. Stravično prijeti crnom dubinom. Kamion se za­

57 ustavi na nekoliko metara, jer drveni most ne bi mogao podnijeti ovaj cijeli te­ ret. Tako objasni jedan od ustaša. Zatim dodade da preko mosta treba da pre­ đe desetina po desetina. I prva desetorica siđoše iz kamiona i uputiše se preko mosta, a na drugoj strani bili su postavljeni puškomitraljezi. Po ljudima osuše vrući mitraljeski rafali. Poslije rafala slijedile su bombe. Smrt je ovdje sigurna. Kad je to vidio, Ilija skoči sa kamiona preko ustaša i potrčavši kroz kukuruze ba­ ci se u Unu. Una ga je nosila oko 200 metara. Znao je da piiva. Ispališe nekoli­ ko metaka za njim. Ustaše su bile suviše zabavljene oko grupe u kamionu, pa nisu imale vremena da jure za Ilijom Studenom. Rafali i sve je gotovo. Pobje- goše njih petorica, šestorica ili sedmorica, i to oni koji su znali plivati, jer su prije rafala poskakali u vodu. Ilija se izvuče iz vode u vrbake pored obale. Usta­ še okrenuše kamion i vratiše se natrag u Krupu pjevajući i pucajući. Una je pronosila leševe. U selu Jezersko - Bosanska Krupa, ubijeni su i ovi ljudi: Iz sela Perne

Bokan Riste Golub (36) Bokan Jove Risto (31) Bokan Riste Mihajilo (31) Jovičić Cvije Nikola (58) Bokan Riste Trivo (22) Jovičić Cvije Dušan (37) Bokan Riste Milan (17) Jovičić Cvije Ilija (52) Bokan Nikole Simo (18) Jovičić Nikole Pero (21) Bokan Pere Đuro (49) Karanović Mihaila Božo (24) Bokan Pere Vaso (41) Karanović Mihaila Vojin (21)

Pokolj Srba u Cazinu i u Macinim dolovima U isto vreme izvršeni su pokolji Srba u Bihaću na Garavicama i u Bosanskoj Krupi. Više stotina Srba umoreno je u Cazinu i u Macinim dolovima na Gnjilavcu, nedaleko od Ca­ zina, na Čonguru, Čaj inom potoku i Pivnici. I ovaj zlo­ čin nad Srbima vršen je po naređenju i uputstvima ve­ likog župana Ljubomira Kvaternika.

Spomenik na Macinim dolo­ vima gdeje sahranjeno oko 800 nevini žrtava ustaškog terora. (Spomenik je kao i većina dru­ gih na ovim prostorima srušen)

58 Ale Omanović, ustaški logornik u Cazinu, bio je rukovodilac, a glavni organizator i ivršilac ubijanja bio je ustaški poručnik Himzo Hadžić, uz upustva i lično učešće ustaškog po­ ručnika Envera Kapetanovića, župa­ novog poverljivog čoveka. Oni su bili neposredni organizatori i izvršioci ovog neopisivog masakra. Krajem jula i početkom avgusta 1941. na najsvirepiji način ugašeni su ovde životi više stotina ljudi iz Cazi­ na, Osredka, Selišta, Krndije, Vrela, Gradine, Pištalina, Perne, Podgomi- la, Miostraha, Crnaje, Memić Brda, Podgredine i iz drugih sela Cazinske krajine Banije i Korduna; bili su u najboljim godinama života. Pet-šest dana kasnije Hodža Borić nastavio je klanje preostalih Srba, redom od još nerođenog deteta do nepokretnog starca. Evo nekih imena ljudi koji su krajem jula i početkom avgusta, po­ Spomen-ploča na spomeniku sle zverskog mučenja i ponižavanja, na Macinim dolovima tamo bili pobijeni.

Iz sela Osredak, Cazin:

Banjac Đuro (55) Brkljač Mile Simo (17) Banjac Trive Mile (41) Brkljač Miljuš Mile (49) Banjac Milovana Simo (31) Crnobrnja Ilija (63) Banjac Đurana Simo (49) Crnobrnja Mile (20) Banjac Đurana Jovo (51) Čavić Ilije Petar (46) Banjac Jove Pejo (29) Čavić Petra Veljko (21) Banjac Jove Đuro (21) Čavić Petra Blažo (17) Banjac Mile Dušan (34) Čavić Cvije Cvijo (43) Banjac Save Dušan (41) Dukić Mile (44) Bekut Mićo (41) Dukić Sime Cvijo (45) Bogunović Miše Novak (49) Dukić Sime Đuro (37) Bogunović Vajan (56) Đukić Ljubana Milivoj (17) Bošnjak Mile Spase (41) Grbić Save Rade (61) Bošnjak Spase Grujo (21) Grmuša Tode Spase (41) Bošnjak Mile Stanko (36) Grmuša Tode Cvijo (39) Bošnjak Stanka Petar (18) Grmuša Đure Mihajilo (34) Brkljač Mile Gojko (21) Jelača Laze Mićo (34)

59 Karanović Đure Milan (29) Rađenović Tode Jovan (33) Karanović Isaka Nikola (61) Smiljanić Cvijo (51) Karanović Cvije Jovan (17) Smiljanić Cvije Vlado (17) Karanović Cvije Cvijo (21) Trnjaković Nedeljko (30) Karanović Pere Petar (51) Vignjević Uroš (43) Lešić Tomo (54) Vignjević Đuro (49) Majkić Save Vid (48) Vignjević Đure Simo (24) Majstorović Đure Milan (32) Vojnović Cvetin sin (33) Marčeta Jovo -Joko (56) Vojnović Ilije Milan (32) Marčeta Vid (54) Vojnović Ilije Cvijo (30) Marić Jove Tadija (41) Vukašinović Marka Đuro (46) Marić Tode Nikola (51) Vukašinović Marka Nikola (33) Marić Tode Pero (48) Vuković Vaso (41) Mimić Mile (56) Vuković Peran (53) Mimić Tode Jovo (24) Vuković Mile (56) Opačić Ilija (53) Zubović Jovana Đukan (35) Petrović Đake Rade (28) Zubović Đukana Simo (15) Petrović Jovana Đuro (56)

Iz sela Selište Cazin:

Grbić Petra Golub (27) Jeremić Gavre Rade (46)

Iz sela Krndija Cazin:

Gojić Jovana Dušan (26) Radmanović Steve Đuro (48) Smiljanić Milutina Petar (41)

Iz sela Vrelo Cazin:

Bogunović Ilije Petar (43) Latinović Riste Rade (43) Bogunović Đure Jovo (46) Latinović Riste Miloš (51) Bogunović Đure Mile (51) Mudrinić Jove Đuro (23) Borić Ilije Rade (40) Paravinja Vajana Mihajilo (24) Borić Rade Ilija (18) Rodić Rade Jovo (56) Đukić Jove Dušan (16) Susulović Rade Stojan (38) Knežević Rade (49) Trivić Petra Petar (61) Knežević Mile Vojin (29) Trivić Petra Rade (29) Latinović Miloša Stevo (61) Zec Đure Marko (70)

60 Iz sela Gradina, Cazin:

Brkljač Duka (71) Rodić Jove Dušan (23) Brkljač Mile (80) Smiljanić Jove Mile (29) Brkljač Mile Mican (46) Topolić Laze Dušan (38) Čojanović Vučen (48) Topolić Laze Jovan (25) Latinović Pere Mile (38) Vojnović Mile Dušan (27) Latinović Pere Milan (46) Vojnović Mile Mihajilo (26) Latinović Gavrana Jovo (49) Vojnović Đure Stojan (17) Mimić Nikole Milovan (35)

Iz sela Crnaja, Cazin:

Božić Nikole Mihajlo (71) Miljković Milića Mile (18) Božić Todora Ilija (51) Milošević Miladina Đuro (61) Božić Todora Rade (46) Milošević Đure Nikola (41) Božić Petra Đuro (53) Milošević Đure Milovan (35) Božić Đure Mane (29) Milošević Đure Pero (25) Božić Đure Mile (27) Ognjenović Petar (61) Dmitrović Rade Kojo (45) Ognjenović Petra Bogdan (27) Grković Staniše Petar (36) Ognjenović Petra Mane (25) Kovačević Mile Marko (45) Sekulić Petra Stevo (59) Ljevljenić Stevan (66) Sekulić Steve Miloš (41) Miljković Todora Miladin (64) Sekulić Miloša Dragan (21) Miljković Miladina Dragić (43) Čakširan Mane (46) Miljković Miladina Rade (39) ubijen na putu kod sela Rajak Miljković Milića Dušan (29)

Iz sela Pištaline,Bosanska Krupa:

BabićTodora Ćićo (51) Babić Save Jovo (42) Babić Goluba Jovo (36) Babić Miloša Miloš (65) Babić Goluba Vukašin (33) Babić Miloša Nikola (34) Babić Goluba Dušan (27) Babić Đure Mile (28) Babić Tome Gojko (46) Babić Đure Dušan (25) Babić Ćiće Lazo (25) Babić Đure Marinko (23) Babić Pavla Uroš (20) Babić Save Mihajilo (60) Babić Gavre Stevo (51) Babić Save Pero (30) Babić Nikole Dušan (38) Babić Save Kaja (26) Babić Dušana Mirko (18) Babić Miloša Ilija (45) Babić Pere Dušan (21) Babić Dušana Branko (19) Babić Pere Lazo (19) Banjac Jove Stojan (60) Babić Pere Đuro (35) Banjac Stojana Jovo (30)

61 Banjac Stojana Gojko (27) Zeljković Luke Stojan (50) Banjac Jovana Simo (55) Zeljković Luke Jovan (45) Banjac Jovana Pero (48) Zeljković Luke Dušan (28) Bogunović Uroša Sava (62) Zeljković Luke Milorad (23) Bogunović Save Gojko (42) Zeljković Jovana Simo (19) Boltić Jovana Simo (28) Zeljković Jovana Dušan (17) BoltićMilanka Aleksa (23) Zeljković Pere Urod (50) BoltićPere Branko (35) Zeljković Pere Stanko (45) Boltić Milana Gojko (30) Zeljković Tome Vaso (65) Boltić Milana Dragan (17) Zorić Nikole Milan (50) Bursać Ilije Dušan (54) Zorić Nikole Milan (50) Bursać Ilije Duka (30) Zorić Milana Nikola (26) Bursać Ilije Branko (22) Zorić Trivuna Mićo (65) Grbić Stevana Branko (21) Zorić Trivuna Branko (28) Grbić Stevana Krsto (17) Zorić Trivuna Stanko (26) Grbić Miloša Pero (35) Zorić Trivuna Milan (17) Dobrijević Pane Gojko (36) Zorić Todora Gojčin (30) Dobrijević Pane Mihajilo (39) Zorić Todora Luka (28) Dobrijević Gojka Mirko (16) Zorić Miće Božo (45) Dobrijević Ilije Gojko (27) Zorić Miće Uroš (42) Đumić Miloša Branko (45) Zorić Miće Golub (40) Đumić Miloša Rajko (22) Zorić Nikole Relja (3) Zeljković Pere Vojin (57) Zorić Miće Dušan (27) Zeljković Pere Mile (55) Zorić Jovana Miloš (41) Zeljković Pere Vlado (53) Zorić Jovana Vukašin (23) Zeljković Pere Risto (48) Zorić Nikole Svetko (35) Zeljković Pere Branko (30) Zorić Stevana Mile (25) Zeljković Mile Mihajilo (30) Zorić Mile Dušan (41) Zeljković Mile Đuro (25) Zorić Mile Uroš (39) Zeljković Ilije Đuro (60) Zorić Steve Aleksa (25) Zeljković Ilije Golub (53) Jovičić Đure Branko (30) Zeljković Ilije Dušan (42) Jovičić Pere Ostoja (43) Zeljković Nikole Mile (34) Jovičić Ostoje Gojko (20) Zeljković Pere Luka (55) Jovičić Stevana Ilija (44) Zeljković Luke Srđan (32) Jovičić Stevana Miloš (35) Zeljković Todora Gojko (30) Jovičić Laze Mirko (31) Zeljković Todora Slavko (26) Jovičić Nikole Pero (50) Zeljković Jošana Đuro (56) Jovičić Nikole Risto Zeljković Vasilija Pero (65) Jovičić Luke Mirko (21) Zeljković Pere Marinko (20) Jovičić Dušana Marinko (28) Zeljković Jovana Đuro (65) Jovičić Stevana Mile (239 Zeljković Mihajila Nikola (42) Jovičić Stevana Nikola (16) Zeljković Miloša Uroša (25) Jovičić Mile Pero (29) Zeljković Miloša Dušan (21) Kordić Spase Đuro (50)

62 Kordić Spase Gojko (30) Priča Mile Božo (25) Kordić Nine Jovan (30) Priča Mile Mirko (17) Kordić Save Ilija (70) Priča Mile Simo (15) Kordić Staniše Ilija (19) Priča Đure Dužan (50) Kordić Božo (60) Priča Marka Pavle ((28) Kordić Bože Rade (36) Rašeta Mile (70) Kljajić Mile Mihajilo (50) Rašeta Mile Gojko (21) Kljajić Steve Obrad (66) Rodić Stevana Nikola (50) Karanović Stevana Pero (20) Rodić Ilije Dušan (57) Knežević Ilije Lazar (19) Rodić Ilije Božo (22) Knežević Save Đuro (39) Rodić Ilije Branko (18) Knežević Đure Lako (19) Rodić Luke Sava (35) Knežević Jovana Simo (50) Rodić Tome Mirko (23) Knežević Sime Petar (23) Rokvić Tome Mirko (23) Knežević Trive Vico (27) Rokvić Vida Gojko (46) Mandić Pavla Mile (38) Rokvić Vida Mihajilo (17) Mandić Ilije Momćilo (40) Rokvić Vida Veljko (30) Mandić Momćila Đuro (20) Rokvić Stevana Stojan (45) Mandić Momčila Dragan (17) Rokvić Jove Rajko (45) Mandić Laze Lakan (45) Rokvić Momčića Mirko (20) Ožegović Todora Đurađ (70) Rokvić Perice Ljupko (45) Jovičić Save Jovo (61) Rokvić Laze Trivun (45) Jovičić Jove Dušan (33) Rokvić Laze Marinko (31) Jovičić Đure Mile (38) Rokvić Tome Đuro (53) Jovičić Jove Miloš (22) Rokvić Jovike Branko (31) Jovičić Đure Ranko (33) Rokvić Mile Rajko (37) Jovičić Save Mile (52) Rokvić Todora Sekula (45) Jovičić Mile Đuro (21) Tankosić Jandrije Nikola (37) Priča Trivuna Jovo (43) Šušilović Gojka Marinko (41) Priča Mile Lazo (46) Šušilović Stevana Stevo (40)

Iz sela Perna, Bosanska Krupa:

Boltić Pere Mirko (24) Ninković Petra Stevan (31) Kovačević Vida Dušan (28) Ninković Petra Milan (22) Kovačević Vida Mirko (23) Todić Alekse Rajko (51) Kovačević Perice Jovo (21) Todić Stevana Gojko (28)

Iz sela Podgomile, Bosanska Krupa:

Ilić Marka Nikola

63 Među poslednjim grupama muškaraca na prevaru odvedenih ili na silu po- hapšenih, 1. i 2. avgusta, u selima Crnaja, Tržačkim Raštelama i Kordunskom Ljeskovcu bilo je pedesetak koje su ustaše pokupili i zatvorili u kuću i podrum Stojana Cvjetićanina u Tržačkim Raštelama.

Ostatak ruševina kuće Stojana Cvjetićanina gde su nevine žrtve zatvarane, pljačkane i odatle odvođene na stratišta Tu grupu meštana ustaše su držale tri dana zatvorene, bilo je očito da su kod njih postojale dileme šta s ovim ljudima. Trebalo ih je prebaciti, kao i pret­ hodnu grupu koju su 31. jula iz Tržačkih Raštela kamionom dovezli na zlogla­ sne Garavice. Put prema Bihaću, posle sukoba u Osredku i Vrelu (2. avgusta) i pojave naoružanih Srba u Rujnici (selo prema Bihaću) i uopšte prolazak kroz srpska sela za ustaše tada nije bio siguran. Odnosno, ustaše su imale saznanja da su u srpskim selima tada već postoje grupe naoružanih Srba koji bi mogli izvršiti napad na trasport i oteti žrtve. Posle tri dana razmišljanja, 4. avgusta us­ taški poručnik Enver Kapetanović stigao je na Raštela iz Bihaća i ustaši Husni- ji i opštinskim organima naredio da transport sa ovom grupom krene prema Cazinu. Tako je je rešena dilema kuda sa ovim ljudima. Posle neopisivog mu­ čenja i ponižavanja u Cazinu i Macinim dolovima na svirep način oni su ubi­ jeni. Na putu ka Cazinu, kod mesta Rajak, svezan za poslednja kola, iznemogao trčeći pao je Mane Čakširan. Ustaše su ga ubile i bacile u šumu kraj puta. Po­ sle ove grupe, ustaše iz Šturlića su u Johovici i Hadžinu Potoku pohapsile de­ setak ljudi, potovarili su ih u zaprežna kola i krenuli sa njima na stratište. Međutim, zahvaljujući odlučnosti i hrabrosti grupe ustanika (iz Johovice) sa Milom Dražićem na čelu ova grupa je bila oslobođena.

64 Sa prvim odvođenjima nekoliko manjih grupa oda­ branih ljudi (sredina jula 1941) u Gospić i Veliku Kla- dušu, te neopisivog mučenja i ponižavanja zatočenih u logoru kod Gospića - Jado- vna, nedužni zarobljenici su transportovani u Karlobag na more ili na Velebit (Jadovno) gde su ubijani i bacani u more ili u jame bezdanice. O sudbini tih ljudi nije se dugo ništa znalo, uspešno je čuva­ na tajna petnaestak dana. Početkom avgusta 1941, takođe, na prevaru i po neka­ kvom dogovoru o pomirenju sa Muslimanima, i po pozivu ustaških vlasti, iz sela - Gli- nice, Bosanske Bojne, Sta- bondže, Gradine, Zborišta, Poljane i Drenovca, stotine ljudi, u najboljim godinama, Spomenik na stratištu Poljice kod Vrnograča odvedeno je u Veliku Kladu- gde je opljačkano, mučeno, ubijeno šu, Vrnograč i Bužim. Potom i sahranjeno oko dve hiljade nevinh su upućivanina stratišta na Mehinom stanju, nedaleko od Kladuše, u pravoslavnu crkvu u Velikoj Kladuši, na Poljice kod Vrnograča, Breskovo kod Bužima i Budmirić u crkvu. Na preva­ ru su tamo dovodili žrtve, zatvarali ih, a zatim na neopisive načine ponižavali i mučili da bi ih posle svega, tako izmučene i ponižene, ubijali. Mrtve su odvozi­ li i sahranjivali u ogromnim rakama na Poljicu kod Vrnograča i Mehinom sta­ nju kod Velike Kladuše. Prve likvidacije Srba u Velikoj Kladušii vršila je grupa ustaša iz Zagreba pod komandom Vidakovića. Žrtve su na prevaru pozivom ili su hapšene i silom dovođene u zatvor ili u pravoslavnu crkvu, gde su premlaći­ vane, opljačkane, vezane žicom a potom kamionima odvožene na streljanje. Pr­ ve grupe su ubijane vatrenim oružjem, kasnije su za likvidaciju korišćena sva moguća oruđa - nož, sekira, malj i drugo. Vidakovićeva grupa je u početku li­ kvidacija bila organizator i izvršilac na stratištima Mehino stanje kod Kladuše i na Poljicu kod Vrnograča. Posle Vidakovićeve akcije stigle su ustaše iz Slunja sa Baljkom na čelu koji je pokušvao da propagandom ohrabri Srbe izbegle na Kor­ dun i Baniju da se vrate svojim kućama. Nažalost, i ovaj put je prevara uspela. Uz priču o prelasku u katličku veru jer je jedino tako moguć opstanak na imanju, mnogi su došli u crkvu gde su uhapšeni a zatim poklani. O stradanju na Poljicu, imanju Petra Vajagića, dovoljno govore izjave Ni­ ne Vujasina i Rade Beronje.Poljice je druga grobnica (po veličini) na teritori­

65 ji kladuške opštine. Na Poljice kod Vrnograča, početkom avgusta 1941, odve­ deni su i - pošto su opljačkani, ponižavani i na razne načine mučeni - bili su ubijeni. Evo imena nekih od tih stradalnika.

Iz sela Glinica, Velika Kladuša:

Ajduković Stojan (51) Bjelić Jovice Stevo (26) Ajduković Stojana Đuro (33) Bogunović Pero (39) Ajduković Đure Steva (18) Bogunović Pere Rade (15) Ajduković Đure Milan (15) Bojadžija Ilija (50) Babić Mirko (28) Bojadžija Ilije Simo (31) Babić Jovan (36) Bojadžija Spase (41) Beronja Marko (31) Bojadžija Stevo (36) Beronja Vida Vlado (46) Bojadžija Miloš (31) Beronja Vida Milan (14) Bojadžija Rade (29) Beronja Rade Mirko (74) Bojadžija Stojan (36) Beronja Miće Stojan (31) Bojadžija Pero (31) Beronja Miće Nikola (33) Bojadžija Đuro (28) Beronja Miće Pera (9(6 Bojadžija Nikole Stanko (51) Beronja Janka Jovo (44) Bojadžija Stanka Dušan (31) Beronja Jove Miloš (26) Bojadžija Stanka Damjan (17) Beronja Jove Janko (23) Bunčić Vida Milan (21) Beronja Jove Stanko (18) Bursać Perica (45) Beronja Mile (46) Bursać Perica Đuro (23) Beronja Nikola (23) Cvetićanin Miloš (36) Beronja Rade (39) Cvetićanin Miliša (36) Beronja Rade Janko (16) Cvetićanin Pere Milan (23) Beronja Stevo (31) Cvetićanin Pero (41) Beronja Stanko (56) Cvetićanin Gojko (36) Beronja Stanka Mile (36) Cvetićanin Mitar (29) Beronja Stanka Luka (29) Deran Stojana Jovo (31) Beronja Stanka Uglješa (21) Deran Stojana Rade (26) Beronja Nikola (41) Deran Mile (51) Beronja Nikole Mirko (21) Deran Mile Pero (29) Beronja Nikole Pero (15) Deran Mile Miloš (26) Beronja Marko (43) Đosa Miloš (38) Beronja Marka Košta (21) Đosa Miloša Nikola (16) Beronja Marka Mihajilo (17) Đosa Miloša Đuro (18) Beronja Đukana Milan (31) Đosa Rade (40) Beronja Đukana Stojan (29) Đilas Laze Mile (54) Beronja Bogdan (29) Ergarac Spase (36) Beronja Slavko (29) Ergarac Mile (51) Beronja Gojko (27) Ergarac Mile Vid (28) Beronja Stevo (25) Glišić Stanka Ilija (51) Bjelić Pavla Jovica (81) Ilić Rade (46)

66 Lavrnja Stojana Mihajilo (41) O Orelj Marka Stojan (26) Lavrnja Mihajila Mirko (21) Orelj Mile Stevo (51) Kesić Janko (51) Orelj Petar (46) Kesić Janka Stevo (31) Orelj Petra Vladan (26) Kesić Perica (41) Orelj Petar (26) Kesić Adam (26) Petrović Spase (35) Kesić Mile (41) Petrović Rade Mile (33) Kesić Mile Milan (21) Popović Nikola (25) Kesić Miloš (34) Popović Đuro (23) Kesić Miloša Rade (16) Pužić Dane Dušan (29) Kesić Miće Pejo (31) Pužić Dane Nikola (27) Kesić Damjan (26) Pužić Dane Rajko (21) Kovačević Jovo (38) Pužić Stojan (56) Kovačević Nikole Milan (22) Pužić Đuro (36) Kovačević Nikole Đuro (17) Pužić Ilija (33) Kovačević Pero (37) Pužić Rade Lazo (18) Kosanović Nikola (51) Radić Vid (56) Kosanović Nikole Božo (18) Radić Vida Pero (33) Kosanović Stevo (31) Radić Rade (51) Kosanović Pero (51) Radić Jove Gojko (29) Kosanović Pere Stoja (23) Radić Jove Đuro (19) Kosanović Bože Đuro (33) Romić Pero (36) Kosanović Đure Miloš (21) Stjelja Nikola (61) Kosanović Bože Miloš (30) Stjelja Nikole Miloš (32) Malbaša Miloš (51) Stjelja Rade (36) Medić Đuro (33) Studen Nikola (51) Medić Rade (29) Studen Petar (46) Medić Miće Trivo (41) Studen Petra Dragan (21) Novaković Stojan (45) Studen Iso (51) Novaković Stojana Mišo (15) Šević Milan (34) Novaković Đurađ (49) Šević Đuro (40) Novaković Đurađa Tode (30) Šević Dušan (26) Novaković Đurađa Božo (28) Šević Jovo (51) Novaković Stanko (36) Šević Jove Ljuban (26) Novaković Milan (32) Šević Jove Stevo (25) Orelj Pere Božo (33) Šević Jove Ilija (19) Orelj Bože Mile (28) Šević Simo (49) Orelj Nikole Luka (28) Šević Lazo (41) Orelj Nikole Đuro (26) Šević Laze Milan (15) Orelj Mile (51) Šević Rade (51) Orelj Mile Stevan (21) Šević Mile Stojan (34) Orelj Jovo - Joco ((33) Šević Đure Pero (40) Orelj Vida Milan (25) Šević Jovo (56) Orelj Steve Rade (51) Šević Stanka Dušan (28) Šević Stoj ana Gojko (20) Vignjević Mihaila Rade (36) Vignjević Dmitar (51) Vignjević Obrad (28) Vignjević Dmitra Dušan (25) Vignjević Ilija (31) Vignjević Dmitra Janko (22) Vignjević Janka Simo (26) Vignjević Stevo (29) Vignjević Lazo (28) VignjevićTode (32) Vignjević Spase (46) Vignjević Adam (36) Vignjević Stojan (51) Vignjević Jovo (46) Zobenica Rade (26)

Iz sela Bosanska Bojna, Velika Kladuša:

Babić Jovo (30) Mirić Mile (41) Đelić Todor (28) Mišković Nikola (29) Došen Mile (34) Mišković Marko (35) Došen Stanko (41) Mišković Stojan (34) Trivić Mile (51) Novaković Mile Rade (32) Trivić Mile Maleni (30) Novaković Pere Obrad (41) Trivić Jovo (49) Novaković Pere Ilija (46) Grivić Jovo (49) Ostojić Risto (54) Gak Jovo (56) Pađan Rade Stevo (18) Gagić Simo (49) Romić Spase (51) Gagić Lazo (49) Ružičić Riste Milan (23) Gagić Mile (56) Sremac Sime Stevo (18) Gagić Stojana Pero (31) Sremac Rade (26) Gagić Rade Đuro (21) Sremac Aleksa (29) Gagić Miloš (51) Sremac Janko (36) Gagić Miloša Miloš (21) Ugren Marko (36) Grmuša Mile (35) Vajagić Đuro (35) Grmuša Nikola (28) Vojnović Marko (36) Isak Ilije Dušan (27) Vujašin Mile (46) Jandrić Mile (29) Vujašin Milovan (29) Kljajić Marka Mile (49) Zorić Jovice Lazo (29) Kljajić Miloša Spase (49) Zorić Jovice Aleksa (16) Medić Ilija (61) Zorić Mile Dušan (16) Medić Ilije Stanko (27) Zorić Pejo (33) Medić Ilije Savo (29) Zorić Jove Pejo (16)

Rade Beronja, iz sela Glinica kod Kladuše, je tako reći vaskrsnuo iz Poljičke jame gde je ubijeno više od dve hiljade Srba. Uspeo je da pobegne i da posve - doči o stradanju svojih komšija. „Gledao sam kako ubijaju moje seljane“, kaže Beronja. „U drugoj grupi koju su pohvatali u Glinici bio sam i ja. Sve su nas povezali žicom. Vezali su me sa Radom Kesićem koji je bio na kraju kolone. Krenuli smo u Vrnograč. Putem su nas često zaustavljali i tukli tražeći od nas

68 da kažemo ko je četnički vođa. Prostorija u koju su nas zatvorili bila je do tada kafana Janka Dmitro- vića. Puna je bila naših ljudi. Na njima se moglo videti da su tučeni i zlostavljani. Sutradan nam je priključena još jedna grupa koja je na poziv vlasti došla u Vrnograč. Posle je ušla grupa od 7-8 usta­ ša i naredila da svi legnemo potrbuške. Tukli su nas batinama, a kada su se umorili nastavili su udara­ nje cipelama. Na podu je bilo krvi. Mnogima su bi­ le razbijene glave i polomljena rebra. Posle batinaša, ušao je jedan ustaša u pratnji dvojice naoružanih. Započeo je rečima: „Slušaj Sr- badijo! Hoćete da se borite protiv naše NDH? Smiješno. To nikome nije uspjelo, pa neće ni va­ Rade Beronja, iz Glinice, ma četnicima. Proćiće svi kao što ćete vi proći, a uspeo je da pobegne sa stratišta Poliice vama je odbrojano.“ Sada nam je bilo jasno šta nas čeka. Nedaleko od nas se veselilo, pjevalo, jedni su dolazili, a drugi odlazili. Zvali su jedni dru­ ge na piće. I tako je to trajalo cijele noći. Na nas nisu zaboravili. Ušlo je njih ne­ koliko u našu prostoriju. Jedan od njih je naredio: „Svi skinite odjela pa ćete prvo ići na kupanje, a posle kupanja dobićete odijela i ići ćete na rad u Liku. Na izlasku su nas vezane postrojili po dvojicu i potjerali. Bilo je već veče. Za­ ustavili su nas pod šumom na Poljicu, a odavde nas odvodili do iskopanih ja­ ma i ubijali. Čovjek pretrne i strah se izgubi. Misli se samo na svoje najrođenije i opra­ šta se sa njima. Čudan je to osjećaj, kada si ispred cijevi i znaš da te za koji tre­ nutak nema. To se ne može reći riječima. Odjednom sam čuo poznat glas: „Ne, ne pucaj, ja ću njega sa zadovoljstvom ubiti“. Okrenuo sam se i vidio iza mene Hasu Barjaktarevića, moga druga iz vojske, i zaista će me moj drug Haso lično streljati. Naredio mije da sa Radom Kesićem priđem jami i da kleknemo. Metak mi je prošao kroz vrat i glavu. Ne znam koliko sam bio u nesvjesti. Prvo sam osjetio neku toplinu, pa onda bol u glavi. Imao sam sreću što su samo dva tijela pala na mene i Kesića. Desnom rukom sam uspio da odrežem žicu kojom smo bili vezani Rade i ja, a onda sam se, uz veliki napor, izvukao ispod tijela koja su nas pritiskivala. Glava mi je bila sva u krvi. Očni kapci slijepljeni. Kada sam protrljao oči i otvorio kap­ ke nisam ništa vidio.Odmah sam pomislio i uhvatio me strah, ako ne progle- dam neću moći pobjeći, pa će me gadovi uhvatiti i iživljavati se na meni.Za kratko vrijeme progledao sam na desno oko. Dopuzao sam do ivice jame. Iz vi­ še pokušaja uspio sam izaći. Otišao sam u šumu i uvukao se u grane, jer su svrake osjetile krv i navalile na mene. Kada su se čuli pijetlovi znao sam da će svanuti. Po danu nisam smio ići. Pred samu zoru kod jame čula se galama i zveket motika i lopata. Došli su da zatrpavaju leševe. Ostao sam ovdje sve dok čobani nisu oterali blago kućama. Krenuo sam na istok gdje se nalaze naša sela i stigao blizu rijeke Glinice. Pomislio sam, ako pri­ jeđem rijeku neće mi biti žao umrijeti. Umrijeću na svojoj zemlji i biću poko-

69 pan među svojima. Znao sam mjesta gdje se rijeka može prijeći. Prešao sam, dohvatio se livada i ušao u selo. Znao sam da se i ovdje moram kriti, jer žan­ dari stalno patroliraju po srpskim selima. Ušao sam u našu staju i legao u ćo- šak na slamu. Pošto je vrijeme bilo da se nahrani stoka, ušla je moja sestra i kada me je vidjela vrisnula je i pobjegla da kaže majci da je u staji vidjela ne­ kakvo čudovište. Onda su došle majka i sestra i, čuvši kako jedva izgovaram svoje ime, shvatile su da sam to ja. Odvele su me u kuću, oprale i obukle. Krio sam se 18 dana u zemunici ispod sadjevene slame. Lečili su me nekim trava­ ma od kojih mi je bilo bolje. Po ozdravljenju priključio sam se gliničkoj usta- ničkoj grupi Bjelića Rade koji je imao sličnu sudbinu mojoj. On je pobjegao od žandara na Kamenskom mostu kada su ga potjerali sa grupom u Gospić. Ratovao sam do kraja rata. Na drugoj strani, oni što su nas ubijali i oni kra­ jem 1943. godine i kasnije dođoše u partizane, i umjesto da poslije rata odgo­ varaju za počinjene zločine, dobiše posao i isposlovaše penzije. Evo me, još trajem i pričam kada me neko kao vi pita o našem stradanju. Uvijek pričam mladima, da budu oprezni i da nikad više ne veruju onima koji su nas htjeli potpuno uništiti“. (Izjavu Rade Beronje pribeležio učitelj Stevo Babić 1980. godine u Crvenki). (Za Bosansku Bojnu podatke dali: Pilipović Branko, Beronja Savo, Nova- ković Lazo i Zorić Mika).

Spomenik žrtvama ustaškog terora na Mehinom stanju

70 Prostor Mehino stanje nalazi se na granici između Korduna i Cazin- ske krajine severo-zapadno od Veli­ ke Kladuše. Iskopani protivtenkovski rovovi pred Drugi svetski rat, široki 3,5 duboki 2,5 metra, nalaze se neda­ leko od sela Maljevac pored puta Klađuša - Cetingrad. U tim rovovi­ ma na nekoliko mesta su stvorene ogromne grobnice u koje su ustaše, krajem jula i početkom avgusta, do­ vodili i tu streljali muškarce. Kasnije su dovozili žrtve sa raznih mesta - iz pravoslavne crkve ili zatvora te su na ovom prostoru ubijali i u ovim rovo­ vima sahranjivali. Mehino stanje po­ stalo je srpsko groblje, jedno od najkrvavijih i najtužnijih mesta. Na tom mestu su ustaše, jula i avgusta 1941, ubijene ljude sahranjivali, ili su ih tamo poubijalii posle neopisivih mučenja u pravoslavnoj crkvi u Ve­ likoj Kladuši. Ubijali su ih maljevi­ ma, sekirama, klali noževima, a onda Pravoslavna crkva u Velikoj Kladuši gde su Srbi ih tamo sahranjivali. Po nekim pro- dovođeni na pokrštavanje, a zatim u crkvi cenama tu je sahrahjeno oko 6000 opljačkani, premlaćivani, mučeni, ubijani, nevinih žrtava. a onda mrtvi i poluživi na Mehino:v Stravična je priča Milke Cimeše stanju sahranjivani koja je svedok pokolja kladuških Srba. „Do Svetog Petra 1941. godine bilo je u Velikoj Kladuši i okolini uglavnom mirno, - kazuje Milka Cimeša. - Srbe ni­ je niko napadao. Posle Svetog Petra te godine domaći Muslimani, kao ustaše, počeli su odvoditi i ubijati prvo Srbe muškarce, a posle toga i žene i decu. Je­ dan deo ljudstva zatvarili su u opštinu, a drugi u srpsku pravoslavnu crkvu gde su ih klali i na druge načine ubijali, a nakon toga mrtve ili u poluživom stanju odvozili kamionom u polje zvano Mehino stanje, gde su ih zakopavali u rovo­ ve koje je iskopala jugoslovenska vojska. Odmah posle Svetog Petra ubijena su iz Velike Kladuše četiri brata Milanovića - Matija, radnik, Miloš, kafedži- ja, Sava, mlinar, i Pejo, mladić od 15 godina, zatim Pero Matijević, stolar, Dra­ gan Miljanović, obućar, Miljanović zvani Pišta, mesar, Nina Miljanović, kafedžija, Jovo Miščević, kafedžija, jedan đak imenom Branko a prezime mu ne znam, samo znam da je bio sin jednog srpskog sveštenika, kao i još mnogo drugih, čijih se imena ne sećam. Oni su svi jedne večeri, odmah posle Svetog Petra, bio je utorak, kako se toga dobro sećam, odvedeni i pobijeni. Mesec dana nakon tog događaja ustaše su kupile srpske žene i decu i ubi­ jali ih na isti način. Žene i decu zatvarali su u crkvu i tu ih premlaćivali ili kla­ li, a zatim kamionima odvozili na Mehino stanje.

71 Iz Velike Kladuše - kaže Milka - ubijeni su: Dragica Miljanović, žena Ma- tijina, i njene ćerke Ranka, Nevenka i Soka, Evica Miljanović, žena Savina i jedno njeno dete, Živko obućar, kojem ne znam prezime, njegova žena Stoja i kćer Dušanka, te mnogi drugi, čijih se imena ne sećam. Tada je odvedena i ubi­ jena moja sestra Dragica stara 13 godina“. Geografski položaj stratišta Mehino stanje je takav da su ustaše sa teritori­ je Korduna, Banije i Cazinske krajine koristile pogodnost postojanja već isko­ panih grobnica, pa su sa svih strana ovde sahranjivani ubijeni, a takođe su dovođeni i živi, tu ubijani i sahranjivani. Potrebno je istaći da su se u ovim zlodelima na Mehinom stanju istakle usta­ še: Jozo Šućurović, Đuro Cindrić, Muharem Malkić, Mehmed Dautović i drugi. Te ustaše i mnoge druge su sa pripremljenim ekipama i njihovim pomaga­ čima u crkvi prebijali, mučili i ubijali nemoćne ljude, a onda ih tako izmrcva­ rene, mrtve ili polužive odnosili na Mehino stanje bez ikakvog obzira da su to ljudi, kao životinje su ih sahranjivali. Mnogi su živi ovde sahranjeni. Treba reći, takođe, da je i ovde bilo lepih i humanih primera. Neke Srbe su spasili Muslimani. Tako je Branka Badrića spasio Rašid Sarajlić sakrivši ga od ustaša, a braću Boška i Nebojšu Trkulju spasio je Kašica Karajić. S obzirom na to da je u Velikoj Kladuši bila pravoslavna crkva, tamo je bilo više Srba nego u Cetingradu, ovde su svi pohvatani i ubijeni Srbi tih dana sahranjeni na Me­ hinom stanju.

Ustaše ored ranije pomenutih ustaških zločinaca, Povim fotografijama želim da i ove zveri u liku čoveka pokažem normalnim ljudima kako bi upoznali monstrume ljudskog roda. Oni su uz pomoć gospodara Hitlera i Mosulinija, što im da- doše moć da stvore tu nakaznu NDH, postali strah i trepet za običnog čoveka u Hrvatskoj, a pod njihov udar pali su, pre svih, Srbi, Jevreji i Ro­ mi. Svojom okrutnošću prevazišli su i svoje go­ spodare Hitlera i Musolinija i njihove oficire i diplomate. Ante pavelić, ranije poznati ustaša, po pro­ glašenju Nezavisne Države Hrvatske stigao je iz inostranstva i kao vođa ustaškog pokreta postao Simboli pred kojima SU ustaše poglavnik NDH. Tada je okupio malobrojnu polagale zakletvu na vernost i zločinačku grupu i krenuo sa sprovođenjem ge- poslušnost poglavniku i NDH nocida nad srpskim narodom. Uz njega su : Slavko Kvaternik, Eugen Dido Kvaternik, Mile Budak, Andrija Artuković, Mijo Babić, Vjekoslav Maks Lu- burić, Mirko Puk, Ljubo Miloš, Dinko Šakić, Miroslav Pilipović Majstoro-

72 Ante Pavelić, ustaški lider Ante Pavelić prima čestitke Mile Budak, hrvatski pi­ i poglavnik NDH i blagoslov od kardinala sac, Alojzija Stepinca ustaški ideolog i planer etničkog čišćenja Hrvatske

Mio Babić, Vjekoslav Maks Luburić, organizator organizator i komandant i komandant svih logora smrti, jedan logora smrti u NDH od instruktora ustaških koljača

vič, Ljubomir Kvaternik, Ante Vrban, Eugen Dido Kvaternik, upravnik Viktor Gutić, Jakov Džal, Ivica Devičić ustaške nadzorne službe ijedan Pivac, Ivica Brkljačić, Mila Barišić, Ven­ od najbližih Pavelićevih saradnika tura Baljak, Jurica Frkovič, Stjepan Ru- binić, Viktor Tomić,a sam kardinal Alojzije Stepinac i Ivan Šarić blagoslovili su gnusna dela u kojima su masovno učestvovali fratri i katolička crkva U službu nove fašističke vlasti okupile su se brojne sluge , izvođači naj­ prljavijih i najgnusniji zlodela. Našli su se sve gori od goreg: lopovi, ubice,

73 t Ljubo Miloš, jedan od Dinko Šakić, Fra Miroslav Pilipović okrutnih komandanata okrutni komandant Majstorović, zvani Satana,okrutni logora smrti, i instruktor logora smrti komadant logora smrti instruktor ustašama u praktičnoj ustašama koljačima, monstrum obuci ubijanja koji je lično klao i decu

Jedan od primera sahranjivanja poklanih Srba kriminalaci razne vrste, ljudi spremne da rođenog oca ubiju za male pare. Ante Vrban, okrutni ustaša, komandant ženskog logora Pomenute ustaše, po uzoru na svoje gospodare u Staroj Gradišci fašiste i naciste, vrlo brz su formirali logore smrti po celoj teritoriji kvislnške NDH i to u - Gospi­ ću,Jadovnu, Slanom, Danica -Koprivnica, Jasenovcu, Kerestincu, Kruščici, Lepoglavi, Đakovu, Sisku, Jastrebarskom, Capragu, Staroj Gradiški, Starom sajmištu u Zemunu itd. Pošto pomenuti logori smrti nisu bili dovoljni, prešli su na lokalne logo­ re i masovna stratišta kao što su u Bosanskoj krajini: Kapetanova kula u Bi­ haću, Garavice, Osoj kod Vrste, Sokolski dom u Bosanskoj Krupi, Crno Jezero na Uni, Jama u Jezerskom, Macini dolovi na Gnjilavcu, Čongur brdo kod Cazina, Poljice kod Vrnograča, crkva uVelikoj Kladuši u Mehinom sta­ nju kod Velike Kladuše... Sva srpska naselja pretvorili su u stratišta. O sve­ mu tome govori se više u ovoj hronici.

74 Ustaša Mijo Begović, iz Cerovca, na saslušanju je izjavio da su 3.08.1941. go­ dine, poslije polaganja ustaške zakletve u Slunju, seli u dva kamiona pred ško­ lom u Slunju, a Vital Baljak i Marko Obajdin u osobni auto i odvezli se svi do Mađareva mosta (između Maljevca i Krstinje) iskrcali su se, izabrali u ustaškim jedinicama desetare i vodnike. Baljak im je naredio da krenu prema srpskim selima da hvataju Srbe i dovode ih do kamiona: „Mi smo krenuli u streljačkom stroju i naša satnija pohvatala je 12 žena i djece. Za narodom koji je bježao is­ pred nas ustaše su pucale. Poslije podne, sa pohvatanim mještanima koje smo strpali u kamione, dovezli smo se u Kladušu i zatvorili ih u pravoslavnu crkvu, povezali i poskidali sa njih robu, uzeli novac i sve vrijednije predmete. Poslije pljačke otišli smo na večeru, a straža je ostala kod zatvorenog naroda“. Ustaša Mijo Butina izjavio je da je kada je on išao na zadatak pohvatano oko 150 muškaraca, žena i djece od kojih je on uhvatio četiri žene u jednoj kući.„Svi su potrpani u kamione i odvezeni do jednog iskopanog kanala u Mehinom sta­ nju gdje su ih skinuli s kamiona. Baljak je naredio ustašama da ne smiju puca­ ti, nego batom tući tako da se ne čuje. Baljak je prvi ubio četvero i pokazao ostalima kako treba tući, i predao bat Ivici Salopeku iz Furjana koji je tukao i tako su se redali jedan za drugim. Kad je došao red na mene, ja sam primio bat od Marka Bunčića (Jožinog) iz Marindolskog brda i ubio tri muškarca i tri že­ ne srednjih godina i jednog mladića od 13 godina. Tukao sam batom u zatiljak glave, jer je tako zapovjedio Baljak. Kada smo izvršili ubijanje, vratili smo se u Veliku Kladušu, a Muslimani su ostali pokopati ubijene žene i djecu.“ Ustaša Janko Stipetić kaže da su jednog dana pohvatali više od 100 osoba, odveli ih i zatvorili u pravoslavnu crkvu. „Išli smo po grupama u crkvu tući kundacima od pušaka i batinali do iznemoglosti. U mojoj grupi išli su tući us­ taše- Toso Radočaj, Joso Čop, Mirko Obajdin i Ivan Skukan. Tukli smo dok se nismo zamorili, a kada smo izašli ulazili su drugi i nastavili sa tučenjem. Ova­ ko onesposobljene lakše smo vezali i trpali u kamione i odvozili u kanale pro- tivtenkovskih rovova u Mehino stanje, gdje smo ih poubijali sa sjekirama i željeznim batovima. Ja sam ovaj put ubio oko petnaestoro ljudi sjekirom, uda­ rajući svakog dva puta iza vrata, a zatim ga prevalim nogom u jamu. Ustaša Mijo Begović iz Cerovca izjavio je takođe na sudu: „Poslije večere po­ zvao nas je Marko Obajdin i odveo pred crkvu gdje nas je rasporedio po gru­ pama od po pet ustaša koji su po određenom redu ulazili u crkvu tući. Sa mnom je išao Nikola Paulić i Nikola Magdić, a za ostale se ne sjećam. U crkvu nas je vodio Joso Radočaj Beli, a tamo smo našli Marka Obajdina koji je ko- mandovao petorici uhapšenika da dođu naprijed i rekao im da legnu na trbuh ispred nas, a nama da otpočnemo tući kundakom od pušaka po cijelom tijelu, naročito po bubrezima i kostima. Ja sam tukao prvoga, a bio je star oko tride­ set godina. Udarao sam ga u leđa i po cijelom tijelu sve dok sam čuo da je živ. Tukli smo ih oko petnaest do dvadeset minuta s puškama i cijevima od puša­ ka. Nakon toga, izišli smo van, a drugi su ulazili. Kada se završilo sa tučenjem, opet smo išli u crkvu da narod povežemo sa raznim štrikovima. Prilikom ve­ zanja izmrcvarenog naroda oduzimali smo sve vrednije što su imali i svlačili bolju robu. Kada smo bili gotovi, u prvi kamion sjelo je deset ustaša s tim na­ rodom i odvezli se do mjesta gdje je potučen, a isto tako i sa drugim kamio­

75 nom, deset ustaša, među kojima sam bio ja, Milić Bogut, Marko Obajdin, Ivi­ ca Bićanić, Ivan Obajdin i drugi. Kada smo stigli do jame izašao sam iz kami­ ona, a iz prvog kamiona ustaše su počele tući i bacati u jamu. Kada je prvi kamion završen nastavili smo iz drugog kamiona voditi narod kod jame, a ja sam vodio dva čovjeka, četiri žene i jedno dijete. Među njima dvije žene su bi­ le u drugom stanju. Od njih sam ubio jedno dijete, jednog čovjeka, jednu že­ nu koja je bila trudna, sve sa sjekirom. Komandovao sam da legnu, a zatim sam udario svakog po dva puta sjekirom po vratu, oštricom. Kada smo svoj po­ sao završili, odvezli smo se u Kladušu, a poubijani narod zatrpavali su civili iz okolice Kladuše“. Dakle, stratište Mehino stanje možemo svrstati među najveće u NDH po­ sle Jasenovca, Jadovna, Garavica. Sigurno je Mehino stanje jedno od najkrva­ vijih i najtužnije mesto za Srbe na tim prostorima.

Spontani otpor ustaškom teroru i priprema za ustanak Krajem jula i početkom avgusta 1941. godine ugroženo stanovništvo srp­ skih sela u Cazinskoj krajini, posle na prevaru odvedenih muškaraca, saznalo je istinu da su ljudi odvedeni na gubilišta i tamo na zverski način svi pobijeni. Preostali deo muškaraca sklanjao se ispred ustaša koji su i dalje pokušavaju da ih pohvataju i prisilno odvode na gubilište. Ustaše su, pri pokušajima da pohvataju muškarce koje nisu uspeli privesti na prevaru, prebijale i maltretirale žene i decu tražeći da im otkriju sakrivene članove domaćinstva. Uplašena srpska nejač, proganjani muškarci a zatim i žene i deca sklanjaju se najpre u najbliže šume, a potom masovno napuštaju domove i beže na si­ gurnija mesta u Baniju ili preko Une u sela Podgrmeča, južnog Korduna ili u sela oko Petrove gore. Narod iz sela na Suvoj međi bežao je na Baniju u seo­ ska naselja oko Žirovca. Iz Pištalina, Perne i Podgomila i Mijostra bežali su ta- kođe preko Une u Radić, Grmušu i druga sela na desnoj obali reke. Ustaše su poslednjih dana jula i prvih dana avgusta, za svega 5-6 dana, uspele na prevaru da odvedu hiljade najsnažnijh ljudi, ništa manje pohapsili su i prisilno odveli. Ti ljudi su na zverski način ubijani na Garavicama kod Biha­ ća, u Sokolskom domu, Crnom jezeru, Jezerskom kod Bosanske Krupe, Polji- cama kod Vrnograča, Macinim dolovima kod Cazina, Pivnici i Čonguru kod Cazina. Na Mehinom stanju kod Velike Kladuše, Vučjim jamama, u šumi Osoj kod Vrste, Brodarevcu kod Bužima a nešto ranije u logoru Jadovno i Gospiću u Lici i na jadranskom ostrvu Pag. Svakim danom je bilo sve više obezglavlje­ nih srpskih porodica. Očito je da ustaške glavešine, sa župnikom Ljubomirom Kvaternikom na čelu, nisu bile zadovoljne učinkom. Zato su tih dana angažo- vali i muslimansko civilno stanovništvo i krenuli u lov na Srbe. Hajke na Srbe ličile su na lov na živtinje. Uz odvođenja i ubijanja srpskih domaćina, glava porodica, neka sela su opljačkana, mnoge kuće spaljene, sela ostajala pusta i bez i jednog stanovnika. Stanovništvo je masovno bežalo na Baniju, Kordun i podgrmečka sela, u Bo­ sansku krajinu preko Une.

76 O tim događajima priča Milka Vasilja Božić iz Crnaje, kćerka Vasilja i Dragojle Božić, tada de- vojčica od 18 godina: „Toga dana kada su ustaše prije podne odvele dvadesetak ljudi iz Crnaje, po­ slije podne su ponovo došli da pohvataju i pove­ du preostale muškarce. Moj otac Vasilj sa Veljom Miljkovićem i još nekim ljudima iz Crnaje sklo­ nili su se u šumu. Neka žena je mojoj majci javila da ustaše i žandari dolaze da pohvataju ostale lju­ de. Majka meni i sestri Anici reče da odemo u Platnicu kod Ognjenovića i Miloševića da im javi­ mo da se sklone. Ja sam sama poletela, pošla je i Anica koja je tada bila bolesna pa me nije mogla stići. Ustaša Šaban Dželilović sustigao je Anicu, a za mnom je pucao i vikao, stoj. Tako sam morala Milka, kćerka Vasilja Božića i ja stati. Šaban me je uhvatio i žestoko tukao, pso­ iz Crnaje, tada devojčica vao mi majku i prijetio, pri tom je od nas tražio da mu pokažemo gdje se otac krije. U ovoj hajci je učestvovao i neki Krajković, čula sam daje kasnije poginuo. Vratili su me ku­ ći i usput tukli. Kod kuće su bile dvije žene koje su ustaše svukli i po golom ti­ jelu žestoko tukli. Moj brat od strica, Simo, nije htjeo da bježi u šumu, nego je otišao u kuću nekog Muslimana u Platnici, mislim da se taj čovijek zvao Omer. Ovaj dobri komšija i prijatelj, prihvatio je Simu, sakrio ga tih nekoliko dana i spasio mu život. Simo je kasnije poginuo kao borac NOP. Šta je bilo sa Ome- rom ne znam. Eto, na primjer, taj Omer je imao brata ustašu, a on je sklanjao naše ljude. Mitra i strica Mihajila su sakrivali neki ljudi iz Platnice, ali ne znam koja je to porodica činila, ali je u svakom slučaju to u ono vrijeme bio divan pri­ mjer komšijske solidarnosti i gest prijateljstva. Toga dana naveče došao je Dušan Kvočka da nam javi da treba bježati. Kad smo krenuli od kuće uz put smo svratili kući Ilije (Ivanina) Miljkovića. Iliju smo našli na tavanu, zvali smo ga da siđe, ali on nikako nije htjeo sići, mislio je da su ponovo došle ustaše, ali smo se ipak nekako popeli iako je na nas ba­ cao sve što je gore imao. Skinuli smo Iliju sa tavana, a on je bio sav isprebijan od strane ustaša. Pričala je Ilijina žena Smiljana kako su se njih dvoje suprot­ stavili bandi, ali su i Smiljana i Ilija više dobili batina. Ilija je nešto kasnije umro u mukama od teških povreda koje su mu ustaše nanijele tom prilikom. Iliju i Smiljanu su takođe tukli Šaban Dželilović i onaj Karajković, oni su se isticali toga dana u batinanju i maltretiranju naroda u našem dijelu sela“, - is­ pričala je Milka Božić. Za prva četiri dana avgusta 1941. godine ustaše i žandarmi, uz pomoć Mu­ slimana civila iz okolnih sela, nešto na prevaru, nešto prisilno iz sela - Crna­ je odveli su 26 ljudi u opštinu Tržačka Raštela. Zatvorili su ih u kuću Stojana Cvetićanina gde su ih tri dana mučili i ponižavali, a onda žicom povezali sa još 20 ljudi iz Kordunskog Ljeskovca. Zaprežnim kolima prevezli su ih u Ca­ zin i u Macine dolove na Gnjilovcu gde su ih na zverski način poubijali. I u ovom zločinu se posebno istakao ustaša Enver Kapetanović.

77 Oi narode ujedinite se

Zapjevajmo da se gora trese Oj narode ujedinite se! Ostavite i suze i tugu Da fašiste gonimo ko kugu. Smrkni, svani, mi smo partizani, Oj ustaše, nadajte s nami!

Kompartija

Iz planine zakliktala vila, Partija nam poziv opravila. Kada poziv od Partije stiže, Krajina se na ustanak diže. Oj Partijo ti si naša vila, Svud si svoja raširila krila, Svu si braću u boj okupila, Da se ruši fašistička sila. Kompartijo, naša majko mila, Junake si mnoge odgojila. Pobjediće zvijezda petokraka Kad imade ovakvih junaka. Komunisti, živjela vam ruka Vi ste narod izbavili muka.

Vladimir Nazor

Krajem juna i tokom jula 1941. aktivisti KPJ - Milan Pilipović, Huška Milj­ ković, Tone Hrovat, Pero Šipka, Mile Dejanović i drugi išli su po selima Ca­ zinske krajine, Banije i Korduna. Upoznavali su ljude sa namerama ustaške vlasti NDH i šta će sve raditi sa Srbima, Jevrejima i Ciganima. Govorili su da ustaše hoće da unište Srbe. Nažalost, ova upozorenja nisu dovoljno ozbiljno i sa poverenjem u narodu prihvatna. Hiljade ljudi naselo je na laži i prevare i odazvalo se na poziv usta­ ških vlasti koje su ih kao ovce odveli na klanicu. Na teritoriji Cazinske krajine bila je slaba organizacija KPJ. Jedino je par­ tijska organizacija u Velikoj Kladuši sa Milanom Pilipovićem na čelu bila ak­ tivna i radila na pripremi ustanka. Nažalost, drug Milan Pilipović je održao samo nekoliko zborova po spskim selim. Govorio je narodu da se ne daju us­ tašama u ruke. Jedan od njegovih poslednjih skupova upriličen je u selima Ga- ti i Osretku. Zboru u Gati prisustvovao je i Huška Miljković koji je lično iz Bihaća donio izveštaj o pokolju koji se tih dana ustaše izvšile u tom gradu. Po­ sle održanog sastanka u Gati i susreta sa ljudima u Vrelu i Osretku Pilipović

78 je bio izdat i na putu u Podgrmeč ustaše su ga presrele i uhapsile. U Bihaćkoj kuli je bio zatvoren i mučen i na kraju 18. avgusta streljan. Krajem jula 1941. Organizacija KPJ iz Velike Kladuše -Tone Hrorat, Mile Dejanović, Pero Šipka, Huška Miljković i još neki članovi partije i SKOJ-a u Gli- nici su sazvali skup naroda, gde su prisutni bili upoznati o ustaškim namerama prema Srbima i o potrebi pružanja otpora ustaškom teroru. Tada je pročitan i proglas KP} o dizanju ustanka protiv okupatora i ustaške vlasti NDH. Taj sasta­ nak je bio otkriven i od strane ustaša i žandarma napadnut. Prisutni su se raziš­ li, a mnogi su bili pohvatani i odvedeni u Vrnograč i na Poljicu pobijeni. Tada su mučeni i ubijeni: Dušan Babić, Mirko Babić, Miloš Đukić, Branko Šević, Milić Šević, Dušan Pužić, Rade Beronja, Ljuban Oljača, Rade Kesić i drugi. Pohvatani su i komunisti Horvat i Dejanović, a Huška Miljković je ovaj put uspeo da pobegne. O skupu u Glinici ustaše su obavestili Srbi seljaci - Pe- pina Vergaš, Rade Maćešić i još neki koji su od ustaša dobili obećanje da će bi­ ti zaštićeni, međutim, i oni sa s ostalim seljacima zavšili na Poljicu kao žrtve. Posle tog neuspelog sastanka, ljudi iz Glinice i Bosanske Bojne odazivali su se na poziv Muslimana na dogovor. Na Ilindan, 2. avgusta okupilo se nekoli­ ko stotina ljudi koje su ustaše tada pohapsile i odvele u Vrnograč, da bi ih po­ sle nekoliko dana mučenja i ponižavanja na Poljicu sve pobili. Tokom hajki na Srbe koji su odbili da se prijave na poziv vlasti, spontano se narod dizao na ustanak i u selima Cazinske krajine. Preostali muškarci sklanjali su se u najbliže šume pojedinačno ili u manjim grupama. Grupe su se svaki dan povećavale i postajale organizovanije, pripre­ male se za otpor pljačkašima i ustaškim pomagačima koji su se sve masovnije pri­ druživali ustašama. S druge strane, pojavljuju se odlučni i hrabri ljudi koji pozivaju suseljane da se što bolje organizuju i pripreme za otpor ustašama i njihovim po­ magačima. Počelo je i organizovano naoružavanje. U početku su to bile najčešće lovačke puške, poneki pištolj, stare austrijske „moliherke“ sa malo municije, ali su neki ljudi uspeli da sačuvaju i poneki karabin što se posebno cenilo. Organizatori ustanka su već pomenuti ljudi iz Velike Kladuše: Milan Pilipović, Huška Miljko­ vić, Tone Hrovat, Pero Šipka, te sa Suve međe: Rade Bjelić, Pero Bojačaj; iz Perne, Pištalina i Pod- gomile: Dušan Babić, Đuro Karapandža, Mićo Karapandža, Božo Skendić i drugi. Iz sela oko Ca­ zina i iz Crnaje: Vasilj Božić, iz Bugara Bogdan Veselica, iz Mutnika Dragan Grgić, iz Krndije Dragan Končar, iz Rujnice, Bukovice i Gate: Nina Radišić, Miloš Bogunović, Dušan Kopanić i dru­ gi. Ti ljudi, kao i mnogi drugi, užurbano čine sve da se preostalo ljudstvo što uspešnije okupi i or- ganizuje za otpor, prvenstveno pljačkašima, ali u pogodnim prilikama i naoružanim ustašama.

Tone Hrovat, član Okružnog komiteta KP za Srez Karlovac,organizator ustanka na Kordunu i Cazinskoj Krajini

79 Vest o ustanku u Bosanskoj krajini i Lici, kod Drvara i Srba, ohrabrila je ustanike u selima Podgrmeča i Cazinske krajine. Već 29. jula izvršen je prvi na­ pad na ustaše u Bosanskoj Krupi. Taj napad, kao i napadi 30, 31. jula i 2. av­ gusta bili su neuspešni. Krupa tada nije bila oslobođena niti su od strane ustaša pohapšeni ljudi bili oslobođeni. Ustaničke grupe bile su slabo naoržane, bez je­ dinstvene komande i precizno razrađenog plana napada, pa je neuspeh bio ne­ minovan. Ustanici su tih dana pri napadu na Bosansku Krupu, Ostružnicu, Badić i Ćore imali znatne gubitke, tako da je u tim napadima poginulo neko­ liko desetina naoružanih ali i više nenoržanih ljudi. Poslednjh dana jula pružen je oružani otpor ustašama i u selima na levoj obali Une u Ivanjskoj i Perni, ali takođe nuspešan. U Osretku i Vrelu (2. avgusta) na pokušaj ustaša da pohapse preostale mu­ škarce takođe je pružen oružani otpor. I ovaj pokušaj otpora zavšen je neus- pešno sa velikim gubicima kod ustanika. Krajem jula 1941. godine ustaše iz Cazina su nekoliko puta dolazile u srp­ ska sela nedaleko od Cazina - u Vrelo, Osredak i Gradinu i na prevaru, uz po­ ziv mirnim putem, odveli nekoliko grupa meštana u zatvor u Cazinu. Neke su držali u zatvoru, a posle prihvatanja poziva da pređu u katoličku i islamsku veru, neki su bili pušteni kućama. O tome svedoče i kazivanja Vice Majkića i Žarka Vukašinovića. Naime, 28. i 31. jula ustaše su na miran način i na preva­ ru iz Vrela odveli 20, a iz Osredka 70 ljudi od 15 -70 godina. Nezadovoljni od- zivom i brojem odvedenih, veliki župan Ljubomir Kvaternik naredio je da se neodazvani pohvataju i silom odvedu na stratišta i likvidiraju. Iz tog razloga us­ taški logornik u Cazinu Ale Omanović, uz pomoć ustaša iz Bihaća, Bosanske Krupe, Bužima i Gline, 2. avgusta krenuo je u hajku na preostale ljude u srp­ skim selima. U Vrelo i Osredak toga dana došlo je mnogo više naoružanih us­ taša, žandarma i ustaške milicije, ali i civila iz susednih muslimanskih sela, pa su čak i žene i odraslija deca učestvovali u toj hajci na „vlahe“. Civili su bili naoružani sa sekirama, motikama, kosama, vilama, noževima i sličnim hlad­ nim oružjem. Tražili su Srbe i na licu mesta ih ubijali, klali. Tog dana, kao i prethodnih, Srbi iz ovih sela su u većini odbili da se odazo­ vu na ustaški poziv, odlučni da im se živi ne predaju, sklanjali su se u šumu Du­ brava i na druga skrovita mesta i bili spremni da pruže ustašama otpor. Na početak ustaške hajke i hvatanja pojedinaca, nekolicina naoružanih usta­ nika pružila je otpor ustašama nanevši im izvesne gubitke, pa su ustaše pojača­ le napade i znatno brojnijim snagama razbili ustaničke grupe. Jedan broj naših ljudi su pohvatali i odveli u Bihać i Cazin, a veći broj na licu mesta pobili. To­ ga dana u neravnopravnoj borbi poginulo je više ljudi u nekoliko mesta. Iz sela Osredak, Cazin:

Banjac Mihajila Rajko 39 Banjac Jove Pajo 27 Banjac Stanka Tode 23 Banjac Sime Dušan 31 Banjac Đurana Simo 43 Banjac Milovana Simo 43 Banjac Jove Đuro 21 Bošnjak Stanka Petar 17

80 Bošnjak Mile Stanko 40 Marić Save Gavro 29 Bošnjak Stanka Petar 16 Marić Nikole Nikolica 26 Karanović Mile Ilija 40 Marić Pilipa Mile 21 Karanović Mile Rade 39 Marić Pere Milan 40 Karanović Mile Ostoja 28 Marić Đure Filip 45 Karanović Đure Milan 29 Marić Save Tode 46 Karanović Cvije Jovan 17 Marić Tode Pero 41 Karanović Jove Jelka 18 Marić Tode Nedeljko 52 Karanović Pilipa Mile 21 Marčeta Vida Ilija 27 Karanović Save Đuro 48 Čolić Stevana Branko 37 Majkić Stanka Mile 21 Grubić Đure Srđen 43 Majstorović Ilije Gojko 27 Grmuša Tode Cvijo 45 Marić Jove Košta 31 Smiljanić Jovana Cvijo 46

Iz sela Vrelo

Bogunović Ilije Mile 37 Šušilović Đure Dušan 31 Bogunović Jove Uroš 38 Šušilović Jakova Đuro 51 Đukić Đure Dušan 32 Šušilović Jakovarelja 43 Đukić Đure Mile 20 Trivić Ilije Dušan 51 Đukić Uroš 37 Zec Mile Trivo 64 Latinović Petra Nikola 59

Majko pravoslavna

Jesi li se nasjedila na zgarištu kuće svoje Ah ta kuća bjedna! Tražeć okom i rukama kolevkicu malog Jove, Ikonicu svetog Đorđa i Đurđević tvoje Ruže? Sve je sada dim i pepel, sve proguta čađa tavna. Ti, slomljena krepka grana, najbisednija međ ženama. Majko pravoslavna. Jesi li se nahodala nogama što jedva nose. Oh, te noge bolne! Jesi li se umorila tražeć Ružu, kravu svoju, Kravu svoju, hraniteljku stare bake i dječice? Dal je vuci rastrgaše, ii je sakri šuma travna? Ne muči se! Za koga bi sada bili sir i mlijeko Majko pravoslavna. Jesi li se naplakala nad sudbinom druga svoga? O druže ljubljeni! Izdajom ga uloviše, kao psa izmlatiše. Mučili ga, vezali ga, bacili ga u tamnicu. I on, koga vuklo djela vršit teška i slavna, kao hrom se bogalj vrati, da ti umre na rukama, ženo pravoslavna. Jesi li se nakukala iznad one strašne jame, O jamo prokleta! Gdje s grkljanom prerezanim djeca tvoja sada leže, Pokraj bake i gdje majku svoju zovu, za njom plaču, I boje se, jer je rupa puna mrtvih ljudi, vlažna, tamna. Majko pravoslavna. Bljediš, tanjiš i kočiš se, no bol nemoj gušit svoj, Bol tu preduboku! Pusti neka tužba tvoja odjekuje širom zemlje, I nek traje vjekovima, neka čuju u što sada, Prometnu se sjeta tvoja, tvoja tuga stara, davna. Šutiš. Bljediš. I oreol mučeništva već te kruni, Majko pravoslavna.

Krajina je krvava haljina, Krvav ležeš, krvav ustaješ I krvave jedeš zalogaje.

Primer pružanja otpora ustašama u Vrelu i Osredku govori o pokušaju gru­ pe ustanika nedovoljno organizovanih i sasvim slabo naoružanih. Tog 2. av­ gusta u borbi protiv ustaša i žandarma i brojnog muslimanskog stanovništva, sa malo naoružanja i nejedinstvene komande, Srbi nisu bili uspešni u pruža­ nju otpora. Poginulo je 11 meštana iz Vrela i 34 iz Osredka. O otporu ustaša­ ma 2. avgusta u Osretku napisao je izjavu i o tome govorio Ostoja Marić, prvoborac iz Osretka, rođen u tom mestu zaseok Kula, neposredni je učesnik neuspele pobune, ustanka 2. avgusta 1941. u Osretku. Marić je o tim događajima, između ostalog, rekao: “Mi smo već duže vre­ me živeli na oprezu, okupljali smo se u grupe koje su prelazile i preko dvade­ set ljudi i sklanjali se u šumu. Tako smo jednog dana, krajem jula, bili na Dubravi kada je predveče, negde oko 16 časova, naišao jedan čovek koji je pri- metio tu našu grupu, prišao nam bliže i počeo razgovor. Odmah sam osetio da je to naš čovek, a i on je znao da se mi grupišemo i sklanjamo zato što nam pre­ ti opasnost od ustaša. Upozorio nas je da mi tu nismo u mogućnosti da im se suprotstavimo i da se na taj način zaštitimo, već da treba da se grupišemo iz svih ovih sela i da se povučemo u Bugar. Tamo je veća mogućnost da se sklo­ nimo, ako treba i suprotstavimo. Kada ustaše znaju da ste živi i da ste tamo, oni neće smeti dirati porodice. On je toga dana naišao iz sela Gate, što smo mi ka­ snije saznali, gde je takođe razgovarao sa grupom ljudi koje je takođe upozo-

82 rio da treba da se sklone u Bugar. U razgovoru sa ovim drugom, ja sam otišao do Krivodola Marica. Tu smo se pozdravili, rekao je da ide u Grmušu, ali da će se opet vratiti kroz koji dan. Kada je stigao u Ostrožac kod trgovine Ahme- ta Kalauza, Ahmet je alarmirao ustaše i žandare, na šta je ovaj drug okrenuo iznad Ostrošca prema reci Uni i u tom prvom momentu uspeo da se izvuče. Alarmirane su ustaše u Cazinu, Srbljanima i u selu Brkići gde su ga i uhvatili, odmah dok je prešao Unu. Dokje još bežao prema reci, na njega je pucao Esad Osmanović i jedan žandar. Sve ovo mi je rekao Idriz Muratagić, kafedžija iz Ostrošca, a u prisutstvu drugova Majstorović Drage i Mudrinić Jovice. Ni ja, ni bilo ko iz moje grupe, u kojoj nas je zatekao ovaj drug, nismo znali ko je on. Tek kasnije smo saznali da je to bio Milan Pilipović, da je komunista i da je ra­ dio na terenu Velike Kladuše. Drug Milan Pilipović, posle hvatanja, odveden je u Bihać u kulu gde je streljan. Kada sam se rastao sa drugom Pilipovićem kod Krivodola, vratio sam se u grupu kod drugova i ispričao im ceo naš razgovor i njegov savet nama da svi idemo u Bugar. Mada smo mi i sami ranije razmišljali o odlasku u Bugar, na čemu je naričito insistirao Milan Zec koji nam je već ranije preneo šta je do- živeo i šta nas čeka ako se ne suprotstavimo. Ja sam ga u svemu podržavao. Neki drugovi se nisu složili sa odlaskom u Bugar, a pošto je drug Pilipović obe­ ćao da će se kroz neki dan vratiti, računali smo na njegovu pomoć, da se svi ubede, da je to najbolji izlaz. Tako smo ostali da to sačekamo, ali ustaše nisu če­ kale. Dobili smo obaveštenje od Muranović Munibove žene, upozorila nas je da se ustaše grupišu, te da se nešto priprema i da bi najbolje bilo da se blago­ vremeno svi ljudi organizovano prebace za Bugar. Kako se Milan Pilipović ni­ je vratio, u našoj grupi su ipak preovladali kolebljivci koji su govorili da se tu na licu mesta treba boriti, a ne kukavički napuštati porodice i ići za Bugar. Ta­ ko je to mišljenje i preovladalo i mi smo odustali od odlaska za Bugar. Za osta­ nak tu naročito su se zalagali sledeći drugovi: Karanović Rade, Karanović Ilija, Karanović Ostoja, Banjac Milan, Banjac Simo i drugi. Kada je odlučeno da se ne ide za Bugar, već da se tu na licu mesta branimo, ako bude trebalo, a zborno mesto grupe da bude Karanovića ograda. Opasnost da budemo napadnuti rasla je iz dana u dan, i to kako po nas na Kuli, selo Osredak, tako i Vrelo i Gradinu. Pošto su ustaše prethodnih dana, 31. jula i 1. avgusta, pokupile ljude po se­ lima Gate, Rujnica, Bugar, Tržačka Raštela, Krndija, Bukovica, Marin Most i Rastovača - stigli smo i mi na red. Rano ujutro, 2. avgusta, oko sedam sati kre­ nuli su istovremeno sa svih strana na Vrelo, Gradinu i Osredak i to iz pravca - Trstovac, Mutnik, Cazin, Gnjilovac, Ostrožac, Brekovica, Turija i Turske Ga­ te. Oni su krenuli masovno i to uglavnom civili sa oružjem, bilo ih je i bez oru- žija, sa vilama i sekirama, videla se i po neka uniforma, ali malo. Kroz Gradi­ nu i Osredak nastupili su bez otpora. Na otpor su naišli prvo u Vrelu, a otpor su pružili sledeći drugovi: Bogunović Božo zvani Bokar, Đukuć Đure Mile, Po­ pović Milutin i drugi. U zaseoku Kula, koji pripada selu Osredak, otpor su da­ li: Zec Milan koji je bio na čelu grupe, Banjac Tode, Marić Košta, Marić Osto­ ja, Karanović Ostoja, Marić Pero, Marić Vlado, Marić Pilip, Grbić Srđen, Džo- lić Branko, Marić Gavro, Marić Nikola i Karanović Ilija.

83 Pored navedenih, koji su posedovali vatreno oružje (karabine, dve lovačke puške i jedan pištolj), u grupi su se nalazili i sledeći koji su imali hladno oruž­ je: vile, sekire, noževe, razne bodeže... To su bili: Marić Nikola Brko, Banjac Dušan Kusonja, Bošnjak Grujo Bogoslov, Karanović Rade, Karanović Milan, Karanović Đuro Šipak, Karanović Dušan, Marić Dušan Sudija, Marić Milan, Vukašinović Đuro, Vukašinović Nikola, Karanović Jeka devojačko Banjac i Bošnjak Milina Rade. Banjac Milan (on je ovog dana ranjen i odveden u bolnicu) i takvih je slu­ čajeva bilo, dok su drugi ubijali svakog koga su se dokopali. Na njega je naišao neki Aso, trgovac sa Gnjilavca, nije ga dao ubiti, odveo ga je u bolnicu u Ca­ zin, gde je lečen i preživeo je. Ali je kasnije (u septembru, iako pokršten) uh­ vaćen u istoj grupi ljudi koje su odveli žandari i ustaše, Božo iz Skočaja kod Bihaća, Beširević Rifet iz Ostrošca i Muhamed Jusić zvani Tocara, iz sela Pro- šića i ubijen, o čemu će još biti reći. Na sektoru Kule otpor je trajao oko dva časa, dok je bilo municije i dok nam nisu sa drugog pravca, od Osredka i Vrela, stigli sa leđa. Tada smo se mi po­ vukli nešto unazad i posakrivali se gde je ko stigao. Ostalo vreme dana, do za­ laska sunca, prošlo je u pretraživanju terena, hvatanju ili ubijanju pronađenih i otkrivenih. U toku tog otpora na sektoru Kula i dalje, u toku dana iz ove naše grupe, po­ ginuo je dvadeset i jedan drug i drugarica Jeka, jedina žena među nama. Ona je među nama imala muža i brata i zbog toga se odlučila da sa nama ostane. Ona je u trenutku nailaska ustaša, kada smo se mi povukli, ukazivala pomoć ranjenom bratu. Isekli su je na parčad i tako je bacili na telo njenog ubijenog brata, kojeg su takođe dotukli, jer je bio ranjen. Preživeli su: Marić Ostoja, Ma­ rić Vlado, Marić Pilip, Grbić Srđen, Bošnjak Rade. Četvorica od navedenih, osim ostoje Marića, odvedeni su u sptembru i ubijeni u Cazin-Srbljanima, po­ red Une, na desnoj obali nizvodno od mosta. Odveli su ih i ubili žandar i us­ taše Božo iz Skočaja kod Bihaća, Beširević Rifet iz Ostrošca i Muhamed Jusić zvani Tocara iz sela Prošića. Rifet Beširević, sin Faidbegov iz Ostrošca, i danas je živ i uživa boračku penziju. Posle povlačenja sa prvobitnog položaja, u pravcu Stovrela, u šumu zvanu Stojkin lug, mi smo se i rasturili, ko u šumu, ko u kukuruz. Ja sam se sklonio u neku vododerinu, u koju se istog momenta sručila zemlja na mene, zatrpa­ la me potpuno, ostao mi samo otvor za disanje. Ovde sam ostao do u noć i slušao sam sve što se u okolini zbivalo. Ustaše su na dominirajuće brežuljke po­ stavile osmatrače, kako bi imale pregled čitavog terena i gde se ko pojavi, od­ mah su javljali dozivajući, evo ga ovde, eto ga tamo ili izlazi, bolan, vidim te, diži se i tome slično. Oni drugovi koji nisu mirovali na mestu, tamo gde su se prvobitno sklonili, već su se premeštali misleći da će naći bolje i sigurnije me­ sto, uglavnom su i bili otkriveni i ubijeni ili uhvaćeni. Inače, ne bi bili ubijeni ili uhvaćeni da su mirovali, jer ustaše nisu smele zavirivati u šumu i grmlje. Slušao sam kako ispituju Stoju Banjac, koja me je videla gde sam se sklonio, ali nije htela kazati da me je videla. Kada se unoćalo izašao sam iz svog skloni­ šta i došao do kuće Stane Banjac. Samo što smo izmenjali par reči, naišla je gru­ pa ustaša, ja sam opet pobegao, a oni su nju nastavili ispitivati i tući, ko je bio,

84 ali ona im nije ništa priznala. Ja sam odavde otišao preko Stovrela do kuće Ba- glav Boje gde sam proveo noć i sledeći dan, sakriven u kokošinjem svinjcu. Kada se unoćalo otišao sam do moje kuće. Majka je mislila da sam ubijen. Ispričala mi je, pored ostalog, da su bili poterali svu stoku, ali je naišao jedan Musliman, opisala mi ga je, koji ih je upozorio ovim rečima, prozivajući ih poi­ menično: „Gonite, gonite, ali će doći vreme kada ćete i odgovarati za to“, na šta su se oni trgli, uplašili i svu stoku ostavili. Po majčinom opisu, zaključio sam da je to bio Muhamed Bajrić Odžinac, rodom sa Gnjilavca ili iz Glogovca. Ja sam se sutradan, četvrtog avgusta, sklonio u pećinu u Dubravi, blizu ku­ će Stojana Kneževića. U ovoj pećini krio sam se nekoliko dana, a svako veče sam odlazio kući i opet se ujutro rano vraćao da predanim. U ovoj pećini sam se krio. Jednog dana sam se našao na mestu gde smo se mi posle borbe povu­ kli. Tu sam našao izginule drugove i njihovo oružje, jer je bilo bačeno dalje od njih, te ga ustaše nisu našle. Oružje sam prikupio i sklonio, a u međuvremenu je od Ostrošca naišla masa ustaša. Sa druge strane od Mutnika i Trstovca, pre­ ko Vrela isto tako. Vikali su prevrni svaku kućicu graha, možda ćeš pod njom naći „vlaha“. Pošto ih je bilo jako mnogo, nisam se usudio da se negde sklonim jer sam se bojao detaljnog pretres, i zbog toga sam krenu iz Osredka kućama Vojinovića. Blizu njihove kuće jedan Musliman je kosio travu i kad me je vi­ deo bacio je kosu i izašao pred mene, rekao je ovi te smeju uhvatiti jer oni za svoje postupke danas nikom ne odgovaraju, već treba da bežim u Cazin i da se tamo prijavim jer je stiglo naređenje da se više ne smiju ubijati nevini ljude. Ni sam ne znam kako sam ovoga čoveka odmah poslušao i krenuo u Cazin. Valj­ da me je instinkt terao na to, jer kako bi u toj situaciji poverovao bilo kojem Muslimanu kojeg lično ne poznajem, a ovog nisam poznavao. Žao mi je što ni­ sam saznao ništa bliže o tom čoveku. Inače, oni su vršili detaljan pretres i si­ gurno ovog puta ne bih uspeo da se izvučem. U Cazinu sam krenuo u zgradu gde je bio smešten srez za vreme bivše Ju­ goslavije, u nameri da pronađem Aliju Berberovića. Samo što sam stigao do njega, nisam uspeo ni reč da progovorim, a ustaša me iza leđa dograbio i poveo u školu. U školi je već bilo dovedeno dvadeset do trideset ljudi iz naših sela - Osredka, Vrela i Gradine. U školi smo ostali taj dan i noć, a sutradan oko de­ set sati, došao je ustaški tabornik, Ale Omanović. Vodili su ga ispod ruku Bran­ ko Vojinović i još jedan čovek iz našeg kraja. Oba ova čoveka su imali fes na glavi. Ustaški tabornik nas je upoznao da možemo preći u muslimansku ili ka­ toličku veru, a ko neće moraće da se seli u Srbiju. Ko uzme muslimansku veru ostaće na svom imanju, dobiće nazad sve što mu je opljačkano i još više. Ko pređe u katoličku veru ići će za Ćorkovaču, što znači za Hrvatsku, jer je to na Baniji i pripada teritoriji Hrvatske. Pristao sam da budem Musliman. Dobio sam traku na kojoj je pisalo Musliman. Otišao sam u trgovinu da kupim fes jer je bilo naređeno da se odmah mora nositi fes. U trgovini sam zatražio fes, ako ima od pola dinara, odnosno kune. Na to je na mene navalio ustaša, hoće da me bije, zašto ja potcenjujem fes. Trgovac me je uzeo u zaštitu govoreći da sam ja mislio na fes od najmanje para, zato što nemam dovoljno para i tako se ustaša smirio. Kupio sam fes, ja i ostali drugovi i krenuli smo našim kućama. Dok smo

85 izašli iz Cazina, odmah više bolnice, u prisutstvu Živka Banjca i cele grupe dru­ gova, ostavio sam fes sa porukom napisanom da ga više neću nositi. Dalje sam nastavio da se krijem i sklanjam ispred ustaša. Nije prošlo ni de­ set dana od kada sam bacio fes, došao je Branko Vojnović koji je vršio dužnost ustaškog kneza i u poverenju preneo mojoj majci daje tabornik rekao da mo­ ram biti likvidiran, te da se nigde ne pojavljujem, što sam ja i bez toga name- ravao da činim. Za vreme borbi, 2. avgusta, zapaljene su i izgorele sledeće kuće: Marić Ta- dije koji je sam kod svoje kuće dočekao ustaše i jurnuo na njih sekirom, a oni su u njega ispalili plotun, Banjac Milana, Karanović Ilije, Grbić Srđena Brko- nje, Marić Milana, Vukašinović Đure i Milana Čavića i Cvije zvani Relja, Ba­ njac Dušana Kusonje, Grmuše Đukana, Banjac Dušana, Popović Đure, Knežević Stojana iz Vrela, Džolić Rajka, Marića Mile, Mudrinić Ljubana, Maj- storović Ilije. U Gradini i Vrelu još je bilo zapaljenih kuća, ali se ne sećam čije su to bile kuće. U prvoj polovini avgusta nastupilo je primirje i obećano da se više ne sme niko samovoljno dirati, ali uz uslov da se prihvati pokrštavanje, da se pre­ đe u rimokatoličku veru ili u Islam. I pored svega što je preduzeto, da bi ljudi ostali mirni, u drugoj polovini avgusta ustaše su na čelu sa B. Božom iz sela Skočaj kod Bihaća, Rifeto m Be- širevićem iz Ostrošca i Jusić Muhamedom zvani Tocara, iz Prošića, pohvatali sledeće drugove: Marić Vladu, Bošnjak Radu, Marić Pilipa, Grbić Srđana, Mu­ drinić Ljubana, Marić Milana, Banjac Milana.Svi ovi su bili prešli ko u islam, ko u rimokatoličku veru, pa su se ponadali da će moći biti mirni, ali je sve to bilo uzalud. Po naknadno dobijenim izveštajima od saradnika Muslimana, oni su ovu grupu ljudi čamcima prebacili preko Une u Kostelima i odveli ih do ostrožač- kog mosta. Usput su ih tukli i maltretirali celim putem i u čamcu i dalje do mesta na desnoj obali Une, nizvodno od mosta, gde su ih pobili i bacili u re­ ku. Masakr nad ovim ljudima učinjen je bez ikakvog povoda. Saradnici koji su o ovome dali kasnije obaveštenje bili su Mehmed Meho i Dedo Albabić. Sve ovo je potvrdio i Muhamed Bajrić, sin Mehmeda Bajrića iz sela Prošića, koji je lično gledao kada su ih tovarili u čamce. Posle odvođenja ove grupei, narod je ponovo počeo da podozreva, zazire od ustaša i živi na oprezu. Malo kasnije, u septembru, grupa partizana u selu Rujnica sačekala je neko­ liko zaprežnih kola u kojima su bili Muslimani. Jedan od njih je počeo da beži i kao takav postao je sumnjiv, pa su ga partizani tom prilikom ubili, a ostali su bili saslušani i pušteni. U ovoj grupi nalazio se i Ale Samardžić. Posle ovog do­ gađaja očekivala se odmazda i pretila je opasnost svim graničnim srpskim seli­ ma, pa i dublje. Dobijeno je i obaveštenje od Muniba Muranovića i njegove žene da su stigle strane ustaše i da predstoji napad na srpska sela. Nastala je uz­ buna i pometnja u narodu i počelo je bežanje prema selima Rujnica, Bugar i dalje prema Kordunskom Ljeskovcu. Pošto je stanovništvo ova naša tri sela bi­ lo pokršteno, Rade Mudrinić i Rade Rodić došli su na ideju da nabave i dove­ du katoličkog popa da zaštiti i spase ovaj narod. Tako su oni pod hitno otišli u

86 Dražnik i odatle sa zaprežnim kolima doveli popa. Za vreme njihovog povrat­ ka iz Dražnika u naša sela, ustaška akcija je već bila u toku. Tako je bio poku­ pljen narod iz Gornje i Donje Gate i odveden na Prkos. To je između sela Trstovca, Mutnika i Vrela. Kada su oni sa popom stigli na Prominovac prime- tili su na Prkosima masu naroda, pop ih je pitao šta je to. Objasnili su mu da su ustaše sakupile sav taj narod i da će ga najverovatnije pobiti. Na to je pop od­ mah krenuo tamo na lice mesta i izdejstvovao da sa sav taj narod pusti svojim kućama. Odatle je pop krenuo u selo Vrelo a odatle u Cazin, gde je od tamoš­ njih izdejstvovao da se za ova sela da domobranska posada koja će taj narod moći da zaštiti od samovolje ustaša i ustaške milicije koja je bila još gora. Posle 13. septembra odža Borić, iz sela Stijene, tog istog dana vodio je svo­ je ustaše na sela Tržačka Raštela, Marin Most i Bukovicu gde je izvršio pokolj nad ženama, decom i starim i iznemoglim . Po pričanju jednog druga, prvo­ borca Muslimana, koji se tog dana zatekao u Cazinu, kada je odža Borić stigao u Cazin u povratku iz napred navedenih sela i u nameri da produži u napad i klanje, po selima Vrelo, Osredak i Gradina - sukobio se sa Nurijom Pozder- com koji mu je rekao: ...“Poseri se u svoju mediju, je li Muhamed tražio rat, ubijanje i klanje ne­ vinog naroda - i preko mene živog nećeš to moći u tim selima raditi.“ Posle okršaja koji su se odigrali tog dana, te dolaska domobranske posade u Vrelo da zaštite ova tri sela od samovolje ustaške milicije, situacija se poče­ la polagano smirivati. Smirila se situacija i u ostalim selima, kao što su Buko­ vica, Marin Most, gde je izvršen pokolj 13. septembra, tako i u Gati, Rujnici i drugim selima. Vojin Marić već je bio otišao u Kordunski Ljeskovac, gde je oformljen par­ tizanski odred od gerilskih grupa koje su tamo postojale već od 1941. godine. Gerilske grupe su postojale i u drugim selima kao što su Rujnica, Krndija, Bu­ kovica, Marin Most i Bugar. Ovi odredi su se organizaciono povezali sa komandama odreda na Kordu­ nu, ali su delovali na području Cazinske krajine sve do Une. Stoga se i ukaza­ la potreba za obaveštajnim radom i prikupljanjem oružja, municije i sanitetskog materijala i drugih potreba. Na ovom mom terenu za Cazin, Ostro- žac i druga sela na ovoj strani, taj rad se odvijao preko mene do Vojina Mari- ća u odred, a u muslimanskim naseljima u prvo vreme uglavnom preko Muniba Muranovića i njegove žene, Mustafe Dizdarevića i Idriza Muratagića. Kasnije je ova saradnja proširena preko druga Muhameda Bajrića Odžinca i na još sledeće drugove kao što su: Meho Kedin iz Ostrošca, Adii, koji je bio trafi­ kant u trafici kod spomenika u Cazinu, Ibrahim Terzić, šuster u Cazinu, Đu- zelić Redžo, Đelalbegić Bećir iz Ostrošca, Albabići Meho, Dedo i Muhamed iz Cazin - Srbljana, i Mihajlović Ivan, šef železničke stanice u Cazin - Srblj ani­ ma, a rodom iz Zagorja. Druga Odžinca sam upoznao davno pre rata. Vodio je radnike za Beograd i Novi Sad na posao sa frajkartama. Odžinac je rođen u Gnjilavcu ili u Mjestra- ma. Ja ne znam da li je ovaj čovek u to vreme bio organizovan, to jest da li je bio član Partije ili nije, ali je moj utisak takav da je on morao pripadati nekoj radničkoj organizaciji. Bio je vrlo spretan, kratak i jasan, vrlo odlučan i vrlo

87 hrabar, dobar drug i na mene je ostavio fantastičan utisak u svakom pogledu. On nas je još prvih dana posle kapitulacije, pri uzgrednim susretima, upozo­ ravao da će doći do oružane borbe, da se treba čuvati od ustaša, te da treba prikupljati i sakrivati oružje. Zadnji put sam za njega čuo trećeg avgusta, kod moje kuće od moje majke kada mi je rekla da je jedan Musliman, kojeg mi je opisala, oteo stoku od pljačkaša. Jedno veče, početkom oktobra, došao je kod mene kući. Ovaj put mi je is­ pričao sve što se u međuvremenu zbilo, zašto se nije pojavljivao i gde je do ta­ da bio. Za njim je bila raspisana poternica od strane ustaške policije i morao je preći u ilegalnost, ali je na Cazin - Srbljanima, negde krajem avgusta 1941. godine, otkriven i uhapšen, vezan i zatvoren u ustaškoj postaji. Nije bio pre­ strašen, ostao mu je mali pištolj kalibra 6,35 sakriven kod njega i leci zatečeni kod njega. U zatvoru je pokidao žicu kojom je bio vezan, vezane je imao samo ruke, ali je i dalje simulirao da je vezan. U stanici je bio dežurni samo jedan us­ taša ili žandar. On je zatražio vodu da pije, i kada mu je ovaj pružio rukom dole u podrum, on ga je uhvatio za ruku, odvukao u podrum, oborio i zada­ vio. Pošto je ovaj ustaša bio sam u kasarni, on je uzeo par pušaka, koje su se ta­ mo nalazile, nešto bombi i municije i pobegao za Radić. U Radiću je ostao sa partizanima, a onda i dalje ilegalno prelazio ovamo i obilazio saradnike radi in­ formacija i drugih potreba, kao i radi uspostavljanja veze sa partizanima iz Rujnice, Bugara i Kordunskog Ljeskovca. Drug Bajrić - Odžinac je i dalje redovno dolazio kod mene prema njego­ vom nahođenju. Jednom prilikom je ostao da čeka kod mene kući, dok sam ja nosio njegovo pismo za Nuriju Pozderca i Mirka Turića u Cazin. Taj put Mir­ ko me je poslao sa pisamcetom kod apotekarke, a ona mi je dala dva mala pa­ ketića za druga Odžinca. Ime ove apotekarke ne znam, znam samo da je bila plavuša. Zadnji put kada smo se videli rekao je, ako vidim Nuriju Pozderca da mu kažem da planira uskoro da se sastanemo. Za ovaj put samo toliko, a o de­ taljima ćemo naknadno, kada budem došao, sada da zna samo da me očeku­ je. Od tog rastanka, drug Odžinac se više nije pojavio. Pored obaveštajnog rada i održavanja veze sa saradnicima, mi smo priku­ pljali i priloge od naroda uglavnom u novcu, jer smo morali plaćati sanitetski materijal, oružje, municiju i sve druge materijale koji su nam bili potrebni, kao što su: kancelarijski materijal, duvan i druge potrebe. Plaćali smo saradnicima jer su i oni to morali plaćati trgovcima prilikom nabavke u gotovom novcu. Ovaj fond prikupljenog novca čuvao je kod sebe Petar Grbić iz sela Osred­ ka. Na ideju da oformimo taj fond došli smo kada su knezovi, imenovani od hrvatskih vlasti, prikupljali od naroda dobrovoljni prilog za izdržavanje do­ mobrana koji su bili u zaštiti sela. Ovaj prilog za izdržavanje domobrana na­ rod je davao iz straha. Kasnije je to prešlo u naviku i redovno se davalo i za jedan i za drugi fond istovremeno. Sećam se jedne prilike kada je to kupljeno. Luka Mandić je rekao, „ovde dajem što moram, a ovamo od srca“. Posle dužeg vremena, saznao sam od Mehe Albabića da se sumnja da je možda drug Odžinac nastradao jer se više ne pojavljuje, a iz Radića je otišao ali ovamo nije stigao. Pošto je na ovaj način sa Radićem prekinuta veza, poče­ lo se razmišljati o tome da se neko drugi uputi u Radić.

88 Krajem decembra 1941. godine, na zahtev Vojina Marica održan je sasta­ nak u kući Lazara Džolića. Ovom sastanku prisustvovali su sledeći drugovi: Marić Vojin, koji je došao iz odreda, Marić Ostoja, Smiljanić Trivo, Murano- vić Munib, Kedin Meho i Dizdarević Mustafa. Ovi drugovi, Muslimani, dolaskom na ovaj sastanak sa sobom su doneli sledeći materijal: jednu torbu sanitetskog materijala, jednu torbu puščane mu­ nicije, dve puške i nekoliko bombi. Na sastanku je odlučeno da ja i Mustafa Di­ zdarević idemo da uspostavimo vezu sa Radićem, da ja tamo ostanem, a da se Mustafa vrati. Dalju vezu ćemo održavati preko saradnika koji će biti u kon­ taktu samnom, a na levoj obali Une u našim selima, veza bi se dalje održava­ la preko Trive Smiljanića koji bi dalje, umesto mene, održavao vezu sa odredima Rujnica i Bugar i dalje Kordunski Ljeskovac. Drugi dan posle održanog sastanka, prema dogovoru, krenuo sam do Mu- stafe Dizdarevića u Ostrožac. On je za mene obezbedio potrebnu musliman­ sku odeću, da bi se zamaskirao dok ne prođemo kroz muslimanska sela. Tu sam se presvukao i zamaskirao, a zatim smo krenuli do Muniba Muranovića. Munib je bio zadužen da preko drugova Albabića ispita situaciju kakva je kroz ostala muslimanska sela, kada treba proći i da kod Albabića najavi naš dola­ zak. Kod Muniba smo se malo zadržali, krenuli smo za Cazin - Srbljane. Na mostu smo prošli pored stražara, ništa nas nije pitao. Meho Albabić nas je oče­ kivao i tako nas je blagovremeno primetio, sačekao nas i odveo u svoj podrum, jer je on držao kafanu a u kafanu su često svraćale ustaše, pa su tu bile i ovog puta. Mustafa Dizdarević, moj saputnik, poznavao je teren kuda treba da pro­ đemo. On se sa Mehom Albabićem dogovorio kuda treba ići i gde straže zao­ bići. Jedan sat smo se odmorili i kada se unoćalo krenuli smo, jer je u toku noći trebalo proći selo Prdipolje, a zatim preko polja do šume, pored sela Spa- hića i Jezera koja takođe nisu daleko od puta kojim prolazimo. Veliki je sneg, treba će dosta vremena da se ceo put savlada, a posebno deo puta od železničke stanice u Cazin - Srbljanima do šume, koji treba proći u to­ ku noći i neopaženo. Od železničke stanice u Cazin - Srbljanima pa do izlaska iz sela Prdipolja nekako je išlo, jer je sneg koliko-toliko bio razgažen iako je no­ vi stalno padao, ali od Prdipolja pa dalje, preko polja do šume kuda niko nije prošao, a trebalo je stići pre svanjivanja, jer bi sigurno bila otvorena vatra na nas iz ovih sela ako bi nas dan zatekao u polju. Ovog puta ima jedan do jedan i po kilometar koji ćemo morati sami progaziti, pa smo zato i računali da nam treba cela noć. Kroz samo Prdipolje prošli smo ivicom sela, kroz bašte, voćnjake i senike. Tako smo zaobišli centar sela gde je bila ustaška posada i straže, a dalje smo krenuli ravno preko polja do šume. Sneg je kroz planinu napadao do visine preko jednog metra, tako da smo ga onako umorni i grudima grtali i naizme- nično išli napred jedan pa opet drugi. U toku noći uspeli smo da stignemo do šume, a posle kroz šumu do Albabića koliba stigli smo oko jedanaest sati pre podne. Kada smo stigli blizu osmatračnice dozvali smo se sa patrolom koja je tu bi­ la na položaju, kako bi blagovremeno znali da nije niko od strane neprijatelja. Kada smo stigli na njihov položaj predstavio sam se ko sam i zašto dolazim, a

89 među njima je bio neko od drugova ko me je od ranije poznavao. Sada više ni­ je bilo problema. Odmah smo krenuli za selo Radić i tamo smo stigli istog da­ na posle podne. Ja sam za druga Danu Uzelca imao pismo od Vojina Marića koje sam mu predao. Predstavio sam mu druga Mustafu Dizdarevića, mog sa- putnika, bio je prilično kiseo i rezervisan, a kada sam mu to malo šire objasnio i rekao kakve veze imamo preko tih Muslimana i od kakve su nam koristi te ve­ ze, malo se oraspoložio ali je i dalje bio dosta rezervisan, jer su oni ovde ima­ li jednu grupu ljudi koja nije bila za saradnju sa Muslimanima i koja je organizovala ubistvo druga Muhameda Bajrića Odžinca. Mustafa Dizdarević je tu kod nas ostao desetinu dana, dok se vreme stabi- lizovalo i prestale su padavine. Pred njegov polazak predložio sam mu da na neki način, čim pre bude mogao, organizuje da se ovde doturi nešto materija­ la, u prvom redu soli i šta još bude mogao, jer soli ovde nema ni malo. Hteo sam da tu na neki način odmah pomognemo, a i da ove drugove zainteresuje- mo za saradnju. Za vreme njegovog boravka ovde, s obzirom na to šta se de­ silo sa Odžincem, nisam dozvolio da se odvaja od mene, pa je tako samnom i spavao. Na polasku ispratio sam ga do Albabića koliba a dalje je otišao sam. Posle Mustafinog odlaska za Ostrožac, deset ili dvadeset dana kasnije, po­ slao je po malom Mehi Dželagića, sin Bećirov iz Ostrošca, so i drugi materijal. Mali je dovezao na saonicama materijal istim pravac kojim smo i mi došli. Ja sam u Cazin-Srbljanima imao ljude, porodicu Alababić i šefa železničke stanice Mihajlović Ivana. Sada sam se dao na posao, da nađem nekoga ko će moći održavati vezu od mene do njih i obratno. Nalazeći se stalno na tom sektoru na položaju, ja sam nezvanično važio kao obaveštajac. Tako sam tretiran i drugu službu nisam ni obavljao. Boraveći na položaju u Grmuši, nekoliko puta sam imao priliku da svraćam u kuću, odno­ sno bajtu, jer su kuće bile izgorele, Trive Vukašinovića. Kada smo se već odo- maćili, njegova žena Milka Vukašinović mi je rekla da ona sme da ode dole u Cazin-Srbljane i da ponekad i ode jer, kaže, kad je ustaše nešto i pitaju, ona se pravi luda da ništa ne razume, a inače se namačkari i isprlja, podesi odeću za tu priliku, tako da se po nešto i vidi, da oni stvarno misle da je ona luda. Bila mi je jako ubedljiva i ja sam se rešio da joj poverim zadatak, da svrati kod Malba- bića Mehe. Ona je to odmah prihvatila i bila je spremna da ode u svako doba kad god je zatrebalo. Sada nam je Milka održavala vezu do Malbabića, a oni su prenosili sve što je trebalo šefu stanice, drugu Mihailoviću. Drug Mihailović je ovaj rad proširio i na Andru Borojevića koji je bio čuvar pruge između stanice Grmuša i grmuškog mosta. Ovako organizovana veza funkcionisala je od Ra­ dića do Rujnice, Bugara i Kordunskog Ljeskovca na levoj obali Une. Iako spo­ ro, ali smo sve mogli da saznamo i da se obavestimo o važnim stvarima. Tako smo, nažalost, ubrzo doznali da su zarobljeni Munib Muranović i Vojin Marić. Sa Androm Borojevićem sam često i lično kontaktirao, dolazeći noću kod njega u vaktarnicu. Preko njega smo organizovali jedan sastanak sa domo­ branskim oficirima. Ovaj sastanak je održan pod Metlom, sastanku je prisu­ stvovao i Amdija Omanović. Kasnije nas je Mihailović preko Albabića upozorio da je Andrò počeo da pije i predložio je da ga izvedem u partizane, pre nego što nešto u pripitom stanju otkrije. Prihvatili smo ovu sugestiju Mi-

90 hailovića i dali im zadatak da Andru ispitaju da li on hoće da ide u partizane. Kada smo dobili izveštaj da pristaje, lično sam otišao kod njega i ugovorio vre- me kada ćemo doći po njega. Ugovorenog dana krenuli smo ja, Rade Vukaši- nović i Cvijo Bosnić i izveli njega, njegovu ženu i ćerku. Na sastanak kod nas su nekoliko puta dolazili i drugovi Albabići kod Alba- bića koliba. Ponekad su ovim sastancima prisustvovali Amdija Omanović i Uroš Roca Bogunović. Andre Borojević je preživeo rat, dobio spomenicu i sada živi negde u Zagor­ ju i užva penziju. Njegova ćerka je takođe kasnije otišla u partizane. Da napomenem da je drug Mihailović nekoliko puta bio hapšen, ali je uspe- vao da se izvuče uz pomoć tašte, ženine majke, koja je dobro govorila nemač- ki jezik. Drug Mihailović i Andre Borojević su oba rodom iz Zagorja. Da još nekoliko reči posvetim drugu Odžincu. Mojim dolaskom u Radić, ra­ nije slutnje da je on ubijen, otklonjene su i sada nam je bilo jasno da ga više ne­ ma, ali detalje o tome saznao sam posle dužeg mog boravka u Radiću. Ranije sam pomenuo da su oni ovde imali jednu grupu problematičnih ljudi koji ni­ su bili za saradnju sa Muslimanima, a toj grupi su pripadali Jovo Klašnja, Mi­ le Babić zvani banski pisar, Dane Uzelac, Dane Ognjenović, Lazo Pilipović i drugi. Neki od njih su posle uhapšeni i krajem 1942. ili početkom 1943. godi­ ne streljani kao izdajnici. Krajem aprila ili početkom maja 1942. godine, kadaje formirana Grmečka udarna četa od dobrovoljaca, ja sam otišao u ovu četu. Četa je formirana u Lu- sić Palanci.Kada sam pošao u prekomandu predao sam sve obaveštajne punk­ tove koje sam ja držao i sve ljude koji su bili sa mnom na vezi drugu Amdiji Omanoviću. Amdija je takođe u to vreme, dok sam ja bio tamo, bio neraspoređen, pa smo tako često išli zajedno po terenu. Pored ostalog, Amdija i ja smo organi- zovali jedno predavanje koje je on održao ženama iz sela Grmuše. Ovaj zbor je održan kod kuće Đerića, a posvećen je ulozi žena u narodnooslobodilačkoj borbi - ističe, pored ostalog, Ostoja Marić. I u selu Rujnica, 4. avgusta, došlo je do oružanog sukoba sa ustaškom pa­ trolom. U tom sukobu ranjen je Milivoje Končar iz Ruj nice i zapaljena rujni - čka crkva. Jedina uspešna akcija je izvršena početkom avgusta, bila je to akcija u Johovici kada je grupa ustanika sa Milom Dražićem na čelu iz Johovice - pritiskom na Šturlićane oslobodila četrdesetak uhapšenih ljudi iz Johovice i Hadžina Potoka koji su bili na putu prema stratištu. O toj akciji priča Mirko Dubajić iz Hadžina Potoka: „Tih dana, početkom avgusta, desio se jedan pozitivan primer, ovaj put efi­ kasnog otpora ustašama. Kao jedna od ustaških akcija hvatanja i pokušaj od­ vođenja na stratište ljudi iz Johovice i Adžina Potoka, ustaše su uz pomoć Muslimana iz Šturlića uspele da uhvate 40 ljudi. Utovarili su ih u zaprežna ko­ la i poterali prema Cazinu. Međutim, ustanička grupa pod komandom Mile- ta Dražića čim je saznala da su ustaše odvele ljude, ne gubeći vreme, krenula je prema Šturliću pucajući i preteći da će paliti Šturlić ako se ljudi odmah ne puste kućama. Ugledni Muslimani Šturlićani, sagledavši opasnost za njihovo selo, obećali su Miletu da će odvedeni ljudi biti pušteni ako se obustavi napad.

91 Dogovor je postignut, a ljudi povedeni na stratište vraćeni su kućama, - kaže Dubajić. Ovaj događaj govori da ustaše nisu uvek i na svakom mestu imale potpunu podršku muslimanskih seljaka, iako su uspele u nekim selima da raspale mr­ žnju čak i prema najbližim komšijama. Trebalo je samo više hrabrosti i odluč­ nosti, čega u početku ustaškog terora i progona Srba nije bilo.(0 događaju iz Šturlića pričali su mi Mirko i Nikola Dubajić). Početkom avgusta 1941.ustaše su i dalje bile u ofanzivi. Posle učestalih na­ pada na Bosansku Krupu i druge važne objekte na komunikacijama Bosanski Novi - Bihać, ustaše su, uz podršku okupatora, koncetrisale jake snage i 3. av­ gusta upale u srpska sela na levoj i desnoj obali Une. Neprijatelj je potpuno razbio i onako slabe i iscepkane ustaničke grupe koje su se zajedno s narodom povlačile iz sela pred mnogo jačim neprijateljem. Povlačenje se odvijalo pre­ ma selima Banije, Kordna i ka šumama Gomile i Ćorkovače, a neki su prela­ zili Unu i odlazili u podrmečka sela. O prelazu izbeglica iz Perne preko Une u Pod- grmeč priča Branko Mijić: „Posle podizanja ustanka u podgrmečkim selima, kod ustaša je za­ vladao strah da će se ustanak proširiti na Pernu i druga sela na levoj strani Une, zapadno od Krupe. Zbog toga su, pored ostalog, ustaše pojačale svo­ ju aktivnost radi uništenja, pre svega, svih onih koji bi mogli pušku nositi, a zatim i ostalog srp­ skog stanovništva Perne, Pištalina i Ćojluka - ne štedeći pri tom ni decu u kolevci. Teško je bilo gledati sa obronka Male Gomile kuće u plamenu, u kojima je gorelo ko zna koliko žrtava. U tako teškoj situaciji jedna grupa ustanika iz Branko Mijić iz Ćojluka, Perne i Pištalina odlučila se da spašava narod nje­ borac i ratni vojni invalid govim prebacivanjem preko Une u Grmušu, Ra­ dić i druga podgrmečka sela, u kojima se ustanak sve više razvijao i u čemu su aktivno učestvovali i neki borci iz naših preko- unskih sela. Jedne letnje noći 1941. godine krenuli su na Podgrmeč preko Une, borci Gojko i Branko Lukić, Dušan i Drago Mijić, Božo Skendžić, Janko Radić, Mirko, Dragan i Mile Mandić, Relja Karanović, Risto Rokvić, Stevo Kljajić i drugi. Ova grupa boraca sretno je prešla Unu, uspostavila vezu sa ustanicima u Podgrmeču i napravila plan za prebacivanje naroda iz našeg kraja u podgr­ mečka sela. Vratili su se kroz dva dana i saopštili narodu da se organizuje pre- laz preko Une. Prvu grupu naroda za prelaz preko Une sačinjavali su, pre svega, muškar­ ci od 15 do 45 godina. Roditelji su želeli da što pre sklone svoju decu na sigur­ nije mesto. Ožalošćene majke sa suzama u očima ispraćale su svoju decu govoreći: „Srećan vam put, draga deco! Mi ostajemo, pa kako bude.“ Ovoga puta cilj je bio da se izvuče što više sposobnih ljudi i omladine ispod ustaškog noža. Tako je ovaj cvet mladosti našeg kraja prvi krenuo na put, opra­

92 štajući se sa svojim najmilijima, sa rodnim domom i selom. Mnogi roditelji sledećih dana nisu krenuli na put za svojom decom, jer ih je u tome ustaška ka­ ma sprečila. Prva grupa naroda, skupivši se u reonu Male Gomile, u prvi sumrak jedne letnje noći krenula je preko Velikog luga i Paleža ka Velikom tunelu na unskoj pruzi. Silazili smo koritu Une niz strmo brdo ispod koga je kroz tunel prolazi­ la pruga, pa smo tako izbegli prelazak pruge koja je bila pod kontrolom ustaša. Kolona je kretala u najvećem redu i tišini, sa puno neizvesnosti. Noć je bila ti­ ha i topla. Noćnu tišinu narušavali su samo unski slapovi. Svaki korak bliže obali reke ulivao nam je sve veću zebnju i strah. A kako i ne bi. Trebalo je sav­ ladati niz prepreka. S jedne strane je bila brza Una, a sa druge otvor tunela i pruga. Ni Krupa nije bila daleko, a u njoj ustaše ubijaju i kolju. Pa ipak, ni po­ misao na sve ovo nije nas pokolebala u našim planovima da pređemo preko Une. Unapred pripremljeni pokretni mostić koji se sastojao od dviju malih gre­ da, spojenih letvicama, slično običnim kolskim lotrama (merdevinama), posta­ vljen je tako da povezuje levu obalu na kojoj smo bili, i jednu veću sedru koja je virila iz vode. Oni koji nisu smeli prelaziti preko „mosta“ u stojećem stavu, jer je voda zapljuskivala naš „most“, prelazili su na kolenima i rukama. Tako smo jedan po jedan prelazili na malo unsko ostrvo površine oko 50 kvadrat­ nih metara. Stešnjeni na sredini reke koja je zapljuskivala naše ostrvce, pomi­ šljali smo da baš tada može svima doći kraj. Ali nas je čežnja za životom i ovog puta održala u miru i redu. Prevlačeći naš most sa jednog na drugo ostrvce, ko­ načno smo prešli na desnu obalu reke. Put nas je dalje vodio uz strmu Brinu, uz koju smo se penjali ne osećajući nikakav umor. Popevši se na vrh Brine, odakle smo mogli posmatrati naša sela, uhvatila nas je tuga i žalost za onima koji su ostali, za domovima koji su izgoreli ili su svakog časa mogli da izgore. Posle prelaska naše prve grupe prišlo se prebacivanju sledećih grupa naroda. Sa prebacivanjem ostalih grupa išlo je teže, jer su ih u većini činila nejaka deca, žene i starci. Pojedine žene, koje su ostale bez muža, kretale su na put sa jednim detetom u torbi, kojem bi samo glavica virila, dok bi drugo nosile u naručju, a treće vodile za ruku. Ovakav sastav izbeglica predstavljao je velike teškoće. Svaka pa i najmanja neopreznost mogla je prouzrokovati nove žrtve. Ako bi čule plač deteta, ustaše bi mogle da dođu i da izvrše pokolj. Zato se od majki tražilo da teše i umiruju decu. Da bi se ubrzalo prebacivanje i prebacilo što više naroda, organizovani su prelazi na dva mesta - preko Velikog i Malog tunela. Za prelaz preko Malog tunela postarali su se Milan Mijić i njegov sin Dušan. Napravili su neku primi­ tivnu skelu za prelaz. Ova skela sastojala se od kućnih vrata, međusobno pove­ zanih klamfom i konopcima. Prvo je nekoliko plivača preplivalo reku držeći u ruci jedan kraj konopca privezanog za skelu. Zatim je počelo prevoženje naro­ da. Dok su drugovi s desne obale reke vukli skelu sebi, dotle su oni sa leve oba­ le popuštali konopac i obratno. I tako je skela plovila s jedne obale na drugu. Skela sastavljena od kućnih vrata bila je vrlo nesigurno i nestabilno prevo- zno sredstvo. Kada bi drugovi sa desne strane vukli skelu sa narodom na njoj, nisu smeli ni malo oklevati, nego brzo i ujednačeno vući. Svaki pa i najmanji

93 zastoj dovodio je do prevrtanja skele, a zatim bi Una odnosila žrtve koje su be­ spomoćno tražile pomoć. U takvom stanju straha i neizvesnosti bilo je majki koje su sa detetom u naručju skakale u reku i time završavale svoj život. Prili­ kom prelaska pojedinih grupa utopili su se u Uni Stevo Kljajić, Relja Karano­ vić, Vukašin Skrbić, Relja Mijić, Rosa Radić, Milka Šarac, Anđa Zorić sa detetom, dvoje dece Đure Radakovića i drugi. Polovinom septembra 1941. godine sela Perna, Pištaline, Podgomila i Ćoj- luk bila su pusta, bez naroda. Na njivama su ostali neobrani kukuruz, ostali su voćnjaci puni roda, podivljala stoka i blizu 200 zgarišta popaljenih domova. Posle odlaska svojih gospodara ni psi nisu ostali na pustim zgarištima. Mno­ gi su krenuli za svojim domaćinima. Jedni su preplivali Unu, a drugi ostali na obali tužno zavijajući. Prilikom našeg forsiranja reke Une veliku pomoć pružali su nam partizan­ ski borci iz Radića i Grmuše koji su obezbeđivali desnu obalu reke. Stanov­ ništvo Podgrmeča pružio nam je prijateljski ruku i ukazalo gostoprimstvo. Raspoređeni smo kao izbeglice u mnoga podgrmečka sela. Iz tih podgrmečkih sela mnogi ljudi iz Perne i Pištalina, Podgomila odlazili su u partizanske od­ rede i brigade i borili se sa puškom u ruci do konačne pobede i oslobođenja“ - ispričao je Mijić. Posle neuspelih napada na Bosansku Krupu i poraza u Vrelu, Osredku i Rujnici bilo je jasno da na prostoru Cazinske krajene još nema uslova za oru­ žani otpor. Ustaše su uspele kod većine Muslimanada da raspale mržnju neviđenih razmera prema Srbima, što će se naročito jasno videti u sledećim masovnim po­ koljima po srpskim selima. Posle napuštanja sela srpski narod se našao u zbegovima u Ba­ niji, Kordunu, u selima Podgrme­ ča, a ustaničke grupe iz više sela se ujedinjuju i formiraju jače ustani­ čke - gerilske jedinice. Sva spska sela Ivanjska, Baštra, Banjane, Perna i druga na komu­ nikaciji Bosanski Novi - Bihać bi­ la su opljačkana, mnoge kuće po­ paljene, narod izbegao u Baniju, Kordun, Liku i preko Une u pod­ grmečka sela. Pošto su obezbedili ovu za okupatora važnu kumunikaciju i neprijateljske snage su se povukle u svoje garnizone.

Majke sa decom na zgarištu

94 Povratak srpskih izbeglica na razorena ognjišta Posle 5. avgusta 1941. prestala je hajka na muškarce, a u nekim selima po­ vezanim sa Kordunom i Banijom nastaje izvesno zatišje, narod sve češće do­ lazi kućama, naročito mlađe i sposobnije žene i odraslija deca. Pre 5. avgusta stanovnici srpskih sela su se skrivali u šumi ili su bili u Baniji, Kordunu i u se­ lima pod Grmečom, ili su bili u šumi Gomile u zbegovima. Kod kuće su osta­ jale samo starije osobe koje po cenu života nisu htele napustiti svoje ognjište, a mlađi su dolazili noću nakratko. Posle 5. avgusta stižu ohrabrujuće vesti, priča se da ustaše ne upadaju u sr­ pska sela i da više ne love Srbe. Pojavljuju se komšije Muslimani koji tvrde da ustaše više neće dirati mirno srpsko stanov­ ništvo.Ovo zatišje, neka vrsta primirja, tra­ jalo je duže ili kraće od dva-tri dana do nekoliko meseci. Na primer, u selu Mijostrih već 9/10. avgusta je počinjen masovni po­ kolj, a neka sela na reci Korani su ostala re­ lativno mirna nekoliko meseci. Za vreme zatišja veliki župan smišlja no­ ve laži i prevare, šalje poznate ljude sa pove- renjem kod naroda u zbegove sa zadtkom da nagovre izbeglice da se vrate u svoja sela obećavajući mir i sigurnost mirnom srp­ skom narodu. Jednog dana među izbegli narod došao je čuveni trgovac Mejica Adžić iz Čaglavice i Miloš Dobrić iz Crvarevca, obojica cenjena i poštovana i od Muslimana i od Srba. Pozi­ vali su Srbe da se vrate kućama garantujući Deca u zbegu bez roditelja narodu slobodu i sigurnost. Narod Crvarevaca i drugih sela sa Suve međje verovao je ovim ljudima i počeo sve više da se vraća u svoja sela. Braća Dobrići su se vratili sa porodica­ ma, a za njima većina domaćinstava. Tih dana se pojavio i žandar Pilinger iz Ravnica i nagovarao izbegle da se vrate kućama, tvrdeći da mirno stanovništvo neće biti dirano, govorio je da je sam poglavnik naredio da se ne diraju Srbi. I u sela oko Cazine dolazili su emisari, navodni prijatelji Srba, sa sličnim tvr­ dnjama i obećanjima. Sam ustaški logornik Ale Omanović išao je po selima i sa sobom vodio Srbe koji su tada već bili prihvatili Islam, oni mu pomažu u toj propagandi, pritom Ale ističe nužnost prelaska u katoličku ili islamsku vero- ispovest, ističući primere Srba iz Vrela i Osredka koji su prihvatili novu vero- ispovest Jednog dana se u selu Crnaji pojavijo Crni Račić iz Tržca poznat Crnajča- nima kao dobar čovek i prijatelj mnogih Crnajčana. Tražio je sastanak sa Va- siljem Božićem. I on je govorio da narod treba da se vrati kućama, videlo se da su ustaše promenile taktiku pošto je narod počeo da pruža otpor, a ogromna

95 većina izbegla uništenje. Trebalo je, zapravo, narod sada obezglavljenih do­ maćinstava nekako prikupiti za lakše grupno klanje. Narod je, nažalost, pono­ vo poverovao i većina se vratila kućama i veliki broj stigao pod ustaški nož i nož ustaških pomagača, najbližih komšija Muslimana. Posle 5. avgusta 1941. srpska sela na levoj obali Une i na Suvoj međi ostala su pusta. Muškarci su u velikom broju, nešto na prevaru mirno, nešto pohvatano i na silu odvedeno u Gospić (Jadovno), Vrnograč (Poljice), Veliku Kladušu (Me­ hino stanje), Bihać (Garavice), Bosanska Krupa (Sokolski do), Crno jezero, Je- zersko, Cazin (Macine dolove), Bužim (Brodarevac) i tamo posle mučenja i ponižavanja, razne vrste mrcvarenja, pobijeni. Odvedeno je krajem jula i počet­ kom avgusta više od hiljadu ljudi u najboljim godinama života, i tako su potpu­ no obezglavljene porodice, većina porodica su ostale bez muške glave u kući. Preostali muškarci sklonili su se pojedinačno ili u grupama u šumu i orga- nizovali su se u ustaničke grupe kako bi pružili otpor ustašama i musliman­ skim pljačkašima. Ustaše su sve do 5. avgusta upadale u sela u hajci za preostalim muškarci­ ma, prebijali žene i decu da otkriju begunce. Posle ustaške ofanzive i upada ustaša i ustaške milicije i pljačkaša u srpska sela Ivanjsku, Baštru, Banjane, Per- nu i druga sela na levoj i desnoj strani Une, kada su i žene i deca izbegli u zbe- gove na Baniju, i u sela na desnoj obali reke. Nekoliko dana posle 5. avgusta nastaje zatišje, ustaše žandarmi i pljačkaši Muslimani ne upadaju u srpska sela. Narod se vraća iz zbegova noću kućama, sve češće ostaju kod kuće i danju. Komšije Muslimani ih ohrabruju, tvrdeći da više neće biti uznemiravan miran srpski narod. Pri susretima sa komšijama, ali i sa ljudima koji prolaze kroz sela, podvlači se neizbežni prelazak u katolič­ ku ili muslimansku veroispovest, s obzirom na to da u NDH ne može posto­ jati pravoslavna vera, tvrdile su komšije. Seljaci su počeli razmišljati o toj mogućnosti. Iako teška srca i nerado neke porodice su se odlučile i to da na­ prave, kako bi ostale na svom ognjištu. Vraćajući se kućama užurbano se radilo na prikupljanju dozrelih plodova, ni pšenica nije bila ovršena, voće je zrelo, trebalo je i druge radove završiti, a najsnažniji i najvredniji članovi domaćinstva bili su odvedeni, a preostali mu­ škarci su bili u šumi u ustaničkim odredima. Ustaše su svojom smirujućom propoganom i lažnim obećanjima uspeli narod iz zbegova privući kući pod parolom ide se na pokrštavanje. Tih dana je Vasilj Božić primio poruku od Crnog Račića iz Tržca. Bio je to jedan od uglednijih domaćina, inače, stari Vasiljev poznanik. Tražio je Crni razgovor sa Vasiljem i drugim Crnajčanima. Vasilj mu je poručio da sa pošte­ nim namerama može doći. U očekivanju da će Crnog neko pratiti, Vasilj je ljude rasporedio tako kako bi mogli priteći u pomoć u slučaju potrebe. Crni se u zakazano vreme pojavio sasvim sam. Verovao je da čini dobru uslugu i do­ bro delo za svoje komšije. Vasilj i nekoliko uglednijih ljudi iz Crnaje, bez na­ oružanja, u narodnim nošnjama, sačekali su gosta nedaleko od Plaščanskih kuća. Toga dana se žnjela plaščanska zob u blizini mesta sastanka sa Crnim. Crnajčani su Crnog dočekali kao dobrog komšiju koji, eto, dolazi sa dobrim namerama i ohrabrujućim vestima. Pošto je saznao za poglavnikovu naredbu

96 o prestanku progona Srba, verovatno u dogovoru sa ostalim Tržčanima, pri­ hvatio je da on ode u Crnaju i da pokuša smiriti Crnajčane. Tada se uveliko zna­ lo i o tome pričalo u Tržcu, da su se Crnajčani digli na oružije u borbi protiv ustaškog terora. Čulo se tamo i to da Vasilj Božić predvodi pobunjene, pa je za­ to Crni k njemu i došao. Pošto se Crni pozdravio sa prisutnim ljudima, upi­ tavši ih za zdravlje, izrazio je žaljenje zbog nastale neprijatne situacije, prou­ zrokovane postupcima ustaša i pojedinih ustaških pristalica, a zatim je saopštio nameru zbog koje je i došao na sastanak. Saopštio je vest o obustavi daljnjeg progona Srba i, očito vjerujući u takve namere ustaša, savetovao je ljudima da se vrate kućama, te da u miru nastave rad na svojim imanjima. Isticao je da će samo oni, bez obzira na veru, koji bu­ du uhvaćeni kao odmetnici u šumi ili u pokušaju napada na državne organe vlasti, biti strogo kažnjavani. Vasilj i ostali prisutni saslušali su reči Crnoga i zahvalili mu na učinjenom trudu, dobrim vestima i savetima. Bilo je među njima iskrenih prijatelja koji su želeli da pomognu, ali je bilo i onih koji su na taj način hteli da ustašama ola­ kšaju posao u hvatanju preostalih Srba. Neki su dolazili i da prikupe podatke o stanju u selu. Mora se priznati da su tih dana ljudi u selu malo odahnuli. Neki su počeli češće da dolaze kući, uglavnom noću. Vasilj, kao i većina naoružanih nisu ve- rovali vestima o izmeni stava ustaša prema Srbima. Vasilj je sve čvršće održa­ vao vezu sa ustanicima s Korduna i sa drugim selima Cazinske krajine. Posebna veza bila je uspostavljena sa ljudima iz Kordunskog Ljeskovca. S nji­ ma je dogovoreno formiranje zajedničkog odreda čiji je komandir postao Va­ silj Božić iz Crnaje. Pored Crnajčana, kojih je pod oružijem u početku bilo najviše, u odredu su bili Ljeskovčani, a došlo je odmah i nekoliko ljudi iz dru­ gih sela Cazinske krajine. Bili su to Dragan Grgić i Dragan Dmitrović iz Mut- nika, Milan Pozdan, Dušan Kopanić, Vurdelja, Marić i drugi. Početkom baziranja Vasilj evog odreda u Ljeskovcu, većina nenaoružanih muškaraca iz Crnaje takođe je prešla u sela na levoj obali Korane, i tamo su se uključili u seoske straže koje su bile organizovane duž stare austrougarske gra­ nice na takozvanoj liniji. Danju su osmatrani pokreti na bosanskoj strani, a noću su straže pratile i vršile obezbeđenja.Nešto kasnije su svi odrasli muš­ karci organizovani u dopunske odrede, koji su izvršavali navedene zadatke i služili za popunu oružanih odreda, kao i potrebna radna snaga pri akcijama na putnim i TT komunikacijama. Pri vršenju svojih zadataka, ljudi dopunskih ili pomoćnih odreda koristili su poneku lovačku pušku, a hladno oružije sekire, motike i slično bilo je nji­ hovo masovno naoružanje. Pri rušenju puteva i poštanskih telefonsko-tele- grafskih stubova korišćene su pogodne alatke za te poslove. Neko vreme, krajem avgusta i početkom septembra, ustaše su Crnaju osta­ vile na miru. Stanovništvo je, pretežno žene, deca i poneki starac, ubirao pre­ ostalu letinu. Radili su to u stalnom oprezu, oslanjajući se na obaveštenja koja su dobijali od prijatelja iz muslimanskih sela. Pošto su i dalje muškarci bili od­ sutni stizale su pretnje ustaša i njihovih saradnika iz susednih sela da će uniš­ titi Crnaju, narod pobiti, a selo spaliti. Nastavili su s porukama da se treba

97 vratiti kućama i podneti zahtev za prelazak u katoličku ili islamsku veroispo- vest. Bila je i u Crnaji nekolicina ljudi koji su razmišljali o mogućnosti da pre­ laskom na katoličku veroispovest spasu život i imanje ali, koliko znam, do pokrštavanja u Crnaji nije došlo. U selima Vrelo i Osredak, nakon neuspelog oružanog otpora 2. avgusta 1941. godine, na inicijativu nekih ljudi došlo je do masovnog prelaska stanovništva u katoličku veru, pa im je katolička crkva, preko domobrana, neko vreme obezbedila zaštitu od Muslimana. Vesti o novoj opasnosti za narod u Crnaji stigle su oko polovine septembra kada su ustaše izvršile pokolj na Pogledalu i Dakića gaju u blizini Raštela. Stizale su vesti da ustaše spremaju pokolj u Crnaji. Na ove vesti narod je, kao i više puta ranije, pokupio sve nesposobne za bežanje i prebacio ih na Kordun. Kod kuća su i ovoga puta ostali samo starci i starice koji ni po cenu života ni­ su hteli napustiti svoja ognjišta, a ostale su i neke mlađe žene bez dece koje su verovaie da će uspeti pobeći ako dođe do stvarne opasnosti. Takve bežanije su izvođene nekoliko puta toga leta i jeseni, a pošto bi stigla vest i uveravanja od prijatelja iz susednih sela da je opasnost prošla, narod se manje ili više vraćao kućama i uz stalnu opreznost obavljao je svoje poslove. Tako je Crnaja, iako u izuzetno nepovoljnom položaju u odnosu na ustaš­ ki orijentisana muslimanska sela, uspela da se održi duže od pola godine, sve do početka marta 1942. kada je bila do temelja spaljena, a svi koji su u to vre­ me uhvaćeni bili su poklani. Za ovako dugo održavanje Crnaje pa i Johovice i Adžina Potoka, pored ostalog, stajala je i pretnja okolnim selima, u kojima se znalo da postoje orga- nizovane i pametno vođene naoružane srpske grupe pod komandom Vasilja Božića, Mile Dražića i drugih ustaničkih vođa, čije je postojanje pretilo osve­ tom ukoliko srpska sela budu napadnuta. Dobro se znalo da Vasiljevi i Milini ljudi baziraju u selima preko Korane, a nisu se mogle obezbediti sve kuće Trž- ca i Šturlića. Tada se po muslimanskim selima pričalo o brojnim četnicima u Bugaru, Mašvini, Ljeskovačkoj kosi, Rujnici, Koranskom Lugu, Basari pa i Cr­ naji i Johovici. To su bili izvori opasnosti za sela koja su okruživala Crnaju. Vasilj je bio jedan od vodećih ljudi ustanka u ovim krajevima, a vodio je mudru politiku. Poručivao je on uglednim ljudima i njemu dobro poznatim u Tržcu, Sturliću i Platnici, pa i drugim uticajnim ljudima Cazinske krajine, da ne diraju Crnaju i druga srpska sela ako žele da i sami budu mirni. Takva Vasiljeva politika je izgle­ da dala dobre rezultate jer je dobro znao ovaj na­ rod, tako daje Crnaja od 10. avgusta 1941. godine sve do 3. marta 1942. godine ostala bez značajni­ jeg uznemiravanja. O povratku kući pričala mi je i Rosa Rajak, ro­ đena Gluvajić, iz Donje Gate: „U leto 1941, krajem jula ili početkom avgu­ sta, jednog dana došle su ustaše našoj kući kod de- da Spase Gluvajića. Tražili su konje i kola da

Rosa Rajak-Gluvajić, iz Donje Gate, tada je imala 10 godina

98 prevezu ljude iz sela u Bihać i pri tom su rekli da treba i deda Spase sa sinovi­ ma da pođu sa njima. Iz naše kuće pošao je deda Spase, moj otac Milan, stri­ čevi Branko i Đuro, samo stric Vlado nije pošao. Iz kuća Gluvajić, koliko znam, tada su otišli i Gojko, Rade, Nikola, Mićo, Ilija, Miloš i Dušan Gluvajić Ustaše su govorile da će se svi vratiti kući kada budu završeni nekakvi ra­ dovi. Ovi ljudi su otišli mirno, ubeđeni da idu na rad. Posle nekoliko dana sa­ znali smo da su svi pobijeni na Garavicama kod Bihaća. Pričalo se da je sa rake pobegao Đoko Šević. Ustaše su počele lov za preostalim muškarcima. U našoj kući su tražili stri­ ca Vladu. On se skrivao u šumi i u štali kod kuće. Jednog dana ustaše zamalo nisu uhvatile strica Vladu. Ustaše su došle, tukle strinu i njihovu decu, a stric je tada bio na senu u štali. Pošto se bojao da će strina reći gde je, on je odvalio dasku i pobegao. Ustaše ga nisu ni tada uhvatile. Stric Vlado je jedini od sino­ va Spase Gluvajića preživeo rat. Nekoliko dana posle saznanja šta se desilo sa odvedenim ljudima, počeli smo danju bežati u šumu, a onda smo otišli na Kordun kod nekih rođaka u se­ lo Lipovača. Tamo smo ostali neko vreme, ne znam koliko je to trajalo. Sećam se da su nam komšije iz Gate javili da je sada mirno, da ustaše ne diraju narod, pa je i moja majka sa nama krenula kući. Bio je to za nas težak put, ali smo se radovali da se vratimo svojoj kući. Ku­ ći smo stigli uveče. Umorni, odmah smo legli da se odmorimo. Svi smo zaspa­ li. Sutradan ujutro čuli smo neku galamu i plač dece. Pred našom kućom su se pojavili Muslimani, vikali su da svi treba da izađemo iz kuće. Majka i ostale strine pitale su zašto bude decu. Muslimani su psovali i tražili da odmah svi iza­ đemo. Izašli smo na put gde je bilo još naroda, puno žena a još više dece. Bilo je nekoliko naoružanih ustaša, a mnogo više civila Muslimana. Vodili su nas prema Tripovcu, to je susedno muslimansko selo. Izveli su nas na jednu poljanu. Tek što je svanulo, bilo je prohladno jutro. Gomila, uglavnom žena i dece i poneki starac. Na toj poljani našli smo se okru­ ženi od strane Muslimana civila, naoružanih sekirama, rasađenim kosama, no­ ževima, motikama, motkama. Svega dvojica-trojica su imali puške. Na jednom mestu stajala je grupa sa noževima i sekirama koja se spremala da nas kolje. Na našu sreću, pojavila se grupa od desetak vojnika na konjima. Ovi vojni­ ci počeše vikati na Muslimane. Pitali su ih šta rade sa tim narodom i naredili su im da nas puste kući. Muslimani su se razišli, a ovi su nas pozvali da sa nji­ ma pođemo u selo Vrelo. Verujući da su nas oni spasili, pošli smo sa njima u Vrelo. U srpskoj crkvi u Vrelu dočekao nas je katolički pop. Ovaj pop, kasni­ je sam čula da mu je bilo ime Marijan, održao je neku molitvu, a onda kratko održao govor. Rekao je tada taj pop da sada slobodno idemo kući. Tvrdio je da nas sada Muslimani ne smeju dirati, ako vas pitaju da li ste katolici kažite da jeste a vi znate šta ste. Koliko znam, tog katoličkog popa ustaše su nešto kasni­ je ubile. Moja majka i mi deca neko vreme smo ostali u Vrelu kod Latinovića, na­ ših kumova, a nešto kasnije smo se vratili kući. Neki naši suseljani su se odmah vratili kući i neko vreme nisu bili dirani od strane Muslimana, - ispričala je Ro­ sa Rajak.

99 Grupe iz drugih sela nisu imale tu sreću, kako je rekla Rajakova. Toga da­ na su mnogi bili poklani u Krndiji, Bukovici, Rujnici, Tržačkim Raštelama, Mutniku, Selištu, Lazića dolu, Dakića gaju i na drugim mestima. Zastoj u ubijanju prekinuo hodža Bećir Borić Uništenje srpskog življa u Miostrahu počelo je odvođenjem nekoliko poje­ dinaca u logor Gospić i Jadovno i u Bihać u zatvor, a zatim nekoliko grupa od­ vedeno je uz pozive sa objašnjenjem da idu na rad. Odvedeni su u Cazin i u Macine dolove na Gnjilovac na brdo Čongur kod Cazina, da bi ih sve zverski pobili krajem jula i početkom avgusta 1941. godine. Kao najgnusniji i neopisiv zločin nad narodom Miostre, izvršen 9. avgusta 1941. godine, kada su pod parolom da idu na promenu vere, pokupili sve ži­ vo od deteta u kolevci do starca koji je još mogao hodati, odveli u Durdžića gaj i izvršili masovni zločin. O tim strašnim događajima krajem jula i početkom avgusta, koji su se od­ igrali u Miostri, govore svedoci, očevici: Mareš Davida Milan, Rokvić Marko, Uzelac Đure Stoja, Grahovac Mara i Petrović Stanka Gojko. Maraš Davida Milan bio je svedok više strašnih ustaških zločina. On je is­ pričao: „Posle odvođenja ljudi mirnim putem na poziv da idu na rad, većina se nije odazvala. Jednog dana je u selo došlo više ustaša i žandara i naoružanih seljaka iz susednih sela: Stjene, Ostrošca, Pištalina i Memić Brda sa namerom da pohapse i odvedu preostale muškarce koji se nisu odazvali na poziv. Tog da­ na, početkom avgusta 1941. godine, ustaše su napravile pravu hajku na ljude kao na životinje. Uspeli su uhvatiti nekoliko, jedan od njih bio je i Branko Ni­ kole Maraš starosti oko 38 godina. Branka su vezali za zaprežna kola, a telo i glava su bili na zemlji. Kada je jedan ustaša seo u kola podvrisnuo je i rekao: „Idem da provozam ovog čoveka do sela Pištaline“, a potom je krenuo trkom kroz selo po neravnom, kamenitom seoskom putu i posle pređenih par kilo­ metara, ovaj ustaški zlikovac vratio se na isto mesto odakle je pošao. Od Bran­ ka su ostali samo delovi nogu (kosti) koje su bile privezane za zaprežna kola. U kuću Gojka Mareša upala je jedna grupa ustaša koji su znali da tu ima mlada i lepa devojka Smilja. Jedan od ustaša je tražio da pođe sa njim i da mu bude žena. Pošto je to odbila, razljućeni ustaša nasrnuo je na Smilju i silovao ju je u prisutstvu oca, majke i drugih ukućana. Pošto mu se izgleda svidela, poveo ju je sa sobom i držao za ženu sve dok nije poginuo negde u ratu protiv NOV. Pre izlaska iz kuće taj isti ustaša zaklao joj je oca Gojka i majku Vujku. Smilja je preživela rat, dosta psihički obolela. Zivela je na železničkoj stanici u selu Grmuša. U sprovođenju terora nad Srbima uhvatili su Smilje Mareša sestru Vuku, že­ nu Mile Uzelca, koju su na silu odveli za ženu. Vuka je takođe preživela rat. Ži- vela je posle oslobođenja u Krupi, a usled preživelih trauma, duševno obolela, oduzela je sebi život vešanjem. Jedan od velikih ustaških zlikovaca, Bjelajac Ibro zvani Džane na silu je od­ veo ženu Bogdana Petrovića Radojku, Mareš Nikole kći. Sa Radojkom je živeo oko mesec dana, a potom je zverski ubio.

100 Jovičić Steve kći Ljuba, devojka 19 godina, uhvaćena je kod stada pod šu­ mom. Jedan ustaša je tražio da mu bude žena, što je ona odbila. Razjareni us­ taša ovakvim odgovorom potrgao joj je svu odeću sa tela i silovao je, a potom su se svi ostali redali na nesrećnoj devojci i na kraju mirne savesti je zaklali i unakazili. Pre više godina u akciji oko podizanja spomenika i obeležavanja mesta stra­ ve i užasa počinjenih od ustaških zlikovaca,uz očit bol i teško izlaganje sa pre­ kidima pričao je Marko Gojka Rokvić tužnu priču otome šta je vidijou u šumi Velike Gomile kod vrela Primčija ,a zatim iznijo i druga bolna sećanje. ...Priča Marko.“Čuvao sam ovce pod padinama Velike Gomile sa nekoliko mojih vršnjaka iz porodice Plavanjaca. Kako su se ovce dobro napasle trave i lišća, doterali smo ih na vrelo Primčija da se napiju vode i da laduju. Ubrzo su došla trojica ustaša, civili sa puškama i poveli nas na jedan nedaleko udaljeni proplanak. Tamo smo našli gde ustaše peku jagnje na ražnju, a malo podalje leže svezani ljudi. Ustaše su nas pitale da li poznajemo ove vezane ljude i koje. Ja sam pozna­ vao nekoliko njih, među kojima i svog ujaka - Grahovac Ljubomira Ljupka, Mareš Davida i Kljajić Milu, ali sam rekao da ne poznajem ni jednog od njih. Tako su odgovorili i ostali čobani. U međuvremenu je jedan ustaša skinuo ražanj sa pečenom jagnjetom i na­ stavili su da jedu. Nudili su i nas, ali smo mi odbili pod izgovorom da smo imali hranu u torbi. Kada su se ustaše najele, jedan je ustao i prišao vezanim ljudima i pitao ih: „Hoćete vi pečene jagnjetine“? U glas su odgovorili da neće. Drugi ustaša je podvrisnuo i rekao: „E, i nećete!“ Zgrabio je sekira i mom ujaku Grahovac Ljubomiru Ljupku odsekao glavu, a potom je nastavio da kasapi ostale. Mi smo odlučili da bežimo, na što nas je jedan ustaša upozorio: „Idite ali ako nekome kažete šta ste videli, bićete poubijani.“ Vratili smo se svom stadu i odmah krenuli kući, jer više nismo smeli osta­ ti ovde. Kada sam došao kući sa ovcama, majka Smilja me je upitala iznena­ đena što sam tako rano doterao ovce sa paše. Objasnio sam svojoj majci šta se desilo, šta sam video i da je ujak Ljupko ubijen sekirom, kao i ostali sa njim. Tog časa nastala je kuknjava koja je oku­ pila komšije, uglavnom žene, jer muškaraca nije bilo. Jedni su već davno ubi­ jeni, a drugi se kriju po šumi. Prosto ne verujući mi, jedna grupa odvažnih žena sa mojom majkom i sa mnom pošli smo na lice mesta. Prišli smo na po­ ljanu uz strogu opreznost. Našli smo sekirom sečene na komade Grahovac Ljubomira Ljupka, Mareš Davida, Kljajić Milu, jednog nepoznatog mladića, a jedan ubijeni mladić je bio navučen nogama na vatru, tako da mu noge gore, inače je bio mrtav. Pošli smo do kuće Grahovac Ljubomira, koja je bila u neposrednoj blizini i nedaleko od iskasapljenih ljudi; na putu smo naišli na zaklanu Ljubomirovu ženu Milku i njenog sina Milana. Ovo je bilo strahota gledati, pošli smo nazad, kad nam se s leđa javi čovek. Bio je to Epić Ramo iz sela. Rekao nam je:

101 „Idite vi kući, ja vam obećavam da ću sve sahraniti i obeležiti gde sam ih sa­ hranio. Kada se vratite živi, reći ću vam gde su pokopani.“ Tako je i bilo. Po oslobođenju zemlje 1945. godine došao sam na svoje rod­ no ognjište, kojeg više nije bilo, i našao Epić Ramu gde obrađuje moju zemlju. Odveo me je i pokazao jednu uvalu gde su sahranjeni ubijeni i sasečeni na­ ši prijatelji...“ Nakon ovih pojedinačnih i grupnih zločinstava, ustaše su pripremale plan potpune likvidacije srpskog življa u ovom selu, a kasnije će to snaći i ostala se­ la. U ovim pojedinačnim i grupnim zverstvima do onog 9. avgusta 1941. go­ dine ubijen je 91 stanovnik srpske nacije i jedna hrvatska porodica, Mila Vidakovića, velikog prijatelja srpskog naroda. Uglavnom su pobijeni muškar­ ci starosti od 15-70 godina u Jadovnu, Garavicama i Macinim dolovima. Plan konačnog obračuna sa preostalim delom stanovništva, pretežno žena­ ma, decom, starcima i mladićima, razradio je Bećir Borić Hodža, sveštenik se­ la i zlikovac. U tom zločinačkom planu i konačnom obračunu, dali su svoj veliki udeo ustaše iz sela: Ibro Bjelajac Džane, Redžo Begić, Hasan Murić, Ta­ le, Bećo, Meho, Rašid, te Hasan Mehulić, Suljo Tukač i druge ustaše iz sela, kao i porodice Beganović, Jašaragić, Durdžić, a za izvođenje masovnog poko­ lja u pomoć su im došle ustaše iz Ostrošca, Memića Brda, Stijene i Pištalina. Iz sela Pištalina u pomoć su im pritekli i čuveni zlikovci: Baltić Sulejmana Hasib, Baltić Sulejmana Ahmet, Baltić Sulejmana Rašid, Baltić Bećira Redžo, Baltić Mehmeda Husein, Šarić Avde Husein, Tatarević Arifa Zare, Tatarević Mehe Međo, kao i iz porodica Oraščan, Hadžipašić i drugih koji su se našli u svim tim akcijama masovne likvidacije srpskog življa na ovim krajiškim prostorima. Na nekoliko dana pred potpunu likvidaciju srpskog življa u selu Miostra, ustaška banda je obilazila srpske kuće i domaćinstva sa ciljem smirivanja sta­ novništva, lažne propagande i obezbeđenja da stanovništvo ostane mirno ka­ ko bi akcija bila uspešno izvedena. Obilazeći srpska domaćinstva ustaše su govorile kako su oterani otišli u Nema- čku na rad, da će se vratiti po završetku posla, da očekuju naređenje od Zagreba o prevođenju Srba u katoličku ili islamsku veru, da će dati pravo da se svako opre- deljuje dobrovoljno. Ovo iz razloga da Srbi ne mogu biti u Hrvatskoj ustaškoj dr­ žavi. Ako to naređenje stigne moraćemo to sprovesti i da se ne treba plašiti. Dan konačne likvidacije, u kojoj je ubijeno više od 200 srpskih duša na zver- ski način, bio je 9. avgust 1941. godine, subota. Ustaše su tog krvavog avgustovskog dana, u popodnevnim časovima, sa svih strana blokirali srpski deo sela i prikupljali stanovništvo. Naređivali su da se napuštaju kuće, da idu na promenu vere, da ništa sa sobom ne nose, da se sutra vraćaju kućama. Planski su uzeli subotu da bi narod poverovao da će se 10. avgusta (nedelja) obaviti prevođenje iz vere u veru u Cazinu. Tako je po­ čelo prikupljanje srpskog življa sela Miostra. Sta se sve desilo tog dana i tih časova od prikupljanja stanovništva do okon­ čanja masakra, ustupam deo prostora svedocima koji taj 9. avgust 1941. godi­ ne neće i ne mogu zaboraviti za celi svoj život. Stoja Đure Uzelac iznela je svoje svedočenje strave i užasa kojim je bio izlo­ žen srpski živalj Miostre: „Ustaše su došle tog 9. avgusta u popodnevnim časo­

102 vima do naših kuća, Uzelaca, gde nas je bilo tri ku­ će na samoj obali Une. Naredili su nam da izlazi­ mo iz kuća, da idemo na promenu vere, da ništa ne nosimo, da se sutra vraćamo kući. Iz naše tri kuće Uzelaca krenulo je nas trinaestero žena i dece. Očeva nije bilo sa nama, oni su ranije oterani. Išla sam sa majkom Milkom, bratom Sekulom (12 god.), sestrama Nevenkom (10), Stanom (8), Sav- kom (6), Ljubicom (4) i malim bratom Lukom (2 godine života). Pomagala sam majci Milki. Išli smo dosta dugo i sporo i što smo se više približa­ vali mestu masovnog pokolja, broj srpskog življa se povećavao. Po mojoj proceni, bilo nas je preko 200 duša. Putovali smo cestom, potom seoskim putem koji vodi ka Orašcu i Cazinu. Kada smo Stoja Uzelac, iz Miostraha, tada došli do raskrsnice puteva Ostrožac - selo Durdži- 13 trinaestogodišnja devojčica ći ka mestu Brezik, skrenuli smo desno sa seoskog druma i našli se ispred Durdžića gaja. Bio je to je­ dan poduži pošumljeni prostor, ali ne mnogo širok. Na samom ulazu u gaj u uvali jedne pliće doline nalazi se pećina Bezdan gde smo se okupili na platou is­ pred samog gaja i te pećine. Ustaše su nas opkolile, bilo ih je sa vatrenim oruž­ jem, sekirama, kosama, koljem i drugim hladnim oružijem. U jednom času osuli su paljbu po nama iz vatrenog oružija, a potom se čula vika i psovka: „Udri, majku im srpsku, udri srpsku paščad!“ Tada su jurnuli na nas sa svih strana. Nisu to bile samo ustaše sa oružjem, bi­ lo je tu dosta i civila sa sekirama, nenasađenim kosama, koljem i čime sve nas nisu tukli. Ja sam još dobila puščani metak, ali sam se još održala na nogama, a kada sam videla kako jedan zlikovac sekirom ubi moju majku onesvestila sam se. Nisam uspela videti kako su mi sestre i braća ubijeni. Bilo je to neopisivo strašno, čuli su se krici, jauci i dozivanje u pomoć. Brzo su savladali žene, de­ cu, starce i mladiće, a potom su gazili po mrtvima tražeći žive, a potom ih do­ tukli sekirama. Ja sam onesvešćena bačena u jamu sa ostalim ubijenim. Na moju sreću ili nesreću, bila sam blizu vrha poubijanih žena i dece. Kažem sreću ili nesreću, jer sam pomislila kako živeti bez roditelja, braće i sestara ako ostanem živa. Neko vreme sam pritajeno mirovala i savlađivala samu sebe da ne otkri­ jem da sam živa, a kada sam ustanovila da više nema nikoga oko jame i u bli­ zini, polako i oprezno sam se izvukla ispod leševa na površinu. Dosta dugo sam posmatrala i osluškivala. Čula sam plač jednog deteta, potom jauke jednog žen­ skog glasa i prepoznala svoju vršnjakinju Mareš Pavu kojoj su ustaše odsekle no­ gu sekirom. Nisam joj mogla pomoći, umrla je u teškim mukama. Iz gomile mrtvih leševa s mukom se izvlačila moja drugarica i vršnjakinja, Jeličić Mile Danica, pa smo jedna drugoj pomogle da se izvučemo iz jame Bez­ dan. Ona je bila povređena po glavi i telu od ustaške sekire, a ja sam ranjena u ruku i mišicu, ali od tuge nisam osećala bolove. Kada smo izašle iz jame i osmo­ trile da nema nikoga, krenule smo što dalje od mesta zločina. Išle smo kroz kukuruze, šumarke i sve dalje od puteva i staza, i tako stigle do kuće mojih ro­

103 ditelja gde smo zatekle sve pusto, opljačkano i razbijeno. Od živih bića jedino nas je dočekao naš kućni čuvar, pas koji nije lajao već cvilio i zavijao kao da ho­ će nešto da mi kaže. Naše prisutstvo kod kuće otkrio je naš komšija Borojević Jandre koji nas je prihvatio i poveo na reku Unu da nas preveze sa lađom. Kada smo došle do oba­ le pas je uznemireno jurio i trčao, čas uz reku čas nama cvileći. Pošli smo da vi­ dimo šta je pas primetio. Na moje veliko zaprepašćenje našla sam svog oca Đuru koji se mrtav zakačio za jedan deblji ogranak vrbe koji je bio u vodi. Moj otac Đu­ ro zaklan je pre nekoliko dana u svom odnosno zajedničkom mlinu porodice Uzelac, i bačen u vodu gde ga je voda donela neposredno blizu kuće“. (Stoja se priseća da je bila van sebe, da nije mogla ni plakati već je drhtala i prosto zane- mela. No vremena nije bilo, moralo se ići dalje). „Prešla sam reku Unu i smesti- la se kod porodice našeg komšije Borojević Jandre, a nakon nekoliko dana prešla sam u Veliki Radić gde je bila formirana Radićka partizanska četa. Ljudi su mi pomogli da se oporavim od rane na ruci i delimično rane na srcu za izgubljenom porodicom. Radila sam u pozadini koliko sam mogla do polovine 1942. godine, kada sam stupila u Prvu proletersku brigad koja je došla u Podgrmeč“. Stoja se seća da je bila prihvaćena od prof.dr. Popović Đanija i dr Maria Ro­ mano koji su je obučili da bude bolničarka i instrumentarka. Iz pakla strave i užasa preživelo je još nekoliko lica koja su svedočila o ne­ čuvenom zločinu. Među preživelim bila je i Mara Grahovac, žena Mihajla Grahovaca, solun­ skog dobrovoljca, koga su među prvima oterale ustaše i zverski ubile na Ma­ cinim dolovima nedaleko od Cazina.„Bila je subota u avgustu 1941. godine“, počela je svoju ispovest Mara Grahovac. „Došle su ustaše kod naših kuća. Nas su isterali iz kuće govoreći nam da ništa ne nosimo, da idemo za Cazin na pro- menu vere, takvo je naređenje. Sutra se vraćate svojim kućama. Tako sam kre­ nula sa svojim sinom Milanom 16 godina, ćerkom Zorom 14 godina Anđom sedam godina, Stojom pet godina i malim sinom Dušanom dve godine staro­ sti. Najstarija ćerka Milka bila je udata nedaleko u selu u porodicu Mareša. Ustaše su skupljale Srbe sa svih strana sela, tako da smo se povećavali što smo dalje išli. Moj sin Milan i ćerka Zora pridružili su se sestri Milki i sa njom išli prema Cazinu, kako su nam to ustaše rekle. Kada smo skrenuli sa druma koji vodi za Ostrožac uputili smo se prema selu Durdžići i nekom prostoru koji nije bio naseljen, prema jednom gaju. Tada mi je prišao jedan Musliman, komšija Epić Ramo koji mije šapnuo: „Maro, zastani malo, tobož zbog malog deteta kod ovih kukuruza i uleti u njih sa decom, ubrzo će svi ovi biti ubije- ni.“Poslušala sam ovog čoveka, iskoristila nepažnju i uletela sam u kukuruze sa troje dece, Anđom, Stojom i Dušanom. Kada sam ušla u kukuruze posma- trala sam kako grupišu narod na ivici tog gaja. Moglo se dobro videti, bila je velika vedrina i mesečina, ali me tada obuzela misao i tuga za ostalom decom. Razmišljala sam da li da i ja pođem sa ovom decom ili da ostanem. Moje raz­ mišljanje prekinula je pucnjava, a potom krici i jauk. Ustaše su svim i svačim tukli i ubijali. Uzvikivali su: „Udri srpsku paščad“ Tada sam shvatila šta se u stvari dešava. Kada su se kuknjava i jauci smiri­ li, ja sam sa svoje troje dece krenula prema Gomilama i noću kroz šumu beža-

104 la sve dalje i dalje. U zoru sam stigla u zaselak sela Pištaline kod kuće Rokvić Gojka i Smilje. Ispričala sam šta sam doživela, čula i videla. Povero vali su i ni­ su. Savetovala sam im da beže bilo kuda, da ovde nema spasa. Otišla sam da­ lje prema Perni i Podgomili, gde sam sa ostalim narodom prešla preko reke Une kod velikog železničkog tunela i stigla u podgrmečka sela. Smeštena sam sa decom u selo Benakovac. Za vreme Četvrte neprijateljske ofanzive 1943. godine ćerka Stoja mi je jako promrzla, i nakon prolaska ofanzive došla sam u Majkić Japru gde mi je kći Stoja umrla u svojoj osmoj godini života. Ostala sam sa kćerkom Anđom i sinom Dušanom do konačnog oslobođenja 1945. godine“. (Mara je umrla 1986. godine na Banovom Brdu u Beogradu). Treći svedok ovog zločina je Petrović Stanka Gojko koji je živeo u Kucuri kod Vrbasa. Izneo je svoja tužna sećanja povezujući ih sa svojom majkom Ma­ rijom. „Naredili su da izadjemo iz kuće, da ništa ne nosimo sa sobom, da se su­ tra vraćamo kući, a da sada idemo u Cazin na promenu vere, po volji, u katoličku ili muslimansku. Poterali su nas prema centru sela, obzirom da su naše kuće bile stenovite brane iznad reke Une i na kraju sela. Tu je već bilo dosta srpskog življa i kretali smo se u kolonama kako je ko pristizao. Došli smo do raskrsnice Ostrožac - selo Durdžići gde smo skrenuli udesno prema mestu zvanom Brezik. Potom smo skrenuli sa seoskog puta prema jednoj ne baš velikoj šumi, gaju koji se nešto duže protezao, ali sa malom širinom. Zaustavili su nas ispred jedne pošumljene doline sa strane obraslom rasto- vim drvećem a u dolini ljeskama. Tu u toj uvali nalazila se pećina, a gaj se zvao Durdžića gaj. Bila je mesečina, vrlo dobro smo mogli videti ustaše kako su nas opkolile, ali i civile sa sekirama, rasađenim kosama sa kosišta, koljem u ruka­ ma i ko zna šta sve nisu imali. U jednom trenutku ustaše su osule na nas palj­ bu iz vatrenog oružja uz viku i galamu: „Udrite Srbe, naše krvopije, majku im njihovu!“ Kada je zapucalo mi smo popadali po zemlji, a kada je prestala pucnjava, us­ taše su navalile na nas sa sekirama, kosama, koljem, noževima. Nastalo je gu- šanje, krici, jauci i vriska ustaša. U času kada sam bacio pogled prema majci Mariji, video sam ustašu kako je zamahnuo sekirom, tog istog trenutka čuo sam majčin uzvik: „Bežite, sinovi moji!“ Tada mi se srce sledilo, povukao sam brata Milana, koji je rođen istog da­ na kad i ja, jurnuli smo kroz neke ljeske, izleteli na jednu manju čistinu a po­ tom u kukuruze. Pobegli smo, a iza sebe ostavili majku, braću, sestre, stričeviće, ali mi im nismo mogli pomoći. Pod zaštitom noći prešli smo preko njiva do na­ ših kuća u cilju da uzmem bratov pištolj iz skrovišta i vidim šta je sa kućom. Pažljivo sam prišao i video sve razbacano, razbijeno i opustošeno. Uzeo sam iz skrovišta pištolj i krenuli smo ka selu Podgomile u Ćojluk gde sam bio u naj­ mu. Nakon vrlo kratkog vremena, prešli smo reku Unu u Radić gde sam stu­ pio u svojoj 16. godini života u Radićku partizansku četu, a moj brat Milan, nešto kasnije, 1942. godine, pošao je u partizane“ Gojko se priseća jeseni 1942. za vreme Bihaćke operacije kada ga je sudbi­ na dovela u rodno selo Miostra kao partizanskog borca.Tada je bio zarobljen jedan broj ustaša iz sela koji su učestvovali u masovnom pokolju Srba avgusta 1941. godine.

105 Jedan od zarobljenih, valjda da spasi glavu, ispričao je Gojku kako su te no­ ći pobegli dečaci, njih devetero od 10-12 godina starosti, ne znajući kuda da beže, došli su u zaseok Jašaragića gde su ih ustaše i ustaški pomagači poubija­ li sa kamenjem. Ovo je bilo dovoljno da Gojko kazni jedan broj ustaša najstro­ žom kaznom.

Masakr srpskog stanovništva u selima na Suvoj međi Dvadeset drugog avgusta, u rano jutro, ka selima Stabandža, Zborište, Cr- varovac, Čaglica, Varoška Rijeka, Mrazovac, Dobro Selo, pod vodstvom usta­ ša i žandama, krenula je masa Muslimanske milicije i civila, naoružanih sekirama, rasađenim kosama, motikama, bradvama, noževima, kojekakvim sabljama i toljagama. Ova ogromna masa, spremna da kolje „vlahe“, krenula je iz Otoke, Bužima, Varoške Reke, Ravnica, Podzvizda i drugih musliman­ skih sela, uz podršku ustaša iz Bosanske Krupe, Otoke, Kladuše, Cazina i Bi­ haća. Napali su pomenuta sela, podeljeni po grupama sa tačno određenim zadacima, ko koju kuću treba da napadne i šta treba da uraditi. Upadali su u kuće Srba u kojima su tada mahom bile samo žene sa decom i poneki bolesni i nepokretni starci. Naređivali su im da svi izađu iz kuća go­ voreći da moraju ići na pokrštavanje. Narod, ta nejač, žene i deca, i ako sa ne- vericom, pod pretnjom nasilnika, verujući čak da će ih odvesti u centar sela, ili u crkvu, uz dečiji plač i smirujuće reći majki, izišli su iz kuća, pridružujući se rođacima i komšijama. Tek kada su bili izvedeni iz sela i opkoljeni stotinama koljača koji su ih po grupama razdvojili, a u nekim slučajevima odvajali su mušku od ženske dece, tada je postalo jasno da ih vode na klanicu. Narod iz Stabandže po grupama je likvidiran je na više mesta prema zase- ocima i to:u Gakovom potoku, Bunčića jarku, Pelinom potoku, Pađenovom dolu, šumi Međednjak, Ćordašici, Trkuljin dolu, Tadića dolu , šumi Rastova- ča, Šukundinom dolu, Vranješevića jaraku. U selu Zborište pokolj je takođe izvršen na više mesta i to u :Davidovića bukviku, Bekutovom dvorištu, Galovića šumi, Mujkića potoku, kod Zborišne crkve i u rastiku kod crkve. U Crvarevcu pokolj je izvšen u Dropčevom i Dobrićevom jarku i u kući Dropca Pere gde su žrtve zatvorili u kuću i decu, žene i starce žive spalili. O zverskim postupcima ustaša i njihovih vernih pomagača tog tragičnog 22. avgusta pričali su stradalnici koji su prošli tu golgotu. Evo priča nekih od onih koji su tada uspeli izbeći smrt. Svedočenje Mirka Vučenovića iz sela Stabandža: „Drugog avgusta do nas je dojurio na konju Sto­ jan Anušić. Vikao je glasno da je svaka kuća mogla čuti: „Stojane, Trivo, Mar­ ko, Turci su iz Varoške Rijeke krenuli na nas, bežite sa familijama“. Kada smo izašli iznad naših kuća videli smo da se Turci od Metle spuštaju u Stabandžu. Bežali smo prema Baniji. Na Međi smo proveli celu noć, a sutradan potražili smeštaj kod seljaka u Žirovcu. Vratili smo se kući posle dve nedelje, bi­ lo je je objavljeno primirje i nastavili smo da radimo poljske poslove. Osvanuo je 22. avgust. Mati je skuvala kavu i pozvala komšije da zajedno popiju.

106 Dok smo se dogovarali o svoženju žita na arman, od Živkovića se čula ga­ lama. Neko je vikao da bežimo, jer Turci idu od kuće do kuće i odvode narod. Kao i 2. avgusta, bežali smo prema Žirovcu. Kada smo izašli na brdo i zastali da oslušnemo idu li za nama, neko je povikao s čela zbega: „Ljudi, evo Turaka od Međe! “Bili smo opkoljeni. Pozadi zbega neko je zvao: „Ljudi, ajmo mi muš­ ki da im se suprotstavimo, ne bi li ovu nejač spasili.“ Kada su se Muslimani počeli približavati, narod je u panici počeo bežati u šumu, ali žene i deca su pohvatani. U grm smo se sakrili, Ljuba (9), ćerka Sto­ le Pilića, Deva (10), ćerka Stole Babića i ja. Oni što su za nama išli videli su nas i naredili da izađemo na put. Izašli smo Ljuba i ja, a Deva je ostala i neprimetno se povukla dalje u šumu. U šumi je uh­ vate drugi i povedu u selo. Na njenu sreću, srela ih je učiteljica Ankica i otela je. Dok smo nas dvoje stajali pred koljačima, iz šume su izašla dva starija čo- veka sa dignutim rukama uvis. Sada nas je bilo četvero. Znali su ih od ranije. Na pitanje šta rade ovde, odgovorili su - ništa, što i ostali narod. „A kuda ste sad krenuli?“ „Pa, eto, vratili smo se, ostalo je nenaranjeno blago i „Dobro, dobro ićemo zajedno da naranimo blago.“ Jedan od njih je imao nož i sekira, a drugi kosu bez kosišta na kojem sam prepoznao očev kaput. Kada je iz torbe izvukao vruću pogaču, bilo mi je jasno da su bili u našoj ku­ ći. Nudili su nas pogačom, ali mi smo rekli da nismo gladni. Ovde su nas raz­ dvojili. Seljake je odveo onaj koji je imao kosu, a nas dvoje ovaj drugi. Zaustavio nas je na jednom proplanku i rekao Ljubi da se okrene na drugu stranu, a meni da gledam u šumu. Kada sam čuo udarac sekire u Ljubinu gla­ vu, kao da mi je neko iz šume doviknuo - beži ovamo. Svom snagom sam jur­ nuo prema šumi i kroz šumu trčao sve dok nisam stigao na Među. Našao sam oca i ostale. Drugog dana odem sa ocem u šumu da pronađem moje cipele, jer nisam imao šta obuti. Prolazeći kroz šumu, naišli smo na velik broj poklanih žena i dece. Videli smo dvoje dece pored zaklane žene. Devojčica je imala oko pet godina i davala znake života. Otac ju je uzeo, a ona je počela plakati. Ni­ smo znali čija je. Jedna ruka joj je bila skoro odsečena. U Žirovcu je prepo­ znao svoju ćerku Vid Pilić, zahvalio nam se i odveo dete u glinsku bolnicu. „Rano, 22. avgusta zatekli su nas naši susedi na spavanju i isterali u avliju. Muški su noć proveli u šumi. Tada sam pred kućom videla u uniformi Osmana Cauševića i Avdu Alilovića sa grupom se­ ljaka koji su u rukama imali sekire, noževe i drugo“, kazuje Milija Tintor-Medić iz Strabandže. „Dok smo stajali u avliji, u kući je vršen pretres. Kada su doterane porodice Milovića, Prgomelja, Dražića, Vejinovića, Novakovića, Grabovića i drugi, priklju­ čili su nas njima. Ovde smo stajali dugo. Za to vre­ me, iz grupe privedenih porodica izvodili su devojke i žene i uvodili ih u našu kuću. Vraćale su Milija Tintor-Medić, iz Stabandže, tada devojčica

107 se jadne, uplakane, izbezumljene, pocepane odeće, jednom rečju, unakažene. Sa drugom grupom su i mene poveli, ali je ispred njih stao Avdo i rekao da mene ne vode, a sa drugima neka rade šta hoće. Mati mi je prišla i rekla: „Milija moja, bolje da sebi oduzmeš život, nego da odeš sa našim dušmanima.“ Odavde su nas poterali u Kasare. Među nama je bilo najviše dece. Kada smo prolazili pored našeg dućana, mati je izašla iz kolone i prišla žan­ daru Ragipu da moli za spas. Iako je godinama kod nas stanovao i svako­ dnevno pio kafu sa mojim ocem, opsovao joj je srpsku majku i udario šamar i vratio u kolonu. Kod Kasara smo našli veliki broj žena i dece iz Mrazovca, Stabandže, Rav­ nica, a bilo ih je čak i sa Breza. Oko nas se nalazio veliki broj civila, Muslima­ na, činilo mi se da ih je bilo više nego nas. Kada su sačekali i poslednje koje su dovodili, poveli su nas prema Međi. Sve vreme su išli sa strane, tako da se ni­ je moglo pobeći. Samo nekoliko njih su imali puške i ustaške uniforme.Od njih sam poznavala Omana Čauševića, Avdu Alilovića, Nanića i jedan broj ci­ vila koji su nosili u rukama sekire, bradve, kose i noževe. Uz put su nas požu­ rivali i postajali sve žešći, a kada su nas doterali do šume Rastovače, to više nisu bili ljudi već prave zveri. Svaki od njih je klao. To je bilo strašno gledati. Oči sam pokrivala rukama. Gledala sam kada su moju majku i dve sestre odveli na klanje. Strinu Stoju i njenu dečicu su odveli Ale i Ašim Suljić. Kada je došao red na grupu u kojoj sam bila ja, prišao je Alilović i rekao da mene ostave i pozvao Nanića da me ču­ va. Rekao je da ću morati primiti muslimansku veru i da će me voditi kući. Rekla sam da mi ne treba život bez majke i sestara. Na to je odgovo- rio:„Treba da ti je jasno, da su svi Srbi osuđeni na smrt i ako neko ostane biće brzo likvidiran.“ Sestra Janja koja je stajala u drugoj grupi prišla je i rekla:„Pristani sejo, jer ćeš samo tako ostati živa.“ Onda sam kleknula i molila Nanića da mi ostave sestru Janju. Ponovio je isto što i Alilović, da za Srbe nema spasa. Kada sam rekla da znam gde je otac ostavio novac i da ću ga dati ako spasi Janju, pozvao je Janju i ona je ostala pored mene. Stajale smo zajedno i plakale za našim najmilijim. Dok smo stajale tu, videle smo kako kolju Janju Novaković i njenih šestero dece, sve jedno drugom do uveta. Ubijenu dečicu uzimali su za noge i tako ih udarali o drvo. Klanje i silovanje de- vojaka i žena još nije bilo završeno, kada nas je Nanić poveo u Bužim. Pred Ka- sarom sam namerno počela da vičem da neću da idem u Bužim, kako bi nas čuo žandar Luka. Luka je izašao i rekao Naniću da nas svrati u Kasar dok Pilinger ne dođe. Posle pokolja Pilinger se vratio u Kasar i čuo od Luke da sam Naniću obe­ ćala novac. Odmah je poslao sa mnom Luku i Nanića po novac. Nažalost, tamo novca nije bilo, našla sam samo Janjinih 3000 dinara koje joj je svekrva dala pred pokolj. Pilinger je uzeo taj novac i rekao Naniću da će ga staviti u kasu. Naredio je Luki da nas zatvori u jednu sobu i da k nama nikog ne pušta. Čekao je da se sa­ stane sa Husom Begićem, tabornikom iz Bužima, pa da vide šta će sa nama. Uveče se u Kasaru iskupila masa Turaka. Do kasno se čula galama, smeh, dozivanje. Ujutro, 23. avgusta bilo ih je puno dvorište i ispred Kasara, a onda su nekuda svi otišli. Kasnije sam saznala da su tada išli na Žirovac.

108 Sledećeg dana stigao je naš brat Branko sa žirovačkim žandarima, odrobi- li nas i sa nama poveli svezanog Pilingera i njegove čuvare. Polovinom sep­ tembra smo sa rođacima uspele da pređemo u Srbiju. Vratila sam se 1946. godine u Žirovac i odavde odlazila na Gorevinu. Smučilo mi se kada sam ču­ la da je retko ko od zlikovaca kažnjen. Otišla sam u Crkvinu u Mesni narod- nooslobodilački odbor (MNOO) da tražim da me neko sasluša, da kažem ja i nekoliko njih koji su preživeli pokolj šta se desilo u šumi Rastovači. Htela sam da prijavim sve zločince koje sam videla i prepoznala na mestu pokolja. Posle 14 dana dobila sam poziv. Idući u Crkvinu prepoznala sam neke ko­ ljače kako mirno odbijaju otkose u Vukojevića bari. To me je strašno pogodi­ lo. Iz odbora je sa mnom u Kladušu pošao odbornik Rade Radić. Primio nas je jedan Musliman, kažu da je bio borac a sada partijski sekretar. Pošto je čuo razlog zašto sam došla, rekao mi je da ispričam moj slučaj. Ja sam pričala a on je pisao. Posle mog iskaza zatražio je da pročitam i potpišem izjavu. Pošto ja nisam znala da čitam, zamolila sam Radića da on pročita. Pola stvari partijski sekretar nije zapisao. Kada sam ga pitala gde su imena onih koje sam nabro­ jala, rekao je da se za njih zna i da nema potrebe da ih zapisujemo. Nikada ni­ ko me više nije pozvao kao svedoka. Još jednom sam dala izjavu isledniku iz Krupe, čini mi se da se zvao Galić Ostoja. Sve što sam rekla 1946. godine ponovila sam i pred njim 1948. Rekao je da ću biti pozvana, ali sam na taj poziv čekala sve do 1980. godine“. „Nas su klali u Pađenovom dolu, Stabandža“, rekla je, između ostalog, Andja Vezmar - Tintor i nastavila: „Moj deda Ostoja, kao solunski borac dobio je zemlju u Bačkoj, u Temerinu. Dolaskom hortijevaca na vlast morali smo se seliti iz Bač- ke.Tako smo se sa po jednim zavežljajem u ruci našli kod strica Miloša u Stabandži. Tešili su nas kada smo stigli, ali kako je vreme odmicalo i ov- de je bilo sve gore. Počele su pljačke, pretnje, hap­ šenja. Najteže nam je bilo kada su strica oterali u Gospić. Moj otac Ostoja, ne čekajući ovo zlo, po- begao je u Srbiju. Sada nas je ostalo petnaestoro u kući. Nisam nikad ni pomislila da ćemo stradati Anđa Vezmar-Tintor, od naših komšija Muslimana. Sećam se da smo 2. iz Stabandže, tada devojčica avgusta izbegli u Žirovac, a posle dve nedelje se vratili kući. Dvadeset i drugog avgusta, moj brat od strica i ja ustali smo rano da napasemo goveda. Magla je bila tako gusta da smo ispred sebe jedva mogli videti goveda. Od Garačinih kuća čuo se žagor. Jedna žena je vikala: „De nas vodite, šta smo vam mi krivi?“ Ostavili smo goveda i otrčali kući da kažemo šta smo čuli. Gotovo u isto vreme za nama su uleteli Muslimani, civili. Naredili su da niko ne mrda dok se kuća ne pretrese. Našli su jedan balon rakije i pili dodajući jedan drugom. Jedan od njih, koji je poznavao strinu Devu, rekao je da svi izađemo napolje. Kada je moja mati upitala zašto nas teraju iz kuće, odgovorio je da nas vode u školu na pokrštavanje. Kada smo izašli u avliju, videli smo na putu veliki broj

109 žena i dece. Svi su bili opkoljeni Muslimanima, civilima koji su u rukama ima­ li kose, sekire, noževe i drugo. Jedan od njih, kojeg je strina Deva poznavala, jahao je na konju i vikao da se odmah krene prema školi. Kolona je bila jako velika, izgledalo je da je sav narod iz Drenovca doveden. Kada smo stigli do ku­ će Miše Medića njegova čeljad nas je već čekala na putu. Doveli su nas do ško­ le. Školsko dvorište i put ispred škole bili su puni naroda. Ovde su nas podelili u dve grupe. Naša porodica i stričeva pripale su grupi koju su vodili u Pađenov do, a druga, veća grupa je oterana u Gakov potok (jarak). Terali su nas da požurimo, neke starce su udarali i psovali srpsku majku. Kada smo stigli u Pađenov do, izdvojili su svu mušku decu u stranu i odrasle muškarce. Moja majka je naslutila šta će biti sa muškom decom, pa mome mlađem bratu Milanu poveza maramu i on osta sa nama. Mušku decu su odveli nedaleko od nas, iza nekih grmova, a nas izdelili na više grupa i naredili da posedamo. Oko nas su stajali dželati, već sam vam re­ kla šta su imali u rukama. Među njima je bilo i mladih koju godinu stariji od mene. Prvo su počeli klati grupu dečaka čije smo jauke i zapomaganje čuli. U našoj grupi su prvo po­ čeli klati strinu Devu. Njoj su rasekli stomak i izvadili dete. Pokazivali su ga i govorili: „Pogledajte, vlahinje, kako mi Muslimani porađamo!“ Bili smo sve troje uz majku kada su je počeli klati. Ovo mi je teško pričati ali moram vam reći. Nije se mnogo ni otimala. Držali su je za kosu i povlačili ko­ som po vratu. Krv je u mlazevima išla, a koljač je govorio: „Sada ćeš, kujo vlaš­ ka, gledati kako ti djecu koljemo.“Prvo su ubili brata Milana, pa sestru Milosa- vu. Meni su prišla dvojica od tih mladih, jedan me udario sekirom po glavi, a dru­ gi kosom po vratu. Pala sam pored brata i sestre koji su već ležali u krvi. Bila sam svesna, ali se nisam smela pokretati. Čula sam jauke i zapomaganja ostalih. Ka­ da su sve poklali, onda su uz smeh i galamu otišli od nas. Teškom mukom sam se podigla i sela. Pogledala sam u majku. Bila je još živa, ostavili su je da se mu­ či. Suze su joj tekle, kao da se radovala što sam živa, ali ništa nije mogla da mi ka­ že. Dok sam razmišljala kuda i kako da odem odavde, na moje veliko zaprepaš- ćenje vidim brata kako pokušava da se podigne. Pomislila sam da mi se to pri­ vida, pružila sam mu ruku da mu pomognem. Uspravio se i seo. Majka je i nje­ ga sada videla živog. Rekla sam mu da moramo što pre odavde otići. Pristao je odmah. U tom momentu pokrenu se i sestra Milosava (6 godina) i okrenu gla­ vu prema nama. Pomogla sam joj da se pridigne i sedne. Majci su i dalje suze tekle. Videla nas je sve troje živih. Sestra nije htela da pođe sa nama. Rekla je da mi idemo, a ona će ostati sa mamom. Nisam nika­ ko mogla da je nagovorim da treba da pođe sa nama. Na putu prema školi sre­ tnu nas dva Muslimana. Pitali su nas čiji smo i povedu nas Kasaru u Ravnice. Kada smo bili kod stabanačkog mosta, molila sam ih da nas puste da se napi- jemo vode i da se umijemo. Na ulasku u Kasar, sreo nas je jedan žandar i upi­ tao kakva su to djeca, zatim je počeo da viče na ovu dvojicu što su nas doveli ovamo. Dok su oni raspravljali, jedna kuvarica nas je uvela u jednu prostori­ ju i ponudila nas da jedemo ali mi nismo mogli. Žandar nam je rekao da se vratimo odakle smo i došli. Tako se nas dvoje po­ novo vratimo školi. Pred školom nas je video sin učiteljice Ankice, Braco, uveo

110 nas unutra i dao da se napijemo vode, a onda je nas dvoje i još jednu devojči- cu odveo do Međe, odakle smo sa jednim čovekom otišli u Žirovac. Odavde su nas odvezli u Glinu na lečenje gde smo ostali mesec dana. Posle tri dana ljudi su kradom odlazili na mesta pokolja da traže svoje uku­ ćane i rodbinu i nađu našu sestru Milosavu pored mrtve majke. Tada su, a to sam čula kasnije, našli još jednog preživelog dečaka po imenu Mijić Branko sa Drenovca. Sestru su dovezli u bolnicu, te smo se tako ponovo sve troje našli za­ jedno. Iz bolnice smo došli u Žirovac gde nas je primila Milka Đordaš i čuva­ la nas kao majka. Za vreme netvrte ofanzive bombardovan je Žirovac. Među mnogim poginulim bila je i naša sestra Milosava. Istog dana, 22. avgusta izvršen je pokolj u selu Zborište. Evo nekoliko izjava svedoka o zverstvi- ma. O stradanju u selu Zborište (Mujkića potok) Marija Vajagić- Grubor rekla je sledeće: „Moj brat Tomo, Nina Ostojić i Ibrajim Dukić bili su najbo­ lji drugovi. Zajedno su odvozili rakiju u Liku i ta­ mo ostajali po mesec dana. Ibrajim je našoj djeci donosio milošte. Djeca su se radovala kada je do­ lazio u našu kuću. Kada je taj nesrećni pokolj po­ čeo, mi smo se pripremali da vozimo žito u Ostojiće. Čuli smo da jedna žena iz Miljatovića vi­ če: „Bješte, narode, evo Turaka, odvode žene i dje­ cu!” Mi nismo stigli da pobjegnemo. Poveli su nas Marija Vajagić-Grubor zajedno sa ostalim rođacima i komšijama u Muj­ iz Zborišta kića potok. Kada je počelo klanje naše grupe prišao nam je Ibrajim. Tada je jedan od Tominih dječaka plačući molio: „Čiča Ibrajime, ne daj nas!” Ibrajim se obratio meni i pitao ko­ ga prvo da kolje, mene ili djecu. Ako oćeš da kolješ kolji mene, a djecu ne ubi­ jaj, jer ti ništa nijesu kriva. „Ne, ne, prvo ću klati djecu, a ti ćeš gledati”. Prvo je zaklao malog nejakog Radu, Tominog dječačića, a onda redom Tominu i Petro­ vu djecu. Onda je prišao meni i rekao: „E, kujo vlaška, sada si ti na redu.” Osje­ tila sam udarac po glavi i više se ničeg ne sjećam. Kada sam se osvestila nikog nije bilo osim unakaženih razbacanih tela žena i dece. Ja sam sva izranjavana i krvava ustala i sa velikom mukom vratila se u kuću da umrem, ili ako ponovo dođu da me ubiju, da se ne mučim. Sutradan su od Pere Gaka i naše male ro­ đake Duje braća saznala gde smo poklani. Petar je od posledica ranjavanja dru­ gog dana umro, a mala Đuja, bogu fala, ostala je živa zahvaljujući tome što je jedan od Tominih dječaka pao na nju. Tako su naša braća saznala za našu tra­ gediju i sa jednim od žirovačkih žandara, došli kolima, potovarili svu Tominu i Petrovu djecu i mene i dovezli do Čičića. Mene su istim kolima komišje od- vezle u glinsku bolnicu, a oni su ostali da sahranjuju svoju dječicu: Petrovog sinčića Peru od dve godine, Slavka od pet i ćerku Dragicu od devet godina, To­ minog Radu od šest godina, Slavka od tri i Đuru od devet godina. Poslije rata sam svjedočila kada je bilo suđenje Ibrajimu. Putem su na mene neki Muslimani bacali kamenje i pretili mi kako bi odustala od svjedočenja. On je osuđen na smrt, a ostale koji su klali niko nije pozvao ni na saslušanje.

111 „Ubijali su nas lugarskim čekićem i sekirom“, ispričao je Dušan Zec, Zbo- rište, i dodao: „Čuli smo da Muslimani idu po selu i odvode nekud narod. Mo­ ji ukućani nisu u to verovali i nisu hteli da beže. Moj brat Miloš, Dušan Vučenov, Davidović i ja krenemo da bežimo. Uz put nam priđe i Rajko Davi- dović. Kada smo ugledali grupu Muslimana odmah smo počeli bežati. Miloš se od nas odvojio, a mi smo trčali kroz kukuruz. Pri izlasku na livadu naleti­ mo na drugu grupu i tu nas pohvataju. Vodili su nas kućama Dušana i Steve Davidovića. Utrčli su u kuću i isterali Dušanovu majku sa malim detetom, nje­ govu braću Milu i Miladina, zatim Stevinu ženu i sina. Dalje, uz put uhvate i ženu Gruje Zeca. Kod kuće Miće Zeca nađu njegovu ženu i sina. Ona druga grupa je doterala desetak žena i dece. Spojili su nas i naredili da idemo dvoje po dvoje i da se držimo za ruke. Že­ ne su malu decu nosile a druga veća su išla pored njih. Predosećao sam da nas vode na ubijanje. Rajku sam stiskom ruke davao znak da bežimo, ali Rajko ni­ je uopšte reagovao. Zaustavili su nas na jednom proplanku iznad potoka Bu- žimnice. Iz kolone su izvodili po dvoje i ubijali. Došli smo na red Rajko i ja. Stali smo između dvojice koljača. Jedan je imao lugarski čekić, a drugi sekiru. Dobio sam udarac u potiljak i pao na zemlju. Posle izvesnog vremena sam se osvestio. Nisam smeo dugo da se pomičem. Bojao sam se da su naši susedi još tu. Polako sam okrenuo glavu prema Rajku. Zvao sam ga tiho, Rajko, Rajko, ali on se nije odazivao. Tada sam ispružio ruku, opipao ga i zaključim da nije živ. Ustao sam i pogledao u pravcu muslimanskih kuća, ali nisam nikog video. Iz­ gleda da su bili svi zauzeti pljačkom srpskih kuća posle pokolja. Onako krvav i izranjavan krenuo sam ponovo kroz kukuruz prema stričevoj kući. Svratio sam na vrelo Manduševac kod mlina i malo se umio. Prešao sam preko reke Sta- bandže i primetio sam daje mutna. Išao sam pored kuće Stanka Garače prema crkvini. Na potoku Crkvine ponovo se umijem kako bi ublažio bolove. Prošao sam pored kuća Dacijara, Ćerana, Milinovića i nikog nisam video. Kada sam došao do Brezovačkog mlina naiđe putem gomila goveda i konja. Nisam tada razmišljao da li neko ide iza njih. Prošao sam između stoke i na kraju sretnem se sa dvojicom Muslimana. Bili su iznenađeii. Jedan me upita: „Odakle ti, ma­ li, ovđe?” Morao sam nešto da odgovorim, kažem da sam bio kod tetke. Ja sam nastavio dalje, a i oni za plenom. Stigao sam do kuće Stevića, kuća moje tetke. U kući nije bilo nikoga. Unutra nisam smeo. Otišao sam do stoga sena i zavukao se, ali tu mi se učinilo da nije sigurno.. Pređem u kukuruz, le­ gnem i pokrijem se lozom od misirače (tikve). Bolovi su bili neizdržljivi. Re- šio sam da uđem u kuću, da legnem pa što god bude. Ležao sam i mislio kuda dalje, ide noć. Stoka se kreće po dvorištu, sve je otvoreno, svinje ulaze i izlaze, psi zavijaju. Ne mogu dalje, bolovi su sve jači. Pojavili su se i crvi na rani. Od­ jednom sam čuo korake sa dvorišta. Rekao sam samom sebi, Dušane, sada ti je kraj. Na vratima se pojavio čovek. U rukama mu gvozdene vile. Laknulo mi je kada sam prepoznao moga rođaka Milana Bekuta. „Ma jesi li ti to, Duša­ ne?” Jesam, rekoh. Pomože mi da se podignem i reče ajde što pre da odemo odavde. Kad smo išli iznad Stevića kuća pucali su na nas, ali je to bilo daleko. Čim smo prešli Suvu među svratili smo kod Čičića, a odavde me odmah od- vezu u Čukur u ambulantu. Sutradan sam sa više ranjenih žena i dece preba­

112 čen u glinsku bolnicu. Strašno mi je bilo kada sam posle nekoliko dana saznao da su svi moji poklani“. I u selu Crvarevac, 22. avgusta, počinjen je stravičan zločin o čemu govori Svetozar Vajagić. „Naš narod u Crvarevcu je pripadao Zboriškoj parohiji. Zajednički smo iz­ gradili crkvu i školu. Mnogi od nas su i zemlju ima­ li u Zborištu. Bili smo rodbinski povezani. Mi smo lepo živeli i sa našim komšijama Muslimanima. Nji­ hova deca su dolazila kod nas, mi kod njih. Nisam se ustručavao da zatražim hleba i vode od ukućana mojih drugova Muslimana, a to su i oni činili kod moje kuće. Stariji su takođe lepo sa njima živeli. Po­ zajmljivali su jedni drugima poljoprivredni alat, za­ jedno išli na kosidbu bara -livada.U danima svetkovanja čestitali su jedni drugima verske prazni­ ke. Sećam se dobro kako smo sa Husom Naninim i Šerifom Velajdžićem, zagrljeni, pevali bosanske pe- sme sevdalinke. Nikad nisam mogao ni pomisliti da Svetozar Vajagić će se Ljudi Preko noćl> radi neke 1 nečije politike, iz Crvarevca pretvoriti u zveri i počiniti pomor svojih sugrađa­ na. Posle ubistva trgovca Jože u Zborištu, početkom juna 1941. godine, počeli su hapsiti naše ljude. Pohapšeni muškarci su odvođeni u Gospić, Vrnograč, Bužim i Vel. Kladušu. Niko nije vraćen kući. Prvi napad na naše selo i ostala srpska sela izvršen je 2. avgusta 1941. godine, na Ilindan. Svi smo tada izbegli u Grljevac, i dalje na Baniju. Tada je stradalo dosta žena i dece iz Zborišta. Ku­ će su paljene i crkva opljačkana. Posle nedelju dana provedenih u izbeglištvu, došao je kod nas Mejica Adžić i pozvao sve da se vrate kućama, garantujući bezbedan i miran život. Mejica i Miloš Dobrić su važili za dva najistaknutija čo- veka u selu. Podjednako su uvažavani, kako od Muslimana, tako i od Srba. Mi­ loš i njegova braća su se vratili, a za njima i svi Crvarevčani. Nisam hteo da otac, mati i sestra budu sami, pa sam u staji za stoku napra­ vio sklonište i tu provodio dane. Uoči pokolja uletela je mati kod mene da mi kaže da ne izlazim, i dodala da njih vode na pokrštavanje. Posle toga sam čuo veliki žagor, plač dece i kuknjavu žena. Isterivali su ih iz kuća, čuo sam kako neko viče: „Ceraj sve amo!” i slično. Pomislio sam tada na brata Nikolu koji je pred samu blokadu sela otišao u Zborište. Nakon izvesnog vremena, od Drop- čeve kuće dopirala je strašna kuknjava i zapomaganje. Nisam znao šta se do­ gađa. To je trajalo samo neko vreme i sve je utihnulo. Sve mi je bilo jasno kada sam ubrzo osetio miris izgorelog ljudskog mesa. Šta sam toga momenta u du­ ši osećao, to se rečima ne može iskazati. Ostao sam i sledećeg dana u skloniš­ tu. Nedolazak roditelja kući potvrđivao je moje slutnje. Nisam bio toga dana sam, u štalu je ušao naš komšija Memed Mejić i sa vrata viknuo: „O harume, nijedan više te nikad vala neće raniti”, zatim je uzeo nekoliko snopova zobi, ba­ cio u jasle i izišao. Kada sam mu posle rata to rekao, odgovorio je da je morao po naređenju vlasti da ide po selu i hrani marvu. Posle rata sam davao izjavu

113 koju je tražila UDB-a, i rečeno mi je da ću biti pozvan kao svedok. Nikad me više niko nije zvao, i ne znam da li je uoište neko odgovarao za zločine poči­ njene u Crvarevcu“, kaže Vajagić. I u zaseocima Varoške Rijeke (22. avgusta) izvršeni su strašni zločini. Za stanovnike Varošina, Rovina i drugih zaselaka u kojima su živeli Srbi, koji su teritorijalno pripadali Varoškoj Rijeci, mešovitom selu, a parohijski i rodbin­ ski bili vezani za Zborište i Stabandžu, pa stoga nisu ni popisana sva imena žr­ tava. Međutim, jedan od svedoka stradanja u zaseocima Varoške Rijeke je i Ilija Majkić. Davao je više puta izjavu o stradanju Srba u zase­ ocima Varoške Rijeke, ali nikad nije pozvan da sve- doči pred sudom. Kaže da ne može da prežali što mnogi zločinci nisu kažnjeni. „Zločin su počinile naše komšije, podvlačim, sa­ mo naše komšije sa kojima smo do rata živeli u do­ brim susedskim odnosima“, ističe s gorčinom Majkić i nastavlja. „Odmah po proglašenju NDH, njihov od­ nos prema nama Srbima se toliko izmenio da nismo mogli da shvatimo otkud odjednom tolika mržnja prema nama. Počela su pojedinačna hapšenja, uglav­ nom mladih, kojima se posle odvođenja gubio svaki trag. To je nateralo mnoge da beže od kuće i da no- Ilija Majkić iz Varoške Reke ći Povode u šumi. Tada sam imao 17 godina i sa bratom od strica i stricem sam bio u šumi. Oca Iliju su u julu oterali sa većom grupom iz Stabandže u Gospić. Ujutru, 22. avgusta iz šume smo čuli graju iz naselja. Posle izvesnog vremena pojavile su se kolone žena i dece. Mislili smo da hoće da ih proteraju kod Srba u Sta­ bandžu, ne znajući da su toga dana isplanirali da unište sav srpski živalj u svim susednim srpskim selima. Kada sam video kolonu da ide prema Iće Zarića do­ lini, ostavio sam brata i strica i probijajući se kroz šumu hteo sam što bliže da priđem da vidim jesu li i moji u zbegu. Mislio sam da će neko pokušati da po- begne pa da se nađem i da ih prihvatim. Koljači su se dozivali i pitali jedni druge da li su svi Srbi pohvatani. Pojavio se tada i Šare Begov i Medo Ćordić, obojica su jahali na nekakvim kljusadima. Šare je u ruci držao sablju, a Ćordić je imao karabin i na njemu nož. Oni su ru­ kovodili akcijom prikupljanja žena i dece iz njihovih kuća. Sakupljeno je u Zo- rića dolu oko stotinu žena, dece i starijih ljudi. Najviše je bilo dece. Još toliko je ubijeno na drugoj strani, u Bukviku Marka Drobca o čemu mogu više reći Ćojanovići jer je najviše njihovih tu ubijeno. Nisam bio daleko. Gledao sam iz šume kako kolju moje sestre, majku, ro­ đake i komšije. Kada me je 1947. godine saslušavao islednik iz Krupe, Galić Ostoja, rekao mi je da nabrojim one za koje znam da su klali. Naveo sam više od trideset imena koje sam ja lično poznavao koji su pratili zbeg do mesta po­ kolja. Ono što su ti zlikovci činili sa narodom to ni zveri ne bi činile. Takmiči­ li su se u iznalaženju najstrašnijih načina mučenja. Žrtve su ubijali sekirama, kosama, noževima i drugim predmetima.

114 Gledao sam kako bolesnom Grujici Zoriću, kojeg su u plahti doneli u doli­ nu, probadaju stomak dok je stajao pred Šarom i Cordićem i to uz smeh i ače- nje, kao da se radi o lutkama a ne o živim ljudskim bićima. U putu do dolaska u Iće Zorića dolinu - ubili su moju malu sestricu od tri meseca, na najsvirepi­ ji način. Njih trojica uzeli su dete od moje majke i uz opkladu za pet litara ra­ kije, dvojica su bacila dete uvis, a treći ga na nož dočekivao. Ovo je gledala Stana Marka Majkića koja je bila sakrivena u žbunu i uspela da ostane živa. Kada sam ovo isledniku pričao strašno sam se uzrujao, pa je islednik zamolio predsednika opštine Dušana Vukovića da odvede daktilografkinju u njegovu kancelariju, a mene molio da pokušam, razumevajući potpuno moje razloge, da se smirim. Čekao sam posle moje izjave da ću biti pozvan da ponovim ovo isto pred sudom, međutim, vreme je prolazilo i više me niko o tome nije pitao.“ Toga dana, kako se iz priloženih izjava vidi, počinjen je stravičan zločin, 22. i 23. avgusta na prostoru pomenutih naselja pa i šire, na razne načine, ubi­ jeno je više od 1500 ljudi među njima najviše dece. Dobro selo ima ukupno 309 žrtava ustaško-fašističkog terora i 87 palih boraca. Stabandža ukupno 576 žrtava utaško-fašističkog terora i 51 palog borca. Crvarevac ima 210 žrtava i dva pala borca. Zborište ima ukupno 489 žrtava i 34 pala borca, Varoška Rije­ ka 75 žrtava i 21 pali borac, Bužim ukupno 14 žrtava i 20 palih boraca, Čagli- ca 65 žrtava i 10 palih boraca. Tragični avgust u Memića Brdu i u Podgredini O pokolju u selu Miostra čulo se, ali se nije moglo saznati šta se tačno ta­ mo desilo izmedju 9. i 10. avgusta. Hodža Bećir Borić je tog dana izvršio ma­ sakr na oko 200 Srba. Zatim je izvršen još veći pokolj u srpskim selima na Suvoj međi, 22. i 23. avgusta, kada je stradalo više od 1500 duša, najviše dece. U Podgradini i Memića Brdu bile su, uglavnom, žene sa brojnom decom koje su mesec dana ranije ostale bez muževa i sinova koji su navodno otišli na rad a, u stvari, su završili u Jadovnu, Garavcama ili Macinim dolovima, dok su malobrojni muškarci i žene postali su borci u ustaničkim odredima. Žene sa decom i ponekim starcem obmanjivani su i dalje ustaškim lažima. Brojna nejač, naime, nije ni imala kuda otići, živeći u nadi i još verujući usta­ škoj propagandi da neće biti progonjeni i ubijani pošto su spremni da pređu u drugu veru. Za majke sa decom teško da je i bilo nekakvog iz­ laza. U nekoj nadi sačekali su 30. avgust kada su us­ taše pred noć opkolile zaseoke i usamljene kuće. Terali su srpski živalj iz kuća govoreći da idu na po- krst. O događajima tog tragičnog 30. avgusta 1941. go­ dine na Memića Brdu i u Podgradini pričao je tada mladić borac NOR-a, nosilac Partizanske spomeni­ ce 1941. Ilija Miloša Kabić, iz Pištalina, borac Šeste i Osme krajiške brigade

115 Ilija je svoju tužnu priču ponavljao više puta. Prisećao se dobro kada su mu us­ taše oterale oca Miloša i brata Danu u Cazin. U kući je zavladao strah za sudbinu ostatka porodice, jer nisu verovali ustašama da su odvedeni upućeni u Nemačku na rad. Kad su otac i brat sa grupom poterani na streljanje, brat Dane je uspeo da pobegne. Uspostavio je vezu sa pokretom i stupio u NOB, dok je otac Miloš beže- ći sa streljanja ranjen uspeo da umakne ispred dželata i pod zaštitom noći da se do­ mogne sela i svoje kuće. Nažalost, otkriven je u zaseoku Podgradina i ubijen. „Kada smo saznali za njegovu smrt, tuzi nije bilo kraja“, počinje svoju ispo- vest Ilija Kabić. „Shvatili smo da je krenuo porodici, da pokuša da nas spasi, ali, nažalost, nije uspeo“. Ilija se dalje priseća svojih vršnjaka i komšija koji su na­ stradali. Posebno se priseća ustaške propagande koju su uhapšenim ljudima govorili: „Morate ići za Nemačku na rad, bilo milom bilo silom“. Tako su pokupili više od 60 ljudi iz sela, ali umesto u Nemačku oterani su u Macine dolove i zverski poubijani. „Posebno mi je ostalo u sećanju kada su ustaše drugog dana po Velikoj go­ spojini, a to je upravo bila subota, 30. avgusta 1941. godine, zašli u selo i oba- vestili da se priprema promena vere, da Srbin ne može biti u nezavisnoj ustaškoj hrvatskoj državi i da će se prevođenje u islamsku ili katoličku veru sprovesti u toku dana, kada se od sveštenika odredi vreme. Moja pokojna majka i ja smo razgovarali šta raditi, kuda i kako bežati kada smo opkoljeni sa svih strana.Bili smo oboje uvereni u ustašku laž, predosećali da se nešto strašno sprema, jer smo ranije čuli da su 9/10. avgusta 1941. godine masovno poklani Srbi u selu Miostri. Nije bilo kuda. Moja majka me molila i savetovala da se ja sklonim, sakrijem u šumu i da sačekam šta će se desiti, a ako se desi nešto strašno, “ti si­ ne beži, neka bar neko ostane živ“. Sa suzama i tugom poslušao sam majku i sa­ krio se u šumu na tako preglednom mestu da sam mogao pratiti dosta zbivanja. Ustaše su u prvim večernjim časovima pokupile srpski živalj iz kuća, a to su mogli lako jer su negde po podne blokirali sva srpska naselja, zaseoke i kuće. Za izvršenje masovnog zločina odabrali su teren neposredno kod kuće Laze i Miće Popovića na takozvanom mestu Polenac. Čim je pao prvi suton, ustaše su krv­ nički navalile na opkoljeni srpski živalj. Udarajući sekirama, kosom, koljem, kla­ njem nožem i ko zna čim nisu tukli i sve to uz urlike i psovke: „Udri, kolji, ubijaj srpsku gamad, majku im srpsku!“ Brzo su savladali nejaku decu, žene, ponekog mladića i starca. Jedan broj male dece su pobili u kući Miće i Laze Popovića. Predosećao sam šta se desilo, plakao sam za majkom, ocem, braćom, stri­ čevima i svima koji su nastradali. Dugo sam bio u šumi i na kraju odlučio da posetim Polenac kod kuće Popovića, gde je kuća već izgorela i samo je dim iz­ bijao. Ne mogu da tvrdim koliko je moglo biti vremena, ali negde oko dva sa­ ta po ponoći. Prišao sam uz veliku opreznost i zatekao stravu i užas. Na Polencu je bilo toliko mrtvih, poklanih i iskasapljenih na prostoru za jedno 3- 4 guvna površine. Sve je bilo mirno. Nisam mogao prepoznati svoju majku i braću, a nisam ni smeo da se zadržavam. Vratio sam se u šumu, samo na po­ voljnije mesto da mogu osmatrati kretanje ustaša i muslimanskog stanovniš­ tva. Sutradan, 31. avgusta osvanula je nedelja. Već u ranim jutarnjim časovima video sam muslimansko stanovništvo kako pretražuje po srpskim zaseocima, odvoze i odnose razne stvari, gone stoku i drugo.

116 Video sam više zaprežnih konjskih kola sa ustašama gde su tovarili poubi­ jane Srbe i odvozili ih u šumu Kasapovac, gde se nalazila jedna velika pećina u koju su pobacane žrtve. Dugo sam razmišljao kuda, kako i šta raditi. Za brata Danu ništa nisam znao, nisam znao daje uspeo pobeći sa streljanja. Osećaj da sam ostao od po­ rodice sam bio je težak, hvatala me panika, na sve sam pomišljao i na kraju odlučio da krenem u nepoznato. Nakon par dana glad me naterala da idem dalje. Krenuo sam u pravcu Pištaline, Ljusine i sela Vučkovac gde sam imao jednu rodicu udatu u porodicu Mudrinića. Sećam se, kada sam prolazio kroz nenaseljeni predeo sela Pištalina, putujući uvek van ceste i puteva, da sam vi­ deo na kraju sela, na brdu zvanom Vrankovića glavica, da dogoreva jedna ku­ ća. Nisam odmah znao čija je, ali sam kasnije saznao da je to kuća Rašeta Mile i da je u njoj te večeri izgorelo preko 100 srpskih duša. Video sam prema selu Perni vatru i kako gore kuće. Uspeo sam proći jako opasan teren od kuća Ba- bića, Bokana, Kneževića, Ćulibrka, gde nije bilo naroda, ali je bilo paljevine i ustaša. Na kraju sam uspeo doći do kuća Mudrinića na Vučkovcu. Zatekao sam ih u kući gde je bilo još naroda. Ljudi su se okupljali jer je iz ove porodi­ ce bio jedan novoverac, pa su ljudi verovali da će ih spasiti. Ja i mnogi drugi nismo čekali ničije spasenje, nastavismo put rečice Baštre, Glodine i sela Ivanjske, gde su ljudi podigli ustanak. Bez razmišljanja sam stu­ pio u Ivanjsku partizansku četu.“ Na kraju se Ilija Kabić priseća da je iz opšteg meteža, prilikom masovnog ka- sapljenja naroda na Polencu, pobeglo dvoje dece Dušana Ćulibrka, sinovi Dra­ go i Mićo. Pobegavši od masovnog pokolja uputili su se prema Stijeni i u toku noći stigli kući kod hodže koji je prihvatio ove dečake, čuvao ih do oslobođe­ nja, a potom su otišli u dom gde su završili škole i zanate. Ime ovog plemeni­ tog muslimanskog sveštenika nismo uspeli saznati do izdavanja ove knjige, jer su umrla braća Ćulibrci, Drago i Mićo. Ilija je slučajno kontaktirao sa braćom posle oslobođenja, jer je Drago živeo u Bosanskoj Krupi, a Mićo u Zenici. Ta­ ko je došlo do međusobnog evociranja tužnnih uspomena. Toga 30. avgusta, pored ubijanja nevine dece, žena i staraca, silovano je više de- vojčica i mladih žena, dok je više mladih devojaka prisilno odvedeno za žene. Izme­ đu ostalih su odvedene: Lukač Nikole Mika,19 godina, Ljubičić Nikole Janja, 20 godina, Zmijanjac Dušana Mika, 19 godina, Popović Laze Nevenka, 20 godina. Tada su ugašene porodice Bjelić, Vujanović, Dobrijević, Jarić, Kerkez, Ku- kić, Kotle, Majkić, Mandić, Milanović, Miljević, Obradović, Popović, Rađe- nović, Stupar, Tišma, Trivunović, Ćeran, Ćakić. Preživelo je samo 28 seljana. Samo Memić Brdo i Podgredina imali su ukupno 278 žrtava ustaškog terora i četiri pala borca. Krvlju natopljena sela Pištaline, Perna, Podgomile, Podvran... Sela i zaseoci Pištalina, Perne, Podgomila i drugih naselja na levoj obali Une su natopljena srpskom krvlju, prekrivena srpskim kostima i pepelom spaljenih - nevine dece, žena i staraca kao nigde do tada.

117 Počelo je pojedinačnim hapšenjem i odvođenjem nekoliko grupa uglednih ljudi iz Bosanske Krupe, Pištalina, Perne, Podgomila i drugih naselja. Odvedeni su prvo u logor Gospić, Jadovno i Bihać u zloglasnu Ka­ petanovu kulu. U junu i julu 1941. godine, a zatim na prevaru, ali i pri­ silno, ustaše su odvele hiljade najsposobnijih - uglednih domaćina, tada u najboljim godinama, i nakon strašnih mučenja i ponižavanja pobili su ih na stratištima u Sokolskom domu u Bosanskoj Krupi, u selu Jezersko i Crnom Jezeru, nedaleko od Bosanske Krupe, u Macanovim dolovima kod Cazina i na drugim mestima. Početkom avgusta 1941. preostali muškarci, a zatim i žene i deca, sklanjaju se ispred ustaša u šume. Narod ovde nije imao nikakve uslove da se organi- zuje za otpor ustaškom teroru, deo je početkom avgusta izbegao na Baniju i u podgrmečka sela preko Une koja je bila nadošla i opasna prepreka, gde su mnogi nestali u talasima reke. Krajem jula i početkom avgusta u Perni se sta­ novništvo diže na ustanak, ali zbog lošeg geografskog položaja i okruženja, većim i brojnijim muslimanskim i ustaškim selima, bilo je nemoguće pružiti uspešan otpor. Posle 5. avgusta ustaše menjaju taktiku i zauzimaju prividno pomirljiv stav prema Srbima. Privremeno prestaju progoni, govore da više neće dirati miran srpski narod, da Srbi treba da se vrate kućama. Pri tom su isticali neizbežnost da prihvate katoličku ili muslimansku veroispovest. Narod ponovo, u najvećem broju, prihvata ustaške laži i vraća se iz zbegova kućama, i skoro mesec dana ostaje da živi u nekakvom miru. Muškarci, uglav­ nom, i dalje okupljeni u ustaničkim grupama ostaju u šumi Gomile ili prelaze Unu u Podgrmeč ili odlaze u Baniju. Izvršeni su masovni pokolji u selu Mio- stra 10 avgust, u selima na Suvoj međi 22. i 23. avgusta, u Memića Brdu i Pod- gredini 30. avgusta. Slični postupci ustaša onima od 22. avgusta na Suvoj međi dešavaju se i dalje - uz masovnu pomoć ustaške milicije i brojnih civila iz Otoke, Bosanske Krupe, Miostre i okolnih muslimanskih sela. Početkom septembra, podeljeni po grupama idu od kuće do kuće, sakupljaju cele porodice, žene, decu i starce i odvode ih na stratišta pod izgovorom da idu na pokrštavanje. Pristizanjem na planirana mesta, masa Muslimana iz okolnih sela naoružanih noževima, seki­ rama, kosama, čekićima i toljagama, na određenim lokacijama opkoljavaju sa­ kupljeni narod, kolju i na razne načine ubijaju decu i žene, a kao novost koriste kuće gde žive zatvaraju i spaljuju. Branko Goluba Bokan u svojoj hronici „Tragom prošlosti i borbe“ prec­ izno navodi kuće koje su poslužile kao svojevrsni krematorijumi za spaljivahje živih. Navodi kuće Gojka Rokvića, Žarka Mandića, Milana Babića, Mile Zorića Toše, Jovana Zeljkovića, Mile Bursaća i Mile Rašete (sve u Pištalinama). Pored tih kuća, gde su Srbi spaljivani, tih dana su na razne načine i ubijani u Durčić gaju kod sela Miostra, Mala gomila, zaseok Kokotnjak, zaseok Pot­ kraj, Otoka, Stijena. Veliki broj, naročito starijih osoba, zaklano je na kućnom pragu ili pred kućom, a mnogi su se utopili u Uni pri pokušaju da izbegnu ustaško klanje begom u sela ispod planine Grmeč. Evo nekih žrtava spaljenih u pomenutim kućama.

118 U kući Gojka Rokvića, selo Pištaline

Kljajić Jovana Jelica 45 Kljajić Mihajila Gina 18 Kljajić Jove Stoja 37 Kljajić Jove Anđa 14 Kljajić Jove Kosa 12 Kljajić Miloša Vida 8 Kljajić Miloša Kosa 3 Kljajić Milana Dete 3 Kljajić Boška Milka 8 Kljajić Boška Stana 2 Kljajić Bogdana Golub 12 Kljajić Bogdana Slobodanka 10 Kljajić Bogdana Ilija 7 Kljajić Stanka Darinka 55 Kljajić Nikole Dušan 1 Kljajić Gojka Milan 4 Kljajić Gojka Milivoj 7 Kljajić Ilije Deva 70 Kljajić Ilije Mirko 13 Kljajić Ilije Milorad 9 Spomen-obeležje na kući Kljajić Ilije Svetozar 3 Gojka Rokvića u selu Pištaline Kljajić Ranka Anđa 40 Kljajić Ranka Gojko 10 Rokvić Gojka Smilja 38 Kljajić Ranka Stana 13 Rokvić Gojka Ranko 8 Kljajić Ranka Jovo 6 Rokvić Gojka Stana 5 Lazarević Dušana Ruža 35 Rokvić Veljka Milica 30 Lazarević Dušana Ranko 10 Rokvić Veljka Milenko 12 Lazarević Dušana Bosa 7 Rokvić Veljka Zora 7 Lazarević Dušana Đuro 6 Rokvić Veljka Mara 4 Lazarević Dušana Mika 14 Rokvić Miladina Sava 32 Lazarević Dušana Mile 8 Rokvić Mihajila Smilja Lazarević Dušana Mika 3 Rokvić Mihajila Nina 7 Lazarević Pere Miko 12 Rokvić Mihajila Mara 3 Lazarević Pere Mladen 9 Rokvić Stojana Smilja 45 Lazarević Pere Stevo 8 Rokvić Stojana Mileva 12 Lazarević Pere Stana 5 Rokvić Stojana Bogdan 8 Lazarević Pere Stoja 4 Rokvić Stojana Anđa 6 Lazarević Pere Mara 1 Rokvić Stojana Milenko 3 Lazarević Miloša Vukašin 15 Rokvić Stojana Stevan 2 Lazarević Đure Mileva 25 Rokvić Stojana Ostoja 1 Lazarević Đure Mićo 5 Rokvić Milanka Anica 27 Lazarević Đure Miroslav 4 Rokvić Milanka Anđa 6 Lazarević Đure Dete 1 Rokvić Milanka Persa 3 Rokvić Đure Milka 31 Rokvić Gruje Vasa 3 Rokvić Đure Aleksa 10 Rokvić Gruje Mile 10 Rokvić Đure Stana 8 Rokvić Đure Mile 13 Rokvić Đure Mile 5 Rokvić Đure Dete 12 Rokvić Đure Boja 3 Rokvić Đure Dete 7 Rokvić Rajka Milka 40 Rokvić Đure Dete 6 Rokvić Rajka Persa 12 Rokvić Đure Dete 5 Rokvić Rajka Nikola 11 Rokvić Peje Stoj a 35 Rokvić Rajka Niko 9 Rokvić Peje Mirko 12 Rokvić Rajka Rosa 5 Rokvić Peje Dete 11 Rokvić Rajka Ilija 7 Rokvić Peje Dete 7 Rokvić Rajka Vojin 3 Rokvić Peje Dete 4 Rokvić Vasilija Vojkan 70 Rokvić Peje Dete 2 Rokvić Momčila Ruža 45 Rokvić Laze Rade 47 Rokvić Momčila Mika 17 Rokvić Riste Cvjeta 50 Rokvić Momčila Milan 13 Rokvić Riste Nevenka 16 Rokvić Momčila Dušan 5 Rokvić Miloša Ruža 39 Rokvić Momčila Dušanka 3 Rokvić Miloša Stana 12 Rokvić Ljupka Ljuba 40 Rokvić Miloša Radojka 6 Rokvić Ljupka Mara 16 Rokvić Miloša Spasa 4 Rokvić Ljupka Mirko 12 Rokvić Miloša Milan 1 Rokvić Ljupka Milka 8 Rokvić Goluba Milka 21 Rokvić Ljupka Đuja 4 Rokvić Rajka Anica 34 Rokvić Ljupka Stana 3 Rokvić Rajka Nikola 10 Rokvić Ljupka Savka 1 Rokvić Rajka Rosa 13 Rokvić Gruje Marija 35 Rokvić Rajka Niko 6 Rokvić Gruje Zora 12 Rokvić Milana Anđa 6 Rokvić Gruje Jovo 8 Rokvić Milana Stojan 4 Rokvić Gruje Slobodan 6 Rokvić Trive Milka 39

U kući Žarka Mandića, selo Pištaline Spomen-obeležje na kući Žarka Mandića u Pištalinama

Boltić Marka Jagoda 45 Boltić Marka Rosa 16 Boltić Marka Milka 14 Boltić Marka Dušan 12 Boltić Marka Stana 3 Boltić Marka Mara 9 Boltić Marka Božo 10 Boltić Branka Simeuna 40

120 Boltić Branka Anđa 12 Mandić Žarka Danica 11 Boltić Branka Marija 10 Mandić Žarka Bosiljka 9 Boltić Branka Stanka 10 Mandić Žarka Radojka 5 Boltić Branka Mile 7 Mandić Đoke Milka 55 Boltić Jovice Milanko 50 Mandić Jove Stana 10 Boltić Milanka Cuka 50 Mandić Jove Marko 7 Boltić Milanka Dete 12 Mandić Mirka Ruža 51 Boltić Alekse Stevo 5 Mandić Mirka Anđa 29 Boltić Alekse Stana 3 Mandić Mirka Mileva 11 Boltić Alekse Zora 1 Mandić Mirka Dragan 9 Karanović Todora Anđa 43 Mandić Mirka Gojko 5 Karanović Todora Đuro 9 Mandić Mirka Golub 3 Karanović Todora Nevenka 7 Mandić Mirka Stoj a 1 Karanović Todora Savka 5 Mandić Marinka Milka 29 Karanović Todora Rajko 4 Mandić Marinka Mara 11 Karanović Todora Milan 2 Mandić Marinka Đuro 9 Karanović Todora Dušan 1 Mandić Marinka Stana 7 Karanović Pere Vukašin 7 Mandić Jove Ruža 35 Karanović Pere Miloš 3 Mandić Mile Marinko 16 Karanović Mihajila Jelica 40 Mandić Mile Božo 12 Karanović Mihajila Nikola 10 Mandić Mile Đuro 7 Karanović Mile Deva 25 Mandić Mile Jovo 4 Karanović Mile Marko 4 Mandić Mile Dara 3 Mandić Lakana Anđa 41 Mandić Mile Đuja 1 Mandić Lakana Jovo 11 Mandić Drage Marija 40 Mandić Lakana Ljuba 6 Mandić Drage Branko 16 Mandić Žarka Milka 31 Mandić Drage Mićo 7 Mandić Žarka Stoj a 12 Mandić Drage Lazo 5

Iz Podgomile

Mandić Marka Ruža 51 Mandić Miloša Mara 25 Mandić Marka Marinko 14 Tišma Miloša Dete 7 Mandić Marka Bogdan 9 Tišma Miloša Dete 5 Mandić Marka Gojko 6 Tišma Miloša Dete 3 Mandić Marka Jovo 4 Tišma Spase Milka 1 Mandić Nikole Deva 30 Tišma Spase Dušanka 5 Mandić Nikole Milka 7 Tišma Spase Milan 4 Mandić Stojana Cvjeta 59 Šarac Marka Mika 51 Mandić Miloša Anđa 51 Škrbić Rade Smilja 16 Mandić Miloša Boja 30 Kukić Todora Bojana 46

121 U kući Milana Babića, selo Pištaline

Babić Jove Milka 30 Babić Jove Stoja 11 Babić Jove Radislav 9 Babić Jove Milisav 7 Babić Jove Zora 4 Babić Mihajila Ljuba 21 Babić Mihajila Milka 3 Babić Milana Stana 55 Babić Milana Nevenka 18 Babić Milana Dušan 13 Babić Milana Dragan 11 Babić Milana Mirko 8 Babić Milana Boško 6 Babić Milana Žarko 4 Babić Milana Milka 2 Babić Đure Ljuba 15 Babić Đure Mirko 9 Spomen-obeležje na kući Babić Đure Mara 5 Milana Babića u Pištalinama Babić Save Mika 22 Babić Save Mirko 17 Zeljković Vlade Sava 49 Babić Save Boško 13 Zeljković Vlade Nevenka 14 Babić Save Sava 10 Babić Mihaila Mara 50 Zeljković Vlade Dragan 11 Babić Mihaila Smilja 17 Zeljković Vlade Marko 8 Babić Miloša Marija 43 Zeljković Vlade Mika 5 Babić Kaje Ljuba 22 Zeljković Branka Vukica 28 Babić Kaje Dušan 3 Zeljković Branka Đuro 7 Babić Kaje Mileva 2 Zeljković Branka Zora 5 Babić Kaje Stevo 1 Zeljković Branka Dete 3 Zeljković Rade Milica 54 Zeljković Ilije Danica 18 Zeljković Vojina Mileva 15 Zeljković Nikole Stana 32 Zeljković Vojina Radojka 12 Zeljković Nikole Ruža 12 Zeljković Vojina Andrija 8 Zeljković Nikole Nevenka 9 Zeljković Vojina Borka 7 Zeljković Marka Milka 26 Zeljković Vojina Borisav 5 Zeljković Marka Slobodan 3 Zeljković Vojina Milka 4 Kukić Mile Stana 35 Zeljković Vojina Ruža 2 Kukić Dušana Dete 5 Zeljković Mile Stoja 50 Kukić Laze Grozda 55 Zeljković Mile Gojko 13 Runić Todora Trivun 50 Zeljković Mile Ljubica 11 Runić Ilije Sofija 35 Zeljković Mihajila Bosa 23 Runić Ilije Vojin 6 Zeljković Mihajila Dušan 7 Runić Ilije Milorad 2

122 Runić Đure Ljubica 2 Tankosić Miladina Mika 45 Runić Sekule Joka 40 Šušilović Miladina Mika 45 Runić Sekule Bosiljka 19 Šušilović Miladina Dušanka 15 Runić Sekule Milka 16 Šušilović Miladina Mirko 9 Runić Sekule Mara 13 Šušilović Miladina Stoja 9 Runić Sekule Mileva 9 Šušilović Miladina Rajko 12 Runić Sekule Mirko 7 Šušilović Miladina Joka 7 Runić Sekule Zora 2 Šušilović Pere Vukosava 40 Runić Petra Ruža 6 Šušilović Steve Milka 15 Runić Petra Stoj a 4 Šušilović Steve Danica 12 Runić Petra Rista 2 Šušilović Steve Milan 10

Iz sela Podgomile:

Drakulić Dane Petra 46 Drakulić Dane Draginja 4 Drakulić Dane Vida 9 Drakulić Dane Bosa 2

U kući Mile Zorića Šoše, selo Pištaline:

Babić Đure Ljuba 35 Babić Đure Adileva 11 Babić Đure Milisav 9 Babić Đure Jela 9 B abić Đure Dušanka 7 Babić Đure Radojka 6 Babić Đure Zora 4 Babić Save Sava 52 Babić Save Stane 5 Babić Save Stoja 1 Babić Nikole Mika 32 Babić Nikole Mileva 10 Babić Nikole Ljuba 8 Babić Nikole Mile 1 Babić Jove Anđa 35 Babić Jove Milan 12 Babić Jove Mile 10 Babić Jove Gojko 8 Babić Jove Stoja 7 Babić Jove Boško 6 Babić Jove Desimir 4 Babić Jove Đuro 2 Babić Jove Dete 1 Spomen-obeležje na kući Mile Zorića Šoše - Pištaline

123 Babić Milana Stoja 50 Zeljković Branka Bogoljub 3 Babić Milana Ljupko 13 Zeljković Branka Zdravko 2 Babić Milana Mileva 10 Zeljković Branka Dušan 1 Babić Milana Stana 2 Zeljković Mile Vukosava 26 Babić Milana Smiljana 60 Zeljković Mile Darinka 7 Babić Ilije Deva 38 Zeljković Rade Trivun 90 Babić Ilije Zdravko 8 Jovičić Rajka Stana 26 Babić Ilije Smilja 4 Jovičić Rajka Radojka 7 Babić Ilije Mirko 1 Jovičić Rajka Stoja 5 Babić Mile Zora 26 Jovičić Rajka Slavko 2 Babić Jove Milka 41 Jovičić Pere Sava 63 Babić Jove Deva 14 Jovičić Ostoje Radojka 12 Babić Jove Milan 12 Jovičić Pepe Milka 48 Babić Jove Stana 9 Jovičić "Plavonac" Babić Jove Mirko 6 Petra Stanka 49 Dumić Dragana Stana 41 Jovičić "Plavonac" Đumić Đure Pero 9 Petra Smilja 19 Đumić Đure Dete 7 Jovičić "Plavonac" Đumić Đure Dete 5 Petra Mirko 12 Đumić Đure Dete 3 Jovičić "Plavonac" Đumić Đure Dete 1 Branka Boja 22 Đumić Branka Mile 5 Jovičić "Plavonac" Đumić Branka Božo 3 Branka Dete 3 Đumić Spase Stana 6 Jovičić "Plavonac" Dete 1 Zeljković Đure Mika 24 Jovičić "Plavonac" Zeljković Đure Boja 22 Ranka Dušan 12 Zeljković Goluba Dušan 12 Jovičić "Plavonac" Zeljković Goluba Branko 9 Ranka Vojin 9 Zeljković Goluba Ilija 7 Jovičić "Plavonac" Zeljković Dušana Kosa 16 Ranka Golub 7 Zeljković Save Boja 28 Jovičić "Plavonac" Zeljković Save Rade 9 Ranka Danica 1 Zeljković Save Đorđe 5 Jovičić "Plavonac" Zeljković Save Radojka 2 Rade Draginja 21 Zeljković Branka Anđa 20

Iz sela Podgomile:

Mijić Relje Milka 36 Mijić Jovana Marija 68 Mijić Relje Drago 9 Mijić Mile Milka 41 Mijić Relje Mirko 7 Mijić Mile Božo 31 Mijić Relje Ilija 6 Mijić Srđena Smiljana 46 Mijić Mile Jovan 68 Mijić Srđena Milka 12

124 Mijić Todora Božo 10 Mijić Ilije Tina 22 Mijić Save Sava 25 Mijić Ilije Milan 12 Mijić Save Dete 3 Mijić Ilije Jela 10 Mijić Gojka Dete 2 Mijić Bože Gojko 2 Mijić Jovana Anđa 51 Mijić Ilije Dete 2 Mijić Ilije Stana 53

U kući Jovana Zeljkovića iz sela Pi- štaline

Bogunović Gojka Sava 40 Bogunović Gojka Dete 10 Bogunović Gojka Dete 8 Bogunović Gojka Dete 5 Bogunović Gojka Dete 3 Bogunović Gojka Dete 1 Boltić Branka Anđa 35 Boltić Branka Nevenka 17 Boltić Branka Milija 7 Boltić Branka Bogdan 5 Boltić Milana Dušan 14 Boltić Milana Mirko 11 Boltić Gojka Ruža 29 Boltić Gojka Aleksa 8 Spomen-obeležje na kući Boltić Gojka Milka 5 Jovana Zeljkovića - Pištaline Zeljković Luke Milorad 5 Zeljković Luke Milka 3 Zeljković Srđena Stoja 29 Zeljković Jove Stoja 28 Zeljković Đure Mirko 12 Zeljković Jove Dušan 9 Zeljković Đure Milan 8 Zeljković Jove Mirko 7 Zeljković Đure Deva 55 Zeljković Jove Bogdan 5 Zeljković Miloša Mara 21 Zeljković Jove Danica 2 Zeljković Miloša Petar 2 Zeljković Mihajila Anica 62 Zeljković Miloša Dušanka 1 Zeljković Mihajila Danica 23 Zeljković Petra Cvijeta 26 Zeljković Mihajila Bosiljka 21 Zeljković Pere Darinka 17 Zeljković Mihajila Milka 18 Zeljković Pere Svetko 12 Zeljković Mihajila Savka 14 Zeljković Marinka Danica 20 Zeljković Mihajila Stevo 12 Zeljković Pere Milka 65 Zeljković Nikole Vukica 41 Zeljković Marinka Dušan 2 Zeljković Nikole Mara 12 Zeljković Marinka Pero 2 Zeljković Nikole Dušanka 9 Zeljković Marinka Draginja 1 Zeljković Nikole Trivun 9

125 Zeljković Nikole Mile 7 Zorić Svetka Nevenka 21 Zeljković Nikole Boško 5 Zorić Svetka Soka 17 Zeljković Nikole Marko 3 Zorić Svetka Gojko 11 Zeljković Nikole Marija 2 Zorić Markana Đuja 60 Zeljković Nikole Stevo 1 Zorić Markana Nikola 12 Zeljković Uroša Ljubica 24 Zorić Markana Simo 10 Zeljković Uroša Mara 7 Zorić Koje Rade 1 Zeljković Uroša Branko 3 Zorić Ilije Stoja 25 Zeljković Jove Milan 10 Zorić Ilije Dete 6 Zeljković Jove Dete 6 Zorić Ilije Dete 3 Zeljković Luke Marija 65 Zorić Ilije Dete 1 Zeljković Luke Milka 18 Zorić Mile Anđa 19 Zeljković Luke Dete 2 Zorić Uroša Cuka 36 Zeljković Luke Srđan 13 Zorić Uroša Mileva 11 Zeljković Jovana Đuro 44 Zorić Triše Mara 35 Zeljković Dušana Ljuba 28 Zorić Triše Draginja 7 Zeljković Dušana Dete 5 Zorić Triše Nevenka 5 Zeljković Dušana Dete 3 Zorić Triše Dete 3 Zeljković Jove Zora 5 Zorić Triše Dete 1 Zeljković Jove Stoja 42 Jovičić Riste Draginja 50 Zeljković Dušana Stojanka 30 Jovičić Riste Leposava 10 Zeljković Dušana Boško 5 Jovičić Riste Borisav 7 Zeljković Dušana Mara 3 Jovičić Dušana Nikola 7 Zeljković Dušana Dete 3 Jovičić Dušana Sava 25 Zeljković Dušana Dete 2 Jovičić Mile Anđa 25 Zorić Miloša Sara 60 Jovičić Mile Đuro 5 Zorić Gojčina Stana 30 Jovičić Mile Dete 3 Zorić Svetka Savka 7 Jovičić Mile Dete 1 Zorić Ilije Ljuba 48 Jovičić Ilije Milica 27 Zorić Jove Branko 10 Jovičić Ilije Gojko 7 Zorić Rajka Milka 30 Jovičić Ilije Steva 5 Zorić Rajka Milan 9 Jovičić Stevana Stoja 31 Zorić Rajka Stana 7 Jovičić Stevana Stana 5 Zorić Rajka Pero 5 Jovičić Dušana Anđa 29 Zorić Rajka Gojko 3 Jovičić Dušana Nikola 9 Zorić Miće Andrija 65 Jovičić Dušana Đuro 7 Zorić Nikole Nevenka 34 Jovičić Dušana Spase 5 Zorić Nikole Branko 9 Jovičić Dušana Milka 1 Zorić Nikole Dete 6 Kordić Jovana Drago 9 Zorić Luke Nevenka 24 Kordić Jovana Ilija 5 Zorić Luke Dete 2 Kordić Jovana Milka 1 Zorić Svetka Milka 51 Kordić Jovana Draginja 30 Zorić Svetka Savka 23 Kordić Ilije Mika 67

126 Kordić Ilije Bosiljka 18 Rodić Mile Mara 14 Kordić Staniše Mika 15 Rodić Mile Milan 11 Kordić Staniše Milka 5 Rodić Mile Rajko 9 Ožegović Ilije Slavka 45 Rodić Mile Jovo 6 Ožegović Ilije Marinko 8 Rodić Mile Ljubica 3 Rodić Nikole Marija 50 Rodić Dušana Stana 53 Rodić Ilije Milka 66 Rodić Dušana Mileva 21 Rodić Ilije Radojka 32 Rodić Dušana Mara 13 Rodić Ilije Draginja 15 Rodić Dušana Sveto 10 Rodić Bože Bosiljka 21 Rodić Dušana Rajko 7 Rodić Bože Milka 4 Rodić Dušana Branko 4 Rodić Bože Dete 1 Rodić Dušana Stoja 2 Rodić Pere Stana 46 Rodić Mihajla Persa 45 Rodić Pere Bosiljka 18 Rodić Mihajla Milorad 21 Rodić Pere Milica 12 Rodić Mihajla Radojka 18 Rodić Pere Mara 9 Rodić Mihajla Stana 16 Rodić Pere Savka 6 Rodić Mihajla Zora 14 Rodić Save Persa 18 Rodić Mihajla Štaka 11 Rodić Miloša Stana 45 Rokvić Rade Dušanka 18 Rodić Gavre Bosiljka 21 Rokvić Rade Niko 13 Rodić Mile Sava 55 Rokvić Rade Mile 9 Rodić Mile Darinka 21

U kući Mile Bursaća iz sela Pištaline:

Bursać Dušana Milka 52 Bursać Dušana Petar 12 Bursać Dušana Milka 10 Bursać Dušana Zora 15 Bursać Dušana Nikola 5 Bursać Đukana Mika 27 Bursać Đukana Ljubica 8 Bursać Đukana Boško 4 Bursać Mile Anđa 45 Bursać Mile Jela 18 Spomen-obeležje na kući Mile Bursaća - Pištaline Bursać Mile Radojka 7 Bursać Mile Boško 5 Bursać Laze Mara 50 Babić Gojčina Marinko 5 Babić Ilije Marija 50 Babić Bogdana Đuja 22 Babić Ilije Milka 20 Babić Bogdana Mile Babić Gojčina Mileva 10 Babić Bogdana Mirko 1 Babić Gojčina Mirko 8 Babić Jove Bogdan 13

127 Babić Jove Mileva 10 Košpić Ilije Nikola 8 Babić Jove Stana 40 Košpić Marinko Milka 20 Babić Dušana Đuja 32 Kabić Rade Stana 35 Babić Dušana Branko 10 Kabić Rade Mara 15 Babić Dušana Miloš 7 Mandić Pavla Savka 36 Babić Dušana Ilija 5 Mandić Pavla Joka 13 Babić Đure Bosiljka 29 Mandić Pavla Milan 11 Babić Đure Mirko 8 Mandić Pavla Dušanka 8 Babić Đure Marinko 3 Mandić Mile Boja 37 Babić Jove Anka 30 Mandić Mile Milka 17 Babić Jove Jovanka 7 Mandić Mile Dara 14 Babić Jove Savka 11 Mandić Mile Nikola 10 Babić Jove Milica 2 Mandić Mile Milica 7 Babić Laze Mile 11 Mandić Mile Trivo 5 Babić Laze Perka 7 Mandić Mile Zora 3 Babić Luke Milica 55 Mandić Mile Vojin 1 Babić Vlatka Spasenija 34 Mandić Dušana Stoja 27 Babić Vlatka Petar 15 Mandić Dušana Drago 8 Babić Vlatka Dimitrije 13 Mandić Dušana Dmitar 6 Babić Vlatka Mara 11 Mandić Dušana Bosiljka 3 Babić Vlatka Đuro 9 Rokvić Vice Mika 30 Babić Vlatka Mirko 6 Zeljković Ilije Danica 18 Babić Vlatka Stana 4 Zeljković Mile Mara 37 Babić Vlatka Zora 2 Zeljković Mile Dušanka 15 Babić Rajka Anđa 35 Zeljković Mile Ivanka 13 Babić Rajka Sava 9 Zeljković Mile Trivuna 11 Babić Rajka Dušan 7 Zeljković Mile Boja 19 Babić Rajka Pero 5 Zeljković Mile Stojan 12 Babić Rajka Milorad 3 Zeljković Todora Marija 41 Babić Rajka Mile 2 Zeljković Gojka Dete 6 Košpić Ilije Ilija 63 Zeljković Gojka Dete 3 Košpić Ilije Anđa 50 Zeljković Gojka Dete 1 Košpić Ilije Mika 14 Zeljković Sime Marija 30 Košpić Ilije Jovo 11

Iz sela Perna:

Jovičić Ilije Dušanka 19 Jovičić Bože Milica 5 Jovičić Ilije Bosiljka 15 Jovičić Bože Draginja 3 Jovičić Ilije Radojka 6 Jovičić Bože Dete 1 Jovičić Bože Nevenka 25

128 U kući Mile Rašete, Pištaline, spa­ ljeni su iz sela Pištaline:

Babić Jove Milka 35 Babić Jove Nevenka 13 Babić Jove Milan 10 Babić Jove Desimir 4 Babić Vukašina Mileva 33 Babić Vukašina Radojka 4 Babić Vukašina Rajko 2 Babić Dušana Mara 25 Babić Dušana Milka 4 Babić Dušana Desimir 2 Babić Gojka Anđa 45 Babić Gojka Kosa 13 Babić Gojka Ljubomir 10 Babić Gojka Košta 7 Babić Gojka Draginja 5 Babić Gojka Mirko 3 Babić Gojka Tomo 12 Spomen- obeležje na kući Mile Rašete - Pištaline Babić Gojka Dragan 1 Babić Mile Sava 35 Babić Mile Rada 10 Babić Mile Ljuba 1 Babić Mile Dragan 9 Babić Dušana Stana 40 Babić Điće Sava 52 Babić Dušana Milka 18 Babić Điće Jovanka 16 Babić Dušana Bosiljka 16 Babić Điće Stoja 11 Babić Dušana Gojko 11 Babić Điće Zora 7 Babić Dušana Desimir 8 Babić Uroša Mileva 20 Babić Dušana Radojka 6 Babić Uroša Milosava 2 Babić Dušana Boško 4 Babić Gavre Ruža 81 Babić Dušana Mara 3 Babić Steve Stoja 50 Beronja Uroša Jovanka 30 Babić Steve Bosiljka 18 Beronja Uroša Marinko 9 Babić Steve Sava 16 Knežević Sime Milka 45 Babić Steve Milka 9 Knežević Stevana Trivo 1 Babić Steve Dete 3 Knežević Stevana Milica 36 Babić Nikole Stana 44 Knežević Stevana Dušan 14 Babić Marka Milisav 1 Knežević Stevana Simo 12 Babić Pere Zora 7 Knežević Stevana Milka 10 Babić Jovana Todor 98 Knežević Stevana Stana 8 Babić Mile Mileva 3 Knežević Rajka Draginja 40 Babić Gojka Ljuba 30 Knežević Rajka Marko 12 Babić Vice Milan 3 Knežević Rajka Mara 10 Babić Mile Dragan 2 Knežević Rajka Milka 9

129 Knežević Rajka Dušan 5 Priča Dušana Dušan 5 Knežević Vice Vid 5 Priča Laze Nevenka 45 Knežević Vice Svetozar 3 Priča Laze Stana 13 Knežević Vice Božo 1 Priča Laze Uroš 10 Priča Jove Mileva 40 Priča Laze Persa 7 Priča Jove Smiljana 16 Priča Laze Marinko 5 Priča Jove Rosa 14 Priča Bože Savka 25 Priča Jove Milan 11 Priča Bože Milka 7 Priča Jove Milosav 8 Priča Bože Stoja 5 Priča Jove Mara 6 Priča Bože Petar 3 Priča Jove Dane 3 Priča Bože Đuja 1 Priča Slavka Božana 25 Priča Pavla Mara 26 Priča Slavka Ljubica 5 Priča Pavla Stoja 7 Priča Slavka Radojka 2 Priča Pavla Pero 4 Priča Dušana Anđa 45 Rašeta Bogdana Milica 3 Priča Dušana Mika 14 Rodić Stevana Milka 40 Priča Dušana Dara 12

Iz sela Perna:

Bokan Ilije Ruža 60 Bokan Nikole Milija 3 Bokan Nikole Milka 22 Bokan Sime Mara 22 Bokan Nikole Mara 10 Bokan Sime Dete 1 Bokan Nikole Vid 8

Pored navedenih stravičnih i za ljudski um neprihvatljivih primera kla­ nja i masakriranja žena, dece i staraca, ustaše su spaljivale ubijene ali i žive lju­ de! Neko vreme pre primirja, a posle odvođenja muškaraca, zlikovci su u na­ vedenim selima, na raznim mestima, u zaseocima manje grupe ili pojedinačno na kućnom pragu, pred kućom ili blizu nje hvatali najčešće starce koji nisu hte- li da po cenu života napuste svoja og­ njišta. Klali su ih i zverski ubijali na kućnim pragovima. Po takvim postu­ panjima ubica karakteristični su zase- oci Kokotnjak, Skenderija i Potkraj. Slede imena žrtava.

Spomen-obeležje na desnoj obali Une

130 Iz sela Pištaline - u zaseoku Kokotnjak život su izgubili:

Zorić Ilije Jovo 50 Zorić Markana Pero 39 Zorić Ilije Rajko 30 Zorić Markana Ilija 26 Zorić Nikole Mića 65 Zorić Markana Kojo 14 Zorić Nikole Milan 35 Zorić Pere Kojo 20 Zorić Nikole Gojko 23 Zorić Sime Ilija 19 Zorić Vučena Stevan 60 Zorić Triše Božo 35 Zorić Stevana Luka 38 Zorić Rade Lazo 47 Zorić Stevana Vukašin 20 Zorić Trivuna Jovo 69 Zorić Svetka Stevo 28 Tankosić Jandrije Pero 32 Zorić Svete Markan 60

Iz sela Perna:

Bokan Marinka Mirko 19

Iz Pištaline u zaseoku Skenderija su zaklani:

Zorić Miloša Marko 18 Zorić Miloša Gojko 15 Zorić Svetka Dušan 13 Zorić Mile Vlad 23

U zaseoku Potkraj sela Pištaline su zaklani:

Karanović Stevana Mihajilo 45 Kukić Mile Dušan 45 Lazarević Save Đurađ 55 Rokvić Obrada Pajo 34 Rokvić Đure Stoja 36 Rokvić Đure Gojko 15

Spomen-obeležje u naselju Skenderija

U selu Miostra - u Durčića gaju zaklani meštani sela Pištaline

Zeljković Uroša Persa 25 Zeljković Perse Dete 5

131 Zeljković Perse Dete 3 Milošević Mirka Dete 7 Zeljković Perse Dete 1 Milošević Mirka Dete 4 Jovičić Save Cvijeta 55 Milošević Branka Supruga 25 Jovičić Save Ljuba 70 Milošević Branka Dete 4 Jovičić Save Jela 12 Milošević Pere Smilja 30 Jovičić Save Smilja 10 Milošević Đure Smilja 22 Milošević Milana Mirko 29 Milošević Milana Branko 27 Milošević Mirka Mileva 11 Milošević Mirka Milan 9

Iz sela Podgomila:

Ilić Laze Mika 45 Petrović Ranka Dete 17 Ilić Marinka Stana 26 Petrović Ranka Dete 15 Ilić Marinka Dete 5 Petrović Dušana Lako 50 Ilić Marinka Dete 3 Petrović Lake Rade 25 Ilić Marinka Dete 1 Petrović Rade Supruga 23 Ilić Nikole Anđa 35 Petrović Rade Dete 5 Petrović Stanka Marija 50 Petrović Pere Smiljana 22 Petrović Stanka Dušan 22 Petrović Pere Mile 45 Petrović Stanka Branko 10 Petrović Mile Milka 21 Petrović Stanka Dušanka 12 Petrović Mile Milan 6 Petrović Ilije Cuka 60 Petrović Mile Milenko 3 Petrović Ilije Ranko 40 Petrović Bogdana Radojka 30 Petrović Ranka Mileva 40

Iz sela Perna:

Bokan Stevana Branko 27 Bokan Đure Simo 22

U selu Male Gomile iz sela Perna su zaklani:

Rokvić Miloša Branko 6 Rokvić Miloša Dragojla 28 Rokvić Miloša Gojko 4

Iz sela Pištaline

Kljajić Mihajila Branko 26 Kljajić Mihajila Slavko 15 Kljajić Mihajila Mile 17

132 Iz sela Podgomile:

Bokan Jove Milka 8 Bokan Jove Marko 5 Bokan Jove Boja 6 Mlađenović Mile Božo 5 Bokan Jove Sava 4 Mlađenović Mile Dete 3 Bokan Jove Mirko 4

Na kućnom pragu ili u blizini kuće su zaklani. Iz sela Pištaline:

Babić Gojka Mile 18 Zeljković Jove Mirko 17 Babić Dušana Milka 36 Zeljković Jove Mile 13 Babić Dušana Stana 4 Zorić Miće Trivun 55 Babić Miloša Ilija 40 Zorić Trivuna Ljubica 15 Babić Ilije Đuro 18 Zorić Jovana Smiljana 39 Babić Marka Ilija 50 Zorić Jovana Jovo 18 Babić Luke Milan 18 Zorić Pere Mile 80 Babić Luke Dragan 16 Zorić Mile Radojka 78 Banjac Jove Vojin 31 Zorić Uroša Stojan 15 Božić Jove Pero 60 Jovičić Branka Danica 10 Varsaković Aćima Lazo 50 Jovičić Branka Dušan 2 Varsaković Laze Uroš 27 Jovičić Branka Dragan 5 Varsaković Laze Mile 22 Jovičić Branka Vojin 3 Đumić Ilije Joj in 65 Jovičić Branka Milka 4 Đumić Jojina Dragan 42 Jovičić Ostoje Nikola 15 Đumić Miloša Pero 16 Jovičić Ostoje Stoj a 46 Đumić Miloša Nikola 15 Jovičić Petra Lazo 61 Đumić Miloša Marko 13 Jovičić Nine Stevan 48 Đumić Branka Milan 16 Kljajić Mile Dušan 45 Đumić Branka Spase 23 Kljajić Mile Bogdan 36 Zeljković Vojina Aleksa 16 Mandić Lakana Ranko 18 Zeljković Mile Nikola 20 Mandić Lakana Marko 15 Zeljković Goluba Danica 50 Mandić Mile Marinko 16 Zeljković Goluba Branko 15 Ožegović Đure Jovanka 63 Zeljković Luke Stojan 17 Ožegović Đure Milan 21 Zeljković Luke Dušan 15 Ožegović Đure Dušanka 17 Zeljković Stevana Svetko 16 Ožegović Đurđa Milka 9 Zeljković Miće Jovo 28 Jovičić Plamenac Save Petar Zeljković Đure Joka 64 66 Jovičić Plamenac Ranka Zeljković Đure Mihajilo 64 Dušan 12 Zeljković Jove Dete 2 Priča Ilije Mile 70 Zeljković Jandrije Luka 70 Rapajić Đukana Ilija 63

133 Radić Marinka Ljuba 22 Runić Todora Đuro 26 Radić Marinka Božo 5 Šušilović Mladena Marinko 18 Radić Marinka Milka 3 Šušilović Pere Gojko 70 Radić Marinka Dara 3 Šušilović Gojka Boja 23 Rokvić Gruje Mara 15 Šušilović Gojka Dete 18 Runić Todora Ilija 38 Šušilović Gojka Dete 15

U selu Podgomile:

Đumić Mile Milan 31 Radaković Dmitra Đuja 51 Đumić Steve Milka 36 Tankosić Laze Mara 33 Zorić Vučena Stevan 66 Tankosić Laze Nikola 13 Zorić Rade Gojko 33 Tankosić Laze Ljubica 18 Zorić Gojka Dušan 14 Tankosić Laze Sava 15 Zorić Laze Mile 51 Tankosić Laze Mile 11 Kukić Ilije Milka 17 Tankosić Laze Bosiljka 9 Mijić Relje Uroš 4 Tankosić Laze Vida 5 Mijić Trive Mile 41 Škrbić Mile Ljuba 17 Mijić Vase Milka 71 Škrbić Dušana Anđa 27 Mandić Mirka Mićo 15 Škrbić Dušana Zora 4

U selu Perna:

Grbić Pere Dragić 19 Kovačević Rade Anđa 19 Grmuša Laze Joka 51 Đurić Alekse Đuro 41 Dobrijević Adama Pero 41 Rokvić Bogdana Mara 29 Zeljković Dmitra Ilinka 49 Skendić Alekse Milan 18 Zeljković Sime Štaka 41 Skendić Dušana Smilja 5 Jovičić Dušana Rajko 15 Todić Pere Stoja 41 Jovičić Ilije Marinko 23 Karanović Petra Draginja 37

Perna ima ukupno 266 žrtava ustaško-fašističkog terora i 40 palih boraca. Pištaline imaju ukupno 1369 žrtava ustaško-fašističkog terora i 62 pala borca. Podgomile imaju ukupno 317 žrtava ustaško-fašističkog terora i 56 palih bo­ raca. Podvran ima ukupno 48 žrtava ustaško-fašističkog terora.

134 Zločini u selima Stijena, Mutnik, Marin Most, Rujnica, Krndija, Bugar, Bukovica, Tržačka Raštela, Kordunski Ljeskovac... Odvođenjem i ubijanjem velikog broja muškaraca iz sela Bihaćkog i Cazin- skog sreza na Garavicama, u šumi Osoj kod Vrste, u Bihaćkoj kuli i drugim mestima, broj srpskog stanovništva se neprestano smanjivao. Taj preostali deo, uglavnom, činile su žene i brojna deca. U srpskim porodicama sve je rede bi­ lo muške glave, kako se govorilo, odnosno glave porodice. Posle kratkotraj­ nog zavaravanja, retko i verovanja, da će se odvedeni vratiti, srpski živalj je sve više bio u neizvesnosti. Međutim, dolaskom begunaca sa stratišta, kao što su Garavica i Osoje - Peje Smiljanića, Đure Ćujića, Duke Ševića i Duke Petković Šamlije, narodu je postalo je sasvim jasno kakva je sudbina odvedenih. Sve do pojave pojedinaca koji su izbegli ispod noža, postojala je nada da će se oni koji su na miran način otišli, vratiti, ali se to nije desilo, umrlo je i na- danje. Kako je već rečeno, narod se sklanjao ispred ustaša i žandarma i sve vi­ še prelazio preko Korane u sela južnog Korduna, gde su se nejaka deca i bolesne osobe u zbegu, ili kod rođaka, i duže zadržavale. Muškarci su se okupljali oko oružanih odreda, spremni da se suprotstave pljačkašima i pojedinim ustašama i žandarmima. Ustaničke grupe i odredi, početkom septembra, prerastale su u jače gerilske odrede i povremeno se i oru­ žano suprotstavljale upadima ustaša u sela. Ustaše su nailazile i na otpor i ne­ koliko puta imale gubitke u selima Rujnica i Bugari, a pre toga su u Vrelu i Osredku, 2. avgusta, imali sukob sa ustanicima. Nažalost, mnoge žene sa decom su poverovaie u nove ustaške laži, masov­ no su dolazili na zakazana mesto gde su umesto pokrštavanja bili poklani. Do­ lazili su porodično, sami ili silom isterani iz kuća, dovedeni na određena mesta - poljane, jaruge, neki gaj ili kuće gde su žrtve bile spaljene ili na drugi način lišavane života. Ubijane su, kao što je već rečeno, na najsvirepiji način - kla­ njem noževima i rasađenim kosama, ubijane maljevima, a u tome su prednja­ čile uvežbane ustaše,kao što su u ovom slučaju - hodža Bećir Borić, David Pršo, Nikola Golubović, Derviš Selihodžić, Hasan Barjaktarević, Šaban Dželi- lović, Anto Vicković, Mujaga Perviz, Husnija, Mujo Cestor, Karajković i dru­ gi dželati. Sve to po uputstvu velikog župana Ljubomira Kvaternika i Jakova Džala, i pod neposrednim rukovodstvom logornika Ale Omanovića i ustaša- kih poručnika Envera Kapetanovića i Himze Hodžića. Masovni pokolji u srpskim selima srezova Bihać i Cazin je sa malom zadr­ škom nastavak pokolja izvršenih početkom septembra u selima: Perna, Pišta- line i Podgomile. Kao i u selima sreza Bosanska Krupa kada su počinjena neopisiva ustaška zverstva i to uz masovnu pomoć muslimanskog lokalnog stanovništva. Od 8. do - 23. septembra u srpskim selima Bihaćkog i Cazinskog sreza us­ taše su, po naređehju velikog župana, nastavile sa čišćenjem NDH od Srba i ovaj put neopisivim zločinima u selima :Miostrahu, Stjeni, Marin Mostu, Kr- ndiji, Mutniku, Ćoralićima, Selištu, Rujnici, Tržačkim Raštelima, Lazića dolu,

135 Bukovici, Kordunskom Ljeskovcu - Dakića gaju, prelazu na Korani. Na kuć­ nom pragu su ubijani pojedinci, uglavnom starci, kao i u selu Ćoralić, u kuću Ilije Trjbojevića gde su žrtve žive spaljene.

U selu Krndija su zaklani:

Gajić r. Končar Jelica 36 Milošević Đoke Draga 5 Gajić Dušana Draga 5 Milošević Đoke Rajko 3 Gajić Dušana Jela 4 Milošević Đoke Dragan 2 Gajić Dušana Mara 2 Milošević Milica 49 Grbić Vajana Dete 2 Milošević Jovice Mihajilo 9 Grbić r. Grgić Mara 55 Milošević Jovice Miloš 7 Grbić Rada 21 Pilipović Rada 61 Grbić Mile 2 Pilipović r. Grbić Rosa 26 Grbić Vida Mile 21 Pucar Petra Milosavka 17 Grbić Vida Trivo 14 Pucar Petra Dušan 15 Grbić Jovo 71 Savić r. Ivančević Milka 51 Grbić r. Mijatović Pava 71 Savić Mile 20 Grbić Jove Đukan 51 Smiljanić Todora Milutin 61 Grbić Vase Milovan 56 Smiljanić Miladina Jela 16 Grbić Vajana Mileva 3 Šikman r. Rapajić Rosa 24 Jazić r. Šikman Anđa 49 Šikman Ilije Momčilo Dete Jazić Ilije Jovo 31 Šikman Ilije Milan Dete Jazić Jove Nikola 13 Šikman Ilije Miroslava Dete Jazić Jove Dragan 8 Šikman Ilije Milija Dete Jazić Jove Vojin 5 Šikman Ilije Milica Dete Jazić r. Šikman Mara 26 Šikman Ilije Vida Dete Jazić Steve Milka 5 Šikman r.Radmanović Mika 31 Jazić Steve Milija 4 Šikman Milana Dragan 13 Jazić Steve Milan 2 Šikman Milana Dete 11 Končar r. Rapajić Sofija 46 Šikman Milana Dete 11 Krneta r. Susilović Mika 55 Šikman r. Končar Stoja 46 Milinković Laze Kojo 41 Šikman Vajana Mileva 20 Milinković r. Muškinja Mara 41 Šikman r. Smiljanić Jelica 43 Milošević r. Zubović Petra 56 Šikman r. Minić Sara 49 Milošević Jove Danica 36 Šikman Milana Lazo 22 Milošević r. Majstorović Đuja 58 Šikman Milana Danica 11 Milošević r. Škrbić Milka 29 Šikman Laze Milija 1 Milošević Todora Ilinka 20 Šikman Nikole Mile 56 Milošević Todora Milica 14 Ugrica r. Muškinja Anđa 30 Milošević Pere Milosavka 16 Vejinović Rašić Dušana Novak 16

136 Vejinović Rašić Dušana Smilja 9 Vejinović Rašić Dušana Dete Vejinović Rašić Dušana Dragan 5 Zorić r. Pucar Marka Mara 53

Iz sela Mutnik - Mitrović Rade Mara 13

Iz sela Bukovica:

Milenković Nikole Danica ( 2 ), Repajić Stojana Mileva ( 1 ). Repajić R Rastovac Milka (28),

U selu Mutnik - Smrdan su zaklani:

Grbić Jeka 31 Mudrić Spase Mira 7 Grbić Đuja 71 Mudrić Spase Bosiljka 3 Grbić Radovana Sava 14 Šupica r. Sara 36 Grbić Radovana Dete Šupica Vaje Dušan 13 Grbić Radovana Dete Šupica Vaje Ilija 11 Dražić r. Trbojević Milka 28 Tintor r. Milka 41 Keča r. Trbojević Bika 38 Tin tor Rade Vlado 13 Keča Dragana Milija 15 Tintor Rade Milka 14 Keča Dragana Milan 10 Tintor r. Mara 54 Keča Dragana Branko 9 Tintor Marka Dete Lončar r. Mika 51 Tintor r. Stoja 61 Lončar Mile Žarko 14 Tintor r. Mara 26 Lončar Mile Branko 22 Trbojević R. Smilja 36 Lončar r. Lešić Mara 25 Vukelić r. Ana 25 Lončar Dušana Danica 13 Vukelić r. Đujić Zorka 23 Lončar Dušana Branko 11 Vukas r. Lončar Stoja 59 Lončar r. Medić Bosiljka 19 Vukas Milana Mane 13 Lončar Dragana Milan 7 Vukas Milana Branko 11 Lončar r. Šupica Duka 18 Vukas Milana Dete 9 Lončar Milovana Božo 13 Vukas R. Bođić Milka 28 Lončar Milovana Mara 15 Vukas Đure Dete 7 Medić r. Laze Mileva Dete Vukas Đure Dete 10 Medić Milana Dete Vukas Đure Dete 6 Medić Milana Dete Vukas r. Rada 23 Mudrić r. Ježić Jeka 29 Zec Stana 58 Mudrić Spase Mileva 9 Zec Đure Milosavka 19

137 Iz sela Bukovica - Bigić Rade Milka (28).

U selu Ćoralići - Ratkovac, su zaklani. Iz Ćoralića:

Brkanović r. Bogda Latinka 41 Matijević Miće Milan 17 Brkanović Miće Dušanka 15 Matijević Miće Milka 15 Brkanović Miće Dete 11 Mudrić Đure Zorka 10 Brkanović Miće Dete 9 Mudrić r. Kovačević Zorka 26 Brkanović Miće Dete 7 Mudrić r. Miluna 71 Brkanović Miće Milan 18 Mudrić Dragića Mirko 16 Kosanović r. Bogd. Sofija 36 Mudrić Dragića Milka 13 Ljubičić r. Miljković Kata 33 Tepavac r. Sava 36 Ljubičić Milana Dete Tepavac Mane Dete Ljubičić Milana Dete Tepavac Mane Dete Ljubičić Milana Dete Tepavac Mane Dete Ljubičić Milana Dete Trbojević r. Popić Mara 28 Ljubičić Milana Dete Trbojević Milovana Nikola 8 Ljubičić Ilije Ilija 34 Trbojević Ilije Dušanka 11 Ljubičić Rada 31 Trbojević r. Marija 71 Ljubičić Ilije Dete Trbojević Milovana Mile 6 Ljubičić Ilije Dete Trbojević Milovana Milka 4 Ljubičić Ilije Dete Trbojević Milovana Mika 2 Ljubičić Ir. Milka 46 Trbojević Milovana Dete 1 Ljubičić Lazo 11 Trbojević r. Miljković Ivana 81 Ljubičić Laze Dete 9 Trbojević r. Miljković Kata 41 Ljubičić Laze Dete 7 Trbojević Mane Nevenka 7 Ljubičić Laze Dete 5 Trbojević Radovana Dušanka 15 Ljubičić Laze Dete 3 Trbojević Nikole Jela 21 Ljubičić Laze Dete 1 Trbojević R. Mudrić Kata 38 Matijević r. Kata 51

Spaljeni u kući Ilije Trbojevića, organizator i izvršilac hodža Bećir Borić. Na stratištu Selište su zaklani. Iz sela Selište:

Branković r. Marta 46 Branković Bude Nada 13 Branković Bude Nikola 17 Branković Bude Majka 71

138 Grbić r. Majkić Vida 49 Jeremić Rade Dete 8 Grbić Pere Boro 16 Karan Jovana Božin 45 Grbić r. Pejanović 25 Karan Božina Cvijo 11 Grbić Goluba Dete 2 Karan Stoja 69 Grbić r. Mara 51 Karan Marija 41 Grbić r. Branković Marija 19 Kesić Milica 44 Grbić Momčila Dete 1 Kesić Đure Dragan 11 Grbić Anka 46 Kesić Rada 18 Jeremić Latinka 45 Kesić Dragana Dete 11 Jeremić Rade Marija 19 Mimić Trive Ljuban 46 Jeremić Rade Gavro 15 Mimić r. Milanović Smilja 47 Jeremić Rada 46 Mimić Ljubana Radojka Jeremić Radojka 21 Mimić Ljubana Milka Jeremić Rade Đorđe 16 Mimić Ljubana Dušanka Jeremić Marta 44 Vulin Milija 23 Jeremić Rade Dete 6 Vulin Milana Dete 8 Jeremić r. Kesić Stanka 19 Vulin Milana Dete 6 Jeremić Milana Dete 2

Stratište Lazića do na Pogledolu Tržačka Raštela. Iz Tržačkih Raštela su zaklani:

Bogunović r. Tankosić Mara 43 Pjevač Milana Desa 15 Bogunović R. Radić Sava 61 Pjevač r. Kaja 43 Delić Jove Ljubica 4 Vukelić r. Milka 54 Došen r. Mara 46 Vukelić r. Smilja 25 Grgić r. Milka 49 Vukelić Petra Milan 9 Grgić Dragana Dragan 8 Vukelić Petra Draga 7 Grgić Dragana Milan 6 Vukelić Petra Stoja 5 Lazić r. Marija 56 Vukelić Petra Stevo 3 Radić r. Marković Milka 21 Vukelić Vasilija Mile 1 Radić Vlade Mile 1 Vukelić r. Milica 21

Iz sela Rujnic su zaklani:

Medić r. Rokvić Sava 36 Skular Nikole Slavko 3 Medić Perice Danica 14 Skular Nikole Stojan 2 Skular Nikole Jelica 6

139 Stratišta: Dakića gaj, Kordunski Ljeskovac, prelaz na Korani - zaklani. Iz sela Rujnica:

Ivanišević Miće Dane 27 Petrović Ranka Dete Ivanišević Dane Dete Skular Janka Nenad 27 Ivanišević Dane Dete Skular Nenada Janko 1 Petrović Rada Skular Stojana Nikola 26

Iz Tržačkih Raštela - Vukelić Janka Petar Iz sela Bukovica:

Šikman r. Končar Sava 32 Šikman Ilije Dušan 4 Šikman r. Rastovac Evica 23 Šikman Ilije Ranko 1 Šikman r. Bigić Rosa 21 Šikman Rajka Boja 1 Šikman Ilije Vojin 8 Šikman Novaka Smilja 1

Stratišta: Stijena, Memića Brdo, Pdgredina, Polenac - zaklani:

Kabić r. Mandić Boja 40 Kabić Miloša Nikola 4 Kabić Miloša Dušan 13 Kabić Miloša Vid 2 Kabić Miloša Gojko 10

Stratište u selu Bukovici - zaklani. Iz sela Bukovica:

Borić r. Šikman Joka 66 Borić Dušana Milka 10 Dobrović r. Borić Mara 43 Dobrović Bože Soka 24 Dobrović Bože Nada 9 Dobrović Bože Mileva 14 Dobrović Bože Danica 16 Dobrović Bože Milka 12 Zarić r. Klarić Milka 61

Posle opisanih pokolja, preostali sr­ pski narod na ovom prostoru našao se u beznađu i velikom strahu za živote, pre svih dece, saznavši da ustaše ubi­ jaju i decu u kolevkama. Stanovništvo Odlazak u zbegsa decom

140 se ponovo sklanjaja u zbegove ili beži kod rođaka i prijatelja na Kordun, Ba­ niju, Liku ili preko Une u sela Podgrmeča. Muškarci, a često još deca, prijavljuju se u sastav ustaničkih odreda koji u to vreme prerastaju u partizanske odrede, objedinjavajući male seoske ustani- čke odrede i formirajući jače i organizovanije borbene jedinice. Uloga Talijana u slabljenju i razbijanju NOP-a Krajem septembra i u oktobru 1941. snažno narastaju snaga NOP-a u Lici, Bosanskoj krajini, na Kordunu i Baniji, a posle masovnih ustaških pokolja nad Srbima na ovim prostorima, narod je krenuo u borbu protiv ustaša na život i smrt. Ustaška vlast je na velikom prostoru bila ugrožena i nemoćna. Po spo­ razumu s vladom NDH Italijani se vraćaju u ranije garnizone: Bihać, Bosan­ sku Krupu, Cazin,Veliku Kladušu. U garnizonima u Bosanskoj krajini, Lici, Kordunu i Baniji, po dolasku Italijana, ustaška divljanja se smiruju. Italijani ra- zoružavju ustašku miliciju i ohrabruju Srbe da se vrate svojim kućama, u ne­ kim slučajevima vraća im se opljačkana imovina. Na taj način Italijani se prikazuju kao spasioci Srba, a istovremeno okupljaju protivnike Narodnoo- slobodilačkog pokreta (NOP-a). Takve nalaze i među Srbima i to među otpu­ štenim žandarmima, oficirima, raznim otpuštenim državnim službenicima i bogatijim seljacima. Ti izdajnici srpskog naroda formiraju četničke odrede i pod okriljem okupatora vode borbu protiv NOP-a. Nažalost, u nekim krajevim sasvim obustavljaju borbu protiv Italijana. Italijani su na taj način uspeli usporiti razvoj NOP-a, ubaciti izdajnike u partizanske jedinice i likvidrati važne ljude partizanskog pokreta. Takav primer je ubistvo Marka Oraškovića, Stojana Matića, Mladena Stojanovića i mnogh drugih. Posle ustaškog pokolja počinjenog u Dakića gaju, na prelazu preko reke Korane iz Bugara u Kordunski Ljeskovac, u septembru bilo je zaklano dvade­ setak žena i dece iz Rujnice i Bukovice koji su pokušali pred ustašama pobeći u Kordunski Ljeskovac. Ljudi iz Kordunskog Ljeskovca, selo koje do tada nije bilo napadano bilo je utočište za Srbe iz Cazinske krajine. Međutim, i u Kordunski Ljeskovac je do­ prla italijanska propaganda, pa je jedna grupa lju­ di iz tog sela odlučila da potraži pomoć od Italijana. O jednoj takvoj poseti italijanskoj komandi u Plaškom pričao je Ilija Smiljanić Bikan iz Kordun­ skog Ljeskovca.On kaže: Negdje u jesen 1941, poslije ustaškog pokolja što su ga počinili u Dakića gaju kod Dedinovca, pričalo se tada kako Italijani u Lici i drugim kra- ^ jevima Korduna štite Srbe od ustaša. Govorilo se I da u Plaško i u srpska selia oko njega ustaše ne ■ Ilija Smiljanić, prvoborac i nosilac Partizanske I spomenice 1941. iz Kordunskog Ljeskovca.

141 smiju ni prići. Dogovorili smo se Uroš Rastovac, Rade Gojić, koji živi na Pe- trovaradinu i ja, da pođemo Italijanima i njihovom komadantu ispričamo šta ustaše ovdje rade Srbima. Poslije napornog pješačenja, izbjegavajući puteve i naselja, stigli smo u Plav- ču Dragu kod nekog komandira, čiji je sin u Ljeskovcu prije rata neko vrijeme bio pop. Ovaj čovijek nas je lijepo primio, ali je bio problem kako ući u Plaški i doći do italijanskog komandira. Na putu je bila italijanska straža, koja je propuštala mještanske čobane, pa smo i mi riješili da tako pokušamo ući u grad. Uzeli smo motke, pridružili se go­ vedarima i goneći goveda, neometano smo pored stražara ušli u Plaški. Kada smo prošli stražu pitamo onu djecu koja je kuća tog čovjeka, a oni nam je poka- zaše. Pođemo tamo, a kada smo stigli pred kuću, vidimo italijansku kuhinju i puno Italijana oko kuće. Uđemo u kuću i taj nas čovjek sasluša. Kada je saznao ko smo i zašto smo došli, odvede nas on u štalu, gde nađosmo Đuru Grgića, do­ brovoljca iz Prvog svjetskog rata. Pita nas on okle mi, kažemo mu da stižemo iz Kordunskog Ljeskovca, a on nama kaže da je tu već dvadesetak dana. Ostali smo i mi pet-šest dana u toj štali, ljudi su nam donosili jesti i piti. Čekali smo da nam se napravi propusnica kako bi mogli ući kod komandanta. Jednog dana smo do­ bili propusnice i tolmaka (prevodioca) i krenuli u italijanski štab. Prvi sam ušao kod komandanta. Za stolom sam vidio gdje sjedi čovjek malešak, širok i debeo, šapka mu stoji na stolu. Pitao je onog tolmaka šta mi hoćemo, a ovaj mu na ita- lijanskom ponovi sve ono što smo mu mi ispričali, pa onda još i on đodade ono što smo mi ispustili da mu kažemo. Ispriča on tome Italijanu sve redom, kako ustaše po našim selima kolju nevin narod, žene, starce, pa i djecu sasvim malu od mjesec dana. Italijan skoči kaj bik, zgrabi onu njegovu šapku sa stola, baci je na pod, pa je nogama svu šatra na patosu. Poče vikati, onda se malo smiri i re­ če: „Ajte vi vašim kućama, dobit ćete propusnice, niko vas ne smije dirati. Naša vojska će doći u Rakovac da zaštiti vaša sela od ustaša. Vratili smo se kući, a Ita­ liani su ubrzo posle toga dana došli u Rakovac. Prošl su kroz Ljeskovac i Bugar. Naš narod je tada ponovo počeo odlaziti u Rakovac.“

Formiranje ustaničkih gerilskh odreda - jedinica Srpski narod sa prostora Cazinske krajine, Korduna i Banije, posle odvođe­ nja muškaraca, uvideo je namere ustaša i otpočeo pripreme za podizanje ustan­ ka protiv zločinačke vlasti NDH. Spontano su se po selima formirale ustaničke grupe i gerilski odredi, ustaničke jedinice različitog broja ljudi i naoružanja. Ustanike su predvodili hrabri i odlučni ljudi, koji odbijaju da dobrovoljno idu na klanicu, spremni su da pruže otpor koljačima i pljačkašima. Kako je vreme prolazilo ove male grupe po selima su se povećavavale i ja­ čale, a zatim su se postojeće grupe objedinjavale, tako što ljudi iz više sela for­ mirali jedan ustanički gerilski odred i sve jače jedinice, naoružavali su se na razne načine i dalje su zadržavali lokalni karakter braneći svoja sela. Krajem av­ gusta i početkom septembra (i kasnije) formirani su gerilski ili ustanički od­ redi u Crnaji, Bugaru, Rujnici, Bosanskoj Bojni, Glinici, Ivahjskoj, Banjanima i drugim selima.

142 Ove jedinice su okupljale ljude iz više sela, komandire su birali borci formi­ rane jedinice što je ponekad izazivalo sukobe među borcima. Evo delimičnih spiskova tih gerilski jedinica. U ustaničkom odredu Crnaja bili su:

1. Božić Nikole Vasilj, komadir 21. Kovačević Marka Mile 2. Božić Mile Milan, 22. Kovačević Marka Milan zam. komandira 23. Mandić Dušan 3. Božić Milana Nikola 24. Miljković Nikole Veljo 4. .Božić Mile Đuro 25. Miljković Stojana Svetozar 5. Božić luke Miladin 26. Miljković Miladina Đuro 6. Božić Luke Stojan 27. Miljković Miladina Pero 7. Božić Mile Branko 28. Miljković Miladina Ilija 8. Božić Miladina Nikola 29. Miljković Dragića Dušan 9. Božić Miladina Sava 30. Miljković Rade Milovan 10. Božić Stojana Dragan 31. Miljković Novaka Mile 11. Božić Rade Dušan 32. Miljković Stojana Dane 12. Božić Dušana Đuro 33. Miljković Stojana Danica 13. Božić Milana Stevo 34. Miljković Nikole Stevo 14. Dmitrović Dragoj a Bogdan 35. Miljković Milića Stevo 15. Dmitrović Koje Nikola 36. Skorupan Rade Đuro 16. Dmitrović Koje Branko 37. Skorupan Đure Mile 17. Grković Vase Đuro 38. Tapić Đure Dane 18. Grković Stanka Miloš 39. Ježić Pero 19. Kvočka Mihajila Milan 40. Čakširan Mane Milan 20. Kvočka Đure Dušan Ustanički odred „Crnaja“ formiran je polovinom avgusta 1941. Početkom avgusta po zasocima su okupljeni ljudi u nekoliko ustaničkih grupa. Na poziv Vasilja Božića okupilo se 30-40 ljudi u Brkinom gaju gde je za komandira iza­ bran Vasilj Božić. Naoružanje odreda tada je bilo slabo, većina je bila je bez vatrenog oružja, ali su bili spremni da pruže otpor ustaškoj tiraniji. Odred je imao devet vojničkih pušaka ( „kragujevke“, „maliherke“ i razni krateži), 5-6 lovačkih pušaka, nešto pištolja, revolvera i kubura, ali za sve to vatreno oruž­ je postojalo je malo municije. Najveći broj bio je naoružan hladnim oružjem (sekire, motike, kose, vile ili specijalno izrađeni bodeži pogodni za borbu prsa u prsa). Delovanje odreda bi­ lo je ograničeno na prostor Crnaje koja zauzima veliku teritoriju sa svega 54 kuće razbacane u nekoliko grupa. Vasilj je dao zadatke ustaničkim grupama i pojedincima da vrše osmatranje pokreta u susednim proustaškim musliman­ skim selima i da ga o tome obaveštavaju. Organizovao je primanje obaveštenja koja su stizala od prijatelja iz mu­ slimanskih sela; obaveštenja su govorila o namerama ustaša prema Crnaji. Posle 10. avgusta ustaše i žandarmi nisu upadali u selo, ali opreznost je i dalje bila potrebna pošto su stizale vesti iz drugih sela Cazinske krajine ko­

143 je su bile zastrašujuće. Pričalo se da su ustaše u nekim mestima izvršili stra­ vične pokolje. Krajem avgusta Vasilj se sa grupom ustanika u Kordunskom Ljeskovcu do­ govorio da sa naoružanim delom odreda pređe u K. Ljeskovac. Tako bi se ta­ mo formirao jači i bolje naoružan odred što je i učinjeno. Formiran je gerilski odred „Kordunski Ljeskovac“, a Vasilj N. Božić iz Crnaje je izabran za koman­ dira odreda. Sredinom septembra 1941. gerilski odred „Kordunski Ljeskovac“ prihvatio je rukovođenje od strane KPJ i formiran je partizanski odred pod istim nazi­ vom. Za komandira je postavljen Vasilj Božić a za komesara Simo Sekulić. Ostatak ustaničkog odreda „Crnaja“, pod komandom Milana Božića i Sveto- zara Miljkovića, kao rezervni ustanički odred, nastavio je iste aktivnosti kao i ranije. Treba istaći da je odred na vreme primao obaveštenja od prijatelja iz mu­ slimanskih sela o namerama ustaša, što je pomagalo da se narod na vreme, u slučaju opasnosti evakuiše u Kordun. Na svu sreću, iz meni nepoznatih razloga, napad na selo posle 5. avgusta 1941. nije više vršen. Tako je Crnaja, zahvaljuju­ ći mudroj politici i dobroj organizaciji Vasilj a Božića i drugova, sve do 3. marta 1942. imala na poziv uhapšenih 20 i nasilno odvedeno i uhapšeno šest ljudi, te nekoliko premlaćenih prvih dana avgusta 1941. Crnaja je, na neki način, ostala zaštićena uz nekoliko uzbuna i tako je bilo sve do početka marta 1942. Selo je potpuno spaljeno i izvršen pokolj civila 3. na 4. mart 1942. posle ne- uspele akcije 2. čete 3. bataljona 2. KPO u Sturliću. Narod Crnaje tada je izbe- gao u sela južnog Korduna, Crnajčani su masovno poklani u toku letnje neprijateljske ofanzive 18 - 30 jula 1942. u selima južnog Korduna. Pokolji su izvršeni u šumi Mašvini i u selima Kordunskom Ljeskovcu, Kršlji, Mašvini, Sadilovcu i Rakovici. Treba naglasiti da su se ranije pomenuti borci, u toku 1942. našli u kordu- naškim, ličkim, krajiškim i banijskim brigadama. Ova napomena važi za sve pomenute ustaničke odrede formirane početkom 1941. u srpskim selima Ca- zinske krajine. Iz Crnaje je, kako je već rečeno, naoružani deo boraca odreda prešao u sastav odreda “Kordunski Ljeskovac”, ali je bilo i slučajeva kada su po­ jedinci 1941. odmah postali borci odreda u Mašvini, Basari, Koraunskom Lu­ gu, Bugaru itd.Tamo su se ustaničke grupe spajale i formirale ustaničke odrede i jače partizanske jedinice, odrede i brigade. Izuzetak su činile ustaničke jedinice formirane u selu Banjani i Ivanjska. Ova dva borbena sastava su okupile deo ustanika iz sela Ivanjska i Banjani, Otoka, Baštra, Glavice, Dobro Selo, Perna i dr. i krajem 1941. godine formira­ li jedinice. Rukovodstva ovih jedinica nisu prihvatili komandu KPJ, nego su oformili samostalni štab u šumi „Ćorkovača”. U to vreme oni su vodili neka­ kvu nezavisnu politiku i borbu, uglavnom, štetnu za NOP. Tako su delovali sve do početka 1942. kada su se, pod pritiskom neprijatelja, povukli na terito­ riju Banije. Tada su od strane partizana bili razoružani, komandiri jedinica Bo­ žo Skendžć i Nikola Dakić bili suđeni za izdaju i zločine počinjene nad nevinim muslimanskim stanovništvom i saradnicima NOP-a.

144 Roguliama boi smo bili

Kad fašisti zavet daše Da unište šta je naše Tada mirna sela naša Nastradaše od ustaša. Staro, mlado, redom kolju Da Hitleru pune volju Bježi raja od pokolja Sad je šuma kuće bolja Sa zgarišta dim se vije, A grohotom smrt se smije, A ja mlađan zgrabi vile, Pođe u boj protiv sile. Kad sam stigo u planinu,

Onde nađe braću milu. S roguljama boj smo bili Dok smo puške zadobili. Sad imamo puške vite, I topove ubojite. Narod našu vojsku hrani, A ona ga od zla brani. Nama Tito komanduje, Cio svijet za nas čuje, Napred, kaže, moji tići, Moji hrabri Jugovići, Nema slave bez pobjede, Niti Srba bez slobode.

Odred „Bugar“ sačinjavali su sledeći borci:

1. Bogdan Veselica 11. Relja Zobenica 2. Đuro Batinić 12. Dane Zobenica 3. Svetozar Veselica 13. Dušan Marković 4. Mito Dmitrović 14. Mile Gravora 5. Lukica Radmanović 15. Pejo Smiljanić 6. Dušan Grgić 16. Miladin Pjevač 7. Ilija Kotur 17. Milan Gravora 8. Milan Radaković 18. Mane Dražić (svi iz Bugara) 9. Rade Štrbac 19. Milojko Šaša 10. Mićo Radaković 20. Radovan Grgić

145 21. Dane Grković 25. Milanko Paravina 22. Branko Zatezalo 26. Dragan Gatalo (iz Čerkezovca) 23. Mile Zatezalo 27. Novak Vurdelja 24. Branko Paravina (iz Sadilovca) 28. Dragan Grgić (iz Mutnika)

Ustanički odred „Bugar“ formiran je polovinom avgusta. U sastav odreda ušle su ustaničke grupe iz Sadilovca, Mutnika, Čerkezovca, Rujnice, Krndije i drugih sela iz Cazinske krajine i južnog Korduna. Geografski položaj Bugara je omogućavao uspešan otpor ustašama, što je većinu ustanika okupljalo u Bu­ gara. Uz tridesetak noružanih ljudi, u Bugaru se sredinom avgusta odredu pri­ ključilo mnogo više ljudi naoružanih raznim hladnim oružjem i spremnih za borbu prsa uprsa. I drugi borci su povremeno bili u odredima „Bugar“ i „Kordunski Ljesko- vac“. Pored navedenih u spisku, stotenak ljudi u odredu bilo je bez vatrenog oružja, odnosno bili su naoružani raznim pogdnim alatkam i specijalno izr- đenim bodežima za borbu prsa u prsa. Spisak boraca gerilsko-ustaničkog odreda „Rujnica“ (avgust 1941):

1. Radišić Koste Nikola Nine 16. Grgić Mile Dragan iz Mutnika iz D.Gate 17. Rajak Branko 2. Brkljač Mile Mićo iz Rujnice iz s. Rajakov Potok 3. Bogunović Miloš -Ćoć 18. Šikman Mile Ilija iz Krndije Bukovica 19. Končar Dušana Dragan 4. Graovac Gligorija Petar iz Krndije iz Donje Gate 20. Kopanić Dušan iz s. Rujnica 5. Gojić Milan -Ribar 21. Šević Petra Đorđe iz s. Krndija iz Donje Gate 6. Pozdan Milan iz Donje Gate 22. Vurdelja Novak iz Donje Gate 7. Bogunović Steve Miloš 23. Puđa Steve Milan iz Rujnice iz Bukovice 24. Grbić Dušana Vukašin 8. Dobrović Duka iz s. Krndija iz Rujnice 9. Mitrović Rade Dragan 25. Petković Šamlija Duka, iz Mutnika iz Rujnice 10. Mitrović Rade Mile 26. Zorić Sime Ilija iz Rujnice iz Mutnika 27. Končar Luke Milivoj 11. Mitrović Radić iz Mutnika iz Rujnice 12. Milinković Stevo iz s. Krndija 28. Karan Dušan iz Donje Gata 13. Milošević Vid iz s. Krndija 29. Bajić Vuje Ilija iz Donje Gata 14. Mitrović Milovan iz s. Mutnik 30. Miljković Nikole Veljo 15. Mitrović Ilija iz s. Mutnik iz Crnaje

146 Spisak boraca ustaničke jedinice Banjani krajem 1941.

Komandir jedinice Banjani bio je Skendžić Gece Božo iz Perne. Borci su bili iz više sela: Banjana 12, Baštre 5, Glavice 3, Perne 2, Ljusine i Otoke 1.

1. Cimesa Dušan iz Dobrog sela 13. Milićević Stevana Ilija 2. Ćulibrk Ostoje Gojko iz Banjana iz Glavice 14. Nikolić Rade Branko 3. Dakić Laze Vladan iz Banjana iz Glavice 4. Dejanović Jovana Rade 15. Popović Dmitra Ilija iz Banjana iz Banjana 5. Dejanović Ostoje Blagoje 16. Rađenović Nikole Ilija iz Banjana iz Banjana 6. Gaković Ilije Petar iz Banjana 17. Rašeta Ilije Mirko iz Glavice 7. Gaković Rade Rade iz Baštre 18. Rodić Ilije Petar iz Banjana 8. Karapandža Pere Đuro 19. Stojisavljević Nikole Sava iz Perne iz Banjana 9. Krnetić Đure Branko 20. Stojisavljević Pere Rajko iz Banjana iz Otoke 10. Kubet Pere Vlado iz Ljusine 21. Stupar Vase Rade iz Banjana 11. Medić Nikole Jovo iz Baštre 22. Vajagić Vase Mirko iz Baštre 12. Milićević Marka Gojko 23. Zec Luke Svetozar iz Baštre iz Banjana 24. Zec Milana Miloš iz Baštre

Ustaničke grupe po selima objedinile su se i krajem 1941. formirale jedini­ cu u Banjanima, koja je sadejstvovala ustaničkoj jedinici Ivanjske, odbijajući saradnju i komandu viših partizanskih odreda. Ovakvo držanje jedinica iz Ba­ njana i Ivanjske ostalo je sve do kraja 1941. Nisu bile pod rukovodstvom KPJ.

Spisak boraca ustaničke jedinice Ivanjske krajem 1941.

Komandir ove ustaničke jedinice bio je Dakić Jove Nikica, borci su bili:

1. Beronja Ilije Mirko 7. Gajić Todora Branko 2. Dakić Jove Milan 8. Gerdijan Marka Branko 3. Dakić Lakana Tanasije 9. Jovičić Mihajla Dušan 4. Dakić Laze Rade 10. Oljača Miloša Mihajilo 5. Drljača Lazara Dušan 11. Stanbolija Jove Branko 6. Drljača Miladina Marko 12. Stanković Koste Mihajilo

147 13. Stanković Stojana Janko 16. Vranjković Pere Marko 14. Škorić Jovana Dušan 17. Ćulibrk Tome Marko 15. Štrbac Kaje Milan

U Ivanjskoj jedinici su bili i borci iz Glavice: Gerdijan Dmitra Milan, a iz sela Žuti na Baniji Trivanović Goluba Ilija. Pored navedenih ustaničkih - gerilskih odreda i jedinica, formirane su usta- ničke grupe i odredi u Bosanskoj Bojni, Glinici i drugim selima na Suvoj me­ đi. Ovi odredi su u septembru prerasli u partizanske jedinice, a pri formiranju Bojanske čete ušle su u sastav te jedinice kao 3. vod.

Formiranje partizanskih jedinica Avgusta i septembra 1941. na prostorima Bosanske krajine, Like, Korduna i Banije, pod vodstvom KPJ kao jedine dobro organizovane snage, formirani su jači partizanski odredi sa namerom da se stvore snažnije, borbenije i po- kretnije jedinice pod jednom komandom, kako bi se uspešno suprotstavile okupatoru i ustaškim koljačima i pljačkašima. Uspešni ustanak u Bosanskoj krajini, Lici, u Drvaru i Srbu - bio je preduslov da se 27. jula širi ustanak i kao plamen zahvati teritorije Korduna i Banije, gde se u to vreme formiraju i grupe kordunaško-banijskih partizanskih odreda. Po­ javom već tada proslavljenih komadanata Stanka Opačića Ćanice na Kordunu i Vasilja Gaćeše na Baniji, a zatim dolazak u sela Korduna, Banije i Cazinske krajine aktivista KPJ Stjepana Milašinčića Šilje, Viljema Galjera Šiše, Miće Ba- raća, Ivana Šibla i drugih komunista - pripreme za ustanak dobile su na zama­ hu. Intenzivno i aktivno se radilo na formiranju gerilskih partizanskih jedinica i u srpskim selima Cazinske krajine. Od već postojećih malih ustaničkih odre­ da, polovinom septembra 1941, na prostorima južnog Korduna i srpskih sela Cazinske krajine koja gravitiraju južnom Kordunu, i na prostoru Banije i srp­ skih sela na Suvoj međi formiraju se partizanske jedinice, vodovi i čete. Borci iz srpskih sela na levoj obali Une masovno stupaju u jedinice Podgr- mečkog partizanskog odreda. Dolaskom ranije pomenutih ljudi u Kordunski Ljeskovac, Bugar, Mašvinu, Kršlju, Koranski Lug i druga sela Korduna, Banije i sela Cazinske krajine pove­ zana sa Kordunom i Banijom - pristupilo se formiranju gerilskih odreda, ubrzo nazvanih partizanskim. Posle razgovora sa vodećim ljudima u selima i koman­ dama ustaničkih odreda i njihovog pristanka da prihvate politiku i ciljeve KPJ i jedinstvenu komandu, od postojećeg ljudstava formirani su partizanski odredi: „Kordunski Ljeskovac“, „Bugar“, „Mašvina“, „Koranski Lug“, i „Rujnica“. Odred „Kordunski Ljeskovac“i odred „Crnaja „formirali su jedan parti­ zanski odred „Kordunski Ljeskovac“, a u njemu su bili borci iz Kordunskog Ljeskovca, Crnaje, Rujnice, Mutnika, Krndije i Bukovice. Komandir odreda Vasilj Božić iz Crnaje, komesar Josip Sekulić iz Kordunskog Ljeskovca. U po­ četku su bili naoružani sa 15 vojničkih i nekoliko lovačkih pušaka, pištoljima i bombama.

148 Odred „Bugar“ imao je ljudstvo iz Bugara, Sadilovca, Rujnice, Gate, Čerke- zovca, Krndije i Bukovice. Komandir je bio Bogdan Veselica iz Bugara a ko­ mesar Radovan Grgić iz Sadilovca. U početku su bili naoružani sa 12 vojničkih pušaka, nekoliko lovačkih pušaka i pištolja. Odred „Mašvina“ činilo je ljudstvo iz Mašvine, Jamara, Stare i Nove Kršlje, Basare. Komandir odreda bio je Ilija Kovačević, komesar Dmitar Kovačević. U početku su bili naoružani sa 11 vojničkih pušaka, nekoliko lovačkih pušaka i pištolja. Odred „Koranski Lug“ imao je ljudstvo iz Koranskog Luga, Gornje Mašvi­ ne, Furjana, Basare, Bogovolje, Johovice, Adžina Potoka. Komandir Mile De- vrnja, komesar Spase Milošević, naoružani u početku sa sedam vojničkih pušaka. Od formiranih partizanskih odreda u oktobru se formiraju vodovi sa 3-4 desetine. Ovi vodovi čine četu koja kao 2. četa ulazi u sastav i pod komandu 3. bataljona Drugog kordunaško-banijskog partizanskog odreda. Prvi komandir 2. čete 3. bataljona Kordunaško-banijskog odreda bio je Mićo Barać, a kome­ sar Viljem Galjer Šišo.

Bojanska četa i neke njene borbene aktivnosti Ustaničke grupe i mali seoski odredi spontano su formirani avgusta i septembra 1941. u srpskim selima na Suvoj Međi - od Glinice i Bojne na se- veru do Ivanjske na jugu. Oslonjeni na Kordun, Baniju i Bosansku krajinu; svaki dan su brojčano rasli, povezivali se i snažili. Početkom septembra i tokom oktobra 1941. mali seoski odredi prerastali su u gerilske partizanske odrede. Na inicijativu i pod rukovodstvom aktivista KPJ povezivali su se sa do ta­ da formiranim partizanskim odredima na Kordunu, Baniji i u Bosanskoj kra­ jini. Posle septembarskog savetovanja u Stolicama (oktobar 1941) od boraca iz srpskih sela na Suvoj međi, u Cazinskoj krajini, Baniji i Kordunu formirane su partizanske čete. Pre formiranja Bojanske čete, na inicijativu štaba Vasilja Gaćeše i Stanka Opačića Ćanice i aktivista članova KPJ, došlo je do sastanka i dogovora vode­ ćih ljudi iz Hrvatske Bojne i Bosanske Bojne i Glinice. Tom sastanku iz Hrvat­ ske Bojne prisustvovali su Rade Grmuša, Rade Dakić i Stanko Balaban, a iz Glinice Rade Bjelić, Milan Vrpoljac i Pero Bojadžija. Za komandira čete posta­ vljen je Rade Grmuša, a posle uspešnog dogovora formirana je Bojanska četa sa tri voda. Prvi vod si činili borci iz Hrvatske Bojne, Kobiljaka i Obljaja. Prvi koman­ dir voda bio je Miloš Dmitrović iz Bojne, a delegat voda Milan Coso iz Haje- tića. Drugi vod su činili borci iz Tarabićeve čete iz Prvog bataljona Banijskog odreda. Komandir voda bio je Milan Bjelajac, a delegat voda Dušan Sužnjević. Treći vod činili su borci Glinice, Bosanske Bojne i drugih srpskih sela na Su­ voj međi. Komandir voda bio je Rade Mudrinić iz Bosanske Bojne, a delegat voda Adam Ostojić. Bojanska četa ušla je u sastav Prvog bataljona Kordunaš­ ko-banijskog partizanskog Odreda.

149 Do početka oktobra 1941. od malih seoskih ustaničkih grupa i odreda formi­ rani su vodovi, a od njih 2. četa 3. bataljona grupe Kordunaško-banijskih parti­ zanskih odreda. Kasnije je 3. bataljon preimenovan u Drugi bataljon Kordunaškog partizanskog (KPO). Borbene aktivnosti ovih sitnih partizanskih jedinica na ovom prostoru svodile su se na pasivnu odbranu teritorije na kojoj su formirani ili na ko­ joj su se zadržavali. Rijetko su vršene i sitne akcije s ciljem prikupljanja oružija. Najznačajniju borbu za odbranu sela, početkom septembra, vodio je odred „Bugar“. Borci tog odreda su sačekali ustaše koji su sa sobom vodili brojne pljačkaše, koljače i palikuće, i u višečasovnoj odbrambenoj borbi odbili nepri­ jatelja i nanijeli mu znatne gubitke. Selo Bugar je taj put spaseno, a narod ohrabren odlučnije i masovnije je krenuo u NOB protiv okupatora, ustaša i svih onih koji su pomagali okupato­ ru i Paveliću na uništenju Srba. (Zbornik dokumenata T-V, Kl, dok. 109). Početne akcije dijelova 2. čete i dalje su se sastajale u prikupljanju oružija sa kojim se, kao što je poznato, oskudijevalo. Većina povratnika iz stare Jugo- slovenske vojske, na zahtijev ustaških vlasti, vratila je oružije. Narod se počet­ kom avgusta masovno digao na ustanak, mnogi sposobni ljudi čekali su momenat da dođu do puške. Hrabriji, odlučniji i iskusniji borci su sami ili u društvu bliskih drugova od­ lazili u susjedna, ustaški orijentisana sela i tamo su od naoružanih seljaka ili ne­ prijateljskih vojnika koji su bili na dopustu, često vrlo riskantno i drsko, oduzimali oružije. O takvim borcima su narodni pjesnici stvarali pjesme kao o junacima, a ponekad su to iznosili i kao primjer nediscipline i samovolje (primjer pjesma „Rade samovolja“). O jednoj takvoj akciji pričao je Veljo Miljković, iz Crnaje, jedan od prvoboraca i organizatora ustani­ ka u Crnaji i Kordunskom Ljeskovcu. Učesnik je mnogih akcija 2. čete. „Početkom 1942. godine često smo slušali vijesti o velikim uspjesima ličkih i banijskih partizana, a i u našoj četi su pojedini borci uspijevali da se snab- diju puškama u susjednim selima. Jednog dana smo iz Crnaje dobili obaviještenje da je u Šturlić svojoj kući stigao domobran Muharem Čović. Reče nam Radoš Boca da je Muharem donio kompletnu ratnu opremu i karabin“, prisjeća se tih dana Veljko Milj­ ković i nastavlja. „Milan Čakširan Budžan i ranije je otimao puške Veljo Miljković, prvoborac, nosilac seljacima iz susjednih sela, pa se i ovaj put među pr­ Partizanske spomenice 1941. vima javio da pođe u Šturlić. Javilo se dvadesetak do­ iz Crnaje brovoljaca. Dogovorili smo se da krene samo nas osmoro. Pored Budžana, pošao sam ja, Milan Pozdan Crni, Vojin Marić, Dra­ gan Dmitrović, Mile Dmitrović, Đoko Šević i Marko Grgić. U Šturlić, pred Muharemovu kuću, stigli smo oko pola noći bez teškoća. Pred kućom i u okolini vladala je potpuna tišina. Zauzeli smo pogodan polo­ žaj oko kuće. Nekoliko puta sam pozvao Muharema, ali se iz kuće nitko nije

150 javljao. Rješili smo da u kuću uđemo kroz prozor, uvjereni da ćemo ga uhva­ titi na spavanju. Ovaj nimalo lak zadatak dopao je meni. Bio je problem kako da se sa spoljne strane i bez buke otvori prozor da bi se moglo ući u kuću. Da bih se popeo do prozora na čardaku, uzeo sam sa ormana brklju na či­ jem je vrhu još bio naviljak otave, stavio je na sudurmu i prislonio uz duvar. Popeo sam se polako na sudurmu, a zatim uz brklju do prozora. Kad sam sti­ gao do prozora, otkrio sam da je dio prozora razbijen, što mi je olakšalo da ga otvorim i uđem u kuću. Čim sam ušao i osvijetlio baterijom prostoriju, utvrdio sam da tamo nema nikoga. Soba je bila prazna, sa pištoljem u jednoj i baterijom u drugoj ruci, kročio sam u prostoriju. Tu sam našao u jednom ćošku samo stap (drvena po­ suda za izradu masla od mlijeka). Vidjevši da tu nema ništa interesantno za mene, otvorio sam vrata i ušao u drugu prostoriju, pogledao po njoj, ni tamo nije bilo ljudi. Na sredini nalazilo se veliko ognjište, a na njemu zapretana že­ ravica iz koje su još vrcale varnice, a pored vatre stajala je pekva i rukatka. Utvrdivši da i tu nema oružija, polako sam otvorio vrata sledeće prostori­ je. Još sa vrata vidjeo sam više osoba gdje leže, dušeci prostrti po patosu pre­ krivenom raznim ćilimima. Odmah sam primjetio karabin obješen na jedan zid sobe, pored puške stajala je i ostala oprema: ranac, opasač sa fišeklijama i uniforma. Uzeo sam karabin i ostalu vojničku opremu i sve to kroz prozor ba­ cio drugovima koji su stajali pred kućom. Kad sam obavio glavni dio posla, prišao sam Muharemu koji je još uvek čvrsto spavao. Udario sam ga nogom u petu, našto se on trgnuo iz sna i odmah pogledao na zid, gdje mu je ranije stajala puška. Vidjevši da tamo puške nema, očito uzbuđen, pitao je ko je to. Rekao sam mu tiho da je ovdje njegov komši- ja i naredio mu da se spremi i pođe napolje. Za vrijeme našeg razgovora pro­ budila se cijela njegova porodica. Bilo je tu petoro-šestoro djece i žena, svi su bili uzbuđeni i vidno uplašeni. Smirivao sam ih govoreći im da se ništa ne bo­ je i da mogu slobodno dalje nastaviti da spavaju. Muharema sam kroz po­ drumska vrata izveo pred kuću, gdje su već okupljeni stajali nekoliko mojih drugova. Muharem je mene i još neke drugove od ranije poznavao što ga je donekle ohrabrilo. Saopštili smo mu da smo mi narodna vojska, te da se borimo protiv oku­ patora i ustaša. Pozvali smo ga da pođe sa nama. Muharem nije prihvatio naš poziv, pri tome je bilo jasno da on misli kako hoćemo da ga ubijemo. Tražio je da ga pustimo ili da ga ubijemo tu, kod njegove kuće. Objašnjavali smo mu da mi ne ubijamo ljude za koje nemamo dokaza da su zločinci i ubice nevinog naroda, nego mislimo da bi i on kao pošten čovijek trebao da nam se pridru­ ži u borbi protiv okupatora i njegovih slugu, zlikovaca - ustaša. Odgovorio je da on to ne želi i da za sada neće, a zatim je rekao da, ako ga pustimo, sutra će otići komandiru Štrukelju i reći mu ko je odnio pušku i opremu. Rekli smo mu da to može slobodno učiniti, a zatim smo ga pustili da uđe u kuću. Ojačani još jednim karabinom krenuli smo zadovoljni u Ljeskovac. Poslije kraćeg vremena ispred Muharemove kuće čuli smo jedan zvižduk, a zatim vi­ še uzastopnih zvižduka na raznim mjestima u selu. Bio je to znak upozorenja stražama u Šturliću, a nama upozorenje gdje se nalaze straže i patrole kako bi

151 ih što lakše izbjegli. Preko šturlićkih urvina i strana nesmetano smo stigli u Crnaju. Kratko smo zastali na barama ispred kuće Miladina Dmitrovića sa na­ mjerom da se odmorimo. Znali smo da tu često svraćaju žandarske i ustaške patrole. Ispalili smo nekoliko metaka, na to se iz Šturlića osula žestoka paljba. Trajalo je to minut-dva, a onda se ponovo sve stišalo. Nastavili smo put u Lje­ skovac kraj Božića mlina i još u toku noći stigli u naš logor koji se tada nala­ zio u kući Ane Rokvić“, kaže Veljko Miljković i dodaje:„U akcijama radi razoružavanja naoružanih seljaka i vojnika na odsutstvu dešavalo se da razo­ ružani od partizana traže potvrdu da su im oduzeli oružije vjerovatno sa na­ mjerom da za ustaške vlasti nestalo oružje opravdaju. Neki su takve potvrde i dobili, ali se ne zna koliko su im poslužile kao opravdanje. Neki tada razoružani poslije rata su na račun toga pokušali ostvariti status borca ili bar saradnika NOP-a. Takav je slučaj i pomenuti Čović“, ispričao je Veljo Miljković. „Tražio je on poslije rata od Velje da mu svjedoči kako je on partizanima dao jednu pušku. Veljo nije pristao da mu svjedoči, već mu je od­ govorio: „Nisi ti pušku dao, nego sam ti je ja oteo.“ Prve zajedničke akcije četa 3. bataljona izvedene su početkom novembra 1941. godine. Zasjeda je postavljena na putu Slunj - Rakovica u rejonu Klju- čište sa ciljem uništenja neprijatelja koji se kretao ovim putem. Druga četa je određene položaje zaposjela na vrijeme, ali neki dijelovi 1. čete nisu stigli na vrijeme. U zasjedu su upali Italijani sa kamionom. Greškom jednog borca pre­ rano je otvorena vatra, što je omogućilo Italijanima da sa izvjesnim gubicima pobjegnu iz zasijede i odnesu oružije. (primijer zasijede na Ključištu ZR NOR T-VK-2 dok. 31). U cilju prikupljanja oružija i druge ratne opreme, vršeni su pretresi ustaš­ ki orijentisanih naselja: Rakovice, Grabovca, Lipovače i drugih sela i zaselaka. Ovi poduhvati su se najčešće završavali slabim uspjehom. Bolji rezultati su po­ stizani prilikom upada u ustaška sela na teritoriji Cazinske i Bihaćke krajine. Grupe od petoro-šestoro partizana odlazile su duboko u neprijateljsku terito­ riju, da bi tako nabavili još samo jednu pušku, i u tim prilikama su pokaziva­ li veliku snalažljivost, odlučnost i hrabrost. U težnji da se što prije dođe do više pušaka, komanda čete sa komandirom Mićom Baraćem na čelu počela je razmišljati o napadu na žandarmerijske sta­ nice i ustaška uporišta. Borci iz Johovice, Bogovolje, Hadžina Potoka i Crnaje predlagali su da se napadne žandarmerijska stanica u Johovici. Iako su pred­ loži prihvaćeni kao mogući i prihvatljivi, akcija nije odmah izvršena. Brži i od­ lučniji su bili partizani sa Petrove gore. Stigao je Vergaš sa četom i razoružao žandare u Johovici. Zapalio je i žandarsku kasarnu. Vijest o uspjehu Vergašo- vih partizana u Johovici podstakla je Miću i ovdašnje partizane da aktivnije i odlučnije treba raditi. Krajem novembra 1941. godine stizale su vijesti da su us­ taške vlasti ponovo uspostavile žandarmerijsku stanicu u Johovici. Žandar­ merijska stanica^ sada nije bila u kasarni koja je spaljena i za smještaj bila neupotrebljiva. Žandari su bili smješteni po seoskim kućama. Tada je među žandarima bio i Tomo Štrukelj, od ranije aktivni saradnik partizana. Pružio je Tomo i ovaj put potrebne podatke i time olakšao izvršenje zadatka“, rekao je Miljković autoru ove knjige.

152 „U jesen 1941. poslije formiranja partizanske če­ te još uvijek je na okupu bilo mnogo više boraca ne­ go oružija. Trebalo je nekako doći do pušaka. Borci su se naoružavali na razne načine, a jedan od njih je bio za to da se ide sa četom u akciju i u borbi dođe do puške, otete od neprijatelja ili uzete od palog druga. Jedne noći četa je krenula u akciju, nismo zasigurno znali gdje se ide, vjerovali smo komandiru Mići i iš­ li za njim. Prelaskom preko Korane, saznali smo da ćemo napasti žandare u Johovici. Naša namjera je čuvana u strogoj tajnosti, ali su žandari ipak na vri­ jeme saznali za napad i tako na vrijeme uspjeli da po­ bjegnu sa svojim oružijem. Koliko se sjećam, pronađena je samo jedna puška koju je ostavio Štru- Đuro Miljković, prvoborac, kelj. I on je tada sa žandarima otišao. nosilac Partizanske Kada smo već povjerovali da borbe neće ni biti i spomenice 1941. iz Crnaje da nećemo zaplijeniti oružije, jedan ili dvojica žan­ dara su pripucala. Našao sam se tada na putu pored propusta, ispod ceste. Kao zaklon odabrao sam taj propust, zastao sam tu da sačekam naređenje. Sišavši sa ceste primjetio sam slamu prostrtu u propustu, što me je iznenadilo, a još više me iznenadilo kada sam u njoj napipao gomilu pušaka.Otkrivši sasvim slučajno skrovište pušaka, pozvao sam drugove i pokazao im šta sam našao. Iz podvožnjaka smo izvadili 14 vojničkih pušaka tipa „maliher“, austrijske pro­ izvodnje prerađene za upotrebu municije za kragujevku pušku. Pored pušaka, našli smo tu i nešto municije i druge opreme. Tako se, eto, igrom slučaja, ovaj put nismo vratili bez plijena i petnaestoro boraca je dobilo oružije. U svoje lo­ gore vratili smo se veseli, priča Đuro“. Pričajući ovu priču, Đuro se ljuti što se kod pisanja o događajima i NOR-u ne pominju stvarni učesnici, pa i onda kada se za njih zna, a ističu se samo imena ljudi koji nisu učestvovali u opisanoj akciji. (ZD NOP T-V/2 dok. 46). Poslije pomenute akcije u Johovici često i sve smjelije su udarne grupe 2. če­ te upadale u ustaški orijentisana muslimanska i hrvatska sela. Osnovni cilj ovih akcija i dalje je bio prikupljanje oružija, ali su vršene i likvidacije ozloglašenih ustaša zločinaca koji su do tada počinili velike pokolje po srpskim selima. U decembru 1941. godine likvidirane su ustaške vođe i podstrekači na pokolj Srba: Ante Špoljarić, Ivica Rukavina, Josip Bićanin i Štipan Bićanin iz Kršlje, Tomo Zrilić iz Vidovske, Dane Marinić iz Lipovače, Mujaga Perviz iz Trstovca i drugi. Jedna od najinteresantnijih pomenutih akcija vjerovatno je bila ona prili­ kom likvidacije velikog koljača Perviza. Ovu akciju je izvršila udarna desetina iz voda Vasilja Božića. U ovoj akciji su učestvovali: Dragan Grgić, desetar ove desetine, Dragan Dmitrović, Dušan Kopanić, Veljo Miljković, Dane Topić, Dušan Karan, Miloš Bogunović Ćoć, Dane Miljković, starešine iz Ljeskovca, Simo i Josip Sekulić. O ovoj akciji pričao mi je i ranije pomenuti Veljo Miljković iz Crnaje: „Po­ slije onih strašnih masovnih pokolja što ih počiniše bosanske ustaše pod ko­ mandom hodže Borića, slušali smo od izbjeglica sela Cazinske krajine kako

153 sve više Muslimana, sa nožem u ruci, upadaju među naše žene i djecu i ko­ lju ih kao jaganjce. Glavni podstrekač i učitelj kako se to radi bio je hodža Bo­ rić, ali je najveći krvnik bio Mujaga Perviz. Poklao je taj na stotine nemoćnih staraca, žena i djece. Muslimani su ga veličali kao junaka sa dva srca, neustra­ šivog ustašu u borbi protiv „četnjaka“, a mnogi Muslimani su ga se plašili i iz­ bjegavali ga. Vasilj je jednog dana odlučio da pođemo i likvidiramo Mujagu. U Draga - novoj desetini bili su ljudi mahom iz okoline Trstovca, a neki su i lično poz­ navali Mujagu. Miloš Bogunović Čoć, Dragan Dmitrović, Dušan Kopanić, drugovi iz Rujnice i Gate dobro su poznavali teren pa smo bez teškoća, oko po­ la noći, stigli Mujaginoj kući u Trstovac. Ušli smo u kuću i uhvatili Mujagu na spavanju, bez teškoća smo ga savladali i svezali mu ruke lisicama. Uzeli smo njegovo oružije i izveli ga napolje. U kući su ostale dvije uplašene mlade žene i djeca. Mujagi je očigledno od­ mah bilo jasno šta će mu se desiti. Tražio je da ga ubijemo tu, kod kuće. Pove­ li smo ga dalje od kuće sa namjerom da ga tiho likvidiramo. Uz put smo ga pitali ko je još učestvovao u klanju Srba. Odgovorio je da smo smiješni ako stvarno očekujemo da će odati svoje drugove. Kada smo odmakli od kuće zadatak likvidacije ustaše preuzeo je Ćoć. No­ žem je dva puta udario Mujagu ali on nije pao. Snažna mrcina je počela bježa­ ti, onako svezan i teško ranjen. Morali smo ga dokrajčiti sa nekoliko metaka, što je otkrilo naše prisutstvo. Kada smo bili sasvim sigurni da je ustaša mrtav, požurili smo preko onih gudura izbjegavajući puteve i tako uspjeli izbjeći us­ tašku intervenciju dok smo bili na njihovoj teritoriji. Ustaše iz Trstovca su neš­ to kasnije pripucale, ali smo mi već tada bili daleko. Negdje poslije pola noći stigli smo u Rujnicu koja je tada bila poluoslobo- đena teritorija. Zastali smo da se odmorimo vjerujući da smo tu noć dobro i bez gubitaka izvršili zadatak. Nastavili smo put prema našem logoru, pri tom smo prolazili pored kuće Milana Gajića, tadašnjeg rujničkog kneza. U kući smo primjetili svjetlo što nam je bilo sumnjivo i, u najmanju ruku, neuobiča­ jeno da u to doba noći u kući gori svjetlo. Bio je tada neki sat iza ponoći. Da­ ne Topić je svratio i pogledao kroz prozor u sobu. Tamo je primjetio žandarsku uniformu i to saopštio nama. Prišli smo i bolje pogledali i tada utvrdili da unu­ tra ima nekoliko žandara. Neki su sedeli i drijemali, a drugi ležali. Nismo tač- no znali koliko ih ima. Da ne bi stradala porodica ako bacimo bombe, pripremili smo se za borbu, a zatim pozvali žandare da se predaju. Iznenađe­ ni i bunovni poslije sna, počeli su pucati iz kuće. Pružali su otpor. Otvorili smo i mi vatru, tako da je otpočela borba koja nije dugo trajala. Žandari nisu ima­ li kuda, kada su uvidjeli da smo jači i kada su im poginula trojica a jedan bio ranjen, i ona dvojica su se predala. Mislim da je tada bila ranjena i Milanova žena, ali niko drugi od porodice nije stradao. Pokupili smo i ovdje bogat plijen: dobili smo šest novih pušaka, 650 meta­ ka, dva pištolja, dve bombe, uniforme i drugu opremu. To je bio neplanirani i neočekivani uspjeh u to vrijeme. Vijest o našem uspje­ hu brzo se prenosila kroz četu, ali i kroz narod po selima. Nastalo je veliko veselje.

154 Naoružali smo nove borce koji su čekali oružije kao ozebo sunce. Četa je postala još snažnija, povjerenje naroda prema partizanima je raslo. Ustaše i njihovi prati­ oci koljači u okolnim selima čuvši šta se desilo sa Mujagom, počeli su strahovati od posjete partizana i moguće kazne koja je izvršena na Mujagi Pervizu.“ Za ovakve i slične pohode tražili su se dobrovoljci, izuzetno snalažljivi i hra­ bri ljudi. Veliku pomoć činila je primjena raznih lukavstava (maskiranje u us­ taške i žandarske uniforme, a ponekad je bio dovoljan i samo fes da se bezbjedno uđe i prođe kroz selo). Sjećam se Dragana Dmitrovića, Dragana Grgića i Velje Miljkovića, a radi­ li su to i drugi borci koji su se često, čak i u srpskim selima, pojavljivali sa fe­ sovima na glavi i sa raznim ustaškim oznakama, što je ponekad i naše ljude zbunjivalo. Potrebno je reći da upadi na neprijateljsku teritoriju, naročito ka­ da nisu bili dobro pripremljeni, nisu se uvijek ni dobro završavali. Za tu tvrd­ nju ističem primijer kada je u jednoj takvoj akciji udarna desetina upala u neprijateljsku zasedu u blizini Raštela i tom prilikom je teško ranjen Dane To- pić iz Crnaje. Dane je nešto kasnije i podlegao zadobijenim ranama. Slučaj u Sturliću, početkom 1942. godine, i slične akcije govore da se uvijek nije ozbilj­ no i dovoljno oprezno ulazilo u ovakve poduhvate. Pored čestih upada i diverzantskih dejstava u manjim udarnim grupama u neprijateljskoj pozadini, povremeno su postavljane i zasede na neprijateljskim komunikacijama. Akcije ove vrste vršene su najčešće na putu Slunj - Rakovac - Drežnik. Tamo su vršene i diverzije uz pomoć rezervnih seoskih odreda i omladine. Više puta su rušeni PTT stubovi i tako prekidane neprijateljske te­ lefonske veze. Manje zasede povremeno su organizovane i na putu Tržac - Šturlić, Raštela - Cazin i Raštela - Gata. Pošto su zaključili da su ugrožene komunikacije, a naročito put i telefonske veze na putu Slunj - Rakovica i Rakovica - Drežnik, ustaše su polovinom de­ cembra 1941. godine sa jačim snagama pokušale prodrijeti na slobodnu teri­ toriju južnog dijela Korduna, sa namjerom da razbiju tada još uvek slabe partizane, i tako obezbijede pomenute komunikacije. Napad je počeo u popo­ dnevnim časovima iz pravca Rakovice i Lipovače. Na tom pravcu položaje su držali vodovi iz Kršlje, Mašvine i Koranskog Luga, a u toj borbi je učestvova­ la i jedna desetina iz ljeskovačkog voda. Ovi dijelovi 2. čete 3. bataljona uspje­ šno su se suprotstavili znatno jačem neprijatelju, koji je pored mnogo više pušaka i sa dosta municije, imao i teški mitraljez, kao i više puškomitraljeza. Partizani su imali malo pušaka sa još manje metaka. Međutim, dobrim koriš - ćenjem zemljišta, velikom hrabrošću i upornošću, neprijatelj je poslije višeča- sovne borbe odbijen a nanijeti su mu i osjetni gubici. U težnji da se očuva slobodna teritorija i spasu sela, i ovaj put je odstuplje- no od partizanske taktike ratovanja, ponovo je primjenjena frontalna borba, što je iznudilo veliku potrošnju dragocjene municije. Ovaj put su u borbi pa­ la tri druga i to: Milovan Zinajić, Božo Miljković i Dane Bjeljac. Izgubljene su dvije dragocjene puške i utrošeno je dosta municije. Krajem 1941. i početkom 1942. godine zavladalo je duže zatišje. Ustaše su odustale od napada na slobodnu teritoriju, a partizani, odnosno 2. četa još ni­ je imala dovoljno snage za neke veće borbene aktivnosti. Vodovi 2. čete bili su

155 razmješteni po selima i manje-više pasivno, ali i budno, pratili su kretanje i namijere neprijatelja u susjednim selima i garnizonima. Desetina voda Vasilja Božića bila je raspoređena po zaseocima Ljeskovca, a često isturena i u selima Rujnice, Crnaja, a druga je bila na teritoriji Cazinske krajine. Ovaj vod, sa u to vrijeme formiranim seoskim rezervnim odredima, bio je orijentisan prema neprijatelju u Raštelama, Tršcu, Platnici i Šturliću. Zimsko zatišje 1941/1942. godine četa je manje-više koristila za vojničku i političku pripremu. Spremali su se partizani za predstojeće velike borbe. Sve više su u četu stupali mladi ljudi bez i najosnovnijeg vojničkog obrazovanja i ve- štine. Trebalo je uvežbati rukovanje vatrenim oružijem i izgraditi čvršću vojni­ čki disciplinu, a starešine i borce obučiti u što boljem korišćenju partizanske taktike ratovanja. Pored vojne obuke sve se više pokazivala potreba za politič­ kim radom. Ovaj zadatak su vršili uglavnom pojedinci još uvek nedovoljno osposobljeni i bez političkog iskustva. Nije uvijek i svakom bilo lako objasniti osnovne ciljeve NOB i pojedinca ubijediti da se sa nama bori i da treba da se bo­ re zajedno i Hrvati i Muslimani protiv ustaša i okupatora. Nije ponekad bilo la­ ko nepismenog čoveka, čvrsto vezanog za kuću i porodicu, ubijediti da treba i da se mora boriti, pa i dalje od njegovog sela. Većina ovdašnjih boraca hrabro su i uporno branili svoja sela, ali kada je trebalo poći u napad na neprijatelja ne­ gdje dalje, mnogi su takve zadatke izbegavali. Ovo najčešće zato što je tamo ne­ gdje dalje vođena borba u kojoj se ginulo za neke njemu nepoznate ciljeve. U jesen 1941. godine ponovo su na Kordun i Liku došli Italijani. Njihovim povratkom na ovaj prostor širila se priča o tome kako Italijani štite Srbe od ustaških zvjerstava. Neki su i sa ovog područija povjerovali toj propagandi, koju su širili uglavnom bogatiji seljaci, koji su imali vezu sa četnički orijenti- sanim ljudima iz Plaškog i njegove okoline. Ove priče podstakle su i grupu ljudi iz Kordunskog Ljeskovca da odu u Plaški u Italijansku komandu, da im se požale na ustaške pokolje i na terorisanje Srba. Zima i drugi nepovoljni uslovi duže vreme su četu stavili u sasvim pasivno stanje. Ovakvo držanje partizanske čete, koja je tada bila jačine preko sto dva­ deset naoružanih boraca, nije ispunjavalo očekivanja viših komandi. Trebalo je tu snagu pokrenuti iz neborbene pasivne pozicije. Posle niza uspešnih ma­ njih akcija krajm 1941. borbene aktivnosti svedene su na držanje i odbranu slobodne teritorije. Štab 3. batoljona 2. čete 2. kordunaškog partizanskog od­ reda naredio je 2. četi da izvrši napad i razoruža posadu u Tržačkim Rašteli- ma.To je malo mesto, pre rata sedište opštine, a dolaskom ustaške vlasti 1941. godine i dalje centar vlasti i najjače ustaško uporište u ovom kraju. U Raštela­ ma je sakupljeno i odatle na gubilište odvedeno nekoliko grupa Srba, krajem jula i početkom avgusta 1941. godine. U mestu je pre rata postojala žandar - merijska stanica. Pored žandarma i ustaša bio je naoružan i manji broj civila koji su služili kao ustaška milicija. Ukupna posada za odbranu Raštela bila ja jačine oko 40 naoružanih ljudi. Bili su raspoređeni da se brane iz nekoliko zidanih zgrada. Najjača posada je bila u žandarmerijskoj kasarni. U vrijeme pripreme za napad, u Raštelu kao žandarm nalazio se stari sarad- nik partizana iz Johovice, Tomo Štrukelj. On je ovaj put dobro pomogao u pri­

156 kupljanju korisnih podataka koji su olakšali organizaciju i izvođenje napada.U napad na Raštela, 2. četa 3. bataljona 2. kordunaškog partizanskog odreda an- gažovala je 105 najbolje naoružanih partizana.U napadu je upotrebljen i jedan puškomitraljez, a ostalo oružje bile su puške raznog modela i godine proiz­ vodnje, od starih austrijskih „maliherki“, do novih ,,kragujevki“.Napad je iz­ vršen iz više pravaca, a trebalo je da počne na znak trube sa komandnog mesta, koje se nalazilo na Gradini, jugozapadno od Raštela. Učestvovali su vodovi po sljedećem rasporedu: Vod iz Bugara kretao se desnom obalom Korane i sa juga, od Medića mli­ na, napadao je u pravcu škole i dalje ka žandarmerijskoj kasarni. Vod iz Kordunskog Ljeskovca kretao se cestom sa zapada, iz pravca Rako­ vice, sa zadatkom da što pre ovlada Šabulića kućom i sa te strane napadne žan- darmerijsku kasarnu. Vod iz Kršlje i Mašvine kretao se uz Koranu levom obalom do u visinu Trž- ca. U visini Tržačkog križa prešli su na desnu obalu Korane, a zatim iz pravca Tržca sa severa nastupali prema žandar merijskoj kasarni. Vod iz Rujnice (dijelom snaga) napadao je sa brda Pogledala sa istoka, a jednom desetinom je vršio obezbjeđenje iz pravca Ćoralića i Tržca. Početak napada je izvršen prije datog ugovorenog signala trubom. Neopre­ zno podilaženje polaznom položaju za juriš od strane Bugarčana ranije je otkri­ lo nameru partizana, tako da je stražar, koji je bio na južnoj strani mesta u blizini Medića mlina, prerano otkrio nastupanje boraca iz ovog pravca. Odmah je ot­ vorio vatru, a onda su i ustaše i žandari otvorili vatru i na drugim pravcima. Iako nisu svi partizani stigli na polazne položaje, već gdje se ko zatekao, iz pokreta je prešao u napad ne čekajući signal za napad. Neprijateljska odbrana je bila iznenađena snagom partizanskog napada i to iz svih pravaca. Nije bilo moguće odstupanje, pa je neko vrijeme iz kasarne bio pružen jak otpor. Vidjevši da neće dobiti pomoć, a gubici su rasli, odbra­ na se 30. januara 1942. godine predala. Ubijeno je 18, a zarobljeno 22 neprija­ teljska vojnika. Zarobljeno je 35 pušaka, 3 pištolja, municija i druga ratna oprema i materijal potreban partizanima. (Z.D. NOR T-V/3 str. 158 dok.49). U borbi za oslobođenje Raštela pali su drugovi: Mićo Grahovac iz Rujnice, Nikola Mandić iz Koranskog Luga i Milovan Radaković iz Bugara. Tom prili­ kom ranjeni su Marko Vukelić iz Kordunskog Ljeskovca, Đuro Radić, Miloš Cvetićanin, Đuro Polovina, Pjevač i jedan borac iz Rujnice. Tridesetog januara 1942. godine u Kordunskom Ljeskovcu bilo je veliko slavlje, a na Raštelu je održan narodni zbor, održani su govori i pozivan mu­ slimanski narod Cazinske krajine da stupi u NOP. Bila je to do tada najznačajnija i najuspješnija akcija 2. čete. Dobro je isko- rišćena da se narodu ovih muslimanskih sela pokaže snaga partizana i da se ra­ skrinka ustaška propaganda koja je govorila da su to četnici koji kolju Muslimane. I pored velikog uspjeha ove akcije, učinjeni su izvjesni propusti, time što je dopušteno da pojedinci u srpskim selima, koja su opljačkana 1941. godine od strane ustaša i njihovih pomagača, i sami pljačkaju radnje i kuće u Raštelu. Neki su gonili stoku, govoreći da vraćaju ono što im je ranije opljačkano. Ovi,

157 istina malobrojni primjeri, ipak su napravili političku štetu i narušili postig­ nutu popularnost koju su partizani tom prilikom u toku borbe postigli. Zarobljenim zločincima, tih dana, bilo je suđeno. Svi zarobljeni žandarmi i civili pod oružijem za koje nije bilo dokaza da su učestvovali u pokoljima na­ roda bili su pušteni kućama. Ovaj put je u redovima partizana ostao do tada žandarm Tomo Štrukelj ko­ ji je već bio potvrđeni rodoljub i saradnik partizana. On je kasnije u NOV vr­ šio više odgovornih dužnosti. Neposredno pre i posle formiranja Bojanske čete, borbene aktivnosti jedi­ nica čete svodile su se na patroliranje, osmatranje, povremene upade na nepri­ jateljsku teritoriju, orgnizovane su zasede na pravcima i komunikacijama prema Bužimu, Velikoj Kladuši i Vrnograču. Najčešći cilj akcija bio je prikupljanje oružija i sprečavanje pljačkaša da upa­ daju u sela na Suvoj međi. Sve češće su stizala naređenja komande Prvog ba- taljona Banijskog odreda za napad i razoružanje žandarmerijskih stanica u Obijaju, Žirovcu i Ravnicama. Napad na žandarmerijsku stanicu u Žirovcu izveden je 29.11.1941. Žandar­ mi su se bez većeg otpora predali. Mesec dana posle, uoči Nove 1942, napadnuta je i razoružana žandarme- rijska stanica u Stabandži. Tada je ubijen jedan okoreli zločinac, Suljica Isako- vić; koljač Srba, a zarobljen je i Meho Abazović koji je izrazio želju da stupi u četu i da ostane u partizanima. Četa je dejstvovala u sastavu Prvog bataljona Banijskog partizanskog odre­ da (BNO), ali je sve češće i sve duže odlazila i ostajala na udaljenenijim polo- žajajima prema Topuskom i Vranovini. Januara 1942. ustaše su napale slobodnu teritoriju iz pravca Gline i Petrinje, Kostajnice i Dvora. Banijski odred pokušavao je da odbije ustaške upade na slobodnu teritoriju, rušio mostove, puteve, prekidao PTT veze, a većina sna­ ga se branila od ustaških napada iz pravca Glina, Petrinja, Kostajnica i Dvor. Sela na Suvoj međi ostajala su tada nezaštićena, pa su ustaše iz Vrnograča i Kladuše ponovo upadali u nezaštićena sela i vršili pokolje slične onima iz av­ gusta 1941. godine. Tih dana izvršili su pokolj u selima i zaseocima: Brezovo Polje, Pecko, Drenovac, Poljana, Lajša, Budmirić, Bojadžije, Beronja, Grabčić, Urge, Grmuša, Kurjašnica, Staze i Gredić. Kako bi se čete što bolje i što brže naoružle, odlučeno je da se napadne žan- darmerijska stanica u Obijaju. Napadnut je Obijaj uz podršku konjičkog voda prvog bataljona BPO - a delovi ovog bataljona štitili su četu od napada iz prav­ ca Topusko i Vranovine, dok je desetina Rade Bjelića obezbeđivala pravac od Vrnograča. Napad je trajao pet dana, ali se ustaše nisu predavaie i ako je upo- trebljen i partizanski top. Ustaše su uspele prikupiti jače snage, napali su i če­ ta je bila primorana da se povuče i deblokira posadu u Obijaju. Žandari i ustaše su se izvukli sa oružijem. Pri povlačenju opljačkali su i spalili selo. Odlaskom ustaša iz Obijaj a bila je prekinuta veza ustaša iz Hrvatske da se kreću ovim pravcem za Bosnu. Sledeće planirane akcije Bojanske čete bile su napad na Vrnograč i Veliku Kladušu.

158 Početkom marta 1942. godine izvršen je napad na Vrnograč. U napadu su, pored Bojanske čete, učestvovali i delovi Kordunaškog odreda. Ovaj napad ni­ je uspeo, partizani su imali velike gubitke, a najviše poginulih boraca bilo je iz Pecke sa Korduna. U analizi napada zaključeno je da akcija nije bila dobro pripremljena, pre­ uranjena je, izvšena u vrlo teškim zimskim uslovi, podaci o neprijatelju nepot­ puni kao i suviše slabo naoružanje sa malo municije. Borci su optuživali komandira čete, Grmušu, za neuspeh ove akcije. Nekoliko dana posle neu- spelog napada na Vrnograč, u Žirovcu je formiran 4. bataljon BPO. U sastav ovog bataljona ušla je i Bojanska četa. Četvrti bataljon BPO je tada dobio za­ datak da kontroliše teritoriju, a posebno pravce Vrnograč - Bužim i Otoka - Dvor na Uni. Za komadanta 4. bataljona bio je postavljen Đuro Bakrač, a za komesara Šemso Tabaković. Ustaše su izvšile neopisive zločine nad srpskim stanovništvom u Velikoj Kladuši i u naseljima Cazinske krajine. U tome su zlikovci, u leto 1941, imali masovnu podršku Muslimanske milicije i civila, a po naređenju hrvatske vla­ sti i pod neposrednim rukovodstvom velikog župana Ljubomira Kvaternika i njegovog štaba. Hrvatske ustaše i veliki župan Ljubomir Kvaternik vesto su iskoristili mu- slmanske političare koji su taj kulturno i ekonomski zaostao narod uveli u zlo­ čin, pri čemu su im zdušno pomagali pojedini potkupljeni verski poglavari - imami. Do kraja verski zaveden i pod uticajem ustaške propagande, idući za potkupljenim političarima koji su koristili do tada postojeću versku mržnju, a po zahtevu ustaške vlasti i za njihov interes, Muslimani su počinili strašan zlo­ čin nad srpskim stanovništvom. Samo iz Velike Kladuše, na razne načine i na raznim mestima, ubijeno je 167 Srba civila. Iz Kladuše je takođe poginulo je 35 boraca NOR-a, a iz opštine Velika Kladuša ukupno je ubijeno oko 3613 Srba civila, poginula su 823 boraca NOR-a. Iz opštine Velika Kladuša, kako je ranije zabeleženo, teško su stradala srp­ ska sela i zaseoci Velika Kladuša, Stabandža, Zborište, Čaglica, Crvarevac, Gra­ dina, Glinica, Bosanska Bojna, Poljana, Drenovac, Ponikve, Miljkovići, Šiljkovača, Vidovska, Johovica, Podzvizd, Orčeva Luka i Vrnograč. Zločin je iz­ vršen u talasima i to u prvom talasu najveći broj na prevaru (dobrovoljno su se Srbi okupljali po pozivu ustaških vlasti različitim povodima da bi potom bi­ li ubijani). Naravno, ustaše su i silom odvodile najsposobnije ljude i na zver- ski način ih ubijali. Prvi talas masakra nevinih ljudi izvršenje maksimalno tajno, uspevši da ta­ ko neko vreme i u nekim naseljima porodice održe u zabludi i veri da će se odvedeni ljudi vratiti svojim kućama. Taj prvi talas, kako se govorilo, zvršen je oko 10. avgusta 1941. godine. Drugi talas izvršen je 22. i 23. avgusta kojom prilikom je u srpskim selima oko Velike Kladuše poklano hiljade žena, dece i staraca, dok je treći talas izvršen za vreme prolećne neprijateljske ofanzive na Petrovu goru. Odgovor na pomenute zločine, doduše sa zakašnjenjem, dali su preostali sposobni muškarci u srpskim selima. Stanovništvo se diglo spontano na usta­ nak, kako je ranije pomenuto, i pored brojnih slabosti na početku ustanka ko­

159 je su otklanjane zahvaljujući i pomoći komunista koji su stigli u jesen 1941. Ustanak je od tada postajao sve masovniji, organizovaniji i uspešniji. Krajem 1941. i početkom 1942. godine postignuti su značajni uspesi parti­ zana u Kordunu, Lici, Baniji i Bosanskoj krajini. Na prostoru Cazinske kraji­ ne ustaničke jedinice, u saradnji sa ustanicima na Kordunu i Baniji, posle savetovanja u Stolicama formirane su čete i bataljoni. U oktobru je formirana 2. četa 3. bataljona Drugog kordunaškog partizanskog odreda (KPO) i Bojon- ska četa Prvog bataljona BPO. Te jedinice su imale niz uspešnih akcija. Treba istaći razoružane žandarmerijske stanice u Johovici (decembar 1941), prvo oslobođenjeTržačkih Raštela (januar 1942), zatim, oslobođenje Velike Kladu- še u februaru 1942, potom Bosanske Krupe u junu iste godine, zauzimanje Ca­ zina 2. septembra 1942. godine itd. Sve su to, u to vreme, bili veliki uspesi partizana na teritoriji Cazinske krajine. Ustaše su do tada uspešno širile mu­ slimanskom narodu zastrašujuće laži o partizanima, pa je trebalo što pre na­ rodu Cazinske krajine pokazati pravu istinu o partizanima i NOP-u. Poseban značaj i veliki doprinos razvoju NOP-a na prostoru Cazinske kra­ jine bilo je posedanje Velike Kladuše, koja je od strane Italijana i ustaša napu­ štena 23. februara 1942, a gde su partizani ostali sve do 18. marta 1942. godine. U toku 25 dana u Kladuši je održano niz značajnih sastanaka i manifesta­ cija, a posebno je bila značajna Druga okružna partijska konferencija KPH za okrug Karlovac. Ovaj partijski skup KPH održanje od 12 -14. marta 1942. go­ dine u Velikoj Kladuši, a to je bila ujedno i prva legalna partijska konferenci­ ja. Poseban značaj ovog skupa je bio u tome što je održan u mestu sa većinskim muslimanskim stanovništvom i što su za vreme svečanog dela konferencije prisutstvovali i u radu učestvovali i neki članovi predratnih partija, pa i oni koji su 1941. sa oduševljenjem dočekali Nemce i ustaše. Na svečanom delu konferecije govorio je i Hasan Miljković, ranije poslanik u Skupštini Jugoslavije, a za vreme ustaške vlasti 1941. godine predsednik op- štine i organizator Krajiškog odbora koji je podržavao ustašku vlast. Ovom skupu su prisutstvovali i drugi ugledni građani iz Cazinske krajine, sa Korduna i Banije. Narod Cazinske krajine pa i šire tada je upoznat sa cilje­ vima za koje se bori NOP i sa partizanima koji se bore za te ciljeve dajući i svo­ je živote za slobodu. Na konferenciji su se mogli videti i čuti značajni vodeći ljudi NOP-a i re­ volucije. Na ovoj partijskoj konferenciji prisustvovalo je 53 delegata koji su bili iza­ brani na opštinskim konferencijama KPH.Tom prilikom doneti su osnovni zaključci o dotadašnjim uspesima u radu, kao i zaključci za budući rad partij­ skih organizacija.Istaknuto je da treba raditi na jačanju i razvoju NOP-a na Kordunu i Baniji a posebno u Cazinskoj krajini.Postavljeni su zadaci i nagla­ šena važnost ofanzivnog dejstva, da treba izbegavati frontalnu odbranu teri­ torije od nadmoćnijeg neprijatelja, odnosno držati se taktike da je napad najbolja odbrana. Takođe, da treba upotrebiti sve raspoložive snage da se mu­ slimanski narod masovno uključi u NOP. Tih dana u Velikoj Kladuši i okolnim selima organizovana je narodna vlast, narodnooslobodilački odbori čiji su članovi birani neposredno iz naroda.Ovo

160 je takođe bilo vrlo važno za jačanje NOP-a, stvorale su se klice nove narodne vlasti. Može se reći da je krajem 1941. i tokom 1942. godine nastupila značajno drugačija vojno-politička situacija i opšta atmosfera na prostorima Cazinske krajine, Korduna i Banije. Stvorene su velike slobodne teritorije na Kordunu, Baniji, u Bosanskoj pa i u Cazinskoj krajini. Značajno se promenila politička svest kod muslimanskog naroda. Mnogi mladi Muslimani stupali su u redove partizana, a ustaše su sve teže mobilisali muslimanski živalj za vršenje zločina nad srpskim stanovništvom. Uz ustaše su i dalje ostali zločinci koji su okrva­ vili svoje ruke na nevinim srpskim narodom, znajući da ih čeka zaslužena ka­ zna ako padnu u ruke partizana. Neuspjeh Druge čete Trećeg bataljona u Šturliću Početkom februara 1942. godine, nekoliko dana posle prvog oslobođenja Tržačkih Raštela, ustaše su uz pomoć Italijana napale položaje 2. čete iz prav­ ca Gata i Izačića. Bilo je jasno da neprijatelj želi izvršiti odmazdu za pretrplje­ ni poraz i gubitke na Raštelu. Napad su izvele snage jačine nekoliko stotina dobro naoružanih vojnika ustaša i italijanske vojske. Podržani su bili auto­ matskim streljačkim i artiljerijskim oružjem. Zbog velikog snijega i slabih pu- teva teško su se kretali. Pokušavali su nekoliko dana da prodru na slobodnu teritoriju, ali nisu ima­ li značajnijeg uspjeha. Stigli su samo do prvih srpskih kuća u Rujnici. Dvije - tri su opljačkali i spalili. Povlačenjem u svoje baze, neprijatelj je priznao neu­ spjeh da razbije partizanske jedinice i da izvrši krvničku odmazdu. Oko mjesec dana poslije ovog neprijateljskog napada, na položajima 2. če­ te bilo je mirno. Tek u aprilu 1942. godine izvršen je neuspio napad na slobo­ dnu teritoriju 2. čete. Veliki snjegovi i jaka zima, februara i marta 1942. godine, izuzetno dugo su trajali, i to je znatno otežavalo kretanje i borbene aktivnosti i neprijatelja i par­ tizana. Akcije su rijetko vršene i to uglavnom manje zasjede na putu Slunj - Rakovica i Sturlić - Tržac. Kako je ranije rečeno, četa je po vodovima i deseti­ nama, u sadejstvu sa seoskim rezervnim odredima, razmještena po selima na ivici slobodne teritorije, spremna za odbranu; vršila je vojno-političke pripre­ me za nove, krupnije zadatke. U to vrijeme 2. četa 3. bataljona novoformiranog Drugog KPO imala je pet jakih vodova sa oko 150, za ondašnje prilike dobro na­ oružanih boraca. Bila je tada jedna od najjačih četa u Drugom KPO. Jedna od značajnijih akcija poslije akcije na Raštelima bilo je učešće, dije­ lom snaga čete, u napadu na neprijateljsko uporište u Tounjskom Tržiću. U ovoj akciji su učestvovale i druge čete 3. bataljona Drugog KPO. Organizato­ ri su ovu akciju smatrali za lak posao i očekivali brzo razbijanje žandarmerij- ske stanice. Međutim, žandarmi i ustaše su dobili pojačanje sa 22 domobrana što je izmjenilo situaciju. Uporište je bilo sasvim blokirano, ali se neprijatelj uporno branio. Nekoliko juriša nije uspjelo, pa je komandant bataljona Mićo Barać, uz prat­ nju jednog od najhrabrijih boraca 2. čete, Dušana Mandića, pokušao da baci

161 bombe u zgradu i tako primora neprijatelja na predaju. Ovaj pokušaj nije uspio. Mićo i Dušan su, neprijateljskim mecima prije bacanja bombi, bili pokošeni. Bio je to, poslije pogibije druga Šilje novi veliki gubitak za narod Korduna. Saznavši za Mićinu smrt, borci su uporno i još snažnije napali neprijatelja u uporištu i uspjeli ga zauzeti. Ubijeno je tada sedam žandara i zarobljeno 22 domobrana. Zaplenjena su 22 karabina i puškomitraljez, 1200 metaka i dosta ostale ratne opreme. Borci 2. čete su i ovaj put pokazali veliku borbenost i upornost. Pogibija druga Miće, prvog komandira 2. čete, i Dušana Mandića, jednog od prvobo­ raca i izuzetno hrabrog čovjeka, unjela je veliku tugu i žalost kod boraca i na­ roda ovog prostora. Istovremeno je to bio novi borbeni podsticaj za mržnju prema neprijatelju. Iz ljubavi prema Mići, svom komandantu, ubrzo poslije njegove pogibije, narodni pjesnik je spjevao pjesmu o njemu i Dušanu. Krajem februara 1942. godine, dužnost kamandanta 3. bataljona Drugog KPO, primio je Slavko Klobučar Čort, ranije operativni oficir 3. bataljona Dru­ gog KPO. Klobučar je jula 1942. godine poginuo kao komandant odreda, a poslije rata proglašen je za narodnog heroja Jugoslavije. Pod kraj februara 1942. godine, poslije uspješnog napada na Tržačka Raštela i Pounjski Tržić, 2. četa je narasla na oko 200 naoružanih boraca svrstanih u vodovima čete. Još veći broj slabije naoružanih ili nenaoružanih boraca nalazio se u seoskim re­ zervnim odredima, uz još nešto pušaka. Bili su stvoreni uslovi za formiranje još jednog bataljona. Tadašnji komandir 2. čete, ambiciozni i hrabri mladi komunista, Vilim Galjer Šišo aktivno je od ra­ nije, a naročito u to vrijeme, radio na traženju mo­ gućnosti da pribavi novo oružje, kako bi formirao još jednu četu. U vrijeme dok je Šišo bio odsutan, a vjerovatno i za vrijeme njegovog prisutstva u Kordunskom Lje- skovcu, bez njegovog znanja, neki ljudi iz naših sela sa Dmitrom (Milijana) Kovačevićem iz Mašvine i sa ljudima iz Šturlića i Platnice sa Hodžom Uskićem i Huseinom Čolakovićem, vršili su pregovore. Jedan od tih sastanaka održan je u Bogovolji u kući Laze Hrkmana. Dmitar je obavijestio Sišu o dogovoru sa Šturlićanima, a da li je Šišo sa pomenutim ljudima razgovarao, nije mi poznato. Međutim, zna se da je Šišo tada gajio puno povjerenje prema Dmitru Kova- Viljem Franje Galjer Šišo, čeviću. Ne provjeravajući kakve su stvarne namjere komesar i komandir Druge čete Trećeg bataljona Šturlićana, Sišo je prihvatio dogovor, kao povoljnu Drugog kordunaškog priliku, da bez većih teškoća dobije još 40 pušaka. partizanskog odreda, Čak je ovo organizovao samostalno i bez obavješta­ narodni heroj vanja više komande. Prema pričanju Rade Markovi- ća i Ilije Smiljanića, Šišo je ozbiljno upozoravan da ne treba vjerovati Šturlićanima. Odvraćali su ga od te akcije i komandiri vodova, Mile Dražić,

162 Mile Devrnja, Vasilj Božić i drugi borci iz susjednih sela. I pored svih upozo­ renja koja su ukazivala bar na potrebu ozbiljnije provjere namjera ljudi iz Štur- lića, Šišo je odlučio da bez naknadnih provjera krene na izvršenje zadatka. Na insistiranje komandira vodova i drugih ljudi, pristao je da pored dese­ tine na čijem čelu će lično poći u Šturlić, uputi djelove čete koja će mu u slu­ čaju potrebe priteći u pomoć. Dio čete, pod komandom Vasilja Božića, pošao je u Crnaju sa namjerom da sa te strane pritekne u pomoć, a drugi dio je išao u Johovicu. Toga dana napadao je veliki snijeg, partizani su se maskirali bijelim ogrta­ čima i pošli na zadatak, mnogi sluteći najgore. Vasilj Božić, stigavši u Crnaju, naredio je da se svi Crnajčani prebace na Kordun. Kuriri su nosili obavješte­ nje da treba preći preko Korane. Većina je poslušala Vasiljevo naređenje, ali je bilo i onih koji su smatrali da za to ima vremena. Noću, po nekim podacima, između 3. i 4. marta 1942. godine, ja mislim da je to bilo ranije koji dan, komandir 2. čete Šišo na čelu jedne desetine u čijem je sastavu bio i Dmitar M. Kovačević i ljudi mahom iz Korduskog Ljeskovca i susjednih sela, krenuli su sa svojim komandirom na zadatak, vjerujući u solid­ nu pripremu i obezbjeđenje, i znajući u kakav osinjak ulaze. Na samom ulasku u Šturlić sreli su ih dvojica Muslimana iz ovog sela koji su ih upozorili da su us­ taše saznale za dogovor, te da su cjelokupno stanovništvo Šturlića i okolnih mu­ slimanskih sela organizovali i postavili zasjede, kao i da su spremni na pokolj partizana. Ovo upozorenje dobronamjernih ljudi Šišo nije primio ozbiljno, na­ stavio je put prema kući seljaka koji je bio određen za vezu u ovoj akciji. Po pri­ či Dragića Muškinje i još nekih ljudi, Dmitar M. Kovačević se naprasno razboleo. Ili je to simulirao, i prije ulaska u Šturlić, vratio se na Kordun. Kad su stigli kući seljaka određenog za vezu, koji je na poziv izašao iz kuće, saopštio je Šiši da moraju ići u kafanu, gdje će preuzeti obećano oružije. Seljak se zatim vratio u kuću, a Šišo je sa drugovima nastavio put prema kafani. Po nekim pričama, Šišo je stigao u kafanu, a drugi govore da su partizani napad­ nuti prije nego što su stigli do kafane. Napad je izvršen sa svih strana, pa je nekoliko boraca poginulo u prvom okršaju. Šišo se sa preostalim drugovima sklonio u sjenik, odakle su kratko vrijeme pružali otpor. Šišo, teško ranjen, uspio je da se skloni u podrum Ale Dizdarevića. Pružajući otpor pucao je iz pištolja. Na kraju je savladan i ubijen. Sutradan su ustaše skinule sa njega odijelo i opremu, iznjeli ga van sela u šu­ mu i bacili u jedan šiprag. Slično su uradili i sa drugim poginulim borcima. Pričalo se kasnije da su ih seljaci sjekli sjekirama na komade jer, kako su tada govorili, ne zaslužuju nego da ih kerovi raznesu. Iz desetine, koju je vodio drug Šišo, uspio je tada izbjeći smrt samo Dane Muškinja koji se, iako ranjen, uspio tu noć sakriti. Sljedećeg dana se vratio u četu i ispričao agoniju partizana u Šturliću. Kasnije su o masakru partizana pričali i seljaci iz Šturlića, a jedan od njih išao je kod Pavelića da primi nagradu za učinjeni podvig. Dugo se poslije te borbe u Šturliću i po okolnim selima pričalo o hrabrom držanju partizana, a posebno o hrabrom držanju komandira Šiše. U momentu početka borbe u Šturliću ostali dijelovi čete nalazili su se jedan

163 do dva kilometara udaljeni od mjesta događaja. Prije početka pucnjave u Štur- liću, Vasilj Božić sa njegovim borcima prolazio je pored seoskih kuća u koji­ ma nije bilo nikoga, što je Vasilju bilo sumnjivo, a kada je počela borba sumnja je bila i opravdana. Žurili su drugovi u pomoć svom komandiru, teško se kre­ ćući kroz veliki snijneg. Odjednom se ispred njih pojavila masa ljudi, žena i djece koja je nezadrživo jurila na partizane koji su se branili gađajući vođe u masi, ali oni nisu ni obraćali pažnju na to što iz njihovih redova pojedinci pa­ daju. Ubrzo je postalo jasno da partizani nemaju snage da zaustave razjarenu ma­ su civila, podstrekivanu znatno manjim brojem ustaša i drugih kolovođa. Na­ ređeno je povlačenje u Crnaju, a zatim preko Korane u Kordunski Ljeskovac. U toku povlačenja iz Šturlića poginuli su Božić M. Miladin iz Crnaje, Božo i Mane Miljković iz Basare, Sekulić Miloš iz Kordunskog Ljeskovca, a smrtno je ranjen Radoš Boca iz Crnaje. Ubrzo zatim podlegao je ranama. Koliko se sje­ ćam, u Crnaji je poginuo jedan borac porijeklom iz Plaškog, mislim da se zvao Skorupan. U centru Šturlića pali su, pored komandira 2. čete Vilima Galjera Šiše i Mi­ lan Budimlija, Dragić Kolundžija, Dane Kovačević, svi iz Kršlje, Janko Miljko­ vić iz Basare, Dušan S. Mandić, Petar D. Perić, Milutin Zdjelar, svi iz Furjana, Lazo Višnjić. U tim borbama, ranjeni su, pored smrtno ranjenog Radoša Boce, i Bjelobrk Dane iz Kordunskog Ljeskovca, Stevo Miljković iz Crnaje, Stevo Kovačević iz Kršlje, Miloš D. Grgić iz Bugara i Dane Muškinja iz Kršlje. Pored dvadeset bo­ raca izbačenih iz stroja čete, tada je izgubljeno 13 pušaka i utrošeno mnogo dragocjene municije. Toga jutra razjarena masa civila, podstrekivana ustašama, upala je u srpska sela oko Šturlića. Sve što je od živih ljudi uhvaćeno zaklali su, kuće opljačkali i sela popalili. O ustaškim zvjerstvima toga dana u Crnaji, kao očevici i nepo­ sredni svjedoci, govore Rade i Milka Božić. Rade i Milka (Vasilja) Božića, iako su bili obavješteni da treba napustiti Cr­ naju, vjerujući da mogu na vrijeme pobjeći ako zatreba, ostali su kod kuće u Crnaji. U Crnaji su ostali i Milić i Vasilija Miljković, Ana Miljković, Milija, Sa­ ra i Draga Božić i nekoliko mlađih žena i odraslije djece koji su mislili slično kao Rade i Milka da će uspjeti na vrijeme pobjeći ako zatreba. Nekima je to zai­ sta i uspjelo. O stradanju Crnajčana i njegovom ličnom stradanju toga dana u Crnaji, pričao mi je Rade V. Božić, tada petnaestogodišnji dječak, kasnije aktivni uče­ snik i borac NOR-a. „Toga dana bio je veliki snijeg i jaka zima, ne znam tač- no koji je to bio mjesec, početkom 1942. godine. Moj je otac tada je bio komandir Ljeskovačkog voda u četi. Uoči stradanja naroda i ustaškog paljenja Crnaje, jedna grupa partizana, sa njima i moj otac, došli su u kuću Petrića Bo­ žića. Bio sam sa njima negdje do tri sata poslije pola noći. Oni su krenuli na za­ datak, a ja sam, misleći da nema opasnosti, pošao kući. Kod kuće sam našao sestru Milku. Majka i ostala djeca tada su bili u Basari, raspoređeni u kuću Ćić- ka Miljkovića.

164 Odmah sam legao sa namjerom da se odmorim i samo što sam zaspao, pro­ budila me pucnjava. Skočio sam i izašao napolje. Bilo je to u samo svanuće. Čuo sam u Šturliću sve jaču pucnjavu. Odmah sam vidio da treba bježati, ali sam se pitao kuda, kada je Crnaja sa sviju strana opkoljena. Naša Milka je od­ mah pošla prema Kordunu. Ja sam se malo zadržao i tek kad sam čuo viku od kuće onih Masničarevih, krenuo sam i ja za Milkom. Pošao je sa mnom i ma­ li dječak, sin Milke i Miladina Božića. Za nama su ostale Sara, Draga i Milija. Nešto kasnije vidio sam kad su ih uhvatili. Bježali smo kraj kuće Milana Trku- lje i pošli prema Brkinoj kući. Kada sam vidio da su ustaše i pljačkaši već sti­ gli Plašćanskoj kući i zapalili je, okrenuo sam kući Ilije Tadića. Ondje su nas primjetili i počeli za nama pucati. Ja sam uspio pobjeći, a onoga malog su go- nioci uhvatili. Koliko znam, toga dječaka su kasnije pustili. Pošto sam im do­ sta izmakao, potjera je odustala da me goni, nastavili su dalje da pljačkaju i pale kuće. Skrenuo sam ka potoku Crnaja, a oni su nastavili da pucaju za mnom. Gađali su iz samo iz dvije puške, po tome sudim da tamo nije bilo mno­ go ustaša, nego uglavnom pljačkaši - civili. Vidio sam jednoga u kožunu (bunda od ovčije kože), vjerujem da je to bio kožun starog Boce. Kasnije sam čuo da je kožun nosio Đulaga Ćoralić. Kada su vidili da me ne mogu stići, pustili su nekog velikog kera koji je ne­ ko vrijeme jurio za mnom, ali se i on vratio. Snijeg je bio velik, pokrio one velike žbunove i ravure, pa kad bi prelazio preko njih, prebacivali su me preko glave. Bio sam mali, pa sam upadao u ru- pače iz kojih sam teško izlazio. Nekako sam stigao do potoka Crnaja. Potok je bio sasvim zamrzao, ali me led nije mogao nositi, pa sam propao u hladnu vo­ du. Nekako sam se izvukao i onako mokar, plažući po ledu, išao niz potok pre­ ma kući Đure Božića Kovača. Stigavši ispod Kovačeve kuće zastao sam da vidim šta se dešava. Vidio sam da gori Kovačeva kuća, a na Klenovcu takođe gore Lokića kuće. Tek što je potpuno svanulo, a ja sam se našao na mostu gdje me lako mogu vidjeti. Odjednom sam se našao u vrtači dubokoj oko jedan i po metar. Sjednem tu i ne mrdam dalje. Brzo sam se ohladio, a onda mi odjednom uđe neopisiv strah u kosti, ne znam da li sam više drhtao od zime ili od stra­ ha. Povremeno sam osmatrao šta se okolo radi. Vidim cestom od Kovačeve kuće pljačkaši vuku stvari, tjeraju stoku, viču, dovikuju se i oko opljačkanih stvari se međusobno svađaju. Gledajući prema Klenovcu vidim gore kuće, a neprekidna kolona kreće se preko one strančice od kuće Milovana Dmitrovića prema kući Milića Miljkovića Lokića. Vidim ta­ mo na jednom mjestu, na snijegu dvije mrlje, a oni što tuda prolaze, kako ko­ ji prolazi, tu zastane, ćušne tu mrlju i prođe. Pitao sam se šta je to, kad niko od pljačkaša neće da uzme. Poslije sam saznao da su to bili leševi zaklanih i tu u snijeg bačenih, stari Milić i Vasilija Miljković. Cijeli dan sam ostao u toj rupi, smrznut u snijegu, posmatrao šta se dešava nedaleko od mene. Naše kuće su bile podalje od mene, ali sam vidio pljačkaše kako prema Šabanovoj kući otuda vuku stvari i tjeraju stoku. Kad je pao mrak na Lokića brdu i Kvočkinom kućištu još uvijek se vidjela vatra. Kad sam oci­ jenio da tu više nema ljudi, krenuo sam prema staroj cesti koja vodi do groblja prema kući Kovača Božića.

165 Prešao sam cestu i krenuo Dmitrovića kućama. Pažljivo sam prišao zgariš­ tu, dobro osmotrio i vidio da je sve izgorjelo, a od živih nema nikoga. Stojeći tu malo, ogrejao sam se, a zatim krenuo preko onih kanala na barama. Na jed­ nom mjestu nađoh tele. Zaglavilo se pod led, ostavio sam ga tu. Kod brvice na Korani, blizu Božića milna, sreo sam grupu partizana, pošli su da prenesu mrt­ vog desetara Miloša Sekulića koji je tog jutra, pri povlačenju iz Šturlića, pogi­ nuo, tu, na barama. Svratio sam u kuću Bože Božića, mlinara, tu sam se malo ogrejao, a onda nastavio kući Ćićka Miljkovića gdje mi je bila moja majka Dra- gojla i ostala braća i sestre. Obradovao sam se kada sam čuo da je i Milka sti­ gla živa. Zbog promrzlina i teške prehlade razboleo sam se i teško oporavio, a posledice tadašnjeg stradanja osjećam i dan danas“, kaže Rade. Nešto bolje prošla je Radina sestra Milka, tada dvadesetogodišnja djevojka. Ova mlada djevojka, takođe kćerka Vasilja Božića, priča: „Dan pred što će Crnaja biti spaljena bila sam kod kuće u Crnaji. Poslije podne toga dana došao je Mihajlo kod nas i priča da je bio sa odžom u Platni- ci, te da je odža rekao da se oni neće predati, a Husar Čović iz Šturlića je obe­ ćao da će oni predati oružije. Tada nam je Mihajlo prenio očevo naređenje da moramo svi u toku noći izaći iz Crnaje. Sara, Draga, ja i Milija nismo vjero­ vali da će Crnaja biti napadnuta a mi opljačkani. Svratili su toga dana kod nas i Dušan Kvočka i Nikola Plaščanin i govorili nam da je otac naredio da idemo u Basaru i da tu nikako ne dočekamo dan. Ipak smo ostale da kod svoje kuće prespavamo, vjerovale smo da ćemo uspjeti pobjeći ako bude trebalo. Pred svanjivanje toga dana kada je u Šturliću zapucalo, svi smo istrčali napolje, bio je tu i naš Rade koji je noću stigao kući. Vidili smo da gori Topića kuća. Bilo je jasno da moramo bježati. Rade je mislio bježati na konju, a ja sam odmah krenula bježati. Draga, Sa­ ra i Milija Božić su kasno pošle. Dragu su koljači uhvatili odmah u gaju niže naše kuće, a onda su uhvatili i Saru i Miliju. Sve su ih vratili kući Milana Tr- kulje i tu su ih pobili. Toga jutra je stradala i Ana, žena Mane Miljkovića. Ona je izgorjela na štali. Na Klenovcu su istog dana zaklali Milića i Vasiliju Miljko­ vić - Lokić. Ja sam na vrijeme umakla pred ustašama i palikućama. Bila sam strašno za­ brinuta šta je sa Radom, Dragom, Milijom i Sarom. Negdje kod Brkina gaja srela sam Milana Čakširana Budžana, Radića Dmitrovića i još nekoliko parti­ zana koji su na nekim (štigama, nosila) vukli teško ranjenog partizana. Bio je to Dane Bjelobrk iz Ljeskovca. Stalno sam se osvrtala i zvala Radu. Radić i Bu- džan su me smirivali, govorili su mi da ne vičem, plakala sam i derala se, već sam mislila da su Radu već uhvatili i ubili. Žurno smo vukli ranjenika. Kod kuće Mile Vrege našli smo nekakve saonice, stavili Danu na njih i nastavili put prema Korani. Preko ceste i čistine na barama jedva smo pod žestokom va­ trom prošli i prevukli ranjenika. Kad smo stigli na ljeskovačku stranu, stali smo da se odmorimo i posma- trali smo strašan prizor u Crnaji. Tamo su redom gorjele kuće. Stalno sam mi­ slila šta je bilo sa bratom Radom, Sarom, Milijom i Dragom. U mislima su mi se zbivale strašne stvari, crne slutnje su me sve više obuzimale. Naveče, kasno toga dana, saznala sam da je stigao živ Rade, sav mokar i promrzao. Ostalih ni-

166 je bilo. Dan-dva kasnije pronađene su njih tri zaklane i razapete na drveću. Stari Milić i Vasilija Lokić bili su nađeni zaklani i bačeni kraj prtine u snijeg ne­ daleko od zgarišta njihove kuće. Ana, žena Mane Miljkovića, izgorjela je na štali, gdje je pokušala da se sakrije od podivljalih Šturlićana. Mislim daje prava sreća što je otac obavijestio narod Crnaje o predstojećoj opasnosti i naredio da se sklonimo na Kordun. Mnogi su poslušali ovo nare­ đenje, a neki su srećom ranije već bili na Kordunu. Bilo nas je koji nismo po­ slušali naređenje, pa smo zato i stradali. Toga dana su spaljena i druga srpska sela u okolici Šturlića. Poslije ovog do­ gađaja Crnajčani se nisu vraćali na svoja kućišta (sem na kratko noću) sve do novembra 1942. godine kada je Cazinska krajina bila oslobođena, kaže Milka.“ Veliki su bili gubici čete i stradanje naroda u srpskim selima Crnaji, Adži- nu Potoku, Johovici, Bogovolji i drugim selima u blizini Šturlića. Imanja su opljačkana, kuće spaljene, a narod koji se tamo zatekao poklan. Razbuktala se tada ponovo mržnja prema Muslimanima, a ustaše su pono­ vo uspjele dići Muslimane protiv vlaha. Znatno je narušen borbeni moral i snaga čete. Ovakvo stanje počeli su koristiti četnički orijentisani ljudi po na­ šim selima. Dmitar, sin Milijana Kovačevića iz Mašvine, bio je optužen za izdaju, poš­ to je bio glavni inicijator i pregovarač sa Šturlićanima. Neki ljudi iz Ljeskovca, Mašvine i Basare branili su Dmitra. Njegova krivica je utvrđena nešto kasnije kad je otkriven kao četnički saradnik. Za neusjpeh u Šturliću i gubitak nekih boraca pri povlačenju iz tog sela op­ tužen je i Vasilj Božić. Svojim radom i držanjem, i uz pomoć naroda, dokazao je da nije ništa kriv za ovu tragediju. Saznalo se, naprotiv, da je on jedan od lju­ di koji su odvraćali Šišu od ove akcije. Poslije neuspjeha u Šturliću, u četu su dolazili drugovi iz viših partizanskih komandi. Radili su na ublažavanju teških posljedica ovog poraza 2. čete. Na dužnost komandira 2. čete 3. bataljona KPO došao je Nikola Basara, is­ kusni borac sa Korduna, čovijek koji je dobro mogao razumjeti ovaj postra- dali narod. Postradali narod iz spaljenih sela na desnoj obali Korane izbegao je u Kor­ dun i našao se u Kordunskom Ljeskovcu, Basari, Mašvini, Kršlji, Sadilovcu i drugim selima Korduna, a neki su odmah otišli u Liku i Bosansku krajinu. Kuće su u ovim selima bile spaljene, a imovina opljačkana. Bilo je jasno da skorog povratka na kućišta nema. Narod Korduna je nesebično prihvatio po­ stradale, a narodnooslobodilački odbori po selima radili su na tome da izbje­ gle porodice što ravnomernije rasporede. Smještaj postradalih donekle je olakšan time što su na slobodnoj teritoriji živjeli njihovi srodnici, iz kojih su izbegle porodice prije šezdesetak godina naselile tada nastradala sela. Poraz 2. čete 3. bataljona Drugog KPO u Šturliću, početkom 1942. godine, veoma se negativno odrazio na razvoj NOP-a u dijelu muslimanskih sela Ca­ zinske krajine, a naročito u Šturliću, Platnici i Tržcu. Ustaše su tada počinile zvjerstva nad civilnim stanovništvom, nad stanovnicima u Crnaji, Adžinu Po­ toku, Johovici, Bogovolji i u drugim srpskim selima u okolini Šturlića. Kori­ stili su to kao povod za zastrašivanje naroda muslimanskih sela, mobilišući ih

167 tako navodno za odbranu od osvete, ali su isto tako nastavili da huškaju Mu­ slimane da napadnu partizansku slobodnu teritoriju. Došli su pod udar i simpatizeri i saradnici NOP-a koji je ovde znatno oja­ čao poslije prvog oslobođenja Tržačkih Raštela i Velike Kladuše. Ustaški pokušaji, krajem 1941. i početkom februara 1942. godine, da razbi­ ju partizansku odbranu slobodne teritorije južnog Korduna doživjeli su neu­ spjeh. Narod je na ovom prostoru očekivao novi, znatno snažniji ustaški napad. U takvoj teškoj situaciji pojačan je i razdor u redovima čete. Počela je dje­ lovati četnička propaganda, a neuspjeh u Šturliću je iskorišćen da se ponovo optuži Vasilj Božić, tako što je smatran odgovornim za smrt Miloša Sekulića iz Kordunskog Ljeskovca i još nekih boraca koji su pali pri povlačenju iz Štur- lića. Obnovljene su optužbe protiv Vasilja i za navodno ranije učinjene greš­ ke. Ovaj put su Vasiljevi protivnici uspjeli u Štabu 3. bataljona Drugog KPO da dobiju podršku da se Vasilj smijeni sa dužnosti komandira voda, te da se izve­ de pred sud za navodno počinjene greške. Netrpeljivost pojedinaca iz Kordunskog Ljeskovca prema Vasilju Božiću iz Crnaje počela je još pri formiranju ustaničkog odreda Kordunski Ljeskovac. Tada je Vasilj izabran za komandira odreda, što se nije svidjelo nekim uticaj- nim ljudima iz Kordunskog Ljeskovca. Ova netrpeljivost je rasla kako se po­ većavao broj boraca iz Kordunskog Ljeskovca u jedinici kojom je komandovao Vasilj. Pojedinci su sve upornije tražili od rukovodilaca u četi i bataljonu da se Vasilj smjeni, a na njegovo mjesto postavi neko od boraca iz Kordunskog Lje­ skovca. Ovi zahtjevi nisu prihvaćeni kao opravdani. Slavko Klobučar Čort dijelom snaga bataljona i njegove 2. čete učestvovao je u akciji pri napadu na Italijane koji su štitili željezničku prugu Plaški - Bla­ ta. Akcija u zajednici sa ličkim partizanima izvršena je vrlo uspješno. Naš ko­ mandant i jedinice, koje su u ovoj akciji učestvovale, pohvaljene su i istaknute za primjer ostalim jedinicama. (Zbor. Dok. NOR Tom V, knj. 4 dok. Br.31

Napadi na slobodnu teritoriju južnog Korduna Drugom polovinom aprila 1942. godine 2. četa se dijelom snaga nalazila se u akciji na ličkoj pruzi. U oslobođenim selima počelo se ponovo pričati kako neprijatelj priprema veliku ofanzivu na slobodnu teritoriju. Sagledavši situaciju, komanda čete i NO odbori uvijdeli su da ove priče ni­ su bez osnova. Naređeno je da se narod prebaci na teren Močila i Zbjega. Ve­ ći broj civila je poslušao naredbu. Prešli su na slobodnu teritoriju zapadnog Korduna. Narod se tamo zadržao nekoliko dana, a onda se vratio u svoja se- la.Napad na slobodnu teritoriju usledio je krajem aprila 1942. godine iz prav­ ca Lađevac, Slunj, Rakovac, Čovnik, Vrsta, a kasnije i iz pravca Drežnika, Raštela, Tržca i Šturlića. U napadu je ovaj put učestvovalo oko hiljadu naoružanih vojnika. Podrža­ ni su artiljerijom, minobacačima, a učestvovali su i neprijateljski avioni. Ne­ prijatelj je brojčano i naoružanjem bio znatno nadmoćniji - tim više što je u to vrijeme četa dijelom snaga bila van napadnute teritorije. Preostali dio sna­

168 ga bio je razvučen na velikom prostoru. Da bi se snage koliko-toliko prikupi­ le od početka su napušteni neki položaji na desnoj obali Korane kako bi se skratio front odbrane. Milan Čakširan

Malo je takvih porodila žena Kao majka Milu Čakširana Dok mitraljez iz bunkera kosi Bombaši mu privlače se bosi Jer naš Mile samo tako radi, Daruje mu bombu od pozadi. Iz bunkera više pas ne laje, Mile četi mitraljeze daje.

Komandir 2. čete 3. bataljona Drugog KPO Nikola Basara maksimalno je angažovao i rezervne seoske odrede, iako su bili slabo naoružani. Njihovo oru­ žije bilo je najčešće bodež, sjekira, vile i tome slično. Ovi odredi su se tada po­ kazali izuzetno korisnim, a mnogi borci iz njihovog sastava kao hrabri borci i dobra zamjena borcima u jedinicama čete. Hrabrost, odlučnost i snalažljivost Milana Čak­ širana Budžana u ovoj situaciji bila je od neprocje­ njive vrijednosti. Milan je vješto zavarao ustaše tako što je na Gra­ dini iznad Raštela na Dakića brdu, sa svega nekoliko pušaka i mnogo više roguljaša demonstrirao mnogo jače naoružane snage. Prebacivao se vješto skrivenim putevima sa položaja na položaj i sa svakog novog položaja efikasno gađao neprijatelja, ostavljajući ta­ ko kod napadača utisak da se na Gradini brani zna­ tno više naoružanih boraca. Možda je interesantno spomenuti daje tada Mi- lanova majka lično dolazila Milanu za vrijeme bor­ be, donosila mu hranu i municiju, podstičući sina da ne da ustaškim psima da pređu u Ljeskovac. Milan Čakširan, prvoborac Neprijatelj je od početka jačim snagama napao komandir čete, narodni heroj položaje u Rujnici i Bugaru. Prvo su tukli artiljeri­ iz Kordunskog Ljeskovca jom i minobacačima, a onda je krenula pješadija. Naše isturene desetine pri­ mile su borbu i tako primorale neprijatelja da razvije svoje kolone u borbeni stroj, što im je usporilo pokret. Naše su se jedinice povukle na ranije pripre­ mljene položaje u Bugaru i na lijevoj obali Korane. Na položajima u Bugaru naše glavne snage organizovano su pružile čvrst ot­ por, tako da je neprijatelj bio zaustavljen u napredovanju. Poslije sređivanja svojih redova, neprijatelj je ponovio artiljerijski i minobacački udar po našim položajima, a onda su krenuli u juriš. Partizani su pružili snažan otpor. Među­ tim, poslije kraćeg zadržavanja neprijatelja, naše snage su se povukle na nove

169 položaje u rejon Gradine i Bogdan Veselica, Bugara. Posedanjem Gradine , Prvo^orac iz Bugara, , \ , , komandir partizanskog bilo je jasno da daljeg odstu- 0/reda >BugJ< panja nema. To je bio posled- nji položaj na desnoj obali rijeke Korane. Na položajima u Bugaru situacija je u popodnev­ nim časovima toga dana bila vrlo teška. Teškoće su još snažnije izražene kada je pao jedan od najhrabri­ jih boraca odbrane i komandir voda Bogdan Veseli­ ca. Bogdan je teško bio ranjen gelerom minobacačke mine koji mu je odbio donju vilicu. Tražio je Bog­ dan od svojih drugova da ga ubiju ali to niko nije htio učiniti, pa je Bogdan sam skratio svoje patnje.

Kraj Korane

Kraj Korane hladne vode, Partizanke kolo vode I sa njima partizani. Mlad partizan progovara: Volim tebe curo mala, Kad svrši rat prokleti, Ti ćeš moja ljubav biti.

Toga dana poslije podne neprijatelj je nastavio napadati na Gradinu, ali do pada mraka ustaše nisu uspjele da potisnu branioce sa ovih položaja. Padom mraka, neprijatelj je napustio dostignute položaje u Bugaru. Opljačkao je i spa­ lio tamo kuće i vratio se na svoje ranije položaje. Partizani su se to veče prikupili da svečano sahrane pale drugove, među nji­ ma i svog hrabrog i voljenog komandira Bogdana Veselicu. Sahranjen je tada i moj školski drug mladi borac i hrabri kurir Dušan Kotur. Na položaje u Bugaru tih dana neprijatelj nije nastavio napad. Raspoložive snage čete, ojačane seoskim rezervnim odredima, ponovo su zaposjele stare položaje i na njima ostale sve do početka ljetnje neprijateljske ofanzive, polo­ vinom jula 1942. godine kada su ove položaje partizani napustili bez borbe. Tih aprilskih dana ustaše su napadale i položaje 2. čete 3. bataljona Drugog KPO u Furjanu i Koranskom Lugu. Tamo su uspjeli iznenaditi i potisnuti sla­ be jedinice koje su se branile na tom pravcu. Ustaše iz Slunja, Lađevca i Štur­ lića iznenada su upale u Furjan i Koranski Lug i uhvatile dosta staraca, žena i djece. Narod su klali, a imanja pljačkali i palili. Poslije završenog upada u ova sela, preživjeli su pričali o ustaškim zvjer­ stvima, ali i o herojskim podvizima žena i omladinki. Između ostalih podviga, priča se da su ustaše uhvatile ženu srednjih godina sa njene dvije kćerke, mla­ de djevojke. Jednu od njih ustaša je odvojio i poveo u šumu, vjerovatno sa na­

170 mjerom da je siluje, ili je htio da je zakolje. Ova hrabra djevojka iskoristila je nebudnost i samouvjerenost ovog siledžije i zvijer-čovjeka, ubila ga je i parti­ zanima donijela njegov karabin. O ovom i sličnim podvizima narodni pjesnik sa Korduna spjevao je vrlo dirljive pjesme. Ovakvih podviga, prije, u toku i poslije ove neprijateljske ofanzive na Kordunu bilo je bezbroj. I ovaj put ustaški pokušaj da razbije partizanske snage i da spali sela na ta­ dašnjoj slobodnoj teritoriji južnog Korduna nije uspio. Istina, spalili su nešto preostalih kuća u Rujnici, Bugaru i drugim srpskim selima na desnoj obali Ko­ rane, tamo gdje to ranije nisu stigli učiniti. Opljačkano je i poubijano uhvaće­ no stanovništvo u Furjanu i Koranskom Lugu i u drugim selima ispod Mašvine, gdje god su ustaše stigle. U ovim borbama, koliko znam, poginula su četiri borca iz čete, ali sigurno više njih iz sastava rezervnih seoskih odreda. Neprijatelj je sigurno imao mno­ go više poginulih i ranjenih. Tako je završena i proljetna neprijateljska ofanzi- va na slobodnu teritoriju južnog Korduna. Narod je već početkom maja na slobodnoj teritoriji, pa i u nekim selima koja su tada bila spaljena, pod zaštitom partizana nastavio svoje radove na pro­ ljetnoj sjetvi kukuruza, a neki su i po drugi put gradili kolibe na zgarištu svo­ jih kuća. Životni tokovi u izuzetno teškim ratnim uslovima ovdje su, i pored svega, nastavljeni. Redove partizanskih jedinica popunjavali su novi borci najčešće tek stasa­ li omladinci, sve više je bilo onih mlađih od dvadeset godina. Po povratku iz Like četa je kompletirana da bi kasnije sve rjeđe, i samo s ma­ njim snagama nakratko, vršila zadatke van matične teritorije. Svima je bilo ja­ sno da će ustaše, čim prikupe jače snage, ponovo izvršiti napad na našu malu republiku sa centrom u Kordunskom Ljeskovcu. Početkom maja 1942. godine na slobodnoj teritoriji južnog Korduna rela­ tivno je vladao mir i tekao, moglo bi se reći za ratne uslove, mirnodopski ži­ vot. Na Petrovoj gori vodila se dramatična borba za živote dese­ tak hiljada muškaraca, žena i djece u zbjego­ vima na Petrovoj gori i selima oko nje. Pre­ ko naših položaja po­ vremeno su prelijetali neprijateljski avioni koji su vjerovatno ta­ mo, na Petrovoj gori, bacali svoje smrtono­ sne terete.

Dečak bez roditelja sam u zbegu

171 Spisak žrtava ustaškog terora u crkvi Budmirić: ZADNJI POZIV VOJSKOVUUJI: IZBJEGLOM PUČANSTVU!

Pravoslavnom pučanstvu, koje je pod terorom parti­ Ajduković Marka Bacan 28 zana izbjeglo od svojih domova u šumama iz okoline Ajduković Mile Rade 57 Vrnograča, Bojne, Bruvna, Brezovopolja, Čavlovice, 2i.ro- vacaf Leskovca, Rujevca i t. d. stavlja se do znanja, da su Ajduković Pere Anđa 55 hametom potučeni partizani u Petrovoj gori, da se pravo­ Ajduković Rade Dragića 11 slavno pučanstvo povratilo svojim kućama i da se za njih Ajduković Rade Janja 22 brinemo u svakom pogledu, da dodju do mirnog života, zaštićenog od terora partizana. Ajduković Rade Mileva 17 Svaki od Vas može se uvjeriti o istini. Ajduković Rade Pajo 17 Nadalje stavljamo do znanja, da nitko dirat neće u pravoslavnu vjeru, da je osnovana pravoslavna crkva u Ajduković Veljka Pajo 25 Hrvatskoj, da se na Uskrs održavala služba Božja za Ajduković Veljko 61 pravoslavno pučanstvo. Babić Janka Miljka 3 Ne dajte se varati! Obračunajte sa svakim, tko Vam sprieči povratak! Pošaljite Vaše delegate, da se ustanovi Babić Petra Anđa 8 kako ćemo Vas poslati Vašim domovima. Babić Petra Janko 23 Ovom pozivu ako se ne odazovete u roku uključivo do 9. travnja 1942. godine, bit će sva mjesta, u kojima se Babić Petra Marko 31 zajednički sa komun.-četnicima^nalazite, i za koja mi Babić Petra Slavko 9 mjesta točno znamo, gdje se nalaze — a znamo J za skro- Babić Rake Petar 71 višta u šumama — najtežim bombama iz zraka uništena. Vratite se kući, jer ako Vaše zemlje ne obradite, Bajić Aćima Marko 61 umriet ćete u budućim mjesecima od gladi! A sa naše Bajić Bože Joka 47 strane neće biti samilosti, ako ovu zapovjed ne poslušate. Već se je povratilo osim pučanstva u kotarima: Bajić Đure Dragića 23 Vrginmost, Vojnić i Slunj i pučanstvo pravoslavne vjere Bajić Đure Dušan 6 u Bosni, te se vraćaju sretni svojim kućama, jer su vidili Bajić Đure Mara 18 da su bili zavedeni od plaćenika, boljševika i Židova Moskve i Londona, te lažnim vještima preko raznih krugo- Bajić Đure Miljka 7 valnih postaja prevareni. Bajić Đure Savo 12 GLAVNI STAN POGLAVNIKA, Bajić Ilije Boja 54 VOJSKOVODJA I ZAPOVJEDNIK Bajić Ilije Nikola 65 Đukić Jove Dragan 10 Bajić Jovana Stana 17 Đukić Jove Dragica 16 Bajić Nikole Rajko 6 Đukić Jove Mika 12 Bajić Nikole Stojanka 2 Đukić Jove Sava 18 Bajić Nikole Zorka 3 Đukić Petra Ilija 30 Bajić Petra Janja41 Đukić Petra Jovo 43 Bajić Svetozara Mara 5 Gak Ilija 61 Bajić Svetozara Mirko 6 Gak Ilije Dušan 31 Bajić Svetozara Štaka 2 Gak Ilije Marko 51 Blanuša Miloša Rade 17 Gak Marka Mladen 16 Blanuša Stanka Miloš 38 Grbić Dragica 28 Ćulibrk Ilije Slavko 5 Grbić Đure Mile 68 Ćulibrk Nikole Ilija 37 Grbić Đure Miljka 27 Ćuruvija Jove Pero 31 Grbić Marka Anđa 40 Ćuruvija Mile Dušan 21 Grbić Marka Božo 30 Ćuruvija Mile Marko 18 Grbić Marka Marija 32 Ćuruvija Pere Mile 51 Grbić Marka Miladin 41 Cvetićanin Jovana Sava 65 Grbić Marka Mileva 8 Cvetićanin Mihajila Luka 36 Grbić Marka Stevo 32 Cvetićanin Miladina Rade 61 Grbić Miladina Janja 4 Cvetićanin Mile Stevo 20 Grbić Miladina Ljubica 11 Cvetićanin Pere Luka 35 Grbić Miladina Marija 42 Cvetićanin Pere Mile 29 Grbić Miladina Marko 3 Cvetićanin Pere Savo 62 Grbić Mile 58 Cvetićanin Rade Miloš 23 Grbić Mile Milan 53 Cvetićanin Save Miloš 22 Grbić Mile Milutin 28 Cvetićanin Stojana Jovo 50 Grbić Mile Nikola 51 Cvetićanin Tome Mara 65 Grbić Mile Stevo 21 Đenić Duke Petra 41 Grbić Stojana Marko 62 Đenić Đure Janko 41 Grmuša Ilije Pero 41 Đenić Đuro 51 Grmuša Mile Đuro 16 Đenić Mile Dušan 23 Grmuša Milja 43 Đenić Pere Petra 41 Grmuša Nikole Jovo 51 Đenić Rade Blaže 15 Grmuša Nikole Rade 41 Đenić Stanka Mileva 16 Grmuša Pere Jovo 16 Đenić Stanka Stevo 18 Kesić Đure Bajo 21 Đenić Steve Rade 4 Kesić Đure Rade 18 Đenić Steve Stanko 68 Kesić Ilije Božo 4 Došen Jove Milan 31 Kesić Ilije Mile 6 Došen Mile Nikola 34 Kesić Ilije Milja 11 Đukić Ilije Ljuba 8 Kesić Ilije Stoja 8 Đukić Ilije Ljuban 13 Kesić Jove Mara 10 Đukić Ilije Mara 4 Kesić Jove Stevo 10 Đukić Ilije Milja 6 Kesić Mihajila Đuro 61 Kesić Mile Anka 66 Pemac Marka Živka 7 Kesić Pere Jovo 71 Pemac Miloša Ljuban 16 Kesić Petra Ilija 41 Pemac Spase Đuja 71 Kesić Petra Sava 37 Pemac Vase Milan 16 Kesić Stojana Vida 71 Pilić Miladina Pero 25 Komadina Ilije Đuro 18 Pilić Milana Rade 27 Komadina Ilije Jovo 25 Romanić Stojana Mile 36 Komadina Jove Jovo-Jože 62 Romić Mile Rade 53 Komadina Jove Petro 31 Romić Pero 46 Komadina Jove Stole 60 Romić Rade Danica 22 Komadina Pavla Ilija 56 Romić Rade Mica 19 Malbaša Trivuna Nikola 70 Romić Rade Mika 53 Malbaša Trivuna Stole 56 Romić Rade Milica 24 Mandić Mile Stoja 42 Romić Rade Stana 29 Mandić Rade Mika 4 Škorić Damjana Janja 47 Mandić Rade Mileva 7 Škorić Smilja 53 Medić Marija 51 Škorić Tadije Stanko 61 Medie Mike Stanko 51 Stanka Mileva 6 Medić Mileta Miladin 41 Stević Đuja 81 Medić Mileta Nikola 31 Stević Đure Mile 51 Medić Stanka Gajo 15 Stević Ilije Stana 27 Medić Stanka Janja 27 Stević Laze Pero 32 Mikeša Bože Ljuban 4 Stević Marka Pero 28 Mikeša Bože Milan 49 Stević Mile Anka 63 Nikolić Ilije Dragan 12 Stević Pere Desanka 4 Nikolić Ilije Đuro 15 Stević Pere Ljubica 2 Nikolić Ilije Mara 6 Stević Pere Štaka 13 Nikolić Ilije Mile 40 Stević Stevana Slavko 21 Nikolić Ilije Mile 8 Tatić Đukana Marija 46 Nikolić Ilije Pero 25 Tatić Luke Ljuban 18 Nikolić Marka Ilija 71 Tatić Mile Luka 41 Nikolić Ninka Stana 39 Tatić Mile Miloš 37 Nikolić Spase Đuro 22 Tatić Miloša Milja 63 Nikolić Stevana Ilija 38 Tepavac Jove Janko 66 Oljača Nikole Petar 46 Tepavac Ljubica 36 Oljača Petra Đuro 19 Tepavac Milana Sava 62 Oljača Petra Miloš 2 Tepavac Mile Vid 52 Oljača Petra Stana 14 Tepavac Mile Vitomir 46 Papović Jove Nikola 23 Tepavac Pava 81 Pemac Janka Marko 55 Tepavac Rade Bogdan 24 Pemac Janka Miloš 46 Tepavac Rade Dušan 34 Pemac Janka Stevo 37 Tepavac Sava 51 Pemac Janka Vaso 66 Tepavac Staniše Stojan 66 Pemac Jovana Stana 72 Tepavac Steve Milan 23

174 Tepavac Stojana Spase 36 Vignjević Đure Stevo 33 Tepavac Vida Draga 6 Vignjević Ilije Mika 70 Tepavac Vida Đuro 7 Vignjević Marka Milan 14 Tepavac Vida Ljubica 47 Vignjević Marka Sava 17 Tepavac Vida Mika 11 Vignjević Mile Božo 71 Tintor Mile Milan 56 Vignjević Mile Marko 51 Tintor Mile Pero 71 Vignjević Miljka 26 Tintor Pere Jovo 19 Vignjević Nikole Janko 4 Tintor Stanka Sava 61 Vignjević Nikole Mara 7 Veselica Dane Rade 61 Vignjević Nikole Sava 3 Veselica Pere Ilija 17 Vignjević Rade Nikola 66 Veselica Pere Miloš 21 Vignjević Stojana Milan 17 Veselica Pere Mirko 16 Višnjić Mile Rade 51 Vignjević Bože Lazo 21 Zorić Jove Đuro 51 Vignjević Đure Marko 22 Zorić Nikole Mile 32 Vignjević Đure Stanko 21

Osuđeni na smrt samo zato što su pravoslavne vere Istina, sve su češće stizale i ohrabrujuće vijesti, koje su govorile o velikim us­ pjesima partizana u Lici, Bosni i u drugim krajevima Jugoslavije.

175 Reorganizacija u Drugom kordunaškom partizanskom odredu Druga četa 3. bataljona Drugog KPO polovinom maja 1942. narasla je na vi­ še od 250 boraca, a seoski rezervni odredi su bili dobro organizovani kao do­ bra rezerva četi. Tih majskih dana izvršena je reorganizacija, tako što je od 2. čete 3. bataljona Drugog KPO formirana i 5. četa 3. bataljona Drugog KPO. Za komandira ove čete postavljen je Vasilj Božić, a za komesara Marko Tolić. Ko­ mandiri vodova su bili: Milan Zobenica iz Bugara, Dragan Dmitrović i Dragan Grgić iz Mutnika, a delegati vodova: Radovan Grgić, Anton Ružić i Toni An- tonijević. Bez obzira na sve to, zbog neznanja i malog iskustva, mnogi omla­ dinci nisu se vratili iz prve borbe. Puni poleta i želje za isticanjem češće su ginuli od starijih boraca. Narod, a i mnogi borci počeli su sve više vjerovati da je najteže prošlo. Zi­ ma je prošla, otoplilo je a šume distale. Sve je to ulivalo nekakvo uvijerenje da nam ustaše više ne mogu ništa.Izbjeglice iz srpskih sela Cazinske krajine uklju­ čile su se u rad za potrebe NOB, pomagale su ovdašnjim seljacima kod kojih su bili smješteni i sa njima dijelile i dobro i zlo. Neke porodice iz Rujnice i Bugara i iz drugih sela Cazinske krajine, sa de­ sne obale Korane, posijale su ponešto kukuruza, krompira i drugog povrća u nadi da će na jesen uživati u plodovima svoga rada. Svi muškarci, pa i mlađe žene bez djece i djevojke, bili su uključeni u redove čete ili u jedinice seoskih rezervnih odreda. Neki od starijih, pa i oni što su među prvima sa puškom ili roguljama u ruci 1941. godine pošli u borbu protiv ustaškog nečuvenog tero­ ra, sve su češće ustupali svoje oružije i mjesto u borbenom stroju čete mlađim borcima; obično sinu ili rođaku, a zatim su odlazili da pomognu ženama i sit­ noj često brojnoj djeci. Neki su se povlačili u pozadinu i radili u narodnim od­ borima ili su organizovali rezervne partizanske odrede po selima. Uglavnom su svi, od pionira pa do starca, na različite načine pomagali NOB-u. Tokom juna 1942. kroz sela slobodne teritorije južnog Korduna prošlo je nekoliko dobro naoružanih i sasvim vojnički opremljenih partizanskih jedi­ nica. Za borce i narod ovih sela to je bilo snažno ohrabrenje. Čete, kompletno naoružani i lijepo uniformisani mladi borci, poslije završenog zbora, izvodili su prave vojničke vježbe od strojevog egzicira do taktičke vježbe (napad i od­ brana) pod komandom sposobnih, takođe, vrlo mladih komandira. U to vrijeme ovdje su defilovale i proleterske čete, naoružane novim puška­ ma, puškomitraljezima i teškim mitraljezima. Sve te manifestacije snažno su učvršćivale i podizale narodu i borcima ovdje prilično poljuljani moral poslije zimskih i ranijih proljetnih događaja koji su se odigrali na ovom prostoru. Omladina i narod uopće, a naročito omladinke, dočekivali su pjesmom i darovima pridošle partizane. Omladinke su darivale borce košuljama, čarapa­ ma, a puškomitraljezce još i kitile vezenim peškirima i maramicama. Narod je nesebično iznosio hranu i druge ponude, a omladinci i omladinke su se javlja­ li da sa novopridošlim partizanima krenu u borbu. Naše čete na svojim položajima uglavnom su se odmarale, a pri tom, na is­ turene položaje slale su na smjenu pojedine desetine. Povremeno su vršene i

176 manje akcije upada na neprijateljsku teritoriju. Nekoliko puta su izvršeni upa­ di na teritoriju Cazinske krajine. Ove akcije su uglavnom vršile dijelom snaga, 5. četa 3. bataljona Drugog KPO. Jedna takva akcija nije uspjela, i tom prilikom je poginuo borac puškomitraljezac Zorić Ilija čiji su mitraljez zarobile ustaše. Pomenuti neuspjeh čete Vasilja Božića omogućio je njegovim starim pro­ tivnicima da ponovo pokušaju Vasilja ukloniti sa komandnog položaja. Ovaj put su se starim pridružili i novi protivnici iz njegove čete, kao i neki ljudi iz Bugara i Rujnice. To su bili uglavnom ljudi koji su se bojali Vasilja i zato ga ni­ su voljeli. Na njihovu žalost, ni ovaj put im nije pošlo za rukom da Vasilja uklone, jer je većina boraca i narod ovih sela slobodne teritorije na južnom kordunu vo­ lio Vasilija i pomagao mu da uvijek izbjegne neprijateljski smrtonosni udarac. Bosanska Krupa je gradsko naselje u opštini istoimenog naziva, naseljena mešovitim stanovništvom Muslimanima, Srbima i Hrvatima. Nalazi se na obe obale Une, ima više prigradskih naselja. Krupa je raskrsnica više puteva, ima železničku stanicu na pruzi Bihać - Bosanski Novi, što joj daje veliki značaj u ekonomskom i vojničkom pogledu. Okupacijom zemlje Bosanska Krupa je postala jedan od većih garnizona okupatora, ustaša, domobrana i ustaške mi­ licije. Krupa je tokom rata više puta bila razorena od strane okupatora i ustaša. Bi­ la je centar ustaških zločina 1941, tamo su Srbi masovno ubijani u Sokolskom domu, na obližnjim stratištima, na Crnom jezeru, Jezerskom, na Grmeču itd. Krupa je više puta početkom ustanka bila napadana od strane ustanika. Posle masovnog ustanka u krupskoj opštini bilo je i četnički orjentisanih ustanika, pojedinaca i jedini­ ca, na primer, ustaničke jedinice u Banjanima, Ivanj­ skoj i u nekim jedinicama u podgrmečkim selima. O tim i drugim problemima protiv kojih se trebalo bo­ riti govorio je u selima Podgrmeča i dr Mladen Sto- janović. Izlaganja dr Mladena Stojanovića i ostalih ruko­ vodilaca odnosila su se na stanje u Podgrmeču i se­ lima sreza Bosanska Krupa i u Cazinskoj Krajini. Evo izvoda iz izlaganja dr Stojanovića. Govoreći o stanju u narodu i vojsci na području Prvog krajiškog odreda, drug Stojanović je rekao: „Ja sam po naređenju Štaba za Bosnu i Hercegovinu do­ šao da pomognem savjetom i da ispravim greške ko­ Doktor Mladen Stojanović, je su učinjene u borbi, da podignem moral, da organizator ustanka povežem čvršće Prvi i Drugi odred“, naglasio je on. na Kozari i komandant „Vojska je na mene ostavila najljepši utisak... Ko­ drugog Krajiškog odreda, mandiri su pravi vojnici, čvrsti, pouzdani i discipli- narodni heroj novani. Oni treba u štabovima svojih četa da vode evidenciju o svemu u četi: o oružju, opremi, odjeći, zdravstvenom stanju itd. Svakodnevni izvještaji tre­ ba da izostanu kao suvišni teret. Partizani su mladi, poletni, čvrsti i djelomič­ no sirovi. Ima i ćudljivih elemenata koji se polako savijaju.

177 Partizani koji su u vodovima rasuti po selima nijesu u svemu pravi vojnici, nemaju svijesti o tome da smo mi vojska; narodu se ne nameće utisak o našoj vojnoj snazi baš zbog te razbijenosti. Vojnik na taj način stiče dušu seljaka ko­ ji izbjegava šire poduhvate i borbu. Ne postoji kontakt između pojedinih jedi­ nica i zato nema ujednačenosti u životu i radu naše vojske. Moramo hvatati čvršće veze jedni s drugima, slati jedni drugima deseto­ dnevne izvještaje o akcijama, tako da se dobije utisak o zamahu i snazi našeg ustanka i naše borbe. Treba također da stvorite i kod pozadine sliku o svojoj snazi i da joj nametnete svoju političku svijest. Vaš me je narod dočekao sa oduševljenjem, željan da čuje sve o našoj borbi i njenim ciljevima, a to je do­ kaz da je narod zainteresovan za našu borbu i i njene izglede“, istakao je dok­ tor i nastavio: „Postoji kod nekih uvjerenje da politički komesari nijesu potrebni, da su to komunisti koji rade samo za svoju Partiju, da su to ljudi ko­ ji će danas-sjutra počistiti sve svoje političke protivnike,itd. To nije tačno. Po­ litički komesar je onaj koji daje pravilnu političku liniju svojoj jedinici, on podiže autoritet komandiru, a dužnost komandira je da pomaže polit, kome­ saru u njegovoj misiji, jer polit, komesar širi vidik svojih partizana. Ne treba zaboraviti da je polit, komesar vojnik kao i svaki drugi, on je borac, a ne kan­ celarijsko lice. Partizani treba da nose propisne značke. Svako nošenje kakvih drugih zna­ kova znak je nediscipline i zato će biti kažnjeno, jer ovo je vojska dobrovolja­ ca u kojoj mora da vlada disciplina, kritika i samokritika. U početku ustanka bilo je svega i svačega, bilo je dosta samovolje i pljačke, ali to sve postepeno opada. Bilo je prilično grešaka. Bilo je ljudi koji su tražili da sve bude komunističko. Ta skretanja ulijevo bila su pretjerana i štetna po Narodnooslobo- dilačku borbu. Bilo je i ljudi koji nijesu htjeli borbe sa Itali- janima. To su desni kapitulanti, to je pretvaranje žive revolucionarne snage naroda u smrdljivu močvaru. Ova 24 dana otkako sam ovdje, vidio sam da se stanje dobro popravilo. Na­ ročito pohvaljujem akciju Radićkog voda u Grmuši. Mi ćemo pomoći svim snagama Drugog odreda da Prvi odred potpuno očisti teren od neprijatelja, stupićemo u usku saradnju i sa odredima iz Banije“, rekao je legendarni dok­ tor sa Kozare. Bosanska Krupa prvi put je oslobođena 20. juna 1942. Tada je bio oslobo­ đen veći deo grada na desnoj obali Une. Deo na levoj obali reke ustaše su ta­ da, uz podršku Muslimanke milicije, uspele da zadrže. U periodu od 20. juna do 15. jula 1942. partizani su imali vlast u Krupi. Tada je ustanovljena narod­ na vlast, a Krupa je postala centar NOP-a za Bosansku Krupu i nekoliko sela krupske opštine na dsnoj obali Une. Krupa je drugi put oslobođena 5. novembra 1942. posle oslobađanja Biha­ ća, a ustaše su tada bez borbe napustile grad i tom prilikom poveli deo musli­ manskog stanovništa u Bosanski Novi. Otišli su uglavnom oni koji su u leto 1941. činili zločine nad Srbima. Tada je Krupa bila oslobođena skoro tri me- seca, od 5. novembra 1942. do 30. januara 1943. godine. Bosanska Krupa je, kao naselje, u toku rata imala 476 ubijenih Srba civila koji su bili žrtve ustaša i 176 poginulh boraca NOR-a. Ukupno u opštini Bosanska Krupa, uključivši

178 sela na levoj obali Une koja su pripadala opštini Krupa, ubijeno je 3717 Srba civila kao žrtava ustaško-fašističkog terora. Krupska opština imala je je 842 poginula borca NOR-a. U opštini Bosanska Krupa i na levoj obali Une, praktično uništena su srp­ ska sela i zasoci: Pištaline, Podgomile, Perna, Podvran, Dobro Selo, Mrazovac, Ivanjska, Jezersko, Banjani, Baštra, Glavica, Varoška Rijeka, Otoka, Memić Se­ lo, Voloder i druga. Većina ovih naselja su etnički ostala čista od Srba još u le- to 1941. godine. Za vreme Bihaćke republike i stanovnici Bosanske Krupe su izabrali naro­ dnu vlast - NOO po selima i opštinama, a Krupa je postala centar kuturnog, ekonomskog i svakog drugog zbivanja i života. Muslimanski narod je masov­ no prilazio NOP-u, organizovane su masovne organizacije NOF, USAOJ i AFŽ, a mladi ljudi su stupali u partizanske jedinice. Posebno treba istaći i značaj slobodne Velike Kladuše u vremenu februar - mart 1942. i Bosanske Krupe juni - juli 1942. godine. U to vreme je snažno u mase muslimanskog naroda prodrlo saznanje o NOP-u i partizanima, razbijene su ustaške laži koje su u narod unosile strah jer se govorilo da su partizani, u stvari četnici, koji će poklati sve Muslimane ako im se dozvoli da dođu u njihova sela. Prisustvo partizana u Velikoj Kladuši i Bosanskoj Krupi i kratak upad partizana 3. bataljona 6. krajiške brigade sa ko­ mandantom Hamdijom Omanovićem na čelu, 2. septembra 1942. godine u Cazin, neosporno je znatno promenilo mišljenje i odnos Muslimana prema NOP-u i partizanima. U jesen 1942. narod Bosanske i Cazinske krajine sve više postaje spreman za saradnju i pomoć NOP-u. Valja istaći da je srpski narod Bosanske Krupe i srpskih sela krupske opštine neopisivo stradao od ustaša u toku leta 1941. go­ dine. Primer za to je selo Pištaline koje je toga leta imalo više od 1.300 žrtava ustaškog terora, a grad Krupa i sela opštine više od 3.700 žrtava ustaško-faši­ stičkog terora. Iz sela i grada Krupe poginulo je više od 800 boraca za slobodu svih naših naroda. Borci iz Krupe, Cazinske krajine i pomenutih sela borili su se u redovima krajiških, banijskih, kordunaških i ličkih brigada, ginući na prostorima Grme- ča, Cazinske krajine, Banije, Korduna, Like sve do Sutjeske, Zelengore, Hrvat­ ske i Slovenije. Bosanska Krupa, za okupatora važno mesto, konačno je i sasvim oslobo­ đena 24. aprila 1945. godine. Svedoci strašnih događaja u vreme letnje ofanzive (1942) na srpska sela ju­ žnog Korduna govore. Među njima je i jedna od šest kćeri komandira čete Va- silja Božića, tada omladinka i skojevka Milka Božić. Pričala je kako je ona sa majkom Dragojlom i ostalom djecom Vasilja i Dragojle Božić (bilo ih je tada devetoro) bježala ispred noža koljača, sklanjajući se po šumarcima i dolina­ ma. Tog dana su stigli u šumu Mašvinu da bi se pridružili velikom zbegu na­ roda. U toj potresnoj priči Milka Božić je rekla: „Onog dana, pred sam neprijateljski napad na naša sela, sjećam se, bio je to četvrtak, bili smo u Rujnici. Kopali smo kukuruz koji smo posijali na zemlji Gr- bića Vukana i njegovog brata. Bila je to neka vrsta mobe, okupilo se nas oko

179 dvadesetero, većinom omladina. Bilo je veselo uz kopanje, kao i ranije u mir­ no vrijeme, pjevali smo i šalili se. Nedaleko od nas na položajima prema Ilidži (Gata) nalazili su se partizani. Neki borci su učestvovali u kopanju, a neki su dolazili, šalili se i zadirkivali cure. Sve u svemu, toga dana do ručka bilo je sve u redu, veselo i lijepo. Nešto poslije ručka, otac je došao sa položaja i počeo da ruča. Stigao je ku­ rir i dao mu pismo. Otac je pogledao pismo, nije ni dovršio ručak, bacio je ka­ šike u travu. Mama ljuta i iznenađena tim njegovim postupkom, upita ga šta to radi, kako će vratiti ženama kašike. Otac nije ništa rekao, sve nas je samo stro­ go, istovremeno i tužno pogledao. Veljo Miljković, jedan od očevih bliskih dru­ gova, koji se tu kao partizan našao, a inače je izvodio stalno njemu svojstvene šale i time izazivao opštu veselost i smijeh, ovaj put se i on odmah uozbiljio i prestao se smijati, a to nije bio dobar znak. Svi smo znali da nešto nije u redu. Otac se negdje udaljio, a nešto kasnije kod nas dođe Mile Dmitrović i kaže nam, „ajte vi, ostavite sada kukuruz, treba što prije sa djecom ići u Močila. Nastalo je komešanje, ali smo se brzo prikupili i krenuli u Ljeskovac. Kada smo stigli do Štrpčevih kuća vidimo da se i oni spremaju, a partizani bugaračkog odreda pri­ kupljaju. Neke porodice su već ranije krenule u Ljeskovac. U Ljeskovcu kod Kukića kuća vidimo da se i ovdje svi spremaju za pokret. Pakuju se vrijedne i najpotrebnije stvari, a druge sklanjaju van kuće i sakriva­ ju od pljačkaša. Spremaju se zaprežna kola i u njih tovari žito i ostale stvari. Na­ rod namjerava da ponese sve što može. Naša mama stalno govori da Vasilj nije rekao da treba bježati iz Ljeskovca, a ja sam dobro čula i njega i Milu Dmitrovića kada su nam rekli da treba što prije poći u Močila. Mama pita pa kuda ćemo a ja kažem - kuda svi ovi ljudi tuda i mi. Iako smo ovdje bili izbjeglice imali smo dosta robe koju smo još prošle go­ dine prenijeli iz Crnaje. Uzeli smo ponešto za ponijeti ali ne mnogo, a ostalo smo strpali u kovčeg koji smo ostavili u podrumu. Kovčeg smo još zatrpali travom, mislili smo da to pljačkaši neće naći, potajno vjerujući da napada ne­ će ni biti, a ukoliko bude partizani će braniti selo. U Ljeskovcu smo se zadrža­ li do petka ujutro. Kada su ustaše počele pucati, Ljeskovčani iz kuće gdje smo i mi bili počeli su bježati i mi smo krenuli za njima. Pobjegli smo u Ljeskovačku kosu i tamo se toga dana do podne zadržali, krijući se po dolinama i šumarcima nedaleko od kuća u Kordunskom Ljeskov­ cu. Kada smo vidjeli da su ustaše i palikuće stigle u selo i počele paliti kuće, bi­ lo nam je jasno da u Kosi nije sigurno. Neki su i dalje ostali tamo da se kriju vjerujući da ustaše neće smjeti ući u Kosu, a mi smo nastavili bježati dalje pre­ ma Mašvini. Kada smo prešli Krivodol i izašli na jedno uzvišenje vidjeli smo stravičan prizor; Ljeskovac je bio u plamenu. Kratko vrijeme smo se na tome brdu odmarali i posmatrali šta rade naše komšije iz sela Cazinske krajine, a onda smo nastavili preko brda i dolina bježati. Negdje poslije podne stigli smo kod mašvinske crkve, a zatim se sklonili u šumu Mašvine. Za vrijeme bježanja od Ljeskovačke kose do Mašvine bili smo se nekako rasuli, ali smo se tamo po­ novo prikupili. U Mašvini smo našli dosta nama poznatih porodica iz Crnaje, Ljeskovca, Basare i drugih sela.

180 Tako prikupljeni očekivali smo pokret prema Močilima. Za vrijeme tog če­ kanja vladala je tišina, napetost i strah. Govorilo se da su naše čete vodile bor­ bu sa ustašama u Mašvinskoj šumi. Neki su govorili da su ustaše istjerane iz šume, ali su neki vjerovali da još uvijek prijeti opasnost da su ustaše negdje u blizini. Pao je prvi mrak kada je u zbjegu nastala panika. Na drugoj strani zbjega od mjesta gdje smo se mi nalazili, nastao je strašan lom i vriska žena i djece. Od­ jekivali su zastrašujući zvuci u šumi. Neko je viknuo - bježite narode, evo us­ taše kolju sve redom. Razbježali smo se na sve strane po šumi. Naša mama je uspjela nas četvoro zadržati okupljene uza se. Nosila je malog Dragana, a nas tri smo trčale za njom. Nakon minut-dva trčanja u nepoznatom pravcu, pono­ vo je u šumi zavladala tišina i mi smo zastali“, kazuje Milka Božić. Prvog dana ofanzive u jutarnjim časovima 2. četa 4. bataljona Drugog KPO nalazila se na jugoistočnim padinama planine Mašvine. Nalazilo se tada uz če­ tu i stotinjak boraca, pripadnika rezervnih seoskih odreda. I oni su želeli uče­ stvovati u proboju, iako su bili naoružani uglavnom hladnim oružijem - bodežima, roguljama, sekirama, a samo poneko od njih imao je nešto i od va­ trenog oružija. Neki borci seoskih odreda toga jutra su sačekali palikuće u se­ lu, ali su posle neravnopravne borbe morali odstupiti u šumu, a neki su braneći svoje ognjište i sami u kući izgoreli. Pre nego što je četa stigla u Mašvinu, tamo je stiglo i prikupilo se mnoštvo izbeglica, najviše je u zbegu bilo žena sa sitnom decom i poneki starac sa njima. Mnogi su u Mašvinu stigli u toku noći i toga jutra. Ljudi su od kuće krenu­ li u zaprežnim kolima, pretrpanim životnim namirnicama i drugim stvarima. Poterali su neki i preostalu stoku: krave, ovce, natovarene magarce, itd. Sve je to opterećivalo ionako veliki zbeg naroda i otežavalo prikrivanje, po­ kret i proboj iz obruča. Narod je u zbe­ gu bio vidno uplašen, ali i nezadovoljan time što su se partizani iz sela povukli skoro bez borbe i tako narod i imanja prepustili na milost i nemilost ustašama i brojnim pljačkašima, koljačima i pali­ kućama iz susednih muslimanskih i hr­ vatskih sela. Pokušao sam toga jutra da u zbegu pronađem majku Katu i sestre, nisam uspeo, ali sam se ponadao da su i one u toku noći uspele preći u Močila u Zbeg na slobodnu teritoriju. Posmatrao sam ogromnu šumu Mašvinu i poverovao da ustaše neće imati snage ni volje da sve to pretresu.

Ostaci pravoslavne crkve u Kordunskom Ljeskovcu

181 Nedaleko od zbega u Mašvini četa je nešto čekala, znali smo da treba ići u proboj preko puta Slunj - Rakovica prema Močilima, kako bi se narod zašti­ tio na putu prema Močilima, Vrelu Mrežnice i Zbjegu. Za vreme tog iščekiva­ nja kroz četu prođe zloslutni glas: „Ustaše su u šumi Mašvine“. Ova vest nas je neprijatno iznenadila, jer smo upravo Mašvinu smatrali još uvek našom i od nje očekivali bar privremeni zaklon i spas za brojni nemoćni narod koji se tu sklonio, i još je uvek tamo pristizao. Ustaše su verojatno uočile značaj ovih položaja za partizane i pogodnost velike šume za sklonište izbeglog naroda, pa su noću između 17. i 18. jula, pre početka napada, neopaženo ušle u šumu i zaposele njene visove. Ovi ustaški položaji su slučajno toga jutra otkriveni. Otkrili su ih borci nekog od seoskih rezervnih odreda na zadatku izviđanja, kada su iznenada upali u ustašku za- sedu. Ustaše su bez šumova nameravale likvidirati patrolu, uhvatile su jednog ali su ostali uspeli pobeći, jer ustaše nisu htele otkriti položaj pucnjavom. Be- gunci iz ustaške zasede našli su se ubrzo među izbeglicama, a zatim i u četi. Po­ kazali su ovi ljudi mesto ustaških položaja, što je znatno olakšalo da se ustaše potisnu iz šume. Za vreme dok su vršena izviđanja i pripreme za napad na otkrivene ustaš­ ke položaje, osmatrali smo sa naših položaja koji su nam omogućavali dobar pregled srpskih sela južno od Mašvine. Videli smo stravičan prizor. U Kor- dunskom Ljeskovcu i u drugim našim selima redom su paljene kuće, štale i druge zgrade. Dizali su se u nebo brojni crni dimovi i crveni jezici plamena. Po ovim strašnim znacima lako se moglo odrediti gdje su u tom momentu stigli krvnici koljači, pljačkaši i palikuće. Među borcima u četi bilo je i onih koji su znali da im porodica nije pobegla daleko od kuće. Ove ljude su obuzimale zle slutnje, strahovali su za sudbinu svojih najdražih. Tu i tamo videli smo grupe muškaraca, žena i dece koji su, očigledno, kasno krenuli od svojih kuća ili iz ku­ ći bliskih skloništa. Sagledavši opasnost za svoje živo­ te i za živote svoje dece, ovi nesretni i vrlo uplašeni ljudi pokušavali su izbeći nož krvnika, bežeći što da­ lje od sela i svi težeći da stignu u Mašvinu. Neke porodice su u tom pokušaju imale sreće i uspele su pobeći. Nažalost, mnogima to nije pošlo za rukom. Neki su u neposrednoj blizini kuće, a neki na putu ili u slabom skrovištu bili uhvaćeni od strane brojnih tragača koje su ustaše vodile kao pse za otkri­ vanje, hvatanje i klanje nemoćnih staraca, žena i de­ ce. Ove životinje u ljudskom obliku klale su sve redom - od nemoćnog starca do deteta na majčinim Miloš Mićo Boca imao je grudima. Kasnije smo saznali za niz slučajeva da su tada 13 godina uhvaćene i na jednom mestu zaklane kompletne po­ rodice sa po desetak članova. Jedan od preživelih svedoka tih strašnih događaja je i Miloš Mićo Boca, sin Mile Boce iz Crnaje. Tada je bio dečak, star trinaest godina i sa majkom i de- lom porodice uspeo je izbeći ustaški nož i preživeti stradanja našeg naroda, ali

182 je pretrpeo sve strahove i lično video mnoge pa i svoje najbliže - zverski pobi­ jene i tako ostavljene. „Onogjulskog dana 1942. godine, jutrom rano, počela je pucnjava. Uoči to­ ga dana saopšteno je da treba bježati u Močila preko Prisjeke. Kasno smo kre­ nuli i stigli u Jamare. Tamo je već bilo puno naroda. Nešto kasnije pojavio se među narodom partizan na konju. Vikao je da se što prije treba skloniti u šu­ mu, špilje i pećine. Rekao je da smo napadnuti sa svih strana od mnogo jačeg neprijatelja“, kaže, pored ostalog, Miloš Boca i nastavlja: „Moja majka Milka pokupila je svu djecu i povela u Zinajića pećinu koja se nalazila na ponoru rje­ čice Suvaje. Kada smo stigli u pećinu, tamo je već bilo puno naroda. Na samom ulazu, koji je bio vrlo dobro maskiran i neprimjetan, stajale su kace sa žitom i druge životne namirnice. Bilo je tu i raznih sanduka, ali i konja i krava. U dubini pećine našli smo mnogo ljudi, žena i djece. Narod je bio snabdje­ ven raznim sredstvima za osvjetljavanje (svijeće, lampe, baterije). Mi nismo ništa od toga imali. Služili smo se osvjetljenjem drugih i tako stigli do samog jezera, dublje u pećini. Blizu tog jezera smo se smjestili. Brzo smo osjetili daje tu hladno, a mi smo bili slabo, kao za ljeto obučeni, i nismo imali nikakvih po­ krivača da se utoplimo. Drhtali smo od zime. Ništa ni od hrane nismo poni­ jeli. A mala djeca su počala plakati i vikati da su gladni. Majka ih je tješila govoreći da će donijeti palente, ali od toga nije bilo ništa. Ostali smo taj dan i noć u pećini. Sutradan, 19. jula u pećinu stiže moja starija sestra Mileva. Ona je prošli dan provela krijući se u Ljeskovačkoj kosi. Bila je zajedno sa njenim svekrom Milanom Zecom i ostalim članovima porodice. Svekar je Milevu upu­ tio na jednu veliku stijenu da vidi odakle ide vojska. Čim se od skrovišta uda­ ljila dvadesetak metara do skrovišta su stigle ustaše i odmah počele da kolju. Na tom mjestu koljači su zaklali sedamnaestoro muškaraca, žena i djece. Vo­ đa ovih krvnika bio je Avdo Mujčić - prepoznala ga je sestra Mileva. Ona ga je poznavala od ranije, jer su prije rata zajedno čuvali stoku. Vidjevši šta se na tom mjestu desilo, Mileva je uspjela pobjeći. Na putu prema pećini našla je dječaka starog 13-14 godina, Milana Egića. Njegov otac Stevo Egić, kada je vi­ dio da koljači dolaze i ocijenio da ne može pobjeći, da im ne bi pao živ u ruke, sam se zaklao. Sin mu Milan pokušao je učiniti isto, ali je to učinio samo dje- limično i pored oca pao na zemlju. Koljači su prošli pored njih misleći da su obojica mrtvi. Milan se kasnije osvjestio, krenuo da traži naše ljude i takav, po- luzaklan, sreo našu Milevu. Ona ga je dovela u pećinu gdje su mu ljudi previ- li ranu. U pećini smo ostali do 20. jula. Ja sam bio strašno ozebao, pa me je majka uputila prema izlazu. Bilo je to negdje poslije podne toga dana. Pošao sam pre­ ma izlazu, ali ljudi koji su bili bliže izlazu, kao obezbjeđenje, rekoše mi da ne smijem napolje jer su ustaše pronašle ulaz u pećinu. U dijelu pećine gdje je na­ rod ostavio žito, robu i stoku čuli su se povici ustaša. Pljačkali su sve što su ta­ mo našli i dovikivali se poimenično. Čuo sam glas Murata Tovčagića koji komanduje: „Omere, bacaj bombe u pećinu“. Bacili su dvije bombe, ispalili nekoliko hitaca iz puške i povikali: „Hajmo naprid!“ Neki su ljudi vikali da ne­ maju lampi i baterija i da neće ići u pećinu bez osvjetljenja. Nisu bili sigurni šta ih tamo čeka. Čuo sam glas: „Doći ćemo sutra sa fenjerima i baterijama“.

183 Razgovor ustaša se dobro čuo nešto dublje u pećini, gdje sam se ja tada na­ šao. Svaka riječ je odzvanjala kao zvono. Čim su ustaše napustile pećinu došao je Mićo Svilar. Išao je od porodice do porodice govoreći da su ustaše pronaš­ le pećinu, te da će sutra sigurno ući u dubinu pećine i poklati narod koji tu na­ đu. Govorio je da se do sumraka treba spremiti za pokret. Tada će biti spreman vodič koji će narod povesti prema slobodnoj teritoriji u Zbjegu i Močilima. Pred noć smo izašli na kućište Jove Varićaka gdje su formirane grupe, pa smo predvođeni vodičima, krenuli prema Priseci. Kasnije smo saznali da je Todor Dražić, bježeći pred ustašama, otkrio Zinaića pećinu. Tih julskih dana 1942. godine, poslije nekoliko dana bježanja i strahovanja, sa dijelom porodice, predvođeni majkom Milkom, stigli smo na slobodnu te­ ritoriju u Močila. Na slobodnoj teritoriji Močila, Zbjeg i vrela Mrežnice tih da­ na sam sretao naše, meni poznate i nepoznate ljude, i stalno očekivao susret sa mojim djedom Radom Bocom i ostalim članovima naše familije. Nažalost, ni­ sam ih mogao sresti jer su zaslugom ustaše Mede Džafera zauvijek ostali u Ma- švini. Prilikom susreta sa Milijom Miljković, ženom Rade Požarića, saznao sam za tragediju naše porodice. Ispričala mi je ona strašnu, na prvi momenat ne­ vjerojatnu priču o stradanju starog Radeta, njegovog sina Nikole i petoro unu- čića. Pošao sam sa Milijom i još nekim ljudima da pronađem i sahranim naše mrtve. Na mjestu zločina našao sam zaklane sedmoro članova naše porodice. Po­ red djeda Radeta bili su tamo i stric Nikola sa tri njegova sina, Dušanom, Pe­ trom i Milanom. Na istom mjestu je zaklan i moj rođeni brat od strica, sin Radoša Karađorđa. Sve su to, osim djede i strica, bila djeca od jedne do sedam godina. Prilikom sahrane poklanih na tom mjestu prepoznao sam još neke Cr- najčane, a među njima i Milicu Đure Miljkovića Lokića. Na njenim grudima nalazilo se muško dijete, staro oko godinu dana. I ovo dijete je bilo mrtvo“, is­ pričao je svedok tog potresnog događaja. Bezbroj sličnih potresnih priča tada se moglo čuti od preživelih iz Bugara, Dumana, Stoline pećine, Ljeskovačke kose, Jamara, Rakovca, Sadilovca i Ma­ švine. Roditelji su svojim očima gledali kako im krvnici kolju decu i obrnuto, deca su gledala kako ustaše kolju njihove roditelje. Milka Miljković, ranije po- menuta, sakrivena, iz prikrajka je gledala kada je Medo Džafer sa grupom ko­ ljača klao porodicu Mile Boce, kao i ostale koji su na tom mestu zaklani. U prepodnevnim časovima 18. jula 1942. godine, 4. bataljon Drugog KPO sa 1. i 2. četom, napadao je na ustaške položaje koji su toga jutra slučajno bili otkriveni u Mašvini. Borbe su bile žestoke. Ustaše su držale nadvišavajuće po­ ložaje. Iako nisu imali tamo mnogo snaga, uporno su se branili. Posle nekoli­ ko silovitih juriša u kojima je dolazilo i do borbe prsa u prsa, neprijatelj je bio potisnut sa dominirajućih položaja. Četa Spase Miloševića sa delom štaba bataljona uspela se kroz Mašvinu i preko Brezovca probiti i razbiti na tom pravcu ustašku blokadu. Za 1. četom je iz obruča izašao i manji deo ugroženog naroda u Močila i Zbjeg. Toga dana u borbama po selima južnog Korduna i u Mašvini poginulo je desetak boraca 4. bataljona Drugog KPO i više pripadnika seoskih rezervnih

184 odreda. Među paiima bili su i komandiri vodova Mile Dražić iz Johovice i Mi­ lan Bjelaš iz Mašvine. Posle proboja 1. četa nije uspela zadržati teritoriju, već je nastavila marš na slobodnu teritoriju, vodeći sa sobom nešto spasenog naroda. U popodnevnim časovima, toga dana, nastala je izuzetno teška situacija. U Mašvini je ostala sa­ mo 2. četa sa stotinjak naoružanih partizana i toliko nenaoružanih ljudi sa hladnim oružjem spremnih za borbu. Uz četu se našlo nekoliko hiljada ugro­ ženih, iz svojih sela izbjeglih muškaraca, žena, a najviše dece. Neke izbeglice su još pristizale u Mašvinu bežeći pred ustašama i razjarenom masom njihovih vernih pratilaca, civila iz hrvatskih i muslimanskih sela. Ovi civili su činili ve­ ća zverstva od neprijateljske vojske. Pristizanjem u Mašvinu, vidjevši tu i par­ tizane, ljudi su se osećali sigurnije, ali su se za svaki slučaj, sklanjali po skrovitijim mestima i tako se ponovo rasipali na većem prostoru Mašvine. Sve je to usložnjavalo situaciju čete uz koju se tada nalazila ogromna masa ugroženog naroda koji je očekivao zaštitu i obezbjeđenje sigurnog prelaza na slobodnu teritoriju. Imajući sve to u vidu, komandir Vasilj Božić odlučio je da sačeka noć, vjerujući da će četa uz pomoć ljudi iz seoskih rezervnih odreda, kao i da će štab bataljona uputiti 1. i omladinsku četu iz Močila i tako razbiti usta­ ški obruč, a zatim obezbediti siguran prelaz ugroženog naroda na slobodnu teritoriju. Prilikom saopštavanja svoje zamisli o izvršenju ovog teškog i odgo­ vornog zadatka, Vasilj je saslušao primedbe i predloge komandira vodova. Po­ jedini borci, neki odbornici i uticajni ljudi pokušali su nagovoriti Vasilja da se odmah krene, tako što bi četa krenula napred i razbijala ustaške položaje, a svi sposobni za borbu, muškarci i mlađe žene bez djece, sa hladnim oružjem kre­ nuli bi za četom. Ostale izbjeglice sa decom kretali bi se iza čete. Bilo je predloga da četa ne vrši proboj, već da ostane štititi narod u zbegu Mašvine dok ne stigne pojačanje od štaba bataljona. Vasilj ove predloge nije prihvatio, verojatno zato što je znao da se takvoj masi naroda ne može uspeš- no komandovati. A ustaše bi po danu sa svojih dominirajućih položaja, upo­ trebom minobacača i teških mitraljeza, lako napravile paniku i masakar naroda koji se kreće u velikim grupama. Nije prihvatio ni predlog da se čeka pomoć iz štaba bataljona sa kojim nije imao nikakvu vezu. Ostao je pri svojoj odluci da treba sačekati noć i pod okri­ ljem mraka izvršiti proboj obruča, a zatim obezbediti da u toku noći što više naroda izađe na slobodnu teritoriju Močila i Zbjega. Nezadovoljstvo Vasiljevom odlukom unelo je kod ljudi, pa i nekih boraca nervozu, pa i nepoverenje prema Vasilju i partizanima uopšte. Neki su samo­ stalno pokušavali naći spas za svoje porodice. Pojedinci su predlagali komši- jama da pođu u hrvatska sela i tamo zatraže spas kod prijatelja Hrvata. Tako su se neki tih dana našli u Rakovačkom logoru smrti i u sadilovačkoj crkvi, gde su masovno poubijani. Kada je bila saopštena konačna odluka, odbornicima je naređeno da do pr­ vog sumraka prikupe narod i formiraju kolone za pokret. Četa je krenula na zadatak da obezbedi prolaz narodu. Jedan vod je upućen ka Prisjeci, jedan prema Rakovcu, a jedan na put gdje će narod prelaziti preko ustašama kontrolisanog puta Slunj - Rakovica.

185 Četa je osnovni zadatak izvršila bez borbe, pošto su ustaše nešto ranije na­ pustile svoje položaje. Očekivale su se velike kolone izbeglica ali toga nije bilo. Problem je nastao kod naroda u zbjegu Mašvina. O tome mi je pričao jedan od preživjelih svedoka, ka­ ko je tih dana stradao naš narod, sklanjajući se ispred ustaških koljača na raznim mjestima i na razne nači­ ne. To je Rade V. Božić iz Crnaje, tada četrnaestogo­ dišnji dečak, i ranije spominjan. Rade je o tadašnjim doživljajima rekao: „Druga četa je toga dana u Mašvini ostala sa na­ rodom sve do uveče. U Mašvinu se skrcao ogroman narod. Bilo je dogovoreno da narod sačeka dok se ne obezbijedi prolaz preko puta Slunj - Rakovica. Četa je krenula prema Broćancu da obezbijedi prolaz, a ja sam sa narodom ostao u Zbjegu. U sam sumrak sa Bliznice je ispaljena bacačka mina koja je pala i eks­ plodirala blizu prikupljenog naroda. Bilo je tu i ko­ Rade Božić nja koji su se poplašili, počeli bježati i praviti lom. kao trinaestogodišnjak Narod, misleći tako da su neki povikali da su ustaše stigle i da kolju, razbježao se na sve strane. Znam da se pričalo da su poslije ove panike stigli borci na mjesto određeno za prikupljanje naroda s namjerom da ga povedu preko obezbjeđene ceste, ali narod se nije mogao prikupiti. Neki ljudi nisu htjeli da pođu, jer nisu vjerovali borcima da je put slobodan. Tako je, koliko ja znam, to veče samo manji dio naroda prešao, a većina se razbježala po šumi. Neki borci nisu ni pošli sa četom. Znam da je sa puškom ostao u Ma­ švini Đuro Orlić, Mane Mandić i neki od Markovića iz Mašvine. Jednog dana smo sa naoružanim borcima dočekali ustaše, istina, tada je bilo najviše pljač­ kaša i palikuća iz ustaških sela. Uspjeli smo ih tada najuriti prema Basari, ali drugi put, kada su ponovo došli, Đuro i ostali borci su ih tukli, ali su brzo osta­ li bez municije. Đuro Orlić je pao mrtav nedaleko od kućnog praga. Vidjevši da je bande mnogo, a da smo mi ostali bez oružija, razbježali smo se po šumarcima i pećinama. Bio sam odvojen od mame, a sa mnom su bile sestre Draga, Ljubica i Soka. Nikola je sam sa nekim dječacima već dru­ gi dan prešao u Močila. On je kasnije pričao kako je tih dana prošao kroz us­ taški Lađevac. Dva-tri dana skrivali smo se po raznim mjestima i na razne načine, po Ma­ švini u šumarcima i pećinama. Zadnji dan, bio je to četvrtak, ustaše su pono­ vo pretraživale. Pobjegli smo u šumu, a ja kažem Soki, „ajde ti Soko nas zatrpaj u ovom žbunju (bila je tu neka vrtača), ,,a ti se poslije sakri malo dalje, poseb­ no, pa kad ustaše prođu, ti nas pred noć potraži ako ostaneš živa“. Legnem ja u tu vrtaču koja je ličila na pravu grobnicu, nalazila se u nekoj stijeni. Draga legne kraj mene, a mala Ljubica okrene se tako da je glavicu sta­ vila na moje rame. Soka nas onda zatrpa granama a preko njih nabaca šušnja. Ostali smo tako ležeći cio dan, slušajući galamu i pucnjavu nedaleko od nas. Uveče, kad smo izažli iz šume, bilo nas je još možda desetoro. Ostale su usta­ še pohvatali i poklali.

186 Toga četvrtka uveče uspjeli smo preći u Močila. Tako smo uspjeli punih šest dana izbjegavati smrt i trpjeti strah, glad i žeđ“, kaže Rade Potresnu i u mnogo čemu sličnu priču čuo sam i od Jelice Miljković. Tada je bila djevojčica od devet godina. Evo jednog dijela njenog potresnnog svedo- čenja: „Jedan dan smo se sakrivali u šumi, nedaleko od ku­ ća u Ljeskovcu, a onda smo noću preko onih brda sti­ gli u veliku šumu, zvali su je Mašvina. Tamo smo se dva dana sakrivali i svako veče pokušavali da pređemo u Močila. Jednom smo se, poslije neuspjelog prelaska vratili svi zajedno, noseći svako svoj prtljag. Ponovo smo se krili u Mašvini. Drugi put, kada smo uveče poš- li za Močila, na putu je došlo do panike i velike gužve. Ja sam se u mraku odvojila od mame i Drage. Mama je stalno nosila malu Daru, iako su neki ljudi govorili da je mora ostaviti da dijete ne otkrije kolonu. Dara, iako Jelica Miljković sa samo je bila svega dvije godine stara nikada nije plakala. Bi­ devet godina spoznala la je tako tiha, kao da je znala da ne smije plakati. je strahote rata Kada sam vidjela da nema mojih, krenula sam za grupom nepoznatih lju­ di i žena i tako se našla ispred jedne kuće od brvana sa vrlo visokim pragom. Ušla sam u ovu kuću, gdje su oko vatre na velikom ognjištu sjedili meni nepo­ znati ljudi, žene i djeca. Prišla sam blizu ognjišta, skinula svoj prtljag sa leđa i sjela na njega kraj vatre. Izgleda da sam ubrzo zaspala i tako tu ostala do jutra. Ujutro sam se probudila, ali više u kući nije bilo nikoga. Kod mene nije bilo ni mog prtljaga. Pokrivač koji sam stalno vukla, za vrijeme dok sam spavala, ne­ stao je. Neko ga je umjesto mene ponio. Izašla sam iz te kuće, osjećajući se iz­ uzetno lakom bez moga prtljaga. Krenula sam prema šumi, vidjela sam grupice ljudi i žena sa djecom. Očekivala sam da vidim mamu i Dragu, ali njih nije bi­ lo. Nikoga nisam poznavala, ipak sam pošla za njima. Ubrzo su se svi ovi lju­ di izgubili ispred mene. Ostala sam u toj velikoj šumi sasvim sama. Onda su se iznenada za mnom pojavile meni nepoznate žene sa djecom. Pristigle su me i upitale ko sam, zašto idem tako sama. Ne sjećam se da li sam im nešto odgo­ vorila, ali znam da sam se obradovala ovom susretu, i da sam samo mislila gdje su moja mama i sestre. Neko vrijeme sam išla u društvu tih žena, a onda su mi one savjetovale da se sakrijem jer će ustaše uskoro započeti pretraživanje šume, a zna se šta će bi­ ti ako me nađu. Predložile su mi da legnem u jednu špilju na jednoj stijeni, a one će me zatrpani šušnjem (suvo lišće). Pristala sam na njihov prijedlog. Le­ gla sam tamo, one su me dobro zatrpale a zatim nestale. Ležala sam zatrpana u toj špilji, a vjerovatno sam i zaspala i neko vrijeme spavala u tom šušnju. Ne­ gdje pred noć sam se probudila. Ne znam da li su me probudili neki glasovi, ili sam se sama trgla iz sna. Kada sam vidjela da pada mrak, digla sam se iz mog skrovišta i krenula kroz šumu. Ubrzo sam vidjela još ljudi, žena i djece. Idući tako kroz šumu, primjetila me i prepoznala naša sestra od tetke Mare iz Bogovolje, Draga. Ona je tada bila djevojka. Zaustavila me je i rekla: „Evo na­

187 še Jele“, govorila je svom društvu, „to je Jelica tetke Kate“. Pitala me je za ma­ mu a ja nisam ništa odgovorila, ali sam se radovala našem susretu iako sam se još uvijek osjećala izgubljenom. Zajedno sam sa Dragom nastavila put prema mjestu gdje se narod priku­ pljao za ponovni pokušaj da pređe u Močila. Tamo su se ubrzo pojavile mama i Draga sa malom Darom. Ugledavši ih obuzela me neopisiva sreća i radost. To veče smo imali sreću i uspjeli smo prijeći na slobodnu teritoriju“, kaže Jelica Miljković. Ako bih se dublje i svestranije ušlo u psihu tog djeteta i psihu slične djece, nije teško zaključiti i pretpostaviti kakve je sve strahove i psihičke traume tih nekoliko dana to dijete preživljavalo. U toku prva dva-tri dana ljetnje ofanzive na južni Kordun prikupljeno je i organizovano, a zatim prebačeno na slobodnu teritoriju oko dve hiljade stano­ vnika tada zatečenih na ovom području. Manje grupe i pojedinci stizali su u Močila i kasnije, kako se vidi iz svjedočenja Radeta Božića koji je posle šestog dana uspio preći na slobodnu teritoriju. Samilost i humanost u vreme strašnih zločina Kao što je rečeno, naveče, 18. jula 1942. godine, narod iz sela južnog Kor­ duna i izbeglice iz sela Cazinske krajine našli su se u ustaškom obruču. Hilja­ de žena i dece i staraca očekivalo je spas i zaštitu od 2. čete 4. bataljona Drugog kordunaškog partizanskog odreda. Da bi proboj bio iznenadjenje za ustaše, naređeno je da se ostave deca ka­ ko ne bi otkrila pravac proboja i položaje. Neke majke, po cenu svog života, ni­ su htele ostaviti decu, ali je bilo i majki koje su ostavile dete u kolevci u nadi da ustaše koljači neće klati tu nejač. Nažalost, nije bilo samilosti kod tih zveri, poklana su i deca tek rođena. Ipak, treba istaći da su se i ovaj put našli humani ljudi. Iako su učestvovali u pljački i verovatno u paljenju kuća, dok su došli u tuđe selo, uradili su ljudsku i humanu stvar - spasili su dve devojčice od 1-2 godine. Bili su to Đulaga Čović i Ahmet Dervišević. Kada su našli decu u kolevkama svaki od njih je uzeo po jed­ nu devojčicu i poneli su ih kućama. Čuvali su i nego vali decu do kraja rata. Ka­ da su pravi roditelji nakon rata saznali gde su im deca pošli su da ih uzmu. Simo i Danica Dubajić iz Hadžina Potoka pošli su po ćerku koja je bila kod Ahmeta Derviševića, a Mane i Milica Cimeša iz Bogovolje kod Đulage Čovića. Ahmet i Đulaga, iako sa tugom, bili su spremni da predaju devojčice pravim roditeljima, ali su ih molili da decu pripreme za prihvat novih, pravih roditelja. Simo i Danica su prihvatili ovaj predlog i posle nekoliko susreta sa ćerkom, Mara je pristala da ide majki Danici i ocu Simi. Mile i Jelka su, i pored plača za mamom i babom, odveli ćerkicu koja je neprekidno plakala i od tuge za ba­ bom i mamom ubrzo umrla. U bezbrojne ustaške laži i prevare, korišćene za uništenje srpskog naroda, bila je i prevara o spasonosnom prelasku u katoličku ili islamsku veroispovest. O ovome sam i ranije nešto zabeležio. Ovaj put želim istaći jedan zaista stra­ šan primer.

188 Problem pokrštavanja posebno se isticao u selima gde je stanovništvo bilo mešano. Odmah po uspostavljanju vlasti NDH, pored ostalog, vršena je pro­ paganda pa i pritisak na pravoslavce da treba da pređu u katoličku ili islamsku veru. U početku se govorilo o dobrovoljnom činu i izgledalo je dobronamerno i nenametljivo. Posle objavljenih državnih proglasa bilo je jasno da pravoslav­ cima nema mesta u NDH. Često su Hrvati ili Muslimani savetovali komšija­ ma da čin pokrštavanja prihvate kao pametan i koristan, pošto će tako od ustaša zaštititi živote i imovinu porodice. Pod raznim uticajima i pritiscima, dakle, seljaci iz Johovice, sela u velikokladuškoj opštini, podnosili su i zahteve da ih katolička crkva primi, odnosno da promene veru. O jednom takvom slučaju pričao mi je Mirko Dubajić iz Adžina Potoka, sada živi u Indđiji. On kaže: „Imao sam sestru udatu u selu Johovica. Sestra Milka bila je udata za Savu Dražića, sina Rade Dražića. Radu su zvali Brko. Bio je vrlo pobožan i radio je u crkvi kao zvonar. Svi su ga poštovali u selu. Imao je Rade Brko brojnu porodicu, tri sina - Savu, Dušana i Mišu i tri ćeri - Janju, Maru i Anu. Moja sestra Milka je imala četvero dece: Milu 12 godi­ na, Radu 10, Milicu 8 i Zorku 6. Milkin svekar Rade Brko, po preporuci i nagovoru komšija i prijatelja Hr­ vata Špoljarića, reši da cela porodica prihvati katoličku veroispovest. Otišli su svi u Cetingrad i tamo bili pokršteni, kao što su to tada radili i drugi Srbi. Po­ sle prelaska u katoličanstvo, neko vreme su posećivali katoličku crkvu u Cetin­ gradu, pošto u Johovici nije bilo katoličke crkve. Porodica Rade Dražića, pored prijatelja Hrvata Špoljarića, osećala se sigur­ nom i opuštenom. Radili su svoje poslove i mirno spavali u svojoj kući, dok su ostali uvek bili na oprezu i sklanjali se ispred ustaša. Posle izvesnog vremena, negde u avgustu 1941. godine, ustaše su iznenada noću došli u kuću Rade Dražića i zateldi porodicu na spavanju. Bili su tu svi, osim dve Radine ćerke koje su bile udate u drugo selo. Sestra Milka sa mužem i četvero dece i ostalim ukućanima izvedeni su is­ pred kuće i svi, sa još nekima iz Johovice, odvedeni u šumu Begovac gde su poklani i bačeni u jednu pećinu. U toj šumi sestra Milka, iako izbodena po te- lu i rukama, nije bila smrtno povređena. Kada se osvestila videla je strašan pri­ zor, svo četvero dece mrtvo kao i ostala porodica. Uspela je da se izvuče ispod leševa, izašla je iz pećine i tako teško ranjena krenula je iz šume prema Kruš­ kovači, to je čisto hrvatsko selo. Kada je svanuo dan, slučajno je naišla na Hr­ vata Iliju Valentića, trgovca. Videvši Milku tako povređenu i krvavu poveo ju je u dućan i naredio ženi da Milki očisti rane alkoholom i da je previje. Milki je rekao da bude mirna i tiha da je ustaše ne bi otkrile. Milku su smestili u jed­ nu sobu i čuvali je dva dana i dve noći. Treće noći prevezao je Milku kući Pa­ ve Valentića kod koga su se krile još dve porodice Srba. Te noći Milku su zajedno sa te dve porodice prebacili preko Korane na slobodnu teritoriju, na Kordun. Tako je sestra Milka preživela te strahote i doživela slobodu 1945. go­ dine. Ponovo se udala za jednog borca, Dušana Pokrajca, rodila dva sina i kćer. Ovaj primer govori da se i u takvim teškim i zlim danima nađu i dobri lju­ di. Ustaše i vlast NDH je i ovaj put pokazala da je bila genocidna - zločinačka.

189 Bez roditelja u zbegu U skrovištima Duma- na, Bugara, Ljesko- vačke kose, Mašvine i na drugim mjestima, na prostoru južnog Korduna, poklane su tih dana mnoge poro­ dice, majke sa petero i više dece. U Sadilovcu je tih dana uništena cela porodica Petra i Milke Grković iz Cr- naje. Ubijena je Milka i njene kćerke: Anka, Milica, Ljubica, Desa i Ružica. Petar je ubijen godinu dana ranije na Gnjilavcu kod Cazina. Tako je u ovom slučaju ustašama pošlo za rukom da svoj krvavi zločinački plan za čiš­ ćenje NDH od Srba ispune sto posto. Niko iz ove porodice nije preživeo Dru­ gi svetski rat. Nažalost, nije ovo ni jedini a ni usamljeni slučaj da su uništene kompletne porodice. To su, kako smo ranije videli, bili česti slučajevi u Pišta- linama, Zborištu, Stabandži... Pored ranije, u priči Miće Boce pomenutih po­ klanih Crnajčana i porodice Petra Grkovića, u toku i neposredno posle ove ofanzive, izgubili su nevine živote i sledeći meštani Crnaje: Vukelić Đ. Mara, Vukelić J. Boja, Kvočka Đ. Pero, Miljković P. Anđa, Miljković P. Mira, Miljko­ vić Đ. ž. Milica, Miljković Đ. Borivoj, Sekulić S. Sata, Sekulić M. Anka, Seku- lić M. Stevo, Čakširan M. ž. Milka, Čakširan M. Anđa, Čakširan M. Mara, Božić D. Draga i drugi neevidentirani. U toku i neposredno posle ove neprijateljske ofanzive, po nepotpunim po­ sle rata prikupljenim podacima iz srpskih sela južnog Korduna i Cazinske kra­ jine, izgubilo je živote preko 1.700 (hiljadu i sedamstotina) dece, žena i muškaraca. Najveći broj stradalih su deca starosti do 15 godina života. Postradali narod, koji je uspio izbjeći ustaški nož, stigavši na slobodnu teri­ toriju našao se u novim neprilikama, bez krova nad glavom i bez najosnovni- jih sredstava za život. Sela Močila, Zbjeg i druga u tom rejonu, također su ranije bila pljačkana i delimično popaljena. Narod ovih sela na oskudnoj zemlji i ra­ nije je siromašno živeo, jedva sastavljao kraj s krajem. Tadašnji izgledi izbjegli­ ca za skori povratak na svoja ognjišta i imanja, naročito je to važilo za porodice iz sela sa teritorije Cazinske krajine, bili su sasvim slabi, bolje reći nikakvi. Let- nje vreme je tada omogućavalo da se za kratko preživi i pod vedrim nebom, ako je bilo nečeg za prehranu. Bilo je jasno da nastupa kišovita jesen i na ovom prostoru duga i oštra zima. Pored toga, blizina ustaških i italijanskih garnizo­ na ni na ovom prostoru nije obećavala miran a samim tim ni duži boravak. Trebalo je tražiti što bolje rešenje za smeštaj nekoliko hiljada ugroženih. Organi narodne vlasti i partizanske komande tražili su rešenje i samo deli-

190 mično ovaj problem resili smeštajem jednog dela porodica. Pored svih napo­ ra i zalaganja za većinu nije bilo pravog rešenja. Od ranije je bilo poznato da u Lici i Bosanskoj krajini, u Podgrmeču posto­ je velike prilično stabilne slobodne teritorije. Neke porodice su samostalno pošle u Plaški i njegovu okolinu, tražile su spas kod rođaka i prijatelja. Većina je krenula grupno preko Kapele prema slobodnoj Korenici i dalje preko Like, Plješevice i Une u Bosansku krajinu, u sela Podgrmeča. Krenule su tamo tih da­ na ili nešto kasnije stotine porodica. Najviše je bilo onih iz srpskih sela Cazin­ ske krajine, a takođe i porodica iz sela južnog Korduna. Ovaj brojni ugroženi narod bio je bratski, sa puno razumijevanja i solidarnosti, prihvaćen od stra­ ne naroda po selima Like i Bosanske krajine. Pri tom treba imati u vidu da je narod i tamo ranije bio opljačkan, a neka sela su bila i popaljena. Partizani su tamo duže vreme uspevali odbijati ustaške prodore na slobodnu teritoriju. Ta­ ko je u Podgrmeču, toga leta, slobodna teritorija ostala mirna, a narod je slo­ žno i nesebično radio i sve što je imao davao je za NOV i solidarno pomagao postradalu braću iz popaljenih i opljačkanih sela. Svi domaćini i izbeglice u selima Podgrmeča radovali su se velikoj pobedi partizana kada su saznali za oslobođenje Bihaća i Cazinske krajine. Radost izbeglica iz sela Cazinske kra­ jine i Korduna bila je još veća kada su saznali da imaju mogućnost za povra­ tak na sopstvena ognjišta. Te ratne jeseni, polovinom novembra 1942. godine, krenule su mnoge porodice iz Podgrmeča na svoja opustjela ognjišta. Uz put su neki svraćali u Bihać, glavni grad Bihaćke republike. Pristižući u svoja sela nalazili su pustoš i osećali tugu za poginulim člano­ vima svojih porodica, ali se život morao nastaviti dalje. Narodna vlast i narod susednih sela pritekli su u pomoć da se napravi nešto skloništa kako bi se de­ ca sklonila od nastupajuće zime. Nije lako bilo za kratko vreme napraviti ku­ ćicu bez i najpotrebnijih sredstava (na primjer nije bilo čavala, pa ih je trebalo skupljati sa zgarišta). Ovamo su najčešće stizale porodice sa dosta dece, a bez muškaraca u snazi. Muškarci su izginuli u leto 1941. godine ili kasnije u par­ tizanskim redovima. Oni preostali nalazili su se u partizanskim jedinicama. Vodili su i dalje borbu za oslobođenje. Novoizabrani NO odbori u susednim muslimanskim selima, pritekli su u pomoć pri izgradnji bajtica. Pojedine imuć­ nije i poštene porodice prijateljski su prihvatile pod svoj krov žene i sitnu de- cu svojih suseda i prijatelja. Moja majka Kata i sestre Dragica, Jelica i Darinka našle su prijateljsko sklonište u kući Ahmeta i Šahe Šumar. Slično su postupi­ le i druge porodice u Tržcu, Šturliću, Platnici i drugim selima Cazinske kraji­ ne. Puna dva meseca te jeseni i zime uživale su naše porodice gostoprimstvo kod prijatelja koji su za to vreme nesebično delili sve što su imali na raspola­ ganju. Pomagali su ovi ljudi našim porodicama da pronađu i povrate ponešto opljačkane imovine, stoku i ostale stvari potrebne za život. Sve je to znatno olakšalo da se prežive ti teški ratni dani. Narod se bio prilično snašao i počeo da se nada skorijoj i punoj slobodi, kada su ustaše i njihove pristalice, uz po­ moć okupatora, otpočele do tada na tom prostoru najveću - takozvanu četvr­ tu neprijateljsku ofanzivu. Partizani su se povlačili pred višestruko jačim neprijateljem. Narodne vla­ sti su obavestile partizanske porodice i sve srpske porodice da ponovo beže na

191 Grmeč. Svi Srbi i oni što su imali nekoga u partizanskim redovima morali su se skloniti ispred krvničke ustaške ruke. Prijatelji Muslimani, verujući da im ustaše neće ništa, tražili su od naših žena decu da ih ostave u njihovoj zaštiti. Majke, međutim, nisu htele ostavljati svoju decu, iako su bile svesne da im ne­ će biti nimalo lako sa sitnom decom u najžešćoj zimi, na nepoznatom putu i u zbegovima na otvorenom polju, u šumi, u snegu i na kiši. Pod zaštitom kordunaških, banijskih i krajiških partizanskih brigada kre­ tale su se ogromne kolone uplašenog, gladnog i promrzlog naroda, stalno na­ padnog od strane ustaša i Nemaca, sa zemlje i iz vazduha. Narod iz sela Cazinske krajine, čim je bio obavešten o predstojećoj opasno­ sti, na vreme je krenuo predvođen određenim organima narodne vlasti. Neki su se, međutim, predugo zadržali ili su povero vali u zaštitu svojih komšija Mu­ slimana. Takvi su pali u ruke ustaša i bili poklani. U Crnaji, prekasno pokušavajući da izbegnu pokolj, uhvaćeni su i zaklani: Bu- dić S. Mane, njegova žena Smiljana, sin Dragan, kćeri Kata i Zorka. Nešto ksnije, 1943. godine, kao borci Osme krajiške NOU brigade poginule su im i ćerke Mil­ ka i Milija, tako da se u toku Drugog svetskog rata ugasilo i njihovo ognjište. Sli­ čno je prošla i porodica Milana Vučete koga su zajedno sa ženom Jekom, kćerkom Milkom i unukom Jekom - najbliže komšije Muslimani zaklali. U toku pomenute neprijateljske ofanzi- ve, početkom 1943. godine, od ustaškog noža, avionskih bombi i kuršuma neprija­ telja, poginuli su: Božić B. Kaja, Miljković S. Branko, Miljković I. Zorka, Božić S. Ka­ ta, Skorupan Đ. Kata, Topić Mane, Topić Đ. Mika, Topić Đ. ž. Jeka i drugi. Tokom četvrte i drugih neprijateljskih ofanziva pri bežanju na putu i u zbegu od zime, gladi i raznih bolesti, a najviše od pe- gavog tifusa, stradali su sledeći Crnajčani: Božić V. Dragan, Božić Mile (Plaščan), Bo­ žić Petar, Božić P. Božo, Božić M. Milan, Božić Đ. Milka, Božić Đ. Dušan, Božić M. Mika, Božić D. Rade, Božić R. Mika, Božić M. Đuro, Božić M. Dragan, Kvočka D. Đu­ ro, Kvočka D. Pero, Kvočka Đ. Mihajlo, Zi- najić Soka, Kvočka Milan, Kvočka D. Jelica, Ognjenović P. Janja, Miljković D. Dara, Miljković R. Radojka, Miljković M. Sveto, Dmitrović B. Danica, Zinajić R. Dragan i drugi. U selu Sadilovacu u crkvi ubijeno je i spaljeno 463 žena i dece iz sela južnog Kor­ duna i Cazinske krajine.

Ruševine crkve u Sadilovcu

192 Spomen-ploča sa imenima 463 žrtve spaljene u Sadilovačkoj crkvi 29. jula 1942. godine

Iz sela Bugar - Bihać, 29.07. 1942. godine u crkvi u Sadilovcu ubijeni su i spaljeni:

Borić Rade Milan 11 Đujić Miloša Danica 28 Brujić Dane Nada 16 Gatalo Blaže Ruža 25 Bubalo Dušan Mileva 3 Gatalo Mane Dušan 6 Bubalo Dušan Stevo 13 Gatalo Mane Ljubica 7 Bubalo Đurđa Dušan 42 Gatalo Mane Milanko 4 Bubalo Pane Soka 38 Gatalo Mane Mile 5 Cvijanović Milivoj Ana 12 Gatalo Mane Nada 3 Cvijanović Milivoj Branko 9 Gatalo Mile Mane 27 Cvijanović Milivoj Danica 13 Grubić Lazo Milan 2 Cvijanović Milivoj Jovo 11 Grubić Lazo Milka 4 Cvijanović Milivoj Petar 10 Ivančević Dane Milan 1 Cvijanović Miloš Ljuba 39 Jović Rade Danica 28 Davidović Ilija Jeka 42 Kesić Mile Danica 19 Đujić Mane Desanka 11 Kesić Mile Đuro 22 Đujić Mane Slavko 10 Kesić Mile Ilija 21 Đujić Mane Smilja 7 Kesić Mile Jeka 14

193 Kesić Mile Mara 23 Paravina Mane Mihajilo 29 Kesić Mile Milka 20 Paravina Milanko Dušan 10 Kesić Stevo Milka 18 Paravina Milanko Gojko 2 Kosanović Ilija Stevo 15 Paravina Milanko Jovan 15 Marković Mika 47 Paravina Milanko Mileva 17 Marković Bubalo Desa 27 Paravina Milanko Milijan 19 Marković Milutin Dušan 11 Poznen Đuran Janja 75 Marković Momčilo Branko 10 Radaković Uroš Milka 32 Marković Momčilo Danica 5 Radaković Milovan Mara 6 Marković Momčilo Mićo 1 Radaković Milovan Draga 2 Marković Momčilo Soka 8 Radmanović Đuro Sava 42 Matijević Mile Kojo 62 Smiljanić Dragan Milenko 15 Panjak Rade Mara 13 Šaša Marko Mika 41 Panjak Rade Milka 12 Veselica Branko Danica 1 Panjak Mile Mara 27 Veselica Mane Mika 33 Paravina Dragić Mane 10 Veselica Stojan Bogdan 29 Paravina Dragić Milka 2 Veselica Bogdan Mica 5 Paravina Maleta Sara 45 Veselica Bogdan Milorad 2 Paravina Mane Danica 18 Veselica Milanko 4 Paravina Mane Dragić 35

Iz sela Crnaja

Grković Milka 37 Grković Petra Mika 9 Grković Petra Desa 14 Grković Petra Ruža 7 Grković Petra Ljuba 11 Grković Petra Mara 4

Prvi ulazak partizana u Cazin U toku jedne godine, leto 1941-1942, po srpskim naseljima u Cazinskoj krajini, uz pomoć okupatora, Nemaca i Italijana, ali i Muslimana, slugu vlasti kvislinške države NDH, počinjeni su neopisivi zločini nad nevinim srpskim narodom. Hrvatske ustaše su uspešno uključile muslimanski narod Cazinske krajine i iskoristili prve dve godine rata za satiranje Srba u Cazinu i okolini. Za godinu dana u masovnim pokoljima pobijeno je desetak hiljada Srba, naj­ više dece i žena, ugašene su stotine višečlanih porodica, popaljeno stotine domo­ va, očišćeno desetine sela i naselja u kojima su pred Drugi svetski rat živeli Srbi. Svest ovdašnjih Muslimana o tome da su počinjeni zločini nad nedužnim komšijama nije postojala. Ustaška propaganda je uspela da snažno razvije mr­ žnju, a 1942. godine i strah od boraca NOP-a. Govorili su (ustaše) da su par­ tizani, u stvari, četnici koji će poklati sve Muslimane ako dođu u njihova sela. Ovaj mahom nepismeni narod verovao je takvoj propagandi i sve do proleća 1942. masovno je podržavao ustaše.

194 Prve akcije partizana, oslobođenje Tržačkih Raštela (januar 1942), Velike Kla- duše (februar 1942), Bosanske Krupe (jun 1942) i druge uspešne akcije na ovim prostorima, uglavnom na teritoriji Cazinske krajine, menjale su sliku o partiza­ nima. Počeli su se menjati stavovi muslimanskog življa o njima. Pojavljivali su se pojedinačni slučajevi dolaska ljudi iz muslimanskih sela u partizanske redove. Međutim, Cazin, sa neposrednom okolinom, ostao je čvrsto ustaško uporište sve do septembra 1942. godine. Cazin se oslanjao na jake garnizone okupatora i pro­ pagandom uplašeni muslimanski narod koji je 1941. godine počinio monstruozne zločine nad Srbima u Cazinu, Macinim dolovima, Miostri, Stijeni, Podgredini, Pištalinama, Perni, Podgomili, Ljusini, Otoki, Baštri, Ivanjskoj, Glavici, Banjani- ma, Dobrom Selu, Mrazovcu, Osredku, Vrelu, Gradini, Ćoralićima, Mutniku, Bar­ skoj, Krndiji, Gati, Rujnici, Crnaji, Adžinom Potoku, Marin Mostu, Selištu i dr. Narastanje snage partizanskih jedinica u Bosanskoj krajini, Lici, Kordunu i Ba­ niji stvoreni su uslovi i za veće akcije, kao i potreba da se Muslimanima u Cazinu i Cazinskoj krajini pokaže ko su partizani. Na inicijativu i predloge boraca iz strada- lih srpskih sela u Cazinskoj krajini, krajem avgusta 1942, Stab Prvog krajiškog-par- tizanskog odreda odlučio je da delom snaga izvrši upad na teritoriju Cazinske krajine. Osnovni zadatak je bio napasti i zauzeti Cazin, tadašnji ustaški centar, ko­ ga su pored Bihaća ustaše uspele zadržati u svojim rukama. Odluka je bila da se sa trećim bataljonom Prvog KPO, u sadejstvu sa delom snaga 3. KNU brigade, i delom snaga Kozaračkog PO, pređe Una i napadnu tamo­ šnja ustaška uporišta. Noću, između 1. i 2. septembra, izvršio je pokret 3. bataljon Prvog KPO pod komandom Hamdije Omanovića, prešao je Unu i sa njene obale kraj sela Miostra ka Gnjilavcu i Cazinu, veštim manevrom, izbegavajući naselja sa vodičima Đurom Lukićem i Milošem Bogunovićem, bataljon je bez borbe prodro do Gnjilavca gde su ustaše i domobrani pružili slab otpor. Drugog dana septembra ujutro, posle kratkog i slabog otpora ustaša, bataljon je ušao u Cazin. Ustaše su se razbežale, a 28 domobrana se predalo. Ulazak partizana u Cazin bio je veliko i neprijatno iznenađenje za ustaške zlo­ čince i njihove pomagače, one koji su pre godinu dana počinili masovne pokolje u Cazinu i njegovoj okolini. U susretu sa narodom partizani su objašnjavali ciljeve NOP-a, pri tom se tru­ deći da razbiju sve ustaške laži o partizanskom pokretu. Sigurno je da je posle kratkog boravka u Cazinu, 3. bataljon Prvog KPO znatno izmenio mišljenje ovog naroda o NOP-u i partizanima. Postignut je značajan vojni i politički uspeh. Bataljon se nije zadržavao u Ca­ zinu, jer su ustaše dobile jako pojačanje. Bataljon se povukao. Neprijatelj je imao stotinjak poginulih i više ranjenih ustaša i žandarma, zarobljeno je 28 domobra­ na i 28 pušaka, puškomitraljez, municija. Naši gubici su bili: šest nestalih i devet ranjenih, izgubljeno sedam pušaka. Saznanje da je komandant partizana Hamdija Omanović snažno je odjeknulo u narodu, pošto je Hamdija njihov sugrađanin i mnogi su ga lično poznavali, ta- kođe i saznanje da u bataljonu ima dosta Muslimana, ostavilo je dobar utisak, pa su se neki domobrani prijavili da ostanu u partizanima. U toku pokreta, za vreme ove akcije borci su videli na više mesta gomile kosti­ ju - godinu dana ranije poklanih Srba. Ovi prizori su izazazivali tugu ali i osnažili želju za osvetom nad zločincima, ustašama i njihovim pomagačima.

195 PREGLED ŽRTAVA DRUGOG SVETSKOG RATA BORACA I SRPSKOG NARODA PO OPŠTINAMA I GODINI POGIBIJE BIHAĆ BROJ ŽRTAVA USTAŠKO FAŠISTIČKOG IME SELA I UKUPNO RB NACIONALNOST BORCI TERORA PRIMEDBA NASELJA ŽRTAVA RATA UKUPNO 1941 1942 1943 1944 1945 1 Bihać MEŠ 596 231 365 218 58 58 24 3 4 nepoznata 2 Boljevac SRP 27 5 22 20 1 1 0 0 3 Brekovica MEŠ 16 8 8 5 1 1 0 0 1 nepoznat 4 Bugar SRP 380 75 305 79 134 73 16 1 2 nepoznata 5 Dobrinica MEŠ 11 0 11 7 2 1 0 1 6 Donja Gata MEŠ 285 45 240 105 19 101 12 3 7 Golubić MEŠ 17 2 15 6 7 1 0 1 8 Gornja Gata SRP 68 1 67 43 5 17 0 1 1 nepoznat 9 Izočić MEŠ 57 7 50 26 5 16 1 1 1 nepoznat 10 Jankovac SRP 97 7 90 64 4 19 0 0 3 nepoznata 11 Jasika SRP 76 2 74 56 1 16 1 0 12 Kamenica SRP 28 6 22 14 1 5 1 0 1 nepoznat 13 Lohovska Brda SRP 28 2 26 21 0 4 0 1 14 Lohovo SRP 126 10 116 99 3 6 3 5 15 Mala Peća MEŠ 12 2 10 8 1 0 1 0 16 Međudražje MEŠ 7 1 6 6 0 0 0 0 17 Pitoštan SRP 37 1 36 31 0 4 0 1 18 Sokolac MEŠ 9 6 3 1 2 0 0 0 19 Turija MEŠ 24 19 5 1 2 2 0 0 20 Vedro Polje MEŠ 5 4 1 0 1 0 0 0 21 Velika Gata MEŠ 60 22 38 16 7 11 3 1 22 Vikić MEŠ 10 3 7 3 2 1 0 1 23 Vrsta MEŠ 88 13 75 57 2 16 0 0 24 Zavalja MEŠ 3 0 3 3 0 0 0 0 25 Zlopoljac SRP 141 15 126 78 7 28 9 1 3 nepoznata UKUPNO 2208 487 1721 967 265 381 71 21 BOSANSKA KRUPA BROJ ŽRTAVA USTAŠKO FAŠISTIČKOG IME SELA I UKUPNO RB NACIONALNOST BORCI TERORA PRIMEDBA NASELJA ŽRTAVA RATA UKUPNO 1941 1942 1943 1944 1945 1 Bag MUS 1 1 2 Banjani SRP 180 64 116 50 35 26 3 2 3 Baštra SRP 77 25 52 27 13 8 3 1 4 Bosanska Krupa MEŠ 652 176 476 300 46 100 24 5 1 nepoznat 5 Bužim MEŠ 34 20 14 11 1 0 2 0 6 Dobro Selo SRP 395 87 308 258 18 23 4 2 3 nepoznata 7 Glavica SRP 99 47 52 32 5 11 0 2 2 nepoznata 8 Ivanjska SRP 196 67 129 65 23 31 6 4 9 Jezersko MEŠ 192 30 162 116 38 8 0 0 10 Konjoder MEŠ 9 7 2 2 0 0 0 0 11 Lubarda MUS 25 25 0 0 0 0 0 0 12 Ljusina SRP 164 58 106 59 12 28 4 3 13 Memić Selo MEŠ 28 7 21 20 1 0 0 0 14 Mrazovac MEŠ 150 19 131 125 3 3 0 0 15 Otoka MEŠ 78 18 60 44 5 7 4 0 16 Perna SRP 306 40 266 106 6 154 0 0 17 Pištaline MEŠ 1430 62 1368 1322 1 45 0 0 18 Podgomila SRP 372 56 316 218 2 96 0 0 19 Podvran MEŠ 51 3 48 0 0 0 0 0 20 Varoška Rijeka MEŠ 96 21 75 75 0 0 0 0 21 Voloder MEŠ 16 4 12 0 0 0 0 0 UKUPNO 4551 837 3714 2830 209 540 50 19

196 CAZIN

BROJ ŽRTAVA USTAŠKO FAŠISTIČKOG IME SELA I UKUPNO RB NACIONALNOST BORCI TERORA PRIMEDBA NASELJA ŽRTAVA RATA UKUPNO 1941 1942 1943 1944 1945 1 Brezova Kosa MEŠ 22 9 13 12 1 0 0 0 2 Bukovica SRP 247 32 215 183 9 19 2 2 3 Cazin MEŠ 181 54 127 74 13 22 11 7 4 Crnaja SRP 198 37 161 39 77 44 1 0 5 Ćajići MUS 15 15 0 0 0 0 0 0 6 Ćoralići MEŠ 198 11 187 186 1 0 0 0 7 Gornja Barska MUS 4 4 0 0 0 0 0 0 8 Donja Koprivna MEŠ 33 2 31 31 0 0 0 0 9 Donja Lučka MUS 8 8 0 0 0 0 0 0 10 Gečeti MUS 2 0 2 2 0 0 0 0 11 Glogovac MUS 1 1 0 0 0 0 0 0 12 Gnjilavac MUS 6 6 0 0 0 0 0 0 13 Gornja Koprivna MUS 2 2 0 0 0 0 0 0 14 Gornja Lučka MUS 4 4 0 0 0 0 0 0 15 Gradina SRP 149 14 135 60 7 50 18 0 16 Hađin Potok SRP 85 25 60 5 11 42 2 0 17 Japić Brdo MUS 2 2 0 0 0 0 0 0 18 Kapici MUS 1 1 0 0 0 0 0 0 19 Klin MUS 2 2 0 0 0 0 0 0 20 Klisa MUS 6 6 0 0 0 0 0 0 21 Kovačevići MUS 3 1 2 2 0 0 0 0 22 Krivaja MUS 10 10 0 0 0 0 0 0 23 Krkača MUS 10 10 0 0 0 0 0 0 24 Krndija SRP 155 12 143 112 16 15 0 0 25 Kudići MUS 1 1 0 0 0 0 0 0 26 Kula MEŠ 48 0 48 36 0 12 0 0 27 Liskovac MEŠ 17 15 2 2 0 0 0 0 28 Ljubijankići MUS 8 8 0 0 0 0 0 0 29 Majetići MUS 1 1 0 0 0 0 0 0 30 Mujakić MUS 1 1 0 0 0 0 0 0 31 Marin Most MEŠ 34 13 21 12 8 0 0 1 32 Memić Brdo MEŠ 8 1 7 7 0 0 0 0 33 Miostrah MEŠ 239 9 230 229 1 0 0 0 34 Mutnik MEŠ 151 8 143 123 11 9 0 0 35 Osredak SRP 334 107 227 115 25 79 6 2 36 Ostrožac MUS 22 22 0 0 0 0 0 0 37 Pećigrad MUS 23 23 0 0 0 0 0 0 38 Pijanici MUS 5 5 0 0 0 0 0 0 39 Podgredina SRP 233 3 230 230 0 0 0 0 40 Polje MEŠ 10 10 0 0 0 0 0 0 41 Ponjavići MUS 2 2 0 0 0 0 0 0 42 Prošići MUS 6 6 0 0 0 0 0 0 43 Puškari MUS 1 1 0 0 0 0 0 0 44 Rošići MUS 3 3 0 0 0 0 0 0 45 Rujnica SRP 427 70 357 215 60 66 16 0 46 Selište SRP 57 1 56 56 0 0 0 0 47 Skokovi MUS 3 3 0 0 0 0 0 0 48 Slatina MEŠ 2 1 1 1 0 0 0 0 49 Stjena MEŠ 43 21 22 21 1 0 0 0 50 Šturlić MEŠ 25 22 3 3 0 0 0 0 51 Šturlićka Platnica MUS 7 7 0 0 0 0 0 0 52 Tržac MUS 11 11 0 0 0 0 0 0 53 Tržačka Raštela MEŠ 77 2 75 66 5 2 1 1 54 Tržačka Platnica MUS 1 1 55 Vrelo SRP 174 64 110 90 7 9 4 0 56 Vilenjača MUS 2 1 1 1 0 0 0 0 57 Žegar MUS 3 0 3 3 0 0 0 0 UKUPNO 3323 711 2612 1916 253 369 61 13

197 VELIKA KLADUŠA BROJ ŽRTAVA USTAŠKO FAŠISTIČKOG IME SELA I UKUPNO RB NACIONALNOST BORCI TERORA PRIMEDBA NASELJA ŽRTAVA RATA UKUPNO 1941 1942 1943 1944 1945 1 Bosanska Bojna SRP 409 65 344 132 72 133 6 0 1 Nepoznato 2 Bukovlje MEŠ 19 19 0 0 0 0 0 0 3 Brda MEŠ 28 16 12 8 0 3 0 0 1 Nepoznato 4 Crvarevac SRP 212 2 210 209 0 0 0 1 5 Čaglica MEŠ 75 10 65 65 0 0 0 0 6 Čelinje MUS 8 8 0 0 0 0 0 0 7 Dolovi MUS 4 4 0 0 0 0 0 0 8 Donja Slapnica MUS 4 4 0 0 0 0 0 0 9 Donja Vidovska MUS 3 3 0 0 0 0 0 0 10 Donji Šumatec MUS 31 31 0 0 0 0 0 0 11 Drenovac MEŠ 236 13 223 68 148 7 0 0 12 Elezovići MEŠ 17 13 4 4 0 0 0 0 13 Glavica MUS 6 6 0 0 0 0 0 0 14 Glinica SRP 485 63 422 272 63 82 4 1 15 Golubovići MUS 11 11 0 0 0 0 0 0 16 Gornja Slapnica MUS 11 11 0 0 0 0 0 0 17 Gornja Vidovska MEŠ 13 8 5 0 4 1 0 0 18 Gornji Šumatec MUS 1 1 0 0 0 0 0 0 19 Grabovac MEŠ 18 3 15 14 0 1 0 0 20 Gradina SRP 322 80 242 198 19 23 1 1 21 Grahovo MEŠ 7 5 2 1 0 1 0 0 22 Johovica SRP 193 35 158 22 80 50 5 0 1 Nepoznato 23 Klupe MUS 3 3 0 0 0 0 0 0 24 Kudići MUS 30 30 0 0 0 0 0 0 25 Kumarica MUS 3 3 0 0 0 0 0 0 26 Mala Kladuša MUS 33 33 0 0 0 0 0 0 27 Marjanovac MUS 10 10 0 0 0 0 0 0 28 Miljkovići MEŠ 26 8 18 17 1 0 0 0 29 Mrcelji MUS 17 17 0 0 0 0 0 0 30 Orčeva Luka MEŠ 17 5 12 5 6 1 0 0 31 Podzvizd MUS 13 8 5 1 0 3 1 0 32 Poljana SRP 266 29 237 151 64 19 1 2 33 Polje MEŠ 10 7 3 3 0 0 0 0 34 Ponikve MEŠ 93 15 78 17 53 8 0 0 35 Raj novac MEŠ 7 6 1 0 0 0 0 0 36 Slapnica MUS 10 10 0 0 0 0 0 0 37 Stabandža SRP 627 51 576 537 11 28 0 0 38 Šabići MUS 6 6 0 0 0 0 0 0 39 Šestinovac MUS 2 2 0 0 0 0 0 0 40 šiljkovača SRP 242 15 227 16 164 37 10 0 41 Šmrekovac MEŠ 2 0 2 1 1 0 0 0 42 Todorova Slapnica MUS 10 10 0 0 0 0 0 0 43 Todorovo MUS 22 22 0 0 0 0 0 0 44 Trnovi MUS 11 11 0 0 0 0 0 0 45 Velika Kladuša MEŠ 202 35 167 143 13 6 3 2 46 Vidovska MEŠ 69 6 63 11 32 19 1 1 1 Nepoznato 47 Vjenac MUS 14 14 0 0 0 0 0 0 48 Vrnograč MEŠ 45 14 31 26 2 3 0 0 49 Zagrad MEŠ 10 8 2 0 2 0 0 0 50 Zborište SRP 522 34 488 474 1 12 0 1 UKUPNO 4435 823 3612 2395 736 437 32 9

BIHAĆ 2208 487 1721 967 265 381 71 21 BOS. KRUPA 4551 837 3714 2830 209 540 50 19 CAZIN 3323 711 2612 1916 253 369 61 13 VEL. KLADUŠA 4435 823 3612 2395 736 437 32 9 ZBIR ZA SVE 4 OPS iTINE 14517 2858 11659 8108 1463 1727 214 62

198 GRAFIČKI PREGLED SRPSKIH CIVILNIH ŽRTAVA PO GODINI POGIBIJE

OPĆINA...... DO 7 'T -16 17 'éó...... Ukupno BIHAĆ 225 170 1145 135 32 1707 BOSANSKA KRUPA 810 652 2010 211 34 3717 CAZIN 430 466 1489 177 52 2614 VELIKA KLADUSA 627 576 2127 225 58 3613 URÜPHÜ ...... 2ÖS2'...... T'8'CT.... Ö771 ...... 748...... 11651

199 DO 7 8-16 17-60 PREKO 61 NEPOZ Pištaline 373 306 630 56 3 Stabanđa 103 96 340 31 6 Zborište 119 88 239 31 12

200 Civilne žrtve UKUPNO - prikaz stradanja po godinama pogibije

201 MESTA STRADANJA CIVILNOG SRPSKOG STANOVNIŠTVA

202 Stratišta po opštinama i selima u Ca­ zinskoj krajini u kojima su u toku Drugog OPŠTINA BOSANSKA KRUPA svetskog rata stradale srpske nevine žrtve Rbr. Stratišta (1941 - 1942) 1. BANJANI 2. BAŠTRA OPŠTINA BIHAĆ 3. BOSANSKA KRUPA Rbr. Stratišta Sokolski dom 1. BIHAĆ Zatvor Kapetanova Kula Jama lisica Garavice - na desnoj obali reke Klo- Vojevac kot Crno jezero Garavice - na levoj obali reke Klokot 4. BUŽIM Zatvor Brodarevac Žegar 5. DOBRO SELO Delić jama 6. GLAVICA Pokoj 7. IVANJSKA Grabež 8. JEZERSKO Založje Jama jezersko Zavolje - pećina 9. KONJODER Vrkašić 10. LJUSINA 2. BALJEVAC 11. MEMIĆ SELO Pećina Baljevac 12. MRAZOVAC 3. BREKOVICA Brodarevac 4. BUGAR 13. OTOKA 5. DOBRINICA Brskovac 6. DONJA GATA 14. PERNA Trstovac Potkraj Prominovac 15. PIŠTALINE 7. GOLUBIĆ Kuće: Rajka Rokvića, 8. GORNJA GATA Žarka Mandića, 9. IZAČIĆ Milana Babića, 10. JANKOVAC Mile Zorića Šoše, 11. JASIKA Jovana Zeljkovića. 12. KAMENICA Mile Bursaća, 13. LOHOVO Mile Rašete, 14. LOHOVSKA BRDA Naselja: Skenderija, Hrgar Potkraj, Ripač Kokotnjak. 15. MALA PEĆ A 16. PODGOMILE 16. MEĐUDRAŽJE Okrugljak Jabuka 17. PODVRAN 17. PITOŠTEN 18. VAROŠKA RIJEKA 18. SOKOLAC 19. VOLODER 19. TURIJA 20. VELIKA GATA Pored stratišta na prostoru Cazinske 21. VIKIĆ krajine registrovano je i na stotine većih i 22. VRSTA manjih gubilišta, kao logora smrti: Jaseno­ Vučije jame - Osoj vac, Stara Grdiška, Gospić, Jadovno, Staro 23. ZAVALJE Sajmište, Zemun. Zbegovi : u Kordunu, 24. ZLOPOLJAC Baniji, Bosanskoj krajini i Lici. Turija Mujčić gaj

203 OPŠTINA CAZIN Dobrićev jarak, Rbr. Stratišta Dropčev jarak, I BREZOVA KOSA kuća Pere Dropca 2. BUKOVICA 4. ČAGLICA 3. CAZIN 5. DRENOVAC Zatvor 6. ELEZOVIĆI Bolnica 7. CLINICA Ćajin potok crkva Budmirić Čongur brdo 8. GORNJA VIDOVSKA Macini dolovi 9. GRABOVAC 4. CRNAJA 10. GRADINA Klenovac 11. JOHO VICA Vranduk Begovac 5. ĆORALIĆI Komesarac Ratkovac 12. MILJKOVIĆI 6. DONJA KOPRIVNA 13. ORCEVA LUKA 7. GEČETI 14. PODZVIZD 8. GRADINA 15. POLJANA Dubrave kuće - Maraša Janka, Prkosi Medić Ilije, 9. HADŽIN POTOK Mandić Paje, 10. KOVAČEVIĆI Bajića. II KRNDIJA 16. POLJE 12 KULA 17. PONIKVE 13. LISKOVAC kuće Zdjelara 14. MARIN MOST 18. STABANDŽA 15. MEMIĆ BRDO Gakov jarak Polenac Pažanov Do 16. MIOSTRAH Bunčića jarak Durčić Gaj Pelin potok 17. MUTNIK Čordašica Smrdan Vranješevića Jarak 18. OSREDAK Trkuljin Jarak Dubrave Tadićev Jarak 19. PODGREDINA Šukundin Do Polenac šuma Rastovača Polje 19. ŠILJKOVAČA 20. RUJNICA 20. VELIKA KLADUŠA Dakića gaj i Lazić do Zatvor 21. SELISTE Pravoslavna crkva 22. STIJENA 21. VIDOVSKA 23. ŠTURLIĆ 22. VRNOGRAČ 24. TRZaCKA RAŠTELA Poljice Ćajići 23. ZAGRAD Lazić Do 24. ZBORIŠTE ŽEGAR Davidovića bukvik Bekutovo dvorište Galovića šuma OPŠTINA VELIKA KLADUŠA Mujkića potok Proplanak iznad Glinice Rbr. Stratišta Zborišna crkva 1. BOSANSKA BOJNA Rastik kod crkve 2. BRDA 3. CRVAREVAC

204 NASELJA U KOJIMA SU STRADALI SRBI, KOJA SU VEĆINOM ETNIČKI OČIŠĆENA Naselja u kojima su stradali Srbi, a većina naselja je etnički očišćena

OPŠTINA BIHAĆ OPŠTINA BOSANSKA KRUPA RB Naselje Br. Žrtava RB Naselje Br. Žrtava 1 BALJEVAC 22 1 BANJANI 116 2 BIHAĆ 365 2 BASTRA 52 3 BREKOVICA 8 3 BOSANSKA KRUPA 476 4 BUGAR 305 4 BUŽIM 14 5 DOBRINICA 11 5 DOBRO SELO 308 6 DONJA GATA 240 6 GLAVICA 52 7 GOLUBIĆ 15 7 IVANJSKA 129 8 GORNJA GATA 67 8 JEZERSKI 162 9 IZAČIĆ 50 9 KONJODER 2 10 JANKOVAC 90 10 LJUSINA 106 11 JASIKA 74 11 MAHMIĆ SELO 21 12 KAMENICA 22 12 MRAZOVAC 131 13 LOHOVO 116 13 OTOKA 60 14 LOHOVSKA BRDA 26 14 PERNA 266 15 MALA PEĆA 10 15 PIŠTALINE 1368 16 MEĐUDRAŽJE 6 16 PODGOMILE 316 17 PITOŠTEN 36 17 PODVRAN 48 18 SOKOLAC 3 18 VAROŠKA RIJEKA 75 19 TURIJA 5 19 VOLODER 12 20 VELIKA GATA 38 21 VIKIĆ 7 22 VRSTA 75 23 ZAVALJE 3 24 ZLOPOLJAC 126

OPŠTINA CAZIN OPŠTINA VELIKA KLADUŠA RB Naselje Br. Žrtava RB Naselje Br. Žrtava 1 BREZOVA KOSA 13 1 BOSANSKA BOJNA 340 2 BUKOVICA 215 2 BRDA 12 3 CAZIN 127 3 CRVAREVAC 210 4 ĆORALIĆI 187 4 ČAGLICA 65 5 CRNAJA 161 5 DRENOVAC 223 6 DONJA KOPRIVNA 31 6 ELEZOVIĆI 4 7 GEČETI 2 7 GLINICA 422 8 GRADINA 135 8 GORNJA VIDOVSKA 5 9 HAĐIN POTOK 60 9 GRABOVAC 14 10 KOVAČEVIĆ I 2 10 GRADINA 242 11 KRNDIJA 143 11 JOHOVICA 158 12 KULA 48 12 MILJKOVIĆI 18 13 LISKOVAC 2 13 ORČEVA LUKA 12 14 MARIN MOST 12 14 PODZVIZD 5 15 MEMIĆ BRDO 7 15 POLJANA 237 16 MIOSTRAH 230 16 POLJE 3 17 MUTNIK 143 17 PONIKVE 78 18 OSREDAK 227 18 STABANĐA 576 19 PODGREDINA 230 19 ŠILJKOVAČA 227 20 RUJNICA 357 20 VELIKA KLADUŠA 167 21 SELIŠTE 56 21 VIDOVSKA 63 22 STJENA 22 22 VRNOGRAČ 31 23 ŠTURLIĆ 3 23 ZAGRAD 2 24 TRŽAČKA RAŠTELA 75 24 ZBORIŠTE 488 25 VRELO 110

206 Partizanska spomenica 1941. godine

207 DRUGI DEO Bihaćka operacija

Početkom godine, a naročito u letol942. postignuti su veliki uspesi parti­ zanskih jedinica i NOP-a u celini. Pored velikih borbenih pobeda, oslobođena su brojna mesta i velike teritorije u Bosanskoj krajini, Lici, Kordunu i Baniji. Saznanje o karakteru i ciljevima NOP-a prodiralo je sve više do svesti mno­ gih do tada neprijateljski raspoloženih ljudi, sve više je prihvaćen NOP kao je ­ dino moguće i pravilno rešenje na putu do slobode. Naročito je bilo važno postići poverenje kod muslimanskog stanovništva u Cazinskoj krajini koga je neprijatelj 1941. uspeo mobilisati da masovno radi za ciljeve hrvatske ustaške politike i vršenje masovnih zločina nad srpskim narodom. Snažna promena svesti ovog naroda počela je prodorom partizana na prosotor Cazinske kraji­ ne, prvo oslobađanje Tržačkih Raštela (30 januar), prvo posedanje Velike Kla- duše (23. februar 1942), a zatim oslobađanje Bosanske Krupe (20. jun 1942) i upad partizana u Cazin 2. septembra 1942. godine. Povlačenje Italijana iz garnizona na ovim prostorima znatno je olakšalo po­ sedanje i zauzimanje nekih gradova i naselja, sve se lakše dolazilo do potreb­ nog oružija i drugog ratnog materijala. Neka mesta su od strane Italijana napuštana bez borbe. Tako su u Bosanskoj krajini, Lici, Kordunu i Baniji stvo­ rene velike slobodne teritorije. Istina, ustaška i domobranska vojska je pokretala povremeno ofanzive (pri­ mer aprilske ofanzive na Petrovu goru i letnje ofanzive na južni Kordun) kada se ponovio pokolj Srba civila i kada su nanovo popaljena sela, ali se neprijatelj posle tih zločina vrlo brzo morao povući u svoje sve malobrojnije garnizone. Pristizale su grupe proleterskih brigada na prostore Bosanske krajine, koje su na svom borbenom putu porušile mnoga neprijateljska uporišta, zauzele brojne gradove i sela i osvajale simpatije do tada neprijateljski raspoloženog stanovništva prema NOP-u. Dolaskom na prostor Bosanske krajine, proleteri su uneli u narod snažan polet i ojačali veru u pobedu kod stanovništva; i kod boraca se razvio još snažniji borbeni duh.U sadejstvu sa krajiškim brigadama, proleteri su uspešno izvršili nekoliko operacija i oslobodilii nekoliko gradova, stvorivši tako veliku slobodnu teritoriju, što je na ovim prostorima narod ohra­ brilo, a noročito dolazak Vrhovnog štaba i druga Tita u Bosansku krajinu. Spajanjem krajiških sa proleterskim brigadama, na relativno malom prosto­ ru našle su se značajne snage NOV sa velikim borbenim mogućnostima i ratnim iskustvom. To je omogućilo planiranje i izvođenje i većih borbenih operacija. Krajem avgusta 1942. Vrhovni štab i drug Tito sazvali su savetovanje ope­ rativnih štabova. Ovom savetovanju prisustvovali su Operativni štab za Bo­ sansku krajinu, Operativni štab Četvrte operativne zone Hrvatske, štabovi proleterskih brigada i Prve krajiške brigade. Analizirana je vojno-politička si­ tuacija i razmatrani mogući planovi za dalja borbena dejstva tada raspoloživih snaga. Sagledani su razni pravci i mesta kao objekti i ciljevi dejstva a, između ostalih, kao ciljevi napada pominjani su Bihać, Grahovo i Bosanska Krupa. Postavljeni su zadaci štabovima da temeljno prouče i prikupe podatke za pred­

209 ložene objekte napada, imajući u vidu naše snage i objektivne mogućnosti, te da se daju konkretni predloži za operacije. Operativni štab za Bosnu i Krajinu, i pre savetovanja u Glamoču, imao je za­ misao za napad na Bihać. Ovaj štab je raspolagao i sa više puta proveravanim podacima o neprijatelju, njegovom borbenom rasporedu i sredstvima sa kojim raspolaže. Dobro razvijena obaveštajna mreža omogućavala je praćenje svih promena na otpornim tačkama u Bihaću. Polovinom oktobra Štab za Bosansku krajinu i njegov komadant Košta Nad podneo je predlog Vrhovnom štabu koji ga je dopunio i uz manje korekcije usvojio. Plan operacije predviđao je da se posle oslobađanja Bihaća nastavi na­ pad na okolna uporišta: Cazin, Bosanska Krupu, Veliku Kladušu, Slunj i sva se­ la na prostoru između Une, Korane i Kupe. Priprema i izvođenje napada na Bihać povereni su Operativnom štabu za Bosansku krajinu. Zapovest Operativnog štaba za Bosansku krajinu za napad na Bihać izdata je 31. oktobra. U uvodnom delu u zapovesti želeo se podići moral i osvetnički duh prema ustašama, koji su u toku 1941. i 1942. godine na prostorima Bihaća i okoline počinili neopisive zločine. Pod tačkom tri zapovesti postavljeni su zadaci jedini­ cama koje učestvuju u operaciji, između ostalog, nare­ đeno je sledeće: Druga lička udarna brigada napašće i likvidirati neprijatelja u Ličkom Petrovom Selu; Osma hrvatska (banijska) brigada izvršiće napad na Bihać sa istočne strane od sela Pokoj do Čavnika i Zalužja; Druga krajiška brigada napada sa istoka od škole u Zalužju do reke Une; Prva krajiška brigada napada sa juga na uporišta na levoj obali reke Une; Treća krajiška brigada napada sa jugozapada na Košta Nađ, tada komandant uporišta u Žegaru i Groblju; Operativnog štaba Peta krajiška brigada sa Trećim bataljonom 6. za Bosansku krajinu, kasnije krajiške brigade napada uporišta u Ostrošcu, Brki- general i narodni heroj. ćima, Kurtovu Selu, Srbljanin jezeru i Spahićima. Treći bataljon 6. krajiške brigade pomaže u preseca- nju drumova: Bosanska Krupa - Gnjilovac - Ostro- žac; Šesta brigada postavlja zasede na pravcu Bosanska Krupa - Radić - Bihać i na drumu Bosan­ ski Novi - Bosanska Krupa. Dve haubice postaviti na pogodne položaje na Grabežu; 2. novembra u 21.30 ispaliti dve granate na bunkere u Samišlju što će biti znak za početak napa­ da. Dato je uputstvo za dalju upotrebu artiljerije. Osman Karabegović, politički komesar Operativnog štaba za Bosansku krajinu, narodni heroj

210 Sve predviđene jedinice treba da postave na vreme zasede na mestima i na pravcima gde bi se neprijatelj mogao izvlačiti iz Bihaća. U zapovesti se pred­ viđa i naređuje za rad jedinica posle pada Bihaća: Osma banijska brigada ide prema Ličkom Petrovom Selu, orjentisana prema Slunju sa Drugom ličkom brigadom; Druga krajiška brigada sa Petom krajiškom napada Bosansku Krupu; Prva krajiška brigada sa delovima Šeste krajiške da zauzme Cazin; Treća krajiška brigada ostaje u Bihaću kao posadna jedinica. Izdata su naređenja i jedinicama za demostrativna dejstva. Borbeni znaci raspoznavanja za ovu opeciju bili su: “Drvar - Gospić”.

Napad na Bihać i značaj njegovog oslobađanja Aktivna demonstrativna dejstva vršena su nekoliko dana ranije u cilju de- zorjentacije ustaških komandi. Napad na posade u Drežniku, Rakovici, Va- gancu i drugim naseljima u reonu puta Bihać - Slunj izvršen je 29/30. oktobra. Ove fiktivne napade vršile su ličke i kordunaške brigade. Napadi izvršeni na Sunju, Brđane i Blinjski Kut vršeni su 1. i 2. oktobra. Demonstrativni napad na Bosansku Krupu izvršili su delovi 5. i 6. krajiške brigade. Na prostoru Korduna i Banije vršeni su napadi u (to vreme) na više mesta radi odvlačenja pažnje ustaških komandi od mogućeg napada na Bihać. Ko­ manda u Bihaću bila je spremna da izdvoji deo snage iz sastava odbrane Biha­ ća kako bi pomogla napadnutim garnizonima. Poslednjih dana oktobra, Operativni štab za Bosansku krajinu vršio je po- slednje pripreme, prikupljao planirane snage za napad i vršio poslednje pro- vere stanja neprijatelja i njegovu spremnost za odbranu. Osma banijska brigada nalazila se daleko na Baniji, na levoj obali Une. Tre­ ća krajiška se takođe nalazila daleko na položajima, čekala je 4. krajišku briga­ du da je smeni. Tako je u relativno krakom vremenu trebalo uraditi sve da jedinice planirane za napad stignu na polazne položaje u određeno vreme. Osma banijska brigada je noću 29./30. oktobra bila na prostoru između Otoke i Bosanskog Novog, odakle je sa jednim čamcem i improvizovanom skelom prešla na desnu obalu Une i odmah nastavila marš, da bi 30./31. okto­ bra, noću, stigla u podgrmečka sela - Veliki i Mali Radić. U ovim selima bri­ gada je bila prijateljski dočekana, borci su se ovde odmorili i nahranili, popravili odeću i obuću, popunili rezerve municije i bombi.Treba istaći da su Banijci u Radiću bili bratski prihvaćeni i od naroda i od krajiških boraca, a za­ jedničkom napadu na Bihać radovali su se i krajiški i banijski borci. U borbenoj zapovesti Operativnog štaba za Bosansku krajinu određeno je vreme napada u 21.30 č.2/11/1942.Tada je trebalo početi napad na Bihać i na neposredne otporne tačke, nedaleko od grada, koje su mogle na bilo koji na­ čin uticati na uspeh napada. U 21.30 dat je signal za napad, ispaljene su dve granate iz haubice na ot­ pornu tačku Somišlje na pravcu napada 1. krajiške brigade. Sve jedinice koje su se našle na određenim polaznim položajima krenule su u silovit juriš, čuli su se mitraljezi, eksplozije bombi, bacačkih granata. Bihaćka kotlina je vrila.

211 Osma banijska, 2. krajiška sa istoka i 1. krajiška sa juga jurišale su na ot­ porne tačke na prilazu u grad. Napad je na vreme počela i 2. lička brigada dej- svom na Ličko Petrovo Selo, Željavu i Boljevac, a 5. krajiška po delovima napadala je uporišta u Spahićima, Jezeru i Kurtovu Selu. Čete 3. bataljona 6. krajiške brigade, pošto su sa delom 5. krajiške brigade prešle preko Une, raz­ bile su male otporne tačke u Miostri, Majetiću, Prošićima, Brekavici i Zlopolj- cu. Sve ove otporne tačke brzo su i bez gubitaka očišćene od ustaša i ustaške milicije. Jedino nije likvidirana otporna tačka u Ostrošcu, pošto je bila utvrđe­ na u samom gradu. Jedna četa je ostala da blokira Ostrožac. U vreme početka napada na planirane položaje nisu stigle 3. krajiška i 4. kordunaška brigada, pa su njihova dejstva počela sa zakašnjenjem. Uspešan i vrlo spretan napad 2. krajiške i 8. banijske brigade vrlo brzo je omogućio pro­ dor u centar grada. Tako su ove brigade, oko pola noći, izbile na Unu. Druga lička je takođe brzo savladala otpor neprijatelja u Ličkom Petrovom Selu, Željavi i Baljevcu. Peta krajiška je razbila grupice ustaša i milicije u Spahićima, Jezeru i Kur­ tovu Selu. Delovi 5. krajiške i 3. bataljona 6. krajiške brigade su izvršili borbe­ ni zadatak, izuzev Ostrošca koji su samo blokirali, na određenim položajim bili su spremni za borbu protiv ustaša koji će se povlačiti iz Bihaća. Osluški­ vali su žestoke borbe u Bihaću i bili vrlo neprijatno iznenađeni. Ustaški bata- ljon, koji je iz Bosanske Krupe krenuo u pomoć Bihaću, postupno je napadao i razbijao čete 5. krajiške i 3. bataljona 6. krajiške brigade. Uspešno je stigao do blokiranog Ostrošca, razbio blokadu i sa ovom posadom nastavio napredova­ ti prema Bihaću i u prepodnevnim satima, 4. novembra, uspio se spojiti se sa ustaškom posadom u gradu. Kao borac 4. čete 3. bataljona 6. krajiške brigade, učesnik u ovim borba­ ma, iznosim svoja sećanja: „Poslije prelaska Une sa desne obale, krenuli smo uskom cik-cak kozjom stazom uz kanjon rijeke. Sjećam se da smo prolazili kroz sela Miostra, Majetići i još neka druga sela. Dok se četa ubrzano kretala čuli smo žestoke borbe na Ostrošcu i u okolnim selima koje su vodile ostale tri čete Trećeg bataljona Šeste brigade. Prošli smo pored opsjednutog Ostro­ šca prema selima Prošići i Brekovica. Stigli smo našu Treću četu sa kojom smo izveli napad na ova sela. Poslije kraće borbe ustaše, muslimanska milici­ ja i domobrani bili su protjerani. U borbama je ubijeno nekoliko ustaša i do­ mobrana, a jedan broj ih je zarobljen. U Trećoj i Četvrtoj četi ranjena su tri borca od kojih jedan teže. Od sela Berkovice nastavili smo gonjenje neprijatelja uz Unu. I tako smo sti­ gli do Bihaćkog polja. Neprijatelj je te noći napustio sela Berkovicu, Prošiće, Jankovće i Zlopoljac. Naš vod zaposjeo je položaje u selu Zlopoljac, a ostali djelovi čete nalazili su se na položajima u selu Berkovici. Sa ovih položaja, uda­ ljenih 3-4 kilometara od Bihaća, čula se žestoka borba krajiških i banijskih bri­ gada koje su napadale na neprijateljska uporišta u gradu. Negdje u pravcu Plješevice vidjeli smo veliki oblak dima. Borci sa ovog područja govorili su da bi to moglo biti negjde oko Ličkog Petrovog Sela. Kad se dobro razdanilo, pri­ mijetili smo neprijateljske avione koji slijeću na Bihaćko polje sa kojeg su go­ tovo istog časa, bez zadržavanja, uzlijetali gubeći se iza horizonta. Nešto kasnije

212 doletjeli su drugi, veći avioni koji su bombardovali pojedine dijelove grada u kojima se vodila borba. Toga dana na našim položajima bilo je zatišje. Naš zadatak je bio da onemogućimo povlačenje neprijateljskih snaga ako ovim pravcem pokušaju pobeći iz Bihaća ka Cazinu ili Bosanskoj Krupi. Ali se noću, 3-4. novembra, dogodilo nešto neočekivano. Neprijateljskim jedinicama u Bihaću upućena je pomoć iz Bosanske Krupe. Uslijed brojčane nadmoćno- sti ustaše su uspijele da deblokiraju svoje snage u Ostrožačkoj kuli, pa su za­ jedničkim snagama izvršili napad na glavninu Četvrte čete Trećeg bataljona Seste krajiške brigade u selima Prošci i Berkovici. Poslije toga su stigli u Bihać, u kojem su još uvijek vođene žestoke borbe. Na položaj našeg voda, ujutro, 4. novembra, stigla je glavnina Četvrte čete sa komandirom Brankom Pilipovi- ćem i zamjenikom komandira Urošem Kukoljem. Kratko vrijeme smo se za­ držali u selu Zlopoljac, a zatim smo krenuli u pravcu Plješevice. Uskoro je jedna naša patrola obavijestila komandira da su ispred nas na položaju jedinice Kor- dunaške brigade. Dobro se sjećam da nas je ova vijest obradovala, pošto naša četa tada nije imala veze ni sa jednom našom jedinicom. Odmah su raspore­ đeni vodovi na nove položaje. Naš vod zazeo je položaj nedaleko od puta Ka­ menica - Vrsta. Ostali vodovi upućivani su u rejon sela Zlopoljac i Jankovc. Zadatak nam je bio, kao i prije, da spriječimo izvlačenje neprijateljskih snaga iz Bihaća. Prilikom zauzimanja novih položaja, četa je naišla na oko 50 domo­ brana i razoružala ih. Tokom 4. novembra neprijateljski avioni su još nekoliko puta nadlijetali Bihać, kao i naše položaje. Zatim su borbe u gradu potpuno utihnule, što je među borcima veselo komentarisano, kao da je ovo znak da je neprijatelj pot­ puno savladan. Uskoro, zatim, preko Bihaćkog polja prema rijeci Klokot i na­ šim položajima kretala se od Bihaća jaka ustaška formacija. Pozadi ustaških jedinica išle su kolone civila i zaprežnih kola koje su pokušale da pobjegnu iz tek oslobođenog Bihaća. Bilo nam je naređeno da vatru ne otvaramo prije ko­ mande. Ustaše su se kretale više u kolonama nego u streljačkom stroju, uzvi­ kivale komande, kao da su znale da ih čekamo. Pokret im nije bio naročito organizovan, ali ih je bilo mnogo, pa je izgledalo da su nezadrživi. Na komandu: „paljba!“ ustaše su padale kao pokošeno snoplje. Ali se zdra­ vi nisu osvrtali na to i nezadrživo su i dalje nadirali. Poslije izvjesnog vreme­ na, na desnom krilu našeg voda i na položajima Kordunaša, naše jedinice bile su potisnute. Zatim je počelo povlačenje i ostalog dijela voda. Odstupili smo u pravcu Izačića, gde smo smo kratko vreme ostali na tom položaju, pošto su se ustaše svom silinom sručile na nas. Da se nismo povukli došlo bi do nerav­ nopravne borbe prsa u prsa sa višestruko jačim neprijateljem koji očigledno ni­ je vodio računa o sopstvenim gubicima. Odbacivši naš vod i dijelove Kordunaške brigade na nove položaje, ustaše su nastavile pokret prema položajima koje su držali ostali vodovi Četvrte čete Tre­ ćeg bataljona Šeste brigade u rejonu sela Zlopoljca. Naš vod sa Kordunašima, poslije prodora ustaša, našao se na ustaškom lijevom boku. Nakon brzog sređi­ vanja, sa Kordunašima smo krenuli u bočni napad na ustaše. Istovremeno je ot­ počela žestoka frontalna borba u rejonu Zlopoljca. Ustaše je ponovo zadržala glavnina Četvrte čete Trećeg bataljona na njihovom pravcu proboja. Vidjevši da

213 im i mi pristižemo bočno i sa leđa, ustaše su snažnim jurišem nadmoćnijih sna­ ga razbile odbranu Četvrte čete Trećeg bataljona Šeste brigade, i uz velike gubi­ tke, razbijeni na nekoliko grupa, ostavljajući mrtve i ranjene, nastavili su prodor prema Turiji, Brekavici i Jankovcu. Kada se naš vod spojio sa glavninom čete na Zlopoljačkom polju, vidjeli smo na desetine ustaških leševa i razbacanu opre­ mu i oružje. Dijelom snaga Četvrta četa nastavila je gonjenje razbijenih ustaških grupa koje su tražile spas u proboju ka Bosanskoj Krupi i Cazinu. Naveče, 4. novembra, saznali smo daje Bihać slobodan. Naša četa je u ovim borbama nanijela neprijatelju velike gubitke, a zaplijenjeno je mnogo oružja, municije i druge ratne opreme. Gubici Četvrte čete Trećeg bataljona Seste bri­ gade bili su takođe osjetni. Poginuo je vodnik voda Gojko Pašić i još desetak boraca, među kojima su bili i Đorđe Zorić iz Teočaka, Mile Gravara iz Buga­ ra, Nikola Došenović iz Vrtoča, Pejo Gvozdenović iz Vranjske, Mihajlo Bero- nja iz Velikog Radića, Mile Jelača iz Perne i drugi. Poslije prikupljanja plijena i zbrinjavanja ranjenih i poginulih drugova, Če­ tvrta bihaćka četa Trećeg bataljona prvi put je ušla u svoj oslobođeni grad Bi­ hać. Borci rodom iz Bihaća i bliže okoline sretali su svoje rođake koji su im se obradovali kao oslobodiocima i kao sinovima, braći, sestrama, očevima, a že­ ne svojim muževima. U gradu se te večeri slilo sa svih strana mnoštvo naroda iz okolnih sela. Cijelu noć je vladalo pravo narodno veselje. Oslobodioci gra­ da, borci krajiških, banijskih i kordunaških brigada, iako umorni od teških, pre nekoliko sati završenih borbi, i tužni zbog izgubljenih drugova, zajedno su sa omladinom i narodom pjevali su i igrali Kozaračko kolo do kasno u noć.

214 Poslije kratkog odmora naša četa je sjutradan, po prohladnom i kišovitom vremenu, krenula na novi zadatak prema Cazinu, Cazinskoj krajini, Bosan­ skoj Krupi i dalje u nove pobjede. Oslobađanjem Bihaća postignuta je do tada najveća i najznačajnija pobeda nad neprijateljem. U ruke partizana pao je najveći i najznačajniji garnizon ne tako daleko od Zagreba. Pao je grad važan kao vojni, administrativni, eko­ nomski i politički centar za Bosansku krajinu, Liku, Kordun i Baniju; centar ustaške županije Krbava i Psat, mesto odakle su išla naređenja za uništenje Sr­ ba na tim prostorima. Bilo je to sedište glavnog stožera za ustaše i domobrane. Tu su se našle grob­ nice desetina hiljada nevino ubijenih Srba i ostalih antifašista i protivnika oku­ patora i ustaške tiranije NDH. U ovoj operaciji, pored izvanrednog uspeha, uočeno je i niz slabosti naročito u organizovanju sadejstva i održavanju veze između štabova i jedinica. Takođe se pokazalo - šta može uraditi narodna voj­ ska koja se bori za istinsku slobodu i protiv takvog neprijatelja i krvnika koji je činio sve da uništi jedan narod. Posle uspešne Bihaćke operacije, u toku 2-4. novembra 1942. i oslobođenja grada Bihaća (4.11), Cazina (7.11), Bosanske Krupe (5.11), Velike Kladuše (7.11), zatim, cela Cazinske krajine, Korduna, Like i Banije proširena je slobo­ dna teritorija i stvoreni su uslovi za uspostavljanje narodne vlasti na ovoj te­ ritoriji koja ie tada bila veća od nekih evropskih država. Stvorena je Bihaćka republika. U oslobođenom Bihaću tih slavnih dana održano je Prvo zasedanje AV- NOJ-a, 26. i 27. novembra, u velikoj sali ženskog manastira u Bihaću. Pred pu­ nom salom delegata pristiglih iz mnogih krajeva naše zemlje, neki su stigli i iz još neoslobođenih krajeva, ali i uz prisustvo mase okupljenog naroda Bosan­ ske krajine, Like, Korduna i Banije, mnogi nisu mogli ni ući u salu gdje je odr­ žano zasjedanje. Istorijsku uvodnu reč održao je drug Tito koji je, između ostalog, rekao: „Mi nemamo mogućnosti da stvorimo jednu legalnu vladu, jer nam to još me­ đunarodni odnosi i prilike ne dozvoljavaju, ali mi imamo pravo na jedno a to je da u ovim teškim okol­ nostima stvorimo jedno političko tijelo, jedan politički organ koji će okupiti sve narodne mase, koji će okupiti naš narod i povesti ga zajedno sa našom juna­ čkom vojskom u dalje borbe koje stoje pred nama a koje će biti ve­ oma teške“. Tito govori na prvom zasedanju AVNOJ-a 26. novembra 1942. godine u Bihaću

215 Veselin Masleša podneo je izveštaj na Prvom zasedanju AVNOJ-a Posle uvodnog go­ vora druga Tita, Veselin Masleše je u svom poli­ tičkom referatu govorio ° i uspesima Delegati za vreme zasedanja AVNOJ-a prate rad antiiasisticke borbe na- roda Jugoslavije. U diskusiji su učestvovali i mnogi delegati, a između ostalih su govorili: Ćanica Stanko Opačič, delegat sa Korduna, Nurija Pozderac, iz Cazinske Krajine, Vicko Krstulović, iz Dalmacije, Vladimir Dedijer, iz Srbije, Božo Ljumović, iz Crne gore, Moša Pijade, Luka Stević, iz Srbije i drugi.

216 s

Izvršni odbor AVNOJ-a (Antifašističko vijeće narodnog oslobođenja Jugoslavije) izabran na zasjedanju u Bihaću (26/27. 11. 1942.). Snimljen 1943. negdie u Crnoj Gori. Siede: (s lijeva na desno) Nurija Pozderac, Ivan Ribar i Pavle Savić. Stoje (s lijeva na desno): Mladen Iveković, Veselin Masleša, Vlada Zečević, Ivan Milutinović i Mile Pruničić. Izvršni odbor AVNOJ-a trebao je predstavljati začetak buduće jugoslavenske vlade. Posle završene diskusije predloženi su zaključci i zadaci i izabrani su člano­ vi Izvršnog odbora AVNOJ-a. U izvršni odbor AVNOJ-a izabrani su: za pred- sednika dr Ivan Ribar, potpredsednici Pavle Savić i Nurija Pozderac, članovi Mile Perunčić, Ivan Milutinović, dr Sima Milošević, pop Vlado Zečević, dr Mladen Iveković i Ve­ selin Masleša. Mesec dana posle Pr­ vog zasedanja AVNOJ- a, u Bihaću je od 27-29. decembra održan i prvi. kongres USAOJ-a (Sa­ veza antifašističke om­ ladine Jugoslavije). Kon­ gresu omladine prisu­ stvovali su delegati iz svih krajeva zemlje i iz brigada NOVJ. Na Pr­ vom kongresu omladi­ ne donete su značajne

Zasedanja Prvog kongresa omladine: za vreme podnošenja izveštaja sekretara SKOJ-a Ive Lole Ribara u Bihaću, 27. decembar 1942.

217 odluke i smernice za budući rad AFO J. Doneta je i od­ luka o ujedinjenju svih omladinskih organizacija, iza­ brano je rukovodstvo USAOJ-a sa Ivom Lolom Riba­ rom na čelu. Tih dana, krajem 1942, u Bihaću su održane mno­ ge političke konferencije, pored ostalih, koferencija AFZ (Antifašistički front žena), Konferencija lekara i druge društveno-političke manifestacije. Tih dana mnoge izbeglice iz zbegova u podgr- mečkim selma i sa planine Grmeč vratile su se svo­ jim kućama, najčešće na zgarišta u sela koje su ustaše opljačkale i popalile u toku leta 1941-1942. godine. Mnogi beskućnici podizali su bajte, a neki su se smestili kod komšija Muslimana dok nisu stvorili ka- kve-takve uslove da žive kraj svojih ognjišta. Naža­ Ivo Lola Ribar, sekretar lost, mnogi su tako dočekali i početak nove bežanije SKOJ-a ipredsednik kada je počela 4. neprijateljska ofanziva i nova stra­ Izvršnog odbora USAOJ-a danja srpskog naroda od Nemaca i ustaškog noža, u Bihaću, 27. decembar 1942. ali i od zime, gladi i tifusa. Uspostavljanje lokalne vlasti (NOO) u Cazinskoj krajini Posle oslobođenja Cazinske krajine, polovinom novembra 1942, izbegli sr­ pski narod iz sela na ovim prostorima koji se tada nalazio u Lici, Bosanskoj krajini, Kordunu ili Baniji, saznavši da su i njihova sela slobodna, vraćao se svojim kućama, najčešće su zaticali zgarišta i sve opljačkano. Dolaskom na svoje kućište mnogi su započeli izgradnju, neki po drugi ili treći put spaljenih kuća. Malobrojnim je to i uspelo, uglavnom, onima koji su imali neku mušku glavu i pravu pomoć komšija - ili su imali sreću da im kuća ili neki pomoćni objekat nije izgoreo. Mali broj smestio se privremeno kod suseda Muslimana, dok sami, uz pomoć vlasti i komšija, na svom imanju ne stvore uslove za nekakav smeštaj i život. Narodna vlast - narodnooslobodilački odbori (NOO) pružala je pomoć, ali su mogućnosti bile vrlo male. Ponešto građevinskog materijala, uglavnom drveta, moglo se dobiti, ali drugog ničeg nije bilo. Sa zgarišta su skupljani stari ekseri i drugi metalni predmeti da bi se podiglo nešto čvršće sklonište. Pronađeno je kod komšija i ponešto opljačkane stoke, što je vlasnicima vraćeno, a pljačkaši su se često pretvarali u dobročinitelje jer su navodno spasili nešto od imovine. Većina tog naroda, polovinom januara 1943. godine, ponovo se našla u vr­ lo lošem položaju. Počela je zima, a skloništa su bila slaba, deca gola, bosa i gladna. Uz to, pričalo se da će ponovo morati da se beži ispred ustaša i Nema­ ca, te da se sprema velika neprijateljska ofanziva. Posle jednogodišnjeg služenja okupatoru i ustaškom zločinskom režimu NDH i Paveliću, i pod njihovom komandom i uputstvima 1941. i 1942. godi­ ne, Muslimani su počinili strašne zločine nad srpskim narodom u Cazinskoj krajini. Vojničke pobede i politički uspesi partizanskih jedinica i NOP-a, kra­

218 jem 1941. i početkom 1942. godine, na prostorima Catinske krajine karakteri - sali su i svakodnevni upadi na teritoriju NDH, kao i oslobađanje gradskih sre­ dišta - Velike Kladuše, Bosanske Krupe, Cazina itd. Pomenuti vojnički i politički uspesi bili su istovremeno dobra priprema za uplašeni i dezorijenti- sani muslinaski narod Cazinske krajine, a u vezi sa događajima koji će se odi­ grati krajem 1942. godine.

Predsedništvo u toku zasedanja Skupštine AVNOJ-a: Vlado Zečević, Nurija Pozderac i Josip Broz Tito (sleva udesno)

Tito u Bihaću (u pauzi zasedanja)

Za vreme rada Skupštine

Za vreme Prvog zasedanja AVNOJ-a Bišćanke su primale goste

219 Oslobođenje Bihaća i svih gradova Cazinske krajine bilo je veliko iznenađe­ nje za okupatora i ustašku vlast, NDH i Pavelića, ali i užasan strah za počinioce zločina nad srpskim narodom, i istovremeno, veliko zadovoljstvo i sreća za ro­ doljubivi i pošteni narod Cazinske krajine. Oslobađenjem Bihaća i cele Cazinske krajine, NOP je pod vodstvom KPJ postigao do tada najveći i najznačajniji uspeh. Bihać je krajem 1942. godine postao važan politički centar i središte velike slo­ bodne teritorije pod nazivom Bihaćka republika. Međutim, time nije bio zavr­ šen zadatak, trebalo je očistiti prostor od razbijenih ustaških bandi. U tom zadatku bila je potrebna i pomoć naroda. Bivše ustaše i ustaška milicija skrivali su se, a na poziv da predaju oružje mnogi su to odbijali, sve dok narod nije po­ čeo ukazivati na naoružanu bandu. Uspeh je bio mali. Kada se situacija donekle smirila organizovani su i mitinzi i zborovi naroda po gradovima i većim selima. Tada su politički aktivisti, a to su bili svi od obič­ nog borca do najviših vojno-političkih rukovodilaca, kao što su bili Moše Pija- de, Veselin Masleša, Osman Karabegović, Nurija Pozderac, Hamdija Omanović i mnogi drugi govorili narodu i koliko-toliko mu razbijali dotadašnje zablude. Narodu se obraćao i drug Tito na zborovima. Poznat je njegov govor koji je odr­ žao 22. decembra 1942. godine u Cazinu, kad je prvi put rekao da je on Josip Broz, rođen u Hrvatskoj. Posle uspešnog, ubedljivog političkog delovanja na terenu i pravilnog odno­ sa vojske prema narodu, ovdašnje stanovništvo je uvidelo da nema osvete zbog počinjenog zločina, već da se hapse samo pravi zločinci, kojima je suđeno i ko­ ji su kažnjavani ako je dokazano da su zločin počinili. Vrlo brzo su se masovno pojavili dobrovoljci za vojno-političku obuku u če­ mu su prednjačili prvenstveno mladići koji nisu odslužili vojni rok, a stariji ospo­ sobljeni za borbu, popunjavali su jedinice NOV i partizanskih odreda. Odmah su formirane komande mesta u Bosanskoj Krupi, Cazinu, Bužimu, Kladuši i Vr- nograču i jedinice komandi mesta i područnih bataljona. U Bihaću, pored sta­ rih boraca iz brigada, u ove jedinice primani su i dobrovoljci sa ovog prostora. Stotine dobrovoljaca, mladih Muslimana iz sela Bosanske krajine, tokom novembra i decembra 1942. godine završili su vojno-političku obuku na nekoliko kurseva u Biha­ ću, Bosanskoj Krupi, Cazinu, Buži­ mu i Velikoj Kladuši. Tako su ovi mladi ljudi bili spremni da se uklju­ če u stroj borbenih jedinica. Na taj način su stvoreni svi uslovi da se na prostoru Bihaća, Bosanske Krupe, Cazina i Velike Kladuše formira još jedna brigada NOR-a. Sećanja Hamdije Omanovića na na­ rodni zbor u Bužimu u decembru 1942:

Hamdija Omanović i Moša Pijade sa dru­ govima u Cazinu, decembar 1942

220 „Uticaj narodnooslobodilačkog pokreta u čitavoj Cazinskoj krajini posta­ jao je iz dana u dan sve veći i utro je put daljem širenju i učvršćivanju već po­ stignutih rezultata. Narod Cazinske krajine imao je priliku da vidi i čuje najistaknutije rukovodioce narodnooslobodilačkog pokreta. Iz okolnih sela dolazile su delegacije u Cazin i tražile da pojedini rukovodioci NOB dođu i kod njih, da im pomognu u organizovanju rada i da im prenesu iskustva da bi i oni u radu postizali što bolje rezultate. Narod je osjećao da mu je mjesto u po­ kretu, da mu samo Narodno-oslobodilačka vojska može obezbijediti mirniji, bolji i pravedniji život, ali su bili svjesni da su za to potrebne i žrtve. Da bi se ispunila želja naroda, a i da bi se još bolje upoznao sa ciljevima na­ rodnooslobodilačkog pokreta, organizovano je više konferencija i zborova. Među značajnije i uspjelije zborove spada i veliki narodni zbor u Bužimu 11. decembra 1942. godine. Na zbor je krenuo i drug Moša Pijade preko Cazina, u kojem je prije toga boravio dva dana. S njim su pošli drugovi Nurija Pozde- rac, potpredsjed- nik Izvršnog odbora AVNOJ-a, Hajro Kapetanović, sekretar Okružnog komiteta KPJ za Bihać, Hamdija Omanović, član Okružnog komi­ teta KPJ za Bihać, i komandant mjesta u Cazinu Ferid Dedić. Bužimljani su se za taj svečani dan savjesno pripremili. Svoj gradić lijepo su uredili i ukrasili. Narod je počeo stizati veoma rano. Tako reći, sva okolna se­ la su došla u varošicu. U Bužim, ukrašen zastavama i parolama, stigli smo ne­ gdje oko 10 časova. Ogromna masa okupljenog, svečano odjevenog naroda, pozdravljala nas je aplauzima i poklicima Titu i Narodnooslobodilačkoj vojsci. Kada je ćiča Janko izašao iz kola i uputio se prema govornici, narod se počeo tiskati da ga što bolje vidi, jer je on u ovom kraju, za vrlo kratko vrijeme, po­ stao veoma poznat i popularan. Njega su svugdje smatrali nekako bliskim, svo­ jim, gdje god se duže zadržavao. Tek što smo se popeli na govornicu, kada se iz daljine začuše pucnji. Usko­ ro začusmo pjesmu i poklike Vrhovnom komandantu drugu Titu. Ogromna kolona zaprežnih kola, prepunih ljudi i žena iz Vrnograča, sa zastavama i tran­ sparentima, dolazila je na zbor. Pjesma i pucnjava, uglavnom iz lovačkih pu­ šaka, nisu prestajali. Raspoloženje okupljenog naroda time je dobilo nov impuls. Da ne bi došlo do nekih nesporazuma ili do neželjenih posljedica u onoj masi naroda, pohitao sam prema koloni i upozorio ih da prestanu sa pucnja­ vom. Kada je to vidio i čuo čiča Janko, pozvao me je i rekao: „Pusti narod ne­ ka se veseli. Danas bar to može slobodno da čini“. Shvatio sam odmah čiča Janka. Narod je ovaj njegov gest pozdravio aplauzom i odobravanjem. Poslije toga se nije više pucalo, a put kuda je trebalo da prođe čiča Janko začas je bio potpuno slobodan. Zatim je počeo zbor. Pred velikim brojem ljudi i žena na zboru su govori­ li Moša Pijade, Nurija Pozderac, Hajro Kapetanović, Stoj an Bjelajac i drugi. Svi govori, a naročito govor ćiča Janka, često su prekidani odobravanjem, apla­ uzima, parolama i pjesmom. Poslije zbora Bužimljani su priredili ručak svojim gostima, a zatim su gosti produžili u Otoku kod Bosanske Krupe, gdje su iste večeri u osnovnoj školi održali konferenciju sa narodom.

221 Na povratku iz Otoke išli smo saonicama preko sela Stijene za Cazin. Sni­ jeg je bio dosta velik, prtina kako se samo poželjeti može, pa je bilo ugodno pu­ tovati, iako je vrijeme bilo hladno. U prvim saonicama nalazili su se Nurija Pozderac, Hajro Kapetanović i Ferid Dedić. Konji su poskakivali, a kočijaš je čvrsto držao uzde u svojim rukama ne dozvoljavajući brzu vožnju. No, pošto su išli kući, konji su bili nešto žustriji. U drugim saonicama, pozadi njih, vozili smo se čiča Janko, Stojan Bjelajac i ja. Naši konji bili su nemirniji. Odjednom ih je kočijaš ošinuo, pa su zagrabili i stigli u visinu drugog sjedišta prvih saonica. To je bio signal za trku. Oba kočijaša pustiše kajase i potjeraše punom brzinom, čiča Janko je ustao i povikom „naprijed!“ podsticao svoju ekipu. Naš kočijaš nije žalio biča i za tili čas smo prestigli prve saonice. U preticanju, drug Moša nam je mahnuo rukom i smijući se doba­ cio da ne voli biti zadnji. Očigledno je bio zado­ voljan zborovima. Na ovim zborovima su svi govornici, pored ostalog, isticali važnost i potrebu da se narod i sa ovog prostora što brže i što masovnije odazove na poziv u borbu protiv okupatora i njegovih slugu, narodnih neprijatelja ustaša i četnika. Postalo je jasno i narodu Cazinske krajine da je bio prevaren i uvučen u zločin u interesu oku­ Moša Pijade patora i kvislinške vlast i zločinačke NDH. u Bosanskoj Krajini 1942. godine U nadi da će bar delimično opravdati poči­ njene zločine i doprineti brzom porazu i prote- rivanju okupatora i ustaške vlasti, tokom decembra mladi Muslimani iz opština Bihać, Cazin, Bosanska Krupa, Pećigrad, Tržac, Velika Kladuša maso­ vno se javljaju u NOV. Organizovani su kursevi za vojno-političku obuku u nekoliko mesta za mla­ diće koji nisu odslužili vojsku. Kroz ove kurseve prošlo je nekoliko stotina njih koji su zatim popunjavali čete 3. bataljona 6. kraiške brigade. Stari borci iz sr­ pskih sela Cazinske krajin, iz ličkih, bosanskih, kordunaških i banijskih jedi­ nica u znatnom broju su prešli u 3. bataljon 6. krajiške brigade. U drugoj polovini decembra 1942. godine brojno stanje 3. bataljona 6. kra­ jiške brigade znatno je povećano, pa su stvoreni uslovi da se na prostoru Ca­ zinske krajine formira nova brigada NOV i PO Jugoslavije. Po završenom zadatku posadne jedinice u Bihaću, 4. četa 3. bataljona 6. kra­ jiške brigade u kojoj sam se i ja našao, krenula je u Cazin i Cazinsku krajinu na nove zadatke. Na ovom putu smo prolazili uglavnom kroz muslimanska sela, idući skoro istim putem kao neposredno posle oslobođenja Bihaća i Cazinske krajine, s tom razlikom što smo se ovaj put neko vreme prevozili zaprežnim vozilima. Od prolaska kroz ova muslimanska sela, početkom novembra 1942. godine, za svega mesec dana znatno se situacija izmenila nabolje u korist NOP-

222 a. Narod nas je ovaj put masovno dočekivao i pozdravljao, a stariji muškarci i žene iznosili su hranu najčešće suvo voće, orahe, šljive, jabuke, kruške i drugo. Bile su to uočljive promene koje su, za relativno kratko vreme, nastale u odno­ su muslimanskog naroda prema partizanima kakvo je bilo ranije. Ove promene su naročito dobro osetili borci koji su ovuda prolazili počet­ kom septembra 1942. godine, kada je 3. bataljon 1. krajiškog odreda prvi put ušao u Cazin i prolazio kroz sela Cazinske krajine. Tada se partizanima u ne­ kim selima suprotstavljalo i civilno stanovništvo nahuškano od ustaša. Jedan od prvih zadataka bio je učešće u obezbeđenju druga Tita i drugih visokih vojno-političkih rukovodilaca NOP-a Jugoslavije za vreme istorijskog narodnog zbora u Cazinu. Na ovom zboru, pored druga Tita, govorio je Nu­ rija Pozderac i još nekoliko drugova. Pozderac je tom prilikom oštro osudio strašne zločine koji su u toku 1941/42. godine počinjeni na srpskim stanovništvom. Pozvao je Nurija i tada narod Cazinske krajine da se uključi u NOP, jer je to istinski i jedini organi- zovani pokret koji se bori za narodno oslobođenje od okupatora i njegovih slugu ustaša. Svi mladi i sposobni ljudi treba da se javljaju u partizanske redo­ ve, govorio je, između ostalog, Nurija Pozderac. Govor druga Tita prisutni su s pažnjom i oduševljenjem slušali i često pa­ rolama i aplauzom prekidali. Stojeći nedaleko od tribine, gde se tada nalazio drug Tito, gledao sam ga i slušao. Prisećao sam se kad sam ga prvi put video u Bihaću. Ovaj put mi se učinio znatno snažnijim. Govorio je snažno i vatreno, tako da su se prisutni pretvorili u uho i oko. Jedan stari Musliman s čalmom na glavi stajao je nešto dalje od mene. Čuo sam njegovo glasno oduševljenje za vreme govora druga Tita. Uzvikivao je poluglasno: - „Uh! Uh! Aman, jarabi, dobrog li i pametnog čovika! E, nek je šućur Ala­ hu što nam ga posla da spasi naš narod! Gledao sam oduševljenog hodžu, a i ja sam bio oduševljen Titovim govo­ rom. Verujem da su svi bili oduševljeni njegovim rečima. Nažalost, ovom zbo­ ru nije prisustvovao narod u broju koliko je to bilo moguće. Zadaci koje smo u Bužimu i okolnim seli­ ma vršili, bili su slični onima što smo ih vršili u Bihaću. Stražarska, patrolna služba, gonje­ nje i hvatanje zaostalih razbijenih ustaških gru­ pa i pojedinaca što su se krili po ovdašnjim seli­ ma. Tražili smo i odu-

Posle velikog mitinga 22. decembra 1942. u Cazinu, Tito je posetio staru džamiju i bio gost Nurije Pozderca.

223 zimali preostalo sakriveno naoružanje koje se zateklo kod seljaka. Kontrolisa- li smo takođe puteve Bužim - Vrnograč, Bužim - Cazin i Bužim - Otoka. Na­ še patrole su krstarile i po desetak kilometara dalje od Bužima. Zadatke smo vršili po hladnom, kišovitom i snežnom vremenu. Brdovito zemljište, raskva- šeni i blatnjavi seoski putevi otežavali su izvršenje svakodnevnih zadataka. Po­ red gore pomenutih teškoća, u početku je bio otežan i kontakt s narodom na ovom terenu. U početku su nas tu i tamo sačekivali samo stariji ljudi i žene. Oni su nas u tim prilikama pozivali u kuću ili su iznosili razne ponude. Ponekad smo bili počašćeni purom i masnicom i si.

Josipa Broz Tito

Spomenik na mestu gde je drug Tito 22. decembra 1942. održao čuveni govor - i prvi put kazao daje Josip Broz, Hrvat rođen u Kumrovcu

Pukovnik u penziji Savo Sajo Grbić, poslednji ratni komandant Osme krajiške brigade, nosilac partizanske spomenice 1941.

224 Hamdija Pozderac, sekretar Sreskog komiteta KPJ za Cazin u NOR-u, kasnije visoki funkcioner u federaciji i BiH Zgrada ispred koje je bio postrojen deo Osme krajiške brigade (28. decembar 1942) prilikom formiranja. Ispred je bista Nurije Pozderca

General-pukovnik u penziji Rahmija Avde Kadenić, zamenik komesara Osme krajiške brigade

Hamdija Omanović sa grupom boraca za vreme proslave 40 godina od formiranja Osme krajiške brigade u Cazinu, 1982 godine

General-major u penziji Hasan Beće Četić, politički komesar bataljona Osme krajiške brigade

225 Nekoliko dana posle našeg dolaska na ovaj teren, narod se sve više i sve bo­ lje privikavao na naše prisustvo. Prilazili su nam slobodnije i s više otvoreno­ sti. Postavljali su nam razna pitanja. Postepeno su se pojedinci uključivali da nam pomognu u poteri za ustaškim zločincima, otkrivajući nam (tu i tamo) njihova skrovišta. Sve čvršće uverenje ovdašnjeg naroda da se u našim redo­ vima nalaze i Muslimani pozitivno je delovalo na ove ljude da se brže stvori po- verenje prema nama i da nam sve više priteknu u pomoć pri izvršenju raznih obaveza. Tokom decembra 1942. organizovani su masovni politički zborovi na ko­ jima su o ciljevima NOP-a govoril visoki politički rukovodioci Nurija Pozde- rac, Moša Pijade, Skender Kulenović i Hamdija Omanović. Inače, Hamdija Omanović je jedan od starih partizana, u to vreme komadant 3. bataljona 6. krajiške brigade i član Sreskog komiteta KPJ Cazin.

Formiranje Osme krajiške brigade Na predlog Štaba 4. krajiške divizije, štab 1. bosanskog korpusa NOV Jugo­ slavije, 28.12.1942. godine, donio je odluku i izdao naređenje o formiranju 8. krajiške brigade. Za komandanta brigade postavljen je Hamdija Omanović a za političkog komesara Avdo Ćuk. Komandu 8. krajiške brigade činili si i zamenik komandanta Uroš Kukolj, zamenik političkog kome­ sara Blažo Đuričić, obaveštajni oficir Ferid Dedić, re­ ferent saniteta Drago Mažar, intedant Savo Žigić, rukovodilac političkog odjela Hajro Kapetanović, ru­ kovodilac SKOJ-a i omladine Boško Kecman. U sastav 8. krajiške brigade ušao je kompletan 3. bataljon 6. krajiške brigade koji je činio jezgro (sa če­ tiri čete) koje su popunjavane sa pridošlim borcima sa prostora opštine Bihać, Bosanska Krupa, Cazin, Bužim, Pećigrad, Tržačka Raštela, Velika Kladuša, Avdo Ćuk, prvi politički komesar Osme krajiške Vrnograč, Bosanski Novi, Prijedor, itd. brigade, narodni heroj. Čete 3. bataljona 6. krajiške brigade prerasle su u bataljone. Komandant 1. bataljona bio je Savo Keser, politički komesar Ratko Novaković, njegov zamenik Radoman Jakić, obaveštajni oficir Mirko Stanarević, intedant Si­ mo Radaković, referent saniteta Milan Knežević, ruko­ vodilac SKOJ-a i omladine Đuro Grubišić. Komandant 2. bataljona je Miloš Balać, zamenik komandanta Stevo Radulović, politički komesar Pe­ ro Gazibara, zamenik političkog komesara Zajko Di­ zdarević, obaveštajni oficir Ilija Kužet, intedant Lazo Hamdija Omanović, prvi komandant Osme krajiške brigade

226 Mitrović, referent saniteta Drago Drljača, rukovodilac SKOJ-a i omladine Ale Galić. Komandant 3. bataljona Dane Agbaba, zamenik komandanta Ilija Manda- rić, politički komesar RedžoTerzić, zamenik političkog komesara Vojo Stano- jević, intedant Đukan Vignjević, referent saniteta Vlasto Lenardić, rukovodilac SKOJ-a i omladine Hamdija Pozderac. Komandant 4. bataljona Uroš Vujanović, zamenik komandanta Branko Pi­ lipović, politički komesar Rajko Radetić, zamenik političkog komesara Ale Terzić, obaveštajni oficir Branko Stanarević, intedant Đuro Sovilj, referent sa­ niteta Svetozar Miljković, rukovodilac SKOJ-a i omladine Raza Kovačević. Formiranje brigade, krajem januara i tokom februara 1943. pratili su teški uslovi. Pored jake zime i velikog snega na Grmeču, oformljenje te jedinice iz­ vodilo se i pod pritiskom jakih nemačkih i ustaških snaga u toku Četvrte ne­ prijateljske ofanzive. Brigada se u svakodnevnim borbama morala i povlačiti. Nije bila do kraja ni popunjena, dosta slabo je bila i naoružana. Osma krajiš­ ka brigada je u januaru imala oko 700 boraca i to veliki broj mladih i neisku­ snih. Jedan broj boraca, koji je skoro došao u brigadu iz Cazinske krajine, pojedinačno ili grupno, napustili su jedinice i predali se Nemcima, neki su se odmah vratili u Cazinsku krajinu. Nešto kasnije, neki od tih dezertera naći će se u Muslimanskoj miliciji Huske Miljkovića koji je i sam dezertirao iz bihać­ kog područnog bataljona. Nepopunjena borcima i kadrovima, brigada se našla u borbi protiv nad- moćnijog neprijatelja u teškim zimskim uslovima, razdvojena po bataljonima. Deo brigade u borbama na Šator planini - zima i bolest, pegavi tifus sve je to otežavalo da se brigada prikupi i postane snažna udarna jedinica NOV. I pored pomenutih teškoća, brigada je već u leto 1943. godine uspela da sa­ vlada sve teškoće i postane snažna borbena jedinica. Ponovo se našla u Cazin­ skoj krajini gde je bila u UOG sa banijskim i kordunaškim brigadama. U brigadu su pristizali novi borci iz Cazinske krajine i sa drugih teritorije na ko­ joj se nalazila. Pristupali su u njene redove Srbi, Muslimani, Hrvati i svi ostali. Narastala je u snažnu brigadu i postala simbol bratstva i jedinstva jer su se u nje­ nim redovima, drug do druga, nalazili Srbi, Muslimani, Hrvati, Jevreji i dr. Ova mlada brigada, tada tek u formiranju i kadrovski nepopunjena pri­ mila je odbrambene borbe na prostoru Grmeča i Kozare. U toku ofanzive bila je razdvojena. Jedan deo stigao je na Šator planinu gde su imali velike gubitke, nešto od jačeg neprijatelja nešto od smrzavanja, a kasnije i od pe- gavog tifusa. Brigada je, i pored znatnih gubitaka, već u proleće 1943. godine postala jed­ na od boljih brigada u Bosanskoj krajini. Po vremenu formiranja, 8. krajiška brigada može se ubrajati u starije briga­ de koje su uspešno vodile borbe protiv svih mogućih neprijatelja: Nemaca, us­ taša i četnika. Borbe je vodila na prostorima Cazinske krajine, Bosne, Korduna i Banije. Kroz borbe je stigla sve do Žumberka i Slovenije gde je završila dugi borbeni put od preko 7.000 kilometara. U toku 850 ratnih dana, vodeći borbe često protiv znatno jačeg neprijatelja, nanoseći mu značajne gubitke, ali pritom i gubeći hiljade drugova iz svojih redova.

227 Za ovu brigadu se, bez ustezanja i sa ponosom, može reći da je bila pravi iz­ vor rukovodećih kadrova za nove jedinice NOV ali i pravo oličenje bratstva i jedinstva naročito srpskog i muslimanskog naroda. Brigada je završila rat u Sloveniji, a njeni pripadnici mogu se ponositi što su se borili u njenim redovima.

NARODNI HEROJI OSME KRAJIŠKE BRIGADE

ĆUK Ređžc AVDO MILJEVIĆ Milana Ml- Rođen 1920, Bosanska LANČIĆ Dubica, Musliman, đak Rođen 1909, JelaSinovci, gimnazije u Bihaću i Saitski Most. Srbin, rad­ učiteljske škole u B. Lu­ nik. U NOB od 1941, ko­ ci. U NOB od 1941. poli­ mandant brigade. Nosi­ tički komesar brigade. lac "Partizanske spome­ Poginuo 13. novembra nice 1941.". General-ma­ 1943, Čardak, kod Bo­ jor u penziji. Za narod­ sanske Krupe. Za narod­ nog heroja proglašen 20. nog heroja proglašen 23. decembra 1951. Umro jula 1952. posle rata.

Avdo Ćuk Milan Miljević Milančić

DURIČIĆ Alekse IBUAHIMPAŠIĆ Kasa­ BLAŽO li a MAHM UT-MAŠO Rođen 1914, Ptieblo, Rođen 1922, lijelaj, Bo- SAD, Srbin, inž. agrono­ saitski Petrovac. Musli­ mije. U NOB od 1941, man, dak. U NOB od zamjenik političkog ko­ 1941, politički komesar mesara brigade, posle bataljona, a kasnije po­ pol. komesar divizije i 3. litički komesar Pete korpusa NOV Jugoslavi­ KNOU brigade. Poginuo je. General-major. Za oktobra 1944. u borbama narodnog heroja pro­ za oslobođenje Beogra­ glašen 27. novembra da. Za narodnog heroja 1953. Umro 1991. proglašen 15. novembra 1944.

Blažo Đuričić Mahmut Maso Ibrahimpašić

BASlĆ Doke RADE BRKIĆ Danila RADE Rođen 1919, Garevice, Rođen 1913, Jelašinovci, Prijedor. Snnski Most, Srbin, rad­ Jugosloven, student. U nik. U NOB od 1941. ope­ NOB od 1941, politički rativni oficir, a posle ko­ komesar brigade, zatim mandant 7. KNO prole­ politički komesar 10. di­ terske brigade. Nosilac vizije. Nosilac “Partizan­ "Partizanske spomenice ske spomenice 1941.“. Pu­ 1941". Pukovnik JNA u kovnik JNA u penziji. penziji. Za narodnog he­ Za narodnog heroja pro- roja proglašen 27. no­ glašen 20. decembra vembra 1953. 1951. Umro 1991.

Rade Bašić Rade Brkić

228 Orden partizanske zvijezde sa zlatnim vijencem

Orden zasluga za narod Orden bratstva i jedinstva sa zlatnom zvijezdom sa zlatnim vijencem

Odlikovanja Osme krajiške brigade

Pred sam kraj rata brigada je učestvovala u borbama za oslobođenje Tra­ vnika ,Kaknja i Sarajeva, da bi, na samom kraju rata, posle dugog i napornog marša učestvova u vrlo teškim borbama za oslobođenje Karlovca u Hrvatskoj kada je neprijatelju nanela velike gubitke. Pri oslobađenju Karlovaca brigada je i sama imala velike gubitke; pali su za slobodu mnogi mladi Krajišnici na samom kraju rata. Ova jedinica je trijumfalno, kao deo JNA, pobednički za­ vršila rat u maju 1945. na teritoriji Slovenije. Njeni komandanti u toku rata bili su Hamdija Omanović, Milančić Miljević I Sajo Grbić. Jedno vreme du­ žnost komadanta vršio je i Uroš Kukolj. Brigada je odlikovana i imala više narodnih heroja.

229 Titov govor na smotri Četvrte krajiške divizije u Jesenici Posle posete druga Tita Cazinu 22. decembra 1942 godine, na pravoslavni Božić, 7 januara, ispunila se želja naših boraca i naroda hrabre Bosanske kraji­ ne da vide svog vrhovnog komandanta druga Tita. U jednom mestu pod Grme- čom, jedinice Druge, Pete i Šeste krajiške brigade i jedna desetina Osme krajiške brigade sa komadantom Hamdijom Omanovićem dočekale su druga Tita, vr­ hovnog komadanta NOV I POJ, predsednika AVNOJ-a druga Ivana Ribara, popa Vladu Zečevića, člana Vrhovnog štaba druga Đuru Pucara i druga Kostu Nada, komandanta Prvog bosanskog krpusa. Pošto je primio raport od koman­ danta Četvrte krajiške divizije druga Šoše, drug Tito je ivršio smotru trupa, do­ šao na tribinu gde su ga pozdravli politički komesar Prvog bosanskog korpusa drug Osman Karabegović i drugi vojno- politički rukovodioci. Drug Tito se zatim obratio borcima Četvrte divizije i, između ostalog, rekao i ovo: „Meni je neizmjerna čast i ja osjećam veliku radost što vas mogu pozdra­ viti u ime Vrhovnog štaba NOV i PO Jugoslavije. Odavno smo već zajedno, odavno mi je bila želja da vas vidim ovako na okupu kao danas. Mi smo doš­ li u Bosansku krajinu sa braćom Srbima i Crnogorcima da se zajedno sa vama borimo i uništimo neprijatelja i oslobodimo narod u cijeloj Krajini. Mogu reći da sam bio iznenađen ali i ponosan što ste vi, dostojni sinovi va­ ših junačkih predaka, ostali na svojoj rodnoj grudi i borili se tako uporno za slobodu svog napaćenog naroda. Mrski, neprijatelj je htio da istrijebi sve Srbe u Bosni i počeo je od Krajišnika. Vi ste se digli na ustanak skoro goloruki, osva­ jali ste u borbi oružje koje i sada imate i na taj način vi ste spasili srpski narod u Bosanskoj krajini od pokolja i zvjerstava neprijatelja. A šta bi bilo da niste uzeli puške u ruke? Tijela vaših sestara, majki i drugarica, vaše djece, punila bi jame i bosanske gudure. Ali, stvar nije samo u tome. Vi ste postigli velike pobjede i uspjehe u borbi, vi ste svojom borbom zadivili cio svijet. Vi ste znali da razlikujete krivce od nedužnih, vi ste znali da odvojite krvnika Pavelića i njegove ustaše od pošte­ nog hrvatskog naroda i to je takođe jedna velika vaša zasluga u današnjoj bor­ bi. Svi naši narodi danas čvrsto stoje u bratskoj zajednici i zato se uspjesi i postižu. Drugovi i drugarice! Mi smo u našoj oslobodilačkoj borbi imali jake neprija­ telje okupatore i njihove ustaške i nedićevske sluge, ali mi smo dobili još jednog opasnog neprijatelja u licu Draže Mihailovića i londonske izbjegličke vlade. Ovi neprijatelji unijeli su razdor u redove jednog dijela boraca za slobodu, u redove naroda Crne Gore, Hercegovine, Bosne itd., i poveli ih na krivi put službe oku­ patorima, krvnim neprijateljima naših naroda. Međutim, većina poštenog naro­ da nije pošla za njima i ona se i danas bori protiv okupatora i njegovih pomagača. I šta se dogodilo? Mi smo pobjeđlivali i vanjskog i unutrašnjeg neprijatelja. Drugovi i drugarice! Mi se danas ne borimo samo za uništenje fašističkog osvajača, već i za našu srećniju budućnost. U Krajini nema čovjeka koji bi že­ lio da se povrati ono što je bilo. Mi danas lijemo svoju dragocjenu krv da iz nje procvjeta srećnija bodućnost za naša buduća pokoljenja. Mi smo pokoljenje koje pati, ali mi smo ti koji našim potomcima stvaramo bolji i srećniji život.

230 Narod je stvorio svoju vojsku, da mu ona ostvari mir zauvijek. A to će biti samo onda ako se narod i dalje bori i ako zadrži vlast u svojim rukama. Mi ne­ ćemo nikada dozvoliti da se ikada povrate na vlast oni tipovi, koji će naše si­ nove i kćeri bacati u nesreće, ratove za svoje sebične interese. Mi imamo pred sobom još teških borbi, ali najteže smo prošli. Fašizam osje­ ća da mu idu zadnji dani i u svom bijesu on će sve pokušati. Ali mi ćemo ga po­ bijediti. Mi ćemo na njegovim kostima stvarati našu budućnost, nove gradove i sela. Naša će zemlja procvjetati. I vi nećete pustiti pušku iz ruke dok to ne bude ostvareno.“ Govor druga Tita je burno pozdravljen. Posle njega govorio je drug dr Ivan Ribar u ime Antifašističkog veća. Ovoj lepoj svečanosti prisustvovala je velika masa naroda iz Podgrmeča. Narod je neobično toplo i iskreno pozdravio svog vrhovnog komandanta. Drugarice Danica Medan i Darinka Vejnović pozdra­ vile su druga Tita i predale mu poklone. Posle podne drug Tito je izašao među narod. Ponovo su mu priređene bur­ ne ovacije. Narod se veselio, pevao, igrao kolo, pa se i drug Tito uhvatio u ko­ lo i igrao s hrabrim narodom Krajine. Drug Tito je, očito uzbuđen, govorio više puta narodu. Pored ostalog rekao je i ovo: „Prolazeći kroz Podgrmeč ja ni­ sam vidio popaljenih kuća, a to je veliki rezultat vaše borbe da sačuvate svoje gole živote, svoja sela i domove. Ja sam uvjeren da ste vi spremni da oslobodi­ te i pomognete ostale krajeve naše zemlje, da pomognete Srbima, Hrvatima, Muslimanima i ostalim našim narodima, da na svojim popaljenim domovi­ ma, da na zgarištima izgrade nove domove i bolji i srećniji život. Drugovi i drugarice! Radostan sam što mogu da vidim vašu ogromnu lju­ bav i povjerenje prema našoj Narodnooslobodilačkoj vojsci, prema našem ve­ likom savezniku — Sovjetskom Savezu. Ja vam kažem da niko nije pokazao toiiko požrtvovanje i ljubav prema ovoj našoj borbi kao vi. Ja gledam vaše že­ ne kako iznose i poklanjaju svoje rukotvorine, koje su one radile uz svjetlost lo­ janica. Recite mi, drugovi, koja je armija doživjela tako nešto u našoj zemlji, osim naše? Tako jedinstvenog bloka fronta i pozadine nikad nije bilo u istori- ji naših naroda. A to je veliki zalog za našu pobjedu. Ovaj veliki praznik, koji su vjekovima praznovali vaši očevi, djedovi i pra­ djedovi vaši, vi danas praznujete s vjerom u bolju budućnost, jer mi smo izvr­ šili prvi zadatak, spriječili smo neprijatelja u njegovoj lukavoj namjeri da posvađa naše narode, spriječili smo međusobni pokolj naroda. Spriječili smo da njemački osvajač, pomoću ustaša koje upotrebljava kao oruđe, istrijebi sve Srbe. Spriječili smo da okupator pomoću četnika istrijebi Hrvate i muslimane, spriječili smo ih, jer smo mi svi skupa Južni sloveni. Mi Južni sloveni smo bra­ ća velikog ruskog naroda, kome danas odaju priznanje svi narodi svijeta, pa makar se to mnogo i ne sviđalo raznim reakcionarima u nekim zemljama. I mi smo ponosni što smo se do danas tako uspješno borili, rame uz rame sa bratskim sovjetskim narodom. Pozivam vas danas da se ne date zavesti ni od koga, a najmanje od onih ko­ jih nigdje nije bilo onda kada su naše narode klali, ubijali, pljačkali i palili nam kuće i ognjišta. Gdje su bila onda ta gospoda, kada je ustaški nož klao našu dje­ cu, žene, sestre, majke i očeve? Oni su pobjegli sramno u London i druge zemlje,

231 a narod je ostao sam sa svojom sudbinom. Našem narodu oni više nisu potre­ bni. Naš je narod znao da se sam bori i pobjeđuje u najtežim danima svoje hi­ storije, pa će znati da bez njih sobom i upravlja kad uništi svoje neprijateije.“ Posle izvšene smotre Četvrte krajiške narodnooslobodilačke udarne divizi­ je u Jesenici, drug Tito je sa delom Vrhovnog štaba do početka Četvrte nepri­ jateljske ofanzive (15 dana) boravio je i komandovao Narodnooslobodilačkom vojskom Jugoslavije iz zamka Ostrožac kod Cazina.

Tito govori na smotri Četvrte krajiške divizije 7. januara Josip Mažar Šoša, 1943. u Jesenici komandant Četvrte krajiške divizije, narodni heroj

232 Velika - Četvrta neprijateljska ofanziva Višestruko nadmoćnije okupatorske i ustaške snage napadale su na Bihać­ ku republiku, što je uslovilo zastoj pa prekid razvoja Narodnooslobodilačkog pokreta (NOP-a) u Cazinskoj krajini. Ponovo su Cazin i sva mesta u Cazinskoj krajini zauzele ustaše i tamo došle na vlast. Ali tada više ustaše nisu imali ra­ niju podršku muslimanskog naroda kakvu su uspeli dobiti 1941. godine. Bila je ugašena mržnja ranije razbuktana prema Srbima. Narod je na ovim prosto­ rima i dalje pomagao NOP, koliko je to bilo moguće u uslovima kada su oku­ pator i ustaše ponovo bili na vlasti. Posle kratkotrajnog mirnog života, odbornici narodnih odbora pokreću stanovništvo ponovo u izbeglištvo, na sigurnija mesta i na nove slobodne te­ ritorije. Većina tog naroda krenula je prema Grmeču, verujući da će tamo po­ novo biti primljeni i zaštićeni. Treba istaći da je bilo dosta primera kad su komšije Muslimani predlagali ugroženim da kod njih ostave decu, obećavaju­ ći da će ih sakriti i sačuvati, u nekim slučajevima se to i ostvarilo, ali neka su deca otkrivena i poklana, a i domaćini stradali. Većina naroda je sa vojskom pošla prema Grmeču. Pojedine porodice, ve­ rujući komšijama, da neće biti dirani, ostale su na kućištu. Dolaskom ustaša če­ sto su kompletne porodice bile poklane. Na primer, u Crnaji zaklani su: Milan Vučeta sa porodicom i Mane Budić sa porodicom. Ovakvih slučajeva bilo je mnogo. One porodice, majke sa brojnom decom, koje su se januara 1943. našle u svojim selima u Cazinskoj krajini, kada je počela Četvrte neprijateljska ofan­ ziva, na poziv odbornika i vojske, krenule su ponovo u zbegove u pravcu Gr- meča, verujući da će naći spas u podgrmečkim selima, na stabil­ nijoj slobodnoj teritoriji. Narod je iskoristio šansu i izbegao us­ taške pokolje, ali su stradali od neprijateljske avijacije, jake zi­ me, gladi i tifusa, drugog ma­ sovnog ubice. Izbeglice koje su se tokom ofanzive uspele vratiti u nepri­ jateljsku pozadinu, u Liku, Kor­ dun i Baniju, u proleće 1943. godine, najbolje su prošle. U proleće 1943. godine i mnoge partizanske jedinice su se našle u pozadini neprijatelja, ponovo oslobađali sela i stvarili novu slobodnu teritoriju.

Izbeglice početkom Četvrte neprijateljske ofanzive

233 Za vreme Četvrte neprijateljske ofanzive okupator i ustaše vratili su se u Bihać, Bosansku krupu, Cazin, Veliku Kladušu i u sva sela Cazinske krajine. Ustaše su sve Srbe koje su uhvatile na mestu zaklali. U to vreme od ustaša stra­ dalo je i muslimansko stanovništvo, koje je na bilo koji način sarađivalo sa partizanima ili je pokazalo simpatije za NOP za vreme Bihaćke republike. Mnoge muslimanske porodice su imale sinove i muževe u Osmoj krajiškoj NO brigadi, a kod većine ovog naroda, razvijena je simpatija i ljubav prema NOV i NOP. Veliki deo tog stanovništva pokazao je da se istinski bori protiv okupatora i narodnih izdajnika, ustaša i četnika, samo su zločinci iz 1941. i 1942, oni koji su se osećali krivim za počinjene stravične zločine nad Srbima i dalje podržavali ustaše, ustašku vlast i okupatora, nadajući se da će ih oni za­ štititi od zaslužene kazne. Već u proleće 1943. na prostorima Cazinske krajine ponovo se našla Osma krajiška NOU brigada, tada već izrasla u snažnu borbenu jedinicu sa Hamdi- jom Omanovićem na čelu i sa brojnim borcima sa ovih prostora. Napadali su ustaška uporišta u Bužimu, Vrnograču, Pećigradu, Velikoj Kladuši i drugim mestima. Brigada je pomogla u formiranju Cazinskog PO, ostavljajući svoje najbolje kadrove za rukovodioce ovog odreda i za formiranje narodne vlasti na slobodnoj teritoriji. Završetkom Četvrte neprijateljske ofanzive (mart 1943) Osma krajiška NOU brigada, iscrpljena u višednevnim borbama, sa velikim brojem od tifu- sa oboljelih boraca, našla se u podgrmečkim selima. Krajem marta iste godi­ ne Štab Četvrte narodnooslobodilačke divizije izdao je naređenje Osmoj krajiškoj da dejstvuje na sektoru Bihać - Bsanska Krupa -Otoka - Bužim - Cazin. Naređen je pokret 8. KNOU brigade u Cazinsku krajinu. Posle nekoli­ ko borbi, uglavnom u zasedama na pomenutim komunikacijama, Štab Prvog bosanskog korpusa i Štab Četvrte krajiške divizije Osmoj krajiškoj naređuju da se prebaci preko Une na prostor Cazinske krajine, Banije i Korduna. Drugi bataljon 8. krajiške brigade već 31. marta 1943. prešao je Unu kod se­ la Kotorani i stigao u Baniju. Posle kraćeg odmora u Kotoranima, delovi 2. ba­ taljona sa komandantom bataljona Milošem Balaćem izviđaju teren prema Bužimu i na osnovu prikupljenih podataka bilo je jasno da se u Bužim može ući bez borbe, preko Dobrog Sela. Bataljon je 2. apila ušao u Bužim. Tu je na­ rod sa dobrodošlicom primio partizane kao stare prijatelje i tom prilikom je održan zbor meštana. Ustaše i ustaška milicija napustili su mesto bez borbe. Ostala tri bataljona brigade usmerena prema Cazinskoj krajini krenuli su mesec dana kasnije iz Bosanske krajine pravcem: Hrgar, Gorjevac, Kestenovac, Korenica, Plitvička jezera i kraj Cetingrada preko Cazinske krajine stigla su u Žirovac na Baniju. Prolazak brigade kroz sela Cazinske krajine narod ovih se­ la je pozdravljao, a borce je dočekivao kao svoje. Bio je to za neke ljude cazin- skih mesta treći susret sa partizanima. Štab Prvog bosanskog korpusa, u dogovoru sa Štabom Prvog hrvatskog korpusa NOV i POJ, 23. aprila 1943. godine formirali su Unsku operativnu grupu sa namenom da dejstvuje na prostoru Cazinske krajine, Banije i Kordu­ na. Ova grupa se sastojala od Osme krajiške brigade sa četiri bataljona, Kor- dunaškog PO sa tri bataljona i Banijskog PO sa dva bataljona. Dakle, sastav

234 grupe je bio snage devet bataljona i odgovarajuće prateće jedinice. Ova opera­ tivna grupa je formirana kao formacija privremenog karaktera sa svrhom iz­ vršenja nekoliko akcija na prostorima Cazimske krajine, Korduna i Banije. Štab operativne grupe činio je komadant Petar Kleut, politički komesar Raj­ ko Mitić i zamenik komadanta Hamdija Omanović. Za vreme postojanja ope­ rativne grupe dužnost komadanta Osme krajiške brigade vršio je Uroš Kukolj. Osnovni zadatak Unske opeartivne grupe bio je vraćanje poverenja musli­ manskog naroda Cazinske krajine u NOP i mobilizacija novih boraca sa ovog prostora. Težilo se da se na tim prostorima formiraju nove jedinice NOV, a pri formiranju tih jedinica kao jezgro i rukovodeći kadar trebalo je da bude iz Osma krajiška brigada. Zadatak Osme krajiške brigade bio je ulazak i zauzimanje manjih garnizo­ na na prostoru Cazinske krajine. Prilikom pristizanja brigade na ove prostore osetilo se pozitivno raspoloženje kod muslimanskog naroda, iako su na tim prostorima delovale grupe zelenog kadra i Muslimanske milicije koju je počet­ kom leta Huška Miljković organizovao i vodio u borbe protiv NOV i POJ. De- lovanje Huske Miljkovića i njegove milicije znatno je otežalo i usporilo razvoj NOP na ovim prostorima. Inače, Miljković je stari član KPJ i organizator ustanka 1941. god protiv ustaške vlasti. On sada, međutim, istupa pred naro­ dom sa parolom za din (din je turska reč i označava veru, verski zakon, vero­ ispovest) - podilazi ovom verski odanom i po obrazovanju zaostalom narodu i Muslimansku miliciju organizuje i stavlja pod kontrolu okupatora i ustaša, što je znatno otežavalo razvoj NOP. Prve akcije brigade bile su upad u Bižim, Vrnograč i mnoga druga sela, me­ đutim, ona se angažovala i van prostora Cazinske krajine, kao što su bili na­ padi na Staro Selo i Bučicu, Slunj i Veliku Kladušu. Mora se reći da zbog čestih pokreta i kratkog zadržavanja u selima Cazinske krajine, brigada nije izvršila u potpunosti osnovni zadatak - mobilisanje novih boraca sa tog prostora. Nemci i ustaše su upotrebili velike snage da ometu izvršenje ovoga zadatka koji je nešto kasnije delimično bio izvršen prelaskom Huskine Muslimanske milicije u NOV. Osma krajiška, krajem juna 1943, vratila se u sastav Četvrte krajiške divizi­ je u sela Podgrmeča. Početkom jula 1943. formiran je Cazinski partizanski odred (CPO). Formi­ rana je još jedna nova partizanska jedinica, posle Osme krajiške vezana za Ca- zinsku krajinu. CPO formiran je od boraca sa prostora Cazinske krajine i sa rukovodećim kadrovima iz Osme krajiške i muslimanskih boraca iz kordunaš- kih i banijskih jedinica, starih boraca. Za komandanta CPO postavljen je Zuh- dija Zalić, prvoborac iz Banijske brigade, a komesar je bio Hakija Pozderac iz Osme krajiške brigade. Ovaj odred je u leto 1943. uspešno izvršavao vrlo teške i složene zadatke u borbama protiv jakih snaga Nemaca, ustaša, domobrana, ali i vodio teške borbe protiv grupa zelenog kadra i Muslimanske milicije Hu­ ske Miljkovića, kao i grupa, dezertera iz domobranskih, ustaških i nemačkih jedinica. Te grupe su upadale u sela, ubijale i pljačkale stanovništvo. Cazinski partizanski odred je početkom 1944. godine ušao u sastav UOG u čijoj je formaciji u to vreme bila i Muslimanska milicija Huske Miljkovića.

235 Huška Miljković ponovo na strani partizana Posle posedanja Velike Kladuše, 13. avgusta 1943. godine, ovaj grad je po treći put postao značajan vojno-politički centar od velike važnosti za NOP na Kordunu, Baniji i u Cazinskoj krajini. Nekoliko pokušaja banijskih, krajiških i kordunaških brigada da razbiju Huskinu miliciju nisu uspeli. U sukobima sa ovom milicijom partizani su nekoliko puta imali ozbiljne gubitke. U jesen 1943. godine, posle kapitulacije Italije i sve većih nemačkih gubita­ ka na istočnom frontu, Huška Miljković razmišlja o svojoj budućnosti i bu­ dućnosti naroda Cazinske krajine, stupa u vezu sa starim drugovima iz 1941. partizanima i kroz razgovore dolazi do zaključka da bi, pod određenim uslo- vima, mogao ponovo postati borac NOV. Posle nekolko razgovora pristao je da sa milicijom od oko 3000 ljudi, opet pod određenim uslovima, pređe na stranu partizana. Početkom novenbra 1943. Huška je započeo i zvanične pregovore sa pred­ stavnicima Štaba Četvrtog korpusa NOV. Sredinom januara 1944. na prego­ vorima u Štabu korpusa, potpisao je sporazum u kojem se preciziraju uslovi pod kojim će prihvatiti prelazak pod komandu korpusa NOV. Naredbom Glavnog štaba NOV Hrvatske, od 4. februara 1944. godine, formirana je Unska opeativna grupa (UOG) od pripadnika Musli­ manske milicije sa oko 3.000 boraca, formiranih uli bataljona, i Muslimana starih boraca iz Sed­ me banijske i Osme kordunaške divizije.Tih sto- tinak boraca predviđeni su bili za politički i bezbedonosni kadar u bataljonima i četama Mu­ slimanske milicije. U Unsku grupu ušao je i Ca- zinski partizanski odred. Za komadanta UOG postavljen je Huška Miljković, za komesara Šu- krija Bjedić, zamenik komadanta bio je Halil Ša- kanović, a zamenik komesara Dušan Jandrić, načelnik štaba Gnjaco Perić. Nekoliko dana posle formiranja UOG, izvr­ šene su i pripreme za formiranje 1. muslimanske brigade. Naredbom Če­ tvrtog korpusa NOV od 8. februara 1944. ona je i Huška Miljković, formirana pod nazivom prvi komandant Prva muslimanska bri­ Unske operativne grupe, 1944. gada. Za komadanta je postavljenje Halil Šaka- nović, politički komesar bio je Adem Hercegovac, za­ menik komadanta Zuhdija Zalić, zamenik komesara Hakija Pozderac.

Šukrija Bjedić, prvi politički komesar Unske operativne grupe, 1944.

236 Pored boraca Muslimanske milicije u jedinice ove brigade raspoređeni su iz Sedme banijske divizije stari borci Muslimani i dotadašnji rukovodioci koji su po­ stavljeni na političke i bezbednosne dužnosti u bataljonima i četama brigade. Mesec dana posle formiranja Prve muslimanske brigade formirana je i Dru­ ga muslimanska brigada. Naredbom Štaba Četvrtog korpusa, 2. marta 1944. godine u Pećigradu formirana je Druga muslimanska brigada. Za komadanta brigade postavljen je Muharem Međedović, komesar Šefik Kapetanović, zamenik komadanta Suljo Čoralić, zamenik komesara Hakija Pozderac. Nešto kasnije od boraca UOG formiran je i BMO. Za komadanta odreda postavljen je Haso Dizdarević, komesar Adem Hercegovac, koji je kasnije po­ stavljen na dužnost komesara Prve muslimanske brigade, a za komesara BMO došao je Zajko Dizdarević. Posle 27. aprila 1944, kad je ubijen Huška Miljković, došlo je do manjih iz- mena u Štabu UOG. Za komadanta grupe postavljen je Halil Šakanović, zame­ nik komadanta bio je Ahmet Fetahagić. Komesar je i dalje ostao Šukrija Bjedić, zamenik komesara Dušan Jandrić, a načelnik Štaba Gnjaco Perić. Novoformirane muslimanske brigade, iako sa izvesnim zatezanjem u poče­ tku, već početkom aprila 1944. stupaju u borbene okršaje protiv Nemaca, us­ taša i domobrana. U sadejstvu sa banijskim, krajiškim i kordunaškim brigadama vode borbe na komunikacijama u dolini Une, Devetog aprila brigade UOG, u sadejstvu sa jedinicama Sedme i Osme di­ vizije Četvrtog hrvatskog korpusa, učestvuju u napadu na uporište Cazin, ko­ je tada nije zauzeto, ali je neprijatelj imao značajne gubitke. Partizani su se povukli pred jačim neprijateljskim snagama pristiglim iz Bihaća i Bosanske Krupe.Već u prvim borbama protiv Nemaca i ustaša bilo je pojedinačnih ali i grupnih prelazaka Muslimana na stranu neprijatelja.To su, najčešće, bili usta­ ški koljači i njihovi istomišljenici. Posle pogibije komadanta UOG Huske Miljkovića, 27. aprila 1944, došlo je do više pojedinačnih ali i grupnog dezerterstva i prelaska kompletnih jedi­ nica na stranu neprijatelja. Komadanti bataljona i komandiri četa koji su ra­ nije bili ustaše i počinili zločine videli su priliku da tako mogu izbeći sud pravde, a onda su poveli i potčinjene borce koji još nisu stigli da shvate kuda ih vode ti zločinaci.Tako je, na primer, Haso Dizdarević iz BMO (Bužimski muslimanski odred) neprijatelju preveo 600 boraca. Iz Prve muslimanske bri­ gade dezertiralo je 150 boraca, a iz Druge muslimanske brigade sa Mehagom Dautovićem neprijatelju je prešlo 300 boraca. Mehmed Dedić se izdvojio sa 70 ljudi, ali nije prešao neprijatelju, već se zadržao neutralno da bi se posle pregovora vratio u brigadu. Posle smrti Huske Miljkovića nastala je vrlo kritična situacija. Neprijatelj je uspeo da ubaci svoje ljude u neke jedinice i preko njih, i već postojećih nepri­ jateljski raspoloženih pojedinaca u jedinicama, bivših ustaša, koji su i dalje taj­ no sarađivali sa neprijateljem, i pokušali su preko njih da ponovo Muslimansku miliciju uzmu pod svoju kontrolu. Zahvaljujući pravim, brzim i energičnim postupcima starih boraca komunista i pristigloj pomoći iz Štaba Četvrtog korpusa, neprijatelj u svojim namerama nije uspeo.

237 UOG (1. i 2) muslimanska brigada su, istina u okrnjenom stanju, očuvane, znatno očišćene od ustaških elemenata, bivših koljača, zločinaca; videlo se zna­ tno jasnije na koga se može računati. Vodila se borba za svakog čoveka, čak su i neki bivši dezerteri ponovo primani u jedinice, a dokazani zločinci i otkrive­ ni izdajnici su suđeni i javno streljani. Tokom leta 1944. 1. i 2. muslimanska brigada, u sadejstvu sa kordunaškim i banijskim jedinicamai, vodile su žesto­ ke borbe sa Nemcima, ustašama i domobranima. Trinaestog dana avgusta 1944, u sadejstvu sa banijskim i kordunaškim bri­ gadama, po treći put je zauzet Cazin i držan nekoliko dana, kada su se parti­ zani povukli pod pritiskom mnogo jačeg neprijatelja. Neprijatelj je ubacivao je svoje ljude, a one ustaše u jedinicama podsticao na destruktivno i razbijačko delovanje. Vršena su ubistva pripadnika NOP po selima, ali i u samim jedinicama. Ne­ prijatelj je organizovao i ubistvo samog vođe i komadanta Muslimanske mili­ cije, u to vreme komadanta UOG, Huske Miljkovića.

Ibrahim Ibro Mržnjak Milan Đuro Pilipović Ahmet Ramadan rođen je 1924. u Velikoj je rođen 1919. u Gunjev- Fetahagić rođenje 1913. Kladuši. Bio je hrabar cu, Bosanska Dubica. u Zavidovićima, BiH. borac Komandir čete Član KPJ od 1940. godine. Član KPJ od 1937, i operativni oficir Organizator je ustanka španski borac. U NOR-u u kordunaškim i krajiškim 1941. protiv okupatora i hrabar borac i sjajan brigadama. Poginuo je narodnih izdajnika. starešina, načelnik Štaba u maju 1944. u prvoj Ustaše su ga uhvatili i 22. 20. dalmatinske divizije, muslimanskoj brigadi avgusta u Bihaću streljali. zamenik komadanta u borbi na Baniji. Za Umro je herojskom smrću. Unske operativne grupe. narodnog heroja proglašen Za narodnog heroja Poginuo je 25. decembra 24. jula 1953. godine proglašen je 1944. kodlzočića. 27. novembra 1953. Proglašen za narodnog heroja 10. septembra 1949. godine

238 Spomen biste zaslužnih građana: Ibrahim Ibro Mržnjak, Tone Hrovat, Zuhdija Žalić, Milan Đure Pilipović i Omer Duranović (sleva nadesno)

Upornim političkim radom i borbom za svakog čoveka vršeno je opisme- njavanje ljudi kroz analfabetske tečajeve i razne kurseve, te političko uzdiza­ nje za političke radnike, za delegate vodova, za sanitetsko osoblje, za učitelje. Omasovljavane su omladinske organizacije, omladinci su primani u SKOJ i KP}. Bio je to mukotrpan posao, često i životno opasan, ali svest i upornost političkih radnika, članova KP i skojevaca dao je velike rezultate. Jedinstvo i vojnička čvrstina i disciplina su očuvani.

PROGLAS UNSKE OPERATIVNE GRUPE

Braćo Muslimani! u domobranskim, legionarskim i SS jedinicama

Švabe i ustaše, zakleti neprijatelji našeg naroda, gone vas na razna ratišta da gubite svoje živote za njihove pljačkaške ciljeve. U isto vrijeme, dok se vi na­ lazite u domobranima, legionarima i SS trupama daleko od svojih kuća, Šva­ be oružaju četnike i huškaju ih da pale vaša sela i gradove, ubijaju i zvjerski muče vašu djecu, braću, majke i sestre. Hitler pokušava, gurajući vas u sigurnu propast, da produlji čas svoga po­ raza koji se sve više približava. Danas je svakome jasno da nije daleko dan ka­ da će Hitler i njegovi pomagači pokleknuti kao i Musolini. Svi oni koji se u času pobjede nađu u taboru poraženog Hitlera snosiće pred narodom odgo­ vornost i dijeliti istu sudbinu kao i Hitler. Mi Muslimani Bosanske krajine uvidjeli smo da je jedini naš spas u zajed­ ničkoj borbi s braćom Srbima i Hrvatima protiv zajedničkih neprijatelja: Šva­ ba, ustaša i četnika. Zato smo pošli jedinim pravim putem koji će nam donijeti spas i slobodu i osnovali smo našu muslimansku diviziju, u kojoj se nalaze borci isključivo Muslimani na čelu sa mladim narodnim oficirima: Halil Šaka- nović, težak iz Podzvizda, Ahmo Delibegović, student iz Tuzle, Muharem Me- đedović, iz Bosanske Krupe, Šefik Kapetanović, iz Bosanskog Novog, Zuhdija Žilić, radnik iz Velike Kladuše, Hakija Pozderac, geometar iz Cazina, Suljo Ćo- ralić iz Ćoralića i drugi. Javljamo vam tu radosnu vijest. Muslimanska divizija Narodnooslobodilačke vojske već se bori na Bosan­ skoj krajini. Ona štiti naš narod od švapskog i ustaško - četničkog terora i spri- ječava da Švabe gone našu omladinu kao stoku na razne frontove, da ginu za propalu stvar Hitlera. Zadnji je čas da svi mi Muslimani krenemo listom u borbu za slobodu, da gradimo našu slobodnu federalnu Bosnu i Hercegovinu u demokratskoj brat­ skoj zajednici naroda - federativnoj Jugoslaviji. U federativnoj Bosni i Herce­ govini Muslimani će imati jednako pravo sa braćom Srbima i Hrvatima i bit će im zajamčena vjerska sloboda, gospodarski i kulturni razvitak. Svaki pošteni Musliman, koji voli slobodu i svoju rodnu grudu, treba da nađe svoje mjesto u muslimanskim jedinicama Narodnooslobodilačke vojske. Samo nepoštenima i zločincima mjesto je u razbojničkoj i pljačkaškoj hitle­ rovskoj vojsci.

BRAĆO MUSLIMANI! Hitler gubi bitku za bitkom. Ruska vojska približava se brzim koracima Nje­ mačkoj. Engleska i amerikanska vojska tuku Hitlerovu vojsku u Italiji, a njihova avijacija pretvara njemačke gradove u ruševine. Englezi su dva puta bombardi­ rali Zagreb, a slijedi će još jači udari. Naša pobjeda je sigurna i vrlo blizu. S nama su veliki Saveznici Rusija, Engleska i Amerika. S nama se bori više od tristo tisu­ ća naše braće za slobodu, sretan život naših naroda i zato je nepobjediva.

BRAĆO MUSLIMANI! Ne dajte se zavesti da nas Švabe gone da prolijevate bratsku krv! Ne dozvo­ lite da na vas padne ljaga, da ste krvnici svoga naroda i grobari njegove slobo­ de! Ne pucajte na svoju braću iste krvi i vjere, koja se bori za spas Muslimana. Muslimani se nalaze u mnogim jedinicama Narodnooslobodilačke vojske, a sada imaju i svoje divizije. Prelazite s oružjem u ruci u Muslimansku diviziju. Ugledajte se u vašu bra­ ću Muslimane iz okoline Bužima koji su iz oklopljenog vlaka prešli u Musli­ mansku diviziju i donijeli sa sobom puške, lake i teške mitraljeze. Okrenite vaše puške protiv DIN -DUŠMANA: Švaba, četnika i ustaša. Mo­ žete preći svakoj partizanskoj jedinici, jer će vas ona s oružjem i opremom do­ premiti u našu Muslimansku diviziju.

240 Stupajte u borbu protiv Švaba, ustaša i četnika, a za slobodu muslimanskog naroda. Položaj u ožujku 1944. godine Potkomesar: Komandant: Šukrija Bijedić v.r. Huška Miljković v.r.

PROGLAS Ilmije Bosanske krajine sa konferencije održane polovinom marta meseca na oslobođenoj teritoriji Braćo Muslimani! Provalom okupatora u našu zemlju, nastupili su za nas Muslimane najcr­ nji dani u našoj povijesti. Njemački okupator i ustaše uspjeli su pomoću Dža- fera Kulenovića, Hakije Hađžića, Ademage Mešića, Šujka i drugih da jedan dio Muslimana pošalje u Hitlerovu i ustašku vojsku. I dok su oni ginuli za džahil- sku stvar Hitlera, švapske sluge, krvožedni četnici klali su Muslimane kao janj­ ce na kućnom pragu. Sa žalošću moramo utvrditi da za to snosi dobar dio odgovornosti jedan dio Ilmije na čelu sa Aganovićem, Handžićem i drugima. Služeći za pare Hit- leru, oni su mamili Muslimane u SS trupe, u ustaše i domobrane i zloupotre­ bljavajući svoj verski položaj, s dovama ih otpremali da ginu za dinar dušmana Hitlera. Muhamed (a.s.) kaže: ,,Ko se ne brine za stanje Muslimana, taj spada u njihove redove.“ Oni su, dakle, pogazili zakone Svevišnjega Alaha i iskoristili vjeru kao oru­ žije razdora i mržnje između Muslimana i Srba. Tim svojim postupcima oni su otpali od islama. Mi, Ilmija Bosanske krajine, živeći ranije pod okupatorskom vlašću, a sada na oslobođenoj teritoriji, uvjerili smo se ko nam je prijatelj, a ko neprijatelj. Jedini naš prijatelj, zaštitnik i spasilac koji nam je u teškim danima pružio bratsku ruku i pokazao put spasa je Narodnooslobodilački pokret sa svojom slavnom Narodnooslobodilačkom vojskom. Borci te narodne vojske, nemilo­ srdno uništavajući okupatora i njegove sluge, četnike i ustaše, borili su se i bo­ re se i za spas Muslimana. Zahvaljujući golemim naporima i žrtvama najboljih sinova svih naroda Ju­ goslavije, udareni su temelji Federalnoj jedinici, slobodnoj Bosni i Hercegovi­ ni, u kojoj ćemo mi, Muslimani, zajedno sa braćom Srbima i Hrvatima, uživati jednaka prava i imati slobodan ekonomski i kulturan razvitak. Naprotiv tome, Švabe, četnici, ustaše i njihovi izmećari iz muslimanskih re­ dova, pokušavaju na sve moguće načine da nas gurnu na put bratoubilačkog ra­ ta i u sigurnu propast. Oni hoće da na nas navuku ljagu koljača i time učine odgovornim za zločine što su ih oni počinili nad nevinim srpskim življem. Oni idu toliko daleko da ustašama, nemuslimanima, oblače fesove, te ovi pod feso­ vima vrše pokolje nad nevinom braćom Srbima. Oni ne poštuju našu vjeru, ne-

241 go je na svakom koraku blate i ponizuju, nije rijedak slučaj da Švabe i ustaše pa­ le džamije i mektebe, ili ih pretvaraju u konjušnice. Takvi slučajevi izvršeni su u Bosanskom Petrovcu, Bosanskoj Krupi i Pećigradu i najbolji su dokaz kako Šva­ be i ustaše gledaju našu vjeru. Dok oni ponizuju muslimanske svetinje, pripad­ nici Narodnooslobodilačkog pokreta i borci NOV odnose sa poštivanjem prema našoj islamskoj vjeri. Nikad mi, hodže i imami, nismo vršili tako slobodno svo­ ju vjersku službu, kao sada na oslobođenoj teritoriji. Naša vjera, uzvišeni islam, nalaže nam da se borimo protiv zatirača slobode, din-dušmana, Švaba, četnika i ustaša. Oni koji polože svoj život u toj svetoj borbi biće šehiti. Švabama, ustašama i četnicima gori tlo pod nogama.Nije daleko dan slobo­ de i pobjede. Zadnji je čas da oni Muslimani, koji su zakasnili u izgradnji na­ še slobodne domovine, listom pređu na stranu Narodnooslobodilačkog pokreta i u redove NOV. U ovim odlučnim časovima ostati po strani grijeh je po islam i zločin pre­ ma svom narodu. Pozivamo svu Ilmiju Bosne i Hercegovine, Sandžaka, Makedonije i Crne Gore da se priključe Narodnooslobodilačkom pokretu. U životnom interesu, radi očuvanja islama, spasa naših sela i gradova, našeg sibjana i jetima, dužnost je svakog Muslimana da krene putem zajedničke oružane borbe s braćom Sr­ bima i Hrvatima, protiv zajedničkih neprijatelja, Švaba, četnika i ustaša. Stupajte odmah smjelo i neustrašivo pod barjak Narodnooslobodilačke voj­ ske, kojom rukovodi proslavljeni narodni vođa, najviši zaštitnik nas Musli­ mana, Maršal Jugoslavije, Josip Broz Tito. Smrt fašizmu - Sloboda narodu! Uz bratski mahsuz selam Ovaj proglas potpisale su 34 hodže iz Cazinske krajine. Krajem januara 1945. izvršene su smotre jedinica 1. i 2. muslimanske bri­ gade. Tih početnih dana 1945. godine došlo se do zaključka da se može preći na viši stepen organizovanja i komandovanja u muslimanskim brigadama. Za to se izvršila priprema i prišlo formiranju nove jedne jače i operativno efika­ snije brigade. Naredbom Štaba 4. korpusa od 4. februara 1945. formirana je 3. muslimanska brigada. U sastav ove je­ dinice ušle su najbolje jedinice i pojedinci iz 1. i 2. mu­ slimanske brigade i Cazinskog partizanskig odreda. Za komadanta 3. muslimanske brigade posta­ vljen je Zuhdija Zalić politički komesar Rasim De- lić, zamenik komadanta Hasica Veljačić, zamenik komesara Ćamil Salihodžić, načelnik štaba Tone Ahmetović. Novoformirana brigada, naredbom Štaba 4. korpu­ sa, stavljena je u sastav 8. divizije kao njena 3. brigada. Zuhdija Žalić komadant Cazinskog PO i treće muslimanske brigade.

242 Dotadašnji komesar UOG, Šukrija Bjedić, naredbom Štaba 4. korpusa, po­ stavljen je na dužnost komesara 8. divizije. Od ostataka ljudstva UOG ponovo je formiran Cazinski partizanski odred (CPO).Ovaj novoformirani CPO ostao je i dalje u Cazinskoj krajini da bi, u sa- dejstvu sa kordunaškim i banijskim jedinicama, nastavio borbu protiv nepri­ jatelja: Nemaca, ustaša, domobrana, četnika i raznovrsnih dezertera koji su kao zeleni kadar naoružani napuštali jedinice, upadali u sela, ubijali odborni­ ke NOO, pljačkali narod i maltretirali simpatizere NOP. Početkom marta 1945. godine 3. muslimanska brigada od Štaba 8. divizije do­ bila je naređenje da po prvi put napusti Cazinsku krajinu i krene u nove borbe. Pra­ vac pokreta bio je na jug prema Ličkom Petrovom Selu, Drežniku i Rakovici. Posle višednevnih borbi oko Rakovice, Drežnika, Vaganca brigada je, u sa- dejstvu sa ostalim jedinicama 8. kordunaške i 7. baniske divizije iz Četvrtog korpusa i 20. i 26. divizije Četvrte armije, učestvovala u oslobođenju Bihaća. Prvi zadatak u ovoj operaciji 3. muslimanska brigada dobila je da napadne i oslobodi Željavu, Boljevac, Vučijak i Zavalje. Brigada je brzo savladala neprija­ telja u Željvi i Boljevcu, ali joj je u Zavalju neprijatelj pružio žilav otpor. U bor­ bi oko Zavalja poginuo je komesar brigade Rasim Delić, a ranjen komadant brigade Zuhdija Zalić. Posle nekoliko neuspešnih juriša neprijatelj je i u Zavo- lju bio savladan. Nekoliko dana su vođene žestoke borbe za Bihać, neprijatelju su naneti veliki gubici i Bihać je potpuno oslobođen 28. martal945. godine. Jedinice NOV, pa i 3. muslimanska brigada, imale su znatne gubitke. Pogi­ nulo je desetine boraca brigade, među njima i dva komesara 3. muslimanske brigade, Rasim Delić i Ćamil Salihodžić. Posle oslobođenja Bihaća brigada je bila pohvaljena i dobila zvanje - udarna brigada.

Život i rad u Cazinskoj krajini (1944 - 1945) O stradanju srpkog naroda u Cazinskoj krajini u toku Drugog svetskog ra­ ta rečeno je dosta. Ipak, mislim da nije sve istraženo i kazano, kao što nisu ni registrovana sva imena stradalih nevinih žrtava. Otuda valja se kratko osvrnuti na momente iz tih strašnih događaja i nešto više reći o životu i radu naroda Cazinske krajine za vreme kada se ovaj narod konačno našao na pravoj oslobodilačkoj strani. Prelaskom Muslimanske mili­ cije sa Huskom Miljkovićem na stranu NOB i pod komandu 4. korpusa NOV, počela je nova etapa života, borbe i rada naroda Cazinske krajine. U stvari, sve vreme se u ovoj knjizi, manje-više, bavim tom oblašću koja predstavlja prostor između reka Une, Korane i Gline i Suve međe kao granice sa Hrvatskom. Na­ rod u Cazinu, kao središtu, naziva i celu obalast Cazinska krajina, dok se na vr­ hu, odnosno na vrhu svojevrsnog trougla nalaze Bihać, Bosanska Krupa i Velika Kladuša. Pošto sam ranije nešto rekao o Bihaću, Bosanskoj Krupi i Velikoj Kla- duši, želim u najkraćim crtama da kažem nešto o Cazinu kao središtu Cazinske krajine i najupornije branjenom garnizonu ovde u toku Drugog svetskog rata. Cazin se nalazi na južnom delu Cazinske krajine, ne tako daleko od doline Une. Kroz grad prolaze putevi i nalaze se važne raskrsnice: Cazin - Bihać, Ca­ zin - Velika Kladuša i Bosanska Krupa, Cazin - Tržačka Raštela.

243 Okupacijom zemlje i stvaranjem kvislinške NDH (1941) Cazin je postao centar ustaške vlasti i garnizon okupatora. Iako u početku nevoljno, Musli­ mani su ubrzo postali dosledni izvršioci ustaške vlasti, svih naredbi i uputsta- va velikog župana iz Bihaća. Po naređenju hrvatske vlasti u Cazinu i okolini, po srpskim selima, Musli­ mani su nad Srbima počinili (u leto 1941-1942) neopisive zločine, o tome je ranije više rečeno. U Cazinu, prema postojećim podacima, ustaše i njihovi verni pomagači, u prvim danima rata na zverski način ubili su 127 Srba civila - dece, žena i muškaraca. Cazin je u toku NOR 1941-1945. imao i 54 pala borca NOR-a. Iz opštine Ca­ zin u toku Drugog svetskog rata od ustaško-fašističkog terora stradalo je 2.614 civila Srba, dece, žena i muškaraca. Narod opštine Cazin dao je 711 palih bo­ raca NOR-a. Iz cazinske opštine stradala su srpska naselja: Vrelo, Osredak, Gradina, Sti­ jena, Podgredina, Memića Brdo, Miostrah, Ćoralići, Marin Most, Mutnik, Bu­ kovica, Krndija, Rujnica, Crnaja, Tržačka Raštela, Hadžin Potok, Brezova Kosa, Koprivna. U pomenutim selima bilo je mešovitog stanovništva koja su 1941. godine bila 100 odsto očišćena od Srba. Hrvatske ustaše, dolaskom na vlast u Cazin, okupile su muslimanski ološ i dali im odrešene ruke i slobodu da kolju i pljačkaju Srbe, i sve one koji su se njima suprostavljaju ili nisu želeli da čine zlo svojim komšijama. Angažovali su i verske vođe da im pomognu u mržnji, tako što su već ranije postojeće za­ ziranje na verskoj osnovi prema vlasima, kako su nazivali Srbe, stalno uveća­ vali. Tu se posebno istakao hodža Bećir Borić, hodže Aganović, Handžić, ali i drugi verski službenici koji su svojim vernicima govorili kako vlahe treba kla­ ti i pljačkati srpsku imovinu. Nepismeno i verski zaslepljeno, a vrlo siromaš­ no muslimansko stanovništvo, krenulo je u zločin. Klali su svoje najbliže komšije sa kojima su živeli kao braća, kumovi i naj­ bliži rođaci. Treba reći daje bio i ne mali broj Muslimana, svetlih primera, ko­ ji su spasavali svoje komšije Srbe, često po cenu da budu i sami ugroženi. Istina, ti slučajevi nisu mogli bitno menjati položaj Srba, iako su i cela naselja spasa- vana, jer su na vreme bila obaveštena od prijatelja da im se sprema pokolj. Govoreći o Cazinu treba istaći da su okupator i ustaše ovaj gradić učvrstili i grčevito ga branili kao važno uporište i neku vrstu značajnog obezbeđenja komunikacija u dolini Une, ali i zaštitu Cazinske krajine kao potencijalnog iz­ vora ljudstva za popunu domobranskih, ustaških pa i nemačkih jedinica. Zato narod ove pokrajine nije imao mogućnost da na vreme nešto više sa­ zna o zločinačkim namerama ustaške hrvatske vlasti, a nije mogao saznati niš­ ta o NOP i partizanima. Posle strahovitih pokolja, tek 2. septembra 1942, prvi put su partizani na kratko zauzeli Cazin i donekle upoznali ovaj narod sa partizanima i NOP-om i ciljevima partizanske borbe.Tek oslobođenjem Cazina, 7. novembra 1942. i oslobađenjem cele Cazinske krajine i stvaranjem Bihaćke republike, ovaj na­ rod je bio slobodan skoro tri meseca i imao vremena da se temeljitije upozna sa NOP i NOV.

244 Tada je Muslimanima Cazinske krajine, na brojnim masovnim zborovima u Cazinu, Velikoj Kladuši, Bosanskoj Krupi, Bužimu, Bihaću i drugim mesti- ma, govoreno i ubedljivo kazano sve o neprijatelju, okupatoru, ustašama i čet­ nicima, kao narodnim izdajnicima, ali i o NOP i njegovim zadacima.

Spomen-groblje palim borcima u Pećigradu otkriveno 1978 godine

Spomenik na Spomen-groblju

245 DrPavle Savie razgleda Spomen-groblje i panoramu Pećigrada, 1978 god.

Grupa boraca sa bivšim starešinama Osme krajiške brigade i Unske operativne grupe 1978. Sede: Šefik Kapetanović, Šukrija Bjedić, Hamdija Omanović, Đuro Pucar Stari, Hamdija Pozderac, Mirko Vranić, Gnjaco Perić i Hajro Kulenović (sleva nadesno)

246 Hamdija Omanović, komandant Osme krajiške brigade, sa grupom boraca u Pećigradu, 1978.

Stroj bivših boraca krajiških brigada u Pećigradu, 1978. Drugovi sleva: Đuro Pucar Stari, Hamdija Pozderac i Hamdija Omanović.

Hakija Pozderac, politički rukovodilac u brigadama Unske operativne grupe u NOR -u, u miru visoki rukovodilac u BiH i Jugoslaviji i Suljo Zunič Na zboru u Cazinu, 22. decembra 1942. govorio je i vrhovni komadant NOV i POJ drug Tito. Velika 4. neprijateljska ofanziva usmerena višestruko nadmoćnijim snagama na Bihaćku republiku, prekinula je razvoj NOP-a u Ca­ zinskoj krajini. Ponovo su zauzeli Cazin i sva ostala mesta i ponovo doveli us­ taše na vlast, ali više nisu imali podršku muslimanskog naroda kakvu su uspeli dobiti 1941. godine. Bila je ugašena mržnja ranije razbuktana. Narod je i tada na ovim prostorima pomagao NOP koliko je to bilo moguće u uslovima kada je okupator i ustaše na vlasti. Mnoge porodice su imale sinove, muževe i u Osmoj krajiškoj NO brigadi, a kod većine naroda razvijena je simpatija i lju­ bav prema NOV i NOP. Pokazali su da se istinski bore protiv okupatora i na­ rodnih izdajnika, ustaša i četnika, samo su zločinci i oni koji su se osećali krivim za počinjene stravične zločine nad Srbima i dalje podržavali ustaše i ustašku vlast i okupatora, nadajući se da će ih oni zaštititi od zaslužene kazne. Već u proleće 1943. godine, na prostorima Cazinske Krajine, našla se 8. kra­ jiška NOU brigada, tada već izrasla u snažnu borbenu jedinicu na čelu sa Ham- dijom Omanovićem i sa brojnim borcima sa ovih prostora, napadali su ustaška uporišta u Bužimu, Vrnograč, Velikoj Kladuši i druga naselja. Brigada je po­ mogla u formiranju Cazinskog PO, ostavljajući svoje najbolje kadrove za ru­ kovodioce ovog odreda i za formiranje narodne vlasti na slobodnoj teritoriji. Prvi napad na Cazin posle Četvrte neprijateljske ofanzive u leto 1943. go­ dine, izvršile su 7. i 8. divizija i CPO. Tada su vođene borbe i protiv Musli­ manske milicije Huske Miljkovića i zelenog kadra koji je tada pomagao okupatora i ustaše. Početkom 1944. na stranu NOV Huška Miljković je preveo Muslimansku miliciju, kada je formirana UOG, gde je ušla 1. i 2. muslimanska brigada sa CPO pod komandom Četvrtog korpusa NOV. Muslimanske brigade u sadej- stvu sa 8. kordunaškom divizijom, 9. aprila 1944. godine, izvršile su napad na Cazin ali ga tada nisu uspeli zauzti. Na Cazin je izvršen po treći put uspešan napad 13. septembra, čtvrti put 7. i 8. novembra 1944. godine, kada je grad bio nekoliko dana oslobođen, ali se neprijatelj već 13. novembra ponovo, sa mnogo jačim snagama, vratio u Ca- zin.Tako je Cazin neprijatelj žilavo i uporno branio. Konačno oslobođenje Ca­ zina izvršeno je tek posle oslobođenja Bihaća početkom aprila 1945. godine. Prelaskom Muslimanske milicije Huske Miljkovića pod komandu Četvrtog korpusa NOV, izuzev Cazina i jačih nemačkih uporišta u dolini Une, koja su ži­ lavo i vrlo uporno branila komunikacije Bihać, Bosanska Krupa, Bosanski Novi, ostali delovi Cazinske krajine bili su pod kontrolom UOG, muslimanskih, kordu- naških i banijskih brigada i partizanskih odreda. Prva i Druga muslimanska bri­ gada, UOG i brigade Osme kordunaške divizije, već posle dva meseca, napali su Cazin, a pre toga bili su napadnuti objekti na komunikaciji u dolini Une. Prelaskom Muslimanske milicije u sastav Četvrtog korpusa NOV počela je žestoka borba za ljude u jedinicama muslimanskih brigada, koje su. kako je ranije rečeno, bile sastavljene od mnogo ratnih zločinaca koji su bili svesni svoje krivice; oni su sve radili da ometu da milicija ostane uz NOP, ali hrabrost i upornost mladih komunista, kojima se treba diviti, borili su se za svakog po­ štenog čoveka.

249 Ova borba naročito je bila potrebna i značajna posle pogibije komadanta UOG, Huske Miljkovića, kada je u nekim jedinicama došlo do panike i rasula, a neki komadanti bataljona prešli sa skoro celim bataljonima neprijatelju. Ipak, zahvaljujući hrabrosti i požrtvovanju starih boraca i mudre politike štaba UOG i Štaba Četvrtog korpusa, uspešno su očuvane glavnine musli­ manskih brigada. Kada su jedinice bile, uglavnom, očišćene od neprijatelja a kroz borbu su bi­ le učvršćene, kada su starešine saznale koga imaju spremnog za borbu, poja­ vili su se novi, isto tako važni zadaci. Radilo se na organizovanju naroda, okupljajući ga u NOF, USAOJ i AFŽ. Ove masovne organizacije naroda postale su politička snaga od 1942 godine poznata ovom narodu; trebalo je okupiti što više ljudi, omladine i žena na ak­ cijama potrebnim za izvođenje raznih radova, ali i za pripremu naroda za iz­ bore NOO narodne vlasti, koja je ovde ranije već bila ustanovljena za vreme Bihaćke republike 1942. godine i razbijena i prekinuta u Četvrtoj neprijatelj­ skoj ofanzivi januara 1943. godine. I ovaj put treba istaći nemerljiv, ogroman doprinos članova KPJ i SKOJ-a u okupljanju i političkom uzdizanju mahom nepismenog naroda u masovne organizacije. Trebalo je najpre podići kulturu i svest kod vodećih ljudi ovog na­ roda, kod komandnog kadra u jedinicama formirane 1. i 2. muslimanske bri­ gade. I Huška Miljković se dvoumio oko nove vlasti, iako je 1942. godine u Veli­ koj Kladuši bio komadant mesta biranja NOO kao narodne vlasti. Njemu se či­ nilo da na taj način gubi deo lične vlasti, u čemu je bio u pravu. Ipak, posle upornog ubeđivanja komesara Šukrije Bjedića i političkog komesara Četvrtog korpusa Vece Holjevca, i on je prihvatio da se izvrše izbori i formira NOO se­ la, opština i sreza. Formiranjem NOO kao izvršne vlasti, oni su preuzeli ogromne poslove, od organizovanja snabdevanja vojske hranom i drugim potrebama do opremanja bolnica, gde će se lečiti brojni ranjeni borci i stanovništvo. Trebalo je organi- zovati smeštaj izbeglica, naročito pomoć deci koja su ostala bez roditelja, po­ moć starima i bolesnima. Srpski narod se sve više vraćao na svoja imanja koja su bila spaljena i bez uslova za život, trebalo je pomoći u izgradnji bar privre­ menog skloništa, jer se primicala zima. Trebalo je obraditi što više neobrađe­ ne zemlje, pa i one koja momentalno nema vlasnika.Zatim, popraviti puteve, škole i ostale zgrade koje mogu poslužiti za smeštaj bolnice ili sedište NOO i drugih organizacija. NOO su trebali organizovati prosvetni, kulturni i politič­ ki rad sa narodom. Ovaj narod je 70 odsto bio nepismen, pa je jedan od važnih zadataka bio rad na opismenjavanju. Organizovani su kursevi za obuku učitelja i rukovodilaca za vođenje anal- fabetskih tečajeva. Za učitelje su obučavani nesvršeni studenti ili đaci sa neko­ liko razreda gimnazije ili učiteljske škole, a za rukovodioce tečajeva za opismenjavanje angažovani su i pripremani nešto pismeniji srednjoškolci. Nekoliko desetina učitelja i rukovodilaca tečajeva za kratko vreme su ospo­ sobljeni i upućeni u rad. Improvizovane škole, često su časovi održavani na ot­ vorenom prostoru, svi su, i učitelji i učenici, sa mnogo volje radili na ovom

250 zadatku. Pored opismenjavanja civila, isti zadatak se obavljao u vojsci. Trebalo je opismeniti veliki broj boraca, a bilo je i starešina koje je trebalo opismeniti. Intenzivno se radilo na kulturnom uzdizanju. Formirana su razna KUD u jedinicama vojske i po selima. Ova društva su organizovala priredbe, pevali su horovi, pevale su se razne pesme, recitovala, prikazivani su šaljivi skečevi. Izdavani su brigadni listovi u kojima su učestvovali borci, često oni koji su skoro naučili pisati. Ponekad su dolazila KUD iz Štaba 8. kordunaške divizije ili Štaba Četvrtog korpusa, što je narod sa radošću prihvatao. Za vreme priprema za izbor NOO, organizovane su konferencije NOF, USAOJ-a i AFŽ-a, ili su održavani masovni zborovi na kojima su obično go­ vorili kandidati za odbornike ili politički i vojni rukovodioci. Na kraju konferencija usvajane su rezolucije kojima se narod poziva da iza­ bere najbolje u NOO i da se i dalje jačaju borbeni redovi NOP i čuva dosad ste­ čene bratstvo i jedinstvo. Posle završene konferencije, zbora, obično se nastavljalo narodno veselje, pevale su se narodne i borbene partizanske pesme, često se igralo partizansko kolo popraćeno pesmom. U kolo su se vatali i borci i civili, stari i mladi. Bez ustezanja hvatale su se za ruku mlade Muslimanke sa Srbima i Muslimanima. Plesali su mladi zajedno ne gledajući na to koje su vere ili nacije. Takav odnos ranije u ovim sredinama bio je neprihvatljiv. Stvarani su neki novi međuljud­ ski odnosi. Žene su bile slobodnije i one su masovno prisustvovale sastancima AFŽ i NF ili NOO. Sve se rede mogla videti žena sa feredžom i žarom što se u početku nije svi­ đalo muškarcima, ali su se i oni na to privikavali i sve više podržavali slobodu žena. Često su priređivana velika veselja, a naročito povodom neke značajne kon­ ferencije ili prilikom formiranja nove jedinice. Posle svečanog dela, završene konferencije, zbora NF ili smotre brigade, izvođen je kulturno-umetnički pro­ gram, a posle završenog programa nastavljalo se narodno veselje. Pevalo se i igralo, bilo je narodnih i borbenih pesama, a zatim partizansko kolo u koje su se hvatali borci ali i žene i devojke koje su želele da se uhvate do mladog ko­ mandira ili komesara. U takvim prilikama obično su prisustvovali i visoki vojni i politički ruko­ vodioci iz Glavnog štaba NOV Hrvatske ili iz Štaba Četvrtog korpusa NOV. Rukovodioci su obično na zborovima pozivali narod u borbu za slobodu i bolju budućnost, za stvaranje što čvršćeg jedinstva između Srba, Muslimana i Hrvata. Tokom 1944. i početkom 1945. godine, 1. i 2. muslimanska brigada i Cazin- ski partizanski odred izrasli su u snažne borbene jedinice. Štab Četvrtog korpu­ sa i posmatrači Glavnog štaba NOV Hrvatske stekli su vrlo povoljan utisak o borbenim vrednostima i pokazanoj hrabrosti boraca i starešina ovih jedinica. Zato je doneta odluka da se od jedinica UOG, 1. i 2. muslimanske brigade i CPO formira jedna snažna i operativno sposobna jedinica, koja će u sasta­ vu Osme kordunaške NOU divizije, ravnopravno sa ostalim brigadama, uče­ stvovati u borbi protiv bilo kog neprijatelja i na bilo kojem prostoru naše lepe zemlje.

251 Početkom februara 1945. formirana je 3. muslimanska NO brigada. U njen sastav ušle su najbolje jedinice i pojedinci iz 1. i 2. muslimanske brigade i CPO. Ova brigada je ušla u sastav Osme kordunaške NOU divizije kao njena 3. bri­ gada. Nekoliko dana po formiranju 3. muslimanske brigade i njenog stavlja­ nja pod komandu štaba Osme KNOU divizije, ona je u sastavu divizije vodila borbe protiv neprijatelja na Kordunu i u Lici, a krajem marta iste godune iz­ vedena je operacija oslobođenja Bihaća. Napad na Bihać vršile su Dvadeseta i Dvadeset šesta NOU divizija Četvrte Jugoslovenske armije i Sedma i Osma NOU divizija Četvrtog korpusa. Osma KNOU divizija i Treća muslimanska brigada dobile su zadatak da napa­ dnu neprijatelja u Ličkom Petrovom Selu, Željavi, Baljevcu, Vučijaku i Zavalju. Treća muslimanska brigada napala je neprijatelja u Željavi, Baljevcu, Vuči­ jaku i Zavalju. U energičnom jurišu na otporne tačke neprijatelja, brigada je sa­ vladala odbranu neprijatelja u Željavi, Baljevcu i Vučijaku. Međutim, u Zavalju se neprijatelj žilavo branio i uspeo odbiti nekoliko juriša boraca 3. musliman­ ske brigade. Prilikom juriša na utvrđene zgrade i bunkere u Zavalju ranjen je komadant brigade Zuhdija Žalić, a nešto kasnije je na Zavalju poginuo kome­ sar brigade Rasim Delić. Neprijatelj je ipak savladan i proteran u grad, gde se nastavila borba za sva­ ku ulicu i kuću. U toku borbi u gradu poginuli su mnogi borci brigade, a me­ đu njima i drugi komesar brigade Ćamil Salihodžić. Treća muslimanska brigada je pri napadu na Bihać nanela velike gubitke neprijatelju, ali je i sama izgubila mnogo mladih, hrabrih boraca. Bihać je oslo­ bođen 28. marta 1945. godine. Bilo je ovo drugo oslobađenje Bihaća posle onog od 4. novembra 1942. godine.Narod se veselio i borci sa narodom, mada su i tugovali svi za palim saborcima. Završetkom borbi za oslobođenje Bihaća, 3. muslimanska brigada, kao 3. brigada 8. kordunaške divizije, nastavila je borbe protiv Nemaca i ustaša oko Držnika, Rakovice i Slunja. Bile su to teške i krvave borbe gde se neprijatelj žestoko branio, žilavo braneći svako uporište. Ipak je bio savladan naneti su mu teški gubici. U tim borbama ginuli su i mladi Krajišnici, a među njima, tih dana, pogi­ nuo je i komadant brigade Tane Ahmetović i njegov zamenik Hasica Velja- čić.Treća muslimanska brigada, u sastavu Osme divizije, u ovim borbama je hrabro izvršila sve postavljene zadatke. Krajem aprila 1945. Osma divizija i u njenom sastavu Treća muslimanska brigada dobile su zadatak da preko Gorskog kotara (usiljenim maršem) krenu u reon Ilirske Bistrice gde je Četvrta armija NOV} vodila teške borbe protiv 97- og nemačkog korpusa. Osma divizija je stavljena pod komandu Četvrte armi­ je i odmah dobila zadatak da Nemcima spreči izvlačenje na sever prema Austriji. Devedeset sedmi nemački korpus je upotrebio najelitnije divizije kako bi izašao iz obruča, ali su naišli na Osmu kordunašku diviziju koja im je omogu­ ćila samo kapitulaciju. Posle razoružanja 97. nemačkog korpusa, trijumfalne pobede i završetka rata, Treća muslimanska brigada i ostale jedinice Osme kordunaške divizije

252 preko Slovenije, Zagreba i Siska stigle su u Karlovac koji su dan-dva ranije oslobodile jedinice Četvrte krajiške divizije. U njenom sastavu je bila i 8. kra­ jiška brigada koja je u oslobađanju Karlovca imala najteži zadatak i u borba­ ma izgubila veliki broj boraca. Tako su i 3. muslimanska i 8. krajiška brigada, formirane na tlu Cazinske Kra­ jine, dale veliki doprinos u oslobađenju zemlje.Poslednje borbe su vodile daleko od njihove Cazinske krajine, boreći se za slobodu svih naših naroda i dajući, istina sa malim zakašnjenjm, veliki doprinos u oslobođenju i stvaranju Jugoslavije. Nikada ne smemo zaboraviti požrtvovanje i hrabrost mladih boraca Osme krajiške, 1, 2, i 3. muslimanske brigade, i onih Muslimana koji su se borili u drugim brigadama NOVJ. Mnogi od njih dali su svoje živote u borbi protiv fašizma i domaćih izdajnika. Dužni smo da cenimo i poštujemo njihove žrtve, a te žrtve nisu bile uzaludne, kako to neki danas tvrde. Borci muslimanskih brigada, rame uz rame sa drugim brigadama Četvrte krajiške, Sedme banijske i Osme kordunaške divizije, svojim žrtvovanjem oko 1000 mladih ljudi, dali su ogromni doprinos narodnooslobodilačkoj borbi za oslobođenje zemlje, uspeli su u velikoj meri da osvetlaju obraz muslimanskog naroda Cazinske krajine. Cazinska krajina ukupno je dala oko 2.858 palih bo­ raca što je cela jedna partizanska divizija, a u NOB-u je učestvovalo još najma­ nje tri puta toliko. Hiljade boraca Srba, Muslimana i Hrvata ostavili su svoje kosti po celoj Jugoslaviji i tako doneli slobodu svim našim narodima. Neki drugi ljudi, sluge okupatora i ustaške zločinačke države NDH, gurnuli su 1941. godine ovaj narod u zločin, što je teško bilo opravdati i ispraviti.

Sećanja učesnika ratnih događaja Brojna su sećanja na te dane učesnika u događajima i drugih svedoka sa pro­ stora Cazinske krajine u Drugom svetskom ratu (jun 1941 - avgust 1942). Jedan od njih je i Dane Grković, jedan od neposrednih učesnika iz vremena dizanja ustanka u Sadilovcu i Bugaru na Kordunu i u Cazinskoj krajini. Inače, Grković je rođen u Sadilovcu u slunjskom srezu. Sećajući se tih dana, on kaže: / „Sećam se, bilo je to noću 29-30. jula. Spavali smo na istom mestu. Oko po­ la noći Mile je probudio mene i Radovana, rekavši: „Čujete li kako laju psi po selu, nešto se dešava“. Do svanuća ni jedan od nas nije više zaspao. Kada se razda­ nilo, Mile je krenuo svojoj kući, a ja sa Radovanom oti­ šao njegovoj kući. Tamo nam je bilo bliže, nego kod mene, da čujemo šta je to noćas bilo u selu. Od Rado- vanove majke Milke čuli smo da su ustaše noćas kupile ljude po selu. Tu večer su odveli Milu Paravinu, Josipa Paravinu, Peru Krnetu, Stevu Grgića, Radovanovog stri­ ca, Janka Rodića Manina, Uroša Rodica, Janka Rodića Bakanova, Đuru Zobenicu, Peju Komadinu, Milana Ro­ dića i njegovog oca Jovu Radića. Kada sam došao kući, Dane Grković, prvoborac iz Sadilovca, borac partizanskog odreda „Bugar“

253 majka mi je rekla da su tražili mene i oca; otac se bio sklonio kod deda Marka Uzelca, maminog oca u Rastovači. Rekla je da je mene i oca lično tražio Jure Ho- dak koji je kod nas pre rata bio sluga. On i ja smo čuvali stoku, jedan do podne drugi posle podne, kako bi mogli ići u školu. Zajedno smo spavali u istom kreve­ tu, i eto, taj naš Jure je došao da mene odvede na gubilište. Nakon nekoliko dana saznalo se da su svi odvedeni muškarci mučki pobijeni kod Rakovice ispod brda Bliznice i bačeni u jednu provaliju, u bezdan. Tih dana oružnička postaja je izda­ la naredbu da se nitko ne sme udaljavati od kuća i da svi oni koji nisu predali oružje moraju to što prije učiniti, jer će biti kažnjeni ako se kod njih nađe oruž­ je. Neki su čak i predavali opremu, a za oružje su rekli da su ih razoružali Mače- kovi zaštitari kada su se vraćali iz rata kući. Tako su oružje sklonili Branko Polovina Radin, Mile Grgić Bjelin, Branko Paravina, Mićo Paravina, a Milojko Šaša je sklonio karabin svog strica Duša­ na koga su odveli Italijani, dok je Mile Zatezalo od jednog vojnika kupio ka­ rabin i sklonio ga. Posle odvođenja ljudi iz našeg sela, sklonio sam se kod maminog strica u Smoljancu. Po danu sam bio u selu, a po noći spavao sam u šumi Lisini. Tamo sam našao Milu Grgića i njegovog sina Mišu koji su se sklonili kod Miline se­ stre Late. Negde oko 10. avgusta, u Lisini sam našao Radu Bubala iz Arapova Dola koji je imao sestru u Smoljancu gde se i sklonio. Tada mi je ispričao ka­ ko su ga ustaše iz Gornjeg Vaganca jednu veče odveli od kuće sa ostalim selja- nima, strpali u kamione i oterali na Bihaćke barane. Pri sprovođenju do mjesta gde je vršeno streljanje, uspeo je raskinuti žicu i pobeći. Pokazao mi je ožiljke na ruci od žice, čak je pomenuo i imena ustaša iz Vaganca, nekog Bilana i Ku- ruzovića. Tada je rekao da se više neće dati živ uhvatiti, da će se boriti. Imao je vojničku uniformu i pištolj. Pre rata Rade je bio podnarednik u bivšoj Jugo- slovenskoj vojsci. Dana 12. avgusta dobio sam od majke poruku da ustaše više ne dolaze u selo i da dođem kući. Kada sam se vratio, kod kuće sam zatekao maminu se­ stru Dragojlu i njenog muža koji su zajedno sa ostalom porodicom izbegli iz sela Zaklopača, da ih ustaše ne proteraju za Bosnu, jer su sav narod iz opštine Ličko Petrovo Selo iselili u Drvar i Petrovac. Tetak mi je rekao da su iz te op­ štine ustaše tih dana odvele 350 ljudi i sve ih streljali na Bihaćkim baranima (Garavice), a da su žene i djecu proterali prema Drvaru i Petrovcu. Pošto je već bila noć, ustaše nisu stigle do njihove kuće, jer su oni bili toliko hrabri da nisu smjeli po noći da nastave sa pljačkom i paljevinom. Petnaestog avgusta kraj moje kuće naišao je Radovan, rekao mi je da je bio na Dumanu na nekom sastanku. Pitao sam ga šta on misli našto će se sve ovo izaći. Rekao je da treba da se organizujemo i da pružimo otpor, kao i da je čuo da se u Močilima nalazi naoružana grupa koja je već vodila borbu sa ustašama i da će on ići tamo, pa ako bih hteo da pođem sa njim da uhvatimo vezu. Bez razmišljanja prihvatio sam njegov predlog. Čini mi se, bio je to 20. avgust uveče kada smo Radovan, Branko Paravina, Branko Polovina Bajba i ja krenuli preko Lipovačkog polja, prešli cestu Rakovi­ ca - Drežnik kod Irinovca i došli do kuće Marka Vejina. On je bio naš poznanik još od ranije, jer se oženio iz našeg sela sa Milicom Krnetinom Mikšom. Dalje od

254 njega tu veče nismo išli, vratili smo se u selo. Još jednu veče pokušali smo da tra­ žimo vezu ali nismo uspeli. Krajem avgusta, kada se saznalo da su svi odvedeni ljudi poubijani na Bihaćkim baranima (Garavice), narod je iz sela sa bosanske strane Vrelo, Rujnica, Krndija, Gata, Bugar i Donji Vaganac prebegao u naše se­ lo preko Korane, neki su uspeli da preteraju i stoku. Svedočanstvo o tome da su svi odvedeni i pobijeni na Baranima doneo je Đoko Šević iz Rujnice i Pejo Smi- ljanić iz Bugara jer su obojica uspela da pobegnu sa mesta streljanja. Narod se sklanjao u naše selo, jer su čuli da je ono zaštićeno, da je to uradio rimokatolič­ ki sveštenik Štimac iz Drežnika. Kod nas se u selu malo o tome pričalo. Pop Drago Štimac bio je veliki pobornik sloge između vernika pravoslavne i katoličke vere. Pokušao je da u vreme ustaškog divljanja nad srpskim življem spasi što više naroda pokrštavanjem, i tom prilikom je govorio da je to samo da spasi narod od ubijanja i da nema nikakve razlike između vera, jer svi žive pod jednim nebom i dalje ostaju ono što su već bili. Ovakav stav je imao i bi­ lježnik Rajković, obojica su bili u toku ustanka i NOB-a simpatizeri pokreta. Pop Štimac je posle dizanja ustanka bio naš saradnik. Preko naše veze, Bo­ jane Grgić Popović, od njega smo dobijali sanitetski materijal i lekove za naše ranjene borce. Štimac je u jesen 1942. godine biran za člana NOF kotara Slunj i ostao je uz pokret do svoje smrti, kada su ga Nemci, januara 1943. godine, na zahtev ustaša uhvatili i obesili posle dugog mučenja. Posle begstva naroda iz bosanskih sela, nekoliko ljudi iz Bugara, Čerkezov- ca, Rujnice i Marin Mosta imalo je nekoliko vojničkih pušaka. Sa njima su iz Sadilovca bili Milojko Šaša i Dušan Panjević. Okupili su se na prosini ispod kuće Dane Obradovića da se dogovore šta valja dalje činiti. Šaša je predlagao da se treba boriti i ne dozvoliti ustašama da pljačkaju i ubijaju narod. Ovo mi je Milojko ispričao nakon dan-dva i rekao da se njegov otac zbog toga na njega jako ljutio, da su svi znali da je on bio na robiji. Njegov otac ni­ je mogao da shvati da je on bio zatvoren zbog svojih ideja i pripadnosti radni­ čkom pokretu. Kada sam ga upitao da li su ga tukli, on je rekao ne samo tukli nego i mučili, tukli po tabanima, čupali nokte i kada padne u nesvest polivali ga vodom, ali je sve to izdržao. Menije bilo poznato da žandari batinaju ako nešto ukradeš, ali da zato što pripadaš radničkom pokretu isto batinaju to mi tada nije bilo jasno. Godine 1939. radio sam na kopanju rovova na mađarsko-jugoslovenskoj granici i nešto se pričalo o štrajku, ali tada ja to nisam mnogo razumio. Rad­ nici koji su bili na stalnom radu pričali su o sindikatu, o URSU i JUGORASU, da su to radničke organizacije koje se bore za radnička prava i da bi i mi sezon- ci trebali da budemo u sindikatu. O Radničkoj nezavisnoj partiji čuo sam za vreme izbora 1938. godine kada je bilo isticanje kandidatskih lista pojedinih stranaka. Koliko se sećam, na te­ renu opštine Drežnik Grad bile su istaknute liste JRZ i udružene opozicije, a Odjerova stranka je pred same izbore skinuta sa liste. To je bilo moje sazna­ nje do 1940. godine o radničkom pokretu i KPJ. Za Radovana i Soku sam znao da su bili organizovani, ali to saznanje je bilo iz njihovih pričanja da su učestvo­ vali u studentskim demostracijama u Beogradu. Takođe, nisam znao da li su bi­ li članovi KPJ ili SKOJ-a.

255 U leto 1940. godine, kada je Radovan bio na raspustu, dao mi je jednu brošuru pod naslovom „Umovanje zdravog razuma“ Vase Pelagica. Na pr­ voj strani pisalo je da je Pelagić bio pop (paroh) i da je zbog svojih ideja bio u zatvoru. Između ostalog, tu sam pročitao kako je on lično hteo da se uve- ri da li postoji Bog, pa se molio i postio kako to i piše u Bibliji, ali da mu se Bog nije pokazao, nakon čega je tvrdio da Bog ne postoji. Knjižica je bi­ la interesantna za čitanje, a kako nisam bio baš u dobrim odnosima zbog neke svađe sa popom Aralicom, pa sam i zbog toga sa interesovanjem či­ tao tu brošuru. Moje saznanje o KPJ i SKOJ-u, kao i kod dosta mojih vršnjaka iz sela, sem već napred pomenutih, bilo je konkretnije nakon proučavanja proglasa u ko­ jem KPJ poziva na ustanak. Proglas nam je čitala Soka ispod lipe kod crkve, po­ sle napada Nemačke na Sovjetski Savez. O tome sam više čuo od Šilje kada je došao u Bugar, oko 10. septembra 1941. godine, i kada je govorio o ustanku i KPJ, o tome da je ona jedina politička snaga koja je ostala verna svom narodu, a da su se sve druge stranke i partije povukle u mišje rupe ili se priključile oku­ patoru. Šiljo je došao u Bugar posle borbe koju su grupa naoružanih ljudi iz Bugara i okolnih sela vodili protiv ustaša kada su došli da ponovo vode ljude i pljačkaju. Do Šiljinog dolaska u Bugar odigrali su se sledeći događaji. Krajem avgusta jedna oružnička patrola iz Cavnika krenula je u selo da kupi ljude, a pre toga ustaše iz Cazina zapalile su selo Marin Most. U Cazinskom kotaru naoružani Bugarčani dogovorili su se da neće ustašama dati da pale njihovo selo, pa su dočekali oružnike na Bubalovu brdu i otvorili na njih vatru iz pušaka. Oruž- nici su počeli da beže, a Bugarčani su ih terali do sela Gate, gde je u borbi ubi­ jen jedan oružnik, dok su ostali pobegli natrag u Čavnik. U ovoj naoružanoj grupi bili su Đuro Batinić, Svetozar Veselica, Bogdan Veselica, Milovan Radaković, Dušan Grgić, Milovan Gravora, Pejo Smiljanić, Lukica Radmanović, Rade Zobenica, Dane Zobenica, Milanko Paravina i Dra­ gan Gatalo svi iz Bugara i Čerkezovca; iz Marin Mosta bili su None Radišić i Dragan Grgić, iz Sadilovca Milojko Šaša i Nikola Panjević. Kada se začulo puškaranje preko vode, narod se u selu uznemirio i sa stra­ hom posmatrao šta se tamo dešava. Nas nekoliko mladića posmatrali smo is­ pred kuće Mile Grgića Bjelina i prepričavali šta bi to moglo biti. Uveče je iz Bugara stigao Lukica Radmanović kod mog komšije Nikole Grgića Nine. Oni su bili u rodu i kod Nikole je bila smeštena Lukičina porodica. Pričao nam je šta se toga dana desilo u Bugara. Da li je tog dana još neko od Sadilovča- na bio u Bugara sem Šaše i Panjevića nije mi poznato. Tih dana u našem se­ lu mašina je vršila pšenicu, uz nju je išao ustaški poverenik iz Bićanića sela Dane Hodaka. Tog dana predveče, kad je Dane došao kod vršalice koja je bila kod Nikole Grgića Nine, tražio me pa sam ja oko deset sati uveče došao kod njega da vi­ dim šta hoće. Kada sam ga upitao zašto me traži, on mi je odgovorio, „pa ona­ ko da se vidimo“, iako se nismo od ranije dobro poznavali, čak smo zajedno išli u prelo kod devojaka. Seli smo pod jednu voćku u voćaru, a on reče kako ovo vreme ne valja i da ne zna na šta će ovo sve ispasti.

256 Bio sam šutljiv, rekao sam da su i mene ustaše tražile i da sam rešio da se neću dati uhvatiti. Kada me upitao kakva je to bila pucnjava u Bosni, rekao sam da mi nije poznato, jer sam bio u Vodici. Pucnjavu sam čuo, ali da ne znam ko bi to mogao biti sem ustaša, oni su to uvek radili kada bi nailazili u naša sela. Dane je krajem 1941. godine otišao u domobrane i ja za njega posle ništa ne znam. Trećeg septembra, oko devet časova, čula se jaka puščana paljba oko škole na Bubalovu brdu i u Čerkezovcu. Mi smo posmatrali iz sela šta se to tamo dešava, videlo se da prema Bugaru i Čerkezovcu nastupa mnogo ljudi u stre­ ljačkom stroju, a pucnjava se sve dalje prenosila prema Bugaru. Borba se vo­ dila do pred veče i ustanici su uzmicali sve do Batinića brda. Kada su ustaše izašle na samo brdo, ustanici su iz plotunske vatre ubili dvojicu, nakon čega su ustaše počele da uzmiču, nisu imali vremena ni da odvuku svoju dvojicu mrt­ vih sa položaja. Uveče smo Branko Paravina i ja prešli u Bugar da vidimo šta se to tamo de­ šava, a čini mi se da je i još neko išao sa nama. Našli smo ustanike kod kuće Svetozara Veselice; tu sam video Milojka koji je bio naoružan. Bio je tu i Ra­ dovan za koga ne znam da li je i on tu došao uveče ili je bio u samoj borbi. Mi- lojko mi je rekao da su on i Nikola Panjević još od jutros u Bugaru. Ljudi su prepričavali događaje, čuo sam da je tog dana bilo dosta ustaša, malo ih je bi­ lo u vojničkoj uniformi, većina je bila u civilnom seljačkom odelu. Komando- vao im je ustaški poverenik Percan Bobinjac iz Gornjeg Vaganca. Saznao sam da je osim dvojice ubijenih ustaša na Batinić brdu, bilo još mrtvih i ranjenih. Prema kasnije prikupljenim podacima, ustaše su tog dana imale dvanaestero mrtvih i osam ranjenih, dok ustanici nisu imali gubitaka. U toku noći nas nekoliko vratilo se kući, a Milojko i Radovan su ostali u Bu­ garu. Dan-dva kasnije, Radovan mi je prolazeći pored moje kuće rekao da su došli neki ljudi i da treba da obavestim što više naroda da dođu i da čuju o če­ mu će se govoriti. Sećam se da sam to preneo Mili Zatezalu, Radi i Branku Po­ lovini i još nekima. Stigavši u Bugar, ustanike smo zatekli kod Svetine kuće, a na okupu je bila poveća grupa ljudi bez oružja. Tu sam video Branka Polovi­ nu, Radovana, Milojka, Radu Pavlovića iz Sadilovca, a iz Bugara sam video Svetu Veselicu, Đuru Batinića, Bogdana Veselicu, koje sam znao od ranije, a tu je bio i Pejo Smiljanić sa kojim sam u rodu po majčinoj liniji. Bilo je tu još ljudi, po mojoj proceni oko stotinjak. Pod jednim drvetom zapazio sam jednog čoveka nepravilnog nosa, sa ko­ jim je sedeo jedan omanji čovek. Razgovarali su sa Milojkom, a kada se oku­ pilo dosta ljudi, čovek nižeg rasta počeo je govoriti. Sećam se da je rekao kako se treba dići na oružje, da su sve stranke u zemlji, sem KPJ, prišle okupatoru ili se zabile u mišje rupe, i da je uz nas Sovjetski savez. Radovan je pročitao proglas o dizanju ustanka i na kraju je rekao da onaj ko želi da položi zakletvu i stupi u odred, neka stupi u stroj. Nastalo je komešanje. Sećam se da je Pavlo- vić Rade izašao iz doline i nešto galamio na nekoga noseći uniformu i zvezdi- ce narednika. Više se nije vratio natrag, otišao je kao i još nekoliko starijih ljudi.

257 U stroju za polaganje zakletve bili su sledeći drugovi:

Iz Bugara Iz Sadilovca 1. Bogdan Veselica 1. Milojko Šaša koji je čitao za­ 2. Đuro Batinić kletvu 3. Svetozar Veselica 2. Radovan Grgić 4. Mito Dmitrović 3. Dane Grković 5. Lukica Radmanović 4. Branko Paravina 6. Dušan Grgić 5. Mile Zatezalo 7. Ilija Kotur 6. Branko Zatezalo 8. Rade Štrbac Iz Čerkezovca 9. Milovan Radaković 1. Milanko Paravina 10. Mićo Radaković 2. Dragan Gatalo 11. Relja Zobenica Iz Mutnika 12. Dane Zobenica 1. Novak Vurdelja 13. Dušan Marković 2. Dragan Grgić 14. Mile Gravora 15. Pejo Smiljanić 16. Miladin Pjevač 17. Milan Gravora 18. Mane Dražić

U odredu je bilo 12 vojničkih, jedna lovačka puška i jedan pištolj „gaser“. Iz Sadilovca vojničku pušku su imali Mile Zatezalo, Branko Paravina, Miloj- ko Šaša. Ja sam imao pištolj „gaser“. Posle borbe 03. septembra ustaše nisu dugo zalazile u Bugar, Čerkezovac i Sadilovac. Naša prva akcija nakon polaganja zakletve bila je na cesti Drežnik - Vaganac. Tom prilikom prekopali smo cestu kod Cvetinskog Sela na Dubra­ vi radi pripreme ove akcije. Za dana otišao sam u Gornji Sadilovac, a Milojko u Donji Sadilovac da obezbedimo sekire, lopate i krampove za prekopavanje ceste. Prema dogovoru trebali smo sačekati odred kod škole na raskršću u Gor­ njem Sadilovcu. Kada je počeo padati mrak odred je stigao na dogovoreno me­ sto. Na njegovom čelu bio je Bogdan Veselica, a na Milojkovo pitanje šta je sa komandirom, Radovan je odgovorio da Rade nije hteo da ide zato što se nije složio sa akcijom, pa je Bogdan preuzeo komandu. Rade se više nikada nije pojavio u odredu. Bilo mi je sumnjivo zašto Rade nije išao sa odredom u ak­ ciju jer je posle polaganja zakletve on izabran za komandira, Radovan za po-

258 litičkog komesara, a Bogdan Veselica za zamenika. Kada smo kasnije o tome raspravljali bilo mi je jasno zašto on nije hteo da ide u akciju. Rade je pre rata bio žandarmerijski narednik i kao takav režimski nastrojen, i sigurno je on već tada shvatio da se narod ne diže na ustanak da mu kralj i bogataši ponovo do­ đu na grbaču, već za nešto bolje i pravednije što se njemu nije svidelo. Cesta je tu noć bila prekopana, ali su ujutro Italijani iz garnizona Ličko Pe­ trovo Selo došli i iz Cvetinskog Sela, odveli nekoliko ljudi, čini mi se da su ta­ da odveli nekog iz kuće Mane Cvetićanina Vajina. Sledeća akcija je bila 21. septembra, kada nam je javljeno da ustaše idu iz Drežnika prema Sadilovcu. Ovo obaveštenje u odred je doneo Mišo Grgić, sin Ilijin. Tih dana u Sadilovcu je bila organizovana seoska straža koja je po noći davala patrole po selu, a po danu osmatrače na određenim mestima. Za­ datak je bio da po noći patrole ne dozvole da niko neprimećen ne uđe u selo i da o zapažanjima obaveste odred. Takav zadatak su imali i osmatrači po da­ nu. Mišo nas je obavestio da iz pravca Drežnika idu ustaše prema selu. Mi smo trčećim korakom krenuli iz našeg logora preko Janković mosta Duma- na i stigli do raskršća u selo. Međutim, ustaše su stigle samo do Rodića kuća i vratile se natrag u Drežnik. Ostali smo kod kuće Mile Zatezala i upućivali pa­ trole prema Dubravi, mestu odakle je patrola imala zadatak da osmatra. Bila je to kota Dejanovo brdo. Pred veče patrola je izvestila da su jedna luksuzna kola i kamion sa ustašama prošla Drežnik prema Bihaću. Kasnije smo sazna­ li da su tada ustaše iz Bihaća došle i odvele Franju Štajdofara i dedu Miće Ba- raća. Posle mučenja likvidirali su ih, a Franji su stavljali na glavu venac od usijane žice. U voćaru Mile Zatezala ostali smo do večeri. Oni koji nisu bili u patroli, obučavali su se u rukovanju vojničkom puškom. Nakon odlaska Rade Pavlovića iz odreda kod starijih ljudi osećalo se neko neraspoloženje, a s obzirom da je situacija bila prividno mirna stariji su se lju­ di počeli povlačiti kućama. Odred nije živeo strogim vojničkim životom, pa se i bez odobrenja odlazilo kućama, čak i sa oružjem. Ovakva situacija je bila uslovljena ponovnim dolaskom italijanske vojske u garnizon Ličko Petrovo Selo, Bihać. Počela se proturati parola kako su Italijani došli da spašavaju Sr­ be od pokolja koji su vršile ustaše. Za odred je nastala dosta teška situacija. Stariji su se sasvim povukli kući, a kada bi na njih došao red da idu u patro­ lu slali su svoje sinove, uglavnom mladiće koji nisu imali skoro nikakvog voj­ nog znanja. Čak su se proturale glasine da su neki iz Bugara išli u Petrovo Selo kod Italijana i da je njihova komanda slala poruke Radi Pavloviću da dođe u Petrovo Selo. Da li je on išao nije se moglo utvrditi. Od starijih ljudi iz Buga­ ra koji su učestvovali u prvoj borbi protiv ustaša, početkom septembra, u od­ redu su ostali Sveto Veselica, Đuro Batinić i komandir Bogdan Veselica. Nas nekoliko iz Sadilovca i Radovan skoro nikako nismo išli kući, a bilo je teško i za ishranu jer su za nas nerado pripremali hranu po kućama. Negde polovinom oktobra Radovan i Bogdan otišli su na savetovanje u Zbjeg. Nas je u odredu ostalo oko desetero. Sećam se bila je sreda, narod je išao na sajam u Raštela, a mi smo se po Bugaru seljakali od kuće do kuće. Na kraju smo sedeli u kući Milana Ivančevića Radonjina i perušali kukuruz. Izne­

259 nada su nas opkolili Italijani na konjima. Bili smo nenaoružani jer smo pre dolaska na perušanje ostavili puške u kolnici nedaleko od nas. Italijani su na­ redili da pođemo sa njima. Međusobno smo se pogledali i bez reči krenuli. Ka­ da smo izašli na kik, poviše Jankovića mlina, videli smo da italijanska konjica vodi dosta muškaraca koje su sačekali na Dumanu dok su se vraćali sa sajma iz Raštela. Prošli smo kroz Donji Sadilovac, kraj Rodića kuća i kada smo stigli na raskršće kod škole sačekalo nas je dosta ljudi, oko tri stotine. Iz odreda tu su bili Dane Grković, Branko Paravina, Mito Dmitrović, Miloš Grgić, Branko Zatezalo, Mile Zatezalo, Vajkan Dražić Pozdan, Mile Grubić, Rade Štrbac i još neki mladići iz Bugara i nekoliko starijih ljudi. Italijani nisu zavirivali u kolni- cu niti vršili premetačinu po kućama, pa su tako naše puške ostale na mestu gde smo ih ostavili. Kada smo stigli u Dražnik strpali su nas u staru opštinsku zgradu. Pre ula­ ska primetio sam popa Štimca kako nešto živo raspravlja sa jednim italijan- skim oficirom, čuo sam kako Štimac spominje Rim ali mi nije bilo poznato zašto. U zgradi smo ostali do kasno u noć. Miloš Grgić i ja počeli smo se još u pu­ tu dogovarati kako da pobegnemo, ali nismo imali priliku iako smo bili posle- dnji u koloni, jer su nas dvojica Italijana na konjima stalno požurivala da idemo dalje. Tako smo pomislili da će nam se za ostvarivanje našeg plana uka­ zati prilika u samoj zgradi. Ušli smo u toalet i počeli skidati crep sa krova ka­ ko bi napravili prolaz za beg. Kada smo skinuli nekoliko crepova, u hodniku se začula galama, a jedan Italijan je počeo vikati:,,Via Serbo!“ Odjednom je na- grnulo na vrata i počela je trka ko će pre da izleti napolje. Milan, koji je čuvao stražu dok sam ja skidao crepove, pozvao me da krenemo i mi. Ljudi su se na­ kon toga vratili u Bugar, a Miloš, Branko Paravina i ja svratili smo kod Veljka Rodića da nešto pojedemo. Noću kada smo se vratili u Bugar zatekli smo Ra­ dovana i Bogdana kod kuće Ivančevića, oni su se iste večeri vratili. Bilo je ži­ vih komentara kako se to moglo dogoditi. Prvo što smo pitali da li je neko doneo oružije i kada smo dobili potvrdan odgovor bilo nam je lakše. Već se bi­ lo razdanilo, niko nije tu noć spavao. Ujutro, Bogdan nas je sve postrojio i saopštio da od danas nema razilaže­ nja i onaj ko ostaje u odredu podvrgava se vojničkoj disciplini i odgovorno­ sti. A oni koji to neće mogu da idu kućama ali bez oružija bez obzira da li je donešeno ili dobijeno. Tada nam je saopštio da se od odreda formira vod i da je to drugi vod Ljeskovačke čete, kao i da je u Ljeskovcu formirana četa i da se ubuduće zovemo partizani a ne gerilci kao do sada. Određen je i logor u ku­ ći Ivaničevića, organizovana je ishrana kao kod prave vojske. Tih dana u od­ red je stigao Branko Polovina Bajba koji je imao povredu noge pa nije bio sposoban za vojsku na regrutaciji. Određen je za kuvara, a mene je Radovan odredio za ekonoma. Odnekud smo nabavili šerpe i lonce, a kašike je svako doneo od kuće i tako smo započeli logorski život. Kući se moglo ići samo na smenu da bi se presvukli i do odobrenog vremena morali smo se vratiti u lo­ gor. Od starijih sa nama su ostali Sveto Veselica, Lukica Radmanović i Bati- nić Đuro koji je bio odgovoran za selo kao starešina i za obezbeđenje hrane za vod.

260 Tih dana saopšteno nam je da je u Ljeskovcu formirana četa i da je za ko­ mandira određen Mićo Barać, a za komesara Šišo Viljem Galjer. Milojko je bio određen za terenski rad u pojedinim selima - Bugar, Rujnica, Ljeskovac, Sadi- lovac i još neka druga. Soka je imala zaduženje da organizuje omladinu u Sa- dilovcu i okolnim selima. Krajem oktobra naš odred, sada već kao vod, ne samo da je opstao nego se brojno povećao. U odred su stigli mladići iz Bugara, većinom sinovi i rođaci starijih, a od ustanika koji su uzeli prvi puške i ispalili prve hice ostali su: Sve­ to Veselica, Lukica Radmanović, Đuro Batinić, Miladin Pjevač, Ilija Kotur i naš komandir Bogdan Veselica. Od mladića iz Bugara pod oružje su došli - Mile Zatezalo i njegov brat Dragan, Mile i Stevo Grubić, Milan Zobenica, Mi­ loš Grgić, Petar Ivančević, Branko Veselica, Vajkan Dražić, Dušan Marković, Pero Balaban, Milan Zobenica, Mito Dmitrović, Mićo i Milovan Radeković. Iz Sadilovca su bili Radovan Grgić, naš komesar, Milojko Šaša, terenski radnik, Dane Grković, Mile Zatezalo, Milan Grković, Branko Paravina, njegov brat Mirko, Branko Zatezalo. U novembru u odred su došli iz Dumana - Nikola Tr- bović Borovica, Bogdan Vranić, a iz Sadilovca Mile Grgić Bjelin, Miloš Luga- rev, Duka Polovina, Dane Zobenica i Milan Stralin sa Cavnika, iz Čerkezovca je bio Dragan Gatalo Matijević. Bajba je i dalje ostao naš kuvar. U decembru u odred je stigao Branko Polovina Radin i doneo svoju pušku koju je sakrio u aprilu nakon dolaska iz rata. Komandir voda Bogdan Veselica, komesar Radovan Grgić, desetar prve desetine Branko Paravina (kaplar u bivšoj vojsci), desetar druge desetine Da­ ne Zobenica (kaplar za vreme bivše Jugoslavije), a treće desetine Mićo Rada­ ković. Vod je brojao 33 borca, naoružan sa 19 karabina „mauzer“, dve „maliherke“, jednom lovačkom puškom, 630 metaka, tri patrone, tri bombe kragujevke, šest pištolja sa 26 metaka, jednom vojničkom trubom, a trubač je bio Petar Stralin. Pre ovih događaja (u oktobru) odnosno krajem septembra uspostavio sam vezu sa ličkim odredom „Kik“ više Končareva kraja. Ne sećam se datuma, ali je sigurno bilo početkom oktobra, kada su me po­ zvali Radovan i Bogdan i saopštili mi kako bi trebalo da uspostavimo vezu sa ličkim gerilcima koji se nalaze negde na planini Kik. S obzirom na to da sam teren poznavao bolje od drugih jer sam često pre rata odlazio na Plitvice i u Pli­ tvički Ljeskovac, smatralii su da ću ja to najbolje uraditi. Dali su mi zapečaćen koverat koji je bio adresiran na Komandu gerilskih odreda za Liku. Najpogodnije mi je bilo da idem noću jer se na mojoj maršuti nalazilo ne­ koliko komunikacija koje sam morao preći, a njima su se kretale neprijatelj­ ske patrlole i kolone vojske. Iz Bugara sam krenuo pred samu veče, svratio kući u Sadilovac i večerao. Od oružja sam imao moj „gaser“. Prešao sam Du­ bravu i cestu Drežnik -Vaganac kod Hajdukovića mlina i prešao brvu, jer pre­ ko mosta nisam smeo od straha da ga neko ne čuva noću. Prešavši reku Koranu uputio sam se preko Smoljanačke Gmajine kroz Arapov dol, selo Zaklopaču, zatim preko Medveđaka i to preko Oštrog vrha (k 884). Spustio sam se na Vr­ šak iznad sela Jezerca kojem sam prilazio oprezno, jer su bili prilično blizu Plit­ vičkih jezera i Preboja gde su bile smeštene neprijateljske posade.

261 Bila je već zora kada sam iz šume prišao Hrnjakovoj kući u kojoj su živele devojke sestre Draga i Soka. One su se pre kratkog vremena vratile iz Bosne, gde su zajedno sa ostalim seljanima bile proterane od ustaške vlasti. Imale su i mlađeg brata, koga tada nisam video. Sestre nisam znao odranije i kada sam pokucao na prozor javila se Draga. Na početku je bila je sumnjičava, ali kada sam joj rekao da moram do Uvalice a zatim za Kik i da je molim da mi poka­ že najsigurniji put kako bih izbegao ustaše ili Italijene, i nakon mog predsta­ vljanja odakle sam i kako se zovem, ona me je uputila kuda je najbliže i upozorila da što pre pređem cestu Jezera - Preboj. Jer, kad se razdani ustaše pa­ troliraju cestom i izgone stoku na pašu. Brzo sam prešao cestu i šumskim putem popeo se na kosu Bilo, krenuo pre­ ma Mirić Stropini koju sam morao zaobići jer se već razdanilo. Ovde sam se dosta namučio, čak i zalutao. Spustio sam se strminom ka jednom potoku a od njega sam stigao na jednu čistinu. Kasnije sam saznao da se to mesto zove Pe­ pin Palež. Popeo sam se na brežuljak Beli vrh odakle sam sa jedne male čisti­ ne ugledao selo Uvalicu. Spustio sam se do prve kuće na kraju sela. Uvalica je imala oko deset do petnaest kuća. Spuštajući se ka selu razmišljao sam kako da priđem prvoj kući jer je već uveliko bio dan, pre podne. U selu nisam nikoga poznavao i nisam hteo da budem ranije primećen. Prišao sam prvoj kući i do­ zivao domaćina. Iznenada sam bio opomenut da se ne mičem. Iza živice po­ digla su se dva čoveka u seljačkom odelu i uperili puške u mene. Jedan od nih mi je zašao za leđa. Nije mi bilo lako jer sam u postavi svog kratkog kaputa imao pismo koje sam tu proturio osmatrajući selo.Hteo sam nešto da kažem, ali čovek ispred mene se izderao: „Ćut, ne govori!“ Utom, iz kuće se pomolio još jedan čovek, koliko se sećam, imao je lovač­ ku pušku „štuc“ koji me upitao kuda idem i koga tražim. Odgovorio sam da idem u Kik kod Petra Končara. Na njegovo pitanje a što će ti on, odgovorio sam da imam poruku za njega. Rekao je da mu dam poruku ili da je prenesem, a oni će je prosiediti dalje. Odgovorio sam da poruku moram predati lično i to usmeno. Čovek koji je bio ispred mene sa uperenom puškom predložio je da me od­ vedu. Ova reč mi je bila sumnjiva ali se nisam usudio da upitam kuda to da me odvedu. Na tome se razgovor i završio. Hteli su da me vežu, našto sam ja re­ kao: „Dobro ljudi, ko ste vi, jeste li gerilci ili neko drugi?“ Jedan mi je prišao, pretresao me i iza pojasa izvadio moj „gaser“. Bez reči, jedan ispred a drugi iza mene, krenuli smo jednom stazom. Negde oko pola strane neko iza bukve je uzviknuo: „Stoj!“ Čovek ispred mene je odgovorio da vode jednog sumnjivog koji hoće kod Petra. Stražar nas propusti i mi krenu­ smo dalje uza stranu. Staza je krivudala dok nismo došli do nekih stena. U stvari, to je bilo mesto gde je bio smešten logor odreda „Kik“. Mesto je bilo najuzvišenije na planini, na nadmorskoj visini 1048 metara. Tu je bilo izgra­ đeno nekoliko koliba, svaka je bila od tesanih debelih greda cepanica. Koliko sam zapamtio, bile su dužine oko tri metra, vertikalno poredane jedna do dru­ ge i spojene na vrhu u vidu krova. Doveli su me pred jednu kolibu. Jedan od mojih pratilaca ušao je u nju, ni­ je se dugo zadržao. Kada je izašao iza njega je bio još jedan visok postariji čo-

262 vek. Upitao me je odakle sam došao, a ja sam odgovorio da neću sa njim raz­ govarati već sa Petrom Končarem. Kada mi je rekao da je to on, saopštio sam mu da imam za njega poruku i da me pusti da uđem u kolibu. Okrenuo se i po­ šao ispred mene, a onoj dvojici rekao da idu, samo nisam razumeo kamo. Ušavši u kolibu predstavio sam se, rekao sam da sam stigao iz Bugara, da sam upućen kao kurir. Iz postave sam izvadio pismo i pružio mu. Rekao sam da su mi ona dvojica uzeli pištolj „gaser“ i da mi ga vrate. Pozvao je jednog, čini mi se po imenu Bude, i rekao da od patrole koja je bila u selu uzme pištolj i done­ se kod njega. Kada je otvorio pismo, ponudio mi je da sednem i upitao kada sam krenuo i da li sam gladan. Pozvao je jednu ženu i rekao joj da mi donese da jedem, a bio sam prilično gladan. Donela je krompira i mesa. Primetio sam da je hleb ispečen od mešanog brašna, ječma i pšenice. Kada sam završio sa jelom, poslao me u drugu kolibu da se odmorim. Za vreme ručka pitao me gde smo mi sme- šteni u Bugaru, koliko nas ima pod oružjem. Odgovorio sam mu, našto je on rekao kako su čuli da smo vodili borbu sa ustašama. Potvrdio sam i rekao ko­ liko je bilo ustaša i oružnika, da su imali dvoje mrtvih i nekoliko ranjenih. U kolibi gde sam se odmarao upoznao sam se sa Milom Rapajićem iz Jezer­ ca, zvali su ga Kilica. Osim njega, upoznao sam i jednog iz Plitvica, zvali su ga Medo, bio je puškomitraljezac u odredu. Ujutro sam se javio Petru, rekao mi je da pozdravim drugove u Bugaru, ali mi nije dao da nosim nikakvu poštu.Istim putem vratio sam se u Bugar, sada mi je već bio poznat, išao sam natrag odmoran i dobro nahranjen. Vod je držao obezbeđenje sa jednom desetinom kod Bubalove škole, a jed­ nom prema Raštelu na Lubanovu brdu. Pred kraj oktobra opet sam išao za Li­ ku, nisam nosio nikakvu poštu, nego je kod nas u Bugar stigao jedan drug, nižeg rasta, po čijem držanju se moglo zaključiti da je neka važna ličnost. Ka­ da me Bogdan pozvao, rekao mi je da se spremim na put i da ću voditi jednog druga kojeg moram dobro paziti jer je on važan za našu stvar. Posmatrao sam ga, učinio mi se da je vrlo prijatan čovek. Krenuli smo pred večer. Kod moje kuće u Sadilovcu majka nam je spremila večeru. Ovog puta sa mnom je krenuo i Miloš Grgić.Iz Sadilovca smo krenuli nakon večere, bio je već uveliko mrak. Išao sam istim putem do sela Jezerce. Nisam navraćao u kuću Drage Hrnjakove. Do sela smo stigli negde oko ponoći, prešli smo jednu livadu i cestu. Pokucao sam na prozor kuće Šuputa, čini mi se da se zvao Bude. Domaćin je otvorio vrata i pozvao nas da uđemo. Ubrzo se tu sakupila veća grupa ljudi, odnekud se tu zatekao i Mile Rapajić Kilica. Sada smo se već pozdravili kao sta­ ri znanci. Dok smo putovali, usput me ta važna ličnost, kada smo započeli razgovor, upitala koliko mi je godina, da li sam pismen. Rekao sam mu koliko imam go­ dina i da sam u selu završio četiri razreda škole, da mi je otac bio solunski do­ brovoljac i da je iz Amerike došao pre dve godine. Tada mi je rekao da se zove Vlado Cvetković, da je poreklom Crnogorac, da je bio u Španiji i da je određen za komadanta Ličke grupe odreda. Upitao me da li sam čuo za Španiju. Potvrd­ no sam odgovorio rekavši da nam je o tome pričao Šiljo. Tada mi je ispričao da

263 je u Španijii bilo dosta naših ljudi iz Jugoslavije, daje on postao poručnik Špan- ske vojske i bio komandir baterije. Kada sam Kilici rekao koga sam doveo, on mi je odgovorio da ga čekaju već dva dana, po danu u šumi, a po noći u selu. Kada sam se vratio iz Like, cela četa je pod komandom Miče i Siše izvela ak­ ciju, 7. novembra, na cesti Slunj - Rakovica. Sačekali smo dva italijanska ka­ miona koji su išli iz Slunja za Rakovicu na mestu zvanom Ključište.Na prvi kamion Mićo je sa jednog bajera bacio bombu. Sa njim smo bili Mile Grbić, Milojko Šaša i ja. Bomba nije eksplodirala jer je Mićo nije aktivirao. Odbila se od kabine i otkotrljala po cesti, mi smo otvorili vatru po kamionu i tom prili­ kom smo ubili jednog oficira i dva vojnika. Bilo je i nekoliko ranjenih. Ove podatke smo kasnije doznali. Kamioni su produžili put ka Rakovici, a mi smo srušili nekoliko TT stubova i povukli se ka Močilu. Pred večer su Italijani upa­ li u Močila, pretresali deo sela, ali nisu stigli do nas. Vratili su se natrag. Mi smo zauzeli položaj, spremni da se pobijemo sa njima. Za ovu akciju Šišo nam je re­ kao da je to u čast proslave dana Oktobarske revolucije. U Močilima smo se zadržali dva dana i vratili se natrag u svoje logore. Krajem novembra opet sam išao za Liku, kada sam vodio petoricu ili še­ storicu drugova čija imena nisam znao niti sam ih pitao. Među njima je bio jedan Italijan i jedna drugarica. Sa Italijanom sam usput najviše razgovarao i tako sam saznao daje njegova porodica emigrirala iz Italije nakon Prvog svet- skog rata, da je živeo u Zagrebu i da je određen od Partije da ide za Liku u par­ tizane. Ovu grupu sam doveo u odred „Kik“, ali sam sada išao sigurnije jer sam već dobro poznavao teren. Dosta naroda se vratilo svojim kućama, a i gerilci iz „Kika“ su me već poznavali pa nije bilo poteškoća kao prvi put. U odredu „Kik“ sam se zadržao dva dana, a pri povratku, svrativši kući, sa­ znao sam da su naši iz Bugara i Ljeskovca izvršili akciju na Drežnik i da su tom prilikom uništili arhivu opštine i demolirali poštu. Kada sam stigao u Bugar vi­ deo sam da su doneli radio-aparat i pisaću mašinu na kojoj sam u odredu učio kucati i tako postao pisar u vodu.Ovu akciju naši su izveli noću, 30. decembra 1941. godine, i tom prilikom zarobljene su i četiri vojničke puške, od toga tri su ostavili oružnici jer su uspeli pobeći, a jednu su naši oduzeli od Drageca Kosanovića. Neposredno posle akcije na Drežnik u naš vod je došao komesar čete Šišo i Miljko Šaša. Pozvali su mene, Radu Štrbca, Mitu Dmitrovića i Milana Zobe- nicu u sobu koja je služila kao kancelarija. Tu su bili Bogdan i Radovan. Mi­ lojko nam je tada rekao da su nas pozvali da nas prime u Komunističku partiju Jugoslavije i da smo mi svojim držanjem zaslužili da postanemo njeni člano­ vi, te ukoliko pristajemo u vodu će se oformiti ćelija. Zatim nam je Šišo govo­ rio o Partiji i o tome kakav mora biti član Partije, o ulozi KPJ u dizanju ustanka. Milojko nas je pojedinačno pitao da li želimo da postanemo njeni članovi, što smo mi i potvrdili. Tako je u našem vodu formirana ćelija KPJ. S obzirom na to da smo pre nekoliko dana izveli neuspešnu akciju na oru- žnike u Vagancu, na sastanku je bilo reči i o tome, a samim tim je predočeno da je zadatak nas članova Partije da se ovakve greške u buduće ne smeju deša­ vati. Ćeliju su sačinjavali Radovan Grgić, član partije odranije, pa je shodno to­

264 me izabran za sekretara, zatim Mito Dmitrović, Rade Štrbac, Milan Zobenica, Bogdan Veselica i Dane Grković. Krajem novembra naš vod je izveo akciju na oružnike u Gornjem Vagancu ali nismo postigli značajniji uspeh. Sami borci za akciju nisu znali do samog pokreta. Sa nama je bio komandir čete Mičo Barać. Na čelu prve desetine išao sam sa Brankom Paravinom, našim desetarom, a ispred nas su bili Bogdan, Radovan i Mićo. Usput sam primetio da su se Mičo i Bogdan nešto prepirali, ali nisam na to obraćao pažnju. Kada smo prišli pred samu školu, u kojoj su smešteni oružnici, Bogdan je naredio da Mile Grubić i ja prvi idemo na vrata i da napadnemo stražara, dok su ostali zaseli iza povećeg zida ispred škole. Nas dvojica otvorili smo male vratnice i uz dva ili tri stepenika uzleteli prema vra­ tima. Stražar je viknuo i uleteo u zgradu. Neko od naših ispalio je metak. Mi smo već bili kod vrata kada smo iza leđa začuli komešanje i bat cipela. Mile se okrenuo na tu stranu i rekao mi da su naši pobegli. Zastali smo pred vratima i kada smo shvatili da naši trče natrag i mi smo potrčali za njima. Rekao sam Mili da idemo preko Vaganačke Gmajine, i kada smo stigli iza kuće Popovića, okrenuli smo se ka školi i videli da sa sprata svetluca baterijska lampa. Zasta­ li smo da oslušnemo da li se čuje neko od naših. Ali nije bilo nikoga, pa smo produžili prema Sadilovcu i u kući Mile Zatezala našli smo Branka Paravinu i još neke i zajedno krenuli u Bugar. Tamo smo našli ostale iz voda i naravno bi­ lo je komentara - ko je od naših ispalio metak, itd. Mićo je u toku noći otišao za Ljeskovac, a Bogdan i Radovan o tome nisu ništa pričali, ni zbog čega je ak­ cija propala. Šestog dana decembra ponovo sam išao za Liku. Vodio sam jednu poveću grupu drugova koji su upućeni u ličke jedinice. Ovaj put sam ih doveo u Kon- čarev kraj, sada je odred “Kik“ prerastao u četu i smestio se u selo. Potom, 11. decembra naša prva desetina držala je položaj na Lubanovu br­ du iznad Medića mlina prema Raštelima. Na Medića mostu oružnici i ustaše su iz Raštela davali predstražu, jedna njihova patrola uputila se prema Rujni- ci. Napali smo patrolu i ubili dvojicu oružnika, ali do njih nismo mogli doći da uzmemo oružje jer su iz Raštela brzo intervenisali. Na našoj strani borac prve desetine, Dane Topić iz Crnaje, bio je teško ranjen u levu nogu. Trinaestog de­ cembra jedna patrola iz voda, koju su sačinjavali komandir Bogdan Veselica, komesar Radovan, borci Dane Grković, Nikola Trbović, Miloš Grgić i Miloj- ko Šaša kao terenac, izvršila je akciju u Lipovači i oduzela dve vojničke puške od Marka Pempera i Ante Čopa. Marka nismo našli kod kuće, ali nam je nje­ gova žena dala karabin i dvadeset metaka, a Ante je pobegao kroz dvorište. Druge večeri vod je bio u Rastovači i Smoljancu i tom prilikom oduzeli smo dve puške, jednu od Šebalja iz Rastovače, a drugu od Mile Adžića iz Smoljanca. Posle dan-dva sa Ilijom Koturom, jedne noći, išao sam na Pašinu Luku gde je trebalo da se ispita mogućnost miniranja mosta na Korani koji veže cestu Drežnik Grad i Vaganac. S obzirom na to da je Ilija pre rata radio kao miner u kamenolomu Rakovac u Sremu, trebao je da kao poznavalac tog posla ispita gde se most može minirati. Dok sam ja na mostu čuvao stražu, Ilija je nekom šipkom tražio rupe po njemu. Nakon toga most nije bio miniran a zašto nije mi poznato.

265 Devetnaestog decembra dobio sam zadatak da po Gornjem i Donjem Sadilovcu prikupljam hranu za vod. Trebalo je obići svako domaćinstvo i zapisati koliko se dobrovoljno daje hrane. Svi domaćini, sem nekolicine, upisivali su koliko mogu, prema svojim mogućnostima, da daju hrane, a bolje stojeći davali su i veće količine i to uglavnom žito, mast, meso i krom- pir. Akciju je pripremala omladina u selu sa kojom je rukovodila Soka Gr­ gić i njena sestra Bojana. Hranu koju su domaćini kod mene upisivali doneli su u logor za novu godinu kao novogodišnji poklon, a žene i devoj- ke plele su čarape i pulovere i donosile borcima na poklon. Tako smo sa na­ šim darodavcima zajedno dočekali Novu 1942. godinu, slušajući radio u našem logoru. Krajem decembra vod je imao 33 borca, 24 karabina, dve „maliherke“ ijed­ nu lovačku pušku. Dvadeset petog decembra ponovo sam išao za Liku. U toku noći prešao sam preko ceste Jezerac - Preboj uz jedan mali odmor kod Hrnjakovih sesta­ ra. U komandu čete, u Končarev kraj stigao sam ujutro. Malo sam se odmo­ rio, i kako nisam znao put dalje dobio sam vodiča da ide sa mnom do Štaba grupe. Krenuli smo ivicom Brezovačkog polja, preko Tavana, Orlovca, Homoljač- kog Klanca, prešli cestu Babin Potok - Korenica i zatim izašli na Oštri vrh Vu- jinove Glave. Ovde sam našao Vladu Cvetkovića, ležao je ranjen u napadu na Italijane u Brezovačkom polju. Za tu borbu sam doznao još u Končarevom kraju, ali mi je Vlado ispričao da su zarobili preko dve stotine Italijana i mno­ go oružja i druge opreme. Predao sam mu poštu koju je pregledao i uputio me u Krbavicu jer se tamo nalazio Štab grupe. Stigavši u Krbavicu Štab sam našao u kući pravoslavnog popa. Tu sam pr­ vi put video Milu Uzelca i Radu Žigića koji me primio jer je on tada vršio du­ žnost komesara grupe. Uzelac je u razgovoru sa mnom rekao da je on operativni oficir i pitao me da li možda poznajem Jocu Tarabića. Rekao sam da ga ne poznajem ali da se mogu raspitati. Ispričao mi je kako su njih dvojica, kao vazduhoplovni podoficiri u Aprilskom ratu, oboreni negde iznad Austrije, ka­ ko su prešli preko granice. Čini mi se da je u Štabu tada bio i Kleut, zatim i je­ dan drug koga su zvali Pekar koji mi je ispričao kako su ga ustaše mučile u zatvoru u Korenici. Probadali su ga bajonetom kroz mišiće gde su mu potom sipali sol. Iz Štaba sam upućen kod Mišike Lukića u Trnovac gde sam noćio i jeo, a u jutro krenuo sam u Štab. Kada sam izašao iz sela pristigao me jedan drug na konju, nad nama je nadletao italijanski avion i počeo da mitraljira. Skočio sam u zaklon, a drug je sjahao sa konja i zaklonio se iza nekih litica. Kada je avion odleteo zajedno smo nastavili put za Krbavicu. Stigavši u Štab drug je ispričao šta nam se dogodilo, a ja sam pitao Milu Uzelca ko je taj čovek. Tako sam sa­ znao da je to Jakov Blažević. Mile mi je dao poštu i jedno pismo za Jocu Tara­ bića. Obećao sam mu da ću nastojati da se Tarabiću uruči njegovo pismo. Kada sam stigao u Bugar predao sam poštu drugom kuriru koji je odneo za Ljesko­ vac, o sudbini Milina pisma Joci nisam ništa doznao do posle rata, kada mi je Joca u jednom razgovoru rekao kako se seća da je dobio Milino pismo.

266 Krajem decembra i skoro celi januar nije bilo nekih značajnijih akcija usled velikog snega, osim što je prva desetina na Čavniku iz zasede ranila ustaškog tabornika, ali nisu uspeli da ga zarobe jer, dok su stigli na mesto ranjavanja, ko- čijaš je poterao konja i zajedno sa njim pobegao za Vaganac. Početkom januara jedna desetina iz Končareve čete donela je puškomitraljez „brnac - zbrojevku“ kao poklon našem vodu koji sam ja neko vreme nosio. Oko 15. januara vodio sam jednu grupu od 15 ili 16 drugova za Liku, me­ đu kojima je bio i komandant GŠH Ivo Rukavina. Tada nisam znao, a niti sam se interesovao koga kao kurir vodim za Liku, ali sam po njegovom drža­ nju zaključio da je visoki rukovodilac. Uveče smo krenuli iz Bugara, stigli u Arapov dol odakle je trebalo ići uzbrdicom prema Zaklopači. Ivo je išao za mnom a ja sam bio na čelu kolone. Kada sam zastao da se malo odmorimo, pre nego što se počnemo penjati uz stranu zapalio sam cigaretu. Ivo me opo­ menuo da nije dobro paliti cigaru jer nas mogu otkriti. Odgovorio sam da su ustaše daleko u Vagancu i da svetio cigare ne mogu primetiti. Rekao mi je da nije zdravo pušiti u hodu uz stranu jer to škodi. Objasnio sam mu da pušim od malih nogu i da meni to ne smeta, on se malo zagledao u mene ali ništa ni­ je odgovorio. Ovu grupu su u Jezercu dočekali Ličani, a ja sam se iste noći vratio natrag u Bugar. Trideset prvog januara naša cela četa izvršila je napad na oružničku posta­ ju Tržačka Raštela. Neposredno pre ove akcije, komandu čete preuzeo je do­ tadašnji komesar čete Sišo, a za komesara čete izabran je Milojko Šaša. Dotadašnji komandir Mićo Barać preuzeo je dužnost komandanta Trećeg bataljona nakon Šiljine pogibije u Plavče Dragi. Vodom iz Bugara komando- vao je Bogdan Veselica. U napadu su učestvovali vod iz Bugara, vod iz Lje­ skovca pod komandom Vasilj a Božića, vod iz Mašvine pod komandom Spase Miloševića i jedna desetina voda iz Rujnice, dok je ostali deo tog voda pod ko­ mandom Vojina Marića držao obezbeđenje prema Mutniku i Cazinu. Uvečer, pred sam napad, komesar voda Radovan doveo je nekoliko ljudi iz Sadilovca - Veljka Rodića, Đuru Rodića, Aleksu Rodića i još neke koji do tada nisu bili u vodu niti u odredu. Od nas nekoliko mlađih uzeo je karabine i dao njima, a kada smo se mi počeli buniti, on i Bogdan su objasnili da su oni njih pozvali zato što su oni služili vojsku, pa će bolje znati da se bore. Mi smo na to rekli - pa što nisu došli ranije u vod i zašto se od nas uzimaju puške kada mi znamo da sa njima rukujemo i da smo već vodili borbu i pucali iz karabina. Sećam se da su uzeli puške od mene, Mile Zatezala, Vajkana Dražića, Steve Grubića i još od nekih. Bilo nam je žao i bili smo ljuti što su nam oduzeli oružje. Ostali su krenuli bez oružja u pratnji jednog starijeg druga. Prema planu komande čete, napad je trebalo otpočeti u jutro pred svanuće, a znak za napad je trebao dati trubač Petar Stralin sa komandnog mesta koje je bio smešteno na Gravorinom brdu više Raštela. Vod iz Bugara napadao je od Medića mosta, a jedna desetina je upućena da napadne pravo cestom, dok je ostale snage Bogdan rasporedio da napada­ ju niz stranu prema kasarni gde su bili smešteni oružnici i ustaše. Ljeskovački vod je napadao od Gravorina brda, a vod iz Raštela je imao zadatak da zauzme

267 most na Korani i upadne u Velica trgovinu. Vod Spase Miloševića je trebao preći Koranu na Božića brdu i uz cestu Cazin - Raštela napadati između reke i ceste. Desetina iz voda Rujnica je, u sastavu voda Bugar, napadala sa Pogle­ dala prema kasarni. Tako je naš vod napadao sa jugoistočne strane. Kada je naša prva desetina pod komandom desetara Branka Paravine privlačeći se pre­ ma centru mesta bila otkrivena od straže na mostu, napad je otpočeo pre ne­ go što je trubač dao znak za napad, kako je bilo dogovoreno. Napad se odvijao prema predviđenom planu sem što je početak bio pre znaka trube. Neprijatelj je na početku bio zbunjen jer smo se vrlo brzo našli u samom mestu i zauzeli opštinu, Panjevića trgovinu i Došenovu kafanu, dok su Ljeskovčani i Mašvi- nari zauzeli sve zgrade do reke i prišli u neposrednu blizinu kasarne. Ubrzo se neprijatelj sredio i počeo pružati jak otpor iz kasarne i jedne zgrade u njenoj blizini. Oko 11 časova neprijatelj se predao, zarobili smo 22 ustaše i žandara, ubijeno je 18, zaplenjeno sedam karabina „mauzer“, 28 „maliherki“, dve pisa­ će mašine, veća količina sanitetskog materijala i instrumenata što je za nas bio od velikog značaja. Na našoj strani poginuo je Milovan Radaković iz voda Bu­ gar, Grahovac Pero iz desetine Rujničkog voda, a ranjeni su Đuro Rodić, Mi­ loš Cvijetićanin i Duka Polovina iz voda Bugar, a iz voda Ljeskovac ranjen je puškomitraljezac Ilija Pjevač i jedan borac iz voda Rujnica kada je zaustavlje­ na intervencija iz Cazina. Za uspešan napad na Raštela velika zasluga pripada našem saradniku, žan- darmerijskom naredniku Tomi Štrukelju, koji je nakon predaje postaje u Jo- hovici, po kazni bio premešten u Raštela za zamenika komandira. Pošto Tomo više nije smeo da ostane u njihovim redovima, ostao je u komandi čete. Borba u Raštelu okončana je oko 11 časova, zarobljenim ustašama i oruž- nicima održano je suđenje u Ljeskovcu. Jedan broj je pušten na slobodu, a naj- okorelijim zlikovcima je dosuđena smrtna kazna i streljani su u jednoj dolini ispod Ljeskovačke kose. Dana 19. februara dve desetine voda iz Bugara otišle su za Primišlje i Tr- žić, a u Bugaru ostaje jedna desetina da obezbeđuje teritoriju. Odmah po do­ lasku voda, 22. februara, ustaše i domobrani otpočinju napad na Bugar, Rujnicu i okolna sela. Pred večer su se povukli zapalivši nekoliko kuća u Cer- kezovcu i kod Bubalove škole. Bio sam sa jednom patrolom na Gravorinu br­ du, više Raštela, kada smo čuli da se u Bugaru vodi borba. Vratili smo se u Bugar pred veče, ali su se ustaše i domobrani već povukli prema Čavniku. Ve­ ći deo naše druge čete bio je angažovan u napadu na Tržić i Primišlje. 25. fe­ bruara smo dobili obaveštenje da je na Tržiću poginuo komandant 3. bataljona Mićo Barać, a pošto smo ga dobro poznavali jer je bio komandir naše čete pre nego što je otišao za komandanta bataljona, bilo nam je jako teško i žao druga. Deo voda je nakon operacije Tržić - Primišlje ostao i dalje na terenu i dr­ žao položaje između Zečev varoši i Slunja i sprečavao Italijane da izlaze iz Slunja. 28. februara, vod se vratio na svoj teren, a na Tržiću je poginuo bo­ rac iz našeg voda Dušan Mandić rodom iz Bogovolje, zajedno sa Mićom Ba- raćem kada su bacali bombe na zgradu iz koje su ustaše i oružnici pružali otpor.

268 Krajem februara vod se vratio u Bugar, ali je nekoliko boraca ostalo i dalje na položajima kod Zečev-varoši. Četvrtog marta 1942. godine naša druga četa izvela je napad na Šturlić; ova akcija nije uspela. Mi smo u toku noći između 3-4. marta bili prikupljeni ispod Bogovolje. Komandir čete Šišo pročitao je zapovest za napad. Vod iz Mašvine, sa kojim je išao i Šišo, dobio je zadatak da ude u Šturlić, i po već ranije dogo­ voru Šiše i jednog Muslimana preuzme oružje od oružnika i Muslimanske mi­ licije. Naš vod iz Bugara i jedna desetina iz Ljeskovca trebalo je da pretrese sela Gornju i Donju Platjenicu, a vod iz Rujnice, pod komandom Vojina Marića, da drži obezbeđenje prema Tršcu gde se posle zauzimanja Raštela smestila po­ sada oružnika i ustaša. Sa nama je išao komesar čete Šaša Milojko. Prošli smo navedena sela, ali kod kuće nismo našli ni jednog muškarca sem hodže u selu Gornja Platjenica. Kada smo izašli na jednu kosu između Bogovolje i Platje- nice, sa okolnih brda počele su se oglašavati trube čiji je zvuk podsećao na zvuk lovačkog roga. Već se razdanilo. Čuli smo glasove, a zatim pokret sa brda prema nama i ga­ lamu uz povike: „Opkoli Huso, s liva, opkoli Mujo s desna!“ Po izbijanju na seoski put zauzeli smo položaj za borbu i otvorili vatru. Ma­ lo zatim čuli smo iz pravca Šturlića puščanu i mitraljesku paljbu. Bilo nam je jasno da je po sredi izdaja. Naš vod se počeo povlačiti prema Božića mlinu. Miloša Sekulića i mene Bogdan je ostavio da štitimo vodu odstupnicu, dok se vod ne prebaci preko lu­ ke do mosta. Ostali smo kod poslednjih kuća u selu. Kada su naši bili u blizi­ ni mosta počeli smo odstupati, jer su ustaše već bile blizu, zapalile su dve kuće. Miloš je krenuo prtinom, a ja kroz celac, niz jednu strminu kroz gaj. Rekao sam i njemu da je bolje da idemo celcom jer oni neće za nama. Nije hteo da me posluša već je krenuo prtinom i tako privukao pažnji na sebe. Pucali su i na me­ ne, osetio sam kako mi kuršumi zvižde oko ušiju. Nekoliko puta sam zalegao i otvarao vatru. Primetio sam Miloša kako leži na prtini. Mislio sam da i on ot­ vara vatru, međutim, nije se micao. Bio je pogođen. Kada sam sišao kod reke video sam kako se oko njega kupe ustaše. Krenuo sam uz vodu obalom prema mostu i pred veče stigao u prve kuće u Ljeskovcu. Čini mi se da su se zvale Miljkovići. Tu sam se odmorio i osušio odeću. Kada sam se prebaciovao preko bara, čuo sam kako viču: „ Nećeš pobeći, em ti tvoju bilu platu!“ Uveče smo nosili kabanice sašivene od belog platna kako bi se maskirali u snegu. U ovoj kući sam se odmorio i osušio i predveče krenuo u Bugar. Kada sam došao u vod svi su bili iznenađeni jer su mislili da sam poginuo i već su kući javili. Morao sam brzo u Sadilovac da uverim oca i majku da sam živ i zdrav. Kasnije smo saznali da su Šišo i još 12 drugova poginuli i da je ostalo svo oruž­ je u Šturliću. Umesto da donesemo mi oružje od njih, ostadoše i naših 11 ka­ rabina i puškomitraljez. Akcija je planirana bez znanja Štaba bataljona, a naš obaveštajac Drakulić je istog dana pobegao ustašama u Rakovicu i oni su ga ubrzo likvidirali.

269 U toku marta imali smo nekoliko okršaja sa ustašama koje su napadale na Rujnicu i Bugar. 19. marta odbili smo napad jačine oko 400 ustaša i domo­ brana. Tom prilikom zapalili su nekoliko kuća u Rujnici i Čerkezovcu. Dvadesetog aprila išao sam za Liku. Kada sam se vratio, trećeg dana, mama mi je pričala da su ustaše ponovo ali neuspešno napale na Bugar. Njihovi napa­ di su bili sve češći ali nisu uspeli dublje prodreti na našu slobodnu teritoriju. Poslednje moje kurirsko putovanje za Liku bilo je oko 20. aprila. Kada sam se vratio 24. aprila uvečer saznao sam šta se dogodilo u Bugaru. Ustaše i domo­ brani su, u jačini oko 800, napali na Bugar, Rujnicu i okolna sela spalivši ih do temelja. Naša dva voda su sabili na Gradinu više Korane. Pred veče vodovi su izvršili juriš i odbacili neprijatelja. Došao sam u Bugar u zoru i doznao detalje o borbi i pogibiji komandira Bogdana koji je već ujutru bio teško ranjen od minobacača, pa je na Gradini ispalio metak u sebe i tako prekratio muke. Ostavio je pismo u kojem moli drugove da mu oproste što ovako mora umreti jer vidi da mu nema spasa. Ujutru smo pretresali šumu i pronašli još tri mrtva borca: Dragana Kotura, Dragana Radakovića i Bran­ ka Dražića“, ispričao je Dane Grković, prvoborac iz Sadilovca, nosilac Partizanske spomenice 1941. „Posle izvršenog bombardovanja garnizona bivše jugoslovenske vojske u Bihaću od nemačke i italijan- ske avijacije (7.04.1941)“, dodaje Vukašin Grbić, „gde je bio sabirni centar mobilisanih vojnika, došlo je, ne­ koliko dana kasnije, do opšteg rasula u garnizonu Bi­ hać. Vojnici su se raspršili na sve strane. Bili su neobavešteni, dezorganizovani, bez komande i ruko­ vodstva, pod uticajem propagande pete kolone i ne­ prijatelja svih boja. Obezglavljeni, sa kompletnom Vukašin Grbić, prvoborac ratnom opremom i pešadijskim naoružanjem išli su iz Rujnice, borac odreda svojim kućama od Bihaća ka severu u pravcu Tržač- „Rujnica“ kih Raštela i Zagreba. Kao i obratno ali u manjem bro­ ju, preko sela među kojima je i selo Rujnica. Ovo je trajalo nekoliko dana. Pojedini vojnici su svoju opremu i oružje davali seljacima sela kroz koja su prolazili za obrok hrane, prenoćište i slično, auniformu bi menjali za bilo ka­ kvu civilnu. Vladalo je užasno neraspoloženje kako vojske tako i naroda. Ceo prizor je posmatran sa zaprepašćenjem, zgražajući se, a poneki su i plakali ne znajući zbog čega i zašto je do toga svega došlo. Fašističke snage Italije i Nema­ čke brzo su udarale na Jugoslaviju i porobile je zahvaljujući već davno pozna­ tim okolnostima koji su doprineli tome. Izdajice svog naroda, svih boja, laskavo su se uvlačile pod skut okupatora gledajući u njemu svog saveznika i zaštitnika, a protiv svog vlastitog naroda i svoje zemlje. Podela Jugoslavije među okupatorima izvršena je prema Hitlerovim Privre­ menim smernicama od 12. aprila 1941. godine. Smernicama je bilo predviđeno i stvaranje takozvane Nezavisne Države Hrvatske. Provodeći smernice u delo formirana je Nezavisna Država Hrvatska sa Pavelićem na čelu i njegovim isto­ mišljenicima, što je krajnje mučno odjeknulo u Cazinskoj krajini i okolini.

270 Prvih dana stvaranja i proglašenja NDH stvara se i njena oružana soldatetska, oružničke postaje u okolnim mestima Cazina: Johovici, Drežniku Gradu, Va- gancu, Ličkom Petrovom Selu, Izočić Gradu, Vrsti, Ostrošcu i drugim naseljima. Već u prvim danima svoje vladavine NDH izdaje proglase: komuniste pobiti, sve Srbe iz Hrvatske pobiti ili proterati u Srbiju, Srbe na vrbe, bežite psine pre­ ko Drine i slično, u šta se nije verovaio od strane jednog dela stanovništva. Pošto je prvo uz jaku propagandu i pretnje smrću pokupljeno oružje, izuzev skrivenog, počinje već u maju i junu hajka i streljanje sumnjivih i uglednijih ljudi, kao i popova na teritoriji Bihaća. Između 5. i 15. jula u Bihaću boravi zlo­ glasni ustaški vođa Maks Luburić koji organizuje masovni pokolj i streljanja. Dvadesetog dana jula ustaše kupe i odvode ljude po mestima Vrsta, Bugar, Rujnica, Donja Gata, Gata, Kozilar, Vrela, Osredak, Rastovača i drugim, a 24. jula dolazi do masovnog odvođenja na Garavice i streljanja. Ljudi su smatrali da nisu ni za šta krivi, da vlast treba slušati i da ih odvode kao taoce ili na rad u Nemačku. Jedan deo se sklonio, nije se dao živ u ruke ustaša i tako izbegao likvidaciju. Pojedini očevi su poručivali svojim sinovima da se jave vlasti i pre­ daju ustašama, ili je to bio ustaški trik - varka za lakše hvatanje pobeglih. Tragičnog dana oko 11,00 časova javila mi je Dragica Petra Šević udata Zo­ rić da je njen brat Đorđe Đoko još 20. jula došao kući (pobegao sa streljanja) i da su svi oterani sa njim pobijeni na Garavicama. Rekla mi je da nikom o to­ me ništa ne govorim i da se ustašama ne dam živ. Ne znajući da je u tom mo­ mentu selo Rujnica opkoljeno, otišao sam odmah kući. Dok sam stigao kući, stigla je i vest da ustaše kupe svoje žrtve. Odmah sam uzeo revolver „gaser“ i brzo otišao na Lubanovo brdo (k.367) odakle sam posmatrao sa Stevom Koje Puđa šta se događa. Bio je to strašan prizor, kupili su sve muško od 15 godina starosti pa nadalje - gluvoneme, bolesne, sa umora iz postelje i odvodili ih na sabirna mesta u Donju Gatu i Tržačka Raštela. Odakle su odvoženi kamionima na gubilište Garavice. Majke, žene, sestre i deca kukali su na sve strane za svojim sinovima, mu­ ževima, očevima, braćom i rođacima. Neke su se gurale sa ustašama trčeći uplakane, ali su ustaše bile nemilosrdne razdvajajući ih za večita vremena od njihovih najmilijih. Udarali su ih kundacima, nogama i čim sve ne. Kada su se ustaše približile mestu na kojem smo bili, nas dvojica smo se ne- primetno prebacili na brdo Skularevo i sklonili se u gusto žbunje iznad maj­ dana iz koga je vađen pesak i puta Tržačka Raštela - Bihać. Kamioni su bili puni nevinih ljudskih glava, a okolo njih na ogradi i sa bajonetima na puška­ ma, pod šlemovima, sedele su ustaše. Tu smo dočekali zalazak sunca i noćnu tišinu koju su jedino remetili laveži pasa, rika goveda i blejanje ovaca. Ispričao sam Stevi Puđi kakvo sam i od koga obaveštenje dobio, o čemu smo prodi- skutovali i odlučili da se živi ne predajemo. Koristeći noć otišli smo oprezno svojim kućama da saznamo novosti i da se ja­ vimo svojima da smo živi. Skrivanja i sklanjanja su se nastavila u toku dana, a noću bi se dolazilo povremeno kući i bili u njoj kratko. Mesta sklanjanja smo me- njali skoro svakodnevno, a susreti sa preživelima su se postepeno proširivali. U selima Vrelo, Osredak, Kula i Gradina, 2. avgusta, došlo je i do oružanog orpora. Stanovnici ovih sela spontano su pružili oružani otpor brojnijem ne­

271 prijatelju koji su platili sa mnogo žrtava, paljevina i pljačke. Otpor je ugušen i više se nije u navedenim selima organizovao. Trećeg avgusta jedan nenaoružni Musliman, imao je samo bajonet o poja­ su, da iz Rujnice na Vrstu odvedeo je Petković Ilije Jovana, Petković Jovana Du­ ku, Banjac Pane Milana, Selak Jovana Milovana i druge koji su istog dana naveče streljani u šumi Osoje. Preživeo je Petković Jovana Duke kao svedok događaja. Ranjen je u vrat na zateoku i imao povređene ruke od vezivanja žicom. Sav iz­ bezumljen i krvav, pod zaštitom noći, uspeo je da se domogne svoje kuće. Osim Duke, sa Vrste uspeo je da pobegne i Mudrić Đuro iz sela Smrdan (Kavane), ali on nije bio izveden na gubilište već je pri izvođenju iz podruma snažno, obema rukama, udario dvojicu ustaša i između njih se hitro bacio niz zapadnu strminu Vrste i, koristeći noć, uspeo da pobegne nepovređen. Rano, 4. avgusta, Puđa Stevo i ja dolazimo mojoj kući i saznajemo daje Du­ ka došao sa streljanja, sav krvav i skoro nag. Odmah smo krenuli do njega. Na pola puta doznajemo da je već odnešen u šumu Gatica - Branjevina gde smo ga ubrzo i našli i gde su se već okupili preživeli sa i bez oružija. Tu se razgo­ varalo, zaklana je ovca i do pola oguljena, kada je odjednom zapucalo sa svih strana. Bili smo opkoljeni u vidu potkovice. Ustaše su krenule u pljačku i lov na preostale ljude kao divlje zveri. Čuli su naš razgovor i otvorili vatru nasu- mice. Mitrović Rade Dragan je odgovorio vatrom na jednog ustašu kojeg je primetio u blizini, ali mu je puška zatajila, pa se sa ostalima povukao.To je bio prvi oružani otpor na teritoriji Rujnice. Svi smo se nepovređeni izvukli iz okru­ ženja, jedino je dalje od nas ranjen u nogu Končar Luke Milivoj koji je uspeo da se ranjen zavuče u živu ogradu pa ga ustaše nisu pronašle. Ustaše su se raz- besnele i iskaljuju svoj bes na ženama: kolju, siluju, batinjaju, prete, pljačkaju i pale crkvu u Rujnici, staru drvenjaru koja je izgorela do temelja. Zapalili su je Zolić Bećo, Zolić Jašar, Muratović Husein Dorat i drugi. Do ozbiljnog i žestokog sukoba u Rujnici došlo je 3. septembra. Naime, oko 150 ustaša, domobrana i nepoznat broj njihovih istomišljenika i pomagača na­ palo je na Bugar. U selu je bilo 10 naoružanih boraca, ojačanih sa po nekoliko boraca iz sela Crnaja, Krndija, Donja Gata, Gata, Kozilara, Bukovica i Rujni­ ca koji su pružili žilav otpor napadačima. Vođena je žestoka borba ceo dan. Ubijeno je 12 ustaša i veći broj je ranjen, ali od poginulih se nije moglo uzeti oružje zbog novih napada neprijatelja. Pred veče napadači su se povukli i osta­ vili na bojištu trojicu mrtvih. Za dvojicu se znalo ko su, bili su bez oružja, a tre­ ći koji je bio naoružan nije nam bio poznat. Sutradan su ustaše došle ponovo, što se i očekivalo, i iz istog pravca. Pret­ hodnog dana, po njihovom povlačenju, postavljeni su dvojica nihovih pogi­ nulih na pogodna mesta u stojećem stavu kao mete, po kojima su tukli puščanom i mitraljeskom vatrom sve dok se nisu dosetili da su prevareni. Pri­ šli su metama pošto sa naše strane nije otvarana vatra i iste odneli, kao i tre­ ćeg mrtvog sa oružjem za koga naši nisu znali. Odbranom je komandovao Veselica Bogdan, bivši rezervni podoficir. Posle navedenog sukoba nastalo je neznatno zatišje od strane ustaša. Više nisu vršljali slobodno po srpskim selima kao pre. Sela Bugar i Rujnica posta­ ju slobodne teritorije. Naoružani su se ohrabrili, jer su doživeli prvo vatreno

272 krštenje u borbi za slobodu, postaju odlučniji, prikuplja se oružje i municija; raspoloživo se oružje nosi javno, vrši se grupisanje, dogovara se o daljim ak­ cijama, izmešta se neboračko stanovništva na bezbedija mesta, prikuplja hra­ na, odeća i obuća. Prema nekim podacima, ustanak u Bugaru je dignut 8. avgusta 1941. godine. Prva velika borba izvedena je 19. avgusta, a partizanski odred „Bugar“ je formiran 3. septembra. Nešto kasnije, za nekoliko dana osno­ vani su odredi u selima Kordunski Ljeskovac, Mašvina, Basara, Jamari, Ko- ranski Lug i Močila. Ustrojstvo im je dato u prisutstvu delegata Komunističke partije Jugoslavije (Hrvatske) - Stjepana Milašinčića Šilje, radnika iz Karlov­ ca, španskog dobrovoljca, i Barać Miće, metalskog radnika iz Zagreba rodom iz Rakovice. Po drugim dokumentima, 13. februara 1942. održan je zbor u selu Bugar ko­ jem je prisutstvovalo 600 ljudi koji su položili zakletvu (part, dokument V/3-149). Prvom polovinom avgusta 1941. godine, OK KPJ za Karlovac poslao je pr­ ve kadrove, a prvom polovinom septembra vršena je vojnička i politička po- dela na reone. Trećem reonu, sa sedištem u Zbjegu, pripadali su Slunj, Primišlje, Zbjeg, Plaški, Kordunski Ljeskovac, Bugar, Rujnica i druga mesta. Nakon mesec dana došlo je do preimenovanja reona u bataljone. Navedeni treći reon postao je treći bataljon, a za komandanta postavljen je španski bo­ rac Stjepan Milašinčić Šiljo. Prvom polovinom septembra vršena su pokrštavanja srpskog stanovništva, pa su nastala i sporenja između verskih vođa i njihovih podanika ustaša. Jed­ ni su želeli da se pokrštavanje vrši u katoličku a drugi u muslimansku veru, međutim, Srbi nisu hteli u nekrštene već u krštene. U selo Gradinu (zaseok Glavica) došao je katolički pop sa vodom domobrana koji su bili smešteni u školu na Glavici. Vršeno je pokrštavanje stanovništva iz sela Gradina, Vrelo, Osredak, Kula i drugih. Pokrštenima su deljene nove hrvatske legitimacije sa kojima se moglo slobodno kretati. Ustaše, žandari, domobrani i seoska milicija, 13. septembra, došli su u sela Bukovicu, Marin Most, Potok i Kozilar iz pravca Cazina, vršili su kontrolu te­ rena. Na njih je otvorio vatru Mitrović Dane Radić. Koji čas pre toga ustaše su uspele da uhvate Vurdelju Novaka u selu Kozilar. Novak je već učestvovao u prvim okršajima sa slugama Pavelića i u datoj situaciji se snašao i spasao. Do­ neo je svoju domaću rakiju šljivovicu da sa krvoločnim zverima popije po ko­ ju za pokoj njegove duše. Ustaše su se polakomile na rakiju, popile više, a Novak je tu situaciji i njihovu neopreznost vešto iskoristio i pobegao. Stanovništvo, pretežno žene i deca iz sela istočno od sela Rujnica, u to vre­ me bilo je jednim delom iseljeno na bezbednija mesta - Kordunski Ljeskovac, Kršlju, Lipovaču, Bugar, Sadilovac i druga. Naročito porodice naoružanih gru­ pa i pojedinaca i onih koji su u navedenim mestima imali svoju rodbinu. Kob­ nog 22. septembra ponavlja se dolazak oko 200 ustaša iz pravca Cazina, 100 domobrana i neutvrđen broj milicionera u sela Marin Most, Rajakov Potok, Kozilar, Bukovica, Krndija, Tržačka Raštela. U tim mestima vrše strahovit ma- sakar nedužnog i nejakog stanovništva - oko 460 žena, dece i,uglavnom, sta­ rijih muškaraca. Među poklanima je bila i moja snaha sa decom, žena Puđa Steve Đure koja je prala veš na reci Toplici (k.266 kod Smiljanića mlina) na

273 granici Krndije i Rujnice. U Tržačkim Raštelama, pored ostalih, hvataju Radić Vladu sa ženom i detetom u kolevci koje odvode na levu obalu Korane, iza ku­ će Šuput Dragana, i kolju prvo dete, ženu a zatim Vladu. Osim navedenog, uz­ vodno na 150-300 metara sa leve i desne obale Korane, u reonu Broda gde je Korana gazna, uspevaju da izvrše pokolj nevinih žrtava iz navedenih sela ko­ je su se nalazile u bekstvu za Kordunski Ljeskovac i dalje. Sela su opljačkali, po­ palili i oterali stoku koju su našli, međutim, nisu opet sve uništili, ostala je poneka kuća, poneko je dobro sakriven preživeo a neki su i pobegli. Posle navedenih zverstava, kakve istorija ne pamti, u selu Rujnica, pošto nije do tada bila popaljena i u celosti iseljena, organizuju se i koncentrišu na­ oružane grupe i nenaoružano stanovništvo. Prema Tržačkim Raštelama zau­ zima položaj grupa sa Brkljač Mile Mićom na čelu (u reonu k. 331, prema Donjoj Gati i Krnji, grupa sa Šikman Mile Ilijom ka reonu kuća Brujića i Ču- brilovih (k. 311), grupa sa Bogunović Milošom Čoće u reonu Rastovača, Brdo Ilića kod kuće sveštenika Ilije Ilića u pravcu Mala Peć, Turska Gata, Vrsta i Kr­ nja. Navedene grupe su bile naoružane, a bilo je više nenaoružanih. Sa pose- danjem navedenih položaja prekinut je saobraćaj na komunikaciji Tržačka Raštela - Vrsta i dalje Bihać. Ovi položaji, osim što su služili za obezbeđenje imovine i stanovništva, služili su i kao istureno obezbeđenje dubljoj pozadini u selu Bugar u kojem se nalazila glavnina naoružanih snaga, iseljeno stanov­ ništvo, životne namirnice i drugo. U međuprostorima postavljeni su osmatrači koji su, uglavnom, bili nena­ oružani. Severozapadno krilo održavalo je vezu sa naoružanom grupom u Kor- dunskom Ljeskovcu koja se nalazila zapadno iznad Tržačkih Raštela (Gradina), južna grupa selo Rastovača sa isturenim obezbeđenjem iz sela Bugar u selo Brezik, ujedno i desno krilo, Rujnica. Front u Rujnici bio je širok preko se­ dam, a u Bugaru oko pet kilometara. Može se pretpostaviti šta je to bilo za oko 20 naoružanih sa vrlo malo municije, bez automatskog oružja, na 20 kilome­ tara fronta. Na položajima koji su navedeni, u Rujnici su se nalazili naoružani ustanici iz sela Rujnica, Krndija, Bukovica, Marin Most, Donja Gata, Kozilar, Crnaja, Rajakov Potok, Graovčevo Brdo, Vrelo, Osredak, Ostrožac, Kula, Gradina i Pi­ štaline, Selište; iz dosta sela po jedan do dvojice a iz nekih i više naoružanih. Položaji nisu još bili stalni već povremeni i posedani su pri obradi zemljiš­ ta i sakupljanju letine, ili kada smo bili obavešteni da se sprema napad, kao i pri odlasku naoružanih u druga mesta gde su vršene oružane akcije. Pretežan deo naoružanih bio je još uvek samostalan, slobodan i vezan za smeštaj porodice i imovinu ili mesta zavisno od smeštaja porodice.Zbog nave­ denog, što je donekle bilo i opravdano, dobar deo pojedinaca i manjih grupa često su menjali mesta boravka. Ovo se odnosi kako na naoružane tako i na ne­ naoružane, uglavnom muškarce, sposobne za borbu. Prva puška sa 170 metaka, odeća i oprema zaplenjeni su od jednog žanda­ ra u reonu (k. 276) na komunikaciji Bihać - Vrsta, Tržačka Raštela - Rujnica od strane omladinaca Zorić Sime Ilije i Grbić Dušana Vukašina Vukana. Oko 30. septembra 1941. godine ojačana je grupa naoružanih, a prikupljeno je i municije - oko 200 do 300 metaka zaostalih od rasula bivše jugoslovenske voj­

274 ske. Municiju su predale naoružanim borcima Šević Petra Dragica udata Zo- rić, Brkljač Mile Danica udata Zorić iz Rujnice i Grbić Dušana Mika udata La- tinović iz Gradine. Koliko-toliko su pojačane i povećane snage otpora. Posle prve zaplenjene puške, došlo je do akcije na Trstovac u kojoj zaple- njena još jedna puška od ustaše Perviz Mujage koji je likvidiran. Ova akcija je bila planirana, međutim, iste noći dolazi do druge neplanirane u Rujnici, u kući Gajić Sime Milana kod kojeg je zanoćilo šest žandara. Po izvršenoj akci­ ji naoružana grupa je naišla na njih i iz pokreta otvorila vatru. U punoj kući Gajića (sedam članova domaćinstva i šest žandara), jedan žandar je teže a je­ dan lakše ranjen, kao i jedno dete. Ostali su se predali, plen je pokupljen a sastojao se u ođeći, obući, oružju i mu­ niciji. Zarobljenici su ostavljeni na licu mesta, a članovi domaćinstva iseljeni. Akcija je izvedena oko 15. oktobra bez gubitaka na našoj strani. Ali i bez za- plenjenih pušaka i municije i ostalog, jer je grupa koja je akciju izvela plen od- nela u Bugar i Kordunski Ljeskovac. Grupu su sačinjavali Bogunović Miloš Ćoće, vođa grupe, Miljković Nikole Veljo Vergaš iz Crnaje, Topić Dane iz Cr­ naje, Sekulić Simo, Sekulić Josip, Čakširan Milan Budžan, iz sela Kordunski Ljeskovac, Dmitrović Dane Radić, iz Krndije i drugi. Sutradan su iz Tržačkih Raštela došli žandarmi i domobrani jačine jednog voda, pokupili su žive i ranjene i odneli ih u Tržačka Raštela bez sukoba sa na­ oružanim ustanicima i bez vršenja bilo kakvih represalija, sasvim mirno. Ovo je bio prvi značajniji plen na tromeđi Bosne, Like i Korduna 1941. godine“ - prisećao se Vukašin Grbić. O tadašnjoj opštoj situaciji i događajima govori i Branko Rajak, jedan od ak­ tivnih učesnika NOP, nosilac Partizanske spomenice 1941. godine. „Koncem maja i u junu 1941. godine ustaše i žandari počinju planski da hapse i odvode pojedince, viđenije ljude (Vurdelju, popa lilića i dr.) sa objaš­ njenjem da odlaze na rad u Nemačku, ali se čulo da su pobijeni. Informisanje stanovništva o novonastaloj situaciji posle kapitulacije bivše Jugoslavije i stva­ ranja takozvane NDH je izostalo, narod nije bio pripremljen, usmeravan i or- ganizovan, tako da su ljudi, moglo bi se reći, išli dobrovoljno na gubilište. Sredinom juna 1941. Milan Pilipović, član KPJ pre rata, proglašen za narod­ nog heroja, sa Vojinom Marićem iz Osredka dolazi u selo Gatu, održavaju kon­ takte sa pojedincima, skrećući im pažnju da se ne odazivaju pozivima vlasti NDH i zakazuju sastanak sa većim brojem ljudi u julu 1941. godine. Međutim, i dalje se nije verovaio u zlodela ustaša, tako da je u toku juna i u prvoj polovi­ ni jula 1941. na stotine lica bilo već po zatvorima ili je likvidirano. Sredinom ju­ na 1941. godine odvode u bihaćki zatvor Vojina Marića iz Osretka, Mirka Turića iz Cazina i još neke koji su sredinom avgusta pušteni iz zatvora. Oko 25. jula 1941. godine u selu Gata, u šumi kod Mandića zaseoka, Milan Pilipović i Uska Miljković održavaju sastanak sa oko 40 ljudi iz sela Gate i dru­ gih zaseoka. Objasnili su da su odvedeni pobijeni i skrenuli pažnju ponovo da se ne odazivaju nikakvim pozivima od strane vlasti i da ljudi beže od kuće, or- ganizuju se i pružaju otpor. Međutim, i dalje je vladala neverica i pored toga što je Uska Miljković ob­ jašnjavao kako je došao iz Bihaća i video stravične prizore pokolja. Većina se

275 nije složila sa objašnjenjima Milana Pilipovića i Uske Miljkovića govoreći da se vlast mora poštivati ma čija ona bila. To potvrđuje o neorganizovanosti i nedovoljnom delovanju progresivnih snaga u masama ovog kraja, pre svega organizacije KPJ. Vlast NDH sa ustašama, žandarima i drugim izdajnicima iz dana u dan po­ staje sve okrutnija. Ustaše, pojedinci (Rifat Delić, Mujaga Perviz, Dorat i dr.) ponašaju se varvarski i postaju strah za celokupno stanovništvo. Između 20. i 26. jula 1941. u bihaćkom srezu otpočelo je masovno hvatanje ljudi po selima i odvođenje na gubilišta, pre svega na Garavicama, o čemu su saznavali i meštani drugih sela i predela, ali i dalje većina ne veruje u zločine koji se vrše. Krajem jula 1941. iz sela Smrdan, nedaleko od Cazina, uspela je izbeći pred pokoljem Vukelić Anđa sa kćerkom Marom koja je obavestila da je stanov­ ništvo sela svo pobijeno i da nikog više nema. Između 27. i 31. jula 1941. godine srpska sela opština Tržačka Raštela, Ca­ zin i Vrsta preživljavala su najteže dane od svog postanka. Počinje hvatanje i opšta hajka na sve muškarce starije od 15 godina po selima Crnaja, Johovica, Krndija, Marin Most, Bukovica, Gata, Rujnica, Bugar, Vrelo, Osredak, Gradi­ na i druga. Ljudi su odvođeni pešice, sopstvenim zaprežnim vozilima prema Tržačkim Raštelima, Cazinu i Bihaću gde su zverski ubijani na Garavicama kod Bihaća, u šumi Osoj kod Vrste i Macininim dolovima kod Cazina. Stano­ vništvo pomenutih sela jureno je i hvatano na jahaćim konjima, kao kauboji prilikom gonjenja i hvatanja stoke. Način na koji su kupljeni i odvođeni, pa i ubijani, pružao je jeziv prizor. Nema čovek reči da uporedi zverstva sa nekim događajima u prošlosti, izuzev da se kaže kako je Hitler savremeno ubijao lju­ de u gasnim komorama. Organi NDH, vlast, ustaše i žandari i domobrani mobilisali su dobar broj me­ snog stanovništva iz sela Mutnik, Tržac, Trstovac, B. Gata, i drugi muslimanski živalj koji su zajedno sa ustašama i ostalim formacijama neprijatelja učestvova­ li u hvatanju i odvođenju ljudi na gubilišta, kao i pljačkanju stoke i ostalih ma­ terijalnih dobara. Nekoliko dana, koliko je trajala ova varvarska ekspedicija bila je neopisiva. Žene i mala deca okamenjeni su posmatrali strahovite prizore o postupcima prema njihovim muževima i očevima. Plač, kuknjava i vrisak žena i dece ne može se opisati. Pred veče bi se gonioci, ustaše i ostala banda povlači­ li u svoje garnizone, postaje, a žene i deca, kao i muškarci koji su izbegli odvo­ đenje i pokolj na razne načine, izlazili bi iz šume i skloništa kod svojih kuća i zajedno svako veče slušali pucnjavu iz pušaka i automata, pa čak i mitraljeza na gubilištima Garavice, Osoja i Macinim dolovima, gde je poubijano na hiljade nedužnih koji su jedino bili krivi što su komunisti, Srbi ili Židovi. I u ovako složenoj situaciji organizovanog otpora u pomenutim selima ni­ je bilo. Bilo je pojedinačnog ili grupnog otpora, ali sve je to simbolično. Gru­ pa ljudi u Vrelu i Osretku, 3. avgusta 1941. godine, pružila je otpor odvoženju i zverskom hvatanju ljudi, ali su istog dana likvidirani. Pripucavanje iz šume Skorupača, otvaranje vatre, pripucavanje na ustaše u selu Rujnica od strane grupe naoružanih (Dragana Mitrovića sa drugovima), 3. ili 4. avgust 1941. go­ dine, predstavljaju i prvi otpor ustašama i ostaloj bandi na teritoriji opštine

276 Tržačka Raštela. A može se reći i u Cazinskoj krajini. Od tog momenta presta­ je više hvatanje ljudi i vršljanje po selima sem sa jačim snagama. Glavno upo­ rište grupa ustanika počinje da bude deo sela Rujnica, Bugar i Kordunski Ljeskovac kao centar svih ustanika. Sa streljanja nedužnih na Garavicama i Osoju uspeli su se izvući, između mase poubijanih, Đorđe Šević i Duka Šamlija koji su po povratku u Rujnicu pričali stanovništvu o strahotama koje ustaše i njihovi pomagači čine nad ne­ dužnim ljudima. Stanje iz dana u dan postaje teže za žene i decu pomenutih sela. Muškarci koji su izbegli gubilišta svakodnevno su se sklanjali od svojih kuća, a u većini su se prikupljali u Kordunskom Ljeskovcu, Bugaru ili u Rujnici. Počele su i prve paljevine imanja. Trećeg avgusta zapaljena je crkva u Rujnici, a negde istovremeno i imanje Jove Grgića u Marin Mostu i neke kuće u Krndiji. Sta­ novništvo pomenutih sela dobilo je obaveštenje da bi moglo doći do masovne likvidacije, tako da u avgustu dolazi do napuštanja sela i žitelji Marinog Mo­ sta, Krndije, Bukovice, delimično Gate, Rujnice i ostalih sela beže iz svojih do­ mova i uzimaju najnužnije stvari, što su mogli poneti na sebi ili zaprežnim kolima; izvlače se u Rujnicu, Bugar i Kordunski Ljeskovac, kao i u ostala sela preko Korane. Skoro dva meseca kompletne familije provele su u izbeglištvu van svojih domova, što je stvaralo još veće probleme smeštaju, ishrani i dru­ gim potrepštinama. U toku avgusta radi se na organizacionom jačanju, kako oružanih jedinica, tako i organa vlasti i društveno-političkih organizacija, a i uticaj KPJ oseća se sve više, uglavnom, preko drugova iz Korduna. U drugoj polovini avgusta 1941. godine naoružane grupe iz svih sela opštine Tržačka Raštela pružaju ja­ či otpor ustašama u reonu sela Rujnica i Bugar. Sada se već ostvaruje koordi­ nacija između gerilskih grupa, tako da dejstvo grupa iz Krndije, Bukovice, Gate i Rujnice usmerava poznati i vrlo cenjen kod svih drug Nikola Radišić Nine, a grupe iz Bugara, Sadilovca i drugih poznati i cenjeni od svih drugova Bogdan Veselica. Prilikom izvlačenja porodica iz pomenutih sela u Kordunski Ljeskovac, us­ taše i domobrani sačekali su nekoliko porodica iz sela Krndija u Dakića gaju, na prelazu preko Korane, jugozapadno od Tržačkih Raštela za nekoliko kilometa­ ra, poklali muškarce, žene i decu (oko 28 žrtava) i povukli se u Tržačka Rašte­ la. Bio je to strašan prizor i još jedan dokaz o politici okupatora i domaćih izdajnika o istrebljenju naših naroda. Ovo se desilo oko 22.09.1941. godine. U toku septembra 1941. godine organi vlasti NDH slali su poruke preko ra­ znih kanala da se izbeglo stanovništvo pomenutih sela vrati svojim kućama, uz obećanje da se više neće progoniti i da im se neće ništa desiti. Ovo je prihvaće­ no sa velikom dozom opreznosti. Postepeno, u većini slučajeva, pojedinačno stanovništvo sela Krndija, Bukovica, Marin Most i ostalih vraćalo se koncem septembra u svoje domove. Svako selo je imalo osmatrače i patrole kao nepo­ sredno obezbeđenje. Naoružane grupe boraca bile su prikupljene i orijentisane prema Tržačkim Raštelima, selu Gata i menjale su mesto boravka. U toku septembra i oktobra 1941. počinje organizivaniji rad na jačanju na­ oružanih grupa - odreda pa i jedinica. Traži se i prikuplja oružije. Uticaj KPJ

277 postaje sve značajniji, pre svega, preko drugova iz Korduna, što je doprinelo da jača bratstvo i jedinstvo između naših naroda i ne dođe do revanšističkih ak­ cija. Naročito su, u svakom pogledu oko organizacije i dizanja ustanka, pruži­ li pomoć drugovi Veco Holjevac, Šiljo i drugi. Iako u teškim uslovima, opšta klima za borbu protiv fašizma i domaćih izdajnika postajala je iz dana u dan sve povoljnija. U jesen 1941. već postoje organizovane naoružane grupe boraca (oko 15) sa Nikolom Radišićem Ninom na čelu za sela Krndija, Bukovica, Vrelo, Gata i Marin Most. Oko 10 naoružanih boraca sa Mićom Brkljačem na čelu za sela Rujnica, Gatica i druga. U Bugaru postoji grupa oko 15 naoružanih boraca ko­ jim je rukovodio Bogdan Veselica, a borci su bili iz sela Sadilovac i drugih. U ovom razdoblju vršene su pojedinačne ili grupne akcije na neprijatelja. U oktobru 1941. omladinci Zorić Ilija i Vukašin Grbić razoružali su jednog domobrana na cesti između Vrste i Tržačkih Raštela.U periodu avgust - ok­ tobar iste godine dejstvo naoružanih grupa za sela Krndija, Bukovica, Gata Vrelo i Rujnica usmeravao je i njima rukovodio Nikola Radišić, a za grupe za selo Bugar, Sadilovac i druga dejstvo je usmeravao Bogdan Veselica. Koncem oktobra i početkom novembra dolazi do još jačih organizaciono povezanih dejstava naših grupa i jedinica. Stvara se veća vojnička formacija. Dolazi do formiranja druge čete Trećeg bataljona Drugog KPO. U sastav Druge čete uš­ le su sledeće jedinice: odred iz Bugara postaje njen prvi vod, odred iz Ljeskov- ca postaje drugi vod, odred iz Kršlje i Korenskog Luga postaje treći vod, a odred iz Rujnice četvrti vod. Komandir Četvrtog voda rujničkog postao je Vojin Marić iz sela Osredak, a politički radnik - delegat voda postao je Ružić Anton. Rad grupa boraca jedi­ nice (kao celine) postaje sve organizovaniji i disciplina i red iz dana u dan po­ staju sve bolji. Uticaj KPJ je sve izrazitiji, pogotovo dolaskom Antona Ružića i Muniba Muranovića iz sela Ostrožac. Rad organa vlasti i društveno-političke organizacije po svim selima postaje organizovaniji i efikasniji. Biraju se odbo­ ri po svim selima i stvaraju uslovi za organizovaniji rad na slobodnoj teritori­ ji- Vod, ili kako ga narod zove odred, od prvih dana držao je stalne položaje prema Tržačkim Raštelama i prema B. Gati, dok se prema ostalim pravcima patroliralo, a povremeno su bile angažovane i cele desetine. Grupe boraca vr­ šile su samostalne akcije na neprijatelja. Koncem oktobra ili početkom novem­ bra grupa boraca likvidirala je poznatog ustašu koljača Mujagu Perviza iz sela Trstovac, a u povratku u kući Gajića u selu Rujnica razoružala šestoricu domo­ brana koji su nakon toga pušteni da odu u svoje uporište. Izvanredan odjek i značaj za celu Cazinsku krajinu i šire imao je napad i li­ kvidacija domobransko-žandarmerijskog uporišta u Tržačkim Raštelama 30. januara 1942. Napad na Tržačka Raštela izvršila je Druga četa Trećeg bataljo­ na Drugog KPO. Vod iz Ljeskovca vršio je napad u zahvatu komunikacije Kor- dunski Ljeskovac - Tržačka Raštela, preko mosta na Korani. Vod iz Bugara, pod komandom Bogdana Veselice, vrši napad na Tržačka Raštela u zahvatu komunikacije Rujnica - Medići, Mlini - centar T. Raštela. Vod iz Rujnice, pod komandom Vojina Marića, vrši pokret iz sela Rujnica, prelazi preko reke To-

278 pliće i sa delom snaga vrši obezbeđenje u zasedi prema Mutniku i Tršcu, a sa glavninom voda napada u zahvatu ceste Tržac - T. Raštela i Pogledalo - T. Raštela. Napad je otpočeo u ranu zoru i posle višečasovne borbe domobrani i žandari su se predali. U ovoj akciji zarobljeno je oko 35 pušaka i priličan broj municije i druge opreme, što je omogućilo naoružanje još oko 40 boraca i ja­ čanje naših jedinica i brojčano i po vatrenoj moći. U borbi za Tržačka Rašte­ la poginuli su Grahovac Pero sa brda Graovčeva, Radaković Milovan Marin iz Gatice, Bugar. Ovo je prvo opštinsko mesto u Cazinskoj krajini (pa i šire) ko­ je su oslobodile partizanske jedinice. Neprijatelj i ustaše, kao i njihovi pomagači postaju aktivniji, vrše pojačano dejstvo na naše položaje i posle desetak dana, negde oko 9. februara 1942. go­ dine, u ranim jutarnjim časovima otpočinju sa opštim dejstvima na nezašti­ ćena sela i goloruki narod u Krndiji, Marin Mostu, Bukovici, Gati i delu Rujnice. Deo rujničkog voda, sa kojim je rukovodio Nikola Radišić, prihvatio je bor­ bu sa napadačima u selu Donja Gata - Potok, Rajaci - Radišići i preko Buko­ vice povlači se prema Rujnici. Borba je vođena celog dana i pred noć 9.02. glavnina voda zadržala se na liniji kuća popa Ilića - crkva sela Rujnica, kuće Kneževića - Kopanića. U toku toga dana u vodu nije bilo gubitaka, ali je bilo gubitaka kod mesnog stanovništva u pomenutim selima. Ovo je bio iznenadan napad i stanovništvo pomenutih sela, bez ikakvih sredstava i stoke, izbeglo je u selo Rujnicu, a potom u Bugar i Ljeskovac. Za jedan dan neprijatelj je popa­ lio sela Krndiju, Marin Most, Bukovicu, a delimično Gatu i Rujnicu i opljač­ kao sva materijalna dobra pomenutih sela. Stanovništvo je ostalo bez svojih domova i materijalnih sredstava, i veliki broj porodica za vreme čitavog rata nije se mogao vratiti ni na svoja zgarišta. Bilo je vrlo teško stanje, pre svega za smeštaj i ishranu. Sada je slobodna teritorija bila sužena i obuhvatala sela Bugar, Rujnicu i Kor- dunski Ljeskovac, kao sedište komande čete. Ova slobodna teritorija održava­ na je sve do jula 1942. godine. Držani su stalni položaji prema T. Raštelama, Bihaćkoj Gati i Vagancu. Organizovano je snabdevanje preko stalne kuhinje. U razdoblju februar - maj 1942. dobrovoljci i izabrane grupe boraca uče­ stvovah su u akcijama na Šturlić gde smo pretrpeli osetne gubitke. Istovreme­ no, jedan broj boraca kao dobrovoljci odlaze u omladinsku četu (Zorić Mile, Bubalo Mane, Rajak Branko), jedan broj u proleterske jedinice među kojima Đorđe Šević i drugi. Koncem maja pomenute godine komandir rujničkog voda Vojin Marić i Munib Muranović odlaze u selo Osredak u kuću Vojina Marića po određe­ nom zadatku. U pomenutom mestu neko ih je izdao, opkoljeni su i zaroblje­ ni. Kasnije su završili u logoru Jasenovac. Za komandira voda u Rujnici postavljen je Vasilj Božić iz sela Crnaja. U toku zime 1941/42. borbena dejstva bila su sve češća i organizovanija. Broj boraca bio je u stalnom porastu, a rad u pozadini kako organa narodne vlasti, tako i društveno-političkih organiza­ cija bio je sve uređeniji. Aktivnost članova Partije i SKOJ-a dolazi sve više do izražaja, a moralno-političko stanje u jedinicama i na terenu je sve jače i bo­ lje.

279 Početkom maja 1942. od voda iz Bugara i Rujnice formirana je Bugarsko- rujnička četa kao Druga četa Trećeg bataljona Drugog KPO, a za komandira čete postavljen je Vasilj Božić, dotadašnji komandir rujničkog voda, a za ko­ mesara čete Milojko Šaša iz Sadilovca. Četa je vodila borbu i držala položaje pre­ ma Cazinu, Bihaću, Vagancu i Drežniku. Uspešno održavanje slobodne teritorije u trouglu Bugar, Rujnica, Kordun­ ski Ljeskovac, skoro godinu dana 1941/42 godina, stvorilo je izvanrednu si­ gurnost kako kod boraca, tako i kod celokupnog civilnog stanovništva, što je omogućilo da se NOB stalno razvija i jača. Rad organa narodne vlasti i druš- tveno-političkih organizacija sada posebno dolazi do izražaja. Ispoljena je opšta aktivnost na obezbeđenju jedinica osnovnim potrebama, pre svega, hra­ nom i odećom, kao i u jačanju organa narodne vlasti i svih društveno-politič- kih organizacija, pre svega KPJ i SKOJ-a. Postojanje ovako snažnog i povremeno aktivnog partizanskog centra u ne­ posrednoj blizini Bihaća, Slunja i Cazina uznemirilo je neprijatelje u okolnim garnizonima. Zbog toga dolazi do češćih ispada aktivnim dejstvima neprijate­ lja. Otpočinje i prikupljanje jačih neprijateljskih snaga pre svega u reonu Va- ganac i Cazin 19-20. jul 1942. Ustašk-domobranske jedinice, uz pomoć mobi- lisanog mesnog stanovništva iz Trstovca, Mutnika, Tršca, B. Gate, Vaganca i dr. otpočinje opšti napad na slobodnu teritoriju koja se punu godinu dana odr­ žala i uspešno odolevala napadu neprijatelja. Za početak napada mesno stanovništvo (pomenute teritorije) bilo je oba- vešteno i 19/20. jula 1942. otpočela je evakuacija iz Bugara, Rujnice i Kordun­ skog Ljeskovca u pravcu planine Mašvina. U toku povlačenja sa velikim zbe- gom naroda, u jutarnjim časovima, 20. jula 1942. godine, 2. četa vrši napad na ustaše i domobrane koji su već izbili jugoistočno od padine šume Mašvina. Bor­ ba je vođena u toku celog dana do popodnevnih časova, kada su se neprija­ teljske snage počele povlačiti prema svojim bazama. Ljeskovačka četa u prepo- dnevnim časovima probila se u selo Močila, a Druga četa sa zbegom tek u no­ ći 20/21. juli 1942. godine. Imali smo velike gubitke, a posebno je stradalo ci­ vilno stanovništvo kojom prilikom su pobijene i kompletne porodice. Ovim prestaje postojanje slobodne teritorije u opštini Bihać, Tržačka Raš­ tela i Rakovica, u trouglu Bugar, Rujnica, Kordunski Ljeskovac, koja je punu godinu dana 1941/42 godine uspešno odoljevala svim napadima ustaško-do- mobranskih formacija. Tom akcijom neprijatelj je uspeo potisnuti naše oruža­ ne snage - formacije u selo Močila. Prva četa (ljeskovačko-mašvinsk) i Druga četa (bugaračko-rujnička) prestale su da postoje tako da je naš kraj ostao bez svojih oružanih formacija. Nisu se uspele srediti i održati iz mnogo razloga, a pre svega zbog nepostojanja određene ličnosti koja bi ih organizovala i održa­ la. Tako su borci iz pomenutih četa (prema željama) otišli u razne jedinice, najčešće prema mestu življenja njihovih porodica. Većina je otišla u krajiške jedinice, dok je jedan broj ostao u kordunaškim jedinicama. Od jula do novembra 1942. srpski živalj opština T. Raštela, Bihać i Cazin preživeo je teške dane. Ostali su bez svojih domova i materijalnih dobara, ta­ ko da je borba za goli život bila vrlo teška. Nije bilo najosnovnijih uslova - krova nad glavom i hrane što je naročito pogodilo decu, žene i starije osobe.

280 Stanje nesigurnosti i straha u ovakvim teškim uslovima bilo je sve do 7. novem­ bra 1942.- do oslobođenja Bihaća, cele Cazinske krajine, većeg dela Korduna i Like“, kazuje Branko Rajak i dpdaje: „Ovako izvanredan uspeh naših brigada i stvaranje velike slobodne terito­ rije, poznate Bihaćke republike, donelo je sigurnost meštanima i povratilo mo- ralno-političko stanje i borbeno raspoloženje. Stanovništvo se vraćalo na svoja zgarišta, a u kućama koje nisu spaljene smešteno je više porodica. Uslovi za život stanovništva postaju daleko snošljiviji. Tamo gde nisu postojali biraju se seoski odbori, i ubrzano se radi na jačanju organa vlasti i društveno-političkih organizacija. Celokupan rad i delovanje postaje sve organizovanije i efikasni­ je. U ovim uslovima posebno je naraslo borbeno raspoloženje, pre svega kod omladine, pa se javlja veliki broj dobrovoljaca koji ulaze u sastav Osme kraji­ ške brigade koja je bila u formiranju. Dobar broj boraca 1941/42. godine osta­ je i dalje da se bori u kordunaškim jedinicama, a jedan deo u ličkim jedinicama. Ovako veliki broj boraca, prema priloženom spisku, pokazuje koliko su ljudi bili svesni zašto se bore, a posebna vrednost takvog gledanja je isključivanje bratoubilačke borbe. Velika masa stanovništva prihvatila je, kao osnovnu mi­ sao i parolu, borbu protiv neprijatelja i domaćih izdajnika što se održalo do kraja rata. Posebno treba istaći razvijanje bratstva i jedinstva između Musli­ mana, Srba i Hrvata što je u ovom kraju bilo od posebnog značaja. Koncem januara 1943. dolazi do poznate Četvrte neprijateljske ofanzive i napada na slobodnu teritoriju sa svih strana. Ovog puta stanovništvo Kordu­ na, Banije, Like i Bosanske krajine preživljavalo je teške dane i sve teškoće ra­ ta, povlačeći se u poznatim zbegovima sa jedinicama Narodnooslobodilačke vojske sve do Livna i Prozora. Istovremeno, u toku ofanzive dolazi do formi­ ranja i delovanja poznate Huskine vojske - oko dve hiljade ljudi koja je sara- đivala sa okupatorom i nanela ozbiljnu štetu narodu ovog kraja. Isto tako, dolazi do formiranja grupica četnika koje se povezuju sa okupa­ torom i nanosi ljagu narodu ovog kraja. Narod iz zbegova od Livna i Prozora, na razne načine, ponovo se vraća u svoje krajeve i na svoja zgarišta, gde je i dalje u teškim uslovima i u većini po­ država NOP i pruža pomoć koliko je moguće. Naoružani borci (puške i karabini)i koncem oktobra 1941. iz sela opštine Tržačka Raštela - čijim spiskom završava svoje sećanje Branko Rajak.

1. Radišić Nikola Nine, selo Potok Gata 2. Mitrović Rade Dragan, selo Mutnik 3. Mitrović Rade Mile, selo Mutnik 4. Mitrović Radić, selo Mutnik 5. Grgić Mile Dragan, selo Mutnik 6. Šikman Mile Ilija, selo Krndija 7. Gojić Milan Ribar, selo Krndija, ubijen u četnicima 8. B. Milinković Sveto, selo Krndija, ubijen u četnicima

281 9. Bogunović Miloš Ćoće, selo Bukovica 10. Vurdelja Novak, selo Potok, Gata, 11. Bajić Ilija, selo Donja Gata 12. Pozdan Milan Crni, selo Donja Gata, ubijen u četnicima 13. Šević Petra Đorđe, selo Gata 14. Graovac Petar, brdo Grahovčevo 15. Kopanić Dušan, brdo Grahovčevo 16. Karan Dušan brdo Grahovčevo 17. Rajak Branko, selo Rajakov Potok 18. Milošević Vid, selo Krndija 19. Mitrović Milovan, selo Mutnik 20. Dobrović Duka, selo Krndija 21. Mitrović Ilija, selo Mutnik

„Prilikom kapitulacije bivše Jugoslavije, bila je to sreda, pijačni dan u biv­ šoj opštini Tržačka Raštela, stigli su Nemci na motorbiciklima - trokolicama“, ispričao je Dušan Jovana Zec, iz sela Marin Most u cazinskoj opštini. Odmah su otišli pred žandarmerijsku stanicu, postrojili su žandare i fotografisali ih. Ni­ je prošlo ni sat vremena dobošar, telai, je povikao: „narode, nagrni bliže tela- lu“ (Hasan Žunjić, bivši pandur) pročitao je naredbu da Srbi predaju radio-aparate, vojničku opremu i oružje svih vrsta, da ispadaju iz službe i da ne mogu biti ni metlari u NDH. Narod se sa sajma - pijace počeo razilaziti svojim kućama. Krenuo sam i ja kući, nisam znao razmišljati, niti mi je bilo ja­ sno o čemu se radi, od kuda i šta je to NDH, od kuda i šta su to ustaše. Prošlo je nekoliko dana i već su ustaše počele da se kreću po našim selima. Bio sam kod kuće sa ocem Jovanom i braćom Ilijom i Draganom. Došao je ustaša, bi­ lo mu je ime Usnija, hodao je po tavanu i drugim ostavama, „mauzerku“ je stavio na vrat preko grudi. Kada je sišao sa tavana rekao je da moramo preda­ ti šest varićaka kukuruza u Cazin (jedan varićak je 13 kilograma). Sutradan moj brat Ilija i ja nasuli smo po tri varićaka svaki u džakove, tako da je svaki imao da nosi po 39 kilograma u Cazin udaljen oko 15 kilometara. Kukuruz smo predali u Cazinu bez ikakve potvrde. Iz Cazina smo se vratili preko sela Slatina u kojem je bio jedan dućan, u kojem je radio neki Mehmed. Pitao nas je gde smo bili, ja sam mu rekao da smo nosili kukuruz u Cazin po ustaškom naređenju i da nam nisu dali potvrde ni nikakvog razduženja. Mehmed nam je rekao da bi najradije umro pa da se probudi kroz 4-5 godina. Ja sam uz put o tome razmišljao, ali nisam znao šta je sa tim hteo reći. Kada smo došli kući, otac nas je pitao šta je bilo, mi smo mu rekli i ono sa Mehmedom. Dogovorili smo se da kukuruz, žito i ostalo sakrijemo i to noću. Skrivanje smo izvršili na više mesta pomalo. Oko 9. maja 1941. godine došle su ustaše iz sela Trsovac, Mujaga Perviz i još neki iz sela Mutnik, vršili su pretres i prona­ šli žito i kukuruz. Jednu količinu su odmah oterali, a za preostalu količinu su nam zapretili da će nas sve pobiti i spaliti nam sve ako je bude falilo. Sutradan

282 su došli ponovo i svu preostalu količinu žita i kukuruza oterali. Početkom jula pokosio sam baru, prevrnuo seno i ugledao Stepanović Sa­ ve Mirka iz sela Krnja kako mi se približava. Ja sam malo prilegao u hlad pod jedno drvo i napravio se da spavam. On je došao do mene, probudio me, po­ zdravili smo se. On mi je rekao „ti radiš“, a ja sam mu odgovorio da se mora raditi i da se bez rada ne može živeti. Odgovorio je da ne treba ništa raditi, da će planuti na sve strane, da će nas ustaše i njihove sluge likvidirati i popaliti. Ja sam ga upitao od kud on to zna. Odgovorio je: „Ti znaš da je Dmitar Rad- manović iz Gornje Gate, trgovac stokom, kao i Jure Bilić iz Kralja kod Bihaća. Jure je rekao Dmitru da dođe kod njega i da će ga sakriti, da će biti kupljenje ljudi nekoliko dana i dok to ne prođe da ostane kod njega.“ Otišli smo mojoj kući gde smo ručali i Stjepanović je otišao svojoj kući. Posle nekoliko dana, došao je kod nas Savo Sjtepanović, Mirkov otac, Selak Milovan iz Rujnice, Grgić Jovo, naš komšija, i još neki. Pričali smo, ja sam uvek govorio da će nas sve pobiti, otac mi je rekao da ću ja prvi glavu izgubiti, ja sam odgovorio da moja glava nije bitna, samo da ostalo bude na miru. U tom je stigla Savina kćerka Stana i rekla da ga traže ustaše. On je pripadao bivšoj op- štini Vrsta. Krajem maja 1941. godine ustaše hapse uglednije ljude, tako da su oterali Šević Petra iz D. Gate koga su streljali u Bihaću 28. juna. Prvom polovinom ju­ la hapse na teritoriji bivše opštine Tržačka Raštela oko 70 uglednijih ljudi i dr­ že ih u zatvoru kao taoce, Dozvoljavaju im posete njihovih najbližih. Puštaju ih da se šetaju po pijaci, sredom za vreme sajma. Ovo čine da bi obmanuli osta­ le u čemu ubrzo uspevaju. Tako su 20. jula 1941. izvršili masovno kupljenje na teritoriji ondašnjeg sreza Bihać, a 24. jula sa teritorije sreza Cazin. Blokirali su sela i kupili sav muški živalj koji se nije sklonio na vreme (od 15 godina staro­ sti pa nadalje). Odvozili su ih na stratište Garavice i tamo ih posle zverskog mučenja, ponižavanja i zlostavljanja postreljali. Sa Garavica uspevaju da pobegnu Šević Petra Đorđe Đoko, Smiljanić Pejo iz sela Bugar, Ćujić Đuro sa Pogledala i drugi. Oni su bili živi svedoci o maso­ vnim i zverskim pogubljenjima Srba odvedenih „na rad u Nemačku“. Stjepanović Save Mirko dolazi ponovo kod nas 23. jula, traži da se sastane sa Mitrović Rade Draganom. Mi smo svi na okupu kod moje kuće. Šaljemo po Mitrovića. On dolazi. Imao je pri sebi pištolj. Stjepanović priča da već pet dana ne spava, da su svi do tada oterani streljani, da je sa streljanja pobegao Se- vić Petra Đorđe Đoko i da se krije negde u Rujnici, a Dragan je pričao da je pre par dana bio u Rakovcu. Kako je jedan građanin čitao novine, a Dragan mu sta­ jao za leđima i slušao. Naslov je glasio, braćo, sjetite se Stipice Radića kakve je on muke podnosio, pa ćemo gledati do Drine da ni jedno, ni u kolevci srpsko ne ostane, a i preko Drine ako se ne prefarbaju. Mitrović Rade Dragan otišao je kući tog dana. Kroz razgovor se došlo do za­ ključka da se ustašama živi ne predajemo i da se od njih sklanjamo. Razgovo­ ru su prisustvovali ja, moj otac, moja braća Ilija i Dragan, Mitrović i Stjepanović. Sutradan, 24. jula 1941. došlo je do masovnog kupljenja, mi smo se sklonili a otac je ustaše sačekao. Ustaše su ga pitale koga ima. On je odgovorio da ima

283 sina i da je u kukuruzima. Oni su mu naredili da me zove, on me je zvao ali ja se nisam javljao.Ostavili su za mene poziv da im se do 18,00 časova javim u Ili- džu. Oca su oterali sa drugima u Ilidžu, jer je to bilo jedno od sabirnih mesta. Istog dana naveče, otac je sa ostalima streljan na Garavicama. Ja sam te ve­ čeri došao kući. Kod kuće sam našao brata i Stjepanovića, večerali smo i uze­ li najpotrebnije od hrane za sutra i ostalo što nam je bilo potrebno. Tu sam upoznat sa porukom da se javim ustašama, što nisam učinio iako mi je Ste- panović rekao da se moram javiti. Stjepanović je hteo da ide svojoj kući, dao sam mu vojničke cipele koje sam kupio od Čamila Mehmeda, i 500 dinara da ode svojoj kući i da dovede svoju porodicu kod nas. Po dogovoru, Stjepano­ vić je trebalo da dođe sutradan, međutim, nije dolazio više. Otišao je 3. avgu­ sta na Vrstu i javio se ustašama koje su sudile na licu mesta bez suda, ubili su ga i odneli u šumu Osoje, a 4. augusta oterali su njegovog mlađeg brata Bran­ ka i streljali ga. Nakon nekoliko dana Ahmet Arbaš uhvatio je Stanu Stjepa­ nović, 17 godina starosti, silovao je i zaklao. Tako je porodica Stjepanović ni kriva ni dužna zbrisana sa lica zemlje. Stana je bila kćerka Save i sestra Mir­ ka i Branka Stjepanovića. Počela su nečuvena zverstva ustaša i njihovih sluga na sve strane, ne samo nad muškarcima već i nad decom, ženama i ostalim, ali se javlja i otpor preži- velih. Drugog augusta pružen je oružani otpor u selima Osredak, Kula, Gra­ dina i Vrelo, a 4. augusta i u selu Rujnica, zatim, i u okolnim selima. Ustaše, domobrani, seoska milicija i njihovi simpatizeri i saradnici, posle prvih oru­ žanih otpora, nisu se više usuđivali slobodno kretati po srpskim selima. U selima Smrdan, Pištaline, Miostra i drugim odrasli muškarci su poku­ pljeni i streljani još u julu, ostale su žene sa decom i retko preživelim muškar­ cima. Krvoloci nisu bili tim zadovoljni, već su se okomili na žene i decu i preostale nepokretnine muškarce. Sa svojim saradnicima su orgijali, silovali, klali i palili, odnosili su svu pokretnu imovinu.Tako su navedena sela sravnje­ na sa zemljom, stanovništvo istrebljeno, pokretna imovina odneta i opljačka­ na, a nepokretna popaljena. Nalazio sam se u Kordunskom Ljeskovcu kada je sa ćerkom Marom stigla Vukelić Anđa iz Smrdana, sva izbezumljena i uplakana. A kako je stigla to ni sama nije znala da kaže. Znala je kazati samo toliko da je u selu Smrdan sve po­ klano i popaljeno. Isti slučaj je bio sa još vrlo retko preživelim iz drugih sela, kao što su: Kljajić Gojko, Babić Mirko sa bratom iz sela Pištaline i Vidaković Petar iz Miostre, njihovo je takođe sve poklano, opljačkano i popaljeno kao i kod drugih. Tih dana je sve mirisalo na krv i dim. Znajući da se u selima Krndiji, Bukovici i Marinom Mostu nalazi dosta na­ roda neevakuisanog, a čuvši šta se desilo u susednim selima, ocenio sam da neevakuisani živalj treba obavestiti i iseliti sa najnužnijim na sigurnija mesta. Tražio sam ko će da ide sa mnom. Javio se Grgić Steve Branko. Stigli smo u se­ lo Marin Most i javljali uz put svima da se do zore isele sa najneophodnijim stvarima za život u sela Rujnica, Bugar, Kordunski Ljeskovac i druga mesta. Bilo je tu i otpora, ali su u većini poslušali i do jutra se iselili. Iz sela Marin Most iseljeno je skoro sve, iz Bukovice pretežan broj, dok je u selu Krndija ostalo najviše meštana.

284 Dana, 22. avgusta u pomenuta sela dolaze ustaše, domobrani, milicioneri i njihove sluge, ubijaju i kolju oko 460 lica, žena, dece i staraca, uglavnom kod kuća Miloševića i Ugričinih, u selu Krndiji i nešto u selu Bukovici, kao i oko Tržačkih Raštela. U selu Marin Most nisu imali puno posla, jer je bilo iselje­ no, našli su prazne kuće i staje bez naroda i stoke. Pokolj je 13. septembra proširen na sela Gatu, Vrelo, Gradinu, Osredak, Kulu i ostala. Iz oko pet sela su pokupili žene, decu i iznemogle, doterali ih na Prominovac kod Trstovca. U međuvremenu, Rade Mudrinić i Rade Rodić, iz sela Vrela, nosili su svojim kolima i konjima katoličkog popa, sveštenika iz Drežnik grada (bilo je u toku pokrštavanje preživelog srpskog življa). Umalo da su nastradali u Ilidži, jer ih je presreo ustaša Hošić Hamić Ćoro, a na Pro- minovcu ostale ustaše i koljači. Sveštenik je nekako uspeo da spasi od pokolja žene i decu, a jedva je i on izvukao glavu od razjarenih zveri. Nakon pomenutih događaja, otišao sam po zadatku u selo Gornja Gata zva­ no Bihaćka Gata. Zadatak je bio da utvrdim gde su i koliko ima ustaša radi na­ pada na njih i njihovog razoružavanja. Preko Anđe Koruge sam saznao da ih ima kod kuća Arbaša i Fatkića, ali nisam mogao saznati njihov broj. Vratio sam se u selo Rujnicu i izvestio pretpostavljene. Za izvršenje akcije određeni su: Mitrović Dragan, Mitrović Mile, Radić Svetozara Zele, Vranić Bogdan, Še- vić Đorđe Đoko i uz put smo naišli na Zorić Iliju i Grbić Vukašina Vukana koji su tog dana razoružali jednog žandara u selu Rujnica. Oni su se nama pri­ ključili i učestvovali u akciji. Akcija nije uspela, jer je grupa partizana otkrive­ na pre vremena tako da nije uspela iznenaditi ustaše. Jedne večeri, novembra meseca, krenuli smo u selo Donja Gata, zaselak Ko- zilar, kod Vurdelje Novaka radi neke veze i vesti iz Grmuše. Došli smo u selo Krndija do kuća Miloševića. Ja i Grgić Mićo smo se odvojili i otišli za Marin Most svojim kućama. Kod kuća se nismo dugo zadržali. Otišli smo kod Vur­ delje Novaka gde smo čekali vezu koja nije stigla. U povratku smo se navrati­ li kod Rade Bogunovića u selu Bukovica gde smo zatekli nekoliko drugova i mrtvog druga Končar Dušana Dragana koji se pre našeg dolaska sam nehoti­ ce ubio. Sutradan je Dragan sahranjen. Noću 11/12. oktobar razoružano je u selu Rujnica šest žandara, zaplenjeno šest pušaka, šest revolvera, nešto bombi i šest uniformi. Krajem januara 1942. oslobođeno je opštinsko mesto Tržačka Raštela, ali već prvih dana februara neprijatelj je vršio povremene ispade u sela Krndija, Buko­ vica, Gata i Rujnica. Bio je veliki sneg i jaka zima. Vod Nikole Radišića nalazio se u Bukovici sa isturenim izviđačima i patrolama. Njegova dva borca upadaju u zasedu gde gine Zec Jovana Dragan, a Milan Pjevač uspeva da se izvuče. Vod Ilije Šikmana iz PO „Rujnica“, nalazio se na položaju kod Medića mli­ na. Posle pola noći, ja i Grgić Marko nalazili smo se na straži. Rano ujutro po­ čela je ofanziva u kojoj umalo da nas pohvataju i zarobe. Vajana Ilića i Jovu Desnicu ustaše su uhvatile i odvele na Vrstu, zatvorili, mučili i posle nekoliko dana poveli ih u šumu Osoje na streljanje. Kada su stigli na mesto gde su mno­ gi nedužni likvidirani, Vajan je otkinuo žicu i pobegao na jednu stranu a Jovo na drugu.

285 U proleće 1943. godine iz pravca Trstovca dolazi grupa ustaša, hvata devet ljudi, odvodi ih na Trstovac i strelja, a oktobra 1944. iz pravca sela Krnja u Do­ nju Gatu, kod kuća Zorića, poklali su devet žena i dece“, ispričao je Dušan Zec. „Po sramnoj kapitulaciji bivše Jugoslavije 1941. nastala je mučna i teška si­ tuacija - priseća se Stana Ilije Repajić udata Zec „Moj otac Ilija živeo je u Ili- dži, selo Gata. Imao je mlin (vodenicu), nešto zemlje, prodavnicu mešovite robe i gostionicu od čega je skromno živeo i izdržavao šest članova domaćin­ stva. Bio je solunski dobrovoljac i nosilac Karađorđeve zvezde sa mačevima, poštovan i ugledan među ljudima. Ljudi su kod njega stalno navraćali i zadr­ žavali se vodeći sa njim svakojake razgovore koje sam ja povremeno pažljivo slušala. Mnogi su ga pitali šta će ovo biti Ilija, a on im je odgovarao da neće bi­ ti ništa dobro, da bi trebalo dići ustanak, ali da su malobrojni i da se nema oružja i municije, da su Srbi, Židovi, Romi i komunisti osuđeni na uništenje, da im nema opstanka i života ako ne bude Rusa. Ustaše već krajem juna i u maju kupe ugledne ljude i odvode ih u nepovrat, a 24. jula 1941. vrše masovno kupljenje meštana iz svih sela, odvode i mog oca Iliju i braću Petra i Nikolu. Bilo je oko 600 ljudi doteranih u kafanu Sučevića u Ilidži. Ja sam sve vreme bila sa svojom majkom Marom i sa još žena iz obližnjih kuća. Ustaše su donele žicu i počele vezati ljude dva po dva. Tu je bilo oko stoti­ nu zaprežnih kola sa konjskom vučom. Svezane su tovarili u kola dva po dva i kada ih napune, onda ustaša seda u zadnji deo kola. Redala su se kola jedna za drugim. Utovarili su mog oca i moju braću. Moja majka Mara je molila us­ tašu Hošić Amića, koji je držao kolut žice i sekao je kleštima, da pusti njenog mlađeg sina Nikolu, ali je on odgovorio „odmakni ti dalje i ti ćeš uskoro za njima“. Tu je bila i Knežević Milija, ona je molila da joj ostave najmlađeg sina ali joj nisu hteli udovoljiti, kao ni ostalima. Pošto su sve povezali i potovarili u kola, ustaše su naredile da sagnu glave. Oterali su ih na Garavice kod Bihaća gde su posle pljačkanja i maltretiranja pobijeni. U Ilidži je živeo Delić Husein, imao je svoje banje, prodavnicu mešovite ro­ be i zemlju.. Husein je imao najstarijeg sina Rifata koji je bio okoreli ustaša. Oni su bili naše komšije. Husein je dolazio često kod mog oca na čast, kafu i rakiju i na razgovor. Pred samo kupljenje ljudi došla sam pred njihovu kuću, a oni doručkuju. Rifatova majka viče: „Rifate, dite moje, nemoj Branka Spase Gluvjića i Nikole Repajića“, a Rifat odgovara: „Nevista tu dvojicu ne bi nika­ ko prometnuo“. Ja sam još malo sačekala pred njihovom kućom, zatim sam ušla u kuću, Ra­ sim se sagnuo i doručkuje, ništa nije govorio. U kući smo ostali nas troje, majka, ja i brat Đoko. Ustaše su stalno pored na­ še kuće prolazile danju i noću, dozivale nas i govorile kako nas čuvaju i da se ne udaljavamo od kuće. Jednu veče, neko zove: „Maro!“ „Ko je?“ „Rasim.“ Majka je otvorila, on je nosio u ruci bokal, mi smo mislili daje stvarno do­ šao po mleko, majka je zatvorila vrata. Rasim je rekao: „Maro, ovo pismo tre­ ba da se odnese u Rujnicu do dana, kako znaš.“Mara je odgovorila: „Rasime, tvoj brat Rifat mi pobi tri muške glave, muža i dva sina, a ti hoćeš i nas troje da pogubiš. Ko vam može verovati“. Rasim se nije naljutio i rekao je: „Ovo su zlikovci i okupatorske sluge, Ne-

286 mačka će propasti, pobeda će biti naša, ona je na našoj strani, ko ostane živ dočekaće slobodu, a ko će preživeti to se ne zna.“ Majka je rekla Rasimu da je svako pola sata ustaše zovu, a njih vidi i Rasim. Rasim je predložio da ja odnesem pismo što sam ja prihvatila. Rasim me upozorio, ako me uhvate i nađu pismo, da ću biti streljana, ako odam njega i majku, da će biti obešeni, da moram biti hrabra i da ne smem ništa priznati. Ušili su mi pismo u postavu od prsluka. Ja sam odnela pismo, predala ga i vra­ tila se kući. Usledilo je jedno za drugim, nekad duvan, nekad lekovi i drugo. Ni­ kad me nisu presrele ustaše, ali me jednom u povratku sa zadatka sreo Hošić Hamić zvani Ćoro sa još jednim ustašom. Pitali su me gde sam bila, jesam li nosila vesti četnicima i drugo (onda su sve nazivali četnicima). Ja sam mu re­ kla da sam išla po šivenje kod Šević Dragice udate Zorić, pošto sam njoj uvek sve poruke predavala i materijal, što je Dragica slala dalje. On mi je odgovo­ rio da lažem, da idemo kod moje majke Mare, pa ako se nas dve ne slažemo da će nas obe poklati, a onaj drugi ustaša mi je rekao: „Udaj se ti za mene, pa te neće ubiti“. Hamić je to čuo pa je viknuo: „Ajde, ajde, ona nosi visti četnicima - pa je dodao: „Vidiš one dve vrbe, jednu ću ti nogu vezati za jednu vrbu, a drugu za dru­ gu vrbu, pa ću te uzduž raščerečiti“. Već smo bili blizu moje kuće. Moja majka je posmatrala kako dolazimo i ka­ da smo došli do nje, ona me je udarila motkom i rekla: „Jesam li ti rekla da ne ideš po šivenje“. Pobegla sam u kuću. On je majci rekao da će nas obe ubiti jer nosimo vesti četnicima. Na našu kuću i nas motrio je ustaša Mahmutović Husein Dorat. Našao se tu u blizini, prišao i viknuo na Hošića da se udalji, da je on od njega stariji i da je odre­ đen da motri na našu kuću i nas, posle čega se Hošić udaljio od nas i naše kuće. Rasim Delić je i dalje dolazio sa bokalom u ruci po mleko, donosio poštu i materijal, a ja sam to odnosila za Rujnicu. Bila sam ohrabrena svojim radom i sa zadovoljstvom sam izvršavala zadatak. Jednog dana na povratku kući naišla sam na čopor pasa lutalica, napali su me i jedan od njih me ujeo za nogu, list potkolenice. Idući kući noga mi je kr­ varila, već blizu kuće sam naišla opet na Hošić Hamića koji me je napao naj­ pogrdnijim rečima, preteći da će me ubiti ako me još jednom sretne. Rasim Delić je tu bio na vezi sve do njegovog odlaska u partizane. Poginuo je 1945. godine na Zavalju kod Bihaća kao komesar brigade. Hamić Hošić Ćoro živi danas u Rijeci. Izgubio je oko u bivšoj Jugosloven- skoj vojsci. Partizani su ga ranili na Ilidži 7. januara 1942. godine. Tog dana smo moja majka Mara i ja otišle u prodavnicu mešovite robe čiji je vlasnik bio Husein Delić. Tu smo kupile duvana, kafe i šećera. Bilo je u prodavnici neko­ liko ustaša. Među njima je bio i Hošić. Tražili su od moje majke meze, ona je odgovorila da nema ništa. Otišle smo kući, a majka je odmah otišla kod Cvije Jakšića i poslala ga partizanima da ih izvesti gde su ustaše i koliko ih ima. Par­ tizani su brzo došli, napali ustaše i tom prilikom ranili su Hošića i nekog Sma- ila, a zatim su ustaše pobegle.

287 Srela sam se sa Hamićem 1975. Hteo se sa mnom pozdraviti što sam ener­ gično odbila, rekavši šta je i kakav je bio, koliko je ljudi oterao na Garavice, ko­ liko je opljačkao i popalio kuća i šta još sve nije radio. Počeo se oko nas skupljati narod koji se nalazio na lečenju u banji Ilidža kada se on od mene udaljio. Moja majka Mara Repajić poginula je februara 1942. godine, imovina oplja­ čkana i kuća sa pratećim objektima spaljena. (Inače, Stana Repajić-Zec živela je posle rata u Banatskom Novom Selu).

Sećanja Šukrije Bjedića na događaje (1944-1945) „Drugog dana februara 1944. godine došao sam u Veliku Kladušu sa borcima, Muslimanima iz Sedme divizije. Na dan-dva pre došao je i komandant Cazin- skog partizanskog odreda Zuhdija Žalić sa borcima Muslimanima iz njegovog odreda. U Kladuši nas je dočekao Jovica Lončar i upoznao sa rezultatima pre­ govora i stanjem u miliciji. Sada je na terenu Cazinske krajine trebalo pripre­ miti naše borce za rad u Huskinim jedinicama, što smo Jovica i ja odmah i učinili. Mnogi su se nerado izdvajali iz svojih jedinica, nerado su odlazili u nove jedinice formirane iz redova milicije koju nisu voleli i u koju nisu imali poverenja. Ali već pre­ Šukrija Bjedić, prvoborac, politički komesar Unske kaljeni u borbi, odani Partiji, oni se nisu ustručavali ni operativne grupe pred nemogućim, pa su i sada pošli da izvrše zadatak. i Osme kordunaške divizije Ipak, mnogi su između sebe govorili: - Kako ću ja sa njima da radim. Ja sam član Partije i kako ću da pređem preko svega onoga što su učinili. Ja im ne verujem. - Ne vole oni našu borbu, Partiju, Tita. - Druže, na tebi je da ih vaspitavaš da zavole Tita, Partiju i oslobodilački po­ kret -odgovarao bi mu drugi. - Hajde ti ustaše i krvnike prevaspitavaj. - Ne radi se o njima -objašnjavao sam im - o njima se zna. Treba otrgnu­ ti poštene ljude od nih. Neće to biti lak posao, ali ćemo ga mi obaviti. Nas je Partija kroz borbu naučila kako da prilazimo ljudima. -O lepa moja Sedma divizijo. Ja bih se najradije sa Huskinom milicijom tu­ kao, ali, šta ćeš, partijska je direktiva takva. - Zna naša Partija šta radi. Zato ćemo mi njih u prve redove u juriš na us­ taše i Švabe, pa ćemo brzo saznati ko je naš a ko njihov - reče Meho Ćano, sta­ ri partizan. - Tako je - složiše se i ostali. Tu u Kladuši partizani su videli vojnike Huskine milicije i razgovarali sa njima. Sama pojava Huskinih milicionera, njihovi postupci, pijančenje, karta­ nje, psovanje, raskalašan život itd. davali su utisak nedisciplinovane rulje ko­ ja je spremna na sve. Radi formiranja Prve muslimanske brigade u okviru Unske operativne gru­

288 pe, Jovica i ja smo otišli odmah, 5. februara, iz Velike Kladuše u Pećigrad. Hu- sku smo našli u štabu. Ležao je potrbuške na sećiji, raskrečenih nogu, poduprt laktovima i zurio u tavanicu. Nije se podigao da se pozdravi sa nama, nego se ležeći rukovao. - Evo ti komesara - rekao mu je Jovica. Huška me je odmerio od glave do pete. - Poznajem ga još od ranije i slušao sam dosta o njemu - rekao je na kraju Huška. Imao je i pravo. Naše poznanstvo poticalo je od 1942. godine kada je on bio komandant mesta u Velikoj Kladuši. Brzo smo se sporazumeli o formiranju Prve muslimanske brigade i štaba grupe. Posle toga Huška sa nama nije mnogo razgovarao. Naprotiv, držao se naduveno, kao da smo mi prišli k njemu, a ne on nama. Jovica je to primetio, pa je pokušao šaleći se, kako je on to znao i umeo, da i Husku razveseli. Me­ đutim, on je i dalje ćutao, očigledno o nečemu razmišljajući. Posmatrajući Husku, razmišljao sam i ja, kako ću da radim i izađem na kraj sa ovim čovekom, jer prema podacima sa kojima sam raspolagao i po sadaš­ njem ponašanju, morao sam zaključiti da ću imati posla sa čovekom koji je sa­ movoljan, tvrdoglav, lukav, beskarakteran, sebičan, pohlepan, prevrtljivac. Docnije sam se u sve to uverio. Prvih dana Huška je malo držao do mene, ali je kasnije ovaj svoj stav u od­ nosu na mene ispravljao. Smatrao je da je tu vojsku stvorio on i da njemu ni­ ko nije ravan. Na isti način odnosili su se prema meni i ostalim političkim radnicima i njegovi komandanti pa i vojnici. U početku se Huška sa mnom nije uopšte savetovao već je sve činio samo­ stalno, na svoju ruku. Isto tako su se ponašali i njegovi komandanti koji nisu smatrali komesara ravnopravnim članom štaba. Ako bih prvih dana ma koje naređenje izdao vojnicima ili njihovim rukovodiocima, a ne bih naglasio daje to naredio Huška, niko ga ne bi izvršio. Konačno, 8. februara 1944. godine formirana je Prva muslimanska briga­ da na poljani kod Velike Kladuše. Tog dana su svim putevima prema Velikoj Kladuši išli vojnici u kolonama. Padao je sitan sneg, a vetar ga je raznosio. Sa pesmom su stizali bataljoni, jedan za drugim. Za njima su išli ljudi, žene i om­ ladina iz sela. Neki od njih nosili su upakovanu hranu za vojsku. Narod se sku­ pljao da vidi formiranje Prve muslimanske brigade. Sve je bilo nekako drugačije nego inače, veselo i svečano. Na širokoj izgaženoj poljani, postrojila se milicija, naoružana puškama, au­ tomatima i puškomitraljezima, obučena u raznovrsnu uniformu, nemačku, ustašku, domobransku i kombinovanu. Kod mnogih su se na grudima blje­ skala razna neprijateljska odlikovanja, stečena u borbi protiv partizana i save­ znika, a na uniformama su se videli i nemački, ustaški ili domobranski oficirski i podoficirski činovi. Na kapama su jedni nosili ustaški znak „U“, drugi do­ mobranski amblem, treći razne nemačke oznake, a četvrti su, opet, nosili fe­ sove sa polumesecom i zvezdom. Neki su na fesove prikačili razne broševe, a neki su, pored polumeseca i zvezde, nosili i ustaško „U“ i legionarski znak. Ukratko, bila je to zaista čudna, šarena vojska, prije rulja, u kojoj su, pored po­

289 štenih i zavedenih ljudi, stajali koljači, palikuće, razbojnici, ustaški i nemački agenti. Među ovim zaista čudnim vojnicima stajali su i partizani sa trorogim kapama i crvenom petokrakom. Pred jedinicama je trebalo da govori Huška, kao komandant Unske opera­ tivne grupe, ali on uopšte nije došao. Poslao je zamenika Halila Šakanovića koji je primio raport i održao kratak govor o Muslimanima i njihovom polo­ žaju, ne spomenuvši uopšte Narodnooslobodilačku borbu, Partiju i druga Ti­ ta, o čemu je sigurno malo znao. Takvi su uostalom bili svi Huskini komandanti. Posle Halila govorio sam ja. Nastojao sam da kažem ono što je propustio Halil. O uspesima NOV, o Cazinskoj krajini i o značaju njenog uključenja u NOP, o bratstvu i jedinstvu naših naroda. Kad bih u govoru spomenuo Partiju i Tita, iz postrojenih redova čulo se sa­ mo odobravanje boraca partizana, a ostali su ćutali kao zaliveni. Samo kad bi Halil digao ruku u vis, oni su gromko uzvikivali „živio“. Poslednji je govorio Zuhdija Rizvić, čime je bilo završeno formiranje Prve muslimanske brigade Cazinske krajine. Ona je uskoro trebala da postane sna­ ga koja će u zajednici sa brigadama Sedme i Osme divizije dati podstreka za ja­ či polet onima koji još nisu bili svesni da je njihovo jedino mesto u Narodnooslobodilačkoj borbi. Štab Prve muslimanske brigade sačinjavali su: komandant Halil Šakanović, zamenik Zuhdija Žalić, a pošto prvih dana nije bilo komesara, za zamenika komesara postavljen je Hakija Pozderac. U brigadi je izvršen raspored boraca iz VII divizije i Cazinskog odreda, uglavnom na partijsko-političke dužnosti. Pred borce - partizane, već od prvog dana postavljeni su složeni i ozbiljni za­ daci. Od njih se tražilo da budu hrabri i odani, da učine sve što se može učini­ ti na sređivanju i učvršćenju jedinice. Oni su to uspešno i sprovodili. Prilazili su vojnicima i rukovodiocima u svojim jedinicama, sa njima razgovarali, ube- đivali ih, pričali im o partizanima, o oslobođenoj teritoriji, o borbama, o na­ predovanju Crvene armije i o povlačenju Nemaca, govorili im o Partiji i drugu Titu. Borci su ih pažljivo slušali, upadajući radoznalo sa pitanjima na koja su dobij ali odgovore. Jedinice su pošle na odmor u raznim pravcima. Ali već prve noći bivši hu­ skini vojnici u mnogim jedinicama poskidali su partizanima petokrake zve- zde sa trorogih partizanskih kapa, a stavili im polumesec i zvezdu, znak Muslimanske milicije. Ovo su radili organizovano, po direktivi svojih stareši- na ustaša koji su govorili: - Noćas u bataljonu imaju da nestanu petokrake. Šta će nam to, majku im njihovu. Sutradan ujutro sa smehom su pratili partizane kako stavljaju titovke na gla­ vu, ali sada bez petokraka. Očekivali su reakciju, ali su partizani umeli da oce- ne situaciju i ostali su mirni, pravili se nevešti, kao da se ništa nije dogodilo. Pozdrav bivše milicije bio je za „din“, a odgovor „spremni“. Oni se nisu la­ ko navikavali na naš pozdrav „Smrt fašizmu - Sloboda narodu“. Zbog toga su izbegavali i jedno i drugo, pa su se pozdravljali na razne načine, od „spremni“ do „merhaba“ i „zdravo“. Sa partizanima su se uvek pozdravljali sa „zdravo“.

290 U početku se jedan izvestan broj vojnika namerno odvojio od partizana, jer u njih nisu imali poverenja i nisu ih smatrali svojima. U to vreme još su se u jedinicama dešavale sitne krađe, vojnici su bežali kućama, nije bilo nikakve evidencije, reda... Podmićivanje i protekcija ostali su i dalje uobičajena pojava. Starešine su ra­ do primale mito od vojnika, zbog čega su službu dežurstva, požarstva i patro- liranja vršili vojnici koji su bili siromašniji, koji nisu mogli da podmite starešinu. Kockanje u novac, tuče i svađe, nije bilo lako iskoreniti, kao što ni­ je bilo lako promeniti odnos Huskinih vojnika prema partizanima koje su sma­ trali tuđincima. Štab Unske operativne grupe nalazio se u Pećigradu. Huška je bio telefonom povezan sa Cazinom, tako da je istovremeno mogao da održava vezu i sa kor­ pusom i sa ustašama. Prvi sastanak štaba grupe održanje 9. februara 1944. godine. Ovom sastan­ ku prisustvovao je i komesar korpusa, drug Veco Holjevac. Na tom sastanku doneseni su zaključci: 1. da se odmah formiraju prištapske jedinice, 2. da se priđe pripremama za formiranje Druge muslimanske brigade, 3. da Huška da izjavu pred jedinicama o prelasku na stranu Narodnooslobo- dilačke vojske, 4. da štab grupe izda proglas Muslimanima za prelaz na stranu partizana. Ovaj proglas izdat je početkom marta. 5. da Huška održi govor pred Prvom brigadom u vezi sa prelaskom na stranu Narodnooslobođilačke vojske jer je to izbegao prilikom njenog formira­ nja, 6. da se iz grupe izdvoji 60 starijih ljudi za Komandu područja Bihać, (ovo je ljudstvo odmah poslato), 7. da se pruži pomoć političkim radnicima na terenu pri stvaranju narodno- oslobodilačkih odbora, u čemu smo nailazili na velike smetnje od strane Huske i njegovih komandanata i komandira, 8. da se povede borba sa Nemcima i ustašama. Straža pri štabu grupe formirana je uglavnom od boraca Huskine vojske, ali je popunjena i sa 10 partizana. Određeni su kuriri, telefonisti i ljudstvo za ode- lenje topova. Za komandira straže pri štabu grupe postavljen je Ale Koštić, ra­ niji komandir straže Huskinog štaba, a za njegovog zamenika Hasan Dukić, partizan od 1942. godine. Njih dvojica su odrasli u istom mestu, pa su se do­ bro poznavali. Kada su se prvi put videli u jedinici, Ale mu posle kraćeg raz­ govora i pitanja primeti: - Eto, ti, bolan, stari partizan, prošao si i Crnu Goru, a postavljen si meni za zamenika. Malo je zastao, pogledao žilu u ruci, pa nastavio: - Vidiš li ovu žilu? Dosta sam ja njih njome prebio. Koga ja počnem mla­ titi, gori mu strina kao furuna, ima da se pipa petnaest dana. - Slušaj ti - odgovori mu Hasan - partizani se ne bore za položaj, već za svoj narod, a to što tučeš ljude, ne valja ti.

291 - Slušaj, bolan, ja sam ti ovde velika vlast. Mene se svi plaše. Veća sam ti ja glava od tvog Sukrije - odgovorio mu je Ale kroz posprdni smeh. - Ne valja ti to, ne zameraj se narodu... Nije ni završio, kad mu upadne u reč Mujo: - Pusti ti, brate, praznu slamu. Ja, što smo mi, već sila. Vidi, bolan, našeg Husku. Kakva je to sila! Svi ga dozivaju i prizivaju. - Pokret! Prekide razgovor partizan Meho Đuvalek i otpoče spremanje za pokret. Krajem februara došla je iz Slavonije grupa partizana, Muslimana, za popu­ nu Unske operativne grupe, a već 2. marta 1944. godine, formirana je u Peći- gradu i Druga muslimanska brigada. Za komandanta brigade postavljen je Muharem Međedović iz Bosanske Kru­ pe, a za komesara brigade Šefik Kapetanović, metalski radnik iz Novog. Za zame- nika komandanta postavljen je Suljo Ćoralić, a za zamenika komesara brigade Hakija Pozderac koji je do tada bio u Prvoj brigadi na istoj dužnosti. Na njegovo mesto u Prvoj brigadi postavljen je Hajro Kulenović, obućar iz Kulen Vakufa. Nešto kasnije formiranje Bužimski odred. Za komandanta tog odreda po­ stavljen je Haso Dizdarević, a za komesara Adem Hercegov, koji je kasnije po­ stavljen za komesara Prve brigade, a na njegovo mesto za komesara odreda Zajko Dizdarević, predratni ćlan Partije iz Bosanskog Novog. Uticaj partijske organizacije na terenu i u vojsci, rad novoformiranih narod- nooslobođilačkih odbora, komandi mesta i područja, te uspešne borbe jedinica sa neprijateljem, dovele su do diferenciranja u Unskoj operativnoj grupi, a još vi­ še na terenu. Još u martu 1944. godine bilo je slučajeva bežanja vojnika iz naših jedinica neprijatelju, ali su to uglavnom bili koljači i slični elementi koji su se bojali narodnog suda. Oni su uspevali da ponekad povuku sa sobom i manji broj poštenih, ali naivnih boraca. Tako je komandant bataljona Mujo Rizvić, iz Trš- ca, uspeo da početkom maja 1944. godine dezertira neprijatelju sa svojim starim štablijama. Uoči dana bekstva, njegov štablija, Meho, upitao gaje: - Kad misliš da bežimo? Danas.- Da pričekamo dan-dva? - Zašto? - Da se pozdravim i završim neke svoje poslove. - Ne sme se odgađati, saznaće komesari. Vidiš ti, bolan, da oni sve znaju, da jednog po jednog hapse. Kako oni mene samo ispod oka gledaju. Da nije ovo moj bataljon, da nisu moji vojnici, davno bih ja dobio kuglu u čelo. Ako sad ne smeju, ja ti kažem da će to učiniti za kratko vreme. Rizvić je imao mnogo razloga da se boji daljeg razvoja događaja u Unskoj operativnoj grupi. Učvršćivanjem jedinica i narodne vlasti omogućeno je čiš­ ćenje štetnih elemenata iz vojske i na terenu, i to onih koji su se najviše ogre- šili o Narodnooslobodilački pokret. Postepeno su čišćeni jedan po jedan koljač i predavani narodnom sudu. Čišćenje je imalo uticaja na ozdravljenje jedini­ ca i one su postepeno postajale sve čvršće i jače. Bivši Huskini vojnici, a pogotovo seljaci, često su odlazili prvih dana u ne­ prijateljske garnizone Cazin, Bihać, Bosansku Krupu, Otoku itd. Išli su u gru­ pama, pa su se kod Ćoralića kafane i na drugim mestima sastajali sa ustaškim i nemačkim vojnicima, sa njima vodili razgovore kao i ranije, kao da se ništa

292 nije desilo. Kod njih uopšte nije postojala mržnja prema neprijatelju, veza sa Nemcima i ustašama bila je za njih sasvim normalna pojava. Seljaci su vršili za- menu i trgovinu sa neprijateljem i otuda donosili raznu neprijateljsku propa­ gandu, a pojedinci su i radili prema zadacima Gestapoa. Ni Huška nije prekidao vezu sa Nemcima i ustašama. On je i dalje bio sa nji­ ma u kontaktu preko kurira koji su mu donosili pakete i pisma, a imao je i te­ lefonsku vezu. Više puta je pozivao preko telefona ustašu Grabovca i sa njim vodio duge razgovore. Kad bi zazvonio telefon, mi bismo podigli slušalicu. - Ko je? - Ovde Cazin. Na telefonu ustaški poručnik... Trebam Husku ili Cerića. Pozvali bi jednog od njih, a taj bi sa njima srdačno, veselo i šaleći se dugo razgovarao. - Kad ćeš doći, šta ima novo? Javi se. Pošalji mi ono, ja sam tebi već po­ slao... Jednom prilikom, pošto je pozvao Cazin i tražio ustaškog natporučnika, Cerić je vodio ovakav razgovor: - Kako si lafe? Ja sam ti poslao ono, a ti meni nisi ništa odgovorio... Dobro, poslaću ti, a ti vidi za ono. Pošalji i one stvari. Pozdravi laficu. Završetak razgovora, bio je uvek veseo i srdačan uz pozdrav „spremni“. Stanko Opačić Ćanica Narodni vođa - legenda sa Korduna

Rođenje 11. decembra 1903. godine od majke Dra- ginje i oca Mihajila u selu Brezova Glava kod Tušilo- vića, Hrvatska, u zemlj radničkoj porodici. Kao dete ostao bez oca koji je otišao na rad u Ameri­ ku, tako daje majka Draginja postala i otac i majka, sama je u vrlo teškim uslovima odgajala i vaspitavala Stanka. Stanko je završio samo osnovnu školu i ostao da radi na selu kao zemljoradnik, ali se nije zadovoljio samo sa poljoprivredom. Kao mlad, poštovan i vre- dan čovek, posmatrajući rad majstora, izučio je i sto­ larski zanat. Iako samouk vrlo brzo je postao poznat i tražen majstor za izgradnju kuća i raznih delova na- meštaja. Kao dobar domaćin i majstor postao je član zemljoradničke zadruge, a kasnije i njen upravnik.Još tada, pre Drugog svetskog rata, seljaci i radnici su Stanka Ćanicu cenili pa je kao takav još 1939. godine postao član KPJ. Stanko Opačić Ćanica, prvoborac,organizator Kapitulacijom Jugoslavije i dolaskom kvislinške ustanka na Kordunu, ustaške vlasti i proglašenjem NDH države u Hrvat­ legendarni komandant skoj i na Kordunu, početkom progona srpskog naro­ i tribun kordunskog naroda da, Stanko u selu okuplja ljude koji mu veruju,

293 prikuplja oružje, kojeg je bilo vrlo malo, i priprema narod za otpor ustaškoj ti­ raniji. Sa malim odredom ustanika napada ustaše i domobrane u Perjasnici i osva­ ja 26 vojničkih i 40 lovačkih pušaka, municiju i vojničku opremu, i tako stva­ ra uslove za formiranje odreda Perjasica. Ćaničini uspesi, snalažljivost i hra­ brost brzo su se pročuli po ćelom Kordunu, ali i šire u Baniji, Lici i Cazinskoj krajini. Postao je Ćanica primer kako se treba organizovati i hrabro odupreti ustaškoj tiraniji. Formiranjem Glavnog štaba Hrvatske i Stanko Opačić Ćanica postaje član Štaba.Narastanjem NO pokreta i sve većim brojem partizana krajem 1941. go­ dine, reoni prerastaju u bataljone i Ćanica postaje komandant Prvog bataljo­ na Prvog kordunaškog partizanskog odreda. U borbama na Ćukuru i Krnjaku uspešno odbija prodor Italijana i vraća u garnizon Karlovac. Oslobođenjem Vojnića, januara 1942. godine, povezane su do tada oslobo­ đene teritorije, zaplenjeno dosta novog naoružanja i opreme i time je omogu­ ćeno formiranje novih četa, formiran je i Drugi NO partizanski odred. Ćanica je sa dužnosti komandanta Prvog bataljona Prvog KPO postavljen na dužnost komandanta Prvog KPO. Početkom juna 1942. godine formirana je Operativna zona u koju su ušli odredi Like, Korduna i Banije. On je tada postavljen na dužnost komandanta grupe NO partizanskih odreda Korduna. U februaru 1942. godine dao je ini­ cijativu za organizovanje najpre kurseva za obuku mladih boraca, a zatim i obuku komandnog kadra, oficira. Obučeni su omladinci od kojih je formiran Omladinski bataljon „Jože Vla- hović“. Aktivno je učestvovao u stvaranju vojno-pozadinskih organa vlasti na Kor­ dunu: vojna područja, komandna mesta, bolnice, seoske straže, radionice. Pomagao je u formiranju NOO kao civilne vlasti, omladinske i AFŽ orga­ nizacije. Pomogao je u obnavljanju spaljenih kuća i prikupljanju i raspodeli hrane postradalom narodu. Krajem 1942. godine, Stanko Opačić Ćanica, kao prvi i najpopularniji pred­ stavnik naroda Korduna, učestvuje kao većnik Prvog zasedanja AVNOJ-a. U radu ovog istorijskog zasedanja bio je biran za člana Predsedništva i pred- sedavajući. Nešto kasnije, biran je i za većnika ZAVNOH-a. Vršio je značajne funkcije i bio član prve vlade Hrvatske kao ministar građevinarstva, a posle oslobođe­ nja 1945. godine bio je ministar industrije. Jednom rečju, Stanko Ćanica Opa­ čić bio je narodni vođa.

Nurija Pozderac Herojska smrt na Dragoš sedlu Rođen je 15. januara 1892. godine u Cazinu, Bosna i Hercegovina. Osnovnu školu završio je u Cazinu, gimnaziju u Bihaću, a učiteljsku školu u Sarajevu. Posle odsluženja vojnog roka, u Prvom svetskom ratu mobilisan je kao au­ strijski vojnik i upućen na front gde je pao u rusko zarobljeništvo.

294 Nuruja Pozderac, potpredsednik Izvršnog odbora AVNOJ-a, legenda Cazinske krajine Kuća Nurije Pozderca u Cazinu (sada muzej) Kao ruski zarobljenik javlja se kao dobrovoljac u Jugoslovensku diviziju. Po završetku Prvog svetskog rata vraća se u Cazin gde se uključuje u poli­ tički život, u Jugoslovensku muslimansku organizaciju i kao aktivan i popula­ ran član JMO kandiduje se i biva biran za poslanika u Skupštinu Jugoslavije ispred birača iz sreza Cazin. Za Nuriju Pozderca glasali su i Muslimani, i Srbi, i Hrvati. U Skupštini se borio za prava najugroženijih. Okupacijom Jugoslavije jedan je od retkih mu­ slimanskih političara koji se suprotstavio fašističkom teroru ustaške NDH sa Antom Pavelićem na čelu. Odbio je saradnju sa ustašama na planu uništenja srpskog, jevrejskog i romskog življa. Pomogao je, koliko je mogao, u spasavanju srpskog naroda u toku ustaških pokolja srpskog stanovništva. Na poziv KPJ i druga Tita (1942) prihvatio je aktivnu saradnju u NOP-u. Učestvovao je na Prvom zasedanju AVNOJ-a gde je bio izabran za jednog od potpredsednika Izvršnog odbora AVNOJ-a Tokom Pete neprijateljske ofanzive, 8. juna 1943, bio je ranjen. Od posledica ranjavanja umro je 12. juna 1943. godine na Dragoš sedlu (uz- višenje na desnoj obali reke Sutjeske, Tjentište) gde je i sahranjen. Huška Miljković Od popularnog radničkog aktiviste i starog komuniste do prevrtljivca u ratu Rođen je 1905. godine u selu Trn kod Velike Kladuše. Po zanimanju zem­ ljoradnik, povremeno šumarski, zidarski radnik i sitan trgovac. Pred Drugi svetski rat uključio se u radnički pokret i kao dobar politički aktivista postao je popularan kod radnika i primljen u KPJ, a 1941. biran je u partijsko ruko­ vodstvo. U toku Drugog svetskog rata bio je član Okružnog komiteta KPJ za

295 Karlovac. Juna i jula 1941. aktivno radi na pripremi naroda za ustanak sa drugovima Milanom Pilipovi- ćem, Tonetom Hrovatom i Milom Dejanovićem. Od­ lazi u sela Cazinske krajine, Korduna i Banije, saopštava Srbima šta im ustaše spremaju, govori o po­ trebi da se pripremaju za ustanak protiv ustaške vlasti. Kada su počeli ustaški pokolji na Srbima lično je išao u Bihać da sazna šta ustaše rade sa odvedenim lju­ dima kojima su govorili da idu na rad. Posle posete Bihaću, krajem jula 1941, došao je u selo Gata sa užasnim vestima o masovnom masakru na Gara­ vicama. Nažalost, mnogi nisu poverovali njegovoj priči. Huška je i sam, krajem jula 1941, bio prisutan na jednom zboru Srba gde su komunisti govorili o pro­ glasu CKJ da se narod diže na ustanak. Ovaj zbor su izdali Srbi Petina Vergaš i Rade Maćešić. Ustaše i žan- darmi su tada uhvatili Toneta Hrovata i Milu Deja- novića sa desetak prisutnih seljaka. Huška je tada uspeo da pobegne ustašama. Huška Miljković, Pri posetama srpskim selima Huška je hrabrio lju­ kontraverzna ličnost de i podsticao ih da se spremaju za ustanak govoreći Cazinske krajine: 1941. da će Rusija brzo pobediti Nemce, a on je šaleći se go­ komunista,organizator vorio: „Kuda Huška truska, biće zemlja Ruska“. ustanka, potom domobran, organizator i komandant Posle oslobođenja Bihaća, Cazina, Krupe i Kladu­ Muslimanske milicije še i stvaranja Bihaćke republike, novembra 1942. go­ i veliki musliman, da bi dine, Huška je bio postavljen na dužnost komandanta potom postao i komandant mesta u Velikoj Kladuši, a biran je i u partijsko ruko­ nske operativne grupe u NOV. vodstvo. Kao visoka vlast u Kladuši, on je pohvatao neke us­ taše, zločince i na svoj način ih kažnjavao. Zbog samovolje bio je optužen kod viših partijskih i vojnih vlasti zbog čega je partijski bio kažnjen. Čekale su ga i vojničke kazne što je izostalo zbog Četvrte neprijateljske ofanzive. Posle Prvog zasedanja AVNOJ-a, 26.11.1942. godine, Huška je bio vrlo neza­ dovoljan i ljut zato što je Nurija Pozderac izabran da predstavlja Muslimane na zasedanju AVNOJ-a. Smatrao je daje on trebao da predstavlja muslimanski narod. Prilikom povlačenja iz Velike Kladuše sa četom partizana ispred Nemaca i us­ taša, Huška sa pripadnicima Komande mesta Velika Kladuša ulazi u sastav pod­ ručnog bataljona Bihać i postaje zamenik komandanta bataljona Saje Grbića. U toku ofanzive bataljon se povlačio pred mnogo nadmoćnijim neprijateljem, što je Huski dalo ideju da se treba predati Nemcima, pa je u februaru 1943. oku­ pio dvadesetak zemljaka i prešao na stranu Nemaca. Zatim se, posle kraćeg vre­ mena, našao u Velikoj Kladuši i sa grupom dezertera iz Područnog bataljona Bihać predao se domobranskom pukovniku i ostao u domobranima kraće vreme. U proleće 1943. radio je na formiranju muslimanske milicije, okupljao is­ tomišljenike pod parolom „S Alahom za Din“. Tako odjednom skromni komu­ nista - ateista, postaje veliki muslimanski „vernik“.

296 U svoju miliciju mobilise seljake Cazinske krajine, ali prima i dezertere par­ tizane, domobrane, ustaše i one iz nemačkih jedinica, handžar divizije, itd. Za samo dva-tri meseca, u proleće i leto 1943, uspeo je da okupi oko 3000 boraca, formira 11 bataljona koji su uglavnom vezani za sela iz kojih su borci. Milicija se hranila slično kako su se hraniili i partizani. Bogatiji seljaci bili su obavezni da daju više za vojsku. Vojska, milicija i narod su slušah Huskina naređenja, tako kad je on odlučio da se pruži snažan orpor u borbu se uklju­ čivalo sve za borbu sposobno stanovništvo. Partizani su u nekoliko pokušaja da razbiju Huskinu miliciju doživeli neuspeh i imali ozbiljne gubitke. On nije dozvoljavao ni ustašama i domobranima da slobod­ no upadaju i kreću se po njegovoj teritoriji. Za svaki prolaz kroz Cazinsku krajinu svi su od Huske tražili dozvolu i obično su je dobijali uz dogovorene uslove i nadokna­ de, najčešće je to bilo oružje i municija, kao i druga ratna oprema i potrebe. Krajem 1943. desile su se velike promene vojno-političke situacije, kapitu­ lacija Italije, sve veće pobede NOVJ u zemlji i napredovanje Crvene armije na istoku. To je nateralo Husku da razmišlja o konačnom završetku rata. Počeo je misliti šta će biti sa Muslimanima Cazinske krajine koji, kao sluge ustaš- ko-fašističke države NDH, počiniše zločin nevinom srpskom stanovništvu u le­ to 1941. i proleće 1942. godine. Novembra 1943. je uspostavio vezu sa starim ratnim drugovima iz 1941. i 1942. godine, a imao je dosta poznatih u kordunaškim partizanima. Jedan od njih bio je i Jovica Lončar u to vreme član Štaba Četvrtog korpusa NOVH. Ustanovljen je kontakt sa Jovicom i počeli su razgovori. Huška je postavljao mnoge zahteve i učene i posle nekoliko razgovora sa Jovicom, ali i sa drugim rukovodiocima KPJ, došlo je do sporazuma - pristao je da se vrati partizani­ ma i to pod komandu Četvrtog korpusa NOVH. Sredinom januara 1944. sa nekoliko komandanata bataljona, Huška odla­ zi u Štab Četvrtog korpusa NOVJ da bi i zvanično potpisao sporazum o pre­ lasku njegove milicije pod komandu NOV. Međutim, i dalje je održavao vezu sa Nemcima i ustašama, ali je počeo oz­ biljno raditi po naređenjima Štaba Četvrtog korpusa. Nemci su konačno videli da nema ništa od Huskinog povratka na njihovu stranu i rešili su da ga likvidiraju. Za taj zadatak izabrali su bivše ustaše koji su se našli kod Huske. Bajro Baba i Emin Okanović su Husku sačekali u zasedi i ubili. Pokušaj Nemaca i ustaša da povrate Huskinu miliciju pod njihovu koman­ du nije uspeo. Istina, bilo je posle ubistva Huske dezerterstva, čak su i celi ba- taljoni dezertirali, ali je većina, formirana u brigade, ostala da na strani partizana hrabro vodi pobedničku borbu do kraja rata. Vasilj Božić Crni Hrabri borac i partizanski komandir iz Crnaje Rođen je 1903. godine u selu Crnaja, opština Tržačka Raštela, srez Cazin, Bosna i Hercegovina. Siromašni zemljoradnik sa završenom osnovnom ško­ lom, oženjen. Pred rat je imao desetoro dece i na malo oskudne zemlje teško je prehranjivao brojnu porodicu.

297 Po okupaciji zemlje i uspostavljanjem vlasti NDH procenio je situaciju i odlučio da se ne predaje usta­ šama, a to je savetovao i drugim Crnajčanima. Pozvao je komšije i savetovao da se živi ne predaju, već da se odupru svakom hapšenju i ustaškom nasilju. Njemu je bilo jasno šta se dešava sa onih 26 ljudi koji su do­ brovoljno, na poziv ustaša, 1. avgusta otišli u opštinu odakle su, posle četiri dana maltretiranja u Tržačkim Raštelima, odvedeni u Cazin i tamo, uz mučenja i po- nižavanja, pobijeni. Pozvao je Vasilj svoje komšije da uzmu postojeće vatreno oružja i da se spreme za otpor ustaškom tero­ ru. Pozivao je i one koji imaju nešto od vatenog oruž­ Vasilj Božić, prvoborac iz Crnaje: organizator ja, a momentalno nisu spremni da ga upotrebe da ustanka u Crnaji oružje predaju onima koji su spremni za borbu. U to­ i Kordunskom Ljeskove, ku nekoliko dana okupila se grupa od desetak mešta- prvi komandir Pete čete na sa oružjem, u početku su se zadržavali nedaleko Trećeg bataljona i Druge od svojih kuća, okupljajući se tako u nekoliko ustani- čete Četvrtog bataljona Drugog kordunaškog čkih grupa. Vasilj je tražio da se naoružani okupe na partizanskog odreda jednom mestu kako bi se uspešnije mogli suprotsta­ viti u slučaju napada ustaša. Tako je vremenom došlo do prikupljanja naoružanog ljudstva u centru se­ la. Grupe nenaoružanh organizovano su vršile osmatranje u raznim pravcima i izveštavali Vasilja o opasnostima i ustaškim aktivnostima u susednim musli­ manskim ustaškim selima. Ustaše su nekoliko dana pokušavale da hapse i prisilno vode ljude, ali u to­ me nisu imali mnogo uspeha, iako su strašno mučili i maltretirali žene i decu tražeći da otkriju sakrivene. Oko 10. avgusta prestala je hajka na muškarce, ali Vasilj Božić lažima nije ve- rovao, pa je polovinom avgusta formiran ustanički odred „Crnaja“. Za koman­ dira odreda izabran je Vasilj Nikole Božić, a za njegovog zamenika Milan Mile Božić. Krajem avgusta, saznavši šta se desilo u Vrelu i Osretku, 2. avgusta, Vasilj je sa naoružanim delom odreda prešao preko Korane u Kordunski Ljeskovac. Sa Ljeskovčanima je formirao zajednički gerilski odred „Kordunski Ljeskovac“, a on je ponovo izabran za komandira odreda, da bi polovinom septembra bio formi­ ran i partizanski odred pod rukovodstvom KPJ. Za komandira je po treći put postavljen Vasilj Božić. On je neprestano vodio brigu o narodu iz Crnaje i poma­ gao rezervnom odredu „Crnaja“, te prikupljao podatke preko Milana Božića o aktivnostima ustaša. Poručivao je ustašama da ostave na miru selo Crnaju, tako da to mesto posle 5. avgusta 1941. (pola godine) nije bilo uznemiravano. Tek posle neuspele akcije u Šturliću 3/4 marta 1942. ustaše su uspele da po­ krenu Muslimane u okolnim selima.Tada su mase civila, uz podršku ustaša, upale u Crnaju, Bogovalje, Adžin Potok gde su opljačkali, spalili i poklali sve civile koje su uhvatili. I ovaj put Vasilj je znatno ublažio katastrofu, pošto je dan ranije naredio evakuaciju naroda iz Crnaje u Kordun. Stradali su i bili poklani samo oni ko­

298 ji nisu poslušali njegovo naređenje. Toga dana zaklano je šestero Crnajčana i to: Draga, Sara i Milija Božić, Milić Vasilija i Ana Miljković. Da Vasilj nije na vreme dao naređenje za evakuaciju toga dana bi bilo zaklano na stotine dece i žena. Posle formiranja 2. čete 3. bataljona Drugog KPO, Vasilj je postao koman­ dir Leskovačkog voda 2. čete. Uspešno je vodio jedinicu, ali je imao i protivni­ ka u četi koji su ga želeli smeniti sa dužnosti. Iskoristili su neuspeh u Šturliću optužujući ga da je kriv za pogibiju nekih boraca. Zbog tih optužbi bilo mu je suđeno i da nije imao snažnu podršku naroda, tada bi bio streljan bez obzira na to što nije bio kriv. Ipak su uspeli da ga smene sa dužnosti komandira voda. Kada se saznala prava istina i pravi uzroci smrti Miloša Sekulića, Vasilj je bio rehabilitovan i postavljen na dužnost komandira Rujničkog voda 2. čete 3. ba­ taljona Drugog KPO. Opravdao je poverenje, uspešno komandovao i izvrša­ vao sve postavljene zadatke. Po formiranju Četvrtog bataljona Drugog kordunaškog partizanskog odre­ da za komandira 2. čete postavljen je Vasilj Božić. Četa se krajem juna 1942. na­ lazila na položaju u Rujnici u Bugaru. Početkom juna Vasilj i oficir bezbednosti 4. bataljona Dane Skedžić ispiti­ vali su uzroke i krivce za stradanje Ličkog bataljona u Sadilovcu. Skendžić je od Vasilja tražio da hapsi neke ljude koje je on smatrao da su izdali Lički ba- taljon, što Vasilj nije prihvatio jer je bio siguran da to ti ljudi nisu učinili. Ka­ snije će se pokazati da je Skendžić radio za četnike i pokušavao razbiti četu zbog čega je osuđen i streljan. Vasiljeva 2. četa, polovinom jula 1942, bila je na položajima u Rujnici i Bu­ garu. Nalazila se na glavnom pravcu udara do tada najjače neprijateljske ofan­ zive na sela južnog Korduna, napad se očekivao 18. jula.. Istovremeno, odlučeno je da se narod i vojska povuku na prostor Močila i Zbjega, na slobodnu teritoriju. Ovo naređenje je izdato kasno uveče tako da se najveći deo naroda te noći nije evakuisao, a samim tim nije se ni vojska mo­ gla povući. Sa Vasiljevom četom (nekoliko stotina boraca) našlo se na hiljade dece, že­ na i staraca. Praktično, njegova jedinica se našla u okruženju ali spreman da vrši proboj ustaškog obruča s tim što je postavio obezbeđenje i ostavio prolaz za slobodno izvlačenje izbeglog stanovništva. Međutim, zbog glasina koje je su se širile o neposrednoj blizini ustaša, uspaničeni narod se u međuvremenu raz- bežao po šumi. Neko je, naime, zbog lomljave nekih zaprežnih kola proneo glas da su ustaše upale u zbeg i da kolju sve redom. Tako Vasilj sa svojom jedini­ com, to veće, nije preveo sav narod koga su sledećih dana ustaše masakrirale. Za taj događaj Vasilj je bio ponovo okrivljen i smenjen sa dužnosti komandira čete. Posle smene premešten je u Prvi KPO gde je prilikom napada na voz bio teško ranjen. Lečen je u bolnici na Kordunu, a zatim je prebačen u centralnu bolnicu u Grmeč. Tamo je ostao dok mu rana nije zacelila, do oslobođenja Bi­ haća 1942. godine. Potom je bio postavljen na dužnost obaveštajca za Cazinsku krajinu, a do kraja rata obavljao je razne odgovorne dužnosti. Značajnu pomoć je pružio u toku pregovora sa Huskom Miljkovićem za prelazak Muslimanske milicije na stranu NOB. Takođe, mnogo je doprineo u

299 organizovanju i učvršćenju narodne vlasti u Cazinskoj krajini - te obavljao mnoge važne dužnosti - od sekretara Sreskog komiteta KPJ do predsednika Sreskog suda Cazin. Nažalost, Vasilj je u toj sredini, pored brojnih prijatelja koji su ga cenili i poštovali kao prvoborca i vođu ustanka, imao i mnoge neprijatelje koje je pro­ gonio kao zločince i bivše ustaše. Ovi drugi su činili sve da ga uklone, što im je i uspelo. Umro je u maju 1946. godine (iznenada) sa svega 43 godine živo­ ta. Postoji ne dokazana sumnja da je bio otrovan. Tako je život tog poštenog čoveka, divnog druga i hrabrog borca prekinut, upravo, kad je Vasilj bio na pragu pune pobede. Treba još jednom reči daje na­ rod voleo i cenio Vasilja Božića Crnog.

300 PREGLED PALIH BORACA PO OPŠTINAMA, NACIONALNOJ PRIPADNOSTI 1 GODINI POGIBIJE

GODINA POGIBIJE UKUPAN BROJ NACIONALNA R/B OPŠTINA PALIH BORACA PRIPADNOST 1941 1942 1943 1944 1945 NEPOZ.

SRBA 303 17 58 121 65 33 9 MUSLIMANA 164 1 10 66 40 42 5 1 BIHAĆ E HRVATA 20 1 1 13 5 0 0 OSTALIH 0 0 0 0 0 0 0 SRBA 710 44 86 274 155 58 93 BOSANSKA MUSLIMANA 129 1 4 12 54 I 22 36 KRUPA HRVATA 3 0 0 0 1 1 1 OSTALIH 0 0 0 0 0 0 0 SRBA 437 70 42 126 86 24 89 MUSLIMANA 273 6 9 33 83 70 72 HRVATA 1 0 0 1 0 0 0 OSTALIH 0 0 0 0 0 0 0 SRBA 449 28 57 229 85 L33 17 VELIKA MUSLIMANA 372 4 19 60 171 us 3 4 823 r KLADUSA HRVATA 2 0 1 0 1 0 0 OSTALIH 0 0 0 0 0 0 0 SRBA 1899 159 243 750 391 T 148 208 MUSLIMANA 938 12 42 171 348X_249 116 HRVATA 26 1 2 14 7 1 1 OSTALIH 0 0 0 0 0 0 0

POGINULI BORCI PO NACIONALNOJ PRIPADNOSTI

POGINULI BORCI PO NACIONALNOJ PRIPADNOSTI I GODINI POGIBIJE

301 TREĆI DEO

SPISAK ŽRTAVA RATA 1941 - 1945 A) SPISAK SRPSKIH CIVILNIH ŽRTAVA OPŠTINA BIHAĆ

GRAD BIHAĆ 44 Bursać Stevan Đuja 1911/? 45. Bursać Stevan Lazo 1888/41 1. Anušić Ilija Jovan 1907/41 46. Čavić Stojan Mika 1902/43 2. Anušić Jovan Đuja 1938/41 47. Ćeran Mile Stojan 1902/42 3. Anušić Jovan Mika 1935/42 48. Čermak Dragutin Dragutin 1892/41 4. Babić Ilija Mijat 1905/41 49. Ciganović Tomo Pero 1911/41 5. Babić Ilija Nikola 1912/41 50. Čomić Miloš Smilja 1933/41 6. Babić Jovan Nikola 1910/41 51. Čubrilo Đuro Ilija 1916/41 7. Babić Kojo Nikola 1908/41 52. Čubrilo Ilija Branko 1941/43 8. Babić Marko Janko 1910/41 53. Čubrilo Ilija Milan 1938/43 9. Babić Mitar Stojan 1902/41 54. Ćulibrk Jovo Stana 1937/44 10. Babić Risto Lazar 1892/44 55. Ćurić Simo Vukosava 1912/43 11. Babić Stevan Ilija 1902/41 56. Cvetićanin Mile 1893/41 12. Babić Stojan Petar 1926/42 57. Cvijanović Petar Bogoljub 1911/41 13. Balać Mojsije Jovan 1912/44 58. Cvjetićanin Stojan Milka 1902/42 14. Banjac Stevan Rade 1928/42 59. Damjanović Đuro Vid 1935/43 15. Basara Mirko Štaka 1908/41 60. Delić Mile Mihajlo 1896/41 16. Basarić Božo Janko 1899/41 61. Đerić Mihajlo Branko 1932/43 17. Batos Janko Milan 1927/41 62. Đerić Mihajlo Dušan 1930/43 18. Batos Đuro Đuro 1942/44 63. Đerić Mihajlo Dušanka 1928/43 19. Batos Miladin Đuro 1900/41 64. Đerić Mihajlo Nikola 1936/43 20. Beronja Milan Jovo 1879/41 65. Đerić Mihajlo Rajko 1936/43 21. Bijelić Jovan Dubravka 1918/44 66. Đerić Mihajlo Stevo 1934/43 22. Biljetina Rade Zora 1916/41 67. Đerić Simo Đuja ?/43 23. Bogdanović Milivoje Bogdan 1909/41 68. Đerić Trivun Stanko 1891/41 24. Bokan Jovo Slavko 1925/41 69. Đević Stevo Stevo 1890/41 25. Bolta Đuro Dane 1906/41 70. Đević Stevo Stevo 1922/41 26. Bolta Rade Draginja 1907/41 71. Dobriković Đukan Janko 1880/41 27. Borisavljević Jovo Aleksandar 1923/41 72. Dragišić Jovanka 1928/41 28. Borisavljević Jovo Boško 1914/41 73. Dragišić Zorka 1926/41 29. Borisavljević Jovo Jovan 1916/41 74. Drakulić Đuro Milena 1928/41 30. Borisavljević Risto Jovan 1879/41 75. Drakulić Ilije Luka 1886/41 31. Bošnjak Mile Spasa 1896/41 76. Drakulić Luka Mladen 1927/44 32. Božić Joka 1872/41 77. Drakulić Petar Pero 1924/41 33. Božić Jovan Lazo 1870/41 78. Đukić Ilija Đorđo 1924/41 34. Božić Stojan Soka 1910/44 79. Đukić Ilija Petar 1919/44 35. Brdar Jovo Aleksandar 1925/44 80. Đukić Luka Ilija 1897/41 36. Brdar Jovo Ilija 1919/41 81. Đukić Milan Ljubo 1914/42 37. Brdar Jovo Stevo 1932/41 82. Đumić Mile Milan 1905/41 38. Brkljač Jovan Mile 1877/43 83. Đumić Vid Dušan 1919/41 39. Brkljač Vid Cvjeta 1914/42 84. Đurić Lazar Savo 1924/42 40. Bubalo Trivun Stoja 1872/41 85. Đurić Savo Lazar 1884/42 41. Bubulj Cvijo Milka 1905/41 86. Đurić Savo Mile 1894/42 42. Bursać Đuro Mara 1899/41 87. Đurić Savo Vlado 1880/42 43. Bursać Mihajlo Mihajlo 1890/41 88. Đurica Luka Vukosav 1926/41

305 89. Džakula Dane Stevo 1896/41 137. Kenjalo Jovan Milan 1921/41 90. Džakula Savo Vojislav 1908/42 138. Kenjalo Mikajlo Boško 1923/43 91. Džakula Stevo Mirko 1922/41 139. Kesić Milka 1910/41 92. Egić Bogdan Bođica 1941/42 140. Kljajić Dragan Mileva 1910/43 93. Egić Bogdan Rade 1938/42 141. Kljajić Mile ?/41 94. Fridman Samuilo Jakov 1894/41 142. Kljajić Mile Dete ?/41 95. Fridman Samuilo Karla 1904/42 143. Kljajić Mile Dete ?/41 96. Gaković Dušan 1910/? 144. Kljajić Mile Dete ?/41 97. Galonja Jovo Savo 1920/45 145. Kljajić Mile Dete ?/41 98. Galović Mile Marko 1911/43 146. Kljajić Mile Nikola 1920/41 99. Gašić Đorđe Borislav 1912/43 147. Končar Ilija Sovija 1896/41 100. Gavrilović Jovo Jovo 1906/41 148. Končar Simo Sofija 1895/41 101. Glavanović Jovo Svetozar 1921/41 149. Končar Stojan Dušan 1888/41 102. Glušica Jovo Mile 1894/44 150. Korać Đuro Branislav 1933/43 103. Gojić Bjelovuk Milka 1906/41 151. Korać Đuro Miodrag 1941/43 104. Gojić Savo Dušan 1918/41 152. Korać Đuro Nada 1935/43 105. Grahovac Milan Petar 1920/43 153. Koruga Mitar Branko 1912/41 106. Grbić Stojan Štaka 1890/41 154. Koruga Mitar Stevo 1922/41 107. Grmuša Đuro Uroš 1897/42 155. Kovačević Gavro Slavko 1928/43 108. Grubor Đuro Milan 1884/41 156. Kovačević Marko Bojana 1898/42 109. Grubor Vujadin Mirjana 1930/44 157. Kovačević Pero Vid 1882/43 110. Guteša Đuro Mile 1929/41 158. Kovačević Pero Kajo 1935/45 111. Guteša Jovo Ilija 1925/45 159. Kovačević Rade Trivo 1877/42 112. Guteša Jovo Lazo 1913/41 160. Kovsen Jakov Gracija 1901/42 113. Guteša Lazar Vrčen 1880/42 161. Kovsen Jakov Regina 1900/42 114. Guteša Lazo Jovo 1888/41 162. Kovsen Salamon Jakov 1900/42 115. Ilić Ilija Vojislav 1893/41 163. Kozić Rade Stana 1922/42 116. Ilić Milka 1891/41 164. Kozomorić Đurađ Žarko 1890/41 117. Inđić Jovo Božo 1894/41 165. Kresoja Rade Rade 1919/41 118. Inđić Marko Bude 1908/41 166. Kresoja Vojan Vida 1887/43 119. Ivančević Miloš Đorđe 1923/42 167. Krivokuća Jovan Miloš 1889/41 120. Jakšić Miloš Perka ?/43 168. Kubet Savo Jovo 1880/42 121. Jakšić Petar Cvijo ?/42 169. Kukić Mara 1902/41 122. Janković Pero Nikola 1903/41 170. Kužet Lazo Nedeljko 1926/44 123. Janković Stojan Branko 1896/41 171. Kužet Simo Spajo 1903/41 124. Jelača David Milanka 1938/41 172. Labus Marko Rade 1904/45 125. Jelić Petar 1907/41 173. Lakić Ilija Milan 1909/41 126. Jovanović Pana Vaso 1889/42 174. Lakić Nikola Nikola 1897/41 127. Jurić Mile Mihailo 1912/41 175. Latinović Ilija Joka 1904/44 128. Jurić Mile Milan 1923/41 176. Latinović Milan Ljubica 1914/41 129. Kac Josip Miroslav 1937/43 177. Latinović Milan Milorad 1916/41 130. Kac Josip Vladimir 1941/43 178. Latinović Savo 1899/42 131. Karanović Milka 1878/43 179. Latković Pejo Todor 1906/41 132. Karanović Milo Milka 1894/42 180. Latković Todor Marta 1939/41 133. Karanović Tode Sava 1871/41 181. Latković Todor Mijat 1937/41 134. Kenjalo Đuro Dosta 1868/43 182. Latković Todor Milka 1940/41 135. Kenjalo Đuro Mikajlo 1889/? 183. Latković Todor Pejo 1937/41 136. Kenjalo Jovan Dušan 1915/41 184. Lekić Luka 1880/41

306 185. Lekić Luka Dušan 1903/41 233. Petrović Stanko Simeona 1911/41 186. Lekić Mile Dragan 1907/41 234. Petrović Stanko Stoja 1913/41 187. Lekić Nikola Duško 1921/41 235. Pilipović Dane Ilija 1877/41 188. Lemić Jovo Savo 1919/41 236. Pilipović Nikola Milija 1887/42 189. Ljubičić Smilja 1922/41 237. Polovina lie Mile 1899/41 190. Lončar Jandro 1904/42 238. Polovina Nikola Petar 1916/42 191. Lončar Milena 1903/42 239. Polovina Petar Đuro 1900/41 192. Lukać Pero Branko 1900/43 240. Polovina Stevan Mićo 1883/43 193. Majstorović Božo Nikola 1940/41 241. Polovina Stevan Stevan 1899/43 194. Mandić Dragić Đuro 1920/41 242. Popović Simo Đuro 1903/41 195. Mandić Jovo Mihajlo 1896/41 243. Pribić Pavle Danilo 1907/42 196. Mandić Jovo Veljko 1899/41 244. Prodanović Košta Sredoje 1903/43 197. Mandić Petar Stana 1887/41 245. Protić Đuro Dane 1886/41 198. Manojlović Milan 1881/41 246. Protić Petar Đuja 1899/41 199. Marčetić Stanko Mara 1925/42 247. Rabota Stevo Simo 1901/42 200. Marić Trivun Mika 1884/42 248. Rabota Vlado Luka 1900/41 201. Matić Jovo Mijoljka 1935/44 249. Radaković Bosiljka 1908/43 202. Matić Jovo Ruža 1940/43 250. Radaković Spaso Duško 1938/41 203. Micić Juca Aleksandar 1906/41 251. Radaković Spaso Milan 1940/41 204. Mileusnić Petar Dane 1918/41 252. Radaković Spaso Rajko 1936/41 205. Mileusnić Petar Milan 1925/41 253. Radanović Boško Nedeljko 1940/43 206. Milinković Kojo Milka 1938/43 254. Radanović Košta Boško 1911/41 207. Milinković Kojo Soka 1940/43 255. Radašević Božo Jovo 1918/? 208. Miljković Mihajlo Milovan 1909/41 256. Radašević Milan Božo 1900/41 209. Miljković Todo Stevo 1886/41 257. Radetić Ivan Strahinja 1920/41 210. Mrda Milan 1858/44 258. Radić Stojan Borislava 1921/43 211. Mrda Stojan Rade 1914/41 259. Radić Vučen Stevo 1901/41 212. Mrda Trivun Živko 1922/41 260. Radišić Nikola Mile 1889/41 213. Mudrinić Đuja 1890/41 261. Radmanović Nikola 1880/41 214. Narančić Stojan Dragoljub 1913/41 262. Radmanović Nikola Stojka 1903/41 215. Novaković Đuro Dušan 1921/41 263. Radulović Josip Nenad 1905/41 216. Novaković Mara Mijoljka 1890/43 264. Rajak Jovo Đuro 1920/43 217. Novaković Milena 1910/42 265. Rajak Mile Jovo 1894/41 218. Novaković Milka 1919/41 266. Rajak Petar Stojan 1939/41 219. Novaković Pero Mile 1907/41 267. Rajak Rade Ilija 1889/41 220. Novaković Simo Stojan 1877/41 268. Rajlić Marko Jelka 1908/42 221. Novaković Štaka 1883/44 269. Repajić Milivoje Nedeljko 1928/41 222. Obradović Mile Anđa 1910/42 270. Rodić David 1895/44 223. Orelj Marko Božo 1934/43 271. Rodić Glišo Drago 1920/41 224. Paić Jovo Joca 1904/41 272. Rodić Ilija Miloš 1911/41 225. Panjević Mane Ljuba 1912/42 273. Saleša Đuro Lazo 1941/42 226. Pepić Božo Ilija 1941/41 274. Saleša Đuro Pero 1924/41 227. Pešut Milovan Rade 1907/41 275. Saleša Mile Pero 1922/41 228. Petrović Dušan Stanka 1928/41 276. Saleša Pero Đuro 1904/41 229. Petrović Marija 1891/41 277. Saleša Stevan Mile 1892/41 230. Petrović Mija 1914/41 278. Santrač Milka 1901/44 231. Petrović Stanko Branko 1932/41 279. Šarac Dane Đuro 1891/41 232. Petrović Stanko Dušan 1922/41 280. Savić Mile Milka 1921/41

307 281. SavićMira 1903/41 329. Vančević Milan Dete 1942/43 282. Savić Risto Jovo 1902/41 330. Vančević Milan Dragoljub 1939/43 283. Sepić Marko Mihajlo 1906/41 331. Vančević Milan Dušan 1936/43 284. Sepić Vid Marko 1889/41 332. Vančević Milan Mile 1937/43 285. Šević Lazo ?/41 333. Vančević Milan Rade 1940/43 286. Šević Lazo Smilja 1927/42 334. Vančević Milan Stevo 1941/43 287. Šević Stoja 1900/42 335. Vasić Ljubomir Sofija 1886/44 288. Šević Zora Milkan 1928/42 336. Vein Ilija Milan 1895/42 289. Skendžić Milo Milka 1915/42 337. Vignjević Stojan Milan 1912/41 290. Sokolović Svetozar Vladislav 1942/43 338. Vignjević Stojan Milan 1921/41 291. Sokolović Tode Sofija 1903/43 339. Vladisavljević Vujo Stevo 1907/41 292. Sovilj Đuro Mihajlo 1924/42 340. Vojgić Nikola Marija 1915/41 293. Sovilj Grigaj Milka 1910/44 341. Vojnović Mile Dušan 1908/41 294. Stanarević Smiljana 1905/42 342. Vojnović Sofronije Mihajlo 1913/44 295. Stanković Trade Petar 1911/44 343. Vubulj Mile Ilija 1894/45 296. Starčević Pavle Spaso 1875/41 344. Vujatović Mihajlo Jelena 1937/43 297. Šteta Milan Mila 1905/44 345. Vukić Rade Anka 1916/42 298. Šteta Milan Slado 1889/43 346. Vukmanović Stevo Branko 1901/41 299. Štikalac ĐujaĐuro 1911/43 347. Vuralija Pero Jovo 1876/41 300. Stipić Savo Lazo 1905/41 348. Zec Đura Milan 1902/43 301. Stjepanović Savo Mirko 1919/41 349. Zec Vučen Mile 1932/43 302. Stoisavljević Stevan Milica 1910/41 350. Zec Vučen Nikola 1913/44 303. Stojaković Ilija Štaka 1926/43 351. Zeljković Mile Dušan 1900/41 304. Stojaković Ilija Stoja 1920/43 352. Zeljković Petar Stevanija 1897/41 305. Stojaković Stojan Ilija 1894/42 353. Zivlaković Jovan Dušan 1909/? 306. Stojanović Dragan Braco 1923/42 354. Zorić Božo Tomo 1889/44 307. Stojanović Dragan Jovan 1914/42 355. Zorić Dušan Slobodan 1925/41 308. Stojić Aleksa Stoka 1902/42 356. Zorić Joviša Marija 1918/43 309. Stojić Stevan Mara 1907/43 357. Zorić Marko Mara 1901/41 358. Zorić Marko Mihajlo 1897/41 310. Studen Miloš Mirko 1919/44 359. Zorić Mihajlo Zora 1924/41 311. Stupar Jovo Mika 1877/43 360. Zorić Mile Mileva 1904/43 312. Stupar Pero Gojko 1910/41 361. Zorić Nikola Simo 1883/42 313. Stupar Vaso Dušan 1915/41 362. Zorić Simo Marko 1881/41 314. Stupar Vaso Petar 1913/41 363. Zorić Stoja 1906/44 315. Sučević Milan Stanislava 1918/41 364. Zorić Tomo Olga 1936/43 316. Tepavac Rade Milan 1924/42 365. Zrilić Ilija Ilija 1904/44 317. Tesla Mile Đurađ 1898/41 318. Tomić Jovan 1918/41 319. Trbojević Nikola Jovo 1906/42 BALJEVAC 320. Trbojević Simo Košta 1940/41 1. Gavrilović Stevo Dušan 1921/41 321. Trbojević Simo Milan 1929/41 2. Gavrilović Stevo Milka 1927/42 322. Trbojević Simo Petar 1922/41 3. Gavrilović Stojan Stevo 1898/41 323. Trkulja Mile Milan 1883/41 4. Puhar Mile Dane 1902/41 324. Tupajić Pero Đorđe 1883/41 5. Puhar Mile Stojan 1899/41 325. Uzelac Anđa 1897/45 6. Puhar Mile Stojan 1900/41 326. Uzelac Pane Marko 186941 7. Vasiljević Vujo Stevo 1901/41 327. Vajs Karlo Gerhard 1914/41 8. Vlaisavljević Boja 1870/43 328. Vančević Ilija Milka 1919/43 9. Vlaisavljević Đuro Rade 1898/41

308 10. Vlaisavljević Ilija Mićo 1910/41 22. Bubalo Đurađ Dušan 1900/42 11. Vlaisavljević Milan Mile 1923/41 23. Bubalo Đurađ Mile 1884/41 12. Vlaisavljević Mile Marko 1893/41 24. Bubalo Dušan Mileva 1939/42 13. Vlaisavljević Mile Petar 1901/41 25. Bubalo Dušan Rade 1927/42 14. Vlaisavljević Mile Rade 1892/41 26. Bubalo Dušan Stevo 1929/42 15. Vlaisavljević Petar Ilija 1922/41 27. Bubalo Mile Velemir 1904/43 16. Vlaisavljević Petar Nikola 1914/41 28. Bubalo Pane Soka 1904/42 17. Vlaisavljević Rade Mile 1912/41 29. Čavić Lazo Mara 1880/43 18. Vlaisavljević Vujo Stevo 1901/41 30. Čavić Marko Branko 1920/41 19. Vlaisavljević Vujo Milan 1896/41 31. Čavić Marko Dušan 1917/41 20. Vlaisavljević Žarko Dane 1901/41 32. Čubrilo Ilija Stoja 1904/43 21. Žigić Nikola 1865/41 33. Čubrilo Lazo Bogdan 1909/41 22. Žigić Nikola Božo 1920/41 34. Čubrilo Nikola Janko 1902/41 35. Čubrilo Relja Anđa 1927/42 BREKOVICA 36. Čujić Stevan Gojko 1936/44 37. Čujić Stevan Milka 1933/44 1. Bigić Marko Mara 1936/42 B 38. Čujić Stevan Soka 1939/44 2. Bigić Đorđa Marko 1892 /41 39. Cvijanović Dragić Sata 1878/44 3. Zec Jovan 1883/41 40. Cvijanović Milivoj Ana 1930/42 4. Zec Matijević Marta 1885/41 41. Cvijanović Milivoj Branko 1933/42 5. Zec Mitar 1885/41 42. Cvijanović Milivoj Danica 1929/42 6. Zec Mitar Milan 1911/41 43. Cvijanović Milivoj Jovo 1931/42 7. Zec Mitar Rade 1934/43 44. Cvijanović Milivoj Petar 1932/42 8. Zec Mitar Uroš 1921/41 45. Cvijanović Miloš Ljuba 1903/42 46. Cvjetićanin Ilija Mićo 1912/42 BUGAR 47. Cvjetićanin Mićo Dragan 1939/43 1. Balaban Milan Draga 1939/43 48. Cvjetićanin Mićo Milan 1942/43 2. Balaban Milan Ilija 1934/43 49. Cvjetićanin Mile Kata 1907/43 3. Balaban Petar Milan 1911/41 50. Davidović Ilija Jeka 1900/42 4. Baljak Maleta Sava 1870/42 51. Davidović Rade Jagoda 1893/43 (Da Nije Ime Oca Mileta, Sava ili Savo) 52. Dević Bogdan Milan 1938/42 5. Baljak Vasilj Pero 1872/42 53. Dević Bogdan Mile 1925/? 6. Batinić Đuro Mile 1900/41 54. Dević Bogdan Nikola 1936/42 7. Batinić Mara 1900/42 55. Dević Božidar Dado 1935/42 8. Batinić Petar Maleta 1897/41 56. Dević Božidar Milanko 1933/41 9. Batinić Petar Mile 1890/41 57. Dević Miladin Božidar 1904/41 10. Beuk Dragić Branko ?/43 58. Dmitrović Milan Draga 1937/43 11. Beuk Dušan Rade 1939/42 59. Dmitrović Milan Mileva 1940/43 12. Beuk Iso Mika 1903/43 60. Dmitrović Milan Rade 1943/43 13. Beuk Petar Dragić 1898/43 61. Dmitrović Milan Radojka 1943/43 14. Beuk Petar Lata 1881/42 62. Dmitrović Stojan Milan 1918/44 15. Borić Milovan Ilija 1941/41 63. Dražić Drago Lazo 1889/43 16. Borić Pejo Milan 1904/41 64. Dražić Mane Mile 1942/42 17. Borić Rade Milan 1931/42 Sd 65. Dubajić Ivan Mile 1891/41 18. Borić Rade Zora 1926/44 66. Dubajić Mile Dane 1931/43 19. Botić Rade Zora 1925/44 67. Dubajić Rade Danica 1923/42 20. Brujić Dane Nada 1925/42 68. Dubajić Milka 1900/41 21. Bubalo Danilo Strale 1867/41 69. Dubajić Dragić Jelka 1939/43

309 70. Dubajić Jovan Đorđe 1904/41 118. Ivančević Mika 1875/? 71. Dubajić Milan Luka 1897/41 119. Ivančević Milan Danica 1942/43 72. Dubajić Pilip Mika 1890/41 120. Ivančević Milan Petar 1942/43 73. Dubajić Rade Đurađ 1889/41 121. Ivančević Milan Rade 1939/43 74. Dubajić Sava 1900/41 122. Ivančević Milan Stevan 1938/42 75. Dubajić Simo Anka 1902/43 123. Ivančević Milutin Danica 1938/41 76. Dubajić Stojan Dragić 1891/41 124. Ivančević Milutin Dušanka 1939/41 77. Dubajić Stojan Nikola 1900/41 125. Ivančević Milutin Mile 1937/41 78. Đujić Mane Desanka 1933/42 126. Ivančević Milutin Milica 1935/41 79. Đujić Mane Slavko 1932/42 127. Ivančević Petar Stojan 1903/41 80. Đujić Mane Smilja 1935/42 128. Ivančević Rade 1880/41 81. Đujić Miloš Danica 1914/42 129. Ivančević Rastovac Milka 1901/43 82. Gatalo Blažo Ruža 1917/42 130. Ivančević Sava Stojan 1887/41 83. Gatalo Mane Dušan 1936/42 131. Ivančević Stojan Dušan 1937/43 84. Gatalo Mane Ljubica 1935/42 132. Ivančević Zobenica Miloja 1900/43 85. Gatalo Mane Milanko 1938/42 133. Jakšić Košta Bosiljka 1918/43 86. Gatalo Mane Mile 1937/42 134. Jerković Mile Milka 1902/42 87. Gatalo Mane Nada 1939/42 135. Jović Rade Danica 1914/42 88. Gatalo Mile Mane 1915/42 136. Kesić Dane Ljubica 1925/42 89. Gatalo Miloš Mane 1888/41 137. Kesić Dane Mara 1929/42 90. Graora Dane Draga 1940/43 138. Kesić Dane Milan 1922/42 91. Graora Ivančević Dragica 1906/43 139. Kesić Dane Milka 1923/42 92. Graora Ivančević Sara 1885/43 140. Kesić Dane Petar 1887/41 93. Graora Mane Rade 1908/41 141. Kesić Dane Petar 1927/42 94. Graora Milan Nada 1941/43 142. Kesić Đorđe Stojan 1898/41 95. Graora Mile Jovo 1939/43 143. Kesić Ilija Mile 1910/41 96. Graora Mile Milovan 1932/43 144. Kesić Mile Danica 1923/42 97. Graora Mile Zorka 1937/43 145. Kesić Mile Đuro 1920/42 98. Graora Rade Mane 1942/43 146. Kesić Mile Ilija 1921/42 99. Grgić Dragić Dane 1911/42 147. Kesić Mile Jeka 1928/42 100. Grabić Đuro Danica 1940/43 148. Kesić Mile Luka 1901/41 101. Grabić Đuro Nikola 1928/43 149. Kesić Mile Mara 1919/42 102. Grabić Ilija Draga 1941/43 150. Kesić Mile Milka 1922/42 103. Grabić Lazar Petar 1863/42 151. Kesić Nikola Dragica 1909/42 104. Grabić Lazo Đuro 1900/41 152. Kesić Petar Mika 1925/43 105. Grabić Lazo Milan 1940/42 153. Kesić Stevo Milka 1924/42 106. Grabić Lazo Milka 1938/42 154. Klarić Miloš Sofija 1896/41 107. Inđić Dane Đuro 1899/41 155. Komadina Dušan Svetozar 1940/42 108. Ivančević Dane Dragan 1932/43 156. Komadina Petar Draga 1931/43 109. Ivančević Dane Mileva 1938/43 157. Kosanović Graora Stoja 1880/43 110. Ivančević Dane Milka 1935/43 158. Kosanović Ilija Milovan 1936/44 111. Ivančević Dane Milutin 1941/42 159. Kosanović Ilija Nada 1935/44 112. Ivančević Đuro Melija 1890/42 160. Kosanović Ilija Stevo 1927/42 113. Ivančević Dušan Zorka 1930/43 161. Kosanović Radovan Mane 1910/41 114. Ivančević Graora Mileva 1922/43 162. Kotur Đuro 1900/41 115. Ivančević Jeka 1880/41 163. Kotur Đuro Draga 1925/43 116. Ivančević Mane Dragan 1925/41 164. Kotur Grgić Bika 1900/43 117. Ivančević Mićo Rade 1889/41 165. Kotur Ilije Rade 1903/41

310 166. Kotur Mile 1888/41 214. Paravina Mane Danica 1924/42 167. Kotur Petar 1900/41 215. Paravina Mane Dragić 1907/42 168. Kukić Mile Milka 1898/42 216. Paravina Mane Mihailo 1903/42 169. Kukić Nikola Rade 1895/41 217. Paravina Milanko Dušan 1932/42 170. Kukić Simo Dušan 1934/42 218. Paravina Milanko Gojko 1940/42 171. Kukić Zobenica Marija 1880/43 219. Paravina Milanko Jovan 1927/42 172. Lalić Dane Anđa 1941/41 220. Paravina Milanko Mileva 1925/42 173. Lalić Dane Pane 1937/43 221. Paravina Milanko Milijan 1923/42 174. Lalić Đuro Rade 1873/41 222. Paravina Mile Dušan 1911/41 175. Lalić Ilić Draga 1905/44 223. Paravina Petar Mane 1885/41 176. Lalić Mićo Mile 1885/41 224. Paravina Sara Danica 1916/41 177. Lalić Mićo Pane 1881/41 225. Paravina Stoja Boja 1927/42 178. Lalić Pane Dane 1915/41 226. Pjevač Ilija Luka 1895/43 179. Lalić Pane Petar 1924/41 227. Pjevač Luka Branko 1937/43 180. Lužajić Dane Mićo 1924/41 228. Pjevač Ostoja Danica 1938/42 181. Lužajić Dane Nikola 1920/41 229. Pjevač Ostoja Dragica 1939/44 182. Lužajić Dane Pepo 1905/41 230. Pjevač Ostoja Drago 1939/44 183. Marković Bubalo Desa 1915/42 231. Pjevač Stjevan Rade 1898/? 184. Marković Dane Ljubica 1936/43 232. Pozdan Laze Vojkan 1921/43 185. Marković Dane Mile 1927/42 233. Pozdan Rade Lazo 1890/43 186. Marković Mika 1895/42 234. Poznen Đuran Janja 1867/42 187. Marković Milutin Dušan 1931/42 235. Poznen Đuro 1902/43 188. Marković Milutin Milka 1919/41 236. Poznen Mara 1892/43 189. Marković Momčilo Bogdan 1939/42 237. Prokupović Đuja 1875/41 190. Marković Momčilo Branko 1932/42 238. Prokupović Vučen 1870/41 191. Marković Momčilo Danica 1937/42 239. Radaković Dušan Dragan 1926/42 192. Marković Momčilo Mića 1941/42 240. Radaković Milovan Bika 1935/42 193. Marković Momčilo Soka 1934/42 241. Radaković Milovan Draga 1940/42 194. Marković Rade Mane 1937/42 242. Radaković Milovan Jeka 1938/42 195. Marković Rade Milutin 1890/41 243. Radaković Milovan Mara 1938/42 196. Matijević Mile Kojo 1880/42 244. Radaković Milovan Mileva 1940/42 197. Matijević Nikola Mane 1926/41 245. Radaković Nikola 1870/43 198. Matijević Nikola Štaka 1928/43 246. Radaković Nikola Marija 1880/43 199. Mijatović Marija 1870/42 247. Radaković Stojan Sara 1902/43 200. Miljković Jovo Ana 1914/43 248. Radaković Uroš Milka 1910/42 201. Panjak Đuro Milka 1908/44 249. Radić Vlade Milka 1920/41 202. Panjak Rade Ljubomir 1942/43 250. Radmanović Bogdan 1910/? 203. Panjak Rade Mara 1929/42 251. Radmanović Đurova 1900/42 204. Panjak Rade Mileva 1932/43 252. Radmanović Kata 1870/? 205. Panjak Rade Milica 1931/43 253. Rajak Pero Dara 1927/43 206. Panjak Rade Milka 1930/42 254. Rajak Pero Mane 1921/? 207. Panjak Rade Soka 1933/43 255. Rajak Studen Mika 1880/? 208. Panjević Mile Mara 1915/42 256. Rapaić Ilija Mile 1900/41 209. Paravina Dragić Mane 1932/42 257. Šaša Marko Milka 1901/42 210. Paravina Dragić Milka 1940/42 258. Šević Jovo Petar 1897/41 211. Paravina Đurađ Stojan 1890/42 259. Smiljanić Dragan Milanko 1927/42 212. Paravina Koja Anđa 1890/43 260. Smiljanić Nikola Dragan 1909/41 213. Paravina Maleta Sara 1897/42 261. Smiljanić Pejo Anka 1936/43

311 262. Smiljanić Pejo Jelka 1939/43 3. Ljubojević Todor Lazo 1902/41 263. Smiljanić Pejo Rade 1942/42 4. Mrda Stojana Ilija 1910/41 264. Smiljanić Petar Jela 1927/42 5. Popović Ilija Stevan 1889/41 265. Smiljanić Rade Nikola 1880/43 6. Šašić Stevo Đuro 1932/42 266. Smiljanić Rajak Soka 1909/42 7. Šašić Stevo Milan 1921/41 267. Stanić Dane Mane 1923/41 8. Šašić Luka Vučen 1899/41 268. Stanić Dane Mile 1914/41 9. Tišma Obrada Marko 1870/45 269. Stanić Mile Mića 1941/43 10. Vukadinović Božo Stevo 1900/41 270. Stanić Mile Nikola 1940/42 11. Vukadinović Božo Todor 1909/41 271. Štrbac Kojo Mikailo 1890/42 272. Studen Dragić Draga 1932/43 DONJA GATA 273. Studen Dušan Mile 1942/42 274. Studen Kojo Mihajilo 1890/42 1. Adamović Mile Savo 1909/41 275. Studen Mićo Sata 1888/42 2. Bajić Dušan Božo 1939/43 276. Studen Simo Mane 1889/41 3. Bajić Dušan Dušan 1940/43 277. Studen Simo Rade 1886/41 4. Bajić Ilija Vujo 1876/43 278. Trbojević Nikola Mile 1919/41 5. Bajić Mile Angelina 1904/43 279. Veselica Bogdan Mica 1937/42 6. Bajić Vujo Dušan 1914/41 280. Veselica Bogdan Milenko 1938/42 7. Bandić Ivan Mile 1894/42 281. Veselica Bogdan Milorad 1940/42 8. Basara Janko Božo 1908/41 282. Veselica Branko Danica 1941/42 9. Blanuša Jovo Mile 1920/41 283. Veselica Branko Dragan 1938/43 10. Cimesa Đuko Branko 1939/43 284. Veselica Dragić Mane 1891/41 11. Cimesa Đuko Dušan 1935/43 285. Veselica Mane Lata 1928/41 12. Cimesa Đuko Milija 1943/43 286. Veselica Mane Milka 1909/4 2 13. Cimeša Đuran Mićo 1886/41 287. Veselica Mićo Sata 1907/42 14. Cimeša Jakšić Trivuna 1910/43 288. Veselica Svetozar Branko 1939/43 15. Cimeša Rade Luka 1912/41 289. Veselica Svetozar Ljubica 1942/43 16. Cimeša Trivun Vida 1910/43 290. Veselica Svetozar Milan 1935/41 17. Cvetićanin Ilija Đuja 1916/43 291. Vukelić Kolundžija Mara 1900/43 18. Davidović Aleksa Dušan 1940/42 292. Vukelić Kolundžija Milka 1918/44 19. Davidović Đuro Milan 1893/41 C 293. Vukelić Luka Mane 1907/41 20. Davidović Ilija Vlade 1941/43 294. Zatezalo Paravina Anđa 1895/44 21. Davidović Mane Petar 1917/41 295. Zobenica Jovo Mirko 1922/45 22. Davidović Ostoja Vujo 1862/42 296. Zobenica Mane 1890/41 23. Davidović Vujo Jovan 1888/42 297. Zobenica Mane Sara 1911/43 24. Gluvajić Đure Rade 1902/41 298. Zobenica Mika 1895/? 25. Gluvajić Gavro Nikola 1902/41 299. Zobenica Mile Petar 1884/41 26. Gluvajić Gojko Ljubomir 1940/43 300. Zobenica Mitar Kata 1905/42 27. Gluvajić Jove Ilija 1890/41 301. Zobenica Petar Božo 1920/44 28. Gluvajić Jove Miloš 1892/41 302. Zobenica Relja Mara 1939/42 29. Gluvajić Jovica Mile 1904/43 303. Zobenica Studen Lata 1916/? 30. Gluvajić Jovo Gojko 1910/41 304. Zubović Mile 1916/? 31. Gluvajić Luka Dragutin 1938/42 305. Zubović Save Stojan 1921/? 32. Gluvajić Luka Dušan 1917/41 33. Gluvajić Milan Marija 1941/41 DOBRENICA 34. Gluvajić Milan Milan 1941/41 35. Gluvajić Milan Milica 1937/43 1. Carić Mile Siba 1895/43 36. Gluvajić Mile Dragutin 1904/41 2. Jelača Smilja 1902/42 37. Gluvajić Mile Gojko 1912/41

312 38. Gluvajić Mile Luka 1895/43 86. Končar Rade 1892/42 39. Gluvajić Mile Mane 1910/41 87. Končar Bajić Vida 1905/43 40. Gluvajić Mile Mile 1908/41 88. Končar Đuran Dosta 1886/43 41. Gluvajić Miloš Mirko 1926/42 89. Končar Radonja Ilija 1932/43 42. Gluvajić Savo Gojko 1906/41 90. Končar Radonja Lazo 1924/43 43. Gluvajić Savo Đuro 1904/41 91. Končar Stevan Milija 1937/43 44. Gluvajić Savo Spaso 1888/41 92. Končar Stevan Rade 1917/43 45. Gluvajić Spaso Branko 1924/41 93. Končar Vaso Božo 1900/41 46. Gluvajić Spaso Milan 1911/41 94. Kovačević Lazo Mile 1884/41 47. Gluvajić Trifun Mićo 1881/41 95. Kovačević Rade Danica 1916/43 48. Gluvajić Žigić Savo 1909/43 96. Kovačević Stojan Mara 1940/43 49. Graovac Mile Gligorije 1927/44 97. Kovačević Stojan Rade 1939/43 50. Graovac Mile Stana 1901/43 98. Kovačević Vaja 1880/43 51. Jakšić Cvjete Dete 1941/43 99. Lekić Dragiša 1915/41 52. Jakšić Cvjete Dete 1941/44 100. Lekić Janko Anica 1925/44 53. Jakšić Dušan Ilija 1937/44 101. Lekić Jovo Velimir 1891/41 54. Jakšić Ilić Bosiljka 1916/43 102. Lekić Luka Dušan 1903/41 55. Jakšić Marko Mane 1896/? 103. Lekić Rade Mićo 1901/41 56. Jakšić Milanović Savo 1916/44 104. Lončar Bogunović Cvijeta 1867/43 57. Jakšić Milica 1910/41 105. Lončar Jovo Simo 1877/43 58. Jakšić Mitar Dragić 1912/41 106. Lončar Mara 1914/43 59. Jakšić Nikola Dušan 1911/43 107. Lončar Mile Vojin 1923/43 60. Jakšić Perica Đuro 1924/41 108. Lončar Simo Stojan 1918/41 61. Jakšić Perica Marko 1907/41 109. Lončar Spaso Milan 1903/41 62. Jakšić Petar Cvijo ?/42 110. Lončar Spaso Rajko 1924/43 63. Jakšić Rajak Zorka 1912/44 111. Lončar Stevana Mile 1872/43 64. Jakšić Tode Milan 1924/41 112. Lončar Tanasković Trivuna 1880/43 65. Jakšić Vučen Božo 1913/41 113. Lončar Vasilija 1878/43 66. Jakšić Vučen Stevo 1911/41 114. Mandić Dušan Stana 1939/43 67. Jakšić Vukelić Anđa 1910/43 115. Mandić Jovo Perica 1886/41 68. Jazić Simo Mile 1885/41 116. Mandić Perica Dušan 1910/41 69. Jazić Todor Mile 1887/41 117. Mandić Stevo Ljubica 1892/43 70. Karan Đuro 1880/41 118. Matić Jovan Đuro 1886/41 71. Karan Latinović Mara 1885/41 119. Matić Mile Marta 1871/43 72. Karan Latinović Trivuna 1885/43 120. Matić Simo Milan 1910/41 73. Karan Mile 1885/41 121. Odžić Cvijo Đukan 1920/43 74. Karan Mile Milan 1928/41 122. Odžić Đuro Nikola 1881/43 75. Karan Mile Žarko 1915/41 123. Odžić Knežević Đuja 1910/43 76. Karanović Đuro Đuro 1894/41 124. Odžić Nikola Nikola 1926/45 77. Karanović Mile Žarko 1912/41 125. Pilipović Božo Savo 1893/43 78. Karanović Petar Nikola 1910/43 126. Pilipović Đuro Jovo 1893/41 79. Karanović Žarko Draga 1941/41 127. Pilipović Jovo Mile 1927/41 80. Knežević Dušan Jovo 1924/? 128. Pilipović Nikola Smilja 1940/43 81. Knežević Dušan Nine 1923/41 129. Pilipović Rade 1910/41 82. Knežević Dušan Branko 1913/41 130. Pilipović Simo 1911/41 83. Knežević Jovo Dušan 1891/41 131. Pozdan Ilija Dragan 1927/43 84. Knežević Nikola Niko 1870/41 132. Pozdan Latić Mara 1897/43 85. Knežević Novak Velimir 1936/43 133. Pozdan Mile Milan 1911/45

313 134. Pozdan Vladeta 1907/43 182. Rajak Rade Pane 1934/43 135. Poznan Milan Bosiljka 1932/42 183. Rajak Rade Sofija 1900/43 136. Poznan Milan Dara 1942/42 184. Rajak Rade Vojin 1905/41 137. Poznan Mile Danica 1943/43 185. Rajak Radić 1885/41 138. Puđa Mile Danica 1920/41 K 186. Rajak Radić Ilija 1910/41 139. Radišić Đuro Ruža 1941/43 187. Rajak Savo Petar 1910/41 140. Radišić Kesić Ružica 1902/43 188. Rajak Smilja 1900/43 141. Radišić Košta Milan 1893/43 189. Rajak Spaso Vida 1929/43 142. Radišić Košta Milan 1909/43 190. Rajak Stana 1890/43 143. Radišić Mandić Mika 1923/44 191. Rajak Stojan Ilija 1889/43 144. Radišić Nikola Branko 1936/41 192. Rajak Todor Lazo 1890/41 145. Radišić Nikola Draga 1941/43 193. Rajak Vid Pero 1891/42 146. Radišić Rade Mara 1942/43 194. Rajak Vujo Ilija 1895/41 147. Radišić Varićak Marija 1890/43 195. Rajak Vujo 1890/41 148. Radmanović Ilija Ilija 1907/41 196. Rajak Zec Milka 1913/43 149. Radmanović Ilija Štaka 1939/43 197. Rapajić Đukić Mara 1900/42 150. Radmanović Koja Košta 1882/41 198. Rapajić Ilija 1885/41 151. Radmanović Košta Đuro 1921/41 199. Rapajić Ilije Nikola 1919/41 152. Radmanović Košta Jovo 1922/44 200. Rapajić Ilije Pero 1916/41 153. Radmanović Marko Dmitar 1911/41 201. Rapajić Milica 1850/41 154. Radmanović Mićo Danica 1910/43 202. Rapajić Pape Jovica 1939/41 155. Radmanović Mihajlo Ljubica 1939/43 203. Rapajić Simo Mile 1880/41 156. Radmanović Mile Nikola 1896/41 204. Rapajić Simo Pero 1900/41 157. Radmanović Miloš Danica 1900/43 205. Rodić Mile Lazo 1914/42 158. Radmanović Milovan Dušan 1940/43 206. Rodić Mile Milorad 1923/41 159. Radmanović Pero Mika 1908/43 207. Rodić Petar Mile 1889/41 160. Radmanović Tomo Mihailo 1903/43 208. Šević Jovan Petar 1877/41 161. Radmanović Tomo Mile 1890/41 209. Sovilj Đurađ Mara 1886/43 162. RajakBožo Bosiljka 1940/42 210. Stanišićjeka 1900/43 163. RajakBožo Branko 1935/42 211. Stanišić Mićo Pero 1895/41 164. Rajak Božo Lazo 1937/42 212. Stanišić Pero Grajo 1920/44 165. RajakBožo Dušan 1927/44 213. Sučević Žarko 1910/45 166. Rajak Božo Nikola 1929/43 214. Trgojević Sofija ?/42 167. Rajak Bože Vlado 1923/44 215. Vurdelja Mile Dušan 1909/41 168. Rajak Božo Grbo 1892/41 216. Vurdelja Stana 1895/43 169. Rajak Đuro Mika 1901/43 217. Vurdelja Vida 1895/43 170. Rajak Ilija Pavle 1882/? 218. Zec Luka Ljubo 1892/43 171. Rajak Ivan Petar 1896/41 219. Zec Nikola Milovan 1899/41 172. Rajak Janko Božo 1910/41 220. Zec Stanišić Stoja 1900/43 173. Rajak Jović 1885/41 221. Zec Trivun Jovan 1876/41 174. Rajak Lazo Đuro 1936/43 222. Zorić Bogdan Novak 1920/41 175. Rajak Luka Rade 1914/41 223. Zorić Bogdan Milka 1941/43 176. Rajak Marko Mihailo ?/45 224. Zorić Čubrilo Mika 1885/44 177. Rajak Mile Marija 1896/43 225. Zorić Đurađ Nikola 1901/41 178. Rajak Miloš Lazo 1901/41 226. Zorić Dušan Milijan 1930/42 179. Rajak Petar Stojan 1938/43 227. Zorić Jazić Mara 1863/43 180. Rajak Puđa Sofija 1900/43 228. Zorić Jovo Dušan 1898/42 181. Rajak Rade Mane 1933/43 229. Zorić Mićo Bogdan 1895/41

314 230. Zorić Mićo Rade 1895/41 19. Latinović Pero 1895/43 231. Zorić Mićo Stojan 1932/41 20. Lekić Dragica Dete 1940/43 232. Zorić Petar Vlado 1914/41 21. Lekić Dragica Stanka 1938/43 233. Zorić Petar Stoja 1937/44 22. Lekić Luka 1870/41 234. Zorić Rade Milka 1931/43 23. Lekić Luka Dušan 1903/41 235. Zorić Rade Stoja 1925/43 24. Lekić Mane Dragić 1902/41 236. Zorić Rade Stojan 1922/41 25. Lekić Milan Mićo 1890/41 237. Zorić Trivun Đurađ 1876/41 26. Lekić Milka 1892/43 238. Zorić Trivun Petar 188041 27. Lekić Rajak Jove Anica 1905/43 239. Zorić Vlado Mileva 1941/45 28. Lekić Stevo Nikola 1925/45 240. Zubović Trifun Mara 1906/42 29. Lekić Velimir 1885/41 30. Lekić Vlaisavljević Smilja 1885/43 GOLUBIĆ 31. Lekić Vurdelja J. Trivuna 1880/43 32. Mandić Dragić Đuro 1920/41 1. Kolić Luka Ive 1920/45 33. Mandić Đure Dete 1941/41 2. Mišić Ilija Branko 1929/42 34. Mandić Ilija O. 1907/41 3. Mišić Ilija Dara 1927/42 35. Mandić Jovo Dragić 1890/41 4. Mišić Ilija Ljubomir 1923/42 36. Mandić Jovo Mile 1875/41 5. Mišić Ilija Pavle 1921/41 37. Mandić Jovo Perica 1870/41 6. Mišić Ilija Zora 1925/42 38. Mandić Perica Dušan 1910/41 7. Mišić Jovo Bogdan 1913/41 39. Mandić Perica Mane 1915/41 8. Mišić Jovo Đorđo 1861/41 40. Mandić Rajak J. Ljubica 1880/41 9. Mišić Mihajlo Dušan 1910/41 41. Matić Simo Đuro 1870/41 10. Mišić Mile Risto 1922/42 42. Matić Simo Milan 1914/41 11. Mišić Rade Boško 1922/41 43. Pilipović Jovo Mile 1920/41 12. Mišić Risto Mile 1900/42 44. Pilipović Mile Jovo 1880/41 13. Mišić Stevo Ilija 1895/41 45. Radmanović Ilija Ilija 1908/41 14. Prodanović Jovo Milka 1916/42 46. Radmanović Ilija Nikola 1920/43 15. Stupar Jovo Milka 1907/43 47. Radmanović Kojo Košta 1885/42 48. Radmanović Kojo Spase 1875/41 GORNJA GATA 49. Radmanović Košta Đuro 1917/41 50. Radmanović Košta Jovo 1925/43 1. Blanuša Lakan 1880/41 51. Radmanović Marko Petar 1914/41 2. Basara Joveo Božo 1905/41 52. Radmanović Mihajlo Bogdan 1900/41 3. Basara Spase 1870/41 53. Radmanović Mihajlo Ljubica 1941/42 4. Basara Vlaisavljević Cuka 1907/43 54. Radmanović Milov. Dušan 1941/42 5. Blanuša Anica 1885/43 55. Radmanović Nikola 1885/41 6. Blanuša Dane Nikola 1916/41 7. Blanuša Jovan Mile 1918/43 56. Radmanović Spase Vujo 1922/41 8. Blanuša Lakan Draga 1927/43 57. Radmanović Stev. Đuro 1893/41 9. Blanuša Mandić Sofija 1880/41 58. Radmanović Tomo Mihajlo 1907/43 10. Blanuša Miloš 1870/42 59. Radmanović Tomo Mile 1889/41 11. Gluvajić Jovice Gojko 1900/41 60. Radmanović Vurd. Mika 1908/42 12. Gluvajić Jovice Mile 1895/43 61. Rajak Rade 1917/41 13. Gluvajić Vlais S. Milica 1900/43 62. Rajak Rade Velimir 1940/43 14. Inđić Jovo Božo 1880/41 63. Stjepanović Savo 1880/41 15. Koruga Desnica Lj. Milija 1885/43 64. Stjepanović Savo Branko 1923/41 16. Koruga Jovan Mitar 1865/41 65. Stjepanović Savo Mirko 1919/41 17. Koruga Mitar Branko 1910/41 66. Stjepanović Savo Stana 1927/41 18. Koruga Mitar Stevo 1922/41 67. Trbojević Stevo 1917/41 Bze

315 IZAČIĆ 48. Šuput Nikola Danica 1940/41 49. SušićZeka 1910/43 1. Bjelobaba Dušan Milka 1906/43 50. Zakula Jovan Đuro 1899/41 2. Bjelobaba Geno Mira 1938/42 3. Bjelobaba Geno Zorka 1932/42 JANKOVAC 4. Cvjetićanin Ilija Dušan 1924/41 5. Cvjetićanin Ilija Milan 1918/41 1. Aralica Dane 1923/41 6. Cvjetićanin Ilija Nikola 1921/41 2. Aralica Ilija 1927/41 7. Dojić Jovo Joso 1887/41 3. Aralica Nikola 1896/41 8. Dojić Jovo Milan 1890/41 4. Aralica Nikola Savo 1925/41 9. Dojić Kata 1885/43 5. Aralica Nikole Dete 1926/41 O 10. Dojić Milan Mile 1918/41 6. Aralica Nikole Dete 1927/41 O 11. Dragojević Rade Bogdan 1922/41 7. Aralica Savo Dane 1925/41 O 12. Drakulić Iso Nikola 1916/41 8. Aralica Savo Đuro 1927/41 O 13. Drakulić Jovo Iso 1880/41 9. Ćulibrk Dušan Milena 1937/? 14. Dubajić Dane Haka 1899/42 10. Ćulibrk Dušan Mirko 1938/? 15. Džakula Jovo Đuro 1890/41 11. Ćulibrk Ilije Tode 1880/41 16. Džakula Jovo Dušan 1895/41 12. Ćulibrk Tode Stevo 1900/41 17. Džakula Pera 1899/43 13. Ćulibrk Tode Đurađ 1904/41 18. Džakula Petar Savo 1921/44 14. Ćulibrk Tode Dušan 1910/41 19. Džakula Petar Vlado 1919/41 15. Ćulibrk Tode Mile 1913/41 20. Džokula Dušan Anka 1934/43 16. Cvjetićanin Mile Đuro 1913/41 21. Džokula Dušan Desa 1936/43 17. Cvjetićanin Mile Petar 1922/41 22. Džokula Dušan Đuro 1930/43 18. Cvjetićanin Slavko Dragan 1940/43 23. Džokula Dušan Jovo 1940/43 19. Cvjetićanin Slavko Jovo 1942/43 24. Džokula Dušan Petar 1932/43 20. Cvjetićanin Mile Đuro 1917/41 25. Ivanćević Dušan Ljubica 1927/45 21. Cvjetićanin Mile Perica 1922/41 26. Korda Anđa 1880/43 22. Došen Mileta Đuro 1905/41 27. Korda Ilija Nikola 1892/41 23. Došen Mileta Vujo 1905/41 28. Korda Nikola Nikola 1923/41 24. Došen Trivo 1880/41 29. Kovačević Bogdan Mile 1880/? 25. Drakulić Nikola Đuro 1892/41 30. Njegovan Cede Dete 1939/43 26. Drakulić Nikola Ilija 1894/41 31. Njegovan Čedo Dragan 1937/43 27. Drakulić Nikola Vujo 1890/41 32. Njegovan Čedo Dušan 1935/43 28. Drakulić Vujo Dane 1918/41 33. Njegovan Danica 1920/43 29. Grubiša Perica Mileva 1923/43 34. Njegovan Kata 1880/43 30. Grubiša Petar Mileva ?/44 35. Njegovan Mile 1875/41 31. Ivanćević Đuro Ilija 1910/41 36. Njegovan Mile Čedo 1918/41 32. Ivanćević Ilija Đuro 1896/41 37. Njegovan Mile Milan 1909/41 33. Ivanćević Mile Gojko 1936/43 38. Priča Dara 1910/43 34. Ivanćević Mile Mika 1928/43 39. Priča Petar Branko 1921/41 35. Ivanćević Mile Savo 1933/43 40. Priča Petar Duka 1909/41 36. Ivanćević Savo Mile 1889/41 41. Šorak Dušan Milovan 1910/41 37. Jeremić Đorđe Petar 1925/41 42. Šorak Dušan Petar 1908/41 38. Jeremić Mileva 1929/41 43. Šorak Haj sije Dušan 1885/41 39. Jeremić M. Đuro ?/41 44. Sulić Ramo Jusuf 1913/43 40. Knežević Đorđe Dušan 1913/41 45. Šuput Iso 1908/41 41. Knežević Dušan Mile 41/43 46. Šuput Marija 1910/42 42. Kovačević Ilija Stevan 1891/41 47. Šuput Mile Nikola 1913/41 43. Kovačević Stevo Mile 1916/41

316 44. Matijević Savo Cuka 1884/43 JASIKA 45. Mimić Dmitra Dete 1940/41 46. Mimić Jovica Dmitar 1900/41 1. Bojić Nikola Milan 1922/41 47. Mimić Jovica Mile 1917/41 2. Bjelobaba Đuro 1903/41 48. Mimić Jovica Spase 1900/41 3. Bjelobaba Geno Zorka 1935/43 49. Mimić Spase Nikola 1924/41 4. Bjelobaba Geno 1903/41 50. Mirnić Stevan Dmitar 1906/41 5. Bjelobaba Ilija 1905/41 51. Plećaš Đuro Ljuba 1940/43 6. Bjelobaba Milan 1909/41 7. Bjelobaba Šorak Milka 1909/43 52. Plećaš Mitar Đuro 1915/41 8. Borčić Čolić M. Milka 1880/43 53. Počuča Luka Savo 1876/41 9. Borčić Joso Mićo 1903/41 54. Počuč Jovo Petar 1908/41 10. Borčić Joso Stevo 1875/41 55. Počuč Marko Dušan 1922/41 11. Borčić Mićo Janko 1922/41 56. Počuča Milana Dete 1937/43 12. Borčić Pejo Boško 1924/41 57. Počuča Milana Dete 1940/43 13. Borčić Pejo Ljubica 1936/42 58. Počuča Mile Savo 1936/43 14. Borčić Stevo Branko 1920/41 59. Počuča Mile Trivuna 1938/43 15. Borčić Stevo Đuro 1905/41 60. Počuča Savo Mile 1903/41 16. Borčić Stevo Mirko 1918/41 61. Počuča Savo Milan 1917/41 17. Borčić Stevo Pejo 1903/41 62. Stojanović Dane 1880/41 18. Čanković Ćiro Dane 1875/41 63. Stojanović Petar Đuro 1912/41 19. Čanković Čolić Dj. Sava 1921/43 64. Trebac Marko 1900/41 20. Čanković Dane Ilija 1905/41 65. Trebac Marko Dušan 1926/41 21. Čanković Dane Milovan 1919/41 66. Trtica Petar Đuro 1922/41 22. Čanković Mika 1877/43 67. Trtica Petar Vid 1890/41 23. Čanković Nikola Đuro 1903/41 68. Trtica Vid Ilija 1916/41 24. Čanković Nikola Proko 1924/41 69. Trtica Vid Ilija 1920/41 25. Čanković Nikola Rade 1922/41 70. Vignjević Anica 1880/43 26. Čanković Simo Milan 1903/41 71. Vignjević Bosiljka 1902/43 27. Čanković Simo Spase 1905/41 72. Vignjević Đuro Dane 1931/43 28. Čolić Biga Mara 1890/43 73. Vignjević Đuro Nikola 1929/43 29. Čolić Đure Dane 1917/41 74. Vignjević Gojko Draga 1940/43 30. Čolić Đure Mićo 1919/41 31. Čolić Milentije Đuro 1888/41 75. Vignjević Gojko Stevo 1938/42 32. Čolić Milentije Jovo 1891/41 76. Vignjević Luka Luka 1936/42 33. Čolić Milentije Mile 1885/41 77. Vignjević Luka Petar 1924/42 34. Ivančević Dušan Ljubica 1926/43 78. Vignjević Luka Stana 1934/43 35. Ivančević Milan Evica 1941/42 79. Vignjević Luka Stevo 1921/41 36. Ivančević Vajo Milan 1903/41 80. Vignjević Mićo Božo 1921/41 37. Šorak Ilija 1905/41 81. Vignjević Mićo Dušan 1917/41 38. Šorak Iso 1903/41 82. Vignjević Mićo Lazo 1926/41 39. Šorak Jovo Nikola 1917/41 83. Vignjević Mićo Bogdan 1914/41 40. Šorak Jovo 1880/41 84. Vignjević Mićoojko 1907/41 41. Šorak Milan Jovan 1936/43 85. Vignjević Mile Luka 1900/41 42. Šorak Pejo Rade 1919/41 86. Vignjević Mile Mićo 1892/41 43. Šorak Stojan 1860/41 87. Vignjević Pejo Đuro 1900/41 44. Šorak Stojan Nikola 1903/41 88. Vignjević Pejo 1870/41 45. Šorak Stojan Pejo 1880/41 89. Vignjević Rade Đuro 1900/41 46. Studen Ivančević V.Milka 1900/41 90. Vujatović Stojan Persa 1891/42 47. Studen Mile Mićo 1924/41

317 48. Studen Nikola Mile 1880/41 20. Šorak Nikola Simo 1914/41 49. Studen Nikola Proko 1903/41 21. Stojisavljević Lazo Tomo 1931/43 50. Šuput Luka Danica 1926/43 22. Trikić David Košta 1902/43 51. Šuput Luka Rade 1922/41 52. Šuput Mara 1905/43 LOHOVSKA BRDA 53. Šuput Mićo 1875/41 54. Šuput Mićo Božo 1921/41 1. Blakuša Ilija Dane 1910/41 55. Šuput Mićo Ilija 1919/41 2. Bubulj Nikola Jovo 1922/41 56. Šuput Mićo Petar 1923/41 3. Bubulj Nikola Proko 1924/41 57. Šuput Milan Danica 1929/43 4. Bubulj Simo Nikola 1901/41 58. Šuput Miloš Rajko 1900/41 5. Bubulj Stevan Simo 1882/41 59. Šuput Miloš Luka 1903/41 6. Cvjetnićanin Dmitar Đuro 1910/41 60. Šuput Milovan Proko 1920/? 7. Cvjetićan Đuro Mile 1918/41 61. Šuput Rajko Đuro 1920/41 8. Cvjetićan Đuro Rade 1924/41 62. Šuput Rajko Jelka 1929/43 9. Cvjetićan Ilija Jovo 1865/43 63. Šuput Rajko Soka 1928/43 10. Cvjetićan Mile Jovo 1910/41 64. Šuput Rajko Stevo 1922/41 11. Cvjetićan Petar Mile 1871/41 65. Šuput Stojan Ilija 1940/43 12. Glušica Đuro Petar 1900/41 66. Šuput Stojan Milan 1938/43 13. Glušica Ilija Nikola 1914/41 67. Šuput Tojo Milovan 1900/41 14. Krljić Stanko Soka 1880/41 68. Šuput Tojo Stojan 1903/41 15. Lakić Dane Rade 1925/41 69. Šuput Vida 1903/43 16. Lakić Gavro Rade 1879/41 70. Žunić Milan 1901/41 17. Lakić Jovo Mićo 1936/43 71. Žunić Milan Branko 1929/41 18. Lakić Rade Stevo 1914/41 72. Žunić Milan Dragica 1931/41 19. Lakić Vučen Jovo 1909/41 73. Žunić Milan Mile 1927/41 20. Latković Luka Jovo 1905/41 74. Žunić Smilja 1903/41 21. Maričić Ivan Milan 1911/41 22. Maričić Jovo Vojin 1929/43 KAMENICA 23. Radaković Ivan Boja 1889/43 24. Vlatković Petar Bogdan 1944/44 1. Ačić Jovan Milka 1909/42 25. Vlatko vić Petar Milan 1932/45 2. Cvjetićanin Đuro Bogdan 1920/41 26. Vlatković Petar Petar 1910/41 3. Cvjetićanin Đuro Dane 1915/41 4. Cvjetićanin Đuro Dušan 1923/41 5. Cvjetićanin Đuro Mile 1912/41 LOHOVO 6. Jurić Pere Sin 1920/41 1. Brdar Đuro Petar 1917/41 7. Jurić Pere Sin 1922/41 2. Brdar Ilija 1898/41 8. Jurić Pero 1890/41 3. Brdar Jovan Stojan 1880/41 9. Lakić Ilija Đuro 1902/43 4. Brdar Jovo Mile 1895/41 10. Lakić Ilija Đuro 1930/41 5. Brdar Jovo Stojan 1890/41 11. Lakić Milan 1914/41 6. Brdar Mile Đuro 1902/41 12. Mandić Koje Dete 1935/? 7. Brdar Mile Gajo 1910/41 13. Mandić Kojo 1885/? 8. Brdar Mile Jovanka 1941/41 14. Modrić Đuro Dragan 1910/41 9. Brdar Mile Trivun 1907/41 15. Šobot Dmitar Jovan 1873/43 10. Brdar Petar Branko 1939/43 16. Šobot Đurđe Deva 1875/43 11. Brdar Petar Rade 1936/43 17. Šorak Mane Mile 1902/41 12. Brdar Stojan Jovo 1908/41 18. Šorak Milan 1900/41 13. Brdar Trivun ?/41 19. Šorak Mile 1900/41 14. Brdar Trivun Mile 1895/41

318 15. Brdar Vasilj Ilija 1911/41 63. Petrović Stevan Stevo 1912/41 16. Brdar Vujo Proko 1920/41 64. Petrović Stevan Ilija 1901/41 17. Čanak Mile Nikola 1900/41 65. Pilipović Đuro Vaso 1897/45 18. Čanak Stevo Trivun 1912/41 66. Pilipović Đuro Vaso 1900/45 19. Cvjetićanin Đuro Mićo 1918/41 67. Pilipović Lazo Lazo 1900/41 20. Cvjetićanin Luka 1889/41 68. Pilipović Lazo Mile 1905/41 21. Dizija Perka 1885/43 69. Pilipović Lazo Stevo 1912/41 22. Filipović Stevan Đuro 1875/41 70. Pilipović Mile Nikola 1908/41 23. Grbić Miloš Stevo 1892/41 71. Pilipović Mile Petar 1897/41 24. Grozdanić Aleksa Ilija 1905/41 72. Pilipović Vaso Boško 1922/41 25. Guteša Jovo Mile 1898/41 73. Pišna Kojo Petar 1916/41 26. Jelača Božo Jovan 1889/41 74. Počuča Mile Jovo 1913/41 27. Jelača Božo Jovo 1888/41 75. Počuča Mile Rade 1915/41 28. Jelača Đuro Marko 1924/41 76. Poluč Kojo Košta 1893/41 29. Jelača Ilija 1906/41 77. Poluč Kojo Košta 1897/41 30. Jelača Jandrija Jovo 1914/41 78. Radaković Đukan Evica 1915/41 31. Jelača Jovan Jovan 1910/42 79. Radaković Đuro Gavro 1912/41 32. Jelača Jovo Jovan 1909/41 80. Radaković Gavro Lazo 1891/41 33. Jelača Petar Nikola 1918/41 81. Radaković Jovo Lazo 1921/41 34. Jelača Stevan Lazo 1913/41 82. Radaković Kojo Lazo 1889/41 35. Jelača Stevan Mile 1900/41 83. Radaković Pero Jovo 1896/43 36. Kenjalo Đukan Milka 1920/45 84. Reljić Mile Dušan 1913/41 37. Kenjalo Petar Mirko 1917/41 85. Reljić Nikola Đuja 1909/43 38. Kenjalo Petar Nikola 1906/41 86. Reljić Zuko Nikola 1907/41 39. Klašnja Iso Jovo 1907/41 87. Sadaković Pero Ilija 1897/41 40. Klašnja Mile Iso 1885/41 88. Škorić Jovan 1895/41 41. Lekić Jovo Đuro 1907/41 89. Škorić Jovan Dane 1912/41 42. Lekić Jovo Đuro 1908/41 90. Škorić Jovan Milan 1887/41 43. Lepir Cvijo Anđa 1895/41 91. Šošić Nikola Marko 1905/41 44. Mandić Đurđe Ilija 1911/41 92. Stipić Miladin Đuro 1906/41 45. Marić Mile Branko 1938/44 93. Stipić Miladin Marko 1898/41 46. Medić Marko Jovo 1919/41 94. Stipić Miladin Mile 1902/41 47. Mišić Milka 1901/42 95. Stipić Miladin Petar 1894/41 48. Močešević Srđan Milan 1912/41 96. Stipić Petar Jovo 1921/41 49. Morčić Đuro Dušan 1918/41 97. Stipić Savo Jovo 1905/41 50. Morčić Manojlo Nikola 1902/41 98. Stipić Savo Lazo 1895/41 51. Morić Mile Bogdan 1919/41 99. Stipić Stefan Jovo 1922/41 52. Morlić Manojlo Mile 1903/41 100. Vignjević Marko Nikola 1889/41 53. Nogovica Milan Lazo 1914/41 101. Vignjević Marko Jovo 1887/41 54. Nogovica Milan Luka 1901/41 102. Vignjević Nikola Đuro 1923/41 55. Petrović Gavro Baja 1900/41 103. Vlatković Petar Dušan 1936/44 56. Petrović Miloš Nikola 1912/41 104. Vlatković Petar Zora 1938/44 57. Petrović Pavle Savo 1895/41 105. Zorić Jandro Milan 1900/42 58. Petrović Pavle Dušanka 1925/43 106. Zorić Mićo Mile 1890/41 59. Petrović Pero Gavro 1904/41 107. Zorić Mićo Sava 1890/41 60. Petrović Pero Marko 1901/41 108. Zorić Milan Đuro 1904/45 61. Petrović Pero Pavo 1901/41 109. Zorić Nikola Jela 1923/41 62. Petrović Stevan Đorđe 1900/41 110. Zorić Petar Nikola 1900/41

319 111. Zorić Savo Kojo 1895/41 19. Kesić Ilija Stevo 1920/41 112. Zorić Simo Petar 1873/41 20. Kesić Kenjalo Đuja 1885/43 113. Zorić Soko Lazo 1897/41 21. Kesić Stojan Đuro 1917/41 114. Zorić Stevan Božo 1912/41 22. Kljajić Nikola 1895/41 115. Zorić Stevan Nikola 1915/41 23. Miljković Stevo 1890/41 116. Zorić Stevo Proko 1929/45 24. Šorak Dušan 1880/41 25. Šorak Dušan Milovan 1914/41 MALA PEĆA 26. Šorak Dušan Petar 1913/41 27. Starčević Spase 1880/41 1. Bubalo Jovan Milica 1880/42 28. Trbulin Jovo Božo 1918/41 2. Krnetić Petar 1904/44 29. Trbulin Jovo Mićo 1925/41 3. Mudrić Dušan Danica 1933/41 30. Trbulin Jovo Vlado 1911/41 4. Mudrić Dušan Draga 1937/41 31. Trbulin Jovo 1880/41 5. Mudrić Dušan Ilija 1940/41 32. Vladetić Dušan Lazo 1898/41 6. Mudrić Dušan Ljuba 1934/41 33. Vladetić Milan 1885/41 7. Mudrić Dušan Milan 1928/41 34. Vladetić Stojan 1880/41 8. Mudrić Dušan Miloš 1939/41 35. Vladetić Stojan Mićo 1918/41 9. Mudrić Dušan Petar 1930/41 36. Vladetić Vaso Simo 1898/41 10. Mudrić Dušan Rade 1931/41 MEDJUDRAŽJE SOKOLAC 1. Bjeković Vojin Ljubo 1935/42 1. Kić Milan Nikola 1924/41 2. Kalabić Lazo Nikola 1900/41 2. Brekić Milan Stevan 1920/41 3. Tišma Todor Mara 1888/42 3. Brekić Mile Milan 1894/41 4. Knežević Milan Dane 1903/41 5. Knežević Vujo Jovo 1907/41 TURIJA 6. Knežević Vujo Uroš 1925/41 1. Vujinović Pero Jovo 1912/42 2. Vukadinović Jovo Mara 1936/43 PITOŠTAN 3. Vukadinović Milan Savo 1911/? 4. Vukadinović Savo Rade 1922/42 1. Babić Stojan 1900/41 5. Zec Đukan Milka 1863/43 2. Bibić Dane Milan 1920/41 3. Bibić Dane Soka 1926/43 4. Bibić Ilija Mile 1920/41 VEDRO POLJE 5. Bibić Jandre Đuro 1890/41 1. Bjelić Đuro Soka 1912/42 6. Bibić Jandre Ilija 1885/41 7. Bibić Jeka 1890/43 8. Bibić Lazo Dušan 1911/41 VELIKA GATA 9. Bibić Tribulin Jovo Zorka 1913/45 1. Bigić Mićo Stoja 1902/45 10. Borčić Nikola 1912/41 2. Dubajić Milan Đuro 1888/41 11. Desnica Jove Dete 1929/41 3. Geridijan Obrad Ostoja 1880/42 12. Desnica Jovo Ilija 1918/41 4. Geridijan Ostoja Branko 1922/41 13. Desnica Jovo 1885/41 5. Geridijan Ostoja Čedo 1927/42 14. Došen Miladina Spase 1912/43 6. Geridijan Ostoja Dragoslav 1930/42 15. Drakulić Božo Mićo 1885/41 7. Geridijan Ostoja Obrad 1910/43 16. Kesić Ilija 1885/41 8. Jakšić Cvijo Perica 1943/43 17. Kesić Ilija Ćuro 1924/41 9. Jakšić Dmitar Dragić 1913/41 18. Kesić Ilija Dušan 1917/41 10. Jakšić Dragić Mara 1937/44

320 11. Jakšić Pero Cvijo 1918/42 9. Basara Stevo Anđa 1980/43 12. Jakšić Spase Zorka 1913/44 10. Božičković Iso Mile 1893/41 13. Kesić Dragić Milka 1921/41 11. Božičković Savo 1875/41 14. Kesić Marta 1870/41 12. Božičković Sava 1905/43 15. Končar Stevo Rade 1917/43 13. Božičković Savo Đuro 1920/41 16. Končar Vaso Božo 1893/41 14. Božičković Savo Milan 1906/41 17. Latinović Stevan Stana 1890/43 15. ĆurčićĐuro 1905/41 18. Mandić Savo Ilija 1913/41 16. Cvjetićanin Mićo Sava 1909/41 19. Maričić Pane Janko 1908/44 17. Egić Mane Milena 1925/42 20. Maričić Pane Petar 1906/? 18. Egić Mane Smilja 1927/41 21. Pilipović Ilija Milija 1885/42 19. Forkapić Đuro ? 22. Puđa Mile Danica 1921/41 20. ForkatićMane 1892/41 23. Rajak Jovan 1880/41 21. Forkatić Mane Milan ? 24. Rajak Marko Mile 1904/41 22. Gluvajić Stevan Milica 1908/43 25. Rajak Mile Boja 1935/43 23. Janković Nikola Rade 1917/41 26. Rajak Mile Desa 1937/43 24. Kesić Stojan Đuro 1899/41 27. Rajak Mile Dušan 1941/42 25. Kovačević Mane Mileva 1920/41 28. Rajak Mile Stevo 1917/43 26. Krajinović Đukan Stevan 1906/41 29. Repajić Ilija Nikola 1920/41 27. Kraunović Đukan Božo 1910/41 30. Repajić Ilija Petar 1918/41 28. Kraunović Đukan Božo 1915/41 31. Repajić Nikola Ilija 1895/41 29. Lekić Mile Smiljana 1894/43 32. Repajić Petar Jovica 1940-43 30. Ljuština Marko 1861/41 33. Starčević Pero Branko 1920/43 31. LovrićBajo 1918/41 34. Tintar Rade Mika 1910/41 32. Lovrić Kojo Vajo 1912/41 35. Vurdelja Đuran Stevan 1897/41 33. Lovrić Stojan Mile 1905/41 36. Zec Đuro Velemir 1920/41 34. Lovrić Stojan Stanko 1903/41 37. Zec Ilija Ružica 1890/43 35. Lovrić Vajo Jela 1940/42 38. Zubović Đukan Mara 1910/42 36. Mikić Đurađ 1865/41 37. Mudrić Đuro 1908/41 VIKIĆ 38. Mudrić Mile 1906/41 1. Priča Nikola 1895/41 39. Mudrić Rade 1901/41 2. Priča Rade 1890/41 40. Počučajeka 1912/43 3. Priča Rade Luka 1918/41 41. Potkonjak Damjan Ilija 1898/41 4. Priča Rade Mile 1914/45 42. Potkonjak Damjan Marija 1893/43 5. Priča Soka 1903/43 43. Potkonjak Petar Aleksa 1924/43 6. Radusinović Jovan Milka 1907/42 44. Potkonjak Stevan 1890/41 7. StojanovCedo Boško 1912/42 45. Potkonjak Stevan Stanko 1924/43 46. Potkonjak Stevan Milan ? VRSTA 47. Vlaisavljević Đuro Sava 1900/41 48. Vlaisavljević Jandrija Stevo 1898/41 1. Aralica Dane 1892/41 49. Vlaisavljević Jovo Božo 1909/41 2. Aralica Milovan Arso 1904/41 50. Vlaisavljević Jovo Lazo 1922/41 3. Aralica Rade 1875/41 51. Vlaisavljević Lazo Božo 1913/41 4. Aralica Rade Mićo 1922/41 52. Vlaisavljević Lazo Dragan ? 5. Aralica Rade Mile 1905/41 53. Vlaisavljević Lazo Đuro 1923/41 6. Aralica Rade Petar 1909/41 54. Vlaisavljević Lazo 1870/41 7. Babić Stojan 1870/41 55. Vlaisavljević Lazo Aleksa 1919/41 8. Babić Stojan Perica 1905/41 56. Vlaisavljević Lazo Jovo 1893/41

321 57. Vlaisavljević Lazo Mile 1905/41 22. Kaitez Ilija Desa 1929/41 58. Vlaisavljević Mane Milan 1924/41 23. Kaitez Ivko Đuja 1886/41 59. Vlaisavljević Mara 1905/43 24. Kaitez Jovica Luka 1891/41 60. Vlaisavljević Mile Stevo 1921/41 25. Kaitez Mićo Marija 1909/41 61. Vlaisavljević Milica 1900/45 26. Kaitez Stevo Ilija 1940/41 62. Vlaisavljević Milka 1932/45 27. Kaitez Stevan Branko 1901/41 63. Vlaisavljević Mitar Vajan 1880/41 28. Kaitez Stevan Ilija 1886/41 64. Vlaisavljević Petar 1880/41 29. Kaitez Stevo Đuro 1938/41 65. Vlaisavljević Petar 1900/41 30. Kaitez Stevo Stanko 1936/41 66. Vlaisavljević Petar Branko 1914/41 31. Kenjalo Pero Božo 1924/41 67. Vlaisavljević Petar Dragan 1924/41 32. Kenjalo Vujo Pero 1882/41 68. Vlaisavljević Savo Veljko 1930/44 33. Kesić Dušan Mara 1940/41 69. Vlaisavljević Stanko Stevo 1914/41 34. Kesić Ilija Đuro 1923/41 70. Vlaisavljević Stevan Đuro 1919/41 35. Kesić Ilija Dušan 1920/41 71. Vlaisavljević Stevan Mirko 1922/41 36. Kesić Ilija Stevo 1925/41 72. Vlaisavljević Stevo Mile 1901/41 37. Kesić Todor Ilija 1889/41 73. Vlaisavljević Stevo Savo 1920/41 38. Klašnja Milan 1900/41 74. Vlaisavljević Vajan Ilija 1907/41 39. Kljajić Nikola Orka 1925/42 75. Vlaisavljević Vajan Stevo 1914/41 40. Mandić Pero Anđa 1900/43 41. Marijević Trivo Spaso 1915/45 ZAVALJA 42. Matić Bogdan 1920/41 43. Matijević Jovica Stana 1890/41 1. Brdar Luke Mile 1892/41 44. Matijević Jovo Luka 1909/41 2. Brdar Mile Ilija 1922/41 45. Matijević Jovo Milan 1925/41 3. Findruk Ivan Luka 1882/41 46. Matijević Ljubo Jovo 1910/? 47. Matijević Mihajlo Đuro 1882/41 ZLOPOLJAC 48. Matijević Mihajlo Luka 1905/41 1. Babić Jovo Stojan 1901/41 49. Matijević Mile Luka 1925/41 2. Beronja Pero Božo 1919/? 50. Matijević Nikola Mile 1922/41 3. Beronja Pero 1890/41 51. Matijević Nikola Vinka 1940/41 4. Bibić Ilija Mile 1920/41 52. Matijević Todor Nikola 1900/41 5. Bibić Jovo Zorka 1914/43 53. OvukaLazo 1900/41 6. Bibić Lazo Dušan 1911/41 54. Ovuka Lazo Niko 1918/41 7. Borčić Dane Nikola 1905/41 55. Ovuka Mika 1900/41 8. Bunić Đuro Zorka 1921/44 56. Pekić Mile 1905/43 9. Ćulibrk Mika 1900/41 57. Petrović Stevo Kojo 1910/43 10. Došen Đuro Soka 1880/43 58. Pilipović Đuro Simo 1906/43 11. Došen Stevo Koviljka 1925/44 59. Počuča Božo Stevo 1896/41 12. Drakulić Božo Mile 1888/41 60. Počuča Đuro Đurađ 1909/41 13. Drakulić Dane Dane 1941/42 61. Počuča Đuro Rade 1936/44 14. Drakulić Dane Dragica 1939/? 62. Počuča Đurađ Trivo 1925/41 15. Grbić Stevo 1890/41 63. Počuča Đurađ Trivo 1926/41 16. Grbić Stevo Brato 1925/41 64. Počuča Đuro Đurađ 1890/41 17. Ivančević Stojan Smilja 1906/44 65. Počuča Đuro Luka 1896/44 18. Janković Đuro Deva 1890/41 66. Počuča Đuro Mile 1904/41 19. Kaitez Jovo Luka 1869/41 67. Počuča Jovo Marko 1902/41 20. Kaitez Branko Trivo 1929/45 68. Počuča Luka Drago 1925/41 21. Kaitez Đorđe Mile 1904/44 69. Počuča Luka Đuro 1860/41

322 70. Počuča Marko Jeka 1904/44 99. Sekulić Marija 1890/41 71. Počuča Mile Đorđe 1939/43 100. Sekulić Todo Branko 1934/44 72. Počuča Mile Mićo 1941/43 101. Sekulić Todo Janko 1880/41 73. Počuča Mile Stana 1938/43 102. Sekulić Todo Mileva 1939/43 74. Počuča Dmitar Mile 1876/41 103. Sekulić Vlado Dragan 1941/41 75. Popović Đuro Mira 1932/43 104. Sovilj Dosta 1891/44 76. Popović Đuro Mioljko 1935/43 105. Sovilj Đuro Mihailo 1931/43 77. Popović Luka Milan 1926/41 106. Sovilj Mile Evica 1940/43 78. Popović Luka Nikola 1937/42 107. Sovilj Nikola Milka 1905/43 79. Popović Mićo Milan 1924/41 108. Sovilj Stevan Đuro 1893/41 80. Popović Mićo Milan 1941/43 109. Starčević Jovo Gojko 1911/41 81. Popović Mićo Nevenka 1939/43 110. Starčević Pajo Spase 1896/41 82. Popović Mićo Stevo 1940/43 111. Trbulin Jovo Božo 1919/41 83. Popović Mile Gojko 1908/41 112. Trbulin Jovo Mićo 1923/41 84. Popović Mile Luka 1905/41 113. Trbulin Jovo Vlado 1911/43 85. Popović Mile Mićo 1912/41 114. Trbulin Mile Jovo 1881/41 86. Popović Stevo 1903/41 115. Uzelac Mile Dete 1936/43 87. Popović Todo Mićo 1898/41 116. Uzelac Pavle Mile 1906/41 88. Radaković Jovo Ilinka 1905/43 117. Vladetić Dušan Mile 1898/41 89. Radaković Mile Đuro 1914/41 118. Vladetić Nikola Stoj an 1896/43 90. Radaković Mile Đuro 1925/41 119. Vladetić Simo Đuro 1925/42 91. Radaković Mile Marko 1892/41 120. Vladetić Simo Đuro 1935/44 92. Radaković Milica 1900/43 121. Vladetić Stojan Mile 1917/41 93. Radaković Petar Stana 1923/42 122. Vladetić Vaso Simo 1899/41 94. Radaković Savo Danica 1873/43 123. Vladetić Vaso Simo 1904/41 95. Savić Mile Petar 1940/43 124. Vladetić Vučan Lazo 1891/41 96. Savić Mile Savo 1938/43 125. Zec Stane Marta 1878/41 97. Sekulić Dušan Ilija 1942/43 126. Zorić Jovo Mara 1922/42 98. Sekulić Jovo Mika 1905/43

323 OPŠTINA BOSANSKA KRUPA

BANjANI 44. Grandić Milivoje Đuja 1900/41 45. Ilišević Milan Branko 1923/43 1. Adamović Dušan Ostoja 1932/42 46. Ilišević Mile Branko 1923/42 2. Adamović Đuro Dušan 1910/43 47. Ilišević Mile Rade 1919/41 3. Adamović Lazo Milica 1933/41 48. Ilišević Nikola Mile 1875/43 4. Adamović Nikola Ilija 1900/? 49. Jovčić Gospava 1908/44 5. Adamović Pero Stana 1900/41 50. Karan Nikola Anđa 1887/41 6. Adamović Rade Simo 1941/42 51. Kerkez Lazo Ostoja 1897/41 7. Adamović Stojan Lazo 1890/44 52. Kerkez Stojan Ostoja 1906/42 8. Adamović Trivun Ilija 1888/44 53. Kilibarda Vidak Perko 1900/42 9. Banjac Đuro Mile 1876/41 54. Kljajić Ilija Dragan 1906/43 10. Bašić Dane Dragan 1911/41 55. Kljajić Mićo Dušanka 41/42 11. Bašić Dane Mileva 1920/41 56. Kljajić Mićo Mileva 1925/41 12. Bašić Dane Radojka 1936/41 57. Kljajić Mihailo Dušan 1906/45 13. Bašić Dane Stana 1933/42 58. Kljajić Pero Anica 1908/41 14. Bašić Dragan Gojko 1923/41 59. Kljajić Petar Jovo 1908/42 15. Bašić Dragan Milanko 1937/41 60. Kljajić Petar Stevan 1907/42 16. Bašić Dragutin Ceto 1927/41 61. Krnetić Mile Mladen 1920/41 17. Bašić Jovo Dane 1888/42 62. Landup Mile Ilija 1916/42 18. Bašić Ostoja Jelica 1889/41 63. Landup Ostoja Lazo 1861/41 19. Bokan Mirko Ilinka 1902/43 64. Ličinović Pane Ostoja 1888/41 20. Bokan Rade Ilinka 1900/43 65. Lončina Stojan Mika 1880/43 21. Bomeštar Lazo Ana 1942/43 66. Matijević Mile Draginja 1910/43 22. Bomeštar Stojan Ilija 1887/42 67. Medić Vukosav Anđa 1876/43 23. Bomeštar Stojan Mile 1896/42 68. Milićević Mile Miladin 1900/43 24. Bomeštar Veljko Stevo 1924/? 69. Milićević Nikola Marko 1892/42 25. Bosić Dane Đuro 1912/41 70. Milićević Stevan Mihailo 1914/42 26. Ćeran Pero Nada 1920/42 71. Milinović Mihajlo Stana 1912/41 27. Ćulibrk Stojan Pero 1907/41 72. Milješić Marko Petar ?/41 28. Dakić Blažo Stoja 1880/42 73. Milješić Marko Petar 1886/41 29. Dakić Đuja 1900/42 74. Milješić Stevan Mara 1877/41 30. Dakić Đuro Zorka 1923/43 75. Nikolić Jošilo Gojko 1926/41 31. Dakić Jovo Gajo 1871/41 76. Nikolić Luka Boja 1894/43 32. Dakić Jovo Lazo 1881/43 77. Nikolić Mila Rosa 1932/42 33. Dakić Lazo Marko 1887/43 78. Nikolić Stanko Pavle 1908/41 34. Dakić Mile Darinka 1923/44 79. Nikolić Vasa Mirko 1919/41 35. Dakić Nikola Dragan 1904/45 80. Novaković Nikola Marko 1929/41 36. Dakić Pajo Mileva 1908/42 81. Orozović Stojan Pero 1892/42 37. Dakić Stanko Joka 1895/43 82. Ostojić Stevan Mara 1935/42 38. Drobac Đurađ Ilija 1882/43 83. Panjak Stevan Dmitar 1892/41 39. Drobac Rade Žarko 1929/41 84. Papović Stanko Drago 1935/42 40. Gaković Ilija Anđa 1880/41 85. Popović Petar Vid 1863/43 41. Gaković Nikola Mile 1919/41 86. Popović Vid Nikola 1889/41 42. Gaković Pero Mile 1878/43 87. Priča Jovo Marija 1898/41 43. Gaković Žarko Đuro 1932/43 88. Repija Stojan Anđa 1902/41

324 89. Rodić Petar Draginja 1941//43 18. Latinović Dušan Mara 1918/41 90. Rodić Petar Ruža 1903/41 19. Latinović Pavle Dušan 1910/41 91. Rodić Petar Slavko 1943/43 20. Lončina Rajko Milija 1941/42 92. Santrač Milan Ostoja 1896/41 21. Lončina Sekula Cvijeta 1941/41 93. Santrač Ostoja Đuja 1898/41 22. Lončina Vaso Miloš 1923/45 94. Šibar Stojan Đurađ 1870/42 23. Lovrić Đurađ Milivoj 1882/41 95. Šibar Tomo Marko 1884/42 24. Lovrić Nikola Jovo 1902/41 96. Stojisavljević Ilija Danica 1938/41 25. Lovrić Nikola Stojan 1896/42 97. Stojisavljević Jovo Dragan 1902/41 26. Medić Jovo Nikola 1878/42 98. Stojisavljević Jovo Mile 1899/42 27. Mijić Pero Petra 1893/43 99. Stojisavljević Marko Pero 1889/43 28. Novaković Mile Milka 1910/41 100. Stojisavljević Mladen Cvijeta 1937/41 29. Popović Lazo Milutin 1908/44 101. Stojisavljević Mladen Nevenka 30. Popović Mirko Radojka 1939/42 1940/41 31. Popović Mirko Vida 1938/42 102. Stojisavljević Ostoja Stevan 1889/42 32. Popović Mirko Ljuba 1942/42 103. Stojisavljević Ostoja Jovo 1894/42 33. Popović Mirko Mika 1942/42 104. Stojisavljević Ostoja Pavle 1898/42 34. Popović Vaso Dragica 1934/44 105. Topić Pero Ilija 1890/42 35. Prgomelja Đuja 1915/41 106. Umićević Petar Jovo 1864/41 36. Rašeta M. Rade ?/41 107. Umićević Staniša Stanko 1892/42 37. Stanisavljević Marko Pero 1885/41 108. Umićević Stanko Milan 1925/42 38. Stojisavljević Jovan Sava 1875/41 109. Vajagić Mile Draginja 1890/43 39. Stupar Marko Ostoja 1890/43 110. Vajagić Nikola Spaso 1924/43 40. Stupar Marko Rade 1903/41 111. Vajagić Stanko Miljka 1943/43 41. Stupar Mitar Ilija 1902/43 112. Vajagić Stanko Pero 1941/41 42. Stupar Petar Milica 1886/43 113. Vujić Marko Sava 1907/41 43. Stupar Savo Vaso 1883/42 114. Vujinović Ilija Trivun 1880/41 44. Tatić Dušan Vaso 1905/41 115. Vujinović Ilija Vaso 1882/41 45. Tatić Mila Ilija 1892/42 116. Vujinović Vaso Lazo 1935/42 46. Tatić Rajko Olga 1919/41 47. TodićSimo Petar 1911/41 BAŠTRA 48. Tomčić Nikola Marko 1926/42 49. Vajagić Rajko Desa 1914/41 1. Banić Rade Marko 1923/41 50. Vajagić Vidoje Miloš 1939/41 2. Bašić Marko Mara 1914/41 51. Vajagić Vidoje Mladen 1929/41 3. Bjeloš Jovo Jela 1901/42 52. Vejinović Branko Savka 1939/43 4. Borić Dragan Časlav 1933/41 5. Bundalo Nikola Marija 1898/43 6. Ćeran Jovo Vida 1908/41 BOSANSKA KRUPA 7. Ćulibrkjovo 1892/41 1. Adamović Ilija Jovan 1904/41 8. Ćulibrk Marko Anđa 1909/43 2. Adamović Ilija Milan 1902/41 9. Dakić Draginja ?/1944 Iva 3. Adamović Jošan Deva 1891/43 10. Drljača Jovo Milja 1902/43 4. Adamović Jovo Blažo 1932/43 11. Gaković Tod Ivan 1870/41 5. Adamović Jovo Milka 1930/43 12. Janković Jovan Branko 1911/41 6. Ajduković Rade Mićo 1908/41 13. Janković Ljuban Zorka 1924/42 7. Amčić Đurić Srđan 1906/41 14. Karan Petar Mirko 1912/42 8. Anđić Đurađ Miladin 1902/41 15. Kljajić Jelica 1914/41 9. Aničić Dragan Stana 1935/43 16. Kovačević Cvijo Dušan 1894/41 10. Aničić Dragan Zora 1933/43 17. Kovačević Stevan Stevo 1866/41 11. Aničić Vid Dragan 1907/41

325 12. Arnaut Bogdan 1896/41 60. Ćirić Simo 1900/41 13. Arnaut Bogdan Mileva 1931/41 61. Ćopić Đuro Milan 1941/43 14. Arnaut Bogdan Pero 1936/41 62. Čubrilović Božo Dragan 1930/41 15. Arnaut Bogdan Rada 1934/41 63. Čubrilović Božo Pero 1923/41 16. Arnaut Bogdan Rade 1935/41 64. Čubrilović Ilija Božo 1886/41 17. Arnaut Bogdan Stevo 1940/41 65. Čubrilović Lazar Ilija 1873/41 18. Arnaut Trivo Sava 1900/41 66. Ćuić Branko Rade 1900/41 19. Babić Đuro Bosiljka 1911/41 67. Ćulibrk Ilija Nikola 1911/? 20. Babić Luka Jelica 1876/43 68. Ćulibrk Jovo Ilija 1886/43 21. Babić Nikola 1875/41 69. Ćulibrk Nikola Milica 1919/42 22. Babić Nikola Stevo 1915/41 70. Ćulibrk Ostoja Stoja 1894/42 23. Bajić Staniša Rade ?/41 71. Ćulibrk Petar Mihajlo 1905/45 24. Bajić Staniša Stojan 1906/41 72. Ćulibrk Stana 1880/41 25. Banjac Anđa 1900/41 73. Ćulibrk Stevan Mihajlo 1875/42 26. Banjac Jela 1932/42 74. Ćulibrk Tomo Stoja 1901/41 27. Banjac Tomo Stevo 1897/42 75. Ćulibrk Uroš Mara 1930/42 28. Basarić Filip Branko 1909/42 76. Ćulibrk Vojkan Vaso 1892/42 29. Baserić Božo Janko 1901/41 77. Čulić Todor Živko 1897/41 30. Baserić Savo Olga 1902/43 78. Dakić Blažo Stoja 1885/41 31. Beronja Jovo Mirko 1911/41 79. Dejanović Milka 1875/43 32. Beronja Stojan Lazo 1876/43 80. Đekić Ilija Mira 1942/42 33. Bjeljac Dragan Milan 1936/42 81. Delić Đuro Branko 1935/43 34. Bjeljac Mile Vojin 1920/41 82. Delić Đuro Đuja 1932/43 35. Bjeljac Radonja Dragan 1900/41 83. Delić Đuro Jovo 1940/? 36. Bličarević Niko Bogdan 1910/41 84. Delić Đuro Milan 1925/42 37. Bličarević Nikola Savo 1883/41 85. Delić Đuro Petar 1938/43 38. Bličarević Savo Vasilije 1914/41 86. Delić Dušan Mile 1861/42 39. Boban Stana ?/? 87. Delić Mara 1900/43 40. Bokan Bogdan Đorđo 1939/44 88. Delić Mile Đuro 1893/45 41. Bokan Bogdan Dušanka 1935/42 89. Delić Stevan Stevo 1898/43 42. Bokan Marko Marta 1932/41 90. Desnica Mihajlo Obrad 1888/41 43. Bokan Marko Milanka 1940/42 91. Desnica Obrad Veljko 1907/41 44. Bokan Spase 1911/41 92. Desnica Veljko Milan 1938/41 45. Bokan Spaso Branko 1936/43 93. Desnica Veljko Milka 1936/41 46. Bokan Spaso Milan 1937/43 94. Dobrijević Đurica Veljko 1911/41 47. Bokan Spaso Mirko 1939/? 95. Dobrijević Veljko Branko 1922/41 48. Bokan Vido Bogdan 1904/41 96. Dobriković Đuro Stojan 1901/41 49. Bokan Vido Mile 1908/41 97. Dobrojević Đurica Sava 1893/41 50. Božičić Stojan Ilija 1904/41 98. Dobrojević Savo Boško 1925/41 51. Brkljač Ilija Petar 1898/43 99. Dobrojević Savo Đuro 1936/44 52. Budisavljević Spasoje Lazo 1882/41 100. Dobrojević Savo Stojanka 1939/44 53. Bumić Mile Mika 1900/41 101. Đokić Stevo Jovo 1898/43 54. Ćeran Rade Jovo 1862/42 102. Domić Stefan Radojka 1899/44 55. Ćirić Gavro Milan 1908/43 103. Drakula Dane Vida 1928/41 56. Ćirić Ile Toma 1880/41 104. Drakulić Dane Bosa 1934/41 57. Ćirić Lazo Stojan 1912/41 105. Drakulić Dane Draginja 1932/41 58. Ćirić Luka Stevo 1904/41 106. Drakulić Ilija 1902/44 59. Ćirić Savo 1887/41 107. Drakulić Stevan Milan 1898/41 108. Drljača Vlado Mićo 1926/44 156. Jeličić Mile Sava 1930/43 109. Drnjača Petar Rade 1890/41 157. Jerić Milan Stevan 1918/41 110. Dukić DmitarĐorđe 1918/41 158. Jerković Dara 1930/42 111. Đukić Milan Vojislav 1928/45 159. Jerković Mile 1900/41 112. Đukić Pero Branko 1914/41 160. Jerković Mile 1936/42 113. Đukić Pero Milan 1906/41 161. Jerković Mile Branko 1922/41 114. Đukić Pero Trivo 1902/41 162. Jerković Nikola 1938/42 115. Dukić Stevan Milorad 1942/43 163. Jerković Nikola Štaka 1900/41 116. Đukić Trivo Ljuba 1926/44 164. Jovanić Branko Boško 1940/41 117. Đukić Trivo Petar 1896/41 165. Jovanić Branko Radomir 1937/41 118. Đumić Mile Milan 1907/41 166. Jovanić Joja Jovo 1908/41 119. Edelić Dušan Mile 1941/43 167. Jovanić Joja Ljubo 1904/41 120. Edelić Gojko Milan 1940/43 168. Jovanić Joja Slavko 1939/41 121. Edelić Gojko Sveto 1939/43 169. Jovanić Marko Đorđe 1917/41 122. Gajić Milica 1887/43 170. Jovanić Marko Đorđo 1920/41 123. Gaković Jovo Radislav 1927/41 171. Jovanić Marko Milan 1926/41 124. Gaković Jovo Ruža 1924/41 172. Jovanić Nikola Cvjeta 1912/45 125. Gaković Jovo Saveta 1929/41 173. Jovanić Nikola Đuro 1899/41 126. Gaković Jovo Žarko 1926/41 174. Jovanić Stevo Mara 1891/41 127. Gaković Jovo Živko 1931/41 175. Jovanović Jovo Slobodan 1914/42 128. Gaković Petar Jovo 1882/41 176. Jovanović Milan Jovo 1918/41 129. Gaković Risto Svetozar 1900/41 177. Jovčić Sava 1887/43 130. Gaković Stanko Vukosava 1898/41 178. Jovičić Smilja 1916/41 131. Geridijan Mile Marija 1880/42 179. Kac Leposava 1912/43 132. Grbić Jure Dragan 1900/41 180. Kačavenda Bogdan Duško 1940/41 133. Grbić Mile Lazo 1870/43 181. Kačavenda Ilija Bogdan 1888/41 134. Grbić Mile Milan 1941/44 182. Kačavenda Ilija Dušan 1903/41 135. Grubor Stole Anđa 1900/41 183. Kalember Mile Miloš 1910/43 136. Gulan Dane 1911/41 184. Kalember Miloš Mara 1934/41 137. Gulan Dane 1916/41 185. Kaluđerović Jovo Vaso 1880/41 138. Gulan Dano Simo 1896/41 186. Kamenko Božo Mane 1880/41 139. Gulan Đuro Živko 1902/41 187. Kamenko Mane Dušan 1908/41 140. Gulan Đuro Bogdan 1901/41 188. Kamenko Mani Ljubo 1914/41 141. Gulan Miloš Marica 1939/42 189. Kantar Danica 1900/42 142. Gulan Rade Branko 1905/43 190. Keča Dane Jovo 1902/43 143. Gulan Stojan Miloš 1902/41 191. Kecman Ilija 1900/41 144. Hinić Rade Ljubomir 1912/41 192. Kesić Pavle Petar 1921/44 145. Hinić Rade Spase 1902/41 193. Kljajić Nikola Milić 1892/41 146. Jakšić Pero 1894/41 194. Kljajić Petar Gojko 1914/41 147. Japundža Mile Draginja 1920/41 195. Kljajić Simo Veljko 1916/41 148. Jarić Ćiro Nikola 1888/41 196. Kljajić Stevan Obrad 1886/41 149. Jarić Pero Milan 1886/41 197. Knežević Gobra Grujo 1913/41 150. Jelača David Bosa 1928/41 198. Knežević Grujo Borko 1941/43 151. Jelača Petar David 1905/41 199. Knežević Pero Rade 1894/41 152. Jelača Trivo Jela 1907//41 200. Knežević Petar Rade 1894/41 153. Jeličić Mile Ljubica 1932/43 201. Knežević Rade Jovo 1929/41 154. Jeličić Mile Marija 1854/41 202. Knežević Savo Mika 1898/43 155. Jeličić Mile Milkica 1934/43 203. Kokić Deva 1890/41 204. Kokić Ud. Stevo Deva 1897/41 252. Medić Stevan Pavle 1886/41 205. Končar Mane Mile 1926/41 253. Medić Teodor David 1891/41 206. Kondić Ljubo Koviljka 1919/41 254. Micaljević Jefta Milan 1885/41 207. Kordić Mika 1901/41 255. Mijatović Petar Bogdan 1921/41 208. Kordić Milan Dragan 1920/41 256. Mijić Lazo Gojko 1908/41 209. Kovačević Đuro Dojčin 1894/41 257. Mijić Lazo Gojko 1915/41 210. Kovačević Đuro Đoko 1942/44 258. Mijić Lazo Rade 1918/41 211. Kovačević Trivuna 1886/43 259. Mijić Lazo Sava 1940/41 212. Krajinović Mile Vid 1894/41 260. Mijić Laza Vaso 1896/41 213. Krajinović Vid Petar 1920/41 261. Mijić Marko Mile 1901/? 214. Krajinović Vid Živka 1923/43 262. Mijić Mile Marko 1936/42 215. Kresoja Vujo Mara 1890/43 263. Mijić Milić Petar 1881/41 216. Kukić Ilija Milka 1921/41 264. Mijić Nikola Mile 1901/41 217. Kukić Spasoje Ilija 1900/41 265. Mijić Nikola Rade 1920/41 218. Lepoja Trivo Miloš 1910/42 266. Mijić Nikola Radoslav 1919/41 219. Ljepoja Obrad Veljko 1892/41 267. Mijić Vaso Milka 1928/43 220. Ljepoja Ostoja Lazo 1894/41 268. Mikić Nikola Petra 1891/41 221. Lujinović Lazo Branko 1939/43 269. Milanović Dane Mane 1914/41 222. Lujinović Lazo Đuro 1937/43 270. Milanović Spasoje Stanko 1862/41 223. Lujinović Risto Lazo 1894/42 271. Milašević Stojan Nikola 1887/41 224. Lukić Čira Bogdan 1900/43 272. Milašinović Nikola Simo 1903/41 225. Lukić Zeko Mika 1882/41 273. Milašinović Stojan Marko 1884/41 226. Majkić Đoko 1886/41 274. Miletić Ilija Svetozar 1914/42 227. Majkić Đoko Đorđe 1889/42 275. Milićević Jovo Mara 1892/42 228. Majkić Đoko Dragan 1911/41 276. Miljuš Dane Savan 1943/43 229. Majkić Đuro Đorđe 1885/42 277. Milošević Stanko Rade 1902/41 230. Maksić Đuro Petar 1920/41 278. Mišković Vid Živana 1924/44 231. Maksić Lazo Đuro 1872/42 279. Mlađenović Dušan Drago 1921/41 232. Malinić Stojan Dušanka 1923/44 280. Mlađenović Simo Đuro 1895/41 233. Malinić Stole Stojan 1894/41 281. Modrinić Stojan Jovo 1900/41 234. Mandić Drago Branko 1935/43 282. Mrda Rade Stoja 1928/44 235. Mandić Drago Mićo 1938/43 283. Mrota Marko Marija 1895/43 236. Mandić Drago Rajko 1942/43 284. Mudrinić Stevan 1895/41 237. Mandić Jova Mile 1910/43 285. Mudrinić Stojan Dane 1896/41 238. Mandić Jovan Štaka 1888/41 286. Mudrinić Vidoje Milanko 1940/43 239. Mandić Pero Đuja 1905/41 287. Mugić Gojko Bosiljka 1925/43 240. Mandić Simo Dušanka 1939/42 288. Mugić Pero Gojko 1897/43 241. Marčeta Mile Branko 1938/43 289. Mulan Rade Bogdan 1909/42 242. Marijanović Lazo Vlade 1894/41 290. Mulan Rade Božo 1907/44 243. Marjanović Branko Slavko 1938/43 291. Nekmarević Marija 1893/43 244. Marjanović Nikola Zorica 1924/43 292. Nikolić Aleksa Svetozar 1898/41 245. Matijaš Vojislav Đorđe 1921/41 293. Nikolić Mile 1896/41 246. Medić Đuro Petar 1886/41 294. Novaković Kojo Bosiljka 1940/41 247. Medić Ilija Mika 1888/41 295. Novaković Kojo Branko 1937/43 248. Medić Lazo Mika 1890/41 296. Novaković Kojo Mileva 1931/43 249. Medić Ostoja Stana 1920/41 297. Novaković Mile Božo 1901/41 250. Medić Ostoja Stanko 1922/41 298. Novaković Mile Miloš 1906/41 251. Medić Paja Ostoja 1902/41 299. Novaković Mile Savka 1904/41 300. Novaković Mitar Andrija 1907/43 348. Santrač Anđa Janja 1935/41 301. Novaković Nikola Pero 1916/41 349. Santrač Đuro Milan 1914/41 302. Orelj Iso Rajko 1941/? 350. Santrač Marko Anđa 1927/41 303. Petković Dane Marko 1928/41 351. Santrač Rade Mika 1921/41 304. Petković Dane Stevan 1918/41 352. Šarac Jovo Milka 1897/42 305. Petković Dane Žarko 1923/41 353. Šarac Marko Ljuba 1922/41 306. Petković Milan Dušanka 1919/41 354. Šarac Mile Branko 1894/41 307. Petrović Pero 1895/41 355. Šarac Pero Marko 1891/41 308. Pilipović Jovan Veljko 1910/41 356. Šarac Stevan Bosiljka 1924/41 309. Popović Đuja 1902/43 357. Šarac Stevan Cvjeta 1900/41 310. Popović Đuro Milka 1933/41 358. Šarac Stevan Mara 1920/41 311. Popović Đuro Slavka 1935/41 359. Šarac Stevan Milka 1916/41 312. Popović Petar Sava 1912/41 360. Sariđić Sulejman Midhat 1916/42 313. Popović Simo Đuro 1908/41 361. Savić Jovan Milan 1919/44 314. Popović Stevan Mika 1880/41 362. Šekerović Jovan 1899/41 315. Predojević Dušan Jovo 1924/42 363. Sekulić Marko Lazo 1898/41 316. Predojević Ilija Dušan 1885/41 364. Sekulić Marko Miloš 1906/41 317. Prgomelja Mioljka 1915/41 365. Sekulić Miloš Ilija 1934/43 318. Purar Jovo Nenad 1922/43 366. Sekulić Miloš Milan 1941/43 319. Radaković Dane Pero 1888/41 367. Sekulić Miloš Milka 1936/43 320. Radaković Mara 1900/43 368. Sekulić Miloš Nikola 1932/43 321. Radaković Mile Dušan 1909/41 369. Senić Mile Živko 1904/41 322. Radaković Nikola Gavro 1909/41 370. Škorić Branko Mićo 1939/42 323. Radaković Staniša Bosiljka 1934/43 371. Škorić Branko Milka 1940/42 324. Radenović Ilija Đorđo 1923/41 372. Škorić Dušan Đuja 1940/43 325. Radenović Ilija Drago 1925/41 373. Škorić Dušan Slavko 1938/43 326. Radenović Ilija Dušan 1919/41 374. Škorić Dušan Živko 1936/43 327. Radenović Mile Ilija 1887/41 375. Škorić Mićo 1842/41 328. Radenović Mile Pero 1882/41 376. Škorić Mićo Mihajlo 1888/41 329. Radenović Nikola 1907/42 377. Škorić Mihajlo Rade 1920/41 330. Radenović Pero Nikola 1905/41 378. Škorić Mile Danica 1937/43 331. Radić Ilija Uroš 1919/42 379. Škorić Mile Đuja 1893/41 332. Radić Trivo Stoja 1916/41 380. Škorić Mile Milan 1939/43 333. Rakić Mile 1883/44 381. Škorić Mile Vukica 1931/43 334. Ristić Aleksa Ljubomir 1911/41 382. Škorić Nikola Dušan 1906/41 335. Rodić Branko Nevenka 1928/43 383. Škorić Nikola Mile 1902/41 336. Rodić Đuro Rade 1902/41 384. Škorić Nikola Sava 1910/43 337. Rodić Gojko Slavko 1937/43 385. Škrbić Đorđe Nikola 1913/41 338. Rodić Lazo 1889/44 386. Škrbić Ilija Gojko 1911/41 339. Rodić Miladin Bosa 1939/43 387. Slavulj Luka Bogdan 1920/41 340. Rodić Miladin Boško 1934/43 388. Slavulj Luka Svetozar 1915/41 341. Rodić Simo Gojko 1900/41 389. Smiljanić Ilija Ilija 1903/41 342. Rodić Stevan Vojislav 1900/41 390. Smiljanić Ilija Veljko 1912/41 343. Rodić Stevo Branko 1908/41 391. Smiljanić Ilija Veljko 1921/41 344. Rodić Vid Milica 1924/43 392. Smiljanić Lazo Ilija 1896/41 345. Rokvić Bika 1924/41 393. Smiljanić Pavle Velimir 1908/41 346. Rokvić Dragojla 1915/42 394. Stanković Mihajlo Branko 1935/44 347. Ružić Ilija Ilija 1896/42 395. Stanković Mihajlo Mileva 1920/44 396. Stanković Mihajlo Savka 1939/44 444. Vejnović Lazo 1893/41 397. Stanković Stevan Mihajlo 1914/44 445. Vignjević Mile Branko 1910/42 398. Stanković Sveto Đuja 1940/44 446. Viković Nikola 1912/44 399. Stojaković Košta Milka 1938/43 447. Vlajisavljević Jovo Milorad 1916/41 400. Stojković Branko Jovo 1933/42 448. Vlajisavljević Stevo Jovo 1890/41 401. Štrbac Đuja 1880/41 449. Vojinović Đuro Petar 1922/42 402. Štrbac Gajo Trifun 1882/42 450. Vučenović Stevan Sara 1910/45 403. Štrbac Lazar Ljubomir 1919/41 451. Vukmanović Milan Lazar 1875/41 404. Štrbac Nikola Stana 1876/41 452. Zarić Jovo Bogdan 1932/44 405. Štrbac Pero Lazar 1872/41 453. Zarić Jovo Dušan 1930/44 406. Štrbac Stana 1873/43 454. Zarić Jovo Mara 1928/44 407. Štrbac Vid Milan 1941/43 455. Zarić Jovo Mile 1934/44 408. Studen Hade Rada 1942/43 456. Zarić Jovo Nikola 1936/44 409. Stupar Božo Simo 1907/43 457. Zarić Trifun Rade 1897/41 410. Stupar Perica Blažo 1906/41 458. Zarić Trivun Jovo 1905/44 411. Stupar Savo Joka 1890/43 459. Zarić Trivun Mile 1888/41 412. Svetlica Mihajlo Milica 1926/43 460. Zec Đuro Stevo 1922/41 413. Tankosić Đurađ Mara 1905/41 461. Zeljković Nikola Radovan 1903/42 414. Tankosić Lazo Anđa 1920/41 462. Zeljković Pero Branko 1916/41 415. Tankosić Lazo Bosa 1935/41 463. Zeljković Pero Vukica 1911/41 416. Tankosić Lazo Ljubica 1924/41 464. Zeljković Spaso Vukica 1919/41 417. Tankosić Lazo Mile 1933/41 465. Zorčić Simo Ostoja 1913/41 418. Tankosić Lazo Nikola 1938/41 466. Zorić Đuran Trivuna 1886/43 419. Tankosić Lazo Sava 1931/41 467. Zorić Filip Danica 1908/41 420. Tankosić Lazo Vida 1941/41 468. Zorić Filip Jovo 1906/41 421. Tankosić Milan Vojo 1921/41 469. Zorić Lazo Rada 1910/41 422. Tankosić Milan 1892/41 470. Zorić Marko Nikola 1919/42 423. Tankosić Milan Branko 1924/41 471. Zorić Pero Dušan 1920/41 424. Tankosić Pero Ilija 1900/41 472. Zorić Stevo Aleksa 1882/41 425. Tankosić Trivun Mara 1894/41 473. Zorić Todor Savo 1916/41 426. Tetkić Simo Rade 1882/42 474. Zorić Trifun Rade 1896/41 475. Zorić Trivun Cvetko 1917/41 427. Tintor Jovo Ilija 1888/41 476. Zorić Trivun Gojko 1907/41 428. Tišma Danilo Dušan 1905/42 429. Tišma Jovo Vaso 1908/41 430. Tišma Vaso Spaso 1895/41 BUŽIM 431. Todić Rajko Petar 1919/41 1. Bajić Rade 1910/42 432. Todić Trifko Simo 1873/41 2. Božičević Jovo Boško 1938/41 433. Trbić Aleksa Mara 1902/41 3. Božičević Jovo Ljubica 1936/41 434. Trkulja Pero Miljan 1894/41 4. Drobac Petar Milica 1919/41 435. Tuvić Đuro Radojka 1920/41 5. Grmuša Jovo Joka 1889/41 436. Tuvić Jovo Vid 1879/41 6. Grmuša Marko Anka 1935/41 437. Ugarković Simo Milan 1909/45 7. Grmuša Marko Savo 1935/41 438. Ugren Mile Marko 1910/41 8. Grmuša Marko Vukašin 1936/41 439. Ugrenović Mile 1890/41 9. Prgomelja Jelica 1880/41 440. Ugrin Mile Milan 1895/41 10. Romić Janja 1885/41 441. Vasiljević Đorđe Pero 1914/41 11. Romić Marka Dete 1920/41 442. Vasiljević Nikola Stoja 1925/41 12. Romić Marko Dušan 1924/44 443. VejnovićLazo Dušan 1928/41 13. Romić Marko Mileva 1928/44 14. Romić Mile Rajko 1938/41 46. Dražić Đuro Stole 1926/41 47. Dražić Jovo Đuro 1900/41 DOBRO SELO 48. Dražić Milan Draginja 1937/41 49. Dražić Milan Đuja 1925/41 1. Babić Ilija 1908/41 50. Dražić Milan Mara 1926/41 2. Bogunović S. Đuro 1917/41 51. Dražić Milan Sava 1923/41 3. Bogunović Stanko Đuro 1915/41 52. Dražić Milan Sava 1931/41 4. Boran Mile Trivuna 1885/41 53. Dražić Milan Stoja 1921/42 5. Ciganović Miladin Dmitar 1901/41 54. Dražić Rade Jovo 1915/42 6. Cimesa Milan Dragan 1934/41 55. Dražić Stanko Milan 1906/41 7. Cimesa Milan Dragica 1936/41 56. Dražić Stanko Milan 1919/41 8. Cimesa Milan Rade 1931/41 57. Đurić David Nikola 1891/42 9. Cimeša Mirko Dragan 1935/41 58. Đurić David Stanko 1908/41 10. Cimeša Mirko Milica 1932/41 59. Đurić Jovo Nikola 1900/43 11. Cimeša Mirko Rade 1930/41 60. Đurić Mićo Petar 1896/42 12. Cimeša Mirko Savka 1928/41 61. Đurić Mićo Pero 1902/43 13. Cimeša Stojan Mirko 1910/42 62. Đurić Mile Miloš 1919/41 14. Cimeša Vid Stojan 1890/41 63. Đurić Savo Nikola 1894/41 15. Čorković Luka 1877/42 64. Đurić Ud. Gojko Mileva 1922/43 16. Ćulibrk Božo Dragan 1927/43 65. Đurić Ud. Vid Sava 1890/41 17. Ćulibrk Božo Milan 1919/42 66. Džakula Nikola Božo 1924/42 18. Ćulibrk Božo Milanko 1921/42 67. Gavrilović Ilija Pava 1909/41 19. Ćulibrk Đurađ Mile 1902/41 20. Ćulibrk Đuro Mile 1877/41 68. Gavrilović Mile Gojko 1920/41 21. Ćulibrk Milan Branko 1937/42 69. Gavrilović Todo Mile 1895/41 22. Ćulibrk Mile Miloš 1920/41 70. Grandić Aćim Mitar 1895/41 23. Ćulibrk Miloš Stevan 1924/42 71. Grandić Jovan Milan 1907/41 24. Ćulibrk Nikola Miladin 1868/43 72. Grandić Milan Ljuban 1932/43 25. Ćulibrk Ostoja Mile 1897/41 73. Ilibašić Mile Milan 1940/41 26. Ćulibrk Pero Mile 1890/41 74. Ilišević Nikola Ilija 1914/43 27. Ćulibrk Petar Jovana 1893/41 75. Jeličić Mihajlo Dušan 1919/42 28. Ćulibrk Stana Milanko 1941/41 76. Jerković Mile Dušan 1901/41 29. Ćulibrk Stana Mirko 1939/41 77. Jerković Mile Milan 1899/41 30. Ćulibrk Stana Uroš 1936/41 78. Jerković Mile Pero 1906/41 31. Ćulibrk Todor Petar 1902/41 79. Jerković Stojan Mile 1894/41 32. Ćulibrk Trivun Košta 1917/41 80. Karan Pepo Sava 1891/41 33. Ćulibrk Ud.Mile Stana 1890/41 81. Kecman M Pero 1904/41 34. Dakić Nikola Dušan 1926/42 82. Kecman M. Pero 1904/41 35. Dakić Nikola Marko 1914/41 83. Kecman Ostoja Todor 1900/41 36. Dakić Pero Stojan 1900/41 84. Kecman Pero Mile 1923/41 37. Dakić Stojan Milan 1920/41 85. Kecman Stevan Simo 1910/41 38. Dražić Đurđe Mihailo 1895/43 86. Kecman Ud. Pero Stana 1902/41 39. Dražić Đuro Deva 1924/41 87. Kecman Vasilj Mišo 1912/41 40. Dražić Đuro Dragan 1939/41 88. Kerkez Marko Slavko 1929/42 41. Dražić Đuro Dušan 1921/41 89. Kerkez Mirko Dušan 1937/43 42. Dražić Đuro Ljuban 1928/41 90. Kerkez Mirko Mara 1939/42 43. Dražić Đuro Marko 1932/41 91. Kerkez Stevan Duka 1924/41 44. Dražić Đuro Mileva 1925/41 92. Kerkez Stevan Đuro 1924041 45. Dražić Đuro Miloš 1934/41 93. Kerkez Stevan Mlađan 1923/41 94. Kerkez Stevan Mladen 1926/41 142. Lovrić Trivo Stole 1876/41 95. Knežević Obrad 1870/41 143. Lovrić Trivun Stole 1896/41 96. Knežević Ilija Mirko 1905/41 144. Malbašić Mile Savka 1909/41 97. Knežević Luka 1918/41 145. Malenčić Ćulibrk 1903 /41 98. Knežević Marko Mara 1878/43 146. Medić Jovo Mihailo 1904/43 99. Knežević Vid Simo 1902/41 147. Medić Jovo Nikola 1914/42 100. Kokić D. Đurađ 1900/41 148. Medić Mile Rade 1912/41 101. Kokić Đurađ Jovin 1900/41 149. Medić Rade Saveta 1935/44 102. Kokić Đurađ Jovo 1937/41 150. Medić S. Miloš 1912/41 103. Kokić Đurađ Milan 1940/41 151. Milićević Nikola Sava 1908/? 104. Kokić Đurađ Milka 1924/41 152. Milinković Gojka Dete 1941/41 105. Kokić Đurađ Smilja 1930/41 153. Milinković Gojko Jelka 1934/41 106. Kokić Đurađ Stoja 1925/41 154. Milinković Gojko Mileva 1937/41 107. Kokić Mara 1902/41 155. Milinković Milanko Mirko 1941/41 108. Kokić Mile 1890/41 156. Milinović Ilija 1890/41 109. Kokić Nikola Mile 1894/41 157. Milinović Ilija Gojko 1910/41 110. Kokić Stevo Jovo 1907/41 158. Milinović Ilija Gojko 1915/41 111. Kokić Stevo Mika 1928/41 159. Milinović Ilija Milan 1920/41 112. Kokić Stevo Milica 1925/41 160. Milinović Ilija Milanko 1922/41 113. Kokić Stevo Mioljka 1927/41 161. Milinović Jovo Ilija 1888/41 114. Kokić Stevo Mioljka 1934/41 162. Milinović Jovan Ilija 1899/41 115. Kokić Stevo Rade 1929/41 163. Milješić Stevan Mara 1889/41 116. Kokić Ud. Đurađ Vida 1901/41 164. Mišković Pero Anđelija 1886/41 117. Kokić Ud. Mile Mara 1896/41 165. Ničić Mihajlo Risto 1905/41 118. Krnetić Miloš Milka 1889/41 166. Nikolić Mile Anđa 1907/45 119. Krnetić Stevan Cvijo 1915/41 167. Novaković Đuro Rajko 1926/41 120. Krnetić Stevan Dušan 1921/41 168. Novaković Dušan Draginja 1925/41 121. Krnetić Stevan Jovan 1927/42 169. Novaković Jovo Mihajlo 1903/41 122. Krnetić Stevan Miloš 1910/41 170. Novaković Jovo Trivuna 1913/42 123. Krnetić Stevan Pero 1914/41 171. Novaković Mile Janko 1906/41 124. Krnetić Stevan Svetozar 1915/41 172. Novaković Simo Petar 1890/43 125. Krnetić Stevo Cvijo 1919/41 173. Novaković Stevan Mara 1913/41 126. Krnetić Stevo Miloš 1914/41 174. Novaković Trivun 1890/41 127. Krnetić Todor Ilija 1901/41 175. Pađen Janko Janko 1912/41 128. Krnetić Todor Jovo 1900/41 176. Pađen Petar Janko 1914/41 129. Krnetić Trivo Jovo 1885/41 177. Pađen Petar Janko 1915/41 130. Krnetić Ud. Nikola Miljka 1895/41 178. Pađen Rade Stojan 1897/41 131. Latinović Mile Stanko 1898/41 179. Perić Lazo Simo 1878/43 132. Ljiljak J. Ilija 1908 /41 180. Perić Stojan Boško 1931/45 133. Ljiljak Jovo Mile 1900/41 181. Pilipović Milan Petar 1891/41 134. Lovrić Ilija Jeka 1908/41 182. Popović Dragan Stanko 1922/41 135. Lovrić Jovo Đurađ 1914/41 183. Popović Đuro Rade 1905/41 136. Lovrić Lazo Sava 1873/43 184. Popović Pero Spasa 1900/41 137. Lovrić Marko Jeka 1903/41 185. Popović Stevan Spaso 1901/? 138. Lovrić Mile Petar 1890/41 186. Popović Svetozar Cvijeta 1929/43 139. Lovrić Nikola Petar 1922/43 187. Popović Trivun Božo 1896/41 140. Lovrić Petar Trivo 1912/41 188. Popović Trivun Dragoje 1901/41 141. Lovrić Stole Mirko 1910/41 189. Prgomelja Nikola Stevo 1910/41 190. Prgomelja Pero Đuja 1905/41 238. Stojisavljević Jovo Stojan 1918/41 191. Prgomelja Petar Trivun 1900/43 239. Stojisavljević Košta Jeka 1922/41 192. Radaković Petar Steva 1939/41 240. Stojisavljević Košta Mirko 1918/41 193. Radaković Rade Miladin 1890/41 241. Stojisavljević Košta Mladen 1920/41 194. Serdar Dmitar Petar 1912/41 242. Stojisavljević Lazar Marko 1901/41 195. Serdar Mile Đuro 1895/41 243. Stojisavljević Markan Ostoja 1896/41 196. Serdar Mile Đuro 1900/41 244. Stojisavljević Marko Dragica 197. Serdar Petar Stojan 1912/41 1925/41 198. Serdar Stojan Miloš 1903/43 245. Stojisavljević Marko Dušan 1935/41 199. Španović Rade Božo 1909/41 246. Stojisavljević Marko Jovanka 200. Stojisavljević Nikola Ljuban 1936/41 1932/41 201. Stojisavljević Nikola Mara 1927/41 247. Stojisavljević Marko Stevo 1914/41 202. Stojisavljević Nikola Mile 1929/41 248. Stojisavljević Marko Uroš 1928/41 203. Stojisavljević Nikola Mladen 1925/41 249. Stojisavljević Mile Nikola 1919/41 204. Stojisavljević Nikola Rade 1922/41 250. Stojisavljević Mile Risto 1898/41 205. Stojisavljević Jovo Nikola 1884/41 251. Stojisavljević Nikola Đuja 1936/41 206. Stojisavljević Ilija Boža ?/41 252. Stojisavljević Nikola Mara 1940/41 207. Stojisavljević Ilija Branko 1940/41 253. Stojisavljević Nikola Mile 1932/41 208. Stojisavljević Ilija Jovan ?/41 254. Stojisavljević Nikola Rade 1938/41 209. Stojisavljević Ilija Zorka 1933/41 255. Stojisavljević Nikola Sava 1935/41 210. Stojisavljević Jovan Stojan ?/41 256. Stojisavljević Rade Milan 1904/41 211. Stojisavljević Jovo Ilija ?/41 257. Stojisavljević Savo Marko 1895/41 212. Stoisavljević Košta Jeka 1926/41 258. Stojisavljević Stevan Mile 1918/41 213. Stojisavljević Košta Mirko 1925/41 259. Stojisavljević Stojan Mirko 1935/41 214. Stojisavljević Košta Stojan 1930/41 260. Stojisavljević Stojan Ostoja 1938/41 215. Stojisavljević Lazo Marko 1901/41 261. Stojisavljević Stojan Stanko 1937/41 216. Stojisavljević Marko Lazar 1937/41 262. Stojisavljević Tešo Đurađ 1900/41 217. Stojisavljević Marko Miloš 1933/41 263. Stojisavljević Tešo Nikola 1894/41 218. Stojisavljević Marko Rade 1930/41 264. Stojisavljević Ud. Stojan Jovana 219. Stojisavljević Petar Smilja 1912/44 1918/41 220. Stojisavljević Stevan Mile 1922/41 265. Stojkovljević Marko Stevan 1914/42 221. Stojisavljević Stojan Milka ?/41 266. Stojnić Ilija Branko 1916/43 222. Stojisavljević Stojan Mirko 1932?/41 267. Stojnić Stevan Ilija 1907/43 223. Stojisavljević Stojan Slavko 1939/41 268. Stojnić Stevan Radenko 1914/41 224. Stojaković Lazar Rajko 1936/41 269. Stupar Jovo Stojan 1898/41 225. Stojaković Mile Toma 1888/44 270. Stupar Mile Milan 1919/43 226. Stojaković Mile Toma 1891/43 271. Stupar Staniša Mile 1904/41 227. Stojisavljević Đuja 1910/41 272. Stupar Stojan 1909/41 228. Stojisavljević Đurađ Anđa 1939/41 273. Suzić Mijo Petar 1900/41 229. Stojisavljević Đurađ Dušan 1940/41 274. Tadić Risto Nikola 1900//41 230. Stojisavljević Đurađ Mara 1934/41 275. Tintor Trivo Trivuna 1902/41 231. Stojisavljević Đurađ Mile 1932/41 276. Tubin Marko Marko 1871/41 232. Stojisavljević Ilija Božo 1932/41 277. Umićević Risto Đuja 1914/41 233. Stojisavljević Ilija Dušan 1935/41 278. Umićević Risto Ilija 1904/41 234. Stojisavljević Ilija Jovo 1931/41 279. Umićević Risto Petar 1907/41 235. Stojisavljević Ilija Sava 1930/41 280. Umićević Risto Ilija 1897/43 236. Stojisavljević Ilija Zorka 1933/41 281. Vajagić Đurađ Stojan 1892/41 237. Stojisavljević Jovo Ilija 1902/41 282. Vajagić Lazar Cvijo 1905/41 283. Vajagić Lazo Cveja 1907/41 21. Ćulibrk Pero Mile 1900/41 284. Vajagić Lazo Ilija 1913/41 22. Ćulibrk Rade Aleksa 1910/42 285. Vajagić Lazo Risto 1911/41 23. Ćulibrk Stanko Miladin 1895/41 286. Vajagić Milida 1913/41 24. Ćulibrk Stevan Cvijo 1887/42 287. Vajagić R. Dušan 1918 /41 25. Ćulibrk Teodor Stanko 1885/41 288. Vajagić Trivo Anica 1872/43 26. Grandić Jovo Đuro 1882/43 289. Vajagić V. Jovo 1885 /41 27. Grandić Marko Vaso 1940/41 290. Vasić Rade Jovo 1898/41 28. Grandić Paja Jovan 1941/41 291. Vekić Đurđo Vojin 1936/41 29. Grandić Paja Ljuban 1929/41 292. Vekić Đuro Pero 1896/41 30. Grandić Paja Milja 1933/41 293. Vekić Đuro Stevan 1900/41 31. Grandić Paja Mirko 1935/41 294. Vekić Ilija Milica 1912/41 32. Grandić Paja Zorka 1934/41 295. Vekić Milan Rade 1935/41 33. Grandić Stanko Mihailo 1898/41 296. Vekić Milan Ruža 1937/41 34. Grandić Stevo Dragan 1933/41 297. Vekić Pero Milan 1928/41 35. Grandić Stevo Ljubica 1926/41 298. Vekić Stevan Dragan 1932/41 36. Grandić Stojan Milica 1923/41 299. Vekić Stevan Đurađ 1919/41 37. Kljajić Petar Stoja 1890/41 300. Vekić Stevan Radojka 1935/41 38. Kokan Petar Marko 1918/41 301. Vekić Stevan Vaso 1929/41 39. Kovačević Jovo Ljuba 1920/43 302. Vekić Ud. Đurđe Bosiljka 1920/41 40. Ličina Jovo Đukan 1906/41 303. Vekić Ud. Milan Joka 1925/41 41. Mandić Božo Anica 1872/43 304. Vekić Ud. Pero Stana 1897/41 42. Mijić Ante Anđa 1917/43 305. Vekić Ud. Stevan Petra 1900/41 43. Pavle Stoja 1892/41 306. Vranješ Savo Đuja 1883/41 44. Pilipović Trivo Vaso 1901/41 307. Zec Mile Sava 1916/41 45. Pilipović Vasilija 1902/41 308. Zorić Sava 1907/44 46. Radišić Lazo Jovo 1904/41 47. Radišić Milan Marica 1940/43 GLAVICA 48. Radišić Milan Mlađan 1941/43 49. Radišić Mile Ilija 1920/? 1. Bjelić Dušan Jovo 1928/43 50. Radišić Simo Ilija 1888/41 2. Bjelić Dušan Stana 1943/43 51. Radišić Smilja 1933/? 3. Bjelić Nikola Ljuban 1940/42 52. Radišić Stoja 1893/43 4. Bjelić Nikola Petar 1941/42 5. Bjelić Nikola Trivuna 1941/42 6. Bokan Mile Lazo 1895/41 IVANJSKA 7. Borić Stevo Milka 1906/41 1. Bajić Nikola Slavko 1922/41 8. Cikota Lazo Lakan 1889/41 2. Bajić Nikola Vojin 1900/41 9. Čubrilo Petar Čedo 1912/41 3. Bajić Nino Nikola 1888/41 10. Čubrilo Trivo Jovo 1908/41 4. Bajić Rade Stevan 1914/41 11. Ćulibrk Boja 1884/45 5. Bajić Rade Stevo 1926/41 12. Ćulibrk Cvijo Milanko 1939/41 6. Bajić Rade Trivo 1916/41 13. Ćulibrk Dmitar Đuja 1936/43 7. Bajić Stevan Ilija 1890/41 14. Ćulibrk Dmitar Slavko 1938/43 8. Bajić Stevan Rade ?/41 15. Ćulibrk Jovo Cvijo 1882/43 9. Bajić Stevo Ilija ?/41 16. Ćulibrk Miladin Milan 1921/41 10. Bajić Stevo Rade ?/41 17. Ćulibrk Milan Mihajlo 1883/43 11. Beronja Stojiša Milovan 1912/41 18. Ćulibrk Miloš Ilija 1924/45 12. Bjelajac Mile Ilinka 1900/43 19. Ćulibrk Nikola Zorka 1919/41 13. Brljak Simo Marko 1870/42 20. Ćulibrk Ostoja Milan 1888/41 14. Ćulibrk Dragan Danica 1900/42 15. Ćulibrk Đuro Savo 1883/43 63. Lovrić Mile Milan 1898/42 16. Ćulibrk Sava 1876/42 64. Lukač Đuro Ljubomir 1902/41 17. Ćulibrk Stanko Lazar 1921/43 65. Lukač Jovan Milan 1922/41 18. Ćulibrk Tomo Branko 1919/41 66. Lukač Lazo Bogdan 1921/41 19. Dakić Ostoja Kojo 1872/42 67. Lukač Lazo Rajko 1920/41 20. Dakić Đuro Mika 1880/43 68. Lukač Mile Mara 1924/42 21. Dakić Ilija Marko 1909/41 69. Lukač Pero Jovan 1887/43 22. Dakić Jovo Spasa 1906/41 70. Lukač Pero Ljuban 1904/41 23. Dakić Lazo Stanko 1906/44 71. Mandić Ilija Beba 1939/42 24. Dakić Milan Nikola 1893/41 72. Mandić Ilija Mirko 1936/42 25. Dakić Nino Lazo 1868/43 73. Mandić Mile Todor 1879/43 26. Dakić Petar Stoja 1885/43 74. Mandić Petar Rosa 1891/43 27. Damjanić Ostoja Jela 1915/41 75. Mandić Vaso Luka 1905/42 28. Dokić Milan Nikola 1897/41 76. Mandić Vid Petar 1890/43 29. Drljača M. Trivo 1903/41 77. Mazalica Milan 1881/41 30. Drljača Mile Luka 1906/41 78. Nedimović Cvijo Sava 1914/43 31. Drljača Mile Milan 1922/41 79. Oljača Dmitar Branko 1909/41 32. Drljača Mile Mile 1888/43 80. Oljača Dragica 1900/43 33. Drljača Nikola Đuro 1900/43 81. Oljača Đukan Miloš 1870/43 34. Drljača Nikola Mirko 1910/41 82. Oljača Đuro Simo 1916/41 35. Gajić Jovo Miljka 1894/42 83. Oljača Ilija Mićo 1909/43 36. Gajić Kojan Mirko 1919/41 84. Oljača Marko Tanasije 1908/41 37. Gajić Košta Stanko 1912/41 85. Oljača Marko Uroš 1912/41 38. Gajić Petar Dušan 1900/41 86. Oljača Mijo Mirko 1909/41 39. Gajić Petar Milan 1878/43 87. Oljača Miloš Ilija 1917/41 40. Gajić Rade Mirko 1920/? 88. Oljača Tomo Vladan 1890/41 41. Gaković Cvijeta ?43 89. Perić M. Dragan 1915/41 42. Gaković Jovo Nikola 1870/43 90. Perić Nikola Miloš 1910/41 43. Gerdijan Marko Mirko 1918/41 91. Podunavac Stevan Rade 1900/43 44. Gerdijan Marko Rajko 1920/45 92. Popović Jovo Nikola 1890/42 45. Grubor Nikola Stanko 1934/42 93. Potkozarac Marko Mihajlo 1870/44 46. Grubor Simo Jovo 1890/43 94. Rakas Jovan Persa 1907/42 47. Grubor Stevan Rade 1909/41 95. Repija Bojan Sava 1904/43 48. Jovčić Ceto Darinka 1937/43 96. Serdar Matko Pero 1896/44 49. Jovčić Ceto Miloš 1934/44 97. Serdar P. Dragan 1909/41 50. Jovčić Mihajlo Dušan 1906/43 98. Serdar Pero Rade 1919/41 51. Jovčić Miladin Maksim 1894/41 99. Škorić Đuro Božo 1913/41 52. Jovčić Nikola Uroš 1914/41 100. Stambolija Marko Milan 1884/42 53. Jovčić Rade Mlađan 1906/44 101. Stanbalija Jovo Nikola 1910/41 54. JovićJ. Branko 1911/41 102. Stanivuković S. Mirko 1913/41 55. Jovičić Đ. Lazo 1887/41 103. Stanković Draginja 1880/42 56. Jovičić M. Nikola 1892/41 104. Stanković Janko Mićo 1930/42 57. Jovičić Nikola Uroš 1913/41 105. Stanković Košta Pero 1914/42 58. Karanović Stojadin Mara 1856/41 106. Stanković Mihajlo Jovo 1942/42 59. Kovačević Rade Cvija 1900/44 107. Stanković Mihajlo Milutin 1942/43 60. Kovačević Rade Cvijo 1891/43 108. Stanković Mile Todor 1886/41 61. Lončina Rade Petar 1906/43 109. Stanković Miloš Lazo 1914/41 62. Lovrić Mile Dušan 1906/42 110. Stanković Ostoja 1906/43 111. Stanković Stojan Marko 1875/41 28. Došen Đuro Danica 1901/41 112. Štrbac Dragan Danica 1922/43 29. Došen Marko Marko 1907/41 113. Štrbac Jovo Nikola 1900/41 30. Došen Marko Stana 1936/41 114. Štrbac Marko 1890/44 31. Došen Marko Stojan 1931/41 115. Štrbac Rade Dragan 1894/41 32. Došen Marko Trivo 1934/41 116. Štrbac T Milan 1907/41 33. Došen Rade Deva 1880/41 117. Svjetlica Ostoja Marko 1906/41 34. Došen Savo 1871/41 118. Vajagić Marko Ilija 1920/42 35. Došen Savo Božo 1894/41 119. Vajagić Stevan Ilija 1888/41 36. Došen Savo Sava 1923/41 120. Vojagić Marko Bogdan 1921/41 37. Drakulić Božo Milan 1897/42 121. Vojagić Marko Rajko 1919/41 38. Drakulić Mihajlo Petar 1860/42 122. Vranjković Boja 1872/43 39. Drakulić Milan Dragica 1929/42 123. Vranjković Đurđ Dragan 1911/41 40. Drakulić Milan Dušan 1933/42 124. Vranjković Đurđ Ljuban 1908/41 41. Drakulić Milan Evica 1933/42 125. Vranjković Đurđ Milan ?/42 42. Drakulić Milan Mara 1931/42 126. Vranjković Milić Bogdan 1920/41 43. Drakulić Milan Milka 1938/42 127. Vranjković Milić Ilija 1870/42 44. Drakulić Milan Petar 1927/42 128. Vranković Pero Mirko 1908/41 45. Drakulić Petar Milan 1907/42 129. Vučenović Ostoja Marko 1887/43 46. Grbić Stojan Stana 1886/43 47. Grmuša Nikola Ruža 1903/41 JEZERSKO 48. Hrnjak Mihajlo Ružica 1890/41 1. Ajduković Pero Anka 1876/43 49. Hrnjak Mile Mihajlo 1890/41 2. Babić Marko Mara 1919/41 50. Japundža Jelica Mara 1932/42 3. Babić Milka 1902/41 51. Japundža Jovo Draginja 1915/41 4. Babić Savo Stevo 1941/41 52. Japundža Jovo Milja 1900/42 5. Banjac Đuro 1900/41 53. Japundža Mile Smilja 1900/42 6. Banjac Trivo Đuro 1935/41 54. Japundža Mišan Mile 1910/41 7. Banjac Trivo Mileva 1936/41 55. Japundža Rade Anka 1935/42 8. Banjac Trivo Rade 1937/41 56. Japundža Rade Anka 1940/42 9. Bomaštar Rade Miloš 1881/41 57. Japundža Rade Milja 1912/42 10. Boran Đuro Jovo 1890/41 58. Japundža Rade Stana 1937/42 11. Borijan Milan Mihailo 1905/41 59. Japundža Rade Trivuna 1932/42 12. Brkanović Budo Marta 1905/41 60. Japundža Rade Trivuna 1939/42 13. Budimir Milan Darinka 1936/41 61. Japundža Spaso Jelica 1912/42 14. Budimir Vaso Milan 1900/41 62. Japundža Spaso Rade 1880/42 15. Bukarica Gajo Glišo 1901/41 63. Japundža Spaso Rade 1902/42 16. Bukarica Glišo Jovo 1926/41 64. Japundža Staniša Đuro 1939/42 17. Bukarica Glišo Marta 1930/41 65. Japundža Staniša Milorad 1930/42 18. Bukarica Glišo Nikola 1928/41 66. Japundža Staniša Slavko 1932/42 19. Bukarica Spaso Janja 1900/41 67. Japundža Staniša Spaso 1936/42 20. Đilas Ilija Milica 1938/41 68. Japundža Stanko Dušanka 1934/42 21. Đilas Ilija Nikola 1940/41 69. Japundža Stanko Marko 1938/42 22. Došen Božo Cvjeta 1938/41 70. Japundža Stanko Milorad 1931/42 23. Došen Bože Dete 1941/41 71. Japundža Stanko Slavko 1936/42 24. Došen Božo Ljuban 1939/41 72. Japundža Stanko Smilja 1907/42 25. Došen Božo Ljubica 1937/41 73. Japundža Stanko Spase 1940/42 26. Došen Božo Mara 1933/41 74. Japundža Stojan Mišo ?/41 27. Došen Božo Mika 1935/41 75. Jež Dušan Milka 1897/43 76. Kabić Andrija Desanka 1926/41 124. Ostojić Japundža Jelica 1912/42 77. Kabić Andrija Dušanka 1924/41 125. Pešut Jovo Lazo 1899/41 78. Kabić Andrija Milka 1922/41 126. Pilipović Obrad Milan 1895/41 79. Kabić Andrija Stevo 1929/41 127. Radić Nikola Milan 1926/42 80. Kabić Đuro Vasilija 1905/41 128. Radić Nikola Pavle 1912/42 81. Kabić Jovan Dušica 1931/41 129. Sedlar Jovo Branko 1930/42 82. Kabić Jovan Ilija 1935/41 130. Sedlar Radovan Radojka 1939/41 83. Kabić Jovan Mirko 1934/41 131. Starčević Đuro Stana 1907/41 84. Kabić Milan Savka 1912/41 132. Starčević Dušan Trivuna 1938/41 85. Kabić Simo Mara 1925/41 133. Starčević Jovo Lazo 1873/41 86. Kabić Simo Milan 1927/41 134. Starčević Jovo Milorad 1927/41 87. Kabić Simo Zorka 1929/41 135. Starčević Jovo Živka 1932/41 88. Kabić Spiro Đurađ 1931/41 136. Starčević Lako Svetozar 1901/41 89. Kabić Spiro Kosa 1933/41 137. Starčević Lazo Jovo 1907/41 90. Kabić Spiro Ruža 1938/41 138. Starčević Lazo Svetozar 1898/41 91. Kabić Spiro Slobodan 1936/41 139. Starčević Mile Branislav 1940/43 92. Kabić Todor Milka 1941/41 140. Starčević Mile Kojo 1876/41ot 93. Kerkez Božo Risto 1918/42 141. Starčević Miško Anđa 1898/41 94. Kljajić Ilija Marko 1911/41 142. Starčević Nikola Vid 1907/41 95. Kljajić Ilija Mileva 1929/43 143. Starčević Pero Jovan 1880/41 96. Kljajić Marko Stoja 1935/43 144. Starčević Petar Mara 1932/43 97. Kljajić Rade Milica 1894/43 145. Starčević Svetozar Dušan 1918/41 98. Latković Lazo Dušan 1901/? 146. Starčević Svetozar Stana 1933/41 99. Milanović Pero Sava 1916/41 147. Štikovac Marko Branko 1926/41 100. Milanović Stevo Milka 1938/41 148. Stojisavljević Cvijo Milan 1928/41 101. Milanović Stevo Pero 1936/41 149. Šuica Ilija Pajo 1885/41 102. Nikolić Marko Vida 1936/42 150. Šuica Petar Ružica 1885/41 103. Nikolić Mile Pero 1885/43 151. Vekić Mile Trivo 1903/42 104. Novaković Božo Dušan 1935/41 152. Vujić Gajo Rado 1897/41 105. Novaković Božo Ljubomir 1925/41 153. Vujić Rade Dušanka 1932/43 106. Novaković Božo Milutin 1929/41 154. Zec Bjelan Vitomir 1908/41 107. Novaković Dmitar Bosiljka 1926/41 155. Zec Milan Jovan 1890/41 108. Novaković Dmitar Darinka 1924/41 156. Zec Mileta Mladen 1924/42 109. Novaković Dmitar Jovan 1934/41 157. Žegarac Lazo Dušan 1916/42 110. Novaković Dmitar Marica 1930/41 158. Žegarac Nikola 1904/ 159. Žegarac Nikola Đuro 1906/41 111. Novaković Dmitar Nada 1928/41 160. Žegarac Nikola Đuro 1923/41 112. Novaković Ilija Nada 1931/41 161. Žegarac Nikola Mileva 1926/41 113. Novaković Milan Mara 1931/41 162. Zorić Trivuna 1905/41 114. Novaković Milan Mileva 1937/41 115. Novaković Milan Petar 1935/41 116. Novaković Milan Slavica 1941/41 KONJODER 117. Novaković Milan Stoja 1938/41 1. Todić Dmitar Stoja 1901/43 118. Novaković Nikola Mile 1937/41 2. Vasiljević Nikola Branko 1909/41 119. Novaković Nikola Mileva 1939/41 120. Novaković Nikola Zorica 1940/41 121. Novaković Petar Milan 1912/41 LJUSINA 122. Novaković Vasil Nikola 1914/41 1. Babić Miško Stana 1894/41 123. Novaković Vasil Stana 1903/41 2. Ćazić Risto Desa 1934/43 3. Ćulibrk Lazo Đorđe 1882/42 51. Marijanović Vlado Dušan 1937/43 4. Ćulibrk Petar Dušan 1904/43 52. Marijanović Vlado Lazo 1922/41 5. Ćulibrk Trivo Pero 1878/41 53. Marijanović Vlado Mirka 1924/41 6. Ćulibrk Uroš Mara 1931/41 54. Mijatović Lazo Petar 1887/41 7. Došen Božo Mara 1875/41 55. Mijić Božo Laza 1902/41 8. Đurić Đuro Mile 1900/41 56. Mijić Dušan Bogdan 1936/43 9. Đurić Dušan Mileva 1936/43 57. Mijić Dušan Drago 1941/43 10. Gavrilović Pero Nikola 1875/41 58. Mijić Dušan Mile 1933/43 11. Grbić Pero Nevenka 1919/43 59. Mijić Dušan Rajko 1931/43 12. Grbić Rade Pero 1886/41 60. Mijić Glišo Rade 1893/41 13. Grmuša Đuro Miloš 1898/41 61. Mijić Jovo Dragan ?/43 14. Ilić Pajo Đuro 1905/41 62. Mijić Jovo Mile 1880/41 15. Ilić Pajo Stojan 1908/41 63. Mijić Kojo Đuro 1900/41 16. Ilić Pero Pajo 1882/41 64. Mijić Kojo Mihajlo 1875/41 17. Japundža Bogdan Milan 1930/41 65. Mijić Mihajlo Milan 1922/41 18. Japundža Bogdan Milja 1936/41 66. Mijić Nikola Baja 1938/41 19. Japundža Mile Stevan 1938/41 67. Mijić Nikola Pero 1941/43 20. Japundža Mile Stevan 1940/41 68. Mijić Pero Rajko 1941/43 21. Japundža Stojan Milan 1892/41 69. Mijić Pero Savo 1940/41 22. Jovanić Mile Branko 1921/45 70. Mišković Marko Dušan 1911/41 23. Jovanić Nikola Mile 1882/43 71. Mišković Marko Golub 1917/41 24. Jovanić Vaso Dušan 1928/45 72. Nedimović Dragan Dušan 1940/43 25. Jovanić Vid Drago 1940/43 73. Nedimović Dragan Milena 1938/43 26. Jovanić Vid Mirko 1938/43 74. Nedimović Ilija Dragan 1914/41 27. Karanovića Draginja 1903/41 75. Nedimović Ilija Jovo 1902/41 28. Kasan Božo Đuro 1886/41 76. Nedimović Ilija Milan 1905/41 29. Kasan Božo Ilija 1890/43 77. Nikolić Dušana Dete 1936/43 30. Kasan Ilija Stevo 1917/41 78. Nikolić Dušana Dete 1938/43 31. Kljajić Gajo Deva 1884/41 79. Nikolić Dušan Draginja 1932/43 32. Knežević Marko Đuro 1914/41 80. Nikolić Dušan Milan 1934/43 33. Knežević Todor Draginja 1916/41 81. Nikolić Pero Dušan 1890/41 34. Košutić Mile Milan 1920/41 82. Nikolić Pero Jovo 1898/43 35. Kozić Đuro Anka 1933/42 83. Nikolić Petar Mara 1917/43 36. Kozić Đuro Dušanka 1941/42 84. Novaković Petar Bojana 1909/41 37. Kozić Đuro Gojko 1938/42 85. Pešut Rade Marko 1909/41 38. Kozić Đuro Savo 1931/42 86. Pešut Rade Radiša 1907/41 39. Kozić Mile Duka 1933/42 87. Pilipović Rade Tode 1879/42 40. Kozić Mile Dušan 1936/42 88. Radaković Petar Božo 1904/41 41. Kozić Mile Mara 1938/42 89. Rokvić Đurađ Petra 1904/43 42. Kozić Mile Mirko 1928/42 90. Sekulić Lazo Rosa 1873/43 43. Kozić Mile Zora 1936/42 91. Senić Jovo Nikola 1886/41 44. Kozić Pero Joka 1908/42 92. Senić Mile 1902/43 45. Kubet Košta Trifuna 1940/43 93. Senić Nikola Dragan 1913/44 46. Kubet Mihajlo Uroš 1908/41 94. Senić Nikola Milan 1922/41 47. Latković Jovan Zorka 1907/44 95. Stanković Ljubica 1914/44 48. Ljiljak Đuro Dragan 1909/41 96. Starčević Ćulibrk Anđa 1898/41 49. Ljiljak Đuro Pero 1901/41 97. Štrbac Ilija Jovo 1907/41 50. Ljiljak Dušan 1907/41 98. Štrbac Marko Nikola 1907/41 99. Štrbac Marko Rade 1878/41 15. Ilišević Nikola Danica 1922/41 100. Štrbac Mihajlo Đuja 1886/41 16. Ilišević Nikola Dragan 1933/41 101. Štrbac Mihajlo Mile 1899/41 17. Ilišević Nikola Đuja 1937/41 102. Štrbac Stanko Dušanka 1940/41 18. Ilišević Nikola Mile 1931/41 103. Šušulobić Nikola Obrad 1891/43 19. Ilišević Nikola Sava 1928/41 104. Vujić Ilija Mileva 1928/41 20. Ilišević Ostoja Pero 1875/41 105. Vujić Miloš Ilija 1900/41 21. Ilišević Pero Mihajilo 1904/41 106. Zarić Vukica 1908/44 22. Ilišević Pero Nikola 1901/41 23. Ilišević Pero Rade 1909/41 MAHMIĆ SELO 24. Ilišević Pero Mihajlo 1909/41 25. Ilišević Pero Nikola 1904/41 1. Gavrilović Dušan Mileva 1937/41 26. Ilišević Pero Rade 1912/41 2. Gavrilović Dušan Zorka 1934/41 27. Ilišević Rade Mioljka 1932/41 3. Gavrilović Luka 1895/41 28. Ilišević Stojan Ilija 1919/41 4. Kerkez Lakan Rade 1925/41 29. Kecman Stana 1891/41 5. Kerkez Stevan Lakan 1900/41 30. Kecman Milan Mišo 1914/41 6. Kosanović Mile Nikola 1899/41 31. Kecman Milan Mladen 1908/41 7. Kosanović Mile Nikola 1941/41 32. Kecman Milan Stevan 1900/41 8. Kosanović Mile Simo 1897/41 33. Kecman Mišo Milan 1938/41 9. Kosanović Nikola Marko 1939/41 34. Kecman Mišo Milka 1939/41 10. Kosanović Nikola Mile 1925/42 35. Kecman Vasilj Ilija 1889/41 11. Kosanović Nikola Ranko 1941/41 36. Kecman Vasilj Nikola 1890/41 12. Kosanović Petar Mile 1863/41 37. Knežević Trivun Sava 1894/41 13. Kosanović Simo Gojko 1940/41 38. Medić Mile Stana 1908/41 14. Kosanović Simo Milan 1918/41 39. Medić Mile Rade 1890/41 15. Kosanović Simo Mirko 1918/41 40. Medić Mile Stevan 1886/41 16. Malbašić Mile Dušanka 1939/41 17. Malbašić Mile Mara 1934/41 41. Medić Rade Milka 1928/41 42. Medić Rade Stana 1932/41 18. Malbašić Mile Radojka 1937/41 19. Petković Stevan Borka 1939/41 43. Milinović Petar 1890/41 20. Petković Stevan Milka 1937/41 44. Milinović Mile Milica 1889/41 21. Petković Stevan Sava 1936/41 45. Milinović Petar Anđa 1920/41 46. Milinović Petar Dragica 1924/41 47. Milinović Petar Stana 1930/41 MRAZOVAC 48. Milinović Petar Stoja 1927/41 1. Dražić Rade Sava 1923/41 49. Milinović Stojan Petar 1892/41 2. Dražić Rade Anđa 1937/41 50. Novaković Mihajlo 1888/41 3. Dražić Rade Milan 1938/41 51. Novaković Rade 1912/41 4. Dražić Rade Stevan 1931/41 52. Novaković Mićo Lazo 1934/41 5. Dražić Rade Stoja 1925/41 53. Novaković Mićo Nikola 1938/41 6. Dražić Stojan Rade 1904/41 54. Novaković Mihailo Dragica 1932/41 7. Grabović Nikola 1901/43 55. Novaković Mihailo Miloš 1934/41 8. Grabović Petra 1908/43 56. Novaković Mihailo Rade 1920/41 9. Grabović Nikola Ilija 1922/41 57. Novaković Mihailo Stoja 1927/41 10. Grabović Nikola Milan 1927/43 58. Novaković Mile Ilija 1899/41 11. Ilišević Ilija 1917/41 59. Novaković Mile Mirko 1908/41 12. Ilišević Mihajlo Stevo 1935/41 60. Novaković Mile Petar 1898/41 13. Ilišević Mile Milka 1930/41 61. Novaković Mirko Danica 1941/41 14. Ilišević Nikola Anđa 1940/41 62. Novaković Mirko Draginja 1935/41 63. Novaković Mirko Mara 1933/41 110. Stojisavljević Stojan Milan 1920/41 64. Novaković Mirko Milica 1937/41 111. Stojisavljević Stojan Lazo 1933/41 65. Novaković Mirko Stoja 1934/41 112. Stojisavljević Stojan Rajko 1928/41 66. Novaković Nikola Mihailo 1895/41 113. Vejinović Mile Božo 1890/41 67. Novaković Nikola Trivuna 1900/41 114. Vejinović Miloš Grujo 1924/41 68. Novaković Pero Stana 1933/41 115. Vejinović Miloš Mladen 1922/41 69. Novaković Rade Veljko 1938/41 116. Vejinović Đuro Ljuban 1937/41 70. Novaković Rade Jovo 1938/41 117. Vejinović Đuro Mara 1935/41 71. Prgomelja Duka Jovo 1875/41 118. Vejinović Đuro Nikola 1939/41 72. Prgomelja Jovo Božo 1911/41 119. Vejinović Jovo Mile 1873/41 73. Prgomelja Marko Grujo 1911/41 120. Vejinović Mile Božo 1897/41 74. Prgomelja Marko Mika 1932/41 121. Vejinović Miloš Milovan 1930/41 75. Prgomelja Marko Rade 188041 122. Vejinović Miloš Mlađan 1920/41 76. Prgomelja Mile Dragan 1928/41 123. Vejinović Stevan Mara 1892/41 77. Prgomelja Mile Milan 1930/41 124. Vekić Mile Spasoje 1912/42 78. Prgomelja Mile Rade 1926/41 125. Vekić Malbašić Anđa 1886/42 79. Prgomelja Mile Stoja 1924/41 126. Vojnović Mile Đuro 1911/41 80. Prgomelja Mišo Rade 1932/41 127. Blagojević Marko Mihajilo 1900 /41 81. Prgomelja Mišo Stoja 1923/41 128. Blagojević Milić Milan 1886 /41 82. Prgomelja Nikola Mile 1900/41 129. Blagojević Petar Milka 1934 /41 83. Prgomelja Nikola Mišo 1895/41 130. Blagojević Petar Stana 1932 /41 84. Prgomelja Nikola Stevo 1915/41 131. Blagojević Rade Marko 1933 /41 85. Prgomelja Pavle Dušanka 1938/41 86. Prgomelja Pavle Mileva 1939/41 OTOKA 87. Ručinović Vaso Stevan 1865/42 1. Banjac Savo Dušan 1919/41 88. Ručinović Vaso Slavko 1919/42 2. Barjanin Ilija Smiljana 1891/43 89. Stojisavljević Miloš Branko 1932/41 3. Bunić Marko Joka 1903/41 90. Stojisavljević Miloš Milica 1929/41 4. Čujić Rade Dragica 1931/41 91. Stojisavljević Miloš Milka 1926/41 5. Ćulibrk Dragutin Mladen 1940/44 92. Stojisavljević Đuja 1889/41 6. Ćulibrk Jovo Milka 1910/43 93. Stojisavljević Stojan 1880/41 7. Dumić Košta Trivo 1878/41 94. Stojisavljević Ilija Jovo 1901/41 8. Đumić Košta Pero 1881/41 95. Stojisavljević Jovo Deva 1929/41 9. Đumić Košta Pero 1888/41 96. Stojisavljević Jovo Marko 1924/41 10. Đumić Košta Trivo 1886/41 97. Stojisavljević Jovo Mileva 1932/41 11. Đumić Milan Mara 1911/43 98. Stojisavljević Jovo Rade 1922/41 12. Dumić Pero Mirko 1911/44 99. Stojisavljević Lazo Stojan 1902/41 13. Đunić Mile Ilija 1891/41 100. Stojisavljević Lazo Stojan 1880/41 14. Đunić Stojan Nikola 1901/41 101. Stojisavljević Nikola Boško 1935/41 15. Đunić Vid Stojan 1871/41 102. Stojisavljević Nikola Dragan 16. Gaković Simo Pava 1872/41 1930/41 17. Jovanović Nikola Petar 1895/44 103. Stojisavljević Nikola Ljuban 1932/41 18. Kljajić Mile Jovanka 1924/41 104. Stojisavljević Nikola Stana 1933/41 19. Knežević Dragica 1904/43 105. Stojisavljević Nikola Stoja 1929/41 20. Knežević Đuro Ilija 1898/44 106. Stojisavljević Rade Anđa 1908/41 21. Knežević Nikola Obrad 1873/41 107. Stojisavljević Simo Jovo 1892/41 22. Knežević Obrad Đuja 1917/41 108. Stojisavljević Simo Pero 1910/41 23. Knežević Obrad Milan 1924/42 109. Stojisavljević Stojan Milan 1925/41 24. Kubet Jakov Milica 1892/41 25. Kubet Jovica Mile 1890/43 11. Babić Gojko Mirko 1934/41 26. Ljepoja Božo Đuro 1895/41 12. Babić Ilijo Gojko 1914/41 27. Ljepoja Božo Dušan 1905/41 13. Babić Jovo Stana 1908/41 28. Ljepoja Božo Mile 1900/41 14. Babić Miloš Jovan 1905/42 29. Ljepoja Đuro Dragan 1925/41 15. Babić Nikola Nikola 1894/41 30. Makmut Pero Nikola 1900/41 16. Babić Pavle Milka 1897/41 31. Makmut Pero Štaka 1881/41 17. Babić Pejo Dragica 1918/41 32. Milanović Done Miloš 1914/41 18. Babić Pero Đuro 1909/41 33. Mudrinić Racko Todor 1888/42 19. Banjac Jovo Bosa 1937/43 34. Novaković Pero Trivuna 1910/41 20. Banjac Jovo Milka 1941/43 35. Novaković Spasoje Rade 1916/41 21. Banjac Jovo 1912/41 36. Pauković Nikola Đuro 1914/42 22. Banjac Mika 1916/43 37. Popović Đuro Branko 1919/44 23. Banjac Stojan Gojko 1900/41 38. Radaković Dane Boško 1903/41 24. Bokan Aleksa Bogdan 1932/41 39. Radaković Jovo Pero 1908/41 25. Bokan Aleksa Drago 1939/43 40. Radošević Đuro Dušan 1922/43 26. Bokan Aleksa Mara 1937/43 41. Radošević Mihajlo Miroslav 1922/41 27. Bokan Aleksa Mira 1934/43 42. Radošević Simo Đuro 1890/43 28. Bokan Aleksa Nevenka 1910/43 43. Radošević Simo Pero 1886/41 29. Bokan Božo Ilija 1939/43 44. Repija Đukan Dragica 1927/43 30. Bokan Božo Mara 1937/43 45. Repija Jovan Rade 1885/41 31. Bokan Božo Mika 1895/43 46. Repija Petar Čedo 1905/41 32. Bokan Božo Mirko 1933/43 47. Repija Petar Đukan 1903/41 33. Bokan Božo Stevan 1896/41 48. Repija Stanko Dušanka 1935/41 34. Bokan Božo Zora 1935/43 49. Semić Dmitar Jovo 1911/41 35. Bokan Dane Jovo 1885/41 50. Stojisavljević Josip Milka 1909/44 36. Bokan Dmitar Milan 1939/41 51. Štrbac Dušan Branislav 1938/43 37. Bokan Đuro Mika 1929/41 52. Stupar Jovo Pero 1895/42 38. Bokan Đuro Simo 1919/41 53. Stupar Jovo Rade 1890/42 39. Bokan Đuro Dmitar 1915/41 54. Stupar Marko 1876/41 40. Bokan Golub Petar 1939/43 55. Stupar Stojan Nada 1925/41 41. Bokan Ilija Božo 1939/43 56. Svjetlica Rade Stojan 1901/41 42. Bokan Ilije Dete 1941/43 57. Vejinović Branko Nikola 1910/41 43. Bokan Ilija Nikola 1883/41 58. Vejinović Ilija 1901/41 44. Bokan Ilija Risto 1885/41 59. Vejinović Ilija Ljubomir 1922/41 45. Bokan Ilija Ruža Ud. Babić 1881/41 60. Vejinović Milica 1886/41 46. Bokan Ilija Stana 1937/43 47. Bokan Joja Milka 1941/43 PERNA 48. Bokan Jovan Đuro 1897/41 1. Abramović Ljeposava 1882/43 49. Bokan Jovo Božo 1906/41 2. Ančić Đurđe Dušan 1912/41 50. Bokan Jovo Ilija 1908/41 3. Ančić Dušan Boško 1941/43 51. Bokan Jovo Risto 1910/41 4. Ančić Stevan Mirko 1910/41 52. Bokan Lazo Uroš 1920/41 5. Ančić Vid Stevan 1889/41 53. Bokan Marinko Branko 1938/43 6. Babić Božo 1891/41 54. Bokan Marinko Milan 1931/43 7. Babić Đuro Milka 1937/41 55. Bokan Marinko Mile 1933/43 8. Babić Đuro Slavko 1934/41 56. Bokan Marinko Mirko 1922/41 9. Babić Đuro Slobodan 1935/41 57. Bokan Marinko Stanuka 1903/43 10. Babić Gojko Jelka 1932/41 58. Bokan Marinko Zora 1929/43 59. Bokan Mile Đuja 1937/43 107. Grmuša Lazo Luka 1898/43 60. Bokan Mile Jelica 1896/43 108. Grmuša Lazo Mile 1912/41 61. Bokan Mile Nevenka 1933/43 109. Grmuša Lazo Rade 1939/43 62. Bokan Mile Radojka 1936/43 110. Grmuša Mile Trivo 1934/43 63. Bokan Mile Stana 1939/43 111. Jeličić Branko Zora 1938/43 64. Bokan Nikola Mara 1931/41 112. Jeličić Marko Jovo 1900/43 65. Bokan Nikola Marinko 1905/41 113. Jeličić Mile Ljuba 1936/43 66. Bokan Nikola Mika 1919/41 114. Jeličić Mile Milka 1939/43 67. Bokan Nikola Milja 1939/41 115. Jeličić Mile Sava 1930/43 68. Bokan Nikola Simo 1923/41 116. Jovičić Bože Dete 1940/41 69. Bokan Nikola Vid 1934/41 117. Jovičić Božo Draginja 1939/41 70. Bokan Pavle Stana 1873/43 118. Jovičić Božo Milica 1936/41 71. Bokan Pero Đuro 1892/41 119. Jovičić Božo Nevenka 1917/41 72. Bokan Pero Marija 1864/43 120. Jovičić Cvijo Dušan 1904/41 73. Bokan Pero Vaso 1900/41 121. Jovičić Cvijo Ilija 1889/41 74. Bokan Risto Aleksa 1908/41 122. Jovičić Cvijo Nikola 1883/41 75. Bokan Risto Mihajlo 1910/41 123. Jovičić David Stoja 1881/43 76. Bokan Risto Milan 1924/41 124. Jovičić Dušan Rajko 1926/41 77. Bokan Risto Trivo 1919/41 125. Jovičić Ilija Bsiljka 1927/41 78. Bokan Sime Dete 1940/41 126. Jovičić Ilijadarinka 1923/41 79. Bokan Simo Mara 1919/41 127. Jovičić Ilija Arinko 1918/41 80. Bokan Stevan 1899/41 128. Jovičić Ilija Radojka 936/41 81. Bokan Stevan Branko 1914/41 129. Jovičić Mile Božo 1918/41 82. Bokan Stevan Ilinka 1899/43 130. Jovičić Mile Branko 1925/41 83. Bokan Stevan Rajko 1937/43 131. Jovičić Nikola Pero 920/41 84. Bokan Stevan Stana 1930/44 132. Jovičić Stojan Radojka 1931/43 85. Bokan Stevana Stevo 1941/43 133. Jovičić Stojan Zorka 1937/43 86. Bokan Vaso Gojko 1936/43 134. Karanović Božo Milka 918/43 87. Bokan Vaso Mirko 1938/43 135. Karanović Mihajlo Božo 917/41 88. Bokan Vaso Slobodan 1939/43 136. Karanović Mihajlo Vojin 1920/41 89. Boltić Lazo Jovo 1889/41 137. Karanović Nikola Mihajlo 1889/43 90. Boltić Lazo Pero 1895/41 138. Karanović Petar Draginja 1905/42 91. Boltić Pero Marko 1917/41 139. Kovačević Dušan Bosiljka 1939/43 92. Boltić Pero Mileva 1939/43 140. Kovačević Dušan Dunja 1937/43 93. Daljević Spaso Dušan 1923/41 141. Kovačević Dušan Jovo 1939/43 94. Daljević Spaso Mićo 1920/41 142. Kovačević Dušan Vukica 1913/43 95. Daljević Spaso Spase 1895/41 143. Kovačević Mijat Jovo 1878/42 96. Dobrijević Avram Pero 1900/41 144. Kovačević Mijat Pero 1874/41 97. Dobrijević Pero Todor 1929/43 145. Kovačević Mijat Rade 1880/41 98. Đurić Aleksa Đuro 1900/41 146. Kovačević Mijat Stojan 1882/41 99. Grbić Markan Dragan 1907/41 147. Kovačević Mijat Vid 1886/41 100. Grbić Markan Milan 1912/41 148. Kovačević Pero Ilija 1883/41 101. Grbić Markan Pero 1900/41 149. Kovačević Pero Perica 1879/41 102. Grbić Mile Relj 1903/41 150. Kovačević Perica Jovo 1920/41 103. Grbić Pero Dragić 1922/41 151. Kovačević Rade Anđa 1922/41 104. Grbić Vid Dušan 1903/41 152. Kovačević Stojan Trivun 1888/43 105. Grmuša Lazo Jeka 1890/41 153. Kovačević Stojan Zora 1928/43 106. Grmuša Lazo Lazo 1900/43 154. Kovačević Vid Dušan 1913/41 155. Kovačević Vid Mirko 1918/41 203. Skendić Đuro Milka 1916/43 156. Kovačević Vid Perka 1893/43 204. Skendić Dušan Mika 1912/41 157. Kubet Pero Mile 1902/41 205. Skendić Dušan Milija 1883/43 158. Kubet Pero Svetozar 1905/41 206. Skendić Dušan Rade 1941/43 159. Kubet Svetozar Žarko 1935/43 207. Skendić Dušan Smilja 1936/41 160. Kubet Todor Pero 1883/41 208. Skendić Dušan Stevo 1939/43 161. Marko Voislav 1940/43 209. Skendić Ilija Mileva 1929/43 162. Mitrašinović Gojko Dušan 1937/43 210. Skendić Mićo Dušan 1911/41 163. Mitrašinović Trivo Božo 1900/41 211. Skendić Mićo Jovo 1896/41 164. Mitrašinović Trivo Gojko 1908/41 212. Skendić Mile Aleksa 1899/41 165. Mitrašinović Trivo Nikola 1906/41 213. Skendić Mile Pero 1893/41 166. Ninković Milan Petar 1941/43 214. Skendić Miloš Mićo 1936/43 167. Ninković Petar Milan 1919/41 215. Skendić Rade Ilija 1907/41 168. Ninković Petar Stevan 1910/41 216. Skendić Rade Miloš 1896/41 169. Ponoćka Ilija Marko 1883/41 217. Skendić Žarko Milka 1916/43 170. Ponoćka Ilija Sretko 1900/41 218. Stojanović Branko Gojko 1939/43 171. Ponoćka Marko Stana 1895/41 219. Stojanović Budo Milan 1902/41 172. Ponoćka Marko Jovo 1910/45 220. Stojanović Budo Ruža 1904/43 173. Rokvić Bogdan Mara 1912/42 221. Stojanović Đuro Ilija 1903/41 174. Rokvić David Dura 1882/43 1903/41 222. Stojanović Petar Bude 1880/41 175. Rokvić David Marko 1903/41 223. Stojanović Petar Vida 1901/43 176. Rokvić Đujan Petra 1902/43 224. Stojanović Stevan Branko 1906/41 177. Rokvić Đuro Miloš 1916/41 225. Stojanović Vid Milan 1933/43 178. Rokvić Jovan Đuro 1890/41 226. Stojanović Vid Stoja 1927/43 179. Rokvić Lazo Trivun 1879/41 227. Stojanović Vid Uroš 1929/43 180. Rokvić Miladin Sava 1902/43 228. Todić Aleksa Dušan 1898/41 181. Rokvić Milan Marko 1911/41 229. Todić Aleksa Rajko 1890/41 182. Rokvić Miloš Branko 1935/41 230. Todić Dušan Milka 1940/42 183. Rokvić Miloš Dragojla 1913/41 231. Todić Dušana Ranko 1939/43 184. Rokvić Miloš Gojko 1937/41 232. Todić Mile Dušan 1905/41 185. Rokvić Obrad Bogdan 1910/41 233. Todić Mile Milan 1923/41 186. Rokvić Pavle Đuro 1926/43 234. Todić Pero Božo 1933/43 187. Rokvić Stevan Dušan 1909/41 235. Todić Pero Stevo 1930/43 188. Rokvić Svetko Sava 1938/43 236. Todić Pero Stoja 1900/41 189. Rokvić Svetko Stevo 1939/43 237. Todić Petar Bosiljka 1939/43 190. Rokvić Tešo Svetko 1900/41 238. Todić Rajko Petar 1920/41 191. Rokvić Trivun Ilinka 1919/41 239. Todić Rajko Srđen 1927/44 192. Rokvić Vico Mika 1912/41 240. Todić Stevo Gojko 1913/41 193. Romić Lazo Petar 1905/41 241. Todić Stevo Marija 1896/43 194. Romić Marko Dragojla 1902/43 242. Ugren Mile Gojko 1922/41 195. Romić Nikola Lazo 1878/41 243. Uzelac Nikole Milka 1910/41 196. Romić Nikola Marko 1899/41 244. Vlajisavljević Milan Uroš 1912/41 197. Romić Petar Milan 1924/41 245. Vlajisavljević Rade Milan 1886/41 198. Skendić Aleksa Milan 1923/41 246. Vujičić Staniša Anđa 1924/43 199. Skendić Branko Mika 1917/43 247. Vujičić Staniša Mileva 1926/43 200. Skendić Branko Rade 1939/43 248. Zeljković Dmitar Đorđe 1928/41 201. Skendić Branko Stevo 1940/43 249. Zeljković Dmitar Ilinka 1928/41 202. Skendić Đuro Dušan 1914/41 250. Zeljković Jovan Dmitar 1892/41 251. Zeljković Jovan Simo 1900/41 31. Babić Đuro Zora 1937/41 252. Zeljković Mile Simo 1905/41 32. Babić Dušan Bosiljka 1925/41 253. Zeljković Mile Stojan 1906/41 33. Babić Dušan Boško 1937/41 254. Zeljković Mile Trivo 1902/41 34. Babić Dušan Branko 1922/41 255. Zeljković Pero Branko 1903/41 35. Babić Dušan Branko 1931/41 256. Zeljković Rado Stanka 1906/41 36. Babić Dušan Desimir 1939/41 257. Zeljković Simo Ilinka 1936/43 37. Babić Dušan Đuja 1909/41 258. Zeljković Simo Štaka 1900/41 38. Babić Dušan Gojko 1930/41 259. Zeljković Stevan Pero 1878/43 39. Babić Dušan Ilija 1936/41 260. Zeljković Stojan Drago 1939/43 40. Babić Dušan Mara 1918/41 261. Zeljković Todor Gojko 1930/42 41. Babić Dušan Mara 1938/41 262. Zorić Branko Drago 1933/43 42. Babić Dušan Milka 1905/41 263. Zorić Jovan Miloš 1900/42 43. Babić Dušan Milka 1924/41 264. Zorić Jovo Deva Marija 1881/41 44. Babić Dušan Milka 1937/41 265. Zorić Miloš Gojko 1910/41 45. Babić Dušan Miloš 1934/41 266. Zorić Miloš Mirko 1924/41 46. Babić Dušan Mirko 1923/41 47. Babić Dušan Radojka 1935/41 PIŠTALINE 48. Babić Dušan Stana 1901/41 49. Babić Dušan Stana 1937/41 1. Aničić Stevan Uroš 1914/41 50. Babić Gavro Ruža 1860/41 2. Aničić Uroš Mara 1941/43 3. Aničić Uroš Persa 1935/43 51. Babić Gavro Stevo 1890/41 52. Babić Gojčin Marinko 1936/41 4. Aničić Uroš Zora 1937/43 5. Babić Bogdan Đuja 1919/41 53. Babić Gojčin Mileva 1931/41 6. Babić Bogdan Mile 1939/41 54. Babić Gojčin Mirko 1933/41 7. Babić Bogdan Mirko 1940/41 55. Babić Gojko Anđa 1896/41 8. Babić Božo Milan 1921/41 56. Babić Gojko Dragan 1922/41 9. Babić Ćićo Jovanka 1925/41 57. Babić Gojko Dragan 1940/41 10. Babić Ćićo Lazo 1916/41 58. Babić Gojko Draginja 1936/41 11. Babić Ćićo Sava 1889/41 59. Babić Gojko Kosa 1928/41 12. Babić Ćićo Stoja 1930/41 60. Babić Gojko Košta 1934/41 13. Babić Ćićo Zora 1934/41 61. Babić Gojko Ljuba 1911/41 14. Babić David Gavro 1861/41 62. Babić Gojko Ljubomir 1931/41 15. Babić Đuro Bosiljka 1912/41 63. Babić Gojko Mile 1923/41 16. Babić Đuro Desanka 1934/41 64. Babić Gojko Mirko 1938/41 17. Babić Đuro Dušan 1916/41 65. Babić Gojko Tomo 1929/41 18. Babić Đuro Jela 1932/41 66. Babić Golub Dušan 1914/41 19. Babić Đuro Ljuba 1906/41 67. Babić Golub Jovo 1905/41 20. Babić Đuro Ljuba 1926/41 68. Babić Golub Kosa 1905/41 21. Babić Đuro Mara 1936/41 69. Babić Golub Vukašin 1908/41 22. Babić Đuro Marinko 1918/41 70. Babić Ilija Anka 1907/41 23. Babić Đuro Marinko 1938/41 71. Babić Ilija Bogdan 1916/41 24. Babić Đuro Milan 1879/41 72. Babić Ilija Deva 1903/41 25. Babić Đuro Mile 1913/41 73. Babić Ilija Đuro 1923/41 26. Babić Đuro Mileva 1930/41 74. Babić Ilija Gojčin 1911/41 27. Babić Đuro Milosav 1932/41 75. Babić Ilija Gojko 1911/41 28. Babić Đuro Mirko 1932/41 76. Babić Ilija Marija 1891/41 29. Babić Đuro Mirko 1933/41 77. Babić Ilija Marinko 1913/41 30. Babić Đuro Radojka 1935/41 78. Babić Ilija Mika 1921/41 79. Babić Ilija Mile 1915/41 127. Babić Lazo Perka 1934/41 80. Babić Ilija Mirko 1940/41 128. Babić Lazo Mile 1930/41 81. Babić Ilija Smilja 1937/41 129. Babić Luka Nevenka 1917/41 82. Babić Ilija Zdravko 1933/41 130. Babić Luka Dragan 1925/41 83. Babić Jovan Božo 1886/41 131. Babić Luka Milan 1923/41 84. Babić Jovan Gojko 1891/41 132. Babić Luka Milica 1886/41 85. Babić Jovan Luka 1896/41 133. Babić Luka Rajko 1909/41 86. Babić Jovan Todora 1843/41 134. Babić Luka Vlatko 1906/41 87. Babić Jovo Anđa 1906/41 135. Babić Marko Ilija 1891/41 88. Babić Jove Anka 1911/41 136. Babić Mihajilo Ljuba 1920/41 89. Babić Jovo Bogdan 1927/41 137. Babić Mihajilo Mara 1891/41 90. Babić Jovo Boško 1935/41 138. Babić Mihajilo Milka 1938/41 91. Babić Jovo Božo 1919/41 139. Babić Mihajilo Smilja 1924/41 92. Babić Jovo Desimir 1937/41 140. Babić Milan Boško 1935/41 93. Babić Jove Dete 1941/41 141. Babić Milan Dragan 1930/41 94. Babić Jovo Deva 1927/41 142. Babić Milan Dušan 1922/41 95. Babić Jovo Đuro 1939/41 143. Babić Milan Dušan 1926/41 96. Babić Jovo Dušan 1911/41 144. Babić Milan Ilija 1901/41 97. Babić Jovo Gojko 1933/41 145. Babić Milan Lazo 1926/41 98. Babić Jovo Jovanka 1934/41 146. Babić Milan Ljupko 1928/41 99. Babić Jovo Milan 1929/41 147. Babić Milan Mileva 1931/41 100. Babić Jovo Milan 1931/41 148. Babić Milan Milka 1939/41 101. Babić Jovo Mile 1931/41 149. Babić Milan Miloš 1876/41 102. Babić Jovo Mileva 1931/41 150. Babić Milan Miloš 1932/41 103. Babić Jovo Milica 1939/41 151. Babić Milan Mirko 1933/41 104. Babić Jovo Milisav 1934/41 152. Babić Milan Nevenka 1923/41 105. Babić Jovo Milka 1900/41 153. Babić Milan Nikola 1907/41 106. Babić Jovo Milka 1906/41 154. Babić Milan Nikola 1911/41 107. Babić Jovo Milka 1911/41 155. Babić Milan Petar 1881/41 108. Babić Jovo Mirko 1935/41 156. Babić Milan Smiljana 1881/41 109. Babić Jovo Nevenka 1928/41 157. Babić Milan Stana 1886/41 110. Babić Jovo Radislav 1932/41 158. Babić Milan Stana 1939/41 111. Babić Jovo Savka 1930/41 159. Babić Milan Stoja 1891/41 112. Babić Jovo Stana 1901/41 160. Babić Milan Žarko 1937/41 113. Babić Jovo Stana 1932/41 161. Babić Mile Boja 1915/41 114. Babić Jovo Stoja 1930/41 162. Babić Mile Dragan 1932/41 115. Babić Jovo Stoja 1934/41 163. Babić Mile Dragan 1939/41 116. Babić Jovo Zora 1937/41 164. Babić Mile Jovo 1906/41 117. Babić Kašo Mileva 1915/41 165. Babić Mile Ljuba 1916/41 118. Babić Kaša Radojka 1935/41 166. Babić Mile Ljuba 1940/41 119. Babić Kašo Rajko 1931/41 167. Babić Mile Mara 1940/41 120. Babić Kojo Dušan 1938/41 168. Babić Mile Milan 1916/41 121. Babić Kojo Ljuba 1919/41 169. Babić Mile Mileva 1938/41 122. Babić Kojo Mileva 1939/41 170. Babić Mile Mirko 1941/41 123. Babić Kojo Stevo 1940/41 171. Babić Mile Rada 1931/41 124. Babić Lazar Branko 1927/41 172. Babić Mile Sava 1906/41 125. Babić Lazaramilan 1924/41 173. Babić Miloš Ilija 1896/41 126. Babić Lazo Perica 1871/41 174. Babić Miloš Marija 1898/41 175. Babić Miloš Milan 1891/41 223. Babić Todor Ćićo 1890/41 176. Babić Mirko Milosava 1940/41 224. Babić Todor Golub 1880/41 177. Babić Nikola Dušan 1903/41 225. Babić Todor Jovo 1900/41 178. Babić Nikola Ljuba 1933/41 226. Babić Todor Luka 1893/41 179. Babić Nikola Mika 1909/41 227. Babić Todor Trivun 1880/41 180. Babić Nikola Mile 1940/41 228. Babić Tomo Gojko 1895/41 181. Babić Nikola Mileva 1931/41 229. Babić Trivun Jovanka 1910/41 182. Babić Nikola Stana 1897/41 230. Babić Trivun Lazo 1933/41 183. Babić Nino Stana 1912/41 231. Babić Trivun Savo 1900/41 184. Babić Pava Uroš 1921/41 232. Babić Uroš Jovanka 1892/41 185. Babić Pero Đuro 1906/41 233. Babić Uroš Mileva 1921/41 186. Babić Pero Đuro 1911/41 234. Babić Uroš Milosava 1939/41 187. Babić Pero Dušan 1906/41 235. Babić Vice Milan 1938/41 188. Babić Pero Dušan 1920/41 236. Babić Vlatko Dimitrije 1928/41 189. Babić Pero Jovo 1896/41 237. Babić Vlatko Đuro 1932/41 190. Babić Pero Lazo 1922/41 238. Babić Vlatko Mira 1930/41 191. Babić Pero Mile 1893/41 239. Babić Vlatko Mirko 1935/41 192. Babić Pero Mile 1913/41 240. Babić Vlatko Petar 1926/41 193. Babić Pero Zora 1934/41 241. Babić Vlatko Spasenija 1907/41 194. Babić Perica Ilija 1891/41 242. Babić Vlatko Stana 1937/41 195. Babić Rajko Anđa 1906/41 243. Babić Vlatko Zora 1939/41 196. Babić Rajko Dušan 1934/41 244. Babić Vukašin Mileva 1908/41 197. Babić Rajko Mile 1939/41 245. Babić Vukašin Radojka 1936/41 198. Babić Rajko Milorad 1936/41 246. Babić Vukašin Rajko 1938/41 199. Babić Rajko Pero 1938/41 247. Banjac Jovo Bosa 1937/41 200. Babić Rajko Sava 1932/41 248. Banjac Jovo Milka 1937/43 201. Babić Savo Dušan 1926/41 249. Banjac Jovo Stojan 1881/41 202. Babić Savo Boško 1938/41 250. Banjac Jovo Vojin 1910/41 203. Babić Savo Deva 1921/41 251. Banjac Petar Mika 1918/43 204. Babić Savo Jovo 1899/41 252. Banjac Stojan Gojko 1914/41 205. Babić Savo Jovo 1911/41 253. Banjac Stojan Jovo 1911/41 206. Babić Savo Kaja 1915/41 254. Beronja Jovan Pero 1893/41 207. Babić Savo Lazo 1898/43 255. Beronja Jovan Simo 1886/41 208. Babić Savo Mihajilo 1881/41 256. Beronja Uroš Jovanka 1911/41 209. Babić Savo Mihajilo 1919/41 257. Beronja Uroš Marinko 1933/41 210. Babić Savo Mika 1919/41 258. Bjeljac Dragan 1890/41 211. Babić Savo Mirko 1924/41 259. Bjeljac Dragan Milan 1935/43 1890/41 212. Babić Savo Mirko 1938/41 260. Bogunović Gojka Dete 1931/41 213. Babić Savo Pero 1911/41 261. Bogunović Gojka Dete 1933/41 214. Babić Savo Sava 1889/41 262. Bogunović Gojka Dete 1936/41 215. Babić Savo Sava 1931/41 263. Bogunović Gojka Dete 1938/41 216. Babić Savo Stana 1936/41 264. Bogunović Gojka Dete 1940/41 217. Babić Savo Stoja 1940/41 265. Bogunović Gojko Sava 1901/41 218. Babić Stevo Bosiljka 1923/41 266. Bogunović Savo Gojko 1899/41 219. Babić Steve Dete 1938/41 267. Bogunović Uroš Sava 1879/41 220. Babić Stevo Milka 1932/41 268. Bokan Ilija Risto 1890/41 221. Babić Stevo Sava 1925/41 269. Bokan Marinko Branko 1938/41 222. Babić Stevo Stoja 1892/41 270. Bokan Marinko Milan 1936/41 271. Bokan Marinko Mirko 1923/41 319. Bursać Dušan Milka 1889/41 272. Bokan Marinko Zora 1930/43 320. Bursać Dušan Milka 1931/41 273. Bokan Mihajilo Risto 1910/41 321. Bursać Dušan Nikola 1936/41 274. Bokan Mika 1912/43 322. Bursać Dušan Petar 1929/41 275. Bokan Risto Milan 1929/41 323. Bursać Dušan Zora 1926/41 276. Bokan Risto Trivo 1920/41 324. Bursać Ilija Branko 1919/41 277. Bokan Trivo Savko 1941/41 325. Bursać Ilija Duka 1911/41 278. Boltić Aleksa Marko 1896/41 326. Bursać Ilija Dušan 1887/41 279. Boltić Aleksa Stana 1938/41 327. Bursać Lazo Mara 1891/41 280. Boltić Aleksa Stevo 1936/41 328. Bursać Mile Anđa 1896/41 281. Boltić Aleksa Zora 1940/41 329. Bursać Mile Boško 1936/41 282. Boltić Branko Anđa 1906/41 330. Bursać Mile Jela 1923/41 283. Boltić Branko Anđa 1929/41 331. Bursać Mile Radojka 1934/41 284. Boltić Branko Bogdan 1936/41 332. Bursać Miloš Jeja 1917/41 285. Boltić Branko Marija 1931/41 333. Davidović Đuro Deva 1899/41 286. Boltić Branko Mile 1934/41 334. Dobrijević Gojko Dragan 1934/43 287. Boltić Branko Nevenka 1924/41 335. Dobrijević Gojko Mirko 1925/41 288. Boltić Branko Simeuna 1901/41 336. Dobrijević Gojko Savka 1930/43 289. Boltić Branko Smilja 1934/41 337. Dobrijević Gojko Stana 1932/43 290. Boltić Branko Stanka 1931/41 338. Dobrijević Ilija Dragan 1932/43 291. Boltić Dušan Branko 1913/41 339. Dobrijević Ilija Gojko 1914/41 292. Boltić Gojko Aleksa 1933/41 340. Dobrijević Mile 1911/41 293. Boltić Gojko Milka 1936/41 341. Dobrijević Pane Gojko 1905/41 294. Boltić Gojko Ruža 1912/41 342. Dobrijević Pane Ilija 1879/41 295. Boltić Jovan Pero 1881/41 343. Dobrijević Pane Mihajilo 1902/41 296. Boltić Jovan Simo 1913/41 344. Đumić Branko Božo 1938/41 297. Boltić Jovica Milanko 1891/41 345. Đumić Branko Dragica 1939/43 298. Boltić Marko Božo 1931/41 346. Đumić Branko Drago 1937/43 299. Boltić Marko Dušan 1927/41 347. Đumić Branko Milan 1925/41 300. Boltić Marko Jagoda 1896/41 348. Đumić Branko Mile 1936/41 301. Boltić Marko Ljuban 1896/41 349. Đumić Branko Spase 1918/41 302. Boltić Marko Mara 1938/41 350. Đumić Dragan Aleksa 1934/41 303. Boltić Marko Milka 1925/41 351. Đumić Dragan Dušan 1936/41 304. Boltić Marko Rosa 1920/41 352. Đumić Dragan Milan 1931/41 305. Boltić Marko Stana 1929/41 353. Đumić Dragan Miloš 1873/41 306. Boltić Marko Zora 1934/41 354. Đumić Dragan Stana 1900/41 307. Boltić Milan Dragan 1924/41 355. Đumić Dragan Stoja 1938/41 308. Boltić Milan Dušan 1927/41 356. Đumić Đure Dete 1934/41 309. Boltić Milan Gojko 1911/41 357. Đumić Đure Dete 1936/41 310. Boltić Milan Mirko 1930/41 358. Đumić Đure Dete 1938/41 311. Boltić Milanko Aleksa 1918/41 359. Đumić Đure Dete 1940/41 312. Boltić Milanko Cuka 1891/41 360. Đumić Đuro Pero 1932/41 313. Boltić Milanka Dete 1929/41 361. Đumić Đuro Trivo 1914/? 314. Boltić Pero Branko 1896/41 362. Đumić Ilija Jojin 1876/41 315. Boltić Pero Branko 1906/41 363. Đumić Jojin Dragan 1899/41 316. Bursać Đukan Boško 1937/41 364. Đumić Mile Miloš 1891/41 317. Bursać Đukan Ljubica 1933/41 365. Đumić Miloš Branko 1896/41 318. Bursać Đukan Mika 1914/41 366. Đumić Miloš Đuro 1911/41 367. Đumić Miloš Marinko 1921/41 415. Jovičić Nino Stevan 1893/41 368. Đumić Miloš Marko 1928/41 416. Jovičić Ostoja Gojko 1921/41 369. Đumić Miloš Nikola 1926/41 417. Jovičić Ostoja Marinko 1921/41 370. Đumić Miloš Pero 1925/41 418. Jovičić Ostoja Mirko 1923/41 371. Đumić Miloš Petra 1911/41 419. Jovičić Ostoja Nikola 1926/41 372. Đumić Miloš Rajko 1919/41 420. Jovičić Ostoja Radojka 1929/41 373. Đumić Miloš Stana 421. Jovičić Ostoja Stoja 1895/41 374. Đumić Spaso Stana 1935/41 422. Jovičić Pepo Milka 1893/41 375. Grahovac Božo Milka 1906/41 423. Jovičić Pero Ostoja 1898/41 376. Grbić Milan Pero 1906/41 424. Jovičić Pero Sava 1878/41 377. Grbić Spaso Stevan 1891/41 425. Jovičić Petar Lazo 1880/41 378. Grbić Stevan Branko 1920/41 426. Jovičić Plavanjac Branka Boja 379. Grbić Stevan Dušan 1913/41 1919/41 380. Grbić Stevan Krsto 1924/41 427. Jovičić Plavanjac Branka Dete 1938/41 381. Grubić Duka Pero 1906/41 428. Jovičić Plavanjac Branka Dete 1940/41 382. Grubić Pero Sava 1937/42 429. Jovičić Plavanjac Đuro Cvijeta 1921/41 383. Jovičić Boško Marinko 1939/41 430. Jovičić Plavanjac Đuro Mika 1885/41 384. Jovičić Boško Milka 1909/41 431. Jovičić Plavanjac Đuro Mile 1903/41 385. Jovičić Boško Nevenka 1940/41 432. Jovičić Plavanjac Đuro Ranko 1908/41 386. Jovičić Boško Rosa 1935/41 433. Jovičić Plavanjac Đuro Rosa 1922/41 387. Jovičić Boško Stoja 1935/41 434. Jovičić Plavanjac Đuro Ruža 388. Jovičić Branko Danica 1931/41 1939/41 389. Jovičić Branko Dragan 1936/41 435. Jovičić Plavanjac Dušana Deva 1935/41 390. Jovičić Branko Dušan 1939/41 436. Jovičić Plavanjac Dušan Marko 1937/41 391. Jovičić Branko Milka 1937/41 437. Jovičić Plavanjac Dušan Mile 1939/41 392. Jovičić Branko Vojin 1938/41 438. Jovičić Plavanjac Dušan Ranko 393. Jovičić Đuro Branko 1911/41 1934/41 394. Jovičić Dušan Anđa 1912/41 439. Jovičić Plavanjac Dušan Smiljana 395. Jovičić Dušan Đuro 1934/41 1909/41 396. Jovičić Dušan Marinko 1913/41 440. Jovičić Plavanjac Jovo Dušan 1908/41 397. Jovičić Dušan Milka 1940/41 441. Jovičić Plavanjac Jovo Miloš 1919/41 398. Jovičić Dušan Nikola 1934/41 442. Jovičić Plavanjac Jovo Stoja 1933/41 399. Jovičić Dušan Sava 1916/41 443. Jovičić Plavanjac Jovo Svetko 400. Jovičić Dušan Spase 1936/41 1930/41 401. Jovičić Ilija Dragomir 1929/41 444. Jovičić Plavanjac Marko Milan 402. Jovičić Ilija Gojko 1934/41 1939/41 403. Jovičić Ilija Ljuba 1917/41 445. Jovičić Plavanjac Mile Anđa 1892/41 404. Jovičić Ilija Milica 1914/41 446. Jovičić Plavanjac Mile Đuro 1920/41 405. Jovičić Ilija Stevan 1936/41 447. Jovičić Plavanjac Miloša Dete 1939/41 406. Jovičić Lazo Mirko 1910/41 448. Jovičić Plavanjac Petar Branko 1920/41 407. Jovičić Luka Mirko 1920/41 449. Jovičić Plavanjac Petar Mirko 1929/41 408. Jovičić Mile Anđa 1916/41 450. Jovičić Plavanjac Petar Smilja 1922/41 409. Jovičić Mile Dete 1938/41 451. Jovičić Plavanjac Petar Štaka 1892/41 410. Jovičić Mile Dete 1940/41 452. Jovičić Plavanjac Rade Draginja 1920/41 411. Jovičić Mile Đuro 1936/41 453. Jovičić Plavanjac Ranko Danica 1940/41 412. Jovičić Mile Pero 1912/41 454. Jovičić Plavanjac Ranko Dragica 1909/41 413. Jovičić Nikole Pera 1891/41 455. Jovičić Plavanjac Ranko Dušan 1929/41 414. Jovičić Nikole Riste 1889/41 456. Jovičić Plavanjac Ranko Golub 1934/41 457. Jovičić Plavanjac Ranko Vojin 1932/41 504. Karanović Todor Anđa 1898/41 458. Jovičić Plavanjac Savo Jovo 1880/41 505. Karanović Todor Đuro 1932/41 459. Jovičić Plavanjac Savo Mile 1889/41 506. Karanović Todor Dušan 1940/41 460. Jovičić Plavanjac Savo Petar 1876/41 507. Karanović Todor Milan 1939/41 461. Jovičić Plavanjac Stevan Draginja 508. Karanović Todor Milka 1937/41 1920/41 509. Karanović Todor Nevenka 1934/41 462. Jovičić Rajko Radojka 1934/41 510. Karanović Todor Rajko 1937/41 463. Jovičić Rajko Slavko 1939/41 511. Karanović Todor Savka 1936/41 464. Jovičić Rajko Stana 1915/41 512. Karanović Todor Stojan 1935/41 465. Jovičić Rajko Stoja 1936/41 513. Kljajić Aleksa Darinka 1883/41 466. Jovičić Risto Borislav 1934/41 514. Kljajić Bogdan Golub 1929/41 467. Jovičić Risto Draginja 1891/41 515. Kljajić Bogdana Ilija 1937/41 468. Jovičić Risto Leposava 1931/41 516. Kljajić Bogdan Slobodanka 1931/41 469. Jovičić Savo Cvijeta 1886/41 517. Kljajić Boško Milka 1933/41 470. Jovičić Savo Jela 1929/41 518. Kljajić Boško Stana 1939/41 471. Jovičić Savo Ljuba 1871/41 519. Kljajić Gojko Milan 1937/41 472. Jovičić Savo Smilja 1931/41 520. Kljajić Gojko Milivoj 1934/41 473. Jovičić Stevan Ilija 1897/41 521. Kljajić Ilija Deva 1871/41 474. Jovičić Stevan Mile 1919/41 522. Kljajić Ilija Milorad 1932/41 475. Jovičić Stevan Miloš 1906/41 523. Kljajić Ilija Mirko 1928/41 476. Jovičić Stevan Mirko 1922/41 524. Kljajić Ilija Svetozar 1938/41 477. Jovičić Stevan Nikola 1925/41 525. Kljajić Jovan Jelica 1896/41 478. Jovičić Stevan Stana 1936/41 526. Kljajić Jovo Anđa 1902/43 479. Jovičić Stevan Stoja 1910/41 527. Kljajić Jovo Anđa 1927/41 480. Kabić Božan 1881/41 528. Kljajić Jovo Kosa 1929/41 481. Kabić Božan Rade 1905/41 529. Kljajić Jovo Milenko 1921/41 482. Kabić Rade Mara 1926/41 530. Kljajić Jovo Miloš 1904/41 483. Kabić Rade Marinko 1924/41 531. Kljajić Jovo Stoja 1890/41 484. Kabić Rade Stana 1906/41 532. Kljajić Jovo Stoja 1904/41 485. Karanović Mihajilo Jelica 1901/41 533. Kljajić Mihajilo Mile 1924/41 486. Karanović Mihajilo Milan 1926/41 534. Kljajić Mihajilo Slavko 1926/41 487. Karanović Mihajilo Mile 1917/41 535. Kljajić Mihajilo Branko 1915/41 488. Karanović Mihajilo Nikola 1931/41 536. Kljajić Mihajilo Gina 1925/41 489. Karanović Mile Deva 1916/41 537. Kljajić Milana Dete 1938/41 490. Karanović Mile Marinko 1937/41 538. Kljajić Milan Jovanka 1920/41 491. Karanović Mile Marko 1936/41 539. Kljajić Mile Bogdan 1905/41 492. Karanović Miloš Bosa 1940/41 540. Kljajić Mile Boško 1899/41 493. Karanović Mirko Milka 1936/41 541. Kljajić Mile Boško 1907/41 494. Karanović Mirko Milosava 1934/41 542. Kljajić Mile Dušan 1896/41 495. Karanović Mirko Radojka 1940/41 543. Kljajić Mile Mihajlo 1891/41 496. Karanović Pero Miloš 1938/41 544. Kljajić Miloš Kosa 1938/41 497. Karanović Pero Relja 1920/41 545. Kljajić Miloš Vida 1933/41 498. Karanović Pero Vukašin 1934/41 546. Kljajić Nikola Dušan 1940/41 499. Karanović Pero 1870/41 547. Kljajić Ranko Anđa 1901/41 500. Karanović Smilja 1917/41 548. Kljajić Ranko Gojko 1931/41 501. Karanović Stevan Anđa 1903/41 549. Kljajić Ranko Jovo 1935/41 502. Karanović Stevan Mihajilo 1896/41 550. Kljajić Ranko Nevenka 1923/41 503. Karanović Stevan Pero 1921/41 551. Kljajić Ranko Stana 1928/41 552. Kljajić Stanko Darinka 1886/41 600. Knežević Stojan Stoja 1928/43 553. Kljajić Stevo Obrad 1875/41 601. Knežević Trivo Milka 1915/41 554. Knežević Trivo Vico 1914/41 602. Knežević Trivo Sava 1910/44 555. Knežević Aleksa Petra 1924/43 603. Knežević Vice Božo 1940/41 556. Knežević Dane Stojan 1891/42 604. Knežević Vice Svetozar 1938/41 557. Knežević Đuro Lako 1922/41 605. Knežević Vice Vid 1936/41 558. Knežević Đuro Mika 1903/41 606. Knežević Vito Boško 1929/41 559. Knežević Ilija Đuja 1902/43 607. Knežević Vito Milka 1931/41 560. Knežević Ilija Lazar 1922/41 608. Knežević Vito Sima 1930/41 561. Knežević Ilija Mileva 1920/41 609. Kordić Ilija Bosiljka 1923/41 562. Knežević Ilija Stana 1887/41 610. Kordić Ilija Mika 1874/41 563. Knežević Jovan Ilija 1891/41 611. Kordić Ilija Staniša 1900/41 564. Knežević Jovan Simo 1900/41 612. Kordić Jovan Draginja 1911/41 565. Knežević Kojo Nikola 1906/41 613. Kordić Jovan Drago 1932/41 566. Knežević Kojo Rade 1909/41 614. Kordić Jovan Drago 1941/41 567. Knežević Lako Mirko 1941/43 615. Kordić Jovan Ilija 1936/41 568. Knežević Miloš Marija 1890/41 616. Kordić Jovan Milka 1940/41 569. Knežević Nikola Ljubomir 1916/41 617. Kordić Luka Ilija 1896/41 570. Knežević Nikola Mara 1938/41 618. Kordić Marko Jovan 1916/41 571. Knežević Nikola Mika 1916/41 619. Kordić Nino Jovan 1911/41 572. Knežević Petar Dušan 1942/43 620. Kordić Save Ilija 1871/41 573. Knežević Rade Kajo 1937/41 621. Kordić Spase Đuro 1891/41 574. Knežević Rade Vukašin 1936/43 622. Kordić Spaso Gojko 1911/41 575. Knežević Rajko Draginja 1901/41 623. Kordić Staniša Ilija 1922/41 576. Knežević Rajko Dušan 1936/41 624. Kordić Staniša Mika 1926/41 577. Knežević Rajko Mara 1931/41 625. Kordić Staniša Milka 1936/41 578. Knežević Rajko Marko 1929/41 626. Košpić Ilija Anđa 1891/41 579. Knežević Rajko Milka 1932/41 627. Košpić Ilija Dušan 1925/41 580. Knežević Savo Đuro 1902/41 628. Košpić Ilija Ilija 1878/41 581. Knežević Simo Branko 1927/42 629. Košpić Ilija Jovo 1930/41 582. Knežević Simo Milka 1896/41 630. Košpić Ilija Marinko 1922/41 583. Knežević Simo Mirko 1933/43 631. Košpić Ilija Mika 1927/41 584. Knežević Simo Petar 1918/41 632. Košpić Ilija Nikola 1933/41 585. Knežević Simo Trivo 1940/41 633. Košpić Marinko Milka 1921/41 586. Knežević Stana Stana 1933/41 634. Košpić Mirko Jovan 1916/41 587. Knežević Stevan Čedomir 1936/41 635. Košutić Jela 1900/41 588. Knežević Stevan Dušan 1927/41 636. Košutić Jovan Jovo 1892/41 589. Knežević Stevan Marinko 1913/41 637. Košutić Jovo Pero 1900/41 590. Knežević Stevan Milan 1933/41 638. Košutić Jovica Živko 1928/44 591. Knežević Stevan Milanko 1916/41 639. Košutić Ljubica 1898/44 592. Knežević Stevan Milena 1935/41 640. Košutić Pero Slavko 1936/41 593. Knežević Stevan Milica 1905/41 641. Košutić Pero Slobodan 1932/41 594. Knežević Stevan Milka 1931/41 642. Košutić Pero Živko 1938/41 595. Knežević Stevan Mirko 1918/41 643. Kukić Dušana Dete 1936/41 596. Knežević Stevan Simo 1929/41 644. Kukić Dušan Dušica 1940/41 597. Knežević Stevo Trivo 1890/41 645. Kukić Lazo Grozda 1886/41 598. Knežević Stojan Đuja 1889/43 646. Kukić Mile Dušan 1896/41 599. Knežević Stojan Stana 1933/43 647. Kukić Mile Stana 1906/41 648. Latinović Đuro Stoja 1895/41 696. Mandić Jovo Marinko 1934/41 649. Latinović Mile Stoja 1913/44 697. Mandić Jovo Mile 1908/43 650. Lazarević Đuro Dete 1940/41 698. Mandić Jovo Ruža 1906/41 651. Lazarević Đuro Mićo 1936/41 699. Mandić Jovo Stana 1931/41 652. Lazarević Đuro Mileva 1916/41 700. Mandić Lakan Anđa 1900/41 653. Lazarević Đuro Miroslav 1937/41 701. Mandić Lakan Jovo 1930/41 654. Lazarević Dušan Bosa 1934/41 702. Mandić Lakan Ljuba 1935/41 655. Lazarević Dušan Đuro 1935/41 703. Mandić Lakan Marko 1926/41 656. Lazarević Dušan Mika 1938/41 704. Mandić Lakan Ranko 1923/41 657. Lazarević Dušan Mile 1933/41 705. Mandić Lazo Lakan 1896/41 658. Lazarević Dušan Milka 1927/41 706. Mandić Marinko Đuro 1932/41 659. Lazarević Dušan Ranko 1931/41 707. Mandić Marinko Mara 1930/41 660. Lazarević Dušan Ruža 1906/41 708. Mandić Marinko Milan 1936/41 661. Lazarević Miloš Nikola 1908/41 709. Mandić Marinko Milka 1912/41 662. Lazarević Miloš Vukašin 1926/41 710. Mandić Marinkao Stana 1934/41 663. Lazarević Pero Mara 1940/41 711. Mandić Mile Boja 1904/41 664. Lazarević Pero Milka 1929/41 712. Mandić Mile Božo 1929/41 665. Lazarević Pero Mladen 1932/41 713. Mandić Mile Dara 1927/41 666. Lazarević Pero Stana 1936/41 714. Mandić Mile Dara 1938/41 667. Lazarević Pero Stevo 1933/41 715. Mandić Mile Drago 1926/41 668. Lazarević Pero Stoja 1937/41 716. Mandić Mile Đuja 1940/41 669. Lazarević Savo Đurađ 1886/41 717. Mandić Mile Đuro 1934/41 670. Lazarević Save Dušan 1906/41 718. Mandić Mile Jovo 1937/41 671. Lazarević Savo Pero 1891/41 719. Mandić Mile Marinko 1925/41 672. Lukić Bogdan Mara 1898/43 720. Mandić Mile Milica 1934/41 673. Lukić Ćiro Ico 1903/41 721. Mandić Mile Milka 1924/41 674. Malešević Branka Dete 1937/41 722. Mandić Mile Nikola 1931/41 675. Malešević Branko Supruga 1916/41 723. Mandić Mile Trivo 1936/41 676. Malešević Đuro Smilja 1919/41 724. Mandić Mile Vojo 1940/41 677. Malešević Milan Boško ?/41 725. Mandić Mile Zora 1938/41 678. Malešević Milan Branko 1914/41 726. Mandić Mirko Anđa 1912/41 679. Malešević Milan Mirko 1912/41 727. Mandić Mirko Dragan 1932/41 680. Malešević Mirka Dete 1934/41 728. Mandić Mirko Gojko 1936/41 681. Malešević Mirka Dete 1937/41 729. Mandić Mirko Golub 1938/41 682. Malešević Mirko Milan 1932/41 730. Mandić Mirko Mileva 1930/41 683. Malešević Mirko Mileva 1930/41 731. Mandić Mirko Ruža 1890/41 684. Malešević Pero Smilja 1911/41 732. Mandić Mirko Stoja 1940/41 685. Mandić Đoko Mika 1886/41 733. Mandić Momčilo Dragan 1934/41 686. Mandić Drago Branko 1925/41 734. Mandić Momčilo Đuro 1921/41 687. Mandić Drago Lazo 1936/41 735. Mandić Pavle Dušan 1911/41 688. Mandić Drago Marija 1901/41 736. Mandić Pavle Dušanka 1933/41 689. Mandić Drago Mićo 1934/41 737. Mandić Pavle Joka 1938/41 690. Mandić Drago Radojka 1938/41 738. Mandić Pavle Milan 1930/41 691. Mandić Dušan Bosiljka 1938/41 739. Mandić Pavle Mile 1903/41 692. Mandić Dušan Dmitar 1935/41 740. Mandić Pavle Savka 1905/41 693. Mandić Dušan Drago 1933/41 741. Mandić Žarko Bosiljka 1932/41 694. Mandić Dušan Stoja 1914/41 742. Mandić Žarko Danica 1930/41 695. Mandić Ilija Momčilo 1901/41 743. Mandić Žarko Milka 1910/41 744. Mandić Žarko Radojka 1936/41 792. Priča Mile Lazo 1895/41 745. Mandić Žarko Stoja 1929/41 793. Priča Mile Mirko 1924/41 746. Maraš Vukašin Cvjeta 1923/41 794. Priča Mile Simo 1926/41 747. Mijić Milan Jeka 1860/41 795. Priča Mile Slavko 1913/41 748. Mračajac Rade Ruža 1877/44 796. Priča Pavle Mara 1913/41 749. Mudrinić Rade Rade 1901/43 797. Priča Pavle Pero 1937/41 750. Narančić Rade Koviljka 1921/43 798. Priča Pavle Stoja 1934/41 751. Ožegović Đurađ Jovanka 1931/41 799. Priča Slavko Božana 1916/41 752. Ožegović Đurđa Dušanka 1924/41 800. Priča Slavko Ljubica 1936/41 753. Ožegović Đurđa Jovanka 1878/41 801. Priča Slavko Radojka 1939/41 754. Ožegović Đurđa Milan 1920/41 802. Priča Trivun Jovo 1898/41 755. Ožegović Đurđa Milka 1932/41 803. Radić Marinko Božo 1936/41 756. Ožegović Gojko Ilija 1937/43 804. Radić Marinko Dara 1938/41 757. Ožegović Ilija Rade 1910/41 805. Radić Marinko Ljuba 1919/41 758. Ožegović Ilija Savka 1896/41 806. Radić Marinko Milka 1938/41 759. Ožegović Luka Mara 1902/43 807. Radić Mirko Dušan 1936/41 760. Ožegović Rade Dušan 1939/41 808. Radić Mirko Stoja 1919/41 761. Ožegović Rade Jovan 1941/41 809. Radić Mirko Vukosava 1940/41 762. Ožegović Stevan Mara 1905/41 810. Radić Tomo Mirko 1918/41 763. Ožegović Todor Đurađ 1871/41 811. Rapajić Đukan Ciro 1881/41 764. Priča Božo Đuja 1940/41 812. Rapajić Đukan Ilija 1878/41 765. Priča Božo Milka 1935/41 813. Rašeta Bogdan Milica 1938/41 766. Priča Božo Petar 1938/41 814. Rašeta Mile 1871/41 767. Priča Božo Savka 1916/41 815. Rašeta Mile Bogdan 1911/44 768. Priča Božo Stoja 1937/41 816. Rašeta Mile Gojko 1920/41 769. Priča Đuro Dušan 1891/41 817. Rodić Bože Bosiljka 1920/41 770. Priča Dušan Anđa 1896/41 818. Rodić Bože Dete 1940/41 771. Priča Dušan Dara 1929/41 819. Rodić Bože Milka 1937/41 772. Priča Dušan Dušan 1936/41 820. Rodić Dušan Branko 1937/41 773. Priča Dušan Mika 1927/41 821. Rodić Dušan Mara 1928/41 774. Priča Dušan Milka 1916/41 822. Rodić Dušan Mileva 1920/41 775. Priča Ilija Mile 1871/41 823. Rodić Dušan Rajko 1934/41 776. Priča Jovo Mileva 1901/41 824. Rodić Dušan Stana 1888/41 777. Priča Jovo Rosa 1927/41 825. Rodić Dušan Stevo 1925/41 778. Priča Jovo Smiljana 1925/41 826. Rodić Dušan Stoja 1939/41 779. Priča Lazo Marinko 1938/41 827. Rodić Dušan Sveto 1931/41 780. Priča Lazo Nevenka 1896/41 828. Rodić Gavro Bosiljka 1920/41 781. Priča Lazo Persa 1934/41 829. Rodić Ilija Božo 1919/41 782. Priča Lazo Stana 1928/41 830. Rodić Ilija Branko 1923/41 783. Priča Lazo Uroš 1931/41 831. Rodić Ilija Draginja 1926/41 784. Priča Marko Pavle 1913/41 832. Rodić Ilija Dušan 1884/41 785. Priča Milan Dane 1938/41 833. Rodić Ilija Mihajlo 1894/41 786. Priča Milan Mara 1935/41 834. Rodić Ilija Mile 1881/41 787. Priča Milan Milan 1930/41 835. Rodić Ilija Milka 1875/41 788. Priča Milan Milosava 1933/41 836. Rodić Ilija Pero 1891/41 789. Priča Mile Aleksa 1926/41 837. Rodić Ilija Radojka 1909/41 790. Priča Mile Božo 1916/41 838. Rodić Luka Sava 1906/41 791. Priča Mile Gojko 1921/41 839. Rodić Mihajlo Milorad 1920/41 840. Rodić Mihajlo Persa 1896/41 888. Rokvić Grujo Mile 1931/41 841. Rodić Mihajlo Radojka 1923/41 889. Rokvić Grujo Slobodan 1935/41 842. Rodić Mihajlo Štaka 1930/41 890. Rokvić Grujo Vasa 1938/41 843. Rodić Mihajlo Stana 1925/41 891. Rokvić Grujo Zora 1929/41 844. Rodić Mihajlo Zora 1927/41 892. Rokvić Jovo Rajko 1896/41 845. Rodić Mile Darinka 1920/41 893. Rokvić Jovika Branko 1910/41 846. Rodić Mile Dušan 1925/41 894. Rokvić Jovika Danica 1895/41 847. Rodić Mile Ilija 1923/41 895. Rokvić Lazo Marinko 1910/41 848. Rodić Mile Jovo 1935/41 896. Rokvić Lazo Rade 1894/41 849. Rodić Mile Ljubica 1938/41 897. Rokvić Lazo Trivun 1896/41 850. Rodić Mile Mara 1927/41 898. Rokvić Ljupko Đuja 1937/41 851. Rodić Mile Milan 1930/41 899. Rokvić Ljupko Ljuba 1901/41 852. Rodić Mile Rajko 1932/41 900. Rokvić Ljupko Mara 1925/41 853. Rodić Mile Sava 1886/41 901. Rokvić Ljupko Milka 1933/41 854. Rodić Miloš Stana 1896/41 902. Rokvić Ljupko Mirko 1929/41 855. Rodić Nikola Marija 1891/41 903. Rokvić Ljupko Savka 1940/41 856. Rodić Pero Bosiljka 1923/41 904. Rokvić Ljupko Stana 1938/41 857. Rodić Pero Đurađ 1920/41 905. Rokvić Mihajlo Mara 1938/41 858. Rodić Pero Mara 1932/41 906. Rokvić Mihajlo Nina 1934/41 859. Rodić Pero Milica 1929/41 907. Rokvić Mihajlo Sava 1909/41 860. Rodić Pero Petar 1926/41 908. Rokvić Mihajlo Smilja 1931/41 861. Rodić Pero Savka 1935/41 909. Rokvić Milan Anđa 1935/41 862. Rodić Pero Stana 1895/41 910. Rokvić Milan Stoja 1937/41 863. Rodić Savo Persa 1923/41 911. Rokvić Milanko Anđa 1935/41 864. Rodić Stevan Milka 19001/41 912. Rokvić Milanko Anica 1914/41 865. Rodić Stevan Nikola 1891/41 913. Rokvić Milanko Persa 1938/41 866. Rokvić Đuro Aleksa 1931/41 914. Rokvić Mile Marinko 1937/43 867. Rokvić Đuro Boja 1938/41 915. Rokvić Mile Rajko 1904/41 868. Rokvić Đure Dete 1929/41 916. Rokvić Miloš Milan 1940/41 869. Rokvić Đure Dete 1935/41 917. Rokvić Miloš Radojka 1935/41 870. Rokvić Đure Dete 1936/41 918. Rokvić Miloš Ruža 1902/41 871. Rokvić Đure Dete 19934/41 919. Rokvić Miloš Spasa 1937/41 872. Rokvić Đuro Gojko 1926/41 920. Rokvić Miloš Stana 1929/41 873. Rokvić Đuro Mara 1928/41 921. Rokvić Momčilo Dušan 1936/41 874. Rokvić Đuro Mara 1933/43 922. Rokvić Momčilo Dušanka 1938/41 875. Rokvić Đuro Mile 1917/41 923. Rokvić Momčilo Mika 1924/41 876. Rokvić Đuro Mile 1936/41 924. Rokvić Momčilo Milan 1928/41 877. Rokvić Đuro Milka 1910/41 925. Rokvić Momčilo Mirko 1921/41 878. Rokvić Đuro Stana 1933/41 926. Rokvić Momčilo Ruža 1896/41 879. Rokvić Đuro Stoja 1905/41 927. Rokvić Nikola Stanko 1920/41 880. Rokvić Gojko Ranko 1933/41 928. Rokvić Obrad Bogdan 1902/41 881. Rokvić Gojko Smilja 1903/41 929. Rokvić Obrad Đuro 1904/31 882. Rokvić Gojko Stana 1936/41 930. Rokvić Obrad Pajo 1907/41 883. Rokvić Gojko Vid 1925/41 931. Rokvić Paje Dete 1930/41 884. Rokvić Golub Mika 1920/41 932. Rokvić Paje Dete 1934/41 885. Rokvić Grujo Jovo 1933/41 933. Rokvić Paje Dete 1937/41 886. Rokvić Grujo Mara 1926/41 934. Rokvić Paje Dete 1939/41 887. Rokvić Grujo Marija 1906/41 935. Rokvić Pajo Mirko 1929/41 936. Rokvić Pajo Stoja 1906/41 984. Runić Ilija Sofija 1906/41 937. Rokvić Perica Ljupko 1896/41 985. Runić Ilija Vojin 1935/41 938. Rokvić Rade Dušanka 1923/41 986. Runić Petar Risto 1939/41 939. Rokvić Rade Mile 1932/41 987. Runić Petar Ruža 1935/41 940. Rokvić Rade Niko 1928/41 988. Runić Petar Stoja 1937/41 941. Rokvić Rajko Anica 1907/41 989. Runić Sekula Bosiljka 1922/41 942. Rokvić Rajko Ilija 1934/41 990. Runić Sekula Joka 1901/41 943. Rokvić Rajko Milka 1901/41 991. Runić Sekula Mara 1928/41 944. Rokvić Rajko Niko 1935/41 992. Runić Sekula Mileva 1932/41 945. Rokvić Rajko Nikola 1930/41 993. Runić Sekula Milka 1925/41 946. Rokvić Rajko Nikola 1931/41 994. Runić Sekula Mirko 1934/41 947. Rokvić Rajko Persa 1929/41 995. Runić Sekula Zora 1939/41 948. Rokvić Rajko Rosa 1928/41 996. Runić Todor Đuro 1915/41 949. Rokvić Rajko Rosa 1936/41 997. Runić Todor Ilija 1903/41 950. Rokvić Rajko Vojin 1938/41 998. Runić Todor Sekula 1896/41 951. Rokvić Risto Branko 1924/41 999. Runić Todor Stoja 1867/41 952. Rokvić Risto Cvijeta 1891/41 1000. Runić Todor Trivun 1891/41 953. Rokvić Risto Dušan 1927/41 lOOl.Skendić Đoko Milka 1914/42 954. Rokvić Risto Milan 1928/41 1002.Škorić Svetko Milan 1923/41 955. Rokvić Risto Milorad 1941/41 1003.Škorić Svetko Pero 1925/41 956. Rokvić Risto Mirko 1933/41 1004.Škorić Svetko 1900/41 957. Rokvić Risto Nevenka 1925/41 1005.Škorić Vid Srećko 1905/41 958. Rokvić Risto Rade 1931/41 1006.Škorić Zorka 1900/41 959. Rokvić Spiro Đuro 1885/41 1007. Šušilović Gojko Boja 1921/41 960. Rokvić Stevan Stojan 1896/41 1008. Šušilović Gojka Dete 1923/41 961. Rokvić Stojan Anđa 1935/41 1009. Šušilović Gojka Dete 1926/41 962. Rokvić Stojan Bogdan 1933/41 1010. Šušilović Gojko Marinko 1900/41 963. Rokvić Stojan Milenko 1938/41 1011. Šušilović Gojko Milka 1871/41 964. Rokvić Stojan Mileva 1929/41 1012. Šušilović Pero Gojko 1871/41 965. Rokvić Stojan Ostoja 1940/41 1013. Šušilović Pero Vukosava 1901/41 966. Rokvić Stojan Smilja 1896/41 1014. Šušilović Stevan Stevo 1901/41 967. Rokvić Stojan Stevan 1939/41 1015. Šušilović Stevo Danica 1929/41 968. Rokvić Tomo Đuro 1888/41 1016. Šušilović Stevo Milan 1931/41 969. Rokvić Trivo Milka 1902/41 1017. Šušilović Stevo Milka 1926/41 970. Rokvić Vaso Momčilo 1894/41 1018. Tankosić Jandrija Nikola 1904/41 971. Rokvić Vasilije Vojkan 1871/41 1019. Tankosić Jandrija Pero 1909/41 972. Rokvić Veljko Bosiljka 1937/41 1020. Tankosić Miladina Dušanka 1926/41 973. Rokvić Veljko Mara 1937/41 1021. Tankosić Miladin Joka 1934/41 974. Rokvić Veljko Milanko 1929/41 1022. Tankosić Miladin Marinko 1923/41 975. Rokvić Veljko Milica 1911/41 1023. Tankosić Miladin Mika 1896/41 976. Rokvić Veljko Zora 1934/41 1024. Tankosić Miladin Mirko 1932/41 977. Rokvić Vid Gojko 1895/41 1025. Tankosić Miladin Rajko 1929/41 978. Rokvić Vid Marta 1873/41 1026. Tankosić Miladin Stoja 1932/41 979. Rokvić Vid Mihajlo 1904/41 1027.Todić Mile Dušan 1902/41 980. Rokvić Vid Veljko 1911/41 1028. Varsaković Aćim Lazo 1891/41 981. Rokvić Vojkan Momčilo 1893/41 1029. Varsaković Lazo Mile 1919/41 982. Runić Đuro Ljubica 1939/41 1030. Varsaković Lazo Uroš 1914/41 983. Runić Ilija Milorad 1939/41 1031. Varsaković Uroš Nenad 1939/43 1032. Varsaković Uroš Svetko 1934/43 1080. Zarić Mile Uroš 1913/41 1033. Vasarković Miloš Branko 1941/41 1081. Zarić Mile Vlado 1924/41 1034. Vasarković Miloš Zorka 1939/41 1082. Zarić Niko Gojko 1906/41 1035. Vujić Božo Milka 1933/41 1083. Zarić Niko Mile 1936/41 1036-Vujić Božo Petar 1930/41 1084. Zarić Niko Nevenka 1910/41 1037. Vujić Božo Sava 1910/41 1085. Zarić Niko Stevo 1900/41 1038. Vujić Božo Stoja 1935/41 1086. Zarić Nikola Dragan 1938/41 1039. Vujić Đuro Dušan 1900/41 1087. Zarić Pero Pero 1937/43 1040. Vujić Đuro Jovo 1885/41 1088. Zarić Pero Stana 1935/43 1041. Vujić Đuro Mile 1886/41 1089. Zarić Petar Mile 1893/41 1042. Vujić Dušan Dara 1925/41 1090. Zarić Rajko Milan 1931/43 1043. Vujić Dušan Lazo 1929/41 1091. Zarić Sveto Mara 1924/41 1044. Vujić Dušan Maro 1927/41 1092. Zarić Sveto Milka 1930/41 1045. Vujić Dušan Milka 1931/41 1093. Zarić Sveto Nevenka 1904/41 1046. Vujić Jovo Dara 1924/41 1094. Zarić Sveto Soka 1927/41 1047. Vujić Jovo Mara 1895/41 1095. Zarić Sveto Stevo 1920/41 1048. Vujić Jovo Mile 1920/41 1096. Zarić Uroš Mileva 1939/41 1049. Vujić Jovo Pero 1922/41 1097. Zarić Uroš Stoja 1937/41 1050. Vujić Jovo Zora 1923/41 1098. Zeljković Božo Zora 1936/43 1051. Vujić Lazo Marinko 1927/41 1099. Zeljković Branko Anđa 1921/41 1052. Vujić Lazo Persa 1937/41 1100. Zeljković Branko Anđa 1934/41 1053. Vujić Lazo Stana 1905/41 1101. Zeljković Branko Bogoljub 1938/41 1054. Vujić Lazo Uroš 1929/41 1102. Zeljković Branka Dete 1938/41 1055. Vujić Mile Božo 1910/41 1103. Zeljković Branko Đuro 1934/41 1056. Vujić Mile Gojko 1916/41 1104. Zeljković Branko Dušan 1940/41 1057. Vujić Mile Lazo 1905/41 1105. Zeljković Branko Leposava 1936/41 1058. Vujić Mile Mirko 1920/41 1106. Zeljković Branko Slobodan 1932/41 1059. Vujić Mile Simo 1924/41 1107. Zeljković Branko Vukica 1913/41 1060. Vukelić Mihajilo Dušan 1876/41 1108. Zeljković Branko Zdravko 1939/41 1061.Zarić Anđa 1877/41 1109. Zeljković Branko Zora 1936/41 1062.Zarić Anđa 1918/43 1110. Zeljković Đurđe Miloš 1881/41 1063.Zarić Cuka 1914/41 1111. Zeljković Đuro Boja 1919/41 1064.Zarić Ilija Dane 1935/41 1112. Zeljković Đuro Deva 1886/41 1065.Zarić Ilija Pero 1936/41 1113. Zeljković Đuro Joka 1877/41 1066.Zarić Ilija Rajko 1908/43 1114. Zeljković Đuro Mihajilo 1877/41 1067. Zarić Mara 1901/41 1115. Zeljković Đuro Mika 1917/41 1068. Zarić Markan 1890/41 1116. Zeljković Đuro Milan 1933/41 1069. Zarić Markan Đuja 1918/42 1117. Zeljković Đuro Miloš 1915/41 1070. Zarić Markan Đuro 1927/41 1118. Zeljković Đuro Mirko 1929/41 1071. Zarić Markan Ilija 1919/41 1119. Zeljković Dušan Boško 1936/41 1072. Zarić Markan Ilija 1926/41 1120. Zeljković Dušan Branko 1921/41 1073. Zarić Markan Jovo 1925/41 1121. Zeljković Dušana Dete 1936/41 1074. Zarić Markan Kojo 1918/41 1122. Zeljković Dušana Dete 1936/41 1075. Zarić Markan Milka 1929/41 1123. Zeljković Dušana Dete 1938/41 1076. Zarić Markan Pero 1900/41 1124. Zeljković Dušana Dete 1938/41 1077. Zarić Mile Anđa 1918/41 1125. Zeljković Dušana Dete 1939/41 1078. Zarić Mile Dragan 1909/41 1126. Zeljković Dušan Kosa 1925/41 1079. Zarić Mile Relja 1925/43 1127. Zeljković Dušan Ljuba 1913/41 1128. Zeljković Dušan Mara 1938/41 1176. Zeljković Marinko Danica 1921-41 1129. Zeljković Dušan Stojanka 1911/41 1177. Zeljković Marinko Draginja 1130. Zeljković Gojkao Dete 1935/41 1940/41 1131. Zeljković Gojka Dete 1938/41 1178. Zeljković Marinko Dušan 1936/41 1132. Zeljković Gojka Dete 1940/41 1179. Zeljković Marinko Pero 1939/41 1133. Zeljković Gojko Mileva 1916/41 1180. Zeljković Marko Milka 1915/41 1134. Zeljković Golub Branko 1932/41 1181. Zeljković Marko Slobodan 1938/41 1135. Zeljković Golub Danica 1891/41 1182. Zeljković Mićo Jovo 1913/41 1136. Zeljković Golub Dušan 1929/41 1183. Zeljković Mihajilo Anica 1879/41 1137. Zeljković Golub Ilija 1934/41 1184. Zeljković Mihajilo Bosa 1918/41 1138. Zeljković Golub Ranko 1926/41 1185. Zeljković Mihajilo Bosiljka 1920/41 1139. Zeljković Ilija Danica 1923/41 1186. Zeljković Mihajilo Danica 1918/41 1140. Zeljković Ilija Đuro 1881/41 1187. Zeljković Mihajilo Dušan 1934/41 1141. Zeljković Ilija Dušan 1899/41 1188. Zeljković Mihajilo Milka 1923/41 1142. Zeljković Ilija Golub 1888/41 1189. Zeljković Mihajilo Nikola 1899/41 1143. Zeljković Jandrija Luka 1871/41 1190. Zeljković Mihajilo Savka 1907/41 1144. Zeljković fošan Đuro 1885/41 1191. Zeljković Mihajilo Stevo 1929/41 1145. Zeljković Jovan Đura 1897/41 1192. Zeljković Mile Boja 1822/41 1146. Zeljković Jovan Đuro 1876/41 1193. Zeljković Mile Darinka 1934/41 1147. Zeljković Jovan Dušan 1924/41 1194. Zeljković Mile Đuro 1916/41 1148. Zeljković Jovan Mile 1920/41 1195. Zeljković Mile Dušanka 1926/41 1149. Zeljković Jovan Simo 1922/41 1196. Zeljković Mile Gojko 1928/41 1150. Zeljković Jovo Bogdan 1936/41 1197. Zeljković Mile Gojko 1928/41 1151. Zeljković Jovo Danica 1939/41 1916/41 1152. Zeljković Jove Dete 1935/41 1198. Zeljković Mile Ivanka 1928/41 1153. Zeljković Jove Dete 1939/41 1199. Zeljković Mile Ljubica 1930/41 1154. Zeljković Jovo Dušan 1909/41 1200. Zeljković Mile Mara 1904/41 1155. Zeljković Jovo Dušan 1932/41 1201. Zeljković Mile Mihajilo 1911/41 1156. Zeljković Jovo Milan 1931/41 1202. Zeljković Mile Nikola 1921/41 1157. Zeljković Jovo Mile 1928/41 1203. Zeljković Mile Stoja 1891/41 1158. Zeljković Jovo Mirko 1924/41 1204. Zeljković Mile Stojan 1929/41 1159. Zeljković Jovo Mirko 1934/41 1205. Zeljković Mile Trivuna 1930/41 1160. Zeljković Jovo Stoja 1899/41 1206. Zeljković Mile Vukosava 1915/41 1161. Zeljković Jovo Stoja 1913/41 1207. Zeljković Miloš Branko 1922/41 1162. Zeljković Jovo Zora 1936/41 1208. Zeljković Miloš Dušan 1920/41 1163. Zeljković Lazo Jovo 1888/41 1209. Zeljković Miloš Dušanka 1940/41 1164. Zeljković Luka Dušan 1913/41 1210. Zeljković Miloš Mara 1920/41 1165. Zeljković Luke Dušan 1926/41 1211. Zeljković Miloš Petar 1939/41 1166. Zeljković Luka Jovana 1896/41 1212. Zeljković Miloš Sara 1881/41 1167.Zeljković Luka Marija 1876/41 1213. Zeljković Miloš Uroš 1916/41 1168. Zeljković Luka Milka 1923/41 1214. Zeljković Nikola Boško 1936/41 1169. Zeljković Luka Milka 1938/41 1215. Zeljković Nikola Dušanka 1932/41 1170. Zeljković Luka Milorad 1918/41 1216. Zeljković Nikola Mara 1929/41 1171. Zeljković Luka Milorad 1936/41 1217. Zeljković Nikola Marija 1939/41 1172. Zeljković Luke Srđan 1909/41 1218. Zeljković Nikola Marko 1927/41 1173. Zeljković Luka Srđan 1929/41 1219. Zeljković Nikola Marko 1938/41 1174. Zeljković Luka Stojan 1891/41 12,20. Zeljković Nikola Mile 1907/41 1175. Zeljković Luka Stojan 1924/41 1221. Zeljković Nikola Mile 1907/41 1934/41 1266. Zeljković Vlado Sava 1892/41 1222. Zeljković Nikola Nevenka 1932/41 1267. Zeljković Vojin Aleksa 1925/41 1223. Zeljković Nikola Ruža 1929/41 1268. Zeljković Vojin Andrija 1933/41 1224. Zeljković Nikola Stana 1909/41 1269. Zeljković Vojin Borislav 1936/41 1225. Zeljković Nikola Stevo 1940/41 1270. Zeljković Vojin Borka 1934/41 1226. Zeljković Nikola Trivuna 1932/41 1271. Zeljković Vojin Mileva 1926/41 1227. Zeljković Nikola Vukica 1900/41 1272. Zeljković Vojin Milka 1937/41 1228. Zeljković Pero Branko 1911/41 1273. Zeljković Vojin Radojka 1929/41 1229. Zeljković Pero Cvijeta 1915/41 1274. Zeljković Vojin Ruža 1939/41 1230. Zeljković Pero Darinka 1924/41 1275. Zorić Gojčin Stana 1911/41 1231. Zeljković Pero Luka 1886/41 1276. Zorić Golub Anđa 1903/41 1232. Zeljković Pero Marinko 1921/41 1277. Zorić Golub Danica 1925/41 1233. Zeljković Pero Mile 1886/41 1278. Zorić Golub Smilja 1934/41 1234. Zeljković Pero Milka 1876/41 1279. Zorić Ilije Dete 1935/41 1235. Zeljković Pero Risto 1893/41 1280. Zorić Ilije Dete 1938/41 1236. Zeljković Pero Stanko 1896/41 1281. Zorić Ilije Dete 1940/41 1237. Zeljković Pero Svetko 1929/41 1282. Zorić Ilija Jovo 1891/41 1238. Zeljković Pero Uroš 1891/41 1283. Zorić Ilija Ljuba 1893/41 1239. Zeljković Pero Vlado 1888/41 1284. Zorić Ilija Rajko 1911/41 1240. Zeljković Pero Vojin 1884/41 1285. Zorić Ilija Stoja 1916/41 1241. Zeljković Rade Milica 1887/41 1286. Zorić Jovan Đuro 1911/41 1242. Zeljković Savo Boja 1913/41 1287. Zorić Jovan Jovo 1923/41 1243. Zeljković Savo Đorđe 1936/41 1288. Zorić Jovan Miloš 1900/41 1244. Zeljković Savo Rade 1931/41 1289. Zorić Jovan Smiljana 1902/41 1245. Zeljković Savo Radojka 1939/41 1290. Zorić Jovan Vukašin 1918/41 1246. Zeljković Simo Marija 1911/41 1291. Zorić Jovo Branko 1931/41 1247. Zeljković Srđan Stoja 1912/41 1292. Zorić Kojo Rade 1940/41 1248. Zeljković Stevan Svetko 1925/41 1293. Zorić Luke Dete 1937/41 1249. Zeljković Stevo Jovo 1904/41 1294. Zorić Luke Dete 1939/41 1250. Zeljković Todor Gojko 1911/41 1295. Zorić Luka Nevenka 1917/41 1251. Zeljković Todor Marija 1900/41 1296. Zorić Markan Đuja 1881/41 1252. Zeljković Todor Svetko 1915/41 1297. Zorić Markan Ilija 1915/41 1253. Zeljković Tomo Vaso 1876/41 1298. Zorić Markan Kojo 1927/41 1254. Zeljković Ud.Mareš Perse Dete 1299. Zorić Markan Nikola 1929/41 1936/41 1300. Zorić Markan Pero 1932/41 1255. Zeljković Ud.Mareš Perse Dete 1301. Zorić Markan Simo 1931/41 1938/41 1302. Zorić Mićo Andrija 1876/41 1256. Zeljković UdMareš Perse Dete 1303. Zorić Mićo Božo 1896/41 1940/41 1304. Zorić Mićo Dušan 1914/41 1257. Zeljković Uroš Branko 1938/41 1305. Zorić Mićo Golub 1901/41 1258. Zeljković Uroš Ljubica 1917/41 1306. Zorić Mićo Trivuna 1886/41 1259. Zeljković Uroš Mara 1934/41 1307. Zorić Mićo Uroš 1899/41 1260. Zeljković Uroš Persa 1916/41 1308. Zorić Milan Nikola 1915/41 1261. Zeljković Vasilije Pero 1876/41 1309. Zorić Mile Anđa 1922/41 1262. Zeljković Vlado Dragan 1930/41 1310. Zorić Mile Dušan 1900/41 1263. Zeljković Vlado Milka 1936/41 1311. Zorić Mile Radojka 1863/41 1264. Zeljković Vlado Mirko 1933/41 1312. Zorić Mile Uroš 1902/41 1265. Zeljković Vlado Nevenka 1927/41 1313. Zorić Mile Vlado 1918/41 1314. Zorić Miloš Gojko 1926/41 1362. Zorić Trivun Mićo 1876/41 1315. Zorić Miloš Mirko 1923/41 1363. Zorić Trivun Milan 1924/41 1316. Zorić Mišo Trivun 1928/41 1364. Zorić Trivun Svetko 1915/41 1317. Zorić Nikola Branko 1932/41 1365. Zorić Uroša Cuka 1905/41 1318. Zorić Nikole Dete 1935/41 1366. Zorić Uroša Mileva 1930/41 1319. Zorić Nikola Gojko 1918/41 1367. Zorić Uroša Stojan 1926/41 1320. Zorić Nikola Mićo 1873/41 1368. Zorić Vučena Stevan 1881/41 1321. Zorić Nikola Mićo 1876/41 1322. Zorić Nikola Milan 1891/41 PODGOMILA 1323. Zorić Nikola Milan 1906/41 1324. Zorić Nikola Nevenka 1907/41 1. AničićVid Stevan 1847/41 1325. Zorić Nikola Relja 1906/41 2. Aničić Vid Mile 1890/41 1326. Zorić Nikola Svetko 1906/41 3. Aničić Vid Pane 1906/41 1327. Zorić Pero Kojo 1921/41 4. Aničić Vid Dragić 1908/41 1328. Zorić Pero Mile 1861/41 5. Aničić Mile Stojanka 1903/43 6. Aničić Pane Anđa 1910/43 1329. Zorić Rade Lazo 1894/41 7. Aničić Pane Ratko 1938/43 1330. Zorić Rade Trivun 1851/41 8. Aničić Pane Marinko 1939/43 1331. Zorić Rajko Gojko 1938/41 9. Aničić Pane Savo 1941/43 1332. Zorić Rajko Milan 1932/41 10. Aničić Dragić Zora 1933/43 1333. Zorić Rajko Milka 1911/41 11. Aničić Dragić Živko 1941/43 1334. Zorić Rajko Pero 1936/41 12. Aničić Dragić Stana 1935/43 1335. Zorić Rajko Stana 1934/41 13. Aničić Stevan Mirko 1912/41 1336. Zorić Simo Ilija 1922/41 14. Aničić Uroš Zora 1936/43 1337. Zorić Stevan Luka 1893/41 15. Aničić Uroš Persa 1934/43 1338. Zorić Stevan Mile 1916/41 16. Aničić Uroš Mara 1940/43 1339. Zorić Stevan Simo 1901/41 17. Aničić Đurđe Srđan 1886/41 1340. Zorić Stevan Vukašin 1921/41 18. Aničić Đurđe Miladin 1905/41 1341. Zorić Stevo Aleksa 1916/41 19. Aničić Đurđe Dušan 1907/41 1342. Zorić Sveto Markan 1881/41 20. Aničić Branko 1918/41 1343. Zorić Svetko Dušan 1928/41 21. Aničić Stevan Marko 1922/42 1344. Zorić Svetko Gojko 1930/41 22. Aničić Stevan Uroš 1914/41 1345. Zorić Svetko Milka 1890/41 23. Aničić Mirko Vojislav 1937/43 1346. Zorić Svetko Nevenka 1920/41 24. Bokan Gojo Jovo 1895/41 1347. Zorić Svetko Savka 1918/41 25. Bokan Gojo Spasenija 1900/43 1348. Zorić Svetko Savka 1934/41 26. Bokan Stevan Janja 1901/43 1349. Zorić Svetko Soka 1924/41 27. Bokan Jovo Smilja 1895/41 1350. Zorić Svetko Stevo 1913/41 28. Bokan Jovo Milka 1933/41 1351. Zorić T odor Gojčin 1911/41 29. Bokan Jovo Boja 1935/41 1352. Zorić Todor Lako 1913/41 30. Bokan Jovo Savo 1937/41 1353. Zorić Trišo Božo 1906/41 31. Bokan Jovo Mirko 1937/41 1354. Zorić Triše Dete 1938/41 32. Bokan Jovo Marko 1936/41 1355. Zorić Triše Dete 1940/41 33. Bokan Spasoje Milka 1908/43 1356. Zorić Trišo Draginja 1934/41 34. Bokan Spasoje Milan 1934/43 1357. Zorić Trišo Mara 1906/41 35. Bokan Spasoje Branko 1932/43 1358. Zorić Trišo Nevenka 1936/41 36. Bokan Mile Pero 1896/43 1359. Zorić Trivun Branko 1913/41 37. Vejinović Pero Lazo 1870/41 1360. Zorić Trivun Jovo 1872/41 38. Vejinović Lazo Branko 1900/41 1361. Zorić Trivun Ljubica 1926/41 39. Drakulić Rade Spaso 1870/41 40. Drakulić Spaso Stana 1875/43 88. Zorić Mile Zora 1885/41 41. Drakulić Rade Ilija 1878/43 89. Ilić Lazo Mika 1896/41 42. Drakulić Dane Petra 1895/41 90. Ilić Marinko Stana 1915/41 43. Drakulić Dane Vida 1932/41 91. Ilić Marinka Dete 1936/41 44. Drakulić Dane Draginja 1937/41 92. Ilić Marinka Dete 1938/41 45. Drakulić Dane Bosa 1939/41 93. Ilić Marinka Dete 1940/41 46. Drakulić Budo Branko 1921/41 94. Ilić Marko Nikola 1904/41 47. Desnica Mihajilo Obrad 1880/41 95. Ilić Nikola Anđa 1906/41 48. Desnica Obrad Veljko 1907/41 96. Ilić Nikola Trivo 1926/41 49. Desnica Veljko Ljuba 1910/42 97. Kamenko Bođo Mane 1872/41 50. Desnica Veljko Mara 1929/43 98. Kamenko Mane Dušan 1919/41 51. Desnica Veljko Milan 1931/43 99. Kamenko Mane Ljubo 1920/41 52. Desnica Veljko Sava 1936/43 100. Kamenko Ljubo Milka 1939/43 53. Desnica Veljko Jovanka 1938/43 101. Knežević Nikola Ljupko 1918/41 54. Desnica Dušan Milja 1912/43 102. Kukić Spasoje Ilija 1910/41 55. Desnica Pero Drago 1928/41 103. Kukić Ilija Milka 1924/41 56. Desnica Mile Stana 1905/45 104. Kukić Todor Bojana 1895/41 57. Diklić Tomo Gojko 1905/45 105. Lukić Ilija 1876/41 58. Diklić Tomo Branko 1918/41 106. Lukić Ilija Mika 1878/42 59. Diklić Miloš Bosa 1919/43 107. Lukić Gojko Milka 1934/43 60. Diklić Miloš Miroslav 1940/43 108. Lukić Mile Gojko 1909/41 61. Đumić Mile Milan 1910/41 109. Lukić Stevo Darinka 1920/43 62. Đumić Mile Trivun 1893/43 110. Mijić Milić Petar 1870/41 63. Đumić Stevo Milka 1905/41 111. Mijić Petar Gojko 1908/43 64. ĐukićTrivo Pero 1904/41 112. Mijić Nikola Rade 1918/41 65. Đukić Spaso Anđa 1910/41 113. Mijić Marko Mile 1912/41 66. Zorić Vučen Stevan 1875/41 114. Mijić Gojko Bosiljka 1925/43 67. Zorić Stevan Vukašin 1910/41 115. Mijić Mile Zora 1932/43 68. Zorić Rade Gojko 1908/41 116. Mijić Mile Branko 1935/43 69. Zorić Rade Trivun 1896/43 117. Mijić Simo Marko 1937/43 70. Zorić Gojko Dušan 1927/41 118. Mijić Simo Simeun 1870/41 71. Zorić Gojko Mićo 1930/43 119. Mijić Simeun Sava 1878/43 72. Zorić Trivun Jovo 1907/43 120. Mijić Mile Boško 1939/45 73. Zorić Trivun Mile 1880/41 121. Mijić Ilija Tanasije 1890/43 74. Zorić Jovo Vukica 1912/43 122. Mijić Ilija Svetislav 1900/41 75. Zorić Jovo Dušan 1930/43 123. Mijić Ilija Relja 1900/41 76. Zorić Jovo Mara 1933/43 124. Mijić Ilija Joka 1870/43 77. Zorić Jovo Boško 1935/43 125. Mijić Tanasije Anđa 1920/43 78. Zorić Jove Dete 1939/43 126. Mijić Tanasije Mara 1925/43 79. Zorić Jove Dete 1941/43 127. Mijić Relja Milka 1905/41 80. Zorić Branko Drago 1934/43 128. Mijić Relja Drago 1932/41 81. Zorić Branko Ratko 1941/43 129. Mijić Relja Mirko 1934/41 82. Zorić Lazo Rade 1911/43 130. Mijić Relja Ilija 1935/41 83. Zorić Lazo Mile 1880/41 131. Mijić Relja Uroš 1937/41 84. Zorić Rade Stoja 1934/43 132. Mijić Mile Jovan 1873/41 85. Zorić Rade Janko 1938/43 133. Mijić Jovan Marija 1873/43 86. Zorić Stevan Aleksa 1890/41 134. Mijić Mile Ilija 1939/41 87. Zorić Aleksa Štaka 1893/41 135. Mijić Mile Milka 1900/41 136. Mijić Trivo Mile 1900/41 184. Marjanović Đorđe Nikola 1871/41 137. Mijić Mile Božo 1930/41 185. Marjanović Nikola Zorica 1921/43 138. Mijić Srđan Smiljana 1895/41 186. Marjanović Branko Slavko 1938/43 139. Mijić Srđan Veljko 1931/41 187. Mlađenović Simo Đuro 1904/41 140. Mijić Srđan Milka 1929/41 188. Mlađenović Simo Mile 1909/41 141. Mijić Staniša Todor 1906/41 189. Mlađenović Mile Božo 1936/41 142. Mijić Todor Božo 1931/41 190. Mlađenović Mile Dete 1938/41 143. Mijić Savo Sava 1916/41 191. Mlađenović Dušan Drago 1924/41 144. Mijić Save Dete 1938/41 1916/41 192. Novaković Dmitar Đurađ 1903/41 145. Mijić Niko Mile 1900/41 193. Novaković Dmitar Luka 1905/41 146. Mijić Lazar Vaso 1890/41 194. Novaković Đurđe Božo 1933/41 147. Mijić Lazar Gojko 1895/41 195. Novaković Pajo Boja 1910/41 148. Mijić Vaso Milka 1870/41 196. Novaković Pajo Mirko 1930/41 149. Mijić Gojko Dete 1939/41 197. Novaković Pajo Pero 1931/41 150. Mijić Todor Jovan 1890/41 198. Novaković Pajo Marko 1933/41 151. Mijić Ilija Rade 1918/41 199. Novaković Pajo Nikola 1935/41 152. Mijić Jovan Anđa 1890/41 200. Petrović Stanko Marija 1891/41 153. Mijić Ilija Stana 1888/41 201. Petrović Stanko Dušan 1919/41 154. Mijić Ilija Tina 1919/41 202. Petrović Stanko Branko 1931/41 155. Mijić Ilija Božo 1921/41 203. Petrović Stanko Dušanka 1929/41 156. Mijić Ilija Milan 1929/41 204. Petrović Ilija Cuka 18881/41 157. Mijić Ilija Jela 1931/41 205. Petrović Ilija Ranko 1901/41 158. Mijić Božo Gojko 1939/41 206. Petrović Ranko Mileva 1901/41 159. Mijić Laze Dete 1939/41 207. Petrović Ranka Dete 1924/41 160. Mijić Mile Dragić 1915/44 208. Petrović Ranka Dete 1926/41 161. Maksić Boško Bogdan 1924/41 209. Petrović Dušan Dako 1891/41 162. Mandić Ilija Marko 1890/41 210. Petrović Dako Rade 1916/41 163. Mandić Marko Ruža 1890/41 211. Petrović Rade Supruga 1918/41 164. Mandić Marko Marinko 1927/41 212. Petrović Rade Dete 1936/41 165. Mandić Marko Bogdan 1932/41 213. Petrović Pero Smiljana 1919/41 166. Mandić Marko Gojko 1935/41 214. Petrović Pero Mile 1896/41 167. Mandić Marko Jovo 1937/41 215. Petrović Mile Milka 1920/41 168. Mandić Nikola Deva 1911/41 216. Petrović Mile Milan 1935/41 169. Mandić Nikola Milka 1934/41 217. Petrović Mile Milanko 1938/41 170. Mandić Mirko Mićo 1926/41 218. Petrović Bogdan Radojka 1911/41 171. Mandić Drago Ilija 1930/43 219. Polovina Miloš Golub 1903/41 172. Mandić Drago Milan 1934/43 220. Polovina Golub Bogdan 1929/41 173. Mandić Drago Branka 1936/43 221. Radaković Ilija Mile 1874/41 174. Mandić Drago Rajko 1938/43 222. Radaković Mile Dušan 1907/41 175. Mandić Janko Lazo 1882/43 223. Radaković Mile Drago 1909/41 176. Mandić Lazo Marija 1886/41 224. Radaković Mile Mirko 1928/41 177. Mandić Lazo Mile 1908/43 225. Radaković Tomo Dmitar 1890/41 178. Mandić Pero Stojan 1880/41 226. Radaković Dmitar Đuja 1890/41 179. Mandić Pero Miloš 1885/41 227. Radaković Đuro Bogdan 1934/43 180. Mandić Stojan Cvijeta 1882/41 228. Radaković Đuro Nevenka 1934/41 181. Mandić Miloš Anđa 1890/41 229. Radaković Đuro Branko 1936/41 182. Mandić Miloš Boja 1911/41 230. Radaković Đuro Zora 1938/41 183. Mandić Miloš Mara 1916/41 231. Radaković Staniša Bosiljka 1939/43 232. Radaković Mile Jeka 1883/43 280. Šarac Mile Branko 1905/41 233. Radić Pero Janko 1889/41 281. Šarac Branka Jovanka 1934/43 234. Radić Pero Duka 1887/43 282. Šarac Branko Mirko 1935/43 235. Radić Janko Rosa 1900/41 283. Šarac Stevan Cvijeta 1892/41 236. Radić Janko Branko 1930/41 284. Šarac Stevan Milka 1924/41 237. Radić Duka Stana 1890/43 285. Šarac Stevan Mara 1926/41 238. Radić Duka Milka 1924/43 286. Šarac Stevan Bosa 1930/43 239. Rodić Jovo Glišo 1874/41 287. Šarac Miloš Milka 1926/41 240. Rodić Glišo Drago 1921/41 288. Škrbić Nikola Đorđe 1884/41 241. Rodić Jefto Stevan 1883/41 289. Škrbić Đorđe Joja 1904/41 242. Rodić Stevan Branko 1912/41 290. Škrbić Đorđe Bogdan 1913/41 243. Rodić Đurica Đuro 1888/41 291. Škrbić Đorđe Nikola 1915/41 244. Rodić Đuro Rade 1910/41 292. Škrbić Đorđe Štaka 1890/43 245. Rodić Đuro Uroš 1921/41 293. Škrbić Joja Svetko 1924/41 246. Rodić Đuro Dušan 1908/44 294. Škrbić Joja Vukašin 1927/41 247. Rodić Gojko Slavko 1938/43 295. Škrbić Joja Rade 1929/43 248. Rodić Miladin Boško 1934/43 296. Škrbić Joja Nevenka 1933/43 249. Rodić Miladin Bosa 1936/43 297. Škrbić Jovo Đuro 1886/41 250. Rokvić Tošo Branko 1893/41 298. Škrbić Đuro Branko 1912/41 251. Rokvić Pero Mile 1908/41 299. Škrbić Đuro Marinko 1918/43 252. Rokvić Boško Mara 1922/43 300. Škrbić Ilija Gojko 1909/41 253. Rokvić Boško Bogdan 1942/43 301. Škrbić Ilija Ivan 1901/41 254. Rokvić Bogdan Vukosava 1912/43 302. Škrbić Branka Mara 1936/41 255. Rokvić Bogdan Đuro 1938/43 303. Škrbić Ivana Rade 1922/41 256. Rokvić Bogdan Anđa 1936/43 304. Škrbić Rade Smilja 1925/41 305. Škrbić Pere Dane 1903/41 257. Rokvić Tode Boja 1934/43 306. Škrbić Pere Trivo 1900/41 258. Rokvić Tode Mira 1940/43 307. Škrbić Dane Milan 1931/43 259. Rokvić Tode Vesna 1936/43 308. Škrbić Dane Rajko 1936/43 260. Tišma Vaso Miloš 1900/41 309. Škrbić Mile Dušan 1908/41 261. Tišma Vaso Spase 1903/41 310. Škrbić Mile Ljuba 1924/41 262. Tišma Vaso Jovan 1883/41 311. Škrbić Mile Mićo 1922/41 263. Tišma Miloš Slobodan 1921/41 312. Škrbić Dušan Anđa 1914/41 264. Tišma Miloša Dete 1934/41 313. Škrbić Dušan Zora 1937/41 265. Tišma Miloša Dete 1936/41 314. Škrbić Dušan Branko 1934/43 266. Tišma Miloša Dete 1938/41 315. Škrbić Janko Dušan 1940/43 267. Tišma Spaso Milka 1940/41 316. Škrbić Janko Risto 1939/43 268. Tišma Spaso Dušanka 1936/41 269. Tišma Spaso Milan 1937/41 270. Tankosić Lazo Mara 1908/41 PODVRAN 271. Tankosić Lazo Nikola 1928/41 1. Dobrijević Dušan Zora 1931/43 272. Tankosić Lazo Ljubica 1923/41 2. Dobrijević Dušan Smilja 1932/43 273. Tankosić Lazo Sava 1926/41 3. Dobrijević Dušan Stojanka 1934/43 274. Tankosić Lazo Mile 1930/41 4. Dobrijević Dušan Gojko 1936/43 275. Tankosić Lazo Bosiljka 1932/41 5. Dobrijević Dušan Branko 1938/43 276. Tankosić Lazo Vida 1936/41 6. Dobrijević Deva 1895/43 277. Šarac Pero Marko 1885/41 7. Dbrijević Savo 1893 /43 278. Šarac Marko Ljuba 1924/41 8. Dobrijević Savo Božo 1920/41 279. Šarac Marko Mika 1890/41 9. Dobrijević Savo Mirko 1922 /41 10. Dobrijević Savo Stojanka 1942/43 33. Mandić Dušan Miroslav 1940/41 11. Dobrijević Savo Đuro 1940/43 34. Mandić Milan 1900/41 12. Dobrijević Đuro Veljko 1898 /43 35. Popović Blagoje Milica 1936/41 13. Dobrijević Veljko Branko 1920/41 36. Popović Đuro Ljubica 1939/44 14. Ćirić Simo ?/? 37. Popović Đuro Milica 1903/41 15. Novaković Bogdan 1890/41 38. Popović Đuro Slavko 1938/41 16. Novaković Boja 1895 /41 39. Popović Ilija Mile 1875/41 17. Novaković Bogdan Gojko 1921/41 40. Popović Jovo Sava 1906/41 18. Ćirić Savo 1885 /41 41. Popović Milan Mileva 1935/41 19. Ćirić Savo Miloš 1918/41 42. Popović Milan Mirko 1937/41 20. Ćirić Savo Slavko 1923 41 43. Popović Mile Mladen 1934/41 ( Od ukupno 48 žrtava u ovom selu 44. Popović Mile Rade 1913/41 za 28 njih nisu poznata imena) 45. Popović Mile Slavko 1936/41 46. Popović Miloš Pava 1932/41 VAROŠKA RIJEKA 47. Popović Pero Anđa 1900/41 48. Popović Pero Jeka 1908/41 1. Anušić Mile Jeka 1901/41 49. Popović Pero Jeka 1926/41 2. Bašić Ilija Stevo 1937/41 50. Popović Pero Marija 1928/41 3. Bašić Stanko Ilija 1938/41 51. Popović Pero Vlado 1920/41 4. Bašić Stanko Stojan 1892/41 52. Popović Simo Đuro 1905/41 5. Bašić Stanko Vlado 1939/41 53. Popović Simo Mika 1931/41 6. Bašić Stojan Branko 1929/41 54. Popović Simo Miloš 1903/41 7. Bašić Stojan Danica 1907/41 8. Bašić Stojan Mara 1935/41 55. Popović Stojan Marija 1940/41 9. Bašić Stojan Zorka 1938/41 56. Popović Stojan Pajo 1938/41 10. Bekić Đurađ Stojan 1915/41 57. Popović Stojan Stojan 1929/41 11. Božičić Jovan Mika 1906/41 58. Popović Vid Dušan 1919/41 12. Čojanović Đuro Dragica 1939/41 59. Popović Vid Mileva 1918/41 13. Čojanović Đuro Mika 1934/41 60. Popović Vid Rade 1913/41 14. Čojanović Đuro Milutin 1937/41 61. Popović Vid Stojan 1901/41 15. Čojanović Filip Grujo 1876/41 62. Tatić Đuro Isakuša 1895/41 16. Čojanović Grujo Đuro 1901/41 63. Tatić Jovo Stoja 1924/41 17. Čojanović Marko Sava 1901/41 64. Zec Jovo Milica 1907/41 18. Čojanović Miloš Desanka 1940/41 65. Zec Nikola Slavko 1934/41 19. Čojanović Miloš Mileva 1938/41 66. Zec Nikola Anko 1932/41 20. Čojanović Miloš Mirko 1934/41 67. Zec Rade Mara 1932/41 21. Čojanović Miloš Pero 1930/41 68. Zec Rade Mladen 1929/41 22. Čojanović Miloš Rajko 1932/41 69. Zec Vid Milica 1919/41 23. Čojanović Miloš Slavko 1936/41 70. Zorić Božo Milja 1912/41 24. Čojanović Nikola Miloš 1903/41 71. Zorić Stojan Đuja 1940/41 25. Čojanović Nikola Petar 1888/41 72. Zorić Stojan Mika 1935/41 26. Čojanović Petar Gojka 1921/41 73. Zorić Stojan Rajko 1937/41 27. Čojanović Petar Ilija 1923/41 74. Zorić Stojan Sava 1920/41 28. Čojanović Petar Miloš 1911/41 75. Zorić Stojan Stoja 1917/41 29. Čojanović Stoja 1878/41 30. Čojanović Stojan Ilija 1908/41 VOLODER 31. Majkić Simo Lazo 1896/41 32. Majkić Vladimir Mile 1937/41 12 Žrtava OPŠTINA CAZIN

BREZOVA KOSA 28. Bigić Todor Milan 1911/41 29. Bigić Zorić Stoja 1900/45 1. Brkanović Budo Đorđe 1933/41 30. Bogunović Božo Branko 1918/41 2. Brkanović Budo Nada 1926/41 31. Bogunović Gavro Todor 1892/41 3. Brkanović Budo Nevenka 1937/41 32. Bogunović Gavro Božo 1901/41 4. Brkanović Budo Nikola 1925/41 33. Bogunović Gavro Stevo 1903/41 5. Brkanović Budo Soka 1929/41 34. Bogunović Gavro Tode 1893/41 6. Kesić Đukan Zdravko 1938/41 35. Bogunović Nedeljko Milivoj 7. Kesić Đuro Dragan 1930/41 1936/43 8. Kesić Đuro Dušan 1918/41 36. Bogunović Pero Stevo 1875/41 9. Kesić Đuro Stana 1922/41 37. Bogunović Rade Ljuba 1942/? 10. Kešić Dara 1932/41 38. Bogunović Rade Mara 1940/43 11. Kešić Đuran Dragan 1932/41 39. Bogunović Rade Mile 1940/43 12. Kešić Milko Đuro 1918/41 40. Bogunović Rade Milka 1912/41 13. ZigaOpačić Milka 1913/42 41. Bogunović Todo Nedeljko 1911/41 42. Borić Dušan Milka 1912/41 BUKOVICA 43. Borić Lakan Dušan 1905/41 44. Borić Lazo Dušan 1911/41 1. Bigić Čaćić Marija 1888/43 45. Borić Lazo Joka 1891/41 2. Bigić David Miloš 1900/41 46. Borić Ostoja Gojko 1901/41 3. Bigić David Rade 1895/41 47. Borić Šikman Jojka 1875/41 4. Bigić Đoko Marko 1902/41 48. Borić Gojko Draga -/43 5. Bigić Đuro Milka 1909/41 49. Dobrojević Božo Danica 1925/41 6. Bigić Dušan Bosa 1935/42 50. Dobrojević Božo Nada 1932/41 7. Bigić Dušan Dragan 1933/42 51. Dobrojević Božo Mara 1905/41 8. Bigić Latinović Mika 1915/43 52. Dobrojević Božo Mileva 1935/41 9. Bigić Mane Dušan 1912/41 53. Dobrojević Božo Milica 1930/41 10. Bigić Mane Petar 1941 54. Dobrojević Božo Soka 1920/41 11. Bigić Marko Mara 1940/44 55. Dobrojević Marko Božo 1902/41 12. Bigić Milan Danica 1933/41 56. Grbić Jovo Đuro 1908/41 13. Bigić Mile Pero 1883/41 57. Grgić Janko Stevo 1890/41 14. Bigić Mile Rosa 1918/41 58. Jazić Gajo Anđa 1888/41 15. Bigić Pero Radoš 1912/41 59. Jazić Ilija Dragica 1920/41 16. Bigić Pero Dušan 1912/41 60. Jazić Ilija Jovo 1910/41 17. Bigić Pero Mika 1892/41 61. Jazić Ilija Smilja 1918/41 18. Bigić Pero Rade 1918/45 62. Jazić Jovo Dragan 1933/41 19. Bigić Petro Pero 1885/41 63. Jazić Jovo Nikola 1928/41 20. Bigić Rade 1908/41 C 64. Jazić Jovo Vojin 1936/41 21. Bigić Rade Đoko 1883/41 65. Jazić Milan Mara 1915/41 22. Bigić Rade Đuro 1926/43 66. Jazić Nikola Ilija 1886/41 23. Bigić Rade Ljubica 1936/45 67. Jazić Stevo Milan 1939/41 24. Bigić Rade Mile 1893/41 68. Jazić Stevo Milija 1937/41 25. Bigić Radovana Mileva 1941/43 69. Jazić Stevo Milka 1936/41 26. Bigić Stanko Pero 1891/41 70. Jazić Stevo Stoja 1941/41 27. Bigić Tintor Rade Milka 1913/41 71. Končar Bogdan Ružica 1885/41 72. Končar Ilija Trivo 1918/41 120. Pilipović Marko Mara 1890/41 73. Končar Lakan Petar 1890/41 121. Pilipović Milan Sava 1931/41 74. Končar Marko Milan 1895/41 122. Pucar Petar Milosava 1923/41 75. Končar Petar Milan 1906/41 123. Radaković Vučen Bosiljka 1911/44 76. Končar Stevan Mile 1887/41 124. Radić Đuro Pero 1906/41 77. Končar Stojan Dušan 1893/41 125. Repija Dušan Dragan 1934/43 78. Končar Trivun Ilija 1898/41 126. Repija Ivan Dušan 1913/46 79. Končar Trivun Marko 1884/41 127. Repija Ivan Milan 1904/44 80. Končar Trivun Mile 1892/41 128. Repija Ivan Stojan 1909/41 81. Lončar Torno Trivuna 1899/43 129. Repija Jovan Milka 1913/43 82. Milinković Branko Petar 1909/41 130. Repija Jovan Stojan 1911/41 83. Milinković Kojo Milka 1938/43 131. Repija Jovo Mile 1872/41 84. Milinković Kojo Soka 1935/43 132. Repija Mile Đurađ 1906/41 85. Milinković Koje Dete 1941/42 133. Repija Mile Rade 1885/41 86. Milinković Kojo Mara 1880/1941 134. Repija Mile Rade 1900/41 87. Milinković Kojo Stanko 1932/41 135. Repija Mile Trivo 1914/41 88. Milinković Lazo Koja 1902/41 136. Repija Stojan Dragića 1941/41 89. Milinković Lazo Kojo 1882/41 137. Repija Stojan Milan 1934/44 90. Milinković Mile Sveto 1909/46 138. Repija Stojan Mileva 1940/41 91. Milinković Milo Kojo 1917/41 139. Repija Stojan Milka 1913/41 92. Milinković Nikola Danica 1939/41 140. Savić Luka Mile 1893/41 93. Milinković Repija Štaka 1889/43 141. Savić Luka Rade 1886/41 94. Milinković Svete Dete 1941/42 142. Savić Mile Mika 1896/41 95. Milinković Svete Dete 1943/43 143. Savić Mile Milka 1924/41 96. Milošević Đoko Draga 1936/41 144. Savić Trivun Mile 1898/41 97. Milošević Đoko Dragan 1939/41 145. Šikman Bigić Rosa 1920/41 98. Milošević Đoko Dragića 1939/42 146. Šikman David Novak 1885/41 99. Milošević Đoko Janko 1937/42 147. Šikman Đuro Milan 1902/41 100. Milošević Đoko Milka 1912/41 148. Šikman Gajo Milan 1898/41 101. Milošević Đoko Rajko 1935/43 149. Šikman Ilija Dušan 1937/41 102. Milošević Jovica Draga 1936/41 150. Šikman Ilija Mara 1936/41 103. Milošević Jovica Mihajlo 1932/41 151. Šikman Ilija Mile 1864/41 104. Milošević Jovica Mileva 1938/41 152. Šikman Ilija Ranko 1940/41 105. Milošević Jovica Milica 1892/41 153. Šikman Ilija Rosa 1910/41 106. Milošević Jovica Miloš 1934/41 154. Šikman Ilija Rosa 1939/41 107. Milošević Jovo Danica 1914/41 155. Šikman Ilija Vojin 1935/41 108. Milošević Jovo Petar 1879/41 156. Šikman Lazo Dragan 1935/41 109. Milošević Mihajlo Jovica 1883/41 157. Šikman Milan Đoko 1938/41 110. Milošević Mihajlo Jovo 1876/41 158. Šikman Milan Dragan 1936/41 111. Milošević Pane Milosavka 1927/42 159. Šikman Milan Lazo 1920/41 112. Milošević Todor Ilinka 1918/41 160. Šikman Milan Mika 1912/41 113. Milošević Todor Milica 1922/41 161. Šikman Milan Nevenka 1940/41 114. Milošević Todor Pero 1878/41 162. Šikman Milan Sara 1905/41 115. Mudrinić Banjac Mika ?/43 163. Šikman Mile Sava 1911/41 116. Mudrinić Lazar Milovan 1902/41 164. Šikman Mile Savka 1909/41 117. Mudrinić Lazo Jovo 1911/41 165. Šikman Nikola Rade 1871/41 118. Mudrinić Lazo Milan 1900/41 166. Šikman Nikola Vijin 1873/41 119. Mudrinić Lazo Pero 1904/41 167. Šikman Novak Anđa 1873/41 168. Šikman Novak Dragan 1933/41 CAZIN 169. Šikman Novak Evica 1910/41 170. Šikman Novak Ilija 1906/41 1. Aničić Jovo Anđa 1912/43 171. Šikman Novak Lazo 1929/41 2. Babić Jovan Božo 1892/41 172. Šikman Novak Novak 1916/41 3. Babić Jovo Janja 1929/41 173. Šikman Novak Ruža 1918/41 4. Babić Jovo Mara 1925/41 174. Šikman Novak Smilja 1941/41 5. Babić Jovo Milan 1921/41 175. Šikman Rade Jelica 1885/41 6. Babić Jovo Nevenka 1927/42 176. Šikman Rajko Boja 1941/41 7. Babić Jovo Zora 1930/41 177. Šikman Stevan Ilija 1908/41 8. Babić Mareš Pera Jagoda 1906/41 178. Šikman Vojin Mileva 1918/41 9. Baltić Petrović Stanko Simeuna 1915/41 179. Šikman Vojin Stoja 1883/41 10. Baruh David Moisa 1873/41 180. Stojanović Marko Dušan 1914/41 11. Batilić Milan Slavko 1941/43 181. Stojanović Ostoja Mićo 1914/? 12. Bokan Ostoja Nevenka 1908/43 182. Tankosić Brakus Soka 1900/44 13. Božić Milka 1917/42 183. Tankosić Dušan Bosa 1941/41 14. Brkanić Budo Desa 1930/41 184. Tankosić Dušan Stana 1941/42 15. Brkanić Budo Đorđe 1926/41 185. Tankosić Grbić Zorka 1900/43 16. Brkanić Budo Marija 1920/41 186. Tankosić Lazo Dušan 1905/41 17. Brkanić Budo Nada 1928/41 18. Brkanić Budo Nikola 1923/41 187. Tankosić Tomo Dušan 1888/41 19. Brkanić Jovo Budo 1902/41 188. Tankosić Tomica Simo 1900/41 20. Brkanović Budo Nada 1927/41 189. Tankosić Tomo Dušan 1905/41 21. Brkanović Budo Nikola 1925/41 190. Tankosić Tomo Pero 1901/41 22. Brkanović Ilija Budo 1896/41 191. Tankosić Tomo Simo 1901/41 23. Brkanović Marta 1895/41 192. UgricaLazo Draga 1937/41 24. Brkljač Đuro Stoja 1888/43 193. Ugrica Lazo Mara 1916/41 25. Brkljač Miloš Mara 1907/43 194. Ugrica Lazo Milan 1934/41 26. Bunčić Milan Rade 1887/44 195. Ugrica Luka Rade 1902/41 27. Čavić Vujo Stana 1902/43 196. Ugrica Milan Anđa 1911/41 28. Ćoralić Ibrahim Husein 1899/42 197. Ugrica Trivun Jeka 1877/41 29. Došen Stana 1898/41 198. Vejinović Jovan Trivuna 1881/42 30. Drljača Nikola Milka 1911/43 199. Zec Ilija Janja 1935/41 31. Đukić Uroš 1901/42 200. Zec Ilija Jovo 1930/41 32. Đukić Uroš Boško 1924/42 201. Zec Ilija Mladen 1932/41 33. Grahovac Radovan 1905/41 202. Zec Mile Jeka 1910/41 34. Grbić Ilija Stevo 1891/41 203. Zeljković Rade Milka 1898/41 35. Grbić Stevo Branko 1918 204. Žiga Milo Novak 1902/41 36. Grgić Dane Rade 1867/1941 205. Žiga Novak Milorad 1923/41 37. Grmuša Đuro Smilja 1901/45 206. Žiga Novak Mirko 1939/42 38. Jeremić Đuro Stana 1920/41 207. Žiga Todor Savo 1891/41 39. Jeremić Mila 1898/41 208. Žigić Đuro Novak 1900/41 40. Jovičić Đuro Mile 1901/41 209. Žigić Novak Milorad 1921/41 41. Jovičić Đuro Ranko 1906/41 210. Žigić Novak Mirko 1937/41 42. Jovičić Luka Nevenka 1916/41 211. Zorić Jovan Tomo 1873/41 43. Jovičić Mile Milan 1919/411 212. Zorić Luko Jovo 1908/41 44. Jovičić Savo Cvjeta 1898/41 213. Zorić Luko Mika 1873/41 45. Jovičić Stevo Jelisavka 1929/41 214. Zorić Marko Mara 1885/41 46. Jovičić Stevo Ljubica 1925/41 215. Zorić Tomo Ilinka 1879/43 47. Jovičić Stevo Ranko 1927/41 48. Jovičić Stevo Smilja 1932/41 96. Rašeta Ilija Petra 1890/42 49. Kabić Božo Nikola 1912/41 97. Rašeta Pane Ilija 1904/41 50. Kabić Nikola Dara 1931/41 98. Rokvić Mihailo Smilja 1901/41 51. Kabić Nikola Jovo 1929/41 99. Rokvić Stevan Stojan 1903/41 52. Kabić Nikola Pero 1939/41 100. Rokvić Stojan Anđa 1927/41 53. Kalinić Pajo Deva 1908/42 101. Rokvić Stojan Bogdan 1929/41 54. Keča Radovan Milka 1907/41 102. Rokvić Stojan Ilija 1925/41 55. Kesić Đukan Joka 1922/41 103. Rokvić Stojan Milanko 1931/41 56. Kesić Đuro Đukan 1920/41 104. Rokvić Stojan Ostoja 1930/41 57. Kesić Lazo Milka 1886/41 105. Rokvić Stojan Stevan 1933/41 58. Kesić Milka 1895/41 106. Runić Jovan Stoja 1883/41 59. Kljajić Jovo Miloš 1914/41 107. Samardžić Nikola 1891/41 60. Kljajić Milanko Jovo 1940/41 108. Štikovac Pero Danica 1931/41 61. Kljajić Milanko Vera 1937/41 109. Štikovac Pero Trivo 1929/41 62. Kljajić Miloš Stoja 1940/41 110. Štikovac Simo Marko 1889/41 63. Kljajić Miloš Vlado 1937/41 111. Štikovac Simo Pero 1903/41 64. Kordić Aleksa Draginja 1919/41 112. Štikovac Simo Sena 1901/41 65. Kurbalić Stevo Nada 1915/45 113. Štikovac Trivun Spasenija 1905/41 66. Latinović Bogdan Mara 1891/42 114. Tepavac Sofija 1912/41 67. Latinović Pane Milka 1910/41 115. Tintar Đuro Miloš 1915/41 68. Mandić David Marija 1885/41 116. Trbojević Ilija Dušanka 1935/41 69. Mandić Mile Ilija 1936/41 117. Trbojević Ilija Zorka 1937/41 70. Mandić Mile Mihailo 1935/41 118. Trbojević Radovan Dušan 1927/41 71. Mareš Đuro Bogdan 1886/41 119. Uzelac Đuro Ljubica 1929/41 72. Mareš Đuro Danica 1899/41 120. Uzelac Đuro Luka 1937/41 73. Mareš Đuro Milovan 1888/41 121. Uzelac Đuro Nevenka 1935/41 74. Mareš Đuro Momčilo 1890/41 122. Uzelac Đuro Savka 1933/41 75. Mareš Đuro Stoja 1914/41 123. Uzelac Đuro Sekula 1928/41 76. Mareš Đuro Trivo 1884/41 124. Uzelac Đuro Stanka 1931/41 125. Uzelac Stevo Đuro 1907/41 77. Mareš Miloš Petra 1893/41 78. Mareš Đuro Savo 1914/41 126. Vojvodić Aleksa Milan 1926/41 127. Zec Ilija Jovan 1894/41 79. Mareš Todor Marija 1890/41 80. Marić Aleksa Svetozar 1924/41 81. Marić Aleksa Vladimir 1921/41 CRNAJA 82. Milanović Dušan Bojana 1938/41 1. Boca Mile Savo 1935/42 83. Milanović Dušan Mileva 1936/41 2. Boca Nikola Dušan 1934/42 84. Milešević Smilja 1941 3. Boca Nikola Milan 1935/42 85. Milinković Petar Mara 1934/43 4. Boca Nikola Petar 1936/42 86. Miljković Mile Božo 1908/43 5. Boca Rade Nikola 1906/42 87. Milošević Jovan Petra 1898/41 6. Boca Radoš Karađorđe 1937/42 88. Mudrić Mane Miloš 1921/41 7. Boca Radoš Rade 1880/42 89. Mudrić Mane Savo 1925/41 8. Bogunović Đuro Milka 1915/? 90. Mulin Đuro Ljubica 1922/41 9. Božić Dmitar Dragica 1939/42 91. Pavić Miloš 1931/43 10. Božić Dragojla 1890/42 92. Radaković Janko Milica 1880/41 11. Božić Đuro Dušan 1934/42 93. Radišić Đurađ Marija 1905/42 12. Božić Đuro Mane 1912/41 94. Radulović Soja 1900/41 13. Božić Đuro Mile 1914/41 95. Rakić Stojan Milja 1890/43 14. Božić Đuro Mile 1936/43 15. Božić Đuro Milka 1941/42 63. Dmitrović Milošević Kata 1905/42 16. Božić Đuro Milka 1941/43 64. Dmitrović Rade Kojo 1896/41 17. Božić Đuro Sava 1923/42 65. Grković Đuro Pero 1940/42 18. Božić Dušan Draga 1931/42 66. Grković Milka 1905/42 19. Božić Dušan Rade 1930/42 67. Grković Petar Desa 1928/42 20. Božić Graor Stana 1870/43 68. Grković Petar Ljuba 1931/42 21. Božić Ješić Kata 1900/42 69. Grković Petar Mara 1938/42 22. Božić Kata 1896/42 70. Grković Petar Mika 1933/42 23. Božić Mane Branko 1938/42 71. Grković Petar Ruža 1935/42 24. Božić Mane Dragana 1934/42 72. Grković Staniša Petar 1905/41 25. Božić Marka Petar 1870/43 73. Kokotović Mile Mane 1897/41 26. Božić Mihajila Draga 1918/42 74. Kokotović Sirnica 1905/41 27. Božić Mile Đuro 1932/42 75. Kovačević Mile Marko 1896/41 28. Božić Mile Milan 1920/42 76. Kvočka Božić Rade Ana 1905/43 29. Božić Mile Smilja 1941/42 77. Kvočka Đuro Mihajilo 1900/43 30. Božić Milka 1902/42 78. Kvočka Đuro Pero 1925/42 31. Božić Nikole Mihajilo 1870/42 79. Kvočka Dušan Jelica 1933/42 32. Božić Perić Milija 1915/43 80. Kvočka Dušan Milica 1935/42 33. Božić Petar Božo 1898/43 81. Kvočka Mihajila Dete 1939/42 34. Božić Petar Đuro 1888/41 82. Kvočka Nikole Danica 1940/43 35. Božić Petar Ljuban 1910/41 83. Kvočka Nikole Đuro 1938/43 36. Božić Rade Mile 1936/43 84. Levljenić Lata 1888/42 37. Božić Rade Milija 1923/42 85. Levljenić Stevan 1875/42 38. Božić Rade Miloš 1938/43 86. Milić Milovan 1877/42 39. Božić Rade Milutin 1902/41 87. Milić Pero Danica 1938/42 40. Božić Sara 1872/42 88. Milić Pero Dragica 1941/42 41. Božić Stevan Mihajilo 1904/41 89. Milić Pero Dušan 1936/42 42. Božić Stojan Kata 1928/43 90. Milić Pero Milanko 1937/42 43. Božić Todor Ilija 1890/41 91. Milić Pero Milovan 1934/42 44. Božić Todor Rade 1895/41 92. Miljković Ana 1905/42 45. Božić Vasilj Dragan 1939/43 93. Miljković Boca Mika 1928/42 46. Budić Jovo Saveta 1900/42 94. Miljković Todor Miladin 1877/41 47. Budić Mane Dragan 1930/43 95. Miljković Ljevljenić Anđelija 1880/41 48. Budić Mane Kata 1932/43 96. Miljković Miladin Dragić 1898/41 49. Budić Mane Milica 1929/43 97. Miljković Dragić Darinka 1939/43 50. Budić Mane Marija 1931/43 98. Miljković Miladin Rade 1902/41 51. Budić Mane Zorka 1935/43 99. Miljković Rade Radojka 1941/43 52. Budić Rade Smilja 1899/43 100. Miljković Pero Anđa 1935/42 53. Budić Savo Mane 1898/43 101. Miljković Pero Mira 1937/42 54. Čačić Ilija Marica 1938/43 102. Miljković Božić Milica 1918/42 55. Čakširan Mane 1895/41 103. Miljković Đuro Borivoj 1940/42 56. Čakširan Mane Anđa 1930/42 104. Miljković Trbojević Zorka 1918/43 57. Čakširan Mane Mara 1935/42 105. Miljković Todor Milić 1880/42 58. Čakširan Milka 1905/42 106. Miljković Božić Vasilija 1882/42 59. Dmitrović Dušan Mara 1935/42 107. Miljković Milić Dušan 1912/41 60. Dmitrović Dušan Pero 1930/42 108. Miljković Milić Mile 1923/41 61. Dmitrović Dušan Soka 1938/42 109. Miljković Milić Milovan 1910/42 62. Dmitrović Jeka 1870/42 110. Miljković Milovan Milija 1917/43 111. Miljković Grgić Petra 1880/42 159. Vukelić Boja 1870/42 112. Miljković Jovan Janja 1875/43 160. Vukelić Đuro Mara 1941/42 113. Miljković Jovan Novak 1881/41 161. Zinajić Đuro Soka 1905/44 114. Miljković Mile Stevo 1932/44 115. Miljković Milke Dete 1941/42 ĆORALIĆI 116. Miljković Novak Milka 1912/42 117. Miljković Ostoja Dmitar 1904/41 1. Brkanović Bogdan Latinka 1900/41 118. Miljković Petar Ilija 1880/43 2. Brkanović Mićo Branko 1938/41 119. Miljković Rade Božo 1897/43 3. Brkanović Mićo Milan 1926/41 120. Miljković Stevo Draga 1941/43 4. Brkanović Mićo Nevenka 1933/41 121. Miljković Svetozar Gojko 1930/42 5. Brkanović Mićo Soka 1935/41 122. Miljković Svetozar Mirko 1940/43 6. Brkanović Mićo Zorka 1928/41 123. Miljković Veljo Danica 1937/43 . 7. Dražić Mićo Milka 1920/41 124. Miljković Veljo Ljuba 1935/42 8. Dražić Radovana Dete 1941/41 125. Miljković Veljo Milica 1939/43 9. Grbić Boro Golub 1917/41 10. Grbić Golub Ljubica 1934/41 126. Miljković Veljo Miluna 1928/42 11. Grbić Golub Stana 1917/41 127. Milošević Đuro Milovan 1906/41 12. Grbić Joja Boro 1910/41 128. Milošević Đuro Nikola 1900/41 13. Grbić Joja Mile 1905/41 129. Milošević Đuro Pero 1916/41 14. Grbić Mile Mara 1906/41 130. Milošević Miladin Đuro 1880/41 15. Grbić Mile Momčilo 1922/41 131. Milošević Miladin Marko 1882/41 16. Grbić Momčilo Marija 1925/41 132. Milošević Milica 1912/42 17. Grbić Pane Boro 1923/41 133. Mirković Jovan Danica 1924/42 18. Grbić Pane Ruža 1925,/41 134. Ognjenović Janja 1882/42 19. Grbić Rade Jeka 1909/41 135. Ognjenović Petar 1880/41 20. Grbić Rade Radovan 1907/41 136. Ognjenović Petar Bogdan 1914/41 21. Grbić Radovan Draga 1933/41 137. Ognjenović Petar Mane 1916/41 22. Grbić Radovan Ilija 1930/41 138. Sekulić Miloš Anka 1933/42 23. Grbić Radovan Jeka 1909/41 139. Sekulić Miloš Dragan 1920/41 24. Grbić Radovan Rade 1940/41 140. Sekulić Miloš Stevo 1935/42 25. Grbić Radovan Savka 1926/41 141. Sekulić Petar Stevo 1882/41 26. Grbić Trivo Vida 1911/41 142. Sekulić Stevo Miloš 1900/41 27. Karan Božin Cvijo 1925/41 143. Tomićjeka 1900/42 28. Karan Božin Rade 1918/41 144. Topić Đuro Draga 1935/43 29. Karan Jovan 1870/41 145. Topić Đuro Mane 1937/43 30. Karan Jovan Božin 1891/41 146. Topić Đuro Pero 1941/43 31. Karan Marija ?/41 147. Trbojević Radovan Danica 1850/41 32. Karan Stoja 1875/41 148. Trbojević Radovan Kata 1892/41 33. Keča Dragan 1893/41 149. Trkulja Milan Mile 1935/43 34. Keča Dragan Dragan 1932/41 150. Trkulja Milan Mirko 1940/43 35. Keča Dragan Dragica ?1/41 151. Trkulja Milana Sava 1939/43 36. Keča Dragan Dragica 1921/41 152. Vučeta Čaćić Jeka 1896/43 37. Keča Dragan Đuro 1926/41 153. Vučeta Milan Branko 1921/41 38. Keča Dragan Đuro 1935/41 154. Vučeta Milan Milka 1918/43 39. Keča Dragan Mane 1930/41 155. Vučeta Milka Jeka 1937/43 40. Keča Dragan Milan 1923/41 156. Vučeta Petar Milan 1892/43 41. Keča Dragan Milan 1924/41 157. Vučković Jovan Dragica 1925/43 42. Keča Dragan Mirko 1928/41 158. Vukas Mile Milka 1911/41 43. Keča Dragan Nevenka 1936/41 44. Keča Dragan Vlado 1926/41 92. Lončar Milan Duka 1921/41 45. Keča Mihajlo Dragan 1903/41 93. Lončar Milan Mara 1923/41 46. Knežević Lazo Sava 1908/41 94. Lončar Mile 1886/41 47. Knežević Milan Dušan 1940/41 95. Lončar Mile Branko 1928/41 48. Kosanović Bogdan Sofija 1905/41 96. Lončar Mile Danica 1924/41 49. Kosanović Dmitar 1870/41 97. Lončar Mile Mićo 1924/41 50. Kosanović Dmitar Dušan 1911/42 98. Lončar Mile Vlado 1928/41 51. Kosanović Dmitar Mile 1905/41 99. Lončar Milovan Božo 1928/41 52. Kosanović Mitar Dušan 1916/41 100. Lončar Milovan Dragan 1913/41 53. Ljubičić Dane Dušan 1905/41 101. Lončar Milovan Dragan 1921/41 54. Ljubičić Ilija Milan 1937/41 102. Lončar Milovan Duka 1922/41 55. Ljubičić Ilija Stojan 1939/41 103. Lončar Milovan Mara 1923/41 56. Ljubičić Ilija Dušan 1900/41 104. Mandić Đuro Mira 1943/43 57. Ljubičić Ilija Ilija 1907/41 105. Matijević Kata 1890/41 58. Ljubičić Ilija Milan 1906/41 106. Matijević Mićo 1886/41 59. Ljubičić Lazo 1930/41 107. Matijević Mićo Danica 1940/41 60. Ljubičić Lazo Danica 1932/41 108. Matijević Mićo Mane 1934/41 61. Ljubičić Lazo Marija 1935/41 109. Matijević Mićo Mara 1937/41 62. Ljubičić Lazo Mile 1941/41 110. Matijević Mićo Mikan 1932/41 63. Ljubičić Lazo Milka 1934/41 111. Matijević Mićo Mileva 1935/41 64. Ljubičić Lazo Milka 1937/41 112. Matijević Mićo Milka 1927/41 65. Ljubičić Lazo Milkan 1937/41 113. Medić Đuro 1865/41 66. Ljubičić Lazo Sara 1935/41 114. Medić Đuro Lazo 1914/41 67. Ljubičić Lazo Sava 1939/41 115. Mimić Ljubo Mika 1928/41 68. Ljubičić Ljuban Lazo 1912/41 116. Mimić Ljuban Dušanka 1926/41 69. Ljubičić Milan Danica 1940/41 117. Mimić Ljuban Radojka 1925/41 70. Ljubičić Milan Dragica 1931/41 118. Minić Trivun Ljuban 1893/41 71. Ljubičić Milan Ilija 1928/41 119. Mudrić Dragić Milka 1928/41 72. Ljubičić Milan Milosava 1930/41 120. Mudrić Dragić Mirko 1925/41 73. Ljubičić Milan Persa 1936/41 121. Mudrić Đuro Zorka 1931/41 74. Ljubičić Milan Soka 1938/41 122. Mudrić Kovačević Zora 1915/41 75. Ljubičić Mile Milan 1904/41 123. Mudrić Mane Milan 1912/41 76. Ljubičić Milijan Ilija 1915/41 124. Mudrić Mane Milan 1913/41 77. Ljubičić Miljković Kata 1908/41 125. Mudrić Mane Miloš 1920/41 78. Ljubičić Milka 1895/41 126. Mudrić Mane Sava 1925/41 79. Lončar Božo 1928/41 127. Mudrić Miluna 1870/41 80. Lončar Dragan Bosiljka 1920/41 128. Mudrić Nikola Dragić 1904/41 81. Lončar Dragan Milan 1933/41 129. Mulin Joja Milan 1915/41 82. Lončar Dragan Zorka 1931/41 130. Mulin Milana Dete 1934/41 83. Lončar Duka Duka 1922/41 131. Mulin Milana Dete 1936/41 84. Lončar Duka Savka 1940/41 132. Tepavac Mane 1900/41 85. Lončar Dušan Dane 1936/41 133. Tepavac Mane Đorđe 1927/41 86. Lončar Dušan Sara 1928/41 134. Tepavac Mane Dragić 1929/41 87. Lončar Dušan Žarko 1932/41 135. Tepavac Mane Maro 1930/41 88. Lončar Janko Milosav 1895/41 136. Tepavac Savo 1905/41 89. Lončar Janko Milovan 1892/41 137. Tintar Đuro Miloš 1915/41 90. Lon Čar Lazo Bosiljka 1922/41 138. Tintar Luka Đuro 1882/41 91. Lončar Milan Dragan 1913/41 139. Tintar Marko Mara 1903/41 140. Tintar Marko Milka 1927/41 DONJA KOPRIVNA 141. Tintar Marko Nada 1939/41 142. Tintar Miloš Milka 1921/41 1. Ličina Vid ?/1941 143. Tintar Rade Milka 1925/41 2. Macura Boja ?/41 144. Tintar Rade Nevenka 1935/41 3. Macura Đuro ?/41 145. Tintar Rade Vlado 1931/41 4. Macura Evica ?/41 146. Tintar Stoja 1887/41 5. Macura Marjan ?/41 147. Tintar Vid Marko 1900/41 6. Macura Mihajlo ?/41 148. Tintar Vid Rade 1889/41 7. Macura Mila ?/41 149. Trbojević Ilija Dušanka 1934/41 8. Macura Milan ?/1941 150. Trbojević Mane Nevenka 1936/41 9. Macura Milka ?/41 151. Trbojević Mane Nikola 1938/41 10. Macura Nikola ?/41 152. Trbojević Marija 1870/41 11. Macura Đuro Žensko ?/41 153. Trbojević Mićo Milka 1921/41 12. Macura Đuro Dragan ?/41 154. Trbojević Milan Dragić 1936/41 13. Macura Đuro Milan 1927/41 155. Trbojević Milan Mika 1938/41 14. Macura Đuro Rajko ?/41 156. Trbojević Milan Milan 1933/41 15. Macura Miladin Milka ?/41 157. Trbojević Milan Milka 1940/41 16. Macura Nikola Draginja ?/41 158. Trbojević Milan Nina 1930/41 17. Macura Nikola Markan ?/41 159. Trbojević Miljković Ivana 1860/41 18. Macura Nikola Marko ?/41 160. Trbojević Miljković Kata 1900/41 19. Macura Nikola Milan ?/41 161. Trbojević Milovana Dete 1941/41 20. Macura Nikola Trivun ?/41 162. Trbojević Milovan Mika 1939/41 21. Macura Nikola Vid ?/41 163. Trbojević Milovan Mile 1935/41 22. Štikavac Evica ?/41 164. Trbojević Milovan Milka 1937/41 23. Štikavac Marko ?/41 165. Trbojević Mudrić Kata 1903/41 24. Štikavac Pero ?/41 166. Trbojević Nikola Jela 1920/41 25. Štikavac Sena ?/41 167. Trbojević Petra Dete 1937/43 26. Štikavac Pero Muško ?/41 168. Trbojević Rade Ilija 1903/41 27. Štikavac Pero Dušan ?/41 169. Trbojević Radovan Dušan 1924/41 28. Štikavac Pero Mila ?/41 170. Trbojević Radovan Mane 1917/41 29. Štikavac Pero Nedeljko ?/41 171. Trbojević Radovan Mile 1914/41 30. Štikavac Pero Trivun ?/41 172. Trbojević Radovan Milka 1927/41 31. Štikavac Pero Trivuna ?/41 173. Trbojević Radovan Petar 1908/41 174. Trbojević Radovan Dušanka 1926/41 GEČETI 175. Trbojević Radovan Mane 1918/41 1. Budimir Marko Mane 1888/41 176. Trbojević Simo Dane 1906/41 2. Pilipović Vučko Jovanka 1912/41 177. Trbojević Simo Danica 1931/41 178. Trbojević Simo Dmitar 1934/41 179. Trbojević Simo Đorđe 1928/41 GRADINA 180. Trbojević Simo Petar 1925/41 1. Babić Milka 1894/41 181. Trbojević Topić Mara 1913/41 2. Babić Stevo Đuro 1890/41 182. Vojnović Dušan Mićo 1939/41 3. Babić Stevo Stojan 1892/41 183. Vojnović Milan Đurađ 1930/41 4. Bigić Stojan Milka 1919/43 184. Vojnović Milan Dušan 1926/41 5. Bogunović Trivo Mira 1900/43 185. Vojnović Milan Mileva 1940/41 6. Brkljač Duka 1870/41 186. Vojnović Milan Milić 1938/41 7. Brkljač Jovica 1871/41 187. Vojnović Milan Sara 1914/41 8. Brkljač Lazo Mile 1876/41 9. Brkljač Lazo Mile 1881/41 57. Latinović Ninko Smilja 1913/44 10. Brkljač Lončar Mara 1897/43 58. Latinović Ninko Stanuka 1940/44 11. Brkljač Mile Mićan 1895/41 59. Latinović Pero Uglješa 1913/42 12. Brkljač Mile Mile 1934/44 60. Latinović Pero Đuja 1871/43 13. Brkljač Mile Miloš 1904/41 61. Latinović Pero Milan 1895/41 14. Brkljač Soka 1909/43 62. Latinović Pero Milan 1911/41 15. Brkljač Vignjević Stoja 1872/43 63. Latinović Pero Mile 1902/41 16. Brkljač Zec Stoja 1862/43 64. Latinović Pero Uglješa 1942/42 17. Čuga Nikola 1900/42 65. Latinović Petar Mirko 1919/41 18. Drakulić Gajo Milan 1870/42 66. Latinović Puđa Nevenka 1903/44 19. Drakulić Milan Nikola 1896/43 67. Latinović Spase Lazo 1920/41 20. Đukić Marko Marta 1881/43 68. Latinović Spase Lazo 1922/41 21. Jakšić Dušan Nikola 1936/44 69. Latinović Stevo Dušan 1941/43 22. Jakšić Nikola Savo 1915/44 70. Latinović Stojan Cvijo 1923/43 23. Karanović Duka Đuja 1903/44 71. Latinović Trivo Gavro 1893/41 24. Karanović Miloš Bosa 1926/44 72. Latinović Trivo Gavro 1895/41 25. Karanović Miloš Danica 1940/44 73. Latinović Uglješa Borka 1941/43 26. Karanović Miloš Grozda 1928/44 74. Latinović Uglješa Borka 1942/43 27. Karanović Miloš Nikola 1936/44 75. Latinović Zec Stoja 1893/44 28. Karanović Miloš Radojka 1930/44 76. Latinović Zorka 1913/44 29. Karanović Miloš Žarko 1934/44 77. Medić Savo Luka 1881/41 30. Latinović Bošnjak Nevenka 1922/44 78. Milanović Ivan Dušan 1913/41 31. Latinović Drljača Mara 1894/44 79. Milanović Ivan Rade 1909/41 32. Latinović Đukić Milka 1902/? 80. Milanović Nikola Mile 1913/44 33. Latinović Đuro Jovo 1888/44 81. Milanović Radovan Boja 1900/43 34. Latinović Đuro Milan 1900/41 82. Mimić Košta Smilja 1893/41 35. Latinović Gavran Jovo 1880/41 83. Mimić Košta Smilja 1898/41 36. Latinović Gavran Petar 1890/43 84. Mimić Milovan Brana 1941/43 37. Latinović Gavran Rade 1895/41 85. Mimić Milovana Đuja 1936/43 38. Latinović Gavran Spase 1890/41 86. Mimić Milovan Ljuba 1940/43 39. Latinović Gavro Jovo 1892/41 87. Mimić Nikola Milovan 1904/41 40. Latinović Gavro Rade 1896/41 88. Mimić Nikola Stojan 1900/41 41. Latinović Ilija Dragutin 1941/44 89. Mimić Nikola Stojan 1906/41 42. Latinović Ilija Milan 1939/44 90. Mimić Stojan 1905/41 43. Latinović Ilija Milka 1940/44 91. Petković Nikola Pero 1900/41 44. Latinović Jovičić Stoja 1897/44 92. Petković Pero Stana 1935/44 45. Latinović Jovo Miloš 1912/41 93. Petković Pero Vida 1938/44 46. Latinović Jovo Miloš 1915/41 94. Petković Petar Pero 1900/41 47. Latinović Jovo Pero 1882/41 95. Petković Savić Mara 1900/44 48. Latinović Laze Dete 1941/43 96. Petković Vaso Lazo 1910/41 49. Latinović Marko Ilija 1914/44 97. Rodić Jovo Đuro 1916/43 50. Latinović Milan Mara 1940/44 98. Rodić Jovo Đuro 1920/43 51. Latinović Mile Pero 1870/41 99. Rodić Jovo Dušan 1913/41 52. Latinović Mile Rade 1934/43 100. Rodić Jovo Dušan 1918/41 53. Latinović Ninko Đuro 193/44 101. Rodić Jovo Ilija 1918/41 54. Latinović Ninko Đuro 1936/44 102. Rodić Jovo Ilija 1922/41 55. Latinović Ninko Ruža 1937/44 103. Rodić Jovo Petar 1922/41 56. Latinović Ninko Ruža 1938/44 104. Rodić Jovo Petar 1924/41 105. Rodić Latinović Stoja 1890/43 16. Dubajić Simo Dušan 1931/43 106. Rodić Lazo Nevenka 1926/43 17. Dubajić Simo Spaso 1878/43 107. Rodić Mara 1903/43 18. Dubajić Simo Cvijo 1887/44 108. Rodić Petar Milan 1907/41 19. Dubajić Simo Jandrija 1875/43 109. Rodić Petar Milan 1912/41 20. Dubajić Simo Relja 1900/43 110. Smiljanić Banjac Milka 1901/43 21. Kosanović Đuro Mićo 1900/42 111. Smiljanić Boško Vojin 1934/43 22. Kosanović Ilija Dragica 1930/43 112. Smiljanić Jovo Mile 1912/41 23. Kosanović Ilija Dušan 1935/43 113. Smiljanić Jovo 1870/41 24. Kosanović Ilija Milan 1933/43 114. Smiljanić Knežević Stoja 1880/43 25. Kosanović Ilija Milka 1923/43 115. Smiljanić Lončar Milka 1915/43 26. Kosanović Mićo Mile 1923/41 116. Smiljanić Mile Branko 1934/43 27. Kosanović Mile Mićo 1900/42 117. Smiljanić Mile Milan 1901/41 28. Milanović Milan Dragica 1938/43 118. Smiljanić Mile Vida 1932/43 29. Milanović Milan Jovo 1936/43 119. Smiljanić Sofija 1871/43 30. Milanović Nikola Radoš 1892/43 120. Stojanović Vučen 1893/41 31. Milanović Rade Milica 1887/43 121. Topolić Jovan Milica 1880/42 32. Milinković Ilija Cvijo 1910/41 33. Miljković Ilija Cvijo 1910/41 122. Topolić Jovan Milica 1900/43 34. Miljuš Kuđo 1927/43 123. Topolić Lazo Jovan 1917/41 35. Miljuš Pero 1890/43 124. Topolić Nikola Dušan 1909/41 36. Orlić Mile Milan 1931/43 125. Vajagić Mihajlo Vasilije 1910/42 37. Orlić Milka 1872/43 126. Vajagić Pero Mihajlo 1864/42 38. Orlić Rade Lazo 1875/42 127. Vojnović Đuro Stojan 1922/41 39. Orlić Rade Mile 1899/43 128. Vojnović Marko Sava 1910/44 40. Orlić Rade Stojan 1870/42 129. Vojnović Mihajlo 1914/41 41. Orlić Stojan Milijan 1923/41 130. Vojnović Mile Dušan 1905/41 42. Podkrajac Đuro Milan 1927/44 131. Vojnović Mile Dušan 1907/41 43. Pošmuga Đuro Rade 1890/44 132. Vojnović Mile Mihajlo 1914/41 44. Pošmuga Orlić Milka 1892/42 133. Vojnović Obrad Đuro 1895/41 45. Radeka Miloš 1870/43 134. Vojnović Sava 1920/43 46. Radeka Pošmuga Marija 1872/43 [35. Vukašinović Marko Đuro 1920/41 47. Rodić Dušan Nikola 1941/43 48. Rodić Mile Dušan 1913/43 HADŽIN POTOK 49. Rodić Mile Mile 1886/43 50. Rodić Mile Milica 1910/43 1. Cimeša Đuro Dragan 1926/42 51. Škorić Drljača Kata 1864/43 2. Ćulibrk Đurađ Rade 1890/43 52. Škorić Mile 1860/43 3. Ćulibrk Ilija Dušan 1937/43 53. Škorić Mile Stoja 1918/43 4. Ćulibrk Ilija Pero 193/43 54. Škorić Mime Mileva 1920/43 5. Ćulibrk Ilija Zorka 1932/41 55. Tatalović Nikola Ružica 1873/43 6. Ćulibrk Rade Milovan 1920/44 56. Varićak Đuro Mitija 1894/42 7. Dražić Dušan Mićo 1933/42 57. Vukojević Đurađ 1870/43 8. Dražić Dušan Mile 1927/42 58. Vukojević Đuro 1857/43 9. Dražić Lazo Dušan 1897/43 59. Vukojević Janja 1870/43 10. Dubajić Dušan Mile 1890/43 60. Vukojević Luka Đuro 1892/43 11. Dubajić Ilija Mile 1898/43 12. Dubajić Mile Dragica 1937/43 13. Dubajić Mile Milica 1923/42 KOVAČEVIĆI 14. Dubajić Rade Dragan 1941/42 1. Milinković Nikola Danica 1937/41 15. Dubajić Rade Milan 1942/43 2. Milinković Vajan Mileva 1922/41 KRNDIJA 48. Končar Trivun Marko 1893/41 49. Končar Trivun Ilija 1900/41 1. Gojić Đuro Mara 1939/43 50. Končar Vid Tomo 1900/41 2. Gojić Dušan Dragan 1936/41 51. Krneta Milka 1897/42 3. Gojić Dušan Jela 1937/41 52. Krneta Spaso Milan 1912/41 4. Gojić Joja Dušan 1914/41 53. Krneta Spaso Milka 1900/41 5. Gojić Joja Jelica 1882/43 54. Milinković Lazo Kojo 1900/41 6. Gojić Šuro Milka 1892/43 55. Milinković Muškinja Mara 1900/41 7. Grbić Grgić Mara 1886/41 56. Milošević Đoko Draga 1936/41 8. Grbić Ilija Vajan 1905/41 57. Milošević Đoko Dragan 1939/41 9. Grbić Jovo Đukan 1890/41 58. Milošević Đoko Rajko 1938/41 10. Grbić Jovo Vid 1881/41 59. Milošević Đuja 1883/41 11. Grbić Jovo 1870/41 60. Milošević Jovo Danica 1905/41 12. Grbić Mile 1939/41 61. Milošević Jovica 1910/41 13. Grbić Milovan Žarko 1940/42 62. Milošević Jovica Jovo 1934/42 14. Grbić Pava 1870/41 63. Milošević Jovica Milivoj 1933/42 15. Grbić Vajana Dete 1939/41 64. Milošević Jovica Milka 1937/42 16. Grbić Vajan Mileva 1938/41 65. Milošević Jovica Miloš 1932/42 17. Grbić Vase Milovan 1885/41 66. Milošević Mihajlo Jovo 1890/41 18. Grbić Vid Mile 1920/42 67. Milošević Milica 1892/41 19. Grbić Vid Trivo 1927/42 68. Milošević Pero Milosavka 1925/41 20. Jazić Ilije Jovo 1910/41 69. Milošević Pero 1882/41 21. Jazić Jovo Dragan 1933/41 70. Milošević Todor Ilinka 1921/41 22. Jazić Jovo Nikola 1928/41 71. Milošević Todor Milica 1921/41 23. Jazić Jovo Vojin 1936/41 24. Jazić Nikola Ilija 1889/41 72. Milošević Zubović Petra 1885/41 73. Pilipović Grbić Rosa 1915/41 25. Jazić Šikman Anđa 1892/41 26. Jazić Šikman Mara 1915/41 74. Pucar Marko Trivun 1880/41 27. Jazić Stevo Milan 1939/41 75. Pucar Marko Đorđe 1872/41 28. Jazić Stevo Milija 1937/41 76. Pucar Petar Dušan 1926/41 29. Jazić Stevo Milka 1936/41 77. Pucar Petar Milosavka 1924/41 30. Jazić Stevo Stoja 1941/41 78. Radaković Veselinović Bosiljka 31. Končar Đuro Mirko 1942/43 1911/45 32. Končar Đuro Petar 1885/41 79. Radić Petar Pero 1907/41 33. Končar Dušan Anđa 1938/43 80. Rajak Spaso Stoja 1893/43 34. Končar Dušan Dragan 1936/43 81. Rastovac Jovo 1883/41 35. Končar Dušan Mileva 1930/43 82. Rastovac Jovo Milka 1915/41 36. Končar Dušan Milka 1932/43 83. Rastovac Nikola Stojan 1880/41 37. Končar Dušan Stana 1934/43 84. Savić Ivančević Milka 1890/41 38. Končar Ilije Trivun 1921/41 85. Savić Luka Mile 1884/41 39. Končar Marko Milan 1905/41 86. Savić Mile Mihajilo 1923/41 40. Končar Mile Gojko 1933/41 87. Savić Mile Milka 1921/41 41. Končar Mile Simo 1932/41 88. Savić Rade 1886/41 42. Končar Petar Milan 1907/41 89. Šikman Đuro Milan 1900/41 43. Končar Petar Mile 1885/41 90. Šikman Gojan Milan 1892/41 44. Končar Rapajić Sofija 1895/41 91. Šikman Ilija Milan 45. Končar Simo Milan 1903/41 92. Šikman Ilija Milica 46. Končar Stojan Dušan 1888/41 93. Šikman Ilija Milija 47. Končar Tomo Slavko 1923/41 94. Šikman Ilija Miroslav 95. Šikman Ilija Momčilo Dete KULA - ŽRTVE 96. Šikman Ilija Vida 97. Šikman Janko Jelica 1904/41 1. Bajić Nikola Milan 1920/41 98. Šikman Lazo Milija 1940/41 2. Basarić Vasao Luka 1890/43 99. Šikman Milan Dragan 1927/41 3. Borčić Jozo Mićo 1902/41 100. Šikman Milan Mileva 1930/41 4. Borčić Jozo Stevo 1892/41 101. Šikman Milan Danica 1930/41 5. Borčić Mićo Janko 1923/41 102. Šikman Milan Lazo 1919/41 6. Borčić Petar Boško 1924/41 103. Šikman Milić Sara 1892/41 7. Borčić Petar Ljubica 1936/43 104. Šikman Milka 1910/41 8. Borčić Stevao Mirko 1922/41 9. Borčić Stevo Petar 1906/41 105. Šikman Milutin Petar 1900/41 10. Borčić Stevo Branko 1923/41 106. Šikman Nikola Mile 1876/41 11. Borčić Stevo Đuro 1920/41 107. Šikman Nikola Rade 1894/41 12. Čalić Đuro Dane 1906/41 108. Šikman Nikola Vajan 1890/41 13. Čalić Đuro Mile 1909/41 109. Šikman Repajić Rosa 1917/41 14. Čalić Mile Jovo 1903/41 110. Šikman Stevan Milka 1915/41 15. Čonković Ćiro Dane 1889/41 111. Šikman Stevan Ilija 1914/41 16. Čonković Dane Ilija 1910/41 112. Šikman Stojan Stoja 1901/41 17. Čonković Dane Milovan 1924/41 113. Smiljanić Milan Zoran 1929/42 18. Čonković Nikola Đuro 1912/41 114. Smiljanić Milutin Rade 1904/41 19. Čonković Nikola Proko 1920/41 115. Smiljenić Miladin Jela 1925/41 20. Čonković Simo Milan 1895/41 116. Smiljenić Milan Mirko 1936/43 21. Čonković Simo Spaso 1900/41 117. Smiljenić Milan Zorka 1941/43 22. Ivančević Đoko Milan 1902/41 118. Smiljenić Milutin Dragoja 1912/41 23. Nikola Rade 1917/41 119. Smiljenić Milutin Milan 1908/41 24. Šorak Jovo Nikola 1911/41 120. Smiljenić Milutin Petar 1900/41 25. Šorak Dane Jovo 1883/41 121. Smiljenić Milutin Rade 1906/41 26. Šovok Milan Jovo ?/43 122. Smiljanić Todor Milutin 1880/41 27. Šovok Pero Đuro 1910/41 123. Stanić Tomo Petar 1925/43 28. Studen Mile Mićo 1924/41 124. Ugrica Luka Rade 1902/41 29. Studen Nikola Proko 1900/41 125. Ugrica Muškinja Anđa 1911/41 30. Studen Proko Mile 1874/41 126. Ugrica Rade Đuro 1923/41 31. Studen Proko Proko 1889/41 127. Vejinović Dušan Cuka 1929/42 32. Šuput Janko Mićo 1887/41 128. Vejinović Dušan Dragan 1936/42 33. Šuput Mićo Božo 1911/41 129. Vejinović Dušan Dragutin 1931/41 34. Šuput Mićo Ilija 1913/41 35. Šuput Mićo Janko 1927/41 130. Vejinović Dušan Duka 1933/41 36. Šuput Mićo Petar 1921/41 131. Vejinović Dušan Mile 1936/42 37. Šuput Milovan Proko 1921/41 132. Vejinović Dušan Novak 1930/42 38. Šuput Proko Stojan 1907/41 133. Vejinović Trifiko 1887/42 39. Šuput Rade Jelka 1932/43 134. Vejnović Dušan Milivoj 1929/42 40. Zorić Mile Zorka 1895/43 135. Vejnović Dušan Novak 1925/42 41. Zorić Petar Branko 1933/43 136. Vejnović Dušan Smilja 1927/42 42. Zorić Petar Danica 1938/43 137. Zec Petar Mile 1873/41 43. Zorić Petar Dragica 1938/43 138. Žiga Mile Novak 1900/41 44. Zorić Petar Jelka 1929/43 139. Žigić Novak Milorad 1923/41 45. Zorić Petar Milan 1931/43 140. Zorić Jovan Tomo 1865/41 46. Zorić Petar Savka 1926/43 141. Zorić Pucar Mara 1888/41 47. Zorić Tomo Petar 1900/41 142. Zorić Veselica Ivanka 1870/43 48. Zorić Vaso Sava 1897/43 LISKOVAC 9. Đukić Jovo Saljo 1895/41 10. Đukić Milan 1931/41 1. Bokan Rade Sara 1908/41 11. Đukić Milan Ilija 1926/41 2. Trbojević Ilija Milka 1932/41 12. Đukić Milan Mile 1930/41 13. Đukić Milan Srpkinja 1933/41 MARIN MOST 14. Đukić Milan Srpkinja 1935/41 15. Đukić Milan Srpkinja 1937/41 1. Božić Kovačević Jela 1885/42 16. Đukić Mile 1940/41 2. Grgić Dane Rade 1885/41 17. Đukić Milka 1900/41 3. Grgić Janko Stevo 1888/41 18. Đukić Milka 1905/41 4. Grgić Mićo Jela 1937/42 19. Đukić Nikola Pane 1882/41 5. Grgić Mićo Rade 1941/42 20. Đukić Petar Mara 1926/41 6. Grgić Mićo Vojo 1939/42 21. Đukić Saljo 1938/41 7. Marković Ilija 1882/41 22. Đukić Saljo Srpkinja 1935/41 8. Marković Ilija Mile 1921/41 23. Đukić Saljo Srpkinja 1938/41 9. Marković Petar 1893/41 24. Đukić Srpkinja 1895/41 10. Marković Petar Milan 1918/41 25. Đukić Srpkinja 1920/41 11. Marković Zec Sava 1882/41 26. Đukić Staniša Milan 1900/41 12. Pjevač Božo Dragan 1928/42 27. Đukić Staniša Milan 1926/41 13. Pjevač Božo Sara 1930/42 28. Đukić Trivun Mile 1880/41 14. Pjevač Savo Božo 1900/42 29. Đukić Trivun Petar 1885/41 15. Pjevač Smiljanić Soka 1930/42 30. Glušica Lazo Stojan 1903/41 16. Rajak Jovan Mileva 1930/41 31. Glušica Mara 1905/41 17. Rajak Marko Jovan 1885/41 32. Glušica Stojana Dete 1926/41 18. Rajak Marko Mihajilo 1885/45 33. Glušica Stojana Dete 1927/41 19. Rajak Marko Mile 1906/41 34. Glušica Stojana Dete 1928/41 20. Zec Ilija Jovan 1900/41 35. Glušica Stojana Dete 1929/41 21. Zec Mile 1880/41 36. Glušica Stojana Dete 1930/41 37. Glušica Stojana Dete 1931/41 MEMIĆA BRDO 38. Glušica Stojana Dete 1932/41 1. Kabić Ilija Mićo 1901/41 39. Grahovac Đuro Jeka 1926/41 2. Kabić Mandić Boja 1901/41 40. Grahovac Đuro Mika 1923/41 3. Kabić Miloš Dušan 1928/41 41. Grahovac Đuro Staniša 1932/41 4. Kabić Miloš Gojko 1931/41 42. Grahovac Đuro Vico 1928/41 5. Kabić Miloš Mirko 1934/41 43. Grahovac Mihajlo Milan 1921/41 6. Kabić Miloš Nikola 1937/41 44. Grahovac Milka 1895/41 7. Kabić Miloš Vid 1939/41 45. Grahovac Staniša Ljupko 1900/41 46. Grahovac Staniša Mihailo 1890/41 47. Ilić Lazo Marinko 1916/41 MIOSTRAH 48. Ilić Mihajlo Nikola 1886/41 1. Babić Ljuba 1919/41 49. Ilić Mile Lazo 1881/41 2. Delić Mile Dušan 1912/41 50. Ilić Zekan Nikola 1885/41 3. Drljača Srpkinja 1910/41 51. Jelčić Mile Đurađ 1933/41 4. Drljača Đuro Nikola 1905/41 52. Jeličić Mile Mara 1928/41 5. Drljača Nikola 1930/41 53. Jeličić Mile Milan 1925/41 6. Đukić Anđa 1890/41 54. Jeličić Mile Srbin 1921/41 7. Đukić Anđa Mile 1920/41 55. Jeličić Sava 1890/41 8. Đukić Gojko Milan 1921/44 56. Kukić Ivan Nikola 1930/41 57. Kukić Ivan Petar 1926/41 105. Mareš Mile Jovica 1875/41 58. Kukić Ivan Vujka 1921/41 106. Mareš Milka 1902/41 59. Kukić Jagoda 1892/41 107. Mareš Milovan Nevenka 1923/41 60. Kukić Mile Petar 1905/41 108. Mareš Milovan Nevenka 1929/41 61. Kukić Milka 1915/41 109. Mareš Milovan Ostoja 1932/41 62. Kukić Nikola Ivan 1888/41 110. Mareš Milovan Pava 1926/41 63. Kukić Petar Mile 1914/41 111. Mareš Mirko Bosa 1929/41 64. Mandić Jovo Stoja 1908/41 112. Mareš Mirka Dete 1926/41 65. Mareš Bika 1902/41 113. Mareš Mirka Dete 1930/41 66. Mareš Bogdan Drago 1930/41 114. Mareš Mirka Dete 1933/41 67. Mareš Bogdan Golub 1926/41 115. Mareš Mirka Dete 1935/41 68. Mareš Bogdan Golub 1932/41 116. Mareš Mirka Dete 1937/41 69. Mareš Boška Dete 1938/41 117. Mareš Mirko Mile 1931/41 70. Mareš Branko David 1922/41 118. Mareš Mirko Milovan 1936/41 71. Mareš Branka Dete 1935/41 119. Mareš Mirko Sava 1939/41 72. Mareš Branko Ilija 1932/41 120. Mareš Mirko Smilja 1934/41 73. Mareš Branko Mara 1936/41 121. Mareš Momčilo Koviljka 1932/41 74. Mareš Branko Nikola 1927/41 122. Mareš Momčilo Mihailo 1930/41 75. Mareš Branko Stana 1934/41 123. Mareš Momčilo Miloš 1934/41 76. Mareš Branko Stoja 1932/41 124. Mareš Momčilo Slobodan 1931/41 77. Mareš Branko Vid 1925/41 125. Mareš Momčilo Smilja 1936/41 78. Mareš Danica 1907/41 126. Mareš Momčilo Vujko 1926/41 79. Mareš Davida Dete 1941/41 127. Mareš Momčilo Vukica 1922/41 80. Mareš David Nikola 1885/41 128. Mareš Nikola Branko 1902/41 81. Mareš David Pajo 1915/41 129. Mareš Nikola David 1920/41 82. Mareš David Todor 1890/41 130. Mareš Nikole Dete 1928/41 83. Mareš Đurađa Dete 1930/41 131. Mareš Nikole Dete 1934/41 84. Mareš Đurađa Dete 1935/41 132. Mareš Nikola Gojko 1900/41 85. Mareš Đurađa Dete 1937/41 133. Mareš Pajo David 1938/41 86. Mareš Đuro Bogdan 1890/41 134. Mareš Pero Đurađ 1895/41 87. Mareš Đuro Bogdan 1895/41 135. Mareš Pero Relja 1890/41 88. Mareš Đuro Milovan 1902/41 136. Mareš Petra 1900/41 89. Mareš Đuro Momčilo 1897/41 137. Mareš Relja Vuka 1926/41 90. Mareš Đuro Trivo 1888/41 138. Mareš Sekule Dete 1924/41 91. Mareš Ilije Dete 1936/41 139. Mareš Sekule Dete 1927/41 92. Mareš Ilije Dete 1938/41 140. Mareš Sekule Dete 1932/41 93. Mareš Ilija Vukašin 1900/41 141. Mareš Sekula Golub 1921/41 94. Mareš Jelena 1895/41 142. Mareš Sekula Strailo 1927/41 95. Mareš Joka 1900/41 143. Mareš Srpkinja 1900/41 96. Mareš Jovica Đurađ 1909/41 144. Mareš Srpkinja 1905/41 97. Mareš Jovica Ilija 1916/41 145. Mareš Srpkinja 1921/41 98. Mareš Jovica Vukašin 1913/41 146. Mareš Srpkinja 1921/42 99. Mareš Krsto Đujo 1916/41 147. Mareš Trivo Pajica 1926/41 100. Mareš Mara 1918/41 148. Mareš Trivo Pavle 1929/41 101. Mareš Mara 1922/41 149. Mareš Trivo Smilja 1927/41 102. Mareš Marija 1916/41 150. Mareš Trivo Stoja 1932/41 103. Mareš Markan Sekula 1900/41 151. Mareš Trivun Rosa 1930/41 104. Mareš Mika 1917/41 152. Mareš Trivuna 1890/41 153. Mareš Vuika 1904/41 201. Uzelac Dušan Đuro 1900/41 154. Mareš Vukašin Cvjeta 1930/41 202. Uzelac Dušan Mile 1914/41 155. Mareš Vukašina Dete 1928/41 203. Uzelac Mara 1880/41 156. Mareš Vukašina Dete 1928/41 204. Uzelac Perica Mara 1875/41 157. Mareš Vukašina Dete 1930/41 205. Uzelac Srpkinja 1884/41 158. Mareš Vukašina Dete 1932/41 206. Uzelac Srpkinja 1905/41 159. Mareš Vukašina Dete 1933/41 207. Uzelac Stevo Boško 1907/41 160. Mareš Vukašina Dete 1935/41 208. Vasić Joka 1895/41 161. Mareš Vukašina Dete 1937/41 209. Vasić Milka 1910/41 162. Mareš Vukašin Sekula 1934/41 210. Vasić Pero Srb 1890/41 163. Mareš Vukašin Stana 1931/41 211. Vasić Rajka Dete 1924/41 164. Mareš Zorka 1910/41 212. Vasić Rajka Dete 1924/41 165. Minić Cvijeta 1890/41 213. Vasić Rajka Dete 1927/41 166. Minić Cvijeta Jelka 1928/41 214. Vasić Rajka Dete 1930/41 167. Minić Cvijeta Luja 1921/41 215. Vasić Rajka Dete 1937/41 168. Petrović Dido Mile 1910/41 216. Vasić Srbe Dete 1925/41 169. Petrović Ilija Ranko 1913/41 217. Vasić Srbe Dete 1928/41 170. Petrović Ilija Srpkinja 1885/41 218. Vasić Srbe Dete 1931/41 171. Petrović Marija Srpkinja 1928/41 219. Vasić Srbo Mile 1930/41 172. Petrović Marija 1895/41 220. Vasić Trivo Đuro 1890/41 173. Petrović Marija Dušanka 1926/41 221. Vasić Trivo Rajko 1895/41 174. Petrović Miljo Dido 1875/41 222. Vasić Vlade Dete 1927/41 175. Petrović Radojka 1910/41 223. Vasić Vlade Dete 1930/41 176. Petrović Ranka Dete 1937/41 224. Vasić Vlade Dete 1933/41 177. Petrović Ranka Dete 1937/41 225. Vasić Vlade Dete 1936/41 178. Petrović Srpkinja 1915/41 226. Vasić Vlade Dete 1938/41 179. Petrović Stanko Branko 1930/41 227. Vidaković Mile Pejo 1917/41 228. Vojvodić Trivo Aleksa 1887/41 180. Petrović Stanko Ranko 1925/41 229. Vojvodić Trivo Mile 1895/41 181. Rokvić David Sava 1912/41 230. Zeljković Branko Anđa 1915/41 182. Uzelac Boška Dete 1925/41 183. Uzelac Boška Dete 1931/41 184. Uzelac Boška Dete 1933/41 MUTNIK 185. Uzelac Boška Dete 1935/41 1. Dmitrović Dane Soka 1935/41 186. Uzelac Boška Dete 1937/41 2. Dmitrović Mane Draga 1930/44 187. Uzelac Boška Dete 1939/41 3. Dmitrović Rade Mara 1925/41 188. Uzelac Boška Dete 1941/41 4. Dražić Trbojević Milka 1913/41 189. Uzelac Boško Dušan 1928/41 5. Grbić Ilija Vajan 1915/41 190. Uzelac Boško Koviljka 1932/41 6. Grbić Jovo Đukan 1904/41 191. Uzelac Boško Mara 1935/41 7. Grbić Jovo Milovan 1904/41 192. Uzelac Boško Ruža 1926/41 8. Grbić Jovo Vid 1897/41 193. Uzelac Boško Sava 1929/41 9. Grbić Mile Jovo 1880/41 194. Uzelac Đure Dete 1927/41 10. Grbić Vid Mara 1898/41 195. Uzelac Đure Dete 1929/41 11. Grbić Vid Mihailo 1928/42 196. Uzelac Đure Dete 1931/41 12. Grbić Vid Mile 1922/41 197. Uzelac Đure Dete 1933/41 13. Grbić Vid Trivo 1924/41 198. Uzelac Đure Dete 1935/41 14. Grgić Dane Rade 1896/41 199. Uzelac Đuro Vukosava 1906/41 15. Grgić Đuja 1870/41 200. Uzelac Dušan Boško 1904/41 16. Grgić Janko Nikola 1903/41 17. Grgić Janko Stevo 1905/41 65. Mitrović Grbić Milka 1910/43 18. Grgić Jeka 1900/41 66. Mitrović Milica 1900/43 19. Grgić Jovo Milija 1886/43 67. Mitrović Rade Mara 1928/41 20. Grgić Lazo Mile 1891/41 68. Mitrović Rade Milka 1931/43 21. Grgić Mile Radonja 1921/41 69. Mitrović Rade Stoja 1939/43 22. Grgić Rade Mićo 1922/41 70. Mudrić Ježić Jeka 1912/41 23. Grgić Rade Radovan 1910/41 71. Mudrić Spase Bosiljka 1937/41 24. Grgić Radoje Mile 1941/42 72. Mudrić Spase Milena 1933/41 25. Grgić Radovana Dete 1930/41 73. Mudrić Spase Mira 1935/41 26. Grgić Radovana Dete 1932/41 74. Mudrinić Simo Jeka 1893/41 27. Grgić Radovan Sava 1927/41 75. Mudrinić Spase Dragić 1910/41 28. Keča Dragan 1900/41 76. Pilipović Jovo Rosa 1912/41 29. Keča Dragan Branko 1932/41 77. Pjevač Božo Dragan 1928/42 30. Keča Dragan Milan 1931/41 78. Pjevač Božo Savo 1930/42 31. Keča Dragan Milija 1926/41 79. Pjevač Božo Sofija 1909/42 32. Keča Lazo 1890/41 80. Pjevač Savo Božo 1911/41 33. Keča Trbojević Bika 1903/41 81. Rajak Jovan Milan 1930/41 34. Končar Mika 1890/41 82. Rajak Jovan Smilja 1923/43 35. Končar Mile 1880/41 83. Rajak Jovo Mileva 1928/41 36. Lončar Dragan Milan 1934/41 84. Rajak Jovo Smiljana 1921/43 37. Lončar Dušan Branko 1930/41 85. Rajak Marko Jovan 1900/41 38. Lončar Dušan Danica 1928/41 86. Rajak Marko Mile 1910/41 39. Lončar Janko Milovan 1890/41 87. Rajak Mirko Mihajlo 1900/41 40. Lončar Lešić Mara 1916/41 88. Šupica Miloš 1875/41 41. Lončar Medić Bosiljka 1922/41 89. Šupica Miloš Mile 1893/41 42. Lončar Milan Duka 1922/41 90. Šupica Miloš Vojo 1901/41 43. Lončar Mile Branko 1929/41 91. Šupica Vojo Ilija 1930/41 44. Lončar Mile Žarko 1927/41 92. Šupica Vojo Sara 1902/41 45. Lončar Milica 1890/41 93. Šupica Vojo Dušan 1927/41 46. Lončar Milovan Božo 1923/41 94. Tintor Đuran 1880/41 47. Lončar Milovan Dragan 1918/41 95. Tintor Đuro Milan 1910/41 48. Lončar Milovana Mara 1926/41 96. Tintor Mara 1887/41 49. Lončar Šupica Duka 1923/41 97. Tintor Mara 1915/41 50. Medić Đuro Lazo 1921/41 98. Tintor Marka Dete 1932/41 51. Medić Đuro 1860/41 99. Tintor Marka Dete 1934/41 52. Medić Laze Žena 1918/41 100. Tintor Milka 1900/41 53. Medić Milan 1880/41 101. Tintor Rade Milka 1927/41 54. Medić Milana Dete ?/41 102. Tintor Rade Vlado 1928/41 55. Medić Milana Dete ?/41 103. Tintor Stoja 1880/41 56. Milanković Ilija Mile 1925/41 104. Tintor Vid Marko 1886/41 57. Milanković Simeun Sava 1896/42 105. Tintor Vid Rade 1890/41 58. Milenković Ilija 1896/41 106. Trbojević Kojo Dane 1916/41 59. Milenković Ilija Nikola 1920/41 107. Trbojević Smilja 1905/41 60. Miljković Mane Zorka 1923/41 108. Vukas Đuro Dušanka 1940/41 61. Mitrović Dane Soka 1932/43 109. Vukas Đuro Miloš 1925/41 62. Mitrović Dragana Dete 1942/42 110. Vukas Đuro Pero 1932/41 63. Mitrović Dragan Dušan 1935/43 111. Vukas Đuro Pero 1934/41 64. Mitrović Dragić Spase 1909/41 112. Vukas Đuro Rade 1930/41 113. Vukas Đuro Zorka 1936/41 16. Banjac Milovan 1880/41 114. Vukas Janko Stoja 1900/41 17. Banjac Milovan Simo 1910/41 115. Vukas Milan Milan 1923/41 18. Banjac Pajo Rajko 1934/42 116. Vukas Milan Mile 1925/41 19. Banjac Savo Dušan 1900/41 117. Vukas Milan Milena 1931/41 20. Banjac Živko Mirko 1941/44 118. Vukas Milan Branko 1930/41 21. BekutMićo 1900/41 119. Vukas Milan Mane 1928/41 22. Bekut Mićo Grozda 1925/45 120. Vukas Mile Milka 1912/41 23. Bekut Stana 1902/41 121. Vukas Rade Đuro 1906/41 24. Bogunović Jovo Milka 1900/45 122. Vukas Rade Dušan 1912/41 25. Bogunović Mišo Novak 1892/41 123. Vukas Rade Milan 1880/41 26. Bogunović Vajan 1885/41 124. Vukelić Ana 1916/41 27. Bokan Vlado Vlado 1931/41 125. Vukelić Đujić Zorka 1918/41 28. Borić Rade Ilija 1919/41 126. Vukelić Đuro Sveto 1933/41 29. Bošnjak Mile Ljubomir 1897/41 127. Vukelić Dušan Branko 1935/41 30. Bošnjak Mile Rade 1912/41 Md 128. Vukelić Dušan Mirko 1941/41 31. Bošnjak Rade Milka 1938/43 129. Vukelić Ilija Dragić 1915/41 32. Bošnjak Rade Mirko 1940/43 130. Vukelić Ilija Dušan 1920/41 33. Bošnjak Spase Grujo 1920/41 131. Vukelić Ilija Milan 1910/41 34. Brkljač Grozda 1892/43 132. Vukelić Ilija Sara 1890/41 35. Brkljač Mile 1892/41 133. Vukelić Ilija Dragan 1910/41 36. Brkljač Mile Gojko 1921/41 134. Vukelić Ilije Dušan 1918/41 37. Carić Anđa 1885/43 135. Vukelić Ilije Milan 1900/41 38. Čavić Cvijo Cvijo 1898/41 136. Vukelić Milan Stevo 1910/41 39. Čavić Mišo Petar 1890/41 137. Vukelić Milan Stevo 1925/41 40. Čavić Petar 1885/41 138. Zec Đuro Dušan 1931/41 41. Čavić Petar Blažo 1921/41 139. Zec Đuro Milosavka 1929/41 42. Čavić Petar Stana 1933/41 140. Zec Đuro Pero 1935/41 43. Čavić Petar Veljko 1920/41 141. Zec Ilija Jović 1911/41 44. Crnobrnja Ilija 1878/41 142. Zec Rade Stana 1910/41 45. Crnobrnja Mile 1921/41 143. Zec Simeun Đuro 1912/41 46. Ćulibrk Mitar Maksimija 1885/42 47. Dukić Đuja 1879/43 OSREDAK 48. Dukić Đukan Stana 1898/44 1. Baglava Jovan Ranko 1930/42 49. Dukić Đuro Dušan 1937/43 2. Banjac Božo Dušan 1895/41 50. Dukić Jelača Stana 1906/43 3. Banjac Đuran Jovo 1890/41 51. Dukić Jovo Mile 1891/41 4. Banjac Đuro 1886/41 52. Đukić Ljuban 1900/41 5. Banjac Đuro Jelka 1937/42 53. Đukić Ljuban Milivoj 1924/41 6. Banjac Đuro Nikola 1940/42 54. Dukić Majstorović Stanka 1879/43 7. Banjac Ivan Simo 1909/43 55. Dukić Mile Danica 1923/43 8. Banjac Jovan Milenko 1929/44 56. Dukić Mile Vojin 1935/43 9. Banjac Maraš Darinka 1903/41 57. Dukić Petar Mile 1880/41 10. Banjac Marko Deva 1888/43 58. Dukić Simo Đuro 1904/41 11. Banjac Marko Milan 1900/41 59. Dukić Simo Smiljana 1908/43 12. Banjac Medić Milka 1905/43 60. Dukić Simo Cvijo 1898/41 13. Banjac Mika 1880/42 61. Džolić Đukan Mika 1922/41 14. Banjac Mile Dušan 1907/41 62. Džolić Dušan 1922/41 15. Banjac Mile Stevo 1921/43 63. Džolić Lazo Lazo 1889/? 64. Džolić Stevo Branko 1905/41 112. Majkić Dušan Draga 1922/42 65. Džolić Trivo Lazar 1892/43 113. Majkić Lazo Petar 1890/41 66. Grbić Marko Latinka 1914/44 114. Majkić Savo Vid 1897/41 67. Grbić Milan Ilija 1924/41 115. Majstorović Đuro Milan 1909/41 68. Grbić Milan Milenko 1939/43 116. Majstorović Đuro 1889/41 69. Grbić Milan Vajan 1937/43 117. Majstorović Ilija Gojko 1914/41 70. Grbić Milan Vida 1937/43 118. Majstorović Mara 1912/43 71. Grbić Mile Đuro 1937/43 119. Majstorović Stana 1900/43 72. Grbić Mile Rade 1895/41 120. Marčeta Jakov Jojo 1881/41 73. Grbić Srđan Bosiljka 1934/42 121. Marčeta Jakovlje Vid 1880/43 74. Grbić Srđan Mara 1923/41 122. Marčeta Jojo Sata 1890/43 75. Grbić Srđan Mika 1942/42 123. Marčeta Vid Smilja 1912/41 76. Grbić Srđan Miloš 1930/41 124. Marić Đurađ Pilip 1898/41 77. Grbić Srđan Stana 1935/42 125. Marić Dušan 1910/41 78. Grbić Stevan Simo 1885/41 126. Marić Dušan Boško 1930/43 79. Grmuša Đuro Mihajlo 1901/41 127. Marić Dušan Nikola 1932/43 80. Grmuša Latinović Milojka 1908/43 128. Marić Dušan Žarko 1937/43 81. Grmuša Latinović Trivuna 1889/43 129. Marić Laze Dete 1941/43 82. Grmuša Ljuba 1889/43 130. Marić Milan 1904/41 83. Grmuša Mile Milica 1940/42 131. Marić Milan Vojin 1935/41 84. Grmuša Todo Cvijo 1908/41 132. Marić Mile Milan 1922/41 85. Grmuša Todo Spase 1895/41 133. Marić Nikola Zivko 1936/43 86. Jelača Lazo Miloš 1907/41 134. Marić Pero Danica 1938/43 87. Jeremić Žensko 1920/41 135. Marić Pero Dušan 1899/42 88. Karanović Čavić Ljuba 1881/43 136. Marić Pero Milan 1937/43 89. Karanović Cvijo Božo 1905/41 137. Marić Pero Ruža 1934/43 90. Karanović Cvijo Cvijo 1920/41 138. Marić Pilip Miloš 1930/41 91. Karanović Cvijo Stevan 1921/41 139. Marić Savo Lazo 1920/41 92. Karanović Cvijo Vida 1940/43 140. Marić Savo Mile 1870/41 93. Karanović Ilija Cvijo 1920/41 141. Marić Savo Vlado 1912/41 94. Karanović Ilija Mile 1934/43 142. Marić Šušilović Vida 1915/43 95. Karanović Ilija Smilja 1931/43 143. Milošević Bosiljka Đurađ 1941/43 96. Karanović Isak Dušan 1900/41 144. Milošević Bosiljka Ljubica 1939/43 97. Karanović Mile Milan 1913/41 145. Milošević Rajko Đorđe 1939/43 98. Karanović Pero Petar 1890/41 146. Milošević Vasilj Đuja 1884/43 99. Karanović Petar Milan 1892/41 147. Mimić Gavro Mile 1883/41 100. Karanović Stevo Vida 1938/43 148. Mimić Ilija Mile 1890/41 101. Kesić Pero Milica 1890/41 149. Mimić Ilija Toda 1881/41 102. Latinović Mile Persa 1910/43 150. Mimić Jagoda 1890/43 103. Latinović Nikadin Đuja 1882/43 151. Mimić Mile Zorka 1928/44 104. Latinović Stanko Nevenka 1922/44 152. Mimić Todo Jovo 1917/41 105. Lešić Grujo Dušan 1928/43 153. Mimić Todo Ilija 1917/41 106. Lešić Grujo Rosa 1916/43 154. Mimić Trivo Ljuban 1893/41 107. Lešić Grujo Milan 1937/43 155. Mitrović Klarić Sara 1910/42 108. Lešić Grujo Milena 1939/43 156. Mitrović Rade Ljuba 1935/41 109. Lešić Ilija Jandre 1878/41 157. Mitrović Rade Ljubica 1933/41 110. Lešić Miloš Tomo 1877/41 158. Mitrović Rade Milka 1934/41 111. Majkić Dušan Bosiljka 1933/42 159. Mitrović Rade Vlado 1934/42 160. Morić Mile Milan 1923/42 208. Vuković Ilija Milanko 1934/43 161. Opačić Ilija 1888/41 209. Vuković Jovo Vaso 1895/41 C 162. Opačić Jovo 1890/41 210. Vuković Luka Branko 1938/42 163. Opačić Mile 1940/43 211. Vuković Luka Đuja 1937/42 164. Opačić Vignjević Mileva 1922/43 212. Vuković Luka Vlado 1940/42 165. Pavlović Mara Mudra 1885/43 213. Vuković Majstorović Jeka 1887/43 166. Pavlović Nikola Mara 1870/43 214. Vuković Mile 1885/41 167. Petrović Dako Rade 1913/41 215. Vuković Mile Dušan 1907/41 168. Petrović Dako 1889/43 216. Vuković Mile Luka 1912/45 169. Petrović Dako Rade 1914/41 217. Vuković Mile Nikola 1904/41 170. Petrović Đoko 1889/43 218. Vuković Mudrić Sofija 1888/43 171. Petrović Jovan Đuro 1885/41 219. Vuković Peran 1888/41 172. Popović Miloš Đuro 1883/41 220. Zubović Đukan Simo 1923/41 173. Rađenović Jovo Todo 1889/41 221. Zubović Đukan Simo 1934/42 174. Rađenović Todo 1888/41 222. Zubović Đukan Dosta 1939/43 175. Rađenović Todo Stajka 1915/? 223. Zubović Đukan Vid 1937/43 176. Savić Dušan Mileva 1938/41 224. Zubović Pero Đukan 1900/41 177. Savić Grmuša Mika 1920/41 225. Zubović Pilipović Majka Mare 1882/42 178. Savić Rade Dušan 1920/41 226. Zubović Pilipović Mara 1906/42 179. Smiljanić Cvijo Ilija 1940/43 227. Zubović Žiga Milka 1884/43 180. Smiljanić Cvijo Joka 1895/43 181. Smiljanić Cvijo Milan 1937/43 PODGREDINA 182. Smiljanić Cvijo Stana 1939/43 1. Babić Ilija Dane 1936/41 183. Smiljanić Cvijo Vida 1933/43 2. Babić Ilija Danica 1940/41 184. Trnjaković Nedeljko 1911/41 3. Babić Ilija Dragica 1935/41 185. Vasić Petar Milka 1910/41 4. Babić Ilija Đuro 1930/41 186. Vignjević Đuro Simo 1920/41 5. Babić Ilija Jovo 1932/41 187. Vignjević Karanović Stana 1894/43 6. Babić Ilija Marica 1927/41 188. Vignjević Košta Uroš 1902/41 7. Babić Ilija Milja 1905/41 189. Vignjević Simo Đuro 1890/41 8. Babić Ilija Soka 1932/41 190. Vojinović Ilija Cvijo 1885/42 9. Babić Ilija Stevo 1924/41 191. Vojinović Ilija Milan 1906/41 10. Babić Jeka 1905/41 D 192. Vojinović Stojan Branko 1897/41 11. Babić Mara 1876/41 193. Vojnović Cvjeta 1888/43 12. Babić Mara 1910/41 194. Vojnović Cvjete Sin 1908/41 13. Babić Marta 1915/41 195. Vojnović Đuro Borka 1942/43 14. Babić Milana Dete 1936/41 196. Vojnović Đuro Nevenka 1938/43 15. Babić Milana Dete 1937/41 197. Vojnović Đuro Rade 1939/42 16. Babić Milan Dragica 1935/41 198. Vojnović Milka 1900/43 17. Babić Milan Ilija 1929/41 199. Vojnović Milka Milica 1918/? 18. Babić Milan Jela 1927/41 200. Vojnović Slavko Vujo 1941/43 19. Babić Milan Olga 1934/41 201. Vojnović Stanko Ilija 1885/41 20. Babić Petar Jovo 1936/41 202. Vukašinović Jagoda 1902/43 21. Babić Petar Ljuba 1939/41 203. Vukašinović Jeka 1898/43 22. Babić Petar Marica 1940/41 204. Vukašinović Marko Đuro 1895/41 23. Babić Stevan Ilija 1870/41 205. Vukašinović Marko Nikola 1908/41 24. Bjelić Đukan Branko 1925/41 206. Vuković Đuro Simo 1888/41 25. Bjelić Đukana Dete 1927/41 207. Vuković Ilija Mara 1912/43 26. Bjelić Đukana Dete 1930/41 27. Bjelić Đukana Dete 1933/41 75. Kabić Božo Simo 1915/41 28. Bjelić Đukana Dete 1935/41 76. Kabić Božo Toda 1922/41 29. Bjelić Đukan Đuro 1931/41 77. Kabić Đuro Božo 1930/41 30. Bjelić Đukan Ljuba 1928/41 78. Kabić Đuro Dušan 1930/41 31. Bjelić Đukan Mićo 1926/41 79. Kabić Đuro Janja 1931/41 32. Bjelić Đukan Milka 1924/41 80. Kabić Đuro Stevo 1928/41 33. Bjelić Đuro Đukan 1895/41 81. Kabić Đuro Sveto 1932/41 34. Bjelić Smilja 1897/41 82. Kabić Gnjatija 1890/41 35. Čakić Petar 1885/41 83. Kabić Ilija Jandra 1907/41 36. Čakić Petar Bosaton 1928/41 84. Kabić Jandro Dušanka 1924/41 37. Čakić Petar Boško 1925/41 85. Kabić Jandro Luka 1931/41 38. Čeran Mile 1900/41 86. Kabić Janja 1885/41 39. Ćulibrk Ćevo Dušan 1895/41 87. Kabić Mićo 1900/41 40. Ćulibrk Dušan Mara 1933/41 88. Kabić Niko Koviljka 1934/41 41. Ćulibrk Milka 1905/41 89. Kabić Nikola Dara 1928/41 42. Desnica Mićo 1880/41 90. Kabić Pavle Đuro 1910/41 43. Desnica Nikola 1918/41 91. Kabić Perko Nikola 1915/41 44. Desnica Soka 1880/41 92. Kabić Savo 1905/41 45. Dobrijević Anđa 1880/41 93. Kabić Savo Đuro 1915/41 46. Dobrijević Milka 1922/41 94. Kabić Simo Ruža 1931/41 47. Dobrijević Simeun Anica 1919/41 95. Kabić Simo Vuka 1930/41 48. Dobrijević Simeun Anka 1924/41 96. Kabić Vajo 1905/41 49. Dobrijević Simeun Dušan 1922/41 97. Kerkez Janko 1885/41 50. Dobrijević Simeun Lako 1915/41 98. Kerkez Mara 1890/41 51. Dobrijević Soka 1922/41 99. Kerkez Marica 1870/41 52. Dobrijević Todor Simeun 1880/41 100. Kerkez Mika 1920/41 53. Đumić Đuro Božo 1915/41 101. Kerkez Stojan 1882/41 54. Đumić Đuro Dušan 1895/41 102. Kerkez Stojan Dmitar 1917 41 55. Đumić Đuro Dušan 1915/41 103. Kotle Anica 1905/41 56. Đumić Đuro Ilija 1900/41 104. Kotle Đuro 1900/41 57. Đumić Đuro Mara 1920/41 105. Kukić Boja 1910/41 58. Đumić Đuro Mile 1910/41 106. Kukić Ojo Spase 1910/41 59. Đumić Ilija 1932/41 107. Kukić Spaso Đurica 1937/41 60. Đumić Mićo Mara 1910/41 108. Kukić Spaso Jelica ?/41 61. Đumić Miljka 1888/41 109. Lukoč Anđelija 1884/41 62. Đumić Milka 1902/41 110. Lukoč Nikola Dušan 1929/41 63. Đumić Stana 1895/41 111. Lukoč Nikola Mirko 1928/41 64. Đumić Ilije Dete 1936/41 112. Lukoč Nikola Nikola 1925/41 65. Đumićilije Dete 1938/41 113. Lukoč Nikola Savo 1926/41 66. Jazić Jovanka 1900/41 114. Majkić Deva 1895/41 67. Jazić Miloš 1895/41 115. Majkić Slavka Dete 1940/41 68. Jazić Miloš Cuka 1915/41 116. Majkić Soka 1918/41 69. Jazić Miloš Dušanka 1924/41 117. Majkić Vid Dragan 1930/41 70. Jazić Miloš Milka 1938/41 118. Majkić Vid Slavko 1924/41 71. Kabić Anica 1900/41 119. Mandić Draginja 1921/41 72. Kabić Boja 1896/41 120. Mandić Kosa 1920/41 73. Kabić Božo 1875/41 121. Mandić Marko Dušan 1915/41 74. Kabić Božo Nikola 1900/41 122. Mandić Marko Mara 1923/41 123. Mandić Marko Milka 1920/41 171. Popović Lazo Nikola 1914/41 124. Mandić Marko Nikola 1925/41 172. Popović Lazo Stevan 1918/41 125. Mandić Sovija 1885/41 173. Popović Lazo Vid 1916/41 126. Milenović Dušan Danica 1937/41 174. Popović Miće Dete 1936/41 127. Milanović Dušan Nevenka 1939/41 175. Popović Miće Dete 1936/41 128. Milanović Mihajlo Dušanka 1917/41 176. Popović Miće Dete 1938/41 129. Mile Blaško 1880/41 177. Popović Smiljana 1875/41 130. Miljević Duka 1915/41 178. Radenović Deva 1885/41 131. Miljević JandrijaJovo 1930/41 179. Radenović Jovo 1880/41 132. Miljević Jandrija Milka 1926/41 180. Stupar Anđa 1890/41 133. Miljević Jandrija Stevo 1932/41 181. Stupar Boja 1920/41 134. Miljević Jelka 1885/41 182. Stupar Marko Đuja 1926/41 135. Miljević Manda 1860/41 183. Stupar Marko Košta 1923/41 136. Miljević Marta 1910/41 184. Stupar Marko Pero 1924/41 137. Miljević Nikola Dušan 1921/41 185. Stupar Pere Dete 1940/41 138. Miljević Savo Andrija 1873/41 186. Tišma Nikola 1875/41 139. Miljević Savo Milan 1936/41 187. Tišma Nikole Dete 1928/41 140. Miljević Simeun Nikola 1880/41 188. Tišma Nikole Dete 1929/41 141. Miljević Simeun Savo 1905/41 189. Tišma Nikole Dete 1932/41 142. Milkević Jandrija Jelka 1924/41 190. Tišma Nikole Dete 1934/41 143. Obradović Boja 1910/41 191. Tišma Nikole Dete 1935/41 144. Obradović Gojko 1908/41 192. Tišma Nikole Dete 1936/41 145. Obradović Gojko Boško 1937/41 193. Tišma Nikole Dete 1938/41 146. Obradović Gojko Dara 1938/41 194. Tišma Štaka 1880/41 147. Obradović Ilija 1885/41 195. Tišma Nikole Dete 1938/41 148. Obradović Ilija Đuro 1924/41 196. Trivunović Đuro Mihajlo 1875/41 149. Obradović Ilija Dušan 1923/41 197. Trivunović Đuro Milan 1884/41 150. Obradović Ilija Jovo 1933/41 198. Trivunović Dušana Dete 1928/41 151. Obradović Ilija Mara 1926/41 199. Trivunović Dušana Dete 1930/41 152. Obradović Ilija Soka 1920/41 200. Trivunović Dušana Dete 1932/41 153. Obradović Ilija Stana 1936/41 201. Trivunović Dušana Dete 1935/41 154. Obradović Mara 1910/41 202. Trivunović Milan Božo 1926/41 155. Obradović Pero Anđelka 1927/41 203. Trivunović Milan Jovo 1918/41 156. Obradović Pero Milan 1922/41 204. Trivunović Milan Mitar 1924/41 157. Obradović Rade 1900/41 205. Trivunović Štaka 1886/41 158. Obradović Rade Dete 1928/41 206. Vještica Đuro Boja 1930/41 159. Obradović Rade Dete 1930/41 207. Vještica Đuro Pero 1932/41 160. Obradović Rade Dete 1932/41 208. Vještica Đuro Petar 1936/41 161. Obradović Rade Dete 1934/41 209. Vještica Lazo Đuro 1905/41 162. Obradović Smilja 1905/41 210. Vještica Marija 1911/41 163. Obradović Smiljka 1890/41 211. Vještica Mile Dragica 1938/41 164. Obradović Vid 1905/41 212. Vještica Mile Jovo 1937/41 165. Obradović Vida Dete 1932/41 213. Vještica Mile Soka 1935/41 166. Obradović Vida Dete 1933/41 214. Vještica Milka 1915/41 167. Obradović Vida Dete 1934/41 215. Vještica Nikola Mile 1912/41 168. Popović Borka 1912/41 216. Vještica Nikola Mitar 1920/41 169. Popović Lazo 1870/41 217. Vujinović Blaško Bosiljka 1928/41 170. Popović Lazo Mićo 1908/41 218. Vujinović Blaško Dušan 1929/41 219. Vujinović Blaško Milan 1925/41 35. Desnica Đuran Jovo 1905/43 220. Vujinović Jovo 1935/41 36. Desnica Đuran Lazo 1902/41 221. Vujinović Marija 1890/41 37. Desnica Đuran Milan 1897/41 222. Zmijanjac Dušan 1885/41 38. Desnica Đuro Dušan 1938/42 223. Zmijanjac Dušan Gojko 1939/41 39. Desnica Đuro Milan 1940/42 224. Zmijanjac Dušan Mara 1934/41 40. Desnica Ilija Dušanka 1905/42 225. Zmijanjac Dušan Mićo 1925/41 41. Desnica Ilija Dušanka 1914/42 226. Zmijanjac Dušan Rosa 1937/41 42. Desnica Jovo Milka 1930/43 227. Zmijanjac Dušan Sava 1927/41 43. Desnica Jovo Stevo 1928/43 228. Zmijanjac Dušan Svetozar 1930/41 44. Desnica Lazo Branko 1940/42 229. Zmijanjac Dušan Trivo 1936/41 45. Desnica Lazo Mile 1938/42 230. Zmijanjac Đuja 1895/41 46. Desnica Lazo Mira 1940/42 47. Desnica Marko Đuran 1875/41 RUJNICA 48. Đuđa Jovo Ilija 1900/41 49. Đukić Mile Marko 1892/41 1. ? Aleksa Kod Popa 1885/43 50. Đukić Mile Milivoj 1905/41 2. ? Savo Kod Popa 1880/43 51. Đukić Milivoj Mile 1922/41 3. Banjac Dušan 1921/41 52. Đukić Stojan Ljubomir 1892/41 4. Banjac Mile Mileta 1908/41 53. Gajić Bogdan Branko 1918/41 5. Banjac Mile Pane 1898/41 54. Gajić Bogdan Branko 1919/41 6. Banjac Mile Rade 1893/41 7. Banjac Pane Milan 1920/41 55. Gajić Bogdan Petar 1920/41 8. Bebić Mane Đuro 1902/41 56. Gajić Đeđo Pero 1907/41 9. Brkljač Džakula Mika 1883/42 57. Gajić Đorđe Petar 1902/41 10. Brkljač Ivan Ilija 1886/41 58. Gajić Jakov Pero 1903/43 11. Brkljač Joja Jovo 1908/41 59. Gajić Luka Milivoj 1921/41 12. Brkljač Jovo Jovo 1898/41 60. Gajić Milan Đuro 1941/43 13. Brkljač Jovo Milan 1900/41 61. Gajić Milivoj Bogdan 1897/41 14. Brkljač Mićo Dragica 1938/43 62. Gajić Milivoj Duško 1936/41 15. Brkljač Mićo Milena 1942/43 63. Gajić Milivoj Rade 1896/41 16. Brkljač Nikola Nedeljko 1940/43 64. Gajić Petar Luka 1911/41 17. Brkljač Škrbić Stoja 1915/43 65. Gajić Petar Janko 1909/43 18. Brujić Dane Marko 1883/41 66. Gluvajić Đuro Rade 1907/41 19. Brujić Lazar Ranko 1920/41 67. Grbić Brkljač Stana 1886/43 20. Brujić Lazo Ranko 1923/41 68. Grbić Đorđe Bogdan 1913/41 21. Brujić Marko Đuro 1916/41 69. Grbić Đorđe Bogdan 1918/41 22. Brujić Marko Lazar 1903/41 70. Grbić Đorđe Branko 1922/41 23. Brujić Marko Mile 1918/43 71. Grbić Đorđe Branko 1923/41 24. Brulić Petar Nikola 1873/41 72. Grbić Jovo Dušan 1880/41 25. Brujić Savo Božo 1891/41 73. Grbić Jovo Dušan 1889/41 26. Bukljač Jovan Miloš 1902/41 74. Gbić Mane Stevo 1888/41 27. Cimeša Matija Mara 1918/44 75. Grbić Mile Janja 1919/43 28. Čubrilo Božo Bogdan 1912/41 76. Grbić Mile Jovanka 1918/43 29. Čubrilo Božo Bogdan 1913/41 77. Grbić Mile Vajan 1920/42 30. Čubrilo Rade Marko 1922/41 78. Grbić Milovan Stevo 1888/41 31. Čubrilo Savo Rade 1895/41 79. Grbić Tode Jovanka 1918/43 32. Cvijanović Jovo Marko 1888/41 80. Grbić Vajan Milka 1901/41 33. Desnica Brkljač Mika 1895/43 81. Grgić Uroš Mika 1903/41 34. Desnica Dara 1905/43 82. Ilić Dmitar Nikola 1890/41 83. Ilić Dmitar Pero 1882/41 131. Končar Stoja 1917/43 84. Ilić Ilija Dušanka 1935/43 132. Kopanić Dušan Ranko 1941/43 85. Ilić Ilija Stevo 1941/43 133. Kopanić Joka 1892/43 86. Ilić Jovan Jocika 1885/41 134. Kopanić Jovan Vid 1872/41 87. Ilić Jovan Milan 1919/41 135. Kopanić Vid Joka 1874/41 88. Ilić Jovo Mile 1912/41 136. Kopanić Vid Vida 1892/41 89. Ilić Jovo Mile Bjeli 1881/41 137. Kopanić Vid Vida 1932/42 90. Ilić Jovo Petar 1894/41 138. Kosanović Đuro Milija 1891/42 91. Ilić Jovo Mile 1906/41 139. Kukić Miloš Radonja 1908/41 92. Ilić Jovo Vajan 1899/42 140. Kukić Radonja Milka 1927/43 93. Ilić Milan Jovo 1933/41 K 141. Lalić Milovan Draga 1917/43 94. Ilić Milanko Draga 1918/43 142. Latinović Malet Nevenka 1903/44 95. Ilić Mile 1879/41 143. Lukić Đuro Branko 1913/41 96. Ilić Mile Jovo 1938/42 144. Lukić Đuro Mićo 1914/41 97. Ilić Mile Mara 1921/42 145. Lukić Đuro Žarko 1913/41 98. Ilić Mile Milan 1919/41 146. Lukić Iso Mane 1900/41 99. Ilić Milovan 1880/41 147. Lukić Mićo Đorđe 1938/42 100. Ilić Milovana Dete 1937/43 148. Lukić Mićo Đuro 1939/42 101. Ilić Milovan Dragan 1910/43 149. Lukić Mićo Mileva 1939/42 102. Ilić Mitar Petar 1894/41 150. Lukić Mićo Mira 1941/43 103. Ilić Stevan Dane 1931/43 151. Majstorović Nino Marija 1891/43 104. Ilić Stevan Mile 1881/41 K 152. Malbaša Dane 1895/41 105. Ilić Stevan Mile 1918/41 153. Malbaša Dane Dragan ?/? 106. Ilić Steve Dete 1934/44 154. Malbaša Ilija Peja 1896/41 107. Ilić Stevo Mile 1919/41 155. Mandić Mane Mika 1923/43 108. Ilić Stevo Slavko 1916/41 156. Mandić Mane Mira 1920/45 109. Ilić Trivuna 1870/43 157. Marčeta Rade Boja 1878/44 110. Ilić Vojan Mile 1898/43 158. Medić Đuro Zorka 1932/42 111. Ilić Vučen Ilija 1888/41 159. Medić Đuro Dušan 1912/41 112. Ivanišević Đuro 1899/41 160. Medić Đuro Dušanka 1926/41 113. Ivanišević Jovo Mićo 1878/41 161. Medić Đuro Mileva 1934/42 114. Ivanišević Mićo Strailo 1918/41 162. Medić Đuro Slavka 1938/41 115. Ivanišević Mićo Dane 1909/42 163. Medić Jovan Mane 1900/41 116. Ivanišević Nikola Đuro 1901/41 164. Medić Jovan Mane 1904/41 117. Ivanišević Petar Strailo 1914/41 165. Medić Lazo Sofija 1936/42 118. Karanović Uroš Štaka 1914/44 166. Medić Lazo Stevo 1939/42 119. Knežević Jovan Petar 1890/41 167. Medić Lazo Milan 1936/41 120. Knežević Jožo Petar 1883/41 168. Medić Lazo Soka 1932/41 121. Knežević Petar Velimir 1915/41 169. Medić Mane Štaka 1916/44 122. Knežević Petar Velimir 1924/41 170. Medić Nikola Mileva 1930/41 123. Knežević Simo Sava 1898/44 171. Medić Perica Danica 1925/41 124. Končar Anđa Milan 1939/43 172. Medić Perica Đuro 1900/41 125. Končar Đuro Mirko 1942/43 173. Medić Perica Milovan 1916/41 126. Končar Jeka 1880/43 174. Medić Perica Nikola 1911/41 127. Končar Jovo Anđa 1880/42 175. Medić Perica Radonja 1902/41 128. Končar Košta Milan 1930/43 176. Medić Radonja Sara 1914/41 129. Končar Luka Milivoj 1920/42 177. Medić Rokvić Sava 1905/41 130. Končar Mile Kojo 1893/41 178. Medić Sata 1909/42 179. Medić Stevan Lazo 1910/41 227. Puđa Đuro Milka 1933/42 180. Medić Stevan Perica 1873/41 228. Puđa Đuro Milovan 1916/41 181. Medić Stevan Nebojša 1920/41 229. Puđa Ilija Duka 1920/41 182. Mijatović Ivan Mile 1873/41 Klj 230. Puđa Ilija Rade 1916/41 183. Mijatović Joso Branko 1918/41 231. Puđa Ilije Rade 1917/41 184. Mijatović Joso Đuro 1908/41 232. Puđa Jovo Ilija 1892/41 185. Mijatović Joso Milovan 1916/41 233. Puđa Kojo Vajan 1891/41 186. Mijatović Jovan Branko 1932/41 234. Puđa Kojo Stevo 1913/43 187. Mijatović Jovan Milovan 1928/41 235. Puđa Ljuban Kojo 1918/41 188. Mijatović Mile Joso 1894/41 236. Puđa Mala 1930/42 189. Mijatović Mile Jovo 1891/41 237. Puđa Malet Petar 1882/41 190. Mijatović Petar 1880/41 238. Puđa Malet Vukan 1912/41 191. Milošević Simo Mika 1914/42 239. Puđa Malet Vukašin 1906/41 192. Mrda Ilija Rade 1915/41 240. Puđa Malet Đuro 1893/41 193. Mrda Matija Mara 1920/44 241. Puđa Mićo Dušan 1928/44 194. Mrda Stojan Aleksa 1923/41 242. Puđa Mile 1886/41 195. Mrda Tošo Stojan 1898/41 243. Puđa Mile Danica 1923/42 196. Odžić Mara Pajo 1893/41 244. Puđa Mile Marta 1916/42 197. Petković Ilija Jovan 1877/41 245. Puđa Mile Mileva 1939/42 198. Petković Ilija Mile 1900/41ru 246. Puđa Niko Blažo 1887/41 199. Petković Jovan Mika 1924/42 247. Puđa Rade Ilija 1916/41 200. Petković Jovan Milka 1923/42 248. Puđa Stevo Kojo 1938/44 201. Petković Mile Nikola 1924/41 249. Puđa Stevo Štaka 1940/44 202. Petković Mile Petar 1923/41 250. Puđa Vaso Vida 1902/42 203. Petković Pero Mara 1900/44 251. Puđa Vukašin Dušan 1941/43 204. Petrović David Marko 1896/41 252. Puđa Vukašin Milica 1942/43 205. Petrović Ilija 1888/41 253. Puđa Vukašin Savka 1935/43 206. Petrović Ilija Gojko 1911/41 254. Radaković Dragan Danica 1930/43 207. Petrović Marko Dara 1933/42 255. Radaković Dragan Mara 1932/43 208. Petrović Marko Dragan 1904/41 256. Radaković Mića Jovo 1899/43 209. Petrović Marko Dragan 1919/41 257. Radaković Mića Milka 1929/44 210. Petrović Marko Vučen 1905/41 258. Radaković Miće Vučen 1910/41 211. Petrović Petar Marko 1891/41 259. Radić Đuro Bogdan 1940/42 212. Petrović Ranka Dete ?/41 260. Radić Đuro Petar 1905/41 213. Petrović Ranko Trivuna 1926/42 261. Radić Đuro Stanko 1933/41 214. Petrović Štaka 1882/42 262. Radić Dušan Smilja 1938/43 215. Puđa Vojo Stoja 1941/43 263. Radić Dušana Dete ?/43 216. Puđa Bigić Mara 1897/42 264. Radić Gatalo Mika 1876/42 217. Puđa Blažo Milovan 1920/42 265. Radić Lazo Mile 1880/42 M 218. Puđa Cvijo Mile 1888/41 266. Radić Marković Mika 1910/44 219. Puđa Đuro Dragan 1923/41 267. Radić Milanko Milka 1910/44 220. Puđa Đuro Dragan 1923/41 268. Radić Mile Bogdan 1894/41 221. Puđa Đuro Dragan 1924/41 269. Radić Mile Božo 1896/41 222. Puđa Đuro Ilija 1920/41 270. Radić Mile Dragić 1898/41 223. Puđa Đuro Ilija 1921/41 271. Radić Mile Dušan 1900/43 224. Puđa Đuro Mićo 1916/41 272. Radić Mile Ilija 1919/45 225. Puđa Đuro Milan 1922/41 273. Radić Mile Ljuba 1916/42 226. Puđa Đuro Milijan 1924/41 274. Radić Mile Milan 1880/41 275. Radić Mile Vlade 1916/42 323. Skular Mićan Sara 1908/42 276. Radić Mile Vlado 1915/41 324. Skular Miladin Draga 1928/42 277. Radić Milutin Milka 1916/41 325. Skular Milanko Dušan 1918/41 278. Radić Rade Mile 1880/41 326. Skular Nenad Janko 1940/41 279. Radić Savo Milka 1875/42 327. Skular Nikola Jelica 1935/41 280. Radić Todor Đuro 1892/41 328. Skular Nikola Miladin 1937/42 281. Radić Todor Marko 1895/44 329. Skular Nikola Slavka 1938/41 282. Radić Todor Marko 1905/44 330. Skular Nikola Stojan 1939/41 283. Radić Todor Blažo 1904/44 331. Skular Rade 1886/41 284. Radić Vlado Mile 1940/41 332. Skular Radivoj Mile 1874/43 285. Radić Žarko Ruža 1940/41 333. Skular Spase Stanko 1915/41 286. Radić Žarko Savka 1939/42 334. Skular Stanka Mara 1939/42 287. RajakĐuro Smilja 1906/42 335. Skular Stanko Mara 1903/42 288. Rajak Jovan Marija 1896/43 336. Skular Stojan Aleksa 1891/41 289. Rastovac Dane Sava 1912/41 337. Skular Stojan Aleksa 1892/41 290. Rastovac Marta 1887/42 Ras 338. Skular Stojan Nikola 1915/41 291. Rastovac Pavo Sara 1912/41 339. Tankosić Uroš Zorka 1899/43 292. Šamlija Ilija Jovan 1892/41 340. Ugrica Lazo Mara 1910/41 293. Šamlija Mile Nikola 1924/41 341. Uzelac Pavo Rajko 1918/41 294. Šamlija Mile Petar 1922/41 342. Uzelac Petar Rajko 1906/41 295. Savić Božo Danica 1911/41 343. Uzelac Trifun Ilija 1908/41 296. Savić Dušan Nevena 1937/43 344. Uzelac Trivo Ilija 1913/43 297. Savić Dušan Novak 1939/42 345. Vejnović Tošo Mikica 1904/42 298. Savić Jovo Rade 1867/42 346. Vukelić Ilija Mara 1916/43 299. Savić Mile Trivo 1895/42 347. Vukelić Ilija Mara 1919/43 348. Vukelić Petar Smilja 1916/41 300. Savić Pero Milojka 1883/41 349. Vukelić Stevo Milan 1940/43 301. Savić Rade Dušan 1921/41 350. Zorić Đukan 1886/41 302. Savić Simo Mioljka 1870/41 351. Zorić Đukan Ilija 1914/41 303. Savić Stanko Pero 1870/41 352. Zorić Đuro Ilija 1912/42 304. Savić Trive Nevenka 1934/43 353. Zorić Gligor Đuro 1884/42 305. Selak Ilija Jovan 1874/41 354. Zorić Ilija Radmila 1912/42 306. Selak Ilija Jovan 1886/41 355. Zorić Ilije Mićo 1940/43 307. Selak Jovan Milka 1926/43 356. Zorić Miće Milan 1886/41 308. Selak Jovan Milovan 1905/41 357. Zorić Stoja 1902/43 309. Selak Jovan Vučen 1907/41 310. Selak Končar Jeka 1886/43 311. Selak Milovan Nevenka 1942/43 SELIŠTE 312. Selak Pero Milovan 1900/41 1. Brkanović Budo Nada 1928/41 313. Selak Rade Mara 1922/42 2. Brkanović Budo Nikola 1924/41 314. Šikman Vajan Mileva ?/41 3. Brkanović Budina Majka 1870/41 315. Škrbić Rade 1893/41 4. Brkanović Ilija Bude 1890/41 316. Skular Anka 1892/? 5. Brkanović Marta 1895/41 317. Skular Đuro Milan 1920/41 6. Grbić Anka 1895/41 318. Skular Đuro Mile 1919/41 7. Grbić Brkanović Marija 1922/41 319. Skular Ilija Stanko 1892/41 8. Grbić Dušan Momčilo 1925/41 320. Skular Janko Nenad 1914/41 9. Grbić Goluba Dete 1939/41 321. Skular Jovan Sara 1887/42 10. Grbić Joja Mile 1884/41 322. Skular Mara 1875/42 11. Grbić Joja Pero 1889/41 12. Grbić Majkić T.Vida 1892/41 STIJENA 13. Grbić Mara 1890/41 14. Grbić Momčila Dete 1940/41 1. Babić Milan Draginja 1940/41 15. Grbić Pero Boro 1925/41 2. Babić Milan Simo 1940/41 16. Grbić Pero Golub 1914/41 3. Babić Ilija Anka 1934/41 17. Grbić Pijanović 1916/41 4. Babić Petar Jela 1938/41 18. Grbić Trivun Mile 1890/41 5. Babić Petar Ljubica 1938/41 19. Jeremić 1895/41 6. Babić Petar Simo 1936/41 20. Jeremić 1920/41 7. Desnica Ilija Radmila 1940/42 21. Jeremić Gavro Bogdan 1892/41 8. Glušica Savo Stojan 1908/41 22. Jeremić Gavro Rade 1895/41 9. Glušica Savo Vladimir 1895/41 23. Jeremić Kesić Đ.Štaka 1922/41 10. Grahovac Đuro Dušan 1936/41 24. Jeremić Latinka 1898/41 11. Grahovac Đuro Mika 1928/41 25. Jeremić Milana Dete 1939/41 12. Grahovac Đuro Milan 1930/41 26. Jeremić Milovan 1914/41 13. Grahovac Đuro Milovan 1938/41 27. Jeremić Rade Dete 1933/41 14. Grahovac Ljubko Milka 1904/41 28. Jeremić Rade Dete 1935/41 15. Grahovac Mihajlo Milan 1925/41 29. Jeremić Rade Đorđe 1925/41 16. Grahovac Mihajlo Milka 1923/41 30. Jeremić Rade Gavro 1926/41 17. Grahovac Stanko Đuro 1904/41 31. Jeremić Rade Marija 1922/41 18. Grahovac Stanko Ljubko 1904/41 32. Jeremić Rade Milan 1920/41 19. Grahovac Stanko Mihailo 1900/41 33. Jeremić Tepavac Marta 1897/41 20. Jovičić Nikola Trivun 1912/41 34. Karan Božin Cvijo 1930/41 21. Kađić Bogdan Đuro 1928/41 35. Karan Božin Rade 1918/41 22. Mareš Đuro Anđa 1908/41 36. Karan Jovan 1870/41 37. Karan Jovan Božin 1896/41 ŠTURLIĆ 38. Karan Marica 1900/41 39. Karan Stoja 1872/41 1. Brkljač Nikola Mile 1895/41 40. Kesić 1923/41 2. Jeremić Savo Marija 1910/41 41. Kesić Cvije Dete 1938/41 3. Kosanović Gajo Dušan 1902/43 42. Kesić Điro Đukan 1920/41 43. Kesić Dragana Dete 1930/41 TRŽAČKA RAŠTELA 44. Kesić Đuro Dragan 1930/41 45. Kesić Milica 1897/41 1. Bogunović Božo Branko 1924/41 46. Kesić Vujo Cvijo 1915/41 2. Bogunović Božo Mara 1912/41 47. Kesić Vulin J. Đuja 1915/41 3. Bogunović Božo Štaka 1920/41 48. Mimić Ljuban Dušanka ?/41 4. Bogunović Gavro Božo 1892/41 49. Mimić Ljuban Mika ?/41 5. Bogunović Mara 1898/41 50. Mimić Ljuban Radojka ?/41 6. Bogunović Rade Savo 1880/41 51. Mimić Milanović Smilja 1894/41 7. Bogunović Stako Ljubica 1938/41 52. Mimić Trivo Ljuban 1895/41 8. Čujić Lazo Rade 1864/41 53. Vulin Joja Milan 1913/41 9. Cvjetičanin Stojan 1890/41 54. Vulin Kesić Đure Milija 1918/41 10. Delić Božo Spasa 1919/42 55. Vulin Milana Dete 1933/41 11. Delić Jovo Ljubica 1937/41 56. Vulin Milana Dete 1935/41 12. Došan Đuro Mara 1884/41 13. Došan Stojan Đuro 1892/41 SLATINA 14. Gluvajić Jovica Gojko 1912/41 15. Gluvajić Jovica Mile 1910/41 1. Šušnjar Ilija Milan 1925/41 16. Gluvajić Luka Dušan 1920/41 17. Gluvajić Mile Dragutin 1906/41 65. Šumonja Lazo Stevo 1890/42 18. Gluvajić Mile Luka 1899/41 66. Vukelić Janko Milka 1887/41 19. Grgić Dragan Dragan 1933/41 67. Vukelić Jovan Petar 1914/41 20. Grgić Dragan Mika 1902/41 68. Vukelić Jovan Vasilj 1917/41 21. Grgić Dragan Milovan 1935/41 69. Vukelić Petar Draga 1928/41 22. Grgić Dragan Milan 1935/41 70. Vukelić Petar Milan 1929/41 23. Grgić Mile Dragan 1895/41 71. Vukelić Petar Mile 1941/41 24. Kalabić Nikola 1906/41 72. Vukelić Petar Stevo 1938/41 25. Kukić Đuro Savka 1927/42 73. Vukelić Petar Stojan 1936/41 26. Kukić Jovanka 1908/43 74. Vukelić Smilja 1916/41 27. Kukić Miloš Đuro 1906/41 75. Vukelić Vasilj Milica 1920/41 28. Kukić Miloš Radonja 1908/41 29. Lazić Dane Soka 1935/43 VRELO 30. Lazić Đuro Stanko 1938/41 31. Lazić Janko Lazo 1880/41 1. Babić Ostoja Stojan 1895/41 2. Babić Stojan Ivan 1924/41 32. Lazić Lazo Nikola 1916/41 3. Babić Stojan Milan 1923/41 33. Lazić Marija 1882/41 4. Bogunović Đuro Jovo 1893/41 34. Lazić Marko Dane 1907/41 5. Bogunović Đuro Mile 1888/41 35. Lazić Marko Đuro 1910/41 6. Bogunović Ilija Petar 1880/41 36. Masleša Vasilj 1910/41 7. Bogunović Jovan Đuro 1867/41 37. Panjević Dušan Janko 1890/41 8. Bogunović Jovo Ivan 1939/43 38. Panjević Janko Milivoje 1916/42 9. Bogunović Jovo Lazo 1900/43 39. Pjevač Jovo Arsenije 1876/41 10. Bogunović Petar Rade 1918/44 40. Pjevač Jovo Milan 1892/41 11. Bogunović Trivo Uroš 1895/41 41. Pjevač Jovo Nikola 1894/41 12. Bogunović Uroš Trivo 1930/43 42. Pjevač Mićan Dušan 1892/41 13. Borić Ilija Rade 1895/41 43. Pjevač Mićo Dušan 1890/41 14. Borić Rade Ilija 1920/41 44. Pjevač Milan Desa 1927/41 15. Ćojanović Simo Vučen 1892/41 45. Pjevač Milan Kaja 1894/41 16. Ćulibrk Todo Mile 1900/41 46. Pjevač Milan Mile 1912/41 17. Ćulibrk Todo Mile 1925/41 47. Pjevač Milan Milorad 1913/41 18. Đikić Dušan Mileva 1937/43 48. Pjevač Milan Mirko 1916/41 19. Đukić Dušan Milivoj 1935/43 49. Pjevač Milan Vlade 1914/41 20. Đukić Dušan Štaka 1908/43 50. Radić Bože Vlado 1916/41 21. Đukić Jovo Dušan 1925/44 51. Radić Milka 1920/41 22. Đukić Marko Jovo 1881/41 52. Radić Vlade Mile 1939/42 23. Đukić Mile Bogdan 1887/41 53. Rajak Rade Ilija 1912/41 24. Đukić Mile Đuro 1885/41 54. Rajak Rade Rade 1878/41 25. Đukić Nikodin Grozda 1884/43 55. Rajak Rade Vojin 1914/41 26. Đukić Uroš Bosiljka 1908/43 56. Rastovac Stojan Ljubomir 1937/41 27. Đukić Uroš Boško 1931/42 57. Risojević Dane Bata 1912/41 28. Grmuša Nikola Đuro 1886/41 58. Risojević Dane Danica 1938/41 29. Grmuša Jovan Miloš 1902/41 59. Risojević Dane Dragan 1930/41 30. Grmuša Stevo Stevan 1894/43 60. Risojević Dane Milan 1940/41 31. Grmuša Stevo Stanko 1905/43 61. Risojević Dane Pero 1935/41 32. Ilić Trivuna 1879/42 62. Risović Dane 1912/41 33. Knežević Bogunović Dunja 1922/43 63. Risović Milija 1916/42 34. Knežević Božo Pero 1882/41 64. Savić Štaka 1918/44 35. Knežević Cvijo Jovo 1870/41 36. Knežević Cvijo Milan 1906/41 78. Mandić Đuro Đuro 1943/? 37. Knežević Cvijo Rade 1895/41 79. Mareš Marko Stana 1880/41 38. Knežević Đuran Petar 1872/41 80. Medak Milovan Smilja 1930/44 39. Knežević Đuran Stojan 1882/41 81. Medić Mika 1884/41 40. Knežević Ilija Pero 1896/41 82. Mudrinić Đuro Drago 1937/43 41. Knežević Jovo Ostoja 1908/42 83. Mudrinić Đuro Mile 1939/41 42. Knežević Jovo Stojan 1900/41 84. Mudrinić Jovo Đuro 1918/41 43. Knežević Milan Danica 1934/41 85. Mudrinić Jovo Dušan 1919/41 44. Knežević Milan Lazo 1939/43 86. Paravinja Lazo Gojko 1895/43 45. Knežević Milan Milica 1924/41 87. Paravinja Stojan Mile 1906/41 46. Knežević Milan Nevenka 1931/41 88. Paravinja Vajan Mihajilo 1917/41 47. Knežević Milan Zorka 1937/41 89. Pilipović Lazo Rade 1904/41 48. Knežević Mile Vojin 1914/41 90. Radić Rade Jovo 1878/41 49. Knežević Pero Božo 1920/41 91. Rajak Desnica Mara 1900/42 50. Knežević Petar Milan 1893/43 92. Rajak Jovo Milka 1911/42 51. Knežević Petar Milanko 1895/44 93. Stojanović Ostoja Nikola 1906/44 52. Knežević Petar Ostoja 1902/41 94. Stojanović Ostoja Stevan 1920/41 53. Knežević Petar Miloš 1926/41 95. Šušilović Rade Stojan 1904/41 54. Knežević Sava 1900/42 96. Trivić Pero Rade 1909/41 55. Knežević Stanko Rade 1915/44 97. Trivić Pero Rade 1916/41 56. Latinović Dušan Jovo 1938/43 98. Trivić Stojan Pero 1872/41 57. Latinović Lazo Spaso 1920/41 99. Vojinović Mikan 1911/41 58. Latinović Mile Stoja 1892/44 100. Vukašinović Bogdan Lazo 1920/41 59. Latinović Miloš Stevan 1882/41 101. Vukašinović Marko Đuro 1900/41 60. Latinović Petar Lazo 1884/41 102. Vukašinović Marko Nikola 1904/41 61. Latinović Risto Jovan 1903/41 103. Zec Bogdan Mitar 1920/41 62. Latinović Risto Miloš 1895/41 104. Zec Đuro Marko 1871/41 63. Latinović Risto Rade 1880/41 105. Zec Đuro Nikola 1875/43 64. Latinović Vid Savo 1878/41 106. Zec Marko Bogdan 1891/41 65. Lekić Trivun 1880/? 107. Zec Risto Marko 1880/41 66. Lončar Đuro Mara 1905/41 108. Zec Risto Mićo 1882/41 67. Lončar Dušan Danica 1925/41 109. Zec Risto Nikola 1890/41 68. Lončar Dušan Đorđe 1931/41 110. Zec Trivo Vojin 1919/41 69. Lončar Dušan Mara 1918/41 70. Lončar Dušan Mileva 1926/41 VILENJAČA 71. Lončar Dušan Sava 1928/41 1. Rašeta Pane Jovo 1900/41 72. Lončar Dušan Žarko 1929/41 73. Lončar Mile Mika 1890/41 74. Majstorović Božo Vlado 1913/41 ŽEGAR 75. Majstorović Đuro Milan 1919/41 2. Komazec Kiril Smilja 1939/43 76. Majstorović Ilija Gojko 1924/41 3. Zelić Vasilj Stevan 1905/42 77. Majstorović Nikodin Veljko 1895/41 4. Zelić Vasilj Uroš 1918/43 OPŠTINA V. KLADUŠA

BOS. BOJNA 45. Bursać Nikola Mile 1935/43 1. Anušić Jovo Milka 1924/41 46. Bursać Stevan Đuro 1901/41 2. Anušić Mirko Ljuba 1935/41 47. Ćeran (Ž. Đure) Evica ?/43 3. Anušić Mirko Zora 1940/41 48. Ćeran Nikola Đuro 1940/41 4. Babić Jovo Branko 1938/43 49. Ćeran Pepika Mirko 1940/42 5. Babić Petar Anđa 1930/42 50. Ćeran Pepika Sava 1910/43 6. Babić Petar Janko 1928/41 51. Ćeran Savo Nikola 1900/41 7. Babić Petar Milka 1924/42 52. Đelić R.Cjvetičanin Milka 1913/43 8. Babić Petar Slavko 1931/42 53. Đelić Todor 1913/41 9. Babić Rade Petar 1890/41 54. Došen (Ž.Stanka) Stana 1898/42 10. Babić Spaso Jovo 1898/42 55. Došen Janko Darinka 1941/43 11. Babić Stana 1890/41 56. Došen Jovan Petar 1877/43 12. Balaban Ilija Milka 1918/43 57. Došen Mile Dragan 1941/43 13. Bašić Jovan Stana 1883/43 58. Došen Petar Mile 1914/43 14. Bašić Jovo Stana 1883/43 59. Došen Rade Mile 1887/41 15. Bašić Milan Stojan 1883/43 60. Došen Rade Stanko 1887/41 16. Bašić Miloš Adam 1885/43 61. Došen Vasilj Ilinka 1893/43 17. Bašić Miloš Ninko 1885/43 62. Dukić Mišo 1910/42 18. Bašić R. Đukić Milka 1909/43 63. Dukić Stanko Branko 1940/43 19. Beronja Dmitar Mioljka 1938/43 64. Dukić Stanko Đuro 1938/43 20. Beronja Dmitar Stoja 1932/43 65. Dukić Stanko Stoja 1939/43 21. Beronja Đuro Nikola* 1890/41 66. Gak Mićo Jovo 1878/43 22. Beronja Dušan Stoja 1939/41 67. Gak Savo Marta 1885/43 23. Beronja Gojko Mara 1939/43 68. Gogić (Šul) Stojan Mile 1883/41 24. Beronja Ilija Branko 1934/43 69. Gogić Đukan Stana 1880/42 25. Beronja Ilija Dušanka 1938/43 70. Gogić Đuro Stojan 1885/42 26. Beronja Jovan Vid 1885/43 71. Gogić Đuro Trivun 1900/42 27. Beronja Košta Milan ?/43 72. Gogić Ilija Joka 1915/42 28. Beronja Marko Ilija 1879/41 73. Gogić Jovan Anđa 1899/43 29. Beronja Mika 1905/43 74. Gogić Jovan Duka 1885/42 30. Beronja Mirko 1885/43 75. Gogić Miloš 1890/41 31. Beronja Pero Ružica 1910/43 76. Gogić Miloš Milan 1920/41 32. Beronja R. Rodić Smilja 1907/43 77. Gogić Mojica Milka 1899/43 33. Beronja Rade Janja 1938/43 78. Gogić Rade Danica 1925/42 34. Beronja Savo Stoja 1936/43 79. Gogić Rade Đuro 1914/43 35. Beronja Stevan 1914/42 80. Gogić Sime Dete umr. u zbegu 1943/43 36. Beronja Svetozar Borka 1932/43 81. Gogić Simo Simo 1885/41 37. Beronja Svetozar Mika 1930/43 82. Gogić Simo Stojan 1887/43 38. Beronja Ž. Vid Đuja 1890/43 83. Gogić Stanko Milja* 1885/42 39. Bijelić Đuro Mirko 1940/41 84. Gogić Stevo Lazo 1880/41 40. Bijelić Jovica Đuro 1889/43 85. Gogić Stevo Mile 1883/41 41. Bursać Đuro Bogdan 1939/43 86. Gogić Stojan Mile 1907/43 42. Bursać Đuro Slavko 1938/43 87. Gogić Stojan Pero 1915/41 43. Bursać Đuro Štaka 1940/41 88. Gogić Stojan Rade 1938/43 44. Bursać Jovo Janja 1877/43 89. Gogić Stojan Slavko 1936/43 90. Gogić Stole Trivuna 1884/43 138. Lovrić Stojan Stevo 1935/43 91. Gogić Trivun Branko 1931/42 139. Lovrić Stojan Stojan 1939/42 92. Grahovac Mićo Anđa 1882/42 140. Marić Mile 1900/41 93. Grahovac Mile Đuro 1928/41 141. Medić (Ž. Trivuna) Mika 1900/42 94. Grahovac Mile Marija 1930/41 142. Medić Gojin Sava 1887/41 95. Grahovac Mile Stanko 1926/41 143. Medić Gojin Stanko 1887/41 96. Grahovac Mile Todor 1924/41 144. Medić Ilija 1880/41 97. Grahovac Pero Evica 1880/41 145. Medić Ilija Savo 1912/41 98. Grahovac Pero Milica 1919/41 146. Medić Ilija Slavko 1914/41 99. Grahovac Pero Rade 1911/41 147. Medić Ilija Stanko 1910/41 100. Grahovac Pero Stana 1912/41 148. Medić R.Drašković Mara 1910/42 101. Grahovac Todor Nikola 1877/41 149. Medić Rade Pane 1885/42 102. Grahovac Todor Pero 1879/41 150. Medić Savo Slavko 1915/41 103. Grivić Jovo 1892/41 151. Medić Stojan Mara 1896/42 104. Grivić Mile - Maleni 1911/41 152. Medić Todor Rajko 1920/41 105. Grmuša (Ž. Uroša) Mika 1908/43 153. Mijatović Ilija 1895/42 106. Grmuša Janko Ljubica 1939/43 154. Milošević Đuro Jeka 1936/43 107. Grmuša Jovan Jovo 1885/41 155. Milošević Vasilije Jeka 1885/41 108. Grmuša Jovo Đuro 1910/42 156. Mirić Đuro Mile 1894/43 109. Grmuša Jovo Stojan 1919/41 157. Mišević Marko Dušan 1901/41 110. Grmuša Jovo Uroš 1905/41 158. Mišković Đuro Dušan 1928/41 111. Grmuša Jovica Janja 1901/43 159. Mišković Đuro Rade 1926/42 112. Grmuša Mile Jeka 1889/43 160. Mišković Đuro Zorka 1931/42 113. Grmuša Petar Đuro 1904/41 161. Mišković Janko Marko 1909/41 114. Grmuša Petar Mile 1889/41 162. Mišković Janko Milan 1895/41 115. Grmuša Petar Nikola 1908/41 163. Mišković Milan Nikola 1906/41 116. Grmuša Uroš Ljubica 1932/43 164. Mišković Nikola Milica 1934/42 117. Grmuša Uroš Mile 1934/43 165. Mišković Nikola Milka 1940/42 118. Ilišević Božo Jovica 1883/41 166. Mišković Stevan Stojan 1892/43 119. Ilišević Božo Marko 1885/41 167. Mudrinić Đuja 1890/42 120. Ilišević Marko Dušan 1910/41 168. Mudrinić Jovo Đuja 1877/41 121. Isak Đuro Milka 1885/41 169. Mudrinić Mile Milica 1890/43 122. Isak Ilija Dušan 1912/42 170. Mudrinić Petar Zorka 1922/43 123. Isak Miloš Sirnica 1900/42 171. Novaković Đuran Pero 1878/42 124. Isak Petro Milka 1887/42 172. Novaković Đuro Jeka ?/41 125. Isak Petro Miloš* ?/43 173. Novaković Mile Adam 1900/43 126. Isak Petar Rade 1885/42 174. Novaković Mile Rade 1895/41 127. Isak Vasilije Stana 1885/42 175. Novaković Pero Ilija 1896/41 128. Ivanić (Ž. Đure) Jovanka 1904/42 176. Novaković Pero Obrad 1901/41 129. Jandrić Mile 1912/41 177. Novaković Rade Milorad 1937/43 130. Kljajić Marko Mile 1900/41 178. Opačić Golub 1880/41 131. Kljajić Miloš Spase 1900/41 179. Opačić Ilija Sava 1889/43 132. Kljajić Todor Miloš 1887/42 180. Opačić Jovan Slavko* 1889/41 133. Lalić Jovo Stojan* 1923/42 181. Opačić Jovo Stanko 1890/41 134. Lalić Mile Rade 1889/43 182. Opačić Mile Dušan* 1929/43 135. Lalić Ninko Joka 1893/43 183. Opačić Savo 1892/43 136. Lovrić Lazo Stojan 1887/43 184. Ostojić (Ž.Milana) Janja 2 Dece 1915/43 137. Lovrić Stojan Milan 1934/43 185. Ostojić Jovo Pero 1887/41 186. Ostojić Nikola Risto 1900/41 234. Romić Mirko Anica 1938/43 187. Ostojić Pero Miloš 1922/43 235. Romić Savo Anica 1883/43 188. Ostojić Staniša 1890/43 236. Ružić Risto Milan 1918/41 189. Pađen Rade Đuro 1936/43 237. Samoilović Luka Dragan 1938/43 190. Pađen Rade Stevo 1924/41 238. Samoilović Luka Marija 1936/43 191. Pilipović Mile Mika 1889/43 239. Šević Dušan Ilija 1940/43 192. Pilipović Petar Stojan 1906/43 240. Šević Dušan Miljka 1932/43 193. Pilipović Simo Anđa 1900/41 241. Šević Dušan Rade 1941/43 194. Pilipović Stanko Lazo 1885/41 242. Šević Marko Mile 1896/43 195. Pilipović Stojan Rujka 1888/41 243. Sremac Đuro Milica 1894/43 196. Radić Adam Milja 1941/44 244. Sremac Rade Marija 1884/43 197. Radić Ilija Ljubica 1899/43 245. Sremac Stojan Dragan 1927/44 198. Radić Ilija Stevo 1921/42 246. Srijemac Jovo Janko 1902/41 199. Radić Marko Mirko 1921/42 247. Srijemac Mile Rade 1886/41 200. Radić Marko Stevan 1901/44 248. Srijemac Nikola Stojan 1889/41 201. Radić Mile Marko 1899/43 249. Srijemac Obrad ?/41 202. Radić Mile Stevo 1890/43 250. Srijemac Obrad Mirko ?/41 203. Radić Stevo Dušan 1915/42 251. Srijemac Petro Stojan 1894/41 204. Radić Stojan Mile 1908/43 252. Srijemac Rade Aleksa 1911/41 205. Rakas Jovo Dragica 1932/43 253. Srijemac Simo Stevo 1923/41 206. Rakas Jovo Mara 1937/43 254. Srijemac Stojan Milan 1916/41 207. Rakas Mile Jovo 1908/43 255. Srijemac Stojan Sava 1920/44 208. Rakas Simo Stana 1908/43 256. Stojisavljević Đurađ Stoja 1900/41 209. Rašeta Ilija Stojan 1894/42 257. Trivić Đurađ Mile 1889/41 210. Rašeta Lazo Mile 1901/42 258. Trivić Mile Stanko 1923/41 211. Rašeta Lazo Pero 1900/42 259. Ugren Marko 1905/41 212. Rašeta Stojan Đuro 1926/42 260. Ugrenović Stole Pero 1890/43 213. Rašeta Stojan Rade 1928/42 261. Vajagić (?) Marko 1882/42 214. Repac Blagoje Dragan 1938/43 262. Vajagić Dmitar Stana 1902/43 215. Repac Blagoje Stoja 1942/43 263. Vajagić Đuro 1906/41 216. Repac Đukan Miladin 1880/43 264. Vajagić Ivan Sofija 1905/42 217. Repac Đuro Stoja 1883/42 265. Vajagić Jovo Stojan 1885/41 218. Repac Ilija Janja 1897/43 266. Vajagić Luka Bosa 1887/43 219. Repac Luka Anka 1912/42 267. Vajagić Marko Dušan 1905/41 220. Repac Luka Janko 1903/43 268. Vajagić Marko Marko 1885/42 221. Repac Milan Stana 1892/42 269. Vajagić Marko Marko 1908/42 222. Repac Mile Miladin 1880/43 270. Vajagić Mihajilo Nikola 1924/41 223. Repac Nikola Đuro 1900/43 271. Vajagić Mihajilo Ružica 1934/42 224. Repac Nikola Sava 1889/42 272. Vajagić Miloš Stojan 1887/42 225. Repac Pero Kata 1862/43 273. Vajagić Mišo Ljubica 1940/42 226. Repac Rade Dete* 1935/42 274. Vajagić Stojan Marija 1912/43 227. Repac Rade Stana 1875/43 275. Vojinović Damjan Đuja 1904/43 228. Repac Stojan Mirko 1908/41 276. Vojinović Jovica Marko 1906/41 229. Repac Stojan Sava 1905/41 277. Vojinović Mile Nikola 1909/41 230. Repac Todor Anđa 1941/42 278. Vojinović R. Pilipović Stoja 1907/43 231. Repac Todora Dragan 1928/43 279. Vojnović Damjan Đuja 1904/43 232. Repac Vida Janko 1908/41 280. Vujasin Boško Anđa 1938/43 233. Romić Mile Spaso 1890/42 281. Vujasin Dmitar Đuja 1914/43 282. Vujasin Dražo Rade 1918/41 330. Zorić Nikola Mile 1896/43 283. Vujasin Ilija Gojko 1825/42 331. Zorić Pajo Branko 1934/43 284. Vujasin Ilija Mile 1916/41 332. Zorić Pajo Mika 1940/42 285. Vujasin Ilija Rade 1874/41 333. Zorić Pajo Branko 1934/33 286. Vujasin Jovo Stoja 1936/43 334. Zorić Pajo Mika 1940/42 287. Vujasin Milan Đuran 1902/41 335. Zorić Pero Mika 1928/43 288. Vujasin Milan Đuro* 1894/41 336. Zorić Pero Stana 1941/43 289. Vujasin Mile Milan 1940/43 337. Zorić Pero Stevo 1938/43 290. Vujasin Milić Dušan 1918/41 338. Zorić Petar Dušan 1912/41 291. Vujasin Milić Miloš 1915/41 339. Zorić Petar Jovo 1921/44 292. Vujasin Milovan 1912/41 340. Zorić Petar Stojan 1914/41 293. Vujasin Mirko Anđa 1943/43 341. Zorić Rade Janja 1877/43 294. Vujasin Pave Ilija 1885/41 342. Zorić Stojan Jeka 1887/43 295. Vujasin Petra Milić 1890/41 343. Zorić Stojan Jovo 1900/42 296. Vujasin Rade Dragica 1931/43 344. Zorić Stojan Stana 1887/43 297. Vujasin Rade Dušan 1900/42 298. Vujasin Rade Mirko 1910/41 BRDA 299. Vujasin Stojan Mile 1882/41 300. Vujasin Stojan Rade 1905/44 1. Cvjetićanin Dane Sava 1886/41 301. Vujasin Todor Jovo 1904/41 2. Delić Đurđe Dako 1904/41 302. Zec Mićo Janja 1883/41 3. Delić Đurđe Marko 1906/41 4. Delić Petar Ilija 1910/? 303. Zec Rade Smiljana 1909/41 5. Klašnja Ilija 1901/41 304. Zivković Dušan Milan 1937/43 6. Klašnja Milan Bogdan 1904/41 305. Zivković Marko Dušan 1910/43 7. Klašnja Uroš Jelka 1926/43 306. Zorić Branko Milka 1940/42 8. Kljajić Stevan Jelena 1938/43 307. Zorić Damjan Petar 1887/41 9. Krnetić Ilija Petar 1896/41 J 308. Zorić Dmitar Marija 1909/42 10. Krnetić Pero Đoko 1903/41 309. Zorić Đurđe Milan 1902/41 11. Krnetić Pero Petar 1903/41 310. Zorić Ilija Milja 1891/43 12. Latinović Luka Simo 1901/43 311. Zorić Ilija Sava 1887/43 312. Zorić Janja Rade 1904/41 313. Zorić Jovan Marica 1889/41 CRVAREVAC 314. Zorić Jovo Mika 6 Meseci Ub. 1941 1. Božičić (Z.Mirka) Stana 1911/41 315. Zorić Jovo Mirko 1936/42 2. Božičić Đuro Stana 1914/41 316. Zorić Jovo Pajo 1922/41 3. Božičić Dušan Danica 1937/41 317. Zorić Jovo Stoja 1905/43 4. Božičić Dušan Đuro 1939/41 318. Zorić Jovo Stojan 1895/42 5. Božičić Dušan Milica 1931/41 319. Zorić Jovica Aleksa 1924/41 6. Božičić Ilija Boško 1924/41 320. Zorić Jovica Lazo 1907/41 7. Božičić Ilija Dušan 1914/41 321. Zorić Jovica Ljuban 1918/44 8. Božičić Ilija Mile 1912/41 322. Zorić Marko Mirko 1920/41 9. Božičić Mile Đuja 1936/41 323. Zorić Marko Stevo 1930/43 10. Božičić Mile Ranko 1928/41 324. Zorić Mile Dušan 1890/4, 11. Božičić Mile Stana 1934/41 325. Zorić Mile Dušan 1921/41 12. Božičić Petar Anka 1940/41 326. Zorić Mile Dušan 1921/41 13. Božičić Petar Gojko 1936/41 327. Zorić Mile Mile 1900/41 14. Božičić Petar Ilija 1890/41 328. Zorić Mile Pajo 1889/41 15. Božičić Petar Jelica 1828/41 329. Zorić Mile Simo 1940/43 16. Božičić Petar Štaka 1912/41 17. Božičić Petar Stoja 1930/41 65. Dejanović Ostoja Nikola I 2 Dece 18. Božičić Vaso Deva 1910/41 1916/41 19. Ćeran D. Anica I 3 Dece 1916/41 66. Dejanović Ostoja Stanko 1911/41 20. Ćeran Đuja 1908/41 67. Dejanović Ostojo Stevan 1900/41 21. Ćeran Jovo Ljubica 1930/41 68. Dejanović Ostoja Stevan 1914/41 22. Ćeran Jovo Petar 1931/41 69. Dejanović Ostoja Stojan 12 Dece 1896/41 23. Ćeran Lazo Jovo 1901/41 70. Dejanović Stevan Danica 1931/41 24. Ćeran Lazo 1913/41 71. Dejanović Stevan Dragica 1937/41 25. Ćeran Marko Đuja 1932/41 72. Dejanović Stevan Ljubica 1940/41 26. Ćeran Marko Milja 1933/41 73. Dejanović Stevan Mileva 1929/41 27. Ćeran Marko Miljka 1931/41 74. Dejanović Stevan Rade 1935/41 28. Ćeran Marko Stevo 1930/41 75. Dejanović Stojan (Žena) 1900/41 29. Ćeran Milan Mara 1935/41 76. Dejanović Stojan Mihajilo 1932/41 30. Ćeran Milan Milica 1938/41 77. Dobrić Anđa R.Davidov I 2 Dece 1914/41 31. Ćeran Milan Rade 1937/41 78. Dobrić Dmitar Dragica 1925/41 32. Ćeran Milan Stevo 1934/41 79. Dobrić Dmitar Milica 1928/41 33. Ćeran Mile Milan 1911/41 80. Dobrić Dušan Mladen 1933/41 34. Ćeran Mile Miloš I 3 Dece 1919/41 81. Dobrić Ilija Anka 1933/41 35. Ćeran Miljkan 1905/41 82. Dobrić Ilija Dušan 1921/41 36. Ćeran Milka 1905/41 83. Dobrić Ilija Ljubica 1935/41 37. Ćeran Rade Marko 1885/41 84. Dobrić Ilija Mileva 1929/41 38. Ćeran Ružica 1889/41 85. Dobrić Ilija Milica 1922/41 39. Ćeran Stana 1896/41 86. Dobrić Ilija Sava 1927/41 40. Ćeran Stevo 1906/41 87. Dobrić Janja 1903/41 41. Ćeran Stoja 1906/41 88. Dobrić Jovan Đuja 1911/41 42. Ćeran Tode Milan 1882/41 89. Dobrić Jovo Rade 1891/41 43. Ćeran Tode Mile 1880/41 90. Dobrić Milan Danica 1932/41 44. Ćeran Vid 1912/41 91. Dobrić Milan Mara 1929/41 45. Ćirić Mile Stoja 1901/41 92. Dobrić Milan Stana 1930/41 46. Ćirić Petar Mara 1926/41 93. Dobrić Milić Ilija 1906/41 47. Ćirić Petar Mile 1924/41 94. Dobrić Milić Jovo 1881/41 48. Ćirić Petar Nikola 1928/41 95. Dobrić Milić Milić 1907/41 49. Ćirić Petar Stana 1901/41 96. Dobrić Milić Miloš 1890/41 50. Ćirić Rade Stanka 1915/41 97. Dobrić Miloš Danica 1922/41 51. Ćirić Stojan Đuja 1926/41 98. Dobrić Miloš Darinka 1930/41 52. Ćirić Stojan Ljubica 1908/41 99. Dobrić Miloš Ljubica 1925/41 53. Ćirić Stojan Miljka 1929/41 100. Dobrić Miloš Mara 1922/41 54. Ćirić Stojan Miloš 1927/41 101. Dobrić Nikola Ilija 1910/41 55. Davidović Drobac Stana, 2 Dece 1914/41 102. Dobrić Nikola Miloš 1890/41 56. Davidović Stevo Ilija 1941/41 103. Dobrić Nikola Darinka 1941/41 57. Davidović Stevo Pero 1936/41 104. Dobrić Nikola Dmitar 1895/41 58. Davidović Stole Sava 1919/41 105. Dobrić Nikola Ilija 1933/41 59. Dejanović Mile Janja 1918/41 106. Dobrić Nikola Janja 1934/41 60. Dejanović Nikole (Žena) 1918/41 107. Dobrić Nikola Miloš 1931/41 61. Dejanović Nikola Stoja 1918/41 108. Dobrić Nikola Mitar 1936/41 62. Dejanović Ostoja 1851/41 109. Dobrić Pero Nikola 1907/41 63. Dejanović Ostoja 189041 110. Dobrić Pero Stevo 1927/41 64. Dejanović Ostoja Anka 1926/41 111. Dobrić Petro Jeka 1896/41 112. Dobrić Petar Jeka 1900/41 160. Jović Janko Mika 1890/41 113. Dobrić Rade Draginja 1929/41 161. Jović Janko Mileva 1934/41 114. Dobrić Rade Stana 1921/41 162. Jović Janko Pero 1890/41 115. Dobrić Rade Stevan 1931/41 163. Jović Janko Pero 1911/41 116. Dobrić Stevan Rade 1905/41 164. Jović Janko Rade 1905/41 117. Dobrić Stevan Stoja 1885/41 165. Jović Janko Rade 1914/41 118. Došen Košta Mihajilo 1929/41 166. Jović Janko Stana 1903/41 119. Došen Košta Nikola 1914/41 167. Končar Mane Lazo I 2 Dece 1916/41 120. Došen Petar Branko 1931/41 168. Končar Mane Mile 1926/41 121. Došen Petar Marko 1937/41 169. Končar Petar Mane* 1895/41 122. Došen Petar Mika 1910/41 170. Končar Todor Jeka 1901/41 123. Došen Petar Pero 1890/41 171. Marić Đuro Anka 1932/41 124. Došen Petar Stojan 1908/41 172. Marić Đuro Ljubica 1927/41 125. Došen Petar Uroš 1938/41 173. Marić Đuro Miloš 1927/41 126. Došen Rade Stana 1919/41 174. Marić Đuro Savica 1922/41 127. Došen Stojan 1916/41 175. Marić Jovo Đuja I 2 Dece* 1899/41 128. Dražić Milan Ružica 1900/41 176. Marić Jovo Rade 1891/41 129. Drobac Duje Milica* 1919/41 177. Marić Rade Ljubica II Dete 1916/41 130. Drobac Đuro Petar* 1920/41 178. Marić Rade Milan 1920/41 131. Drobac Dušan Stojan* 1933/41 179. Mudrinić Mile Janja 1901/41 132. Drobac Jovanka I 2 Dece 1900/41 180. Pavlović Anđa 1900/41 133. Drobac Jovo Stana* 1907/41 181. Pavlović Đuro Jovo 1911/41 134. Drobac Jovo Stanko 1906/41 182. Pavlović Đuro Pero 1901/41 135. Drobac Mile Stoja 1910/41 183. Pavlović Đuro Rade 1898/41 136. Drobac Miloš Đuro 1890/41 184. Pavlović Mara 1902/41 137. Drobac Miloš Nikola 1894/41 185. Pavlović Mićo Stevan 1905/41 138. Drobac Miloš Petar 1901/41 186. Pavlović Stevan Anđa 1930/41 139. Drobac Miloš Smilja 1906/41 187. Pavlović Stojan Štaka 1901/41 140. Drobac Pero Stana 1934/41 188. Šaša Pero Anđa 1890/43 141. Drobac Petar Đuja* 1886/41 189. Vajagić Janko Pero 1901/41 142. Drobac Petar Dušan 1903/41 190. Vajagić Jovo Darinka 1923/41 143. Drobac Petar Mika 1930/41 191. Vajagić Jovo Milja 1926/41 144. Drobac Petar Milica 1905/41 192. Vajagić Ninko Anđa 1881/41 145. Drobac Petar Slavica 1931/41 193. Vajagić Simo Jovo 1892/41 146. Drobac Petar Stevo 1934/41 194. Zec Ilija Stana 1931/41 147. Drobac Rade Anđa 1881/41 195. Zec Jovo Deva 1912/41 148. Drobac Rade Draginja 1929/41 196. Zec Joveo Stojan 1910/41 149. Drobac Stana Dragica* 1937/41 197. Zec Jovo 1885/41 150. Drobac Stana Miloš* 1931/41 198. Zec Pero Ilija 1900/41 151. Drobac Stana Sava* 1939/41 199. Zec Rade Ilija 1915/41 152. Drobac Stanko Dragica 1938/41 200. Zivković Lazo Mika 1915/41 153. Drobac Stanko Jovo 1933/41 201. Zivković Marica 1908/41 154. Drobac Stanko Miloš 1931/41 202. Zivković Mile Dete 1935/41 155. Drobac Stanko Sava 1939/41 203. Zivković Mile Dete 1936/41 156. Drobac Stanko Jovo* 1933/41 204. Zivković Mile Dete 1937/41 157. Jović Janko Branko 1933/41 205. Zivković Mile Dete 1938/41 158. Jović Janko Janja 1890/41 206. Zivković Mile Dete 1940/41 159. Jović Janko Jovo 1915/41 207. Zivković Nikola Marija 1930/41 208. Živković Nikola Petar 1931/41 44. Dobrić Ilija Sava ?/41 209. Živković Nikola Stojan 1937/41 45. Dobrić Miloš Danica ?/41 210. Živković Rade Mile 1910/45 46. Dobrić Miloš Darinka ?/41 47. Dobrić Miloš Ljubica ?/41 ČAGLICA 48. Dobrić Miloš Mara ?/41 49. Dobrić Nikola Dimitrije ?/41 1. Božičić Dušan Danica 1937/41 50. Dobrić Nikola Ilija ?/41 2. Božičić Dušan Đuro 1939/41 51. Dobrić Nikola Miloš ?/41 3. Božičić Dušan Milica 1931/41 52. Dobrić Petar Jeka ?/41 4. Božičić Ilija Boško 1926/41 53. Drobac Miloš Nikola 1894/41 5. Božičić Ilija Dušan 1914/41 54. Drobac Miloš Petar 1901/41 6. Božičić Ilija Mile 1912/41 55. Drobac Miloš Smilja 1906/41 7. Božičić Mile Đuja 1936/41 56. Drobac Miloš Đuro 1890/41 8. Božičić Mile Ranka 1938/41 57. Drobac Pero Mika 1929/41 9. Božičić Mile Stana 1934/41 58. Drobac Pero Slavica 1931/41 10. Božičić Petar Anka 1940/41 59. Drobac Pero Stevo 1934/41 11. Božičić Petar Gojko 1936/41 60. Zec Deva 1912/41 12. Božičić Petar Ilija 1887/41 61. Zec Ilija 1910/41 13. Božičić Petar Jelica 1928/41 62. Zec Jovo 1890/41 14. Božičić Petar Stoja 1930/41 63. Zec Ilije Dete 1930/41 15. Ćeran Milan Mara 1930/41 64. Zec Ilija Stana 1931/41 16. Ćeran Milan Mile 1934/41 65. Zec Jovo Stojan 1910/41 17. Ćeran Milan Milica 1932/41 18. Ćeran Milan Rade 1937/41 19. Ćirić Petar Mara 1926/41 DRENOVAC 20. Ćirić Petar Nikola 1928/41 1. Bakić Ostoja 1890/41 21. Ćirić Petar Stana 1901/41 2. Bakić Ostoja Branko 1920/41 22. Ćirić Rade Stanka 1915/41 3. Bakić Ostoja Draga 1939/42 23. Ćirić Stojana Dete 1933/41 4. Bulić Ilija 1912/43 24. Ćirić Stojana Dete 1932/41 5. Bulić Julika 1894/41 25. Ćirić Stojana Dete 1931/41 6. Bulić Mile 1893/43 26. Ćirić Stojana Dete 1930/41 7. Bulić Mile Janko 1928/45 27. Ćirić Stojan Ljubica 1908/41 8. Bulić Mile Milka 1910/42 28. Davidović Miloš Smilja 1911/41 9. Ćulibrk Miladin Anđa 1928/42 29. Dejanović Nikola Stoja 1935/41 10. Ćulibrk Miladin Dragica 1925/42 30. Dejanović Ostoja Anka 1926/41 11. Ćulibrk Miladin Gojko 1940/42 31. Dejanović Ostoja Nikola 1909/41 12. Ćulibrk Miladin Ljubica 1932/42 32. Dejanović Ostoja Stevan 1900/41 13. Ćulibrk Miladin Nikola 1920/42 33. Dejanović Ostoja Stojan 1896/41 14. Ćulibrk Mile Bogdan 1914/41 34. Dejanović Stevan Danica 1931/41 15. Ćulibrk Mile Jovo 1938/42 35. Dejanović Stevan Mileva 1929/41 16. Ćulibrk Mile Mara 1936/42 36. Dejanović Stevan Rade 1935/41 17. Ćulibrk Mile Milka 1895/41 37. Dejanović Stojan Mihajlo 1932/41 18. Ćulibrk Nikola Miladin 1910/41 38. Dobrić Dimitrije Dragica ?/41 19. Ćulibrk Spaso Sava 1902/43 39. Dobrić Dimitrije Milica ?/41 20. Dević Jovan Desanka 1932/42 40. Dobrić Ilija Anka ?/? 21. Divjak Đuro Ljuban 1937/42 41. Dobrić Ilija Dušan ?/? 22. Divjak Đuro Mile 1939/42 42. Dobrić Ilija Ljubica ?/? 23. Divjak Mile Dragica 1908/42 43. Dobrić Ilija Mileva ?/41 24. Divjak Mile Đuro 1916/41 25. Divjak Nidžo Đuro 1939/42 73. Mandić Mile Đuro 1918/42 26. Divjak Nidžo Mile 1937/42 74. Mandić Mile Nikola 1914/41 27. Divjak Nidžo Milka 1933/42 75. Mandić Nikola Mileva 1935/42 28. Divjak Pero Dragan 1917/42 76. Mandić Pajo Bogdan 1936/42 29. Divjak Pero Ljubica 1915/42 77. Mandić Pajo Gajo 1932/42 30. Divjak Pero Mirko 1921/42 78. Mandić Pajo Gojko 1927/42 31. Divjak Pero Slavko 1923/42 79. Mandić Pajo Mihajlo 1934/42 32. Divjak Pero Štaka 1920/42 80. Mandić Pajo Slavko 1938/42 33. Divjak Pero Stole 1919/42 81. Mandić Rade Dragica 1924/42 34. Došen Jovo Mirko 1920/41 82. Mandić Rade Jovo 1926/42 35. Došen Mile (Sin) 1941/42 83. Mandić Rade Mara 1938/42 36. Došen Mile Danica 1924/42 84. Mandić Rade Mileva 1936/42 37. Došen Mile Mara 1930/43 85. Mandić Rade Stoja 1921/42 38. Došen Mile Stevo 1928/42 86. Mandić Spaso Stojan 1901/41 39. Došen Spaso Sava 1907/42 87. Mandić Stevo Ljuban 1937/42 40. Došen Stevan Mile 1903/42 88. Mandić Stevo Ljubica 1935/42 41. Došen Tode Jovo 1890/41 89. Mandić Stojan Dragan 1924/41 42. Đukić Spasoje Janja 1914/42 90. Mandić Stojan Dragica 1922/42 43. Gak Dušan Ljubica 1938/42 91. Mandić Stojan Janko 1931/42 44. Gak Ilija Dušan 1908/41 92. Mandić Stojan Ladan 1926/42 45. Gak Ilija Marko 1906/41 93. Mandić Stojan Milan 1929/42 46. Gak Košta Ilija 1878/41 94. Mareš Ilija Jovo 1930/42 47. Gak Marko Mladen 1925/41 95. Mareš Ilija Mara 1925/43 48. Grbić Marko Miladin 1900/41 96. Mareš Ilija Marko 1932/43 49. Grbić Marko Stanko 1908/41 97. Mareš Ilija Mila 1923/42 50. Grbić Miladin Ljuba 1930/42 98. Mareš Janko (Dete) 1941/42 51. Grbić Miladin Marko 1938/42 99. Mareš Janko Milan 1938/42 52. Grbić Mirko 1878/42 100. Mareš Jovo Janko 1913/42 53. Grmuša Jovo Danica 1923/42 101. Mareš Luka Ilija 1892/41 54. Grmuša Jovo Milica 1925/42 102. Mareš Pero Jeka 1892/43 55. Grmuša Jovo Mirko 1934/42 103. Mareš Stojan 1880/41 56. Grmuša Jovo Stoja 1936/42 104. Mareš Stojan Dušan 1923/42 57. Grmuša Nikola Jovo 1896/41 105. Mareš Stojan Milja ?/42 58. Grmuša Nikola Rade 1900/41 106. Mijatović Đuro Dragica 1920/42 59. Grmuša Rade Dragica 1926/42 107. Mijatović Lazo Janko 1898/41 60. Grmuša Stojan Pava 1925/42 108. Mijatović Marko Pajo 1922/41 61. Grmuša Stojan Stana 1923/42 109. Mijatović Marko 1902/41 62. Gvozden Lazo Anđa 1908/42 110. Mijatović Mile 1875/41 63. Gvozden Lazo Lazo 1908/42 111. Mijatović Mile Janko 1900/41 64. Gvozden Lazo Ljuba 1930/42 112. Mijatović Mile Milan 1919/41 65. Gvozden Lazo Ljuban 1934/42 113. Mijatović Mile Pero 1915/42 66. Gvozden Lazo Mileva 1932/42 114. Mikeš Božo Ljuban 1936/42 67. Gvozden Lazo Ranka 1938/42 115. Mikeš Božo Milan 1934/42 68. Mandić Ilija Slavko 1940/42 116. Mikeš Marko Mara 1900/42 69. Mandić Ilija Stoja 1916/42 117. Radaković Đuro Dušan 1934/42 70. Mandić Janko Mileva 1936/42 118. Radaković Đuro Milica 1936/42 71. Mandić Mika 1902/42 119. Radaković Đuro Pava 1928/42 72. Mandić Mile Aco 1918/42 120. Radaković Đuro 1891/41 121. Rebić Stojan 1900/41 169. Stijelja Nikola Pava 1925/42 122. Rebić Stojan Đuro 1928/43 170. Tepavac Đuro Ljuban 1920/41 123. Rebić Stojan Milka 1924/42 171. Tepavac Đuro Mika 1905/42 124. Rebić Stojan Slavko 1932/42 172. Tepavac Đuro Nikola 1925/42 125. Repac Pero Rade 1895/41 173. Tepavac Đuro Pero 1932/42 126. Repac Petar 1890/41 174. Tepavac Đuro Savka 1921/42 127. Repac Petar Dragića 1925/42 175. Tepavac Janko Anica 1880/42 128. Repac Petar Ljubica 1919/42 176. Tepavac Mile Jovan 1919/41 129. Repac Petar Mara 1927/42 177. Tepavac Mile Miladin 1914/41 130. Repac Petar Sava 1891/42 178. Tepavac Mile Milka 1914/42 131. Repac Rade Branko 1922/41 179. Tepavac Nikola Đuro 1900/41 132. Repac Rade Seja 1895/41 180. Trkulja Janko Jovo 1897/41 133. Repija Nikola 1891/41 181. Trkulja Jovo Janko 1937/42 134. Repija Nikola Milja 1900/42 182. Trkulja Jovo Ljubica 1939/42 135. Romanić Savo Đuro 1913/41 183. Trkulja Jovo Mika 1936/42 136. Romanić Savo Jovo 1920/42 184. Trkulja Jovo Mileva 1935/42 137. Romanić Stojan Savo 1876/41 185. Trkulja Jovo Milja 1938/42 138. Romić Mile Anđa 1900/42 186. Trkulja Mile Dragan 1935/42 139. Romić Mile Nikola 1910/41 187. Trkulja Mile Kata 1878/42 140. Romić Mile Pero 1905/41 188. Trkulja Mile Mileva 1931/42 141. Romić Nikola Jeka 1911/42 189. Trkulja Mile Miloš 1929/42 142. Romić Nikola Mile 1937/42 190. Trkulja Mile Sava 1895/42 143. Romić Nikola Stevo 1935/42 191. Trkulja Mile Stojan 1913/42 144. Romić Pero Danica 1934/42 192. Trkulja Miloš Mile 1891/42 145. Romić Pero Dragića 1939/42 193. Trkulja Nikola Milka 1910/42 146. Romić Pero Jeka 1936/42 194. Trkulja Ninko Nikola 1910/42 147. Romić Pero Ljubica 1937/42 195. Veselica Đuro 1914/41 148. Romić Pero Mileva 1935/42 196. Veselica Dušan 1911/41 149. Romić Pero Milka 1938/42 197. Veselica Mile Rade 1921/41 150. Šarac Anđa 1900/42 198. Višnjić Đuro Sava 1912/42 151. Šarac Mile Janja 1925/42 199. Višnjić Ilija Slavko 1940/42 152. Šarac Mile Milka 1936/42 200. Višnjić Jovan Evica 1939/41 153. Šarac Mile Mirko 1932/42 201. Višnjić Jovan Gojko 1933/42 154. Šarac Mile Ninko 1920/42 202. Višnjić Jovan Jeka 1935/42 155. Šarac Mile Stevo 1930/42 203. Višnjić Jovan Marija 1937/41 156. Šarac Nikola Dragan 1940/42 204. Višnjić Jovan Milka 1931/42 157. Šarac Nikola Mika 1936/42 205. Višnjić Jovan Nikola 1872/41 158. Šarac Nikola Mile 1877/41 206. Višnjić Jovan Slavko 1937/41 159. Šarac Nikola Nina 1892/41 207. Višnjić Miladin Mika 1919/42 160. Šarac Nikola Stanko 1895/41 208. Višnjić Mile Ilija 1908/41 161. Šarac Nina Mileva 1927/42 209. Višnjić Mile Marko 1910/41 162. Šarac Nina Stojan 1925/42 210. Višnjić Mile Milan 1914/41 163. Šarac Ninko Danica 1929/42 211. Višnjić Mile Mirko 1912/41 164. Šarac Ninko Slavko 1936/42 212. Višnjić Mile Pava 1909/41 165. Šarac Stanko Janko 1910/41 213. Višnjić Nikola Dragan 1913/41 166. Šarac Stanko Mile 1891/41 214. Višnjić Nikola Sava 1909/41 167. Šarac Stanko Ninko 1899/41 215. Višnjić Rade Marija 1885/42 168. Stijelja Milan Ljuban 1940/42 216. Višnjić Rade Marija 1890/41 217. Vučenović Petar Milica 1885/41 33. Beronja Mićo Nikola 1890/41 218. Zorić Ilija Sava 1900/42 34. Beronja Mićo Pero 1902/41 219. Zorić Pero Mirko 1936/42 35. Beronja Mićo Stojan 1900/41 220. Zorić Pero Slavko 1938/42 36. Beronja N. Đuro 1884/44 221. Zorić Pero Tomo 1900/41 37. Beronja Nikola Danica 1932/43 222. Zorić Tomo Branko 1930/42 38. Beronja Nikola Mirko 1920/41 223. Zorić Tomo Miloš 1925/42 39. Beronja Nikola Pero 1918/41 40. Beronja Pero Bogdan 1911/41 ELEZOVIĆI 41. Beronja Pero Marko 1908/41 42. Beronja Pero 1940/43 1. Orelj Milan Mirko 1925/41 43. Beronja Petar Đuro 1901/41 2. Orelj Mile Milan 1902/41 44. Beronja Petar Gajo 1912/41 3. Orelj Mile Savo 1900/41 45. Beronja Petar Nikola 1916/41 4. Orelj Savo Nikola 1917/41 46. Beronja Petar Slavko 1890/41 47. Beronja Rade Janko 1925/41 GLINICA 48. Beronja Rade Mile 1893/41 1. Ajduković Đuro Milan 1926/41 49. Beronja Rade Mirko 1908/41 2. Ajduković Đuro Stevan 1923/41 50. Beronja Rade Stevo 1916/43 3. Ajduković Janko Miloš 1926/41 51. Beronja Spaso Stoja 1888/42 4. Ajduković Stojan 1890/41 52. Beronja Stanko Luka 1912/41 5. Ajduković Stojan Đuro 1901/41 53. Beronja Stanko Mile 1900/41 6. Anušić Stevan Pero 1893/41 54. Beronja Stanko Sava 1884/43 7. Argorac Danica 1930/42 55. Beronja Stanko Uglješa 1920/41 8. Argorac Dušan 1908/42 56. Beronja Stevo Slavko 1941/41 9. Argorac Dušan Dušan 1933/42 57. Beronja Stojan Stanko 1871/41 10. Babić Božo Petar* 1885/41 58. Beronja Vid Milan 1921/41 11. Babić Miloš 1909/41 59. Beronja Vid Rade 1887/41 12. Babić Petar Mirko 1913/41 60. Bjelić Jovica Đuro 1900/43 13. Babić Stanko ?/41 61. Bjelić Jovica Mile 1890/43 14. Bajić Boja 1887/42 62. Bjelić Jovica Stevo 1915/41 15. Bajić Ilija Nikola 1876/41 63. Bjelić Pavle Jovica 1860/41 16. Bajić Svetozar Mara 1937/42 64. Bjelić Stanko Milan 1908/41 17. Bajić Svetozar Mirko 1930/42 65. Blanuša Miloš Rade 1921/41 18. Bajić Svetozar Štaka 1940/42 66. Blanuša Stanko Miloš 1895/41 19. Beronja Anđa 1910/43 67. Bogunović Đuro Dragica 1938/41 20. Beronja Božo Mirko 1899/41 68. Bogunović Đuro Dušan 1936/41 21. Beronja Božo Nikola 1896/41 69. Bogunović Pero Đuro 1918/41 22. Beronja Đukan Milan 1905/41 70. Bogunović Pero Rade 1926/41 23. Beronja Đukan Stojan 1905/41 71. Bogunović Pero Sava 1920/41 24. Beronja Gojko 1914/41 72. Bogunović Trivo Spase 1897/43 25. Beronja Ilija Jovo 1900/41 73. Bogunović Trivun Pero 1890/41 26. Beronja Janko Jovo 1897/41 74. Bojadžija Đukan Stevo 1917/41 27. Beronja Jovo Janko 1918/41 75. Bojadžija Dušan 1905/43 28. Beronja Jovo Miloš 1915/41 76. Bojadžija Ilija Milan 1940/42 29. Beronja Jovo Stanko 1923/41 77. Bojadžija Ilija Stoja 1896/43 30. Beronja Marija 1880/42 78. Bojadžija Janko Bosiljka 1908/43 31. Beronja Marko Košta 1920/41 79. Bojadžija Ljubica 1908/42 32. Beronja Marko Mihajilo 1916/41 80. Bojadžija Ljubica Mile 1930/42 81. Bojadžija Marko Đuro 1884/43 129. Cvjetićanin Mile Stevo 1917/42 82. Bojadžija Marko Pero 1911/43 130. Cvjetićanin Mitar 1912/41 83. Bojadžija Marko Stevo 1918/41 131. Cvjetićanin Nikola Gajo 1900/41 84. Bojadžija Mika 1931/41 132. Cvjetićanin Obrada Pero 1898/41 85. Bojadžija Mile Spasoje 1888/41 133. Cvjetićanin Pero Dušan 1940/43 86. Bojadžija Milić Miloš 1888/41 134. Cvjetićanin Petar Obrad 1891/41 87. Bojadžija Milić Spase 1894/41 135. Cvjetićanin Rade Ljubica 1932/43 88. Bojadžija Miloš Pajo 1937/43 136. Cvjetićanin Stevo Miloš 1900/41 89. Bojadžija Nikola Simo 1911/41 137. Dević Mile Dragica 1937/42 90. Bojadžija Nino Stanko 1893/41 138. Dević Mile Lazo 1928/42 91. Bojadžija Ninko Rade 1917/41 139. Dević Mile Mara 1931/42 92. Bojadžija Pero Ilija 1880/42 140. Dević Stoja Gajo 1919/41 93. Bojadžija Pero Stevo 1918/41 141. Đilas Rade Milan 1907/41 94. Bojadžija Rade Stoja 1898/43 142. Došen Jovo Mile 1919/41 95. Bojadžija Savo Miloš 1911/41 143. Došen Jovo Mirko 1921/41 96. Bojadžija Stanko Damjan 1920/41 144. Došen Todo Jovo 1885/41 97. Bojadžija Stanko Dušan 1918/42 145. Došen Todor Dušan 1900/42 98. Bojadžija Stevan Štaka 1900/41 146. Drašković Dmitar Ilija 1894/42 99. Bojadžija Stevo Dragica 1931/43 147. Drašković Jovo Stana 1893/43 100. Božić Stevo 1906/43 148. Drašković Mile Stanko 1901/42 101. Brkić Đuro Petra 1913/42 149. Drašković Milica 1914/43 102. Brkić Pero Mile 1913/41 150. Drašković Nikola Miloš 1890/42 103. Bunčić Ilija Stevo 1917/43 151. Drašković Pero Milan 1914/43 104. Bunčić Rade Ljuban 1923/41 152. Drašković Stana 1900/43 105. Bunčić Stevo Mika 1941/43 153. Dražić Mile Ružica 1902/41 106. Bunčić Vid Milan 1920/41 154. Đukić Đuro Ljubica 1928/42 107. Bunčić Vid Rade 1893/43 155. Đukić Đuro Marija 1941/42 108. Bursać Mile Pero 1884/41 156. Dukić Ilija Đuro 1928/42 109. Bursać Perica Đuro 1918/41 157. Dukić Ilija Petar 1909/43 110. Bursać Stevana Pero 1880/41 158. Dukić Ilija Rade 1925/42 111. Ćeran Ilija Dušan 1904/41 159. Đukić Lazo Deva 1901/42 112. Ćeran Ilija Mile 1880/41 160. Đukić Lazo Mile 1900/43 113. Ćeran Mile Dušan 1915/41 161. Đukić Mile Miloš 1921/43 114. Ćeran Mile Mile Đuro 1900/42 162. Đukić Nikola Mara 1912/42 115. Ćeran Mile Pero 1906/41 163. Đukić Petar Miloš 1920/41 116. Ćeran Stojan Jovo 1911/41 164. Đukić Stanko Janja 1890/43 117. Ćeran Stojan Miloš 1917/41 165. Đukić Stojan Rade 1939/43 118. Ćosić Božo Đuro 1905/41 166. Đukić Stojan Stanko 1937/43 119. Ćosić Ilija Miljka 1875/43 167. Ergarac Đuro Stevo 1886/41 120. Ćosić Ilija Miloš 1890/41 168. Ergarac Dušan Dušan 1933/42 121. Ćosić Jovan Rade 1897/41 169. Ergarac Jovo Branko 1923/41 122. Ćosić Miloš Nikola 1926/43 170. Ergarac Jovo Lazo 1918/41 123. Ćosić Miloš Pero 1930/43 171. Ergarac Marija 1891/43 124. Ćosić Stanka 1913/42 172. Ergarac Mile Đuro 1906/41 125. Ćosić Vasilija 1902/42 173. Ergarac Mile Vid 1914/41 126. Ćosić Vida Soka 1915/41 174. Ergarac Nikola Mile 1880/41 127. Ćulibrk Stana 1897/41 175. Ergarac Ninko Spaso 1900/41 128. Cvjetićanin Ilija Stevo 1922/42 176. Ergarac Ninko 1882/41 177. Ergarac Pero Danica 1930/42 225. Kosanović Đuro Miloš 1919/41 178. Ergarac Stevan Dušan 1908/42 226. Kosanović Mil. Radomir 1920/41 179. Ergarac Stevo Sava 1917/41 227. Kosanović Mile Dušan 1872/42 180. Ergarac Stojan Joka 1900/43 228. Kosanović Mile Dušan 1898/42 181. Ergarac Vid Dragica 1939/42 229. Kosanović Mile Štaka 1898/41 182. Glišić Rade Sava 1909/44 230. Kosanović Miloš Đuro 1880/41 183. Glišić Stanko Ilija 1907/41 231. Kosanović Nikola Boško 1920/41 184. Golijaš Mika 1904/42 232. Kosanović Pero Stevo 1915/41 185. Grbić Vlado Soka 1883/41 233. Kosanović Pero Stojan 1918/41 186. Gredelj Jovan Lazo 1922/41 234. Kosanović Stanko Stojan 1890/41 187. Gredelj Lazo Jovo 1884/41 235. Kovačević Đuro Pero 1890/41 188. Grmuša Marko Stojan 1883/41 236. Kovačević Dušan 1872/41 189. Grmuša Stojan Milan 1917/43 237. Kovačević Marko Jovo 1897/41 190. Hajduković Stevan Marko ?/41 238. Kovačević Nikola 1890/42 191. Ilić Milan Milan 1940/43 239. Kovačević Nikola Đuro 1924/41 192. Ilić Rade 1895/41 240. Kovačević Nikola Milan 1918/41 193. Ilić Rade Mara 1890/42 241. Kovačević Nikola Savo 1906/41 194. Ilić Rade Milan 1915/42 242. Kovačević Tomo Jeka 1908/41 195. Ilić Stevan Rade 1887/41 243. Lavrnja Marko Marko 1885/43 196. Jakšić Đuro Milan 1921/41 244. Lavrnja Marko Mihajilo 1900/41 197. Kesić Adam 1915/41 245. Lavrnja Mihajilo Draga 1933/41 198. Kesić Damjan 1915/41 246. Lavrnja Mihajilo Marko 1922/41 199. Kesić Đuro Štaka 1919/42 247. Lavrnja Mihajilo Mileva 1920/41 200. Kesić Janko Stevo 1910/41 248. Malbaša Janko Miloš 1890/41 201. Kesić Janko 1890/41 249. Malbaša Miloš Milan 1922/41 202. Kesić Marko Borka 1938/42 250. Mandić Marko Dragica 1903/42 203. Kesić Marko Danica 1941/42 251. Mareš Đuro Mileva 1933/43 204. Kesić Marko Dragan 1930/42 252. Mareš Jovo Đuro 1914/41 205. Kesić Marko Zorka 1920/41 253. Mareš Trivo 1907/41 206. Kesić Mićo Pejo 1910/41 254. Medić Ilija Milan 1939/41 207. Kesić Milan Mile 1885/41 255. Medić Ilija Sava 1935/41 208. Kesić Mile Milan 1920/41 256. Medić Ilija Stana 1932/43 209. Kesić Miloš 1907/41 257. Medić Janko Stoja 1940/41 210. Kesić Miloš Jandre 1915/41 258. Medić Jovica Jeka 1892/43 211. Kesić Miloš Marija 1900/43 259. Medić Mićo Trivo 1907/41 212. Kesić Miloš Rade 1915/41 260. Medić Mika 1898/43 213. Kesić Mitar Marko 1906/41 261. Medić Miladin Mileva 1938/41 214. Kesić Mitar Nikola 1902/41 262. Medić Rade 1912/41 215. Kesić Nikola Dušan 1923/41 263. Medić Rade Đuro 1900/43 216. Kesić Perica 1900/41 264. Medić Stanko Milan 1928/44 217. Kesić Stanoje Milan 1927/42 265. Medić Stojan Mara 1925/43 218. Kesić Vid Bogdan 1922/41 266. Medić Stojan Milka 1920/43 219. Kesić Vid Ninko 1929/42 267. Medić Todor Stojan 1889/42 220. Kesić Vid Sava 1933/42 268. Medić Trivo Đuro 1936/43 221. Komadina Ilija Jovo 1916/41 269. Medić Trivun Mićo 1887/43 222. Kosanović Božo Milan 1911/41 270. Medić Trivun Stoja 1937/43 223. Kosanović Božo Nikola 1900/43 271. Mihajlović Milka ?/41 224. Kosanović Božo Pero 1894/41 272. Milošević Sava 1890/41 273. Nikolić Đorđe Todor 1895/41 321. Pađen Nikola Nikola 1920/41 274. Nikolić Mićo Jeka 1914/41 322. Pađen Stojan Nikola 1896/41 275. Nikolić Mile Todor 1902/41 323. Petković Jovo Dušan 1916/43 276. Novaković Đorđe Todor 1895/41 324. Petrović Ilija Mile 1905/41 277. Novaković Đurađ 1892/41 325. Petrović Janko Miloš 1923/41 278. Novaković Đurđ Božo 1913/41 326. Petrović Lazo Milica 1906/43 279. Novaković Milan 1909/41 327. Petrović Spaso Anka 1936/43 280. Novaković Mile Stanko 1900/41 328. Petrović Trivun Nikola 1897/41 281. Novaković Spaso Stojan 1887/41 329. Petrović Trivun Spase 1911/45 282. Novaković Stanko Đuro 1922/41 330. Pilić Mile Stole 1882/43 283. Novaković Stanko Stevo 1920/41 331. Pilić Stojan Stojan 1887/43 284. Novaković Stojan Milorad 1924/41 332. Popović Đuro 1918/41 285. Novaković Todor Dragan 1924/41 333. Popović Nikola 1916/41 286. Opačić Janko Slavko 1937/42 334. Pužić Dane Dušan 1912/41 287. Opačić Luka Janko 1903/41 335. Pužić Dane Nikola 1910/41 288. Opačić Mile Jovo 1890/41 336. Pužić Dane Rajko 1926/43 289. Opačić Vid Milivoj 1864/41 337. Pužić Mile Đuro 1904/41 290. Orelj Božo Ljuban 1936/42 338. Pužić Nikola Rade 1890/43 291. Orelj Božo Rade 1934/42 339. Pužić Nikola Stojan 1897/41 292. Orelj Đukan Nikola 1890/43 340. Pužić Rade Lazo 1919/41 293. Orelj Đukan Petar 1880/43 341. Pužić Trivun Stana 1898/43 294. Orelj Gajo Ninko 1920/41 342. Pužić Vid Ilija 1905/41 295. Orelj Jovan Petar 1872/42 343. Rašeta Đuro Stana 1906/43 296. Orelj Jovan Stoja ?/41 344. Rašeta Luka Dmitar 1910/41 297. Orelj Lazo Miloš 1920/41 345. Rašeta Luka Ilija 1918/43 298. Orelj Marko Stojan 1916/41 346. Rašeta Mile Luka 1887/41 299. Orelj Mile 1890/41 347. Repac Rade Stevo 1903/42 300. Orelj Mile Dete 1941/41 348. Rodić Rade Milan 1921/41 301. Orelj Mile Stevan 1920/41 349. Rodić Todo Vid 1891/41 302. Orelj Mile Stevo 1890/41 350. Rodić Todor Rade 1900/41 303. Orelj Nikola Đuro 1916/41 351. Rodić Vid Pero 1906/41 304. Orelj Nikola Janko 1921/41 352. Romanić Đuro Ljubica 1936/41 305. Orelj Nikola Luka 1911/41 353. Romanić Đuro Stoja 1938/41 306. Orelj Pero Dušan 1922/41 354. Romanić Đuro Stojan 1939/41 307. Orelj Pero Mile 1916/41 355. Romanić Milan Milka 1921/41 308. Orelj Petar Boško 1910/41 356. Romanić Savo Đuro 1907/41 309. Orelj Petar Radomir 1911/41 357. Romanić Savo Jovo 1920/41 310. Orelj Petar Sava 1889/41 358. Romanić Stojan Savo 1895/41 311. Orelj Rade 1930/43 359. Romić Milan Miljka 1940/43 312. Orelj Rade Miloš 1931/43 360. Romić Stevo Pero 1902/43 313. Orelj Savo Nikola 1911/41 361. Šarac Mara Milica 1909/41 314. Orelj Stojan Rade 1890/41 362. Šarac Stoja 1907/42 315. Orelj Todo Jovo 1907/41 363. Serdar Đuro Anđa 1920/43 316. Orelj Vid Milan 1920/42 364. Serdar Pero Savka 1923/41 317. Ostojić Dušan Ljubica 1938/43 365. Šević Janko Đuro 1885/41 318. Ostojić Petar 1915/41 366. Šević Janko Dušan 1911/41 319. Ostojić Stojan 1890/43 367. Šević Janko Jovo 1900/41 320. Ostojić Todor Stojan 1889/43 368. Šević Janko Simo 1906/41 369. Šević Janko Stevo 1917/41 417. Višnjić Đuro Mileva 1924/42 370. Šević Jovan Marija 1885/43 418. Vojnović Rade Mile 1903/41 371. Šević Jovo Ilija 1920/41 419. Vučenović Mika 1922/41 372. Šević Jovo Ljuban 1910/41 420. Zec Jovo Sava 1874/41 373. Šević Lazo Milan 1919/41 421. Zmijanjac Jovan Stojan 1895/41 374. Šević Marko Milan 1939/44 422. Zonić Miloš Jovo 1881/41 375. Šević Mile Blažo 1910/41 376. Šević Miloš Ilija 1898/43 GORNJA VIDOVSKA 377. Šević Rade Stoja 1889/42 378. Šević Stanko Petar 1896/43 1. Radaković Stana 1908/42 Šilj 379. Šević Stojan Lazo 1905/41 2. Radaković Nikola Jovo 1937/42 Đilj 380. Šević Stojan Rade 1888/41 3. Radaković Nikola Lazo 1939/42 Cg 381. Šević Vid Stana 1897/43 4. Štrbac Nikola Jovan 1932/43 Gv 382. Škorić Milan Milka 1922/43 5. Višnjić Jovo Dragica 1922/42 Šilj 383. Škorić Stanko Ilija 1920/41 384. Škorić Stanko Mirko 1927/41 GRABOVAC 385. Škorić Stevo Anka 1926/43 1. Beronja Nikola Spaso 1904/41 386. Škorić Todo Stanko 1895/41 2. Bojadžija Mićan Miloš 1900/41 387. Stanković Savo Mika 1909/42 3. Bojadžija Miloš Pajo 1940/43 388. Stević Jandro Đuja 1895/41 4. DevićĐuro 1880/41 389. Stević Jandro 1892/41 5. Dević Štaka 1920/41 390. Stević Miloš Ilija 1898/43 6. Ergarac Stevo Jovo 1920/41 391. Stijelja Mile Miljko 1886/43 7. Ergarac Stojan Miloš 1913/41 392. Stijelja Miloš Nikola 1884/41 8. Ergarac Stojan Pero 1920/41 393. Stijelja Miloš Rade 1877/41 9. Kesić Petar 1880/41 394. Stijelja Stojan Stana 1885/43 10. Kesić Petar Stevo 1900/41 395. Stjelja Nikola Miloš 1905/41 11. Kesić Petar Lado ?/41 396. Štrbac Nikola Nidža 1888/43 12. Kesić Stevo Ljuban 1916/41 397. Štrbac Stana 1889/44 13. Petković Jovo Dušan 1911/41 398. Tepavac Stana 1900/42 14. Petković Rade Jovo 1891/41 399. Tepavac Vid 1908/42 15. Popović Pero 1913/41 400. Vignjević Dmitar Dušan 1916/41 401. Vignjević Dmitar Janko 1915/42 402. Vignjević Janko Lazo 1913/41 GRADINA 403. Vignjević Jovo Gajo 1920/41 1. Anušić (Z. Ilije) Anka* 1901/41 404. Vignjević Jovo Milka 1910/41 2. Anušić (Z. Mihajila) Sava 1916/41 405. Vignjević Jovo Simo 1912/41 3. Anušić (Z. Milana) Mileva 1918/41 406. Vignjević Kojo Dmitar 1900/41 4. Anušić Duka Pero 1895/41 407. Vignjević Mile Milka 1890/43 5. Anušić Jovo Mika 1924/41 408. Vignjević Mile Obrad 1910/41 6. Anušić Marko Ljuba 1935/41 409. Vignjević Mile Pero 1900/43 7. Anušić Marko Trivun 1928/41 410. Vignjević Stanko Adam 1900/41 8. Anušić Marko Zora 1940/41 411. Vignjević Stanko Stevo 1910/41 9. Anušić Mile Milica 1920/41 412. Vignjević Stanko Tode 1904/41 10. Anušić Mile Rade 1861/41 413. Vignjević Stoja 1890/42 11. Anušić Nikola Anđa 1899/41 414. Vignjević Stojan Jovo 1884/41 12. Anušić Nikola Dragica 1924/41 415. Vignjević Stojan Milan 1925/41 13. Anušić Nikola Đuja 1896/41 416. Vignjević Todo Jeka 1911/41 14. Anušić Nikola Dušanka 1912/41 15. Anušić Nikola Milan 1913/45 63. Dobrić Milić Milan 1910/41 16. Anušić Pero Anica 1914/41 64. Drobac Ilija Milan 1925/44 17. Anušić Rade Anđa 1920/41 65. Drobac Pero Ilija 1901/41 18. Babić Jovo Miloš 1911/41 66. Drobac Pero Stevan 1906/41 19. Babić Jovo 1871/41 67. Đukić Božo Miladin 1903/41 20. Babić Mile 1900/41 68. Đukić Božo Milan 1901/41 21. Babić Mile Dara 1941/41 69. Dukić Božo Vujo 1893/41 22. Babić Mile Vojin 1922/41 70. Đukić Jovo 1891/42 23. Babić Miloje Pero 1920/41 71. Đukić Petar Đuro 1877/41 24. Babić Miloš Dušan 1936/41 72. Dukić Petar Đuro 1887/41 25. Babić Pero Jeka 1891/41 73. Đukić Petar Miloš 1904/41 26. Babić Petro Marija 1880/41 74. Dukić Vujo Ljubica 1926/43 27. Babić Stojan 1906/41 75. Đurić Milić Milan 1910/41 28. Beronja Jovo Pejo 1916/41 76. Gak Đuro Ljuba 1937/41 29. Beronja Mihailo Rade 1884/41 77. Gak Đuro Milja 1928/41 30. Beronja Rade Janko 1923/41 78. Gak Đuro Miloš 1900/41 31. Bjelić Jovo Milka 1911/44 79. Gak Đuro Rade 1902/41 32. Blanuša Ilija Stoja 1885/42 80. Gak Ilija Pero 1918/41 33. Blanuša Tomo Marko 1897/41 81. Gak Ilija Ružica 1901/41 34. Bunčić Nikola Stana 1904/41 82. GakLazeođuro 1886/41 35. Ćeran Stojan Nikola 1891/41 83. Gak Lazo Stana 1893/42 36. Ćugo Miloš Nikola 1939/41 84. Gak Mile Milan 1894/41 37. Ćugo Nikola Mileva 1916/41 85. Gak Mile Pero 1891/42 38. Ćugo Pero Marko 1931/41 86. Gak Obrad Ilija 1885/41 39. Ćugo Pero Pero 1939/41 87. Gak Obrad Janko 1900/41 40. Ćugo Pero Slavko 1936/41 88. Gak Obrad Stojan 1900/41 41. Ćugo Rade Nikola 1909/41 89. Gak Petar Nikola 1903/41 42. Ćugo Rade Sava 1903/43 90. Gak Petar Rajko 1913/41 43. Dakić Mile ?/41 91. Gak Stanko Đorđe 1936/41 44. Dakić Mirko Pero 1913/41 92. Gak Stanka Sava 1934/41 45. Dakić Pero 1913/41 93. Gak Stevana Đorđije 1937/41 46. Dimić Marko Petar 1900/41 94. Gak Stojan Niko 1871/41 47. Dmitrović Đ. Janko Petra 1891/41 95. Gak Stojan Savka 1922/41 48. Dmitrović Janko Dragića 1915/41 96. Gak Stojan Slavko 1915/41 49. Dmitrović Stevana Anka 1907/41 97. Gogić Simo Stojan 1893/43 50. Dobrić Jove Darinka 1926/41 98. Gogić Stojan Rade 1931/43 51. Dobrić Jovo Đuro 1938/41 99. Gogić Stojan Slavko 1930/43 52. Dobrić Jovo Mileva 1927/41 100. Grmuša Milan Dušanka 1930/41 53. Dobrić Jovo Milja 1930/41 101. Grubor Aleksa Dragića 1936/41 54. Dobrić Jovo Miloš 1939/41 102. Grubor Aleksa Milovan 1938/41 55. Dobrić Jovo Pero 1928/41 103. Grubor Duka Janko 1895/41 56. Dobrić Milan Danica 1938/41 104. Grubor Đuro Anka 1911/41 57. Dobrić Milan Ljubica 1936/41 105. Grubor Indija 1908/41 58. Dobrić Milan Mara 1930/41 106. Grubor Miladin Pero 1871/41 59. Dobrić Milan Mladen 1937/41 107. Grubor Obrad 1877/41 60. Dobrić Milan Stana 1940/41 108. Grubor Pero Duka 1891/41 61. Dobrić Milić Jovo 1891/41 109. Grubor Petar 1873/41 62. Dobrić Milić Mara 1906/41 110. Grubor Petar Dragića 1932/41 111. Grubor Petar Slavko 1935/41 159. Oljača Marko Milja 1909/41 112. Grubor Rade Milica 1926/41 160. Oljača Mile Marko 1924/41 113. Grubor Rade Miloš 1935/41 161. Opačić Ilija Perica 1891/42 114. Grubor Rade Sava 1938/41 162. Opačić Mile Ilija 1886/41 115. Grubor Rade Slavko 1938/41 163. Opačić Mile Ilija 1906/41 116. Grubor Stanko Đuro 1937/41 164. Opačić Pero Mileva 1900/42 117. Grubor Stanko Dušan 1935/41 165. Opačić Simo Ilija 1895/41 118. Grubor Stanko Pero 1940/41 166. Opačić Stojan Adam 1911/41 119. Jeličić Todor Sava 1880/43 167. Ostojić Đuro Aleksa 1900/43 120. Kovačević Jovo Todor 1886/41 168. Ostojić Vasilije Đuro 1878/41 121. Kovačević Stojan Jovo 1890/41 169. Pilić Mika 1879/41 122. Letić Luka Marko 1883/42 170. Pilipović Nikola 1892/41 123. Letić Luka Mile 1877/41 171. Pilipović Nikola Milan 1881/42 124. Letić Stojan Mirko 1925/41 172. Pilipović Stojan Stevan 1871/41 125. Marić Đuran Janja 1886/42 173. Progomelja Milica 1890/41 126. Marić Đurđa Janja 1890/41 174. Purar Ilija 1878/43 127. Marić Đuro 1901/41 175. Purar Marko Stevan 1875/43 128. Marić Ilija Anđa 1906/41 176. Purar Mihailo 1900/43 129. Marić Jovan Mile 1886/41 177. Purar Rade 1907/43 130. Marić Jovo Slavko 1925/42 178. Radić Dušan Milica 1934/43 131. Marić Mile Nikola 1891/42 179. Radić Dušan Zorka 1938/43 132. Marić Rade 1885/41 180. Radić Nikola Boško 1919/41 133. Marić Rade Milkan 1941/41 181. Radić Nikola Danica 1922/43 134. Medić Ilija* 1890/41 182. Radić Nikola Dušan 1908/41 135. Medić Jovo Petra 1872/42 183. Radić Nikola Lazar ?/43 136. Medić Jovica Anđa 1883/42 184. Radić Petar Savka 1886/43 137. Medić Marko Marko 1908/41 185. Radić Stojan Nikola 1884/41 138. Medić Rade Dušan 1894/43 186. Radić Todor Sava 1908/41 139. Medić Rade Mile 1920/41 187. Šević Dušan Danica 1933/43 140. Medić Rade Stana 1910/41 188. Šević Dušan Marija 1935/43 141. Medić Stanko Branko* ?/41 189. Šević Lazo Milkan 1912/41 142. Medić Stanko Đuro 1890/41 190. Šević Marko Miloš* 1919/41 143. Medić Stevan* 1880/41 191. Šević Mile Milić 1901/41 144. Medić Stevan Marko 1905/41 192. Šević Milić Miloš 1920/42 145. Medić Vučen Marko* 1910/41 193. Šević Mirko Mile 1924/41 146. Miljatović Adam* 1881/42 194. Šević Nikolea Marko 1891/41 147. Miljatović Adam Milan* 1921/41 195. Šević Nikola Pero 1886/41 148. Miljatović Jago Anđa 1894/42 196. Šević Pero Dušan 1912/41 149. Miljatović Mile Duka 1871/41 197. Šević Pero Branko 1919/41 150. Miljatović Mile Ilija 1870/41 198. Srijemac Blažo Mile 1871/41 151. Miljatović Stojan Mira 1881/42 199. Srijemac Ilija* ?/41 152. Miljatović Trivo Dmitar 1889/42 200. Srijemac Milan Stojan 1893/41 153. Miljatović Trivo Rade 1882/42 201. Srijemac Mile Rade 1917/41 154. Oljača Ilija Dragica 1938/41 202. Vajagić Dako Ljuba 1911/41 155. Oljača Ilija Ljubica 1938/41 203. Vajagić Dako Rade 1909/41 156. Oljača Ilija Miljka 1929/41 204. Vajagić Đuro Darinka 1901/41 157. Oljača Ilija Nada 1941/41 205. Vajagić Đuro 1886/41 158. Oljača Jovan Lazo 1884/41 206. Vajagić Marko Staniša 1890/41 207. Vajagić Mićo Zorka 1910/42 6. Borić Stojan Milan 1907/41 208. Vajagić Mihajilo Vajkan 1910/41 7. Ćaćić Jeka 1890/43 209. Vajagić Miloš Stoja 1900/41 8. Ćaćić Stevo Rade 1920/43 210. Vajagić Nikola Rade 1893/42 9. Čugalj Milica 1882/43 211. Vajagić Pero Sava 1925/43 10. Čugalj Stevan Mile 1888/43 212. Vajagić Pero Sava 1930/43 11. Cvjetković Rade Rade 1906/42 213. Vajagić Rade Anđa 1931/41 12. Cvjetković Vojo Simo 1899/41 214. Vajagić Rade Dako 1936/41 13. Dražić Damjan Rade 1889/41 K 215. Vajagić Rade Evica 1909/41 14. Dražić Dragan Branko 1940/42 216. Vajagić Rade Jelena 1934/41 15. Dražić Ilija 1890/43 217. Vajagić Rade Mira 1938/41 16. Dražić Ilija Milan 1902/42 218. Vajagić Rade Zorka 1932/41 17. Dražić Milan Mara 1938/42 219. Vajagić Savo Đuro 1892/41 18. Dražić Milica 1882/43 220. Vajagić Simo Jovo 1891/41 19. Dražić Nikola 1904/42 221. Vajagić Staniša Đuro 1927/41 20. Dražić Nikola 1920/42 222. Vajagić Stanko Stevan 1907/41 21. Dražić Rade Dušan 1928/41 223. Vajagić Stevan Danica 1939/43 22. Dražić Rade Janja 1892/41 224. Vajagić Stojan Mihajilo 1894/41 23. Dražić Rade Mara 1930/42 225. Velimir Ilija Marko 1871/41 24. Dražić Rade Mićo 1925/41 226. Veselica Mile Rade 1914/41 25. Dražić Rade Milka 1940/41 227. Vladuša Mladen Đuro 1934/41 26. Dražić Rade Rade 1890/41 228. Vladuša Mladen Petar 1928/41 27. Dražić Rade Sava 1918/41 229. Vladuša Mladen Petar 1931/41 28. Dražić Rade Stana 1938/41 230. Vojinović Jandrija Petar 1891/41 29. Dražić Savo Mile 1936/41 231. Vojinović Lazo Đuro 1898/41 30. Dražić Savo Milica 1937/41 232. Vojinović Nikola Anđa 1888/41 31. Dražić Savo Rade 1935/41 233. Vojinović Pero Ilija 1892/41 32. Dražić Savo Zorka 1939/41 234. Vojinović Slavko Ilija ?/41 33. Dražić Soka 1890/43 235. Vojinović Slavko Mićo 1941/42 34. Dražić Stanko Dragan 1880/43 236. Vojinović Stojan Pero 1908/41 35. Dražić Vlado Mile 1938/43 237. Vojinović Ž. Ilije Marija 1899/41 36. Dražić Zec 1919/42 238. Zamaklar Mile 1876/41 37. Dražić Zec Milan 1904/41 239. Zonić Jovo 1886/43 38. Drljača Dušan Mara 1938/43 240. Zonić Miloša Vajka 1906/41 39. Drljača Dušan Zora 1940/43 241. Zonić Mladen Ljuba 1941/44 40. Drljača Janko Rade 1866/42 242. Zonić Pero Nikola 1901/41 41. Drljača Nikola Milan 42. Dubajić Tomo Mara 1900/44 GRAHOVO 43. Dukić Pane Gojko 1910/42 1. Kralj Savo Joka 1884/43 44. Dukić Pero Gojko 1903/42 2. Lukač Nikola David 1866/41 45. Džakula Jovo Milan 1908/41 46. Džakula Luka Milka 1917/42 47. Džakula Mane Dušan 1900/41 JOHOVICA 48. Džakula Mihajilo Mile 1934/42 1. Blanuša Petar Sava 1867/43 49. Džakula Mihajilo Žarko 1936/42 2. Boca Mihajilo 1880/43 50. Džakula Milka 1872/43 3. Boca Rada 1885/43 51. Džakula Rade Milica 1880/43 4. Boca Rade Milka 1890/43 52. Džakula Simo Dušan 1880/41 5. Bogunović Nikola Gojko 1931/42 53. Gaga Milan Mihajlo 1900/42 54. Grubić Đuro Ilija 1938/42 102. Radeka Mika 1882/43 55. Grubić Đuro Milovan 1939/42 103. Radeka R. Lata 1875/42 56. Grubić Đuro Mirko 1938/42 104. Radeka Sofija 1872/43 57. Grubić Mane Damjan 1935/42 105. Šarkan Ilija Božo 1901/42 58. Grubić Mane Jovan 1931/42 106. Šaša Anđa 1875/42 59. Grubić Mane Rade 1906/42 107. Šaša Ilija Božo 1934/42 60. Grubić Sara 1891/41 108. Šaša Ilija Danica 1933/42 61. Grubić Stojan Milan 1921/42 109. Šaša Lazo Seja 1931/43 62. Grubić Stojan Zorka 1930/42 110. Šaša Mandić Mila 1875/43 63. Grubićstojan Đuro 1908/42 111. Šaša Mane Ljubica 1933/43 64. Jezdić Pero Mile 1890/43 112. Šaša Mane Milan 1935/43 65. Jezdić R. Marija 1892/43 113. Šaša Mane Milica 1931/43 66. Karanović Đuro Sofija 1935/42 114. Šaša Mane Rade 1942/43 67. Karanović Nikola Dušan 1910/42 115. Šaša Mika 1890/42 68. Knežević Đuro 1914/42 116. Šaša Miloš Dušan 1937/42 69. Knežević Đuro 1926/42 117. Šaša Miloš Milan 1924/42 70. Knežević Mile Zora 1887/42 118. Šaša Miloš Seja 1922/42 71. Knežević Milica 1912/42 119. Šaša Petar Lazo 1870/43 72. Knežević Milica 1928/42 120. Savić Jezdić Seja 1870/41 73. Knežević Miloš Mile 1936/42 121. Savić Milan Dragan 1933/43 74. Knežević Miloš Nikola 1910/42 122. Savić Milan Dušan 1915/43 75. Knežević Nikola Ana 1935/42 123. Savić Milan Jelena 1940/42 76. Knežević Nikola Milan 1907/43 124. Savić Milan Mara 1935/42 77. Knežević Rade Mara 1903/42 125. Savić Milan Mile 1925/42 78. Knežević Stevan Miloš 1906/42 126. Savić Milan Mile 1930/43 79. Kosanović Dušan 1890/43 127. Savić Milan Milka 1934/43 80. Kosanović Dušan Klisar 1918/44 128. Savić Milan Rade 1925/42 81. Kosanović Pajo Dušan 1880/43 129. Savić Milan Rade 1931/42 82. Kosanović Stoja 1892/43 130. Savić Pero Milica 1889/42 83. Kozić R. Sara 1880/43 131. Savić Stojan Milica 1880/44 84. Kozić Rade 1870/43 132. Štrik Đuro Pero 1920/44 85. Krmar Miloš Ana 1931/42 133. Tepavac Boba 1890/42 86. Krmar Nikola Mara 1907/42 134. Tepavac Ilija Đuran 1895/43 87. Medić Ilija 1886/41 135. Tepavac Ilija Đuro 1925/42 88. Mitković Rade 1925/42 136. Tepavac Ilija Mara 1910/43 89. Pozdan Bikan 1870/42 137. Tepavac Ilija Marica 189043 90. Pozdan Bikan Draga 1923/42 1870/42 138. Tepavac Ilija Milica 1918/43 91. Pozdan Ilija Dragica 1926/42 139. Tepavac Ilija Zec 1920/42 92. Pozdan Miladin Stevo 1895/43 140. Tepavac Mićo Živko 1933/42 93. Radaković Ilija Rade 1937/42 141. Tepavac Mićo Zorka 1932/42 94. Radaković Jovan Dmitar 1915/42 142. Tepavac Miladin Mile 1921/43 95. Radaković Luka Petar 1920/42 143. Tepavac Mile 1915/41 96. Radaković Mile Dušan 41/42 144. Tepavac Milica 1890/43 97. Radaković Mile Pero 1928/42 145. Tepavac Sava Rade 1935/42 98. Radaković Mile Zorana 1938/42 146. Tepavac Savo Rade 1875/43 99. Radeka Dragoje Marko 1922/44 147. Tepavac Stojan Đuro 1926/42 100. Radeka Dragoje 1880/43 148. Tepavac Zec Marija 1900/42 101. Radeka Marko 1870/43 149. Tepavac Zec Milica 1908/42 150. Vidović Đuro Stana 1902/42 2. Veselica Dušan Dragan 1940/43 151. Vučković Đuro Stana 1902/42 3. Veselica Dušan Dragica 1935/43 152. Vučković Miloš Mile 1907/42 4. Veselica Dušan Jovan 1936/43 153. Vučković Miloš Stoja 1889/42 5. Veselica Dušan Ljuban 1933/44 154. Vučković Pero Simo 1906/42 155. Vučković Petar Kaja 1911/42 POLJANA 156. Vudraković Jovo Pero 1897/41 157. Vudraković Simo 1906/42 1. Ajduković Marko Baćan 1916/44 158. Vukojević Ilija Dragoje 1890/43 2. Ajduković Mile Rade 1885/42 3. Ajduković Pero Anđa 1887/42 4. Ajduković Rade Dragica 1930/41 MILJKOVIĆI 5. Ajduković Rade Janja 1920/42 1. Cimeša Pajo Dragica 1929/41 6. Ajduković Rade Mileva 1924/41 2. Karmarković Petar 1910/41 7. Ajduković Rade Pajo* 1924/41 3. Maćešić Mile Desanka 1937/41 8. Ajduković Veljko Pajo*1916/41 4. Maćešić Stevan Mila 1912/41 9. Ajduković Veljko* 1880/41 5. Maćešić Stevan Petar 1923/41 10. Babić Janko Miljka 1939/42 6. Maćešić Stevan Rade 1927/41 11. Babić Petar Anđa 1934/42 7. Milićević Filip Boško 1904/41 12. Babić Petar Janko 1918/41 8. Miljanović Matija Dragan 1933/41 13. Babić Petar Marko 1910/41 9. Miljanović Matija Dragica 1929/41 14. Babić Petar Slavko 1933/42 10. Miljanović Matija Pero 1931/41 15. Babić Rako Petar 1870/41 11. Miljanović Matija Ranka 1927/41 16. Bajić Aćim Marko 1880/41 12. Miljanović Petar Evica 1928/41 17. Bajić Božo Joka 1895/42 13. Miljanović Petar Miloš 1914/41 18. Bajić Đuro Dragica 1919/42 14. Miljanović Petar Pajo 1926/41 19. Bajić Đuro Dušan 1936/42 15. Miljanović Savo Evica 1910/41 20. Bajić Đuro Mara 1924/42 16. Miljanović Savo Mićo 1941/41 21. Bajić Đur Miljka 1935/42 17. Pajić Mila 1880/42 22. Bajić Đuro Savo 1930/42 18. Radičanin Pavle Đuro 1920/41 23. Bajić Ilija Boja* 1887/41 24. Bajić Ilija Nikola* 1876/41 25. Bajić Jovan Stana 1924/41 ORČEVA LUKA 26. Bajić Nikola Rajko* 1935/41 1. Orelj Stoja 1905/42 27. Bajić Nikola Stojanka* 1939/41 2. Orelj Božo Ljuban 1932/42 28. Bajić Nikola Zorka* 1938/41 3. Orelj Božo Rade 1931/42 29. Bajić Petar Janja* 1900/41 4. Orelj Milan Mirko 1928/42 30. Bajić Svetozar Mara 1937/42 5. Orelj Milan Stana 1928/43 31. Bajić Svetozar Mirko 1936/42 6. Orelj Milan Stoja 1940/42 32. Bajić Svetozar Štaka 1940/42 7. Orelj Nikola Milan 1900/41 33. Blanuša Miloš Rade 1924/41 8. Orelj Petar Dmitar 1900/41 34. Blanuša Stanko Miloš 1903/41 9. Orelj Petar Milan 1904/41 35. Ćulibrk Ilija Slavko 1938/43 10. Orelj Petar Stevo 1902/41 36. Ćulibrk Nikola Ilija 1904/41 11. Orelj Savo Mika 1903/42 37. Ćuruvija Jovo Pero 1910/41 12. Orelj Savo Nikola 1928/41 38. Ćuruvija Mile Dušan 1920/41 39. Ćuruvija Mile Marko 1923/41 PODZVIZD 40. Ćuruvija Pero Mile 1890/41 41. Cvetićanin Jovan Sava 1878/43 1. Ćeran Jovan Stoja 1906/41 42. Cvetićanin Mihajilo Luka 1905/41 43. Cvetićanin Miladin Rade 1880/41 91. Grbić Miladin Janja 1937/41 44. Cvetićanin Mile Stevo 1922/42 92. Grbić Miladin Ljubica 1930/41 45. Cvetićanin Pero Luka 1906/41 93. Grbić Miladin Marija 1900/42 46. Cvetićanin Pero Mile 1912/41 94. Grbić Miladin Marko 1939/42 47. Cvetićanin Pero Savo 1880/42 95. Grbić Mile Milan 1888/41 48. Cvetićanin Rade Miloš 1918/41 96. Grbić Mile Milutin* 1913/41 49. Cvetićanin Savo Miloš 1920/42 97. Grbić Mile Nikola 1890/41 50. Cvetićanin Stojan Jovo 1892/42 98. Grbić Mile Stevo 1920/41 51. Cvetićanin Tomo Mara 1878/43 99. Grbić Mile* ?/41 52. Denić Duka Petra 1900/41 100. Grbić Stojan Marko 1880/42 53. Đenić Duka Petra 1900/41 101. Grmuša Ilija Pero 1900/41 54. Đenić Đuro Janko 1900/41 102. Grmuša Mile Đuro 1925/41 55. Đenić Đuro 1890/41 103. Grmuša Milja 1900/43 56. Đenić Mile Dušan 1918/41 104. Grmuša Nikola Jovo 1890/41 57. Đenić Pero Petra 1900/41 105. Grmuša Nikola Rade 1900/41 58. Đenić Rade Blaže 1926/41 106. Grmuša Pero Jovo 1925/41 59. Denić Stanko Mileva 1925/41 107. Kesić Đuro Bajo 1920/41 60. Đenić Stanko Mileva 1925/41 108. Kesić Đuro Rade 1923/41 61. Denić Stanko Stevo 1923/41 109. Kesić Ilija Božo 1938/42 62. Đenić Stanko Stevo 1923/41 110. Kesić Ilija Mile 1936/42 63. Đenić Stevo Rade 1937/41 111. Kesić Ilija Milja 1930/41 64. Denić Stevo Stanko 1873/41 112. Kesić Ilija Stoja 1934/42 65. Đenić Stevo Stanko 1873/41 113. Kesić Jovo Mara 1932/42 66. Došen Jovo Milan* 1910/41 114. Kesić Jovo Stevo 1932/42 67. Došen Mile Nikola 1907/41 115. Kesić Mihajilo Đuro 1880/41 68. Đukić Ilija Ljuba 1934/42 116. Kesić Mile Anka 1877/43 69. Đukić Ilija Ljuban 1930/43 117. Kesić Pero Jovo 1870/41 70. Đukić Ilija Mara 1938/42 118. Kesić Petro Ilija 1900/41 71. Đukić Ilija Milja 1936/42 119. Kesić Petro Sava 1905/42 72. Đukić Jovo Dragan 1932/42 120. Kesić Stojan Vida 1874/45 73. Đukić Jovo Dragica 1926/42 121. Komadina Ilija Đuro* 1923/41 74. Đukić Jovo Mika 1930/42 122. Komadina Ilija Jovo* 1916/41 75. Đukić Jovo Sava 1924/42 123. Komadina Jovo Jovo-Jože* 1879/41 76. Đukić Petar Ilija 1913/43 124. Komadina Jovo Petro* 1910/41 77. Đukić Petar Jovo 1898/41 125. Komadina Jovo Stole* 1881/41 78. Gak Ilija 1880/41 126. Komadina Pavle Ilija* 1885/41 79. Gak Ilija Dušan 1910/41 127. Malbaša Trivun Nikola* 1871/41 80. Gak Ilija Marko 1990/41 128. Malbaša Trivun Stole* 1885/41 81. Gak Marko Mladen 1925/41 129. Mandić Mile Stoja 1900/42 82. Grbić Dragica* 1913/41 130. Mandić Rade Mika 1938/42 83. Grbić Đuro Mile 1875/43 131. Mandić Rade Mileva 1935/42 84. Grbić Đuro Miljka 1916/43 132. Medić Marija 1890/41 85. Grbić Marko Anđa 1902/42 133. Medić Mike Stanko 1890/41 86. Grbić Marko Božo 1916/41 134. Medić Mileta Miladin 1900/41 87. Grbić Marko Marija 1910/42 135. Medić Mileta Nikola 1910/41 88. Grbić Marko Miladin 1900/41 136. Medić Stanko Gajo 1926/41 89. Grbić Markao Mileva 1934/42 137. Medić Stanko Janja 1914/41 90. Grbić Marko Stevo 1909/41 138. Mikeša Božo Ljuban 1938/42 139. Mikeša Božo Milan 1893/42 187. Stević Pero Ljubica 1941/43 140. Nikolić Ilija Dragan 1930/42 188. Stević Pero Štaka 1929/42 141. Nikolić Ilija Đuro 1927/42 189. Stević Stevan Slavko 1920/41 142. Nikolić Ilija Mara 1936/42 190. Tatić Đukan Marija 1895/41 143. Nikolić Ilija Mile 1903/43 191. Tatić Luka Ljuban 1923/41 144. Nikolić Ilija Mile 1934/42 192. Tatić Mile Luka 1900/41 145. Nikolić Ilija Pero 1917/42 193. Tatić Mile Miloš 1904/41 146. Nikolić Marko Ilija 1870/41 194. Tatić Miloš Milja 1880/43 147. Nikolić Ninko Stana 1903/42 195. Tepavac Jovo Janko 1875/41 148. Nikolić Spaso Đuro 1919/41 196. Tepavac Ljubica 1905/41 149. Nikolić Stevan Ilija 1904/42 197. Tepavac Milan Sava 1880/42 150. Oljača Nikola Petar 1895/41 198. Tepavac Mile Vid 1889/41 151. Oljača Petro Đuro 1922/41 199. Tepavac Mile Vitomir 1895/41 152. Oljača Petar Miloš 1939/41 200. Tepavac Pava 1860/41 153. Oljača Petar Stana 1930/44 201. Tepavac Rade Bogdan 1917/41 154. Papović Jovo Nikola 1918/41 202. Tepavac Rade Dušan 1907/41 155. Pemac Janko Marko 1886/41 203. Tepavac Sava 1890/41 156. Pemac Janko Miloš 1895/41 204. Tepavac Staniša Stojan 1875/41 157. Pemac Janko Stevo 1904/41 205. Tepavac Stevo Milan 1918/41 158. Pemac Janko Vaso 1875/41 206. Tepavac Stojan Spase 1905/41 159. Pemac Jovan Stana 1870/42 207. Tepavac Vid Draga 1935/41 160. Pemac Marko Živka 1936/43 208. Tepavac Vid Đuro 1934/41 161. Pemac Miloš Ljuban 1925/41 209. Tepavac Vid Ljubica 1895/42 162. Pemac Spaso Đuja 1870/41 210. Tepavac Vid Mika 1930/41 163. Pemac Vaso Milan 1925/41 211. TintorMile Milan 1885/41 164. Pilić Miladin Pero 1917/42 212. TintorMile Pero 1870/41 165. Pilić Milan Rade 1914/41 213. Tintor Pero Jovo 1922/41 166. Romanić Stojan Mile 1905/41 214. Tintor Stanko Sava 1880/41 167. Romić Mile Rade 1888/41 215. Vajagić Mile Sava 1890/42 168. Romić Pero 1895/41 216. Veselica Dane Rade 1880/41 169. Romić Rade Danica 1920/42 217. Veselica Pero Ilija 1928/45 170. Romić Rade Mica 1923/42 218. Veselica Pero Miloš 1920/41 171. Romić Rade Mika 1888/41 219. Veselica Pero Mirko 1925/41 172. Romić Rade Milica 1918/42 220. Vignjević Božo Lazo 1920/41 173. Romić Rade Stana 1912/41 221. Vignjević Đuro Marko 1919/41 174. Škorić Damjan Janja 1895/42 222. Vignjević Đuro Stanko 1921/42 175. Škorić Smilja 1890/43 223. Vignjević Đuro Stevo 1908/41 176. Škorić Stanko Ilija 1904/41 224. Vignjević Ilija Mika 1873/43 177. Škorić Stanko Mirko 1925/41 225. Vignjević Marko Milan 1927/41 178. Škorić Tadija Stanko 1880/41 226. Vignjević Marko Sava 1924/41 179. Stanko Mileva* 1935/41 227. Vignjević Mile Božo 1870/41 180. Stević Đuja 1860/41 228. Vignjević Mile Marko 189041 181. Stević Đuro Mile 1890/41 229. Vignjević Miljka 1915/41 182. Stević Ilija Stana 1915/42 230. Vignjević Nikola Janko 1939/43 183. Stević Lazo Pero 1909/41 231. Vignjević Nikola Mara 1936/43 184. Stević Marko Pero 1913/41 232. Vignjević Nikola Sava 1940/43 185. Stević Mile Anka-Ana 1880/43 233. Vignjević Rade Nikola 1875/41 186. Stević Pero Desanka 1938/42 234. Vignjević Stojan Milan 1924/41 235. Višnjić Mile Rade 1890/41 38. Vejnović Luka Sava 1901/42 236. Zorić Jovo Đuro 1890/41 39. Vejnović Tomo Todor 1890/41 237. Zorić Nikola Mile 1909/41 40. Višnjić Jovo Milica 1900/43 41. Višnjić Stojan Milan 1923/42 POLJE 42. Vojnović Đuro Dušan 1925/41 43. Zdjelar Đukan Đuro 1905/42 1. Popović Gavro Pero 1910/41 Vr 44. Zdjelar Đukan Luka 1889/41 2. Popović Gavro Stojan 1908/41 Vr 45. Zdjelar Đukan Mile 1890/43 3. Popović Stojan Miloš 1922/41 Vr 46. Zdjelar Đukan Ninko 1890/42 47. Zdjelar Đuro Ilija 1934/42 PONIKVE 48. Zdjelar Đuro Janko 1939/42 49. Zdjelar Đuro Milan 1927/42 1. Ćulibrk Jovo Mile 1900/41 50. Zdjelar Đuro Milka 1907/42 2. Ćulibrk Mile Milka 1900/43 51. Zdjelar Đuro Milka 1936/42 3. Lukić Janko Ljuba 1936/42 52. Zdjelar Đuro Soka 1937/42 4. Lukić Janko Mara 1937/41 53. Zdjelar Luka Ljubica 1930/42 5. Lukić Janko Milica 1941/42 54. Zdjelar Luka Mileva 1926/42 6. Lukić Lazo Jeka 189542 55. Zdjelar Marko Branko 1934/42 7. Lukić Luka Petar 1885/41 56. Zdjelar Marko Branko 1936/42 8. Lukić Marko Kata 1880/42 57. Zdjelar Marko Nikola 1931/42 9. Lukić Marko Mile 1912/41 58. Zdjelar Marko Rade 1931/42 10. Lukić Mile Mileva 1925/42 59. Zdjelar Marko Stana 1916/42 11. Lukić Mile Mioljka 1880/42 60. Zdjelar Mile Ana 1900/42 12. Lukić Mile Sava 1920/42 61. Zdjelar Ninko Pajo 1930/42 13. Lukić Milić Đuro 1931/42 62. Zdjelar Ninko Ranka 1924/43 14. Lukić Milić Milić 1941/42 63. Zdjelar Ninko Slavko 1936/42 15. Lukić Milić Milka 1937/? 64. Zdjelar Pavle Joka 1903/42 16. Lukić Milić Ranka 1929/43 65. Zdjelar Pavle Ninko 1920/42 17. Lukić Petar Marko 1890/42 66. Zdjelar Rade Mika 1900/41 18. Lukić Petar Milić 1910/41 67. Zdjelar Savo Stoja 1910/42 19. Lukić Rade Ladan 1938/42 68. Zdjelar Stana 1900/42 20. Lukić Rade Mirko 1930/41 69. Zorić Đuro Dete 1939/42 21. Lukić Rade Stana 1935/42 70. Zorić Đuro Janko 1936/42 22. Lukić Rade Vasilija 1930/43 71. Zorić Đuro Jovo 1930/42 23. Lukić Rade Vladimirka 1939/43 72. Zorić Đuro Milan 1930/42 24. Lukić Simo Boja 1908/43 73. Zorić Đuro Milica 1938/42 25. Lukić Vićko Stana 1880/42 74. Zorić Đuro Milka 1928/42 75. Zorić Đuro Pero 1941/42 26. Marjanović Rade Mileva 1924/43 27. Marjanović Rade Stoja 1901/42 76. Zorić Đuro Stana 1918/42 \ 77. Zorić Đuroilija 1940/42 28. Milošević Pane Pero 1880/41 78. Zorić Spaso Đuro 1910/42 29. Vejnović Cvijan Milka 1910/43 30. Vejnović Dušan Danica 1938/42 31. Vejnović Dušana Dete 1941/41 RAJNOVAC 32. Vejnović Dušan Milan 1940/42 1. Mandić Damjan Simo 1906/41 33. Vejnović Dušan Mile 1941/42 34. Vejnović Dušan Nikola 1938/42 35. Vejnović Košta Milija 1880/43 STABANDŽA 36. Vejnović Luka Mile 1899/41 1. Anušić Blagoje Milica 1920/41 37. Vejnović Luka Mile 1902/41 2. Anušić Dušan Đuro 1939/41 3. Anušić Dušan Mile 1938/41 51. Banjac Petar Đuro 1904/41 4. Anušić Dušan Stojan 1936/41 52. Banjac Petar Mara 1888/41 5. Anušić Jovo Anica 1933/41 53. Banjac Petar Milan 1928/42 6. Anušić Jovo Malo Dete 1941/41 54. Banjac Štaka* 1924/41 7. Anušić Mićo Marija I 2 Dece 1911/41 55. Bašić Mihajilo Milija 1915/41 8. Anušić Mile Ljubica 1938/41 56. Bjeloš Ostoja Mirko 1911/41 9. Anušić Mile Milan 1929/41 57. Bjeloš Pero Savka 1914/41 10. Anušić Mile Milica 1926/41 58. Bjeloš Pero Stevo 1918/41 11. Anušić Mile Milja* 1881/41 59. Bjeloš Stevo Deva 1918/41 12. Anušić Mile Sava 1928/41 60. Borić Jovo Milan* 1911/41 13. Anušić Mile Stoja 1933/41 61. Borić Stanko Rade* 1903/41 14. Anušić Ostoja Jovan 1886/41 62. Borić Stojan Milan* 1910/41 15. Anušić Pero Anica 1914/41 63. Božičić Anđa Đuja* 1937/41 16. Anušić Rade Anđa 1920/41 64. Božičić Đurđa Đuro 1884/41 17. Anušić Simo Anica 1911/41 65. Božičić Đurđa Dušan 1934/41 18. Anušić Simo Simo 1888/41 66. Božičić Đurđa Milan 1932/41 19. Anušić Simo Stana 1890/41 67. Božičić Đurđa Slavko 1930/41 20. Anušić Stojan Simo* 1874/41 68. Božičić Đuro Branko 1935/41 21. Bajić Adam Boja* ?/41 69. Božičić Đuro Žarko 1935/41 22. Bajić Miloš Stana* 1921/41 70. Božičić Jovo Boško 1940/41 23. Bajić Petar Mara* ?/41 71. Božičić Jovo Draga 1928/41 24. Bajić Petar Milan* 1911/41 72. Božičić Jovo Đuro* 1886/41 25. Bajić Stanko Đuro 1903/41 73. Božičić Jovo Jovo 1912/41 26. Bajić Stanko Rade 1912/41 74. Božičić Jovo Ljuban 1936/41 27. Bajić Stanko Stojan 1908/41 75. Božičić Jovo Sava I 2 Ž.Dece 28. Banjac Adam Boja 1908/4, 1917/41 29. Banjac Adam Deva 1920/41 76. Božičić Marko Đuja 1924/41 30. Banjac Adam Evica* 1885/41 77. Božičić Marko Stana 1913/41 31. Banjac Adam Miloš 1921/43 78. Božičić Mile Deva 1937/41 32. Banjac Adam Mladen 1919/43 79. Božičić Mirko Mileva 1939/41 33. Banjac Dušan Dragica 1925/41 80. Božičić Ostoja Stoja 1890/41 34. Banjac Dušan Milka 1919/41 81. Božičić Petar Đuro 1896/41 35. Banjac Dušan Stanko 1931/41 82. Božičić Petar Jovo 1905/41 36. Banjac Grujica Anđa 1891/44 83. Božičić Petar Mile 1900/41 37. Banjac Janko Adam 1900/42 84. Božičić Petar Stana 1895/41 38. Banjac Janko Nikola 1900/43 85. Božičić Petar Stana 1930/41 39. Banjac Jovo Mile 1891/43 86. Božičić Petar Stoja 1922/41 40. Banjac Milan Petar 1888/41 87. Božičić Rade Mileva 1911/41 41. Banjac Mile Petar* 1913/41 88. Božičić Rajko Stoja 1900/41 42. Banjac Nikola Anđa 1890/43 89. Božičić Stevan Vid I 2 Dece 1896/41 43. Banjac Nikola Jeka 1905/43 90. Božičić Stoje Branko 1939/41 44. Banjac Oćan Milka 1938/42 91. Božičić Stoja Jovanka 1936/41 45. Banjac Oćan Stana 1940/42 92. Božičić Stoja Milka 1936/41 46. Banjac Ostoja Draga 1938/41 93. Božičić Stoja Ranko 1940/41 47. Banjac Ostoja Milica 1924/41 94. Božičić Trivo Jovo 1894/41 48. Banjac Ostoja Milka 1900/41 95. Božičić Vaso Deva 1908/41 49. Banjac Ostoja Uroš 1924/41 96. Božičić Vid Đuran I 2 Dece 1906/41 50. Banjac Pero Milka* 1911/41 97. Božičić Vid Lazo, 1926/41 98. Božičić Vid Stevan 1933/41 145. Dražić Todor Trivo 1924/41 99. Božičić Vujo Marija I 2 Dece 146. Drobac Đurđe Mile 1875/43 1900/41 147. Drobac Đuro Miljka 1908/43 100. Bunčić Đurđe Milan 1888/41 148. Drobac Jeka I 2 Male Dece 1910/41 101. Bunčić Đuro Ilija 1900/43 149. Drobac Marko Milica 1880/43 102. Bunčić Ilija Stoja 1940/41 150. Drobac Mile Đuro 1900/42 103. Bunčić Milan Anđa 1889/41 151. Drobac Stojan Rade 1899/41 104. Ćeran Božo Nikola 1880/41 152. Đurić Đuro Mirko 1916/41 105. Ćeran Dmitar Marko 1902/41 153. Đurić Stevan Đuro 1894/41 106. Ćeran Đuro Dragica 1930/41 154. Gak Mile Stevo 1900/41 107. Ćeran Mile Stana 1890/41 155. Gak Mile Stoja 1905/41 108. Ćeran Pero Mara 1927/41 156. Glištra Mile Stevo 1900/41 109. Ćeran Pero Milan 1930/41 157. Glištra Stevo Miljka 1880/41 110. Ćeran Stojan Anica 1914/41 158. Grmuša Jovo Joka 1889/41 111. Ćulibrk Rade Stana 1921/41 159. Grmuša Marko Anka 1931/41 112. Ćulum Jovo Anđa 1920/43 160. Grmuša Marko Sava 1930/41 113. Dacijar Đurđe Miloš 1922/41 161. Grmuša Marko Vukašin 1936/41 114. Dacijar Milan Rade 1900/41 162. Grmuša Mile Vid 1908/41 115. Dacijar Todor Đurađ 1901/41 163. Grmuša Ostoja 1916/41 116. Damjana Milan 1931/41 164. Grmuša Pajo Milija 1928/41 117. Davidović Mile Anđa 1870/41 165. Grmuša Pajo Milja 1930/41 118. Davidović Mile Marija* 1907/41 166. Grmuša Pajo Nevena 1938/41 119. Davidović Mile Stoja 1906/41 167. Grmuša Pajo Stojan 1940/41 120. Dejanović Mile Đuro 1917/41 168. Grmuša Petar 1895/41 121. Dejanović Stanko Ostoja 1855/41 169. Grmuša Simo Mileva 1930/41 122. Dondur Dušan Rade 1940/43 170. Grmuša Simo Miljka 1930/41 123. Dondur Dušan Stoja 1937/43 171. Grmuša Stevan Anđa 1917/41 124. Dondur Janko Petar 1903/41 172. Grmuša Stevan Joka 1900/41 125. Dondur Jovo Đuja 1924/41 173. Grmuša Stevan Mićo 1939/41 126. Dondur Jovo Janko 1900/41 174. Grmuša Stevan Paja 1908/41 127. Dondur Jovo Jovanka 1921/41 175. Grmuša Stevan Stojan 1940/41 128. Dondur Lazo Jovo 1888/41 176. Grmuša Stevan Trivo 1910/41 129. Dondur Lazo Mile 1875/41 177. Grmuša Stojan Stevan 1877/43 130. Dondur Lazo Trivo 1880/41 178. Ilibašić Stoja 1914/41 131. Dondur Mile Sava 1903/41 179. Ilišević Mihajilo Stevo 1928/41 132. Dondur Mile Trivuna 1877/41 180. Ilišević Petar Mihajilo 1910/41 133. Dondur Rade Dušan 1909/41 181. Ilišević Petar Nikola 1905/41 134. Dondur Stevan Jovo 1880/43 182. Ilišević Stojan Draginja 1910/41 135. Dražić Đuro Sava 1900/41 183. Ilišević Stojan Ilija 1916/41 136. Dražić Dušan Mileva 1931/41 184. Jeličić Lazo Miloš 1899/41 137. Dražić Dušan Stana 1910/41 185. Jelisavac Milan Ilija 1903/43 138. Dražić Rade Anđa 1935/41 186. Jelisavac Stojan Đuro 1902/43 139. Dražić Rade Milan 1939/41 187. Jelisavac Stojan Milan 1912/43 140. Dražić Rade Pero 1928/41 188. Kaluđerović Ilija Janja 1906/41 141. Dražić Rade Sava 1923/41 189. Kaluđerović Jovo Mile 1888/41 142. Dražić Rade Stevo 1926/41 190. Kaluđerović Mićo Milica 1916/41 143. Dražić Rade Stoja 1924/41 191. Kaluđerović Milan Stojan 1900/41 144. Dražić Todor Rade 1903/41 192. Kaluđerović Mile Anica 1888/41 193. Kaluđerović Mile Jovo 1917/42 241. Medić Milan Milica 1924/41 194. Kaluđerović Mile Milica 1922/41 242. Medić Milan Stana 1908/41 195. Kaluđerović Miloš Sava 1918/41 243. Medić Mile Mara 1914/41 196. Kaluđerović Petar Rade 1900/41 244. Medić Mile Mara 1939/41 197. Kaluđerović Petar Stojan 1898/41 245. Medić Mile Milan 1910/41 198. Kaluđerović Rade Mika 1875/41 246. Medić Mile Rade 1902/41 199. Kaluđerović Stevo Ljuban 1930/41 247. Medić Mile Stevan 1898/41 200. Kekić Mark Deva 1900/41 248. Medić Mile Stoja 1870/41 201. Kekić Marko Trivo 1928/42 249. Medić Mile Svetislav 1940/41 202. Kekić Nikola Marko 1898/43 250. Medić Mile Vid 1882/41 203. Kekić Nikola Mile 1889/43 251. Medić Nikola Mika 1890/41 204. Kekić Nikola Pero 1910/41 252. Medić Pero Danica 1923/41 205. Kekić Pero Mika 1901/43 253. Medić Pero Dragica 1922/41 206. Kekić Pero Milan 1935/41 254. Medić Pere Sava 1908/41 207. Kekić Per Slavko Bliz. 1935/41 255. Medić Rade Miljka 1922/41 208. Kekić Stanko Sava 1935/41 256. Medić Rade Stana 1884/41 209. Knežević Đuran 1909/41 257. Medić Rade Stana 1933/41 210. Knežević Jovo 1928/41 258. Medić Sime Mirko 1924/42 211. Knežević Lazo Đuro 1889/41 259. Medić Stevan Mile 1904/41 212. Knežević Mićo Stoja 1920/1920/41 260. Mihajlica Đuro Joka 1895/41 213. Knežević Mirko 1905/41 261. Mihajlica Jovan Milan 1929/41 214. Knežević Sava 1910/41 262. Mihajlica Mišo Dragica 1927/41 215. Kovačević Rade 1904/41 263. Mihajlica Mišo Dragica 1932/41 216. Kovačević Stevo Milja 1924/41 264. Mihajlica Mišo Jela 1912/41 217. Kovačević Stevo Stoja 1926/41 265. Mihajlica Mišo Jelica 1923/41 218. Kovačević Stojan Petra 1892/41 266. Mihajlica Mišo Jelica 1927/41 219. Ljepoja Petar Gojko 1935/41 267. Mihajlica Mišo Joka 1900/41 220. Ljepoja Petar Nikola 1933/41 268. Mihajlica Mišo Milka 1918/41 221. Ljepoja Petar Rajko 1938/41 269. Mihajlica Petar Sava 1911/41 222. Ljepoja Stevan Pava 1920/41 270. Mijić Duša Dušanka 1936/41 223. Ljepoja Stevan Stana 1925/41 271. Mijić Dušan Stoja 1934/41 224. Ljepoja Stevo Anđa 1915/41 272. Mijić Joka Jeka 1933/41 225. Ljepoja Stevo Trivun 1919/41 273. Mijić Jovo Mićo 1901/41 226. Ljepoja Trivun Stevan 1888/41 274. Mijić Mićo Petar ?/41 227. Lovrić Adam Boja 1905/41 275. Mijić Mile Anica 1912/41 228. Majkić Mile Ilija 1905/41 276. Mijić Mile Mika 1921/41 229. Majkić Petar Mika 1900/41 277. Mijić Mile Mišan 1902/41 230. Mandić Božo Mile 1895/41 278. Mijić Mile Mišo 1914/41 231. Maričić Milan Branko 1937/41 279. Mijić Milić Mile 1890/41 232. Maričić Ostoja Đuro 1938/41 280. Mijić Nikola Deva 1910/41 233. Marjanović Ilija Stojan 1890/41 281. Mijić Ostoja Evica 1880/41 234. Marjanović Ilinka 1891/41 282. Mijić Piljo Đuja 1900/41 235. Medić Ilija Anđa 1936/41 283. Mijić Stojan Janja 1937/41 236. Medić Ilija Dragica 1933/41 284. Mijić Stojan Mileva 1932/41 237. Medić Ilija Mika 1900/41 285. Mijić Trivun Mile 1901/41 238. Medić Ilija Milan 1938/41 286. Milinović Jovo Anđa 1890/41 239. Medić Ilija Stoja 1930/41 287. Milinović Mile Milica 1893/41 240. Medić Milan Mile 1917/41 288. Milinović Mile Petar 1881/41 289. Milinović Mile Petar 1912/41 337. Pilić Vid Ljuba 1928/41 290. Milinović Miloš Mile 1911/41 338. Pilić Vid Mileva 1919/41 291. Milinović Pero Draginja 1924/41 339. Pilić Vid Mira 1920/41 292. Milinović Pero Đuro 1886/41 340. Pilić Vid Sava 1910/41 293. Milinović Pero Trivo 1884/41 341. Pilić Vid Zorka 1929/41 294. Milinović Petar Anđa 1921/41 342. Popović Đuro Miloš 1908/41 295. Milinović Petar Mile 1885/41 343. Popović Đuro Slavko 1918/41 296. Milinović Petar Mileva 1883/41 344. Popović Đuro Stojan 1920/41 297. Milinović Petar Stoja 1927/41 345. Popović Dušan Dragica 1938/41 298. Milinović Stojan Đuro 1910/42 346. Popović Dušan Marija 1905/41 299. Milinović Stojan Mića 1902/41 347. Popović Jovo Mile 1895/41 300. Milinović Stole Đuro 1889/41 348. Popović Marko Miljka 1909/41 301. Milinović Stole Trivo 1890/41 349. Popović Milan Miljka 1909/41 302. Novaković Đuro Jeka ?/41 350. Popović Milan Stoja 1937/41 303. Novaković Milan Stana 1907/41 351. Popović Milan Zorka 1934/41 304. Novaković Mile Pero 1916/41 352. Popović Mile Milica 1925/41 305. Novaković Mileva 1916/41 353. Popović Mile Mladen 1935/41 306. Novaković Miljka 1912/41 354. Popović Mile Sava 1933/41 307. Novaković Pero Rade 1906/41 355. Popović Miloš Mika 1936/41 308. Novaković Risto Zorka 1912/41 356. Popović Nikola Deva 1902/41 309. Novaković Stojan Ilija 1903/41 357. Popović Pero Dmitar 1936/41 310. Obradović Stojan Mladen 1923/41 358. Popović Pero Ilija 1939/41 311. Ostojić Stevan Anđa 1908/41 359. Popović Pero Mirko 1927/41 312. Pađen Đuro Miloš 1939/41 360. Popović Pero Sava 1925/41 313. Pađen Đuro Sava 1907/41 361. Popović Petar Anđa 1908/41 314. Pađen Marko Anica 1906/41 362. Popović Simo Đuro 1910/41 315. Pađen Ostoja Radmila 1941/41 363. Popović Simo Marija 1931/41 316. Pađen Vid Đuja 1870/41 364. Popović Simo Rajko 1929/41 317. Pađen Vid Milica 1876/41 365. Popović Vid Anđa 1934/41 318. Pilić Dmitar Ljubica 1929/41 366. Popović Vid Mirko 1935/41 319. Pilić Duka Mika 1928/41 367. Popović Vid Stoja 1935/41 320. Pilić Duka Miljka 1931/41 368. Prgomelja Petar Đuja 1899/41 321. Pilić Duka Vid 1882/41 369. Radić Ilija Jovo 1908/41 322. Pilić Đurđe Anđa 1935/41 370. Radić Ilija Petar 1900/41 323. Pilić Đurđe Boja 1906/41 371. Radić Ilija Sava 1895/41 324. Pilić Đurđe Dmitar 1934/41 372. Radić Ilija Uroš 1925/41 325. Pilić Đurđe Dragica 1922/41 373. Radić Jovo Zdravko 1930/41 326. Pilić Đurđe Dušan 1926/41 374. Radić Marko Petar 1903/41 327. Pilić Đurđe Milan 1928/41 375. Radić Milan Ilija 1874/41 328. Pilić Đurđe Stoja 1900/41 376. Radić Mile Sava 1888/41 329. Pilić Đurđe Žarko 1932/41 377. Radić Petar Milovan 1925/41 330. Pilić Nikola Blagoja 1930/41 378. Santrač Ilija Anđa 1900/41 331. Pilić Pero Simo 1906/41 379. Škrbić Ostoja Božo 1896/42 332. Pilić Simo Anđa 1880/41 380. Stević Janko Petar 1928/41 333. Pilić Simo Joka 1889/41 381. Stević Janko Rade 1904/43 334. Pilić Simo Sava 1910/41 382. Stević Jovo Deva 1890/43 335. Pilić Stoja Draginja 1930/41 383. Stević Nikola Petra 1894/43 336. Pilić Stole Jovo 1915/41 384. Stojisavljević Adam Stana 1880/41 385. Stojisavljević Stevan Đuja 1898/41 433. Šukunda Stevan Milija 1939/41 386. Stojisavljević Stojan Ilija 1936/41 434. Šukunda Stevan Miljka 1921/41 387. Stojisavljević Stojan Jovanka ?/41 435. Šukunda Stevan Nikola 1935/41 388. Stojisavljević Stojan Mirko 1930/41 436. Šukunda Stevan Savka 1833/41 389. Stojisavljević Ud. Ilija Sava 1912/41 437. Šukunda Stevan Stoja 1912/41 390. Stojisavljević Vaso Milica 1917/41 438. Šukunda Ž. Ilija Mara 1904/41 391. Štrbac Mile Mile 1899/44 439. Tatić Ilija Stoja 1911/41 392. Štrbac Mile Rade 1883/41 440. Tatić Ostoja Pero 1909/41 393. Štrbac Miše Božo 1898/41 441. Tintor Đurđe Miloš 1906/41 394. Štrbac Rade Milica 1924/41 442. Tintor Jovo Mile 1903/41 395. Štrbac Savo Rade 1888/41 443. Tintor Jovo Sava 1890/41 396. Šukunda Adam Stana 1916/41 444. Tintor Jovo Stojan 1900/41 397. Šukunda Đurđe Milka 1900/41 445. Tintor Miloš Đurađ 1935/41 398. Šukunda Dušan Dragan 1934/41 446. Tintor Miloš Dušan 1909/41 399. Šukunda Dušan Đuro 1930/41 447. Tintor Miloš Milica 1937/41 400. Šukunda Dušan Mika 1940/41 448. Tintor Miloš Slavko 1933/41 401. Šukunda Dušan Milan 1932/41 449. Tintor Miloš Zdravko 1931/41 402. Šukunda Dušan Milica 1937/41 450. Tintor Nikola Ilija 1895/41 403. Šukunda Dušan Stana 1913/41 451. Tintor Pero Mile 1888/41 404. Šukunda Ilija Branko 1930/41 452. Tintor Pero Ostoja 1904/41 405. Šukunda Ilija Dragica 1931/41 453. Tintor Pero Pantelija 1909/41 406. Šukunda Ilija Đuja 1927/41 454. Tintor Rade Dušanka 1934/41 407. Šukunda Ilija Đuro Bl.1940/41 455. Tintor Rade Ljuba 1937/41 408. Šukunda Ilija Mara Bl.1940/41 456. Tintor Rade Milan 1911/41 409. Šukunda Ilija Mileva 1933/41 457. Tintor Rade Sava 1941/41 410. Šukunda Ilija Miljka 1910/41 458. Tintor Stevan Pero 1878/41 411. Šukunda Ilija Miljka 1929/41 459. Tintor Stojan Evica 1900/41 412. Šukunda Ilija Rajko 1935/41 460. Trkulja Ilija Ostoja 1931/41 413. Šukunda Ilija Štaka 1927/41 461. Trkulja Ilija Rajko 1933/41 414. Šukunda Ilija Stana 1930/41 462. Trkulja Ilija Slavko 1941/41 415. Šukunda Marko Milja 1920/41 463. Trkulja Milan 1901/41 416. Šukunda Marko Miljka 1919/41 464. Trkulja Miloš Đuja 1918/41 417. Šukunda Miloš Milja 1928/41 465. Trkulja Miloš Slavko 1929/41 418. Šukunda Nikola Petar 1880/41 466. Trkulja Ostoje Mile 1901/41 419. Šukunda Nikola Trivuna 1904/41 467. Trkulja Pero Stanko 1907/41 420. Šukunda Pavle Miljka 1914/41 468. Trkulja Petar Mika 1890/41 421. Šukunda Pero Đurađ 1931/41 469. Trkulja Rade Mile 1939/41 422. Šukunda Pero Mile 1911/41 470. Trkulja Rade Žarko 1936/41 423. Šukunda Pero Milja 1921/41 471. Trkulja Stanko Đuja 1907/41 424. Šukunda Pero Miloš 1934/41 472. Trkulja Stanko Dušan 1936/41 425. Šukunda Pero Miloš 1940/41 473. Trkulja Stanko Rade 1938/41 426. Šukunda Pero Rade 1939/41 474. Uboja Vid Gojko 1906/41 427. Šukunda Pero Stoja 1912/41 475. Uboja Vid Pero 1910/41 428. Šukunda Petar Marija 1880/41 476. Uboja Vid Todor 1908/42 429. Šukunda Petar Mile 1912/41 477. Vasić Božo Anka 1889/41 430. Šukunda Petar Stevan 1912/41 478. Vasić Božo Ljubica ?/41 431. Šukunda Stevan Milan 1933/41 479. Vasić Božo Milja 1918/41 432. Šukunda Stevan Milica 1937/41 480. Vasić Božo Nikola 1916/41 481. Vasić Božo Petar 1925/41 529. Zec Mile Zora 1936/41 482. Vasić Božo Petra 1927/41 530. Zec Nikola Mile 1911/41 483. Vasić Božo Sava 1936/41 531. Zec Nikola Pero 1901/41 484. Vasić Ilija Miljka 1936/41 532. Zec Nikola Trivo 1909/41 485. Vasić Jovo Ilija 1925/41 533. Zec Nikola Vid 1904/41 486. Vasić Mile Anica 1908/41 534. Zec Nikola Vojkan 1916/41 487. Vejinović Mile Mlađa 1920/41 535. Zec Pero Aćim 1910/41 488. Vejinović Pero Duka 1911/41 536. Zec Pero Deva 1922/41 489. Vranješević Bojan Mara 1885/41 537. Zec Petar Milica 1866/41 490. Vranješević M. Mihajlo 1904/41 538. Zec Rade Dete 1941/41 491. Vranješević M. Miloš 1909/41 539. Zec Rade Stojan 1936/41 492. Vranješević Milan Mika* 1895/43 540. Zec Stevo Adam 1910/41 493. Vranješević P. Milica 1923/42 541. Zec Stevan Milica 1899/41 494. Vranješević Tomo Mićo 1881/43 542. Zec Stevan Milica 1920/42 495. Vranješević Vid Stojan 1927/41 543. Zec Stevan Miljka 1900/41 496. Vučenović Mile Stana 1922/41 544. Zec Stevan Nikola 1906/41 497. Vučenović Nikola Rade 1912/41 545. Zec Stevo Nikola 1928/42 498. Vučenović Trivo Gojko 1934/41 546. Zec Stojan* 1879/41 499. Vučenović Trivo Mika 1910/41 547. Zec Stojan Draginja 1909/41 500. Vučenović Trivo Milan 1941/41 548. Zec Stojan Mileva 1933/41 501. Vučenović Vid Milica 1880/41 549. Zec Stojan Rade 1910/41 502. Vukojević Ilija Dušan 1904/41 550. Zec Stojan Slavko 1932/41 503. Vukojević Vaso Stevan 1905/41 551. Zec Trivo Mile 1905/41 504. Zec (Ž.Rade) Jovanka 1915/41 552. Zec Veljko Miljka 1923/41 505. Zec (Đurić) Ilija 1921/41 553. Zec Vida Dete Tek Rođeno 1941/41 506. Zec Adam Božo 1885/41 554. Zec Vid Dušan 1933/41 507. Zec Adam Stevo 1889/41 555. Zec Vid Gojko 1937/41 508. Zec Dmitar Nikola 1878/41 556. Zec Vid Janja 1912/41 509. Zec Đuja 1912/41 557. Zec Vid Mileva 1926/41 510. Zec Duke Stevo 1896/41 558. Zec Vid Stana 1934/41 511. Zec Đuran Ilija 1920/41 559. Zec Vid Stoja 1928/41 512. Zec Đuran Mihajilo 1940/41 560. Živković Deva 1924/41 513. Zec Đuran Slavko 1936/41 561. Živković Milan Mile 1901/41 514. Zec Đuro Stojan 1905/41 562. Živković Mile Jovan 1930/41 515. Zec Jelica 1881/41 563. Živković Mile Mara 1901/41 516. Zec Jovo Ljuban 1923/41 564. Živković Mile Sava 1908/41 517. Zec Jovo Mile 1935/41 565. Živković Miloš Sava 1918/41 518. Zec Jovo Mileva 1937/41 566. Živković Nikola Marija 1898/41 519. Zec Jovo Uroš 1934/41 567. Živković Ostoja Marija 1880/41 520. Zec Lazo 1910/41 568. Živković Stanko Miloš 1897/41 521. Zec Mile Desanka 1938/41 569. Živković Stevo Milan 1935/41 522. Zec Mile Deva 1934/41 570. Živković Stevo Nikola 1938/41 523. Zec Mile Đuja 1929/41 571. Živković Stevo Petar 1876/41 524. Zec Mile Mileva 1912/41 572. Živković Stevo Rajko 1940/41 525. Zec Mile Pero 1908/41 573. Živković Stevo Stanko 1936/41 526. Zec Mile Petar 1901/41 574. Živković Veljko Sava 1932/41 527. Zec Mile Stojan 1931/41 575. Živković Vid Sava 1889/41 528. Zec Mile Žarko 1935/41 576. Živković Vid Stevan 1891/41 ŠILJKOVAČA 48. Đipalo Ilija Đuro 1915/41 49. Đipalo Ilija Mika 1940/42 1. Adžić Đuro Dragića 1922/42 50. Đipalo Ilija Sofija 1941/42 2. Adžić Đuro Dragića 1938/43 51. Đipalo Simo Milan 1925/42 3. Adžić Đuro Mika 1910/42 52. Đipalo Vasilije Ilija 1888/41 4. Adžić Đuro Mile 1911/43 53. Kresoja Nikola Petra 1892/42 5. Adžić Đuro Mile 1925/43 54. Kresoja Pero Nikola 1920/44 6. Adžić Ilija Dragića 1924/42 55. Kresoja Rade Simo 1903/41 7. Adžić Ilija Dušan 1941/42 56. Kresoja Simo Draga 1932/43 8. Adžić Ilija Mara 1934/42 57. Kresoja Simo Milan 1929/42 9. Adžić Ilija Milan 1926/42 58. Kresoja Simo Rade 1926/44 10. Adžić Lazo Kaja 1886/43 59. Kresoja Simo Simo 1921/43 11. Adžić Mile Dragića 1935/42 60. Krmar Dragić Jeka 1921/42 12. Adžić Mile Đuro 1885/42 61. Krmar Dušan Pero 1941/42 13. Adžić Mile Đuro 1887/42 62. Krmar Ilija Milica 1876/42 14. Adžić Mile Ilija 1897/42 63. Krmar Ilija Milica 1888/42 15. Adžić Nikola Mica 1938/42 64. Krmar Ilija Milka 1939/42 16. Adžić Nikola Miloš 1940/42 65. Krmar Josip Lazo 1883/42 17. Ardala Pero Đuro 1918/43 66. Krmar Josip Milan 1881/42 18. Ardala Vojo Dragića 1918/43 67. Krmar Josip Milan 1885/42 19. Ardala Vojo Milan 1925/43 68. Krmar Lazo Milka 1890/42 20. Ardala Vojo Danica 1930/43 69. Krmar Lazo Sofija 1918/42 21. Bjelić Dragan Dragića 1920/42 70. Krmar Lazo Soka 1920/42 22. Bjelić Mile Ranka 1920/42 71. Krmar Mihajlo Kata 1908/42 23. Bjelić Simo Dragan 1922/42 72. Krmar Milan Lazo 1907/44 24. Bjelić Simo Mile 1920/42 25. Bubalo Dragića 1925/42 73. Krmar Milan Mara 1935/43 26. Bubalo Dragića Milka 1935/42 74. Krmar Milan Marko 1938/43 27. Bubalo Ilija Pero 1913/42 75. Krmar Milan Mile 1932/43 28. Bubalo Ilija Stoja 1940/42 76. Krmar Milan Milica 1930/42 Š 29. Bubalo Lazo Milka 1898/42 77. Krmar Milan Petar 1918/42 30. Bubalo Pajo Đuro 1920/43 78. Krmar Milan Ranka 1925/42 31. Bubalo Pero Dragića 1907/41 79. Krmar Milan Soka 1926/42 32. Bubalo Pero Gojko 1910/42 80. Krmar Milan Stevo 1903/43 L 33. Bubalo Petar Kata 1881/42 81. Krmar Milan Stevo 1941/42 34. Bubalo Rade Pajo 1894/42 82. Krmar Milivoje Dušan 1936/42 35. Bubalo Rade Soka 1917/42 83. Krmar Milivoje Đuro 1936/42 36. Bubalo Stojan Vlado 1907/44 84. Krmar Milivoje Kata 1935/42 37. Bubalo Vlado Mirko 1941/42 85. Krmar Milivoje Simo 1932/42 38. Cvjetićanin Jovo Ilija 1923/44 86. Krmar Pero Vasilija 1890/42 39. Cvjetićanin Jovo Pero 1925/44 87. Krmar Simo Ana 1886/42 40. Cvjetićanin Lazo 1911/41 88. Krmar Tomo Milka 1913/42 41. Cvjetićanin Mišo Draga 1907/42 89. Krnjeta Pero Mile 1934/42 42. Cvjetićanin Pero Milan 1918/41 90. Krujeta Mile Štaka 1906/42 43. Cvjetićanin Todo Obrad 1888/42 91. Krujeta Pero Ana 1930/42 44. Čavlina Dule Petra 1918/42 92. Krujeta Pero Mile 1928/42 45. Čavlina Mile Marija 1918/42 93. Krujeta Pero Milka 1936/42 46. Drljača Janko Petra 1883/43 94. Krujeta Pero Rade 1933/42 47. Đipalo Đuro Mika 1928/43 95. Malinović Đuro Draga 1930/42 96. Malinović Đuro Dušan 1936/42 144. Savić Stanko Dragan 1923/43 97. Malinović Đuro Mica 1932/42 145. Savić Stanko Mile 1920/42 98. Malinović Đuro Milan 1934/42 146. Savić Vaso Dušan 1925/42 99. Malinović Ilija Ljubica 1941/42 147. Stanojević Đuro Milivoj 1903/42 100. Malinović Ilija Pero 1939/43 148. Stanojević Đuro Milka 1912/42 101. Malinović Mile Đuro 1905/42 149. Stanojević Ignjatije Milka 1908/42 102. Malinović Nikola Petra 1920/42 150. Stanojević Milan Ljuba 1925/42 103. Malinović Pajo Mara 1940/42 151. Stanojević Mile Ignjatije 1881/42 104. Malinović Pajo Simo 1934/42 152. Stanojević Mile Jovan 1937/44 105. Marić Simo Mile 1941/42 153. Stanojević Mile Lazo 1939/41 106. Matić Pajan Nikola 1928/44 154. Stanojević Mile Milica 1941/41 107. Milanović Mile Milka 1890/42 155. Stanojević Miloje Drago 1929/42 108. Milanović Mile Pajo 1908/43 156. Stanojević Miloje Đorđe 1934/42 109. Pavlović Ilija Dragica 1894/42 157. Stanojević Miloje Milan 1936/42 110. Pjevač Petar Milka 1909/41 158. Stanojević Miloje Pero 1939/42 111. Pjevač Petar Milka 1912/41 159. Stanojević Miloje Ranka 1937/42 112. Popović Đuro Dragica 1938/42 160. Stanojević Pajo Branko 1936/42 113. Popović Đuro Ilija 1930/41 161. Stanojević Pajo Draga 1939/42 114. Popović Đuro Lazo 1929/42 162. Stojanović Pajo Dragica 1938 /42 115. Popović Đuro Milan 1932/42 163. Stanojević Pajo Đuro 1923/42 116. Popović Đuro Ranka 1936/42 164. Stanojević Pajo Ilija 1925/42 117. Popović Mane Milan 1939/42 165. Stanojević Pajo Milka 1933/42 118. Popović Miladin Dragica 1903/42 166. Stanojević Pajo Petra 1927/42 119. Popović Miladin Đuro 1903/42 167. Stanojević Pajo Stana 1930/42 120. Popović Mile Milan 1941/41 168. Stanojević Pero Dušan 1942/42 121. Popović Mile Rade 1925/42 169. Stanojević Pero Milan 1939/42 122. Popović Nikola Mileva 1911/42 170. Stanojević Rade Mara 1941/42 123. Popović Rade Ana 1897/42 171. Stanojević Rade Sava 1915/42 124. Popović Rade Jeka 1929/42 172. Stanojević Rade Sava 1918/42 125. Popović Rade Jovo 1927/43 173. Stanojević Stojan Mile 1904/45 126. Popović Rade Mara 1937/42 174. Stanojević Stojan Pajo 1900/42 127. Popović Rade Pero 1934/42 175. Tepavac Josip Marija 1875/42 128. Popović Rade Petra 1905/42 176. Vejinović Ilija Dragica 1910/42 129. Popović Rade Rade 1890/43 177. Vejinović Jovan Ranka 1936/42 130. Popović Rade Simo 1914/42 178. Vejinović Milan Stana 1914/42 131. Popović Rade Stana 1931/42 179. Vejinović Zora 1938/42 132. Popović Simo Draga 1938/42 180. Višnjić Dane Jeka 1941/42 133. Popović Todo Mile 1890/42 181. Višnjić Dane Jelena 1940/42 134. Repac Rade Jeka 1890/42 182. Višnjić Dane Milka 1890/41 135. Savić Mile Milan 1939/42 183. Višnjić Đuro Bosiljka 1925/43 136. Savić Nikola Dragica 1934/42 184. Višnjić Đuro Bosiljka 1926/43 137. Savić Nikola Ilija 1941/42 185. Višnjić Đuro Dana 1903/43 138. Savić Nikola Mara 1937/42 186. Višnjić Đuro Lazar 1914/44 139. Savić Nikola Mare 1881/42 187. Višnjić Đuro Ljuba 1930/42 140. Savić Nikola Milan 1920/42 188. Višnjić Đuro Ljuba 1936/42 141. Savić Nikola Milica 1878/42 189. Višnjić Đuro Marko 1906/43 142. Savić Nikola Stanko 1878/42 190. Višnjić Đuro Nikola 1913/41 143. Savić Sava 1902/42 191. Višnjić Đuro Nikola 1914/43 192. Višnjić Đuro Stana 1941/42 6. Adžić Mile Ilija 1888/41 193. Višnjić Đuro Stoja 1938/42 7. Adžić Mile Milka 1901/42 194. Višnjić Ilija Đuro 1912/44 8. Anušić Ilija Marija 1906/41 195. Višnjić Josip Milka 1890/42 9. Anušić Marko Trivun 1938/43 196. Višnjić Lazo Janja 1938/42 10. Babić Lazo Mile 1928/41 197. Višnjić Lazo Janja 1939/43 11. Babić Lazo Pane 1932/41 198. Višnjić Lazo Jovo 1940/41 12. Babić Petar Mile 1926/41 199. Višnjić Lazo Milan 1940/43 13. Babić Petar Milica 1916/41 200. Višnjić Lazo Milica 1938/43 14. Babić Petar Sanja 1924/41 201. Višnjić Marko Đuro 1925/43 15. Babić Rade Lazo 1911/41 202. Višnjić Nikola Mika 1930/41 16. Babić Sava Dušan 1922/41 203. Višnjić Nikola Mika 1932/43 17. Babić Savo Bora 1925/41 204. Višnjić Nikola Milka 1938/43 18. Babić Savo Zora 1923/41 205. Višnjić Nikola Mirko 1939/42 19. Babić Stojan Petar 1876/41 206. Višnjić Nikola Ranka 1925/43 20. Babić Stojan Vid 1901/41 207. Višnjić Nikola Slavko 1922/44 21. Babić Vido Milka 1929/41 208. Višnjić Nikola Stevo 1932/43 22. Babić Vido Stoja 1925/41 209. Višnjić Nikola Stevo 1937/42 23. Badrić Branko Simo 1938/41 210. Višnjić Pero Milica 1922/42 24. Badrić Mileva 1889/41 211. Višnjić Rade Milan 1932/42 25. Badrić Rada 1914/41 212. Višnjić Rade Milan 1935/42 26. Basta Ana 1892/41 213. Višnjić Rade Nikola 1887/42 27. Bodrić Branko Simo 1938/41 214. Višnjić Rade Nikola 1894/42 28. Bogunović Dragutin 1900/41 215. Višnjić Rade Stana 1907/43 29. Bogunović Dragutin 1937/41 216. Vojnović Dane Ilija 1890/43 30. Bogunović Dragutin Bogdana 217. Vojnović Dane Ilija 1896/42 1932/41 218. Vojnović Dane Stana 1941/43 31. Bogunović Persa 1900/41 219. Vojnović Ilija Boja 1933/43 32. Brkljač Marko Milka 1892/42 220. Vojnović Ilija Dane 1923/42 33. Brković Sava 1895/41 221. Vojnović Ilija Jovo 1935/42 34. Bućan Ilija Anka 1898/41 222. Vojnović Ilija Ljuba 1938/42 35. Bućan Ilija Brane 1926/41 223. Vojnović Ilija Milica 1883/41 36. Bućan Ilija Nevenka 1931/41 224. Vranješ Rade Mila 1883/41 37. Bućan Ilija Slava 1933/41 225. Vučković Dane Marija 1881/42 38. Bućan Ilija Slavo 1929/41 226. Vučković Josip Kata 1890/42 39. Bućan Stevan Ilija 1890/41 227. Vučković Nikola Smilja 1888/42 40. Carević Dušan Draga 1923/41 41. Carević Dušan Dragica 1930/41 ŠMREKOVAC 42. Carević Dušan Milan 1916/41 1. Rašeta Nikola Petra 1900/42 Š 43. Carević Dušan Milan 1920/41 2. Stanojević Lazo Milka 1908/41 Vk 44. Carević Dušan Rade 1927/41 45. Carević Dušan Rade 1931/41 46. Ćulibrk Dušanka 1922/41 VELIKA KLADUŠA 47. Ćulibrk Zivko 1903/41 1. Adžić Ilija Dragica 1922/42 48. Ćulibrk Zivko 1905/41 2. Adžić Ilija Dušan 1933/42 49. Dejanović Mile Milan 1918/41 3. Adžić Ilija Marija 1929/43 50. Dejanović Mile Nikola 1920/41 4. Adžić Ilija Milan 1924/42 51. Donder Anka 1881/41 5. Adžić Ilija Nikola 1939/42 52. Drobac Marko Đuro 1895/41 53. Gak Risto Trivuna 1900/41 101. Miljanović Pajo Stevo 1919/41 54. Galonjić Rade Stana 1890/41 102. Miljanović Pajo Branko 1921/41 55. Grba Milan Stana 1917/43 103. Miljanović Pavle Stanko 1923/41 56. Heror Mićo 1870/41 104. Miljanović Pavle Stevo 1919/41 57. Heror Sava 1885/41 105. Miljanović Petar Evica 1926/41 58. Ilić Lako 1918/43 106. Miljanović Petar Pajo 1924/41 59. Ilić Sava 1915/45 107. Miljanović Sava Nina 1941/41 60. Jurijević Dragić Dragica 1941/41 108. Miščević Dane Dragica 1910/41 61. Jurijević Dragić Ljubica 1936/41 109. Miščević Danilo Dragica 1905/41 62. Jurijević Dragić Miloš 1939/41 110. Miščević Dragica 1907/41 63. Kaluđerović Petar Boja 1900/42 111. Miščević Jovo 1906/41 64. Krmar Mile Petra 1917/42 112. Miščević Jovo Nata 1926/41 65. Kuruzović Milan Nina 1915/41 113. Miščević Jovo Stevo 1925/41 66. Kuruzović Milka 1917/41 114. Miščević Mile Ljubica 1903/41 67. Lazić Lazo 1895/41 115. Miščević Simo Jovo 1901/41 68. Lekić Nikola Dušan 1919/41 116. Miščević Simo Jovo 1902/41 69. Lekić Simo Mileva 1880/41 117. Miščević Simo Mileva 1886/41 70. Lončar Lazo Milica 1898/41 118. Miščević Stevo Ljubica 1897/41 71. Lovrnja Spaso Dragan 1937/41 119. Miščević Stevo Pajo 1924/41 72. Majkić Todor Anđelija 1891/41 120. Mitić Milena 1938/41 73. Mandić Milan Dušan 1913/41 121. Pjevač Petar Milka 1912/41 74. Marjanović Marko Ilinka 1890/41 122. Popović Dako Milka 1915/41 75. Matijević Desanka 1904/41 123. Popović Jovo Sava 1905/41 76. Matijević Đuro 1925/41 124. Prgomelja Đuja 1889/41 77. Matijević Pero Milan 1934/41 125. Purar Petar Rade 1918/44 78. Matijević Petar 1904/41 126. Radičanin Dušan Dušanka 1925/41 79. Medić Mile Stanko 1901/42 127. Radičanin Pavle Đuro 1925/41 80. Medić Stanko Đuro 1890/41 128. Radovan Jandre 1916/42 81. Milić Milica 1898/41 129. Rajšić Stojan Dragutin 1915/45 82. Milić Milić Brane 1919/41 130. Romčević Stevan 1903/44 83. Milić Radivoje Smiljka 1916/41 131. Runić Spaso Sofija 1906/41 84. Miljanović Dragica 1910/41 132. Smrzlić Ana 1880/41 85. Miljanović Matija Milanka 1935/41 133. Smrzlić Milan 1915/41 86. Miljanović Matija Mišo 1930/41 134. Stojisavljević Stana 1890/41 87. Miljanović Matija Nevenka 1927/41 135. Škorić Pero Smilja 1900/42 88. Miljanović Matija Pero 1929/41 136. Šukunda Pavle Milka 1885/41 89. Miljanović Matija Ranka 1925/41 137. Tepavac Stojan Mile 1909/41 90. Miljanović Matija Sofija 1933/41 138. TintarMara 1890/42 91. Miljanović Miloš Dana 1935/41 139. Trbojević Ilija Smilja 1909/41 92. Miljanović Miloš Draga 1940/41 140. Trkulja Dragan Nevenko 1920/44 93. Miljanović Miloš Milka 1931/41 141. Trkulja Jovan Dragan 1896/41 94. Miljanović Miloš Nevenka 1933/41 142. Trkulja Vasilija 1889/41 95. Miljanović Miloš Nikola 1941/41 143. Trkulja Vasilija Branko 1924/41 96. Miljanović Pajo Branko 1921/41 144. Trkulja Vasilija Milka 1916/41 J 97. Miljanović Pajo Dragan 1916/41 145. Vajagić Pero Boško 1897/45 98. Miljanović Pajo Nina 1912/41 146. Veselica Dušan Nikola 1931/44 99. Miljanović Pajo Pišta 1923/41 147. Vila Mile 1900/41 100. Miljanović Pajo Stanko 1925/41 148. Vila Mile Petra 1900/41 149. Vila Vlado 1920//41 27. Medić Mile Marko 1926/43 150. Višnjić Jovo Dragica 1916/43 28. Medić Mile Rade 1929/42 151. Višnjić Jovo Milka 1910/41 29. Medić Pero Ilija 1881/41 152. Višnjić Mara 1906/43 30. Medić Petar Jovo 1914/41 153. Vojinović Andrija Milorad 1936/41 31. Medić Petar Petrić 1886/41 154. Vojinović Andrija Mirjana 1937/41 32. Pavlović Đuro Danica 1937/43 155. Vojinović Lazo Petar 1927/41 33. Pavlović Đuro Dragica 1935/43 156. Vojinović Lazo Matija Jandre 34. Pavlović Đuro Dušan 1932/43 1911/41 35. Pavlović Đuro Jovo 1929/43 157. Vojinović Matija Andrija 1901/41 36. Pavlović Đuro Kata 1938/43 158. Vojinović Mica 1912/41 37. Pavlović Đuro Milutin 1933/43 159. Vojinović Miladin Evica 1911/42 38. Pavlović Đuro Rade 1930/43 160. Vojinović Milutin Milka 1903/41 39. Pavlović Ilija Milan 1908/43 161. Vranješ Lazo 1910/41 40. Pavlović Jovo Đuro 1914/43 162. Vranješ Nikola 1870/41 41. Pavlović Jovo Ljuba 1929/43 163. Vranješ Petra 1870/41 42. Pavlović Nikola Rade 1890/42 164. Zdjelar Mika 1894/41 43. Pavlović Nikola Rade 1887/43 165. Živković Stevo Aleksa 1938/41 44. Pavlović Rade Marija 1925/43 166. Živković Stevo Dmitar 1935/41 45. Radaković Luka Sofija 1912/? 167. Živković Stevo Nikola 1908/41 46. Rašeta Jovo Dragica 1920/43 47. Rašeta Pano Ilija 1893/42 VIDOVSKA 48. Rašeta Pano Jovo 1887/41 49. Strika Pero Milan 1934/41 1. Cvjetković Pero Marija 1878/42 50. Štrbac Miloš Anđa 1889/42 2. Cvjetković Simo Stojan 1929/42 51. Štrbac Mitar Nikola 1887/41 3. Cvjetković Stojan Simo 1875/42 52. Štrbac Nikola Dragica 1928/42 4. Knežević Ilija Dragica 1917/42 53. Štrbac Nikola Dušan 1934/42 5. Knežević Ilija Đuro 1918/42 54. Štrbac Nikola Jovan 1932/42 6. Knežević Đuro Ilija 1893/43 55. Štrbac Nikola Mile 1941/43 7. Knežević Ilija Marija 1928/42 56. Štrbac Nikola Mitar 1936/42 8. Knežević Ilija Simo 1925/43 57. Štrbac Nikola Stevo 1928/42 9. Knežević Ilija Stana 1932/42 58. Štrbac Rade Pero 1889/41 10. Knežević Ilija Stevo 1933/43 59. Tepavac Đuro Mika 1902/42 11. Knežević Janko Cane 1914/42 60. Tepavac Mile Mika 1891/42 12. Knežević Janko Mile 1932/42 61. Zarić Božo Stana 1918/42 13. Knežević Mićan Stana 1911/43 62. Zec Stanko Milka 1895/44 14. Knežević Mirko Nikola 1918/42 63. Zarić Pero Milovan 1900/42 15. Marjanović Đuro Božo 1939/42 16. Marjanović Đuro Mitar 1940/42 VRNOGRAČ 17. Marjanović Miloš Stanka 1920/42 18. Medić Jovan Bosa 1906/42 1. Babić Marko 1886/41 19. Medić Jovan Milka 1937/42 2. Dejanović Stevan Janja 1902/41 20. Medić Jovan Pero 1936/42 3. Dmitrović Janko Dragica 1924/41 21. Medić Jovo Ilija 1932/41 4. Dmitrović Janko Dragica 1927/41 22. Medić Jovo Milka 1928/41 5. Dmitrović Janko Ljubica 1926/41 23. Medić Jovo Pero 1933/41 6. Dmitrović Janko Mara 1922/41 24. Medić Jovo Stana 1914/41 7. Dmitrović Janko Milka 1923/42 25. Medić Mile Cvijo 1919/45 8. Dmitrović Janko Petra 1891/41 26. Medić Mile Đuro 1924/42 9. Đenić Ninko Stanko 1901/41 10. Grčević Đurađ Jovo ?/41 20. Babić Vid ?/41 11. Grivić Đurađ Mile ?/41 21. Babić Vid Evica 1900/41 12. Grivić Mile Đuro 1925/41 22. Babić Vid Ilija* 1890/41 13. Ostojić Ilija Milan 1919/41 23. Babić Vid Lazo 1912/41 14. Ostojić Milan Pavle 1892/41 24. Babić Vid Miljka 1931/41 15. Ostojić Pavle Mileva 1936/43 25. Babić Vid Stoja 1927/41 16. Pilić Dušan Anđa 1899/41 26. Balaban Ilija Sava 1917/43 17. Pilić Simo 1894/41 27. Balaban Janko Pero 1938/41 18. Pilić Vid Dušan 1930/41 28. Balaban Janko Stoja 1939/41 19. Pilić Vid Sava 1913/41 29. Balaban Savo Dara 1936/41 20. Pilić Vid Smilja 1938/41 30. Balaban Savo Milica 1940/41 21. Stević Đuro Sava 1900/44 31. Balaban Savo Stana 1938/41 22. Stević Jandro Danica 1929/41 32. Balaban Todor Milja 1922/41 23. Stević Jandro Desa 1932/41 33. Balaban Todor Stoja 1890/41 24. Stević Jandro Dragica 1927/41 34. Balonjić Mile Đuro 1928/41 25. Stević Savo Nikola 1928/43 35. Banović Adam Mišo 1880/41 26. Šaban Ilija Stoja ?/42 36. Banjac Ilija Đuro 1938/41 27. Šević Marko Miloš 1920/41 37. Banjac Ilija Mile 1928/41 28. Vignjević Pero Rade 1891/41 38. Banjac Ilija Stana 1936/41 29. Vujasin Gojko 1914/41 39. Banjac Jeka 1912/41 30. Vujasin Ilija Rade 1889/41 40. Banjac Marko Stoja 1934/41 31. Vujasin Rade Mirko 1910/41 41. Banjac Mile Ilija 1901/41 42. Banjac Mile Pero 1910/41 ZAGRAD 43. Banjac Miloš Marko 1896/41 44. Banjac Miloš Miljka 1928/41 1. Basara Đuro Lošo 1930/42 45. Banjac Rade Jovo 1890/41 2. Basara Đuro Nikola 1933/42 46. Banjac Rade Rajko 1911/41 47. Bekut Ilija Anđa 1907/41 ZBORIŠTE 48. Bekut Milan Anđa 1910/41 1. Anušić Nikola Sava 1913/41 49. Bekut Milan Marija 1928/41 2. Anušić Rade Sava 1911/41 50. Bekut Milan Milan 1931/41 3. Argavac Mile Petar 1871/41 51. Bekut Milan Mile 1937/41 4. Argavac Mile Sava 1898/41 52. Bekut Milan Milja 1927/41 5. Babić Ilija Dušan 1921/41 53. Bekut Milan Miljka 1938/41 6. Babić Ilija Đuro 1890/41 54. Bekut Milan Slavko 1937/41 7. Babić Lazo Đuja 1931/41 55. Bekut Milan Tomo 1935/41 8. Babić Lazo Jeka 1925/41 56. Bekut Mile Ljubica 1939/41 9. Babić Lazo Pane 1931/41 57. Bekut Mile Mirko 1931/41 10. Babić Lazo Stana 1930/41 58. Bekut Mile Slavko 1936/41 11. Babić Lazo Stoja 1923/41 59. Bekut Mile Stana 1932/41 12. Babić Petar Dragica 1935/41 60. Bjelajac Đuro Đuro* 1905/41 13. Babić Petar Janja 1918/41 61. Bjelajac Đuro Sava* 1906/41 14. Babić Petar Marija* 1880/41 62. Bjelajac Savo Nikola* 1928/41 15. Babić Petar Milan 1936/41 63. Boižičić Ilija Mileva 1931/41 16. Babić Petar Milica 1912/41 64. Boižičić Ilija Rade 1937/41 17. Babić Rade ?/41 65. Boižičić Jovo Marija 1880/41 18. Babić Rade Mile 1928/41 66. Boižičić Petar Mile 1906/41 19. Babić Stojan Rade 1890/41 67. Boižičić Stevo Branko 1937/41 68. Boloban Janko Stana 1920/41 116. Ćuga Petar Marko 1931/41 69. Boloban Joakim Marija 1890/41 117. Ćuga Petar Pero 1931/41 70. Boloban Rade Ilija 1890/41 118. Ćuga Petar Slavko 1935/41 71. Boloban Todor Milja 1922/41 119. Ćuga Petar Stanko 1923/41 72. Boloban Todor Stoja 1890/41 120. Ćuga Rade Sava 1903/41 73. Ćeran Ilija Anđa 1900/41 121. Davidović Damjan 1890/41 74. Ćeran Ilija Petar 1898/41 122., Davidović Ilija Miladin 1939/41 75. Ćeran Jovo Mirko 1938/41 123. Davidović Ilija Mile 1937/41 76. Ćeran Jovo Savka 1900/41 124. Davidović Ilija Miloš 1933/41 77. Ćeran Kojo Jovo 1940/41 125. Davidović Jovo Stana 1914/41 78. Ćeran Milan Anđa 1890/41 126. Davidović Marko Anđa 1914/41 79. Ćeran Milan Mika 1933/41 127. Davidović Marko Milica* 1926/41 80. Ćeran Milan Milan 1935/41 128. Davidović Marko Rajko 1927/41 81. Ćeran Milan Sava 1890/41 129. Davidović Markan Milica 1921/41 82. Ćeran Milan Sava 1939/41 130. Davidović Milan Anđelka 1916/41 83. Ćeran Milan Stevo 1937/41 131. Davidović Milan Stana 1925/41 84. Ćeran Mile Dragica 1933/41 132. Davidović Milan Stoja 1920/41 85. Ćeran Mile Ljubica 1937/41 133. Davidović Milan Stoja 1939/41 86. Ćeran Mile Mika 1927/41 134. Davidović Mile Marija 1900/41 87. Ćeran Mile Miljka 1910/41 135. Davidović Mile Stoja 1906/41 88. Ćeran Mile Stoja 1929/41 136. Davidović Miloš Smilja 1901/41 89. Ćeran Mile Stoja 1934/41 137. Davidović Mirko Milica 1917/41 90. Ćeran Nikola Jovo 1896/41 138. Davidović Nikola Draginja 1940/41 91. Ćeran Nikola Milan 1900/41 139. Davidović Nikola Mile 1938/41 92. Ćeran Nikola Mile 1899/41 140. Davidović Ostoja Sava 1922/41 93. Ćeran Nikola Stoja 1890/41 141. Davidović Pero Anđa* 1881/41 94. Ćeran Ninko Mile 1901/41 142. Davidović Pero Stana 1913/41 95. Ćeran Pavle Danica 1937/41 143. Davidović Pero Stevo 1935/41 96. Ćeran Pavla Dragica 1935/41 144. Davidović Pero Stoja 1895/41 97. Ćeran Petar Janja 1914/41 145. Davidović Petar Stoja 1881/41 98. Ćeran Petar Mara 1926/41 146. Davidović Petar Zorka 1918/41 99. Ćeran Petar Sava 1917/41 147. Davidović Rade Anđa 1931/41 100. Ćeran Savo Dušan 1936/41 148. Davidović Rade Jovanka 1914/41 101. Ćeran Savo Dušanka 1938/41 149. Davidović Rade Miladin 1930/41 102. Ćeran Savo Milja 1940/41 150. Davidović Rade Milanka 1927/41 103. Ćeran Savo Pavle 1913/41 151. Davidović Rade Mile 1925/41 104. Ćeran Stevo Miljka 1921/41 152. Davidović Rade Mladen 1940/41 105. Ćeran Stojan Petar 1900/41 153. Davidović Rade Vučen* 1910/41 106. Ćeran Stole Stoja 1915/41 154. Davidović Stanko Savka 1934/41 107. Ćeran Veljko Milka 1940/41 155. Davidović Stevo Stana 1889/41 108. Ćeran Veljko Ljubica 1936/41 156. Davidović Stevo Stanko 1903/41 109. Ćeran Veljko Mileva 1935/41 157. Davidović Vlado Mile 1924/41 110. Ćeran Veljko Milica 1931/41 158. Dejanović Velimir Sava 1912/41 111. Ćojanović Jovan Marija 1890/41 159. Dmitrović Mile Ljuban 1910/43 112. Ćojanović Pilip Tanja 1912/41 160. Dmitrović Mile Nikola 1902/41 113. Ćuga Mile Jovan 1900/41 161. Dmitrović Mile Stoja 1914/41 114. Ćuga Miloš Nikola 1939/41 162. Dmitrović Nikola Branko 1935/41 115. Ćuga Nikola Mileva 1916/41 163. Dmitrović Nikola Dušan 1931/41 164. Dmitrović Nikola Stana 1923/41 212. Galonić Rade Đuja 1915/41 165. Dobrić Jovo Đuja ?/41 213. Galonić Stevan Stanko 1906/41 166. Dobrić Mile Ljuban 1910/43 214. Grmuša Ilija Janja 1910/41 167. Dobrić Rade Stana ?/41 215. Grmuša Nikola Janja 1930/41 168. Dobrić Ružica 216. Grmuša Nikola Milja 1934/41 169. Dondur Marko Stana 1919/41 217. Grmuša Stana I 2 Dece 1916/41 170. Dondur Petar Dete 1941/41 218. Grubor Aleksa Dragića 1936/41 171. Dondur Petar Miljka 1906/41 219. Grubor Aleksa Duka 1893/41 172. Dondur Slavko Jovo 1880/41 220. Grubor Aleksa Milovan 1938/41 173. Drobac Đuran Cvijo* 1905/41 221. Grubor Đuro Anka* 1911/41 174. Drobac Ilija Milan* 1925/41 222. Grubor Đuro Duka* 1912/41 175. Drobac Jovo Jovanka* 1918/41 223. Grubor Đuro Stoja 1926/41 176. Drobac Marko Đuro 1904/41 224. Grubor Marko Đuro 1922/41 177. Drobac Pero Ilija* 1901/41 225. Grubor Marka Milja 1925/41 178. Drobac Pereo Stevan* 1905/41 226. Grubor Marko Sava 1918/41 179. Drobac Petar Ilija* 1910/41 227. Grubor Miloš Mileva 1926/41 180. Drobac Petar Marko 1880/41 228. Grubor Miloš Milica 1909/41 181. Drobac Petar Milica 1909/41 229. Grubor Mirkao Ljubica 1937/41 182. Drobac Rade Anđa I 2 Dece 1904/41 230. Grubor Mirko Mira 1941/41 183. Drobac Trivo Zdravko* 1916/41 231. Grubor Petar Dragića 1932/41 184. Ergarac Lazo Đuja 1939/41 232. Grubor Petar Pero 1939/41 185. Ergarac Lazo Marija 1932/41 233. Grubor Petar Slavko 1935/41 186. Ergarac Laze Mileva 1929/41 234. Grubor Rade Anica 1890/41 187. Ergarac Lazo Rade 1936/41 235. Grubor Rade Milan 1939/41 188. Ergarac Lazo Stana 1908/41 236. Grubor Rade Milica 1932/41 189. Ergarac Mile Đuro 1870/41 237. Grubor Rade Milica* 1916/41 190. Ergarac Mile Petar 1880/41 238. Grubor Rade Miloš 1936/41 191. Ergarac Mile Sava* 1898/41 239. Grubor Rade Sava 1934/41 192. Gaćeša Marko Mara 1905/41 240. Grubor Rade Slavko* 1938/41 193. Gaćeša Rade Stevo 1900/41 241. Grubor Stanko Danica 1913/41 194. Gak Đuro Milja 1931/41 242. Grubor Stanko Dušan 1933/41 195. Gak Đuro Ružica 1904/41 243. Grubor Stanko Mile 1941/41 196. Gak Đuro Stana 1934/41 244. Grubor Stevan Boja 1893/41 197. Gak Ilija Marija 1911/41 245. Grubor Tomo Anđa 1890/41 198. Gak Milan Rade 1922/41 246. Grubor Tomo Đuro 1932/41 199. Gak Milan Božo 1939/41 247. Grubor Tomo Rade 1934/41 200. Gak Milan Mileva 1936/41 248. Grubor Tomo Slavko 1937/41 201. Gak Milan Rade 1932/41 249. Jelisaljević Trivo Danica 1931/41 202. Gak Milan Trivuna 1908/41 250. Jelisaljević Trivo Sava 1905/41 203. Gak Mile Pero 1890/41 251. Končar Petar Mile 1930/41 204. Gak Pero Rade 1941/41 252. Končar Petar Trivuna 1901/41 205. Gak Stanko Sava 1936/41 253. Končar Simo Petar 1898/41 206. Gak Stevan Đorđe 1918/41 254. Končar Stana 1876/41 207. Galijaš Božo Đuro 1907/41 255. Kovačević Mile Anđa 1926/41 208. Galijaš Petar Božo 1885/41 256. Kovačević Mile Mileva 1926/41 209. Galonić Adam Mišo* 1880/41 257. Kovačević Mile Miloljka 1934/41 210. Galonić Mile Đuro* 1928/41 258. Kovačević Petar Đurđa 1902/41 211. Galonić Petar Milica 1919/41 259. Kovačević Savka 1900/41 260. Kovačević Stevan Dragan 1940/41 308. Mihailica Pero Mara 1925/41 261. Kovačević Stevan Mile 1903/41 309. Mihailica Pero Sava 1934/41 262. Kovačević Stevan Stevan 1897/41 310. Mihailica Pero Vid 1929/41 263. Kovačević Stevan Stojan 1925/41 311. Mihailica Petar Dragica 1900/41 264. Kovačević Stevo Savo 1926/41 312. Mihailica Stevan Milja 1905/41 265. Kupreščanin Luka Stojan 1882/41 313. Mihailica Vid Pero 1915/41 266. Lovrić Jovo Trivun 1898/41 314 Miholjica Jovo Mika 1904/41 267. Lovrić Marko Janja 1882/41 315. Mijajilović Anđa 1930/41 268. Lovrić Milan Milica 1940/41 316. Mijajilović Mika 1933/41 269. Lovrić Pero Stoja 1870/41 317. Mijajilović Milan 1939/41 270. Lovrić Petar Đuro 1900/41 318. Mijatović Adam Milan 1924/41 271. Lovrić Stevan Deva 1915/41 319. Mijatović Jovo Rade 1935/41 272. Lovrić Stevan Janja 1900/41 320. Mijatović Mirko Nikola 1880/41 273. Lovrić Stevan Mile 1936/41 321. Mijatović Rade Mile 1939/41 274. Lovrić Stojana Dete 322. Mijatović Rade Sava 1917/41 275. Lovrić Stojana Dete 323. Mijatović Stevan Anđa 1930/41 276. Lovrić Stojan Trivuna 1914/41 324. Mijatović Stevan Ljuba 1933/41 277. Ljuboja Pero Milorad 1941/41 325. Mijatović Stevan Mika BI. 1933/41 278. Ljuboja Pero Sava 1939/41 326. Mijatović Stevan Milan 1939/41 279. Ljuboja Pero Stana 1938/41 327. Mijatović Stojan Adam 1900/41 280. Majkić Mladen Rajko 1940/41 328. Mijatović Stojan Nikola 1871/43 281. Mandić Đuja Štaka 1890/41 329. Mikić Ilija Stana 1905/41 282. Mandić Lazo Mika 1934/41 330. Mikić Rade 1976/41 283. Mandić Lazo Milan 1934/41 331. Mikić Stojan Tomo 1905/41 284. Mandić Lazo Petar 1934/41 332. Mikić Tomo Draga 1936/41 285. Mandić Lazo Stana 1910/41 333. Mikić Tomo Marinko 1938/41 286. Mandić Lazo Stana 1928/41 334. Mikić Tomo Živko 1940/41 287. Mandić Lazo Stoja 1936/41 335. Milinović Ilija Anđa 1928/41 288. Mandić Petar Janja 1882/41 336. Milinović Ilija Anđelko 1918/41 289. Mandić Petar Janja 1912/41 337. Milinović Ilija Anka 1923/41 290. Mandić Rade Dragan 1940/41 338. Milinović Ilija Mileva 1922/41 291. Mandić Rade Janja 1905/41 339. Milinović Ilija Pantelija 1932/41 292. Mandić Rade Mika 1938/41 340. Milinović Jovo Sava ?/41 293. Mandić Rade Mileva 1936/41 341. Milinović Mile Ilija 1901/41 294. Mandić Rade Sava 1935/41 342. Milinović Mile Mileva 1919/41 295. Mandić Mihajila Lazo 1894/41 343. Milinović Miloš Sava 1911/41 296. Medić Jovo Stanko 1878/41 344. Milinović Miloš Stana 1925/41 297. Medić Mile Stanko 1895/41 345. Milinović Petar Anica 189041 298. Medić Mile Stanko 1906/41 346. Mudrinić Mile Mladen 1906/41 299. Mihailica Ilija Janja 1916/41 347. Mudrinić Rade Mile 1939/41 300. Mihailica Ilije Mihajilo 1935/41 348. Mudrinić Stojan Đuja 1924/41 301. Mihailica Ilija Mika 1920/41 349. Mudrinić Stojan Đuro 1933/41 302. Mihailica Ilije Stanko 1926/41 350. Obradović Stojan Petra 1874/41 303. Mihailica Jovo Anđa 1930/41 351. Obradović Stojan Trivun 1879/41 304. Mihailica Jovo Mika 1920/41 352. Obradović Trivun 1879/41 305. Mihailica Jovo Milan 1939/41 353. Orozović Trivuna 1884/41 306. Mihailica Milan Deva 1908/41 354. Ostojić Cvijo Sava 1935/41 307. Mihailica Mile Ilaja 1929/41 355. Ostojić Cvijo Stanko 1929/43 356. Ostojić Cvijo Stoja ?/43 404. Šaša Mile Pero 1889/41 357. Ostojić Damjan Mile 1931/41 405. Šaša Pero 1900/41 358. Ostojić Damjan Stojan 1912/41 406. Šaša Petar Stana 1880/43 359. Ostojić Damjan Trivun 1890/41 407. Šaša Stanka Petar 1880/41 360. Ostojić Jovo Janja 1895/41 408. Šaša Trivuna 1910/41 361. Ostojić Mile Petar 1902/41 409. Šaša Trivuna Dete ?/41 362. Ostojić Petar Pero 1870/41 410. Šaša Trivuna Dete ?/42 363. Pilić Ilija Anđa 1918/41 411. Štrbac Ostoja Božo 1889/41 364. Pilić Kuzman Anđa 1911/41 412. Tatić Nikola Mihajilo 1896/41 365. Pilić Kuzman Mirko 1935/41 413. Uboja Pero Milorad 1941/41 366. Pilić Nikola Blagoja 1930/41 414. Uboja Pero Sava 1939/41 367. Pilić Pero Mika 1918/41 415. Uboja Pero Stana 1938/41 368. Pilić Stojan Jovo 1921/41 416. Uboja Vid Pero 1901/41 369. Pilić Stojan Mihajilo 1920/41 417. Vajagić Đuro Darinka 1923/41 370. Pilić Trivun Mile 1881/41 418. Vajagić Đuro Mara 1937/43 371. Pilić Trivun Stojan 1869/41 419. Vajagić Đuro Nikola 1926/41 372. Pilić Trivun Stole 1870/41 420. Vajagić Ilija Petar 1887/43 373. Popović Gligo Anđa 1911/41 421. Vajagić Jovo Mile 1870/43 374. Popović Gligo Stana 1939/41 422. Vajagić Lazo Milan 1921/44 375. Popović Gligo Stoja 1937/41 423. Vajagić Mihajilo Ostoja 1885/43 376. Popović Kuzman Miloš 1938/41 424. Vajagić Mile Miljka 1890/41 377. Popović Marko Stojan 1903/41 425. Vajagić Mile Sava 1890/42 378. Popović Rađe Stojan 1906/43 426. Vajagić Nikola Anđa 1891/41 379. Putnik Dmitar Stojan 1910/41 427. Vajagić Ninko Anđa 1898/45 380. Romić Simo Ranko 1892/41 428. Vajagić Ostoja Sava 1900/41 381. Santrač Anđa Janja 1935/41 429. Vajagić Petar Nevenka 1939/43 382. Santrač Jovo Anđa* 1904/41 430. Vajagić Vajkan Deva 1908/41 383. Santrač Luka Nikola 1882/41 431. Vajagić Vajkan Đuja 1927/41 384. Santrač Marko Anđa 1927/41 432. Vajagić Vajkan Mara 1931/41 385. Santrač Marko Dragan 1924/41 433. Vejinović Ilija Dušanka 1938/41 386. Santrač Marko Dragica 1927/41 434. Vejinović Ilija Marija 1937/41 387. Santrač Marko Janja 1917/41 435. Vejinović Ilija Milica 1912/41 388. Santrač Marko Pava 1901/41 436. Vejinović Ilija Milica 1939/41 389. Santrač Marko Slavko 1922/41 437. Vejinović Ilija Mirko 1929/41 390. Santrač Nikola Milan 1900/42 438. Vejinović Miladina Marija 1896/41 391. Santrač Rađe Mladen* 1922/41 439. Vejinović Mile Milica 1915/41 392. Santrač Rade Stevo 1931/41 440. Vejinović Mile Stana 1937/41 393. Santrač Spase Janko* 1935/41 441. Vejinović Miloš Gojko 1918/41 394. Santrač Stevan Mika 1935/41 442. Vejinović Trivo Dragica 1931/41 395. Santrač Stevan Miloš 1937/41 443. Vejinović Trivo Marija 1906/41 396. Santrač Stevan Rajko 1937/41 444. Vejinović Trivo Milica 1941/41 397. Santrač Tomo Đuro* 1904/41 445. Vejinović Trivo Stana 1927/41 398. Selak Rade Stanko 1900/41 446. Vejinović Trivo Trivo 1929/41 399. Suzić Mile Mirko 1909/41 447. Vejinović Trivo Zorka 1936/41 400. Suzić Mile Rade 1922/41 448. Velemir Lazo Luka 1880/41 401. Suzić Savo Đuro 1883/41 449. Velemir Luka Mirko 1881/42 402. Suzić Savo Mile 1888/41 450. Velimir Mile Luka 1880/41 403. Šaša Mile Nada 1942/43 451. Vladuša Mladen Đuro 1932/41 452. Vladuša Mladena Petar 1938/41 471. Zec Miloš Rade 1919/41 453. Vojinović Luka Stana 1890/41 472. Zec Mladen Mile 1935/41 454. Vojinović 1890/41 473. Zec Mladen Milica 1940/41 455. Zamaklar Milić Mika 1885/41 474. Zec Nikola Milan 1920/41 456. Zamaklar Pero Milan 1885/41 475. Zec Pavle Ilija 1875/41 457. Zamlakar Pero Milan 1885/41 476. Zec Pavle Stojan 1872/41 458. Zec Dušan Mile 1931/41 477. Zec Pero Stana 1888/41 459. Zec Grujo 1891/41 478. Zec Pero Stana 1908/41 460. Zec Ilija Milan 1925/41 479. Zec Petar Milica 1880/41 461. Zec Ilijea Milica 1918/41 480. Zec Rade Anđa 1911/41 462. Zec Ilija Ostoja 1927/41 481. Zec Rade Miloš 1910/41 463. Zec Ilija Pava 1920/41 482. Zec Rade Milja 1922/41 464. Zec Jovo Mara 1900/41 483. Zec Stojan Ilija 1921/41 465. Zec Jovo Miloš 1864/41 484. Zec Stojan Ljubica 1915/41 466. Zec Jovo Sava 1934/41 485. Zec Stojan Milan 1913/41 467. Zec Lazo Sava 1921/41 486. Zec Stojan Stoja 1917/41 468. Zec Milan Stana 1927/41 487. Zec Stole Mile 1924/41 469. Zec Miloš Milan 1905/41 488. Zegarac Rade Sluga 1927/41 470. Zec Miloš Rade 1888/41 B) SPISAK PALIH BORACA U CAZINSKOJ KRAJINI OPŠTINA BIHAĆ

BIHAĆ 44. Cvjetićanin Dušan Branko 1922/44 45. Cvjetićanin Dušan Miloš 1925/44 1. Abdihodžić Abdo Ibrahim 1905/44 46. Cvjetićanin Rade Branko 1921/43 2. Abdihodžić Redžo Asima 1927/44 47. Davidović Vlajko Božo 1907/41 3. Abdulahović Hasan Sulejman 1914/? 48. Dejanović Tomo Franjo 1916/43 4. Abdulahović Sulejman 1913/45 49. Delić H. Sulejman 1925/43 5. Agić Suljo Riza 1917/44 50. Delić Hasan 1886/43 6. Alagić Ahmet Rasim 1901/43 51. Delić Husein Asim 1924/43 7. Alagić Arif Smajo 1908/43 52. Delić Husein Mujaga 1919/42 8. Alagić Avdo Reuf 1925/43 53. Delić Husein Rasim 1923/45 9. Alagić D. Muharem 1920/43 54. Delić Omer Esad 1924/43 10. Alagić Daut Meho 1924/45 55. Delić Omer Mehmed 1922/42 11. Alijagić Muho Rizo 1924/43 56. Dervišević H. Osman 1912/45 12. Anušić Luka Ivica 1909/44 57. Dizdarić Šerif Mahmut 1925/45 13. Arifović Šefik Arif 1920/43 58. Dmitrović Savo Dmitar 1907/42 14. Arnautović Huso Idriz 1935/43 59. Došenović Marko Đuro 1920/43 15. Babić Stojan Desa 1920/43 60. Drljača Mile Bogdan 1910/41 16. Bakić Mujo Ibrahim 1913/43 61. Đurica Luka Đorđe 1924/43 17. Baković Stipe Anto 1900/43 62. Đurtović M. Mustafa 1924/43 18. Balaban Mile Luka 1919/43 63. Džakula Savo Nikola 1896/43 19. Balaban Mile Ružica 1900/43 64. Džanić Muho Osman 1930/45 20. Banjac Branko Anđelko 1924/43 65. Džinić Ale Aziz 1926/43 21. Bašić Cvitko 1905/43 66. Filipović Luka Ilija 1907/43 22. Bašić Đuro Milan 1923/43 67. Funduk Manojlo Đuro 1921/41 23. Bauk Rade Vasilj 1917/43 68. Funduk Manojlo Vladimir 1924/41 24. Beganović Osmo Ibrahim 1895/44 69. Galić Agan Osman 1907/43 25. Bekut Cvejo Vida ?/44 70. Glušica Mile Nikola 1923/43 26. Bišćević Muharem Esad 1923/43 71. Golić Adem Osman 1900/42 27. Borić Avde Hase 1916/45 72. Gorstić J Ibrahim 1923/45 28. Borić Ilija Mara 1910/42 73. Grahovac Petar Duško 1924/44 29. Bošnjak Spaso Dušan 1926/44 74. Grbić Đuro Vid 1918/43 30. Bošnjak Spaso Grujo 1924/42 75. Grbić Mile Savo 1920/44 31. Brdar Jovo Stevo 1925/44 76. Grgić Janko Nikola 1904/41 32. Brkić M. Ibrahim 1912/45 77. Grubiša Nikola Mile 1914/45 33. Bubalo Dane Miloš 1929/43 78. Guteša Đuro Danka 1923/44 34. Bubulj Gavro Milan 1927/43 79. Hadžić Atif Muja 1909/43 35. Bubulj Mihailo Slavko 1929/43 80. Hadžimehmedović Huso 1920/43 36. Bursać Marko Uroš 1921/42 81. Hadžimehmedović Muho Omer 1925/45 37. Carić Dušan Mane 1919/45 82. Hasanagić Murat Derviš 1903/42 38. Čavhić Husein Omer 1924/43 83. Hazulahović Murat Hajro 1918/44 39. Čavhić Šukreta 1926/44 84. Hodžić Derviš Dževad 1914/43 40. Ćehajić Mehmed Sinojil 1909/44 85. Hošić Murat Munjir 1922/? 41. Crnolatac Ivan Stjepan 1914/43 86. Huskić Mujo Mujaga 1923/44 42. Ćurtović Mehmed Mustafa 1924/43 87. Inđić Marko Nenad 1908/44 43. Cvijanović Rade Mara 1921/41 88. Jaslić Sulejman Sulejman 1914/44 89. Jeličić Lazar Mareko 1924/42 136. Midžić B. Mujesira 1925/43 90. Jeličić Vaso Mile 1903/42 137. Midžić M. Ahmet 1925/44 91. Jević Stevan Stevan 1909/45 138. Midžić N. Niđira 1926/45 92. Jurić Ljuban Jandrija 1924/44 139. Midžić Ćamil Šemsudin 1904/43 93. Kaćalović J. Ibrahim 1924/43 140. Midžić Rašid Safet 1923/44 94. Kadić Alija Asim 1912/43 141. Mihalović Matko Božo 1912/43 95. Kajić Ivan Mirko 1922/45 142. Mizinović Ibro Murat 1913/44 96. Kalauzović Jusuf Ibrahim 1920/45 143. Mršić Ante Mate 1923/42 97. Karabegović Ismet Šefik ?/45 144. Mršić Ante Predrag 1925/43 98. Karanović Obrad Đoko 1904/43 145. Mudrinić Mihajlo Mile 1900/43 99. Kećalović Juso Ahmet 1922/43 146. Mudrinić Stanko Savo 1923/42 100. Kenjalo Jovan Voislav 1927/43 147. Muhamedhodžić Omer 1918/? 101. Kenjalo Jovan Vojo ?/41 148. Mulić A. Hamdija 1911/43 102. Kerkez Savo Miloilo 1919/43 149. Mulić Suljo Muharem 1918/43 103. Kišmić Osme Osman 1928/43 150. Mušanović Osman Salih 1913/42 104. Kljajić Pero ?/42 151. Musić Huso Alija 1924/42 105. Končar Dušan Dragan 1918/42 152. Musić Šerif Sulejman 1921/44 106. Korać Đuro Zora 1923/43 153. Nedimović Jovo Milan 1912/44 107. Korolija Mile Luka 1911/44 154. Novaković Đuro Mara 1926/44 108. Koruga Mitar Ilija 1920/43 155. Novaković Đuro Spaso 1927/42 109. Koruga Stane Dragan 1924/42 156. Novaković Francika 1914/43 110. Kos Mirko 1921/44 157. Novaković Jovo Milan 1923/43 111. Kosanović Rade Stevo 1926/44 158. Novaković Vid 1919/45 112. Kovačević Boško Milan 1912/42 159. Obradović Lazar Gojko 1921/43 113. Kovačević Đuro Milan 1910/44 160. Odić Franjo Ivica 1918/43 114. Kovačević M. Razija 1923/43 161. Omanović Salih Razija 1923/44 115. Kovačević Mihajlo Mile 1920/44 162. Omanović Salih Remzija 1920/44 116. Kovačević Vid Luka 1919/44 163. Omić Husein 1920/43 117. Kozlića O Halil 1912/43 164. Panjković Spasoja Blaga 1922/42 118. Kozlića Š. Šaban 1922/44 165. Pašagić Ibro Ibrahim 1923/43 119. Kralj Juraj Josip 1919/43 166. Pašalić H. Vahid 1922/43 120. Krljić Mile Mara 1927/43 167. Pašalić V. Enes 1922/43 121. Kulauzović Jusuf Ibrahim 1921/45 168. Pašić Pero Đuro 1896/44 122. Kulenovič H. Ale 1925/44 169. Pećanac Stevo Milorad 1925/43 123. Kulenovič J. Hasan 1923/43 170. Pečenković Zajen Avdo ?/44 124. Kunić Uzeir 1924/43 171. Pepić Ilija Vida 1907/44 125. LanićEšref 1924/45 172. Pepić Vido Milan 1903/44 126. Lipovača M. Husein 1911/43 173. Petrović Stanko Marko 1924/43 127. Majanović Muharem Ibrahim 174. Piralić Š. Arif 1925/43 1924/44 175. Plavšić Marko Petar 1930/43 128. Mandić Kojo Kostadin 1932/43 176. Podhradski Đuro Đuro 1914/45 129. Mandić Kojo Mile 1934/43 177. Polovina Đuro Mile 1927/43 130. Marčeta Vito Bogdan 1906/43 178. Polovina Mile Jovo 1918/44 131. Marčetić Cvijo Stanko 1891/43 179. Popović Mirko Petar 1920/43 132. Marić Anđa 1908/43 180. Protić Dane Jovan 1924/42 133. Maričić Đurađ Lazo 1923/43 181. Radišić Miladin Mile 1918/42 134. Maričić Milić Vid 1925/45 182. Radujko Janko Marko 1926/44 135. Marijanović Andrija Franjo 1917/44 183. Rajić Nikola Lazo 1920/44 184. Ramakić JusufMehmed 1914/45 BALJEVAC 185. Redžepagić Haso Ismajil 1922/43 186. Redžepagić Haso Muhamed 1924/45 1. Basta Simo Milka 1892/43 187. Remić Hasan Ćazim 1908/44 2. Knežević Anđa 1902/42 188. RežićOsman Sead 1921/43 3. Uremović Petar Mile 1926/45 189. Rodić David Đukan 1925/43 4. Vasiljević Stevan Dušan 1928/45 190. Rodić Mile Živko 1924/43 5. Vlaisavljević Marko Nikola 1917/44 191. Rodić Vid Gojko 1909/43 192. Romčević Ilija Vukosava 1924/42 BREKOVICA 193. Rukavina Ivan Ante 1922/43 194. Šabulić Ahmet Alaga 1918/45 1. Avdić Ramo Hase 1923/44 195. Salihodžić Juso Ćamil 1918/45 2. Čaušević Husein Huse 1919 /44 3. Ćehić M Hasan 1919 /44 196. Salopek Petar Slavko 1917/44 4. Đekić M Husein 1917/43 197. Samardžić Ahmet Fatima 1930/44 5. Jukić Amet Moše 1913/43 198. Smiljanić Geco Vladimir 1914/43 6. Jušić Juso Husein 1921/45 199. Sofić Alaga Mujo 1925/42 200. Sovilj Dane Lazo 1922/44 7. Omeradžić Husejin Maše 1910/45 8. Zec Mitra Đuro 1911/41 201. Sovilj Đuro Mihajlo 1924/42 202. Stević Đuro Stanko 1905/44 203. Stoisavljević Vaso Gojko 1916/43 BUGAR 204. Stojaković Ilija Mileva 1924/43 1. Balaban Pero Pero 1912/44 205. Stupar Stojan Cvijo 1902/45 2. Batinić Mile Dragan 1925/44 206. Stupar Stojan Dragan 1908/43 3. Beuk Petar Dušan 1915/45 207. Stupar Stojan Stojan 1915/43 4. Borić Milan Mane 1919/45 208. Tepavac Savo Rade 1896/42 5. Borić Rade Mara 1921/43 209. Trbojević Naum Dane 1906/44 6. Borić Rade Nada 1919/43 210. Trbojević Naum Simo 1908/43 7. Bubalo Dušan Mane 1925/43 211. Trkulja Milan Luka 1916/43 8. Čavić Marko Mićo 1924/43 212. Uzelac Savić Risto Jovanka 1911/43 9. Čubrilo Janko Pero 1922/43 213. Vančević Vido Milan 1915/45 10. Čubrilo Relja Smilja 1924/44 214. Vernić Zdenko Vuk 1911/43 11. Cvijanović Milivoj Lazo 1928/44 215. Vladisavljević Stevo Dušan 1922/45 12. Dević Božidar Mile 1929/43 216. Vlaisavljević Mićo Sava 1913/43 13. Dević Bogdan Mile 1925/? 217. Vojvodić Marko Đuro 1922/44 14. Dmitrović Stojan Mito 1922/44 218. Vujičić Rade Stevo 1903/45 15. Dražić Lazo Vasilj 1921/43 219. Vukadinović Budo Jove 1905/42 16. Dražić Milijan Marica 1924/43 220. Vuković Huso Husein 1914/43 17. Dubajić Mile Milan 1928/43 221. Vuković Niko Nikola 1915/42 18. Dubajić Nikola Milan 1925/45 222. Zerkić Kadija Rešo 1922/43 19. Graora Mane Mile 1906/42 223. Zirić Alija Husein 1908/43 20. Gravara Mane Dane 1896/43 224. Zjakić Halid Adem 1925/43 21. Grgić Dušan Miloš 1922/44 225. Zjakić Hasib Esad 1923/43 22. Grković Mile Dane 1906/43 226. Zjakić Hasib Fadila 1920/44 23. Grubić Uroš Mara 1920/43 227. Zjakić Smajo Šerka 1923/43 24. Ivančević Mane Dušan 1922/43 228. Zjakić Smajo Zuhra 1921/43 25. Ivančević Mane Milivoj 1927/45 229. Zjakić Sulejman Zekerijah 1917/44 26. Ivanišević Jovo Milka 1887/42 230. Zorić Božo Košta 1907/42 27. Kesić Nikola Dragica 1909/42 231. Zorić Simo Vid 1923/45 28. Kesić Petar Branko 1927/45 29. Kesić Petar Mika 1927/43 DONJA GATA 30. Kesić Stojan Ljuba 1926/45 31. Kesić Stojan Sara 1923/42 1. Bajić Lazo Rade 1920/42 32. Kesić Mile Steva 1908/41 2. Bajić Rade Lazo 1910/44 33. Komadina Đuro Nikola 1924/42 3. Bajić Vujo Ilija 1910/42 34. Komadina Petar Mane 1925/44 4. Blanuša Jovo Luka 1922/42 35. Kotur Mile Dušan 1925/42 5. Davidović Aleksa Ilija 1904/42 36. Kotur Petar Ilija 1907/43 6. Davidović Nikola Sava 1926/43 37. Kovačević Mile Mileva 1926/43 7. Davidović Todor Ilija 1887/42 38. Kukić Mile Sirna 1910/42 8. Delić Husejin Asim 1923/43 39. Kukić Simo Mane 1927/42 9. Delić Husejin Rasim 1921/45 40. Lužajić Stanko Milan 1898/42 10. Gluvajić Đuro Paja 1926/45 41. Mandić Dane Mane 1915/42 11. Gluvajić Vukadina Sava 1920/43 42. Marković Dane Mićo 1925/43 12. Grahovac Gligorije Petar 1910/42 43. Marković Milutin Momčilo 1915/44 13. Graovac Mile Sava 1924/43 44. Mitrović Stojan Mita 1924/44 14. Jakšić Marka Milan 1924/43 45. Paravina Jovo Dobro 1909/45 15. Jakšić Marka Nevenka 1926/43 46. Paravina Stojan Mićo 1928/44 16. Jakšić Nikole Jovo 1921/44 47. Pjevač Miladin 1909/41 17. Jakšić Pavla Tode 1880/43 18. Jazić Todor Petar 1926/42 48. Pjevač Mile Ostoja 1908/44 19. Karanović Petar Branko 1925/44 49. Pjevač Rade Mara 1926/44 20. Knežević Mile Lazo 1909/41 50. Pjevač Rade Milka 1923/43 21. Kovačević Mile Stojan 1920/43 51. Pozdan Milijan Marica 1924/44 22. Poznan Vujo Mile 1919/43 52. Poznene Dušan Branko 1926/42 23. Radišić Košta Nikola 1895/43 53. Radaković Nikola Dušan 1907/42 24. Radišić Spaso Đuro 1921/45 54. Radaković Pane Dmitar 1915/42 25. Rajak Božo Milorad 1920/43 55. Radaković Pane Mićo 1918/43 26. Rajak Đuro Branko 1925/43 56. Radaković Pane Milovan 1911/42 27. Rajak Đuro Milan 1924/44 57. Radmanović Nikola Luka 1909/45 28. Rajak Đuro Milan 1927/44 58. Rajak Pero Mane 1918/42 29. Rajak Ilija Đuro 1925/43 59. Stanić Dane Stanka 1921/43 30. Rajak Jovića Novak 1920/43 60. Studen Ilija Miloš 1924/41 31. Rajak Mihajlo Bosiljka 1926/43 61. Studen Rade Milan 1925/42 32. Rajak Mile Milan 1923/45 62. Studen Rade Milan 1925/43 33. Rajak Miloš Nikola 1927/42 63. Veselica Janko Mirko 1922/44 34. Rajak Simo Nikola 1920/44 64. Veselica Mane Branko 1921/44 35. Stanišić Mićo Mile 1892/41 65. Veselica Stojan Bogdan 1913/42 36. Stanišić Mile Gojko 1912/43 66. Vukelić Janko Milan 1923/43 37. Stanišić Mile Mićo 1923/44 67. Vukelić Milovan Pero 1914/43 38. Stanišić Pere Branko 1920/43 68. Zobenica Đuro Dušan 1913/42 39. Stanišić Pero Milan 1909/43 69. Zobenica Đuro Dušan 1914/41 40. Vurdelja Mile Dušan 1915/43 70. Zobenica Joso Đuro 1895/41 41. Zec Petar Mirko 1925/43 71. Zobenica Nikola Rade 1904/43 42. Zorić Dušan Bosiljka 1925/43 72. Zobenica Petar Đura 1918/44 43. Zorić Dušan Nevenka 1927/43 73. Zobenica Petar Đura 1925/43 44. Zorić Nikola Milica 1926/43 74. Zobenica Rade Milan 1919/43 45. Zorić Petar Marko 75. Zubović Mile 1916/? GOLUBIĆ LOHOVO 1. Džaferagić Muhamed Muhamed 1. Brdar Ilija Boško 1923/42 1908/44 2. Klašnja Stevan Dane 1920/44 2. Kljajić Mile Anka ?/42 3. Nogavica Milan Luka 1904/42 4. Nogovica Milan Stevo 1912/44 GORNJA GATA 5. Pilipović Vaso Boško 1920/43 6. Radaković Milan Milka 1924/43 1. Blanuša Jovan Luka 1926/45 7. Vignjević Lazo Milka 1923/42 8. Zorić Kojo Rade 1924/44 IZAČIĆ 9. Zorić Milan Đuro 1906/45 10. Zorić Stevan Spaso 1925/45 1. Bjelobaba Geno Dušan 1925/42 2. Fatkić Haso Ale 1918/44 MALA PEĆA 3. Fojković Hasan Ibrahim 1911/43 1. Delić Salko Ramo 1923/43 4. Halilagić Ahmet Mujaga 1920/44 2. Keškić Omer Mujo 1919/42 5. Kovačević Milan Bogdan 1929/45 6. Muminagić Ramo Redžo 1912/44 7. Bašić M. Ibrahim 1923/43 MEDJUDRAŽJE 1. Knežević Dane Božo 1926/43 JANKOVAC 1. Cvjetićanin Mile Milan 1925/44 PITOŠTAN 2. Ćulibrk Đurađ Miloš 1924/45 1. Vladetić Simo Đuro 1923/41 3. Ivančević Mile Milan 1926/43 4. Japundža Đurađ Deva 1902/43 SOKOLAC 5. Kajtez Savo Đuja 1890/43 1. Guteša Petar Milan 1922/43 6. Stojanović Dane Petar 1923/43 2. Guteša Vučen Savo 1922/? 7. Vignjević Petar Ilija 1924/42 3. Hodžić Huso Husein 1921/43 4. Kalkan Đuro Lazar 1902/41 JASIKA 5. Zeljković Dušan Spasoje 1924/43 6. Zerić Husein Meho 1924/45 1. Šuput Luka Božo 1924/44 2. Šuput Mićo Janko 1928/45 TURIJA KAMENICA 1. Goretić Memaga Omer 1914/45 2. Halilagić Ibro Đulaga 1934/45 1. Cvjetićanin Đuro Ljubica 1925/43 3. Halilagić Ibro Husein 1932/45 2. Đurić Pero Sveto 1920/? 4. Kekić Ibro Šaban 1919/45 3. Đurić Pero 1890/? 5. Kozlića Hasan Ramo 1918/44 4. Ivanišević Nikola Ilija 1917/41 6. Kozlića Šaban Šabo 1912/44 5. Stojisavljević Peta Rade 1920/44 7. Kozlića Šaban Šabo 1916/44 6. Stojisavljević Stojan Lazo 1904/43 8. Pašić Muharem Nurija 1919/45 9. Rahmanović Mehmed Ibrahim LOHOVSKA BRDA 1912/44 10. Rakić Hašim Muharem 1921/45 1. Cvjetićanin Jovo Milan 1917/44 11. Raković Osman Rašid ?/43 2. Cvjetićanin Jovo Ilija 1923/42 12. Rekić Ibro Šaban 1919/45 13. Ružmić Osman Ahmo 1914/43 22. Zolić Osman Mujo 1916/43 14. Šarić Haso Meho 1907/43 15. Šarić Mujo Muho 1907/43 VIKIĆ 16. Šehić Nazif Husem 1906/43 17. Šekerić Ramo Alija 1918/45 1. Halkić Alija Jusuf 1920/43 18. Vehabović Ibro Hasan 1890/43 2. Halkić Alija Remo 1919/44 19. Vukadinović Savo Dušan 1919/44 3. Keškić Ramo Rasim 1920/43 VEDRO POLJE VRSTA 1. Jovanić Nikola Dane 1923/44 1. Aralica Đuro Miloš 1924/44 2. Minić Joso Mato 1925/44 2. Bašanović Fazlija Ahmet 1898/42 3. Šantić Franjo August 1915/44 3. Jušić Redžo Osman 1906 /45 4. Vuković Franjo Mato 1909/43 4. Jušić Redžo Osman 1911/45 5. Lovrić Stanko Nikola 1927/43 VELIKA GATA 6. Mudrić Rade Dušanka 1927/43 7. Selimović Osman Alaga 1910/45 1. Bolić Omer Mujo 1921/45 8. Vlaisavljević Jovo Dragica 1924/44 2. Fatkić Huso Hasan 1927/45 9. Vlaisavljević Jovo Uroš 1926/45 3. Fatkić Juso Jusuf 1915/44 10. Vlaisavljević Mićo Stana 1909/44 4. Fatkić Mujo Mujaga 1926/ 45 11. Vlaisavljević Mile Markan 1923/43 5. Fatkić Zećo Mustafa 1924/45 12. Vlaisavljević Petar Đuro 1906/41 6. Felić Omer Ale 1923/42 7. Felić Omer Osman 1916/45 ZLOPOLJAC 8. Felić Salih Nazif 1928/43 9. Felić Velaga Mehmed 1903/? 1. Kuga Đuro Niko 1926/41 10. Filipović Đuro Simo 1906/43 2. Matijević Lazo Vujo 1927/42 11. Harboš Huso Mujaga 1927/45 3. Matijević Milka 1922/43 12. Harboš Ibrahim Ibro 1924/44 4. Popović Mićo Rajko 1926/44 13. Harboš Meho Fehim 1909/45 5. Radaković Jovo Petar 1887/43 14. Harboš Redžo Hasan 1912/44 6. Radaković Marko Dragan 1920/42 15. Mahmutović Ahmet Jošar 1911/44 7. Radaković Marko Mile 1923/? 16. Mahmutović Paša Mumin 1928/? 8. Radaković Marko Stevo 1914/45 17. Mušić Derviš 1922/44 9. Radaković Mirko Dušan 1926/43 18. Pašić Sakib 1914 /45 10. Radaković Nikola Stanko 1890/43 19. Stanišić Pero Branko 1920/43 11. Radaković Soka 1891/42 20. Zec Petar Mirko 1925/43 12. Sekulić Janko Vlado 1911/43 21. Zolić Omer Osmo 1899/43 13. Sekulić Mile Milan 1923/43 14. Sekulić Petar Mile 1919/43 OPŠTINA BOSANSKA KRUPA

BAG - BORCI 40. Nikolić Ilija Gligo 1911/43 41. Orozović Mihajlo Đuro 1888/43 1. Đuraković Hasan Abid 1925/45 42. Orozović Đuro Zorka 1917/43 43. Orozović Lazo Ljuban 1914/43 BANJANI 44. Ostojić Mirko Mladen ?/43 45. Ostojić Mirko Rade 1904/41 1. Adamović Đuro Spaso 1899/43 46. Popović Dmitar Pero 1901/42 2. Adamović Rade Miljka 1939/42 47. Popović Ostoja Lazo 1890/43 3. Adamović Savo Mile 1904/43 48. Popović Ostoja Stevan 1924/43 4. Adamović Tomo Luka 1900/41 49. Pustinjak Jovo Rade 1919/41 5. Bomeštar Ilija Dragan 1924/42 50. Pustinjak Vaso Petar 1923/44 6. Bomeštar Ilija Gojko 1927/42 51. Rađenović Jovo Rade 1921/45 7. Bomeštar Mile Ljubomir 1923/ 52. Rađenović Rade 1923/45 8. Bomeštar Petar Lazo 1904/45 53. Rodić Ilija Gojko 1926/43 9. Bomeštar Petar Milan 1923/43 54. Rodić Ilija Petar 1914/43 10. Bomeštar Petar Stanko 1916/43 55. Rodić Milo Milan 1920/43 11. Bomeštar Stojan Branko 56. Rodić Ostoja Stojan 1919/43 12. Ćulibrk Jovo Predrag 57. Santrač Ostoja Rajko 1925/42 13. Dakić Đuro Uroš 1910/44 58. Stoisavljević Boško Gojko 192/41 14. Dakić Ilija Gojko 1926/43 59. Stoisavljević Dane Gojko 1923/44 15. Dakić Ilija Rada 1921/43 60. Stoisavljević Stevan Ljuban 1923/43 16. Dakić Miladin Radovan 1925/43 61. Stoisavljević Stevan Milan 1916/44 17. Dakić Nikola Mihajlo 1928/44 62. Stoisavljević Stevan Žarko 1919/43 18. Dakić Rade Dragan 1926/44 63. Stupar Branko Mladen 1928/42 19. Dakić Rade Dušan 1917/42 64. Vajagić Tomo Kostadin 1915/43 20. Dakić Rade Mirko 1908/43 21. Dakić Rade Stanko 1922/42 22. Dakić Simo Dragan 1926/42 BAŠTRA 23. Danić Pero Ljuban 1922/43 1. Barić Todo Rajko 1923/44 24. Drobac Dragan Gojko 1921/42 2. Borovica Lazo Rista 25. Gaković Blagoje Vaso 1912/42 3. Ćulibrk Rade Pero 1909/41 26. Gaković Ilija Spasoja 1912/45 4. Glumac Mićo Dušan 1914/41 27. Gaković Ilija Stanko 1919/44 5. Jatlica Pero Milan 1905/? 28. Gaković Laze Milorad 6. Karan Miloš Rade 1907/42 29. Gaković Stojan Todor 1912/42 7. Karanović Marko Vaso 1926/44 30. Gaković Žarko Mirko 1923/44 8. Karanović Mile Jelica 1900/43 31. Ilišević Milan Rade 1920/41 9. Kovačević Milana Nikola 32. Kerkez Rade Bogdan 10. Lončina Gojko Jovo 1939/43 33. Kovačević Ostoja Dragutin 1920/44 11. Lončina Savo Ilija 1887/43 34. Kovačević Ostoja Jovanka 1925/45 12. Lončina Vaso Miloš 35. Lovrić Milija Ćedo 1925/43 13. Lovrić Marko Mihajlo 1926/43 36. Lujanović Mile Đuran 14. Lovrić Milivoj Branko 1914/43 37. Lujinović Milo Petar 1914/43 15. Orozović Đuro Zora 1917/? 38. Milješić Jovan Stana ?/43 16. Orozović Mihajilo Đuro 1897/42 39. Mrkić Ostoja Branko 1924/43 17. Stanisavljević Pero Rajko 1915/43 18. Stupar Mile Bogdan 1924/44 39. Drljača Trivo Mihajlo 1912/43 19. Stupar Rade Boško 40. Džafić Avdo Zuhdija 1914/44 20. Tatić Ilija Pajo 41. Edelić Lazo Gojko 1918/43 21. Todić Marko Stevan 1917/43 42. Farkaš Petar Petar 1925/45 22. Tomčić Božo Mile 1924/45 43. Grahovac Rade Đurađ 1927/43 23. Vajagić Vaso Dušan 44. Grbić Desanka Vlade 1926/? 24. Zec Andrija Mile 45. Grbić Trifun Lazo 1915/43 25. Zec Luka Bogdan 46. Grubišić Pavle Pajo 1923/45 47. Gulan Rade Branko BOSANSKA KRUPA 48. Hasanović Asif Sakib 1925/43 49. Hasić Suljo Bejza 1922/43 1. Adamović Adam Jovo 1899/41 50. Hović Alija Husein 1919/? 2. Adamović Jovo Petar 1923/? 51. Ilić Vaso Marko 1897/42 3. Adamović Todor Mile 1893/43 52. Jerković Vaso Đuro 1903/41 4. Ajduković Dmitar Dušan 1928/44 53. Jovanić Pero Slavko 1921/44 5. Alagić Rasim Muharem 1920/43 54. Jovanović Jovo Slobodan 6. Andrić Jusuf /43 55. Jovičić Spaso Svetko 1911/43 7. Anušić Đuro Dušan 1922/45 56. Kačavenda Marko Ilija 1921/43 8. Arnaut Bogdan Mićo 1929/44 57. Kadić Muho Mehmed 1918/45 9. Arnaut Marko 1928/44 10. Balać Mojsije Milan 1904/44 58. Kadić Mulo Mehmed 1918/45 11. Baserić Janko Milan 1919/43 59. Kecman Ilija Drago 1910/42 12. Baserić Janko Nikola 1926/43 60. Klašnja Đuro Dušan 1914/44 13. Bilčarević Nike Rade 61. Kljajić Milić Živko 1926/43 14. Bilčarević Nike Zdravko 62. Kljajić Obrad Dušan 1920/42 15. Bjelajec Jovo Dušan 1922/43 63. Kljajić Obrad Ljubomir 1918/41 16. Bjelajec Jovo Stojanka 1926/43 64. Knežević Đuro Milan 17. Bjelić Jovo Ilija 1898/44 65. Koščica Jovan Dušan 1919/42 18. Bjeljac Stanko Branko 66. Kovačević Lazo Đuro 1909/43 19. Bokan Đurađ Lane 1910/42 67. Kovačević Mile Vukosava 1913/43 20. Bokan Marko Milan 1921/42 68. Kovačević Pero Stevo 1914/44 21. Brdar Pantelija 1904/42 69. Krupić Husein Safet 22. Bulj Nikola Milan 1921/43 70. Kujundžić Manojlo Petar 1900/44 23. Bursać Mićan Drago 1912/43 71. Lepoja Đuro Mile 1919/44 24. Bursać Mile Dušan 1911/44 72. Ljepoja Lazo Rade 1921/? 25. Ćeran Rada 1907/44 73. Lujinović Lazo Dušan 1924/44 26. Ćirić Simo Nikola 1926/44 74. Lukić Đuro Mile 1886/42 27. Ćulibrk Lazo Dragutin 1903/43 75. Lukić Ilija Branko 1912/42 28. Ćulibrk Savo Pero 1926/45 76. Lukić Mile Dušan 1917/42 29. Ćupurdija Rade Ilija 1895/42 77. Lukić Mile Gojko 1907/42 30. Cvarković Milan Milan 1909/42 78. Maksić Boško Bogdan 1926/41 31. Dautović Osman Sabit ?/42 79. Mandić Ilija Drago 1914/45 32. Dekić Simo Rade 1918/43 80. Mandić Nikola Mirko 1912/44 33. Dekić Stevo Milan 1924/43 81. Mandić Simo Lazar 1923/44 34. Delić Đuro Milka 1922/44 82. Mandić Simo Petar 1920/42 35. Divjakov Pajo Rade 1926/43 83. Marčeta Lazo Milan 1910/43 36. Drakulić Spase Bogdan 1916/43 84. Medić Pavle Stojan 1902/42 37. Drljača Jovan Dušan 1916/44 85. Midžić Bego Edhem 38. Drljača Mihajlo Jovo 1915/45 86. Mijić Miladin Jovo 1903/42 87. Mijić Miladin Lazo 1912/42 135. Stojnić Tomo Rosa 1923/44 88. Mijić Mile Branko 1919/42 136. Štrbac Boška Nada 89. Mijić Petar Lazo 1907/43 137. Štrbac Boška Olga 90. Milašinović Marko Nikola 1924/44 138. Štrbac Miloš Branko 91. Milešević Božo Trivo 1907/42 139. Štrbac Svetozar Dušan 1922/44 92. Mišković Vida Živan 140. Štrbac Svetozar Stojanka 1928/43 93. Mlađenović Dušan Branko 1919/43 141. Štrbac Trivo Vid 1913/42 94. Mlađenović Simo Lazo 1907/43 142. Štrbac Vid Milan 1911/42 95. Musić Redžo Omer 1903/43 143. Studen Ilija Vojislav 1923/43 96. Musić S. Husein 1909/44 144. Stupar Božo Simo 1900/44 97. Mustafić Ibrahim Enver 1923/45 145. Stupar Đukan Đorđe 1913/43 98. Mustafić Ibrahim Ismet 1925/43 146. Stupar Savo Dušan 1922/42 99. Nikolić Dane Ljuba 1915/43 147. Stupar Stevo Milica 1914/44 100. Novkić Ahmet Muharem 148. Svetlica Košta Đuja 1905/41 101. Obradović Mile Milan 1919/43 149. Talont Franjo Franjo 1909/44 102. Omić Bajro Himzo 150. Talont Franjo Ivan 1922/45 103. Orelj Mile Iso 1918/44 151. Terzić Ahmet Muharem 104. Ostojić Božo Milka 1924/44 152. Terzić Hasan Avdo 105. Ostojić Đuro Simo 1917/44 153. Terzić Muharem Safet 1920/45 106. Pašalić Husejina Vahid 154. Terzić Mustafa Salko 1922/42 107. Pašalić Vahid Enes 1926/43 155. Terzić Redžo Ibrahim 1911/45 108. Pastuvlvan 156. Tintor Ilija Milan 1923/41 109. Prijak Mare Ratko 157. Topčagić Muhamed Osmo 1912/44 110. Radaković Mile Rade 1930/45 158. Tuzinović Muho Nail 1928/43 111. Radaković Petar Đuro 1921/44 159. Ugren Đuro Drago 112. Radaković Staniša Mikica 1921/44 160. Umićević Ljuba 1915/43 113. Rađenović Marko Savo 1913/43 161. Urgenović Dane Dušan 1919/42 162. Urgenović Dane Ilija 1920/45 114. Radočević Gojko Mićo 1916/41 163. Uzelac Stevo Mile 1908/42 115. Radusin Rade Slavko 1923/45 164. Vajagić Mišo Vlado 1921/42 116. Rajlić Đuro Mitar 1910/43 165. Vasiljević Đorđe Pero 117. Redžić Muharem Husein 1912/44 166. Vasiljević Nikola Zora 1922/42 118. Redžić Omer Rasim 1919/45 167. Vejnović Lazo Branko 1922/41 119. Rodić Vid Gojko 1909/43 168. Vojinović Živan 1914/44 120. Rokvić Spiro Stojan 1918/44 169. Vranješ Mane Mane 1912/45 121. Šahić Aburahman Hamdija 170. Vučenović Pero Ljubomir 1912/42 122. Santrač Mile Nikola 1918/44 171. Značić Suljo Husein 123. Savanović Bjelan 1902/43 172. Zoran Marko Nikica 124. Savić Stanko 1906/42 173. Zorčić Simo Obrad 1914/41 125. Sefić Salih Arif 1912/44 174. Zorić Anđa 1877/42 126. Šehić Ahmet Omer 1911/42 175. Zorić Branko Savo 1915/44 127. Šeretović Omer Mehmed 176. Zorić Gojko Rade 1927/44 128. Škorić Jovo Nikola 1929/44 129. Škorić Luka Milan 1920/42 130. Škorić Mihajlo Branko 1915/43 BUŽIM 131. Stančević Božo Milan 1. Dacijar Marko Rajko 1926/41 132. Stanković Đorđe Dragan 1908/44 2. Dervić Meho Ahmet 1920/45 133. Stanković Petar Dragan 1908/43 3. Duranović Ahmet Hasan 1920/44 134. Stanković Stevan Dragan 1924/43 4. Ičanović Ibrahim Arif ?/44 5. Ičanović Muhamed Hasan 1927/45 32. Đurić Nikola Ostoja 1928/44 6. Isaković Suljo Ibrahim ?/44 33. Džakula Ilija Gojko 1924/45 7. Krnetić Đuro Đuro 1907/43 34. Grandić Ostoja Adam 1911/44 8. Mašinović Bećir Ale 1911/45 35. Grandić Rade Đuro 1918/41 9. Mustafić Ibrahim Enver 36. Ilibašić Ilija Mile 1918/43 10. Romić Marko 1880/44 37. Ilibašić Rade Marko 1901/43 11. Romić Marko Mile 1919/44 38. Ilibašić Rade Stevo 1912/43 12. Šahinović Bećir Ibrahim 1923/44 39. Janković Đuro Dušan 1916/43 13. Šahinović Huso Ibrahim 40. Kecman Jovo Dušan 1914/45 41. Kecman Marko Dragan 1915/43 14. Šahinović Salko Aziz 1925/44 42. Kecman Marko Dragan 1926/44 15. Šahinović Salko Hasan 1918/44 43. Kecman Pero Dušan 1924/44 16. Šahinović Salko Rasim 1928/44 44. Kecman Spasa Božo 1926/44 17. Vukalić Hasan Bećir 1915/44 45. Kecman Spase Božo 1926/43 18. Zec Grujica Stevan 1890/ 46. Kecman Spaso Božo 1923/43 19. Zec Stevan Nikola 1917/42 47. Kecmanović Nikola 1918/41 20. Zec Stevan Rajko 1919/44 48. Krnetić Mikola Mladen 1912/43 49. Krnetić Stevan Đurađ 1920/43 DOBRO SELO 50. Latinović Stanko Aleksa 1925/43 51. Lovrić Mile Mirko 1924/45 1. Stojisavljević Rade Dušan 1925/44 52. Lovrić Stole Stojan 1898/41 2. Cimeša Jovo Marko 1912/43 53. Medić Đuro Pero 1922/44 3. Cimeša Jovo Mirko 1909/43 54. Medić Jovo Mihajlo 1907/43 4. Cimeša Mika Dušan 1925/43 55. Nikolić Miloš Marko 1906/44 5. Cimeša Pero Dušan 1922/43 56. Novaković Simo Mirko 1909/43 6. Cimeša Stojan Mirko 1907/43 57. Novaković Stevan Branko 1903/43 7. Ćulibrk Miladin Nikola 1912/43 58. Pilipović Ilija Trivo ?/42 8. Ćulibrk Miladin Nikola 1916/43 59. Pilipović Ilija Trivo 1900/44 9. Ćulibrk Nikola Mišo 1895/43 60. Popović Božo Milan 1925/42 10. Ćulibrk Nikola Rajko 1923/43 61. Popović Božo Mirko 1921/42 11. Ćulibrk Nikola Stoje 1915/43 62. Popović Ilija Dušan 1911/43 12. Ćulibrk Rade Janko 1920/44 63. Popović Stojan Dragan 1920/45 13. Ćulibrk Rade Milutin 1924/44 64. Prgomelja Petar Trivo 1897/43 14. Ćulibrk Savo Stanko 1926/44 65. Radaković Rade Ostoja 1921/45 15. Ćulibrk Stojan Miloš 1923/43 66. Stojisavljević Savo Ilija 1922/45 16. Dakić Nikola Dušan 67. Stojisavljević Marko Ilija 1928/44 17. Dizdarević Abdije Fejzo 1904/44 68. Stojaković Nikola Milan 1924/43 18. Dizdarević Mujo Hasan 69. Stojaković Pavle Božo 1918/44 19. Dražić Dako Miloš 1891/41 70. Stojaković Stevo Ilija 1901/43 20. Dražić Dako Miloš 1914/44 71. Stojkovljević Nikola Lazo 1916/45 21. Dražić Đuro Jovo 72. Stojnić Mile Milan 1919/43 22. Dražić Nikola Miladin 1907/43 73. Stojnić Stevan Dobrila 1913/41 23. Dražić Nikola Miladin 1915/43 74. Stupar Mihailo Dušan 1920/44 24. Dražić Nikola Mile 1926/44 75. Stupar Savo Dušan 1921/45 25. Dražić Rade Pavle 76. Suzić Todor Milan 1920/44 26. Dražić Spaso Blažo 1924/44 77. Tadić Risto Savo 1909/44 27. Dražić Trivun Pavle 1913/43 78. Tubin Petar Rade 1910/43 28. Dražić Trivun Spaso 1914/43 79. Tubin Spasoje Milan 1928/45 29. Drobac Pero Bogdan 1923/41 80. Umićević Risto Stevo 1896/43 30. Drobac Pero Lazo 1915/42 81. Usličić Đorđe Života 1907/44 31. Đurić Nikola Milan 1924/43 82. Vajagić Ilija Mirko 1914/43 83. Vasić Jovo Cvijo 1925/43 42. Radišić Đukan Slavko 1925/43 84. Vasić Jovo Miladin 1926/43 43. Radišić Lazo Milan 1920/43 85. Vejinović Stojan Mirko 1920/43 44. Rašeta Ilija Mirko 1920/43 86. Vejnović Stojan Mileva 1923/43 45. Rašeta Ilija Mirko 1923/44 87. Zec Miloša Mirkol925/43 46. Rašeta Ilija Rajko 1918/43 47. Stojisavljević Jovan Ilija 1890/41 GLAVICA 1. Beronja Jovo Dušan 1914/43 IVANJSKA 2. Beronja Jovo Dušan 1923/43 1. Bajić Marko Ostoja 1915/43 3. Beronja Jovo Milan 1902/44 2. Bajić Simo Boško 1923/42 4. Beronja Mihajlo Milovan 1908/43 3. Bajić Stevan Gligo 1900/43 5. Beronja Mihajlo Ostoja 1920/44 4. Beronja Đuro Mirko 1924/45 6. Beronja Mihajlo Rade 1910/43 5. Beronja Ilija Dušan 1906/43 7. Bjelić Ilija Ostoja 1920/43 6. Beronja Stojša Dušanka 8. Bjelić Jovo Ilija 1905/44 7. Brljak Marko Nikola 1912/45 9. Bokan Mile Božo 1910/42 8. Ćulibrk Jovo Miladin 10. Ćeran Nikola Stanko 1925/41 9. Ćulibrk Ostoja Dragan 11. Čubrilo Lazo Branko 1919/? 10. Ćulibrk Stevan Branko 1909/43 12. Čubrilo Marko Petar 1924/42 11. Ćulibrk Stojan Mile 1900/43 13. Čubrilo Petar Božo 1910/43 12. Ćulibrk Vojkana Jovo 14. Ćulibrk Jovo Ljuban 1924/42 13. Dakić Đuro Marko 1909/41 15. Ćulibrk Lazo Rajko 1909/43 14. Drljača Dušan Dragan 16. Ćulibrk Cvijo Stevo 1897/45 15. Drljača Joviša Dragica 1924/44 17. Ćulibrk Jovo Branko 1923/43 16. Drljača Lazar Dušan 1917/43 18. Ćulibrk Jovo Gojko 1920/43 17. Drljača Lazo Simo 1923/43 19. Ćulibrk Mihajla Branko 18. Drljača Miladin Marko 20. Ćulibrk Nikola Bogdan 1908/41 19. Drljača Trivo Vukosava 1922/44 21. Ćulibrk Nikola Miladin 1926/45 20. Gajić Todor Branko 1922/43 22. Ćulibrk Ostoja Dragan 1914/43 21. Gaković Nikola Slavko 23. Ćulibrk Ostoja Dušan 1922/43 22. Gaković Rade Dragan 1926/44 24. Ćulibrk Ostoja Gojko 1919/43 23. Grubor Stevan Mile 1919/43 25. Ćulibrk Savo Dragan 1924/43 24. Gurbor Stevan Mile 1919/44 26. Ćulibrk Stevo Rajko 1915/43 25. Jovčić Milan Mirko 1926/43 27. Ćulibrk Todo Milutin 1922/43 26. Jovčić Milan Sretko 1923/44 28. Ćulibrk Trivo Milorad 1926/43 27. Lovrić Mile Dragan 1920/44 29. Dakić Jovo Ljuban 1918/43 28. Lukač Pero Lazo 1892/44 30. Grandić Đuro Ilija 1916/44 29. Malenčić Jovan Mirko 1922/44 31. Grandić Milovan Dušan 1922/43 30. Malenčić Jovo Mirko 1921/45 32. Grandić Nikola Božo 1922/43 31. Mijatović Marko Rajko 1918/43 33. Grandić Paja Nikola 1923/43 32. Milić Aleksa Cvjeta 1924/43 34. Grandić Rade Slavko 1926/43 33. Oljača David Ljuba 1925/43 35. Grandić Stevo Pavle 1923/45 34. Oljača David Milan 1927/44 36. Guzijan Cvijo Nikola 1922/43 35. Oljača Đuro Cvijo 1921/43 37. Medić Đuro Pero 1926/44 36. Oljača Mijo Milan 1926/45 38. Nikolić Dragan Vaso 1922/43 37. Oljača Stevan David 1902/44 39. Nikolić Mićo Stevo 1920/43 38. Oljača Stojan Simo 1905/42 40. Nikolić Mićo Stevo 1925/42 39. Oljača Todo Milivoj 1914/44 41. Radišić Đukan Dušan 1920/43 40. Oljača Tomo Mićo 1910/44 41. Oljača Vladan Milan 1922/43 20. Repija Dušan 42. Podkozarac Trivun Stoja 1926/42 21. Sedlar Jovo Milan 1928/43 43. Podunavac Rade Vaso 1922/43 22. Sedlar Nikola Jovan 1904/43 44. Popović Nikola Marko 1924/43 23. Starčević Milan 1922/45 45. Potkozarac Cvijo Branko 1921/41 24. Starčević Todor Petar 1900/43 46. Potkozarac Dušan Boško 1923/42 25. Stojisavljević Miloš Lazo 1917/44 47. Škorić Jovan Dušan 1913/43 26. Ugrenović Mile Vitomir 1914/45 48. Stanbolja Vaso Dušan 1910/43 27. Vujić Đuro Milorad 1923/44 49. Stanković Damjan Milan 1909/43 28. Vukobratović Đorđe Dragan 50. Stanković Košta Stojan 1921/43 29. Zec Mile Todor 1922/43 51. Stanković Simo Mirko 1919/41 30. Žegarac Spaso Dušan 52. Štrbac Dragan Joviša 1920/43 53. Štrbac Jovo Nikola 1906/41 KONJODER 54. Štrbac Kojo Ilija 1925/44 55. Štrbac Milan Branko 1920/44 1. Buljubašić Redžo Muhamed ?/44 56. Svjetlica Mile Dušan 1925/45 2. Duranović Hasan Huso 57. Svjetlica Pero Mirko 1922/43 3. Makić Ibro Rešid 1919/45 58. Svjetlica Pero Žarko 1926/45 4. Pajalić Ahmet Husein 1904/44 59. Vajagić Đuko Jovo 5. Pajalić Šeriflbrahim 1928/44 60. Vajagić Jovan Joviša 1910/42 6. Pehlić Selim Mumin 1904/44 61. Vajagić Jovo 1917/42 7. Veladžić Salko Juso 1919/45 62. Vajagić Marko Ilija 63. Vajagić Petro Dragan LUBARDA 64. Vajagić Rade Duka 1920/43 65. Vranjković Rade Dušan 1904/44 1. Abdić Ale Sulejman 1920/44 66. Vučenović Marko Milan 1920/43 2. Abdić Meho Huso 67. Vučenović Marko Milica 1918/43 3. Alešević Ibrahim Mustafa 1926/44 4. Alešević Ibro Osman JEZERSKO 5. Balčinović Zarif Mujo 1925/44 6. Baltić Bajro Mustafa 1926/44 1. Babić Simo Stanko 7. Bašić Halil Ibrahim 1908/44 2. Bastaja Kojo Mihajlo 1914/43 8. Buljubašić Redže Muhamed 3. Hadžić Ahmet Redžo 1912/44 9. Ćosić Alija Zarif 1909/44 4. Ilić Mićo Ilija 1925/44 10. Ćosić Alija Hašim 5. Ilić Mićo Mirko 1914/41 11. Đordić Bećo Bećo 1924/44 6. Japundža Mišo Rajko 12. Duraković Mehmed Bajro 1886/45 7. Japundža Mile Ljubica 1924/44 13. Elkasović Alaga Salih 1910/44 8. Jarić Stevan Đuro 1922/? 14. Elkasović Alija Juso 1920/44 9. Jarić Stevan Jovan 1923/43 15. Elkasović Hamid Ale 1887/45 10. Kljajić Ilija Marko 1928/41 16. Halagić Hamid Hasib 1913/44 11. Kosanović Pero 1911/42 17. Ljubijankić Alo Bećir 1926/44 12. Kovačić Ahmet Ahmet 1922/44 18. Mulalić Haso Omer 1909/44 13. Malbašić Jovo Đurađ 1914/42 19. Muminović Redžo Abdija 1914/44 14. Malbašić Lazar Stanko 1926/45 20. Odobašić Omer Husein 1927/44 15. Najdarević Redžo Huso 21. Sijamhodžić Omer Muharem 1915/44 16. Nesimović Redžo Huso 1923/44 22. Sijamhodžić Osman Mehmed 1934/45 17. Pešut Lazo Milan 1921/45 23. Skenderović Mehmed Ajša 1929/45 18. Pilipović Milan Mirko 1918/44 24. Šomić Salih Meho 1926/44 19. Pustinjak Marko Rade 1922/43 25. Sijamhodžić Smail Hasan 1914/44 LJUSINA 52. Senić Nikola Pero 1927/43 53. Štrbac Vidak Dušan 1926/43 1. Begić Hamid Ahmet 54. Suljić Mehmed Suljo 1888/43 2. Borić Cvijo Grujo 55. Saljić Osman Husein 1925/44 1888/43 3. Bursać Petar Milan 1928/44 56. Šušulović Gojko Božo 1924/44 4. Ćazić Risto Milanko 1920/43 57. Vajagić Jovo Đuro 1920/43 5. Ćulibrk Pero Gojko 1928/43 58. Vignjević Lazo Branko 6. Ćulibrk Stanko Jovo 7. Đurić Mile Dragan 1926/45 8. Grbić Lakan Nikola 1870/41 MAHMIĆ SELO 9. Grmuša Đuro Miloš 1. Duranović Hasan Huso 1907/44 10. Grmuša Miloš Lazo 1910/43 2. Hadžić Osman Mahmut 11. Japundža Milan Mile 1916/43 3. Mahmić Ejdo Husein 12. Japundža Milan Rajko 1918/44 4. Mahmić Redžo Sulejman 13. Japundža Mišo Bogdan 1914/44 5. Malbašić Mile Mihajlo 1910/42 14. Karapandža Ilija Mile 1906/44 6. Mušić Mehmed Mahmut 15. Karagaća Cvijan Marica 1928/45 7. Topalović Salih Ibro 16. Karagaća Ilija Mile 1915/44 17. Karagaća Kojo Dušan 1924/43 18. Karagaća Pero Trivo 1905/43 MRAZOVAC 19. Karan Nikola Dušan 1906/42 1. Bajrić Ibro Hasan 1911/44 20. Karan Pero Lazo 1920/43 2. Burzić Bego Haso 21. Karan Spaso Lazo 3. Burzić Bego Salko 1922/45 22. Kapan Ilija Vlado 1923/43 4. Čaušević Redžo Hasan 1915/44 23. Košutić Rade Đuja 5. Dizdarević Arif Salko 24. Košutić Ilija Dušan 1919/43 6. Dizdarević Hasan Ibrahim 1925/45 25. Kubet Dragoje Graja 1915/43 7. Dizdarević Omer Omer 1925/45 26. Kubet Mile Gojko 1899/43 8. Dizdarević Suljo Ibrahim 1919/44 27. Kubet Mileta Gojko 1896/43 9. Đulić Osman Šerif 28. Kubet Pero Bogdan 1916/43 10. Duraković Mustafa Rasim 1916/44 29. Kubet Vaso Rajko 1920/42 11. Grabović Nikola Rade 1925/? 30. Kubet Vaso Slavko 1923/43 12. Kovačević Suljo Mahmut 1910/44 31. Ljiljak Đuro Ljubo 1916/43 13. Lelić Bajro Bajro 32. Mandić Miloš Rajko 14. Šahinović Hasan Haso 1909/43 33. Mandić Pero Lazo 1897/43 15. Šekić Mustafa Hasan 1921/43 34. Mijić Jovo Dragan 16. Šišić Ahmet Zarif 1907/44 35. Mijić Jovo Nikola 1915/45 17. Spahić Ibro Osmo 1909/44 36. Mijić Lazo Ilija 1908/43 18. Stoisavljević Miloš Gojko 1921/45 37. Mijić Lazo Marko 1922/44 19. Veinović Petar Nikola 1912/44 38. Mijić Rade Milorad 1920/43 39. Mijić Stojan 1927/42 40. Mijić Stojan Dušan OTOKA 41. Nedimović Pavle Dragan 1. Banjac Sava Bogdan 1923/44 42. Nedimović Todo Ilija 1913/45 2. Bonić Aleksa Bogdan 1926/44 43. Nikolić Dragan Ljuban 1926/42 3. Đumić Pero Mirko 1924/44 44. Nikolić Dušan Božo 1922/42 4. Đurić Vaso Vaso 1910/42 45. Nikolić Mile Dušan 46. Nikolić Pavle Đuro 1924/44 5. Halilović Ibro Husein 47. Nikolić Pavle Mika 1927/43 6. Homić Huso Mehmed 48. Nikolić Pero Dragan 7. Ičanović Huso Hasib 49. Nikolić Pero Dragan 1907/43 8. Karan Petar Miroslav 1922/43 50. Pilipović Cvijo Mile 1888/43 9. Ljepoja Nikola Milan 51. Senić Mile Marinko 1925/44 10. Mehadžić Huso Ibrahim 11. MujkićMeho Hašim 1916/44 PIŠTALINE 12. Prgomelja Miladin Mirko 1916/44 13. Santrač Luka Boško 1919/44 1. Babić Božo Marko 1925-1944 14. Santrač Luka Branko 1921/42 2. Babić Lazar Branko 1926-1941 3. Babić Lazar Milan 1921-1943 15. Stojisavljević Pero Rajko 4. Babić Savo Dušan 1906-1941 16. Stupar Pero Dragan 1920/42 5. Babić Tomo Lazo 1926-1943 17. Suljić Osman Husein 1925/42 6. Babić Vojin Mirko 1926-1944 18. Vejnović Ilija Čedo 7. Boltić Jovica Milanko 1919-1943 8. Đumić Đuro Trivo 1920-1943 PERNA 9. Đumić Lazo Branko 1912-1941 10. Jovičić Nikola Milan 1926-1944 1. Batić Pero Branko 1927-1943 11. Karanović Mihajilo Mara 1924-1943 2. Bokan Jovo Jovo-Joja 1919-1943 12. Karanović Pero Relja 1913-1941 3. Bokan Stevan Stana 1926-1943 13. Karanović Pero Todor 1900-1945 4. Bokan Vaso Smilja 1926-1944 14. Kljajić Ilija Ranko 1897-1943 5. Boltić Pero Branko 1926-1944 15. Kljajić Ilija Stanko 1895-1944 6. Dizdarević Avdija Fejzo 1918/44 16. Kljajić Jovo Milenko 1921-1941 7. Grbić Dušan Stojan 1928-1946 17. Kljajić Mihajilo Stevo 1914-1941 8. Grmuša Mihajilo Pero 1925-1943 18. Kljajić Obrad Dušan 1920-1942 9. Jelačić Mirko Obrad 1910-1945 19. Kljajić Obrad Ljubomir 1924-1943 10. Jelačić Vaso Mile 1906-1942 20. Kljajić Stanko Mirko 1924-1944 11. Jovičić Plavanjac Đujana Sava 1898-1943 21. Knežević Kojo Nikola 1905-1945 12. Karanović Đujan Petar 1890-1943 22. Knežević Trivo Sava 1923-1943 13. Karanović Lazo Dušan 1906-1944 23. Knežrvić Mihajlo Lazar 1916-1944 14. Karanović Mile Milan 1924-1945 24. Kovačević Srejo Branko 1926-1944 15. Karanović Pero Relja 25. Kukić Ilija Stojan 16. Karapandža Pero Boško 1906-1943 26. I.ukić Đuro Bogdan 1916-1943 17. Karapandža Pero Svetozar 1923-1942 27. Lukić Đuro Mile 1880-1943 18. Kovačević Pero Stevo 1906-1944 28. Ožegović Ilija Gojko 1917-1944 29. Ožegović Ilija Rade 1924-1941 19. Kovačević Rade Marinko 1926-1944 30. Ožegović Tomo Ilija 1895-1942 20. Kovačević Rade Milan 1921-1943 31. Priča Dušan Mara 1926-1943 21. Kovačević Srejo Branko 1924-1945 32. Priča Mile Mara 22. Kubet Svetozar Mirko 1926-1944 33. Rašeta Mile Bogdan 23. Ninković Đuro Draginja 1927-1944 34. Rokvić Aleksa Đuro 1922-1944 24. Ponoćka Jovo Čedo 1925-1944 35. Rokvić Đuro Savo 1921-1943 25. Rokvić David Milin 1911-1943 36. Rokvić Gojko Vid 1920-1943 26. Rokvić David Mirko 1910-1943 37. Rokvić Golub Milka 1918-1943 27. Rokvić Miloš Mirko 1913-1943 38. Rokvić Mile Bogdan 1911-1944 28. Rokvić Obrada Risto 1913-1943 39. Rokvić Ostoja Bogdan 1913-1945 29. Rokvić Stevana Vid 1909-1941 40. Rokvić Ostoja Miloš 1907-1942 30. Rokvić Vida Branko 1916-1944 41. Rokvić Pajo Mirko 1920-1943 31. Rokvić Vid Miladin 1910-1943 42. Rokvić Pajo Vida 1912-1943 32. Skendić Aleksa Marinko 1928-1945 43. Rokvić Rade Ljuba 1923-1943 33. Skendić Staniša Stevo 1922-1943 44. Rokvić Risto Branko 1927-1942 34. Stojanović Ilija Stevo 1925-1943 45. Rokvić Risto Marko 1922-1941 35. Todić Mile Milan 1926-1942 46. Rokvić Špiro Stojan 1926-1943 36. Todić Pero Srđan 1926-1943 47. Rokvić Stojana Miloš 1925-1943 37. Todić Rajko Srđan 1926-1944 48. Subašić Božo Mitar 1920-1944 38. Zeljković Bogdan Slavko 1931-1944 49. Šušilović Gojko Milčin 39. Zeljković Dmitar Đuja 1924-1945 50. Šušilović Stevo Mile 40. Zeljković Spaso Svetko 1925-1943 51. Todić Pero Srđan 52. Todić Rajko Srđan 40. Rodić Branko Nevenka 1925-1943 53. Varsaković Miloš Anđa 41. Rodić Đuro Božo 1912-1943 54. Varsaković Lazo Anđa 1920-1943 42. Rodić Đuro Mića 55. Zeljković Bogdan Milan 1920-1944 43. Rodić Janko Srđan 56. Zeljković Jovan Dušan 1918-1943 44. Rodić Mile Sava 1926-1943 57. Zeljković Stevo Dušan 1914-1944 45. Rodić Mile Živko 1922-1943 58. Zeljković Vojin Savka 1922-1943 46. Rodić Ranko Srđen 1920-1942 59. Zorić Branko Savo 1909-1945 47. Rodić Vid Gojko 1909-1943 60. Zorić Mićo Relja 1926-1943 48. Rodić Vid Milica 1926-1943 61. Zorić Miloš Gojko 1926-1943 49. Rokvić Pero Bogdan 1908-1944 62. Zorić Simo Stevo 1928-1944 50. Rokvić Pero Dušan 1926-1943 51. Rokvić Pero Mirko 1926-1943 52. Škrbić Đuro Janko 1923-1943 PODGOMILA 53. Škrbić Trivo Dušan 1924-1943 1. Aničić Aleksa Božo 1926-1942 54. Zorić Gojko Rade 1929-1943 2. Aničić Mile Petar 1928-1945 55. Zorić Marko Nikola 1919-1941 3. Desnica Mile Branko 1920-1943 56. Zorić Stevan Dušanka 1924-1943 4. Desnica Obrad Đuro 1925-1945 5. Drakulić Dane Ljuba 1915-1943 PODVRAN 6. Drakulić Đuro Mile 1913-1943 7. Drakulić Spaso Bogdan 1926-1943 1. Ćirić Simo Nikola 8. Kukić Ilija Stojan 1926-1943 2. Halkić Ahmet Šefik 9. Lukić Ilija Branko 1916-1942 3. Ugren Mile Gojko 10. Lukić Ilija Gojko 1907-1942 11. Lukić Mile Dušan 1918-1942 VAROŠKA RIJEKA 12. Mandić Jovo Marinko 1918-1944 13. Mandić Lazo Drago 1914-1945 1. Aldžić Meho Ibrahim 1911/44 14. Mandić Miloš Bogdan 2. Barjaktarević Hasan Ale 15. Mandić Miloš Gojko 1920-1942 3. Barjaktarović Meho Ibrahim 1924/45 16. Mandić Nikola Mirko 1915-1944 4. Barjaktarović Memaga Hasan 1926/44 17. Mandić Stojan Božo 1923-1943 5. Ćordić Beco Began 1918/44 18. Mandić Stojan Dušan 1924-1944 6. Dukić Božo Ilija 1924/44 19. Mandić Stojan Milan 1920-1942 7. Isaković Ahmet Husein 1924/44 20. Mijić Božeo Milica 1923-1943 8. Isaković Huso Hasan 1905/44 21. Mijić Ilija Marko 1923-1943 9. Krupić Đulbec Husein 1914/45 22. Mijić Ilija Miladin 1929-1945 10. Mamić Acan Ibrahim 1908/44 23. Mijić Ilija Rade 1921-1945 11. Milešević Jovo Simo 1921/45 24. Mijić Jovan Drago 1919-1942 12. Nanić Muharem Fehim 1912/44 25. Mijić Miladin Jovo 1913-1943 13. Popović Pero Savo 1924/43 26. Mijić Miladin Lazo 1919-1943 14. Popović Vlado Dušan 27. Mijić Milan Dušan 1919-1944 15. Porić Ramo Omer 28. Mijić Mile Branko 1925-1943 16. Rogić Mehmed Ajiša 1924/44 29. Mijić Petar Lazo 1912-1943 17. Skenderović Haso Husein 1923/44 30. Mijić Srđan Miladin 1921-1943 18. Skenderović Omer Omer 1918/44 31. Mijić Svetislav Bosiljka 1926-1942 19. Skenderović Osman Avdo 1918/44 32. Mlađenović Dušan Branko 1920-1943 20. Veladžić Meho Ahmet 1916/44 33. Mlađenović Simo Lazo 1909-1943 21. Zorić Grujo Ilija 34. Petrović Stanko Mirko 1924-1943 35. Radaković Mile Branko 1915-1943 VOLODER 36. Radaković Mile Petar 1925-1943 1. Đumić Stevo Stevo 37. Radaković Nikola Đuro 1915-1941 2. Jusić Šerif Salih 38. Radaković Staniša Milica 1924-1944 3. Mudrinić Petar Nikola 39. Radaković Staniša Nikica 1922-1944 4. Stupar Petar Dragan 1920/43 OPSTINA CAZIN

BREZOVA KOSA CAZIN 1. Bašagić Murat Osman 1905/? 1. Abdić Meho Husnija 1922/? 2. Ćatić Ibro Sejdo 1901/44 2. Adilagić Haso Bećo 1917/? 3. Dolić Ibro Alaga 1913/45 3. Adilagić Meho Adii 1915/? 4. Dolić Mehmed Alaga 1905/45 4. Babić Božo Marko 1926/41 5. Duratović Smaila Muhamed 1927/? 5. Banjac Dragan Milan 1916/43 6. Duratović Suljo Abdija 1915/45 6. Banjac Mile Stevo 1923/44 7. Šabančević Ibrahim Smail 1926/44 7. Bašagić Murat Osman 1898/16 8. Salkić Husein Hašim 1905/45 8. Basurić Dimitrije Borislav 1916/42 9. Salkić Šaban Mehmed 1926/42 9. Boltić Jovica Milenko 1924/43 10. Borić Avde Haso 1921/? BUKOVICA 11. Burzić Muhamed Himlija 1922/? 12. Ćemalović Ahmet Hazim 1920/45 1. Bigić Rade Đuro 1924/43 13. Ćoralić Husein 1900/? 2. Bogunović Gavro Rade 1914/43 14. Ćoralić Husein Tevfik 1918/44 3. Bogunović Nikola Miloš 1919/43 15. Dražić Dragoje Mile 1900/43 4. Borić Dušan Rade 1924/44 16. Grgić Rade Mićo 1921/42 5. Dobrojević Božo Duka 1923/41 17. Hasanagić Adila Murat 1913/45 6. Grbić Milosav Dušan 1922/? 18. Hasanović Hamid 1908/44 7. Grbić Vid Mihajlo 1929/? 19. Herceg Murata Omer 1915/? 8. Grbić Vid Mile 1919/? 20. Hodžić Mustafa Ejub 1909/43 9. Grbić Vid Trivo 1922/? 21. Jezdić Mile Pero 1915/43 10. Grbić Vojin Milenko 1928/? 22. Jokić Mehmed Besim 1930/45 11. Grgić Nikola Branko 1928/? 23. Kičić Muhamed Husein 1914/? 12. Grgić Stane Branko 1923/? 24. Kličić Milorad 1910/45 13. Grgić Stevan Branko 1924/44 Kljajić Jovo Milanko 14. Končar Dušan Dragan 1922/42 25. 1920/41 Mudrinić Jove Đuro 15. Končar Marko Novak 1923/44 26. 1910/? 16. Končar Petar Đuro 1920/44 27. Murić Osman Ibrahim 1923/44 17. Milinković Ilija Mito 1923/? 28. Mušić Ibrahim Dedo 1922/? 18. Milinković Ilija Nikola 1912/? 29. Mustedanagić Alaga Hase 1926/? 19. Milinković Petar Milan 1922/? 30. Omanović Salih Razija 1922/44 20. Milošević Pero Đoko 1912/43 31. Pavić lovo Jovo 1918/43 21. Milošević Pero Vid 1919/44 32. Pavić Jovo Rade 1920/43 22. Mudrinić Pero Dušan 1941/42 33. Perviz Osman Ibrahim 1902/41 23. Pucar Petar Dušan 1925/44 34. Pjevač Dušan Ljubica 1921/44 24. Rajak Jovan Dušan 1926/? 35. Pozdan Milan Veljko 1924/44 25. Rajak Jovan Smilja 1924/? 36. Pozderac Murat Nurija 1895/43 26. Repija Jovan Dušan 1921/43 37. Rokvić Stojan Miloš 1926/45 27. Repija Jovan Milan 1883/44 38. Šabić Alaga 1918/42 28. Savić Mile Mihajlo 1923/42 39. Šabić Hasan Hasib 1919/44 29. Ugrica Rade Đuro 1923/43 40. Selak Ilija Milka 1896/43 30. Zec Jovo Ilija 1923/? 41. Sudčević Manojlo Žarko 1908/45 31. Zorić Đoko Mile 1923/43 42. Tanasković Simo Ksenija 1900/44 32. Zorić Vid Božo 1910/44 43. Terzić Salko Ibrahim 1901/? 44. Toromanović Husein Husein 1918/? 36. Vejin Ilija Milan 1895/42 45. Toromanović Meho Ibrahim 1927/? 37. Zinajić Mile Dragan 1912/43 46. Toromanović Mehmed Fehrat 1924/43 47. Toromanović Mehmed Hazim 1929/44 ĆAJIĆI 48. Toromanović Mehmed Ibrahim 1923/45 49. Toromanović Suljo Bećir 1912/? 1. Ajkić Ajdin Husein 1924/? 50. Trbojević Ilija Rade 1927/42 2. Ajkić Ibro Hasib 1910/? 51. Turić Mato Mira 1923/42 3. Beganović Alaga Šaban 1928/44 52. Zec Dušan Mara 1940/43 4. Beganović Redžep Suljo 1924/45 53. Zec Jovan Dragan 1924/42 5. Čaić Fazlo Juso 1915/? 54. Zec Jovan Ilija 1922/42 6. Čaić Mujaga Juso 1915/44 7. Đogić Ohan Omer 1926/44 CRNAJA 8. Đogić Osman Huse 1924/45 9. Đogić Redžo Muhamed 1927/44 1. Boca Rade Mile 1898/44 10. Jušić Meho Meho 1916/44 2. Boca Rade Radoš 1910/42 11. Muvić Hasan Ibrahim 1914/44 3. Božić Dušan Đuro 1922/43 12. Muvić Zaim Hasan 1912/45 4. Božić Ilija Dragan 1923/44 13. Muvić Zaim Husein 1917/44 5. Božić Kata Milica 1922/43 14. Nuhanović Suljo Hasan 1921/45 6. Božić Luke Miladin 1905/42 15. Seferagić Okan Fata 1910/45 7. Božić Marko Božidar 1914/44 8. Božić Mile Branko 1922/43 ĆORALIĆI 9. Božić Rade Ljuban 1912/43 10. Božić Rade Milutin 1902/? 1. Bašagić Murat Osman 1900/43 11. Božić Rade Simo 1921/45 2. Borić Abdo Hase 1919/43 12. Budić Mane Danica 1927/42 3. Ćoralić Ahmet Suljo 1918/44 13. Budić Mane Milija 1925/43 4. Čoralić Husein 1900/? 14. Budić Mane Milka 1923/43 5. Ibrahimagić Ibrahim Mujaga 1919/45 15. Čakširan Mane Milena 1925/44 6. Kapić Meho Redžo 1922/45 16. Čakširan Mane Sata 1927/44 7. Lojić Salih Huse 1921/? 17. Dmitrović Dragoja Bogdan 1923/43 8. Lojić Suljo Ahmet 1914/45 18. Dmitrović Kojo Branko 1920/42 9. Mehagić Juso Redžo 1926/? 19. Dmitrović Kojo Nikola 1923/44 10. Trbojević Ilija Pavle 1925/42 20. Grković Vaso Đuro 1921/43 11. Trbojević Ilija Rade 1926/42 21. Kažić Mane Božo 1910/43 22. Kvočka Mihajlo Milan 1923/42 GORNJA BARSKA 23. Miljković Ilija Spase 1922/44 1. Bećkanović Ramo Mustafa 1926/45 24. Miljković Miladin Ilija 1916/43 2. Čatić Ramo Alaga 1915/45 25. Miljković Milić Stevo 1905/43 3. Hadžić Suljo Hase 1915/45 26. Miljković Nikola Stevo 1910/43 4. Mušedinović Selim Arif 1917/44 27. Miljković Rade Milovan 1926/43 28. Milosevic Milovan Miladin 1926/42 29. Milosevic Nikola Mane 1925/44 DONJA KOPRIVNA 30. Sekulić Miloš Draga 1926/42 1. Hodžić Hamida Smajil 1909/? 31. Skorupan Đuro Mile 1920/43 2. Omerović Mumin Ale 1912/45 32. Topić Đuro Dane 1918/43 33. Topić Đuro Milka 1924/43 34. Topić Đuro Miloš 1925/43 DONJA LUČKA 35. Trkulja Petar Marko 1923/45 1. Ajdinović Alaga Vele 1922/42 2. Ajdinović Sulejman Husein 1921/43 3. Bajrektarević Redžo Redžep 1923/43 HADŽIN POTOK 4. Beganović Huseina Hasib 1912/? 1. Blanuša Dragan Đuran 1915/43 5. Kajtazović Velaga Rašid 1924/43 2. Blanuša Mile Milovan 1915/44 6. Nadarević Suljo Hašim 1924/43 3. Ćulibrk Dragica 1922/43 7. Sabljaković Mehmeda Jusuf 1918/? 4. Ćulibrk Ilija Mile 1924/45 8. Sabljaković Sulejmana Mehmed 1892/? 5. Ćulibrk Ilija Radoš 1922/42 6. Ćulibrk Rade Milan 1926/? GLOGOVAC 7. Dražić Dušan Lazo 1920/43 8. Dražić Dušan Luka 1920/43 1. Smajlović Zaim Zaim 1926/43 9. Dražić Lazo Mile 1905/42 10. Dražić Mile Zorka 1922/44 GNJILOVAC 11. Dražić Rade Dušan 1900/43 1. Badić Hasan Mahmut 1916/43 12. Dubajić Dušan Mile 1890/43 2. Bajrić Nezir Ibrahim 1923/? 13. Dubajić Mare Milan 1926/44 3. Bajrić Nezir Muhamed 1912/? 14. Dubajić Simo Spaso 1922/44 4. Durić Hasib Muhamed 1921/45 15. Dubajić Spaso Marinko 1922/44 5. Kličić Mehmed Meho 1913/? 16. Dubajić Spaso Pero 1922/43 6. Ogrešević Muhamed Mustafa 1924/? 17. Mandić Dragoje Dušan 1923/42 18. Mandić Đuro Nikola 1923/44 GORNJA KOPRIVNA 19. Milanović Rade Milan 1912/44 20. Milanović Rade Nikola 1926/44 1. Haj rulahović Šaban Mehmed 1924/44 21. Miljuš Pero Milan 1922/43 2. Osmačević Mehmed Husein 1909/44 22. Orlić Dragan Đuro 1926/42 23. Orlić Lazo Nikola 1920/43 GORNJA LUČKA 24. Orlić Mandić Milunka 1882/43 25. Podkrajac Rade Vaso 1922/44 1. Bajrektarević Fejzo Ibro 1915/45 2. Ćatić Ramo Mehmed 1927/45 3. Pandžić Ale Hasan 1924/43 JAPIĆA BRDO 4. Smlatić Fejzan Zarif 1910/? 1. Murić Haso Hasib 1921/43 2. Pajić Redžo Arif 1927/43 GRADINA 1. Babić Đuro Branko 1925/43 KAPIĆI 2. Latinović Miladin Dušan 1911/43 1. Kapić Meho Redžep 1921/45 3. Latinović Pero Milan 1925/44 4. Latinović Pero Ninko 1909/43 5. Latinović Petar Mile 1916/44 KLEN 6. Latinović Stojan Aleksa 1920/44 1. Herceg Murat Omer 1915/44 7. Rajak Marko Pero 1911/43 2. Toromanović Husein Husein 1918/44 8. Rodić Milan Miloš 1925/43 9. Smiljanić Miloš Bogdan 1921/44 KLISA 10. Smiljanić Milan 1899/41 11. Smiljanić Miloš Bogdan 1920/43 1. Bećkanović Ramo Mustafa 1926/45 12. Smiljanić Pero Spaso 1895/43 2. Ćatić Ramo Alaga 1915/45 13. Smiljanić Rade Rajko 1914/41 3. Hadžić Suljo Hase 1915/45 14. Vukašinović Marka Đuro 1920/? 4. Mušedinović Selim Arif 1917/44 5. Musić Ibrahim Derviš 1929/44 6. Mustedanagić Alaga Hase 1927/44 LISKOVAC KOVAČEVIĆI 1. Abdić Hasan Agan 1925/45 2. Ajkić Hajder Husein 1924/44 1. Ibrahimagić Ibrahim Mujaga 1919/45 3. Ajkić Ibro Hasib 1910/44 4. Bajraktarević Bešir Bego 1910/44 KRIVAJA 5. Beganović Mehmed Zajim 1925/44 6. Delalović Mehmed Hasan 1920/43 1. Hirkić Meho Ramo 1911/44 7. Đogić Suljo Fazlija 1923/44 2. Lulić Hamid Mehmed 1907/44 8. Japić Zajima Husein 1929/? 3. Lulić Hasan Bego 1923/45 9. Pašić Bajro 1914/? 4. Lulić Ibrahim Mujo 1912/44 10. Porčić Velega Adii 1925/45 5. Lulić Omer Tale 1910/45 11. Rastovac Stojan Svetozar 1938/41 6. Macanović Husein Hasil 1915/44 12. Šarić Dragan Husejin 1911/44 7. Macanović Osman Hasib 1912/44 8. Macanović Osman Hedo 1923/44 13. Sinanović Hasan Hasib 1925/44 9. Macanović Selo Selim 1927/45 14. Škrgić Mujaga Huso 1917/44 10. Puškar Bego Bajro 1900/44 15. Škrgić Zećo Selim 1926/? KRAKAČA LJUBIJANKIĆI 1. Buljubašić Sulejman Hasan 1917/44 1. Ljubijankić Ale Hasib 1917/44 2. Čaušević Husein Husein 1915/44 2. Ljubijankić Hasan Mahmut 1918/44 3. Družanović Šaban Šaban 1919/? 3. Ljubijankić Juso Hasan 1925/44 4. Hadžić Alija Redžo 1926/44 4. Ljubijankić Juso Sulejman 1927/45 5. Mahmutović Ahmet Hasan 1914/44 5. Ljubijankić Mujo Hašim 1906/45 6. Muhić Haso Alija 1927/44 6. Ljubijankić Omer Abid 1924/45 7. Salkić Mustafa Šerif 1927/43 7. Ljubijankić Omer Hasan 1918/45 8. Salkić Selim Sulejman 1929/44 8. Ljubijankić Omer Omer 1908/? 9. Salkić Suljo Alaga 1907/45 10. Porčić Mehmed Husein 1927/? MARIN MOST 1. Grbić Milovan Dušan KRNDIJA 2. Grbić Nikola Branko 1. Grbić Milovan Dušan 1927/43 3. Grgić Rade Mićo 1914/42 2. Jakšić Anka 1919/? 4. Grgić Stevo Branko 1923/? 3. Končar Dušan Dragan 1917/41 5. Mirković Ilija Nikola 1910/42 4. Končar Marko Novak 1923/44 6. Pjevač Božo Milan 1921/? 5. Končar Petar Đuro 1920/44 7. Rajak Jovan Dušan 1922/? 6. Milošević Pero Đoko 1928/? 8. Rajak Jovan Ilija 1921/? 7. Milošević Pero Vid 1919/44 9. Rajak Jovan Smilja 1920/? 8. Mitrović Mane Ilija 1924/? 10. Rajak Marko Pero 1912/? 9. Pucar Petar Dušan 1925/? 11. Rajak Mirko Nikola 1920/44 10. Šikman Mile Blažo 1908/44 12. Zec Jovana Dragan 1929/42 11. Zorić Tomo Novak 1922/41 13. Zec Jovan Ilija 1921/? 12. Zorić Vid Božo 1912/44 MAJETIĆI KUDIĆI 1. Majetić Hasan Hasib 1925/45 1. Sinanović Hasan Hasib 1925/? MEMIĆA BRDO 17. Banjac Stanko Toda 1918/41 18. Banjac Trivo Mile 1900/41 1. Kabić Miloš Danilo 1919/44 19. Banjac Vukašinović Mara 1911/43 20. Bošnjak Ljubomir Ljubica 1923/44 MIOSTRAH 21. Bošnjak Mile Rade 1920/? 22. Bošnjak Mile Stanko 1900/41 1. Beganović HazifHusejin 1920/45 23. Bošnjak Spaso Dušan 1924/44 2. Begić Huso Husejin 1920/43 24. Bošnjak Spaso Grujo 1919/? 3. Begić Mustafa Sulejman 1914/45 25. Bošnjak Stanko Petar 1925/41 4. Đukić Trivo Pavle 1906/44 26. Brkljač Grozda Gojko 1920/41 5. Ilić Nikola Trivo 1924/41 27. Brkljač Lešić Radojka 1919/43 6. Madžar Mile Mile 1924/42 28. Brkljač Mile Sajo 1926/45 7. Mareš Pavle Vlado 1926/44 29. Brkljač Mile Simo 1922/41 8. Vidaković Mile Milenko 1924/44 30. Brkljač Sajo Jovan 1912/43 9. Beganović Mustafa Sulejman 1914/? 31. Brkljač Savo Jovo 1913/43 32. Čavić Cvijo Jovan 1917/43 MUTNIK 33. Čavić Cvijo Petar 1900/? 34. Čavić Pero Veljko 1923/? 1. Dmitrović Mane Ilija 1926/43 35. Đolić Stevo Branko 1904/? 2. Dmitrović Rade Milovan 1922/44 36. Dukić Đuro 1884/? 3. Grgić Mile Radonja 1921/41 37. Džolić Stevo Branko 1904/41 4. Mitrović Mane Ilija 1923/43 38. Grbić Đuro Srđan 1898/41 5. Pašić Alije Bajro 1911/44 39. Grbić Ilija Danica 1912/43 6. Perviz Osman Hasan 1926/44 40. Grbić Luka Stevan 1926/43 7. Perviz Osman Ibraim 1905/41 41. Grbić Mile Rade 1924/43 8. Rajak Jovo Dušan 1926/42 42. Grbić Petar Milan 1914/43 43. Grbić Rade Rajko 1926/43 MUJAKIĆ 44. Grmuša Mitar Mile 1890/42 45. Grmuša Todo Stanko 1918/43 1. Pašić Alije Bajro 1911/44 46. Karanović Cvijo Jovan 1924/41 47. Karanović Cvijo Stevan 1921/? OSREDAK 48. Karanović Đuro Milan 1912/41 49. Karanović Ilija Cvijo 1925/? 1. Banjac Božo Dušan 1926/? 50. Karanović Isak Nikola 1884/41 2. Banjac Dragan Milan 1915/43 51. Karanović Jovo Jeka 1915/41 3. Banjac Đuran Simo 1898/41 52. Karanović Jovo Jelka 1923/41 4. Banjac Dušan Božo 1926/42 53. Karanović Mile Ilija 1900/41 5. Banjac Dušan Simo 1928/43 54. Karanović Mile Ostoja 1913/41 6. Banjac Ivan Simo 1910/43 55. Karanović Mile Rade 1903/41 7. Banjac Jovo Đuro 1920/41 56. Karanović Petar Lazo 1921/41 8. Banjac Jovo Jeka 1923/41 57. Karanović Petar Vlado 1923/41 9. Banjac Jovo Pajo 1914/41 58. Karanović Pilip Mile 1920/41 10. Banjac Mihajlo Rajko 1906/41 59. Karanović Savo Đuro 1893/41 11. Banjac Milan Vlado 1923/44 60. Knežević Miloš Đurađ 1925/? 12. Banjac Mile Stevo 1923/? 61. Knežević Pero Momčilo 1926/? 13. Banjac Mile Strahilo 1928/42 62. Knežević Rade Bogdan 1926/? 14. Banjac Milovan Simo 1908/41 63. Latinović Petro Nikola 1891/? 15. Banjac Pajo Rajko 1933/42 64. Latinović Rade Vučen 1926/? 16. Banjac Simo Dušan 1910/41 65. Latinović Stanoje Aleksa 1919/? 66. Lešić Grujo Dušan 1928/? 5. Durić Šaban Šerif 1924/1945 67. Lešić Grujo Rosa 1916/? 6. Đuzelić Huso Memega 1921/45 68. Lešić Simo Radojka 1923/43 7. Đuzelić Osman Redžo 1905/? 69. Lešić Tomo Đurađ 1926/45 8. Đuzelić Redžo Smajo 1921/45 70. Lešić Tomo Petar 1919/44 9. Hakonjić Salko Huso 1925/44 71. Majkić Stanko Mile 1922/41 10. Handanagić Omer Meho 1916/43 72. Majstorović Đure Milan 1910/? 11. Hrnjić Suljo Mujo 1913/? 73. Majstorović Jovan Milan 1892/? 12. Jušić Osman Alaga 1912/? 74. Majstorović Miloš Đuro 1885/? 13. Karabegović Omer Mujaga 1925/44 75. Majstorović Pero Milan 1910/43 14. Karanović Simo Trivun 1880/43 76. Marčeta Vid Bogdan 1905/43 15. Majetić Hasan Hasib 1925/? 77. Marčeta Vid Ilija 1914/41 16. Muranović Hasan Munib 1892/43 78. Marić Božo Mile 1900/42 17. Prošić Bego Bego 1916/? 79. Marić Đurađ Filip 1896/41 18. Prošić Bešlaga Hasib 1927/? 80. Marić Filip Mile 1902/? 19. Prošić Fatima Murat 1922/? 81. Marić Jovo Tode 1895/? 20. Prošić Hasan Alija 1926/? 82. Marić Jovo Košta 1910/41 21. Prošić Šaban Ahmet 1915/? 83. Marić Jovo Vojin 1903/45 22. Zahirović Muhamed Atan 1924/43 84. Marić Milan Danica 1930/43 85. Marić Nikola Anđa 1902/43 PEĆIGRAD 86. Marić Nikola Nikola 1915/41 87. Marić Pero Milan 1901/41 1. Ajdinović Sulejman Husein 1924/42 88. Marić Savo Gavro 1910/41 2. Bajraktarević Redžo Ibrahim 1915/? 89. Marić Savo Tode 1895/41 3. Bajraktarević Redžo Redžep 1924/? 90. Marić Tode Nikola 1889/41 4. Beganović Husein Arif 1925/44 91. Marić Tode Pero 1900/41 5. Beganović Redžo Ibrahim 1911/44 92. Marić Vojin Jovo 1927/43 6. Čaušević Husein Hasan 1914/? 93. Mimić Cvijo Mika 1920/43 7. DurmićBešir Ahmet 1927/44 94. Mimić Mile Dušan 1920/43 8. Kudić Medo Ramo 1921/? 95. Mimić Todo Milica 1920/43 9. Muhić Haso Alija 1927/? 10. Mujazinović Mustafa Hasan 1908/? 96. Petrović Dako Radojka 1920/? 11. Mujkić Hasan Ibrahim 1930/? 97. Rađenović Jovo Tode 1885/? 12. Mujkić Sulejman Sele 1928/? 98. Smiljanić Cvijo Rado 1926/43 13. Nuhanović Husein Omer 1930/44 99. Smiljanić Cvijo Vlado 1925/43 14. Pandžić Ale Hasan 1926/44 100. Smiljanić Jovan Cvijo 1895/41 15. Pandžić Bajro Alaga 1909/44 101. Smiljanić Rade Joka 1906/43 16. Pandžić Bajro Selim 1924/43 102. Smiljanić Vlado Đuro 1912/44 17. Rošić Ahmet Bajro 1925/? 103. Šteković Mile Cvijo 1922/43 18. Rošić Ahmet Šerif 1927/? 104. Šušilović Jovan Relja 1900/? 19. Rošić Sale Arif 1920/? 105. Vojinović Ilija Lazar 1919/42 20. Sabljaković Mehmed lusuf 1918/? 106. Vojnović Đuro Đuro 1910/? 21. Škrgić Mehmed Šaban 1912/44 107. Vojnović Đuro Slavko 1914/43 22. Štefanac Jozo 1918/? 23. Žunić Mašo Mujo 1903/? OSTROŽAC 1. Begić Mustafa Smajil 1902/? PJANIĆI 2. Bekut Nikola Milan 1904/44 1. Jušić Ahmo Đulaga 1909/? 3. Burzić Husein Ibrahim 1915/43 2. Jušić Halim Đulaga 1906/44 4. Dizdarević Huso Mustafa 1904/43 3. Pjanić Mahmut Alija 1919/45 4. Pjanić Mehmed Sretomir 1902/43 3. Brkljač Ilija Branko 1922/43 5. Samardžić Hasan Haso 1915/44 4. Brkljač Mile Mićo 1918/43 5. Brujić Božo Dragan 1923/43 PODGREDINA 6. Brujić Lazar Marko 1923/45 7. Čubrilo Rade Branko 1923/43 1. Kabić Aleksa Niko 1916/44 8. Čubrilo Rade Momčilo 1925/43 2. Babić Mićo Dane 1918/45 9. Čubrilo Rade Smilja 1920/45 3. Popović Lazo Vid 1917/44 10. Cvijanović R.Selak Mara 1922/42 11. Desnica Đuro Jovo 1901/43 POLJE 12. Desnica Đuro Lazo 1899/42 13. Desnica Ljubo Lazo 1927/45 1. Bajrić Nezir Ibrahim 1918/43 14. Gajić Bogdan Dušan 1924/44 2. Bajrić Nezir Muhamed 1912/42 15. Grbić Milan Mane 1922/43 3. Begić Huso Arif 1926/43 16. Grbić Stevan Mane 1923/42 4. Begić Mehmed Suljo 1892/44 17. Grgić Rade Mićo 1920/? 5. Čataković Suljo Muhamed 1913/44 18. Ilić Ilija Milovan 1912/43 6. Kličić Mehmed Husein 1915/44 19. Ilić Ilija Vuk 1921/45 7. Kličić Mustafa Meho 1912/45 20. Ilić Ilija Dragan 1922/45 8. Ogrešević Muhamed Mustafa 1921/43 21. Ilić Jovan Đuro 1908/43 9. Papić Đuro Stevo 1922/41 22. Ilić Jovo Đuro 1909/43 10. Papić Đuro Stoja 1926/43 23. Ilić Milan Mara 1922/42 24. Ilić Milan Nikola 1921/43 PONJEVIĆI 25. Ilić Milan Vučan 1924/43 26. Ilić Mile Đorđe 1929/44 1. Duraković Hasan Redžo 1925/45 27. Ilić Mile Milan 1916/41 2. Ponjević Špiro Cvijan 1915/44 28. Ilić Mile Milan 1922/45 29. Ilić Mile Nikola 1920/44 PROŠIĆI 30. Ilić Mile Vučen 1922/44 31. Ilić Milovan Ilija 1909/43 1. Hrnjić Suljo Mujo 1913/45 32. Ilić Stevan Dragica 1925/45 2. Prošić Bego Bego 1917/45 33. Ivanišević Đuro Mićo 1922/43 3. Prošić Bešlaga Hasib 1927/45 34. Ivanišević Jovan Stojan 1902/44 4. Prošić Hasan Alija 1926/45 35. Končar Andrija Milan 1930/43 5. Prošić Osman Alaga 1900/44 36. Končar Jovan Anđa 1897/43 6. Prošić Šaban Ahmet 1915/45 37. Končar Luka Milivoj 1924/42 38. Lukić Mane Stana 1928/44 PUŠKARI 39. Lukić Mile Jovo 1909/41 1. Puškar Mustafa Mustafa 1919/44 40. Malbaša Mile Desa 1923/44 41. Malbaša Pejo Desa 1922/43 42. Malbaša Petar Desanka 1927/43 ROŠIĆI 43. Medić Mane Štaka 1922/45 1. Rošić Ahmet Bajro 1925/44 44. Mijatović Jovan Đuro 1926/44 2. Rošić Ahmet Šerif 1927/44 45. Mijatović Jovo Gojko 1915/44 3. Sarkić Ramo Husejin 1922/44 46. Mijatović Jovo Gojko 1921/44 47. Mrda Mile Petar 1918/44 RUJNICA 48. Puđa Ljubo Vojo 1916/45 49. Puđa Đuro Momčilo 1916/43 1. Banjac Cvijanović Mara 1922/42 50. Puđa Kojo Stevo 1913/? 2. Banjac Pane Dragan 1924/43 51. Puđa Kojo Vida 1902/? 52. Puđa Ljuban Vojo 1921/44 14. Silić Meho Hasib 1919/44 53. Puđa Milan Petar 1923/44 15. Silić Meho Ibrahim 1914/? 54. Puđa Mile Petar 1919/44 16. Šušiljović Rustan Jusuf 1920/? 55. Puđa Stevo Milan 1895/44 17. Trivanović Dušan Dragan 1929/43 56. Puđa Vajan Branko 1922/43 18. Vidaković Petar 1920/? 57. Radaković Dragan Rade 1923/44 19. Videnović Mile Milenko 1923/43 58. Radić Mile Ilija 1909/45 20. Videnović Mile Milka 1924/? 59. Radić Mile Lazo 1912/45 21. Videnović Mile Pejo 1912/42 60. Radić Tomo Vida 1905/43 61. Šamlija Jovan Mira 1924/42 ŠTURLIĆ 62. Savić Ilija Novak 1911/44 63. Savić Jovo Radonja 1914/? 1. Begić Suljo Hase 1908/? 64. Savić Jovo Dušan 1913/44 2. Ćoralić Osman Medo 1925/44 65. Selak Jovan Milka 1923/44 3. Čović Hasan Ale 1924/? Čović Ibrahim Hasan 66. Skular Đorđe Dragan 1915/44 4. 1919/43 5. Čović Omer Hasan 1917/45 67. Skular Đorđe Milanko ?/42 6. Dervišević Haso Ale 1922/? 68. Skular Rade Dušan 1917/? 7. Dervišević Mehmed Hasan 1924/44 69. Sućević Branko 1910/45 8. Dervišević Osman Ramo 1906/43 70. Zorić Simo Ilija 1918/42 9. Dervišević Zajim Zajim 1917/45 10. Dizdarević Alaga Feho 1908/45 SELIŠTE 11. Dizdarević Alaga Meho 1904/44 1. Jeremić Rade Stakorić 1895/44 12. Hirkić Meho Ramo 1911/? 13. Ružnić Mumin Mustafa 1926/44 14. Ružnić Mustafa Rasim 1908/44 SKOKOVI 15. Šabanagić Ale Mujo 1904/45 1. Družanović Šaban Šaban 1919/44 16. Šabanagić Mujo Mustafa 1920/44 2. Muhamedagić Adii Muhamed 1915/? 17. Šabanagić Mujo Ragib 1925/45 3. Mušedinović Šerifa Arif 1908/? 18. Šabanagić Osmo Husejin 1908/41 19. Šabanović Ibro Hasan 1913/45 SLATINA 20. Seferagić Alija Arif 1901/43 21. Tepić Velage Alija 1917/? 1. Abdagić Meho Osman 1929/45 22. Topčagić Alage Meho 1914/?

STIJENA ŠTURL1ĆKA 1. Arkić Azan Muharem 1915/45 PLATNICA 2. Bajrić Arif Emin 1914/45 1. Čović Hasan Mehmed 1926/45 3. Bajrić Ramo Hasib 1916/43 2. Čović Omer Hasan 1902/45 4. Bajrić Ramo Nazif 1903/? 3. Dervišević Huso Ale 1922/45 5. Begić Ale Šaban 1900/? 4. Hotić Osman Zule 1918/45 6. Čajić Husein Osme 1927/45 5. Šabanagić Ibro Asim 1924/44 7. Delić Mile Dušan 1907/? 6. Šabanagić Ibro Hasan 1910/44 8. Jakupović Ibrahim Jakup 1923/44 7. Tepić Velaga Alija 1918/44 9. Kabić Aleksa Niko 1916/? 10. Kabić Mićo Dane 1918/? 11. Kadić Bogdan Mirko 1925/45 TRŽAC 12. Nuhić Zaima Zaim 1916/? 1. Aličajić Ahmet Omer 1928/45 13. Popović Lazo Vid 1917/? 2. Aličajić Zulo Smajo 1929/44 3. Begić Bego Ihaga 1922/44 25. Knežević Miloš Đurađ 1925/43 4. Macanović Edo 1919/? 26. Knežević Pero Momčilo 1926/43 5. Macanović Hasana Ibrahim 1915/? 27. Knežević Petar Đuro 1889/44 6. Muharemović Adii Osman 1920/44 28. Knežević Petar Ostoja 1902/? 7. Muradžić Redžo Ibrahim 1915/45 29. Knežević Rade Bogdan 1926/44 8. Murić Šaban Hasan 1928/44 30. Latinović Đuro Pero 1904/? 9. Nadarević Omer Reko 1910/44 31. Latinović Lazo Vlado 1923/43 10. Selimović Jusufa Hasan 1927/? 32. Latinović Mile Persa 1913/43 11. Ždralić Ibro Muharem 1907/45 33. Latinović Petar Nikola 1891/41 34. Latinović Rade Vučen 1926/43 TRŽAČKA RAŠTELA 35. Latinović Savo Milan 1924/? 36. Mađar Mile Mile 1924/? 1. Kukić Radonja Milka .192243 37. Majstorović Pero Milan 1910/43 2. Pjevač Dušan Ljubica 1922 /44 38. Mandić Đuro Đuro 1909/43 39. Mandić Nikola Kojo 1890/43 TRŽAČKA PLATNICA 40. Mandić Pero Đuro 1910/? 41. Mandić Trivo Đuro 1910/43 1. Hatić Osman Zule 1918/45 42. Mudrinić Jovo Cvijo 1923/43 43. Mudrinić Jovo Đuro 1907/41 VRELO 44. Paravina Aleksa 1890/41 45. Paravina Mile 1900/41 1. Babić Đuro Branko 1915/? 46. Radić Jovo Rade 1907/43 2. Babić Stojan Milan 1919/41 Repajić Stanko Mara 3. Bogunović Đuro Jovo 1890/41 47. 1893/43 48. Rodić Jovo Rade 1909/43 4. Bogunović Ilija Mile 1904/41 49. Rodić Milan ?/? 5. Bogunović Jovo Uroš 1902/41 50. Smiljanić Jovo Janica 1900/? 6. Bogunović Jovo Pero 1922/44 51. Stojanović Ostoja Nikola 1907/44 7. Bogunović Mile Trivo 1919/43 52. Šušilović Đuro Dušan 1910/41 8. Bogunović Uroš Vučen 1927/44 53. Šušilović Jakov Đuro 1892/41 1910/41 9. Đukić Đuro Dušan 1908/41 54. Šušilović Jakov Relja 1898/41 10. Đukić Đuro Mile 1920/41 55. Trivić Dušan 1904/? 11. Đukić Ljubomir Milivoj 1924/41 56. Trivić Ilija Dušan 1890/41 12. Đukić Mile Miloš 1898/41 57. Vukašinović Đuro Boško 1935/43 13. Đukić Mile Uroš 1900/? 58. Zec Lazo Stevo 1924/43 14. Đukić Uroš Boško 1923/41 59. Zec Lazo Uroš 1929/44 15. Glušica Dušan Mile 1922/41 60. Zec Marko Milan 1902/41 16. Grmuša Božo Dušan 1907/43 61. Zec Marko Spaso 1912/41 17. Grmuša Janko Nikola 1909/43 62. Zec Mićo Luka 1907/44 18. Grmuša Marko Dušan 1916/43 63. Zec Mile Trivo 1877/41 19. Grmuša Marko Dušan 1922/42 64. Zubovć Đuran Simo 1923/? 20. Grmuša Stevo Stevan 1903/43 21. Knežević Cvijo Rade 1895/? 22. Knežević Jovo Stojan 1900/? VILENJAČA 23. Knežević Jovo Ostoja 1903/42 1. Nuhić Zajima Mustafa 1916/43 24. Knežević Mile Vojin 1910/41 OPSTINA V. KALDUSA

BOS. BOJNA 44. Repac Rade Mladen 1925/43 45. Repac Rade Stana 1885/43 1. Babić Jovo 1911/41 46. Repac Savo Milan 1926/43 2. Bašić Stojan Milan 1919/43 47. Repac Savo Rade 1923/42 3. Beronja Lazo Ilija 1902/43 48. Repac Savo Uroš 1910/43 4. Beronja Mile Dušan 1918/42 49. Repac Stojan Aleksa 1917/43 5. Beronja Mile Nikola 1924/42 50. Repac Stojan Ljuba 1922/43 6. Beronja Stojan Nina ?/43 51. Repac Todor Dragan 1928/43 7. Beronja Vid Ilija 1918/45 52. Sremac Simo Stevo 1922/43 8. Bursać Mile Dušan 1917/42 53. Sremac Stojan Sava 1920/44 9. Došen Janko Pero 1922/43 54. Šević Obrad Milan 1923/43 10. Dukić Dmitar Stanko 1916/42 55. Ugrinović Miloš Đuro 1923/44 11. Dukić Đuro Mišo 1903/43 56. Vajagić Stojan Mirko 1919/43 12. Dukić Simo Dmitar 1923/42 57. Vojnović Đurđe Mihajilo 1913/44 13. Deran Stojan Dragan 1920/44 58. Vujasin Milić Stevo 1919/45 14. Deran Stojan Milan 1918/43 59. Vujasin Stanko Stoja 1886/45 15. Gak Jovo Mile 1919/43 60. Vujasin Todor Mirko 1910/45 16. Gak Petar Miško 1925/43 61. Zorić Ilija Pava 1887/43 17. Gogić Rade Đuro 1920/43 62. Zorić Jovica Ilija 1912/43 18. Gogić Rade Stevo 1919/43 63. Zorić Pero Rajko 1923/44 19. Gogić Simo Mile 1912/43 64. Zorić Petro Pejo 1926/43 20. Gogić Stojan Miloš 1900/42 65. Zorić Stojan Đuro 1909/43 21. Isak Đuro Mile 1924/43 22. Ivanić Đuro Nikola 1919/43 BRDA 23. Ivanić Đuro Rade 1915/43 1. Bibić Petar Simo 1890/41 24. Ivanić Rade Dmitar ?/43 2. Klašnja Bogdan Ljubomir 1929/43 25. Lalić Stojan Jovan 1909/42 3. Klašnja Nikola Milorad 1925/43 26. Mirić Mile Dmitar 1923/43 4. Kljajić Simo Joja 1927/? 27. Mišković Đuro Ljuban 1917/44 5. Kremenovići Đorđe Dušan 1919/? 28. Novaković Ilija Ljuban 1920/43 6. Krnetić Marko Markka 1924/42 29. Novaković Mile Adam 1909/43 7. Krnetić Petar Boro 1923/42 30. Novaković Obrad Dušan 1920/44 8. Krnetić Stanko Nikola 1896/41 31. Novaković Obrad Nina 1922/42 9. Kuduzović Haso Hasan 1926/44 32. Novaković Rade Dragan 1927/44 10. Kuduzović Huso Ahmet 1903/43 33. Opačić Stanko Ljuban 1920/41 11. Kuduzović Ibrahim Huso 1927/43 34. Opačić Stanko Pero 1910/41 12. Kuduzović Mujo Mehmed 1920/43 35. Ostojić Ružić Stojan Milan 1913/43 13. Kuduzović Musto Mustafa 1923/44 36. Ostojić Pero Sava 1924/43 14. Popović Mihajlo Milan 1925/43 37. Ostojić Pešić Pero Pero 1914/43 15. Rašeta Jandrija Milan 1918/43 38. Pađan Nikola Nikola 1920/41 16. Šekerović Jovan Mićo 1921/? 39. Pilipović Nikola Rade 1911/44 40. Repac Miladin Rade 1912/43 41. Repac Milić Blagoje 1906/43 BUKOVLJE 42. Repac Milić Pero 1921/44 1. Babić Đuro Mile 1919/43 43. Repac Pero Rajko 1920/43 2. Babić Petar Mirko 1912/41 3. Bunčić Ilija Stevo 1919/43 2. Murić Juso Selim 1927/44 4. Glišić Jovo ?/43 3. Ahmetašević Suljo Omer 1927/44 5. Drašković Mile Đuro ?/43 6. Ilić Rade Milan 1919/42 7. Medić Stojan Dušan ?/42 DONJA SLAPNICA 8. Medić Stojan Janko 1922/42 1. Begović Sulejman Hasan 1920/44 9. Medić Trivo Janko 1924/43 2. Ćufurović Alija Salih 1920/44 10. Medić Janko Milan 1922/43 3. Erikić Bego Mehmet 1926/44 11. Medić Đuro Pero 1927/46 4. Murtić Husein Huso 1914/44 12. Medić Pero Rade 1921/43 13. Ostojić Stojan Adam 1917/42 14. Ostojić Stojan Dušan 1911/43 DOLOVI 15. Pužić Dane Dušan 1910/41 1. Balić Mehmed Arif 1928/44 16. Pužić Ilija Miloš 1922/42 2. Ibradžić Muhamed Mustafa 1925/42 17. Serdar Pero Đuro 1928/44 3. Mekanović Muharem Mehmed 1926/45 18. Srijemac Stojan Dragan 1927/44 4. Mekanović Muharem Mujo 1923/44 19. Štula Stojan Božo ?/? DONJI ŠUMATAC CRVAREVAC 1. Bašić Ramo Ramo 1923/45 1. Ćirić Petar Mile 1924/43 2. Dizdarević Agan Agica 1925/44 2. Ćoragić Began Hasan 1907/44 3. Dizdarević Alaga Huso 1906/44 4. Dizdarević Fazlija Ahmet 1902/44 ČAGLICA 5. Dizdarević Haso Bećir 1918/43 6. Dizdarević Ibrahim Huso 1922/43 1. Ćatić Mašo Ale 1918/44 7. Dizdarević Mehmed Hasib 1922/42 2. Hadžić Mehmed Šerif 1924/44 8. Dizdarević Ramo Haso 1926/44 3. Husić Arif Hasan 1912/45 9. Đogić Husein Selim 1901/45 4. Husić Began Hasan 1914/44 10. Đogić Huso Nurija 1926/45 5. Husić Huso Sulejman 1914/45 11. Đogić Mehmed Hasan 1924/44 6. Husić Mustafa Mustafa 1925/44 12. Đogić Redžo Bajro 1921/44 7. Mašinović Ibro Hasan 1912/41 13. Kekić Mehmed Tale 1919/45 8. Mujagić Hasan Sulejman 1917/45 14. Miškić Mujaga Meho 1925/45 9. Tabaković Omer Meho 1928/42 15. Muhamedagić Haso Mustafa 1925/44 10. Veladžić Mahmut Ibro 1905/45 16. Muhamedagić Zajim Osman 1914/44 17. Mujakić Haso Haso 1919/45 ČELINJA 18. Mujakić Mehmed Haso 1916/44 19. Mujakić Osmo Omer 1911/44 1. Ahmetović Osman Haso 1885/43 20. Mujanović Hasan Mehmed 1916/44 2. Alibegić Abdija Ramo 1901/44 21. Murtić Ibrahim Hasan 1923/44 3. Alibegić Hasan Husein 1896/43 22. Murtić Ibrahim Salih 1926/44 4. Alibegić Husein Asim 1919/44 23. Nadarević Hasan Meho 1919/44 5. Alibegić Huso Asim 1926/45 24. Rizvanović Crni Šaban 1880/44 6. Alibegić Zećo Hasan 1895/43 25. Sarkić Ahmet Bešir 1926/44 7. Ponjević Juso Bajro 1900/43 26. Sarkić Sulejman Ahmet 1902/44 8. Tabaković Salih Arif 1928/42 27. Sarkić Sulejman Suljo 1913/45 28. Šabić Hasan Hasib 1918/44 DONJA VIDOVSKA 29. Šabić Hasan Ibrahim 1924/44 30. Šabić Mehmed Mujaga 1918/44 1. Rošić Osman Fazla 1908/44 31. Šabić Mehmed Sulejman 1903/44 DRENOVAC 5. Babić Petro Rade 1906/43 6. Beronja Đuro Rade 1923/43 1. Dević Mihajilo Jovan 1889/43 7. Bogunović Petar Đuro 1911 /42 2. Dević Rade Vladimir 1921/41 8. Bojadžija Marko Đuro 1920/43 3. Divjak Pero Milan 1921/42 9. Božić Stevo 1906/43 4. Došen Jovo Stojan 1925/44 10. Bunčić Ilija Stevo 1920/43 5. Mustedanagić Ibro Arif 1914/44 11. Bunčić Pero Ljuban 1916/43 6. Mustedanagić Mustafa Suljo 12. Bunčić Pero Stana 1920/44 1910/45 13. Bunčić Rade Ljuban 1923/43 7. Omeragić Agan Ramo 1922/44 14. Cvjetićanin Nikola Ilija 1900/41 8. Repac Rade Mladen 1925/43 15. Cvjetićanin Todo Rade 1908/41 9. Šakanović Redžo Omer 1922/44 16. Došen Dušan Ilija 1923/48 10. Šarac Nina Milica 1895/42 17. Došen Jovo Stojan 1925/45 11. Trkulja Mile Stevo 1926/44 18. Drašković Đuro Stojan ?/43 12. Višnjić Dušan Đuro 1928/43 19. Drašković Mile Đuro 1912/45 13. Višnjić Dušan Stevo 1926/42 20. Ergarac Mile Nikola 1924/43 21. Glišić Rade Sava 1910/45 ELEZOVIĆI 22. Grmuša Mirko Stojan 1883/41 23. Grmuša Stojan Milan 1917/45 1. Bašić M. Džafer 1927/44 24. Kesić Vid Bogdan 1922/41 2. Bašić Meho Derviš 1925/43 25. Medić Đuro Pero 1927/44 3. Bašić Suljo Osman 1927/43 26. Medić Pero Rade 1921/43 4. Bešlagić Sulejman Atif 1923/43 27. Medić Pero Stoja 1922/43 5. Bešlagić Sulejman Muharem 28. Medić Stanko Milan 1928/44 1925/43 29. Medić Stojan Janko 1922/42 6. Ćehić Ahmet Bećir 1928/44 30. Medić Stojan Mara 1896/42 7. Elezović Husein Huso 1928/43 31. Medić Stojan Miloš 1921/43 8. Elezović Musta Sulejman 1910/43 32. Medić Trivo Janko 1921/43 9. Elezović Omer Rasim 1925/43 33. Milošević Savo Milan 1912/44 10. Hrnćić Omer Osman 1925/43 34. Milošević Savo Stojan 1925/45 11. Kasumovići Meša Husein 1925/43 35. Novaković Rade Božo 1919/43 12. Koštić Mustafa Ćamil 1907/45 36. Novaković Stojan Pero 1917/44 13. Pašagić G. Zajim 1923/43 37. Orelj Mile Stevan 1919/44 38. Orelj Mile Stojan 1913/44 GLAVICA 39. Orelj Nikola Ljuban 1916/44 1. Ćerimović Hasan Husein 1924/44 40. Orelj Rade Milka 1926/43 2. Ćerimović Ibrahim Ramo 1923/43 41. Ostojić Petar Ljuban 1925/44 3. Ćerimović Vehab Sulejman 1925/43 42. Ostojić Stojan Adam 1918/43 4. Fazlić Ibrahim Hasan 1925/45 43. Ostojić Stojan Dušan 1910/43 5. Kekić Hasan Huso 1927/45 44. Pilić Simo Dušan 1913/43 6. Kekić Suljo Alaga 1935/44 45. Pilić Stojan Dmitar 1903/43 46. Pilić Stojan Mitar 1904/42 GLINICA 47. Pužić Ilija Miloš 1922/42 48. Rašeta Aleksa Božo 1920/44 1. Ajduković Janko Miloš 1927/42 49. Rašeta Aleksa Dmitar 1915/44 2. Anušek Janko Milan 1924/44 50. Rašeta Aleksa Luka 1912/43 3. Babić Đuro Mile 1922/43 51. Rašeta Luka Ilija 1918/43 4. Babić Ilija Stojan 1915/45 52. Repac Stevo 1885/42 53. Serdar Pero Đuro 1926/44 8. Radaković Ilija Nikola 1904/44 54. Šević Jovo Marko 1919/44 55. Šević Pero Đuro 1924/44 GORNJI SUMATAC 56. Šiša Adam Stevo 1921/43 57. Šiša Mićo Ilija 1923/43 1. Šabić Hasan Ibrahim 1927/43 58. Šiša Mićo Stevo 1918/43 59. Škorić Milan Milka 1922/43 GRABOVAC 60. Stjelja Stanko 1915/44 1. Beronja Spaso Nikola 1928/43 61. Štrbac Nikola Miloš 1924/43 2. Ergarac Đuro Stevo 1900/41 62. Studen Petar Stevo 1922/43 3. Grošić Osman Sulejman 1925/43 63. Zonić Jovan Mirko 1912/43 GOLUBOVIĆI GRADINA 1. Anušić Ilija Mladen 1925/43 1. Čuturić Omer Jusuf 1925/44 2. Anušić Lazo Marko ?/44 2. Čuturić Osman Zarif 1926/44 1925/44 3. Anušić Marko Marko 1922/43 3. Golubović Hasan Rešo 1922/44 4. Anušić Marko Milan 1920/44 4. Halilović Omer Šerif 1927/44 5. Anušić Mihajilo Ilija 1923/43 5. Hašić Meho Redžo 1914/44 6. Anušić Nikola Milan 1920/45 6. Huskić Osman Arif 1922/44 7. Babić Marko Dušan 1926/43 7. Huskić Selim Hasib 1922/44 8. Babić Marko Mile 1920/44 8. Melkić Islam Arif 1926/44 9. Babić Marko Miloš ?/? 9. Melkić Juso Redžo 1923/44 10. Babić Marko Rajko 1928/43 10. Melkić Osman Zajim 1910/44 11. Babić Marko ?/? 11. Melkić Šerif Mumin 1925/44 12. Babić Mile Đuro 1920/44 13. Babić Mile Slavko 1912/43 14. Babić Petar ?/? GORNJA SLAPNICA 15. Banjac Mile Miloš 1916/43 1. Bektašević Meho Ejdo 1906/44 16. Banjac Mile Sava 1924/43 2. Bektašević Meho Mehmed 1901/43 17. Blanuša Marko Mihajilo 1922/43 3. Bektašević Meho Velo 1908/44 18. Blanuša Marko Tomo 1923/43 4. Ćufurović Šaban Osman 1911/44 19. Blanuša Rade Đuro 1916/42 5. Kapić Alaga Mustafa 1919/44 20. Ćugo Petar Mirko 1918/43 6. Kekić Ale Arif 1911/44 21. Dmitrović Mile Pero 1925/43 22. Dmitrović Savo Dmitar 1901/42 7. Murgić Omer Husein 1911/44 23. Dmitrović Stanko Miloš 1908/43 8. Pilipović Omer Ahmet 1912/44 24. Dmitrović Stanko Rade 1916/43 9. Rizvić Abdo Sulejman 1901/44 25. Dukić Marko Stojan 1913/43 10. Topćagić Mustafa Meho 1913/45 26. Đurić Nikola Miloš 1921/43 11. Topćagić Mustafa Mustafa 1911/45 27. Gak Pero Mirko 1925/45 28. Gak Stevo Lazo 1914/44 GORNJA VIDOVSKA 29. Grubor Petar Miloš 1923/45 30. Gugleta Rade Dragan 1922/44 1. Čaušević Ejdo Mehmed 1923/45 31. Jarić Petar Dušan 1920/43 2. Delić M. Husein 1927/44 32. Jović Đuro Uroš 1900/43 3. Hodžić Mumin Mehmed 1924/44 33. Kovačević Nikola Nikola 1904/44 4. Jašić Suljo Mehmed 1918/45 34. Letić Mile Milan 1927/44 5. Jašić Suljo Osman 1903/45 35. Medić Đuro Milan 1915/44 6. Mahmutović Haso Sejdo 1913/44 36. Medić Ilije Ljuban 1901/42 7. Mahmutović Šerif Alaga 1927/45 37. Medić Jovo Đuro 1922/43 38. Mijatović Đuro Milan 1915/? JOHOVICA 39. Mijatović Đuro Rade 1917/43 40. Mudrinić Ilija Risto 1904/43 1. Barjaktarević Ramo Husein 1923/45 41. Mudrinić Luka ?/42 2. Boca Rade Đuro 1924/43 42. Mudrinić Mihajilo Mile ?/43 3. Ćaćić Milovan Živko 1925/44 43. Mudrinić Miladin Lazo 1905/? 4. Ćaćić Rade Milovan ?/44 44. Oljača Lazo Vid 1920/43 5. Dražić Ilija Milan 1913/43 45. Opačić Dmitar Milutin 1925/43 6. Dražić Milan Ilija 1920/44 46. Opačić Dmitar Rade 1919/41 7. Dražić Nikola Vlado 1923/43 47. Opačić Mile Stojan 1925/44 8. Dražić Vlado Nikola 1926/43 48. Opačić Mitar Milutin 1925/42 9. Drljača Rade Dušan 1916/43 49. Orelj Rade Mika 1923/43 10. Dubajić Luka Gojko 1905/41 50. Pilipović Milan Miloš 1913/44 51. Pilipović Pero Miloš 1927/44 11. Džakula Dušan Milan 1915/43 52. Purar Milan Pero 1922/43 12. Džakula Petar Simo 1883/43 53. Romić Jovo Stevo 1920/43 13. Džakula Simo 1920/41 54. Romić Marko Jovo 1897/41 14. Džakula Simo Mihajlo 1909/43 55. Romić Pero Rajko 1922/45 15. Grabić Rade Rade 1923/44 56. Srijemac Petar Luka ?/? 16. Jezdić Mile Dane 1920/44 57. Stević Ilija Rade ?/43 17. Jezdić Mile Pero 1918/43 58. Vajagić Ilija Pero 1902/43 18. Kekić Muho Ramo 1925/45 59. Vajagić Ostoja Stanko 1922/43 19. Pozdan Milan Veljko 1918/45 60. Vajagić Pero Milan 1920/43 20. Savić Ilija Stojan 1928/44 61. Vajagić Pero Stevo 1919/43 21. Savić Rade Dušan 1915/44 62. Vajagić Rade Janko 1910/43 22. Sredić Gavro Sava 1914/45 63. Vajagić Risto Veljo 1926/43 23. Šaša Dragan Milovan 1896/44 64. Vajagić Stevan Mile 1922/43 24. Šaša Ilija Branko 1920/44 65. Vajagić Stojan Jovo 1925/44 25. Šaša Miloš Milan 1919/44 66. Vajagić Stojan Marko ?/43 26. Šaša Milovan Mirko 1925/44 67. Vasić Sremac Ilija ?/42 27. Tepavac Ilija Đuro 1912/44 68. Velimir Marko Božo 1910/44 69. Vladuša Mladen Jovo 1925/44 28. Tepavac Ilija Ilija 1910/43 70. Vojnović Đuro Mihajilo 1913/43 29. Tepavac Mile Dragica 1924/43 71. Vojnović Ilija Slavko 1919/44 30. Tepavac Mile Milan 1926/43 72. Vojnović Ilija Stanko 1921/43 31. Tepavac Mile Nikola 1928/45 73. Vojnović Marko Cvijo 1922/43 32. Tepavac Nikola Rade 1923/42 74. Vojnović Marko Marko 1910/43 33. Tepavac Rade Ilija 1916/43 75. Vojnović Petar Miloš ?/? 34. Vudragović Nikola Simo 1891/41 76. Vojnović Stojan Jovo 1925/44 35. Vudragović Simo Zorka 1921/41 77. Vukojević Ruža Božo 1924/? 78. Zonić Ilija Mirko 1912/43 KUMARICA 79. Zonić Jovo Mirko 1914/43 80. Zonić Nikola Miloš 1920/45 1. Katarević Ale Omer 1905/44 2. Katarević Mujo Hamed 1910/44 GRAHOVO 3. Obić Šerif Hasan 1924/45 1. Bašić Suljo Sulejman ?/44 2. Bjelotomić Marko Dušan 1915/45 KUDICI 3. Ćehić Huso Meho 1928/45 1. Ahmetašević Meho Selim 1911/44 4. Galijašević Mehmed Meho 1914/44 2. Ahmetašević Omer Selim 1900/45 5. Galijašević Suljo Selim 1903/44 3. Bašić Alija Agan 1905/44 4. Bašić Osman Omer 1910/45 12. Fazlić Sulejman Sulejman 1924/45 5. Bašić Sabo Hasan 1919/44 13. Galijašević Mašo Sulejman 1907/44 6. Beganović Haso Suljo 1927/45 14. Galijašević Mehmed Meho 1906/45 7. Beganović Murat Ramo 1923/45 15. Galijašević Mujo Husejin 1927/45 8. Beganović Suljo Hasan 1926/45 16. Galijašević Tahir Ramo 1919/45 9. Ćatić Sulejman Mehmed 1910/44 17. Kekić Hasan Huso 1920/45 10. Durmić Omer Ahmet 1920/45 18. Kekić Mehmed Tale 1919/45 11. Durmić Omer Hasan 1912/44 19. Kekić Suljo Alaga 1907/45 12. Hozanović Alaga Alija 1910/44 20. Murtić Husein Huso 1912/43 13. Kudić Mujo Omer 1897/44 21. Nadarević Aga Arif 1910/43 14. Kudić Mujo Sulejman 1906/44 22. Ogrešević Ale Mujaga 1916/45 15. Kudić Mumin Bajro 1905/44 23. Omeregić Ahmet Ahmet 1928/45 16. Kudić Ramo Medo 1917/45 24. Pilipović Ahmo Suljo 1928/44 17. Kudić Ramo Ramo 1903/45 18. Kudić Selim Mehmed 1911/44 25. Pilipović Sulejman Agan 1920/44 19. Kudić Zećo Mujkan 1907/44 26. Ramić B. Suljo 1917/44 20. Miskić Omer Hasan 1924/44 27. Rizvić Abdo Sulejman 1900/45 21. Miskić Bajro Ramo 1919/44 28. Sarajlija Agin Muharem 1927/44 22. Miskić Meho Mehmed 1914/44 29. Tomić Hasan Husein 1915/44 23. Ranković Alaga Hasan 1927/44 30. Topčagić Mustafa Meho 1913/45 24. Rošić Mujo Huso 1920/44 31. Topčagić Mustafa Mustafa 1911/45 25. Šabić Ahmet Šaban 1912/43 32. Zahirović J. Alaga 1925/43 26. Šabić Alija Agan 1905/44 33. Zahirović Huso Ahmed 1904/45 27. Šabić Mumin Veleba 1913/44 28. Šakinović Hasan Juso 1927/45 MARJANOVAC 29. Šarić Hasan Ramo 1919/45 30. Šarić Šaban Mehmed 1919/44 1. Bašić Hasan Emin 1910/44 2. Ćufurović Mehmed Mehmed KLUPE 1915/45 3. Karić Muho Sulejman 1927/44 1. Dizdarović Medo Medo 1915/44. 4. Kekić Juso Mehmed 1924/43 2. Hašić Ibro Hasan 1928/45 . 5. Murgić Hasan Omer 1915/? 3. Hašić Sulejman Ibro 1905 /44 6. Murtić Ibrahim Salih 1927/45 7. Okanović Meho Redžep 1919/42 MALA KLADUŠA 8. Pilipović Agan Hasan 1926/42 1. Bašić Hasan Emin 1908/43 9. Ramić Bajro Džemal 1929/44 2. Bašić Suljo Sulejman 1920/43 10. Ramić Bajro Suljo 1924/? 3. Begović Meho Salih 1906/44 4. Ćehić Mustafa Bajro 1904/45 MILJKOVIĆI 5. Ćeremović J. Ramo 1925/43 6. Ćerinović Sulejman Muharem 1. Alibašić Ćamil Haso 1924/42 1905/44 2. Duranović Ćeho Hašim 1911/45 7. Ćufurović Mehmed Mehmed 3. Grahović Redžo Mehmed 1900/42 1915/43 4. Miljković Halil Ibro ?//44 8. Dautović Hasan Šerif 1924/43 5. Miljković Šerif Mustafa 1923/42 9. Delić Osman Ahmo 1928/44 6. Mržljak Ibro Ibrahim 1926/44 10. Džehverović Haso Džemail 1909/43 7. Šabić Dervo Zarif 1924/42 11. Esmerović Husein Mustafa 1927/44 8. Šabić Huso Musto 1917/44 MRCELJI 7. Cvetićanin Jovo Milka 1920/43 8. Cvetićanin Mladen Damjan 1917/42 1. Abdić Ramo Hasan 1926/43 9. Cvetićanin Rade Jovo 1907/42 2. Basic Mehmed Redžo 1925/45 10. Došan Mile Božo 1915/42 3. Behrić Alaga Đulaga 1927/44 11. Došan Mile Stevo 1924/42 4. Behrić Hasan Husein 1880/44 12. Došan Rade Mile 1887/43 5. Behrić Hasan Osmo 1896/43 13. Grbić Marko Božo 1887/43 6. Behrić Suljo Nurija 1924/45 14. Grbić Mile Milan 1906/45 7. Behrić Suljo Ramo 1927/45 15. Komadina Stojan Nina 1923/43 8. Družanović Meduka Mahmut 16. Romanić Mile Stoja 1915/43 1908/44 17. Stević Mile Milan 1926/43 9. Erdić Omer Osman 1898/43 18. Stević Pero Janko 1926/43 10. Hampalić Sulejman Ramo ?/45 19. Tepavac Pero Đuro 1922/41 11. Jašić Bajro Omer 1905/42 20. Tepavac Pero Ilija 1920/41 12. Jašić Huso Alija 1899/44 21. Tepavac Spaso Mile 1924/43 13. Mujanović Ahmet Ibrahim 1920/45 22. Tepavac Stojan Stevan ?/43 14. Mujanović Ahmet Salih ?/44 23. Tin tor Pere Dušan 1924/45 15. Okić Bešir Bešir 1891/43 24. Vajagić Nikole Dušan 1920/43 16. Tabaković Bajro Sulejman 1920/45 25. Veselica Pere Mihajilo 1923/43 17. Velić Juso Husein 1889/43 26. Vignjević Bože Luka 1925/44 27. Vignjević Đure Rade 1911/43 ORČEVA LUKA 28. Vignjević Nikole Miloš 1923/43 29. Vignjević Rade Đuro 1925/42 1. Hušidić Sulejman Ale 1927/45 2. Karalić Čeljko Alija 1910/44 POLJE 3. Karalić Maho Hasan 1918/44 4. Mustedanagić Osman Šaban 1929/43 1. Delić Nazif Arif 1912/45 5. Šakanović Huso Bajro 1924/45 2. Grahović Hasan Huso 1926/44 3. Karaić Suljo Džebo 1924/45 PODZVIZD 4. Karaić Velija Meho 1925/45 5. Ohanović Bešir Hadić 1924/44 1. Dizdarević Juso Omer 1906/45 6. Veljačić Osman Mujo 1924/44 2. Hapić Omer Mustafa 1926/43 7. Veljačić Sulejman Suljo 1914/45 3. Hušidić Husein Hasan 1918/44 4. Hušidić Mehmed Ferid 1924/45 PONIKVE 5. Mustedanović Bajro Mehmed 1925/43 1. Bećirević Mustafa Ale 1926/44 6. Rizvić Bajro Vukala 1919/44 2. Lukić Petar Milica 1892/43 7. Šakanović Nezir Huso 1925/44 3. Mešinović Hasan Meho 1915/45 8. Tomanović Šaban Adii 1910/44 4. Rizvić Hasan Sulejman 1927/45 5. Štulanović Alo Edhem 1924/44 POLJANA 6. Štulanović Alo Huso 1928/44 7. Vojinović Đuro Mićan 1925/45 1. Bajić Đuro Mile ?/43 8. Vojinović Lazar Soka 1926/43 2. Bajić Đuro Mišo 1925/42 9. Vojinović Lazo Evica 1902/43 3. Bajić Jovan Slavko ?/43 10. Vojinović Matija Đuro 1908/43 4. Bajić Marko Stevo ?/43 11. Vojinović Matija Stojan 1900/43 5. Beronja Đuro Rade 1923/43 12. Zdjelar Đuro Branko 1927/45 6. Cvetićanin Jovo Lazo 1923/42 13. Zdjelar Rade Dragan 1920/43 14. Zorić Mile Pava 1922/43 23. Marjanović Stojan Pero 1925/43 15. Zorić Spaso Dušan 1914/43 24. Medić Milan Branko 1919/41 25. Mijić Jovo Dobrivoje 1922/44 RAJNOVAC 26. Mijić Mile Mika 1924/44 27. Novaković Jovan Mirko ?/43 1. Babahmetović Mustafa Đanan 1928/44 28. Popović Dušan 1920/43 2. Mustedanagić Alija Šerif 1928/46 29. Radić Grujica Marija 1920/43 3. Mustedanagić Husein Muho 1925/44 30. Radić Marko Stevan 1906/43 4. Mustedanagić Husein Šaban 1913/45 31. Radić Rade Milica 1920/43 5. Mustedanagić Sulejman Smail 1928/45 32. Stević Nikola Lazo 1929/43 6. Račinović Hasan Hasan 1920/44 33. Stević Stevan Stanko 1903/43 34. Šukunda Miloš Nikola 1923/43 SLAPNICA 35. Tintor Jovo Uroš 1918/43 36. Tintor Miško Mladen 1922/43 1. Abdić Fejzo Muharem 1919/44 37. Vranješević Mile Trivuna 1920/43 2. Balčinović Osman Husein 1912/44 38. Vranješević Milkan Trivun 1924/43 3. Ćerimović Hasan Meho 1925/44 39. Zec Adam Božo 1885/43 4. Ćerimović Osman Huso 1920/44 40. Zec Đureo Stevo 1920/43 5. Dukić Mehmed Bajro 1882/43 41. Zec Jovo Miloš 1923/43 6. Hrnčić Osman Ramo 1925/44 42. Zec Jovo Pero 1920/? 7. Mehurović Abdija Hasan 1925/45 43. Zec Lazo Đuro 1916/44 8. Pehlić Hasan Haso 1921/42 44. Zec Lazo Mišo 1920/44 9. Pehlić Ibro Haso 1926/45 45. Zec Nikola Đuro 1921/44 10. Pehlić Talo Bajro 1906/44 46. Zec Pero Rade 1926/43 47. Zec Stevo Rajko 1919/44 STABANDŽA 48. Zec Stojan Lazo 1921/43 1. Banjac Ilija Stoja 1919/43 49. Zec Stojan Mile 1924/44 2. Banjac Mile Mladen 1918/45 50. Zivković Nikola Veljko 1914/43 3. Božičić Đuro Jovanka 1924/43 51. Zivković Stevo Ostoja 1920/43 4. Ćeran Đuro Mirko 1914/44 5. Dondur Stojan Pero 1928/44 ŠABIĆI 6. Dondur Trivun Dragica 1929/43 1. Kaitezović Husein Dragan 1913/44 7. Gak Mile Ljuban 1928/43 2. Nadarević H. Meho 1919/43 8. Gak Nikola Mićo 1918/45 3. Pandžić Ale Hasan 1912/44 9. Gak Stevo Lazo 1914/44 4. Rizvanović Mehmed Šerif 1912/44 10. Grmuša Đuro Adam 1927/43 5. Šabić Husein Sulejman 1918/44 11. Grmuša Stevan Božo 1922/43 6. Šabić Sulejman Mehmed 1918/44 12. Grmuša Stevan Branko 1927/44 13. Ilišević Ilija Pero 1908/43 14. Jeličić Rade Dragan 1914/44 ŠESTANOVAC 15. Kaluđerović Petar Stojan 1898/42 1. Kasupović Mehmed Ahmo 1920/42 16. Kaluđerović Stanko Stevo 1903/03 2. Sadiković Omer Osman 1923/42 17. Kaluđerović Stojan Ilija 1924/24 18. Knežević Simo Nikola 1917/43 ŠILJKOVAČA 19. Knežević Stevan Miloš 1908/43 20. Knežević Stevan Nikola 1910/43 1. Adžić Đuro Nikola 1914/43 21. Marić Ilija Ljuban 1901/42 2. Ardala Pero Đuro 1917/43 22. Marjanović Stojan Dušan 1920/45 3. Bubalo Pajo Đuro 1924/43 4. Đipalo Ilija Đuro 1904/42 20. Šabić Šaban Osman 1922/45 5. Đipalo Lazo Ilija 1881/41 21. Tabaković Hasan Redžo 1922/44 6. Krmar Lazo Milan 1906/43 22. Balić Medo Mustafa 1922/44 7. Krmar Milan Pero 1917/42 8. Malinović Mile Pajo 1907/42 TRNOVI 9. Matić Pajo Nikola 1927/44 10. Stanojević Pajo Đuro 1920/42 1. Alibašić Omer Arif 1925/44 11. Stanojević Stojan Mile 1903/44 2. Hodžić Ahmo Hašim 1915/44 12. Višnjić Đuro Marko 1904/43 3. Keslerović K. Ibrahim 1928/43 13. Višnjić Nikola Stanko 1923/43 4. Miljković Huška 1905/44 14. Višnjić Petra Nikola 1920/43 5. Mudrenić Stevan Dragoja 1907/43 15. Vojnović Ilija Dane 1921/43 6. Ohanović Ibro Mujo 1912/45 7. Pajazetović Ahmo Haso 1924/44 8. Pehlić Ale Bešir 1924/44 TODOROVSKA 9. Pehlić Hasan Meho 1926/43 SLAPNICA 10. Pehlić Ibro Hašim 1920/43 11. Topić Ibrahim Ahmet 1903/45 1. Džebić Ikan Hašim 1909/45 2. Džebić Vehab Salih 1919/44 3. Melkić Hasan Ramo 1925/44 VELIKA KLADUŠA 4. Muheljić Hasan Abdija 1917/44 1. Alibašić Hasan Hasib 1910/43 5. Muheljić Omer Husein 1910/45 2. Babić Petar Dušan 1922/41 6. Muheljić Omer Meho 1910/44 3. Begović Ivan Vinko 1919/44 7. Osmankić Hasan Šerif 1924/45 4. Gračanin Omer Sulejman 1907/44 8. Osmankić Husein Mujo 1916/45 5. Grahovac Redžo Emin 1920/45 9. Pehlić Hase 1926/45 6. Grahović Elte 1903/44 10. Šabić Šabana Osman 1922/45 7. Grbić Stevo Milka 1910/45 8. Hadžić Arif Bajro 1924/44 TODORVO 9. Hodžić Ale Arif 1905/45 10. Hodžić Mehmed Šerif 1924/45 1. Abdić Ramo Hasan 1927/45 11. Horvat Ivan Ante 1915/42 2. Ahmetović Islam Ale 1865/43 12. Huremović Hasan Suljo 1914/45 3. Ahmetović Omer Abid 1925/44 13. Ilišević Ilija Pero 1910/42 4. Ahmetović Omer Abid 1928/44 14. Karajić Suljo Džebo 1924/45 5. Aldžić Fejzo Muharem 1919/43 15. Karajić Zaim Ćamil 1928/44 6. Babić Medo Mustafa 1922/44 16. Karajić Zajim Mumin 1926/45 7. Barjaktarević Mehmed Bajro 1912/45 17. Kresić Petar Mihailo 1921/42 8. Barjaktarević Muhamed Meho 1922/44 18. Mržnjak I. Ibrahim 1924/44 9. Čaušević Suljo Arif ?/44 19. Mržnjak I. Velaga 1907/45 10. Džebić Ikan Hašim 1919/45 20. Mujagić Sulejman 1917/45 11. Džebić Vehab Salih 1919/43 21. Mujić Ilija 1901/43 12. Hušić Zajim Hasan 1916/45 22. Novković Rade Đuro 1916/44 13. Hušić Zajim Hašim 1915/45 23. Odobašić Ibro Bajro 1920/44 14. Mahić Meho Hasan ?/44 24. Okonović I. Huse 1913/45 15. Osmanović Hasan Šerif 25. Pavlinović Mate Stjepan 1912/42 16. Purić Hasan Ismail 1914/45 26. Ražić Marko Stevan 1901/44 17. Purić Ikan Nurija 1921/45 27. Šabić Huso Mustafa 1920/43 18. Purić Mustafa Smajil 1919/45 28. Stanojević Đurađ Nikola 1916/44 19. Purić Osman Rasim 1921/45 29. Tadić Risto Savo 1914/44 30. Veljačić Kata Stevo 1891/43 14. Peklić Ibro Huso 1926/45 31. Veselica Nikola Dušan 1905/41 32. Vojinović Matija Stojan 1892/42 ZAGRAD 33. Vojnović Lazo Sofija 1925/43 34. Zdjelar Rade Dragan 1919/43 1. Alagić Atif Ibro 1924/42 35. Živković Stevo Ostoja 1923/43 2. Gračanin Omer Sulejman 1905/42 3. Grahović Suljo Huso 1927/44 VIDOVSKA 4. Karajić Suljo Ramo 1926/42 5. Mržljak Abdo Hasan 1913/44 1. Ahmetašević Suljo Omer 1927/44 6. Mržljak Ibro Vele 1916/44 2. Medić Mile Miloš 1922/42 7. Mržljak Ibro Velaga 1907/45 3. Medić Pero Mile 1889/43 8. Rahmanović Hašim Hasan 1924/42 4. Murić Juso Selim 1927/44 5. Rošić Osman Fazla 1908/44 ZBORIŠTE 6. Štrbac Marko Dušan 1927/44 1. Balaban Todor Janko 1910/43 2. Banović Marko ?/? VEJINAC 3. Banović Mihajilo ?/? 1. Hozdić Ibro Bešir 1906/45 4. Blanuša Marko Luka 1921/43 2. Hozdić Ramo Ramo 1910/44 5. Blanuša Marko Tomo 1923/43 3. Huskić Osman Ibro 1918/44 6. Blanuša Rade Đuro 1916/43 4. Hušić Zajim Hasan 1915/45 7. Ćeran Đuro Mirko 1920/44 5. Hušić Zajim Hašim 1915/45 8. Ćeran Marko Dušan 1919/43 6. Libić Šaban Alaga 1910/43 9. Ćeran Mile Damjan 1926/45 7. Libić Šaban Salih 1915/43 10. Ćeran Petar Pavle 1912/42 8. Mehić Šaban Redžo 1924/44 11. Ćeran Stojan Petar 1897/42 9. Nuhanović Daut Arif 1906/44 12. Ćuga Petra Mirko 1917/42 10. Purić Mustafa Smajil 1919/45 13. Davidović Rade Aleksa 1921/42 14. Drobac Ilija Milan 1925/43 11. Purić Okan Nurija 1921/45 15. Egarac Mile Nikola 1914/43 12. Rošić Omer Bajro ?/44 16. Ostojić Cvijo Stoja ?/43 13. Selimanović Alija Bajro 1912/45 17. Ostojić Petar Rade 1922/43 14. Silahić Jakub Hasan 1920/42 18. Pelić Nikola Mile 1909/42 19. Suzić Đuro Milan ?/? VRNOGRAČ 20. Šaša Pero Ilija 1919/43 21. Šaša Pero Rade 1910/43 1. Balić Hašim Arif 1918/45 22. Vajagić Đuro Milan 1921/43 2. Bešlagić Sulejman Muharem 1927/41 23. Vajagić Lazo Stojan 1926/41 3. Buljubašić Smajil Ismet 1920/45 24. Vajagić Marko Anđa 1892/43 4. Dukić Fehim 1920/44 25. Vajagić Marko Luka 1926/43 5. Dukić Šerif 1927/43 26. Vajagić Ostoja Stanko 1926/43 6. Elezović Ibrahim Suljo 1926/43 27. Vajagić Rade ?/43 7. Faštagić S. Sulejman 1926/43 28. Vajagić Stojan Jovo ?/43 8. Gršić Huso Ibrahim 1930/45 29. Velmir Marko Božo 1910/43 9. Kasumović A. Salih 1923/43 30. Velmir Marko Milan 1922/43 10. Mekanović A. Mehmed 1926/45 31. Vladuša Mladen Jovo 1925/45 11. Mekanović M. Hasan 1926/45 1926/45 32. Zec Dušan Miladin 1927/45 12. Ostojić Rade Stoja 1912/43 33. Zec Milan Miloš 1929/44 13. Pećanac Vid Milka 1902/? 34. Zec Stevo 1920/42 ZAHVALNICA

njiga „Stradanja u Cazinskoj krajini i antifašistička borba (1941-1945)“ Kdugo je nastajala. Više decenija sakupljao sam činjenice i izjave retkih begunaca iz kolona smrti, ispred ustaških cevi i noževa, ili, pak, onih koji su ra­ njeni i unakaženi, poluživi uspeli da se izvuku iz masovnih grobnica i domo- gnu slobode. Značajnu pomoć imao sam i od drugih savremenika, svedoka stradanja sr­ pskog življa u Cazinskoj krajini, kao i neizmernu podršku mojih saboraca: Dragana Grgića, Bože Stupara, Duška Vujatovića, Milana Rast ovca, Dimitri- ja Bajalice, Dušana Božića, Dragojle Božić, Steve Božića... Dakle, moji ratni drugovi i drugi svedoci su me bodrili i konkretno pomagali na prikupljanju materijala za knjigu, kao što je to činio moj ratni drug Milan Bogunović iz Bu­ kovice sa kojim sam sačinjavao spiskove žrtava ustaško-fašističkog terora i pa- lih boraca po selima od Bihaća do Bosanske Bojne i Glinice. Sav napor je imao za svrhu da svetlost dana ugleda knjiga kao celovitije svedočanstvo o strada­ nju srpskog civilnog stanovništva i palih boraca sva tri naroda na prostoru Ca­ zinske krajine. Uz pomenute koji su mi ranije na razne načine pomagali, zahvalnost dugu­ jem i Dušanu Rapajiću iz Gate, Iliji Radičaninu iz Kljajićeva, Mirku Dubajiću iz Indije, Petru Trkulji iz Beograda, Salihu Rošiću iz Pećigrada, Cviji Lončaru, službenicima Muzeja žrtava genocida iz Beograda i drugima. Zahvaljujem i sinu Draganu koji mi je sa mnogo strpljenja i zalaganja po­ mogao da rukopis knjige bude pregledniji i ilustrovan statističkim podacima. LITERATURA 1. Vladimir Dedijer, Svedočanstvo o Drugom svetskom ratu, „Narodna knji­ ga“, „Partizanska knjiga“, 1979. 2. Vladimir Dedijer, Ante Miletić, “Proterivanje Srba sa ognjišta 1941-1944. godine, Beograd, 1989. 3. Milan Bulajić, Genocid nad Srbima u Drugom svetskom ratu, Beograd, 1995. 4. Petar Morača, Jugoslavija 1941, Institut za savremenu istoriju, Beograd, 1971. 5. Vojna enciklopedija, knjiga 4. izdanje 1961. 6. Mišo Leković, Bihaćka operacija novembra 1942. godine, Beograd, 1972. 7. Šukrij,a Bjedić, Ratne slike iz Cazinske krajine”, Sarajevo, 1968. 8. Viktor Kučan, „Operacija IV jugoslovenske armije u proleće 1945. godine”, Viša vojna akademija JNA, 1956. 9. Bihaćka Republika, ratne uspomene Koste Nada, „Spektar“, Zagreb, Zorko- vačka 6, 1982. 10. Gnjaco Perić, članak u monografiji 8. kordunaške divizije 11. Branko V. Vranješević, Srpska sela na Suvoj međi, „Informatika“, Novi Sad, 2004 12. Branko Goluba Bokan, Tragom prošlosti i borbe, Zemun, 1984. 13. Dušan D. Miljković, Piloti sa Klenovca, Beograd, 2006. 14. Milan Bogunović, Dušan Miljković, Spiskovi žrtava Drugog svetskog rata u Cazinskoj krajini 15. Nikola Brkljač (beleške), Rujnički partizanski odred. 16. Dušan Miljković - (članci u knjizi), Sećanja boraca 6. krajiške brigade”, 1985. 17. Narodne pjesme o borbi i izgradnji. 18. Mićo Lovrić, Ćanica, junak i narodni tribun legendarnog Korduna, Beo­ grad, 2006. 19. Stanko Opačić Ćanica, Zbirka narodnih pjesama Korduna, „Prosvjeta“, Za­ greb, 1971. 20. Smilja Avramov, Genocid nad Srbima u Drugom svetskom ratu, Beograd, 1995. 21. Dane Lastavica, Bezdane jame Nezavisne države Hrvatske ždernjače srp­ skog naroda 1941. godine, Beograd, 2008. godine 22. Bosanska Krupa u NOR-u i revoluciji 1941-1945. 23. Miroslav Mlađenović, Tito od ustanka do pobede 1941-1945., Beograd, 2005. 24. Petar Zinajić .Genocid na Kordunu i okolini, Beograd, 1996. 25. Branko Studen, Korana Bugari, Banja Luka, 2009. 26. Bogdan Zlatar, Zatiranje Srba u Hrvatskoj, IKP „Nikola Pašić“, Beograd, 2008. 27. Miloš Gaćeša, Stroj zavičaja (drugi deo) Kordun, 1991, Beograd, 2006. 28. Zbornik dokumenata i podataka o NOR jugoslovenskih naroda, tom IV i V, knjige 3, 4, 5, 6, 7 i 8, Vojno-istorijski institut JNA, Beograd 29. Muzej genocida, Spiskovi žrtava II svetskog rata, Nikole Pašića, Beograd, 1964. 30. Vojni Leksikon, izdanje 1981. 31. Svetozar Livada, Kordunski rekvijum, „Grafika“, Zagreb, 2008. 32. Miloš Gaćeša, Stroj zavičaja (treći deo), Beograd, 2008. godine 33. Mladen Oljača, Duboka Krajina, Beograd, 1994. 34. Ivanjska, Glavica, Baštra u narodnooslobodilačkoj borbi 1941-1945. godine, Ivanjska, 1964, Sarajevo i Bihać.

465 SADRŽAJ Predgovor...... 5 Da se ne zaboravi...... 9 Osnova za istoriografske analize...... 13 PRVI DEO Tragedija srpskog stanovništva pod vlašću NDH (1941-1942)...... 15 Lokalna mučilišta i stratišta...... 30 Reke i potoci krvi teku...... 46 Masovna pogubljenja u Bosanskoj Krupi i okolnim selima...... 53 Ustaše...... 72 Spontani otpor ustaškom teroru i priprema za ustanak...... 76 Povratak srpskih izbeglica na razorena ognjišta...... 95 Zastoj u ubijanju pekinuo hodža Bećir...... 100 Masakr srpskog stanovništva u selima na Suvoj međi...... 106 Tragični avgust u Memića Brdu i u Podgredini...... 115 Krvlju natopljena sela Pištaline, Perna, Podgomile,Podvran...... 117 Uloga Talijana u slabljenju i razbijanju NOP-a...... 141 Formiranje ustaničkih gerilskih odreda - jedinica...... 142 Formiranje partizanskih jedinica...... 148 Bojanska četa i neke njene borbene aktivnosti...... 149 Napadi na slobodnu teritoriju južnog Korduna...... 168 Samilost i humanost u vreme strašnih zločina...... 188 Prvi ulazak partizana u Cazin...... 194 DRUGI DEO Bihaćka operacija...... 209 Napad na Bihać i značaj njegovog oslobađanja...... 211 Uspostavljanje lokalne vlasti u Cazinskoj krajini...... 218 Formiranje Osme krajiške brigade...... 226 Titov govor na smotri Četvrte krajiške divizije u Jesenicama...... 230 Velika - Četvrta neprijateljska ofanziva...... 233 Huška Miljković ponovo na strani partizana...... 236 Proglas Unske operativne grupe...... 239 Proglas Ilmije Bosanske krajine...... 241 Život i rad u Cazinskoj krajini (1944 - 1945)...... 243 Sećanja učesnika događaja...... 253 Sećanje Šukrije Bijedića (1944 - 1945)...... 288 Stanko Opačić Čanica, narodni vođa i legenda sa Korduna...... 293 Nurija Pozderac - herojska smrt na Dragoš sedlu...... 294 Huška Miljković od starog komunste do prevrtljivca...... 295 Vasilj Božić - hrabri borac i partizanski komandir iz Crnaje...... 297 TREĆI DEO SPISAK ŽRTAVA RATA 1941 - 1945...... 303 A) Spisak srpskih civilnih žrtava...... 305 Opština Bihać...... 305 Opština Bosanska Krupa...... 324 Opština Cazin...... 363 Opština Velika Kladuša...... 391 B) Spisak palih boraca u Cazinskoj krajini...... 430 Opština Bihać...... 430 Opština Bosanska Krupa...... 436 Opština Cazin...... 445 Opština Velika Kladuša...... 454 CIP - KaTanorn3aqnja y ny6nnKai4njn HapoflHa 6n6nnoTeKa Cp6nje, Eeorpafl

341.322.5(497.15)"1941/1945" 94(497.15)"1941 /1945"

MMJbKOBHTi, flywaH fl„ 1925- Stradanja u Cazinskoj krajini i antifašistička borba : (1941-1945) / Dušan D. Miljković. - Beograd : D. Miljković, 2011 (AMD SISTEM D.O.O. Beograd). - 472 str ilustr. ; 25 cm

Autorova slika. - Tiraž 1.000. - Str. 5-8: Predgovor / Petar Trkulja. - O autoru: str. 466-467. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija: str. 465. Prijavio AMD SISTEM D.O.O. Beograd

ISBN 978-86-909705-1-3 a) PaTHM 3J10HMHH - L4a3MHCKa KpajMHa - 1941-1945 b) HapoflHoocno6oflnnaMKa 6op6a 1941-1945 - EocHa m XepueroBMHa COBISS.SR-ID 186128140 O AUTORU

ođenje 8. juna 1925. godine u Cma- Rji, opština Tržačka Raštela, Cazin, Bosna i Hercegovina. Odrastao je u porodi­ ci oca Dragica i majke Kate sa tri sestre i mlađim bratom. Ustaše su mu početkom avgusta 1941. odveli oca Dragica, dedu Miladina i strica Rada sa više hiljada Srba i zverski pobili na Garavicama kod Bihaća i u Macinim dolovi­ ma na Gnjilavcu kod Cazina. Vrlo mlad stupio je u ustanički odred Va- silja Božića iz Crnaje, a krajem 1941. u Dru­ gu četu Trećeg bataljona Kordunaško-banijskog odreda. U julu 1942. borac je Treće čete bataljona „Ognjen Priča“, a potom Druge ličke bri­ gade, da bi nastavio borbu za slobodu u Šestoj i Osmoj krajiškoj bri­ gadi, Podgrmečkom partizanskom odreda (u udarnom bataljonu). Posle kratkog oporavka od ranjavanja postavljen je za omladinskog rukovodioca u slavnoj Šestoj krajiškoj brigadi. Krajem marta 1944. Vrhovni štab NOV i POJ gaje uputio na ško­ lovanje u SSSR (Grozni). U Jugoslaviju se vratio krajem juna, a u Sombor, prvi mirnodopski garnizon u Jugoslaviji, javio se na dužnost 17. jula 1945. Vazduhoplovno vojno učilište u Pančevu ( 1. klasa) završio je 1. no­ vembra 1947. i postao pilot lovac na avionu JAK. Najduže je službo­ vao u Skoplju (u taj grad se vraćao četiri puta), a kraće ili duže službovao je ili sc školovao u Ljubljani, Pančevu, Novom Sadu, Ba- tajnici i Zemunu. Sve vreme je bio pilot na borbenim avionima, a po­ red letenja vršio je i visoke komandne i operativne dužnosti: komandir eskadrile, načelnik štaba i zamenik komandanta lovačko-bombarder- skog puka, komandant puka i odgovorni oficir u štabu KRV za letač­ ku obuku pilota lovačko-bombarderske avijacije. Dušan D. Miljković, između ostalog, završio je i Višu vazduho- plovnu oficirsku školu u Ljubljani i Višu vojnu vazduhoplovnu akade­ miju u Beogradu. Leteo je na mnogim tipovima aviona sovjetske i američke proizvodnje, a najduže na mlaznom avionu F-84-G. Učesnik je NOR-a, nosilac Partizanske spomenice 1941. i više vi­ sokih domaćih i stranih odlikovanja. Objavio je više priloga u zborni­ cima sećanja iz NOR-a i zapaženu knjigu “Piloti sa Klcnovca” u kojoj, pored ostalog, govori o pilotskoj profesiji i tragično nastradalom bra­ tu pilotu Milošu u avionskoj nesreći. Njegova najnovija knjiga „Stradanja u Cazinskoj krajini i antifaši­ stička borba (1941 - 1945)” svojevrstan je spomenik svim civilnim žrtvama i poginulim saborcima, bez sumnje, čvršći od spomenika sa­ činjenih u kamenu.