A12 Nada Zecevic.Vp

Zbornik radova Vizantolo{kog instituta HßÇÇÇ, 2006 Recueil des travaux de l’Institut d’etudes byzantines XßIIÇ, 2006

UDK 327:94Š(496.5:497.11)“14”

Nada Ze~evi}

PRVI BRAK DESPOTA LEONARDA III TOKO

U radu se razmatraju pitawa direktnih motiva i {ire zainteresovanosti za ugovarawe braka izme|u despota Leonarda III Toko (1449–1479) i Milice, k}erke despota Lazara Brankovi}a i Jelene Paleolog, sklopqenog 1. maja 1463. godine u Dubrovniku. Istorijska analiza, zasnovana uglavnom na dokumentarnim podacima, ali i nekolicini narativnih izve{taja nastalih u vreme blisko sklapawu braka, navodi na zakqu~ak da je, uprkos evidentnom umawivawu zna~aja te veze, ~emu su neki krugovi izve{ta~a pribegavali, woj u vreme sklapawa ipak bio pridavan {iri politi~ki zna~aj, te da je korist od ovog kratkotrajnog braka Leonardo III Toko imao i posle Mili~ine smrti. Dana 1. maja 1463. godine u velikoj sali Rektorove palate u Dubrovniku sklopqen je brak izme|u Milice Brankovi}, k}erke po~iv{eg srpskog despota Lazara (1456–1458), i Leonarda III Toko (1448–1479), latinskog despota jon- skih ostrva.1 Narativna dela, nastala nekoliko decenija nakon ovoga doga|aja, od strane osoba koje su prostorno i donekle li~no bile bliske supru`nicima,2 opi-

1 Informativno o vladavini Leonarda III Toko (1449–1479), W. Miller, The Latins in the Levant: A History of Frankish Greece (1204–1566) (New York — Cambridge, 1964repr), 483–486; D. M. Nicol, The Despotate of Epiros 1267–1479 (Cambridge, MA 1984), 210–213. Za izvore, literaturu i komentare o Leonardovoj tituli B. Ferjan~i}, Despoti u Vizantiji i ju`noslovenskim zemqama (Beograd, 1960), 85–87. N. Ze~evi}, Bra~ni ugovor Leonarda III Toko i Milice Brankovi}, Stari srpski arhiv 4 (Spomenica profesora Milo{a Blagojevi}a) (2005) 229–230. 2 T. Spandugnino, De la origine deli Imperatori Ottomani, ordini de la Corte, forma del guerreg- giare loro religione, rito, et costumi de la natione, in Documents inedits relatifs a l’histoire de la Grece au Moyene Age, ed. G. Sathas (Paris, 1890), vol. 9, 166; novije izdawe na engleskom, D. M. Nicol, Theo- dore Spandounes: On the Origin of the Ottoman Empire (Cambridge, 1997), 40; H. de Busac,œChroniqueŒ, in E. Brayer — V. Laurent,œLe Vaticanus Latinus 4789: Histoire et alliences des Cantacuzenes aux XIV–XV siecles,Œ Revue des Etudes Byzantines 9 (1951) 71; G. Musachi (saise~cimaizdelaSpan- duwina i komentarima K. Muzakija), œBreve Memoria de li Discendenti de nostra casa Musachi,Œ in Chroniques greco-romanes inedits ou peu connues publiees avec notes et tables genealogiques, ed. K. Hopf (Athens,1961repr), 294 i 303 (=Musachi) (me{aju}i Milicu sa wenom tetkom po majci, Zojom). Ovi izvori nastali su do druge dekade XVI veka, a wihovi autori, mada su dolazili iz razli~i- tih geosocijalnih sfera koje su stajale pod romejskim uticajem, bili su pripadnici prve izbegli~ke generacije sa Istoka koja je uto~i{te na{la na Apeninskom poluostrvu. Zanimqivo je is- 156 Nada Ze~evi} suju ovaj brak istovetno, kao zna~ajnu dinasti~ku alijansu.3 Za wih, ova veza predstavqa savez izme|u Leonarda, pripadnika mo}ne napuqske porodice ~iji su preci vladali jo{ i Epirom, te delovima Peloponeza, sa Milicom, koja je, osim {to je dolazila iz srpske dinastije Brankovi}, imala korene i u vizantijskoj carskoj porodici, budu}i da je po majci bila unuka despota Tome, jednog od dvojice mla|ih sinova cara Manojla II Paleologa, koji su do 1460. godine vladali posledwim romejskim enklavama na Peloponezu.4 Me|utim, nasuprot pomenutim narativnim izve{tajima, zvani~ni dokumenti dubrova~kih institucija, nastali u vreme kada je brak sklopqen, o ovoj vezi govore druga~ije.5 [turost wihovog iskaza i usputno navo|ewe bra~nih strana tako su uo~qivi da se sti~e utisak kako wegovo sklapawe nije predsta- vqalo ni{ta vi{e od obi~nog porodi~nog povezivawa pripadnika Dubrov~a- nima ne naro~ito zanimqivih suseda.6 Kontrast izme|u nagla{avawa zna~aja braka u pomenutim narativnim delima i generalne oskudnosti dubrova~kih zvani~nih izvora iz vremena wegovog sklapawa isti~e se i kontradiktorno{}u detaqa iz, do danas, najiscrpnijeg neposrednog izve{taja o ovoj vezi — bra~nog ugovora supru`nika, sklopqenog istog dana kada je obavqeno i ven~awe.7 Iz wega, na jednoj strani, jasno proizlazi zakqu~ak da je sklapawe braka nesumwi- vo bio zna~ajan dru{tveni doga|aj u Dubrovniku tog vremena: obredu ven~awa ta}i da su se sva trojica autora pozivala na li~ne direktne porodi~ne veze sa ~lanovima porodica Toko i Brankovi}. 3 U stale{kom pogledu, ovaj brak dobar je primer povezivawa mladoèwe nièg ranga sa nevestom iz istaknutije porodice, nepisanog pravila statusnog napredovawa u regionu tog vremena. O tome v. H. Bresc, Europe: Town and Country (Thirteenth–Fifteenth Century), in A History of the Family, eds. A. Burguiere, C. Klapisch-Zuber, M. Segalen, F. Zonabend (Cambridge, MA, 1996) 451. 4 D. Zakythinos, Le despotat grec de Moree (1262–1460), vol.1(Paris, 1932), 119; 204–297; 351–358; I. \uri}, Sumrak Vizantije: vreme Jovana VIII Paleologa 1392–1448 (Zagreb, 19892), 46–47. 5 Detaqan navod dubrova~kih referenci koje pomiwu boravak Milicine majke Jelene Pa- leolog u Dubrovniku (a sa wom verovatno i Milice), u D. Dini}-Kneèvi}, Sremski Brankovi}i, Istra- ìvanja 4 (1975) 24–25, nn. 99–105. Dana 1. i 2. maja 1463. nijedno dubrova~ko ve}e nije zabeleì- lo svoj rad (1. maj je padao u nedequ), a jedina direktnija vest o pripremama za svadbu jeste odlu- ka iz 30. aprila 1463, Dubrova~ki arhiv (=DA), Diversa Cancellariae, vol. 71, fol.32r (mikrofilm Di- versa Cancellariae, II/7/11, Arhiv SANU u Beogradu), kojom se Jeleni za tu priliku daje finansij- ska pomo}, te joj se ustupa sala Velikog ve}a. Na sli~an na~in sled doga|aja beleì i nastavak dela Croniche di Ragusa Giugnii Resti, in Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium, vol. 25, ed. S. Nodilo (Zagreb, 1893) (=Resti}ev nastavlja~), 361. 6 [turost dubrova~kih izvora generalno po pitawu Brankovi}a u to vreme, Dini}-Kneè- vi}, Sremski Brankovi}i, 24, tuma~i kao pokazateq prestanka interesovawa Dubrov~ana za tu poro- dicu usled wenog politi~kog kraha. 7 Tekst latinskog dokumenta koji se danas ~uva kao deo porodi~nog legata u Archivio di Stato di Napoli (=ASN), Archivio di Tocco di Montemiletto (=ATM), busta 1: Privilegi, perg. no. 57, ob- javqen je u N. Ze~evi}, Bra~ni ugovor, 210–216 (samo za tekst dokumenta =Ugovor). Ovom prilikom upu}ujem na pogre{ku nastalu prilikom {tampawa arhivske signature navedene edicije dokumenta (Ze~evi}, Bra~ni ugovor, 209, umesto „perg. no. 64Œ treba da stoji „perg. no. 57Œ). O pro- ceduri sklapawa braka u Dubrovniku i Italiji tokom XV veka, v. D. Dini}-Kneèvi}, Poloàj ène u Dubrovniku u XIII i XIV veku (Beograd, 1974), 71–72 (sa napomenama o srpsko-vizantijskoj praksi); V. û~kovi}, Porodica i porodi~ni odnosi u srednjevjekovnom Dubrovniku, Godi{njak pravnog fakulteta u Sarajevu XXXI (1983) 267–282; Z. Janekovi}-Romer, Rod i grad: dubrova~ka obitelj od XIII do XV stolje}a (Dubrovnik, 1994), 60–62. Prvi brak despota Leonarda III Toko 157 prisustvovao je veliki broj uglednih svedoka, kao i visokih zvanica „latinskog, gr~kog i slovenskog jezika,Œ8 a neobi~no elaborirane formule obe}awa o uzajamnom po{tovawu budu}ih supru`nika tako|e pokazuju da je brak bio vi- |en kao veza od posebnog zna~aja.9 Ipak, neki detaqi iz bra~nog ugovora jednako nedvosmisleno ukazuju na ne{to drugo. Uslovi braka i ven~awe utana~eni su u evidentnoj ùrbi, svega nekoliko dana pre obavqawa samog ~ina stupawa u brak,10 prilikom ne{to sve~anije ceremonije, daleko mawe rasko{ne od pre- i post-nupcijalnih proslava, kakve bi trebalo da prate jedan ovakav doga|aj,11 dok su tro{kovi za slavqe bili skromni i, kako izgleda, najve}im delom pod- mireni od strane dubrova~kih vlasti.12 Neobi~nost sklapawa ovoga braka ogleda se i u odsutnosti mladoèwe, te ~iwenici da su umesto wega brak sklo- pili wegovi opunomo}eni izaslanici,13 dok teìnu iskqu~ive deklaracije o saglasnosti obe strane na bra~ni ìvot prema kanonima katoli~ke crkve i za- konima Svetog Rimskog Carstva izazivaju naznake vizantijske pravne prakse, kojima se odre|uju neka pitawa poloàja budu}e Leonardove supruge.14

8 Ugovor, 215–216, red. 190–195 (reference na redove prate savremeno izdawe). 9 Za ove formule Ugovor, 211, red. 27–35, 212–213, 78–90, i komentar, str. 224, nap. 10. Za sli~ne formule u drugim va`nim brakovima sklopqenim u Dubrovniku XV veka, Janekovi}-Ro- mer, Rod i grad, 61. 10 Mada postoje indicije da se o ovom braku generalno razmatralo u ranu jesen 1462. (v. dole, str. 12–14), hronologija wegovog sklapawa koju otkrivaju Ugovor, str. 211, red 8 i DA, Di- versa Cancellariae, vol. 71, fol.32r,jasnopokazujedasuneposrednepripremezabrakizvr{enezama- we od dve sedmice, u periodu nakon 11. aprila 1463, a pre 30. aprila iste godine. Cf. J. Tadi}, Pro- met putnika u starom Dubrovniku (Dubrovnik, 1939), 98, i \. To{i}, Posqedwa bosanska kraqica Ma- ra, Zbornik za istoriju Bosne i Hercegovine 3 (2002) 40. O ùrbi strana Toko i Brankovi} tako|e svedo~i i hronolo{ka podudarnost pravnog ~ina (contractio matrimonii) i ceremonijalnog dela ven- ~awa, ~inova u drugim slu~ajevima obi~no razdvojenih mesecima pa i godinama. N.b. — nasuprot uobi~ajenoj uplati miraza pre ven~awa, klauzula Ugovora koja ugovara uplatu miraza u vreme kada Milica bude stigla u dom svoga supruga (str. 213, red. 111–113), dakle, nakon obavqene ceremonije ven~awa, kako se ~ini, po{tuje dubrova~ki zakon donesen svega par sedmica pre ven~awa Leonarda i Milice, v. Liber Croceus, ed. B. M. Nedeqkovi}, u Zbornik za istoriju, jezik i kwièvnost srpskog naroda, III odeqewe, kwiga XXIV (Beograd, 1997), cap. 34, str. 34 (28. mart 1463). 11 Ugovor, 215–216, red. 180–199. O svadbenim sve~anostima u Dubrovniku u vreme blisko ovoj svadbi Dini}-Kneèvi}, Poloàj ène, 76–77. Atmosferu ove svadbe svakako su nadvisiva- le sve~anosti koje su Dubrov~ani organizovali povodom udaje Milicine majke Jelene za Lazara Brankovi}a u jesen 1446., v. B. M. Nedeqkovi}, Dubrovnik u svatovima kneza Lazara \ur|evi}a, Zbornik Filozofskog fakulteta u Beogradu (=ZFFB) 8/2 (1964) 479–523; M. Spremi}, Despot \u- ra| Brankovi} i wegovo doba (Beograd, 1994), 315–319. 12 DA, Diversa Cancellariae, vol. 71, fol.32r. Resti}ev nastavlja~, p. 361. 13 Cf. Janekovi}-Romer, Rod i grad, 65, o tada{wem obi~aju da mladoèwe li~no pregovara- ju oko uslova sklapawa braka. Leonardovi izaslanici bili su Galasije Ruso (Russo/œRuffoŒ) i Ja- nu}ije Morelo. O Galasiju Ze~evi}, Bra~ni ugovor, 224, i nap. 12. Navedenom komentaru o wemu ovom prilikom dodajem ~iwenicu da wegovo ime nije zabeleèno ni u jednoj italijanskoj grani ove porodice tokom XV veka, (G. Caridi, La spada, la seta, la croce: i Ruffo di Calabria dal XIII al XIX secolo ‰Torino, 1995Š), {to ~ini izvesnom pretpostavku da je Galasije bio pripadnik ogranka ove porodice koji se u Gr~koj na{ao ranije, po svoj prilici prate}i Toko gospodare u XIV veku. 14 Ugovor, 211, red. 30–33; ibid., red. 40–43; 214, red 122. Zapadni usus ogleda se i u ugo- vornoj klauzuli po kojoj je Milica mogla tokom braka raspolagati polovinom svoga miraza, kao i uzmirazjem (donatio per nuptias). Elementi bliski vizantijskoj praksi ogledaju se najboqe u ~iwenici da je sa Milicine strane, uprkos wenom punoletstvu, pregovore i zakqu~ewe braka kao i 158 Nada Ze~evi}

Pogled na politi~ku situaciju u regionu, u vreme sklapawa braka daje jasan odgovor na to za{to sklapawu ove veze Dubrov~ani, kao ni ostali savreme- nici upu}eni u doga|aj, nisu mogli pridati o~ekivani zna~aj — dobro je bila poznata ~iwenica da se nijedna supru`ni~ka strana nije mogla pohvaliti is- taknutim poloàjem. Milica je, kako znamo, u svoj brak unela teret te{kih okolnosti koje su je pratile tokom wenog dotada{weg ìvota: neslo`na porodica, gubitak oca, a zatim i domovine i povla{}enog ìvota u blizini tro- na.15 Wenom siroma{nom politi~kom mirazu svakako treba dodati i nesumwi- vo te{ko iskustvo plemenitih pojedinaca iz romejskog sveta koji su pretrpeli osmansko osvajawe i egzil.16 U trenutku sklapawa svoga braka, Milica je ve} ~etiri godine — tre}inu svoga dotada{weg ìvota17 —provelasamajkomuiz- begli{tvu koje ih je od Srbije, preko Ugarske, Bosne, mogu}e Peloponeza, a verovatno i Krfa i Ankone, dovelo u Dubrovnik.18 Politi~ko breme wenog su- utvr|ivawe miraza obavila wena majka, dok je Milica li~no dala samo saglasnost i zakletvu (Ugovor, 211, red. 17–20 i 213, red. 99–100 i 110–111). G. Buckler, Women in Byzantine Law about 1100 A. D., Byzantion 11/2 (1936) 397 i 412. Za sli~nu proceduru u Srbiji, Dini}-Kneèvi},Po- loàj ène, 72. îwenica da je brak sklopqen prema kanonima rimske crkve otvara pitawe Mi- licinog eventualnog konfesionalnog preobra}ewa. Mogu}nost da je Milica zbog svoga braka prihvatila katoli~anstvo nigde nije direktno dokumentovana, no sude}i prema analogiji sa sli~nim slu~ajevima preobra}ewa katolkiwa u Srbiji (Dini}-Kneèvi}, Poloàj ène, 62), kao i dobro poznatoj ~iwenici da je jedan deo ~lanova Milicine porodice sa maj~ine strane ispove- dao katoli~anstvo — ili mu je bar bio deklarativno naklowen — nije nemogu}e da se tako ne{to uistinu dogodilo. Nasuprot nedostatku pomena ovog pitawa u Milicinom bra~nom ugovoru, brak wene ro|ake Jelisavete sa Matijom Huwadijem izri~ito je uslovqen nevestinim ostankom u pravoslavqu, v. M. Spremi}, Despot \ura| Brankovi} i papska Kurija, ZFFB 16 (1989) 173. No, ~ak i ukoliko je Milicina udaja doista zna~ila promenu wene verske konfesije, u vreme kada su i mo}niji Romeji od we katoli~anstvo videli kao jedinu mogu}nost opstanka (\uri}, Sumrak Vizan- tije, 334–340) takav potez svakako ne bi trebalo smatrati neobi~nim. 15 O smrti wenog oca, despota Lazara Brankovi}a u januaru 1458, te porodi~nom razdoru koji je neposredno usledio nakon toga v. Dini}-Kneèvi}, Sremski Brankovi}i,6–7,Spremi}, Despot \ura|, 515–20; 574. O politi~kim neprilikama koje su usledile za namesni{tvo A. Veselinovi}, Granica izme|u Srbije i Bosne u XV veku, u Bosna i Hercegovina od sredwega veka do novijeg vremena, Me|unarodni nau~ni skup 13–15. decembar 1994 (Beograd, 1995) 87–100. 16 O razli~itim aspektima egzila najmarkantnijih pojedinaca i grupa izbeglica od Osmanlija, W. Miller, Balkan Exiles in Rome, in id., Essays on the Latin Orient, Amsterdam 1964repr, 497–515; N. Iorga, The Exiles, in id., Byzantium after Byzantium, Engl. translation L. Treptow (Iaôi–Oxford, 2000) 31–55. J. Harris, Greek emigres in the West 1400–1520 (Camberley, Surrey, 1995). 17 Ra~unaju}i prema dobi wene najstarije sestre Mare, koja je 1459. godine imala 12 godina,Milicajemoglaimatiuvremeudaje—kadajesvakakobilapunoletna—izme|u13i15godi- na. O tome M. A. Purkovi}, K}eri kneza Lazara (Melburn, 1957), 63; To{i}, Posqedwa bosanska kraqica, 34. O udadbenoj dobi u Dubrovniku tog vremena, Liber croceus, cap.2,p. 4 (13. decembar 1460). Leonardo je od svoje neveste bio znatno stariji, te je u vreme ven~awa mogao imati izme|u 26 i 29 godina (o 1335/6. god. kao mogu}em datumu wegovog ro|ewa, N. Ze~evi}, The Tocco of the Greek Realm, neobjavqena doktorska disertacija odbrawena u Budimpe{ti 2004, 216, n. 725). 18 Izvorne napomene o hronologiji i pravcu kretawa wene majke dali su G. Sphrantzes, Memorii 1401–1477, ed. V. Grecu (Bucarest, 1966), 45, 1, 134 (na novije izdawe, Georgio Sfrantze: Cronaca, ed. R. Maisano ‰Roma, 1990Š ne}u se ovom prilikom pozivati zbog op{te nepreciznosti komentara u vezi sa prosopografijom porodice Toko) i Critobuli Imbriotae historiae, ed. D. R. Re- insch, in Corpus fontium historiae Byzantinae (Berlin, 1983), lib.3,cap.2,p. 119, kao i venecijanska kapitula od 12. avgusta 1462, prema redakciji J. Valentini, ed., Acta Albaniae Veneta saeculorum XIV et XV,3tomi in 25 fascicula (=AAV)(Palermo, 1967–1975), vol.3,fasciculum 24, no. 7196; tako- Prvi brak despota Leonarda III Toko 159 pruga nije bilo ni{ta lak{e: Leonardovo odsustvo sa sopstvenog ven~awa upravo je najboqa ilustracija teìne poloàja u kome se nalazio, i{~ekuju}i u prole}e 1463. godine kona~an napad Osmanlija.19 Domen porodice Toko godinama se smawivao — od smrti wegovog oca Karla II 1448. godine do leta 1460, jedina wihova utvrda na kopnu u Epiru, koji je porodica nekada u celosti po- sedovala, bila je Vonica, a neposredno u vreme ven~awa ~ak je i porodi~no je- zgro na jonskim ostrvima bilo ugroèno osmanskim napadima.20 Pri organizo- vawu odbrane, Leonardo se nije mogao oslawati na sopstvene snage: produktiv- na mo} wegove vlasti nezadrìvo se smawivala, a za odbranu nije nedostajao samo novac, ve} i qudstvo, oru`je, pa ~ak i osnovne ìvotne namirnice.21 Od svojih suverena Leonardo se nije mogao nadati nikakvoj za{titi. Dvojica od wih, tada{wi aragonski kraq u Napuqu Ferante (1458–1494) i \ovani Anto- nio Balzo Orsini, tarantski princ, u ovo vreme bili su vi{e zainteresovani za re{ewe me|usobnog sukoba nego za odbranu wima dalekih prekomorskih poseda porodice Toko.22 Tek od svog tre}eg formalnog za{titnika, Mleta~ke republike, Leonardo nije mogao da o~ekuje ni{ta dobro — Mle~ani su mu ve} du- ì niz godina nerado davali krajwe simboli~nu pomo}, dovoqnu tek toliko da se domen odrì do onog trenutka kada bi ga oni bez ikakvog otpora mogli pot- ~initi svojoj direktnoj vlasti.23

|e, DA, Consilium Rogatorum, vol. 17, 139r (digitalni snimak u mom posedu). Zbog kontradiktor- nosti iskaza navedenih izvora, postoje izvesne razli~itosti u tuma~ewu putawe i hronologije izbegli{tva Jelene Paleolog, v. M. Laskaris, Vizantijske princeze u sredwevekovnoj Srbiji: prilog istoriji vizantiskosrpskih odnosa od kraja XII do sredine XV veka (Beograd, 1926), 119; Tadi}, Promet putnika, 98; Dini}-Kneèvi}, Sremski Brankovi}i,24;Spremi}, Despot \ura|, 551; J. Kali}, Srpska vlastela u borbi za obnovu Despotovine, u Istorija srpskog naroda, vol. 2, (Beo- grad, 1982), 374; To{i}, Posqedwa bosanska kraqica, 40. Milica, kao i wena mla|a sestra Irina nisu nijednom prilikom izri~ito pomenute u izvorima o kretawu Jelene Paleolog, ali se da zakqu~iti da su se, kako zbog wihove maloletne dobi, tako i zbog nesigurnosti prilika tog vremena, nalazile uz majku. Za pomo} pri nabavci materijala 17. kwige fonda Consilium Rogatorum dubrova~kog arhiva ovom prilikom izraàvam posebnu zahvalnost prof. dr. Zdenki Janekovi}-Romer (Institut za povjest Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti, Dubrovnik), mr Ani Marinkovi} (Central European University, Medieval Studies Department, Budapest)imr Hrvoju Gra~aninu (Odsjek za povjest Filozofskog fakulteta Zagreba~kog sveu~ili{ta, Zagreb). 19 AAV 3: 25, no. 7262 (3. januar1463). 20 AAV 3: 25, no. 7331 (4. maj 1463). Cf. AAV 3: 25, no. 7347 (17. maj 1463). 21 AAV 3: 24, no. 7025 (23. april 1461); nos. 7232 i 7233, (16. oktobar 1462); no. 7236 (26. oktobar 1462). 22 Koristan informativni pregled ovoga sukoba, koji je od 1458. sa povremenim zati{ji- ma trajao do kraja 1463. godine M. Spremi}, Dubrovnik i Aragonci 1442–1495 (Beograd, 1971), 11–12. Vazalitet porodice Toko prema Tarantskim prin~evima datira iz vremena wegovih predaka, od XIV veka, dok je vazalitet tada{wem kraqu u Napuqu, Feranteu, Leonardo zasnivao ne samo na poretku uspostavqenom od starine, ve} i prema poveqi koju mu je izdao kraq Alfons V (1442–1458) 16. jula 1452 (ASN, ATM, Privilegi, busta 1, perg. no. 54). Ova privilegija vremenski koincidira sa sli~nim poveqama koje je kraq Alfons izdao Stjepanu Vuk~i}u Kosa~i, \ura|u Kastrioti Skenderbegu i Tominom bratu Dimitriju. O ovim ispravama v. M. Spremi}, Vazali kraqa Alfonsa Aragonskog, ZFFB 12/1 (Spomenica Georgija Ostrogorskog) (1974) 455–467. 23 Dobra ilustracija mleta~kog neraspoloèwa prema Leonardu dolazi iz pore|ewa sa wihovim neskrivenim favorizovawem \ur|a Kastriotija. Samo jednom prilikom tako su ovoga Mleta~ke vlasti, izme|u ostalog, pomogle sa 2000 dukata, dok wihove donacije Leonardu nikada 160 Nada Ze~evi}

Kako izlazi iz svega re~enog, ~ini se da su pomenute vesti narativnih izvora o va`nosti braka Leonarda Toko i Milice Brankovi}, rezultat preteri- vawa. No, sa druge strane, ukoliko je politi~ki zna~aj braka bio odista nezna- tan, kako to sugeri{u dubrova~ki dokumenti iz vremena wegovog sklapawa, tada neuobi~ajeni koraci koje je Leonardo Toko u~inio stupaju}i u tu vezu ostaju bez obja{wewa. Naime, za razliku od svojih predaka, mu{kih naslednika Toko poseda u Gr~koj, koji su se svi, bez izuzetka incestoidno, ali strate{ki pro- mi{qeno, vezivali za pripadnice uskog endogamog kruga mo}nih italijanskih porodica koje su gravitirale napuqskom tronu — Orsini, A}auoli, Buondel- monti24 — Leonardo se, brakom sa Milicom, vezao za dinastiju koja ne samo da nije bila bliska italijanskim krugovima, ve} je tradicionalno bila vezana za pravoslavqe25 u ~ije simpatizere Leonardovi preci zasigurno nisu spadali.26 Takav Leonardov postupak name}e nekoliko pitawa vezanih za motive za sklapawe braka. [ta je veza sa Milicom, li{enom pogodnosti svoga plemenitog porekla, mogla doneti Leonardu kada je gubitak vlasti i uticaja bio siguran? Da li je, u takvoj situaciji, weno srpsko-vizantijsko porodi~no nasle|e zaista moglo imati zna~aja, i to takvog da je Leonardo kovawe planova o sigurnoj è- nidbenoj alijansi sa bilo kojom plemenitom nevestom iz poznatih apeninskih krugova podredio sklapawu braka sa princezom bez domovine? Jednako, {ta je Milicu, izloènu svim mogu}im nepogodama egzila, navelo da pristane na ì- vot sa muèm koji je svakog ~asa mogao da doìvi sudbinu koja je ve} zadesila wu, naslednike wenog oca ili dedu po majci? Pogled na izvorne naznake o li~nim interesima ven~anih strana pokazuje da su trenutne egzistencijalne potrebe supru`nika svakako imale znatnu ulogu u wihovom pristanku na ovaj brak. Za Milicu, i wenu majku koja je u Dubrov- niku aktivno ugovarala bra~nu vezu, a zatim se i pridruìla }erci na posedu porodice Toko,27 udaja za Leonarda otvarala je perspektivu, makar i privreme- nog, prestanka ~estog i neprijatnog preseqewa. Sa stanovi{ta wihove finan- sijske situacije, bra~ni aran`man tako|e je obe}avao solidno obezbe|ewe budu}i da je u ime duarija (uzmirazja) Milica trebalo da dobije 4.000 dukata, plus godi{we prihode od imawa porodice svoga supruga na Kefaloniji u izno- su od 1.000 dukata,28 mogu}nost da te prihode uve}a u slu~aju da Leonardo po- nisu prelazile nekoliko stotina dukata (npr. AAV 3: 25, no. 7449; AAV,3:24,no. 7236). Otvore- ne mleta~ke aspiracije na posed Toko zabeleène su u AAV 3: 25, no. 7282 (4. februar 1463). 24 Genealo{ko stablo porodice Toko u Nicol, The Despotate, 256. 25 Brankovi}i su se, pak, nastojali povezivati sa vizantijskim vladarskim krugovima, na {to Spremi}, Despot \ura|, 320, ukazuje kao na element srpsko-gr~ke simbioze. 26 Otvoreno neprijateqstvo prema pravoslavqu Leonardov predak, Leonardo I (c. 1357–c. 1374) pokazao je progonom pravoslavnih episkopa sa ostrva Lefkade i Kefalonije tokom sedme dekade XIV veka (Miller, The Latins, 292), dok je wegov sin Karlo I (samostalno vladao 1390–1429) u svom pismu Neriju A}ajoliju od 20. novembra 1424, in J. A. Buchon, Nouvelles recherches histori- ques sur la Principaute franüaise de Moree et ses hautes Baronnies, vol.2(Paris, 1843), no. 65, pp. 284–5, veru svojih gr~kih podanika nazvao œvarvarskom.Œ 27 Za hronologiju odlaska Milice i Jelene na Lefkadu, v. dole, nap. 76. 28 Ugovor, 214, red. 133–140 i red. 145–150, str. 215, red. 160–163, pokazuje da se ovde radi o oblastima Paliki (rtu na jugozapadu Kefalonije), te izvesnom broju teritorija koje su se na- Prvi brak despota Leonarda III Toko 161 vrati svoje epirske posede, kao i mogu}nost da samostalno raspolaè polovinom svoga miraza.29 Na prvi pogled, sli~ni razlozi naveli su i Leonarda na ènidbu. Nevesta je donosila miraz od 9.000 zlatnih dukata, {to je, imaju}i na umu Leonardove lo{e finansije, svakako nagove{tavalo olak{awe. Kada se, me|utim, uzme u obzir to da Milicin miraz nije dolazio u novcu ve} u drago- cenostima, te ~iwenica da Leonardo prema odredbama bra~nog ugovora nije mogao u potpunosti da raspolaè ovim predmetima,30 postaje, ipak, jasno da je wegovu ènidbu potrebno objasniti i nekim drugim razlozima. Kako pokazuju tragovi Leonardove prepiske, on je u vreme sklapawa svoga prvog braka o~ekivao zna~ajnu pomo} sa Zapada, ali ne od svojih nezainteresova- nih suverena, ve} iz centra zapadnog hri{}anstva, od pape Pija II (1458–1464).31 U godini koja je prethodila Leonardovom ven~awu, 1462-oj, katoli~ki ponti- feks obavqao je pripreme za veliki antiosmanski pohod koji je, po wegovoj zamisli, trebalo da okupi sve sile tada{we katoli~ke Evrope, kao i izvestan broj gospodara sa romejskog Istoka.32 Me|u tim gospodarima najistaknutija figura bio je Toma Paleolog, deda po majci Leonardove neveste. On je nakon gubitka svojih teritorija na Peloponezu u maju 1460, i kratkog boravka na Krfu i Veneciji, od prole}a 1461. svoje izbegli~ke dane uglavnom provodio kao povla{}eni gost u rimskom okruèwu papske Kurije, zavre|uju}i papinu milost ne samo svojim car- skim poreklom, ve} i svojim ranijim vezama sa Kurijom, relikvijom sv. Andrije koju je sve~ano predao papi, te izjavama o svom katoli~anstvu i podràvawem papske ideje o uniji katolika i pravoslavnih.33 Uz to, Toma je zauzimao central- lazile ne samo na Kefaloniji, ve} i na drugim jonskim ostrvima u vlasti porodice, kao i Epiru koji je u vreme pre Leonarda III tako|e pripadao Toko domenu. Oblast Paliki pomenuta je u Prak- tikonu kefalonijske episkopije nastalom u vreme vladavine Rikarda Orsinija ovim ostrvom (12. juli 1262), F. Miklosich — J. Muller, eds, Acta et diplomata graeca medii aevi sacra et profana, vol.5 (Wien 1887), 16. Jedan deo tih poseda kasnije se, po svoj prilici, nalazio u rukama Nikole A}aju- olija 1336–1338, v. P. Topping, Estates of Niccolo Acciauoli in Cephalonia, Byzantion 36/ 2 (1966) 544–559. Kako su Toko bili u bliskoj vezi sa ovom li~no{}u (rodona~elnik œgr~kogŒ ogranka porodice, Leonardo I oènio je A}ajuolijevu sestri~inu Magdalenu Buondelmonte), mogu}e je da je na oblast koja je, kako se ~ini, preno{ena kroz kasnije generacije Toko supruga (osim gore nave- denog, v. jo{ i Ugovor, str. 214, red. 145–157), porodica polagala pravo putem miraza. Uz to, navedene naznake Ugovora po kojima su dve supruge Toko gospodara ovim oblastima samostalno upravqale teritorijama datim im u vidu uzmirazja mogle bi da se dovedu i u vezu sa ranijim alu- zijama o Kefaloniji kao ostrvu gde vladaju ène, koje je ostavio J. Froissart u vreme svoga putova- wa ovim oblastima neposredno nakon Nikopoqske bitke (1396.) u svojim Chroniques vol. 16, in Ouvres de Froissart, ed. K. de Lettenhove (Bruxelles, 1875), 53–54. O mestu Paliki jo{ v. Tabula im- perii Byzantini, vol. 3: Nikopolis und Kephallenia, ed. P. Soustal (Wien, 1981), 220–222. 29 Ugovor, 214, red. 119–124. 30 Ugovor, 214, red. 119–130. 31 Za period blizak wegovoj ènidbi, AAV 3: 25, no. 7262 (3. januar 1462); no. 7331 (4. maj 1463). Razloge za Leonardova o~ekivawa treba svakako traìti u izrazima naklonosti Pija II prema Toko gospodaru koji poti~u jo{ iz vremena Mantovanskog kongresa (1459), o tome K. M. Set- ton, The Papacy and the Levant (1204–1571), vol.2(Philadelphia, 1976), 212. 32 L. von Pastor, Geschichte der Papste im Zeitalter der Renaissance: von der Tronbesteigung Pi- us’ II bis zum Tode Sixtus’ IV (Freiburg im Breisgau, 1928), 217–219. 33 O hronologiji i problematici Tominih veza sa Zapadom, kako pre tako i u vreme izbegli{tva, Pastor, Geschichte der Papste, 49–50 i 174–176; Harris, Greek emigres, 82; 96; 111–114; 162 Nada Ze~evi} no mesto u papskim planovima za antiosmanski pohod koji je pozivao na obna- vqawe carske vlasti Paleologa, i to po~ev{i od Peloponeza, ~ijim je jednim delom Toma prethodno vladao.34 Sa Leonardom je situacija bila druga~ija: antiosmanski planeri, ma koliko ga hrabrili, na wega nisu ozbiqno ra~unali.35 Imaju}i to sve u vidu, Leonardu je brak sa unukom papinog favorita bio potre- ban iz perspektive ulaska u krug oblasnih gospodara koji su u planiranoj krsta- {koj ofanzivi imali najboqe izglede za kona~no oslobo|ewe od osmanske opasnosti. Leonardov interes za oro|avawe sa Tomom Paleologom radi wegovog bli- èg povezivawa sa Kurijom potvr|uju i naizgled sitni izvorni detaqi. Me|u wima su posebno ilustrativni primeri direktnog isticawa ro|a~ke povezano- sti despota Toko i Paleologa kroz wihovo zajedni~ko pomiwawe,36 kao i Leo- nardove izjave o o~ekivawu teritorijalnih dobitaka u planiranom krsta{kom pohodu — teritorije kojima se nadao nalazile su se upravo u oblasti koja je nekoliko godina pre sklapawa braka pripadala dedi wegove mlade ène.37 Naznaka o o~ekivanosti Leonardovog braka na {irem nivou, navedena u wegovom pismu ovla{}ewa od 11. aprila 1463. inkorporiranom u bra~ni ugovor,38 ukazuje na to da je interesovawe za ovu vezu ~ak i prevazilazilo li~ne ambicije supru`nika. Direktnih priznawa o ume{anosti istaknutih politi~kih li~nosti i entiteta u osmi{qavawu ove veze, dodu{e, nema, te se do od- govora na pitawe kome je ovaj brak sve mogao koristiti mora do}i posrednim putem, kroz pra}ewe izvora koji osvetqavaju interese onda{wih politi~kih strana zainteresovanih za doga|awa na Balkanu.39

139; 164; 189. Moderna nauka, kao {to je poznato, ne dovodi u pitawe Tomine izjave o prihvatawu katoli~anstva, simpatija prema uniji, kao ni naznake o katoli~anstvu wegovih sinova u vremena wihovog obrazovawa u Rimu (od 1465), ali svakako preispituje wihova li~na ube|ewa i motive za ovakve stavove. Kao posebno zanimqive radove o ovom pitawu, ne samo za slu~aj posledwih Pale- ologa, ve} i mnoge sli~ne situacije, izdvajam C. R. Zach, Familles nobles italiennes d’ origine grecque, Jahrbuch der Osterreischen Byzantinistik 32/6 (1982) 19–26; J. Harris, A Worthless Prince? Andreas Palaeologus in Rome, 1465–1502, Orientalia Christiana Periodica 61 (1995) 537–554; C. Delacroix- -Besnier, Les Grecs unionistes refugies en Italie et leur influence culturelle, in Migrations et diasporas Mediteraneennes (Xe–XVI siecles), eds. M. Balard–A. Ducellier,(Paris, 2002) 59–96. 34 Harris, Greek emigres, 112. 35 Leonardovo ime ne nalazi se me|u imenima lokalnih gospodara na koje se ra~unalo u ofanzivi, AAV 3, 24 no. 7119 (6. mart 1462); AAV 3: 25, no. 7488 (18. septembar 1463). 36 Direktna potvrda da je Leonardo brak sa Milicom doìvqavao kao porodi~no povezi- vawe sa wenim dedom dolazi iz wegovog testamenta sastavqenog 8. marta 1494, iz ASN, ATM, Atti notarili, busta 6, perg. no. 218 (legalizovan 10. marta 1494): œIll. Imperatoris Constantinopolitanae, eiusdem domini testatoris patrue pro quibus dotibus iuri specialiter obligata terre et castra in partibus moree ad ipsum dominum testatorem ‰…Š, etc.Œ Da su tu vezu i drugi doìvqavali na isti na~in potvr|uje se u Pii secundi pontificis maximi Commentarii, vol.1,eds. I. Bellus–I. Boronkai (Budapest, 1983), 8, 1, p. 368, red. 4–5 (= Pii Comm.). Sli~no sugeri{u i natpisi u V. Forcella, Iscrizioni delle chieze e d’altri edifici in Roma, vol.11(Roma, 1875), nos.1404i1405iS. Lampros, Palaiologeia kai Peloponnhsiaka (=PP), vol.4(Atina, 1930), 307, te likovne predstave iz bolnice Santo Spi- rito in Sassia u Rimu iz ne{to kasnijeg vremena. 37 AAV 3: 25, no. 7453 (23. avgust 1463); no. 7645 (20. decembar 1463). 38 Ugovor, str. 211, red. 20–23. 39 Ovaka situacija svakako je u dobroj meri bila posledica straha od osmanske kontra- {pijunaè ali verovatno i od {pijunaè brojnih me|usobno sukobqenih strana u Italiji. Do- Prvi brak despota Leonarda III Toko 163

Tako, nekoliko izvornih vesti sugeri{e da je ne mali stepen interesovawa za alijansu Leonarda i Milice postojao kod nevestinog dede, Tome Paleo- loga, {to je moglo delimi~no da po~iva na ve} postoje}im rodbinskim vezama porodica Paleolog i Toko, nakon udaje Leonardove tetke po ocu, Magdale- ne-Teodore za Tominog brata, kasnijeg cara Konstantina XI (1449–1453).40 O ~vr{}em porodi~nom vezivawu Toma je imao razloga da razmi{qa i u vreme koje je neposredno prethodilo braku Leonarda i Milice, kada su wegove teritorije padale pod osmansku vlast. U prilog takvom zakqu~ku ide podatak da je Tomino prvo uto~i{te u begu od Osmanlija leta 1460. bilo upravo ostrvo pod vla{}u porodice Toko, gde ga je Leonardo srda~no primio zajedno sa wegovom ènom, mnogobrojnom decom i ~lanovima gr~kog plemstva koje ga je pratilo.41 Svestan nesigurnosti lutawa koje ga je daqe o~ekivalo, Toma je mogao da brak Leonarda i Milice upravo tada osmi{qava, u nadi da }e wemu i wegovoj porodici oblast pod vla{}u porodice Toko omogu}iti sigurno pribeì{te.42 Ideju o Tominom interesovawu za sklapawe braka wegove unuke i Leonarda po- dràvaju i mleta~ki izvori. Iz wih se vidi da je avgusta 1462, ne{to mawe od devet meseci pre ven~awa, Toma od Mle~ana traìo specijalne prijateqske preporuke kojima se hteo po nekom pitawu obratiti Leonardu. Istom prilikom, Venecijanci su potvrdili i spremnost da wegovu }erku, Milicinu majku Jelenu, tako|e preporu~e gospodaru Toko.43 Mleta~ki kapitul iz avgusta 1462. bar primer usmenog saop{tavawa Tomine osetqive diplomatske komunikacije moè se na}i u PP, 4, 242–245. 40 Magdalena-Teodora je bila sestra Leonardovog oca Karla II (1430–1448) koju je wihov stric, Karlo i udao za vizantijskog despota kako bi ublaìo politi~ke posledice svoga poraza koga je pretrpeo u sukobu sa Paleolozima 1428. O woj, v. Byzantinische Kleinchroniken, ed. P. Schrei- ner, vol.2,(Wien, 1977), 435–436. Prema Setton, The Papacy, vol.2,32iibid., n. 102, Magdalena-Te- odora koja je umrla krajem 1429. u Stamiri na Peloponezu, sahrawena je u Klarenci, odakle je weno telo preneseno u manastir Zodotos u Mistri, da bi, svakako pre 1453, bilo daqe preba~eno u carigradsku crkvu Hora (P. A. Underwood, The Kariye Djami ‰New York, 1975Š, vol.3,294–5,slike 2; 4, pl.549). 41 Mada ovaj doga|aj jasno beleì Pii Comm., 1, 8, 1, 367–368, te nagove{tava i Sfrances, Memorii, 40, 12, 122, moderni pregledi Tominog izbegli{tva previ|aju ovu epizodu. Da li se Mi- lica nalazila me|u pomenutim ~lanovima porodice koji su pratili Tomu u ovoj fazi wegovog izbegli{tva (sa suprugom i mla|om decom Toma se rastao na venecijanskom Krfu u jesen 1460) nije otvoreno re~eno; ukoliko jeste, to bi vodilo zakqu~ku da je svoga supruga li~no poznavala i pre sklapawa braka. 42 Izvesna naznaka postojawa kontakta izme|u Tome i Leonarda u kasno leto sugerisana je i tonom pisma venecijanske uprave Krfa, AAV 3: 24, no. 6959 (23. avgust 1460). Sli~an potez bra~nog povezivawa sa lokalnim gospodarom u otprilike isto vreme (1464.) u~inio je i gr~ki aristokrata Jovan Rali, udav{i svoju k}erku Irinu za Repo{a, ne}aka Skenderbegovog (cf. Musachi, 295), prema O. J. Schmitt, Das Venezianische Albanien (1392–1479) (Munchen, 2001), 599, n.14 (fragmentarni citat dokumenta iz mleta~ke kancelarije daje detaqe miraza zanimqive za pore|e- we sa Milicinim). 43 AAV 3: 24, no. 7196, ino. 7197, oba od 12. avgusta 1462. Navedeni podaci o mleta~kim preporukama Jelene i Tome Leonardu i Dubrov~anima, dovedeni u vezu sa Jeleninim putovawem iz Ankone u Dubrovnik koje je usledelo neposredno nakon wenog susreta sa ocem (oktobar 1462), te podatkom o izvesnom Tominom izviwewu koje je Jelena trebalo da usmeno izloì Dubrov~anima uz svoje zahteve (DA, Consilium Rogatorum, vol. 17, fol.142r — digitalni snimak u mom posedu), mogli bi biti veoma zna~ajni u svetlu razmi{qawa o ranijem pripremawu Paleologa za Mili- 164 Nada Ze~evi} daqe pomiwe i da je paralelno sa ovim, Jelena od Mle~ana nabavqala i izvesnu sve~anu ode}u.44 Ode}a nije opisana u detaqe, no da se radi o svadbenoj ode}i Jelenine k}erke, zakqu~uje se iz mleta~ke naznake o Leonardu kao jednom od interesenata za nabavku te ode}e, kao i ~iwenice da se vreme pomenute nabavke podudara sa vremenom u kome su prema regionalnim obi~ajima neveste naba- vqale svadbenu ode}u.45 Moderni istori~ari koji su pomiwali brak Leonarda i Milice u kontekstu odnosa Dubrovnika i porodice Brankovi} odavno su istakli da je wegovo sklapawe svakako i{lo u prilog gradu pod Sr|em.46 Prema uvreènom mi- {qewu, }erka despota Lazara bila je prevelik balast za Republiku sv. Vlaha, u kojoj je boravila sa svojom majkom Jelenom od oktobra 1462. godine.47 Za ovu ne- poèqnost ~ini se da je mlada princeza mogla da zahvali u najve}oj meri upravo svojoj majci. Kako pokazuju vesti iz dubrova~ke kancelarije, Jelenino pona- {awe u vreme dok je boravila u ovom gradu izazivalo je doma}ine: u grad je sa pratwom do{la nepozvana48 i ostala svakako duè nego {to su to doma}ini mogli o~ekivati; izdràvawe koje je dobila od dubrova~kih vlasti — ne posebno izda{no ali nagla{avano kao gest gostoprimstva49 — nije je spre~ilo da nekoliko puta poku{a da utera navodne dugove, {to su podanici i predstavnici vlasti Republike bili skloni da shvate kao svojevrsnu nezahvalnost i uznemi- ravawe.50 Kona~no, suo~eni sa neposrednim strahom od Osmanlija, koji se od cin brak. Identitet Leonarda u mleta~kim dokumentima od 12. avgusta 1462, na prvi pogled nije jasan budu}i da ga Mleci tu pomiwu kao œcomes MartinaŒ. Da se svakako radi o gospodaru Toko (cf. Miller, The Latins, 454) sigurno je iz porodi~nih dokumenata u kojima se jo{ od XIV veka ~lanovi ove porodice tituli{u na isti na~in, prema posedu konteje Martina koji su uìvali u oko- lini Taranta. Koristan pregled Toko titula i poseda, B. C. Gonzaga, Memorie delle Famiglie nobili delle provincie Meridionali d’Italia (Napoli, 1875), 138. 44 AAV 3: 24, no. 7197. Jelena je ode}u po~ela da nabavqa o~ito pre smrti wene majke, Ka- tarine Zaharija, na Krfu 16/26. avgusta 1462. 45 AAV 3: 24, no. 7197. O svadbenoj ode}i koju su nosile u to vreme neveste u Dubrovniku iItaliji,Dini}-Kneèvi}, Poloàj ène, 74–75. 46 K. Jire~ek, Istorija Srba, tom 1 (Beograd, 1988repr), 394; Tadi}, Promet Putnika, 98–101; B. Kreki}, Dubrovnik i Levant (1280–1460) (Beograd, 1956), 53, nap. 1; Purkovi}, K}eri, 62–64; D. M. Nicol, The Byzantine family of Kantakouzenos (Cantacuzenos), ca 1100–1460 (Washington, 1968), 224; D. Dini}-Kneèvi}, Sremski Brankovi}i, 25, n. 104; Spremi}, Despot \ura|, 551–552. Ovom prilikom vaqa podsetiti i na ulogu, kao i politi~ku korist (o tome \uri}, Sumrak Vizanti- je, 317, n.140a) koju su Dubrov~ani imali prilikom sklapawa braka Milicinih roditeqa. Za bi- bliografiju o pitawu tog braka v. gore nap. 10. 47 DA, Consilium Rogatorum, vol. 17, 139r (11. oktobar 1462) (digitalni snimak u mom posedu). Sfrances, Memorii, 41, 9, 126. Jire~ek,1,394.Up.Kreki}, Dubrovnik i Levant, 53, nap. 1. O dubrova~kom raspoloèwu prema Jeleni kao krajwe pozitivnom govori Tadi}, Promet putnika, 99, dok je kriti~nije mi{qewe izrazio I. Boì} u svome radu Bele{ke o Brankovi}ima (1460–1480), ZFFB 13/1 (1976) 103–122. Novija zapaàwa o stavu dubrova~kih vlasti prema izbeglicama od Osmanlija iznela je Z. Janekovi}-Romer u komunikaciji Diversified Differences: Ethnic and Religio- us Minorities in Medieval Dubrovnik, Interdisciplinary Workshop „Segregation, Integration and Assimi- lation in Medieval TownsŒ(Central European University Budapest, 20–22. februara 2003). 48 DA, Consilium Rogatorum, vol. 17, 139r. O hronologiji Jeleninih kontakata sa Dubrov- nikom Tadi}, Promet putnika, 98. 49 DA, Consilium Rogatorum, vol. 17, fols. 139r,142r,143r (digitalni snimci u mom posedu). 50 Za detaqnije komentare i bibliografske reference o wenim sporovima sa dubrova~kim podanicima i vlastima tokom 1462 i 1463 v. Dini}-Kneèvi}, Sremski Brankovi}i, 24–25. Prvi brak despota Leonarda III Toko 165 prole}a 1463. ose}ao iz Bosne, gde je kraqevao nevestin zet, Dubrov~ani su se pla{ili da bi se gostoprimstvo koje su ukazali Jeleni Paleolog me|u osmanskim osvaja~ima moglo shvatiti kao ozbiqna provokacija.51 Da je za brak Leonarda i Milice postojalo interesovawe i na papskoj Ku- riji svedo~i nekoliko detaqa iz wihovog bra~nog ugovora: ceremonijom ven~a- wa u Dubrovniku dominirali su duhovni svedoci, i to visokog ranga,52 dok su sva trojica prisutnih svetovnih svedoka bila dubrova~ki plemi}i, dobro upu- }eni u papske antiosmanske planove.53 Dvojica plemi}a, Junije Gradi} i Sigi- smund Gu~eti}, bili su u vreme blisko sklapawu braka izrazito angaòvani na odràvawu neposrednih kontakata Dubrovnika sa Kurijom i Ugarskom, upravo po pitawima planiranog krsta{kog pohoda.54 Kona~no, jedan od wih, Junije Gradi}, dobro je poznato, bio je va`na li~nost u kontaktima izme|u Dubrovni- ka, porodice Brankovi} i papske Kurije u vreme koje je prethodilo sklapawu braka izme|u Leonarda i Milice.55

51 Delovi iz dubrova~kih izvora koji najre~itije govore o strahu od neposrednog osmanskog napada, posebno jakom u maju i junu 1463. objavqeni su u F. Ra~ki, Dubrova~ki spomenici o odno{aju dubrova~ke ob}ine naprama Bosni i Turskoj godine razspa bosanske kraljevine, Starine 6 (1874) 1–18 i ]. Truhelka, Dubrova~ke vijesti o godini 1463, Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu 22 (1910) 1–24, dok je dah te atmosfere zadràn i u dubrova~koj istoriografiji u vreme koje je usledelo ovim doga|ajima, npr. Annales Ragusini Anonymi item Nicolai de Ragnina, ed. S. Nodilo in Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium, vol.14(Zagreb, 1883), 64–65. O Milicinoj starijoj sestri, udatoj za bosan- skog vladara Stjepana Toma{evi}a, v. To{i}, Posqedwa bosanska kraqica Mara, 29–59. 52 Od sedmorice svedoka ~etvorica su bili visoki duhovnici. Zanimqivo je da su sva trojica dubrova~kih duhovnika koji su svedo~ili na svadbi (Rusko Sara~i}, Marin Rawina i Nikola Men~eti}) pomenuta ponovo zajedno u izvornom materijalu iz prve polovine 1465. god., u kome se govori o skandalu oko imenovawa novog dubrova~kog nadbiskupa. Iz navoda u D. Farlati, Illyrici sacri tomus sextus: Ecclesia Ragusina (Venezia, 1800), 174–175, lako se zakqu~uje o visokoj reputaciji koji su te osobe imale ne samo u Dubrovniku, ve} i na Kuriji tada{weg pape, Pavla II (1464–1471). 53 O mestu koje je Dubrovnik zauzimao u krsta{kim planovima tog vremena, I. Boì}, Dubrovnik i Turska u XIV i XV veku (Beograd, 1952), 170. Sa aspekta tog mesta, {turost iskaza dubrova~ih dokumenata po pitawu Leonardovog i Milicinog braka (v. gore, nap. 6) morala bi se razumeti i kao posledica krajweg opreza Dubrov~ana o ~uvawu tajnosti pomenutih krsta{kih planova. 54 Ra~ki, Odno{aji,5;14;Resti}ev nastavlja~, 364–365. Tako|e, E. Fermendìn, Acta Bosnae po- tissimum ecclesiastica cum insertis editorum documentorum regestis ab anno 925 usque ad annum 1752 (Zagreb, 1892), no. 902, p. 211–212. Gradi} je u vreme koje je prethodilo ven~awu bio i u direktnom kontaktu sa milanskim vojvodom Fran~eskom Sforcom, o tome v. V. Maku{ev, Monumenta historica slavorum meridionalium vicinorumque populorum, tom 2(Beograd, 1882), 91–92 (23. maj 1460), sa kojim je, pak, Toma Paleolog odràvao prisne veze (za primere te prepiske v. PP 4, 242–243). 55 O Gradi}evim kontaktima sa Brankovi}ima koji datiraju jo{ od vremena Milicinog dede po ocu, despota \ur|a (1427–1456), posebno izdvajam: M. Spremi}, Despot \ura| Brankovi} i papska Kurija, ZFFB 16 (1989), serija A: istorijske nauke, 163–177; Spremi}, Despot \ura|, 316–317; A. Veselinovi}, Dubrova~ko Malo Ve}e o Srbiji (1415–1460) (Beograd, 1997). Poznato je da je Gradi} imao i istaknutu ulogu u ven~awu Milicinih roditeqa 1446. godine, o tome Nedeq- kovi}, Dubrov~ani u svadbi, 478–524; Spremi}, Despot \ura|, 316–317. Tako|e je zanimqivo uo~iti i to da su i Gu~eti} i Gradi}, bili ~lanovi poslanstva koje je Malo Ve}e imenovalo za do~ek Jelene Paleolog kod Lokruma 11. oktobra 1462 (DA, Consilium Minus, vol. 16, 35r, prema mi- krofilmu Consilium Minus, Arhiv SANU u Beogradu, IV/4),akojejetrebalodasaznawenenamere po pitawu boravka u Dubrovniku, {to svakako govori o bliskosti veza ovih dubrova~kih plemi}a sa ~lanovima porodice despota Lazara. 166 Nada Ze~evi}

Prilikom razmatrawa zainteresovanosti papskih krugova za brak o kome pi{emo, neophodno je imati na umu i to da se u`urbane pripreme za wegovo zakqu~ewe vremenski poklapaju sa, isto tako u`urbanim, pripremama Kurije za jednu posebnu diplomatsku misiju — nagovarawe Venecije da u|e u rat protiv Osmanlija uz priznavawe vrhovnog papskog vo|stva u pohodu. Kao {to je pozna- to, ova misija bila je prili~no osetqivo pitawe s obzirom na to da je papinom planu o povratku Tome Paleologa na Peloponez mleta~ki du`d pretpostavqao zauzimawe ove oblasti za ra~un Venecijanaca.56 Kada se ovome doda i neskrive- ni sukob izme|u papskog favorizovawa Tome Paleologa i otvorenog mleta~kog zahteva da ovaj bude potpuno iskqu~en iz pohoda,57 postaje jasno da Mle~ani svojom vizijom nisu izazvali samo papskog {ti}enika, ve} i ulogu, a konse- kventno i autoritet, samog Pija II.58 Vi|en u svetlu ovoga problema, brak izme- |u Leonarda i Milice lako je mogao da bude rezultat poku{aja Kurije da, vezu- ju}i svog eksponenta za Leonarda kao mleta~kog vazala, zakulisno oja~a osnovi- cu za zahtevawe mleta~kog u~e{}a u antiosmanskoj koaliciji pod papinim uslovima.59 Op{te je poznato da je kqu~na li~nost u sprovo|ewu papske krsta{ke koncepcije i wenom nametawu Mlecima bila osoba koja je dobrim delom i osmislila aktivnosti papinog antiosmanskog projekta iz 1462. i 1463. godine — nikejski kardinal Visarion.60 Na veze izme|u unija}enog Trapezuntskog Gr- ka jakog carigradskog identiteta i Tome Paleologa ne treba posebno ukazivati — modernoj nauci dobro su poznati detaqi wihovog bliskog prijateqstva, za- snovanog jo{ u vreme kada je katoli~ki kardinal tek postajao pravoslavni sve- {tenik u Moreji pod Teodorom II,kaoipodaciopomo}iiza{titikojujekao

56 AAV 3: 25, nos. 7488 i 7489 (18. septembar 1463). 57 Archivio di Stato di Venezia, Secreta, 22, fols. 16 (14) i 20 (18), delimi~no u Setton, The Papacy, vol. 2, 268, n. 28. 58 O tome da Venecijanci nisu mnogo marili za papine krsta{ke planove ni ranije svedo- ~i i papska opomena iz vremena mantovanskog kongresa (1459) u D. Malipiero, Annali Veneti dall’ Anno 1457 al 1500 (Firenze, 1843) in Archivio storico Italiano 7 (1843–1844), pt.1,8(8.Kalende septembra 1459): œUbialtumcor? Ubi memoria rerum quae vestri maiores pro religione Magnifice gesse- runt?‰…ŠNon meruit hoc de vobis Christus, Deus vester et noster ‰…Š.Œ Tako|e, Il sogno di Pio II e il viaggio da Roma a Mantova, Atti del Convegno internazionale (Mantova, 13–15. aprile 2002), eds. A. Calzona, F. P. Fiore, A. Tenenti (Firenze, 2003). 59 Ne{to kasnije, svakako pre smrti Skenderbega 1468, Mili~ina mla|a sestra Irina udata je za sina ovog mleta~kog favorita. O wemu Schmitt, Das venezianische Albanien, 508; 598; 599; 603; 606; 607; 622. 60 Iz bogate literature koja se bavi ìvotom i delom ovoga markantnog istorijskog lika izdvajamo: A. M. Bandinus, De vita et rebus gestis Bessarionis, in L. M. Migne, Patrologiae cursus com- pletes, series Graeca (=PG), vol. 161 (Paris, 1866), colls. 2–102; H. Vast, Le Cardinal Bessarion (Paris, 1874); L. Mohler, Kardinal Bessarion als Theologe, Humanist und Staatsman,3vols (Aken, 1967repr)(za biografski deo v. vol.1);L. Brehier, Bessarion in Dictionaire d’histoire et de geographie ecclesiastiqu- es, vol.8(Paris, 1935) 1181–1199; R. J. Loenertz, Pour la biographie du cardinal Bessarion, Orientalia Christiana Periodica 10 (1944) 116–149; A. Coccia, Vita e opere del Bessarione, Miscellanea franciscana 73 (1973) 265–293; Miscellanea Marciana di studi bessarionei (Padova, 1976); E. Mioni, Vita del cardinale Bessarione, Miscellanea Marciana 6 (1991) 11–219; L. Labowsky, Bessarione, in Dizionario biblio- grafico degli Italiani, vol. 9(Roma, 1967) 686–696; J. Monfasani, Byzantine Scholars in Renaissance Italy: Cardinal Bessarion and Other Emigres (Aldershot, Ashgate Variorum Series, 1995). Prvi brak despota Leonarda III Toko 167 katoli~ki kardinal Visarion ukazivao Tomi, kako u vreme wegovog odolevawa Osmanlijama na Peloponezu, tako i u danima wegovog izbegli{tva.61 Kao pozna- nik Leonardove tetke Magdalene, Visarion je u isto vreme slovio i za dobrog poznavaoca porodice Toko.62 Kada se ove ~iwenice pogledaju u kontekstu Visa- rionovih antiosmanskih poruka iz vremena bliskog ven~awu,63 neizbe`no se name}e pitawe: da li je brak Leonarda i Milice trebalo da posluì kao sredstvo u ostvarivawu Visarionove namere oslobo|ewa Gr~ke i obnavqawa Vizantijskog carstva za ra~un wegovog prijateqa Paleologa — za Kuriju jedinog legitimnog naslednika Carstva na istoku 64 — uz aktivnu pomo} Svete stolice? Sli~no ostalim politi~kim ~iniocima zainteresovanim za regional- na doga|awa, direktno li~no priznawe o ume{anosti u sklapawe ovoga braka Visarion nije ostavio. Ukoliko mu je brak doista sluìo za utvr|ivawe papine uloge u koaliciji tokom pregovora sa Mlecima u julu 1463, ili, mo- `da, ~ak i za osigurawe sopstvenog poloàja u Veneciji,65 pomenuti nedosta- tak priznawa svakako je trebalo da posluì prikrivawu wegovih namera. No, i bez ovakvog svedo~ewa, senka Visarionovog prisustva u ogranizovawu braka Leonarda i Milice ~ini se primetnom. Svedok naveden u bra~nom ugovoru odmah iza dubrova~kog rektora bio je Bla` (Vlaho) Konstancijev,66 bolowski

61 O detaqima ovoga prijateqstva, D. Zakythinos, Le despotat grec de Moree, vol.2(Paris, 1953), 333–334; \uri}, Sumrak Vizantije, 223; Harris, Greek emigres, 113. Posebno korisno novije razmatrawe Visarionove pomo}i izbeglicama sa romejskog istoka, Delacroix-Besnier, Les Grecs unionistes refugies, 49–73. 62 Visarionu se pripisuje autorstvo za epitaf posve}en Magdaleni Toko, po{tovanoj na romejskom dvoru po svojoj rafiniranosti i obrazovawu, PP, 4, 94–5. 63 U vreme neposredno pred sklapawa braka Leonarda i Milice, Visarion je uputio enci- kliku qubavi i doktrine Grcima, PG 161, 461 sq., gde je naglasio neophodnost unija}ewa. 64 Op{te je poznato da je papin koncept restauracije vlasti Paleologa prenebregavao pretenzije na porodi~ni legat Tominog brata Dimitrija, koji je prihvatio osmansku vlast. Do- bar primer isticawa Tominih prava na vizantijski presto iznad prava wegovog brata dolazi iz pisma Pija II Firenci 1461, PP 4, 259–264. 65 Pii Comm., 1, 12, 20, pp. 587–588. O Visarionovom poslanstvu u Veneciji u leto 1463, Pastor, Geschichte der Papste, 221–222. Ideju da je tokom pregovora sa Venecijom Visarion radio za sopstvenu korist potkrepquje wegova samoidentifikacija tokom 1462–1463. kao „Bessario Ve- netus,Œ koju, pak, nije isticao u svojoj prepisci sa papom ili krugovima bliskim Piju II.Ozna~e- wu ove identifikacije, J. Monfasani, Bessario Venetus, in Byzantine Scholars, 133–135. Tako|e v. J. Gill, The Sincerity of Bessarion the Unionist, Journal of Theological Studies XXVI (1975) 377–392. 66 Biografski podaci o ovoj li~nosti navo|eni XVI–XIX vekajednoglasnoseslaùuto- me da je Bla` Konstancijev bio poreklom Dubrov~anin, te da je oko 1444. poha|ao dominikansku gimnaziju u Bolowi, kao i da je neko vreme nakon toga u Bolowi vr{io najvi{u upravnu funkciju (o organizaciji vlasti u ovome gradu v. dole, nap. 68). Nasuprot ovom konsenzusu, Blaèv ìvot- ni put od sredine sedme dekade XV veka tuma~i se toliko razli~ito — izme|u ostalog, navodi se da je bio trebiwsko-mrkawski biskup, kao i opat benediktinskog samostana na Mqetu — da se zakqu~uje kako je osim wega na bliskom {irem prostoru delovao sli~no jo{ jedan klerik istoga imena, koji je, pak, u jednom trenutku mogao navodno biti i biskup Modona. Kontroverza Blaà Konstancijevog prati i po pitawu wegovog duhovnog opredeqewa, obzirom na to da mu se u vreme wegovog boravka na Mqetu pripisuje i poku{aj prelaska iz reda dominikanaca u kongregaciju benediktinaca ({to je, navodno, osuje}eno bo`jim provi|ewem). Za detaqe o ovome liku v. Farlati, Illyrici sacri, 298–299; Biografska dela Igwata \ur|evi}a, ed. P. Kolendi}, Zbornik za istoriju, jezik i kwièvnost srpskog naroda, II odeqewe: spomenici na tu|im jezicima (Beograd, 1935), 168 Nada Ze~evi} biskup,67 li~nost iz kruga klerika ovoga grada na koje je Visarion imao poseban uticaj68 i koji su i ne{to kasnije (1472) aktivno u~estvovali u sprovo|ewu Vi- sarionovog plana udaje Milicine tetke po majci Zoje za velikog moskovskog kneza Ivana III Vasiqevi~a (1462–1505).69 Osim Bolowe, biskupa Blaà Konstanci- jevog i Visariona direktnije su vezivale i druge stvari — od zajedni~ke pripad- nosti dominikanskom redu,70 preko sli~nih filozofsko-teolo{kih gledi{ta, do qubavi prema pisanoj re~i.71 Naznakama o Visarionovoj zainteresovanosti za

19;110; 141–144; S. Krasi}, Povjest dubrova~ke nadbiskupije i dubrova~kih nadbiskupa (X–XVI stolje- }a)(Dubrovnik, 1999), 87. Za pomo} pri nabavqawu ove monografije zahvaqujem se prof. dr fra Be- nediktu Vujici (Franjeva~ki teolo{ki fakultet u Sarajevu). 67 U svojstvu bolowskog biskupa Blaà Konstancijevog jasno identifikuje Ugovor, 221, red. 184–185 (œdomino Blasio episcopo Bononiensi, reverendissimi in Christo patris, domini Banassa de Capitibus de Senis, archiepiscopi Ragusini vicarioŒ), te Ugovor, 216, red. 202–203 (œEgo Blasius Con- stantini, episcopus Bononiensis et ‰vicariusŠŒ etc.). Ovom prilikom èlim da ukaèm na jednu neja- sno}u u dosada{wim tuma~ewima navedene Blaève funkcije (Spremi}, Despot \ura|, 551; Ze~e- vi}, Bra~ni ugovor, str. 221). Naime, prate}i prvonavedenu sintagmu, ova tuma~ewa identifikuju Blaà kao bolowskog biskupa i vikara dubrova~kog nadbiskupa. Ovakva identifikacija, me|u- tim, krajwe je neobi~na jer podrazumeva to da je Bla` Konstancijev, u vreme kada je drào najvi- {i crkveni poloàj u Bolowi (o upravnoj organizaciji u ovome gradu, v. dole nap. 68), istovre- meno bio vikar (biskup sufragan) podre|en dubrova~kom nadbiskupu (detaqnije o vikarima dubrova~kih nadbiskupa tokom XV veka Krasi}, Povjest dubrova~ke nadbiskupije,40;48,kaoionad- biskupima iz ovog vremena, op. cit., passim). Mogu}e re{ewe ovog problema dolazi iz ne{to druga~ijeg pristupa funkciji genitiva u prvonavedenoj sintagmi, pri ~emu se ovaj pade` u odse~ku œdomino Blasio episcopo Bononiensi, reverendissimi in Christo patris, domini Banassa de Capitibus de Senis ‰…Š vicarioŒ svakako moè razumeti u wegovom prisvojnom zna~ewu, ali bi ga u odse~ku œar- chiepiscopi RagusiniŒ trebalo posmatrati u funkciji genitiva positionis.Utomslu~aju,zakqu~uje se da je bolowski biskup Bla` Konstancijev uistinu bio vikar, ali ne klerik podre|en ’dubrova~kom nadbiskupu Benasi od Sijenskih Kapita’ (o Benasinom identitetu v. dole, nap. 72), ve} vikar (kako izlazi iz konteksta, poslanik) ’po{tovanog oca u Hristu, gospodina Benase od sijenskih kapita pri stolici dubrova~kog nadbiskupa’ (iz ~ega bi se daqe dalo zakqu~iti da Benasa nije bio li~no prisutan ven~awu, up. Ze~evi}, Bra~ni ugovor, 221). 68 O Visarionovoj upravi ovim gradom u funkciji papinog legata 1450–1455, te wegovim kasnijim vezama sa ovda{wim klericima, kao i intelektualnom krugu koji je tu formirao, izme- |u ostalih dela U. Dallari, I rotuli dei lettori legisti e artisti dello Studio Bolognese dal 1384 al 1799, vol. 1(Bologna, 1888); Mohler, Kardinal Bessarion, 1, 325–335; E. Nasalli Rocca, Il cardinale Bessario- ne legato pontifico in Bologna (1450–1455), Atti e memorie della R. Deputazione di storia patria per le provinze di Romagna ser. 4/2 (1928–1930), 17–80. [to se ti~e upravnog ure|ewa Bolowe, zna~ajno je ista}i da je nadbiskupsku stolicu Bolowa dobila tek po~etkom XVI veka,kadajeidirektno ukqu~ena u papsku dràvu, te da je do tog vremena visoku upravnu funkciju vr{io biskup papski legat, koji je vlast nad gradom delio sa ancijanima, œvessilifero di giustizia,Œ narodnim gonfaloni- jerima, œmassari delle arti e dai sedici riformatori,Œ kao i ~lanovima lokalne porodice Bentivoqo. 69 V. Maku{ev, Monumenta historica slavorum meridionalium vicinorumque populorum, tom 1 (Warsawa, 1874), 309–310. 70 Blaèvu gorqivost u propovedawu posebno isti~e wegov biograf s po~etka XVIII veka, dubrova~ki dominikanac-erudita Igwat \ur|evi}, v. Biografska dela Igwata \ur|evi}a, 19, opisuju}i ga kao œtheologus celeber et acutus, concionator foecundus et acerrimus dogmatum divi Tho- mae propugnator.Œ O jakim vezama — kako profesionalnim tako i li~nim — izme|u izbeglih gr~kih intelektualaca i dominikanaca na Apeninima koji su bili smatrani duhovnom elitom svoga vremena C. Delacroix-Besnier, Les Dominicans et la chretiente greque aux XIV et XV siecles (Ro- me, 1997); eadem, Les Grecs unionistes, 69–70. 71 Kao pripadnici propovedni~kog reda sv. Dominika, Visarion i Bla` su svoja polazna filozofska gledi{ta zasnivali na u~ewu Tome Akvinskog u kome je prevladavao umeren stav prema sukobu izme|u platonovske i aristotelijanske misli koji je zna~ajno podelila gr~ku, a zatim Prvi brak despota Leonarda III Toko 169 brak Leonarda i Milice treba dodati jo{ i podatak da su Blaà Konstancijevog na ven~awe uputili sijenski kapiti kao izaslanika gospodina Benase,72 ~iji su sugra|ani aktivno u~estvovali i u ostalim doga|ajima toga vremena u kojima su glavni protagonisti bili papa Pije II, Visarion i Toma Paleolog.73 Kada se tome jo{ doda i poznata ~iwenica da Visarion stoji u pozadini svih korisnih kontakata koje su Toma i wegova deca imali na Zapadu, kao i Zojinog braka, a verovatno i nekih ranijih kontakata porodice Paleolog,74 postaje jo{ izvesnije i latinsku intelektualnu elitu ovoga vremena. Bez namere da ovom prilikom detaqno ulazim u bogatu literaturu za ilustraciju Visarionovih teolo{kih stanovi{ta izraènih tokom sedme decenije XV veka, ovom prilikom upu}ujem na ~uveni Visarionov spis In caluminatorem Platonem, in Mohler, Kardinal Bessarion, vol. 2. O uticaju u~ewa Tome Akvinskog na pisano delo Blaà Kon- stancijevog moè se govoriti samo posredno, budu}i da wegov opus u koji se ubrajaju u~ene pro- povedi nije sa~uvan. Urednik \ur|evi}evog dela, P. Kolendi}, u \ur|evi}, Biografska dela, p. 19; 267, n. 593, navodi da je ne{to od materijala koji se pripisuje ovom kleriku sa~uvano i do ~e- tvrte dekade XX veka, naàlost, ne preciziraju}i gde i pod kojim naslovom. \ur|evi}, Biograf- ska dela, 19, Blaù pripisuje jo{ i delo zasnovano na kompilaciji Tome Akvinskog Supra Euan- gelium S. Ioannis lectura proemium, koje je, navodno, po~iwalo sa œVidi Dominum sedentem super so- lium excelsum et elevatum.Œ Navedeni po~etak nesumqivo je starozavetni citat, v. Kraq. 1, 22, 19, 2; Qetop. 2, 18, 18, 2; Isaija, 6, 1, 2; Amos, 9, 1, 1, dobro poznat crkvenim piscima sredwovekov- nog zapada, npr. Bonaventuri (Collationes in Hexaemeron, ed. F. Delorme, Bibliotheca Franciscana Scholastica Medii Aevi 8 (1934), visio 3, collatio 2, pt. 25, ln.6). 72 Ugovor, 215, 185–186. Identifikacija ove osobe navedena u Ugovoru predstavqa svojevrsnu zagonetku, budu}i da dubrova~ki dokumenti preostali iz vremena bliskog ven~awu ne pomiwu ovako nazvanu li~nost. Zanimqivo je da kasniji pisci — od kojih nijedan ne navodi Ugovor kao svoj izvor — pomiwu neke od delova Benasine identifikacije navedene u Ugovoru („de Capiti- bus de SenisŒ), ali ih pripisuju drugim osobama. Farlati, Illyircum sacrum, 173, ih, na primer, dovodi u vezu sa Fran~eskom II, dubrova~kim nadbiskupom koji je umro od kuge 1465 („Cognomento de Capitibus, seu capiteus, alter a Francisco Capio sive Campano), dok drugi (Crijevi}, Sladi, Gams, Razzi, Le{i}, Krasi}, itd.), smatraju da se radi o pripadniku sijenske porodice ¼Kapita½ i bliskom ro|aku Pija II (detaqniji bibliografski podaci u Krasi}, Povjest dubrova~ke nadbiskupije, 96–97; 99; 103–104; 128 i ibid., n. 392). Identifikacija visokog duhovnika pod imenom „Benassa de Capi- tibus de SenisŒ data u Ugovoru mogla bi da navede i na zakqu~ak da se radi o pripadniku dubrova~ke plemi}ke porodice Bene{i}. Nasuprot ovim mogu}nostima, me|utim, pisawe pape Pija II, Pii Comm., 1, 8, 12, 7, p. 402, izve{tava da je u vreme blisko ven~awu Leonarda i Milice jedan od wegovih miqenika bio Bartholomeus Benassai, kapit (caput populi) grada Sijene, pripadnik sijenskog aristokratskog roda Benassa (Benassaio), za ~ije ~lanove znamo da su u XV i XVI veku ispo- qavali jake politi~ke ambicije i stajali u bliskim vezama sa papama iz tog perioda. Iz ovoga proizilazi zakqu~ak da Benassa pomenut u Ugovoru nije bio dubrova~ki nadbiskup, ve} jedan od upravnika Sijene, li~nost bliska Kuriji Pija II, koja je bolowskog biskupa Blaà Konstancije- vog uputila u svoje ime (pretpostavimo po uputama iz papine blizine) u Dubrovnik za priliku ven~awa Leonarda i Milice. Papina referenca o Bartolomeu Benassai,me|utim,nestavqata~ku na raspravu o identitetu ove li~nosti — svoga qubimca papa Pije II jasno je pomenuo kao œfalso cognomento BenassaiŒ! 73 Primeri bliskosti sijenskih uglednika i pape Pija II, zasnovane svakako i na papinom poreklu iz sijenskog aristokratskog roda Piccolomini,mogusena}iuPii Comm., vol.1,8,12,7, 402; Mohler, Kardinal Bessarion, 3, 563–564; Pastor, Geschichte der Papste, 223 i 228, n.2.Oulozi Sijenaca u udaji Zoi za moskovskog kneza, PP 4, XXX (29. juni 1472). O uticaju duhovnih lica na javni ìvot Sijene u ovom periodu, B. Paton, Preaching Friars and the Civic Ethos: Sienna 1380–1480 (London, 1992). 74 V. dole, nap. 83. Kako je dobro poznato, Visarionu se pripisuje izvestan uticaj na ugovarawe braka Jovana VIII i Marije Komnine, }erke Trapezuntskog cara Aleksija IV, v. \uri}, Su- mrak Vizantije, 222–223. Cf. Brehier, Bessarion, 1182. F. Cerone, La politica orientale di Alfonso di Aragona, Archivio storico per le province naploetane 27/3 (1902) 601, Visarionu sli~no pripisuje 170 Nada Ze~evi} da je prisustvo visokog sve{tenika Blaà Konstancijevog na ven~awu 1. maja 1463. doista nosilo pe~at Visarionove li~ne pa`we za sam doga|aj. Da zakqu~im: uprkos {turosti i neznatnom broju direktnih dokumentar- nih izvornih informacija o braku Leonarda III Toko i Milice Brankovi}, ~i- ni se gotovo sigurnim da je ova veza u vreme wenog sklapawa bila vi|ena kao zna~ajna politi~ka alijansa koja je obe}avala ne samo ispuwewe li~nih interesa novoven~anog para, ve} i nekoliko vi{ih politi~kih planova. Tri meseca nakon sklapawa braka, u avgustu 1463, strane za koje se ova veza pokazivala ko- risnom svakako su mogle da budu zadovoqne: strah od osmanskog napada u Du- brovniku je prolazio,75 Milica i wena majka su se, verovatno na Lefkadi, od- marale od svojih lutawa,76 Leonardo i Toma, svaki za sebe, o~ekivali su kona- ~an pokret zapadne vojske kako bi se jednom zauvek re{ili Osmanlija, dok je nikejski kardinal, tada ve} carigradski patrijarh, Visarion, siguran u diplo- matski uspeh svojih tek okon~anih pregovora sa Mle~anima,77 brojao dane do pokreta wihove flote, koja je daqe trebalo da pokrene ma|arskog kraqa Matiju Korvina, ostale evropske sile, a kona~no i samog papu da zauzme vode}e mesto na krsta{kim la|ama koje bi trijumfalno jedrile ka Gr~koj.78 Vi{estruka politi~ka korist koju je brak Leonarda i Milice nagove- {tavao, me|utim, nije dugo potrajala. Kao {to je dobro poznato, papska koali- cija nikada nije bila do kraja okupqena,79dok su Mleci rat vodili na na~in i sa sklapawe navodnog prvog braka Tomine k}erke Zoi sa sinom duke od Kalabrije; Miller, The Latins, 454, druga~ije o identitetu navodnog mladoèwe. Cf. Harris, Greek emigres, 113, n. 139. 75 Dokumenti dubrova~kih ve}a iz leta 1463. pokazuju da je strah od direktnog napada Osmanlija, o~ekivan tokom juna, ve} krajem slede}eg meseca prolazio. 76 Kako se slaè ve}ina modernih istori~ara, Milica je nedugo nakon svadbe otputovala u domen svoga muà radi ostvarewa braka (consummatio matrimonii). Jelena se ubrzo pridruìla k}erci, svakako nakon 14. juna, kada je dokumentovana jedna wena molba u DA, Diversa Notariae vol. 47, fol.36vod14. juna (mikrofilm Diversa Notariae, III/8/7, Arhiv SANU u Beogradu) i 11. oktobra, kada je umesto we izvesne poslove u Dubrovniku obavio wen dijak Kozma (za detaqne reference o tom dokumentu Dini}-Kneèvi}, Sremski Brankovi}i, 25, n. 104). Navedeni dokument od 14. junanagove{tavadajeJelenaplaniraladaputovaweobavido8.jula(istina,nekaèsegde,{to ne treba da ~udi obzirom na to da je ovaj dokument nastao u vreme najve}e osmanske opasnosti po Dubrovnik). Da Milica tom prilikom nije bila sa majkom zakqu~uje se iz nedostatka poime- ni~nog pomiwawa Milice u pratwi koja je trebalo da bude uz Jelenu na tom putu (œfamula et comi- tiuaŒ). Navedeni izraz, osim {to potvr|uje pretpostavke o razli~itom vremenu odlaska majke i }erke u Toko domen, otvara i pitawe: da li je Milicina mla|a sestra Irina u periodu izme|u boravka u Dubrovniku (Spremi}, Despot \ura|, 552) i svoje udaje za Skenderbegovog sina (v. gore, nap. 59) izvesno vreme boravila i u Toko oblasti? 77 O ulasku Venecije u rat protiv Osmanlija kasnoga leta 1463, i toku po~etnih operaci- ja, Pastor, Geschichte der Papste, 223–261; R. Lopez, Il principio della guerra Veneto–Turca nel 1463, Archivio Veneto, series 5, 15 (1934) 45–131. Za hronologiju papinog postavqawa Visariona za carigradskog patrijarha v. Literaturu navedenu u nap. 60. 78 Papa Pije II po~etak krsta{kog pohoda proglasio je Bulom od 22. oktobra 1463, za tekst v. A. Theiner, Vetera Monumenta Slavorum Meridionalium, vol.1(Zagreb, 1863), 474–481. 79 Kako je dobro poznato, u kasno leto 1464, Mleci su u Moreji razoruàli galije nekih od u~esnika papske koalicije, \enovqani se na papin poziv nisu ni odazvali, dok su umesto tru- pa ugarskog kraqa Matije Korvina pristizala isprazna obe}awa. Ve} u januaru 1465, Mleci su ve}pregovaraliomirusaOsmanlijama,J. Nagy — A. Nyari, Magyar diplomacziai emlekek Matyas kiraly korabol (1458–1490), vol.1(Budapest, 1875), no. 187 (29. januar, 1465). Prvi brak despota Leonarda III Toko 171 ciqevima koji su samo wima odgovarali.80 Leonardo je jo{ neko vreme dozivao pomo} pape,81 a ime Tome Paleologa polagano je nestajalo iz pontifovih navoda o opravdanosti pohoda. Ni Milici Brankovi} nije bilo su|eno da na duè vreme izbegne nepogodama koje joj je donosio ìvot — najverovatnije ve} do kraja 1464. brak sa Leonardom prestao je da postoji usled wene smrti, kako se {iroko veruje, na poro|aju.82 Ne{to ranije (avgust 1464) umro je i idejni vo|a antiosmanske zamisli tog vremena, papa Pije II, a mawe od godinu dana nakon toga i wegov {ti}enik, Milicin deda Toma Paleolog (maj 1465). U godinama koje su nastupile, Visarion se izme|u novih krsta{kih planova, sve do svoje smrti, novembra 1472, brinuo o za{titi Tomine mla|e dece,83 Leonardo se nastojao do- dvoriti Veneciji,84 dok je wegova ta{ta, Jelena Paleolog, kao monahiwa mana- stira Bogorodice Odigitrije na Lefkadi,85 po svoj prilici budno pratila da miraz wene k}erke zavr{i u rukama jedinog deteta, sina ro|enog Leonardu.86 U politi~kim krugovima tog vremena, brak Leonarda Toko i Milice Brankovi} brzo je zaboravqen prvenstveno zato {to je bio kratkotrajan, ali i zato {to je, kao posledica lo{eg politi~kog poloàja oba supru`nika, mogao da obezbedi jedino trenutne, a nikako dugoro~ne strate{ke ciqeve politi~kih partija koje su imale o~it interes za wegovo sklapawe. Godine 1477. Leonardo se ponovo oènio, ovaj put nevestom iz Italije.87 îwenica da je wegova druga

80 Pii Comm., 1, 12, 35, p. 609. 81 Pii Comm., 1, Appendix 2, p. 635. 82 O datumu i uzroku Milicine smrti ne postoji nijedan direktan pouzdan istorijski izvor; svi zakqu~ci o poro|aju kao wenom uzroku poti~u iz kasnijeg perioda. Milica svakako nije bila me|u ìvima 1467. kada je Sfrances posetio wenu majku na Lefkadi, Sphrantzes, Memorii, 45,1,134. 83 Ilustrativni primeri wegove brige za Tomine sinove Manojla i Andriju mogu se na}i u Visarionovom pismu wihovom pedagogu, Epistola VI, PG 161, 677–685, kao i preceptoru i ~lanovima sinoda, PP, 285–295. Visarion je umro u Raveni, a sahrawen je u crkvi sv. Apostola u Rimu. 84 Svi dokumenti navedeni u Nagy–Nyari, Magyar diplomacziai emlekek, vol.1,nos. 188, 195, 199, 213, 223, 231, 236, za period od 31. januara 1465. do 21. februara 1466, govore o Leonar- dovom nastojawu da Mlecima bude na usluzi prilikom ure|ivawa mira sa Osmanlijama. Navedena dokumentacija, ipak, tako|e pokazuje i to da mu Venecijanci nisu mnogo verovali, {to prihvata i Boì}, Dubrovnik i Turska, 173. 85 Za godinu smrti Jelene Paleolog (mona{ko ime Hipomoni) obi~no se uzima 1473, mada ima i nekih druga~ijih mi{qewa. O tome Ze~evi}, The Tocco of the Greek Realm, 235–236, n. 819. 86 Spandugnino, De la origine deli Imperatori Ottomani, 166 (Theodore Spandounes, 49), pogre- {no je izvestio da je Milica Leonardu izrodila jednog sina i tri k}erke. ASN, ATM, Scritture diverse, busta 42 (2. juni, 1499), fol. 197v, ukazuje na to da se radi o Leonardovim k}erkama iz dru- gog braka. Nasledno pravo Milicinog potomka nije specifi~no odre|eno Ugovorom, te se moè zakqu~iti da se tom prilikom trebalo po{tovati obi~aj prema kome mu` moè da poseduje miraz prve ène sve do punoletstva naslednika ili svoje ponovne ènidbe. Hronologija sklapawa wegovih brakova kao da ukazuje na to da se on na drugi brak odlu~io upravo u vreme punoletstva wegovog sina iz braka sa Milicom. O naslednim pravima dece u slu~aju smrti majke koja su po{to- vana u Dubrovniku, Dini}-Kneèvi}, Poloàj ène, 117–118. 87 ASN, ATM, Scritture diverse, busta 43, 60r–60v (26. februar 1477). Potvrda braka zabele- èna je 8. juna 1477 (dokument se nalazio, prema E. Ricca, La nobilta delle due Sicilie, vol.3‰Napoli, 1875Š, 278, u kasnije uni{tenom napuqskom Registru Ferdinanda, In matrimonium fol. 62), a pratila ju je i odgovaraju}a papska dispensacija (prema Ricca, loc. cit., tako|e u registru Ferdinanda, In matrimonium, fol. 64). Ni ovoga puta brak nije sklopqen u porodi~noj oblasti ve} u Napuqu, niti 172 Nada Ze~evi} supruga stajala u bliskoj ro|a~koj vezi sa napuqskim kraqem Feranteom, ~ija je politi~ka mo} Leonardu tada mogla ponuditi najizgledniju pomo} u odbrani od Osmanlija — wihov kona~ni udar na jonska ostrva bio je pitawe dana88 — dobro pokazuje da je Leonardo ponovo u{ao u brak iz trenutnog politi~kog interesa. No, u vreme kada je porodica Toko izgubila posed u Gr~koj (1479), a Leo- nardo sa porodicom ve} izbegao u Napuq, prvi brak posledweg despota iz ove porodice koji je vladao gr~kim oblastima neo~ekivano ponovo dobija na zna~a- ju. Bra~nu vezu sa srpskom princezom Milicom Brankovi} Leonardo III Toko je u italijanskim krugovima, koje je obilazio traè}i pomo}, predstavqao kao svoju direktnu vezu sa legitimitetom Paleologa i uop{te vizantijskom car- skom tradicijom. Imaju}i to u vidu, moè se re}i da se prvi brak Toko gospodara jo{ jednom pokazao sredstvom ispuwavawa wegovih trenutnih interesa.89 Istina, ovoga puta ti interesi nisu bili nametnuti osmanskim osvajawem, ve} finansijskim i socio-kulturnim te{ko}ama koje je Milicinom muù donela neèqena repatrijacija.90 Svako kasnije, kako se ~ini iz perspektive dana- {weg vremena, prenagla{eno, narativno tuma~ewe oro|avawa latinskog gospodara sa pripadnicom srpsko-vizantijskog vladarskog kruga, zasnovano je, dakle, ve} u samom svom polazi{tu, na „situacijskim interpretacijamaŒ u~esnika ove veze, nastalih ne samo u vreme trajawa samog braka, ve} i nakon wegovog okon~awa.91

mu je Leonardo li~no prisustvovao, a jedan od wegovih specijalnih izaslanika koji su pratili doga|aj i ovoga puta bio je Galasije Ruso. 88 Kona~no zauzimawe oblasti pod vla{}u porodice Toko Osmanlije su izvele krajem avgusta — po~etkom septembra 1479. Miller, The Latins, 485–486. 89 I. De Volterra, Il diario Romano, ed. E. Carusi, in Rerum Italicarum Scriptores, ed. L. Murato- ri, vol. 23: 3 (series nova)(Citta di Castello, 1904), 12, ad ann. 1480; Buchon, Nouvelles recherches,2, no. 49, 355. Porodi~ni arhiv (posebno busta 11) obiluje brojnim referencama kasnijih Toko, kao i wihovih geneologa, na wihove direktne veze sa vizantijskim tronom putem Leonardove prve bra~ne veze. 90 Ze~evi}, The Tocco of the Greek Realm, 242–254. Cf. Miller, The Latins, 487. 91 Za neke aspekte situacijskog prikaza u sredwovekovnim tuma~ewima pro{losti posebno su korisna dela P. J. Geary, Phantoms of Rememberance: memory and oblivion at the end of the first millennium (Princeton, 1994); G. M. Spiegel, The Past as Text: The Theory and Practice of Medie- val Historiography (Baltimore–London, 1997); G. Croenen, Princely and Noble Genealogies, Twelfth to Fourteenth Century: form and function, in The Medieval Chronicle: Proceedings of the 1st International Conference on the Medieval Chronicle, Driebergen/Utrecht 13–16. July 1996, ed. E. Kooper (Amster- dam–Atlanta, 1999) 84–95. Prvi brak despota Leonarda III Toko 173

Nada Ze~evi} THE FIRST MARRIAGE OF DESPOT LEONARDO III TOCCO The marriage between Leonardo III — the last member of the Tocco family who ruled the Heptanese (1448–1479) — and Milica Brankovi}, the daughter of the Serbian Despot Lazar Brankovi} and Helen Palaiologos, concluded in Dubrovnik on May 1 1463, is an intriguing issue: it was concluded under unusual circumstances, and its significance was variously presented by the couple’s earlier and later contemporaries. An analysis of several historical sources (mainly those of documentary cha- racter, also some of a narrative nature) shows that, despite the bellitlement of its significance made by some of the pair's contemporaries, the marriage was generaly se- en as a prospective alliance, designed not only to satisfy the existential needs of the couple, but also to enhance the interests of various important political factors of the time: Thomas Palaiologos, the authorities of Dubrovnik, the Roman Curia, and Car- dinal Bessarion. As widely known, the political prospectives opened by this marriage were not fully accomplished due to the short duration of this relationship (Milica died soon after the wedding). Yet this conjugal alliance proved useful for the Tocco party even after its conclusion. In the time following Leonardo's flight from the Ottomans to Naples (after 1479), he referred to the lineage with Milica as an alliance with the Byzantine imperial family, supposedly in order to achieve certain benefices from the Italian environment where he rapatriated. In paralel to the analyisis of the sources about the motives and significance of the first marriage of the last Tocco despot, in this paper I also deal with several pro- sopographic and topographic details of regional importance, mentioned on the occa- sion of the Tocco-Brankovi} wedding ceremony (e.g. Bishop of Bologna Blasius Constantii, Paliki, etc.).