Zbornik radova Vizantolo{kog instituta HßÇÇÇ, 2006 Recueil des travaux de l’Institut d’etudes byzantines XßIIÇ, 2006 UDK 327:94Š(496.5:497.11)“14” Nada Ze~evi} PRVI BRAK DESPOTA LEONARDA III TOKO U radu se razmatraju pitawa direktnih motiva i {ire zainteresovanosti za ugovarawe braka izme|u despota Leonarda III Toko (1449–1479) i Milice, k}erke despota Lazara Brankovi}a i Jelene Paleolog, sklopqenog 1. maja 1463. godine u Dubrovniku. Istorijska analiza, zasnovana uglavnom na dokumentarnim podacima, ali i nekolicini narativnih izve{taja nastalih u vreme blisko skla- pawu braka, navodi na zakqu~ak da je, uprkos evidentnom umawivawu zna~aja te veze, ~emu su neki krugovi izve{ta~a pribegavali, woj u vreme sklapawa ipak bio pridavan {iri politi~ki zna~aj, te da je korist od ovog kratkotrajnog braka Leonardo III Toko imao i posle Mili~ine smrti. Dana 1. maja 1463. godine u velikoj sali Rektorove palate u Dubrovniku sklopqen je brak izme|u Milice Brankovi}, k}erke po~iv{eg srpskog despota Lazara (1456–1458), i Leonarda III Toko (1448–1479), latinskog despota jon- skih ostrva.1 Narativna dela, nastala nekoliko decenija nakon ovoga doga|aja, od stra- ne osoba koje su prostorno i donekle li~no bile bliske supru`nicima,2 opi- 1 Informativno o vladavini Leonarda III Toko (1449–1479), W. Miller, The Latins in the Levant: A History of Frankish Greece (1204–1566) (New York — Cambridge, 1964repr), 483–486; D. M. Nicol, The Despotate of Epiros 1267–1479 (Cambridge, MA 1984), 210–213. Za izvore, literaturu i komentare o Leonardovoj tituli B. Ferjan~i}, Despoti u Vizantiji i ju`noslovenskim zemqama (Beograd, 1960), 85–87. N. Ze~evi}, Bra~ni ugovor Leonarda III Toko i Milice Brankovi}, Stari srpski arhiv 4 (Spomenica profesora Milo{a Blagojevi}a) (2005) 229–230. 2 T. Spandugnino, De la origine deli Imperatori Ottomani, ordini de la Corte, forma del guerreg- giare loro religione, rito, et costumi de la natione, in Documents inedits relatifs a l’histoire de la Grece au Moyene Age, ed. G. Sathas (Paris, 1890), vol. 9, 166; novije izdawe na engleskom, D. M. Nicol, Theo- dore Spandounes: On the Origin of the Ottoman Empire (Cambridge, 1997), 40; H. de Busac,œChroniqueŒ, in E. Brayer — V. Laurent,œLe Vaticanus Latinus 4789: Histoire et alliences des Cantacuzenes aux XIV–XV siecles,Œ Revue des Etudes Byzantines 9 (1951) 71; G. Musachi (saise~cimaizdelaSpan- duwina i komentarima K. Muzakija), œBreve Memoria de li Discendenti de nostra casa Musachi,Œ in Chroniques greco-romanes inedits ou peu connues publiees avec notes et tables genealogiques, ed. K. Hopf (Athens,1961repr), 294 i 303 (=Musachi) (me{aju}i Milicu sa wenom tetkom po majci, Zojom). Ovi izvori nastali su do druge dekade XVI veka, a wihovi autori, mada su dolazili iz razli~i- tih geosocijalnih sfera koje su stajale pod romejskim uticajem, bili su pripadnici prve izbe- gli~ke generacije sa Istoka koja je uto~i{te na{la na Apeninskom poluostrvu. Zanimqivo je is- 156 Nada Ze~evi} suju ovaj brak istovetno, kao zna~ajnu dinasti~ku alijansu.3 Za wih, ova veza predstavqa savez izme|u Leonarda, pripadnika mo}ne napuqske porodice ~iji su preci vladali jo{ i Epirom, te delovima Peloponeza, sa Milicom, koja je, osim {to je dolazila iz srpske dinastije Brankovi}, imala korene i u vizan- tijskoj carskoj porodici, budu}i da je po majci bila unuka despota Tome, jed- nog od dvojice mla|ih sinova cara Manojla II Paleologa, koji su do 1460. godi- ne vladali posledwim romejskim enklavama na Peloponezu.4 Me|utim, nasuprot pomenutim narativnim izve{tajima, zvani~ni doku- menti dubrova~kih institucija, nastali u vreme kada je brak sklopqen, o ovoj vezi govore druga~ije.5 [turost wihovog iskaza i usputno navo|ewe bra~nih strana tako su uo~qivi da se sti~e utisak kako wegovo sklapawe nije predsta- vqalo ni{ta vi{e od obi~nog porodi~nog povezivawa pripadnika Dubrov~a- nima ne naro~ito zanimqivih suseda.6 Kontrast izme|u nagla{avawa zna~aja braka u pomenutim narativnim delima i generalne oskudnosti dubrova~kih zvani~nih izvora iz vremena wegovog sklapawa isti~e se i kontradiktorno{}u detaqa iz, do danas, najiscrpnijeg neposrednog izve{taja o ovoj vezi — bra~nog ugovora supru`nika, sklopqenog istog dana kada je obavqeno i ven~awe.7 Iz wega, na jednoj strani, jasno proizlazi zakqu~ak da je sklapawe braka nesumwi- vo bio zna~ajan dru{tveni doga|aj u Dubrovniku tog vremena: obredu ven~awa ta}i da su se sva trojica autora pozivala na li~ne direktne porodi~ne veze sa ~lanovima porodi- ca Toko i Brankovi}. 3 U stale{kom pogledu, ovaj brak dobar je primer povezivawa mlado`ewe ni`eg ranga sa nevestom iz istaknutije porodice, nepisanog pravila statusnog napredovawa u regionu tog vre- mena. O tome v. H. Bresc, Europe: Town and Country (Thirteenth–Fifteenth Century), in A History of the Family, eds. A. Burguiere, C. Klapisch-Zuber, M. Segalen, F. Zonabend (Cambridge, MA, 1996) 451. 4 D. Zakythinos, Le despotat grec de Moree (1262–1460), vol.1(Paris, 1932), 119; 204–297; 351–358; I. \uri}, Sumrak Vizantije: vreme Jovana VIII Paleologa 1392–1448 (Zagreb, 19892), 46–47. 5 Detaqan navod dubrova~kih referenci koje pomiwu boravak Milicine majke Jelene Pa- leolog u Dubrovniku (a sa wom verovatno i Milice), u D. Dini}-Kne`evi}, Sremski Brankovi}i, Istra- `ivanja 4 (1975) 24–25, nn. 99–105. Dana 1. i 2. maja 1463. nijedno dubrova~ko ve}e nije zabele`i- lo svoj rad (1. maj je padao u nedequ), a jedina direktnija vest o pripremama za svadbu jeste odlu- ka iz 30. aprila 1463, Dubrova~ki arhiv (=DA), Diversa Cancellariae, vol. 71, fol.32r (mikrofilm Di- versa Cancellariae, II/7/11, Arhiv SANU u Beogradu), kojom se Jeleni za tu priliku daje finansij- ska pomo}, te joj se ustupa sala Velikog ve}a. Na sli~an na~in sled doga|aja bele`i i nastavak de- la Croniche di Ragusa Giugnii Resti, in Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium, vol. 25, ed. S. Nodilo (Zagreb, 1893) (=Resti}ev nastavlja~), 361. 6 [turost dubrova~kih izvora generalno po pitawu Brankovi}a u to vreme, Dini}-Kne`e- vi}, Sremski Brankovi}i, 24, tuma~i kao pokazateq prestanka interesovawa Dubrov~ana za tu poro- dicu usled wenog politi~kog kraha. 7 Tekst latinskog dokumenta koji se danas ~uva kao deo porodi~nog legata u Archivio di Stato di Napoli (=ASN), Archivio di Tocco di Montemiletto (=ATM), busta 1: Privilegi, perg. no. 57, ob- javqen je u N. Ze~evi}, Bra~ni ugovor, 210–216 (samo za tekst dokumenta =Ugovor). Ovom prili- kom upu}ujem na pogre{ku nastalu prilikom {tampawa arhivske signature navedene edicije do- kumenta (Ze~evi}, Bra~ni ugovor, 209, umesto „perg. no. 64Œ treba da stoji „perg. no. 57Œ). O pro- ceduri sklapawa braka u Dubrovniku i Italiji tokom XV veka, v. D. Dini}-Kne`evi}, Polo`aj `ene u Dubrovniku u XIII i XIV veku (Beograd, 1974), 71–72 (sa napomenama o srpsko-vizantijskoj praksi); V. ^u~kovi}, Porodica i porodi~ni odnosi u srednjevjekovnom Dubrovniku, Godi{njak pravnog fakulteta u Sarajevu XXXI (1983) 267–282; Z. Janekovi}-Romer, Rod i grad: dubrova~ka obitelj od XIII do XV stolje}a (Dubrovnik, 1994), 60–62. Prvi brak despota Leonarda III Toko 157 prisustvovao je veliki broj uglednih svedoka, kao i visokih zvanica „latin- skog, gr~kog i slovenskog jezika,Œ8 a neobi~no elaborirane formule obe}awa o uzajamnom po{tovawu budu}ih supru`nika tako|e pokazuju da je brak bio vi- |en kao veza od posebnog zna~aja.9 Ipak, neki detaqi iz bra~nog ugovora jedna- ko nedvosmisleno ukazuju na ne{to drugo. Uslovi braka i ven~awe utana~eni su u evidentnoj `urbi, svega nekoliko dana pre obavqawa samog ~ina stupawa u brak,10 prilikom ne{to sve~anije ceremonije, daleko mawe rasko{ne od pre- i post-nupcijalnih proslava, kakve bi trebalo da prate jedan ovakav doga|aj,11 dok su tro{kovi za slavqe bili skromni i, kako izgleda, najve}im delom pod- mireni od strane dubrova~kih vlasti.12 Neobi~nost sklapawa ovoga braka ogleda se i u odsutnosti mlado`ewe, te ~iwenici da su umesto wega brak sklo- pili wegovi opunomo}eni izaslanici,13 dok te`inu iskqu~ive deklaracije o saglasnosti obe strane na bra~ni `ivot prema kanonima katoli~ke crkve i za- konima Svetog Rimskog Carstva izazivaju naznake vizantijske pravne prakse, kojima se odre|uju neka pitawa polo`aja budu}e Leonardove supruge.14 8 Ugovor, 215–216, red. 190–195 (reference na redove prate savremeno izdawe). 9 Za ove formule Ugovor, 211, red. 27–35, 212–213, 78–90, i komentar, str. 224, nap. 10. Za sli~ne formule u drugim va`nim brakovima sklopqenim u Dubrovniku XV veka, Janekovi}-Ro- mer, Rod i grad, 61. 10 Mada postoje indicije da se o ovom braku generalno razmatralo u ranu jesen 1462. (v. dole, str. 12–14), hronologija wegovog sklapawa koju otkrivaju Ugovor, str. 211, red 8 i DA, Di- versa Cancellariae, vol. 71, fol.32r,jasnopokazujedasuneposrednepripremezabrakizvr{enezama- we od dve sedmice, u periodu nakon 11. aprila 1463, a pre 30. aprila iste godine. Cf. J. Tadi}, Pro- met putnika u starom Dubrovniku (Dubrovnik, 1939), 98, i \. To{i}, Posqedwa bosanska kraqica Ma- ra, Zbornik za istoriju Bosne i Hercegovine 3 (2002) 40. O `urbi strana Toko i Brankovi} tako|e svedo~i i hronolo{ka podudarnost pravnog ~ina (contractio matrimonii) i ceremonijalnog dela ven- ~awa, ~inova u drugim slu~ajevima obi~no razdvojenih mesecima pa i godinama.