Kinopis 25, 2002 “Лакираните Чевли На Непознатиот Воин” Непознатиот На Чевли “Лакираните Арне В’Лчанов Рангел На
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
KORICAfront25 konvertirana 2019_KORICAfront.QXD 21/12/2019 02:11 Page 1 СТАРО КумАНОВО (уЃумАТ СОКАГИ) KINOPIS 25, 2002 “ЛАКИРАНИТЕ ЧЕВЛИ НА НЕПОЗНАТИОТ ВОИН” на Рангел В’лчанов spisanie za istorijata, teorijata i kulturata na filmot i na drugite umetnosti KINOPIS Journal on the Film History, Theory and Culture and the Remaining Arts KINOPIS Revue de l'histoire, de la théorie et de la culture du cinéma et d'autres arts SODR@INA / CONTENTS / CONTENU ISTORIJA / HISTORY / HISTOIRE Prilozi za istorijata na filmot vo Makedonija / Studies on the Film History in Macedonia / Récits sur lhistoire du cinéma en Macédoine Miodrag Arsovski Bolto: Kude tumbu i ~etiri bandere (starite kina 5 vo Kumanovo) Miodrag Arsovski Bolto: At the Hill and the Four Posts (the old cinemas in Kumanovo) _Là où se trouvent la butte et les quatre poteaux" (Les vieux cinéma de Kumanovo) Kostadin Kostov: _Titanik" vo strumi~kite sela (za patuva~koto kino 15 na Jordan En~ev) Kostadin Kostov: _Titanic" in the Villages of the Strumica District (on the mobile cinema of Jordan Enchev) Le _Titanique " dans les villages de Strumica (sur le cinéma ambulant de Jordan Encev) Ilindenka Petru{eva: Podvi`noto kino na Ministerstvoto za 18 prosveta (1944 – 1950) Ilindenka Petruševa: Mobile Cinema of the Ministry of Education (1944–1950) Le cinéma ambulant du Ministère de l’enseignement (1944-1950) TEORIJA / THEORY / THÉORIE Robert Ala|ozovski: Postmodernizmot vo makedonskiot film 27 Robert Alagjozovski: Postmodernism in the Macedonian Film Le postmodernisme du cinéma macédonien POVODI / OCCASIONS / OCCASIONS Denovi na bugarskiot film vo Makedonija / Days of Bulgarian Film in Macedonia / Jours du cinéma bulgare en Macédonien Miroslav ^epin~i}: Kon bliskite kinematografski prostori 45 (bele{ki za bugarskiot film) Miroslav Cepincik: About the Familiar Cinematographies in the region (notes on the Bulgarian film) Vers les espaces cinématographiques voisins (notes sur le cinéma bulgare). KINOPIS25prv.pmd 1 06-Aug-02, 21:25 Vladimir Q. Angelov: Intervju so Rangel V l~anov 59 ’ Vladimir Lj. Angelov: Interview with Rangel Vulchanov Interview avec Rangel Vlcanov Petar Volnarovski: Intervjua so Eldora Trajkova i Stojan Dukov 65 Petar Volnarovski: Interviews with Eldora Trajkova and Stojan Dukov Interview avec Eldora Trajkova et Stojan Dukov FILMOT VO BALKANSKIOT KULTUREN KONTEKST / THE FILM IN THE BALKAN CULTURAL CONTEXT / LE CINÉMA DANS LE CONTEXTE CULTUREL BALKANIQUE Dejan Kosanovi}: Pregled na razvojot na kinematografskite dejnosti 72 vo Bosna i Hercegovina (1897 – 1945), prv del Dejan Kosanovic: The Review on the Cinematographers’ Activities in Bosnia and Herzegovina (1897–1945), (part I) Sommaire du développement des activités cinématographiques en Bosnie et Herzégovine (l897-1945), première partie VO FOKUSOT NA FILMSKATA KRITIKA / AT THE FOCUS OF THE FILM CRITICS / LA FOCALISATION DE LA CRITIQUE DE CINÉMA "Pra{ina" vtor pat / "Dust" For the Second Time / "La poussière" - deuxième fois Georgi Vasilevski: La`ni pobedi na raska`uvaweto 94 Georgi Vasilevski: The False Victories of the Narration Des victoires fausses de la narration. @arko Kujunxiski: Trilogija postoi, tretiot film s# u{te ne se 101 ka`al (razgovor so Mil~o Man~evski) Zarko Kujundziski: The Trilogy Exists, the Third Film Hasn’t Revealed Itself (an interview with Milco Mancevski) La trilogie existe, le troisième filme n’est pas encore connu (entretient avec Milco Mancevski) DOSIE / DOSSIER / DOSSIER Mato Kukuqica: Novite elektronski tehnologii – pomo{ pri 115 restavriraweto na filmskite materijali (vtor del) Mato Kukuljica: New Electronic Technologies – Help With the Restoration of the Film Materials (part II) Les nouvelles technologies électroniques – une aide à la restauration des matériaux de cinéma (deuxième partie) ISTRA@UVAWA / RESEARCHES / RECHERCHES Risto Stavrevski: Drakula istorija, film, mit (vtor del) 131 – Risto Stavrevski: Dracula – History, Film, Myth (part II) Drakula – une histoire, un cinéma, un mythe (deuxième partie) KINOPIS25prv.pmd 2 06-Aug-02, 21:25 @ivko Andrevski: Vo duhot na svetskata praktika (za naslovite na 147 makedonskite igrani filmovi) Zhivko Andrevski: In the Spirit of the World Practice (about the Macedonian feature films’ titles) Dans l’esprit de la pratique mondiale (les titres des films de fiction macédoniens) ESEJ / ESSAY / ESSAIS Traj~e Kacarov: Niski vistini (avtobiografskata kniga na 155 Kon~alovski _Niski vistini" kako povod) Trajce Kacarov: Low Truths (Konchalovski’s autobiographic book _Low Truths" as a motive) Les vérités ignobles (sur le livre autobiographique de Koncalovski _Vérités ignobles" ) IN MEMORIAM / IN MEMORIAM / IN MEMORIAM Ilindenka Petru{eva: Vjekoslav Majcen (1941-2001) 160 Ilindenka Petrusheva: Vjekoslav Majcen (1941-2001) Vjekoslav Macen (1941-2001) FESTIVALI / FESTIVALS / FESTIVALS Suzana Todorovska-Pavloska: Festival za po~it i inspiracija (za 5. 162 Skopski filmski festival) Suzana Todorovska-Pavloska: A Festival of Respect and Inspiration (on the 5th Skopje Film Festival) Festival digne du respect et de l’inspiration (sur le Cinquième festival de cinéma de Skopje) Blagoja Kunovski: Festivalski triptih (za filmskite festivali vo 168 London, Soloturn i Berlin) Blagoja Kunovski: Festival triptych (on the Film Festivals in London, Solothurn and Berlin) Le triptyque de festival (sur le film de cinéma de Londres, Solothurn et Berlin) NOVI KNIGI / NEW BOOKS / NOUVEAUX LIVRES Petar Volnarovski: Krugot na filmskata slika (kon knigata 180 Orbis Pictus na Goran Tren~ovski) Petar Volnarovski: The Circle of the Film Image (on the book Orbis Pictus by Goran Trenchovski) Le cercle de l’image de cinéma (sur le livre Orbis Pictus de Goran Trencovski) Pe~ateweto na ovoj broj go ovozmo`i Ministerstvo za kultura KINOPIS25prv.pmd 3 06-Aug-02, 21:25 KINOPIS25prv.pmd 4 06-Aug-02, 21:25 ISTORIJA MIODRAG ARSOVSKI BOLTO Kinopis 25(14), s.5-14, 2002 s.5-14, 25(14), Kinopis UDK 791.45(497.7-21)(091)(049.3) UDK KUDE TUMBU I ^ETIRI BANDERE (PRILOG ZA STARITE KUMANOVSKIv KINA) remiwata minuvaat i zasekoga{ se preseluvaat vo ve~nosta, vo ne{to {to go narekuvame minato. Vo taa ve~nost opstojuva i Kumanovo, re~isi pet veka (a mo`ebi i pove}e), so site svoi karakteris- tiki. Kumanovo, normalno, ne be{e otsekoga{ kako ova dene{novo. Posto- jano, kako {to se menuvaa vremiwata, se menuva{e i toa, vnesuvaj}i, pos- tojano, ne{to novo vo svoeto `iveewe. Od selska naselba, potoa turska kasaba, administrativen i trgovski centar do dene{niot sovremen grad so sopstven imix. Postojat nekolku pretpostavki za toa od kade doa|a imeto Kuma- novo. Oddelni nau~nici go povrzuvaat so plemeto Kumani, koe na ovie prostori prestojuva u{te vo edinaesettiot vek. Oddelni, pak, istorio- grafi smetaat deka imeto na gradot doa|a od li~noto ime Kuman, {to bi zna~elo _selo {to mu pripa|alo na Kuman".(1) Od so~uvanite turski popis- ni defteri Kumanovo za prv pat se spomenuva vo 1519 godina kako naselba vo sostav na nahijata Nagori~, vo ]ustendilskiot sanxak, so 52 semejstva i okolu 300 `iteli.(2) Kumanovo vo dale~noto minato, glavno, se sre}ava kako Kameno- va, Komanova i Kumanovo. Pro~ueniot turski patopisec Evlija ^elebija za Kumanovo, koe go posetil vo 1660 godina, me|u drugoto, go zapi{al i sled- novo: _Gradot e ukrasen so mnogu reki, zakiten so 600 ku}i pokrieni so }eramidi. Tuka ima dovolen broj prodavnici i vodenici. Klimata e dobra i prijatna. Lozja i gradini ima mnogu."(3) Po zadu{uvaweto na Karpo{ovoto vostanie vo 1689 godina, os- manliite go palat Kumanovo, a naselenieto go podlo`uvaat na progoni i raseluvawe. Me|utoa, vo vtorata polovina od 19 vek gradot do`ivuva po- dem, prerasnuvaj}i vo administrativen i ekonomski centar. Kumanovska- ta ~ar{ija stanuva zna~aen faktor vo sevkupniot razvoj na gradot. Se soz- 5 KINOPIS25prv.pmd 5 06-Aug-02, 21:25 6 KINOPIS25prv.pmd 6 06-Aug-02, 21:25 Kumanovskata Tumba so ~etirite banderi 7 KINOPIS25prv.pmd 7 06-Aug-02, 21:25 dava esnafsko-~ar{iski sloj na naselenie. Vo 1886 godina vo Kumanovo rabotat 388 du}ani, magazi i anovi. Vo po~etokot na 20 vek, Kumanovo ima 2300 ednokatni i dvokatni ku}i so okolu 15 000 `iteli. Vo periodot me|u dvete svetski vojni, kumanovci glavno se zanimavaat so zemjodelstvo, zanaet~istvo i trgovija. No, tokmu toa e i vreme na pojavata na prvite industriski pretprijatija i rabotilnici. Vo ovoj kus pogled vrz sevkupniot razvoj na Kumanovo ne e mo`no a da ne se spomene i kulturno-prosvetnata dejnost {to se odviva vo gradot. Vo 1852 godina e otvoreno prvoto svetovno u~ili{te vo gradot. Vo 1907 godina e formiran duva~ki orkestar, prv od takov vid na makedonskite prostori, a vo 1926 godina e formirano i rabotni~koto kulturno-umetni~- ko dru{tvo _Abra{evi}". Tragite na dramskata umetnost se sre}avaat u{te vo 1920 godina koga edna teatarska grupa ja izveduva piesata _^ove- kot {to zboruva francuski". Interesno e da se zabele`i i toa deka u{te vo 1908 godina vo Kumanovo postoelo Narodno u~ili{te {to se nao|alo na gradskiot plo{tad. Vo godinite {to sleduvaa bea formirani dru{tvata _Grom" i _Gorski", potoa tambura{ki orkestar, kako i gradski i crkoven hor. Site ovie podatoci gi navedovme so edna edinstvena cel - da uka`eme na toa deka stopanski- ot i op{testveniot `ivot ovozmo- `ija vo Kumanovo, vo razni vremen- ski periodi, da se pojavuvaat i da opstojuvaat razni formi od oblas- ta na kulturata. Edna od tie formi be{e i kinematografskata dejnost. * * * Nikulcite na kinemato- grafskata dejnost vo Kumanovo, po s# izgleda, datiraat od 1917/18 godina, koga e odr`ana prvata kino- pretstava, {to be{e golem prediz- Vo pozadina - vik za mesnoto naselenie, osobeno za mladite lu|e.(4) Prviot kinoproek- kinoto tor, spored se}avawata, go donel nekoj oxa od Skopje, poznat kako [ejtan- "Edison" oxa, koj, zaedno so kumanovecot Cvetko Doqkin, organiziral pove}e kino- proekcii.