Volume 56, No. 2 • Spring 2021 Стаза Православља The Path of Orthodoxy The Official publication of the The in North, Central and South America

“There was a man…” St. Nicholai: His Final Years at St. Tikhon’s Seminary Стаза Православља Volume 56, No. 2 Spring 2021 The Path of Orthodoxy

3 The communique of the Holy Assembly of Bishops

5 St. Nicholai: His Final Years at St. Tikhon’s Seminary

9 and at the St. Elijah Parish in Aliquippa

11 Sava Cathedral Receives the Lucy G. Moses Award from the NY Landmarks Conservancy

12 Frequent attacks and provocations of Serbian Orthodox Churches With the Blessings of the Episcopal Council in and Continue The Path of Orthodoxy 14 Protopresbyter-Stavrophor +Dragoljub C. Malich Reposed The Official Publication of the Serbian in the Lord on April 19, 2021 Orthodox Church in North, Central and South America

16 Danilo (Jokic) Reposed in the Lord Editorial Staff V. Rev. Milovan Katanic 1856 Knob Hill Road, San Marcos, CA 92069 • Phone: 442-999-5695 [email protected] 17 Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије V. Rev. Dr. Bratso Krsic 3025 Denver Street, San Diego, CA 92117 Интервју за РТС – „Упитник” (I Део) Phone: 619-276-5827 [email protected] 23 Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сaбора V. Rev. Thomas Kazich P.O. Box 371, Grayslake, IL 60030 25 Двадесет година од упокојења Епископа шумадијског Phone: 847-223-4300 [email protected] Г. Саве (Вуковића) Technical Editor 28 Свети Кнез Лазар и Косовски Завет: Лазаре мудри, молимо те Denis Vikic [email protected] 29 Сени великог архијереја The Path of Orthodoxy is a quarterly publication. 32 Испраћај пророка у Земљу живих Issues are available in PDF format at www.serborth.org. Letters to the Editor are welcome. All letters and manuscripts submitted for publication must be signed and contain the author’s name and address and maybe edited for purposes of space and clarity. Material must be submitted via email in MS Word format. Business Address: 1854 Knob Hill Rd., San Marcos, CA 92069 E-mail: [email protected] The communique of the Holy Assembly of Bishops

n the church of the Holy Prince Lazar, in the crypt of The Assembly is pleased to note that this year marks the Cathedral of in , the regular the 100th anniversary of the founding of the American- Isession of the Holy Assembly of Bishops of the Serbian Canadian Diocese, the first diocese of our Church on the Orthodox Church was held, from May 24 to 29, 2021, un- American continent, the 90th anniversary of the founding der the chairmanship of His Holiness Porfirije, Serbian Pa- of the Archbishopric of Belgrade-Karlovci, and the 60th triarch, and with the participation of all diocesan hierarchs anniversary of the birth of St. Nicholas (Velimirovic, sixty of the Serbian Orthodox Church, while Bishop Lavrentije five years since his repose and thirty years since the trans- of Sabac did not stay until the end of the session. The As- fer of his relics from Libertyville (USA) to his native Lelic sembly began its session with the service of the Divine Lit- near Valjevo. The Assembly recommends to all dioceses of urgy and the invocation of the Holy Spirit in the Cathedral the Serbian Orthodox Church to mark these important of Saint Sava on the feast of Cyril and Methodius, anniversaries in a dignified manner. on May 24, 2021.

• The Path of Orthodoxy • Spring 2021 • 3 The Assembly considered with due care and attention nities, although these draft laws and laws directly affect the phenomena that endanger, and in some cases violate them, with the threat of restriction or even repeal the right the unity of the Orthodox Church. The report of the Com- of churches and religious communities to freely profess mittee for Jasenovac of the Holy Assembly of Bishops was their religion, which is contrary to the of Ser- taken into account with the same attention, and at the bia and binding international conventions. same time the problems of the Serbian Orthodox Church The Assembly also considers it unacceptable that the in and in the countries of the region, as well as in draft law on cultural heritage limits its validity to only a the diaspora around the world, were considered. In that part of the territory of Serbia, because it excludes the terri- context, special attention was paid to the condition of our tory of Kosovo and Metohija from its scope, although the Church and the position of the Serbian people in Kosovo largest Serbian and the most important Serbian and Metohija, where injustices, pressures and violence cultural monuments are located there. against the Serbian people and endangering the identity, The Assembly filled vacant dioceses. The current Bish- freedom, rights and property of the Serbian Orthodox op Joanikije (Micovic) of Budimlje-Niksic was elected Church continue, unfortunately, in a heavier form. The Metropolitan of and the Coastlands; the cur- Assembly also faced the challenges that our Church and rent Vicar Bishop Metodije (Ostojic) of Dioclea, was elect- people faced in Montenegro, where the new government ed Bishop of Budimlje-Niksic, the current Vicar Bishop avoids signing the already agreed Fundamental Agreement Isihije (Rogic) of Mohac, was elected Bishop of Valjevo, between the Serbian Orthodox Church and the state of The following were elected vicar bishops of the Serbian Pa- Montenegro, which discriminates against the Serbian Or- triarch: Hieromonk Jerotej (Petrovic), a brother of the thodox Church in relation to all other Churches and reli- Holy Archangels in with the title of gious communities operating in Montenegro. Bishop of Toplica; Hieromonk Sava (Bundalo), a brother As every year, the Assembly carefully analyzed the situ- of the monastery of St. Petka in , with the title Bish- ation and problems of church education and religious in- op of Marcha; and Archimandrite Justin (Jeremic), with struction in public schools in Serbia. the title of Bishop of . Archimandrite Damaskin The Assembly repealed the earlier decision of the As- (Grabez) was elected Vicar Bishop to the Bishop of Backa, sembly on the establishment of episcopal councils in vari- with the title Bishop of Mohac, and Archimandrite Jovan ous ecclesiastical areas, given that these councils were es- (Stanojevic) was elected Vicar Bishop to the Bishop of tablished as temporary advisory church bodies during the Dusseldorf and All Germany with the title Bishop of Hum. extraordinary circumstances and the impossibility of The term has ended in the Holy Synod for the follow- meeting our bishops in war conditions, and today, thank ing members: Bishop Irinej of Backa and Bishop Jovan of God, there are no longer any obstacles to regular meetings Sumadija, who remain as alternates. Per the suggestion of and cooperation between our in its entire ca- Serbian Patriarch Porfirije elected in their place are Bishop nonical area. Vasilije of Srem and Fotije of Zvornik-Tuzla. The Assembly expresses its deep concern over the emergence of new draft laws, even laws passed hastily, without proper preparation and sufficient public debate Submitted by Bishop of Backa Irinej and without dialogue with churches and religious commu- Spokesman of the Serbian Orthodox Church

4 • The Path of Orthodoxy • Spring 2021 • St. Nicholai: His Final Years at St. Tikhon’s Seminary

PART I of II

Keynote address delivered by His Grace, the Right Reverend Irinej, Bishop of the Serbian Orthodox Diocese of Eastern America at the Inaugural St. Nicholai Lecture at St. Tikhon’s Orthodox Theological Seminary, South Canaan, Pennsylvania, March 23, 2021.

INTRODUCTION the United States of America and Canada in 1921 by Bishop Nicholai t is indeed my distinct honor, Velimirovich, as a direct result of his pleasure, and privileged joy to second missionary trip to the United be able to greet you this eve- States of America. Thereafter, it is the I 140th anniversary year of the birth of ning for the inaugural address of what is to become, with God’s our founding bishop and your rector, help and by your holy prayers, an born on January 5, 1881. While annual lecture series in honor of March 18, 1956, marks the 65th anni- the glorified rector of this Semi- versary of the repose of our founding nary, the holy Bishop Nicholai of bishop, first administrator, and your Zhicha and Ochrid, South Canaan rector. This year also represents the and All Orthodoxy, who reposed 30th anniversary of the May 4, 1991, in the Lord in this very building. translation of his holy relics from St. It is something of a marvel that Sava Serbian Orthodox Monastery you have chosen this year in in Libertyville, Illinois, where he lay which to inaugurate a lecture se- buried for 35 years, to Lelich, Serbia. ries honoring Bishop Nicholai and, I would dare say, it is There, in the village in which young Nikola was born and not by your choice alone. Everything under the sun has its wherein he erected a church in honor of his parents, Drag- purpose as is deigned, by God Himself. This year presents omir and Katarina, his relics are now enshrined. several unique juxtapositions, which bring to convergence This evening, I will attempt to address, what I pray will the Dioceses of the Serbian Orthodox Church in North be the result of a lifelong fascination and yearning to gar- America, if not the Serbian Orthodox Church in its entire- ner as much as possible from the life and works of this tru- ty, and St. Tikhon’s Orthodox Theological Seminary. On ly remarkable renaissance individual, Nicholai, Bishop of the one hand, we have the 100th anniversary of the found- Zhicha and Ochrid, who once aptly described himself as a ing of the first Diocese of the Serbian Orthodox Church in bishop “whose diocese knows no borders”. In fact, my very

• The Path of Orthodoxy • Spring 2021 • 5 memory, instead of causes and consequences, cognitive phenomena, that arise during his life, evoked by remem- brance.3 In essence, I would like to speak of the man and not merely about the man. In fact, this approach comes from Bishop Nicholai’s understanding of the parables of Jesus Christ, wherein he admonishes us, as we go through Scrip- ture, to be certain to pay attention not only to the words, but also to the order of the words. So often when we hear in the parables: “There was a man, who was a king”; “There was a man, who was the head of a household”; al- ways man first and position thereafter. Bishop Nicholai of blessed memory as a man, is a bishop, is a rector, is a teacher and not merely, was a man, was a bishop, was a rector, and was a teacher. In this critical understanding of the human person, according to Stylianos, there is no greater insult than to chant Memory Eternal and state, he or she was. They still are, however, now in the Kingdom of Heaven, eternally as God’s image. Thus, if we sing Memory Eternal, they live because they are alive in God’s memory. “And”, as the archbishop notes, “the ‘cele­ bration of the memory’ is equivalent to ‘painting the icon’, anew each year, of the person of the celebrated Saint, pro- jecting it to the multitude of the faithful for initiation and edification, in an atmosphere of living worship.”4

REPOSE IN THE LORD reason for entertaining studies here at St. Tikhon’s Ortho- It was the 18th day of March, in the year 1956, on an early 1 dox Theological Seminary was precisely because this is Sunday morning, when the telephone rang in St. Tikhon’s where he prayed, where he taught, and where he reposed monastic dormitory. The phone was answered by the then in the Lord. Of necessity, I came precisely here, where I hieromonk, Vassily (Filipoff). On the other end of the could learn as much as possible about the life and person phone was Bishop Dionisije (Milivojevich) of the Serbian of Bishop Nicholai in his final years. Orthodox Church. He asked Fr. Vassily, “Could I please I will endeavor, therefore, from my research during speak with Bishop Nicholai?” Fr. Vassily informed him, those years, to allow this lecture to be a forum for his stu- “I’m sorry Your Grace, but that’s going to be rather diffi- dents and disciples, his colleagues, friends, and acquain- cult, given this is now the time of year when he resides, tances to speak experientially of their bishop and profes- not in the monastic dormitories, rather in the student dor- sor, their mentor and colleague, a man of prayer and mitories of the seminary, simply because he cannot walk friend. Essentially, my approach to this evening’s lecture that distance daily.” Continuing, he stated, “there are no will be teleological, as greatly inspired by the writing of students to call upon, as the students have gone out on a 2 Pavel Florensky, and, thereby, effectively eschatological as missionary trip to earn desperately needed funds for the held by Archbishop Stylianos of Australia in his superla- seminary.” Upon the bishop’s insistence to speak with tive essay, “Memory and Remembrance”. In so doing, by Nicholai, Fr. Vassily suggested, “Perhaps it would be better beginning at the end, I feel that this will allow you, within if I went down and got the bishop up for you, if he’s not al- our limited time span, to come to know the person of ready up, and then he could return your call?” The re- Bishop Nicholai and his moral values, to comprehend the purpose of his life from his twilight years, as preserved by 3 Stylianos (Harkianakis), Greek Orthodox Archbishop of Australia, Memory and Remembrance”, Voice of Orthodoxy, Volume 13 number 8 1 1975-1979. (152) (Sydney: Official Publication of the Greek Orthodox Archdiocese 2 C.f., Florensky, Pavel, Sheehan, Donald, Iconostasis (Crestwood: St. of Australia, August 1992), pp. 77-79. Vladimir's Seminary Press, 1996). 4 Ibid., pp. 78-79.

6 • The Path of Orthodoxy • Spring 2021 • sponse was, “No, I will wait for you to go, and you will call field. It is in these final, shall we say, golden years of his upon him.” And so, he left the bishop on the phone, came earthly life that he produced such fine literary and down to Bishop Nicholai’s room, here in this building, and profound insight into both humanity and, himself. knocked on the door. There was no answer. After several Through works such as “The Mystery of Touch”,7 which attempts at knocking on the door to rouse him from sleep, was the last published work during his lifetime, in 1956, we which is what he thought, he opened the door and found find the summit of his theological development. “The Bishop Nicholai reposed, lying on the floor with a bruise Only Lover of Mankind”, which was his last and unfin- on his head. It appears he bumped his head as he fell from ished work, became a testimony to his keen spiritual vi- his chair. A tipped over tea saucer and cup, and a sugar sion. Appropriately, this last work was never concluded bowl with the sugar spilt on the floor, lay next to him. and, instead, remains burning forever as that bright spiri- Thus concluded the earthly life of Bishop Nicholai, here in tual flame, which he was to those who knew him, ever illu- this seminary.5 minating his living memory here at St. Tikhon’s Seminary and Monastery, and radiating throughout the world. Professor Kesich further in his tribute notes, “Bishop PERSONAL TRIBUTES Nicholai knew that men are afraid of the heights and the depths of thought and therefore wanted to simplify every- “Sometimes a man dies,” writes Professor Veselin Kesich, thing and equalize all things. He fights the reduction of re- who was both student then colleague, and a close friend of ligion to a common denominator.” As such, Nicholai Bishop Nicholai, “and the life he lived contributed so maintained, that the depths of theology could easily be ex- much to everyone within his sphere of influence that the pressed in terms simple enough for the average person total loss of the man cannot be estimated nor ever again be readily to comprehend and yet, never losing sight of their made up. Such a loss to the Orthodox world was the pass- inexhaustible well-spring of knowledge, without reducing ing of Bishop Nicholai, the Serbian bishop who was the religion to a common denominator. In the continuation of dean of St. Tikhon’s Seminary in South Canaan, Pennsyl- this passage, I discovered myself among others: “It would vania on March 17 (18), 1956.”6 be the task of the younger Serbian generation which has Bishop Nicholai’s profoundly inspiring life in the gentle been under the happy influence of Bishop Nicholai’s works solitude of South Canaan, Pennsylvania passed into eter- to make that part of his writings published only in Serbian nity. These last years were extremely productive for the a common property of all Orthodox people scattered bishop in his already well sown and harvested literary throughout the Western world. Thus, it can be made avail- able to all those interested in the life and thought of the 5 Philipoff, Vassily, paraphrased from a taped interview with author (South Canaan: St. Tikhon’s Monastery, 1979). 6 Kesich, Veselin, “In Memoriam: Bishop Nikolai Velimirovich”, St. 7 Velimirovich, Nicholai, “The Mystery of Touch”, Bishop Nicholai’s Vladimir’s Seminary Quarterly, Vol. 1, n, s., No. 1 (Crestwood: January, Tracts No. 7 (New York: Serbian Bible Institute at St. Sava’s Cathedral, 1957), p. 31-32. 1956, 29 pp.).

• The Path of Orthodoxy • Spring 2021 • 7 As one who himself studied in the most eminent American universities, Radin continues, “Bishop Nicho- lai’s background is scholarly and distinguished, he holds degrees from great institutions of learning – Ph.D. and D.D. from the University of Bern, Switzerland; D.D. from Oxford University, England; D.D. from that great Protes- tant institution, the University of Glasgow.” Following more concerning Nicholai, he concludes by noting: “Thus enriched from his very cradle Bishop Nicholai is now ready to share his ripe wisdom and his inspiring spiritual qualities with the people of this country.”10 And so it was, indeed, ripe in wisdom and spiritually deepened by the vast experience of his life, that Bishop Nicholai arrived here at St. Tikhon’s Seminary in 1951 to share his extensive treasury of knowledge with its students. As one who has Eastern Church. There is an awareness of God’s presence, seen the glory of his days, without the oppression of spiri- 8 there is a touch of the divine in his work.” tual pride, such heights are achieved only in humility, and It was well known that Nicholai was a pioneer in the through the profound experience of life itself. field of introducing the Anglophone world to Christian The shear breadth of Nicholai’s embrace can be seen, Orthodoxy. Never compromising the pleroma of the Or- reflected in two of the Serbian Orthodox Church in thodox faith, he would approach other denominations the United States of America, who were like sons to Bish- with generosity of love and understanding and, most im- op Nicholai and yet entirely diverse in personality and portantly, with the greatest possible example, that being their world views. The one being Protopresbyter Dushan himself, the person. All publications and scholarly lec- Popovich, parish of Holy Resurrection Church in tures, which may have been well intended for such express Chicago, Illinois with whom he spent his summers, and purpose, could never stand in comparison to that of some- whom I will reference later in this presentation. And the one who is able to exude spirituality from within. Such a other being Protopresbyter Miodrag Djurich, parish priest person was Bishop Nicholai, a living testimony to the pres- of St. Stephen’s Church in Lackawanna, New York, whom ence of the Kingdom of Heaven in their midst. Today, our Nicholai regularly visited during winter breaks. The latter Holy Orthodox Church is still struggling to earn her de- wrote the following of him: “Bishop Nicholai suffered served recognition in America. Yet, she has only to look much internally and externally. When asked why he did back at one of her most prominent and energetic forerun- not write an autobiography he humbly replied: ‘Many ask ners, Nicholai Velimirovich. me the same question, but I don’t know what to write In a letter written in 1946, Radin, a prominent about myself, because the milestones I have passed never Serbian American attorney with expertise in international were outer but inner, and maybe the people would not un- law and diplomacy, wrote to a friend of his, William M. derstand. All that I have done I had to do, so how could I Chadbourne, to explain what the return of Bishop Nicho- write about that . . . I know that my biography will be writ- lai meant to Americans. According to Radin, “Bishop ten by the people with whom I prayed’.”11 Although, not Nicholai has much to give Christians who gather for reli- having known him personally, at least not in a cognitive gious worship or instruction. Many Americans learned manner, nor prayed with Bishop Nicholai in the flesh, this this at first hand during his visits in 1921 and 1927. . .” Here, lecture is deeply indebted to the overwhelming inspiration I would also add his first missionary trip in 1915. “Now,” he which has been imbued in me from his life, writings and continues, “Bishop Nicholai is here again, enriched by the dare I say, touch, nurtured through both intuition and eru- experience of long suffering. As you know, he has been in dition. Nazi prison camps for more than four years; the last two of those years he was kept in a small cell in the ghastly To be continued… Part II Dachau prison, isolated from the world, with a Bible for his sole companionship.”9

10 Ibid., pp. 1-2. 8 Op. Cit., Kesich, p. 23. 11 Djurich, Very Rev. Miodrag, “In Memoriam: Bishop Nicholai”, 9 Radin, G. to Chadbourne, Wm. M., letter (Syosset: Orthodox (Libertyville: Orthodoxy: Herald of the Serbian Orthodox Church; Church in America Chancery, Department of History Archives, Serbian Orthodox Church and the Association in the U.S.A. and Nicholai Velimirovich File, March 1, 1946), p. 1. Canada, year 2, No. 3, July-August 1961), p. 34.

8 • The Path of Orthodoxy • Spring 2021 • Ordination and Tonsures at the St. Elijah Parish in Aliquippa

he parish of the Holy Prophet Elijah in TAliquippa, Pennsylva- nia festively celebrated Laza­ reva Subota – Lazarus Satur- day – with an unforgettable combination of blessed events. Of particular signifi- cance was the visit of our be- loved archpastor and father, His Grace, Bishop Irinej of our God-Protected Diocese of Eastern America, who was joining our faithful for the first time since the pandemic began. His Grace’s joy and enthusiasm would shape a day that will long be remem- bered by parishioners and friends of our community. The day’s events began bathed in the warm spring sunshine with the arrival of His Grace, who was greeted by a number of local and visiting clergy who had come to join in the Divine Services: V. Rev. Vladislav Golic, parish priest of St. Stephen Serbian Ortho- dox Church in Lackawanna, New York; Rev. Branislav Golic, host and parish priest of the parish of the Holy Prophet Elijah; Rev. Bojan Banovic, parish priest of Holy Trinity Serbi- an Orthodox Church on Raccoon Road in Youngstown, Ohio; V. Rev. Stavrofor Rodney Torbic, retired parish priest of St. George Serbian Orthodox Church of Carmichaels (Ma- sontown), Pennsylvania; V. Rev. Protodeacon Milos Zdralic, Financial Secretary of the Di- ocese of Eastern America; and Rev. Deacon Milan Damljanovic of St. Sava Serbian Ortho- dox Cathedral in Parma, Ohio. The Divine Liturgy began with the of two young men to the rank of Reader, the first level of ordination in the Orthodox faith. Cousins Luka Kosanovich and Marko Kosa- novich were called forward by His Grace and through the laying on of His Grace’s hands, by the power of the Holy Spirit, were set apart to serve the Holy Orthodox Church as aco- lytes and readers of Divine Scripture. His Grace explained the significance of this tonsure and advised our new Readers of their responsibilities as leaders within the church com-

• The Path of Orthodoxy • Spring 2021 • 9 munity as servants of the Church. The tonsures were affirmed, individually, by all present with the exclamation of “AXIOS” – “HE IS WOR- THY!” – an exclamation that would continue later in the service. Following these tonsures, His Grace called forth Read- er Daniel August for eleva- tion to the rank of Subdea- con. After vesting Daniel with the orarion around the waist, His Grace directed him to stand before the Ico- nostas, where he would await the next step of his journey toward the diaconal ministry that would come later in the Liturgy. Following the consecra- tion of the Holy Gifts, the time arrived for the ordination of Subdeacon Daniel August to the holy Diaconate. The Subdeacon was led to the altar by Protodeacon Milos and Deacon Milan, and when His Grace asked what he was seeking, Subdeacon Daniel read a moving statement that re- counted his lifetime of activity in the St. Elijah parish. He lovingly recalled his two role models in the faith – his grandfather, +Daniel Menich, a longtime altar server and Tutor at St. Elijah, and the ever-memorable +Prota Stevan Stepanov, Subdeacon Daniel’s beloved spiritual father from his birth. He also made special note of the support of his wife Ashley, explaining that while his grandfather and Prota Stevan planted the seeds of faith and ser- vice within him, his wife nutured those seeds by encouraging his pursuit of ordination. With that, the rite of ordination began, with His Grace reading several prayers and laying his hands on Subdeacon Daniel through which the Holy Spirit accomplished the blessed event. Finally, His Grace asked that all the faithful confirm the ordination with the decla- ration of “AXIOS” – “DOSTOJAN” – “HE IS WORTHY!” The thunderous response reflect- ed the parish’s love and appreciation for the new deacon and his devotion to the St. Elijah community. The Divine Liturgy continued with the first acts of Deacon Daniel’s liturgical service, including the presentation of the Holy Gifts for the Communion of the faithful. Many chil- dren and adults approached and received the Body and Blood of our Lord from His Grace.

10 • The Path of Orthodoxy • Spring 2021 • Saint Sava Cathedral Receives the Lucy G. Moses Award from the NY Landmarks Conservancy

or the past 31 years, the New York Landmarks Conservancy presents the Lucy G. Moses „Preservation Award“ to approximately 10-12 projects in the five Fboroughs of New York City that demonstrated excellence in the restoration, preservation, or adaptive use of historic buildings, streetscapes, and landscapes that preserve commercial, residential, institutional, religious, and public buildings. For the year 2020, the Serbian Orthodox Cathedral of Saint Sava was one of twelve honored with this award. The award was presented (via Zoom) on May 6, 2021, to His Grace, Bishop Irinej. The President of the NY Landmarks Conservancy, Peg Breen stated, „Saint Sava is being recognized for the first phase of this project, (Enclosure and Stabilization). The Conservancy has a long history with Saint Sava and we look forward to its complete renewal.“

• The Path of Orthodoxy • Spring 2021 • 11 Frequent attacks and provocations of Serbian Orthodox Churches in Kosovo and Metohija Continue

he Diocese of Ras and this year from the Holy Trinity church in Vitomirica, where con- has expressed deep concern to- Church. struction material worth 4,000 Euros Tday over the latest in a series of These incidents before Pascha were stolen. attacks on religious buildings of the were not isolated in the southern Today, in the protected zone of the Serbian Orthodox Church in Kosovo parts of Kosovo and Metohija. In the church of the Most Holy Mother of and Metohija. Last night around village of Drajkovce near Strpce, the God in , the local priest report- 10pm, stones were thrown at the church of the Holy Forty Martyrs of ed to the police that stones were church of St. Petka in Vitina and on Sebaste and the Church of St. Deme- thrown on the church. During the in- St. George’s Day unidentified persons trius in Donja Bitinja were broken cident, a window on a 14th-century attempted to remove the church flag into. All of those reported attacks and church was broken. The priest report- (tri-color, red, white and blue) from robberies, which the police allegedly ed the incident to the police, however, the bell tower from the Sts. Peter and took over for investigation, have not there was no reaction because the po- Paul Church in the town of Klokot. been resolved, or at least our Diocese lice officers on duty did not speak We remind you that money and has not been informed of it, nor has Serbian. UMNIK and international church valuables were stolen from the the damage been compensated. The representatives were informed about neighboring town of Partes earlier biggest damage was done near the the incident.

12 • The Path of Orthodoxy • Spring 2021 • Stones were thrown at the St. John dox churches in Kosovo and Metohija Such behavior directly produces a the Baptist Church, known as the are occurring continuously and for dangerous potential for violence and “Metropolitanate”, in the center of the the most part have an ethnic and reli- international representatives must be city of Pec a few days ago. A window gious background as they are directed aware that local authorities are politi- was broke during the attack. The at- specifically against a community cally manipulating the population in tackers either entered the church gate, whose presence obviously bothers order to amortize their own problems. which is allegedly secured by the po- someone. At the same time, the pressure on lice, or they threw stones at the The Diocese of Ras and Prizren complicates the everyday life of church from a nearby building. A will inform the head of the European our people, who have already lost all priest who lives alone in the parish Mission in Kosovo and the head of trust in the police and institutions of house beside the church is concerned the EULEX mission, as well as the Kosovo due to disrespect about this incident as this, like many Quint ambassadors and KFOR repre- for laws and court decisions, as is the other churches now being looted and sentatives, about these latest attacks. case regarding the Visoki Decani attacked, was set on fire and desecrat- Complaints to Kosovo institutions are Monastery. ed during the great Albanian pogrom pointless because this violence is the The Diocese will seek from the in- of 2004 when, in two days, 32 church- product of aggressive rhetoric coming ternational representatives additional es were destroyed or severely dam- from the very top of Kosovo institu- protection from the violation of our aged and two were com- tions, which instead of solving the basic religious and human rights. We pletely destroyed. problems of population, economy and expect the institutions of Serbia, This latest wave of violence is not facing the COVID pandemic, attack which regularly help us, to start solv- only – as Kosovo institutions would Serbia every day with the the most of- ing our problems at a higher interna- like to say – part of everyday life fensive words and collectively accuse tional level. which also includes break-ins in the Serbian people and even our mosques. Attacks on Serbian Ortho- church. Gracanica-Prizren May 10, 2021

• The Path of Orthodoxy • Spring 2021 • 13 Protopresbyter-Stavrophor DRAGOLJUB C. MALICH Reposed in the Lord on April 19, 2021

he Very Rev. Proto- He served as Assistant presbyter-Stavrophor Pastor at the Milwaukee Ca- TDragoljub C. Malich, thedral before becoming the who died peacefully and with Parish Priest of the St. George a slight smile on his face on Church in Farrell, PA, the April 19, 2021 was born on founding priest of the St. April 26, 1936 in Rekavice, Banja He lived for a time at St. Vladimir’s Luke Church in Washington, DC that Luka, in what is today the Republika Seminary in New York City, and stud- is within the Eastern American Dio- Srpska section of Bosnia-Hercegovina ied at Columbia University, Milwau- cese of the Serbian Orthodox Church, and was then the Royal Kingdom of kee Institute of Technology and Penn and the Parish Priest of the St. Nicho- Yugoslavia, to the late Cedomir Malic, State University. las Church in Wilmerding, which, in Chetnik Resistance Fighter against 1971, with Father Malich as the driv- the Nazi occupiers and Communist He made his way to Milwaukee, ing force in synergy with the Parish revolutionaries during WW II, and Wisconsin, where his fiancé who was Board and generous organizations Radojka (nee Balaban) Malic. still overseas had family that had been and members, built and moved to a in the US since 1901. They sponsored new Church in Monroeville, PA de- He attended the St. Sava Seminary in her to emigrate as well while a Wis- signed by famous Architect Taso Kat- Belgrade, graduating in 1960. Yugo- consin Congressman sponsored a pri- selas. slavia was still under a dictatorship vate citizenship bill on his behalf. that did not allow emigration at that He has served as Episcopal Deputy time, so he escaped with a friend to In 1962, he married the former of the Eastern American Diocese of Italy, where an Amnesty organization Marina Goronja, was ordained a Dea- the Serbian Orthodox Church, Co- provided refuge and sponsored him con at the St. Sava Cathedral in Mil- chairman of the Refugee Relief Com- to emigrate to the United States, waukee, and ordained a Priest at the mittee of the Eastern American Dio- where he sought freedom. St. Sava Church in Gary, Indiana. cese in partnership with former Presi-

14 • The Path of Orthodoxy • Spring 2021 • dent of Pittsburgh City Counsel Rob- Chetnik Resistance Fighter against ing force in synergy with the Parish ert Rade Stone (the committee was the Nazi occupiers and Communist Board and generous organizations awarded the Order of St. Sava for ex- revolutionaries during WW II, and and members, built and moved to a emplary merit by the Serbian Ortho- Radojka (nee Balaban) Malic. new Church in Monroeville, PA de- dox Patriarchate), Spiritual Advisor of signed by famous Architect Taso Kat- the Federation of Circles of Serbian He attended the St. Sava Seminary selas. Sisters of the Eastern Diocese, and in Belgrade, graduating in 1960. Yu- Administrator of the National Clergy goslavia was still under a dictatorship He has served as Episcopal Deputy Pension Fund. that did not allow emigration at that of the Eastern American Diocese of time, so he escaped with a friend to the Serbian Orthodox Church, Co- He leaves behind his spouse Mari- Italy, where an Amnesty organization chairman of the Refugee Relief Com- na (nee Goronja), daughter Kristina provided refuge and sponsored him mittee of the Eastern American Dio- (Nik) Gacesa, Alex (Zora) Malich, to emigrate to the United States, cese in partnership with former Presi- and Nicholas (Jennifer) Malich, nine where he sought freedom. dent of Pittsburgh City Counsel Rob- grandchildren: Jelena (Sean) Riberdy, ert Rade Stone (the committee was Marko Gacesa; Mateja, Marija, Anna He lived for a time at St. Vladimir’s awarded the Order of St. Sava for ex- and Katerina Malich; and Philip, Luke Seminary in New York City, and stud- emplary merit by the Serbian Ortho- and Sophia Malich; and five great ied at Columbia University, Milwau- dox Patriarchate), Spiritual Advisor of grandchildren: Tejadora, Emilia and kee Institute of Technology and Penn the Federation of Circles of Serbian Tomas Riberdy and Gabriel and Anna State University. Sisters of the Eastern Diocese, and Gacesa; and sisters of Desimirka (the Administrator of the National Clergy late Tomo) Radonjic of Ljubljana, Slo- He made his way to Milwaukee, Pension Fund. venia and Milena (the late Dragan) Wisconsin, where his fiancé who was Crnogorac of Prijedor, Republika Srp- still overseas had family that had been He leaves behind his spouse Mari- ska, an Aunt Cvijeta (the late Cedo) in the US since 1901. They sponsored na (nee Goronja), daughter Kristina Damjanovic of Dubica, Republika her to emigrate as well while a Wis- (Nik) Gacesa, Alex (Zora) Malich, Srpska, and many nieces, nephews, consin Congressman sponsored a pri- and Nicholas (Jennifer) Malich, nine cousins, kumovi and friends through- vate citizenship bill on his behalf. grandchildren: Jelena (Sean) Riberdy, out the world. Marko Gacesa; Mateja, Marija, Anna In 1962, he married the former and Katerina Malich; and Philip, Luke He was predeceased by sister Marina Goronja, was ordained a Dea- and Sophia Malich; and five great Draginja (the late Momcilo) Jankovic con at the St. Sava Cathedral in Mil- grandchildren: Tejadora, Emilia and of Banja Luka, Drasko (the late Bo- waukee, and ordained a Priest at the Tomas Riberdy and Gabriel and Anna goljupka) Malic of Rekavice and the St. Sava Church in Gary, Indiana. Gacesa; and sisters of Desimirka (the late Pantelija (Vukica) Malic of Reka- late Tomo) Radonjic of Ljubljana, Slo- vice. He served as Assistant Pastor at venia and Milena (the late Dragan) the Milwaukee Cathedral before be- Crnogorac of Prijedor, Republika Srp- The Very Rev. Protopresbyter- coming the Parish Priest of the St. ska, an Aunt Cvijeta (the late Cedo) Stavrophor Dragoljub C. Malich, who George Church in Farrell, PA, the Damjanovic of Dubica, Republika died peacefully and with a slight smile founding priest of the St. Luke Srpska, and many nieces, nephews, on his face on April 19, 2021 was born Church in Washington, DC that is cousins, kumovi and friends through- on April 26, 1936 in Rekavice, Banja within the Eastern American Diocese out the world. Luka, in what is today the Republika of the Serbian Orthodox Church, and Srpska section of Bosnia-Hercegovina the Parish Priest of the St. Nicholas and was then the Royal Kingdom of Church in Wilmerding, which, in Memory Eternal! Вјечнаја Памјат! Yugoslavia, to the late Cedomir Malic, 1971, with Father Malich as the driv- Част и хвала! Слава му!

• The Path of Orthodoxy • Spring 2021 • 15 Archimandrite Danilo (Jokic) Reposed in the Lord

n the feast of St. Monastery of New Marcha John of the Ladder, in Richfield, Ohio. His OApril 12, 2021, the earthly path then led him nearly half a century long to Australia, where re- earthly service to the Lord mained until the end of the of Archimandrite Danilo war in the territory of the (Jokic), Abbot of the Mon- former Yugoslavia. The astery of the Sts. Constan- road then leads him to tine and Helen in Pluzac, Australia, where he re- came to an end. mained until the end of the He was born on April war in the former Yugosla- 20, 1952 in Klenje near Sa- via. He came to the Kosi- bac, as the tenth child of jerevo Monastery near pious parents Mladen and Niksic (Montenegro) in Rosa Jokic, and was bap- and was named after the great Old 1996 and became abbot. tized Bogoljub. He finished elementa- Testament prophet. Shortly after be- After ten years he returned to Austra- ry school in his hometown, and high coming a , he was appointed el- lia where he was appointed abbot of school in Sabac. Once completing his der of the Dragovic Monastery near the St. Sava Monastery outside Can- military service, young Bogoljub went Silja in . From Dragovic in berra, and then in the monastery of to the monastery, where he fin- 1984, he went to Veselici near Glamoc. the Protection of the Most Holy ished the seminary. He received the In 1990 he returned to Dragovic. A Mother of God in Talong near Syd- monastic vow from the then Bishop year later, from there, he went to the ney. In 2011 he returned to Serbia and of , Stefan (Boca), on the United States, to the Monastery of Bishop Milutin of blessed repose ap- feast of the Entry of the Most Holy Nova Gracanica near Chicago and pointed him abbot of the newly Mother of God in the Temple in 1973, from there was assigned to serve the founded monastery of Pluzac.

16 • The Path of Orthodoxy • Spring 2021 • Стаза Православља Година 56, бр. 2 • Пролеће 2021.

Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије Интервју за РТС – „Упитник” (I Део)

Разговарала: Оливера Јовићевић

рпска Православна Црква је изабрала свог 46. по реду Патријарха, досадашњег Митрополита Сзагребачко-љубљанског Порфирија, уз велику па­жњу домаће, али и иностране јавности. Ко је човек који је, како је неко оценио, преузео управљање Срп- ском Црквом у вазда несигурним балканским водама? Шта се мења доласком новог Патријарха на трон Све- тога Саве и који га будући задаци и изазови очекују? Гост „Упитника” је Његова Светост Архиепископ пећ­ ки, Митрополит београдско-карловачки и Патри­јарх српски Господин Порфирије.

Ваша Светости, честитам Вам на избору! Хвала Вам што сте пристали на овај први интервју по ус­ толичењу, и то овде у Вашем дому, у Патријаршији, крај овог Патријаршког трона. Патријарх за тешка времена, тако сам дала име овим кадровима који су ишли на почетку емисије. Какав је Ваш осећај?

Хвала, пре свега Вама, али наравно и Јавном серви- су што сте пружили могућност да, ево, први пут на овај начин могу да се обратим нашој најширој јавно- сти. Мој први осећај, доминанти осећај који ме држао неколико дана, а још увек није престао да траје, јесте осећање страха пред, наравно, великим изазовима али и бременом које у принципу носи било који патријарх. Али у исто време морам да кажем, сећајући се речи

• The Path of Orthodoxy • Spring 2021 • 17 Светога апостола Павла који, кад себе представља овога пута, емоције су биле појачане, нарочито сусре- онима којима се кроз своје посланице обраћа да би их ти са децом, рецимо, с малим Лазаром. Ми смо их не поучио, каже за себе да је слуга Божји и Апостол Хри­ само посетили, него и донели скромни прилог, и када стов за наду у живот вечни. Зашто то кажем? Зато смо један од таквих прилога дали том малом Лазару што управо љубав многих која ме је дочекала на овом док је седео испред свог дома, упитали смо га шта ће новом положају, с једне стране ми даје снагу и храброст, да купи себи за то. Њему су најпре почеле да теку сузе а са друге, ове речи апостола Павла јасно говоре о то- и онда каже да ће прилог дати за поправку куће. Да- ме ко треба да буде и какав треба да буде патри­јарх, кле, Црква је увек уз људе који страдају, пате, који али шта је и Црква у принципу с обзиром на то што у има­ју потребу за подршком било које врсте, наравно и најширој јавности често имамо, не увек из зле намере, пре свега, у духовном смислу те речи, али дакако и у лоше предрасуде о Цркви или лоше ставове о Цркви, у материјалном смислу у мери којој је то могуће. Имали најмању руку нетачан поглед на Цркву. Онда се због смо ту срећу што су многи људи добре воље, укључу­ овога Црква често доживљава у својеврсном идеоло­ јући и државне институције овде из Србије, имали по- шком кључу, као да је то нека институција која има верењу у нас и ми смо просто послужили као слуге, своја правила, која има, ако хоћете, и своју етику која као неко ко је само разделио оно што су други хтели да има за циљ да поправља услове човековог живота. На- уруче на право место. равно, Црква све то има, али Црква је пре свега Тело Христово и ова реч апостола Павла да је он апостол Исуса Христа који проповеда живот вечни, открива Ваша Светости, први пут од обнове Патријаршије нам да Црква постоји као могућност за најдубљу по­ на челу је, кажу коментари, истакнути теолог, док­ требу сваког човека, а то је да дотакне и да има ис- тор наука, универзитетски професор. Чули смо и оце­ куство живота вечнога. не да сте човек дијалога, помирења, саборности, јеван­ Дакле, Црква се бави смислом постојања пре свега ђелских вредности, али и човек модерног доба. За неке и, ако хоћете, и Ви и ја и вероватно највећи број људи сте дах свежине у Цркви, непосредан, доступан обич­ који нас сада гледа итекако чешће можда несвесно су- ном човеку. Јесте ли Ви, као некадашњи новосадски очава се с питањем шта је смисао његовог постојања и гимназијалац, касније као студент у Београду и Ати­ да ли је смрт последње што он може да каже о себи. ни, икада помислили да би Вама могла припасти та Дакле, Црква је пре свега то, а онда из те тајне све ос- дужност? тало се решава. У једној реченици, рекао бих да Црква позива сваког човека да дотакавши Бога разуме да Бог Наравно, ни у сну нисам могао то да помислим. треба да му буде на првом месту. Ако је Бог на првом Штавише, када се у мени пробудила жеља за Богом и месту, све остало ће онда доћи на своје место. То је као када сам заиста сусрео Бога и разумео у дубини свога кад имате проблем са кичмом, па имате проблем са бића да ће то бити мој животни пут, одувек сам имао овим пршљеном – ако се не варам атласом – и кад он жељу да живим у неком тиховању. Наравно, касније дође на своје место, онда се читава кичма некако ус- сам тако и учинио отишавши у манастир, будући да постави у свом исправном поретку. Кад је Бог на пр- сам имао жељу да живим у манастиру. Од Свете Горе, вом месту, то је улога Цркве, то је наша проповед, то је где сам имао прилике да срећем заиста невидљиве апостолство Цркве. Све остало ће тада, било да је про- владаре света – ако тако могу да кажем – светитеље блематично и тешко, или да је реч о повољним окол- Божје, духовнике који су изван времена и простора, па ностима, добити своје право место. до многих добрих монаха, светих монаха у Србији, или до једнога Старца Софронија који је започео свој монашки живот у Светој Гори, а скончао у Енглеској. Ваша Светости, Ви сте протеклог викенда посе­ Дакле, од тих времена непрестано сам чезнуо за уну­ тили разорену Банију, били сте у Јасеновцу, и то први трашњим животом, за молитвом, за сусретом са Богом пут с народом у својству Патријарха. Да ли су то би­ изван вреве овога света. Али највећи број њих, када ле посебне емоције, какав је Ваш утисак? сам као младић разговарао с њима и износио неке своје унутрашње потребе, говорили су ми: мораш да Па пре свега, када се суочите са несрећом, са чове- слушаш Цркву. Дакле, да никада не буде оно што ти ком који је имао некакав устројени живот, а онда све желиш, него да буде оно што Црква хоће. То је била, изгубио, ако имате иоле емпатије у себи, неће вам би- наравно, и једна од лекција и поука које сам непреста- ти лако. Ја сам и раније одлазио тамо. Ти људи знају да но добијао од мог духовника Епископа бачког Иринеја смо ми као Црква, не само ја лично него и остали епи­ и, ево, ако хоћете, испричаћу и нешто што мало ко скопи, били уз оне који су пострадали. Кад смо дошли зна. Када је требало да се бира митрополит за Загреб,

18 • The Path of Orthodoxy • Spring 2021 • требало је да се попуни неколико епархија, и мене је бом. Какав је Ваш лични доживљај био у тим тренуци­ Владика Иринеј звао у своју келију овде у Патријар- ма када су се огласила звона Храма Светога Саве? шији да ми каже да се разговара између епископа о потреби да идем на неку од епархија, и он ми је поме- Дозволите да кажем само две речи везане за време нуо једну од епархија овде у Србији. Позвао ме у своју које је претходило избору Патријарха. Црква се не по- келију, ушао сам у њу, а он је био окренут леђима. И у истовећује са било којом институцијом овога света, и том тренутку, још не гледајући у мене, упитао ме шта у том смислу се не поистовећује ни са било којом пар- хоћу, каже: “Кажи.” Ја сам заправо дошао да га молим тијом, са било којом странком. Наравно, ослањајући да останем у манастиру Ковиљ, уз толико јаке емоције се на начела која је Свети Сава поставио као темељ, да од суза нисам могао да говорим. Тек кад сам се мало до­зволите да кажем да сам се много бавио том темом и умирио, рекао сам: “Молим те да, ако може, останем у читајући дела оца Јустина Поповића Светог, и дела Ковиљу”. Наравно нисам очекивао да ћу отићи у За­ Владике Николаја. Из тих дела само схватио да је Све- греб, јер је у том моменту била реч о некој епархији ти Сава успоставио специфичкну идеју уопште у пра- овде у Србији. Наравно да ме је Бог водио својим пу- вославном свету, а то је идеја о хармонији између Црк- тевима, и нисам могао да кажем ишта друго него да ве, народа и државе. Дакле, Црква се не поистовећује буде по вољи Његовој! ни са једном институцијом, а поготово се не може по- истоветити са било којом странком. Међутим, и у исто време Црква управо на тим светосавским начелима Ако се вратимо на тренутак избора за Српског настоји да гради увек најбоље могуће односе са својом Патријарха, велику пажњу јавности је привукао сам државом, водећи рачуна о изграђивању хришћанског избор; поједини медији су чак прогнозирали сукобе, етоса у народу, доприносећи притом утврђивању не- скандале, расколе, рат око трона више него свечани зависности интегритета своје државе. И у том смислу, чин, уз многа нагађања о политичком утицају на избор верујем да су сва та претходна нагађања углавном по- предстојатеља Цркве. Међутим, изабрани сте брзо и следица незнања, али не замерите ако кажем да ми се са више него двотрећинском већином, а касније жре­ чини да су та нагађања понекад била израз зле и лоше

• The Path of Orthodoxy • Spring 2021 • 19 од вируса корона, док су Вас раније у Загребу људи сре­ тали на улицама, у књижарама, на утакмицама, на концертима. Сад је све то другачије, стиче се утисак да ће Ваш стил живота бити другачији од свих, да је он много динамичнији.

Наравно, на положају на којем се у овом тренутку налазим, јасно ми је да ће понекад бити и неких про- токоларних потеза, али личности које сте навели лич- но сам познавао. Тако сам лично познавао поч. Ђорђа, и то не површно, као и многе друге и, ево сад први пут желим да кажем да никада нисам желео да то буде те- ма за јавност. У овом тренутку морам рећи да најче­ шће нећу говорити нешто што је моје, нити ћу, нарав- но, када је реч поготово, како се каже, о ставовима Цркве било шта наметати; увек ћу говорити после са- ветовања са својом сабраћом епископима, али и разго- вора са многим мудрим људима из нашег народа, па, ако хоћете, и са тзв. обичним људима. Сви су људи намере, при чему мени није ни важно с које стране су иконе Божје и не постоје обични и необични, а моје ће та нагађања долазила. Наше је да се молимо за све љу- бити да у име свих изнесем оно што је на добро и што де и да сведочимо управо супротно. Дакле, не постоји је на ползу нашем народу, нашој Цркви, па, на крају никаква могућност да било ко споља утиче. Патријарх крајева, и нашој држави, али и свим члановима наше се не бира у медијима, а с друге стране, ми се епископи Цркве који се налазе широм земљиног шара. веома добро међусобно познајемо. Наравно да смо разговарали о томе и пре Сабора и да нам није прија- ло што се медији, и то понекад фингирајући мођусоб- Ваља подсетити на то да долазите на чело Цркве но супротне стране, заправо баве покушајем уношења која ја задржала јурисдикцију на просторима целе не­ подела у Цркву. кадашње Југославије, има велику дијаспору на свим Када сам у крипти Храма Светога Саве чуо да је из- континентима. Говорили сте о Косову у Вашој при­ вучено моје име, најпре ми се учинило да је у питању ступној беседи, говорили сте о Косовском завету, о друго име, и ја сам се, морам да будем искрен, томе об- пупчаној врпци која нас повезује са иако у Покрајини радовао. Међутим, није потрајало неколико секунди – Србија не врши фактичку власт. Ваша Светости, да а за мене је то била заправо вечност – чуо сам своје ли је Косово део Србије? име и тог тренутка као да сам доживео шок у правом смислу те речи. Понављам оно што сам рекао на по- Мислим да ту не постоји никаква дилема. Физички четку, имао сам истинско осећање дубинског страха. А у овом тренутку наша држава није присутна у пуном видео сам и другу двојицу кандидата, Епископа бачког смислу те речи, али суштински Косово је део Србије, Иринеја и Епископа бањалучког Јефрема, који су та- што је доживљај Цркве и став Цркве толико пута из- кође имали велики број гласова, што значи подршку речен у Сабору, да мислим да би све што бих рекао би- Сабора, јер је један од њих седео поред мене а други ло сувишно. Референдум о Косову проведен је 1389. го- прекопута мене, да смо сви тројица били потпуно из- дине на Видовдан, и Косово је просто за нас не само губљени пре него што је започела молитва и после мо- колевка нашега народа, него је, ако могу да кажем, и литве извлачење имена онога који треба да буде први кивот препун моштију светих; Косово за нас није само међу себи једнакима. геополитичко питање, него је то заиста тема нашега идентитета. Потпуно сам убеђен у то да без обзира на реал-политичке околности, које нису ни најмање на- Рекли сте да о томе никад нисте размишљали у ра­ клоњене нашем народу, наша држава чини све дипло- ној младости, да сте желели да живите у тиховању, а матксим и стратешким методама како би се, пре свега, заправо дешава се много тога што није живот у тихо­ сачувао мир на тој територији и како би се учинило вању. Ваши први потези су били и топла изјава сау­ највише што се може за добро нашег народа. Наш бла- чешћа породици Ђорђа Балашевића, честитка Новаку женопокојни патријарх Иринеј је својим једноставним Ђоковићу на освојеном трофеју, па посета оболелима речима говорио да ако се нешто поклони, не може се

20 • The Path of Orthodoxy • Spring 2021 • вратити, но ако се нешто отме, увек се може вратити. Према томе, мислим да нико патриоткси расположен не може ни помислити да Косово није део Србије.

Рекли сте да се Сабор више пута изјаснио о Косову, да су неприхватљиви независност, подела, разграни­ чење, било какви уступци на штету целовитости Ср­ бије. Да ли бисте Ви, а неки од Вас то и очекују, да као човек толеранције, разговора, успостављања мостова, ипак својим избором могли нешто променити у смислу да треба разговарати о идејама које су биле на столу, као што су разграничење, као што су подела и размена територија.

Мислим да о свему треба разговарати и на то нас позива и Јеванђеље, али никада не бих био за то да разговарам на нашу штету, као што, наравно, не бих разговарао ни на штету других. Постојали су векови иза нас, шест векова је Косово молитвена прича, мо- литвена тема за нас, и после шест векова остали смо на Косову и Косово је остало унутар Србије. Према томе, разговарати о заједничком животу да, али све мимо тога и изван тога, што се тиче Цркве, било би одрицање од саме суштине нашега бића. Ја сам постао монах у Дечанима на Косову, мој први епископ био је блаженопочивши патријарх Павле који је говорио да је молитва најјаче оружје против зла и још би додао да ако је Бог с нама, не може нам нико ништа. Ја верујем да Бог јесте с нама, пошто када је реч о Косову, истина покушавали да, колико год је могуће, охрабримо и ос- је у потпуности на нашој страни. Треба нам сасвим си- ветимо у себи свој идентитет, јер је то онда најбоља гурно много више молитве и обраћања Богу да нас могућа брана и одбрана од свега што нас може угрози- учини снажнијима како бисмо заиста успоставили ко- ти, а нарочито од страха који је де факто највећи чове- лико-толико саживот са онима који нису Срби на Ко- ков непријатељ. И у том смислу везано за претходно сову и како бисмо им показали да заправо Косово и питање, ја се у Хрватској по питању Косова нисам, ако јесте њихов дом, али у исто време део Србије. је то уопште могуће рећи, много бавио и нисам се мно- го бавио оним шта други мисле о мени и евентуално да ли понекад стављају клипове у точкове у ономе што Седам година сте службовали у Хрватској; општа мислим да јесте израз Јеванђеља. Дакле, истинским је оцена да сте успоставили добре односе са Хрвати­ сведочењем аутентичног живота и аутентичне, ако ма, са Католичком црквом, да сте чак и обичне људе и хоћете, јеванђелске љубави према другом верујем, уз јавне личности својим активностима и личношћу из­ оно што је говорио патријарх Павле, верујем да се оно ненадили. Многи Хрвати жале због Вашег одласка, као о што сам доживео у Хрватској и што је, често наила- и тамошњи народ. Жалите ли и Ви за Хрватском? зио на неку врсту оптужби овде у Србији, може пости­ ћи и на Косову. Постоји једна прича коју износи Шо- Искрено, жао ми је што ћу се, ето, физички одвоји- пенхауер о бодљикавом прасету кад каже када дође ти од многих људи које сам познавао, пре свега, од зима, онда је потребно да прасићи обезбеде себи то­ верног православног народа с којим сам заједно запо- плину, а да би то постигли морају да буду близу једно чео тек да изграђујем црквену заједницу и, што је нај­ другоме како би грејали једно друго. Међутим, пошто важније, оно што је заправо био највећи проблем и имају и бодље, ако се приближе више него што треба, још увек је за многе тамошње Србе, јесте превлада- онда ће да угрожавају једно друго. Зато мислим да се вање дубинског страха кога се тешко ослобађају. Ста- треба трудити свим могућим силама да ми хришћани ли смо на неке почетке суочавања са тим страхом и према свим људима сведочимо да не постоји апсолут-

• The Path of Orthodoxy • Spring 2021 • 21 но никаква могућност да можемо угрозити некога, али мислим и сада овде у Србији и за све наше православ- у исто време да у себи изграђујемо свој идентитет, да- не Србе где год се налазе и, наравно, за наше право- кле, да будемо и довољно близу да не угрожавамо, да славне Србе на Косову, притом никада са жељом да уг- помажемо једни другима, али и довољно далеко када розим било чија права. је реч о заласку у туђе интересе, како не бисмо угро- Ваша Светости, ових дана је свеколика јавност по­ жавали једни друге. Верујем да оно што моје искуство лемисала и о филму “Дара из Јасеновца”, и Ви сте о из Хрватске заправо није моје, него је скромни израз томе дали свој суд. Рекли сте да је добро што се прого­ Јеванђеља Христовог о томе да су сви људи браћа. ворило филмским шапатом о нечему о чему се деце­ Заправо, постоје многе личности међу људима, многе нијама ћутало и скривало – о колективном сећању на разлике међу људима, али најсличније и много слич- геноцид у НДХ, о догађају у Јасеновцу, о етничком није од свих разлика јесте то да смо сви људи. Ако нас чишћењу у Олуји. Можете ли Ви лично као Патријарх на то још позива наша вера, мислим да онда ту нема да опростите и има ли ико право да опрости увреду, много дилеме. зло нането неком другом, у овом случају стотинама хиљада убијених људи?

С тим у вези, многе Хрвате је одушевило, а некима Да, дотакли сте једну дубоку тему која управо већ у овде запарало уши, то што сте у Вашој приступној питању даје и одговор. Да ли ја могу да опростим не- беседи Хрватску назвали својом другом домовином, као коме зло које није нанео мени лично? Бојим се да је то и своју књигу насловили “Загреб и ја се волимо јавно”. тешко. Спреман сам да опростим свима све на свој ра- Повратиници имају много проблема, националистичке чун. Када је реч о Јасеновцу, спреман сам да тражим провокације су честе, Срби се плаше да иду у цркву, не­ опроштај од сваког човека за било шта што је могло довољно је остваривање мањинских права итд. Ви то бити увреда свесна или несвесна. Али, када је реч о Ја- најбоље знате, будући да сте тамо провели седам го­ сеновцу и о тим стратиштима у Хрватској где су стра- дина. Могу ли Срби да Хрватску искрено осећају као дали многи, многи наши сународници због тога што своју домовину? су били православне вере, оно што могу рећи јесте да је и у том смислу овај филм значајан, верујем да ће их Срби који су тамо вековима, заиста и осећају да је бити још. Дакле, морамо да негујемо сећање и да пам- то њихова земља; они који су остали тамо, да је то њи- тимо, али у исто време као хришћани да се боримо у хова отаџбина, јер она заиста то и јесте. Наравно, де- себи против злопамћења, јер морамо гледати у будућ- ценије које су уследиле после тог несрећног и, рекао ност. Не смемо дозволити ни на који начин да у тој бих, непотребног рата, створиле су дубоки осећај не- култури сећања будемо заробљени било којом врстом сигурности. Но, без обзира на то, многи желе и хоће осветољубивости и мржње, пошто ћемо себе поново да остану тамо, понеки се и враћају. Услови нису увек заробити, и та спирала зла никада неће имати крај. најбољи, нарочито тамо где српске средине нису ком- Морамо учинити све да дође до помирења. Ја немам пактније. Међутим, не вреди ни критиковати ни кука- рецепт, али желим и хоћу из тренутка у тренутак да ти, него треба учинити све да се ти услови поправе. Ја учиним све оно што у договору са својом сабраћом сам много пута казао док сам био у Хрватској, а то још сматрам да може бити корисно на том путу; некада је снажније осећам од када сам дошао овде, да бих био то једно, а некада друго и тешко је предвидети. спреман да учиним све што би допринело да мом на- роду у Хрватској буде не само добро већ да он буде по свему апсолутно равноправан са свим осталим грађа- нима, без обзира на то што бих био сигуран да бих на- Наставак у следећем броју; ишао на многа оспоравања и на многе осуде. Исто то Преузето из Православља, бр. 1297

22 • The Path of Orthodoxy • Spring 2021 • Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сaбора

храму Светога кнеза Лазара, ше Цркве на америчком континен- Цркве како у Србији и у земљама у крипти Храма Светог Саве ту, деведесет година од оснивања региона тако и у дијаспори широм Уу Београду, одржано је редо­ Архиепископије београдско-карло- света. У том оквиру посебна пажња вно заседање Светог Архијереј­ског вачке, као и сто четрдесет година је посвећена стању наше Цркве и Сабора Српске Православне Цркве, од рођења светога Владике Нико- положају српског народа на Косову од 24. до 29. маја 2021. године, под лаја (Велимировића), шездесет пет и Метохији, где се неправде, при- председништвом Његове Светости година од његовог упокојења и три­ тисци и насиље против српског на- Патријарха српског г. Порфирија и десет година од преноса његових рода и угрожавање идентитета, уз учешће свих епархијских архије- моштију из Либертивила (САД) у сло­боде, правâ и имовине Српске реја Српске Православне Цркве, с његов родни Лелић код Ваљева. Са- Православне Цркве настављају, и тим што Епископ шабачки г. Лав- бор препоручује свим епархијама то, нажалост, у све тежем облику. рентије није остао до краја заседа­ Српске Православне Цркве да ове Исто тако се Сабор суочио са иза- ња. Сабор је своје заседање започео значајне годишњице на достојан зовима пред којима су се наша служењем саборне свете Литургије начин обележе. Црква и народ нашли у Црној Гори, са призивом Светога Духа у храму Сабор је са дужном пажњом и где и нова власт избегава да потпи- Светог Саве на празник светих Ки- бригом разматрао појаве које угро- ше већ усаглашен Темељни уговор рила и Методија, 24. (11.) маја ове жавају, а у неким случајевима и на- између Српске Православне Цркве године. рушавају јединство Православне и државе Црне Горе, чиме је Српска Сабор са задовољством конста- Цркве. Са истом пажњом је узет у Православна Црква дискримини- тује да се ове године навршава сто обзир извештај саборског Одбора сана у односу на све друге Цркве и година од оснивања Епархије аме- за Јасеновац, а уједно су размотре- верске заједнице које делују у Цр- ричко-канадске, прве епархије на- ни проблеми Српске Православне ној Гори.

• The Path of Orthodoxy • Spring 2021 • 23 Као и сваке године, Сабор Сабор је попунио упражње- је бри­­жљиво анализирао стање не епархије. За Митрополита и про­блеме црквене просвете црногорско-приморског и верске наставе у јавним шко- изабран је досадашњи Епис- лама Србије. коп будимљанско-никшићки Сабор је ставио ван снаге Јоаникије (Мићовић); за Епис- раније саборску одлуку о ос- копа будимљанско-никшићког нивању епископских савета у досадашњи викарни Епископ разним црквеним областима с диоклијски Методије (Ос- обзиром на то да су ти савети тојић), за Епископа ваљевског и били основани као привре- досадашњи викарни Епископ мена саветодавна црквена тела мохачки Исихије (Рогић). За док трају ванредне прилике и викарне епископе Па­три­јарха немогућност међусобног су- српског изабрани су: јеромо- сретања наших епископа у та- нах Јеротеј (Петровић), сабрат дашњим ратним условима, а Светоархангелског општежића данас, хвала Богу, више не у Ковиљу са титулом Епископ постоје препреке за редовне топ­лички; јеромонах Сава сусрете и сарадњу између на- (Бундало), сабрат манастира ших архијереја на читавом ње- Свете Петке у Загребу, са титу- ном канонском подручју. лом Епископ марчански; и ар- Сабор изражава своју дубо- химандрит Јустин (Јеремић), ку забринутост због појаве но- са титулом Епископ хвос­ вих нацрта законâ, па и законâ тански. Архимандрит Дамас- донетих на брзину, без ваљане кин (Грабеж), изабран је за ви- припреме и довољне јавне рас- кара Епископа бачког са титу- праве и без дијалога са Црква- лом Епископ мохачки, а за ви- ма и верским заједницама иа- кара Епископа диселдорфског ко се ти нацрти закона и зако- и све Немачке иза­бран је архи- ни њих непосредно тичу, уз мандрит Јован (Стано­јевић), претњу ограничавања или чак са титулом Епископ хумски. укидања права Цркава и вер- У Светом Синоду је прес- ских заједница на слободно тао мандат епископима ба- исповедање вере, што је про- чком г. Иринеју и шума- тивно Уставу Србије и оба- дијском г. Јовану који остају везујућим међународним кон- чланови заменици, а за нове венцијама. чланове изабрани су, на пред- Сабор такође сматра не- лог Патријарха српског г. Пор- прихватљивим да нацрт зако- фирија, епископи сремски г. на о културној баштини огра- Василије и зворничко-тузлан- ничава његово важење само на ски г. Фотије. део територије Србије, јер ис- кључује територију Косова и Метохије из сфере његовог деј­ства, премда се тамо налазе Доставља: Епископ бачки највеће српске светиње и нај­ Иринеј, портпарол Српске важнији српски културни спо- Православне Цркве меници.

24 • The Path of Orthodoxy • Spring 2021 • Двадесет година од упокојења Епископа шумадијског Г. Саве (Вуковића)

р Сава (у свету Светозар Вуковић), епископ загребачки др Дамаскин (Грданички). За епископа мо- шумадијски, родио се у Сенти 13. априла 1930. равичког хиротонисали су га, у београдској Саборној Дгодине. Основну школу и нижу реалну гимна- цркви 23. јула 1961. године, патријарх српски Герман, зију завршио је у Сенти, Богословију Светог Саве у епископ бачки Никанор и епископ банатски Висарион. манастиру Раковици 1950, а Богословски факултет у Као викарни епископ предавао је на Богословском Београду 1954. године. За суплента Богословије Светог факултету у Београду литургику са историјом уметно­ Саве у Београду постављен је 1958. године. Школску сти од 1961. до 1967. године. 1957/58. годину провео је на постдипломским студија- За епископа источноамеричког и канадског изабран ма на старокатоличком богословском факултету Уни- је 1. јуна 1967. године и на овој катедри остао је до 13. верзитета у Берну (Швајцарска) радећи, у исто време, септембра 1977. године. Свети архијерејски сабор иза­ на докторској дисертацији „Типик архиепископа Ни- брао га је за епископа шумадијског 21. маја 1977. године. кодима” код ментора професора др Лазара Маркови­ Као епископ шумадијски др Сава је представљао ћа. На Богословском факултету у Београду доктори- Српску православну цркву у комисији за припрему рао је 15. маја 1961. године. Светог и Великог сабора православне цркве у Женеви Патријарх српски Герман, замонашио га је у мана- (1979-1991) и у Дијалогу са Римокатоличком црквом стиру Ваведењу у Београду 3. новембра 1959, а 4. децем­ (1980-1991). Учествовао је у раду више међуцрквених бра исте године рукоположио у чин јерођакона. За ви- организација и скупова. карног епископа моравичког изабран је 20. маја 1961. По жељи Светог архијерејског сабора и Синода ад- го­дине. У чин презвитера рукоположио га је патријарх министрирао је следећим епархијама: Источноамерич- српски Герман 3. јуна и произвео за протосинђела. у ком и канадском (1977-1978), Жичком (1978), Банатском чин архимандрита произвео га је 24. јуна митрополит (1980-1985), Темишварском (1980-1996), Средњезапад-

• The Path of Orthodoxy • Spring 2021 • 25 ноамеричком (1986-1988), Западноамеричком (1986- 1988) и Бачком (1988-1990). У Шумадијској епархији епископ Сава је започео градњу више од стотину нових храмова. Преко педе- сет нових цркава је осветио и данас су у богослужбе- ној употреби. Као личну задужбину подигао је цркву св. великомученика Георгија у Вишевцу, родном селу Карађорђа Петровића. За време његовог управљања Шумадијском епархијом обновљено је више манасти- ра, међу којима су Никоље рудничко (XV век), Петко- вица у Страгарима (XIII век), Павловац и Кастаљан на Космају (XV век) и Брезовац на Венчацу (XV век). Ње- говим залагање манастиру Каленићу враћен је репре- зентативни конак који је држава национализовала по- сле Другог светског рата. У овом манастиру основао је Епархијску ризницу и библиотеку. У Крагујевцу је по- дигао нови Епархијски центар. Оснивач је више епархијских фондова за финанси- рање грађевинске делатности, стипендирање свеште- ничких кандидата, за бригу о пензионисаним свеште- ницима. Дом за децу „Свети Јован Крститељ” (Топола, Дивостин), амбуланте у селима Клока и Цветојевац, Добротворни фонд „Човекољубље”, само су неке од ус- танова које су се под надзором епископа Саве, бавиле харитативним радом. У Крагујевцу је 1997. године, на његову иницијативу, основано одељење Београдске бо- гословије, које је 2000. проглашено самосталном Бого- Епископ др Сава почео је да се бави научним радом словијом „Светог Јована Златоустог”. У конаку мана- још као апсолвент теологије, и то из области Српске стира Јошанице ради већ пола деценије духовно-про- православне цркве, литургике, химнографије. У сту- светна установа, а у оквиру ње и летња школа цркве- дијама посвећеним историји Српске цркве користио ног појања „Корнелију у спомен”. се грађом из Државног архива у Београду, Митропо- За време архиепископске службе у Америци осно- лијско-Патријаршијског архива у Сремским Карлов- вао је четрнаест нових парохија и један манастир, а се- цима, Патријаршије и Музеја Српске православне диште Источноамеричке и канадске епархије пренео је цркве у Београду, Српске православне цркве у САД из Кливленда у Еџворт. (Либертивил), Руске митрополије у Њујорку, Архива Током шеснаестогодишњег администрирања Те- Српске академије наука и уметности у Београду. Радо- мишварском епархијом, која је увек заузимала врло ве из историје и литургике објављивао је у нашим и високо место у црквеној организацији Срба северно страним часописима и листовима. Дело „Историја од Саве и Дунава, и по томе што су на њеном челу би- Српске православне цркве у Америци и Канади 1891- ле угледан духовне старешине, епископ др Сава је ос- 1941.” (1994, на српском и енглеском), написао је на ос- новао више православних црквених општина (Дента, нову архивске грађе из домаћих и страних архива. Рашица, Улбеч). Нарочито се старао о очувању и об- Књига „Српски јерарси од деветог до двадесетог века” нови чувених српских манастира Базјаш, Бездин, Зла- (1996), најпотпунији је извор података о нашим ар- тица, Кусић, Св. Ђурђе на Брзави. Поред тога што је хијерејима, а допуњена је књигом „Гробна места срп- рукоположио близу двадесет младих свештеника, обе­ ских архијереја” објављеном 1999. године. Издао је и збедио је богословско школовање и стипендирање за „Писма патријарха Георгија Бранковића” са комента- више од педест српских младића из румунског дела рима (1994). Баната.

26 • The Path of Orthodoxy • Spring 2021 • Као епископ моравички био је покретач излажења По одлуци Светог архијерејског синода уредио је часописа „Српска православна црква – њена про- „Цркву, календар Српске патријаршије” за 1981, 1982. и шлост и садашњост / Serbian Orthodox Church – Its период од 1996. до 2001. године. Био је главни уредник Past and Present” на српском и енглеском језику, као и споменица Српске православне цркве посвећених новина Српске патријаршије „Православље”, чији је патријарху Арсенију III Чарнојевићу и Великој сеоби одговорни уредник био од првог до седмог броја, до 1690. године и спаљивању моштију Светог Саве. Као одласка на нову дужност у САД. Глави уредник „Глас- члан редакционог одбора и аутор прилога учествовао ника, службеног листа Српске православне цркве” био је у припреми и псању књиге „Сто најзнаменитијих је од јуна 1966. до јула 1967. године. Срба”. Радио је на организовању научног скупа посве­ По доласку у Америку, 1. јануара 1968. године, ћеног животу и делу митрополита Михаила. Био је и покренуо је часопис Источноамеричке и канадске главни и одговорни уредник Енциклопедије Српске епархије «Стаза православља», који је касније постао православне цркве и Шематизма Српске патријаршије. званични лист Српске православне цркве у САД и Ка- За дописног члана Српске академије наука и умет- нади. Поводом 750 година самосталности Српске пра- ности епископ др Сава (Вуковић) је изабран 1997. го- вославне цркве (1219-1969) уредио је споменицу под дине. насловом «Седам и по столећа Српске цркве», на срп- Матица српска га за члана сарадника бира 1991. го- ском и енглеском језику (Кливленд, Охајо). Две године дине, а стални члан постаје 1995. године. Био је члан касније уредио је „Календар Српске православне црк- Лексикографско-библиографског одељења и Темиш- ве у Америци и канади за 1971. годину”. варског одбора. Такође је био и уредник за област По доласку у Шумадијску епархију, покренуо је црквене историје у Српском биографском речнику, епархијски лист „Каленић” (1978), који и данас излази капиталном научноистраживачком пројекту Матице. шест пута годишње. У овом листу објавио је много- поред тога што је учествовао у формирању азбучника, бројне непотписан краће прилоге и преводе црквених допуни литературе новим изворима, редиговању при- песама и текстова са црквенословенског језика. под премљених одредница, сам је написао око девет стоти- именом „Каленић” основао је и епархијску издавачку на биографија. Помогао је више пројеката Темишвар- установу, која је за две деценије објавила преко 120 на- ског одбора. Одричући се ауторских и уредничких хо- слов, међу којима се налази дванаест Минеја, први пут норара, уписао се у ред Матичиних добротвора. штампаних код нас, затим „Симфонија Старог и Но- Свети Архијерејски Сабор Српске Православне вог завета”, као и репрезентативна монографија мана- Цркве на редовном заседању 2001. године одликовао је стира Каленића, аутора Драгиње Симић Лазар. Увео је епископа др Саву орденом Светог Саве I степена пово- и праксу да се сваке године (од 1997) објављују потпу- дом четрдесетогодишњице архијерејске службе, у знак ни епархијски шематизми. признања за четрдесетогодишње самопрегорно и ус- Као администратор Епархија банатске и бачке об- пешно архијерејско служење Светосавској Цркви новио је некадашње часописе ових епархија: „Банат- својој, као и за научни рад у духу православља којем је ски весник” (1981) у Вршцу након педест година и „Бе- даноноћно посвећивао све Богом дате му таленте. седа” (1989) у Новом Саду, после деветнаест година не- излажења. Извор: Епархија шумадијска

• The Path of Orthodoxy • Spring 2021 • 27 Свети Кнез Лазар и Косовски Завет Лазаре мудри, молимо те

Тропар Кнезу Лазару Кондак Кнезу Лазару Заволео си лепоту славе Божије, Као изврсног поборника благо- међу земнима си Му угодио и доби­ шћа и непостидног Мученика за ис- јени талант добрим делима си удво­ тину, славно и по дугу хвали те стадо стручио. Њему си се одужио подви- твоје, Богомудри. Пошто имаш сме- гом до крви и плату за страдања сво­ лост код Христа Бога, нама који те ја као Мученик примио си од Христа славимо смирење испроси, да ти кли­ Бога: Њега моли да спасе нас, који те чемо: Радуј се Свети Лазаре, свеслав- песмама славимо, Свети Лазаре. ни!

Тропар Мученицима Кондак Мученицима Због верности Богу и Божијој Нека хвале Бога, поља и ливаде и правди, пострадасте телом. Земља се зелене горе, долине убаве, валовите растужи, али спасосте душе, Небо се реке и пећине мрачне, што невином весели, а преци се ваши распеваше крвљу заливене беше, светом крвљу Небом, на капији раја сретоше вас с мноштва Србских Мученика, вред- песмом: Имена су ваша у Књизи них домаћина и храбрих војника, Веч­ности, улазите у Рај, децо бес­ младића и деце и девица чедних. Не- мртности! Ми на Земљи, род ваш, ка хвале Бога и нему­ште твари, Гос- кличемо вам у глас: Мученици нови, пода што светом целим господари. молите се за нас!

“…И данас, када су се над Косовом и Метохијом “…И кад год смо бивали вјерни Великомученику Ко­ надвили црни облаци, треба подсетити и себе и друге совском Лазару, увијек смо били велики, и као поједин­ на истину да нас нико није питао хоћемо ли се родити ци и као народ. Кад год смо се одрицали од опредјељења у овом или оном народу, на овом или оном тлу. За то косовског, ми смо се нашли у опасности да изгубимо и немамо ни заслуге, ни кривице. Али, да ли ћемо опста­ свој образ и да срамно живимо, а онај који срамно жи­ ти као људи или нељуди, то зависи од нас, као што од ви, тај срамно и умире и спомен његов губи се и нестаје нас зависи и да ли ћемо опстати или нестати и пред са ове земље или се памти по тирјанству и по прља­ Богом и пред човечанством. Шта би Српски народ био вим и нечистим дјелима, спомен његов одлази са хуком без својих косовско-метохијских задужбина и у слободи са овога свијета.” и у ропству? Шта бисмо и ми данас били без њих и Митрополит Амфилохије пред собом и пред светом? Заветна постојбина српске земље, Косово је наш дуг и пред Богом и пред овим на­ паћеним народом који, крај својих све проређенијих огњишта, чува овде светиње не само Срба, већ чита­ вог просвећеног човечанства.” Патријарх Павле

28 • The Path of Orthodoxy • Spring 2021 • Сени великог архијереја

Презвитер Марко Бојовић, Џексон (Калифорнија)

[…] У Тврдош смо стигли током јутарње службе на копа захумско-херцеговачког и приморског, г. Дими- празник Светих Кирила и Методија, просветитеља и трија. Сви знамо колико је владика Атанасије волео учитеља словенских. На владичанском трону је седео фудбал. Волео је да каже да је човек, између осталог, и владика Атанасије, умировљени захумско-херцеговач- homo ludens – биће игре. Зато је за њега фудбал био по- ки и приморски. Обрадовао се нашем доласку и благо- езија, а не пуко индустријско јурцање за лоптом. словио да служимо на светој литургији заједно са твр- Други пут, пар година касније, имао сам прилике да дошким јеромонахом Порфиријем. га са пажњом слушам на првом, тек установљеном Пре тога, имао сам прилике два пута да сретнем Православном богословском институту Светих Се- владику Тасу, како су га од миља звали. Први пут у чи- вастијана и Мардарија, 2015. године у Финиксу, у са- кашкој Новој Грачаници, на светој литургији и после везној држави Аризони. Предавања, дискусије и цело- на партији фудбала. Тада сам био млад ђакон, те сам купно дружење и саборовање били су празник духа и прошао каљење намењено почетницима, и у храму и духовитости, слободе, љубави и радости. У свакој ње- на травњаку. У цркви смо чули његово познато: „Ђако- говој речи, небо и земља били су у загрљају. Мисао ни, зашто спавате?”, које и данас могу јасно да чујем – бистра попут планинског потока, чији нас је ток водио као позив на будност и трезвеност – не само на бого- у шетњу читавом васионом. Гледали смо и слушали служењу, него као начелни приступ животу. На трав- пред собом човека који је говорио ауторитетом од Бо- натом терену био сам најмлађи, па ми је допала пози- га му датим, и за кога смо осећали, као и код Митро- ција на којој никада до тада нисам играо фудбал – гол- полита Амфилохија, да нас тајанствено повезује са мана, и то резервног. Изгледа да ни „првом голману” својим блаженопочившим духовним оцем, Светим то није била основна вокација, па нас је владика, као Јустином, али и светим оцима свих векова и свих „селектор” и центарфор нашег тима, често мењао. Тај крајева земаљских. О свим тим крајевима говорио је „први голман” био је један дивни, питоми херцеговач- као да их је лично препешачио, залазећи у невероват- ки монах из његове пратње, који нам је скромно и ис- не географске детаље. И о свим тим великим и светим крено поверио да има утисак да је на њиховом путе- људима причао је као да их је лично познавао, једнако шествију од веће помоћи владика њему него он влади- присно и непосредно као и кад се дружио са својим ци, човеку чудесне животне енергије и дисциплине. малим „мутавцима”, како је од миља звао дечицу, која Следећи пут видео сам и дочекао тог монаха на капији су била њему као и он њима – омиљено друштво („му- џексонске светиње у августу 2019. године – као Епис- тави народ је најбољи народ”).

• The Path of Orthodoxy • Spring 2021 • 29 Посебно се сећам једнога младића у инвалидским кале ако би се удала за њега, све то одбија јер не жели колицима, кога је мајка с великом посвећеношћу дово- веру да мења. дила на сваку службу у тих неколико дана трајања Ин- Владика Атанасије је умео да каже да на Западу, и ститута. Њему је владика Атанасије поклањао највише поред свих закона, институција и технологије, „нема пажње, љубави и нежности, говорећи му: „Лаве мој!” човека”. Истовремено, међутим, имао је веру, љубав и Када смо се свих нас стотинак учесника овог догађаја наду да Запад може да се оправослави, тј. да кроз Бо- наместили за групну фотографију испред цркве, вла- гочовека открије човека и врати се себи. И један и дру- дика је затражио да овај младић у колицима дође у ги архијереј, и Амфилохије и Атанасије, умели су да средину, у први ред, одмах до њега, и тако су се, за­ критикују свој народ као мало ко, али су га и разуме- грљени, сликали са свима осталима. Ова пастирска ли, волели и за њега се жртвовали као мало ко, брига и љубав за „најмању браћу” владике Атанасија имајући изузетну способност да разговарају и проводе подсетила ме је на причу коју сам чуо од жене која је време и са најпростијим тежацима и најодбаченијим радила као психијатар у Банату, док је владика Атана- невољницима као себи равнима. У једној од својих сије почетком 1990их био Епископ банатски. Један ба- многобројних дигресија током предавања на Инсти- натски монах, иначе ромске народности, одбијајући да туту, које су биле једнако занимљиве и важне као и са- било шта једе, доспео је у психијатријску установу. ма главна тема, владика Атанасије је поменуо како је Владика је свакога дана, остављајући деведесет и девет Новак Ђоковић „Србин од главе до пете – чим га ви- других словесних оваца повереног му стада зарад ове дим да разбије рекет, знам да ће да победи”. Говорио је једне која се нашла у невољи, долазио у ову установу, владика такође да су Срби, попут старозаветног Јако- јер је монах био спреман да једе само ако је владика ва – Израиља, народ који има жив однос са Богом и био ту да једе заједно са њим. неретко се са Њим рве. У Атини сам студирао световне науке. Много нау- Као тадашњег ђакона, од мене се очекивало да слу- чио, али осећао неиспуњеност. Атина ми је освојила жим на скоро свим службама, те је било много прили- срце мноштвом својих цркава, којих је било готово на ка да ме владика исправи и укаже на важне детаље бо- сваком кораку. Свега двадесетак корака од стана у ко- гослужења. У незаборавном ми је сећању моменат ме сам живео била је црква Свете Екатарине из XI ве- пред крај свете литургије, када сам се једини затекао ка, а у кругу од десетак минута хода – пет православ- уз њега пред часном трпезом, на којој је платно којим них цркава. Једна од њих, на свега сто педесет метара се обележава задато читање из књиге Јеванђеља стаја- од моје стамбене зграде, била је и тзв. руска црква ло укривљено и изгужвано. Владика га је најпре мирно Свете Тројице, у којој се служило и на словенском и и пажљиво исправио, а онда ме благо клепио по по- јелинском језику. Дивни прота Георгије је течно гово- тиљку рекавши: „Ђакон треба све да види и да гори од рио и руски и грчки језик, а и разумео моје исповести ревности као херувим”. на српском. Споља је то био прелеп средњовековни Да култура проистиче из култа и изражава култ – ромејски храм, унутра руска иконографија. У богослу- веровање и богослужење, потврђивао је владика жењима сам осетио потпун и диван склад словенског својим односом према културном наслеђу, које је пре- и јелинског, руског и грчког, и био очаран и препо- меравао и, по потреби, дотеривао, исправљао или до- рођен обома. Касније сам прочитао и сасвим разумео пуњавао, не гледајући га као недодириве музејске екс- речи владике Атанасија да покушај сукоба и раздора понате него као део тока живога предања, из којег по- међу њима потиче од оних који се воде демонским на- некад треба извадити неки трун – да вода остане жи- челом divide et impera. Сазнао сам, такође, да је у тој ва, свежа и питка као што је и на извору. Христос је за истој цркви владика Атанасије служио као млад јеро- њега био мерило и кантар и смисао свега. За време монах и докторанд. Ту сам нашао испуњење и предо- Института наступиле су врло талентоване девојке из сетио будући позив. музичког састава Брезе. Једна од песама коју су извеле Исте године када је одржан поменути институт у била је „Хајде, Јано”. Усред живог програма, док су оне Аризони, крајем августа и почетком септембра, имали певале како је песма и написана – „кућу да продамо” – смо још једно драгоцено окупљање. Овај пут у Лос владика се живо убацио, узвикнувши: „кућу да НЕ да- Анђелесу, на прослављењу Светог Севастијана. Нео- мо”. Касније је младу ђаконицу, сазнавши да је родом писива благодат је тих дана струјала међу свима нама из Битоља, питао да отпева песму „Калеш, бре, Анѓо”. и у нама. Посебно бих могао да издвојим припрему Док се она припремала да почне, Атанасије је владика- светитељевих моштију, заједно са владиком Максимом ма око себе указао да обрате пажњу на стихове на и протом Блашком Параклисом, а по упутству које је крају песме, када млада хришћанка Анђа, након свих припремио владика Атанасије. На зиду до стола на ко- примамљивих понуда младога Турчина, које би је че- ме је све то требало обавити, стајао је светлопис

30 • The Path of Orthodoxy • Spring 2021 • насмејаног владике Тасе. На самом почетку процеса, дика је са свога места добацио: „И кажи им, оче, да су добио сам задатак да фотографишем мошти, а онда су овде и апостоли ходили и проповедали”. Свака божан- те фотографије њему послате. Након што су свете мо- ска литургија је откривење будућег века, а ова је мени шти очишћене и омивене у води и белом вину, оста- била додатно посебна јер су се у њој тајинствено саб- вљене су крај отвореног прозора на горњем месту у рале моја прошлост, садашњост и будућност. Христос капели Светог Петра Коришког да се просуше на су- је заблистао у срцима и очима људи сабраних у цркву, вом и топлом калифорнијском ваздуху. Два дана кас- а посебно владике Атанасија, који је ушао у олтар пред није, мошти је требало премазати мирисним нардовим међусобни целив мира и причешће. Реч и гест које ми уљем, пристиглим из светогорског манастира Симоно- је тада упутио и подарио понећу са собом у гроб и на петре. Без икакве потребе за патетиком и сладуњавом онај свет. Помислио сам, све што бисмо један другом сентименталношћу, најреалније смо се могли осетити могли рећи или учинити у овоме свету, након тога – учесницима Јеванђеља, могли опипати божанске енер- било би сувишно. Ипак, надали смо се да ће нам се гије и доживети да Господ долази у Царству Своме. придружити на ходочасном путовању свештенства За- Коначно, враћам се на причу у Тврдош, а све у падноамеричке епархије у Свету Земљу, у јесен 2020. међувремену поменуто ми је тада прошло кроз главу, године. Но, проглашена је пандемија и ходочашће је као да је све то претходно било одређено и навођено морало бити одложено. Неколико месеци касније, вла- тим чудесним будућим даном. По благослову владике дика се упокојио у Господу. Сахрањен је баш ту, на Атанасија началствујем празничном светом литур- гробљу манастира Тврдош, у капели Васкрсења Гос- гијом и беседим, најпе на српском језику, а онда молим подњег, коју је он за живота подигао. Заиста, остало је да кажем и неколико речи на енглеском, зарад присут- да следећи загрљај и целив љубави упутимо један дру- них људи из наше групе који нису разумели наш језик. гом, следећу реч међусобно прозборимо, ако милости- Нарочито на празник Светих Кирила и Методије, го- ви и човекољубиви Бог да, у свету оном. У оном Цар- ворити „разумљивим” језиким деловало је примерено. ству у које не можемо ући – ако нисмо као деца. Пре него што сам почео да говорим на енглеском, вла-

• The Path of Orthodoxy • Spring 2021 • 31 Испраћај пророка у Земљу живих

Споменица о блаженом уснућу Владике Атанасија (1938-2021)

Монографија под називом Испраћај пророка у Земљу живих – Споменица о блаженом уснућу Владике Ата- насија (1938-2021) излази поводом 40-дневног Парастоса Владики Атанасију. Издавач је Манастир Тврдош, а уредник и приређивач је Епископ западноамерички Максим. Књига има 252 стране и илустрована је са преко 380 репродукција (од којих је већина у колору) које, колико је било могуће, хронолошким редом прате живот Епис- копа Атанасија Јевтића, од детињства у родном селу Брдарици, преко студентских и монашких дана, његових путовања по хришћанском Истоку и Западу, до поседњих дана у Требињу. Монографија садржи преко 65 аутор- ских текстова личности из црквеног и јавног живота које су у кратком року од упокојења Владике Атанасија до уласка књиге у штампу послали своје телеграме, поруке и осврте. Међу њима су шесторица поглавара Православ- них аутокефалних Цркава, десетине Епископа (Прослов је написао Епископ Димитрије), свештеника, светогор- ских стараца, теолога из читавог света, књижевника и… деце! Снажне личне поруке, аутентична сведочења, по- етски описи и дирљиви записи искуства дружења и живота са Владиком Атанасијем, у спрези са цитатима Бла- женопочившег, овој књизи дају печат непорециве искрености и реализма. На предњој корици је фотографија Владике Атанасија окруженог децом у храму Васкрсења у Пребиловцима 2019. године (аутор: Радован Дангубић), док је на полеђини приказана купола истог храма са прослављеним Но- вомученицима којима је у сусрет отишао овај Архијереј Цркве Христове.

Споменица се може наручити на www.sebastianpress.org и на глобалној платформи Amazon (https://www.amazon.com/dp/B093J7RPM8) у Kindle издању.