Volume 56, No. 1 • Winter 2021 Стаза Православља The Path of Orthodoxy The Official publication of the The in North, Central and South America

His Holiness Serbian Patriarch Porfirije Стаза Православља Volume 56, No. 1 Winter 2021 The Path of Orthodoxy

3 The Enthronement Address of Serbian Patriarch Porfirije in the Memorial Cathedral of Saint Sava in on February 19, 2021 7 The Orthodox and the entire Christian world and people of good will congratulated Patriarch Porfirije on his election 9 Biography of of Pec, Metropolitan of Belgrade-Karlovci and Serbian Patriarch Porfirije (Peric) 10 Patriarch Porfirije: Count on us, we are here with you 11 Eulogy of the Serbian Patriarch Porfirije at the funeral of Bishop Atanasije (Jevtic) of blessed repose With the Blessings 13 Memories of Bishop Atanasije of the Episcopal Council 16 Eulogy Delivered by Bishop Maxim at the funeral of Bishop Atanasije The Path of Orthodoxy in the Cathedral The Official Publication of the Serbian 19 Retired Bishop Atanasije (Jevtic) reposed in the Lord Orthodox Church in North, Central and 20 In Memoriam + Protodeacon Triva Pavlov (1951-2021) South America 21 Address of His Holiness the Serbian Patriarch Porfirije on the Editorial Staff anniversary of the NATO bombing V. Rev. Milovan Katanic 1856 Knob Hill Road, San Marcos, CA 92069 • Phone: 442-999-5695 [email protected] 22 Беседа Патријарха српског г. Порфирија на устоличењу V. Rev. Dr. Bratso Krsic 3025 Denver Street, San Diego, CA 92117 26 Православни и васцели хришћански свет и људи добре воље Phone: 619-276-5827 честитају избор Патријарху Порфирију [email protected] 28 Животопис Архиепископа пећког, Митрополита београдско- V. Rev. Thomas Kazich карловачког и Патријарха српског г. Порфирија (Перића) P.O. Box 371, Grayslake, IL 60030 Phone: 847-223-4300 31 Патријарх српски Порфирије стигао у Пећку Патријаршију [email protected] 32 Патријарх Порфирије: Рачунајте на нас, ту смо са вама Technical Editor 33 Опроштајно слово Патријарха српског г. Порфирија на сахрани Denis Vikic новопрестављеног епископа Атанасија (Јевтића) [email protected] 35 Игуман Дамаскин: Блистави пламен његове љубави 38 Беседа епископа Максима на Божанственој Литургији уз одар The Path of Orthodoxy is a quarterly publication. епископа Атанасија Issues are available in PDF format at www.serborth.org. 40 Епископ Атанасије, 1938-2021. Letters to the Editor are welcome. All letters and 43 Изјаве саучешћа поводом упокојења епископа Атанасија manuscripts submitted for publication must be 44 Вечни покој о. Душану Буњевићу: Нека му је Царство Небеско signed and contain the author’s name and address and maybe edited for purposes of space and широм отворено! clarity. Material must be submitted via email in 46 Воштаница на гробу оца Триве Павлова Џексонског MS Word format. 48 „Да се не заборави” 17. марта 2021.г. Business Address: 1854 Knob Hill Rd., San Marcos, CA 92069 E-mail: [email protected] The Enthronement Address of Serbian Patriarch Porfirije in the Memorial Cathedral of Saint Sava in Belgrade on February 19, 2021

our Eminences and Graces Brothers hierarchs, Ven- Dear friends, brothers and sisters, faithful Saint Sava’s erable Archimandrites, Venerable abbesses, Fathers, Orthodox people, Ymonastics, Very Reverend Fathers, With deep humility and awe, I accept the fact that to- Your : President of the Republic of day, with this conciliar celebration of the Divine Liturgy, it Mr. Aleksandar Vucic, Serbian member of the Presidency is perfect in our eyes, minds and hearts, and that is that by of Mr. Milorad Dodik, President God’s grace and the gracious consent of the hierarchs, my of Mrs. Zeljka Cvijanovic, President of co-brothers in Christ, I was raised to the holy and divine, the Government of Republika Srpska Mr. Radovan Vis- God-enhanced throne of Saint Sava – as the inspired me- kovic, dear Generals – representatives of the Armed Forc- dieval hagiographers called him – to the throne of the es of Serbia, great archdiocese on which a worthy communicant of the Your Apostolic to the Republic of apostolic seat should sit! Serbia Monsignor Luciano Suriani, Your Graces Archbish- I pray to God and I ask all of you to support me prayer- op and Metropolitan of Belgrade Mr. Stanislav Hocevar, fully and actively so that I can joyfully perform the great distinguished Effendi Mustafa Jusufspahic, and responsible responsibility that was set before me by Ladies and gentlemen, ministers in the Government of this sacred act, in obedience to the Holy Synod of Bishops! Serbia and Republika Srpska, leaders of the Serbian people As the 46th patriarch, and the 57th primate of our Holy in Montenegro, in North Macedonia and ; repre- Church, to be at least a humble heir of my great and holy sentatives of the Serbian Academy of Sciences and Arts, predecessors! First of all, the twelve who, led representatives of Matica Srpska, representatives of friend- by Saint Sava, headed our Holy Church from 1219 to 1346. ly states, representatives of the Jewish Community, Then, the twelve primates, of whom as many as six were

• The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • 3 igated by the power of the Comforter Spirit who breathes where he wants and the power of the Gospel of Christ that gives us the power to do everything. In that mood, I primarily want our Holy Serbian Or- thodox Church, wherever it is, to live with full lungs; that every Orthodox Christian has true freedom – freedom in the Lord Christ and that gospel values ​​are the daily life of all Orthodox people, because it is the only possible way to testify to the truth that should be a bridge to all those who longingly – whether they are aware of it or not – look for it. We are called to be the salt of the earth, according to the words of our Lord Himself, and if in this difficult time we are not worthy of such a sublime calling, how then – fathers, brothers and sisters – will the whole earth be honored as saints, who spiritually presided over the Serbi- salted? an people until the first abolition of the Patriarchate in Christ is, in a word, our measure, He is our mover, but Pec. I am also the heir of the great restorers of the Serbian He is also our mirror. We measure ourselves by it and we Patriarchate – Makarije Sokolovic in 1557 and Dimitrije are measured by it. Therefore, the patriarchal service Pavlovic in 1920. I have been appointed to preserve and re- should be primarily based on the spiritual experience of new the memory of the labour, sacrifice, many times of the holy people of God, on their relationship with the only martyrdom for the Church of God endured by my holy thing which is new under the sun – Christ the God-man, predecessors, from Gavrilo Rajic, via Lukijan Bogdanovic, the Savior of our souls and bodies, the Savior of the whole Varnava Rosic and Gavrilo Dozic, to Vikentije Prodanov. world and all creation. We are called to preserve this expe- And how bloodless was the martyrdom of the great Serbi- rience, united and transformed into the church Tradition, an Church primates? It is known only to God and to them. together, but not only to preserve it, but to make it active In the spiritual heritage of all of us, fathers, brothers and and current, at the same time both timeless and contem- sisters, a lofty life goal has been left: to follow in the foot- porary. Let us be inspired in this by the imperishable steps of the wisdom of Patriarch German, to follow in the words of the same Holy Apostle Paul: Moreover, breth- footsteps of Patriarch Pavle and to be spiritual children of ren, I declare to you the gospel which I preached to you, Patriarch Irinej in the great feat of peacemaking! which also you received and in which you stand, by Having all this in mind, before the living God and the which also you are saved, if you hold fast that word fullness of the Church of God, before all of you who share which I preached to you—unless you believed in vain. the call of heaven, honestly, according to the primordial For I delivered to you first of all that which I also re- experience of the heavenly trumpet of the Holy Apostle ceived: that Christ died for our sins according to the Paul, I confess that I have nothing to boast about but my Scriptures. (1 Cor. 15: 1-3). weaknesses and sins. However, this does not fill me with In these words of the Holy Apostle, it is clear what we hopelessness, but with a calm hope that the prayers and have received and what we are handing over. It is not the supplications of all of us, and especially the prayerful in- primary task of the Church to create better living condi- tercession of my spiritual father, Bishop Irinej of Backa, tions. It is not the primary task of the Church to strive to and my congregation in monasticism and episcopate from solve any kind of social, political, psychological and any the holy Kovilj family, will bring to me spiritual truth other problems. We come to the church for the Holy Litur- which was introduced to us by the aforementioned Apos- gy to experience, to sense what is most important, to tle of the people. The Lord himself comforted him, saying touch and receive the cross of Christ which at the same to him: “My grace is sufficient for you, for my power is time means resurrection. That is the basic task of the made perfect in weakness” (Cor. 12:9) .”These words en- Church, that is why it exists in the world, and all other courage me to take the holy and heavy cross of the patriar- things in and of themselves are as a product of that prima- chal service on my helpless shoulders and to begin the as- ry determination will be illuminated by exactly that same cent with the graceful help of the eternal High Priest and cross and resurrection of Christ. If we have everything and Ascetic with the mountain of the beatitudes of Christ, illu- we don’t have this then all things are in vain, but if we have minated by the rays of true light and pure serenity of these things then we have everything. truth. Filled with sacred trembling before this sublime That is why it is important, brothers and sisters, to un- Mystery and aware of the multitude of tasks to which we derstand and feel the power of the Church that lives and should jointly respond, I know that this ascent will be mit- bears witness to peace, announcing it to all people of good

4 • The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • will. To all nations – I repeat, because every man was cre- ated as an icon of God and we are all called to the one Sav- ior. It will not be that we can appropriate Christ and say that Christ is ours and we are better than others. If we be- long to Him, then we try to make everyone in our hearts ours through Him. Let our heart be a space in which, pre- cisely because He dwells in it, there is not only a place for everyone, but there is a place for everyone who lives with us in loving embrace. The Christian God is, as the Holy Apostle Paul accurately calls him, the God of love and peace. And peace, as we all know all too well, is a presup- position of unity in love and a way to overcome the de- structive forces of schism and discord, conflict and hatred. Today, unfortunately, we live in a time when peace and unity in the Church of God, in its human aspect, are shak- en. Whether it is happening far away from us or is part of our church reality, we are all called to this very service of peace and unity. The apostle exhorts us with the words: Now I plead with you, brethren, by the name of our Lord Jesus Christ, that you all speak the same thing, and that there be no divisions among you, but that you be perfectly tle, the writer of the Epistle to the Corinthians: that (…) joined together in the same mind and in the same judg- there shall be no strife among you, but that you may all ment. (1 Cor. 1:10). For the ear hardened to the spiritual be perfected in one mind and one thought. These words of voice of the Gospel of God can be an invitation for one to Paul: Be of one mind with one another, and may the God renounce oneself and their freedom. No, that word of the of suffering and consolation give us the same to think of Apostle invites us to a transformation in freedom. The one another through Christ Jesus, that we may unani- Apostle calls us to the word and deed which will be trans- mously, with one mouth, glorify God and the Father of formed by the word of Christ, the mind of Christ; not to our Lord Jesus Christ, will be one of the most important speak from human wisdom, but those things learned from tasks I want to dedicate the time of my humble patriarchal the Holy Spirit. And as he says – to prove spiritual things service to. In order to accomplish this task, I will firmly spiritually. We are therefore called to prove our arguments adhere to the structure of the Church, which is nurtured spiritually, to prove ourselves spiritually, and not with and preserved in Orthodoxy, based on the Holy Scriptures words and experience and force that has its source only in and the teachings of the Holy Fathers of the Church. The this world. In that way, I myself modestly intend to, with Church is a conciliar organism, the Council of Saints, a the help of God and all of you, walk and I do not dare to heavenly community of everyone and everything that in- say, I am ashamed, but I will say: I lead the Church that is vites and includes everything in itself, rejecting nothing entrusted to me. The mission of the Church is to build and no one in advance because of any earthly, ordinary peace and mutual trust, by the power of the peace of human criterion. The Church is called to gather, to unite, Christ given to the Church. My peace I give you! said the and as I have already mentioned, to serve for peace and Lord. If we have the peace of God in us, we will be recon- unity. That is why my patriarchal service to God and my ciled with others, with nature, and we will be reconciled people will not follow the paths of partial interests, nor with ourselves. In a word, we will be heralds of peace. Our will it contain elements of modern partisanship and party contribution will be not primarily in what we do but in involvement in politics. Starting from the fact that the ser- what we are. And from what we are we will do what we vice of the Serbian patriarch is the service of the first should do. For such a goal, fathers, brothers and sisters, it among equals, and that the being of our Church is concili- is worth living and laying down your life. ar, I will try – which I have tried to do to the best of my At the same time, we are aware that the spirit of dis- ability – to nurture this conciliar spirit, as the most impor- cord, or rather the demon of polarization, the struggle of tant fruit of the tree of our God-man. various political interests, disguises itself in the garb of pi- Modern relations in society, as well as modern politics, ety and speaks with false words of domesticated faith, understood as the struggle of different parties, often carry spreading its poisonous breath among Orthodox Chris- a lot of inconvenience, unfortunately, and inappropriate tians in the world. That is why I want to remind myself relations and activities. I do not see the struggle of groups first and then all of you, once again of the cry of the Apos- that unite for mutual rivalry as politics in the original

• The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • 5 the people who will adore the beauty of Decani, in which I unworthily took my first monastic vows and the beauty of Gracanica, Devic and Sokolica. For all those who will be made wiser by the Patriarchate of Pec, be censed by the red peonies and blessed by Stefan of Decani. I will continue, as long as I can serve our faithful peo- ple in my dear Croatia, which has become my second homeland, a people whose deep faith, strength and love I have met and who will be a role model for me in the years to come. The same goes for Slovenia. The same love and care for me and all of us is deserved by the Orthodox in the Republic of Macedonia, who have been guarding some of the most beautiful monasteries built by our ancestors for centuries; and our people have built wonderful monas- teries all over the world and throughout Europe, Canada, America, Australia. They will all be in my prayers, they are in my heart. In particular, fathers, brothers and sisters, I want us to sense of the word. Politics, in the original sense of the remain sober and ready for every good deed and sacrifice word, in antiquity, where it appeared as a concept, was in this difficult time of the general pandemic, caused by considered a concern for what is common, a concern for a the spread of the SARS – KoV2 virus by laying down their common life. All citizens participated in that care and all lives and strength they fulfilled the greatest command- shared the responsibility for the society, for what is com- ment of Christ about love. To be strong, but also sober! Let mon. Not only do I want to, but I also deeply feel that I us not be overwhelmed by fear and let us know that every have to deal with this type of politics, just as every man is physically healthy person can be a much worse virus in obliged to do it to the extent that it is given to him and in this world! Looking at each of us in his heart, he can actu- the place where he is. ally say that man is the only virus in the world. The only On this occasion, I would like to greet our people one who makes various imbalances in the harmony that around the globe and send them the blessing of God’s God created. Let the example of this pandemic, which power and prayers of encouragement and support when- spread so quickly, show us how interconnected and aware ever and wherever they are. In my prayers, the Orthodox we are of each other, and how only with mutual attention in the suffering and Metohija will be in the can we overcome this terrible plague, primarily the plague first place, who are in inseparable unity with our people in of sin and disease that threatens us from within. the entire Republic of Serbia, but also with our faithful liv- I do not go back on what I said in July 2014 in ing in Montenegro and Republika Srpska, in Bosnia and that with my entire being, my humble strength, but with Herzegovina as a whole, but also in all other countries the strength and power of God’s grace, I will work on wherever our people live. bringing people together, building bridges and establish- Indeed, the greatest concern of me and our Church is ing dialogue with everyone. Through that dialogue in Za- still our long-suffering Kosovo and Metohija, our spiritual greb and elsewhere I gained friends and I am deeply con- Jerusalem, as Patriarch Irinej of blessed repose said. For vinced that the Serbian Church and the Serbian people Serbs, Kosovo and Metohija are simply not just a myth, gained them as well. I will try to be worthy of those people because the myth belongs to the world of imagination, and in Zagreb, Ljubljana and other cities of the Diocese of Za- we can lose and win there. Kosovo is a covenant for us, greb-Ljubljana, who were close to me, my clergy and the and that Kosovo covenant is tied to the New Testament, Serbian people, who accepted us as friends and more. which is based on holiness. Hence, for us, Kosovo is actu- When needed, they publicly represented us and defended ally a thread, an umbilical cord that connects us with our us in times of trouble when it arose. I will strive to be such spiritual-historical cradle, with the essence of our identity. a friend as I have gained in Croatia and Slovenia to my We are in Kosovo and Kosovo is in us, our shrines, the Cy- brothers, regardless of which nation and religion they be- rillic alphabet and the Kosovo covenant. Kosovo is the long to. Therefore, I ask you and all of us fathers, brothers heart of Serbia, today’s young generation sings, and the and sisters to continue to do so, praying to our holy ances- heart, according to the Holy Fathers, is an organ of life and tors and heavenly intercessors to help us in this, and with love, so in our Kosovo there is a place for everything. Ev- such hope we reach eternal life here and now! eryone can and should find a place in that heart. For all

6 • The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • The Orthodox and the entire Christian world and people of good will congratulated Patriarch Porfirije on his election

n the past few days, hundreds and hundreds of let- ters of congratulations have arrived at the Patriar- Ichal Palace in Belgrade addressed to the Serbian Pa- triarchate, the Holy Assembly and the Synod, all Serbian Orthodox race, and of course the newly elected first hi- erarch of the holiest Serbian Orthodox Church, Arch- bishop of Pec, Metropolitan of Belgrade and Karlovci, and Serbian Patriarch Porfirije.

Leaders and dignitaries of the Orthodox Churches, the highest representatives of the Roman , the Islamic Religious Community and the Jewish Religious Community, some Protestant Churches and denomina- tions, the highest representatives of the authorities of the Republic of Serbia, statesmen and important political fig- dolsk and Berlin-Germany of the Moscow Patriarchate, ures wished the head of the Serbian Patriarchate good luck Metropolitan Gregory of Cameroon, Metropolitan Por- on the throne of Saint Sava. His Holiness Porfirije read the phyry of Naples, representative of the Orthodox Church of congratulations of our Orthodox people from Serbia, Re- Cyprus in European institutions; Metropolitan Ieronimos publika Srpska, Montenegro, Croatia, Northern Macedo- of Larissa and Tyrnavos, Metropolitan Nectarios of Corfu, nia, but also from Europe, North and South America and Metropolitan Anthony of Austria, Metropolitan Joseph of Australia with the greatest love and attention. Buenos Aires and South America, Metropolitan Anthony On this occasion, we will list only the most important of Borispol and Brovary, the head of affairs of the Ukraini- heads of the Orthodox Autocephalous and Autonomous an Orthodox Church; Metropolitan Pavel of Khanty-Man- Churches, religious dignitaries and representatives of siysk and Surgit. states and important institutions. Congratulations were Congratulations from abbots of Orthodox monasteries sent by the patriarchs: Bartholomew of Constantinople, from the Holy Mount Athos and the whole of Orthodoxy Theodore of Alexandria and all Africa, John of Antioch also arrived; deans and rectors of Serbian Orthodox edu- and all East, Kirill of Moscow and all , Neophyte of cational institutions, but also of Orthodox faculties and Bulgaria, Daniel of ; then archbishops: Chrysos- seminaries throughout the Orthodox universe; presidents tom of Cyprus, Ieronymos of Athens and all Greece, Anas- and officers of Serbian church and church-school munici- tasios of Tirana and All Albania, Metropolitans: Savva of palities from the homeland and the diaspora. Warsaw and all Poland, Rastislav and the Czech lands and Congratulations to His Holiness Porfirije was addressed Slovakia, Onufry of Kiev and all Ukraine, Tikhon of by and other most important dignitaries of America and Canada, Hilarion of America and New York, the Roman Catholic Church, among them Cardinal Kurt head of the Russian Orthodox Church Abroad; Archbish- Koch, President of the Pontifical Council for Promoting op Leo of Helsinki and all Finland. Christian Unity; Archbishop Vicenza Paglia, President of In addition to the above-mentioned primates of the the Community “St. Egidio”; Archbishops: Cardinal Josip Orthodox Churches, Metropolitan Porfirije was congratu- Bozanic of Zagreb, Cardinal Vinko Puljic of Vrhbosna, lated on his election and enthronement by Metropolitan Cardinal Stanislav Hocevar of Belgrade, Marin Barisic of Hilarion of Volokolamsk and President of the Department Split-Makarska, Zelimir Puljic of Zadar, Mate Uzinic of of External Church Relations of the Moscow Patriarchate, Rijeka, then bishops: Antun Skvorcevic of Pozega, Stan- Archbishop Sotirius of Canada, Archbishop Tikhon of Po- islav Zore of Ljubljana, President of the Slovenian Bishops’

• The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • 7 Conference, and many Protestant bishops and prominent Kosovo and Metohija of the Government of the Republic leaders of the Christian world in Europe and the world. of Serbia Petar Petkovic and Dr. Vladimir Roganovic, Act- The newly-enthroned primate was also congratulated ing Director of the Office for Cooperation with Churches by the President of the Hellenic Republic Katerina Sakelar- and Religious Communities of the Republic of Serbia; Di- opoulou, the highest representatives of the authorities of rector of the Republic Secretariat for Religions of Repub- the Republic of Serbia, Republika Srpska, members of the lika Srpska Dragan Davidovic. Among others, congratula- governments and national assemblies: President of the Re- tions were sent by numerous MPs from Serbia, Republika public of Serbia Aleksandar Vucic, Prime Minister of the Srpska and Montenegro, mayors of Belgrade, Zagreb, Novi Republic of Serbia Ana Brnabic, Chairman of the Presi- Sad, Nis and officials of other cities in the Republic of Ser- dency of Bosnia and Herzegovina Milorad Dodik , Presi- bia and Republika Srpska, President of the Serbian Na- dent of the Republic of Srpska Zeljka Cvijanovic, Prime tional Council in Croatia Dr. Milorad Pupovac, as well as Minister of Montenegro Dr. Zdravko Krivokapic, Presi- leaders of the Serbian people in Montenegro: President of dent of the Parliament of Montenegro Aleksa Becic, Presi- the New Serbian Democracy Andrija Mandic and Presi- dent of the National Assembly of Republika Srpska Ne- dent of the Democratic People’s Party of Montenegro Mi- deljko Cubrilovic, Chairman of the House of Peoples of lan Knezevic. the Parliamentary Assembly of Bosnia and Herzegovina Among the members of the diplomatic corps, the new- Dr. Nikola Spiric, President of the Assembly of AP Vojvo- ly elected Serbian Patriarch was congratulated by: Apos- dina Istvan Pastor, the head of the General Staff of the Ser- tolic Nuncio Luciano Suriani; Ambassadors: Russian Fed- bian Armed Forces, General Milan Mojsilovic; Command- eration Alexander Botsan-Kharchenko, Federal Republic of er of the Guard of the Serbian Armed Forces, Major Gen- Germany Thomas Schieb, Democratic People’s Republic of eral Milomir Todorovic; Crown Prince Aleksandar Karad- Algeria Abdelhamid Chebchoub, Islamic Republic of Iran jordjevic. Congratulations from the governments of the Rashid Hassanpor Baei, Hellenic Republic Georgios Dia- Republic of Serbia and Republika Srpska were sent by: kofotakis, Palestine Mohammed Nabhan, Thurain Thant Vice President and Minister of Mining and Energy Prof. Zin, Cyprus Demetrios A. Theophylactou; as well as UNI- Dr. Zorana Mihajlovic; Deputy Prime Minister and Minis- CEF Representative in the Republic of Serbia Dejan Kosta- ter of Culture and Information Maja Gojkovic, Deputy dinov, Head of the European Union Delegation to the Re- Prime Minister and Minister of Agriculture, Forestry and public of Serbia Sem Fabrizi, Ambassador of the Republic Water Management Branislav Nedimovic, Minister of For- of Serbia to the Republic of Montenegro Dr. Vladimir Bo- eign Affairs Nikola Selakovic, Minister of the Interior zovic and Ambassador of the Republic of Serbia to the Aleksandar Vulin, Minister of Justice Maja Popovic, Min- Russian Federation Miroslav Lazanski. ister of Innovation and Technological Development Nenad Hundreds of congratulations to his patriarch and fa- Popovic, Minister of Care about the village Milan Krkoba- ther, His Holiness Porfirije, they came from the pious Ser- bic, Minister of Internal Affairs of Republika Srpska Dra- bian people from all over the world. gan Lukac, MA; as well as the Director of the Office for

8 • The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • Biography of Archbishop of Pec, Metropolitan of Belgrade-Karlovci and Serbian Patriarch Porfirije (Peric)

ewly-elected Archbishop of About his identity and the funda- Pec, Metropolitan of Bel- mental values on which he bases his Ngrade-Karlovci and Serbian mission the Metropolitan said: “I am a Patriarch Porfirije (Peric) was born on Serb, but I am above all a Christian, 22 July 1961 in Becej, northern Serbia. and that is a universal value, and that He was the first of three children of is why I will preach and bear witness Radivoje and Radojka Peric. He was to Christ. I love my people, but I also baptized as Prvoslav. He finished pri- love all other nations, every man, ev- mary school in Curug, and the “Jovan ery icon of God.” Jovanovic Zmaj” Grammar school in addiction; under the leadership of The Holy Assembly of Bishops en- Novi Sad. He was ordained a monk Bishop Porfirije, it has more than hun- trusted him to establish military chap- according to the rite of small schime dred residents in camps throughout laincy in the Serbian Armed Forces by his spiritual father, then hieromonk Serbia at the time being. (2010-2011). Dr. Irinej (Bulovic), at Decani Monas- During the ordinary meeting of His expert theological works Bish- tery in 1985. the Holy Assembly of Bishops of the op Porfirije published in magazines He graduated from the Faculty of SOC in Belgrade on 14 May 1999 he both in Serbia and abroad. He partici- Orthodox Theology in Belgrade in was elected as Bishop of Jegar, Vicar of pated in quite a number of scientific 1986, when the then Bishop of Raska- the Bishop of Backa. conferences and symposia throughout Prizren Diocese, future Serbian Patri- He defended his PhD thesis Possi- the world. arch Pavle of blessed memory, or- bility of knowability of God in St. Paul’s He speaks Greek, English, German dained him a hierodeacon at the mon- understanding according to the inter- and Russian. astery of Holy Trinity in Musutiste, pretation of Saint John Chrysostom at He was enthroned on the throne of Kosovo and Metohija. the Faculty of Theology of the Univer- the Metropolitan of Zagreb and Lju- He attended postgraduate studies sity of Athens in 2004. bljana on July 13, 2014 in the Cathedral in Athens from 1986 until 1990. That He became a lecturer at the Faculty Church of the Transfiguration of the year, upon the blessing of Bishop Dr. of Orthodox Theology – Department Lord in Zagreb. The solemn Hierar- Irinej of Backa, he joined the monas- of Pastoral Psychology – succeeding chal Liturgy was served by Serbian Pa- tery of Holy Archangels in Kovilj, near famous psychiatrist, academician Dr. triarch Irinej, accompanied by a large Novi Sad, where he was ordained as Vladeta Jerotic. number of archbishops of the Serbian hieromonk and became its abbot. Bishop Porfirije has not been just Church and other sisters Churches, as Many young monks and novices president of the Steering Board for a well as priests and monks, and pious came to the monastery following him. decade, but a real spiritus movens of people. These were the years when the Kovilj the Humanitarian Fund “”, The Holy Assembly of Bishops Monastery became a spiritual center which has provided scholarships for a elected His Eminence Metropolitan for many young people: intellectuals, great number of gifted, but poor pu- Porfirije of Zagreb-Ljubljana, PhD, as artists, popular actors and rock musi- pils and students, regardless of nation- the new Serbian Patriarch, in its con- cians, especially from Novi Sad and ality or religious affiliation. vocation in Memorial Cathedral of Belgrade. Since then abbot Porfirije The Assembly of the Republic Saint Sava in Belgrade on 18 February has particularly dealt with drug-ad- elected him as representative of all 2021. Immediately after the election a dicted patients. For this purpose he Churches and religious communities, thanksgiving service was officiated formed (in 2005) a therapeutic com- to be a member of the Council of the and Many years was chanted to the munity called “The Land of the Liv- Republic Broadcasting Agency, and in Archbishop of Pec, Metropolitan of ing”, which is recognized as the most 2008 the RBA elected him its presi- Belgrade-Karlovci and Serbian Patri- successful project for therapy of drug- dent. arch Porfirije.

• The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • 9 Patriarch Porfirije: Count on us, we are here with you

n February 27, 2021, Patriarch Porfirije, in his first pastoral visit since he was elected head of Othe Serbian Orthodox Church, visited the vil- lage of Majske Poljane, a place near Glina, which was severely affected by the earthquake on December 29, 2020. In the earthquake, many houses were razed to the ground, while others were unsafe for life. The humanitarian action of the Diocese of Zagreb- Ljubljana and the Serbian National Council, called “Banija is our house”, is still in progress. His Holiness Patriarch was accompanied by Bishop Gerasim of Gornji Karlovac, many priests of the dioceses of Za- greb-Ljubljana and Gornji Karlovac, volunteers and journalists. After the conversation with the Kukoleca family, the Patriarch told them that he knew that the help they had received so far was only first aid, and that “everything is yet to be restored. “Count on us, we are here with you,” he said. Addressing the press, in front of the home of the Kukoleca family, which is temporarily situated in a con- tainer house, the Patriarch said that the Church tried to be with those who need help. He said that he is aware that this is first aid and that real engagements are yet to come. He reminded that, led by Bishop Gerasim and with the help of many good people, and the City of Belgrade, the Church managed to raise certain funds and provide a little more than a hundred container houses. He expressed the intention to help repair not only houses, but also auxiliary facili- ties where people keep cattle. “What is important for me is that despite the trou- bles that people are facing here, it was seen that people cannot do without each other and that people need people. Maybe sometimes God offers a temptation to all of us so that through material damage we have the opportunity to awaken in ourselves what is human and to make an effort to overcome each of our narrowness, egoism, closedness, and to meet the other and thus, re- joicing at that meeting, we realize that united we will easily renew the material damage and, more important- ly, we understand that only when we are together can we have primordial joy and primordial peace “, Patri- arch Porfirije said.

10 • The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • Eulogy of the Serbian Patriarch Porfirije at the funeral of Bishop Atanasije (Jevtic) of blessed repose

With the blessing of the Patriarch, the euguly of His Holiness was read by His Eminence Metropolitan Hrizostom of Dabar-Bosnia

rothers archbishops, Having always in his priests, monks and heart the Resurrected Jesus, Bnuns, faithful people of Bishop Atanasije made those Saint Sava‘s Herzegovina and holy fathers and teachers of all of you, brothers and sis- the Church from the apostol- ters from various Serbian ar- ic and later times about eas: from Kosovo to Jadovno, whom he taught us, not to be from Thessaloniki to Buda, some scientific or literary, wherever there are Serbian even if you want theological birds, arrived in Trebinje and models, but to be a part of the Tvrdos monastery to see our lives, with him to be with off our father and Bishop us, not only at lectures, but Atanasije on the way from almost always: and humbly, death to life. To eternal life! more monastic than student Even more – countless more lunches that he blessed and – are ourselves who are in regularly shared with us in the spirit with you and grieve the dining room of the old that we cannot receive the building of the Faculty of last blessing and the last kiss. Theology at Kosancicev ve- Among them are me, once nac; and when we first young and ignorant, and the climbed after him the Velebit bishop would say an un- Mountain to pray over the known student of the first abyss of the Saranova Jama year of theology. But – his student, which I am infinitely for the martyrs thrown there and to ask them to pray for proud of, and my heart is full when I say it or think about us; also, the fathers and the apostle Paul were our compan- it, and I trust many bishops, priests, monks, who were his ions when Father Atanasije revealed to us Orthodoxy, students, who listened to him at the faculty in those years, monasteries and the Serbdom of through Paul’s at public lectures in Belgrade, and also those who serve way; when we sang with him, with all our voices, Christ is the Church as lay people, and on Sundays and holidays risen in Jasenovac, as well as throughout Kosovo and they flocked to the Vavedenje monastery, where he, to- Metohija, which are our national crucifixion and our na- gether with wonderful professors, served our fathers Am- tional resurrection; and when we first set foot with him on filohije and Irinej and opened the doors of the Kingdom of Mount Athos to meet the ascetics and the holy elders; even Heaven to us on earth. when we played football with him in Belgrade, below Ka-

• The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • 11 lemegdan, a place consecrated ciate at the Faculty of Theolo- by the sacrifice of Donatus gy in the years that followed and Fortunato, Hermylus and as bishops. Stratonikus, deacon Habak- There, at the gates of heav- kuk and abbot Pajsije, Jaseno- en, I deeply believe, our patri- vac martyrs carried by the archs Pavle and Irinej, and all Sava and reached the ancient the holy Serbian archbishops walls; but also to the thou- and patriarchs are waiting for sands that the bloody com- him. munist terror counted as holy I cannot omit one capital martyrs, in the capital of Ser- fact that the Serbian Church, bia, but also in other places. Among them is the uncle of Serbian culture, Serbian people should be proud of: Bishop Bishop Atanasije, the priest Milos Jevtic, who was killed Atanasije is, along with the mentioned saints: Justin and on Holy Friday in 1944 with thousands of innocent citi- Nikolaj, the most prolific and probably the most recog- zens of Macva and Pocerina on the Sava bridge in Sabac. nized and most famous Serbian theological and scientific Where Bishop Atanasije was, there were also holy fa- writer in the world. These days and many days, months thers and teachers of the Church; there was Christ cruci- and year to come, his work, like the works of St. Justin and fied and resurrected, by whose power Bishop Atanasije en- St. Nikolaj, will be interpreted, studied, multiplied, but couraged, guarded, raised and fed all who were in trouble. most importantly, his work and his prayers for us before You Herzegovinians, children of Saint Sava, know bet- the throne of the Heavenly Father will lead Serbs to the ter than any of us what the bishop meant and did for our Church of Christ for centuries as long as we exist – and we Fatherland during the unfortunate war. Kosovo-Metohija will continue to exist if we continue to follow Bishop Ata- Serbs know that no less, and we all know it. nasije, which means we follow Saint Sava, Saint Lazar of Today, we place his body in the Herzegovinian country Kosovo-Metohija and all the saints from among our peo- that he loved so much. But he equally belongs to all our re- ple. gions, and above all to his native Tamnava, the village of Today we can all testify together with the words of the Brdarica, as well as to the entire Sabac-Valjevo region, Apostle Paul: Bishop Atanasije, you fought a good war, you which he gave us and in which the great saints Abba Justin finished the race; you have kept the faith. Now a wreath of and Bishop Nikolaj were glorified in the Lord. They, to- justice awaits you, which our Lord, the righteous judge, gether with Bishop Milutin, who is also from that area, are will give you. waiting today, at the door of immortality of a worthy suc- Memory eternal of the blessed and memorable father cessor. Bishop Amfilohije, with whom he was friends, and brother Atanasije. from his young theological and monastic years, is also waiting for him there; and he was a collaborator and asso- Serbian Patriarch Porfirije

12 • The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • Memories of Bishop Atanasije

ur St. Herman of Alaska Monastery in Platina, Cal- ifornia joined the Serbian Orthodox Church in O2000. Since then, we were blessed to meet several times with His Grace Bishop Atanasije. In 2006, I went to his monastery of Tvrdoš near Trebinje, Hercegonia, where he received me graciously and spent a good amount of time talking with me, struggling with his “Tarzan English,” as he called it. In 2009 I was again in Trebinje, this time with my parents and their kuma, Radmila Tarailo, who grew up in that city. Bishop Atanasije at St. Herman Monastery in Platina, CaliforniaIn 2006, a spiritual son of Bishop Atanasije, His Grace Bishop Maxim, was enthroned as our Diocesan bish- op. Before Bishop Atanasije’s repose, Bishop Maxim was able to bring him twice to America, and on one of those trips Bishop Atanasije visited our monastery. Bishop Maxim’s eulogy at the funeral of his spiritual fa- ther touched on the key aspects of Bishop Atanasije’s life write from left to right horizontally. By teaching us this, and personality. The elder hierarch had given himself over Bishop Atanasije showed us one more instance in which totally to Christ, and he breathed the spiritual atmosphere are our Orthodox liturgical practices are rooted in the of the Church. He was a great Churchman who understood practices of the Jews of the Old Testament. that our Orthodox Christian Faith must touch and infuse Our monastery received a good taste of Bishop Atanasi- all aspects of our lives. je’s unexpected behavior when he served a Liturgy at our To my mind, Bishop Atanasije was, first of all, a Litur- monastery. He was joyful, even buoyant during the service, gist. This was not because he possessed great knowledge of but there was one thing that bothered him: our “bishop’s the Divine Liturgy and had written a voluminous work on throne.” At the time, we had not begun ordering church the subject. Rather, it was because he lived the Liturgy. His furniture from suppliers in Orthodox countries, so our life outside of the church building was liturgical, in that he “throne” was nothing more than a large wooden armchair consciously had Christ before him. Likewise, his life inside in the traditional . At first, before the Liturgy began, the church building was essentially the same as his life in- Bishop Atanasije told us to move the armchair from the side. high place in the altar, so we set it aside and provided a In his eulogy, Bishop Maxim noted that his spiritual fa- smaller chair instead. Later, when the Epistle was being ther’s actions were viewed as contradictory or paradoxical read, he looked over at the offending armchair and told us by certain people. These people would murmur about the to take it from the altar area entirely. Immediately we car- bishop doing unexpected things during a Liturgy. They did ried the large chair out the side altar door and set it next to not understand that, for Bishop Atanasije, the celebration the church. of the Liturgy should be dynamic and living, not static. Bishop Atanasije’s reaction to the chair might seem ex- At times during a Liturgy, he would give lessons on the cessive to some, but it had its effect. One of the first things meaning of what was happening. The lessons were brief, so I did after becoming abbot was to order an Orthodox bish- as not to interrupt the flow of the Liturgy, which he valued op’s throne from Romania. highly. For example, I recall that at one Liturgy, with priests Another instance of his “paradoxical” personality oc- gathered around the altar table, he explained why the anti- curred when I first visited Tvrdoš Monastery in 2006. It mens and eiliton are folded so that they first open on the was great Lent, and a Presanctified Liturgy was scheduled. left side. Texts in the Hebrew language, he said, are written In informing me about the upcoming service, Bishop Ata- from right to left in horizontal lines. This explains why -He nasije said something to the effect of, “The Presanctified brew books open the opposite way that ours do — since we Liturgy is not really a Liturgy, but … we have it [i.e., as part

• The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • 13 biographers. The first occurred during my first visit to Trebinje in 2006. As I recall, it was after I gave a talk on the co-founder of our monastery, Fr. Seraphim Rose, at the St. Justin of Ćelije Center on March 11. I was seated at a table, having dinner with Bishop Atanasije and some believers who had attended the lecture, when it was reported to us that the former prime minister of Serbia Slobodan Milošević had just died in his prison cell in the Hague, having been on trial there for five years. Bishop Atanasije’s comment was terse but loaded with meaning: “Milošević was bad, but those who put him on trial were worse.” The second incident is illustrative of Bishop Atanasije’s theological acumen. Once, during one of Bishop Atanasije’s visits to our Diocesan Cathedral in Alhambra, California, I asked him a question that had arisen while editing a book on marriage and virginity, namely, “Does marriage be- of our tradition].” From this statement, one might draw the tween a man and a woman continue forever?” For most conclusion that Bishop Atanasije did not properly value Orthodox Christians, the answer to this would be a defini- this part of our tradition. However, such a judgment would tive “no,” since our Lord said Himself that “they who shall only be according to appearances, and not righteous judg- be accounted worthy to obtain that world, and the resur- ment (cf. John 7:24), as could be seen by what happened rection from the dead, neither marry, nor are given in mar- next. At the Presanctified Liturgy, I recall only the serving riage” (Luke 20:35); and this teaching was upheld by the priest, Bishop Atanasije and myself being present (the Holy Fathers. Nevertheless, there are some Orthodox monks were obviously at their obediences). His Grace Christians who advocate for eternal marriage, quoting as stood at the north side of the church, staff in hand. The evidence the words of the Orthodox service of Holy Matri- priest celebrated the service, and Bishop Atanasije was the mony, after the Crowning, in which the priest asks God to choir, singing in his deep voice, which filled the monastery receive the crowns of the newly married couple into His church. He sang and chanted all the parts of the Liturgy Kingdom. that were not said or chanted by the priest. Amazingly, the Thus it was that I asked Bishop Atanasije about eternal venerable bishop did not have a reading stand in front of marriage, and specifically the idea that the receiving of him, nor did he have a book at hand. He sang and chanted wedding crowns in the Kingdom is a mark of this. After my everything from memory, or “by heart,” as we say in Eng- question had been translated for him into Serbian, the lish. The English idiom is quite apt here, since Bishop Ata- bishop said in his booming voice, “No! The crowns repre- nasije did not merely remember the hymns and prayers; he sent the couple’s faithfulness to each other.” had internalized them in the closet of his heart (cf. Matt. 6:6). Some years later, when Bishop Atanasije visited America, I served at another Liturgy at which he was the chief celebrant. As was my wont during hierarchical Divine Litur- gies, I was flipping through my service book, trying to keep pace with the service so as not to make a mistake when it was my turn to say an Exclamation, etc. Seeing me do this, His Grace said to me, “Less book.” This counsel, I knew, arose from his belief that the Liturgy should be a living celebra- tion, not something that is served by rote. The celebrant should at least be able to say parts of the Liturgy “by heart.” In sharing my reminiscences of Bishop Atanasije, I would like to add a few more incidents that may be of interest to future

14 • The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • I had never heard this before. I understood the crowns to represent crowns of martyrdom, since marriage, like monasticism, is a kind of martyrdom. But I had never heard Bishop Atanasije’s explanation, which does not ne- gate but complements the symbolism of martyrdom. Later, when I checked the text of the Marriage service, I saw clearly why Bishop Atanasije had said that the crowns rep- resent, first of all, the faithfulness that the husband and wife show toward each other. In the text of service, the words in question read as follows: “O God … receive their crowns into Thy Kingdom, preserving them spotless, blameless, and without reproach, unto ages of ages.” Of course! All one has to do is read the words with at- tention, without inserting one’s own opinions, and the meaning becomes clear. The prayer that God preserve the couple “spotless, blameless, and without reproach” refers to sexual purity, which is found within an honorable mar- riage. sponsoring. When Bishop Atanasije’s name came up in our Bishop Atanasije with American Indian Headdress- discussion, the seminarians told me that he regarded the When meeting a visitor from the United States, Bishop American Indians as martyrs. Atanasije would often introduce himself by saying, “I’m an Bishop Atanasije was not one for formalities; posing Apache!” He also did this with children. Seeing dark skin and fakery were foreign to him. I remember him telling a and long hair, it’s likely that more than a few of these chil- humorous story about traveling with a psychologist and his dren believed him. Behind the humor, however, lay a deep wife. This psychologist always spoke with a calm, even, love, respect, and admiration for American Indians, which measured tone, which one might expect from an expert in he shared with a great many of his fellow Serbs. Both Serbs human behavior. During the car ride with his wife and and American Indians suffered hundreds of years of injus- Bishop Atanasije, however, he got into a heated argument tice at the hands of Western European occupiers (in the with his wife. “Congratulations!” the bishop said to the case of the Indians, the earliest occupiers were immigrants psychologist, “You are now a man!” from Western Europe), and they both fought valiantly and When he taught at the Sts. Sebastian and Mardarije In- bravely, even when it looked like all was lost, in order to stitute that our Diocese regularly sponsors, Bishop Atanasi- preserve their freedom, culture, and identity as a people. je told the assembled priests that he did not like people For both peoples, this fight necessarily meant a struggle for calling him “Your Grace.” To him, it sounded too formal; their ancestral lands, which they regarded as sacred. Orthodoxy is life, and we are all one family in Christ. One of Bishop Atanasije’s most beautiful and profound Therefore, he told us to call him “Father Bishop” instead. essays is entitled “The Land of the Living.” A biblical allu- After this, the priests started calling him “Father Bishop,” sion to the Holy Land of the Jews (Psalm 26:13), this phrase which made him smile with a bit of amusement. was cited by Bishop Atanasije in reference to Serbia’s sacred He was indeed a “Father Bishop” who looked after the land of Kosovo, which was taken from the rest of Serbia af- Church and the things of God with all the care and con- ter the NATO bombing campaign in 1998-99. Providing cern of a loving father. At the same time, for us here in the comfort to his people in the face of this loss, Bishop Atana- Western American Diocese, he was our “Grandfather Bish- sije indicated that “the Land of the Living” is also a symbol op,” since our “Father Bishop” Maxim was the spiritual son of the Heavenly Kingdom toward which we all strive. A of our “Grandfather,” Bishop Atanasije. The bright flame of people’s sovereign land — the place where they can live in his love for Christ and His Church shines brightly within freedom — is a gift from God, and by it and with it they are our hearts, lighting our path toward the glorious Kingdom called to reach the eternal Land of the Living, that God where we hope to dwell with God forever. may be all in all (cf. 1 Cor. 15:28). Viewing the destiny of peoples from this spiritual point Abbot Damascene of view, Bishop Atanasije recognized the affinity between St. Herman of Alaska Monastery his people and Native Americans. When a group of stu- Platina, California dents from the seminary at the Patriarchate of Peć, Kosovo, March 23, 2021 visited our monastery, I spoke to them about an outreach to Native Americans that our monastery and Diocese are

• The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • 15 Eulogy Delivered by Bishop Maxim at the funeral of Bishop Atanasije in the Trebinje Cathedral

The Bread of Life, New Pascha and the Land of the Living: The Eulogy from Bishop Maxim at the funeral of Hierarch Atanasije in the Trebinje Cathedral, March 6th, 2021

Gospel of St. John which as Bishop Atana- 6:48-54: “I am the sije testified, is the only bread of life. Your fa- food worthy of human thers ate the manna in desire and human na- the wilderness and are ture. That is why the life dead. This is the bread local Church and those who have of Atanasije was a life in which comes down from heaven, come from afar, we have become “one the grace of the Liturgy, in which we that one may eat of it and not die.” If flesh, for we all partake of the one experience life and death, as well as we ask ourselves which gospel words bread” (1 Cor 10: 16-17). meetings and partings, as a blessing. best fit this liturgical commemoration At the same time, Herzegovina He himself lived so that his presence in front of the coffin of the unforget- and the whole Church are mourning was a blessing to all—both before and table Bishop Atanasije, then these are and rejoicing in the festive atmo- now, when he passed away. precisely the words of the Lord from sphere. The great hierarch, Bishop He taught everyone how to live, today’s Gospel. Atanasije, gathers everyone because as how to wash, how to eat—both the Your Eminence, Most reverend hi- a relentless sower of the Word of God, daily bread and the “Bread coming erarchs, honorable choir of presbyters he points everything to Christ who down from Heaven.” And when he and deacons, and pious fullness of the descends from Heaven like Bread to left, he did not leave a void, nor any Church, feed and comfort all present. shadow, but only light and health that If there is a moment in time when But what do these words mean? establishes and nourishes everything. these words of the Lord take on full I am the Living Bread which Our Bishop ran the race, a good war meaning, then it is this present mo- came down from heaven. If anyone of wars and the victory of victories! ment of the Divine Eucharist. eats of this bread, he will live forev- Throughout his life—by officiating Through the synergy of the Holy Spir- er; and the bread that I shall give is and writing about the Holy Liturgy— it, the celebration of the Metropolitan My flesh, which I shall give for the Atanasije testified that the God-Man of Dabro-Bosnia, the concelebration life of the world. Christ is always and again our new of hierarchs, presbyters and deacons, Let us note that man feeds on the Pascha and the Land of the Living. the participation of the people of the God-Man, that food for all eternity

16 • The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • The Jews therefore strove among some, like children, he at- themselves, saying how can this man tracted like a magnet and give us his flesh to eat? some he rejected. There The Jews used to quarrel among was a “harmonious themselves, and even today, some paraphony” in the who do not understand Atanasije’s li- personality and turgical legacy quarrel. work of this Chris- What is the reason for that? In or- tian theologian, der to join this legacy, you need to that paradoxical adopt a different logic of liturgical life cooperation of uni- manner would he do it? This and repentance as “the most beautiful versal Christian spirituality man who had amazing energy flower of human honesty.” Atanasije and concrete folk life and histori- and a work ethic, combined the did not gather supporters and admir- cal experience. The mediocre spirits Christian consciousness with the ers. “God created Atanasije and… the that Atanasije could not fit into his epic, and as one of the most impor- mold breaks,” said Metropolitan Am- standards were too “small to stand in tant educators of modern time, he filohije truthfully and wittily, testify- his tormented sigh,” according to a combined that traditional morale ing to the uniqueness of our late Hier- verse by a Greek poet. with the eternally new Christian arch. Then Jesus said to them, “Most ethos. Above all, Atanasije’s life’s work assuredly, I say to you, unless you But the most convincing proof of consisted in preaching and testifying eat the flesh of the Son of Man and Atanasije’s life in Christ was his par- to the truth and beauty of Christ’s drink His blood, you have no life in ticipation “in the communion of suf- Person. This Person has revealed and y ou .” fering.” This hieromonk was the first showed to us the truth about the Tri- Bishop Atanasije had life in him- among Serbian priests, publicly and une being of God, about what God is, self, life in abundance. So much so on the spot, to serve the funeral ser- as He has always existed, as personal- that others would ask “where does he vice for victims of the Nazi and com- ly, as the Triune Existence as Father get so much strength?” But this life of munist terror. He advocated that and Son and Spirit. which the Gospels speak is not some these victims, as well as those of the Given the loud testimony, Atanasi- pulsating energy, but life in Christ for Ustasha, ​​be identified, that they be je was a kind of “sign that was spoken our neighbor, a life of sacrificing. buried with dignity and inscribed in against” (cf. Luke 2:34) at every step. “A living life”, one of his frequently the living book of our people’s memo- He was spoken of as “contradictory,” repeated phrases which Atanasije, in rial and forgiveness. Just as he visited so that some praised him, others his voice turn would turn to a rough, the destroyed churches and ditches of scolded him, and still others looked at deep bass, would say as a message to new martyrs throughout Bosnia and him in confusion, in constant doubt; his contemporaries. But, in what Herzegovina, , Serbian Kraji-

• The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • 17 na, Kosovo and Metohija, he also vis- ties, I will remain with Christ and He Dear brothers and sisters, ited Europe, America and Australia, will be victorious”. What we see before our eyes today, where he went to offer comfort to Ser- During his sixty years of the this fullness of the people in the Lit- bian parishes but also other Orthodox priesthood, it was evident that Bishop urgy in Trebinje gathered near the parishes as well… Atanasije lived by these words and coffin of the Elder of Herzegovina, Because of this vigilant monastic that he really was a Christ-like priest- cannot but remind us of the presence and episcopal conscience of bishop theologian, whose theological flute and work of Bishop Atanasije from Atanasije, as well as Christian cour- does not cease to resound in the 1992 in this suffering but glorious dio- age, Patriarch Pavle of blessed memo- Church of Herzegovina and through- cese of Saint Sava. ry once said: “I sign everything that out the world, as the Romanian Patri- Here are also the children to bid Atanasije writes… although not ev- arch Daniel wrote yesterday. Atanasije farewell to the eldest child among erything he says.” His spiritual father, achieved this first of all because he them, bringing him flowers and earth Abba Justin of Celije, once said some- was the true leader of the Divine Eu- from Gazimestan. This man of a thing to a young man that expresses charist in which he continued the ap- rough physiognomy but mild soul our Elder of Hercegovina even more: ostolic fatherhood and succession as a knew how to criticize those around “Listen to Father Atanasije because he service of redemption of the People of him at times, but also to tremble lives the way he speaks.” Atanasije’s God from destruction and death. while preaching about the meaning of “heroic study of the Holy Fathers” For that reason, the Lord wel- the biblical and folk words (like the was, according to Abba Justin, impor- comes today His faithful servant into name Žitomislić), not failing to pres- tant in light of the way of St. Sava: His arms. His mother Savka and fa- ent himself as the leader of those of “Through it a new sky over the Serbi- ther Milan rejoice; the new martyrs of “dumb children.” We ask him to for- an lands was built.” Kosovo-Metohija, Glina, Jadovina give us if we have sometimes sinned The Gospel pericope ends with the and Jasenovac, Prebilovac and Herze- against him! following words: He who eats My govina are rejoicing, on whose behalf Your Grace Bishop Dimitrije, Body and drinks My Blood has eter- he offered his laments in difficult Bishop of Hercegovina, nal life; and I will raise him up on days. Finally, the Ambon directs its the last day. word to you. It considers There then, is the goal its duty to express the grat- of the Heavenly Bread and itude of the Church for the Divine Liturgy; it is what is being done in this able to feed the universe City today, with Your with the joy of the Resur- blessing. We wish You, rection which has victory dear Bishop, that Your over death. In that is the work be and remain in the glory of Christ and for this spirit of Bishop Atanasije, reason do we await the res- in the most excellent sense urrection, “in the last day”. of that word, and that His When he said goodbye to intercessory prayers to his spiritual children on God protect and strength- October 28, 1968, in the en the pious people for the gallery of the Russian good of the entire Church Church, leaving Athens for and all people. Let his Paris, the nun Melania not- presence in the Tvrdos ed that Atanasije said: “In Monastery and Herzegovi- my mission, my goal and na serve as a source of aspiration is only the glory sanctification, strength, of Christ. I don’t want any- and hope for Your flock, thing else. And I ask God but also for all those who to anathematize me if I come here to express their were to desire anything respect for Atanasije who else but the glory of renewed Herzegovina and Christ… If all eternity is fed it with his wisdom. lost and with it all eterni- Amen.

18 • The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • Retired Bishop Atanasije (Jevtic) reposed in the Lord

Retired Bishop Atanasije of Zahumlje- Herzegovina reposed in the Lord at the Public Health Institution – Trebinje Hospital, in the evening of March 4, 2021.

Atanasije Jevtic was born on the 8th of January 1938 and thodox world. He was loved and respected not only in Ser- was a Serbian Orthodox clergyman. bia but in all Orthodox countries. He served as Bishop of from 1991 to 1992 and as He became involved in the cultural movements of the Bishop Zahumlje and Herzegovina from 1992 to 1999. country, with his open speeches, excellent knowledge of For a long time he was a professor and dean at the Or- theological and philosophical thought and his erudition thodox Theological Faculty of the University of Belgrade. and versatility, he gained great sympathy and support – es- He has been considered a leading expert in “Patrology” pecially from the youth. and has written a number of books on the subject. Togeth- During the civil war, he helped the people, the army, or- er with the blessed Metropolitan Amfilohije of Montene- phans, refugees, the wounded and other needy people and gro, he translated the Deuterocanonical Books of the Old the suffering in many ways, restoring the Orthodox faith in Testament into Serbian. Herzegovina through mass baptism and communion. Bishop Atanasije Jevtic has been considered a very im- He was a participant in many domestic and internation- portant and prestigious figure of Orthodoxy within the Or- al scientific gatherings in the field of church history, theol- ogy, philosophy and Christian culture. At the same time, he collaborated in many church and secular publications at home and abroad. Bishop Atanasije has published many translations from Ancient Greek, Ancient Slavonic, Hebrew, French, Russian and other languages. His theological, anthropological, pa- trological, church-historical works go into all periods of the Church’s history and cover almost all the important is- sues of Orthodox biblical theology. After the fall of communism in , he actively worked to strengthen the Orthodox faith among the peo- ple. Because he never agreed to compromises, Bishop Ata- nasije was often in conflict with the authorities, both secu- lar and church. He was not a politician in a cassock, but a fiery orator. His spoken words are feared by everyone, even by himself, as one journalist said in 1999. He was one of St. Justin Popovic’s spiritual children.

• The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • 19 In Memoriam + PROTODEACON TRIVA PAVLOV (1951-2021)

Dear Brethren, Our most beloved Protodeacon Triva Pavlov (Tom Paul) reposed in the Lord yesterday evening, on the feast day of the Meeting of the Lord. It is the day when we commemo- rate a wondrous meeting of an old, righteous man and prophet Simeon and baby Jesus Christ, whom Joseph and Mary brought to the Temple to offer thanksgiving to God for the child born 40 days ago. The day before, on Sunday and his name day Saint Trifun/Tryphon, Fr Triva received Holy Communion and was ready to meet his and our Lord. He dedicated to God his whole life and now with the righteous Simeon he can sing the hymn: “Lord, let now Thy servant depart in peace according to Thy word, for my eyes have seen Thy salvation which Thou has prepared be- fore the face of all people – a light to enlighten the Gen- tiles and to be the glory of Thy people Israel.” On the day of Fr Triva’s repose, 29 years ago our Church in America was reunited. Having tasted of the bit- terness of division among brothers, he valued our unity more than many. For this reason, despite all of his health problems, he couldn’t miss the opportunity to travel to Chicago in 2019 for the big Assembly to see all his broth- ers and sisters from all over America united as one in Christ. In addition to this, yesterday’s Monday was also a na- tional holiday both in the United States of America and in Serbia, the two countries that he loved more than himself. Before becoming a deacon of our church, he served as a bastian of Jackson, a blessing that very few cities and very marine in Vietnam War, as a policeman in Emeryville, San few churches in North America have, we will commemo- Leandro, Clayton and Jackson, California, and as an inter- rate his name in prayer and with gratitude. national police task force monitor in Bosnia and Herze- He was a wonderful husband, father, son, son-in-law, govina. As a pilgrim, he visited Serbian monastery Hilan- godfather and friend to many who are now reading these dar and other monasteries on Holy Mount Athos, our holy lines with tears in their eyes. sites in Kosovo and Metohia, Studenica and Žiča monas- Let us all pray, especially in the first 40 days, that our teries in central Serbia and Ostrog and Savina monasteries loving Lord may establish the soul of His good and faithful in Montenegro. servant, Protodeacon Triva, in His Heavenly Kingdom, His legacy in our community is so great that it is im- where the saints repose, and may his memory be eternal! possible to imagine Jackson and our Saint Sava church without him and that means that he will never be forgot- Yours in Christ, ten. Above all of his many contributions, whenever we ap- Fr Marko proach the reliquary with the relics of our own Saint Se-

20 • The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • Address of His Holiness the Serbian Patriarch Porfirije on the anniversary of the NATO bombing

efore coming here tonight I defenders of the bridges in Novi Sad, We have been sustained by our opened the New Testament and in Beska, in Belgrade – but also in oth- Christian approach to life, the Chris- Bfound myself at the beginning of ers, who were bombed with children tian way of life; the Christian love that the seventh chapter of St. Matthew’s and families sheltered in basements, Saint Sava and all the Saints from our Gospel where it says: Do not judge, those shelters manifested an essential Serbian people have taught us. A sol- lest you be judged. I came here with characteristic and virtue of our ethos, dier or an officer, after the war or in the feeling that we are not gathered to a precious part of our identity, and that peacetime when he finally arrives judge but to remember and pronounce is mutual solidarity, in a word, Chris- home, or now a doctor from a clinic, a the truth. tian love for neighbor. In those days, factory worker, a clerk – when they are We have gathered to remember to- we shared with each other everything greeted at home by a healthy family – gether, nationwide, or in Church lexi- that was necessary and everything that wife, children, these are the founda- con conciliarly, those unfortunate days we had. tions of a healthy society, survival and from twenty-two years ago. Above all, It is said that the Serbian people, progress of the people and the state. let us remember and pray for the inno- especially after 1945, lost their Chris- The state, and with it the Church, cent victims; and our victims are inno- tian characteristics, but I am sure in should and must take care to preserve, cent, because our people, it is clear all myself in saying: at the time of the through education and culture, along over the world today, defended them- bombing, during those 78 days we all with economic development, what has selves from aggression. We remember witnessed the deep Christian love and been the identity of our people for our soldiers and policemen, the great solidarity of our people who fulfill the centuries. heroes of Kosare, Pastrik and other divine commandment: love your Only when we are grounded in our battlegrounds; of our celestial knights neighbor as you would yourself! own identity, only when we know who – pilots, then innocent civilians – vic- That love, even courage and true we are and what we are, only when we tims of cluster bombs in Nis and heroism, manifests itself again during speak our own language we can learn throughout Kosovo, Metohija, Monte- these months of our suffering in this other languages, we can talk to each negro, those killed in a passenger train epidemic. Now the knights are doc- other, build peace among ourselves, in the Grdelica gorge, killed on the tors, nurses, all medical workers; then, but then it will be and a sure guarantee streets and squares of our cities, facto- in their own way, many employees in that we will know how to talk to others ries, hospitals, in the TV station, per- public services, women working at while respecting them, that we will ished children … We remember every- cash registers in supermarkets, and know how to build true and genuine one, we pray for everything, and I am many others. relationships that respect others. sure that we should pray for them for Finally, I want to ask myself and That is why we came here, not to God has inscribed them in the eternal you a question: what kept us going judge and condemn, but to remember book, the book of life everlasting, and during that unprecedented evil that at- the innocent victims of the bombing the names of the many victims during tacked our people during and after the that lasted 78 days, which was carried those 78 days can be and they should bombing? What kept us going after the out by the NATO alliance in these re- be inscribed in the calendar of the Or- Albanian Golgotha ​​in the First World gions. We gathered to pray for those thodox Church. War, after the unprecedented suffering victims, but also to pray to God for all Tonight, however, I want to point in the Second World War? And what those who are generally bad-tempered out that in those 78 days, among our will keep us in this epidemic? that seeing our example will become of people, not only those who were the goodwill.

• The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • 21 Стаза Православља Година 56, бр. 1 • Зима 2021

Беседа Патријарха српског г. Порфирија на устоличењу 19. фебруара 2021. године у Саборној цркви у Београду

исокопреосвећена и преосвећена браћо архије- надбискупе и метрополите београдски господине Ста- реји, високопреподобни архимандрити, високоп- ниславе Хочевару, уважени ефендијо Мустафа Јусуф- Вреподобне игуманије, преподобни оци, монаси и спахићу, монахиње, часни оци, Даме и господо министри у владама Србије и Српс- Ваша Превасходства: председниче Републике Ср- ке, челници српског народа у Црној Гори, у Северној бије г. Александре Вучићу, српски члану Председни- Македонији и Хрватској; представници Српске акаде- штва Босне и Херцеговине г. Милораде Додику, пред- мије наука и уметности, представници Матице српске, седнице Републике Српске гђо Жељка Цвијановић, представници пријатељских држава, представници председниче Владе Републике Српске г. Радоване Виш- Јеврејске заједнице, ковићу, господо генерали – представници Војске Ср- Драги пријатељи, браћо и сестре, верни народе све- бије, тосавски православни, Ваша екселенцијо Апостолски нунције у Републици Са дубоким смирењем и осећајем страхопоштовања Србији монсињоре Лучијано Суриани, преузвишени прихватам данас чињеницу која је овим саборним слу-

22 • The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • жењем божанствене Свете Литургије савршена у на- и тешки крст патријарашке службе и да са уздањем у шим очима, умовима и срцима, а то је да сам недостој- благодатну помоћ вечног Првосвештеника и Подвиго- ни благовољењем Божијим и благодатним сагласјем положника почнем успон уз гору блаженстава Христо- моје браће у Христу, отачаствених архијереја, узведен у вих, обасјану лучама истините светлости и чистом свети и божанствени, Богом подигнути престо све- ведрином истине. Обузет свештеним трепетом пред тога кир Саве – како га називају надахнути средњеве- овом узвишеном Тајном и свестан множине задатака ковни хагиографи – у престо великог архијерејства на на које по повереној дужности треба заједнички да од- коме треба да седи достојан саопштник апостолскога говоримо, знам да ће овај успон ублажити сила Духа седења. Утешитеља који дише где хоће и сама сила Јеванђеља Молим се Богу и молим све вас да ме молитвено и Христовог који нам даје моћ да у њему чинимо све. делатно подржите да велики и одговорни задатак који У том настројењу првенствено желим да наша Све- је овим свештеним чином стављен пред мене и поло- та Српска Православна Црква, свугде где јесте, живи жен на моја нејака плећа изнесем радосно, у послуша­ пуним плућима; да сваки православни хришћанин жи- њу Светом Архијерејском Сабору! Да као 46. по реду ви истинску слободу – слободу у Господу Христу и да патријарх, а 57. поглавар наше Свете Цркве будем ма- јеванђелске вредности буду свакодневница свих људи кар у најмањој мери скромни наследник мојих великих који су православни, јер је то једини могући начин све- и светих претходника! На првоме месту, дванаестори- дочења истине која треба да буде мост према свима це архиепископа који су, на челу са Светим Савом, онима који чежњиво, било да су тога свесни или не, предстојали нашој Светој Цркви од 1219. до 1346. годи- трагају за њоме. Ми смо позвани да будемо со земљи, не. Потом дванаесторици поглавара, од којих су чак према речима самог Господа нашег, и ако у овоме шесторица удостојени да буду препознати као свети- тешком времену не будемо оваквог узвишеног позива тељи и красе календар наше Цркве, који су духовно били достојни, како ће онда – оци, браћо и сестре – предстојали српском народу до првог укидања Патри­ сва земља бити осољена? јаршије у Пећи. Наследник сам и великих обновитеља Христос је, једном речју наша мера, Он је наш по­ Српске Патријаршије – Макарија Соколовића из 1557. и кретач, али Он је и наше огледало. Њиме се меримо и Димитрија Павловића 1920. године. Постављен сам да Њиме смо измерени. Стога, патријарашка служба при- чувам и обнављам спомен на труд, жртву, много пута и марно треба да буде утемељена на духовном искуству мученичко страдање за Цркву Божију које су поднели светих божјих људи, на њиховом односу са јединим моји свети претходници од Гаврила Рајића, преко Лу- новим под сунцем – Христом Богочовеком, Спасите­ кијана Богдановића, Варнаве Росића и Гаврила До- љем душа и тела наших, Спаситељем читавог света и жића, до Викентија Проданова. А колико је тек бескрв- све творевине. То искуство, обједињено и преточено у но мучеништво великих српских црквених поглавара? црквено Предање позвани смо заједнички да чувамо, Оно је познато само Богу и њима. У духовном наслеђу али не само да чувамо него да га чинимо и активним и свих нас – оци, браћо и сестре, налази се узвишени актуелним, истовремено и свевременим и савременим. жи­вотни циљ: да ходимо стопама мудрости патријарха Нека нас у томе надахњују непролазне речи истога Германа, да идемо стазама светости патријарха Павла Светога апостола Павла: Али вама напоми­њем, бра­ и да будемо чеда патријарха Иринеја у великом подви- ћо, јеванђеље које вам проповедах, које и примисте, гу миротворства! у коме и стојите, кроз које се и спасавате, ако држите Имајући све то на уму, пред живим Богом и пу- онако како вам проповедах, осим ако узалуд не пове- ноћом Цркве Божије, пред свима вама заједничари ровасте. Јер вам најпре предадох што и примих, да звања небескога, искрено, према исконском искуству Христос умре за грехе наше по Писму, и да би погре- небеске трубе Светога Апостола Павла, исповедам да бен, и да је устао трећи дан, по Писму (1 Кор 15, 1-3). се немам чиме похвалити осим слабостима и гресима У овим речима Светог Апостола јасно је шта смо својим. То ме ипак не испуњава безнађем, него смире- примили а шта предајемо. Није првенствени задатак ном надом да ће се молитвама и мољењима свих нас, а Цркве да ствара боље услове за живот. Није првен- посебно молитвеним заступништвом мога духовног ствени задатак Цркве да се труди да решава било коју оца Епископа бачког Иринеја и моје сабраће у монаш- врсту социјалних, политичких, психолошких и сваких тву и епископству из свете ковиљске обитељи, и на ме- других проблема. У цркву долазимо на Свету Литур- ни остварити духовна истина у коју нас је увео овај по- гију да бисмо ту дотакли, наслутили оно што је најваж- менути Апостол Народа. Њега је сам Господ утешио није, да бисмо ту дотакли и примили крст Христов, рекавши му: Доста ти је благодат моја; јер се сила мо­ али крст Христов који истовремено значи васкрсење. ја у немоћи показује савршена! (Кор 12,9). Те речи и То је основни задатак Цркве, зато постоји у свету, а све мене охрабрују да на своја немоћна плећа узмем свети ово друго поменуто само по себи као продукт тог при-

• The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • 23 вним духовно доказујући. Ми смо дакле позвани да наши аргументи буду духовни, духовним духовно да доказујемо, а не речју и искуством и силом која своје извориште има само у овоме свету. Тим путем и сам скромно намеравам да, уз помоћ Божију и свих вас, хо- дим и не усуђујем се да кажем, стид ме је али изгово- рићу: водим Цркву која ми је поверена. Послање Црк- ве је да изграђује мир и међусобно поверење, силом мира Христовог који је подарен Цркви. Мир свој дајем вам! – рекао је Господ. Ако имамо мир Божји у себи, мирићемо се с другим човеком, са природом а бићемо измирени и са собом. Бићемо једном речју благовесни- ци мира. Наш допринос ће бити не пре свега у ономе што чинимо него у ономе што јесмо. А из тога што јес- мо чинићемо и оно што треба да чинимо. За такав циљ, оци, браћо и сестре, вреди живети и живот свој положити. Истовремено свесни смо да се дух раздора или боље рећи злодух поларизације, борби различитих полити­ марног опредељења биће обасјано управо тим истим чких интереса преоблачи у хаљине побожности и про- крстом и васкрсењем Христовим. Ако све имамо а то говара лажним речима припитомљене вере, ширећи немамо узалуд је, а ако то имамо све смо онда добили. свој отровни дах међу православним хришћанима у Зато је важно, браћо и сестре, схватити и осетити свету, а не заобилазећи ни нас, било овде, било у ра- снагу Цркве која живи и сведочи мир, благовестећи га сејању. Због тога желим да прво самог себе па онда и свим народима и свим људима добре воље. Свим наро- све вас подсетим, још једампут на вапајну молбу Апос- дима – понављам, јер сваки човек је саздан као икона тола, писца Посланице Коринћанима: да (…) не буде божја и сви смо позвани у Њему Спаситељу једно да међу вама раздора, већ да сви будете усавршени у будемо. Неће бити да можемо Христа присвојити и једном разуму и једној мисли. Те Павлове речи: Буди- рећи Христос је наш, зато смо ми бољи од других. Ако те једне мисли међу собом и Бог трпљења и утехе не- Њему припадамо онда се трудимо да кроз Њега свако ка нам да исто да мислите међу собом по Христу Ис- у срцу нашем буде наш. Да наше срце буде простор у усу, да бисмо једнодушно, једним устима славили Бо- којем, баш зато што Он у њему обитава има не само га и Оца Господа нашега Исуса Христа, за мене ће би- места за све, него има места за све који у љубави и ти један од најважнијих задатака којем желим да пос- загрљају с нама живе. Хришћански Бог је, како га та- ветим време патријарашке службе и скромне снаге чно назива Свети Апостол Павле, Бог љубави и мира. којима располажем. Да би тај задатак и остварио, чвр- А мир је, као што сви добро знамо, претпоставка је- сто ћу се држати устројства Цркве које је неговано и динства у љубави и начин да се превазиђу погубне си- сачувано у Православљу, утемељено на Светом Писму ле раскола и раздора, сукоба и мржње. и учењу Светих Отаца Цркве. Црква је саборни орга- Данас, на жалост, живимо у времену када су мир и низам, Сабор Светих, небоземна заједница свих и све- јединство и у Цркви Божјој, у њеноме људском аспек- га која све у себе позива и укључује, ништа и никога ту, уздрмани. Било да се то дешава далеко од нас или је унапред не одбацујући због било каквог земаљског, об- део наше црквене стварности, сви смо позвани управо ичног људског критеријума. Црква је позвана да саби- на ту службу миру и јединству. Апостол позива речи- ра, да обједињује и спаја, и како сам већ напоменуо, ма: Молим вас браћо именом Господа Исуса Христа да служи миру и јединству. Зато се моје патријарашко сви исто говорите, да међу вама не буде раздора, да бу- служење Богу и роду неће кретати стазама парцијал- дете утврђени у истој речи и истој мисли (1 Кор 1,10). За них интереса нити ће садржати елементе савременог ухо отврдло за духовни глас Јеванђеља Божијег то мо- странчарења и партијског бављења политиком. Пола- же значити да нас позива на одрицање од себе и од зећи од чињенице да је служба патријарха српског – слободе. Не, та реч Апостола позива нас управо на служба првог међу једнакима, и да је биће наше Цркве преображај у слободи. Позива нас Апостол на реч и саборно, настојаћу – што сам и по мери својих могућ- дело који ће бити преображени речју Христовом, умом ности трудио се да чиним и до сада – да негујем овај Христовим; да не говоримо научени од мудрости људ­ саборни дух, као најважнији цвет нашег богочовечан- ске, него научени од Духа Светога. И како вели – духо­ ског стабла.

24 • The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • Савремени односи у друштву па и савремена поли- тика, схваћена као борба различитих партија, често у себи носе и доста непријатности, нажалост и неприме- рених односа и активности. Борбу група које се удру- жују ради међусобног ривалитета не видим као поли- тику у изворном смислу те речи. Политика, у изворном смислу речи, у антици, где се и појавила као појам, сма­ трана je бригoм за оно што је заједничко, бригом за за­ једнички живот. У тој бризи су учествовали сви грађа- ни и сви су једнако делили одговорност за дру­штво, за оно дакле што је заједничко. Том врстом политике не само да хоћу него и дубински осећам да и морам да се бавим као што је и сваки човек дужан да то чини у ме- и широм Европе, Канаде, Америке, у Аустралији. Сви ри у којој је то њему дато и на месту на којем се налази. ће бити у мојим молитвама, у мом су срцу. Желим да овом приликом поздравим наш народ Посебно, оци, браћо и сестре, желим да останемо широм земаљског шара и да му свагда и свуда где се трезвени и приправни на свако добро дело и жртву у налази пошаљем благослов силе Божије и молитве ох- ово тешко време опште пандемије, изазване ширењем рабрења и подршке. У мојим молитвама на првом мес- вируса САРС-КОВ-2. У минулим месецима сведоци ту ће бити православни Срби на страдалном Косову и смо огромне жртве лекара и свих људи који су несе- Метохији, који су у нераскидивом јединству са нашим бичним полагањем својих живота и снага испунили народом у читавој Републици Србији, али и са нашим највећу заповест Христову о љубави. Да будемо снаж- благоверним народом који живи у Црној Гори и Репуб- ни, али и трезвени! Да нама не овлада страх и да знамо лици Српској, у Босни и Херцеговини у целини, али и да сваки телесно здрав човек може бити много гори у свим другим земљама где наш народ живи. вирус у овоме свету! Загледавши се свако од нас у своје Заиста, највећа брига моја и наше Цркве и даље је срце заправо може рећи човек је једини вирус у свету. наше многострадално Косово и Метохија, наш духов- Једини који чини разне дебалансе у хармонији коју је ни Јерусалим, како је говорио блаженопочивши патри­ Бог створио. Нека нам пример ове пандемије која се јарх Иринеј. Косово и Метохија за Србе нису напросто тако брзо проширила покаже колико смо међусобно само мит, јер мит припада свету имагинације, и ту мо- повезани и једни на друге упућени, и колико само жемо губити и побеђивати. Косово је за нас завет, а тај међусобном пажњом можемо победити ову страшну Косовски завет је везан за Нови завет у чијем темељу пошаст, првенствено пошаст греха и болести која нам стоји светост. Отуда је Косово за нас заправо нит, пуп- прети изнутра. чана врпца која нас повезује са нашом духовно-исто- У јулу 2014. године рекао сам у Загребу, и не одус- ријском колевком, са суштином нашег идентитета. Ми тајем од тога, да ћу целим својим бићем, скромним смо у Косову и Косово је у нама, нашим светињама, снагама али снагом и силом благодати Божије радити ћирилици и косовском завету. Косово је срце Србије, на повезивању људи, на изграђивању мостова и успо­ пева данашње младо поколење, а срце је, по Светим стављању дијалога са свима. И кроз тај дијалог у Загре- Оцима, орган живота и љубави, па тако и на нашем бу и другде стекао сам пријатеље, а дубоко сам уверен, Косову има места за све. У срце може и треба да стане стекла их је и Српска Црква и српски народ. Настојаћу свако. За све људе које ће обожити лепота Дечана, у да будем достојан оних људи у Загребу, Љубљани и којима сам ја недостојни положио своје прве завете – другим градовима Епархије загребачко-љубљанске, монашке завете, и лепота Грачанице, Девича и Соколи- који су били мени, мојим свештеницима и српском на- це. За све које ће умудрити Пећка Пећаршија, окадити роду блиски, који су нас прихватили као пријатеље и црвени божури, благословити Стефан Дечански. више од тога. Када је требало јавно су нас и заступали Наставићу, колико год могу да служим нашем вер­ и бранили у невољама ако их је некад било. Настојаћу ном народу у мени драгој Хрватској која је постала мо­ да по истом кључу свој браћи, без обзира ком народу и ја друга отаџбина, народу чију дубоку веру, снагу и љу- којој вери припадају а која живе у земљама у којима бав сам упознао и која ће бити узор и мени у годинама смо ми православни Срби већина, будем такав прија- које предстоје. Исто то важи и за Словенију. Исту ту тељ какве сам ја стекао у Хрватској и Словенији. Стога љубав и бригу моју и свих нас, заслужују православни молим и вас и све нас оци, браћо и сестре да настави- у Републици Македонији, који вековима чувају неке од мо чинити тако, молећи се нашим светим прецима и најлепших манастира које подигоше наши преци; а небеским заступницима да нам у томе помогну, и да са наш народ је подигао дивне манастире свуда по свету таквом надом, већ овде и сада достигнемо живот вечни!

• The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • 25 Православни и васцели хришћански свет и људи добре воље честитају избор Патријарху Порфирију

У Патријаршијски двор у Београду претходних пар дана стигле су стотине и стотине честитки упућених Српској Патријаршији, Светом Сабору и Синоду, васцелом српском православном раду, а наравно највише новоизабраном првојерарху најсветије Српске Православне Цркве, Архиепископу пећком Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Г. Г. Порфирију.

олгоденствије на престолу ја и све Грузије г. Илија, бугарски г. и јужноамерички Јосиф, Митропо- Светога Саве предстојатељу Неофит, румунски г. Данило; затим лит бориспољски и броварски Ан- ДСрпске Патријаршије поже- архиепископи: кипарски г. Хри­зо­ тоније, руководилац послова Ук- лели су поглавари и великодостој- стом, атински и све Јеладе г. Јеро- рајинске Православне Цркве, Мит- ници Православних Цркава, најви- ним, тирански и све Албаније г. рополит хантимантијски и сургит- ши представници Римокатоличке Анастасије; митрополити: варшав- ски Павле. Цркве, Исламске верске заједнице и ски и све Пољске г. Сава и Чешких Пристигле су и честитке игума- Јеврејске верске заједнице, поједи- земаља и Словачке г. Растислав, ки­ на и настојатеља православних ма- них протестантских Цркава и дено- јевски и све Украјине г. Онуфрије, настира са Свете Горе Атонске и ва- минација, највиши представници амерички и канадски г. Тихон, аме- сцелог православља; декана и рек- власти Републике Србије, државни- рички и њујоршки г. Иларион, пред­ тора српских православних про­све­ ци и значајне политичке личности стојатељ Руске Православне Загра- тних завода, али и православних из Европе и света. Светејши г. Пор- ничне Цркве, Архиепископ хелсин­ факултета и семинарија широм пра­ фирије је са највећом љубављу и шки и све Финске Лео. вославне васељене; председника и пажњом прочитао честитке нашег Поред наведених поглавара Пра­ часника српских црквених и цркве- православног народа из Србије, вославних Цркава Патријарху Пор- но-школских општина из Отаџбине Срп­ске, Црне Горе, Хрватске, Се- фирију избор и устоличење су чес- и расејања. верне Македоније, али и из Европе, титали Митрополит волоколамски Срдачне честитке Светејшем г.г. Северне и Јужне Америке и Аустра- и председник Одељења за спољне Порфирију су упутили Папа рим- лије. црквене послове Московске патри­ ски Фрања и други најзначајнији Овом приликом навешћемо са- јаршије Иларион, Архиепископ ка- високодостојници Римокатоличке мо најзначајније поглаваре Право- надски г. Сотирије, Архиепископ Цркве, међу њима Кардинал Курт славних аутокефалних и аутоном- подољски и берлинско-немачки Кох, председник Папског савета за них Цркава, верске високодостој- Московске Патријаршије Тихон, унапређење јединства хришћана, нике и представнике држава и зна- Митрополит камерунски Григорије, Надбискуп Вићенцо Паља, пред- чајних институција. Честитке су Митрополит неапољски Порфири­ седник Заједнице „Свети Еђидио“, упутили патријарси: цариградски г. је, представник Православне Цркве надбискупи: љубљански Станислав Вартоломеј, александријски и све Кипра у европским институцијама, Зоре, председник Словеначке бис- Африке г. Теодор, антиохијски и Митрополит лариски и тирнавоски купске конференције, загребачки свег Истока г. Јован, јерусалимски и Јероним, Митрополит крфски Нек- кардинал Јосип Бозанић, врхбосан- све Палестине г. Теофило, москов- тарије, Митрополит аустријски Ар- ски кардинал Винко Пуљић, бео- ски и све Русије г. Кирил, Тбилиси­ сеније, Митрополит буеносајрески градски Станислав Хочевар, сплит-

26 • The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • ско-макарски Марин Баришић, за- ђевић. Из влада Републике Србије ници српског народа у Црној Гори: дарски Желимир Пуљић, коадјутор и Репубике Српске честитке су упу- председник Нове српске демокра- ријечки Мате Узинић, бискуп по- тили: потпредседница и министар тије Андрија Мандић и председник жешки Антун Шкворчевић и многи рударства и енергетике проф. др Демократске народне партије Црне протестантски бискупи и истакну- Зорана Михајловић; потпредседни- Горе Милан Кнежевић. те вође хришћанског света у Евро- ца и министар културе и информи- Од чланова дипломатског кора пи и свету. сања Маја Гојковић, потпредседник новоизабраном Патријарху српском Новоустоличеном предстојатељу и министар пољопривреде, шумар- су честитали: Апостолски нунциј Српске Патријаршије срдачне чес- ства и водопривреде Бранислав Не- Лучиано Суриани; амбасадори: титке су упутили и председница Ре- димовић, министар спољних по- Руске Федерације Александар Бо- публике Грчке Катерина Сакеларо- слова Никола Селаковић, министар цан Харченко, Савезне Републике пулу, највиши представници вла- унутрашњих послова Александар Немачке Томас Шиб, Демократске сти Републике Србије, Републике Вулин, мини­стар правде Маја По- Народне Републике Алжира Абдел- Српске, чланови влада и народних повић, мини­стар за иновације и хамид Чебчуб, Исламске Републике скупштина: председник Републике технолошки развој др Ненад Попо- Иран Рашид Хасанпур, Републике Србије Александар Вучић, предсе- вић, мини­стар за бригу о селу Ми- Грчке Георгиос Дијакофотакис, Па- дница Владе Републике Србије Ана лан Кркобабић, министар унутра- лестине Мохамед Набхан, Мјанма- Брнабић, председавајући Председ- шњих послова Републике Српске ра Турен Тант Зин, Републике Кип- ништва Босне и Херцеговине Ми- мр Драган Лукач, као и директор ра Димитриос Теофилакту, Израела лорад Додик, председница Репу- Канцеларије за Косово и Метохију Илан Мор; као и представник блике Српске Жељка Цвијановић, Владе Републике Србије Петар Пет- UNICEF-а у Републици Србији председник Владе Црне Горе др ковић и др Владимир Рогановић, Дејана Костадинова, шеф Делега- Здравко Кривокапић, председник в.д. директора Управе за сарадњу са ције Европске Уније у Републици Скупштине Црне Горе Алекса Бе- црквама и верским заједницама Ре- Србији Сем Фабрици, шеф Мисије чић, председник Народне скупшти- публике Србије, директор Репу- ОЕБС Јан Брату, амбасадор Репу- не Републике Српске Недељко Чуб- бличког секретаријата за вере Репу- блике Србије у Републици Црној риловић, председавајући Дома на- блике Срп­ске Драган Давидовић. Гори др Владимир Божовић и амба- рода Парламентарне скупштине Поред осталих честитке су упутили садор Републике Србије у Руској Босне и Херцеговине др Никола бројни народни посланици из Ср- Федерацији Мирослав Лазански. Шпирић, председник Скупштине бије, Српске и Црне Горе, градона- Стотине честитки свом патри­ АП Војводине Иштван Пастор, на- челници Београда, Загреба, Новог јарху и оцу, Његовој Светости г. челник Генералштаба Војске Србије Сада, Ниша и званичници других Профирију, пристигле су од благо- генерал Милан Мојсиловић, коман- градова у Републици Србији и Срп- честивог српског народа са свих дант Гарде Војске Србије генерал- ској Републици, председник Срп- страна земаљског шара. мајор Миломир Тодоровић, престо- ског народног већа у Хрватској др лонаследник Александар Карађор­ Милорад Пуповац, као и предвод-

• The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • 27 Ж и в о т о п и с Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског г. Порфирија (Перића)

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом заседању 18. фебруара 2021. године у Спомен храму Светог Саве у Београду изабрао је Његово Високопреосвештенство Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија за Патријарха српског

рво је од троје деце Радиво­ја јице у Мушутишту 23. јуна 1986. го- и Радојке Перић, који су се, дине. после Другог светског рата, Последипломске студије поха­ П ђао је на Богословском факултету из села Осиње крај Дервенте у Босни и Херцеговини доселили у Националног и Каподистријског Војводину. На крштењу је добио универзитета у Атини (1987-1990.). име Првослав. Основношколско На истом училишту стекао је звање образовање стекао је у Чуругу, а доктора наука (2004.). гимназију „Јован Јовановић Змај“ У чин јеромонаха рукоположен завршио је у Новом Саду 1980. го- је на Аранђеловдан, 21. новембра дине. Похађао је студије археоло- 1990. године, у манастиру Светих гије на Филозофском факултету Архангела у Ковиљу. Тада је поста- Универзитета у Београду. Убрзо је вљен за игумана те свете обитељи. почео да студира и на Богослов- За Епископа јегарског, викара Епар­ ском факултету Српске Православ- хије бачке, изабран је на заседању не Цркве, на којем је и дипломирао Светог Архијерејског Саборa 14. 1987. године. У чин мале схиме за- маја 1999. године. Хиротонисао га је монашио га је, на Томину недељу, Патријарх Павле (Стојчевић) у но- 11. априла 1986. године, његов ду- Новоизабрани Архиепископ восадској Саборној цркви 13. јуна ховни отац, тада јеромонах др Ири- пећки, Митрополит 1999. године. За Митрополита заг- неј (Буловић), садашњи Епископ београдско-карловачки и ребачко-љубљанског изабран је на бачки. Исте године, епископ раш- Патријарх српски господин седници Светог Архијерејског Са- ко-призренски Павле (Стојчевић), бора 26. маја 2014. године. Блажене Порфирије (Перић) рођен је 22. потоњи патријарх српски, рукопо- успомене Патријарх Иринеј (Гаври- ложио је монаха Порфирија у чин јула 1961. године у Бечеју ловић) га је, 13. јула исте године, јерођакона у манастиру Свете Тро­ увео у митрополитски трон у храму

28 • The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • ду на аутентичну монашку духо­ вност и богослужбени опит свето- горских општежића. Манастир је постао препознатљив по неговању византијског црквеног појања, али и по отворености према друштве- ној заједници. На иницијативу епископа Пор- фирија формиране су четири тера- пијске заједнице за лечење од боле- Монашење у Дечанима Игуман Ковиља са првим монасима сти зависности под називом Земља живих. Од оснивања прве заједнице Преображења Господњег у Загребу, 2005.г., до почетка 2021. године, кроз где се посебно ангажовао у прику­ на којем је митрополит Порфирије ова јединствена лечилишта у који- пљању средстава за стипендирање наследио блаженопочившег митро- ма су знања и вештине медицин- даровитих српских ђака и студената. полита Јована (Павловића). ских наука испреплетане са веков- Програм свог пастирског дело- Ванредни је професор Право- ним православним духовним иску­ вања митрополит Порфирије је славног богословског факултета ством, прошло је готово 4000 шти­ представио у приступној беседи на Универзитета у Београду. Говори ћеника. устоличењу, у јулу 2014. године, ре- грчки и енглески, а служи се рус­ Братство манастира је више- кавши: „Увек ћу бити спреман да ким језиком. струко умножено, па је оно, у тре- учествујем у изграђивању мостова На позив епископа бачког др нутку одласка Митрополита Пор- између људи и народа, потпуно Иринеја, јерођакон Порфирије је фирија са места игумана, бројало 25 свестан да има оних који ће и са 1990. године привремено прекинуо монаха. једне и са друге обале бацати ка- последипломске студије теологије у Читаву деценију владика Пор- мење на мостоградитеље. Али, на Атини и прихватио се дужности фирије је био један од редовних то ме обавезује сам Господ који је у игумана светоархангелске обитељи учесника емисије Буквар правосла- Сину своме Јединородном пре- у Ковиљу, на којој је остао до 2014. вља која је емитована на телевизији мостио јаз између Бога и човека.“ године. Његовим постављењем за Нови Сад. Такође је, од почетка еми­ О свом идентитету и темељним игумана започео је препород мана- товања телевизијске емисије Агапе вредностима на којима заснива стира. Обновљeни су стари и изгра­ аутора и водитеља Александра Гај- своје послање Митрополит је том ђени нови конаци, подигнут је па- шека (2005.), па све до избора за приликом рекао: „Ја јесам Србин, раклис и отпочело је фрескописање Митрополита зaгребачко-љубљан- али сам пре свега хришћанин, а то манастирског храма. ског (2014.), уз почившег академика је универзална вредност и зато ћу Игуман Порфирије старао се да др Владету Јеротића и друге истак- проповедати и сведочити Христа. живот монаха и богослужбени ти- нуте мислиоце био њен чест гост. У Волим свој народ, али волим и во- пик Ковиља буду устројени по угле- својству представника традицио- лећу и све друге народе, сваког чо- налних Цркава и верских за­једница века, сваку икону Божију”. у Србији, епископ Порфирије је нај­ Митрополит Порфирије негује пре био члан (2005-2008), а затим и пријатељске и сарадничке односе са председник Савета Репбличке ра- бројним представницима Римока- диодифузне агенције (2008-2014). толичке цркве и других верских Био је први архијереј Српске заједница, као и са многим науч- Православне Цркве коме је повере- ним и културним прегаоцима у но старање над организацијом вер- Загребу. ског живота у Војсци Србије (2010- Слобода избора, слобода савес- 2011). ти, слободан проток људи и идеја, Почев од 2002. године, владика материјална обезбеђеност сваког Порфирије је председник Управног појединца су оно што хришћанство одбора Српског привредног дру­ као аутентични персонализам са штва „Привредник“ у Новом Саду, собом носи. Монашење у Дечанима

• The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • 29 Био је домаћин Осмог састанка персонализам са собом носи“ и ис- предметима основних студија Па- Свеправославне мреже за проуча- такао да „то не значи да се хриш­ стирско богословље са психологијом вање религија и деструктивних ћанство залаже за пролазне људске и Теологија Новог Завета, као и на култова који је, под покровитељ­ вредности, већ да потврђује вечне другим предметима мастер и док- ством Епархије загребачко-љу­ вредности у чијој је жижи човек и торског студијског нивоа. Учество- бљан­ске, одржан септембра 2015. његово спасење“. вао је у покретању и промовисању године у Љубљани. Признање Удружења за верску Библијског института при Бого- Завршио је обнову Богородичи- слободу у Републици Хрватској за словском факултету. ног манастира у Лепавини, поред 2019. годину додељено је Митропо- Аутор је књига Лицем к Лицу – Копривнице, једног од најстаријих литу Порфирију за миротворни Библијско-пастирска промишљања духовних центара православног на- допринос у промовисању културе о Богу, човеку и свету (Београд – рода у Хрватској. дијалога и верских слобода. Загреб, 2015) и Премудрост у Тајни Лауреат је награде Богословске Докторску тезу Могућност по- сакривена – Огледи из Теологије академије Светог Игнатија у Сток- знања Бога код апостола Павла по апостола Павла (Београд, 2020), холму (Шведска) за 2016. годину. тумачењу светог Јована Златоус­ тридесетак научних, стручних и Ово признање додељено му је „за тог Владика Порфирије одбранио популарних радова објављених у допринос помирењу народа на Бал- је на Богословском факултету На- домаћим и међународним часопи- кану и предани рад на унапређењу ционалног и Каподистријског Уни- сима. Збирка интервјуа и обраћања, јединства међу хришћанима“. По- верзитета у Атини 2004. године. које је дао током прве две године од водом примања награде, митропо- Исте године је постао доцент на Ка- постављења за Митрополита (2014- лит Порфирије је у Стокхолму одр- тедри за катихетско и пастирско 2016), објављена је 2016. године под жао предавање на тему слободе и богословље Православног бого- насловом Загреб и ја се волимо јавно. људских права. Говорећи о томе да словског факултета Универзитета у Одмах после избора 18. фебру- слобода и људско достојанство Београду. На тој је катедри насле- ара 2021.г. служено је благодарење и имају своје извориште у Цркви дио академика Владету Јеротића, са произнесено многолетствије Архи- Христовој, рекао је да су „слобода којим је дуги низ година на многим епископу пећком, Митрополиту бе- избора, слобода савести, слободан пољима блиско сарађивао. оградско-карловачком и Патри­ проток људи и идеја и материјална Као ванредни професор Право- јарху српском господину Порфи- обезбеђеност сваког појединца оно славног богословског факултета, од рију. Звона на храму Светог Саве што хришћанство као аутентични 2015. године, изводи наставу на на Врачару огласила су се неколико минута пре 16 часова означавајући да је изабран 46. Патријарх српски. Његову Светост Патријарха српског Порфирија даруј Господе Својој Светој Цркви у миру, здрава и читава, часна, дуговечна и да правилно управља речју Истине Твоје! Достојан, на многе године!

ДОСТОЈАН!

30 • The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • Патријарх српски Порфирије стигао у Пећку Патријаршију

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је 14. марта 2021. године у послеподневним часовима манастир Пећку Патријаршију, древно седиште Српске Православне Цркве

Његову Светост Патријарха дочекала је игуманија Харитина са сестринством и свештенством. После доксологије, патријарх Порфирије се поклонио чудотворној икони Богородице Пећке и светим моштима својих претходника архиепископа и патријара- ха српских.

• The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • 31 Патријарх Порфирије: Рачунајте на нас, ту смо са вама

Ваша мука је и наша мука, а ваша радост и наша радост, казао је Патријарх Порфирије Банијцима који су у децембарском земљотресу остали без крова над главом и најавио своју још већу присутност на страдалом подручју

атријарх Порфирије је 27. фе­ пoмoћ многих дoбрих људи, те Грaдa тaкo дa никaкo нису мoгли дoћи дo бруара 2021. године у сво­јој Бeoгрaдa, Црква успела дa сaбeрe хрaнe. „E, тo je пaкaо – кaда нeкo Ппрвој пастирској посети од oдрeђeнa срeдствa и oбeзбeди нeштo хoћe свe зa сeбe и никaд му ниje дoстa када је изабран за поглавара Српске вишe oд стo кoнтejнeрa. Исказао је он oстaнe глaдaн”, рекао је анђео чо- Православне Цркве, обишао село нaмeру дa се помогне поправак не са- веку. Анђео је одвео човека до другe Мајске Пољане, место крај Глине, мо кућа, већ и пo­мoћних oбjeката у сoбe у којој се налазио исти тaкaв тешко погођено земљотресом 29. де- којима људи држе стoку. вeлики кaзaн и истe вeликe кашике. цембра 2020. године. У земљотресу „Oнo штo je зa мeнe вaжнo je дa сe Разлика у односу на прву собу била је су многе куће сравњене са земљом, и пoрeд нeвoљa сa кojимa су људи у томе што су људи хрaнили један док су друге небезбедне за живот. oвдe суoчeни, видeлo дa људи не могу другог, тaкo дa су сe сви нajeли и Још увек су у току хуманитарне једни без других и дa су људи људимa мeђусoбнo рaдoвaли. Његова Светост акције Епархије загребачко-љу­бљан­ пoтрeбни. Moждa пoнeкaд Бoг пoну- је рекао да „ту слику треба дa имaмo ске и Српског народног ви­јећа, под ди искушeњe свимa нaмa дa бисмo нeпрeстaнo нa уму нe сaмo овде нa називом „Банија је наша кућа”. У пра- упрaвo крoз мaтeриjaлну штeту имa­ Бaниjи, нeгo дa нaс прaти тoкoм чи- тњи Његове Светости Патријарха на- ли мoгућнoст дa прoбудимo у сeби тaвoг живoтa”. лазили су се и Епископ горњокарло- oнo штo je људскo и дa учинимo нa­ Након обиласка домова пет поро- вачки Герасим, многи свештеници пoр дa прeвaзиђeмo свaкo свojу ску­ дица у Мајским Пољанама, Па­три­ епархија загребачко-љубљанске и чeнoст, eгoизaм, зaтвoрeнoст, те дa јарх и Епископ Герасим су, у бази Ци- горњокарловачке, волонтери и нови- изиђeмo у сусрeт другoмe и нa тaj нa- вилне заштите Лекеник, заједно­ са нари. чин, рaдуjући сe тoм сусрeту, спoзнa­ потпредседником Владе Републике Након разговора са породицом мo дa ћeмo уjeдињeни лaкo oбнoвити Хрватске, Борисом Милошевићем, Куколеча, Патријарх им је рекао да мaтeриjaлну штeту и штo je joш вaж- присуствовали испоруци двa већа и зна да је помоћ, која им је до сада ниje – рaзумeмo дa сaмo oндa кaдa чeтири мaњa кoнтejнeрa, које су до- стизала, само прва помоћ, и да „тек смo зajeднo мoжeмo имaти искoнску нирали Епархија загребачко-љуб­ предстоји да се све обнови. Рачунај­те рaдoст и искoнски мир”, кaзao je Пa­ љанска и Амбaсaда Републике Србиje на нас, ту смо са вама”, казао је. триjaрх Пoрфириje. у Зaгрeбу. У обраћању новинарима, испред Колико је важна слога међу људи- Патријарх Порфирије је нajaвиo и дома породице Куколече, која је при- ма, Патријарх је илустровао новина- дa ћe, уз пoмoћ Епискoпa Гeрaсимa, времено смештена у контејнеру за рима навођењем одломка из житија свештенства и вoлoнтeрa, бити joш становање, Патријарх је казао да се светог Петра Александриј­ског о присутнији нa стрaдaлoм пo­дручjу и Црква трудила да буде уз оне кojимa чoвeку који трaжиo oд Бoгa дa му тo нe сaмo мoлитвoм и душoм, нeгo и je пoтрeбнa пoмoћ. пoкaжe шта je рaj, a шта пa­кao. Том физички. Рекао је да је свестан дa je рeч o човеку јавио се aнђeo и oдвeo гa у првoj пoмoћи и дa прaви aнгaжмaни двoрaну на чијој се средини налазио Извор: Митрополија тeк прeдстoje. Подсетио је да је, на велики лoнaц с хрa­нoм и кaшикaмa загребачко-љубљанска челу са влaдикoм Гeрaсимoм и уз кoje су билe дуже oд њихoвих руку,

32 • The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • Опроштајно слово Патријарха српског г. Порфирија на сахрани новопрестављеног епископа Атанасија (Јевтића)

раћо архијереји, Имајући увек у срцу свештеници, монаси Христа васкрслог владика Би монахиње, верни Атанасије је чинио да они народе светосавске Хер- свети оци и учитељи Црк- цеговине и сви ви, браћо ве из апостолског и по- и сестре са разних срп- тоњих времена о којима ских страна: од Косова до Јадовна, од Солуна до Буди- нам је предавао, буду не некакви научни или литерар- ма, где год српских тића има, пристигли у Требиње и ни, чак ако хоћете ни богословски узори, него да буду манастир Тврдош, да испратите нашег оца и владику део наших живота, да уз њега буду са нама, не само на Атанасија на пут из смрти у живот. У живот вечни! предавањима, него готово увек: и уз скромне, више Још више – небројено више – је нас који смо у духу са монашке него студентске обеде које је благосиљао и вама и тугујемо што не можемо последњи благослов редовно делио са нама у трпезарији старе зграде Бо- да примимо и последњи целив да дамо. Међу њима гословског факултета на Косанчићевом венцу; и када сам и ја, некада млађани и неуки, а владика би рекао смо се први пут пењали за њим уз Велебит да се над незнавени студент прве године теологије. Али – његов безданом Шарановом јамом молимо за мученике тамо студент, чиме се бескрајно поносим, и срце ми је пуно бачене и да молимо њих да се моле за нас; исто тако су када то изговорим или помислим, а верујем и многи- оци и апостол Павле били наши сапутници када нам ма владикама, свештеницима, монасима, који су били је отац Атанасије Павловим путем откривао правосла- његови студенти, који су га тих давних година слуша- вље, манастире и српство Далмације; када смо са њим, ли на факултету, на јавним предавањима у Београду, из свег гласа певали Христос воскресе у Јасеновцу, а и они који као мирјани служе Цркви, а недељом и исто тако и широм Косова и Метохије који су наше празником су хрлили у манастир Ваведење, где је он, свенародно распеће и свенародно наше васкрсење; заједно са дивним професорима, нашим оцима Амфи- и када смо први пут са њим крочили на Свету Гору лохијем и Иринејем служио и на земљи нам отварао Атонску да бисмо срели подвижнике и свете старце; двери Царства небеског. чак и када смо са њим играли фудбал у престоном

• The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • 33 Београду, испод Калемегда- година; а био сатрудник и на, месту које је освештано сарадник на Богословском жртвом Доната и Фортуната, факултету и у владичанским Ермила и Стратоника, ђакона годинама које су уследиле. Авакума и игумана Пајсија, Ту, на вратима раја, дубо- јасеновачких мученика који ко верујем, чекају га и наши су ношени Савом стигли под патријарси Павле и Иринеј, и древне зидине; али и хиљада- сви свети српски архиеписко- ма које је крвави комунистич- пи и патријарси. ки терор прибројао светима Не могу да изоставим једну мученицима, у престоници капиталну чињеницу којом српства, али и на другим мес- Српска Црква, српска кул- тима. Међу њима је и рођени тура, српски народ треба да стриц владике Атанасија, се поносе: владика Атанасије свештеник Милош Јевтић је уз поменуте свете: Јустина који је на Свету Петку 1944. и Николаја, најплоднији и године убијен са хиљадама вероватно у свету најпризна- невиних Мачвана и Поцераца тији и најпознатији српски на савском мосту у Шапцу. богословски и научни писац. Тамо где је био владика Атанасије били су и свети Ових дана и дугом времену које предстоји његово оци и учитељи Цркве; тамо је био Христос распети и дело ће, као и дела светог Јустина и светог Николаја, васкрсли, чијом силом је владика Атанасије храбрио, бити тумачено, проучавано, умножавано, али што је чувао, подизао и хранио све који су били у невољи. најважније његово дело и његове молитве за нас пред Ви Херцеговци, децо Светог Саве, то знате боље од престолом Оца Небеског, приводиће Србе Цркви свих нас шта је у несрећном рату значио и чинио вла- Христовој у вековима док нас буде, а биће нас док сле- дика за нашу Отаџбину. Знају то, не мање и косовско- дећи владику Атанасија следимо Светог Саву, Светог метохијски Срби, а знамо и сви ми. Лазара косовско-метохијског и све свете из рода наше- Његово тело данас полажемо у херцеговачку земљу га. коју је толико заволео. Али он једнако припада свим Данас сви заједно можемо да посведочимо речима нашим крајевима, а пре свега родној Тамнави, селу апостола Павла: владико Атанасије, добар си рат ра- Брдарица, као и целом шабачко-ваљевском крају који товао, трку си завршио; веру си одржао. Сада те чека нам је подарио и у којем су се прославили у Господу венац правде који ће ти дати Господ наш, праведни велики светитељи Ава Јустин и Владика Николај. Они, судија. заједно са владиком Милутином, који је такође из тог Вечан ти помен достоблажене и приснопамјатне оче краја, чекају данас, на вратима бесмртности достојног и брате Атанасије. настављача. Тамо га чека и владика Амфилохије, са Патријарх српски Порфирије ким је друговао, од младих богословских и монашких

34 • The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • Сећање на Владику Атанасија Игуман Дамаскин – Манастир Св. Германа Аљаског, Платина (Калифорнија) Блистави пламен његове љубави

аш Манастир Св. Германа у Платини у Кали- живео Литургијом. Његов живот изван црквеног хра- форнији придружио се Српској Православној ма је био литургијски тиме што је стално имао Христа НЦркви 2000. године. Од тада смо били благо- пред собом. На тај начин, његов живот изван црквеног словени да се неколико пута сусретнемо са Владиком храма је суштински био исти као и живот унутар истог. Атанасијем. Године 2006, посетио сам Манастир Твр- У свом слову, епископ Максим је приметио да су дош крај Требиња у Херцеговини, где ме је он срдачно поједини људи гледали на поступке његовог духовног примио и провео доста времена разговарајући са мном, оца као да су били противречни или парадоксални. Ти борећи се са својим „тарзановским енглеским”, како га људи би гунђали кад би овај Владика радио неочекива- је назвао. У Требињу сам био поново 2009. године, овај не ствари током Литургије. Они нису разумели да, за пут са мојим родитељима и њиховом кумом, Радмилом Владику Атанасија, прослава Литургије треба да буде Тараило, која је одрасла у том граду. динамична и жива, не статична. Епископ Максим, духовни син Владике Атанасија, Повремено, током Литургије, он би дао поуку о сми­ је 2006. године био устоличен као наш епархијски епи­ слу оног што се дешава. Поуке би биле кратке, тако да скоп. Пре упокојења Владике Атанасија, епископ Мак- сим га је три пута довео у Америку, па је Владика Ата- насије двапут посетио наш манастир. У свом слову на сахрани свог духовног оца, Епископ Максим се дотакао кључних аспеката живота и лично- сти Владике Атанасија. Стари јерарх се потпуно предао Христу и дисао је у духовној атмосфери Цркве. Био је велики црквени човек који је разумео да наша право- славна хришћанска вера мора да се дотакне свих пора нашег живота и убризга се у њих. По мом мишљењу, Владика Атанасије је изнад свега био литург. То није због тога што је поседовао велико знање Божанске Литургије и што је написао вишетом- но дело на ту тему. Радије, то је било због тога што је

• The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • 35 права Литургија, него… али је она ипак ту [тј. део је нашег Предања]”. Из ове изјаве неко би могао закљу- чити да Владика Атанасије није правилно вредновао овај део нашег Предања. Међутим, такав суд би био спољашњи, али не и праведан суд (уп. Jн 7, 24), као што се видело из оног што је уследило. На Пређеосвећеној литургији, сећам се да су били само служашчи свеште- ник, Владика Атанасије и ја (монаси су очигледно били на послушањима). Владика је стајао на северној страни цркве, са штапом у рукама. Свештеник је служио а Вла­ дика Атанасије је био хор, појући својим дубоким гла- сом, који је испуњавао манастирску цркву. Певао је и појао све оне делове литургије које није изговарао или појао свештеник. Задивљујуће, уважени Владика пред нису прекидале ток Литургије, коју је он тако високо собом није имао ни налоњ нити богослужбене књиге ценио. На пример, сећам се да је на једној Литургији, при руци. Појао је све по сећању, напамет, или тачније: окружен свештеницима око престола, објашњавао „по срцу” (byheart), као што кажемо на енглеском. Ен- зашто се антиминс и илитон савијају тако да се прво глески идиом је овде сасвим прикладан, пошто се Вла- открије лева страна. Текстове на јеврејском језику, ре- дика Атанасије није просто сећао химни и молитава; као је, написани су с десна на лево. Ово објашњава он их поунутарњио у клијети свога срца (уп. Maт. 6,6). зашто се јеврејске књиге отварају супротно начину на Неколико година касније, када је Владика Атанасије који то ми чинимо – пошто ми пишемо с лева на десно. посетио Америку, служио сам још једну Литургију на Научивши нас томе, Владика Атанасије је на још јед- којој је он началствовао. Као што ми је била навика за ном примеру показао како су наше православне ли- време архијерејских литургија, листао сам свој Служе­ тургијске праксе укорењене у пракси Јевреја у Старом бник, трудећи се да пратим службу, како не бих напра- Завету. вио грешку када дође мој ред за возглас, и сл. Видевши Наш манастир је примио добар предокус неочеки- ме како то радим, Владика ми је рекао: „Мање књиге”. ваног понашања Владике Атанасија када је служио Ли- Овај савет, знам то, проистекао је из његовог веровања тургију у нашем Манастиру. Током службе је био ра- да Литургија треба да буде жива светковина, а не неш- достан, чак и опуштен, али му је једна ствар засметала: то што се служи по рутини. Свештенослужитељ треба наш „епископски трон” на Горњем месту. У то време, да буде способан барем делове Литургије да изговара нисмо још били почели да наручујемо црквени наме­ напамет, тј. „по срцу” (byheart). штај од добављача из православних земаља, тако да је Делећи моја сећања на Владику Атанасија, желео наш „трон” био ништа више од једне дрвене фотеље у бих да додам још неколико случајева који би могли би- традиционалном стилу. Најпре, пред почетак Литур- ти занимљиви будућим биографима. Први се десио то- гије, Владика Атанасије нам је рекао да фотељу поме- ком моје прве посете Требињу 2006. године. Како се римо са горњег места у олтару, што смо и учинили и на сећам, било је то пошто сам 11. марта одржао преда- њено место ставили малу столицу. Касније, када је по- вање о саоснивачу нашег Манастира, о. Серафиму Роу- чело читање Апостола, он је погледао на изазовну фо- зу, у центру Св. Јустина Ћелијског. Седео сам за столом, тељу и рекао нам да је потпуно уклонимо из олтарског вечерајући са Владиком Атанасијем и неколицином ве- дела. Ми смо велику столицу одмах однели кроз олтар- рника који су присуствовали предавању, и тада нам је ска врата и ставили је изван цркве. јављено да је бивши председник Србије, Слободан Ми- Реакција Владике Атанасија на столицу некима мо- лошевић, управо умро у затворској ћелији у Хагу, пош- же изгледати као претерана, али она је постигла ефе­ то је тамо пет година био на суђењу. Коментар Владике кат. Једна од првих ствари коју сам учинио када сам Атанасије је био лаконски, али пун смисла: „Милоше- постао игуман била је да поручим епископски трон из вић није био добар, али су гори били они који су га Румуније. ставили на суд”. Други пример његове „парадоксалне” личности де- Други случај илуструје теолошку виспреност Вла- сио се када сам први пут посетио манастир Тврдош дике Атанасија. Једанпут, током посета Владике Атана- 2006. године. Био је Велики пост, те је по плану следи- сија нашој епархијској Саборној цркви у Алхамбри ло служење Пређеосвећене литургије. Обавестивши (Калифорнија), питао сам га нешто што је искрсло док ме о предстојећем богослужењу, Владика Атанасије је сам приређивао књигу о браку и девствености, а то је: рекао нешто у смислу: „Пређеосвећена литургија није „да ли се брак између човека и жене заувек наставља?”

36 • The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • За већину православних хришћана, одговор на ово пи- Владика Атанасије цитирао у вези са српском светом тање би био једно дефинитвно „не”, пошто је сам Гос- земљом Косовом, која је од остатка Србије отргнута под рекао да „они који се удостоје примити ту реч, о после кампање бомбардовања НАТО снага 1999. годи- васкрсењу мртвих, нити се жене нити удају” (Лк 20,35); не. Пружајући утеху своме народу у очи овог губитка, то учење су прихватили Свети Оци. Ипак, постоје не- Владика Атанасије је указао да је „Земља Живих” та- ки православни хришћани који заступају да је брак ве- кође и синоним за Небеско Царство ка коме сви тежи- чан, наводећи као доказ речи из православне службе мо. Суверена земља једног народа – место где он може брака, после чина венчања (стављања венаца), где све­ да живи у слободи – јесте дар од Бога, и њиме и преко штеник моли Бога да прими венце (круне) нововенча- њега је он позван да трага за вечном Земљом Живих, них у Своме Царству. да би Бог био све у свему (уп. 1Кор. 15,28). И тако сам питао Владику Атанасија о вечном бра- Видећи судбину народа са духовне тачке гледишта, ку и, посебно, о идеји да је знак тога примање венча- Владика Атанасије је препознао блискост између свог них круна у Царству. Пошто му је моје питање било народа и Индијанаца (урођених Американаца). Када је преведено на српски, Владика је својим громким гла- једна група студената из богословије у Призрену посе- сом одговорио „Не! Венци представљају међусобну тила наш Манастир, разговарао сам са њима о мисио- верност венчаног пара”. нарењу међу Индијанцима које подржавају наш мана- Ово нисам чуо никада пре. Разумео сам да круне стир и Епархија. Када је у разговору поменуто име Вла­ представљају венце мучеништва, пошто брак, као и дике Атанасија, богослови су ми рекли да је он на аме- монаштво, јесте облик мучеништва. Али никада нисам ричке Индијанце гледао као на мученике. чуо објашњење које је дао Владика Атанасије, које не Владика Атанасије није био формалиста; поза и из- пориче него допуњује симболизам мучеништва. Кас- вештаченост су му били страни. Сећам се како је испри­ није, када сам проверио текст службе брака, видео сам чао духовиту причу о томе како је путовао са једним јасно зашто је Владика Атанасије рекао да венци пред- психологом и његовом женом. Психолог је све време стављају, пре свега, верност коју муж и жена показују говорио мирним, чак и прибраним тоном, који се и једно према другом. У тексту службе, речи о којима се очекује од зналца људског понашања. Међутим, током говорило овако следе: „Боже… уздигни Венце њихове вожње са својом женом и Владиком Атанасијем, пси- у Царству Твоме, чувајући их неупрљане, непорочне и холог је упао у жучну расправу са својом женом. „Чес- беспрекорне у векове векова”. титам!” владика је рекао психологу, „сада си човек!” Па наравно! Све што треба чинити јесте са пажњом Када је 2015. године држао предавања на Институту читати речи, не умећући своје мишљење, и тада ће Светих Севастијана и Мардарија који наша Епархија сми­сао постати јасан. Молитва да Бог сачува брачнике редовно организује, Владика Атанасије је окупљеним „неупрљане, непорочне и беспрекорне” упућује на пол- свештеницима рекао да не воли да га људи ословљавају ну чистоту, која се налази у часном браку. „Ваше Преосвештенство” (Your Grace). За њега, то је Када би се срео са неким посетиоцем из Сједињених звучало сувише формално; Православље је живот, и Држава Америке, Владика Атанасије би себе често пред­ ми смо једна породица у Христу. Стога нам је рекао да ставио речима: „Ја сам Апач!” То је радио и са децом. га уместо тога ословљавамо са „Оче Владико”. После Видећи га са тамном кожом и дужом косом, врло је из- тога, свештеници су почели да га зову „Оче Владико”, и гледно да му је не мало деце веровало. Иза хумора, ме­ то му је доносило осмех на лицу, са дозом забаве. ђутим, лежала је дубока љубав, поштовање и дивљење Он је заиста био један „Отац Владика” који је на за америчке Индијанце, које је он делио са многим сво­ Цркву и Божије ствари гледао са свом бригом и паж­ јим српским пријатељима. И Срби и амерички Инди­ њом љубећег оца. Истовремено, за нас овде у Западно- јанци су стотинама година страдали од неправде коју америчкој епархији, он је био „Деда Владика”, пошто је су им нанели западноевропски окупатори (у случају наш „Отац Владика” Максим духовни син нашег „Деда Индијанаца, најстарији окупатори су били имигранти Владике”, епископа Атанасија. Блистави пламен његове из Западне Европе), и једни и други су се витешки и љубави према Христу и Његовој Цркви сјајно светли у храбро борили, чак и кад је изгледало да је све изгу­ нашим срцима, обасјавајући наш пут ка славном Цар- бљено, како би очували своју слободу, културу и иден- ству где се надамо да заувек пребивамо са Богом. титет као народ. За оба народа, ова борба је нужно значила борбу за њихове отачке земље које су посма- Игуман Дамаскин трали као свете. Манастир Св. Германа Аљаског, Један од најлепших и најдубљих есеја Владике Ата- Платина (Калифорнија) насије носи наслов „Земља Живих”. Као библијску алу- зију на Свету Земљу Јевреја (Пс. 26,13), ову фразу је Превод са енглеског М. В.

• The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • 37 Беседа епископа Максима на Божанственој Литургији уз одар епископа Атанасија Хлеб Живота, Нова Пасха и Земља Живих: Слово епископа Максима на исходу Атанасија архијереја у саборном храму у Требињу, 6. марта 2021. године

ванђеље по Јовану: 6,48-54: Ре- овога Хлеба живеће вавек; и Хлеб сајединио том завештању, потребно че Господ присутним Јевреји- који ћу Ја дати Тело је Моје, које ћу је да усвојиш другачију логику ли- Ема: Ја сам Хлеб Живота. Оци Ја дати за живот света. тургијског живота и покајање као ваши једоше мãну у пустињи, и по- Најпре, запазимо да се човек хра- „најљепши цвијет људског поште­ мреше. Ово је Хлеб који силази с не- ни Богочовеком, том храном на сву ња”. А као друго, Атанасије није ба: да који од њега једе не умре. Ако вечност, која је, како је сведочио окупљао присталице и поклонике. се запитамо које јеванђелско слово Епископ Атанасије, једина храна „Створи Бог Атанасија и… пуче ка- најбоље пристаје у овом литургиј­ достојна људског ишчекивања и луп”, истинито и духовито је гово- ском помену пред ковчегом незабо- људске природе. Због тога је и жи- рио Митрополит Амфилохије, све- равног Владике Атанасија, онда су вот Атанасијев био живот у благо- дочећи о уникатности нашег упо- то управо ове Господње речи из да- дати Литургије у којој као благослов којеног Јерарха. (Удостојио нас је нашњег Јеванђеља. доживљавамо и живот и смрт, и са- Господ, по Свом Промислу, да жи- Високопреосвећени Владико, станке и растанке. Сам он је живео вотујемо и временујемо са двојицом Преосвећени Архијереји, Часни тако да је његово присуство било Дивова!) Хоре Презвитера и Ђакона, благо- благослов за све – и раније и сада, Изнад свега, Атанасијев животни честива црквена пуноћо, кад је преминуо. Учио је све како да подвиг се састојao у проповеди и Ако постоји моменат у времену живе, како да се умивају, како да је- сведочанству истинитости и лепоте када ове Господње речи добијају пу- ду – и онај хлеб свакодневни и Христовог богочовечанског Лика. ни смисао, то је онда овај садашњи „Хлеб који силази с Неба”. И одла- Тим Ликом нам је разоткривена и тренутак Божанске Евхаристије. зећи није оставио празнину, нити јављена истина о Тројичном Бићу Са­дејством Духа Светога, свеште- било какву сенку, него само свет- Божијем, о Тројичном стању уну- ноначалством Митрополита Дабро- лост и здравље које све утврђује и тарбожанског живота, о ономе што босанског, саслужењем јерарахâ, храни. Истрча трку наш Владика, Бог јесте, како постоји одувек, како презвитерâ и ђаконâ, учешћем наро- добар рат ратова и Победу извојева! лично, Триипостасно егзистира као да месне Цркве и оних који су до- Кроз цео свој живот (свештено- Отац и Син и Дух. шли издалека, „једно смо тело мно- дејствујући и пишући о Светој Ли- С обзиром на гласно сведочење, ги, пошто се сви од једнога хлеба тургији), Атанасије је сведочио, да је Атанасије је на сваком кораку био причешћујемо“ (1Кор 10,16-17). Ис- Богочовек Христос увек и изнова – својеврсни „знак препоречни“. О товремено, Херцеговина и цела наша НОВА ПАСХА и Земља жи- њему се говорило „противречно“, па Црква у празничној атмосфери ту- вих. су га, тако, једни хвалили, други ку- гује и радује се. Велики јерарх Вла- Јудејци се пак препираху међу со- дили, трећи збуњено гледали, у дика Атанасије сабира све јер, као бом говорећи: Како може овај дати сталној недоумици; неке је, попут непосустали сејач Речи Божије, све нама тело своје да једемо? деце, привлачио као магнет а неке упућује на Христа који као Хлеб си- Препирали су се некада Јудејци одбијао. У личности и деловању лази са Неба да нахрани и утеши међу собом, а и дан-данас се препи- овог хришћанског богослова осећа- све присутне. ру неки који не разумеју Атанасије- ла се „хармонична парафонија“, то Али, шта значе речи: Ја сам Хлеб во литургијско завештање. Који је парадоксално садејство универзал- Живи који сиђе с неба; ако ко једе од разлог томе? Као прво, да би се при- не хришћанске духовности и

38 • The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • конкретног народног животног и мено рекао: „Потписујем све што верног служитеља. Радују се мајка историјског искуства. Осредњи ду- Атанасије напише… мада не и све Савка и отац Милан; радују се но- хови који Атанасија не могу да сме­ што каже“. А његов духовни отац вомученици Косовско-Метохијски, сте у своја мерила, сувише су били Ава Јустин Ћелијски је једном мла- Глински, Јадовински и Јасеновачки, „мали да би стали у његов измучени дом човеку рекао нешто што још Пребиловачки и Херцеговачки, по- уздах“, према стиху једног грчког више изражава нашег херцеговач- водом којих је упућивао Јеремијевс- песника. ког Старца: „Да слушате оца Атана- ке вапаје. А Исус им рече: Заиста, заиста сија – јер он живи онако како гово- Драга браћо и сестре, вам кажем: ако не једете Тело Сина ри“. Атанасијево „хаџилучко изуча- Оно што данас видимо пред очи- Човечијега и не пијете Крви Његове, вање Светих Отаца” је по Ави Ју­ ма нашим, ову пуноћу народа у Ли- немате живота у себи. стину било светосавски важно: „Њи­ тургији у Требињу сабраног крај Владика Атанасије је имао живо- ме се гради ново небо над Српском ковчега Херцеговачког Старца, не та у себи, и то у изобиљу. До те мере земљом”. може а да нас не подсети на при- да су се други питали „одакле му Господо хришћанска, јеванђелска суство и делатност Владике Атана- ова снага”? Овај живот о коме гово- перикопа се завршава следећим ре- сија од 1992. године у овој страдал- ри Јеванђеље није неко пулсирање чима: Који једе Моје Тело и пије моју ној али славној светосавској епар- енергија, него живот у Христу ради Крв има живот вечни; и Ја ћу га ва- хији. ближњега, живот жртвовања. „Жи- скрснути у последњи дан. Ту су и деца да испрате највеће ви живот“ — једну од својих нај- Ето, дакле, циља Небескога Хлеба дете међу њима, доносећи му цвеће чешће понављаних синтагми — и Божанске Литургије: она је кадра и земљу са Газиместана. Овај човек Атанасије је својим гласом, који је да нахрани васељену радошћу Ва- оштре физиономије а благе душе временом прелазио у храпави дубо- скрсења која побеђује смрт. У томе знао је да понекад критикује оне око ки бас, изговарао као поруку за је слава Христова и зато чекамо ва- себе, али и да пред истима трепетно своје савременике. Али, на који на- скрсење „у последњи дан”. Када се беседи о значењу библијских, свето- чин је то чинио? Овај човек зади- 28. октобра 1968. године, на галерији отачких и народних речи и појмова вљујуће радне енергије спојио је руске цркве, одлазећи из Атине у (попут назива Житомислић), не хришћанску свест са оном епском, а Париз, опраштао од своје духовне про­пуштајући да себе представи као као један од важних просветитеља деце, Атанасије је, како бележи мо- председника „мутаве деце“. Молимо којег имамо у модерном добу он је нахиња Меланија, рекао: „У мојој га да нам опрости ако смо се поне- спајао патријархални морал са веч- мисији циљ и тежња су ми само сла- кад о њега огрешили! но новим хришћанским етосом. ва Христова. Ништа друго не же- Преосвећени Владико Херцего- Али најуверљивији доказ Атана- лим. И молим Бога да ме анатемише вачки Димитрије, сијевог живота у Христу јесте њего- (одлучи од Себе) уколико бих желео Напослетку, Амвон ка Теби упра- ва учешће „у заједници страдања”. нешто друго осим славе Христове… вља своју реч. Сматра за своју дуж- Овај јеромонах је први међу срп- Ако се изгуби цела вечност и са њом ност да изрази благодарност Цркве ским свештеницима, јавно и на ли- све вечности, ја ћу остати уз Христа за оно што се данас, Твојим благо- цу места, служио опела жртвама на- и Он ће победити”. словом, савршава у овом Граду. Же- цистичког и комунистичког терора. Током шездесет година свеште- лимо Ти, драги Владико, да и Твоје Заложио се за то да се и те жртве, нослужења Епископ Атанасије је деловање буде и остане у духу Вла- као и оне усташке, идентификују, показао да је живео овим речима и дике Атанасија, у наизврснијем сми- достојно сахране и упишу у живу да је стварно био христолики свеш- слу те речи, те да његове посреднич- књигу народног памћења и праш- теник богослов, чија „богословска ке молитве ка Богу штите и укре- тања. Као што је по Босни и Херце- фрула“ не престаје да одзвања у пљују овај благочестиви Народ на говини, Славонији, Српској Краји- Црк­ви Херцеговине и васељене, ка- добро васцеле Цркве и свих људи. А ни, на Косову и Метохији стизао да ко је јуче написао Румунски Па­ његово присуство у Тврдошу и Хер- обиђе порушене храмове или јаме тријарх Данило. Атанасије је ово цеговини нека служи као извор ос- новомученика, тако је у Европи, постигао најпре зато што је био ис- већења, снаге и наде за Твоју паству, Америци или Аустралији стизао да тинити Предстојатељ Божанске Ев­ али и за све оне који овде долазе да посети и охрабри српске и друге харистије у којој је настављао апос- изразе своје поштовање према Ата- православне парохије… толско очинство и прејемство као насију који је Херцеговину обновио Због ове Атанасијеве будне мо- службу искупљења Народа Божијег и својом мудрошћу напасао. нашке и епископске савести, као и од пропадљивости и смрти. Амин. хришћанске смелости, блажене ус- Стога се данас радује Небо јер у помене Патријарх Павле је својевре- своје наручје Господ дочекује свог

• The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • 39 Епископ Атанасије 1938-2021

Владиκο, бесмртног имена, вјечна ти успомена!

пископ захумско-херцеговачки Атанасије преми- личним успјехом 2. јуна 1967. на истом факултету. На- нуо је 4. марта 2021. године у вечерњим часовима кон тога остао је у Атини још годину дана наста- Еу Јавној здравственој установи Болница Требиње. вљајући богословски рад углавном на изучавању све- Животопис умировљеног Епископа захумско-хер- тих отаца Цркве. цеговачког и приморског, новопредстављеног у Госпо- За вријеме четворогодишњег боравка у Атини слу- ду, Атанасија: жио је као парохијски свештеник у атинској Руској Име епископа Атанасија Јевтића одавно је познато цркви, станујући једно вријеме у богословском интер- не само нашој црквеној и широј јавности већ и ције- нату Грчке цркве, а затим у приватном стану. Све лом хришћанском, нарочито православном свијету. вријеме боравка у Грчкој био у сталној вези са својим Епископ др Атанасије Јевтић рођен је од православних епископом – шабачко–ваљевским Јованом. У јесен родитеља, Милана Д. Јевтића и Савке (рођ. Брисић), 1968, добивши за то благослов од свог духовника и земљорадникâ, у селу Брдарици, у шабачко-ваљевском епископа, прешао је у Париз, на Богословски институт крају (западна Србија), на други дан Божића, 8. јану- Светог Сергија, ради наставка богословских студија и ара 1938. године. Основну школу завршио је у Драги­ изучавања француског језика. Након проведене једне њу, нижу гимназију започео 1949. у Шапцу, а завршио године изабран је од Професорског савјета Института осмољетку 1953. у Дебрцу. Учио је затим Богословију у за професора на предметима Увод у теологију и Раковици, а завршио је у Београду 1958. Исте године Патрологија са аскетиком, и на том положају остао је уписао је Православни богословски факултет у Бео- три године. Посљедњу годину (1971/72) предавао је и граду, али је убрзо позван на одслужење двогодишњег Историју Цркве византијског периода. Боравећи у Па- војног рока у Подгорици и на Косову. По повратку из ризу, повремено је пратио предавања из Патрологије војске, замонашен је – по благослову епископа шаба- на Римокатоличком теолошком факултету (Institut чко-ваљевског Јована, и то руком архимандрита Јусти- Catholique de Paris) и поједина предавања из визан- на Поповића у Манастиру Пустиња код Ваљева, уочи тијске књижевности на Сорбони (Hautes Etudes). У Ваведења, 3. децембра 1960. године, а затим је, као са- својству професора Института Светог Сергија, учест- брат Манастира Троноше код Лознице, наставио и за- вовао је на Првој теолошкој конференцији православ- вршио студије на Богословском факултету у Београду, них теолога у Америци, септембра 1970, у Бостону јуна 1963. године. (Holy Cross). За четири године боравка у Француској За вријеме студија рукоположио га је епископ Јован опслуживао је, према потребама, православне паро- у чин јерођакона на Богојављење 1961, а на Успење хије руске, српске, грчке и француске, а живио је у до- Пре­свете Богородице 1963. рукоположен је и у свеште- му студената Института Светог Сергија. Током љета нички чин. Завршивши Богословски факултет, поднио посјећивао је Свету земљу, Србију и Грчку. је молбу Светом архијерејском синоду како би му био Вративши се из Париза у љето 1972, постављен је од одборен одлазак на постдипломске студије у Грчку. стране Светог архијерејског синода за управника Дома Фебруара 1964. послао га је Његова светост Патријарх студената при Богословском факултету. Сљедеће 1973. српски Герман на Теолошку академију на Халку код изабран је за доцента на Богословском факултету на Цариграда (Турска), гдје је остао до јуна исте године. Катедри за патрологију (Црквена књижевност и Ми- Због тамошњих тешких политичких прилика прешао сао светих отаца Истока и Запада). Предавао је и Ис- је у љето исте године у Јеладу, на Свету Гору, и с јесени торију Хришћанске цркве низ година, као и неко ври­ на Теолошки факултет у Атину, гдје је, под руковод- јеме Историју Српске цркве. Године 1983. биран је за ством професора догматике и академика др Јована ванредног, а 1987. за редовног професора на Катедри за Кармириса, припремио на грчком докторску тезу из патрологију. Биран је за декана Богословског факулте- догматике, на тему: „Еклисиологија Апостола Павла та 1980/81. и 1990/91. У периоду рада на Факултету по Светом Златоусту“. Докторску тезу одбранио је од- објавио је око двије стотине научних радова. Тада по-

40 • The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • • The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • 41 чиње да излази његово дјело Патрологија (књ. 2). Свети архијерејски сабор усвојио је оставку епископа Након доласка у Београд служио је у Манастиру Ва- Атанасија на активно управљање Епархијом захумско- ведење на Сењаку. Брзо се укључио у културна кре- херцеговачком и приморском, а на његово мјесто иза­ тања престонице, првенствено активним учество- бран је епископ Григорије. Епископ Атанасије остао је вањем на бројним трибинама, гдје је својим отворе- да борави у Манастиру Тврдошу крај Требиња и да по- ним иступањима, одличним познавањем теолошке и маже херцеговачким архијерхејима. Наредних година философске мисли те својственом му ерудицијом и много времена проводи на Косову и Метохији (наро- свестраношћу задобио велике симпатије и подршку – чито од доласка страних НАТО трупа у јуну 1999) по- нарочито омладине – у бројним дијалозима са аполо- мажући тамошњем епископу и страдалном народу. То- гетима марксизма и материјализма. Одржао је више ком 2001/2002. провео је осам мјесеци у Јерусалиму десетина предавања омладини у патријаршијској сали изучавајући јеврејски језик ради превођења Светог у Београду. Позната су и његова реаговања у штампи писма Старог завјета на српски, и упознајући боље (посебно у листу Православље, гдје је сматран за једно Свету земљу Господњу те служећи у Јерусалимској од првих пера). Истовремено и напоредо са професор- патријаршији, нарочито на Гробу Господњем и Гробу ским дужностима дјелатно је учествовао у буђењу ус- Мајке Божје (претходно је посјетио Свету земљу три паване светосавске и косовске свијести и савјести срп- пута и Синај два пута). По повратку из Јерусалима, скога народа, подсјећајући на озбиљност ситуације на Сабор га је, од јуна 2002. до маја 2003, послао на испо- Косову и Метохији, али и у другим српским земљама. моћ обољелом епископу жичком Стефану, када је с Учествујући својим прилозима у прикупљању докуме- другим епископима припремио уношење у календар ната и свједочанстава о новомучеништву, завјетовао светих и епископа жичког и охридског Николаја. По их је будућим и садашњим генерацијама као документ повратку из Жиче, ради у Манастиру Тврдошу на пре- времена и на тај начин враћао је дуг пострадалим Ср- воду Светог писма с јеврејског и грчког, повремено бима и својој цркви. Такође, многобројне младе људе пише текстове или држи предавања. За вријеме погро- је својим примјером надахнуо и упутио на изучавање ма Срба на Космету, марта 2004, био је свих тих дана богословља, подстакнуо на ступање у свештенички и присутан са страдалним народом, свештенством и мо- монашки чин. Својим пастирско-еклисијалним дјело- наштвом. вањем допринио је измирењу и превазилажењу рас­ Епископ Атанасије је нарочито као јеромонах био колâ, а особито тзв. америчког раскола. учесник многих домаћих и међународних научних Ратне 1991. године је од стране Светог архијерејског скупова из области црквене историје, теологије, фило- сабора изабран, а на Ивањдан 7. јула хиротонисан и софије и хришћанске културе. Истовремено је сарађи- устоличен у Вршцу за епископа банатског, гдје је остао вао у многим црквеним и свјетовним публикацијама непуних годину дана. Свети архијерејски сабор је, на код нас и у иностранству. Аутор је бројних књига, сту- мајском засједању 1992, епископа Атанасија изабрао за дија, чланака, огледа и бесједа на више свјетских јези- епископа захумско-херцеговачког и приморског. Због ка, преко шест стотина радова. Преводи са старогрч- ратног пожара није могао бити устоличен у сједишту ког, старословенског и других језика. Његови бого- Епархије, Мостару, него у Требињу, на Видовдан 1992. словски, антрополошки, патролошки, црквено-исто- године. Нови епископ, са сједиштем у Манастиру Твр- ријски радови залазе у све периоде историје Цркве и дошу, наслиједио је Епархију која више деценија није обухватају скоро сва важнија питања православног имала свога архипастира. Током рата многоразлично библијско-светоотачког богословља. Његови литерар- је помагао свој народ, војску, сирочад, избјеглице, ни теолошко-философски радови и иступања добили рањенике и остале невољнике и паћенике, обнављају­ су и званичну потврду избором у Удружење књижев- ћи православну вјеру у Херцеговини масовним кршта- ника Србије. Током свог живота је објавио више десе- вањем, причешћивањем и просвјећивањем повјереног тина књига. му народа (покренуо је, између осталог, епархијски ча- Погребна поворка са хиљадама вјерних, испратила сопис Видослов, који редовно излази од Божића 1993. је тијело упокојеног епископа Атанасија 6. марта из до данас). Године 1994. изабран је за првог ректора но- Требиња у манастир Тврдош, положивши његов одар воотворене Духовне академије „Свети Василије Ос- најприје испред католикона овог манастира, гдје је трошки“ у Фочи. Његовом заслугом Херцеговином су служен помен. Након тога, прошавши још једном кроз пронијете мошти Светог Василија Тврдошког и Ос- манастирска здања, тијело епископа Атанасија је поло- трошког Чудотворца (10–11. маја 1996). жено у стијену испод параклиса Христовог Васкрсења Због тешке повреде вратних пршљенова (3. децем- и прекривено земљом, херцеговачком, косовско-мето- бра 1998) замолио је Сабор епископâ да га разријеши хијском, јасеновачком. дужности архијерејске катедре, али не и архијерејског Епископ Максим (Васиљевић) служења. На септембарском засједању 1999. године Монах Игнатије (Марковић)

42 • The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • Изјаве саучешћа поводом упокојења епископа Атанасија

Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију пристигле су многобројне изјаве саучешћа поводом упокојења умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Атанасија

Писма у којима изражавају своје саучешће Патријарху и Светом Синоду Српске Православне Цркве уз молитве за покој душе новопрестављеног архијереја Атанасија упутили су Патријарх јерусалимски и све палестине Теофило, Патријарх московски и све Русије Кирил, Патријарх бугарски Неофит и Патријарх румунски Данило, као и Митрополит Горе Либанске Силуан и Митрополит волоколамски Иларион. Телеграме саучешћа упутили су престолонаследник Александар Карађорђевић, министар за иновације и технолошки развој др Ненад Поповић, в.д. директора Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама др Владимир Рогановић, директор Републичког секретаријата за вере Владе Републике Српске Драган Давидовић.

• The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • 43 Нека му је Царство Небеско широм отворено!

Вечни покој о. Душану Буњевићу, Сан Франциско, 2. јануара 2021.г.

лажен је пут којим да- Као велики патриота, нас одлази блаженоу- родољуб, много је волео ве- Бпокојени протојереј ликане наше историје: Св. Душан, јер му се припреми Саву, владаре и архиеписко- место покоја! Блажен је пут пе, св. кнеза Лазара и Ко- душе његове ка Господу ње- совске јунаке, Св. Василија говом, код Кога ће почивати Острошког и Св. Петра Це- у миру и радости живота тињског, великог Његоша, вечног. Јер је Господ зато и Николаја и Јустина, краља створио људско биће – за Петра и Александра, Јована живот вечни и радост вечну. Дучића, Генерала Дражу Михаиловића, Владику Ата- Испраћамо данас на пут једног човека који је го- насија Херцеговачког и митрополита Амфилохија… ворио: „Сваки смртник има своје успоне и падове – То исто живо осећање љубави за жртве, за пале муче- али је Господ велики”. У овим искреним речима, за оне нике вере, правде и слободе, пројавио је заједно са који су га знали, препознатљив је добри отац Душан својом дивном протиницом Љиљаном, његовом љу- Буњевић, српски свештеник са обале Пацифика, који бом и ослонцем, када су честим прилозима помагали је повезао и у срцу свагда носио Босну и Сарајево, српску децу у Србији и на Косовска земља, која је за Јужну Србију и Ниш, централну Србију и Београд, њих била символ Свете Земље библијске, у коју је Гос- Далмацију и Дубровник, Српску Херцеговину и Мос- под положен и из које је васкрсао. Волео је светитеље тар, православну Грчку и Атину, потом Француску и Сан Франциска – Севастијана и Јована (Шангајског) – Париз као и Индијану и Геру. Највише је ипак свеште- овог последњег је и познавао. ничког живота провео у Сан Франциску, где је и завр- Дружење са њим је било задовољство: био је шио свој земаљски пут. У свему томе, највећа брига му пажљив саговорник, пун разумевања и поштовања, у је био његов православни српски род. спрези са искуством пуним увида у историју, културу, Одговор на питање о његовом духовном сензиби- философију, теологију, науку… Упркос тешком живот- литету и његова дела човекољубља лежи у чињеници ном подвигу, успео је да стекне шире образовање, па је да је и сам био страдалник: одлежао је вишегодишњу отац Душан кроз живот многе књиге прочитао, а имао робију у комунистичком режиму, а онда као полити­ је ретку природну мудрост, а био је, уз то, дародавац и чки избеглица стекао је јеванђељски осећај за страдал- мецена наше епархијске издавачке куће Севастијан нике. прес.

44 • The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • Подржавао је Коло Српских Сестара, које су по- пут јеванђелских жена Мироносица, служиле Христу и Цркви… Радовао се деци, па му благодаримо што је као Господњи човек, и њих Господу приводио, још од 1960 када је организовао и водио недељну српску школу при цркви Св. Саве у Гери, Индијана. Дете као младост људског бића најжедније је живота, љубави, знања, ра- дости. А то значи да је најгладније и најжедније Бога, јер је живот и љубав и знање и радост од Бога, у Богу и са Богом. Зато је Господ Христос и рекао: Пустите де- цу, и не браните им да долазе к Мени, јер је таквих Царство Небеско (Мт.19,14). Стога су његове речи де- ци, посебно у летњем Кампу у Џексону, биле као ме- лем на душу и срце, као животодавни и радостотвор- ни пелцер прицепљења на извор новог живота. це своје покајањем. Није памтио свађе и размирице Радовао се обновљењу светосавља после пада ко- нити је био злопамтљив. То су приметили сви који су мунизма, и бдео над стањем Српског народа. Можемо га познавали. замислити колико се радовао паду комунизма у Ср- Знао је о. Душан да у српским земљама не живе и бији и исцељењу српског раскола у Америци, али исто расту само славни Срби, честити богопоштоватељи и тако и колико је туговао када су евроамеричке бомбе христослужитељи, него расту и разна друга ишчадија, загађивале ваздух његовог народа односећи многе не- али се у Божју житницу Небеске Србије, која је Небес- дужне жртве. ки Јерусалим сабирају само синови Царства. И Српска Волео је све православне хришћане на обали За- земља је њива, као и свака Божја њива овога света, са падне Америке. Туговао због новог претварања Аја пшеницом и кукољем, али он није видео само кукољ и Софије у џамију… чкаљ и трње. Гледао је оно најбоље. И био поносан, на Иако у познијим годинама није могао да служи данашње Србе, попут Новака Ђоковића… целу Литургију, као истински свештеник је увек при- И док га данас испраћамо у Царство Небеско, по- лазио Причешћу да би се приопштавао Господу. За из- лажући му тело у православну Америчку земљу, моли- лаз пред Господа Христа, о. Душан се, пред сами одла- мо се Господу да пример о. Душана у одстојавању вере, зак у болницу, у болести достојно припремио Светим образа и достојанства људског и свенародног, буде Причешћем. свагда пред очима свих нас, његове млађе сабраће – Ако је као човек, који тело носи и у свету живи, свештенства ове Епархије. понекад можда и посртао, није такав остајао, него је Блажен је пут покоја и тела његовог многонапаће- устајао и усправљао се, и ишао даље гледајући у лице ног, јер се полаже у руско-српско православно гробље Господа свога, и у светлости Спасовог лица умивао ли- у Колми, пуно светих костију благочестивих хришћа- на Калифорније. Хвала Ти, оче Душане, за све што си учинио, хвала Ти, што си као живи пример Је- ванђеља ходио. Хвала Ти за ову светињу овде, храм Све- тог Јована Крститеља, који си оставио садашњем и будућим поколењима ”да се у њем’ слу- жи Литургија, оног свијета, као и овога”. Нека му је Царство Не- беско широм отворено, и мај- чица земља лака, и душа проста, а од нас велико хвала! Вечан му спомен!

• The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • 45 ВОШТАНИЦА НА ГРОБУ ОЦА ТРИВЕ ПАВЛОВА ЏЕКСОНСКОГ

(15. март 1951. – 15. фебруар 2021)

Рођен сам у Сједињеним Америчким Државама, а ни у једној од њих, волео је да се нашали протођакон Трива са чињени­ цом да је рођен у престоном граду Вашингтону, који има за­ себан статус дистрикта, али кроз ову шалу се могла наслу- тити и чињеница да су његов живот и његова личност били несвакидашњи и аутентични, што је био и његов крст и ње- гова благодат. Убрзо након његовог рођења као првенца и јединца, двадесетогодишња мајка Меланија, звана Мици, преселила се у Акрон, Охајо, где је Трива одрастао. Ту су се још раније населили њени родитељи и родитељи њене мајке из Бачке. Трива је израстао у високог, снажног и одважног младића, који се бавио америчким фудбалом, европским фудбалом или сокером, како га овде зову, кошарком и рва­ њем. Недостатак очинске фигуре надоместио је снажном ве- ром у Оца небеског, редовно прислужујући као дечак у олта- ру цркве Светог Великомученика Димитрија у Акрону. Мајка Меланија била је секретар црквеног одбора, члан црквеног хора „Исидор Бајић“ и један од оснивача Српског православног хорског удружења (СОКА). Одрастао је и сазрео брзо, да би сам могао постати очин­ски лик и стуб породице. Са свега осамнаест година добровољно одлази на обуку у елитну америчку војну једи- ницу „Маринце“, а са деветнаест година у рат у Вијетнаму. Убрзо након повратка из Вијетнама, када су обоје имали свега двадесетак година, запросио је Даницу Милосовић, девојку рођену и одраслу у Оукланду, у Калифорнији, коју је упознао у цркви Христа Спаса у Аркадији. Много година касније, 24. марта 1999. године, када је почело НАТО бомбар­довање његове отаџбине, овај поносни амерички ратни вој­ни ветеран, цео дан је преплакао и провео га у џек- сонској цркви са својом супругом, непрестано звонећи црквено звоно. Након венчања 1973. године, Трива и Даница су најпре живели у Оукланду. Обоје су певали у црквеном хору, Трива је чтецирао и служио као потпредседник црквеног одбора.

46 • The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • празник Светог Симеона Мироточивог. Тога дана би- ли су у џексонској цркви проте Стеван Тумбас, Ђорђе Глигић, Дане Поповић, Василије Цвијановић и Блашко Параклис, ђакон Драган Стојановић и најближа поро- дица и кумови. Известан број људи чекао је напољу за сам погреб, неки су долазили касније у току дана, неки наставили да долазе у наредним данима, а тако је и све до данас. Увек је свеже цвеће над још свежом хумком оца Триве. Унапред смо објавили да се надамо, ако Бог да да се пандемија оконча и прилике нормализују до тада, да се сви који смо желели тога дана да будемо у Џексону окупимо поводом прве годишњице његовог упокојења. Прота Василије је поздравио све присутне и пренео изразе саучешћа владике Максима, који је тада још био у Србији опорављајући се од болести. Он је изрекао да су протођакон Трива и његова Даница били покретачка снага Џексона и људи на које се увек и у свему могло ослонити. Отац Трива се толико пре- Са својим тастом Јованом поставио је под у црквеној дао и уградио у Џексон, постао један од његових пре- сали, који је до данас у употреби. 1976. године родила познатљивих, заштитних знакова, да је тешко и зами- им се кћер Криста, а 1978. син Матија. У то време, Три- слити Џексон без њега. Но то само значи да ће он увек ва ради као полицајац у калифорнијским градићима и остати део њега, незаборављен и вољен, да ће живе- Емеривил и Сан Леандро, а касније и у Џексону и ти у нашим сећањима, срцима, списима, литургијама, Клејтону. Полицајском позиву је посветио укупно 22 све до Другог Доласка Христовог, када ће коначно године. Годину дана провео је и као припадник миров- доћи и онај час да сви зачујемо Његов глас свепобедни них снага Уједињених нација у Брчком и Бијељини. и животворни. Службом у армији и полицији исказао је своју спрем- ност на потпуну, највећу могућу жртву за друге и до- бро упознао најмрачнију страну живота и људске при- роде. Прерано одрастање и природа позива учинили су га споља наизглед грубим и несаломивим. Иза спољашњости силног и неустрашивог грмаља, крио се нежни, кротки, богобојажљиви дечак, звездобројац, молитвеник и сањар. Само његово име, Трива од Три- фун, одавало је, у свом изворном, грчком значењу тај- ну његовога бића и идентитета: мекан, нежан, делика- тан, префињен. Да би потпуно исказао себе, као да је било потреб- но да са породицом дође у Џексон, што се и догодило 1985. године. Њиховим и трудом целе заједнице, паро- хија се обнављала: црква је живописана, мошти Све- тог Севастијана пренете из Жиче, оснивач цркве кано- низован, створена црквена библиотека, чланство увећано. Из потребе да помогне времешним свеште- ницима, постаје најпре ипођакон, а 2000. године, на празник Светог Лонгина Сотника, и ђакон. Неколико месеци пред упокојење, навршио је 20 година ђаконске службе. Све што је радио, радио је пуним срцем и с ве- ликом љубављу. И зато је оставио дубок траг у многим срцима. Упокојио се на велики празник Сретења Господњег, а дан раније, на свој имендан, Светога Трифуна, при- честио се Телом и Крвљу Господњом. Сахрањен је на

• The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • 47 „Да се не заборави” 17. марта 2021.г. Презвитер др Дарко Стојановић

кадемија СПЦ за уметности иконе насликане крвљу косовских вишке, Призрен (1306/1307); Црква и консервацију, са благосло- страдалника. Уметници наше шко- Светог Николе (Тутића), Призрен Авом Српске Православне ле изражавају своју веру у Бога у (1331/1332); Црква Светог Спаса, Цркве и Њеног Патријарха, сваке живописачким бојама, сведочећи о Призрен (1330); Црква Ваведења – године приређује изложбу у знак догађајима који су се догодили над Свете Недеље (Маркова), Призрен сећања на Погром 2004. године над српским народом и светињама на (XIV век); Манастир Девич, Срби- српским народом на Косову и Ме- Косову и Метохији. ца (1434); Црква Светог Ђорђа (Ру- тохији – „Да се не заборави”. Тако Проповед у бојама је ликовни новића), Призрен (XVI век); Мана- ће и ове године, на седамнаестого- аспект без кога се не може зами- стир Светих арханђела, Призрен дишњицу Погрома, изложба бити слити сведочење историјских и ес- (XIV век); Саборна црква Светог отворена 17. марта 2021. године у хатолошких догађаја у нашим хра- Ђорђа, Призрен (1887); Црква Ваве- парохијском дому Храма Светог мовима. Црквено-уметничко благо дења, Бело Поље, Пећ (XVI, XIX Саве на Врачару, у 18 часова. Косова и Метохије је вековима све- век); Црква Светог Николе, При­ Почев од 2005. године, свака ге- дочило о постанку и идентитету штина (XIX век); Црква Успења Бо- нерација студената Академија СПЦ српског народа. Мартовским про- городице, Ђаковица (XVI, XIX век); за уметности и консервацију своју гоном 2004. године срушене су и Црква Светог Саве, Косовска Мит- почаст жртвама погрома исказује спаљене многе Светиње које су би- ровица (1896); Црква Светог Ар- проповешћу у бојама косовских ле не само српско црквено-уметни­ ханђела Михајла, Штимље (1922); све­титеља и косовских мотива. чко богатство, него и богатство чи- Црква Светог Андреја Првозваног, Кроз дужи низ година многе су тавог света: Црква Богородице Ље- Подујево (1930); Црква Светог кра­

48 • The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • ља Уроша, Урошевац (1933); Црква студентима активно Светог Николе, Косово Поље (1940); учествују у обнови, Црква Светог Пантелејмона, При- чувању и сведочењу зрен (XIV, XX век); Црква Светих црквено-уметничког Врача, Призрен (XIV, XIX век); блага, пројављујући Црква Свете Недеље, Живињане иконописачку, кон- (XVI, XIX век); Црква Свете Не- серваторску и моза- деље, Брњача, Ораховац (1852); ичку анамнезу, Црква Светог Лазара, Пискоте, Ђа- сећајући се косовско- ковица, (1991/1994); Црква Светог метохијског умет- Илије, Бистражин, Ђаковица (XIV ничког блага које је век/1930); Црква Светог Јована Пре­ на простору Старе тече, Пећ; Црква Светог Јована Србије сачувано или Пре­тече, Пећка Бања (1997), Црква је нестало у погрому. убијене Србе, ишчекујући сусрет Светог Илије, Некодим, Урошевц На изложби „Да се не заборави” свих са свима. Изложба не сведочи (1975); Црква Светог Петра и Пав- биће изложени већи број радова, само о страдању, него објављује ва- ла, Талиновац, (1840); Црква Рође­ ликова задужбинара цркава и ма- скрсење и наду да ће сви они који ња Богородице, Софтовић (прва настира Косова и Метохије и ин- пострадаше у Христу у Христу ва- половина XX века); Црква Светог терпретација косовских догађаја, скрснути и вечно живети. Из тог Пантелејмона, Доња Шипашница, рађених на основу духовне и умет- разлога свете које приказујемо на Косовска Каменица; Црква Свете ничке ризнице косовско-мето- иконама, фрескама, дрвету, каме- Катарине, Бресје, Косово Поље; хијских светиња. Изложба се сваке ну… Представљамо их онакве как- Црква Светог Илије, Вучитрн године обележава захваљујући тру- ви ће они бити у Царству Божјем. (1834); Црква Рођења Богородице, ду и љубави професора и студената Ово је прилика да још једном Обилић (XX век); Црква Светих Академије Српске Православне праштајући једни другима будемо Петра и Павла, Исток (1929); Црква Цркве за уметности и консерва- спремни и да опростимо свако у Свете Петка, Витина; Зграда Бого- цију. свом срцу, не да заборавимо већ да словије, Призрен (1872); Зграда Професори и студенти Акаде- не злопамтимо и не мрзимо, и да Владичанског двора, Призрен (XX мије СПЦ за уметности и консер- гледајући са вером и надом у бу- век). вацију у данима ишчекивања дућност учинимо све што до нас Последице мартовских насиља највећег хришћанског празника и стоји да се ратне трагедије више ни до данас нису саниране. Акаде- наде наше у Васкрсење и Небеску никада не понове. мија СПЦ за уметности и консер- Цркву, молитвом и иконом вацију са својим професорима и подсећају на прогоњене и мучки

• The Path of Orthodoxy • Winter 2021 • 49