Severnobački Okrug
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
OKRUGOKRUG SSEEVEVERRNNOOBBAAČČKKII OOPPŠŠTTIINNEE Bačka Topola, Subotica Bajša, Bačka Topola, Donji Tavankut, Gornja Rogatica, Hajdukovo, Kelebija, Krivaja, Mali Beograd, Novo Orahovo, Palić, Panonija, Pačir, Stara Moravica, Subotica, Zobnatica, Šupljak 1-2 Severnobački okrug Severnobački okrug se nalazi na Karakteristično za ok rug severu Vojvodine. Zauzuma površinu od 1784 km². PRIRODNA JE ZE RA OK RU GA Stanovnika ima oko 190.000. O vaj ok rug mo že da se poh va li sa ne ko li ko pri rod nih je ze- Nalazi se na granici sa Mađarskom ra od ko jih su naj poz na ti ja Pa lić ko, Lu daš ko (Lu doš ko) i Ke- iz koje dolazi najveći broj turista. le bij sko. Ima 3 opštine i 45 naselja. Pa lić ko je ze ro je naj poz na ti je i naj ve će po povr ši ni. Još Adminitrativni centar je Subotica. po čet kom dva de se tog ve ka pos ta lo je poz na to i ce nje no mon- den sko le to va liš te. Da nas je ug ro že no zat ro va nim ta lo gom i u la že se ve li ki na por da se iš čis ti i zaš ti ti od da ljeg za ga đi va- nja. Na prethodnoj strani: Subotica, jedna od mnogobrojnih atraktivnih fasada Lu doš ko je neš to ma nje, sa Pa lić kim je u ne koj vr sti spo je- nih po su da a li ni je u is toj me ri ug ro že no. Flo ra je pot pu no zaš ti će na, pa ta ko i tr ska ko ja ga ok ru žu je. A ko že li te pog led PRIRODNA JEZERA na je ze ro mo ra te pro na ći ne ko mo lo ko je "pres ka če" tr sku uz o ba lu. Jed no se na la zi kod Vi zi torskog centra, a dru go na naj- Prirodna jezera nastaju dejstvom tektonskih sila (tektonska jezera), radom lednika (lednička), u kraterima vulkana ili juž ni joj tač ki je ze ra. pregrađivanjem reka lavom (vulkanska), nalivanjem vrtača Ke le bij sko je vr lo ma lo po povr ši ni. Li či na re ku, jer je iz- kraškog terena (kraška), meandriranjem reka (fluvijalna), du že no, a vr lo us ko. Vo da iz o vog je ze ra va ži za naj čis ti ju u radom vetra (eolska), obrušavanjem klizišta (urvinska). bli žoj i da ljoj o ko li ni. Pojedina jezera su kriptodepresije, kod njih je dno ispod, a površina iznad nivoa mora (najbliži primer je Skadarsko u SALAŠI Crnoj Gori). Mnoga jezera su nastala kombinacijom uticaja (Plitvička u Hrvatskoj su kraško-rečna). Od li ka o vog ok ru ga su i salaši - o ri gi nal ne po ljop riv red ne Kod nas su najčešća fluvijalna u Panonskoj niziji i širokim ce li ne da nas pret vo re ne u u gos ti teljske ob jek te. Ti pi čan za rečnim dolinama Drine i Velike Morave. Najpoznatija su sa la še je pri ja tan i o puš ten am bi jent, harmo nič no uk lop ljen u Carska Bara, Belo Jezero i ribnjak Ečka na Begeju, Srebrno o kol nu pri ro du, sko ro o ba vez ne su do ma će ži vo ti nje neg de u Jezero na Dunavu, Zasavica na Savi, Mrtva Tisa kod Bečeja, e ko nom skom dvo riš tu, kao i po ne ki konj za ja ha nje. Rusanda u Melencima, Obedska Bara. Ne ki od sa la ša su sa ču va li au ten tič nost i uz ma le in terven- Po nekim pretpostavkama, jezera oko Subotice - Palićko, ci je se pri la go di li no voj de lat nos ti, dok su po je di ni pret vo re ni Ludaško (Ludoško), Kelebijsko i još par njih su nastala kao u vi so ko ko merci jal ne kom plek se. Ne ki od sa la ša su na me- eolska, pomeranjem peska pod dejstvom vetra. nje ni pre tež no sportskom ri bo lo vu (i ma ju u svom sas ta vu po- Ledničkih jezera ima na najvišim planinama, a poznata su rib lje no je ze ro). Naj poz na ti ji su: Ro kin sa laš (Haj du ko vo), kao "gorske oči" zbog svoje lepote i čiste vode. Kod nas je Sa laš Te re zi ja (Gornji Ta van kut), Sa laš Ru ža ma jur, Maj kin poznato samo Đeravičko jezero na Kosovu kao glacijalno. Sa laš (Pa lić), Je len Sa laš (Pa lić), Sa laš Đorđe vić (Šup ljak), Urvinska jezera su Zavojsko (Stara planina) i Jovačka Martin Sa laš, Čardak Šum ski. (ukupno 6) na Jovačkoj reci, s tim što je kod Zavojskog, prirodno nastala brana nadograđena u visinu radi pretvaranja zahvata u akumulaciju, a Jovačka su nastala posle velike Ostale zna me ni tos ti ok ru ga prirodne katastrofe 1977. godine. Slana jezera. Postoji izvestan broj malih, neimenovanih, ali PRIRODA tri najveća - banja Rusanda (Melenci), Slano Kopovo (Novi Bečej) i Okanj Bara (Elemir) se nalaze međusobno u bliskoj O vaj ok rug sadr ži i zna ča jan broj spomenika pri ro de - okolini. Njihova slana voda voda potiče delom od zaostale parko ve, re zerva te, pre de le i zu zet nih od li ka, spe ci jal na pod- (fosilne) vode Panonskog mora, delom od bujica sa Karpata ruč ja. Park pri ro de Pa lić se na la zi na is toč nom ev rop skom koje dolaze zasićene mineralima. Salinitet se leti pojačava usled isparavanja. Da su stvarno slana svedoči kao sneg više mig ra cio nom pu tu pti ca i i ma važ nu u lo gu za od ma ra nje, santimetara debela bela skrama oko Slanog Kopova. Salinitet ishra nu i zi mo va nje vo de nih pti ca. Ta ko đe, os ta ci nje go vih Rusande leti je duplo veći od saliniteta svetskog mora. vlaž nih sta niš ta o mo gu ću ju op sta nak broj nim zaš ti će nim vr- sta ma vo do ze ma ca. Pri sus tvo sta rih hras to va, u Ve li kom Jezera sa plovećim ostrvima. Još jedan interesantan prirodni fenomen pojavljuje se na našim jezerima - ostrva koja Parku (po dig nu tom 1842. go di ne) o mo gu ći lo je formi ra nje plove. Ostrva su nastala po formiranju jezera na tresetnim raz no li kih šum skih sta niš ta. terenima, kada je treset, inače lakši od vode i učvršćen biljnim Spe ci jal ni re zervat pri ro de Lu daš ko je ze ro je bi lo poz na to pokrivačem, isplivao na površinu vode u velikim komadima. po bo ga toj fau ni pti ca već u 19. ve ku. Raz li či ti ti po vi zem- Tri naša jezera krase takva ostrva - Vlasinsko, Semeteško ljiš ta i bli zi na pod zem ne vo de formi ra ju pre deo ve li ke bio- (Kopaonik) i Kraljevac (Deliblato). loš ke raz novr snos ti u nu tar ma log pod ruč ja. U poređenju sa ukupnim brojem jezera u Srbiji, prirodno Pre deo i zu zet nih od li ka Su bo tič ko- horgoš ka peš ča ra, dru- nastalih je relativno malo. Preovlađuju akumulaciona i jezera ga je po ve li či ni peš ča ra u Voj vo di ni. Sas to ji se iz vi še za seb- nastala iskopavanjem gline i peska. Mada, kada tražimo lepo nih ce li na: Su bo tič ke, Ta van kut ske, Horgoš ke peš ča re i Pus- mesto za šetnju, priliku za letnje osveženje ili bacanje udice, te re Sen tpet ri. svako je dobro. Bez obzira na poreklo. 8 Severnobački okrug 1-3 Peš ča ru ka rak te ri šu tri me đu sob no isprep le ta na ti pa sta niš- Verski ob jek ti Su bo ti ce i ok ru ga: Srpska pra vos lav na cr- ta: peš čarski, step ski i moč varni ko je na se lja va bo gat i spe ci- kva je po dig nu ta 1726. go di ne; Fra nje vač ka cr kva je po dig- fi čan ži vi svet. Ne ka da je bi la prek ri ve na šu mom hras ta luž- nu ta 1736. go di ne; Ka ted ra la i li Ve li ka cr kva, po dig nu ta je nja ka, da nas go to vo istreb lje nog, ko ga su za me ni le šu me sla- 1779. go di ne; ve le lep na Si na go ga, ne dav no re no vi ra na, boh kva li te ta. izgra đe na je 1902. go di ne; Ma la si na go ga se na la zi u pri zem- U o vaj spi sak spa da i Pre deo i zu zet nih od li ka Kom pleks lju zgra de Jev rej ske op šti ne; Srpska pra vos lav na cr kva u A- PTK Pa no ni ja. Pre deo je tre ći po nad morskoj vi si ni u Voj vo- lek sandro vu po se du je pr vi ba rok ni i ko nos tas u Sr bi ji.