Dejtonski Mirovni Sporazum I Rezolucija Sb Un 1244 (9)

Časopis za društvena/politička pitanja, Godina XIV, Broj 41, Decembar 2020. BESPLATNO

U ovom broju:

Branko Krga DEJTONSKI MIROVNI SPORAZUM I REZOLUCIJA SB UN 1244 (9)

Krsto GrujiĆ Velika pobjeda SNSD-a (25)

A. I. Fursov “BIG ČARLI”, ILI O MARKSU I MARKSIZMU: EPOHA, IDEOLOGIJA, TEORIJA (povodom 180 godina od rođenja K. Marksa) (67)

А. И. Фурсов “БИГ ЧАРЛИ”, ИЛИ О МАРКСЕ И МАРКСИЗМЕ: ЭПОХА, ИДЕОЛОГИЯ, Časopis za društvena/politička pitanja Časopis za društvena/politička ARGUMENTI ТЕОРИЯ (К 180-летию со дня рождения К. Маркса) (159)

Branimir Kuljanin NAUČNO- TEHNOLOŠKI RAZVOJ I SAVREMENI IMPERIJALIZAM (263)

Stevo R. Pašalić DEMOGRAFSKI RESURSI KAO FAKTOR RAZVOJA I BEZBJEDNOSTI REPUBLIKE SRPSKE (339) ARGUMENTI Časopis za društvena/politička pitanja ARGUMENTI

časopis za društvena / politička pitanja izlazi svaka četiri mjeseca ARGUMENTI časopis za društvena / politička pitanja izlazi svaka četiri mjeseca

Izdavač Savez nezavisnih socijaldemokrata, Banja Luka Kralja Petra II Karađorđevića 15.

Glavni urednik Milan Ljepojević

Redakcija Slavko Mitrović, Rajko Vasić, Đorđe Latinović, Milan Tukić, Franc Sošnja, mr Danijela Injac, Krsto Grujić, dr Saša Mićin, Tadej Labernik, pof. Branimir Kuljanin

Kompjuterska priprema, dizajn i štampa Grafid d. o. o. Banja Luka

Tiraž 400 ARGUMENTI

časopis za društvena / politička pitanja

Banja Luka Decembar 2020

Riječ urednika

Svaki put imam dilemu da li je ovakvom sadržaju potrebna bilo kakva uvodna riječ.. najava.. riječ urednika.. ali ipak držim se one narodne „da od viška glava ne boli“. Pred nama je 41. broj časopisa za društvena i politička pitanja ARGUMENTI. Iza nas sa odlaskom 2020. godine ostaje 14 godina postojanja i trajanja ovog naučnog časopisa. Treba se podsjetiti da je ovu godinu obilježilo otvaranje saj- ta časopisa pod nazivom - www. argumenti.info – te objavljivanje naučnih radova na jednom od svjetskih jezika zavisno sa koga je govornog područja autor. Uvedena je i realizovana anonimna re- cenzija u sva tri broja u ovoj 2020. godini. Od prvoga broja do danas dakle svih ovih 14 godina ure- đivački koncept nije mijenjan. Na prvom mjestu je primjenjena nauka, a ne apstraktni pristup. Orijentacija i fokus na teme iz Re- publike Srpske, BiH, regiona, Evrope i cijelog svijeta te davanje prednosti i šanse mlađim autorima, ali pod uslovom da zadovo- ljavaju kvalitativne standarde. Kategorizacija časopisa je u proceduri u Ministarstvu za na- učnotehnološki razvoj visoko obrazovanje i informaciono druš- tvo Vlade Republike Srpske. Plan je bio da se završi još sredinom godine, ali korona virus je (to je zvanično obavještenje) spriječio završetak ove aktivnosti. Redakcija naučnog časopisa je sve planirane aktivnosti za 2020. godinu realizovala. Uspostavili smo kontakte sa kineskim Konfučijevim institutom i očekujemo radove kineskih autora, ali i radove sa Anglosaksonskog govornog područja i drugih.

časopis za društvena/politička pitanja 5 Zadovoljstvo je u ovom decembarskom broju objaviti radove ovakvih eminetnih autora: generala i profesora Branka Krge, akademika Andreja Fursova, profesora Branimira Kuljanina i Ste- ve Pašalica te uvaženog autora Krste Grujića. Moramo se podsjetiti da je u svakom narednom broju, broj stranica argumenata veći. Na početku izlaženja imali smo 150-200 strana, a danas je to duplo više oko 400. Iza svakog broja časopisa ostane broj kvalitetnih radova od isto tako respektabilnih autora da možemo objaviti još jedan broj ARGUMENATA. Na kraju ostaje da konstatujemo da ispraćamo jednu uspješ- nu godinu. Očekujemo narednu 2021. još uspješniju, a svim autorima i čitaocima čestitamo 2021. godinu.

Milan Ljepojević

6 časopis za društvena/politička pitanja Sadržaj

RIJEČ UREDNIKA...... 5

BRANKO KRGA DEJTONSKI MIROVNI SPORAZUM I REZOLUCIJA SB UN 1244...... 9

KRSTO GRUJIĆ VELIKA POBJEDA SNSD-A...... 25

A. I. FURSOV “BIG ČARLI”, ILI O MARKSU I MARKSIZMU: EPOHA, IDEOLOGIJA, TEORIJA (POVODOM 180 GODINA OD ROĐENJA K. MARKSA)...... 67

А. И. ФУРСОВ “БИГ ЧАРЛИ”, ИЛИ О МАРКСЕ И МАРКСИЗМЕ: ЭПОХА, ИДЕОЛОГИЯ, ТЕОРИЯ (К 180-ЛЕТИЮ СО ДНЯ РОЖДЕНИЯ К. МАРКСА)...... 159

BRANIMIR KULJANIN NAUČNO- TEHNOLOŠKI RAZVOJ I SAVREMENI IMPERIJALIZAM...... 263

PROF. DR STEVO R. PAŠALIĆ DEMOGRAFSKI RESURSI KAO FAKTOR RAZVOJA I BEZBJEDNOSTI REPUBLIKE SRPSKE...... 339

časopis za društvena/politička pitanja 7

UDK 341.31(1-622NATO-651.1):341.382(497.1) DOI 10.7251/ARG4120009K

Branko Krga1

DEJTONSKI MIROVNI SPORAZUM I REZOLUCIJA SB UN 1244

Rezime Mnoga međunarodna dokumenta tokom istorije izazivala su veliku pažnju, pre svega, zbog njihovog značaja i uticaja na zemlje i narode. Među takva dokumenta svakako bi se mogli svr- stati Dejtonski mirovni sporazum iz 1995. godine i Rezolucija SB UN 1244 iz 1999. godine. Oba ta Krajem ove godine obeležava se četvrt veka od potpisivanja Dejton- dokumenta doneta su u specifičnim okolnosti- skog mirovnog sporazuma. ma i imala su i imaju veliki značaj za srpski narod u Republici Srpskoj i Republici Srbiji, ali i za druge narode u regionu. Krajem ove godine obeležava se četvrt veka od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, a juna meseca navršila se dvadeset jedna godina od usvajanja Rezolucije SB UN 1244. S

1 Prof. dr Branko Krga je general – pukovnik u penziji. Tokom vojne karijere, pored ostalog, bio je u diplomatskoj službi u Pragu i Moskvi, vršio je dužnost komandan- ta brigade, načelnika Vojnoobaveštajne službe, zamenika i načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije, od nosno, Vojske Srbije i Crne Gore. Posle redovnog penzionisa- nja, više godina je predavao na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost u Beogradu, Univerzitetu „Sinergija“ u Bijeljini i na Visokim studijama bezbednosti i odbrane u Beogradu. Objavio je veći broj radova iz oblasti strategije, geopolitike, bezbedno- snog menadžmenta i dr. časopis za društvena/politička pitanja 9 obzirom na značaj ta dva dokumenta, istraživački je izazov da se pokuša sačiniti njihova komparativna analiza, tj. da se sagleda šta je u njima zajedničko, a šta različito.

Sličnosti Dejtona i Rezolucije. Ključne reči: Dejton, Rezolucija, Bosna i Hercegovina, Republika Srpska, Savezna Repu- blika Jugoslavija, Srbija, NATO, rat, mir.

U v o d Za proteklih četvrt veka u Bosni I Hercegovini (u daljem tekstu: BiH), a pre svega u Republici Srpskoj (u daljem tekstu: RS), kao i na širem planu, mnogo je pisano o Dejtonskom mirovnom sporazumu (u daljem tekstu: Dejton), kojim je okončan rat na prostoru BiH. Isto tako, puno je priloga i diskusija i o Rezoluciji 1244 (u daljem tekstu: Rezolucija), donetoj u Savetu bezbednosti UN (u daljem tekstu: SB) 10. juna 1999. godine, kojom je prekinuta agresija NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju (u daljem tekstu: SRJ), a pre svega Republiku Srbiju (u daljem tekstu: Srbija). U ovo vreme je prilika za podsećanje na neke okolnosti donošenje tih dokumenata, njihove osnovne karakteristike, sličnosti razlike, kao i na iskustva iz njihove primene. S obzirom da je autor ovog priloga, sa pozicije načelnika Vojnoobaveštajne službe Vojske Ju- goslavije (u daljem tekstu: VJ) aktivni posmatrač, kada je u pitanju Dejton, odnosno, neposredni učesnik događaja koji su doveli do Rezolucije, analiza ovih problema imaće nužno vojno-strategijski pristup i to pretežno “pogledom iz Srbije”. Iz navedenih razloga, glavni deo ovog rada ima sledeći sadržaj: (1) Neke opšte karakteristike Dejtona i Rezolucije; (2) Sličnosti Dejtona i Rezolucije; i (3) Razlike Dejtona i Rezolucije.

Neke opšte karakteristike Dejtona i Rezolucije O Dejtonu i Rezoluciji oglasili su se mnogi O Dejtonu i Rezoluciji oglasili su se domaći i strani autori sa različitih polaznih osno- mnogi domaći i strani autori sa ra- va. Za potrebe ovog rada o Dejtonu I Rezoluciji zličitih polaznih osnova. će se prikazati stavovi nekih od njih i to pretežno domaćih naučnih radnika i političara. Prof. dr Smilja Avramov, poznati stručnjak za međunarod- no javno pravo u vezi Dejtona iznosi neke interesantne stavove:

10 časopis za društvena/politička pitanja “Pod tepisima bombi koje je NATO sručio na RS u periodu od 30. avgusta do 13. septembra 1995. došlo je do načelnog ‘usagla- šavanja’ stavova o ustavnom ustrojstvu BiH, u Pod tepisima bombi koje je NATO Ženevi 8. septembra i u Njujorku 26. septembra. sručio na RS u periodu od 30. avgu- Na toj osnovi otpočeli su 1. novembra u vojnoj sta do 13. septembra 1995. došlo je bazi Rajt Peterson nedaleko od gradića Dejtona do načelnog ‘usaglašavanja’ stavova o ustavnom ustrojstvu BiH, u Že- (Wright Patterson, Dayton, Ohio) mirovni prego- nevi 8. septembra i u Njujorku 26. vori između SR Jugioslavije, Muslimansko-boš- septembra. njačke federacije i Republike Srpske. Vođeni su posredno; naime, delegaciju RS predvodio je Slobodan Milošević, na osnovu ovlašćenja koje je delegacija RS na čelu sad dr Karadži- ćem prenela na njega 29. avgusta 1995. u prisustvu Njegove sveto- sti patrijarha SPC gospodina Pavla. Bosanske Hrvate predstavljao je Franjo Tuđman, a muslimane Alija Izetbegović…Pregovori su otpočeli prvog, a završeni su 21. novembra, parafiranjem Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH, kome je pridodato 11 aneksa…2Aneks I-B, koji nosi jedan ciničan naziv ‘Sporazum o regio- nalnoj stabilizaciji’, u članu IV sadrži obavezu ograničenja nao- ružanja u odnosu na tenkove, artiljeriju, oklopna borbena vozila, ratne avione i desantne helikoptere. Polazna linija za razoružanje predstavlja postojeći nivo naoružanja SR Jugioslavije. Ograniče- nje naoružanja verbalno se odnose na tri ugovorne strane: SR Ju- goislaviju, Hrvatsku i dva entiteta BiH. Međutim, lako je otkriti smisao dvostrukog rečnika i dvostruke igre. Sporazum je postavio čvrste kriterijume za ograničenje, a onda je ‘bacio kost’ suko- bljenim stranama, i velikodušno im dozvolio da u tim okvirima ‘pregovaraju’; srazmera je postavljena u razmeri 5:2:2. Međutim, taj odnos ne znači apsolutno ništa, jer su SAD već ranije zaključile javne i tajne sporazume o vojnoj saradnje sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, koji uključuju obavezu SAD da naoruža svoje

2 Aneks I-A: Vojni aspekt Mirovnog sporazuma; Aneks I-B Regionalna stabilizacija; Aneks 2: Granice između entiteta; Aneks 3: Izbori; Aneks 4: Ustav; Aneks 5: Arbitraža; Aneks 6: Ljudska prava; Aneks 7: Izbeglice i raseljena lica; Aneks 8: Komisija za zaštitu nacionalnih spomenika; Aneks 9: Javne korporacije Bosne i Hercegovine; Aneks 10: Civilna implementacija; Aneks 11: Međunarodne policijske snage. časopis za društvena/politička pitanja 11 saveznike. To je Amerika sprovodila sistematski, kontinuirano, pre i posle Dejtona. ”3 Nezamislivo je da najveća (i jedi- Momir Bulatović, predsednik Crne Gore u na) svjetska sila ne uspije da nađe vreme Dejtona i direktni učesnik u tim pregovo- rješenje za jedan, u osnovi, lokalni sukob. rima, pošto je proučio pripremljena dokumenta i osetio atmosferu u toj američkoj vojnoj bazi, izveo je sledeće zaključke: „Prvo, ovi pregovori moraju da uspi- ju. Nezamislivo je da najveća (i jedina) svjetska sila ne uspije da nađe rješenje za jedan, u osnovi, lokalni sukob... Drugo, na pregovorima se uređuju stvari i odnosi koji daleko porevazilaze zna- čaj samog predmeta mirovnog procesa. Činjenica da su prisutni članovi Kontakt grupe, u analizu mora uvesti različite i objektivno suprotstavljene interese ovih zemalja. Stvar koja je ovdje od posebnog značaja je budućnost NATO pakta i prisustvo Rusije i Francuske. Treće, da bi se osigurao uspjeh, stvar mora biti vođena samo iz jednog centra. Amerikanci su nosioci svih predloga i informacija. Šatl-diplomatija je sredstvo za ostvarenje tog cilja. Če- tvrto, faktor vrijeme je pažljivo proračunat. Realno je pretpostaviti da se sa svakom novom nedjeljom pregovora povećavaju šanse da on bude postignut... Peto, i po mom mišljenju najvažnije. Ova će konferencija biti predmet proučavanja međunarodnog i ukupnog prava. Kao takva ona je jedna od prvih koraka utemeljenja pravnih posledica procesa globalizacije... Preciznije, Amerika treba da predloži da BiH živi u skladu sa demokratskim standardi- ma i da sve etničke zajednice imaju ista prava. Kada se ispostavi da je to realno nemoguće onda će neko drugi (sukobljene strane) predložiti druga rješenja. OK, reći će oni, kad već niste u stanju da prihvatite ono što važi za sav normalni svijet, mi ćemo vas na- učiti kako da uradite to što ste naumili. Osjećao sam da Ameri- ka nikad neće predložiti mape razgraničenja dva entiteta unutar BiH. Ali, kada se pokaže nužnim, niko drugi osim Amerike neće iscrtati tu mapu, koja će, iz razumljivih razloga, onda biti od svih prihvaćena. “4 Osjećao sam da Amerika nikad O odnosima „velikih“ prema „malim“ dr- neće predložiti mape razgraniče- nja dva entiteta unutar BiH. žavama, Momir Bulatović iznosi jedan interesantan slučaj. „Na samom kraju pregovora u Dej-

3 Avramov, Smilja: Postherojski rat Zapada protiv Jugoslavije, Akademija za diplomatiju i bezbednost, Beograd, 2008, str. 537-540. 4 Bulatović, Momir: Pravila ćutanja, Narodna knjiga – Alfa, Beograd, 2004, str. 196 I 197. 12 časopis za društvena/politička pitanja tonu, kasno noću sjedili smo u sobi Vorena Kristofera,5 Ričard Holbruk, Slobodan Milošević i ja. Milošević se obratio američ- kom državnom sekretaru. To je, po mom mišlje- O iskustvima u vezi realizacije odre- nju, bila kruna našeg boravka ovdje, kao i svih daba Dejtona, jako mnogo se raz- narednih dešavanja. Govorio je polako i ubedlji- govaralo i pisalo, kako u regionu, vo. Podsetiio je da su naše zemlje uvijek bile na tako i šire. istoj strani u velikim poremećajim kao što su bili svjetski ratovi. Suviše smo mi mali i slabi da bismo se i dalje suko- bljavali, ili makar nerazumjevali sa Amerikom. Uostalom, to naš narod ne želi, jer se tako nikad nije ni osjećao, ni ponašao. Ovdje smo dali presudan doprinos miru u Bosni i Hercegovini, nastavio je. Pristali smo na niz bolnih ustupaka jer iskreno želimo mir. Sada kada je mir na pragu, recite nam koji su uslovi, šta treba da uradimo da ostvarimo dobre odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, one odnose koji pripadaju zajedničkoj istoriji i tradi- ciji? Pružio mu je prazan list papira i rekao da napiše uslove koje naša zemlja treba da ispuni, zarad ostvarenja ovog cilja. Zaklju- čio je da, bez obzira koliko oni teški bili, sada kada se uspostav- lja mir i ukidaju sankcije, nas dvojica i svi naši saradnici imamo politički kapital neophodan za njihovo ispunjenje. Voren Kristo- fer je pažljivo i odmereno slušao. Onda je pogledao onaj prazan list papira, odgurnuo ga u našem pravcu i rekao: ‘Vi, izgleda, još uvijek niste sve shvatili. Nema posebnih uslova koje ćemo vam zadati a vi ih uspuniti. Potrebno je da uvijek, na svakom mjestu i svakim povodom uradite ono što se od vas očekuje... ’ Toliko o potrebi predviđanja i mogućnostima prilagođavanja lidera malih država u savremenom svijetu. “6 O iskustvima u vezi realizacije odredaba Dejtona, jako mnogo se razgovaralo i pisalo, kako u regionu, tako i šire. O tom stanju na specifičan način se početkom jula 2020. godine izrazio član Predsedništva BiH iz RS Milorad Dodik, kada je, povodom najav- ljenog susreta lidera SNSD, SDA I HDZ izjavio: Videćemo se, naravno, to nikad “Videćemo se, naravno, to nikad nije problem. Ali nije problem. Ali nije to vest dana. nije to vest dana. Ustvari možda i jeste vest dana Ustvari možda i jeste vest dana u zemlji u kojoj ništa ne funkcioniše. u zemlji u kojoj ništa ne funkcioniše”. 7

5 Voren Kristofer u vreme Dejtona je bio američki državni sekretar (praktično, ministar spoljnih poslova). 6 Bulatović, Momir, isto, str. 220 i 221. 7 https://www. blic. rs/vesti/republika-srpska/sastanak-lidera-snsd-hdz-i-sda-dodik-to-je-vest-dana-samo-u-zemlji-u-kojoj-nista-ne/k2devx8 časopis za društvena/politička pitanja 13 Na specifičan način o postdejstonskoj BiH pisao je prof. dr Nenad Kecmanović:8 “BiH je nemoguća država. Izazov je u tome BiH je nemoguća država. što je BiH zemlja čuda u kojoj je zaista sve mo- guće – izuzev demokratska država. BiH su, recimo, prilikom prijema u UN 1992, što je značilo međunarodno priznanje, predstavljali jedan službenik predstavništva Energoin- vesta, jedan novinar dopisništva Oslobođenja i jedan ljekar bez dr- žavljanstva SFRJ/SR BiH. Glumili su predstavnike tri naroda, a u Sarajevu niko zvanično nije mogao da objasni po kojoj osnovi. Ceremoniju je iz Njujorka prenosila TV i javnost se pitala ko su i šta su ti ljudi. BiH su u Dejtonu, gdje je poslije rata obnovljena i gdje je skrojen njen ustav, predstavljali predsjednici dvije inostra- ne države – Srbije i Hrvatske – te šef Stranke demokratske akcije (SDA) koga su lažno titulisali kao predsjednika BiH iako nije kontrolisao 80 odsto njene teritorije i bio u ratu sa 60 odsto njene populacije. Nikada to što je Holbruk sročio, a oni potpisali, nije stavljeno na referendum, da Bošnjaci, Srbi i Hrvati kažu slažu li se ili ne, zato što se znalo da nijedan od tri naroda to ne bi pri- hvatio. BiH je zemlja u kojoj jedna polovina ne priznaje drugu, a u onoj prvoj, malo većoj polovini, koja je podijeljena na dvije če- tvrtine, Bošnjaci i Hrvati žive u antagonističkoj koegzistenciji. ”9 O Rezoluciji SB UN 1244 je takođe bilo mnogo rasprava i analiza iznetih u medijima i knjigama. Značajan i obiman rad posvećen upravo Rezoluciji, pod naslovom “1244 – ključ mira u Evropi”, napisao je Živadin Jovanović, ministar spoljnih poslova SRJ u vreme rata 1999. godine i donošenja te Rezolucije. U obi- mnom radu, pored ostalog, o karakteru tog dokumenta, on nagla- šava: “Rezolucija SB UN 1244, od 10. juna 1999. je konačna odluka o statusu i sinteza interesa svih sila i zemalja. Do tog rešenja se došlo teškim pregovorima Srbije (SRJ) i centra najveće moći pod bombama NATO-a. Dogovor je usaglašavan skoro tri meseca rata na mnogo nivoa, uključujući i najviše svetske…Rezolucija 1244 je najviši pravno obavezujući document, konačna odluka o statusu, a Rezolucija SB UN 1244, od 10. juna ne papir za modeliranje. Zašto bi neki novi prav- 1999. je konačna odluka o statusu ni dokument bio bolji, sigurniji i poštovaniji?”10 i sinteza interesa svih sila i zemalja. Ovde bi se moglo nastaviti sa pitanjem: kakva je 8 Kecmanović, Nenad: Nemoguća država – Bosna i Hercegovina, Filip Višnjić, Beograd, 2007. 9 http://www. pecat. co. rs/2018/04/nenad-kecmanovic-bih-je-nemoguca-drzava/ 10 Jovanović, Živadin: 1244 – ključ mira u Evropi, Beogradski forum za svet ravnopravnih – Srpska književna zadruga, Beograd, 2018, str. 740 i 741. 14 časopis za društvena/politička pitanja garancija da bi se bilo kakav novi dokument o kosovskometohij- skoj krizi dosledno poštovao? Uostalom, ignorantski odnos Alba- naca i onih koji ih podržavaju prema Helsinškim Treba imati u vidu da se niko nika- dogovorima, daje jasan odgovor na ovo pitanje. da, u ime Srbije, ni inače, nije odrekao Rezolucije SB UN 1244 niti ta- U vezi sa odnosom prema toj Rezoluciji, Jo- kva mogućnost postoji. vanović dodaje: “Treba imati u vidu da se niko nikada, u ime Srbije, ni inače, nije odrekao Rezolucije SB UN 1244 niti takva mogućnost postoji. Možda pojedinim zemljama Zapa- da i vrhuški u Prištini taj pravno obavezujući dokument više ne odgovara, ali Rezoluciju SB UN niko ne može suspendovati osim Saveta bezbednosti i nije moguće da bilo ko bilo kom savetodav- nom dokumentu iz sistema UN pripiše pravnu snagu koju nema niti može da ima. Vreme je da se Srbija, bez suzdržavanja ili ko- lebljivosti vrati jasnom, nedvosmislenom stavu – Rezolucija SB UN 1244 je jedini osnov i okvir pregovora za mirno, pravedno i održivo rešenje. Tri su osnovna elementa tog okvira jednako legi- timna i principijelna: prvi, poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije; drugi, najšira autonomija za Kosovo i Metohiju u okviru Srbije; i treći, puna garancija ravnopravnosti ljudi, gra- đana i svih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji. ”11 Dejtonom i Rezolucijom bavili su se naučnici raznih profila, kao što su pravnici, politikolozi, ekonomisti, vojni stratezi itd. Pristup ovim temama sa stanovišta diplomatije izneo je iskusni diplomata i profesor David Dašić u obimnoj studiji “Istorija diplomatije”. U vezi Dejtona on ukazuje: “Tokom tih pregovora, sem šatl diplomagtije, Ričard Holbruk je primenjivao i tzv. pressing diplomatiju; svojim sagovornicima je predočavao da će SAD pri- meniti sva sredstva da bi sprovele u delo mirovnu inicijativu, ne ostavljajući im prostor za nekooperativnost, ali im je istovremeno nagoveštavao dobre strane i koristi od kooperativnosti. Takođe je primenjivao i tzv. ‘stiplčez diplomatiju’, nastojeći da dobije sa- glasnost od Beograda, Zagreba i Sarajeva za razmatranje ključnih političkih pitanja, preskačući Dejtonom i Rezolucijom bavili su sporedna…Dejtonskim sporazumom je okončan se naučnici raznih profila, kao što su pravnici, politikolozi, ekonomi- najkrvaviji sukob u Evropi od završetka Drugog sti, vojni stratezi itd. svetskog rata i ponovo uspostavljen mir u Bosni I Hercegovini…Odgovornost za sprovođenje vojnih aspekata Dej- tonskog sporazuma preuzeo je NATO, formiranjem Implementa-

11 Jovanović, Živadin, isto, str. 11 i 12. časopis za društvena/politička pitanja 15 cionih snaga – IFOR, odnosno stavljanjem snaga UNPROFOR-a pod svoju zastavu. ”12

Agresija NATO-a na SRJ okončana U vezi sa procesima koji su doveli do Rezo- je 9. juna 1999. potpisivanjem Voj- lucije, prof. Dašić naglašava: “Agresija NATO-a notehničkog sporazuma u Kuma- na SRJ okončana je 9. juna 1999. potpisivanjem novu, Kumanovskog sporazuma, Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu, Ku- na osnovu kojeg su međunarodne snage došle na Kosovo i Metohiju, manovskog sporazuma, na osnovu kojeg su me- a vojno-policijske snage SRJ se po- đunarodne snage došle na Kosovo i Metohiju, a vukle. vojno-policijske snage SRJ se povukle. Savet bezbednosti UN je 10. juna 1999. doneo Rezoluciju 1244, kojom je SRJ svoju državnu vlast nad Kosovom i Metohijom prepustila autonomnom mandatu UN, uspostavljanjem njihove Privremene civilne uprave – UNMIK-a. Tom rezolucijom je tako- đe predviđena suštinska autonomija Kosova i Metohije u okviru Republike Srbije, konstitutivne članice SRJ. ”13 Interesantno zapažanje prof. Dašić iznosi i o razlozima za agresiju NATO na SRJ: “Američki general Vesli Klark (rođen 1944, komandant savezničkih snaga NATO-a u Evropi od 1997. do 2000), koji je komandovao bombardovanjem SRJ izjavio je: ‘To što Milo- šević nikad nije shvatio, govoreći direktno, jeste da uzrok rata nije Kosovo. Na kraju, to takođe nema ništa ni sa etničkim čišćenjem. To je borba za budućnost NATO-a, za kredibilitet SAD ukoliko se upotrebljava sila u međunarodnim odnosima. ”14 Poznati američki intelektualac Noam Čomski, iznosio je svoje stavove o mnogim pitanjima vezanim za krizu na prostoru prethodne Jugoslavije. Zaslužuje pažnju njegovo uočavanje korelacije između Dejtona i krize na KiM. S tim u vezi on iznosi: “Godine 1995, Dejtonski mirovni sporazum bio je sporazum s Miloševi- ćem. Tada smo prodali kosovske Albance. To je jedan od razloga što se nenasilni pokret na Kosovu okrenuo nasilju. Shvatili su da Sjedinjene Države ne razumeju ništa sem nasilja. ”15 Isti autor ukazuje i na osnovne uzroke napada NATO na SRJ, pozivajući se da Strouba Talbota, zamenika državnog sekre- tara SAD 1999. godine. U njegovim stavovima Čomski primećuje:

12 Dašić, David: Istorija diplomatije, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beo- grad, 2015, str. 653 i 654. 13 Dašić, David, isto, str. 659. 14 Dašić, David, isto, str. 659. 15 Čomski, Noam: Jugoslavija – mir,rat i raspad, SAMIZDAT, Beograd, 2018, str. 113. 16 časopis za društvena/politička pitanja “Nedavno je napisao predgovor za knjigu svog direktora komu- nikacija Džona Norisa. U tom pregovoru kaže kako je to knjiga koju bi trebalo da pročitamo ako želimo da shvatimo kako se razmišljalo na vrhu Klintonove administracije. Do rata je došlo zato što Srbija nije Kaže kako stvarna svrha rata nije imala nikakve sprovodila tražene društvene i eko- veze sa kosovskim Albancima. Do rata je došlo nomske reforme, što znači da je to bio poslednji delić Evrope koji se zato što Srbija nije sprovodila tražene društvene nije podredio neoliberalnim pro- i ekonomske reforme, što znači da je to bio po- gramima koje predvode Sjedinje- slednji delić Evrope koji se nije podredio neoli- ne Države. beralnim programima koje predvode Sjedinjene Države. Prema tome, morala je da bude eliminisana. To dolazi sa najvišeg nivoa. ”16 Naknadno izneti krati stavovi generala Klarka i Strouba Talbota jasno ukazuju o čemu se radilo uoči, za vreme, a i nakon agresije NATO na SRJ. Geopolitičkim aspektima sukoba na postjugoslovenskom prostoru, već nekoliko decenija, veoma pažljivo i stručno bavi se prof. dr Milomir Stepić, koji, u vezi odnose prema Rezoluciji, ukazuje: „Nastaviće se dalje slobodno tumačenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN u smislu primene njenog ‘duha’, a ne ‘slova’. Biće sve više upotrebe tzv. dvostrukih standarda, tako da će većina arbanaških zahteva biti ispunjena, sa obrazloženjem ‘da se time ne krši Rezolucija 1244’... dok će srpski zahtevi biti odbijeni ‘jer nisu u skladu sa Rezolucijom 1244“. 17 Izneti stavovo o Dejtonui i Rezoluciji pokazuje da se o ovim dokumentima može raspravljati sa različitih aspekata. Nema sumnje da je vojni činilac, u periodu pre usvajanja ovih dokuenata igrao veoma značajnu ulogu. Da nije bilo oružanog otpora Vojske RS u dužem periodu, sigurno ne bi ni došlo do usvajanja Dejtona. Isto tako, da Vojska i policija SRJ nisu odolevale 78 dana agresije i onemogućile ubacivanje većeg broja naoružanih Albanaca sa teritorije Albanije i Makedonije uz političku, propagandnu, vazdu- hoplovnu, obaveštajnu i logističku podršku snaga NATO, sigurno ne bi došlo do usvajanja Rezolucije. Pored navedenih okolnosti, neposredan i specifičan uticaj na postizanje Dejtona imala je akcija koja je dovela do puštanja dvojice zarobljenih francuskih pilota.

16 Čomski, Noam, isto, str. 201. 17 Stepić, Milomir: Kosovo i Metohija – postmoderni geopolitički eksperiment, Institut za poliutičke studije, Beograd, 2012, str. 88. časopis za društvena/politička pitanja 17 S druge strane, na donošenje Rezolucije, direktan uticaj imao je Vojno-tehnički sporazum. U oba događaja neposredno se anga- žovao i autor ovih redova, tako da ovo što se iznosi ima karakter svojevrsnog svedočanstva jednog od učesnika.

U Batajnicu je, pored predstavni- Poznato je da je posle parafiranja dokumen- ka VJ, na čelu sa načelnikom GŠ ge- ta u Dejtonu bilo predviđeno da se konačno pot- neralom Perišićem sa saradnicima, pisivanje obavi u Parizu 14. 12. 1995. godine. Me- došao i komandant GŠ VRS general Mladić, a kratko je boravio i pred- đutim, domaćin ovog čina, francuski predsednik sednik SRJ Zoran Lilić. Žak Širak, postavio je uslov da prethodno moraju da se oslobode dva francuska pilota zarobljena krajem avgusta 1995. godine, kada su oboreni u vreme bombar- dovanja objekata pod kontrolom Vojske RS. S obzirom da je SRJ bila veoma zainteresovana da se taj proces uspešno završi, najviše državno rukovodstvo, a pre svega učesnik pregovora u Dejtonu predsednik Srbije Slobodan Milošević, insistirali su kod jugoslovenskih i srpskih službi i organa da u konataktima sa kolegama iz RS dođu do saznanja gde se nalaze piloti za koje se traži da budu pušteni. Par dana pre predviđenog potpisivanja sporazuma, pomalo iznenada, na aerodrom u Batajnici je sleteo avion sa francuskim načelnikom GŠ generalom Duanom, koji je odmah, ne izlazeći iz aviona, decidno tražio da se piloti puste. U Batajnicu je, pored predstavnika VJ, na čelu sa načelnikom GŠ generalom Pe- rišićem sa saradnicima, došao i komandant GŠ VRS general Mla- dić, a kratko je boravio i predsednik SRJ Zoran Lilić. Nakon dužih pregovora, dogovoreno je da se narednog dana u Zvorniku piloti oslobode. Kada su predstavnici SRJ i Francuske došli do mosta na Drini, general Duan je izrazio bojazan da piloti ne budu oteti od “neke druge službe”. Pošto su predstavnici SRJ garantovali da nema nikakvih opasnosti i da će se oslobađanje pilota realizovati kako je prethodnog dana dogovoreno, dve delegacije su prešle Drinu, gde ih je dočekao general Mladić sa saradnicima. Piloti su oslobođeni, francuski predstavici su ubrzo napustili motel na Drini i preko aerodroma u Batajnici otputovali u Pariz. Time su se stekli uslovi da se potpiše parafirani dokument. O toku te operacije i “zaslugama” pojedinaca i raznih službi, od tada pa sve do ovog vremena postoje različite interpretacije. Izneti kratki opis toka te operacije jednog od učesnika predstavlja realnu sliku onoga šta se i kako se zaista događalo.

18 časopis za društvena/politička pitanja Tokom agresije NATO na SRJ, od 24. 3. do 10. 6. 1999. godine, bilo je više inicijativa i pokušaja da se ratna dejstva obustave i kriza rešava političkim sredstvima. Dana 2. 6. 1999. godine u Beograd su doputovali Finac Tokom agresije NATO na SRJ, od 24.3. do 10.6.1999. godine, bilo je Mati Ahtisari i Rus Viktor Černomirdin, koji su više inicijativa i pokušaja da se rat- jugoslovenskom, odnosno, srpskom rukovodstvu na dejstva obustave i kriza rešava predstavili dokument koji je podrazumevao pre- političkim sredstvima. kid rata, uz dosta nepovoljne uslove. Nakon de- taljne analize i sagledavanje moguće alternative, Narodna skupšti- na Republike Srbije i Vlada SRJ su prihvatile ponuđeni dokument. Time su stvoreni uslovi da se pristupi pregovorima o Vojno-teh- ničkom sporazumu, čija je suština bila da jugoslovenske i srpske vojne i policijske snage napuste prostora KiM, da se razoružaju albanske formacije i da se upravljanje pokrajinom prepusti civilnoj misiji UN (UNMIK), a bezbednost svih građana međunarodnim vojnim snagama (KFOR). Delegacija VJ, na čelu sa zamenikom na- čelnika GŠ VJ generalom Marjanovićem i delegacija MUP-a Srbije na čelu sa generalom Stevanovićem, od 6. do 9. juna, u bazi KFOR kod Kumanova vodila je pregovore o Vojno-tehničkom sporazumu. Predstavnici SRJ, odnosno, Srbije, imali su mogućnost da utiču na sadržaj dokumenta, što su i činili. Jedno od spornih pitanja odnosilo se na Rezoluciju. Predstavnici SRJ su insistirali da se odmah po potpisivanju Vojno-tehničkog sporazuma, usvoji rezolucija SB UN. Predstavnici KFOR su se u početku suprotstavljali toj ideji sa obrazloženjem da SRJ “kao suverena država ima pravo da primi strane vojne snage na svoju teritoriju i bez bilo kakvog dokumenta UN”. Na kraju, nakon konsultacija sa svojim pretpo- stavljenim, saglasili su se da se usvoji rezolucija u SB, pa je 9. 6. 1999. godine potpisan Vojno-tehnički sporazum (često se pominje i kao Kumanovski sporazum). Tako su upor- na nastojanja članova jugoslovenske delegacije Dana 2.6.1999. godine u Beograd u konsultaciji sa pretpostavljenima iz Beograda, su doputovali Finac Mati Ahtisari i Rus Viktor Černomirdin direktno doprinela da se već narednog dana, 10. 6. 1999. godine, donese Rezolucija SB UN 1244.

časopis za društvena/politička pitanja 19 Sličnosti Dejtona i Rezolucije Suštinska sličnost Dejtona i Rezolucije ogle- Suštinska sličnost Dejtona i Rezolu- da se u tome, što je, nakon teških višegodišnjih cije ogleda se u tome, što je, nakon borbi, rat zaustavljen. Uz sve manjkavosti ta dva teških višegodišnjih borbi, rat zaustavljen. dokumenta, ova činjenica im ipak daje pozitivno političko, vojno-strategijsko i istorijsko obeležje. Pre donošenja ta dva dokumenta, muslimanski i hrvatski faktori u BiH i albanski u SRJ, provociraliu su i prizivali dejstvo snaga NATO, iako je bilo jasno da će naneti gubitke i štetu i njima samima, iako su se predstavljali kao njihovi saveznici. U oba slučaja, u dužem vremenskom period, na sceni su bile izrežirane neistine, kao deo arsenala koji su bili uvod u vojne intervencije protiv srpskih snaga (Vase Miskina, Merkale, dobrim delom i Srebrenica, a na KiM, Račak, izmišljena operacija Potko- vica, masovne izbeglice itd). Osnovni cilj ovih i drugih insinuaci- ja jeste da se dokaže da RS ne treba da postoji ni kao entitet, iako je to jasno predviđeno Dejtonom, a Kosovo se nastoji predstaviti kao nezavisna država, iako to Rezolucija uopšte ne predviđa. Prilikom usvajanja oba dokumenta, malo direktnog uticaja su imali predstavnici sukobljenih strana. Dejtonski sporazum je, u ime RS, potpisao tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a u ime hrvaske strane iz BiH, potpis je stavio tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman. Rezolucija je usvojena u SB OUN bez neposrednog uticaja SRJ, čije članstvo u svetskoj organizaciji je tada bilo suspendovano. U okviru priprema za usvajanje ovih dokumenata, Haški tribunal je podigao optužnice za najviše civilne i vojne predstavnike RS, oidnosno, SRJ. Protiv Radovana Karadžića i generala Ratka Mladića Haški tribunal je podigao optužnicu 24. jula 1995. godine, u vreme intenzivnih sukoba, ali i inicijativa za postizanje mirovnog sporazuma. Protiv Slobodana Miloševića, Milana Uz sve manjkavosti ta dva doku- Milutinovića, Nikole Šajnovića, generala Drago- menta, ova činjenica im ipak daje ljuba Ojdanića i Vlajka Stojiljkovića, optužnica je pozitivno političko, vojno-strategij- prihvaćena 24. maja 1999. godine. Očigledno je sko i istorijsko obeležje. da se u oba slučaja radilo o izraženom pritisku, iako su se naši predstavnici više puta do tada izjašnjavali da su spremni za postizanje mirovnog sporazuma.

20 časopis za društvena/politička pitanja Karakteristično je da su obe strane, i RS i SRJ, iako su bile brutalno napadnute od strane snaga NATO, oslobodile pripadnike te alijanse zarobljene na sopstvenoj teritoriji. RS je 12. 12. 1995. godine oslobodila dvojicu francuskih pilota koji Bitna sličnost prilikom usvajanja su oboreni u rejonu Pala „30. avgusta, u toku na- ova dva dokumenta ogleda se i u pada avijacije NATO-a na prestonicu Srpske. “18 tome što su saveznici Srba iz dva Po te pilote je došao francuski načelnik General- svetska rata, ovom prilikom bili uglavnom na strani srpskih protiv- štaba general Žan-Filip Duan. SRJ je 2. 5. 1999. nika. godine oslobodila trojicu američkih vojnika (En- drju Ramirez, Džejms Stoun i Stiven Gonzales), koji su zarobljeni početkom aprila 1999. godine, kada su „zalutali“ u zonu odgovornosti 3. armije VJ. Po te vojnike je došao Džesi Džekson, američki politički, verski i antiratni aktivista. Bitna sličnost prilikom usvajanja ova dva dokumenta ogleda se i u tome što su saveznici Srba iz dva svetska rata, ovom prilikom bili uglavnom na strani srpskih protivnika. Strani faktor, koji je imao odlučujuću ulogu prilikom dono- šenja oba ova dokumenta, pre svega SAD, u međuvremenu su, pod uticajem geopolitičkih promena na globalnom planu, postepeno relativizirale svoj status odlučujućeg hegemona u svim svetskim poslovima. Procesi preispitivanja, izmene i zaobilaženja oba ova dokumenta traju praktično čitavo vreme od njihovog usvajanja, sa malim izgledima da se uskoro dosledno i u potpunosti realizuju ili izmene po legalnoj procedure. U oba slučaja je karakteristično da se prisustvo stranih oru- žanih snaga (IFOR I KFOR) postepeno smanjuje, sa nekoliko de- setina hiljada na nakoliko hiljada.

Razlike Dejtona i Rezolucije Oružane formacije koje su vodile rat pro- Procesi preispitivanja, izmene i zao- tiv srpskih snaga na prostoru BiH, što je i dove- bilaženja oba ova dokumenta traju lo do Dejtona, od strane međunarodnih faktora praktično čitavo vreme od njihovog nisu kvalifikovane kao terorističke i nezakonite. usvajanja. S druge strane, albanske naoružane formacije do

18 Radišić, Dragan: Hronologija događaja na prostoru prethodne Jugoslavije 1990-1995, Glas srpski, Banja Luka, 2002, str. 688. časopis za društvena/politička pitanja 21 maja 1998. godine, međunarodni faktori su kvalifikovali kao te- rorističke, da bi, posle sastanka Ričarda Holbruka sa liderima tih snaga u Juniku maja te godine, iste dobile kvalifi- Svaki sporazum koji ima za cilj za- vršetak oružanih sukoba, normalno kaciju kao oslobodilačke. To je bio značajan pod- je da neposredno ili posredno ima sticaj da nastave borbu koja je okončana 10. juna veze i sa dokumentima koji reguli- 1999. godine donošenjem Rezolucije. šu vojna pitanja. Svaki sporazum koji ima za cilj završetak oružanih sukoba, normalno je da neposredno ili posredno ima veze i sa dokumentima koji regulišu vojna pitanja. Upoređujući Dejton i Rezoluciju, uočava se jedna bitna razlika. Važan dokument koji reguliše oružane potencijale sukobljenih strana u vezi sa Dejtonom bio je Sporazum o kontroli naoružanja, donet posle usvajanja osnovnog dokumenta, na osnovu člana IV Aneksa I-B. S druge strane, Rezoluciji je prethodilo potpisivanje Vojno-teh- ničkog sporazuma u Kumanovu 9. 6. 1999. godine. Međunarodne snage (UNPROFOR) bile su razmeštene na prostoru BiH pre postizanja mirovnog sporazuma u Dejtonu. S druge strane, međunarodne snage (KFOR) bile su razmeštene na teritoriji SRJ, isključivo na prostoru KiM, posle potpisivanja Voj- no-tehničkog sporazuma i usvajanja Rezolucije. Posle potpisivanja Dejtona nije bilo ozbiljnijih incidenata između strana koje su se oružano sukobljavale na teritoriji BiH. Posle Rezolucije, na prostoru KiM, od strane albanskih naoru- žanih grupa bilo je veoma mnogo incidenata i sukoba, od kojih su najznačajnija dva. Prvi se odvijao od novembra 2000. do maja 2001. godine kada su lokalni Albanci podržani sa KiM na prostoru Preševa, Bujanovca i Medveđe izvršili više napada na policijske i vojne snage SRJ, odnosno Srbije. Drugi ozbiljniji pogrom dogodio se 17. marta 2004. godine, kada su albanski ekstremisti i terioristi napali veliki broj srpskih civila, njihovu imovinu, verske objekte i drugo. Karakteristično je da su prvi sukob primirile snage SRJ uz razumevanje međunarodnih faktora, a pogrom iz Odredbe Dejtona se krše postepe- marta 2004. godine, nakon intervencije i zahteva no i sistematski sa osnovnim ciljem jugoslovenske strane, suzbile su snage KFOR-a. da se marginalizuje RS i ostvari unitarna BiH. Odredbe Dejtona se krše postepeno i sistematski sa osnovnim ciljem da se marginalizuje RS i ostvari unitarna BiH. Kada je u pitanju Rezolucija i ona se sistematski krši sa osnovnim ciljem da se izdejstvuje nezavisnost

22 časopis za društvena/politička pitanja Kosova. Na to ukazuje mnogo primera, od kojih su dva naročito upečatljiva. Prvi se odnose na onemogućavanje povratka “više stotina” pripadnika jugoslovenskih, odnosno, srpskih snaga vojske i policije na prostor KiM. U procesu usvajanja Dejtona veri- 19 fikovana je RS, a kroz Rezoluciju je Drugi presedan u kršenju Rezolucije odnosi se potvrđen suverenitet Srbije. na priznanje nezavisnosti Kosova od strane znat- nog dela zapadnih zemalja. Ovo pitanje ne da nije predviđeno Rezolucijom, nego se u njenoj preambuli decidno navodi: “Po- novo potvrđujući privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu SR Jugoslavije i drugih država regiona, kako je navedeno u Helsinškom dokumentu i aneksu 2…Ponovo potvrđujući apel iz prethodnih rezolucija za široku autonomiju i suštinsku samoupravu za Kosovo”. 20

Z a k l j u č a k Iznete činjenice ukazuju da se za ovih 25 od donošenja Dej- tona, odnosno 21 godinu od usvajanja Rezolucije, ispoljilo mnogo interesantnih interpretacija na koje svakako treba ukazivati na različite načine, pa i objavljivanjem u stručnim časopisima, kakav su i “Argumenti”. Najznačajnija sličnost i pozitivno obeležje ova dva dokumenta jeste to što se njihovim usvajanjem, u reševanju krize, prešlo sa ratnog na mirnodopski put. U procesu usvajanja Dejtona veri- fikovana je RS, a kroz Rezoluciju je potvrđen suverenitet Srbije. Međutim, pokazalo se da ti statusi nisu “zacementirani”, već je za njihovu afirmaciju potrebna stalna borba. Najznačajnije negativno obeležje jesu pokušaji negiranja, zaobilaženja, zapostavljanja ili samovoljnog tumačenja i Dejtona i Rezolucije.

Iako se ta dva dokumenta odnose na razli- Međutim, pokazalo se da ti statu- čite krize, analiza pokazuje da tu ima mnogo zasi nisu “zacementirani”, već je za jedničkih elemenata, što navodi na zaključak da njihovu afirmaciju potrebna stal- su to bile svesno podsticane i projektovane krize, na borba.

19 Prilikom sastanaka sa komandantima KFOR-a, redovno je postavljao pitanje povratka jugoslovenskih snaga na KiM. Uvek je usledio odgovor da je tačno da je to predviđeno Rezolucijom, ali da se radi o „osetljivom političkom pitanju“, koje treba da se rešava na višem nivou. 20 Jovanović, Živadin: 1244 – ključ mira u Evropi, Beogradski forum za svet ravnopravnih – Srpska književna zadruga, Beograd, 2018, str. 814. časopis za društvena/politička pitanja 23 sa njima se upravljalo sličnim metodama, verovatno zbog toga jer je “scenarista” bio isti.

Obe krize, kao i sve što se događalo Obe krize, kao i sve što se događalo i doga- i događa oko Dejtona i Rezolucije, đa oko Dejtona i Rezolucije, pružaju obilje eleme- pružaju obilje elemenata za pouke nata za pouke kako se (ne)treba ponašati u zaštiti kako se (ne)treba ponašati u zašti- ti sopstvenih nacionalnih interesa. sopstvenih nacionalnih interesa. Ovaj rad je dotakao samo neke elemente analize, težišno sličnosti i razlika Dejtona i Rezolucije. Pretežno su predstavljeni stavove autora iz Srbije. Međutim, problematika je toliko obimna, značajna i istraživački izazovna, pa bi bilo poželjno da se što više autora bavi ovim veoma važnim pitanjima, kako oni koji su bili neposredni učesnici, tako i mlađe generacije, pre svega zato da im se ne ponove nevolje kroz koje su prošli njihovi preci.

L i t e r a t u r a • Avramov, Smilja: Postherojskiu rat Zapada protiv Jugoslavije, Aka- demija za diplomatiju i bezbednost, Beograd, 2008. • Bulatović, Momir: Pravila ćutanja, Narodna knjiga – Alfa, Beo- grad, 2004. • Dašić, David: Istorija diplomatije, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2015. • Jovanović, Živadin: 1244 – ključ mira u Evropi, Beogradski forum za svet ravnopravnih – Srpska književna zadruga, Beograd, 2018. • Kecmanović, Nenad: Nemoguća država – Bosna i Hercegovina, Filip Višnjić, Beograd, 2007. • Radišić, Dragan: Hronologija događaja na prostoru prethodne Jugosla- vije 1990-1995, Glas srpski, Banja Luka, 2002. • Stepić, Milomir: Kosovo i Metohija – postmoderni geopolitički eksperiment, Institut za poliutičke studije, Beograd, 2012. • Čomski, Noam: Jugoslavija – mir,rat i raspad, SAMIZDAT, Beo- grad, 2018.

24 časopis za društvena/politička pitanja UDK 329.15:324(=163.41)(497.6)"2020" DOI 10.7251/ARG4120025G

Krsto Grujić

Velika pobjeda SNSD-a

Uvod SNSD je na lokalnim izborima у BiH koji su se održali 15-og novembra 2020. godine pod izbornim sloganom „Okupljanje za Srpsku“ ostvario ubjedljivu i izuzetno vrijednu pobjedu, na kojoj je potvrdio da je najdominantnija politička organizacija kako u Republici Srpskoj tako i na cijelom prostoru BiH. U veoma iza- zovnom vremenu, prvi put su se izbori održavali u uslovima epidemije Covid-19, te poštujući epidemiološke mjere i zabrane okupljanja, SNSD je nakon deset dana kampanje obustavio sve svoje javne i promotivne aktivnosti i skupove, jasno dajući do znanja da su zdravlje i životi građana apsolutni prioritet! SNSD je na lokalnim izborima у BiH Kao duboko odgovorna politička organi- koji su se održali 15-og novembra zacija svjesno smo se odrekli direktnog kontakta 2020. godine pod izbornim sloganom „Okupljanje za Srpsku“ ostva- sa građanima, što je naše najubjedljivije političko rio ubjedljivu i izuzetno vrijednu oruđe, kako bi im uživo „položili račune“ za sve pobjedu, na kojoj je potvrdio da je što smo radili i uradili u prethodne četiri godine. najdominantnija politička organizacija kako u Republici Srpskoj tako Sa druge strane, politički oponenti se nisu i na cijelom prostoru BiH. libili da i u takvim okolnostima nastave sa svojim kampanjskim aktivnostima i radom na terenu, čime su potencijalno ugrožavali zdravlje građana, pritom svjesno manipulišući sa

časopis za društvena/politička pitanja 25 činjenicom da bi bilo kakva zabrana skupova u javnosti bila pro- tumačena kao zabrana njihovog političkog aktivizma i djelovanja, sa namjerom da takvu poruku pošalju svom Savez nezavisnih socijaldemokrata je politička organizacija koja je biračkom tijelu. osvojila i najveći broj odborničkih I pored toga, i činjenice da su izbori ove go- mandata, te najveći broj pojedinač- nih glasova u zbiru na cijeloj teri- dine održani mimo zakonom predviđenih rokova toriji kako Republike Srpske, tako (prva sedmica oktobra, plus sedam dana ukoliko i BiH. se poklapa sa nekim od vjerskih praznika), SNSD je bio ispred svih. Osvojio je najveći broj mandata za načelnike i gradonačelnike na cijeloj teritoriji BiH, ubjedljivo je na prvom mjestu kao politička organizacija koja je osvojila najve- ći broj glasova u najviše lokalnih zajednica. Savez nezavisnih socijaldemokrata je politička organizacija koja je osvojila i najveći broj odborničkih mandata, te najveći broj pojedinačnih glasova u zbiru na cijeloj teritoriji kako Republike Srpske, tako i BiH. SNSD je apsolutni pobjednik Lokalnih izbora u BiH 2020. godine!

Osnovni podaci 1 Na Lokalnim izborima 2020. godine birala su se: • 64 opštinska vijeća u FBiH, • 56 skupština opština u Republici Srpskoj, • 120 načelnika opština u BiH, • 14 gradskih vijeća u FBiH, • 7 skupština gradova u Republici Srpskoj, • 22 gradonačelnika u BiH i • Skupštinu Brčko distrikta BiH. Zagarantovana mjesta za pripadnike nacionalnih manjina predviđena su u 21 opštini za 23 kandidata. Prvi put na Lokalnim izborima u BiH, gradonačelnik Grada Istočno Sarajevo se bira neposredno, u skladu sa SNSD je apsolutni pobjednik Lokal- izmjenama Izbornog zakona Republike Srpske. nih izbora u BiH 2020. godine! Osim 120 načelnika i 22 gradonačelnika na Lokalnim izborima 2020. godine bira se i 3142 vijećnika/odbornika od čega 23 predstavnika nacionalnih manjina.

1 Izvor: www. izbori. ba 26 časopis za društvena/politička pitanja Na izborima učestvuje 543 politička subjekta. Vrsta političkog subjekta Broj Političke stranke 129 Nezavisni kandidati 262 Koalicije 72 Liste nezavisnih kandidata 9 Nezavisni kandidati za NM 71 UKUPNO 543 Tabela 1: Broj političkih subjekata u BiH koji suse kandidovali na lokalnim izborima 2020. godine Na izborima učestvuje 543 politič- Ovjereno je ukupno 30. 809 kandidata od ka subjekta. čega 425 kandidata za načelnike/gradonačelnike, 30. 188 kandidata za opštinska vijeća odnosno skupštine opština ili gradska vijeća odnosno skupštine grada i skupštinu Brčko Dis- trikta BiH te 196 kandidata predstavnika nacionalnih manjina. U sljedećim osnovnim izbornim jedinicima na glasačkom li- stiću za načelnika/ gradonačelnika se nalazi samo po jedan ovje- reni kandidat: • Domaljevac – Šamac • Orašje • Teočak • Mrkonjić Grad • Jezero • Olovo

U zaključeni Centralni birački spisak (stanje na dan 01. 10. 2020. godine u ponoć) upisano je ukupno ukupno 3. 283. 380 bi- rača i to: • broj redovnih birača je 3. 141. 257: • broj birača sa statusom raseljene osobe koji glasaju u odsustvu je 7. 925; • broj birača sa statusom raseljene osobe koji glasaju lično je 14. 059; • broj birača koji glasaju u diplomatsko-konzularnim pred- stavništvima BiH je 704 • broj birača koji glasaju putem pošte je 102. Ovjereno je ukupno 30.809 kandi- 377 data od čega 425 kandidata za ne- čelnike/gradonačelnike. • 17. 058 birača je upisano da glasa putem mobilnog tima (redovni mobilni timovi) • Ukupno u BiH je formirano 5. 759 biračkih mjesta uključu- jući i 388 mobilnih timova (to su redovni mobilni timovi ne

časopis za društvena/politička pitanja 27 oni posebni COVID-19 mobilni timovi, o ćemu će CIK BiH imati informaciju nakon izbora) .

Rezultati Lokalnih izbora 2020. godine U ovom poglavlju ćemo analizirati opšte podatke u na prethodno održanim lokalnim izborima u Republici Srpskoj (uključu- jući i Brčko Distrikt), sa detaljnijom analizom izbornih rezultata u gradovima Republike Srpske.

Grado(načelnici) u Republici Srpskoj U tabeli 1. je naveden spisak opština i gradova, naziv poli- tičkog subjekta, te ime i prezime izabranog grado(načelnika), kao i broj osvojenih glasova.

Šifra Optina/Grad Politička partija Ime i prezime Broj glasova 006 Krupa na Uni SNSD-DNS Kljajić Mladen 429 007 Novi Grad SNSD Drljača Miroslav 6,413 008 Kozarska Dubica SNSD Reljić Radenko 6,005 009 Prijedor SNSD Pavlović Dalibor 15,351 010 Gradiška SNSD Adžić Zoran 14,687 011 Laktaši SNSD Bojić Miroslav 11,059 012 Srbac SNSD Dragosavljević Mlađan 5,549 013 Prnjavor SNSD Tomaš Darko 9,535 014 Derventa SNSD Simić Milorad 6,981 016 Brod SDS Vidić Zoran 4,618 018 Vukosavlje SNSD Rakić Borislav 1,187 021 Šamac NP Milićević Đorđe 6,158 023 Donji Žabar SNSD Pavlović Pero 642 024 Modriča SDS Radulović Jovica 7,629 026 Pelagićevo SNSD Tešić Slavko 1,681 029 Bijeljina SDS Petrović Ljubiša 24,470 031 Petrovac-Drinić SNSD Kovačević Drago 292 033 Oštra Luka SNSD Mastikosa Dragan 1,049 034 Banja Luka PDP Draško Stanivuković 52,932 035 Čelinac SNSD Gligorić Vlado 5,022 038 Doboj SNSD Jerinić Boris 35,954 040 Stanari US Ćelić Radojica 2,421 045 Petrovo SNSD Petrović Ozren 2,599 054 Lopare SDS Savić Rado 4,830 056 Ugljevik SDS Perić Vasilje 5,569 058 Istočni Drvar ZSD Milka Ivanković 103 061 Ribnik SNSD Karać Nebojša 2,913 064 Mrkonjić Grad SNSD Vođević Dragan 6,687 066 Jezero SNSD Ružičić Snježana 599 068 Kneževo SNSD Borojević Goran 3,615

28 časopis za društvena/politička pitanja 070 Kotor Varoš PDP Sakan Zdenko 7,629 074 Teslić SDS Miličević Milan 9,943 081 Osmaci SNSD Sarić Radan 1,203 083 Zvornik SNSD Stevanović Zoran 23,403 088 Šipovo SNSD Kovač Drago 3,984 101 Šekovići DEMOS Lazić Miladin 2,487 103 Vlasenica SNSD Kraljević Miroslav 3,696 104 Bratunac US Rankić Srđan 4,725 105 Srebrenica SNSD Grujičić Mladen 5,209 108 Kupres SNSD Šebez Gojko 95 121 Sokolac SDS Bjelica Milovan 3,684 123 Han Pijesak SDS Ćurić Slobodan 1,306 132 Istočna Ilidža SDS Božović Marinko 5,366 138 Istočni Stari Grad SDS Gašanović Bojo 775 140 Istočno Novo Sarajevo SNSD Katić Jovan 4,890 142 Trnovo SNSD Gagović Dragomir 755 144 Pale SNSD Jugović Boško 6,085 146 Rogatica SNSD Jagodić Milorad 3,366 147 Višegrad SNSD Đurević Mladen 3,374 158 Istočni Mostar SDS Sjeran Božo 117 161 Nevesinje SNSD Avdalović Milenko 3,951 163 Kalinovik SNSD Sladoje Radomir 791 164 Gacko SNSD Milinković Ognjen 3,434 166 Foča SNSD Vukadinović Milan 5,328 168 Novo Goražde SNSD Petković Mila 609 169 Čajniče SDS Karadžić Goran 1,034 170 Rudo SNSD Bogdanović Dragoljub 1,690 177 Berkovići SDS Abramović Nenad 667 179 Ljubinje SDS Drapić Stevo 1,254 180 Bileća SDS Vujović Veselin 4,394 182 Trebinje SNSD Ćurić Mirko 9,539 184 Kostajnica SNSD Janjetović Nikola 802 185 Milići SNSD Savić Marko 3,027 195 Istočno Sarajevo SNSD Ljubiša Ćosić 19,729 Tabela 1: Spisak izabranih grado(načelnika) u Republici Srpskoj na Lokalnim izborima 2020. godine SNSD je zabilježio i izutetno znača- jan uspjeh u FBiH. Načelnici u FBiH iz SNSD-a SNSD je zabilježio i izutetno značajan uspjeh u FBiH. U Kantonu 10, gdje živi većinsko srpsko stanovništvo, u tri opštine SNSD ima svog načelnika. To su Drvar, Grahovo i Glamoč.

Kandidat za načelnika Drvara Broj gla- % sova RUNIĆ DUŠICA - SAVEZ NEZAVISNIH SOCIJALDEMOKRATA - SNSD - MILORAD DODIK 1. 794 52,94 KUKOLJ MLADEN - SNS FBIH-SAMO NAJBOLJI IDU NAPRIJED 1. 595 47,06 Tabela 2: Odnos snaga između dva konurenta za načelnika Drvara časopis za društvena/politička pitanja 29 Kandidat za načelnika Grahova Broj glasova % ĐURAN UROŠ - SAVEZ NEZAVISNIH SOCIJALDEMOKRATA - SNSD – 742 59,22 MILORAD DODIK RADUN DUŠKO - SNS FBIH - SDS ZA LJEPŠE GRAHOVO 436 34,80 Tabela 3: Odnos snaga između dva konurenta sa najvećim brojem glasova za načelnika Grahova

Kandidat za načelnika Glamoča Broj glasova % RADIVOJŠA NEBOJŠA - SAVEZ NEZAVISNIH SOCIJALDEMOKRATA - SNSD - MILO- 858 45,28 RAD DODIK SALTAGA AMEL - SDA-STRANKA DEMOKRATSKE AKCIJE 419 22,11 Tabela 4: Odnos snaga između dva konurenta sa najvećim brojem glasova za načelnika Glamoča

Kandidat SNSD-a za načelnika Drvara, Dušica Runić (1. 794 glasa) pobijedila je kandidata SNS FBiH, Mladena Kukolja (1. 595 glasova). Uroš Đuran (742 glasa) IZ SNSD-a je osvojio je najviše glasova za načelnika Grahova, a iza sebe je ostavio drugoplasiranog kandidata, Duška Raduna (436 glasova) koji je takođe iz SNS-a FBiH. Nebojša Radivojša (858 glasova), kandidat SNSD-a je ob- novio svoj načelnički mandat, drugoplasirani kandidat je Amel Saltaga (419 glasova) iz SDA. U odnosu na prethodni četverogodišnji period, SNSD je popravio svoj skor i sa prethodnih dva, sada ima osvojena tri načel- nička mandata u FBiH, sva tri su iz Kantona 10. Na Grafikonu 1. je prikazan broj osvojenih (grado)načelnič- kih pozicija u Republici Srpskoj Iz Grafikona 1. jasno je uočljivo da je SNSD u potpunosti do- minirao na lokalnim izborima u Republici Srpskoj. Osvojio je 43 načelnička i gradonačelnička mjesta, od toga je jedno načelničko mjesto u koaliciji sa DNS-om (Krupa na Uni), što U odnosu na prethodni četverogo- je više od 2/3 pozicija u Republici Srpskoj. Ako dišnji period, SNSD je popravio svoj skor i sa prethodnih dva, sada ima se tome pridodaju i tri opštine u FBiH, onda ta osvojena tri načelnička mandata u brojka iznosi 46 pozicija prvih ljudi u lokalnim FBiH, sva tri su iz Kantona 10. zajednicama. Slijedi SDS (Srpska demokratska stranka) sa 15, PDP (Partija demokratskog progresa) i US (Ujedinjena Srp-

30 časopis za društvena/politička pitanja ska) sa dvije, te DEMOS (Demokratska stranka), NP (Narodni pokret), i ZSD (Zavičajni socijaldemokrati) po jedno mjesto.

Grafikon 1. Broj osvojenih načelničkih i gradonačelničkih pozicija u Republici Srpskoj (političke partije)

Političke partije sa najviše osvojenih glasova u gradovima/opštinama u Republici Srpskoj Na Grafikonu 2. su predstavljene političke partije koje su osvojile najviše glasova u gradovima/opštinama širom Republi- ke Srpske:2

Grafikon 2. političke partije najviše osvojenih glasova u svim gradovima/ opštinama širom Republike Srpske (uključujući i BD)

2 Ovdje su moguća manja odstupanja ukoliko su političke stranke nastupale pod drugim imenom ili koalicijama časopis za društvena/politička pitanja 31 I po ovom parametru je očigledno da je SNSD ubjedljivo naj- jača politička organizacija u Republici Srpskoj, te da ravnomjerno i kontinuirano na cjelokupnoj teritoriji Republike Dakle, u 49 opština i gradova u Re- Srpske uživa najveće povjerenje građana. publici Srpskoj SNSD je ubjedljivo na prvom mjestu. Dakle, u 49 opština i gradova u Republi- ci Srpskoj SNSD je ubjedljivo na prvom mjestu, što je preko 75% od ukupnog broja. Na drugom mjestu se nalazi SDS sa 11, dok su DNS, NP i SP, HDZ i SDA (Plus koalicija SDA- SBiH-SBB-PDA u Srebrenici) zadobile najveće povjerenje glasača u samo po jednoj opštini. U Brčko Distriktu (koji ulazi u ovaj zbir) lista SNSD-DEMOS je imala najveću podršku građana među strankama i političkim organizacijama sa sjedištem u Republici Srpskoj.

Uporedni prikaz rezultata najvećih političkih stranaka na lokalnim izborima 2016-2020 Grafikon 3. ilustruje trendove najuticajnijijh političkih stranaka u Republici Srpskoj poredeći prethodne i aktuelne lokalne izbore.

Grafikon 3: Ukupan zbir glasova po opštinama najuticajnijih stranaka u Re- publici Srpskoj (uključujući i BD)

I ova ilustracija u iskazuje potpunu domi- Na drugom mjestu se nalazi SDS naciju SNSD-a. I pored toga što je na ovogodiš- sa 11. njim lokalnim izborima prešao brojku od 200. 000 birača (tačnije 214. 076), uz manju izlaznost, op- terećenost uslovima vršenja vlasti tokom pandemije Covid-19,

32 časopis za društvena/politička pitanja skor je popravljen za 12. 121 glasova, što predstavlja rast od 6%! Rezultat vrijedan svakog respekta.

SDS je doživio potpuni fijasko, i njemu je SDS je doživio potpuni fijasko, i otkazalo povjerenje blizu 47. 127 birača (ili 35%), njemu je otkazalo povjerenje bli- PDP je izgubio 8. 053 glasača (ili 12,88%), a DNS zu 47.127 birača (ili 35%). je pao za preko 23. 374 (ili 27,78%) glasova. DE- MOS, partija koja je nastala cijepanjem DNS-a nakon parlamen- tarnih izbora 2018. godine je osvojila 42. 826 glasova, što je rezultat koji zaslužuje značajnu pažnju. SP je izgubio 10. 405 glasova (ili 19,71%) ali je njegov otcijepljeni dio (SPS) koji takođe nije samostalno učestvovao na prethodnim izborima osvojio 28. 084 glasova. DEMOS i SPS, te njihove matične partije DNS i SP ćemo ne- što kasnije posebno analizirati. NDP je u strmoglavom padu. Izgubio je blizu 2/3 svog gla- sačkog tijela u odnosu na prethodni četverogodišnji ciklus. Sa 36. 890 glasova, ostao je svega na 13. 892, što je pad od 22. 998 birača (ili 62,34%) na cijeloj teritoriji Republike Srpske. US je politička partija koja bilježi značajan trend rasta. Pri- bližno onoliko glasova koliko je izgubio NDP za četiri godine, toliko je dobila US, čak i više. Sa 13. 802. glasa, sada se ta brojka popela na 40. 814 glasova što je 27. 012 (ili 195,71%) glasova više. Izuzetan napredak.

Odnos SNSD-SDS u prethodna tri ciklusa na lokalnim izborima Grafikon 4 pokazuje odnos snaga između dvije vodeće po- litičke partije u Republici Srpskoj u prethodna tri ciklusa na lokalnim izborima.

Grafikon 4. nam pokazuje trendove rasta/ PDP je izgubio 8.053 glasača (ili pada dvije najveće političke partije u Republici 12,88%), a DNS je pao za preko Srpskoj kada su u pitanju rezultati u prethodna 23.374 (ili 27,78%) glasova. tri ciklusa lokalnih izbora. SDS bilježi kontinuirani trend pada. Prije osam godina može se reći da je bio pobjednik lokalnih izbora. Podržan vlastitom infrastrukturom i koalicionim partijama osvojio je 27 liderskih pozi-

časopis za društvena/politička pitanja 33 cija u lokalnim zajednicama u Republici Srpskoj. Značajan pad se desio 2016. godine kada je izgubio osam gradova/opština, da bi se SNSD je u prethodnih osam godina trend pada nastavio i 2020. godine je osvojio više u snažnom porastu. nego skromnih 15 grado(načelničkih) pozicija.

Grafikon 4: Grado(načelnici) u prethodna tri izborna ciklusa na lokalnim izborima SNSD-SDS

SNSD je u prethodnih osam godina u snažnom porastu. Od 2012. godine kada je osvojio 20 grado(načelničkih) pozicija, zabilježen je izuzetan rast u tom četverogodišnjem periodu. Na- predak od 14 opština, je SNSD-u omogućio apsolutnu pobjedu u preko 50% opština u Republici Srpskoj. Za osam godina, SNSD je svoj rezultat više nego uduplao. Sa 43 opštine/grada, to predstavlja skor od 65% liderskih pozicija u lokalnim zajednicama u Republici Srpskoj. Ostale političke partije su u prethodnom osmogodišnjem periodu imale sporadičan uspjeh sa jednim ili dva načelnička mandata, sem DNS-a koji je sa pet grado/načelničkih mjesta izgubio sve načelničke pozicije (izuzev koalicionog kandidata sa SNSD- om u Krupi na Uni), u odnosu na prethodne če- Za osam godina, SNSD je svoj re- tiri godine. zultat više nego uduplao.

34 časopis za društvena/politička pitanja Pregled izbornih rezultata u gradovima Republike Srpske

U ovom poglavlju ćemo predstaviti izbor- U Prijedoru je nakon 16 godina doš- ne rezultate u gradovima u Republici Srpskoj. lo do promjene na političkoj sceni.

Prijedor U Prijedoru je nakon 16 godina došlo do promjene na poli- tičkoj sceni. Nakon 16 godina vladavine DNS-a, pobijedio je kandidat SNSD-a, Dalibor Pavlović. Tabela 6: pokazuje odnos snaga u gradu koji je imao tri kandidata za gradonačelnika:

Kandidati za gradonačelnika Prijedora Broj glasova % PAVLOVIĆ DALIBOR - SAVEZ NEZAVISNIH SOCIJALDEMOKRATA - SNSD - MILORAD 15. 351 45,14 DODIK RODIĆ DRAGUTIN - DNS-DEMOKRATSKI NARODNI SAVEZ 12. 208 35,90 DRAGOJEVIĆ-STOJIĆ MAJA - SDS-SRPSKA DEMOKRATSKA STRANKA 6. 445 18. 95 Tabela 6: Odnos snaga u trci za gradonačelnika Prijedora

Trijumf SNSD-a i mladog kandidata Dalibora Pavlovića je od nemjerljivog značaja za SNSD. Prijedor koji je 16 godina bio bastion DNS-a je izgubio i svoje posljednje gradsko uporište. Po- litički potezi koje je vukla ova partija u prethodne dvije godine je rezultovala gubitkom vlasti u pet lokalnih zajednica u kojima je vladao prethodne četiri godine. Samo nekoliko sedmica pred održavanje lokalnih izbora, lider DNS-a je donio odluku da izlazi iz vlasti na republičkom i BiH nivou koju je podržalo Predsjedništvo te stranke, a da je pritom ostavljena „sloboda“ da lokalne organizacije ove partije prave koalicione dogovore po vlastitoj procjeni. To je izazvalo ogromnu konfuziju kako među članstvom tako i među biračima DNS-a koja je dodatno kuliminirala nekoliko dana uoči samih izbora javnim pozivom lidera te partije, Nenada Nešića da njegovi birači podrže lidere opozicije u Banjaluci i Bijeljini. Takvim postupkom je izi- Nakon 16 godina vladavine DNS-a, pobijedio je kandidat SNSD-a, Dali- grao koalicioni sporazum sa SNSD-om, misleći bor Pavlović. da bi na taj način „pružio ruku“ kandidatu SDS- a, Maji Stojić-Dragojević za gradonačelnika Prijedora, hazarderski pokušavajući u zadnjem treunutku da spasi što se spasiti može, pri tome javno je moleći da odustane od izborne trke.

časopis za društvena/politička pitanja 35 Pružena ruka nije prihvaćena, i igranje „na posljednju kartu“ nije uspjelo. SNSD je uz konstantan rast konačno sada i vodeća politička partija, a Prijedor je dobio novo političko SNSD je uz konstantan rast konač- ruho i izuzetno prespektivnog gradonačelnika. no sada i vodeća politička partija, a Prijedor je dobio novo političko Nakon ovoga, i gubitka blizu 23. 000 glaso- ruho i izuzetno prespektivnog gra- va na lokalnim izborima tokom prethodne četiri donačelnika. godine (ili preko 35. 000 u odnosu na prethodne parlamentarne izbore) disolucija DNS-a se nastavlja. Stranku napuštaju i dva narodna poslanika; Darko Banjac, generalni sekretar i šef kluba poslanika, te Diko Cvjetinović, koji je i predsjednik GO DNS Bijeljina. Kako trenutno stvari stoje, osi- panje redova DNS-a tek predstoji. Što se tiče odnosa snaga u Skuštini grada Prijedora, SNSD je takođe trijumfovao. Osvojio je 8. 326 glasova ili 24. 66% i osam mandata. DNS je osvojio 7. 092 glasa (21. 00%) i šest mandata. Treća politička snaga u Prijedoru je SDS sa osvojenih 3. 175 glasova (9. 40%) i pripala su mu tri mandata. Odnos snaga političkih partija u Skupštini grada Prijedora prikazan je dole, u Tabeli 7:

Politički subjekt Broj glasova % Broj mandata SAVEZ NEZAVISNIH SOCIJALDEMOKRATA - SNSD - MILORAD DODIK 8. 326 24,66 8 DNS-DEMOKRATSKI NARODNI SAVEZ 7. 092 21,00 6 SDS-SRPSKA DEMOKRATSKA STRANKA 3. 175 9,40 3 POKRET ZA PRIJEDOR 2. 365 7,00 2 SDA-STRANKA DEMOKRATSKE AKCIJE 2. 335 6,92 2 UJEDINJENA SRPSKA 2. 022 5,99 2 SPS-SOCIJALISTIČKA PARTIJA SRPSKE- “BUDUĆNOST SRPSKE” 2. 016 5,97 2 SOCIJALISTIČKA PARTIJA 1. 882 5,57 2 PDP - PARTIJA DEMOKRATSKOG PROGRESA 1. 822 5,40 2 RADAKOVIĆ SLAĐANA - NEZAVISNI KANDIDAT 1. 091 3,23 1 VUKOTIĆ ANDRIJA - NEZAVISNI KANDIDAT - NACIONALNA MANJINA 260 60,89 1 Tabela 7: Odnos snaga poltičkih partija u Skupštini grada Prijedora

U trci za gradonačelnika, kadnidat SNSD-a Zoran Adžić je do nogu potukao svog konkurenta, Mirka Sa- Gradiška mardžiju iz SDS-a. Gradiška je bila i ostala grad obojen SNSD bojama. U trci za gradonačelnika, kadnidat SNSD-a Zoran Adžić je do nogu potukao svog konkurenta, Mirka Samardžiju iz SDS-a. Razlika između ova dva kandidata je skoro 6. 604 glasa. 36 časopis za društvena/politička pitanja Kandidati za gradonačelnika Gradiške Broj glasova % ADŽIĆ ZORAN - SAVEZ NEZAVISNIH SOCIJALDEMOKRATA - SNSD - MILORAD DODIK 14. 687 64,50 SAMARDŽIJA MIRKO - SDS-PDP 8. 083 35,50 Tabela 8: Odnos snaga u trci za gradonačelnika Gradiške

SNSD je i vodeća politička partija sa osvo- SNSD je i vodeća politička partija jenih 7. 611 (33,37%) glasova i osvojenih 11 man- sa osvojenih 7.611 (33,37%) glaso- data. va i osvojenih 11 mandata. Slijedi na drugom mjestu US sa osvojenih 3. 621 (15,87%) glasova i pet osvojenih mandata. Na trećem mjestu je DEMOS kome je pripalo 2. 150 (9. 43%) glasova i tri mandata. Po tri mandata su osvojili i SDS sa 2. 060 (9,03%) i DNS 1. 957 (8,585) glasova . Dva mandata ima SPS sa 1. 209 (5,30%) osvojenih glasova, dok SP sa 1. 008 (4,42%) i nezavisni kandidat, Kozmin- čuk Stanislav koji ima 639 glasova su osvojili po jedan mandat.

Politički subjekt Broj glasova % Broj mandata SAVEZ NEZAVISNIH SOCIJALDEMOKRATA - SNSD - MILORAD DODIK 7. 611 33,37 11 UJEDINJENA SRPSKA 3. 621 15,87 5 DEMOKRATSKI SAVEZ -DEMOS 2. 150 9,43 3 SDS-SRPSKA DEMOKRATSKA STRANKA 2. 060 9,03 3 DNS-DEMOKRATSKI NARODNI SAVEZ 1. 957 8,58 3 PDP - PARTIJA DEMOKRATSKOG PROGRESA 1. 599 7,01 2 SPS-SOCIJALISTIČKA PARTIJA SRPSKE- “BUDUĆNOST SRPSKE” 1. 209 5,30 2 SOCIJALISTIČKA PARTIJA 1. 008 4,42 1 KOZMINČUK STANISLAV - GRUPA GRAĐANA 639 52,33 1 Tabela 9: Odnos snaga poltičkih partija u Skupštini grada Gradiška

Gradiška pod vođstvom SNSD-a nastavlja putem prosperiteta i razvoja!

Banjaluka Banjaluka je izazvala najveću pažnju javnosti zbog pobjede opozicionog kandidata, Draška Stanivukovića u trci za gradona- čelnika. Odbornička lista SNSD-a, je osvojila naj- veći broj glasova, te će ista činiti odborničku veći- Slijedi na drugom mjestu US sa osvojenih 3.621 (15,87%) glasova i nu u najvećem gradu Republike Srpske. Biće jako pet osvojenih mandata. interesantno pratiti dalji razvoj situacije po pitanju vršenja vlasti u narednom četverogodišnjem preiodu. Tome ćemo svakako posvetiti više pažnje nakon verifikacije mandata,a

časopis za društvena/politička pitanja 37 sada ćemo se detaljnije pozabaviti analizom konkretnih pokazatelja.

Vidovdansku „koaliciju“ je potpisalo osam političkih partija koje su Vidovdanska koalicija kandidalovale Igora Radojičića iz SNSD-a, aktuelnog gradonačelni- Vidovdansku „koaliciju“ je potpisalo osam ka Banjaluke. političkih partija koje su kandidalovale Igora Ra- dojičića iz SNSD-a, aktuelnog gradonačelnika Ba- njaluke. Pored SNSD-a, istu su činile sljedeće političke partije: DE- MOS-DNS-POLIGRAF-PUP-SP-SPS-US” Igor Radojičić je osvojio 44. 324 glas (45,57%), a Draško Sta- nivuković 52. 932 glasova ili 54,43% od izašlih birača. Draško Sta- nivuković je pobijedio sa 8. 608 glasova razlike.

Kandidati za gradonačelnika Bajaluke Broj glasova % STANIVUKOVIĆ DRAŠKO - PDP - PARTIJA DEMOKRATSKOG PROGRESA 52. 932 54,43 RADOJIČIĆ IGOR - “SNSD-DEMOS-DNS-POLIGRAF-PUP-SP-SPS-US” 44. 324 45,57 Tabela 8: Odnos snaga u trci za gradonačelnika Banjaluke

Ukoliko bi se bavili prostim zbrajanjem glasova za odbor- ničke liste članica „koalicije“, došli bi do vrlo interesantnih podataka. Kada bi sve stranačke glasove ovih osam političkih subjekata zbrojili, konačan zbir bi iznosio 62. 326 glasova, što se može vidjeti u Tabeli 9.

VIDOVDANSKA KOALICIJA SNSD 25,804 DEMOS 6,002 DNS 6,790 POLIGRAF 1,894 PUP 308 SP 4,492 SPS 8,539 US 8,497 Ukupno: 62,326 Tabela 9: zbir glasova za odborničke liste „Vidovdanske koalicije“

Pored SNSD-a, istu su činile sljede- Kada bi sabrali glasove opozicionih politič- će političke partije: DEMOS-DNS- kih partija koje su podržale Stanivukovića u trci POLIGRAF-PUP-SP-SPS-US” za gradonačelnika i glasove svih drugih politič- kih subjekata koji su učestvovali na izborima u Banjaluci i osvojili odborničke glasove, te pretpostavili da su svi oni podržali opozicionog kandidata (što je moguće samo u do-

38 časopis za društvena/politička pitanja menu teorije), ta cifra bi iznosila 34. 385 glasova, što je ilustrova- no u Tabeli 10.

Odbornički glasovi van “Vidovdanske koalicije” PDP 19,154 SDS 3,864 NP BL ZOVE 3,133 POKRET PRAVDE 2,103 SDP 2,092 OSTALI+NAC. MANJINE 4,039 Ukupno: 34,385 Tabela 10: zbir glasova za odborničke liste van „Vidovdanske koalicije“

Ukoliko bi radili takvo poređenje, uočili bi da je razlika od- borničkih glasova „koalicije“ i broj glasova koje je osvojio Rado- jičić iznosila približno 18. 000 glasova (tačnije, 62. 326-44. 324=18. 002 glasa). Postavlja se pitanje ko onda iz „koalicije“ nije glasao za Igo- ra Radojičića? Već sljedeći dan nakon objavljivanja prvih preliminarnih rezultata, jasno se nazirala i skupštinska većina u gradskom parlamentu. Poziv SNSD-a za postizborni sporazum o formiranju skupštinske većine „Vidovdanske koalicije“ jedina nije potpisala SPS. Već sljedeći dan Selakovi socijalisti su pokušali prihvatiti ponudu, što naravno nije bilo moguće. Daljom analizom izbornih rezultata na biračkim mjestima gdje je ova partija imala značajan ili najveći broj glasova, odstupanja su se jasno mogla uočiti i nelogičnost pri zbrajanju stranač- kih (SPS) glasova i glasova za Igora Radojičića. I ako pretpostavimo da su svi glasači SPS-a izdali „Vidov- dansku koaliciju“ (svih 8. 539 glasova), i svoje glasove umjesto Igoru Radojičiću preusmjerili prema Drašku Stanivukoviću postavlja se pitanje šta je onda sa još preostalih blizu 9. 500 glasova (tačnije 18. 002-8. 539=9. 463 glasa)? Poziv SNSD-a za postizborni spora- Ovdje može biti interesantan još jedan de- zum o formiranju skupštinske veći- ne „Vidovdanske koalicije“ jedina talj kada analiziramo i ostale članice ovog prediz- nije potpisala SPS. bornog saveza. Naime, kod svih stranaka iz „Vi- dovdanske koalicije“ nosioci lista za gradski parlament su osvojili najveći broj glasova, sem kandidata US (Ujedinjena Srpska)!

časopis za društvena/politička pitanja 39 Nosilac liste US, Petković Milan, potpredsjednik NSRS je završio na 12. mjestu sa osvojenih 1. 244 ili 14. 64% osvojenih glasova, a US je osvojila vrlo zapaženih 8. 497 gla- Nosilac liste US, Petković Milan, pot- sova. Ko iole poznaje način kako se koncentrišu predsjednik NSRS je završio na 12. glasovi unutar prvopozicioniranih kandidata na mjestu sa osvojenih 1.244 ili 14.64% osvojenih glasova, a US je osvojila čelu odborničke liste, više je nego jasno da US nije vrlo zapaženih 8.497 glasova. „radila“ za svog kandidata. Ako US nije radila za svog kandidata, postavlja se pitanje kako se onda može dokazati da je radila za koalicionog kandidata!? Nekoliko dana poslije održanih izbora o me- đusobnom odnosu i razmimoilaženju političkog vrha Ujedinjene Srpske i njenog nosioca liste, Petković Milana je upoznata i javnost, i time dalja elaboracija na ovu temu postaje bespredmetna. Sada dakle već dolazimo do brojke od nekih 9. 463-8. 497=966 glasova. Tih nešto manje od hiljadu glasova (ispod 1% od ukupnog broja izašlih birača) je više nego moguća oscilacija među osam političkih subjekata „koalicije“, pogotovo ako se zna da je DNS, stranka koja je doživila politički debakl na ovim izborima u potpunosti zbunila ne samo svoje glasače nego i svoje članstvo, pa čak i funkcionere, jer su za vrijeme trajanja kampanje nekoliko puta na raznim nivoima slali kontradiktorne poruke, koga treba, a koga ne treba podržati. U tome je prednjačio, predsjednik DNS-a Nenad Nešić, koji je najavio izlazak iz vlati i odlazak u opoziciju, ali je tobože ostavio mogućnost svojim opštinskim organizacijama da glasaju po svojoj procjeni. Istini za volju, tu se nije znalo ko pije, a ko plaća. Nosilac liste DNS-a za Skupštinu grada Banjaluka, Borivoj Obradović je u finišu kampanje pozvao svoje članstvo da glasaju za Igora Radojičića, ali naravno, tu se postavlja pitanje koliko je njegov autoritet bio dovoljan da u potpunosti „disciplinuje“ kako članstvo, tako i glasače banjalučke organizacije DNS-a. Prisjetimo se samo situacije od prje dvije godine na opštim Ako US nije radila za svog kandida- izborima kada je bila situacija u Banjaluci u kojoj ta, postavlja se pitanje kako se onda je došlo do jasne polarizacije odnosa unutar ove može dokazati da je radila za koalicionog kandidata!? partije i to na one koji su podržavali frakciju Ne- deljka Čubrilovića, lojalnog partnerstvu sa SN- SD-om (kasnije povukao dio svog članstva i osnovao DEMOS) i Milana Radovića koji je dao podršku kandidatima opozicije (Go-

40 časopis za društvena/politička pitanja vedarica-Ivanić), da bi i on sam nakon godinu dana napustio DNS, i kao poslanik u NSRS prešao u nezavisne kandidate. I naravno, ovdje se mora istaći činjenica da matematičko sabiranje i oduzimanje svih ovih glasova nika- Ko je glasao za Stanivukovića? ko ne može dovesti do potpuno tačnog broja oni koji jesu ili koji nisu glasali za Radojičića, ali do značajno približ- nog, može itekako.

Ko je glasao za Stanivukovića? Odgovor na ovo pitanje možemo potkrijepiti sljedećom analizom. Ako bi krenuli istom analogijom i glasove opozicije, pa čak i sve ostale glasove (Tabela 10) pripisali Stanivukovićevom ukupnom skoru glasova, te pridodali glasove SPS i US došli bi do ci- fre od 51. 421 glasa:

Politički subjekti Glasovi Odbornički glasovi (PDP+SDS+NP BL+Pokret pravde +SDP) 30. 346 Glasovi ostalih+Nacionalne manjine 4039 SPS+US 17. 036 Ukupno 51. 421 Tabela 11: Zbir glasova PDP+SDS+NP BL+Pokret pravde +SDP+Glasovi ostalih+Nacionalne manjine+SPS+US

Dakle, sa ovim zbirom od 51. 421 glasa nedostaje još samo 1. 511 glasova do ukupnog Stanivukovićevog skora od 52. 932 glasa, što iznosi oko 1,5% odstupanja u odnosu na ukupan broj izašlih glasača u trci za gradonačelnika najvećeg grada u Repu- blici Srpskoj. Naravno, treba još jednom naglasiti da svi ostali glasovi političkih subjekata van ova dva politička bloka i svi glasovi manjina nisu dali glas za Stanivukovića, niti su svi glasači SPS i US u apsolutnom zbiru pružili podršku kandidatu Dakle, sa ovim zbirom od 51.421 opozicije ali nijedan matematički ni logički mo- glasa nedostaje još samo 1.511 del ne daje tačniju i približniju iteraciju u odnosu glasova do ukupnog Stanivukovi- na ovu izloženu gore. ćevog skora od 52.932 glasa. Interesentna može biti i analiza i poređenje glasova koji su na prethodnim izborima za predsjednika Repu- blike Srpske u Banjaluci dobili kandidati za predsjednika Repu-

časopis za društvena/politička pitanja 41 blike Srpske Željka Cvijanović i Vukota Govedarica, u dnosu na glasove kandidata za gradonačelnika Banjaluke na upravo zavr- šenim lokalnim izborima.

Banjaluka, glasovi za predsjednika Banjaluka, glasovi za Republike Srpske 2018. gradonačelnika 2020. Vukota Govedarica 52. 328 Draško Stanivuković 52. 932 Željka Cvijanović 43. 658 Igor Radojičić 44. 324 Razlika 8. 670 Razlika 8. 608 Tabela 12: Poređenja glasova u Banjaluci Govedarica-Cvijanović (2018.) vs Stanivuković-Radojičić (2020)

Dakle, gore navedeni podaci nam pokazuju da je u Banjalu- ci 2018. godine razlika u glasovima između Vukote Govedarice i Željke Cvijanović iznosila 8. 670 glasova, a razlika između Draška Stanivukovića i Igora Radojičića ove godine iznosila 8. 608 glasova?! Ili, ako hoćete „razlika u razlici“ iznosi 62 glasa. Razlika između Cvijanovićkinih glasova iz 2018. godine i Radojičićevih glasova iz 2020. godine iznosi 666 glasova, a razlika između Govedaricinih i Stanivukovićevih glasova iznosi 604 glasa. Razlika između ove dvije razlike (666-604) iznosi identič- nih 62 glasa Na približno oko 100. 000 glasova u jednom i drugom izbornom ciklusu na dva različita izborna nivoa, razlika u glasovima je skoro zanemarljiva, što navodi na zaključak da postoji konstanta u biračkom kapacitetu dva dijametralno suprotna politička bloka u najvećem gradu Republike Srpske. Još jedan kuriozitet zavrjeđuje pažnju. Naime, nosilac od- borničke liste PDP-a, Jelena Trivić je osvojila nesrazmjerno veći broj glasova (13. 301) u odnosu na sve ostale stranačke kolege. Drugoplasirani Ivan Begić (bio 15. na listi), osvojio je 2,187 glasova, što iznosi više od 11. 000 glasova razlike. Svi ostali kandidati su osvojili manje od 2. 000 glasova!

Razlika između Cvijanovićkinih gla- Dakle, više je nego očigledno da su Stani- sova iz 2018. godine i Radojičićevih vukovićevi i Trivićkini (donekle i Begićevi) gla- glasova iz 2020. godine iznosi 666 sovi potpuni matematički ekstrem u odnosu na glasova, a razlika između Goveda- glasove PDP-ovih kandidata kako u Banjaluci, ricinih i Stanivukovićevih glasova iznosi 604 glasa. tako i u cijeloj Republici Srpskoj.

42 časopis za društvena/politička pitanja Na osnovu gore navedenog, postavlja se pitanje da li se u PDP-u stvara nova politička nad-elita koja je dobila neuobičaje- no veću podršku od drugih kandidata, i kako će se to odraziti na unutarpartijsku infrastrukturu PDP-a, što ostaje Međutim, ono što je već sasvim si- da se vidi u periodu koji je ispred nas. gurno, opozicija će za naredne Op- šte izbore 2022. godine igrati samo Takođe, na prvoj postizbornoj sjednici na jednu jedinu kartu, a to je profi- NSRS, Jelena Trivić je izjavila da ostaje u skup- lisanje lidera koji će u zbiru glasova štinskim klupama, a da se odriče mandata od- pokušati nadmašiti Dodika. bornika u gradskom parlamentu. Predmet ove analize svakako ne stavlja u fokus pitanje birača koji su dali povjerenje Trivićki za odbornika u Skupštini grada Banjaluka gdje ih neće predstavljati, ali svakako može poslužiti pri analizi njenog daljeg političkog angažmana u NSRS. Da li to znači da se Stanivukovićevi i Trivićkini politički pu- tevi „razilaze“ ili je riječ o pregrupisavanju snaga unutar vlastite političke partije, vrijeme će takođe pokazati. Međutim, ono što je već sasvim sigurno, opozicija će za naredne Opšte izbore 2022. godine igrati samo na jednu jedinu kartu, a to je profilisanje lidera koji će u zbiru glasova pokušati nadmašiti Dodika. Stanivuković, Trivićka ili neko treći... sveje- deno je. Pri tome, spremni su i dalje razgrađivati svoju partij- sku infrastrukturu, manipulisati voljom birača, sa samo jednim ciljem – rušenjem Milorada Dodika! No, vratimo se ponovo na nalizu aktuelnih reultata:

Politički subjekt Broj glasova % Broj mandata SAVEZ NEZAVISNIH SOCIJALDEMOKRATA - SNSD - MILORAD DODIK 25. 804 26,95 9 PDP - PARTIJA DEMOKRATSKOG PROGRESA 19. 154 20,00 7 SPS-SOCIJALISTIČKA PARTIJA SRPSKE- “BUDUĆNOST SRPSKE” 8. 539 8,92 3 UJEDINJENA SRPSKA 8. 497 8,87 3 DNS-DEMOKRATSKI NARODNI SAVEZ 6. 790 7,09 2 DEMOKRATSKI SAVEZ -DEMOS 6. 002 6,27 2 SOCIJALISTIČKA PARTIJA 4. 492 4,69 2 SDS-SRPSKA DEMOKRATSKA STRANKA 3. 864 4,03 1 NARODNI POKRET BANJALUKA ZOVE 3. 133 3,27 1 ČUDIĆ SAŠA - GRUPA GRAĐANA 533 56,28 1 Tabela 13: Odnos snaga poltičkih partija u Skupštini grada Banjaluka

Iz Tabele 13 vidimo da je SNSD, najuspješnija politička partija u Banjaluci sa osvojenih 25. 804 glasa (26,95%) i devet odbor- ničkih mandata. PDP je osvojio 19. 154 (20,00%) i sedam mandata,

časopis za društvena/politička pitanja 43 dok je na trećem mjestu SPS sa 8. 539 (8,92%) i tri mandata. Pri- bližno isti rezultat je ostvarila US sa 8. 497 (8,87%) sa takođe tri mandata. Slijede tri partije koje su osvojile po dva Iz Tabele 13 vidimo da je SNSD, naj- mandata; DNS je imao 6. 790 (7,09%), DEMOS 6. uspješnija politička partija u Ba- 002 (6,27%) i SP 4. 492 (4,69%) glasa. njaluci sa osvojenih 25.804 glasa (26,95%) i devet odborničkih man- Po jedan mandat imaju SDS sa 3. 864 (4,03%) data. i NP BL zove 3. 133 (3,27%) glasova, te nezavisni kandidat Saša Čudić koji je kao predsatvnik nacionalnih manjina osvojio 533 glasa ili 56,28% glasova u kategoriji nacionalnih manjina. NDP koji je 2016. godine imao 12. 323 glasa ove godine je osvojio 1. 349 glasova što mu nije bilo dovoljno da osvoji bar jedan odbornički mandat. Pad od 10. 974 glasa je ogroman gubitak koji je ova stranka pretrpila u Banjaluci SDS je takođe imao veliki pad u odnosu na prethodne četiri godine. Sa 8. 872 glasa sada je osvojio 3. 864 glasa. SNSD je izgubio dva mandata i 5615 glasova, dok je PDP zabilježio značajan rast od 11955 glasova. SPS koja je debitovala na izborima ove go- PDP je osvojio 19.154 (20,00%) i se- dine osvojila je 8539, a US je sa 8497 glasova za- dam mandata. bilježio rast od 2689 glasova. DEMOS kao još jedan debitant je osvojio 6002 glasa, te NP BL zove (otcijepljeni dio NDP-a je takođe prvi put na izborima i osvojio je 3133 glasa. Saša Čudić je takođe sa 842 smanjio skor 533 glasa ili 309 glasova manje. U Tabeli 14 se jasnije vide gore navedeni pokazatelji:

Politički subjekat 2016 2020 Razlika u broju osvojenih glasova SNSD 31419 25804 -5615 PDP 7199 19154 11955 SPS 0 8539 8539 US 5808 8497 2689 DNS 11030 6790 -4240 DEMOS 0 6002 6002 SP 9521 4492 -5029 SDS 8872 3864 -5008 NDP 12323 1349 -10974 NP BL ZOVE 0 3133 3133 SAŠA ČUDIĆ 842 533 -309 Tabela 14: Broj osvojenih glasova političkih partija koje su osvojile mandate 2016 i/ili 2020 godine 44 časopis za društvena/politička pitanja Kada su u pitanju osvojeni mandati u Skupštini grada Banjalu- ka, Grafikon 5. najbolje ilustruje trendove u prethodne četiri godine

Grafikon 5: Broj osvojenih odborničkih mandata političkih subjekata u periodu 2016-2020

SNSD kroz brojke u periodu 2004-2020 Ovjde ćemo napraviti analizu izbornih rezultata SNSD-a u pet ciklusa na lokalnim izborima u periodu 2004-2020 godine. Grafikon 6 će nam pokazati broj osvojenih glasova za Skup- štinu grada u periodu od 2004-2020 godine.

Grafikon 6: Broj osvojenih glasova SNSD-a za skupštinu grada u periodu 2004-2020 godina časopis za društvena/politička pitanja 45 SNSD je u svakom od ovih izbornih ciklusa bio ubjedljivi pobjednik na lokalnim izborima u Banjaluci. Punih 16 godina SNSD je održavao pobjednički trend i najuspješ- SNSD je u svakom od ovih izbornih niji iskorak je napravljen na prethodnim lokal- ciklusa bio ubjedljivi pobjednik na lokalnim izborima u Banjaluci. nim izborima kada je broj glasača prešao 30. 000 glasova (tačnije 31. 419). Za ostale izborne cikluse može se reći da je glasačko tijelo najveće stranke u Republici Srp- skoj u Banjluci pokazalo čvrstu i postojanu stabilnost i nikako se ne može govoriti o padu povjerenja birača. Broj odborničkih mandata koji je SNSD osvojio u istom vremenskom intervalu je ilustrovan na sljedećem grafikonu:

Grafikon 7: Broj osvojenih mandata SNSD-a za skupštinu grada u periodu 2004-2020 godina

Iako smo na prethodnom primjeru pokazali da SNSD ima stabilno, ubjedljivo i najbrojnije glasačko tijelo u Banjaluci, broj odborničkih mandata je u padu, sem ako se izuzme period 2012- 2016 godina kada je rezultat odborničkih mjesta bio identičan. Takav trend zavisi od niza faktora, naravno najviše od odnosa snaga političkih konkurenata, kao i same izlalznosti birača. Me- đutim vrlo interesatno je primijetiti da je 2012. Punih 16 godina SNSD je održavao pobjednički trend. godine za SNSD glasalo 25. 283, a 2016. godine 31. 419 birača. Iako je SNSD 2016. godine imao 6. 136 glasova više nego 2012. godine, broj mandata je ostao isti. Ili ako uporedimo 2012. godinu i 2020. godinu vidjećemo da je SNSD imao ove godine 521 glasača više, a dva mandata manje.

46 časopis za društvena/politička pitanja I ovaj primjer potvrđuje činjenicu o stabilnosti i kontinuitetu političke snage SNSD-a u Banjaluci, što ne znači da SNSD neće raditi na svom unaprjeđenju kao i u korekciji Iako smo na prethodnom primje- strateškog pristupa u narednim izbornim inter- ru pokazali da SNSD ima stabilno, valima. Prema tome, pokušaji prepadanja jednog ubjedljivo i najbrojnije glasačko ti- dijela političke konkurencije i njihovih sponzora jelo u Banjaluci, broj odborničkih te medija koji iz petnih žila pokušavaju „dojavi- mandata je u padu. ti“ kako SNSD gubi podršku u najvećem gradu u Republici Srpskoj, su poprilično jeftina priča. Sada ćemo analizirati podršku kandidata SNSD-a za gra- donačelnika Banjaluke u istim izbornim intevalima. Grafikon 8. bi trebao to najbolje pokazati:

Grafikon 8: Broj glasova kandidata SNSD-a za gradonačelnika Banjaluke u periodu 2004-2020 godine

I na ovom grafikonu se može primijetiti da je 2016. godine osvojen najveći broj glasova i u ovoj kategoriji. Rezultat iz te godine od 56. 173 glasa je najveći broj osvojenih glasova za gradonačel- nika Banjaluke do sada. Ovogodišnji rezultat je drugi po rejtingu osvojenih glasova za gradonačelnika u pet uzastopnih ciklusa na lokalnim izborima. Iako je skor iz 2020. godine veći nego 2004- 2008-2012 godine kada je SNSD osvojio gradonačelničko mjesto, to se ovoga puta nije desilo. Razloge smo opisali ranije u dijelu koji je analizirao sve aspekte i odnose unutar „Vidovdanske koalicije“ Ova i druge brojne analize koje se unutar SNSD-a temeljito provode i po horizontalnom i po vertikalnom nivou precizno će

časopis za društvena/politička pitanja 47 definisati dalje korake djelovanja kako u Banjaluci, tako i u cijeloj Republici Srpskoj sa ciljem da ovaj broj od 2/3 gradonačelničkih mjesta bude čvrsta osnova za pobjedu na opštim SNSD je u Doboju naprosto eksplo- izborima 2022 godine i uvertira u 2024. godinu dirao. kada se očekuje još snažniji rast povjerenja gra- đana i poboljšanje rejtinga na što većem broju gradova i opština.

Doboj SNSD je u Doboju naprosto eksplodirao. Zabilježio je enor- man rast u u odnosu na prethodne izborne rezultate. Postao je grad potpune dominacije SNSD-a. Iako je CIK objavio listu utvrđenih rezultata, za Doboj (kao i za Srebrenicu), ovdje ćemo operisati preliminarnim rezutatima koji su bili objavljeni na veb portalu CIK-a prije 03. 12. 2020. godine. Kao što vidimo iz Tabele 15, kandidat SNSD-a za gradona- čelnika Doboja nije imao konkurenciju. U odnosu na drugoplasiranog kandidata, Todorović Srđana u prednosti je za više od 30. 320 glasova, a Cvijanu Filipoviću iz SDS-a „bježi“ za 33. 852 glasa.

Kandidati za gradonačelnika Doboja Broj glasova % JERINIĆ BORIS - SAVEZ NEZAVISNIH SOCIJALDEMOKRATA - SNSD - MILORAD DODIK 35. 954 82,29 TODOROVIĆ SRĐAN - SOCIJALISTIČKA PARTIJA 5. 634 12,90 FILIPOVIĆ CVIJAN - SDS-SRPSKA DEMOKRATSKA STRANKA 2. 102 4. 81% Tabela 15: Odnos snaga u trci za gradonačelnika Doboja

Ako uporedimo rezultate za gradonačelnika Doboja sa rezultatima od prije četiri godine uočićemo da je došlo do vrlo in- teresantnog razvoja događaja. Naime, 2016. godine je pobijedio Obren Petrović koji je tada nastupao kao kandidat SDS-a. Osvojio je 20. 504 (56. 02%) glasova, što je bilo više za 5. 326 glasova koje je osvojio kandidat SNSD-a, Milorad Živković sa povjerenjem od 15. 178 (41,47%) građana. Treći je bio Golub Panić iz SNS-a sa veoma skromnih 918 (2,51%) glasova.

Postao je grad potpune dominaci- Naravno, do promjene na političkoj sceni je SNSD-a. Doboja je došlo nakon Opštih izbora 2018. godine kada je skoro cijeli GrO SDS Doboj na čelu sa Obrenom Petrovićem napustio matičnu stranku i nešto kasnije pristupio SNSD-u.

48 časopis za društvena/politička pitanja Situacija u trci za odbornička mjesta je identična. SNSD je ostvario apsolutnu pobjedu. SNSD sa 25. 783 (58. 09%) glasova i 20 mandata može komotno i potpuno samostalno upravljati ovim gradom. Po tri mandata ima „Koalicija Doboj u Naravno, do promjene na politič- srcu“ sa 3. 314 (7,47%) i SDS sa 3. 247 (7,32%) gla- koj sceni Doboja je došlo nakon sova. SP sa 3. 051 (6,87%) i DNS sa 1. 947 (4. 39%) Opštih izbora 2018. godine kada je glasova imaju po dva mandata. SDP BiH-HS BiH skoro cijeli GrO SDS Doboj na čelu sa Obrenom Petrovićem napustio je osvojio 1. 388 (3,13%) glasova i jedan mandat. matičnu stranku i nešto kasnije pri- Detaljniji podaci se mogu vidjeti u Tabeli 15a stupio SNSD-u.

Odborničke liste sa osvojenim mandatima u Doboju Broj glasova % Broj mandata SAVEZ NEZAVISNIH SOCIJALDEMOKRATA - SNSD - MILORAD DODIK 25. 783 58. 09 20 KOALICIJA DOBOJ U SRCU 3. 314 7. 47 3 DEMOKRATSKI SAVEZ-DEMOS-PRVA SRPSKA DEMOKRATSKA STRANKA 3. 247 7. 32 3 SOCIJALISTIČKA PARTIJA 3. 051 6. 87 2 DNS-DEMOKRATSKI NARODNI SAVEZ 1. 947 4. 39 2 SDP BIH-HS BIH 1. 388 3. 13 1 Tabela 15a: Odnos snaga poltičkih partija u Skupštini grada Doboj

U Tabelama 15c i 15d mogu se vidjeti uporedni podaci na ovim i prethodnim lokalnim izborima. Uočena su dva ekstrema, porast SNSD-a za 18. 232 glasa i 13 mandata, te pad SDS-a koji je ostao bez 12. 345 glasova i 11 mandata i prvi put otkako se održa- vaju višestranački lokalni izbori postao vanparlamentarna stranka u Doboju. SP, DNS, NDP i SDP-HS BiH su izgubili po jedan mandat, što je NDP-u onemogućilo parlamentarni status, dok su DEMOS-Prva SDS i „Koalicija Doboj u srcu“ (stranke okupljene oko SDA) ušli u Skupštinu grada Doboja sa po tri mandata.

Stranka 2016 2020 Razli- Stranka 2016 2020 Razlika ka SNSD 7. 551 25. 18. 232 SNSD 7 20 13 783 Koalicija za DO 3571 3. 314 -257 Koalicija za DO 3 3 0 DEMOS-Prva SDS 0 3. 247 3. 247 DEMOS-Prva SDS 0 3 3 SP 3. 778 3. 051 -727 SP 3 2 -1 DNS 2. 803 1. 947 -856 DNS 3 2 -1 SDP BIH-HS BIH 1802 1. 388 -414 SDP BIH-HS BIH 2 1 -1 NDP 1. 443 1. 119 -324 NDP 1 0 -1 PDP 1. 368 903 -465 PDP 1 0 -1 SDS 12. 847 502 -12345 SDS 11 0 -11 Tabela 15c: Tabela 15d: Broj glasova Doboj 2016/2020 Broj mandata Doboj 2016/2020

časopis za društvena/politička pitanja 49 Bijeljina SNSD na ovim lokalnim izborima nije izašao sa svojim kandidatom za gradonačelnika. Podržao je dosadašnjeg gradonačelni- ka, Miću Mićića koji je nakon uspostavljenih partnerskih odnosa SNSD na ovim lokalnim izborima sa SNSD-om i partijama koje čine aktuelnu skup- nije izašao sa svojim kandidatom štinsku većinu isključen iz SDS-a, nakon čega je za gradonačelnika. sa svojim saradnicima,dojučerašnjim članovima SDS-a osnovao novu političku partiju pod nazivom SDS Semberije. SDS je u savezu sa PDP-om kandidovao svog predstavnika, Ljubišu Petrovića, kojeg je podržala i opozicija aktuelnoj re- publičkoj vlasti. Pobijedio je Petrović, kandidat opozicije sa osvojenih 24. 470 glasova, dok je Mićić osvojio 21. 374 glasa, što predstavlja razliku od 3. 096 glasova. Nezavisni kandidat, Boban Lazić je osvojio 6. 214 glasova.

Kandidati za gradonačelnika Bijeljine Broj glasova % PETROVIĆ LJUBIŠA - SDS-PDP 24. 470 47,01 MIĆIĆ MIĆO - “ZAJEDNO ZA SEMBERIJU I SRPSKU” 21. 374 41,06 LAZIĆ BOBAN - NEZAVISNI KANDIDAT 6. 214 11,94 Tabela 16: Odnos snaga u trci za gradonačelnika Bijeljine

Kada je u pitanje odnos u gradskom parlamentu, sutuacija je potpuno drugačija, što se može vidjeti u Tabeli 17.

Odborničke liste sa osvojenim mandatima u Bijeljini Broj glasova % Broj mandata SAVEZ NEZAVISNIH SOCIJALDEMOKRATA - SNSD - MILORAD DODIK 12. 040 22,32 7 SDS SEMBERIJA-MIĆO MIĆIĆ 8. 500 15,76 5 DEMOKRATSKI SAVEZ -DEMOS 6. 253 11,59 4 PDP - PARTIJA DEMOKRATSKOG PROGRESA 4. 689 8,69 3 SDS-SRPSKA DEMOKRATSKA STRANKA 4. 190 7,77 3 SOCIJALISTIČKA PARTIJA 3. 567 6,61 2 SDA-NIP 3. 074 5,70 2 DNS-DEMOKRATSKI NARODNI SAVEZ 3. 039 5,63 2 UJEDINJENA SRPSKA 2. 641 4,90 2 POKRET ZA BIJELJINU - NARODNI DEMOKRATSKI POKRET - PRVA SDS 2. 017 3,74 1 Tabela 17: Odnos snaga poltičkih partija u Skupštini grada Bijeljina

Pobijedio je Petrović, kandidat opo- U tabeli 17 su navedeni rezultati političkih zicije sa osvojenih 24.470 glasova, partija koje su osvojili mandate u Skupštini grada dok je Mićić osvojio 21.374 glasa.

50 časopis za društvena/politička pitanja Bijeljina. Ubjedljivo najuspješnija politička partija je SNSD. Osvo- jila je 12. 040 (22,32%) glasova i sedam mandata. Ubjedljivo najuspješnija politička Odmah iza slijedi SDS Semberija – Mićo Mi- partija je SNSD. Osvojila je 12.040 ćić sa 8. 500 (15,76%) glasova i pet osvojenih man- (22,32%) glasova i sedam mandata. data. Na trećem mjestu je DEMOS 6. 253 (11,59%) sa četiri mandata. PDP sa osvojenih 4. 689 (8,69%) i SDS sa 4. 190 (7,77%) glasova imaju po tri mandata. Po dva mandata su osvojili SP sa 3. 567 (6,61%), SDA-NIP 3. 074 (5,70%), DNS 3. 039 (5,63%) i US sa 2. 641 (4,90%) glasa. Pokret za BN –NDP-prva SDS su osvojili 2017 (3,74%) glasova i jedan mandat. Najznačajnija promjena u odnosu na prethodne lokalne izbore je gubitak glasova a samim tim i značajnog broja mandata donedavno vodećeg SDS-a. Razlog tome leži u činjenici da je SDS isključio iz stranke Miću Mićića, aktuelnog gradonačelnike Bije- ljine zbog njegove želje da sarađuje sa republičkom vlašću kako bi Bijeljina ušla u novi investicioni ciklus i razvoj značajnih infra- strukturnih projekata. To mu je zamjerilo aktuelno rukovodstvo stranke i isključilo ga je iz SDS-a. Nakon toga je Mićo Mičič sa svojim saradnicima formirao novu političku partiju (SDS Sembe- rije) i sklopio partnerski odnos sa SNSD-om i partijama aktuelne skupštinske većine na republičkom nivou o zajedničkom nastupu na upravo održanim Lokalnim izborima 2020. godine. To je rezultovalo pristupanjem velikog dijela članstva bije- ljinskog SDS-a novoosnovanoj političkoj partiji čiji je lider Mićo Mićić. SDS je uglavnom iz tog razloga izgubio blizu 2/3 birača, ili tačno 8295 glasova i četiri mandata. Upravo 8. 500 birača je bilo dovoljno da Mićin SDS Semberije osvoji pet mandata. SNSD je popravio skor za 716 birača i jednim mandatom čime je postao lider u gradskom parlamentu, kao i predvodnik nove skupštinske većine u Bijeljini. PDP je izgubio 3. 524 birača i dva mandata u odnosu na prethodni izborni ciklus, a DNS je ostao bez 2. 454 glasa i jednim mandatom. SNSD je popravio skor za 716 birača SP je izgubio 2. 041 glas i jedan mandat, dok i jednim mandatom čime je postao je DEMOS prvi put nastupio samostalno na ovim lider u gradskom parlamentu, kao i lokalnim izborima i osvojio 6. 253 glasa i četiri predvodnik nove skupštinske veći- ne u Bijeljini. mandata, što je za 3. 214 glasova i dva mandata više u odnosu na nekada bivšu matičnu partiju. Ostali podaci se mogu vidjeti u Tabeli 18a i Tabeli 18b

časopis za društvena/politička pitanja 51 Stranka 2016 2020 Razlika Stranka 2016 2020 Razlika SNSD 11324 12040 +716 SNSD 6 7 +1 SDS 12485 4190 -8295 SDS 7 3 -4 SDS S Mićo Mićić 0 8500 +8500 SDS S Mićo Mićić 0 5 +5 PDP 8213 4689 -3524 PDP 5 3 -2 SP 5608 3567 -2041 SP 3 2 -1 DNS 5493 3039 -2454 DNS 3 2 -1 USP. SRPSKA 5. 403 0 -5. 403 USP SRPSKA 3 0 -3 SDA 2748 3567 +819 SDA 2 2 0 SRS 2509 1299 -1210 SRS 1 0 -1 NDP 1888 2017 +129 NDP 1 1 0 DEMOS 0 6253 +6253 DEMOS 0 4 +4 US 0 2641 +2641 US 0 2 +2 Tabela 18a: Tabela 18b: Broj glasova BN 2016/2020 Broj mandata BN 2016/2020

Zvornik SNSD je već dugi niz godina ubjedljivo najdominantnija po- litička snaga u Zvorniku. To je pokazala i dokazala i na ovogodiš- njim lokalnim izborima. Pod dirigentskom palicom Zorana Steva- novića, aktuelnog i budućeg gradonačelnika i predsjednika GrO SNSD Zvornik koji je i ovoga puta je pokazao da nije imao dostoj- nog političkog takmaca u trci za prvog čovjeka grada. Osvojio je 23. 403 glasa (72,88%) i do nogu je potukao svog direktnog konkurenta Slavišu Vlačića (SDS) koji je osvojio 3. 521 (11,06%) glasova. Jedino što je interesantno ovdje napomenuti da je Zoran Stevanović 2020. godine pobijedio „Zorana Stevanovića iz 2016. godine 22. 244 (72,88%)“ osvojivši 1. 159 glasova SNSD je već dugi niz godina ubjed- više! Takođe, bitno je istaći da je iza sebe ostavio ljivo najdominantnija politička snaga u Zvorniku. i nekada jako uticajnog politačara iz zvorničko- podrinjske regije, poslanika u NSRS Kostadina Vasića koji je osvojio skromnih 3. 027 (9,51%) glasova. Mitar Vi- daković, kandidat PDP-a je osvojio 1. 892 (5,94%) glasova. Ovi podaci, odnosno omjer snaga kandidata za gradonačelnika Zvornika su ilustrovani Tabelom 19.

Kandidat za gradonačelnika Zvornika Broj glasova % ZORAN STEVANOVIĆ - SAVEZ NEZAVISNIH SOCIJALDEMOKRATA - SNSD 23. 403 73,49 VLAČIĆ SLAVIŠA - SDS-SRPSKA DEMOKRATSKA STRANKA 3. 521 11,06 VASIĆ KOSTADIN - UJEDINJENA SRPSKA 3. 027 9,51 VIDAKOVIĆ MITAR - PDP - PARTIJA DEMOKRATSKOG PROGRESA 1. 892 5,94 Tabela 19: Odnos snaga u trci za gradonačelnika Zvornika

52 časopis za društvena/politička pitanja Po pitanju odnosa snaga u gradskom parlamentu, takođe ništa novo. SNSD i dalje je više nego ubjedljiv. Detaljniji podaci su navedeni u Tabeli 20:

Odborničke liste sa osvojenim mandatima u Zvorniku Broj glasova % Broj mandata SAVEZ NEZAVISNIH SOCIJALDEMOKRATA - SNSD - MILORAD DODIK 12. 867 38,26 13 DEMOKRATSKI SAVEZ -DEMOS 5. 914 17,58 6 UJEDINJENA SRPSKA 3. 508 10,43 3 LISTA ZA ZVORNIK SDA-PDA 3. 318 9,87 3 SDS-SRPSKA DEMOKRATSKA STRANKA 2. 537 7,54 3 SOCIJALISTIČKA PARTIJA 1. 809 5,38 2 DNS-DEMOKRATSKI NARODNI SAVEZ 1. 318 3,92 1 Tabela 20: Odnos snaga poltičkih partija u Skupštini grada Zvornika

SNSD sa 12. 867 (38,26%) glasova i 13 man- Jedino što je interesantno ovdje data je daleko ispred ostalih stranaka. Na drugom napomenuti da je Zoran Stevano- mjestu je DEMOS 5. 914 (17,58%) i šest manda- vić 2020. godine pobijedio „Zorana ta, dok po tri mandata imaju US 3. 508 (10,43%), Stevanovića iz 2016. godine 22.244 (72,88%)“ osvojivši 1.159 glasova zatim Lista za Zvornik SDA-PDA 3. 318 (9,87%) više! i SDS sa 2. 537 (7,54%) glasova. SP je osvojio dva mandata sa 1. 809 (5,38%) glasova, dok je DNSD sa 1. 318 (3,92%) osvojio jedan mandat.

Stranka 2016 2020 Razlika Stranka 2016 2020 Razlika SNSD 12460 12867 407 SNSD 13 13 0 DEMOS 0 5914 5914 DEMOS 0 6 6 US 0 3508 3508 US 0 3 3 Lista za ZV 2738 3318 580 Lista za ZV SDA-PDA* 3 3 0 SDS 4213 2537 -1676 SDS 5 3 -2 SP 2114 1809 -305 SP 2 2 0 DNS 6025 1318 -4707 DNS 6 1 -5 SNS 1338 748 -590 SNS 1 0 -1 SDP BiH 971 21 -950 SDP BiH 1 0 -1 Tabela 21a: Tabela 21b: Broj glasova Zvornik 2016/2020 Broj mandata Zvornik 2016/2020

Iz gore navedenoh tabela, a u odnosu na prethodni četve- rogodišnji period možemo uočiti da je SNSD povećao povjerenje kod dodatnih 407 birača i osvojio je jednak broj SNSD sa 12.867 (38,26%) glasova i mandata. Najveći pad je doživio DNS nakon dis- 13 mandata je daleko ispred osta- olucije te stranke. Spomenka Stevanović i njen lih stranaka. zvornički DEMOS je uzeo glavninu glasova od svoje matične partije i sada je stranka koja nastupa sa šest mandata u gradskoj skupštini, dok je DNS izgubio pet mandata i 4. 707 glasova i sada ima samo jednog odbornika. časopis za društvena/politička pitanja 53 SDS je ostao bez 1. 676 glasača i dva mandata, dok je US debitovala na ovim izborima i osvojila 3. 508 glasova i tri mandata. Istočno Sarajevo je prvi put biralo SP je izgubio 305 glasača, ali je zadržao isti broj svog gradonačelnika na izborima. mandata. SNS je izgubio 590 glasača i sada nema predstavnika u gradskom parlamentu. Blokovi stranaka čije je sjedište u FBiH imaju svoje konstantno biračko tijelo. SDA i SBB 2016 godine i Lista za ZV SDA-PDA* iz 2020 godine su dobili 580 novih glasača i zadržali isti broj mandata, ali je SDP BiH izgubio 950 glasača i nema predstavnika u gradskoj skupštini. PDP kao i i prije četiri godine se nije mogao izboriti ni za jedno odborničko mjesto. SNSD i Zvornik nastavljaju zajedno putem prosperiteta i razvoja.

Istočno Sarajevo Istočno Sarajevo je prvi put biralo svog gradonačelnika na izborima. Kandidat SNSD-a, Ljubiša Ćosić prvi je neposredno izabrani Gradonačelnik voljom birača svojih građana i prvi gradona- čelnik Istočnog Sarajeva iz SNSD-a. U odnosu na svog direktnog konkurenta Miroslava Lučića iz SDS-a, osvojio je 3. 597 glasova više, što se može vidjeti u Tabeli 22.

Kandidat za Gradonačelnika Istočnog Sarajeva Broj glasova % ĆOSIĆ LJUBIŠA - SAVEZ NEZAVISNIH SOCIJALDEMOKRATA - SNSD - MILORAD DODIK 19. 729 53,53 LUČIĆ MIROSLAV - SDS-SRPSKA DEMOKRATSKA STRANKA 16. 023 43,47 Tabela 22: Odnos snaga između dva glavna konurenta za Gradonačelnika Istočnog Sarajeva

Iz gore navedenih razloga ovdje nemamo uporednu analizu od prije četiri godine, ali ćemo analizirati glasove vodećih politič- kih partija u opštinama koje čine sastavni dio Istočnog Sarajeva, prvenstveno glasova dva najjača politička rivala SNSD-a i SDS-a. Ako napravimo analizu osvojenih načelnič- Kandidat SNSD-a, Ljubiša Ćosić prvi je neposredno izabrani Gradona- kih pozicija u opštinama Istočnog Sarajeva reul- čelnik voljom birača svojih građana tat je sljedeći: i prvi gradonačelnik Istočnog Sara- jeva iz SNSD-a.

54 časopis za društvena/politička pitanja Ime i prezime načel- Ime i prezime na- Naziv opštine Stranka Glasovi Glasovi / nika čelnika 2020 godina 2016. godina Sokolac SDS Bjelica Milovan 3684 Bjelica Milovan 4060 -376 Istočna Ilidža SDS Božović Marinko 5366 Božović Marinko 5868 -502 Istočni Stari Grad SDS Gašanović Bojo 775 Gašanović Bojo 600 155 Istočno N. Sarajevo SNSD Katić Jovan 4890 Ćosić Ljubiša 5082 -192 Trnovo SNSD Gagović Dragomir 755 Vujičić Goran 563 192 Pale SNSD Jugović Boško 6085 Jugović Boško 7294 -1209 Rogatica SNSD Jagodić Milorad 3366 Jagodić Milorad 3608 -242 Tabela 23: Osvojena načelnička mjesta u opštinama Istočnog Sarajeva

I jedna i druga politička stranka su zadržale načelničke pozicije sa kandidatima iz svojih redova. SDS pod svojom kontrolom drži Sokolac, Istočnu Ilidžu i Istočni Stari Grad i SNSD je takođe zadržao svoje na- kao na prethodnim lokalnim izborima nije mije- čelničke pozicije. njao tim koji je pobjeđivao. Milovan Bjelica, Ma- rinko Božović i Bojo Gašanović su obnovili mandate sa manjim odstupanjima u podršci glasača. SNSD je takođe zadržao svoje načelničke pozicije. Istočno Novo Sarajevo je dobilo novog načelnika. Umjesto Ljubiše Ćosi- ća koji se kandidovao i pobijedio za gradonačelnika Istočnog Sa- rajeva, upravljanje Istočnim Novim Sarajevom preuzeće Jovan Katić. Ovdje je vrlo važno uočiti da je stanovnik ove opštine i lider SDS-a, Mirko Šarović, čija partija je na ovoj opštini doživje- la fijasko i sada se nalazi na trećem mjestu po rejtingu. Čak je na Šarovićevom biračkom mjestu (140B001), SDS potučen do nogu, a stranku koju predvodi lider opozicije njegove prve komšije su vrednovale na ovakav način: 1. SNSD- 198 glasova Istočno Novo Sarajevo je dobilo no- 2. DNS – 146 glasova vog načelnika. 3. SDS – 78 glasova Za načelnika opštine na istom biračkom mjestu rezultat je bio sljedeći: 1. Katić Jovan SNSD-Milorad Dodik, 402 glasa ili 71,40% 2. Vlačić Dragan SDS, 161 glas ili 28,60%

Mirko Šarović je, vjerovali ili ne, tokom izborne noći otvorio šampanjac da proslavi izbornu pobjedu!? Lider koji je ostao časopis za društvena/politička pitanja 55 bez više od 47. 000 glasova, izgubio u ukupnom skoru četiri grado(načelnička) mjesta i 48 mandata u odnosu na prethodne četiri godine mogao je samo u to ime nazdraviti Miloradu Do- diku, i uputiti mu čestitke na briljantnoj pobjedi SNSD-a! Nastavljamo dalje sa nalizom: Trnovom upravlja i dalje Dragomir Gago- Mirko Šarović je, vjerovali ili ne, tokom izborne noći otvorio šam- vić koji je nakon što je preminuo Goran Vujičić panjac da proslavi izbornu pobje- u oktobru 2017. godine na prijevremnim izbori- du!? Lider koji je ostao bez više od ma pobijedio kandidata SDS-a Nenada Mišovića. 47.000 glasova, izgubio u ukupnom skoru četiri grado(načelnička) mje- Na Palama je novi stari načelnik, Boško Ju- sta i 48 mandata u odnosu na pret- gović sa nešto manjom podrškom nego prije četiri hodne četiri godine. godine. Međutim, uslovi pod kojima je vršio vlast u kojoj je imao skupštinsku većinu iz suprotnog političkog tabora, ovakav rezultat je više nego dobar. U Rogatici i dalje ostaje na čelu iskusni kandidat SNSD-a, Milorad Jagodić, koji je uspio povećati broj glasova i broj mandata u odnosu na prethodni izborni interval Dakle, u istočnosarajevskim opštinama je i dalje skor 4:3 u korist SNSD-a, s tim što je ovaj dobar rezultat snažno pojačan gradonačelničkom pozicijom Ljubiše Ćosića. Situacija sa odborničkim listama je sljedeća:

Najveći Br. mandata Broj glaso- Broj glaso- Broj manda- Broj gla- Broj gla- Opština br gla- SNSD va SNSD va SNSD ta SDS sova SDS sova SDS sova 2020/2016 2020 2016 2020/2016 2020 2016 Sokolac SNSD 7 8 2,128 2,361 5 8 1,724 2,562 Istočna Ilidža SDS 6 5 2,485 2,144 9 9 3,432 3,600 Istočni Stari Grad SDS 2 5 141 315 10 7 659 503 Istočno N. Sarajevo SNSD 9 6 3,038 2,521 3 4 1,015 1,416 Trnovo SNSD 4 5 314 426 1 4 97 313 Pale SNSD 7 7 3,175 3,111 4 7 1,806 3,099 Rogatica SNSD 8 7 2,689 2,091 5 5 1,666 1,601 Istočno Sarajevo zbir: SNSD 43 43 13,970 12,969 37 44 10,399 13,094 Tabela 24: uporedni prikaz osvojenih glasova i mandata 2020/2016 SNSD i SDS liste

Ovaj parametar pokazuje nešto drugačiji rezultat. U ovih sedam novosarajevskih opština SNSD je vodeća stranka u pet, a SDS samo u dvije opštine (za razliku od načelničkih mjesta, SNSD je u Sokocu uspješniji od SDS-a). SNSD je popravio ukupan broj glasača za 1001 glas, a SDS je za četiri godine izgubio 2695 glasova. 56 časopis za društvena/politička pitanja SNSD je u zbiru zadržao isti broj odborničkih mandata, a SDS je izgubio šest mandata. Naravno, broj mandata se u Skup- štini grada Istočno Sarajevo formira na drugačiji način, ali je ovaj vid zbrajanja naročito bitan kada se bude pravi- U odnosu na 2016. godinu, PDP je la priprema i analiza za predstojeće parlamen- izgubio 2.325 birača. tarne izbore. U sljedećoj tabeli ćemo prikazati ukupan broj glasova ostalih političkih partija koje su imale mandate i ostvarivale značaj- nije rezultate na ovim i prethodno održanim lokalnim izborima

PDP DNS DEMOS DNS+DEMOS US SP SPS SP+SPS NDP 2016 5733 5095 0 5095* 525 1791 0 1791* 1918 2020 3408 6737 3895 10632* 2331 854 1163 2017* 736 Razlika -2325 1642 3895 5537* 1806 -937 1163 226* -1182 Tabela 24: uporedni prikaz osvojenih glasova i mandata 2020/2016 PDP, DNS, DEMOS, US SP, SPS i NDP liste

U odnosu na 2016. godinu, PDP je izgubio 2. 325 birača, DNS je i pored cijepanja stranke popravio rezultat za 1. 642 glasa, DEMOS je zabilježio solidnih 3. 895 glasova. Ujedinjena Srpska je porasla za 1806, a SP je pao za 937 glasova, ali je SPS zabilježio 1163 glasa u zbiru na ovih sedam opština. NDP je u konstantnom padu i u ovoj regiji, ovdje je u minusu od 1. 182 glasa. Zanimljivo je na ovim opštinama praviti uporednu projekciju za DNS-2016 i DNS/DEMOS-2020. I DNS i DEMOS su ovdje napravili dobar rezultat i pod pretpostavkom da nije došlo do cijepanja zajedno bi bili druga partija po snazi u istočnosarajevskoj regiji sa ukupno osvojenih 10. 632 glasa. Kod SP-2016 i SP/SPS-2020 je situacija nešto drugačija; iako je došlo do blagog rasta u zbiru (226 glasova), SP je pojedinačno pao, a SPS je značajno rastao. Bilo kako bilo, nekadašnji bastion SDS-a polako ali sigurno postaje uporište SNSD-a. DEMOS je zabilježio solidnih 3.895 glasova.. Trebinje Trebinje je i ovaj put najviše povjerenja dalo SNSD-u. Kan- didat za gradonačelnika, Mirko Ćurić će obnoviti četverogodišnji

časopis za društvena/politička pitanja 57 mandat prvog čovjeka grada na Trebišnjici, a SNSD kao najuspješ- nija politička partija će predvoditi odborničku listu.

Kandidat za gradonačelnika Trebinja Broj glasova % ĆURIĆ MIRKO - SAVEZ NEZAVISNIH SOCIJALDEMOKRATA - SNSD - MILORAD DODIK 9. 539 54,81 STANKOVIĆ ILIJA - SDS-PDP 7. 866 45,19 Tabela 25: Odnos snaga između dva glavna konurenta za gradonačelnika Trebinja Trebinje je i ovaj put najviše povjerenja dalo SNSD-u. Mirko Ćurić, kandidat SNSD za gradona- čelnika Trebinja osvojio je 9. 539 (54,81%) glasova, što je za 1653 glasa više od kandidata opozicije Ilije Stankovića koji je osvojio 7. 886 (45,19%) glasova. U odnosu na prethodni izborni ciklus, kada je na izborima pobijedio generalni sekretar SNSD-a, Luka Petrović do tada aktuelnog gradonačelnika, Slavka Vučurevića sa razlikom od 2482 glasa, ovaj put nije bilo nikakve dileme da može doći do promjene. Kada je u pitanju odbornička lista, u Tabeli 26 ćemo ilustro- vati rejting političkih subjekata koji su osvojili mandate:

Politički subjekt Broj glasova % Broj mandata SAVEZ NEZAVISNIH SOCIJALDEMOKRATA - SNSD - MILORAD DODIK 6. 421 38,09 12 ZA PRAVDU I RED LISTA NEBOJŠE VUKANOVIĆA 2. 462 14,61 4 SDS-SRPSKA DEMOKRATSKA STRANKA 1. 469 8,71 3 NAŠA HERCEGOVINA-HNP-PDP 1. 386 8,22 3 SOCIJALISTIČKA PARTIJA 983 5,83 2 UJEDINJENA SRPSKA-PARTIJA UJEDINJENIH PENZIONERA 927 5,50 2 DNS-DEMOKRATSKI NARODNI SAVEZ 778 4,62 1 NARODNI DEMOKRATSKI POKRET 556 3,30 1 Tabela 26: Odnos snaga poltičkih partija u Skupštini grada Trebinja

SNSD je osvojio 6. 421 (38,09&%) glasova i 12 mandata. Ne- bojša Vukanović i njegova lista Za pravdu i red i je osvojila 2. 462 (14,61%) i četiri mandata. Po tri mandata su osvojili SDS 1. 469 (8,71%) glasa i koalicija NAŠA HERCEGOVINA- Mirko Ćurić, kandidat SNSD za gradonačelnika Trebinja osvojio HNP-PDP 1. 386 (8,22%) glasova. Dva mandata je 9.539 (54,81%) glasova, što je za su osvojili SP 983 (5,83%) i US-PUP 778 (4,62%) 1653 glasa više od kandidata opo- glasova, a po jedan madat DNS 778 (4,62%) i NDP zicije Ilije Stankovića . 556 (3,30%) glasova.

Stranka 2016 2020 Razlika Stranka 2016 2020 Razlika SNSD 7390 6421 -969 SNSD 11 12 1 Za pravdu i red N. V. 0 2462 2462 Za pravdu i red N. V. 0 4 4

58 časopis za društvena/politička pitanja SDS 2301 1469 -832 SDS 4 3 -1 Naša Herc-HNP-PDP 3578 1386 -2192 Naša Herc-HNP-PDP 6 3 -3 SP 1286 983 -303 SP 2 2 0 US-PUP 740+710 927 -523 US-PUP 1+1 2 0 DNS 1513 778 -735 DNS 2 1 -1 NDP 501 556 55 NDP 0 1 1 Pokret za TB 710 452 -258 Pokret za TB 1 0 -1 Tabela 27a: Tabela 27b: Broj glasova Trebinje 2016/2020 Broj mandata Trebinje 2016/2020

Ako napravimo poređenje kao u gore nave- SNSD je osvojio 6.421 (38,09&%) denim tabelama 2016 i 2020 godine uočićemo da glasova i 12 mandata. je SNSD i dalje ubejdljivo najjača politička snaga u Trebinju. Za 969 glasova je umanjen ukupan broj birača za ovu najveću partiju, ali je broj mandata povećan za jedan (sada iznosi ukupno 12). Za pravdu i red-Lista Nebojše Vukanovića je novoformira- ni politički subjekat u ovom gradu koji je zauzeo drugo mjesto sa 2462 glasa i osvojio četiri mandata. SDS je imao 832 glasa manje i jedan mandat manje, dok je Naša Hercegovina-HNP-PDP (koalicija okupljena oko PDP-a), ako se tako može približno računati, osvojila je 2192 glasa manje i tri mandata manje. SP je osvojila 303 glasa manje ali je zadržala isti broj mandata. US i PUP su udru- žili snage, osvojili zajedno 523 glasa manje, ali u zbiru imaju isto mandata kao i na prošlim izborima (ukupna dva). Pokret za Trebinje je izgubio 258 glasova kao i jedini mandat u gradskoj skupštini, dok je NDP ovdje popravio rezultat za 55 glasova, osvojio jedan mandat i ulazi u gradski parlament. Epilog ovih lokalnih izbora u Trebinju je svakako da je Ne- bojša Vukanović sa svojom Listom napravio vrlo zapažen rezultat i postao drugi politički subjekat sa osvojena četiri mandata. PDP, SNSD i DNS su imale značajan pad, a SNSD i dalje ostaje suve- reno da vlada i uspješno razvija naš najveći hercegovački grad! Takođe, na primjeru Trebinja (kao i ranije Ako napravimo poređenje kao u obrazložene analize u Banjaluci) lako se mogu gore navedenim tabelama 2016 i 2020 godine uočićemo da je SNSD zaključiti budući planovi opozicionog djelova- i dalje ubejdljivo najjača politička nja. Igranje na kartu profilisanja budućih lidera snaga u Trebinju. opozicije čija politička snaga neće nužno crpiti svoj birački kapacitet u stranačkoj infrastrukturi, nego na medij- skoj manipulaciji i na „opštenarodnoj“ podršci. Analogijom i re-

časopis za društvena/politička pitanja 59 konstrukcijom događaja od prije skoro dvije decenije, pokušava se napraviti isti scenario. Prisjetimo se da su tada promjene nastu- SNSD u svojoj infrastrukturi ima u pile prvo u Banjaluci (i Laktašima naravno), i prvi kontinuitetu više od 200.000 glaso- grad koji je „odreagovao“ na iste je bilo Trebinje. va podrške, što i nije baš lako dosegnuti! Dvije su bitne razlike, odnosno nijanse koje se ne primjećuju na prvi pogled. Jedna je pred- vidljivost već planiranog (i odigranog) scenarija, a druga je realno uporište. SNSD u svojoj infrastrukturi ima u kontinuitetu više od 200. 000 glasova podrške, što i nije baš lako dosegnuti!

Nekoliko zanimljivih analiza U ovom dijelu slijedi nekoliko zanimljivih analiza. Mate- matički model i prosto zbrajanje sigurno ne može odslikati realno stanje, ali može ukazati na određene trendove.

Ukupan broj stranačkih glasova u prethodna tri izborna ciklusa (2016-2018-2020) Ako bi napravili poređenje u prethodna tri izborna ciklusa (2016-lokalni izbori, 2018-opšti izbori i 2020-lokalni izbori), naj- uticajnjijh političkih partija u Republici Srpskoj, došli bi do jako interesantnih pokazatelja:

Grafikon 9: Broj glasova najvećih političkih partija u Republici Srpskoj u tri izborna ciklusa (2016-2018-2020)

60 časopis za društvena/politička pitanja Na ovom grafikonu se vidi potpuna dominacija SNSD-a. Između tri izborna ciklusa primijetan je značajan rast. Sa 214. 076 glasova, SNSD je popravio svoj rezultat za 4. 894 Sa 214.076 glasova, SNSD je popra- glasa u odnosu na prethodne opšte izbore, odno- vio svoj rezultat za 4.894 glasa u od- sno 12. 121 glas na prethodne lokalne, što pred- nosu na prethodne opšte izbore, stavlja rast od 6%. odnosno 12.121 glas na prethodne lokalne, što predstavlja rast od 6%. SNSD je na ovim lokalnim izborima osvojio oko 13. 000 glasova više nego druga (SDS), treća (DNS) i četvrta (PDP) partija po snazi zajedno. Ako analiziramo partije koje su dugi niz na političkoj sceni uočavamo da SDS bilježi konstantan pad i ima 47. 127 (35,43%) glasova manje nego 2016, odnosno 34. 552 glasa manje nego na prethodnim opštim izborima. PDP je osvojio 8. 053 (12. 88%) glasova manje nego 2016, a 14. 011 (20,46%) glasova manje nego prije dvije godine. DNS je u minusu od 23. 417 (27,82%) glasova u odnosu na period od prije četiri godine, a 35. 137 (36,64%) glasova manje nego 2018. godine. SP je izgubila 10. 405 (19,71%) glasova u periodu od prije četiri godine, a 11. 375 (20,77%) glasova u odnosu na 2018. godinu. Ako analiziramo rezultate stranaka koji imaju kraći politički staž, zapažavamo da je US politička partija kontinualnog porasta glasova. U odnosu na 2016. godinu, popravljen je skor od 27. 012 (195,71%) galsova, odnosno 20. 719 (103,11%) glasova od opštih izbora 2018. godine, pa do okončanja ovogodišnjih lokalnih izbora. NDP bilježi konstanan pad. Od 2016. godine je izgubljeno 22. 998 (62,34%) glasova, a u prethodnom dvogodišnjem periodu 13. 770 (49,78%) glasova. DEMOS i SPS kao što je poznato nisu mogli biti analizirani na ovakav način, jer su svoj politički debi imali na ovogodišnjim lokalnim izborima. SNSD je na ovim lokalnim izborima osvojio oko 13.000 glasova više nego druga (SDS), treća (DNS) i če- tvrta (PDP) partija po snazi zajedno. DNS i SP u periodu od 2018-2020 godine Potpuno nam je poznato kako je odmah nakon opštih izbora 2018. godine došlo do cijepanja DNS-a i formiranja nove partije DEMOS. Jedan dio je ostao uz tadašnjeg predsjednika stranke Marka Pavića, kojeg je kasnije na liderskoj poziciji zamijenio Nenad Nešić i oni su nastavili kontinuitet nekadašnje jedinstve-

časopis za društvena/politička pitanja 61 ne partije. Drugi dio je predvodio dotadašnji potpredsjednik te partije, Nedjeljko Čubrilović, nastupajući pod nazivom DEMOS. I jedni i drugi su nastavili koračati odvo- Potpuno nam je poznato kako je odmah nakon opštih izbora 2018. jenim političkim putevima iako su bili dio vla- godine došlo do cijepanja DNS-a sti, da bi na lokalnim izborima 2020. godine for- i formiranja nove partije DEMOS. mirali svoje odborničke liste boreći se svako za svoje glasove: Kada pogledamo rezultate iz 2016 i 2018, godine uočavamo rast (jedinstvenog) DNS-a sa 84. 174 na 95. 894 glasa. 2020 godine DNS osvaja 60. 757 glasova, a DEMOS 42. 926 glasova, što u zbiru iznosi 103. 853 glasa, Dakle ovogodišnji zbir osvojenih glasova dviju partija veći je za 19. 679 glasova u odnosu na 2016. godinu odnosno za 7. 959 glasova iz 2018. godine.

DNS DEMOS DNS+DEMOS 2016 84. 174 / / 2018 95. 894 / / 2020 60. 757 42. 926 103. 853 Tabela 28: Uporedni prikaz osvojenih glasova DNS/DEMOS/DNS+DEMOS tokom 2016-2018-2020 godine

SP je takođe imala cijepanje stranke. Tokom prošle godine, ogranak SP-a na čelu sa Goranom Selakom osniva SPS, novu po- litičku partiju. Ostaju u vlasti i jedni i drugi, ali slično kao i na primjeru DNS-a samostalno nastavljaju svoj politički put. Na ovogo- dišnjim lokalnim izborima formiraju svoje liste, i bilježe sljedeće rezultate; SP predvođen Petrom Đokićem osvaja 42. 373 glasa, a Selakov SPS 28. 084 glasa, što u uzbiru čini 70. 457 glasova. U odnosu na 2018. godinu kada su kao jedinstvena partija osvojili 53. 478 glasova to predstavlja povećanje od 16. 979 glasova ili u odnosu na 2016. godinu kada su dobi- SP je takođe imala cijepanje stran- li povjerenje 52. 778 glasača, to povećanje iznosi ke. 17. 679 glasova.

SP SPS SP+SPS 2016 52. 778 / / 2018 53. 478 / / 2020 42. 373 28. 084 70. 457 Tabela 28: Uporedni prikaz osvojenih glasova DNS/DEMOS/DNS+DEMOS tokom 2016-2018-2020 godine

62 časopis za društvena/politička pitanja Da li će politike ove dvije odnosno četiri partije i dalje imati rast, uticaće svakako i politički put kojim su (s)krenuli tokom izborne kampanje na ovim lokalnim izborima i Podsjetimo se, DNS je još u pasko- odmah poslije njih? zorje izborne kampanje donio od- Podsjetimo se, DNS je još u paskozorje iz- luku da izađe iz vlasti borne kampanje donio odluku da izađe iz vlasti, a SPS-u je nakon nelojanog postupanja unutar “Vidovdanske koalicije” i uskraćivanja podrške zajedničkom kandidatu za gradonačel- nika Banjaluke, Igoru Radojičiću otkazano participiranje u vlasti. DNS se i dalje osipa. Nedavno su ga napustila dva narodna poslanika (Darko Banjac i Diko Cvjetinović), značajan broj gradskih i opštinskih odbora je otkazao povjrenje aktuelnom politič- kom rukovodstvu, a u međuvremenu je iz DNS-a istupio i predsjednik GrO DNS Banjaluka Borivoj Obradović, najavljujući svoje dalje političko djelovanje kao nezavisni poslanik. SP (Đokić) i DEMOS (Čubrilović) su ostali dio aktuelne skupštinske većine.

Osvojeni mandati na prethodno održanim lokalnim izborima U ovoj analizi ćemo uporediti i broj mandata 3koje su naju- ticajnije političke stranke iz Republike Srske osvojile na pethod- nim lokalnim izborima. U tabeli 29 dat je uporedni prikaz osvojenih mandata na lokalnim izborima 2016-2020 godine

Stranka SNSD SDS DNS PDP DEMOS SP SPS US NDP Mandati 2016 390 280 158 115 0 88 0 17 62 Mandati 2020 441 232 136 85 74 83 38 65 25 Razlika +51 -48 -22 -30 / -5 / 48 -37 Tabela 29: Uporedni prikaz osvojenih mandata na lokalnim izborima 2016- 2020 godine

Jasno je da je i ovdje SNSD stekao nedostiž- DNS se i dalje osipa. nu prednost. Sa 441 mandatom ima za 73 mjesta više odborničkih mjesta u Republici Srpskoj nego drugoplasirani SDS sa 232 i DNS sa 136 mjesta. Slijedi PDP sa 85, SP sa 83 i DE-

3 Ovdje treba naglasiti da je uračunat i broj osvojenih mandata za Doboj i Srebrenicu čiji rezultati do zaključivanja ove analize nisu bili utvrđeni časopis za društvena/politička pitanja 63 MOS sa 74 mjesta, dok je US osvojila 65 mandata. SPS je osvojila 38, a NDP 25 odborničkih mjesta. Ako poredimo osvojene manda- Ako poredimo osvojene mandate ovogo- te ovogodišnjih izbora sa onima iz dišnjih izbora sa onima iz 2016. godine, primije- 2016. godine, primijetićemo da je SNSD ostvario porast od 51, a US tićemo da je SNSD ostvario porast od 51, a US od od 48 mandata. 48 mandata. Ako se izuzmu DEMOS i SPS koji nisu učestvovali na prethodnim izborima, sve ostale partije su doživjele pad. SDS je ostao bez 48 mandata, DNS je izgubio 22, a PDP 30 odborničkih mjesta, dok je SP u minusu od pet mandata a NDP-u nedostaje 37 mandata. SNSD je ovim pokazao da uživa ogromno povjerenja gla- sača u Republici Srpskoj!

Projekcija za Opšte izbore 2022. godine Ukoliko se koncept sadašnja dva bloka, pozicije okupljene oko SNSD-a i aktuelne skupštinske većine kojoj još pripadaju DE- MOS, SPS, US i NDP i opozicije kojoj pripadaju SDS, PDP, te od- nedavno DNS i SPS, posmatra iz prizme davanja glasova pojedi- načnim kandidatima za predsjednika Republike Srpske i Srpskog člana predsjedništva BiH, situacija izgleda ovako:

Grafikon 10: Moguća projekcija za Opšte izbore 2022, odnosno (SNSD-DEM- OS-SP-NDP) vs (SDS-PDP-DNS-SPS) 64 časopis za društvena/politička pitanja Ukoliko se dogodi ovakav scenario, blok predvođen SNSD- om bi imao 353. 981 glas, dok bi stranke okupljene oko SDS-a imale ukupno 229. 180 glasova. U Tabeli 30. ta projekcija izgleda ovako:

2022 SNSD i sadašnji koalicioni partneri, 2022 SDS i sadašnji koalicioni partneri, pro- projekcija jekcija SNSD 214,076 SDS 85,874 PDP 54,465 DNS 60,757 DEMOS 42,826 SP 42,373 SPS 28,084 US 40,814 NDP 13,892 Ukupno: 353,981 229,180 Tabela 30: Moguća projekcija za Opšte izbore 2022, odnosno (SNSD-DEMOS- SP-NDP) vs (SDS-PDP-DNS-SPS)

Naravno, ovakvu projekciju treba uzeti sa rezervom, jer bi opozicija sigurno bila pojačana sa stankama i koalicijama čije je sjedište u FBiH, kao što bi za blok okupljen oko SNSD-a, povjerenje dalo značajan broj patriotski orjentisanih vanparlamentarnih stranaka, nevladinih organizacija i udruženja.

Zaključak Nakon ove analize jasno se vidi da je po svakom parametru i kriteriju SNSD apsolutni pobjednik ovogodišnjih lokalnih izbora. U veoma teškim uslovima kada su zbog pandemije Covid-19 obustavljene sve javne i promotivne aktivnosti i skupovi, SNSD je bio spriječen da svoj program, projekte i ciljeve direktno saop- šti svojim biračima što je bilo i najjače oružje. I pored toga, SNSD je osvojio 43 načelničke i gradonačel- ničke pozicije što je više od 2/3 ili preko 66% opština i gradova. Ako se tome pridodaju i tri načelnička mjesta u Naravno, ovakvu projekciju treba FBiH (Kanton 10), taj broj iznosi 46 pozicija prvog uzeti sa rezervom, jer bi opozicija čovjeka u lokalnim zajednicama. Ujedno. To je i sigurno bila pojačana sa stankama najbolji rezultat na cijeloj teritoriji BiH. i koalicijama čije je sjedište u FBiH. Ako uporedimo trend rasta na ovom i prethodna dva ciklusa na lokalnim izbora, uočićemo da je SNSD 2012. godine imao 20, zatim 2016. godine 34, da bi 2020 godine osvojio 43 načenička i gradonačelnička mjesta što je za osam godina više nego dupli rast. časopis za društvena/politička pitanja 65 SNSD je takođe i politička stranka koja je na ovim lokalnim izborima i najjača politička snaga po broju najviše osvojenih glaso- Nakon ove analize jasno se vidi da va u gradovima i opštinama pojedinačno. Naime, je po svakom parametru i kriteriju u 49 opština i gradova SNSD je zadobio najviše SNSD apsolutni pobjednik ovogo- povjerenja svojih građana u Republici Srpskoj. dišnjih lokalnih izbora. To je preko 3/4 ili 75% opština I gradova u Re- publici Srpskoj. SNSD je osvojio i najviše ukupnih glasova u Republici Srp- skoj. Taj broj iznosi 214. 076 glasova što je više za 4. 894 glasa u odnosu na prethodne opšte izbore, odnosno 12. 121 glas u odnosu na prethodne lokalne izbore održane 2016. godine što predstavlja rast od 6%. SNSD je na ovim lokalnim izborima osvojio oko 13. 000 glasova više nego druga (SDS), treća (DNS) i četvrta (PDP) partija po snazi zajedno. Takođe, SNSD je osvojio i najviše odborničkih mandata u lokalnim parlamentima. Taj broj iznosi 441 mjesto, odnosno za 73 mjesta više od ukupno izabarnih odborničkih mjesta u Republici Srpskoj drugoplasiranog SDS-a sa 231 i trećeplasiranog DNS-a sa 136 odorničkih mjesta. Pogledom iz drugog ugla, uočava se da je opozicija doživje- la ogroman pad i da izlaz iz ovako teške situacije vide u pokušaju stvaranja vještačke percepcije pobjednika na osnovu rezultata koje su ostvarili u trci za gradonačelnike Banjaluke i Bijeljine i nekoliko odborničkih mjesta u Trebinju. Slamku spasa vide u pokušaju stvaranja novog lidera oko kojeg bi pokušali raznim medijskim i manipulativnim metodama stvoriti opšenarodni “kult ličnosti” sa samo jednim ciljem – da porazi Milorada Dodika u trci za jednu Ako uporedimo trend rasta na od pojedinačnih funkcija na predstojećim Opštim ovom i prethodna dva ciklusa na izborima koji će se održati 2022 godine. lokalnim izbora, uočićemo da je SNSD 2012. godine imao 20, zatim SNSD pod dirigentskom palicom Milorada 2016. godine 34, da bi 2020 godine Dodika ostaje najdominantnija politička stranka osvojio 43 načenička I gradonačel- sa najvećim povjerenjem birača u preko 75% gra- nička mjesta dova i opština u Republici Srpskoj. SNSD ulazi u narednu izbornu trku sa preko 200. 000 birača. Velika Pobjeda SNSD-a! SNSD i dalje nastavlja svoj rast!

66 časopis za društvena/politička pitanja UDK 165.75:141.82]:929 Marks K. DOI 10.7251/ARG4120067F

A. I. Fursov

“BIG ČARLI”, ILI O MARKSU I MARKSIZMU: EPOHA, IDEOLOGIJA, TEORIJA (povodom 180 godina od rođenja K. Marksa)1

1. “Big Čarli” – nije pobednik, koji je dobio sve? Karl Marks. Marksizam. Marksizam-lenjinizam. Prije petnaest godina bilo je nemoguće zamisliti naš život bez ovih riječi. One su prodrle u njega, bile su svuda oko nas – na stranicama novina, knjiga, udžbenika, naziva ulica, na portretima, transparentima, sloganima. Bile su pozadina našeg života – kao crvena boja. Ali prošlo je petnaest godina – i njih Karl Marks. Marksizam. Marksizam- kao da nije ni bilo. U našoj istoriji se dogodilo još lenjinizam. Prije petnaest godina jedno odricanje od staroga svijeta, a prvi, koji su bilo je nemoguće zamisliti naš ži- vot bez ovih riječi. se odrekli ovog „marksističko-lenjinskog svijeta“

1 Objavljeno u: Ruski istorijski časopis. – M., 1998. – T. I, br. 2. – S. 335-429 (referenca na izvor je obavezna). časopis za društvena/politička pitanja 67 bili su očekivano njihovi apostoli – neko se odrekao, a neko je i prodao, poput Jude.

Obično je u knjigama i albumima U svakom slučaju, Marks i marksizam (o posvećenim 19. vijeku portret Mar- Lenjinu je posebna priča) sada su za boljševike ksa među prvih pet. prošlost. Sic transit gloria mundi. Barem tako gloria transit u Rusiji, gde je jedna od osobina naroda, populacije – zaborav. Da zaboravimo događaje i strukture naše istorije, nekadašnje heroje i zlikovce – ne samo stare, već i jučerašnje. To se upravo desilo sa Marksom. Pa, možda je tako najbolje. Barem sada, kada se smirila buka, koja je prekrila prethodno ushićenje, u relativno mirnim uslovima, na još uvijek krat- koj distanci, distancirano, možemo da počnemo shvatati, šta je to marksizam kao socijalna teorija i ideologija, šta je to „marksizam- lenjinizam“, „marksističko-lenjinistička ideologija“ itd. ? Kakvo je mesto, uloga i značaj ovih pojava i samog Marksa u 20. vijeku, u Savremenosti (Modernity – 1789-1991), u Kapitali- stičkom Sistemu, u Evropskoj civilizaciji. Neko bi mogao reći: da li je suviše veliko, visoko i strmo? Ne previše. Ko može da stane u jedan red pored Marksa – po važnosti, stepenu uticaja na događaje, na tok istorije? Počnimo od HH vijeka. Obično je u knjigama i albumima posvećenim 19. vijeku portret Marksa među prvih pet. Najčešće su to Napoleon, kraljica Viktorija, Darvin, Marks, Bismark. Ljudi su, naravno, značajni i vrlo dostojni. Ali ipak. Napoleon nije čitav 19. vijek koliko ulaz u njega (1789-1815). Značaj Napoleona, iako je krunisao Veliku francusku revoluciju i dao joj oblik, iako je pokušao, kako je primetio F. Feher, da sprovede socijalni eksperiment – da stvori građan- sko društvo bez demokratije, tj. prvi autoritarni režim u strogom smislu te reči, ipak, u celini, ne izlazi iz okvira 19. vijeka, ogra- ničen je na njega. Sam oblik autoritarnosti – bonapartizam – bio je očigledno karakterističanza devetnaesti vijek. Jedna od ključnih riječi 19. vijeka je Štaviše, iako je kao bonapartista i „izvoznik re- „ideologija“. Ali ideologija i ideolozi volucija“ Napoleon je bio usmjeren u 19. vijek, u se nisu svideli Napoleonu. svim drugim aspektima on je bio okrenut ka 18. vijeku i okrenut leđima 19. vijeku. Jedna od ključnih riječi 19. vijeka je „ideologija“. Ali ideologija i ideolozi se nisu svideli Napoleonu. Ne, on je krunisao epo-

68 časopis za društvena/politička pitanja hu koja je prethodila 19. vijeku–poput Hegela, Getea, Betovena i našeg Puškina. On nije započeo novu epohu, već je napisao epilog 18. vijeka i prolog 19. vijeka. Značaj kraljice Viktorije je još ogra- Značaj kraljice Viktorije je još ograničeniji. ničeniji. To je ultra-devetnaesti vijek. Iako je ona vladala od 1837. pa sve do 1901. godine, dakle skoro čitavu epohu vrhunca britanske hegemonije (1815-1871) i značajan dio pretežne dominacije „maglovitog Albiona“ (1871-1914), ona je ušla u prvu godinu 20. vijeka. Viktorijanska epoha je 1840-1860. godine. Od 1870-ih započinje nova era, koja možda ne negira „viktorijansku- eru“, ali se bar bitno razlikuje od nje. To je epoha Bismarka. To je čovjek, koji je nadživio svoje vrijeme – posljednju trećinu 19. vijeka. I premda je nedugo prije smrti, obilazeći hamburška brodogradi- lišta, nekoliko puta rekao da je pred njimpotpuno drugačiji svijet koji kroz „duge dvadesete“ (1914-1934.) stiže do „trećeg rajha“, iako drugorazredni političari iz „Vejmar&K°“ i iskompleksirani lideri Rajha nisu bili ni blizu „gvozdenog kancelara“. Čarls Darvin. Čovjek kome je Marks želeo da posveti „Ka- pital“. Takođe iskače iz okvira 19. vijeka. Ali, po mom mišljenju, vrlo malo. Što se tiče Karla Marksa, koji je u mnogo čemu bio suštinska figura 19. vijeka, on nije samo ušao u 20. vijek najviše od svih svojih „kolega-velikana“ – zapravo, on zalazi do 1960-1970. („omladinska revolucija“ 1968-1970. u Prvom svijetu, Iranska revolucija 1979- 1980. u Trećem svijetu). Štaviše, u HH vijeku njegovo „simbolično prisustvo“ je za deset godina više nego u 19. vijeku (1848-1950)! Poenta, međutim, nije samo u količini, već i kvalitetu, sve- stranosti. Imam na umu sledeće: Darvin – to je sfera biologije, na- učni pogled na svijet uopšte, određeni uticaj na društvene ideje (društveni život kao borba za egzistenciju). Napoleon i Bizmark su politika i rat, iako je Napoleon revolucionar i univerzalista, a Bizmark je kontrarevolucionar i nacionalista. Viktorija – to je takođe politika, više simbolična Čarls Darvin. Čovjek kome je Marks nego stvarna. Stvarnu politiku su vodili drugi – želeo da posveti „Kapital“. Takođe iskače iz okvira 19. vijeka. Dizraeli, Gladstone. Marks – to je skoro sve. To je ideologija, to je politika, to je društveni pokret, pobuna, to je nauka i naučni pogled na svijet, to je revolucija. I, naravno, simbol, znak, koji se po svom značaju

časopis za društvena/politička pitanja 69 i simbolizmu bio mnogo jači od Viktorije, Napoleona, Darvina i Bizmarka, možda čak iod svih njih zajedno: niko od njih nije tako ušao u 20. vijek; niko od njih nije postao toliko Svjetska istorija, pisao je sam Mar- poznat van Evrope. Svi ljudi o kojima je riječ bili ks, nije postojala uvijek; nastala je tek u sredini 19. vijeka. su Evropljani i njihov istorijski značaj nije išao dalje od Evrope. Marks je bio prvi Evropljanin moderne ere (1789-1991), čiji značaj nije bio samo evropski, već i svjetski, ili, kako sada kažu, globalni. Doduše, meni se više sviđa riječ „svjetski“, manje je specifična nego „globalni“ i, samim tim, u ovom kontekstu prikladnija. Može se reći da je Marks kao figura i „znak“ rođen istovremeno sa svjetskom istorijom. Svjetska istorija, pisao je sam Marks, nije postojala uvijek; nastala je tek u sredini 19. vijeka. To je bio početak njenog rođenja, koje je trajalo dvadeset burnih godina – „dugih pedesetih“, 1848-1867. Dvade- set godina, koje su započete „Manifestom Komunističke partije“ i revolucijom 1848. u Evropi i završile se Mejdži obnovom u Ja- panu i nastankom „Kapitala“. U 20. vijeku u pogledu globalnosti, univerzalnosti značenja i značaja sa Marksom može da se takmiči samo Lenjin. Ali Lenjin, kao Frojd ili Ajnštajn, je 20. vijek i samo 20. vijek. Marks – to je i 20. vijek i 19. vijek. On predstavlja modernost u cjelini. Ili barem veći dio. Naravno, pored Lenjina, poznatog van Evrope i Rusije širom sveta, potrebno je da se setimo još dvojice Rusa – Tolstoja i Dostojevskog. Oni su počeli stvarati u 19. vijeku i za razliku od Balzaka ili Dikensa ušli su u 20. vijek te na mnogo načina su uslo- vili njega, a samim tim i Savremenost u cjelini. Oni su to uradili u mnogo užoj oblasti nego Lenjin i Marks – u književnosti. Takođe možemo da se setimo Ničea, koji je imao veliki uticaj na 20. vijek, ali taj uticaj je ograničen evropskom zonom. Ne, ipak je Marks superšampion. I ne samo u pogledu dva zadnja vijeka, posmatranih odvojeno i zajedno. Marks je otac osnivač naučnog antikapitalizma i u tom smislu je ključna figura u celoj kapitali- U 20. vijeku u pogledu globalno- stičkoj eri, u celoj istoriji kapitalističkog sistema. sti, univerzalnosti značenja i znača- U kapitalističkom sistemu marksizam kao ideo- ja sa Marksom može da se takmiči logija zauzima nišu ekvivalentnu onoj koju je hri- samo Lenjin. šćanstvo zauzimalo prvo u Rimskom carstvu, a zatim u evropskoj civilizaciji, u predmetnom toku

70 časopis za društvena/politička pitanja istorijskog razvoja2. Mislim da je u prošlom vijeku i po u hrišćan- skom svetu Marks druga najvažnija i najpoznatija ličnost posle Hrista. Ako govorimo o nehrišćanskom svijetu, Ako govorimo o nehrišćanskom svi- mislim da je ovdje slava i značaj Marksa kao lika i jetu, mislim da je ovdje slava i zna- simbolau 20. vijeku ista ili skoro ista kao kod Hri- čaj Marksa kao lika i simbolau 20. vi- sta (naglašavam: ne upoređujem ličnosti, većlik i jeku ista ili skoro ista kao kod Hrista. „simbol“). To potvrđuje i B. De Žuvenel. On na- glašava odlučujuću ulogu Marksa u razvoju evropske masovne svijesti u poslednjih trista godina, i piše da su samo osnivači velikih religija imali sličanjakuticaj poslije svoje smrti. 3 Malo spuštajući kriterijum koji je Marksu postavio de Žuve- nel, D’Amiko piše da je Marks bio osnivač modernih ideja o tome šta je društvo, on je bio taj koji je postavio nove smijernice za druš- tvena istraživanja4. Ko zna, možda Karl iz Trira završava red univerzalističkih proroka, koje je započeo Isus iz Nazareta. „Bradati Čarli“ sa svojom mefistofelovskom gustom kosom i gotovo demonskim izgle- dom5 kao poslednji prorok – nije li to previše? Ali čak je i Anti- hrist Hristos sa znakom minus. Štaviše, sa određene tačke gledišta Marksa odvaja od Hrista samo nekoliko centimetara: Hristos je ukazivao na srce i govorio da je sve tu i da je sve otuda. Marks je pomerio prst desetak centimetara i prigovorio: ne, sve je ovdje i sve je iz želudca. Nije li marksizam u ovom smislu uprošćavanje hrišćanstva i čovjeka do nivoa želudca? To nije najgora opcija, po- što je Frojd pomerio „težište“ za još nekoliko centimetara nadole, svodeći osobu samo do funkcije genitalija. Šalu na stranu, Čini se da je Marks zaista najpoznatiji Evro- pljanin. Ili je barem takav bio skoro sto pedeset godina. Iako se u određenom trenutku u 20. vijeku sa ozbiljnim Šalu na stranu, Čini se da je Marks „Velikim bradatim Čarlijem“ u popularnosti ta- zaista najpoznatiji Evropljanin. Ili je kmičio smešan „Mali Čarli“ sa brkovima (do te barem takav bio skoro sto pedeset mjere da je vijetnamska sekta, „verska i politička godina.

2 Pogledaj: Fursov A. I. Kapitalizam u okviru antinomije “Istok – Zapad”: problemi teorije // Kapitalizam na Istoku u drugoj polovini XX v. – M. : Izdavačka kuća “Istočna literatura”, 1995. – S. 82-104. 3 Jouvenel B. de. Marx et Engels: La longue marche. – P. : Julliard, 1983. – P. 12. 4 D’Amico R. Marx a. philosophy of culture. – Gainsville: Univ. press of Florida, 1981. – P. 16. 5 Mnogi ukazuju na Marksov demonski izgled i ličnost. Naprimjer, pogledaj: Leven- stein I. J. Marx against marxsism. – L. etc. : Routledge a. Kegan Paul, 1980. – P. 96-97. časopis za društvena/politička pitanja 71 mašina“ Kao Daj uvrstila Čaplina u panteon svojih svetaca). Smi- ješan par. Skoro kao kod Galiča: Marks nije uspio u mnogim svojim Mrtvac je pjevao, a ja sviram, ulogama, u nekima je jednostavno izgubio, propao, nije izašao kao po- Mogao bih da napravim duet sa njim bednik.

Naravno da je Marks, taj bradati vitalni Jevrejin iz Trira, koji je promijenio vjeru i trudio se da nadvlada svoje jevrejsko porijeklo kao sociokulturološku osobinu, bio je neprijatna ličnost: kon- fliktan, zlonameran, sujetan, intrigant (mada ne baš uspješan). Ali on je bio genije, a geniji su često neugodni, svaki dobitak je gubitak. Jedna od centralnih ličnosti 19. vijeka, Modernosti, Ka- pitalističkog doba (i svjetskog kapitalističkog sistema), evropske hrišćanske civilizacije. Ali zašto? Marks nije uspio u mnogim svojim ulogama, u nekima je jednostavno izgubio, propao, nije izašao kao pobednik. Zar gubitnik dobija sve? Kako to? Zapravo, kao političar, Marks nije uspio. „Internacional“ nije funkcionisao, i Marks nije postao Karl Veliki međunarodnog radničkog pokreta. Ali htio je, baš je htio. Nije se ostvarilo. Pored toga Marksov ugljed u toku borbe za vlast u „inter- nacionalu“ bio ukaljan. To je bilo uglavnom zasluga Rusa – Ba- kunina, Gercena, koje je Marks mrzio i nije birao sredstva u borbi sa njima. Marksu nije bila dovoljna intelektualna igra, koja bi za- dovoljila intelektualca. On je htio Vlast. Čini se da ga je to fasci- niralo, baš kao što je i „Dragoceni“ Prsten fascinirao Tolkinovog Goluma. Marks je bio opčinjeni lutalica moćii to je udarilo po njegovim idejama, teorijama i njihovom kvalitetu. H. Man je pisao da je Marks prvoklasni autor koji je ugurao svoju pamet u jednu usku kolotečinu i želio je da u nju ugura cijelu svjetsku istoriju, koju je njegov um sledio6. A njegov um je sledio želje. Zapravo, kao političar, Marks nije uspio. ... Želim da budem vođa – prorok svjetske revolucije, mesija proletarijata. Stoga se mora dogoditi velika proleterska revolucija, koja će promeniti svijet. Že- lim da promijenim svijet, prije su to filozofi samo opisali, sada je

6 Mann G. The history of Germany since 1789. – N. Y. etc. : Praeger, 1968. – P. 82. 72 časopis za društvena/politička pitanja vrijeme za promjenu. Revolucija ne može da se ne dogodi. I ne samo zato što ja to želim, već prema objektivnim zakonima istorije, koje sam ja otkrio. Logika kapitalizma i prisustvo fenomena buržoaskih revolucija su dva faktora, čije jedin- Revolucija ne može da se ne do- stvo i protivrečnost garantuje iskru proleterske godi. revolucije, njenu pobjedu i stvaranje svjetske vlade, predvođenu vođom svjetskog proletarijata ... Tako ili otprilike tako, svjesno i (ili) podsvjesno (pozdrav od drugog jevrejskog proroka i naučnog stvaraoca mitova, koji nije bio hronološki daleko od Marksa) mogao je da razmišlja doktor Marks, sklopivši savez sa Đavolom istorije – Uništavanjem, Sva- đom, koji se kladio na njega7. Lična (za Marksa), a ne samo logička (teorijsko-istorijska) neophodnost revolucije, koja je davala smisao njegovom životu i koja je, po svemu sudeći, puno kompenzovala u njegovoj ličnosti, zahtijevala je naučno potkrepljenje mita koji je generisala Velika francuska revolucija, zahtijevala je naučni mit. Ironijom istorije, Marksov naučni revolucionarno-kapitali- stički mit pojavio se kada su nestali uslovi koji su stvorili socijalni mit. Nauku, scijentizam kod Marksa zamijenilili su stvarnost i funkcionalnopostali mit. Naravno, bilo koji mit, čak i naučni, iskrivljuje stvarnost. Ili tera da se ona iskrivljuje, što je još gore. Prisiljava da krši logiku sopstvene teorije, žrtvujući u korist „ljudskog“, kao što je Mar- ks napisao da mu ništa ljudsko nije strano. I kakav je rezultat? Na primjer, pojava koncepta „buržoaske revolucije“ u Markso- vim delima (kao prethodnika, preteče proleterske revolucije), što prema Dž. Komninelu8 krši Marksovu logiku u pristupu buržoa- skoj stvarnosti, ne uklapa se u ovu logiku, zapravo, taj koncept je nekritički,iz političkih razloga pozajmljen od liberalne misli. Primjeri kršenja sopstvene logike kao odmazde za traže- nje društvenog i ličnog mita su mnogobrojni, ali nema potrebe da sve njih navodimo ovdje. Jed- Naravno, bilo koji mit, čak i naučni, no je jasno: sužavanje misli dovodi do loših re- iskrivljuje stvarnost.

7 KaoštojeprimetioD. Feliks, Marksjepostaorevolucionar „čakiprijetoga, napisaode- finicijusvojerevolucijeipronašaokolegerevolucionare“ (Felix D. Marx as politician. – Carbon dale etc. : Southern Illinois Univ. press, 1983. – P. 18.). 8 Comninel J. Rethinking the French revolution: Marxism a. the revisionist challen- ge. – L., N. Y. : Verso, 1987. – XIV, 225. časopis za društvena/politička pitanja 73 zultata. Ukoliko je misao moćnija, utoliko je to gore. Ali Marks je morao da je suzi ne samo iz političkih razloga, već i, da tako ka- Dakle, revolucija, o čijoj je neop- žem, iz intelektualnih i komunikativnih razloga. hodnosti cijelo vrijeme posle 1848. Dakle, revolucija, o čijoj je neophodnosti godine Marks govorio, nije se dogodila. cijelo vrijeme posle 1848. godine Marks govorio, nije se dogodila, dok je on 1849. godine predvideo ni manje ni više nego ustanak francuskih proletera i svjetski rat! Wishful thinking. Revolucija koja se dogodila, Pariska komuna, njega uplašila: pariski proleteri i lumpenproleteri nasmijali su se smrtonosnim osmijehom, te se doktor Marks uplašio9. Evropska radnička klasa prevarila je her doktora, i ispostavilo se da nije baš toliko revolucionarna i prilično se uspešno uklopila u buržoasko društvo, ono društvo, koje su „učeni drugo- vi Marks i Engels“ u „Manifestu“ naredili da se uništi. Marksova proročanstva se nisu ostvarila u 19. vijeku. Ostvarila su se u 20. vijeku, ili, tačnije, činilo se da se to ostvarilo – zahvaljujući uče- nim drugovima Lenjinu i Trockom – u Rusiji 1917. godine. Poslije toga je prorok Marks započeo trijumfalni pohod, samostalno i na sovjetskim tenkovima, duž evropskih puteva, peške dolinama i brdima Kine, džunglama Vijetnama itd., sve dok nije „naletio“ na francuske studente Če Gevaru i Ajatolaha Homeinia. Ipak, reputacija proroka nije bila usko vezana za Marksova proročanstva. Lenjin i Trocki nisu pobedila u skladu sa Markso- vom logikom i proročanstvima, već u mnogim aspektima uprkos njima. Iako je izgledalo kao da je u skladu sa njima. U tom kontekstu, mnoga Marksova pogrešna predviđanja i mišljenja su za- boravljena i izgledala su nevažna. Možemo da se prisetimo mi- šljenja H. Mana da je Marks bio efikasan i dalje ostaje takav, iako njegov rad nije doneo rezultate koje je obećao10. Marks-filozof? Marks je sigurno imao neku vrstu filozofije. Ali može li se nazvati filozofom? Kontroverzno pitanje. Mislim da Marksova proročanstva se nisu je na to pitanje uspešno odgovorio R. Heilbrov- ostvarila u 19. vijeku. Ostvarila su ner, koji je primetio da, iako marksizam nije fi- se u 20. vijeku. lozofija, a Marks nije filozof, njegov sistem, bez

9 T. ŠaninčakvjerujedajeiskustvoPariškekomune, zajednosanekimdrugimfaktorima, uključujućiproučavanjeRusije, doveloMarksadoznačajnerevizije, rekonstrukcijenje- goveteorije. Višeotome: Late Marx a. the Russian road: Marx a. the peripheries of capitalism / A case prepared by T. Shanin (ed.). – L. etc. : RKP, 1983. – X, 286 p. 10 Mann G. Op. cit. – P. 82. 74 časopis za društvena/politička pitanja sumnje, ima filozofske osnove11. Shvatanje društvene stvarnosti sa filozofskog stanovišta – tako je E. Guldner okarakterisao Mar- ksov pristup u svojoj knjizi „Dva marksizma“ (1980). Sve ovo je diskutabilno. Međutim, nesporno je da Marks Marks-filozof? Marks je sigurno nije stvorio novu filozofiju. Istina, posle Hege- imao neku vrstu filozofije. la, filozofija u strogom smislu te riječi, možda bi se zaista mogla razvijati samo putem Šopenhauera i Ničea – baš kao što je, na primer, samo impresionizam mogao biti stvarni razvoj slikarstva nakon izuma dagerotipije. Ispostavilo se da su na- slednici filozofije (uključujući i Hegelovu) bili epigoni i imitatori. Marks je ovo izbegao. Ipak nije postao filozof. Tačnije: izbegao je jer nije postao. Kao ekonomista, Marks je uveliko zastareo do kraja 19. vijeka, što nije iznenađujuće: ekonomski, „svijet Marksa“ prestao je da postoji krajem 19. vijeka. A već je Bohm-Baverk, „austrijski Marks“, ubedljivo kritikovao različite aspekte Marksove teorije. I drugi su kritikovali. Kritikovan na različite načine i zbog različitih stvari. Uključujući i teoriju radne vrijednosti. Mora se priznati da se, uprkos svojoj erudiciji pre svega na ekonomskom (političkom i ekonomskom) polju, pokazalo da je Marks najranjiviji (i najmanje zanimljiv) upravo kao profesionalni ekonomista. J. Baudrillard je u pravu smatrajući da Marks nikada nije uspio da dovrši kritiku klasične političke ekonomije12, iako je to povezano ne samo sa Marksovom ekonomskom teorijom. Međutim, u slabosti Marksa kao ekonomiste spreman sam da vidim njegovu snagu, ili, recimo, ta slabost profesionalnog ekonomiste manifestacija je snage Marksa, što ga čini zanimljivim i perspektivnim idanas. Drago mi je što nisam sam u svom razmišljanju, već u dobrom društvu, na primjer, sa J. Šumpeterom, čije gledište, zbog svoje aforističnosti, predstavljamu originalu. Šumpeter je nazvao Marksa genijem i prorokom i opazio je:“Geniuses and prophets do not usually excelin professional learning, and their originality, if any, is often clue precisely to the fact that they do not”13.

U svom drugom radu Šumpeter direktno Kao ekonomista, Marks je uveliko kaže da za njega najvažniji nije kvalitet Markso- zastareo do kraja 19. vijeka

11 Heilbroner R. Marxism: for and against. – N. Y., L. : Norton, 1980. – P. 36. 12 Višeotome: Baudrillard J. Pour une critique de l’économie politique du signe. – P. : Gallimard, 1972. 13 Schumpeter J. A. Capitalism, socialism, and democracy. – N. Y. : Harper a. Row, 1976. – P. 21. časopis za društvena/politička pitanja 75 vih ekonomskih istraživanja kao uskog specijaliste, već njegova opšta pronicljivost kao čovjeka, mislioca; ne toliko sama ekonom- Marks je prilično rano shvatio da ska analiza i njeni rezultati koliko preanalitički ekonomska teorija sama po sebi kognitivni čin14. ne može objasniti dugoročni ekonomski razvoj. Predanalitički akt je prije svega opšta metoda, teorijski pristup, opšta, ne usko ekonomska, već društveno-istorijska teorija. Marks je imao takvu teoriju, i samo to je već dovaljan odgovor onima, koji ga optužuju za ekonomski centrizam i ekonomski determinizam. Marks je prilično rano shvatio da ekonomska teorija sama po sebi ne može objasniti dugoročni ekonomski razvoj, kako bi se to sada reklo, ekonomski razvoj longuedurée. Long run economics mora imati istorijsku dimenziju, tj. treba da bude element šire i kvalitativno složenije i višedimenzionalnije teorije od ekonomije sa svojim jednodimen- zionalnim homo oeconomicus. Kao što je primetio Šumpeter, među prvorazrednim ekono- mistima Marks je prvi razumeo kako pretvoriti ekonomsku teoriju u istorijsku analizu „i kako se istorijski narativ može pretvoriti u histoireraisonnée... To je takođe odgovor na pitanje ... u kojoj mjeri je Marksova ekonomska teorija uspela da primeni svoj sociološki sistem (set-up). Ona je bila neuspešna; u ovom neuspehu (i ovim neuspehom) ona utvrđuje svrhu i metod“15. Šumpeter je, naravno, u pravu da Marksova snaga leži u njegovoj metodi, u njegovom naučnom programu zasnovanom na principima istoricizma i dosljednosti, u njegovoj društveno- istorijskoj teoriji. Ali prije nego što govorimo o Marksovom programu, teoriji i metodi, potrebno je započeti sa problemom ideologije uopšte i marksizma posebno, s obzirom da je Marksova teorija usko povezana sa određenom ideologijom. S druge strane, problem ideologije (i s njim povezane teorije) po- Kao što je primetio Šumpeter, među prvorazrednim ekonomisti- vlači za sobom problem ere. Dakle, teorija (naučni ma Marks je prvi razumeo kako pre- program), ideologija i doba. Krenimo od epohe. tvoriti ekonomsku teoriju u istorijsku analizu.

14 Schumpeter J. A. History of economic analysis. – N. Y., 1954. – P. 42. 15 Schumpeter J. A. Capitalism, socialism, and democracy. – N. Y. Harper a. Row, 1976. – P. 44. 76 časopis za društvena/politička pitanja 2. Epoha: kraj i početak Epohe su često ključ za sisteme ideja i teorija koji nastaju u tim epohama i koji su, između ostalog, pozvani Epohe su često ključ za sisteme ide- da ih objasne. Ove teorije i ideje u manjoj mjeri ja i teorija. su ključ za samuepohu, „jer čovjek ne poznaje svoje vrijeme“ (Ekleziast). Heraklitova izreka „borba – otac svega“ u većoj mjeri odra- žava stvarnost grčkih gradova Male Azije, nego što objašnjava tu stvarnost; ravnotežni modeli T. Parsonsa i neravnotežni modeli I. Prigožina, prije svega, sociomorfno odražavaju svoje vrijeme, a tek onda ga „objašnjavaju“. Da bismo razumeli mislioca, njegovu teoriju, trebamo prije svega da razumjemo vrijeme, epohu, a ako je moguće dato osjetimo. Razvoj Marksa kao ličnosti, mislioca i naučnika pao je na dve blisko povezane, ali veoma različite epohe evropske i svjetske istorije. Temelj je bio postavljen 1830-1840. (posebno 1840-ih), čime je krunisana „era revolucija“ (1789-1848), ili, kako je rekao A. Tokueville, „šezdesetogodišnja revolucija“. Kao čovjek i mislilac, Marks, a samim tim i njegove ideje, pogledi, vrijednosti – sve ono što je uključeno u „pre-analitičku aktivnost“, sve što određuje „prvi metafizički korak“, formirano je uglavnom 1830-1840. godina. U tom smislu možemo reći da je Marksa oblikovala revolucionarna epoha, doba rođenja, postanka, zore Savremenosti; on je čovjek „revolucionarnog jutra“ Savremenosti. I premda Marks, za razliku od starijih savremenika, na primer, Hajnea, nije imao direktno iskustvo sa epohom Napoleona (u najboljem slučaju, Marks je samo kao dječak mogao osjetiti njen bledeći ukus), ipak je pored revolucionarnog nasledio i ovaj herojski romantični, in- dividualistički („napoleonsko-bajronski“) „segment“. Marks je dalje formiran tokom „dugih pedesetih“ (1848- 1867), radeći na rukopisima, koji su 1867. postali „Das Kapital“. To je već bila druga epoha, na svoj način oštrija i Heraklitova izreka „borba – otac intenzivnija nego 1830-1840. Koristeći jezik Mar- svega“ u većoj mjeri odražava stvar- ksa, 1850-1860. predstavljali epohu formacionog nost grčkih gradova Male Azije, kapitalizma, tj. zapravo kapitalističko doba, nje- nego što objašnjava tu stvarnost. gov prilično olujni početak. Pa ipak, ponavljam: temelj u razvoju Marksa postavljen je na ulazu u (formacijski) kapitalizam, na njegovom početku, a ne od strane samog kapita-

časopis za društvena/politička pitanja 77 lizma, ili, bar, ne samo od strane njega, šte je odredilo jake i slabe tačke socijalno-istorijske teorije Marksa. Prije svega, 1830-1840. godine Kakvo je to bilo vrijeme – vrijeme Marksa? objeležila je unutar formacijska, tj. Kakvih su to bili dvadeset godina koje su obli- strukturna, a ne sistemska kriza ka- pitalističkog sistema. kovale njega i njegovu teoriju, hronološki obu- hvatajući dve trećine njegovog života? To je bila prekretnica, posebno 1830-1840., od čega ću krenuti. Period 1830- 1840. je bilo vrijeme velike prekretnice (ne u staljinističkom smislu, naravno), višestrane i višestepene krize zapadnoevropskog društva, koja je promijenila život ne samo Evrope, stvorivši od nje „zapad“, već i „svjetske civilizacije“ u cjelini, koja je stvorila svjetsku istoriju, nade i snova, za koje se ispostavilo da su uglavnom iluzije. Ali u to vrijeme još nisu znali za to. Marks je bio dijete tog izuzetno kontroverznog vremena. I Marks je svoju kontradiktornost odrazio i izrazio svojom ličnošću, idejama i djelima. I sam je – kao mislilac, političar – bio vrlo elokventan, pravi antihrist buržoazije i Hristos proletarijata, što je, po svemu sudeći, u mnogo čemu garancija njegove intelektualne besmrtnosti. Ili, recimo, praktične, virtualne besmrtnosti, koja je, očigledno, direktno pro- porcionalna „gustini“ kontradikcija oličenih, koncentrisanih u ovoj ili onoj osobi, posebno u misliocu. Prije svega, 1830-1840. godine objeležila je unutar formacijska, tj. strukturna, a ne sistemska kriza kapitalističkog sistema. Bila je to kriza koja je ekonomski povezana sa prelaskom iz rane, proizvodne faze u zrelu, industrijsku, kada se formira industrijski sistem proizvodnih snaga adekvatan kapitalizmu kao istorijskom sistemu (formaciji), kada se formira kapitalističko društvo u strogom sistemsko-istorijskom (formacijskom) smislu te riječi. Politička kriza je bila povezana sa prelaskom od struktura, institucija Starog poretka (AncienRégime) na ono što će K. Pola- nji nazvati „civilizacijom 19. vijeka“. I mada je A. de Tokueville zapazio mnoga objeležja kontinuiteta dorevolucionarne i postre- volucionarne Francuske, a A. Majer16 pokazao je da se Stari poredak opirao do 1914. godine, ipak je razlika između Evrope prije 1789. i posle 1848. nesporna i očigledna. Kao što je sredinom 19.

16 Vidi: Mayer A. J. The persistence of the old order: Europe to the Great War. – L. : Croom Helm, 1981. – 368 p. 78 časopis za društvena/politička pitanja vijeka postao očigledan zadatak stvaranja suštinski novih institucija društvene i političke kontrole umjesto institucija „starog poretka“, koje su se pokazale neadekvatne za no- Sa društvene tačke gledišta kriza vonastalo industrijsko-masovno društvo. Otuda je nastala prelaskom iz agrarnog, je i legalizacija političke opozicije u kapitalistič- „grupnog“ društva u urbano, makom društvu – odlika koja u osnovi razlikuje ovo sovno. društvo od svih ostalih17. Sa društvene tačke gledišta kriza je nastala prelaskom iz agrarnog, „grupnog“ društva u urbano, masovno. Drugo, 1830-1840. godine su postale kriza ne samo sa formacijskog, već i sa opšteg socijalnog stanovišta, dakle to je bila kriza u razvoju zapadnoevropskog društva u cjelini. Ako je revolucionarno doba 1790-1840. godina bila prelazak iz jedne strukture kapitalističkog sistema u drugu, onda je „rep“ same te epohe – 1830-1840. postao prelaz iz revolucionarne, „in- terstrukturne“, srednje ere u novo strukturno stanje, ili, kako bi rekao E. Hobsbavm, transition from“the age of revolution” to “the age of capital”. Ova tranzicija, između ostalog, podrazumjevala je transformaciju „opasnih klasa“ (dangerous classes, classes dangereux) Velike Britanije i Francuske, na koje je tada bila ograničena „avangarda napretka“, u „radničke klase“ (laboring classes, classes laboreux). Na dnevnom redu bio je zadatak da se ta klasapretvo- ri u manje opasnu, u formacijsko-kapitalističku radničku klasu. Marks je pogrešno smatrao da je „opasna klasa“ upravo „radnička klasa“; da je agent kapitalizma – agent revolucionarne ere koja je prethodila formacijskom kapitalizmu, agent koji je nestajao u prošlosti zajedno sa revolucionarnom romantičnom erom, topio se poput silueta sa romantičnih slika Kaspara Davi- da Fridriha, i ispostavilo se da je priroda evropskog društva toga doba nestajala. 18 Marks je pogrešno smatrao da je Treće, ispostavilo se da su 1830-1840-50. „opasna klasa“ upravo „radnička godine bile prekretnica, krizno vrijeme u istoriji klasa“. evropskog istorijskog subjekta, evropske civiliza-

17 Vidi: Wallerstein I. Historical capitalism. – L. a. N. Y. : Verso, 1983. – P. 47-72. 18 Više o razlozima Marksove identifikacije kapitalizma sa socijalno-ekonomskom situacijom u Engleskoj u prvoj trećini 19. vijeka, a radničke klase sa „opasnim kla- sama“: Fursov A. I. “Manifest Komunističke partije”, ili 150 godina kasnije // RIŽ. – M., 1998. – T. 1., br. 1. – S. 275-279. časopis za društvena/politička pitanja 79 cije. Tokom ovog perioda, Evropa je postala fenomen na međuna- rodnom nivou– Zapad, Zapad čitavog svijeta, Evropski meum se Možemo govoriti o lokalnim ogra- pretvorio u svjetski univerzalni verum, a evrop- ničenjima, ali ne i o lokalnom ka- ski univerzalni, istorijski subjekt dobio je univer- rakteru (lokalizmu) Evropske civi- zum, svijet u cjelini kao locus operandi i field of lizacije. employment, što je prvi put u istoriji obezbedilo adekvatan proizvodni i geografski oblik pretva- rajući samu istoriju u svjetsku. Transformacija o kojoj je riječ u ovom slučaju je toliko važ- na i duboka da bi o njoj trebalo detaljnije reći. Stvar je u tome da je civilizacija kao osobina u početku genetski ograničena nekim prostornim okvirom; civilizacija je lokalna osobina i, što je još važnije, lokalistička. Evropska (zapadna, „franačka“) civilizacija, koja se pojavila sa hrišćanstvom u kasno antičko doba i oblikovala se pojavom Gotike (iako je ovo, naravno, kontroverzno datiranje), prvobitno bila univerzalistička. U tom smislu, nikada nije bila lokalistička i nije se bitno razlikovala od lokalnih civilizacija, bilo kineske ili indijske, u kojima subjekt uopšte nije bio socijalno fiksiran, niti antične, gde je subjekat bio kolektivni i lokalni (polis). Možemo govoriti o lokalnim ograničenjima, ali ne i o lokalnom karakteru (lokalizmu) Evropske civilizacije. Uprkos činjenici da se od 12. vijeka Evropska civilizacija po- činje da širi,a ostale civilizacije su prestale sa teritorijalnim rastom, usklađujući svoje lokalne granice i karakter – sve do prve trećine/ sredine 19. vijeka, Evropa kvalitativno ostaje lokalno ograničen sistem. Upravo mu je kapitalizam u svojoj industrijskoj fazi omo- gućio da produktivno, socio-ekonomski ukloni lokalna ograni- čenja ili ih učini neznatnim, pokrije cijeli svijet, učini svijet svojim locus operandi. Samo industrijski („formacioni“) kapitalizam omogućio je evropskom istorijskom subjektu da stekne adekvatan oblik – Univerzum, uklanjajući kontradikciju između univerzali- stičkog sadržaja i lokalno ograničene forme, iz- Evropa kvalitativno ostaje lokalno među univerzalističke subjektivnosti i civilizaci- ograničen sistem. je kao osobine, kao lokalističke sistematičnosti ili čak strukturiranosti. Nije slučajno što kapitalizam nije stvorio svoju posebnu civilizaciju (bio je u pravu H. Zedlma- ir, kada je rekao da poslednji izvorni civilizacijski pokret u Evro- pi bio barok, u vrijeme „promjene smijena“ formacija, u središ- 80 časopis za društvena/politička pitanja nja istorijskadoba): nije mu bila potrebna. Kapitalizam se nalazi na drugom nivou nego civilizacija, iako ima sasvim očigledne ci- vilizacijske korijene. To nije neuspjeh ili negativna karakteristika kapitalizma, već njegov pozitivna osobina19. Nije slučajno što kapitalizam nije Možemo reći i ovo: kapitalizam je prevazilaženje stvorio svoju posebnu civilizaciju. civilizacije, odgovor je univerzalističkog istorijskog subjekta svim civilizacijama, uključujući i onu evropsku, i civilizaciju kao fenomen; to je socijalno-ekonomsko, industrijsko oslobađanje univerzalističkog subjekta od lokalno-civilizacijskih izdanaka – većine ili gotovo svih, kao što se dogodilo u SAD. Odgovor, o kojem je riječ, postajao je sve očigledniji 1830-ih- 1840-ih, a 1850-ih-1860-ih se jednostavno manifestovao u sferama privrede i tržišta; evropska ekonomija ušla je u završni krug transformacije u svjetsku kapitalističku ekonomiju. Četvrto. Suština je da je kriza, prekretnica u razvoju univer- zalističkog istorijskog subjekta Evrope, u razvoju Evropske civilizacije, Evropskog društva bila povezana sa kvalitativnim pomaci- ma u razvoju svjetskog tržišta i evropske ekonomije. Ovi pomaci postali su sredstvo i za sprovođenje, i za prevazilaženje takve krize. Period 1830-40/50. je bilo vrijeme transformacije evropske ekonomije u kapitalističku svjetsku ekonomiju; svjetsko tržište se proširilo do globalnih granica, pokrivajući gotovo čitav svijet. Sredinom 19. vijeka Marks i Engels supisali da Evropa ponovo proživljava svoj 16. vijek – u smislu geografskih otkrića, naglog i kvalitetnog širenja ekumene. Broj i razmere geografskih otkrića na kraju 1840-1850-ih nadmašili su sve što je postignuto od 16. vijeka, još od vremena Kolumba i Magelana, Evropa se širom otvorila svijetu. Zapad (kapitalizam) ga je uzeo u operativnu razradu. Širenje svijeta do planetarnih dimenzija, podudarnost „svjetskog“ i „globalnog“ – proces koji bih voleo nazvati „julvernizacija svijeta“ – postignuti su prije svega kroz uključivanje u već ovla- dani svijet, na svjetsko tržište onog dijela svijeta koji sada naziva- mo Azijsko-pacifički region (APR). Ovo poslednje Suština je da je kriza, prekretnica dogodilo se zahvaljujući „otkriću“ Kine tokom u razvoju univerzalističkog istorij- „opijumskih ratova“, kao i pronalasku zlata u skog subjekta Evrope. Kaliforniji (1849) i Australiji (1851). Kalifornijsko zlato imalo je posebno ozbiljne posljedice za svijet – primoralo je

19 Više o tome: Fursov A. I. Zvona Istorije. – M. : INION, 1996. – S. 301-312. časopis za društvena/politička pitanja 81 Amerikance da grade transkontinentalne željeznice, izlaze na Tihi okean, a zatim „otvaraju“ Japan i „zatvaraju zemaljsku loptu“ sa zapada na istok, stavljajući kapitalistički obruč i Kao što su Marks i Engels s pravom primetili, svjetska istorija nije uvijek najavljujući početak istinske svjetske istorije. Kao postojala, već je nastala sredinom što su Marks i Engels s pravom primetili, svjetska 19. vijeka. istorija nije uvijek postojala, već je nastala sredinom 19. vijeka. Odnosno, kada se svijet poklo- pio sa „zemaljskom kuglom“, nastao je Svemir. U tom smislu se Marks sa svojom teorijom nalazi na ivici epoha, na hronoistorij- skoj granici – između regionalne i svjetske, između epohe lokusa i regiona, s jedne strane, i svjetskog (međunarodnog) sistema, s druge strane. Transformacija istorije u svjetsku istoriju imala je svoju cijenu. Tokom dvadeset godina nakon 1848. (1848. – 1867., „duge pedesete“) ona je po prvi put doživela sinhroni svjetski šok, istovremeno (ili čak u istom trenutku – u istorijskim razmerama) šok kao reakciju na ujedinjenje, kontrakciju. Kapitalizam je vršio pritisak, a svijet, sada ujedinjen, julverizovan, počeo da se supro- stavlja – odmah i skoro u svim svojim dijelovima. Nakon revolucije 1848. godine uslijedilo je uspostavljanje Drugog carstva u Francuskoj (1851), Krimski rat (1853-1855), ukidanje kmetstva u Rusiji (1861), poljski ustanak (1863), početak ujedinjenja Italije i Njemačke (1860-ih), građanski rat, pobjeda industrijskog Sjevera nad agrarnim Jugom i ukidanje ropstva u Sjedinjenim Državama (1861-1865), Sipajski ustanak u Indiji (1857), Taipinški ustanak u Kini (1850-1864), početak restauracije Meiji (1867) koja nije bila buržoaska revolucija, što su revnosne pristalice „petočlana“ po- kušale da dokažu, već je otvorila put u eru u kojoj su postale mo- guće buržoaske transformacije. Iste 1867. godine u Engleskoj su se dogodile izuzetno važne promjene, ali na njih ćemo se vratiti nešto kasnije, a sada prime- ćujemo da je uključivanje Istočne Azije (uglavnom Kine; Japan je na početku bio uključen samo politički) u svjetski poredak pod Transformacija istorije u svjetsku evropskom kontrolom i pronalazak zlata u Ame- istoriju imala je svoju cijenu. rici i Australiji zbog čega su postale sredstvo uz pomoć kojeg je evropska ekonomija, njen najin- dustrijalizovani dio, izašla iz krize i tako uspjela da brzo prevazi- đe šokove revolucije 1848-1849. U tom smislu možemo reći da je početak formiranja onoga što se danas naziva APR, kao završne

82 časopis za društvena/politička pitanja faze formiranja svjetskog kapitalističkog sistema i svjetske isto- rijerezultat potrage za izlaskom evropskog kapitalizma iz krize i otkrića ovog izlaska van Evrope. Kriza je bila potisnuta, izvedena je van evropskih granica. A posljedice su se od- „Duge pedesete“ postale su zaista mah pojavile. „Duge pedesete“ postale su zaista globalni šok. globalni šok, sinhronizacija (uz određenu unu- trašnju vezu) brojnih kardinalnih promjena. Krenuli su sa zapada na istok i, kružeći oko sveta, vraćali se sa istoka na zapad, a u ekonomskom smislu – već 1857. godine. Izbacivši krizu izvan svojih granica, u svijet, gde je istorija postala svijetska, „izmišljajući“ planetarni svijet i univerzalnost istorije kao sredstvo za rešavanje svoje unutrašnje krize, evropsko kapitalističko jezgro izazvalo je dvadesetogodišnju svjetsku političku krizu, tačno u svojoj hronološkoj sredini – 1857-1858. – došlo je do ekonomske krize. Reakcija zaprepašćenog savremenika bila je: „Svijet je jedinstvena cjelina (unit), takvim su ga napravile industrija i trgovina“. Možemo reći da je tokom „dugih pedesetih“ istorija prvi put doživela „mirgazm“20, tačnije, taj period je postao„mirgazm“. Po pravilu, „mirgazmi“ se podudaraju sa svjetskim ratovima, ali ne uvijek. „Duge pedesete“ 19. vijeka je jedan od takvih izuzetaka. Ekonomski preokreti koji su zahvatili svijet vratili se u Evro- pu, u Englesku 1857. godine, i „politički obrtaj“ završio se 1867. godine. Otprilike u isto vreme, kada su predstavnici japanskih kneževina Satsuma, Tosa, Čošu intenzivirali pregovore o potrebi vraćanja vlasti imperatora (novembra 1867. godine, abdicirao je poslednji šogun iz kuće Tokugava, Jošinobu, i faktički se desila serestauracija, o čijoj su potrebi govorili daimjo i samuraji nekoliko kneževina; formalno se to dogodilo početkom januara 1868), u Engleskoj je usvojen jedan zakon od izuzetne važnosti, a jedan zakon je ukinut. Reakcija zaprepašćenog savreme- U avgustu je usvojen “The second reform nika bila je: „Svijet je jedinstvena act” – zakon o izbornoj reformi, koji je prvi put cjelina (unit), takvim su ga napra- dodelio izborna prava radnicima, tačnije dijelu vile industrija i trgovina“.

20 Ovu „igru riječi“dugujem Hermanu Kanu, jer sam nju konstruisao po analogiji sa Kanovim „wargasm“ – situacijom kada se pritisnu sva nuklearna dugmad. Od „wargasm“ je samo korak do „worldgasmofHistory“ – pojma koji sam koristio u jednom od svojih članaka na engleskom jeziku; „Mirgazam“ je prijevod sa engle- skog. časopis za društvena/politička pitanja 83 radnika; ali ovo je za savremenike bila velika stvar, nisu slučajno taj zakon nazvali „skokom u mrak“ (“a leap in dark”). Bio je ukinut „Zakon o gospodari- Bio je ukinut „Zakon o gospodarima i slu- ma i slugama“ što je formalno izjed- gama“ što je formalno izjednačilo prava predu- načilo prava preduzetnika i radnika pred sudom. zetnika i radnika pred sudom. Druga klasa kapi- talističkog društva koja je formirala sistem dobila je političko i pravno priznanje, doduše djelimično. „Kapitalistič- ka štafetna trka“, koja je počela ekonomskom krizom u Engleskoj 1848. godine, napravila je puni zaokret oko svijeta, dostigavši daleki Japan, pa čak i okrenuvši ovu zatvorenu zemlju ka Zapa- du („kolibo-kolibo, okreni se meni ... “), i vratila se u Evropu, u Englesku. Svijet je postao ujedinjen i kapitalistički. Tada je Mar- ks stigao na vrijeme sa svojim „Kapitalom“. Kapitalistički svijet? Svijet kapitala? Evo ga – „Das Kapital“. Ali svijet to nije primetio, makar u početku, uprkos svim naporima i trikovima „Freda” Engelsa, koji je napisao različite, dijametralno suprotne ocjene i kritike „Kapitala” pod različitim imenima. Cilj je privući pažnju, pokrenuti diskusije, probuditi interes. Nije uspelo. Ali to je druga tema. Za nas je bitno da 1867. godina zatvara određeno doba koje je započelo 1848. godine i pretvorilo svijet u kapitalistički. Treba napomenuti da postoje i drugi datumi kraja „dugih pedesetih“, ere evropske transformacije u „svijet kapitalizma“, koji se ne poklapaju sa 1867. godinom. Ove datume treba navesti ne samo zbog intelektualnih pojedinosti i naučne tačnosti, već i zato što indirektno dodatno objašnjavaju Marksovu eru, njen pad, kraj.

3. Mogućnost drugih datuma kraja epohe – povorka Istorije? Britanski pravnik A. V. Dajsi smatrao je1870. godinu završet- kom ere koja je započela 1848. Napisao je da se 1870. godine u En- gleskoj završila era individualizma i započela era kolektivizma21. Kolektivizam je povezan sa ulaskom na politič- Britanski pravnik A.V.Dajsi smatrao ku pozornicu radničke klase i sa prvim koracima je1870. godinu završetkom ere koja je započela 1848. „deindividualizacije“, monopolizacije kapitala. Moćniji i značajniji od 1870. (ali ne i 1867.) kao datum završetka epoheizgleda 1871. Ova godina je značajna

21 Hobsbawm E. J. The age of capital, 1848-1875. – L. : Weidenfeld a. Nicolson, 1975. – P. 303. 84 časopis za društvena/politička pitanja sa nekoliko aspekata. Za početak, to je godina Pariške komune – prva samostalna (bez buržoazije) akcija radnika i nižih slojeva u Evropi i posebno u Francuskoj. U Francuskoj je, međutim, nakon 1871. godine takva akcija prole- Kolektivizam je povezan sa ulaskom na političku pozornicu rad- tera bila prva i poslednja. Pariz zauvijek nestaje ničke klase. sa liste proleterskog ili tradicionalnog „staro-le- vičarskog“ revolucionarstva (ali ne i revolucionarstva uopšte – setimo se 1968. godine. Međutim, studentski pokret je bio revolucionaran u istoj meri kao i reakcionarni, a mi ćemo o tome i dalje imati priliku da razgovaramo u „Ruskom istorijskom časopisu“). Iako su Francuzi 1875. godine proglasili 14. jul državnim prazni- kom, a Marseljezu državnom himnom22, to ne menja situaciju u cjelini niti njenu ocjenu. Naravno, ovaj akt francuskih vlasti treba shvatiti prije svega u kontekstu borbe između republikanaca i rojalista u prvoj polovini 1870-ih, kao simboličan poraz za roja- liste. Ali postojao je i drugačiji kontekst. Bitna je činjenica da se ubrzo nakon krvavih događaja Pariške komune, kada je broj leše- va iznosio desetine hiljada, buržoazija nije se uplašila da prihvati državnu himnu sa rečima:

Allons, allons, Que sangue impure Epreuve nos sillons!

Između ostalog, himna pokazuje i dokazuje da je doba revolucija očigledno prošlost, i da buržoazija i njena država mogu da prihvete simbole te revolucije kao svoje. Ali to takođe znači da je do sredine 1870-ih u Francuskoj i u drugim evropskim zemljama vladajući Sistem u velikoj mjeri integrisao sloj koji je bio spreman da ide na barikade, „disciplinovao“ ga (u fukoističkom smislu te riječi, kao što je F. Karon za neko drugo doba na- Između ostalog, himna pokazuje 23 zvao „l’encadrementdemasses“ .). i dokazuje da je doba revolucija očigledno prošlost, i da buržoazi- Još jedan značajan i epohalan „ispad“ fran- ja i njena država mogu da prihve- cuskoj prestonici donela je 1871. godina. Kao što te simbole te revolucije kao svoje. je rekao A. Horn, nakon dva zauzimanja grada

22 Furét F. Terminer la révolution: de Louis XVIII à Jules Ferry (1814-1880). – P. : Hachette, 1988. – P. 466-467 23 Caron F. La France des patriotes de 1851 à 1918. – P. : Fayard, 1985. – P. 94. časopis za društvena/politička pitanja 85 – od strane Bizmarka i Tiera – Pariz je izgubio ulogu i karakteristike jednog od glavnih (ako ne i glavnog od vremena Luja XIV) centara suverene carske moći u Evropi24. Događaji iz 1789. i po- Zapravo, 1789. nije dovela do pane- sebno 1848. dodali su imperijalno-suverenom Pa- vropske eksplozije. rizu revolucionarne crte i izgled, do te mjere da su se revolucija i imperija isprepleli na čudan na- čin, i to ne samo u nacionalno ograničenom francuskom kontekstu, već i u evropskom. Tako da 1848. godine, „dan posle 24. februara, nijedan državnik nije sumnjao da će Evropu u bliskoj budućnosti uzdrmati odjek događaja čija je pozornica upravo postao Pariz“25. Tako se i dogodilo – revolucija 1848. godine prešla je francuske granice, postala je opšteevrop- ska, a E. Hobsbavm, doduše sa izvesnom emotivnom pretjera- nošću, nazvao ju je potencijalno prvom globalnom revolucijom. Zapravo, 1789. nije dovela do panevropske eksplozije (mada je postojao takav strah, ali, za razliku od 1848., malo ljudi je to ozbiljno očekivalo). Francusku revoluciju u druge zemlje donio je Napoleon, čiji su ratovi, između ostalog, postali izvozna verzija Francuske revolucije, čime je ugasio njen razorni potencijal u samoj Francuskoj i iskoristio ga za izgradnju imperije. Decenijama kasnije sličnim će putem krenuti Bizmark, koji će stupiti u savez sa njemačkom revolucijom da bi je umirio26 i, „isisavši“ njenu energiju, usmerio je protiv same revolucije i na izgradnju imperije, rajha, a takođe i van granica (protiv Francuske – istorijski njemački odgovor Luju XIV i Napoleonu). Bizmark je za razliku od Napoleona krenuo drugim putem– ne imperijalno-revolucionarnim, već reakcionarno-revolucionarnim, putem gušenja revolucije u svom naručju (nakon što je 1848. propao njegov pokušaj da organizuje reakcionarni puč, odnosno da postigne svoje ciljeve na reakcionarni način). Decenijama kasnije sličnim će pu- H. Man u svojoj „Istoriji Njemačke poslije 1789. tem krenuti Bizmark, koji će stupiti godine“ upoređuje Bizmarka i Marksa: prvi je u savez sa njemačkom revolucijom težio suzbijanju revolucije, drugi – radikalizaci- da bi je umirio. ji. Obojica, piše H. Man, nisu uspjeli, bili su ljudi

24 Horn A. The fall of Paris. The siege and the commune, 1870-1871. – Garden City, N. Y. : Anchor books, 1965. – P. VIII. 25 Debidur A. Diplomatska istorija Evrope od Bečkog do berlinskog kongresa. – M. : Izdavačka kuća strane književnosti, 1947. – Knj. II. Revolucija. – S. 7. 26 Tejlor A. Dž. P. Borba za dominaciju u Evropi, 1848-1978. – M. : Izdavačka kuća strane književnosti, 1988. – S. 300. 86 časopis za društvena/politička pitanja budućnosti27, 1848. njihovo vrijeme još nije došlo. I to je prirodno, 1848. je zatvorila staru eru; za nove, „čiste“ odluke „ili – ili“ nisu bile pogodne, a Bizmark, praktični političar, Bizmark je za razliku od Napoleona pragmatičar, to je dobro razumio i stavio revo- krenuo drugim putem– ne imperi- luciju u službu nacije i države (imperije). Ali on jalno-revolucionarnim, već reakcije morao da učini nešto što je revolucija trebala onarno-revolucionarnim. da učini, ali nije učinila – to je već pitanje odnosa sredstava i ciljeva. Bizmark je postigao svoje političke ciljeve. Ali Marks, koji je nastavio direktni revolucionarno-međunarodni put nakon 1848. godine, izgubio je, ne razumevajući ulogu nacionalizma u novoj kapitalističkoj eri, nije povezao kapitalizam i ekonomske procese 1850-1860-ih sa nacionalizmom i državom, nastavljajući da posmatra nacionalizam sa uske tačke gledišta klase. Ili bar da sudi na nivou teorije. Što se tiče empirijskog, specifičnog političkog pitanja, ispostavlja se da je Marks širi od njegove teorije. Na primer, kako je primetio U. Konor, u „Građanskom ratu u Francu- skoj“ Marks je posvetio značajnu pažnju pitanju uloge nacionalne svijesti Francuza28. Treba naglasiti da se „Građanski rat u Francuskoj“ i „18 bru- maire Louisa Bonaparte“ izdvajaju od ostalih Marksovih radova. U njima je dao ne samo ekonomsku, klasnu, već i političku analizu situacije. Štaviše, Marks je, karakterišući politiku, političku moć i državu u Francuskoj, zapravo prepoznao autonomnu prirodu razvoja ovih sfera društva, njegovu nesvodivost direktno na ekonomiju. Kao rezultat, njegova analiza stanja u Francuskoj slična je analizi Tokvila i Prudona. Problem je, međutim, što su zaključci oba predmetna djela ostali na nivou adhoc i nisu ušli u meso i krv Marksove teorije. Vraćajući se na problem nacionalizma i proletarijata, prime- ćujem da prije 1848. pret-proleteri nisu imali ništa osim lanaca; predstavnici „opasnih klasa“ nisu imali otadžbinu. Posle 1848. godine proleteri su dobili otadžbinu, tj. nacionalnu državu. Kao što su pokazale 1850-1860-ih, Bizmark je postigao svoje politič- ke ciljeve. prije svega u Engleskoj, na čije se iskustvo Marks uglavnom pozivao, borba proletera za ekonom-

27 Mann G. The history of Germany since 1789. – N. Y. etc. : Praeger, 1968. – P. 121. 28 Connor W. The national question in Marxism-Leninism theory a. strategy. – Prin- ston: Prinston univ. press, 1984. – P. 17-18. časopis za društvena/politička pitanja 87 ska i politička prava objektivno se ispostavila borbom za sticanje otadžbine. Klasni i nacionalni identitet proletera istovremeno su Vraćajući se na problem nacionaliz- kovani i osvajani; štaviše, to su dvije strane istog ma i proletarijata, primećujem da procesa. Proletarijat druge polovine 19. vijeka, prije 1848. pret-proleteri nisu imali za razliku od pret-proletarijata 18. i prve polo- ništa osim lanaca. vine 19. vijeka, oblikovao se kao agent nacionalne države, kao nacionalni odred, u mnogo većoj meri nacionalni od buržoazije, što je kasnije dovelo do propasti svih internacionalnih država, od „Marksinterna“ do Kominterne. Bizmark je vrlo dobro osjećao ovu nacionalnu komponentu radničke klase, mogućnost da je koristi u reakciji i protiv revolucije, ali Marks i Engels ovo nisu razumjeli. Što se tiče konkretno Bizmarka, oni su shvatili nešto veoma važno, empirijski utvrdiv- ši princip „reakcija ispunjava program revolucije“ i ilustrujući to primerima Bizmarka, Napoleona IIIi Dizraelija. Bez obzira na to oni nisu izvukli zaključke koji su bili na površini, a koji bi gotovo automatski povezali „reakcionarno-revolucionarne“ države – nacije – imperije sa „globalnim kapitalizmom“ koji se rodio nakon 1848. godine, demonstrirajući njihovo jedinstvo kao „oblik“ i „sadržaj“. I ovo još jednom sugeriše da Marks nije razumeo mnogo o kapitalizmu koji se oblikovao u intervalu između njegovog „Manifesta“ i „Kapitala“, nastavljajući da projektuje prošlost na sadašnjost. Međutim, mnogi mislioci koji se vode mitovima i gaje tajne želje upadaju u takvu zamku (moć ili snaga, kojoj se prilago- đava inteligencija, ratio, koji se u ovom slučaju pretvara u irratio). Dakle, 1871. godine Pariz je prestao da bude panevropski simbol revolucije i imperijalizma uopšte i, što je važno za našu temu, specifičnog revolucionarstva povezanog sa 1848. godinom i specifičnog imperijalizma (Druga imperija) povezanog sa tom istom godinom. Međutim, ovo nije jedini evropski gubitak 1871. godine. Bio je još jedan, ne manje, a možda čak i ozbiljniji. U aprilu 1871. pukovnik Džordž Česni objavio je pri- Dakle, 1871. godine Pariz je prestao ču-razmišljanje „Bitka kod Dorkinga“ u časo- da bude panevropski simbol revo- pisu „Blekvudz megezin“ o mogućnostima za lucije i imperijalizma uopšte. uspjeh njemačke invazije na Englesku. „Bitka kod Dorkinga“i pitanja pokrenuta u njoj postali su tema za raspravu čak i u Parlamentu, a da ne spominjemo širu javnost. Premda je sljedeći put tema njemačke invazije pokrenuta četvrt vijeka kasnije, 1895. godine (te godine je bila objavljena 88 časopis za društvena/politička pitanja „Opsada Portsmuta“)29, prvapretnja hegemoniji Velike Britani- je je bila učinjena. Od 1815. godine Britaniju, iako se tri decenije oporavljala od napoleonskih ratova, niko nije mogao izazvati, a još manje misliti o invaziji na Dakle, 1871. godine svijet se promenio ne samo po revolucionarnoj njenu teritoriju. Sama činjenica rasprave o mo- masovnoj i političkoj liniji. gućnosti napada na teritorijusvoje zemlje svedo- či o nestanku psihološke sigurnosti stanovnika ove zemlje u svoju moć, o početku psihološkog povlačenja (iako do porazanije ni došlo). To se desilo Engleskoj 1871. godine. Dakle, 1871. godine svijet se promenio ne samo po revolucionarnoj masovnoj i politič- koj liniji (mada ne treba precenjivati značaj Pariške komune), već i u međunarodno-državnom pogledu. Vrhunac britanske hegemonije bio je završen, međudržavni sistem je ušao u novi period rivalstva (1871-1914.), kulminirajući novim „tridesetogodišnjim“ svjetskim ratom (1914-1945.). Drugi bitni datum – 1873. Datum je ozbiljan, dostojan pažnje, jer je te godine došlo do kolapsa Londonske berze, koju je E. Ho- bsbavm nazvao „britanskim ekvivalentom kolapsa Volstrita“30. Zvuči lijepo, ali nije tačno: kriza 1873. godine, koja je iznedrila „veliku depresiju“ 1873-1896. 31, bila je početak kraja britanske svjetske ekonomske hegemonije, tj. korak niz stepenice, dok je kriza 1929. bila prekretnica u rastućoj hegemoniji Sjedinjenih Država, dakle korak uz stepenice prema gore. Nema sumnje, međutim, da kriza 1873. godine ekonomski zatvara epohu koja je započela krajem krize 1848. I Hobsbavm je nespornou pravu kada kaže da je kriza 1873. godine prva prava kapitalistička kriza, kriza doba „formacionog“ kapitalizma. Za razliku od njega kriza 1848. godine je bila zadnja i najveća kriza starog tipa u svijetu zavisnom od usjeva i sezonskih promjena32, tj. svijeta koji je u suštini do-kapitalistički ili, u najboljem slučaju, pred-kapitalistički. Ovo je bila poslednja kriza ekonomije Starog poretka, dok je 1873. godine izbila prva kriza ekonomije kapitalističkog Nema sumnje, međutim, da kriza 1873. godine ekonomski zatvara poretka. Zbog toga Hobsbavm insistira da je svijet epohu koja je započela krajem kri- postao kapitalistički upravo između 1848. i 1873. ze 1848. godine, i za to postoji ozbiljan razlog.

29 Royle T. Le Carré and the idea of espionage // The quest for le Carré / Ed. a. Bold. – L. : Vision press; N. Y. : St. Martin’s press. – 1988. – P. 90-92. 30 Hobsbawm E. – The age of capital… – P. 5. 31 Više o tome: Hobsbawm E. The age of empire, 1875-1914. – L. : Abacus, 1997. – P. 34- 55. 32 Hobsbawm E. – The age of capital… – P. 30. časopis za društvena/politička pitanja 89 Međutim, dok se generalno slažem sa Hobsbavmom, treba napomenuti da je kriza 1848. godine imala i neke vanpoljoprivred- Treba napomenuti da je kriza 1848. ne i neproizvodne odlike povezane sa trgovinom godine imala i neke vanpoljopri- (naročito britansko-indijskom) i sa finansijskom vredne i neproizvodne odlike po- situacijom u Evropi i Sjedinjenim Državama. Po- vezane sa trgovinom. sebno je potrebno podsjetiti na „finansijsku mani- ju“ za ulaganja u železnicu, koja je dovela do rasta cijena žita i drugih posljedica krize33. Iako, ponavljam, ovo ne mijenja ukupnu ocjenu ekonomske krize 1848. godine (1847-1848.). Može se navesti još jedan datum, koji možemo nazvati „kraj epohe“ koja je započela 1848 - 1876. Četvrt vijeka ranije, 1851. godine, u Londonu je održana prva Međunarodna (Svjetska) izlož- ba, koja je, zatvorivši englesku epohu 1840-tih, postala vrhunac 19. vijeka, magični prolaz u Doba Optimizma, koje je trajalo pod sloganom „Proizvodnja. Izum. Dostignuće“34 sve do 1914. godine. Međutim, optimizam, naročito nakon sredine 1870-ih, počeo je postepeno da jenjava. To se vrlo jasno vidi u tadašnjoj masovnoj literaturi. Dovoljno je uporediti romane čuvene trilogije Žila Verna, napisane sredinom 1870-ih (1867-1874.), sa četiri najpoznatija romana H. Vellsa, napisane u drugoj polovini 1890-ih (1895- 1898.). U prvom slučaju, to je himna eri punoj poverenja u čovje- kove sposobnosti, njegove moći, njegovu budućnost; u drugom – osećaj tjeskobe, neprijateljstva svijeta, koji prodire u sva četiri djela. Prošlo je samo dvadeset godina, a do 1914. godine ostalo je skoro toliko. „Kako se svijet menja ... “. Sljedeća izložba poslije 1851. godine održana je u Parizu 1855. godine, zatim u Londonu – 1862, u Parizu – 1867, a 1870-ih izložba je odputovala prijeko mora, u prvu prestonicu Sjedinjenih Država – Filadelfiju. Dogodilo se to 1876. godine – iste godine koju je obijeležio potpuni neuspjeh vlade Granta (i u Može se navesti još jedan datum, tom smislu povukao crtu ispod poslijeratne ere u koji možemo nazvati „kraj epohe“ istoriji SAD-a), najprljaviji predsednički izbori u koja je započela 1848 - 1876. istoriji SAD-a i prvo upoznavanje Amerikanaca sa bananom (umotanom u foliju, za 10 centi)35. Naravno, formalni razlog održavanja izložbe na zapadnoj obali sjevernog Atlantika

33 Kindleberger Ch. A financial history of Western Europe. – L. etc: J. Allen a. Unwin, 1984. – P. 272. 34 Dodds W. The age of paradox: a biography of England, 1841-1851. – L. : Victor Go- llancz, 1953. – P. 487. 35 Amerikana. – Smoljensk: Poligrama, 1996. – S. 456. 90 časopis za društvena/politička pitanja bila je stogodišnjica SAD. Ali postojao je i stvarni razlog – oštro izraženi ekonomski i tehnički potencijal Sjedinjenih Država, njihov udio u svjetskoj ekonomiji – već 1870. godine Još na londonskoj izložbi 1851. go- Sjedinjene Države činile su skoro četvrtinu – 23% dine, Amerikanci su iznenadili Evro- – svjetske industrijske proizvodnje36 (poređenja pu svojom tehnologijom, posebno radi: udio Njemačka je bio 13%). revolverom Kolt i mašinom za žetvu MakKormika. Još na londonskoj izložbi 1851. godine, Amerikanci su iznenadili Evropu svojom tehnologijom, posebno revolverom Kolt i mašinom za žetvu MakKormika37. Do 1876. godine Sjedinjene Države već su akumulirale takav tehnički potencijal da je, uglavnom zahvaljujući njihovim eksponatima, Fi- ladelfijska izložba dostignuća svjetske kapitalističke ekonomije postala jedna od najambicioznijih prikaza tehničkih dostignuća38 u 19. vijeku. Amerikanci su predstavili telefon Bela, vazdušnu kočnicu Vestinghausa, usavršenu najveću Edisonovu parnu ma- šinu, pisaću mašinu i još mnogo toga. Naravno, Amerikanci još nisu mogli da se takmiče sa Britancima u ekonomiji (za razliku od, na primer, boksa - već 1860. godine se osetila pomeranja), ali održavanje izložbe u „zemlji Jenkija“ bio je znak nove ere i za- služeni napredak ka budućem hegemonu kapitalističke svjetske ekonomije. Izložba je otvorena uz muziku Vagnera, kompozitora zemlje koja će uskoro postati glavni konkurent Sjedinjenih Drža- va u borbi za svjetsku ekonomsku hegemoniju. Još jedan događaj, usko povezan sa Marksovim aktivnostima, obilježio je 1876. godinu. Riječ je o raspadu njegove umotvorine – Prve internacionale. Nije se uklopila u nadolazeću eru – eru imperijalizma/nacionalizma i intenziviranja međudržavne borbe. Pokazalo se da je Prva internacionala bila bespomoćna pred novom erom, a posebno pred francusko-pruskim ratom – baš kako je Druga internacionala bila bespomoćna pred Još jedan događaj, usko povezan sa Drugim svjetskim ratom. Marksovim aktivnostima, obilježio je 1876. godinu. Riječ je o raspadu U vezi sa svjetskom politikom značajan je njegove umotvorine – Prve inter- još jedan datum: 1878. godina, godina Berlinskog nacionale.

36 Kennedy P. The rise and the fall of the great powers: economic change and military conflict from 1500 to 2000. – L. : Fontana press (an imprint from Harper Collins), 1989. – P. 247. 37 Kindleberger Ch. World economic primacy, 1500-1990. – N. Y., Oxford: Oxford univ. press, 1996. – P. 133. 38 Pierce N., Hagstrom J. The book of America: Inside 50 states today. – N. Y. a. L. : W. W. Norton, 1983. – P. 105. časopis za društvena/politička pitanja 91 kongresa. Ovim kongresom završen je, formalizovan kraj političke reorganizacije Evrope, koji se podudara sa ekonomskim promjenama 1850-1860-ih. Drugačije rečeno: ovaj kon- U vezi sa svjetskom politikom zna- gres je međunarodnu državnu formu uskladio čajan je još jedan datum: 1878. godina, godina Berlinskog kongresa. sa ekonomskim sadržajem sistema „globalnog kapitalizma“, koji je imao svoj trijumfalni marš širom svijeta 1850-1860; Sklapanje tajnog saveza Bizmarka sa Au- strougarskom 1879. godine bilo je usmjereno na neutralisanje Ru- sije, koja je bila nezadovoljna rezultatima Berlinskog traktata39, što je započelo novu politiku (i novu političku eru), koja se završila 1914. ili čak 1945. godine. Dakle, nekoliko datuma, od kojih je svaki na svoj način atraktivan i opravdan, posebno 1871. godina, koja je sadržajni- ja od drugih i ne odražava samo jedan aspekt promjena, već najmanje dva. Pa ipak, biram 1867. godinu, koja odražava ne samo nekoliko aspekata promjena, već kao prvocjelovitost promjena; drugo, promjena opšteg društvenog raspoloženja, nestanak socijalnog, političkogpovjerenja srednjih klasa, nakon čega je1871. godine došla neizvesnost u spoljnoj politici. Kao što je primetio istaknuti engleski istoričar A. Brigz, 1867. godine mnogi ljudi su gledali sa samopouzdanjem u prošlost i sa sve većom neizvesnošću u budućnost40. „Second Reform Bill“ zatvorio je ne samo doba započeto 1848. godine, kada su u borbi protiv radničke klase srednji slojevi, tj. značajan dio buržoazije, potvrdio svoj monopol nad političkom moći (njihova kontinen- talna „klasna braća“ su u istoj godini u manjoj ili većoj mjeri ri- ješila glavno pitanje – učešće u vladi, aktivna uloga u političkom životu41, na račun radnika a često i u savezu sa snagama Starog poretka). On je zatvorio i drugu epohu, koja je počela 1783. godine, kada su srednje klase počele da dominiraju životom Engleske, a njihov vlastiti život počeo je da se neprestano Sklapanje tajnog saveza Bizmarka sa Austrougarskom 1879. godine poboljšava. To je početak ne samo nove društve- bilo je usmjereno na neutralisanje ne, već i nove ekonomske ere u Engleskoj, kada Rusije. je poslije nekoliko tehničkih prodora iz 1760-ih i 1770-ih i transformacije ovih izuma u inovacije 39 Kisindžer G. Diplomatija. – M. : Ladomir, 1997. – S. 135; Debidur A. Diplomatska istorija Evrope. – M. : Izdavačka kuća strane književnosti, 1947. – T. II. – S. 497-501; A. Dž. P. Tejlor Borba za dominaciju u Evropi, 1848-1918. – M. : Izdavačka kuća strane književnosti, 1958. – S. 274-277. 40 Briggs A. The age of improvement, 1783-1867. – L. a. N. Y. : Longman, 1979. – P. 3. 41 Laver J. The age of optimism, 1848-1914. – N. Y. : Harper a. Row, 1966. – P. 18. 92 časopis za društvena/politička pitanja počelo ono što je U. Rostou nazvao „održivim rastom“ ili „ekonomskim rastom modernog”tipa (3,4% godišnje između 1783. i 1802. u poređenju sa 1% u 1700-1783)42. Srednja klasa i ekonomski rast u En- Srednja klasa i ekonomski rast u Engleskoj gleskoj započeli su neobično sin- započeli su neobično sinhronizovano. Međutim, hronizovano. istovremeno treba imati na umu da su Britanci od 1795. godine („Zakon Spinhemlenda“) namerno usporavali ili čak blokirali formiranje tržišta rada sve do ranih 1830-ih, stvara- jući čudnu i ružnu situaciju kadaekonomski rast modernog tipa i razvoj tržišta kapitala i zemljišta nije praćen razvojem tržišta rada, tj. dva procesa su išla paralelnim tokom: kapitalistički i an- tikapitalistički. 43 Ulazak radnika u politički život, kao i mogućnost same po- litičke borbe i borbe političkim (tj. pravnim) sredstvima za ekonomsku dobrobit, povukao je liniju ispod onoga što je A. Brigz nazvao „erom poboljšanja“, 1783-1867. Godine 1867. „prolovi“ su ušli u političku arenu i to je izazvalo zabunu: „Iziritirao sam rame, tribine su se zaledile“. Oh, kako simbolično, kako je na vrijeme Marks stigao sa svojim „Ka- pitalom“. U istoriji postoje slučajnosti (ako „zaboravimo“ da je Marksu „požurivao“ sebe i u vezi sa borbom za liderstvo u Prvoj internacionali). Godina 1867. u Engleskoj „nadmašuje“ sve druge alternativne datume kraja epohe. Događaji 1868-1878 (1870, 1871, 1873, 1875, 1876, 1878), bez obzira na njihovu važnost, bili su samo trag prošlih doba, reakcija na ono što se već dogodilo. Miran, bez revolucije, bez buke (čisto engleski način da se ne pravi buka; dakle, Turner je u mnogo čemu bio prvi impresionista, ali je više voleo da bude u skladu sa tradicijom, bar formalno, nego da je cepa na francuski način, usled čega se tradicija čuva – na para- doksalan, revolucionaran –čak jače nego kod evolucione tranzicije) „izlazak u politički svijet“ djela engleske radničke klase je promenio socijalnu evropsku scenu sa ekonomskim Godina 1867. u Engleskoj „nadma- i političkim posljedicama po svijet, Evropu u cje- šuje“ sve druge alternativne datu- lini i pojedine zemlje. Tom „ostrovskom“ doga- me kraja epohe. đaju 1867. godine na dalekom zapadu Evroazije

42 Rostow W. W. How it all began: origins of the modern economy. – N. Y. etc. : McGraw Hill book company, 1985. – P. 190; isto njegovo: The world economy: history and prospect. – Austin a. L. : University of Texas press, 1975. – P. 272. 43 Više o tome: Polanyi K. The great transformation: the political and economic origins of time. – Boston: Beacon press, 1944. – P. 77-102. časopis za društvena/politička pitanja 93 potrebno je dodati, prvo, „ostrvski“ događaj na Dalekom istoku – u Japanu („Meiji restauracija“) i, drugo, međunarodnu izložbu Stvar, naravno, nije u samoj izlož- u Parizu 1867. godine. bi, već u tendenciji, koja je postala Stvar, naravno, nije u samoj izložbi, već u očigledna, uočena tokom njenog održavanja. tendenciji, koja je postala očigledna, uočena tokom njenog održavanja. Ako se psihološki slom britanske političke hegemonije u svijetu dogodio 1871. godine, onda su se tokom pariške izložbe 1867. godine pojavile ozbiljne sumnje u ekonomsku, industrijsku dominaciju Velike Britanije. Iza viktorijanskog samozadovoljstva počelo da se vidi ekonomska slabost „svjetske radionice“44. I na kraju, last but not least, barem sa simboličke tačke gledišta, nastanak 1867. godine. „Kapitala“ Mar- ksa. Drugo je pitanje u kojoj meri je „Kapital“ odrazio i razumeo značajne pomake „dugih pedesetih“. Izlazak „Kapitala“upravo kada je svijet postao kapitalistički „pozitivan“ (1873. to će se ose- titi „negativno“) i kada su „Marksovi junaci“ ušli na političku pozornicu, mada ne na način na koji bi želeo her Doktor (mada je „marksistički način“ 1871. Marksa ne samo obradovao već ga je i uplašio i jako uznemirio. Padobro, “the world is not always as we want it to be. It is as it is”), vrlo je simboličan u mnogo čemu. Uključujući i činjenicu da „Sova Minerva leti u ponoć“. Marks je pokušao da ispriča o epohi koja je već završila i pobegla od ovog Karabasa Barabase (za buržoaziju, a, međutim, možda, i za proletarijat?) kao tri lutke – heroji „Zlatnog ključića“ (šteta je da En- gels ne liči na Duremara, to bi bio par! Ali to je uzgred rečeno).

4. Makroekonomski ciklusi i strukture svakodnevnog života: na prekretnici Počeli smo da analiziramo graničnu liniju, prekretnicu epoha koje su podelile život, formiranje ličnosti i Marksovo stvara- laštvo na dva djela, od kapitalizma duž linije formacije („prvo“), zatim smo prešli na nivo društva u cijelini, „uk- Drugo je pitanje u kojoj meri je „Ka- ljučujući“ razliku između „središnjim“, (revolu- pital“ odrazio i razumeo značajne pomake „dugih pedesetih“. cionarnim) i stabilnim („formiranim“) epohama i fazama („drugo“). Zatim smo se popeli na maksimalno opšti i apstraktni nivo istorijskog subjekta i civilizacije („treće“), nakon čega smo prešli na konkretnije stvari – svjetsku

44 Kindeleberger Ch. World economic primacy… – P. 133. 94 časopis za društvena/politička pitanja kapitalističku ekonomiju, klase, politiku („četvrto“). Želim da za- vršim još jednim konkretnim, vrlo važnimaspektom funkcionisanja svjetske kapitalističke ekonomije. Kao peto, govorićemo o „ ciklusima Kondratjeva“, jer na prelazu 1840-1850- Ekonomska nauka poznaje nekoli- ih godina postoji granica između prvog (1780-i ko različitih modela ciklusa. - 1851) i drugog (1844-1896) „ciklusa Kondratje- va“; granica između tih dvadeset godina u formiranju i stvara- laštvu Marksa prošla je tačno između dva „ciklusa Kondratjeva“. Ekonomska nauka poznaje nekoliko različitih modela ciklusa: Dž. Kitčina (2-3 godine), K. Juglara (6-10 godina), S. Kuzneca (15-20 godina), N. Kondratjeva (45-60 godina), vijekovni trendovi (tendencije, „logički ciklusi“), R. Kamerona (150-200 godina). Posebno mjesto među njima iz ekonomskih i neekonomskih razloga zauzimaju ciklusi Kondratjeva: njihov srednjoročni period omogućava da ih aktivno koriste istoričari, sociolozi, politikolozi. 45-60 godina je upravo taj period kada suština istorijskih do- gađaja postaje jasna, ali stvarna ekonomska objašnjenja više nisu dovoljna, nedovoljna za razumevanje čak ni ekonomskih pojava. Ideje o „velikim ciklusima ekonomske konjunkture“ formulisao je N. D. Kondratjev 1920-ih. Ekonomista je zabijeležio prisustvo velikih segmenata ekonomske istorije (45-60 godina), koji su podijeljeni na dva približno jednaka dijela. Ugrubo rečeno, tokom prvog od njih ekonomija se razvija u pravcu rasta („uzlazni talas“), tokom drugog – u smjeru nadolje („silazni talas“). Sam Kondratjev je neprestano brojao cikluse (i njihove „tala- se“) od početka 1780-ih. Prvi ciklus je trajao do 1844/1851. („uzlazni talas“ - 1780-1810 / 1817; „silazni talas“ - 1810 / 1817-1844 / 1851); drugi ciklus: 1844 / 1851-1890 / 1896 (1844 / 1851-1870 / 1875); treći ciklus: 1890 / 1896-?45. Kasnije su istraživači „zatvori- li“ treći ciklus 1945/1950. a četvrti je otvoren u isti period (uzlazni talas – do 1967/1973); tako da smo u „repu“ četvrtog ciklusa; „Ci- klus je tekao, mahao repom“ – a nema ni SSSR- a ni komunizma, tj. Drugog svijeta, Treći svijet Ideje o „velikim ciklusima ekonom- je „pao“, a ni Prvi svijet nije bio u boljoj poziciji. ske konjunkture“ formulisao je N. D. Kondratjev 1920-ih. Tokom razvoja ideja Kondratjeva na Zapadu ra- zjašnjene su karakteristike uzlaznog (ekonomski

45 Kondratjev N. D. Veliki ciklusi ekonomske konjunkture // Kondratjev N. D. Proble- mi эkonomske dinamike. – M. : Ekonomija, 1989. – S. 197. časopis za društvena/politička pitanja 95 oporavak) i silaznog (ekonomski pad) talasa (faze) (mada istra- živači koji su prihvatili tu ideju na različite načine objašnjavali uzroke i prirodu „talasa“ – uporedi J. Šumpe- „Ciklus je tekao, mahao repom“ – a tera, U. Rostou, E. Mandela, I. Vallerstejna). Na nema ni SSSR-a ni komunizma, tj. Drugog svijeta. primjer, ispostavilo se da se tokom uzlaznog talasa uspon ne javlja u svim sektorima ekonomije, a tokom silaznog talasa recesija se ne javlja svuda, stoga neki umjesto „uzlaznog“ i „silaznog“ talasa radije koriste neutralnije izraze –„A-faza“ i „B-faza“. Takođe se pokazalo da „B-faza“ nije ništa manje važna za svjetsku ekonomiju od „A-faze“, predstav- ljajući nešto poput izdaha, emisije ugljen-dioksida. Generalno, „A-faza“ je trenutak kada u svjetskoj ekonomiji postoji mnogo monopolskih sektora, stoga je stopa akumulacije veća, što dovodi do ekonomskog rasta, uspona. „B-faza“ je trenutak „zasićenja“ tržišta prekomjernom konkurencijom, dakle, stopa akumulacije je niža, ekonomija „se smanjuje“, pa otuda i ekonomska recesija46. Na prelomu između 40-ih i 1850-ih, kada se u Marksovom životu ne samo završava jedan period i započinje drugi, već dolazi do naglog zaokreta povezanog sa preseljenjem u Englesku, dolazi i do naglog zaokreta u „životu“ svjetske ekonomije – ne samo prelaz iz jednog Kondratjevovog ciklusa u drugi, već od silaznog talasa, B-faze, prvog ciklusa, do uzlaznog talasa, A-faze, drugog ciklusa, od pada do uspona. Možemo reći da je Herr Doktor 1849. godine odveden u London od strane Kondratjevog uzlaznog talasa i revolucije 1848. godine, i on je završio na ostrvu, i to ne sam, već sa Petkom-Fredom. Prelaz od recesije do rasta, od ciklusa do ciklusa i od faze do faze bio je brz. Ekonomski procvat 1850-ih, odnosno 1850-1860-ih, prvi je kapitalistički bum, koji se zasnivao na otkrivanju zlata, rastu banaka u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Njemačkoj, Sjedinjenim Državama doveo je do industrijalizacije svjetske ekonomije i nevi- 47 Generalno, „A-faza“ je trenutak đene akumulacije kapitala na globalnom nivou . kada u svjetskoj ekonomiji postoji U izvjesnom smislu, „duge pedesete“ 19. mnogo monopolskih sektora. vijeka podsjećaju na „slavnih trideset godina“

46 Vidi: Hopkins T., Wallerstein I. Cyclical rhythms and secular trends of capitalist world-economy: some premises, hypotheses, and questions. – Binghampton (N. Y.): Fernand Braudel Center for the study of economies, historical systems, and civili- zations, 1978. 47 Gamble A. Britain in decline: economic policy, political strategy and the British state. – Boston: Veacon press,1981. – P. 52. 96 časopis za društvena/politička pitanja (1945. -1975.) 20. vijeka– oba perioda su „A-faze“, oba obelježe- na neviđenom „globalizacijom“. Doduše, „duge pedesete“ su za- počele revolucijom, a „slavnih trideset godina“ završile su se revolucijom (1968), koja je na svoj Prelaz od recesije do rasta, od ciklusa do ciklusa i od faze do faze način zatvorila eru koja je započela ne samo 1945. bio je brz. već i 1848. godine. Zapravo, „duge pedesete“ bile su kapitalistički „veliki skok naprijed“, koji su se završili Marksovim „Kapitalom“. Da li je Mar- ks razumeo taj skok naprijed u tom periodu? Teško je reći. Vje- rovatno, ne, jer je teško razumjeti vrijeme u kome živimo; i zato što je Marks bio zauzet pripremom i stvaranjem „Kapitala“, ana- lizirajući uglavnom rad ekonomista koji su pisali pre 1850;i zato što je na stvarnost 1850-ih i 1860-ih gledao teoretskim pogledom i video ono što je želio da pronađe i vidi;i konačno, zbog čitavo- gniza događaja, političke eksplozije koja je svojom prašnjavom zavesom otežavala je percepciju stvarnosti. A eksplozija je zaista bila jaka. Već smo govorili o političkom „mirgazmu“ „dugih pedesetih“. Sada ima smisla vratiti se ovom pitanju, jer je povezano sa ciklusima Kondratjeva, budući da je, sa određene tačke gledi- šta, njegov aspekt. N. D. Kondratjev je naglašavao da su „periodi uzlaznih talasa velikih ciklusa, po pravilu, mnogo bogatiji velikim socijalnim preokretima i preokretima u životu društva (revolucije, ratovi) nego periodi silaznih talasa“48. Kondratjev nije dao (ili nije mogao dati) teorijsko objašnjenje ovog fenomena ili, kako je sam rekao, nije uspostavio uzročno-posljedičnu vezu, već je samo zabiležio neki empirijski obrazac ili, prema njegovim riječima, „drugu empirijsku isprav- nost“ (prva je promjenatehnologija, razmena, finansije uoči uzlaznog talasa; treća– depresija poljoprivrede tokom silaznog talasa; četvrta– prisustvo srednjih ciklusa u velikim ciklusima)49. Ilustracija „druge empirijske ispravnosti“ Kondratjeva je veoma impresivna, ali pokazuje nam u kakvom je međunarodno-politički zasićenom svijetu živeo Zapravo, „duge pedesete“ bile su Marks, „praveći“, kako je KGB voleo da kaže, kapitalistički „veliki skok naprijed“, koji su se završili Marksovim „Kapi- svoj opusmagnum. Dakle, politički događaji uzla- talom“. znog talasa drugog velikog ciklusa: 1) februarska revolucija u Francuskoj 1848; 2) revolucionarni pokret u Italiji i

48 KondratjevN. D. Ibid. – C. 203. 49 Ibid. – C. 203, 199, 205, 207. časopis za društvena/politička pitanja 97 intervencija stranih sila – 1848-1849; 3) revolucionarni pokret u Njemačkoj – 1848-1849; 4) revolucionarni pokret u Austriji i Ma- đarskoj, njegovo suzbijanje u Mađarskoj stranom Ilustracija „druge empirijske isprav- intervencijom – 1848-1849; 5) bonapartistički puč nosti“ Kondratjeva je veoma impresivna. u Francuskoj 1851. godine; 6) Krimski rat 1853- 1856; 7) formiranje Rumunije – 1859; 8) rat Au- strije sa Italijom i Francuskom –1858-1859; 9) nacionalni pokret u Italiji za njeno ujedinjenje – 1859-1870; 10) nacionalni pokret u Njemačkoj za njeno ujedinjenje – 1862-1870; 11) građanski rat u Sjedinjenim Američkim Državama – 1861-1865; 12) ustanak u Her- cegovini – 1861; 13) rat Pruske i Austrije protiv Danske – 1864; 14) rat Austrije i južnih njemačkih država sa Pruskom i Italijom – 1866; 15) oslobođenje Srbije – 1867; 16) Francusko-pruski rat 1870-1871; 17) revolucija u Parizu, Pariška komuna i njeno ugušivanje– 1870- 1871; 18) formiranje Njemačkog carstva – 1870-187150. Periodi silaznih talasa prvog i drugog ciklusa mnogo su siromašniji događajima. U drugom ciklusu su četiri takva do- gađaja: ustanak u Hercegovini protiv Turske 1875; Rusko-turski rat 1877-1878; početak podjele Afrike; formiranje jedinstvene Bugarske 1885. U prvom ciklusu njih je bilo pet: revolucionarni pokreti u Španiji 1812-1820. a u Italiji 1820-1823;rat sa Turskom 1828-1829;poljska revolucija u Francuskoj 1830. i njeni recidivi u Parizu i Lionu 1830-1834. i pokret čartizma u Engleskoj 1838-1848. I to je sve. Ispostavilo se da su dva silazna talasa dva puta manje zasićena događajima od jednog uzlaznog talasa, bio to drugi ciklus (18 događaja prema Kondratjevu) ili prvi ciklus (takođe 18 događaja). Dakle, „duge pedesete“, „kapitalističke“ godine Mar- ksa nisu samo ekonomski, već i međunarodni politički procvat. Kraj 1840-ih označio je prelazak sa hibernacije u međunarodnim poslovima na procvat. Opet je prelom i granica. Prelomni karakter epohe formiranja ideja Marksa nije ogra- Periodi silaznih talasa prvog i dru- ničen „kondratjevskom dimenzijom“. Postoji još gog ciklusa mnogo su siromašniji jedna stvar kojom želim da završim analizu Mar- događajima. ksove ere. Radi se o najkonkretnijem i najprize- mnijem: o svakodnevnom životu, strukturama

50 Ibid. – C. 203. 98 časopis za društvena/politička pitanja svakidašnjice. I sa ove tačke gledišta, 1830-1840-te ili čak samo 1840-te su bile hronozona koja deli čitave epohe. D. Nort je jednom primetio da kada bi drev- Dakle, „duge pedesete“, „kapitali- ni Grk bio „premešten“ u 1750. godinu, onda bi stičke“ godine Marksa nisu samo ekonomski, već i međunarodni po- mu sve, izuzev vatrenog oružja i nekoliko „sit- litički procvat. nica“, izgledalo poznato: poljoprivredni krajolik, ručni rad, miran ritam života,konj kao glavno prevozno sredstvo na kopnu itd. 51. Ako se setimo da je Zapadna Evropa tek 1720-ih- 1730-ih obnovila nivo poljoprivredne produktivnosti postignut u 12-13 vjekovima, koji je sa svoje strane samo ponovio dostignuća 1-2 vijeka naše ere, izgubljene tokom čitavog milenijuma, onda će mišljenje Norta izgledati još opravdanije. Ali ako bi se drevni Grk pojavio u Evropi 1850. godine, nastavlja Nort, suočio bi se sa „nestvarnim“ i nepoznatim svijetom. Industrijska revolucija, smatra ekonomista, postavila je temelj radikalnim promenama u proizvodnji, proizvodnom krajoliku i svakodnevnom životu između 1750. i 1830. godine. Same promjene su se dogodile 1840-1850-ih godina, „materijalizovale“ su se u rastu stanovništva i gradova, gubitku dominantnog položaja poljoprivrede i ručnog rada, kada stalne tehničke promjene postali su norma, a Zapad, tačnije, značajni dio njegovog stanovništva dostigao je takav životni standard, materijalno („predmetno-materijalno“) blagostanje, koje je u drugim društvima bilo nedostu- pno čak i najbogatijim52. Drugim riječima, svakodnevna komponenta industrijske revolucije, koja je kasnila nekoliko decenija u poređenju sa komponentom proizvodnje, ostvarena je sredinom 19. vijeka. Iako se naizgled to dogodilo brzo, u roku od jedne decenije ili čak i manje, prije svega u Engleskoj, a zatim, takođe prilično brzo, na „kontinentu“. Još 1842. godine, kao što je pisao „Illustrated London news“, časopis tog vremena, Engleska je bila ruralna zemlja, zemlja seoskog života. Izdanja časopisa s Prelomni karakter epohe formi- kraja 1840-ih pokazuju nam potpuno drugu ze- ranja ideja Marksa nije ograničen „kondratjevskom dimenzijom“. mlju – Englesku automobila i željeznice. Željezni- ca, i uopšte revolucija u transportu i komunika-

51 North D. C. Structure and change in economic history. – N. Y. : W. W. Norton, 1981. – P. 158. 52 North D. C. Op. cit. – P. 159. časopis za društvena/politička pitanja 99 cijama, odigrali su posebno veliku ulogu. Ranih 1840-ih Engleska je bila zemlja čiji su dijelovi (grofovije) bili slabo međusobno po- Iako je Englesku još 1840. godine vezani, a već 1848. godine ona je imala 2 hiljade karakterisao provincijski pogled na milja javnog električnog telegrafa, čiji su ogranci svijet, do 1850. godine taj pogled bili otvoreni danonoćno. R. Hill je 1840. godine na svijet je postao nacionalni. organizovao „PennyPenny“, i već 1843. godine obim isporuke pisama iznosio je 4 miliona (1840. – 1,5 miliona). Prepiska je prestala da bude privilegija bogatih ljudi i postala je dostupna svima, a zemlja je bila bolje povezana. Revo- lucionarne promjene u sredstvima komunikacije (u širem smislu te reči) vidljive su i u štampi: 1815. godine „Times“ je objavljen u tiražu od 5 hiljada primeraka, 1850. – 70 hiljada. 53. Iako je Englesku još 1840. godine karakterisao provincijski pogled na svijet, do 1850. godine taj pogled na svijet je postao na- cionalni54, a to se poklopilo sa britanskim sticanjem globalne uloge. Mora se reći da su u savremenom svijetu nacionalni i globalni nivo usko povezani, suprotstavljajući se lokalnom i (makro)regio- nalnom nivou. Velika Britanija na prelazu između 40-ih i 1850-ih potvrđuje ovu vezu, korelaciju. I druge zemlje takođe. Dakle, transport, telegraf, moderna pošta, tehničke inovacije u svakodnevnom životu – to je ono što razlikuje doba „mladog Marksa“ (ne treba mješati sa „ranim Marksom“ – to je nešto drugo) od doba „zrelog Marksa“. U avgustu 1849. godine Marks je došao u Englesku uoči nove ere – viktorijanske, sa broda – na Bal istorije. Kao što je primetio Dž. Dods, 1840-te još nisu bile „viktorijanska Engleska“, već mješavina anahronizma i novog;bilo je to prilično teško vrijeme, koje se nazivalo „gladne četrdesete“, „uznemirene četrdesete“55 (uprkos svim brigama, Engleska nije skliznula u revoluciju kao Francuska, koja je pokazala izuzetnu političku stabilnost56 1840–1847, a početkom 1848. godine došlo je do„ februarske“revolucije). Dakle, transport, telegraf, moderna pošta, tehničke inovacije u svakod- 1850-te, koje se puno razlikuju od 1840-ih nevnom životu – to je ono što razli- u bolju stranu, došle su kao „delayed gratitu- kuje doba „mladog Marksa“. de“ i nazvane „fantastičnim“, „početkom Zlat-

53 Bairoch P. Victoires et déboires. Histoire economique et sociale du monde du XVIe siecle à nos jours. – P. : Gallimard, 1997. – Vol. II. – P. 35. 54 Bryant A. English saga (1840-1940). – L. : Albatros, 1947. – P. 79, 82-83. 55 Dodds W. The age of paradox: a biography of England, 1841-1851. – L. : Victor Go- llancz, 1953. – P. 5, 486. 56 Tulard T. Les révolutions: de 1789 à 1851. – P. : Fayard, 1985. – P. 447. 100 časopis za društvena/politička pitanja nog doba“. Vrata u „Zlatno doba“ i istovremeno simbol njegovog početka, koji jepodijelio ne samo decenije, već i čitave epohe, bila je Svjetska izložba 1851. godine u Londonu, tačnije otvaranje ChrystalPalaceod strane kraljice Viktorije 1. maja Već 1852. godine Engleska banka 1851. godine. U stvari, ovo je bio početak „vikto- je imala novca kao nikada do tada . rijanske epohe“, London se pretvorio, ako ne u središte svemira, onda barem u središte svijeta, a individualna i socijalna dobrobit su počele brzo da rastu, pa čak i pristalica republikanaca 1848. Tekeraj je počeo da peva ode postojećem sistemu. 57 Već 1852. godine Engleska banka je imala novca kao nikada do tada (Sjedinjene Države i Australija su, zahvaljujući novootkri- venom zlatu, naglo povećale kupovinu britanske robe)58. A to je još više poguralo svakodnevne promene i blagostanje. Ali izgleda da Marks ovo nije primetio, očekivao je nešto drugo, i zato je pre- više reagovao na krizu 1857. godine, dajući joj takav značaj i takve razmere koje nije imala, i, naprotiv, potcenio krizu 1873. godine. Rezimirajući, možemo reći sledeće. Marksova teorija, „marksizam“ nastala je na prekretnici, granici nekoliko doba, tranziciji: od predkapitalističkog ka kapitalističkom, od tradicionalnog ka modernom (kako u ekonomiji tako i u logici), od revolucionarne ere do ere stabilnosti; od perioda ekonomskog pada do perioda ekonomskog oporavka; konačno, od lokalno-regionalne Evrope do zapadnog svijeta;od makroregionalne istorije – do svjetske istorije. Sa ove tačke gledišta, Marksova teorija u okviru svake dihotomije djelimično pripada oba njena elementa, nalazi se sa obe strane prekretnice, granice, krize. U tom smislu, društveno-istorijska teorija Marksa je krizna, ona ne pripada u potpunosti nijednoj eri odvojeno, već prekretnici, prekidnoj vezi između njih, upravo onom koje is out of joint. Da li je to dobro ili loše? Ni dobro ni loše –to je tako, i kao i u svemu, ima svoje dobre i loše strane: every acquisition is a loss, and every loss is an acquisition. Ali kako se, u Marksova teorija, „marksizam“ na- takvim okolnostima, može okarakterisati Mar- stala je na prekretnici, granici neko- ksova teorija? Šta je to? Da li je to lokalna evrop- liko doba, tranziciji: od predkapita- ska teorija koja je odražavala izlazak evropskog lističkog ka kapitalističkom. društva izvan evropskih okvira i početak svjet-

57 Thompson P. England in the nineteenth century, 1815-1914. – L. : Penguin books, 1977. – P. 100. 58 Bryant A. Op. cit. – P. 103. časopis za društvena/politička pitanja 101 ske kapitalističke ere? Ili svjetska teorija kapitalističkog društva, u kojoj su prelomljeni problemi lokalnog iskustva zapadnoevropskog razvoja? Teorija revolucionarne epohe, „prevrnuta“ na po- Ideologija je „zaštitni znak“, izo- strevolucionarni svijet („revolucionarni marksi- morf Savremenosti. zam“), ili teorija stabilnog kapitalističkog razvoja, samo primenjena iz revolucionarnog ugla („na- učni marksizam“)? Međutim, prije nego što odgovorimo na ova i slična pitanja, neophodno je na marksizam gledati kao na ideologiju, jer je Marksova teorija sa svim svojim naučnim karakterom bila element nekog ideološkog diskursa. Njegova karakterizacija je nemoguća bez razumevanja šta je bio ovaj ideološki diskurs, po čemu se razlikovao od ostalih ideologija, jer su sve moderne ideologije generirane i zasićene epohom o kojoj smo upravo za- vršili govoriti.

5. Fenomen ideologije i evropska stvarnost revolucionarne (1789-1848) epohe Savremenost (Modernity)je bila potpuno ideologizovano doba. Bila je takva od samog početka. Ideologija je „zaštitni znak“, izomorf Savremenosti. U tolikoj mjeri da ne možemo da zami- slimo bez- i neideološke svijesti i bića. U tolikoj mijeri da se bilo koji sistem ideja, bilo koji „ideološki i politički oblik“, bilo sekularni ili verski, poistovećuje sa ideologijom, mi ga kvalifikujemo kao jednu ili drugu ideologiju. Dakle, u istom su redu „liberalna ideologija“ i „ideologija nacionalizma“, „hrišćanska ideologija“ i „ideologija islama“, „ideologija imperijalističke pljačke“ i „šovi- nistička ideologija“, „marksističko-lenjinistička ideologija“ i „ideologija velike sile“, „ideologija narodno oslobodilačkog pokreta“ i „ideologija aparthejda“ itd.

Dakle, u istom su redu „liberal- Jasno je, međutim, da se u svim tim sluča- na ideologija“ i „ideologija nacio- jevima termin „ideologija“ koristi u različitim, nalizma“, „hrišćanska ideologija“ i ponekad neuporedivim značenjima;ovaj pojam „ideologija islama“, „ideologija im- podrazumeva suštinski drugačiji sadržaj. Kao re- perijalističke pljačke“ i „šovinistič- ka ideologija“, „marksističko-lenji- zultat, pojam „ideologija“ postaje toliko širok i nistička ideologija“ i „ideologija sveobuhvatan da gubi ne samo posebno naučno, velike sile“. već i praktično značenje: pod „islamskom ideologijom“, „šovinističkom ideologijom“ i „liberal- nom ideologijom“ kriju se tako različite, kvalitativno neuporedi-

102 časopis za društvena/politička pitanja ve suštine da upotrebau odnosu na njih isti termin „ideologija“ pretvara potonju u površnu metaforu. Sve postaje ideologija: svakodnevne ideje su „ideologija“, sekularne ideje su Zaista, u predkapitalistička doba i u „ideologija“, vjerske ideje su „ideologija“. Ali u predkapitalističkim društvima nisu tom slučaju, zašto nam je potreban termin „ideo- čuli ni za kakvu ideologiju, nije bilo logija“, ako postoji „zdrav razum“, postoji „religi- potrebe za njom. ja“, postoji ... Ne postoji pojam za sekularne ideje koje izlaze iz uskog okvira zdravog razuma i usko su povezane sa određenim političkim ciljevima. Onipretpostavljaju postojanje politike, koja odsustvuje kao pojava u predkapitalističkim druš- tvima, i prihvatanje ideje društva o razvoju kao progresivnomra- zvoju, što je, opet, svojstveno samo kapitalizmu. Zaista, u predkapitalistička doba i u predkapitalističkim društvima nisu čuli ni za kakvu ideologiju, nije bilo potrebe za njom: i ugnjetavači i potlačeni artikulirali su svoje probleme na vjerskom jeziku u različitim verzijama („religija gospodara – religija naroda“, „velika tradicija – mala tradicija“). „Cilj“ potlačenih bio je prirodan: po pravilu povratak u prošlost, u „Zlatno doba“, kada su gospoda poštovala „moralnu ekonomiju“ seljaka. Situa- cija je bila nešto složenija u hrišćanskom srednjovjekovnom druš- tvu sa njenim futurističkim katastrofizmom, ali i tamo su se ciljevi društvenih pokreta formirali na jeziku religije, okrećući nju protiv moćnika ovog svijeta. I kada i zašto se javila potreba za ideologijom? Kada se pojavila riječ „ideologija“? Francuski rječnik „Robert“ datira prvu upotrebu riječi „ideologija“ 1796. godine, a riječ „ideolog“ 1800. godine. Termin „ideologija“ pokrenuo je grof A. L. K. Destut de Trasi. Objasnio je to 20. juna 1796. godine u izveštaju „Projekat ideologije“, koji je pro- čitao u Nacionalnom institutu za umjetnost i nauku, a zatim u knjizi „Elementi ideologije“ (1801). Za njega ideologija je značila filozofski sistem čiji su predmet bile ideje i zakoni njihovog formiranja. Međutim, vremenom, u 1820-1830-im, ovaj termin je počeo da znači kompleks ideja i vrijednosti povezanih Francuski rječnik „Robert“ dati- ne samo i ne toliko sa idejama, sa „idealnim“, već ra prvu upotrebu riječi „ideologi- sa stvarnim društvom, sa društvenim procesima. ja“ 1796. godine, a riječ „ideolog“ Zanimljivo je da su Napoleon, a kasnije i Marks, 1800. godine. veoma negativno reagovali na „ideologe“ čiji je vođa bio Destut de Traci.

časopis za društvena/politička pitanja 103 Činjenica da je određeni pojam, određena riječ fiksirana sa određenim datumom, ne znači da stvarnost koja se odražava Zanimljivo je da su Napoleon, a ka- ovim terminom uopšte nije postojala. Ali to tako- snije i Marks, veoma negativno rea- đe znači da je to bilo relativno nedavno. Pa ipak govali na „ideologe“ čiji je vođa bio –„u početku beše Riječ“. Samo terminološka fiksa- Destut de Traci. cija određene stvarnosti pretvara je u društvenu činjenicu, u činjenicu društvenog života, stvara je kao takvu. Naučnici se uvijek ne pridržavaju pravila Dekarta: „Odredi značenje riječi“. Društvo se, po pravilu, pridržava toga i fiksira novu riječ – ponekad preko stručnjaka, ponekad samo uz pomoć „vox populi“. Da li su Destut de Traci i njegove kolege „ideolozi“ teži- li stvaranju određene jedinstvene i integralne ideološke šeme? Vjerovatno da. Zapravo, konture određene „jedinstvene i nede- ljive“ protoideologije zapadnog („rano kapitalističkog“) društva za razliku od religije mogle su se videti u Prosvjetiteljstvu. U tom smislu, „ideologija“ „ideologa“ bila je, očigledno, krajnja tačka, poslednji pokušaj stvaranja takve ideologije. Nije uspjelo. Neko- liko decenija kasnije, umjesto jedne ideologije, nastale su čak tri: konzervativizam, liberalizam i socijalizam. Drugim riječima, ideologija zapadnog društva u kapitalističko doba oblikovala se kao trimodalni fenomen. Očigledno da je u suštini i logici kapitalizma, njegovom razvoju početkom 19. vijeka bilo nešto što je pokrenu- lo pojavu ideologije/ideologija. Mislim da I. Valerštajn ispravno istakao ovu gotovo magičnu pojavukoja se zove promjena. Prema Valerštajnu, svjetski istorijski značaj Velike francuske revolucije bio je u tome što su se nakon nje promjena (promjene) počele do- življavati kao normalne i neizbježne. Razlike su se ticale odnosa prema ovoj normi, njenog konkretnog oblika, želje da se promjene usporavaju ili ubrzavaju, ali sam proces promjena kao strukturna stvarnost postao je prepoznata normalna činjenica društvene stvarnosti. “Ovo široko rasprostranjeno prihvatanje i prihvatanje normalnosti promjena predstavljalo je temeljnu kulturnu transformaciju Naučnici se uvijek ne pridržavaju kapitalističke svjetske ekonomije“59. pravila Dekarta: „Odredi značenje riječi“. Dodao bih Valerštajnovoj tezi o značaju francuske političke revolucije englesku industrijsku revoluciju, koja je ojačala ideju o normalnosti (političkih) pro- 59 Wallerstein I. The French revolution as a world-historical event // Wallerstein I. Unthinking social science: the limits of nineteenth century paradigms. – Cambrid- ge: Polity press, 1991. – P. 15. 104 časopis za društvena/politička pitanja mjena na ekonomski i produktivan. Međutim, sama teza mi se čini tačnom. Hajde da pogledamo njegov razvoj. Valerštajn posmatra ideologiju/ideologije, prvo, kao instituciju, i drugo, ne izolovano, već u vezi sa dve druge institucije – društvenim Ideologija – to je poseban pogled naukama i pokretima. Čitava ova institucionalna na svijet, piše I. Valerštajn. trijada bila je rezultat Francuske revolucije (uk- ljučujući napoleonske ratove) i reakcije na nju. Ne možemo da se ne složimo sa ocem – začetnikom analize svjetskih sistema da ideologija nije samo pogled na svijet, ne samo Weltanschauung, ne samo neko tumačenje svijeta i čovjeka – sve ovo su karakteristi- kereligijei mitologije. Ideologija – to je poseban pogled na svijet, piše I. Valerštajn, koji je „svjesno i kolektivno formulisan sa svjesnim političkim ciljevima... ova posebna vrsta Weltanschauung može se kon- struisati samo u situaciji kada je javni diskurs prepoznao normalnost promjene. Potreba za svjesnom formulacijom ideologije javlja se samo onda kada se vjeruje da su promjene normalne i zato je korisno formu- lisati svjesne srednjoročne političke ciljeve“60. Ovdje, međutim, treba nešto dodati. Prvo, postoji mogućnost postavljanja političkih ciljeva samo tamo gde postoji političko okruženje, gde se sfera politike izolo- vala, odvojila od društvene cjeline. U Evropi (a politika je postojala samo u Evropi, to je bio „luksuz evropske civilizacije“61), politika prethodi ideologiji, nastaje pre nje. Iako je, naravno, možda upravo ideologija ta koja konačno formira politiku kao fenomen i instituciju. Drugo, čini se da Valerštajn nije sasvim tačan kada ideologiju veže za političke ciljeve. Ciljevi o kojima govori su zapravo socijalni (socijalno-ekonomski) ili, u najboljem slučaju, društve- no-politički. Politička sredstva su sredstva za postizanje ciljeva koja, budući da su dugoročna ili srednjoročna, i sama mogu postati ciljevi ili sredstva za postizanje određenih ciljeva. Gandi je rekao da u stvarnosti ne postoji kontradikcija između ciljeva i sredstava: sredstva za postizanje ciljeva na neko vrijeme postaju ciljevi, ako ne zauvijek, bar u politici. Ve- Postoji mogućnost postavljanja po- litičkih ciljeva samo tamo gde po- rujem da, poistovećujući društvene ciljeve sa poli- stoji političko okruženje. tičkim, I. Valerštajn preterano politizuje problem ideologije, potcenjujući njen socijalni aspekt. Međutim, i Valerštaj-

60 Wallerstein I. Op. cit. – P. 16. 61 IzrazVeber-Šefer. časopis za društvena/politička pitanja 105 nova djela i analiza svjetskih sistema su veoma politizovani, što ima svoje pluseve i minuse. Pa ipak, razlika između društvenog i političkog, uz blisku vezu ovih dimenzija, u ci- I. Valerštajn preterano politizuje ljevima ideologija koji „definišu sistem“, čini se problem ideologije, potcenjujući njen socijalni aspekt. važnom, jer nam omogućava da sagledamo cjelo- kupnu složenost fenomena ideologije;politizacija u definisanju ideologije može njusvesti do uloge političkepalice. Naravno, ideologija se može koristiti kao takva palica, ali to ne znači da je ona takva. Valerštajn je u svojim radovima u mnogo čemu pojednostavio, „ispravio“ koncept ideologije. Dakle, prema Valerštajnu, tri ideologije koje su nastale po- četkom 19. vijeka– konzervativizam, liberalizam i marksizam – uglavnom su se razlikovale jedna od druge u stavu prema promjenama i konstituisale se kao tri različita odgovora (i odgovarajući skupovi zadataka) na problem promjena, razvoja. Tri moguća odgovora na pitanje o neizbježnim promjenama su: 1) negativan stav prema promjenama, otuda i želja da se one usporavaju, zamrznu; 2) pozitivan stav prema promjenama, ali prihvatanje samo postepenih promjena zasnovanih na kontinuitetu; 3) pozitivan stav prema promjenama, ali odbacivanje postepenih promjena i naglasak na revolucionarnim promjenama zasnovanim na prekidu kontinuiteta62. Prvi odgovor je konzervativizam, drugi liberalizam, treći marksizam. Valerštajn naglašava da je treća ideologija upravo marksizam, a ne socijalizam, jer je „vremenom jedina vrsta socija- lističke misli koja se zaista kvalitativno razlikovala od liberalizma kao ideologije bio marksizam“63. Još jednom ponavljam: definicija ideologije i tri ideologije na osnovu njihovog stava prema fenomenu promjene, razvoja - to je najopštije približavanje problemu. Ali, govoreći o činjenici da su mogući i drugi pristu- Naravno, ideologija se može koristiti kao takva palica, ali to ne znači da pi ideologiji – od K. Manheima i K. Popera do M. je ona takva. Fuko, J. Baudrillarda, J. Habermasa i A. Zinovie- va64– primetiću da konzervativizam, liberalizam

62 Wallerstein I. The French revolution as a world-historical event… – P. 16-17. 63 Ibid. 64 Različitatumačenjaideologijeianalizamogućihpristupanjenomproučavanjupogle- daj: Ansart P. Les idéologies politiques. – P. : PUF, 1974. – 213 p. ; Brown L. B. Ideo- logy. – Harmondsworth, 1973. – 208 p. ; Dumont F. Les idéologies. – P. : PUF, 1974 106 časopis za društvena/politička pitanja i marksizam imaju mnogo bitnih razlika koje nisu direktno povezane sa problemom razvoja, ali su povezane, na primer, sa razli- čitim načinima ideološkog pristupa religiji, moći, Konzervativizam, liberalizam i mar- tradicijama istorijskog razvoja itd. ksizam imaju mnogo bitnih razlika. Ako ne uzmete u obzir sve ove razlike, nijanse i suptilnosti i sve svedete na problem razvoja, onda uz odre- đeni pristup, kao što se, inače, dogodilo sa Valerštajnom, ćete dobiti Vudro Vilsona i Lenjina kao predstavnike globalnog liberalizma – samo zato što su obojica postavili zadatak samoopre- deljenje nacija i obezbeđivanje nacionalnog razvoja65. Ali prema ovoj logici Hitlera treba svrstatiu „globalne liberale“, zar je on bio protiv gore navedenih zadataka? Jasno je da hiperekonomizacija definicije ideologije, bilo konzervativizam ili liberalizam, na kraju dovodi do karikature, vulgarizacije66. Druga stvar je uzimanje u obzir ekonomske „promenljive veličine“ i analiza toga, inte- resekojih socio-ekonomskih grupa se odražavaju i izražavaju u ovoj ideologiji. Sa takve, uglavnom spoljašnje, kao i sa opšte operativne tačke gledišta, tipologija Valerštajnove ideologije može da bude upotrebljena. Tri ideološka odgovora na fenomen promjene/razvoja iscrpela su broj mogućih ideologija institucionalizovanih u kapita- lističkoj svjetskoj ekonomiji 19. vijeka. Zaista: može postojati tri kvalitativno, fundamentalno različita i nesvodiva tipa stavova prema promjenama – stoga u početku postoje tri i samo tri ideologije. Kako da ne poveruješ da broj vlada svjetom? Živio Pitago- ra! Međutim, „tri“ kao broj mogućih osnovnih ideologija Savre- menosti i trimodalnost ideologije kao fenomena ne dolaze samo iz Valerštajnove perspektive, već i iz same logi- Tri ideološka odgovora na fenomen ke razvoja kapitalizma kao sistema, kapitalistič- promjene/razvoja iscrpela su broj kog vlasništva, o čemu ćemo govoriti u nastavku. mogućih ideologija.

– 183 p. ; Halle L. The ideological imagination. Ideological conflict in our time and its roots in Hobbes, Rousseay and Marx. – L. : Chatto a. Windus, 1972. – XIV, 174 p. ; Larrain J. The concept of ideology. – L. : Hutchinson, 1979. – 256; Seliger M. Ideology a. politics. – L. : Allen a. unwin, 1976. – 352 p. 65 Vidi: Wallerstein I. Who excludes whom? Or the collapse of liberalism and dilemmas of antisystemic strategy. – Binghampton (N. Y.): Fernand Braudel Center, 1991. – 24 p. 66 Kaoprimjernevulgarizujućeintegracijeliberalizmavidi: Arblaster A. The rise a. the decline of Western liberalism. – Oxford: Blackwell, 1984. – XII, 394 p. časopis za društvena/politička pitanja 107 Isto tako, karakteristike ideologija nisu ograničene na njihov stav prema promjenama – to bi bilo previše direktno i jedno- dimenzionalno, too simple to be true. U stvari, ideologija i ideologije nisu jednodimenzionalne pojave. Zapadni Bilo koji socijalni ciljevi, politička sistem je koncipiran na takav način da pojedinci, sredstva i njihovo ideološko obra- zloženje najdirektnije utiču na od- grupe (korporacije) i država deluju kao subjekti. nose u trouglu, na odnos snaga u Zapadno društvo je polisubjekat, polisubjektni njemu. trougao, između čijih „uglova“ se dešava stalna borba. Bilo koji socijalni ciljevi, politička sredstva i njihovo ideološ- ko obrazloženje najdirektnije utiču na odnose u trouglu, na odnos snaga u njemu. Stoga bi ova ili ona ideologija takođe trebalo da bude tumačenje odnosa između subjektivnih „osnovnih jedinica“ savremenog društva, posebno između grupe (kolektiva) i pojedinca – čak i o promjenama ili kroz prizmu stava prema njima. Jasno je da tri ideologije daju (treba da daju) različite odgovore na ovo pitanje. Pored toga, svaka ideologija je stupala u odnos sa religijom i naukom – dva druga evropska oblika organizovanja znanja, „duhovne proizvodnje“, dva druga elementa duhovne sfere. Ali prije nego što ćemo govoriti o tim odnosima, a oni su bili različiti u tri razmatrana slučaja, potrebno je, barem na kratko, zaustaviti se na pitanju odnosa između ideologije, s jedne strane, i religije i nauke, s druge strane.

6. Religija, nauka, ideologija U feudalnoj Evropi religija (hrišćanstvo) je imala gotovo potpuni monopol na duhovnu sferu. Upravo ona je bila ta koja je posredovala i izražavala odnos čovjeka prema istini (i božan- skoj, transcendentnoj – Vjera, i racionalnoj – Razum) i predstav- ljala (tumačila) u duhovnoj sferi interese posebnih (dominantnih) grupa kao zajedničku istinu. Zbog toga, prvo, socijalni sukobi, borba između potlačenih i dominantnih grupa (kao i borba unutar samih dominantnih grupa) do sredine 17. vi- Svaka ideologija je stupala u odnos sa religijom i naukom. jeka bila jeideološki oblikovana kao religiozna; drugo, suprostavljene strane su govorile istim jezikom, koristile isto ideološko oružje – religiju, hrišćanstvo. Do- duše su bile prisutne određene modifikacije: jeres – pravoslavlje, katoličanstvo –narodno katoličanstvo (na primjer, u narodnom

108 časopis za društvena/politička pitanja katoličanstvu bila je prihvaćena priča o rođenju Hristovom, ali ideja o prvorodnom grijehu, u kojoj se naslućuje opravdanje za nejednakost i iskorišćavanje – ne)67, ali ipak je ideološki sistem bio isti. To je, između ostalog, odrazilo se u tome da Gospodari su bili zemljoposednici sa određene tačke gledišta socijalna struktura i organizovani u hijerarhiju. „sastav“ vladajuće klase bili relativno jednostavni. Gospodari su bili zemljoposednici organizovani u hijerarhiju. Princip ranog srednjeg vijeka, ranog, nezrelog feudalizma bio je slogan „Nulleseigneursanshomme“, a princip zrelog i kasnog feudalizma – „Nulleterresansseigneur“. I sve je bilo jasno. Uz nepot- punu podudarnost bogatstva i plemstva, obilje lokalnih i srednjih grupa i podgrupa, posebnih statusa itd., što je činilo sliku socijalne strukture srednjovjekovnog društvanaizgled vrlo složenom i mozaičnom, ali je ipak ona bila jasna, i ovo je olakšavalo „socijalni razgovor“ na jednom jeziku, mada na različitim društveno- religijskim dijalektima. Drugim riječima, u predkapitalističkom zapadnom društvu, u ranoj (feudalnoj) fazi Evropske civilizacije, religija je djelovala kao ideološki sistem koji je izražavao Isti- nu i Interes (a do kraja 13. vijeka, Vjeru i Razum) kao jedinstveni i slabo diferencirani kompleks (situacija u neevropskim verskim sistemimaostavljam po strani – zbog specifičnosti, to je poseban razgovor, za koji ovdje i sada nema mjesta). Reformacija, geneza kapitalizma (Velika kapitalistička revolucija 1517. -1648. i posebno njena poslednja faza – Trideseto- godišnji rat) dovela je (tokom i kroz podjelu vladajuće i potlačene klase sa sve aktivnijom i nezavisnijom ulogom meštana gradova kao trećim elementom koji razbija„binarnu opoziciju“) do toga da su ideološki izrazi Vjere (božanske istine), Razuma (racionalne istine) i Interesa počeli postepeno poprimati ideološke i insti- tucionalno različite i diferencirane forme. I mada su socijalni i politički sukobi 16. – prve polovine 17. vijekabili razjašnjavani, a interesi artikulisani na jeziku religije, pojavila se tendencija ka međusobnoj izolaciji i odvojenom U predkapitalističkom zapadnom predstavljanju Vjere, Razuma i Interesa. Epoha društvu, u ranoj (feudalnoj) fazi Evropske civilizacije, religija je dje- vjerskih ratova se više-manje glatko prešla u epo- lovala kao ideološki sistem koji je hu ratova nacionalnih država, do čijeg formiranja izražavao Istinu i Interes (a do kraja (K. Šmit je bio u pravu) je došlo upravo zbog tih 13. vijeka, Vjeru i Razum). vjerskih ratova. „Nacionalizacija“ religije, tj. nje- 67 Scott J. Protest and profanation: agrarian revolt and little tradition // Theory a. society. – Amsterdam, 1977. – Vol. 4, № 1. – P. 26. časopis za društvena/politička pitanja 109 no sužavanje, parcijalizacija, odvajanje politike od religije i morala od politike – to je jedna od linija rascjepa nekadašnjeg ideološkog Naučna revolucija 17. vijeka – nije integriteta, a bez toga je, inače, nemoguće mnogo samo naučni događaj (konkretna toga razumjeti u ideologijama 19. vijeka. otkrića), već ideološki, povezan sa pogledom na svijet. Naučna revolucija 17. vijeka – nije samo na- učni događaj (konkretna otkrića), već ideološki, povezan sa pogledom na svijet (nove metode kao rezultat novog pogleda na svijet, novi pristuptome) i makrosocijalni (transformacija nauke iz „dvodimenzionalne“ – stil razmišljanja, vrsta aktivnosti – u trodimenzionalnu, u društvenu instituciju, dakle rađanje nauke kao takve, kao posebnog, zajedno sa filozofijom, skolasti- kom itd., oblika organizacije pozitivnog i racionalnog znanja). Iako je 1277. godine započela jasna i fiksna konfrontacija između Vjere i Razuma (zabrana 219 „štetnih doktrina“ koje su pokušavale da pomire Vjeru i Razum), ovo sučeljavanje je institucionalizovano tokom i kroz naučnu revoluciju. Nauka kao društveni institut se oblikovala u 17-18. vijeku, pojava i formiranje ideologije desilo se kasnije. Čak i ako se Pro- svetiteljstvo prepozna kao neuspešna zajednička sekularna racionalna protoideologija („zajednička“ ideologija, za razliku od „zajedničkih“ religije i nauke, nije moguća), onda se mora priznati zaostajanje od 100-150 godina. Pa, ako govorimo o ideologiji kao trimodalnom fenomenu, onda se „rokovi“ povećavaju na 200-250 godina. U svakom slučaju, u toku „rane kapitalističke“ epohe(„rane moderne“– earlymodern, nije baš korektan izraz u Zapadnoj tra- diciji) označio se rascjep jedinstvenog ideološkog i institucional- nog hrišćanskog kompleksa na tri odvojene sfere, od kojih je svaka postala poseban oblik odnosa prema stvarnosti ipredstavljanje istine kao „zgusnute“, „kondenzovane“ stvarnosti. Bilo koji ide- ološki sistem je odnos prema stvarnosti, predstavljen u ideološki uređenom obliku, odnosno kao istina i vrijednost. U tom smislu, barem u Kapitalističkom sistemusvaki odnos pre- Nauka kao društveni institut se ma stvarnosti je odnos prema istini (stvarnosti oblikovala u 17-18. vijeku. kao istini) i vrijednostima ili odnos vrijednosti (bilo na racionalnoj ili na iracionalnoj osnovi). Te sfere su: 1) religija (odnos „subjekt – Bog“, „subjekt – apso- lut“, „subjekt – duh kao božanska, transcendentna istina“; ovo je kompleks odnosa zasnovan na Vjeri);2) nauka (odnos „subjekat – 110 časopis za društvena/politička pitanja istina“, oslobađanje od vjere i izgrađen na racionalnoj osnovi kao samodovoljan teoretski –„subjekat - koncept“); 3) ideologija (odnos „subjekat – istina“, koji je izražen sekularno Religija i nauka, budući da su dija- i prošao kroz prizmu posebnih društvenih inte- metralno suprotne u principima, ci- resa; odnos „subjekat – interes“ posebne grupe, ljevima i osnovama znanja (vjera i gdje je interes date grupe predstavljen kao uni- razum), slične su jedna drugoj. verzalna istina i opšte dobro). Religija i nauka, budući da su dijametralno suprotne u principima, ciljevima i osnovama znanja (vjera i razum), slične su jedna drugoj kao sveopšti (univerzalni) i sadržajni sistemi znanja. Re- ligija i nauka teže Istini kao supstanci koja se suprotstavlja druš- tvu u cjelini. Druga stvar je što se religija i nauka mogu koristiti u interesu pojedinih klasa, grupa, korporacija, oni takođe mogu obavljati ovu funkciju, međutim, u ovom slučaju, prvo, dolazi u sukob sa supstancom; drugo, može se usmjeriti protiv onih koji na ovaj način koriste religiju i nauku. Sa funkcionalno-privatnog- stanovišta, a ne sa stanovišta sadržajno opšte upotrebe, nauka i religija su opasna i dvosmjerna sredstva. Ideologija je, za razliku od religije i nauke, posebno i funkcionalno znanje: posebno– jer traži i odražava istinu suprot- stavljenu ne društvu u cjelini, ne čovjeku uopšte, već posebnoj grupi;funkcionalna –jer je sadržaj znanja određen interesima i u interesu je posebne društvene grupe, tj. Njihova je socijalna funkcija. Ponavljam: religija i nauka kao sveopšti (univerzalni) i sadr- žajni oblici znanja mogu se koristiti i tumačiti u posebnim, gru- pnim društvenim interesima, ali ovo je čin koji krši imanentne ciljeve i suštinu religije i nauke. Ideologija je po svojoj socijalnoj prirodi i ciljevima oblik ideja, u početku orijentisana na specifičan stav, uslovljen posebnim interesima prema stvarnosti-kao-istini, na iskrivljavanje i poricanje ovog odnosa kao univerzalnog i smislenog, na ograničenje istine, tj. na njenu funkcionalizaciju. U pravu je bio L. Foier, koji je smatrao da za ideologiju, za razliku od nauke, ne postoji objektivna istina, jer je ideologija povezana sa interesima68. Istina, marksi- Ideologija je, za razliku od religije i nauke, posebno i funkcionalno zam je uvijek tvrdio da zna objektivnu istinu, ali znanje. marksizam se, za razliku od konzervativizma i liberalizma, proglasio naučnom ideologijom, koja je, kako ćemo vidjeti, istovremeno postala njegova snaga i slabost.

68 Feyer L. Ideology a. the ideologist. – Oxford: Blackwell, 1975. – P. 181. časopis za društvena/politička pitanja 111 Ideologija istovremeno odbacuje religiju i nauku, i pokuša- va da ih zameni. Međutim, nikada to neće uraditi s obzirom na imanentna ograničenja koja joj nameće njena so- U pravu je bio L. Foier, koji je sma- cijalna i gnoseološka prirodai koja se manifestuju trao da za ideologiju, za razliku od nauke, ne postoji objektivna istina. u nerešivoj kontradikciji između početne socio- kognitivne specifičnosti i funkcionalnosti, s jedne strane, i želje da ih predstavi kao društvenu univerzalnost i smislenost, s druge strane, između pokušaja da klasnu stvarnost predstavi kao društveno univerzalnu istinu i odsustva smislene i univerzalne osnove za to. Da bi se uklonila ova kontradikcija, da bi se funkcionalno nadoknadila imanentno nepotpuna priroda ideologije u odnosu na stvarnost i istinu, ideologija koristi elemente nauke i religije. Sekularni, racionalni, naučni elementi na- doknađuju nepotpunost ideologije sa racionalne tačke gledišta, dok vjerski elementi dopunjuju ideologiju tamo gde je ona „nepotpuna“ religiozno/iracionalno. Stoga, iako je ideologija zahva- ljujući svom funkcionalnom karakteru adekvatna industrijskom kapitalizmu sa neusklađenošću između funkcionalnog i suštin- skog aspekta postojanja, uslijed čega je autonomija ideologije naglo povećana;iako upravo ideologija odražava socijalne sukobe svjetskog kapitalističkog sistema u zrelom (1848-1968.) stanju i zame- njuje religiju u tom svojstvu kao ideološki oblik socijalnih sukoba perioda geneze i ranog stadijuma kapitalizma (16-18. vijek);iako je ideologija ta koja kritikuje religiju – uprkos svemu tome, ideologija, budući da je djelimično sekularno znanje, ne samo da se nikada ne može osloboditi vjerskih, iracionalnih elemenata, već ih i sama izmišlja i primenjuje kako bi izbegla autodestruktivnu, čistu sekularnost i racionalnost (kult Vrhovnog Bića kod jakobi- naca, paganski elementi kulta Vođe i kult mrtvih kod boljševika itd.). U situaciji potpune čistoće i jasnoće, ideologija se nalazi u položaju „golog kralja“ – postaju vidljive sve ili gotovo sve njene nedostatke; djelimična i funkcionalna racionalnost pretvara se u holističku suštinsku iracionalnost, nepristrasno lice Zajedničke Istine pretvara se u predatorski osmijeh Grupnog Ideologija istovremeno odbacuje Interesa; a ideologija je gurnuta u nepovoljan po- religiju i nauku. ložaj u odnosu na oblike znanja koji su značajni po svojoj univerzalnosti i univerzalni po svojoj smislenosti. Ideologija (u različitim ideologijama – na različite na- čine) budući po definiciji da je sekularna forma, treba da naglasi racionalnost, naučni karakter,jer djelimično funkcionalni prikaz

112 časopis za društvena/politička pitanja stvarnosti, „delimično funkcionalna“ istina predstavlja opasnost od iracionalnog, ili čak može izgledati iracionalno.

U svom stvarnom funkcionisanju, ideologi- U svom stvarnom funkcionisanju, ja djeluje kao racionalni odnos prema stvarnosti, ideologija djeluje kao racionalni ograničene kao istina zasebne društvene grupe; odnos prema stvarnosti. pojavljuje se u manje ili više ograničenom jedin- stvu sa elementima religije (vjera, univerzalno iracionalno znanje) i nauke (razum, univerzalno racionalno znanje), pa je prema tome ideologija socijalno (ili klasno) ograničeno racionalno znanje ili funkcionalno znanje. Znanje u kojem socijalna funkcija dominira stvarnim sadržajem i iskrivljuje ga zbog određenih interesa. Ideologija nikako nije samo kombinacija nauke i religije i njihovih elemenata – ona je takvo ideološko jedinstvo u kojem se pojedinačno, društveno ograničeno, a samim tim i funkcionalno znanje reprodukuje kroz upotrebu univerzalnih značajnih oblika i dominacije nad njima. Stoga je i u naj „naučnijoj“ ideologiji ideologija, tj. sažeti poseban društveni interes uvijek će domini- rati, voditi i definisati univerzalno racionalno znanje; društvena funkcija će uvijek odrediti konceptualni sadržaj, „razblažiti“ ga ili čak zamijeniti; dominacija određenog racionalnog (interesa, znanja) nad univerzalnim racionalnim ograničiće samo racionalno i staviti ograničenje na put racionalnog i stvarnog razumijevanja svijeta. Štaviše, što su veće i jače naučne tvrdnje ideologije, to je ona spolja uglednija i modernija, ali ranjivija iznutra, i lakše je suprotstaviti jojnjensopstveni naučni „segment“.

7. Sistem ideologija i kapitalizam kao sistem Kao što je već gore pomenuto, ideologija (Ideologija) je nastala kao trimodalni fenomen, kao tri ideologije, za razliku od, na primjer, hrišćanstva, koje je prvobitno bilo monosistem i samo je u toku duge evolucije bilo usitnjeno i razgranato. I. Valerštajn je ubjedljivo pokazao kako i zašto su mogle i trebale da postoje upravo tri ideologije – u skladu Što su veće i jače naučne tvrdnje ideologije, to je ona spolja ugled- sa stavom prema promjenama, sa mogućim sta- nija i modernija. vovima u vezi sa razvojem-promjenom. Takvih pozicija zaista može biti samo tri. Ali ne samo iz logičko-digitalnog, „pitagorejskog“ razloga, koji je dao Valerštajn i koji je odre- đen fenomenom promjene, već i iz drugog, dubljeg razloga. Taj

časopis za društvena/politička pitanja 113 dublji razlog nije povezan sa objektom reakcije, već sa subjektom, a zadatak njegovog razumevanja zahteva nastavak analitičkog puta od mjesta gde je Valerštajn, nažalost, stao. Ideologija (Ideologija) je nastala Ideologija kao poseban oblik izražavanja kao trimodalni fenomen. društvenih interesa zrelog (industrijskog, formacijskog) kapitalističkog društva ne može postojati sama u skladu sa suštinom i zakonitostima razvoja kapitalističkog vlasništva, i to ne samo prema logici reakcije na promjenu koja je postala neizbježna, i stoga je to očiglednije i lakše empirijski popra- viti, pogotovo što analiza svjetskog sistema prvenstveno poprav- lja manje-više spoljne slojeve postojanja kapitalističkog sistema. Kao što je pisao V. V. Krilov, samo u stvarnom procesu proizvodnje kapitalu, koji funkcioniše kao proizvodni, direktno pripadaju svi ostali faktori rada, a ne samo materijalizovani rad. Čim se proces rada završi, „izvan aktivno sprovedenog proizvodnog procesa, kapital više ne pokriva sve elemente i činioce ukupnog proizvodnog procesa“69. Zaista, prirodni resursi pripadaju zemljoposednicima (privatnim ili državnim), rad – najamnim radnicima, socijalni faktori proizvodnje – onima koji organizuju podjelu i kombinaciju rada, odnosno državi koju predstavlja birokratija; duhovni oblici proizvodnje pripadaju posebnim korporacijama u obliku institu- ta i univerziteta. Krilov zaključuje da van stvarnog procesa rada (kao ukupan proces proizvodnje) sistem kapitalističkih imovin- skih odnosa je širi od samog kapitala, iako on čini čitav ovaj sistem elemenata70. Na osnovu svoje analize kapitala i kapitalistič- ke svojine, V. V. Krilov je pokazao zašto i kako se kapital postaje multi-strukturirani sistem, zašto i kako kapital nije i ne može biti jedini oblik kapitalističke svojine, zbog toga i svjetski kapitalistički sistem je multi-strukturiran, uključuje „nekapitalizam/nekapita- lizme“ i antikapitalizam. Ali ista analiza V. V. Krilova pokazuje za- Ideologija kao poseban oblik izra- žavanja društvenih interesa zrelog što i kako je u kapitalizmu nemoguća samo jedna (industrijskog, formacijskog) kapi- vladajuća klasa ili samo jedna vladajuća grupa, talističkog društva ne može posto- kao, na primer, feudalni gospodari u feudaliz- jati sama. mu ili robovlasnici u drevnom robovlasničkom

69 Krilov V. V. O logičkom razvoju koncepta „kapital“ u višestrukturnoj strukturi ka- pitalističkog sistema odnosa // Krilov V. V. Teorija formacija. – M. : Izdavačka kuća “Istočna literatura”, 1997. – S. 58. 70 Ibid. – S. 58-59. 114 časopis za društvena/politička pitanja sistemu. Ako ostavimo po strani birokratiju kao personifikator funkcije kapitala, ondau zrelom kapitalističkom društvu trebalo bi da postoje najmanje dvije dominantne grupe: one čija je osnova stvarni proces rada (proizvod- Ali ista analiza V. V. Krilova pokazuje zašto i kako je u kapitalizmu nemo- nje) i profita i one čija su osnova prirodni fakto- guća samo jedna vladajuća klasa. ri proizvodnji i renta, koji međutim nisu relikt pretkapitalističkog sistema, već sastavni element samog kapitalizma. Da ne govorim o predstavnicima komercijalnog, a kasnije i finansijskog kapitala. Nesvodljivost kapitalističke svojine na kapital objašnjava čitav niz „neobičnosti“ kapitalizma i buržoazije. Na primjer, či- njenica da je buržoazija uvijek težila ne toliko da postane buržo- azija, već aristokratija. I poenta nije u tome da je grof de la Fer privlačniji od gospodina Žurdena. Činjenica je da samo ulaga- njem u zemlju, kadase dio profita dobija od vlastitog kapitala, od rente, daklekada je profitpovezan sa monopolom koji isključuje ili minimalizuje kapitalističku konkurenciju, kapitalista može relativno osigurati svoju budućnost i budućnost svoje djece od ko- lebanja tržišta, od uspona i padova profita, od tržišta i, u ovom smislu, od kapitalizma71. Kapital sam po sebi obezbijeđuje samo sadašnjost, jer se tada odvija stvarni proizvodni proces, u njoj se stvara dobit koja je usko povezana sa konkurencijom. Budućnost se osigurava ula- ganjem u prošlost – u zemlju, u nekretnine, čije je vlasništvo monopol i podriva konkurenciju. To je, između ostalog, razlog zašto buržoazija (čak) u jezgru kapitalističkog sistema nije stvorila svoj društveni i kulturni ideal, već ga je pozajmila od aristokratije, dakle se pokorila socio-kulturnom idealu sloja sa kojim je, u teoriji, trebala da se bori ili da se suoči u svim sferama, uključujući kul- turu i vrijednosti. Čak i u Engleskoj, rodnom mjestu industrijske revolucije, društveni ideal u 19. vijeku(kao i u 20. vijeku) nije bio buržoa, vlasnik fabrike, kapitalista, već džentlmen, seoski plemić. Kao što je primetio M. Dž. Viner ideal britanskog načina života je spokoj, stabilnost, tradicija, bliska Nesvodljivost kapitalističke svojine na kapital objašnjava čitav niz „ne- 72 veza sa prošlošću, kontinuitet. Nije slučajno da običnosti“ kapitalizma i buržoazije. u Engleskoj govore o „gentrifikaciji buržoazije“.

71 Više o tome: Wallerstein I. The bourgeois(ie) as concept and reality // New Left Review. – L., 1988, № 167. – P. 91-105. 72 Wiener M. J. English culture and the decline of industrial spirit, 1850-1980. – Cam- bridge etc. : Cambridge univ. press, 1981. – P. 3-4. časopis za društvena/politička pitanja 115 I u kontinentalnoj Evropi nije sve tako jednostavno: buržoazija nijesocijalni ideal ni u Francuskoj ni u Njemačkoj.

Analiza Krilova pokazuje da je kapi- Analiza Krilova pokazuje da je kapitalizam, talizam, kao jedinstvo kapitala i ne- kao jedinstvo kapitala i nekapitalističkih oblika kapitalističkih oblika svojine, „bor- svojine, „borba i jedinstvo suprotnosti“ između ba i jedinstvo suprotnosti“ između monopola i tržišta, rente i profita. To otkriva zna- monopola i tržišta, rente i profita. čenje fraze Braudela: „Kapitalizam je neprijatelj tr- žišta“ – koja je, van analize kapitalističke imovine, ostala samo lijepi francuski paradoks, moto, još jedan artefakt francuske intelektualne kulture. Naravno, nemoguće je pretjerano oštro suprotstaviti dominantne interese, grupe i klase kapitalističkog sistema u okviru „dobit-renta“, stvarnost je komplikovanija, ne postoje čisti tipovi, većina vlasnika profita nastoji da se osigura i uz pomoć rente. Ali ipak. Budući da ovo ne funkcioniše za sve podjednako, jer razne vrste aktivnosti teže ili tržištu (profit), ili monopolu (renta), te budući da je rastom „kapitalističke svjetske ekonomije“ raslo, proširivalo se njeno evropsko jezgro, koje je, naročito u početku, pojačalo njegovu socijalnu i ekonomsku (strukturiranu) heterogenost, razlikuju se dvije glavne vrste aktivnosti i odgovarajući skupovi interesa sa odgovarajućim stavom prema promjenama, iza kojeg se krije i čija je suština stvarni proces rada u okviru ukupnog procesa proizvodnji kapitalističkog društva. Sa ove tačke gledišta (ali samo sa ove, budući da je ideologija suptilna i višedimenzionalna pojava), liberalizam je izraz društve- nog procesa proizvodnje u odnosu na druge faze ukupnog proizvodnog procesa;kapital kao svojina – u odnosu na druge oblike svojine u okviru kapitalističke svojine;dobit – u odnosu na druge oblike stvaranja prihoda. Sa iste tačke gledišta, konzervativizam je negiranje kapitala, takoreći izvana, vlastite kapitalističke proizvodnje. Tačnije, ako se distanciramo od civilizacijskih („sociokulturnih“) i pojedinač- nih komponenti, koje su veoma važne, riječ je o Kapitalizam je neprijatelj tržišta. napadu na kapital kao vlasništvo (i odgovaraju- će društveno-političke oblike) sa stanovišta, prije svega, onih oblika kapitalističke imovine koji su povezani sa zemljom (renta), sa monopolom (uključujući i na tržištu, jer su često povezani sa prekomorskom trgovinom). Drugim riječima, konzer-

116 časopis za društvena/politička pitanja vativizam je negiranje – u okviru kapitalističkog vlasništva – kapitala kao supstance materijalizovanog rada sa stanovišta druge supstance – prirode, koja nije izmenjena radom, već je uključena u kapitalistički sistem i „rotira Konzervativizam je negiranje kapitala, takoreći izvana, vlastite kapita- se“ u skladu sa zakonima njegovog „kruženja“. lističke proizvodnje. Još jednom želim da naglasim da govorimo o socijalnim i ekonomskim interesima u osnovi ideologija, a ne o tome zašto i kako određeni ljudi postaju liberali, konzervativci ili marksisti. U ovome nema uske klasne povezanosti: potomci bur- žoaske porodice mogu postati marksisti, osiromašeni zemljoposednici mogu postati liberali, a kapitalisti mogu postati konzervativci ili, poput Engelsa, marksisti. Ljudi iz različitih društvenih grupa mogu doći do istih ideoloških uverenja, a predstavnici iste grupe mogu se naći na suprotnim stranama ideoloških barikada. Da ne govorimo o pojedinačnim biografskim osobinama koje istu ideologiju oslikavaju u različite boje u „izvođenju“ različitih ljudi. Na primer konzervativizam Ž. de Mestra, Tokvila, Šatobrijana i L. de Bonalda bio je različit, ali je to i dalje bio konzervativizam. Na kraju, mnogi ljudi iz različitih društvenih grupa uopšte ne dijele nikakvu ideologiju – ne mare za ideologiju, makar svjesno. Nesvjesno, podsvjesno, međutim, situacija može biti drugačija, ali to je već sfera socijalnih nagona. Pa ipak, postoji veza između društvene grupe, mjesta u sistemu kapitalističke svojine i ideo- loških sklonosti, uz svu autonomiju ideologije u odnosu na sferu materijalne proizvodnje, ekonomije (i što je kapitalističko društvo razvijenije, to je ova autonomija sve veća). Dakle, iz rečenog okonzervativizmu i liberalizmu je jasno zašto se prvo pojavljuje konzervativizam, a zatim liberalizam. Po- slednja od tri velike ideologije je marksizam. A šta je sa njim?Jasno je da marksizam negira kapital i kapitalizam. Ali koji?Sa kojih pozicija, na osnovu čega?Da biste odgovorili na ovo pitanje, potrebno je napraviti mali ekskurs u oblast znanja koja Govorimo o socijalnim i ekonom- je sada nepopularna, ali kako se svijet kreće u 21. skim interesima u osnovi ideologija, vijekpostaje sve značajnija– politička ekonomija a ne o tome zašto i kako određeni ljudi postaju liberali, konzervativci i filozofija kapitalizma kao sistema. ili marksisti.

časopis za društvena/politička pitanja 117 8. Supstanca i funkcija Svaki društveni sistem ima svoje socijalno „telo“, supstancu koja ima određene funkcije i atribute. Sve ovo, Svaki društveni sistem ima svoje so- kao i činjenica protivurečnosti između supstance cijalno „telo“. i funkcije, prilično je trivijalno. Što je društveni sistem primitivniji, društvo više zavisi od prirode, prirodni faktori proizvodnje dominiraju nad veštačkim, a živi rad nad materijalizo- vanim, što su ove kontradikcije jednostavnije i manje akutne, to je funkcija više „utopljena“ u supstanci, a njena autonomija je manja. Supstanca je prije svega materijalna proizvodnja, odnosi koji se razvijaju u toku i u vezi sa njom, tj. u toku raspodjele proizvodnih faktora (imovine). Funkcija (ili funkcije) to su oni odnosi koji se razvijaju oko supstance, djeluju kao njeni atributi, i što je supstanca složenija i razvijenija, to je više funkcija, sve je očiglednije njihovo nepodudaranje sa njom, funkcije su sve više autonomniji;funkcije – to je upravljanje („država“), regulacija druš- tvenog ponašanja („politika“), komunikacije. Funkcija ima svoje strukture i oblike organizacije, isto kao i supstanca. Suprostavljanje supstance i funkcije (kao i sadržaja i forme) postiže maksimalni nivo u kapitalizmu73, kada ekonomski odnosi postaju proizvodni odnosi koji oblikuju sistem, socijalno nasilje je sadržajno izdvojeno iz sfere proizvodnih odnosa i nastaju oblici koji regulišu (vanekonomske) neekonomske odnose između pojedinaca i grupa. Osim toga,u kapitalizmu se funkcionalno uklanja kontradikcija u odnosima proizvodnje i razmjene – eksploatacija se vrši kao razmjena radne snage za materijalizovani rad („kapital“), ona ulazi u tkivo proizvodnje, i kao rezultat razmjena stiče značajnu autonomiju, a spolja se može činiti da to razmjena dik- tira proizvodnji svoju volju. Jer kapitalizam je, između ostalog, robna proizvodnja sa ciljem stvaranja dobiti, odnosno povećanja (razmjenske) vrijednosti. Svaki proizvod koji uđe na robno tržište postaje roba, bez obzira u kom društvenom sistemu, pod kojim društvenim poretkom je proizveden i kakav je Suprostavljanje supstance i funk- u njemu odnos prirodnog i veštačkog supstrata. cije (kao i sadržaja i forme) posti- že maksimalni nivo u kapitalizmu. Funkcionalno, razmjena u kapitalizmu daje vrijednost onome što nemavrijednost i što nije stvo- reno proizvodnim kapitalom. Drugim riječima, razmjena istovre-

73 Vidi: Fursov A. I. Zvona Istorije. – M. : INION, 1996. – S. 14-47. 118 časopis za društvena/politička pitanja meno djeluje kao osnova proizvodnje, koje nije bilo ni u jednom sistemuprije kapitalizma, i kao njen specifičan funkcionalni organ, kojiprije kapitalizma nije postojao. U ovom slučaju dolazi do maksimalne funkcionalizacije Što su proizvodni odnosi funkcionalniji i društveniji, to snažnije oni proizvodnih odnosa. podstiču razvoj proizvodnih snaga. Sa kapitalizmom, socijalna funkcija prekida sa supstancom, „izranjajući“ iz nje i gubeći suštinske, materijalne, prirodne karakteristike, i stoga ne samo da se funkcionalizu- je, već i da se socijalizuje. Proces proizvodnje postaje društven ne samo prema sadržaju, ali i prema obliku. Što su proizvodni odnosi funkcionalniji i društveniji, to snažnije oni podstiču razvoj proizvodnih snaga. Kapitalizam je, zahvaljujući funkcionalnoj prirodi svojih proizvodnih odnosa, oborio sve rekorde u tom pogledu. Na primer, proizvodni odnosi u ropskom ili feudalnom društvu, koji predstavljaju otuđenje volje radnika, tj. njegovu transformaciju u „oruđe koje govori“, u određenu prirodnu supstancu, nose na sebi supstancionalni pečat. Stvoreni su tako da transformišu funkciju u supstancu, da naturalizuju društvene odnose o prisva- janju prirode. U tom smislu, pretkapitalistička društva su „diza- jnirana“ i djeluju na takav način da minimiziraju bilo koju funkciju, osim one koja je rastvorena u supstanci, uronjena u nju i ako iz nje „izroni“, to se dešava retko i nije zadugo. S druge strane, kapitalizam polazi od visokog nivoa funkcionalizacije proizvodnih odnosa. To je njegov početak. Logički završetak kapitalizma treba (i može biti) samo potpuna funkcionalizacija proizvodnih snaga. To odgovara funkcionalizaciji kao makro-zakonu razvoja proizvodnih snaga kapitalizma. Zahvaljujući upravo autonomiji funkcija kapitala, njihovoj sposobnosti da dobijaju nekapitalističke oblike (na primer, plan- tažno ropstvo), pretvarajući se u bogatstvo u onim slučajevima kada im se ne suprotstavlja najamna radna snaga, tržište postaje zaista globalno. Kapitalizam je, zahvaljujući funkcionalnoj prirodi svojih proizvodnih Međutim, svjetski aspekt karakteriše ne odnosa, oborio sve rekorde u tom samo tržište, već i druge oblike funkcija. Štaviše, pogledu. u industrijsko doba prije naučno-tehničke revolucije mondijalizacija, globalizacija svijeta, njegovo pokrivanje kapitalizmom razvijalo se prvenstvenou skladu sa odnosom funk-

časopis za društvena/politička pitanja 119 cija. Još jednom ću se osvrnuti na V. V. Krilova, koji je naglasio da je prije naučne i tehnološke revolucije kapitalizam bio globalni Prije naučne i tehnološke revolucije fenomen samo kao zbirni proces društvene pro- kapitalizam bio globalni fenomen izvodnje, dok je kao stvarni proizvodni proces samo kao zbirni proces društvene bio prvenstveno lokalni, regionalni („severnoa- proizvodnje. tlantski“) fenomen. Ova neusklađenost je jedna od specifičnih manifestacija opšteg neslaganja iz- među suštine i funkcije kapitala. I ta se neusklađenost ostvaruje na dva načina – u društvenom vremenu (proizvodne snage – proizvodni odnosi, proizvodnja – razmjena) i u društvenom prostoru (svjetski nivo, svijet u cjelini kao polje djelovanja proizvodnih odnosa – lokalno-regionalni nivo kao polje djelovanja industrijske proizvodnje). Sposobnost proizvodnih odnosa u kapitalizmu da djeluju izvan okvira „sopstvene“ proizvodnje je nemoguća ni u feudalizme ni u ropstvu. U poslednjim slučajevima mogući su bili samo spoljni oblici odnosa i eksploatacije. Sposobnost o kojoj je riječ omogućila je kapitalističkim proizvodnim odnosima kao svjetskoj, univerzalnoj razmjeni,svjetskom tržištu da transformiše u robu (dajući joj kapitalistički karakter) bilo koje predmete koji uđu na ovo tržište, bez obzira da li su oni proizvedene industrijski ili ručno, u kapitalističkom društvu ili negde na plemenskoj periferiji arapskog ili afričkog svijeta. Još je važnije da sistematsko iskorišćavanje takvih nekapitalističkih oblika od strane kapitala automatski postaje kapitalističko u svojoj funkciji. Kapitalistička eksploatacija bez kapitalističkog načina proizvodnje je još jedna manifestacija nepodudaranja između suštine i funkcije kapitala, sposobnost funkcije da kao „energija“ postoji autonomno od „ma- terije“, „supstance“. Ali funkcionalna kapitalizacija svijeta ne zaustavlja se na nivou eksploatacije, pa stoga nepodudaranjeizmeđu suštine i funkcije kapitala poprima druge oblike. Onaide dublje – do nivoa imo- Sposobnost proizvodnih odnosa u vinskih odnosa i socijalno-ekonomskih sistema. kapitalizmu da djeluju izvan okvira Paradoks je u tome da je pred kraj 19. vijeka Ka- „sopstvene“ proizvodnje je nemo- pitalistički Sistem imao veći broj nekapitalističkih guća ni u feudalizme ni u ropstvu. (predkapitalističkih) struktura nego što ih je bilo, na primjer, krajem 16. ili krajem 17. vijeka!U teoriji, kapitalizam je trebalo da uništi pretkapitalističke oblike, ali pokazalo se suprotno, umnožio ih je. Drugim riječima, kapitali-

120 časopis za društvena/politička pitanja zam nije uspio da se ostvari kao globalni, jedinstveni društveno homogeni svjetski kapitalistički sistem (kao formacija ako koristimo marksističku terminologiju). Početkom 20 Ali funkcionalna kapitalizacija svije- vijeka ovu heterogenost je pojačao komunizam. ta ne zaustavlja se na nivou eksplo- Kvalitativno homogena globalna kapitalistička atacije, pa stoga nepodudaranje- formacija nije uspjela. između suštine i funkcije kapitala poprima druge oblike. Naravno, očuvanje nekih nekapitalističkih i pretkapitalističkih struktura djelimično se može pripisati otporu lokalnih zajednica, nesposobnosti kapitala da proguta i svari ogromne prostorne i demografske masive. Ali ovo je samo djeli- mično tačno, jer kapitalizam je mogao da uništi niz struktura, ali to nije učinio. Istorijski gledano, kapitalizam je uništavao samo one predkapitalističke oblike koji su bili predklasni i nisu mogli da obezbede minimum potrebnog (za početak kapitalističke vrste eksploatacije) nivoa viška proizvoda. Personifikatori takvih oblika ili su protjerani iz svojih zemalja ili uništeni. Ali, pažnja! - na njihovom mestu kapital već sam po sebi stvara strukture koje su predkapitalističke po svom društvenom sadržaju – plantažno ropstvo, latifundije, sitna svojina u bijelim naseljnim kolonijama 17. -18. vijeka, koja još nije postala buržoaska, alitakvesvojine nije bilo na ovim prostorima prije kapitalizma. Pred nama je reprodukcija nekapitalističkih oblika na ka- pitalističkoj osnovi za potrebe samog kapitala tamo, gdje on ne može da proizvede vrijednost, djelujući kao produktivni kapital, već samo može da ga prisvoji. Treba napomenuti da kapitalizam u svojim interesima može da stvara nekapitalističke oblike ili čak da se pretvori u njih. To je princip njegovog postojanja. Takvo „buržoasko poreklo neburžoaskih oblika“ (Marks), ta „kapitalistička iz- mišljotina“ predstavlja nepodudaranje suštine i funkcije ne samo u smislu proizvodnje, već i imovine. Teško je prenijeti na nekapitalističko tlo kapitalnu suštinu, suštinske aspekte kapitalizma; situacija je mnogo Očuvanje nekih nekapitalističkih i jednostavnija sa funkcionalnim aspektima. Nji- pretkapitalističkih struktura djeli- hove strukture – administraciju („državu“), voj- mično se može pripisati otporu lokalnih zajednica, nesposobnosti ka- sku modernog tipa, komunikacije, organizaciju pitala da proguta i svari ogromne znanja, ideje – mnogo je lakše pozajmiti. Da biste prostorne i demografske masive. to uradili, ne treba da budete vlasnik kapitalne suštine „kod svoje kuće“, dovoljno je da postanete funkcionalni element svjetskog kapitalističkog sistema, i opet, ne nužno u po- časopis za društvena/politička pitanja 121 gledu ekonomije, dovoljno je politike, međudržavnih odnosa, kao što se to dogodilo u Rusiji za vrijeme Petra Velikog. Istovremeno, funkcionalna kapitalizacija se odvijala na štetu supstancionalne kapitalizacije, kada je bilo uništenosve ili goto- Teško je prenijeti na nekapitalistič- ko tlo kapitalnu suštinu vo sve „predkapitalističko“ i bio blokiran razvoj novog. To je opet Rusija Petra Velikog i njegovih nasljednika. Ali ne samo Rusija. Na primer, funkcionalna kapitalizacija Indokine (i jugoistočne Azije u cjelini) dovela je do toga da je dijahronijski procesi u istoriji zapadne Evrope (srži kapita- lističkog sistema) početne akumulacije kapitala (geneza kapitalizma) i kapitalističke akumulacije na indo-kineskoj periferiji (i mnogim drugim djelovima periferije, pa čak i na poluperiferiji) postaju sinhroni. Štaviše, oni ulaze u međusobnu borbu, a počet- na akumulacija neprestano blokira kapitalističku akumulaciju, tj. razvoj kapitalizma74, što dovodi do samoreprodukcije vječite faze stvaranja preduslova. Dakle, u uslovima kapitalizma u kapitalističkom sistemu imamo maksimalno nepodudaranje, kontradikciju između suštine i funkcije kapitala i, shodno tome, struktura i grupa koje ih oliča- vaju u društvenoj stvarnosti. U epohi kapitalizma (i samo tada), moguće je poreći suštinu kapitala kroz i na osnovu sopstvenih funkcija – sve do potpunog odvajanja. Štaviše, potpuno negiranje kapitala i kapitalizma moguće je samo na funkcionalnoj osnovi i kao funkcionalno; suštinsko negiranje uvijek će biti djelimično, ne- dosljedno i kompromisno. „Odvojena“, „razjarena“ funkcija koja uništava suštinu–to je komunizam75. Ali ovo je Dakle, u uslovima kapitalizma u ka- pitalističkom sistemu imamo mak- već druga tema, vratimo se marksizmu i pitanju simalno nepodudaranje, kontra- šta je marksizam kao ideološka i politička pozi- dikciju između suštine i funkcije cija u odnosu na kapitalizam. kapitala.

9. Marksizam kao ideologija i “marksizam- lenjinizam” kao antiideologija (“moć-znanje ”) Na osnovu gore rečenogmarksizam djeluje kao negiranjeka- pitalizma u okviru ukupnog društvenog procesa, ali ne na osnovu suštine, ne u okviru stvarnog proizvodnog procesa, već na osnovu

74 Više o tome: Murray M. J. The development of capitalism in colonial Indochina (1870-1940). – Berkeley etc. : Univ. of California press, 1980. – XII, 685 p. 75 Više o tome: Fursov A. I. Zvona Istorije… – S. 47-67. 122 časopis za društvena/politička pitanja funkcija kapitala, uz njihovu pomoć. Funkcionalni aspekti ukupnog procesa društvene proizvodnje u cjelini padaju na jedan od njegovih elemenata (ili na nekoliko elemenata). Marksizam je ideologija cjelovitog funkci- Marksizam je ideologija cjelovitog funkcionalnog negiranja kapitala. onalnog negiranja kapitala. Ispostavlja se da je marksizam ideologija onih društvenih grupa koje oličavaju funkcionalne aspekte kapitalizma za razliku od suštinskih, a negiraju suštinski aspekt sa stanovišta funkcionalnog. Marks je pogrešno smatrao da je proletarijat personifikator funkcionalnog negiranjakapitalizma, i sa njim je pogrešno identifi- kovao evropsku (prije svega englesku) nižu klasu prve trećine 19. vijeka. Kapitalistički, formacijski proletarijat je u stvari personifikator supstance, agent kapitala kao sadržaja i djeluje unutar njega. Zbog toga se socijaldemokratski pokret samo u početku suprotstavio kapitalističkom poretku, a zatim se postepeno integrisao u njega, jer se protivrečnost, negiranjeodvija u okviru samo suštine i stoga ne može biti potpuno: to bi značilo negiranje samog sebe, socijalno samoubistvo radničke klase. Borba radnika jezgra kapitalističkog sistema protiv kapitala pod zastavom marksizma nije bila samo politički pokret adekvatan marksizmu već rezultat privremenog, uslijed nerazvijenosti samog kapitalizma, raskomadavanja dva suštinski različita oblika društvenog negiranja– intrakapitalističkog, u okviru samog kapitala (materijalizovanog rada) kao supstance s jedne strane, i antikapitalističkog–negiranje kapitala kao suštine od strane njegove društvene funkciji s druge strane. Možemo reći da se dugo funkcionalno negiranje kapitala unutar kapitalizma manifestovalo u neadekvatnoj sadržajnoj formi i (ili) se poklapalo sa neadekvatnom formom. Međutim, kako se kapitalizam razvijao, osnova za to se proređivala i nestajala. Etape ovog procesa – ideološka i organizaciona kriza socijalde- mokratije i marksizma na prelomu 19-20. vijeka Kapitalistički, formacijski proleta- (revizionizam protiv ortodoksije na Zapadu, me- rijat je u stvari personifikator sup- njševizam protiv boljševizma, posebno u njego- stance, agent kapitala kao sadržaja i djeluje unutar njega. vom ekstremnom, neoboljševičkom lenjinistič- kom obliku u Rusiji), krah Druge internacionale tokom Prvog svjetskog rata, austro-marksizam i, konačno, Bad

časopis za društvena/politička pitanja 123 Godesberg (1959), koji je formalno zabilježio zapravo smrt „or- todoksalnog marksizma“ i antikapitalizma „radničkih partija“. Možemo reći da se dugo funkcio- I. Valerštajn „na prijedlog“ N. Eliasa na- nalno negiranje kapitala unutar ka- ziva ovu vrstu „marksizmom partija“, ali greš- pitalizma manifestovalo u neadekvatnoj sadržajnoj formi. kom stavlja u isti red Kautskog, Lenjina i Sta- ljina, socijaldemokratsku i komunističku partiju76,demonstrirajući nerazumevanje nestranačke prirode ko- munističke partije i pomešavši oblik i sadržaj. U jezgru, u središtu kapitalističkog sistema, gde je kapital jak prvenstveno kao supstanca, njegovo funkcionalno negiranje uglavnom ima vrlo male šanse za uspjeh (Francuska – 1871., Nje- mačka – 1918., 1923) i može postojati samo neko vrijeme kao element unutarkapitalističkog „negiranja“. Druga stvar je polupe- riferija i periferija, gde su funkcionalni aspekti kapitala jaki, ali sa tačke gledišta suštine on je slab; gde se kapital pojavljuje prvenstveno kao funkcija, često u nekapitalističkom ili rano kapi- talističkom obliku i gdje je sama kapitalistička eksploatacija ima funkcionalnu prirodu i razvija se na osnovu ne samo lokalne pre- dindustrijske proizvodne snage već svjetskog tržišta i industrijske proizvodne snage centra. Kao rezultat, uprkos slabosti ili čak odsustvu lokalne kapitalističke supstance, kontradikcija između suštine i funkcije kapitala je akutna, a funkcija je mnogo jača i autonomnija nego u centru. U takvoj situaciji je moguće potpuno odvajanje funkcije od supstance, sticanje nezavisnosti i stvaranje strukture koja njoj odgovara i negira kapitalizam. Budući da je negiranje funkcionalne prirode, početni socijalni sadržaj agenta negiranja nije važan. Kao rezultat toga, marksizam kao ideologija pronalazi adekvatnu socijalnu situaciju na poluperiferiji svjetskog kapitalistič- kog sistema, ne zavisi striktno i direktno od socijalne prirode personifikatora negiranjai od nivoa razvijenosti proizvodnih snaga datog društva (setite se Lenjina, Mao, Kastra itd.). U jezgru, u središtu kapitalističkog sistema, gde je kapital jak prven- Genetički, marksizam postaje ideologija otimanja stveno kao supstanca, njegovo vlasti (države), a funkcionalno – ideologija koja funkcionalno negiranje uglavnom objezbeđuje industrijski razvoj na antikapitali- ima vrlo male šanse za uspjeh. stičkoj osnovi u nacionalno ograničenom okviru

76 Wallerstein I. Marxisms as Utopias // Wallerstein I. Unthinking social science: the limits of nineteenth century paradigms. – Cambridge: Polity press, 1991. – P. 177- 178. 124 časopis za društvena/politička pitanja (odvajanje funkcije od suštine na globalnom nivou u okviru industrijskog kapitalizma – upravo takve suprotnosti i izražava u po- četku Marksizam kao ideologija – je nemoguće). Kao rezultat toga, marksizam kao Istovremeno, ideologija gubi svoje ideološke ka- ideologija pronalazi adekvatnu rakteristike i pretvara se u negirajuću ideologiju socijalnu situaciju na poluperiferiji kao fenomen moći-znanja, čije univerzalističke svjetskog kapitalističkog sistema. tvrdnje postaju faktor legitimiteta postojanja ove moći u nacionalno ograničenom prostoru. Ovo je marksizam-lenjinizam, tj. ideologija marksizma, koja se pretvorila u moć-znanje, izgubila je svojstva ideologije i bori se protiv nemarksističkih ideologija ne samo zato što su nemarksističke, već zato što su ideologije, tačnije Ideologija. „Marksizam-lenjinizam“ negira liberalizam, konzervativizam i „nelenjinske oblike marksizma“ ne pojedinačno, već kao celinu, kao Ideologiju. Marksizam-lenjinizam kao korelat komu- nističkog sistema, dakle svemoći vlasti, „vladanja vlasti“ (krato- kratija), koji je uklonio „kontradikciju između osnove i nadgrad- nje“ i našao se s one strane njihove dihotomije,ne može tolerisati i negirati bilo kakvu ideološku formu, jer automatski već samom činjenicom svog postojanja podriva temelje svog bića. Istovreme- no, formalno prema svom obliku „marksizam-lenjinizam“ morao je da ostane ideologija – baš kao što je nedržavna struktura SSSR- a, koja negira državnost, morala spolja, formalno da djeluje kao država sa svim spoljnim atributima. To su pravila igre – Velike igre – svjetskog kapitalističkog sistema: bilo koja suverena politič- ka struktura, da bi bila primljena u igru, mora bar spolja djelovati kao element međudržavnog sistema, kao država. Isto tako, bilo koji ideološki sistem Moderne – „predideološki“, „antiideološki“ ili „neideološki“, mora djelovati kao ideologija. Ovo se odnosi ne samo na „marksizam-lenjinizam“, već i na takve oblike kao što su nacionalizam ili islamizam. Nacionalizam sam po sebi nije ideologija. Međutim, na ideologizovanom polju Moderne, on se automatski pretvara u ideologiju. Tačnije, stiče vanjske atribute i pretenduje na „Marksizam-lenjinizam“ negira liberalizam, konzervativizam i „ne- ideološki status. lenjinske oblike marksizma“. Nacionalizam je istorijski nastao na Zapadu u modernoj eri, dakle na mjestu i u vremenu sa kojim je ideologija istorijski usko povezana, a koja su socio-kulturno „magnet- no polje“ koje je stvorilo ideologiju kao pojavu, ali islamizam sa časopis za društvena/politička pitanja 125 tim nema nikakve veze. Njegov religiozni, integralistički i antiza- padni karakter ne sadrži ništa ideološko. Međutim, budući da se islamizam pojavio kao reakcija na ideološki i socio-kulturni pri- Nacionalizam sam po sebi nije ide- tisak Zapada, kapitalizma, jer on djeluje kao ideologija. ološko i političko sredstvo borbe u savremenom svjetskom kapitalističkom sistemu, funkcionalno, negativno i formalno stiče ideološke odlike. Islamizam se suprotstavlja kao ideologijazapadnoj univerzalističkoj ideologiji, bilo da je to liberalizam ili marksizam. Doduše, kako Moderna odlazi u prošlost, a univerzalističke ideologije liberalizma i marksizma slabe, antizapadne ideološke struje, po svemu sudeći, sve će se manje oblačiti u ideološku odjeću i počeće da se pojavljuju u odgovara- jućem etnocivilizacijskom ili vjerskomo bliku– ovaj proces postaje sve očigledniji. Iranska revolucija 1979. godine je primjer toga. Ponaviću glavno: u svijetu ideologije Moderne čak su i takvi ideološki i politički fenomeni, strukture i institucije, koji su suštinski nastali kao odbacivanje ideologije, kao antiideologija, dobili ideološku formu. I ovo neslaganje je bilo unutrašnja sistemska kontradikcija naznačenih pojava, struktura i institucija. Lako je uočiti da se neslaganje i kontradiktornost o kojima je riječ neprestano reprodukuju unutar oblika nastalih na osnovu neskladno- sti supstance i funkcije kapitala, na osnovu kontradikcije između supstance i funkcije, ta ista neslaganja i kontradikcije, internalizuju ih pretvarajući u unutrašnju kontradikciju negativne funkcionalne forme. Ali ta kontradikcija se već pojavljuje kao takva između sa- držaja (antikapitalističkog) i oblika (kapitalističkog, buržoaskog), koje su prinuđeni da prihvate u skladu sa logikom funkcionisanja svjetske kapitalističke cjeline, u koju su upisane, iako sa predznakom „minus“. To se odnosi i na „marksizam-lenjinizam“. Upravo u obliku „marksizma-lenjinizma“, koji je potom transformisan u „maoizam“, „džuče“ itd., marksizam se uspješno proširio na poluperiferiju i periferiju. Naročito u onim azijskim zemljama, gde su ideološki („religiozno-etički“) sistemi fiksirali rigidnu konsolidaciju grupnih društvenih uloga Nacionalizam je istorijski nastao na Zapadu u modernoj eri. i potpunu regulaciju njihove moći, tj. bili „moć- znanje“ genetski, na „predkapitalističkoj“ osnovi, a ne kao poricanje kapitalizma i njegovih ideologija. „Nedovršena ideologija“ i „post-ideologija“, „hiper-ideologija“ su se poklopile na osnovu negativnih karakteristika – kao „azijski načini proi-

126 časopis za društvena/politička pitanja zvodnje“ i „realni komunizam“. Ali to nije jedini razlog uspjeha „marksizma“ („marksizam-lenjinizma“) u neevropskom svijetu. Stvar je u tome da marksizam kao kritič- Upravo u obliku „marksizma-lenji- ka socijalna teorija i ideologija, koja je nastala na nizma“, koji je potom transformisan u „maoizam“, „džuče“ itd., marksi- presjeku nekoliko linija socijalnog, ekonomskog zam se uspješno proširio na polu- i ideološko-političkog razvoja i prikazala je inte- periferiju i periferiju. rakciju (pozitivnu i negativnu) između različitih tipova istorijskih sistema (i između sistema istog tipa) – Evrop- ske civilizacije, buržoaskog društva i svjetskog kapitalističkog sistema, mogao bi se da koristiti kao sredstvo ideološke negacije i, u njegovom okviru, socijalne teorijske analize bilo kog od ovih sistema. Budući da je antikapitalistički, marksizam mogao bi da postane osnova i instrument kritike evropskog kapitalizma (kapitalizma „jezgra“) i „iznutra“ i „spolja“, sa stanovišta svjetskog sistema – kako u celini, tako i sa „stanovišta“ njegovih perifernih i poluperifernih elemenata (predkapitalističkih i nekapitalistič- kih). Istovremeno, bez ozbiljnog kršenja njegove unutrašnje logike, marksizam se može koristiti kao sredstvo kritike svjetskog sistema i kapitalizma sa stanovišta evropske i neevropske civilizacije. Takođe mogao bi se koristiti za kritiku evropske civilizacije sa stanovišta kapitalističkog sistema u cjelini. Drugim riječima, zahvaljujući funkcionalnom antikapita- lizmu, marksizam je stekao obilježja značajnog antizapadnjaštva („antiimperijalizma“), koje se ostvaruje kroz sistem ideja zapadnog porijekla. Parafrazirajući K. Leontieva, koji je Čehe okarakterisao kao oružje koje su Sloveni povratili od Nijemaca i usmerili protiv njih, možemo reći da je marksizam oružje koje je Ne-zapad (prije svega Rusija, a potom i Istok) oduzeli od Zapada i iskoristili protiv njega; to je oružje koje je nekapitalizam oduzeo kapitalizmu i okrenuo protiv njega: „Kreni, otrovani čelik,prema propisu“. Ali či- njenica je da se u toku „oduzimanja“ i promjene pravca udara sa marksizmom i sa ideologijom dešavaju najozbiljnije kvalitativne promjene. Prvo, to prestaje da „Nedovršena ideologija“ i „post- bude marksizam, odnosno specifična, jedna od ideologija“, „hiper-ideologija“ su se poklopile na osnovu negativnih tri ideologije Velikog Ideološkog Trougla Mo- karakteristika – kao „azijski načini derne, prestaje da bude samo zapadna ideološka proizvodnje“ i „realni komunizam“. i politička forma. Drugo, kao što je već pomenu- to, prestaje da bude ideologija po svom sadržaju i, u velikoj mjeri, po svojoj funkciji; ostala je samo forma, i to ne u svemu.

časopis za društvena/politička pitanja 127 Istovremeno, treba napomenuti da su takve transformacije bile moguće samo kod marksizma. Stiče se utisak da bi se samo tokom ovih transformacija, kroz njih i na njiho- Liberalizam i konzervativizam bili voj osnovi, moglo u praksi realizovati potpuno su ideologije, barem sa stanovišta njihove primjene u praksi. totalno negiranje kapitalizma, karakteristično za marksizam, njegov „genetski“ program. Samo na taj način, samoodricanjem, ideologija marksizma se mogla ostva- riti u praksi. Čini se da kako bi se marksizam u potpunosti mogao primjeniti u praksi, on je zahtjevao prevazilaženje svoje vlastite ideologije, ma šta Marks sam o tome mislio. Očigledno je u samom marksizmu neideološka komponenta bila vrlo važna, ali nije se otvoreno manifestovala, kao hidden transcript. Neki istra- živači upravo u tome vide ideološku prirodu marksizma i lenjinizma i suprotstavljaju njegovu ideologiju, u strogom smislu te riječi, liberalizmu i konzervativizmu. Po mom mišljenju, situacija je upravo suprotna. Liberalizam i konzervativizam bili su ideologije, barem sa stanovišta njihove primjene u praksi. Liberalizam i konzervativizam ostvarili su se u praksi, ne prestajući da budu ideologije, ne nestajući kao specifična kvalitativna određenost. To govori ne samo o njihovoj specifičnosti, već i o specifičnostima samog marksizma i njegovog mesta u zapadnom sistemu ili, uže rečeno, u „civilizaciji 19. vijeka“ i o specifič- nosti njegove uloge u svjetskom kapitalističkom sistemu. Jedna od takvih specifičnosti je da se marksizam pojavio kasnije od dve druge ideologije. Ne mnogo kasnije, ali u uslovima turbulentnog i dinamičnog 19. vijeka to „ne mnogo“, dve decenije, puno znači. Konzervativizam i liberalizam nastali su u revolucionarnoj epohi 1789-1848, oni (čak i liberalizam) još uvijek imaju snažan pečat lokalnog evropeizma, još uvijek nisu toliko blizu ivice iza koje započinje transformacija „lokalne Evrope“u „svjetski Zapad“, relativno su daleko od „tačke bifurkacije“, nakon koje „evropska lokacija“ postaje centar „svjetskog globusa“. Marksizam, s druge strane, nije samo blizu ove tačke, već zapravo u njoj. Ili skoro da je u njoj. U ovom (ali samo u ovom!) smislu mar- Liberalizam i konzervativizam ostvarili su se u praksi, ne presta- ksizam je najmodernija od svih modernih ideo- jući da budu ideologije. logija, u mnogim aspektima najistaknutija, i naravno najrevolucionarnija. Posjedovanje takvog broja karakteristikaučinilo je marksizam izuzetno zasićenim, kon- tradiktornim –čak do mogućnosti samonegiranja (kao ideologije)

128 časopis za društvena/politička pitanja i dalo mu izuzetno dinamičan karakter, i to ne samo kao ideologiji, već u još većoj meri kao socijalnj teoriji i naučnom programu. Ali prije nego što pređemo na njih – poslednja primedba, tačnije, pretpostavka marksizma kao Konzervativizam i liberalizam nastali su u revolucionarnoj epohi ideologije. Očigledno je da su upravo „svjetske“ 1789-1848. i „prelomne“ karakteristike, između ostalog, do- prineli jačanju neideološke (hiperedeološke – istorijski se ispostavilo da marksizam nije samo ideologija, već prevazilaženje ideologije) komponente i potencijala u marksizmu. Ovo još jednom dokazuje da je ideologija evropska pojava; to je „evropski luksuz“, isto kao politika. Možemo reći i da je to buržoaski luksuz. I što je više buržoasko evropsko društvo postajalo kapitalistički svjetski sistem, tačnije srž ovog sistema, to je veća napetost prema ideologiji povezana sa evropskim buržoaskim vrijednostima. Postoje dva osnovna razloga za rast napetosti. Prvi je – samokonzervacija na nivou ideologije, što su pokazali liberalizam i konzervatizam, koji su se s ove tačke gledišta našli u „istoj ligi“. Drugo je prevazilaženje ideologije, trans-ideologija, hiper-ideologija, „ideološki nadrealizam“. Ovo je put marksizma koji se pretvara u „marksizam-lenjinizam“, komunizam. Ali postojala je i srednja opcija – socijalizam. Ovo je „dio“ marksizma koji se, oslanjajući se na određene strukture u jezgru kapita- lističkog sistema i „držeći se“ ideologije (uglavnom liberalizma), i dalje ostao ideologija i započeo svoje istorijsko „plivanje u rupi na ledu“. Ali ovo već ima samo posrednu vezu sa marksizmom.

10. Teorija i naučni program Marksa: prelazeći radijus Švarcšilda Čemu je Marks težio u pogledu razvijanja društveno-istorijske teorije, koji je bio njegov naučni program? Šta je želio, šta (i zašto) se dogodilo, šta se može naučiti iz njegovog iskustva u konstruisanju društveno-istorijske teorije? Ovo još jednom dokazuje da je Lenjin je svojevremeno pisao o tri izvora, tri ideologija evropska pojava; to je sastavna dijela marksizma, imenujući kao izvore „evropski luksuz“, isto kao politika. englesku (tačnije, škotsku) političku ekonomiju, francuski socijalizam (društveno-političku teoriju) i njemačku filozofiju, elemente koje je Marks aktivno koristio u sopstvenoj teoriji. Zadržimo se malo na ovoj već trivijalnoj izjavi.

časopis za društvena/politička pitanja 129 Prvo, u konstruisanju svoje teorije Marks je koristio tri kvalitativno različite društvene discipline, koje su zajedno pokrivale sve glavne sfere ljudskog postojanja – ekonomsku, socijalnu, po- Marks je bio na čelu društvene misli litičku i duhovnu. Drugo, u svakoj pojedinačnoj svog vremena. disciplini izabrana je poslednja riječ – najnovija i koja je u to vrijeme imala najveći heuristički potencijal teorije (bez obzira na kritički odnos Marksa prema njima), iza kojih su bili Smit, Rikardo, Fourier, Sen Simon, Hegel. Drugim riječima, Marks je bio na čelu društvene misli svog vremena. Ali nije samo to. Svaka od izvornih grana bila je nacionalno obojena i u svom naučnom (univerzalnom) jeziku odražavala je određeno nacionalno-istorijsko iskustvo. Odražavala i fiksirala uz pomoć te grane, koja je bila najadekvatnija ovom iskustvu – u smislu da je to bilo razumevanje najrazvijenije, najnaprednije socijalne sfere u datom društvu. Za Englesku je to bila ekonomija (otuda i ekonomska teorija); za Francusku – socijalna i politička sfera; konačno, za Njemačku je filozofska sfera.Na taj načinu takvom naučnom obliku ove tri države, tri glavne nacionalne struje evropskog razvoja, reagovale na probleme koje su Kapitalizam i Moderna postavili pred njih. Napokon, primijećeno je da ono što je u Engleskoj pitanje ekonomske teorije, u Francuskoj postaje problem politike i društveno-političke teorije, a u Njemačkoj – filozofije. Ali to znači da su tri discipline, tri naučna diskursa o kojima je riječ, na svoj način odražavale, izražavale i uopštavale trista godina iskustva u razvoju Engleske, Francuske i Njemačke. Sa ove tačke gledišta, Marksova teorija predstavlja pokušaj sinteze, pokušaj stvaranja panevropske (makroevropske) teorije društvenog razvoja, i ne samo i ne toliko prostorno-istorijski koliko metodološki, sa že- ljom da se pronađe zajednički nadnacionalni jezik-imenilac, koji je trebao postati konceptualni aparat Marksa. Sintetička priroda marksističke teorije manifestovala se i u drugom. Razvoj evropske misli karakteriše diferencijacija (ono što je V. Solovjov nazvao tradicijom hipostatizacije pojedinosti u zapadnoj misli): dijalektika – metafizika, materijalizam – idealizam itd. Marks Svaka od izvornih grana bila je nacionalno obojena. je prekršio ovu tradiciju, štaviše, vratio je nazad: gradeći svoju teoriju, sledio je put objedinjavanja pojedinosti, koje su često delovale kao elementi različitih opozicija (na primjer: dijalektika, ali materijalistička; upravo takva, a ne dijalektički materijalizam77). Tako su se teorija Marksa i marksi-

77 Vidi: Parekh B. Marx’s theory a. ideology. – L. : Croom Helm, 1982. – P. 135. 130 časopis za društvena/politička pitanja zam u naučnom aspektu ove ideologije ponovo, ali na drugačiji način i u drugoj ravni, našle na presjeku nekoliko glavnih pravaca razvoja evropske teorijske misli. I opet se is- Razvoj evropske misli karakteriše postavlja da je Marks težio stvaranju kvintesen- diferencijacija. cijalne ili opšteevropske teorije, kvintesencijalne, opšteevropske metode spoznavanja društvenih pojava, koja je za njega postala kombinacija materijalizma i dijalektike. Možda je ova tendencija razvoja „homogenizovane“, suštin- ske, cjelovite teorije evropskog razvoja, evropskog istorijskog subjekta, bila jedan od prvih znakova slabljenja ili bar krize evropske „lokalne“ civilizacije, pokazatelj trostrukog prijeloma, koji je pomenut na početku ovog rada. Transformacija „evropske ekonomije“ u svjetsku kapitalističku ekonomiju, odlazak Evrope (Za- pada) u svijet kao neka vrsta cjelovitosti– jezgra ovog svijeta, u kojojse eliminišu razlike i protivrečnosti između lokalno-nacionalnih „pojedinosti“, uključujući tradicije misli – sve ovo se ogledalo u marksističkom iskustvu koncentracije, sinteze, objedinjavanja „hipostatizovanih“ pojedinosti u cjelinu. Zapadna Evropa (a ne samo Velika Britanija) koja se transformiše u Zapad, u jezgro svjetskog kapitalističkog sistema, pretvorila se u novog subjekta ovog sistema – subjekta svjetskog nivoa koji se suprostavljao u cjelini i njegovim pojedinačnim elementima (zonama) i djelovao je kao cjelina. U odnosu na ovaj integritet, različite lokalno-nacionalne tradicije su djelovale samo kao njeniaspekti, ostajući u samom integritetu ne kao svjetski subjekt, već kao elementi koji čine cjelinu i koji je taj subjekat nije uspio da slomi. Pred nama je neistovjetnost Zapada (Evrope) samom sebi kao cjeline– cjelini u različitim ulozima, i kao cjeline– skupa elemenata. Marks je u svojoj teoriji između ostalog je fiksirao ovu neistovjetnost. Od samog početka Marksova teorija je bila konstruisana kao teorija zapadnog subjekta. Ali taj subjekat je, prvo, bio sistematski elemenat kapitalističkog sistema, i zbog toga, drugo, nije bio socijalno jedinstven, homogen, već se raspao u najmanje dvije klase – buržoaziju i proletarijat. Upra- I opet se ispostavlja da je Marks te- žio stvaranju kvintesencijalne ili op- vo je ta činjenica dovela do značajne modifikacije šteevropske teorije. Marksove teorije, njenih subjektivnih kvaliteta. Već u „Tezama o Fojerbahu“, u jedanaestoj tezi („Filozofi su samo objašnjavali svijet na različite načine, ali poenta je u tome da se on promeni“), Marks je proglasio aktivnu subjektivnu prirodu časopis za društvena/politička pitanja 131 svoje teorije – kao vodič za djelovanje određenog subjekta. Mar- ksova teorija je bila zamišljena kao teorija određenog subjekta za organizaciju konkretne predmetne akcije. U Filozofi su samo objašnjavali svijet skladu sa ovim zadatkom razvijeni su određeni na različite načine, ali poenta je u tome da se on promeni. principi, postavljeni su metodološki temelji, ali je doktor Marks na tom temelju izgradio nešto sasvim drugo od planiranog. Nije uspio da stvori ono čemu je težio, mada se putem koji je planirao, ali koji nije prošao, može proći – o tome ćemo govoriti u nastavku. Međutim, logika Marksove ideologije i političkih stavova, kao i opšti duh epohe, doveli su do deformacije i sužavanja Marksove teorije, kao i kvalitativne promjene u njenom sadržaju. Budući da se Marksova socijalna teorija razvijala u skladu sa njegovom ideologijom u fokusu Marksove pažnje bio je odre- đeni istorijski subjekt – proleterska klasa, koja je, prema her Dok- toru, negirala buržoasko društvo i njegove buržoaske, nacionalne, univerzalne vrijednosti. Pošto je glavno pitanje bilo emancipaci- ja proletarijata upravo kao klase, dakle kolektivno, sama logika ideološkog diskursa i političke borbe dovela je Marksa do maksimalne pažnje prema kolektivnom subjektu, a individualni subjektivitet je gurnut u drugi plan – kao manje važan i zanimljiv, i kao smetnja zajedničkom cilju. Ista logika dovela je Marksa da sve više zanemaruje pojedinačni subjekt, ličnost, što su istraživa- či78 više puta primijetili, mada to nije uvijek objašnjeno na adekvatan način. Sveo je ličnost na sveukupnost društvenih pojava, tačku njihovog preseka. Ali ličnost i život samog Marksa pobija takvo tumačenje. Budući da je Marksa zanimalo kolektivno djelovanje potla- čene klase(SeinKampf, sistemsko u subjektu) u samoj aktivnosti subjekta do izražaja su došle sistemske karakteristike i upravo je za njih razvijena teorija, teorijski sistem – šta god je metoda obe- ćavala. Uz to, s obzirom da je u fokusu Marksove Međutim, logika Marksove ideolo- pažnje bila klasna borba proletarijata i buržoazi- gije i političkih stavova, kao i opšti duh epohe, doveli su do deforma- je kao dva kolektivna subjekta, kao i borba pro- cije i sužavanja Marksove teorije. letarijata protiv buržoazije i buržoaskog društva u cjelini, sama predmetna tematika je u njegovoj teoriji dobila uglavnom negativan karakter, a teorija subjekta pokazala se teorijom negiranja subjektnosti (buržoaskog) druš-

78 Na primjer: Bulgakov S. N. Filozofija privrede. – M. : Nauka, 1990. – S. 330. 132 časopis za društvena/politička pitanja tva, jednog od njegovih elemenata. Glavni subjekt kapitalističkog društva – kapital u obliku njegovog personifikatora, buržoazije, postao je predmet negiranja; antikapitalizam poprimio je oblik anti-subjektnosti, negiranja bilo kakve vrijednosti, osim proleterske. Ali pošto u društvu dominiraju ideje i vrijednosti vlada- juće klase, vrijednosti proletarijata su i vrijednosti buržoaskog društva, buržoaske vrijednosti, ali modifikova- Ali pošto u društvu dominiraju ide- ne, okrenute naopačke, najčešće utemeljene na je i vrijednosti vladajuće klase, vri- materijalnom aspektu. Ovo nije ni loše, ni dobro jednosti proletarijata su i vrijednosti buržoaskog društva, buržoaske – ovo je stvarnost. Kao što je primetio Dž. Orvel, vrijednosti. ako je za američkog socijalistu-intelektualca socijalizam pitanje teorije i vrijednosti, onda je za socijalistu-radnika dodatna boca mlijeka za dijete. Materijalne vrijednosti su bile u središtu ideologije (i teorije) Marksa, dajući im status komuni- stičkih i tumačeći ih na taj način. Pokazalo se da su komunističke, proleterske vrijednosti – to su uglavnom buržoaske vrijednosti sa predznakom minus, usredsređene na materijalnu sferu u naj- užem smislu te riječi. U tom smislu opravdana je tvrdnja koju je iznjela autor veoma ženstvene i generalno slabe (ali ne tako slabe kao „Marksova religija revolucije“, G. Nort, Jekaterinburg, 1994) knjige F. Levio Marksu. Ona vjeruje da je u Marksovoj teoriji proletarijat odraz buržoazije79. U središtu Marksovih istraživanja bilo je kapitalističko druš- tvo, kapitalistička proizvodnja, u kojoj se pojedinačna osoba (radnik, pojedinačni subjekat rada) pretvara u element tehnike, objektivnih uslova, postaje instrument mašine: nije pojedinačni radnik taj koji koristi uslove rada, već, kako je Marks napisao, mašinski sistem, „uslovi rada koriste radnika“. Pravi subjekt proizvodnje bio je cjelokupan radnik (opet kolektiv, a ne pojedinačni subjekt). Pored toga, s obzirom da u kapitalizmu materijalizovani rad dominira živim, sva pažnja bila je usmjerena prvenstveno na predmetno-materijalne („objektivne“) faktore i uslove proizvodnje. Kao rezultat toga, u okviru i na jeziku svoje političke ekonomije, Marks je često postavljao i rešavao pitanja eko- U središtu Marksovih istraživanja nomske teorije kapitalizma, u kojima je često bio bilo je kapitalističko društvo. slabiji od profesionalnih ekonomista; štaviše, ponekad je Marks nekritički pozajmivao iz liberalne socijalne teorije ono što nije imalo pravo da postoji u njegovoj teoriji, bilo je u

79 Levy F. Karl Marx. Histoire d’un bourgeois allemand. – P. : Grasset, 1976. – P. 326. časopis za društvena/politička pitanja 133 suprotnosti sa njenom logikom (na primer, kako je pokazao Dž. Komninel, koncept „buržoaske revolucije“). U onim slučajevima kada je Marks prelazio iz politekonomske dimenzije u usku eko- Marks uspio da se izbori sa proble- nomsku dimenziju, mešajući ih, ponekad se pre- mom ličnosti na marksistički način. tvarao u običnog ekonomistu 19. vijeka, za koga je, kao i za liberalne ekonomiste, glavno bilo pro- učiti objektivne uslove za razvoj procesa kapitalističke proizvodnje i akumulacije. Subjektna tematika u takvoj situaciji (i to je bilo pravilo za 19. vijek) mogla se proučavati uglavnom u ideološkim konstrukcijama konzervatizma, gdje je, međutim,dobijala uglavnom tumačenje kao neka iracionalna sila (na primjer, u filozofiji Šopenhauera i posebno Ničea). Ako je Marks uspio da se izbori sa problemom ličnosti na marksistički način, skrivajući ga duboko u sveukupnosti društve- nih odnosa, onda sa slobodom volji (subjektnost) i njenim odnosom sa determinizmom (sistemnost) to nije uspjelo na marksistič- ki način. Ovaj problem ostao je kod Marksa nerešen, a to takođe otkriva kriznu prirodu Marksove teorije (i ličnosti). Marks je, kao što se sjećamo, nastao u revolucionarnoj eri, eri subjektivnog djelovanja, trijumfa slobodne volje nad zakonima (determinizmom) Starog poretka, koji se povlači u prošlost. To je od samog početka dovelo do formiranja Marksove teorije kao aktivističke, subjektivne, odlučne. Međutim, postojala je i druga strana. Revolucionarno doba zamijenilo je sistemsko-kapitalistič- ko doba – sa svojim determinizmom, sa svojim zakonima, čiju je analizu doktor Marks smatrao svojim glavnim zadatkom. Upravo je iz sistemskih zakona kapitalizma izveo revoluciju, njenu nei- zbježnost. Subjektivno, odlučno djelovanje dobilo je sistemski, deterministički karakter. Međutim, ono što je zvučalo prikladno na nivou socio-ekonomske teorije pretvorilo se u nedosljednost i konceptualnu napetost na nivou filozofije uopšte i posebno socijalne filozofije. Marks nikada nije uspio da analitički poveže i po- miri slobodnu volju i determinizam i, upadajući u začarani krug, krenuo je na jednu, pa na drugu stranu, što nije Revolucionarno doba zamijenilo je sistemsko-kapitalističko doba. moglo a da ne prouzrokuje mnoge kontradikcije u njegovim tekstovima. Dakle, logika istorijskog razvoja (promjena doba i njihova fundamentalna razlika), naučni (politički i ekonomski) i praktični (politički) stavovi Marksa, s jedne strane, karakter epohe njego- 134 časopis za društvena/politička pitanja vog formiranja i njegov opšti društveni stav, s druge strane, dali su akutnu i neriješenu u njegovim djelima problematiku odnosa između determinizma i slobodne volje. Mar- Epoha u koju ulazimo i sistemska ks je očigledno bio sklon ovom poslednjem (nije kriza kapitalizma mnogo više po- se bez razloga često vraćao na temu oslobađanja goduju slobodnoj volji i subjektiv- od „lanaca ekonomskog determinizma“80–skoro nom djelovanju. frojdovska izreka), ali logika epohe i teorija pri- morale ga je da konceptualizira na prvom. Epoha u koju ulazimo i sistemska kriza kapitalizma mnogo više pogoduju slobodnoj volji i subjektivnom djelovanju. I to nam omogućava, između ostalog, da pomjerimo težište u Marksovoj teoriji. Ne govorimo o povratku „ranom Marksu“ – to je inače u mnogome izmišljeni problem81. Govorimo o rekonstrukciji/dekonstrukciji marksizma, o subjektivnom djelovanju na marksizam kao objekat, o primjeni jedanaeste teze na njega samog – ne kao forme, smjernice. Dalje. Marks je materijalne aspekte kapitalizma proučavao pozitivno, ali lični, subjektivni, kao što je već rečeno, negativno. Što se tiče funkcionalnih aspekata kapitalizma, one su Marksa zanimali isključivo kao faktor koji se može koristiti za negiranje kapitala kao supstance. To je u velikoj mjeri obesmišljavalo problem društvenog sadržaja subjekta koji je negirao kapital. Marks je vjerovao da će ovaj subjekt biti proletarijat, međutim, budući da je negiranjefunkcionalne prirode, u daljem razvoju marksizma pokazalo se da nisu bitni ni sadržaj ni subjektnost nosioca negiranja. To može biti proletarijat, vladajuća klasa predkapitalističkog društva ili bilo ko – u svakom slučaju on se rastvara u funkciju, koja ga određuje i potiskuje. Dakle, negativna i hiperfunkcionalna priroda marksizma u sferi ideologije objektivno je dovela do pre- poznavanja nezavisnosti, suštinske vrijednosti negirajuće funkcije i njenih nosilaca, njenog prvenstva u odnosu i na subjekt i na njegov specifičan sadržaj, u sferi socijalne teorije eliminisala je razmatranje negiranja kao subjektivne akcije, a njenog nosilaca– kao subjekta. Takvo negiranje postalo je ne Marks je materijalne aspekte kapi- samo jezgro, koje je u sebi koncentrisalo sav ak- talizma proučavao pozitivno, ali lič- tivizam Marksove teorije, monopolistički oliča- ni, subjektivni, kao što je već reče- vajući njegovu jedanaestu tezu, već i automatski no, negativno. 80 Vidi: McMurtry J. The structure of Marx’s world-view. – Princeton: Princeton univ. press, 1978. – P. 187idalje. 81 Za malo drugačiju tačku gledišta, pogledajte na primjer: Batiščev G. S. Aktivna su- ština čovjeka kao filozofski princip // Problem čovjeka u modernoj filozofiji. – M. : Nauka, 1969. – S. 73-144. časopis za društvena/politička pitanja 135 subjektivni – „objektivni“ – socijalni zakon, kob. Pored toga, ostvarenje Utopije (zasnovano na negiranju kapitalizma) u suštini znači stvaranje svijeta u kome se svi problemi re- Marksizam je bio privlačan jer je to šavaju uređivanjem spoljnih, objektivnih uslova bila zapadna teorija sa antizapadnom orijentacijom. kao objektivnih okolnosti, uslijed čega potreba za subjektom nestaje. Ostvarena utopija je svijet bez Subjekta, svijet u kome postoji samo sistem, gde je jedini subjekat –nezavisan Sistem. Sve ovo je u velikoj mjeri ojačalo nesubjektnu prirodu marksizma i maksimalno olakšalo njegovu percepciju kao ideologije van Evrope i njegovu transformaciju u moć-znanje. Marksizam je bio privlačan jer je to bila zapadna teorija sa antizapadnom orijentacijom; posebno je rasla popularnost na Istoku nakon što su boljševici zahvaljujući njemu sačuvali carstvo i stvorili jaku vlast. Što se tiče ideološkog razvoja marksizma posle Marksa u samoj Evropi – Engels, Kautski, Bernštejn, Plehanov, Lenjin, Buharin, Staljin, „sovjetski zvanični marksizam“ –zbog više razloga (od po- četka dominacije pozitivizma i sve veće pozitivnosti marksizma na Zapadu i u Rusiji prije njegove transformacije u moć-znanje u SSSR-u), subjektna tematika je bila saterana u najskrovitijićo- šak marksizma, a u mnogim slučajevima njoj je uskraćeno pravo na postojanje. Poseban slučaj je Gramši, ali sada nema mjesta za razgovor o njemu82, kao ni o D. Lukaču, K. Koršu, T. Adornu, E. Fromu i drugima, koje je E. Guldner grupisao kao „kritičke marksiste“, i L. Altuseru, T. Godelieru, A. Gluksmanu, G. Terbornu, koje je predstavio kao „naučne marksiste“. Marksovo težište kao ideologa i naučnika 19. vijeka na objektivno-materijalne faktore razvoja proizvodnje, njen scijentizam (iako nije tako jak kao kod Engelsa), manifestovano u pažnji prema društvenim zakonima razvoja kapitalizma kao društvenog sistema (formacije), iz čega je Marks izveo neizbježnost proleterske revolucije – sve je to vodilo Marksa do pomijeranje interesa sa društva kao subjekta na društvo kao društveni sistem (iskušenje da Stoga je ono što je zamišljeno kao teorija subjekta postalo teorija se revolucija izvede iz automatskog i neovisnog društvenih sistema. o čovjekovoj volji zakona bilo je veliko!). Stoga je ono što je zamišljeno kao teorija subjekta postalo teorija društvenih sistema (formacija), ili još tačnije, teorija jedne formacije, naime kapitalizma. Marks se trudio da održi princip 82 Višeotome: Boggs C. The two revolutions: Antonio Gramsci and the dilemmas of Western Marxism. – Boston: South end press, 1984. – XII, 311 p. 136 časopis za društvena/politička pitanja istoricizma i izbegne kapitalocentrizam u analizi prekapitalistič- kih oblika; često je uspijevao u tome. Međutim, fokus je i dalje bio na kapitalizmu, što je dovelo do pomjeranja sistema u tom pravcu, stvarajući kontradikciju Iz svoje opšte ideje o kapitalizmu Marks je realizovao samo njegov između sistema i metode. Marks očigledno nije dio. primetio ovu kontradikciju, jer mu je ideologija stala na put, te bio je u mnogo čemu sin svog vremena, 19. vijeka, koji se koncentrisao na „materijalizovani svijet“. Ali u 20. vijeku razvojem naučne i tehnološke revolucije, uslijedde-materijalizacije proizvodnji irasta značaja informaciono-energetskih (nematerijal- nih) faktora, ova kontradikcija je postala očigledna, što, između ostalog, omogućava i drugačije, ne samo „marksističko“ tumače- nje Marksa, njegove teorije i metafizike. Iz svoje opšte ideje o kapitalizmu – razvoj istorijske teorije o kapitalizmu kao svjetskom fenomenu – Marks je realizovao samo njegov dio, stvorivši logički model kapitalizma u obliku u kome je nastao i razvijao se u super-jezgru kapitalističkog sistema – u Engleskoj u prvoj polovini 19. vijeka. Mnoge promjene 1850-ih i 1870-ih prošle su pored Marksa. U isto vrijeme, poput liberalnih ekonomista i sociologa (često kršeći sopstvene metodološke prin- cipe i pojedinačne misli), predstavljao je dalji razvoj kapitalizma samo kvantitativno, kada cijeli svijet ponavlja put koji je Engleska prešla u 18-19. vijeku. Ovu i mnoge druge činjenice danas zlura- do ističu oni Marksovi klevetnici, koji su mu juče bili pristalice. Za njih je Marksova teorija nešto poput grobljanske teorije, pogotovo što podrobno objašnjavanje Marksa više nije znak lojalnosti vlastima i ne obećava materijalne dividende. Međutim, kako je primetio V. V. Ljubiščev, prošlost naučne misli „nije groblje sa nad- grobnim spomenicima sa zakopanim zabludama, već zbirka nedovršenih arhitektonskih cjelina, od kojih mnogi nisu završeni ne zbog opakosti di- zajna, već zbog neblagovremenog rođenja projekta ili zbog prekomjernog samopouzdanja graditelja“. Ova definicija dovoljno tačno odraža- va situaciju marksizma. Konstruktivni kritički pristup tome ne bi trebao da se zadržava na očigledno pogrešnim i Mnoge promjene 1850-ih i 1870-ih već mrtvim tezama (potrebno je objasniti razlo- prošle su pored Marksa. ge pogrešnosti i razumeti kome, kako i zašto je primena ovih konkretnih stvari u marksizmu bila korisna), već tražiti šta se može koristiti ovih dana, to write down right things. Treba iz prošlosti uzeti nije pepeo, već vatru, kako je rekao Žor-

časopis za društvena/politička pitanja 137 es. Posebno zbog toga da je u Marksovoj teoriji ove vatre mnogo više nego u liberalnim i konzervativnim teorijama.

Marks je pokazao funkcionisanje Mnogo toga može da se iskoristi – ideja, kapitalizma ne izolujući se od filo- metoda, principi konstrukcije (mada ne uvijek zofije istorije, već u njenom okviru. konkretni načini primjene, otelotvorenje svega ovoga). Marks je planirao da stvori teoriju evropskog kulturno-istorijskog subjekta i pokazao je način i metod njene konstrukcije – sintezu različitih elemenata evropskog ideološkog nasleđa u jedinstveni i, što je najvažnije, otvoren teorijski sistem. Druga stvar je što iz evropske baštine nije uzeo sve i ne uvijek najbolje; čak i od onoga što je preuzeto, nije sve koristio adekvatno, već je nešto pozajmio čisto mehanički. Međutim, Marks je ukazao pravac: transformacija nekoliko evropskih filozofskih tradicija u jedinstvenu socijalnu teoriju. Ovaj program je moguće sprovesti odabirom drugačih elemenata koje nije odabrao Marks (pogotovo što se u vrijeme poslje njegove smrti pojavilo mnogo zanimljivih i heuristički bogatih stvari), u drugoj kombinaciji, drugačije povezane. Još važnija je činjenica da je Marks svoju teoriju razvijao ne kao političku ekonomiju ili ekonomsku teoriju, koja je alternativa buržoaznoj teoriji, već kao alternativnu koherentnu socijalnu teoriju, koja je kasnije postala poznata kao „istorijski materijalizam“. Ili, kako je pisao L. Kolakovski, Marks je pokazao funkcionisanje kapitalizma ne izolujući se od filozofije istorije, već u njenom okviru. Marksova teorija pokriva ljudsku djelatnost u cjelini83. Očigledna je i razumljiva činjenica da je istorijski materijalizam postao element zvaničnog sovjetskog marksizma, „marksističko-lenjinističke ideologije“ i kao takavnije mogao da realizuje holistički potencijal Marksove socijalne teorije, snagu njegovih principa. Iako treba napomenuti da su u okviru „istorijskog materijalizma“, jezikom njegovih koncepata, postavljeni i rešeni na svoj Očigledna je i razumljiva činjeni- način najvažniji teorijski problemi, vođene su ra- ca da je istorijski materijalizam po- sprave, ekvivalentne onima koje su se na zapadu stao element zvaničnog sovjetskog marksizma. vodile u liberalnoj nauci: ekonomiji, sociologiji, politologiji, socijalnoj antropologiji, dakle na njihovom jeziku. Štaviše, rezultati diskusija o istorijskom materija- lizmu, posebno o neevropskim društvima, uprkos dobro poznatoj

83 Kolakowski L. Main currents of marxism. – Oxford: Clarendon press, 1978. – Vol. I. The founders. – P. 626. 138 časopis za društvena/politička pitanja skolastici, bili su zanimljivi, a ponekad i heuristički zasićeniji od zapadnih84. Sada, kada je „marksističko-lenjinistička ideologija“ sa svojim „gvozdenim stiskom“, „štapom Trazi- Ali nije samo pad „marksističke cr- bula“ i dogmatizmom postala prošlost, izvorni kve“ ono što omogućava vraćanje holistički princip konstrukcije i potencijal Mar- „Marksističkom pismu“ i suprotstavljanje tradicijama, kako marksove teorije mogu se koristiti i mogu dovesti ksističkoj tako i buržoaskoj. do potpuno drugačijih rezultata nego rezultati sovjetskih poznavalaca istorijskog materijalizmai „Big Čarlija“. Ali nije samo pad „marksističke crkve“ ono što omogućava vraćanje „Marksističkom pismu“ i suprotstavljanje tradicijama, kako marksističkoj tako i buržoaskoj. Tome takođe pogoduje priroda sadašnje epohe, koja tipološki podsjeća na epohu formiranja marksizma kao ideologije i teorije.

11. 1848 i 1998: prozivka epoha, ili presecajući “švarcšildski radijus” epohe O krizi kapitalizma kao svjetskog sistema sada pišu ne samo levičarski intelektualci, već i ljudi poput Džordža Soroša85. Na- učna i tehnološka revolucija uklonila je sistemsku kontradikciju kapitalizma između supstance i funkcije, zapravo lišavajući ovaj sistem mogućnosti kvalitativnog, značajnog razvoja86. Kao rezultat, strukturna kriza funkcionalnog kapitalizma 20. vijeka postaje sistemska kriza kapitalizma uopšte. Tačnije, postoji podudarnost strukturne i sistemske krize, a pokušaji prevazilaženja strukturne krize produbljuju sistemsku krizu i što su uspješniji, to su veći. Paradoks? Nimalo. Danas svijet, kao i krajem 1840-ih, našao se na pragu nove A-faze Kondratjeva, novog uzlaznog talasa ciklusa Kondratjeva. Današnji svijet se kreće u suprotnom smjeru negoprije 150 godina: taj kapitalistički svijet je bio na putu prema gore, današnji na putu prema dolje, kombinacija O krizi kapitalizma kao svjetskog sistema sada pišu ne samo levičarski za narednih 25-30 godina srednjoročnog, konjun- intelektualci, već i ljudi poput Džor- kturnog uspona (A-faza) sa dugoročnim padom, dža Soroša. tačnije, konjunkturnog uspona u okviru dugoroč-

84 Višeotome: Foursov A. Social times, social spaces, and their dilemmas: ideology “in one country” // Review. – Binghamton (N. Y.) – Vol. XX, № 3-4. – P. 345-420. 85 Vidi: Soroš Dž. Kriza svjetskog kapitalizma. – M. : Izdavačka kuća INFRA, 1999. – 261 s. 86 Više o tome: Fursov A. I. Zvona Istorije. – M. : INION, 1996. – S. 95-100. časopis za društvena/politička pitanja 139 nog pada, sposobna je da generiše fantastične pojave – kako u sa- držaju, tako i u formi; očekuju nas mnoga socijalna iznenađenja. Danas svijet, kao i krajem 1840-ih, Sistemska (kao što bi rekao Marks) kriza našao se na pragu nove A-faze Kon- kapitalizma manifestuje se na različite načine – dratjeva, novog uzlaznog talasa ciklusa Kondratjeva. u gubitku hegemonije SAD-a iza kojeg ne postoji novi svjetski lider, u krahu komunizma, u istoč- noazijskoj finansijskoj krizi i u mnogim drugim stvarima. Ekonom- ske i političke institucije i „potporne strukture“ kapitalizma uop- šte i posebno „funkcionalnog kapitalizma“ propadaju. U stvari, država kao institucija umire. Fading away of the state – tako se na Zapadu naziva ovaj proces. Poslednja balkanska kriza pokazuje neuspjeh UN-a, njegovu neadekvatnost kao međunarodne među- državne organizacije sadašnjem svijetu. Raste jaz između bogatih i siromašnih zemalja, kao i između bogatih i siromašnih ljudi u pojedinim zemljama, uključujući jezgro kapitalističkog sistema. Ali poslednjih 150 godina i posebno u „slavnih trideset godina“ 1945-1974. aktivno se razvijala suprotna tendencija: srednja klasa i radnička klasa, barem njen gornji dio ili čak polovina, postepeno su poboljšavali svoje blagostanje. Ovaj „put prema gore“ zapo- čeo je na prijelazu iz 1840-ih u 1850-eširenjem sistema industrijske proizvodnje. Proizvodnom sistemu naučno-tehničke revolucije nisu potrebni ni masovni radnici, ni masovna srednja klasa. Dakle, od 1970-ih počela je da djeluje „socijalna eliminacija“, me- hanizam odsjecanja od „društvenog proizvoda“. Smanjena je potreba za eksploatisanim. Ako je dolaskom kapitalizma eksploatacija zamijenila ugnjetavanje, onda se čini da sa postkapitalizmom dolazi uskraćivanje – potiskivanje iz eksploatacije, a sa njom i iz društvenog vremena uopšte. „Promjena prekretnica“, povratak unazad, utiče ne samo na ekonomski položaj srednje i radničke klase, već i na njihov politič- ki položaj u društvu. Odnos „rad –kapital“ sve više postaje rasni, „dvobojni“ (beli –„nebijeli“) karakter: težnja ka „Promjena prekretnica“, povratak unazad, utiče ne samo na ekonom- maksimalnom profitu na štetu nižih plata „ne- ski položaj srednje i radničke kla- bijelog“ segmenta radnika; migracija sa Juga na se, već i na njihov politički položaj Sjever – prema prognozama, do 2025. godine sta- u društvu. novništvo najvećih gradova na Jugu biće 30-50% doseljenika sa juga – iz Azije, Afrike i Latinske Amerike („Portorikanizacija“ Njujorka i „mediteranizacija“ Pariza su očigledne). Jasno je da takvi nosioci „rada“ nemaju svoj sindi-

140 časopis za društvena/politička pitanja kat, oni su bez socijalnih i političkih prava. Situacija kada odnosi „rad – kapital“ poprime rasno-etnički i etnokulturni karakter može dovesti do demontiranja mnogih demo- Kontranapad, koji je već započeo, I. kratskih političkih institucija i vrijednosti koje je Valerštajn naziva „velikim preokre- radnička klasa jezgra osvojila tokom poslednjih tom (reversal) strategije privilego- 150 godina. U takvoj situaciji značajan dio bijele vanih klasa. radničke klase biće na strani kapitala i podržaće antidemokratsko demontiranje, učestvujući u kontranapadu vla- dajućih grupa kapitalističkog sistema. Takvo djelovanje može da odbaci radno stanovništvo iz revolucionarne epohe 1789-1848. i od njenih dostignuća, tipološki – u 18. vijek, samo što će se „loci- rati“ u 21. vijeku: vremenska traka se savija u Mobijusovu traku. Kontranapad, koji je već započeo, I. Valerštajn naziva „velikim preokretom (reversal) strategije privilegovanih klasa, ili, tačnije, njenim povratkom u represivnu strategiju karakterističnu za period prije 1848. godine“87. Svijet se, kao i na prijelazu između 1840-ih i 1850-ih, na jeziku Prigožina, našao ne samo u stanju fluktuacije, već na tački bifurkacije – ili negdje blizu nje. I premda je trenutna kriza mnogo ozbiljnija u poređenju sa onim što se desilo sredinom 19. vijeka, budući da dovodi kapitalističku formaciju do poslednje crte, dok je prije 150 godina pređena unutarformaciona linija, situacije su tipološki slične – u oba slučaja postoje srednje tranzicione epohe, samo u jednom slučaju: ulaz – i prema gore (ulijevo), u drugom: izlaz – i prema dolje (udesno). U takvim epohama se može mnogo toga primijetiti i razumjeti, i to ne samo u ovoj epohi i o njoj, već i o prošloj i budućim epohama. Kada stari sistem (ili struktura) umire, a novi nastaje, kada se savije i stegne Vrijeme, kada je vijek izokrenut– „the time is out of joint“, a propadajuću vezu između vremena drži samo subjekt, dok ovaj istorijski kratak trenutak-vječnost traje, može se razumjeti puno stvari. N. Mandeljštam je primetila: „U periodu nemira i propadanja neočekivano se razjašnjava smisao nedavne proš- losti, jer još uvijek nema ravnodušnosti budućnosti, ali jučerašnja argumentacija se već srušila i laž se U periodu nemira i propadanja ne- očekivano se razjašnjava smisao razlikuje od istine. Neophodno je rezimirati kada je nedavne prošlosti, jer još uvijek epoha, koja sazreva u dubinama prošlosti i koja nema nema ravnodušnosti budućnosti. budućnosti, potpuno iscrpljena, a nova još nije zapo-

87 Wallerstein I. Response: Declining states, declining rights // International labor a. working-class history. – 1995, № 47. – P. 26. časopis za društvena/politička pitanja 141 čela. Ovaj trenutak se gotovo uvijek propusti, a ljudi idu u budućnost ne shvatajući prošlost”88.

Sadašnja epoha, poput one u ko- Sadašnja epoha, poput one u kojoj su nasta- joj su nastali Marks i njegova teori- li Marks i njegova teorija, vrijeme je nemira i pro- ja, vrijeme je nemira i propadanja. padanja; simetrični su, ako ne isti, tačkasto-bifur- kacioni. To zbližava teorije i uopšte intelektualne sisteme, koji su stvoreni u takvim epohama, daje takvim teorijama i sistemima ekvivalentan karakter niše, značajno povećava njihove kognitivne mogućnosti: iz srednjih (prelaznih) epoha može se bolje videti onaj sistem koji odlazi i onaj koji dolazi umesto njega. Položaj istraživača koji se nađe u takvoj epohi „spoja“, uključuju- ći i Marksa – zaista „blagosloven onaj koji je posjetio ovaj svijet u njegovim sudbonosnim trenucima“ – podsjeća na situaciju spoljnog posmatrača koji prelazi radijus Švarcšilda crne rupe. Po mom mišljenju, ovo je najbolja analogija-ilustracija formiranja Marksove teorije, jer je ona nastala upravo u trenutku kada je društvo prešlo određenu kritičnu liniju, svoj radijus Švarcšilda, što je odredilo posebne, „švarcšildske“, granične, prelomne karakteristike same teorije. Šta je radijus Švarcšilda? U skladu sa opštom teorijom relativnosti i rešenjem jednači- na Ajnštajna, koje je pronašao Karl Švarcšild, pokazalo se da crne rupe koje se ne okreću treba da budu pravilnog sferičnog oblika; u današnje vrijeme ideje su se donekle promijenile, ali pojmovi su, naravno, ostali89: „horizontŠvarcšilda“ (otuda „radijus Švarc- šilda“). U skladu sa savremenim svemirskim teorijama, za prelazak radijusa Švarcšilda prema satu hipotetičkog spoljnog posma- trača bilo bi potrebno beskrajno puno vremena. „Ali, posmatraču (ili ekvivalentnom kibernetičkom uređaju) na svemirskom brodu koji se kreće ka crnoj rupi biće potrebno konačno i, možda, čak i kratko vrijeme da „uroni“u radijusŠvarcšilda. Takav „prateći“ posmatrač, nakon prelaska radijusa Švarcšilda, nastaviće da „vidi“ spoljni Univerzum, odakle je i došao.

U današnje vrijeme ideje su se do- U okviru jednostavnog modela bilo koja masa nekle promijenile, ali pojmovi su, u kojoj je došlo do gravitacionog kolapsa neodređeno naravno, ostali. vrijeme sužavaće se do tačke. Međutim, u stvarnim uslovima položaj se može veoma razlikovati od ide-

88 Mandelštam N. Druga knjiga. – M. : Moskovski radnik, 1990. – S. 424. 89 Hoking S. Od velikog praska do crnih rupa: kratka istorija vremena. – M. : Svijet, 1990. – S. 83. 142 časopis za društvena/politička pitanja alne šeme. Na primer, tijelo koje kolapsira može se električno napuniti i rotirati. Brzina rotacije će se povećavati kako se tijelo skuplja. Kvali- tativno, može se razumjeti da centrifugalne sile koje U okviru jednostavnog modela bilo se razvijaju u ovom slučaju mogu zaustaviti neogra- koja masa u kojoj je došlo do gravi- ničenu kompresiju tijela. To znači da će se „prateći“ tacionog kolapsa neodređeno vrije- posmatrač, „roneći“ ispod radijusaŠvarcšilda, tamo me sužavaće se do tačke. negde zaustaviti. Sve ovo vrijeme „prateći“ posma- trač može da posmatra spoljni Univerzum. Neposredno prije zaustavljanja, videće spoljni Univerzum u snažnom crvenom pomjeranju. Tada će se crveni pomak smanjiti, postati jednak nuli, nakon čega će „prateći“ posmatrač početi da posmatra Univerzum sa sve većim ljubičastim po- makom. Proračuni pokazuju da će u ovom slučaju količina energije koja pada na „pratećeg“ posmatrača biti konačna. To znači da se neće desiti katastrofa ni sa posmatračem ni sa njegovom svemirskom letjelicom. Ali – i to je najvažnije – „prateći“ posmatrač za kratko vrijeme (prema njegovom satu) videće, nalazeći se na horizontuŠvarcšilda, čitavu bu- dućnost Univerzuma! Šta će biti dalje?U trenutku zaustavljanja na horizontuŠvarcšil- da, posmatrač će prestati da vidi Univerzum (u njegovoj dalekoj buduć- nosti!), iz kojeg je „iskočio“. Poslije toga, „prateći“ posmatrač će početi da se kreće prema vani i nakon nekog vremena (prema njegovom satu) ponovo će preći horizontŠvarcšilda. A onda će videti neki sasvim drugi Univerzum ... Pošto je „iskočio“ u „novi“ Univerzum, posmatrač ... će vidjeti celu prošlost novog Univerzuma, gde se našao na tako neverova- tan način. Spoljni posmatrač u ovom novom Univerzumu videće ovaj fenomen kao nešto suprotno od „crne rupe“. Ovaj fenomen („izleganje“ materijalnog tela ispod gravitacionog radijusa) možemo s pravom nazvati „bijelom rupom“90. Istraživač koji živi u prelaznoj epohi nalazi se u crno-bijelom svijetu, odnosno u svijetu suprotnosti i kontrasta koji izoštra- vaju vid. Ako posmatramo Modernu kao neku vrstu integriteta, hronološko-istorijsku sferu, onda se Marks i njegova teorija nalaze na presjeku radijusaepohe Švarcšilda. Ulazeći u epohu kapitalizma sa karakterističnom diferencijacijom na Istraživač koji živi u prelaznoj epo- ekonomsku, socijalnu i političku sferu iz nekapi- hi nalazi se u crno-bijelom svijetu. talističkog doba (u najboljem slučaju, predkapi- talističkog – prisustvo kapitalizma kao vodeće ekonomske strukture još ne čini kapitalističko doba u cjelini), gdje se ova izolacija

90 Šklovski I. S. Univerzum. Život. Razum. – M. : Nauka, 1973. – S. 314-315. časopis za društvena/politička pitanja 143 ocrtavala samo isprekidanom linijom, Marks je uspio da sačuva cjelovit pogled na društvene pojave adekvatne ovoj nekapitali- Ali cjelovita teorija (budući „istorij- stičkoj (prekapitalističkoj) epohi, što je odredi- ski materijalizam“), s jedne strane, lo holizam i istorizam njegove teorije. Naravno, bila je utemeljena u predkapitali- tome je u velikoj mjeri doprinjelo njemačko socio- stičkoj prošlosti. kulturno okruženje, hegelijanska filozofija, kao i sama činjenica Marksovog negiranja buržoaske ekonomske teorije –negiranja „djelimične“ teorije na bazi i kroz cjelovitu. Ali cjelovita teorija (budući „istorijski materijalizam“), s jedne strane, bila je utemeljena u predkapitalističkoj prošlosti, s druge strane, razvijala se na kontrastnoj crno-bijeloj osnovi dve epohe, što je omogućilo sagledavanje i prevazilaženje većeg djela buržoaskog ograničenja u spoznaji društvenih pojava, a zatim istovremeno dodatno je doprinijelo percepciji šarene stvarnosti na crno-bijeli način. Kasnije, u analizi ekonomske suštine nove epohe, tj. kao profesionalni ekonomista, Marks će biti uglavnom netačan i slab. Ali ovo je druga strana njegove snage kao društvenog mislioca, na šta je skrenuo pažnju Šumpeter. Ispostavlja se da je Mar- ks-teoretičar dugoročno mnogo jači nego srednjoročno, a još više kratkoročno. Sada, na raskrsnici još jednog radijusa Švarcšildau istoriji Kapitalističkog Sistema, upravo ove karakteristike Marksa kao socijalnog mislioca i teoretičara, cjelovita anti-kapitalistička (ne-kapitalistička) priroda Marksove teorije postaje iznenađujuće srodna sa novom epohom: pre-kapitalističko i post-kapitalističko, rano-kapitalističko i poznokapitalističko sbližavaju se; ispostavlja se da je Marks sa svojom teorijom naš savremenik, koji preskače čitavu epohu – onu u kojoj je on bio važan kao ideolog, u kojoj je ideologija marksizma bila glavna antisistemska ideologija. Na izlazu iz 20. vijeka, iz Moderne, iz Kapitalizma (iz hri- šćanske ere?), Marks je bio prebačen u arhivu, a od svih „ideo- loških i političkih“ vrsta umjetnosti čini se da je za nas najvažniji marksizam. Ali ne kao ideologija – doba ideologije je prošlo: vixerunt, već kao socijalna teorija i naučni program. Kasnije, u analizi ekonomske sušti- U tom smislu, čini se da je marksizam mnogo ne nove epohe, tj. kao profesionalni ekonomista, Marks će biti uglav- zanimljiviji i povoljniji u poređenju sa liberaliz- nom netačan i slab. mom i konzervativizmom. I ne samo zato što je marksistička tradicija mnogo više teoretska i intelektualna (nisu bez razloga svi glavni intelektualci u 20. vijeku su bili „ljevičari“) nego druge dve ideološke tradicije. Ništa manje,

144 časopis za društvena/politička pitanja a možda čak i važnije, jeste to što je marksizam pretendovao na status naučne ideologije zasnovane na ispravnom razumijevanju istorijskih zakona i istorijske potrebe. Marksizam je ideologija, ali to je naučna ideologija. I ovo je Na izlazu iz 20. vijeka, iz Moderne, iz Kapitalizma (iz hrišćanske ere?), jedna od glavnih, ako ne i najvažnija kontradik- Marks je bio prebačen u arhivu. cija marksizma. Nauka i ideologija su fundamentalno različite pojave (vidi gore za više detalja). Pokušavajući da ih ujedini u neku vrstu integriteta, koji je kasnije dobio karakter kvazireligije91 (ovo još jednom manifestuje sintetički ukršteni karakter marksizma do te mjere da se ponekad čini da je pored religije, nauke i ideologije postoji i četvrti oblik organizacije duha – marksizam), Marks je dodao svojoj ideološkoj teoriji (ili teorijskoj ideologiji) neviđenu dinamiku i fleksibilnost. Ali to je takođe fiksiralo tačku „smrti Ba- ščelika“ (ili „Ahilove pete“) njegovog djela: marksizam kao naučna ideologija mora da zadovolji zahtjeve i propise koje su postavljene pred naučnu teoriju. I premda je A. A. Zinovjev u pravu, ističu- ći da je nauka nemoćna protiv ideologije, da ideologiju pobeđuju činjenice života, koje objašnjava, skriva ili preuveličava, naučna ideologija (ili ideologija koja tvrdi da je naučna) nalazi se u teškoj situaciji, pod vatrom naučne kritike. Sa ove tačke gledišta, marksizam se u poređenju sa drugim ideologijama pokazao najoset- ljivijim za deideologizaciju na naučnoj osnovi, za transformaciju u teoriju. Kod marksizma je lakše nego u drugim ideologijama izolovati naučni element od ideološkog i suprotstaviti njih, po- množiti ideološki element „sa nulom“, ako je potrebno, kombi- nujući naučni element sa elementima drugih tradicija Evropske civilizacije –sve to zahvaljujući sintetičkim unakrsnim kvalitetima marksističke teorije, o kojima treba reći nekoliko dodatnih riječi. Ove osobine su nastale u prijelaznoj revolucionarnoj epohi 1789-1848. A pošto su prelazne epohe one koje su određene in- terakcijom suprotnih, a istorijski gledajući međusobno isključu- jućih sistema, onda ih je, kako je K. Polanji tačno primetio 1790- 1830-ih, nemoguće objasniti u okviru jedinstvene Nauka i ideologija su fundamental- (unitary) teorijske šeme92, monošeme; potrebno no različite pojave.

91 E. Guldner ide toliko daleko da je marksizam prepoznao kao „veliku modernu sintezu nauke i religije“ (GouldnerA. Thetwomarxisms: contradictionsa. Anomaliesinthede- velopmentoftheory. – N. Y. : Seaburypress, 1980. – P. 117.). 92 Polanyi K. The great transformation: the political a. economic origins of our time. – Boston: Beacon press, 1944. – P. 78. časopis za društvena/politička pitanja 145 je nekoliko blisko povezanih i uzajamno transformabilnih teorija, najmanje dvije. To u potpunosti odgovara pozivu I. Prigoži- na, koji je svoju biohemijsku teoriju i njenu opštu Kod marksizma je lakše nego u dru- metodologiju razvio upravo za situacije neravno- gim ideologijama izolovati naučni element od ideološkog i suprot- teže, fluktuacije, tranzicije:„Svijet je previše bogat staviti njih, pomnožiti ideološki da bi se izrazio jednim jezikom. Moramo da koristimo element. niz opisa koji se ne mogu svesti jedni na druge, iako su međusobno povezani onim što se tehnički naziva transformacija“. Da li je ovo holistički pristup?Da, holistički, ali složeni ho- listički pristup, modifikovan principom saća ili principom povezanih univerzuma u skladu sa složenom, nelinearnom prirodom predmeta (i objekata) proučavanja. Holistički pristup, modifikovan krajem 20. vijeka na osnovu njegovih naučnih dostignuća i njegove društvene složenosti. Marks je razvijao svoju teoriju sredinom 19. vijeka, a istovremeno je želio da stvori cjelovitu teoriju, zasnovanu na i uz pomoć holističkog pristupa. U to vrijeme takav pristup mogao je biti samo jednostavan, a na neki način čak i me- hanistički (uporedi Šopenhauerovu kritiku Hegelovog gledišta na biologiju; videti takođe djela Ničea). Sledeći holistički principi i nagone i suočen sa složenom pretkapitalističkom stvarnošću, Marks je u toj situaciji i u tim okolnostima pronašao najispravnije, najsjajnije rješenje: sintezu, objedinjavanje heterogenih tradicija i elemenata (materijalizam – dijalektika; nauka – ideologija; filozofija itd.) u jedinstvenu, homo- genu cjelinu i objašnjenje na ovoj osnovi heterogenih društvenih procesa, uklanjajući njihov heterogeni pluralitet u okviru jedinstvene teorije. Složenom, heterogenom, međusobno isključivom sadržaju epohe, Marks je suprotstavio jedinstvenu, integralnu, ali unutrašnje složenu i heterogenu teoriju. Kada je u toku kapi- talističke evolucije nestala heterogenost prelazne epohe, pokazalo se da jesa društvene tačke gledišta Marksova teorija mnogo složenija od ove stvarnosti (up. raniju i kasniju Marks je razvijao svoju teoriju sre- verziju„Kapitala“), dok je ekonomski izgledala dinom 19. vijeka, a istovremeno je želio da stvori cjelovitu teoriju. jednostavnije, primitivnije. Ovo je takođe posljedica sintetičkog unakrsnog sadržaja marksizma, s jedne strane, i jednostavnog oblika holizma Marksove teorije, s druge strane. Ali Marksov holizam i nije mogao biti drugačiji.

146 časopis za društvena/politička pitanja To je sada, na kraju 20. vijeka jasno da je primitivni holizam, poput primitivnog materijalizma, kao i gotovo sve primitivne šeme, ograničen i često ne funkcioniše, uprkos ljepoti koncepcije. Sada je moguće razviti metodologije „spoznaje U to vrijeme takav pristup mogao složenog“93 i „složene misli“94, eksperimentisati je biti samo jednostavan. sa „ćelijskim“ holizmom. I upravo u ovom pravcu modifikovati, dekonstruisatii rekonstruisati teoriju Marksa, nauč- no-teorijski element marksizma. Druga stvar je što sa naučno-teorijskim elementom marksizma, tačnije, sa društveno-istorijskom teorijom Marksa, nije sve jednostavno, i potreban je destruktivno- konstruktivni pristup, potrebno je takođe upravljati „teorijskim organizmom“ i shvatati. Hajdeda pokušamo shvatiti.

12. Dekonstrukcija – Rekonstrukcija. Teorije Marksa i drugi zadaci Počnimo sa metodom koju je koristio Marks. Čini mi se gotovo besprekornom – metoda uspona od apstraktnog do konkretnog, koja se zasniva na ideji konkretnog kao sintezi mnogih definicija, apstrakcija; ideja da konkretizacija znanja o svijetu predstavlja njihovu sve veću teoretizaciju. Ovdje ne vidim nikakve probleme, bar trenutno. Problem nastaje kod obrazlaganja teorije Marksa. Prvi i najvažniji korak u konstruisanju teorije zasnovane na iza- branoj metodi je njena potkrepljenost. Postoje tri vrste obrazlaganja naučne teorije: aksiomatsko, empirijsko i intuitivno. Marks i Engels istakli su u „Njemačkoj ideologiji“ da počinju sa stvarnim preduslovima – stvarno postojećih ljudi, u stvari, kombinovali su sve tri vrste: osoba zaista postoji (empirijski) i istovremeno može biti izabrana kao osnova teorije i aksiomatski i intuitivno. Gene- ralno, ovaj metod obrazlaganja nesporno je dostignuće i sa meto- dološkog i sa heurističkog stanovišta. Međutim, Ali Marksov holizam i nije mogao nije sve tako jednostavno sa njegovom konkret- biti drugačiji. nom primjenom.

93 Vidi: Prigožin I., Stengers I. Red iz haosa – M. : Svijet, 1986; isto njihovo: Vrijme. Haos. Kvant. – M. : Progres, 1994; PrigožinI., NikolisG. Poznavanjekomplikovanog. – M. :Svijet, 1990; Kontopulos K. The logics of social structure. – Cambridge: Cambr. univ. press, 1993; Jantsch E. The self- organizing universe: social a. human implica- tions of the emerging paradigm of evolution. – Oxford: Pergamon press, 1980. 94 Vidi: Morin E. Introduction à la pensée complexe. – P. : ESFéditeur, 1990; viditako- đečetvorotomnikE. Morena„Metoda“: Morin E. La méthode. – P. : Seuil. – Vol. I-IV (1977, 1980, 1986, 1991). časopis za društvena/politička pitanja 147 Prvo, Marks i Engels u početku nisu objasnili u kojoj su mjeri (i u kom obliku) uzete apstrakcije u ovom slučaju: čovjek, ljudi, pojedinac? Ovu opciju pobija sam sadržaj Mar- Marks i Engels nisu formulisali, zbog čega su oslabili temelje vlasti- ksove socijalne teorije. Društvo? Da, ali u kojoj te teorije, glavnu protivrečnost čo- dimenziji? Šta je sa rodovskom osobom? Šta je vjeka i nisu ukazali na izvor njego- sa čovječanstvom?U ovom slučaju bilo bi logično vog (samo)razvoja, (samo)kretanja. ispravno čovjeka definisati što apstraktnije – kao kulturno-istorijski subjekt, bez obzira na njegov konkretan oblik suprotstavljen Prirodi. Međutim, ovdje bi bila potrebna jasna naznaka glavne kontradikcije prirode (suštine) čovje- ka, izvora ove kontradikcije i osobenosti neistovjetnosti čovjeka kao vrste (društva) samom sebi. Ovdje se javlja još jedan problem: Marks i Engels nisu formulisali, zbog čega su oslabili temelje vlastite teorije, glavnu pro- tivrečnost čovjeka i nisu ukazali na izvor njegovog (samo)razvoja, (samo)kretanja i na osnovu postojanja: istovjetnost bilo koje stvari samoj sebi znači u stvari njeno nepostojanje. Ova greška je opšte metodološke i teorijske prirode; njeni razlozi– mehanicistič- ka percepcija od strane Marksa i Engelsa čitavog niza elemenata Hegelove filozofije i spontane sklonosti ka učenju Fojerbaha. Ova greška je bila napravljena na samom početku, i kasnije se osjetila u formulisanju i rješavanju manje ili više konkretnih pitanja formiranja čovjeka i društva. Neistovjetnostosobe samoj sebi povezana je sa njenim odnosom prema Prirodi, Univerzumu, koji postoji i kao cjelina i kao zbir njenih sastavnih elemenata. Čovjek je, kako je podsetio V. V. Krilov, takav poseban element Prirode, koji oličava njene integralne karakteristike i zbog toga je u stanju da dominira nad drugim elementima (i nad sobom kao elementom) u skladu sa zakonom dominacije cjeline nad elementom. Ovo je subjektnost, dakle sposobnost osobe da djeluje kao subjekt, ostvarena kroz volju-razum ili razum-volju. Ovdje, očigledno, postoji još jedno slabo mjesto u potkreplji- Čovjek je, kako je podsetio V. V. Kri- vanju teorije Marksa i Engelsa– ne ukazuju samo lov, takav poseban element Priro- na unutrašnju protivrečnost čovjeka, već ni na de, koji oličava njene integralne ka- njegov izvor, a samim tim i na porijeklo čovje- rakteristike. ka, tj. nedostaje prvi metafizički korak, a početak predstavlja drugi korak. Logično je bilo započeti sa Prirodom – i čovjekom kao posebnim elementom Prirode, koji pretpostavlja preliminarnu (aksiomatsku) postulaciju pojmova

148 časopis za društvena/politička pitanja „cjelina“ i „element“ kao atributa Prirode, iz čije interakcije proi- zlazi rodovski čovjek (društvo), subjekt. Drugim riječima, subjektivnost (i društvo, čovjek kao njegov nosilac) je Ovo je subjektnost, dakle sposob- mjera i oblik (jedna od mjera i oblika) neistovjetnost osobe da djeluje kao subjekt, nosti Prirode sa sobom, ostvarena kao prisvaja- ostvarena kroz volju-razum ili ranje osobe prirodi i drugoj osobi. Ovaj odnos ima zum-volju. različite oblike: rad, proizvodnju, vlast, imovinu itd., koji su sekundarne funkcionalne atributivne prirode u odnosu na subjekt i subjektivnost. Sa ove tačke gledišta, na primjer, postaje besmislen ili, u najboljem slučaju, nelogičan, izraz „rad je stvorio čovjeka“ –jer dio ne može da stvori cjelinu. Za Marksa i Engelsa proizvodnja, njena snaga i faktori, s pravom zauzimaju centralno mjesto među oblicima i vrstama prisvajanja. Društvo je zbirni proces društvene (re)proizvodnje, predstavljen fazama kao što su raspodjela faktora proizvodnje, proces stvarne proizvodnje (rada), raspodjela proizvoda rada, razmjene i potrošnje. Sa proizvodnjom dolazimo do osnovnih principa Marksove socijalne teorije. Marks ih sam nije formulisao, ali oni su izvedeni iz njegovih djela, kao što je i učinio V. V. Krilov. Po njegovom mišljenju, kome se i ja pridružujem, suština Marksove socijalne teorije kao nauč- nog programa je da Marks: • prvo, objašnjava strukturu proizvodnih odnosa (tj. strukturu cijelog društva uslijed međusobnih odnosa ljudi) prirodom proizvodnih snaga (dakle, strukturom cijelog društva uslijed njegovog odnosa prema prirodi); • drugo, objašnjava odnose raspodjele proizvoda rada odnosima raspodjele faktora proizvodnje; • treće, u granicama vlasništva nad faktorima rada, izvodi odnose o radnoj snazi iz odnosa o sredstvima rada; • četvrto, iz prirode dodeljenog objekta određuje i izvodi karakteristike samog dodeljenog i nedodeljenog subjekta95. Jasno je da je proizvodnja – njena snaga i struktura – od centralnog značaja za Marksov naučni program. Međutim, elemen- tarna logika sistema ovih principa pokazuje da, prvo, proizvodne snage nisu objekti, već proce- Jasno je da je proizvodnja – njena si; drugo, kao što je pokazao V. V. Krilov, oni se snaga i struktura – od centralnog značaja za Marksov naučni pro- ne mogu svesti na skup elemenata procesa rada gram. (subjekt, alat, predmet, proizvod). „Jednostavni apstraktni rad“ nije ponovljiv u sopstvenim „konkretnim“ grani-

95 Krilov V. V. Imovina u tradicionalnim društvima // Krilov V. V. Teorija formacije. – M. : Izdavačka kuća “Istočna literatura” RAN, 1997. – S. 15. časopis za društvena/politička pitanja 149 cama, jer se u njegovom procesu reprodukuju lični ili materijalni faktori rada, pa, grubo govoreći, pored obućara mora da postoji pekar96 (to jest, ne samo rad ili posao, već „sistem Takođe je jasno da u Markovoj teo- rada“), i oni se moraju razmenjivati, u protivnom riji proizvodne snage nisu element društva. jenemoguć proces društvene (re)proizvodnje, tj. djelovanje proizvodnih snaga. U takvom kontekstu, bogohulna i na prvi pogled nemarksistička Marksova misao da je društveni karakter proizvodnje dat, garantovan razmjenom, jer upravo razmjena uklanja razlike između proizvoda, uslovlje- nih konkretnim, materijalnim ili ličnimkarakteristikamaprocesa rada, transformišući takve karakteristike u homogene i socijalne. Na osnovu navedenog, takođe je jasno da u Markovoj teoriji proizvodne snage nisu element društva, već društvo u cjelini, ukupni proces društvene (re)proizvodnje, satkan od različitih po- jedinačnih procesa proizvodnje i moći: materijalnih (prirodnih i veštačkih), društvenih i duhovnih. Kod određivanja kvalitativne socijalne specifičnosti ovog procesa, proizvodnje u cjelini, kako pokazuju navedeni principi, odlučujuću ulogu ima proces raspodjele faktora proizvodnje koji prethodi procesu stvarne proizvodnje, tj. proizvodni odnosi (prisvajanje volje ili materijalnog rada) ili, drugim riječima, društvene proizvodne snage (društvena struktura proizvodnih snaga). Drugim riječima, socijalno određuje ekonomsko, a ne obrnuto; tip fluktuacije određuje tip ravnoteže; geneza određuje razvoj sistema; socijalna borba, „socijalni rat“ (i raspodjela proizvodnih faktora u početku nastaje u procesu borbe i kako takav proces) određuje socijalni svijet, a njegova specifič- nost određuje specifičnost ovog svijeta. Marks je u svojoj društve- no-istorijskoj teoriji, barem prema metodu, bio sve samo ne ekonomski determinista. I to se vidi ne samo iz njegove logike. Takve napomene sadržane su u „Ekonomskim rukopisima“ 1857-1861, i „Ekonomskim rukopisima“ 1861-1863, i u 2. tomu„Kapitala“, i u francuskom izdanju 1. toma„Kapitala“97. I ovo je prirodno.

96 Ovo pitanje je razrađeno u: Krilov V. V. O suštinskoj nerešivoj kontradikciji katego- rije „jednostavno apstraktno delo“ (neobjavljeni rukopis, dostavio mi ga je autor) – M., 1972. 97 Više osim navedenih radova Marksa vidi na primjer: Ag A. Ljudski svijet kao predmet proizvodnje – M. : Progres, 1984. – 199 s. ; Borodaj J. M., Kele V. Ž., Pliman J. G. Nasleđe Karla Marksa i problemi teorije društveno-ekonomske formacije. – M. : Politizdat, 1974. – 309 s. ; Tjokin F. Teoriji društvenih formacija. – M. : Progress, 1975. – 271 s. 150 časopis za društvena/politička pitanja Ponavljam: dok je prelazio radijus Moderne Švarcšilda, Mar- ks je imao priliku (i nije je propustio) da sagleda kapitalizam iz holističke (nekapitalističke) društveno-istorijske Dok je prelazio radijus Moderne perspektive. Kapitalizam u cjelini. Pogled na po- Švarcšilda, Marks je imao priliku (i jedinačne sfere kapitalističkog društva, bilo da je nije je propustio) da sagleda kapitalizam iz holističke (nekapitalističke) to tržište, civilno društvo, država itd., moguć je društveno-istorijske perspektive. iznutra; pogled na kapitalizam u cjelini, na kapitalizam kao svjetski sistem, moguć je samo spolja, samo za spoljašnjeg posmatrača ali ne previše udaljenog, ili, još bolje, kombinacijomonoga što se ne može iskombinovati: ovdje i ne ovdje, in and out at the same time. Marks se našao upravo u takvom jedinstvenom položaju, dobio je mogućnost koja je nestala zajedno sa njegovim vremenom, kada je nastupila nova epoha, kada je bio pređen njen „radijus Švarcšilda“. Značajno je da su slje- deći pokušaji da se ozbiljno razvije holistička teorija kapitalizma, nešto poput „studija kapitalizma“ – na primjer, rad V. V. Krilova kod nas i „Analiza svjetskog sistema“ u SAD I. Valerštajna, ura- đeni krajem ove epohe, gotovo na izlazu iz nje, kada se ukazala prilika da se trenutni svjetski sistem sagleda po principu „Ovdje sam, a nisam ovdje“, poput zlog duha iz „Šah-name“ Firdousi ili monaha iz srednjovjekovne minijature, koji je glavom probio ne- beski svod i začuđeno promatra svijet planeta i zvijezda. Pa, „Sova Minerve“ odlazi u ponoć. „Sova“ Marksa nije imala sreće: izletjela je, ali ispostavilo se da je jutro. Sada se čini da smo mnogo bliži ponoći – ovaj vektor razvoja Zapada „zalazka“, „noći“ dobro su u svoje vrijeme shvatili M. Veber i Špengler, ali tada dan je tek počeo da ulazi u veče i nije im se zaista vjerovalo. Pa i danas postoje prostaci poput F. Fukujame, koji kao da su rođeni da bi u sjećanju oživjeli sindrom Sidonija Apolinarija. Međutim, ko nije slijep, vidi: kapitalistički svijet, svjetski sistem ulazi u period sistemske krize, a to se događa, ironijom istorije, upravo kada su se bivši komunisti, koji su svojevremeno dugo govorili o opštoj krizi kapitalizma, počeli da „grade kapitalizam“, tržišnu ekonomiju. Ali da bi se vidjela holistička, Ali da bi se vidjela holistička, sistemska kriza kapitalizma, potre- sistemska kriza kapitalizma, potreban je pogled ban je pogled bar djelimično spo- bar djelimično spolja. I u tom smislu, s jedne stra- lja. ne, u intelektualnom smislu imali smo istorijsku sreću u odnosu na Marksa; s druge strane, život u epohi zalaska, krize i propadanja teško da može izgledati ugodno, barem psiho-

časopis za društvena/politička pitanja 151 loški. Međutim, s druge strane, takođe imamo ozbiljne probleme i poteškoće u razvoju holističke teorije kapitalističkog sistema, iako Da, kapitalizam „vraća se sa vašara“, su oni drugačiji od onih koje je imao Marks. Da, ali ipak se kreće– teško je koncep- kapitalizam „vraća se sa vašara“, ali ipak se kre- tualizovati raspadajući sistem, teš- će– teško je konceptualizovati raspadajući sistem, ko je uhvatiti nedostižnu prirodu. teško je uhvatiti nedostižnu prirodu. Dalje. U današnje vrijeme nije stvar samo u stvaranju „studija kapitalizma“ i sagledavanju kapitalizma spolja. Neophodno je kapitalizam upisati u šire i veće cjeline čiji je on istorijski element: Evropska civilizacija („Zapadni Sistem“), istorija hrišćanskog istorijskog subjekta, subjektivni tok istorijskog razvoja (Antički Sistem + Zapadni Sistem)98. Tokom 150-200 godina, na ove cjeline se gle- dalo kroz prizmu kapitalizma, kao njegovih preduslova i faza koje su mu prethodile. Sada je došlo vrijeme da, naoružan principima sistematičnosti i istorizma, kapitalizam posmatramo kroz prizmu ovih cjelina, u korelaciji prema „principu matrjoške“, kapitalizam je najmanja od „matrjošaka“ u ovom redu99, pa je teško zamisliti potpunu holističku teoriju kapitalizma bez teorija Zapadnog sistema (Evropske civilizacije), bez hrišćanskog istorijskog subjekta, subjektivnog toka razvoja. Teorija kapitalizma je utoliko korak u smjeru sličnih teorija koliko su ove teorije korak u smjeru teorije kapitalizma. Nerješavanje jednog od zadataka podriva rješenje drugih, dok se uspjeh suočava samo sa novim zadatkom. Kao da je prema Šekspiru (i Tolkinu): “It we fail, we fall, if succeed we will face another task”. Problem razvoja teorije Zapadnog Sistema, hrišćanskog istorijskog subjekta i subjektnog toka istorijskog razvoja, pored imanentne poteškoće i složenosti, komplikuje i činjenica da je kapitalizam svjetski sistem, a njegova kriza je kriza i zapadnog sistema i hrišćanskog istorijskog subjekta, i čitavog subjektivnog toka razvoja i svijeta u cjelini. Teško je razviti teoriju, ako Kapitalizam se, zbog svoje specifič- nosti, uvlači u svoju krizu i nadkapi- ne neuhvatljivu, onda barem klizne prirode, šta- talističke cjeline. više onu u kojoj se, prema principu „matrjoške“, kombinuje nekoliko „podvrsta“ sa sopstvenim

98 Više vidi: Fursov A. I. Revolucija kao imanentni oblik razvoja evropskog istorijskog subjekta: Razmišljanja o formalnih 200 godina Velike francuske revolucije // Francuski godišnjak-1987. – M. : Nauka, 1989. – S. 278-330; isto njegovo: Velika tajna Zapada: formaciona i civilizacijska komponenta u formiranju evropskog istorijskog subjekta // Evropa: nove sudbine starog kontinenta. – M. : INION, 1992. – Č. I. – S. 13-70. 99 Više vidi: Fursov A. I. Zvona Istorije. – M. : INION, 1996. – S. 272-287. 152 časopis za društvena/politička pitanja „klizanjem“, ne uvijek iste brzine, a ponekad i ne uvijek u istom smeru. Kapitalizam se, zbog svoje specifičnosti, uvlači u svoju krizu i nadkapitalističke cjeline, dijelimično ih bojeći u svoje boje, dijelimično obojen njima, što stvara slo- Za Marksa nije postojao problem ni hrišćanskog istorijskog subjekta ženu, mozaičnu i zbunjujuću sliku u kojoj uzrok ni Zapadnog Sistema. može izgledati kao posljedica i obrnuto. Ovdje nam je potreban vrlo trezan i oštar teorijski pogljed. Ali opet, mo- žemo se obratiti Marksu, koji je do svoje teorije kapitalizma došao iz teorije evropskog istorijskog subjekta. Naravno, za Marksa nije postojao problem ni hrišćanskog istorijskog subjekta ni Zapadnog Sistema (on je sve što je postojalo prije kapitalizma smatrao „formom koja prethodila kapitalu“– tako je sistem došao u sukob sa metodom), a još manje Evropske civilizacije. Razmišljao je u drugim kategorijama. Pa ipak, princip kretanja od subjekta ka sistemu je prisutan kod njega, iako, kao što smo već rekli, nije ostvaren. Međutim, ništa nas, barem intelektualno, ne spriječava da ostvarimo ovaj princip, da prođemo put koji još nije pređen. Naravno, ovo je mnogo lakše izjaviti nego učiniti. U marksizmu su se teorije evropskog subjekta i kapitalističkog sistema pretvorile u antikapi- talističku, pa čak i antizapadnu ideologiju. Kako se takva ideologija može pretvoriti u teorije socijalnih (uglavnom nekapitalističkih) sistema, u odnosu na koje će kapitalistički sistem biti poseban slu- čaj? Kako sama teorija društvenih sistema može postati element teorije istorijskog subjekta (ili istorijske subjektnosti)? Napokon, postoji još jedan problem o kojem još nismo razgovarali. I mada je nazvan poslednjim, po važnosti i složenosti mislim da je među prvima, ako ne i prvi. Suština je sljedeća. Svaka teorija, teorijska šema zasniva se na široj intelektualnoj (duhovnoj) osnovi izvan nje, sistemu s kojim ulazi u složene odnose odbijanja-privlačenja. Antička filozofija se pozitivno i -ne gativno oslanjala na mitologiju (može se osloniti samo na ono što se opire); srednjovjekovna skolastika – na hrišćanstvo, evropska nauka 19-20. vijeka – na (univerzalističku) ideologiju, bilo da je to liberalizam ili marksizam. Marksova teorija kapi- Svaka teorija, teorijska šema zasni- talizma bila je element određene ideologije – ide- va se na široj intelektualnoj (duhov- ologije oslobođenja i upravo je to, između ostalog, noj) osnovi izvan nje. davalo snagu, činilo je ne samo socijalnom teorijom, već i socijalnom filozofijom, društvenom mišlju. Nova epoha zahtijeva ne samo nova racionalna (mada postnaučna) znanja

časopis za društvena/politička pitanja 153 o svijetu i čovjeku, znanja koja se formiraju o drugim objektima nego „tržište“, „civilno društvo“ itd., već i nekoj vrsti ideološkog (iako postideološkog) sistema koji daje socijalno značenje novim Marksova teorija kapitalizma bila je racionalnim saznanjima o svijetu. Socijalno zna- element određene ideologije. čenje teorijiMarksa davala je ideja o oslobađanju masa od eksploatacije i ugnjetavanja. Sada to neće uspjeti. Doba masovnog društva su se završila. Što se tiče eksploatacije, mislim da su u pravu oni koji veruju da u 21. vijeku glavna kontradikcija neće biti između eksploatatora i eksploatisanih, već između njih zajedno s jedne strane, i drugog, nepotrebnog dijela stanovništva, s druge strane. Sistem proizvodnje naučno-tehnič- ke revolucije, kao što je već pomenuto, ne zahtijeva masovnu ek- sploatisanu klasu i zato se borba neće voditi protiv eksploatacije (mada će se ta borba nastaviti u nekim segmentima društva), već za pravo biti eksploatisan, ući u „socijalno vrijeme“, ne biti izlo- žen deprivaciji. Za „dokapitalizam“ je bilo karakteristično prije svega ugnjetavanje, otuđenje volje; za kapitalizam je to uglavnom eksploatacija, dakle otuđenje ekonomskog proizvoda zasnovanog na kupovini radne snage; kasni kapitalizam i postkapitalizam izgleda da u prvi plan stavljaju deprivaciju. Kao rezultat, socijalno značenje koje je negovalo Marksovu teoriju biće u velikoj mjeri podrivano i nestaće. «Dole eksploatacija!» – to bi moglo postati slogan elite, koja re- organizuje kapitalizam u nekapitalističko, neegalitarno i uskraćeno društvo. Na kraju krajeva, slogan „Dole komunizam!“ u SSSR-u tokom perestrojkei u Rusiji odmah posle perestrojke postao je parola bivše komunističke nomenklature, koja je odlučila da proslavi svoj „parakapitalistički“ piknik na marginama kapitalističkog sistema. Dakle, značenje „oslobađanje od eksploatacije“ odlazi. Da li značenje „oslobađanja“ ostaje i ako jeste, onda oslobađanja čega? Deprivacija znači odsjecanje od „društvene pite“ čak i u obliku eksploatacije (oblici mogu biti različiti: od neisplaćivanja zara- Za „dokapitalizam“ je bilo karakte- da do napuštanja čitavih zona – od ruskog kraj- ristično prije svega ugnjetavanje, njeg sjevera do onih regiona Južne Amerike koji otuđenje volje. su Garsiju Markeza nadahnuli da svoj roman na- zove „Sto godina samoće“) čitavih grupa, drža- va, regiona. Neučestvovanje u globalnom ili makroregionalnom društvenom procesu, istiskivanje iz njega, pokreće problem znače-

154 časopis za društvena/politička pitanja nja i u pogledu identiteta. Nije ni čudo što je izbacivanje Rusije iz svjetskih procesa 1990-ih dovelo do traženja, čak i na zvaničnom nivou, „ruske ideje“ i odgovora na pitanje: ko smo mi? zašto sve ovo se nama dešava? Takvo pitanje u određenoj Dakle, značenje „oslobađanje od mjeri odgovara epohi, u kojoj etno-civilizacijski eksploatacije“ odlazi. oblici zamenjuju univerzalizam i nacionalizam – nisu bez razloga prosti umovi došli do zaključka o „sukobu civilizacija“ itd. Naizgled – sve je to tako, čak i lijepo, ali u stvari je prejednostavno da bi bilo istinito. Stoga je ovo podudaranje zapravo površno. Univerzalističke ideologije su nestale ili odlaze, „ideologija oslobađanja“ je neadekvatna okolnostima: ljudi su u kompletnim regionima izbačeni iz zone eksploatacije, oni se za nju bore (kao u vicu: „Donesite ih do izduvne cijevi, neka dišu“). U takvoj socijalno novoj situaciji, koja izaziva konfuziju, ispada da je etnocivilizaci- ona ideja (bilo ruska, kineska ili islamska) jedina stabilna stvar u sve krhkijem svijetu. Ali iza svake takve ideje krije se društvena stvarnost – strah i zbunjenost onih koji nisu odvedeni u „brave new world“ naučno-tehničke revolucije 21. vijeka, gdje je „čisto i jasno“, kome je rečeno: vaše mjesto je pored „istorijske septičke jame“ i budite srećni ako „vas“ koriste kao mjesto za skladištenje otpada, kao „pozadinu“ za turizam i živo meso – bilo za zadovoljstvo ili kao organi za transplantaciju; uzmi svojih pet centi i uživaj. Budući da je stvarni život komplikovaniji od teorijskih po- stavki, možemo reći: trenutni etnocivilizacijski procvat, između ostalog, prva je post-univerzalistička i post-ideološka reakcija na društvenu preraspodjelu svijeta (geopolitička preraspodjela, uk- ljučujući „rat za sovjetsko nasljeđe“, samo je njen element), što može dovesti do deprivacije, a shodno tome i ugroziti fizičko postojanje čitavih grupa, država, regiona. Budući da je „ideološki“ ovo predstavljeno u obliku „globalizacije“ koja svima obećava dobrobit, odgovor često poprima antiglobalistički etno-civilizacijski oblik („ruska ideja“, „islamske vrijednosti“ itd.). Danas neke grupe gube smisao po- Danas neke grupe gube smisao postojanja i stojanja i identitet, jer su istisnute iz identitet, jer su istisnute iz društvenog života, iz društvenog života, iz istorije. istorije. Drugi, naprotiv, gube ove osobine, pošto je (potrošačko) društvo ostvarilo njihove ciljeve. Na različite na- čine, iz različitih razloga, od gladi ili sitosti, ali svijet na početku 21. vijeka – to je svijet koji je velikim dijelom izgubio svoj smisao. časopis za društvena/politička pitanja 155 Za sada su pokušaji pronalaženja novog značenja (1968, 1989.) propali. Mislim da je u 21. vijeku biće „na konju“ i „sa štitom“ oni koji mogu da pronađu i ponude novo značenje, Mislim da je u 21. vijeku biće „na ko- novi ideološki sistem (ideološki sistemi), koji, bez nju“ i „sa štitom“ oni koji mogu da pronađu i ponude novo značenje. obzira na svoj oblik, treba da budu zasnovani na socijalnoj ideji koja odražava glavne kontradikcije epohe i donosi odgovor, kako ih eliminisati ili bar ublažiti. Ili otkloniti. U socijalnim sukobima 21. vijeka pobjednik je onaj ko formuliše novu društvenu ideju,ideološki smisao; ko će formuli- sati i predstaviti interese određenih grupa na „jeziku“ ovog ide- ološkog smisla. Može li naš prijatelj – bradonja iz Triera da pomogne? Ra- dije da nego ne. Iako je „nauka o otporu i oslobađanju“, koju je on stvorio u 20. vijeku, postala u 21. vijeku u velikom dijelu svijeta nešto poput „socijalnog prokrusta“; ovo se dogodilo ne samo zato što je Marks od subjekta „otišao“ prema sistemu, već i zato što je epoha bila „usredsređena na objekte“ i „materijalistička“. Sada je to drugačije, i stoga, čisto teoretski, subjektivna poruka Mark- sa ima više šansi, iako čovjek veruje, a Bog (Istorija) određuje, pa stoga u praksi mjesto „socijalne prokrustike“ može zauzeti etno- kulturna ili etnocivilizacijskaprokrustika. Ali „radije da nego ne“ nije direktno povezano sa svim ovim. Radi se o nečem drugom. Već je gore rečeno da je Marks stvorio svoju teoriju i ideologiju zasnovanu na kombinaciji elemenata evropskog nasleđa. Ovaj pristup se može koristiti u izgradnji novog ideološkog sistema. Na primjer: individualni, a ne kvazi-kolektivni subjektivitet, kao u drevnom polisu; individualni subjektivitet, ali ne hrišćanski i generalno ne religiozni itd. Naravno, sve ovo je lakše predložiti nego sprovesti, ali na kraju krajeva, ne govorimo o sprovođenju, već o principima konstruisanja određenih intelektualnih sistema i Marksovim lekcijama. Često takve lekcije skupo plaćamo; na primjer, transformacija ideologije oslobođenja u imperijsko-ideološki Već je gore rečeno da je Marks stvo- sistem ugnjetavanja, u imperativnog prokrusta. rio svoju teoriju i ideologiju zasno- Lekcija za dobre momke. vanu na kombinaciji elemenata evropskog nasleđa. Još jedan, lastbutnotleast, povezan je sa sle- dećim. Nije zlato sve štosija, nije sva sreća u bu- dućnosti: napredak je stvar sa dve oštrice, a sada se ispostavlja da je napredak kapitalizma regresija ogromnog dijela svjetske populacije, njene biosfere. Još nije jasno šta i kako se tome može dugo- 156 časopis za društvena/politička pitanja ročno suprotstaviti. Ali kada se kotrljate u provaliju, prvo treba da usporite, zaustavite pad, a zatim razmislite. Jer u suprotnom neće biti nikoga ko bi mogao da razmišlja. Ukratko – srednjoročni (ali samo srednjoročni) zadatak – usporiti, zaustaviti Nije zlato sve štosija, nije sva sreća i sačuvati situaciju. Jasno je da ovo nije revoluci- u budućnosti. onarna akcija, već konzervativna ili bolje rečeno reakcionarna. Neću ovdje tvrditi, iako je ovo vrlo zanimljiv potez, da je Marksa moguće i trebalo bi tumačiti na konzervativan način i predstavljati ga kao potpuno konzervativnog mislioca, kao što je to učinio Šumpeter100. Važan je još jedan, ili, tačnije, drugi aspekt moguće konzervativnosti Marksa, njegovih ideja i teorija – ne su- bjektivan, već objektivan. Pošto konzervacija objektivno ne uvijek funkcioniše za gazde savremenog svijeta, ispostavilo se da je funkcionalno ona ima isto značenje, kao što su imale revolucije u epohi Moderne. Revolucionarno i konzervativno je isto. To se već dogodilo više puta u istoriji, kada je društvo dostiglo prekretnicu, prag u svom razvoju. Tu su se pojavili pokreti i ideje, koje su neki istoričari kvalifikovali kao revolucionarne, a drugi kao konzerva- tivne, reakcionarne. Ograničiću se na dva primjera. Krajem 2. vijeka prije nove ere progresivni razvoj antičkog robovlasničkog sistema u Rimu ugrozilo je postojanje slobodnog rimskog seljaštva koje je gubilo zemlju i prestajalo biti seljak. Bra- ća Tiberije i Gaj Grak pokušali su da sprovedu reforme koje bi us- porile ili čak preokrenule ovaj proces i vratile situaciju kakva je bila prije sto godina. U nekom trenutku, braća su prešla na nasilne „revolucionarne“ akcije, bili poraženi i poginuli. Da li je to revolucija ili reakcija? Posle toga, nakon diktature Marija, Sule i Cezara, Rim je „prešao“ u carstvo, koje je za najmanje dvesta godina„zamrzlo“ tu kontradikciju, koja se uz određe- nu dozu modernizacije može nazvati „revolucijom-reakcijom“. E, onda se sve potpuno raspalo. Ali to je bilo mnogo kasnije. Drugi primjer je Martin Luter, sa osvrtom Krajem 2. vijeka prije nove ere prona početke hrišćanstva, na Sveto pismo. Da li je gresivni razvoj antičkog robovla- ovo reakcija ili revolucija? I jedno i drugo. Ili, tač- sničkog sistema u Rimu ugrozilo nije, ni jedno ni drugo, već nešto treće, u čemu se je postojanje slobodnog rimskog uklanja kontradikcija između reakcije i revoluci- seljaštva. je. I to nije situacija u kojoj, kako su Mark i Engels

100 Schumpeter J. Capitalism, socialism, and democracy… – P. 58. časopis za društvena/politička pitanja 157 napisali, reakcija sprovodi program revolucije, već nešto sasvim drugačije. Kada se iscrpe mogućnosti stvarnog istorijskog razvoja ovog sistema i započne preraspodjela, „ponovno djeljenje Kara- Sada je, čini se, potrebna potpuna ta Istorije“, konzervacija postaje izrazito revolu- i temeljna revizija evropske misli. cionarna stvar, a revolucija konzervativni čin. U takvim periodima ideje mislilaca prošlosti tuma- če se drugačije, na nov način. I sada je, čini se, potrebna potpuna i temeljna revizija evropske misli, počevši ne od Prosvetiteljstva –to mogu da nude samo površni istraživači– već mnogo ranije. Hrišćanstvo i antička filozofija – ovo je „dno“, koje treba dostići i od kojeg treba krenuti, potrebno ne samo preispitati, već i uzev- ši u obzir istorijski rezultat 25 vjekova razvoja evropskog, 20 vjekova hrišćanskog i 5 vjekova kapitalističkog istorijskog subjekta, shvatiti novonastali put i stvoriti novi intelektualni i semantički sistem, koji bira ono što je dobro iz različitih evropskih tradicija, uključujući i marksističku. Možda se na ovaj način može izaći iz socio-kulturnog ćorsokaka i ne dozvoliti da nas proguta vrtlog od- lazećeg kapitalizma i da ne poginemo zajedno sa njim. Koristeći kao analogiju priču Edgara Alana Poa„Silazak u Malstrom“, M. Makluen je na samom početku 1960-ih napisao da samo oni koji mogu proučavati ritmove i efekte vrtloga starih kultura mogu pre- živjeti u savremenom svijetu101. Za takvo istraživanje (ili, makar, za njegov značajan dio) teško je naći boljeg vodiča od Marksa, jer je upravo on sa svojim sintezno-ukrštenim pristupom prije jedan i po vijek pokušao da sprovede nešto slično, ali nije uspio. Drugi pokušaj. Neka radi. Promjena prekretnica: od revolucije do konzervacije. Dijalektika. Da li bi Marks želio da ide ovim putem? Najvjerovatnije da, jer je bio veliki intelektualni avanturista. Da parafraziramo Blo- ka, možemo reći: „Marks, daj nam ruku, pomozi nam u nemoj borbi“. Pa, ako ne bi želio, šta da radimo? Uhvatite ga za Promjena prekretnica: od revolucije do konzervacije. Dijalektika. ruku i naprijed. Revolucionarno nasilje. Tome je nas naučio upravo on. Hvala ti, tata Karlo, koji liči na Karabas-Barabasa. Hvala ti Veliki Čarli, prorok koji je pokazao kako da pređemo radijus epoha Švarcšilda i budemo radi- kalni, došavši do srži.

101 McLuhan M. The guttenberg galaxy. The making of typographic man. – Toronto, 1962. – P. 76-77. 158 časopis za društvena/politička pitanja UDK UDK 165.75:141.82:929 Marks K. DOI 10.7251/ARG4120159F

А. И. Фурсов

“БИГ ЧАРЛИ”, ИЛИ О МАРКСЕ И МАРКСИЗМЕ: ЭПОХА, ИДЕОЛОГИЯ, ТЕО- РИЯ (К 180-летию со дня рождения К. Маркса)1

1. “Биг Чарли” – непобедитель, получивший все? Карл Маркс. Марксизм. Марксизм-ленинизм. Еще пятнадцать лет назад без этих слов невозможно было представить нашу жизнь. Они пронизывали ее, врыва- ясь со страниц газет, книг, учебников, названий улиц, пор- третов, транспарантов, лозунгов. Они были фоном нашей жизни – как красный цвет. Но вот минуло полтора десятиле- тия – и будто не было. Произошло очередное в нашей исто- рии отречение от старого мира, причем первыми от этого “марксистско-ленинского мира” отреклись, как и положено, его апостолы – кто отрекся, а кто и продал, как Иуда. В любом случае Маркс и марксизм (о Ленине разговор особый) – ныне это для большевиков прошлое. Sic transit gloria

1 Опубликовано в: Русский исторический журнал. – М., 1998. – Т. I, № 2. – С. 335- 429 (ссылка на источник обязательна). časopis za društvena/politička pitanja 159 mundi. По крайней мере, так gloria transit в России, где одно из основных качеств народа, популяции – забывать. Забывать события и структуры нашей истории, прежних героев и зло- деев – не только давних, но и буквально вчерашних. Так про- изошло и с Марксом. Ну что же, может, оно и к лучшему. По крайней мере, в том смысле, что теперь, когда утихла брань, перекрывшая прежний восторг, можно в условиях относи- тельного спокойствия, на дистанции – пока еще довольно ко- роткой, но все же дистанции, а следовательно, дистанциро- ванно, отстраненно начать разбираться, что такое марксизм как социальная теория и идеология, что такое “марксизм-ле- нинизм”, “марксистско-ленинская идеология” и т. д. ? Каково место, роль и значение этих явлений и самого Маркса в XX в., в Современности (Modernity – 1789-1991 гг.), в Капиталисти- ческой Системе, в Европейской цивилизации. Кто-то может сказать: а не слишком ли широкомасштаб- но, высоко и круто? Не слишком. Кого можно поставить ря- дом с Марксом – по значимости, по степени влияния на со- бытия, на ход истории? Начнем с XX в. Обычно в книгах и альбомах, посвященных XIX в., пор- трет Маркса – в первой пятерке. Пятерка чаще всего выглядит так: Наполеон, королева Виктория, Дарвин, Маркс, Бисмарк. Люди, конечно, знаковые и в этом смысле очень достойные. И все же. Наполеон – это не столько сам XIX в., сколько вход в него (1789-1815 гг.). Значение Наполеона, хотя он увенчал Великую французскую революцию и придал ей экспортную форму, хотя он и попытался, как заметил Ф. Фехер, провести социальный эксперимент – создать гражданское общество без демократии, т. е. первый авторитарный режим в стро- гом смысле слова, все же в целом не выходит за рамки XIX в., ограничивается им. Сама форма авторитарности – бона- партизм – была очевидно девятнадцативековой. Более того, будучи обращен к XIX в. и в XIX в. как бонапартист и “экс- портер революции”, в других важных отношениях Наполе- он был обращен в сторону XVIII в., спиной к XIX. Одно из ключевых слов XIX в. – “идеология”. Но именно идеологию и идеологов не жаловал Наполеон. Нет, скорее он венчал пред- шествующую XIX в. эпоху – как Гегель, Гёте, Бетховен и наш

160 časopis za društvena/politička pitanja Пушкин, чем начинал новую, скорее писал эпилог к XVIII в. и пролог к XIX в. Еще более ограничено значение королевы Виктории. Это ультрадевятнадцатый век. И хотя правила она с 1837 аж до 1901 г., т. е. захватив почти всю эпоху пика британской геге- монии (1815-1871) и значительную часть преимущественного доминирования “туманного Альбиона” (1871-1914), “въехала” в первый год XX столетия; викторианская эпоха – это 1840-е – 1860-е годы. С 1870-х годов начинается новая эпоха, если не отрицающая “викторианский век”, то, по крайней мере, суще- ственно отличающаяся от него. Это – эпоха Бисмарка. Вот этот человек, безусловно, пережил свое время – последнюю треть XIX в. И хотя незадолго до смерти, осматривая гамбургские верфи, он несколько раз проговорил, что перед ним другой, совершенно другой мир, через “длинные двадцатые” (1914- 1934 гг.), он тянется к “третьему райху”, хотя, конечно, второ- сортным политикам из “Веймар и К°” и закомплексованным вождям райха далеко до “железного канцлера”. Чарлз Дарвин. Человек, которому Маркс хотел посвя- тить “Капитал”. Он тоже немного “вылезает” из “короба” XIX в. Но, на мой взгляд, очень немного. Что касается Карла Маркса, то, оказавшись во многих от- ношениях квинтэссенциальной фигурой XIX в., он не только протянулся в XX в. дальше всех своих “коллег по великости” – по сути, до 1960-1970-х годов (“молодежная революция” в 1968-1970 гг. в Первом мире, иранская революция 1979-1980 гг. в Третьем мире). Более того, в XX в. его “знаковое присут- ствие” на десяток лет больше, чем в XIX (1848-1950)! Дело, однако, не только в количестве, но и в качестве, в многогранности. Я имею в виду следующее: Дарвин – это сфера биологии, научного мировоззрения в целом, некото- рое влияние на социальные идеи (общественная жизнь как борьба за существование). Наполеон и Бисмарк – политика и война, хотя Наполеон – революционер и универсалист, а Бисмарк – контрреволюционер и националист. Виктория – это тоже политика, хотя скорее символически, чем реально. Реальную политику делали другие – Дизраэли, Гладстон.

časopis za društvena/politička pitanja 161 Маркс… это почти все. Это идеология, это политика, это социальное движение, бунт, это наука и научное миро- воззрение, это революция. И, конечно же, символ, знак, кото- рый в своих знаковости и символичности оказался намного сильнее Виктории, а также Наполеона, Дарвина и Бисмарка, возможно даже вместе взятых: никто из них так не попал в XX в. ; никто из них не стал так известен за пределами Евро- пы. Все люди, о которых шла речь, были европейцами, и их историческое значение не вышло за рамки Европы. Маркс был первым европейцем современной (modern) эпохи (1789- 1991 гг.), чье значение имело не только общеевропейский, но и общемировой или, как любят говорить теперь, глобальный характер. Правда, мне больше нравится слово “всемирный”, оно менее специфично, чем “глобальный”, а потому в дан- ном контексте более уместно. Можно сказать, что Маркс как фигура и “знак” родился одновременно с всемирной исто- рией. Всемирная история, писал сам Маркс, существовала не всегда, она возникла в самой середине XIX в. Точнее, это было начало ее рождения. Само рождение заняло двадцать бурных лет – “длинные пятидесятые”, 1848-1867 гг. Это двадцатиле- тие, начавшись “Манифестом Коммунистической партии” и революцией 1848 г. в Европе и окончившись реставрацией Мэйдзи в Японии и “Капиталом”, вместило в себя. В XX в. с Марксом по глобальности, всемирности значе- ния и значимости, может конкурировать только Ленин. Но Ленин – это, как, например, Фрейд или Эйнштейн, XX в., и только XX в. Маркс же – это и XX в., и век XIX. Это Современ- ность в целом. Или, по крайней мере, бóльшая ее часть. Конечно, помимо известного за пределами Европы и России во всем мире, Ленина можно вспомнить еще двух рус- ских – Толстого и Достоевского. К тому же, начав в XIX в., они, в отличие, например, от Бальзака и Диккенса, шагнули в XX в. и во многих отношениях обусловили его, а следовательно, и Современность в целом. Но обусловили в гораздо более уз- кой, чем Ленин и тем более Маркс, сфере – литературе. Мож- но вспомнить и Ницше, оказавшего большое влияние на XX век, но влияние это оканчивается европейской зоной. Нет, Маркс все же суперчемпион. И не только по линии двух по- следних веков по отдельности и вместе взятых.

162 časopis za društvena/politička pitanja Маркс – отец-основатель научного антикапитализма и в этом смысле – ключевая фигура всей капиталистической эпо- хи, всей истории Капиталистической Системы. В капитали- стической системе марксизм как идеология занимает нишу, эквивалентную той, которую сначала в Римской империи, а затем в Европейской цивилизации, в субъектном потоке исто- рического развития2 занимало христианство. Думаю, что в по- следние полтора века в христианском мире Маркс – вторая по значению и известности фигура после Христа. Если же гово- рить о нехристианском мире, то, думаю, здесь известность и значение Маркса как фигуры и знака не уступает или почти не уступает в XX в. Христу (подчеркиваю: сравниваю не лич- ности – фигуры и “знаки”). В пользу подобного сопоставле- ния и сравнения высказывается и Б. де Жувенель. Отличая решающую роль Маркса в развитии европейского массово- го сознания последних трехсот лет, он пишет, что аналогом мощнейшему посмертному существованию Маркса являют- ся только основатели великих религий3. Несколько снижая планку, установленную для Маркса де Жувенелем, Д’Амико пишет, что именно Маркс находит- ся у истоков современных представлений о том, что такое общество, именно он задал новые направления для социаль- ных исследований4. Как знать, не замыкает ли Карл из Трира линию уни- версалистских пророков, чертить которую начал Иисус из Назарета. “Бородатый Чарли” с его мефистофелевской коп- ной волос и почти демонической внешностью5 как последний пророк – не слишком ли это? Но ведь даже антихрист – это Христос со знаком минус. К тому же под определенным углом зрения Маркса отделяют от Христа всего лишь несколько сан- тиметров: Христос указывал на сердце и говорил, что все там и все оттуда. Маркс переместил перст на десяток сантиметров и возразил: нет, все здесь и отсюда – из желудка. Не является 2 См. : Фурсов А. И. Капитализм в рамках антиномии “Восток – Запад”: проблемы теории // Капитализм на Востоке во второй половине XX в. – М. : Изд. фирма “Вост. литература”, 1995. – С. 82-104. 3 Jouvenel B. de. Marx et Engels: La longue marche. – P. : Julliard, 1983. – P. 12. 4 D’Amico R. Marx a. philosophy of culture. – Gainsville: Univ. press of Florida, 1981. – P. 16. 5 На демоническое во внешности и личности Маркса указывают многие. См. напр. : Levenstein I. J. Marx against marxsism. – L. etc. : Routledge a. Kegan Paul, 1980. – P. 96-97. časopis za društvena/politička pitanja 163 ли марксизм в этом смысле ожелудочиванием христианства и человека? Это далеко не худший вариант, поскольку Фрейд сместил “центр тяжести” еще на сколько-то сантиметров вниз, генитализировав человека. Шутки шутками, но Маркс, ка- жется, действительно самый известный европеец. Или, по крайней мере, был им в течение почти ста пятидесяти лет. Хотя в какой-то миг XX в. с серьезным “Большим бородатым Чарли” по известности мог соперничать смешной “Малень- кий Чарли” с усиками (вплоть до того, что вьетнамская секта, “религиозно-политическая машина” Као Дай ввела Чапли- на в пантеон своих святых). Забавная пара. Почти по Галичу: Покойник пел, а я играю, Могли б составить с ним дуэт Конечно, Маркс, этот бородатый витальный еврей-вы- крест из Трира, стремящийся изжить, преодолеть свое еврей- ство как социокультурную характеристику, был неприятным субъектом: конфликтный, злобноругучий, тщеславный, ин- триган (впрочем, не очень успешный). Все так. Однако – ге- ний, гении часто неприятны, каждое приобретение есть по- теря. Одна из центральных фигур XIX в., Современности, Капиталистической эпохи (и мировой капиталистической системы), Европейской цивилизации как христианской. Но почему? Ведь Маркс не преуспел во многих своих ипостасях, в каких-то просто проиграл, провалился, не вышел победителем. Непобедитель получает все? Как так? Действительно, в качестве политика Маркс провалился. “Интернационал” не сработал, и выходец из Трира так и не стал Карлом Великим международного рабочего движения. А ведь хотелось. И как хотелось. Не сбылось. К тому же и репутация Маркса по ходу борьбы за власть в “интернационалке” оказалась подмоченной. Это была ра- бота главным образом русских – Бакунина, Герцена, которых Маркс ненавидел и в борьбе с которыми средств не выбирал. Марксу мало было игры – интеллектуальной, игры, прино- сящей удовлетворение интеллектуалу. Ему хотелось – Вла- сти. Похоже, она завораживала его, подобно тому, как Коль-

164 časopis za društvena/politička pitanja цо – “Precious” – завораживало толкиеновского Голлума. Во многих отношениях Маркс был завороженным странником власти, и это рикошетом ударило по его идеям, теориям, их качеству. Г. Манн писал, что Маркс – это первоклассный ав- тор, который втиснул свой ум в одну узкую колею и всю ми- ровую историю хотел запихнуть в эту колею, которой следо- вал его ум6. А ум следовал за желанием. …Хочу быть вождем – пророком мировой революции, мессией пролетариата. Поэтому великая пролетарская рево- люция, которая радикально изменит мир, должна произойти. Я хочу изменить мир, прежние философы только описывали его, теперь пришла пора изменить. Революция не может не произойти. И не только потому, что Я хочу этого, а по объек- тивным Законам Истории, открытым мной. Логика капита- лизма и наличие феномена буржуазных революций – вот два фактора, единство и противоречие которых гарантирует ис- кру пролетарской революции, ее победу и создание мирового правительства. Во главе с лидером мирового пролетариата… Так или примерно так, сознательно и (или) подсозна- тельно (привет от еще одного еврейского пророка и научного мифотворца, не очень уж сильно разминувшегося с Марксом хроноисторически) мог рассуждать доктор Маркс, вступив- ший в союз с Дьяволом Истории – Разрушением, Раздором, поставившим на него7. Личностная (для Маркса), а не только логическая (тео- ретико-историческая) необходимость революции, придавав- шая смысл жизни трирца и, по-видимому, многое компенси- ровавшая в этой личности, требовала научного обоснования мифа, порожденного Великой французской революцией, тре- бовала научного мифа. По иронии истории научный рево- люционно-капиталистический миф Маркса появился тогда, когда условия, породившие социальный миф, исчезли. На- ука, сциентизм у Маркса заменили реальность и функцио- нально стали мифом.

6 Mann G. The history of Germany since 1789. – N. Y. etc. : Praeger, 1968. – P. 82. 7 Как заметил Д. Феликс, Маркс стал революционером “еще до того, написал определение своей революции и обнаружил соратников-революционеров” (Fe- lix D. Marx as politician. – Carbon dale etc. : Southern Illinois Univ. press, 1983. – P. 18.). časopis za društvena/politička pitanja 165 Разумеется, всякий миф, даже научный, искажает реаль- ность. Или заставляет искажать, что еще хуже. Он заставляет нарушать логику собственной теории, принося ее в жертву “человеческому, слишком человеческому”, – ведь писал же Маркс, что ничто человеческое ему не чуждо. Результат? На- пример, появление в работах Маркса концепции “буржуаз- ной революции” (как предшественницы, предтечи револю- ции пролетарской), которая, как убедительно показал Дж. Комнинел8, нарушает логику Маркса в подходе к буржуазной реальности, не вписывается в эту логику, по сути – концепция некритически заимствована им по политическим причинам у либеральной мысли. Примеры нарушения собственной логики как возмез- дия за погоню за мифом – социальным и личным – можно множить, однако здесь в этом нет нужды. Ясно одно: обужи- вание, зауживание мысли приводит к плохим результатам – и тем худшим, чем мощнее мысль. А ведь Марксу приходилось зауживать себя не только по политическим причинам, но и, так сказать, по интеллектуально-коммуникативным. Итак, революция, о необходимости которой все время после 1848 г. говорил Маркс, не произошла, а ведь на 1849 г. он предрекал – ни много, ни мало – восстание французских пролетариев и мировую войну! Wishful thinking. Та револю- ция, что произошла, – Парижская коммуна, удручила и ис- пугала: парижские пролетарии и люмпен-пролетарии улыб- нулись смертельной улыбкой, и доктор Маркс напугался9. Рабочий класс Европы обманул герра доктора, оказав- шись не столь революционным и вполне успешно интегри- ровавшимся, вписывающимся в буржуазное общество – то самое, могильщиком которого предписали ему быть своим “Манифестом” “ученые товарищи Маркс и Энгельс”. Про- рочества Маркса не сбылись. В XIX в. не сбылись. А в XX – сбылись. Или, точнее, показалось сбылись – спасибо ученым

8 Comninel J. Rethinking the French revolution: Marxism a. the revisionist challen- ge. – L., N. Y. : Verso, 1987. – XIV, 225. 9 Т. Шанин даже полагает, что опыт Парижской коммуны, наряду с некоторыми другими факторами, включая изучение России, привел Маркса к существенному пересмотру, реконструкции его теории. Подр. см. : Late Marx a. the Russian road: Marx a. the peripheries of capitalism / A case prepared by T. Shanin (ed.). – L. etc. : RKP, 1983. – X, 286 p. 166 časopis za društvena/politička pitanja товарищам Ленину и Троцкому – в России в 1917 г. После этого Маркс-пророк начал триумфальное шествие как сам по себе, так и на советских танках по дорогам Европы, пеш- ком по долинам и взгорьям Китая, джунглям Вьетнама и т. д., пока не “налетел” на французских студентов, Че Гевару и аятоллу Хомейни. И все же репутация пророка не была тесно связана с самими пророчествами Маркса. Ленины и троцкие побеж- дали не в соответствии с логикой и пророчествами Маркса, а во многом вопреки им. А выглядело, будто в соответствии с ними. На таком фоне забывались, казались неважными и многие ошибочные прогнозы и суждения Маркса. Как тут не вспомнить замечание Г. Манна о том, что Маркс был эффек- тивен и до сих пор остается таким, хотя его работа принесла не те результаты, которые он обещал10. Маркс-философ? У Маркса, безусловно, была некая фи- лософия. Но можно ли назвать его философом? Спорный во- прос. Думаю, в целом удачно ответил на него Р. Хейлброунер, отметивший, что хотя марксизм – не философия, Маркс – не философ, но у его системы, бесспорно, есть философские ос- нования11. Осмысление социальной действительности с фи- лософских позиций – так охарактеризовал подход Маркса Э. Гулднер в своей книге “Два марксизма” (1980). Обо всем этом можно спорить. Однако, бесспорно, что Маркс не соз- дал новой философии. Правда, после Гегеля философия в строгом смысле слова, пожалуй, действительно могла разви- ваться лишь по пути Шопенгауэра и Ницше – подобно тому, как, например, действительным развитием живописи после изобретения дагерротипа мог быть, пожалуй, лишь импрес- сионизм. Наследники философии (включая гегелевскую) по прямой оказались эпигонами и имитаторами. Маркс избе- жал этого. И все же он не стал философом. Точнее: избежал, потому что не стал. Как экономист Маркс во многом устарел уже к концу XIX в., что неудивительно: экономически “мир Маркса” пе- рестал существовать к концу XIX в. И уже Бем-Баверк, этот “австрийский Маркс”, убедительно критиковал различные

10 Mann G. Op. cit. – P. 82. 11 Heilbroner R. Marxism: for and against. – N. Y., L. : Norton, 1980. – P. 36. časopis za društvena/politička pitanja 167 аспекты теории Маркса. Критиковали и другие. Критикова- ли по-разному и за разное. В том числе и за трудовую теорию стоимости. Необходимо признать, что, несмотря на эрудиро- ванность прежде всего в экономической (политико-экономи- ческой) области, Маркс оказался наиболее уязвим (и наименее интересен) именно как профессиональный экономист. Прав Ж. Бодрийяр, считающий, что Маркс так и не смог довести до конца критику классической политэкономии12, хотя связано это не только с экономической теорией Маркса. Впрочем, в слабости Маркса как экономиста я готов усмотреть и его силу, или, скажем так, эта слабость в качестве профессионального экономиста есть проявление силы Маркса, того главного в нем, в его теории, что делает его интересным и перспектив- ным и в наши дни. Я рад, что не один так думаю, а в хорошей компании, например, с Й. Шумпетером, чью точку зрения по причине ее афористичности имеет смысл привести на языке оригинала. Назвав Маркса гением и пророком, Шумпетер заметил: “Geni- uses and prophets do not usually excel in professional learning, and their originality, if any, is often clue precisely to the fact that they do not”13. В другой работе Шумпетер прямо говорит о том, что для него самое важное не качество экономических исследо- ваний Маркса как узкого специалиста, а его общая проница- тельность как человека, мыслителя; не столько сам экономи- ческий анализ и его результаты, сколько преданалитический познавательный акт14. Преданалитический акт – это, прежде всего, общий ме- тод, теоретический подход, общая, а не специализированно- экономическая, а социально-историческая теория – разумеет- ся, у кого она есть. У Маркса была, и уже это хороший ответ тем, кто обвиняет его в экономцентризме и экономдетерми- низме. Маркс довольно рано понял, что экономическая тео- рия сама по себе не может объяснить долгосрочного эконо- мического развития, как сказали бы теперь, экономического развития в longue durée; long run economics должна обладать

12 Подр. см. : Baudrillard J. Pour une critique de l’économie politique du signe. – P. : Gallimard, 1972. 13 Schumpeter J. A. Capitalism, socialism, and democracy. – N. Y. : Harper a. Row, 1976. – P. 21. 14 Schumpeter J. A. History of economic analysis. – N. Y., 1954. – P. 42. 168 časopis za društvena/politička pitanja историческим измерением, т. е. должна быть элементом бо- лее широкой и качественно более сложной и многомерной теории, чем экономика с ее одномерным homo oeconomicus. Как заметил все тот же Шумпетер, среди первоклассных эко- номистов Маркс был первым, кто понял, как можно превра- тить экономическую теорию в исторический анализ “и как исторический нарратив можно превратить в histoire raisonnée… Это также отвечает на вопрос… насколько экономическая теория Маркса увенчалась успехом в реализации его социологической си- стемы (set-up). Она не увенчалась успехом; в этой неудаче (и этой неудачей) она формирует (establishes) цель и метод”15. Шумпетер, конечно же, прав в том, что сила Маркса – в его методе, в его научной программе, основанной на прин- ципах историзма и системности, в его социально-историче- ской теории. Но прежде чем говорить о программе, теории и методе Маркса, необходимо начать с проблемы идеологии вообще и марксизма в частности, поскольку теория Маркса тесно связана с определенной идеологией. В свою очередь, проблема идеологии (и связанной с ней теории) влечет за собой проблему эпохи. Итак, теория (научная программа), идеология и эпоха. Начнем с эпохи.

2. Эпоха: концы и начала Эпохи часто являются в большей степени ключом к си- стемам идей и теориям, которые в эти эпохи возникают и ко- торые, помимо прочего, призваны их объяснить, чем эти те- ории и идеи – ключом к самим эпохам, “ибо не знает человек времени своего” (Экклезиаст). Гераклитовское “борьба – отец всего” в большей степени отражает реальность малоазийских греческих городов, чем объясняет ее; равновесные модели Т. Парсонса и неравновес- ные модели И. Пригожина прежде всего социоморфически отражают свое время, а уж затем “объясняют” его. Понять мыслителя, его теорию – это, прежде всего, понять время, эпо- ху, а еще лучше, если возможно, почувствовать их.

15 Schumpeter J. A. Capitalism, socialism, and democracy. – N. Y. Harper a. Row, 1976. – P. 44. časopis za društvena/politička pitanja 169 Развитие Маркса как человека, мыслителя, ученого при- шлось на две тесно связанные, но очень разные эпохи европей- ской и мировой истории. Фундамент был заложен в двадца- тилетие 1830-1840-х годов (а внутри него – особенно в 1840-е), венчавшее “эпоху революций” (1789-1848), или, как выразился А. Токвиль, “шестидесятилетнюю революцию”. Как человек и мыслитель Маркс, а следовательно, и его представления, взгляды, ценности – все, что входит в “преданалитическую де- ятельность”, хотя и не исчерпывает ее, все, что обусловливает “первый метафизический шаг”, сформировался в основном в 1830-1840-е годы. В этом смысле можно сказать, что Маркс сформирован революционной эпохой, эпохой рождения, ге- незиса, зари Современности; он – “революционно-утренний” человек Современности. И хотя у Маркса, в отличие от его старших современников, например Гейне, не было непосред- ственного опыта наполеоновской эпохи – в лучшем случае Маркс лишь мальчиком мог уловить ее уходящий аромат, тем не менее, наследуя эпоху в целом, он наследовал и этот ее героико-романтический, индивидуалистический (“напо- леоновско-байронический”) “сегмент” помимо революцион- но-массового. Доформировывался Маркс в “длинные пятидесятые” (1848-1867), трудясь над рукописями, которые в 1867 г. отли- лись в “Das Kapital”. Это была уже другая эпоха, по-своему более острая и насыщенная, чем 1830-1840-е годы. Выражаясь языком Маркса, 1850-1860-е годы представляли собой эпоху уже формационного капитализма, т. е. собственно капита- листическую эпоху, ее довольно бурное начало. И все же по- вторю: фундамент в развитии Маркса был заложен на входе в (формационный) капитализм, на его пороге, а не самим ка- питализмом, или, по крайней мере, далеко не только им, что обусловило как сильные, так и слабые стороны социально- исторической теории Маркса. Что же это было за время – время Маркса? Чем и каки- ми были два двадцатилетия, сформировавшие его самого и, хронологически вместившие две трети его жизни, его тео- рию? Оба двадцатилетия, безусловно переломные, особен- но 1830-1840-е, с которых я и начну. 30-40-е годы XIX в. стали временем великого перелома (не в сталинском, разумеется,

170 časopis za društvena/politička pitanja смысле), многостороннего и многоуровневого кризиса запад- ноевропейского общества, который изменил жизнь не толь- ко Европы, создав, выковав из нее “Запад”, но и “земной ци- вилизации” в целом, породив всемирную историю, а вместе с ней надежды и мечты, оказавшиеся в большинстве своем иллюзиями. Но в то время об этом еще не знали. Маркс был сыном того времени, крайне противоречивого. И Маркс сво- ей личностью, идеями и трудами он отразил и выразил эту противоречивость. Он и сам – как мыслитель, политик – был очень красноречив, этот Антихрист буржуазии и Христос про- летариата, что, по-видимому, во многом и является залогом его интеллектуального бессмертия. Или, скажем так, прак- тического, виртуального бессмертия, которое, по-видимому, прямо пропорционально “плотности” противоречий, вопло- тившихся, сконцентрировавшихся в том или ином человеке и тем более мыслителе. Прежде всего, 1830-1840-е годы венчали внутриформа- ционный, как сказал бы Маркс, т. е. структурный, а не си- стемный кризис капиталистической системы. Это был кризис, экономически связанный с переходом от ранней, мануфак- турной стадии к зрелой, промышленной, когда формируется адекватная капитализму как исторической системе (форма- ции) индустриальная система производительных сил, ког- да происходит становление капиталистического общества в строгом системно-историческом (формационном) смысле этого слова. Политически кризис был связан с переходом от струк- тур, институтов Старого Порядка (Ancien Régime) к тому, что К. Поланьи назовет “цивилизацией XIX в. ”. И хотя А. де Токвиль отметил многие черты преемственности между дореволюционной и послереволюционной Францией, а А. Майер16 показал, что Старый Порядок сопротивлялся вплоть до 1914 г., тем не менее различие между Европой до 1789 г. и после 1848 г. неоспоримо и очевидно. Как очевидной стала в середине XIX в. задача создания принципиально новых ин- ститутов социально-политического контроля вместо “старо- порядковых”, оказавшихся неадекватными формирующему-

16 См. : Mayer A. J. The persistence of the old order: Europe to the Great War. – L. : Croom Helm, 1981. – 368 p. časopis za društvena/politička pitanja 171 ся индустриально-массовому обществу. Отсюда в конечном счете легализация политической оппозиции в капиталисти- ческом обществе – черта, принципиально отличающая это общество от всех прочих17. Социально кризис был обусловлен сдвигом от аграрно- го, “группового” общества к урбанистическому, массовому. Во-вторых, 1830-1840-е стали кризисом не только с фор- мационной, но и с общесоциальной точки зрения, т. е. кризи- сом в развитии западноевропейского общества в целом. Если революционная эпоха 1790-1840-х годов была переходной от одной структуры капиталистической системы к другой, то “хвостик” самóй этой эпохи – 1830-1840-е годы – стал, в свою очередь, переходом от революционной, “межструктурной”, промежуточной эпохи к новому структурному состоянию, или, как сказал бы Э. Хобсбаум, transition from “the age of revolution” to “the age of capital”. Этот переход, помимо проче- го, предполагал превращение “опасных классов” (dangerous classes, classes dangereux) Великобритании и Франции, кото- рыми тогда ограничивался “авангард прогресса”, в “рабочие классы” (laboring classes, classes laboreux). На повестку дня была поставлена задача их “деданжеризации”, превращения в формационно-капиталистический рабочий класс, относи- тельного социально-политического замирения. Маркс оши- бочно принял за “рабочий класс” именно “опасные классы”; за агента капитализма – агента революционной эпохи, пред- шествующей формационному капитализму, агента, который уходил в прошлое вместе с революционно-романтической эпохой, таял, подобно силуэтам с романтических полотен Каспара Давида Фридриха, оказываясь исчезающей натурой европейского общества той поры18. В-третьих, 1830-1840-50-е годы оказались водоразделом, переломным, кризисным временем в истории европейского исторического субъекта, европейской цивилизации. За этот отрезок времени локальная Европа стала феноменом мирово- го уровня – Западом, Западом Все-мира, европейский meum

17 См. : Wallerstein I. Historical capitalism. – L. a. N. Y. : Verso, 1983. – P. 47-72. 18 Подр. о причинах отождествления Марксом капитализма с социально- экономической ситуацией Англии первой трети XIX в., а рабочего класса – с “опасными классами” см. : Фурсов А. И. “Манифест Коммунистической партии”, или 150 лет спустя // РИЖ. – М., 1998. – Т. 1., № 1. – С. 275-279. 172 časopis za društvena/politička pitanja превратился в мировой универсальный verum, а европей- ский универсалистский, исторический субъект обрел уни- версум, мир в целом как locus operandi и field of employment, что впервые в истории обеспечило адекватную ему произ- водственно-географическую форму, превратив саму исто- рию во всемирную. Превращение, о котором идет речь в данном случае, является настолько важным и глубоким, что о нем следует сказать несколько подробнее. Дело в том, что цивилизацион- ность как качество исходно, генетически ограничено некими пространственными рамками; цивилизационность – качество локальное и, что еще важнее, локалистское. Европейская (за- падная, “франкская”) цивилизация, которая начала возникать с христианством во времена поздней античности и оформи- лась с рождением готики (хотя это, разумеется, спорная да- тировка), исходно была универсалистской. В этом смысле она никогда не была локалистской и существенно отличалась от локальных цивилизаций, будь то китайская или индийская, в которых субъект социально вообще не фиксировался, или античная, где субъект был коллективным и локальным (по- лис). Можно говорить о локальной ограниченности, но не о локальном характере (локализме) Европейской цивилизации. Несмотря на то что с XII в. Европейская цивилизация начинает расширение, пульсирующую экспансию – и это тогда, когда другие цивилизации в целом прекратили тер- риториальный рост, приведя в соответствие свои локальные границы и характер, – до первой трети/середины XIX в. Ев- ропа качественно остается локально ограниченной системой. Только капитализм на его промышленной стадии позволил ей производственно, социально-экономически устранить ло- кальные ограничения или сделать их незначимыми, охватить весь мир, сделать мир своим locus operandi. Только промыш- ленный (“формационный”) капитализм позволил европей- скому историческому субъекту обрести адекватную ему фор- му – Универсум, сняв противоречие между универсалистским содержанием и локально-ограниченной формой, между уни- версалистской субъектностью и цивилизационностью как качеством, как локалистской системностью или даже струк- турностью. Не случайно капитализм не создал своей особой

časopis za društvena/politička pitanja 173 цивилизации (прав Х. Зедльмайр, согласно которому послед- ним оригинальным цивилизационным движением Европы было барокко, пришедшееся на “пересменку” формаций, на промежуточную историческую эпоху): он в ней не нуждается. Капитализм располагается на ином, чем цивилизационность, уровне, хотя имеет вполне очевидные цивилизационные кор- ни. Это не есть провал или негативная характеристика капи- тализма, но его положительное качество19. Можно сказать и так: капитализм – это преодоление цивилизационности, это ответ универсалистского исторического субъекта и всем ци- вилизациям, включая родную европейскую, и цивилизаци- онности как явлению; это социально-экономическое, произ- водственное освобождение универсалистского субъекта от локально-цивилизационных наростов – большинства, или почти всех, как это произошло в США. Ответ, о котором идет речь, в 1830-1840-е становился все очевиднее, а в 1850-1860-е годы он уже просто проявился в сферах экономики, рынка; европейская мир-экономика вы- шла на финишный круг превращения в мировую капитали- стическую экономику. Суть в том, что, в-четвертых, кризисная, переломная эпоха в развитии универсалистского исторического субъек- та Европы, в развитии Европейской цивилизации, европей- ского общества в целом была тесно связана с качественными сдвигами в развитии мирового рынка и европейской мир- экономики. Эти сдвиги стали средством и реализации, и пре- одоления кризиса, о котором идет речь. 1830-40/50-е годы – явились как время превращения европейской мир-экономики в капиталистическую мировую экономику; мировой рынок расширился до глобальных пределов, фактически охватив весь мир. Маркс и Энгельс писали, что в середине XIX в. Ев- ропа заново переживает свой XVI в. – в смысле географиче- ских открытий, резкого и качественного расширения ойкуме- ны. Количество и масштаб географических открытий конца 1840-1850-х годов превзошли все, что было достигнуто с XVI в., со времен Колумба и Магеллана, мир оказался распахну- тым настежь Европой и Европе. Запад (капитализм) взял его в оперативную разработку.

19 Подр. см. : Фурсов А. И. Колокола Истории. – М. : ИНИОН, 1996. – С. 301-312. 174 časopis za društvena/politička pitanja Расширение мира до планетарных размеров, совпадение “мирового” и “глобального” – процесс, который мне хочется назвать “жюльвернизацией мира”, – были достигнуты прежде всего за счет и посредством включения в уже освоенный мир, в мировой рынок той части мира, которую мы теперь называ- ем Азиатско-Тихоокеанским регионом (АТР). Последнее про- изошло путем “открытия” Китая в ходе “опиумных войн”, а также открытия золота в Калифорнии (1849) и в Австралии (1851). Особенно серьезные последствия для мира имело ка- лифорнийское золото – именно оно заставило американцев строить трансконтинентальные железные дороги, выходить на Тихий океан, а затем “открывать” Японию и “замыкать ша- рик” с запада на восток, надевая на него капиталистический обруч и возвещая начало подлинно всемирной истории. По- следняя, как совершенно верно отмечали Маркс и Энгельс, существовала не всегда, а возникла в середине XIX в. То есть тогда, когда мир совпал с “глобусом”, став Все-миром. Заме- тим: в этом смысле Маркс с его теорией оказывается на грани эпох, в хроноисторическом пограничье – между региональ- ной эпохой и всемирной, между эпохой локусов и регионов, с одной стороны, и мировой (всемирной) системы – с другой. За превращение во всемирную Истории пришлось за- платить. В течение двадцати лет после 1848 г. (1848-1867 гг., “длинные пятидесятые”) она впервые испытала синхронное всемирное потрясение, одновременный (или даже одномо- ментный – в исторических масштабах) шок как реакцию на объединение, сжатие. Капитализм надавил, и мир – теперь единый, жюльвернизированный, засопротивлялся – сразу и почти во всех своих частях. За революцией 1848 г. последовали установление Второй империи во Франции (1851), Крымская война (1853-1855), отмена крепостничества в России (1861), польское восстание (1863), начало объединения Италии и Гер- мании (1860-е годы), гражданская война, победа промышлен- ного Севера над аграрным Югом и отмена рабства в США (1861-1865-е годы), сипайское восстание в Индии (1857), тай- пинское восстание в Китае (1850-1864), начало реставрации Мэйдзи (1867) – последняя, конечно же, не была буржуазной революцией, что пытались доказывать ретивые сторонники

časopis za društvena/politička pitanja 175 “пятичленки”, но открыла путь в эпоху, в которой буржуаз- ные преобразования стали возможны. В том же 1867 г. исключительно важные изменения про- изошли в Англии, но мы вернемся к ним чуть позже, а сейчас отметим, что включение в контролируемый Европой мировой порядок Восточной Азии (главным образом Китая; Япония сначала была включена лишь политически) и открытие золо- та в Америке и Австралии стали тем средством, с помощью которого европейская экономика, ее наиболее промышленно развитая часть вышла из кризиса и таким образом смогла до- вольно быстро преодолеть потрясения революции 1848–1849 гг. В этом смысле можно сказать, что начало формирования того, что теперь называют АТР, как финальная фаза станов- ления системы капитализма как мировой, а истории – как всемирной, было результатом поисков выхода европейско- го капитализма из кризиса и обнаружения этого выхода за пределами Европы. Кризис был вытеснен, вынесен за евро- пейские пределы. И последствия не замедлили явиться. На- ступившие “длинные пятидесятые” стали поистине мировым потрясением, синхронизацией (при определенной внутрен- ней связи) целого ряда кардинальных изменений. Они прока- тились с запада на восток и, обогнув земной шар, вернулись с востока на запад, причем экономически – уже в 1857 г. Вытес- нив кризис за свои пределы, сделав его полем мир в целом и историю как всемирную, “изобретя” планетарный мир и все- мирность истории как средство разрешения своего внутрен- него кризиса, европейское капиталистическое ядро спрово- цировало двадцатилетний мировой политический кризис, а ровно в его хронологической середине – 1857-1858 гг. – про- изошел экономический кризис. Реакция пораженных совре- менников была следующей: “Мир – единое целое (unit), про- мышленность и торговля сделали его таким”. Можно сказать, что в “длинные пятидесятые” История впервые испытала миргазм20, точнее, они стали этим мир- газмом. Как правило, миргазмы совпадают с мировыми во-

20 Этим “игрословом” я обязан Герману Кану, поскольку сконструировал его по аналогии с кановским “wargasm” – ситуация, когда нажаты все ядерные кнопки. От “wargasm” – всего лишь шаг до “worldgasm of History” – термина, употребленного мной в одной из моих англоязычных статей; “миргазм” – перевод с английского. 176 časopis za društvena/politička pitanja йнами, но не всегда, “длинные пятидесятые” XIX в. – одно из исключений. Если экономически потрясения, прокатившиеся по миру, вернулись в Европу, в Англию в 1857 г., то “политиче- ский оборот” завершился в 1867 г. Примерно в то же время, когда представители японских княжеств Сацума, Тоса, Тёсю активизировали переговоры о необходимости восстановле- ния власти императора (в ноябре 1867 г. отрекся последний сегун из дома Токугава – Есинобу и фактически реставра- ция, о необходимости которой говорили даймё и самураи нескольких княжеств, свершилась; формально это произо- шло в начале января 1868 г.), в Англии один закон исключи- тельной важности был принят и один закон отменен. Принят был “The second rеform act” – августовский закон об избира- тельной реформе, впервые предоставивший избирательные права рабочим, точнее их части; но и этого современникам мало не показалось, не случайно они назвали акт “прыжком в темноту” (“a leap in dark”). Отменен был “Закон о хозяевах и слугах”, что формаль- но уравняло в правах перед судом предпринимателей и рабо- чих. Второй системообразующий класс капиталистического общества получил хотя и частичное, но политико-юридиче- ское признание. “Капиталистическая эстафета”, начав свой бег экономическим кризисом в Англии 1848 г., сделала пол- ный оборот вокруг земного шара, достигнув далекой Японии, и развернув даже эту закрытую страну к Западу (“избушка- избушка, повернись ко мне…”), вернулась в Европу, в Англию. Мир стал единым и капиталистическим. Тут-то и подоспел Маркс со своим “Капиталом”. Капиталистический мир? Мир капитала? Извольте – “Das Kapital”. Но мир этого не заметил, по крайней мере сначала – несмотря на все старания и ухищ- рения “Фреда” Энгельса, писавшего под разными именами разные, диаметрально противоположные по оценке, рецензии на “Капитал”. Цель – привлечь внимание, вызвать дискуссии, пробудить интерес. Не вышло. Но это уже другая тема. Для нас здесь главное, что 1867 г. замыкает некую эпоху, начав- шуюся в 1848 г. и превратившую мир в капиталистический. Справедливости ради необходимо отметить, что существуют и другие датировки окончания эпохи превращения Европы

časopis za društvena/politička pitanja 177 в “мир капитализма”, не совпадающие с 1867 г. – “длинных пятидесятых”. Эти даты имеет смысл привести не только с точки зрения интеллектуальной частности и научной пун- ктуальности, но и потому, что они косвенно проливают до- полнительный свет на эпоху Маркса, на ее излет, закат.

3. Возможность других дат конца эпохи – шлейф Истории? Британский юрист А. В. Дайси считал концом эпохи, начавшейся в 1848 г., год 1870. Он писал, что в 1870 г. в Ан- глии закончилась эпоха индивидуализма и началась эпоха коллективизма21. Ясно, что коллективизм связывается и с вы- ходом на политическую арену рабочего класса, и с первыми шагами “деиндивидуализации”, монополизации капитала. Более сильной и значимой, чем 1870 г. (но не 1867 г.) в качестве даты, замыкающей эпоху, представляется 1871 г. Этот год знаменателен сразу в нескольких отношениях. На- чать с того, что это год Парижской коммуны – первого само- стоятельного (без буржуазии, антибуржуазного) выступле- ния рабочих и низов в Европе и во Франции в частности. Во Франции, правда, такое выступление пролетариев стало пер- вым и последним, после 1871 г. Париж навсегда выпадает из списков пролетарской или традиционной “старолевой” ре- волюционности (но не революционности вообще – был ведь и 1968 г., впрочем, студенческое движение было революци- онным в той же степени, что и реакционным, и у нас еще бу- дет возможность поговорить об этом на страницах “Русского исторического журнала”). И хотя французы в 1875 г. провоз- гласили 14 июля национальным праздником, а “Марселье- зу” – национальным гимном22, это не меняет ни ситуацию в целом, ни ее оценку. Разумеется, этот акт французских вла- стей следует воспринимать прежде всего в событийно-конъ- юнктурном контексте борьбы республиканцев и роялистов в первой половине 1870-х годов, как символический удар по роялистам. Но был и другой контекст. Факт, что вскоре по-

21 Hobsbawm E. J. The age of capital, 1848-1875. – L. : Weidenfeld a. Nicolson, 1975. – P. 303. 22 Furét F. Terminer la révolution: de Louis XVIII à Jules Ferry (1814-1880). – P. : Hachette, 1988. – P. 466-467. 178 časopis za društvena/politička pitanja сле кровавых событий Парижской коммуны, когда счет тру- пов шел на десятки тысяч, буржуазия не побоялась принять в качестве национального гимн со словами: Allons, allons, Que sangue impure Epreuve nos sillons!, очень красноречив. Помимо прочего, он показывает и убеждает, что эпоха революций со всей очевидностью ушла в прошлое настолько, что буржуазия и ее государство могли присвоить, апроприировать ее символы, сделать их своими. Но это также значит, что к середине 1870-х годов во Фран- ции, да и в других странах Европы господствующий строй, Система в значительной степени интегрировали в себя тот слой, который готов был выходить на баррикады, “дисципли- нировали” его (в фукоистском смысле слова, проведя то, что Ф. Карон, правда, для другой эпохи, назвал “l’encadrement de masses”23.). 1871 год принес французской столице еще одно знако- вое и эпохальное “выпадение”. Как заметил А. Хорн, после двух взятий города – Бисмарком и Тьером – Париж утратил роль и качество одного из главных (если не главного со времен Людовика XIV) центров державной имперской мощи Евро- пы24. События 1789 г. и особенно 1848 г. дополнили имперско- державный Париж революционными чертами и обликом – до такой степени, что революция и империя переплелись тес- ным и странным образом, причем не только в национально- ограниченном французском плане, но и общеевропейском. Так, в 1848 г. “на следующий день после 24 февраля ни один государственный деятель не сомневался в том, что Европа будет потрясена в близком будущем отголоском событий, театром которых только что стал Париж”25. Так оно и вышло – рево- люция 1848 г., перешагнув французские границы, стала обще- европейской, а Э. Хобсбаум, хотя и с некоторым эмоциональ-

23 Caron F. La France des patriotes de 1851 à 1918. – P. : Fayard, 1985. – P. 94. 24 Horn A. The fall of Paris. The siege and the commune, 1870-1871. – Garden City, N. Y. : Anchor books, 1965. – P. VIII. 25 Дебидур А. Дипломатическая история Европы от венского до берлинского конгресса. – М. : Изд-во иностр. лит-ры, 1947. – Т. II. Революция. – С. 7. časopis za društvena/politička pitanja 179 ным перебором, назвал ее потенциально первой глобальной революцией. В действительности 1789 год не привел к общеевропей- скому взрыву (хотя его и опасались, но, в отличие от 1848 г., мало кто ждал его всерьез). Французскую революцию в дру- гие страны принес Наполеон, войны которого, помимо про- чего, стали экспортным вариантом французской революции, таким образом загасив ее разрушительный потенциал в самой Франции и использовав его для строительства империи. Спу- стя десятилетия по похожему пути пойдет Бисмарк, который вступит в союз с германской революцией, чтобы усмирить ее26 и, “откачав” ее энергию, направить против самой революции и на строительство империи, райха, а также во вне (против той же Франции – исторический ответ “михелей” Людовику XIV и Наполеону). Бисмарк пошел по иному, чем Наполеон пути – не по имперско-революционному, а реакционно-революционному, по пути удушения революции в объятиях (после того, как в 1848 г. провалилась его попытка организовать реакционный переворот, т. е. достичь своих цепей чисто реакционным пу- тем). Г. Манн в своей “Истории Германии после 1789 г. ” про- тивопоставляет Бисмарка и Маркса: первый стремился к по- давлению революции, второй – к ее радикализации. У обоих, пишет Г. Манн, ничего не вышло, они были людьми будуще- го27, в 1848 г. их время еще не пришло. И это естественно, 1848 год замыкал старую эпоху; для новой “чистые” решения “или – или” не годились, и Бисмарк – практический политик, праг- матик, хорошо понял это и поставил революцию на службу нации и государству (империи). Другое дело, что ему при- шлось выполнить кое-что из того, что должна была сделать, но не сделала революция, но это уже относится к проблеме соотношения средств и целей. Бисмарк своих политических целей достиг. А вот Маркс, продолживший прямолинейный революционно-интерна- циональный путь и после 1848 г., проиграл, не поняв роли национализма в новой капиталистической эпохе, не связал

26 Тэйлор А. Дж. П. Борьба за господство в Европе, 1848-1978. – М. : Изд-во иностр. лит-ры, 1988. – С. 300. 27 Mann G. The history of Germany since 1789. – N. Y. etc. : Praeger, 1968. – P. 121. 180 časopis za društvena/politička pitanja капитализм и экономические процессы 1850-1860-х годов с на- ционализмом и государством, продолжая судить о национа- лизме с узкоклассовых позиций. Или, по крайней мере, судить на уровне теории. Что касается эмпирических, конкретных на политическую злобу дня, то здесь Маркс оказывается шире своей теории. Например, как заметил У. Коннор, в “Граждан- ской войне во Франции” Маркс значительное внимание уде- лил вопросу о роли национального сознания французов28. Нужно сказать, что “Гражданская война во Франции” и “18 брюмера Луи Бонапарта” вообще стоят особняком от других рабов Маркса. В них он дал не только экономический, классовый, но и политический анализ ситуации. Более того, характеризуя политику, политическую власть и государство во Франции, Маркс по сути признавал автономный характер развития этих сфер общества, его несводимость напрямую к экономике. В результате его анализ государства во Франции оказывается сходным с таковыми Токвиля и Прудона. Про- блема однако заключается в том, что выводы обеих работ, о которых идет речь, остались на уровне ad hoc и не вошли в плоть и кровь теории Маркса. Возвращаясь к проблеме национализма и пролетариата, отмечу, что это до 1848 г. у предпролетариев не было ниче- го кроме цепей; это у представителей “опасных классов” не было родины. У пролетариев после 1848 г. появляется роди- на, т. е. национальное государство. Как показали 1850-1860- е годы, и прежде всего в Англии, к опыту которой главным образом обращался Маркс, борьба пролетариев за экономи- ческие и политические права объективно оказалась борьбой и за обретение родины. Классовая и национальная идентич- ности пролетариев ковались и завоевывались одновременно; более того, они суть две стороны одного и того же процесса. Пролетариат второй половины XIX в., в отличие от предпро- летариата XVIII – первой половины XIX в., оформляется как агент национального государства, как национальный отряд – в чем-то в значительно большей степени национальный, чем буржуазия, что и привело впоследствии к краху всех интер- националов, от “марксинтерна” до коминтерна. Бисмарк эту

28 Connor W. The national question in Marxism-Leninism theory a. strategy. – Prin- ston: Prinston univ. press, 1984. – P. 17-18. časopis za društvena/politička pitanja 181 национальную компоненту рабочего класса, возможности ее использования в деле реакции и против революции почув- ствовал очень хорошо, а Маркс и Энгельс этого не поняли. При том, что конкретно по поводу прежде всего Бисмарка они поняли нечто очень важное, эмпирически зафиксиро- вав принцип “реакция выполняет программу революции” и проиллюстрировав его примерами Бисмарка, Наполеона III и Дизраэли. Зафиксировать-то зафиксировали, а буквально на- прашивающихся выводов, которые почти автоматически свя- зали бы “реакционно-революционные” государства-нации- империи с “глобальным капитализмом”, родившимся после 1848 г., продемонстрировав их единство как “формы” и “со- держания”, не сделали. И это лишний раз говорит о том, что Маркс многого не понял в том капитализме, который офор- мился в промежутке между его “Манифестом” и “Капиталом”, продолжая проецировать прошлое на настоящее. Впрочем, в такую ловушку попадают многие мыслители, руководствую- щиеся мифами и горящие тайными желаниями (власти, на- пример, или привласти, под которые подгоняется интеллект, ratio, оборачивающееся в таком случае в irratio). Итак, в 1871 г. Париж перестал быть общеевропейским символом революции и имперскости вообще и, что важно для нашей темы, специфической революционности, связанной с 1848 г., и специфической имперскости (Вторая империя), связанной с тем же годом. Однако это не единственная евро- пейская утрата 1871 г. Была и еще одна, не менее, а пожалуй и более, серьезная. В апреле 1871 г. полковник Джордж Чесни опубликовал в журнале “Блэквудз мэгэзин” полурассказ-полуразмышление “Битва при Доркинге”. Речь шла о возможностях успеха не- мецкого вторжения в Англию. “Битва при Доркинге” и подня- тые в ней вопросы обсуждались даже в Парламенте, не говоря уже о более широкой публике. И хотя в следующий раз тема германского нашествия была поднята четверть века спустя в 1895 г. (публикация в 1895 г. “Осады Портсмута”)29, первый удар колокола по гегемонии Великобритании прозвучал. С 1815 г. Британии, хотя и приходившей в себя три десятиле-

29 Royle T. Le Carré and the idea of espionage // The quest for le Carré / Ed. a. Bold. – L. : Vision press; N. Y. : St. Martin’s press. – 1988. – P. 90-92. 182 časopis za društvena/politička pitanja тия после наполеоновских войн, никто не мог бросить вызов, тем более подумать о вторжении на ее территорию. Сам факт обсуждения возможности нападения, покушения на терри- торию своей страны свидетельствует об исчезновении у жи- телей этой страны психологической уверенности в своей не- уязвимости, начало психологического отступления (хотя еще вовсе и далеко не поражения). С Англией это произошло в 1871 г. Таким образом, в 1871 г. мир изменился не только по революционно-массовой и политической линии (хотя значе- ние Парижской коммуны не стоит переоценивать), но и по международно-государственной. Пик британской гегемонии был пройден, межгосударственная система вступала в оче- редной период соперничества (1871-1914 гг.), увенчавший- ся новой “тридцатилетней” мировой войной (1914-1945 гг.). А вот другая дата – 1873 г. Дата тоже серьезная, стóящая, ведь в том году произошел крах лондонской фондовой биржи, который Э. Хобсбоум назвал “великобританским эквивалентом краха Уолл-стрит”30. Звучит красиво, но не точно: кризис 1873 г., давший старт “великой депрессии” 1873-1896 гг. 31, стал на- чалом конца британской мировой экономической гегемонии, т. е. ступенью по лестнице, ведущей вниз, тогда как кризис 1929 г. был вехой в восходящей гегемонии США, т. е. ступе- нью на лестнице, ведущей вверх. Несомненно, однако, то, что кризис 1873 г. экономически закрывает эпоху, начавшу- юся с окончанием кризиса 1848 г. И уж в чем Хобсбоум прав бесспорно, так это в том, что кризис 1873 г. – первый в стро- гом смысле слова капиталистический кризис, кризис эпохи “формационного” капитализма. В отличие от него, кризис 1848 г. был последним и крупнейшим кризисом старого типа, принадлежащим миру, зависимому от урожаев и сезонных изменений32, т. е. миру по сути докапиталистическому или, в лучшем случае, предкапиталистическому. Это был послед- ний кризис экономики Старого Порядка, тогда как в 1873 г. разразился первый кризис экономики капиталистического порядка. Поэтому-то Хобсбоум и настаивает, что мир стал капиталистическим именно между 1848 и 1873 гг., и в такой аргументации есть большой резон.

30 Hobsbawm E. – The age of capital… – P. 5. 31 Подр. см. : Hobsbawm E. The age of empire, 1875-1914. – L. : Abacus, 1997. – P. 34-55. 32 Hobsbawm E. – The age of capital… – P. 30. časopis za društvena/politička pitanja 183 Однако, соглашаясь с Хобсбоумом в целом, надо отме- тить и тот факт, что кризис 1848 г. имел и некоторые внеаграр- ные и вообще внепроизводственные черты, связанные с тор- говлей (в частности, британско-индийской) и с финансовой ситуацией в Европе и США. В частности, необходимо вспом- нить “финансовую манию” вложений в железные дороги, ко- торая привела к росту цен на зерно со всеми вытекающими кризисными последствиями33. Хотя, повторю, общей оценки экономического кризиса 1848 г. (1847-1848 гг.) это не меняет. Можно привести еще одну дату – претендующую на “занавес эпохи”, начавшейся в 1848 г. – 1876 год. За четверть века до этого, в 1851 г., в Лондоне была проведена первая Всемирная (Мировая) выставка, которая, закрыв английские 1840-е, по-своему стала вершиной XIX в., волшебными воро- тами в Эпоху Оптимизма, прошедшую под лозунгом “Про- изводство. Изобретение. Достижение”34 и длившуюся аж до 1914 г. Впрочем, оптимизм, особенно после середины 1870-х годов, начал постепенно убывать. Это очень хорошо видно по массовой литературе того времени. Достаточно сравнить романы известной трилогии Жюля Верна, написанные к се- редине 1870-х (1867-1874 гг.), с четырьмя наиболее известны- ми романами Г. Уэллса, написанными во второй половине 1890-х (1895-1898 гг.). В первом случае – гимн эпохе, полной уверенности в возможностях человека, в его силах, его буду- щем; во втором – пронизывающее все четыре произведения чувство тревоги, враждебности окружающего мира. А ведь всего двадцать лет прошло, и до 1914 г. еще почти столько же. “Как мир меняется... ”. Следующая после 1851 г. выставка была проведена в Париже в 1855 г., затем Лондон – 1862 г., Париж – 1867 г., а в 1870-е выставка поехала за океан, в первую столицу США – Филадельфию. Произошло это в 1876 г. – том самом, который ознаменовался полным провалом правительства Гранта (и в этом смысле подвел черту под послевоенной эпохой в исто- рии США), самыми грязными в истории США президентски- ми выборами и первым знакомством американцев с бананом

33 Kindleberger Ch. A financial history of Western Europe. – L. etc: J. Allen a. Unwin, 1984. – P. 272. 34 Dodds W. The age of paradox: а biography of England, 1841-1851. – L. : Victor Go- llancz, 1953. – P. 487. 184 časopis za društvena/politička pitanja (в обертке из фольги, за 10 центов)35. Конечно, формальной причиной проведения выставки на западном побережье Се- верной Атлантики было столетие США. Но была и реальная причина – резко выраженный экономический и технический потенциал США, их удельный вес в мировой экономике – уже в 1870 г. на долю США приходилась почти четверть – 23% – мирового промышленного производства36 (для сравнения: на долю Германии – 13%). Еще на лондонской выставке 1851 г. американцы удиви- ли Европу своей техникой, в частности, револьвером Кольта и жатвенной машиной МакКормика37. К 1876 г. США нако- пили уже такой технический потенциал, что во многом бла- годаря их экспонатам филадельфийская “Выставка достиже- ний мирового капиталистического хозяйства” стала одним из грандиознейших в XIX в. показов технических достижений38. Американцы продемонстрировали телефон Белла, воздуш- ный тормоз Вестингауза, усовершенствованную крупнейшую в мире паровую машину Эдисона, пишущую машинку и мно- гое другое. Разумеется, американцы еще не могли соперни- чать с англичанами в экономике (в отличие, например, от бокса – здесь уже в 1860 г. наметились сдвиги), однако про- ведение выставки в “стране янки” было знаком новой эпохи и заслуженным авансом будущему гегемону капиталистиче- ской мировой экономики. По иронии истории открывалась выставка под музыку Вагнера – композитора той страны, ко- торая вскоре станет главным конкурентом США в борьбе за мировую экономическую гегемонию. 1876 год ознаменовался еще одним событием, причем тесно связанным с деятельностью Маркса. Речь идет о роспу- ске его детища – I Интернационала. Он не вписывался в на- ступавшую эпоху – эпоху империализма/национализма и обострения межгосударственной борьбы. I Интернационал оказался беспомощным перед лицом новой эпохи вообще и

35 Американа. – Смоленск: Полиграмма, 1996. – С. 456. 36 Kennedy P. The rise and the fall of the great powers: economic change and military conflict from 1500 to 2000. – L. : Fontana press (an imprint from Harper Collins), 1989. – P. 247. 37 Kindleberger Ch. World economic primacy, 1500-1990. – N. Y., Oxford: Oxford univ. press, 1996. – P. 133. 38 Pierce N., Hagstrom J. The book of America: Inside 50 states today. – N. Y. a. L. : W. W. Norton, 1983. – P. 105. časopis za društvena/politička pitanja 185 франко-прусской войной в частности – так же оказался бес- помощным II Интернационал перед лицом II мировой войны. В связи с мировой политикой – еще одна дата: 1878 год, год Берлинского конгресса. Этот конгресс завершил, офор- мил окончание политического переустройства Европы, адек- ватного экономическим изменениям 1850-1860-х годов. Или иначе: этот конгресс привел международно-государствен- ную форму в соответствие с экономическим содержанием системы “глобального капитализма”, осуществившего свое триумфальное шествие по миру в 1850-1860 гг. ; в 1879 г. с заключением Бисмарком тайного союза с Австро-Венгрией, направленного на нейтрализацию России, которая была не- довольна результатами Берлинского трактата39, началась но- вая политика (и новая политическая эпоха), завершившаяся в 1914 г. или даже в1945 г. Итак, несколько дат, каждая из которых по-своему при- влекательна и резонна, особенно 1871 год – он более насыщен, чем другие, и отражает не один аспект изменений, а как ми- нимум два. И все же я выбираю 1867 г., который отражает не просто несколько аспектов изменений, но, во-первых, некую целостность изменений; во-вторых, смену общесоциально- го настроения, исчезновение уверенности средних классов – внутрисоциальной, внутриполитической, за которой в 1871 г. логически пришла неуверенность внешнеполитическая. Как заметил крупный английский историк А. Бригз, в 1867 г. многие люди с уверенностью смотрели в прошлое и со все большей неуверенностью в будущее40. И было почему. “Second Reform Bill” закрыл не только ту эпоху, которая на- чалась в 1848 г., когда в борьбе с рабочим классом средние слои, т. е. значительная часть буржуазии, подтвердили свою монополию на политическую власть (их континентальные “братья по классу” в том же году в большей или меньшей степени решили главный для себя вопрос – об участии в пра- вительстве, об активной роли в политической жизни41, при-

39 Киссинджер Г. Дипломатия. – М. : Ладомир, 1997. – С. 135; Дебидур А. Дипломатическая история Европы. – М. : Госиздат. иностр. лит., 1947. – Т. II. – С. 497-501; А. Дж. П. Тэйлор Борьба за господство в Европе, 1848-1918. – М. : Изд-во иностр. лит., 1958. – С. 274-277. 40 Briggs A. The age of improvement, 1783-1867. – L. a. N. Y. : Longman, 1979. – P. 3. 41 Laver J. The age of optimism, 1848-1914. – N. Y. : Harper a. Row, 1966. – P. 18. 186 časopis za društvena/politička pitanja чем тоже за счет рабочих и нередко в союзе с силами Старо- го Порядка). Он закрыл и другую эпоху, начавшуюся в 1783 г., когда средние классы начали доминировать в жизни Ан- глии, а жизнь их самих стала постоянно улучшаться. 1783 год – начало не только новой социальной, но и новой экономи- ческой эпохи в Англии, когда после нескольких технических прорывов 1760-1770-х годов и превращения этих изобретений в нововведения стартовало то, что У. Ростоу назвал “устой- чивым ростом” или “экономическим ростом современного” типа (3,4% в год между 1783 и 1802 гг. по сравнению с 1% в 1700-1783 гг.)42. Средние классы и экономический рост стар- товали в Англии на редкость синхронно. При этом, однако, надо помнить, что англичане с 1795 г. (“Закон Спинхемлен- да”) сознательно тормозили или даже блокировали форми- рование рынка рабочей силы вплоть до начала 1830-х годов, создавая странную и уродливую ситуацию, когда экономи- ческий рост современного типа и развитие рынков капитала и земли не сопровождались развитием рынка рабочей силы, т. е. параллельным курсом шли два процесса: капиталисти- ческий и антикапиталистический43. Допущение в политическую жизнь рабочих, а значит и возможность как самой политической борьбы, так и борьбы политическими (т. е. легальными) средствами за экономиче- ские блага, подвели черту под тем, что А. Бригз назвал “эпо- хой улучшения”, 1783-1867 гг. В 1867 г. “пролы” вышли на политическую арену, и это вызвало растерянность: “Я раззудил плечо, трибуны замер- ли”. Ах, как символично, как вовремя подоспел Маркс со сво- им “Капиталом”. Бывают же совпадения в истории (впрочем – совпадения, если “забыть”, что Маркс “поджимал” себя со сроками и в связи с борьбой за лидерство в I Интернацио- нале). Английский 1867 год “перевешивает” все другие аль- тернативные даты конца эпохи. События 1868-1878 гг. (1870, 1871, 1873, 1875, 1876, 1878) при всей их важности были лишь шлейфом ушедшей эпохи, реакцией на то, что уже произо-

42 Rostow W. W. How it all began: origins of the modern economy. – N. Y. etc. : McGraw Hill book company, 1985. – P. 190; его же: The world economy: history and prospect. – Austin a. L. : University of Texas press, 1975. – P. 272. 43 Подр. см. : Polanyi K. The great transformation: the political and economic origins of time. – Boston: Beacon press, 1944. – P. 77-102. časopis za društvena/politička pitanja 187 шло. Мирный, без революции, без шума (чисто английская манера не шуметь; так, уже Тэрнер был во многом первым импрессионистом, но предпочитал находиться в русле тра- диции, хотя бы формально, а не рвать с ней на французский манер, в результате которого традиция сохраняется – пара- доксальным, революционным способом – пожалуй, крепче, чем при эволюционном переходе) “выход в политический свет” части английского рабочего класса принципиально ме- нял общесоциальную европейскую сцену с вытекающими из этого экономическими и политическими последствиями для мира, Европы в целом и отдельных стран. К этому “островно- му” событию 1867 г. на Дальнем Западе Евразии, напомню, надо добавить, во-первых, “островное” событие на Дальнем Востоке – в Японии (“реставрация” Мэйдзи) и, во-вторых, международную выставку в Париже 1867 г. Дело, конечно, не в самой выставке, а в тенденции, ко- торая стала очевидной, была замечена именно во время ее проведения. Если психологический надлом в политической британской гегемонии в мире произошел в 1871 г., то серьез- ные сомнения по поводу экономического, промышленного господства Великобритании появились во время проведения именно парижской выставки 1867 г. За викторианским само- довольством стала просматриваться экономическая слабость “мастерской мира”44. Ну и наконец, last but not least, по край- ней мере, с символической точки зрения, появление в 1867 г. “Капитала” Маркса. Другой вопрос, – в какой степени “Капи- тал” отражал и осмысливал значимые сдвиги “длинных пя- тидесятых”. Но выход “Капитала” именно тогда, когда мир стал капиталистическим “по позитиву” (в 1873 г. он ощутит это и “по негативу”) и когда “герои Маркса” вышли на по- литическую арену, хотя и не тем манером, которым хотел бы герр доктор и который он приветствовал бы (хотя “марксист- ский манер” 1871 г. самого Маркса не только порадовал, но и напугал, и огорчил – если и не “до невозможности”, то силь- но. Ну что же, “the world is not always as we want it to be. It is as it is”), очень символичен во многих отношениях. В том числе и в том, что “Сова Минервы вылетает в полночь”. Маркс пытался рассказать об эпохе, которая уже закончилась и ускользала от

44 Kindeleberger Ch. World economic primacy… – P. 133. 188 časopis za društvena/politička pitanja этого Карабаса Барабаса (для буржуазии, а, впрочем, может, и для пролетариата тоже?) подобно трем куклам – героям “Золотого ключика”, ускользавшим от сказочного Карабаса Барабаса (как жаль, что Энгельс не похож на Дуремара, вот была бы парочка! Но это к слову).

4. Макроэкономические циклы и структуры повседневности: на переломе Мы начали анализировать пограничность, перелом- ность эпох, разделивших сознательную жизнь, формирова- ние личности и творчество Маркса на две части, с капита- лизма по линии формации (“во-первых”), затем перешли на уровень общества в целом, “включив” различие между “про- межуточными”, (революционными) и устойчивыми (“ставши- ми”) эпохами и стадиями (“во-вторых”); затем поднялись на максимально общий и абстрактный уровень исторического субъекта и цивилизации (“в-третьих”), после чего двинулись вниз, к более конкретным вещам – мировая капиталистиче- ская экономика, классы, политика (“в-четвертых”). Ну а за- кончить я хочу еще более конкретным, характеризующим один из аспектов, хотя и очень важный, функционирования мировой капиталистической экономики. Речь, в-пятых, пой- дет о “кондратьевских циклах”, поскольку по рубежу 1840- 1850-х годов проходит граница между первым (1780-е – 1851) и вторым (1844-1896) “кондратьевскими циклами”; граница между двумя двадцатилетиями в формировании и творчестве Маркса прошла в аккурат по границе между двумя “кондра- тьевскими циклами”, совпала с ней. Экономическая наука знает несколько различных мо- делей циклов: Дж. Китчина (2-3 года), К. Жюглара (6-10 лет), С. Кузнеца (15-20 лет), Н. Кондратьева (45-60 лет), вековые тренды (тенденции, “логические циклы”), Р. Камерона (150- 200 лет). Среди них особое место занимают кондратьевские ци- клы по причинам как экономического, так и неэкономическо- го характера: их среднесрочность позволяет – при желании и умении – активно использовать их историкам, социологам, политологам. 45-60 лет – это как раз такой срок, когда суть

časopis za društvena/politička pitanja 189 исторических событий проясняется, а собственно экономи- ческих объяснений уже не хватает, не достаточно для пони- мания даже экономических явлений. Идеи “больших циклов экономической конъюнктуры” были сформулированы Н. Д. Кондратьевым в 1920-е годы. Экономист зафиксировал наличие крупных отрезков эконо- мической истории (45-60 лет), которые делятся примерно на две равные части. Во время первой из них, грубо говоря, эко- номика развивается по восходящей (“повышательная волна”), во время второй – по нисходящей (“понижательная волна”). Сам Кондратьев вел отсчет циклам (и составляющим их “волнам”) с начала 1780-х годов. Первый цикл длился до 1844/1851 гг. (“повышательная волна” – 1780-1810/1817; “по- нижательная волна” – 1810/1817-1844/1851); второй цикл: 1844/1851-1890/1896 (1844/1851-1870/1875); третий цикл: 1890/1896-?45. Позднее исследователи “закрыли” третий цикл 1945/1950 гг. и этим же отрезком открыли четвертый (повы- шательная волна – до 1967/1973); мы, таким образом, нахо- димся в “хвосте” четвертого цикла; “цикл бежал, хвостиком вильнул” – и нет ни СССР, ни коммунизма, т. е. Второго мира, “посыпался” Третий мир, да и Первому миру не сладко. В ходе развития идей Кондратьева на Западе характери- стики повышательной (подъем экономики) и понижательной (спад экономики) волн (фаз) цикла уточнялись (хотя те ис- следователи, которые приняли идею, по-разному объясняли причины и природу “волн” – ср. Й. Шумпетера, У. Ростоу, Э. Манделя, И. Валлерстайна). Так, выяснилось, что во вре- мя повышательной волны подъем происходит не во всех сек- торах экономики, а во время волны понижательной не везде происходит спад, поэтому некоторые предпочитают вместо терминов “повышательная” и “понижательная” волны ис- пользовать более нейтральные – “А-фаза” и “Б-фаза”. Выяс- нилось также, что “Б-фаза” имеет не меньшее значение для мировой экономики, чем “А-фаза”, представляя собой нечто вроде выдоха, выброса углекислого газа. В целом “А-фаза” – это момент, когда в мировой экономике много монопольных секторов, следовательно, норма накопления выше, отсюда –

45 Кондратьев Н. Д. Большие циклы экономической конъюнктуры // Кондратьев Н. Д. Проблемы экономической динамики. – М. : Экономика, 1989. – С. 197. 190 časopis za društvena/politička pitanja экономический рост, подъем. “Б-фаза” – это момент “насы- щения” рынков избыточной конкуренцией, следовательно, норма накопления ниже, экономика “сжимается”, отсюда – экономический спад46. На рубеже 1840-1850-х годов, когда в жизни Маркса не просто завершился один период и начался другой, а произо- шел крутой поворот, связанный с переездом в Англию, кру- той поворот произошел и в “жизни” мировой экономики – не просто от одного кондратьевского цикла к другому, а от пони- жательной волны, Б-фазы, первого цикла, к повышательной волне, А-фазе, второго, от спада к подъему. Можно сказать, что в Лондон в 1849 г. герра доктора вынесли кондратьевская повышательная волна и революция 1848 г., и он оказался на острове, да не один, а с Пятницей-Фредом. Переход от спада к подъему, от цикла к циклу и от фазы к фазе был стремительным. Экономический бум 1850-х, а точ- нее 1850-1860-х – первый капиталистический бум, в основе которого лежали открытие золота, рост банков в Великобри- тании, Франции, Германии, США привел к индустриализа- ции мировой экономики и беспрецедентному накоплению капитала в мировом масштабе47. В определенном смысле “длинные пятидесятые” XIX в. напоминают “славное тридцатилетие” (1945-1975 гг.) XX в. – оба периода являются “А-фазами”, оба отмечены беспреце- дентной “глобализацией”. Правда, “длинные пятидесятые” начались революцией, а “славное тридцатилетие” окончилось революцией (1968), да такой, которая по-своему закрыла эпо- ху, начавшуюся не только 1945 г., но и 1848 г. По сути, “длинные пятидесятые” были капиталисти- ческим “большим скачком”, завершившимся “Капиталом” Маркса. Понимал ли эту скачковость периода Маркс? Трудно сказать. Скорее, нет – и потому, что трудно понять время, в котором живешь; и потому, что Маркс был занят подготовкой к “Капиталу”, а потом – “Капитала”, анализируя в основном

46 См. : Hopkins T., Wallerstein I. Cyclical rhythms and secular trends of capitalist world-economy: some premises, hypotheses, and questions. – Binghampton (N. Y.): Fernand Braudel Center for the study of economies, historical systems, and civili- zations, 1978. 47 Gamble A. Britain in decline: economic policy, political strategy and the British state. – Boston: Вeacon press,1981. – P. 52. časopis za društvena/politička pitanja 191 работы экономистов, писавших до 1850 г. ; и потому, что в ре- альности 1850-1860-х годов он искал и видел теоретическим взглядом то, что хотел найти и увидеть; и наконец, потому, что целый букет событий, политический взрыв своей пылевой завесой должен был осложнить восприятие этой реальности. А “взрыв” был действительно мощным. Мы уже говорили о политическом “миргазме” “длинных пятидесятых”. Сейчас имеет смысл вернуться к этому вопросу, поскольку он тес- но связан с проблемой кондратьевских циклов, являясь, под определенным углом зрения, ее аспектом. Н. Д. Кондратьев подчеркивал, что “периоды повыша- тельных волн больших циклов, как правило, значительно бо- гаче крупными социальными потрясениями и переворотами в жизни общества (революции, войны), чем периоды понижа- тельных волн”48. Кондратьев не стал давать (или не смог дать) теоретического объяснения этого явления, или, как он сам вы- разился, устанавливать причинную зависимость, но лишь за- фиксировал некую эмпирическую закономерность или, опять же, по его выражению, “вторую эмпирическую правильность” (первая – изменение техники, обмена, финансов накануне по- вышательной волны; третья – депрессия сельского хозяйства во время понижательной волны; четвертая – наличие сред- них циклов в больших циклах)49. Иллюстрация “второй эмпирической правильности” Кондратьевым очень впечатляет, а нам показывает, в каком международно-политически насыщенном мире жил зрелый Маркс, “изготавливая”, как любили говорить в КГБ, свой opus magnum. Итак, политические события повышательной волны второго большого цикла: 1) февральская революция во Фран- ции 1848 г. ; 2) революционное движение в Италии и вмеша- тельство иностранных сил – 1848-1849 гг. ; 3) революцион- ное движение в Германии – 1848-1849 гг. ; 4) революционное движение в Австрии и Венгрии, подавление его в последней иностранным вмешательством – 1848-1849 гг. ; 5) бонапартист- ский переворот во Франции 1851 г. ; 6) Крымская война 1853- 1856 гг. ; 7) образование Румынии – 1859 г. ; 8) война Австрии с Италией и Францией –1858-1859 гг. ; 9) национальное дви-

48 Кондратьев Н. Д. Указ. соч. – C. 203. 49 Там же. – C. 203, 199, 205, 207. 192 časopis za društvena/politička pitanja жение в Италии за ее объединение – 1859-1870 гг. ; 10) нацио- нальное движение в Германии за ее объединение – 1862-1870 гг. ; 11) гражданская война в Соединенных Штатах Северной Америки – 1861-1865 гг. ; 12) восстание Герцеговины – 1861 г. ; 13) война Пруссии и Австрии против Дании – 1864 г. ; 14) война Австрии и южно-германских государств с Пруссией и Италией – 1866 г. ; 15) освобождение Сербии – 1867 г. ; 16) франко-прусская война 1870-1871 гг. ; 17) революция в Пари- же, Парижская коммуна и ее подавление – 1870-1871 гг. ; 18) образование Германской империи – 1870-1871 гг. 50. А вот периоды понижательных волн, будь то первого цикла или второго, намного беднее событиями. Во втором та- ких событий четыре: восстание в Герцеговине против Турции 1875 г. ; русско-турецкая война 1877-1878 гг. ; начало раздела Африки; образование единой Болгарии в 1885 г. В первом – пять: революционные движения в Испании 1812-1820 гг. и в Италии 1820-1823 гг. ; война с Турцией 1828-1829 гг. ; поль- ская революция во Франции 1830 г. и ее рецидивы в Пари- же и Лионе в 1830-1834 гг. и движение чартистов в Англии в 1838-1848 гг. И все. Получается, что две понижательных вол- ны в два раза менее насыщены событиями, чем одна повыша- тельная волна, будь то второго цикла (18 событий по Кондра- тьеву) или первого цикла (тоже 18 событий). Таким образом, “длинные пятидесятые”, “капиталистые” годы Маркса – это не только экономический, но и международно-политический бум. Конец 1840-х – это переход от “спячки” в международ- ных делах к буму. Опять перелом и водораздел. Переломный характер эпохи формирования идей Марк- са не ограничивается и “кондратьевским измерением”. Есть еще одно, которым я хочу закончить анализ эпохи Маркса. Речь – о самом конкретном и приземленном: о быте, повсед- невной жизни, структурах повседневности. И с этой точки зрения 1830-1840-е или даже просто 1840-е годы оказываются хронозоной, разделяющей целые эпохи. Д. Норт однажды заметил, что если бы древний грек оказался “перенесенным” в 1750 г., то в целом, за исключе-

50 Там же. – C. 203. časopis za društvena/politička pitanja 193 нием огнестрельного оружия и нескольких “мелочей”, мир показался бы ему знакомым: аграрный ландшафт, ручной труд, спокойный ритм жизни, лошадь – как основное сред- ство передвижения по суше и т. д. 51. Если вспомнить, что За- падная Европа лишь в 1720-1730-е годы восстановила уровень продуктивности сельского хозяйства, достигнутый в XII-XIII вв., а этот последний, в свою очередь, лишь повторял дости- жения I-II вв. н. э., утраченные на целое тысячелетие, то мне- ние Норта покажется еще более обоснованным. А вот если бы древний грек появился в Европе в 1850 г., продолжает свою мысль Норт, то он столкнулся бы с “ир- реальным”, незнакомым и чужим ему миром. Промышлен- ная революция, считает экономист, заложила фундамент для радикального изменения производства, производственно- го ландшафта и быта между 1750 и 1830 гг. Сами изменения произошли в 1840-1850-е годы, “материализовались” в росте населения и городов, утрате сельским хозяйством и ручным трудом доминирующих позиций, в превращении постоян- ных технических изменений в норму, наконец, в достижении Западом, точнее, значительной и все более расширяющейся частью его населения, такого уровня жизни, материально- го (“предметно-вещественного”) благосостояния, которое в других обществах было недоступно даже самым богатым52. Иными словами, бытовой компонент промышленной революции, запоздавший, как это всегда бывает с бытовыми компонентами, на несколько десятилетий по сравнению с производственным, реализовался в середине XIX в. Причем внешне это произошло стремительно, в течение одного деся- тилетия или даже меньше, произошло прежде всего в Англии, а затем, тоже довольно быстро, на “континенте”. Еще в 1842 г., как это видно из подшивок “Illustrated London news” – журнала тех времен, Англия была сельской страной, страной сельского быта. Номера журнала конца 1840- х, показывают нам совсем другую страну – Англию машин и железных дорог. Последние, и вообще революция в транс- порте и коммуникациях, сыграли особенно большую роль.

51 North D. C. Structure and change in economic history. – N. Y. : W. W. Norton, 1981. – P. 158. 52 North D. C. Op. cit. – P. 159. 194 časopis za društvena/politička pitanja Если в начале 1840-х годов Англия была страной, части (граф- ства) которой были плохо и трудно связаны друг с другом, то в 1848 г. в ней было 2 тысячи миль общественного электри- ческого телеграфа, отделения которого были открыты кру- глосуточно. “Penny Post”, организованная Р. Хиллом в 1840 г., привела к тому, что объем доставки писем в 1843 г. составил 4 млн. (1840 г. – 1,5 млн.). Переписка из занятия состоятель- ных людей превратилась в массовое достояние, а страна ока- залась намного лучше и плотнее связана внутренне. Револю- ционные изменения в средствах коммуникации (в широком смысле слова) видны и по прессе: в 1815 г. “Times” выходила тиражом в 5 тыс. экз., в 1850 – 70 тыс. 53. Неудивительно, что хотя еще в 1840 г. для Англии было характерно провинциаль- ное мировоззрение, к 1850 г. мировоззрение стало националь- ным54, и это совпало с обретением Британией мировой роли. Вообще нужно сказать, что в современном мире националь- ный и мировой уровни тесно связаны, противостоя уровню локальному и (макро)региональному. Великобритания ру- бежа 1840-1850-х годов подтверждает эту связь, корреляцию. Да и другие страны тоже. Итак, транспорт, телеграф, современная почта, техни- ческие новинки в быту – вот что разделяет и отличает друг от друга эпохи “молодого Маркса” (не путать с “ранним Марк- сом” – это другое) и “зрелого Маркса”. Приехав в Лондон в августе 1849 г., Маркс попал в Англию в канун новой эпохи – викторианской, с корабля – на бал Истории. Как заметил Дж. Додс, строго говоря, 1840-е годы не были еще “виктори- анской Англией”, они представляли собой смесь анахрониз- мов и нового; это было довольно трудное время, которое так и называли: “голодные сороковые”, “тревожные сороковые”55 (несмотря на все тревоги, однако, Англия не скатилась в ре- волюцию, а вот Франция, демонстрировавшая в 1840-1847 гг. исключительную политическую стабильность56, “рванула” в начале 1848 г. своей “февральской” революцией).

53 Bairoch P. Victoires et déboires. Histoire economique et sociale du monde du XVIe siecle à nos jours. – P. : Gallimard, 1997. – Vol. II. – P. 35. 54 Bryant A. English saga (1840-1940). – L. : Albatros, 1947. – P. 79, 82-83. 55 Dodds W. The age of paradox: а biography of England, 1841-1851. – L. : Victor Go- llancz, 1953. – P. 5, 486. 56 Tulard T. Les révolutions: de 1789 à 1851. – P. : Fayard, 1985. – P. 447. časopis za društvena/politička pitanja 195 1850-е, резко отличаясь от 1840-х в лучшую сторону, пришли как “delayed gratitude” и получили название “ска- зочных”, “начала Золотого века”. Воротами в “Золотой век” и одновременно символом его наступления, разделившим не только десятилетия, но и целые эпохи, стала Всемирная вы- ставка 1851 г. в Лондоне, точнее открытие 1 мая 1851 г. Chrystal Palace королевой Викторией. По сути это и было началом “викторианской эпохи”, Лондон превратился если не в центр мироздания, то в центр мира, а индивидуальное и обществен- ное благосостояние стало быстро расти, и даже сторонник ре- спубликанцев в 1848 г. Тэкерей стал петь оды существующему строю57. Уже к 1852 г. в Банке Англии было так много денег, как никогда (США и Австралия благодаря вновь открытому золоту резко увеличили закупки английских товаров)58. И это еще более толкало вперед и бытовые изменения, и благосо- стояние. Но Маркс словно не замечал этого, он ждал другого, а потому и перереагировал на кризис 1857 г., придав ему та- кое значение и такие масштабы, которых тот не имел, и, на- против, недооценил кризис 1873 г. Подводя итоги, можно сказать следующее. Теория Марк- са, “марксизм” возникли на водоразделе, переломе сразу не- скольких эпох, перехода: от предкапиталистического – к ка- питалистическому, от традиционного – к современному (как в хозяйстве, так и в логике), от революционной эпохи – к эпохе стабильности; от периода экономического спада – к периоду экономического подъема; наконец, от локально-региональной Европы – к мировому Западу; от истории, в лучшем случае, макрорегиональной – к истории всемирной. С этой точки зрения теория Маркса в рамках каждой дихотомии принад- лежит отчасти обоим ее элементам, находится по обе сторо- ны перелома, водораздела, кризиса. В этом смысле социально-историческая теория Марк- са – кризисная, она не принадлежит полностью ни одной эпохе по отдельности, но – перелому, разрыву-соединению между ними, вывихнутому времени, тому самому, которое is out of joint.

57 Thompson P. England in the nineteenth century, 1815-1914. – L. : Penguin books, 1977. – P. 100. 58 Bryant A. Op. cit. – P. 103. 196 časopis za društvena/politička pitanja Хорошо это или плохо? Не хорошо и ни плохо – это так есть, и в этом, как и во всем, свои плюсы и минусы: every acquisition is a loss, and every loss is an acquisition. Но как все же в таких обстоятельствах характеризовать теорию Маркса? Что это? Локальная европейская теория, отразившая выход европейского общества за европейские рамки и наступление мировой капиталистической эпохи? Или мировая теория ка- питалистического общества, в которой преломились пробле- мы локального опыта западноевропейского развития? Теория революционной эпохи, “опрокинутая” на послереволюци- онный мир (“революционный марксизм”), или теория ста- бильного капиталистического развития, лишь развернутая под революционным углом (“научный марксизм”)? Однако прежде чем отвечать на эти и подобные вопросы, надо взгля- нуть на марксизм как на идеологию, ведь теория Маркса при всей ее научности была элементом некоего идеологическо- го дискурса. Ее характеристика невозможна без понимания того, чем был этот идеологический дискурс, чем отличался от других идеологий, тем более что все современные идеоло- гии порождены и пропитаны эпохой, о которой мы только что закончили говорить.

5. Феномен идеологии и европейская реальность революционной (1789-1848) эпохи Современность (Modernity) была насквозь идеологизи- рованной эпохой. Она такой уродилась. Идеология – “фир- менный знак”, изоморфа Современности. До такой степени, что мы себе не можем представить без- и внеидеологического сознания и бытия. До такой степени, что любую систему идей, любую “идейно-политическую форму”, будь то светская или религиозная, отождествляем с идеологией, квалифицируем как ту или иную идеологию. Поэтому в один ряд попадают “либеральная идеология” и “идеология национализма”, “хри- стианская идеология” и “идеология ислама”, “идеология им- периалистического разбоя” и “шовинистическая идеология”, “марксистско-ленинская идеология” и “идеология велико- державности”, “идеология национально-освободительного движения” и “идеология апартеида” и т. д. časopis za društvena/politička pitanja 197 Ясно, однако, что во всех этих случаях термин “идео- логия” употребляется в различных, порой несопоставимых смыслах; в этот термин вкладывается принципиально раз- личное содержание. В результате термин “идеология” ста- новится столь широким и всеобъемлющим, что лишается не только специфически научного, но и практического смысла: под “исламской идеологией”, “шовинистической идеологи- ей” и “либеральной идеологией” скрываются столь разные, качественно несопоставимые сущности, что употребление по отношению к ним одного и того же термина “идеология” превращает последний в поверхностную метафору. Все ока- зывается идеологией: бытовые представления – “идеология”, и светские идеи – “идеология”, и религиозные представления – “идеология”. Но в таком случае, зачем термин “идеология” – есть “здравый смысл”, есть “религия”, есть… Нет термина для светских идей, выходящих за узкие рамки здравого смыс- ла и тесно связанных с некими политическими целями. По- следние не только предполагают наличие политики, отсут- ствующей как явление в докапиталистических обществах, и принятие обществом идеи развития как поступательного, прогрессивного развития, что опять-таки характерно только для капитализма. Действительно, в докапиталистические эпохи и в дока- питалистических обществах ни о какой идеологии не слыша- ли, в ней не было нужды: и угнетатели и угнетенные артику- лировали свои проблемы на религиозном языке в разных его вариантах (“господская религия – народная религия”, “боль- шая традиция – малая традиция”). “Цель” угнетенных была естественной: как правило – возвращение в прошлое, в “Зо- лотой век”, когда господа уважали “моральную экономику” крестьянина. Несколько сложнее обстояло дело в христиан- ском средневековом социуме с его футуристичным катастро- физмом, но и там цели социальных движений формирова- лись на языке религии, обходились ею, поворачивая ее против сильных мира сего. А когда и почему возникла нужда в иде- ологии? Когда появилось слово “идеология”? Французский словарь “Робер” датирует первое употре- бление слова “идеология” 1796 г., а слова “идеолог” – 1800 г. “Запустил” термин “идеология” граф А. Л. К. Дестют де Тра-

198 časopis za društvena/politička pitanja си. Он разъяснил его 20 июня 1796 г. в докладе “Проект иде- ологии”, прочитанном в Национальном институте наук и искусства, а затем в книге “Элементы идеологии” (1801). Для изобретателя термина идеология означала философскую си- стему, объектом которой были идеи и законы их формирова- ния. Однако со временем, в 1820-1830-е годы, этот термин стал означать комплекс идей и ценностей, связанных не только и даже не столько с идеями, с “идеальным”, а с реальным об- ществом, с социальными процессами. Интересно, что резко отрицательно к “идеологам”, лидером которых был Дестют де Траси, отнеслись Наполеон, а позднее Маркс. То, что некий термин, некое слово фиксируется опреде- ленной датой, не означает, что реальность, отражаемая этим термином, вообще не существовала. Но это также означает, что она возникла сравнительно недавно. И все же – “вначале было Слово”. Только терминологическая фиксация некой ре- альности превращает ее в социальный факт, в факт обще- ственной жизни, творит ее как таковой. Это ученые не всегда следуют декартовскому правилу: “Определяйте значение слов”. Общество, как правило, придерживается его и фиксирует но- винку – иногда устами ученых мужей, иногда просто с помо- щью “vox populi”. Стремились ли Дестют де Траси и его коллеги “идео- логи” к созданию некой единой и цельной идеологической схемы? Возможно, да. Собственно, контуры некой “единой и неделимой” протоидеологии западного (“раннекапиталисти- ческого”) общества как противостоящей религии прогляды- вали в Просвещении. В этом смысле “идеология” “идеологов” была, по-видимому, крайней точкой, последней попыткой та- кую идеологию создать. Не вышло. Через несколько десятиле- тий вместо одной идеологии возникли целых три: консерва- тизм, либерализм и социализм. Иными словами, Идеология западного общества капиталистической эпохи оформилась как тримодальное явление. По-видимому, было в сущности и логике капитализма, его развития в начале XIX в. нечто та- кое, что вызывало в качестве реакции возникновение идео- логии/идеологий. Думаю, И. Валлерстайн правильно указал на это почти магическое нечто: изменение.

časopis za društvena/politička pitanja 199 По мнению Валлерстайна, всемирно-историческое зна- чение Великой французской революции заключалось в том, что после нее и в результате нее изменение (изменения) стало восприниматься как нормальное и неизбежное. Различия ка- сались отношения к этой норме, ее конкретной форме, стрем- ления затормозить или ускорить изменения, однако сам про- цесс изменений как структурная реальность стал признанным нормальным фактом социальной реальности. “Это широко распространенное признание и принятие нормальности изменения представляло фундаментальную культурную трансформацию капиталистической мир-экономики”59. Я бы добавил к тезису Валлерстайна о значении Фран- цузской политической революции английскую промышлен- ную революцию, подкрепившую идею нормальности (по- литических) изменений экономически, производственно. Однако сам тезис представляется мне верным. Проследим за его развитием. Валлерстайн рассматривает идеологию/ идеологии, во-первых, как институт, во-вторых, не изолиро- ванно, а в единстве с двумя другими институтами – социаль- ными науками и движениями. Вся эта институциональная триада была результатом Французской революции (вклю- чая наполеоновские войны) и реакцией на нее. Нельзя не со- гласиться с отцом – основателем мир-системного анализа и в том, что идеология – это не просто мировоззрение, не про- сто Weltanschauung, не просто некая интерпретация мира и человека – все это характеризует и религию, и мифологию. Идеология – это такое особое мировоззрение, пишет И. Вал- лерстайн, которое “сознательно и коллективно формулируется с сознательными политическими целями… этот особый вид Wel- tanschauung может быть сконструирован только в ситуации, когда общественный дискурс признал нормальность изме- нения. Потребность в сознательной формулировке идеоло- гии появляется только тогда, когда верят, что изменение нор- мально и поэтому полезно сформулировать сознательные среднесрочные политические цели”60. Здесь, однако, следует кое-что добавить.

59 Wallerstein I. The French revolution as a world-historical event // Wallerstein I. Unthinking social science: the limits of nineteenth century paradigms. – Cambrid- ge: Polity press, 1991. – P. 15. 60 Wallerstein I. Op. cit. – P. 16. 200 časopis za društvena/politička pitanja Во-первых, возможность ставить политические цели есть только там, где существует политическая среда, где сфера политики обособилась, выделилась из социального целого. В Европе (а политика и существовала только в Европе, став “роскошью Европейской цивилизации”61) политика предше- ствует идеологии, возникает раньше ее. Хотя, безусловно, по- жалуй, именно идеология окончательно формирует полити- ческое как феномен и институт. Во-вторых, представляется, Валлерстайн не вполне то- чен, когда увязывает идеологию с политическими целями. Те цели, о которых он говорит, на самом деле являются социаль- ными (социально-экономическими) или, в лучшем случае, со- циально-политическими. Политическими же являются сред- ства достижения этих целей, которые, будучи долгосрочными или среднесрочными, сами могут стать целями или целес- редствами для достижения неких целей. Говорил же Ганди, что на самом деле противоречия между целями и средства- ми нет: средства достижения целей становятся целями – на какое-то время, а то и навсегда, по крайней мере, в полити- ке. Полагаю, что, отождествляя социальные цели с полити- ческими, И. Валлерстайн излишне политизирует проблему идеологии, недооценивая ее социальный аспект. Впрочем, и работы Валлерстайна, и мир-системный анализ – очень по- литизированы, в чем имеются как свои плюсы, так и мину- сы. Тем не менее различение социального и политического – при тесной связи этих измерений – в “системоопределяю- щих” целях идеологий представляется важным, в том числе и потому, что позволяет увидеть всю сложность явления иде- ологии; политизация в определении идеологии может при- митивизировать последнюю до роли политической дубинки. Разумеется, идеологию можно использовать в качестве такой дубинки, но это не значит, что она является таковой. Равно как и не исчерпывается полностью теми характеристиками, которые предложил Валлерстайн, во многом упростивший, “спрямивший” в своих работах понятие идеологии. Итак, согласно Валлерстайну, три возникшие в начале XIX в. идеологии – консерватизм, либерализм и марксизм – в самом общем плане отличались друг от друга отношением к

61 Выражение Вебер-Шефер. časopis za društvena/politička pitanja 201 изменению и конституировали себя как три различных от- вета (и соответствующие им комплексы задач) на проблему изменения, развития. Три возможных ответа на вопрос о не- избежных изменениях таковы: 1) отрицательное отношение к изменениям, отсюда стремление затормозить их, подморозить; 2) положительное отношение к изменению, но приня- тие только постепенных изменений, основанных на преем- ственности; 3) положительное отношение к изменению, но непри- ятие постепенных изменений, а акцентирование революци- онных изменений, основанных на разрыве преемственности62. Первый ответ – консерватизм, второй – либерализм, третий – марксизм. Валлерстайн подчеркивает, что третья идеология – именно марксизм, а не социализм, поскольку “со временем единственным видом социалистической мысли, действительно качественно отличавшейся от либерализма как идеологии, был марксизм”63. Повторю еще раз: определение идеологии и трех идеологий на основе их отношения к фено- мену изменения, развития – это самое общее и грубое прибли- жение к проблеме. Но, говоря о том, что возможны и другие подходы к идеологии – от К. Мангейма и К. Поппера до М. Фуко, Ж. Бодрийяра, Ю. Хабермаса и А. Зиновьева64 – отме- чу, что консерватизм, либерализм и марксизм имеют много существеннейших отличий, не связанных непосредственно с проблемой развития, а имеющих отношение, например, к разным способам идейного, ценностного отношения к ре- лигии, власти, к традициям исторического развития и т. д. Если не учитывать все эти различия, нюансы и тонко- сти и сводить все к проблеме развития, то при определенном

62 Wallerstein I. The French revolution as a world-historical event… – P. 16-17. 63 Ibid. 64 Различные интерпретации идеологии и анализ возможных подходов к ее изучению см. : Ansart P. Les idéologies politiques. – P. : PUF, 1974. – 213 p. ; Brown L. B. Ideology. – Harmondsworth, 1973. – 208 p. ; Dumont F. Les idéologies. – P. : PUF, 1974 – 183 p. ; Halle L. The ideological imagination. Ideological conflict in our time and its roots in Hobbes, Rousseay

and Marx. – L. : Chatto a. Windus, 1972. – XIV, 174 p. ; Larrain J. The concept of ideology. – L. : Hutchinson, 1979. – 256; Seliger M. Ideology a. politics. – L. : Allen a. unwin, 1976. – 352 p. 202 časopis za društvena/politička pitanja подходе, как это, кстати и произошло у Валлерстайна, мож- но получить Вудро Вильсона и Ленина в качестве предста- вителей глобального либерализма – только потому, что оба ставили задачу самоопределения наций и обеспечения на- ционального развития65. Но по такой логике к “глобальным либералам” надо добавить Гитлера, разве он был против на- званных выше задач? Ясно, что гиперэкономизация опреде- ления идеологии, будь то консерватизм или либерализм, ве- дет, в конечном счете, к карикатуре, вульгаризации66. Другое дело – учет экономической “переменной” и анализ того, ин- тересы преимущественно каких социально-экономических групп отражает и выражает данная идеология. Под таким – в большей степени внешним – углом, а так- же с общеоперациональной точки зрения типология идеоло- гии Валлерстайна вполне может быть использована. Три идеологических ответа, на феномен изменения/ развития, по-видимому, исчерпали число возможных идео- логий, институционализируемых в капиталистической мир- экономике XIX в. Действительно: качественно, принципиаль- но различных и несводимых типов отношения к изменению может быть три – отсюда исходно три и только три идеоло- гии. Как тут не поверить, что число правит миром? Да здрав- ствует Пифагор! Однако “три” как число возможных базовых идеологий Современности и тримодальность идеологии как явления вытекают не только из предложенной Валлерстайном перспективы, но и из самой логики развертывания капита- лизма как системы, капиталистической собственности, о чем будет сказано ниже. Равно как и характеристики идеологий не исчерпываются лишь их отношением к изменению – это было бы слишком прямолинейно и одномерно, too simple to be true. На самом деле, идеология и идеологии – далеко не од- номерные явления. Западная система сконструирована таким образом, что индивиды, группы (корпорации) и государство выступают как субъекты. Западное общество – полисубъект-

65 См. : Wallerstein I. Who excludes whom? Or the collapse of liberalism and dilemmas of antisystemic strategy. – Binghampton (N. Y.): Fernand Braudel Center, 1991. – 24 p. 66 В качестве примера невульгаризаторской интеграции либерализма см. : Arbla- ster A. The rise a. the decline of Western liberalism. – Oxford: Blackwell, 1984. – XII, 394 p. časopis za društvena/politička pitanja 203 ное, полисубъектный треугольник, между “углами” которого постоянно идет борьба. Любые социальные цели, политические средства и их идейные обоснования самым непосредственным образом за- трагивают отношения в треугольнике, соотношение сил в нем. Поэтому та или иная идеология должна быть и интер- претацией отношений между субъектными “базовыми еди- ницами” современного общества, особенно между группой (коллективом) и индивидом – пусть по поводу изменений или сквозь призму отношения к этим последним. Ясно, что три идеологии дают (должны давать) разный ответ на этот вопрос. Кроме того, каждая идеология вступала в свои отношения с религией и наукой – двумя другими европейскими формами организации знания, “духовного производства”, двумя други- ми элементами духовной сферы. Но прежде чем говорить об этих отношениях, а они были различными в трех рассматри- ваемых случаях, необходимо, хотя бы вкратце, остановиться на вопросе о соотношении идеологии, с одной стороны, ре- лигии и науки – с другой.

6. Религия, наука, идеология В феодальной Европе, религия (христианство) обладала практически полной монополией на духовную сферу. В связи с этим именно она опосредовала и выражала отношение чело- века к истине (как божественной, трансцендентной – Вера, так и рациональной – Разум) и представляла (интерпретировала) в духовной сфере в качестве общей истины интересы особых (господствующих) групп. Поэтому, во-первых, социальные конфликты, борьба угнетенных и господствующих групп (а также внутри этих последних) вплоть до середины XVII в. идейно оформлялись как религиозные; во-вторых, в этом смысле противоборствующие стороны говорили на одном языке, использовали одно и то же идейное оружие, а именно религию, христианство. Пусть с модификациями: ересь – ор- тодоксия, католицизм – народный католицизм (так, в народ- ном католицизме история рождения Христа была принята, а идея первородного греха, в которой угадывается обосно-

204 časopis za društvena/politička pitanja вание неравенства и эксплуатации, – нет)67, но тем не менее идейная система была одной и той же. В этом, помимо про- чего, находило отражение то, что под определенным углом зрения социальная структура и “композиция” господствую- щего класса были относительно просты. Господами были зем- левладельцы, организованные в иерархию. Если принципом раннего средневековья, раннего, незрелого феодализма был лозунгом “Nulle seigneur sans homme”, то принципом зрелого и позднего феодализма, феодализма как такового было “Nulle terre sans seigneur”. И все было ясно. При неполном совпаде- нии богатства и знатности, при обилии локальных и проме- жуточных групп и подгрупп, особых статусов и т. д и т. п., делавших картину социальной структуры средневекового общества внешне очень сложной и мозаичной, все же в целом она была ясной, и это облегчало “социальный разговор” на одном языке, хотя и на различных социально-религиозных диалектах. Иными словами, в докапиталистическом запад- ном обществе, на ранней (феодальной) стадии Европейской цивилизации религия выступала как идейная система, выра- жавшая Истину и Интерес (а до конца XIII в. Веру и Разум) в качестве единого и слабо дифференцированного комплекса (ситуацию в религиозных неевропейских системах я остав- ляю в стороне – в силу специфики это особый разговор, для которого здесь и сейчас нет места). Реформация, генезис капитализма (Великая капитали- стическая революция 1517-1648 гг. и особенно ее финальная фаза – Тридцатилетняя война) привел (в ходе и посредством раскола как господствующего, так и угнетенного класса при все более активной и самостоятельной роли бюргерства в ка- честве третьего элемента, ломающего “бинарную оппози- цию”) к тому, что идейное выражение Веры (истины боже- ственной), Разума (истины рациональной) и Интереса стало постепенно принимать идейно и институционально различ- ные и дифференцированные формы. И хотя социальные и политические конфликты XVI – первой половины XVII в. вы- яснялись, а интересы артикулировались на языке религии, тенденция к взаимообособлению и обособленному представ- лению Веры, Разума и Интереса наметилась. Эпоха религи- 67 Scott J. Protest and profanation: agrarian revolt and little tradition // Theory a. society. – Amsterdam, 1977. – Vol. 4, № 1. – P. 26. časopis za društvena/politička pitanja 205 озных войн более или менее плавно перетекла в эпоху войн национальных государств, к формированию которых объ- ективно и привели – прав К. Шмитт – религиозные войны. “Национализация” религии, т. е. обуживание, парциализа- ция последней, обособление политики от религии, и мора- ли от политики – вот одна из линий раскола прежней идей- ной целостности, и без этого, кстати, тоже не понять многое в идеологиях XIX в. Научную революцию XVII в. следует рассматривать не столько как узконаучное событие (конкретные открытия), сколько как идейно-мировоззренческое (новые методы как следствие нового взгляда на мир, нового подхода к нему) и ма- кросоциальное (превращение науки из “двумерной” – стиль мышления, тип деятельности – в трехмерную, в социальный институт, т. е. рождение науки как таковой, как особой, на- ряду с философией, схоластикой и т. д. формой организации позитивного и рационального знания). Хотя явное и фикси- рованное противостояние Веры и Разума началось с 1277 г. (запрет 219 “вредных доктрин”, пытавшихся примирить Веру и Разум), институционально это противостояние было оформ- лено в ходе и посредством научной революции. Если наука как институт оформилась в XVII-XVIII вв., то возникновение и оформление идеологии произошло позже. Даже если признать Просвещение несостоявшейся единой светской рациональной протоидеологией (“единая” идеоло- гия, в отличие от “единых” религии и науки, невозможна), то придется констатировать 100-150-летнее запаздывание. Ну а если говорить об идеологии как тримодальном явлении, то здесь “срокá” увеличиваются до 200-250 лет. В любом случае, в так называемую “раннекапиталисти- ческую” (“раннесовременную” – early modern, как не очень удачно выражаются на Западе) эпоху наметился раскол еди- ного идейно-институционального христианского комплек- са на три отдельные сферы, каждая из которых стала особой формой отношения к реальности и представления истины как “сгущенной”, “сконденсированной” реальности. Любая идейная система есть отношение к реальности, представлен- ной в идейно-упорядоченном виде, т. е как истина и ценность. В этом смысле любое отношение к реальности есть отношение 206 časopis za društvena/politička pitanja к истине (реальности – как – истине) и ценностям или цен- ностное отношение (либо на рациональной, либо на ирра- циональной основе), по крайней мере, в Капиталистической системе. Эти сферы суть: 1) собственно религии (отношение “субъект – Бог”, “субъект – абсолют”, “субъект – дух как бо- жественная, трансцендентная истина”; это комплекс отноше- ния, основанный на Вере); 2) наука (отношение “субъект – ис- тина”, освобождение от веры и, строящееся на рациональной основе, как самодостаточной теоретически – “субъект – по- нятие”); 3) идеология (отношение “субъект – истина”, выра- женное секулярно и пропущенное сквозь призму особых со- циальных интересов; отношение “субъект – интерес” особой группы, в котором интерес данной группы представлен как универсальная истина и всеобщее благо). Религия и наука, будучи диаметрально противополож- ны по принципам, целям и основам знания (вера и разум), схожи друг с другом как всеобщие (универсальные) и содер- жательные системы знания. И религия, и наука стремятся к Истине в качестве субстанции, противостоящей обществу в целом. Другое дело, что использоваться религия и наука мо- гут в интересах отдельных классов, групп, корпораций, могут выполнять и такую функцию, однако, в данном случае, во- первых, вступает в противоречие с субстанцией; во-вторых, может быть направлена против тех, кто таким образом ис- пользует религию и науку. С точки зрения функционально- частного, а не содержательно-общего использования наука и религия суть опасные и обоюдоострые средства. Идеология, в отличие от религии и науки, есть частное и функциональное знание: частное – поскольку оно ищет и отражает истину, противостоящую не обществу в целом, не человеку вообще, но особой группе; функциональное – по- скольку само содержание знания определяется интересами и в интересах особой социальной группы, т. е. является их социальной функцией. Повторю: религия и наука как все- общие (универсальные) и содержательные формы знания могут использоваться и интерпретироваться в особых, груп- повых социальных интересах, однако это есть акт, нарушаю- щий имманентные цели и суть религии и науки. Идеология же по своей социальной природе и целям есть форма идей,

časopis za društvena/politička pitanja 207 исходно ориентированная на специфическое, обусловленное особыми интересами отношение к реальности-как-истине, на искажение и отрицание этого отношения как универсаль- ного и содержательного, на ограничение истины, т. е. на ее функционализацию, прав Л. Фойер, который считает, что для идеологии, в отличие от науки, нет объективной истины, по- скольку идеология связана с интересами68. Правда марксизм всегда претендовал на знание объективной истины, но марк- сизм в отличие от консерватизма и либерализма, провозгла- сил себя научной идеологией, что, как мы увидим, стало его силой и слабостью одновременно. Будучи отрицанием одновременно и религии, и науки и стремясь объективно вытеснить их, подменив собой, идео- логия никогда не может и не сможет этого сделать ввиду тех имманентных ограничений, которые налагает на нее ее соци- альная и гносеологическая природа и которые проявляются в неразрешимом противоречии между исходной социопозна- вательной специфичностью и функциональностью, с одной стороны, и стремлением представить их как социальную все- общность и содержательность – с другой, между претензией на представление классово ограниченной реальности как со- циально всеобщей истины и отсутствием содержательной и универсальной основы для этого. Снять это противоречие, функционально компенсиро- вать имманентно незавершенный характер идеологии отно- сительно реальности и истины призвано использование иде- ологией элементов как науки, так и религии. Секулярные, рациональные, научные элементы компенсируют незавер- шеннось идеологии с рациональной точки зрения, религи- озные же дополняют идеологию там, где она “незавершена” религиозно/иррационально. Поэтому, хотя своим функцио- нальным характером идеология адекватна промышленному капитализму с несовпадением функциональных и субстан- циональных аспектов его бытия, в результате чего резко уси- ливается автономия идеологии; хотя именно идеология вы- ражает социальные конфликты мировой капиталистической системы в ее зрелом (1848-1968) состоянии и сменяет в этом качестве религию как идейную форму социальных конфлик-

68 Feyer L. Ideology a. the ideologist. – Oxford: Blackwell, 1975. – P. 181. 208 časopis za društvena/politička pitanja тов периода генезиса и ранней стадии капитализма (XVI-XVIII вв.); хотя именно идеология выступает как средство критики религии, несмотря на все это, идеология, будучи частичным секулярным знанием, не только никогда не может избавить- ся от религиозных, иррациональных элементов, но даже сама изобретает и внедряет их, чтобы избежать самоубийствен- ной для нее, чистой секулярности и рациональности (культ Высшего Существа у якобинцев, языческие элементы культа Вождя и культа мертвых у большевиков и т. п.). В ситуации полной чистоты и ясности идеология оказывается в положе- нии “голого короля” – становятся видны все или почти все ее, скажем так, неадекватности; частичная и функциональная рациональность оборачивается целостной субстанциональ- ной нерациональностью или даже иррациональностью, бес- страстный лик Общей Истины превращается в хищный оскал Группового Интереса; и идеология выталкивается в неблаго- приятную позицию по отношению к содержательным в своей всеобщности и всеобщим в своей содержательности формам знания. В то же время в той или иной степени (в разных иде- ологиях – разной и по-разному) идеология, по определению, являясь светской формой, должна акцентировать рациональ- ность, научность и потому, что частично-функциональное представление реальности, “частично-функциональная” ис- тина либо таит в себе опасность иррационального, либо даже может выглядеть иррационально. В своем реальном функционировании идеология вы- ступает как рациональное отношение к реальности, ограни- ченной как истина отдельной социальной группы; выступает она в более или менее ограниченном единстве с элементами религии (веры, всеобще-иррационального знания) и науки (разума, всеобще-рационального знания), а потому идеология – это социально (или классово) ограниченное рациональное знание или функциональное знание. Знание, в котором со- циальная функция доминирует над реальным содержанием и искажает его в определенных интересах. Идеология – это ни в коем случае не просто комбинация науки и религии, их элементов – это такое идейное единство, в котором частное, социально ограниченное, а потому функциональное знание воспроизводит себя посредством использования всеобщих со-

časopis za društvena/politička pitanja 209 держательных форм и господства над ними. Поэтому даже в самой “научной” идеологии идеология, т. е. конденсирован- ный особый социальный интерес, всегда будет господствовать над универсальным рациональным знанием, направлять и определять его; социальная функция будет всегда определять понятийное содержание, “разжижать” или даже подменять его; господство частного рационального (интереса, знания) над всеобщим рациональным будет ограничивать само раци- ональное и ставить предел на пути рационального и реаль- ного понимания мира. При этом чем больше и сильнее науч- ные претензии идеологии, тем внешне она респектабельнее, современнее, но тем более она уязвима внутренне, тем легче противопоставить ей ее же научный “сегмент”.

7. Система идеологий и капитализм как система Как известно и как уже говорилось выше, идеология (Идеология) возникла как тримодальное явление, как три идеологии, в отличие, например, от христианства, которое изначально было моносистемой и лишь в ходе дальнейшей длительной эволюции дробилось и ветвилось. И. Валлерстайн убедительно показал, как и почему идеологий могло и долж- но было быть именно три, – в соответствии с отношением к изменению, с возможными позициями по поводу изменения- развития. Таких позиций действительно может быть только три. Но не только по логически-цифровой, “пифагорейской” причине, которую привел Валлерстайн и которая определяет- ся феноменом изменения, а еще и по другой, более глубокой причине. Последняя связана не с объектом реагирования, а с субъектом, и задача ее понимания требует продолжить ана- литический путь с того места, где Валлерстайн, к сожалению, остановился. Идеология как особая форма выражения социальных интересов зрелого (промышленного, формационного) ка- питалистического общества не может существовать в един- ственном числе в соответствии с сутью, законами развития капиталистической собственности, а не только по логике ре- акции на ставший неизбежным факт изменения – последнее

210 časopis za društvena/politička pitanja носит в большей степени внешний характер, а потому оче- виднее и легче фиксируется эмпирически, тем более что мир- системный анализ фиксирует прежде всего более или менее внешние пласты бытия капиталистической системы. Как писал В. В. Крылов, лишь в действительном про- цессе производства капиталу, который функционирует в качестве производительного, принадлежат непосредствен- но все прочие факторы труда, а не только овеществлен- ный труд. Как только процесс труда кончается, “вне активно осуществляющегося процесса производства капитал уже не покрывает собой все элементы и факторы совокупного процесса производства”69. Действительно, природные факторы при- надлежат землевладельцам (частным или государству), рабо- чая сила – наемным работникам, социальные факторы про- изводства – тем, кто организует разделение и комбинацию труда, а именно государству в лице бюрократии; духовные формы производства принадлежат особым корпорациям в виде институтов, университетов. Таким образом, делает вы- вод Крылов, вне действительного процесса труда, т. е. как со- вокупный процесс производства, система отношений капита- листической собственности оказывается шире, чем капитал сам по себе, хотя он и конституирует всю эту систему элемен- тов70. Исходя из своего анализа капитала, капиталистической собственности, В. В. Крылов показал, почему и как капитал развертывается в многоукладную систему, почему и как ка- питал не является и не может являться одной-единственной формой капиталистической собственности, отсюда – миро- вая капиталистическая система как многоукладная, включая “некапитализм(ы)” и антикапитализм. Но тот же анализ В. В. Крылова показывает, почему и как при капитализме невозможен один-единственный го- сподствующий класс или одна-единственная господствую- щая группа, как, например, феодалы при феодализме или рабовладельцы при антично-рабовладельческом строе. Если оставить в стороне бюрократию как персонификатора функ- ции капитала, то, по субстанциональной линии, господству-

69 Крылов В. В. О логическом развертывании понятия “капитал” в понятие многоукладной структуры капиталистической системы отношений // Крылов В. В. Теория формаций. – М. : Изд. фирма “Вост. лит. ”, 1997. – С. 58. 70 Там же. – С. 58-59. časopis za društvena/politička pitanja 211 ющих групп в зрелом капиталистическом обществе должно быть как минимум две: те, чьей основой являются действи- тельный процесс труда (производства) и прибыль, и те, чьей основой являются природные факторы производства и рента, являющиеся, однако, не пережитком докапиталистического строя, а выступающие интегральным элементом самого ка- питализма. Я уже не говорю о представителях торгового, а позднее – финансового капитала. Несводимость капиталистической собственности к ка- питалу объясняет целый ряд “странностей” капитализма и буржуазии. Например, тот факт, что буржуазия всегда стре- милась не столько буржуазифицироваться, сколько аристо- кратизироваться. И дело здесь не в том, что граф де Ла Фер привлекательнее господина Журдена. Дело в том, что толь- ко вкладывая средства в землю и стремясь таким образом по- лучать часть прибыли от своего капитала, как от ренты, т. е. прибыли, связанной с монополией, исключающей или мини- мизирующей капиталистическую конкуренцию, капиталист может относительно обезопасить свое будущее и будущее своих детей от колебаний рынка, от взлетов и падений при- были, от рынка и в этом смысле – от капитализма71. Сам по себе капитал обеспечивает только настоящее, поскольку именно в нем протекает действительный процесс производства, в нем куется прибыль, тесно связанная с кон- куренцией. Будущее обеспечивается вложением в прошлое – в землю, в недвижимость, владение которыми монопольно и подрывает конкуренцию. В этом, помимо прочего, заклю- чается и причина того, что буржуазия (даже) в ядре капита- листической системы не создала собственного социального и культурного идеала, а заимствовала таковой у аристокра- тии, т. е. подчинилась социокультурному идеалу того слоя, с которым по идее должна была бороться или, скажем мягче, сталкиваться во всех сферах, включая культуру и ценности. Даже в Англии, на родине промышленной революции, со- циальным идеалом в XIX в. (да и в XX тоже) был не буржуа- фабрикант-капиталист, а джентльмен, сельский сквайр. Как заметил М. Дж. Винер, идеалом британского образа жизни

71 Подр. см. : Wallerstein I. The bourgeois(ie) as concept and reality // New Left Re- view. – L., 1988, № 167. – P. 91-105. 212 časopis za društvena/politička pitanja являются спокойствие, стабильность, традиции, тесная связь с прошлым, преемственность с ним72. Не случайно в Англии говорят о “джентрификации буржуазии”. Не все просто и с социальным идеалом в континентальной Европе: ни во Фран- ции, ни в Германии буржуа им не является. Крыловский анализ показывает, что капитализм, буду- чи единством капитала и некапиталистических форм соб- ственности, есть “борьба и единство противоположностей” монополии и рынка, ренты и прибыли. Это, в свою очередь, раскрывает смысл броделевской фразы: “Капитализм – враг рынка”, – которая вне анализа капиталистической собствен- ности остается лишь красивым французским парадоксом, mot, еще одним артефактом французской интеллектуаль- ной культуры. Разумеется, нельзя излишне жестко противопоставлять господствующие интересы, группы и классы капиталистиче- ской системы по линии “прибыль – рента”, реальность слож- нее, чистых типов нет, большинство обладателей прибыли стремятся подстраховаться рентально. И все же. Поскольку это получается не у всех и не у всех в равной степени, поскольку различные виды деятельности тяготеют в большей степени либо к рынку (прибыль), либо к монополии (рента), наконец, поскольку с ростом “капиталистической мир-экономики” росло, расширялось ее европейское ядро, что особенно на первых порах усиливало его социальную и экономическую (укладную) неоднородность, выделяются два основных типа деятельности и отвечающие им комплексы интересов – с со- ответствующим отношением к изменению, за которым скры- вается и сутью которого является действительный процесс труда в рамках совокупного процесса производства капита- листического общества. С этой (но только с этой, поскольку идеология есть яв- ление тонкое и многомерное) точки зрения либерализм есть утверждение и выражение социального процесса производ- ства по отношению к другим фазам совокупного процесса производства; капитала как собственности – по отношению к другим формам собственности в рамках капиталистической

72 Wiener M. J. English culture and the decline of industrial spirit, 1850-1980. – Cam- bridge etc. : Cambridge univ. press, 1981. – P. 3-4. časopis za društvena/politička pitanja 213 собственности; прибыли – по отношению к другим формам извлечения дохода. С этой же точки зрения консерватизм есть отрицание капитала как бы извне собственно капиталистического про- изводства. Точнее, грубо говоря и отвлекаясь от цивилиза- ционных (“социокультурных”) и индивидуальных состав- ляющих, которые очень важны, это наступление на капитал как собственность (и соответствующие ему социально-поли- тические формы) с позиции прежде всего тех форм капита- листической собственности, которые связаны с землей (рен- та), монополией (в том числе на рынке, ибо часто связаны с заморской торговлей). Иными словами, консерватизм – это отрицание – в рамках капиталистической собственности – капитала как субстанции овеществленного труда с позиций другой же субстанции – природы, не переделанной трудом, но уже включенной в капиталистическую систему и “враща- ющуюся” по законам ее “кругооборота”. Еще раз хочу подчеркнуть, что речь идет о социальных и экономических интересах, лежащих в основе идеологий, а не о том, почему и как те или иные люди становятся либерала- ми, консерваторами или марксистами. В этом сверх-жестокой классовой привязки нет: отпрыск буржуазной семьи может стать марксистом, обедневший землевладелец – либералом, а капиталист – консерватором или, как Энгельс, марксистом. Люди из разных социальных групп могут прийти к одним и тем же идеологическим убеждениям, а представители одной и той же группы – оказаться по разные стороны идеологиче- ских баррикад. Я уже не говорю об индивидуально-биографи- ческих особенностях, окрашивающих в неповторимые цвета одну и ту же идеологию в “исполнении” разных людей. Так, консерватизм Ж. де Местра, Токвиля, Шатобриана и Л. де Бо- нальда был разным, оставаясь в то же время консерватизмом Наконец, многие люди из разных социальных групп вообще не разделяют никакой идеологии – плевать на идеологию, по крайней мере, осознанно. Неосознанно, подсознательно, правда, дело может обстоять иначе, но это уже скорее сфера социальных инстинктов. И тем не менее в целом связь между социальной груп- пой, местом в системе капиталистической собственности и 214 časopis za društvena/politička pitanja идеологическими пристрастиями, при всей автономии иде- ологии по отношению к сфере материального производства, экономики (и чем более развито капиталистическое общество, тем эта автономия больше) просматривается. Итак, о консерватизме и либерализме сказано, и из ска- занного понятно, почему сначала возникает консерватизм, а затем либерализм. Последним из трех великих идеологий возникает марксизм. А что же он? Ясно, что марксизм – это отрицание капитала и капитализма. Но какое? С каких по- зиций, на какой основе? Чтобы ответить на этот вопрос, не- обходимо сделать небольшой экскурс в сферы знания, кото- рые ныне непопулярны, но по мере продвижения мира в XXI в. будут приобретать все большее значение, – политическая экономия и философия капитализма как системы.

8. Субстанция и функция У каждой общественной системы есть ее социальное “тело”, субстанция, обладающая некими функциями, атри- бутами. Все это, как и факт противоречия между субстанцией и функцией, – довольно тривиально. Чем примитивнее со- циальная система, чем больше общество зависит от природы, чем больше природные факторы производства господствуют над искусственными, а живой труд – над овеществленным, тем более простыми и менее острыми являются эти проти- воречия, тем больше функция “утоплена” в субстанции, тем меньше ее автономия. Субстанция – это, прежде всего, материальное произ- водство, отношения, складывающиеся в ходе него и по его поводу, т. е. в ходе распределения факторов производства (собственности). Функция (или функции) – это уже те отноше- ния, которые складываются вокруг субстанции, по ее поводу, выступают в качестве ее атрибутов, и чем сложнее и развитее субстанция, тем больше функций, тем больше и очевиднее их несовпадение с ней, тем они автономнее; функции – это управление (“государство”), регуляция социального поведе- ния (“политика”), коммуникации. У функции – свои струк- туры и формы организации, как и у субстанции.

časopis za društvena/politička pitanja 215 Максимальной остроты противоречие между субстан- цией и функцией (а также между содержанием и формой) обретает при капитализме73, когда экономические отноше- ния становятся системообразующими производственными, социальное насилие содержательно обособляется из сферы производственных отношений и возникают формы, регули- рующие (в)неэкономические отношения индивидов и групп. Кроме того, при капитализме функционально снимается про- тиворечие между отношениями производства и обмена – экс- плуатация осуществляется как обмен рабочей силы на ове- ществленный труд (“капитал”), входит в ткань производства, в результате обмен приобретает значительную автономию, а внешне вообще может показаться, что он диктует свою волю производству. Ведь капитализм – это, помимо прочего, товар- ное производство с целью получения прибыли, т. е. увеличе- ния (меновой) стоимости. Любой продукт, попадающий на товарный рынок, становится товаром, независимо от того, в какой социальной системе, при каких социальных порядках он произведен и как соотносятся в нем естественный и искус- ственный субстраты. Функционально обмен при капитализ- ме превращает в стоимость то, что не является ею и не созда- ется производительным капиталом. Иными словами, обмен выступает одновременно и основой производства, чего не было ни в одной докапиталистической системе, и ее специ- фическим функциональным органом, чего до капитализма тоже не было. При этом происходит максимальная функци- онализация производственных отношений. С капитализмом социальная функция становится та- ковой в строгом смысле этого слова, порывая с субстанцией, “выныривая” из нее и утрачивая субстанциональные, мате- риальные, природные характеристики, а потому не только функционализируется, но и социализируется. Процесс про- изводства становится социальным не только по содержанию, но и по форме. Чем функциональнее и социальнее производ- ственные отношения, тем мощнее они подстегивают развитие производительных сил, тем быстрее его темп. Капитализм, благодаря функциональному характеру своих производственных отношений, в этом плане побил все

73 См. : Фурсов А. И. Колокола Истории. – М. : ИНИОН, 1996. – С. 14-47. 216 časopis za društvena/politička pitanja рекорды. Например, производственные отношения рабов- ладельческого или феодального обществ, представляющие собой отчуждение воли трудящегося, т. е. превращение его полностью или частично в “говорящее орудие”, в некую при- родную субстанцию, несут на себе большой субстанциональ- ный отпечаток. Они сконструированы так и для того, чтобы функцию превращать в субстанцию, чтобы натурализовать общественные отношения по поводу присвоения природы. В этом смысле докапиталистические общества (и чем древ- нее, тем в большей степени) “сконструированы” и действуют так, чтобы свести к минимуму какую-либо функцию, кроме той, что растворена в субстанции, погружена в нее и если и “выныривает” из нее, то редко, невысоко и ненадолго. Ка- питализм, напротив, стартует с высокого уровня функцио- нализации производственных отношений. Это – его нача- ло. Логическим концом капитализма должна быть (и может быть) только полная функционализация производительных сил. Это соответствует функционализации как макрозакону развития производительных сил капитализма. Благодаря именно автономии функций капитала, их способности приобретать некапиталистические формы (на- пример, плантационное рабство), превращаясь просто в бо- гатство в тех случаях, когда им не противостоит наемный труд, рынок становится по-настоящему мировым. Однако мировой аспект характеризует не только рынок, но и другие формы бытия функций. Причем в индустриальную, доэнтээ- ровскую эпоху мондиализация, глобализация мира, охват его капитализмом развивались прежде всего по функциональной линии. Еще раз сошлюсь на В. В. Крылова, который подчер- кивал, что до НТР капитализм был мировым явлением только как совокупный процесс общественного производства, тог- да как в качестве действительного процесса производства он был по преимуществу явлением локальным, региональным (“североатлантическим”). Это несовпадение – одно из кон- кретных проявлений более общего несовпадения субстан- ции и функции капитала. И реализуется это несовпадение здесь двояко – как в социальном времени (по линиям: произ- водительные силы – производственные отношения, произ- водство – обмен), так и в социальном пространстве (мировой

časopis za društvena/politička pitanja 217 уровень, мир в целом как поле действия производственных отношений – локально-региональный уровень как поле дей- ствия индустриального производства). Способность производственных отношений при капи- тализме действовать за рамками “своего” производства, вне их – ситуация невозможная ни для феодализма, ни для ра- бовладения. В последних случаях были возможны лишь чисто внешние, даннические формы отношений и эксплуатации, не превращавшие объект эксплуатации функционально ни в рабовладельчески, ни в феодально эксплуатируемый. Спо- собность, о которой идет речь, позволяла капиталистическим производственным отношениям как мировому, универсаль- ному обмену, поле которого – мировой рынок, превращать – функционально – в товар (придавая капиталистический ха- рактер) любые объекты, попадающие на этот рынок, незави- симо от того, произведены они индустриальным или ручным способом, в капиталистическом обществе или где-нибудь на племенной периферии арабского или африканского мира. Что еще более важно, систематическая эксплуатация капита- лом таких некапиталистических форм автоматически стано- вится капиталистической по функции. Возникающая капи- талистическая эксплуатация без капиталистического способа производства есть еще одно проявление несовпадения суб- станции и функции капитала, способность последней как “энергии” существовать автономно от “материи”, “вещества”. Но функциональная капитализация мира не останав- ливается на уровне эксплуатации, а потому несовпадение субстанции и функции капитала обретает и другие формы. Она идет глубже – на уровень отношений собственности и социально-экономических систем. Парадокс в том, что к кон- цу XIX в. Капиталистическая Система пришла с большим ко- личеством некапиталистических (докапиталистичеких) укла- дов, чем их было, например, в конце XVI или в конце XVII в. ! По идее капитализм должен был уничтожать докапитали- стические формы, а вышло наоборот, он их умножил. Ины- ми словами, капитализм не реализовал, не смог реализовать себя в качестве глобальной, единой социально однородной мировой капиталистической системы (формации, если поль- зоваться марксистским термином). Ну а в начале XX в. эту не-

218 časopis za društvena/politička pitanja однородность усугубил коммунизм. Глобальной качественно однородной капиталистической формации не получилось. Разумеется, сохранение каких-то некапиталистических и докапиталистических структур можно отчасти списать на сопротивление местных обществ, на неспособность капитала проглотить и переварить огромные пространственные и де- мографические массивы. Но это так только отчасти. Потому что целый ряд структур капитализм мог уничтожить, но не уничтожил. Исторически капитализм, как правило, уничто- жал только те докапиталистические формы, которые, буду- чи доклассовыми, не могли обеспечить минимально необхо- димого (для старта капиталистического типа эксплуатации) уровня прибавочного продукта. Персонификаторы таких форм либо сгонялись с их земель, либо уничтожались. Но, внимание! – на их месте капитал уже от себя создает опять же докапиталистические по своему социальному содержанию уклады – плантационное рабство, латифундии, мелкую соб- ственность в белых поселенческих колониях XVII-XVIII вв., еще не ставшую буржуазной, но такую, которой в данной местности до капитализма не было. Перед нами – воспроизводство некапиталистических форм на капиталистической основе в целях самого капитала там, где он не может производить стоимость, выступая в ка- честве производительного капитала, а способен лишь присва- ивать ее. Заметим это: капитализм в своих интересах может создавать некапиталистические формы или даже превращать- ся в них. Это – принцип его существования. Это “буржуазное происхождение небуржуазных форм” (Маркс), эта “капитали- стическая отсебятина” и есть реализация несовпадения суб- станции и функции не только по линии производства, но и по линии собственности. Трудно перенести на некапиталистическую почву ка- питал-субстанцию, субстанциональные аспекты капитализ- ма; значительно проще обстоит дело с функциональными аспектами. Их структуры – администрацию (“государство”), армию современного типа, коммуникации, организацию зна- ния, идей – заимствовать значительно легче. Для этого не нужно быть обладателем капитала-субстанции “у себя дома”, достаточно стать функциональным элементом мировой капи- časopis za društvena/politička pitanja 219 талистической системы, причем опять же необязательно по линии экономики, достаточно политики, межгосударствен- ных отношений, как это и произошло в России при Петре I. При этом функциональная капитализация совершалась и происходила за счет субстанциональной капитализации и в ущерб ей, когда уничтожалось все или почти все имеющееся субстанционально “предкапиталистическое” и блокирова- лось развитие нового. Это опять же Россия Петра I и его пре- емников. Но далеко не только Россия. Например, функци- ональная капитализация Индокитая (да и Юго-Восточной Азии в целом) привела к тому, что диахронные в истории Западной Европы, т. е. в ядре капиталистической системы, процессы первоначального накопления капитала (генезис капитализма) и капиталистического накопления на индо- китайской периферии (и многих других частях периферии и даже на полупериферии) становятся синхронными. Более того, вступают в борьбу друг с другом, и первоначальное на- копление постоянно блокирует накопление капиталистиче- ское, т. е. развитие капитализма74, ведя к самовоспроизводству долго- или даже “вечноигранию” фазы создания предпосы- лок. Таким образом, при капитализме в капиталистической системе мы имеем максимальное несовпадение, противоре- чие между субстанцией и функцией капитала и – соответ- ственно – структур и групп, воплощающих их в социальной реальности. При капитализме (и только при капитализме) принципиально возможно отрицание субстанции капитала посредством и на основе его же функций – вплоть до полно- го отрыва. Более того, тотальное, полномасштабное отрица- ние капитала и капитализма возможно только на функцио- нальной основе и как функциональное; субстанциональное отрицание всегда будет частичным, непоследовательным и компромиссным. “Оторвавшаяся”, “взбесившаяся” функция, уничтожающая субстанцию, – это и есть коммунизм75. Но это уже другая тема, вернемся к марксизму, к вопросу о том, что есть марксизм как идейно-политическая позиция по отноше- нию к капитализму.

74 Подр. см. : Murray M. J. The development of capitalism in colonial Indochina (1870- 1940). – Berkeley etc. : Univ. of California press, 1980. – XII, 685 p. 75 Подр. см. : Фурсов А. И. Колокола Истории… – С. 47-67. 220 časopis za društvena/politička pitanja 9. Марксизм как идеология и “марксизм- ленинизм” как антиидеология (“власть- знание”) В свете того, о чем сказано выше, марксизм выступает как отрицание капитализма внутри совокупного обществен- ного процесса, но не на основе субстанции, не в рамках дей- ствительного процесса производства, а на основе функций капитала, с их помощью. Здесь функциональные аспекты совокупного процесса общественного производства в целом как бы обрушиваются на один из его элементов (или на не- сколько элементов). Марксизм – идеология целостного функционального отрицания капитала. Получается, что марксизм объективно есть идеология тех социальных групп, которые воплощают в своем бытии функциональные аспекты капитализма как противостоящие субстанциональным, и отрицают вторые с позиций первых. Маркс ошибочно посчитал персонификатором функцио- нального отрицания капитализма пролетариат, с которым ошибочно же отождествил европейские, прежде всего англий- ские, низы первой трети XIX в. Капиталистический же, фор- мационный пролетариат на самом деле является персони- фикатором субстанции, агентом капитала как содержания и действует внутри него. Поэтому-то социал-демократическое движение лишь первоначально выступало против капитали- стических порядков, а затем постепенно интегрировалось в них, поскольку противоречие, отрицание здесь имеет место в рамках одного качества – субстанции, а потому не может быть полным: это означало бы самоотрицание, социальное самоубийство рабочего класса. Борьба рабочих ядра капиталистической системы про- тив капитала под знаменем марксизма была не столько адек- ватным марксизму политическим движением, сколько ре- зультатом врéменного, обусловленного неразвитостью самого капитализма совпадением еще не полной обособленности, расчлененности двух принципиально различных форм со- циального отрицания – внутрикапиталистического, в рамках самого капитала (овеществленного труда) как субстанции, с

časopis za društvena/politička pitanja 221 одной стороны, и антикапиталистического – отрицания ка- питала как субстанции его социальной функцией – с другой. Можно сказать, что длительное время функциональное от- рицание капитала внутри самого капитализма проявлялось в неадекватной ему содержательной форме и (или) совпадало с неадекватной формой. Однако по мере развития капитализма база для этого истончалась и исчезала. Вехи этого процесса – идеологический и организационный кризис социал-демо- кратии и марксизма на рубеже XIX-XX вв. (ревизионизм про- тив ортодоксии на Западе, меньшевизм против большевиз- ма, особенно в его крайней, необольшевистской – ленинской – форме в России), крах II Интернационала во время первой мировой войны, австромарксизм и, наконец, Бад Годесберг (1959), который формально зафиксировал фактически уже наступившую смерть “ортодоксального марксизма” и анти- капитализма “рабочих партий”. И. Валлерстайн “с подачи” Н. Элиаса верно называет эту разновидность “марксизмом партий”, но ошибочно смешивает в одну кучу Каутского, Ленина и Сталина, социал-демократические и коммунисти- ческие партии76, демонстрируя непонимание непартийной природы коммунистической партии, их властного содержа- ния и принимая форму за содержание. В ядре, в центре капиталистической системы, где капи- тал силен прежде всего как субстанция, его функциональное отрицание вообще имеет крайне мало шансов на успех (Фран- ция – 1871 г., Германия – 1918, 1923 гг.) и может существовать лишь до поры как элемент внутрикапиталистических “ста- диальных отрицаний”. Иное дело – полупериферия и пери- ферия, где сильны функциональные аспекты капитала, а суб- станционально он слаб; где капитал выступает, прежде всего, как функция, нередко – в некапиталистической или раннека- питалистической форме – и где сама капиталистическая экс- плуатация носит функциональный характер и развивается на основе не столько местных доиндустриальных произво- дительных сил, сколько мирового рынка и индустриальных производительных сил центра. В результате чего, несмотря на слабость или даже отсутствие местной капиталистической

76 Wallerstein I. Marxisms as Utopias // Wallerstein I. Unthinking social science: the limits of nineteenth century paradigms. – Cambridge: Polity press, 1991. – P. 177- 178. 222 časopis za društvena/politička pitanja субстанции, противоречие между субстанцией и функцией капитала носит острый характер, а функция значительно бо- лее сильна и автономна, чем в центре. В такой ситуации прин- ципиально возможен полный отрыв функции от субстанции, приобретение ею самостоятельности и создание адекватной ей структуры, отрицающей капитализм. Поскольку отрица- ние носит функциональный характер, исходное социальное содержание агента отрицания значения не имеет. В результате марксизм как идеология находит адекват- ную себе социальную ситуацию на полупериферии мировой капиталистической системы, не зависит жестко и непосред- ственно от социальной природы персонификатора отрица- ния и от уровня развития производительных сил данного об- щества (вспомним Ленина, Мао, Кастро и т. п.). Генетически марксизм становится идеологией захвата власти (государства), а функционально (или негативно содержательно) – идеоло- гией обеспечения индустриального развития на антикапи- талистической основе в национально ограниченных рамках (отрыв функции от субстанции в мировом масштабе в усло- виях промышленного капитализма, – а именно его противо- речия и выражает исходно марксизм как идеология, – невоз- можен). При этом идеология утрачивает свои идеологические характеристики и превращается в отрицающую идеологию как явление власть-знание, универсалистские претензии ко- торого становятся фактором легитимности существования этой власти в национально-ограниченном пространстве. Это и есть марксизм-ленинизм, т. е. идеология марксизма, превра- тившаяся во власть-знание, утратившая черты идеологии и борющаяся с немарксистскими идеологиями уже не только как с немарксистскими, но и как с идеологиями, точнее как с Идеологией. “Марксизм-ленинизм” отрицает либерализм, консерва- тизм и “неленинские формы марксизма” не по отдельности, не как рядоположенные, а в целом, как целое, как Идеологию. Будучи коррелятом коммунистического строя, т. е. всевла- стия власти, “власти власти” (кратократии), снявшим в себе, выражаясь марксистским же языком, “противоречие между базисом и надстройкой” и оказавшимся по ту сторону их ди- хотомии, “марксизм-ленинизм” не может терпеть и отрицает

časopis za društvena/politička pitanja 223 любую идеологическую форму, поскольку она автоматиче- ски, самим фактом своего существования подрывает основы его бытия. В то же время внешне, по форме “марксизм-ле- нинизм” должен был оставаться и остаться идеологией – так же, как негосударственная, отрицающая государственность структура СССР должна была внешне, по форме выступать как государство со всеми внешними атрибутами. Таковы пра- вила игры – Большой игры – мировой капиталистической системы: любая суверенная политическая структура, чтобы быть допущенной в игру, должна выступать элементом меж- государственной системы, т. е. государством, по крайней мере, внешне. Аналогичным образом любая идейная система Со- временности – “доидеологическая”, “антиидеологическая” или “неидеологическая” – должна выступать как идеология. Это касается не только “марксизма-ленинизма”, но, на- пример, таких форм, как национализм или исламизм. Сам по себе национализм идеологией не является. Однако в идеоло- гизированном поле Современности он автоматически превра- щается в идеологию. Точнее, приобретает ее внешние атри- буты и претендует на идеологический статус. Если национализм исторически возник на Западе в со- временную эпоху, т. е. в том месте и в том времени, с кото- рыми исторически тесно связана идеология, и которые суть социокультурное “магнитное поле”, породившее идеологию как явление, то исламизм к этому всему не имеет никакого отношения. Его религиозный, интегралистский и антизапад- ный характер не содержит в себе ничего идеологического. Однако поскольку исламизм возник как реакция на идеоло- гическое и социокультурное давление Запада, капитализма, поскольку он выступает как идейно-политическое средство борьбы в современной мировой капиталистической системе, функционально, негативно и формально он приобретает иде- ологические черты. Западной универсалистской идеологии – будь то либерализм или марксизм, исламизм противостоит как идеология. Правда, по мере ухода Современности в про- шлое и в связи если не с упадком, то с ослаблением универса- листских идеологий либерализма и марксизма антизападные идейные течения, по-видимому, все меньше будут примерять идеологические одежды и станут выступать в адекватной им

224 časopis za društvena/politička pitanja этноцивилизационной или религиозной форме – этот про- цесс уже вполне различим. Иранская революция 1979 г. – тому пример и иллюстация. Повторю главное: в идеологизированном мире Совре- менности идеологическую форму приобретали даже такие идейно-политические явления, структуры и институты, кото- рые содержательно возникали как отрицание идеологии, как антиидеология. И это несовпадение было внутренним систе- мообразующим противоречием указанных явлений, структур и институтов. Нетрудно заметить, что несовпадение и про- тиворечие, о которых идет речь, повторно-зеркально воспро- изводят внутри форм, возникших на основе несовпадения субстанции и функции капитала, на основе противоречия между субстанцией и функцией, эти самые несовпадение и противоречие, интериоризируют их, превращая во вну- треннее противоречие негативно-функциональных форм. Но противоречие это уже выступает как таковое между со- держанием (антикапиталистическим) и формой (капитали- стической, буржуазной), которую они вынуждены принимать в соответствии с логикой функционирования мирового ка- питалистического целого, в которое они вписаны, хотя и со знаком “минус”. Это относится и к “марксизму-ленинизму”. Именно в форме “марксизма-ленинизма”, трансфор- мирующегося затем в “маоизм”, “чучхе” и т. п., марксизм успешно распространялся на полупериферии и периферии. Особенно в тех странах Азии, где идейные (“религиозно-эти- ческие”) системы фиксировали жесткое закрепление груп- повых социальных ролей и полномасштабную регуляцию их властью, т. е. были “власть-знанием” генетически, на “до- капиталистической” основе, а не как отрицание капитализ- ма и его идеологий. “Недоидеология”, если можно так вы- разиться, и “постидеология”, “гиперидеология” совпали по негативу – как “азиатские способы производства” и “реаль- ный коммунизм”. Но это – далеко не единственная причина успеха “марксизма” (“марксизма-ленинизма”) в неевропей- ском мире. Дело еще и в следующем. Будучи такой критической со- циальной теорией и идеологией, которая возникла на пере- сечении нескольких линий социального, экономического и časopis za društvena/politička pitanja 225 идейно-политического развития и отразила взаимодействие (позитивное и негативное) между различными типами исто- рических систем (и между системами одного типа) – Евро- пейской цивилизацией, буржуазным обществом и мировой капиталистической системой, марксизм объективно мог быть использован как средство идеологического отрицания и в его рамках – социального теоретического анализа любой из этих систем. Будучи антикапиталистическим, он мог стать основой и орудием критики европейского капитализма (капитализма “ядра”) и “изнутри”, и “извне”, с позиций мировой системы – как в целом, так и с “точки зрения” ее периферийных и по- лупериферийных элементов (докапиталистических и нека- питалистических). В то же время без серьезного нарушения его внутренней логики марксизм может быть использован как средство критики мировой системы и капитализма с по- зиций как европейской цивилизации, так и неевропейских цивилизаций. Наконец, он мог быть использован для крити- ки европейской цивилизации с позиций капиталистической системы в целом. Иными словами, благодаря функциональному антика- питализму марксизм приобрел черты содержательного ан- тизападничества (“антиимпериализма”), реализуемого по- средством западной же по происхождению системы идей. Перефразируя К. Леонтьева, который охарактеризовал чехов как оружие, которое славяне отбили у немцев и против них же направили, можно сказать, что марксизм – это оружие, ко- торое Не-Запад (прежде всего Россия, а затем Восток) отбил у Запада и против него же направил; это оружие, которое не- капитализм отбил у капитализма и против него же направил: “Ступай, отравленная сталь, по назначенью”. Но дело в том, что в ходе “отбития” и изменения направления удара серьезней- шие качественные перемены происходят с марксизмом и как с марксизмом, и как с идеологией. Во-первых, он перестает быть марксизмом, т. е. специфической, одной из трех идео- логий Большого Идеологического Треугольника Современ- ности, перестает быть чисто западной идейно-политической формой. Во-вторых, он, как уже говорилось, вообще переста- ет быть идеологией по содержанию, а в значительной степе- ни и по функции; только форма осталась, да и то не во всем.

226 časopis za društvena/politička pitanja В то же время необходимо отметить, что такие транс- формации оказались (были) возможны только с марксизмом, у марксизма. Создается впечатление, что только в ходе этих трансформаций, посредством их и на их основе и смогло ре- ализоваться на практике полное тотальное отрицание капи- тализма, характерное для марксизма, смогло реализоваться заложенное в нем, его “генетическая” программа. Только так могла реализоваться на практике идеология марксизма, т. е. путем самоотрицания. Похоже, было нечто в марксизме, что для полной реализации его на практике в качестве марксизма требовало преодоления его идеологичности, что бы по этому поводу ни думал сам Маркс. По-видимому, в самом марксиз- ме неидеологическое было очень важным, но непроявленным компонентом, представляло собой hidden transcript. Неко- торые исследователи именно в этом видят идеологичность марксизма и ленинизма и противопоставляют его идеологию, в строгом смысле слова, либерализму и консерватизму. На мой взгляд, дело обстоит с точностью до наоборот. Именно либерализм и консерватизм были идеологиями, по крайней мере, с точки зрения их реализации на практике. Либерализм и консерватизм реализовывали себя на практике, не переставая быть идеологиями, не исчезая как специфические качественные определенности. Это говорит не только об их специфике, но и о специфике самого марк- сизма и его места в Западной Системе или, более узко, в “ци- вилизации XIX в. ”, и о специфике его роли в мировой ка- питалистической системе. Точнее говорить о спецификах. Одна из них заключается в том, что марксизм возник поз- же двух других идеологий. Ненамного позже, но в условиях бурного и динамичного XIX в. это “ненамного” – два десятка лет – дорогого стоит. Консерватизм и либерализм возникли “вглуби” революционной эпохи 1789-1848 гг., на них (даже на либерализме) лежит еще сильный отпечаток локального европеизма, они еще не так близки к краю, за которым начи- нается превращение, исторически почти моментальное, “ло- кальной Европы” в “мировой Запад”, они сравнительно да- леки от “точки бифуркации”, пройдя которую “европейский локус” превратился в центр “мирового глобуса”. Марксизм же находится не просто близко к этой точке, а по сути в ней.

časopis za društvena/politička pitanja 227 Или почти в ней. В этом (но только в этом!) смысле марксизм – это самая современная и мировая из современных идеоло- гий, во многом – самая квинтэссенциальная, не говоря уже о том, что самая революционная идеология. Обладание таким количеством качеств сделало марксизм исключительно плот- ным, насыщенным, внутренне противоречивым – вплоть до возможности самоотрицания (в качестве идеологии) и при- дало ему исключительно динамичный характер, причем не только как идеологии, но и в еще большей степени как соци- альной теории и научной программе. Но прежде чем пере- йти к ним – последнее замечание, точнее, предположение о марксизме как идеологии. По-видимому, именно “мировые” и “переломные” ка- чества, помимо прочего, способствовали усилению неидео- логического (гиперидеологического – марксизм исторически оказался не просто идеологией, но преодолением идеологии и идеологичности) компонента и потенциала в марксизме. Это лишний раз свидетельствует о том, что идеология – явление европейское; это такая же “европейская роскошь”, как поли- тика. Можно сказать и так: буржуазная роскошь. И чем боль- ше буржуазное европейское общество становилось капитали- стической мировой системой, точнее – ядром этой системы, тем большее напряжение испытывала идеология, связанная с европейскими буржуазными ценностями. Принципиальных ответов на рост напряжения могло быть два. Первый – самоконсервация на уровне и в качестве иде- ологии, что и продемонстрировали либерализм и консерва- тизм, оказавшиеся с этой точки зрения в “одной лиге”. Второй – преодоление идеологии, трансидеологичнось, гиперидео- логичность, “идеологический сюрреализм”. Это путь марк- сизма, превращающегося в “марксизм-ленинизм”, комму- низм. Но был еще и промежуточный вариант – социализм. Это та “часть” марксизма, которая, опершись на определен- ные структуры субстанции в ядре капиталистической систе- мы и “зацепившись” за идеологию (главным образом – за ли- берализм), сохранила себя в качестве идеологии и начала свое историческое “болтание в проруби”. Но к марксизму это уже имеет лишь косвенное отношение.

228 časopis za društvena/politička pitanja 10. Теория и научная программа Маркса: пересекая шварцшильдовский радиус К чему стремился Маркс с точки зрения разработки со- циально-исторической теории, какова была его научная про- грамма? Что он хотел, что (и почему) получилось, что можно извлечь из его опыта конструирования социально-историче- ской теории? В свое время Ленин писал о трех источниках, трех со- ставных частях марксизма, называя в качестве источников английскую (точнее было бы – шотландскую) политическую экономию, французский социализм (т. е., по сути, социально- политическую теорию) и немецкую философию, элементы которых Маркс активно использовал в собственной теории. Задержимся немного на этой ставшей уже тривиальной кон- статации. Конструируя свою теорию, Маркс использовал, во- первых, три качественно различные социальные дисципли- ны, которые в совокупности охватывали все основные сферы человеческого бытия, – экономическую, социальную, поли- тическую, духовную. Во-вторых, в каждой отдельной дисци- плине было отобрано последнее слово – новейшее и на то время обладавшее наибольшим эвристическим потенциалом теории (при всем критическом отношении к ним Маркса), за которыми стояли Смит, Рикардо, Фурье, Сен-Симон, Гегель. Иными словами, Маркс находился на переднем крае социаль- ной мысли своего времени. Но дело не только в этом. Каждая из дисциплин-источников была национально окрашена и на своем научном (т. е. универсальном) языке отражала специфи- ческий национально-исторический опыт. Отражала и фикси- ровала посредством той дисциплины, которая была наиболее адекватна этому опыту, – в том плане, что была осмыслением наиболее развитой, продвинутой в данном обществе социаль- ной сферы. Для Англии это была экономика (следовательно – экономическая теория); для Франции – социальная и поли- тическая сфера; наконец, для Германии – философская. Так, таким образом, в такой научно-дисциплинарной форме эти три страны, три главных национальных потока европейского развития реагировали на проблемы, которые ставили перед

časopis za društvena/politička pitanja 229 ними Капитализм и Современность. Ведь было же замечено: то, что в Англии есть дело экономической теории, во Фран- ции становится проблемой политики и, следовательно, со- циально-политической теории, а в Германии – философии. Но это значит, что три дисциплины, три научных дискурса, о которых идет речь, по-своему отражали, выражали и обоб- щали трехсотлетний опыт развития Англии, Франции и Гер- мании. Под этим углом зрения теория Маркса оказывается попыткой синтеза, попыткой разработки общеевропейской (макроевропейской) теории социального развития, причем не только и не столько пространственно-исторически, сколько методологически, со стремлением найти общий наднацио- нальный язык-знаменатель, которым и должен был стать по- нятийный аппарат Маркса. Синтетический (перекрестно-объединяющий) характер марксистской теории проявился и в другом. Для развития ев- ропейской мысли была характерна дифференциация – то, что В. Соловьев назвал традицией гипостазирования частностей в западной мысли: диалектика – метафизика, материализм – идеализм и т. д. с дальнейшим дроблением. Маркс нарушил эту традицию, более того – повернул вспять: конструируя свою теорию, он пошел по пути объединения частностей, при- чем таких, которые нередко выступали элементами разных оппозиций (например: диалектика, но материалистическая; именно так, а не диалектический материализм77). Тем самым теория Маркса и марксизм в научном аспекте этой идеологии опять, но уже иначе и в другой плоскости оказывались на пе- ресечении нескольких основных направлений развития евро- пейской теоретической мысли. И опять выходит, что Маркс стремился к созданию квинтэссенциальной или общей евро- пейской теории, квинтэссенциального, общего европейского метода познания социальных явлений, которым и стала для него комбинация материализма и диалектики. Возможно, именно эта тенденция к разработке “гомо- генезированной”, квинтэссенциальной, целостной теории европейского развития, европейского исторического субъ- екта была одним из первых признаков упадка или, по край- ней мере, кризиса европейской “локальной” цивилизации,

77 См. : Parekh B. Marx’s theory a. ideology. – L. : Croom Helm, 1982. – P. 135. 230 časopis za društvena/politička pitanja показателем тройного перелома, о котором говорилось в на- чале настоящей работы. Превращение “европейской мир- экономики” в мировую капиталистическую экономику, выход Европы (Запада) в мир в качестве некой целостности – ядра этого мира, в которой, насколько это можно, устраняются различия и снимаются противоречия между локально-наци- ональными “частностями”, включая традиции мысли, – по- видимому, все это и нашло отражение в Марксовом опыте концентрации, синтезирования, объединения “гипостази- рованных” частностей в целостность. Трансформирующая- ся в Запад, в ядро мировой капиталистической системы За- падная Европа (а не просто Великобритания) превращалась в нового субъекта этой системы – субъекта мирового качества, который в противостоянии системе в целом и отдельным ее элементам (зонам) в частности выступал как единый, цель- ный. По отношению к этой целостности различные локаль- но-национальные традиции выступали в качестве лишь ее аспектов, оставаясь внутри самой этой целостности, взятой не как мировой субъект, а как цивилизационный локус в ка- честве элементов, составляющих целое и неперемолотых им. Перед нами нетождественность Запада (Европы) самому себе как целого – целому, взятому в разных ипостасях, и как цело- го – совокупности элементов. Маркс своей теорией и в ней са- мой зафиксировал, помимо прочего, эту нетождественность. Таким образом, с самого начала теория Маркса констру- ировалась как теория западного субъекта. Но субъект этот был, во-первых, системообразующим элементом капиталисти- ческой системы, а потому, во-вторых, не был социально еди- ным, однородным, а распадался как минимум на два класса – буржуазию и пролетариат. Сам этот факт вел к существен- ной модификации теории Маркса, ее субъектных качеств. Но обо всем по порядку. Уже в “Тезисах о Фейербахе”, в одиннадцатом из них (“Философы лишь различным образом объясняли мир, но дело заключается в том, чтобы изменить его”), Маркс заявил ак- тивный субъектный характер своей теории – как руководства к действию некоего субъекта. Теория Маркса планировалась как теория определенного субъекта для организации опреде- ленного субъектного действия. В соответствии с этой задачей

časopis za društvena/politička pitanja 231 вырабатывались определенные принципы, закладывался ме- тодологический фундамент, но построил на этом фундаменте доктор Маркс совсем другое, чем планировал. Ему не удалось создать то, к чему он стремился, хотя путем, который он пла- нировал, но не прошел, можно пройти – речь об этом пойдет ниже. Однако логика идеологии и политических установок Маркса, а также общий дух эпохи обусловили деформацию и сужение теории Маркса, а также качественное изменение ее содержания. Поскольку социальная теория Маркса развивалась в рус- ле его идеологии, в тесной связи с ней, в центре внимания Маркса оказался определенный исторический субъект – класс пролетариев, отрицавший, по мнению герра доктора, буржу- азное общество и его ценности – буржуазные, национальные, общечеловеческие. Так как главным было освобождение про- летариата именно как класса, т. е. коллективно, то сама ло- гика идеологического дискурса и политической борьбы вела Маркса к максимальному вниманию к коллективному субъ- екту, а индивидуальная субъектность вытеснялась на задний план – и как менее важная и интересная, и как помеха обще- му делу. Эта же логика вела Маркса ко все большему прене- брежению индивидуальным субъектом, т. е. личностью, что неоднократно отмечалось исследователями78, хотя далеко не всегда объяснялось адекватным образом. Трирец свел лич- ность к совокупности общественных явлений, точке их пере- сечения. Но личность и жизнь самого Маркса опровергают подобную интерпретацию. Далее. Поскольку Маркса интересовали коллективные действия угнетенного класса, Sein Kampf, системное в субъек- те, то в самой деятельности субъекта на первый план выходи- ли системные черты, и именно к ним, на них разворачивалась теория, теоретическая система – чтобы ни обещал метод. Кро- ме того, поскольку в центре внимания Маркса была классо- вая борьба пролетариата и буржуазии как двух коллективных субъектов, а также борьба пролетариата против буржуазии и буржуазного общества в целом, сама субъектная тематика приобрела в его теории в значительной мере негативный ха- рактер, а теория субъекта оказывалась в большей степени те-

78 Например: Булгаков С. Н. Философия хозяйства. – М. : Наука, 1990. – С. 330. 232 časopis za društvena/politička pitanja орией отрицания субъектности (буржуазного) общества, од- ним из его элементов. Главный субъект капиталистического общества – капитал в лице его персонификатора, буржуазии, становился объектом отрицания; антикапитализм, антибур- жуазность принимали форму антисубъектности, отрицания любых ценностей, кроме пролетарских. Но поскольку в об- ществе доминируют идеи и ценности господствующего клас- са, ценности пролетариата – это тоже ценности буржуазно- го общества, буржуазные ценности, но модифицированные, вывернутые на изнанку, чаще всего заземленные на матери- альном. Это не плохо и не хорошо – это реальность. Как за- метил Дж. Оруэл, если для американского социалиста-ин- теллигента социализм – это вопросы теории и ценностей, то для социалиста-рабочего – лишняя бутылка молока для ре- бенка. Именно материальные ценности Маркс сделал цен- тральными в своей идеологии (и теории), придав им статус коммунистических и проинтерпретировав таким образом. Получилось, что коммунистические, пролетарские ценно- сти – это в значительной степени буржуазные ценности со знаком минус, сфокусированные на материальной сфере в самом узком смысле слова. В этом смысле есть резон в мысли, которую высказала автор очень женской и в целом слабой (но не такой слабой как “Марксова религия революции”, Г. Нор- та, Екатеринбург, 1994) книги о Марксе Ф. Леви. Она считает, что в теории Маркса пролетариат оказывается отраженным, зеркальным образом буржуазии79. В центре исследования Маркса находилось капитали- стическое общество, капиталистическое производство, в ко- тором отдельный человек (рабочий, индивидуальный субъ- ект труда) превращается функционально в элемент техники, объективных условий, становится орудием машины: не инди- видуальный рабочий применяет условия труда, а, как писал Маркс, машинная система, “условия труда применяют рабо- чего”. Реальным субъектом производства выступал совокуп- ный рабочий (опять же коллективный, а не индивидуальный субъект). Кроме того, поскольку при капитализме овещест- вленный труд господствует над живым, все внимание было сконцентрировано прежде всего на предметно-вещественных

79 Levy F. Karl Marx. Histoire d’un bourgeois allemand. – P. : Grasset, 1976. – P. 326. časopis za društvena/politička pitanja 233 (“объективных”) факторах и условиях производства. В резуль- тате в рамках и на языке своей политэкономии Маркс часто ставил и решал вопросы экономической теории капитализма, в которых он нередко бывал слабее профессиональных эко- номистов; к тому же иногда Маркс некритически заимство- вал у либеральной социальной теории то, что не имело пра- ва на существование в его теории, противоречило ее логике (например, как показал Дж. Комнинел, понятие “буржуазной революции”). В тех случаях, когда Маркс от политэкономиче- ского измерения переходил к узкоэкономическому, смеши- вая их, он порой превращался в заурядного экономиста XIX в., для которого, как и для либеральных экономистов, глав- ное заключалось в изучении объективных условий развития процессов капиталистического производства и накопления. Субъектная тематика в такой ситуации (и это было правилом для XIX в.) могла исследоваться преимущественно в идейных конструкциях консерватизма, где она, однако, получала в ос- новном интерпретацию некой иррациональной силы (напри- мер, в философии Шопенгауэра и особенно Ницше). Если с проблемой личности Маркс сумел справиться по- марксистски, запрятав ее глубоко в совокупность социальных отношений, то со свободой воли (субъектность) и ее соотно- шением с детерминизмом (системность) так – по-марксистски не получилось. Данная проблема так и осталась у Маркса в оголенно-нерешенном виде, и в этом тоже проявляется про- межуточно-переломный, кризисный характер теории (и лич- ности) Маркса. Маркса, как мы помним, формировался в ре- волюционную эпоху, эпоху субъектного действия, тождества свободы воли над законами (детерминизмом) Старого Поряд- ка, уходящего в прошлое. Это обусловило формирование тео- рии Маркса исходно с самого начала как активистской, субъ- ективной, волевой. Однако была и другая сторона. На смену революционной эпохе пришла системно-ка- питалистическая – с ее детерминизмом, с ее законами, анализ которых считал своей главной задачей доктор Маркс. Именно из системных законов капитализма выводил он теперь рево- люцию, ее неизбежность. Субъектное, волевое действие при- обрело системный, детерминистский характер. Однако то, что нормально звучало на уровне социально-экономической

234 časopis za društvena/politička pitanja теории, оборачивалось несостыковкой и концептуальным напряжением на уровне философии вообще и социальной философии в частности. Здесь Маркс так и не смог аналити- чески связать и примирить свободу воли и детерминизм и, попав в заколдованный круг, бросался то в одну сторону, то в другую, что не могло не породить множество противоре- чий в его текстах. Итак, логика исторического развития (смена эпох и их принципиальное различие), научные (политико-экономи- ческие) и практические (политические) установки Маркса, с одной стороны, характер эпохи его формирования и его общая социальная установка – с другой, породили острую и неразрешенную в его работах проблему соотношения детер- минизма и свободы воли. Маркс явно склонялся ко второй (не- даром он часто возвращался к теме освобождения от “цепей экономического детерминизма”80 – почти фрейдовская пого- ворка), но логика эпохи и теория заставляли его концептуа- лизироваться на первом. В этом смысле эпоха, в которую мы вступаем, системный кризис капитализма, системны кризис капитализма, значительно более благоприятствует свободе воли, субъектному действию. И это позволяет нам, помимо прочего, сместить акценты в теории Маркса. Речь не идет о возвращении к “раннему Марксу” – это вообще во многом надуманная проблема81. Речь идет о реконструкции/декон- струкции марксизма, о субъектном действии по отношению к марксизму как объекту, о применении к нему самому один- надцатого тезиса – не как формы, как руководства к действию. Далее. Если вещественные стороны капитализма изу- чались Марксом положительно, то личностные, субъектные, как уже говорилось, – отрицательно. Что касается функцио- нальных аспектов капитализма, то объективно они интере- совали Маркса исключительно в качестве фактора, который можно использовать для отрицания капитала как субстан- ции. Это во многом лишало смысла проблему социального содержания субъекта, отрицавшего капитал. Маркс полагал,

80 См. об этом: McMurtry J. The structure of Marx’s world-view. – Princeton: Prince- ton univ. press, 1978. – P. 187 и след. 81 Несколько иную точку зрения см. например: Батищев Г. С. Деятельностная сущность человека как философский принцип // Проблема человека в современной философии. – М. : Наука, 1969. – С. 73-144. časopis za društvena/politička pitanja 235 что этим субъектом будет пролетариат, однако, поскольку отрицание носит функциональный характер, то в дальней- шем развитии марксизма оказалось, что ни содержание, ни субъектность носителя отрицания значения не имеют. Это может быть и пролетариат, и господствующий класс дока- питалистического общества, и кто угодно – в любом случае он растворяется в функции, определяется и подавляется ею. Таким образом, негативный и геперфункциональный харак- тер марксизма в сфере идеологии объективно вел к призна- нию самодовления, самоценности отрицающей функции и ее носителей, ее примата по отношению как к субъекту, так и к ее специфическому содержанию, а в сфере социальной теории устранял рассмотрение отрицания как субъектного действия, а его носителя – как субъекта. Это отрицание ста- новилось не только центральным, концентрирующим в себе весь активизм теории Маркса, монопольно воплощающим в себе его одиннадцатые тезис, но и по сути автоматическим бессубъектным – “объективным” – социальным законом, ро- ком. К тому же реализация Утопии (на основе отрицания ка- питализма) по сути означает создание такого мира, где все проблемы решаются приведением в порядок внешних, объек- тивных условий как объективных обстоятельств, в результате чего потребность в субъекте отпадает. Реализованная Утопия – это мир без Субъекта, мир, в котором существует только си- стема, где единственный субъект – самодовлеющая Система. Все это многократно усиливало несубъектный характер марксизма и максимально облегчало его восприятие в каче- стве идеологии за пределами Европы и превращение его там во власть-знание. Марксизм привлекал тем, что был западной теорией с антизападной направленностью; особенно выросла его популярность на Востоке после того, как большевики с его помощью сохранили империю и создали крепкую власть. Что касается идейного развития марксизма после Маркса в самой Европе – Энгельс, Каутский, Бернштейн, Плеханов, Ленин, Бухарин, Сталин, “советский официальный марксизм”, – то по целому ряду причин (от начала господства позитивизма и все большей позитивации марксизма на Западе и в России до превращения его во власть-знание в СССР) субъектная те- матика была загнана в самые потаенные уголки марксизма,

236 časopis za društvena/politička pitanja а во многих случаях ей вообще было отказано в праве на су- ществование. Особый случай – Грамши, но здесь нет места говорить о нем82, равно как о Д. Лукаче, К. Корше, Т. Адор- но, Э. Фромме, и других, сгруппированных Э. Гулднером в качестве “критических марксистов”, и Л. Альтюссере, Т. Го- дельере, А. Глюксмане, Г. Терборне, представленных им как “научных марксистов”. Упор Маркса как идеолога и ученого XIX в. на пред- метно-вещественные факторы развития производства, его сциентизм (хотя далеко не столь сильный, как у Энгельса), проявившийся во внимании к социальным законам развития капитализма как общественной системы (формации), из кото- рых Маркс выводил неизбежность пролетарской революции, – все это вело трирца к смещению интереса с общества как субъекта к обществу как социальной системе (соблазн выве- дения революции из автоматического и независящего от воли человека закона был велик!). Поэтому то, что задумывалось как теория субъекта, стало теорией социальных систем (фор- маций), а еще точнее – теорией одной формации, именно ка- питализма. В целом Маркс стремился выдержать принцип историзма и избежать капиталоцентризма в анализе докапи- талистических форм; часто это ему удавалось. Однако в цен- тре внимания все равно оставался капитализм, что не могло не перекосить в его сторону систему в целом, создав противо- речие между системой и методом. Маркс этого противоречия, по-видимому, не заметил. И потому, что идеология мешала, и потому, что он был во многом сыном своего времени, XIX в., сконцентрировавшегося на “овеществленном мире”. А вот в XX в., особенно по мере развертывания НТР, по мере раз- веществления самого производства, роста значения инфор- мационно-энергетических (невещественных) факторов, это противоречие стало очевидным, что, помимо прочего, по- зволяет иное, чем “марксистское” и тем более чем “девятнад- цативековое”, прочтение Маркса, его теории и метафизики. Из своего общего замысла относительно капитализма – разработка исторической теории капитализма как мирового явления – Маркс реализовал лишь часть, создав логическую

82 Подр. см. : Boggs C. The two revolutions: Antonio Gramsci and the dilemmas of Western Marxism. – Boston: South end press, 1984. – XII, 311 p. časopis za društvena/politička pitanja 237 модель капитализма в том виде, в каком он возник и разви- вался в суперъядре капиталистической системы – в Англии в первой половине XIX в. Многие изменения 1850-1870-х го- дов прошли мимо Маркса. При этом, как и либеральные эко- номисты и социологи (нередко в нарушение собственных же методологических принципов и отдельных мыслей), он представлял дальнейшее развитие капитализма чисто коли- чественного, как повторение всем миром пути, пройденно- го Англией в XVIII-XIX вв. На это и на многие другие факты злорадно указывают сегодня те неистовые хулители Маркса, которые еще вчера были его неистовыми ревнителями. Для них теория Маркса – это нечто из кладбищенской тематики, тем более что разжевывание Маркса уже не является призна- ком лояльности по отношению к власти и не сулит матери- альных дивидендов. Однако, как заметил В. В. Любищев, про- шлое научной мысли – “не кладбище с могильными плитами с навеки похороненными заблуждениями, а собрание недостроенных архитектурных ансамблей, многие из которых были не закончены не из-за порочности замысла, а из-за несвоевременного рождения проекта или из-за чрезмерной самоуверенности строителей”. Это определение с достаточной точностью отражает ситу- ацию марксизма. Конструктивный критический подход к нему должен, на мой взгляд, не останавливаться на очевид- но ошибочных и уже мертвых положениях (необходимо объ- яснить причины ошибочности и понять, кому, как и почему была выгодна реализация именно этого в марксизме), а ис- кать то, что может быть использовано нами в наши дни, to write down right things. Взять из прошлого не пепел, а огонь, как говорил Жорес. Тем более что этого огня в теории Марк- са, на мой взгляд, намного больше, чем в либеральных и кон- сервативных теориях. Использовано может быть много – замысел, метод, прин- ципы конструкции (хотя далеко не всегда конкретные спо- собы реализации, воплощения всего этого). Маркс замыслил создать теорию европейского культурно-исторического субъ- екта и показал путь и метод ее конструирования – синтези- рование различных элементов европейского идейного насле- дия в единую и, что самое главное, открытую теоретическую систему. Другое дело, что он взял не все и не всегда лучшее

238 časopis za društvena/politička pitanja из европейского наследия; даже из взятого он не все исполь- зовал адекватно, а что-то заимствовал чисто внешне, механи- стически. Однако Маркс указал направление: превращение нескольких европейских философских традиций в единую социальную теорию, а уж конкретно реализовать эту програм- му можно, отбирая иные элементы, чем Маркс (тем более что за время, прошедшее после его смерти, появилось много чего интересного и эвристически насыщенного), в иной комбина- ции, иначе соединяя – не вижу препятствий. Не менее, а быть может и более важным является то, что Маркс разрабатывал свою теорию не как политическую экономию или тем более экономическую теорию, альтер- нативную буржуазной, но как альтернативную целостную социальную теорию, которая позднее получила название “исторический материализм”. Или, как писал Л. Колаков- ский, функционирование капитализма показано Марксом не в изоляции от философии истории, а в ее рамках, теория Маркса охватывает человеческую деятельность в целом83. То, что исторический материализм стал элементом официально- го советского марксизма, “марксистско-ленинской идеоло- гии” и в качестве такового, естественно, не смог да и не мог по-настоящему реализовать холистский потенциал социаль- ной теории Маркса, силу его принципов, это очевидно, при- чины этого понятны. Хотя необходимо заметить, что в рам- ках “исторического материализма”, на языке его понятий ставились и по-своему решались важнейшие теоретические проблемы, велись дискуссии, эквивалентно-нишевые тем, что велись на Западе в либеральной науке: экономике, соци- ологии, политологии, социальной антропологии и др. – со- ответственно, на их языке. Причем результаты истматческих дискуссий, особенно по неевропейским обществам, несмотря на известный схоластизм, были далеко не безынтересными, а порой эвристически более насыщенными, чем западные84. Ныне, когда в прошлое ушла “марксистско-ленинская идео- логия” с ее “ежовыми рукавицами”, “тростью фрасибула” и догматизмом, исходный холистский принцип конструкции

83 Kolakowski L. Main currents of marxism. – Oxford: Clarendon press, 1978. – Vol. I. The founders. – P. 626. 84 Подр. см. : Foursov A. Social times, social spaces, and their dilemmas: ideology “in one country” // Review. – Binghamton (N. Y.) – Vol. XX, № 3-4. – P. 345-420. časopis za društvena/politička pitanja 239 и потенциал теории Маркса могут быть использованы и спо- собны привести совсем к другим результатам, чем советских истматчиков, и самого “Биг Чарли”. Но не только падение “марксистской церкви” позво- ляет вернуться к “Марксову писанию” и противопоставить его традиции – как марксистской, так и буржуазной. Этому способствует и характер нынешней эпохи, типо-логически напоминающей эпоху формирования марксизма как идео- логии и теории.

11. 1848 и 1998: перекличка эпох, или пересекая “шварцшильдовский радиус” эпохи О кризисе капитализма как мировой системы пишут уже не только левые интеллектуалы, но и такие люди, как Дж. Сорос85. НТР сняла системообразующее противоречие капитализма между субстанцией и функцией, по сути, ли- шив эту систему возможности качественного содержатель- ного развития86. В результате структурный кризис функцио- нального капитализма XX в. становится системным кризисом капитализма вообще. Точнее, происходит совпадение струк- турного и системного кризисов, причем попытки преодолеть структурный кризис углубляют кризис системный, и чем они успешнее, тем в большей степени. Парадокс? Отнюдь нет. Оказываясь сегодня, как и мир в конце 1840-х годов, на пороге новой кондратьевской А-фазы, новой повышательной волны кондратьевского цикла, нынешний мир движется в противоположном направлении, чем 150 лет назад: тот капи- талистический мир был на пути вверх, нынешний – на пути вниз, комбинация на ближайшие 25-30 лет среднесрочно- го, конъюнктурного подъема (А-фаза) с долгосрочным упад- ком, точнее, конъюнктурный подъем в рамках долгосрочного упадка, способна породить фантастические явления – и по содержанию и особенно по форме; нас ждет много социаль- ных сюрпризов.

85 См. : Сорос Дж. Кризис мирового капитализма. – М. : Изд. дом ИНФРА, 1999. – 261 с. 86 Подр. см. : Фурсов А. И. Колокола Истории. – М. : ИНИОН, 1996. – С. 95-100. 240 časopis za društvena/politička pitanja Системный (формационный, сказал бы Маркс) кризис капитализма проявляется по-разному – и в утрате гегемонии США, за которыми не видно нового мирового лидера, и в крушении коммунизма, и в восточно-азиатском финансовом кризисе, и во многом другом. Рушатся экономические и по- литические институты и “несущие конструкции” капитализ- ма вообще и “функционального капитализма” в частности. По сути, отмирает государство как институт. Fading away of the state – так называют этот процесс на Западе. Последний балканский кризис демонстрирует несостоятельность ООН, ее неадекватность в качестве международной межгосудар- ственной организации нынешнему миру. Растет разрыв меж- ду богатыми и бедными странами, а также между богатыми и бедными внутри отдельных стран, включая ядро капита- листической системы. А ведь последние 150 лет и особенно в “славное тридцатилетие” 1945-1974 гг. активно развивалась противоположная тенденция: средний класс и рабочий класс, по крайней мере, его верхняя часть или даже половина, по- степенно улучшали свое благосостояние. Этот “путь вверх” начался на рубеже 1840-1850-х годов, с расширением инду- стриальной системы производства. Энтээровская система про- изводства не нуждается ни в массовом рабочем, ни в массовом среднем классе. Вот и заработал с 1970-х годов “социальный отсев”, механизм отсечения от “общественного продукта”. Уменьшается нужда в эксплуатируемых. Если с капитализ- мом на смену угнетению пришла эксплуатация, то, похоже, с посткапитализмом грядет депривация – выталкивание из эксплуатации, а с ней –из социального времени вообще. “Смена вех”, поворот вспять затрагивает не только эко- номическое положение среднего и рабочего классов, но и их политические позиции в обществе. Отношения “труд – капитал” все больше приобретает расовый, “двуцветный” (белые – “небелые”) характер: стремление к максимальной прибыли за счет более низкой зарплаты “небелого” сегмен- та трудящихся; миграция с Юга на Север – по прогнозам к 2025 г. население крупнейших городов Юга на 30-50% будет состоять из выходцев с Юга – из Азии, Африки и Латинской Америки (“пуэрториканизация” Нью-Йорка и “медитерра- низация” Парижа очевидны). Ясно, что такие носители “тру-

časopis za društvena/politička pitanja 241 да” оказываются вне профсоюзов, без социальных и полити- ческих прав. Ситуация, когда отношения “труд – капитал” приобретают расово-этнический и этнокультурный харак- тер, чревата демонтажем многих демократических полити- ческих институтов и ценностей, которые рабочий класс ядра завоевал за последние 150 лет. И это тем более что в подобной ситуации значительная часть белого рабочего класса, “тру- да” окажется на стороне капитала и в той или иной степени поддержит антидемократический демонтаж, приняв участие в контратаке господствующих групп капиталистической си- стемы. Эти действия способны отбросить трудящееся насе- ление за пределы революционной эпохи 1789-1848 гг. и ее до- стижений, типологически – в XVIII в., только “располагаться” он будет в XXI: лента времени скручивается листом Мёбиуса. Контратаку, которая уже началась, И. Валлерстайн называет “крупным поворотом вспять (reversal) стратегии привилегиро- ванных классов или, скорее, ее возвращением к репрессивной стратегии, характерной для периода до 1848 г. ”87. Мир, как и на рубеже 1840-1850-х годов, оказался, выра- жаясь пригожинским языком, не просто в состоянии флукту- ации, но в точке бифуркации – или где-то возле нее. И хотя нынешний кризис намного серьезнее по сравнению с тем, что происходило в середине XIX в., поскольку он подводит капи- талистическую формацию к последней черте, тогда как 150 лет назад пересекалась внутриформационная черта, ситуа- ции типологически сходны – в обоих случаях промежуточ- но-переходные эпохи, только в одном случае: вход – и вверх (налево), в другом: выход – и вниз (направо). В такие эпохи удивительно много можно заметить и по- нять, причем не только в этой эпохе и о ней, но также об (и в) уходящей и об (и в) наступающей. Когда умирает старая система (или структура) и возникает новая, когда искрив- ляется и сжимается Время, когда век вывихнут – “the time is out of joint”, и распадающуюся связь времен держит только субъект, пока длится этот исторически краткий миг-вечность, можно много чего понять. Н. Мандельштам заметила: “В период брожения и распада смысл недавнего прошлого неожиданно

87 Wallerstein I. Response: Declining states, declining rights // International labor a. working-class history. – 1995, № 47. – P. 26. 242 časopis za društvena/politička pitanja поясняется, потому что еще нет равнодушия будущего, но уже рухнула аргументация вчерашнего дня и ложь резко отлича- ется от правды. Надо подводить итоги, когда эпоха, созревшая в недрах прошлого и не имеющая будущего, полностью ис- черпана, а новая еще не началась. Этот момент почти всегда упускается, и люди идут в будущее, не осознав прошлого”88. Нынешняя эпоха, как и та, в которую формировались Маркс и его теория, – время брожения и распада; они сим- метричны, если не зеркальны, они точечно-бифуркационны. Это роднит теории и вообще интеллектуальные системы, ко- торые создаются в такие эпохи, придает таким теориям и си- стемам эквивалентно-нишевый характер, резко увеличивает их познавательные и объяснительные возможности: из про- межуточных (переходных) эпох лучше видно и уходящую систему, и ту, что идет ей на смену. Ситуация исследователя, оказавшегося в такой “стыковой” эпохе, в том числе Маркса, – вот уж поистине “блажен, кто посетил сей мир в его минуты роковые”, – напоминает ситуацию внешнего наблюдателя, пересекающего шварцшильдовский радиус черной дыры. На мой взгляд, это лучшая аналогия-иллюстрация ситуации фор- мирования теории Маркса, ведь последняя возникла именно в момент пересечения обществом некой критической линии, его шварцшильдовского радиуса, что и обусловило особые – “шварцшильдовские”, пограничные, рубежные – качества самой теории. Что такое шварцшильдовский радиус? В соответствии с общей теорией относительности и ре- шением уравнений Эйнштейна, найденном Карлом Шварц- шильдом, получалось, что невращающиеся черные дыры должны быть правильной сферической формы; ныне пред- ставления несколько изменились, но термины, естественно, остались89: “шварцшильдовская сфера” (отсюда “шварцшиль- довский радиус”). Согласно современным космическим теориям, при пе- ресечении шварцшильдовского радиуса по часам гипотети- ческого внешнего наблюдателя для этого пересечения потре- бовалось бы бесконечно большое время. “Но для наблюдателя

88 Мандельштам Н. Вторая книга. – М. : Московский рабочий, 1990. – С. 424. 89 Хокинг С. От большого взрыва до черных дыр: краткая история времени. – М. : Мир, 1990. – С. 83. časopis za društvena/politička pitanja 243 (или эквивалентного кибернетического устройства), находящегося на движущемся по направлению к черной дыре космическом корабле, для того, чтобы “окунуться” внутрь шварцшильдовского радиуса, потребуется конечное и, может случиться, даже короткое время. Такой “сопутствующий” наблюдатель уже после пересечения шваршильдовского радиуса будет продолжать “видеть” внешнюю Вселенную, откуда он прибыл. В рамках простой модели любая масса, в которой про- изошел гравитационный коллапс, будет неограниченно сжи- маться в точку. Однако в реальных условиях положение может сильно отличаться от идеальной схемы. Например, коллап- сирующее тело может обладать электрическим зарядом и находиться в состоянии вращения. Скорость вращения бу- дет быстро увеличиваться по мере сжатия тела. Качественно можно понять, что развивающиеся при этом центробежные силы в принципе могут остановить неограниченное сжатие тела. Это означает, что “сопутствующий” наблюдатель, “ныр- нув” под шварцшильдовский радиус, где-то там остановит- ся. Все это время, как указывалось выше, “сопутствующий” наблюдатель может наблюдать внешнюю Вселенную. Неза- долго до остановки он будет видеть внешнюю Вселенную при сильном красном смещении. Затем красное смещение умень- шится, станет равным нулю, после чего “сопутствующий” наблюдатель начнет наблюдать Вселенную со все растущим фиолетовым смещением. Расчеты показывают, что при этом количество падающей на “сопутствующего” наблюдателя лу- чистой энергии будет конечно. Это означает, что никакой ка- тастрофы ни с наблюдателем, ни с его космическим кораблем не произойдет. Но – и это самое важное – “сопутствующий” наблюдатель за короткое время (по его часам) увидит, нахо- дясь внутри шварцшильдовой сферы, все будущее Вселенной! Что будет потом? В момент остановки внутри шварц- шильдовой сферы наблюдатель перестанет видеть ту Вселен- ную (в ее далеком будущем!), из которой он “выскочил”. По- сле этого “сопутствующий” наблюдатель начнет двигаться наружу и через некоторое время (по его часам) опять пере- сечет шварцшильдовскую сферу. И тогда он увидит какую- то совершенно другую Вселенную… “Выскочив” в “новую” Вселенную, наблюдатель… увидит всю прошлую историю

244 časopis za društvena/politička pitanja новой Вселенной, где он таким удивительным способом ока- зался. Внешний наблюдатель в этой новой Вселенной увидит это явление как нечто противоположное “черной дыре”. Это явление (“вылупление” материального тела из-под гравита- ционного радиуса) по справедливости может быть названо “белой дырой” 90. Исследователь, живущий в переходные эпохи, суще- ствует в черно-белом мире, т. е. в мире противоположностей и контрастов, обостряющих зрение. Если рассматривать Со- временность как некую целостность, хроноисторическую сферу, то Маркс и его теория оказываются на пересечении шварцшильдовского радиуса эпохи. Входя в эпоху капита- лизма с характерной для него дифференциацией на эконо- мическую, социальную и политическую сферы из эпохи, в строгом смысле слова, некапиталистической (в лучшем слу- чае – предкапиталистической – наличие капитализма в каче- стве ведущего экономического уклада еще не делает капита- листической эпоху в целом), где это обособление наметилось лишь пунктиром, Маркс сумел сохранить адекватный этой некапиталистической (предкапиталистической) эпохе целост- ный взгляд на социальные явления, что и обусловило холизм и историзм его теории. Разумеется, этому в немалой степени способствовали немецкая социокультурная среда, гегелевская философия, а также сам факт отрицания Марксом буржуаз- ной экономической теории – отрицания “частичной” теории на основе и посредством целостной. Но целостная теория (бу- дущий “исторический материализм”), с одной стороны, ухо- дила корнями в предкапиталистическое прошлое, с другой – развивалась на контрастном черно-белом фоне двух эпох, который позволил увидеть и преодолеть многое из буржуаз- ной ограниченности в познании социальных явлений и в то же время – это следует признать – способствовал в дальней- шем восприятию многоцветной реальности на черно-белый манер. Позднее, в анализе экономической сути наступившей эпохи, т. е. как профессиональный экономист, Маркс во мно- гом окажется неточен и слаб. Но в этом – обратная сторона его силы как социального мыслителя, на что, как мы видели, и обратил внимание Шумпетер. Маркс-теоретик оказывается

90 Шкловский И. С. Вселенная. Жизнь. Разум. – М. : Наука, 1973. – С. 314-315. časopis za društvena/politička pitanja 245 намного сильнее в долгосрочной перспективе, чем в средне- и тем более краткосрочной. Ныне, на пересечении еще одного шварцшильдовско- го радиуса в истории Капиталистической Системы, именно эти качества Маркса – как социального мыслителя и теоре- тика, именно целостный антикапиталистический (некапи- талистический) по принципу конструкции характер теории Маркса становится удивительно созвучен новой эпохе: пред- капиталистическое и посткапиталистическое, раннекапита- листическое и позднекапиталистическое сходятся; Маркс с его теорией оказывается нашим современником, перепры- гивая целую эпоху – ту, в которой он был важен как идеолог, в которую идеология марксизма была главной антисистем- ной идеологией. На выходе из XX в., из Современности, из Капитализ- ма (из христианской эры?) Маркс стал архиважен, и из всех “идейно-политических” искусств для нас, похоже, важней- шим оказывается марксизм. Но не как идеология – век идео- логии и идеологий прошел: vixerunt, а как социальная теория и научная программа. В этом смысле марксизм представляет- ся намного более интересным и выигрышным по сравнению с либерализмом и консерватизмом. И не только потому, что марксистская традиция намного теоретичнее и интеллекту- альнее (недаром в XX в. все крупные интеллектуалы были “левыми”) двух других идеологических традиций. Не менее, а быть может и более важно то, что марксизм претендовал на статус научной идеологии, опирающейся на верное пони- мание исторических законов, исторической необходимости. Марксизм – идеология, но – научная. И это одно из главных, если не самое главное противоречие марксизма. Наука и идеология суть принципиально разные сущ- ности (подр. см. выше); попытавшись объединить их в некую целостность, которая позднее приобрела характер квазирели- гии91 (в этом в очередной раз проявляется синтетически-пере- крестный характер марксизма до такой степени, что порой

91 Э. Гулднер идет настолько далеко, что признает марксизм “великим современным синтезом науки и религии” (Gouldner A. The two marxisms: con- tradictions a. anomalies in the development of theory. – N. Y. : Seabury press, 1980. – P. 117.). 246 časopis za društvena/politička pitanja кажется: помимо религии, науки и идеологии есть четвер- тая форма организации духа – марксизм), Маркс придал сво- ей идеотеории (или теоридеологии) небывалую динамику и гибкость. Но этим же он зафиксировал и точку “кощеевой смерти” (или “ахиллесову пяту” – это на вкус) своего дети- ща: марксизм как научная идеология должен соответство- вать требованиям и регулятивам, предъявленным научной теории. И хотя А. А. Зиновьев прав, подчеркивая, что наука бессильна против идеологии, что идеология побивается фак- тами жизни, которые она объясняет, прячет или выпячива- ет, научная идеология (или идеология, претендующая на на- учность) попадает в сложную ситуацию, под огонь научной критики; она, таким образом, оказывается на изломе. С этой точки зрения, марксизм, по сравнению с другими идеология- ми, оказывается наиболее податливым к деидеологизации на научной основе, к превращению в теорию. В марксизме лег- че, чем в других идеологиях, обособить научный элемент от идеологического и противопоставить последнему, направив против него, и, помножив этот последний “на ноль”, объеди- нить если нужно научный элемент с ценностными элемен- тами других традиций Европейской цивилизации – спасибо синтетически-перекрестным качествам марксистской теории, о которых следует сказать несколько дополнительных слов. Качества эти сформированы переходной революци- онной эпохой 1789-1848 гг. А поскольку переходные эпохи суть такие, которые определяются взаимодействием проти- воположных, а исторически – так просто взаимоисключаю- щих систем, то их, как верно заметил К. Поланьи по частно- му поводу эпохи 1790-1830-х годов, невозможно объяснить в рамках одной-единственной (unitary) теоретической схе- мы92, моносхемы; нужно несколько тесно связанных и взаи- мотрансформируемых теорий, хотя бы две. Это полностью соответствует призыву И. Пригожина, разработавшего свою биохимическую теорию и ее общую методологию как раз для ситуаций неравновесия, колебания, перехода: “Мир слишком богат, чтобы быть выраженным на одном-единственном языке. Мы должны использовать ряд описаний, не сводимых друг к другу,

92 Polanyi K. The great transformation: the political a. economic origins of our time. – Boston: Beacon press, 1944. – P. 78. časopis za društvena/politička pitanja 247 хотя и связанных между собой тем, что технически именует- ся трансформациями”. Это холистский подход? Да, холистский, но сложный хо- листский подход, модифицированный по сотовому принци- пу или принципу сообщающихся вселенных в соответствии со сложным, нелинейным характером предмета (и объекта) изучения. Холистский подход, модифицированный в конце XX в. на основе его научных достижений и его социальной сложности. Маркс разрабатывал свою теорию в середине XIX в., и в то же время он хотел создать целостную теорию, на ос- нове и с помощью холистского подхода. Тогда такой подход мог быть только простым, а в чем-то порой даже и механи- стичным (ср. критику Шопенгауэером точки зрения Гегеля по вопросам биологии; см. также работы Ницше). Повинуясь холистским принципам и инстинктам и столкнувшись со сложной предкапиталистической реально- стью, Маркс нашел самый правильный, гениальный в той си- туации и в тех обстоятельствах ход: синтез, объединение раз- нородных традиций и элементов (материализм – диалектика; наука – идеология; политэкономия – социализм; политиче- ская теория – философия и т. д.) в единое, интенционально однородное целое и объяснение на этой основе разнород- ных социальных процессов, снимая их разнородную множе- ственность в рамках единоцельной теории. Сложному, раз- нородно-взаимоисключающему содержанию эпохи Маркс противопоставил единую, цельную, но внутренне сложную и разнородную теорию. Когда по мере капиталистической эво- люции разнородность переходной эпохи исчезла, социально теория Маркса оказалась в чем-то намного сложнее этой ре- альности (ср. раннюю и позднюю версии “Капитала”), тог- да как экономически она выглядела проще, примитивнее ее. И это тоже следствие синтетически-перекрестного содержа- ния марксизма, с одной стороны, и простой формы холизма Марксовой теории – с другой. Но иным холизм Маркса тог- да быть не мог. Это сейчас, в конце XX в. ясно, что примитивный холизм, как и примитивный материализм, как почти все примитив- ные схемы, ограничен и часто не срабатывает, несмотря на красоту замысла. Это сейчас можно разрабатывать методоло- 248 časopis za društvena/politička pitanja гии “познания сложного”93 и “сложной мысли”94, эксперимен- тировать с “сотовым” холизмом. И именно в этом направле- нии модифицировать-деконструировать-реконструировать теорию Маркса, научно-теоретический элемент марксизма. Другое дело, что и с научно-теоретическим элементом марк- сизма, точнее, с социально-исторической теорией Маркса далеко не все просто, здесь тоже необходим деструктивно- конструктивный подход, здесь тоже надо оперировать “тео- ретический организм” и разбираться. Разберемся.

12. Деконструкция – Реконструкция. Теории Маркса и другие задачи Начнем с метода, использованного Марксом. Мне он представляется практически безукоризненным – метод вос- хождения от абстрактного к конкретному, в основе которого лежит представление о конкретном как синтезе многих опре- делений, т. е. абстракций; представление о том, что конкрети- зация знаний о мире представляет все бóльшую их теорети- зацию. Здесь проблем, по крайней мере, на данный момент, я не вижу. Они возникают при обосновании Марксовой тео- рии. Первый и важнейший шаг в конструировании теории на основе избранного метода – ее обоснование. Существуют три типа обоснования научной теории: аксиоматический, эмпирический и интуитивный. Маркс и Энгельс, заявив в “Немецкой идеологии”, что они начинают с реальных пред- посылок – реально существующих и действующих людей, по сути, объединили все три типа: человек существует реально (эмпирически) и в то же время может быть избран в качестве основы теории как аксиоматически, так и интуитивно. В це- лом такой способ обоснования является бесспорным дости- жением как с методологической, так и с эвристической точек зрения. Однако с его конкретной реализацией не все гладко.

93 См. : Пригожин И., Стенгерс И. Порядок из хаоса – М. : Мир, 1986; их же: Время. Хаос. Квант. – М. : Прогресс, 1994; Пригожин И., Николис Г. Познание сложного. – М. : Мир, 1990; Kontopulos K. The logics of social structure. – Cambridge: Cambr. univ. press, 1993; Jantsch E. The self- organizing universe: social a. human implica- tions of the emerging paradigm of evolution. – Oxford: Pergamon press, 1980. 94 См. : Morin E. Introduction à la pensée complexe. – P. : ESF éditeur, 1990; см. также четырехтомник Э. Морэна “Метод”: Morin E. La méthode. – P. : Seuil. – Vol. I-IV (1977, 1980, 1986, 1991). časopis za društvena/politička pitanja 249 Во-первых, Маркс и Энгельс изначально не пояснили, в какой степени (и в какой форме) абстракции взяты в данном случае: человек, люди, индивид? Такой вариант опроверга- ется самим содержанием социальной теории Маркса. Обще- ство? Да, но в каком именно измерении? Как родовой чело- век? Как человечество? В данном случае логически верным было бы определение человека максимально абстрактно – как культурно-исторического субъекта, безотносительно его кон- кретной формы противостоящего Природе. Однако здесь это потребовало бы четкого указания на основное противоречие природы (сущности) человека, источник этого противоречия, на особенность нетождественности человека как рода (обще- ства) самому себе. Тут возникает еще одна проблема: Маркс и Энгельс не сформулировали, ослабив тем самым фундамент своей тео- рии, основное противоречие человека и не указали на источ- ник его (само)развития, (само)движения и на основу суще- ствования: тождественность любой вещи самой себе означает фактически ее несуществование. Подобная погрешность но- сит общий методологический и теоретический характер; сре- ди ее причин и в ней самой можно усмотреть механистиче- ское восприятие Марксом и Энгельсом целого ряда элементов философии Гегеля и стихийный крен в сторону фейербахи- анства. Будучи допущена в самом начале, на первых метафи- зических шагах, эта погрешность позднее дала знать о себе в постановке и решении более или менее частных вопросов становления человека и общества. Нетождественность человека самому себе связана с его отношением к Природе, Мирозданию, существующему и как целостность и как сумма составляющих его элементов. Чело- век, как напомнил В. В. Крылов, есть такой особый элемент Природы, который воплощает в себе ее целостные характе- ристики и поэтому способен господствовать над другими элементами (и над собой в качестве элемента) по закону го- сподства целого над элементом. Это и есть субъектность, т. е. способность человека выступать субъектом, реализуемая посредством воли-разума, или разума-воли. Здесь, очевидно, еще одно уязвимое место в обоснова- нии Марксом и Энгельсом их теории – не указано не только 250 časopis za društvena/politička pitanja внутреннее противоречие человека, но не указан и его источ- ник, а следовательно, источник происхождения человека, т. е. пропущен первый метафизический шаг, а началом является второй. Логично было начинать с Природы – и человека как особого элемента Природы, что предполагает предваритель- ное (аксиоматическое) постулирование понятий “целое” и “элемент” как атрибутов Природы, из взаимодействия кото- рых возникает родовой человек (общество), субъект. Иными словами, субъектность (и общество, человек как ее носитель) есть мера и форма (одна из мер и форм) нетождественности Природы самой себе, реализующаяся как присвоение, при- сваивающее отношение человека к природе и к другому че- ловеку. Это отношение принимает различные формы: труд, производство, власть, собственность и др., которые носят вто- ричный функциональный атрибутивный характер по отно- шению к субъекту и субъектности. С этой точки зрения, на- пример, становится бессмысленной или, в лучшем случае, алогичной формулировка “труд создал человека” – как будто часть может создать целое. Центральное место среди форм и типов присвоения обоснованно занимает у Маркса и Энгельса производство, его силы и факторы. Социум и есть совокупный процесс обще- ственного (вос)производства, представленный такими фаза- ми, как распределение факторов производства, процесс дей- ствительного производства (труда), распределение продуктов труда, обмен и потребление. С производством мы подходим к основным принципам социальной теории Маркса. Сам Маркс их не сформулировал, но они выводятся из его работ, рекон- струируются по ним, что и сделал В. В. Крылов. По его мне- нию, к которому я присоединяюсь, суть социальной теории Маркса как научной программы состоит в том, что Маркс: • во-первых, характером производительных сил (т. е. структурой всего общества, обусловленной его отношением к природе) объясняет структуру производственных отношений (т. е. структуру всего общества, обусловленную отношением людей друг к другу); • во-вторых, отношениями распределения факторов производства объясняет отношения распределения продуктов труда;

časopis za društvena/politička pitanja 251 • в-третьих, в пределах собственности на факторы труда из отношений по поводу средств труда выводит отношения по поводу рабочей силы; • в-четвертых, характером присваиваемого объекта обусловливает и определяет характеристику самого присваивающего и неприсваивающего субъекта95.

Ясно, что центральное место в научной программе Маркса занимает производство – его силы и структуры. Од- нако элементарная логика системы этих принципов показы- вает, что, во-первых, производительные силы – это суть не предметы, а процессы; во-вторых, как показал все тот же В. В. Крылов, они не могут быть сведены к набору элементов про- цесса труда (субъект, орудие, предмет, продукт). “Простой абстрактный труд” невоспроизводим в собственных “кон- кретных” пределах, поскольку в его процессе воспроизводят- ся либо личные, либо вещественные факторы труда, потому, грубо говоря, рядом с сапожником должен существовать бу- лочник96 (т. е. не просто труд или работа, а “система работ”), и они должны обмениваться, иначе процесс общественного (вос)производства, т. е. действия производительных сил, не- возможен. В таком контексте становится понятной и обосно- ванной кощунственная и немарксистская на первый взгляд мысль Маркса о том, что общественный характер производ- ства дан, гарантирован обменом – ведь именно обмен устра- няет различия между продуктами труда, обусловленными конкретными – вещественными, либо личностными – харак- теристиками процесса труда, превращая последние в одно- качественные социальные. Исходя из сказанного ясно и то, что в теории Марк- са производительные силы – это не элемент общества, а об- щество в целом, совокупный процесс общественного (вос) производства, сотканный из различных частных производи- тельно-силовых процессов: вещественных (естественных и искусственных), социальных и духовных. В определении ка- чественной социальной специфичности этого процесса, про- 95 Крылов В. В. Собственность в традиционных обществах // Крылов В. В. Теория формаций. – М. : Изд. фирма “Вост. литература” РАН, 1997. – С. 15. 96 Этот вопрос разработан в: Крылов В. В. О внутреннем неразрешимом противоречии категории “простой абстрактный труд” (неопубликованная рукопись, предоставлена мне автором) – М., 1972. 252 časopis za društvena/politička pitanja изводства в целом, как показывают приведенные принципы, решающую роль играет предшествующий процессу действи- тельного производства процесс распределения факторов про- изводства, т. е. производственные отношения (присвоение воли или вещественного труда) или, иначе, социальные про- изводительные силы (социальная структура производитель- ных сил). Другими словами, социальное определяет эконо- мическое, а не наоборот; тип флуктуации определяет тип равновесия; генезис определяет развитие системы; наконец, социальная борьба, “социальная война” (а распределение факторов производства исходно возникает в процессе борьбы и как этот процесс) определяет социальный мир, а ее спец- ифика – специфику этого мира. Маркс в своей социально- исторической теории, по крайней мере, по методу был кем угодно, но только не экономдетерминистом. И это вычиты- вается не только из его логики. Замечания подобного рода содержатся и в “Экономических рукописях” 1857-1861 гг., и в “Экономических рукописях” 1861-1863 гг., и во II томе “Ка- питала”, и во французском издании I тома “Капитала”97. И это естественно. Повторю: пересекая шварцшильдовский радиус Совре- менности, Маркс имел возможность (и в целом не упустил ее) целостным (некапиталистическим) социально-истори- ческим взглядом взглянуть на капитализм. На капитализм в целом. Взгляд на отдельные сферы капиталистического со- циума, будь то рынок, гражданское общество, государство и т. п., возможен изнутри; взгляд на капитализм в целом, на капитализм как на мировую систему возможен только извне, только для внешнего наблюдателя – внешнего, но не слиш- ком удаленного или, что еще лучше, сочетающего почти не- сочетаемое: здесь и не здесь, in and out at the same time. Маркс оказался именно в такой уникальной позиции, возможности занятия которой исчезали и исчезли надолго с его временем, когда пришла новая эпоха, когда был пересечен ее “шварц- шильдовский радиус”.

97 Подр., помимо указанных работ Маркса, см. например: Агг А. Мир человека как субъект производства. – М. : Прогресс, 1984. – 199 с. ; Бородай Ю. М., Келле В. Ж., Плиман Е. Г. Наследие К. Маркса и проблемы теории общественно- экономической формации. – М. : Политиздат, 1974. – 309 с. ; Тёкин Ф. К теории общественных формаций. – М. : Прогресс, 1975. – 271 с. časopis za društvena/politička pitanja 253 Показательно, что следующие попытки всерьез разра- ботать целостную теорию капитализма, что-то вроде “капи- тализмоведения” – например, работы В. В. Крылова у нас и “мир-системный анализ” И. Валлерстайна в США – были сде- ланы на закате этой эпохи, почти на выходе из нее, когда по- явилась возможность взглянуть на нынешнюю мировую си- стему по принципу “я здесь и не здесь”, подобно злому духу из “Шах-намэ” Фирдоуси или монаху со средневековой ми- ниатюры, пробившему головой небесный свод и изумленно наблюдающему мир планет и звезд. Ну что же: “Сова Минервы” вылетает в полночь. “Сове” Маркса не повезло: она вылетела, а оказалось – утро. Ныне мы, похоже, значительно ближе к полночи – этот “закатно- ночной” вектор развития Запада в свое время хорошо уло- вили М. Вебер и Шпенглер, но день только начал въезжать в предвечерье, и им не очень-то поверили. Да и в наши дни находятся простаки вроде Ф. Фукуямы, словно родившиеся для того, чтобы оживить в памяти синдром Сидония Апол- линария. Однако кто не слеп, тот видит: капиталистический мир, мировая система вступает в период системного кризиса, и происходит это, по иронии истории, именно тогда, когда экс-коммунисты, в свое время долго твердившие об общем кризисе капитализма, взялись “строить капитализм”, рыноч- ную экономику. Но опять же: для того чтобы увидеть целост- ный, системный кризис капитализма, необходим взгляд хотя бы отчасти извне. И в этом смысле, с одной стороны, нам в интеллектуальном отношении хроноисторически повезло по сравнению с Марксом; иное дело – в социальном отноше- нии: едва ли жизнь в эпоху заката, кризиса и упадка может показаться комфортной, по крайней мере, психологически. Однако, с другой стороны, и у нас есть серьезные проблемы и трудности в разработке целостной теории капиталистиче- ской системы, правда иные, чем те, что были у Маркса. Да, капитализм “едет с ярмарки”, но он едет – трудно концептуа- лизировать рушащуюся систему, трудно фиксировать усколь- зающую натуру. Далее. Ныне речь идет не просто о том, чтобы создать “капитализмоведение” и взглянуть на капитализм извне. Не- обходимо при этом вписать капитализм в более широкие и

254 časopis za društvena/politička pitanja крупные целостности, историческим элементом которых он является: Европейская цивилизация (“Западная Система”), история христианского исторического субъекта, субъектный поток исторического развития (Античная Система + Запад- ная Система)98. В течение 150-200 лет эти целостности рассма- тривались сквозь призму капитализма, как его предпосылки и предшествующие ему стадии. Ныне пришло время, воору- жившись принципами системности и историзма, взглянуть на капитализм сквозь призму этих целостностей, соотносящих- ся по “принципу матрешки”, капитализм – самая маленькая из “матрешек” в этом ряду99, поэтому ныне целостную тео- рию капитализма трудно представить себе завершенной без и вне теорий Западной Системы (Европейской цивилизации), христианского исторического субъекта, субъектного потока развития. Теория капитализма, как минимум, есть в такой же мере шаг в направлении подобных теорий, как и эти теории – шаг в направлении теории капитализма. Неудача в решении одной из задач подрывает решение других, тогда как успех сталкивает лишь с новой задачей. Получается по Шекспиру (и Толкину): “It we fail, we fall, if succeed we will face another task”. Проблема разработки теории Западной Системы, хри- стианского исторического субъекта и субъектного потока исторического развития, помимо имманентной трудности и сложности, затрудняется и осложняется еще и тем, что ка- питализм – мировая система, и его кризис – это кризис и За- падной Системы, и христианского исторического субъекта, и всего субъектного потока развития и мира в целом. Трудно разрабатывать теорию если и не ускользающей вовсе, то, по крайней мере, скользящей натуры, к тому же такой, в которой по “матрешечному” принципу совмещено несколько “под- натур” со своими собственными “скольжениями”, причем не всегда с одной и той же скоростью, а порой и не всегда в одном и том же направлении. Капитализм в силу своей специфики втягивает в свой кризис и надкапиталистические целостно-

98 Подр. см. : Фурсов А. И. Революция как имманентная форма развития европейского исторического субъекта: размышления о формационных 200 лет Великой Французской Революции // Французский ежегодник-1987. – М. : Наука, 1989. – С. 278-330; его же: Великая тайна Запада: формационное и цивилизационное в становлении европейского исторического субъекта // Европа: новые судьбы старого континента. – М. : ИНИОН, 1992. – Ч. I. – С. 13-70. 99 Подр. см. : Фурсов А. И. Колокола Истории. – М. : ИНИОН, 1996. – С. 272-287. časopis za društvena/politička pitanja 255 сти, отчасти окрашивая их в свои цвета, отчасти окрашиваясь ими, что создает сложную, мозаичную и запутанную картину, где причина может показаться следствием и наоборот. Здесь нужен очень трезвый и острый – бритвооккамовский – тео- ретический взгляд. Но опять же и здесь можно обратиться к Марксу, который к своей теории капитализма пришел от те- ории европейского исторического субъекта. Разумеется, для Маркса не существовало проблемы ни христианского исторического субъекта, ни Западной Системы (для него все, что было до капитализма, оказывалось “фор- мами, предшествующими капиталу” – так система вступала в противоречие с методом), ни тем более Европейской цивили- зации. Он мыслил другими категориями. И все же принцип движения от субъекта к системе присутствует у него, хотя, как уже говорилось выше, он не был реализован. Однако ничто, по крайней мере, интеллектуально не мешает нам реализо- вать этот принцип, пройти непройденным путем. Конечно, это значительно легче продекларировать, чем сделать. В марк- сизме теории европейского субъекта и капиталистической системы обернулись антикапиталистической и даже антиза- падной идеологией. Как такую идеологию превратить в те- ории социальных (некапиталистических, главным образом) систем, по отношению к которым капиталистическая систе- ма будет частным случаем? Как саму теорию социальных си- стем сделать элементом теории исторического субъекта (или исторической субъектности)? Ведь есть еще одна проблема, о которой мы пока еще не говорили. И хотя она названа по- следней, по значению и сложности она, думаю, среди первых, если не просто первая. Суть в следующем. Любая теория, теоретическая схема опирается на внепо- ложенную ей более широкую интеллектуальную (духовную) основу, систему, с которой вступает в сложные отношения от- талкивания-притяжения. Античная философия опиралась как положительно и отрицательно (опираться можно толь- ко на то, что сопротивляется) на мифологию; средневековая схоластика – на христианство, европейская наука XIX-XX вв. – на (универсалистскую) идеологию, будь то либерализм или марксизм. Марксова теория капитализма была элементом не- кой идеологии – идеологии освобождения, и именно это, по-

256 časopis za društvena/politička pitanja мимо прочего, придавало ей силу, делало ее не только соци- альной теорией, но и социальной философией, социальной мыслью. Новая эпоха требует не только нового рационально- го (хотя и постнаучного) знания о мире и человеке, знания, формирующегося вокруг и по поводу иных объектов, чем “рынок”, “гражданское общество” и т. п., но и некой идей- ной (хотя и постидеологической) системы, которая придает социальный смысл новому рациональному знанию о мире. Социальный смысл теории Маркса придавала идея освобож- дения масс от эксплуатации и угнетения. Ныне это едва ли сработает. Эпоха массового общества подошла к концу, что же касается эксплуатации, то, думаю, правы те, кто полагает: в XXI в. основным будет противоречие не столько между экс- плуататорами и эксплуатируемыми, сколько между этими по- следними вместе – с одной стороны, и остальной, ненужной частью населения, с другой. Энтээровская наукоемкая систе- ма производства, как уже говорилось, не требует массового эксплуатируемого класса, а потому бороться будут скорее не против эксплуатации (хотя в каких-то сегментах социума и эта борьба сохранится), а за право быть эксплуатируемыми, впущенными в “социальное время”, не быть подвергнутыми депривации. Для “докапитализмов” было характерно главным обра- зом угнетение, т. е. отчуждение воли; для капитализма – глав- ным образом эксплуатация, т. е. отчуждение экономического продукта на основе покупки рабочей силы; поздний “закат- ный” капитализм и посткапитализм, по-видимому, выдви- нут на первый план депривацию. В результате социальный смысл, питавший теорию Маркса, в значительной степени будет подорван и исчезнет. “Долой эксплуатацию!” – вполне может стать лозунгом верхов, перестраивающих капитализм в некапиталистическое, неэгалитарное и деприваторское об- щество. Ведь стал же в “перестроечном” СССР и “сразу-после- перестроечной” России лозунг “Долой коммунизм!” лозунгом бывшей коммунистической номенклатуры, решившей спра- вить свой “паракапиталистический” пикничок на обочине капиталистической системы. Таким образом, смысл “освобождения от эксплуатации” уходит. Остается ли смысл “освобождения” и если да, то чего?

časopis za društvena/politička pitanja 257 Депривация означает отсечение от “общественного пи- рога” даже в виде эксплуатируемых (формы могут быть раз- нообразными: от невыплаты зарплат до оставления и забра- сывания целых зон – от российского крайнего севера, до тех районов Южной Америки, которые навеяли Гарсиа Маркесу название “Сто лет одиночества”) целых групп, стран, регио- нов. Неучастие в мировом или макрорегиональном социаль- ном процессе, вытеснение из него, помимо прочего, ставит проблему смысла и как проблему идентичности. Недаром вы- теснение России из мировых процессов в 1990-е годы привело к появлению заказа, в том числе официального, на “русскую идею”: кто мы? за что нас так? В известной степени заказ со- ответствует эпохе, в которой на смену универсализму и на- ционализмам идут этноцивилизационные формы, – недаром робкие и простоватые умы пришли к выводу о “столкновении цивилизаций” и т. д. Внешне – похоже и даже красиво, но по сути слишком просто, чтобы быть правдой. Поэтому соот- ветствие это на самом деле носит поверхностный характер. Универсалистские идеологии ушли или уходят, “иде- ология освобождения” неадекватна обстоятельствам: людей целыми регионами выталкивают из зоны эксплуатации, они борются за нее (как в анекдоте: “Поднесите к выхлопной трубе, дайте подышать”). В такой социально новой ситуации, порож- дающей растерянность, этноцивилизационная идея (русская ли, китайская ли, исламская ли) оказывается чем-то един- ственно прочным во все более непрочном мире. Но за каж- дой из подобных идей лежит реальность вполне социальная – страх и растерянность тех, кого не берут в энтээровский “brave new world” XXI в., туда, “где чисто и светло”, кому указывают: ваше место у “исторической параши” и будьте счастливы, если “вами” пользуются как местом складирова- ния отходов, как “фоном” для туризма и живым мясом – либо для удовольствия, либо в виде органов для пересадки; возьми пять центов и ни в чем себе не отказывай. Не сводя все именно к этому, поскольку реальная жизнь сложнее теоретических положений, можно сказать: нынеш- ний этноцивилизационный бум, помимо прочего, есть первая постуниверсалистская и постидеологическая идейная реак- ция на социальный передел мира (геополитический пере-

258 časopis za društvena/politička pitanja дел, включая “войну за советское наследство”, – это лишь его элемент), создающий угрозу депривации, а следовательно, физическому существованию целых групп, стран, регионов. Поскольку “идеологически” это преподносят в виде сулящей всем выгоду “глобализации”, то ответ часто приобретает ан- тиглобалистскую этноцивилизационную форму (“русская идея”, “исламские ценности” и т. п.). Ныне одни группы утрачивают смысл существования и идентиченость, поскольку их выталкивают из социально- го, из истории. Другие, наоборот, утрачивают эти качества, поскольку общество (потребления) реализовало их цели. Раз- ным образом, по разным причинам, от голода и от сытости, но мир начала XXI в. – это мир, в значительной степени ли- шившийся смысла. Пока попытки обрести новый смысл – 1968, 1989 гг. – оказались не состоятельными и провалились. Думаю, что помимо прочего в XXI в. окажутся “на коне” и “со щитом” те, кто сможет найти и предложить новый смысл, новую идейную систему (точнее, идейные системы), в основе которой (которых), какой бы ни была ее (их) форма, должна лежать социальная идея, отражающая основные противоре- чия эпохи и несущая в себе ответ на то, как их устранить или хотя бы смягчить. Или снять. В социальных конфликтах XXI в. победит тот, кто сформулирует новую социальную идею. Идею-смыл. Идеосмысл. Сформулирует и представит свои частные групповые интересы на “языке” этой идеи-смысла. Может ли помочь здесь наш знакомый бородач из Три- ра? Скорее да, чем нет. Хотя созданная им в XIX в. “наука со- противления и освобождения” превратилась в XX в. на зна- чительной части земного шара в нечто вроде “социальной прокрустики”; произошло это не только потому, что от субъ- екта Маркс “ушел” к системе, но и потому, что эпоха была “объектоцентричной” и “материалистической”. Ныне – иное, а потому чисто теоретически субъектный посыл Маркса име- ет больше шансов, хотя человек полагает, а Бог (История) располагает, а потому практически место “социальной про- крустики” может занять этнокультурная или этноцивилиза- ционная. Но “скорее да, чем нет” не связано со всем этим не- посредственно. Речь о другом.

časopis za društvena/politička pitanja 259 Выше уже говорилось, что Маркс создавал свою теорию и идеологию на основе комбинации элементов европейского наследия. Этот подход можно использовать в строительстве новой идейной системы. Например: субъектность, но инди- видуальная, а не квазиколлективная, как в античном полисе; индивидуальная субъектность, но не христианская и вообще не религиозная и т. п. Разумеется, все это легче предложить, чем осуществить, но ведь и речь у нас идет не об осущест- влении, а о принципах конструирования неких интеллекту- альных систем и об уроках Маркса. А они во многих случаях дорого стоят; например, превращение идеологии освобож- дения во властно-идейную систему угнетения, во властную прокрустику. Добрым молодцам урок. Еще один, last but not least, связан со следующим. Не все золото, что блестит, не все счастье, что в будущем: прогресс – штука обоюдоострая, и ныне выходит, что прогресс капи- тализма – это регресс огромной части населения планеты, ее биосферы. Пока не ясно, что и как можно противопоста- вить этому в долгосрочной перспективе. Но когда катишься в пропасть, сначала надо затормозить, остановить падение, а потом уже думать. Иначе думать будет нечем и некому. Ко- роче – среднесрочная (но только среднесрочная) задача – за- тормозить, подморозить, законсервировать ситуацию. Ясно, что это не революционное действие, а консервативное или скорее даже реакционное. Я не стану здесь утверждать, хотя это очень интересный ход, что Маркса вполне можно, а быть может и нужно интерпретировать на консервативный лад и представить в качестве вполне консервативного мыслителя, как это сделал Шумпетер100. Важнее другое или, точнее, дру- гой аспект возможной консервативности Маркса, его идей и теорий – не субъективный, а объективный. Поскольку кон- сервация объективно далеко не всегда работает на господ и хозяев современного мира, она нишево, функционально ока- зывается тем, чем в эпоху Современности были революции. Революционность и консервативность совпадают. Так уже не раз бывало в истории, когда общество достигало переломно- го предела, порога в своем развитии. Вот тут-то и появлялись движения и идеи, которые одни историки квалифицировали

100 Schumpeter J. Capitalism, socialism, and democracy… – P. 58. 260 časopis za društvena/politička pitanja как революционные, а другие как консервативные, реакци- онные. Ограничусь двумя примерами. В конце II в. до н. э. прогрессивное развитие антично- рабовладельческого строя в Риме поставило под угрозу суще- ствование свободного римского крестьянства, которое утра- чивало свои земли, раскрестьянивалось. Братья Тиберий и Гай Гракхи пытались провести реформы, тормозящие или даже поворачивающие этот процесс вспять и возвращавшие ситуацию к тому, какой она была лет за сто до этого. В какой- то момент Гракхи перешли к насильственным “революцион- ным” действиям, потерпели поражение и погибли Что это – революция или реакция? Впоследствии, прой- дя через диктатуры Мария, Суллы и Цезаря, Рим “вышел” к империи, которая как минимум на двести лет “подморозила” то противоречие, которое с известной долей модернизации можно назвать “революция-реакция”, стала его снятием. Ну а потом все посыпалось окончательно. Но это было очень потом. Другой пример – Мартин Лютер, с его обращением к истокам христианства, к Писанию. Это реакция или револю- ция? И то и другое. А точнее, ни то ни другое, а нечто тре- тье, в чем снимается противоречие между реакцией и рево- люцией. И это не ситуация, в которой, как писали Маркс и Энгельс, реакция выполняет программу революции, а нечто качественно иное. Когда возможности реального историче- ского развития данной системы исчерпываются и начинается передел, “пересдача Карт Истории”, консервация становится архиреволюционным делом, а революция – консервативным актом. В такие периоды иначе, по-новому, прочитываются идеи мыслителей прошлого. Вот и теперь, похоже, необхо- дима полная и тщательная ревизия европейской мысли, и начиная не с Просвещения – мелко плавают те, кто предла- гает лишь это, – а намного раньше. Христианство и античная философия – вот “дно”, достигнув которого и от которого оттолкнувшись, нужно не просто переосмысливать, а, зная исторический результат 25 веков развития европейского, 20 веков христианского и 5 веков капиталистического истори- ческих субъектов, осмысливать заново проделанный путь и создавать новую интеллектуально-смысловую систему, от- бирая то, что годится из различных европейских традиций, časopis za društvena/politička pitanja 261 включая марксистскую. Пожалуй, так можно выйти из соци- окультурного тупика, только так можно не позволить погло- тить себя водовороту уходящего капитализма и не сгинуть вместе с ним. Используя в качестве аналогии рассказ Э. По “Низвержение в Мальстрём”, М. Маклюэн еще в самом начале 1960-х годов писал, что выжить в современном мире сможет только тот, кто сможет изучить ритмы и воздействие водово- рота старых культур101. Лучшего проводника, чем Маркс, на пути такого изучения (или, по крайней мере, для значитель- ной его части) найти трудно, ведь именно трирец со своим синтезно-перекрестным подходом полтора века назад попы- тался осуществить нечто подобное, но не преуспел. Вторая попытка. Пусть поработает. Смена вех: от революции к кон- сервации. Диалектика. Захотел ли бы Маркс пойти этим путем. Скорее всего да, ведь он был великим интеллектуальным авантюристом. Пере- фразируя Блока, можно сказать: “Маркс, дай нам руку, помоги в немой борьбе”. Ну, а если не захотел бы, что же делать? Руку на излом и вперед. Революционное насилие. Этому нас на- учил тоже он. Спасибо, Папа Карло, похожий на Карабаса- Барабаса. Спасибо, “Биг-Чарли”, пророк, который показал, как надо пересекать шварцшильдовский радиус эпох и быть радикальным, доходя до сути вещей.

101 McLuhan M. The guttenberg galaxy. The making of typographic man. – Toronto, 1962. – P. 76-77. 262 časopis za društvena/politička pitanja UDK 327:330.342.14]:62.01 DOI 10.7251/ARG4120263K

Branimir Kuljanin1

NAUČNO- TEHNOLOŠKI RAZVOJ I SAVREMENI IMPERIJALIZAM

Sadržaj: Savremeni svijet odlikuju brz razvoj tehnologija u svim oblastima života, od privrede, vojske i društva do politike i kulture, što je novina, i stara težnja velikih i moćnih da vladaju nad malim i slabim narodima i državama. Tehnosfera koju je stvorio čovjek u posljednjem stoljeću je izvor krize, ali to je ne manje i neugasiva žeđ za tuđim dobrima. Kako izaći iz ćorsokaka u kom se čovječanstvo nalazi i stvoriti zdravije društvo sposobno za miran i postojan razvoj? Ključne riječi: obrazovanje, nauka, kultura, tehnika, tehnologija, biosfera, tehnosfera, imperijalizam, sloboda.

UVOD Imperijalizam i sudbina srpskog Savremeni svijet odlikuju brz ra- naroda zvoj tehnologija u svim oblastima života. Teorija imperijalizma ima prvorazredan značaj za srpsku društvenu i političku misao. Istorija srpskog naroda je istorija robovanja i borbe za slobodu.

1 Prof. dr Branimir Kuljanin, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Banja Luci časopis za društvena/politička pitanja 263 Turci su uništili srpske države u 14/15. vijeku. Početkom 19. Prvim srpskim ustankom počinje borba za oslobođenje. Ona je završena u Prvom svjetskom ratu stvaranjem Kraljevine Turci su uništili srpske države u 14/15. vijeku. Srba, Hrvata i Slovenaca 1. decembra 1918., od 1929. Kraljevine Jugoslavije, u kojoj su Srbi bili politički ujedinjen narod. Ali, ta sloboda je trajala samo nešto više od 22 godine. Napadom evropskih fašista 6. aprila 1941. započela je nova srpska golgota, genocid koji je odnio stotine hiljada života. Nakon pobjede nad fašizmom uspostavljena je „druga“ - Demo- kratska Federativna Jugoslavija (DFJ), koja je iste 1945. preime- novana u Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju (FNRJ), a 1963. u Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju (SFRJ). Nova država je potrajala do 1991., kada je počela njena podjela odvajanjem Slovenije i Hrvatske, a završena izlaskom Crne Gore 2006. Danas su Srbi podijeljeni u 6 država (bivših republika Jugo- slavije) i nepriznatu „državu Kosovo“ (Autonomna pokrajina Sr- bije Kosovo i Metohija), koje su pod protektoratom Zapada, SAD i NATO. U Bosni i Hercegovini je i nakon 25 godina od završetka rata 1992-95. na vlasti „visoki predstavnik“ takozvane „međuna- rodne zajednice“. Balkan je ponovo kolonija, ali sada ne turska, austrijska ili njemačka, već američka, odnosno provincija zapadne duboke države. Američki imperijalizam, čiji je osvajački pohod započet krajem 19. vijeka osvajanjima u Pacifiku, ima planetarne ambicije. Geopolitički program stvaranja Pax Americana, američke svjetske imperije, odnosno uspostavljanja takozvanog „jednopolarnog svijeta“, diktature zapadne oligarhije, je izložen 1997. u knjizi Zbignjeva Bžežinskog „Velika šahovska tabla“. U osnovi, plan je stvaranje imperije koju bi činilo sjevernoameričko hegemonijsko jezgro i usitnjene vazalne države oko njega. Glavni cilj je ovlada- vanje Evroazijom, koja je sa oko ¾ svjetskog stanovništva i svih dobara materijalno i duhovno središte svijeta.

Američki imperijalizam, čiji je osva- Balkan je osvojen tokom 1990-ih razaranjem jački pohod započet krajem 19. vi- Jugoslavije i progonom Srba iz Hrvatske, Fede- jeka osvajanjima u Pacifiku, ima racije Bosne i Hercegovine i sa Kosova i Meto- planetarne ambicije. hije. On je most ka Istoku, Rusiji i Srednjoj Azi- ji. Ali, kola su zapela u blatu, konji se zamorili, a ni kočijaš se ne osjeća najbolje. Finansijsko-ekonomska kriza i pandemija potresaju cijeli svijet, pa i Zapad. SAD se tresu u gro-

264 časopis za društvena/politička pitanja znici unutrašnjih sukoba, a Evropska Unija se raspada. Britanija je krenula svojim putem, a za njom će i drugi „Europljani“, željni slobode. Ni Četvrtom Rajhu ne svijetli neka ve- Novo stanje i odnos snaga u svijetu lika budućnost. ponovo otvaraju pitanje političke strategije i taktike srpskog naroda Novo stanje i odnos snaga u svijetu ponovo i srpskih zemalja. otvaraju pitanje političke strategije i taktike srpskog naroda i srpskih zemalja. Kako i s kim je moguće oslobođe- nje od kolonijalnog položaja u kom su se Srbi opet našli i ujedinjenje u jedinstvenu srpsku državu? U traženju odgovora na ovo pitanje treba imati u vidu da se savremeni kolonijalizam razlikuje od klasičnog. On je prvenstveno tehnološki, tehnološko-ekonomski, za razliku od starog, koji je bio pretežno vojni i politički. Moć vojske i privrede se zasniva na savremenim visokim tehnologijama, živimo u dobu elektronike, informatike i kibernetike. Srpske zemlje su okupirane. Crna Gora je članica NATO, Bosna i Herce- govina je pod njegovim protektoratom od 1995., a i Srbija je NA- TO-okupacijom Kosova i Metohije i nizom sklopljenih sporazuma uveliko porobljena zemlja.

KLASIČNI I SAVREMENI IMPERIJALIZAM I KOLONIJALIZAM Riječ imperijalizam potiče od latinske riječi imperium (vrhovna moć, zapovjest, propis, vlast, vlada). U starom Rimu imperija je bio naziv države poslije pada republike krajem prvog vijeka prije Hrista. Sličan naziv imaju i Sveta Rimska Imperija Njemač- kog Naroda, Francuska Imperija pod Napoleonom Prvim i Tre- ćim. Napoleon Bonaparta se 2. decembra 1804. u Bogorodičinoj crkvi u Parizu, uz učešće pape, proglasio za francuskog imperatora. Crkva je, u ime dobra naroda, tiraniju ovjenčala carstvom. Rusija je postala imperija za vrijeme Petra Prvog 1721., do tada je bila carstvo. Najveću imperiju u istoriji je stvorila Britanija, ona je zahvatala četvrtinu svjetskog kopna, prostirala se na svim kon- tinentima od Evroazije i Afrike preko Sjeverne i Riječ imperijalizam potiče od latin- Južne Amerike do Australije. Naziv imperija je ske riječi imperium (vrhovna moć, postao uobičajen 1870-tih. U to vrijeme, a i sada zapovjest, propis, vlast, vlada). označava uglavnom zapadnu političku i ekonomsku vladavinu, posebno u Aziji i Africi, tokom 19. i 20. vijeka. Tač- no značenje je i danas sporno. U širem smislu označava bilo koji

časopis za društvena/politička pitanja 265 sistem vladavine imperijalnog središta nad potčinjenom periferi- jom. Ta definicija obuhvata nominalne imperije i neokolonijalizam. Evropske prekomorske imperije s kolonijama u Klasični, kolonijalni imperijalizam Aziji, Africi i Americi su klasični oblici imperija- je nasilno proširenje države osvajanjem drugih zemalja. lizma. Osvajanja su dovela do podjele svijeta na razvijene i zemlje u razvoju, prikazane u teoriji svjetskih sistema. Dvije glavne oblasti su razvijeno, bogato jezgro i nerazvijena, siromašna periferija. Klasični, kolonijalni imperijalizam je nasilno proširenje dr- žave osvajanjem drugih zemalja. Vojske su osvajale tuđe zemlje, a potom je uspostavljana politička uprava nad njima. Imperijali- stičku politiku su vodile velike sile, koje su težile osvajanju sirovi- na, novih tržišta i prevlasti u svijetu. Nakon dekolonizacije Azije i Afrike u 20. vijeku, koju je omogućio SSSR podrškom oslobodi- lačkim pokretima, i njegovog sloma 1991. Zapad je započeo ponovnu kolonizaciju svijeta. I ona je oslonjena na vojnu silu, zemlje i narodi koji se nisu htjeli pokoriti (Jugoslavija, Avganistan, Irak) su osvojeni, Libija je gurnuta u građanski rat, a Sirija se oduprla uz pomoć Rusije. Kolonizovane su i mnoge druge zemlje, ali kolonizacija je sada prvenstveno tehnološko-ekonomska i psihološko- moralna. Zemljama oduzimaju državnost – politički suverenitet i kulturno-istorijski subjektivitet. Uz fizički prostor (kopno, more i vazduh) sa informacionim tehnologijama (IT), internetom i drugim, pojavio se i virtuelni, kiberprostor. On je postao jedno od glavnih, ako ne i najvažnije polje hibridnog, posebno informacionog i psihološkog rata. Lju- di, pa ni države još nisu svjesni ogromne uloge koju ima u borbi za imperijalnu vladavinu, s jedne, i jednakost i slobodu, s druge strane. Kolonizacija je sve više unutrašnja, duhovna, a kolonije su sve zemlje i narodi zavisni od središta moći i uticaja, kako nera- zvijeni tako i razvijeni. Razlika između imperijalne metropole i kolonijalne periferije nestaje, podjednako su žrtve novih vladara. Najnoviji primjer su SAD, u kojima su otuđena središta moći kra- đom glasova sadašnjem predsjedniku pokušala Zapad je započeo ponovnu kolonizaciju svijeta. oteti pobjedu na izborima održanim 3. novembra 2020. i na vlast dovesti svog kandidata. Krađu im je omogućila tehnologija, internet i druga tehnika, kojom raspo- lažu. Tako se i SAD od ustavne republike pretvaraju u koloniju svjetske mafije. Za senilnog Bajdena su glasali i mnogi ljudi koji

266 časopis za društvena/politička pitanja su davno umrli, ali su vazali i ulizice, nažalost i Srbi među njima, mada još nema zvaničnog rezultata poletili da mu čestitaju „pobjedu“ utrkujući se ko će prije. Kako se vratiti cjelovitom izučava- nju prirode i stvoriti ekološki i druš- Natrag prema Njutnu tveno zdrave tehnologije? Kako se vratiti cjelovitom izučavanju prirode i stvoriti eko- loški i društveno zdrave tehnologije? Mora se promijeniti sama nauka, što se već događa. To se može shvatiti kao svojevrsni korak unazad - savremena nauka postaje sve sličnija filosofiji prirode našeg, modernog doba, koje počinje krajem 15. vijeka. Prije 300 godina, u vrijeme Njutna i drugih velikih prirodnjaka, nauč- nici su se istovremeno bavili proučavanjem prirode u svim njenim pojavama i filosofijom. Nakon toga, filosofija prirode je bila podijeljena na prirodne nauke – fiziku, hemiju, biologiju i druge, i na filosofiju i humanističke nauke. Srazmjerno nedavno su se pojavila dva nova područja naučne djelatnosti koja se ne uklapaju u ovu „piramidu znanja“. Prvo su informacione tehnologije i sva s njima povezana tehnička rješenja. Stvaranje računara i čvrstih mikrocirkula je bilo jedno od najvećih otkrića i izuma i postalo je prekretnica u istoriji čovječanstva. Danas je postalo jasno da raču- narska matematika i informatika nisu zasebna nauka, kao fizika, hemija, biologija i druge „klasične“ discipline, već temeljno nova metoda istraživanja koja objedinjuje sve ostale naučne discipline i nalazi se iznad njih. Druga prekretnica je pojava prvih nanotehnologija i mašina. One se takođe ne mogu pripisati ni jednoj odre- đenoj naučnoj disciplini, jer konstruisanje mašina na ravni pojedi- načnih molekula i atoma zahtijeva znanje fizike, hemije, biologije i mnogih drugih „klasičnih“ nauka. Danas svijet ide prema ponovnom ujedinjenju svih nauka i stvaranju nove verzije filosofije prirode, slične onoj koja je bila prije 3 vijeka, ali dublje. Moramo prikupiti cjelovitu sliku prirode, povezujući naša znanja, koja su slična dijelovima Stvaranje računara i čvrstih mikro- slagalice, mozaika. Sada to rade vodeći instituti u cirkula je bilo jedno od najvećih ot- Rusiji i drugim zemljama. Kurčatovski institut je krića i izuma i postalo je prekretnica nedavno stvorio centar za NBICS tehnologije, u u istoriji čovječanstva. kom naučnici istovremeno rade na stvaranju nanotehnologija i različitih biotehnologija, kao i na novim metodama za analizu informacija i njihovu primjenu u praktične svrhe.

časopis za društvena/politička pitanja 267 Istovremeno povezivanje nekoliko nauka pomaže u rješa- vanju problema koji su izvan moći znalaca samo jedne od njih. Danas ruski fizičari, molekularni biolozi i inžinjeri zajedno pro- Danas svijet ide prema ponovnom učavaju kako djeluju različiti proteini i lijekovi. ujedinjenju svih nauka . Stručnjaci centra iz živih ćelija izoluju proteine koje proučavaju, zamrzavaju ih, analiziraju njihovu moguću ulogu u tijelu i, „osvjetljavajući“ ih uz pomoć dva tipa akceleratora čestica, koji se nalaze u Kurčatovskom institutu, u vrlo kratkom vremenu otkrivaju njihovu atomsku strukturu. To istraživanje čini mnogo jeftinijim i bržim. Još jedan primjer takvog vektora razvoja, ali već na među- narodnom nivou, je način na koji Rusija učestvuje u razvoju fizike visokih energija i fizike čestica. Nakon završetka hladnog rata takvi ogledi, kao i akceleratori i reaktori kojima se vrše, su postali preskupi i za Rusiju i za SAD, pa se sada provode samo u okviru međunarodne saradnje. Posljednjih godina Rusija i Kurčatovski institut su uložili oko dvije milijarde dolara u dva velika međunarodna projekta: XFEL, evropski rentgenski laser na slobodnim elektronima u Hamburgu, najveći poduhvat te vrste, i eksperimentalni termonuklearni reak- tor ITER u blizini Marselja. U oba slučaja Rusija ne samo da ula- že u tehnologije budućnosti neophodne za novi tehnološki skok, već osigurava i svoju tehnološku nezavisnost. Oba projekta, ITER i XFEL, koriste ideje i njihove razrade njenih naučnika. Šta više, ideja o tokamaku je stvorena u SSSR, sada je važno ne propustiti ovu priliku i ne izgubiti vođstvo.

Hibridni rat i virtuelni svijet – čovjek u zamci tehnologije Živimo u hladnom, predratnom razdoblju hibridnog rata svjetske elite protiv čovječanstva2, koja se bavi stvaranjem nove podvrste homo sapiens – „uslužni čovjek“, sluga. Psihološka od- Živimo u hladnom, predratnom brana je borba za istoriju, očuvanje nasljeđa proš- razdoblju hibridnog rata svjetske losti i stvaranje budućnosti. Ekonomiju, a samim elite protiv čovječanstva. tim i politiku su uvijek od početka razvoja civili-

2 https://newizv. ru/article/general/05-10-2020/mihail-kovalchuk-svoyo-bu- duschee-my-poka-chto-proigryvaem-amerike 268 časopis za društvena/politička pitanja zacije određivale tehnologije3. Nivo razvoja nauke i tehnike je danas takav da se čovjek umiješao u djelo prirode. Sada se prvi put u istoriji pojavila tehnološka mogućnost uticaja na evoluciju čovjeka. Glavni cilj prvog, „hlad- Glavni cilj prvog, „hladnog“ razdoblja hibridnog rata je slabljenje iza- nog“ razdoblja hibridnog rata je slabljenje iza- brane žrtve, države-„neprijatelja“. brane žrtve, države-„neprijatelja“. Zapad je kao svoje neprijatelje označio Rusiju i Kinu. Dok jedna, Trampova struja u SAD pokušava da Rusiju privuče na svoju stranu u sukobu s Kinom, druga u njoj vidi glavnog neprijatelja s kojim se treba obračunati, uništiti ga uz pomoć Kine. Napadnute su sve oblasti života: bezbjednost, privreda, obrazovanje, nauka, kultura. Ovo predratno stanje je priprema za drugo razdoblje, porobljavanje. Staro vojno-političko osvajanje, vojnu silu je zamijenilo tehnološ- ko porobljavanje. Jednostavan primjer je internet, digitalni sabirni logor u čistom obliku. Razlika je u tome što su ranije ljude hvata- li, zatvarali u logore okružene bodljikavom žicom s električnom srujom i čuvali s oružjem i psima, a ovdje svi dolaze sami, u digitalni konclogor u kom ugodno žive. Sve što im treba nalazi se u Vikipediji na internetu, ne treba učiti, gube potrebu i sposobnost da misle, a zatim se gradi društvo ljudi čije se znanje može „od- sjeći“ isključivanjem prekidača. Neumjerenim oslanjanjem na internet, „zatvor“ virtuelnog svijeta, ljudi se odriču stvaralačkog odnosa prema poslu i životu4, onemogućavaju razvoj svojih sposobnosti. Države i društva moraju iz korijena promijeniti obrazovni sistem, podizati stvaralač- ke, misleće ljude, jer za 10-20 godina neće biti potrebno 90 odsto sadašnjih zanimanja, počev od inžinjera. Za to vrijeme vještačka inteligencija će raditi sve na Zemlji. Ona će trenutno proizvoditi novo na osnovu poznatog znanja, a ono što ne postoji stvoriće samo stvaralački um. Obrazovni sistem treba biti usmjeren na po- dizanje stvaralačke elite i stvaralačkih sposobnosti najširih slojeva stanovništva. Svaka „obojena revolucija“ je pro- Svaka „obojena revolucija“ je provođena uz vođena uz korištenje kognitivnih korištenje kognitivnih tehnologija (internet, smar- tehnologija (internet, smartfoni, te- tfoni, televizija) za upravljanje masovnom svije- levizija) za upravljanje masovnom šću, magarčenje, obalvanjivanje naroda. Obra- sviješću, magarčenje, obalvanjivanje naroda. zovni sistem je toliko pojednostavljen da učenici

3 https://www. youtube. com/watch?v=_v11UP9iJ_s 4 https://ria. ru/20190626/1555944676. html časopis za društvena/politička pitanja 269 i studenti odgovaraju na testove. Daju im iPhone i objese satelit. To je ideologija savremenog zapadnog svijeta.

Budućnost svijeta je zlokobna. Budućnost svijeta je zlokobna. Određena elita je uvijek nastojala da joj ostali služe. Posto- jali su robovlasništvo, feudalizam, kapitalizam u raznim oblicima, smjena društveno-ekonomskih formacija zato što ljudi nisu htjeli da budu sluge: prvo, jer su biološki bili isti kao elita, i drugo, vremenom se razvijala i jačala njihova samosvjest. Svi prethodni društveni poreci su propadali zato što robovi nisu htjeli da trpe nasilje. Ljudi su uvijek htjeli da jedu, imaju djecu i slobodu mi- šljenja i djelovanja. Spartaka je bilo svuda, s kraja na kraj svijeta, a ne samo u Rimu. Krug prava čovjeka je proširen u feudalizmu, pa u kapitalizmu. Kmetovi i najamni radnici su imali nešto više slobode nego robovi, koji su radili pod bičem. Vladari su uvijek maštali o tome da stvore neku vrstu ljudi-sluga, s ograničenom samosvijesti, da ograniče njihov broj, odnosno spriječe neuprav- ljiv rast stanovništva i obezbjede jeftinu hranu za njega. Njemački nacisti i njihovi saveznici – evropski fašisti su napali SSSR i druge države: 1) da im otmu zemlju, sa svim prirodnim dobrima, a 2) zdrave ljude su vozili u Njemačku da rade kao robovi, ostale su palili u pećima. To je model po kom su djelovali. San elita koje su vladale svijetom je oduvijek bio da stvore slugu, koji bi imao nisku samosvijest. Sada se prvi put u istoriji pojavila biotehnološka mogućnost stvaranja takvog čovjeka. Film „Mrtva sezona“ (Сава Кулиш, Мертвый сезон, 1968) govori o ljekaru-nacisti koji je na logorašima isprobavao otrov da bi uticao na njihovu psihu, razmišlja o mogućnosti usmjeravanja evolucije. Tehnologija genomnog programiranja je moguća jer materica nije suviše složen organ. U umjetnu matericu, poput inkubatora gdje se legu pilići, se može posaditi sve što treba iz epruvete, skratiti vrijeme trudnoće, genomski, genetski rezati funkcije i dobiti onoliko ljudi koliko treba. Drugo je upravljanje razmnožavanjem, a treće jeftina hrana, genetski izmijenjeni proizvodi (GMO). To je sve spremno. U toku je stvaranje uslužne podvrste San elita koje su vladale svijetom je oduvijek bio da stvore slugu. ljudi. Nauka služi tom cilju. Kakvo mjesto u toj civilizaciji mogu dobiti slovenski i pravoslavni narodi ako se ona uspostavi? Čitav Zapad je rasistički. Evropa, a i savremena Amerika i Australija su stvorene na genocidu. Nijemci

270 časopis za društvena/politička pitanja su vijekovima uništavali Slovene, a tokom novije istorije zajedno s Anglosaksoncima narode Azije, Afrike i Australije.

Rusija gubi tehnološki rat sa SAD, a i dru- Rusija gubi tehnološki rat sa SAD, gi, jer nisu svjesni da Amerikanci igraju na dugo. a i drugi, jer nisu svjesni da Ameri- Kada je završen Drugi svjetski rat braća Dals, kanci igraju na dugo. Alen – direktor CIA i Džon – ministar diplomatije za vrijeme Ajzenhauera, su, uz novčanu pomoć Davida Ro- kfelera, koji je 2017. u 102-oj godini života umro sa sedmim sr- cem (6 je presađivao, valjda od mladih, zdravih ljudi), su počeli to što se sada događa. Oni su osnovali Svjetsku zdravstvenu organizaciju SZO (World Health Organization, WHO). To su uradili ne zato da liječe ljude, već da uspostave nadzor nad stanjem zdravlja svjetskog stanovništva i utiču na njega vakcinacijom i na slične načine. Prvi predsjednik SZO (1948-53) je postao Rokfele- rov bliski saradnik G. Čisholm. On je svojevremeno rekao: „Da bi došli do svjetske vlade, neophodno je protjerati iz svijesti ljudi njihovu individualnost, vezanost za porodične tradicije, nacionalni patriotizam i religiozne dogme... Uništenje pojmova istine i laži, koji su osnova vaspitanja djeteta, zamjena vjere u iskustvo starijih racionalnim mišljenjem – to su zakašnjeli ciljevi, ... potrebni za promjenu ljudskog ponašanja“. To je Memorandum 1948., a 1974. Amerikanci pišu: „ ... politika u oblasti stanovništva postaje veoma važna za očuvanje ekonomskih interesa SAD. Treba stvoriti socijalne i psihološke pretpostavke za tobože stihijsko sniženje ra- đanja... Mi se moramo pobrinuti o tome da zemlje u razvoju našu djelatnost ne doživljavaju kao politiku razvijene zemlje, usmje- renu protiv tih država“. (Memorandum nacionalne bezbjednosti SAD NSSM 200 1974. g.). Budućnost gube neuki i neoprezni. Šta je ključ krize? Poli- tika neoliberalnog fašizma je zasnovana na zahtjevu za slamanje sistema osnovnih moralnih načela i nametanje drugih normi po- našanja, koje onemogućavaju zdrav život. To se dešava u svim oblastima života, od porodice do države. Pojedinac se ne smatra odgovornim ni prema svojoj porodici, a tim više Budućnost gube neuki i neoprezni. prema narodu i državi. Lomljenje osnova sistema čupa čovjeka iz društvenog i duhovnog tla, a zatim se stvara bezuslovna, neograničena sloboda pojedinca i uni- štavaju autoriteti. Pod tim sloganom nestaje suverenitet država, jedinih ustanova koje mogu obezbjediti zaštitu društva, njegovih

časopis za društvena/politička pitanja 271 vrijednosti i ravnotežu između prava i sloboda čovjeka. Razara- njem suverene države, organizovane civilizovane zajednice zašti- ćenih ljudi, nastaje gomila osamljenih pojedinaca Pojedinac se ne smatra odgovor- kojima se lako upravlja, a njihova zloupotreba nim ni prema svojoj porodici, a tim više prema narodu i državi. postaje pravilo djelovanja. Uporedo s tim, dolazi do smanjenja rađanja kroz uvođenje u masovnu svijest ideja koje poriču prirodno porijeklo života - poput LGBT osoba, brakova bez djece i sličnog. Sve to se odavno dešava. Da bi društvo bilo zdravo i napredno ono mora svestrano pratiti tok događaja, predviđati ih i usmjeravati u željenom pravcu. Glavni zadatak nauke je predviđanje i planiranje razvoja na dugi rok, u protivnom društvo koje joj ne da odgova- rajući značaj izlaže se opasnosti da zaluta u meandrima istorije.

Smjena dva tehnološko-ekonomska i društveno- politička ciklusa Čovječanstvo se danas suočava s novim izazovima. Strate- gija naučno-tehnološkog razvoja je jedan od osnovnih dokumenata koji treba da ima svaka ozbiljna država. Ona je osnova nacionalne bezbjednosti. Jedan od velikh izazova je biološki. Prestaju djelovati antibiotici i pojavljuje se ogromna opasnost od virusnih bolesti i epidemija. Od španske groznice je početkom 20. vijeka umrlo 50 miliona ljudi, više nego u Prvom svjetskom ratu. Javio se veliki nedostatak pitke vode i drugih bioresursa. Strategija treba da sadrži glavne prioritete u razvoju nauke i tehnologije, koji odgovaraju na te izazove. Svijet ulazi u novi tehnološko-ekonomski i politički ciklus. Tramp se pojavio na političkoj pozornici zato što u SAD uviđa- ju da sistem ne daje potrebne rezultate. One zaostaju, posebno u odnosu na Kinu, koja se brzo razvija. I EU ide u tom pravcu. To će biti trka za tehnologijama koje daju preimućstva u privredi, a na osnovu toga i u politici i na vojnom planu. Čovječanstvo se danas suočava s Zemljama su potrebni jaki vođe, koji će okupiti i novim izazovima. pokrenuti sve raspoložive snage. Ključno je pokretanje intelektualnog potencijala. Za zaokret od „analitičke“ civilizacije, nauka i tehnologija koje su razlagale jedinstvenu, nedjeljivu stvarnost i ostvarile veliki napredak, ali u pogrešnom pravcu, na tehnologije slične prirodi treba preuredi-

272 časopis za društvena/politička pitanja ti prvenstveno čitav sistem obrazovanja i stvoriti konvergentnu, sintetičku nauku, koja povezuje razne oblasti u jedinstven pogled na prirodu i društvo. Teorijska znanja su razvijena samo u velikim zemljama, jedino one mogu da ulažu velika Svijet ulazi u novi tehnološko-eko- sredstva i okupe potreban broj ljudi na složenim nomski i politički ciklus. istraživanjima. Teorijska pitanja savremene fizike, astronomije, biologije i drugih nauka su tako složena da njihovo istraživanje vode vrlo velike i skupe međunarodne organizacije. Za takva istraživanja je potrebna politička osnova, savezničke zemlje, jer ni najveće ih ne mogu provoditi samostalno. Srbi imaju dostojno mjesto u svijetu nauke i tehnologije, Je- dan od najvećih savremenih pronalazača je Nikola Tesla5. Korje- nito zatvoren, nesklon timskom radu, on je izvršio otkrića koja su omogućila dalji razvoj nauke ne samo u 20., već i 21. vijeku. Od djetinjstva je maštao da postane inžinjer, ali otac Milutin, seoski sveštenik koji je govorio 18 jezika i bio klasan matematičar, mu je to odobrio tek nakon epidemije kolere 1873., koja zamalo nije pogubila 17-godišnjeg dječaka. Naizmjenična struja, električni motori, generatori energije za hidroelektrane i nuklearne elektrane, radioupravljani roboti, bežični punjači – su samo neka od otkrića genijalnog izumitelja, koji je razradio oko 800 ideja i patentirao oko 300 izuma. Izučavao je i rendgenske zraka, čije je otkriće na kraju pripisano Rentgenu. Tesla je 8 godina prije njihovog otkrića predložio mogućnost posmatranja ljudskih organa bez oštećivanja tkiva. Neki veliki planovi nisu dobili odgovarajuće priznanje za njegovog života. Među njima uređaj za bežični prenos energije, izgrađen uz podršku milionera Morgana na Dugom Ostrvu (Long Island) 1902., kula Vardenklif (Wardencliffe Tower). Projekt je otkazan kada su izbila neslaganja između trgovački nastrojenog finansijera i naučnika koji je bio zainteresovan za elektrifikaciju svijeta. Građevina u drvenom okviru s kiklop- Tesla je maštao da obezbjedi ener- skom bakarnom kupolom visokom 47 metara je giju iz atmosfere s mogućnošću bila suviše složena za gradnju, a samo jedna kom- njenog prenosa, kao i informacija panija je pristala da je izgradi. Tesla je maštao da bilo gdje na Zemlji. obezbjedi energiju iz atmosfere s mogućnošću njenog prenosa, kao i informacija bilo gdje na Zemlji.

5 https://your-side. ru/nikola-tesla-velichajshie-izobreteniya-i-zagadki-video/?ycl id=6957000917475959594 časopis za društvena/politička pitanja 273 Teslini „anti-laseri“ približavaju čovječanstvo bežičnoj bu- dućnosti6. Naučnici su postigli veliki napredak u prenosu energije na velike daljine korištenjem „anti-laserskog“ uređaja za Teslini „anti-laseri“ približavaju čo- hvatanje difuzne mikrotalasne energije, što je na- vječanstvo bežičnoj budućnosti. govještavao Tesla. Sada postoji mogućnost bežič- nog punjenja pojedinih uređaja, poput pametnih telefona, ali u izuzetno ograničenom opsegu i sa različitim stepenom uspješnosti. Bežični prenos energije na velike daljine, u industrijskim razmjerama, je još uvijek daleko. Tim istraživača sa Univerziteta u Merilendu je napravio ogroman iskorak proširu- jući postojeće tehnike za bežični prenos velikih količina energije. Većina dosadašnjih istraživanja u toj oblasti je bila upravljena na uske snopove energije usmjerene ka ciljanom prijemniku, ali po- javljivali su se brojni problemi gubitka energije. Suprotno tome, naučnici sa Univerziteta u Merilendu su istraživali prenos energije na velike udaljenosti bez usmjerenog snopa, primjenom koncepta poznatog kao „anti-laser“. Gdje je mjesto Srba i Srbije u međunarodnoj podjeli naučnog rada? Da li u EU? Rusija stvara Evroazijski savez, u toku je širenje ŠOS, ostvaruje se i čitav niz drugih velikih evroazijskih projekata. Bez stvaranja potrebne kritične mase (istraživača i sredstava) ne mogu se očekivati neophodni naučno-tehnološki prodori na utvrđenim pravcima razvoja. Politički savez je njihova osnova, tim više što je pretvaranje naučnih otkrića u nove tehnologije ne- uporedivo skuplje od naučnih istraživanja. Zemlje koje zatvaraju atomsku energetiku osuđuju sebe na kolonizaciju, ma koliko bile velike i bogate. Jedina zemlja u Evro- pi koja nije kolonija, još je nezavisna, je Francuska, koja, zahva- ljujući De Golu, gradi svoje nosače aviona, atomske podmornice, ima svoj kosmodrom Kuru, atomske elektrane, koje joj daju 80 % energije. Ona ima svoju strategiju razvoja. Slabe zemlje kolonizu- ju. Britanija je bila velika vojno-kolonijalna sila zato što je imala svoju, jedinstvenu u svijetu flotu; na osnovu tehnologije koju je Gdje je mjesto Srba i Srbije u me- imala. I Portugal i Španija su bili kolonijalne sile đunarodnoj podjeli naučnog rada? zato što su je imali. Njemačka je nije imala i ostala je bez kolonija. Vojnu kolonizaciju je danas zamijenila tehnološka, uz podršku vojne sile. Internet je jedno od 6 https://rs. sputniknews. com/nauka/202011291123977726-ostvaruje-se-teslino- predvidjanje-anti-laseri-priblizavaju-covecanstvo-bezicnoj-buducnosti/?utm_ source=push&utm_medium=browser_notification&utm_campaign=sputnik_rs 274 časopis za društvena/politička pitanja glavnih sredstava tehnološkog porobljavanja. Stanje je slično kao uoči Prvog svjetskog rata, u toku je smjena 2 tehnološka ciklusa. Politički sistem SAD je jednostranački: re- Rusija stvara Evroazijski savez, u publikanci i demokrati stoje na jednoj istoj plat- toku je širenje ŠOS, ostvaruje se i čitav niz drugih velikih evroazijskih formi. Republikanci žive od vojno-industrijskog projekata. kompleksa (VIK) i naftnih monopola, zato su za jaku državu i socijalnu podršku blagostanja, a demokrati žive od kompanija s visokim tehnologijama, pa trebaju više slobode i slabljenje VIK i socijalne podrške. Ova 2 kompleksa su u sukobu i smjenjuju se na vlasti, jer jačanje jednog dok je na vlasti izaziva otpor drugog koji zaostaje. Odnos snaga je sada izjednačen, bi- račko tijelo je podijeljeno na dvije jednake polovine i umjesto da teže saglasnosti, sporazumu, obe strane hoće pobjedu. SAD su ostrvo, uvećana Velika Britanija, i duh im je isti. Nasuprot njima, Rusija se nalazi na ogromnom evroazijskom kontinentu i raspo- laže svim prirodnim dobrima. U jugoistočnoj Aziji živi polovina svjetskog stanovništva. U Evroaziji Rusija može biti stub posto- janosti, sigurnosti, saobraćajno čvorište i isporučilac najsavreme- nijih tehnologija. Ona je po svim činiocima samodovoljna zemlja.

Kuda dalje? Kako odgovoriti na svjetske civilizacione prijetnje i izazove budućnosti? Voda, energetika, intelekt – s čime raspolažemo? Može li se naći i uspostaviti ravnoteža između prirode i tehnos- fere? Kakve su procjene za 2050-tu? Šta će se događati narednih 30 godina? Očekuje se da će sredinom vijeka nastupiti doba vještačke inteligencije7. Korištenje robota će dovesti do velikog smanjenja potrebe za radnicima. Misli i osjećanja će se moći čuvati u raču- narskim fajlovima, pojaviće se tehnologije koje će zamijeniti veći- nu ljudskih organa. Biće izmišljeni načini programiranja ljudskih ćelija za nove funkcije i liječenje bolesti. Očekuje Kako odgovoriti na svjetske civili- se prodor u oblasti upravljanja starenjem čovjeka. zacione prijetnje i izazove buduć- Srednja temperatura na Zemlji će, po pro- nosti? cjenama, oko 2050. porasti za 1,5 do 2 stepena. Klimatske promjene će dovesti do preseljavanja stotina milio-

7 https://www. youtube. com/watch?v=2TmDQgbddjI časopis za društvena/politička pitanja 275 na ljudi, takozvanih „klimatskih izbjeglica“. One će dovesti i do brojnih, nepredvidivih sukoba. Usljed otopljavanja očekuje se Očekuje se da će sredinom vijeka smanjenje roda žitarica (pšenice, riže, kukuruza, nastupiti doba vještačke inteligen- soje) od oko 10 %. Pritom će potreba za hranom cije. porasti za 50 odsto. Promjena klime će pojačati borbu za sirovi- ne na Arktiku, za rude i pitku vodu, koje neće biti dovoljno. Već sada se ratuje za nju, na Bliskom Istoku i drugdje. Promet vode na Zemlji je narušen, 3/5 izvora je pri kraju. Polovina svjetskog sta- novništva već sada nema dovoljno pitke vode, za 10 godina problem može postati nerješiv. Glavninu vode troši privreda, poljoprivreda i industrija, čovjek manji dio. Problem je i neodgovarajući raspored stanovništva. Najteže stanje je u velikim gradovima, sa milionima žitelja. Rješenje nije u prečišćavanju voda (izvorska je najbolja), već u potpuno drukčijoj politici urbanizacije. I virusna pandemija je pokazala koliko su megapolisi ranjivi. Svjetsko stanovništvo će porasti na 9,7 milijardi ljudi. Glavni prirast će biti u Africi. Od toga 6 milijardi će živjeti u gradovima, od kojih polovina u sirotinjskim naseljima. Izmijeniće se geopolitička karta svijeta. Od 10 najvećih privreda nijedna neće biti u Zapadnoj Evropi. Udio EU u svjetskom BDP će se smanjiti na manje od 10 %. Očekuje se da će privreda Rusije biti prva u Evropi i šesta u svijetu. Prva će biti kineska. Bla- gostanje Kineza će se višestruko uvećati. Privreda SAD je u padu, a moguć je i raspad države. Nestaće i neke države Bliskog Istoka. Izazovi 21. vijeka su svjetski. Strategija naučno-tehnološkog razvoja Rusije je usmjerena na prodor u oblasti: 1) digitalnih tehnologija i robotike, 2) novih materijala i nanotehnologija, 3) čiste energetike, koja čuva izvore, 4) personalizovane i visokotehnološ- ke medicine, 5) poljoprivrede s visokom proizvodnjom, 6) suprot- stavljanja tehnološkim, biogenim i drugim prijetnjama, 7) intelektualnih sistema saobraćaja i veza, 8) osvajanja svemira, svjetskog Svjetsko stanovništvo će porasti na okeana, Arktika i Antarktika. U strategiji je prvi 9,7 milijardi ljudi. put osmišljeno uzajamno dejstvo prirode, tehnologije i društva. Posebna pažnja je posvećena razvoju tehnologija sličnih prirodi. Četvrta industrijska revolucija uključuje biotehniku za upravljanje genima, 5G telekomunikaci- je, vještačku inteligenciju. Veliki problemi koji se ne mogu riješiti

276 časopis za društvena/politička pitanja u okviru poznatih metoda stvaraju i velike mogućnosti. Zamje- na ljudskih organa nije samo ogromna opasnost, već i prilika da se pronalaskom novih metoda pobijede danas Izazovi 21. vijeka su svjetski. neizlječive bolesti. Treba ocjenjivati prijetnje, ali i mogućnosti koje se javljaju s njima. Razvoj može biti dvostruk: ekstenzivni - osvajanje novih prostora i dobara ili intenzivni – stvaranje novih, naprednijih tehnologija, kojima se racionalnije i uspješnije koristi raspoloživo. Ali, svaka nova tehnologija (infor- maciona, novi materijali, vrste hrane, lijekovi) stvara nove opasnosti i probleme. Savremena tehnosfera je nastala u posljednja 2 vijeka. Vato- vo otkriće parne mašine je bilo zasnovano na spaljivanju organ- skog goriva (drvo, ugalj), a Faradejevo otkriće zakona elektro- magnetizma je omogućilo proizvodnju električne energije. Para i električna struja su 2 načina dobijanja energije. Time je ujedno počelo uništavanje prirodnih dobara. Uz proizvodnju, ozbiljan problem je i skladištenje, čuvanje električne energije, koja se troši neravnomjerno tokom godine. Kada ima vode, sunca i vjetra treba je proizvoditi, a potom sačuvati i trošiti kada je potrebna. Zasad nema potrebnih tehnologija skladištenja energije. Svijet se suočio, s postojećim tehnologijama, s nerješivim problemom nedostatka energije. „Obojene revolucije“ izbijaju u zemljama koje imaju prirodna dobra (naftu, gas, rude), druge za sada nisu interesantne današnjim vladarima. Rusija, osim ljudi - obrazovanog, darovitog naroda, ima i sva prirodna bogatstva. Ona je, uz Brazil i Južnu Afriku, najbogatija zemlja svijeta. Svoja dobra će moći sačuvati samo ako bude vojnički i na druge načine jaka, otporna na podmukle podvale i pritiske sa strane. Prvenstveno sa Zapada, ali i Istoka i Juga. Apetiti SAD, Njemačke, Japana, Turske i drugih su neograničeni, pohlepa za njenim dobrima beskrajna. Optužbe, koje se sustižu (Gruzija – Južna Osetija i Abhazija, Ukra- jina – Krim i Donjecka oblast, Sirija, Libija, Bjelorusija, Skripalji, Navaljni), su izgovor za neprijateljsku politiku prema njoj (širenje NATO, sankcije - od ekonom- Svijet se suočio, s postojećim tehnologijama, s nerješivim proble- skih i diplomatskih do sportskih). Za Rusiju je mom nedostatka energije. najvažnije da je sposobna da: 1) zaštiti svoju zemlju i narod, i 2) stvara načelno nove tehnologije. Trebaju joj – čvr- sto, pravedno i bogato društvo, - jaka vojska i – napredna nauka.

časopis za društvena/politička pitanja 277 I u digitalnoj ekonomiji, koja je novina, ima dosta podvodnog kamenja. Jedan od problema savremenog društva je samoća čovjeka, od koje već pati znatan dio stanovništva. I u digitalnoj ekonomiji, koja je no- Kako sačuvati svoju ličnost i vrijednosti u novom vina, ima dosta podvodnog kamenja. digitalnom društvu? Čovjek sve više tone u virtuelni svijet interneta, društvenih mreža i posred- nog saobraćanja putem mobilnih telefona. Virtuelna digitalna stvarnost potiskuje istinsku neposrednu društvenost. Sa digitalnom ekonomijom se pojavio i novi socijalno-humanitarni problem. Postojeća tehnosfera, koja rasipa zalihe, je stvorena za op- služivanje srazmjerno malog broja ljudi bogatih zemalja, ali ona je proširena na cijeli svijet i odjednom se pokazalo da ih nema dovoljno: ne samo energije, hrane i vode, već čak ni kisika, koji je gorivo za žive organizme. Uvođenje digitalnih tehnologija pretpostavlja rješavanje nekoliko problema: 1) one se moraju zasnivati na vlastitoj industriji, u najmanju ruku njenim kritičnim, glavnim granama; u protivnom vode u tehnološki kolonijalizam; 2) skoro trećina energije u svijetu troši se na održavanje mreža, digitalna ekonomija zahtijeva razvoj vlastite energetike. Treba imati svoju industriju i energetiku. Digitalna ekonomija i vještačka inteligencija su nastavak ljudske, njeno slijeđenje i usavršavanje. Izazovi tra- že inovativne odgovore na njih. Za budućnost se treba pripremiti.

Ljudski kapital Glavna snaga kojom jedna zemlja može odgovoriti na svjetske izazove je ljudski, intelektualni kapital, nacionalna nauka, obrazovanje, kultura8. „Strategija za naučni i tehnološki razvoj“ Ru- sije do 2035 je osnova za traženje odgovora na njih. Čovječanstvo prolazi kroz svjetsku krizu civilizacije, njegov održivi razvoj je danas upitan. Dalji razvoj zahtijeva rješenje hitnih taktičkih prio- riteta, kao i nova strateška otkrića koja će pomoći u prevladava- nju krize i dovođenju civilizacije na kvalitativno Skoro trećina energije u svijetu tro- novi nivo. ši se na održavanje mreža, digitalna ekonomija zahtijeva razvoj vlastite Za velike naučne projekte su sposobne energetike. samo bogate zemlje. Rusija u okviru nacionalnog projekta Nauka izdvaja više od 220 milijar-

8 https://www. gazeta. ru/science/news/2016/12/13/n_9450485. shtml 278 časopis za društvena/politička pitanja di rubalja (oko 3 milijarde dolara)9. Do kraja 2022. pokrenuće se kalajder (sudarač) NICA u Dubni kod Moskve, a do kraja 2023. instalacija SKIF u Novosibirsku. Takvi su objek- Glavna snaga kojom jedna zemlja ti, prije svega moćni akceleratori. Rusija počinje može odgovoriti na svjetske iza- projektovanje i stvaranje objekta koji povezuje zove je ljudski, intelektualni kapi- mogućnosti sinhrotronskog izvora zračenja i la- tal, nacionalna nauka, obrazovanje, sera sa slobodnim elektronima, što će joj omogu- kultura. ćiti da provodi jedinstvena istraživanja u oblasti poljoprivrede, novih materijala i lijekova, kao i u drugim oblastima ključnim za tehnološki razvoj. Radi se o uređaju u Protvinu kod Moskve. Od 2021. Rusija će povećavati broj studentskih mjesta koja se plaćaju iz budžeta i davati ih univerzitetima u regijama, prije svega onim kojima je potrebno mlado osoblje. Vlada treba da provede set mjera za modernizaciju cjelokupnog sistema visokog obrazovanja u regijama podređenu profilnim i drugim nacionalnim projektima. U regionima se stvara 5 naučnih i obrazovnih centara svjetske klase u Permskoj, Belgorodskoj, Kemerovskoj, Nižnjenovgorodskoj i Tjumenskoj oblasti. Mlade ljude treba za- držati u zemlji i omogućiti im da se razvijaju podrškom za postizanje stvaralačkih rezultata.

Kiber-imperijalizam SAD „Kiberstrategija SAD“ („National Cyber Strategy of the Uni- ted States of America“), objavljena u novembru 2018., predviđa svjetsku vladavinu10. SAD smatraju da je održavanje i jačanje sigurnosti kiber-prostora ključno za zemlju. One su stvorile internet i podijelile ga sa svijetom. Strategija izlaže kako će vlast: braniti zemlju zaštitom mreža, sistema, funkcija i podataka; razvijati je unapređivanjem sigurne, napredne digitalne ekonomije i podsti- canjem domaćih inovacija; širiti uticaj SAD u svijetu da bi ojačala osnovna načela otvorenog, funkcionalnog, po- Od 2021. Rusija će povećavati broj uzdanog i sigurnog interneta i nastavila voditi studentskih mjesta koja se plaćaju svijet u naprednu kiber-budućnost. iz budžeta. Jezik Nacionalne kiber-strategije je činovnički, ali ona uvodi neobične izraze kao: države-protivnici (adversaries), države-jed-

9 https://www. kommersant. ru/doc/4244017 10 https://ria. ru/20190121/1549627256. html?in=t časopis za društvena/politička pitanja 279 nomišljenici (like-minded states), kažnjavati (punish), nametanje troškova (impose costs), nametanje posljedica (impose consequen- ces), neodgovorno ponašanje (reckless activity). SAD sebe vide kao jedinu superdr- žavu na Zemlji. Glavne tačke kiber-strategije se nazivaju stubo- vima (pillars), koji su označeni brojevima. SAD sebe vide kao jedinu superdržavu na Zemlji, koja ima ogromnu vojnu, ekonomsku i političku moć, stvorila je internet i svuda širi svoja načela slobode i napretka uvjerena da će ostati vodeća u svemu, a posebno u kiber-prostoru. Smatraju da su se pojava interneta i sve veći uticaj kiber-prostora na sve oblasti ži- vota u svijetu podudarili s njihovim uspostavljanjem kao jedine supersile. Prednost u vrhunskoj tehnologiji je ključni činilac vladavine u kiber-prostoru, koji namjeravaju zadržati i pomoći svojim kompanijama da ga koriste na IT tržištu. Tehnologija je sredstvo za prihvatanje američkih vrijednosti širom planete. Internet je postao sredstvo, koje donosi ogromne koristi, kako u zemlji tako i u inostranstvu, a omogućava i širenje slobode, sigurnosti i napretka. Otvoreni internet je presudan za širenje američkih vrijednosti. Ako ga autoritarne države, skrivaju- ći se iza ideja suvereniteta i informacione sigurnosti, ograničavaju svojim narodima moraju biti kažnjene. Saveznici, „države-isto- mišljenici“ trebaju pomagati SAD i biti vođene naprijed. Pomoć SAD u izgradnji kapaciteta partnera za kibernetsku sigurnost je presudna za održavanje američkog uticaja protiv suparnika i protivnika u svijetu. Kiber-strategija u kaubojskom stilu označava neprijatelje. To su Rusija, Kina, Iran i Sjeverna Koreja. One su štetne, neodgo- vorne države, koje kiber-prostor vide kao priliku za poništavanje nadmoćne vojne, ekonomske i političke snage SAD, arene u kojoj su one i njihovi saveznici i partneri ranjivi. Zlonamjerno napada- ju ustanove SAD i privatne kompanije, kradu intelektualno vla- sništvo vrijedno milijarde dolara i pokušavaju da unište demokratiju u njima. Nedavno su povećali učestalost Kiber-strategija u kaubojskom stilu i sofisticiranost svojih napada. U potpunosti is- označava neprijatelje. To su Rusija, Kina, Iran i Sjeverna Koreja. korištavaju otvoreni i javni internet, dok svojim ljudima ograničavaju pristup njemu. Neodgo- vorno se kriju iza koncepta „suvereniteta“, pod maskom kršenja zakona drugih država, vršenja ekonomske špijunaže i hakerskih napada, nanoseći značajnu štetu ekonomijama, interesima poje- 280 časopis za društvena/politička pitanja dinaca i vladama širom svijeta. Takvi izazovi su često nepromi- šljeni. Kina koristi kiber-prostor za ekonomsku špijunažu i krađu intelektualnog vlasništva. U Kiberstrategiji nema govora o SAD će nametnuti pravila o „odgovornom ravnopravnim partnerima i geo- ponašanju u kiber-prostoru“ i kazniti one koji ih političkim igračima. se ne pridržavaju - svim sredstvima, uključujući i vojsku. One namjeravaju kazniti protivnike zbog njihovog „be- zobzirnog ponašanja“ i potkopavanja načela otvorenog interneta kiber i konvencionalnim sredstvima - političkim, ekonomskim i vojnim (kako elektronskim tako i „kinetičkim“). U tome će sara- đivati s državama-istomišljenicima, uključujući dijeljenje obavje- štajnih podataka i zajedničke mjere protiv uljeza. Otvoreni internet je sredstvo za širenje američkih vrijednosti, odnosno očuvanje i jačanje vladavine SAD u svijetu. To je važno i za uspjeh američkih kompanija u borbi sa suparnicima, posebno u oblasti strateške konkurencije. „Loše države“ pokušavaju da razbiju otvorenost interneta i pretvore ga u „autoritarnu mrežu“, što im SAD neće dopustiti. One će se suprotstaviti pokušajima au- toritarnih država, koje otvoreni, slobodni internet vide kao poli- tičku prijetnju, da ga pretvore u „autoritarnu mrežu s potpunom kontrolom pod maskom obezbjeđenja sigurnosti ili borbe protiv terorizma“. SAD će svim sredstvima pomoći građanskim aktivi- stima i ljudima gurnutim u stranu u svim zemljama i na svim ravnima da sigurno pristupe mreži i bore se za „internet slobodu“. Strategija se odnosi na „obavještajnu zajednicu“, ali i „teh- ničku“, koje treba razvijati. Izazov za SAD je privlačenje kiber-talenata iz cijelog svijeta. Tom cilju treba prilagoditi zakone o use- ljavanju. Suparnici SAD provode programe obuke radne snage koji bi mogli naštetiti njihovoj dugoročnoj konkurentnosti. Vlada će nastaviti da plaća i širi programe koji grade dobar nacionalni fond talenata u osnovnom i višem obrazovanju i provesti reforme useljavanja zasnovane na zaslugama kandidata radi stvaranja konkurentno najsposobnijeg tehnološkog sektora u SAD.

U Kiberstrategiji nema govora o ravnoprav- Ko nije s SAD, taj je protiv njih. nim partnerima i geopolitičkim igračima s kojima bi bila potrebna neka vrsta sporazuma; čiji bi interesi trebali biti poštovani. Postoje ili neprijatelji ili vođeni saveznici. Ko nije s SAD, taj je protiv njih. Nije postavljen cilj razvijanja međunarod-

časopis za društvena/politička pitanja 281 nog zakonodavstva ni sporazuma, a „međunarodni forumi“ imaju istu ulogu kao i „saveznici“ - da služe vođstvu SAD kao oslonci kojima one upravljaju. Ne govori se ništa o opštim pravilima ko- Ruska strategija je odbrambena, za jih će se pridržavati SAD, već samo o njihovim razliku od američke osvajačke. pravilima za sve ostale. Napredak čovječanstva prešutno označava napredak SAD, ali i ostalog svijeta pod njihovim mudrim vođstvom. Nacionalna kiber-strategija je navedena u brojnim dokumentima niže ravni, konkretno, u „Kiberstrategiji Ministarstva odbrane SAD“, objavljenoj ranije 2018., koja detaljno opisuje sve navedeno, u konkretnijem, neposrednom i sirovom obliku. Strategija zapa- ža da neprijatelj koristi iste tehnologije kao i SAD, čime postaje sve zavisniji od njih, jer su to uglavnom njihove tehnologije. Ovu ključnu prednost SAD trebaju koristiti u borbi, jer se neprijatelj ne može odreći njihovih tehnologija, od kojih najnovije SAD trebaju zadržati isključivo za sebe. Postoji i detaljniji dokument - strategija Ujedinjene kiber-komande oružanih snaga SAD (objedinjava više od 6. 000 oficira i stručnjaka iz različitih vojnih odjeljenja i komandi) pod nazivom „Osvajanje i održavanje vladavine u kiber-prostoru“. Sve je jasno već iz imena, ništa ne treba tumačiti. Rusija nema dokument pod nazivom Kiber-strategija, ali u decembru 2016. je potpisana Doktrina informacione sigurnosti Ruske Federacije. Glavne razlike između ruske i američke kiber- strategije su to što Rusija ne tvrdi da je vodeća zemlja u kiber-prostoru, ne koristi izraz „protivnici“ i nikoga ne naziva neprijateljem, priznaje postojanje partnera s različitim interesima i jednakim pravima u pregovorima i sporazumima, ne dopušta operacije protiv „protivnika“ i ne miješa se u internet u njihovim zemljama, teži izgradnji trajnog mira i saradnje u kiber-prostoru. Ruska strategija je odbrambena, za razliku od američke osvajačke. Američka kiber-strategija je otvorena težnja za vladavinom svijetom i upravljanje planetom, sada u kiber-prostoru. Američka kiber-strategija je otvore- Sam pojam suvereniteta SAD proglašavaju na težnja za vladavinom svijetom i štetnim, kao i pojam informacione bezbjednosti, upravljanje planetom, sada u kiber- prostoru. ako to nisu američki suverenitet i sigurnost. SAD sebi neposredno dopuštaju da čitav svjetski internet smatraju svojim, da se miješaju u njegovu upotrebu i rad u drugim državama, i da vrše kibernetičke napade i operacije protiv „protivnika“. One otvaraju Pandorinu kutiju proglašavajući 282 časopis za društvena/politička pitanja doba kibernetskog ratovanja otvorenim. Odbijaju da se pridruže bilo kom predlogu za regulisanje kiber-napada i ratova, da rati- fikuju bilo koji predlog OUN za kiber-sigurnost, Prva doktrina informacione be- jer očekuju da će sve pobijediti same. Zašto bi zbjednosti u Rusiji je usvojena tada sebi potpisivale ograničenja? 2000-te, od kada se mnogo šta promijenilo. Niče i pitanje zašto, čak i ako žele da vladaju svijetom, o tome pišu tako otvoreno i objavljuju na internet- stranici vlade? SAD govore same sa sobom (pogledati psihijatrijski rječnik), za njihovu šizofrenu svijest važna je unutrašnja rasprava, na koju drugi ne mogu uticati. One su kao galaktički parlament u „Ratovima zvijezda“, u kom se sve odlučuje: umišljeno središte svijeta, koje nikome drugom ne priznaje i ne dozvoljava da ima svoju volju. Mišljenje Indijanaca šerifa ne interesuje, on ima kolt. Od 2014., razne sankcije, isključenje ruskih banaka od Vize i Masterkarda, isključenje korisnika sa Orakla i Majkrosofta, is- ključenje cijelog Krima, 2 miliona građana Rusije od internetskih usluga su doprinijeli da ljudi počinju shvatati da ne žive u društvu prijatelja i jednakih, iako i dalje mnogi ruski političari, novinari, naučnici i IT stručnjaci još ne vide vuka u šumi. Ali on je tu; prije ga jedni nisu vidjeli, a drugi su glumili da ga ne vide.

Zašto je potrebna doktrina informacione bezbjednosti? Prva doktrina informacione bezbjednosti u Rusiji je usvojena 2000-te, od kada se mnogo šta promijenilo. Otvoreni vojni sukob vodećih država bi doveo do međusobnog uništenja. Pro- teklih godina vojne snage Zapada, Rusije i Kine su smanjile jaz, 3 glavna geopolitička igrača se suočavaju na državnim granicama, a Kina postaje najveća svjetska sila. Trka za vodstvom, sigurno- šću i ideološka borba prelaze u tehnološku, informativnu i psiho- lošku oblast. Pojmovi „hibridni rat“ i „meka sila“ se koriste više nego ikad. Borba se ne vodi toliko za neposredni Borba se vodi i za ljudski kapital - za vojni nadzor nad zemljom, logističkim pravcima, darovite, umne ljude, koji će obe- prirodnim ili radnim dobrima koliko za tehno- zbjediti tehnološki proboj. lošku prednost. Ona može postati ključ nespor- nog svjetskog vođstva pojedine države ili saveza. Borba se vodi i za ljudski kapital - za darovite, umne ljude, koji će obezbjediti tehnološki proboj.

časopis za društvena/politička pitanja 283 Uz ovaj svjetski tok, a kao odgovor na ideološku i tehnološ- ku vladavinu vodećih sila, povećava se i učešće nedržavnih sna- Medvedčuk zagovara poboljšanje ga na svjetskom poprištu - vjerskih i terorističkih odnosa s Rusijom. grupa, koje još uvijek imaju pristup svjetskom informacionom prostoru. Međutim, jasno je da je u dogledno vrijeme malo vjerojatno da će države napustiti istorijsko poprište, da transnacionalne korporacije (TNK), privatne vojne kompanije, hakerske, vjerske i terorističke skupine mogu igrati značajnu nezavisnu ulogu. Svijet se vraća na suparništvo i sukob država, uključujući sada i u kiber-prostoru, dok nedržavne snage trebaju biti što brže grubo suzbijene ili lišene nezavisnosti da ne bi ometale vođenje njihove centralizovane informativne politike. U tom pravcu, pod pritiskom i prijetnjama država, teče još neuspješna borba za nadzor nad širenjem propagande različitih grupa na internetu. Facebook, Microsoft, Twitter i YouTube vode borbu navodno protiv širenja „terorističkog sadržaja“ na internetu. U stvari, radi se o stvaranju svjetskog sistema političke cenzure. Film Aleksandra Ragatkina „Beslan“ je zabranjen na Inter- netu11. To je novi dokumentarni film o terorističkom napadu na školu u Beslanu 2004., koji je ruska državna televizijska mreža Rusija 1 prvi put prikazala 4. septembra 2020. YouTube kanal Viktora Medvedčuka, sapredsjednika najjače ukrajinske opozicione stranke „Opoziciona platforma – za život“, je zabranjen u trenutku kada su se u zemlji održavali opštinski izbori12. Medvedčuk zagovara poboljšanje odnosa s Rusijom. On je protivnik neprijateljske politike ukrajinskih vlasti prema njoj. U oktobru ih je pozvao da kupe rusku vakcinu protiv Covida-19, Sputnjik V, koju je isprobao na sebi. Obustava Medvedčukovog YouTube kanala je učinjena iznenada, bez objašnjenja. Njegova stranka je to ocijenila kao političku osvetu vlade SAD. Kanal je imao više od 70. 000 pratilaca, a neki videosnimci preko milion pregleda. Medvedčuk je na YouTube bio popularniji od bilo kog Nova doktrina informacione sigur- drugog ukrajinskog političara, uključujuci prednosti u Rusiji je odgovor na zaoš- sjednika Zelenskog. Zabrana je prijavljena dan treno geopolitičko stanje u svijetu. prije održavanja opštinskih izbora. Stranka „Slu-

11 https://meduza. io/en/feature/2020/09/04/dueling-documentaries 12 https://www. logicno. com/politika/ioutube-misteriozno-zabranjuje-ukrajin- skom-lideru-opozicije-neposredno-pred-kljucne-izbore-u-ukrajini-americku-vladu-okrivila-je-stranka. html 284 časopis za društvena/politička pitanja ge naroda“ Zelenskog se borila da postigne rezultat koji daleko zaostaje za pobjedama 2019. Na opštim izborima u julu je dobila vecinu u parlamentu – 254 od 450 mjesta. Med- vedčukova stranka je bila druga sa 43. Ispitiva- Napredak informacionih tehnologija s godinama je prodro dublje u nja javnog mnenja uoči glasanja su pokazala da sve oblasti života. stranka „Sluge naroda“ može završiti iza Med- vedčukove. Nova doktrina informacione sigurnosti u Rusiji je odgovor na zaoštreno geopolitičko stanje u svijetu i brzi razvoj informacionih tehnologija, od kojih danas sve zavisi. One su dostupne ši- rokim slojevima stanovništva u kući i na radnom mjestu. Glavne prijetnje ostaju iste: ometanja elektroenergetskih mreža i interneta, korištenja informacione tehnologije za industrijsku i vojnu špijunažu, zavisnost od stranih informacionih tehnologija i psihološkog uticaja na stanovništvo. U staroj doktrini ove su prijetnje već uzimane u obzir, ali jačina borbe se promijenila u 21. vijeku. Rusija je postala sila na koju treba računati, odnosi sa Zapadom su se pogoršali nakon događaja 2014. na ju- goistoku Ukrajine i Krimu, a Rusiji su uvedene ekonomske i teh- nološke sankcije. Napredak informacionih tehnologija s godinama je prodro dublje u sve oblasti života, kada pod napade kiber-vojski druge države sada pada ne samo vojna infrastruktura, već i finansijska, energetska, industrijska, telekomunikaciona i druge, a željeni jaz u tehnologiji postaje očigledno jamstvo vodstva jedne ili druge države. Prve 3 prijetnje se mogu poništiti podrškom svojoj IT industriji, uključujući rad na elektronskoj industriji, hardveru i te- lekomunikacijama, i na softveru i obrazovanju stanovništva. To su prvenstveno tehnički zadaci. U ovom pravcu rade sve vodeće zemlje. Rusiji je potrebno milion IT stručnjaka, a 1% stanovništva moraju biti programeri da bi ekonomija zemlje bila konkurentna. Najvažnije je suprotstaviti se četvrtoj prijetnji – „borbi za umove i duše“, posebno nakon Najvažnije je suprotstaviti se če- ukrajinskih događaja, kada je postalo očito da tvrtoj prijetnji – „borbi za umove i duše“. dugoročni „hladni“ informacioni uticaj (ili njegovo odsustvo) na stanovništvo s vremenom naglo prelazi na novu ravan - u „vruće“ razdoblje vojnog sukoba. Ovdje su moguća 3 međusobno povezana pristupa - stvaranje protiv-

časopis za društvena/politička pitanja 285 teže ideološki stranoj propagandi, najveća moguća „otvorenost“ pokrivanja onoga što se događa i izvještavanje stanovništva o sta- Kina nadzire unutrašnju i prekogra- vu državnih organa, i suzbijanje izvora pojave i ničnu razmjenu informacija, ogra- širenja propagande. Mediji kao Russia Today i ničava i cenzuriše informacioni pro- Sputnjik djeluju kao protivteža i agenti za oba- stor. vještavanje o stavovima Rusije u svijetu, kojima se suprotstavljaju zapadne zemlje. Rusiji su potrebni saveznici, jer je 2000-te postalo jasno da u novom sukobu sa Zapadom neće moći ostati po strani od svjetskih kretanja. Za upoznavanje građana sa stavovima države treba pojačati njihovu saradnju opovrgavanjem stavova protivnika. Tramp se oglašava na društvenim mrežama (na Twitteru) i obavještava iz prve ruke, jer mediji lažno predstavljaju njegov rad. U Rusiji službena pred- stavnica Ministarstva vanjskih poslova Marija Zaharova upoznaje javnost sa stavom države o određenim pitanjima. Lično saobraća- nje vlasti sa stanovništvom postaje politička praksa. Ravnoteža između slobode razmjene informacija i nacionalne sigurnosti Kina nadzire unutrašnju i prekograničnu razmjenu informacija, ograničava i cenzuriše informacioni prostor. Takozvani „Veliki kineski vatrozid“ uspješno djeluje više od 10 godina i neprestano se poboljšava. Aprila 2016. u Moskvi je održan prvi kinesko-ruski kiber- forum, nakon čega je saradnja nastavljena. Danas dvije zemlje proučavaju i usvajaju pristupe nadzoru nad internetom i korisnicima, počev od lokalizacije podataka korisnika društvenih mreža (sukob s LinkedIn-om) i završavajući isključivanjem pretplatnika sa mreže ili čak i čitavih oblasti. U Kini je stvorena i baza „socijalnog povjerenja“, u kojoj svi stanovnici dobijaju određenu ocjenu pouzdanosti, od koje zavisi kretanje u poslu, plata, pristup kreditima i drugo.

Rusija razvija sistem upravljanja za Rusija razvija sistem upravljanja za svoj dio svoj dio interneta, u kom učestvu- interneta, u kom učestvuju mediji, obrazovne or- ju mediji, obrazovne organizacije i ganizacije i telekom-operateri. To podrazumijeva telekom-operateri. pooštravanje nadzora nad tim organizacijama i pojedinačnim korisnicima. Pritom je neophodno održavati „ravnotežu između potrebe građana za slobodnom razmjenom informacija i ograničenja povezanih sa potrebom osi-

286 časopis za društvena/politička pitanja guranja nacionalne sigurnosti“. Bilo koja prihvaćena mjerila za određivanje takve ravnoteže uvijek pokreću mnoštvo pitanja. Za državu, informacijski protekcionizam može donijeti kako druš- tvenu korist i postojanost tako i dovesti do tehno- Odlika „revolucija u boji“ je što su loškog zatvaranja od svijeta koji se brzo razvija. brzo stekle pristalice i jačale. SAD pokušavaju odsjeći Rusiju od svjetske infrastrukture interneta13 protivzakonitim sankcijama svojih trgo- vinskih i industrijskih kompanija. Postoje i opasnosti povezane s upotrebom međunarodnih platnih sistema, a SAD vode i trgo- vinski rat protiv kineskih proizvođača telekomunikacione opreme. Huawei je tužio SAD za stavljanje na crni spisak, što smatraju za oduzimanje građanskih prava. Rusiju su namjeravali isključiti iz međunarodnih bankarskih sistema, a sada pokušavaju da ki- nesku kompaniju isključe od obnove američkog operativnog sistema, čime bi postali nedostupni na uređajima ove kompanije. Ministarstvo trgovine SAD je sredinom maja stavilo Huawei na crnu listu, što joj onemogućava kupovinu komponenti i tehnologija američkih proizvođača. Huawei je i na listi kompanija kojima je zabranjeno poslovanje s američkim bez odgovarajućih licenci. Google je već obustavio suradnju s Huawejem u područjima koja zahtijevaju prenos hardvera, softvera i tehničkih usluga, osim onih koja su javno dostupna pod otvorenom licencom.

Mediji, informacioni rat i „obojene revolucije“ Serija „revolucija u boji“, koje su planule jedna za drugom u Gruziji (2003), Ukrajini (2004), Kirgistanu (2005) ..., ima zajed- ničke korijene s promjenama u vezi s raspadom SSSR i u Istočnoj Evropi na prelazu 1980-90-ih14. Odlika „revolucija u boji“ je što su brzo stekle pristalice i jačale. „Revolucija ruža“ u Gruziji je posti- gla svoj cilj za pola mjeseca, a „Narandžasta revolucija“ u Ukra- jini za mjesec dana. U „žutoj revoluciji“ u Kirgi- stanu predsjednik je svrgnut za 5 sati. Zašto su U „žutoj revoluciji“ u Kirgistanu „revolucije u boji“ izvedene s takvom lakoćom? predsjednik je svrgnut za 5 sati. Za njihov su uspjeh u velikoj mjeri zaslužni mediji, koji su nakon raspada SSSR postali „nezavisni“. U uslovima kada su

13 https://ria. ru/20190603/1555206139. html?in=t 14 https://www. mccvu. ru/news/moskovskie-suvorovtsy/velikiy-russkiy-fayervol- kak-zashchita-v-informatsionnoy-voyne/#title časopis za društvena/politička pitanja 287 „sloboda“, „demokratija“, „ljudska prava“, „zakonitost“ i „trži- šte“ položeni u osnovu državnosti, takozvani „nezavisni“ mediji su postali potpuno nekontrolisani. Pojavljuju se U SSSR i drugim socijalističkim ze- brojni privatni mediji, a državni odustaju od svo- mljama cenzura je vršena na osnovu komunističke ideologije. jih stavova; države su počele gubiti nadzor nad javnim mnenjem. Tokom „revolucija u boji“ priznanje nezavisnosti medija je postalo jedna od glavnih ideološ- kih smjernica. Govor opozicije nije bio kontrolisan i dopušteno je strano ulaganje u medije. Državna štampa je bila slaba, sa malim uticajem na stanovništvo. U svim zemljama Zajednice Nezavi- snih Država (ZND) opozicione stranke djeluju zvanično, imaju vlastite tv kanale, novine i internet-stranice. Većina ovih medija ima veliku podršku zapadnih zemalja, posebno SAD. Od službe- nih medija se razlikuju po boljoj opremljenosti. Najveći privatni TV kanal u Gruziji Rustavi-2 je bio prilično uticajan, zapadne zemlje su pomagale ukrajinski satelitski Peti kanal i opozicione novine Kirgistana. Ovi mediji su uticali na „revolucije u boji“, jer su uveliko izvještavali o politici opozicije, vodili kampanju za nju i izvrši- li sveobuhvatan uticaj na javno mnenje idejama „demokratije“, „slobode“, stvaranja pravednog društva i uklanjanja siromaštva nasuprot podmitljivih vladajućih snaga; demonizovali su vlasti i pogoršavali sukobe u društvu i širili spletke i laži, kojima su gra- đani podsticani na pobune. Od sredine novembra 2004. masovno nezadovoljstvo se pojavljuje u Ukrajini, podgrijano lažnim vije- stima, što je dovelo do početka pobune protiv vlasti. Olpozicioni mediji su izvještavali o tačnom mjestu i vremenu okupljanja. Na prekretnicama „revolucija u boji“ unutrašnje opozicione stranke su dobijale podršku SAD i drugih zapadnih država i kroz izbore vršile promjenu vlasti. U SSSR i drugim socijalističkim zemljama cenzura je vršena na osnovu komunističke ideologije. Krajnosti državne cenzure, ali, pokazalo se i „slobodne štampe“ porađaju velike probleme. Cenzura je služila državnim činovnicima da čuva Svjetska mreža interneta se pojavila u ljeto 1990. zemlje od neprijateljskog djelovanja, ali i da skriva ne samo svoje slabosti i promašaje, već i grubo kršenje zakona i morala. S druge strane, „slobodnu štampu“ koriste kako vanjski tako i unutrašnji neprijatelji za svoje ciljeve. Rješenje nije u prelasku iz jedne krajnosti u drugu, već u pronala-

288 časopis za društvena/politička pitanja ženju prave mjere – utvrđivanju granice između slobode govora i neprijateljskog djelovanja, na osnovu istinskih interesa zemlje i naroda. Kina zaustavlja mnogo šta, ali to je njeno pravo. Svjetska mreža interneta se pojavila u ljeto 1990., a istovremeno je uspostavljena i prva internetska veza iz- među SSSR i Zapada. Koristili su je zapadni novinari koji su pisali o Rusiji, ali KGB je odmah blokirao. Nije bilo drugog načina za nadzor. Unutrašnji problemi 1990-ih su onemogućili da se vidi predstojeća prijetnja jedinstvenog informacionog prostora. Ova opasnost je shvaćena u Kini, u kojoj se internet pojavio 20. aprila 1994. u Institutu za fiziku visokih energija Kineske aka- demije nauka. Već 1998. započet je razvoj projekta „Zlatni štit“, pod neslužbenim nazivom „Veliki kineski vatrozid“, koji je po- čeo raditi 2003. Ovaj sistem uključuje podsisteme upravljanja si- gurnošću, za prijavu kriminala, za kontrolu izlaska i ulaska, za nadzor informacija, za upravljanje prometom i zapravo propušta kroz sebe, pročišćavajući u skladu s ideologijom KP Kine sav internetski promet, kako unutrašnji tako i vanjski. Internet-stranice sa sjedištem u Kini se ne mogu pozivati i objavljivati novosti pre- uzete sa stranih sajtova ili medija bez posebnog odobrenja. One se pročišćavaju po ključnim riječima u vezi s bezbjednošću države i po crnom spisku adresa sajtova. Pristup brojnim stranim sajtovi- ma iz Kine je ograničen u okviru projekta „Zlatni štit“. Blokira se sve što bi moglo biti štetno za zemlju. Za 20 godina rada „Zlatni štit“ je narastao do neviđenih razmjera. Pristup je blokiran čak i međunarodnim projektima vrijednim milijarde dolara. Na spisku poznatih usluga i sajtova blokiranih u Kini su: Facebook, Google, Twitter i mnoge druge društvene mreže; New York Times, Bloom- berg i drugi međunarodni mediji; neki članci na Wikipediji; brojne usluge prijave i ostala online sredstva. Blokiranje tako velikih izvora informacija stvara određenu prazninu u Kini o nekim temama. Zato glavninu blok liste ne čine veliki zabavni portali, već hiljade malih sajtova, koji objavljuju informacije o tibetanskom pitanju, događajima na trgu Tje- Lažne informacije su oružje u rukama neprijatelja, država mora razviti nanmen i slične. Počeli su ih blokirati odmah na- sredstva za zaštitu od njega. kon puštanja u rad „Zlatnog štita“, mnogo prije prvih blokiranja Twittera 2009. Kina zaustavlja mnogo šta, ali to je njeno pravo. Lažne informacije su oružje u rukama neprijatelja, država mora razviti sredstva za zaštitu od njega.

časopis za društvena/politička pitanja 289 Borba se u informacionom ratu vodi na svim frontovima. Nakon niza „revolucija u boji“ čelnici drugih zemalja ZND su pre- duzeli preventivne mjere. Rusija je usvojila novi Jačanje nadzora nad medijima je izborni zakon, koji je ograničio pravo provjerava- bilo mjera za sprečavanje „obojene revolucije“ u Rusiji. nja broja glasova stranim posmatračima i novina- rima. Ograničeno je i pravo opozicionih stranki da osnivaju saveze. Uz to, pomognuto je stvaranje prokremljovske omladinske organizacije „Naši“, upućeno je upozorenje NVO sa stranim kapitalom, a protivnici su poslani u „političko progon- stvo“. Nadzor nad medijima je ojačan zakonodavstvom ili kupo- vinom. List Izvestija je kupio Gazprom, a posljednji nezavisni tv kanal REN-TV su kupili RTL i Surgut-Njeft. Jačanje nadzora nad medijima je bilo mjera za sprečavanje „obojene revolucije“ u Rusiji. U Uzbekistanu je zatvoreno odjeljenje fonda Soroša, a za- padnim savjetnicima u Taškentu je dat odgovarajući znak. „Re- volucija kedrova“ u Moldaviji su bili obični parlamentarni izbori. Vlade Kazahstana, Tadžikistana, Turkmenistana, Azerbejdžana i Bjelorusije, u kojima su prema planovima zapadnih država tako- đe trebale izbiti „obojene revolucije“, su potisnule opoziciju učvr- stivši svoju vlast. Drugi talas revolucija, koje su najavili zapadni mediji, nije se dogodio u naznačeno vrijeme. U uslovima tekućeg informacionog rata Rusija radi na svojoj informacionoj sigurnosti. Donji dom parlamenta, Državna duma je usvojila savezne zakone o vezama od 5. januara 2019. i „O informacijama, informacionim tehnologijama i zaštiti informacija“, koji je stupio na snagu 1. novembra 2019. Neslužbeno se ovaj zakon zove „zakon o izolaciji Interneta“. Roskomnadzor je u skladu s njim izradio nacrt naredbe „O utvrđivanju pravila za usmjeravanje telekomunikacionih poruka u slučaju centralizovanog upravljanja mrežom javnih veza“. Taj dokument zabranjuje puštanje ruskog prometa u inostranstvo ako se dobije naređenje. To još nije „Veliki ruski vatrozid“, ali je korak u tom pravcu. Istorijske činjenice pokazuju da su, uz ra- U uslovima tekućeg informacionog zne metode i tehnologije, informacije bile i osta- rata Rusija radi na svojoj informacionoj sigurnosti. ju oružje od kog treba imati odgovarajuću zašti- tu. Medij za prenos informacija određuje metode stvaranja zaštite. Prije je bilo dovoljno zatvoritii štampariju. U doba informacionih tehnologija slično nije moguće, ali postoje druge mogućnosti. Za borbu je potreban strateški plan – ideologija, bolja 290 časopis za društvena/politička pitanja i jača od neprijateljske. I cenzura bi trebala biti oruđe ideologije. U „Zlatnom štitu“ Kine, koji je u vrijeme puštanja u rad vrijedio 800 miliona dolara, radi više od 30 hiljada ljudi. Izrael je i prije nego što je osnovana država, već 1933. imao Uredbu o Monopoli, pa i informacioni, su štampi. Glavni vojni cenzor A. Ben Abraham je u uspješni, ali privremeno. februaru 2016. od nekoliko popularnih Facebook stranica i blogera zatražio da cenzuri prije objavljivanja daju na uvid sva saopštenja u vezi sa sigurnošću i vojskom.

Internet-demokratija Borba za demokratiju iz političkih stranki i pokreta prelazi u građansko društvo i pokrete – uz pomoć savremenih informacionih tehnologija, društvenih mreža posebno. Parler, društvena platforma koja se smatra bastionom slobode govora, je preopte- rećena pojavom hiljada novih korisnika u minuti, koji masovno prelaze na nju iznervirani cenzurom informacija na Tviteru15. Na- gli porast broja novih korisnika učinio je Parler najpreuzimanijom aplikacijom u SAD u Gugl prodavnici, pretekavši TikTok, Insta- gram i Tviter. Prije juna 2020., Parler je imao oko 2. 000 preuzima- nja, ali baza korisnika se taj mjesec udvostručila, na oko 1,5 miliona, nakon što je Tviter počeo da uvodi oštre mjere obilježavanja i brisanja postova. Parler sada dodaje onoliko korisnika u minuti koliko je ranije sticao u danu. Pobuna, koju su vodili konzervativci, je uslijedila nakon što su Tviter i Fejsbuk suzbili izvještaje o Bajdenu, zaključavanjem naloga. Tviter je označavao postove Trampa i njegovih pristalica, među njima i poruke u kojima se spominje izborna prevara, kao „sporne“. Henderson, Parler sa sjedištem u Nevadi, su 2018. osnovali softverski inžinjeri Džon Mace i Džared Tomson. Imao je oko 4,5 miliona korisnika prije izbora 3. novembra. Među tim korisnicima su bili istaknuti konzervativci - Trampov advokat Rudi Džuli- jani, Erik Tramp i drugi. Neki od njegovih naj- Narodu se ne mogu zapušiti usta. preduzimljivijih korisnika – šef InfoWars Aleks Džons, osnivač kompanije Proud Boys Gevin Mekins i pisac Mil Janopulos – su izbačeni sa drugih platformi. Mace, izvršni direk-

15 https://rs. sputniknews. com/zivot/202011091123813353-hitan-odgovor-na-cen- zuru-eksplodirala-mreza-koja-parira-tviteru-hiljade-korisnika-u-minuti/?utm_ source=push&utm_medium=browser_notification&utm_campaign=sputnik_rs časopis za društvena/politička pitanja 291 tor Parlera, je rekao da baza korisnika kompanije postaje sve ra- znovrsnija kako se pogoršava cenzura na drugim platformama.

Vlasnici društvenih mreža hoće da Monopoli, pa i informacioni, su uspješni, ali postanu urednici svjetskog javnog privremeno. Narodu se ne mogu zapušiti usta. mnjenja. NATO je 1999. bombardovao zgradu RTRS i to- ranj na Avali kao navodno legitimne vojne ciljeve, ubistva djece je nazivao kolateralnom štetom. Kanal Rusia today i Sputnjik nazivaju propagandnim, samo su oni objektivni, nepristrasni. Sada imaju pobunu u kući, u SAD. Parler je vjesnik novog vremena, borbe protiv totalitarizma koji se do sada skrivao iza demokratije i slobode govora i misli16. Internet će se podijeliti ideološki, Parler će pratiti konzervativni krugovi suprotstavljeni globalizmu. Može se lako desiti da se za nekoliko godina pojavi novi „Berlinski zid“. Na Parleru se veoma brzo stvara kritična masa, prelaze oni koji se osjećaju ugroženim na drugim društvenim mrežama, prije svega Tviteru, koji je nekada bio mjesto za slobodnu razmjenu mišljenja i stavova. Tviter je izbrisao i naloge ruskih agencija RIA Novosti, RT i Sputnjika. Vlasnici društvenih mreža hoće da postanu urednici svjetskog javnog mnjenja. Tviter od maja 2020. mijenja svoja pravila, što ljuti mnoge korisnike. Ko ga je ovlastio da određuje šta je istina, a šta nije, šta će da pusti? On kao privatna firma koristi monopol, koji ima na tržištu informacija. S pojavom mreže Parler pojavila se konkurencija.

Tehnologije kao sredstvo geopolitičkog vođstva – doba 5G Trgovački ratovi su se pojavili kao sredstvo protekcionizma i pokušaj zaštite od stranog uticaja. Savremeni američko-kineski rat odlikuje to što izlazi iz okvira ekonomskog, on je sudar dva ra- zličita državna modela, koji prerasta u rat za tehnološko vođstvo. Jedna od ovih tehnologija je 5G, koja se brzo Tviter od maja 2020. mijenja svoja razvija. Kineska kompanija Huawei je jedna od pravila, što ljuti mnoge korisnike. vodećih u razvoju mreža petog pokoljenja, koje

16 https://rs. sputniknews. com/analize/202011101123826213-vesnik-novog-vremena- pocinje-borba-protiv-nadolazeceg-totalitarizma-parler-drustvena-mreza-tviter- sloboda-govora-bojana-stojadinovic/?utm_source=push&utm_medium=browser_ notification&utm_campaign=sputnik_rs 292 časopis za društvena/politička pitanja mogu da obezbjede nevjerovatne brzine veze. Za uvođenje 5G se bore Kina i SAD: 3/4 svjetskog telekomunikacionog tržišta drži 5 vodećih kompanija - kineske Huawei i ZTE, evropske Nokia i Ericsson i američki Cisco. Udio Mreža 5G bi mogla stvoriti 3 miliona radnih mjesta i 500 milijardi do- Huaweija je oko 30%. hotka samo u SAD. Međunarodno udruženje mobilnih opera- tera procjenjuje da će do 2034. nova mreža osigurati svjetskoj ekonomiji dobit od 2. 200 milijardi dolara, oko 5% rasta svjetskog BDP. Glavni potrošači 5G usluga će biti prerađivačka industrija i komunalne usluge (35%), finansijske usluge (29%), javne usluge (16%), informatika, veze i trgovina (14%), poljoprivreda i prera- đivačka industrija (6%). Predviđa se i korištenje mreže za upravljanje bespilotnim vozilima. Mreža 5G bi mogla stvoriti 3 miliona radnih mjesta i 500 milijardi dohotka samo u SAD. Ko je prvi uvede dobiće značaj- ne prednosti, jer će, prvo, moći brže razvijati aplikacije potrebne za korištenje nove mreže, i drugo, moći će ih koristiti ne samo za građanske, već i strateške i vojne svrhe. Zato bi nova mreža mogla korjenito izmijeniti svjetsku privredu, pa i politiku. SAD su već zabranile Huawei. I Japan, Australija i Novi Ze- land su mu zabranili izgradnju 5G mreža, a i neke evropske zemlje (Poljska) razmatraju slične mjere. Članice EU, povezane evropskom i atlantskom solidarnošću (i sigurnošću), koje istovremeno ostvaruju svoje nacionalne interese su u složenom položaju. Nje- mačka će raditi na poboljšanju sigurnosti mreža 5G, ali nijedna kompanija neće biti isključena. Slično radi i Italija, u kojoj Huawei ostvaruje svoje projekte. Od 2011. na Apeninima radi Centar za globalna istraživanja i razvoj Huawei, koji sarađuje sa 14 talijan- skih sveučilišta. Cilj je digitalizacija cijele zemlje, na svim ravnima. SAD su tražile da Italija ograniči saradnju s kineskim kolo- som, ali taj zahtjev je odbijen. Međunarodni standardi bezbjednosti u internetskom, kiberprostoru postoje, pa ona ne može biti izgovor za izbjegavanje časnog nadmetanja i na- SAD su već zabranile Huawei. metanje svojih proizvođača. Digitalna sigurnost u EU se zasniva na Opštoj uredbi o zaštiti podataka (EU General Data Protection Regulation), koja je na snazi od maju 2018. Prvi sastanak vlade Kontea je bio posebno posvećen kiber- netičkoj sigurnosti u 5G mrežama. Usvojena je odluka o prošire-

časopis za društvena/politička pitanja 293 nju ovlaštenja vlade u strateški važnim oblastima i uspostavljanju takozvane „zlatne moći“ u odnosu na italijanske telekomunikacione kompanije (Linkem, Vodafone, TIM, Wind, Svjetsko sučeljavanje dvije super- Fastweb). Italijanska vlada je dobila pravo nadzo- sile - SAD i Kine - koči razvoj tehnologije. ra, pa i miješanja u njihov rad (potvrđujući druge ugovorne strane), a diplomatija nastoji da održa- va ravnotežu nacionalnih interesa i evroatlantske uzajamnosti. Osnovno pitanje koje Evropa treba da riješi je kako spoji- ti opasnosti po bezbjednost koje navodno proizlaze iz Huaweija, evroatlantsku solidarnost, sa željom da se uvede nova napredna tehnologija presudna za razvoj privrede i društva. Stvaranje suparničkih tehnoloških platformi zamjenjuje oče- kivanja povezanog, cjelovitog razvoja svijeta u oblasti veza i oba- vještavanja17. SAD i Kina su za sada najuvjerljivija takva središta moći. Ali u svijetu, uključujući Aziju, postoji niz država koje teže nezavisnosti i za to imaju naučne i tehnološke mogućnosti. Da li je raznolikost tehnoloških platformi neizbježna alternativa cjelovitom svijetu?

Kvantne tehnologije, novo bojno polje Svjetsko sučeljavanje dvije supersile - SAD i Kine - koči razvoj tehnologije18. Kakvo mjesto može zauzeti Rusija u novom „teh- nološkom“ svijetu, koji postaje dvopolaran. Uprkos činjenici da SAD zadržavaju monopol u brojnim ključnim oblastima (mikro- elektronika, biotehnologija), Kina povećava prednost nad ostalim tehnološki naprednim zemljama (Japan, Njemačka, Južna Koreja) i ugrožava svjetsku tehnološku vladavinu SAD. Ipak, ostaju područja u kojima one održavaju svoju prednost: 1) proizvodnja integrisanih čipova, mikroprocesora (hardver). Vlada Kine je još 1980-ih razvoj mikroelektronike učinila nacionalnim prioritetom, ali zemlja se suočila sa snažnim ogra- Kakvo mjesto može zauzeti Rusija u ničenjima na međunarodnu isporuku opreme. novom „tehnološkom“ svijetu, koji Kasnije se stanje malo popravilo, ali SAD i sada postaje dvopolaran. vladaju hardverskim tržištem i počinju vršiti pri-

17 https://ru. valdaiclub. com/multimedia/video/konkurentsiya-tekhnolo- gicheskikh-platform/?utm_source=newsletter&utm_campaign=199&utm_ medium=email 18 https://ru. valdaiclub. com/a/highlights/kvantovye-tekhnologii-novoe-pole- bitvy/?utm_source=newsletter&utm_campaign=194&utm_medium=email 294 časopis za društvena/politička pitanja tisak na svoje protivnike, uključujući Kinu. Primjer je stanje sa Huaweijem: prvo su ga onemogućili da koristi Android operativ- ni sistem, a sada proizvođači čipova moraju dobiti dozvolu vlade SAD da mu ih mogu isporu- Prvo razdoblje netržišnog tehno- loškog sučeljavanja se događa na čivati. Može se očekivati da će isporuke Huawei ravni korporacija. pametnih telefona 2021. dramatično opasti zato što ne može da kupuje hardver. Trenutni nivo tehnološkog razvoja omogućava SAD da uzimaju veći dio dobiti s tržišta, pa i vrše nadzor nad upotrebom tih tehnologija. Suština savremenih tehnoloških ratova je određena njihovim nastojanjem da zadrže tehnološki razvoj glavnih supar- ničkih zemalja. Prvo razdoblje netržišnog tehnološkog sučeljavanja se do- gađa na ravni korporacija. Patentiranje trivijalnih tehnologija i pa- tentni trolling otežavaju ulazak novih igrača na tržište, snižavaju kakvoću i asortiman proizvoda. Drugo razdoblje podrazumijeva uključivanje vlade. Primjer Huaweia pokazuje kako se trgovački rat pretvara u tehnološki. Trgovački ratovi i tehnološko suparništvo su kon- ceptualno slični, ali se razlikuju po svojim pobudama. Trgovač- ke ratove vode ekonomski zainteresovane strane, a tehnološko nadmetanje podržava niz interesa zasnovanih na nacionalnoj sigurnosti. Tako su SAD 2019. prvi put na popis izvozne kontrole stavile brojne nove tehnologije u nastajanju. U oblasti računar- ske tehnike to su, na primjer, postkvantna kriptografija, klasični sigurnosni algoritmi. Takva kontrola onemogućava tehnološku, pa i naučnu saradnju između država u oblastima u kojima još nema gotovih rješenja. Kvantne tehnologije su novo bojno polje u tehnološkom ratu, jer će one biti pokretač tehnološkog razvoja narednih 15 godina. Postoje dobri razlozi za vjerovanje da će kvantna nadmoć otvoriti put novoj tehnološkoj vladavini. Vlada Kine je prije 10 godina utvrdila kvantne tehnologije kao nacio- Primjer Huaweia pokazuje kako se nalni prioritet. Do sada je Kina znatno prestigla trgovački rat pretvara u tehnološki. SAD u patentiranju, ali one prednjače u naučnom izdavaštvu. S tehnološkog stanovišta svijet postaje dvopolaran. Rusija se neizbježno nalazi u oblasti uticaja vodećih zemalja. Ona zaostaje u nizu ključnih tehnologija i skromnom domaćem tržištu,

časopis za društvena/politička pitanja 295 što mnoge vrste projekata čini ekonomski neisplativim. Ipak, uzi- majući u obzir tehnološke opasnosti, može se uspješno razvijati usredsređivanjem na zaista važna područja - isto- Za savremeni razvoj kvantne teh- rijski jake industrije (atomske, vojne, svemirske nologije imaju ogromne moguć- nosti. tehnologije) i nova izgledna područja (vještačka inteligencija, kvantne tehnologije). Za savremeni razvoj kvantne tehnologije imaju ogromne mogućnosti, što pokazuje gigantska dinamika posljednjih 5 godina. One su jedno od područja u kom Rusija može djelovati rav- nopravno s vodećim zemljama svijeta. Ona bi se trebala uključiti u programe stranih saradnika pod uslovom da na ruskom trži- štu ostane nekoliko stranih igrača da bi se spriječila zavisnost od samo jednog. Indija je skoro pokrenula svoj kvantni program, pa bi stvaranje zajedničkog tržišta za kvantne tehnologije s njom moglo biti jedno od rješenja.

Šta hoće SAD, pare ili život? Pokušaji osamljivanja Kine su besmisleni19. Ona će nadži- vjeti Trampa, čak i ako bude izabran na drugi mandat. Promjena odnosa snaga i kinesko postizanje ravnoteže sa SAD nije razlog za odustajanje od saradnje radi mirnog prolaska kroz opasno razdoblje promjena. Da je razlog novčanik (smanjenje trgovinskog manjka i udobnije poslovanje u Kini) problem bi se mogao lako riješiti, ali pošto je život (zaustavljanje tehnološkog razvoja i ekonomskog rasta Kine) sukob će biti dug i težak. Sukob su izazvale SAD, koje su u trgovinskom ratu protiv Kine otvoreno pogazile sva pravila igre u politici i ekonomiji, koja su stvorile i nametnule cijelom svijetu kao model. Zapad je duboko umiješan u masovne proteste u Hong Kongu, koji su po- čeli u junu 2019. protiv izmjena zakona o izručenju građana Kini. Napad na tehnološka središta (Huawei) Kinu nije iznenadio, ali Pokušaji osamljivanja Kine su be- je duboko zasjekao u međusobne odnose. Nova smisleni. politika Bijele kuće prema Tajvanu, opasnost da SAD priznaju njegovu nezavisnost će prisiliti Pe- king da upotrijebiti vojnu silu za očuvanje prostornog jedinstva države. Način na koji SAD pokušavaju uspostaviti načelo „slo-

19 https://ru. valdaiclub. com/a/highlights/koshelyek-ili-zhizn-chego-khochet- ssha/ 296 časopis za društvena/politička pitanja bode plovidbe“ - njihova mornarica se namjerno približava oba- lama Kine da bi izazvala oštar odgovor, dodatno otežava stanje. Sve ovo i mnogo šta drugo uvjerava Peking da Kina hoće da do 2027., na 100-go- Vašington ima skriveni plan djelovanja zasnovan dišnjicu osnivanja Narodnooslobo- na strateškoj procjeni da je kineski razvojni mo- dilačke vojske, stvori oružanu silu del prijetnja opstanku Vašingtonskog sporazuma, koja bi stigla američku. neformalne imperije, pa i samih SAD. Kina hoće da do 2027., na 100-godišnjicu osnivanja Narod- nooslobodilačke vojske, stvori oružanu silu koja bi stigla američ- ku, što je ključ za program modernizacije zemlje20. Jača vojska bi mogla da ima veliku ulogu u pružanju strateške podrške programu modernizacije. Završila je veći dio reorganizacije u cilju prelaska u modernu vojsku svjetske klase u vazduhu, svemiru i sajber prostoru. Broj vojnika će biti smanjen za 300 hiljada, a povećaće se u mornarici i raketnim snagama. Jedan od glavnih zadataka kineske vojske je da onemogući uplitanje SAD u pitanje Tajvanskog moreuza. Zvanično, Vašington slijedi načelo jedne Kine, koja Tajvan ne priznaje kao nezavisnu državu, ali ima trgovinske i poslovne veze s ostrvom i snabdijeva ga oružjem. Za Peking Tajvan je kinesko ostrvo, koje će morati da se ponovo ujedini s kontinentalnom Kinom.

Čija je indo-pacifička strategija? Indo-pacifička strategija, koju provodi Vašington, je jedan od glavnih pravaca borbe za suzbijanje Kine, uključujući vojno jačanje u blizini njenih granica. Jačanje saveza u Indijsko-tihookeanskom regionu (ITR) će ostati središnji izazov Bijele kuće. Trgovački rat sa SAD će usporiti ekonomski rast Kine, kao i ostvarivanje projekta „Pojas i put», ali ona neće dopustiti ponavljanje „arapskog proljeća“ ili „obojenih revolucija“ u Srednjoj Aziji na svom tlu. Trampova politiku izlaska iz svih vrsta sporazuma i pregovora, zatvaranja, uz slogan „Amerika prije svega“ Jedan od glavnih zadataka kineske neće moći stvoriti novi uspješan savez. Američ- vojske je da onemogući uplitanje ko-kineska saradnja je poslužila kao osnova me- SAD u pitanje Tajvanskog moreuza. đunarodnih odnosa u doba globalizacije, a ova

20 https://rs. sputniknews. com/svet/202011021123730371/ časopis za društvena/politička pitanja 297 politika vodi neprijateljstvu koje može da dovede do njihovog oružanog sukoba.

Indija je velika sila u Indijskom oke- Najvažnije kretanje u međunarodnim od- anu zainteresovana za Tihi okean. nosima je težnja ka višepolarnosti svijeta, pokrenuta slabljenjem nadmoći SAD nakon hladnog rata21. Privredna, politička i tehnološka snaga su raspodijeljene više nego bilo kada nakon 1945. Postoji više središta moći, a ideja da jedna zemlja može preuzeti odlučujuću ulogu je zastarjela. Ovo prati slabljenje utvrđenih pravila i povećanje neizvjesnosti. Svijet prelazi sa sistema saveza na sistem konvergencije, u kom države udružuju snage u rješavanju zajedničkih problema bez ulaska u formalne saveze. Jedno od takvih približavanja je ideja Indo-pacifičke regije, koja je posljednjih godina postala osnova vanjske politike Indije. Veza regija Indijskog i Tihog okeana postoji vijekovima. Indija je još prije 5 stoljeća bila kulturno, politički i privredno prisutna u jugoistočnoj Aziji i na obali Kine, a britanska politika je učinila središtem cijelog kolonijalnog carstva u Aziji, što se može opisa- ti i shvatiti kao jedinstveni Indo-Pacifik. SAD su nakon Drugog svjetskog rata postale gospodar u regiji i sjeveroistočnu Aziju (Ja- pan, Južna Koreja) i Tihi okean učinile težištem. Indo-pacifički koncept omogućava obnavljanje nasilno prekinute veze između indijskog i pacifičkog regiona. Indija je velika sila u Indijskom okeanu zainteresovana za Tihi okean, a Rusija pacifička sila s interesom za Indijski okean. Pred njima se otvara široko polje saradnje, koja se može osloniti na evroazijsko iskustvo. U ponudi indo-pacifičkih ideja Rusija ne bi trebala biti posljednja22. Često je kasnila i bila prisiljena da se prilagodi tuđim, s teškoćama tražeći mjesto za sebe. Sada, kada Indo-Pacifik nastaje, ne bi smjela propustiti svoju priliku. Države ASEAN su 10 godina uskraćivale ITR pravo na postojanje, bojeći se da će uništiti Azijsko-tihookeansku regiju (ATR), u kojoj je ASEAN već imao jednu od glavnih ulo- Rusija pacifička sila s interesom za Indijski okean. ga. Indonezija, koja je neslužbeni vođa Udruže- nja, napušta tu praksu i gradi svoju politiku u ITR, što znači da će je drugi slijediti. Singapur je prvi stvorio sraz-

21 https://ru. valdaiclub. com/events/posts/articles/ministr-inostrannykh-del-indii- v-klube-valdai/ 22 https://ru. valdaiclub. com/a/highlights/indo-patsifika-rossiya/ 298 časopis za društvena/politička pitanja mjerno cjelovitu zamisao regiona. Po Indoneziji ASEAN bi trebao imati glavnu ulogu u ITR, kao i u ATR, jačanjem saradnje. Ovaj koncept je blizak drugim, prije svega Nju Delhi hoće da vlada u Indij- indijskom. Nju Delhi hoće da vlada u Indijskom skom okeanu. okeanu; ASEAN vidi kao perspektivnog partnera na istoku, koji vlada Malajskom preprekom, osom cijelog ITR, i susjednim morima. Sve ostale vizije konstrukcije koju su razvile regionalne sile, od Australije do Japana, mogu se uključiti u indijsko-indonezijski koncept. Sve osim američke: ni indijska ni in- donezijska vizija ne uključuju koncept razvoja velikih pomorskih prostora istočno od malajske pregrade, Filipina i Japana. Možda u njihovom ITR ima mjesta za Polineziju i Mikroneziju - ali dalje se istočna granica rastvara u moru, ne dostižući zapadnu obalu Sjeverne i Južne Amerike. ITR u Indiji i zemlje ASEAN nisu dva okeana, već jedan i po: Indijski i zapadni dio Tihog okeana, odnosno vode uz azijsku obalu Evroazije, uključujući rusko Primorje. U ovom obliku, ITR nije protiv, već nadopunjuje jedan od najvećih planova vanjske politike Rusije - projekt Velike Evroazije. ITR uglavnom širi Ve- liku Evroaziju na jugoistok - Australiju i Novi Zeland, i dodaje nove trgovačke puteve koji povećavaju povezanost regije. Za ruski Daleki istok ITR je prilika za budućnost. U Velikoj Evroaziji on je predodređen za ulogu istočnih vrata Rusije; u ITR - sjeverna vrata regije, kroz koja će dobra Arktika ići u Aziju. Jedinstveni geopolitički položaj na spoju mora i kopna, Velike Evroazije i ITR može dati novi zamah razvoju ruskog Dalekog istoka.

Šakali u lavljoj koži Kultura američkih vlasti je jezuitska, ne samo cinična, već i licemjerna, kao što i kasna sovjetska vlast nije bila komunistička, već pseudokomunistička23. Sve što govore i pišu je propaganda, neprijateljska prema Rusiji. Oni nisu sposobni da daju pravilnu ocjenu toga što rade, jer se boje rata. ITR u Indiji i zemlje ASEAN nisu dva Plaši ih što su vojske Rusije i NATO suviše bli- okeana, već jedan i po. zu, ali ne govore kako je do toga došlo. Prvi put u istoriji govore da oružje SAD treba da dostigne rusko i kinesko u oblasti hiperzvučnih raketa, zvanično priznaju da zaostaju za

23 https://www. youtube. com/watch?v=Z8qsjYcfAPk časopis za društvena/politička pitanja 299 njima. Vojne vlasti SAD znaju da su glavno sredstvo zaoštravanja odnosa s Rusijom dva doma Kongresa – Predstavnički dom i Se- nat, i zato se obraćaju njima, a ne predsjedniku. Razvoj vojne moći Rusije je doveo Zalažu se za sklapanje kojekakvih sporazuma da Zapad u potpuno drukčiji položaj nego što se on nadao. bi obuzdavali Rusiju, a sami se ne drže njih već jačaju svoje snage. Strateška trijada SAD je besko- risna, Rusija je može uništiti vrlo brzo. Prvi put nakon Drugog svjetskog rata se pojavio novi odnos snaga. Ispočetka Amerikan- ci i cijeli Zapad nisu počinjali rat protiv SSSR jer su se bojali uz- vratnog udara. Danas, suprotno, vide stratešku nadmoć sve jače Rusije, koja ih može uništiti bez mogućnosti da joj uzvrate. Zato vlasti NATO traže od Kongresa da ne ometa započinjanje pregovora s njom. Razvoj vojne moći Rusije je doveo Zapad u potpuno drukčiji položaj nego što se on nadao. Kad se tome doda i Kina oni se zaista boje. Sada proračuni pokazuju da će nuklearni rat, ako do njega dođe, trajati 2 minuta, vrijeme je skraćeno sa 3-4. Zapad je 1990-ih u Rusiji vidio ranjenu divljač, koju sa zadovoljstvom može raskomadati. SAD sada uviđaju da za Rusijom tehnološki zaostaju 7 do 10 godina. One tvrde da imaju najmoćniju podvod- nu flotu, mada znaju da moraju zamijeniti sve podmornice klase Ohajo klasom Kolumbija, bržom i jačom. Moraju zamijeniti i raketne sisteme Minitmen- 2 sa Minitmen-3. Smatraju da to mogu uraditi do 2030-te. I u kosmičkoj tehnici zaostaju za ruskim Pere- svetom. Zato su Amerikanci spremni da vode rat s Rusijom, ali ne svjetski, već u manjim razmjerama. Prave atomske bombe 2-3 puta slabije nego one koje su bačene na Hirošimu i Nagasaki. S takvim oružjem NATO se približava granicama Rusije. Ali ti ša- kali se boje i svoje sjene.

Turski imperijalizam i „prijatelji“ Britanija usmjerava na Rusiju turske lovce budućnosti24. Naj- stariji geopolitički suparnik Rusije je pronašao novi način da tuđim rukama ostvaruje svoje interese kroz vojno-tehnološku saradnju s Turskom. To se posebno odnosi na jedno od SAD sada uviđaju da za Rusijom tehnološki zaostaju 7 do 10 godina. glavnih oružja vojne nadmoći, razvoj lovca petog pokoljenja. 24 https://news. rambler. ru/troops/45311391-britaniya-natselivaet-na-vra- gov-turetskie-istrebiteli-buduschego/?utm_medium=referral&utm_ source=lentainform&utm_campaign=gru. infotime. co&utm_term=1287814&utm_ content=8952664&updated 300 časopis za društvena/politička pitanja Britanija preko Turske sve jače utiče i na Azerbejdžan, kao i stanje u Siriji i Libiji. Ona čini Turke jačim i opasnijim dajući njihovoj geopolitičkoj igri novu dimenziju kroz vojno-tehničku saradnju. Turska je tajno ili otvore- Turska ima jaku vojnu industriju i značajna dostignuća u vojnoj tehno učestvovala u ratovima u Iraku, Siriji, Libiji i nici. Karabahu. Ima svoje vojne baze u Kataru, Libiji i Somaliji. Sve to je samo vidljivi vrh velike sante leda. Turska ima jaku vojnu industriju i značajna dostignuća u vojnoj tehnici. Uveliko se sama obezbjeđuju lakim oklopnim vozilima, samohodnom i protivavionskom artiljerijom i raznim vrstama visokotehnološkog oružja. Ona je jedina u svijetu uspješno koristila lasersko oružje za uništavanje bespilotnih letilica. Dru- ga je država, nakon Rusije, koja ima protiv-torpeda spremna za borbenu upotrebu. Turska je ispred većine zemalja NATO, Rusije, Japana i mnogih drugih zemalja u proizvodnji krstarećih raketa malih dimenzija za vazduhoplovstvo. Ima i taktičku raketu „Bora“ dometa 280 km s bojnom glavom od 480 kg. Raketa je vrlo precizna, a korištena je protiv Kurda u Iraku. Turska industrija stvara i pro- jektile većeg dometa. Ispitala je i brodske krstareće rakete, a pro- tivbrodske proizvodi serijski. „Aselsan“ i „Roketsan“ su veliki vojni koncerni svjetske klase s velikim mogućnostima u vojnoj elektronici, pomorskom podvodnom oružju, raketama, laserima i brojnom drugom oružju. Turska ima i nacionalni svemirski program, koji se razvija po planu. Ultralake lansirne rakete za mikrosatelite stvorene u Turskoj još nisu nosile teret u orbitu (plan je lansiranje korisnog tereta 2025.), ali već su letile iznad linije Karman (visina od 100 km). Turska je jedna od zemalja čiji su avioni dospjeli u svemir, mada bez ulaska u orbitu. Gdje su svemirske rakete ima i balističkih. Raketni centar u Sinopu se bavi astronautikom, ali i balističkim raketama za podmornice i drugim. Turska je ispred većine zemalja Za takvo oružje treba imati posebne bor- NATO. bene jedinice, nuklearne. Turci pažljivo gledaju u tom pravcu. Erdogan je 4. septembra 2019. u Sivasu na skupu svoje Stranke pravde i razvoja rekao da ne prihvata da Turska ne može imati svoje nuklearno oružje, što je stav nuklearnih zemalja.

časopis za društvena/politička pitanja 301 Smatra da je nenuklearni status Turske neprihvatljiv, kruže gla- sine o početku rada na vlastitoj bombi. Tehnički, Turska još nije Dejstva evropskih vlada kao od- u stanju da razvije nuklearno oružje, ali postoji govor na pandemiju virusa korona interes za njega. diktiraju bivši savjetnici Donalda Ramsfelda i Džordža Buša. Svjetski politički projekt pod maskom Covid-19 Dejstva evropskih vlada kao odgovor na pandemiju virusa korona diktiraju bivši savjetnici Donalda Ramsfelda i Džordža Buša25. Suprotno javnim istupima, ona su zdravstveno besmisle- na, nisu usmjerena na borbu protiv pandemije, već na reformu evropskih zemalja i njihovo uključenje u novi političko-finansijski projekt. Pandemija, bila prirodna ili vještačka, daje nadnacional- nim kompanijama priliku da ga ostvare, iako se o njemu ranije nije raspravljalo, pa čak ni govorilo. Nekoliko sedmica su u zemljama koje sebe smatraju demokratskim kršene osnovne slobode. Ljudima je zabranjeno da na- puštaju kuće ili učestvuju na skupovima i u protestima pod prijet- njom novčane kazne ili zatvora. Obavezno školovanje za učenike mlađe od 16 godina je privremeno prekinuto. Milioni radnika su ostali bez posla i postali nezaposleni. Stotine hiljada preduzeća su primorane da prekinu rad. Teško da će se moći ponovo otvoriti. Ne davši vrijeme za pripremu, vlade su prisilile preduzeća da pređu na rad na daljinu. Sve veze putem interneta su odmah registrovane elektronskim sistemom špijunaže Echelon. To zna- či da je obavještajni sistem „Pet očiju“ (SAD, Kanada, Britanija, Australija, Novi Zeland) dobio pristup tajnim podacima skoro svih evropskih kompanija. Ali, kako se ispostavilo, suviše kasno. Ta dejstva nemaju nikakvu medicinsku osnovu. Niko u svijetu nije smatrao da je obavezno sveopšte zatvaranje uspješno sredstvo borbe protiv epidemija. Političke vođe Niko u svijetu nije smatrao da je država-članica EU su bili paralisani zavaravaju- obavezno sveopšte zatvaranje ćim matematičkim proračunima koji su predvi- uspješno sredstvo borbe protiv epidemija. đali ogromnu smrtnost od novog koronavirusa. Bili su i pod pritiskom tima čiji su članovi uzi- mali učešće na Davoskom ekonomskom forumu i Minhenskoj

25 https://vizitnlo. ru/teoriya-zagovora/terri-mejsan-globalnyj-politicheskij-proekt- pod-prikrytiem-covid-19/ 302 časopis za društvena/politička pitanja konferenciji o bezbjednosti. Obaveznu opštu izolaciju je prije 15 godina predložila Bušova vlada, ne radi zaštite zdravlja ljudi, već militarizacije američkog društva u slučaju biološ- Srazmjerno razvijene zone (među kog napada. Upravo se taj plan danas ostvaruje njima EU, Rusija i Kina) će biti od- u Evropi. govorne za proizvodnju roba širo- ke potrošnje. I prvi plan, razrađen prije 20 godina pod vodstvom Donalda Ramsfelda, koji je upravljao farmaceutskom laboratorijom Gilead Science, je predviđao svjetsko preustrojstvo ekonomije pod pokroviteljstvom SAD i raspodjelu zadataka po regijama. Zone koje nisu uvezane u svjetsku ekonomiju trebaju biti lišene državnih ustanova vlasti i pretvorene u jednostavne izvore prirodnih dobara. Srazmjerno razvijene zone (među njima EU, Rusija i Kina) će biti odgovorne za proizvodnju roba široke potrošnje. A proizvodnju oružja za vojsku i policiju u cijelom svijetu će osigurati samo SAD. U tom cilju je u Američkom institutu za preduzetništvo stvorena grupa „Projekt novog američkog vijeka“. Ona je srazmjerno otvoreno objavila dio svog programa. Pritom samo taj u kom su se nalazili pozivi velikim ulagačima da podrže predizbornu kampanju Džordža Buša. A 11. septembra 2001. u 10 sati ujutro 2 putnička aviona udaraju u zgrade Svjetskog trgovinskog centra u Njujorku i odmah poslije toga stupa na snagu program „ne- prekidnog upravljanja“, iako stanje nije odgovaralo onom koje je propisano zakonodavstvom. Buš je prevezen u vojnu bazu, a čla- novi Kongresa i njihovi timovi su smješteni u bunker 40 km od Vašingtona. Do kraja dana zemljom je upravljala strogo tajna re- zervna vlada, u kojoj je bio Ramsfeld. Iskoristivši šok, ta vlada je tog dana usvojila ranije pripre- mljeni u svojstvu mjere za borbu s terorizmom po obimu upečat- ljiv „Patriotski zakon“, koji je dozvolio da se stvori sveobuhvatni sistem unutrašnjeg nadzora – odjeljenje bezbjednosti, preusmjere oružane snage na uspostavljanje svjetske podjele rada (doktrina Cebrovski) i započne „rat bez kraja“. Svijet koji Proizvodnju oružja za vojsku i poje stvorila ta vlada se ne bi mogao prisnit ni u liciju u cijelom svijetu će osigurati najgorem snu. samo SAD. Ako se ne preduzmu mjere, trenutna grupa, čiji je javni predstavnik doktor Ričard Hetčet (Richard Hetchett), će program koji djeluje u SAD proširiti na EU. Ugradiće u mobil-

časopis za društvena/politička pitanja 303 ne telefone aplikaciju za nadgledanje veza, uništiti niz industrija da bi se proizvodne snage preusmjerile na proizvodnju oružja i, konačno, uvjeriti svijet da je Kina odgovorna za Svjetski oligarhat je naredio da se pokrene drugi talas pandemije. pandemiju i da treba biti kažnjena. NATO koji je, kako su nas uvjeravali, pretrpio „smrt mozga“, će se preporoditi. Proširiće se na Tihi okean ulaskom u njega u prvom razdoblju Australije. Školsko obrazovanje će se provoditi u dopisnom obliku. Djeca će postati papagaji, sposobni govoriti, ali ne i misliti. U svijetu, koji pripremaju za EU, svjetske medije neće plaćati naftna industrija, već velike farmaceutske kompanije. Uvjeravaće ljude da su sve preduzimane mjere dobre. A pretraživači će kao vjerodostojne izvore informacija predstavljati medije ne zavisno od njihove vrijednosti, već od toga ko u njima piše.

BIS i pandemija Svjetski oligarhat je naredio da se pokrene drugi talas pan- demije26. Dok su mediji izvještavali o pooštrenim sanitarnim pro- pisima u Izraelu, Španiji i drugim zemljama, a Kinu plašili bubon- skom kugom u Unutarašnjoj Mongoliji, koja više nije opasna, jer se lako liječi modernim antibioticima, početak nove koronapani- ke, kako se ispostavilo je položio godišnji izvještaj Banke za me- đunarodna poravnanja (Bank for International Settlements BIS) objavljen 30. juna. BIS je nadnacionalna, svjetska ustanova. Dok je američki Sistem federalnih rezervi FRS „vlada“ s one strane okeana, BIS, smješten u švajcarskom Bazelu, određuje svim cen- tralnim bankama svijeta (razvijenih, nerazvijenih i zemalja u razvoju) šta treba da rade. Na osnovu BIS je stvoren Bazelski sistem nadzora nad radom svjetskog bankarskog sistema; banka radi i kao operater Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Među- narodne banke za obnovu i razvoj (MBOR - IBRD). Ona upravlja raspodjelom vezanih zajmova naivnim zemljama „Pandemija“ je dio plana američkih „koje teže demokratiji“ i nadzire njihov povratak. neokona (tačnije, zapadne oligarhije) da potkopa stanje u ključnim Najvažnije je što razvija preporuke koje su Cen- „pjeskovitim zemljama“. tralne banke, osnivači BIS-a, dužne slijediti. Tih

26 https://vizitnlo. ru/teoriya-zagovora/globalnaya-elita-dala-komandu-na-zapusk- vtoroj-volny-pandemii/ 304 časopis za društvena/politička pitanja banki ima 62, uključujući američke Federalne rezerve i Central- nu banku Rusije. Najvažnije je to što su centralne Predstavljajući godišnji izvještaj od 30. juna, banke „potpuno svjesne izazova s kojim se suočavaju. izvršni direktor BIS Agustín Karstens je pozvao centralne banke da mu izvještavaju kako plani- raju smanjiti podršku svojim ekonomijama nakon završetka pandemije COVID-19, i upozorio da su finansijska tržišta vjerovatno suviše blago ocijenila razmjere krize. „Pandemija“ je dio plana američkih neokona (tačnije, zapadne oligarhije) da potkopa stanje u ključnim „pjeskovitim zemljama“ da bi se isprobala prisil- na digitalizacija njihovih građana, pojačao nadzor nad njihovim finansijama i društvenim vezama. U godišnjem izvještaju BIS tvrdi: 1) da su centralne banke igrale odlučujuću ulogu, zajedno s finansijskim ustanovama i vladama, u odgovoru na pandemiju, što znači da je plan koji je pripremio BIS izvršen; 2) da je uloga zajmodavnih poslova centralnih banaka značajno ojačala, jer su nastojale da ublaže udar na ekonomiju; tojest, regulatorni organi zemalja su dostigli novi nivo uticaja na državu i u tome postali uspješnije globalno sredstvo; 3) da se iznenadni, po dubini do sada neviđeni ekonomski zastoj izazvan pandemijom pretvara iz problema s likvidnošću u dublju prijetnju platežne sposobnosti firmi i domaćinstava, uti- čući na interese mnogih ljudi, što praktično znači da je teren za upravljani haos pripremljen; 4) da je pandemija postala presudan događaj za ovo pokoljenje. Dugoročni opstanak mnogih kompanija će biti provjeren tokom sljedećeg razdoblja krize, pri čemu će snaga obnove zavisiti od razvoja pandemije i koliku će štetu ona nanijeti. To je službena potvrda nastavka koronavirusne krize na novom, za ljude osjetljivijem nivou. Ali najvažnije je to što su centralne banke „potpuno svjesne izazova s kojim se suočavaju, jer su izgledi za razvoj svjetske ekonomije još uvijek vrlo neizvjesni“. Međutim, neki od ovih problema su van njihove nadležnosti. Znači, nije potvrđeno samo planiranje „drugog talasa“ pandemije, već je unaprijed Prije nego što se stanje vrati na nor- određen odgovor centralnh banaka na njega. One malno i centralne banke počnu uki- rješavaju zadatke koji su im dati, ali im ih ne po- dati mjere podrške, moraju pripre- stavljaju državne vlasti. miti tlo za to.

časopis za društvena/politička pitanja 305 Prije nego što se stanje vrati na normalno i centralne banke počnu ukidati mjere podrške, moraju pripremiti tlo za to. Njihove devizne operacije u ime ministarstava finansija su samo dio ove pripreme. Izlazna strategija je sporna, ali uprkos Svijetu prijeti dužnički cunami. tome treba je osmisliti, jer tržište mora znati da dodatni podsticaji neće vječno trajati. U isto vrijeme, glavni direktor BIS smatra da vlade moraju i dalje davati pomoć, a dodatna sredstva ubačena u finansijski sistem će pod- sticati inflaciju. Karstens prorokuje moguće ponavljanje ekonomskog stanja „kao poslije Drugog svjetskog rata“ ako duga pandemija ostavi mnogo veći uticaj kako na svjetsku ekonomiji tako i politiku. U tom slučaju banka predviđa jačanje uloge državne regulacije u vodećim ekonomijama. Javni dug i udio države u ekonomiji će biti mnogo veći, dok će globalizacija biti prisiljena na snažno povlačenje. Zato je jedan od ključnih stavova u procjeni BIS smjena vlada u nizu zemalja usmjerenih na jačanje državne vlasti i udalja- vanje od Brisela kao središta odlučivanja u EU. To se posebno odnosi na Njemačku, koja je spremna da ide u susret Rusiji u izgradnji Sjevernog toka-2. Nastavak gradnje je udarac za svjetsku bankarsku elitu. Karstens je priznao kršenje planova neokona o načinu ostva- rivanja globalizacije, ali elite nisu odustale od svjetske vlade, op- šte digitalizacije i potpunog nadzora nad građanima. Ka tom cilju će poći drugim putem.

Dužnički cunami Svijetu prijeti dužnički cunami: dug će do kraja 2020. dosti- ći rekordnih 277 triliona dolara zbog troškova vlada i kompanija kao odgovor na pandemiju virusa korona27. Prema podacima IMF, čiji su članovi više od 400 banaka i finansij- Dug će do kraja 2020. dostići rekordnih 277 triliona dolara zbog troš- skih ustanova, dug se povećao za 15 triliona do- kova vlada i kompanija kao odgo- lara do septembra, na 272. Skoro 2/3 povećanja vor na pandemiju virusa korona. se odnosi uglavnom na tržišno razvijene države.

27 https://rs. sputniknews. com/ekonomija/202011221123918693-svetu-preti-duznic- ki-cunami-upozorenje-bankara/?utm_source=push&utm_medium=browser_ notification&utm_campaign=sputnik_rs 306 časopis za društvena/politička pitanja Svijet ide u najdublju recesiju, šta će se dešavati 2021. ? Vrlo je neizvjesno kako se svjetska ekonomija može razdužiti bez teš- kih posljedica po nju, postoji veliki strah od na- leta „dužničkog cunamija“. Ukupan dug razvije- Na konferenciji u Breton Vudsu u junu 1944. SAD su uspjele prevariti nih zemalja je skočio na 432 odsto njihovog BDP svjetsku ekonomiju u svoju korist. u trećem tromjesečju, što je povećanje za 50 odsto u odnosu na 2019. Ukupan dug SAD je na putu da dostigne 80 triliona dolara 2020., dok je 2019. bio 71. Dug evrozone je porastao za 1,5 triliona, na 53, što je manje nego rekordnih 55 triliona dolara u drugoj četvrtini 2014. Udio duga u BDP zemalja u razvoju je dostigao skoro 250 odsto. Turska, Liban, Kina i Malezija imaju najveći rast duga u nefinansijskom sektoru.

Još jedna pljačka svijeta Na konferenciji u Breton Vudsu u junu 1944. SAD su uspjele prevariti svjetsku ekonomiju u svoju korist28. Izvršni direktor MMF Kristalina Georgieva je predložila kako to ponoviti. SAD su uspostavile svjetsku vladavinu dogovorom sa Saudijcima da trguju naftom samo za dolare, podržavajući svoju valutu jednim od ključnih visoko likvidnih sredstava, a, s druge strane, pripre- majući je za napuštanje zlatne podloge. Poslije toga, nakon što je šema potpuno proradila 1974., SAD su 1976. okrenule svijet na Jamajkski valutni sistem, u kom se „ze- leni“ potpuno pretvorio u obični papir, koji se mogao puštati u bilo kom obimu. Godišnji promet u stvarnoj trgovini naftom samo na vodećim berzama dostiže 200 milijardi, od čega 120 u Njujorku (NYMEX). S fjučersima ukupan obim tržišta iznosi 8-10 triliona dolara godišnje. Izvana je sve čisto. Tržište otpušta emitentu za korištenje njegovom valutom oko 1,5-2% prometa, odnosno oko 200 milijardi „zelenih“. Glavno se krije iza kulisa. Sva, danas ne sasvim ali i dalje više od 85%, plaćanja za naftu su u dolarima, pa ispada da se njom osigura- SAD su uspostavile svjetsku vlada- va vječna postojanost američkog novca. Time se vinu dogovorom sa Saudijcima da opravdava uvođenje kreditnih odnosa u naftni i trguju naftom samo za dolare. druge poslove. U avgustu 2019., ukupan obim, javnih i privatnih, službenih svjetskih dugova je dostigao 246 tri-

28 https://vizitnlo. ru/tajny-geopolitiki/mirovaya-zakulisa-predlagaet-ograbit-planetu-eshhe-raz/ časopis za društvena/politička pitanja 307 liona dolara, 3 puta više od društvenog proizvoda svijeta, od čega je oko 78% denominovano u dolarima. To je omogućilo SAD ne samo da zarade od kamata za upotrebu novca O SAD govore kao o najvećoj svjet- (u julu 2020. udio svjetskih obračuna u dolari- skoj ekonomiji s BDP od 21,3 triliona dolara za 2019. ma je iznosio 43,58%), već i da doslovno „crta“ svoju ekonomiju, s rastom apetita u toku ishrane. Do hipotekarne krize 2008. FRS je dozvoljavao vladi SAD da nacionalni dug povećava skoro neprimjetno, a od tada je štam- parski stroj prešao na industrijske razmjere. S BDP od 2,8 triliona dolara 1980., državni dug SAD je iznosio 909 milijardi dolara, ili 32,5%, 2000. odnos je dostigao 10,25 na 5,6 triliona, a 2008. 14,7 na 9,98 triliona. Radi spasavanja američkog finansijskog sistema od svjetskog stečaja, od novembra 2008. do novembra 2010. FRS je izdao 1,7 triliona neobezbjeđenih dolara. Dalje je za samo 8 mjeseci dodao još 900 milijardi, da bi u okviru trećeg programa takozvanog „količinskog popuštanja“ doštampao više od 2 triliona. Potom je nastupio 15. mart 2020. - datum pokretanja četvr- tog programa „ublažavanja“ od 1,5 triliona, od kojih su zapravo „iskoristili“ 1,2 triliona. O SAD govore kao o najvećoj svjetskoj ekonomiji s BDP od 21,3 triliona dolara za 2019. Ta brojka sadrži 23,16 triliona duga, od čega je 5,9 prosto nacrtano, jer su tako htjele vlasti. Dodali su sebi 1,5 ekonomiju Njemačke ili 2,18 Francuske. Ako kontrolišeš novac, pusti budale da rade. Pametni kupuju tuđu imovinu za jeftine dolare. I još ne koriste mogućnosti sankcija za prisiljavanje tvrdoglavih zemalja da poštuju demokratska pravila i američke interese, jer mogu da koriste ekonomske sankcije i blokiranje tu- đih kapitala. Ministarstvo finansija SAD je 2012. zamrzlo više od 100 milijardi dolara iranskog novca u američkim bankama. Potom je američki sud odlučio da 2,7 milijardi od toga treba dati kao na- knadu porodicama američkih marinaca koji su poginuli ili ranje- Ministarstvo finansija SAD je 2012. ni tokom američkog upada u Liban. Kasnije je zamrzlo više od 100 milijardi dolara za isplatu troškova osiguranja, pravnih usluga iranskog novca u američkim ban- i drugih odšteta Vašington oteo još 50 milijardi. kama. Ko ih može spriječiti? Sva ta igra nije počela s petrodolarom, već je rezultat pri- hvatanja američke valute za jedino osnovno međunarodno sredstvo plaćanja odlukom učesnika monetarno-finansijskog skupa 308 časopis za društvena/politička pitanja jula 1944. u Breton Vudsu. Sovjetska delegacija je odbila da pot- piše sporazum i napustila skup, ali FRS je uspio da pridobije ostale 43 zemlje. Budžet SAD je 2020. (završava se SAD su time osigurale sebi 76 godina na- 30. septembra) iznosio 6,5 triliona. pretka, pobjedu u Hladnom ratu i dostizanje po- ložaja vladara svijeta. Ali, sve dobro se jednom završi. Dostupnost novca ih je dovela do potpuno neodgovornog trošenja. Za samo 10 mjeseci 2020. FRS je ubrzano „nacrtao“ 6 triliona dolara, obe- ćao da će taj iznos dovesti do 9 triliona do kraja decembra, a zatim povećati na 12 triliona do kraja prvog tromjesečja 2021. Ali, pojavio se nerješiv problem. Čak i s monopolom na štampanje novca, prema klasičnim finansijskim pravilima s pozitivnom diskontnom stopom, SAD su morale trošiti na isplatu duga. U 2017. samo kamate su iznosi- le 263 milijarde, ili 6,6% svih troškova državnog budžeta, uz 21,9 triliona duga i diskontnom stopom od 1,25% godišnje. Proraču- ni su pokazivali da preraspodjelom novca po stavkama blagajna može izdvojiti najviše 8% za otplatu zajmova. To je SAD dovelo do granice zaduživanja od 26,5-28 triliona dolara. Nakon ovoga rušenje piramide je postalo neizbježno. Budžet SAD je 2020. (završava se 30. septembra) iznosio 6,5 triliona. Ali, više od 70% novca je usmjereno na razne socijalne programe: za plaćanje besplatnih bonova za hranu 6,8 miliona Amerikanaca i skoro 43 miliona, koji pokrivaju najmanje trećinu potrošnje ove stavke. Odustajanje od socijalnih programa bi dovelo do pobune, koja može uništiti državu. Ne mogu se smanjiti ni rashodi za vojsku. Više od polovine novca se ne troši na oruž- je i vojnike tokom službe, već na osiguranja i isplate bonusa nakon nje. Bez njih se već dugo Amerikanci ne mogu privući u sve rodove vojske, koja je odlučujuća snaga održavanja svjetske vladavine SAD. Dok su trezori donosili prihod svi su FRS se uspio izvući iz trenutnog stanja po- bili zadovoljni, ali danas je njihova jeftinjavanjem novih zajmova, postepeno sniža- stvarna stopa postala negativna. vajući diskontnu stopu na 0,25% godišnje, što je dolar učinilo besplatnim za nove primaoce zajmova. Tako su iz vazduha dobili pomenutih 6 triliona dolara za borbu protiv epidemije koronavirusa. Pokazalo se da je to Pirova pobjeda. Vanjski znaci uspjeha (stalni rast kapitalizacije dionica) su sačuvani, ali,

časopis za društvena/politička pitanja 309 to je plaćeno kritičnim slabljenjem penzijskog sistema i mjesnih budžeta, koji su postojali od prihoda od ulaganja u GKO. Dok su trezori donosili prihod svi su bili zadovoljni, ali Posljednjih 20 godina američki dug danas je njihova stvarna stopa postala negativna. se pretvorio iz vanjskog u unutraš- nji. Ulagači ne zarađuju ništa, naprotiv, troše ranije stvorenu ušteđevinu zastrašujućom brzinom. Mladi Amerikanci koji su počeli raditi 2004-08. u starosti neće moći dobiti nikakvu penziju. Posljednjih 20 godina američki dug se pretvorio iz vanjskog u unutrašnji. Početkom vijeka ¾ hartija od vrijednosti FRS je bilo u rukama stranih vlasnika, a sada je suprotno. Dugovi se vraćaju u SAD, preplavljujući već budžete finansijskih fondova, pa i velikih privatnih ulagača, koji su ranije stalno sticali dobit „od stvarnog novca“. U vladi su shvatali dinamiku perspektive u nastajanju. Počeli su razgovori o neophodnosti, čak i neminovnosti prelaska SAD na neki novi novac. Najčešće je razmatrana ideja uvođenja amera, koja izgleda izuzetno privlačna. Sa objavom stečaja SAD bi u potpunosti odbacile dolar kao zakonsko sredstvo plaćanja i otpisale dugove. Mali dug je problem primaoca, a veliki davaoca zajma, jer se, obzirom na vladavinu dolara u svjetskim finansijama, može okrenuti u svoju korist. Davalac može biti postavljen pred izbor da pristane na dio ili izgubi cijeli iznos zajma. Računa se na to da američko unutrašnje potrošačko tržište ostaje ključno za Kanadu i Meksiko, najvažnije po veličini prihoda za izvoz EU i Japana, a značajno i za veliku većinu drugih zemalja, uključujući Kinu. To daje osnovu da se na ogorčenje kreditora gleda kao na pokušaj bijega iz podmornice! U tom planu postoji jedno slabo mjesto. Ogroman dio od preko 240 triliona ukupnog duga planete čine zajmovi koje su dale američke finansijske ustanove. Prelazak na amero će poništi- ti ne samo dugove SAD, već će isto tako omogućiti dužnicima da okrenu leđa toj zemlji. Čak ne iz pohlepe, iako postoji i ona. Bez prihoda od kamata ekonomija SAD će se srušiti. Mali dug je problem primaoca, a veliki davaoca zajma. Milijarderi neće sasvim osiromašiti, ali domaće potrošačko tržište će pasti, tako da će čuvena Ve- lika depresija izgledati kao ljupka dječija podvala u dvorišnom pješčaniku. Time će se sudbonosno potkopati glavni činilac prednosti - održanje interesa ostatka svijeta da se po svaku cijenu pro- 310 časopis za društvena/politička pitanja bije na američko potrošačko tržište, kao jedino preostalo platežno sposobno i bogato iako ne kao „do amera“. Kompanije jačaju, a države slabe Samoubistveno je pokretanje projekta „amero“ prije obezbjeđenja pouzdanog nadzora nad međunarodnim dužničkim sistemom. Pritom je važno zadr- žati vlast ne samo nad sopstvenim kreditima i nekako ih vratiti, ali pod uslovom da sistem prebijanja dugova ostane otvoren, do- stupan i, što je najvažnije, kontrolisan. A on je nedavno iznenada počeo da radi s prekidima. Pariški klub kreditora, koji čine 22 vo- deće države, je odbio američko mišljenje o kubanskom dugu zato što Havana nije posuđivala novac od SAD, pa bi o njemu trebali odlučiti oni koji su ga dali. Kreditori Kube su 14 država - Britanija, Francuska, Španija, Japan i drugi, ali ne i SAD, pa će se razabrati bez njih. Za pokretače plana za prelazak na amero rezultat je isti.

Kompanija ili država, čija je budućnost? Kompanije jačaju, a države slabe29. One mogu biti otpornije na današnju krizu od zemalja i vlada. Postoje nebrojene kompanije koje posluju stotinama godina. Mali je broj zemalja starijih od 500 i vlada starijih od 200 godina. Pandemija narušava naslijeđeni način upravljanja, a raspodjela međunarodne moći postaje još usitnjenija, raslojenija i više regionalizovana. Doba globalizacije, kojom su upravljale jedna ili grupa zemalja, je završeno. G2, G7 ili G20 više ne mogu vladati. Na svjetske događaje na različitim nivoima sada utiče više (Gn) različitih sila. One uključuju stare velikane, ali i regionalne sile, međunarodne organizacije, nevladine i finansijske ustanove, TNK, vođe javnog mnenja, think tankove i medije. Sve ovo čini zamrše- nu međunarodnu mrežu, nagrizajući svjetski autoritet, razbijaju- ći suverenitet i slabeći staru političku strukturu. Pandemija narušava naslijeđeni na- Globalizacija je složenije stanje, nego u prošlosti. čin upravljanja, a raspodjela među- Najvažniji činilac je rast TNK. narodne moći postaje još usitnjenija, raslojenija i više regionalizovana. Uspon „kompanije“ je naličje strave teku- će 2020. godine. Epidemija je izazvala više od 63 miliona zaraza i 1,5 miliona smrti. Vlade svih država su pod ogromnim pritiskom. Sustižu se pad privrede, političke teškoće i nered u društvu. Ali,

29 https://ru. valdaiclub. com/a/highlights/kompanii-ukreplyayutsya-strany- slabeyut/?utm_source=newsletter&utm_campaign=191&utm_medium=email časopis za društvena/politička pitanja 311 većina TNK ima korist od toga. Tržišna vrijednost velikih kompanija je porasla preko 80% do oktobra 2020. Tako je 17. septembra tržišna vrijednost Applea iznosila 1,9 triliona dolara, 210% više Kompanije se mogu pokazati ot- nego 2019., kada je bila 896 milijardi; Microsofta pornije na krize nego zemlje i vlade. 1,55 triliona, 165% više nego 905 milijardi 2019. Ovaj trend rasta se nastavlja. A stanje BDP je suprotno. Očekuje se, po procjeni MMF iz juna, da će svjetski BDP biti -4,9% u 2020. godini. BDP SAD će iznositi -5,9%, 8% manje od prethodne prognoze, a evrozone -7,5%, 10,2% manje. Izuzev nekoliko zemalja (Kina, Vijetnam), BDP više od 170 zemalja će se u 2020. smanjiti. Najveća kriza od 1945. je dovela do podjele ekonomskog rasta u obliku slova K - rasta dobiti u finansijskoj industriji, 5 američkih tehnoloških giganata (FAANG), logistici, robi široke potrošnje i internetskom obrazovanju. Istovremeno, turizam se u 2020. smanjio za 79%, a tržište luksuzne robe (uključujući koz- metiku i nakit), zabave i sporta i dalje opada. Nažalost, država je kao organizacija u donjoj polovini K-ljestvice. Prema prethodnoj prognozi STO (WTO), svjetska trgovina će u 2020. opasti od 13 do 32%. Indeks poslovne aktivnosti (PMI) će dugo ostati ispod 50% - na granici između uspona i pada. Kompanije se mogu pokazati otpornije na krize nego zemlje i vlade. Nebrojene kompanije posluju stotinama godina, a poro- dične više od 200. Vijek država, a pogotovo vlada je znatno kraći. Bankrot korporacija i uspon i pad država su razmatrani u raznim oblastima nauke. Poslovni krugovi više istražuju rad kompanija, a međunarodni politički krugovi država. Istovremeno se ne istražu- je značaj kompanija i država kao organizacionih oblika za razvoj civilizacije. Kompanije su se pojavile poslije država, ali njihova važnost raste. Trenutno tržišna vrijednost vodećih TNK daleko premašuje ekonomske razmjere većine zemalja. Tržišna vrijednost 5 najvećih svjetskih kompanija je uporediva s nacionalnim BDP prvih 20 zemalja. Znak slabljenja države je da bi kompanije od prvih 100 prema tržišnoj vrijednosti mogle Još gore je što globalizacija dovodi do podjele zemalja. ući u 65 vodećih BDP. Ekonomska skala zemalja izvan vodećih 65 ima BDP manji od tržišne vrijednosti 100 najvećih svjetskih kompanija, odnosno, veličina nacionalne ekonomije oko 2/3 zemalja je manja od tržišne vrijednosti TNK iz prve stotine.

312 časopis za društvena/politička pitanja Još gore je što globalizacija dovodi do podjele zemalja. U OUN je 1945. bila 51 država, a već 2009. 192. Trenutno više od 200 zemalja i međunarodnih aktera sebe nazivaju ‘državama’, mada nisu dobili široko priznanje. Poslije Hlad- Kompanije će jačati, a države se nog rata informatička revolucija, širenje među- usitnjavati. narodne kulture i ideologije i razvoj saobraćajne mreže su značajno smanjili udaljenost između ljudi i država, ali nacionalne podjele se nastavljaju. SSSR, Jugoslavija, Čehoslovač- ka i Sudan su podijeljeni. Sljedeći talas bi mogao rasturiti Brita- niju, Španiju, pa i SAD. U svijetu živi oko 4 hiljade etničkih grupa. Samo u polovini zemalja jedna etnička grupa čini više od 75 % stanovništva. Oko 90 zemalja ima manje od 5 miliona stanovnika, a 30 manje od pola miliona. Većina sasvim malih zemalja (Luksemburg, Sejšeli, Do- minika) su male kompanije. Kompanije će jačati, a države se usitnjavati. Usljed spajanja, preuređenja i ulaganja, sada postoje kompanije s tržišnom vrijednosti većom od 2 triliona dolara. Vrijednost najveće će za 20 godina vjerovatno premašiti BDP najveće svjetske ekonomije, a manje zemlje će sve više biti pod vlašću kompanija. One se u pandemiji prilagođavaju stanju brže nego vlade, suočene s jakom konkurencijom moraju se modernizovati brže nego države. Ruso je prije više od 2 vijeka razmišljao o „propada- nju države“, a Marks je vjerovao da će ona nestati zajedno s klasa- ma. Prije 20 godina naučnici su raspravljali o sličnosti, prolaznosti države i čovjeka – njihovom rođenju, životu i smrti. Izgleda da države, kao i ljudi, imaju očekivani životni vijek. SSSR je postojao samo 69 godina (1922-91), Jugoslavija 73 (1918-91). Američko društvo se dijeli, postavlja se i pitanje životnog vijeka SAD, osno- vanih 1776, koje su stare 244 godine. Pandemija zahtijeva da se preispitaju modeli organizacionog upravljanja. Većina kompanija se u teoriji vodi i mjeri načelima elitizma. Dioničari sa većim ulo- Pandemija zahtijeva da se preispitaju modeli organizacionog uprav- gom biraju upravu kompanije. Većina zemalja sli- ljanja. jedi model zapadne izborne demokratije nastao prije više od 200 godina u Francuskoj. Vode se načelima većine i primjenjuju sistem upravljanja zasnovan na jednakim pravima i proceduralnoj procjeni. Ko dobije najviše glasova može biti vođa

časopis za društvena/politička pitanja 313 zemlje, ali mora djelovati u skladu s procedurom. Važan je po- stupak, a da li je vođa dobar ili loš je sporedno. Mnogo je dobrih kompanija, a sve manje dobrih država. Poređe- U svijetu, koji će nastati poslije epi- nje kompanija s državama je novo i protivrječno, demije treba preispitati postojeći kapitalizam. ali opravdano kada izbijanje pandemija navodi na razmišljanje o upravljačkim praksama i nače- lima. Tema se ponovo otvara nakon iskustva revolucija savremenog doba. Ruso i Marks su je samo pokrenuli.

„Veliki reset“ kapitalizma Klaus Švab, osnivač i predsjednik Svjetskog ekonomskog foruma (WEF) u knjizi „COVID-19: veliki reset“ traži odgovore na pitanja o obnovi društva i privrede nakon pandemije i krize koju je izazvala30. U svijetu, koji će nastati poslije epidemije treba preispitati postojeći kapitalizam, smatra on. Ocjenjuje da nijedan događaj od Drugog svjetskog rata nije imao tako veliki uticaj na cijeli svijet kao pandemija koronavirusa. Ona je izazvala krizu u javnom zdravstvu i privredi, produbila nejednakosti i doprinijela usred- sređenju bogatstva i moći u malom sloju ljudi i velikih kompanija. Po Švabu, jedini pravi odgovor na krizu je „Veliki reset“ privrede, politike i društva, preispitivanje vrijednosti koje su smatrane svetinjama, ali i odbrana starih vrijednosti. Zadatak je očuvanje dostignuća ostvarenih poslije Drugog svjetskog rata. Napravljen je neviđen iskorak u smanjenju siromaštva i smrtnosti djece, pro- dužena životnu dob i opismenjen veliki broj ljudi. Ono što je doprinijelo napretku čovječanstva mora se ponovo braniti. Dosadašnji tehnološki napredak je omogućio da se nađu odgovori na krizu. Treba nastaviti ulagati u istraživanje, razvoj, obrazovanje i inovacije, ujedno onemogućavajući zloupotrebe tehnologija. Moraće se „otvorenog uma“ preispitati postojeći ekonomski poredak, prvenstveno neoliberalna ideo- Dosadašnji tehnološki napredak logija. Krajnji tržišni kapitalizam je urušio prava je omogućio da se nađu odgovori na krizu. radnika i ekonomsku sigurnost, narušio pore- sku politiku, izazvao tržišnu deregulaciju i stvorio svjetske monopole. Postojeća pravila trgovine, oporezivanja

30 https://www. blic. rs/biznis/privreda-i-finansije/veliki-reset-ekonomije-prvi-covek-svetskog-ekonomskog-foruma-otvoreno-o-jedinim/nnnmqwb 314 časopis za društvena/politička pitanja i konkurencije zasnovana na neoliberalizmu će morati biti preis- pitana. Ako se to ne učini mogu se očekivati protekcionističke i politike koje stvaraju gubitke. Treba preispitati posvećenost postojećem kapitalizmu. Ne smiju Zašto je Svjetski ekonomski forum (SEF, WEF) u Davosu za 2021. na- se isključiti motori ekonomskog razvoja. Znača- zvan „Veliki reset“. jan dio društvenog napretka je rezultat preduzet- ništva i stvaranja bogatstva, što je podrazumijevalo preuzimanje opasnosti i inovativno poslovanje. Potrebno je tržište u kom će se uspješno raspodjeliti resursi i proizvoditi, što se prvenstveno odnosi na suočavanje s klimatskim promjenama. Ljudi ne žele više boljih proizvoda, već kompanije koje doprinose javnom dobru. To je, po Švabu, osnovna potreba i sve jači zahtjev za novim ti- pom kapitalizma. Treba preispitati ulogu korporacija. Pandemi- ja je pokazala da vlasti, kompanije i građansko društvo ne mogu samostalno djelovati da bi odgovorili na svjetske izazove. Zato je potrebna saradnja javnog i privatnog sektora. Važno je i to da u promjene budu uključena i mlađa pokoljenja. Mora se omogućiti postojanje ličnih identiteta u globalizovanom svijetu. Novi poče- tak poslije pandemije nije revolucija ili neka nova ideologija, već stvaranje održivijeg svijeta. Zašto je Svjetski ekonomski forum (SEF, WEF) u Davosu za 2021. nazvan „Veliki reset“ i kako globalistička elita planira da svoj ekonomski plan nametne cijelom svijetu31? Šta će uslijediti nakon što je pandemija uspješno ugasila čitavu svjetsku privredu, šireći najgoru depresiju od 1930-ih? Vođe glavne globalističke NVO – SEF – su otkrili obrise onoga što se može očekivati, odlučili su da iskoriste sadašnju krizu. SEF je 3. juna objavio na svom sajtu osnovne stavove skupa zakazanog za januar 2021. Nazivaju ga „veliki reset“. To je plan da se udarac koronavirusa iskoristi da se progura program, koji se već na prvi pogled potpuno podudara s Agendom 2030, koju je OUN ustanovila 2015. Vodeći svjetski forum velikih korporacija, koji se još 1990-ih zalagao za korporativnu globa- To je plan da se udarac koronaviru- lizaciju, sada prihvata „održivi razvoj’“. To nago- sa iskoristi da se progura program, vještava da ovaj program nije ono što SEF tvrdi. koji se već na prvi pogled potpuno podudara s Agendom 2030. Predsjedavajući SEF Klaus Švab je 3. juna objavio video snimak na kom najavljuje godišnju temu za 2021:

31 https://hr. sott. net/article/26613-Sada-dolazi-ekonomski-Veliki-reset-u-Davosu- i-spajanjes-globalnom-agendom-Green-New-Deal časopis za društvena/politička pitanja 315 „Veliki reset“. Izgleda da je to program za preustrojstvo svjetske privrede duž osobenih pravaca, slično tome za šta se zalažu Me- Predsjednički izbori, tokom kojih đuvladin panel o klimatskim promenama (Inter- je nastao niz problema u postup- governmental Panel on Climate Change, IPCC), ku glasanja i prebrojavanju glaso- Greta Tunberg iz Švedske i njeni korporativni va, su izrugivanje s njom. pokrovitelji kao Al Gor i Leri Fink iz Blekvotera. SEF na svom sajtu piše da postoje mnogi razlozi za zagova- ranje Velikog reseta, ali da je najpreči COVID-19, tako da kreće od pandemije i „prilika“ koje otvara. Švab piše da imamo samo jednu planetu i znamo da bi klimatske promjene mogle biti sljedeća svjetska katastrofa, sa još težim posljedicama. Znači klimatske promjene su pozadinski razlog nevolja koje je napravila pandemija.

Predsjednički izbori u SAD S kakvim moralnim pravom, ako o njihovom moralu uop- šte može biti govora, SAD poučavaju druge o tome šta je demokratija. Predsjednički izbori, tokom kojih je nastao niz problema u postupku glasanja i prebrojavanju glasova, su izrugivanje s njom. SAD su sramno sahranile slobodu govora, demokratiju i građan- ska prava. Tako odvratne, ogoljene propagande nije bilo ni u jednoj iole normalnoj državi. Bezočno jednostrani napadi medija na Trampa su mogući samo u totalitarnoj državi. Novinari nisu novinari, već propagandisti, koji pribjegavaju svakom mogućem kri- votvorenju. Ali, zapadne zemlje neće odbiti da priznaju pobjedu i zahtijevati od SAD održavanje novih izbora, kao od Bjelorusije. Tramp je 7. novembra, 4 dana nakon glasanja, na Tviteru oglasio svoju ubjedljivu pobjedu, a Tviter ga cenzurisao, uklonio objavu jer još nema zvaničnog rezultata! I druge vodeće medijske kompanije ga cenzurišu. Istovremeno, CNN je objavio pobjedu Bajde- na32, mada je ona krajnje upitna i biće utvrđena na sudu! Bilo da Bajden ili Tramp na kraju postane 46. predsjednik SAD povjerenje u njihov politički sistem je konačno potkopano. SAD su sramno sahranile slobodu U izbornom sistemu SAD kandidat koji do- govora, demokratiju i građanska prava. bije najviše glasova ne mora uvijek biti pobjednik. Izbor šefa države ostaje na izbornom kolegijumu od 538 ljudi koji predstavljaju svoje države. Broj birača je jednak

32 https://www. novosti. rs/planeta/svet/932216/uzivo-americki-izbori-proglasio- bajden-pobedio-foto-video 316 časopis za društvena/politička pitanja broju njenih predstavnika u Kongresu. Birači moraju glasati za kandidata koji je pobijedio u njihovoj državi, ali ne postoji zakon koji ih na to obavezuje. SAD tonu 30 godina u živo blato. Bajden nije pobjednik, već lopov i preva- rant. Tri glavna prekršaja su: 1) što posmatračima nije dozvoljeno da provjeravaju glasačke listiće pristigle poštom, 2) što je bilo an- tidatiranih glasačkih listića poslatih poštom poslije 3. novembra, 3) što je bilo i glasanja „mrtvih duša“ (glasali su i neki ljudi koji su davno umrli). Glasovi poslati poštom su glavni izvor prevare. Nijedan nije pregledan, kako je zahtijevano zakonom. Posto- je dokazi i za druge nezakonite radnje, a najviše za ove 3 ključne tačke. Neki glasački listići su imali isti rukopis. Sve brojniji južnjaci postepeno vuku SAD u Latinsku Ame- riku, one će biti manje evropske nego kada su osnovane, s manjim uticajem evropske kulture. Šta je Latinska Amerika dala u nauci, tehnologiji, filosofiji, da li se može nešto pronaći? Ni Tramp ni marazmatik Bajden nisu sposobni da rješavaju osnovne probleme te zemlje, kojih se tokom godina nakupilo dosta - od ra- snih, socijalnih, ekonomskih i političkih do duhovno-moralnih. Tramp pokušava, ali bezuspješno. Građani su 2016., a i sada glasali za njega zato što nije političar, već preduzetnik, čovjek djela. SAD tonu 30 godina u živo blato. Republikanska stranka je pu- stinja, u njoj poslije Trampa nema nikoga, a Demokratska je Baj- dena bila skoro izbacila iz spiska predizborne borbe, bio je toliko nepriličan. On je bio obični stranački činovnik, koji je postepeno napredovao na ljestvici od jedne do druge dužnosti. I to koristio da otvoreno zarađuje novac, što je u SAD dozvoljeno. Nije imao prolaza ni u svojoj stranci, ali u SAD i posebno u Demokratskoj partiji je započela kulturna revolucija. Pojavilo se novo pokoljenje koje hoće promjene. Uplašeni da će biti gurnuti u stranu, stariji su 2016. na vrh spiska postavili Hilari Klinton. Sada su, da bi ih zaustavili, postavili tog činovnika, osobu s visokim stepenom demencije, koja je sposobna da izgovara samo kratke rečenice nebili kako-tako povezala njihov početak i kraj. Američko društvo, mediji i političari Bajden podsjeća na Černjenka i kasnog Brežnje- su spali na najniže grane. va po sposobnosti govora i kretanja. SAD su sti- gle do nivoa kasnog SSSR, u kom su rođačke veze i poznanstva bili važniji od ličnih sposobnosti. Narod ne vjeruje političarima, prezire ih. Kako prestupnik, tako su Tramp i Bajden nazivali je-

časopis za društvena/politička pitanja 317 dan drugog, može dobiti polovinu glasova (70 miliona) građana svjetske države? Američko društvo, mediji i političari su spali na Kapitalizam ne razvija državu, već najniže grane. Ovi izboru su u poređenju s proš- sebe. lim katastrofa, kakvi će biti sljedeći (ako ih bude)? Prošle je Tramp dobio zato što ga je navodno postavio Putin, Rusija. I Tramp i Bajden neprijateljima SAD smatraju Rusiju i Kinu, razlika je u tome što Tramp misli da one trebaju ići s Rusijom protiv Kine, a Bajden s Kinom protiv Rusije. Politiku SAD ne odre- đuju predsjednici, ma ko bio, već vojno-industrijski, finansijski i energetski (nafta, gas) kompleks - bankari, industrijalci i vojska. Vojska zna šta može, a šta ne može da uradi, ona stvara prostor diplomatiji. Bilo koji presjednik će raditi to što mu oni kažu. Ova predizborna borba je bila najskuplja u istoriji – 12 milijardi dolara. Ko ih je uložio, filantropi? Novac su ulagali u kandidata koji će izvršavati njihove naloge. „Inteligencija“ ne shvata (ili neće da zna) da ih ne pokreću viši moralni ciljevi. Novac ulažu da bi stekli novi, veći. Radi se o sukobu raznih grana ekonomije SAD za svoje interese, a ne bilo kakvoj državnoj politici. U nju vjeruju naivni ljudi. Kapitalizam ne razvija državu, već sebe. U SAD su razni zakoni i prava, u svakoj državi posebno: i izborna, a federalne vlasti nemaju pravo da se miješaju. SAD su korporativna zajednica 50 država, od kojih svaka ima svoju posebnu unutrašnju politiku. Federalne vlasti prikupljaju poreze i drže vojsku. Vanjsku politiku određuju korporacije. A ko misli o narodu? Sve, Kongres – Pred- sjednički dom i Senat, biraju za novac. Oni koji u njih ulažu misle o sebi. Politički lobizam je nastao i učvrstio se u SAD. Krupni kapitalisti lobiraju svoje ekonomske interese, neposredno ili posredno potkupljuju narodne predstavnike da donose zakone koji će im omogućiti da uvećavaju svoje bogatstvo. SSSR, nažalost, nije uspio da ostvari ideološke zadatke koje je smatrao pravednijim za društvo. Nestao je, mogu ga ocrnjivati koliko hoće, ali SAD su sada pokazale sve svoje niskosti, prljavštinu i primitivnost, koji su zamazivani tobože kulturnim ponašanjem i slje- SAD su korporativna zajednica 50 država. pilom onih koji im se klanjaju. Američki predsjednici su Rusiji namijenili ulogu neprijatelja SAD. Za nju su zato najbolji oni koji upropaštavaju američko društvo i državu, što gore to bolje. Rusija se za to ne treba brinuti, oni sami to odlično rade.

318 časopis za društvena/politička pitanja Čovječanstvo se na fonu predsjedničkih izbora u SAD naš- lo na raskrsnici33. Ako Tramp pobijedi svijet će biti podijeljen na nekoliko oblasti uticaja, a s Bajdenom će biti na- Američki globalisti smatraju da SAD stavljena američka globalizacija. Nastaviće se glo- imaju snagu i pravo da vladaju ci- balna cenzura: mala grupa privatnih lica će i da- jelim svijetom, ne dijeleći vlast ni lje nadzirati skoro sva pretraživanja na internetu. s kim. Ostaće postojeći sistem svjetske podjele rada, zasnovan na uskoj specijalizaciji cijelih zemalja, što većinu čovječan- stva odsijeca od mogućnosti zdravog razvoja i vodi slomu čitavog svjetskog poretka. Jedna od posljedica takvog sistema je dugotraj- na svjetska depresija. Pod Trampom bi se mogle pojaviti velike zajednice država, pod vodstvom velikih sila. Američki globalisti smatraju da SAD imaju snagu i pravo da vladaju cijelim svijetom, ne dijeleći vlast ni s kim. SAD se nalaze na rubu građanskog rata, vjerovatno je da će doći do njega. Finansijski globalizam je pora- žen jer više nema sredstva za podršku svjetskoj privredi. Dolarski sistem je pred slomom. Velesile - Rusija, Kina i druge će morati podijeliti svijet. Ključno pitanje narednih godina će biti „nova Jal- ta“, uz učešće Rusije, SAD i Kine. SAD više ne mogu računati na svoju izuzetnost34. Kakav će biti svijet nakon sloma jednopolarnog sistema? Vestfalski sistem je nastao nakon Tridesetogodišnjeg rata protestanata i katolika za vladavinu u Svetoj Rimskoj imperiji njemačke nacije i Evropi; bečki nakon konačnog poraza Napoleonove Francuske. Versaj- sko-vašingtonski nakon Prvog svjetskog rata, a Jaltsko-Potsdam- ski nakon Drugog. Svaki od ovih sistema je učvrstio niz osnovnih načela (suverenitet, ravnoteža snaga, podjela oblasti odgovornosti) da ograniče prekomjerne težnje učesnika međunarodnih odnosa. Danas je čovječanstvo u složenom razdoblju sloma jednopolarnog poretka, koji su SAD uspostavile nakon 1991., sa svojom ideologijom demokratije i ljudskih prava. Rusija je bacila rukavicu 2007. (Putinov govor u Minhenu), a Kina 2014. Usljed nedostatka jasnih pravila i prenaprezanja snaga SAD nastaju zasebni podsistemi. Regionalne sile stvaraju SAD se nalaze na rubu građan- skog rata, vjerovatno je da će doći svoje koncepte, ograničavajući zavisnost od he- do njega. gemona. Jačanje regionalnog suparništva je jedan

33 https://news. rambler. ru/world/45179136-vasserman-predupredil-o-glo- balnoy-katastrofe/?utm_source=head&utm_campaign=self_promo&utm_ medium=news&utm_content=news&utm_term=clid_m&updated 34 https://www. gazeta. ru/comments/column/s77257/13338259. shtml časopis za društvena/politička pitanja 319 od glavnih pokazatelja promjena. Drugorazredne sile su ojačale i postale oslonac za male zemlje. Baltičke se sve više vežu za Polj- sku, a Gruzija, Azerbejdžan i Ukrajina za Tursku. Duboka država je bila šokirana pobjedom Trampa 2016., nisu imali vremena za pripremu nasilnog svrgavanja izabranog predsjedni- „Obojena revolucija“ u zavičaju ka, ali sada su se dobro pripremili. Prva uspješna revolucija u boji je dovela do uspostavljanja kolonijalne vlade u Srbiji 2001. Pro- vela je organizacija Otpor, koja je prerasla u CANVAS (Centar za primijenjenu nenasilnu akciju i strategije). CIA je koristila širom svijeta za promjenu vlasti, koje nisu odobrili globalisti. CANVAS je obučavao opozicionare iz oko 50 zemalja, koji su proveli revolucije u boji u Ukrajini, Gruziji, Egiptu, Tunisu, i učestvovali u neu- spješnim u Bjelorusiji, Rusiji, Kini i Siriji. U slučaju gubitka izbora u prebrojavanju glasova, izbijaju organizovani protesti i neredi. Protesti su mjera zastrašivanja. U SAD to su Antifa i pokret BLM. Ljudi su izvedeni na ulice pod maskom zaštite prava crnaca, što je bio zaklon za Demokratsku stranku. Duboka država je bila šo- kirana pobjedom Trampa 2016., nisu imali vremena za pripremu nasilnog svrgavanja izabranog predsjednika, ali sada su se dobro pripremili. I u ovim izborima, važnim ne samo za SAD već i cijeli svijet, veliku ulogu, nažalost pogubnu, je imala nojnovija tehnologija. Zavjera je organizovana i provedena uz pomoć ljudi iz Silicijumske doline, velikih tehnoloških i medijskih kompanija i kompanije „Dominion“35, jednog od najvećih proizvođača glasač- kih mašina. Ona nije pokrala izbore samo u SAD, već tokom niza Tramp je pobijedio s razlikom od godina i u mnogim drugim zemljama. Potrebna je više miliona glasova. masovna krivična istraga36. Iza izborne krađe stoji umirovljeni admiral, predsjednik i član odbora direktora holding kompanije Smartmatik Piter Nefenger37, koji je postao član trusta mozgova Atlantskog savjeta, nakon napušta-

35 https://rs. sputniknews. com/svet/202011151123866271-razotkrivena-velika-zave- ra-uskoro-dokazi-protiv-ljudi-iz-silicijumske-doline-i-vladinih-zvanicnika/?utm_ source=push&utm_medium=browser_notification&utm_campaign=sputnik_rs 36 https://rs. sputniknews. com/svet/202011141123854742-republikanski-advokat-dominion-nije-pokrao-izbore-samo-u-sad-potrebna-masovna-krivicna- istraga/?utm_source=push&utm_medium=browser_notification&utm_ campaign=sputnik_rs 37 https://rs. sputniknews. com/svet/202011161123871634-nove-tvrdnje-trampovih-advokata-iza-izborne-kradje-stoji-bajdenov-admiral-i-sorosev-covek/?utm_ source=push&utm_medium=browser_notification&utm_campaign=sputnik_rs 320 časopis za društvena/politička pitanja nja vlade SAD 2017. Kompanija je isporučila softver za mašine za glasanje „Dominion“, koje su se „pokvarile“ i prebacivale glasove za Trampa Bajdenu. Tramp je pobijedio s razlikom od više miliona glasova. Softver je napravljen za namještanje Demokrate su na prevaru dobile izbora, što su radili i u Kaliforniji 2016. „Domini- ključne države u izbornoj trci. on“ mašine su korištene u 28 država, uključuju- ći 6 ključnih (Arizona, Džordžija, Mičigen, Nevada, Pensilvanija i Viskonsin). Smartmatikov softver ima „zadnja vrata“, koja mu omogućavaju praćenje i nadgledanje da se može znati koliko glasova treba za dobijanje prednosti. „Dominion“ hardver i „Smar- tmatikov“ softver su imali ključnu ulogu u krađi glasova. Radi se o nacionalnoj bezbjednosti SAD. Ugovore su s kompanijom skla- pali guverneri država u kojima su korišteni njeni uređaji. U krađi su učestvovali i činovnici na najvišim državnim duž- nostima. Demokrate su na prevaru dobile ključne države u izbornoj trci. Glasanje je vrhunac 4-godišnjih napora Trampovih protivnika da ga uklone s vlasti. Krađe na izborima su odavno raširena pojava u velikim gradovima pod vlašću demokrata38. U sedmici uoči izbora, u 3 kritične države liberalno opre- djeljeni birači (glasači demokrata) su dobijali upozorenja Gugla i Jutjuba da izađu na birališta, dok su IT uređaji konzervativa- ca zanemareni39. Gugl je tako, isključujući podsjetnik za izbore, „pomjerio“ oko 15 miliona glasova neodlučnih i podržao Bajde- na. Upravljanje voljom kolebljivih birača je uveliko odredilo ishod izbora. IT giganti kao Gugl i Fejsbuk imaju ogromnu moć da mijenjaju mišljenje sadržajem svojih početnih stranica, a da ljudi toga nisu svjesni. Velike tehnološke kompanije su uoči izbora 2016, 2018. i sada 2020. pristrasno izvještavale o njima. Početna stranica Gugla se u SAD pregleda Glasanje je vrhunac 4-godišnjih napora Trampovih protivnika da ga 500 miliona puta dnevno. Ta vrsta podsjetnika se uklone s vlasti. sistematski koristi, što je važnije za ishod izbora od glasanja poštom. Tramp se prije izbora žestoko borio protiv glasanja poštom, za koje su se zalagali demokrati, navodno radi opasnosti od zara-

38 https://rs. sputniknews. com/svet/202011071123803486-rod-blagojevic-izborne-kradje-su-tradicija-u-gradovima-koje-kontrolisu-demokrate/?utm_ source=push&utm_medium=browser_notification&utm_campaign=sputnik_rs 39 https://rs. sputniknews. com/svet/202011151123869167-i-gugl-protiv-trampa-ekspert-za-it-otkrio-pomeranje-15-miliona-glasova-amerika/?utm_ source=push&utm_medium=browser_notification&utm_campaign=sputnik_rs časopis za društvena/politička pitanja 321 ze virusom korona40. Sada je jasnije zašto se virus uopšte pojavio. Mnoge države su pod izgovorom epidemioloških mjera promijenile izborna pravila. Time su biračima omogućile da ne dolaze na Sada je jasnije zašto se virus uop- biračka mesta, odnosno da mogu poslati glaso- šte pojavio. ve poštom. Sporna je ustavnost odluka državnih sudova kojima su potvrđene promjene izbornih pravila, postoji sumnja da su njima sudovi u državama prekršili federalni Ustav. Soroš godinama plaća izbore za lokalne javne tužioce41. Ta operacija je smišljena da utiče na lokalne pravne sisteme širom SAD. Potrošio je više od 16 miliona dolara na izbore u okruzima van Kalifornije, a u njoj više od 2,7 miliona. Soroševa fondacija za otvoreno društvo je dala Američkoj uniji za građanske slobode (ACLU) bespovratno 50 miliona dolara u 2014. kao podršku nacionalnoj kampanji za reformu krivično-pravnih politika. Okružni tužioci i pravobranioci država imaju nevjerovatnu moć. Trenutni izborni ciklus je obilježen sve većim brojem lokalnih tužilaca koji su pobijedili na izborima uz pomoć novca povezanog sa Sorošem. Državni tužilac Vilijem Bar je 2019. upozorio da Soroš plaća ra- dikalne kandidate za tužioce u gradovima širom zemlje i da bi to moglo dovesti do porasta kriminala. Soroš u pretežno demokratskim sredinama ulaže mnogo novca da bi se izabrali ljudi koji su nezainteresovani za sprovođenje zakona i gonjenje kriminalaca. On je uhapšen i smješten u savezni pritvor u Filadelfiji42. Po optužnici u zapadnom okrugu Pensilvanije počinio je mnoga krivična djela uoči izbora. Optužnica se odnosi samo na kriminalne radnje u koje je bio uključen prije izbora (elektronske prevare, Sekretar NATO Jens Stoletenberg je čestitao Bajdenu i istakao da će se krađe identiteta i oštećenja računara). FBI, koji ga zajedno suprotstaviti Rusiji. ispituje, očekuje da će optužnica biti obnovljena kada se sazna puna razmjera njegovih operacija. Sekretar NATO Jens Stoletenberg je čestitao Bajdenu i istakao da će se zajedno suprotstaviti Rusiji43, uvjeren da je on veliki

40 https://rs. sputniknews. com/svet/202011071123805907-neocekivana-sila-koja- bi-mogla-da-promeni-tok-americkih-izbora-video/?utm_source=push&utm_ medium=browser_notification&utm_campaign=sputnik_rs 41 https://www. novosti. rs/planeta/svet/935030/soroseva-operacija-koja-traje-godinama-kako-milijarder-kupio-americki-pravosudni-sistem 42 https://vizitnlo. ru/teoriya-zagovora/kanadskoe-smi-arestovan-dzhordzh- soros/?utm_source=gravitec&utm_medium=push&utm_campaign= 43 https://srbin. info/svet/sef-nato-odusevljeno-cestitao-bajdenu-zajedno-cemo- se-suprotstaviti-rusiji/?utm_source=onesignal&utm_medium=push&utm_ campaign=web_push 322 časopis za društvena/politička pitanja pristalica NATO i atlantskih veza. Šef NATO piše da je potrebna zajednička snaga da bi se suočili s brojnim izazovima, među kojima su „agresivna Rusija, međunarodni terorizam, U čestitkama se utrkuju Džonson, sajber i raketne pretnje, promena globalne rav- Trudo, Merkel, Makron, Netanijahu noteže zbog rasta Kine“. U čestitkama se utrkuju i drugi vazali, među njima i Đuka- Džonson, Trudo, Merkel, Makron, Netanijahu i nović. drugi vazali, među njima i Đukanović. Javile su se i druge ulizice s Balkana. Ðukanović je na Tviteru pozdravio izbor sabrata Bajdena, koji je kao i on (više puta) došao do „pobjede“ krađom glasova birača. Čestitaju i drugi uprkos tome što konačnu odluku treba da donese Vrhovni sud do 14. decembra. Tramp je 8. novembra na Tviteru objavio zagonetni izraz „Uhvatio sam sve“. Imao je u vidu prljave poslove „duboke drža- ve“. Na predsjedničkim izborima je utvrđeno 5 vrsta velikih prevara. Prva su liste nepostojećih birača i „mrtvih duša“ (umrlih). Druga je dvostruko glasanje istih ljudi. Treća je glasanje za novac. Četvrta su prevare s poštom. Peta je programsko obezbjeđenje (softver). Politička tehnologija „poštanskog glasanja“ je obezbje- dila „pobjedu“ Bajdenu. Zamka se zatvorila ne samo za njega, već i za sve zemlje koje su požurile da mu je čestitaju. Tomas Fi- ten, predsjednik pravnog tima koji istražuje narušavanja prava, je utvrdio da su 2 miliona glasača izmišljeni. Izjavio je i da su pre- uranjene čestitke drugih zemalja miješanje u unutrašnje poslove SAD. Trampova protivigra je počela još početkom 2020., kada su se dogodila 2 udesa aviona CIA. Poginuli su agenti koji su trebali biti iskorišteni protiv njega. Sajt veteranstoday pominje 15 poku- šaja atentata na Trampa. Centar CIA u Frankfurtu na Majni se mi- ješao u izbore u Evropi. Tramp je javno optužio medije i Bajdena za pokušaj zavjere protiv njega. Iza Trampa stoje ozbiljne snage, koje se neće predati. Ministar odbrane Mark Esper je podnio ostavku 9. novem- bra44. On se tokom obojene revolucije pokazao krajnje nepouz- danim. Pokušaj juriša na Bijelu kuću 6. juna je propao. Esper u kritičnom trenutku na nerede i Tramp je 8. novembra na Tviteru objavio zagonetni izraz „Uhvatio pogrome u gradovima nije odgovorio kako treba. sam sve“. Za vršioca dužnosti ministra odbrane je imenovan Kristofer Miler, rukovodilac nacionalnog antiterorističkog centra. Njegovi ljudi su 7. novembra 2020. u Frankfurtu na Majni (u rezi-

44 https://www. youtube. com/watch?v=Dqr3Pd7BE7s časopis za društvena/politička pitanja 323 denturi CIA) uhapsili one koji su pripremali programsko obezbje- đenje (softver) u korist Bajdena. Neophodna je oružana podrška, jer postoje Soroševi borbeni odredi – Antifa i BLM. Bajden je počeo da se ponaša kao Potrebni su marinci, vojna obavještajna služba i šef Bijele kuće iako nema zvanič- nog pobjednika. profesionalac na čelu Ministarstva odbrane, koji će Trampu dati oružanu podršku u ključnom trenutku. Bajden je počeo da se ponaša kao šef Bijele kuće iako nema zvaničnog pobjednika. Tramp je izabrao pukovnika Daglasa Mekgregora za savjetnika šefa Pentagona45. Mekgregor zagovara što brže okončanje rata u Avganistanu i miješanja SAD u svjetske sukobe. Smatra da je američka politika na Balkanu na čelo Kosova postavila albansku narkomafiju. Tvrdio je i da su „pobunjenici“ u istočnoj Ukrajini Rusi, i da Moskva s punim pravo treba da pripoji Krim. Tramp temeljito čisti Pentagon, 11 vodećih savjetnika je is- ključeno iz Odbora za odbrambenu politiku Ministarstva odbrane 46, među njima bivši državni sekretari Henri Kisindžer i Medlin Olbrajt. Odbor, koji nadgleda najviši politički dužnosnik Penta- gona, podsekretar za politiku, daje savjete o odbrambenoj politici. Uključuje bivše vrhunske vojne dužnosnike, državne sekre- tare, članove Kongresa i druge visoke diplomate i stručnjake za vanjsku politiku. Trampova vlada je duže vrijeme pokušavala da izmijeni dio Odbora ljudima koji su odani predsjedniku, ali to je postalo moguće tek nakon smjene ministra odbrane Marka Espe- ra i vršioca dužnosti podsekretara za politiku Džemsa Anderso- na. Bijela kuća je pokušala da u Odbor imenuje Skota O’Gradija, bivšeg pilota ratnog vazduhoplovstva, koji je srušen nad Bosnom, da bi ga pripremila za imenovanje na čelo Pentagona, kao i bivšeg predsjednika parlamenta Njuta Gingriča, bliskog saveznika Tram- Tramp temeljito čisti Pentagon. pa. Vlada je stavila veto na umirovljenog admi- rala Erika Olsona, bivšeg šefa Zapovjedništva za specijalne operacije, Kondolizu Rajs, bivšu državnu sekretarku, i Gordona Englanda, bivšeg zamjenika ministra odbrane u vrijeme Bušove vlade, zbog odbojnosti prema Trampu. Iako Odbor nema

45 https://www. novosti. rs/planeta/svet/935168/trampov-pukovnik-koji-voli-sr- be-postavljen-kljucnu-poziciju-pentagonu-evo-sta-govorio-kosovu-rusima?utm_ source=pushfirebase&utm_medium=desktop&utm_campaign=push-date-2020- 11-12-vest-935168 46 https://www. logicno. com/politika/trump-cisti-pentagon-otisli-vodeci-savjetnici-iz-odbora-za-obrambenu-politiku. html?utm_source=Kraken&utm_ medium=Push&utm_campaign=28-11-2020 324 časopis za društvena/politička pitanja ulogu u utvrđivanju odbrambene politike Pentagona, savjetuje više vojno vodstvo. Đina Haspel (nadimak „krvava Đina“), di- Ostaje pitanje da li će Bajden u Bi- jelu kuću ili u zatvor? rektorka CIA, je uhapšena za izdaju u Frankfurtu pri zauzimanju konzulata SAD47. Prilikom hapše- nje je ranjena, a 5 vojnika je poginulo48. Operaciju je vodio zapo- vjednik SSO Ričard Klark. On je vaspitanik generala Flina. Koman- dovao je 75. pukom specijalnih snaga i 82. vazdušno-desantnom divizijom. Haspel je rukovodila svim operacijama krađe glasova na predsjedničkim izborima. Sada je pod nadzorom „Delte“, jednog od odjeljenja posebnih snaga, u Njemačkoj ili nekoj drugoj zemlji, možda u Gvantanamu na Kubi, da bi bila zaštićena od mogućeg ubistva. Vojni tužioci uzimaju od nje izjavu o svim mehanizmima krivotvorenja i krađe glasova u korist Bajdena. Tramp je, prema podacima dekodiranim na Dominionovom softveru, zaplijenjenom u Njemačkoj, pobijedio sa oko 400 elektorskih glasova, što treba da utvrdi Vrhovni sud. Dominion je povezan sa Srbijom, Kinom, Iranom, Pakistanom i Kanadom. Ostaje pitanje da li će Bajden u Bijelu kuću ili u zatvor? Šta će se sve dogoditi do 14. decembra 2020., odnosno 20. januara 2021. neizvjesno je, ali jasno je da će se Tramp, uz Vrhovni sud, osloniti na vojsku. Mogući su poništavanje izbora, uvođenje vanrednog stanja ili neka slična mjera. Republikanci imaju plan da obore cijele izbore49. Poslanici iz Pensilvanije su uputili Kongresu predlog rezolucije kojom se zahtijeva da se glasanje u cijeloj zemlji proglasi spornim. Tramp tvrdi da mu je u ovoj državi ukradena pobjeda. Oglasio se nakon što je Savezni apelacioni sud odbacio pokušaj njegovog štaba da ponovo pokrene tužbu kojom se osporavaju izborni rezultati u Pensilva- Šta će se sve dogoditi do 14. de- niji. General Majkl Flin, bivši savjetnik predsjedni- cembra 2020., odnosno 20. januara 2021. neizvjesno je. ka za nacionalnu bezbjednost, je pozvao Trampa da uvede ograničeno ratno zakonodavstvo, kojim bi privremeno bio suspendovan Ustav i građanski nadzor izbora,

47 https://www. youtube. com/watch?v=qRi4DmZdpaE 48 https://www. logicno. com/politika/kamo-to-ide-biden-u-bijelu-kucu-ili-u-zatvor. html?utm_source=Kraken&utm_medium=Push&utm_campaign=03-12-2020 49 https://objektiv. rs/vest/407012/tramp-krenuo-u-novi-napad-republikanci-imaju- plan-da-obore-cele-izbore/ časopis za društvena/politička pitanja 325 da bi vojska mogla da provede nove50. U peticiji se navodi da nije preostao miran način da se sačuva država i spriječi građanski rat.

S američkim demokratama se, za Ako izbije, građanski rat će biti znetno razliku od republikanaca, ne može drukčiji nego 1861-65. u vrijeme Linkolna, koji je postići nikakav dogovor. SAD podijelio na Sjever i Jug51. Ni demokrate ni republikanci neće priznati poraz, ali neće koristiti sav arsenal tehnika izbrušenih tokom revolucija u boji i pučeva, koje su SAD pokrenule i izvele širom svijeta tokom proteklih 50 godina. Nakon što su globalistički mediji objavili da je Bajden pobijedio, počeli su masovni protesti u svim većim gradovima zemlje. Brojanje glasova pristiglih poštom pokazuje da je skoro 80% dobio Bajden, što je nevjerovatno. Sukob neće biti rat Sjevera i Juga», već metropole i zaleđa. Obje obale, na kojima se nalaze najveći gradovi (Njujork na Istoku, i San Francisko i Los Anđeles na Zapadu), podržavaju Bajdena, a središnji dio Trampa. To će biti klasični rat kopna i mora – s jedne strane, „zemljoradničke“ proizvodne, danas industrijske, i, s druge, trgovačke, prevarantske, bankarske civilizacije u najmoćnijoj državi svijeta. On se može proširiti na ostale zemlje i kontinente i prerasti u svjetski. Pobuna protiv korpora- tivnog fašizma finansijskog, bankarskog kapitala počinje u njegovom središtu. Na udaru se mogu naći i londonski Siti, švajcarske banke i druga središta ofšornog kapitala. S američkim demokratama se, za razliku od republikanaca, ne može postići nikakav dogovor52. Bajden je Rusiju nazvao glavnim neprijateljem SAD. Republikanci su više od pola vijeka branili interese industrijalaca, a demokrati trgovaca, među njima i trgovaca informacijama. S njima su povezani medijski moguli, internetski tajkuni i drugi.

Bajden je Rusiju nazvao glavnim U trgovini idealima još uvijek se može do- neprijateljem SAD. govoriti s republikancima, ali demokrate su is- ključive, za njih postoji samo njihov vlastiti i su- protni - zločinački stav, što onemogućava bilo kakav sporazum. Demokrate će se zalagati za svoje slogane kao ideje obavezne za

50 https://srbin. info/svet/tramp-da-suspenduje-ustav-uvede-ratno-zakonodavstvo-i-ponovi-izbore/?utm_source=onesignal&utm_medium=push&utm_ campaign=web_push 51 https://news-evi. net/rossijskij-politolog-sprognoziroval-novuyu-grazhdanskuyu- vojnu-v-ssha/?utm_source=pushv&utm_medium=3&utm_term=503 52 https://ukraina. ru/interview/20201112/1029586488. html?utm_ source=24smi&utm_medium=referral&utm_term=16160&utm_ content=3185373&utm_campaign=2478 326 časopis za društvena/politička pitanja cijeli svijet, jer trgovci već dugo nastoje da unište hrišćanske i druge stare vrijednosti. Usamljen čovjek se mnogo teže suprotstavlja velikim kompanijama nego neka zajednica, počev od porodice i naroda do države. Teže se oduprijeti onom Demokratska stranka je započela ko nema vlastita uvjerenja nego čovjeku uvjere- prvi građanski rat u SAD 1861-65. nom u vrijednosti provjerene hiljadama godina. Demokrati zahtijevaju bezuslovnu, potpunu predaju. Demokrat- ska stranka je započela prvi građanski rat u SAD 1861-65. Tada je tako čvrsto vladala južnim državama da je morala kao protivtežu organizovati novu, Republikansku stranku. Ropstvo je bilo samo izgovor za rat. Razlog spora je bilo pitanje kako dalje razvijati dr- žavu i društvo: ostati sirovinski dodatak Britanije, što je podržao Jug, ili razvijati industriju na svojim jeftinim sirovinama, za šta se zalagao Sjever. Na izborima 1860. je pobijedio predstavnik nove Republikanske stranke Abraham Linkoln. Demokrate su proglasi- le da savezni ustav slabo štiti interese pojedinih država i od Unije odvojile svoju državu - konfederaciju. Unija je imala manja prava u odnosu na države nego sada, nije bilo ni saveznih poreza. Save- zna vlada je živjela od carina, pa istupanje iz federacije nije uticalo ni na što, savezna vlada nije obraćala pažnju na to. Da bi dokazali da su izašli iz Unije, južnjaci su zahtijevali ubrzano povlačenje saveznih trupa iz Fort Sumtera, pa su pucali na tvrđavu, što je stvorilo pravni razlog za početak rata. Veći dio vojske je bio na Jugu, odakle je bila većina oficira. Južnjaci su se nadali da će industrijski Sjever prisiliti na potčinjavanje, ali nisu uspjeli. Nasilni su prvenstveno demokrati, republikanci su mirniji. Demokrati će pokušati da nasiljem Antife i BLM pokreta uplaše Vrhovni sud i prisile ga da stane na njihovu stranu, ali republikanci u njemu imaju 2/3 ve- ćinu od 6:3 glasova. Ako pobijedi dvojac Bajden-Alchajmer (deda je sve senilniji), s njima i Kamalom Haris, koja bi ga zamijenila, stanje će biti sve gore. Rusija će morati mudro čekati i nadati se da će na vlast doći drugi, bolji i pametniji ljudi.

EU je požurila da se ulizuje Bajdenu jer je Ropstvo je bilo samo izgovor za rat. Tramp obećao da će razgraditi postojeću svjetsku Razlog spora je bilo pitanje kako podjelu rada, zasnovanu na uskoj specijalizaciji dalje razvijati državu i društvo. čitavih zemalja. Ona se činila korisnom u vrijeme stvaranja, ali mnoge izuzetno neugodne popratne pojave nisu uzete u obzir, zbog čega je počela uništavati svjetsku privredu. Tramp je politički neobičan zato što pokušava da obnovi proizvodnju u

časopis za društvena/politička pitanja 327 SAD. Zbog toga svim sredstvima, od raskida postojećih sporazuma do ekonomskih sankcija radi izmišljenih političkih razloga, sma- Lavovski dio industrijske proizvod- njuje protok robe u SAD da bi podstakao doma- nje je iz SAD prebačen u Kinu, zato ću proizvodnju. Na udaru se našla ne samo Kina, njoj, za razliku od većine zemalja, već i EU. Lavovski dio industrijske proizvodnje je odgovara sadašnja podjela rada. iz SAD prebačen u Kinu, zato njoj, za razliku od većine zemalja, odgovara sadašnja podjela rada. EU snabdijeva SAD raznim stvarima koje Kina ne pravi, zato se nada da će Bajden obnoviti sporazume koje je Tramp raskinuo i ponovo potpuno otvoriti američko tržište za evropsku robu. To će Evropljanima malo pomoći pri sadašnjoj podjeli rada. Pobijediće u nekim oblastima privrede, ali će u cjelini gledano izgubiti. Naža- lost, pogubnost ove podjele rada ni izdaleka ne shvataju svi, jer se političke i ekonomske teorije na kojim je izgrađena smatraju isprav- nim. Zato mnogi na Zapadu još uvijek nešto očekuju od Bajdena. On je 2015. podržao Minske sporazume, jer je bilo jasno da neće biti ostvareni dok su u Kijevu kleronacisti na vlasti. Ako postane predsjednik SAD učiniće sve da budu zaboravljeni. Utoliko će biti loše i Donbasu i cijeloj Ukrajini, jer su ogromna većina njenih građana Rusi po rodnom jeziku, koji koriste u svakidašnjem životu. Sama ideja Ukrajine je ideja pretvaranja Rusa u neprijatelje Rusije. Bilo ko da podržava austrijsko-poljsku laž „Ukrajina - nije Rusija“ djeluje protiv interesa ogromne većine njenih građana. Bajden će pojačati pritisak na Lukašenka podržavajući njegove protivnike. Svjetlana Tihanovska mu je čestitala „pobjedu“ u nadi da će taj pritisak potrajati. Zapravo čestitao mu je njen muž Tihanovski, ona je Pilipčuk, koji je bio vođa opozicije prije nego što je počeo da krade. Probio se za vođu opozicije kada je uvidio da će njegovi finansijski poslovi uskoro postati predmet krivične istra- ge. U cijelom svijetu sve vrste lopova idu u opoziciju da bi, kada se otkriju njihova djela, mogli da tvrde da su izloženi političkom progonu. Pritisak na Bjelorusiju će se pojačati toliko da će se ona morati ponovo ujediniti s Rusijom. Ona se sama EU snabdijeva SAD raznim stvarima koje Kina ne pravi. neće moći uspješno suprotstaviti neprijateljima. Tramp podržava interese Jevreja i hrišćana, uključujući monofizite. Armeni ispovjedaju monofizitstvo, po kom Hristos ima samo božansku, ne i ljudsku prirodu. Ovo učenje je jeretičko, ali pošto su Armeni proglasili hrišćanstvo za državnu

328 časopis za društvena/politička pitanja vjeru prije nego Rimska imperija, u znak poštovanja ove istorijske zasluge smatra se da njima, kao i, Koptima, predarapskom stanov- ništvu Egipta, monofizitstvo ne ometa spas duše. Vremena se mijenjaju, svijet posta- Vremena se mijenjaju, svijet postaje više- je višepolaran, a ako SAD ne preispitaju svoju politiku Bogom iza- polaran, a ako SAD ne preispitaju svoju politiku branog vladara svijeta propašće Bogom izabranog vladara svijeta propašće kao i kao i SSSR. SSSR. One ne shvataju svoj položaj u novom po- litičkom poretku 21. vijeka i ne pronalaze protivtežu Kini, koja se brzo razvija i sve je jača i uticajnija. U borbi za očuvanje svog po- ložaja SAD nastoje da i dalje vladaju Evropom, a i Rusiju pokuša- vaju da uvuku u orbitu „Velikog Zapada“. NATO će vjerovatno 2022-25. nestati, početak može biti izlazak Turske iz njega u naredne 2-3 godine53. Rusija će imati priliku da ojača vojnu saradnju s nekim zemljama ovog saveza, među njima i Njemačkom. Svije- tu je potreban novi strateški sporazum o sigurnosti, koju NATO sa svojom krajnje opasnom osvajačkom politikom nije sposoban da jamči nikome. Isticanje Rusije kao glavne prijetnje, s kojom će se NATO bo- riti uz Bajdena, pokazuje da taj savez ne odustaje od ovladavanja svijetom. Kenedi je 27. aprila 1963., pola godine prije nego što je ubijen 22. novembra, u hotelu Astoria u Njujorku u govoru o tajnim društvima koja vladaju svijetom rekao da je to sistem koji okuplja ogromne ljudske i materijalne resurse, stvara usko povezanu, djelotvornu zajednicu, koja objedinjava vojne, diplo- matske, obavještajne, ekonomske, naučne i političke operacije, koje se pripremaju tajno. Ta zajednica je s vojničkom discipli- nom upravljala hladnim ratom. On nije završen 1991., nastav- ljen je napadom na Jugoslaviju dok se SSSR raspadao. Jedna od glavnih parola Bajdenove kampanje je bila da SAD moraju da se vrate na vodeći položaj, jer su ga pod vođstvom Trampa izgubi- le. Bahanalije krvave globalizacije su otrijeznile svijet. Suverene države i svjetsko javno mnenje U borbi za očuvanje svog položaja SAD nastoje da i dalje vladaju Evro- blitzkrieg SAD doživljavaju kao neuspjeh. Uti- pom. caj grupe BRIKS na stanje u svijetu i stvaranje alternativnog programa djelovanja u interesu zemalja u razvoju je sve značajniji činilac međunarodnog života.

53 https://actualnews. org/exclusive/371117-tureckij-politolog-predskazal-razval-na- to-v-2022-2023-godah. html?utm_source=yxnews&utm_medium=desktop časopis za društvena/politička pitanja 329 Smjena hegemona Svijet je 2009. ušao u razdoblje smjene stoljetnih krugova sistemske akumulacije kapitala, što prijeti padom Evrope i SAD54. Jugoistočna Azija postaje novo središte svijeta, u Svijet je 2009. ušao u razdoblje kom Kina i dalje jača svoj položaj. Za Rusiju je to smjene stoljetnih krugova sistemske akumulacije kapitala, što prijeti veliki izazov, jer je nakon raspada SSSR izgubila padom Evrope i SAD. ekonomsku suverenost i postala sirovinski dodatak Zapada. Svaki takav ciklus dovodi do poku- šaja odlaznog gospodara da zadrži svoju vladavinu uključujući pokretanje svjetskih ratova s novim središtima privrednog rasta. Ona se u pravilu pojavljuju na periferiji starih, koristeći njihove tehnologije, ustanove i znanja. Rusija bi trebala iskoristiti vlastite mogućnosti i svoju priliku. Za to je potrebno promijeniti načela privrednog razvoja. Završava se doba globalizacije i počinje doba nereda, koje prijeti rastom dugova, inflacije i ekonomske nejednakosti, uz sve veći uticaj Kine. Pojačaće se sukobi među pokoljenji- ma, a Evropi prijeti cijepanje po nacionalnim i drugim šavovima. Bez obnavljanja pravednosti u raspodjeli bogatstva nakon slona SSSR i Rusija će moralno i materijalno propadati55. Imperi- jalni svjetski ekonomski poredak (ISEP), zasnovan na vertikalno povezanim proizvodno-tehnološkim međunarodnim organizacijama, refinansiranim izdavanjem fiat (klasičnog) novca pod centra- lizovanim nadzorom, je u padu. Nakon nestanka SSSR-a, svjetsko vodstvo SAD opada. U Kini, Indiji i drugim zemljama jugoistočne Azije nastaje novi, cjeloviti Svjetski ekonomski poredak (SEP), koji povezuje strateško i indikativno planiranje s tržišnom samoorgani- zacijom, državnim nadzorom nad prometom novca s kreditiranjem privatnih preduzeća, državno vlasništvo objekata infrastrukture s privatnim vlasništvom u konkurentnim industri- Jugoistočna Azija postaje novo sre- jama. Kako će se Rusija ponašati u tim uslovima? dište svijeta, u kom Kina i dalje jača svoj položaj. Cjeloviti SEP povezuje prednosti socijali- stičke i kapitalističke privrede. Državna uprava je u njemu složenija nego u SSSR ili SAD. Država ne djeluje kao sveznajući organizator, kao u SSSR, ni kao izvršni odbor finansij-

54 https://finance. rambler. ru/economics/45290749-predskazan-globalnyy-pere- del-mira-v-polzu-rossii/?utm_source=news_media&utm_medium=push&utm_ campaign=breaking&updated 55 https://zavtra. ru/blogs/obraz_obshego_budushego?utm_referrer=mirtesen. ru&utm_campaign=transit&utm_source=mirtesen&utm_ medium=news&from=mirtesen 330 časopis za društvena/politička pitanja ske oligarhije, kao u SAD, već kao dirigent, usklađujući interese različitih društvenih grupa na osnovu mjerila rasta društvenog blagostanja. Državna ideologija u Kini je socijali- Državna ideologija u Kini je socija- stička, ekonomija tržišna, političko vođstvo vrši listička, ekonomija tržišna, političko Komunistička partija, a vođe ekonomskog razvoja vođstvo vrši Komunistička partija, a su privatno-državna preduzeća. I u Indiji se mogu vođe ekonomskog razvoja su privatno-državna preduzeća. vidjeti socijalističke pobude u državnoj ideologiji i praksi upravljanja, iako je politički najveća demokratija u svijetu s razvijenim privatnim preduzetništvom. U Kini je izgrađen uzorni model novog SEP s pragmatičnom ideologijom usredsređenom na rast narodnog blagostanja. U njemu odnosi rada i kapitala prestaju biti protivnički, jer ih uređuje i usmjerava so- cijalistička država. Imovinski odnosi postaju složeniji, država ih uređuje polazeći od društvenih interesa. Mjesto klasne borbe zauzima saradnja radnih zajednica i poslodavaca, čiji je uzor razvijeni državni sektor. Državno-privatna saradnja određuje stepen slobode privatnog preduzetništva i usmjerava ga na poboljšanje blagostanja naroda. U cjelovitom SEP nestaje protivnička suprot- stavljenost kapitalizma i socijalizma. Jezikom dijalektičke logike, ovaj spoj je rezultat borbe i jedinstva suprotnosti u nastajanju nove društveno-ekonomske formacije. To zahtijeva preispitivanje Mar- ksove formacione teorije istorije i društva.

Sporazumijevanje ili rat? Šta se dešava u svijetu? U toku su pregovori o uspostavljanju novog svjetskog poretka. Rusija i SAD raspravljaju o glavnim svjetskim i evropskim problemima. Da niko ne bi imao iluzija strane pokušavaju jedna drugoj prenijeti svoja mišljenja i ocjene. SAD ne mogu riješiti sjevernokorejski problem. Nemaju priliku da sruše vladu u Pjongjangu ili napadnu zemlju, jer to Kina, a ni Rusija neće dopustiti. Ujedinjena Koreja pod američkim uticajem je opasnija za Kinu nego američke vojne baze bli- U Kini je izgrađen uzorni model no- zu Vladivostoka. Ali više nego druge zemlje Japan vog SEP s pragmatičnom ideologi- se plaši ujedinjenja dvije Koreje. Nemoguće je za- jom usredsređenom na rast narod- uzeti Sjevernu Koreju ili promijeniti vlast u njoj. nog blagostanja. U Južnoj Koreji se nalazi 25 atomskih elek- trana. Šta bi uradila Sjeverna Koreja ako bi bila napadnuta? Fuku- šima bi izgledala kao dječija šala. Uz to, bar jedna ili dvije atomske

časopis za društvena/politička pitanja 331 bombe bi mogle eksplodirati u Japanu ili jednoj od baza američkih nosača aviona. SAD ne mogu učiniti ništa sa Sjevernom Korejom. Kinezi i Rusi su osudili američke vojne pripreme i Politički savez SAD i EU puca, Ame- zatražili uklanjanje protivraketnih sistema iz Juž- rikanci i Evropljani imaju različite interese u mnogim dijelovima svijeta. ne Koreje. Peking ponavlja predlog dogovoren s Pjongjangom, sličan prethodno postignutom u pregovorima s Iranom: S. Koreja se obavezuje da zaustavi razvoj nuklearnog oružja ako SAD uklone raketni odbrambeni sistem THAAD iz Južne Koreje i zaustave manevre s južnokorejskom vojskom, koja uvježbava napad na sjever. Ne radi se o nuklearnom razoružanju Sjeverne Koreje, već njenoj spremnosti da zaustavi dalji razvoj, ne izvodi probe ako se SAD saglase da ih neće napa- sti. Nuklearno oružje je već odigralo svoju ulogu osiguravajući zemlju. Amerikanci nemaju puno izbora. Oni ne mogu ratovati sa S. Korejom uz protivljenje Rusije, Kine, Japana i Južne Koreje. Politički savez SAD i EU puca, Amerikanci i Evropljani imaju različite interese u mnogim dijelovima svijeta. Pitanje je i koliko je EU jedinstvena i šta može učiniti? Nakon što se uključila u krizu u Ukrajini, mnoge zemlje ne žele nove sukobe. Nije im do toga, sada odlučuju kakva će biti Evropa budućnosti. Evropska kriza se produbljava. Neuspješna politika posljednja 3 predsjednika Francuske je njenu ekonomiju dovela u žalosno stanje. Budućnost zemlje je zloslutna. Stare vlasti se održavaju, ali ne mogu promijeniti tok događaja. Vrijeme je za promjene, mijenja se politička geografija Evrope, koja se suočava s teškim problemima i moraće ih riješiti promjenom unutrašnje i vanjske politike. Događaji u cijelom svijetu ukazuju na opštu krizu kapitalizma, buržoaske društveno-ekonomske formacije. Raslojavanje društva je odavno prešla kritičnu tačku. Lična imovina najbogati- jih ljudi, malog dijela stanovništva, se dramatično povećava. Broj siromašnih u svijetu raste, to je ogroman društveni problem. U Kini je stanje bolje, u Rusiji srazmjerno podno- Događaji u cijelom svijetu ukazu- šljivo u odnosu na 1990-te, a u drugim zemljama ju na opštu krizu kapitalizma, bur- je sve nesigurnije. U toku je sukob društva i eli- žoaske društveno-ekonomske formacije. ta vlasti u Britaniji, Njemačkoj, Francuskoj, SAD. A onda počinju i sukobi između zemalja, ima ih mnogo više nego prije.

332 časopis za društvena/politička pitanja Da li suprotnosti vode revoluciji, ukidanju buržoaske druš- tveno-ekonomske formacije ili svjetskom ratu? Može li se nešto vrijedno stvoriti razaranjem? Lomljenjem se ne Elite danas nemaju ni predstavu gradi. Revolucija se često pretvori u besmislenu, kako graditi budućnost, a ljudi neće nemilosrdnu pobunu. Elite danas nemaju ni pred- da umiru za ideje, kao prije jednog stavu kako graditi budućnost, a ljudi neće da umi- vijeka. ru za ideje, kao prije jednog vijeka. Čak i potpuno sumanute varšavske vlasti znaju da Poljaci neće da umiru ni za šta. Amerikanci su najmanje skloni ratovanju - niko ne želi da mu djeca umiru za Ukrajinu, Siriju ili Koreju. Niko nema novca za rat, to su ludi troškovi. Dva svjetska rata su počela kada su postojala sredstva za njih. Uz to, danas niko ne bi mogao ostati po strani, svi bi ratovali i niko ne bi mogao zaraditi na tome. Svi bi izgubili. U normanskoj četvorki Ukrajinu izbjegavaju SAD i Francu- ska, čak i Njemačka, jedino je Merkel za nju, a Rusija se s punim pravom može vojno obračunati s dobrovoljačkim bataljonima ukrajinskih nacista, koji vrše genocid nad ruskim narodom u Donbasu. Nikoga u svijetu ne interesuju činjenice, Zapad se ne brine za njih. Ukrajinu je podržavao da oslabi Rusiju, to je bila njegova politička i strateška odluka. Taj prljavi posao je radio neuspješno ulažući nepovratne milijarde, kojih i sam nema dovoljno. Pitanje budućnosti Ukrajine će rješavati SAD i Rusija kada odrede granice svojih zahtjeva. Rusija zna šta joj neće dopustiti. Prije svega, prisustvo vojski drugih zemalja, u njoj neće biti stranih baza. A održavati je neće. Rusija je svoju privredu izgradila tako da ne zavisi od snabdijevanja iz Ukrajine, a ona je svoju uni- štila. Zapad je odbacio Ukrajinu, ona svoju privredu može obnoviti samo ponovnim uspostavljanjem veza s Rusijom, ali vlast u Kijevu je naspremna i nesposobna za to. Sudbinu zemlje će morati rješavati Novorusija, koja je vojnički sposobna za to. Korupci- ja ruskih vlasti je nepodnošljiva, ali je neuporediva s onim što se događa u Ukrajini. Dva svjetska rata su počela kada su postojala sredstva za njih. Biti il’ ne biti Vojska i obavještajne agencije se zbijaju oko Trampa uoči ko- načnog obračuna56. Događaji dolaze do vrhunca u cijelom svijetu

56 https://vizitnlo. ru/teoriya-zagovora/bendzhamin-fulford-30-noyabrya-2020-po- slednie-novosti/?utm_source=gravitec&utm_medium=push&utm_campaign= časopis za društvena/politička pitanja 333 kako informacioni rat prerasta u kinetički. Sumnja se da vakcine nekih farmaceutskih kompanija mogu mijenjati DNK, uzrokovati neplodnost i imati nanočipove, koji se mogu aktivirati pomoću 5G, odnosno vještačkog intelekta (AI), koji preko njih upravlja ljudima. Vojska i obavještajne agencije se Države naručuju stotine miliona doza vakcine. zbijaju oko Trampa uoči konačnog To bi mogao biti razlog za hapšenje eugeničara i obračuna. nacionalizaciju tih kompanija. Vakcinacija bi mogla biti uslov za dobijanje dozvola za putovanje i rad, pa i dobijanje osnovnog prihoda i oslobođenje od dugova. General Majkl Flin je trenutno vođa zajedničke međunarodne vojne operacije protiv satanske klike, koja je smrtonosna prijetnja svijetu. Protivnapad je u punom jeku. Ministarstvo pravde SAD se priprema za pogubljenja streljanjem, vješanjem i električnom stolicom. Sva vlast se pretresa u cijelom svijetu od vrha do dna. Duboka država ima svoje agente svuda, od SAD preko Evrope i Rusije do Kine i Japana. U Rusiji je sa dužnosti direktora Rosnano, državne kompanije za razvoj nanotehnologija, smijenjen Anato- lij Čubais, vođa ruskih „liberala“, koji je, okružen agentima CIA kao savjetnicima, 1990-ih proveo pljačkašku privatizaciju i unesre- ćio milione ljudi. Priprema se i smjena Germana Grefa, direktora Sberbabke, koji je na Petrogradskom ekonomskom forumu, na oči cijelog svijeta, rekao da ljudima ne treba dati da se obrazuju, jer je obrazovanim ljudima nemoguće upravljati i zloupotrebjavati ih, skloni su da misle svojom glavom i zauzimaju vlastite stavove. Na istom tom forumu Čubais je rekao da stanovništvo svijeta treba smanjiti na 1,5 milijardi ljudi i zahvalio se na pažnji. Nije samo rekao da li i sebe vidi među onima koje treba počistiti s lica Zemlje. U toku su velike promjene, mnogi su uhapšeni ili nestali. Bajden je za svoj kabinet odabrao skoro u potpunosti članove Sa- vjeta za međunarodne odnose, koji su pod vlašću Rokfelera, a Tramp je, nasuprot njemu, otpustio Jevreje-cioniste iz Savjeta za odbrambenu politiku, koji su vodili bivši ministri diplomatije Hen- ri Kisindžer i Medlin Olbrajt, starija članica obavještajnog odbora U toku su velike promjene, mnogi Predstavničkog doma Džein Harman i bivši vođa su uhapšeni ili nestali. većine u njemu Erik Kantor. Vodeći jevrejski ban- kar i bivši šef Svjetske banke Džim Vulfenson je ubijen kada je 1. 000 vojnih letova odvelo vojnike klike i njihove vođe na crne teritorije i vojne baze SAD u Gitmu, u Hondurasu. Adut Kemp Dejvida je da članovima kabale daje dovoljno konopa

334 časopis za društvena/politička pitanja da se objese, proglašavajući cioniste, demokrate, jevrejske medije, velike tehnološke kompanije i bojovnike duboke države neprijateljima u zemlji i inostranstvu. U toku je biološko-finansijski rat Vojna operacija će morati ukloniti i Angelu protiv većine čovječanstva koja živi od svakidašnjih prihoda, bez Merkel s vlasti i poslati posebne snage u Švajcar- ušteđevine. sku da izvrše prepad na članove porodice Rotšild. Može se početi od Klaausa Švaba da pjeva o svojim lutkarima koji ga vode na uzici, jer je SEF (WEF) glavna spona plana obezbjeđenja digitalnog novca za vakcinaciju. „Dobrotvorni fondovi“, digitalni novac centralnih banaka su korišteni za „izbor“ Bajdena i stvaranje uslova za vakcinaciju milijardi ljudi. Pandemija ostavlja ljude bez posla, prihoda i mogućnosti da plaćaju stan i hranu, izgoni ih na ulicu. U toku je biološko-finansijski rat protiv većine čovječanstva koja živi od svakidašnjih prihoda, bez ušteđevine. Dok se Zapad zabavio o sebi, Kina ide naprijed. Ona je 2001. vodila u samo 61 vrsti osnovnih proizvoda, a 2019. u 320, 5 puta više. Mnogi su visokotehnološki. Velika ulaganja u istraživanje i razvoj, praćena otvaranjem tvornica za vodeće međunarodne kompanije, bila su dobar početak. Nakon napada virusa u februaru 2020, kineski izvoz je skočio sa 14 % ukupne vrijednosti izvoza Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) na 24% do aprila. Zapad će dugoročno izgubiti u sučeljavanju s Kinom ako ne promijeni i modenizuje svoju ekonomiju. Za to treba stvoriti druge ustanove umjesto BIS, WB i MMF, kojim upravlja kabala.

NATO-projekt „MARS“ i bog rata NATO se priprema da ojača svoje unutarašnje jedinstvo57. Prije svega, trebao bi napustiti praksu potpunog jednoglasja. Veto će biti ograničeno. Preporučuju se sastanci ministara vanjskih poslova, umjesto ambasadora, i proširenje ovlaštenja generalnog se- kretara. Uz to, moći će se stvarati savezi onih koji hoće da učestvu- ju u nekim operacijama, bez saglasnosti ostalih. Nakon napada virusa u februaru Tako će Ankara, uz blagoslov Vašingtona i Lon- 2020, kineski izvoz je skočio sa 14 dona, moći ostvarivati svoje ciljeve ne osvrćući % ukupne vrijednosti izvoza. se na ostale članove saveza. U NATO veliku prijetnju vide u Kini, njenom djelovanju na Arktiku, u Africi i u ve-

57 https://vizitnlo. ru/tajny-geopolitiki/zachem-nato-konsolidiruet-svoi- ryady/?utm_source=gravitec&utm_medium=push&utm_campaign= časopis za društvena/politička pitanja 335 likim ulaganjima u infrastrukturu Evrope. Predlaže se stvaranje savjetodavnog tijela za razvoj politike prema Pekingu. Ovi pred- lozi za promjenu unutrašnje politike su sadržani Indija bi trebala postati jedan od ključnih činilaca suzbijanja Kine. u izvještaju „NATO-2030“. Sadašnja strategija je usvojena na skupu u Lisabonu prije 10 godina. Šta je uzrok promjena: Tramp od saveznika zahtijeva da iz- dvajanja za odbranu povećaju na 2%, panturska imperijalistička politika Turske, težnja za vodstvom na Bliskom istoku, pokušaji Njemačke i Francuske da smanje svoju zavisnost od SAD u oblasti odbrane i spor Ankare i Pariza, ali najveća je „ruska prijetnja“; Kina ima drugorazredan značaj. NATO će se zadovoljiti vojnom infrastrukturom koju su SAD stvorile u azijsko-pacifičkoj regiji i proširiti saradnju, prije svega u oblasti visokih tehnologija, s regi- onalnim saveznicima: Australijom, Novim Zelandom, Južnom Ko- rejom i Japanom. Indija bi, prema tom planu, trebala postati jedan od ključnih činilaca suzbijanja Kine. Nije planirano novo veliko ši- renje NATO, jer je: 1) geografska granica praktično dostignuta i 2) da bi spriječio nove sukobe među državama-članicama. Po pred- loženom razvojnom planu, jača uloga glavnih članica (SAD, Brita- nija, Francuska, Njemačka), hoće da ograniče autonomiju ostalih i njihov uticaj na politiku saveza. Novi plan jasno razlikuje vođe i sljedbenike. Predložene promjene bi trebale spriječiti NATO da postane politički klub i omogućiti mu da ponovo postane spreman za borbu i opasan za svoje glavne protivnike, Rusiju i Kinu. NATO i članice saveza koriste 4 vrste oružja protiv Rusije: 1) informativno oružje, s propagandom; 2) terorizam i vojne sukobe blizu njenih granica; 3) ekonomski pritisak, sankcije i 4) kiber-napade. Sva ova oružja razvijaju u punom obimu, jačaju savez protiv Rusije, zadajući istovremeno udarce sa svih strana. NATO projekt „MARS“ (Međunarodni Anti NATO i članice saveza koriste 4 vr- Ruski Savez, Mars je bog rata) je sveobuhvatan: ste oružja protiv Rusije: 1) informativno oružje, s propagandom; 2) 1) s juga (Kavkaz) Rusiju obuhvataju Azerbejd- terorizam i vojne sukobe blizu nje- žan i Turska (u sve 4 oblasti od proturske ideo- nih granica; 3) ekonomski pritisak, loške propagande na Sjevernom Kavkazu do voj- sankcije i 4) kiber-napade.. nih provokacija); 2) sa zapada od Rusije se traži sloboda govora i demokratija; 3) s jugoistoka se pojavljuje Kina s idejom da potčini Daleki Istok, i 4) vrše pritisak i sa sjevera. Pokušavaju da oslabe Rusiju „cijepajući“ je na koma- de u svim oblastima ratovanja. To je zajednički interes svih zema- 336 časopis za društvena/politička pitanja lja „saveza“, zato su mu tako važni „integracioni projekti“. Crna Gora je član te bande, a u nju na sve načine pokušavaju da uvuku i Bosnu i Hercegovinu i Srbiju. Slovensko-pravoslavni svijet je zasebna civilizacija, čija budućnost ZAKLJUČAK zavisi od razvoja vlastite duhovnosti, društveno-političkog modela i Slovensko-pravoslavni svijet je zasebna ci- visokih tehnologija. vilizacija, čija budućnost zavisi od razvoja vlastite duhovnosti, društveno-političkog modela i visokih tehnologija. Svestrano obrazovanje i nauka, vještačka inteligencija, genetika, novi materijali i kvantne tehnologije, savremeni saobraćaj i veze bi trebali postati osnova razvoja. Treba izučavati iskustva drugih zemalja, ali istovremeno razvijati vlastito duhovno i društveno na- sljeđe. Svijet je na pragu velikih promjena, važno je da mladi ljudi nađu sebe u njemu. U Rusiji je 2019. 250 hiljada mladih ljudi bilo zaposleno u velikim preduzećima koja razvijaju inovativne proi- zvode. I Srbi trebaju stvori uslove za brz i svestran društveno-po- litički i naučno-tehnološki razvoj. Osnova razvoja društva je obrazovanje najširih slojeva sta- novništva iz kojih se izdvajaju najbolji, naučnici i pronalazači. Dr- žava ga ne može prepustiti samo porodici, ona sama se mora u najvećoj mogućoj mjeri uključiti u njega. Svako dijete, bez obzira na mogućnosti roditelja, treba imati što bolje uslove za prosvjeći- vanje, to jest humanističko vaspitanje i stručno obrazovanje, sredstva ne bi smjela biti problem. Kroz rad s djecom se već u ranim godinama mogu uočiti i izdvojiti ona s najvišim sposobnostima i posvetiti im posebnu pažnju. Čitav obrazovni sistem od predš- kolskog, preko osnovnog i srednjeg do visokog obrazovanja treba da radi na zajedničkom zadatku stvaranja svestrano razvijene lič- nosti spremne i sposobne da stvori svoj najveći mogući doprinos društvu. Tjelesno, duševno i duhovno zdravlje djece i omladine je prvi i najvažniji zadatak porodice i čitavog društvenog okruženja. Razvoj visokih tehnologija pretpostavlja obrazo- Osnova razvoja društva je obrazo- vanu ličnost sposobnu za samostalno mišljenje i vanje najširih slojeva stanovništva stvaralački rad, za naučna istraživanja i pretvara- iz kojih se izdvajaju najbolji, nauč- nje njihovih rezultata u tehničke i tehnološke pa- nici i pronalazači. tente. Osnova obrazovanja su jezik i književnost, fizikai matematika, istorija i filosofija. Sposobnost za stvaralačko mišljenje i naučno-istraživački rad zahtijeva temeljito poznavanje

časopis za društvena/politička pitanja 337 logike i naučne metodologije. Grčki sofisti su mlade ljude pouča- vali u retorici i logici, govornička i vještina mišljenja su bile i osta- Vodstvo u tehnološkom razvoju u le nasušna potreba. svijetu, posebno u oblasti vojnih Vodstvo u tehnološkom razvoju u svijetu, tehnologija, jamči suverenitet zemlje. posebno u oblasti vojnih tehnologija, jamči suverenitet zemlje. Da su Srpska i Srbija imale potreb- nu protivvazdušnu odbranu 1990-ih ne bi bile bombardovane, sa- čuvale bi narod i zemlju, a Kosovo i Metohija bi ostali u sastavu Srbije. Gorko iskustvo 1990-ih bi nam trebalo biti pouka. U cilju naučno-tehnološkog razvoja srpske zemlje (Srbija, Crna Gora, Srpska) trebaju objediniti: 1) svoje obrazovne sisteme, 2) naučno-istraživački i inžinjerski rad i ustanove, kao i 3) industrijska preduzeća, posebno u oblasti visokih tehnologija. Za razvoj je potrebna kritična masa materijalnih sredstava i ljudskih snaga, koje Srbi ne mogu stvoriti sami. Smatra se da su za samostalan razvoj danas sposobne zajednice sa ne manje od 250-300 miliona ljudi. Zato se trebamo povezivati prvenstveno sa odgovarajućim ustanovama iz Rusije i drugih prijateljskih zemalja. Srbi su svoje najbolje ljude, Teslu i druge, dali Americi, a od nje su ne jednom dobili bombe po glavama. Američki piloti su i u Drugom svjetskom ratu, kao „saveznici“, bombardovali srpske gradove i ubili hiljade nedužnih ljudi, a Srbi su ih spasavali od njemačkih nacista. Ulazak u Evropsku Uniju je smrtno opasan Da su Srpska i Srbija imale potreb- za srpski narod i zemlje. Nakon komadanja Ju- nu protivvazdušnu odbranu 1990- goslavije, podjele i progona Srba, prijeti nam još ih ne bi bile bombardovane, saču- vale bi narod i zemlju, a Kosovo i veća, istorijska propast u Četvrtom Rajhu. Poli- Metohija bi ostali u sastavu Srbije. tička taktika ne bi smjela pojesti strategiju, mjesto srpskog naroda i cijelog slovensko-grčkog Balka- na je u Evroazijskom Savezu, sa Rusijom. Budućnost se ne gradi s neprijateljem. Srpskom narodu je potrebna sveobuhvatna vojno- politička, društveno-ekonomska i naučno-tehnološka strategija za izlazak iz teškog stanja u kom se nalazi.

338 časopis za društvena/politička pitanja UDK 314.116:351.74/.76(497.6RS) DOI 10.7251/ARG4120339P

Prof. dr Stevo R. Pašalić

DEMOGRAFSKI RESURSI KAO FAKTOR RAZVOJA I BEZBJEDNOSTI REPUBLIKE SRPSKE

Sažetak: Savremeni razvoj Republike Srpske opterećen je izraženim prostornim disparitetima. Ključni generator prostorne pokretljivosti stanovništva su dispariteti u socioekonomskoj razvijenosti na nivou naselja, opština i gradova. To se posebno ma- nifestvuje na slabljenje demografskih resursa nerazvijenijih prostora, a istovremeno i na njihovo demografsko pražnjenje. Zbog interakcije ekonomskog i demografskog razvoja, u istraživanju su decidnije analizirani demografski resursi na dva hijerarhijska nivoa (opštine i gradovi, Republika Srpska). Cilj istraživanja je ukazati na osnovne (ključne) demografske trendove i procese koji su, evidentno je, ograničavajući faktor razvoja u cjelini, ali i sa aspekta bezbjedonosnih Savremeni razvoj Republike Srpske spsobnosti. Posebno, što su demografske promje- opterećen je izraženim prostornim ne u Srpskoj ubrzane, prostorno populaciono po- disparitetima. larizovane, pa se nameću kao važna determinanta demografske i razvojne neravnoteže.

časopis za društvena/politička pitanja 339 Ovako definisan istraživački cilj nalaže potrebu razmatra- nja prostornog razmještaja stanovništva, korelaciju indeksa demografskih resursa i indeksa razvijenosti, kao i Na temelju depopulacije ne može analizu demografskih varijabli i trendova u vidu se graditi stabilan demografski, društveni i ekonomski razvoj. indikatora recentnih promjena u prostornom razvoju Srpske. Rezultati istraživanja pokazuju da Republiku Srpsku karakterišu neravnomjerna prostorna naseljenost, dispariteti demografskih resursa koji indukuju specifične razvojne probleme u pojedinim naseljima, opštinama i gradovima. Iz svih navoda proizilazi zaključak o potrebi unapređenja demografskog razvoja, kao jednog od ključnih faktora nacionalne bezbjednosti i ukupnog društvenog, ekonomskog i prostornog razvoja Republike Srpske. Ključne riječi: demografski resursi, ekonomski razvoj, dispariteti, prostor, bezbjednost

UVOD Ako danas posmatramo, istražujemo i analiziramo sve rizi- ke koji su određena vrsta slabljenja ili prijetnji Republici Srpskoj, među tim problemima koji nastaju kao pojave u procesu tranzicije, posebno se apostrofiraju negativni demografski trendovi, na- ročito smanjivanje udjela mladog kontingenta, kao i udjela radno aktivne populacije. Ovi trendovi predstavljaju, pored bezbjednosti, ograničavajući faktor ekonomskog i sveukupnog razvoja. To znači da ukupni, ekonomski i politički razvoj Republike Srpske ne može ići u prihvatljivom smjeru ako se odvija u uslovima već narušenih demografskih i depopulacionih procesa. Na temelju depopulacije ne može se graditi stabilan demografski, društveni i ekonomski razvoj, niti to čini bilo koja danas razvijena država u svijetu (Wertheimer-Baletić, 1999.). I vice ver- sa, pretpostavke za razvoj stabilnog i ekonomski Pretpostavke za razvoj stabilnog i naprednog društva počivaju isključivo na ravno- ekonomski naprednog društva po- mjernom prostornom, stabilnom i demodinamič- čivaju isključivo na ravnomjernom prostornom, stabilnom i demodi- nom razvoju. Evidentno je da proizilazi zaklju- namičnom razvoju. čak o neophodnoj potrebi zaštite i unapređenja demografskog razvoja, kao jednog od ključnih strateških opredjeljenja za bezbjednost, odbranu i razvoj Repu- blike Srpske. Zato će u ovom radu, na osnovu relevantnih stati-

340 časopis za društvena/politička pitanja stičko-demografskih pokazatelja (popisi stanovništva, procjene broja stanovnika i vitalne statistike) biti prezentovani najvažniji demodinamični struktuirni indikatori aktuelnih Ekonomski razvoj, te socijalna sta- i perspektivnih demografskih kretanja u Repu- bilnost društva spadaju u najvažni- blici Srpskoj. je segmente izgradnje i bezbjednosti svakog društva. Naime, ekonomski razvoj, te socijalna stabilnost društva spadaju u najvažnije segmente izgradnje i bezbjednosti svakog društva, pa tako i Republike Srpske, što se ne može postići u uslovima negativnih demografskih trendova, koji su evi- dentni već dvije decenije. Odnosno, ravnomjerniji ukupan i prostorni razvoja (nivo opština i gradova) je ključna hipoteza stabil- nijeg ukupnog i ekonomskog razvoja, a istovremeno i nacionalne bezbjednosti. U suprotnom, poremećaji u demodinamičnim kre- tanjima, najčešće rezultitraju krizom u ekonomskom i ukupnom razvoju, ali i nerijetko narušavanju socijalne i društvene stabilnosti, a tada su, obično, ugroženi i vitalni nacionalni interesi, među kojima i bezbjednost zemlje. Definicija ljudske bezbjednosti u programu razvoja UN proizilazi iz formulacije da područje globalne bezbjednosti treba pro- širiti na sedam područja: ekonomska bezbjednost, bezbjednost ishrane, zdravstvena bezbjednost, ekološka bezbjednost, lična bezbjednost, socijalna bezbjednost i politička bezbjednost. U našem radu sagledavamo najveći broj dimenzija ljudske bezbjednosti u savremenom svijetu kanalisanom aktuelnim procesima globalizacije. Fenomeni demografskih tokova i ljudske bezbjednosti direktno su povezani i kompatibilni u svim domenima njihovog poimanja, posmatrajući aktuelne trendove u međunarodnoj zajednici.

Na kretanja stanovništva i demografsku Fenomeni demografskih tokova i strukturu utiču sljedeći faktori: 1. biološki, 2. so- ljudske bezbjednosti direktno su cio-ekonomski, 3. ekološki, 4. kulturni, 5. socio- povezani i kompatibilni u svim do- psihološki. Demografski razvitak determinisan je menima njihovog poimanja, po- smatrajući aktuelne trendove u istorijskim činiocima. Stepen ekonomskog i druš- međunarodnoj zajednici. tvenog razvoja uticaće i na stepen demografskog razvoja. Stanovništvo predstavlja predmet demografije. Ono živi na nekoj teritoriji i mijenja se u pogledu svojih obilježja po zako- nomjernostima svojstvenim za izvjesno istorijsko razdoblje.

časopis za društvena/politička pitanja 341 METODOLOGIJA ISTRAŽIVANjA Istraživanje se bazira na primjeni metodološkog postupka faktorske i klaster analize, te metodološkog mo- Istraživanje se bazira na primjeni dela ‘’sustendemo’’, za izučavanje demografske metodološkog postupka faktorske i klaster analize. održivosti, koji se sastoji od dvije važne dimenzije – kvantitativne i kvalitativne. Izračunati su demografski indikatori, posebno indeks demografskih resursa, kao sintetički indikator, te tipologija od 6 skala za opštine i gradove u Republici Srpskoj (Pašalić, Lalić, 2020.). Nakon definisanjademografskih indikatora (pokazatelja), provedena je i njihova standardizacija, odnosno usklađivanje vrijednosti varijabli na istu skalu kako bi bilo moguće njihovo me- đusobno upoređivanje. Demografski resursi definišu se kao ukupna kvalitativna i kvantitativna, korišćena i potencijalna, društvena i biološka obi- lježja stanovništva na nekom prostoru u određenom vremenu.

Indeks demografske depresije (iddp) olakšava uočavanje ra- zličitosti između prostornih jedinica (opština/gradova Republike Srpske) s obzirom na stepen demografske depresije. Metodologija istraživanja se temelji na primjeni višekriteri- jumske GIS analize u izvođenju demografskih indeksa i povezi- vanju demografskih statističkih podataka sa teritorijom Republi- ke Srpske i njenih opština i gradova, odakle su dobijene izlazne karte demografskih indikatora (Marić i dr., 2020). . Informacionu bazu u ovom istraživanju predstavljali su demografski statistički podaci koji su modelovani u digitalni oblik. Teritorijalnu komponentu GIS-a predstavljale su digitalizovane karte (Republike Srpske i opština i gradova). Demografska analiza odnosi se na analizu rezultata kojim se procjenjuje pouzdanost rješenja, odnosno ostavreni cilj (Marić i dr., 2020). Na osnovu posmatranih demograf- Metodologija istraživanja se teme- skih (zavisnih i nezavisnih) varijabli kao i njihov lji na primjeni višekriterijumske GIS analize. opis, izračunati su statistički indikatori: -prosječ- ne vrijednosti, - ekstremene vrijednosti, -medija- na, -standardna devijacija, - koeficijent varijacije, -koeficijent korekcije i dr.

342 časopis za društvena/politička pitanja Vizuelizacija statističkih podataka urađena je na osnovu vrijednosti koje su dobijene korišćenjem statističkih metoda i ilu- strovane su u vidu karata (mapa), koje očiglednije U demografskim istraživanjima, pokazuju određene pravilnosti (veze ili odnose) u prema dosadašnjim saznanjima, podacima, nego što se to može uočiti na osnovu gotovo da nema sintetičkih indi- tabelarno prikazanih serija podataka. katora . U ovom istraživanju geografski informacioni sistem (GIS- informatička tehnologija) kombinovana je sa demografskim podacima koji su vizuelizovani na kartama. U demografskim istraživanjima, prema dosadašnjim saznanjima, gotovo da nema sintetičkih indikatora (ider ili iddp) koji koriste GIS analize, posebno što obuhvataju različite prostorne nivoe. Demografski tokovi predstavljaju značajan postulat nacionalne bezbjednosti, samim tim i ljudske bezbjednosti, što se posebno manifestuje u novom kontekstu organizovanja. Tradicional- ni model nacionalne bezbjednosti davao je prioritet bezbjednosti države i međunarodne zajednice prema strategijama svjetskih hegemona.

REZULTATI ISTRAŽIVANjA I (GIS) ANALIZA Korijeni demografske krize i prostorna naseljenost Srpske Republika Srpska je danas u dubokoj demografskoj krizi (re- cesiji), što znači da su procesi i trendovi u kretanju i razvoju sta- novništva Srpske poremećeni, tako da ugrožavaju njen ne samo populacioni već i društveno-ekonomski razvoj i progres. Posebno je važno istaći da su korijeni demografske krize u Srpskoj duboki, međusobno kauzalno povezani i dugoročni, od kojih dio njih ima ‘’endogene’’ a dio ‘’egzogene’’ uzroke. Nespor- no je da se ukupan razvoj srpskog nacionalnog prostora, pa tako i demografski, odvijao i još uvijek odvija u skla- Demografski tokovi predstavljaju du sa specifičnim geografskim, geopolitičkim i značajan postulat nacionalne be- geostrateškim položajem srpskog nacionalnog zbjednosti. prostoraa, koji determiniše Balkan kao ‘’geopo- litički čvor’’, prostor pravoslavlja, katoličanstva i islama, ali i na

časopis za društvena/politička pitanja 343 dodiru i prelamanju uticaja zapadnog i istočnog kulturološko-ci- vilizacijskog kruga. Ovo je prostor sa burnim istorijsko-poli- Ovo je prostor sa burnim istorijsko- tičkim razvojem, uz dosta izražene političko-te- političkim razvojem. ritorijalne promjene, ratove i migraciona kretanja, što je rezultiralo dinamičnim demografskim razvojem sa oblikovanjem složene demografske slike, gdje se pored prošlosti vidi i sadašnjost, a vjerovatno sa dosta pouzdanosti predvidiva budućnost demografskog i ekonomskog razvoja i progresa srpskog nacionalnog prostora ( u okivru kojeg je i Re- publika Srpska). Neophodno je istaći i modernizaciju društva i ekonomije (BiH, poslije Drugog svjetskog rata), kao što su deagrarizacija, de- ruralizacija, industrijalizacija, urbanizacija, uz pozitivne efekte, imali su i negativnih posljedica, koje se posebno ogledaju u snaž- nom demografskom pražnjenju ruralnih prostora, ali i stihijskoj i nekontrolisanoj koncentraciji stanovništva u gradovima (posebno u većim centrima). Time je demografsko i razvojno osiroma- šenje resursa dovelo do izražene neravnomjernosti u prostornom razvoju, koja se sada nameće kao remetilački faktor ukupnog razvoja (kako u BiH, tako i u Republici Srpskoj, Srbiji, Hrvatskoj. .). Sve to je pojačano ratnim posljedicama, materijalnim razaranji- ma i kao najveći gubici, ljudskim stradaljima (oko 110. 000 u BiH, od kojih 34. 960 u Republici Srpskoj, odnosno srpske populacije). Konačno, sve ove ocjene trebale bi da budu usmjerene ka ‘’Nacionalnoj populacionoj politici’’ koja, uprkos određenim na- stojanjima, nije dala opipljive rezultate. Provođenje parcijalnih pronatalitenih mjera, bez zadiranja u neka ključna pitanja populacione politike, posebno ekonomskih mjera, ali i promjena druš- tvenog pogleda prema braku, porodici i demografskoj proble- matici Srpske, što je još uvijek u značajnoj mjeri Prostorni razmještaj stanovništva nestimulativno i ne baš ohrabrujuće. Republike Srpske karakteriše naravnomjernu naseljenost stanov- Prostorni razmještaj stanovništva Republi- ništva. ke Srpske karakteriše naravnomjernu naseljenost stanovništva, što utiče na njen prostorni razvoj. Pored fizičko-geografskih uslova i istorijskih razloga, osnovni uzroci demografskog razmještaja su procesi socijalno-prostorna prestrukturiranja u uslovima industrijalizacije i urbanizacije, rat-

344 časopis za društvena/politička pitanja na zbivanja (1992-1995), kao i dispariteti u tranzicionom periodu (demografska i ekonomska tranzicija, posebno). Gustina naseljenosti (broj stanovnika na Gustina naseljenosti (broj stanov- 2 km2) je neravnonjerna na svim prostornim nivo- nika na km ) je neravnonjerna na svim prostornim nivoima. ima. Veća koncentracija naseljenosti je u grad- skim sredinama, posebno u najvećim gradovima. Prosječna naseljenost Republike Srpske je 46,80 stanovnika na km2. Najgušću naseljenost imaju gradovi/opštine: Banja Luka, Bijeljina, Zvornik, Istočno Novo Sarajevo i Istočna Ilidža. Prema Lorenzovoj krivoj na 80% površine živi oko polovina stanovništva, a druga polovina naseljava preostalih 20%.

Karta 1. Gustina naseljenosti opština i gradova Republike Srpske, 2018.

Broj stan. 1. 147. 902 Površina 24 5261 Prosječna naseljenost 46. 80

Izvor: Autorska izrada u GIS tehnologiji, na osnovu podataka ‘’Gradovi i opštine’’ Re- publike Srpske, Republički zavod za statistiku Republike Srpske, Banja Luka, 2019.

Detaljnija analiza prostornog razmještaja Detaljnija analiza prostornog raz- stanovništva Republike Srpske, na nivou opština mještaja stanovništva Republike Srpske, na nivou opština i gradova, i gradova, pokazuje veliku dihotomiju strukture pokazuje veliku dihotomiju struk- naseljenosti. Na jednoj strani su prostori guste ture naseljenosti. naseljenosti, a sa druge strane rijetko naseljeni i potpuno prazni prostori (oko 8% naselja po popisu stanovništva 2013. godine).

1 Površina Republike Srpske je 25. 053 km2, međutim prostor Brčko Distrikta je za- jednička teritorija oba entiteta, tako da njegova površina nije uzeta u obzir u ovom izračunavanju, s obzirom da su podaci za Distrikt Brčko posebno urađeni. časopis za društvena/politička pitanja 345 Proces prostorne redistribucije stanovništva nastavlja se i u recentnom periodu, što se ogleda u porastu demografskih resur- Najvažnija dugoročna stabilna i op- sa u razvijenim područjima (npr. Banja Luka), šta mjera za povećanje nataliteta je na račun područja slabije razvijenosti (uglavnom ona koja vodi računa o cijelom pro- populaciono malih opština). storu Republike Srpske. Taj smjer i intenzitet prostorne pokretljivosti stanovništva potvrđuju demografski indikatori o broju stanovnika, naseljenosti i demografskim indeksima. Među pojedinačnim politikama koje podržavaju povećanje radne snage, najdjelotvornije su one koje povećavaju ekonomsku aktivnost, kao što je to slučaj u smanjenju koeficijenta ekonomske zavisnosti. S druge strane, povećanje fertiliteta najdjelotvor- niji je instrument kojim se radna snaga može održavati mladom. Pošto je starenje stanovništva strogo demografska pojava, politike s ciljem povećanja ekonomske aktivnosti nisu relevantne za nju. Najvažnija dugoročna stabilna i opšta mjera za povećanje nataliteta je ona koja vodi računa o cijelom prostoru Republike Srpske. Neop- hodno je izvršiti decentralizaciju razvoja, da on nije koncentrisan samo u određenim centrima i teritorijama (Pašalić, Lalić, 2020.). Najbitnija i dugoročna garancija je trajan privredni rast i stabilan odnosno integralno održiv razvoj društva. BiH i Republika Srpska, trenutno nemaju mnogo prilike da poprave demografsku strukturu na račun reintegracije svoje dijaspore, ali sigurno imaju priliku da od tog dijela stanovništva koristi određene ekonomske inpute. Oni se danas po svijetu upravo tako i koriste, kroz znanje, kontakte, socijalne mreže i koristi od ekonomske, a naročito intelektualno najkorisnijeg njenog dijela – naučne dijaspore.

Depopulacija – kontinuirani proces u Srpskoj Kretanje i razvoj stanovništva BiH (posebno Republike Srp- ske), karakterišu tri globalna demografska procesa s akcentom na depopulaciju, i to: prirodna depopulacija, ukupna Neophodno je izvršiti decentralizaciju razvoja, da on nije koncentrisan depopulacija i starenje stanovništva. Ovi proce- samo u određenim centrima i teri- si su vrlo složeni uzroci sa izraženim posljedica- torijama. ma. Navedeni procesi donose brojne kratkoroč- ne i dugoročne efekte, koji su bitne determinante društvenog i ekonomskog razvoja Republike Srpske, a istovremeno i njene socijalne stabilnosti i nacionalne bezbjednosti.

346 časopis za društvena/politička pitanja Depopulacija kao opšti i temeljni demografski proces prolazila je svoje odgovarajuće evolutivne faze (Wertheimer-Bale- tić, 2004.) Depopulacija nije nastala iznenadno, a nije Depopulacija nije nastala iznenad- bila ni neočekivana, naprotiv, od ranije je prepoznat no, a nije bila ni neočekivana. depopulacioni smjer kojim se kreće BiH u cjelini, a time i Republika Srpska (već osamdesetih godina 20. vijeka u BiH je promijenjen obrazac obnavljanja stanovništva). To znači da su procesi unutar tadašnje BiH ukazivali na realnu mogućnost pojave depopulacije (mislići na prirodnu, jer je BiH istorijski u emigracionoj depopulaciji). Ratna zbivanja 1992-1995. godine samo su pojačali i ubrzali ove procese. Dakle, opadajuću bioreprodukciju kao bitan demorepro- duktivni proces u Srpskoj pratimo još od posljednjih decenija 20. vijeka, kada je BiH ušla u proces ispod proste reprodukcije (2,1 dijete po ženi, BiH 1990 – 1,73 djece), istovremeno pala je i neto stopa reprodukcije ispod 1, što znači da je jedna žena već rađala manje od jednog ženskog djeteta. Karta 2. Fertilni kontingent stanovništva opština i grado- Od ranije je prepoznat depopulacio- va Republike Srpske ni smjer kojim se kreće BiH u cjelini, a time i Republika Srpska.

Republika Srpska Žene- ukupno 587. 107 f15-49 = 47. 599 f=42. 17

Izvor: Autorska izrada u GIS tehnologiji, na osnovu podataka ‘’Gradovi i opštine’’ Re- publike Srpske, Republički zavod za statistiku Republike Srpske, Banja Luka, 2019. Danas se to odražava u sve manjem broju žena u fertilnom periodu (15-49), čiji je udio u Republici Srpskoj 21%, a optimalni broj je 25%, uz izraženije starenje žena u fertilnom periodu. Ovim

časopis za društvena/politička pitanja 347 pokazateljima su postavljeni temelji pada fertiliteta a time i smanjenju nataliteta (Pašalić, Lalić, 2020.). Ako je neto stopa reprodukcije R =1, tada Ako je neto stopa reprodukcije 0 je obezbijeđena prosta reprodukcija. Republika R0=1, tada je obezbijeđena prosta reprodukcija. Srpska, kao i sve opštine i gradovi nemaju neto stopu reprodukciju 1, već je ta stopa, kod svih is-

pod 1 (Republika Srpska R0=0,61), što znači da prosta reprodukcija stanovništva nije obezbijeđena ni u jednoj opštini/gradu. To potvrđuju i indikatori o vremenskoj razlici između sukcesivnih generacija koji iznosi 28,87 godina.

Tabela 1. Stopa ukupnog fertiliteta Republike Srpske, 2019.

Starosni kontingent Broj rođenih Broj žena fx 15 – 19 224 28. 044 7,99 20 – 24 1 745 33. 188 52,58 25 – 29 2. 764 31. 704 87,18 30 – 34 2 873 37. 338 76,94 35 – 39 1414 39. 168 36,10 40 – 44 236 38. 687 6,10 45 – 49 18 36. 566 0,49 ∑ 9 274 244. 695 267,38 267,38 h 5 = 1336,9 1. 336,9: 1. 000 fu= 5 x ∑f15-49/1000 1,34

Izvor: Autorovo izračunavanje na osnovu podataka vitalne statistike RZS, Banja Luka, 2020.

Takođe, generacijska depopulacija, kako smo već naveli, stopa ukupnog fertiliteta pala je ispod granične vrijednosti (2,1 dijete po ženi), dok se ta stopa kreće u rasponu od 1,25 do 1,35 i najniža je u regionu. U literaturi se često navodi indikator (pokazatelj) koji stavlja u odnos broj djece u starosti 0-4 i žena u fertilnom periodu

(izračunava se: CWR = V0-4 / Vf15-49). Iako nije pra- Republika Srpska, kao i sve opštine va mjera fertiliteta, već mjera starosne strukture, i gradovi nemaju neto stopu repro- ovaj indikator je koristan u slučajevima kada se dukciju 1, već je ta stopa, kod svih ne raspolaže podacima o živorođenoj djeci. Nje- ispod 1 (Republika Srpska R =0,61). 0 gova manjkavost proističe iz činjenice da nisu ukuljučena živorođena djeca koja su umrla. Zbog toga kod populacije sa visokim mortalitetom, fertilitet će biti podcijenjen. Gdje je nizak fertilitet ovaj indikator je daleko ispod 1, a kod populacija

348 časopis za društvena/politička pitanja sa visokim fertilitetom njegova vrijednost je blizu jedinice (Radi- vojević, 2018). Dakle, bruto stopa reprodukcije u Republici Srpskoj (0,63). Karta 3. Bruto stopa reptodukcije stanovništva opština i gradova Republike Srpske, 2018.

Republika Srpska – 2018. 4 567 9 568 0. 48 1. 35 0. 64 Republika Srpska – 2019. 4. 367 9 274 0,47 1,33 0,63

Izvor: Autorska izrada u GIS tehnologiji, na osnovu podataka ‘’Gradovi i opštine’’ Re- publike Srpske, Republički zavod za statistiku, Banja Luka, 2019.

Dakle, bruto stopa reprodukcije u Republici Srpskoj (0,63), opštinama i gradovima pokazuje broj živorođene ženske djece koju bi rodilo živo žensko dijete, pod uslovom da im fertilitet po starosti u toku čitavog fertilnog perioda bude isti kao iz godine posmatranja. Za razliku od bruto stope, neto stopa reprodukcije (0,61) uključuje i pretpostavku o mortalitetu žena od rođenja do kraja fertilnog perioda i može se izračunati na različite načine.

Već je istaknuto, ako su ove stope ispod je- Za razliku od bruto stope, neto dan, to znači da su Republika Srpska, kao i njene stopa reprodukcije (0,61) uključuje opštine i gradovi u depopulaciji. i pretpostavku o mortalitetu žena. Sljedeći depopulacioni proces u BiH i u Republici Srpskoj je prirodno smanjenje stanovništva ili prirodna depopulacija. Raz- mjere prrirodne depopulacije (uz već istaknutu istorijski emigra-

časopis za društvena/politička pitanja 349 cionu depopulaciju) možemo saledati u vremenskom horizontu 1991-2019. godine. Sljedeći depopulacioni proces u Ukupnom depopulacijom najviše su pogo- BiH i u Republici Srpskoj je prirod- đene lokalne zajednice koje su ekonomski najne- no smanjenje stanovništva ili prirodna depopulacija. razvijenije. Zajedničko tim prostornim jedinicama je što su to pretežno ruralna područja sa oslabljenim reproduktivnim potencijalom i emigraciona područja. Tokom 1990-tih zajedničko djelovanje fertiliteta i ratom indukovane emi- gracije ubrzali su depopulaciju, što se često zaboravlja u pojedinim demografskim analizama.

Tabela 2. Demografski gubici u BiH (1991-2019)

Migrac. Depopula- Broj Broj stanov. Broj stanov. Nerez. Prir. pr. saldo cija stanovn. 1991. 2013. 2013. 2014-2019. 2014-2019. 1991-2019- 2019. Bosna i Herceg. 4. 377. 033 3. 531. 159 -196. 000 -44. 414 -228. 720 -1. 315. 008 3. 062. 025 Republika Srpska 1. 558. 387 1. 228. 423 - 58. 081 -31. 620 - 77. 758 -497. 423 1. 060. 964 Federacija BiH 2. 731. 019 2. 219. 220 -133. 019 -11. 874 -146. 368 -803-060 1. 927. 959 Distrikt Brčko 87. 627 83. 516 - 4. 900 -920 - 4. 594 -14. 525 73. 102

Izvor: Pašalić, S . (2020): Sopstvena obrada vitalnostatističkom metodom i procjenom broja st. ; Istraživanje: Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), 2020.

Depopulacija je demografski fenomen koji utiče na prostorni razvoj. Stanovništvo Republike Srpske se smanjuje i proces depopulacije je zahvatio mnoge lokalne prostorne jedinice, što potr- đuju i bruto (0,63) i neto (0,61) stope reprodukcije. Odlaganje rađanja djece (tempo efekat), te nedovoljno rađa- nje udruženo sa emigracionim faktorom, prouzrokovalo je početak depopulacije u BiH. Prirodna depopulacija kao fenomen i starenje stanovništva koje je prati, čini obje pojave destruktivnim, jer prije ili kasnije one počinju da ugrožavaju brojne vitalne društvene procese u kojima je prisutan demografski faktor (Pašalić, 2017). Između 2010. i 2016. godine broj stanovnika u Evropi se Ukupnom depopulacijom najvi- povećao za samo 0,14%, a do 2050. procjena je še su pogođene lokalne zajednice UN da bi ta brojka od sadašnjih 741 miliona sta- koje su ekonomski najnerazvijenije. novnika, prema podacima 2016. godine, mogao znatno pasti i dostići broj od 720 miliona. Procje-

350 časopis za društvena/politička pitanja ne su urađene na osnovu stope ukupnog fertiltiteta od 1,6 djeteta po ženi koja će se tokom vremena stabilizovati.

U istočnoj i jugoistočnoj Evropi ukuljuču- Između 2010. i 2016. godine broj jući i Balkan, demografsko stanje nije najozbilj- stanovnika u Evropi se povećao za nije samo u Evropi, nego i cijeloj planeti. Prema samo 0,14%. podacima Svjetske banke u BiH, Bugarskoj, Hr- vatskoj, Srbiji, Rumuniji, natalitet je nizak i iznosi oko 9 rođenih na 1000 stanovnika i ta brojka nastavlja da opada. BiH je od 1991. zaključno sa 2019. godinom izgubila -1. 315. 008 stanovnika i to prirodnom i emigracionom depopualcijom, tako da danas ima svega 3. 062. 025 stanovnika, što je za 30% manje u odnosu na 1991. godinu (vidjeti Tabelu-Demografski gubici u BiH). Međutim, sve govori da je Zapad, ukuljučujući i zemlje bivšeg socijalističkog karaktera i Zapadni Balkan, krenuo putem demografskog izumiranja, a nekolicina kvalitativno malih pro- natalitetnih inicijativa, koje su preduzete kako bi se suprostavili prirodnoj depopualciji, nisu imale skoro nikakvog efekta. Prema projekcijama o budućoj dinamici globalne populacije (World Population Prospects i World Fertility Patterns Uje- dinjenih naroda), od sada do 2100 godine, u Evropi će se dogoditi najbrža, najozbiljnija i najintenzivnija depopulacija na planeti Zemlji. Naročito će biti pogođene mediteranske zemlje, kao što su Španija, Portugal i Italija, te Balkan, prije svega, Rumunija, Bu- garska, Srbija i BiH. Globalni depopulacioni proces koji je zahvatio i Republiku Srpsku je demografsko starenje. To pokazuju demografski indikatori kao što su indeks starenja i koeficijent starosti. Broj stanovnika 65+ godina je veći od udjela mladog kontingenta u ukupnom broju stanovnika. Dakle, akcenat je na starosti stanovništva, kao jednog od ključnih indikatora čija vrijednost U istočnoj i jugoistočnoj Evropi svjedoči o stepenu i razmjerama demografskog ukuljučujući i Balkan, demografsko stanje nije najozbiljnije samo starenja stanovništva određenog prostora. Udio u Evropi, nego i cijeloj planeti. starog stanovništva izračunat je u odnosu na cijelu populaciju i izražava se u relativnim brojevima (%). Demo-

časopis za društvena/politička pitanja 351 grafski proces starenja analizira se na osnovu promjena starosne strukture, koristeći određene indikatore. U Bosni i Hercegovini njegova vrijednost na Udio starog stanovništva izraču- različitim nivoima pokazuje disparitete, sa određenim nat je u odnosu na cijelu popula- odstupanjima (BiH 16,94, Republika Srpska 19,55, ciju i izražava se u relativnim brojevima (%). FBiH 15,12, Brčko Distrikt 14,61). Takođe, demografsko starenje je prisutno u mnogim populacijama, uglanom razvijenog dijela svijeta. Predviđa se da će u periodu od 2025. do 2050. godine oko 1,6 milijardi ljudi biti iznad 65 godina, ili 16,7% (Radivojević, 2018). Procjena potencijala biološke reprodukcije stanov- ništva, posebno sa aspekta procjene veličine obnavljanja generacija, zahtijeva analizu demografskih i društvenih indikatora za reprodukciju.

Karta 4. Depopulacija stanovništva opština i gradova Republike Srpske, 2019.

Republika Srpska 1991. = 1 558 387 2019. = 1 142 495 dp=73. 31

Izvor: Autorska izrada u GIS tehnologiji, na osnovu podataka Gradovi i opštine Repu- blike Srpske, Republički zavod za statistiku Republike Srpske, Banja Luka, 2020.

Indeks starenja (is) je odnos između starog (65+) i mladog (0-14) stanovništva, čija je kritična vrijednost 0,4 Demografski proces starenja analizira se na osnovu promjena staro- ili 40%. Stanovništvo gdje taj odnos ima veće vri- sne strukture, koristeći određene jednosti karakteriše starenje. Republika Srpska indikatore. pripada tipu D, odnosno pripada prostorima sa dubokom starošću. Značaj indeksa starenja je u tome što on ukazuje na odnos između starog i mladog stanov-

352 časopis za društvena/politička pitanja ništva, naglašavajući važnost mladog stanovništva i faktora koji utiču na njegovu brojnu vrijednost.

Uzroke ovakvog stanja pronalazimo u na- Indeks starenja (is) je odnos izme- sljeđenim destabilizacionim demografskim kre- đu starog (65+) i mladog (0-14) sta- novništva, čija je kritična vrijednost tanjima, posebno u demografskim gubicima to- 0,4 ili 40%. kom ratnih dešavanja i kontinuiranoj emigraciji, kao i opadanje fertiliteta, što se smatra ključnim determinantama starenja stanovništva (Wertheimer-Baletić, 1999.). Dalje produbljavanje debalansa u funkcionalnim starosnim kontingentima kao i unutar ekonomski aktivnog stanovništva, te porasta broja i udjela starijih kohorti, implicira porast broja izdr- žavanog (zavisnog) stanovništva, što će dalje u uslovima očeki- vanog pada obima radne snage, značiti dodatno opterećenje za penzione fondove, kao i fondove socijalne i zdravstvene zaštite. Sve to će, generalno, uticati na intenzitet ekonomskog razvoja, zato što će zahtijevati dodatna poreska opterećenja privredi, a time i upaliti demografski ‘’alarm’’ za neophodne radikalnije reforme socijalne politike. U protekle dvije decenije u Republici Srpskoj urađeno je više analiza i projekcija razvoja stanovništva Republike Srpske, prva 2005. godine pod nazivom ‘’Politika razvoja stanovništva Repu- blike Srpske, potom 2006. godine ‘’Demografski razvoj i populaciona politika Republike Srpske i Stanovništvo gdje taj odnos ima veće vrijednosti karakteriše stare- dr. Objavljeno je i nekoliko publikacija kao što je nje. ‘’Demografski gubici u BiH 1991. -2011. ’’, koja je odabrana i kao najbolja naučna knjiga u Republici Srpskoj 2012. godine od strane Ministarstva nauke i tehnologije. Posljednjih godina ističu se publikacije ‘’Populaciona politika u obrazovanju Republike Srpske i dr.

časopis za društvena/politička pitanja 353 Karta 5. Indeks starenja stanovništva opština i gradova Republike Srpske, 2019.

Republika Srpska Ukupno stan. =1 142. 495 65+ = 224. 511 % = 19,65 Republika Srpska . 65+ = 224. 511 0-14 = 154. 323 is=145,48

Izvor: Autorska izrada u GIS tehnologiji, na osnovu podataka ‘’Gradovi i opštine’’ Re- publike, Republički zavod za statistiku Republike Srpske, Banja Luka, 2020.

Uz kontinuirani pad broja stanovnika, projekcije ukazuju na dalje nepovoljne strukture stanovništva po starosti, što upućuje na ubrzaniji proces demografskog starenja. Reduk- Projekcije pokazuju da bi do 2050. cija nataliteta na jednoj strani, te prelazak ‘’baby godoine udio starog stanovništva boom’’ generacija u stariji kontingent stanovniš- mogao da bude oko 1/3 ukupne populacije Republike Srpske. Sa tva upućuje na duboke i vrlo teško otklonjive po- stanovišta razvoja demografskih remećaje u vitalnim demografskim strukturama. resursa (u funkciji bezbjedono- Projekcije pokazuju da bi do 2050. godoine udio snog faktora) treba očekivati sta- starog stanovništva mogao da bude oko 1/3 uku- renje muškog stanovništva (20-60 godina). pne populacije Republike Srpske. Sa stanovišta razvoja demografskih resursa (u funkciji bezbje- donosnog faktora) treba očekivati starenje muškog stanovništva (20-60 godina), odnosno starije bezbjedonosne kohorte (40 godina i stariji).

354 časopis za društvena/politička pitanja Tabela 3. Ukupni demografski gubici u BiH2 (1991 - 2011)

Klasifikacija demografskih gubitaka Ukupni gubici % Stvarni ratni gubici 110 000 12,24 Čisti demografski gubici 140 750 15,67 Migracioni demografski gubici 647 887 72,09 Ukupni demografski gubici 898 637 100,00

Izvor: Pašalić, S. (2012). Demographic losses in Bosnia and Herzegovina 1991-2011. Republic Center for war crine research, Hag: ICTY

Indeks demografskih resursa Osnovni rezultat demografske analize je izrada sintetičkog pokazatelja pomoću kojeg ćemo indentifikovati, vrednovati i po- rediti demografske resurse. Na bazi vrijednosti ovog indeksa omo- gućuje se identifikovanje i valorizacija demografskih resursa Re- publike Srpske (na agregatnom i nižim teritorijalnim nivoima). U skladu sa ciljem ove analize, sprovedeno je istraživanje demografskih resursa i klasifikacija svih opština Republike Srpske. Prema definisanom prostorno-vremenskom okviru ovog empirijskog istraživanja, za potrebe finalne kategorizacije posmatranih opština/gradova, neophodno je analizirati ključne komponente demografskih resursa, odnosno izračunate vrijednosti navedenih indikatora. Indeks demografskih resursa može se iskoristiti kao osnova za planiranje i usmjeravanje društveno-ekonomskog razvoja, te opštu va- lorizaciju prostora, prema podacima o demografskim resursima i poten- cijalu, kao i nivou obrazovanosti. Ljudski potencijal je najvažniji faktor za demografski i ekonomski razvoj.

Sintetički pokazatelj je indeks demografskih resursa (ider) - prema dobijenom indeksu demografskih resursa, Sintetički pokazatelj je indeks de- Republika Srpska ima tip D, slabi demografski mografskih resursa. resursi, sa oslabljenim demografskim obilježjima i potencijalima i uglavnom nizak nivo obrazovanosti. Izraz za indeks demografskih resursa u konačnom obliku je:

ider = k x (idem + io)

2 Ukupne demografske gubitke u BiH izračunao je autor određenom metodologijom i korišćenjem više (različitih) izvora podataka o ratnim gubicima u BiH. Autor je podatke prezentovao u MKSJ u Hagu. časopis za društvena/politička pitanja 355 Dakle, demografski indeks i indeks obrazovanosti, indivi- dualno posmatrano predstavljaju relevantne pokazatelje razli- čitih aspekata demografskog stanja i tendencija Generalno, nepovoljni demografski razvoj sa velikom prostornom prisutnih u okviru opština i gradova Republike disproporcijom je suštinska karak- Srpske, uz uključivanje odgovarajućeg koefici- teristika opština i gradova Republi- jenta korekcije. ke Srpske. Generalno, nepovoljni demografski razvoj sa velikom prostornom disproporcijom je suštinska karakteristika opština i gradova Republike Srpske. Međutim, trenutna situacija se može ublažiti, ali, nesporno, proces demografskog oporavka i zaustavljanja nepovoljnih trendova je veoma dug i neizvjestan. Burne političke, društveno-ekonomske promjene krajem prošlog vijeka imale su veoma vidljivi i pretežno negativan uticaj na demografska kretanja u svijetu, posebno u Jugoistočnoj Evropi (gdje spada i zapadni Balkan). Nastavljene su još više eksponirane negativne tendencije, Burne političke, društveno-eko- dok su neke ranije prevaziđene demografske pojave nomske promjene krajem prošlog ponovo postale aktuelne, kao što su: ubrzani pad fer- vijeka imale su veoma vidljivi i pre- tiliteta, povećanje smrtnosti, masovna preseljenja i težno negativan uticaj na demograf- ekonomske migracije sa određenim karakteristikama ska kretanja u svijetu. klasičnog egzodusa. Karta 6. Indeks demografskih resursa opština i gradova Republike Srpske, 2019.

Republika Srpska 61. 16 381. 06 11,44 D

Izvor: Autorska izrada u GIS tehnologiji, na osnovu podataka ‘’Gradovi i opštine’’ Re- publike Srpske, Republički zavod za statistiku, Banja Luka, 2019.

356 časopis za društvena/politička pitanja Kao što tokovi privrednog i društvenog rasta utiču na demografske trendove, tako i ukupan broj stanovnika, tempo rasta i njegova struktura prema različitim obilježjima, Uprkos savremenom tehničko-teh- imaju značajan uticaj u svim sferama društvenog nološkom napretku, stanovništvo i privrednog života. Uprkos savremenom teh- i dalje predstavlja najvažniji faktor ničko-tehnološkom napretku, stanovništvo i da- ukupnog i društveno-ekonomskog lje predstavlja najvažniji faktor ukupnog i druš- razvoja. tveno-ekonomskog razvoja (Radivojević, 2018). Analiza grupisanja predstavlja multivarijacioni statistički metod namijenjen razvrstavanju pojedinačnih jedinica posmatranja (u našem slučaju opština i gradova)) u određeni broj grupa (klastera), na osnovu identifikovanih sličnosti i/ili različitosti sa aspekta vrijednosti odabranih varijabli (Đorđević, Lepojević,& Janković-Milić, 2011). Klaster3 1 (tipovi A, V, S), sastoji se od sedam (7) gradova i opština., koji imaju najbolju kvantitativnu i kvalitativnu dimenziju, sa udjelom od 32,5% u ukupnom stanovništvu Srpske. Ovaj klaster ima dimenziju demografske održivosti, odnosno visok stepen obrazovanosti ljudskog kapitala. Gradovi u ovom klasteru se ističu sa jakom imigracionom komponentom kvantitativne dimenzije (unutrašnje migracije). Važnost ove dimenzije ogleda se i indirektno, zajedno sa stopama rasta stanovništva (Banja Luka, Bijeljina). Gradovi i opštine u ovom klasteru ističu se i sa administrativnim, industrijskim ili komercijalnim funkcijama, te, neki, sa visokoobrazovanim ustanovama (univerziteti i fakulteti). Klaster 2 (tip D), obuhvata 1/3 (32,8%) stanovništva Repu- blike Srpske (17 opština), sa oslabljenim demografskim obilježji- ma i izraženim migracijama. Kvalitativna dimenzija demografske održivosti je dosta rizična, niska stopa visokoobrazovanih, zapo- slenost na određeno vrijeme, te izražena emigracija. Klaster 3 (tip E i F), zahvata najveći broj lokalnih jedinica (39), čiji udio u ukupnom stanovništvu je 34,6%. Analiza grupisanja predstavlja mul- Stepen razvijenosti ljudskih resursa kod njih je tivarijacioni statistički metod nami- slab, a ujedno je i klaster sa najslabijom kvanti- jenjen razvrstavanju pojedinačnih jedinica posmatranja. tativnom i kvalitativnom dimenzijom demografske održivosti. Kao populaciono mali prostori,

3 Klasteri su određeni na osnovu demografskih karakteristika, koji postavljaju svoje prioritete, koriste resurse i formiraju formalne veze koje omogućavaju ostvarivanje zajedničkih ciljeva. časopis za društvena/politička pitanja 357 nalaze se u fazi demografskog izumiranja. Radi se o opštinama sa izraženim smanjenjem broja stanovnika (depopulacija), starenjem stanovništva, niskim nivoom obrazovanosti, te visokim in- tenzitetom iseljavanja (emigracija).

Tabela 4. Klaster (grupisanje) opština/gradova prema vrijednostima indeksa demografskih resursa

Opštine/gradovi TIP Banja Luka (1) A Istočna Ilidža, Istočno Novo Sarajevo, Pale (3) B Bijeljina, Sokolac, Trebinje (3) C Berkovići, Bileća, Gacko, Gradiška, Doboj, Zvornik, Laktaši, Mrkonjić Grad, Nevesinje, Prijedor, Rogatica, D Foča, Čajniče, Čelinac, Ljubinje, Han Pijesak, Istočni Stari Grad (17) Bratunac, Višegrad, Vlasenica, Derventa,Kneževo, Kotor Varoš, Kozarska Dubica, Kalinovik, Novi Grad, Mili- E ći, Modriča, Prnjavor, Ribnik, Rudo, Srbac, Teslić, Ugljevik, Šekovići, Šipovo (19) Brod, Vukosavlje, Donji Žabar, Istočni Drvar, Istočni Mostar, Jezero, Kostajnica, Krupa na Uni, Kupres, Lopa- F re, Novo Goražde, Osmaci, Oštra Luka, Pelagićevo, Petrovac, Petrovo, Stanari, Srebrenica, Trnovo, Šamac (20)

Izvor: Sopstvena obarada na osnovu podataka demografske statistke, RZS, Banja Luka, 2019.

S obzirom da je tipologija prostornih jedinica predviđena sa šest (6) razreda, preostale granične vrijednosti između razreda dobijene su tako što su članovi geometrijskog niza množene sa koeficijentom q=0,5. Pored izračunatih pokazatelja, važno je uočene vrijednosti demografskih resursa opština/gradova i vizuelno predstaviti u formi kartografskih prikaza koji omogućavaju lakše uočavanje sličnosti ili razlika između posmatranih prostornih jedinica lokalne samouprave (karte su rađene u GIS tehnologiji, a predstavljaju izlazni rezultat u GIS-u).

Zaključak je, da prema podacima Zaključak je, da prema podacima procje- procjene broja stanovnika (RZS, ne broja stanovnika (RZS, 2018), u 30 % opština, 2018), u 30 % opština, uglavnom uglavnom populaciono manjih, više nije osigura- populaciono manjih, više nije osi- na demografska održivost, ni u kvantitativnom gurana demografska održivost, ni u kvantitativnom ni u kvalitativnom ni u kvalitativnom pogledu. U drugoj grupi koju pogledu. čine 30 % opština/gradova, održivost je moguća, mada je stepen razvijenosti ljudskog kapitala dosta slab. Sa donekle dobrim demografskim resursima, ali niskim nivoom obrazovanosti gdje je 27% opština/gradova. S druge stra-

358 časopis za društvena/politička pitanja ne, opštine/gradovi koje su po tipu u prve tri grupe, su demografski održive sa dobrim demografskim resursima i većim nivoom obrazovanosti. Osnovni cilj je i da se izvede sinte- tički indikator (indeks) demograf- Polazeći od nedvosmislenog značaja de- ske depresije (iddp), na osnovu kojeg mografskih resursa sa stanovišta društveno-eko- se mogu vrednovati demografski nomskog razvoja određenih prostronih jedinica resursi. u sastavu Republike Srpske, cilj ovog istraživanja je klasifikacija opština i gradova u Republici Srpskoj prema ras- položivim demografskim resursima i stvaranje adekvatne tipolo- gije demografskih prostora zasnovane na poređenju vrijednosti relevantnih pokazatelja demografskih i obrazovnih potencijala kojima se odlikuju posmatrani prostori. Vrijednosti pokazatelja demografskih resursa izračunate su korišćenjem 15 demografskih i obrazovnih varijabli, zasnovanih na podacima poslije popi- sa 2013. (procjena broja stanovnika, RZS, demografska statistika) te podacima vitalne statistike i statistike obrazovanja. Za potrebe ostvarenja formulisanog cilja, korišćena je metoda multivarijaci- one statističke analize. Formirani demografski „snimak” stanja i izrađena tipologija mogu poslužiti kao koristan izvor informacija za razumijevanje i praćenje složenih demografskih pojava i procesa, ali i formulisa- nja mjera populacione politike razvoja usmjerenih na ublažavanje posljedica zabrinjavajuće demografske slike. Osnovni cilj je i da se izvede sintetički indikator (indeks) demografske depresije (iddp), na osnovu kojeg se mogu vrednovati demografski resursi određenog prostora, te da se donose potrebne mjere i politike. U kontekstu naučnog doprinosa predložen je novi metodološki okvir izvođenja indeksa demografske depresije na osnovu osam odabarnih demografskih varijabli. Metodo- logija rada je utemeljena na primjeni višektiterijumske GIS analize (GISMCDA) u izvođenju indeksa demografski depresivnih područja. Pojam ‘’depresivna područja’’ proizilazi iz same demografske situacije u Republici Srpskoj u kojoj Pojam ‘’depresivna područja’’ proi- je stanovništvo svih opština i gradova (izuzev zilazi iz same demografske situacije jedne 1,6%), karakterizovano kao pretposljednji u Republici Srpskoj. (duboka demografska starost,36,5%), i posljednji stadijum demografske starosti (najdublja demografska starost, 61,9% ). Indeks demografski depresivnih područja je izveden na

časopis za društvena/politička pitanja 359 osnovu pokazatelja koji se odnose na starosnu strukturu stanov- ništva opština i gradova. Karta 7. Indeks demografski depresivnih područja opština i gradova Repub- like Srpske, 2018.

Izvor: Autorska izrada u GIS tehnologiji, na osnovu podataka ‘’Gradovi i opštine’’ Re- publike Srpske, Republički zavod za statistiku Republike Srpske, Banja Luka, 2019.

Korišćeni su rezultati procjene broja stanovnika 2018. godi-

ne, te je za potrebe izvođenja iddp odabrano sedam demografskih i jedan korektivni pokazatelj:

-udio mladih 0-14 godina (P0-14), -udio starih (P65+), -udio

starih 80 i više godina (P80+), -udio starih (P75+/P65+), -prosječna

starost stanovništva (Stx),- indeks starenja (is),- koeficijent dobne

zavisnosti (kd), -demografska masa, odnosno broj stanovnika po

naseljima (P2018). Nakon definisanja demografskih pokazatelja provedena je njihova standardizacija (usklađivanje vrijednosti). Sva- ki pokazatelj klasifikovan je primjenom prirodnih granica (Jenk- sova metoda) u 5 klasa (Jenks4, 1977), Konačni Konačni indeks (0-1) demografski indeks (0-1) demografski depresivnih područja depresivnih područja (iddp) klasifikovan je u 5 klasa. (iddp) klasifikovan je u 5 klasa: A-izrazito depresivan prostor (0-0,16), B-slabije depresivan prostor

4 Jenksova metoda postavlja granice na onim mjestima gdje postoje relativno veliki skokovi u brojčanim vrijednostima. Kao rezultat toga ona daje objektivniji zbirni prikaz prostorne varijabilnosti. 360 časopis za društvena/politička pitanja (0,17-0,31), S-prostor na rubu demografske depresije (0,32-0,47), D-vitalan prostor (0,48-0,66), E-izrazito vitalan prostor (0,67-1,00).

Demografska obnova kao strateški naci- Demografski procesi i ljudska be- onalni interes Republike Srpske, bez koje se ne zbjednost predstavljaju područja može postići određeni nivo nacionalne bezbjed- od prvorazrednog interesovanja i nosti, što danas mora počivati na dugoročnoj, izuzetno atraktivne tematike za sve istraživače društvenih tokova. . sistemskoj, sveobuhvatnoj opredijeljenosti populacione politike u svim njenim varijantama (pronatalitetnoj, migracionoj, redistributivnoj i dr.). Demografski procesi i ljudska bezbjednost predstavljaju po- dručja od prvorazrednog interesovanja i izuzetno atraktivne tematike za sve istraživače društvenih tokova.

ZAKLjUČAK Globalni demografski procesi u Republici Srpskoj, ukupna depopulacija, prirodna depopulacija, emigraciona depopulacija, demografsko starenje, negativne su determinante društvenog i ekonomskog razvoja Republike Srpske, a time je to i ograničava- jući faktor njene nacionalne bezbjednosti. Opadajuća reprodukcija, kontinuirano iseljavanje i promjene u starosnom sastavu stanov- ništva predstavljaju nepovoljni demografski okvir demoreproduk- cije, ali i razvoja ekonomske strukture stanovništva, čime remete i stabilan ekonomski razvoj. Istovremeno, to su sfere koje permanentno kanališu procese na svim nivoima organizovanja ljudskog društva, uslovljavajući stanje ugroženosti, konflikte i raznovrsne integracione tendencije. Multipolarni svijet i „hladni rad“ kreirali su nacionalne be- zbjednosne projekte pojedinačnih zemalja, a u okviru njihovih globalnih interesa. Postmoderno društvo, sa svim svojim kontroverzama, uslovljava novi pristup razrješavanju aktuelnih problema, sa aspekta obezbjeđenja opstanka ljudske popu- Postmoderno društvo, sa svim lacije. Izrazito nepovoljni, retrogradni pokazate- svojim kontroverzama, uslovljava lji ekonomskog razvoja utiču na stanje apatije i novi pristup razrješavanju aktuel- besperspektivnosti. nih problema. Siromaštvo postoji u mnogim regionima svijeta, uglavnom kao apsolutno siromaštvo, što ugrožava i život velikog broja ljudi. Pri tome se ne podrazumevaju samo vanredne

časopis za društvena/politička pitanja 361 situacije poslije prirodnih katastrofa, ratnih sukoba i drugih van- rednih razloga, već siromaštvo koje traje dugo, uslovljeno nizom uzroka u mnogim zemljama. Siromaštvo je u ma- Demografske promjene implicira- njem obimu prisutno i u razvijenim zemljama. ne ekonomskim razlozima odraža- vaju se u sve većim migracionim Savremeno poimanje bezbjednosti pred- tendencijama stanovništva iz ze- stavlja izmijenjen pristup tom fenomenu, pri malja trećeg svijeta u zemlje koje se nalaze na višem nivou ekonom- čemu čovjek kao pojedinac preuzima ulogu naj- skog razvoja. važnijeg objekta bezbjednosti, za razliku od kla- sičnih shvatanja po kojima je prioritet imala drža- va (Nešković, 2013.). To označava jedno od najznačajnijih obilježja postmodernog društva, odnosno period od početka sedamdese- tih godina dvadesetog vijeka do danas, sa novim osobenostima razvoja međunarodnog ambijenta. Bez obzira na to da li ljudski razvoj ima za cilj uvećanje ljudskih sposobnosti ili broja izbora koje ljudi imaju, njihovo dostignuće je nemoguće u uslovima ra- dikalnih ekonomskih promjena, zdravstvenih kriza i kriminalnog i političkog nasilja. Bezbjednost životne sredine obuhvata razmatranje problema koji se tiču nedovoljnih količina prirodnih resursa, degradaci- je medijuma čovjekove okoline i biološke opasnosti, a koji mogu dovesti do sukoba, odnosno ugrožavanja ljudske bezbjednosti (Nešković, 2013.). Mada su održivi razvoj i ekološka bezbjednost koncepti koji se međusobno dopunjavaju, oni ipak nisu jedno te isto. Održivi razvoj odnosi se na ekološki razuman društveno-ekonomski razvoj, a ekološka bezbjednost je usredsređena na preven- ciju sukoba vezanih za ugrožavanje životne sredine, na dodatnu potrebu oružanih snaga da se zaštite od ekoloških opasnosti i na sanaciju štete nanijete životnoj sredini Demografske promjene implicirane ekonomskim razlozima odražavaju se u sve većim migracionim tendencijama stanovniš- tva iz zemalja trećeg svijeta u zemlje koje se nalaze na višem nivou ekonomskog razvoja. Ovi procesi pogoduju razvoju trgovine ljudima i organizovanom kriminalu, čime se di- U slučaju naše zemlje, treba zausta- rektno narušava bezbjednost svakog pojedinca i viti egzodus naših ljudi, što je nacionalni interes. bezbjednost posmatrana na nacionalnom nivou, što ima za posljedicu potrebu razvoja saradnje međunarodnih bezbjedonosnih sistema. U slučaju naše zemlje, treba zaustaviti egzodus naših ljudi, što je nacionalni interes. Sa našim najumnijim ljudima u svijetu treba uspostaviti adekvatne 362 časopis za društvena/politička pitanja relacije, kako bi ih približili matičnoj zemlji i njenom miljeu. Sve to utiče da se bezbjednosnom problemu pristupa kako sa stano- višta pojedinca, tako i države. Međunarodnim Tome treba sagledati realnost sa- integracijama u oblasti ekonomije, privrede i po- vremenog svijeta u kojem živimo litičkog života svaka nacija prihvata opštevaže- i prilagoditi se novonastalim okol- ća novonastala načela. Time se obavezuje da će nostima radi ostvarenja opštenaci- onalnih interesa. se problem nacionalne bezbjednosti (a u okviru nje i pojedinačne bezbjednosti) zasnivati i graditi, prije svega, na osnovnim postulatima međunarodne ekonomske saradnje. U svemu tome treba sagledati realnost savremenog svijeta u kojem živimo i prilagoditi se novonastalim okolnostima radi ostvarenja opštenacionalnih interesa, kako u sferi politike, ekonomije, tako i u sferi održavanja i unapređenja.

LITERATURA I IZVORI • Đorđević,V. ,Lepojević,V. i Janković-Milić, V. (2011). Primena sta- tističkih metoda u istraživanju tržišta, Niš: Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu • Lovrić, M., i dr. (2014). Analiza indeksa demografskih resursa i tipologija opština Šumadijskog i Pomoravskog okruga, Kragujevac: Eko- nomski fakultet • Lutz W. et al (2002), Population and environment, Population Co- uncil, New York. • Marić, I., Mrđen, S. ,Šiljeg, S. (2020). Izvođenje indeksa demografske depresije primjenom GIS analize-primjer Međimurske županije, Sta- novništvo, Beograd: Demographic Research C. • Nejašmić, I. & Mišetić, R. (2010). Sintetički pokazatelji demografskih resursa: doprinos tipologiji hrvatskog prostora, Hrvatski geografski glasnik, 72(1), 49–62. • Nešković, S. (2013). Demografski trendovi i ljudska bezbednost u savremeenom svetu, Novi Sad: Univerzitet Privredna akademi- jaa, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment • Pašalić, S. (2012). Demographic losses in Bosnia and Herzegovina 1991-2011. Republic Center for war crine research, Hag: ICTY • Pašalić, S., Mandić, R. (2015). Posljedice budućih demografskih promjena u Republici Srpskoj, knjiga 10. Odjeljenje medicinskih nauka, Banja Luka: Akademija nauka i umjetnosti • Pašalić, S., Lalić, N. ,Pašalić, D. (2017). Populaciona politika u obrazovanju Republike Srpske, Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Peda- goški fakultet • Pašalić, S., Lalić, N., Pašalić, D. (2017). Metodologija naučnog istra- živanja, Univerzitet u Istočnom Sarajevvu, Pedagoški fakultet • Pašalić, S., Lalić, N. (2020). Demografski indikatori i demografska (GIS) analiza, Bijeljina: Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Pedago- ški fakultet

časopis za društvena/politička pitanja 363 • Pašalć,S. et al (2020). Demographic trends the educational system og the Republic Srpska, Bijeljina: OIKOS economics • Radivojević, B. (2018). Demografska analiza, Univerzitet u Beogra- du, Ekonomski fakultet, Beograd. • Roca, Z. i dr. (2014). Demografska održivost i prostorni razvoj u Por- tugalu, Roca e-GEO Istraživački centar za geografiju i regionalno planiranje Lisabon: Universidade Nova de Lisboa • Stevo Pasalic and Darko Pasalic (2016). Migration Losses in Bosnia and Herzegoina and Demographic Aging, IJASOS- International E- Journal of Advances in Social Sciences, Vol. II, Issue 6, December 2016. • Wertheimer-Baletić, A., 1999: Stanovništvo i razvoj, Zagreb: Mate • Wertheimer-Baletić, A. (2004.). Depopulacija i starenje stanovni- štva – temeljni demografski procesi u Hrvatskoj, Zagreb: Dru- štvena istraživanja : časopis za opća društvena pitanja, Vol. 13 No. 4-5 Izvori: • ’’Gradovi i opštine’’ Republike Srpske 2018. ; Popis stanovništva u Republici Srpskoj 2013., Republički zavod za statistiku, Banja Luka, 2019. • Population Division Department of Economic and Social Affairs UNS,2017 • United Nations Department of Social Economic Affaris, Word Population 2019. • European Union. People in the EU: who are we and how do we live,2015. Luxembourg: Publications Office of the European Uni- on. • United Nations, (2005). • Istraživanje: Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), 2020.

364 časopis za društvena/politička pitanja ARGUMENTI Časopis za društvena/politička pitanja www.argumenti.info

ARGUMENTI Časopis za društvena/politička pitanja