Ubuntu Linux TiČno Svi Delovi OperativNog SisTema IZuZev Ker Kako Je PopuLarnost GNU/Linux‑A Rasla, Nela
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
SPECIJALNI DODATAK #128 decembar 2006 Ubuntu Linux instalacija, korišćenje, primena Ivan Jelić PC SPECIJALNI DODATAK ako je već dugo prisutan na ITe sc ni, stvenim projektima. Zajednica se uskoro našla I GNU/Linux operativni sistem (zašto je pred raspadom dok je Stallman odbio da radi ovo pravilan an ziv pročitajte u narednom po na softveru koji bi bio nečije vlasništvoi koji ko glavlju) u poslednjih nekoliko og dina počinje risnicima nei b pružao pravo na deljenje i prila da se probijai na tržištu radnih stanicai desktop gođavanje. Krajem 1983. je najavio pokretanje računara. Kvalitet proveren tokom godina obi sopstvenog projekta, a početkom sledeće godi tavanja na serverskom tržištu u ne je napustio MIT i pot kombinaciji sa mogućnostima ko puno se posvetio stvaranju je pruža ok risnicima, oa k je pro slobodnog operativnog sis ističu iz njegove otvorene i slo tema pod nazivom GNU. bodne prirode, omogućio je da Suštinski principi na ovaj operativni sistem zajedno sa kojima je RMS insistirao masom aplikacija raznih name ticali su se onoga što da na postane opcija vredna razma nas nazivamo softverskim tranja. Pored toga što su GNU/ slobodama. Softver bi tre Linux i scena slobodnog softve balo da bude slobodan za ra generalno vrlo dinamični, pre upotrebu, prilagođavanje, nešto više od dve og dine se poja Richard Stallman modifikaciju i redistribuci vila distribucijao k ja je napravi ju, jer je Stallman smatrao la pravu pometnju među pretendentima za sta da je uskraćivanje pomenutih sloboda neetičko tus najpopularnije. Baziran naDebian distribu i štetno po razvoj zajednice. U skladu sa ovim ciji, Ubuntu je nasledio sve njegove kvalitete i principima, operativni sistem GNU (rekurzivni vrlo brzo dospeo na tron kada je popularnost akronim za GNU’s Not Unix) je trebalo razviti u pitanju. Takav trend je nastavljen i do danas, tako da bude kompatibilan sa Unixom. Sa tim a nova verzija sa oznakom 6.10 i kodnim ime ciljem je og dinu kasnije osnovana i Fondacija nom Edgy Eft predstavlja nastavak puta ok jim za slobodni softver (Free Software Foundation) je Ubuntu krenuo još od prvog izdanja. koja je obezbeđivala formalnopravni okvir za funkcionisanje GNU projekta. Krajem osamde Od ideje do cilja setih je objavljena i prva verzija GNU GPL licen Ono što većina korisnika računara danas ce (GNU General Public Licence), koja je pruža naziva Linuxom u stvari predstavlja komplek la pravnu zaštitu projektima slobodnog softve snu celinu sastavljenu iz mnoštva delova koji ra. GNU GPL, kao i licence koje su mu pretho funkcionišu zajedno. Cela ideja, zahvaljujući ko dile, poseduje pravni mehanizam za zaštitu pra joj su se Linux kao kernel ali i kompletan GNU/ va na redistribuciju i modifikaciju softvera na Linux operativni sistem razvili u ono što danas zvan Copyleft. Drugim rečima, radi se o pravi predstavljaju, rođena je pre nešto više od dva lu koje podrazumeva da modifikovane verzije deset godina. Richard Stallman, alias RMS, je softvera moraju biti redistribuirane pod istim tokom sedamdesetih i početkom osamdesetih uslovima kaoi verzija nad ok jom je vršena mo godina prošlog veka radio u MITovoj labora difikacija. Na taj način je osigurano da softver toriji za veštačku inteligenciju kao član haker ostane slobodan. ske zajednice ok ja je tada tamo postojala i radi Pošto je GNU zamišljen po ugledu na la na raznim projektima. No, početkom osam Unix, koji je pak vlasnički softver, nije bilo mo desetih su članovi tima u kojem je RMS radio guće koristiti njegove delove, već su oni morali počeli da se suočavaju sa ograničenjima ok ja su biti napisani od nule (kompajler, debugger, bibli im onemogućavala prilagođavanje softvera sop oteke...). Do kraja osamdesetih završeni su prak 2 PC decembar 2006 Ubuntu Linux tično svi delovi operativnog sistema izuzev ker Kako je popularnost GNU/Linuxa rasla, nela. Programeri koji su radili na projektu su se sve više an menskih aplikacija je postajalo fun odlučili za napredan dizajn kernela (mikroker kcionalno, i neke kompanije us uvidele da je nel), što se pokazalo kao loš potez pošto njegov otvoreni model razvoja daleko bolja varijanta razvoj nije et kao dovoljno brzo. Na sreću, 1991. za njih, pa je Netscape otvorio svoj softverski pa godine je finski studentLinus Torvalds započeo ket iz kog je nastao projekat Mozilla, dok je naj rad na kernelu Linux, inspirisanMinix om, de moćniji FLOSS (skraćenica zaFree/Liber/Open - lom njegovog profesora. Tor- source softver) kancelarijski paket valds se, uprkos ev likim protivlje OpenOffice.org nastao na temelji njima, odlučio za jednostavniji ma SUNovog StarOfficea. dizajn (monolitički kernel) pa se Linux vrlo brzo razvijao. Time je Ubuntu! omogućeno da se kernel u GNU Ukoliko bismo aan litički po sistemu dopuni Linuxom kako smatrali noviju GNU/Linux istori bi slobodni Unixoliki operativni ju, uočili bismo dva ef nomena ko sistem postao funkcionalan. ja će u velikoj em ri usmeriti nje Iako može zvučati jednostavno, povezi gov dalji razvoj. Jedan je svakako veliki upliv IT vanje pominjanih komponenata u celinu nije giganata u FLOSS vode, u čemu prednjače No- lak posao. Pojedinci, grupei li kompanije us za vell, koji je kupio nemački SuSE Linux, i IBM ko počinjali projekte koji su za cilj imali isporučiva ji na sva vrata implementira i promoviše GNU/ nje funkcionalnog sistema zasnovanog na Linux Linux (nekada su kružile i glasine o pokretanju kernelu i GNU softveru (otudai GNU/Linux na IBMove distribucije).Google je takođe vrlo ak ziv) pa su vrlo brzo nakon objavljivanja Linuxa tivan kada je podrška za Linux u pitanju, a u jav počele da se pojavljuju prve distribucije.i Sm nost je procurela informacija da se u njegovim sao distribucija se do danas nije promenio i one kancelarijama koristi upravo ovaj OS, što govo predstavljaju slobodni softver objedinjenu fun ri o smeru u kojem se Google kreće. Kako se na kcionalnu celinu pod određenim imenom. Naj Mreži može saznati, distribucijao k ju Google in starije danas aktivne distribucijeu s Slackware i terno koristi se zove Goobuntu, a to nas dovodi Debian. U prvoj polovini devedesetih su osno do drugog ef nomena koji je uzburkao globalne vane i prve kompanije ok je su ostvarivale profit IT tokove – Ubuntu distribucije. na slobodnom softveru, kao što su Cygnus, VA Ubuntu je GNU/Linux distribucija zasnova Systems i Red Hat. Pojam free software se u en na na Debianu, koji je oduvek važio za sinonim gleskom jeziku može protumačiti u kontekstu stabilnosti i brzine. Problem je što Debian insis cene, što ipak nije tačno. Srpski jezik, na sreću, tira na vrlo visokom kriterijumu stabilnosti koji nema tih problema, mada srećemo izjednačava softver mora ispuniti da bi postao deo stabilne nje slobodnog softvera sa besplatnim iako slo verzije distribucije.a T kav princip je uslovljavao bodni softver može imati cenu! Čak i Stallman uključivanje zastarelih verzija programa u distri u GNU manifestu pominje načine za zarađiva buciju, što za većinu korisnika nije prihvatljivo nje novca na slobodnom softveru.