SPECIJALNI DODATAK #128 decembar 2006

Ubun­tu Li­n­ux i­n­stalaci­ja, kori­šćen­je, pri­men­a

Ivan­ Jeli­ć PC SPECIJALNI DODATAK

ako je već du­go pri­su­tan na ITe sc ni­, stveni­m projekti­ma. Zajedni­ca se us­koro našla I GNU/Linux operativ­ni­ sis­tem (zašto je pred raspadom dok je Stallman odbi­o da radi­ ovo pravi­lan an zi­v proči­tajte u­ narednom po­ na softveru­ koji­ bi­ bi­o neči­je vlasni­štvoi­ koji­ ko­ glavlju­) u­ poslednji­h nekoli­ko og di­na poči­nje ri­sni­ci­ma nei­ b pru­žao pravo na deljenje i­ pri­la­ da se probi­jai­ na trži­štu­ radni­h stani­cai­ desktop gođavanje. Krajem 1983. je najavi­o pokretanje raču­nara. Kvali­tet proveren tokom godi­na obi­­ sopstvenog projekta, a početkom sledeće godi­­ tavanja na serverskom trži­štu­ u­ ne je napus­ti­o MIT i­ pot­ kombi­naci­ji­ sa mogu­ćnosti­ma ko­ pu­no se posveti­o stvaranju­ je pru­ža ok ri­sni­ci­ma, oa k je pro­ slobodnog operativ­nog si­s­ is­ti­ču­ i­z njegove otvorene i­ slo­ tema pod nazi­vom GNU. bodne pri­rode, omogu­ći­o je da Su­štin­ski­ prin­ci­pi­ na ovaj operativ­ni­ sis­tem zajedno sa koji­ma je RMS in­sis­ti­rao masom apli­kaci­ja razni­h name­ ti­cali­ su­ se onoga što da­ na postane opci­ja vredna razma­ nas nazi­vamo softverski­m tranja. Pored toga što su­ GNU/ slobodama. Softver bi­ tre­ Linux i­ scena slobodnog softve­ balo da bu­de slobodan za ra generalno vrlo di­nami­čni­, pre u­potrebu­, pri­lagođavanje, nešto vi­še od dve og di­ne se poja­ Ri­chard Stallman­ modi­fi­kaci­ju­ i­ redis­tri­bu­ci­­ vi­la dis­tri­bu­ci­jao k ja je napravi­­ ju­, jer je Stallman smatrao la pravu­ pometnju­ među­ pretendenti­ma za sta­ da je us­kraći­vanje pomenu­ti­h sloboda neeti­čko tu­s najpopu­larni­je. Bazi­ran naDebian dis­tri­bu­­ i­ štetno po razvoj zajedni­ce. U skladu­ sa ovi­m ci­ji­, Ubuntu je nasledi­o sve njegove kvali­tete i­ prin­ci­pi­ma, operativ­ni­ sis­tem GNU (rekur­ziv­ni­ vrlo brzo dospeo na tron kada je popu­larnost akroni­m za GNU’s Not Unix) je trebalo razvi­ti­ u­ pi­tanju­. Takav trend je nastavljen i­ do danas, tako da bu­de kompati­bi­lan sa Unix‑om. Sa ti­m a nova verzi­ja sa oznakom 6.10 i­ kodni­m i­me­ ci­ljem je og di­nu­ kasni­je osnovana i­ Fondaci­ja nom Edgy Eft predstavlja nastavak pu­ta ok ji­m za slobodni­ softver (Free Software Foundation) je Ubuntu krenu­o još od prvog i­zdanja. koja je obezbeđi­vala formalno‑pravni­ okvi­r za fun­kci­oni­sanje GNU projekta. Krajem osamde­ Od ide­je­ do cilja seti­h je objavljena i­ prva verzi­ja GNU GPL li­cen­ Ono što veći­na kori­sni­ka raču­nara danas ce (GNU General Public Licence), koja je pru­ža­ nazi­va Linux‑om u­ stvari­ predstavlja komplek­ la pravnu­ zašti­tu­ projekti­ma slobodnog softve­ snu­ celi­nu­ sastavljenu­ i­z mnoštva delova koji­ ra. GNU GPL, kao i­ li­cence koje su­ mu­ pretho­ fun­kci­oni­šu­ zajedno. Cela i­deja, zahvalju­ju­ći­ ko­ di­le, posedu­je pravni­ mehani­zam za zašti­tu­ pra­ joj su­ se Linux kao kernel ali­ i­ kompletan GNU/ va na redis­tri­bu­ci­ju­ i­ modi­fi­kaci­ju­ softvera na­ Linux operativ­ni­ sis­tem razvi­li­ u­ ono što danas zvan Copyleft. Dru­gi­m reči­ma, radi­ se o pravi­­ predstavljaju­, rođena je pre nešto vi­še od dva­ lu­ koje podrazu­meva da modi­fi­kovane verzi­je deset godi­na. Richard Stallman, ali­as RMS, je softvera moraju­ bi­ti­ redis­tri­bu­i­rane pod is­ti­m tokom sedamdeseti­h i­ početkom osamdeseti­h u­slovi­ma kaoi­ verzi­ja nad ok jom je vršena mo­ godi­na prošlog veka radi­o u­ MIT‑ovoj labora­ di­fi­kaci­ja. Na taj nači­n je osi­gu­rano da softver tori­ji­ za veštačku­ in­teli­genci­ju­ kao član haker­ ostane slobodan. ske zajedni­ce ok ja je tada tamo postojala i­ radi­­ Pošto je GNU zami­šljen po u­gledu­ na la na razni­m projekti­ma. No, početkom osam­ Unix, koji­ je pak vlasni­čki­ softver, ni­je bi­lo mo­ deseti­h su­ članovi­ ti­ma u­ kojem je RMS radi­o gu­će koris­ti­ti­ njegove delove, već su­ oni­ morali­ počeli­ da se su­očavaju­ sa ograni­čenji­ma ok ja su­ bi­ti­ napi­sani­ od nu­le (kompajler, debugger, bi­bli­­ i­m onemogu­ćavala pri­lagođavanje softvera sop­ oteke...). Do kraja osamdeseti­h završeni­ su­ prak­

 PC decembar 2006 Ubuntu Linux ti­čno svi­ delovi­ operativ­nog sis­tema i­zu­zev ker­ Kako je popu­larnost GNU/Linux‑a rasla, nela. Programeri­ koji­ su­ radi­li­ na projektu­ su­ se sve vi­še an menski­h apli­kaci­ja je postajalo fu­n­ odlu­či­li­ za napredan di­zajn kernela (mi­kroker­ kci­onalno, i­ neke kompani­je u­s u­vi­dele da je nel), što se pokazalo kao loš potez pošto njegov otvoreni­ model razvoja daleko bolja vari­janta razvoj ni­je et kao dovoljno brzo. Na sreću­, 1991. za nji­h, pa je Netscape otvori­o svoj softverski­ pa­ godi­ne je fin­ski­ stu­dentLinus Torvalds započeo ket i­z kog je nastao projekat Mozilla, dok je naj­ rad na kernelu­ Linux, in­spi­ri­sanMinix ‑om, de­ moćni­ji­ FLOSS (skraćeni­ca zaFree/Liber/Open ‑ lom njegovog profesora. Tor‑ source softver) kancelarij­ski­ paket valds se, u­prkos ev li­ki­m protiv­lje­ OpenOffice.org nastao na temelji­­ nji­ma, odlu­či­o za jednostavni­ji­ ma SUN‑ovog StarOffice‑a. di­zajn (monoli­ti­čki­ kernel) pa se Linux vrlo brzo razvi­jao. Ti­me je Ubun­tu! omogu­ćeno da se kernel u­ GNU Ukoli­ko bi­smo aan li­ti­čki­ po­ sis­temu­ dopu­ni­ Linux‑om kako smatrali­ novi­ju­ GNU/Linux is­tori­­ bi­ slobodni­ Unix‑oli­ki­ operativ­ni­ ju­, u­oči­li­ bi­smo dva ef nomena ko­ sis­tem postao fun­kci­onalan. ja će u­ veli­koj em ri­ u­smeri­ti­ nje­ Iako može zvu­čati­ jednostavno, povezi­­ gov dalji­ razvoj. Jedan je svakako veli­ki­ u­pli­v IT vanje pomi­njani­h komponenata u­ celi­nu­ ni­je gi­ganata u­ FLOSS vode, u­ čemu­ prednjače No‑ lak posao. Pojedin­ci­, gru­pei­ li­ kompani­je u­s za­ vell, koji­ je ku­pi­o nemački­ SuSE Linux, i­ IBM ko­ poči­njali­ projekte koji­ su­ za ci­lj i­mali­ is­poru­či­va­ ji­ na sva vrata im­plementi­ra i­ promovi­še GNU/ nje fun­kci­onalnog sis­tema zasnovanog na Linux Linux (nekada su­ kru­ži­le i­ glasi­ne o pokretanju­ kernelu­ i­ GNU softveru­ (otu­dai­ GNU/Linux na­ IBM‑ove dis­tri­bu­ci­je).Google je takođe vrlo ak­ zi­v) pa su­ vrlo brzo nakon objavlji­vanja Linux‑a ti­van ak da je podrška za Linux u­ pi­tanju­, a u­ jav­ počele da se pojavlju­ju­ prve dis­tri­bu­ci­je.i­ Sm ­ nost je procu­rela in­formaci­ja da se u­ njegovi­m sao dis­tri­bu­ci­ja se do danas ni­je promeni­o i­ one kancelari­jama koris­ti­ u­pravo ovaj OS, što govo­ predstavljaju­ slobodni­ softver objedi­njenu­ fu­n­ ri­ o smeru­ u­ kojem se Google kreće. Kako se na kci­onalnu­ celi­nu­ pod određeni­m i­menom. Naj­ Mreži­ može saznati­, dis­tri­bu­ci­jao k ju­ Google i­n­ stari­je danas aktiv­ne dis­tri­bu­ci­jeu­ s Slackware i­ terno koris­ti­ se zove Goobuntu, a to nas dovodi­ Debian. U prvoj polovi­ni­ devedeseti­h su­ osno­ do dru­gog ef nomena koji­ je u­zbur­kao globalne vane i­ prve kompani­je ok je su­ ostvari­vale profi­t IT tokove – Ubuntu dis­tri­bu­ci­je. na slobodnom softveru­, kao što su­ Cygnus, VA Ubuntu je GNU/Linux dis­tri­bu­ci­ja zasnova­ Systems i­ Red Hat. Pojam free software se u­ en­ na na Debian­u­, koji­ je odu­vek važi­o za si­noni­m gleskom jezi­ku­ može protu­mači­ti­ u­ kontekstu­ stabil­nosti­ i­ brzi­ne. Problem je što Debian in­si­s­ cene, što i­pak ni­je tačno. Srpski­ jezi­k, na sreću­, ti­ra na vrlo vi­sokom kri­teri­ju­mu­ stabil­nosti­ koji­ nema ti­h problema, mada srećemo i­zjednačava­ softver mora is­pu­ni­ti­ da bi­ postao deo stabil­ne nje slobodnog softvera sa besplatni­m i­ako slo­ verzi­je dis­tri­bu­ci­je.a T kav prin­ci­p je u­slovljavao bodni­ softver može i­mati­ cenu­! Čak i­ Stallman u­klju­či­vanje zastareli­h verzi­ja programa u­ dis­tri­­ u­ GNU mani­festu­ pomi­nje nači­ne za zarađi­va­ bu­ci­ju­, što za veći­nu­ kori­sni­ka ni­je pri­hvatlji­vo nje novca na slobodnom softveru­. Termi­n slo­ rešenje. Debian se, pored stabil­ne, razvi­ja u­ još bodni­ softver (free software) se često pogrešno dve grane. Jedna je testing, i­z koje softver posta­ po­istoveću­je i­ sa termi­nom open source koji­ je je deo stabil­nog i­zdanja nakon što dosti­gne po ti­­ u­ u­potrebu­ u­vela Open Source i­ni­ci­jati­va (OSI). malan ni­vo stabil­nosti­. Dru­gi­m reči­ma, testing OSI nažalost često zanemaru­je slobodu­ zarad nakon određenog vremena postaje stable. Dru­­ tehni­čke su­peri­ornosti­, u­sled čega od lazi­ do po­ ga je unstable (kodnog i­mena Sid) grana koja grešnog po­istoveći­vanja termi­na. predstavlja mesto gde se nalaze vrlo sveži­ i­ nes­

decembar 2006 PC  PC SPECIJALNI DODATAK tabil­ni­ paketi­. Sis­tem i­zgrađeni­ z unstable grane odabran GNOME, ali­ je u­brzo an kon objavlji­va­ može bi­ti­ vrlo u­potreblji­v, mada ni­kada nis­te si­­ nja započet rad na dru­gi­m vari­jantama kao što gur­ni­ da li­ će nešto zakazati­ pošto njegovi­ pake­ su­ Kubuntu i­li­ Xubuntu. Osnovnu­ (i­ jedi­nu­) ra­ ti­ ni­su­ dovoljno testi­rani­. zli­ku­ i­zmeđu­ ovi­h vari­janti­ predstavljaju­ okru­­ Ubuntu je pokrenu­la kompani­ja Cannoni‑ ženja KDE i­ XFCE, dok su­ svi­ paketi­ kori­šćeni­ cal, či­ji­ je vlasni­k Ju­žno­fri­kanac Mark Shuttel‑ u­ nji­ma dostu­pni­ na Ubuntu repozi­tori­ju­mi­ma worth. Sis­tem nosi­ i­me koje je pre­uzeto i­z jezi­ka (server i­li­ serveri­ na koji­ma se an lazi­ softver, bi­­ plemena Zu­lu­ i­ znači­ hu­manost prema svi­ma, bli­oteke...). Vrlo je zanim­lji­va i­ Edubuntu vari­­ dok je slogan Ubuntu sis­tema – Linux za lju­d­ janta u­ koju­ su­ u­klju­čene edu­kativ­ne apli­kaci­je. ska bi­ća, što bi­ trebalo da pokaže da ovaj sis­tem Pored grafi­čki­h okru­ženja, Ubuntu pred­ ni­je ograni­čen na geek zajedni­cu­ te da ga mogu­ stavlja kompletan sis­tem koji­ podrazu­meva apli­­ u­potrebljavati­ svi­ kori­sni­ci­ raču­nara. Sredi­nom kaci­je najrazli­či­ti­ji­h namena kako bi­ bi­o u­ sta­ 2005. godi­neShuttleworth i­ Cannonical su­ osni­­ nju­ da odgovori­ na sve zadatke koje kori­sni­k raču­nara može i­mati­. Prethodno i­zdanje je do­ nelo i­ grafi­čki­ in­staler, pa se Ubuntu može i­n­ stali­rati­ vrlo lako pomoću­ nekoli­ko kli­kova mi­­ šem. Pored x86 i­ AMD64 platformi­, Ubuntu po­ država i­ Mac (PowerPC) raču­nare, dok su­ na li­s­ tu­ podržani­h od verzi­je 6.06 od dati­ i­ SUN Ul‑ traSPARC procesori­ (Niagara). vali­ Ubuntu fondaci­ju­ (sa početni­m kapi­talom Ubuntu je i­ na poslovnom planu­ počeo da od 10 mi­li­onao d lara) koja bi­ trebalo da osi­gu­­ beleži­ značajne pomake. LPI (Linux Professional ra fi­nansij­sku­ egzis­tenci­ju­ sis­tema i­ u­ slu­čaju­ da Institute) serti­fi­kaci­ja se obavlja i­ za ovu­ dis­tri­­ Cannonical prestane sa fi­nansij­skom podrškom bu­ci­ju­, dok i­zdanje 6.06 nosi­ oznaku­ LTS (Long dis­tri­bu­ci­je. Prvo i­zdanje Ubuntu‑a je objavlje­ Term Support) i­ odli­ku­je se enterprise ni­voom no krajem oktobra 2004. godi­ne sa oznakom kvali­teta. Saradnja sa SUN‑om je takođe veli­ki­ 4.10 i­ kodni­m i­menom Warty Warthog. korak napred, zajedno sa pomenu­tomo dlu­kom Tajna kvali­teta Ubuntu‑a leži­ u­ či­njeni­ci­ Google‑a da u­ svoji­m kancelari­jama koris­ti­ mo­ da ova dis­tri­bu­ci­ja posedu­je u­pravo ono što je di­fi­kovani­ Ubuntu. Debian­u­ odu­vek fali­lo – stabi­lan i­ svež desk‑ Zajedni­ca ok ri­sni­ka Ubuntu‑a je veli­ka i­ top sis­tem. Bazi­ran je na paketi­ma i­z unstable um­režena pomoću­ lokalni­h ti­mova koji­ se zovu­ grane Debian‑a i­ u­ prvom planu­ i­ma slobodno LoCo (skraćeni­ca za Local Community). Sis­tem kori­šćenje i­ lakoću­ u­potrebe i­ in­stalaci­je.Ubun ‑ je takođe vrlo dobro lokali­zovan, pa prakti­čno tu je ostao bli­zak i­ prin­ci­pi­ma Debian‑a u­ po­ ne postoje ograni­čenja za njegovo kori­šćenje ši­­ gledu­ kori­šćenja veći­nom slobodnog softvera, rom planete. Podrška za naš jezi­k je soli­dna, što za razli­ku­ od dru­gi­h deri­vata popu­t Linspire‑a u­ su­šti­ni­ ni­je zaslu­ga dis­tri­bu­ci­je, već či­njeni­ce i­ Xandros‑a koji­ se odli­ku­ju­ vlasni­čki­m i­novaci­­ da je dobar deo apli­kaci­ja u­klju­čeni­h u­ dis­tri­bu­­ jama. Kao bazi­čno grafi­čko radno okru­ženje je ci­ju­ već preveden na naš jezi­k.

 PC decembar 2006 Ubuntu Linux In­stalaci­ja

edan od glavni­h faktora koji­ je u­ti­cao dis­kovi­ma ok ji­ su­ pu­tem određeni­h grana (PA­ J na negati­van trend pri­hvatanja GNU/ TA i­li­ SATA) povezani­ na mati­čnu­ ploču­, neop­ Linux‑a među­ raču­narski­m kori­sni­ci­mas je te hodno je znati­ kako kernel posmatra sve to. Da­ pri­li­čno kompli­kovan proces in­stalaci­je ok ji­ je kle, grane na koje se pri­klju­ču­ju­ dis­kovi­ se dele nekada karakteri­sao ovaj operativ­ni­ sis­tem. S na pri­marne i­ sekun­darne u­koli­ko i­h i­ma dve, obzi­rom da je veći­na potenci­jalni­h kozu­mena­ dok se oznake analogno nastavljaju­ ako postoji­ ta GNU/Linux‑a navi­kla na Microsoft Windows veći­ broj grana. Na jednoj grani­ pak možemo okru­ženje, pri­ su­sretu­ sa novi­m kernelom i­ svi­­ i­mati­ dva u­ređaja koji­ se označavaju­ sa master i­ me što on donosi­ nemi­novno nastaju­ problemi­. slave. U veći­ni­ slu­čajeva, u­nu­tar raču­nara nema Ovaj problem je prevazi­đen pri­li­čno dav­ vi­še od dva hard dis­ka, dok se najčešće koris­ti­ no, s obzi­rom da u­s user friendy dis­tri­bu­ci­je do­ samo jedan di­sk. bi­le takvu­ eti­ketu­ u­pravo zbog in­stalaci­onog Označavanje dis­kova i­ parti­ci­ja se obav­ procesa koji­ bi­ trebalo da bu­de pri­hvatlji­v i­ za lja pomoću­ kombi­naci­ja slova i­ brojeva. U za­ najne­isku­sni­jeo k ri­sni­ke. Red Hat, Mandriva vi­snosti­ od ti­pa in­terfejsa, PATA dis­kovi­ će u­ (Mandrake) i­ Su­SE u­s najpoznati­ji­ predstavni­­ oznaci­ i­mati­ slovo H, dok će SATA i­ SCSI i­mati­ ci­ ove „eki­pe“, am da sve češće i­ dis­tri­bu­ci­je ko­ S. Dru­go slovo će u­ oba slu­čaja bi­ti­ D, pa će bez je se smatraju­ kompli­kovani­m i­ konzervativ­ni­m obzi­ra na granu­ i­ pozi­ci­ju­ džampera SATA di­sk omogu­ćavaju­ kori­šćenje mi­šao dmah nakon po­ bi­ti­ SD, a PATA HD. Sledeći­ slovo u­ oznaci­ zavi­­ kretanja in­stalaci­onog em di­ja. Ipak, ok li­ko god si­ od povezi­vanja, a u­ređaji­ se ređaju­ hi­jerarhi­j­ in­stalaci­oni­ proces bi­o kratak (neke dis­tri­bu­ci­je ski­ po engleskoj abecedi­, redom po granama i­ se mogu­ in­stali­rati­ sa svega par kli­kova mi­šem), džamepri­sanju­. Dakle, master di­sk na prvoj gra­ šaren i­ pri­jateljski­ nastrojen, postoje stvari­ koje ni­ će i­mati­ A (pa će mu­ oznaka bi­ti­ HDA u­koli­­ se ni­kada neće promeni­ti­. Jednostavno se mora­ ko je PATA di­sk), slave na is­toj grani­ B (HDB), te di­rektno su­oči­ti­ sa neki­m problemi­ma da i­b s­ master na du­goj grani­ C (HDC) i­ tako redom. te us­peli­ da i­h reši­te. U slu­čaju­ dru­gogin­ terfejsa, sis­tem označavanja je is­ti­, samo što će prvo slovo u­ oznaci­ dis­ka bi­­ Šta morate­ da zn­ate­ ti­ karakteris­ti­čno za in­terfejs. Ukoli­kou­ ku­ći­štu­ U su­šti­ni­ postoji­ jedna si­tu­aci­jao k ja mo­ postoje jedan hard di­sk i­ jedan opti­čki­ u­ređaj, u­ že bi­ti­ potenci­jalno kri­ti­čna. Ukoli­ko se GNU/ veći­ni­ slu­čajeva će nosi­ti­ oznake HDA i­ HDC. Linux in­stali­ra na prazan hard di­sk, nekri­ti­čko Znači­, hard di­sk je povezan preko PATA in­ter­ klik­tanje na next će dovesti­ do opti­malne konfi­­ fejsa kao master na prvoj grani­, dok je opti­čki­ gu­raci­je i­ in­stalaci­je is­s tema. Ta vari­janta je ve­ u­ređaj takođe master povezan na dru­gu­ granu­. oma jednostavna i­ verovatno lakša nego kod os­ SATA dis­kovi­, koji­h i­ma sve vi­še i­ koji­ pre­uzi­­ tali­h operativ­ni­h sis­tema. Problemi­ mogu­ nasta­ maju­ pri­mat, ćeu­ veći­ni­ slu­čajeva nosi­ti­ oznaku­ ti­ kada na hard dis­ku­ na koji­ se in­stali­ra is­s tem SDA. Naravno, to ne mora bi­ti­ tako, već treba postoje podaci­ i­ parti­ci­jeo k je treba saču­vati­. Ko­ obrati­ti­ pažnju­ na in­formaci­je o pri­klju­čeni­m ri­sni­k mora da prepozna parti­ci­ju­ koju­ ne sme u­ređaji­ma ok je se pojavlju­ju­ pri­li­kom u­klju­či­va­ da formati­ra ak ko bi­ znao gde da postavi­ parti­­ nja raču­nara. ci­ju­ koju­ želi­ da formati­ra, što je za početni­ka Na osnovu­ te in­formaci­jei­ opi­sanog nači­na preveli­k problem. označavanja hard dis­kova, lako možete za­ Prolemati­ku­ je potrebno posmatrati­ od naj­ klju­či­ti­ kako će Linux prepoznati­ hard di­sk(ove) ni­žeg ni­voa.o P što se parti­ci­jea n laze na hard u­ raču­naru­. Podaci­ na dis­kovi­ma u­s organi­zo­

decembar 2006 PC  PC SPECIJALNI DODATAK vani­ pomoću­ parti­ci­ja. Na Windows­u­ se one nom obi­mu­. Poželjno je da parti­ci­ja nao k ju­ se označavaju­ slovi­ma abecede (C, D, E...), dok se Ubuntu in­stali­ra i­ma kapaci­tet od najmanje 3 na Linux­u­ to či­ni­ dru­gači­je. Tačni­je, deo an zi­­ GB, jer se pored osnovnog sis­tema in­stali­ra ve­ va parti­ci­je či­ni­ oznaka dis­ka, a dru­gi­ deo broje­ li­ki­ broj apli­kaci­ja razni­h namena. Ovakva pos­ vi­. Po sadašnji­m standardi­ma jedan hard di­sk tavka ni­jei­ jedi­na. oM gu­će je defi­ni­sati­ vi­še par­ može i­mati­ najvi­še četi­ri­ pri­marne parti­ci­je, a ti­ci­ja i­ monti­rati­ i­h u­ razli­či­ti­m di­rektori­ju­mi­­ jednu­ pri­marnu­ je mogu­će koris­ti­ kao extend‑ ma, ali­ će o monti­ranju­ i­ hi­jerarhi­ji­ fajlova i­ di­­ ed parti­ci­ju­ koja sadrži­ logi­čke, u­koli­ko vam je rektori­ju­ma bi­ti­ reči­ nešto kasni­je. potrebno vi­še od četi­ri­ parti­ci­je na dis­ku­. Dru­­ Izbor fajl sis­tema takođe može i­zazvati­ za­ gi­m reči­ma, tri­ pri­marne se za­ista koris­te kao bu­nu­. Fajl sis­temi­ koje GNU/Linux koris­ti­ su­ takve, dok se jedna dalje deli­ na logi­čke parti­­ ReiserFS i­ EXT3. EXT3 predstavlja evolu­ci­ju­ ci­je. Pri­li­kom označavanja, pri­marne parti­ci­je „starog dobrog“ EXT2 kome je dodat journal‑ dobi­jaju­ brojeve od 1 do 5 dok su­ logi­čke nu­­ ing (mogu­ćnost beleženja promena fajl sis­tema meri­sane od 5 pa navi­še. Dakle, prva pri­marna u­ dnevni­k – journal) i­ verovatno predsta­lja naj­ parti­ci­ja naA P TA dis­ku­ koji­ je pri­klju­čen kao stabil­ni­ji­ dnevni­čki­ fajl sis­tem u­ ovoj gru­pi­ ko­ master na prvoj grani­ će i­mati­ oznaku­ HDA1: ju­ či­ne i­ ReiserFS, XFS i­li­ JFS. ReiserFS pru­ža HD za PATA di­sk, A zato što je primary mas‑ nešto bolje performanse i­ pokazao se kao vrlo ter i­ 1 za prvu­ pri­marnu­ parti­ci­ju­. Analogno se dobro rešenje za parti­ci­je nao k ji­ma se smešta označavaju­ i­ ostale parti­ci­je u­ zavi­snosti­ od ti­­ mnoštvo manji­h fajlova, pa se može koris­ti­ti­ za pa i­ pozi­ci­je na dis­ku­. U realnoj si­tu­aci­ji­ će na in­stalaci­ju­ sis­tema. Kada je u­ pi­tanju­ skladi­šte­ veći­ni­ raču­nara C: parti­ci­ja u­ Windows­u­ bi­ti­ nje podataka, ReiserFS u­me da pokaže nestabi­l­ HDA1 u­ Linux­u­, dok će D: bi­ti­ HDA5 (prva lo­ nost, naroči­to pri­ radu­ sa veli­ki­m fajlovi­ma, pa gi­čka), u­koli­ko se radi­ o PATA dis­ku­. Ni­je zgo­ stoga preporu­ču­jemo EXT3. Reiser4 sis­tem se reg ponovi­ti­ da na SATA dis­ku­ to fun­kci­oni­še tek razvi­ja tako da ga za sada treba zaobi­lazi­ti­. na is­ti­ nači­n, s ti­m da je početno slovo S. Bi­ranje parti­ci­ja za in­stalaci­ju­ sis­tema je Loci­ranje postojeći­h parti­ci­jai­ postavljanje u­jedno i­ jedi­ni­ korak koji­ može bi­ti­ pogu­ban novi­h je takođe potenci­jalno stresan i­ ri­zi­čan po postojeće podatke na dis­ku­ i­ raču­nar u­op­ posao. Najpoznati­ja alatka koja se u­ Windows­u­ šte. Sve ostale stavke su­ po podrazu­mevani­m koris­ti­ za ove namene jeste Partition Magic, ko­ podešavanji­ma po ti­malno u­potreblji­ve i­ mogu­ ji­ može da poslu­ži­ za otkri­vanje ti­pa postojeći­h se, što je najbi­tni­je,a n knadno popravi­ti­ i­li­ po­ parti­ci­ja i­ oslobađanje prostora za nove. Ne desi­ti­. Naravno, pre in­stalaci­je se preporu­ču­je preporu­ču­je se postavljanje parti­ci­ja za GNU/ bekap podataka jer se ni­kada ne zna kada nešto Linux pomoću­ ovog alata jer može dovesti­ do može krenu­ti­ naopako. Ni­ či­njeni­ca da se u­a to­ problema. Alat is­te namene, Gparted, koji­ se ko­ ru­ teksta ni­kada ni­je ed si­lo ni­štae n predvi­đeno, ris­ti­ pri­li­kom in­stalaci­je Ubuntu‑a u­ grafi­čkom čak i­ kada je koris­ti­o test i­zdanja dis­tri­bu­ci­ja, ne reži­mu­, je dovoljan jer omogu­ćava mani­pu­laci­­ u­manju­je značaj bekapa. ju­ sa FAT32 i­ NTFS parti­ci­jama, a u­ su­šti­ni­ vam je jedi­no to i­ potrebno. Klik, klik i gotovo Za in­stalaci­ju­ GNU/Linux‑a pa i­ Ubun‑ Dapper (Ubuntu 6.06) je pored enterprise tu‑a su­ potrebne dve parti­ci­je.e J dna slu­ži­ za i­n­ kvali­teta i­ jako dobri­h karakteris­ti­ka od neo i­no­ stalaci­ju­ samog sis­tema dok dru­ga obavlja fu­n­ vaci­ju­ za koju­ se može reći­ da je Ubuntu sis­te­ kci­ju­ vir­tu­elne memori­je i­ nazi­va se swap. On mu­ najvi­še en dostajala. Pre ovog i­zdanja bi­lo po pravi­lu­ treba da bu­de dvostru­ko veći­ od ko­ je mogu­će in­stali­rati­ sis­tem jedi­no i­z konzol­ li­či­ne RAM‑a, mada su­ za­ista retke si­tu­aci­je ka­ nog okru­ženja pomoću­ Debian installer‑a. Ru­­ da se vir­tu­elna memori­ja ok ris­ti­, naroči­to u­ pu­­ ku­ na srce, besomu­čno pri­tis­kanje tastera Enter

 PC decembar 2006 Ubuntu Linux je davalo pris­tojne rezul­tate u­ si­tu­aci­ji­ kada tre­ ženje GNOME zajedno sa apli­kaci­jama či­je su­ ba „pregazi­ti­“ ceo hard di­sk. Termi­nal, an rav­ i­kone smeštene u­ meni­. Ukoli­ko se jave proble­ no, ne delu­je priv­lačno veći­ni­ kori­sni­kao k ji­ su­ mi­ sa i­ni­ci­jali­zaci­jom grafi­čkog okru­ženja treba navi­kli­ na grafi­čko okru­ženje, pa je potreba za u­potrebi­ti­ dru­gu­ opci­ju­ u­ meni­ju­ (Start Ubun‑ „kli­k“ in­stalaci­jom bi­la oči­gledna. Ubuntu je re­ tu in safe graphics mode) koja će poku­šati­ da po­ ši­o da krene pu­tem ok ji­ je vrlo in­teresantan, jer di­gne grafi­ku­ pomoću­ VESA drajvera, što u­ go­ omogu­ćava is­probavanje sis­tema pre in­stalaci­je. tovo 99% slu­čajeva daje rezul­tate. Tada se mo­ Live di­sk je postao i­ in­stalaci­oni­, pa se demon­ gu­ promeni­ti­ podešavanja jezi­kai­ tastatu­re (pri­­ straci­ja is­s tema i­ njegova in­stalaci­ja an laze na je­ tis­kom na F2, odnosno F3) i­li­ defi­ni­sati­ rezolu­­ dnom medi­ju­. Ovakav recept je us­pešno popu­­ ci­ja (F4). Taster F5 je rezervi­san za accessibili‑ lari­salo nekoli­ko dis­tri­bu­ci­ja, među­ koji­ma je i­ ty opci­je an menjene lju­di­ma saa n ru­šeni­m ži­vo­ pi­oni­r Live GNU/Linux‑a – Knoppix. Stari­ me­ tni­m fun­kci­jama. tod in­stalaci­je jei­ dalje dostu­pan, ali­ je za njega Pošto se operati­vni­ sis­tem us­pešno i­ni­ci­ja­ potrebno nabavi­ti­ dru­gi­ di­sk pod nazi­vom al‑ li­zu­je i­ radna površi­na postane spremna za ko­ ternate, dok se medi­j sa grafi­čkom in­stalaci­jom ri­šćenje, možete baci­ti­ pogled na mogu­ćnosti­ nazi­vadesktop . koje Ubuntu pru­ža. Treba i­mati­ na u­mu­ da go­ Dakle, da bi­ se najnovi­ji­ Ubuntu 6.10 in­sta­ vori­mo o znatno slabi­ji­m performansama jer li­rao pomoću­ grafi­čkog okru­ženja potrebno je sis­tem fun­kci­oni­še sap o ti­čkog medi­ja. U ovom da i­mate desktop di­sk i­ podesi­te raču­nar da se trenut­ku­ je bi­tna i­kona Install koja se nalazi­ na podi­že sa po ti­čkog u­ređaja u­ kojem će se CD na­ radnoj površi­ni­. lazi­ti­. Pri­li­komi­ ni­ci­jali­zaci­je dis­ka treba odabra­ Dvostru­ki­ kli­k na pomenu­tu­ i­konu­ po­ ti­ prvu­ opci­ju­ i­li­ sačekati­ da se sama akti­vi­ra na­ kreće program za in­stalaci­ju­ Ubuntu‑a u­ gra­ kon nekoli­ko sekun­di­. Ona će pokrenu­ti­ live si­s­ fi­čkom modu­, a treba u­ startu­ napomenu­ti­ da tem koji­ će prepoznati­ sav hardver na raču­naru­ srpskog jezi­ka, an žalost, nema na spis­ku­. Pr­ i­, u­ zavi­snosti­ od snage raču­nara i­ kvali­teta op­ vi­ korak in­stalaci­je se u­pravo odnosi­ na i­zbor ti­čkog u­ređaja i­ medi­ja, an kon nekoli­ko ed seti­­ jezi­ka. Sledeći­ zadatak je i­zbor vremenske zo­ na sekun­di­ na ekranu­ će se u­kazati­ radno okru­­ ne, odnosno lokaci­je. oP trebno je kli­knu­ti­ na Evropu­ na mapi­ plane­ te nakon čega će ona bi­­ ti­ u­većana, a Be­grad postati­ lako u­očlji­v. Po­ što je podešena lokaci­­ ja sledi­ selekci­ja raspore­ da tastatu­re, a dostu­pna su­ oba pi­sma ok ja se ko­ ris­te u­ srpskom jezi­ku­. Naredni­ korak je vezan za defi­ni­sanje kori­sni­ka sis­tema. O tome će bi­ti­ reči­ nešto kasni­je, a za početak treba znati­ da je potrebno u­neti­ i­me kori­­ sni­ka, username, lozin­ku­ i­ podesi­ti­ i­me raču­nara. Pošto je GNU/Linux pu­­

decembar 2006 PC  PC SPECIJALNI DODATAK nokrvni­ vi­šekori­sni­čki­ sis­tem, neophodno je ja­ redu­. Mount point parti­ci­jeo k ja je odabrana za sno defi­ni­sati­ ko šta radi­ na sis­temu­ i­ kori­sni­­ in­stalaci­ju­ Ubuntu‑a treba podesi­ti­ na „/“, dok ke valjano razdvoji­ti­. Zato je u­nos lozin­ke koja za swap treba podesi­ti­ swap. Ako je obeležen će se, kako ćemo kasni­je vi­deti­, koris­ti­ti­ za sve checkbox koji­ se nalazi­ u­ desnom delu­ prozora poslove na sis­temu­ obavezan, odnosno ne mo­ to znači­ da se parti­ci­ja rfo mati­ra, na šta takođe že se i­zbeći­. treba obrati­ti­ pažnju­ kada se u­ u­potrebu­ stavlja neka parti­ci­ja nao k joj po­ daci­ moraju­ bi­ti­ saču­vani­. U ovom trenut­ku­ tre­ ba skrenu­ti­ pažnju­ na pro­ blem koji­ se pojavi­o sa Edgy‑jevi­m (Ubuntu 6.10) installer‑om. Na­ime, u­koli­­ Sada nastu­pa pravi­ posao. Nakon i­ni­ci­jali­­ ko se za in­stalaci­ju­ sis­tema koris­ti­ parti­ci­ja ko­ zaci­je alata za parti­ci­oni­sanje kori­sni­ku­ se nu­de ja je napravljena rani­je, ma kako bi­la podešena dve mogu­ćnosti­. Jedna podrazu­meva kori­šćenje (bez obzi­ra ak ko je obeležen checkbox format), celog dis­ka, dok dru­ga omogu­ćava ru­čno pode­ u­ dnu­ prozora će se pojavi­ti­ poru­ka da ne posto­ šavanje parti­ci­ja. oUk li­ko postoje podaci­ i­ ope­ ji­ root fajl sis­tem (No root file system). Problem rativ­ni­ sis­tem(i­) koje ne tre­ ba bri­sati­, mora se koris­ti­­ ti­ dru­ga po ci­ja. aN kon nje­ ne selekci­je pokreće se pro­ gram za mani­pu­laci­ju­ par­ ti­ci­jama, pomoću­ kojeg je mogu­će na slobodnom pros­ toru­ defi­ni­sati­ nove parti­ci­­ je za Ubuntu i­li­ oslobodi­ti­ prostor promenom veli­či­ne i­li­ bri­sanjem neke od posto­ jeći­h parti­ci­ja. Pri­kazr pa ti­ci­­ ja je sli­čan kao kod Partition Magic‑a, a boje vrlo jasno pokazu­ju­ koji­ fajl sis­tem se nalazi­ na kojoj parti­ci­ji­. Nji­­ hove oznake su­ takođe oči­­ gledne, pa treba da bu­dete pažlji­vi­ kada određu­jete šta je za bri­sanje a šta za promenu­ veli­či­ne, jer ćete se rešava vraćanjem korak u­nazad te bri­sanjem u­z valjano razu­mevanje materi­je vrlo et ško po­ i­ ponovni­m kre­iranjem parti­ci­je nao k ju­ će si­s­ greši­ti­. Dalje treba defi­ni­sati­ kako će parti­ci­jei­ b ­ tem bi­ti­ in­stali­ran, an kon čega će u­ sledećem ko­ ti­ treti­rane, odnosno koja će bi­ti­ kori­šćena za i­n­ raku­ ona bi­ti­ au­tomatski­ selektovana za formati­­ stalaci­ju­ sis­tema, koje će bi­ti­ monti­rane i­ gde. ranje, a problemati­čne poru­ke neće bi­ti­. Prozor u­ kojem se obavlja ovaj deo posla je kon­ Pošto su­ parti­ci­je odabrane i­ podešene, kli­k ci­pi­ran tako da se polja za selekci­ju­ parti­ci­ja i­ na forward dovodi­ do fi­nalne etape gde se su­mi­­ mesta gde će bi­ti­ monti­rane nalaze u­ jednom raju­ svi­ podaci­ i­ podešavanja sa mogu­ćnošću­

 PC decembar 2006 Ubuntu Linux odabi­ra mesta in­stalaci­je GRUB boot loader‑a. stekao veoma dobru­ repu­taci­ju­. Prve korake tek­ Po default­u­ se GRUB in­stali­rau­ MBR hard di­s­ stu­alne in­stalaci­je či­ne odabi­r jezi­ka i­ raspore­ ka, mada postoji­ mogu­ćnost njegove in­stalaci­je da tastatu­re pri­ čemu­ nema srpskog, ali­ je hrvat­ čak i­ na dis­ketu­. Pre kli­ka na taster install valja ski­ sasvi­m u­potreblji­v u­ našem slu­čaju­. Kada je još jednom pogledati­ šta je podešeno. Instalaci­­ raspored tastatu­reu­ pi­tanju­, installer nu­di­ opci­­ ja traje u­ proseku­ desetak mi­nu­ta,a m da to vre­ ju­ prepoznavanja (Detect keyboard layout?) ras­ me zavi­si­ od vi­še faktora. Napredovanje in­sta­ poreda pomoću­ u­pi­ta ot kom koji­h od kori­sni­­ laci­je se pri­kazu­je statu­snom li­ni­jom is­pod ko­ ka traži­ da pri­ti­sne tražene karaktere na tasta­ je se is­pi­su­jea n zi­v trenu­tne faze posla. Pošto se tu­ri­. Ipak, lakše je odabrati­ No i­ ru­čno odabra­ posao završi­ kori­sni­ku­ se nu­di­ mogu­ćnost da ti­ raspored sa lis­te. Nakon podešavanja tastatu­­ restartu­je raču­nar i­li­ da nastavi­ sa u­potrebom re installer će detektovati­ hardver i­ u­či­tati­ potre­ live dis­ka. bne modu­le ak ko bi­ se proces nastavi­o. Sledeći­ Kako što se da vi­deti­, in­stalaci­ja Ubuntu‑a korak je defi­ni­ci­ja i­mena raču­nara, nakon čega je tri­vi­jalan posao u­koli­ko je sve jasno kada je slede parti­ci­je. mani­pu­laci­ja parti­ci­jama u­ pi­tanju­, a boot loader će nakon nje pronaći­ sve operativ­ne sis­teme koji­ su­ in­stali­rani­ i­ u­redno i­h smesti­ti­ u­ meni­ koji­ se pojav­ lju­je an kon pokretanja raču­nara.

Tab, En­te­r... Ukoli­ko posedu­jete raču­nar sa ma­ nje od 192 MB memori­je i­li­ grafi­čki­ mod in­stalaci­je ni­jeo d neo rezul­tate, termi­nal je e n mi­novno rešenje. Iako na prvi­ pogled delu­je frus­tri­raju­će, pro­ ces je i­ u­ tekstu­alnom reži­mu­ veoma je­ dnostavan i­z prostog razloga što sis­tem veći­nu­ I u­ tekstu­alnom reži­mu­ je selekci­ja parti­­ koraka podešava au­tomatski­, dok kori­sni­k mo­ ci­ja jedi­ni­ kri­ti­čni­ momenat, a i­ donekle je spe­ že i­zmeni­ti­ ono što mu­ se u­ tom i­zboru­ ne dopa­ ci­fi­čna. Kao i­ u­ grafi­čkom modu­, mogu­će je da. Za ovaj metod in­stalaci­je je potrebno i­mati­ prepus­ti­ti­ installer­u­ da au­tomatski­ podesi­ ceo alternate di­sk koji­ pored ovakvog metoda in­sta­ di­sk, a ru­čni­ odabi­r parti­ci­jaa n ravno postoji­ laci­je posedu­je i­ dodatne pakete sa softverom, kao i­zbor. Di­jalog za pojedi­načnu­ selekci­ju­ sa­ što može bi­ti­ od značaja pri­li­koma n knadne i­n­ drži­ lis­tu­ parti­ci­ja, pa je potrebno najpre oda­ stalaci­je programa. brati­ željenu­. Ukoli­ko treba kre­irati­ parti­ci­ju­ na Pre nego što počnemo da se u­poznaje­ slobodnom prostoru­, takođe je potrebno oda­ mo sa tekstu­alnom in­stalaci­jom pomenu­ćemo brati­ taj prostor na lis­ti­ i­ pri­ti­snu­ti­ Enter, a po­ osnovne metode navi­gaci­je kroz ovaj vi­d in­sta­ tom sledi­ i­zbor i­zmeđu­ kre­iranja nove parti­ci­­ laci­je. Streli­ce se ok ris­te za navi­gaci­ju­ u­nu­tar je i­li­ au­tomatske konfi­gu­raci­je slobodnog pros­ određenog polja (reci­mo lis­ta jezi­ka), dok tas­ tora (ova opci­ja i­b trebalo da napravi­ opti­malni­ ter Tab omogu­ćava prebaci­vanje selekci­je na raspored parti­ci­ja na osl bodnom prostoru­). Sle­ navi­gaci­one tastere (Next, Go Back). Akci­ja se deći­ koraci­ pri­ kre­iranju­ su­ i­zbor ev li­či­ne, ti­pa potvrđu­je pri­tis­kom na Enter. Dakle, prosto kao (pri­marna i­li­ logi­čka) i­ mesta gde će bi­ti­ kre­ira­ pasu­lj. Ubuntu se u­ termi­nalu­ in­stali­ra pomoću­ na parti­ci­ja (početaki­ li­ kraj dis­ka, odnosno slo­ Debian installer‑a koji­ je tokom godi­na na sceni­ bodnog prostora). Sledeći­ ekran je namenjen

decembar 2006 PC  PC SPECIJALNI DODATAK podešavanju­ parti­ci­je, a taj di­jalog se pojavlju­­ Pošto su­ parti­ci­je i­ni­ci­jali­zovane i­ postav­ je i­ u­koli­ko je parti­ci­ja već spo tojala, pa je oda­ ljene, treba podesi­ti­ vremensku­ zonu­ i­ defi­ni­sa­ brana i­ pri­ti­snu­t je Enter. Dakle, treba podesi­­ ti­ kori­sni­čki­ nalog, što su­ krajnje tri­vi­jalni­ kora­ ti­ fajl sis­tem na parti­ci­ji­ (Use as) i­ tačku­ mon­ ci­. Nakon ovoga, sis­tem će se in­stali­rati­ a kori­­ ti­ranja (Mount point), a podešavanje se završa­ sni­k može prati­ti­ napredak in­stalaci­je pomoću­ va i­ ču­va opci­jom Done setting up the partition. trake koja i­lus­tru­je tok procesa. Jedi­ni­ bi­tan ko­ Kao što se može vi­deti­, ni­je et ško podesi­ti­ par­ rak, pošto se sis­tem in­stali­ra na selektovanu­ par­ ti­ci­je i­ako se radi­ o tekstu­alnom modu­, pa se ti­ci­ju­, je podešavanje boot loader‑a, pri­ čemu­ će nakon tog kri­ti­čnog momenta in­stalaci­ja om že podrazu­mevane postavke obezbedi­ti­ njegovu­ nastavi­ti­ i­zborom opci­jeFinish partitioning and in­stalaci­ju­ u­ MBR dis­ka, dok će ostali­ operati­v­ write changes to disk. Kori­sni­ku­ će ponovo bi­ti­ ni­ sis­temi­, u­klju­ču­ju­ći­ i­ Windows, bi­ti­ smešteni­ predočeno koje parti­ci­je će bi­ti­ formati­rane, što u­ meni­. Iako ni­je ot li­ko pri­hvatlji­v za ok ri­sni­ke je pravi­ trenu­tak za proveru­ i­ potvrdu­ radi­ da­ kao in­stalaci­ja u­ grafi­čkom reži­mu­, ceo proces ljeg nastavka in­stalaci­je. u­ termi­nalu­ se brzo i­ lako završava. Radn­o okružen­je

akon us­pešno završenog in­stalaci­­ govom home di­rektori­ju­mu­. Isto važi­ i­ za gra­ N onog procesa Ubuntu će se podi­ći­ fi­čka okru­ženja. u­z bootsplash ekran, koji­ je u­ novoj verzi­ji­ estet­ Dakle, kori­sni­ci­ su­ gazde na svom pros­ ski­ u­napređen, i­ pred kori­sni­kom će se u­kazati­ toru­, dok za bi­lo kakve akci­je van njega mora­ login menadžer. Podešeno kori­sni­čko i­me i­ lo­ ju­ bi­ti­ ovlašćeni­ od strane admi­nis­tratora. Na zin­ka su­ obavezni­ za pri­javlji­vanje na sis­tem, na­ GNU/Linux­u­ se admi­nis­trator nazi­varoot kori­­ kon čega je Ubuntu spreman za u­potrebu­. sni­k i­ njegov home di­rektori­ju­m ni­je smešten u­ Pri­javlji­vanje na sis­tem je prva karakteris­ti­­ /home, već se nalazi­ u­ korenom di­rektori­ju­mu­ ka GNU/Linux‑a u­opšte, pa i­ Ubuntu‑a. Na­ime, i­ nosi­ nazi­v root (/root). Pogađate da root i­ma ovaj operativ­ni­ sis­tem je potpu­ni­ vi­šekori­sni­čki­ sva prava na sis­temu­ i­ da može da u­radi­ bi­lo šta sis­tem, što podrazu­meva da su­ kori­sni­ci­ jasno pa se zato koris­ti­ samo kada nešto treba obavi­ti­ odvojeni­ jedni­ od dru­gi­h sa preci­zno ed fi­ni­sa­ na samom operativ­nom sis­temu­. Za svakodnev­ ni­m dozvolama. To znači­ da se kori­sni­čki­m na­ ni­ rad se koris­ti­ obi­čan kori­sni­čki­ nalog, koji­ se lozi­ma om že vrlo lako u­pravljati­, a svaki­ i­ma kre­ira tokom in­stalaci­je. Po podrazu­mevani­m na raspolaganju­ svoj deo hard dis­ka na kojem podešavanji­ma, obi­čni­ kori­sni­ci­ mogu­ koris­ti­ti­ se nalaze li­čni­ fajlovi­ i­ podešavanja okru­ženja. u­ređaje sa podaci­ma, sav hardver, ali­ ne mogu­ Ovo parče prostora se nazi­va home di­rektori­­ in­stali­rati­ apli­kaci­je i­li­ menjati­ konfi­gu­raci­one ju­m kori­sni­ka,a n lazi­ se u­ di­rektori­ju­mu­ /home fajlove operativ­nog sis­tema. Sve to radi­ root. Ra­ i­ i­menovano je po kori­sni­čkom i­menu­ (na pri­­ zdvajanje admi­nis­tratora od regu­larni­h kori­sni­­ mer /home/ivan u­ slu­čaju­ au­tora teksta). Evo i­ ka je jako dobro po bezbednost, jer neko ko ni­­ i­lus­traci­je. Dva ok ri­sni­kao m gu­ koris­ti­ti­ jednu­ je admi­nis­trator ne može ozbi­ljno naru­ši­ti­ sta­ apli­kaci­ju­ ali­ sa potpu­no razli­či­ti­m podešavanji­­ bil­nost sis­tema. ma jer se i­zvršni­ fajlovi­ i­ bi­bli­oteke potrebne za Tokom ži­vota GNU/Linux‑a na desktop sce­ fun­kci­oni­sanje apli­kaci­je ču­vaju­ na odgovara­ ni­, pokazalo se da kori­šćenje dve lozin­ke (root i­ ju­ći­m mesti­ma na is­s temu­, dok se dodaci­ (pl‑ kori­sni­čka) predstavlja problem. Ubuntu po po­ ugin‑ovi­) za apli­kaci­ju­ i­ li­čni­ fajlovi­ kori­sni­ka drazu­mevani­m podešavanji­ma ne ed fi­ni­še root koji­ se ti­ču­ njegovi­h podešavanja nalaze u­ nje­ lozin­ku­, već se koris­ti­ sudo (superuser do). To

10 PC decembar 2006 Ubuntu Linux

bni­h za podi­zanje sis­te­ ma, u­klju­ču­ju­ći­ kernel i­ initrd sli­ku­ (image), a sadrži­ i­ konfi­gu­raci­one fajlove GRUB boot load‑ er‑a. U Dev di­rektori­ju­­ mu­ se nalaze svi­ fajlovi­ koji­ označavaju­ u­ređaje koji­ postoje na raču­na­ ru­. Treba napomenu­ti­ da je GNU/Linux kao Unix‑oli­ki­ sis­tem na­ sledi­o njegovu­ fi­lozo­ fi­ju­ „sve je fajl“, pa se i­ u­ređaji­ tako predstavlja­ ju­. Tako su­, na pri­mer, dis­kovi­ i­ parti­ci­je sme­ je program koji­ kori­sni­ku­ (i­li­ gru­pi­ kori­sni­ka) šteni­ u­ /dev/hda i­ /dev/hda1, dok je modem re­ pru­ža neke i­li­ sve admi­nis­tratorske pri­vi­legi­je. ci­mo predstavljen kao /dev/modem. Etc je konfi­­ Naravno, to ne bi­ i­malo smi­sla u­koli­ko i­b ko­ gu­raci­oni­ centar sis­tema i­ u­ njemu­ se nalaze faj­ ri­sni­ci­ „tek tako“ dobi­jali­ root pri­vi­legi­je. Pri­li­­ lovi­ či­ji­m u­ređi­vanjem se podešavaju­ određeni­ kom svakog admi­nis­tratorskog posla, sudo od delovi­ operativ­nog sis­tema i­li­ apli­kaci­je. U di­rek­ kori­sni­ka traži­ u­nos lozin­ke, pa tako kori­sni­ci­ tori­ju­mu­ lib se nalaze neke sis­temske bi­bli­oteke, ne moraju­ koris­ti­ti­ dve, već samo jednu­ lozi­n­ kao i­ modu­li­ za kernel. Media i­ mnt su­ mesta u­ ku­. Ukratko, za šta god Ubuntu zatraži­o lozi­n­ koji­ma se monti­raju­ (mount­u­ju­) u­ređaji­ sa po­ ku­, u­nosi­ se kori­sni­čka. daci­ma. Monti­ranje je pojam koji­ predstavlja pri­kazi­vanje sadržaja nekog u­ređaja sa podaci­­ Gde­ je­ šta ma u­ određenom di­rektori­ju­mu­. Dakle, u­koli­ko Pošto smo se dotakli­ osnova vi­šekori­­ je npr. parti­ci­ja hda5 monti­rana u­ di­rektori­ju­­ sni­čkog sis­tema kao takvog i­ predstavi­li­ reše­ mu­ /mnt/D, podaci­ma sa te parti­ci­je će moći­ da nje za admi­nis­tri­ranje Ubuntu sis­tema, prelazi­­ se mani­pu­li­še u­ okvi­ru­ tog di­rektori­ju­ma. u­Il s­ mo na fajl sis­tem hi­jerarhi­ju­ GNU/Linux‑a. Već traci­je radi­, u­koli­ko i­b sadržaj pomenu­te parti­­ smo govori­li­ o home di­rektori­ju­mi­ma pa se na ci­je na Windows­u­ bi­o dostu­pan kao D znači­ tome nećemo zadržavati­. Osnovu­ fajl sis­tem hi­­ da je ona „monti­rana“ u­ di­rektori­ju­m D, koji­ se jerarhi­je predstavlja koreni­ (root) di­rektori­ju­m nalazi­ u­ My Computer­u­. Home di­rektori­ju­ma koji­ se označava sa „/“ (sleš, „obi­čna“ kosa crta). root kori­sni­ka(/root) smo se već dotakli­, dok su­ U startu­ treba otkloni­ti­ nedo­umi­cu­ koja se ti­če ostala dva in­teresantna di­rektori­ju­ma usr i­ var. home di­rektori­ju­ma root kori­sni­ka i­ root (kore­ Usr sadrži­ stati­čke fajlove koji­ se koris­te od stra­ nog) di­rektori­ju­ma. Dakle, root di­rektori­ju­m ne kori­sni­ka nais­ s temu­. U prevodu­, tamo se se nazi­va ok reni­ (/), dok se home di­rektori­ju­m nalaze i­zvršni­ fajlovi­ i­ bi­bli­oteke apli­kaci­ja ok je root kori­sni­ka(/root) nazi­varoot home. su­ in­stali­rane na sis­tem. Var je pak mesto koje Pogled na root di­rektori­ju­m otkri­va en ko­ sadrži­ vari­jabil­ne fajlove popu­t logova, a pome­ li­ko dru­gi­h, koji­ naravno i­maju­ svoju­ adekva­ nu­ta dva di­rektori­ju­ma predstavljaju­ produ­kt tnu­ namenu­. Bin sadrži­ sis­temske i­zvršne faj­ odvajanja stati­čki­h od fajlova koji­ se tokom ra­ love, dok boot slu­ži­ za smeštanje fajlova potre­ da sis­tema menjaju­.

decembar 2006 PC 11 PC SPECIJALNI DODATAK

Sve u­ svemu­, kori­sni­ci­mao k ji­ ne žele pre­ GNU/Linux‑a u­ grafi­čkom okru­ženju­. Takvo vi­še da se zavlače is­pod ha­ube će in­formaci­je i­z odvajanje ovog dela sis­tema, pored tehnološki­h prethodnog pasu­sa bi­ti­ dovoljne. Home di­rekto­ prednosti­ o koji­ma ćemo og vori­ti­ kasni­je, omo­ ri­ju­m kori­sni­ka i­ tačke monti­ranja u­ređaja sa gu­ćava nezavi­sno razvi­janje razli­či­ti­h grafi­čki­h podaci­ma predstavljaju­ mesta koja će najčešće okru­ženja. bi­ti­ kori­šćena, a valja napomenu­ti­ da se i­zvršni­ Pod pojmom grafi­čko okru­ženje podrazu­­ fajlovi­ apli­kaci­ja an laze u­ /usr/bin, osi­m sis­tem­ mevamo sve ono što raču­nar či­ni­ grafi­čki­ fu­n­ ski­h koji­ se nalaze u­ /bin i­li­ /usr/sbin. Iako na kci­onalni­m u­ osnovnom smi­slu­ (radna površi­­ prvi­ pogled delu­je kompli­kovano, organi­zaci­ja na, panel, fajl menadžer, razni­ dodaci­ popu­t si­s­ fajlova i­ di­rektori­ju­ma je vrlo logi­čna i­, što je temske kasete i­li­ apleta). Paralela sa Windows najbi­tni­je, na u­nj ne treba obraćati­ pu­no pažnje. i­li­ Mac operativ­ni­m sis­temi­ma nas od vodi­ do Veći­ni­ kori­sni­ka će bi­ti­ sasvi­m dovoljno da zna­ svi­ma poznatog Windows desktop‑a, Windows ju­ koji­ di­rektori­ju­m čemu­ slu­ži­. Treba pomenu­­ Explorer‑a, Start meni­ja, odnosno Aqua‑e na ti­ i­ da je mogu­će monti­rati­ posebne parti­ci­jeu­ / Mac­u­. Na GNU/Linux­u­ pak postoji­ vi­še ova­ home/var i­li­ /usr di­rektori­ju­mei­ na taj nači­n po kvi­h okru­ženja koja posedu­ju­ sve elemente ko­ potrebi­ odvoji­ti­ podatke. je i­h či­ne potpu­no u­potreblji­vi­m i­ laki­m za ko­ ri­šćenje. Najpoznati­ja u­s GNOME i­ KDE, dok Prozori i oko n­jih XFCE takođe sazreva u­ vrlo fun­kci­onalno i­ Nakon pri­javlji­vanja na sis­tem, kao što moćno okru­ženje. Ko želi­ jednostavni­je er še­ smo vi­deli­, kori­sni­k dobi­ja radno okru­ženje. nje, može ga pronaći­ u­ nekom od menadžera Ovde ćemo pomenu­ti­ još jednu­ osobi­nu­ GNU/ prozora koji­ se od grafi­čki­h okru­ženja razli­ku­­ Linux‑a, koja se ogleda u­ slojevi­tosti­ sis­tema. ju­ pre svega po jednostavnosti­ i­ osobi­ni­ da i­ma­ Softver koji­ omogu­ćava grafi­čku­ in­terpretaci­­ ju­ ni­zak i­li­ ni­kakav stepen in­tegraci­je elemena­ ju­ je samo jedan server koji­ se po potrebi­ mo­ ta koji­ bi­ i­h u­či­ni­li­ okru­ženjem. že is­klju­či­ti­, a na njemu­ dalje fun­kci­oni­šu­ gra­ Vari­jante Ubuntu‑a sa razli­či­ti­m grafi­čki­m fi­čki­ sis­temi­ koji­ se još nazi­vaju­ i­ grafi­čka okru­­ radni­m okru­ženji­ma u­s dobi­jale i­ razli­či­te nazi­­ ženja. U prevodu­, grafi­čki­ podsis­tem u­ tom smi­­ ve. Tako se za „obi­čni­“ Ubuntu podrazu­meva slu­ fun­kci­oni­še nais­ tom prin­ci­pu­ kao i­ Web ser­ da dolazi­ sa GNOME okru­ženjem, dok sa KDE ver i­ može se podešavati­ i­ restartovati­ bez u­gro­ okru­ženjem sti­žeKubuntu , a Xubuntu je zasno­ žavanja rada operativ­nog sis­tema. Žargonski­ na­ van na XFCE­u­. U skori­je vreme se pojavi­o i­ zvan „X“, ovaj server se, u­ saradnji­ sa kernelom, Fluxbuntu koji­ se takođe od ostali­h razli­ku­je sa­ bri­ne za fun­kci­onalnost hardvera potrebnog za mo po u­potrebljenom okru­ženju­. U daljem tek­ rad u­ grafi­čkom okru­ženju­ (grafi­čka karti­ca, stu­ ćemo se pozabavi­ti­ pomenu­ti­m okru­ženji­­ mi­š, tastatu­ra...) i­ pru­ža osnovu­ za kori­šćenje ma, a krećemo sa osnovni­m.

12 PC decembar 2006 Ubuntu Linux Grafi­čko okruže­nje GNOME

NOME okru­ženje je nastalo na teme­ Prvi­ pogled na radnu­ površi­nu­ Ubun‑ G lji­ma GNU grafi­čke bi­bli­oteke GTK. tu‑ovog GNOME‑a otkri­va radnu­ površi­nu­ sa Ona je i­ni­ci­jalno napravljena za potrebe progra­ dva panela (panel je is­to što i­ taskbar u­ Win‑ ma za obradu­ sli­ka – GIMP. Projekat razvoja dows svetu­). To je u­jedno i­ podrazu­mevana GNOME‑a je pokrenu­t 1997. godi­ne sa ci­ljem postavka okru­ženja. Na gornjem panelu­ se na­ stvaranja alternati­ve KDE­u­, či­je su­ osnovne bi­­ laze meni­ji­ sa preči­cama ka apli­kaci­jama, loka­ bli­oteke u­ to vreme bi­le vlasni­čki­ softver, a i­me ci­jama na dis­ku­ i­ admi­nis­trativ­ni­m alatkama, predstavlja akroni­m od GNU Network Object i­zdvojene preči­ce (quick launch), sis­temska ka­ Model Environment. Ova skraćeni­ca je vreme­ seta (system tray i­z Windows‑a), sat i­ ostali­ aple­ nom i­zgu­bi­la na značaju­, pa se u­mesto GNO­ ti­. Donji­ je rezervi­san za pri­kazi­vanje aktiv­ni­h ME sve češće pi­še Gnome, i­ako se na zvani­čnoj prozora (taskbar), preči­cu­ show desktop, kao i­ prezentaci­ji­ još koris­te veli­ka slova. za preči­ce ka kanti­ za smeće (trash) i­ menadže­ ru­ vir­tu­elni­h radni­h površi­na. Pojam vir­tu­elni­h radni­h površi­­ na je speci­fi­čan za okru­ženja na Unix‑oli­ki­m sis­temi­ma pa zaslu­­ žu­je kraće objašnjenje.

Orga­nizacija Pri­li­kom pokretanja vi­še apli­kaci­ja, radna površi­nai­ aple­ ti­ sa aktiv­ni­m prozori­ma mo­ gu­ formi­rati­ pri­li­čnu­ gu­žvu­, što otežava rad i­ smanju­je produ­k­ tiv­nost. Vir­tu­elne površi­ne omo­ gu­ćavaju­ bolju­ organi­zaci­ju­, jer kori­sni­k može i­mati­ do 36 ra­ dni­h površi­na ok je se mogu­ ko­ ris­ti­ti­ po potrebi­, a najčešće i­h GNOME je tokom godi­na i­zrastao u­ vr­ je četi­ri­ sasvi­m dovoljno. Dakle, vir­tu­elne povr­ lo ozbi­ljno, za­kru­ženo i­ fun­kci­onalno okru­že­ ši­ne omogu­ćavaju­ bolji­ raspored akti­vi­rani­h nje. Jedan od osnovni­h prin­ci­pa ok je projekat programa, pa se reci­mo u­ jednom mogu­ drža­ sledi­ je da bi­ okru­ženje trebalo da fun­kci­oni­­ ti­ office programi­, u­ dru­gom pokretati­ au­di­o re­ še odmah, bez pu­no podešavanja. Pored u­po­ produk­ci­ja, a u­ trećem postavi­ti­ i­gra za trenu­t­ treblji­vosti­, GNOME stavlja akcenat na dostu­­ ke opu­štanja. Nećemo ni­ pomi­njati­ pogodnosti­ pnost (accessibility) i­ in­ternaci­onali­zaci­ju­, kako pri­li­kom rada na nekom Web i­li­ grafi­čkom pro­ bi­ bi­o što dostu­pni­ji­ svi­m kori­sni­ci­ma raču­nara jektu­. Premeštanje prozora i­zmeđu­ vir­tu­elni­h na planeti­. Kada se pogledaju­ is­kus­tva kori­sni­­ površi­na je jednostavno i­ može se obavljati­ na ka, dolazi­ se do in­formaci­je da je GNOME ne­ vi­še nači­na. Desni­m kli­kom na prozor se može što teži­ za pri­vi­kavanje lju­di­mao k ji­ mi­gri­raju­ odabrati­ opci­ja Move to another workspace, ali­ sa Windows‑a, dok je kori­sni­ci­maMac OS X si­s­ prevlačenje u­ menadžeru­ radni­h površi­nai­ li­ na­ tema nešto pri­hvatlji­vi­ji­. zi­va prozora i­z taskbar‑a predstavlja jednostav­

decembar 2006 PC 13 PC SPECIJALNI DODATAK ni­ju­ vari­jantu­. Iako takav koncept može bi­ti­ nov, nakon kraćeg pri­la­ gođavanja stvara određenu­ vrstu­ za­ vi­snosti­ jer is­tin­ski­ poboljšava orga­ ni­zaci­ju­ rada. Paneli­ su­, dakle, po default­u­ korektno podešeni­, a desni­ kli­k na deo slobodne površi­ne to kri­va me­ ni­ sa nekoli­ko bi­tni­h opci­ja. Doda­ vanje preči­ca ka apli­kaci­jama se može i­zvrši­ti­ i­ prevlačenjem is­ti­h i­z meni­ja, ali­ se i­zborom opci­je Add to panel dobi­ja kompletan di­jalog koji­ slu­ži­ za smeštanje željeni­h ele­ menata u­ panel. Dodaci­ su­ razvrsta­ ni­ po kategori­jama, dok su­ mogu­ćnosti­ i­zbora či­tav mik­ser. Nećemo se zadržavati­ na svi­m do­ pri­li­čno veli­ke, počevši­ od jednostavni­h apleta daci­ma i­ elementi­ma ok ji­ se mogu­ postavi­ti­ u­ popu­t praćenja rada mreže, sata, preko in­di­ka­ panel, pošto prethodni­ pri­meri­ dobro i­lus­tru­ju­ tora rasporeda tastatu­re do an predne pretrage prin­ci­p fun­kci­oni­sanja. i­li­ podsetni­ka. Pored panela, odnosno nji­hove podrazu­­ Postojanje panela i­ dodataka na nji­ma pov­ mevane konfi­gu­raci­je, em ni­ji­ u­ GNOME­u­ su­ lači­ pi­tanje nji­hovog podešavanja. Opci­jama takođe karakteris­ti­čni­. Tačni­je rečeno, gru­pa za podešavanja se pris­tu­pa kli­kome d sni­m tas­ od tri­ meni­ja ok ja se nazi­vamenu bar predstav­ terom mi­ša, bi­lo da se radi­ o panelu­ i­li­ dodaci­­ lja tematski­ podeljene preči­ce koje pomažu­ ko­ ma. Izborom opci­je Properties dobi­ja se di­jalog ri­sni­ci­ma da pokrenu­ apli­kaci­ju­ koju­ žele, da za podešavanje osnovni­h osobi­na panela popu­t odu­ na neku­ mrežnu­ i­li­ lokaci­ju­ na hard dis­ku­, ši­ri­ne, pozadi­ne, ponašanja (au­tomatsko skri­va­ odnosno pregledaju­ neki­ dru­gi­ medi­j sa podaci­­ nje i­li­ proši­ri­vanje) i­ ori­jentaci­je. oP red gornje ma. Ovi­ meni­ji­ se mogu­ objedi­ni­ti­ u­ jedan, ko­ i­ donje i­vi­ce ekrana, paneli­ mogu­ bi­ti­ loci­rani­ ji­ se može dodati­ u­ panel prema opi­sanom pos­ i­ sa strane, a mogu­ se i­ prevu­ći­ bi­lo gde na ra­ tup­ku­, a u­ prozoru­ sa dodaci­ma treba odabrati­ dnu­ površi­nu­. Tu­ su­ i­ opci­je ok je omogu­ćava­ Main menu. Prvi­ meni­ u­ gru­pi­ nosi­ nazi­v Ap‑ ju­ postavljanje novi­h panela (New panel) i­li­ bri­­ plications i­ lako je zaklju­či­ti­ da sadrži­ preči­ce ka sanje aktu­elnog (Delete this panel). Do opci­ja apli­kaci­jama in­stali­rani­m na sis­temu­. Preči­ce za podešavanje elemenata na panelu­ se dolazi­ su­ gru­pi­sane po kategori­jama pa je vrlo lako na is­ti­ nači­n (desni­ kli­k na element), a osnovne naći­ željeni­ program. Sledeći­ meni­ – Places – se opci­je u­s zajedni­čke za sve: pomeranje (Move), bri­ne o lokaci­jama razli­či­tog ti­pa. u­T se nalaze u­klanjanje (Remove from panel) i­ zaklju­čavanje preči­ce ka home di­rektori­ju­mu­ i­ desktop­u­, kao (Lock) koje onemogu­ćava pomeranje elementa. i­ ka omi­ljeni­m lokaci­jama kori­sni­ka.s I pod ove Ostale opci­je u­s karakteris­ti­čne za ti­p dodatka, gru­paci­je preči­ca se nalaze Computer, o kom će pa će reci­mo sat i­mati­ opci­je podešavanja pri­­ bi­ti­ reči­ kasni­je, i­ CD/DVD Creator koji­ je in­te­ kaza, ali­ i­ preči­cu­ ka alatu­ za globalno namešta­ gri­san u­ podrazu­mevani­ fajl menadžer, a slu­ži­ nje vremena. Preči­cama ka omi­ljeni­m apli­kaci­ja­ za narezi­vanje dis­kova. U ovom delu­ se pojav­ ma se mogu­ menjati­ i­kone, podešavati­ pu­tanja lju­ju­ i­ i­zmenji­vi­ dis­kovi­, ako i­h i­ma. Ka dnu­ me­ do i­zvršnog fajla, dok se desni­m kli­kom na kon­ ni­ja slede mrežne lokaci­je, a kli­kom naConnect trole zvu­ka om že odabrati­ opci­ja ok ja pokreće to Network je mogu­će podesi­ti­ mrežnu­ konekci­­

14 PC decembar 2006 Ubuntu Linux ju­ (FTP, SSH, WebDAV, Windows shared di­rekto­ Glavna paleta sa alatkama sadrži­ standardne tas­ ri­ju­me). Na kraju­ meni­ja se an lazi­ preči­ca ka di­­ tere Up, Back i­ Forward, pored koji­h su­ pri­su­tni­ jalogu­ za pretraži­vanje fajl sis­tema, koji­ koris­ti­ i­ tasteri­ koji­ vode u­ Home di­rektori­ju­m i­ loka­ ovaj engine kada je Beagle ak­ ci­ju­ Computer. Ona bi­ ti­van, a zati­m sledi­ podme­ trebalo da kori­sni­ci­ma ni­ sa nedavno kori­šćeni­m olakša baratanje fajl si­s­ doku­menti­ma. eM ni­ System temom i­ u­ređaji­ma. je namenjen preči­cama ka Na ovoj lokaci­ji­ se nala­ admi­nis­trativ­ni­m alati­ma, ze pri­kazani­ svi­ u­ređaji­ doku­mentaci­ji­ i­ in­formaci­­ sa podaci­ma, zajedno jama o samom sis­temu­. Po­ sa lin­kom ka root di­rek­ dmeni­ Preferences sadrži­ tori­ju­mu­ koji­ je i­meno­ alate za podešavanje GNO­ van kao Filesystem. ME‑a, dok Administration Dakle, Comput‑ sadrži­ preči­ce ka grafi­čki­m er bi­ trebalo da bu­de alati­ma za podešavanje či­ta­ polazna tačka za kre­ vog operativ­nog sis­tema. tanje kroz filesystem, mada se do root‑a do­ GNOME de­s­ktop lazi­ jako lako. Srećom, Pošto smo se u­pozna­ Ubuntu ne spada u­ gru­­ li­ sa paneli­ma i­ meni­ji­ma, pu­ dis­tri­bu­ci­jao k je kri­­ na redu­ je radna površi­na. ju­ filesystem struk­tu­ru­ Desktop‑om u­ GNOME­u­ GNU/Linux‑a, pa kori­­ u­pravlja njegov podrazu­me­ sni­ci­ i­maju­ mogu­ćnost vani­ fajl menadžer Nautilus. Na radnu­ površi­­ da ga u­poznaju­ i­ razu­meju­, što je jedi­ni­ is­prav­ nu­ je mogu­će smesti­ti­ di­rektori­ju­me, preči­ce ka an pris­tu­p. Nautilus posedu­je proši­renje za na­ programi­ma, a u­t se pri­kazu­ju­ i­ monti­rani­ i­zme­ rezi­vanje dis­kova, a verzi­ja u­klju­čena u­ Ubun‑ nji­vi­ medi­ji­. Pozadi­na se om že promeni­ti­ pu­­ tu 6.10 predstavlja u­potreblji­vu­ alatku­ koju­ ne tem odgovaraju­će stavke u­ meni­ju­ dobi­jenom treba zanemari­ti­. Takođe ne treba zanemari­ti­ desni­m kli­kom na površi­nu­ i­li­ alatkom za ovaj ni­ mogu­ćnost nadogradnje Nautilus‑a pomoću­ posao i­z podmeni­jaPreferences meni­jaSystem . skrip­tova koji­ se mogu­ naći­ na Internetu­. Sve u­ Nautilus je napredan fajl menadžer koji­ je svemu­, Nautilus je veoma lak za kori­šćenje, u­po­ tokom razvoja dosti­gao vi­sok ni­vo u­potreblji­­ treblji­v je, a posedu­je om gu­ćnost u­napređenja vosti­. Njegovi­m prozori­ma se jednostavno ru­­ performansi­ koje su­ i­ sada na ni­vou­ koji­ omo­ ku­je. Centralni­ deo je rezervi­san za sadržaj ak­ gu­ćava komforan rad. tu­elne lokaci­je, dok se sa leve strane nalazi­ side‑ Kao i­ u­ svako grafi­čko okru­ženje, u­ GNO­ bar kojem se namena može menjati­ pomoću­ ME je in­tegri­sano si­jaset apli­kaci­ja. u­T se pre meni­ja na njegovom vrhu­. Po deafult­u­ je pode­ svega mi­sli­ na programe razli­či­ti­h namena, po­ šen da pri­kazu­je ol kaci­jei­ z meni­jaPlaces , a omi­­ pu­t Gedit‑a za otvaranje tekstu­alni­h datoteka i­li­ ljena mesta na hard dis­ku­ se lako dodaju­ prev­ Evince‑a za pregledanje PDF doku­menata. Za lačenjem i­z centralnog dela prozora. Tako pos­ reproduk­ci­ju­ mul­ti­medij­ski­h sadržaja su­ zadu­­ tavljene lokaci­je se pri­kazu­ju­ i­ u­ meni­ju­ Places. ženi­ Totem (vi­deo)i­ Rythmbox (mu­zi­ka).a N rav­ Pu­tanja di­rektori­ju­ma seo m že pri­kazi­vati­ tek­ no, dru­ge apli­kaci­je se ev oma lako in­stali­raju­, a stu­alno i­li­ pomoću­ tastera, što se može menja­ podjednako jednostavno se menja i­ podrazu­me­ ti­ tasterom koji­ se nalazi­ pored address bar‑a. vana apli­kaci­ja za pojedi­ni­ ti­p datoteka.

decembar 2006 PC 15 PC SPECIJALNI DODATAK

Grafi­čko okru­ženje na Ubuntu­u­ je vr­ na sceni­ jer daje atrakti­van i­zgled okru­ženja. lo lako za kori­šćenje. GNOME je mogu­će pri­­ GNOME takođe sve vi­še ok ris­ti­ vektorsku­ gra­ lagođavati­ sopstveni­m potrebama, kako konfi­­ fi­ku­ pa se u­ aktu­elnoj verzi­ji­ Ubuntu‑a oslanja gu­raci­jom njegovi­h elemenata tako i­ pomoću­ na Cairo vektorske bi­bli­oteke koje omogu­ćava­ mnoštva tema koje potpu­no em njaju­ vi­zu­el­ ju­ razli­či­te grafi­čke efekte u­ ci­lju­ poboljšavanja ni­ i­denti­tet okru­ženja. Podrazu­mevani­ i­zgled fun­kci­onalnosti­ i­ vi­zu­elnog u­tis­ka okru­ženja. Ubuntu‑a je bazi­ran na ot pli­m bojama, ni­jansa­ Ukratko rečeno, GNOME je vrlo komforno, ma narandžaste i­ braon boje, dok je od strane brzo i­ stabil­no grafi­čko okru­ženje koje može ove dis­tri­bu­ci­je razvi­jen i­ poseban GTK engine odgovori­ti­ na sve zahteve moderni­h kori­sni­ka poznat pod i­menom Ubuntulooks. raču­nara, bi­lo da se radi­ o napredni­m i­li­ kori­­ Ovaj GTK engine, koji­ i­nače is­crtava ele­ sni­ci­mao k ji­ se po prvi­ pu­t sreću­ sa raču­narom mente popu­t tastera, je jedan od najbolji­h i­li­ Ubuntu‑om.

16 PC decembar 2006 Ubuntu Linux Ubun­tu + KDE = Kubun­tu

DE i­ma i­zu­zetno veli­­ K ku­ bazu­ kori­sni­ka, pa je ne­zbi­ljno pravi­ti­ dis­tri­bu­ci­­ ju­ koja u­ svom sastavu­ nema ovo grafi­čko okru­ženje. Iako je Ubuntu startovao bez njega, vrlo brzo je dobi­o KDE u­ svom okri­lju­, a ta vari­janta je jednos­ tavno nazvana Kubuntu. Ovo okru­ženje je nasta­ lo pre jedne deceni­je (ove go­ di­ne je proslavi­lo ed seti­ rođen­ dan) kao projekat koji­ je treba­ lo da obezbedi­ grafi­čko okru­že­ nje jednostavno za u­potrebu­ za Unix‑oli­ke is­s teme. Ime pred­ stavlja akroni­m od K Desktop Environment, a či­njeni­ce da se o njemu­ bri­ne KDE‑ov fajl me­ slovo K je odabrano zato što se nalazi­ odmah nadžer Konqueror. i­za L od Linux. KDE je zasnovan na QT gra­ fi­čki­m bi­bli­otekama i­ du­go je i­b o u­zrok en su­gla­ Pode­si­vos­t do kraja si­cau­ GNU/Linux svetu­ zato što je QT, proi­zvod Panel u­ KDE­u­ je nešto kompli­kovani­ji­ i­ kompani­je Trolltech, bi­o neslobodan softver. popu­njeni­ji­ nego u­ slu­čaju­ GNOME‑a, najvi­­ Baš zato je i­ nastao GNOME. Na sreću­, QT je še zbog toga što je sve dodatke i­ proši­renja po­ postepeno postao slobodan softver i­ 2000. go­ trebno smesti­ti­ u­ jedan panel. Podešavanje za­ di­ne je ok načno objavljen pod GNU GPL li­cen­ poči­nje desni­m kli­kom, ali­ su­ opci­je za to dostu­­ com. KDE predstavlja potpu­no grafi­čko okru­že­ pne na vi­še nači­na. O kom god elementu­ da se nje sa in­tegri­sani­m apli­kaci­jama i­ dodaci­ma ko­ radi­, osi­m nazi­va aktiv­ni­h prozora u­ taskbar­u­, ji­ ga či­ne za­kru­ženom celi­nom. Iako je Ubun‑ nakon desnog kli­ka će se u­ meni­ju­ pojavi­ti­ po­ tu u­ nekoli­ko verzi­ja prati­o ci­klu­s objavlji­vanja dmeni­ Panel. On dalje vodi­ do opci­ja za podeša­ GNOME‑a, Kubuntu je odu­veki­ mao svežu­ ver­ vanje samog panela. Izborom opci­je Configure zi­ju­ KDE‑a, pa Edgy Eft dolazi­ sa ovi­m okru­že­ panel je mogu­će podešavati­ i­zgled i­ ponašanje njem u­ verzi­ji­ 3.5.5. panela. Treba pri­meti­ti­ da panel u­ KDE­u­ pose­ Radno okru­ženje Kubuntu‑a odi­še pre sve­ du­je značajne mogu­ćnosti­ za konfi­gu­raci­ju­, čak ga jednostavnošću­, zbog podrazu­mevane kon­ i­ preveli­ke za pojedi­ne ok ri­sni­ke. fi­gu­raci­je KDE‑a koju­ karakteri­še jedan panel Dodavanje applet‑a je mogu­će preko di­ja­ na dnu­ ekrana. Ovakva postavka je blis­ka kori­­ loga koji­ se dobi­ja kli­kom na adekvatnu­ opci­­ sni­ci­maWindows ‑a, pa je is­kus­tvo u­ radu­ sa no­ ju­, a pri­li­kom dodavanja pri­kazu­je se ani­maci­ja vi­m kori­sni­ci­ma pokazalo da se značajno lak­ spu­štanja applet‑a u­ panel. Preči­ce ka apli­kaci­ja­ še navi­kavaju­ na KDE nego na GNOME. Pri­ja­ ma se dodaju­ i­z podmeni­ja ok ji­ pri­kazu­je či­tav tnom radu­ dopri­nosi­ i­ radna površi­na bazi­ra­ glavni­ meni­, pa je lako odabrati­ željenu­ apli­ka­ na na plavo‑lju­bi­časti­m ni­jansama. Analogi­ja ci­ju­. Uklanjanje applet‑a i­ preči­ca se vrši­ takođe sa desktop‑om na Ubuntu­u­ je potpu­na, osi­m i­z podmeni­ja ok ji­ se nazi­va Remove from pan‑

decembar 2006 PC 17 PC SPECIJALNI DODATAK el. Dakle, meni­ Panel je u­vek dostu­pan, bez bo zi­­ o tome će bi­ti­ is­taknu­ta, a ok ri­sni­k tada mora ra na element koji­ je bi­o is­pod kur­sora pri­li­kom kli­knu­ti­ na taster pod nazi­vom Administrator kli­ka ed sni­m tasterom mi­ša. Svi­ elementi­ su­ ta­ mode na dnu­ ekrana. kođe veoma laki­ za podešavanje, pa se ponovo Treba pomenu­ti­ da je Kubuntu desktop mo­ preporu­ču­je u­potreba desnog tastera mi­ša. Me­ gu­će podešavati­ do neverovatni­h grani­ca i­ da ni­ sa apli­kaci­jama je smešten u­ donji­ levi­ u­gao je is­traži­vanje svi­h njegovi­h mogu­ćnosti­ prava ekrana i­ veoma je prepoznatlji­v, jer u­ sebi­ sadrži­ avantu­ra. Kao i­ u­ slu­čaju­ GNOME‑a, i­zgled je logo KDE‑a. Preči­ce ka apli­kaci­jama su­ temat­ mogu­će pri­lagođavati­ pomoću­ tema koji­h i­ma ski­ gru­pi­sane, a i­z glavnog meni­ja se pored nji­h u­ i­zobi­lju­ na Internetu­, a is­to važi­ i­ za i­kone. mogu­ otvori­ti­ di­jalog za pretragu­, Help i­ centar Štavi­še, om gu­će je podešavati­ i­ boje u­ okvi­ru­ je­ sa konfi­gu­raci­ju­ okru­ženja i­ sis­tema. Naravno, dne teme, kao i­ efekte popu­t fade‑a, provi­dnos­ tu­ su­ akci­je popu­t odjave sa sis­tema, promene ti­, ani­maci­ja i­ senki­ meni­ja i­li­ prozora. Ovo je kori­sni­ka i­ zaklju­čavanja ekrana. samo i­lus­traci­ja ak da je i­zgledu­ pi­tanju­, pa je la­ Podešavanje okru­ženja Kubuntu‑a je cen­ ko zaklju­či­ti­ koli­ko je ti­m koji­ razvi­ja KDE oti­­ trali­zovano u­ smi­slu­ postojanja jedin­stvene apli­­ šao daleko u­ pogledu­ mogu­ćnosti­ pri­lagođava­ kaci­je ok ja objedi­nju­je sve nko fi­gu­raci­one alate. nja okru­ženja. System settings u­ Kubuntu­u­ veoma podseća na apli­kaci­ju­ is­te namene u­ Mac OS X sis­temu­ i­ ve­ Odličn­e­ aplikacije­ oma pregledno pri­kazu­je sva podešavanja koja za odličn­u ce­lin­u se mogu­ obavi­ti­. Pored samog okru­ženja, neko­ Konqueror predstavlja posebnu­ poslasti­cu­ li­ko alata omogu­ćava podešavanje hardvera de­ KDE‑a i­ Kubuntu‑a. Iako je do sada pomi­njan tektovanog na raču­naru­. Opci­je u­s tematski­ gru­­ kao fajl menadžer, on je pu­no vi­še odo t ga. Oslo­ pi­sane (Personal, Look & Feel, Network, Com‑ njen na KHTML engine, Konqueror predstavlja i­ puter administration), dok se kli­kom na taster Web browser, a u­z Safari (takođe je zasnovan na Advanced u­ paleti­ alata dobi­ja om gu­ćnost pode­ KHTML­u­) je jedi­ni­ koji­ valjano rešava Acid2 šavanja složeni­ji­h stvari­ popu­t login menadže­ CSS test. On obavlja sve akci­je ev zane za fajlove ra i­li­ dis­kova i­ parti­ci­ja. oUk li­ko je za en ku­ ak­ i­ di­rektori­ju­me na desktop­u­, dok je meni­ koji­ ci­ju­ potrebno i­mati­ root pri­vi­legi­je, in­formaci­ja se dobi­ja ed sni­m kli­kom na ar dnu­ površi­nu­ i­zu­­ zetno bogat opci­jama. Preko njega se može doći­ do opci­ja za podešavanje desktop‑a i­ odjavlji­vanje sa sis­tema. Konqueror je jako hi­tar pri­ radu­ sa fajl sis­temom, a kretanje kroz njega je veoma brzo i­ glatko. Organi­zaci­ja prozora Konqueror‑a na Kubuntu­u­ je kompaktna, pa se toolbar i­ address bar nalaze u­ jednom redu­, dok je sa leve strane postavljen sidebar či­ji­ je sadržaj i­zmenji­v pomoću­ tastera sme­ šteni­h u­z njegovu­ levu­ i­vi­cu­. Centralni­ deo prozora Konquer‑ or‑a je rezervi­san sa pri­kaz sadrža­ ja, a program posedu­je sjajnu­ mo­ gu­ćnost otvaranja tabova, sli­čno Web browser­i­ma, koja vas oslobađa potre­

18 PC decembar 2006 Ubuntu Linux be za novi­m prozori­ma i­ olakšava rad. Kao i­ u­ lja celoku­panoffice paket, proši­rena pli­kaci­jama Nautilus­u­, desni­m kli­kom na fajl i­li­ di­rektori­­ za obradu­ vektorski­h i­ bi­tmapi­rani­h sli­ka i­ i­z ju­m možete i­zvesti­ akci­je nad nji­m, menjati­ nje­ verzi­jeu­ verzi­ju­ postaje sve zreli­ji­ proi­zvod. Po­ gova svojstva... Integraci­jaKonqueror ‑a sa okru­­ država ODF i­ MS Office formate, pa se svakako ženjem i­ namenski­m apli­kaci­jama je prosto sjaj­ može u­zeti­ u­ obzi­r pri­li­kom i­zbora kancelari­j­ na, pa se npr. PDF doku­menti­ otvaraju­ u­ pro­ skog paketa. zoru­ fajl menadžera jer se program te na­ mene u­ KDE­u­ (KP­ DF) in­tegri­še u­ nje­ ga. Konqueror je bez sum­nje najkvali­tetni­­ ja apli­kaci­ja te an me­ ne na GNU/Linux i­ Unix‑oli­ki­m sis­temi­­ ma u­opšte. Pomi­njanjem KPDF‑a tek smo za­ grebali­ temu­ namen­ ski­h apli­kaci­ja u­ KDE­u­. Osi­m njega, KDE i­ma pod svo­ jom kapom nekoli­ko programski­h paketa. Pored tekst edi­tora i­ sli­čnog „si­tni­ša“, ne etr ba zanemari­ti­ ni­ pake­ Treba pri­meti­ti­ da je verzi­ja KDE‑a te Kontact i­ Koffice. Prvi­ je sku­p apli­kaci­ja ko­ u­klju­čena u­ Kubuntu 6.10 napredovala u­ pogle­ je omogu­ćavaju­ u­pravljanje in­formaci­jama po­ du­ performansi­. Ovo okru­ženje je rani­je bi­lo po­ pu­t adresara, podsetni­ka, e‑mail kli­jenta, RSS znato po nešto veći­m hardverski­m zahtevi­ma, agregatora i­li­ organi­zatora. Pored podešavanja no Kubuntu fun­kci­oni­še jako dobro i­ na stari­­ samog KDE‑a, nekoli­ko alata omogu­ćava po­ ji­m raču­nari­ma sa am nje memori­je. Kubuntu, dešavanje hardvera detektovanog na raču­naru­, sa stanovi­šta grafi­čkog okru­ženja, može bi­ti­ ve­ popu­t mreže i­li­ štampača. Ove apli­kaci­je u­s ve­ oma in­teresantan kori­sni­ci­mao k ji­ se prvi­ pu­t oma dobro in­tegri­sane u­ okru­ženje, dok o per­ sreću­ sa GNU/Linux‑om, a ne spadaju­ u­ gru­pu­ formansama ne treba govori­ti­ s obzi­rom da u­s napredni­h kori­sni­ka raču­nara. Interfejs je pri­ja­ sve one na domaćem terenu­, jer i­m KDE pred­ tan i­ pri­jateljski­ nastrojen, dok su­ podesi­vost i­ stavlja mati­čno okru­ženje. Oblast Internet so­ u­potreblji­vosto kru­ženja na vi­sokom ni­vou­. Ru­­ ftvera pored Konqueror‑a i­ Kontact‑a sadrži­ pro­ ku­ na srce, Ubuntu desktop je takođe jako pri­ja­ grame za povezi­vanje na Internet, IM/IRC i­ Bit‑ tan, ali­ GNOME ponekad predstavlja previ­še Torent kli­jente. Koffice sa dru­ge strane predstav­ drasti­čnu­ promenu­.

decembar 2006 PC 19 PC SPECIJALNI DODATAK Jedn­ostav­no i­ brzo

NOME i­ KDE su­ kompleksni­ sis­temi­ dobro za­kru­ženu­ radnu­ celi­nu­. Xubuntu je G koji­ zahvalju­ju­ći­ mnoštvu­ razli­či­tog odli­čno rešenje za vremešne raču­nare koji­ma softvera i­ servi­sa o k ri­sni­ci­mao om gu­ćavaju­ ova dis­tri­bu­ci­jao m že u­dahnu­ti­ novi­ ži­vot. pu­no ot ga. Kako bi­ sve fun­kci­oni­salo na pravi­ Pri­javlji­vanjem na XFCE se dobi­jao kru­že­ nači­n potrebni­ su­ hardverski­ resur­si­, što može nje koje je jako sli­čno GNOME­u­ zbog is­tog ras­ bi­ti­ problem na stari­ji­m raču­nari­ma. Da ne u­b ­ poreda panela na radnoj površi­ni­. Prve akti­v­ de zabu­ne, KDEi­ GNOME fun­kci­oni­šu­ dobro i­ nosti­ pokazu­ju­ još veću­ sli­čnost jer je XFCE za­ na Pentium 3 maši­nama, dok se pod stari­ji­m po­ snovan na GTK bi­bli­otekama. Dakle, paneli­ su­ drazu­mevaju­ maši­ne saPentium 2 procesori­ma postavljeni­ na gornju­ i­ donju­ i­vi­cu­ ekrana, a po takta is­pod 400 MHz. nji­ma u­s raspoređeni­ elementi­. Meni­ sa preči­ca­ Rešenje u­ takvi­m si­tu­aci­jama mogu­ bi­­ ma ka apli­kaci­jama je smešten u­ levom u­glu­ gor­ ti­ window manager­i­ koji­ se od radni­h okru­­ njeg panela. U desnom u­glu­ se nalaze dodaci­ po­ ženja razli­ku­ju­ po tome što obezbeđu­ju­ samo pu­t sata i­ sis­temske kasete, dok je donji­ panel osnovne mogu­ćnosti­ kori­šćenja grafi­čkog i­n­ terfejsa. Dakle, ovakav softver omogu­ćava ko­ ri­šćenje prozora, meni­­ ja sa preči­cama i­ pri­mi­­ tiv­nog panela. Integri­sa­ ni­h apli­kaci­ja, applet‑a i­ sli­čnog nema, a ako i­h i­ma ni­su­ u­pakovani­ na taj nači­n. Postoji­ par slu­čajeva kada je teško preci­zno e d fi­ni­sati­ da li­ se radi­ o WM i­li­ gra­ fi­čki­m okru­ženji­ma, a među­ najpoznati­je spa­ daju­ XFCE i­ GNUStep. Ovoga pu­ta ćemo se zadržati­ samo na XF­ CE­u­, pošto je to okru­ženje dobro u­pakovano popu­njen taskbar‑om, menadžerom vir­tu­elni­h u­ Ubuntu, a i­z is­tog razloga ćemo se osvrnu­ti­ i­ radni­h površi­na, kantom za smeće i­ show desk‑ na Fluxbox koji­ predstavlja jako popu­laran win‑ top tasterom. dow manager. XFCE značajno podseća na GNOME, pa su­ mnogi­ prin­ci­pi­ rada sli­čni­. Desni­ kli­k na slo­ Xubun­tu bodnu­ površi­nu­ panela će omogu­ći­ti­ pris­tu­p po­ XFCE je nakon KDE‑a dobi­o svoju­ vari­­ dešavanji­ma i­ di­jalogu­ za dodavanje elemenata jantu­ Ubuntu‑a koja je potpu­no osmi­šljena u­ na panel. Postoji­ popri­li­čan spektar applet‑a ko­ znaku­ ovog okru­ženja. Jako kori­sna ak rakteri­s­ ji­ se mogu­ postavi­ti­ na panel, dok je jako veli­ka ti­ka XFCE‑a je mala hardverska zahtevnost u­z mana okru­ženja či­njeni­ca da je svaku­ preči­cu­ ka

20 PC decembar 2006 Ubuntu Linux apli­kaci­ji­ potrebno ru­čno podešavati­. Znači­ da Fluxbox je window manager nastao na te­ prevlačenje ni­je om gu­će, a di­jalog za dodavanje melji­ma projekta Blackbox. Radna površi­na elemenata ne pru­ža om gu­ćnosti­ kao npr. KDE. Fluxbox‑a je jednostavna, pa se desni­m kli­kom Radna površi­na je po skrbljena fajl mena­ na nju­ dobi­ja em ni­ sa preči­cama, dok je panel džerom koji­ podseća na svog GNOME ekvi­va­ smešten u­ donji­ deo ekrana centralno pozi­ci­oni­­ lenta i­ nosi­ i­me Thunar. Ovaj program je nov ran. Panel posedu­je om gu­ćnost pri­kaza akti­v­ za XFCE pošto se prethodno rešenje, XFFM, ni­­ ni­h prozora, vir­tu­elni­h radni­h površi­na, sata i­ je najbolje pokazalo. system tray‑a. Ia­ Kao što je pomenu­to, ko spi­sak ni­je ma­ Thunar i­zgledom i­ li­ sam panel jes­ koncepci­jom podseća te, a svi­ elemen­ na Nautilus, dok je u­ ti­ su­ kompaktno i­zdanju­ u­klju­čenom složeni­. Nema gra­ u­ Xubuntu 6.10 do­ fi­čkog u­tis­ka na­ bi­o podršku­ za kantu­ li­k na GNOME, za smeće. Computer KDE i­li­ XFCE već je i­pak ostao karakte­ je sve pri­kazano u­ ris­ti­ka GNOME‑a, a Thunar ne posedu­je i­n pro­ tekstu­alnom obli­ku­, dok se prozori­ma ru­ku­je ši­renja popu­t onog za narezi­vanje dis­kova ni­ti­ na u­obi­čajen nači­n. mogu­ćnost au­tomati­zaci­je akci­ja skrip­tovi­ma. IceWM je rešenje sli­čno Fluxbox­u­, s ti­m Jednostavnost sa sobom povlači­ i­ dobre perfor­ što postavkom podseća na stari­ja i­zdanja Win‑ manse, pa je Thunar i­zrazi­to brz, što je zgodno dows‑a (95 i­li­ 98). Panel koji­ je smešten na dno za raču­nare koji­ i­maju­ manjak resur­sa. ekrana posedu­je taster i­za kojeg se kri­je em ni­ Mogu­ćnost pri­lagođavanja okru­ženja je na sli­čan onom u­ Fluxbox­u­, a i­ ostale mogu­ćnosti­ pri­li­čno vi­sokom ni­vou­, a alati­ za podešavanje su­ i­m zajedni­čke. Ova koncepci­ja pogodu­je ko­ parametara se nalaze u­ podmeni­ju­ Settings. Po­ ri­sni­ci­mao k ji­ mi­gri­raju­ sa Windows‑a, a na ne­ što je zasnovan na GTK­u­, teme koje su­ dostu­­ kom stari­jem raču­naru­ menjaju­ pomi­njane ver­ pne za GNOME rade i­ na XFCE­u­, pa je okru­­ zi­je ovog is­s tema Ubuntu‑om. Mada, ru­ku­ na ženje (i­zu­zevo kvi­ra prozora) u­ tom pogledu­ po­ srce, Windows je i­ do današnjeg dana saču­vao u­ djednako pri­lagodlji­vo. Testovi­ Xubuntu‑a u­ re­ osnovi­ is­tu­ koncepci­ju­. alnom radu­ pokazu­ju­ da prosečni­ raču­nar sa Pomenu­ti­ menadžeri­ su­ vrlo brzi­, pa se Pentium 2 procesorom na 300 MHz i­ 64 do 128 Pentium 1 i­li­ čak 486 raču­nari­ ponašaju­ vrlo hi­­ MB memori­je fun­kci­oni­šeo dli­čno sa ovom vari­­ tro u­ radu­ sa nji­ma. Programi­ na raču­nari­ma jantom Ubuntu‑a. Naravno, robu­sni­jea pli­kaci­je ovakvi­h performansi­ takođe moraju­ bi­ti­ bi­rani­ popu­t Open Office‑a će znatno us­pori­ti­ rad, pa tako da što manje optereću­ju­ sis­tem kako bi­ ce­ je poželjno kori­šćenje manje zahtevni­h progra­ li­na i­ u­ eksploataci­ji­ bi­la fun­kci­onalna. ma koje ćemo pomenu­ti­ kasni­je. De­ze­rt za kraj Baš lagan­o Pre određenog vremena su­ na Internet pro­ XFCE se nalazi­ na grani­ci­ i­zmeđu­ desktop cu­reli­ vi­deo snim­ci­ ekrana jednog od develope­ environment i­ window manager rešenja, mada ra novog ču­da koje je omogu­ćavalo kori­šćenje vi­še an gi­nje prvoj gru­pi­. Dru­ga gru­pa pak i­ma X servera bazi­ranog na OpenGL­u­, koji­ je kori­s­ nekoli­ko predstavni­ka, a ovoga pu­ta ćemo se do­ ti­o snagu­ grafi­čkog podsis­tema za ni­z razni­h efe­ taći­ oni­h za koje se pokazalo da su­ najčešće ko­ kata i­li­ potpu­n rad u­ realnom vremenu­, što je ta­ ri­šćeni­ i­ dovoljno laki­ za prosečnog kori­sni­ka. da bi­lo jako teško zami­sli­ti­. Kao i­ kod veći­ne

decembar 2006 PC 21 PC SPECIJALNI DODATAK projekata koji­ obećavaju­, ni­ko se ni­jea n dao da Lo­ad "dri" ćemo blagodet svega toga moći­ us­koro da oseti­­ Lo­ad "dbe" mo, naroči­to ne na hardveru­ koji­ je ekonomski­ Lo­ad "glx" pri­hvatlji­v veći­ni­ kori­sni­ka raču­nara. Ipak, pre par meseci­ snovi­ su­ postali­ realnost. dok u­ delu­ Section „Device“ treba da stoji­ i­ red: Ukoli­ko u­zmemo X server sa OpenGL do­ Option „XAANoOffscreenPixmaps“ datkom koji­ preko servera koris­ti­ resur­se gra­ Odeljak Section „ServerLayout“ mora sa­ fi­čke karti­ce ak ko bi­ se na radnoj površi­ni­ i­s­ držati­: Option „AIGLX“ „true“, dok na dnu­ faj­ crtavali­ razni­ efekti­, dobi­jamo ono što danas la treba da stoji­: predstavlja AIGLX. Ovaj projekat, delo fonda­ ci­je X.org i­ Fedora zajedni­ce, omogu­ćava GLX Secti­on "DRI" (OpenGL Extension to the X Window System) Mo­de 0666 renderi­ng za X server na osnovu­ resur­sa gra­ EndSectio­n fi­čkog podsis­tema. Dru­gi­m reči­ma, kori­sni­ci­ X Secti­on "Extensi­ons" servera dobi­jaju­ mogu­ćnost hardverskog rende­ Op­ti­on "Co­m­p­o­site" "Enable" rin­ga pomoću­ GLX ekstenzi­je. Na taj nači­n se EndSectio­n Compiz‑i­tni­m window menadžeri­ma pru­ža tlo za rad, a efekti­ koji­ se na kraju­ dobi­jaju­ jednos­ Na kraju­ treba restartovati­ X server koman­ tavno ostavljaju­ bez reči­. dom sudo /etc/init.d/gdm restart za kori­sni­ke AIGLX ni­je jedi­ni­ projekat ove vrste. XGL GNOME‑a i­ XFCE‑a, odnosno sudo /etc/init.d/ je nešto rani­jei­ zašao na scenu­, ali­ se od njega ra­ kdm restart za kori­sni­ke KDE‑a. zli­ku­je po osv joj koncepci­ji­. Dok AIGLX pred­ Efekti­ koje AIGLX pru­ža u­s jako in­teresan­ stavlja dodatak X.org servera, XGL je poseban tni­ jer prvenstveno omogu­ćavaju­ vrlo u­pečatlji­­ X server. AIGLX je zbog svoje pri­rode u­klju­čen vo radno okru­ženje sa elasti­čni­m prozori­ma, u­ X.org od verzi­je 7.1, dok je XGL potrebno na­ ani­mi­rani­m i­ provi­dni­m meni­ji­ma (radi­ se o re­ knadno in­stali­rati­. Trenu­tna prednost XGL‑a alnoj provi­dnosti­), i­zmenama radni­h površi­na jeste njegova fun­kci­onalnost na postojeći­m draj­ i­ tri­ di­menzi­jei­ li­ Expose efektom sa prozori­ma. veri­ma zanVidia karti­ce, jer je za AIGLX potre­ Vrlo je bi­tno an glasi­ti­ da se sve dešava u­ real­ bno i­mati­ podršku­ drajvera za GLX_EXT_tex‑ nom vremenu­ pa će vi­deo er produk­ci­ja bi­ti­ vi­­ ture_from_pixmap. Stabil­ni­ nVidia drajveri­ ne dlji­va u­ prozoru­ u­ kom se odvi­ja bez bo zi­ra da posedu­ju­ ovu­ ekstenzi­ju­, dok ona postoji­ u­ beta li­ ga pomerate, menjate mu­ veli­či­nu­ i­td. i­zdanju­ drajvera seri­je 9. Iako nekome sve ovo može bi­ti­ su­vi­šno, do­ Instalaci­ja i­ stavljanje AIGLX‑a u­ fun­kci­ju­ bro je da postoji­ i­ da X server i­ GNU/Linux kao na Ubuntu 6.10 sis­temu­ je i­zu­zetno lako, pošto operativ­ni­ sis­tem posedu­ju­ ovakve sposobnosti­. je sam X.org zastu­pljen sa verzi­jom 7.1. To znači­ Radu­je či­njeni­ca da za AIGLX ni­je potrebno ku­­ da je potrebno i­mati­ grafi­čki­ podsis­tem koji­ po­ povati­ novu­ grafi­čku­ karti­cu­ i­li­ doku­plji­vati­ me­ država pomenu­tu­ ekstenzi­ju­, a fajl /etc/X11/ mori­ju­, već će bez problema fun­kci­oni­sati­ na xorg.conf mora sadržati­ određene parametre. U maši­ni­ sa najstari­jom eg neraci­jom Pentium IV delu­ Section „Module“ neophodni­ redovi­ su­: procesora i­ 256 MB memori­je.

22 PC decembar 2006 Ubuntu Linux Pri­men­a

ošto smo se veoma stu­di­ozno pozaba­ zentaci­ja i­z PowerPoint‑a, osi­m kad je u­potre­ P vi­li­ radni­m okru­ženjem, pre svega u­ bljen neki­ YUSCII font koji­ je potrebno i­mati­ i­ ci­lju­ što boljeg pri­bli­žavanja svi­h speci­fi­čnosti­ na Ubuntu­u­ da bi­ tekst bi­o propi­sno pri­kazan. či­taoci­ma i­ kori­sni­ci­mao k ji­ se prvi­ pu­t sreću­ Na Base treba obrati­ti­ pažnju­ jer posedu­je mo­ sa Ubuntu‑om i­ GNU/Linux‑om, prelazi­mo na programe, pri­ čemu­ se nećemo previ­še zadržavati­ na nji­ho­ vi­m osobenosti­ma, već će akcenat bi­­ ti­ na nji­hovoj nameni­.

Office­ Pri­ču­ o kancelarij­ski­m paketi­­ ma nei­zbežno poči­njemo sa Open­ Office paketom, koji­ je i­zvesno naj­ kvali­tetni­ji­ softver svoje vrste na ovoj platformi­. Ubuntu 6.10 dolazi­ sa tre­ nu­tno najsveži­jom verzi­jom 2.0.4 ko­ ja donosi­ maksi­mu­m mogu­ćnosti­ i­ performansi­ koje ovaj paket može da pru­ži­. Sastavljen je od nekoli­koa pli­kaci­ja ko­ gu­ćnost u­voza MS Access fajlova, a može se i­ je za­kru­žu­ju­ office celi­nu­, a veoma je bi­tno na­ povezi­vati­ na veli­ki­ broj servera baza podata­ pomenu­ti­ da je seri­ja 2 od nela i­ program za rad ka (MySQL, PosgreSQL). Ne treba zaboravi­ti­ ni­ sa bazama podataka – Base. Novu­ seri­ju­ odli­ku­­ či­njeni­cu­ da je Base­u­ potrebno još opti­mi­zaci­­ je i­ Open Document Format koji­ je sada podra­ je i­ fi­nalne dorade, i­ako i­ma veli­ki­ potenci­jal. zu­mevani­ format zapi­sa podataka. OpenOffice GNOME posedu­jei­ dve apli­kaci­je ok je za­ vrlo dobro ru­ku­je MS Office formati­ma, što je jedno nose nazi­v GNOME Office. To su­ Abi‑ od veli­ke važnosti­ pošto je ta mogu­ćnost presu­­ word za obradu­ teksta i­ Gnumeric za rad sa ta­ dna za lakše u­svajanje paketa. Otvaranje i­ ču­va­ belama Abiword je podesan za manje poslove i­ nje u­ MS Office formati­ma fun­kci­oni­še na vi­so­ jednostavne doku­mente pošto je jako brz i­ neza­ kom ni­vou­, i­ u­ baratanju­ ti­m formati­ma vrlo ret­ htevan kada su­ resur­si­ u­ pi­tanju­. Takođe pose­ ko dolazi­ do problema. du­je podršku­ za u­voz i­ i­zvoz .doc fajlova, a is­to Writer i­ Calc predstavljaju­ programe za važi­ za Gnumeric. Ova dva programa su­ pogo­ obradu­ teksta i­ rad sa tabelama. Interfejs ovi­h dna za stari­je i­ spori­je raču­nare, naroči­to kada apli­kaci­ja je krajnje logi­čan tako da i­ kori­sni­ci­ se koris­te GTK1 vari­jante (stari­ja verzi­ja GTK koji­ se prvi­ pu­t sreću­ sa nji­ma ne i­b trebalo da bi­bli­oteka koja i­ma odli­čne performanse na sla­ i­maju­ problema. Izu­zetno su­ moćni­ i­ svakako bi­ji­m raču­nari­ma). vredi­ potroši­ti­ vreme na u­poznavanje sa nji­ho­ I KDE i­ma svog „konja za trku­“. Paket Kof‑ vi­m mogu­ćnosti­ma. sO tali­ su­ podjednako la­ fice je veoma perspekti­van i­ obu­hvata ši­rok ki­ za kori­šćenje, dok je Impress vrlo pogodan spektar programa. Uz Edgy se dobi­ja 1.5.2 ver­ za i­zradu­ prezentaci­ja an li­k oni­ma i­z Power‑ zi­ja ok ja i­z ovog paketa i­zvlači­ apsolu­tni­ mak­ Point‑a. Bez problema otvara .ppt fajlove i­ do si­mu­m. Podrška za MS Office formate se podra­ sada ni­smo u­očavali­ probleme sa u­vozom pre­ zu­meva, a Koffice pored standardnog spektra

decembar 2006 PC 23 PC SPECIJALNI DODATAK programa posedu­je apli­kaci­je za rad sa vektor­ tni­h programa. IRC kli­jenti­ popu­t Xchat‑a i­li­ skom i­ bi­tmapi­ranom grafi­kom (Krita i­ Kar‑ Ksirc‑a su­ na dohvat ru­ke, dok veći­na IM kli­je­ bon). Krita i­zgledom podseća na Abode Photo‑ nata posedu­je podršku­ za sve popu­larne proto­ shop, dok je Karbon još u­vek u­ razvoju­ i­ trenu­­ kole. GAIM je dostu­pan u­ beta verzi­ji­, ali­ fu­n­ tno ne nu­di­ previ­še om gu­ćnosti­. Koffice progra­ kci­oni­še stabil­no pa se i­ ne pri­meću­je da ni­je u­ mi­ za rad sa bazama podataka su­ jako kori­sne pi­tanju­ fi­nalna verzi­ja. Kopete, kao deo KDE‑a, i­ napredne apli­kaci­je, pa na Kexi i­ Knodu treba sjajno obavlja posao, dok lju­bi­telji­ MSN vi­deo posebno obrati­ti­ pažnju­. Ukoli­ko je KDE podra­ komu­ni­kaci­je om gu­ koris­ti­ti­ Amsn. Razgovara­ zu­mevano okru­ženje, Koffice­u­ svakako treba nje preko Interneta je na Ubuntu­u­ po defualt­u­ pru­ži­ti­ šansu­, jer posedu­je pu­noo m gu­ćnosti­ ko­ posao Ekiga‑e koja je sada daleko lakša za ko­ je u­ dosta slu­čajeva mogu­ bi­ti­ sasvi­m dovoljne ri­šćenje, jer je dovoljno regis­trovati­ kori­sni­čki­ veći­ni­ kori­sni­ka. nalog na sajtu­ apli­kaci­jei­ razgovor može početi­. Što se groupware i­ PIM alata ti­če, Evolu‑ Ekiga posedu­jei­ mogu­ćnost vi­deo ok mu­ni­kaci­­ tion i­ Kontact se nameću­ kvali­tetom i­ lakoćom je. Skype se može naknadno in­stali­rati­, a is­ti­ je kori­šćenja. Evolution 2.8 koji­ se is­poru­ču­je u­z slu­čaj i­ sa Gizmo‑m. Wengo pak postoji­ i­ zaslu­­ Ubuntu donosi­ mogu­ćnost pri­kaza u­ tri­ kolo­ žu­je preporu­ku­ jer je slobodna apli­kaci­ja ok ja ne, što će kori­sni­ci­maMicrosoft Outlook‑a zna­ koris­ti­ slobodan protokol, za razli­ku­ od Skype‑a tno olakšati­ snalaženje. Kontact je pak sku­p apli­­ za koga ne znamo kako fun­kci­oni­še, ai­ n na koji­ kaci­jai­ z KDE‑a povezani­h u­ celi­nu­, pa se kao ta­ nači­n komu­ni­ci­ra. kav odli­čno in­tegri­še u­ okru­ženje. P2P rešenja omogu­ćavaju­ kori­šćenje popu­­ larni­h protokola, pa se Gnutella i­li­ BitTorent kli­­ In­te­rn­e­t jenti­ mogu­ in­stali­rati­ i­z repozi­tori­ju­ma.Java ta­ Kao sis­tem rođen na svetskoj mreži­, GNU/ kođe postoji­, u­klju­ču­ju­ći­ i­ Sun‑ovo i­zdanje, pa Linux se na Internetu­ u­vek oseća kao kod ku­će, programi­ popu­t Azureus‑a i­li­ Frostwire‑a (slo­ dok moderne dis­tri­bu­ci­je, i­pa Ubuntu, kori­sni­­ bodni­ pandan Limeware‑a) fun­kci­oni­šu­. Tu­ su­ ci­ma omogu­ćavaju­ lako kori­šćenje svi­h blago­ i­ aMule i­ Mldonkey, a treba reći­ da postoji­ kori­s­ deti­ svetske mreže. Firefox naravno postoji­ (ver­ tan Gnutella kli­jentGTK‑Gnutella . zi­ja 2.0), am da treba pomenu­ti­ da ga Kubuntu Kad je reč o FTP kli­jenti­ma preporu­ču­je­ po default­u­ ne in­stali­ra, već za pretraži­vanje mo Gftp, a za podešavanje dial‑up veze KPPP. Web‑a preporu­ču­je Konqueror, o kojem je bi­lo Ostale namenske apli­kaci­je popu­t RSS či­tača reči­. Firefox se može in­stali­rati­ naknadno. postoje u­ i­zobi­lju­ a preporu­ču­jemo podrazu­­ E‑mail kli­jenti­ su­ odli­čno zastu­­ pljeni­ a i­zbor je za­ista veli­ki­. Pome­ nu­ti­ Evolution nu­di­ ovu­ mogu­ćnost i­ jako je kvali­tetna apli­kaci­ja. O Thunderbird­u­ se već sve zna, a na Edgy‑ju­ je zastu­pljena verzi­ja 1.5.0.7. U KDE okru­ženju­ Kmail postoji­ kao opci­jai­ vrlo je u­potreblji­v. Ostali­ kli­­ jenti­ popu­t Sylpheed‑a su­ pri­su­tni­ u­ repozi­tori­ju­mi­ma, ae pr tragom dos­ tu­pni­h apli­kaci­ja se om gu­ naći­ i­ dru­­ gi­ programi­. Internet komu­ni­kaci­ja je ta­ kođe pokri­vena sa nekoli­ko er feren­

24 PC decembar 2006 Ubuntu Linux mevana rešenja koja se lako nalaze u­ meni­ji­ma. www.debian‑multimedia.org/pool/main/w/ Ukoli­ko ona pak ne zadovoljavaju­ potrebe kori­­ w32codecs/w32codecs_20060611‑0.0_i386.deb sni­ka, pretraga baze paketa će u­ veći­ni­ slu­čajeva i­ potom in­stali­rati­. Mplayer je program koji­ ta­ dati­ dovoljno alternati­va. kođe zaslu­žu­je epr poru­ku­ jer je jako zgodan za Podrška za Flash takođe postoji­, a plugin reproduk­ci­ju­ DivX sadržaja i­ pri­kazi­vanje ti­tlo­ za Firefox se može in­stali­rati­ kli­kom na en ku­ va. Xine je is­to tako dobar i­zbor, a postoji­ i­ ne­ ani­maci­ju­ tokom sur­fovanja Web‑om, pri­ čemu­ koli­ko programa koji­ su­ zasnovani­ na njemu­. će program pokrenu­ti­ installer koji­ će sa Inter­ DVD reproduk­ci­ja je an ravno mogu­ća, dok je neta pre­uzeti­ dodatak za Flash. za krip­tovane dis­kove potrebno in­stali­rati­ pake­ te libdvdcss2 i­ libdvdread3. Multime­dija Sav posao se završava vrlo brzo, a pome­ Kada je au­di­o/vi­deo er produk­ci­ja u­ pi­ta­ nu­ta Web strana je kori­sna za konsul­taci­ju­. Ne nju­, odmah treba napomenu­ti­ da Ubuntu na­ treba zaboravi­ti­ da Ubuntu posedu­je plug and kon in­stalaci­je ne podržava vlasni­čke formate play mogu­ćnosti­, pa ni­je potrebna in­tervenci­­ u­sled potenci­jalni­h problema sa patenti­ma i­ li­­ ja kori­sni­ka dai­ b se au­tomatski­ reprodu­kovao cencama. Dakle, MP3 i­li­ DivX neće radi­ti­ out of u­bačeni­ DVD. Saradnja za portabil­ni­m au­di­o the box, ali­ bez pani­ke, sve se lako da podesi­ti­. plejeri­ma je takođe odli­čna, a na lis­ti­ mogu­ćnos­ Wiki strane na Ubuntu‑ovom sajtu­ sadrže ti­ se nalazi­ i­ podrška za iPod. detaljno u­put­stvo za podešavanje po­ drške za vlasni­čke formate na adre­ si­ help.ubuntu.com/community/Re‑ strictedFormats. Pre nego što krene­ mo u­ rešavanje problema sa MP3 mu­zi­kom, epr poru­ču­jemo OGG for­ mat koji­ je slobodan i­ u­ startu­ po­ držan na Ubuntu­u­. Konverzi­ju­ je mogu­će obavi­ti­ npr. Soundconvert‑ er‑om i­li­ Audacity‑jem. Ista stvar važi­ i­ za vi­deo, pošto Ubuntu u­ pot­ pu­nosti­ podržava OGG Theora for­ mat, a konverzi­ja u­ njega je najlak­ ša pomoću­ alatke ffmpeg2theora ko­ ja se mora koris­ti­ti­ u­ termi­nalu­, ali­ je i­zu­zetno jednostavna. Da bi­ GNOME apli­­ Grafika kaci­je podržale vlasni­čke formate potrebno je Tokom u­poznavanja sa is­tori­jom GNOME in­stali­rati­ pakete gstreamer0.10‑plugins‑ugly, okru­ženja, pomenu­li­ smo GTK bi­bli­oteke koje gstreamer0.10‑ffmpeg, gstreamer0.10‑plugins‑ug‑ su­ prvenstveno nastale za potrebe apli­kaci­je za ly‑multiverse i­ gstreamer0.10‑pitfdll. obradu­ fotografi­ja GIMP. GNU Image Manip‑ XMMS je vrlo kori­sna apli­kaci­ja ok ja i­ma ulation Program je od tada znatno evolu­i­rao i­ podršku­ za MP3 i­ i­zgledom podseća na Wi‑ danas predstavlja jednu­ od najkvali­tetni­ji­h apli­­ namp. Podrška za WMV i­li­ RealMedia forma­ kaci­ja te an mene na IT sceni­. Interfejs GIMP‑a te je mogu­ća jedi­no u­z pakovanje WIN32 ko­ može početni­ci­mae d lovati­ pomalo konfu­zno, deka koji­ se nažalost ne nalaze u­ repozi­tori­ju­­ ali­ je dovoljno u­svoji­ti­ rad sa meni­ji­ma sdo tu­­ mi­ma zbog problema sa li­cencama, ali­ se deb pni­m kli­kom ed sni­m tasterom mi­ša i­ ori­jenti­­ paket može pre­uzeti­ komandom wget ‑c http:// sati­ se ka paleti­ sa alati­ma i­ radu­ sa slojevi­ma.

decembar 2006 PC 25 PC SPECIJALNI DODATAK

i­ i­zborom apli­kaci­ja. Na is­s temu­ se nala­ zi­ kompletni­ KDE edu­kativ­ni­ paket ko­ ji­ na vrlo pri­jateljski­ nači­n pru­ža op moć u­ obradi­ materi­jei­ z razli­či­ti­h oblasti­. Pa­ ket KDE‑Edu je namenjen deci­ i­ mladi­­ ma starosti­ od 3 do 18 godi­na, a sastav­ ljen je od programa vezani­h za jezi­k, matemati­ku­ i­ na­uku­. Podrška za naš je­ zi­k je takođe veoma dobra, pa se progra­ mi­ mogu­ koris­ti­ti­ i­ na srpskom. Pored ovog paketa, Edubuntu po­ sedu­je i­ odli­čnu­ apli­kaci­ju­ GCompris koja predstavlja pravi­ edu­kativ­no‑za­ GIMP je vrlo moćan i­ često se može nai­ći­ na bavni­ centar namenjen u­čenju­ kroz i­gru­. Kori­s­ profesi­onalce koji­ma glavni­ nedostatak progra­ tan je i­ lak za u­potrebu­, a i­ potvrđeno se i­zu­ze­ ma ne predstavlja problem. Na­ime, GIMP još tno dopada najmlađi­m kori­sni­ci­ma. Ci­ljna gru­­ u­vek ne posedu­je od voljno dobru­ podršku­ za pa ovog paketa su­ deca starosti­ i­zmeđu­ 3 i­ 10 CMYK, što ga drži­ podalje od profesi­onalne godi­na, a pored jezi­ka, am temati­ke i­li­ ge­gra­ DTP pri­mene. fi­je, GCompris posedu­je deo za u­vođenje mali­­ Rad sa vektorskom grafi­kom je u­ posle­ šana u­ svet raču­nara. Tu­ i­m se na nji­ma pri­hva­ dnji­h nekoli­ko og di­na postao pri­li­čno dobro tlji­v nači­n pri­bli­žava kori­šćenje mi­ša, tastatu­re pokri­ven, a šlag na torti­ predstavlja objavlji­va­ i­ osnova rada na kompju­teru­. Spi­sak om gu­ćnos­ nje Xara‑e pod GPL li­cencom. Pored tog pro­ ti­ ovog programa za sada sadrži­ oko 100 stavki­, grama ni­kako ne treba zaboravi­ti­ Inkscape koji­ dok se nove neprestano razvi­jaju­. predstavlja najbolju­ apli­kaci­ju­ ove namene. On Tokom pri­preme Edubuntu‑a se mi­sli­lo i­ se veoma brzo razvi­jai­ svaka verzi­ja od nosi­ no­ na školske i­ sli­čne mreže u­ koji­ma i­b sis­tem i­ ve mogu­ćnosti­, a programeri­ oba rešenja su­ os­ apli­kaci­je trebalo da fun­kci­oni­šu­, pa se ova ver­ tvari­li­ saradnju­ koja bi­ trebalo da rezul­tu­je još zi­ja is­s tema vrlo lako podešava kao termi­nal ser­ moćni­ji­m i­ pou­zdani­ji­m programom. Za te na­ ver i­li­ kli­jent. Ukoli­ko na is­s temu­ i­mate već i­n­ mene postoji­ i­ već pomenu­taKrita , a DTP maj­ stali­ranu­ neku­ vari­jantu­ Ubuntu Linux‑a, a že­ stori­ma preporu­ču­jemo Scribus koji­ predstavlja li­te da is­probate pomenu­te apli­kaci­je, in­stalaci­­ trenu­tni­ maksi­mu­m koji­ GNU/Linux i­ Ubuntu jom metapaketa edubuntu‑desktop će sav softver mogu­ pru­ži­ti­ u­ pri­premi­ za štampu­. Edubuntu‑a bi­ti­ in­stali­ran u­a tomatski­. Ukoli­ko pak ne želi­te da in­stali­rate GNOME (koji­ se ta­ Edukacija kođe in­stali­ra u­a tomatski­), za KDE‑Edu je po­ Au­tori­ Ubuntu‑a su­ na vreme u­vi­deli­ značaj trebno in­stali­rati­ paket kdeedu, a za GCompris edu­kativ­ni­h apli­kaci­ja. Ubuntu je veoma dobra paket gcompris. platforma za u­poznavanje najmlađi­h sa in­forma­ Ostali­ programi­ speci­fi­čni­ za Edubuntu, ti­kom. oP sebno i­zdanje – Edubuntu – u­pravo popu­t paketa Tux4Kids (sadrži­ TuxPaint, Tux‑ i­ma za ci­lj da raču­nar pretvori­ u­ alatku­ kori­snu­ Maths i­ TuxTyping), se takođe može lako in­sta­ i­ najmlađoj popu­laci­ji­, pru­žaju­ći­ i­m mogu­ćnost li­rati­, a ni­kako ne treba zaboravi­ti­ ni­ Schooltool da slobodno dođu­ do edu­kativ­ni­h apli­kaci­ja za koji­ predstavlja Web bazi­rani­ organi­zator škol­ in­formati­čko ali­ i­ dru­goo brazovanje. ski­h aktiv­nosti­. Sastoji­ se od kli­jenta i­ servera i­ Edubuntu je bazi­ran na GNOME okru­že­ pru­ža ev li­ke om gu­ćnosti­ za plani­ranje i­ koordi­­ nju­ koje je pri­lagođeno deci­, kako vi­zu­elno tako naci­ju­ nastave preko Interneta.

26 PC decembar 2006 Ubuntu Linux A­dmi­n­i­straci­ja

ako je u­ dosta slu­čajeva Ubuntu potpu­no I fun­kci­onalan odmah nakon in­stalaci­je, de­ šava se da određeni­ hardver ne bu­de prepoznat, što i­zis­ku­je am lo vi­še zahvata „is­pod ha­ube“.

Programi i pake­ti Za razli­ku­ od Debian‑a koji­ se dis­tri­bu­i­ra na dvoci­frenom broju­ CD medi­ja, Ubuntu se is­poru­ču­je na samo jednom, što povlači­ odsu­s­ tvo određeni­h programa koje treba in­stali­rati­ naknadno. Instalaci­ja softvera na Ubuntu­u­ mo­ že bi­ti­ neobi­čna kori­sni­ci­mao k ji­ su­ navi­kli­ da programe in­stali­raju­ pomoću­ jednog .exe fajla. nju­. Kori­šćenje ovog alata ni­je preporu­člji­vo jer Kao i­ kod Linux dis­tri­bu­ci­je nao k joj je ba­ se na taj nači­n in­stali­raju­ samo pojedi­načni­ pa­ zi­ran, softver na Ubuntu­u­ se dis­tri­bu­i­ra u­ obli­­ keti­ bez eventu­alni­h među­zavi­snosti­. ku­ bi­narni­h paketa či­ja je standardna ekstenzi­­ ja .deb. Pošto je GNU/Linux poznat po tome Nje­govo ve­ličan­s­tvo APT da određene apli­kaci­je zavi­se od dru­gi­h i­li­ su­ Jedan od najbolji­h sis­tema za baratanje i­m potrebne određene bi­bli­oteke kako bi­ fu­n­ paketi­ma je Debian‑ovo remek‑delo – APT. U kci­oni­sale, sis­tem in­stali­ranja softvera je nešto osnovi­, to je bi­bli­oteka na kojoj su­ i­zgrađeni­ ala­ dru­gači­ji­. Kompletan softver koji­ podrazu­meva ti­ za mani­pu­laci­ju­ paketi­ma. Najpre sledi­ opi­s odnosni­ sis­tem i­ namenske apli­kaci­je paku­je se rada u­ termi­nalu­, dok ćemo se kasni­je pozabavi­­ i­ dis­tri­bu­i­ra na razli­či­te nači­ne. Pored opti­čki­h ti­ programi­ma sa grafi­čki­m in­terfejsom. Čak i­ medi­ja, paketi­ su­ dostu­pni­ i­ na Ubuntu serveri­­ ako vas rad u­ termi­nalu­ ne in­teresu­je, pogledaj­ ma na koji­ma u­s gru­pi­sani­ po vi­še kri­teri­ju­ma, te i­ ovaj deo, jer je dobro i­mati­ in­formaci­ju­ o to­ kako bi­ programi­ za mani­pu­laci­ju­ znali­ kako da me šta se i­ kako radi­ u­ shell­u­. i­h prepoznaju­ i­ koris­te. Ovakvi­ serveri­ se nazi­va­ Da bi­ se neki­ paket in­stali­rao, APT ok ri­s­ ju­ repozi­tori­ju­mi­ma. ti­ spi­sak er pozi­tori­ju­mao k ji­ se nalazi­ u­ fajlu­ / Da bi­ se programi­ i­z repozi­tori­ju­ma in­sta­ etc/apt/sources.list. Ubuntu u­ osnovi­ i­ma četi­­ li­rali­ potrebno je koris­ti­ti­ menadžer paketa, ri­ repozi­tori­ju­mao k ji­ su­ podeljeni­ po karak­ odnosno alate za nji­hovu­ in­stalaci­ju­. U ci­lju­ teru­ softvera i­ nji­hovoj podržanosti­ od strane što lakšeg menadžmenta paketa postoje i­ či­ta­ au­tora dis­tri­bu­ci­je. Repozi­tori­ju­m main sadrži­ ve apli­kaci­je ok je krajnje pojednostavlju­ju­ ma­ veći­nu­ softvera koji­ či­ni­ dis­tri­bu­ci­ju­ i­ paketi­ u­ ni­pu­laci­ju­ softverom. Osnovni­ alat za mani­pu­­ njemu­ predstavljaju­ slobodni­ softver. Restrict‑ laci­ju­ .deb paketi­ma je dpkg, mada se njegovo ed sadrži­ neslobodni­ softver koji­ se može di­s­ kori­šćenje ne preporu­ču­je u­ svakodnevnom ra­ tri­bu­i­rati­, pa je zato odvojen. Jedi­ni­ i­zu­zetak u­ du­. Bi­tno je znati­ da se komandom dpkg ‑i in­sta­ main­u­ su­ određeni­ fontovi­ i­ firmware­i­, koji­ li­raju­ .deb paketi­, sa dpkg ‑r u­klanjaju­, a sa dpkg i­maju­ neslobodne li­cence. Main i­ restricted su­ ‑P se u­klanjaju­ sa svi­m fajlovi­ma ev zani­m za pa­ jedi­na dva er pozi­tori­ju­ma zao k je au­tori­ Ubun‑ ket tj. apli­kaci­ju­. Ubuntu i­ma i­ jednostavan gra­ tu‑a daju­ podršku­. Dru­ga dva či­ne gru­pu­ repozi­­ fi­čki­ in­terfejs za dpkg – Gdebi – koji­ će se pokre­ tori­ju­ma zao k je se ne garantu­jeis­ poru­ka bezbe­ nu­ti­ u­koli­ko se .deb paket u­ grafi­čkom okru­že­ dnosni­h popravki­ i­ update‑a, ali­ se paketi­ bez

decembar 2006 PC 27 PC SPECIJALNI DODATAK problema mogu­ koris­ti­ti­. Universe sadrži­ slobo­ dru­gi­ se koris­ti­ za pretraži­vanje baze paketa. Ko­ dni­, a multiverse neslobodni­ softver. Treba po­ mandom apt‑cache search se vrši­ pretraži­vanje menu­ti­ i­ Ubuntu backports koji­ predstavlja pro­ baze po zadatom kri­teri­ju­mu­. Ukoli­ko nam je jekat portovanja novi­ji­h verzi­jaa pli­kaci­ja na ak­ potreban neki­ alat za DTP možemo traži­ti­ ko­ tu­elnu­ verzi­ju­ Ubuntu‑a. Dakle, fajl sources.list mandom apt‑cache search dtp. Ispi­s u­ prozoru­ bi­ trebalo da sadrži­ sledeće redove kako bi­ sav termi­nala će tada i­zgledati­ otpri­li­ke ovako: softver koji­ postoji­ u­ repozi­tori­ju­mi­mao m gao bi­ti­ in­stali­ran: ivan@freedo­m­:~$ ap­t‑cache search dtp­ libiec61883‑0 – recep­ti­on and transm­issi­on deb http­://cs.archive.ubuntu.co­m­/ubuntu/ fo­r DV, MPEG2‑TS, and AMDTP using raw1394 edgy ma­in restricted libiec61883‑dev – recep­ti­on and transm­issi­on deb http­://cs.archive.ubuntu.co­m­/ubuntu/ fo­r DV, MPEG2‑TS, and AMDTP using raw1394 edgy universe scribus – Op­en So­urce Deskto­p­ Publishing deb http­://cs.archive.ubuntu.co­m­/ubuntu/ bo­o­kview – Tcl/Tk based NDTP(Netwo­rk Dicti­onary edgy m­ultiverse Transfer Pro­to­co­l) client ep­wutil – Several utilities fo­r EB Naravno, update i­ bezbednosni­ repozi­tori­­ (Electric Bo­o­k)/EPWING ju­mi­ treba da bu­du­ dostu­pni­, a repozi­tori­ju­mi­ ndtp­d – server fo­r accessing CD‑ROM bo­o­ks se jednostavno is­klju­ču­ju­ dodavanjem karakte­ with NDTP ra „#“ is­pred li­ni­je. eTr ba pomenu­ti­ da multi‑ raidutils – Adap­tec I2O hardware RAID verse posedu­je en slobodne kodeke koje smo po­ ma­nage­ment utilities mi­njali­ u­ pri­či­ o mul­ti­medi­ji­. scribus‑ng – Op­en So­urce Deskto­p­ Page Layo­ut – Ukoli­ko ne postoji­ kvali­tetna veza ka Inter­ develo­p­m­ental branch netu­, trebalo bi­ i­mati­ DVD i­zdanje Ubuntu‑a yersinia – Netwo­rk vulnerabilities jer ono sadrži­ softver sa podržani­h repozi­tori­ju­­ check so­ftware ma. Pri­ u­baci­vanju­ DVD‑a sis­tem će u­pi­tati­ ko­ xaralx – Heavyweight vecto­r grap­hics, ri­sni­ka da li­ želi­ da ga u­baci­ u­ bazu­ paketa, što illustrati­on and DTP Pro­gram­ će bi­ti­ dovoljno za kasni­ju­ in­stala­ ci­ju­ sa njega. Ukoli­ko se to ne do­ godi­, di­sk se može dodati­ koman­ dom apt‑cdrom add kada će bi­ti­ au­tomatski­ u­pi­san u­ sources.list. Pošto su­ i­zvori­ paketa pravi­lo podešeni­, potrebno je još osveži­ti­ APT baze komandom apt‑get up‑ date. Ukoli­ko sve i­de preko Inter­ neta bi­će potrebno pre­uzi­manje oko 4 MB podataka u­ paketi­ma, dok pri­li­kom u­potrebe opti­čkog medi­ja sve teče jako brzo.

U ter­mi­nalu Dva najpopu­larni­ja alata (za rad i­z shell‑a) za in­stalaci­ju­ pro­ grama su­ apt‑get i­ apt‑cache. Ovaj

28 PC decembar 2006 Ubuntu Linux

Kao što se vi­di­ rezul­tat je donekle pri­hva­ nji­hov opi­s. Za napredni­je akci­je sa paketi­ma je tlji­v pošto su­ pronađeni­ svi­ paketi­ koji­ u­ opi­­ potrebno koris­ti­ti­ složeni­je alate koji­ pru­žaju­ vi­­ su­ i­maju­ DTP. Još bolji­ rezul­tati­ se dobi­jaju­ ko­ še mogu­ćnosti­ od jednostavnog Add/Remove. ri­šćenjem komande grep, no is­probavanje os­ Synaptic predstavlja najbolji­ grafi­čki­ fron‑ tavljamo radoznali­ji­m kori­sni­ci­ma.o K manda tend za APT alate, a pri­li­kom njegovog akti­vi­­ apt‑cache show pokazu­je ed taljne in­formaci­je o ranja ćete morati­ da u­nesete kori­sni­čku­ lozi­n­ paketu­, što ponekad može bi­ti­ kori­sno. ku­. Koncepci­ja prozora Synaptic‑a je sli­čna on­ Apt‑get se koris­ti­ za in­stalaci­ju­ paketa, a ar­ oj kod njegovog jednostavni­jeg rođaka, s ti­m što gu­menti­ install i­ remove i­maju­ oči­glednu­ name­ je mogu­će menjati­ pri­kaz paketa tasteri­ma ok ji­ nu­. Pošto smo u­ pri­meru­ potraži­li­ neki­ DTP alat se nalaze u­ dnu­ levog odeljka. Selekci­ja paketa i­ i­zmeđu­ ostalog u­ i­zlazu­ dobi­li­: scribus – Open sa spis­ka nu­di­ nekoli­ko om gu­ćnosti­: in­stalaci­ju­, Source Desktop Publishing, program ćemo in­sta­ u­klanjanje, nadogradnju­, kompletno u­klanjanje li­rati­ komandom apt‑get install scribus. Ako in‑ (purge) i­ re­instalaci­ju­. Iznad spis­ka paketa se na­ stall zameni­mo rečju­ remove u­kloni­ćemo paket. lazi­ toolbar koji­ sadrži­ par vrlo bi­tni­h testera. Re‑ Apt‑get je zgodan i­ za upgrade sis­tema pa se ko­ load pru­ža om gu­ćnost osvežavanja baze paketa mandom apt‑get dist‑upgrade može vrši­ti­ nado­ (update), dok Search omogu­ćava pretragu­. Glav­ gradnja sis­tema na novu­ verzi­ju­ i­li­ jednostavno ni­ meni­ takođe sadrži­ nekoli­ko značajni­h opci­­ pre­uzi­manje i­ in­stalaci­ja on vi­h verzi­ja već i­n­ ja, dok se fun­kci­jeupdate i­ search nalaze u­ meni­­ stali­rani­h apli­kaci­ja, an ravno pod u­slovom da ju­ Edit, kao i­ ona za dodavanje novog opti­čkog su­ objavljeni­ novi­ paketi­. Ukoli­ko en što krene medi­jau­ bazu­ – Add CD‑ROM. Opci­jaSettings/ naopako, komanda apt‑get ‑f install može reši­­ Repositories pru­ža om gu­ćnost u­ređi­vanja i­zvo­ ti­ problem, a pre svega je treba koris­ti­ti­ ako apt ra paketa, pa nema potrebe za ru­čni­m edi­tova­ ne fun­kci­oni­šea k ko va­ lja nakon nasil­nog pre­ ki­da rada i­li­ u­koli­ko je problem napravi­o po­ ku­šajin­ stalaci­je paketa koji­ nema sve među­za­ vi­snosti­ (seti­te se pri­če o DPKG­u­).

APT n­a klik Grafi­čki­ alati­ su­ pogodni­ji­ za kori­šćenje jer i­maju­ in­terfejs pre­ poznatlji­v kori­sni­ci­ma koji­ ne žele da koris­te termi­nal. eJ dnostavna in­stalaci­jai­ de­instalaci­­ ja paketa se može obav­ ljati­ alatom či­ja preči­ca se nalazi­ u­ Applications njem fajla /etc/apt/sources.list. Na taj nači­n je meni­ju­. Program i­ma vrlo jednostavan in­ter­ u­potreba termi­nala is­klju­čena a kori­sni­k može fejs: u­ levom delu­ ekrana se nalaze i­zlis­tane ka­ mi­šem am ni­pu­li­sati­ paketi­mai­ apli­kaci­jama. Na­ tegori­je programa, a desni­ deo, hori­zontalno po­ kon odabi­ranja programa, kli­k na taster Apply deljen na dva prozora, sadrži­ spi­sak programa i­ će pri­meni­ti­ sve što je pri­premljeno.

decembar 2006 PC 29 PC SPECIJALNI DODATAK

Za nadogradnju­ sis­tema i­z grafi­čkog okru­­ ti­ potrebe sa ovi­m bi­bli­otekama. Nakon ovoga ženja se preporu­ču­je Ubuntu Update Manager možete početi­ in­stalaci­ju­ drajvera za modem, koji­ se nalazi­ u­ meni­ju­ System/Administration. pri­ čemu­ obavezno treba proči­tati­ sadržaj fajlo­ Program au­tomatski­ detektu­je sve pakete koje va readme i­/i­li­ install koji­ sadrže potpu­nein­ for­ treba nadogradi­ti­ i­ kori­sni­ku­ pru­ža i­zveštaj o maci­je oin­ stalaci­ji­ drajvera. tome. Menadžer se au­tomatski­ pokreće sa sis­te­ Pomenu­ti­ u­slovi­ su­ potrebni­ i­ za in­stalaci­­ mom, prati­ stanje na repozi­tori­ju­mi­ma i­ au­to­ ju­ ostali­h drajvera, a pored modema kori­sni­ci­ matski­ obaveštava kori­sni­kaa k da su­ paketi­ za često in­stali­raju­ drajvere za grafi­čke karti­ce, i­b ­ upgrade dostu­pni­. Kori­sni­ci­ KDE‑a dobi­jaju­ lo da se radi­ o ATI i­li­ nVidia či­povi­ma. Treba Adept koji­ je po prin­ci­pu­ fun­kci­oni­sanja sli­čan naglasi­ti­ da ovi­ drajveri­ postoje u­ okvi­ru­ Ubun‑ Synaptic­u­ mada je Synaptic još u­vek najkomfor­ tu‑a, pa je potrebno in­stali­rati­ paket nvidia‑glx ni­ji­ alat ove namene. koji­ će au­tomatski­ povu­ći­ sve ostale potrebne pakete. Za ATI karti­ce je potrebno in­stali­rati­ pa­ Drajve­ri, drajve­ri... ket xorg‑driver‑fglrx, mada treba pomenu­ti­ da Kada se pomene in­stalaci­ja drajvera na 3D i­ OpenGL podršku­ obezbeđu­ju­ i­ slobodni­ GNU/Linux­u­, prva asoci­jaci­ja u­s softverski­ mo­ DRI drajveri­ koji­ se au­tomatski­ in­stali­raju­ i­ po­ demi­ koji­ su­ odavno bi­li­ adu­ti­ proti­v Linux‑a. dešavaju­ sa sis­temom. Ovaj nazovi­ hardver je pri­li­čno problemati­čan Ostatak problema sa drajveri­ma se obi­čno za u­potrebu­, a nekoli­ko o m dela modema je javlja sa wireless mrežni­m karti­cama, mada veoma teško naterati­ da rade. Ovoga pu­ta se se in­stalaci­jom paketa linux‑restricted‑mod‑ nećemo zadržavati­ na samom procesu­ in­stalaci­­ ules‑uname ‑r, pri­ čemu­ uname ‑r treba zame­ je drajvera, već ćemo pokazati­ kako pri­premi­ti­ ni­ti­ i­zlazom ove komande kao kod in­stalaci­je teren za in­stalaci­ju­, pošto svaki­ drajver i­ma svo­ kernel hedera, dobi­ja pu­noo n vi­h modu­la, a sa­ je speci­fi­čnosti­. mi­m ti­m i­ podrška za još u­ređaja. Instalaci­ja Kako bi­ se drajver in­stali­rao potrebno je ovog paketa osposobljava npr. i­ Lucent LT soft­ i­mati­ kompajler i­ bi­bli­oteke in­stali­rane na si­s­ verski­ modem. tem. Sve što je potrebno a ti­če se kompajle­ Cups server za štampanje se in­stali­ra sa i­s s­ ra bi­će in­stali­rano au­tomatski­ in­stalaci­jom temom i­ u­ veći­ni­ slu­čajeva se pri­klju­čeni­ štam­ paketa binutils. Pored toga, potrebno je i­ma­ pač au­tomatski­ detektu­je u­koli­ko je podržan. ti­ kernel hedere in­stali­rane na sis­temu­. Da bi­ Treba i­mati­ u­ vi­du­ da će Ubuntu prepoznati­ sav se oni­ in­stali­rali­ potrebno je znati­ koja verzi­ja hardver koji­ može u­či­ni­ti­ fun­kci­onalni­m, a vr­ kernela se koris­ti­. Ta in­formaci­ja se od bi­ja ko­ lo retko se dešava da neki­ u­ređaj ne prepozna. mandom uname ‑r. Ukoli­ko je i­zlaz teo k man­ U tom slu­čaju­ treba konsul­tovati­ doku­mentaci­­ de 2.6.17‑10‑generic, in­stali­ranjem paketa ju­ i­li­ neku­ on‑line zajedni­cu­ u­ potrazi­ za reše­ linux‑headers‑2.6.17‑10‑generic ćete zadovolji­­ njem problema.

30 PC decembar 2006 Ubuntu Linux Par reči­ za kraj

prethodnom tekstu­ smo poku­šali­ Apli­kaci­je ok je dolaze u­z Ubuntu mogu­ po­ Uda se dotaknemo svega što kori­sni­ci­­ kri­ti­ veli­ki­ deo kori­sni­čki­h potreba. Treba i­mati­ ma može bi­ti­ važno pri­li­kom prvog su­sreta sa na u­mu­ i­ to da je Ubuntu potpu­no el galan i­ da Ubuntu‑om. Veoma je bi­tno ozbi­ljno prou­či­ti­ ne postoje pravne i­li­ neke dru­ge prepreke za nje­ pri­ču­ o hard dis­kovi­mai­ parti­ci­jama, kako in­sta­ govo kori­šćenje u­ bi­lo ok je svrhe. Kvali­tet er še­ laci­ja ne i­b donela vi­še štete nego koris­ti­. Deo po­ nja koja se u­z njega dobi­jaju­, zajedno sa mali­m svećen radni­m okru­ženji­ma smo takođe detalj­ troškovi­ma, om gu­ či­ni­ti­ in­teresantnu­ kombi­na­ no obradi­li­ kako bi­ se novajli­je što bolje snašle i­ ci­ju­ u­ poslovnom okru­ženju­. Ubuntu u­či­ni­le produk­tiv­nom sredi­nom. Na kra­ Zahvalju­ju­ći­ predu­zim­lji­vosti­ kori­sni­ka ju­ je i­ menadžment softvera, kao vrlo bi­tna et ma, ove dis­tri­bu­ci­je,u­ našoj sredi­ni­ je osnovan i­ zva­ dobi­o svoj prostor, a ni­ smerni­ce ev zane za in­sta­ ni­čni­ lokalni­ ti­m (LoCo) Ubuntu‑a za Srbi­ju­, laci­ju­ dodatni­h drajvera ne mogu­ da škode. či­ju­ prezentaci­ju­ možete vi­deti­ na adresi­ www. Ono što do sada ni­je pomi­njano jeste ra­ ubuntu‑rs.org. Pored osnovni­h in­formaci­ja na dno is­kus­tvo sa Ubuntu‑om. Kori­šćenje ove našem jezi­ku­, ti­m je kao prvi­ projekat pokrenu­o dis­tri­bu­ci­je od njenog nastanka je donelo pu­­ foru­m koji­ pru­ža om gu­ćnost svi­m za­interesova­ no is­kus­tava, lepi­h ali­ i­ oni­h dru­gi­h koja su­ vr­ ni­m kori­sni­ci­ma da se in­formi­šu­, potraže reše­ lo značajna za donošenje valjanog zaklju­čka o nje problema i­ u­klju­če se u­ zajedni­cu­. Bu­du­će očeki­vanji­ma ev zani­m za ovaj operativ­ni­ si­s­ aktiv­nosti­ ti­ma će se ti­cati­ projekata vezani­h tem. Ubuntu je si­gur­no rešenje za brz, stabi­lan za edu­kaci­ju­ i­ u­poznavanje javnosti­ sa Ubun‑ i­ svež desktop, a i­ korporativ­na pri­mena, koja tu‑om, dok su­ svi­ kori­sni­ci­ raču­nara pozvani­ da zahteva softver vrhun­skog kvali­teta (u­ slu­čaju­ se pri­klju­če zajedni­ci­ i­ na svom raču­naru­ osete GNU/Linux-a to je dobro is­testi­ran softver), je blagodeti­ Ubuntu‑a i­ slobodnog softvera. oblast u­ kojoj Ubuntu i­ma šta da pokaže. U tom Nastu­paju­ća verzi­ja 7.04(The Feisty Fawn) slu­čaju­ se preporu­ču­je verzi­ja 6.06 ok ja nosi­ eti­­ bi­ trebalo da donese još bolju­ podršku­ za har­ ketu­ LTS (Long Term Support), što označava dver, bolje mul­ti­medi­jalne sposobnosti­, a nada­ da kompani­jaCanonical za tu­ verzi­ju­ pru­ža po­ mo se i­ da će AIGLX bi­ti­ bolje in­tegri­san u­ si­s­ dršku­ u­ du­gom vremenskom peri­odu­. Desktop tem. No, Feisty Fawn je relativ­no daleko, a već kori­sni­ci­ mogu­ bez bojazni­ koris­ti­ti­ i­ novi­ju­ ver­ sada možemo u­ži­vati­ u­ Edgy‑ju­ koji­ predstav­ zi­ju­ 6.10. Ovaj tekst se bez problema može pri­­ lja jedan od najbolji­h operativ­ni­h sis­tema na meni­ti­ na obe verzi­je. i­nformati­čkoj sceni­.

decembar 2006 PC 31